ф ООУР „ПАРАЋИН" Ilililllllllllllllllllllllllllllt llllllllin e lllllllllllllllltnillllinitllllllllllllllllllillllilliiiinilllL' I БАНКА НАШЕГ I ВРЕМЕНА I Е Е «■ > 11>■ 1111111II111111111111111111111111111111111111II11 i 111111111 П*гЈУГОБДНКД ПАРДЋНН ГРЛДСНИ HEI 1.1. Саам пи љуцима а гцађаннма честита Ш ОИОВЕМ iKlSIS и позива на ган svnr KORISKICIMA NASIH- USLUGA,- POSLOVNIK•..PRIJATELJIMA', RADNIK IJUDI1U OPSTINE. PaRa6IN dESTITAJAO 13. •• OKTOBAR, DAN OSLOBODJENJA OPSTINE PaRACIN SVIM KORISNICIMA..NASIH USLUGA,- POSLOVKIM PRIJAtELJIMA SeS'PITAJ.IO 13. OKTOBARJ .DAN -OSIiOBODJETJA OPSiXNE PARA6IN. .SVITA KORTS1 •IC’iltA-KASIH,,USLUGA POSLOVim. PRIJATEEJIMajRaDN™- Ј-Ј-ЛЖА- ^ЗТШЗ ЕШбЈК CESIITAIAO-13»' OKTOBAR DAN OSLOBODJETJA. OPSTINE PARAdlNi Sl/Д- •■KORISNICB-A USLUGA, POSLOVNni PRIJATSLJJJ:A,R.;:DNI1I LJUDT.A.- 'U.TSTlTLJiO• ■ 13. OKTOB D^N OSLOBODJBNJA-’OPS’Bi'NE PARaCIN. POSTA.'PARAClN POSTA.PaRACIN ГОбТл- ?лТ^С-1ЈЈ' Смн кшашн wa, посповннм нрнјаЈвљнма и ИМ љуаима честитамо is. шаш
2. ОКТОБЛР 1985. в БРОЈ 292 НАДИ ЈОВАНОВИБ ЗЛАТНО СЛОВО Ћачко иољанче НЛЈЛЕПШЕ ПОРУКЕ 0 СЛОБОДИ II МИРУ Мнр јс најлепшп цвст који смо крвљу залнвали, сунцсм га дарнвалн. Сузапа Мнјајловнћ, VI-2, ОШ „Бура Јакшић” Моја порука миру је мала и чиста, јср прс.ма свима ме вежс љубав иста — нека свстом цвстају руже, нека свн људи руке прнјатсљства пруже. Весна Павловић, V1II-1, ОШ „Бура Јакшнћ” Голубе мнра, поглсдај овај свет. Чуј зов гладиих и болссних. Рашири своја бсла крила и пролети свстом obiiai; поссј слободу н мир. Мила Милснковић, VII-1, ОШ „Бура Јакшић" Мно је најлепша песма љубавн и лепотс. Слобода је порука свмм ратннцнма света. Будите сложни, не ратујтс више, брш-пгте за будућност све дсцс света. Beenа Зечевић, VIII-1, ОШ „Бура Јакшић” Ово је порука свим људнма свста. Ово је порука сваког детета — Да никада не буде рата, да У рат не одс кичпји тата. Биљана Поповнћ, VIII-1, ОШ „Бура Јакшић” Нећемо рата, нећемо глади. Нека сваки човек у свету мирно живи и ради. Дејан Вељковић, VIII-3, ОШ „Бура Јакшић” Слобода је свет који се радује, слобода је свет који не гладује. Зоран Миловановић, V-2 ОШ ,Д5ура Јакшић” Слобода је сјајна звезда која небо краси. Морамо је чувати да се не угаси. Јелена Ружић, VII-1, ОШ „Бура Јакшић” Мир и слобода свету највећа је радост свако.м детету. Љубиша Алексић, VI-4, ОШ „Бура Јакшнћ" Нска свако дсте има насмејано лице, нека се ннгде н нмкада не понове Шумарице. Данијела Рашнћ, VI-4, ОШ ,Д5ура Јакшић” Слобода је драгуљ што на небу сја. Слободу чине мама, тата и ја. Тамара Мнлосављевпћ, V-1, ОШ „Бура Јакшић” Нс дозволидто да се Шумарице понове! Нека наше небо пикада вишс нс прекрију црни облаци рата. Владан Михајловнћ, V-1, ОШ „Бура Јакшнћ” У име све децс света заборавнте мржњу и пакост. Нека се слободно ради, нека се дечја песма ори, нека слободно лете ггпгце. Доста јс свету ратова, доста су свету једне Шу.марнце. Драгана Милкић, V-1, ОШ „Бура Јакшнћ” Мн растемо под заставом Тнта, ту јс најлспше детињство. Зато ћемо увек чувати наше братство и јединство. Милан Петровнћ, V-3 ОШ „Бура Јакшнћ” Слобода јс јача од мајчиног плача! Јасмина Станковић, VI-1, ОШ „Бура Јакшић” Нека иароди целога света пруже једни другима руке. Нека се дечје зенмце, нзвори бисгри, никада не замуте. Ивана Антић, V-1, ОШ „Бура Јакшић” Кад зиаш да је сваки твој корак слободан, буди захвалан. Весна Манојловић, V-3, ОШ „Стеван Јаковљевић” Да сам голуб, птица мира, и да имам такву моћ, сви бн расли у слободн, бнли срсћнл дан и ноћ. Днјана Марић, V-3, ОШ „Стеван Јаковљевић” Да могу да махнсм штапиће.м чаробним, било би хлеба и слободног нсба за сву дсцу. за све људе света. Владислав Гајић, V-3 ОШ „Стеван Јаковљевић" Прошлост су i-робови слободе, а будућност мир у цело.м свету. Слободан Борђевић, V-3, ОШ „Стсван Јаковљевић’ Рат! Избришите ту реч, јср и>ен данак је познат људски животи. Далнбор Бајкић, V-3, ОШ „Стсван ЈаковљевиН” Дсцо света ,не тражимо бо.ис у туђој зсмљп, не тра* жнмо своје најмилије међу рушсвннама и мртвима, нс скупљајмо 1M1XOB прах у сузама. Татјана Поповмћ, VII-1 ОШ .Стсван Јаковљсвнћ Срећни људи света, да ли стс видслн нсшто тужннје од великих гладЈшх очнју дспе Лфршге. Мојс срце јс са њима. Ана Петковнћ, V-3, ОШ „Стеван Јаковљевић" Желим да бнсгЈт потоци потску пустшБо.м и да тужна деца Афрпке у зеленим оазама н.мају срећно детињство. „ _ „ .Via Петковнћ, V-3, ОШ „Стеван ЈаковљевиИ ПЕТНАЕСТИ ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПАРАЋИН БРИШЕ НЕПИСМЕНОСТ © Општпна Параћин ускоро без неписмених © Златно слово ооавеза да сс и друге акције у основном ооразовању извршавају ангажовано и успешно У Митровом Пољу код Алсксан дровца 12. октобра одржаиа је вслика свсчаност посвећена Акцији описмељавагБа одраслих и оиима који су у itoj постигли најзначајнијс резултатс. Акцији која ако би сс мерила нсчим била би равпа удисају киссоника порсд отворсног нрозора. Јср, ова Акција јс и отворила прозор у тајнс писанс рсчи свлма онима који су до сада били „слспи код очију”, који су умссто потписа остављали отисак прстију. И Златно слово за прву бројку, за свсдочанство о елсмснтарној писменостл је право признањс л дар. Међу онлма којл су га прлмилл тог ссптсмбарског дана у Млтровом Пољу јс блла л Нада Јовановлћ, секретар СИЗ-а основног образовања и васпитања општинс Параћин. коју је за ово влсоко прлзнаЕ&с прсдложлла Скупштлна СИЗ-а, а прлзнањс додслло Рспублички акционл одбор за оплсмењавањс одраслих. Акцлја описмењавања одрасллх у општини Параћин конкрстно је почела 1984. годинс, мада је л ранлје ово.м проблсму прлдавано пуно важности. Свн потписпицн Друштвеног договора о елнминисању неписмености v СР Србији, aiebv којима је ОК СКС, OK ССРН, Belie Савсза стпЈДпката као и Општн нскп акцлонк одбор за оппс.мсљаваљс одрасллх чссто су разматралл проблсматлку неписмсностл у нашој општлнл. Из тлх састанака л длскусија утврђено јс да основно образовањс одраслих, што сс тлче слемснтарне плсменостл, трсба да изнесу основнс школс лако јс овај посао веома успешпо обављала л Школа за основно образовањс одрасллх. Проблем јс било обсзбедлти финанслјска средстава за ту акцлју м ту јс сада до лзражаја дошла Самоуправпа ллтерссна зајсдплпа основног образовап.а пваспитаља са секрсатром НадомЈовауовпћ. Срсдства су обе збсћспа за падокнаду радннцима којп cv обав-љали овс посло ве, за матернјалнс трошковс Нада Јовановић п набавку уџбеника за све псччазнике. Након тога акцпја јс одлучпо и врло vcпсшно поведсна и на самом стаоту скренута је пажња шлре јавностл. Републлчкл акцлонл одбор обилазио је рад на тсрсну у параћлнској општлпл л Параћлн узлма за прлмер л путоказ како доћи до цлља — Србија без неписмснлх. Већ у тој годлнл 1984. око 450 ллца је у параћлнској општнпи добило писменост а докраја овс годлне још 270 полазнлка блће оплсмењено на овај начлн. Ових дана, сазналл смо од сскрстара Надс Јовановлћ, врши сс ревлзлја сплскова и правл се увлд у право стањс евлдснцлје неплсмснлх л трсба очеклвати да he до краја годлне Параћин лзбрлсатл неплсменост лз своје општлнс. Међутлм, лстакла јс другарлца Јоваповлћ, л даље је потрсбна шлра друштвсиа акција на овом започстом послу, да бл сс свл неплсменл одазвалл л да бл на овај иачли стлцањем плсмсностл помоглл себи, друштву, општлпи, која he се ускоро уписатл у списак са плсмснлм грађанлма. Всрујемо да he сс ова прогноза остваритл л да Параћин ускоро нсћс лматл неписмених. Верујс у свој рад и другарица Нада, врсдан л амблцлозан просвстнл раднлк. Јср, шта за н>у значл прво научсно слово л савладана бројка схватлла је још пре 28 годлна Kana јс као учлтсљ са днсвнлком први пут ушла у учлонлцу јсдне основнс школс општлне Нараћил. Од учлтсља, наставплка, профссора, длрсктора, до сскретара СИЗ-а to ocehaibe л љубав јс нс напуштају. Она је прс свсга просвстни раднлк, с поносом лстлчс, а. у раду јс увск лмала подршку и помоћ — Искорлстлла блх да истакнем да клсам сама могла ништа да учини.м и да су школс и сви други субјскти укључени у Акцију. Лично hy сс залагати да истакнути појединци у нашс^ основном образовању буду награђсни. Посебно истичсм да су Слободанка Соколовић и Ружица Миљковић у Дон>см Видову ову акциЈу изнсле и ово моравско ссло очистиле од неписмених, затим брачни пар Марија и Драган Атаиацковић који су у Главици ликвидирали иеписменост, Станко ЈоBHh у Давидовцу, а посебно признање заслужујс и колектлв Основне школе „Бранко КрсманоBiih’’ у Доњој Мутници. Кад је реч о граду, истакла бих директора Основне школе „Ђура Јакшић" Зорана Радојевића који ic лично обилазио кандидате и Милутина Алексића, дирсктора ОШ „Р. Домановић” који је, такођс. испољио пуну ангажованост. Стални координатор и покрстач ове Акције био је Драган Антић. прсдседник Опшгинског акционог одбора за образовањс одраслих и зајсдиичким радом остварили смо овс резултатс у општини Пара1нш. С. Ј. ЗАВРШЕН ПОХОД ПИОНИРА И СЕ И ИМВ НОВЕ КЊИГЕ: „■Ulf" М! ШМШИИЕ (Мирослав Димнтријевић: „ДОСОЉАВАЊЕ АНБЕЛА”; Радомир Динић, ликовна опрема; издавач, Књижевно друштво „Развигор", Пожега) Пста збирка песама Мирослава Дл.митријевиНа „Досо.вава Ite анђсла”, која јс лре петнасстак дана пзашла из шта.м лс, представља значајно култгрно освежење на пољу посзи је у срсдЈвем Поморавл.у. Дилпггријевић нам се овог пута, за разлику од ранпјих збнрки, представља у ново.м светлу. Песннчки зрео, пажљи во правн пзбор тема, по први пут посвећујућн велику пажн»у несваклдашлхЈЈ унутрашн>ој организацијн збирке. Цела збпрка јс подељена на два наест „чинија” које прсдстављају својеврсно предпзвавање за следсћс две песме које сле де. Саме „чннпте” cv тематски повезане анђелом као лајт-мотивом. док су псс.мс ко]е их следе те.матски слободнс. Што се тнче са.ме поезнјс, Димнтријевић чак п опда Kana гпотребљава одређсле сннтагме са којима сс свакоднев но сусрећсмо то чннл па такав начин, у такво.м контсксту да не засмета чптаоцу. У ствари, користећи сс богатим искуством надрсализма ол им дајс сасвлм ново значеље. много дубљс лего што и.мају у свакодлевној лексици, како то примсћује и Србц ИпватовиН v поговору овој кн>изи: ..Наличјс ДплтнтријевиНеве поетске ла коће рекло би се да јс улраво садржано у овој његовој по стојаној спрс.мности на пскорачење из уравњснлх значења п обликован всрбалнс, нс смео Мданав 8 захват, па поссзаљс за новпм п прнновљснлм (како у всрбално-сс.мантлчком, тако у тсмсљиијем поетском смислу". Стадо у сумрак:... (Дрво јс пропагандни летак) пријатељства :грана вз граие пстпче, (грана се у грану улпва). Враћам стадо’ са испаше: (млеко се у јагаљце слива.) Толико је то једноставно, (да ми се чинп) да лпшта нисам лаучпо). Ди.митријевићев стнх јс лак, очишћен од сувмшнлх слнка тако да је доведен до збун.уjyhc јсдиоставностн, пружајући уједно читаоцу на тај лачин мзгућност лнчпе надградње, „досољавања” према лнчном укусу. За лпковну опре.му кљпгебио јс задужсл Радодшр Динлћ. On јс цртсжима дискретно зачннио стнхове .Мнрослава ДимитријевпНа, чинећи збирку пнткијом, дајући јој лову дл.мснзпју. Рад.омир се служио чистом лнннјом (најконкротнији.м цртач кпм елеиелтом) гготпомажгћи се колажима лоеинскпх редака, а свс у интересу квалитстног одговора на задату тсму. Занимљнва ко.мпззнцијл иртежа, псдантан избор облика п Rt'.-герлјала баца у за-сенак „тврду” форму израза. Иако јс ово дебитантски наступ слика ра Радомира ДиниНа, у графич ком обликовању оваквог матерлјала. стиче се јсдан врлоупс чатл»ив утисак квалитетно обав љсног посла. Интересантан фор тлат KiMire, занимљнвост цртсжа, избор патгра н бојс упрађо нлуструју предходну констатацију. М. Сталнсављсвнћ С. Здравковнћ Здружснп пионирски одред „Бранко Крсмановић” који јс фор.мнран 1.0 свечан начин, 23. ссптембра, кренуо је „Стазама слободе”. 1-Ј.спратилн су га домаћини. ученици, наставници ОШ „Р. Домановић” п гости уз прпгодан културно-уме-плички програ.п припремл>еи за ову прилику. Здружени ппопнрски onpen формиран је од делегација свнх основннх школа, а кретао се марш-руто.м: Параћин — Бупрнја — Кра гујевац — Топола — Аралђсловац — Параћии. Оаај дводмгвни марш протекао је v лспом расположен>у, a лова сазнања стечена на ово.м путу су нови путоказ како се волн слобода, завичај, домовнна... Ове стазс којима cv корачали ппонирл учвршћују братство и јсдии ство, one су вслика лекција нз цсторије. _______ ______________ _С. Ј. „УВЕЛД РУГ 8ТВАРА СУСРПЕ ® Од 12. октоора до 2. новембра на рспертоару једанаест позооришних представа Аматерско позориштс „Бора Станковић” из Врања са „Увелом ружом" отвара у суботу 12. октобра овогодинлћс Сусрсте позоришних аматера. Уторак, 15. октобар рсзервисам је за домаћине. На својој сцсни параћински глум ци извсшћс „Лажу и паралажу" и тс вечери играћс ову Стеријину комедију први пут у режији Драгана Јаковљевића за љубитељс позоришне умстности града на Црници. Пријепоље he гостовати 17. октобра, а „Рецепт за лудило" у извођењу Аматерског позоришта из Пријсдора је на репертоару 19. октобра. У уторак, 22. октобра гостоваћс позорипЈпи аматери Кп»ажевца са Нушлћевим ,,СУ‘ЧН>ивим лицем”. Аматерско позориште ПАРАИИНСКО ПОЗОРИШТЕ НА ТЕЛЕВИЗИЈИ Радио телевизија Београд осих дапа у Параћииу снима смисију о позоришном жнвоту града па Црници. Тачнијс, емисија lie бнтп по свећена Градском аматсрском позоришту којс следеће године слави 60 годпла рада и постојања. О развоју, о успеснма и раду чланова Градског а.иатсрског позоришта MOlinliCMo да. глс дамо i.o телсБнзијским скранк.ма 15. октсбра у емиси ји „Позоришта Србије”. С. Ј. „Масука” из Велике Плапе па овогодишњс сусретс позоришних аматсра долази са прсдставом „Мој отац соцнјалистичкп кулак". Субота, 2G. октобар рсзсрвисан је за Тсатар ДЕС ,-Жикица Јовановић Шпапац” из Београра и прсдстапу „Хсрој улицс”. Сутрадан гостује Аматерско позориште из С.медсрсвскс Паланкс са „Зоном Замфировом". Градско аматсрско позориште из Параћина 29. октобра извешћс још јсдну представу из свог репсртоара, а Академско позориште ..Бранко Крсмаиовић” из Београда наступиће 31. октобра. У суботу, 2. новсмбра Кикинђани са прсдставо.м „Полицајци" затворићс овај вслики празник позоришне сцсне града на Црнлци. С. Ј. За младе литерате KOHKYPC И НАГРАДНИ ТЕМАТ Поводом четрдесетогоluibiinc Оргаиизацнјс ујсднјбсних нација и Међународне годшо о.младине, Савсз удружења за уједињене нације Југославије, Југословенска лнга за мир, иеза* висност и равноправпост народа, Савеза соцпјалистн чкс о.младине и Савсз пионира Југославије расписа- .11! су југословенскм конкурс на тедп,': ,,Младп Југославпје за бољи свст”. Учесницн конкурса су поде.вспц у трп групс, учспици основних школа. сре Л1&ошколска радипчка и сеоска омладина и студснт ска о.младина. За најуспеш није радовс прсдвнБенс су награде у књига.ма н плакетс, a narpahenn радовн бнИс публиковани. Радовн треба да буду потппсанн пуни.м имено.м и презимено.м са тачном адресом и послатн најкаснијс до 10- октобра. Народна. бпблиотска Др ..ВиИептијс PaKiili” одлучила јс да исту тс.му „Младп Југославије за бољм свет” узме it за свој традициопа лни наградпи темат поводо.и Дкције „Мессц књпгс’ 85”. Учесиици паградног тс мата су учеипцп ссијвипх и срсдплЈх школа. Свака осиовна школа трсба да достави Библпотецн највише три рада, а Цснтар за срс д>вс сбразовање ..Брапко Крс.маковић” пајвишс дссст радоса. Б”б.и;огека је п овоп прплико.ч за ауторе најуспсшннјнх радова предвидсла врсдпс наградс у књигама. Рок за досгавji>aibc радова Јс 20. октобар 1985. године па адрссу Библиотскц ,Др Euhcninje Ракић”.
.Z2ZSZZZ2ZS СВЕ БАНКЛРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВИЕ Д(вНИ0 бтедшш и иамбвиим ПРИЈАТЕЉ1Ш 13. ОКТОБАР <н ш • lx
s = = i i lllllllllllltlllllllllllllllinilllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllHIIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllirilllllllinilllllllinillllllllllllllHIIIIIIIIIIIIi^ S ФАБРИКА = = ЦЕМЕНТА I ' PC ' 350 NOVI P0P0VAC „Новн ПОПОВЗЦ ПОПОВАЦ = = //1 I i = = ЧЕСWAW WA3HH = = = 1 = = I= I I 1 i = = I I = = = | E = = 5 I = llltlllllllllllllllllllllllll|IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII|llllllllllllllllllllllirilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllll>IIIIHIIilllini>llll1|lllll|||lt|||*j РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈЛ УГОСТИТЕЉСКЕ H ТУРИСТИЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ CUI РАДНИМ SOKMA ВАРАЂHI ЧЕСТИТА5И® ПРАЗНИН С1НШ 0 K T 0 Б A P = '<>>iiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii)iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiii; »IHlIIIIllIinilinillinininillllllllinillllllllllHIIllIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllIlllllllllIIllIIIIIIIIHIIIIlIUllllllllHUItllllinillllllllllllliiiirillllirillllltllllllllllllllllUlllinii ..wou пикада више ис np«i«>r<ajX _ __ ј Владан Михајловић, V-l, ОШ „Бура Јакшић” 1 матет Y н.ме све децс света заборавите мржњу и пакост. Нека се слободно радд, нека се дечја песма орп, нека слободно лете птице. Доста јс свету пз свету једнс Шумарице. = = = = j E I I I = I = I I I I |llllllllllllfllllllllllll|l||l||l|||tltltlll........ ....................................................... Ulin............Ilin...... . I i Драгана Mir Ми pacTc.vo под засг тнимггво. Зазо ћемо утг динство. ПРАЗНИК САОБОДЕ отпадно олово 130 днн/кг отпадно гвожђе 20 15 дин/кг бакар 400 Д1Ш/КГ мссинг 150 дин/кг гус маишнски 20 дин/кг = бронза 250 дин/кг отпадно стакло 1,5 днн/кг стара гума 5 днн/кг 150 днн/кг 70 дин/кг отпаднн алумнннјум 150 дшј/кг 150 дтш/кг S = =.ИШШП1ШН1П1 IIHilHI ..................... '<*“"|““'“'ШП>ШП111111111Ш111И1|||||1Н1||11||||1|11||||||||||||||||Ш||||1Ш1'|111|Ши11И1Ш|||1|||||1|Н = = = = = I старп акумулаторн без воде н кпсслннс — — — - бакарш! хладњацп РО „Феротекс" Краљево OOYP ,Ј1араћин” Параћнн врши откуп отпадног материјала по следећвм ценама: огпадгш папир бакарш! хлашваци Рб „ФЕРОТЕКС” КРЛЉЕБО OOYP „ПАРАПНН” ПАРАНИН Б. Клдрнча 14 За c'je i-рсто <>тладног матернјала при.мен>ује сс порез На бргто нзнос no стопи од 25,5 одсто оснм на отпздш! папмр н огпадно стакло. = = Е = = i = = | ! = = I | I Е = Е = 1 = = = = = i I = = I = | = = | 1 I S = i РО ЗЛ КОМУНАЛНЕ И ЗЛНАТСКЕ УЛУГЕ HAPAIH65 1 = = S i в ГРАЂАНИМА И СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА Дан ослобођења I s I i = = 1 = i s 1 -- Е Е I = = = = riininnilllllinHI.IIIIII.IIIIIIIIlllHIIIIIHHnUlllllinillllllUIIIIIIIIIHIIIIIIItnillUllllllllinunillllllllllllllllllllllllHIIItintllllllUilllUlllllinillUHHniwntillinilliniunHII^
»МННЦНМА НАШНХ Jllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilliu i сиз I основног I ОБРД30ВДЊД I УСЛУГА U I I I ПОСЛОВННМ ПАРТНЕРНМА I 1 = I I I I = = = = I ЧЕСТИТАМО I I I I I I I I 13. октобар S = | Дан ослобођења I е | = = 3 = ?ll|||l|l|l|l|lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllltr. | ВАСПИТАЊД z z 1 I честитамо I I Празник I I слободе = 1 I 13. iiiiiJiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiittiiini*" I ДРУШТВЕНОI -ПОДИТИЧКЕ I ОРГАНИЗАЦИЈЕ I ОПШТИНЕ I ПАРАЋИН I 1 f I I I I I | СВИМГРАЂАНММА I I И РАДНИМЉУДИМА1 = I HAIUE ОПШТИНЕ = I I i i i * i s s s c I i = честитамо = i e — 1 Празник | слободе = = = = | 13.октобар i = = = i riiiiiiiiiiiiiiiiililiiiiiiiiiiiiiiillllllllllllilllillllllllllllilltllllliillllllliiiiliilliillitliilililiriiiliiiiiiiiiiiiiiT: z'liiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiir iillltllllllllllllllltllllllil llllllllllll HillHillIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllinilll ’^ СА ОСНОВНИМ = ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ЗАЈЕДНИЧКИМ СЛУЖБАМА I I s 1 z = IУЗ ПРАЗННЧНЕ ЧЕСТНТКЕI 1П03НВАМ0 BAC H | НУДНМО HAU1E УСЛУГЕ | I = I ЕЕ = I = = Е = = 1 == = 1 I z 1 = i Bam празник и наш празник 13. октобар Е Е z = I ДАН 0СЛ0Б0ЂЕЊА ОПШТИНЕI ПАРАЋИН| ОБЕЛЕЖДВДЈУ И СШИ ОБЈЕШИ | = = I I rillllllllllllllllllllllliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiillllliuillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliuillllllllllllljiuiuillllllllllillllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliuilllllllllllllllllliuillllllliu?
ФУДБЛЛ ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА РЕЗУЛТАТИ ИРБЕ ОПШТИНСКЕ ЛПГЕ Д. Mynniiia: Јсдннство — Полет 2:1 Параћин: Врапчаис — Раднпк 5:1 Тскпја: Радпички — Напрсдак (СВ) 3:3 Буспловац: Хсрој — Моравац 3:4 Бошњанс: Борац — Јухор 1:2 Крсжбпнац: Слободл — Напредак (СТ) 3:1 Доњс Впдово: Слога — Јсдинство 1:1 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Јухор 7 5 1 1 22:9 11 2. Једннстио 7 4 3 0 17:6 11 3. ИСК 7 4 2 1 16:8 10 4k Напрсдак (СВ) 7 3 3 1 16:8 9 5. Напрсдак (ДР) 7 4 1 2 15:8 9 6. Борац 7 4 1 2 14:9 9 7, Слога 7 3 1 3 20:18 7 8. Моравац 7 3 1 3 18:24 7 9. Хсрој 7 2 1 4 21:23 5 10. Раднпчкп 7 2 1 4 13:16 5 11. Слобода 7 2 1 4 11:18 5 12. Напрсдак (СТ) 7 1 2 4 8:11 4 13. Врапчане 7 1 1 5 12:18 3 14. PnjiniK 7 0 3 4 8:25 3 ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Параћин: Петрус — Морава (ДВ) 5:1 Плапа: Развптак — Младост (П) 4:2 Буљанс: Младост (ГМ) — БСК 0:3 Клачеввца: Жслезинчар — ЛешјанннЗ:! ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПИГГИНСКЕ ЛИГЕ 1. БСК 7 6 0 1 48:11 12 2. Развптак 6 4 1 1 22:20 9 3. Будућност 6 4 0 2 19:11 8 4.ПОЛСТ 6 4 0 2 17:10 8 5. Младост (П) 7 4 0 3 18:21 8 6. Јсдннство (ДМ) 5 3 11 12:10 7 7. ЛсшЈашш 7 2 1 4 19:29 5 8. Пструс 6 2 0 4 17:23 4 9. Жслсзнпчар 6 114 15:21 3 10 Младост (ГМ) 5 1 0 5 16:28 2 11’ Морава (ДВ) 6 1 0 5 7:26 2 ПРВА СРПСКА ЛИГА 1. Ради. Зорка 2. Мајдаппск 3. 7. јул 4. Шу.мадијл 5. Чукарнчкн 6. Колубара 7. Рудар 8. Сннђслнћ 9. Обплић 10.ПКВ Ју.мко 11.Бердап 12. Крпстал 13.Будућност 14.Дубочица 15. Једннство 16. Мачва 17.Радннчки (О) 18. Слога Стонп теннс ФУДБАЛ — ПРВА СРПСКА ЛИГА МНОГО ШАНСИМДЛО ГОАОВА | Јсдипство — Мачва 2:1 (1:0) 9 6 1 2 21:9 13 9 6 12 17:19 13 9 5 2 2 15:16 12 9 5 2 2 15: 8 12 9 5 2 2 17:12 12 9 5 1 3 П: 7 И 9 3 5 1 10: 7 Н 9252 11:1« 9 9 4 14 15:15 9 9 3 3 3 14:16 9 9 4 1 4 8:16 9 9 3 2 4 10: 9 8 9 2 4 3 12:13 8 9 2 3 4 7: 9 7 9 2 3 4 П: 17 7 9 13 5 12:18 5 9 1 3 5 8:16 5 9 1 0 8 5:22 2 ТРАДИЦИОНАЛНИ CYCPETII ГРАДОВА У част 13. октсбра, Дана ослобоВс- >иа Fkipahinia. и овс годппс одржаће сс сусрст рспрсзситацнја градова, Свстозарсзз, Купрлјс it napahmia. Мсчсеп he се пграти 10. октобра са почстком у 16. часова у Халп спортова, изпад базспа. Оргишзатор овпх сусрста Јс ОпштHHCI3I стомотснисерски савсз. YCBOJEH НОВ СИСТЕМ ТАКМИЧЕЊА кошарка — жсие ОКК ПАРАБИН — МЛАДОСТ /bee С. ПАЛАНКА) 73:57 тројке Стадпоп Јсдппства. Глсдалаца 1500. Стрслцн: НсливановнН у 15. >1 БабпН v 58. за Једипство, а Мнловаповнћ у 78. за Мачву. Судија: Дпнчић (Инш) 8. ЈЕДИНСТВО: БогосављеввН 7, Диннћ 6, Сгевановић 7, Матић 7, Петковнћ 8, Панпћ 7, МилнН 8, Вулипевнп 6, (Милснковнћ —), Мирковић 6, (Бабић 7), Пслнвановнћ 8 п КостнИ 6. Милић у гол позицији Послс дугог врсмеиа Шапчани су по ново гостовали у Параћпиу. Мачва — Је дпнство сусретали су сс Још прс дссс так година, па Јс за прошлонсдељнн сус рст пладало вслпко питсрссован»с. Утакмпиа Јс почсла врло живо. Гос тп су игралк огворсно, алн првн озбиљ ннЈи напад оргапизовало Је Јсднпство. Гол јс внспо у ваздуху п у 15. мннуту ссвпула Је лсвпца Пслпвановића. Бно јс досућсп фаул на око 25 мстара од гола АксентиЈсвнћа, а гостп су постапп лн живи зид, мсђутпм, кшштсн „зслс Ш1х” Пслилановпћ, у свом маннру, уз всликл зплст упутио Је прави проЈектил, којс Јс погодно скоро срсдпиу гола. Бнло јс то јсдап нула. После нсколихо утакмица паузс па голу Јсдипства појавио сс Богосанљсвн1>, н прве аплзузс пзма.мио јс у 18. ми нузу, када Јс падо.м у погс спрсчио сн гуран гогодак. Y друто.м полуврсмсну, гостп су занг ралч ошхриЈс, и у DHU1C наврата угро3ii.ni гол Јединства МпрковпВ Јс управо папусгко тсрсп због озбил.пије поврсдс када Јс суднја Дннчић поггзао иа бслу чачку зиог фаула над нападачсм гостнЈу. Халф loCTiijy Ппвловнћ шутнрао Јс у лсту страну Богосавцзвићспог гола noлувисоко, али јс oir.tj као у пајбољим даии.ма прочнтао лопту и слсгантпом па радо.м лзбацно јс у корпср. Управо, овај ппјекцпја дала Јс „зслснима" подстпцај за бол.у нгру. Y 58. мииуту, ВулпНсвпћ и ПсливаповпН нзвсли су своју корнср комбинацпју сп краткмм додавањс.м. Услсдио јс оштар Ј|сптаршут по земљи, коЈп јс Бабић слсгантпо спровсо у мрсжу, Стрслци Јсдипства опст пе.мају срсћс. Имали су чак три пута погодак у стазнву, а у последњи.м мнпутима, Кос Till! ннјс искористпо стопостотну прнлпку. Прсдрпблао јс н голмапа, алп јс лопту са гол лпипје пзбацио бск гостиЈу. Гостн су постиглн погодак у 78. мипуту пз, рскло би сс, нс тако опасно ситуацијс. Y мдућс.м колу Јединство гостуЈе коСлогс, послсдн.с на табслп, па Јс ту шанса да сс попнс коју стспсницу вншс, од садашњсг 15. мсста. М. Милснковић ocai пра за редом Caoith 4, Торњаски 13, Си?ли11 II, В. ПстроппИ 15, АнтонпјевиН, ГлишиП, С. Пстровић 4, Ридичсвић, Младсновић 24, JaiiKODith 2, Bacilli. Кошаркашнцс Параћипа забслсжнлс су дсветнаесту првсистпспу побсду, пос лс 6o.be п зрслнјс игрс у оба полусрсмс па. Параћиикс су спс врсмс водиле п ibiixosa побсда пиЈс лолазпла у пктањс. На обоЈ утакмици злблнстала јс Јћнља на МладсиовиИ, која јс поставила рскорд у цслој нгри, постпгавши чак осам троЈки, што ниЈс забслсжспо ии у мушкнм лигама. Београђанне у продужетку боље ОКК БЕОГРАД — ОКК ПАРАНИН (63:63) 73:70 (у продужстку) Topibanciui 16, Ciauih 10, В. ПстроBull 19, Airroiiiijcuiih 16, Глншпћ 2, С. Пстровић 4, Радичсвић, МладсновиП 4, Јапковнћ 8, Васић. Y пзвапрсдпо борбсној н узбудљпвоЈ игрн два рпвиоправна протнвпнка, водпла сс токо.м цслс утакмнцс бсспош тсдна иорба, што и рсзултат утакмицс показује, 63:63. Y продужстку утакмн цс, оптсрсћсис и.мпсратпвом побсдс, ко Ја их само води у мајсторпцу са Кара бурмом за лрвака, правс лсколико грс шака, што протпвник користп и слаги победу. Овнм поразом ПараВннкс су ФУДБАЛ: ЈЕДИНСТВЕНА ЛИГА МФС СВЕТОЗАРЕВА ГОтНТИАМ ЗАБАИСТА1Ш Стадпон Тскстплца. Глсдалаца: 300. Стрслци: 3. Борђсвнћ, Јоцић и Нсшопiih за 13. октобар, а ВелнсављсвиП (нз јсдапаестерца) и Павловпћ за Младост. СудпЈа: Антапаспјсвнћ (Буприја 6). „13. октобар": Карић 7, М. Жнвковић КЉИЖАРА И АНТИКВАРИЈАТ „ДОРОТЕЈ” ЗОРАНА НОЛИНА Дајемо на кредигг ВЕЛИКИ МЗБОР КОМПЛЕТЛ заузслс друго мссто, док јс скнпа Карабурмс нз Бсограда заузсла прво мсс то п учсстповаћс у квалифнкациЈама за улазак у Другу савсзпу лнгу. М. Мплошсвнћ Конфсрспцпја удруг.;с!ва клубова оп штпискс лигс донсла јс одлуку да стонотсннлзри iirpajv убудућс по ноаом cncTcv.y у иитерссу популаризацијс п o.MacoB.i»cisa стопог тениса. Убгдукс he умссто гломазпнх турнира на јсдном мссту бптп одржавапп такозсаи'1 мзли туринри no месшш за јсдннпама н школама. На оваЈ пачнп he сгаки члаи onumuiciuix лнга Оити iiajuaibc дпа до три пута органпзатор, одиоспо домаћпн. Рок зг пријављпва1ке учшпћа у опшTHIICKI!’.-. CTOI!CTC!I:.C.'PC>:IIM лкгамл лро дужсп Јс ЛО 8. октобра. Тада he се oGacirrn п justro пзз-тјчсгм:, жреЗомнтС :м слслепу ccaoir-. Н-Јпчс, почсгак тап мичсил заадач је за 19. октобзр. сусрсти сс нчју сгботом, почстак ’ 14 часова. Г. Валск Светска кн>ижсвност 1. Ф. Кафка (1—7) 2. Ш. Цвајг (I—8) 3. Агата Кристи (1—6) 4. Цек Лондон (1—4) 5. Г. дс Мопасан (1—8) 6. Марсел Пруст (1—12) 7. J. В. Гете (1—8) 8. Зане Грсј (1—6) 9. Е. Хемннгвеј (1—6) 10. Лајош Зилахи (1—10) 11. А. Дима(1—10) 12. Мари Фишер (1—6) 13. В. 1'омбрович „Дневппк" (1—3) 14. Толкин „Господар прстснова (1—3) 15. Бенз-они „Катсрпла" (1—5) 16. Достојсвскн као мислилац (1—10) 17. „Бсатриче” (1—8) (љубавнн ро.ман) 18. „Хнспаноамернчкн роман” 19. ,.Рсч п мисао" (1—61) 20. „Зелике љубавн” (1—12) Југссловенска књижсвност 21. Иво Лидрнћ (I—17) 22. Мплош Црњански (1—14) 23. Брапко Лопић (1—15) 24. Еук Караџнћ (1—12) 25. Д. Туцовнћ (1—10) 26. II. Г. Ковачић (1—5) 27. Ерих Кош (1—7) 23. С. РанчковиБ (1—6) 29. В. Стевамовнћ (1—5) 30. Војислав Нлић (1—4) 31. Ј.Дучнћ (1—5) 32. В. Попа (1—7) 33. В. Попа (1—6) 34. А. 1- ‘:аковић (1—5) 35. Т. Борђевић (1—1) ,,Наш иародни жпвот” 36. В. Дедијер (1—3) „Докумеип! 1948.” 37. Д. Боспћ (1—10) 3S. П. П. Његош (1—7) 39. Д. Михаиловпћ (1—6) 40. Р. Константиновнћ (1—8) ,,Бнћс и језик” 41. „Савремена проза” (1—10) 32. „Антологије поазпје” (I—6) 43. „Сркски ромап” (1—23) 43. Српскн ромап” (1—28) 44. „Ксторнјскн роман’’ (1—6) 7, Псћараннп 7, Попопић 8, Милошсвић 7, Јовановнћ 7, ПсшовнИ 7, (П, Борћевuh —) 3. ЖнвкобиИ 8, CllAiiih 7, 3. Бор bcuiih 7 и Јоцнћ 7 (СтојаносиИ —). Најзад всома добра пгра „13. октобра” 11 вншс нсго заслужсна побсда. Гос ти из Копчарсва дошли су у Параћнн по два бода, а на крају су бнлп наднг раин од бољсг рквала. „13. октобар” повео јс погоцима Зорапа БорВсвиИа и Joiniha, а треоа рсћн да су овнм голоппма прстходилп слободнн ударцн, коЈе су одлнчно пзвсли Мподраг Жппковнћ и Псћараннн. Гости су успслп у другом полуврсмсну да с.мањс рсзултат, али су „романтичарп‘' борбсном игро.м сачупа лп побсду, Y тиму „13. октобра” успсшно су дсбитовали Снмпћ н Јоцић. ТрсСп пстаћп Kopcirraii гсст упрапс Тскстплца, која Јс д<<зволила да сс овај сусрст однгра па игралишту „што фараца’’, Јср Јс по.моћнп тсрсп Јсднн ства, па комс јс досада играо „13. октоиар" у врло лошс.м стању и псупотрсбљив. шдадижо- -ПШИОРАВДА ЛИГА ПАРАБНН: БОРАЦ ФК „ПАРТИЗАЈГ’ —ПАРТИЗАНИ 4:1 (1:0) Игралиште: Борца, гледалаца: око 300, тсрсн добар за игру, врс.мс суво и прохладко. Стрслци за домаЈшиа: Map noniih (29. мпнут), Сгсфаиопнћ (67. и 85, мпнут) и Цсровић (87. мшцт), а за гостс Ранковић (75. мниут) Судија: Јевтић (Крушсваи) Борац: Јанковпћ 7, JtiTiih 8, Лазовнћ 7, Луквћ 7, Инколнћ 7 Златановић 8, Дулић 6, Стефалочпћ 6, Марковић 6, Цсровић 7, ЈованоииН 6. Заслужспа побсда „стаклараца’» мог ла је uirrn рсзу.тгатски још убсдл.нвија да јс павалпи ред нграо оргзнизованијс н псз пспотрсбних соло акцпја. Гос тп су пружхли какав-такав отппр у првом полупрсмспу, алп су у другоу очпто посусталп, па се до краја утакмпцс пграло, углавиом, прсд ibMxooiiM голо.м. В, Љ. Лпст Соцн|а.1псп1чкт саг.еза радлог нарола опипине ПараПпн, пзлаЈс Цсигар за СлаппљуП Uop.iroHiih, Издапачкп сапет: Нада Бранкопић, Моичкло Вучкоппћ. Св-.-гислјз pnnojc MiipiiitKiiHiin, (.^lario.-hyb ОбрадоБиП, Жшхгга СтоЈановић. и;пг.г>|нн 1ом«б (><рс u-c iiini:) ■сон’ b .Мирослао llHAtirrpiiJcuiih, Мплниојс ll.nih (тсхпнчки урелмнк) « Miiojpat Mii.iein:ni:i<h huh (1135) 52-352, Honiin.ipii (035) h3-694. ilpcmnara: гоаишља WJ.UU aimapa imiui.t 55U4-6U3-1973 код СДК (ЈараПин. Штахша ITO .,1лас’’ Бсиград. Влајкоамћсва 8. гслсфои lOllj тали огласи Мењам Јслнособак комфоран стан у цсптру града (Ламсла) П спрат за всћп. Телефон: 54-300. Звати послс 15 часова. Kyha на продају повољпа за локал. Ул. М. Марка 45. Тслефон: 51-708. ПродаЈс сс планц са внкепднцом (27 арп), буиаром, могућпост прн кључсња струЈе (близу .мотсла). Ја вптп се на тслсфон од 15 ч на 61-229 ПродаЈсм фарму кунпћа са пла UC.M од 14 арн и буиаром. ТакоВс Продаје.м раснс купнћс новозсландскс н калифорнијскс порсклом нз Пс.мачкс. Жпчанс таблс за кавсзс, котлицс, појнлпцс п готовс капезс. Вранислап Мнловаповнћ, Лоле Риоара 2/45 ПараНпп, телсфон 52-833. Оглашавам пснажсћом радпу Kibii >кнцу кздату у CO Параћин на и.мс Мпрослава БогдановнНа из Горњсг Видова. Оглашавам псважсћом сведочац. ство о завршспа чстири разрсда основнс школс у Мпрпловцу, издато na ilmc Драгића MitAanoniiha из Мпрнловца. Оглашавам нсважећнм сведочанство од I ло VIII разрсда изда то у ОШ „Стсвап Јаковл>евић" на 11мс Всснс Марковпћ из Параћина. Оглашавам певажсћнМ свсдочанство од I до VIII разрсда нздато у O11I ,Д1. Поповнћ" на нмс Снс жане Pncnih из Параћнна. Оглашавам нсважећлм сведочан ство од I до VIII разрсда нздато у Плани па и.ме Јагодипкс Марко* вић нз Планс. ПродаЈем заставу 101 у одлнчно.м стању. Упптатн на тсл.: 51-336. Жица. Пспзпопсри, мсжам дпособан стан на I спрату, Iinuma 63, за одговарајућн. Тслсфоп: 54-381, 1Бс> гошсса 2, Параћнн. На основу одлукс Комнснјс за радне односе OOYP-a „Ручно трговачко стакло” од 24. IX 1985. годинс, Српска фабрика стакла у Параћину ОГЛАШАВА ПОТРЕБУ ЗА ОБУКОМ КАНДИДАТА ЗА СТАКЛАРСКА ЗАНИМАЊА И TO: СТАКЛОДУВАЧ II СТЕПЕНА СТРУЧНОСТИ ЗА 50 КАНДИДАТА — да су завршили осмогодишњу школу, — старосна граница заинтересованих кандидата од 17 до 30 година. Свим примљеним кандидатима за време обуке обезбеБује се: — месечна стипенднја у износу од 10.000 дипара, — бесплатан топао оброк за полазнике са местом становања у Параћнну, а за остале 2 топла оброка, — бесплатан превоз од места становања до фабрике 11 обратно — посебна радилишта за обуку, — стручни инструкто« ри за обуку, — покрнће трошкова становања за полазнике који су са територије ван општине Параћин у износу од 5.000 динава* Заснивање радпог односа по успешио завршеном шко ловању обуке. Школовањс — обука спро вешНе се у сарадњц са Центро.м за усмерено образоваibe „Бранко КрсмановиИ” — Параћнн п Српском фабриком стакла у Параћину. Оиука капдидата трајс 8 MCCCJKI према усвојеиом про гра.му. Запнтсресовани каидидатн пријавс — молбе са потребпим докумснтима: свсдочанство о завршеној осмо годишљој школн. пзвод из матичне књиге рођеипх извод из свпдсиције незапослених (фото копије оверснс од CO Параћим) доставл>ајг сс Радној заједници „Кадровски if опиггп пос.чови" — Кадровском сектопг v врсмену <ј.| 27. IX 1985. године до попуне. Комисија за раднс олиосс донсћс одлуку о V11HCV — пријс.мг кандндата у рокг о.( 10 дапа од дапа истска рока за подпопзсњс ппцјава. О дану заседања Комисије сви !1ријављс1П1 канди lain 6;ihe блгиоврсмепо обавештсни. cy.nypy n и:1фармпса’м ..НараПтГ- - llapahnn. Aupcuiop и гнанни и олкширнн ype.iiuib •knni.di-.iUi Милнвоје il.iiih. Мала Јопдновић. (замгник арелссдмика). Скзжина 1ииан>>ан6 ftn и Јиван IomiiIi Ypcbyie I'cjaimuoiio колегоЈум. Нокнпарн- Снежана luiuiiviHiih Ммлннв Жн> ,ч’с» 1*елагц|1|г; Макснмз 1«»рк<л, 4. ItuiuiancKii фа» S8 le.ie<|»niu: гнамнц а о.поморкн \р«_> *1Ј.CO д|«н.1ра 1.1 ин<н*1ранс1во aouciрукО, Жиро рачум Qciiip« ча чултуР* “ чиф|>|1мнса>м 340-551, Гираж 8.UW
MiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiininiiiiiiiiiiiiiiiii.- БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА siiiHiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiniiiitiiniiiiiifil ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 30 ДИНАРА ГОДИНЛ ХП БРОЈ 293 ■ ПАРАНИН 16. ОКТОБАР 1985 СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН 13. ОКТОБАР — ДАН ОСЛОБОБЕЊА СЛМН ОПРЕДЕЉУЈЕМО МУ БШШП На свечаној седнпци Скупштине општиие н извршних органа друштвено-политичких организацпја, поводом 13* октобра Дана ослобоВења олога краја, 40-огодишљнце ослобођења наше земл»е и 40-огодншњице победе над фашизмом, уручене октобарске награде заслужним организацијама п појединцнма. Највише признање — Плакета општине Параћин за 1985. годину уручена Радпој организацији „Шумадија” и Милутииу Милошевиђу, потпредседнику Скупштине Социјалистичке Републике Србије. Реферат поводом јубилеја поднео Топлппа Недељковић, председннк Скупштине општине Параћин. Свечаној седници поред дслегата Скупштине општине н извршних органа друштвено-политичких организација и многобројних гостију присуствовали и представницп Републике Србије, Региона Шумадије и Поморавља, суседних, братских и пријатељских општина. Поздравне речи представника Мурске Соооте, Крапине II Брчког у знак трајног пријатељства и сарадњс. Делегате н госте поздравио лредставнпк омладнне п пнонира. Нови објекти за празник слободе. Упућен телеграм Председништву Социјалистнчке Федеративне Републике Југославије и Председништву Савеза комуниста Југославијс. Ј\5иларну 1сдиши>ицу ослобођсња радни људи и грађапи општинс Нараћин прославили су свсчано и радно, поносни на гсковине црсђеног пута. посебно шго сс и v лзузетпо тешким условима, са којпма сс cycpchc ова срсдииа л цсло нашс друштво, бслсжс значајни резултати и осећа постспсни, али сигуран опоравак. у таквој ситуацији постигнути радни резултати врсдс далеко Мплутину МилошсЕнћу уручена Плакста општине Параћин p’-iujc, јср показују снагу и рсшспост радничке класе да по сваку иену истраје, прсвазиђе свс препрскс ц тсшкоће и иастави путс.м свога историјског опредеље- »>а. Постиг-чутн рсзултати и одговорност пред будућношћу обавезују нас да још брже. одговорнијс и сложепије наставимо, ослањајући се вре свега на conciseнс могућногти, како бисмо добили једну од најтежих етапа у нашем социјалистичком самоуправOHW У ОБЈЕКТИВУ Страна 7. но.м развоју н са вишс оптимизма упрли поглсд у будућност. Топлица Иедсљковчћ, прсдседиик Скупштипс општпнс ;с у свом рсферагу говорио о значају обележавања Дана ослобо1)ен>а и 40-годишн>ице побсдс над фашиз.мом ц резултати.ма који сс п?стижу у развоју социјалистичких самоуправних односа и нспосрсднс социјалистичке дсмократијсу области приврсдс,' пољоприврсде, комуналие делатности и другим областима. Овом приликом преносимо да излагања у ко.ме је друг Нсделжовић говорио о плановима ” задацима и свему ономс што тек трсба урадлти у иашој општини. — Доста смо урадили, доста сс ради али много тек треба да урадимо. Неурађепо морамо да радимо брже јер врсме и кр.чза у којој се палазимо пс може пас ИВТКТ Г,БРАНКО КРСМАНОВНН ’ 65ГОДННА ПРЕДАНОГ РАДА Страна 3. „ВОЗ БРАТСТВА II ЈЕДИНСТВА” ВОЗ НИКАДА НЕЋЕ СТАТИ ПРЕМИЈЕРЛ Y ПОЗОРИШТУ СП - ПРДЕИШЗ Сграна 10. чекати. Борба за доследну реализацију стабилизационог програма главни је задатак и ценгрално питање садашњег тренутка. Она сс може добити уз реафирмацију идејно-политичко и акционог једипсгва СКЈ, свестрану мобилизацију свих друштвепих чинилаца и кроз обезбс1)ен>е таквих друштвено-скономских услова. да радници у удружепом раду овладају резулглтима свога рада, дохотком који стварају н друштвеiio.M репродукцијом у цслнни. Тек по извршењу овог задатка, можс.мо говорити да с.мо ставили брану етатистнчким и бирократским тенденцијама, затв?.ран>и?«а свих врста, који су као што је познато у сскалацији. To је задатак епохс, али и пепосредни задатак дана. Преко антиинфлационог програма, као дела стабилизационог програма, а посебно прско бољсг коришИсња посгојеher техмичко-производног, природног, стручног и укупног радног потепцијала, а нарочито уз мсрсње паших радних павика и односа прс.ма средствима рада, морамо снергичпијс да сс одупремо инфлацији, као највеће.м разарачу екопомског, а сами.м тим, и друштсено-политичког систсма. Искуство јс показало ла nit јсдно друштво, односно држава. не могу да издрже дуготрајну инфлацију, а да то нс изазовс Belie мли ман>е срцмјалне и лолитнчке noTciPKohe н послсдицс. Тсшко да би паше друштво могло да будс изузетак од тога. Поава прилика за рсафирмацију знаља јс посао који нам. као друштву у целини. предстоји на израдп новог срсдњорочног плана и пројскцијс развоја до 2 000 године. Нови план. порсд тога што у основи мора бити стабилизујући, мора да има за циљ да смањи ра злику v стспену развоја у одлосу на саврсмсна индустриЈска друштва, која су у фази прсласка из индустријске цивилизацијс у Друштво информатике, чија јс развојна парола — знање. За разлику од постојеђих алл огранпчсних извора сировина и снергије, зпањс представља неограничсн извор. који омогућује откривањс нових сировина и нових, рацлоналнијих, начпна употрсбс снергије. цц v сировинама, ии у снсргији, Југославија није пребогата. Знањс схваћено у контсксту друштва информатике, у тесној је всзи са младошћу. Млали лух, и ван официјелних облика образовања, тражи новс путсвс сазнаља, самообразујс сс и на тај начин гради властиту лађу будућности. Ради тога не с.мемо дозволити да. услел нашег неразумеваља будућности ,наша лађа не будс способна за пловидбу. Ако не прихватимо ову аксиому, онда неће.мо бити способни да створп.мо друштво будућности, вртеће.мо сс у кругу садашњости која, као што видимо. није кадра да да одговор на проблеме са којима сс срсћ^мо и са којима живимо. Предстојећи избори вслика су шанса ла младима омогућимо долазак на место којс и.м припада. да »х са маргина друштвених зблвања пре.мсстл.мо у њихово средлште. Време и послови, који нам прсдстоје, почев од вс!1 поменугог плана II избора, до припрема ?3. копгрсса СКЈ. вслика су обавеза за све нас, а највишс за СК. Он је тај који мора да нађе бржи излаз лз кризс, да разреши често пута буквално схваћен плурализам лнтсреса, да допсдс радпичку класу па позицијс ћладара укупних друштвених токопа и прско афирмације класног сиречи продор националног и бирократског. Он то мора и можс урадити. Он то мора јер .му је то историјски задатак, оп то може јер се у свести пашег радног човека уврежило схватањс да самоуправљање псма алтсрнагиве. Радничка класа и сви паши пароди и лародкости остају прп основним Уставним опредсљсњима, при непролазним Његошевим стнховима да су „Бело, бјело, било и бијело листићи истог цвета" али тражс. да сс ако живог захтсва, вршс променс у привредлог.1 м друштвено-политичком блћу, са крајњим циљем да укупни систем учипе с(|>пкасни.м. Слободан сам да кажсм, у л.ме вас- ла he Савез комунлста, као л мпого пута до сада, доблти и ову битку и да he.MO сви скупа глсдатЈЈ всдрлјс у будућност ове зсмљс, рскао је на крају свог лзлагања Толллца НсдсљковтФ. На крају ссднпце нзвсден ic сценско-музички прпказ, о .=.у днма, љубави н слободи под на зиво.м „Под ови.м неоом, чове чс, усправи се”. ГЈриказ су пз велн чланови ГАП-а у рсжн.ји БвЈке Оорадовића. С. О. и М. Ж. !“=” ОТКРИВЕИ СПОМЕНИК i На простору испред Скул штине ошппшс 13. октобра је откривен споменкк палв.м : учсспнцнма НОР-а и жртпа gwtifc - рнгсда Широм отворених врата, oreopenoi cptfa и раширених руку Параћин је двабесет и четврти пут no рсду donateао својс драгс were, браhy Словенце, који долазе во зом „Братство-јединство'’ да потврде незаборав,и иераскидиву братску всзу словеначког ц српског народа. снажно исковану 'током ми нулог рата. Дошли cv козdpaeu.ua словеначког народа ,у ко.ис је сабржана сва симболика тешке прошлости и неизвесне будућности, са жељом да се највсЈга тековина искована v ратним данима сачува и ојача. Манигђестација Воза „Бра тство-јединство" одржава сс континуираио ecb. пунс двадесет чешри године. Наимс, организозан Воз „Братство-јединство" крепуо је 1961. година као резултат сталног одржаоаЈва пријате љских односа и меБусобних iipcehueaita ipahaua. До 1961. годинс, бивши изгнапици ц ibuxofiH до.маБини са моиннцијагивно су се посеhiiea.ni, a те носете cv нарочито биле учестале око дату ма асзаних за обележасан.е разних празника из периода иародноослабодилачког para, ослобоБсња појединнх мсста од фашистичке oxvna ipije, zodtiuiibiaie масовног crpe.baiba, Дана изгианих у Словенијц и слично, тако ба је, из године у годину, размсна тих узајамних госroeaiba добила толико у .пд. совности да су друштвсно- •чолитичке ор?анизацијс Сло веније и Србијс сматрале да треба те споитане манифес таццје. братства и јединства словсначког. и срнског народа организовати. Taizo јс 1961. годинс дошло до прво?. организоааног воза „Братство и .јсдинтсво". Манифестација Воза „Бра тство-јсдинство” одражава у лшнулом рату искована иријатељства и из ?одине у ?один\1 tutipii број породица и појединаца који сс збли- ••'ll|l|l,IIIIIIIIIIIIIIIIIIUIt»l!llllllll|||||||||||||||U|||||||||I|H|||||III|||||||||||||I|||||||1|I|I(|11I|||||1||||1||I|||||||||J|m)^ ма. фашнстичког терора 11арапиЕ>а. На пригодној свечаности која је том прпликоч одржана, спомепнк је отжују и увелико доприноси повећању броја општина које ступају у одрсћснс облике capadfbc. Taizo се на најбољи и најдивнији начин учвршћује всза народа који су сс paste уз раме борили за своју домовину, делили кору хлеба 'и добро и зло. Делили су патњу слове начког народа који је протеран са робне груде da буde нзбрисан 113 списка посто jaiba народа иа најбругалнији и осветнички начин. Србија јс примила своју браћу и збратимљсни кренули су у заједничку борбу, раме уз раме са друисм југословенским народима да иобсде пли умру. И победили су, захваљујући заједииштву и братству ticizoeano.M као нај eeha тековина југословенских народа. Дошли сх’ нам пријатељи, учссиици Воза „Братство-јсдинство”, манифестације ко ја се ycneumo пасгавља, ко ја је \eeiz била к izoja he yeeiz бити ковач брати.чљеiba два народа. Без сумње до чекалц смо name dvaze npuјатеље као добри до.маћини. Али, важније од тога је join једном нотврћено сазнање da cv се стапа пријатељства пробудила, створила нова, напочито код младих, да младе ?енераиије упознају како се ковало и како се kv ie боатство, како се потврћц вало и потврћује. Can они који не верују у паш заједнички пут, којима није стало do natutix братскпх веза. којима не лежи на срцу добробит ове лепе слободне Југославије и сви они који.иа у главама лутају caaicatzee наопаке .ипсли n ttedeje могли cv ба се увере шТа значи пријатељство српског п ‘словеначког наро da, izatzo се воли п поштује човек пз Јесеница и Шумадије, са Горењске и из Поморавља. Mozao 'се уверити, на iiattiy epehy, da beaj Воз uehc никада статп. С. О. крио Бура Букнћ. предсецнпк Међуопштпнског одбо ра СУБНОР-а рсгнопа ”7yaia дије н Поморавља.
16. ОКТОБАР 1985. • БРОЈ 293 ОДРЖАНА. ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ЗАЈЕД>1ИЧКА СЕДНИЦАСВИХ ВЕНА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ИЧ№ЕДА ZIL-11 Will г7773223£2$2Е£Е2^г^БЕЕ5512ЕааИИ1ИШИ8ВаВИИ0^~52тавИ®ВИИ1 ПОМОЋ Ha двадесет деветој заједничкој седннцп свпх всћа Ску пштине одржаној 1. октобра разматрано пословање привреде општине Параћин и проблеми из области пољо прнвреде 0 резултатмма прнврсде name општинс п пепривредних делатностп, на овој седницп уводпо пзлагање поднсо је Божндар Мадпћ, председник Извршног савста CO и из.меbv осталог рекао: — мгстаоилност тржишта Уз често повећаљс цена н внсоке каматне стопе, даље погоршаљс ликвидностп п свс всћа задуженост, оштра и дуга зима, нсповољни временски услови у пољопривредној ПРОНЗВОД1ВП н друге тсшкођс основнс су карактерпстике протеклог шестомесечног псриода за који данас аналнзирамо пословне резултате привреде и друштвенпх делатности. Истовре.мено, на пословне резултате у привреди негативно се одражавају и бројнс субјективне слабостн, а у појсдиним органлзацијама удру женог рада није било довољљно настојања, упорности, па и спремности да се те слабостп отклањају, како би се ублажило њихово негативно деј ство на пословнн резултат. Поред свнх оних података везанзгх за пословања који су већ пошпвани у нашем листу, друт Мадић је нагласиода су проблеми у пословању прпвреде присутни, да они нису несавладиви, алп да до сада предузи.мане мере нпсу довољ нс за осетннје побољшаље пословннх резултата. Сада јевећ нзвесно да средњорочни програм развоја општине неће бнтп остварен. Значајио је, .McbyruM. истаћи потребу усСВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ДАН МЕТАЛАЦА @ Уручена признања најбољим металди ма наше општнне Пајбол>и металац, Томнслав ЈовановиН при.ма чсститке од пред седннка OB ССС, Радомира МплановиИа Производиа халд у Фабрици текстилних машина и процссне опремс „Пролстср" била је и ове годинс место одржавања прм годнс свечаностк поводом 10. ок тобра — Даиа металаца. У прису ству бројних гостију и радника „Пролстера" на свечапости је го норио Града Томић, прсдссдник осповне оргапизацијс сипдиката ФТМ „Пролетср" а испрсд Beha Савеза синдиката поздравио их је Радомир Милаповић, предссдпик Већа Савсза сипдиката опш тиие Параћин. На овој свечаноети уручена су признаља најбољи.м металцима на нсдавно одржаном трећем оп штинском тдкмичењу металаца. За освојено прво и друго место мсталцима су уручени срсбрљаци, а осталим учеснмпимд дипло мс. У так.мичељу .металостругара првопласиранл јс Града Боптковић радпик ФТ.М и ПО ..Пролстер” у та^мичељу мстално-глода ча Драгутин Пантић лз псте организацијс, а v так.мпчељу мдпг:!н бравара алатнпчард Жпвојин Ми ленковић, радник Срп-сне фабрл кс стакла. Meh.v зг.влрг.Е.ачичл најбољи су Србл Нпколмђ in Ср пскс фабрике <таклл за слс о лучио и гасно здваризиае ToОДЛИКОВАЊА Указом Председништва Со цпјалистнчпе Фсдеративче Републике Југославнје један број грађана name onштине јс одликован. Срдсном рада са срсбрним вег.- ue.u одлпковани су fiopbe Петковић, Мпхајло Атанасковић, Тнхомир ФПЛИПОЕИћ. Плнја МпхајловнИ. Радомкр Мплановић и Иплја Паупоmih, а Медаљом рада Пегар Рнстановић. Одликоваља су пм уручсиа 1. октобра па сс дшши Скупштш<е отптпнз. М. Ж. ИМЕНОВАЊА На седницп Скупштнне општинс Параћин која је одржана 1. октобра Милен ко Јевтић, дилло.мнранн пра bf.’HK, именован је за судију Општинског суда. а дата је и сагласност на Одлуку зоо ра радника Центра за соцпјални рад „Параћпн” у Параћину о нзбору Бранисла ва Бегуша за дпректора Цен тра. На овој седшшц разреше 1>и су дужностн Здравко Фи липовиИ. заменик председника Комитета за прпврецу, друштвене делатности и фипансије ц Гвозден Стањевмћ секретар Општинског секретаријата за пародну одбраF/y, због одласка на нове ду жности. М. Ж. №811 СТДНОВИ Па пригодпој свечаности одржаној 11. октобра уручсиа cv решења будућпм станарнма пензнонерске згра- ;е 1 v тцн Лоле Рибара. То.м прнликом је говорио Бранко Батпћ члап Скупштине СИЗ-а инвалпдског п пензпјског осшураља. клаБпвања мера са задаци.ма и пробле.мпма како би сс у пови среди>орочпи период уш ло са маље проблема. С тога јс потребпо да се досдедније нсго до сада спроведс закључ 1Ш чији смо предлог добнли уз материјад за ову седницу. Уводно нзлагаље је подстакло на дискуспју Градимира Цветковића директора ИВТКТ „Б. Крсмановић" којн јс говорио о тешкнм условима под којима послују „вунарцн" у нашој земљи, па и ова фабрика. Међутим, у овом колективу су задовољни лронзводњом, а ова годнна ће бити рекордна у производњи тканпна. Захтевао је да се приликом стимулпрања извоза не стд.мулпше са.мо прираштај већ и проценат нзноса у односу на укупну пропзводн>у. Града Илић, финанснјски руководилац цемента „Нови Лоповац”, је говорио о извршеној санацији у Фабрицп после недавне хаварије у трафо-станици и о то.ме шта је све учпњено да се ова пословна година заврши са што ма н>н.\1 гублтко.м. На седницп је усвојен предлог закључака Извршног савета уз констатацију да је главпи проблем name привреде недостатак обртног каппта ла, а рстке оу друштвено-полнтичке заједтше којс ллаћају толику камату. Зато је закључсно да се о то.ме обавсстп Извршно веће и Скупштана СР Србије, да се у мислап Јовановић за заваривање у заштити CO« а заштити арго на, који јс уједно проглашен за најбољег такмичара, зашто му је овом приликом уручен псхар. Ова свечалост била је прилика да сс и радници.ма ФТМ и ПО ..Пролетер” уруче заслужена при знања. За дугогодишљи рад л за одлазак у псмзију награђени су Каја Митић, Војислав Младсповић п Властимир Милосављевић. За нспрскидан рад у Пролетеру у -rpajaiby од 30 годлна награђен јс Живомир Милуновић, за 20 година непрекидног рада лаграђени су Живота Ћорђевић, Мило ван Никодијевић, То.мислав Жива повић. Владо Чубријан, Јовац Ја нковиИ и Богољуб Радосављевић. Зд десет годииа непрекидног раДа У ..Пролстсру" награђене су Дафина Лнђелковић и Ружица Димитријевић. М. Ж. склопу разматрања целокупног репродукцпоног циклуса сагледа и место name привредс. За ity је потребно обезбеД1ГП1 јефтпнпје кредитс или да се краткорочнм кредити претварају у дугорочне. Када је било речп о програму јесење и пролећне сетве у onumnni, лзвршеној жетви, о последицама сушс у Закону о коришћењу пољопривредног земљишта са посебним освртом на коришћење зсмљишта у друпггвеној својини, уводно ■излагање поднео је Стеван Митровић. Највпше полемнка било је око последица cyme. Закључено је да власници пољопрлвредног зе.мљишта не подносе пндивидуално захтеве за у.мањење пореза за сва- ❖ ♦ ОДГОВОР НА ♦ ДЕЛЕГАТСКО ♦ ПИТАЊЕ I ЈЕЗЕРО i штити I ,,ЗМИЧ“ Ф Бура БукиВ, делегат Друштвено-политичког већа, на Ф претходној седшшп CO поставио је делегатско питао н>е које се односц на моти0 зе и разлоге изградње водоводне бране иза насеља ♦ »7. јули" код Параћипа. Y £ одговору на постављено де0 лсгатско питање. датом на £ овој ССД1Л1ЦП, између оста0 лог је речено, да је Гснерал <•; нп.м урбанпстичким планом 0 града Параћина у оквиру будућег ко.мплекса рекреативно-спортског центра и £ „Парка „7. јулн” укупне по 0 вршипе 106,64 хектара прсд ❖ виђена изградња парка. кам 0 па н акумулације. Браг-а тре 4 ба да служи да сс у погод ♦ ни.м хидрометсоролошким у- * словнма формира акумула- « ционо језеро као просторнп објекат садржаја рекреатив 0 но-спортског центра и Пар ♦ ка „7. јули”, чија је на.мена ♦ у складу са паменом ко.мп $ лекса за боравак, спорт и о рекреацију. Поред тога аку ♦ мулацнја ће н.матп ц намс - 0 ну као што је заштита пољо £ привреднзг зе.мљишта у по Ф тезу „Змич”, за свентуално ♦ навод!вавап>е и слично. Ф Иакон допупских подата ♦ ка, које је дао Томислав Ф Антнћ, директор ООУР-а | „Водовод”, закључено је да > сс овај посао завршн до ♦ краја годинс. ♦ М. Ж. ♦ ♦ kv њнву због последлца суше, веН he комиснја вршити процену па основу стања у свакој катастарској отшпшп. Пошто СР Србија пздваја један део средстава за превазнлажење тешкоИа везанпх за сушу, озбиљно ће се сагледати стање на терену. На овој седницн је разматран и Друштвени договор о залошд>авању у СР Србији и дато је мишљење ла предлог Закона о регресу за одреВепе врсте се.мена у 1985. години н донета одлука о општанскнм робним резервама. Одлучено је да се потпише Самоугтравви споразум о оснивању СИЗ-а „Сутјеска" који ће се бавити неговаЈћем револуционарних традипија и лзградном споменика у нашој земљи. М. Ж. Мпанав 2 Милупш Мплошевић уllllllltllirillllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllinillllllllinilllllininilinn' ’ 1 ПЛАКЕТА ОПШТИНЕ ПАРАНИИ МИЛУТИНУ 1 i МИЛОШЕВИНУ, ПОТПРЕДСЕДНИКУ СКУПШ- = = ТИНЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 1 ИЗУЗЕТНИ РЕЗУЛТДТИ ! ОПРЕДЕЉУЈУ М I ИЗУЗЕТНА ПРИАЊА | На основу више покренутих иннцијатива, Ску 1 пштина општине, па предлог комисије за друш- f твена прнзнања, поделила је плакету ошптине 1 Параћин за 1985. годину, као највише признање I Милутину Милошевићу, потпредссднику скупшти- 1 не социјалистичке републике Србије, за целоку- Е пан досадашњи рад и посебан допринос у развоју = ове среднне | Овогодтиње највшис октобарско признање ошитиiic Параћин, које се додељује организациja.ua и нојснци.иа за изузетан успсх и постигнуте резултате принало јс Милутину Милошевићу, потпредседнику Скунштннс ошитине СР Србије. V образложењу предлога, у ко.ис је садрлсан део онога taro је мотивисало иредлага че да ово високо признање доделе другу Милутину Мнлошевићу, из.иећу 'осталог, стоји: Првих дана, од.иах после рата, са тек навршених 15 го дина живота, МИЛУТИН МИЛОШЕВИЋ, radaiatbu уче ник napahuHCKe гнмназије, укључио се у УСАОЈ. To је бнло врс.ие -иосебног г.олеса када су сои народи наше зе мље били окренути ка главно.и цил»у — да се из целе зе.иље истера окупатор н да се зе.иља ослободи. И док сс тај дуго очекиванн трснутак ближио, покренуте су све снаге да сс оснро.иатена зе.иља обнови, а нре сссга да се свим средствима по.иогну наше јединице на фронту. Тнх дана МИЛУТИН МИЛОШЕВИВ постао је члан СКОЈ-а. Даља atcrue ност и животни пут •значили су потпуно noceehueaibc себе циљевима друштва које је крчнло нут у светлију будућност. За четрдссет година заиста плодног рада, стоји у образложењу, Милошевић је. нз.иеВу осталог биран за секретара среског колшгета народне омладине среза иараћинског. Y општини Параћин, норед функција у бруштвено-нолитнчки.и орга ннзаццja.ua, биран је ц за нредседника Hapoditoz одбора онштинс ПараЈшн. У бившем срезу Светозарево, односно Крагујеаац, обављао је најодговорнијс (јуункције. Бнран је за нот председника скушитине сре- = за it секрСтара Среасог ко- = .интета Савеза комуниста = Србије. = У Социјалистичкбј Ренуб- i лици Србији обављао је ннз 1 eeo.ua значајнкх и opzoeop- = них функција: Био је нот- = нредседник Републичке кон = ференције Социјалиагичког i саееза радноб народа Срби- = је, посланик и носленик Од- = бора за нривреду Скуншти- = нс Социјалистичке Републи- = ке Србије, председник Дру- 1 штвено-политичког еећа Ску = шитине СР Србије н члан = ЦК Саееза ко.иуниста Срби i ]е и ЦТ\ Савсза комуниста = Југослаеије. ' Сада је на ноложају пот- = ttpedcedmiKa Скунштине СР = Србије. Поред агетивностц у друпчеено-нолитички.и органи = зацнја.иа и друшгвепо-нолнтичким заједница.иа eeo.ua i се актиеио укључивао н у = бруштвени.и органнза!ftija.ua i 11 убруже/bit.ua н прмжао нун допринос v tbtixoeo.u ра = ду. Бно је, иоред оссалог = и нредседник Ренубличке = организације Покрета гора- 1 на. Сада је прсдсебник Ло- = вачког саееза Србнје. = У разговору, ноеодо.и уру- = чиеања Октобарског. нризна- i tba omuTtute Параћнн за = 1985. годину, МнлошевиБ је i рекао: = — Што се тнче оеог нриз- = itaiba, yoebcn са.и да људи 1 када раде током свог жиео- = та ннкада не .utic.te на нрн- i знања, нити раос да би га = добилц. Чоеек ради нз осе- = hatba дужности ц ■ •acehatba 1 нотребе. да ц оц буде ко- = ристан члан друштеа и да = да свој допринос. = Токо.и минулих 40 година I 1'ада никада ннса.и нолнни- i љао на признање. Кад чи- 1 сек добнје признање, онба 1 -”У /с. сеакако, драго. Оно 1 ■ а обично epah.fi ицхзаб н I yr.yhyjc на npucehctba лик - 1 тих тешкцх н лсннх треиу- = ■lai.a To бих у ^ јпј чгн ttutu 1 it ја .uoiao да ка-те.и као .ио = »е ccehatbe. = Добијао са.и jota Иска | ?а иризнања, а>ш чшх оео = илдеојио као јгдпз od нај- I драу.сих, нрео зато нгто ?а = дабнја.и od града у ко.ис са.и 1 почсо сеој живсггн:- ir r. ц I бр\?о. што ?a do.Hijf.a = до.и 40-zodutufbiufe осло- ? 6oben,a name зс.иљс. Могу I da ooeha.u. заершио je dpyz = Малупш Miutotueenh v xpatko.u разгоеору, da fl v rJy I dyhe уеек, колцко гоо бу- | дс.и .иогао, настојати da сео I јнм радо.и онраеда.и озо еи = сико нризнање. Нараено, же I лн.и da се захеалим сен.иа = онн.иа који су проценили ч = облучи.ш da .ии додсле оео I драго иризна/вс. ? С.О. I .....................................
16. ОКТОБАР 1985. • БРОЈ 293 ......... .......................... ............................................. I ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПЕТРУ | МИЛО£АВЉЕВИП¥ РАДОМ И ЗАЛГАЊЕИ 3. ОКТОБАР — ДАН ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” 85 гадш СДМОПРЕГОРНОГ РАДА до пш = © На свечаности поводом 65*годишн>Ш1С рада ИВТКТ „Б. = Градимир Цветковић, директор ове радне организације Крсмановић” говорио малним условима - приврећиван>а и убудуће oimi у стању да задовољи све друпггвене обаПетар Мнлосављсвић Јсдно од овогодишњих ви соких оиттппских иризнаif,a за донринос у развоју и модернизачијц радие ор- ?аниза1{ије, Дипло.ма ошитн не Параћин за 1985. iodun\\ нрипало Јс ПЕТРУ МИЛОСАВЉЕВПИУ, onpeicronv OOVР-а „Производн.а преди ва и тканииа" у Индустрији вунсних тканина, xoiKhei-'iiii је и трикагаже „Epamzo Крc.uanoenh". Резу.ггаги којс ic овај .перспсктивни стручњак постигао, a ц дпље постиже, у области ироизводње и развојг caxtoynpaeHux односа у радној организаццји, бнлк су једино ираво образложење за доделу Диплома. Мишл>ења многих који ?а познају. да је признање дошло у ираве руке, само noјачава >сјај и вредност значајног оглитппског признаiba. Joni се од са.чог доласка у „Брапка Крсмановића”, не посрсдно после завртетка Текстилног факултета (1968. годпне), као штофарски сти пепдисга, испољио јс оисоке стручпе, радне и друштве.но- -политичке квалгггетс, тто јс доприпсло da ,yty се noклони пуно поверење п од?о ворцост, и као раднику ц као човеку. To се иајбољс види кроз његов допринос noc.ioaicua реконструкццје и мод&рннзације производних капацитета раднс ор- ?анизацијс, a то јс довело «о повећања обп.ча произво o/bc и побољгиању квалитета предива, иарочито предива које је намењсчо извозни.ч пословп.иа. Васпитаван v скромној, no штеиој радннчкој породици, Петар Милосављсвић ни je ии могао ни смео да буде оруЈачијц. Зато с\> iberoeo разумсвање људских брига и иа.четљиво присуство па свако.и месту ?де ј'е потребпа по.чоћ, савет и 'Сарадња онлк најчешћи мост дружеJba чепосредних произвоћача п руководеће crpvicrvpe У фабрццц, Такав одиос стручњака и комунисте ути цао је да буде ангажован и биран, најпре за шефа производње ООуР-а „Произвоoiba прсднва”, a 1984. годи11с н за diipeicropa пајвећег (1С()инственог) OOVP-a „Про iriGodiba преднва п ткани- ’ у радној организацнји. Као друштвено-полмгички радник био је всома активап учеспик у раду Фабричког ко.митега СК и Председништва Јединствене органи зацше Синдпката Фабрцке ттофова. V ови.ч opianu.ua се нарочито залагао на реtuaeaibv da.be?. развоја са.ио управних односа, расподеле. дохотка и личних до.хоdaica, на побољтању стандарда радннка, организован,у од.иора и рекреације и заттити права радннка \> ра дној оргаиизачији, Ц.чајући у виду све тс ква литете Петра Милосављевића, као човека, ко.иунисте, радника н ње?ов ангажован К одговоран однос npe.ua поствал>ени.и задацн.иа, слободно се може рећи да је Динло.иа ошитине Параћин за 1985. годину дошла у руке правог човека, којн he је достојанствено понети ц даљим радо.и оправдати. Свечаном седннцом Радничког савета Индустрије вунених тканина, конфекције и трикотаже „Бранко Крсмановић” одржаном 3. октобра на Дан радне органи* зације у Градском аматерском позоришту обележена је 65-огодишњица рада овог великог параћпнског колектива. V присуству бројних гостију говорио је Градимир Цветковић директор радне организациЈе, најпре о зачецима текстилне индустрије у граду на ЦрнициСвечана седница поводом јубилеја nillllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinninii, ОРА „АУТО-ПУТ” ТРЕБА ДА ТРАЈЕ ДО КРАЈА НОВЕМБРА Прпликом недавне посете председника Републичког извршног већа Бранислава Иконића градитељима ауто- -пута закључено је да вредне руке омладинаца раде и у новембру, месец дана дуже од планнраног трајаља акције. Проблеми обезбеђивања бригада забележени п у октобру, а за новембар РК ССО Србије тражи бригадире кроз поглас — He може нвко да ме убеди Да у преко сто општинд у Србији општинске конфсрснције не .могу ваћи по три бригадира од којих би се фор.мирале новемба роке бригаде, категоричан јс ко мандант Омладинске радне акци јс „Аутопут братство — јединство ‘85" Изудин Шантић. Уз сва признања за ударнички рад на траси дуто-пута од Ћупри јС' ло Појата, која је изрскао прс дседник Републпчког изврпЈНОг всћа СР Србије Бранислав Иконић, на недавно.м састанку сд гра литељима ауто-пута, грађевинцлма и о.младинии.ма, закључсно је ла машинс саме не могу. О.младн нске раднс бригаде, сви су се сло жили, морају да остану заједно са грађевчнарима до завршстка овс .деонипе. Ову обавезу су о.младинпи без оклевањд прихватили. али из Штабр акције упућепи су апели на акција буде продужепа, каже Изудин Шаптић. Међутим наста вља, врло тешко he бити спрове сти то у дело. Није за новембар учиљепа благовремена припрема. Ми it са октобарсгазм с.мепом имамо мањих проблема око броја бригадира, мада уз договор са општинским конференцијама у Србији можемо обезбеднти бригадире. Место договарања био би ЦЈтаб акције смо спремни послова. Колики је у Параћину и ми да сс прихватимо значај продужетку onuiTMHCKHM конфсренцијамл, да сс ангажују око окупЈБЛња брлга дира зл новс.мбар. — Грађсвинске радпе оргапизацијс тражс ла Омладинска рад Акције придаје на највишсм нивоу, говори и податак да је Репу бллчка конфереиција Савеза социјалистичке омладине Србијс из далд Проглас у ксмс 'позивп бри гадирс да сс јаве за учествован>с у новс.мбарској смени. Што сс Параћинд тиче, посеб Вл обавеза лежи нл младима гра да до.млћинд Акције. И рлнпјс ie о.младина из ПараКина, па и из Свстозарева и Ћупријс. ускакала када јс па ауто-путу недостало бригадира. Ове годпнс важносг завршсткд деонице Ћупријл — Појзте још ВИ1ЛС обавезује. те према томс. очекује сс повсћаиа активност Општинске копференjutfe ССО Парлћин ла младе кз грздд и околинс припреми и упу ти на ОРА „Ауго-пут". зећс носн име народног хероја из нашег краја Бранка Крс.мановиБа, шпанског оорца, револуцнонара, који је веома рано погннуо, али је успео да за време свог кратког живота учествује у два рата проппЈ фашмзлта. везе. а истовремено и воднти рачуна о даљем напретку сво je организацвје удруженог ра да. — Прва текстилна фабрика у Србији, и вероватло у зе.мл>н, је почела са радом у Г1аpahiiiiv 1882. године. Осннвањс ове фабркке везано је з’а лрвп озбпљнијп интерес и продор стралог капитала у нидустрију Срблје. БраНа Минх из- Брна којл cv већ п.малн фабрику „чохане)' робе у Тријешу у Моравској, добплп су 1880. го дине право искључиве новластице на производљу вунених тканпна, на • целокупној територпјц оидалпБе Србнје у тра јању од 15 година. Хропнчари тог времена су join забелсжпли да је у бсоградском часопису „Србадија" марта 1882. године дата весг ,.да је фабрлка у Параћину за свнту — чоху и сукно са по-, властлцом отворена, 23. фебру ара 1882. године. свечано. Фабрика је бнла подигнута на месту садашње Српске фабрике стакла и радила је до 1904. годпле, када је лод заго нетаим околностл.ма изгорела у веллком пожару. Текстилна традицлја Параћина која траје преко 103 годл не тако јс за кратко блла пре КЈшута, а већ 1920. годлне у августу .месецу у ћупријоком окружном суду је протоколисана нова текстилна фабрнка у Параћлну под флрмом „Вла да Теокарсвић л комланпја” Тако је започела 65. годишња траднција наше радне органлзације... — Садашња радна органлза- ' ција ослована је решен>ем владе ФНРЈ — (Генералнн се кретаријат веоград пов. ор. ' 462) од 23. октобра 1946. годлне н радл под назлво.м Прсду- ј зеНе за ЈЦЈераду вуне. Фабрлч ] ко.м л.мовкпом. која је прешла . у државло власллштво, најпре управља апарат управе народ- I ллх одбора (ДУНД), члје је < дсловање засноваио на строгом централизму, а доцније одговарајући ресори, всћ према подели и.мовнне на ону са везиог, републичког влп лохсалног зпачаја. Градимнр Цветковнћ јс говорио и о фор.мирању првог Радннчког савета у овој радној органнзацпји. — Године 1950. донет је Закон о управљању прлвреднлм предузећима и вншнм приврелнцм удружсллша од стране радних колектива. Beh 17. сеп тембра 1950. године првл Раднлчкл савст у нашој радној организацијл јс одржао прву седннцу и једна од првих одлука је била да наше предуОд сеттгембра 1950. године у нашем колективу се остварује гесло „фабрлке радницима” и почвње радничка самоуправа. Раднички савет од 83 радника и Управни одбор од 11 радника су самоутгравна тела преко којвх раднини уттрављају предузећем. Први гтредседннк Радјпгчког савета је био Бора Марковић, мајсгор у Штрајхгарну први предссдннк Yправног одбора Живојина Map ковића, лимар. Говорећи о садашњем треиу ггку ове радјне оргаштзацнје, друг Цветковић је, између ос талог, рекао: — Прнсутне тешкоће у целокупном привредном животу наше земље, па и шире, оставиле су видаи траг и у нашем пословаЈву. Међупгм, Индустрија вунених ткашша, кон- <ј>екције л трикотаже „Бранко Крсмановић” располаже с таkbilm материјалннм и кадровсгаг.ч потенцијалом, који је велика залога, па ће под норКао игго се види, пмамо пу но разлога да будемо поноснн на пређени самоуправни и ра звојни пут предузсћа, који није \'век бно прав и гладак, алл је то Јшак пут који треба да нас доведе да у 1990. годннп Пмамо савре.мену производњу вунених 2.600.000 фекцију већу од тканина од преко текућих метара, конпрнблпжно два пуга данаипБс од 1.000 рад мика п трнкотажу, такође, при ближно два пута већу од данашн>е са око 400 радника. Седамдесету годину рада и по стојаља предузећа нланнрамо да дочекамо са извозом од око 18 милиона долара. од тога преко 60 одсто ва конвертиби- -тно подручје, а свс ове резул тате да остваримо са око 3.900 радчика. Ова прослава бнла је повод да се доделе 146 златних плакета срганизацијама за дугогодлнпву сарадљу и допринос развоју ове радне организацпје, a 30 радика је за 30 година непрекидног рада у радној организацијл добнло златнике. М. Живковић ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН РАДН-ОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ЗА КОМУНАЛНЕ И ЗАНАТСКЕ УСЈГУТЕ „ПАРАНИН” @ Meby овогодишњим добитницима 13. октобарске награде је и Радна организацпја „Параћин ’ која обједињује комупалну 11 делом занатску привреду на нодручју наше општине Ова организација лослсдњих неколико година всома успешно послује л порсд бројних сконом« ских reuiKoha. Признањс јс до- • каз да јс коначно прсовладало схватањс да и ко.муналци и.мају заслужсно место у друштву у изузетно тешким условима Организовани у три ООУР-а „Услуга”, ..Водовод’’ и „Занатскл сервис" и једну радну зајсдницу имају рсдовно већу стопу запошљавања од општинскс. Иако Matte технички опрс.мљенл од групације са око 1J0 ООУР-а којој прлпадају, два пута рацлоналнлје користе средства. Остварујс сс врло влсока ллквидност јср последњих годлна нлсу плаћамс виоокс каматс. Иако је цена ко муналнлх услуга у нашој општл ни мсђу најнижима у Рспубллци, Радна организација .,Г1араћин” последњлх година нс послује са гублтком. — И поред нсповољнмх услова у којима послујемо успевамо и да инвестирамо истиче Владимир Мијатовић, директор Радне организације ,,Параћин”. Ове године у част 13. октобра пуштамо у рад два врло значајна објекта у граду, a то су црпна станица ^Данково" и пластеник за производњу распадпог материјала и поврћа. Радна органлзација „Пара* ћлн” овс годлнс слави 20 годлна организовања и рада комуналних делатности, а има запослених 270 раднлка. ООУР „Водовод” формлран је 1965. годлнс изградњом рсзсрвоара на Кара< ђорђсвом брду. и.ма 25 клломстара магистралног вода л преко 100 километара разводне мреже. Ту дужину одржавају 45 раднлка, који сс баве и изградњом ловс водоводнс мреже. ООУР „Услуга" л.ма 105 раднлка и бавл се одржавањем јавле хиглјене у граду. лзношеље.м смећа лз домаћинстава, оргапизовањем пијачних л гробљавсклх услуга. Окосница развоја овог ООУРа треба да буде ,.3еленлло”. „Занатски ссрвлс" са 96 радллка вршл одржавањс стамбених објската у друштвсној својлни, a Новп пластеник, нова радна пооеда радна једшшца „Електро-сервис" ремоит слектричних мапшна и урсђаја. Сраз.мерно најмању радну заједницу у граду чине укупно шест процсната запослених у целој целој радној организацији. За изузетнс напоре за обављан>е делатности од поссбног друш твепог интереса овој радној орга низацији јс додељсна Диплома општлне Параћин. Сигурни смо да су то они л заслужили. М. Живковић АКЦИЈА СОЛИДАРНОСТИ „ДРУГ — ДРУГУ” СНКШ 34 ХЕНДИНЕОИРДНУ МУ © По први пут овс године организује се јединствепа акцнја солндарности, под називом „Друг — другу”. Циљ акције јс ширење идеја солидарностЈГ међу људима и јачање матсријалних резерви намс њених за социјално-хуманитарнс задаткс Црвоног крста. Поред тога. циљ овогодишње акције у нашој општини је и обезбеђење дсла средстава за опремање спе цијалних одељсња за децу оме тсну у развоју, њи. Акција he се организацијама која су у изградорганизоватл у удруженог рада. мссни.м заједницама и школама. У акцији he се прпкупљати новчана средства и матермјална доб ра,.уз једпнствену бон—захвални цу од 100 дин. Средстава прикупљена у акцијп налазићс се на жиро-рачуну Општинске организације Црвсног крста или у њсним магацини ма и биће посебно третирана; О њиховом кришћењу одлучиваће Председништво на предлог Коор дпнациопог одбра за акцију со> лидарностл »>Друг —- другу’',. као и на предлог основннх организација Црвсног крста. У радним организацијама акција ће се спровести прикупљаљем повчаних уплата из фондо ва, a one раднс организације ко јс нису у могућности да пздвоје на овај начин ни минимална сре дства, могу своје учешће дати у нским својим производима којп сс могу корисгити за хуманитар нс циљсве Црвеног крста. Средства уплатити на жиро ра чун: G350-1-678-5262, ОПШТИНСКа органпзација Црвеног крста, за акцију солидарности ДРУГ — ДРУГУ.
16. QKTOEAP 1985. • БРОЈ 293 ППРО „ШУМАДИЈИ” — ПЛАКЕТА ОГШЈТИНЕ ПАРАВИН КРУПНИ РЕЗУЛТАТИ ........................................................................................ iiiiiinuiiiiiiiHiiiiiiiiiiiniHifinmiMg 1 PAJKY МИЛОШЕВИБУ, ДИПЛОМИРАНОМ = ИНЖЕЊЕРУ ХОРТИКУЛТУРЕ, ДИПЛОМА , 1 ОПШТИНЕ ПАРАНИН 1 @ Брз општи развој и крупнп резултатн сврстали су Производно-прометну радпу организацију „Шумадија” v ред највеГшх прометннх организација у региону Шумадије II Поморавља. Резултати њеног раз воја су веома видљиви, а нарочито кад је v питању модернизација робног промета и пронзводња у делатностима којима се бави ова радна организација. у 1979. години повсћан б.ђОО милиона динара у прошлој го дшш. Овако крупно повећзње про.мета утицало је и на повећање дохотка од 130 милиона на 620 милиона динара. IWMW и иинлом | Од 1979. године до данас из грађено је још 18 продајних објеката, тако да „Шумадија" гренутно има 128 објеката у продајној мрежм. Све је то копггало преко 80 милиона ди нара. Само за последњих неколико годнна изграђен је супермаркет v ПараРшну, супермар кет у Ражњу, самоуслуга у M3 „Врапчанс" и „Знојац — Данково”, као н продавница прехрамбене роое у Поповцу. У међувремену извршена је адаптацпја Робне куђе „Шу» мадија”, продавнице технпчке робе „Србија" и модернизација транспорта. Постипгутп резултати кроз финансиЈске ефекте, само Y промегу робе, показују да је промет од 1470 милиона динара Производнп OOYP „Обућа” Радн бољег и редовног снабдсвања грађана п привреде, прометне основне оргшшзацнје удруженог рада удружиле су срсдства од око 130 мили? она дннара за развој рудника угл>а, индустрије грађевинског материјала прмвредних грана Крупни резултати постипгути су it у ООУР „Извор". У овој пекарн код пропзводње хлеба и пецива знатно је измењена структура лроизвода у корист квалитетшгјих и доходовнијнх врста производа, a уз то је нзграђен п нови погон за бело пеииво. Сада се у Пекари „Извор" производи близу 5,5 милиона киловрама хлеба н разних врста пецива, којп се лансирају на територијп наше општи не и- на тернторијама још нсколвко суседннх опигпгна и регпона. Када се у Параћину поведе реч о уређењу | i града, парковима и зеленилу не може да се не = е помене име Рајка Милошевића, дипломираног ин- | = жељера хортикултуре, руководиоца пословне је- = | дииице „Зеленило”, страственог заљубљеника зе- | лених површина, спектра разнобојног цвећа и гра- | да у коме живи. ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ОГППТИНСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ II АКТИВИОСТ ЖЕНА [итк&к за одгаворне дужности Основна организација удруженог рада „Обућа" од свог укључивања у ППРО „Шумадију" забележила 'је знатан ра звој. Њен успон може се сагледати само из података да јс у овој ГОД1ГНИ у односу на ггрошлу прднзводња тговећана за втгше од два и по пута. Y ООУР „Обућа” уложено је 30 Аутору obiix рсдова се представљање Конференипје за друнггвени положај и активност жена наше општине, овогодишњег добитника Октобарскс награде општине, учинило као деликатан задатак. Како у две новинарске шлајфне рећи све оно што у оваквим прилпкама треба рећи, како побројати све акције и активности које су спровоЈзене у организацији ове Конференције, како обухватити све оне другарице, мајке, домаћипе, раднице, супруге, које су и саме дале свој пуни допрн« ноос изузетној активности организација жена наше општине. Једка од пзложби у оргапизацпјп Конференцпје за друпггвени положај жена и.ма и резултата, каже Добрила Борђевић. Није довољно да Синдикат издвоји средства за поклон честитке поводом 8. марта, всћ да се створе ус лови за рад оргшшзацнјс жена. Коиферснцпја жеиа се у по следЈве време активно укључујс у изборе п настоји да слиминише разноЈпгкост у организовању жена у нашој оп lUTiiHif. Мора се отићи у сваку средину, радни колектнв, месну заједницу, да сс тамо, гдс то до сада није учпњено формирају конфе-peinuije за друпггвеш! положај л активпост жена при организацнји синдиката нли секнпје. Задатака има иа претек, а добнли с.мо уверења да he бнти успешно реалпзованп. У укупиом становнпштву па ше општлне жепе учествују са преко 50 одсто. Свп ови по бројатги резултати говоре да у време предсггојећнх нзбора треба имати на уму да су жене способне и за најодговорније функције. Само им треба указати поверењс. М. Ж. .хшлнона динара за куповииу норе опреме за производњуготових пропзвода н полупроизвода, тако да ће сс месечна производтва од 8.000 пари обућс ■ повећати па 16.000. Овако круппе резултате постигли су- радници ППРО ,.Шу маднја” захваљујући сво.м пре дано.м раду н личппм улагап.л.мз и залагањима на радном месту. Брз укупан развој нпје могао да нс буде пропраћеи и добрпм друштвено-полнтпчким радом п са.мо\л1равннм ра звојем који је иа завпдиој впсиин. Сви ови резултати утлцалн су да Комиспја за доделу при знања Скупштине општине до дели највише октобарско при знање — Плакету општине Параћин баш овој Радној организацији. М. Димитријевић = Рајко Милотсвић је и срр чем и душом Параћинац. Ту е је поцикао и ту се враћао. = Kada се као свршени ztuma | зијадац .опредељивао за сво | је будуће занимање преовла = дала је љубав npe.ua архите Е jzrypti, али не npe.ua сивилу = бетона већ зленилу, које он = назива једно.и врсто.и живе Z архитектуре, јер -је с.иатрао = да је то будућност потребна свако.и' граду. По заврте I тку студцја враћа се у Па- = раћин, где eeh пунпх 20 година бије битку за сваки = квадратни метар парка, за = свако дрво, за сваки цвет. — Пбиињало се од нуле 5 cella се Рајко тог перпода о = условима бсз основних сред | става, без објеката. Али са f jotu неколицино.и радника = почео је битку која п данас = траје. Пре сасга да се пове5 ha квадратни л<етар зелене = иовршине no глави станов- | ника, који v иашој 'ошити5 ни износи око 10 квадрата, = а југословенски просек је н 25 квадрагних метара. На- = стоји да ?рад пма и пејон- = cizn и градски парк, да ус- = пеју акције „Вшие цвећа'— r .uaibe CMeha" и . „Улепшају ■£ школску средину". i Сво своје слободно вре.ие i noceehyjc раду и са npeico- = ро.и говори да се свп у овом i граду npe.ua зеленплу пе од | посс са дужнц.и иоштова- = ibe.u. eeli ?а чак п вандалски 1 ‘уништавају. Зато настоји да = eeho.u сарадњо.и са нокре- = том горана ц са средњошко | лско.и омладино.и, .илади.иа ? улијс љубав npe.ua зеленилу. х Као руководилац Послов- = tic ' једштце „Зеленило" Ра- = јко Munoiueeuh је из године = v годину ридио ил noeehaiby 1 'броја и асорти.иана лонча- | пица и дендро.иатерпјала no = ји се корпсти за озелењава. | ibe града. IIа расаднику од jHIUIIItllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIHIIHHi 2,5 хектара и стакленику од | 20 ари даљс taupe производ | iby, унапред уговорену. Про = гиле године ова јединица је 1 била најбољи произвоћач ци 2 нерарије у Србији, што доп | риноси да јединица остеа- з рује добре финансијске ре- = зултате. Ових дана пуштен | је v pad и пови најсавреме- i Htijti пластеник иа површи- = ни од 13 ари. | — У uattie.u граду се ,ме- = њају навике, нрича на.и Pai 5 ко Милошевић. Свс већи | број људи жели да има лепо = урећена дворшита и зато до = лазе и питају за савет. • | Овај неуморни човек јс ак = тиван друштвено-политички. = радник, члан СК, учесник = пет савезних радних акција = и члан .иногих (fiopy.ua и те- = ла који се баве нробле.иима = ypeheiba града и заштите чо | вековс средине. Када говори = о свом раду иатичс. да му = је циљ да ово.и гради трајно | да део себе, да будући.и гене = раиија.иа остави за ycno.ue- i н\} дрворед, парк, скаер, 2 ксј, да се иа његовим дели- = .иа и они уче. Сцгурни смо | da he Рајко Mu.iotucouh у то 1 .пе и успети, са.ио ,иу тре- 2 ба .ua.io no.uolui. | М. Живковић 5 Itlllllllllll.lllllllllltlllllllll HUHIIIIIIIHII114 , J j МИЛОШ CTEBI1R, РАДНИК CPIICKE ФАБРИКЕ J СТАКЛА, ДОБИТНИК НОВЧАНЕ НАГРАДЕ I МШ MU ИЕЗИ Октобарско признадве, овог пута новочана на’ града у висини д 20.000 динара, на свечаној седни1Ц1 Скушптине општине и друштвено-политичких оргаизација уручена је Милошу Стевићу, раднику Српске фабрике стакла* Из података из образложеља стоје резу.тгати на о.масов љавању органпзације и успешном органпзовању у сшт ве ћим раднпм органнзацијама и месним заједаицама. Конфе ренција је v циљу здравственог просвећивања оргашпзовала предаваља по секцијама из области здравства. Покренута јс Јпшшгјатива. н прикупљена су средства за куповшгу инку батора за' превремено роћену децу. У врс.ме зимсклх непогода другарице су . организовано пружале помоћ пзнемоглпм, старим ц усамљешш лпци.ма. Прикупљеиа је н одећа п ooy’ia за децу ометеиу у психофизичко.м развоју смсштену у Дому п Вшпеграду. Пружана је псслоћ око опвсмењивања одраслих у средннама гдс дсца не похађају школу, разговарано је са imixobil’.i мајкама, да пх редсвао шаљу у школу. силв за свој дан. Изложбе ручнзсс радова су постале традицноналне и слика и приллка умећа вредннх жедских руку. Захваљујући швадијатпвн и лзузетиој актнвности Конференције, ових дана је почела са радом нова организација домаНе радЈШОсти која може и треба да запосли велики број жсна из наше општнне, на изради предмета до.маћс ралшостл, било да употпуне свој буџег п.тн да заснују рад нн однос. Размцшља се и о отварал»у сервпса за прулсање помоћн запослешш женама. Све ове акцпјг су спроводиле лсспе које.су уз то још « дамаћице, мајке, раднпне, друштвено-политички раднппи. цв. ИДУНЕГ ПЕТКА СВЕЧАНА СЕДНИЦА ОРГАНА УПРАВЉАЊА „ЈУГОБАНКЕ” 113 ПАРАПИНА 30Г0ДШП0ВЕРЕ1М Златне плакете оснивачима, појединцима и другим сзрадницима биће уручена иа свечаној седници у салп Позоршпта, иа којој ће о раззоју ове Банке, говорити днректор Живојин Вељковић, дипломирани економиста Уз леговлње револуционарних традиција н посета културно-нсторнјсклх спомеиика ишро.м звмље жеас наше опнгптпс с” на евечжн начин обележнле *6. Да’ тум одржакнод прзе Конференције АФ:К, који е/ прогла На челу Конференције за друпггвенн положај н актпвлост жена наше општнне је Добрнла Борђевнћ, вредна и енсрпгчна жена, члја је несумндгва заслута за све оношто ова оргатшзацнја постиже. — У колсктивлма у којима организација Синднката поклдјва пажњу, односно даје подршку органнзацији жена. Поводом обележавања трп десетогодкшн>ице »Југобаиi:e” v земљи и свету, Основ 1-л банка .Југобанка” нз £1а раћипа за .18. октобар заказала је свечаку седаицу органа управл*ан>а, у сали Гра дског аматерског позорншта са почетком у 11 часова. После поздравне речп пре дседвмка Скуппгпше Банке, очекује се реферат о разво Ју „Југобанке" од 1955. до 1958, годнне. којн ће подне ти директор Живојив Вел> ковнћ. Након тога биће додељена признања бројннм органнзацнјама п појединцима. Тако ће хлатну плакету ,.3у гобанке" — Параћин добити двадесет и две радпе орга иизацнјс, заправо оснивачи Основне банке „Југобанке”у Параћпну. Исто npnaiiaifce добпВе п двалссет појединаца заслуж 1Ш За развој Банкс v 1*>раћину, као н петгллсст других оргаш<зација са којима параћцнска »Југобанка" сарађује дупг мпз година. Пос ис радног депа биће пзведен ку.тгурно-у.метннчки прогМлана^ 4 Ооај вредни прегалац, ина че квалификовани раднип, годиналга је у жижи друштвепо-политичких акција чи ји је главни циљ стварање, и развијање сочијалистичких coAtoynpaeHux односа. Најпре као ахтгивиста, a on да и председник Савеза coцијалистичке о.иладиие v ра дној организацији. пото.иом ладински pad наставља уОп штинском и Сресхо.и tzo.uuтету о.иладине. Y мећувре.ис иу. у ceojoj padiioj оргапиза yujti биран је у Раднички савет и Управни одбор. ГoduHa.ua вребан и stopљив радник ц друштвено-но литички активиста, стиче no ееоење своје средине које и сспуњава 11 као делегат Ctzy шатине општине и Скупштк не MehyonuiruHCKe регионал не зајебнице Шумадије и Поморавља, а у колективу је биран и за председника Сталце акционе конференци је Савеза комуниста Српске фабрике стакла. ! Послебњих година Милош Стевић са успехом се нала^ зи на челу Координационог одбора Савеза синдиката нај.иногољуднијег колектива у ошитини Параћин. Ваља pehu da је Стевић . уназад неколико ?одина ‘је- 'дан od главних заговорнипа апиије на развоју и унапреhueaiby бруттвено-полисичких и eizofiOMCKtix odtioca, Tatzobe јс и јсдан od инициjaropa aiztfujc „Продуктиано tally и unedibOM ка циљевима сконо.иске стабилизацИ' је” и наЈактивнији учесник у реализацијц уписа ‘зајма за гасификацију Српске фабрике стакла. Mebv бројним признангН' ма која су уследила за изузе тнс резилтатс у раду налази се и Повеља Bella Смеза синдиката Шумадије и Полк>равља, a od itpe itetzii dan 11 признање oedatutbe cpeduне: Ноачана награда Ошатине Параћин. У tzparvzo.u разгоеору са добитником. чули с.ио да /с 060 награда која обавезује да и баље npedano vadu на yueptuhttoaiby тс.иел>а социјалистичхог. са.ио\'нрп/1/иан>а. • м. и. Ј
ДВАНАЕСТОГ ОКТОБРА СТИГАО ВОЗ „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО” СА ГОСТИМА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ »3 НАШЕГ ЗАЈЕДНИШТВА © Преко 1400 путника „Воза братство и јединство” при стигло у 35 општина СР Србије О Изганици и чланови њихових породица поново међу својим домаћннима Ових октобарских дана, каДа се у општинама Србнје сла ве празници слободе, славље је увеличано боравком гостију из Словеније. Некадашњи изгааници и шиховс лородице, поново су нашли топлину овдашњсг до.ма као и 1941. годннс. За разлику од воза депортованих, када су сузе туге трчале незауставиво инз лице, двапасстог октобра дошао је воз који јс довезао путнпке са сузама радоспнцама. „Воз братства п јединства", који 24. пут по реду путује Ј1уж југословенскпх пруга, до лзезао јс овс годипе прско 1400 некадашљих изгнаника и чланова њиховнх породпца. Дуж пруге од Сремске Митровице до Краљева н Тлтовог Ужлца ређале су се дпрљиве сцеие. iiiuriiiiiiiinii........ возови... возови ... возови. . . i Петпаест је do шест. Спа 5 puna која сс задржала у = ааздуху од претходног дана f увлачила се под козгсу. Нс = би се могло pehu да је тог = јутра била лоше вољс, no | Љубинка једноатаано нџје = бнла у једпом од ceojux = расположења. И1ш на no- | сао не значн,, уосталом, би = ти увек пун опгимиз.иа, теi шпла је себе. Yiaaemn у ре = дакцију замишљеиа је кли1 мпула главо.и, одговарају- = ћи тако па ведре поздраве = својих колега, новинара. = „Није добар" „пе”. Корпа | пуна згужвапог паппра, a = опа онде ide је и била па = почетку. А онда мпслп одi лутате... = Помамни ратни пожар се 1 разбуктавао и прождирао = време њеног д^гкњства. I Сehatba везапа за тај перп1 од ностепено су бледела, = no, пазпрале су се контуре, ! опо пајважнпјс. Било јс = скоро лето ... Са презри- = впм осмехом па ycna.ua и 1 упереппм пушкама упали су = непознаги људи v ibicxoey = icyhy. Потоци људи, жепа i и деце сливали су се у ре- = ку. У безоблнчпу масу пу- = nv napnnatba, псовки, кле | тви и илача, остављајућп за = собом празпипу п пустош. = Наито вслпко, гвоздспо ста = јало пм је па путу. Воз. Ва | гони nynu. Људи стојс vc = npaeno. He.ua довољпо ваз i духа и светлости. Хране = join Matbe. Мајка ју је чар i сго стезала уза се. Дуго с\' = путовали. Odiedno.u пешто = их је за трепутак заслепнло. i Свсж ваздух запљуспуо пх = је са свпх страпа. На кра- | /у пута...., или соета. Нису 1 зпали. Србија. Yjcdno cv бп- '■iiiiiuiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiixiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiii Шнроко раширене рукс, чврсти загрљаји, сузе радоснлцс... На железиичкој сталлцл у Бупрлјл бокор раздраганлх лмца 11 букетл цвећа одсллкавалл су празничну ат.мосферу. Када је локомотлва братског воза затрубила, вајављујући долазак других гостлју, темпе ратура је порасла до кључања. А онда... Онц којп су упознали изглапички хлеб чврсто су грлили домаћлне, а млаБн шлроко се смешилн, радујућп се слободи. Са вагони.ма допутовала су лелзбрлслва сећања, радост л сета због онлх који ллсу могли да допутују. Радуновићн, Лековићл, Кунда ковлћл, Радосављсвпћи. Шутл ћл, нису крллл радост због ловог внђења у вре.ме када бе лежл.мо 40 годлла — слободе. ли сигурни, стотипама кило- = метара су далеко од ceojnx 1 Оомова. Ту ку их оставилп 1 да чркпу од изпемоглоссп i плп гладп, као псп. ‘А опо, = чему се пико пнје падао, 1 требало је тек да се деси. = Свуда је eeh била по.ирчи- = па, а жагор се ппје стишавао. 1 У свакој ку1т, за сваким сто = ло.и седели су .иуткарип, = Срби п Словенци, док су пм = жене спре.чале ве.черу. Ср- i бпјапке ц Словенке. ЈВубип- = ка се сеИала .мале п писке = српске куће, сећала се и ши 1 роко1 кревета са сламари- 1 цом где је спавала са оста- В лом децом. Дани су пролази = ли. По tbiiea.ua су сс чуле и 1 словепачке иесме. И -послед i tbe парче хлеба заједно cv = делилп. Година за годипа- 1 ма... Par јс jctbaeao и na i згаршити.иа је тек попеки = пламичак пружао отпор, да = би тренутак касније у.иро = пред бујицом nanahenot и = огорчепог иарода. Слобода. 1 Требало је па пут, do Kyhe. = Растанак. Суза у оку, јецај у е грлу, а чело ведро и срце = узбуВспо лупа. Воз. О. како | је са.ио -мала деоојчица мр- = зсла возове. А данас? Сваке i друге ?одине из Словеније = или Србије полази Воз „бра е тства и једипства'', Воз који = везујс српски и слоаепачки = иарод. Знала јс како he no- = четп = „Као раач, као кран, као I отаџбина јака је cnotia dvia 1 чстрдссет година, then сим- i <х)л је братство и јединство, s ibe.ua будуЈшост .илада поко = лааа”. | Драгана Стојковић, VIJI-2 = OUI „Стеван ЈаковљевнК” 1 (првонаграђени рад па кол- = курсу ловодо.м Воза „Брат- = i твоједннство") IlllllillUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIlUllllllilllllli.' Међутим, било је и сетних ,по- академске сликарке из Цеља, гледа. Напрлмер породица To која је овог пута, нажалост, млћ остала је без свог госта блла спречена да подели раМарлнке Павлетић-Лоренчак, дост дружења. ДЕЛЕГДЦИЈА МУРСКЕ СОБОТЕ У ПАРАЋИНУ Клша која јс почела да ромиња нлје успела да поквари расположење и гостлју и домаћина. Раслоложење се прелело у салу Дома слнднката где су чланови Културло-у.метничког друштва „Бранко КрсмаловлН” игром и пссмо.м ло здравллл гостс лз Мурске Соботе, Краља. Љубљале, Цеља... Топле рсчи добродошллце гостлма јс упутло Стсвал Стојковпћ, прсдседкпк Општинскс конферслцлје ССРН. Док јс Параћин делло радост трплаестооктобарског сла вља, заједно са нама су блли и лашл драги гостл лз Словсвпје. Заједно са нама су делили радсст због ловнх радних победа, заједпо се присетили oiMix којл су слободу положи ли ла жртвеник домовлне, зајсдно са иа.ма дели.ш радост На свако.м кораку срдачна добродошлица Мдана^ s због лепс прсдставе овдашњлх позоришнпх аматсра. Посета наших побратима пз Словеније, поред свечарског имала је п раднп карактвр. „Возо.м братства и једлвсгва" из Мурскс Соботе допутовала је н делегацвјс која јс у међуврс.мену посетила чекс од приврсдцих објеката, а током боравка вођенп су п разговори о прлврсдној, економској, кул турлој сарадњл збратпмљеннх општнна. Док овп редови улазе у Штампарију, гостл из Словсллјс спре.мају се за повратак, тачнпје у уторак 15. октобра воз се враћа пут Словенпје са заједнлчком жељом л потврдом да су овл во.зовл возовл нашег зајсднлштва. М ИлнП балу, трчање парова као и Посебно свечано lie блгл, слгурно, у недељу, 21. октобра у Мачковци.ма, ласељу близу Мурске Ссботс, гдс he отворл тн лову основу школу и дечји вртић. Врсдност ове ннвестицијс, која је, свакако, великог значја за бржи развој тог де ла олштлне Мурска Собота, о цељена је на око 66 милиона динара. Недавно је у помурском средлшту предато 85 новлх станова л нешто кллометара асфалгираних путева. У току су мелиорације л комаса ллје, које lie омогућити бржи развој пољолрЈгвреде, која нма ла том подучју врло важну улогу. Пре месец л по, највсћа радна организација. Творлица рубља л одјеће „Мура" огворлла је нову кројачннцу л складиште сировина, којн вреде више од 839 милиопа дл нара. Заоштренл привредлл условл одразпли су сс л у резултагима радиих органлзација, јср су се повећали губици у леклм срединама. To важл по себно за метално-прераВивачку л дрвлу индустрију, као н за месну нндустрпју. која сс већ неколико годнна налази у познато.м положају. У tilm п друпш органлзациЈа.ма. које су радиле на рубу релтабллло сти, присутнп су напорн за побол>шање ситуацпје. Значајно је усмсрење многнх колектлва ла извозно подручјс, пре свега на конвертибилно тржиште. У томе још увек превладавају текстилна нндустрија. као што су фабрнке „Мура”. „Белтинка” у Белппицша и ПРАЗНИК ОПШТИНЕ MYPCKA СОБОТА За још бржи развој Y знак сећања на револуционарне догађаје у другом светском рату, пале борце и грађане, који су били депортирани у разне логоре, слави општина Мурска Собота 17. октобра свој празник. Тим поводом ће се и ове године организовати многобројне приредбе, а пајсвечаније ће бити на сам празник, када буде свечана седница свих већа општинске скупштине, на којој ће се поделити овогодишње награде и признања заслужним поједннцима, радним организацијама и друштвено-политичким заједницама. Поводом празника одржаће се и више културних и спортских сусрета. Тако he се све до 21. октобра у дворани кина „Парк” у Мурској Соботи одвијати Данн домаћег филма. Пипрема се турнир у малом фудвећи шаховски брзотуршф. „Плетилство” у Просењаковлл ма, које се налази на мање развлјеном л двојезичном подручју општине Мурска Собота. Исто тако блћс потребнп и одлучнији кораци за омање ibe сувишних арикала и високпх камага, којс у знатиој ме ри обремењују радне колективе. Поводо.м празнпка оппгпше Мурска Собота, треба спо.мелутл влсоку солидарносг радних људи л грађана, који су одрлцање.м п улагањем својих средстава омогућили бржи ра звој друштвеног стандарда. У првом реду треба лстаћи град л>у хпруршког блока у близилл Мурске Соботе. за што су су се у Помурју одлучнли референдумом већ у прошлом средљерочлом раздобљу. Тако he битл л унапред, да би у леколлко лареднлх година сасвим пзградили и опрелшлл тај врло важал медицински објекат. Управо сада. интензивне су прлпрс.мс за продужегак општинског са.модопрлноса, који he важлтн у следећем средњорочном раздобљу. Договорено јс, да lie се општински референдум лзвестл 15. децембра ч рачуна се на успех. Сабрана средства употреблла би се за лзградњу још како потребних објеката ла подручју школства п улица. Истовремено у MHoni.M меоним заједнлцама људи he одлучпватп п о допрв нослма у својим сетша и насел>п.ма. Потреба има пуно, за то п треба очекиватл још бржи развој општине Мурска Собота. која гаји прпјатељске и братскс односе са општином Параћип Милан Јерше
16. ОКТОБЛР 1985. • БРОЈ 293 ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАПИН МЕС НОЈ ЗАЈЕДНИЦИ „БРАНКО КРСМАНОВИН” Y ПАРАНИНУ ItllKtlKIKIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIItl У МНОГО 4EW ПРВИ ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ЗА 1985. ГОДИНУ ПРИМ. ДР МИЛОРАДУ СТАНКОВИНУ Свим срцем за ладином, ксја по рсчи.ма Мили* воја Шћепановића не сме да будс препуштсна улици at кафани. Мссна заједница „Бранко Крс мановић" последњих година активно ради на развоју са.моупра вних и Друштвенр-политичкнх ак тивностн, који.ма остварује зајед ничкс интересе и потребс радних људл и грађана са њснс тсриторијс", стоји у образложењу за додслу Ди-пло.ме општинс Параћин за 1985. годпну овој Месној заједници, а ми кажемо: дошла је у право вре.мс и у правс рукс. М. Живковић Са прославе Дана меснс заједницс здрављо н науку Јсдан од добитнпка овогодишњс Дипломе општине Параћин је и специјалиста пиеумофтпзиологије примаријус др. Милорад Станковић за пзванредап допринос у унапређењу здравственс заштите п здравља РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ПАРАНИН” Када Је пре неколико година извршена рсорганизација месних заједница у нашој општини и за већипу њих обезбеБене просторије створени су основни предуслови за већу активност у месним заједницама Овогодишња Октобарска награда месној заједници „Бранко Крсмановић” резултат је те активности. НОВА ЦРПНА ПАННЦА @ На пригодној свечаности која је одржана 11- октобра предат је на употребу објекат за водоснабдевање — црпна станица „Данково” Мештани овс месне заједнице су се у лротеклом периоду посеб но истакли у активностима кому налне градље улица и каналмзације л дали значајан допринос изградњи спо.меника народном хероју Бранку Крсмановићу. Солидарност са унесрећенима је оно о чему се овде посебно води рачуна. To је потврђено у време земљотреса на Копаонлку if несрећс у Ресавски.м рудницима и многим другилт лрлликама. Одмах сс организује акција нд са купљању добровољних прилога, а ова Месна зајсдница јс међу први.ма у земљи улутила помоћ Месној заједници „Ђсрекаре" на Копаонику. Али, нису само у то мс први. Мсђу првимл су се укљу чили у Акцјгју описмењавања од раслих, чиме -је дат велики допринос акцији „Србија без непис мених". — To с.мо успели захваљујући доброј сарадњи са Основном шко лом „Ћура Јакшић" која ради на нашој територији, истичс Миливо је Шћепановић, предссдник Скуп штине Месне заједнице али то није једини вид сарадњс из.мсђу Меснс заједнице и ове школе. Ре довно сс приређују лзложбс нај бољих дсчјих радова, од којих he се формирати галсрија, прва у гр аду. Сарађујс сс и са школама које пјзсе име Бранка Крсманопи ha, са којима се организују литс рарни и спортски сусрети. И уме твици су чести гости у Месггбј заједници „Бранк-з Крсмановић". Ту се организују всчсри поезије, сусрети са песницима, а води сс рачупа и о пеговању рсволуционарних традиција и рбележавању државних празника. У оквиру Мссне зајсдшшс ради Основна организација Савеза ко.мун-иста, која показујс велику активност,. а и другс организаци јс. Уз њихов бољи рад, овдс се планира побољшаљс рада са ом xiiiiihtfiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiitiiiiiiiitnnntiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniimiit 1 ДРАГУ ЛЕКОВИПУ, ПРВОБОРЦУ — 1 ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН 1 | ПОНОСАН CAM И РАДОСТАН I Лепа традиција да се у време октобарских — I | слободарских свечаности, одају друштвена приз- | = нања борцима — весницима слободе, настављена = | је и ове године. Дипломом општине Параћин, ра- | е дни људи овог краја, присећају се слободарског н | доприноса Драга Лековића, првоборца, носиоца Пар = е тизанске споменице 1941. Ордена заслуга за на- i | род, Одреда братства и јединства. i е Ратнички живдтопис Дра е га Лековића nuban је у II = чети I батаљона III -нролее терскс бригаде под коман- = дом партизанске легенде Ко = че Поповића. Под пролетер | ском заставом, Драго -Леко- = euh је војевао на најтежим = ратшитима, бродио хладна 1 воде Неретве и Сутјеске, = крвљу писао историју, слае вио победе и оплакивао нај1 ближе. = Ливно 1942., јула месеца. 1 Тито је :издао нарећење да = се Ливно мора ослободити. = У страховитом налету нро- = лстера Ливно је ослобоћено, | уншитен је гарнизон од 800 усташа. Радост због великс е и значајне победс ц туга.... = У јуришу на Ливно јуначкц | гину Драгов брат Бранко, се е стра од стрица Здравка, па- = шеног Арса... н ...А онда долази Неретва, = битка за рањснике. Драго и = cauoptiti, не штедећи соис- | твене животе, омогућавају | спас рањеничкој колони. За = тим join једна епопеја — 1 Сутјеска... = Низ прича о данима када = се ковала слобода, ро.чан 5 какав tui најмашговигији = нисац не може да осмисли. = Са слободом Дра?о Лековић е се вратко на родни Златар = да би одгајао оецу, како ка- = же, да буду поштени и вре- = дни радннци и родољуби. ка i кав сам и ја био. | Д-анас док мирно теку пс- = нзионерски дани, чика Драi го Лековић се окренуо поро = дицн, понајвишс најмлаБем i унуку и својим друштееним I обавеза.ча. Скроман и ленаметљив каквиг га одувек no = знају пријатељп и комшије, е втие воли да прича о обич- = ним људским стварима. ма- = лгси радостима, о задовољ- = ствима живота у миру. He- = радо се epaha на ратничке е дане, на жмве pane. Е Док чаврљамо о обичним = стварима питамо -чика Дра- е га да ли је обрадован при- = знанзвм? = — Како да не. Ово приз- = }1ање ми је посебно драго, = јер 2а добијам од средине = у којој жившл и ради.и 25 1 година. Поносан сам и радо | стан iuto ова средина зна | да цени нате заслуге, а за = нас борце to је jota једно = уверењс да се нисмо узалуд i борили. ' Е М. И. | Због познатог проблема недостатка воде у летн»им месеци-ма у нашој општини, Радна органмзација Параћин јс пре ко ООУР-а „Водовод” преузела озбиљне мере за побољшаibe водоснабдевања становнпштва, уз по.моћ шире друштвено-прлит11чке заједннце. За дњих година извршени су опсежнн истражни радови чиме се дошло до сазнања на ком локалитету има здраве пијаhc воде, у којим количииама и на који.м дубина.ма. Y том циљу прошле године је почсла изградња дубинског бунара чија коначна вредност' пзноси око 15 милиона динара, кбји је предат на употребу за ’Дап. ослобођења. Издашност новог бунара је 10 литара водс у секунди, што lie представљати осетно побољшање водоснабдевања у схјшном периоду. Нстражне радове и пројектоваље оба- .вно . је Рударски факултет из Београда уз по.моћ својих иај бољих стручњака из ове обла стп. Изградља бунара фпнансирана је делнмично пз сопственнх средстава као и удруженим средствп.ма регионалних СИЗ-ова за геолошка пстражтгвања и водопривреду п Ochobhs заједннцс за водопри вреду. Проблем водоснабдеваља рс довно је разматран на ссдиица.ма Скупштинс општнне и Извршног савета н доношени су одговарајући закључцн и одлуке, којп су ншлп у прилог бољем водоснабдевању. Краје.м ове године сагласно одлуцц Скупштине општпис почињу радови на каптирању врела Грзе, где треба да сс изградс четири бунара дубипе од 200 метара. Њихова предрачунска вредност пре.ма садашњим ценама износи око 60 милиона динара, а фшгансираћс се па сличан начин као н овај управо пзграђени Оунар. Процељује се да lie се 813 ових бунара добити око 100 литара здраве пиjalie воде у секунди, која ће .моћи да се користи тек по нзградњи цевовода од Грзе до садашљег изворпшта код Св. Петке, у дужинн од 7 километара. По речима Владе Мијатовића, директора РО „Параћнп”, уколико буду обезбеђена средства за контпиупрапп рад.до краја ндуће годипе је могуће нзградити и поменутп цевовод. Ова инвестиција би о.могућила обсзбеБпваЈве здравом ицјаћом водом готово сва успутна села сд Грзс до ПараНина. Изградљом још једног главног вода до Параћнна, иа овај начпп би сс обезбедпло довољно воде до 2.000 годинс. М. Ж. Најкраће речено ,а то и у образложењу Скушитине on штине поводом додељивања Октобарске дипломе др. Ста HKOeuliy, овај медицински стручњак у току свог радног века дао је огроман донринос за заштиту здравља и yuanpehetbe здравствене заuiTiiTe становништва. Испод ibezoee. руке изашла су многа дела научног карактера, чије чувење далеко превази лази границе ошитине, Републпке и Југославије. Измеby осталог за своје радове па пољу мебицине прим. др. Милорад Станковик ' добио је Ајнштајнову награду и на препоруку МеБународне академске фондације Ааберча Ајнштајна додељен му је акучдемски степен доктора филозофије v антитуберкуло змјиауци са свим иочасти ма, правима, привилегијама и достојансгвом која се одиосе на ооај степсп. Име др Милорада Станко euha палази се v mhoulu биографским изданлила значајних људи света овога вре мена. Носилац је медаље „Првих 500” коју му је додс лио Мећународни биографскц центар из Кембриуа у Енглеској. Његова биографuja .налази се v више књита које је издао Амерички биографски ипститут а ме— by ibu.Ma и „Књизи части", затим ,,Bobc здравства свста — npoceehueatbe" и „Светски биографски двор славе’\ Аутор је преко стотину би блиографских јединица пуб ликованих у земљи и инбстранству, а које су нроизашле из свакодневног рада у здравственој делатности. Зиачајно је његово дело „Ре алан став и приоритетни про блеми v борби против ТБЦ". Оснивач је и уредншс медицинских часописа „Канцер”, „Архив Поморавља" и „Архив историје медицине”. Осим О1стобарске Диплдме отитине napaliuit за 1985. годину, примаријкс др Милорад Д. Станковић добитник је и Огскобарске награде Скупиапше ошитине Апатин. Др Станковић poben је у Лесковцу 1928. године и тренутно се налази на дужности шефа Антитуберкулозног диспанзера Медицинског це нтра у Параћину где и da.be mv својствен начин истраживача, прелазећи преко свих проблема, на само њему својствен начин истражује jota нерасветљене коридоре хумаие медицинске науке. М. Миленковић ..................................................................... . УСПЕЛА ДЕГУСТАЦИЈЛ „ЈУХОРОВИХ” ПРОИЗВОДЛ У РОБНОЈ КУКИ „БЕОГРЛД” У ПАРАБИНУ Квалнтетно н јефтино Бројни потрошачи који су се прошлог четвртка затекли у супермаркету Робне куће „Београд” у Параћину ималн су прилике да од осам до десет часова испробају најновије производе од ћурећег меса Индустријс меса „Јухор” „з Светозарева, као и све врстс сокова Јагодинске пиваре ДУШАНУ ЈОВИБИБУ, СЕКРЕТАРУ КОНФЕРЕН- = ЦИЈЕ ОДРЕДА ИЗВИБАЧА „БРАНКО КРСМАНО- i ВИН” — НОВЧАНА НАГРАДА i ИЗШИТбО IE И ИЕ | Речи цитиране у наслову, без лажне скромно- | стн нзговора Душап Јовичнћ, радник Српске фа- = брикс стакла, који је све своје слободно време i подредио извиВаштву. Предани ентузијаста веИ ј две деценије несебично себе поклања племенитим 1 задацима. = Позната фабрикд сухомеснатих лроизвода „Јухор" из Свстозарсва потрошачима нуди нови асор ти.ман производа од ћуретинс: ћурећа прса у цреву, hypehn батак, hypchy кобасицу и hypehc виршле, као и паштетс „Пккник" и „Фет" од бслог и црвсног мсса. — На дегустацијама у робним кућама „Београд" широм земље оцењепи смо као врхунски произ вођачи жививског меса, а па новосадском сајму смо добили сре брни псхар као признан>е за hypchy копфекцију, hypehc ражн>и he it ћевапчиће. Пред нама је са да задатак да и пајширем тржиш ту понуди.мо и овс ппоизводе и тако употпунимо широк асортиман производа од ћуретине. Ови наши производи сс одликују врло приступачним цснама, а са оваквим програ.мом решили смо и проблем псхране лијетала ца, јер ови производи не садрже масноћу. Посебно су наши производи погод.чи за дсцу свих узраста. рекао нам је директор раз војног секторд у .Јухору" Мили вој Мудрипић. Није случајно што је ова дсгу стација организована баш у супермарксту Робнс куће „Бсоград у Параћину, јср је ово најснабде венија самоуслуга у нашем гралу. Тренутно у itoj и.ма прско ле сст хиљада артикала, који сс нулс потрошачи.ма. И сви произвол ли од ћурсћсг мсса Сд дсгустаци могу сс наћи на сдсљењу сухо мсснатих производа. — Ова дегустација, организова на поводо.м нашег петнасстогоди шњег јубилеја, и.ма за циљ да па ши.м потрошачима укаже на по ве пронзводе, а прс свсга радпих организација из нашс околинс. Употпуљујући широк асортиман супермаркета, нудимо ове произ воде по врло приступачни.м цена ма, као и комплетан избор безалкохолних пића Јагодипске пиваре, рекго пам јс Миомир Аран ђеловић, директоп Робпе кућс „Бсограл" у Параћину. Да додамо још леколико пода така. Почетком ссптембра супер маркет РК „Београд" је понудло деци већи избор деликатеса, су хомеснатих производа, еуро-кре- .мова, све врстс сиревд по цени од 35 до 60 хиљада старих динара. И многс друге лроизводе. М. Димитријевић ктана^ 6 Како каже, извићаштвом јс почго да се бави 1964. го дине док су му глазпа гарде роба биле кратке панталоtie и остао веран до данас, као инструктор Савеза изви Бача Југославије. За то вре ме савладао је све извиВачке всштине и данас своја сазнања успешно преноси на млаБа поколења. Учимла дс да воле природу, да живе са ibo.u, да испуњавају задат ке који проистичу из система Општенародие орбране и друштвене Самозаштите. Ентузпјазам и љубав, успева да пренесе и ’на своје млаће друговс ко>и lodunaма спадају jueby naj6o.be из оиВачс v нашој републицп. Y ibuxoeuM витринама нала зс се бројна признања са ра зних такмичен^а, регионалног, републичког и југословенског карактера. Док разговарамо, Душан Joeunuh, стално oicpehe разговор на Одрсд и с ноносом истиче да је то сложна дру жина tcoja може да се лати сваког па и лајтежег задатка. На пример, прошлог авгу ста двадесет извиђача крену ло је трагом народног херо ја Бранка Крсмановића ба би обележили 70-то годишibuuy његовог poheiba и 30-то годишњицу успешног делоeaiba овог извићачког одреда. Сто седамедесет и осам километара остало је за петама одважних извићача, a свој поход су завршили . у Kyhu цвеИа. Прича нам да ускоро, noчетком иовембра, обслежава ју јхбилеј Одреда и показује мопографију која би требало да се н.ојави. Прича нам да је обезбедио наследника .ueby извибачима, тачније da cv његова два синчи ha најмла1)и актие.ни чланови.... ...А за dytoiodiuuiby искре ну предност useubaiuTev уследила су и извиВачка признања, најпре зван,е Изeta^aH Г иаДТ1^ч. затим 1976. Јодине Сребрни јаворов лисг са зрацима, a nne три lodiuie it Златни јаворов лисг са зрацима, најзначајHuje признање Савеза извићача Југославије и од 13. октоора ове године Октобарhun C награ^а огиитине Пapart. И. Л>>11111111|||111111иП111|111||1и||||||||||||||||||||и1и111111П111и||11|11||1|111111Ш1Ш|||||||||||||||||||||]||||||||||||||||||
1 i*; Ih
16. ОКТОБАР 1985. • БРОЈ 293 ТРИДЕСЕТ ГОДИНА УСПЕШНОГ РАДЛ АЕРО КЛУБА „НАША КРИЛА ...А НАД АЕРОПЛАН ПАИШОИШИ 8 ИВДОБРАН СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА Y ОФАНЗИВИ — ИЗ РАДА СИЗ-а ЗА СОЦШАЛНУ И ДЕЧИЈУ ЗАШТИТУ РАЦИОНАЛНО УЗ СОЛИДАРНОСТ Нсбо над Параћином никад није било мирно од када су ос.мишл>ене летилнце теже од ваздуха и од када је падобранска купола укротила земљину тежу. Облаин и ваздухопловни су редовна појава нац нашим главама, које радознало пил>е у плавсптило не докучнвостн. Прошлог, једанаестог октобра, ггараћтгнскп ваздухопловци, обележили су датум вре дан сваке хвале и поштован>а. Тридесет година за редом, ка ■ ко небо над градо.м цвета бра L вхграма јахача плавих виснна. Лодсети.мо се, једанаестог ок тобра Аеро клуб „Наша крила” из Параћтгна обележпо је Свечана седпица АК „Наша крила' V овс јесење дане запажа се пзузетла активност v СИЗ-у за социјалну и дсчнју заштиту. Покренуто јс лиз акцлја илн се плапира локретал>с повлх захвата у социјалној и дечијој зашти тп, како би се на сваки начин ублажио драстичан утицај ситуације на леповс, нарочито олих чији нису ни кад ни били дубокл, али рационално и солидарно нашање свлх осталих. Концерт у недељи солидарности уз по Параћински пример за углеД трлдесетогодпнлБицу успешног рада. На свечаној седницп по водом јубилеја окупило се туигга и т.ма света, од селенита до најзначајнијих лнчностн ваздухопловства и друиггвено- -политичке заједнице Србије. Мало подсећање у реферату садашњег председплка Клуба Радо.мира МилановиНа. ...Тадашња актлвност, непосредно пред друпх светски рат оријентпсана је на једрнличар ство и .моделарство, алп лажалост све је то прекннуто нападом фашистичке Не.мачке на Југославпју 1941. годнне. A након ослобоВеља, отпочело се са повремелн.м актлвностима у ваздухопловплм манлфестацијама, да бп се 1955. годивс раскрллила „Наша крлла”. Од тада почнњу мукотрпна спотицања, успеси, падовл, ус песи овадашљлх ваздухоплова иа. Непопуларно је рећи да се лочело без паперја, да бл се данас лловлло па поузданим крл.тлма савремених лстллпца, авлола, једрилица и шарало небескл.м пространство.м ла вс зовн.ма падробранскс куполе. За тлх трлдесет годлла, ладасвс љубав и ентузијаза.м Baздухопловаца, писали бриснву историју су леизваздухоплов ilor спорта. Параћин, овадашља средпна се длвила својл.м изданцл.ма, а они су за узврат враћалп л.убав рсзултатиу.а. Анале параћииског спорта ботато је спнско.м, светсклх, државних, да. Златне републпчких рекоррсдове ваздухопловwor спорта пнсалл су н ппшу заљубљеници плавпх впсина: Славко ГодиВ, Јерехшја Панић, Љубиша Нау.мовић, КлоЗЛАТНИ ОРАО ЗА ПРЕДАНЕ ВАЗДУХОПЛОВЦЕ Обележавајућн јубллеј, 30 годнна постојања и рада Ac ро клуба „Иаша крпла" из Параћина, најзаслужнијим ваздухопловцпма доцел.сна је статуа „Златк-п орао". Но сиоци овог ваздухопловног признања су: Мирјана Кова чевпћ, ЈБиљана ГЈоснП, Кло гилда Миловановић, Jepeain Ја Панпћ, Светлана Си.миђ, Драгица Крајчевска. Мпладпн СтевановпИ, Мподрага Јовановпћ, Томпслав Шале тнћ, Славољуб Годпћ, Љуби ша Нау.мовпН, CO Параћин CO Бор, Српска фабрпка ста кла, IIBTKT ..Epai.’Ko Крсма новић", Фабрика цемепта ..Новн Поповац”. „Кристал” Зајечар и „Декон” Нупрпја. ПРПЗНАЊЕ И НАШЕМ ЛИСТУ _ Ваздухопловцн Аеро »:луба „Наша крила”, лзмсћу ос талнх одали су признање за развој п подстпцај вазду хопловног спорта п -Мнлутл пу МилошевиИу потпредседнпку Скупштнне СР Сроије. ТакоБс ie на лнстп заслужних за развој ваздухопиовног спорта л Редакцијс лпста „14 дана”. Светлапа Симић, Миодраг Јовановиђ, Томислав Шалетнћ, Мнладнн Стевановић и још много знаних и незнаних н.мена, што оплемен>ују исконску жељу човека, летети. Сигурно да има и потреба н могућности да се нешто више забележи о неустрашивим јахачпма плавих висина, али се данас „покори.мо" њиховој скромностл и остави.мо их да рсзултатима причају своју и нашу спортску и ваздухоплов ну причу. М. Илић У ЧАСТ ВЕЛИКОГ ХЕРОЈА ОСНОВНА ШКОЛА „МОМЧИЛО ПОПОВИН ОЗРЕН” 9 ОКТОБАР ПРОСЛАВИЛА ДАН ШКОЛЕ За колектив Основне школе „Мо.мчило Поповић Озрен”, 9. октобар је велики дап. Дал када је Мо.мчпло Поповић Озреп, чпје и.ме ова образовна установа иоси, постао народни херој и овом прилико.м је обележсн онако како и прпли чи великом хероју и револуцлспару. Свечано.м приредбом за уче плкс и родитеље, лзложбо.м ивсИа, так-мичешем у литерарном ликовном стваралаштву, шаху II спортскп.м сусретима испуњен-и су дани иразY оквиру Недеље солидар ности са старим лицима 23. октобра у Хали спортова, са почетком у 19 сатл л 30 милута одржаће се концерт co лидарностч. Органнзатор овог концерта је Фондацлја „Спомеплца солидарности", а суорга низатор и један од оснивача ове Федерације је параћински СИЗ социјалне заштите. Прпход са овог кониерта намењен је изградњи дневног центра н клуба за старе. Учествују све сама имена са врха југословенске естраде, наравпо без дннара надокнаде: Нада Топчагић. Сузана Манчић, Милош Бо јапнћ, .Милан Бабнћ, Рале и Мира Чавић, Даршжа Секу лић. Лпдија Кодрич, Крста Петровић, Живка МатиН п Милан Срдоч. Организатор поручу јс да се један од уче снпка још увек држи у тај ностл п ои би требало да бу де изненађеље вечери. Овакви концерти су одржаванл л рапије v Београду, Крагујевцу и другим местпма, па је овс године Фопдацнја одлучпла да се. због нзузетног значаја изград1ве до.ма за днсвни боравак ста рнх л 1БИХОВОГ клуба. средства усмере према Параћпиу. Ови редовл оу ус.мерени добрпм п солидарнпм срппма Параћилаца који на тај начлн уз добру забаву чпие јсдан хуманп јсст. Нека пам нс будс за.мсрсно што предвнћамо лспо расположеп.с будућим посетиоцпма и једлна нам јс жсл>а да пх будс у што Bclie.M броју. На иннцијатпву Bchinic се кретара СИЗ-ова социјалне заштптс и директора оргапи зацнја које сс бавс соцнјал ном заштитом са подручја региона Шумацнје и По.мора вља у петак, 18. октобра одр жаће се састапак ових радшп<а V социјалној заштити на коме ће се поред констп туисања Актива договаратп политика планирања развоја социјалне заштите за нарсднп средњорочнп пернод са посебнпм освртом на фп нансирање у областп сопија лне заштите v идућој години. На крају, због посебногпн тересовања, биће поднет ре ферат о заштнтн старих у Параћину, кроз њихово збрнњавање у Дому за диев нн боравак н клубу. Снгур но, као леп прнмер, који ћс мноп{ следитп. № ДОВРН м нлкмкмм* ТРАЖЕ СГ МВДУИАМА ИАСЛВАНМ" НМ H»NXQBK ХУМАМОСТМ впћ” купилп ’ су књнге н прибор у вредностп од око пола милнона дипара. Нара вно. књттге и остали прибор намењен јс деци којој би радост школовања пому тила превисока цена школских потребштпна. тнлда Колберг, јевиђ, Драгнца сестре БороБашчарсвнћ, нпка л обелсжена 12- годишплша успешног рада л постојања Осповне школе „Мо.ичило ПоповиН Озрен”. С. Ј. Пижама за дечије одељење V оквнру Недеље детета, СИЗ дечије заштите, уз пуно разумевањс Конфекцнје ДЕКО-САН, прнбавно је вс ћу коллчину плжама, посте љине и књига које ће ових дана поклопптп Дечпјем одељељу параћинске Болппце. Пола милиона за заиста бесплатно школовање Bell се заборавља велика бука која сваки пут) скс годнне шта једна бор v IbOj сс дигла (као н па почетку школо томе колпко ко ђачка торба, при п све што прати полазак Бака у лл<олу. Мсђутп.м. прп.мср којл с.мо чу ли v СИЗ-у за соцпјалиу " дсчпју заштктг говорп да све то пије остало без одје CII3 за соцнјалну п дечију заштнти.. заједно са колс гама пз Зајс. inline осиовпог образоваља, за 238 ученпка осповних школа до ос.мог разрела и 26 ученика из спеппјалпог одељсља Основ пе школе „Стеван ЈаковљеСВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ПОЧЕТАК РАДОВА НД KAHAJIY ЗА ОДВОДЊАВАЊЕ ПОДЗЕМНИХ ВОДА И ИСУШИВАЊЕ ВОДОКРЧКОГ ЗЕМЉИШТА ОСНОВНА ШКОЛА „БРАНКО КРСМАНОВИГх" ¥ ДОЊОЈ М¥ ТНПЦИ ОГРОМНЕ КОРИСТИ Y СПОМЕН ИА БРАНКА ■ По завршетку радова 1. деце.мбра преко 250 хектара се приводи културии Вредност ннвестиција око 50.000.000 динара. МИРОСЛАВА ЋУРИЋ, најстарија радпица Радне оргапи* зације „1. мај", свечавим пресепањем врппс 11. октобра, означила је почетак радова па ископавагву канала за одвод* гвавање на потезу З.мич и Велике ливаде. Када сс до 31. децсмбра ове године заврше радови прве фазс одводљавања цео систем he функцповисати са два акумулапиона језера, која су прихватила сливне воде к каналом укупне дужппе од 6,5 киломстра, који he исутшггзти и подзсмне водс из потеза Горуње. © Колектив Основне школе „Бранко Крсмановпћ” у До1бој Мугннци 3. октобра прославио Дан школе. М^ттгички основци букет свежег цвеНа положнлц су 3. октобра на спо.мен-бисту Бран ка Крс.манови1ја у парку испред школе и тиме започели прославу Дана школе. Венац на спо.мен кући хероја и великог револуционара, чије име ова школа носп, још је почаст коју су ђаци дали човеку чпјим трагом успешно корачају. Изложба на тему „Револудија у очлма ученика” показала је да међу мутничким ос новшша лма лзванредллх ликовнпх талсната. Свечана прл редба за родптеље л ученлке такође је обогатлла овогодиш1Бп програм прославе Дана ове школе као и кошаркашкн ла ко — Вредност радова лзвоси око пет стармх милијарди, a средства су обсзбеђева нз креджта „Агробанкс*', сопствепих тромеч за девојчице шко- „Стеван Јаковљевић", „Бран Крсмаиовић’’ из Мутинце исгон.мењака пз Снкирлие. и бесповратпих средстава. Значај овог подухвата јс јер he се преко 250 хектара .мочварног землишта култури, рекзо јв у поздражном говору БОЖ11ДАР директор РО „1. мај”. огроман, привссти ЋОКИЋ, С. Ј. М. Д. Ишшае 8 Солидарност у пакету V оквиру Недеље солпдар ностп са старим лпцтгма, ко ја би требало да потраје много дужс него од једно! до другог викенда, стошезде сеторо старпх пз свих месни.х заједиица добпће на поклон пакет намнрница и како иам рекошс и „чашиUv топлог разговора" прпли ком уручиватва пакета. О томе ко.мс he бптц пок лоњени пакети на.млрпица одлучилн су предлозп ко.мл сија за соипјалии рад при месним заједницама и струч нс службе Пентра за соција лни рад. Овдс трсба пстаћп да су у СИЗ-у за социјалну заштпту пспоштовалн npcriopvку Републпчког пзвршног всћа да због поскгпљеша, кориспицнма соппјалне по моћи, по другн пут v овој годинц повсћају месечиу по моћ на 800 дпнара. Разлика на гомилу Корисшшпма дсчлјег додатка v повембрг onlie нсплаИена разллка од 500 дниара месечно по дстету за протекле месецс. Миодраг МилснковнВ ПРВА ОЦЕЊИВАЧКА ИЗЛОЖБА ВИНА II РАКИЈЕ Y ПОТОЧЦУ 1ОБР1 иоградари СЛДБИ ВНИАРИ Заједдн,,ца Поточца' °аш V JeKY бсрбе, орга- но.ч смешта у просторнју как.у низовала je у сарадњи са „Навипом”, извозном ра- А°ма**ин има. д дном организацијом из Београда, OOYP „Јагодннски подруми из Светозарева прву оцењивачку изложбу вина и ракије произведених у Поточцусео купус, пити ко је у бурету. вино пс трпи ки какве мирисе, иа Изузетно поточко винргор је нс заслужујс дд сс од њега прави овакво нино, категоричан јс инжсњер Зоран Цилић, овлаш ћени дсгустатор лз „Навипа". Без обзира на прссск квалитета вина и раклја које су достављене Комислргза оцењиван>е ор ганолептичких особинд ових пиha, стручнд комисија оценила јс дајевнло,, франовка” Бранпслава Матиђа најбоље испред вина мешавинр ..Пловдина-прокупац" род 1983. Добросава Cpcjnha и „прокупац" Бошка Станојевића. Код ракије комовице, за најбо љу јс оцењена ракија Милутина Лукића, Бранислава .Матића и Славка Ђокиђа. Међу шљивовицама редослед је следећи: прва ie шљивовица из 1942. године До бросава Срејића, друга шљивови ца из 1983. године Будимирл Ду клђа, а тређд три године старија шљивовипа Славка Ђокића. Инжењер Цилић у краћем раз говору рекао на.м јс да јс изнена ђен нспознаваље.м узорковања ли ћл, односно нестручнл.м слање.м нарочито вина на дегустацију. — Добијали смо узорке који нису ннкако могли да буду вино за дегустацију. Људи су пакопали виио у флашама неопраним од претходног садржаја, затвара ли их запушачима од уља или ракије, а повећаном садржају ки селине у вину не требд пн говорити. To зпачи да наши произвођачи људи. випа чз Поточпа не знају да чувају bioio. Опи су добрм виноградари, али слаби ви Договорено јс нари. Треба једном заувек рашчи стити, како то палаже она пар-од На Да ..вино тражи слугу, а раки ја газду". Међутим, људи нису криви. Од вајкада се буре са ви договорсно јс да лзложба вина У будупс будс традиционална и то јс јсдан од покушаја да се још бољс искористс благодети изузстног випогорја на падинама Јухора и добијс рино са којим сс сви могу дичити. м. м САТИРИЗИЧНИ УГАО Обрада иодатака је сада машипска — ручпо сс обра1)У1У само појединци. 1 по уставуЦИЈ'аЛ113МУ С> избрисапс С8е социјалне разликс - л.аПдПа?.СЛеД"’а ЖСЛ” М"0Г‘“ фупкцпоис1’а ie - ј°ш Један рациђ?0™ ДРУГОВИ су се 113 "Ровипције одмстпулп у ФедеТачпо је да је паш радиик широкогруд, али то нијр па-» лог да све пада на љегова n.icha. ,Је раз' И после четрдссет година учсња наше једшктво ie пп пово пало на испиту. јс поКакав Колу.мбо, „ЈУГО 45" је открио А.мерику. Код нас ове годипе јсдипо инфлација пије подбацила. Ако је КА‘.ПНТЛЛ стварио npccobcu v затворг оичп ми је Јаспо зашто пеки другови и дапас та.мо одлазе.’ 4 бајН'««а ла одрастемо - „ ДаЉС Јс;|п„ другв„а причам0 М. Стаписављевиђ
16. ОКТОБАР 19S5. • БРОЈ 293 13. ОКТОБАРСКА ПОВЧАНА НАГРАДА ДРАГОСЛАВУ МИЛОЈЕВИНУ, ПОЉОПРИВРЕДНИКУ ИЗ СИКИРИЦЕ ИНМИН MWIEP @ Чнсто пољопрнвредно домаћинство Драгослава Мп.1о,езипа оствари и пола милијарде чисте добити годишње Угледни сикирички пољопривредник има треhvtiio 47 крава. 7 прасил>а, 60 прасади. •. Највећи робнп произвопач v околинц ® Цисоки приноси у-ратарској производњи ф Сваког јутра задрузи испоручи п до 120 лнтара млека ф Y машинском парку све од плуга до комоајна МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СВОЈНОВО — НОВЧАНА НАГРАДА ПРЕПОРОД У СЕЛУ ПОД ЈУХОРОМ За кратко време Месна заједница Својново изградила спомен-трг, реновирала дом културе и школу, уредила Вачку кухињу и направила терен за мале спортове, адаптирала ветеринарску станицу, а у току је изградн>а два моста и поступак око комасације земљшпта иа спруду, као н изградња кружног пута Два плаца, ‘два стамбепа објекта, dec штале, два коша, ова трактора, два комбајна, два путнпчка возила, dee фрезе... А све to и join мно- /о впше паслебиће два vnvка АЛЕКСАНДАР и JOSHUA. Тако је to v do.uahnnстеу ДРАГОСЛАБА 'МИЛОЈЕВИ ЛА из Сикприце, добитника oeozodututbc октобарске награ be, најугледнијег нољопривреоника у општпни ПараИин, чи јс bo.xtahiiHCTGO живи искључиво od no.bonpuepedc и за пољопрпвреду. Cee no dea, све у пару. Број два \' газдннству ДРАГОСЛАВА МИЛОЈЕВИпА јестс боминаптан, алн osai бобро ОржеБи 58. годшањак има тренутно у стаји и 17 приплодних крава, у обору 7 сешна прасил>а, 60 прасадч, а у мапшпском парку који вреди преко лшлијарде старпх dutiapa, а.иа баш сее. оО плуга оо комбајча. С1ОЧАРСКА ПРОИЗВОДЊА — ТРАДИЦИЈА Оее године па сајму стоке у Стрижи Драгосављее спп МИЛЕН olio је посгопо иог.оcan. Два пута је пргд пуб.шку пзвоопо победннчка грла, 1учи ity „Бебу" ша.илиопку и ,Лепу” другу пратиљу. — Сточарство је у riataoi куkn чрадицпја. Join .иој отац БОРИСАВ, био је најбол>н с:очар на изложби стоке у Параhuny 1945. гобине ц од Савеза пољопривредних комора Ф11РЈ, добио дппло.иу, прича пам itaiu саговорник. 'слаеодобитникДРА ГОСЛАВ МИЛОЈЕВИћ, који пам је приредио добродошлпцу у својој новој кући са парчнм ?рејањем, .просграним и намештеним соба.иа, са тепиг.ом у i'oји nponadajy note. Слатко и оода, кафшја, љута ракија, свс no домаћинско.ч реду приноси снајка ЈЕЛИЦА. — Ја смртно волим стоку. Кад је храним све јс милујем п љубим. Обилази.и је п пазпм као нешто најроБенпје, прича па.ч ДраЈОсављееа cynpyia БРАНИСЛАВА, иоред које cede унуци и унијају сваку реч разtoecpa, спремни да .нослушају, припомогпу или да се брже' присете.. нечега пре од других. Старији упук noxaba други pasped усмерсног, а након rota ynticane пољопривредну мколу у Свилајнцу п onda he da се врати na ceoje n.uaibe. Ibcioепч стопама he вероаатно da поћс п млаБи брат, учеиик ссд.чог pajpeda основне школе. ПРВИ ЕЕ ГЛАСАТИ ЗА КОМАСАЦИЈУ Л чмс ДРАГОСЛАВА МИЛОЈЕВИћА нкје мало. За nerpdeсет ари па целпх decev хе.сгара, чисте моравске земље. плодне u paene, no којој би Драгослав снио da ope nohy оезапих очпју. Значп, скоро зе.чљпшнп максимум, /1 крсиуо је оО 4,5 хектара, ко.шко је ibc- ?ов отап чекада амао. Куповало се п трпело, радило od јутра до сутра, стицало. С zodnnaxta iiAtuibe се yeehaea.ao, растао број 'парцела, da on daiiac ДРАГОСЛАВ пмао 25 ibitea. — Hajeutue бпх еолео Kada би се извршила комасација у пашем атару. Мој cun caiba 'о то.ме da сакупи имање na jedиом месту, ba za огради, da у парцели od no неколико хектара може da примени сву механизацпју коју и.чамо, каже ДРАГОСЛАВ, који he прои поduhu руку icad се буде гласало за комасацију. ГОДИШЊА ДОБИТ — ПОЛА МИЛИЈАРДЕ У ратарској произбодњи doMUHtipa кукуруз na амању Muлојевића. Обавезпо 5,5 хектара nod кукурузо.ч, da би се псхранила толика стока, затим 2,5 хектара луцерке, коју и пет пута коси годишње, 2 хектара пшенице чине основ zoduiuibe ратарске производње. Са ратарско.ч и сточарском npoii36odn>o.M после cenx daeaiba оббитака п обавеза ДРАГОСЛАВ МИЛОЈЕВИЕ л- свој бућелар стави равно 400 милиона старих динара, а у бо- .btiM годинама п пола милијарде. Да би ову добит остварио сва кп члап МилојевиИеве породице ради пупом снаго.ч и љубављу. Свако зна свој посао. Увече за вечером се bozoeapa посао за cyrpaiutbii dan. Ујуггру свако зпа куда he- и игта he. Следеће вечери се реферише шта је ко н колико ypadno. Кеса је icod .jednoz — код домакипа. Kad ceu у Kyhti располажу napa.ua, кућа пе може da nanpedyje. Бат као и пекада, реч бо.паћина се слуша без notoeopa, na макар опа бпла и погрешна. Али ДРАГОСЛАВ МИЛОЈЕВИК ретко zpeian. To norepbyjy ibezoGii резултатц. НАЈВЕћИ РОБНИ ПРОИЗВОБАЧ Hajeehu ‘је робпп проп,звоћач у CuKnpuifu. Са jednoz хектара убере п преко 6.000 килогра.ча кукуруза. Отпрплике UCTO ТОЛИКО U3HOCU п прппос са хсктара nod птепицом. У станицу за огкуп млека Драгослав ceaKoz јутра donece 120 литара .илека. Eloped тога овај узорпи нољопривредних је п нозпат odzajneau пчела. „И.иајући у виду постигнуте резултате у ynanpebeiby noљопривредне производње и сто чарства, Комисија за dodeay нризкања Скушитине општипе riapahun, предлаже da 'се МилојевиБу, dode.ui новчапа 13. октобарска награда за 1985. zoduny, стоји v обризлоусспд за dodeay признања. Мирослав Ди.мнтријсвић Всћ две године уназад Meena заједнпца Својново се спомиње често у средствнма јавног ииформисаља, миого више него друга села наше општнне. А разлога свакако и.ма. Оно што је за кратко време урадила ова средина, мнопгм .местима бн треоало далеко вите времена. Пођимо редом. Највећа актлвност протеклих година исказана је v комуналном уређен>у села. Изграђен је мост у центру, про шлрена је елекгро-.мрежа, рсновираиа је осиовна школа, и у јбоЈ нзграђеии терени за .мало спортове, као н ђачке кухиње, затим јс реновиран дом културс и преурсђена ветерннарска стаЈгица. Тренутно су у то ку радовп на изградњн повог моста у селу и проширељу другог постојећег. Спомен-трг понос села Мештани овог села, које броји око 2.000 становника и близу 400 домова, дали су нзузетан допринос н на изградн>н спомен трга падим јунаци ма у балканском, првом л дру го.м светском рату. Три мермерне плочс са и.мени.ма изгннулмх најбољи је дуг мештана Својнова својим прецима и најлепши пзраз поштован>а, алн I! спре.мности да се, ако затреба, бранп ц одбрани сло бода. Спо.мен трг је открпвен про Јлле годннс у новембру, на изузетпо свечаи начнн, a сзечаностн су присуствовали и иајвнши републнчки руководпоци. Спомен трг јс, ииаче, пзграben из добровољлпх прплога мелггана, добровољнлм радом и делом из средстава месног Милугин Бркић самодспрнноса. Укупиа врсдност ралова нзноси преко једле старс милијарде. Комасацијом спруда до плодног земљишта Од свих прекоморавскпх ссла, како сс облчло означавају насел.а ла левој обалп Мораве, Својново јс у прошлости п.мало највеће губитке од хировите Мораве, која је померајућп своје корлто, својновачко ллодно зе.мљишге ирстворпла у лесковито. To „спруднште се данас не корпсти, али је месна заједница покреЕгула нлпцпјатлву да се тај по тсз претворл у плбдно земљнттс н уједно комасира. A on H3II0CH око 150 хектара, што МванаЕ 11 је за ову месну заједнипу од велике важности if користи. Комасацију „Спрудишта" су подржали сви Својновни и у току јс-поступак око реализацнје. Једино село које води рачуна о животној средини За наше прилике лпје уоби чајсно да једна месва заједница посебну пажњу поклања ypebeiby животпс срсдине. Али у Својнову је то већ постала пракса. Додушс у почетку је то јшјло тешко, преко решеља санптарнс лнспекције, али данас то већ постајс лавика и обавеза људи да чувају своју околину. Потрсба о заштнти околинс улази у свесг мештана Својнова. Ова месна заједница пе заостаје ни v спортским актлвности.ма. Својновачки „Напрс дак” обједијњује четнри спорт ске гране п окупља око стотину .младиНа и девојака, којп своје време проводс на ко рпстап п здрав начим. И уопште, ат.мосфера у Свој нову је много здравија послед ње две-три године. Нема внше трвеша »и лидерства, сваba и препиркп. пепотребног ривалства које доноси назадо ван.е, Месна заједница је сло жна, друштвено политнчке ор гапнзације raKobe, тренутно сс у Осиовној органпзаццји СК припре.ма изборнц састаПак. Доживотпи прсдседник месне заједнице Али будимо мало прслнзнији. И реалнијн. Уз све чистнтке Месној заједннлп Својново, треба срдачно стегнуги pv ку и МИЛУТИНУ БРКИБУ, председ!П1ку Скупштлне меснс заједппце, за све постигну те резултате. Јер да није тако. збор rpabana Својнова не би га нначе изабрао за доживот ног прсдседника Скупштнне месне заједнице, што је можда Јединствен случај у само НОВИ МУЗИЧКИ ТАЛЕНТИ ПРВО - ПА ХИТ @ Коло „Пинк-Пантер” за кратко време постало хит, са првс ЛП плоче Миросллава Петровића — Каримана из Параћина Са таласа било којс локалле радпо-сталице у рекламиим емислја.ма могу се ових дана чутн први акорди музикс пз црталог фпл.ма „Ппнкпаитер”. Алн како не постоји радио-цртани фнл.м, реч јс о првом музичком хнту младог параћинског у.метника на .хар.моницц Мирослава Пегровмћа Овај двадесетогодишњи мла дил веН својом прво.м ЛП плочом успео је да скрене па жњу музичке јавности и задо бнје прве спмпатије љубпте- ;ва музпке и широког ау.лито рлјума покложпса народног мслоса. Прву солнстпчу плочу, коју је Мирослав ПетровнИ — Кнриман CH1LMHO са гвојл.м орKecipo.M у студнју .Југолпска” всћ су љубитељн аароанлх кола разграбилп u ускоро би требало, да naabe и други тлраж. На плочп јс сни.мљено оса.м народних кола на хармоннпи којс јс ко.мпондвао н натерпретпрао сам аутор. Шта је то ново што доноси ова ЛП плоча, одговорио нам je сам аутор: — Реч јс о мојим инструмепталним композлцијама — колима, које садрже елс.менте Спомен — трг v Својнову управној пракси овог дсла Иоморавља. А вероватно и ишрс. А ко је Милутин Бркић? Старији водник у пензпји. Ро до.м Својновац. Учесшпс НОР-а. Члан Савеза комунпспга од трндесет година. Носилац десетак признања, медаља и ордена. Активиста. Небески рад ник, што би реклп њогови ме штанн. Човек којега су упознали свп, од најмањег детета, до најстарнјег становника села. За чика Тнну, како Моравци воле скрађено да га зову, нема посла којег се стиди. Курпр, дактплограф, разносач плаката, секретар, еконо.ч... где затреба ту је Tuna. Али акшгја коју on поведс не може да пропадне. ПРЕЗЕНТОВАНА СТУДИЈА ПРОГРАМА РАЗВОЈА ГРАБЕВИНСКО-ПРЕХРАМБЕНЕ ИВДУСТРИЈЕ ИА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ПАРАНИН «11 ПРОГРАМН НЗ 0WEM Y плавој сали хотела „Петрус” прошле среде, први пут је презентована Студија програма развоја и реализацнје прграђивачко-прехрамбене индустрије на подручју општине Параћин до 1990. године и пројекцмје до 2005. године, у присуству представника органмзација будућих чланова АГРОИНДУСТРИЈСКОГ КОМБИНАТА, на чијој се реализацији врло интензивно радн, затим представника привреде, политичког и друштвеног живота ошнтине Параћин. Мирослав Пстровнћ — Каримап I из иеколлко фолклорнпх традчцлја, како пашег, тако н поднебља суседних земал.а, рецимо Ру.мунијс, Јрчке н тако даље. Савременн повокб.хгпоновапи звук се све вишс ослаља на традпцнју, али п сле- .ментс, цсза и друшх музичких праваца, кажс Мнки ПетроBiili — Карнман. М. Д. Мнлутин Бркић волн рад, ред и дисциплЈГну. Нема врда ља. mi фолиран>а. Строго пра вилно и сигурно. По војнички. А прича о Својнову тече да- ;&е. Предстојн пзградља круж ног тпта, асфалпррање улица у селу, однооно нови петогоД1ГНПБП план. У сваком случају, Својновци могу да буду поносни, јерпрви пут у историјату села, највише признаље Скупштинс оппггине стиже на нлссову адресу, одпосно доноси га Мнлупш Бркић, дожлвотпи председагик Скупштине Меснс заједнице. Мнрослав Димптријевић Студију је израдио Индустријски пројектни за&од лз Загреба и у скоро двочасовно.м излагању представника ове фирмс као и представнлка ..Југохонзерве" објаигњена јс будућа визија прерађивачко-прехрамбепе Јгвдустрије у нашој општлни. Пре.Мд. мишљс њу аутора студије „Параћивка" би морала вишс дд се окрене кол ндиторским производима, самонјгкли.м производимд и посебно извозном програму, Фабрике ади тива да развија два нова погона за лрераду протетгна лз костију и прераду производа од крви, „Шумадија" би трсбало далзгра ди хладњачу одговарајућих капа цитста зд лодмиреље потреба за смрзнути.м лалтирнлцама, док би Радна организација „1. мај" трс бало да изгради млекару којл he имати најмање 200 хиљадд лита ра млека за подмирењс потреба становништва ове општине и ши ре. Изградњд фабрике готове и по луготове хране, такође, се наме he као све реалнијд потреба. Фаб рика текстЈглнЈк ма-шина -Проле тср" такође би сс укључнла у пр<ј јекат развоја, јер бл њена процес на опрема била од велике важнс сти за даљн развој агроиндустрш ског комбтгната, односно прерађивачко-производних капацкгста. Уз прсдлоге из дискусије, и пл саиа дшшљела која треба залнте ресованс организације да доставс до 15. октобра, Индустријско-про јектни завод из Загреба треоа да уради коначну верзију студије ра звоја прсрађивачко-прехрамбених капацитета у опшгпни Пара ћин до 2005. годин-е. М. Л.
UllllllllllllJIIIIUIIIIfllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIJIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllHllliniHIIIIIIIHIIIIIIIHtMlnHIlfflTBg Ђачко пољанче ПРЕД БИСТОМ ЈЕСЕН ПРЕМИЈЕРА Y ГРАДСКОМ АЛ1АТЕРСКОМПОЗОРИШТ¥ Y ПАРАНИНУ Св£®НЈД"“ПРДН и liitiiiiiintiiiiiimiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiniiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiifiiiiiiuniiiiiiiiiiiiimiiHiniiiiiiiimiiiiiHiiiiiiiiitiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiintiiniiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiitiiiiiiiiin 0 Јован Стерија Поповнћ „Лажа и Паралажа” урежији Драгана Јаковљевића Јовап Стсрија Поповнћ, хвал>ен, па заборављсп, модеран. па демодирап, оспоравап и песпорап. Даклс> вечити Стерија. РЛажа и паралажа"? Вечито питаае. Редитељ Јаковдовић, иначе ученик Дејзна Мм јача, оног истог Мијача којн је почсо да па новп пач;ш чита Сте рију, верујемо, отишао је корак даље. Најпре, мзвсо јс читаво догађаае из богате војвођапскс куће у прљаво, сламом затрпано дворшлте, пуно пловкп и осмиш л>епо блиставим фијскером. Тај први помак, омогућио је Јаковл>свићу дз целу игру одигра беKCTOBCKTi, to jeer смело. Друга и рекло би сс далеко најважнија компонента је начин на који нам се живот презентира. Све почиње опсеном све је опсена. Интерссантна паралела giiiiBiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiminiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiu:); 1 ДИПЛОМА ОГШГШНЕ 3OPAHY РАДОЈЕВИНУ | I. i w mom ав® © Радни дан без одређеног радног времена © Ентузпјазам без граница ЗОРАН РАДОЈЕВИћ, dupe ктор Основне школе „Вура Јакшић” у ПараЈгину, дугогодишњи је друштвено-ноли тички радник. Његова активност започела је заједно са изградњом пруга Брчко — Бановићи 1946. године, Шамац — Сарајево 1947. године када је добио прва признања за сооје прегалаштво. Са истим ентузијазмом ЗОРАН РАДОЈЕВИВ долази и 1954. године у ПараЈчин. Прва радна места у овој општшш била су му иисоле у Плаии и Дреновцу, где ради као директор, касније као сгкретар СИЗ-а основног и. средњег образобања, па управник Цеитра за мар ксистичко образоеање и >гајзад као дирсктор Основне школе Вура Јакшић, где се и сада налази. V свим друштеено-нолитичким органпзацијама. ■ истиче се као вредан и мар- /bus акгивиста. Члан је Onипинског колштета Савеза комуниста у два мандата, и председник разних комиснја СК ири Општинском и ре гиоиалном комитету. Био је и секретар основних .организација, а у Синдикасу заменик председника Синдиката просветних радника среза napailuucKoz, у CCP11 је био председник меснс организације у Сикирици и одборник у Ошитини. Meby cgilm тим ангажоеаibu.ua треба посебно да сс истакне његов pad у Центру за марксистичко образоваibe. Под његовим eobcreo.\i, као организатора, нребавача и руководиоца. Цснтар је квалитетом и масовношНу заузео највшис место у рсгиону и ренублици. Око 10.000 полазника у Цснтру је врло успешно завришло разне облике политичка об разовања и ocnoco6iL.no сс за даље ангажоаањс v св°- јој средини. Бројна су приснања којс је Зоран Padojeeuh' ообијао за ceojy ‘aicriiGHOcr *v друштвено-политичком раду. Одликован је Медаљом раса и Орденом Републикс са бронзаним вснцем, добио јс Бронзану значку Синдиката, Републичку повел>у самоуправљања и dpyia признања. Овако је од npiL'it'Ke ?.iaсило образложењс са којим ,су се упознали д&легати С'.:\ пштипе oiiiiiTitue прилипом усвајања нредлога за иопг- ‘л\> Дипломе општипс ЗОРАНУ РАДОЈЕВИЂУ. Псу-ч1 који.иа сс оосликава Gojar животии и расии inриод не могу крол г да пока&у :’ во, то ‘1-ре.ба on ‘ ' S'- SL:. . ‘‘ дожили. 3OP.SI I то осећ<: и из ; 202 11'1.2СОЛ ИСКри ].■ тершие пп.'..~г, с-."а • i •. • рачио с.:.: сл ZliiUlliiUl.i између „Лаже и паралаже'’ и „Путујућег позоришта Шопаловић" Љ. Симовића, повлачи сс сама по себи. Наиме, и код јсдног и код другог суштина је иста. Преживети (прехранити се) и по жену -живота. Додуше, Симовићег јунак из Путујућег позоришта гине, Сгеријини не гину, али зато Јаковљевић ефектнр убија везујући се тиме баш за Симовићсву поруку. Прави* доказ ,да је Стерија и те како савремен и модеран. Представа Градског аматер* ског позоришта, евидентно је, рсдитељска предсгава, води је и прати мођна рука редитеља, међутам, то само по себи не значи да није и глумачка. Док нс поч немо о глумцима, можда треба рећи и то да јс прсдприча предуга, да су паузс дугачке, да у тај период и тако наставио до данас. Нисам никада питао за радно време и стизао сам свуда где се 'волонтерски pad тражио, са великом скромношћу приссћа се Зоран тридссетогоди шњег радног пута. Изнео је Зоран Радојевић електрифшсацију у многим ссли.ча name бпттине иа ceojtut лсћима и акцију изградње свих иових основних гикола v граду. У посао који се прихватао улагао је иелог себе. Захваљујући разумевању и помоћи породице, ирвенствено супруге АНБЕ, Atozao јс да истраје у раду, da no мећави и јулској жеги ирсваљује килоAtcipc стижући иа састанке бок је као просветпи радпик jicueco и раоио у селу. Још \ вск је .ueby npeuAta и \> акtiuja.ua данашњицс. На челу (гднс образовнс установе ообар је путоказ лгладој геiiepatiuju коју васпитава и нодижс. Изузетно са.и .ночаство ван OeilAt ансокп.и признаIbCAL Посебно Atll јс OpaZO 1нто сам zа добио од опттинс ц ?рада tcoiit посебно аоппг цсг:1',е ЗОРАН РАДОЈЕlillh. за кога ape.\te јеиипо nvecrajc да тече кад тзме рпболоаачки штап \> ргкс и л-зпацц ydtitiy са моравских ооала. Зсдар, уеек спреман за ле1 •' Рсч 11 ttiaax’. набе epeAteна са застане н дасрдачпим criicnoM руке поздрааи прц. н i' .ba и познаника, да нс- ,1Ски О11Ц ц рп6°' згоду. ДуГОГрајНН О1СГобра Ур\н РАДОЈЕВИБ поз- \ трснт-у црима- - отитине Параједна је поторда '<■ внсоко нризнан,е ' • • Нрлвг рукс, v pvve ■ радннка и atcrtiС. Ј. iiiiu.i.'iliuiKiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiuih-. Стеријина „лажа и паралажа” означила је почетак Окто^арских сусрета, а сусрете је отпорио Драгољуб Шутвћ, председннк позоришног савета мрак (писац ових редова је убе ђен да у Позоришту мора бити што више рсфлсктора, читај светла) и ако представља времен ску дистанцу, лпак дуго траје, да пловке, ако већ нсмају други задатак, престану да гачу, односно изађу са сцене (из дворишта) нсшто раније и тако даље и тако даље. Дстаљи који се могу дорадитћ али којл битао не утичу на представу. Глумачки, глумци су обавили свој задатак. Трмислав Ђорђсвић, Алекса, Барон Голић, у свом тону и висо кмм професионалним односом прсма сцени, вешто и стручно но си представу. сфектно бојећи своја, практично два лика. Славо л»уб Матић, Мита бравурозан, невероватан, непобедив и нсуништив. Његов Мита се не да описати. Мора се видети. Ко није видео нека свакако погледа. Симка Ђурић је своју Јелицу донела коректно н према захтеву редитеља, всшто делсћи бсчку од банатскс девојке и верујемо према задатку. мешала једну са другом. Господин Byjiih и .,господин” Батлћ у поставци Вите Живановића и Миодрага Глигорпјсвића сигурно и темељито ИЗЛОЖБА РАДОВА УМЕТНИЧКЕ КОЛОНШЕ „СИСЕВАЦ ’85” Стеван Боднаров, Пеђа Милосављевић, Даннца Антић, Мирослав Алђелковић, Војкан Величковић, Оливера Грбић, Вера КараматијевиК, Мома Марковић и Драгина Павловић овогодишњи учесници Колоније „Сисевац ’85” представили су се 11- октобра љубитељима ликовне уметности града на Црници. Сллке које су овог августа нас тале у жлвоплсним пределима Си оевца на свечан начин у частДа ослобођења града и општане презентиране су 11. августа лара ћинској јавности. Овогодлшн»и ученицл Коланмје по чувсњу и умећу чинилл су екипу која је најјача у времену трајаља Колонијс. И оно што је лредстављено 11. октобра по квалитету је највреднијс. Сама имена говоре да се У ДРУГУ децснију рада Уметни чке колонмје у Сисавцу ушло кроз шлро.м отворена врата. Галерија Завичајног музеја доблла ]с право у.метничко богатство о че.му јс веома похвалло говорло л Драган Петковлћ, прсдседнлк OK СКС, отварајући лзложбу, у прлсуству бројних гостију л уме тника. — Овим је наше културно бла го значајпо увсћапо, а нама као домаћлнл.ча условило повс дзда тне обавезе. Пре свих, да очува мо оно чиме се свака срсдина .мо же поносити — традицију као нс опходност и услов садашњости и будућности и квалитета, као не оаходни услов трајаља и вслике победе, нама данас тако прско потребне над импровизапијом и просечиошћу као често присутним злом у многтгм друштвсним областима, па и у уметцости. Осећам потребу н обавезу да са овога места и овом прилмком анимирам присутие и one који ту пису, а могу по.моћи па реализацију дуго очекиване лдеје от варања у.метнлчкс галерије у Па раћнну. Након једапаест година Умстничке колонкје у Сисевцу то је заиста псопходност и услов дл Колонија обави своју вајзначајпи ју функцију — да буде свакодне вно приступачпд и присутна у жи воту градп. Без тога прети нам озбиљна опасност да уо наше благо изгуби свој сјај. а смисао пратс бскетовску идеју у Јаковиљсвићевом читању Стерије. И, смемо ли р_ећи: звсзда јс рођена. Смемо. Алексина T>op!jcвић. Алекслна Ђорђсвић која јс први пут на сцени, а као .да је на сцсни рођена. Њена Марија јс убедљива, профссионално и снажно донесена, комплетна и ефектна. Браво! За почетак и од Алексине. много је. Читав овај лразник (пре.мијера је свакако празник за Позориште), за око и комплетан до живљај осмлслир је поново, нс дружсћи се током посла, а слажући сс ефектно, брачни пар Портној. Александар са црном „кутијом? и блиставим фијаксром убаченим у сламу и мсђу пловке и Ирсна са костимом који употпун»ује. односно осмишљава лик. Ефектно, чисто п сврсисходно. Све у свему, прсдстава „Лажа и паралажа"’ је слика зрелости једног тсатра. Да ли овај театар заслужује овакву прсдсатву? To свакако тек треба процсњиватл, али представа је била. Празплк се десио у суботу, 12. октобра 1985. годлне. у нашем Позорлшту. Б. Обрадовић и садржај постану своје супротности бесмисаз и пука форма, пагласио јо Драган Петковић. МИОДРАГ АНБЕЛКОВИН II БОРО ЛЕКИК ИЗЛОЖБА СЛИКА V оквиру програма прославе 65-год1<шн>ице. рада и постојања ИВТКТ „Бранко Крс- .маиовлћ”, 3. октобра у холу Градског аматерског позоришта отворена је изложба слика Миодрага Апђелковпћа Белста и Бора Лекића. Доајен парапгшзког сликарства Миодраг Анђелковић Dene представпо се лараћинској јавностн овом лри.ПЈКом слика.ма са те.мом „Стари ПараНшј стара моравска архптектура”. Ти.ме је овај сликар још једло.м подсетио на нешто што нестаје, ташшје овековечио на свом платиу испу цале дуваре, нахерене стрехе, угнуте кровове, све оно што сведочи о једном прохујалом времену и жлвоту који нестаје. Боро Лекпћ т^кстилип техничар Фабрике штофова понудно је „Импресијс са Црннце и Мораве". Сликар суптилшгх осећатва, дјгвних предела п несвакпдашљих могива, лесник у душн и сликар по опредсљењу покушава да заустави време. да сачува за будућност мотлве и предсле Поморавља. С. Ј. | ХЕРОЈА е V нашој чиколи чује се = граја, = дошли су Миле, Јасна и = Блаја = и остали ћаци пред школом | стојс, = нашег хероја сви воле. е А херој Озрен сад мирно = спава, = иако сс около чујс вика: = наједном тајац и минут | Нутње, е одавање поште у част = војника. | Борца Озрена сад ћаци = славс = за Дан школс Jbcza се euuic = сете, = тад цвеће пред бисту = стави и најман>е детс. = Вссна Илнћ VI-2 е ОШ „М. Поповић Озрен" ШТА ЈЕ ЈЕСЕН Питалг се јессн шта је? Да ли је то Деда Мраз што ноклоне даје? Да 'ли је јесење aiauhe, жута .чагла носле кише? ЈКуда јесен. npohe оставља за собом жути траг, није ли то можба ibeii фрак? Пуну корну ноклона дарује ceuAta Јел, то она најављује да долази зима? Небо ‘плаво, траеа жута, ' тако јесен шета покрај пута. Одговор, ето то је на питање моје. Марија Цветковнћ, VI-5 СЛОБОДА ЈЕ РОБЕНА Y СРЦУ ТИТА Улнцама корачам, размишљам смело, Певушим тихо и весело. Ни корачала, ни размишљала смело, ни пееала тихо не бих ја, да нема слободе која је роћена у срцу Тита. Титове стазс нуне цвећа, нек ibUAta и баље цвета epeha, Титове стазе уеек нас воде у бољи живот, у сает ‘ • слободе. Слушала бих пуцњаву. топове и тенкове, и била увели цвет da нема слобобе. Наташа Апостоловска, VI-4 ОШ „М. Поповић Озреи" МОМИНА ХРАБРОСТ MoAtHILlO Поповић. uaiu херој храбри, живот ceoj dade da се у слободи мирно учи ц padu. Он је веома храбар ничег се ие боји, нред непријатељем он неустрашиео стоји. Cad мирно 'стоји испред natue школе, за храбри nodeut беца га сва воле. Јелепа Петровмћ, VI-2 ОШ „М. Поповнћ Озрсн” Дошла. нам је јесен, Z прашњае нам је пут, । w no где, где, опао је листић s жут. | Грожће лагано зри, i ко најлепше цвеће јесен свако воли, зи.чу нико uehe. ' 5 А кад јесен жута н подели нам поклоне, | отићи ће зна се 5 у далеке пропланке. i Са видика, Сунца неће бити, | o-ufiu he da спаеа, I исто као ‘и ти. ' Даниела Матић, VI-5 i ОШ „М. Поповић Озрен” = МАЛИ ХЕРОЈИ По причању својнх милих = старих бака i deua зкају за лшоге јунаке I из бајки. Г Знају и хероје Ma,ie, i Боинса Буху, Сирогојна, = Пинкија и остале. = Бнли су курири, бомбати и 5 • борцц = и c.iooode name велнки = творци. | Јасмина ТодоровиН, VI 5 1 ОШ „М. IIotioBiih Озреи” f ПРЕД БИСТОМ Преб бистом пародног = хероја наше школе i мали и велики ученцци стоје = 9. октобра је Дан 'нашс школе dpaie = Tad Мо.ччило Поповић херој | uocrade. = Cad у спомен стоји.чо и почаст му odaјсAto, | да 7а поттујсмо и da ,му чахвалимо. = S Аннта Ннколнћ, VI2 ! ОШ „М. nonosrih Озрси' |
i i i = f = = E I E I = •ItlIlli11 III11 III11II111 lllllllttlllllllllllllllllllllintllllnillltllllllltlllllinillltllllllllll'IltllllltlllllllHUIIIIIIIIIIIIllllltlllllltlllllllllllllllltllllllllllllllllKllllllltllltllllllllllllllllllllllllllKIIIIIIIIIIII ПРОМЕТНО ПРОИЗВОДНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРАНИН, ИВАНА МИЛУТИНОВИНА 2 ....................................... . НУДИ ШИРОКИ АСОРТИМАН СВИХ BPCTA = I | | z 1 E E E РОБА ЗА ШИРОКУ ПОТРОШЊУ ЧЕСТИТАМО ОКТОБАРСКЕ ПРАЗНИКЕ СЛОБОДЕ rilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIIIIIIIIIIinilllllltllllllllllllll.illtllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllJH £llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll>IIIIIIIIIIIIIIIIIIIII>llllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll|lllllllllllllllllllllllllHIIIIIIII>£ ^llltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIIIIItillllllllllltllllllllllfllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIll @ САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ ® САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ © ЦЕНТАР ЗА ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ @ ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ Радаи див i грађаима оитв^е ОараВи ЧЕСТИТА1О 19Ж - S5 гедим квалнтетних штофова ивткт „Бранко Крсмановнћ" ПАРАЋИН .111 HIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIlllHIIHIIIIIIIIIUIUIIHUIt III1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII1I1II1IIIIIIIIIIIIIIIIII1IIII1IIIIIIIIIIIIIlllllltllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllll ........................................................................................................................... Illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll .......... Illlllllllllllllll ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „7. ЈУЛИ” ПАРАНИН 030 „ПОПОВАЦ” У ПОПОВЦУ РАСПИСУЈЕ ЛИЦИТАЦИЈУ E за продају основних средстава 1. Комбајп „Змај 131”, годипа производњс 1974, почстпа цсна 500.000,00 ДЈШ. 2. Приколица „Змај" Зе.мун, носивости 8 година производље 197S. почетна цсна 500.000,00 лин. i з. Житпа сејалица 6 — 18, почстна цсна 30.000,00 дин. 4. Приколииа ТАМ, носивости 6 топа, почетна цепа 100.000,00 дип. ПРДЗНИК СЛОБОДЕ I Лицитација за основна средства под бројс.м 1 одржаће се 25. X 1985. године у 10 часова у дворишту Земљорадпичке задруге „7. јули” у Долој Мутници. Е Е iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin»niinmni»«........................ . Е I = Г Е "iiiiiiiliiiiiiiiniiii Заинтсресовапа лица могу разгледати осиовча средсгзз сваког радпог дапа у времену од 7 до 14 часова и то средство под бројем 1 у дворишту Земљорадиичке задруге „7. Јули” у Поповцу, а средства под 2, з и 4 могу сс разгледати сваког радног дана у времену од 7 до 14 часова у дворишту Земљорадничке задруге „7. јули” у Доњој Мутници. ........................................................................... ......................................................................................................................................................................IIIIII ........................................................................................................................................... J iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiu iiiiiiiiiiiiiiim iH i. ,iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii(iiii< iiiiiiiiiiiiiiiH iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii« iii(tiiitiiiiiifiitiiiiiiiiiiu iiiiiiiiii(iiiu ti< iitii(iiiitiiiu ifu iliH n iiiu (iti(n u (M iiiii< < ii< iiiiitii< iiii« u u iiiii< iiii< < iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitw iiiu (iiiii< iiiiiiiiti
ФУД5АЛ ПРВА СРПСКА ЛИГА «ИЗШК РШРЕ ЈЕДИНСТВЕНЛ ЛИГА МФС СВЕТОЗАРЕВО ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА СПОРТСКИХ РИБОЛОБАЦА „МРЕНА” ДОБИТНИК ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ Јсдинство: —Рудар 3:1 (1:0) Стадпов: Јединства. Глсдалаца: 2000. Стрслцн: Вулнћевнћ у 34, Бабнћ v 42. н Живковић у 90. минуту за Једпнство, a Стамснковнћ v 84. за Рудар. Судија: Бурашковић (Београд) 5. Јединство: Богосављсвић 7. Стојановић 7, Стевановић 8, Булићевић 6, Панић 7, Мнлепковнћ 7, Бандука 5 (Бабић 7), Матнћ 6 (Живковић 7), Костић 7, Пелнвановић 7, Мнлнћ 6. Рудар: Зигар 6, Манојловић 6, Тркфуновић 6, Ре.мовпћ 5, СејдпН 7, Чогурпћ 6, Ражњато вић 6, Стоименовнћ 7, Новковић 7, Шувалић 6, Дератовић 6. Нграч утакмицс: Сгсвановић (Јсдинство) Y очекиваљима прсд утакми цу са чствртопласираипм Рударо.м из Костолца, екнпом ко ја јс прстрпела само једап пораз и павпјачи Јсдпнства су стрепсли. Псчетак утакмнцс потврдно јс да су и.м сгрсшве бп.чс оправдане. Тоталнн фудбал, брзо и ефикасно покрива н>е противнпка уз макспмално трчање и брптке стартове, краснлп су екипу нз Костолца, занста створену вешгачкп од пграча десет страна, алп врло добро укомпоновану. Такво.м ти.му пије се могло парп рати љиховим оружјем. Чак it најробуснији у Једннству, ка лжген Пеливановић, убрзо јс днгао руке од локушаја да се снагом супротставп впсоком п спажвом Рсмовнћу, прешао је на нгру „из првс”. Играо сс 34. мппут, када су фнлмско.м брзпном измсњали пасове ПеливановпН. Милић и Костић, а лопте се докопао ВулићевиН. Услсдио је шут врло непријатан по голмана и Знгар није могао да спречн лопту која јс одскочпла од земље. Бнло је то 1:0. Екнпа као што јс Рудар, цикада ис стаје Нарочито почстком другог полуврсмена, љихов првтпсак на гол Богосављевића био је изразит. Изједначио јс Стојменовил у 69. .мвнуту, послс пзванредног про дсра центрархалфа Ссјднћа. Тешка утак.мица очпгледно пнјс одговарала Бавдуки п љсга тренср Томпћ замељујс са сдморшш брзоиогп.м Бабпћсм. Само неколико мпнута по слс изједпачсња, Бабнћ „крадс" јсдпу скоро изгубљену лоп 1у п нз тешке позицијс шути ра па гол Зигара. Овомс сс ипко нијс надао, те је лопта по други пут завршпла иза гол.мана гостију. Споро су протииалн мииутп јсдне од најтсжих утакхшца којс су .зелени” олигралп у послсдљс врсме прсд својом публнком. МатиН који јс дао евс од ссбс. бива поврсБсн у једно.м дгелу. Томпћ и њега мсља са Живковнћем. који по јачава одбрапу, а у последње редовс враћа сс п Костнћ. V ти.м трепуцима Једпнство пре- >кивл>ава всвнђену опсаду гола Шансу нпјс искористио Ми лић, који остајс сам са својим чуварем, док свп крећу у напад, али зато у последњем мн нуту. као награда за труд долазн трећп гол Јединства. Посгпгао га је ЖивковпИ и гости су пмали тек толнко врсмена да пођу са центра кала сс огласпла ппштаљка одлнчног суднјс Бурашковића из Београда. ТАБЕЛЛ ПРВЕ 1. Раднпчкп 3. 2. Мајданпск 3. Шумадија 4. Чукарпчки 5. „7. Јул" 6. Колубара 7. Рулар S. Обнлић 9. Кристал 10.Бсрдап 11.Синђелић 12.Будућност 13.ПКВ Ју.мко 14.Дубочицз 15.Јсдннство 16.Мачва 17.Радннчки (О) СРПСКЕ ЛПГЕ 11 7 2 2 27:10 16 11 7 2 2 18: 9 16 11 6 2 3 18:10 14 11 6 2 3 20:17 14 11 5 3 3 16: 9 13 11 6 1 4 13: 8 13 11 4 5 2 13:11 13 11 5 2 4 17:15 12 11 4 3 4 12:10 11 11 5 1 5 10:18 11 11 2 6 3 12:13 10 11 3 4 4 13:15 10 11 3 4 4 15:18 19 11 3 3 5 1.16 9 11 3 3 5 14:19 9 11 2 3 6 18:20 7 11 1 4 6 10:19 6 11 2 0 9 6:27 4 Чукарнчкн—Слога, јулн''—Ј сдпнство, (О). Синћслић БудућЗорка— 18. Слога Пдућс нсдсл.с: Рудар—Мачва, „7. МаЈдаипек—Радннчкн —Обплић, Бсрдап—Колубара, пост—Крнстал, Радштчкп, ШумалнЈа, Дубочпца — ПКВ Ј\тико. V овој утакмицц арбнтар јс подсдио осам жутих картона. Три су добили гости за нзразито грубс стартовс, а чак пет играча Јединсва, али за неспортско реаговаље. Били су на пети н тешко су подноснлп батнне на сво.м тсрену, али то нс смс бити разлог да тако олако улазс у бележинцу суди ја. Због тога Јсдннство у нсдсл»у на утакмицу са олличном скппом „7. јула" путује десетковано. Четпрн играча неће каступпти због лва жута картона. Hito нс значп да сс ке трсба надати макар једпом бо ду нз Шапца. М. Милснковић Параћин: 13. октобар — Исток 63 (Плана) 3:0 (3:0) Игралиштс: Тскстилца. Глсштцд; ( 290. Стрелцн: ГагнИ, 3. Жнвковнћ :t Jo I unh за 13 октобар. Суднја: Харалпн I(Ппраћии) — 8. 13. октобар: КариН 7 — М. ЖпокоI Bitli 7, I’cuionnh 7, — Jonaiioenh 7, I licnoBiih 7, Псћаранкн 7 (Токнћ 7) -- Јоцнћ 7, 3. Борђсв::’1 7, Симпћ 7, ГагнП 7 н 3. Жпвкош<11 8. Исток 63: Луки11 6 — МплсгиИ 6 Гајнћ 6 — ЛазнН 6, Матнћ 7. J7«cpn)i 6 — Baciih 6, Фплиполлћ 6. СтоЈковић 6, Пстровпћ 6 н Мнловапопиђ 6. Пграч утаклшцс: Зоран Живковнћ (13. октобар) КолшјнЈски дсрби пргшао јс noTtivno заслужено 13е октобру, којп је шрао кеома добро и пружпо леропатио nujбољу iirpy у досадашњсм делу прсем. ства. Параћиискн ромаптпчарц су пгралн иадахиуто, стларалп шапсу .?а luniico.M, па су Плаиани моглц ла прстрпс н убсдљивнјп поопј. Исток 63 нн је оставио лош \писак, али су гоетн моралн да признауј убсдл.нв/ побсду Пираћннцнма. Главни судија сусрста Пинослав Харазнц нз Параћтм, са својн.м помоћппцн.ма Нспадом Боко.м н Жнвојичоп ГвоздсновнИс.м одлич-10 Је подно сусрст. С. Д ШумаДијско-поморавска лига Параћин: Текстилац — Борац (Параћин) 1:0 (1-0) СТОНИ ТЕНИС НУПРИЈА ПОБЕДНИК ТРОМЕЧА ГРАДОВА У част 13. октоира, Даид ослобоВех.а Ппраћииа, одржаи јс траднцнонзжш зурннр рспрсзснтацкја градова Свего. зррева. Rynptijc и Пчраћппа. Ове годипс побсдник је скила Пулрнјс и са убсдл.нвнм побсдама осво- •ила Октобарску днплому. Постшпути рсзулгачн: liynpitja — Па pahmi 6:3 (5:2), Нупркја — Спитозареnt> 6:3 (5:2), Свсто.зарсво — Параћпа 6:3 (5:3) До сада осиајачн ОкгоЗарске дпп.пмс су: 1982. годиис Свшсзарсво, 1933. годкис Пупрпја. 1984. годчис Свстс.чарсво и 1985. годпнс Бупрнја. Р. В. ОПШТИНСКА ЛИГА HA ТРИ МЕСТА Пгралиштс: Тскстилуа. Гледалаца: 500. Сг^Јлац: Спмић за Тскстнлан Су. днЈа: Cnaciih (Свстозарсво) — 4 Црвспи картонн: Урошсвић и Мнл,- KOBiih (Тскстилаи) Тсксп1лац: ФнлииаппН 7 — Станко* rub 6 (РадисављсвпИ 7/, Гајпђ 7 — Mil- .’i.i oBiih 6, МилојсвнН 8, СтоЈанопић 7 — Kojnh 7, YpoupBiih 7, CiiMiih 7, Kami сварац 6 н Богдпновнћ 6 (МилпНсr.iih —) Борац; JaiiKOBiih 6 — Јсвтић 7 Ла3OBiih 6 — Лукић 7, Лнколпћ 6. Злага. nociili 7 — Дулнћ 7. СтсфановиК 7, .МпрколиИ 6, Hcpontib 8 и ЈовановнИ 6 (Пстрови|| 6) Нграч утакмицс: Мпрослас Мнлојс. Bull (Тскстилац) riapahiiiiciui дсрбк донсо Ј.с н овог>: пута живу и занн.мљиву утакмицу, a обл рипала ириказа.1л су добру н допадљнЕу нгру. II „штофарцп'' н ,,стаг.ларцц” пмалп су нсколико лспнх прплика, а сусрст јс рсшсн у прво.м чолуврсмсну када Јс сиадажљпви и упорuh Cu.iiiih пскористио пелпку грсшку гилмана Борца Jauxonnha u постигао гол којн јс лопео поГсду и.сгопом тп му. Штста Јс што су сс иојсдпнп игра •Ui оба тима г.сспортскн поиашаии ла је мало исдостајало ла дођс u ло тс- ;кпх инцчдсната. То.мс Јс умного.ис допринсо слаби суднја Cnaciih из Све. толарсва, који Јс сипстио оба тима, а снгурпо Јс да јс оваквом арбиграх;ом ннјвишс нзгубио — фулбал. С. Д.| Награда на „чек" Параћински спортскп риболовци дужи низ годпна оележе одличне резултате, а овог октобра постали су добитници „13. октобарске награде за својс резултате у раду и такмичењу. Део так.мичарске екипе „Мрене" Прави талас задовољства изаз вала јс одлука Скупштинс општи нс да се Основној организацији спортских риболоваца ..Мрена” из Параћина додсли овогодишiba 13. октобарска награда у износу од 50.000 динара. Основна организација спортских риболоваца „Мрсна” оскована јс 1947. годинс и од тада сс њсна активност свс вишс раз виај. Тако јс од формалног „уд ружсља псцароша” прсрасло у организацију којој то пијс једини задатак всћ својс снагс окрсћс ка заштити рибљсг фонда, по рибљавању риболовних вода и за штити човскове срсдине. -.Мрсна” броји 1.086 чланова и то су љубитељи пецаља из свих структура. Међу н>има јс 42 ом ладинаца, 174 пионира, 19 жена п 8 студепата. Развијајући такмичарски и спортски смисао деловања међу спојнм члановима. ООСР „Мрена" постигла јс врхун ске резултате на нивоу Рсгиона, СР Србијс и Југославијс. На зва шгчним такмичсњима чланови пвс оргапизапијс освојили су чак 92 псхара и безброј диплома. по веља и захвалпица. Екипа сениора такмпчи сс у Је дииствсној лпги Србијс и всђ оу а пиз година освзјз прво мссто (1982., 1983. и 1984.) па јс прслазни пехар Савсза спортских риболоваца, који сс додељујс прваку. добила у траЈно власништво. И овс годинс сениорска склпа ..Мрснс” води послс осмог кола у Јединствсној лиги Србијс. И у такмичсњи.ма на нивоу Ју гославијс, као што јс Куп. скипа сснпора постизала Јс врло добрс рсзултате , да би овс године ставили круну успсха. Освојили су прво мссто у Југославпјп и на тај начин сс квалификовали за свстско првенство којс ћс сс одр жати у ИталиЈи. Ни у појсдиначним такмичењима спортски риболовци „Мрснс” пс дозвољавају никаквс сумње у врсдност. Вишс њих су чланови рспрсзентацијс Србије и Југославијс. Екппс омладинаца такођс постижу значајне такмичар скс резултате на регионалним та к.мичењпма, а пионири су на слс ту Србије 1935. годинс, освојили трсће мссто. Овога октобра. свс чекајући, или ако би то њиховим речником рекли: „Тсхником на чек" значајни спортски и друштвсни рсзултати одлучили су да риболовцима из Основне организације спортских рпболоваца „Мрена” припадне и „13. октобарска награда” општине Параћин за масовно окупљањс чланства и значајнс рсзултатс и успехс на так.мичсњима. М. Миленковмћ СТРЕЉАШТВО МАЛИ ОГЛАСИ У ЗМУ Д0МА1.ИНА Стрс.' :1ч> ц ciutss опипиис Unpahuii п Стрсљачка дружина „Михајло Нлнћ — Kv.-bii” npi:ti \ Српско! фабрици стакла н овс годпис оргаппзовалц су трлднциокалпп турццр у стрељашгву поводом Даиа ослобоВс.ња у rabaibv ссрнјскои газду|;ч<ом пуп.ком. Ва тургиру су поред чстпри домаћс скипе н внш_- појсдинаца н три ci.unc пз Кикхксвца, с? којнма параћниски стрелци нсгују добрс н пријатсл.ске сдиосс. II порсд тога што Јс ссзона rabatta ваздуишо.м пушком тск иа почстку, стрглцц су nocTiu.'iit всо.ма добрс ргзултатс. Прпо мссго оспијила јс друга скипа Стрсљачког друштоа „Ми\ајдо ИлиИ Куља”, а друго мссто припало јс Првој скнли пстс цружкне. Го стн пз KibajKcnua; „Леда”, „Бракко Мсталац” и Ј.Мотокултиватор" зау.зели су трп следсНа мсста, а шсста Јс бкла скипа НВТКТ ..Брапко КрсмаиоБнН” пспр:д пиоинра СФС. Пролајсм вккенднцу иа месту званом „Лознца” и плац ол 12 арп са вођ н>аком и внноградо.м. Упнтатн на телс фоп: 52-039. Продајсм хармоипку ..ВслтмаЈстср" 80 басоаа. Упитати: 56:550. Продајсм трактор „YPCYC” Мнрољуб JcbtuIi, Шазац. ПродаЈсм камнои 3 тонс „З.маЈ”, рс гнстровап за сопствсис потрсбс. Трактор, Стсјср 28 кс, мсрцсдсс. мотор 180 погодан за комбајн, мали 126 П-1978. иерсгнстропан. заставу 750, 1972. pent стропан. Тслсфон 035 56-841, Mitha, Па pahuii. 1)рвс „малс турнирс” Општипскс nitre. која почшбс са так.мичсљсм 19. ок тобра 11 пгра < < у три различпта мсстј, жребом Јс оллучсно да су органкзато. рп скиле: ,.Одрсд Извиђача*’ w? ПараИина: Г> стују ciuinc .Буду||Н<>ст", Глапдца и „Напрсдак" Својново. Пгра се у Халн спортова. M3 ,.Цс1гтар” н.ч Параћнна: ГостуЈу скнпе „Врапчапс*', Параћипа н ,.MopaBa” До1вс Видово. Игра сс у M3 ,гЦсп дар”. „Буљане П” нз Буљаиа: ГостуЈу ски лс ,,14 дана”, Параћнп н „Млалост П" Горња Муткица. Htpa сс у До.му кул Ttpc. Стонотсннски клгб „Хало 93” (Ватрогасна јсдннпца Дома као дссста екчпа нграћс сваког чслвртка у Т дслу као до.маћпн са свпу скипа.ма. Тако ла всћ 17. октобра urpajy: „Хало 93” и ..Одрсд нзвнђача”. Пгра сс са почетком у 17 часова у учионннн Ватрогасиог дома. Р. В. V поЈсдниачноЈ i:oiu’ypciiuitjit домаћч стрелцц такођс су заузелн ирва мсста са врло ппсоким гсзулттнма. Зоран ПродаЈсм два мотора „Застапе 750”. ВоЈнн Симићевнћ улица МаЈора Марка 135, napaliuii. ОБАВЕШТЕЊЕ (ПОЗИВ) Одред извиђача и плапинки „Бранко Крсмановић" у Параћину овс годинс навршава 30-годшпн.ицу успсшпог paia н постојања, овим путсм ПОЗИВЛ све бившс чланове ове организацијс да се што хитније јавне Одреду извиђача или доставс својс адресе због организовања свсчане седвице поподо.м јубилеја. Адреса Одреда је-. ул. Мошс Пијаде 6ooi 24, Параћин. ' н 1 Исгосре.менб се обавештавају сви чланови да се поводом јубилеја припрема .монографија Одрсда, за коју се врши прстплата од 350,00 динара. ___________________________________________ Организациони одбор Идмна^ ВЛТЕРПОЛО: СРПСКЛ ЛИГЛ PE3YATATH ВК ЦРНИЦА Y првом кругу у Шапцу (16. 17. н 18. пвгуста) Црница: Студент (Бсоград) Црннца: Гоша (Смедсрсвска Паланка) Црнина: Зорка (Шабац) Црннпа: Распна (Крушсвац) 25:9 12:11 15:3 25:2 Y другом кругу v Крушсвиу (23. 24. к 25. авг ?та): Црннца: Студс1гг Upituua: Гоша Црипца: Зорка Црница: Расииа ТЛБЕЛЛ 25:22 8:12 5:15 20:5 I ЗОРКА 8 8 0 0 16 11 СТУДЕНТ 8 6 0 2 12 III ГОША 8 3 0 5 6 IV ЦРНИЦА 8 3 0 5 6 V КРУШЕВЛЦ 8 0 0 8 0 Црннна јс пграла у саставу: 1. Дарко Таснћ. 2. Зоран Филиоовић, 3. Љубиша Јовановић, 4. Прслраг Матиђ, 5. Нснад Костић, 6. Саша Паволовић 7. Зорап Хапић. 8. Мнрослав Стефановпћ, 9. Драгаи Павловнћ, 10. Славољуб Милснковмћ. Трснер: Љубиша Јовановић. ОБАВЕШТЕЊЕ Здрављак „Спорт” ускоро у Параћину Брзо, квалитетно и јефтино Нудиће: хамбургер, хот-дог, сендвич у лепи* њи гибаницу са домаћим киселим млеком, разна пецива н другоУлица Лоле Рибара, до Хотела „Петрус”. Тихомир Алексић — Тишке Лист СоцвЈалвстнчког сасеза радног народв огпптнне Параћин, аздаје Цеитар м Славољуб Обрадовић, Издавачкп савет: Нада Бранковпћ, Момчнло Вучковић. Свегнслав ривоје МарппковпП, Славољуб ОбраловпП, Жввота Стојановић. Жавпјнн ТомвВ (прелседлпк) »овт ћ ..Миросллв ДгапгтриЈсвлћ, МплпвоЈе Илпћ (ггагичхв уредпнх) о Mnoapai Малеиковић шгк (035) 52-352, повннарв (035) 53-694. Иретплата: шднштка 300,00 оллара, аолугоанппве 1504-6U3-1973 код'СДК Иараћин, Штампа ГРО „Глас" Београд, Вдајковдћева 8, (еаефов (011) Kojnh „убио |с" 182 круга, п Слободаи Костпћ са.мо круг мате. Обојицп су сзрслцц „Куљс". Tpehe мссто припало је госту Љубицгп Гол\боШ!ћу (177 кру гопа) колико јс п.мао ц встеран Милорад КовачепиИ, алн са иснтро.м ма II1C Y Katcropnjti жеиа мајбол.а Jo oii.'ia НаталпЈа Pticnth са 176 кругоиа. сзре лг.ц ,(Куљс”, испрсд Ениие РаловиИ са 165 кругова, која га?а за скип-г „1>рлп ко Крсмаповнћ”' Трсћа Је Вера Радогаиовић 152 круга. Такмпчсње v катсгорнјн пиоипра tivano је квалпфнкациони карактер. Убсдљиг.о јс са 170 круга био најбољн 'lopatt Тодоровић ко|:г Јс тнме ikitsi.lsдио мссто у ппопнрсчоЈ екнли за Меморијалпи турнир , Драгослаие Mapr.opuh” коЈи сс 19. октобра одржава у Крагујсвцу. С. Здравкосић Огдашавам неважсћпм свслочанство од I до Vju разреда нздато у Мирн. ловцу па имс Славпцс МиЈалковпП нз Мприловиа. Оглашавам исважсћпм сведочанство о завршсној осповпој школн бр. 279/84. нздато у ОШ „25. ,ма.|” у Попов UY 21. V[ 1984. roAiitic на имс Славол>уба БогојсвиНа из Забрсге. Оглашавам исважсћом рал„у кљижпцу издату у co Ilapahuu па цмС Мнлисава Јсвтиђа из Параћнпа. Оглашавам неважећнм свсдочанство нздато у ОШ ,.В. Караинђ” у Поточцу на п.мс Славољуба Алсксића нз TpeuiiLCBitue. Оглашавам певажсћо.ч радиу књижнцу издату у CO Параћии на нмс Снежанс Стојановић из Параћнши гултуру о л-лформнсање „Параћпи** — Параћип. Ллрскшр л главип n o.itoeo|)HB ЖивковиВ. МилнвоЈс Илић, Надл Јоваплвиђ. (замвиик арелсвднлка). Снежана 1|»кан<>кнл',Пво it Јзван lOMtih Уређује Редакционв колегиЈум. Новинарн: Сиежаиа ionaiiiiiuih Милит. ич •сса 1’елакпије: Макапм Горког, 4. Цпштанскн фав 58 Гелефонм* главии е auioMipu* 3 50.0(1 диилра. за ииостраиство лооструко. Жиро рачув Ценгра м културу в чиформп/Ј^ 340-551, Тнраж 8.000
= ЧЕСТИТАМО 131. ОКТОБАР I МЕБУНАРОДНИ |ДАН ШТЕДЊЕ ОДРЖАНА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС МАРКСИСТИЧКИ ЦЕНТАР 0ПРАВДД9 ПОСТОЈАЊЕ НА СЕДНИЦН ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ KOMIIТЕТА СКС, ОДРЖАНОЈ Y ПОНЕДЕЉАК 28. ОКТОБРА, ИЗМЕБУ ОСТАЛОГ, РАЗМАТРАН ЈЕ И YCBOJEH ИЗВЕШТАЈ О 0СТВАРИВАЊУ ПРОГРАМА МАРКСИСТИЧКОГ ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА И ОСПОСОБЉАВАЊА KOMYHHCTA, РАДННХ ЉУДИ, ГРАБАНА И ОМЛАДИНЕ Y ОПШТИНИ ПАРАБИН ЗА ПЕРИОД ОД ОКТОБРА 1984. ГОДННЕ ДО СЕЛТЕМБРА 1985. ГОДИНЕ, ЧИЈА ЈЕ РЕАЛИЗАЦИЈА ПОВЕРЕНА МАРКСИСТИЧКОМ ЦЕНТРУ. Одлуком о осннвању Марксистнчког центра утвреспо јс основно ус.мерењс рада Цептра ва три кључпе активности: ма рксистпчко ндејпо-полптнчко образовање п оспособљавал>е ко.муижта, раднпх људи. граbatia и QALva.ainie. нстражпваља Hieiiic свестп u пздавачку делатиост. НајвеНи простор у nporpa.Mv маркснстичког идејпо полптичког образоважа п огпособљавања ко.мгнпста дат ic образовно) ко.мпонепти. Ови.м лрограмом х^чнњсн ic значајап квалгпативап ripo.iop v односг па раннје стање, нарочито на по.јединн.м сектори.ма. као што ic. ла прн.мер, рал шс сте генеранијс полиг.«1-: е iiikoле Општннског комнтота СК inn код трибипског рада, али сс v некпм областпма пнје задовољмло како м односг на потрсбе тако нн v односу на стварнс MorvhnocTii са који.ма се располажс за оствариваљс таквнх потрсба. помпље се у tio.MciivTOM извештају о остварпвашу програма. Један од главнпх задатака Марксистичког и.снтра је окупљање uito већег броја комуннста, раднпх људп н омладине око задатака и актпвностн предвпђених програмо.м. Активност Цеитра ннје јсњава ла ни v току лста. када ic око Иентра окупљан широк круг активннх сараднпка: прсдавача у полптнчким школама, свр luciiux полазплка полптичкпх ИЗБОРНА АКТИВНОСТ Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА НОВА ОРГАННЗАЦНЈА © После статусних промсна у радној организацији, дошло ie и до одговарајуИих промена у организованости синдиката и СК. Послс укндања ООУР-а у Фабрицц цемента н успостављаiba јединствене организације, једно од ппза питања која су се поставнла било је и питање организованости у друштвено* -политнчким организчнк|2ма. Због бројних послова на нормативно-правном устројству нове организације. пптаље организованости у Партији п Синдикату дошло је на дневни ред тск пред крај лета. Предлог који јс тада нзнст одмах јс н усвојен, јср јс па најбољн на чин изразио и припадност по јединим радним целинама а и бројчани однос радникз По новој организапнји \ Акциону конференцију СК повеHHTEPBJY СА БОЖИДАРОМ МАДИНЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ НЗВРШНОГ САВЕТА CO У СКЛАПУ СА ПОТРЕБАМА И МОГУЋНОСТИМА CrpaijQ 3. школа и више другнх сарадннка. Тежиште укупног рада па марксвстичком образовању н оспособљавању стављепо је на оспособљаваљс основне партијске органнзацнје, односно на инднвидуално.м раду чланова СК на сопствеиом сспосо бљаваљу као најплодотворпијем најефикасни.Јем и незамен љивом. Основним органпзаипјама СК достављани су прп.мерпп лпстова ..Комумист'’ уз пастојаљс да сс повсНа 6poi прст илатника чланова ,СК. Прско полнтпчких ипсола v Савсзу ко.мунпста. Савезу спндпката и Савезу социјалистнчке ом ладнне, путсм трпбннски.х расправа ко.је ie организовао Map ксистички центар настојало се да се члаловл СК, али и раднп људн и омладнна покрену па самообразовањс к оспособ.љаваљс, али су v томе постпгнмти доста оскуднн резултати. Марксистички центар ic подстниао ослаљаљс организаиијс на сопствене снаге. повсзпваise образовања са конкретни.м дргштвено-економским п ,ipvгим проблемпма. алн је пстовремено преко својнх сараднн ка — прсдавача изашао v cvc рст cbilm захтевпма основнпх организацнја v -поглелу предаnaiba па састаниима основних органпзанија. Програмом рала предвиБсн је рад Политпчкс школе ОпПЈТннског ко.митета СК -п три зује сс пст основних органпзација (у.место раннјих седам), a и целине су мпого прпроднпјс постављенс. На исти начин органпзоване cv и основне Оргалпзаи.це син. днката. Конституисање друштвено- -политичких организацнја на нови начин завршено јс баш уочи избора, тако да су предизборни састанци одржани већ у новом саставу. Сада се врше припреме за нзборне састанкс, којн ће се v спндпкату одржати од 4. до 12. новс.мбра, a у СК од 8. до 25. нове.мбра. Н. М. „ВОЗ БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО" ЗАЛОГА БУДУЋНОСТИ Страна 5. СИЗ ЗАПОШЉАВАЊА НАКО до послд? Страна 4. школе v трн највећа радна колектива. Всчерља полптичка школа ннјс радила, што упуhyje па то да нешто трсба мсњатп у .методу њеног рада, да би се превазпшлс тешкоће којс се јављају у љсном раду последњнх годппа. Политпчка школа Опшпшског ко.мнтста СК раднла ic са сво.јо.м шесто.м генерацијом. По општој оцепи ово је бпла пајбоља генерација .у укупно.м досадашње.м раду ове школе. Иптсресовање за ову школу би ло јс знатио всПс пего ранпјих година. Од 46 полазника, Школу Је/завршлло 42. Политичка школа Већа Саве за синдпката је највиши облнк .марксистпчког ндејно-полптпчког образовања п оспосо бљавања раднпх људп v општи ип. Радила ie no програму којп јс за obv школу v Савезу снплпката утврдпло Предссдлнштво Bcha Савеза слндпката. Наставу у школи лзводио ic пссеблл Актлв предавача, формлран ‘са.мо за издвојепе наставе у тој школп. Програм рада марксистпчког иентра прсдвпБао је рад два одељеп>а о.младинске политичке школе, Једпб прл Општинској конференлији ССО л једно одсл.сњс v средгвошколском цснтру „Бранко КрсмаuoBiiii” са програмом ко.јп одговара узрасгу и потреба.ма срс дљошколскс о.младллс. Ова два одељења су раднла, али уз знатне тешкоће Зато се у поменутом лзвештају каже да ic потребно темсл>ннје аналпзира тп п лзнаћн што погоднијл метод рада .маркспстичког образовања и оспособљавал.а у canaiuibiiM услови.ма живота н рада и схватаља младнх људи. Јачање самоуправних односа Маркслстпчком трибино.м као обликом рада мзлазн сс v сусрет све нзраженијој потрсби. ларочлгго .младпх, да сс што актлвније укључују у раз.матрање актуелннх друштвсло-еконо.мскпх п полптичкпх кретања. Y hobc.modv проиЈле годпне одржано ie саветовање у организацпји Маркспстичког иентра, а поводом општепартиј ске и шнре расправс v вези са предлогом закључака 13. , седннце ЦК СКЈ. Расправа која је том прпллко.м вођена, била је ла нлвоу значаја тсмс која ’је расправљана, а рсзултати до којих се дошло cv део општнх лапора који су учињени v органпзацијп Савеза ко.муписта v општипп н општиип као цслнви, да бн се допринело дал>см развоју и јачању соцнјалпстнчких самоуправних .односа u акиионо полптпчко.м јачању Савеза комуниста ради што успешнијег остваривања љеговс авангардпс револуциопарие улоге у самоуправпо.м друштву. Y апрнлу месецу овс годнле нијс успела маркспсгичка трибшга ла тему „Како до залослења". Y tokv лета у просторија.ма Марксистлчког центра сваког уторка раднла је марксистичка трпбина. Расправљало се о различитим те.мама као што cv радни односи у удруженом раду, .међупаиионални односи, шггања марксистичке мдеологи је и праксс, дсловатве Савеза комуниста v развоју соцнјалистичких са.моуправнлх односа. пптања мистпкс, религијс н ирквс п нека друга. Разматрање извсштаја на 34. сединци OK СКС Програмом маркспстцчког об разовања л Bacnnjaiba блло јс предвнђено да сс зборовп крмуннста радннх људи м грађапа корнстс као оквир л погодиа прилика за уграђпвањс об разовнлх марксистичклх садржаја v процссу .марксистпчког образован.а, Овај облик рада дслн.мнчпо јс прпмсњеи Бпло 1'е неколнко заједлпчких састапака основних партлјских организација са карактером збора комунпста на којп.ма cv разматралс подударие темс нз програма марксистпчког образовања п оспособљаваља свлх оргаипзаипја. Ова, извештај бпКе разматран на 34. седницп Ошлтннског ксмлтста СКС ПараИин која ic заказана за 31. октобар, када he бптн разматран и усвојсн ирограм маркистлчког ндер ио-политичког образовања и ос пособљаваља ко.муннста. радлпх људн, грађана н омладннс v опиггинп Параћип за период од октобра 1985. године до ссп тсмбра 1986. године. М. Жиокопнћ ОКТОБАРСКИ CYCPE1II ПОЗОРИШТА АМАТЕРА ДЕСЕТКА ЗА ПУБЛИКУ Рсвпја позоршнннх остварсња. која је започста 12. ок тобра, изазвала јс новп интерес овдашљлх љуб1«геља сцснскс уметностн. Пред пре пуном двораном Градског а.матерског позорпшта, својс сцснске могуБности доказалн су Аматсри пз Параккi»a, Ваљсва, Прнјсдора, Kiba жсвца п члановп ДЕС-а „Жн кица Јовановмћ — Шпанац” До краја сусрета остаје мам да виднмо представе Београдског „Креманца”, Кикнн Вана п позорншннх аматера С.мсдсрепске Паланке. На фотографмЈи аматери из велнке Планс v прсдста nil „Мој отап со«’ц’ллнстмчкп кулак” ИЗБОРИ Y CABE3Y KOMYHMCTA УОЧЉИВЕ РАЗЛИКЕ Избори у Салезу комуниста, који су увелпко у току. заправо у којнма Је један всома значајап посао обављен. прс свега на оцељиван»у двогодиши>ег рада и пре длагању кандндата за следс ћи двогодшшви период. зиа чајан су политичкм догађај и акција у којој су свс ochobic организацпје н органи Савеза комуниста обавезни да свесграно и критички аналнзирају м оцене стањс v средини у којој делују, пре свега са становишта како п колико су остваривали конгрссна опредељења и ставове. одлуке и закључкс ЦК СК Србијс и ЦК СК Југославнје. и да, по лазећи од тога утврде оријеп тационе прогоаме п непосре дне задатке. Приоритет у то ме, свакако има оствариван>е задатака пз сопствеое срс дине. Друштвено-економски п политички тренутак, цпљ и значај цзбора захтеваЈу ла сс крајње савесио. свсстпано >1 одговорно расправља о no стојећем стању, сопственнм обавезама и кадрови.ма којп ћс пх преузети и понети терет одговорности за излазак из саданпве ситуације. Досадашњи ток нзбопа. за право предизборн? конферен није показале су v већинн основних органпзациЈа Саве зд комуниста да се највишс расправљало о проблемима са којима јс чнтаво наше друштво, па и ова средина суочени и да се онн всома споро разрешавају. Узрока сигурно има више. Они су добро познати а један од ос новпих свакако ie тај што јс последљпх година код нас превншс ојачао бирократскп статизам чиме јс и рач”ичка класа, уместо да Јача својс позиције па нгкпм у стагпа цијн. или заостајљу. и што се. како рскоше у дваиаесто! псновној оргаппзацији СКС Штофаре „радничка класа у нским спедппама утоппла у мањнну моћннка, ла сс впше и не видп”. Запажа сс да од пеких промена којс би мопалс да буду 1снзбсжнс, заобилазл „ бсжи, да јс присутан стгах. да сс идсализују nocToiei'ia peuieibn и да такво стап.е поголује »едном броју лг-ди на зиачајним друштвЕ!.« ш позицијама. Такође јс присутна чиљеница да јс састав чланова такав да нс одговара потребиој способ1«)СТ11 Сзвеза комуннста да може па се ухва ти снергпчно у конпац са оннма којн коче развој, односно ннје довол.но ослољен на радпнчку класу која је јсдпно у стању да направи потребап рсз и промене. Упо редо са тим, како се наводи v Фабппцц цемепта — ..Ппч ппеча счровиип”. -да ■ ирој папушта Савез ком i и ста. Због чега? Да лм тога што јс изгубљепо по :срсшс?”... Нстовремепо Сапез комуклста јг оптсрсИз'; баластом нсактивних члано ва којн.ма нп по опредсљењу, нп по моралном лпку нпје мссто v Савезу комуниста. Ово се нлуструје у Основioj оргаипзацпјк Савеза комуннста ..Површннски копог.и” v Фабрицч цсмепта: „По казало се нпак v протеклом периоду да чланов« Савеза комунпста наше основне ор ганпзације пису довољно ос пособљс!«! за сфикасно ре* шаван>е многобројних проблс.ма”. Или. у XIV ОО СК Српске фабрнке стакла гдс сс каже: ,ЈКада смо код активности ко.мунпста, слободно можемо закључити да су увелико ослабљенн ндејНО-ПОЛ1ГПГЧКИ крнтеријуми рада и повезпвање (шанова Савсза комуниста. Многа по нашања, почев од »лззамера н>а на радно.м мссту па да ко мформистнчког начина жнвота и пзбегавања сваког правог друштвено-политпч* ког ангажоваља, одударају од правог лпка комунлста. Присутна је скло* ност каријеризму. бирократској са.мовољи и дволич1«змпонашању такође се ћуткс прелази преко таквих случајева, као и када поједннц комунистп грубо кршс самоуправне, закопске и дру ге норме, Благе пдсЈглз-политичке мере често су у нссра змери са почињешш грешка ма. Све то крљи углед Саве за комуниста и коикретним рашпш » жпвотннм срединама и одбија од њега многе младе људе. вредне и добре радкжг. Овс појаве се нс могу искоронпти празннм моралпсањем. Дифсренцијацнја се мора градпти на акпЈама п кл»учш!Л1 животним шггањима.” Уз све ово, треба нстаћи да се само доносс закључци, алп не II да сс спроводе у пракси н да за го углавно.м нико никоме нс олговапа, јср таква затвооенсст круга од говара оиима којн треб« да спроводс у жнвот дочсте з> љгчкс. Ко.мунистп Штс^иос (греlia и четврта ОО СК) то ова ко виде: „Капа опењује.мо рал ЕчшгЛх оогана Савеза ко мунчста. како v општини. региону, Републнцн u Федерацији, мншљсња с.мо да овс оргаш<зацн|с са својим органпма морају битп много одлучниЈе у реализацији ло говореног, поссбно кала тре ба повући пове потсзс коЈи. пре свега, одговараЈу лато.м времсну ri сшуацији н бсз обзнра о ко.ие се ради, што је п тс како потребно у пе пподу прппое.мс ппедстојећих паотијсках коигпеса". CyMiipa.ivhii резултатс. закљу чак би био ла сс у више ор гашзанија Савсза комуннста пазговара о најважпијим проблсмим из рада и живота да сс гказује на проблеме п пропустс, алп и да се н₽ даjv правн одговори и нзн^лазе решења. Запажзпо јс и то да јс у неким организацм јама присутна н лакитвка о приказиваљу стаља. чи мс сс вероватпо желп да сс v крајњој nni'iijn задоже стс чсне позиције .добоим радом" п углсд којп бн гарантовао даље задрЈкава»>с такгнх прнвилегија са којих можс да се врши одређени л-тпцај. Све у свему нма слабостп. алп пма тчппе оног позитивног пгго сс и очекује у овим изборима. заправо псшто ново другачи1е нсго што јс то до сада било. С. О.
30. ОКТОБАР 1985. • БРОЈ 294 ФУНКЦИОНИСАЊЕ РАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ Y ОПИ1ТИНИ ПАРАИИН НУЖНЕ ИНИЦИЈДТИВЕ РАДНИКА МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА ,ЈИХА/У ОБУСТАВA РАДА Већу Савеза синднката, друштвеном правобранвоцу са.моуправљања и Основном суду удруженог рада у Крагујевцу чссто се обраћају раднпии за заштиту самоуправннх права и друштвснс својнне, што наводп на закључак да самоуправна радничка контрола у појсдпним органнзацпјама удруженог рада и зајсдпи цама сс нсдовољно или уопште пе остварује. Зато су Belie Савеза сннднката. КлуС са.лоуправљача н друштвенн правобранилац самоутфављања општпнс ПараШш оргаиизовалк у орпшнзацијама удружсног рада и заједницама ан тернторијн општнне Паpahiui апкету на тему „Остварвваље самоуправнс радничке контроле”. Упитпиком је обухваћсно 107 оргагхлзација удружсног рада н зајсднпца, а ua 15 постављеннх иитаља одговорнло Је саAIO 26 органпзација. Органи самоуправне радннчке контроле нпсу гломазна тс.Да јер у највећсм броју органпзацпја и заједница mia три или пет члана, што пружа могућност за ефикасан рад. Y малом броју 'органпзацпја остварују се свн облпцп самоуправне радннчИе кбнтроле (непосредно од стране радника, преко органа управљања и прско Одбора самоуправне радннчкс контролс. Због тога треба предузети одговарајуће мере ради норматнвног регулиСања овог питања. Из всћинс одговора анкстираних произилази да организацијс удружсног рада нс.мају поссбан са.моуправнл општи акт о организацији и раду самоуправнс рад ничке контролс. Обично јс ово питањс рсгулисано Статуто.м, a има организација удружеиог рада код којих нс можс да сс установи да ли јс ово питањс регулисано било којим актом. Нсопходно је да свака рганизацпја удруженог рада и Зајсдница и.Ма самоуправни општи акт о раду самоуправнс радничке контролс којим се ближе разрађују основна питања о њсно.м остваривању. Када јс у питању одржавање седница, анкета указује на то да т.рсба извршити неопходне промснс у раду са.моуправпе раднич кс контроле. Потрсбно јс ближс самоуправно урсђивање при пре.мања, сазивања и одржавања седница органа самоуправне рад ничкс контроле, а затим да овај орган испољи вишс самоиницијативности у раду» да не поступа само по поднетим приЈавама рад пнка. To у пракси значп да трсба спровссти вслика овлашћења која овај орган има по закопу. Одбори самоуправпс радничке колтролс бавнли су сс разним пи тањима у својој прсвентивној активности, међутим, није довољно су предлоге одбори са.мим тим и какви су мјЈекти. У прртскдо.м .периоду уг лавпом је било мало пријава од странс радника за рад одбора самоуправнс ралничке контроле што наводи „а закључак да је у тим органмзцијама сгање зашти тс самоуправних права радника и друштвспс својпнс здовољасајуће или сс код радника јавл>а страх од могућих последица уко лико до1)е ло покрстања ипицијативе. У сваком случају опште стањс заштите самоуправних права радника и друштвсне сво јине је нездовољавајуће. па су зато ппицијатпвс радника иуж* не, а самим тпм п промснс у по иашању. Ивтсрссантно је да ни у јсдЈАЧАЊЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ОСНОВЕ ТИТОВОГ ФОНДА V ОПШТИНИ ПАРАНИН Oeh упог - еише стипендија 0 Потреоно је да сс чламски улог повећа . Радни људи и грађани иаше општнне су међу првнма у СР Србијп масовно приступили Ти товом фонду и били међу пр вима по броју додељспих стипевдија. МеВутим, последњнх година јсдан број органпзација није noBchao своје чланске уло гс, па самим тим и стипендиЈе нису могле да расту. То је био разлог да сс пнтањс јачања материјалнс основе Титовог фонда паше општнне уврстн у дневви рсд предизборних конференцнја основних органнзлцпја сппдпката и укажс па потрсбу да сс чланскц улог повећа. Наша општина има око 17.000 запосленнх. а чланови Тптовог фонда су 14.503 запоследна. Свп запослени нзузев Српске фабрнкс стакла, ИВТКТ ,.Б. Крсмановпћ" и РО „Параћнн’’ — ООУР ..Услуга’’ V Тптов фокд уплаНујУ просечно 10 дпиара месечно. Рздннин СФС глЈлаИуiv 30 длапа годишње, а раднпип ИВТКТ 20 дпнзрз Јолинпве Изузсв ма \ог бројз. нп члднскн улог радних органпзашгја ini других са.моуправннх оргапн зацнја нијс повећан. Из свпх ових разлога, a п зато што се ч.!?. кн 1 io?.!! передовно уплаћују. чесго се ка сни са псплато.ч стипендија. по чему смо међу првим општинама у СР Србијн. За првих шест мссешг ове године у Титоп фопд општннс уплаћено јс 202.541 динар од потребних 1.128.S40 дштара, a стипендијс cv исп.танлвапс лз средстава других општггна. До ведево је у питан>е исплата спшендпја, почев од октобра месеца. Овс године додељује се стипенднја за дванаесгу гснераип* ју. Наша општина је за претходних 11 година добила 122 стипендије. од којнх је 51 за студнјс иа впшггм и впсоким школама и 71 за средњошкол; це Сада ie на школовању 15 стнпенднста од којнх је један срелњошколаи. Свп стппендпстн Koin су успешно завршлли школовање укључнли су се у удруженп рад, и према сазиаши.ма, ibiixoB раднп допринос у колективима је значајан. Број стппендија које ће се додељиватл у маредном перноду зависиће од фпиансијске могућностн Титовог фонда општмпе. a one ће завпснти од виспнс н редовноспг уплате чланских улога зајсдчица и рад пнх организашца. Зато синднкат и anc/ivic Да се члапскп уло“и повећају н да сс редовно упланом случају, бар како рсзултати анксте кажу, одбор сахјоунрав.чс радничкс контролс нијс упозорио Збор радника п РаднпчКи савст на недравллностл приликом доношеља одговарајуђих од лука. По Закону о удруженом ра ду ово јс најсфикаснији лнстлтут у заштити самоуправних праВа радника и друштвснс својине. Од странс са.моуправне радничкс контроле нијс покретапа иницијатива за доноШс1бс, лзмену илл допуну самоуправнлх општих аката. Нлјс успостављена праћа сарадња са свим субјектлма у ор ганлзацлјама удруженог рада> a у одговорлма сс нс по.млње да су самоуправнлх раднлчких контрола сарађлвалл са одређснлм органи.ма лзвап самоуправнс органлзацлје л заједнлцс Одборл самоуправне раднлчкс контроле не.маЈу сталну стручну помоћ у раду всћ се то члни по потрсбл, што наводл ла закључак да су одбори у неки.м органлзацлјама и зајсднлцама прспуштснл самл себл. To повлачл њиховс неефлкасности, али нлјс блло случајсва опозива самоуправнс раднлчкс контроле и н>енлх чланова. У појединим организацијама удруженог рада ие постоји во схватања што се у.опште под разумева под обавештавањем радпика о оствариваи»у рад| - 1чкс , коитролс. ..Посаододни органи о.могућавали преко огласне табле, упоз^ре1бсм збора раднпка и органа са.моуправљања. Обавсштавање раднлка о остварлвању радпичкс контроле сажан јс дсо система обавсштавања радника уопште. Оно трсба да сс прши преко лзвсштаја о раду одбора и других облика контролс и обавештаван>а раднлка од странс чланова самоуправнс радничке контролс о њлховом раду, објављивањем материјала за седнице од органа самоуправне радничке контролс, објављивањем закључака овог ор гана о предузетим мсрама. о пос тупку по прсдузетим мерама и свим другим активностима оргаiia самоуправне радничкс контро ле. Пословодни opraixi омогућавају увид на захтсв самоуправне радничкс контролс свих потребних списа и извсштаја у цпљу упознавања са материјално-финансијским пословаљсм организацијс к са н>сНтш пословањем у цслини. Нужна је контрола изКО И ЗАШТО СЕ ОБРАГхА ИНСПЕКТОРУ РАДА? СВЕМАЊЕЗЛ0УП0ТРЕБА ф Годишње се око 150 радника обраћа ннспектору рада, оило појединачно или групно, било писмено или усмено, а анонимних представки је врло мало @ Од укупог броја захтева радника до 40 одсто је нсоснованих — Највећи број захтепа за интервенцнју је због распореВивања са једног радног места на друго, било прнврсмено или трајно, у оквиру или Ашмо квалифнкације, истиче РАДОМИР Ж1-1ВКОВИН, инспектор рада. Код распоређивања радннка веома ]с важло да ли постоји правни основ у закону за такав вид распоређиваља, дали је одлуку донео надлежнк оргаи и да ли лице поседује одговарајућу квалнфикацију за радно место иа ко.је се распо pcbyje. По правплу раднндп се жале пнспектору рада непосрсдно по добнјаљч’ одлуке, Tie чекајућп одлуку другостепеног оргаиа. Распоређивање радника због поремећенпх односа из.међу радника и непосредног руково диоца најчешће сс окончава пред Судом удруженог рада, док се осталп случајеви решавају преко органа инспекције рада илц пред друтостепенпм органо.м. ’ TfcTcrapeSieiio са распоређпваљем, велпкц'број радчггка се .жали, дбфг.лцчнаг, дохр.тк^: пр.- себно када се не пспуљава нор ма, а било је случајева да се раднпцима пе исплаћује ни за јемчени лнчни доходачс, који одмах да кажемо мора да буде зарађен. Број захтева за ин тервенцију инспектора рада око запошљавања опада, али још увек има организација ко ie сс лс придржавају редосле да са ранг лпсте. Нераднике ннко не штити Највећи број захтева се решава одмах, врло често у сарадњи са друштвенпм право браннонем самоуправљан>а, ка да сс заједничким снагамд не ки проблем рсшава. Рсзултаг тс сададње је најмаљи број спорова из општпнс Параћии прсд Судом удружбног рада у Регнону, а исто тако и незпатан број интервенција од стра не другнх оргала вап општпне. Код једног броја органпзацп ја довољно је да инспектор рада усмено интервенише пре ко стручних служби. хМеђутп.м, још увек п.ма ррганизацпја гдс је потребно донети peuieitc, упозорење, покретањс управног поступка и подношеље прс кршајнпх пријава. Број захтева радника везан за дисциплински поступак рас те. Све се више организације опредељују на изрнцање на.јВЛСПИТНО ОБРАЗОВНИ РАД У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА Сарадња поцопице и вотићз I У организацији Завода за уна пређење, васпитаље и образова- »е из Крагујевца у оквиру оства ривања свог програма за ову го дипу у Параћину је 23. октобра оргаплзовано саветоваас за рад нике који изводе васпитно-образовни рад у предшколским уста пова.ма. Те.ма саветовања је сарадња породице и дечијих врти ћа као фактора васплтан»а детеRiiiiiiiiiiiiiimiimiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiitiiiiiiniiiiinnuiiiiiiiiiiiiiimiiititiiitiiiiiiniiiiitiiiiiii?. вршсња донстих одлука коју тре ба регулисати са.моуправпим опuiTiiM актом. Спровсдсна анкета указујс на пасивност у раду самоуправнс радничкс контролс. У нашој опш тини о овоме he сс разговарати на јсдној од нарсдних ссдница Већа Савсза синдиката општинс Параћин. М. Ж. оштрнјих мера, условног искључења и искључења пз радне организације, што је резул тат пооштравања радне дисшптлине. Контролом таквпх сл учајева утврђено је да су ти радници махом више пута каж њавани и тим радницима се по правплу не пружд заштнта јер се утврђује да су учпнплп повреду, да јс поступак тредно спроведен, а ип Суд удруженог рада такве раднике не враlia на посао. М. Ж. ИЗВРШНИ САВЕТ CO Шивдг nil ш Приходп за задовољењс заједнпчкпх потреба у општинп за 6 месецц ове године се не остварују прсма плану, закључено је' па седници Извршногса вста, одржаној 16. октобра ове године. Очекује се да ће до краја године гтрнходп за подмирење заједничких потреба у целинц бити остварени у скла ду са плано.м. Међутп.м, док he код појединпх СИЗ-ова бити вшпкова, код другпх сс може очекиватн недостатак средстава. Неравно.мернц прплив сред става условљен је ослобађање поједпиих органпзацпја ц зајед нпна обавеза плаћања доприноса. Да би сс благовоемено прсдузеле мерс за обезбеђиваЊе планиранпх средстава код свих СИЗ-ова, неопходн0 је детал>но сагледавање остваривања прнхода за општс п заједничке по требе за девст месеци ове године. па се препоручује Служби друштвепог књиговодства да таквх' аалпзу сачггни и доставп Извршном савету до краја октобра. М. Ж. Иаана^ 2 та, а предавач Душанка Лукић — Хавслка, помоћвик прсдседника Ко.митета за здравство и соцпјалпу политику СР Србије. Овакво саветоваи>е организова по јс још у Аранђсловцу м Сви лајнцу, а саветоваљу у Параћину присуствовали су раднкци предишолских установа из Деспотовца, Ћупрпје, Светозарева, Крагујевпа и Баточипе. М. Ж. „Тнхом” обуставом рала означавамо оно станл у пропссу рада када радници намерно успоравају своје радне функипје да бк кроз такав об.так протеста нзразилп нско својв незадовољство. Тиме обпчно жсле да постпгну сасвим одрсђсне циљеве. Најчешће се то односи на повећаље плаге. Задовољаванлм тог конкретног нћ.тл отклаклју се Hftnoсрсдни узроин обуставе и она престајс-. Y Одређенич околностима, мевутим, овај облик протсста може да попримк врло широке размере, а сходно томе и ла суштипски нспољн далеко озОиљиијс захтеве нсго пгго јс пуко повећаил плате. Можемо да се споримо око тога да лн „тиха” обустава, можда нс баш по фор.ми самога чина колико по својој суштини и нарочито последииама, Јесте или нпје обустава рада. Бар по ономе како сио иавпкли да гледамо на те ствари. И ако се сдожимо да то ипак јесте обустава, да ли треба да се зове овако како је већ у наслову крсгимо. Да бпсмо то одгонетнули мораћемо макар делимично да расправимо бар нсколпко важних момената. Код „тихе’’ обуставе пропес рада се формалнс не обуставља, Чак су израженија нг.стојанл да се формална страна рада што потпунијс задовољн. Раднгши су уредно на својим местпма, алк намерно тако слабо раде да је то практично обустава рада, коју за разлнку од оннх отвореннх п неретко доста бучHIIX можемо сматратн гтрикрнвсном обуставом к назватп је „тихом". Овп ,,nrot штрајкачи" не пзносе отвореио своје захтеве, али се ти захтеви иаслућују. Осећају се у „атмосфери". И чи.м сс захтсви испуне — ,,штраЈк’’ сс прекида. Болл речено, ради се нормално. уобпчајспо. Изгубљено се не начокнађујс, јср обуставс фор.чалпо ниЈс ии било. п када бп сс под каквом формом п хтело да надокнадп оно пгго је нсрздо.м пропупггено, нпје спгурно да бп сс због природе посла то увск н могдо. А зашто и би, када се до веће плате и пијс стпгло повсћанпм залагаИ.С.М всћ псрадо.м као прптиском, „тихом” обуставом. Тамо гдс сс рад „опипљиво’* мери раднииима не одговара „тиха” обустава, јср се онп награђују npe.ua мерљпвим резултатп.ма свога рада. Зато они примсњују отворсну обуставу, коЈој мо же ла прстходп израженија пли .мање пзражепа „тнха’' обустава, појсднначна нли группа. Послс отворспе обуставс ра дшши појачакпм радом у радном врс мену, а н ван њсга с\Ч>отом и недсљом, iiaaOKiiaUyj? ’ Лзгубллно. „Тпха" обуста г>а се јавља тамо гдс се рад слабо мсрп или се практично врло тсшко .мсри. To су углавпом разлнчити ссктори у облгстп надградЈве. И овдс је нсзадовол.- стпо прстсжно пзазвано нискпм личнпм до.‘оинма. Стварно нискнм у одиосу на •гсЕекох? готробс imp нижим у олносу иа дохотке друтх каји по сопствсном оссћању стгари једг.г.ко плп мање привр-зђују Ту су таксРе ралпиип самоуправгг-ачи као и у материјалној произвопњн са којп.ча су равнн no својим саПОСЛЕ САНАЦИЈЕ ТРАФО-СТАНИЦЕ „Иончаоу” пнсмена захваист @ За изузетно залагање у току монтаже трафо-станшде у Поповцу раднички савет Фабрнке цемента доделио јс СОУР-у „Раде Кончар” писмене захвалницс Послс пожара у трафо-станици Фабрике цемента, док су сва постројења стајала, ме сец дана јс трајала трка с временом. Сваки дан застоја увећавао је штету, па сви од којпх је то могло да зависи давалп су све од себе да елс ктрична епергија што брже потече кроз беживотне кабловс. Коначно, свп послови ypabe ни су у рекордном року. Непуштх месец дана после пожара фабрика је почела да ради пуном паро.м. Испоручилац опреме за трафо-станицу и извођач свих радова је био „Раде Кончар" пз Загреба. Неколико група радника смењивала се у напорном послу с таквим пожр твовањем, да је то задивило све који су пратили јбнхов рад. На почетак и крај радног вре.мена нису ни гледали, а последљнх даиа моитажс готово да нису ишли на почннак. Захваљујући у всликој мери оваквом раду „Ко пчгарових" радника, за мессц дана ypabeiin су послови коjirxta јс објективно потребно Много више вре.мена. На својој седпицн од 8. октобра радннчкп савет Фабри* кс пемсита доиео јс одлуку да сс радној организацији „Радс Коичар” н сви.м раднпцн.ма којн су ради.тн на монмоуправкнм правима и дужностима, па самим Tint и по својој самоуправној свести. И у надтрадљи се може ипп на отворену обуставу, било „самоуправ.чог” било ,,дивљсг” облика. Такође са пстлм последицама. Све је исто, а ипак није. Није иста радничка и „чиновннчка'' психологија. Траднпионхлио. Требало би да се ралник једиако осећа, па махао чекнће.ч илк перо«. Y оба случаЈа је он самоуправљач. И по Уставу и по ЗУН-у. Требало би, а није тако. Y добру и будо тако. Приближно. А када запне — једни pentjy ,,без длаке на језику”, други — јЛнпломски”. А рсзултати су нсти. Kao it поводк што су. Јср су узроци исти. А опи су дубљи од повода. И бар толпко дубоки ко.тпко је обустава рада погрешап пут за њихозо отклањаЈк. „Тнха" обустава рада значи нпје било хоји слаб рад, то јест слаб рад уопштс, али управо од слабог рада уотше п нлговик остварених узрока охтучуЈуће завпси. Међу друшгвенпм узропима слабог рада уоппгге свакако Је најдубљи онај којк се тпче поремећаја у вредно сно.ч систему човека и његовог одкоеа са друпш људпма. Мп у те узроке саЛа озбпљпије пећемо да улазимо, сем што треба pehn да слаб рад у Једпом дужем вре.ченском перподу има за лопгчну последпцу маљи друштвени пропзвод, пад животног стандарда и назадовољство л.удп, које онп изражавају — обуставом рада. Наизглед: протпв пе рзда — нерадом! Онда у већи, па јогп већп нбрад. И тако Ванпже, све до нека квог дна. Али то само напзглед. Када се пажљивпје погледа, уочава се куда за право иде обустава рада. Свеједно да ли тога јесу п.тп ннсу свесни непосредпп носиооп обуставс као п свп онн другп крјих се на овај илп онаЈ начпн обустава тнче. Крај тога нанзглед нега тивног кретаља, без обзира на спољнн ћзглед, но може објсктивно битп никак во дно, јер у KpajiboJ линпјн друштвспи развој нпкада сс не крсће паниже. Напротив. To uno радтшци обустављају рад тек кхла озбИЛкије зашкрипп око ibii.xoDC платс п жипотног стапдарда, a не ранпје, п ако обустапп може ла прст.ходи доста дуг псриод лоше органпзапије рада и слабс произволпл, ствар је mhohix околпостп. Код набрајач>а тнх окодпости можемо да почнсмо од при родпс склоностн човсковс ла се у свакој латој сптуацнји, све док то можс, крсћс линијом маплг отпора, Зато он озбпљпије, бар не обуставом рада, пе протсстује протпв нсрала свс док га послсднцс тог перапа лнчпо ne noro'.c. *Он сс п тала рацноналЛо 'МонИпкт,r’^Vp опст бира пут којп му je^naxitnv — оОу Ч?ТЛвт.а рал. HaOpaloitiC можсмб na'haћргнпмо пгггаи»ем: колпко с.мо сс у пра ксП запста одмаклп од плптс као tnраза наЈамппх одпоса п пајпине спсстп. а колнко с.мо се прпмакпн ппчном лохотку као пзразу повог стап>а произволпчх олноса н до.мипаитпој улози самоупрапЉача у тим одпоснма. Слободап ЛнВслковић (Y следсћем броју: Куда иде обустава радп) тажн трафо-стаипце писмена захвалшпда. ^тгутм Н. М. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ОДРЖАНИ ПРЕДИЗБОРИИ САСТАНЦ И ОО СК У 23 основне организације Савеза комуниста у Српској фабрици стакла и.ма око 850 чланова Савеза комуниста. Y сви.м организацијама су .одржани предизборни састанцц које карактеришс то што се за ново руководство предлажу махом иови људи, а за једну функиију два или више кандидата. На саста1лцима је доста крнтпч ки оцсљиван досадашњи рад. а било је доста речи и о слабо стима у раду и о разлозима одржавања малог броја састанака. Ме1)у новопрсдложепима има допољно младих* али не и довољно жена. Пзоори у основннм органн зацијама Савсза комуниста у Сопској фабрици стакла почиav 4. новембра и трсба да буду завршсни 22. иовембра. Ол 1. ло 15. дсцембра конституисаће сс Акцпона конферснци ја осиовпих организација. a сгалпа Акциг.ла копфсреннлја У другој половини децембпа. М. Ж.
30. ОКТОБАР 1985. • БРОЈ 2М Разговор са Божндаром МадиНем, председ ником Извршног савета Скупштине општине Парапин о средњорочном плану раз BOja ошитине за период 1985.—1990. године Ослонац привредног разво Јс спштнпе Параћин је на бољсм искорншћаважу постојс ћег капацитета, развоју мале прнвреде и нскоришђавању по годпостн којс пружа пољопрн вреда, поссбно н»ен удружени дсо. Знатва пажња биће посве пена и друштвепи.м делатпости.ма, док lie се пнтање стан дарда радних људи и грађана, а поссбно запошљавање наћи на прво.м месту приорктета у средњорочно.м плану развоја овс среднпс. На крају овог средњорочног периода. у коме су остварени мпогобројин планирани задаци приврсдног и друпггвсног раз воја ове средине. али у комс мису свц задаци спроведсни до краја, иамстнуло се пнтање разговора о следеће.м план ском перноду, у коме поред започстих обавеза трсба спро вестц и нове задатке и иасга внти путем успона и потреб ног и договоревог развоја. To Јс био н основни повод saoBaf разговор. Молимо Вас да за читаоце листа „14 дапа”, укратко дате одговоре на, неколнко питања, од којнх би прво било: — КоЈе су до сада предузете мсрс па изради средњорочног плана развоја? — Од значајних питања, ка да се ради о овако значајном nocnv истакао блх ла је до са да лоред одлуке о приступа њу изради средњорочног пла на развоја општннс Параћин. такоБе долета и одлука о суб јектл.ма планнрања у општн У CHW сд ПОТРЕБДМА И МОГУЋНОСТИМд ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||1111111П11111111111Ш Велика очекивања од пољопривреде Највеће могућностн за из.ме ну структуре приврсдс у сп штнни постојс у пољоприврс дп. И поред изванреднпх при роднпх услова, удео дохотка друштвеног сектора пољопрнвреде у укуплом дохотку др гштвене прлвредс износи сн.м болнчна 2,2 одсто, што је знат но испод могућностп. Бржи раст народног и друштвеног производа у пољопрпвреди трс ба да се остварн предузнма. п>ем ннза мера у општини. Прс свега ла данашњем степену развоја технике и технологпје обраде зе.мље досадашљи при hoc по хектару могуће је повећати за 10 до 15 одсто, такоВс рачуна сс на доследнијс спровоБење зе.мљншне полнтике повећањем обрадивих повр шнна. у првом реду медпорационим радовима. затпм прпвођењем култури неплодво земљиште, уређнвање.м земљишта ко.масацпјом и другим .мерама. На ослову повећаља при.марпе пољопрпвредне пропзводње посебне мере ће се предузимати на развоју сточар и изградљу водовода ради iaхватаља воде са лзворишта ,.Грзе”. п Да ли постоЈи могућност да се поред улагања Y привре ду и комуналне делатности обезбсди паралелно и финансирање у другим областима? — Рачуна сс у слелећем плап ском периоду на бржи развој општенародне одбране и друш твене самозаштите у општини. пошто неће бити потребе да се значајнија срелства улажу у објекте за ове на.мене, осим за лзграшву склоништа. Друпш речпма. прстежан део сре^ става која сс нздвајају и удру жују за развој општенародпе одбране п друштвене самозаштите биће коришћена за опре мал>е и обуку прнпадннка једлннца територијалне одбране и цпвнлне заштитс. Пуна пажња развоју друштвених делатности Развој друштвених делатностн које су већ досада постигле задовољавајући ниво орга ннзованости развоја кретађе се у правцу још потпунијегза довољавања потреба радних људи и грађана опшгине у зд равству, образовању. дечијој и сопијалној занггитп. у физичкој култури и друго. Њихов развој засниваће Се углавном на бржем развоју привреде, a пе на .повећању удела средста ва за подмирење општих и за једничких потреба у дохотку прлвреде. Бржл развој привреде н др уштвених делатности немогућ је без обезбеђења средстава за инвестлиије у овај развој. Рачуна се на веће лнвестлилје у одиосу на текуће средњорочје. пре свега нз веће акумулативностл наше привреде. Међутлм, како та средсгва пећебл тн довољна очекује се веће ко рншћење средстава шире зајгд ннце која су намењена за под стпцај развоја, прс свега за пропзводњу хране. Такође, биће неопхолно ангажовање и ллчнпх средстава грађана, ито не само путем самодоприноса већ и удруживањем средстава за потребе развоја привреде. С обзиром на реалне амбниије за бржи развсц агроиндустриј ске производње, блће неопход но удружлваље средстава укуп не привреде за ове сврхе и то било самоуправним удружлван>сч ових средстава ллн пак увођењем посебног самодопрлноса за развој овог компдекса. Свакако, реалпзашгја поједп нпх програма финалсираће се делом и лз банкарских кредп« та. С обзиро.м на релатлвно заостајање општине ПараВин v развоју лзградњн новог средн>орочног плана развоја прпСПТ1ИЛО се знатно озблљнзје у односу на досадашњп начин планирања. Први пут је озбиљ ннје укључена наука V ^тврђи вању објективнпх могућностл и нзрадн програ.Ма развоја. На том лослу ангажовано ie впше научних институција на пзради неколнко студија. од којих се неке раде за подручје међу општпнске репгоналне заједнп не, а неке посебно за подручје општине Парађин. Поред глобалле студије о могућностима развоја Међуопштинске регионалне заједнице о развоју агро комплекса и заштити п унапре ђивању животне среднне уре гиону v току јс израда посебјшх студлја о развоју агроппдустријске производње у општлни Параћип, као п поссбиа студија о прерадним капацнте тима којл се заснлва-iv на сировннама из пољопривредне производње и самониклих плодова и биља. С правом се очекује да нзложена оријенташтја буде без резервно прихваћена у поступ ку израде и доношења плана друштвено економског развоја општнне за период од 1986.до 1990. године. Међутим, у нзра ди средњорочних планова организације удруженог рада, месних заједница и самоуправ них илтереснлх заједница има доста спорости, па се очекује интензивпрање послова на из ради п доношењу средњорочних планова, јер, основу за реализацију концепта развоја општине чине свакако плановц овлх субјеката планпрања. Самоуправљање је саставни део развоја Због простора п времена ни смо могли да се осврнемо на уис .ређлваље систе.ма расподеле, самоуправљања, али се подразу.мева да нама напретка у развоју без даљег усавршаван»а расподеле према резултатима рада и без бржег развоја самоуправнлх друштвено- ■економских односа. С. О. „ЈУГОБАНКА” ИЗ ПАРАБИНА ПРОСЛАВИЛА СВОЈ ЗНАЧАЈАН ЈУБИЛЕЈ ни. носиоиима послова на нз ради средњорочног пдана раз воја општлне и утврђенп рок ови, такође је лзрађена и усвојена аналлза остварнвања средљорочног плана развоја •за пернод 1981. — 1985. годпне. Истакао бих уз то да су још гсвојеле и смернпце за при премањс прсмд друштвено-скономског развоја општлне Пре.ма лретходним саглсла ваЈБП.ма постоје реалне .мон;ћ ностп. да co v наредном пего годлшлу остваре просечне го дишње стопс раста: Друштве ног пропзвола 9 до 10 одсго. индустријске пропзводп>е (без новпх удагања) 10 до 12 одсго. пољопрлврсдне произволње 5,5 До 4 одсто. извоза робе и vcnv га 10 ло 12 одсто, увоза 8 до 10 одсто, за запошљавања V друштвелом сектору 2 до 3 од сто. продуктивностл рада 6 до 7 одсто л личног дохотка 7 io 8 одсто (реч је о реалнп.м сто пама). Изложенс стопс раста засни вају се на потпуннјсм кориш ћењу постојећих капацнтета. другнм речп.ма на коначном искорншНавању унутрашњих резервп које постоје, пре све Га У Фабрлни це.мента ,.Нови Поповац”. Српској фабрнцп стакда, „Параћинки”. ,.Bywv Караинћу” и Фабрици адлти ва што значи да се реално мо гу очекивати и веће стопе рас та свлх елсмената послова!Ба, а посебно запослености по ос нову ловнх капацнтета. Други значајан цлљ који треба остварити v нарсдном средњорочју су пови продорн ка пз.мени стгктуре прнвреде V општини Измену структуре могућс је остварлти повсћа Јве.м удела финаллнх произво да у VKvmoi ннлустријској производњи. прс свега повсћа 1бсм удеда обуће и конфекли јс. Само на проширењу кала цнтега У овој производњл мо ryhc јс запослити 1500 новлх радника. Постоје реални условн за повећање учешћа саобраћаја у структурл наше привреле. Развој саобраћаја могу'Б ie |<а ко уз повећање улела транс портнпх капаиитета органлза цнја удружслог рала опшглне у укупно.м превозу постојсће пронзводл»е. тако и по основу повећаља кодичпне роба која Се поред желсзниле превози и тсретни.м друмскпм саобраћај с.м. Удсо дохотка саобраћаја У укупном дохотку дргштвеис привреде нзноси нешто више од 10 олсто. а постојс рсадне могуИностп да се овај удсо по већа најмање на 15 одсто. ства, пре свега путем мнни фар ми и на тој основи се очекује повећање пропзводње меса и млека. ■ Већ нсколнко годнна сс у нашој средиви разговара о по требн и могућностима нзгрддibe прерадних капацитста. Какве су реалне шансе на том плану? — Пданира се предузпмаље озби.Бнп јпх мера на развоју постојећих ц пзградњп нових лрераднпх капацитета при чеmv носиоци овог развоја треба да буду „Параћлнка" н Ф>1- брика адитлва. Код Фабрлке аднтива he битп прошпрен про грам пропзводње прерадо.м от падака у кланичној плдустријп. као што су крв. кожицс л кости, а код ..ПараВпмке** треба да буду реалпзованл програ .ми на бази самониклнх ллодова л биља и поврђа. Планпра се п изградња рибњака на пре ко 70 хектара и то на земљлш ту које HHje најпогоднпје за ратарску производњу. Боља организованост — услов оржем развоју Из.мема привредне структуре на базл бржег развоја агроин дустријске производње нијс .моп7ћа у условнма садаилБе органлзованости. пре свега у друштвеном сектору пољопрпврелс. Стога јс у ток\ полптнчко-са.моуправна акција на стварању једне мо!1нс сложене организације удружсног ра да која треба да буде лосилац не са.мо развоја агроиндустриј с.:е производње већ и носилац снабдевања у областп угостител>ства и трговине. Други.м ре чи.ма. очекује се илружпван.е у hobv сдожену органлзацпју удруженог рала поред пољопрпвреднпх органнзаинја и „Шумалнје”, ,.Грзе’’. .ПараНлн кс’’ и Фабрпке адитнва. Даља улагања у комуналну градњу Познато јс да је општлла Па раћнн. не са.мо град. вс!1 н остала насеља посдедњих неколи ко годпна, бнла велико rpatn ллште, с обзиром на интелзив ну лзградњу канализације, путсва, уллиа и другнх комунад ллх објеката и на прошпрпва н»у водоводне мреже. И у на редном перподу за пзградпд' комгналних објеката уложиће се знатна друштвена средства каз и срелства становншитва. To значи да he н V наредно.м периоду морати да сс обезбеbyjy средства пз ко.муналиог лоприноса. као и до сада и да ]‘е иеопхолно лз.јашњаван»е гра Бана о иовом самолоприносу. Највнше срелстава бпће wioжено у изградњу канадлзације i ГОШ ПАРШ U НПМ © На свечаној седници органа управљања Основне банкс „Југобанке” из Параћина, одржаноој 18. октобра 1985. године у сали Аматерског позоришта, додељено 58 златних плакета оснивачнма, поједннцима и другим органнзацијадга које су допринеле успешном развоју ове куће © О развојном путу „Југобанке” говорио директор Живојин Вељковић. дипломирани економпста И ШШАМА Тридесет годнна дружења и сарадЈБе, повеоења н прп.јатељ ства, трп деленије у жнжи при вредног и друштвеног живота name зајсднпис, тридесет година договараља са својим штс дпша.ма — бло би најкраћп садржај јубплеја „Југобанке” — Основне банке у Параћину. Од Банке за спољну трговину, фопмлрапе, сача r.eh ла.чекс 1955. годтше, „Југобапка” te постала — Банка пашсг врс.мепа. Поуздап пријатељ н сарадннк на сваком месту. Прспуна сала Градског аматерског позо ришта, свечано украшена, то је потврђпвала на најбољи пачин. Осннвачи, пословни прија тељп, штедише, сарадници нз мнопгх крајсва, дошди су да лично честлтају радницнма „Југобапке” пз Парађина значајан јубПЛС). Опц КОЈП Т0 НИСу MOTAI!, послали су бројне телегра.ме са срдачни.м чсститка.ма нз дссетак градова нашс земт»с. Дедегате и госте свечане седнпцс органа управљања поздра вио је Градимир Цветковпћ, пргдсезннк Скупштине Основнс бликс .Југобанке” — Плраћин. V и.мс Удруженс банке прпсутпе ic позлравно друг Мн ша Драгојловпћ. Рсферат о развоју ...Тугобанкс’’ од 1955. до 1985. годпнс подлео ic дпректор .Јггобанке" v ПараБпну Жнвојин Вељк°вић, лнпломпралп еконо.миета. Он јс између осталог рекао: — Тридесет година ннје много у свстским раз.мсрама алл за југословенске прнликс јс ве.чики псрпод, јер су то године бур пнх тгоомена у развоју нашсг друштва. Југословенска банка за спољну трговину, данашња „Југобанка”, формирана је н одпочела са радом октобра месеца 1955. године. To је бно период нспосредно по доношеи>у Закона о радпичко.м самоуnpaa.'baiby прнвредом, а саставнц део тога бпла је и рациопа лпзација бапкарстпа. До тада Је Народна банка била једина депозлтна н посдовна банка. Главнц задатак Банке био је обављање свих послова везаних за спољну трговину. а п.мала ]е поеловнс фплијале у сви.м главни.м градовнма републпка. У тлм пбслератннм година.ма када јс требало сбновпти прнвре ду к пнтеизивно раднти на њенбм развоју Банка је пзвршила успешно свој пионпрски задатак и допрннела развоју нзвозннх послова. Снстематски п планскн школовани су кадровц . у земљи и ШЈостраиству н створен јс фонд кадрова к-ојн успешно но си сву пословну актнвност. На свом развојно.м путу BanKa ie н.мала неколико трансформација. па је тако у првој годлни спровођења привредне рефор.ме 1965. године V скдаду са повп.м законскнм про пнсн.ма, прерасла уско спецпјализовапо полручјс својс акти* вноетп н постала унивеозална дспозптиа н пословна банкарска пнституцпја, нстакао је Живојин Вс.БКОВпћ. Посебну актнвиост ..Југобанка” је имала 1978—1984. године на обезбеђпвању фпнансијских крелнта н кредитнпх линн.ја у нзостранству, а значајна сре.тства по овнм основама коопсте Српска фабрика стакла. Фабрнка исмента п ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ’*. „Југобанка” данас располажс најсавре.менијом тсхнмчко.м опре.мом за обављаље послова, па је у могућностн да прати кретање курссва и камата опс ратнвно сваког тренутка на нностраинм девнзни.м тржнштнма Захваљујући таквоЈ опре.мљености н великом броју стручних н пскусних раднпка „Југобаика” данас обавља око 30 одсто укупног југословенског платног промета са нностранством. Посебиа пажња посвећена ie развоју новнх послова. Тако је дошло до развоЈа ннстпумената безготовппског плаћања као што су: ЕУРОЧЕК и ВИС.А — банкарске картице. Данас када прослављамо овај значајан јубплеј можемо са задовољством да констатујемо да смо -ми срсћнп што припадаЖивојин Вељковић: Југобагжа је била и остала јутословенска мо једнрм оваквом систему. Развојнп пут наше Основне бан ке у перноду од 1955. до 1985. године отпочео је са формирањс.м срескс комуналпе банке са задатко.м да обавља платнп про.мст и кредптира обртна средства и ннвестиције локал не прпвреде, рекао је директор Основне банке „Југобанке” из Параћина. — Радна заједница Осиовче банке дапас бројп укупно 58 раднпка, од тога 8 са високом, 4 са вншом 44 са средњо.м стру чном спре.мом. Радпој заједнпцц стављепа ie на располагаibc најсавремснија опрсма за рад, а оиа је самоуправним спо разуми.м преузсла обавезу да стручпо и савесно обавља поbcdchc послове, што ie досадашњн-.i радом доказано. Изузетне напорс Радиа заједнцца уложпла је у перноду трансформацпјс Пословпе јсдшпше у Основну банку, када већина није пнтала за радио време п пад у данс викенда. Бапку ц Радпу заједпнцу већ крајем годкне очекују велики задаци којп he произаћи нз повог девнзног Закона, а мн смо такоbe Банка која јс у овој годнни добпла такозвано велпко овлашНснјО за рад са девизпо валутннм пословима. Исто гако п Нацрт закона о креднтпом н банкарском спстему коЈ„ ie ушао у Скупштинску процедуру садржн поједнне одредбе толико тешке да ће за рбихово превазилажење бпти потребво много знања п ангажовања које, надам се, неће изостати, како од оснивача, тако и од других субјеката заинтересованих за даљп рад Осповне банке. Псстнгпути резултатп у доса дашњем раду и потребе удруже ног рада н грађана за све нас су обавеза да и убудуће макспмалио доприносимо стабидк* зацијц наше привреде и спсгеМа ..Југобанкс'’ п тиме дамо дужан допринос програму еко но.мске стабилизације земље, истакао је на крају Живојип Вељковић. Златне плаксте Југобанке до бпло је укупно 58 поједпнаца н органпзација. Од тога 22 осни вача банке. 21 лпчносг и 15 организатгја сарадника који сУ у протеклом периоду допринелн успешном развоју банке. Плакете су уручили Драгомир Хаџић, председнш: Извршног одбора н директор Жпвојин Вељковнћ. У име награђеппх захвалио сс Витомир Иваннше вић, председник Пословодног одбора Српске фабрике стакла. Посде свечане седннце органа управљања Основне банке ..Јггобанке” у Параћину приређен је културно-уметнички програм, а у коме су носећу улог н.мали даровитн ученици Основне школс „Вук Караинћ” пз Поточца под руководством Роксанде Јовановнћ, музичког педагога. Пооед тога гости су впделп н савре.мене игре у изBobeity КУД ..Бранко Крсмановпћ” као п глумца Бпанислава Миленковића пз КУД „Франц Розин” из Српске фабрнке ста кла којн је i<ieeo део из монодраме „Коњушар". ТреС.. посебно истаћи и чрло успенгну пзложбу слика ..Огарн Параћин’’ Мноцрага Белета АнВелковића, доајена помора вског слнкарства, коју ie пре почетка свечане седнице отворнла песнпкнња Светлана Арсић, радница „Југобанке” у Па раћпну. Цслокупна пзложба од двадесет п неколнко уљавнх слика. кој’е n.Maiv не <*амо ви соку уметнпчку већ и цокумен тарну врелност. власништво ]’е ..Југобанке’’ из Параћпна. и ..2. Димитријевић
30. ОКТОБАР 1985. • БРОЈ 294 ЗАП0ША>АВАН>А ИЗ РАДА СКУПШТИНЕ СИЗ-а ЗДПОШЉАВДЊА Скушптнна СИЗ запошљавања одржала јс 10. октобра 1985. године своју XX седннцу. Скупштнна је разматрала и усвојила: Програм рада СИЗ запошљавања у периоду јануар—август 1985. годнне, а донела закључке о: бржем запошљавању лмћЈа са висо ком стручно.м спремом, већем организовању стручног оспособл>авања и преквалификацнје за производна заннмања и бржем удружнвању средстава за финансирање прошнрења могућности запошљавања; Друштвени договор о запошљавању СР Србкје — усвојен је без примедбп Предлог договора; Самоуправнн споразум о запошљавању на подручју регнона са примедбама н предлозима датим у току јавне дискуснје; Информација о реализацији Плана упнса у усмерено образовање за школску 1985/86. годину; актнвност на доношењу Програма за скраћешс радног времена; реалпзацију финансијског плана СИЗ запошљавања за период I—VI 1985. годнне; Информацију о оспгурању радника за време привремене незапосленостн за пернод I—VIII 1985. године и Информацију о прнкупљеним потребама за период 1986—1990. године. Право на новчане накнаде За период I—VIII 1985. године право на новчану накнаду остварило је 22 лица. Право коришћења до 3 месеца осгварило је 15 липа, до 6 месеци 2 шша, до 9 месепи 1 лине II до 12 месецн 4 лица. Међутм, број корпсннка пра ва на новчану накнаду знатно је веђи. јер су одрсђена лица ово право остварила У претходном периоду и исто насгавила да корнсте у овој години. Највећп број корисника јавља се у периоду јануар-март, кад пресгају сезонски радови. Просечан број корисника месечно је 27 лица. Најнижп износ новчане накнаде је 8.500.-динара, a највиши 17.000.-динара. Право на новчану помоћ ко ристила су 2 лица у трајању од 3 месеца, а право на здравствену заитггу просечно користи '1.560 лпца месечно. Стручно оспосоољавање и преквалификација У протеклом периоду поступком стручног оспособљаван>а и преквалификаиије обухва^- ћено је 285 незапослених од чега је 225 лица завршило обуку и укључено у радни однос." док' је за 60 лица поступак обукс у току. Од укупног броја (285) сгручшш осттособљавањем обухва ћено је 167 лнца или 65 одсто у односу на Годиппби план. док је преквапнфиковаио за III ст. стручности 117 лица (55 одсто од Плана). Гледано по радннм организацијама, највећп обухват је имала РО „Шумадијја" — OOYP „Обућа” — 163, СФС је на овај начин примила 72 и ИВТКТ „Бранко Крсмановић" 60 радника. Потребе за отручним оспособљавање.м и преквалифнкацијом у посматраном периоду нису исказале, иако су планирале: „Параћинка”, „13. октобар”, .Занатпродукт” и Угов. организашгја ДКТ „САН”. План стручног оспособљавања и преквалификације нзвршен је са 61 одсто и истнм углавно.м обухваћенена женска радна снага IV ст. стручч ности суфидатарних замима^ н>а. Завршена јавна расправа На подручју општинс Параћин јавиа расправа о Нацрту самоулравног споразума о запошљавању отпочела је 24. ју ла ове годннс досгављањем текста Нацрта сшш учесннцп ма у његовом закључиван»у. Међутцм, јавна расправа вођена је углавном у току септембра н октобра месеца. и то у следећим радшш органнзацијама: Српска фабркка ста кла, ООУР „Електродпстрпбуција”, Медшџтнски центар, ИВТКТ „Бр. крсмановић”. РО „Параћггнка”, РО за ком. н заи. услуге „Параћин”, РО „Ш.умадија", Центар за^ дечнју зашгвту .Замбн”. ОКСРВС, Всће Савеза сшЈДИката. и ОК Савеза соцпјзлнстичке омлаД1гне. Сводиу расгграву по даташ прфшедбама, предлозлма п мп шљенлгма на Нацрт споразума спровела је Кампача праћеље п спровођсње јавне расправе о Наирту ^гторазум^ која је фор.мирала на остову одлуке Извршног одбора Ску гпптине СИЗ-а запошљавања. Ове примедбе су прослеђене надпежном регионалном органу радн сачкњавања предлога Споразу.ма. Рад арбнтраже У периоду јануар-ссптембар ове године 29 незапослених лица обратило се Арбитражн за помоћ смаграјући да су повређена њихова права у поступку запошљавања, односно да су оштећени због непоштовања одредаба Друштвеног договора о запошљавању, укључујући у тај број и установљене повреде одрсдаба Закона о радним односима н Закона о запошљавању. У питању су: Фабрика цемснта — OOYP „Промет” и ООУР ,,ПТТ Параћин" по два пута; СФСOOYP „Амбалажио стакло", РЗ СИЗ становаља, „Универзалконцерт", ИВТКТ „Б. Крсмановић” — РЗ „Заједничкп послови”, „Стандардтрамс", РО за комун. и зан. услугс „Парађин”, РО „7. јулн", M3 „IX контрес" и Фабрика цеменгга — „Пронзводња цемента 2000” по једаипут. Указивање Арбитаже прнхваћено јс од стрдис надлежиог другостепеног органа у РО „Параћдт”. M3 „XI конгрес” II Фабрици нсмента — ООУР „Промст" и на тај наЧ1П1 отклољене су последице због неправилнс одлуке првостепених органа. ПРОШИРЕЊЕ МОГУБНОСТИ ЗАПОШЉАВАЊА Самоуправни споразум о удруживању срсдстава за фпнансирање прошнрења могућности запошљавања закључиле су следеће оргапизације удруженог рада: ИВТКТ „Бр. Крсмановић”, Фабрнка цемента „Н. Поповац”. ППРО ,.Шумадија”, РОГД „Вук Караџић", РО „7. јули”. РО ,,Параћин", РО „Параћннпројект", РО „Будућност”, ООУР „Космај’, ООУР ПТТ „Параћии", ООУР „Црнииа”, ООУР „Електродисприбуција”, Зелгљ. зацруга „Поточанка", Инвестбанка, Раднички \'нлвсрзитет, Медицинскн центар. Ауто-мото друштво, РЗ СИЗ ста новања, Орган иправе CO. Општннско јавно правобранилашЈГВо, Председкишгво ОКСРВС, РЗ друштв. лравобран. самоуправљаЈва, Библиотека, РО Треска” Скопл>е — продавнк иа Параћцн, „Југопетро.Т’ н „13. октобар”. На својој последљој седиици од 10. 10. 1985. године, Скугшггнна ове Заједппце размаарала је Информацнју о улруживан»у средстава за проширење могућностн запош.ваваља II закључила да се још једном опомену организације чији органи хдтрављања нису одлучивали о закључнвању Споразума да то треоа до краја године да ураде. како би се у 1986. години прикупила већа средства и створили услови за брже запошљаване. пре свега млалнх стручних ка дрова. Скраћење радног времена Y предвнђеном законском року програме за скраћен>е радног времена Оиштнпском сивдлкалном већу доставнле су следећс ралне организацнје: СФС, Фабрнка цемента, I ЈДпанан 4 РК „Београд”, ООYP ЗОП Параћнн и Медицннскп центар. Накнадно.м iштервенцијо.м про граме су доставили ППРО „Шу.мадија”, РО „Будућност", Штампарија. Да немају услове за скраћење радног времена изјасниле су сс ГПРО „13. октобар”, ФТМ „Пролетер". РО „Парађин” п „Грза-турист”, док је пзрада програмау току код ИВТКТ „Б. Крс.мановић", РО „Параћинке" и OOYP ПТТ. Датим плановнма предвиђа се скраћење радног времена за 4.705 извршиоца, при чему би се запослнло нових 84 радника. углавном производннх заннмања. Због тога треба пожуритн са утврБивање.м планова запошљавања радника по основу скраћења радног времена, са посебно назначеном квалифнкационом структу ром како бн се благовре.мено прштре.милн неопходнп кадрови, а пре свега путем стручног ослособљаваља и прсквалификације. Дошколовавање незапослених Обзнром да се код скоро свих радннх организацнја као један од услова за засннваље радног односа тражл завршеннх нај.мање 8 разреда основнс школе. лицима која тражс запослење. а немају завршену осмогодншњу школу јс практично немогуће да дођу до радиог мсста. Због тога је Заједница запошљаваља v протеклом средњорочно.ч периоду посебнг пажњу покла-њапа опп смељавању и дошколовању rpv пе незапосленнх. а пос свега сарадњом са Раднпчкнм уннверзитето.м. Са евиденције иезапослених у стицању осмогодишњег обра зовања бпло јс упућено 707 полазника. Од овог броја њих 24 јс завршило прву годину, 34 другу, 238 трећу u 321 четврту годину основпог образовања (једна година обухвата 2 разреда). На овај начин је већем броју незослених омогућено да дођу до радног uecra било непосредним запошљавањем, било путем поступка стручног оспособљавања н преквалификацмје. Млади неће у стакларе ОбезбеБсЈве неопходних радника стакларске струке и даље је проблем за нашу општи ну. Y завршном уписном року ни један учеиик се иије определио за неко од стаклар ских занимања. Такођс и незапослени радницн без заннмања нису позигнвно одговорилн иа тражењс СФС да сс укључе као полазници средн>ег усмореног образовања за зани.ман>е стаклодувач. И поред добрих понуВе.ччх услова (стипендија, топли оброк, обезбеђено је радно место, пла ћено становање и др.) познву на разговор рдазвао сс ма.чи број, а само пар њнх је изјавило да ће прихватитн понуду. Подалгак да је од око 150 позваних само љих 6 прпхвапгло да се ип<олује за ово заini.Maite говори о томе колико је заиимање стаклодувача непопуларно међу незапосленима н да треба предузети по себне мере, како би се ово стан»е променнло. Акција јс у току. Број лица на евиденцији не запосленнх на дан 30. септе.мбра изнооио је 3,047, игго јс за 8 одсто мање у одаосу на истп период прошле годпне. Број жена на евиденцијп незапосленпх износи 1.851, што је за 4 одсто мање у одиосу та број жсна из прошле године. У следећем табеларном пре гледу дат је број лица на евиденцији незапослених у сеп тембру овс и прошле годпие, а према квалифнкационој структурп. квалифккациона структура 1984. 1985. Индекс свсга жене свега жене свега жене НК 1536 866 1472 852 96 98 ПК 254 188 197 143 77 76 КВ 472 177 473 214 100 121 ССС 915 630 602 567 87 90 ВШС 74 41 64 47 86 114 ВСС 48 27 39 28 81 103 Укупно: 3299 1929 3047 1851 92 96 ПОТРЕБЕ ЗА КАДРОВИМА ЗА ПЕРИОД 1986—1990. ГОДИНА Wi СЕ М ПЛАН08ИМД Према Закопу о запошљаван»у све радне организацнје и раднс заједниие билс су обавсзне да лланове кадрова за наредни ср^-и-ворочни период доставе Заједнини запош.вавања до 30. јуна 1985. године. Y овом року иријављен јс врло малн број плаиова, но самоу нашој општини, већ и шире у регпону п Републшш. па је рок за прикупљање средњоро чних потреба продужен. Разлозн су углавном објективне природе и сводс се на не.могућност радних оргализација да утврдс потребнс кадрове, јер сл’ и код другах планова у закашњењу. Планове потребгшх кадрова доставпло јс 36 радннх органнзација и радних заједнтша којс запошљавају око 60 одсто од укупног броја запосденпх v привредц. Планове ннсу доставиле следеће радне органпзашгје: Српска фабрика стакла. ФТМ „Пролетер” ПТТ, „Занатпродукт", „Феротекс”, Ветеринарска станица, Земљ. задрута Дреновац, Ауто-мото друцггво, OOYP „Тсретни саобраћај" Половац. Мо тел „Унија'), Управа прихода. РЗ ДПО, Центар за кулгуруи информисање. Ук.упан број планираних по треба за кадровима до 1990. годпне износи 4200, од тога 913 на одређено вре.мс. Пре.ма квалпфикационој структури највећс планпранс потребс су за КВ радницима, а према ра дним организаиијама највећи број радника планира да у наредаом средњорочном пери O4v запосли .,13 Ок.тобар”. ИВТКТ ,,Б. Крсмановић". Фабрнка цемента, „Грза-турист . Медшшнски центар н Штампарпја. У следепем табеларном прс гледу дате су плаиирапе потребе по квалификадионој структурп и времену засниваља радпог односа. Квалификациона структура Укупно Неодређено Одређено НК 490 357 133 пк 751 231 470 кв 2062 1794 263 ссс 545 508 37 вшс 138 138 —• всс 214 209 5 Укупно 4200 3287 913 П Р Е Г Л Е Д броја оглашених и реализованих потреба за радннцима и приправннцнма по радни.м организацијама у периоду I — IX 1985 године sl 1 РО И РЗ ОС4 Z AIK.U« Реализовано за 9 месеци Укупно Неодређено Одређено До месец дана ос ।Приправн. 2 3 4 5 6 7 1. Српска фабр. стакла 434 393 250 44 _ 99 2. ИВТК „Б. Крсмановић" 332 306 75 379 63 89 3. Фабрика цемента 405 390 25 161 197 7 4. „13. октобар” 148 134 8 33 14 79 5. РО „Шумадија” 121 117 21 — 10 86 6. РО „Параћин” 47 37 7 21 8 1 7. „Будућност” 21 20 14 — — 6 8. „Грза-турнст" 35 33 4 22 2 5 9. „Стандардтранс” 10 10 8 — — 2 10. П Т Т 6 6 3 — 1 2 11. Електроднстрнбуцнја ФТМ „Пролетер" „Кос.мај” 4 3 — — 1 2 12. 15 12 4 1 5 2 13. 18 13 8 — — 5 14. „Ветпром” — — — — 15. OOYP за одржав. npvrc РО „7. јули” 9 8 8 1 3 1 16. 24 22 2 19 — 1 17. „Агроекспорт” 4 4 1 — — 3 18. Фабрнка аднтива 11 6 1 1 4 — 19. „Поточанка" 2 1 — — — 1 20. Шумска секцнја „Југопетрол” 7 4 2 — — — 21. — — — — — — 22. Мотел „Упија” 3 3 3 — — — 23. Штампарнја 64 60 15 24 20 1 24. „Параћинка” 24 24 6 4 9 5 25. ПК „Београд” 3 3 — 1 2 —• 26. „Занатпродукт” ДКТ „Сан” > 12 11 5 1 5 — 27. — — — — —* 28. „Фсротскс" 30 30 — 12 17 1 29. Медицински центар 92 76 16 13 28 19 30. Оргам управс CO 3 3 — — — 3 31. Управа прнхода 3 3 1 — 1 1 32. „Ипвестбанка” 2 2 —• — 1 1 33. „Јггобанка” 4 4 1 1 1 1 34. с 'Д К 7 5 1 — 4 — 35. „Параћннпројскт” 7 7 3 — 4 — 36. Општннскн СУД 9 9 1 5 1 2 37. РЗ СИЗ становања 4 3 — 3 — 38. Центар за социјални рад 5 5 1 1 1 2 39. РЗ СИЗ основн. образ. 1 1 — 1 — — 40. Радннчкн унивсрзхггет „Б а м б ii” — — — —— 41. 16 12 1 3 6 2 42. ОШ .,Ст: Јаковљевић” 6 ' 4 — 1 . 3' — 43. ОШ „Бура Јакшић” 5 4 — — 4 — 44. ОЦ1 „Ралојс Домановић” ОШ „Мо.мчило ПоповиН” 3 3 — — . 3 45. 8 8 2 2 3 1 46. ОШ „25 Мај” 2 2 1 1 — — 47. ОШ ,,Bvk Карац." Поточац 4 4 — 2 2 — 48. Иентар за образ. кадрова. 19 17 1 3 11 2 49. Продавпицс 41 37 2 4 30 1 50. Водспр. зај. Еуприја 20 20 — 20 — — 51. Аутсбгска станица 18 18 18 — — — 52. Остали 119 98 17 39 33 9 Свеукупно: >187 1995 531 520 497 447 _ — - Број оглашеннх потрсба за радппцп.ма v ncpnonv I—IX 1985. године износи 2187, а од тог броја запослено је 1995 радника нли 91 одсто. Од броја реализованих потреба за радгшци.ма 51 одсто радника јс запослеио «а одређено вре.ме, док 49 одсто запислсно на нсодрсВено врс.мс г у својству прнправннка Број запослсцпх прпправника је задовољавапФи н до саза годишњи план реализовац је са 93 одсто, а треба истаћн да ie за разлику од прстходинх годнна, у ово.м периоду запослен нај» већц број лриправника. Највсћн број запослеиих приправннка је са III степсном стручности. Y Прегледу броја запосленлх кадрова са високом стручном спремом који је дат по радннм организацијама п занимањима види се да једав број организаиија и порсд планираних потреба до сада ипсу заисслиле раднике са високом стручном спремом (..Стандартранс”, Електродистрибуцпја, ,,7. јули”, „Ветнром”. „Занатпррдукт”). Такође, аналнзирајући запошљавање впсокостручних кадрова по занимањнма може се запазитл да један број планираних потреба за днпл. еконо.\шстил1а ннје реалнзован, a то су углавном планиране потребе за прЈгправницнма (РО „Параћинка”, Орган управе, „Стандартранс”, „Занатпро. дукт’5.
30. ОКТОБАР 1985, • БРОЈ 294 ПРЕД JIOBHY CE3OHY СУДБИНА У Попут голубара, ових дана и ловци извнјају вратове све гледајући у небо и меркаЈупи време. Трсћи новедц* бар, даи је отварања лова у Параћиму, први пут од како је гавран поцрнео. (а кпгг му завределе 15 посна). Че тири лепе недел»е октобра, мнрЈ.«е ц тнхе у пољима, ми нуше. Наилаз« новембар, ,мо жда кишовит, можда снежан, ветровит, али све Једно -жељно очекиван. Тог јутра ће цвнлећи и трссући се у грозиици, у гепекс ловачкнх аутомобила поускакати епањели, поентерм, впжлс, „псм ш< , краткодлаки, оштродла ки и лрсдвођснн ловачким друговима креиути на фазане. И још једиом: само на фазанс: Одзвонпло fe no свој прплини звонару нз моравских лугова. Како су се паоштри ли и четвороношни и двоиошци (бар ујутру), нема му спаса .Праштаће у З.мичу, поред Моравс, на Беговипи, у Лозици, али тешко да ћс неком фазану бити опроштс ное Зато што сс пе „бмје” зсц, зато што се не бпјс jape бнца, зато што „месец дана ловк.м а једанаест xpami.u ке ра”, зато што... зато што ... — ИЗ ИНАТА, ЛОБИЕУ СВЕ ЖИВО! А, шта Је то ,,свс живо”? To су зечеви, јаребицс, ловочувари, земл.орадншш, ло bum колеге, срне, српдаћи .. Значи не може се све побити алн остаје ла закључак: нма превише жара у љутњи оних који јавно н без треi>VTKa гриже савестн нзјављују да сс нсће сложпти са домаћннском одлуко.м Скупвгпше Ловачког друштва да сс ове годнне зец ставп у ловостај. Ваља припојити овој ц одлуку републичких „ВОЗ БРАТСТВО—ЈЕДИНСТВО” НАЖИПРСТУ органа, да се и јаребица ове године стави под заштиту. Били с.мо свсдоци и рамијих година, у резервату иа ко.мерцнјалном одстрелу, да човек са пушко.м у ловишту, не с.мем да кажем ловац, јер то подразумева оног који по штује ловачку етику, подиг ие пушку на зеца, убије га и — прескочи. Инат, нли ка к<> кажу правници, ниске ло буде. Поиграће се нско са судбином. Јер, кад се нгрегулар ло лови н нерсгуларне ства рп се дешавају. Кажипрст на обарачу, судбина је у ње му. „Уместо лисицу — погодио друга”, „Ловокрадица убно учитеља, „Бициклиста пастрадао од ловца"' све су •о I’2даврп< наслови цз штаline, чији јс заједнпчки и.мсни тсл» неловачко понашањс За частај прст суцбнне па обара чу, иајвеће весеље и задовољство претворп у трагези ју, тугу II сскпрацн|у. Нска п пс буде најгоре. Иска сач ма не стрсфп човека алн. то често говоре нашн старн јн и искуснији другпви, „Зар да црвели.м због кпло грама меса?” Ипак је много лепше тај трећн октобар провсстл у правом лову чија карактсристика није nvrxi ралап. веК пупо срце л задовољство које ннко ко није ловац ле може да осетл. А што сс протсклог октоб ра тпче, нека нико нс жали. Чудна је бнла ова годнна, Ппкада више фазанчића гсго овс Јесенп нисмо внделп V пол»у. Свс |е закаснгл?, Оно што је требал.о да чећ стаса v певца. окићеног и кочопепног, Још је бпло mine, које би ретко ко окачно о внсак. М. Миленковиђ ЗАЛОГА БУДУЋНОСТИ ф Гости из Словеније отпутовали својим домовима 15. октобра, а наредни сусрет заказан кроз две године у Словенији ф Сарадњу збратимљених општина Мурска Собота — Параћин развнјати и снажити и кроз економске програме Од петнаестог октобра, када је композлцнја ,,Воза братство-једииство” кренула пут словеначкпх простора, гчестали су контакти путем niicaAia, телефона, разгледшша. Још увек су утисци свежи u лагано се слажг у албум незаборава. Слнка 15. октобра, на пероку Железнлчкс станнне у Бупри ји, одакле су наши гостн кре нули ка својпм домовима, била је слична као п на дочеку. Срдачно, ведро, лспо и са сенко.м лсзадовољства због неумлтног протока времепа. У међувреу.еиу, токо:л боравка наших гостију, садржај дожлвљаја био је пребогат сусретима, дружењем и подсећањем ла данс, подједнако тешкс и за Словенце и Србе, али незаборавнс ковачшшс братства и јединства. Гости из Словелпјс, на свако.м кораку бплл су обасути пажњо.м, на шта cv онп узвраћалл својо.м „немоћи” да тако узврате caojiLM до.маћнннма. Неко јс на то прокоментарисао: „Најважније да сс ми виђа.мо, посећујемо и да чувамо наше лајдрагоценије, братство и једипство”. Y3 ВИШЕ КАЗНЕ И ПОЈАЧАНА КОНТРОЛА Y САОБРАБАЈУ Радмоннце и паркиршшта на удару '■ Шлагер сезона међу возачима, п аматерпма л профссноналUinta, су повсНане казне мандатне н оне пред судијом за прекршаје, Инфлацнја јс појела васплтлл део из новчаних кажњаван>а прекршиоца саобраћајних пропнса, па су „цсне” за бахато и келажљнво полашање у саобраћају учиниле значајал скок. Израчунато у процентима, казненн блокови су скупљи н за 500 одсто. Тако сада паркпрање ла ледозвољело.м месту кошта 1.500 дплара, а ксвсзиваљс лојасевпма 500 динара. Ове казне нзричу се, ларавно да би се обсзбедло човек у љему. Још један проблсм, у Параћину иарочито изражсн, је парклрањс тешких камиоиа на нсдопустивим мсстима. Ту јс Сскрстаријат унутрашњих послова најавио појачану контролу и ригоро зан однос према возачима који своје друмскс лађс паркирају сву да где стигну. Трсба заштити скупе улицс и тротоарс од униш тавања, поручуј>' из месних заједница. Стојадин Тасић, помоћник командира Станице милиције у поводу тога каже: — До сада смо возачс опомињали да пс паркирају своја тсшка возила на тротоарп.ма л дру гим порршинама, које нсмају ни намену ни способност да подненесмстапп саобралај п заштнтло су њлхово вслико осовинско опTcpehcibc. Мсђути.м, наше опоменс несу уродилс плодом. па смо принуђени да пооштримо санкције. Исто јс и са „дивљим”, при ручним радионицама гдс сс spine поправкс кампона, као што јс случај са паркингом код Халс спортова, и у Пролстерској, па и по сслима. Чссто пута милиционари опомену и удаље возило, али возачи сс одмах вратс, па he мо морати и ми да сс „навратимо” убудуће. Са прсвозницима ћемо вршити проценс оштећеља улица и тротоара и то мора да сс надокнади. М. Мнлснковцћ УзбуВеносг која је владала ’.teby домаћтши.ма и гостима, преноспла се п на остале намерникс који cv пооматра и! сусрет старих ||^.1јагсља. Сва како, да је лај\-иудљивнје би ло, када је на свсчаној седЈпгци Скупцшше општиие и друштвено-политнчKiIх opraнизаиија прочитана порука Рудолфа Добовпшека, борца н песника, лзгнанпка у Параћнну од 1941. до 1945. годпне. — О.мпљена браћо српска. моји драгн Пара1ип1ццг зс.мљаци другарпцс и друговн, те о.младино, name највеће благо! Прне корице зблк;каван.а међу Србима и Словенци.ма cv учиннла два веллка 3vrcсловена — Србпн, Вук Караџнћ и Словенац, ЈернеЈ Копитар. Ibiixone идсје су се обнстиннле тек у нашој, херојској народпоослободплачкој борбп, борбп југословеиских народа и народности. Та идеја о уједпњењу свпх Јужних Словена била је жива жеља Штросмајера. Цанкара п многих других. Зато су гинули и у прво.м светском рату многи словеначки добровољци заједно чекали и дочекали васкрсеше слободе, златне, 13. октобра 1944. у Параћину и 9. маја 1945. у читавој Југославији. .... По старој легендн дасе из ватре родп птица Феникс. Из боли настаје у шкољци бисер. Тако се родмо и калио уз бсзграничне патње, уз надчовечанске муке, сјајан бисер — љубав до слободе и братства и јединство Југословена, тако смо сковали братство међу нама Срби.ма н Словгнци.ма. Зато је и тако ПараПлн. изгнаннцима трећег транспорта — други и мили завп чај, v којем смо осгавпли и гробове наших најмилијих. Док је читана порука Рудолфа Добовишека. борца н пссника Словеначког батаљона Прве крајишке, пролетерске ударне бригаде, аутор ове надахтте поруке, је за трспутак усправио своје старачко тело загледан у „филм" ко ји се развијао у његовој глави, сећајући се прошлости и наслућvјући будућипст. Куће домаћина, које су поново примили госте из Словепије бпле су пре.мале да приме сву радост поновног сусрета. Y једној од ibiix кренули cv V походе репортери, колегпница из „Пбмурског вестника” Ирма Бенко н avтор овог текста. Наше одредиште било је овог пута дом Млађе Радуновића и његове породице. Y гостима је била Влатка Мециловшек нз Мурске Соботе. Репортерска резервнсаност нестала је од.мах по уласку у до.м Радуновића и Мециловшека. Прича једноставна и топла потекла је као пролећна бујица. Влатка, која је овог пута дошла, нажалост са.ма, без снебпвања нам је рекла да је овде као у сво јој кућн. Покушава да помогне домаћшшма али госту се зна где је место, за трпезом. Кроз прнчу кренуше сећаља на боравак њеиог супруга Y ово.м крају, о његовим дожив љаји.ма, о то.ме шта све ово за нас значи... Нажалост, овај сусрет је обојен и сенком туге, јер Влаткин супруг Је у^мро, непосредио, иакон боравка Воза у Словенији 1983. годинс Најмлађи у по‘ родкци Радуновић, унук налазп место у крили.ма гошћс, коЈа га лагано пригрли преносећи сву љубав на наЈ.мла15ег Радуновпћа. Реч за речЈу, вре.ме се нстопи као пролећни снег, а милион прича остало је начето или непспричано. Тако је било и Y другим домовима, са.мо је „сценографија” бнла нешто другачија. Гости пз Словеннје имали су прилнку и да сс подсетсна овај крај, а млађи да га подрсбније л-познају. Упозналп су део Источне Србије, тачinije Га.мзЈгградску Бан»у, затн.м излепгште Грза, а н nene од привредиих органнзатгја. Са учесницнма „Воза братсгво-једиистао'’ боравила јеи делегација Скупштине општине Мурска Собота u друппвено-по.-дтмких организација братске опнгпше. Чланови дс лецагија имали су сусрете са предогавшшнма овдаипвег дру штвеио-политичког и привредног жлвота и том прилпком разговарано је о сарадњи братских опшпгна. Оцсњено јс да сарадња тече устаљеним токовима, али да још увек има велнких простора за сарадњу ирмвредника. Нај.пре јс речено, да треба развнјати и интензивирати сараднгЈ два текстилна колектива, реч ie о конфекцији „Мура" и овдашљој ИВТКТ „Брапко Крсмановић”. Оба колектива спадају у ред лајвећих и најзначај нијих текстилаца у земљи, a оба колекгива ове годнне обележавају два лепа јубилеја, Мура 60, а ИВТКТ 65 година постојања и успешног рада. Без економске повезаноспг нема ни квалпгтетне са рад!ве на осталим пољаша наглашено јс у разговорима a да економских простора има најбоље говори и чшвенкца да су лајшира врата за сарадњу отворена у пољопривреди. Воз је отпутовао у Словеinrjy п наредии сусрет је заказан за ј\лиг месец 1987. годтгне. До тада ггутоваћс неки друп! возови са нстом поруко.м.... М. Илић Саширизични yiao Још једио стезањз каиша и бнће нас 44 милиона. с-оОоо Први транспортп словеначких нзгнапнка нашли су свој друп( завичај у Србијп, међу ibii.Ma је трећи трапспорт дошао у Параћнн, где су нас примили с братским поздравом: „Док пма Србп.« хлсбц, биће га и за Словенца!” Tano, мн Словенцп — пзгнапици, наВос.мо свој други завичај. Тако смо били браћа међу браћом, као међу нашом рођено.м лороднцом. Заједно смо живели, заједно патили. Поповац: ДИСЛОКАЦИЈА СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА РазматрајуВн извештај Ску пштипе M3 Гкшовац v везн са дислоццртбсл! ста.мбспих објеката у иасе.ву Лоповац угрожепи цементпо.м прашц пом и захтева за финансира љс днслоцираша овнх поро дица, Извршпп савст је допео закључак да се обавезу је Комитет за урбанпзам н ко.муналнс дслатностн и Општннскп геодетски завод да изврше обезбеГзсње локација за групу угроженнх rpabaua нцсел.а Поповац лаинтересовапнх за дислокацију у Параћш.у п Поиовцу. а у сарад ibii са органима M3 Поповац. Општински геодетски завод ће доставити Извршном савету извештај о величпнп парцела па копша се налазе стамбепи објектп становннка иасел.а Поцовац који су се изјасннлц за днслокацпју. М. Ж. ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ РАДИО ПАРАНИНА ЧЕН ® ®ииекијд X Како ствари сгоје ♦ нцзбрдо н у ралницн. са подкшрнвредо.м, на.ма кола иду Чудна времена: и бок џеп. ооОоо за плктке ципелс треба цмати дусоОоо Да бн дошле до посла пеке другарнце подносе и нл- ♦ же ударце. МИРОСЛАВ ЧОПА ПРОСЛАВА ЗО-ГОДИШЊИЦЕ РАДА И ПОСТОЈАЊА ОД РЕДА ИЗВИБАЧА II ПЛАНИНКИ „БРАНКО КРСМАНО ВИБ” V ПАРАБИМУ Иж|а« такмичиња на Грзи Нскн су Y обдиинма н кад је ведро. ооОоо Дволлчност се нс склда улшвал>с.м, ооОоо Ј љи део. Направио је друштву мсдвеђу услугу, а добио јс лав МИЛАН СЕКУЛИБ * Промеимте азидгут, одосмо 150 одсто rope. X ооОоо ♦ * Некад су пензионерн једпа чекалн први. Сада првн ♦ јсдва чекају снп што п.м пензионери дугуЈУ- ♦ Ј ' ЉУБИША ЦВЕТКОВИК — ЛУША Одрсд извиђача и иланицки „Бранко Крсмановић" из llapahn на овс године обслсжава јубилеј 30-година рада и лостојања извл ђачкс оргализацијс у Параћи.чу. Ова прослава локлапа се са седа мдесетогодишшицом рођења народног хероја Бранка Крсманови ћа, чије л.ме носе, у октобарслс данс када сс проелавља ослобо!)« ље града и целе општине. Извиђачи су своју прославу одржали на Грзи у времену од 25. Ипднаи 5 до 27. октобра где су на пади.ча ма Јужног Кучаја организовалл традиционалну рспубличку акци ју извиђача лод називом „13. ок тобар''. Радна прослава јубилеја почела јс у петак, 25. октобра, такми ucibCM у квизу из области топографцјс, да би се наставила суградан оријентационп.м кросо.м и даљс акцијом „Извиђач — илсга лац" која утврђује улогу лзвдђа ча у народној одбранп. Прослава јс зааршсна у недел>у 27. октобра проглатсње.м по бедника и свсчаношћу па затва« раљу акције. М. М. Четвртак, 9. октобар 1975. године. На таласној дужини 223>8 метара по први пут огласио сс Радио ПараИин. Од тада још јсдном, нарсднс годинс за Дан ослобо!)еп>а, па општс задовољство становништва наше општине. А нико у то време нијс знао да је иницијатива за смитовањс пашег радио програма потекла од аматера Радио клуба ,-Жс лезничар”. Г1а чслу ове оргаиизацијс био јс МОМИР ЈОВАНОВПЋ, шсф деопицс за сигпалпо сигурносиа срсдства у ЖТП-еу, заљубљеник радио аматеризма* оператор прве класс. Није било једпоставно доби ти дозволу за емитовање радио-програма са радио станице које јс дело радио-аматсра. Када сс у томе успело, сваки радио а.магер је од кућс доисо оно што је и.мао, како, би сс скрпила мања радио ста пица. која мора да задовољк све услове који важс у мсђуиародном дифузиом ридио саобраИају. Уа сали Bcha техпике развучспе жицс, плсховк, појачала. грамофони су па cue подссћали са.мо не на праву радио-ста НИЦУ, Ни ПЛЈВСћи ОПТИМИСТИ' дан уочп почетка смцтоваља uporpa.ua, нису гајили паду да ће то чудо ол технико икада да проради. Алн МОМА ЈО BAHOBIIR је заједно са сеојим колега.ма радио-аматсрнма био псу.мсран и радио даконо ћно, тако да се у заказано врс.ме Радио Параћип огласио. Првп се преко Радио ПараНина јавио Бошко Самарџнћ, дугогодишњп новинар и дописиик Политике. nohi ie у то време јединц п.мао већег искусгва са мпкрофоно.м. За гу прилику свој глас позајмио јс Радпо Параћину. Програм је смитовап на таласаој дужини Радио Лозпице која јс у то време с.маљивала своју снагу, како би Радио Параћпн могао да се чује што даље. У припрс.мању програма који је емитовап од 14 до 17 часова учествовали су новинарм листа „14 дана’’- фабрпчких листова и бројни сарадници. У врсмс октобарских празника извешгавано јс о свим догађајима. Свакодповно су еми товане Вести, Дневник, Данас у нашс.м граду. а чак је вршен и директан препос откривап>а спомен фоптане пспред зграде Скупштине општине. Посебпа атракција, као и уосталом код свих других локалних станица. биле су жеље слу шалаца. Телефон 53-720 непрс стапо јс био заузет. што показујо да су становншш iiapie oniuTinie са одушевл>е№е.м при хватили постојањс Радио Паpahitiia. а јављали су се слуша оци ц из Краљева, Ниша- Зајечапа и других градова. Све је то трајало до 20. октобра. Радио TlapahiiB се огласио и паредне годипе за Дап ослобођеља и никада впшс. Мо.ма Јовановић сс са сетом nnnceha тнх лапа, уверава нас да радио станииа и сада може успошно ла радн, да за то пиcv потрсбпа вслика спедства п подсећа да јс паша фреквен tuija остала резепвисана у иеђупародном падио саобраНају. Нови срелњорочнп пеппол развоја отвара могућност за посТојаше радио станнце v »гаше.м граду. Подсетимр. to ie it обећано још пре десет година. М. Живковић
30. ОКТОБАР 1985. • БРОЈ 294 ЈЉ jg Л| IFffi Ш* ПРОИЗВОДЊА ХРАНЕ II НАДАЉЕ СУСРЕТИ Важан фактор стабилности Својново ЗАВРШЕН НОВИ МОСТ @ Богољуб Арсснијевић, члап Председни штва привредне коморе СР Србије, иначе дипломирани ннжењер, боравио је недавно у Параћину и отворио седму пољопривредну нзложбу квалитетних грла стоке ® Том приликом говорио је и о развоју сточарства у протеклих пет годпна и конкретним резултатима који су постигнути на том псљу, tcao и плановима за наредни петогодишњи период — У пегогодишту које јс упра no иа измаку урадили смо знача јне дугорзчнс програмс развоја сточарства и повећања обима ст0 чарске производн»с за потрсбс дом tier тржишта и извоза и тра сирали пут којим се убудукс мо ства, 7 из свшварства, 8 из овчарства, 10 из живинарства, 4 из кунипарства и 3 програма из ри барства. Тако1)с јс завршено и G програма откупа земљишта, ibhховог урсђења и одводњавања. Можс сс слободно pehii да је рс ра иа ићи. Према то.мс, и плапирапроизвидња стоке, меса, млеи других сточних производл ализација програ.ма поставка навсдсних развојних скЈчарства рсална пред остварсн»у поставки из за парсдни срсдн>орочни период трсба да пропстскне из ових про грама. Наиме, Нацртом Догопора о основа.ма Друштвсног плана СР Србије о разпоју АИК-а, прсд ви1>а сс да сс на крају 1990. годлвс обсзбедл пролзводња 38S хи л>ада тона свлх врста меса и 1600 мнлиоиа литара млека, а Да трж нл пишк>9ви свих врста мсса, иа Mcihciin извозу, достигиу обим од 35.000 тона. Остварење ових зада така тражи велике лапоре и зла чајпа матсријална улагаља у на рсдпом планском пеоиоду. Поред всћ навсдсних средстааа за подстицај развоја сточарства, Рспубллка јс створила л матсрлЈалне лрсдпоставкс за реализаци ју сточарских програма познатлх као Морава П, Подриње — Колу бара и Подунављс, као и оквир них програма који сс делимичло флнансирају бссповратним срсдстви.ма Рспубликс, обсзбсђсна.м Законо.м о посебно.м рспубличком порезу из личног дохотка за период од 1983. до 1985 године. Прсма последк>л.м подацима, са стање.м 31. VII! 1985. годинс из срсдстава јсдан одсто убраних no озом Закону. Агробанци јс дозначено 12.277.150 хиљада л-'* нара од чсга је бссповратно о.цо брспо ОУР 11.525.160 динара а ис коришћсно јс ДО сада нетто ско 50 одсто, односно 5.651.432 дина pa. ao jc друг Арсеиијевић. Од укуппо 200 прогпама, коли ко јс до сада прихваћсно у Агро бапци, завршено је 19 из говсдар Договора о развоју аграра у перподу од 1986. до 1990. годинс. Свс ове н друг? мсрс којс he сс предузимати треба да допрпнесу и смогуће остваривање врло зна чајнлх задатака у повећању про изводње хранс у Републици. При то.мс, основни цил» јс да сс ова производња у нарсдном периоду оствари на таквом нивоу који би задовољио потребс становништва у најважнијим пољоприврсдно-пр ехрамбеним производима, сли.ми нисао повременл увоз пшсницс, кукуруза, шећера и уља, обезбсдио сировинс за прехрамбсну пн дустрију и о.могућио значајнпје noBchaibc извоза производа агра ра. Из речсног произнлази да про изводња хранс у СР Србији ван територијс САП представља веома важан фактор стабилности укупнс приврсдс, због чсга је У сви.м планским докумснтима пољопривредна лроизводња добила приоритетно место. To даљс зна чи да сви друштвени и политички субјекти друштвено-политич ких заједница и.мају обавсзу _ и одговорност за бржс превазилажсњс кризних ситуација и прису тних сконо.мских тешкоћа како би сс пољопривредној лроизводн»и обезбедили првољнији и стабилнијл услови привређивања,- не мањс значајнс су и обавсзс и одговорност удружсног рада, то јсст, свих ООУР-а. земљорадничких задруга. ООК, свих организа ција удружсног рада у обласги аграра као л индивидуалних про извођача, на повећању производ Ite, бољсм коришћењу пољоприв рсдног зсмљишта. расположиве мсханизацијс и примени савремс не техникс и технологијс; при томс, као трајни обавсзан задатак остајс и даље чвршћс и одго ворнијс повезиваљс примарне по љопривредис производњс постојећим и новим прерадни.м капа цитетима, на основу јасно утврђсних програма, .мсђусобних оба всза и одговорности за њихову рсализацију, рскао јс Арсенијсвић. Октобарска иовчана награ да МесноЈ зајсдници Својно ео, додсљена 13. октобра свсчаној седници Скупштине општпне, ннје поре.мегпла днна.мику комуналне изград њеуМссн^ј заједпици. нигц утицала на опуштатве. Напротив, још полетније је нд стављсно са започетим пословнма. ’ МИЛУТИН БРКИВ, пред седник Скупштпнс месне за једнице, јавља нам да Јс уз добровољнп рад мештана п финансирања меснс заједна це завршена »зградња маста иа Мннином потоку, а у току су радовн на изградњ« моста на Црквеном потоку. Рок за завршетак је 10. извембар ове године. Тако cv и последњи јесељи данп у Својнову нскоришћени за ак тнвност од општсг значаја. ДРАГИША И ЈАГЊАД ф Пиротска оплемењена овца све распрострањенија у нашој општини ф Успешну колекцију на Сајму стоке у Стрижи приказао и Драгиша Петровић из Давидовца Да је овчарство све популарннја 11 уноснпја грана сточар ства у нашој општини потврм. д. М. Д. дила јс п недавна изложба сто кс у Стрпжи. Годинама уназал поллпривредник Аца ЛукиИ из Чепура био јединп сточар са колекцијом племенитих ова ца. Озс regime колекцнЈу распих оваца, са јагњадима из првог п другог 1’агњења приказао јс и Драгиша Петровић из Давлдовца. Драгиша јс, пначе, днпломиранп инжењер пољопрпде у Зе.мљорадничкој задрузи „7. јули” у Параћину. Овчарстг.) му изгледа дође као споредно, али врло успешнозанп мање. Y сваком сдучају своју животну опредељсност за пољопривреду доказу.је и на овај начтгн, корпстан п за ширу дру штвсну заједницу. М. д. ...................................mil..... ...................................................... mum........ ............... mi. Берба куку^уза о Ученици Основне школе „Стеван Јаковљевић” брали кукуруз на парцели Радне. организације „1. мај”, .а добијени новац искористиће за екскурзије НАЈПОЗНАТИЈИ СТОЧАРИ Y НАШОЈ ОПШТИНИ елитно mo МНЛИВОЈА ЗЛАТКОВИЋА CYBO ЗЕМЉИШТЕ \ВА CETBY На рсализацпји програма друштвсно-корисног рада. Основна школа „Стсван Јаковљсвић” је својим годишњим планом рада прсдвидела сарад»>у са радним организацијама. У том циљу наА нише нема стављена је и сарадња са Пољобио задовољавајући и посао квалитстно,обављсн. Пољопривредна организација „1. мај” се побринула за превоз ученика и ужину, а срсдства која he ученици добити за овај рад искористићс за извођењс скскур- ® Јесења сетва на почетку, а треба засејати преко 300 хектара на подручју општине Параћин И овогодидвња сетва пшеницс по свој прилици неће битн завршена на вре.ме, као и прошлогодишња. Сушно зсмљиштс нсдовољно влагс, и дуга бе склшна јссси продужаваЈг рокове за сству. Оптн.мални рокови полако пролазе, а на пољима у параћинској општини ни је засејано готово ни десетак одсто, оД укупних површина. После краткотрајнлх киша мпоп! пољопривредници су пожурили да на време обаве овај важан посао. али многе још увск колсбају с\тзе бразде. Пре ма акционом плану јесење сетве, усвојеном на седници Ску пштине опттнне, на подручју општнне трсбало би да сс засеје преко 300 хектара. Када вре.менски условн до- .зволе, сетва he моћи да сс настави’ пуном паром јер^ и.ма довољно и семена и ђуорива, посебно број трактора је далеко већи од проссчне потрепривредиом организацијом „1. мај". па је 13. и 14. сспте.мбра лзведсна акција на бсрби кукуруза. Кукуруз су бралл учсници VI, VII и VIII разрсда, укупно 220 ђака и осам наставника. Од 7-30 до 13,30 часова трајала јс бсрба и лепо је било видети како сс радлло с пуно елаиа и у лепом расположсњу, а радни учинак јс зијс. Марија Будисалић, Јслсна ИванлшевЈф и Братислав Цветкови11- ученици VIII-2 који су.нам и доставили ову лнформацију. истакли су да јс колектив аве школе спрсман да настави сарадн»у са ово.м организацијом и другим организацијама које имају потребс за оваквим или слични.м услугама. бе, а нн горива неће недоста1ати као ранијих година. Додуше минералног ђубрнва v уговореHoi производњи бићс сасвим довољно док задруге не гараиiyiv ђубриво v слободној продаји. Једини проблем који ће сс можда испречити је мали број сејалица у односу на број трактора, што he у шпицу сезоне доста успоритн динамику сетвс. А свако другачије сејан>е би било иеквалитетно, и са мо би смањило прпносе пшенице. М. Д. Y ОРГАНИЗАЦИЈИ КЛУБА САМОУПРАВЉАЧА ИЗ ПАРАНИИА Зимска школа за пољопривреднике @ Све савременији технолошко-технички процеси у пољопривреди захтевају и све образованијег пољопрпв-- редника @ Y неколико сеоских центара предавања од децембра до фебруара На лоследнлј седници Прсдседншптва Клуба самоуправљача опигтлне Параћпн. одржаној по чстком октоира. лз.међу осталог раз.мачран је и усвојен предлог рзда зимске школр за пољопрлз реднике. ripcia програму салржај рлла зимске шклде обухватио бл сва важид питаља лз савре.менс оирд де зе.мљишта, ратзрсгзл м сточар ства. пропзводнх* млека, илдусЗрИЈСКСГ б.ЧЉЈ, НЛГО.ПћЛВ.1И>Л и ли најистакнутији стручњаци из поменутпх области у нашој опш тини, Региону и Републици. Како јс прсдвиђсно, школс би радилс у већи.м серским центримд: Доњс.м Видову, Поточцу. По повцу и Стрижи. Школе ће орга низовати у току з_имског псриода од дсцс.мбра до фебруара меснс организацнје ССРН у сарадњи са Секпијом за пољопривреду ОК ССРН и наравно Клубо.м са.моуп рављача. М. ДЖири Седмс нзложбе квалитетаих грла стоке, недаво одржане у Стрижи имао је заиста тежак посао да од великог -броја грла „прве’’ и „прве А” ' класе изабере шампионска грда. Али кад је требало оценити супрасну крмачу сточара Мнливоје Златковића из Ратара, двоумљења није било. Једногласном оценом ова крмача је сврстана у елитну категорнју. Грло pace „шведски ландрас” тешко је преко 300 килограма’ отаро 3 годнне и својим изгледом привлачило је пажљу посетилаца. Најпоносијп ,је био свакако вл&сннк, коме је каснпјс додсљспа паграда.и дпплома за успешан џаст\*п иа сај.му. M. Д. 35 ГОДИНА ИЗВОРСКОГ СПОРТСКОГ КЛУБА H fa твофеја сајам Мжја АКЦИЈА „ДРУГ-ДРУГУ” Пример Слободана Јанновиба @ Слободан Јанковић из Плане, у својој мссној зајед* ници важи За честитог и поштеног грађанина, а у свом домаћинству за напредног пољопривредника. Код своје Радне органлзацнје за превоз пугника „Црница” познат јс као вредан и дисциплинован возач аутобуса и као гакав стекао је велики ауторитет. I-Бегово возило Јс у хигијеиском II техннчком погледу беспрекорно. Путнике у вознлу прима строго како то прописи палажу, а такоБе одлазак и долазак мора да буде по реду вожње, па је зато цењеи међу путннцима. Са љсговим изузетно добрим одликама неће се сложити: они који сс често возе без карте, па су за Слободана „посластица” да их открива, затим опи који се не пристојно и дрско понашају у јавно.м превозу и не презају да ли join кога и.ма поред н>их, као и поједиии пушачл који „а бсзобзиран начин трују остале путнике. И баш данас када се води хумана акција солидарности ДРУГ- __ ДРУГУ, треба забслсжити и хуманост Слободана Јанковића, када је не тако давно возио аутобус на рслацији Параћии — Плана. Око 22 часа јбсгово.м будном оку пије лро.макло, а да не при.мети у мраку нски истумбани предмет у њиви на отвореном пољу. Вратио сс у риквсрц, изашао из аутобуса и запазио ст равичаи призор-. прсврнути трактор са коли.ма, а испод њсга беспо.моћно је лежао притиснут скоро у бесвссти и агонији трак ториста. Уз помоћ путника пажљиво је извучен и спашен сигурне смрти Миодраг Радовановић из Плане. Ето такав јс Слободан Слоба у личном и друштвеном животу, то трсба забслсжити и дати му признањс у јавности. као пример какав човек треба да буде. Жарко Веклћ Моанаа 6 Фудбалскн кл\"5 ИСК нз Извора осковаи Јс 13. фсбруара 1950. годн мс и оинх дана прославно Јс 33 годн на од ocHiinaita. Од тада, кроз Клуб продефиловало Јо низ гснера циЈа. Бнло Јс MCby и>имд и кстакну тнх фудбалсра који су своЈим квали тетом н умећем прсрасли срединуу којој су стасалн. Било је падопа и успеха, било Је годкна када јс рад дивоћсн у mrraibe, када се на трс. кутак гасно живот у Клубу, алн увек бн се нашзо некн заљубље иик коЈи Је „вукао” н тако јс ФК ИСК стигао да прослави и 35 годпна жнпота. „Иако Је ово дуг псриод, ИСК ннЈе нмао поссбних рсзу.тгата ни трофсЈа, алн бсз тога у нашсм мсс ту Је на лосебној стспсннцн" каже Дтпггријв БлагоЈедић, лредссдккк Клуба >< настаз La: „Утакмице на и>ег Клуба су Јсдпна културно-спор тска маннфсстациЈа. односно р.тзо нода паша. Од 1983. годпис ФК IICK дожив.1>ава cioj прспород. Те годиие осаоЈено Јс прво место у ДругоЈ општинскоЈ лигк, а рад ЈСлуба добнја ма озбиљиостн, орга иизова! hCM на статутарној оснсаи. Клуб мма свој Статут, жиро ра чуи, има к 75 чланипа коЈп плаИају редовну чланарину и то јс глазн i извор прихода. Y Клубу itvajy it сконо.ма коЈк воли рачупа о опр ми, orpabcit Је фудбалскн тергп, а у плану Је п aonobeiLc соде ло кабина порсд терсиа. Запраг.о. рад на акцпја коЈом Јс довођепа г.ода заустављспа јс in Меспе ззЈедшшс па Је канал затрлаи. Без обзнра на све, руководство Клуба, каже Бла гоЈевнћ, учинило Јс све ла сс рз.» у Клубу подигкс па вииш ииво. П.а бгде оргаиизованиЈв и такмичар „ки Јачн. Обратилн смо сс нашлм мсигглнл *м на привремском раду у кнострл пстау н помоћ иијс нзостала. НмЈе изостала ни тражеиа помоћ брзЈних радннх и лруштвсно-иолктнчких органпзација ка тсрнторпЈа оп штпиа. За кспуиу годипу дана Кдуб Је остварн'.« прлход од 180.^03 динара. Прошлс ГОД11НС Клуб јс заузео utecTo место у Нрвиј oniuimicKoj лиш, а сада иислс одиграпих ссдам кола, Клуб ИСК Је на rpeiicu MLcry са Јсдпим поразом. — Драги су па.м нашц Беселпн, Нсиад, Мирко, >M.'iaba, Јоца, Зорап, Горап, Псша> Иенад, Драгп, Ралан, Јакуб, Жшса, Мишко. Лсио јс видс th iliixouc победс ц лспо бхтн павијач I1CK. Алп порсд cu:ix релул тата кажс БлагоЈсв11, осећамо се од бачсни ц игиорисани од људн нз Мсслс зајсдницс. За двс годннс Мг сна зајсдпица ниЈе даза пи длн>р помоИи Фудбалском клубу Чип i ми сс да су .tv.iii из Мсснс -м|ед iiiiiic ЈСД11ПЦ ко|л сс пс радуЈу »:а. шпм успсснма. Л1о:к.ц1 |с у пиг.глу TO uno С.МО СС орпил.зопллк II OIBO рили свој жири рачун. ,Vin. 30 од СТО Клубоиа У огпигикц цдш сгојс жнро рачуне, :ер jv noc-ioraib? ма iai начкп чнствјс. Л.ш јс у пнга.ау то и«о вшпс псће birrn у м лућнос ти ла тсрсп фудбалског клуб« у је ку ссзонс три неделс за рсдч.м :i3ia вају за одр:каиан.с свадби. To nchc мо дозволити, Јср иос .с о дбгик населд пза сватопд остаЈе сгокл.ј н новрсле играча рЈанс.,ад СтапшлН.а || Млађс МаркочиИа су баш ол иозо M.7.ciu<x фдзша. Нпше И:СЛ1С ц., ст.а РИ раишистпмо ц С1иупи1(ц, С|,1М-,. мп иису лаллазиле па „no-но г;'. Њпхоп одговор |е бно; Mti о пч\-а одлучујсмо јер кас \ж „з.^жчв'1 мо”. И тако сада. \-.u-cto nn„5.«a-ia чланови Фудбалско! клгГп «:СК <> с liajy бојкот од руководства ме.и? заЈсдиицс алн кажу да нх тсш ч пзлршка rpabaiia којп cv yj св»ју фннанспјску no.uoh н моралио ¥□ IbltX. М. МиленковпН
30. ОКТОБЛР 1985. • БРОЈ 294 iiiiiniiiiiiiiiiiiiiiinuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiimininiiiiiiiniitiiiiiiiiiiiiiiiir ПЕТНАЕСТИ СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА Ђачко пољанче ПРДЗННКПОЗОРИШНЕСЦЕНЕ | Пврукеомнру I н слободн | Хсј, злочиицп, нсгде у свету = подаритс слободу свако.м | детсту. = Ис пуцајтс v моје вршњаке, Е у недужне и нејаке. Е Светлаће Стсфановпћ, V-3 ОШ „С. Јаковљевић” S I | = Желим да деци паше = планете = iniKo никад оружјем пс = прсти | и да увек буде довољно = хране = за свс малишапе. Драгап Стојпиовић V-2 = ОШ _.,С. Јаковљевић” Нека чаробннцд вила усрећи децу чаробктлм крилнма. Да и.мају кроп над главом и пуне оставс с храном. Зоран ОШ. РадовановнН V-2 „С. Јаковл.свпћ” Да свуда на свету влада мнр, пожелсо бн сваки пнонир, нек’ нема рата, чск’ прсстапе, јср оеј децп квари лспе дапс. Владан Стојановић, V-2 ОШ. „С. Јаковљсвнћ” Биљана АнђелковиИ, VI I ОШ „М. IIonoBiili Озрен" Дачпћ Горан ОШ „Б. Јакшић” Желелс? бих | /Kc.ie.ia бих da јот данас угледам црвеци букет ру- = жа. А свака ружа да представља једну лепу радоснм зе- | мљу. Y тој земљи вечито да влада мир ц слобода. Свако | дсгс да сеси на латица.иа руже ti duett се опојно.и лш- = рису цвета. .1 живот да и.и буде леп и радостан. Зорица МпхајловиК, VI-3 OULI „Стевак Јаковљевић” Слободп 1 Слобода јс срсбрна канљица росе тто се блиста м трави. = = Слобода /с t:ao итица раишрених крила на слободном. = = плаво.ч иебу. = = Слббода — то је нетто велико, скупо и лепо. = = Слобода — to је највеће и Иајтеже стечеио богатство. = i Мплош ТомиИ, VI-3 = Дошла је I Јесен Дошла је јессн . са пута Е н dpeelte обукла у одела жута. = Kuma иепрестано лије, l а 'деца беже да наћу нешто da их скрије. Плачу гране = олујо.и шибане. ДошЛа је јесен и хладно је. Оливера Жпвановнћ VI-1 = ОШ „М. ПоповнИ Озрсп" = Е 1есења киша 1 Јесења киша нама сада da da знате, неће да у барпцама се no улицама трче no каже, нас лаже: оглебају облаци, прваци, потоку газе родс. ма.ие прваке за руку code, у гнезду пијучу nrulut, а Весна трчи Mullu.... Јесења киша ua.ua сада кахсе., da знате, Helle da нас ааусе: држе се за pyizy сека и и бата udy еажнд кар .ua.ua и тата. Осам представа на сцени Градског аматерског позоршпта ф Висока оцена за глумце и за пуолику Испратили с.мо осмн no рсду позоришни ансамбл или бо л>'с речено осмо дружсње глумана н публпке, ос.мо вечс пра зноваља параћнпске позорпшне сцсне. А светла Градског а.матерског позоришта rope и даље завеса he се спустити 3. новембра, када he се затворпти овогодишњи Октобарскн су срети позоришних а.матера. Ансамбл Градског а.матерског позоришта са „Лажом и паралажом” показао је на самом старту да и они са најистанча ннјпм позоришним нсрвом мо гу очекивати добре представе н’а овогодишњим јубиларннм сусретима. Стерију је на сцени с.менио Бора Стапковић и мирис старог Врања донело је у Параhnii врањанско аматерско позориштс. Гостоваље Врањанаца н још један је погодак. Y једно.м даху, чпнц нам се. публпка је одгледала ccthv Борпну причу, урађену мајстор* ски (режијд Радослав Радивојевнћ) п нзведену ваљано. Ваљедзци -.Дудпјениијом" ниеугуспели да загрсју дланове параћпнскпх љубитеља позори шпе уметиости али he се пам тнтп по атрактивпом точељу пнва (свака улазннца крнгла ппва). Аматери приједорског позорпшта са представом „Рецепт за лудило" успели су добро да засмеју публику. Доста су извуклИ из поприлично танког . тскста и псколико добро крепКЊИЖЕВНИ CYCPET СА ДР САШОМ БОЖОВИБ ПОРУНА О СЛОБОДИ И МИРУ ® Пет сусрета са писцем др Сашом Божовић и драмском уметницом Драгицом Томас V оквиру обслежавања 40-годпшњице победе над фашпзмом, ослобоБеља града и општнне и Месеца кЕвнге, Бнблнотека „Др ВиНентије РакиН’’ организовала је 18. и 19. октобра пет књнжевних сусрета са истакнути.м револуционаром и писцсм др Сашом Божовнћ. Ученицн Основне школс „Бура Јакшпћ”, Основне школе „Мо.мчпло ПоповиБ” и „Радоје До.мановпћ” упозиали су сс са књижевшш делом Came Божовнћ 18. октобра, када јс у Музичкој школи одржано и књижевно всче за љубитеље лепе речи града на Црници. Том прпликом изведепа је моподрама „Теби, моја Долорес" у иитерпретацији Драгице То.мас, првакпњс Народног позоришта из Титограда. Сутрадап књижсвница јс посетила Основну школу „Вук Караџић" у Поточцу гдс су, такоБе, представљевс њене КЈБИге „Тебн, моја Долорес", „Све name Долорес” н „Ратне љубави”. Напо.мешшо да је ово треlin сусрет уметпице и параћинских љубнтеља лепе речн. Сусрет са ово.м нзузетном жеiioAi био је н овом приликом правн доживљај. О аутору који сс одрекпе нелокупног хонорара од 70.000 прнмерака књига у корпст хуманнтарних организацнја, аутору који ова кви.м радои представља правог миспопара мнра и слободе треба рећи све нај.чепше. Јер, садржај кп>пга Саше БожовиИ је наЈлепша порука о миру и слободи. Морамо да прп.метпмо да за књпжсвно вече у Музичкој школн није владало велико miTcpecoBaibc. Од 300 позвапих, којн.ма су позпвнпце личио урученс, јелва да је било двадссетак онпх који су дошли да чују ову поруку. Подсетнмо сс да је v овом граду п око 2.000 средњошоколаца кораппх лнкова заслужују правс чесТиТке, док је књажсвачка прбдстава „Су.мљнво лицс” прошла нсзапажено. Ансамбл из Вслике Плане на прави лачЛн се представио па раћииској публици. „Мој отац социјалистпчкп кулак”, представа на гласу. пспунила је са лу до последњег места. Политич ка превирања у послератним дани.ма, исказана кроз лепезу ликова, тема су која је допринела да представа добије на актуелности. Ваљало би нагла Cum да су глумии из Велике Плане дали неколико изванред них ликова (Ванча, Олга — Вол га. дечак). Театар „ДЕС” Жлклца Јоваповнћ Шпанаи” из Београда из вео је представу „Херој улице" која је једна од лајбољих пред става виђених ма овогодшпњим сусретима. Иктересантна и нова, како по теми, тако и по из вођењу, слободнијег уметничког изражавања, масовне сцсие, ос тавила је на публику утисак. О томе како ie примљена с₽едочи и вшпе пута подизање завесе на крају и буран аплауз којим су глу.мци поздрављенн. Ансамбл је дао праву глу.му и сигурпо да lie се о овој представи у Параћииу дуго говорити. Представа „Сељаци, радницн и природне интелигенције" у извођењу домаћнна по ко зна који пут је загрсјала длапове всрне публике до усијања. A публпка своје длаиове није ји би спгурно требало да се сретну са једиим оваквпм уметнпко.м и дело.м. Сусрет са параћннски.м подмлатко.м пз основнпх школа оставпо је спажан утисак на у.метницу о чему сведочи н телеграм са рстша љеме захвалностн п поздрава колекТЈгву Осиовне школе „Вук Каpaunli" у Поточцу. С. Ј. ДРУГИ ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈИХ ПЕСАМА Расписан ноннурс @ Други фестнвал дечијих песама одржаћс се 24. маја Рок пријављивања четрдесет дана од дана објављивања конкурса © Конкурс за други фсстнвал дечијих песама објављеп 8. октобра у листу „Полптика” Прошле годнпе, поводом 10-годншњ1!цс оспиваша, Школа за основно музнчко образовање н васпитањс „Мнлснко ЖнвКо вић’’ у сарадши са Самоуправгом иптерссн.о.м зајепнпцом основног образовања п паспнтања и СИЗ-ом културе 'органпзовала !е првп фестнвал дсчијнх песа.ма „ПараПин ’85”. На копкгрсу за помепути Фсстивал јавило се око 40 аутора, одабрано је'12 чај* бољпх композицпја, којс су пзведснс на фипалној печсрп и пајбољс паграђене вредпим паградама. Лрви фестивал дечијнх псса.ма у Параћину обогатио јс музичкп живот града па ЦрHIILUI н по квалптету радова п организацијн сврстао сс у ред иајбољнх културппх манн фестацнја. Овај успех створио је могућност да се п овогодпшње мајске свечапостп обогате Фестивалом дечјпх песама. Конкурс за Другн фестнвал дсчијпх псса.ма обЈављен је8. октобра у лнсту „Политшса”. Као п раније, право учешћа штедела током свнх ових вечсри. Бодрила јс и храбрнла глг.мце, дружила сс всркр са аматернма н ови петнаести јубиларни сусрети су још јсдна потврда, да јс ова лепа традп инја саставни део Параћпна. Радни човек се навикао да сс у октобру светкује v овом хра му богпЕве Талнје. Веран .пу јс a на тој вериости могу Градском а^^тсрском позоришту по завидети и много већс позоришне кућс. До краја Октобарскнх сусре та остало је да се прсдстави још Акадс.мско позориштс „Бранко Крсмановић" из Београда, Народно позорпште из Кикинде и Аматерско позориште из С.медеревске Паланкс. „Крсманци" долазе у четвртак 31. октобра и изводе представу „Самостални угоститељски објекат код Валеитлна” v 18 и 20,30 часова. Кикииђачи he нам се представити 2. новембра „Полицајцима". a 3. новембра представом „Зона Замфирова” позоришта нз Смедеревске Паланке затварају се овогодишн.п Сусрети аматерских позорншта. С. Ј. ЦРТЕЖИ РАДМИЛЕ ЛАЗАРЕВИН ® Y Холу Градског аматерског позорпшта 26. октобра отворена изложба цртежа Радмиле Лазаревић, академског сликара из Београда @ Песници Књнжевног клуба „Мирко Бањевић” учествовали у програ.му Рођена Београђанка. акаде.м ко.м приступачним и за обпчски сликар са завршеним пост дипломским студијама члан УЛУС-а, у.метнтгца и.меном Рад мила Лазаревић представила се 26 .октобра са.мостачном пздожбо.м цртежа у хол\- Градског аматерског позоришта. Имено.м п делом није no првп гп’т у Параћину. Као учесник Уметнпчке колоније v Сисевцу, Радмила Лазаревнћ јс већ позната љубитељима ликовне уметностн града иа Црннци. Радмила Лазаревић јс ово.м прилпком гостовала у Параћину са 20 радова, рађених меша ном тсхнпком, у тушу и пастелу илн у туигу и акварелу. Заљубљеник природе хвата трснутке који је с.мпрују, тишнhv која се отима. бежп. И све је то речено јаспи.м разумљивп.м јсзиком, сликарским језп н.мају свп грађани Соцпјалистичкс Федеративпе Републике Југославијс којп се бавс ко.мпонавањем дсчнје класпчне нли забавне музикс. РадоВи треба да садржс соло — партптуру, клавирскп извод и трн прнмерка откуцапог текста песме. Рок пријављнвања је 40 дана од дана објављпван>а, а радови под шифро.м се достављају Музнчкој школн „Мнлснко Жпвковић” МаЈора Марка 5, Параћнн, са иазнаком — за фсстнвал. Пзложба: ПЛАКАТ ОКТОБАРСКИХ CYCPETA Поводо.м VX октобарских сусрета позоришних аматера у холу Градског аматерског позорншта отворена ic изло жба „Плакаг октобарскнх сусрета" у органнзацији Цеи тра за културу и информисање. Љубнтељима позоришнс уметности омогућено је да се присете свих онпх представа којс су виделп задњих де сетак годшга. Једном ретро спектнвом дат Је најкраћи прнказ октобарског позориш ног живота града иа Црии ци. Поред плаката новиЈнх Да Тума. пзложба ic нлустровапа и иајстаоијпм плакатом којц поседуЈе ова кућа (пз 1926. годипс) као п плакатом прве од1ттране предста вс после ослобођсЈБа 1945. го дине. ИЗЛОЖБЛ СТАКЛА Y Галерији Завичајпог лгузеја почетком новсмбра бн« ће отворена нзложба стакла са овогодЈШПБег СштпознЈума сапрсмсног обликовања стакла. Са експонатп.ма које су уметници уз помоћ мајстора стаклара реализовали v папаћинској стаклари упознаће сс овом приликом пара ћннска јавност п датп још једг-у оцсну о раду ове је дннствепе меВупародв? манпфестацчјс. С. Ј. ft ног посматрача. Цртеж Радмиле Лазаревић јс прскривен лпнија.ма, прави.м, пспресецани.м. Простор на н>епим сликама је у покрету, у животу, а на свима пут. Та вечна пролазност. Један ухваћеini не.мир, прнрода лепа и сурова, спој душе са светом Ра’д милс Лазаревић упознали су љубитељи лнковне уметности 26. новембра у холу ГАП-а. Песници Књижевног клуба „Мирко Бањевић”. Славица Бла гојевиђ, Момпр Станисављевнћ и Мирослав Чопа, употпунили су овај свечани тренутак своји.м најновијпм остварењима, пзложбу је отворио Мирослав Димнтријевић, песнпк н новпнар лнста „14 дана”. а организатор јс СИЗ културе Параhim. С. Ј. Y року од 15 дапа од закљу чен.а конкурса, crpymia комисија обавиће пзбор радова. Двапасст пзабранпх радова биђс пзведено на Фестивалу. Други Фестивал дечијих песама „Параћин' 85” одржаће се 24. маја 1986. годнне када ће се уручпти паграда ауторнма најбољих радова. Прва награ« да за композицију износнћс 8.000 дпнара, 6.000 динара до6nhc аутор другонаграђене ко мпознцијс, a jpeha награда изпоси 4.000 дипара. Ауторнма иајбољег текста и аранж.мана следују паградс од по 4.000 amiapa. — Очскујс.мо да he овогодншп»п Фестивал бптп квапнтетан. 1шо већ паговештаваjv пристнглн радовп. За овакву манифестацију у нашем граду влада велико интересован»е п постоје услови да прерасте у традицпју, чули смо од Предрага Асаповића, директора Музичке школе „Милеико Живковић”. С.Ј.
ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА ЛЕПА УТАКМИЦА БЕЗ ПОБЕДНИКА Јединство — Мајданпек 1:1 (0:0) Ста^ион Једннства. Гледалаца: 3.000. Стрелци: Пелнвановић v 72. мннуту за Једпнство, а Митровић у 55. за Мајданпск. Судија: Зарнћ (Београд) 9. Једннство: Богосављевић 7, Стојановнћ 7, Стевановић 7, Вулићевнћ 6 (Бандука), Петковић 7, Миленковнћ 7, Милић 7, Живковић 6 (Матић —), Костић 6, Пеливановић 8, Бабнћ 7. Играч утаклшце Пеливановић. Y врдо лспоЈ утакмнои пред рекорд- СудпЈа Зарнћ нз Београда нпје амао ннм броЈсм глсдалаца Мајдаппск—Јс- много посла јср су пграчи првака са днпство у равноправноЈ игрн подсли- табслс н играчн Једннства, коЈи сс спс ли су бодовс. више пењу ка снгурноЈ срсдпни табс- ' Сваком тнму npimao јс по један пе- ле Српске лпгс, пгралн фср н у оквн риод игрс. Гости cv билп бол>н у no- ру дозвољспог. БроЈпим гледпопнма, четку, а домаћпн иа крају. Головн су пажалост, остаЈс да још Јсдпо.м заже палп из прскида пгрс. Најпрс јс МаЈ лс што иападачи Јсдппства пису ефи. данпек дошао у вођство када Јс Мп- каспвји Јср су у вишс наврата пропус лојевнћ цснтрпрао послс слободног тплп снгурне шаисе. ударца, а Мпгровић главом затрссао Илуће педеље Јсдинство гостуЈе на мрежу Богосављсвнћа. врућем терену „орлова” нз Бсограда. Такође у АР\то.м полуврсмсиу у 72 Иначе, свакп повољап рсзултат, а ту мннуту Пелпвановнћ постнже гол. Био убраја.мо н нсрсшсност, полпћп ће па јв то Још Један погодак у нлговом сти раћинске зелснс за нај.мање два места ду нз слободног ударца прсд коЈпм су на табслн. већ многи голмани поклеклн. М. Милснковпћ ДРУГОЛИГЛШ ИЗ БРЧКОГ НА ОКТОБАРСКИМ СВЕЧАНОСТИМА Пријатељсни, али убедљиво Јединство (Параћпн) — Једпнство (Брчко) 6:4 Нсће бнти за.мсрсно ако одмах иа почетку' кажсмо да смо од друголига ша, сккпс Јсдннства нз Брчког очскнвали више. Илп, можда јс у питању тренутна ипспирација „зслсннх” да сс у слободној игри, пријатсљском надkteraiby покажу у што бољем свстлу. Y првом полуврсмсну (рсзултат 4:2) впдсли смо кншу голова за нс зиа сс коЈи дспши од кога. Да ли јс то слободан ударац Пслпвановића са 30 мста ра нли соло продор Мнлића са сфикас ним шутом или друга два. Гостн очигледно нзнснађсни брзнм акцијама Јс дннства у којнма учсствујс псо тим, сталм су, па јс оправлана љ\т».а н.п ховог трснсра. Због тога Јс исти ти.м наставио утакмпцу н у другом полу вршсну, а трспср Мома Томпђ уба’ ино јс шссторицу нових пграча, дсбп таната у зслсном дрссу. Чак н ова скп па сачињспа ол пграча пспозпаткх квалптста, потпомопцта нскуство.м од браиом успсла Јс да постпгнс join два гола и у нсто врс.мс прнмн толпко. Свс у свсму била Јс то права пркја тсљска утаЈе.шца која трсба да прсрас тс у традпцнопалну у част зблнжаза iba општина Брчког н Параћипа. М. М. Гг>ЈСф1"Ор.1ОМ у tpuy обавсштава^.о родбину л.и приЈатсљс да јс ашп 29. IX 1985. год1шс у 18,35 сатп на ннтервом одељоњу Болпицс у II ра ћшгу у 82. годнпп жнвата прслшну ла паша мајкп, naini, друг п > ри. јатељ. МИЛЕВА П. ГАЈИБ — ЧИЖИК рођена 29. XII 1903. годннс у ПараНипу (пснзнонер ИВТКТ „Б. Крг маковнћ" у Параћину) —Члан Савеза комуппста од 1945. гсдипс. члан АФЖ-а од 1945. годлне, носплац Захвалшшс СУБНОР.а Параћип за нзузетне рсзултатс у нсговаљу слободарских н револуип onapimx траднцијл ПОБ-а и иосилац За.хвалпицс ССРН Пара^ин, за допринос и залапше у остварнвз. »у задатака Конферепције жепа. Сахрана је обав.Бсна дала 30. IX 1985. годнпс у 16 сатп на гроиљу у Параћину. Захваљујс.мо смш лскарима. сес трама, ссрвпркама п спрсмачицама Ннтерног одел^ља у Параћину. као п осталпм лскарима у поћнпм дежу рствима па лечељу и помпћц као н моралноЈ подршцп, во задњсг ча са жнвота паше драге п незаб~рзв не мајке, нане, друга и прпјатељз. Многа хвала пачслштку Мпгерног оделхња др. М. Митићу, др. Л. Јез пићу, др. В. Впдлиовићу. др. Драгицп Јевтвћ, др. Јаику др. Срђхчу Шубарсвнћу, др. М .Радовићу, др КоЈпћу. Ч ПстровпНу. лр. С л i ronntiy, др. lipaiinun:, др. Мнлоха* KOBithy. Много хвала пр Голозпћу. анес.е зкологу БОЛНМЦв у Параћип , кзји кам јс помогао v захинм трспуцима животз паше -pare мзјк?, ко.а је всровала у .мсдиинну к пош ов • ла љулс у бслим лскарским ма > 1ПЛН.МЗ. Много хвала др. Божуру — xievp rv I« ссстрн Стани. који зхпби пр. жпшс лек п по.моИ нашој мзјцп п хзпп. Поссбчо хвала сестрн Бзжи ш са Ппгерпог » сестрн Дарм сз Грузнгг oic.’bciba. коЈс <’а\> помогоше и поделшпс са нама ?a:tibc >рсн\зкс на ше мајкс. Мпого хиала свнм :.",.ка. рчма, ссстра.мл п лаборзнтп a ООУР-а Дома ззрав.и у ПараПшч . који помогоше v aencibv изте лра гс ма|кс п пагге пунлх 15 годнчз ол тсшкс н непзлечнче ал i нпак ; а лечене болести Захваљу1см° до. Бил>анп Нкколиђ. кп1а ка» 1е 20. VUI 1985. голпис прснела м јкг у Болппиу. .Много хва.ш сг.лч гоз>ч'1 ма хнтпс помоћи > Параћппу. Посебнп сс захвалујемо Д"». 13ар ђу Чубрилу п сестрп В^ж-ци Прву ловпћ Цкпп. коЈи су пстрајали са нама у aeneibv ол 1975. годннс ло задн,ег тп“Н1Тка жппота рашг spare мајке it папс. Мпого хвада п счава покоЈном д->. Драго.-byGv Коцић.у. пачелиику Нн зсрног одељс1'<>а у Параћшгг, ко.!и Јс први дијагностицирао п упутно на лечсње у Бсоград нашу мајку п напу. Захваљујсмо свнма коЈч су са нама испратнлн и подслили бол и тугу дапа 30. IX 1985. годиис у 16 спти иа гробљу у Параћнну. Слава п хвала кашој мајцн, пз«и, друту н прпЈатс.-bv. Обавештавамо све нашс pobaite и пријатеље да се дапа 7. XI 1г85 годпне навршава гужшгс 40 заиа од смрти иаше дрзге мајкс. ншс, Друта п приЈатега. Тога дала у 12 сати посстићтмз љсну всчпу куНу. Хвала свимз ко- |н he са нама полелитп! ове тужнс тренутхс. Ожхтошћснп: Кћн Душ1П1а| укуин: Томвслав п Зоран. Мпана^ ШУМАДИЈСКО ПОМОРАВСКА ЛИГА Неуои сташраца Борац — Радничкн (Нуприја) 1:3 (1:1) Нгралпштс: Борца. Гледалаца: <00. Стрепцн: Марковнћ за Борац и Мплојковпћ, Илић н Павловнћ (аутогол) за Ра дничкн. Судпја: Фндпповпћ (Свстозарс оо) — 7. Борац: ЈанковиИ 5 (Аралђеловић 7); Лукић 6; Марковпћ 5; Николпћ 6; Лазовнћ 6: Рапчић 5; Златановпђ 5, Цсро впћ 5, Стефаковпћ 6, Дулпћ 5 и Јоваповпћ 5 (Павловпћ 5). Стакларцц су против Раднпчког пружили најслабнју пгру у овом првенству Почстпичкс грсшкс одбранс п нсспрст носг стрелаца главнн су узрок пораза Борца, коЈн Јс тако изгубио готово свс шаксс да начини продор ка врху табе лс. Голмап JaiiKoniih nnje пмао своЈ дап, a ini остпли nncy билп ништа бо л>н што су гостп из Купрнјс зналачкн кскористнлн. Прп рсзултату 1:1 млади голман Нупрнчана одбранио јс једанасстсрац Горану Марковићу и чнпи се да је то бпо прссудпи трснутак па ута кмицп, пошто су убрзо послс тога фуд балери Раднпчког стсклн прсдност од два гола. ЧЕСТИТАМО 31. ОКТОБАР МЕБУНАРОДНИ ДАН ШТЕДЊЕ |111||||||||111П11111111111111111111111111111ПП111111Н1)П),))*»)<,1,1*|,,,,,|,,,,,,,,,,|,,||,,,,,,,,,*|,,,,,,,,,,,,,,,,,,,|,,,,,,,,,|1*))1 Стрељаштво: УСПЕХ МАЈЕ СОБЕК Стрсљачка дружнна „Чика Мата" пз гла Јс всома лобар резултат у гађању КрагуЈсвца, прирсднла јс Чстврти мсмо ваздуншом пушком. Она је „убила" 176 Фудбал — општинска лига РЕЗУЛТАТИ ПРВЕ ОПШТННСКЕ ЛИГЕ Крежбннац: Слобода — Хсрој 2:2 Ратарн: Једннство — Јухор 2:2 Текија: Радничкн — Ралнпк 3:0 Извор: ИСК — Моравац 2:2 Боилване: Борац — Врапчанс 6:2 Д. Вндово: Слога — Напрсдак (Др) 0:1 Спојново: Напрсдак — Напрсдак (Ст.) 1:1 РЕЗУЛТАТИ ДРУГЕ ОПШТННСКЕ Д. Мутница: Јсдппство — Развнтак 4:1 Буљапс: Младост (ГМ) — Морава i (ДВ) 3:3 Клачсвпца: Жслсзнпчар — Петрус 3:3 Лсб|ша: Будућност — БСК 3:3 Лешјс: Лсшјашш — Почст 3:7 ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА 1. Јухор 11 6 4 1 36:18 16 2. Напрсдак (Др) 3. иск 4. Борац 5. Једипство (Р) 6. Напрсдак (Св) 7. Моравац 8. Слога 9. Напредак (Ст) 10. Радничкп 11. Слобода 12. Хсрој 13. Врапчапс 14. Раднпк II 7 2 2 28:13 16 11 6 4 1 29:14 16 11 7 1 3 28:18 15 10 4 5 1 22:13 13 10 4 4 2 24:15 12 11 4 4 3 26:31 12 11 4 2 5 27:27 10 11 3 3 5 17:28 9 II 3 2 6 23:28 8 11 3 3 5 20:31 7 II 2 3 6 29:35 7 11 1 3 7 18:32 5 11 0 4 7 13:37 4 ДРУГА ОПШТННСКЛ ЛИГЛ I. БСК 10 8 1 1 64:17 17 2. Развптак 3. Јсднпство (ДМ) 4. Полет 5. Будућпост 6. Младост (П) 7. Петрус 8. Морава (ДВ) 9. ЛсшЈа1иш 10. Жслсзннчар 11. Младост (ГМ) 10 7 1 2 41:29 15 10 7 1 2 25:18 15 10 7 0 3 32:17 14 10 6 1 3 36:23 13 10 6 0 4 22:23 12 9 2 1 6 20:34 5 10 2 1 7 17:38 5 10 2 1 7 23:47 5 10 1 2 7 20:37 4 10 1 1 7 22:39 3 IN MEMORIAM Дсвстог рзвсмбра 1985. године навршавд се годнна дана од с.мрти нашсг вољеног супруга, оца, тас та, свекра и дсдс. БОЖИДАРА ГОЈКОВИНА — ШУКЕЈЕ Позивамо све рсВаке п пријатеље Д.а дођу 3. XI 1985. годнне v 13 сати у капелу на старом гробљу, да да.мо помеи и сетимо се његовог дивног лика. који ће вечнз бпти у наши.м срци.ма. Ожалошћена породица Гојковић МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм гу.мсни ,,Еланов” чамац „Маестрал 18" са томосонпм мотором. МилојсбнП. Тедефон: 51-519 по подне. Продајсм рсзапу чамову rpaby, четнрк кубнка п 250 мстара летвс. Тслефон: 035/51-637. Обавсштсн>е од 18 до 2(3 часова. Продајсм котао за парно грсјаже ка чврсто горппо, ciap две годнпс. Тслсфон: 56-152, после 15 часова. Продајем фићу. Упнтатн на тсле. фоп 52.702 или у улнцп 29. повсм бар 46/1 у Параћпну. Можс сс ви дсти сваког дана. ПродаЈем повољно нову искориш ћспу нсозндану ТА псћ од 6 кнловата и шиваћу машпну швајпарскс маркс „Берпин". Обавсштсше на тслефон: 51-655. Продајсм ibimy 37 арн на мссто звано ,3мпч’’, удпљсну 400 мстара од пругс мсшалицу за бетоп па гориво. Упптатп па тслсфон: 52.491 или Ламсла 1/7. Мсњам двособчн комфорап сзап у строгом центру грали за одговаpajyhii у мнрпиЈс.м дслу града. Телс фоп; 53-553. Прсводим са исмачког и дајсм ча совс. Број тслсфоиа 46-254. Главица. Дајсм часовс француског н италпјанског оспопцима и срсд1вош»:ол Uinta. Тслсфон: 52-3-19. Врапчаиска 38 Параћпп. гиглдшавам испажсНо.м мсссчиу ка рту (аутобускп ирсвоз) па пмс Дра гишс Грујнћа чз Тсклјс, нзлата од странс „Вслмортранса". Оглашавам псвл:кс11о.м радпу Kibn жнцу издату при Скупштинн опапн пс ntlpahmi на нме Свстислава Цвстковнћа нз Плрићнна. Оглашавам исважсћим сг.сдочанство нздато на Радиичком унивср зптсту „Бранко Крсмаповн!.-’’ у Па pahiiny на нме Нсдсљс ТрпфуппEiih нз Параћшп. Оглашавзм неважсћом радиу ini.ii жпцу пздату при Скупштини оп иггппс Параћпи ип пме Јордипкс M'nlaitoenh нз Лсбчис. Оглмпапам псважсћи.м спсдочан. ство од 1 ло VIII разрсза кздато v ОШ ..Радојс Домапоапћ" на имс Ружпце Mapjannr.nh из Параћпка. Оглашавам псважећим свсзочакство о запршсном основпом образо naibv одраслих пздато при Раднпч | ком vnnnep3irrcTv v Параћпкг ita пмс .MiipiiJaitKc l.’opheinih ns Голгбкја, опшгпна Мајданпек ЉУБОМИР ДЕНЧИБ — ДЕНЧА Даиа. 6. октобра умро р је иаш драги сулруг. о- | тац, свекар, деда и прадс S да. Захваљујсмо сс свима и који су нам v часовима м тугс и губитка пришли и | по.моглп да обавпзло ово пссловс око сахране. Ожа ■ лошћенл мородина Денчић. Ллст Сопнјжлистнчкси сасеза рздвог народа оппттиие Параћпн, кздаје Цеитар ад Слдвољгб oapucOBtib, Издавачкв савет: Нада Брамкпвић. Момчпло Вучколпћ, Светслав рнвоје МврипковвП, Славољуб ОбрадпвпП, Жтота Стојаповић. ЖивоЈии ГозшВ (председимк) хон'b /Лпрослав ЦнмггтрнЈевпП, Миливпје Илић (гехкнчкв урелннх) в MuoApai UiueiiKomih кик (035) 52-352, новшгарв (035) ћЗ-694. Презплата: годишња 100.00 длпара, аплуктмиим 6504-603-1973 код СДК ЧвраПин, Штамиа ГРО „1аас'- Бесград, ВлаЈкоднћева 6, сслефои (011) риЈалнп туфнир у стрсљаштву поводом трагичнс слгрти Драгославс Марковић, вишсструкс првакпњс Југославијс н Ев ропс. На Туршгру Јс учсствовало 12 скипа пконира из Србкјс. Екггпа Параћипа у саставу Зоран Тодоровић, Алсксапдар ВаспН, и Маја Собск заузсла јс псто мссто. ПоЈсдиначно, Маја Собск постн кругова и са кругом мање од првакиibe освојпла друго место. Пада у очи слаб успсх Зорана Тодоровнћа, који Јс такоВс врстан стрслац док јс Алсксан дар Васкћ бпо нешто бољп. Пионирс стрслцс у парсдпа два мсссца очскуЈу још нсколико таклшчсња за која су потрсбнс што бољс прштрсме. Основна банка „Југо^анка” — Параћин на основу Одлуке Извршног одбора РАСПИСУЈЕ JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ за продају два путичка аутомобила марке VW — Унис 1200 Почетна цена на лицитацији за сваки путнпчкн ауто.мобил износп стопедесет хпљада дпнара. Право учешћа пмају правна и фнзичка лпца која положс кауцпју у висини од 10 одсто почетне цене па лишггацији, на благајни Банке. Јавна лшЈитација he се одржати дана 6. новембра 1985. године са почетко.м у 8 сати у просторијалга Банкс. Продаја путничких аутомобила врши се у внВено.м стању. По завршетку лишггацнјс враћа се кауцнја свпм учссницима који ннсу успели на лицитацији. Купац је обавезан да уплатн порсз на промет па излшцггираш! износ. Са најповољнијим попуВачем — купцем закључиће сс ппсмени уговор, а купац можс прсузхтп купљени путпички аутомобил по уплати цслокупнг договорснс купопродајпс излицитиране цене м пореза иа промет. Заинтересованц купцн могу разгледатц возила ко}а су предл1ст лнцнтацијс сваког радпог даиа од 6,30 до 14;’О часова. • <” РО робипх кућа „Београд" OOYP-a 25 Робнс icylic „Београд — Параћин” у Параћпиу, па основу Одлукс Радннчког савста OOYP-a ЈАВНОМ ЛИЦИТАЦИЈОМ ПРОДАЈР ТЕРЕТНО ВОЗИЛО „ТАМ” бО-т-5 годпна промзводњс 1976, рстстровано и у возном стању, са почетном цско.м од 525.000 динара. Лицпгација he се одржати 12. 11. 1985. годинс у 12 часова, на плацу Робне куће. На лицитацију могу узетц учешИе сза правпа и фцзичка лица. с ти.м да пре почстка лицитацлјс уплате кау1шју у нзносу од 10 одсто од утврБсне почетнс цснс возила за продају. Уплата кауције се вршл на благајнц. Робнс кућс. Порсз на промет плаћа купац. Возило предвпђено за лнцнтацнју можс с$ разгледатц 5., 6., 7. XI у времену од 10 до 13 часова. CAMOYIJPABHA МНТЕРЕСНА ЗАЈЕДННЦА КУЛТУРЕ И КЊИЖЕВНИ КЛУБ „МИРКО БАЊЕВИП” ИЗ ПАРАБИНА РАСПИСУЈУ ПО ЧЕТВРТН ПУТ KOHKYPC ЗА ПРВУ КЊИГУ Право учсшИа н.мају сви кљижовни ствараоцц са територије општинс Параћин који још tmev оојавплп прву књигу. Y обзир долазе сви књнжевни радови. РукопиСе прекуцане v три примерка. под шифром, (a peuicibc шнфрс прпложнти v затворсиој ковсртц V3 рукоппсе) послатн најкасније до 20. повсмбра, на anpeev: CII3 културе — Параћнн. Бранка Крсмановића 47 са назиако.м ..за књижевни конкурс”. Резултате конкурса саопштпћс сгручни :кпрп саствљец од најсминентнијнх КЈћижсвника ,ia поссбно] књижевној всчсри. Најбоља кн»ига no оцени жирнја бпћа счг.шпана током идуђс године, у сдицији ..Прва књига”. Аутори чијс књиге освоје друго п треће место noonjaiv паграде и дипломс. Издавач задржава право да награђене књнге са конкурса објавл бсз сагласности аутора п бсз лоссбног хонорара. културу п ллформиса^ ..llapahiui” . ЦараДип. Дирсктор а гдавии п олзоворип урсдипк ЖнвкопнЛ Милмвој« (1лић, Нада Јоваловић, (за.менш оредседшиса). Спсжапв 1оаат>ннћ Бо a Јикам loMiih Ypcbyje 1’едакцноцц колегнјум. Новпнара: Спежапа 1ованивнђ 31илши> Жнв ,»еса 1’елакци|е; Макснмз Горког. 4. Поигганскв фал 38 Гелефонв: главкв в одговоркв урсл 5О,ио динпра, «а «ностранство цвоструко Жиро рачув Центра м ку^ту « инфориисшм 340-551 Гнраж B.UVU
!_Ч1П1П1111111111111|||||||П1111111111||1П1111111111Ш111||1||||' i .MEBYOOYPCKI-I PAT” ВЕЛМОРТРАНСА Y ПОПОВЦУ „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ" Успела провера ПРИВРЕДА И НЕПРИВРЕДА Y ПРВПХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ ОВЕ ГОД11НЕ + Страна 2. СЕДНИЦА ЛРЕДСЕДНИШТВА ДПО БОЉЕ, АЛИ HE И ДОВОЉНО БАНКА НАШЕГ ^РЕМЕНА ПРИМИРЈЕ ДО СУДА АИК-ЗА БОЉУ БУДУЋНОСТ На основу првих, алп ес- ...................................... . жн Лист Соодјалистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДИНА ХП апана^ БРОЈ 295. и ПАРАНИН, 13. НОВЕМБАР 1985. ПЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 30 ДИНАРА ПРЕДИЗБОРНА АКТИВНОСТ Y СК ОПШТИНЕ ПАРАНИН НЕДОВОЉНО РИШН ЖЕНА ф Међу предложеним кандндатима за нова руководства нма довољно младих који су завршили неку од политичких школа, што охрабрује у ситуацији када се говори о потреби подмлађивања кадрова и преузимању значајних и одговорних функција од стране људи способних да покрену одговоре за њихова разрешавања. многа значајна питања и дају На седници Општинског комитета СКС Параћип, која јс одржапа 31. октобра, разматрапа је политичко безбсдопосна ситуација у општини Параћин it програм мера за спречавање и слиминисан>е ванредних лрилика. На овој седници је разматран и усвојен мзвсштај о остваривању програма идејно-политичког и марксистичког образовања л оспособл>авап»а комуписта. радних људи, грађана и омладине у општипи Параћип за лериод октобар 1985. — септе.мбар 1985. године и исто такав тгрограм до септе.мбра 1986. годинс. На седпици је било речи и о току изборних активности, о чему јс говорио Миодраг Павловић, секрстар Председпиштва OK СКС. предизббрие активности у организација јс прсдлаган шен пријем нових чланова впше и врСК. Прсднзборна активност у Савсзу комуниста општине Параћин трајала јс од 7. до 25. октобра. Од 165 организација СК, колико их и.ма у општини, у 162 су одржани прсдизборни састанци, са изузстком Мотсла „Унија”, Сињег Вира и Првс градскс ОО СК. Мсђутлм. прсдузимају сс мсрс да и у овим организацијама састанци буду одржанл. Затшсник и друга лотрсбна до кумснта. доставило јс лреко 140 Треба очекивати да ђс У току ове године у нзшој општини бити при.мљсно око сто нових чланова СК. Стањс у всћини основних оргализација СК јс задовољавајуће, истакао јс Момчило Лавловић, али има и оних где јс оно врло тешко. Проблеми који се јављају су пре свега међуљудски одно си у ООУР-у „Обућа”, незаинтсресованост чланова СКС у Штам мској служби у ИВТКТ „Б. Крсмановић”, лоше прмпрсмљеи сас тапак и нсактивност 21. ОО СК у СФС, пезадовољавајуће стање у ОО СК Мссне заједницс у Поповцу. велики број запослених чла нопа Савсза комупмста ална исплата чланарине у Ратарима. — Поссбпо xohy да и паушу ОО СК наглдспм ИЗБОРИ Y CABE3Y СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ УСНШИВАЊЕ ШРНЕ ШИСТИ OOYP ..ОБУБА": Проблем међуљудски одиосн парији, потпупа пасивност ОО стање у „Електродистрибуцији”, где заказал предлзборни састалак и бдложен наводно због нсдоласка на састанак’ једног броја чланова, истиче Мо.мчило Павло вић Одмах јс наксн тога одржан сасганак и испоставило сс да свл чланови СК и нису били обавеш тени о прсдизборном састанку. Треба истаћи да су нске <х> новне организацијс изузстно доб ро лрипрсмилс предизборнс сас танке, са добрим извештајима о раду и добрим образложењима о предложеним кандидатима. Ту спадају Tpeha ОО СК града, основнс организацијс СК Својнова, Трешљевице, Крежбинца, неколи ко основних организација СК из ргзватно и коначних подата ка које је приремила Служ ба друштвеног књиговодства о девето.месечиом посло сању прнвреде и друштве* мих делатности, одмах пада у очн да су остварени повољнијн резултати пословаiba привредс у односу на полугодшпљс стање. а такође и у односу на исти пс рнод прстходне годинс. Ово сс поткрепљује податко.м по ко.ме је забележен раст укупног прихода v привреди милпјарди дннара. II овако статнстпчкц повољно стањс треба узетн са сдреБено.м резервом, јер је у нсијм пе риоду раст инфлације, мада још увек не.ма званичнпх података, био на исто.м, ако ие и на всИе.м нквоу. Уз ог.о и податак, да јс због лошпје економнјс средсгава (није впше у питању псповољан однос у прилтерној ра сподели) раст утрошка срсд става већн од раста прихода за 3.5 одсто. а од дохотка за 18,9 одсто. Тако остварепи доходак у изцису од 8 милијарди динара није био довољан да покрнје cue исплаћене jiipuie дохотке, па јс и даље присупш поја ва губитака. За девет мессцн губици пзносе 242 мили- »зна динара и мањи су за 52 одсто него у пстом пери оду прошле годинс. За разлику од paintjux пе риода када су губици били rehii од средстава за аку.му лацлју овом приликом су у привредн нздвсјена средстпа за акумулацију овом прк лпком су у приврсци нздво јена срсдстпа за ову иамену двострухо већа п изно* се 432 мнлиона дннара (70 одсто вншс пего у претходној годнни v нстом периоду). НајBelie губитке пмају: Фабрика цсмента код које они износе 158,7 мнлнона ди нара, ИВТКТ „Брапко Крсмановмћ” 66.7 милгона лпнара. ГРО ,.Вук Караџић” 6.6 милнопа динара, ОЗО „.Параћин”, — „7. јули” 5,3 мвлиона дипара. Комунална Радна организација ..ПараИин' иа — „Уелуга’ 3,3 милио* динара зранс” један ра . Друштвспе it „Стандардмилнон динадслатиости бе лланнраннм велнч1ша.ма. ------- готову__ -- ----------------- --- када сс зна да су трошковц жквота повећани у погледу висш1с личних дјо ходака и Ошптински колштет СКС је пре пзвесног вре мена расправљао и закључио да личнн дохоци мора ју да прате раст трошкова /киЕпта и буду спшулативI.-H фактор ла већу произпод н»у п продуктпвкнјп рад, чи ме бн сс и многе прнсутие тешкоће у друштвеноЈ над градњн отклош1ле и целоку пна ситуација нзменида - на бол»с. Вредн напо.менути да јс у овом периоду тск 18 органнзаиија удружсног рада, п то оних мањнх, достигао пиво цсплаћснпх личних лр I ■ I = . = I ходака кешто преко 30.0М динара. Код оргатшзацнја у областп друштвешх дслатиостн ситуацпја јс нешто иија, јер су лнчни расли са 71,6 одсто се у просекг 32.736 Зпачајно месзо у повољTfo.XOQR II изно динара. оилансу општине Параћин има и извоз роба и услуга на иностраиом тржишту, Прп71оди остваренп пл овом ос hobv износе три милијарде динара, а највеНи извозник је „ надаљс ИВТКТ „Брвако Крсмановић”, мада јс ,.само” на пивоу прошлоголишњсг. Корак иза њих је Српска фабрика стакла Rioja „прстн” да грсузме прп мат као први нзвозннк. Стола запошљавања је за 1 одсто већа од п.танирзне к изпоси 4 одсто v прнвреди и 3,2 одстј код друштвс них делатноСти. II код овакве стопе ситуација се ско ро уопште не мења. јер и лаљс број незапослсних јс па прошЛзгодишњем ннвоу, што намеће посебно тпггаљг да сс у овој неуралгичној областц нешто гише v’liuxi. Како смо на крају годи кс, треба нреосталн срсдннам рсзултати ЈОШ В1ГШС настојати да се период v свим пскористи ла се приврсћивања побољшају, што ® Избори почињу децембра 1985. а завршавају се феоруара 1986. године Изборне активности у омладинској организацији, за разлику од раиијих година, су у „закашibciby". Ово ,,закашн.ен>е'' је услсднло због усклађивања мзборних активности са штвено-полптичким јама. осталим друорганизациНа основу Плана изборних активности Републичкс конфсрснцијс Савеза социјалистичкс омладинс Србије, избори у основним организацијама обавиће се у децембру месецу овс годинс и јануару идуће, што важи и за координационс конферснцијс. Фсбруара 1986. обавићс се избори у Општинској конференцији Савеза социјалистичке омладине. На територији општинс Параћин изборнс активности обухватиће чланство 165 основних организација, четири координациоае конференцијс (Српска фабрика стакла, Индустрија вунених тканина, трикотажс и конфекцијс „Бранко Крсмановић", Фабрика цемснта „Нови Попозац” и Средњошколски центар „Бранко. Крсмановић"). Коначан „ред вожње” лредизборних л изборних састанака зна ћс се након сасганка Председништва OK ССО, који је планиран за четвртак, 14. новембар. организација, a 90 одсто чланова Политичког актлва доставило јс своје извсштаје Општинском комитету о току предизборних сас танака. Акционе конференцијс у три највећс радне организације су сс укључилс у .пружаље помо ћи секретаријатима основних ор ганизација СК. Атмосфера на састанцима била j€ добра, истиче Мо.мчило Павловић. Приликом предлагања и свидентираља кандидата давана су образложења. У лреко 50 организација за најодговорније фун хције лредлагано је два или више кандидата. Међутлм, свс осно внс организацијс нису евидентлрале кандидатс за фуледије и.Дс. лсгате органа и тела у општинској организацији СК л шире. Међу лредложсним кандидатима нс ма довољно радиика ии жена, a СК у Мириловцу. подвојсност чла нова 7 ОО СК у Извору, плаћањс чланаринс по нахођсњу у еконоМ. И. има досга младих који су пшли неку од политичких завршкоСви извештаји основних иизација СК су у писменој орга форми, изузев извештаја 00 СК Забреге, где је секретар покушао усмено да образлаже досадашњи рад, што му је замерено од чланова те ОО СК. Има организаци ја чији су извештаји кратки и не доречсни, али ипак може да сс осети шта и како се радило у про тсклсм извештајном лериоду. За разллку од извепггаја, у овим организацлјама дискусијс су биле плодоносне. Уз размапран>е извецггаја о ра ду, свака ОО СК је имала задатак да лреисплта своју организованост, што је тамо где јс то било потребно и урађено. У току СФС, четврта ОО СК у ,.Б. Крсмановић” и ОО на кућа „Београд”. Седамнаест основних ивткт СК Роб организација СК, махом ссоски.х, до сада нијс измирило својс обавезе плаћања чланарине. На ссднипи Општинског ко.митста СК јс закључено да се у овлм основнлм организациЈама СК лреиспита мо рално-политичка подсбност њсних чланова. леже губитак од 31 милиона динара и он у целјости прнпада Медицннском ценгру, OOYP-y „Дом здравља”. Просечно нсплаћен лнчни доходак износп 26.765 дппара, са растом од 60,2 одсто. Овдс се »одмах на.меће питаље да л1и је овако низак раст у функцијц остварсних резултата и домаћннског по словања и може ли се са таквим личним дохотком ра чунати на грвепаље проду ктивности уаца и раст индустријске производн>е у бц нмало -одраза и па старт пословања у идућој годпнп. Пред нама су делегатски изборн, па је сада права шанса да сс оннма који нн cv пспунилп постављсне задатке захвалп на досадашн>ем раду, а доведу људп сплсобнп и спремнп u којн су се радннм резултатима доказали да могу да нас га веду из евидентне кризе. Други критеријухш би билн Е*еприхватљнви н страни на шнм опредељењима. Н на крају сумарна оце иа деветомесечпог стања би бнла: Боље. али Још увек недовољн»з пре.ма расположивим могућностима и исказаннм потребама ове сре дине. С. О. НА ДЕОНИЦИ AYTO — ПУТА „БРА1СТВО — ЈЕДИН СТВО” ОД ПУПРИЈЕ ДО ПАРАБИНА ГРАДЊА ТЕЧЕ ПО ПЛАНУ Градитељи ауто — пута „Братство — једпнствк)”, ом ладннске радне бригаде и радне органпзације — изво ћачи радова на завршној де оннцн од Бупријс до Појата У дужинн од 23 кнломет* ра даноноћно раде как;о би ову магистралну саобраћајницу завршили у предвнђеном року и предалп Јс на упогребу до 29. нове.мбра — Дана Републике, како се то већ по традицији годпнама чиЕ’Н. Изузетним напори.ма, уз несебичну помоћ омладп наца из девет бригада из Социјалистичке Републике Србнје н Македоније, кнло- ' метар по 'кило.метар, прнводс крају ко.мпликовапе н те шке радове, иза којпх оста Је изузетнЈо дело, савремена саобраћајнпца, којом ће сс кроз коју годнну дуплом траком повезатп Јесеница н Бевђелија, баш као што је то чињено it учињено из градњом старе деонице ау м. ж. ?llllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllll>lllllllllllllllllllllllli»ll- 111’Illi Последњи километри градитељн на магистралн очева тп обећање дато још па по четку пзђрадље ове дек>нице, сем када cv Y питању не ки прнлазнц н пратећп објектн који, бар како сада то — пута „Братство Једнн ство”. Иако је остало још доста да се уради, треба веровати градитељима да he испухш« изгледа, тешко да могу да буду приведсглл крају. Суде ђи по томе, пзгледа да he још бнти посла на овом делу трасе.
13. Н0ВЕМБАР 1985. • БРОЈ 259 ОДРЖАНА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА BERA УДРУЖЕНОГ РАДА И BERA МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА СКУШПТИНЕ ОПШТИНЕ МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА ПРИВРЕДД НА УЗЛАЗНОЈ ЛИНИЈИ 4« mrvnimf ПП1. ТОКП СТВЛПК. ГиПЛ untSfhft vi ■жхглгиЛ- всћа грсшка у рату јс roryoimt рат, ф Првн показатељи за девет месеци упућују на то да требп очекивати знатно повољније резултате у привреди отпптинс Параћин у наредном периоду кпватп зпатпо повољније резултатс v наредном периодуБило ic речи и о животном стандарду, па ie закључело да се о томе разговара на за]'едни чкој седиици свнх већа Скупштине општине. ДЕЛЕГАТСКА ПИТАЊЛ Два всНа прсд крупнпм задацима КУД СЕ ДЕДЕ ВОДЕНИЦА? Заједшгчка ссдпила лва всћа. удрхокелог рада и мгснпх зајсдннца, одржана је 3. повсмбра. На овој ссдници лазматра пи Cv претходни подаип о пословањг приврсде за девет Meccan овс године, iep комллстна анализа још иш‘е заврЈпеча. Уводпо излагаљс поднсо је Дра ган Милојевић, замепик прслседнпка Скупштине отнитинс. дине. рскао је па почетку спог нзлагања ДРАГАН МНЛО5ЕВИП. Значајнија стопа раста пропзводље v ово.м периоду забележсна је код шупљег стакли са растом од 5, 6, код тканина — Индустрмјска производља као најзначајнији покззатељ пословања. иако 1е код г.сћино организација за девсг месепн ове године већа од прошлого дишњс, услед зпатног подбача ја код једног броја органнзанија и пропзвода v цслини инје достигла нпво из прстх ’цпе го4,2, трикотаже 8,6. код ,24,8, бетонскпх стубоза алучелнчннх ужадп од сто. Најбптнпјп утицај на обуИе 28.7 и 1.3 одPC3V.Tтатс v целпнп лма промзводња це.мента са подбачајсм од 14,8 и новимала од 40 одсго. Прошлогодпшн>п ниво. такође, није сства.рен у производљн коидик торских пропзвода за 11,5 одсто, штампарских за 39 одсто и бслвита за 33 одсто MebyriLM, н поред осцнлаиија нивоа пронзводње у појединим месецима п код иоједипих производа, стојп чињеница да је v току године мз пеоиода v период она расла, a 13то се види пз следећег; v првом кварталу производња је била маља у одпосу ла исти перпзд иретх-одне године за 21 одсто, за шест месеци за девет одсто н за 9 мссеци за 6,7 одство, па се рсално може очекнвагн да се ови ре зултати до краја годпие побољ шају* Делегат ДРАГОСЛАЗ МИЛОЈЕВИН на седпици два ве ba Скупштнне општине пос тавио делегатско питаље, ко сс и v чије име одрекао ста ре воденице, у коју ускоро треба да буде кафана. ДРАГАН РАДИН је питао зашто Е<ема iHchepa и зашто сс у пашем граду не продају производи „Параћинкс”. СТО ЛЕ МИЛЕТИН јс питао, шта јс са мостом на Морави код Пуприје. Одговор на постав љена делегатска питања би be дата на наредиој седннци Скупштинс .општнне. ИЗЕОРИ Y ОРГАНИЗАЦИЈАМА САВЕЗА РЕЗЕРВНПХ ВОЛШХ СТАРЕШИНА Увек антивни е Y току су избори у 46 организација Савсза резервних војних сгарешпна 0 На изборним саставцимл се сумирају резултати дугогодишњег рада и доносе планови за следеВи период Слољиотрговписка размена и извоз привреде наше општине v прошлој годинн и.мао јс г.сома значајне резултаге п висоkv стопу раста. Меоуги.м, у овој годшт, мерено физичким обимом и оствареним девизама, резултати су нешто слаби.п лако v динарским врсдиостпма бележи раст за око 12 одсто. Наиме, за првих девзт месеци лрошле годние извезгно је roue v вредности око 18 милпона долара, а ове године за око 16 •мплиона дола<ра, одпосио за 11 одсто мање, и то на конвгртибвлно подручје мање за 8 одсто, а ла клншпико-за 1о. Од укупног пзвоза нешто лреко 10 .мнлиола долара плл око 65 одсто је извезено на конвертлби.тло подручје. м. ж. На овој седншш ie разматраиа п инфорашшла о јессн.ој сетвн и пзношени око обезбеђиван>а Јппде, трактора и бног материјала, cv проблеми семенске гше другог потрса размазран Резервне старешине у посети Кући цвсба Као што сс из матсријала гиди, највећи извозници cv и даље ИВТКТ и Фабризд стакла. али се II другс opraiiiuauuie no степено укључују v Mcbvnapoдну трговину. На бази оваквих кретања у производњн и изсозу остварени cv знатно понолг нији финансијски резултат, ка ко v привредп, тако и друштве нп.м делатностима, уз всома значајно CMaiteibe губитдка v односу према претходном гериоду, а и према обрачуну за 6 .месеци. Из матернјала се тако be внди да трошкови тослокаља. али и чистог дохотка v при вреди имају sebv стопу pacia од укупног прихода л оствареног дохотка. Исто тако је видљиво да је расподела «лстог дохотка извршена v корпст дела за акумулацију п резерве, гдс је стопа раста знатно виша него код дела за личне дохоткс. a у snipy, нзгубити — мир! ПостоЈп таKObc и једпа народиа клетаа коЈа отприлнке овако гласи: Дао бог Ла пмаш, па да нсмаш. Нама се иагло погоршао животни стаидард. Збод разлпчнтчх \зрока, на првом мссту збод рслагизно ннскс продуктпвпости рада, наш.чи смо се v нс малнм тсшкоћама из којих >.ад. « ШТО »1» 3“ TO C.MO н сачинили Дугорочни -I грам скономске стабилизацпјс. Жслгло да стабплнзуЈсмо оно што је у скономским токовима порсмсЛспо алн да истоврсмсмо учпннмо it круплп квзлнтативан помак у укупном прнб.тпЈпавању стратсшким циљсвпма сочи|алистнчкс са.моуправис взградље. Радуме сс, оствариван»с овако кзупиог друшгвсног пројскта објскпгвно нијс могуће бсз одговарајућпх промсиа у разлпчптпм областчмл жпвота н рада, поје и усвојен извештај о г.рсдлозима в примедбама латим v iaBiioi расправн no оазматраљу „Студије утицаја усвојече тра се а\то-пута кроз ПараИпп на планска решсгва просторчог рзз воја дата v ГУП-v и ППО Г>араћвн’’. Порсд тога доетета је одлука о условима, поступху и мерплнма за остваривање прапа на надзиђаваље ради изград њс станова и претвара’вс заједничких просторија v станове и одлуке о пзмепама и допу нама детаљне урбадшсгичке разраде цеитралног, северног и 1’ужног дела града за надзпђи. вачве и претварап>е заједшпких просторија и станове. М. Живковнћ тока ствари, биЛО .могућс II НуЖНО. Открио Јс, пгго је за аредмзт клјим се овдс бавимо од посебпе важпости, законе друштвсног кретања од нижих ка шшпт развоЈшш облпцнма, које се одвцја уз чсстс осцилациЈе и поврсмсна назадоваи>а, кроз вечнл стг-аралачкн сукоб производшгх сиагп и оДноса, одпосно прогрсса и копзерпзгивизма. Овај сукоб као израз пропшурсчпости, поготово када се змпгтри, има разлпчнтс појавпе об.тнкс, a ргсрсшапа сс у зависности од одиоса сиа га н моћи људи. У крај.-toj иинпји увск у корпст пронзводшсс спз а. чсвши iu;i>aiba НиЈс клства. од про.мсна у паг.шу размпн стнлу рада. иас очигледно стигла пчквквп Зато рсшсњс за слвб рад л обуставу рада као послсдпцу такгог рзда и нс градимо на иском мдеах.ном човску каквог рсапном животу псма. Човск јс всћ по својој прирош СЛОжсн II протпвуречан. Наш ши> п пијс да mciwmo иепромснљиву човскову всћ да позитивло нрироду условс у KojiLua чоиск ствара. Гзг.о развијамо опо што је у човеку полншвпо, а спутавамо негативно. Прсдпост соцнјаднзма Јс управо у то.ле што ствара таквс услозс Јср ослобађа чо пска од фсудалис зависностп ио пкрсклу и буржоаскс по капигалу. Догоди положај човска у друштзу у дпрсктну заонсност од њсговог знаил, Способности и рсзултата рада. Зато сс као спстс.м и развнја у мери у noloj омогућуЈе оиакап размах чотекоз. Crura социЈализма изппрс из масовно пни цнјативс ослобођсних произвођача. Алн та масопност јс само кваптнтст. Одатлс па до квалнтста, којп v стварп и означава може да прсдкост соција.тима, гут довсдс само аио нполази кроз здрапу конкурснцнју и сслекцп|у људског знан>а к радпог залаганл. На такво глсдаии: нас, мпслимо, yn\hvjc иаукп марксистичка, бсз ко|с сс дплско пс можс. Dap не на луту подра зу.мсва поштопаил п целнсходну прпмсну 11СГ.МИП1ИХ захтева модзрне те.хло nonijc н цивнлизппнјскпх досгкглућа у социолошком it дсмократском обчн овању чопска и друштва. Одсггпп-од наукс јс одступаил од ирпродипх гакопа и токова н има. своју цену коЈа сс мора пдатнти. Којим путсм идс обустава ра: ч? СвоЈнм. Као п спе друго у врирозч. И човек кпо дсо те прпроде: п кпда рддом ствара и што Јс створио. кпдд исрадо.м рушп то Можсмо ди оваЈ општп ск.тол стварп да користимо при посмаграшу <»бу<лаво рада? ПоглсдаЈмо, поближс шга сс спс код обуcrane збива. l’a ншци обустазс рад. Траже да им сс rioneha нлата, али 1< да сс Jom noncimo иоомсни у љнховој средпнм. Плата је, мсђутпм, облик облнк шrun испо.т>аван>а испол>ава11>а расподелс, а саа производп>е. Раду обуставн ипсу против самс.управпог систс.ма nch протпв одрсђег.их понашаља у споЈоЈ срсдпнп. Кад до обустапс дођс срсдина се „раздрмд’’ п подоста тога рсши. Тако стажсмо до прслозшог момсита: ако јо нсшго пеипгво, рсппшо то и без обусгапе рада, а ако пнјс, нсмојмо нк под прптиско.и обуставс. To Јс уосталом u питањс односа прсма важсћим hum ri правппм пормама као вредкостимп зајсдницс. Ако би сс број обустапа друштвсгсмел>хжм попоБпвао морали бис.мо проблсм да разматрамо па нивоу појавс. To би нас упуггло и иа суштпнску функциЈу дслесатског систсма да нспрекпдно усклаВујс гуоизводио одиосс са растућкм произгодiuim снага.ма, Тпмс co задовлљикају аутснп1Ч1П1 шггсрсси самоупочзља^а'П обсзбсВуЈс сталнп COnilJXUIC'-IIHI.-l! прогрсс. Y нашсм наш су кој«гм с.мо покрсиулн опу серпју ми смо сс прпнциппјслпо о.трсдилн прсма обустзвн »шза kio морално пеприхватљивоЈ у h.iuiim cavoуправно.м друппиу, јср ,|с са.ма по ссбч акт нсрпда. Розуме сс, з:» цслпшг.у квалнфнкациЈу обустапе pain <>naj моралии приступ, бсз обзира < ГОЈ пачслни зпачај, спмо Је јсдпо <л погизишта псопходних за ucaoii’o pairмспан.с сложсиог проблсма r-6'x-.i.ic. МсВутим иолазиштнма Јс чрип uenvn аажна равпотсжп прапа п дужности укупннх k.imcii човскипих । 1. V« л-ии рацноналнс чопсковс свсстн и г.онаи пit>a. Ов1ш написом заскружнлп с.мо истоврс.мсно ц Једап дсо one ccpi'.le о Y прнроди Јс свс дато; човек/ само остајс да то открива. Нн Маркс нп’е inuWra нзмислпо: он јс открио оио игто Је у првроди всћ даго. СвоЈом i rcioijaniioiahy, која Јс такоВо дар грп родс, ади н своЈп.м упорпим радсм иа којн га Је силнла иитшсктугЈша . знатижсља, открно Јс у природи многс корисис стварн, али тск оидч када ако смо улоиЈСпам трудом лопрчилн да сс бар „распрс.мн н.чат” i»i i-r.i>v пију анализу пашс продукт-i.’.tio.rii рада, чијс noBChaifce Је, псруЈсмо •• па.бољи лск против обустапс раза. Пошто јс ова рубрнка трпбииа. у iboj 113110CILM0 своја личид гл1шл.с|«.а. To су иаша нитслектуалиа трагаиш за иајбољпм рсшсњн.ма до ззЈсдн-јчгјг i nља, комс кпо марксисти и салиупранљачи тсжнмо. i Слободан Aiibc.TKOBiih „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ УСПЕЛА ПРОВЕРА Резервнс војне старсшинс већ дуги низ година континуирано су у извршавању својих обавеза и дужности веома актлвни. Задаткс на сталном оспособљаважу и усавршаван»у спроводс према утврђсном плану и увек су спремни да прсузму старсшлнске оба всзс када сс то од п>их тражи или када сс провсравају стечена знања. Свесни да прсдстављају значајан део старешинског кадра на кога сс увск рачуна, својс задаткс у највећс.м делу испуњавају на задовољавајући начии. Једно.м речју, стално су у војно-политичком курсу, стално у мобилно.м стању и у сваком поглсду спрсмне да се ухватс у коштац са нспријатељс.м сваке врстс кој-д би насрнуола напГмир и слобо ду и угрозии нашу несврстану социјалистичку Југославију, У двогодишаем раду кога сада у изборима оцен»ују, истичс сс да су из.међу осталог у провери способности прско многобрлјних предаваи>а из програма Савезне и Републичке ноиференције резервнмх војних старешива показали пуну активност. Организзција доста палпве посвећ^је и практнчпо — стручној обуци свпјих чланова. Пор«д стручиих те- .ма нз области сталног чсавршавања чланови се упознлју и сл многобројним питан>има из сировођсња сконо.мске стабилизације и других значајних питања која су од интерсса за радне људе и грађанс у овој срсдини. Посебно сс лстиче да су старсшинс присуствовале и великој ма нифестацији и смотри јединства, знања, обуке и употрсбе савремене тсхнике на паради 9. ма ја у Београду. Значајно је да се Укутпш губицп cv смаљени сзаке године провсравају стечена за преко 50 одсто v односу на Лични дохоцп запослених v привреди, иако расту ло стоии од 60 одсто, још увек cv веома ннскп и спадају међу најпиже v нашој републлци, али cv сва како рсзултат кретатва кивоа производље, те ово питањс ipeба v првом реду решаватп повећањем производље, одпосно извршавањем усвојенпх плансклх задатакаY завршној акцији „Нешта нас не сме изнеиаднти учествовали припадници територијалних и јединица цивилне заштите месне заједнице Поповац и Фабрике цемента та Активности које се проводе током године у акцнји ,.Нншнас не с.ме изненадитп'* круиисане су завршно.м вежбом. претпрошле суботе у Поповцу. Учесници завршне всжбе билп су мештани месне заједницс Поповац и радници Фгхрнке цс- .мента. знлња која су из годинс у годину црстходни период н из.чосе око све бол»а. Тежња руководства ове 24 лиитијарде старих динара, организацијс јс да се свс влшс прсма 32 колпко ie било за ie сстга- ради на практичним питањима, Губптке а што јс у досадашшем раду показало исправност овакве оријен- рило девет основнпх организатацијс постизан>см добрих резул- пнја удруженог рада, прс.ма 20 тата. колико је било по шестомесеУ активност резсрвних војних чНом обрачуну. Губици cv \тла старспшна свакако спадају и по- ОстварешГ код оппх оша сетс знаменитим местима веза- . . . нлм за догађаје у народноосло- низашиа код коцгх ',е дошло бодилачкој борби л рсволуцији. до подбачаја V производпдг реТпме сс it чувају свстлс традици- као је .измеђг осталог, v сеом д у контактима са старешинаиз других места ван наше рсизлагаљг Драган Милојевић. публике чува сс л ство и јединство потврђује брат Иако јсдан број делегзта и наших народз. даље изражава незадовољство Избори који су у току трсба 3$ог резултата које постиже г.а сс завршс до краја овог мессп.:, л Олштинска конфсренција сс нрипоема за 20. јануар следсћс годинс. раћписка прпвреда, тпеЗа рећи. што ]‘е уосталом и дало тон са. Јсдитшс територијалне одбранс н цивилне заштите. на први сигнал, да сс „нсшто спрема”, окупиле су сс у рекордпом врсмепу. „Слутље” да lie агрссор напастп су сс обистиниле. У cyooTv. 2. новембра Фабрика цемснта' њенц виталии дслови су бо.мбардовапи. Након првог таласа, одмах су v дсјство сгу пилс скипе цпвплнс заштитс, прва помоћ, екнпе за рашчжн ћавањс рушевина и спасавашс иострадалих, затим добровољни ватрогасие јсдишшс. Поприштс „напада" био је одличан полигон за провсру дејства помспутпх екипа. а највишс пажље окупљепих посматрача, привукли су припадницп ватрогасних јединица, - који су де.монстрирали всштину . и спретност v спашаваљу људских жпвота пз запал>сних зграда и производзих објеката. Накои завршетка вежбе оцењено јс да је завршница акиије „Нншта иас пс с.ме изненадитп” v потпупостн успела и да су лрипадиици јединина тсриторијалне одбранс н цпвилне заштнте лсмонстриралм завпдно знање н спретиост V ван редлим услови.ма. М. ИлнН мој овој седнпци, да очп нису Прппадницм г.атрогасимх једшлша показалн с\- висок степеп С. О. занемарујући и да треба оче- обучености, пожртвованостг. и спремностп на најтежим задацима
ИЗ ГРУПАЦИЈЕ ТЕКСТИЛАЦА ниWSф5дфр
O 3 > s o pl a o g o 6 «4 •/ UT304 8 ■«.=. f
ОСНОВНА БАНКА „ЈУГОБАНКА” ИЗ ПАРАНИНА „МЕБУОУРСКИ РАТ” „ВЕЛМОРТРАНСА” Y ПОПОВЦУ ЗАВРШЕН? ПОВОЉН И УСЛОВИ ШТЕДЊЕ трн McceuaCvC^nn^!^lapCKI1 иггеД“и улози грађана орочени на спкл послсДн>е врс.мс постали су врло атрактнвни. Визапи|у линппа прилич,?0Ј Л,СР’1 а-.vчпр.1 иптспзпвну дспрссијаса иешма t\P ШТ1‘т<?ћи га тако од великог губљења корака сепа пл ur.in ,шФлациЈ°м- Кратак временски гсрпод од три мс- „п-»п^М-ИСТСКу целок¥пиа главнмца са камато.м се можс жптлтч« Wrje DHuic да сс вшпак средстава гсмери у овај впд штсдНдС. За овај вид штедње постоји све всћс ннтересовање rpabana, па с.мо тнм поводом разговаралн са Ивано.ч Манојловиће.м, руководиоцсм одсљења за пословс са становништвом Осиовне банкс .Југобанкс” Параћнну: — Свако грађанско-правно лнцс може орочнти дииарски штедни улог на трн месеца, a најмањс v пзносу од 20.000 дпнара, по важећој каматној стоПИ ОД 61 ОДСТО ГОДНШ1ВС. Код пријсма. по.менутих штедннх улога Банка закључује уговор са полагачем на фиксни рок од три мессца. По истеку уговорсног рока Баш:а врши обрачун каматс по дискоитној ка.матној стопи и износ кахтатс lie се прпписати износу уплате. Улагач по мстеку рока можс да подигнс цео нови нзнос, значи главтпшу и камату, а можс подпћи само износ обрачупате каматс. зна411 главнкца јс н даље орочена, рекао нам је Иван Манојловић. А шта сс догађа уколико улагач не подпгнс улог, Манојловнћ нам је одговорио: — Уколнко штедиша нс подигне улог по нстеку рока извршићс сс аутоматска обнова рока за уплату којој јс прпппсана камата. По јсдпој штедној књижнци можс битн вншс уплата, с тим да уплата нс .може битн .xiaita од проппсанс. одиосно 20.000 дпнара. Мсђутим, ако па штедно.ј кљижнпп постоје внше уплата, рок доспсНа сс рачупа од дана улагања свакс, уплате. Обрачун каматс. рок доспећа н лнквндацију пратн Банка no свакој уплати a no павсдсппм штсдним улозима псма годиЈПЊих прпписа каматс. Дпсконтпа каматна стопа јс за нсколпко процепата иижа од годнппће каматпс стопс. олпоспо мања је за део камате па камату. Трепутпо важећа лисконтна каматпа стопа пзиосн 50, 57 одсто. рскао пам јс Ивап Мат«)јлоБић, ргководплац отсљсња за послове са становпнш* твом у ,Jyro6iHUii”. ПРИМИРЈЕ .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . ДО СУДА • Политика руковођења v Аутотранспортној организацији „Велика Морава — транспорт” очигледно довела до замршених, пољуљаних, а сада и покиданих међуљудских односа, тврде у два параћинска OOYP-a „Велмортранса” > „Служе се нашим камионима у Нуприји, а мн плаћамо дажоину”, огорчени су шофери из „Теретног саобраћаја” < Једине жртве у „шофсрском рату” били су камиони • Милиција дежурала на паркингу јер су друштвено-политичке организацијс OOYP-a „Теретни саоораћај из Поповца и „Црнице из Параћнна најавили могуће ексцесе Најновија јабука раздора мс1зу OOYP-има „Велмортранса” лсжл у, по свој прилицн златпо.м мајдану слатких „кило.метар-тона”, a то значи н доброј заради — превозу це.мента из поповачкс фабрпке. Одлуком руководства, а и Радннчког савета Цементаре, којој је јсдлно важно да цемснт што пре отпутујс до купца, у лнсту прсвозника уписана је и ска „Морава”. „Отпадпнци, уцењенн всдепп бнвши возачи ООУР-а. возс name i М. Д. ћупријнлн запашсг камноне, го.милају нам трошковс, а приход ол превоза стнжс на рачуп ООУР-а „Ремонт” јер нсма ју свој, a то значи да као фирма ■ јс постојс. Наравно уз накло ност и савсте цз врха радне оргзнизацнје, подвлаче огорченн возачн којп су остали всрни ....................................................................................... . ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОРГАНИЗОВАНЕ КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ Y ОПШТИНН ПАРАНИН „Коиуналци“ о8@лежили јубилеј ф На прпгодној свечаности говорио Влада Мијатовић, ф Радницима додел>ене кидног рада днректор РО „Параћин' захвалнице и пригодни поклони за 20 и 10 година непреООУР-у „Тсрстни саобраНзј” нз Поповпа. Радп појашњења. трсба рећи да јс „Морава” OYP у формпрању који је са директором Стсвано.м Петковиће.м, када му је изгласано пеповерсње, отишао у Буприју, on са „арђентом" теретпог caoopahaia. a onn ca камиопима nonoBanког OOYP-a. Одмах послс сазнаља да јс „Морава” ускочила, представннцп друштвено-политичких ор ганизаиија „Тсретног caoopahaja", потпомогпути друговкма. такоке „Велмортрансовог", ООУР-а „Црнипа" из Ilapahnна зассдају и на вишс адреса v Параћппу и Поповцу ynyhvју зајсдничке закључке којима тражс заштиту својпх права п нмовипе. На крају ових мо.тбп са мирисом ултнматума кажс се: „Имајућл v виду озбиљност ciiTvamije упозоравамо свс одговорнс V ошлтипп ПараЈмш н Фабриим цс.мепта, Да се укључе у разрсшавање овог пробле.ма како нс блсмо каснлје расправљалп п последпца.ма". Међутим, „последпцс", заиста ле најтеже, зблле су се. На паркингу код Цсментарс где је н ссдлште „Тсрстпог саобраћаја" возачи су организовалн дежурство. Даноноћмо, са.моинлцлјативно .мобилпсалл, свлм срсдствлма oHCMoryhyjy да сс V камлолс својих бившлх другова лз „Мораве” утоварп нсмспт. Испуштају. сс tv.mc, скпкажу. „Ми плаћамо обавезе по кредитн.ма за 27 нових камиона који су одвежени у Буприју. плаћа.мо девизнс разлнкс. путарпну, па и гориво за тс камионс’ Нас туже за неиз.мирене обавсзе а они убирају прнходс. Те обавсзс су д<> сада достпгле иифру ол сто мнлиона дпнара". нстнчу огорчени возачп, .мсханнчари, очпглсдно заинтсрссовали да сс деобни бпланс срсдстава и обавсза уради што пре. Јср тврде: ми немамо права да утовар иемента кад својим средствима и „нико.ме бранимо то ради на свој трошак. Овако нспада да морамо да сс борп.мо за своје”. Возачима .Тсрстпог саобраћаја” прпкључпле cv се и колегс из ООУР-а ..Црнииа" из Параћина који се оаве путннчки.м саобраћајем, а између осталог. превози н бројне раднике Цементаре. И они л>ути иа поступак Фабрике ис.мента v ко.ме су љнхове колсгс заобиђепе, најављују: „Опасност од нерсдовног прсвоза радпика Цементарс" To правдају жнвотиом заинтерссованошћу за исход спора, јср су се па иедавном референдуму изјаснили за удруживање са поповачки.м теретним саобраћајем. Зајсдно су закл>учнлн v ннформаипји достављеиој општнчском ртководству Параћина да: ,,Нс гарантујт мирно пос.матра1бс утовара возпла нз Бупрнје поповачким цсмсито.м, док им обавезс за љих и даље теку, a и.мс повлачи по судовнма.” ским отттерсћсњима о којима Hiijc бмло НМ речце н општом запстљанцнјо.м у самоуправним односнма измсђу Раднс органи« зације н формалнкх и неформалних OOYP-a поднео је оставку досадатњи днректор ЗДРАВ КО ФИЛИПОВИБ. Међутим, то по свој прилици нећс нмати великог утицаја, јер ће се смена на врху обавити безболно И без паузс. ЕКОНОМИКА ПРЕ ПОЛИТИКЕ — Наше je да рсшимо од r-оз пемента, категоричан је Миодраг Стсфановнћ. дирек тор Фабрике цсмента. Мсђу тим, чи.м превозници нмају бољу туру одмах иду на страну. И данас с.мо звали све прсвознике јср нам јс отпре.ма уско грло, али ннко не може да вози. Води- .in смп рачуна о политици. међутим. догорело нам је до ноката. Принуђени смо да ангажујсмо било кога. Баш тс обавезе које cv се надвиле над „Теретним саобраћајем" н којс су нз.међу осталог Поводом 20 годпна постојања организација ко.мупалних делатности у општпни Параћин, у петак, 8 новсмбра, одржана јс сбсчана ссдница органа управљања Раднс организацијс „Параћин", на којој су поре.т прсдставника друштвено-политичких организаni'ja name општпне билл полсут ни и радпици one раднс организацпјс. О развоју комуналних делатнпсти ОП1ПТИНС Параћин говорио је Влада Мијатовић, директор РО „Параћин". — Псрлод од 20 година организовања ко.муналних делатности у пблику самоуправнс раднс организацијс представља онај период у комс cv сс догађалс веома бурнс промснс не само у оквиру раднс организације за комуналие пословс, Roh и у граду Паоаћину у ислини всзано за ко.муналнс објектс. Пре 20 година Скупштина општлне је закЈБучила да град Параћин нијс вшпс у стању да рсшава комуналнс проблемс путсм разннх дирекција, олбора л буџста. већ мора иматп радну организацију организовану на доходовнлм основама и сталним изворима финансирања. Тада јс и донета одлука о форм!!ран>у Комуналног предузећа „Стандард". У .момснту формирања овог предузећа Параћин јс сасвим другачијс изглсдао. Године 1961. јс завршсн главни довод воде од Извора до Параћина, a 1965. годинс и рсзервоари на Карађорђевом брду. Кишле канпллзац».ЈС нијс бч.т«. a фекалне је било у пезнатној лужини, која је изграђсна после para. Није била устаљсна навика да се кућно смеђе одлаже па одрсђено место. Свс ово говори да је Скупштима општипе врло правилно проценлла, да јс време да се формирањс.м комуналнс организадијс и другмм мерама убрза процсс урбаиизацијс града и што хитнијс стварају услови за развој и изградау комуналних објеката. Увођсњем првог самодоприноса 1971. годичг ствоп-ла ie матсријална основа за изградљу града. Од 1965. годипс када се, Hiro се комуналних објеката nine, крспуло готово са почстка, двадесетогодишп>и период јс про текао у всо.ма живој активносги. У ово.м мо.мепту град Параћип има 65 километара улила, од чсга јс асфалтирано 43 кллометра Прнзнања радницима за дугогодишњи рад даЈу вптални деловп, nnerpabyје пут. До са.та су задржалп пет камноиа. Најпре их овако лмобнлишу. а затим но хптном поступку поново опремају за вожњу, п шаљу нз пут са својим возачима. „Узмнмо иаше”, или 66 одсто. Изгра1)ено је фекалне канализацијс преко 21 киломстар или 32 одсто и кишне канализације прско 23 километра или 36 одсто од укулне дужинс улица. Ове податке помињсм због тога што они доста имају додира баш са комуналним предузсћс.м. Наимс, новоформирано Комупално предузеће „Стандард" регистровано јс било за изградњу улица и јавни друмски саобраћај, порсд осталих делатности. Крајс.м 1965. године имало јс кз радника и оствапила укупан приход од 204.527.000 старих динара. Предузеће је располагало пословпим фондом у износу од 111.675.649 старих динара. За разумевањс релација довол>но јс нагласити да су сс послови прсвоза угља и одржаваља јавпс хигијенс обављали искл>учиво запрсжним возилпма. Но, за оно врс.мс и онс условс и то је био неки почстак, пун потрсбс за напредовањем. Трсба одати искрено признањс сви.ма онима који су тада тако скромио почели и издржали до данашљсг дана, а међу на.ма и.ма вслики Орој таквих. Радна организација „Парапин" v свом саставу има три ООУР-а и једну радну заједницу. Њихови досадашњи рсзултати у раду крупвсапи су 13 октобарском награ дом, која им је додсљена поводом Дана аслобођсња. На овој свсчаности додељене су захвалнице следећим радницима.- Драгољубу Аранђсловићу, Благоју Арсовском, Душану Богдановићу, Милену Богдановићу, Радсту Глишићу, Александру Дсјановићу, Драгомиру Динићу, Витомиру Живановићу, Драгану Жу нићу, Бластимиру Илићу, Славибору Јаћимовићу, Љубиши Јовановићу, Александру Максимовићу, Божидору Марковићу, Радославу Марковићу, Владсти Мијатовићу, Браниславу Милстићу, Бранку Милошевићу, Милану Мптровићу, Драгиши Михајловићу, Браниславу Мојсиловлћу, Бра нку Муратовићу, Миролсаву Николићу, Миловану Симићу, Александру Стерлс п Живкн Стоја iiOBiili. За двадссет година нспрекидног рада награђсни су: Славко Васић, Бранислав Милетић, Томислав Бранчић, Богисав Митровић, Мирослав Богдановиђ, Милста Радснковић, Бранко Муратовић, Добросав Миљковић, Миливоје Милошевић, Бабош Шаров, Радомир Богдановић, Милепија Танић, Лспосава Чукић и '£>овалин Нокај. За десет година нспрекидног рада награђени су: Стојан Рајчић, Војислав Петковић, Боривоје Милановић, Нсвенка Стојпдиновић, Славољуб Тодоровић, Милс Ташковић и Животије ЖивкоBiih. < М. Ж. СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР „7. ЈУЛ” ФОРМИРА СЕ ЦЕНТАР На послсдшоЈ седпнцп Скупштине самоуправне пнтсресне зајсднпце за физпчку културу, 7. новсмбра, до пета је одлука о формиран>у радие организацпјс од посебног друштвеног интсреса. Спшргско рекрсативви центар „7. јул". Будућа радна организација у својој делатности би објединп Ла рад Спортске халс, плп вачких базспа, спортско ре креационог цснтра у паркшуми „7. јул” ca repei•ч.ма и три објекта, а такође бп располагала и са кошаркаш кнм тереном на стаднону Јединства. Обједињаванл! и осмншља вање будућсг рада пентра je по речпма дслагата Скуп штпнс гаранцнја бољег газ довања и искорншИавања постојеИих објеката и уиапређивањс спортске ц рекреативне делатности. М II. Наравпо, послс прнјема ннформацнје са оваквим садржајсм, пајпре cv реаговали раднпцн СУП-а Параћин. На паркнралишту н око утовара цемепта дежурају милииионари да спрече пајгоре. До сада, сксцсса пије било, али се, судећи no реакцијама милнционара оceha наелектрисаност атмосферс у којој сваког тренутка можс да севнс варннца. матерале новог дирсктора да се пов^с изненадиле cv својом појавом и радннке који су одавно у овом OOYP-y, о чему председник радннчког савета Тома Вуковски каже: — Испашће да „Теретни саобраћај” опет не ваља. А за ове обавезе нпко није знао. Нн радшпди, Hii Раднпчки савет. Шта „БИЛАТЕРАЛНА” ОТКАЗИВАЊА Одмах послс састанка којк је одржан 7. новембра у Цементари, Фабрика иемента је отказала лотребу за превозом цемента ћупрнјској „Моравн”, а како смо сазналц од директора „Велмортранса’’ Борђа Коларсвнћа v исто вре.ме и „Велмортра!*?’ јс отказао Цементарн усдуге због „нерегуларних услова рада”. ПЗВРШНИ САВЕТ О ЗДРАВСТВУ НА ПОСЕБНОЈ СЕДНИЦИ Када је на седницн Извр шног савета одржаној поче тком новсмбра размаграп претходнн показатсљ b пос ловашу привреде ц друшгве шгх делатности бнло је речк н о положају здравства V пашој општшш. Том прцликом је заклљчено да се стање здравства разматра иа посебн'ој заједничкој се дници Извршног савета н Пзвршног одбора СИЗ-а здравствепе зашпгге. М. Ж. СМЕТЊЕ Y ДОГОВОРУ БУПРИЈЕ И ПАРАНИНА Када се осетнла кулмннација у сукобу, у.мешала сс и полнтпка Параћина. За Поповац су отпутовали за.менпк прсдседника Скупштине општине Драган Мнлојсвић, председннк Извршпог савета Скупштине н општнпс Божидар Мадић и председшгк ОВС Раде Милановић. Преузелн су v задатак да nponaby мирнс путевс. рсшсња очигледпог Оуннла у „Велмортрансу”. — Опшпгна Параћин се до сада уоппгге није мешала у унутрашње ствари „Велмортран са" нзнео је на састанку БОЖИДАР МАДИН. Алн, пошто су се два OOYP-a изјасннла о спајћњу ми морамо да се заннтересујемо. С тога је оипгпша ослободпла ове органпзацнје пореза, пружила стручну помоћ у кадровнма, а преко банака помагола утицај за набавку возила, објаснно је председник 1'?Јвршног савета овај први корак општнне у мору проблема „Велмортранса”. Да невоља будс већа, изненађен финанснјрећл на то кад нам позивп за суђење са рочиштсм који већ сутрадан стижу уз „честитку": „Нек вам је са срећом”. Y пог пису OOYP „Морава”. To је тортура. Ми смо издржали. Јавно и самоуправно смо се нздвојилн. Радна група из Параћина задужсна је да сагледа ситуацнју у три правца: Оставкг директора, односе са Пупријо.м и превоз цемента. Предлог за новог директора нзнео је Божа Мадић и v начелу 1е прп.хваћено да се ооаве разговорн са Слободаном Петковићем, бившим помоћннком Борђа Коларевића. О одпосима са радном органлвацнјо.м, односно Нупријом. речено је да су запали у Норсокак н да у овом мо.мснту немају нзгледа јер. днректор „Велморгранса1* Борђе Коларевић има искључиво и врло пристрасно размишљање о деоби, те према томе пред радницима „Тсретног caoopahaja" је дуготрајни судски спор. Што се превоза цемента тпче у ко.ме јс телексом позвана „Морава” нз Еупрнје, о ње.му Божидар Мадић каже: „Убеђенн с.мо да је овај проблем настао брзоплетом интервенцијом из Фабрнке цемепта”. тс је препоручено. да би се избегли тежи ексцеси. да се позив „Моравп” стави ван снаге, што је руководство Фабрикс прихватнло. Овим је такорећн дошло до ,дтр1ширја° и по свој прилици ни за .милнцију у Поповцу н&- ће бнти посла, бар не у случају „Велмортранса”, али познавајући плановс „Велмсртран са”. СУП he п.матп пуке руке посла. М. Миленковић
13. НОВЕМБАР 1985. • БРОЈ 295 30 ГОДИНА ОДРЕДА ИЗВИБАЧА И ПЛАНИНКИ „БРАНКО КРСМАНОВИБ” Три деценије рада и радостн ф Y суботу, 9. новембра свечаном седннцом у Позоришту обележена је 30-та година рада Одреда извиђача „Бранко Крсмановић” из Параћина. УСПЕШНО ОРГАНИЗОВАНА ТРАДИЦИОНАЛНА АКЦИЈА ИЗВИЋАЧА „13. ОКТОБАР” извиђачка ЈУГОСЛАВИЈА НА ГРЗИ У оквиру обележавања овогодишп»их јубилеја: 40-годишњице победе над фашизмом и ослобађања земље, 70-годиппБице рођењд пародног хероја Брапка Крсмаповића, 35-годиппвице рада Савеза извиђача Југославије и 30-годишп>ице рада и постојања извнђачке организацијс у Параћину, Одрсд лзвиђача и лланипки „Брапко Крсмаповић” у времепу од 24. до 27. октобра 1985. годипе на тереппма Грзе код Параћппа успешно је по десети пут оргаппзовао традиционалну акцију извиђача „13. октобар". На овој јубиларној акцији учествовале су патроле извиђача и планинки из: Карловца, Суботиие, Ковина, Баваништа, Охрида, Рудника, Чачка, Светозарева, Дес потовца, Ћуприје, Смедерева, Сме леревске Паланке, укуттно 23 еки пе и 160 извиђача. На овом тродневном дружењу, извиђачи су показали своје способности за извршавањс извиђач ких задатака и задатака из ОНО и ДСЗ. Све скипе су се такмичплс у оријснтацији на непознатом тс рену, преласку кроз „минско по ље” и изради скпце слободног пролаза, топографији, квиз знаи>у. прсношењу порука помоПу заставица ..ссмафор’’ и батеријском лампсм „морзс”, пружање ПЕТ/Х СМОТРА СТВЛРАЛАШТВА СЛЕПИХ fe тама мје преиреиа П Поводом четрдесетогодишњнцс ослобођења наше зе.мље од фашизма, Републичка конференција слепих Србије и Mebvогштннска организација слепнх са ссдиштем у Светозареву организбвали су пету с.мотру стваралаштва слсик.х, која је одржана у суботу 2. новембра у Културном центру „Светозар Марковић’’ у Светозареву. V присуству великзг бро}а чланова удружења слспмх и гра baiia преподне је отворена лз- ■10жба PV4HHX радова ц пома1ала» која је осгавпла снажан ' гисак на прнсутнс својо.м лсиотом и високнм умегничким дометомУ вечерњим сатима у малој сали култгрног центра одржано ie књижсвно всчс слепих писаиа, а затим и музичка реви;а. V КЊИЖеВНОМ ПОСОЛУ vqtcTEOвалп су писци: Петар Кухтичек пз Параћнна. Вукоман Гатовпћ, АснмнЈа Лјдиновпћ. Владета Мнлапиновић, Непељка Ложајнћ, Наталија Мијић и кн>пже нник Војислав Мшшћ. Y музичком дели програма паступпо ie пароднц сркестап слегптх лл’зччара KYH.-a ..(.‘веткслав Анђелић” и солиети Халпд Бајрић, ЈБнл>ана BvKoenh. Рапко Бурпћ. Недељка Ложајић, Алек сдкдар Радосављевић. Мирослав Борђевић н Милеса Михајловнћ. — Пре 39 годнна, тачније 14. јула 1946. годаше одржана ;е оснивачка скулштина Сзгеза слепнх Србн.је и Југославије. Тако cv п V нсто.м дану осиогапе две организације. Првл корзци Савеза слепих бпли cv МУ' котрпни. Данас савез броји 10 000 чланова п нма pa3i panary мрежу у 23 града Србмје. Традиилопална зашшан.а сле пнх: чсткарство. корпарство. сголарство vcrvninia cv место средље п високо образовним слепим кадровима запосдевим као телефонлстн. фнзн^терапеути, правници. просветнм радниш<, хцанчари и тагсо дач-е. Брига о слеппма v свако-л смн cnv наш ie сталнп задатак. рекао нам ie Божнлар 1 сјковић гтредседник Републпч<е кепцч ренипје Савеза слепдх Срб«нс М. Л. практичнс прве помоћи, стрељаштву, преношењу порука партизан ског курира", везивање чворова спортском вишебоју. Најбоље резултате на овој ак цији остварила је патрола „Мали зелени” из Суботице која је осво јила прво место у укупном пласману, друго место освојила је пат рола „Фантоми” из Крушара (код Ћуприје), а трсће месго патрола Охрида. Најбољим патролама су уручени пехарп и дипломс. Организовањс овс јубиларне акције помоглм су: СИЗ за дсчи ју заштиту и Цснтар „Бамби”, Терпторијална одбрана. Цивилна заштита, OK ССО, ЈНА, Српска фабрика стакла и многи поједин ци. Д. Ј. ШИЕРИ УРШНПјУЧЕВИ V петак, 8. новембра урученн cv кључсви пснзнонерима. стаиовницнма нове пензионерске зграде са 90 станова. На нашој фотографији је мотив снлмљен приликом уручнвања кључева. СЕМИНАР ЗА РЕДИТЕЉЕ ЛУТКАРСКОГ ПОЗОР^ШТА Савсз аматера Србије у заједиицп са СИЗ-ом за културу и Центром за културу и иифор.мисан>е „Параћин" организовали су семинар за редитсље луткарског позоришта. Семинар је пре саскодпо памвЈМн ваставпицима разрсдве наставе и васпнтачима предшколских устааова, однос Ове године Одред изанђача и плашгнкп „Браико Крсмановић” из Параћина славио ie значајан јубилеј, 30 година успешног ра да, плодног и садржајног али напорног, пуног одрицанл, са мопрегора и надања. Како ie to v том рефегату истакао Душан Јовичић, пут од три деценијс довољно је дуг да се да оцена њеног рада, али јубилеј ie време да сего вори о лепом v току тог периода. To дугујемо свима онима којнсуу овпх 30 годила уткали своју љубав, напоре л стрепње. Икииијатнва за <дгваран»е Од реда извиђача покренуга ie 1955. године од једнс групе активиста, скојеваца, паргијских ri просветннх радника. V сали Основне школе „Радоје Домановић” 11. новембра исте године одржана је оснивачка ckv пшттша са које ie Одред ,Д5ран ко Крсмановић” кречуо на cuoi пут, до сада дуг 30 година- За старешмну одреда пзабран је Момнр Јездић, тапалпвп днректор Основне школе ,.Радојс Домановић", за начелнпка Петар Борђевић .потпоручник, Миља Томић је изабрана за на челницу, а Милан Томпћ зи ско нома, а наставншЈИ нижих разреда билп cv задужегли за рад са пчелицама л полетаршкма. Y Одред се одмзх vrmсапо 250 плантшкм. нзвпозча, пчелица и полетараца. И та ко оисте.матски. са пуно љубавп V3 пзузетно ангажоватве свпх чланова. од тада расте и развија се извиђачка орга1П<заци1'а v Параћииг. На на, итим глакама. пропланцпма. плашшама п рекама јавља се новн дух. нова животла папост п слан младнх v сивомаслипастим униформама п оазнобој. ним мара.мама. V трпдесет година рада нзв7< ђачп Параћпна забележтиги cv миогобројне успехе. Многи од њих cv обележениг признзјбп- '.ма, дишгомама и медаљама, a један од најзначајннјн, извиђч чкн дух 11 заједнншгво Koie ie за све то ®реме уткамо v nviuv члановима Одреда аајбоп.а ie тековина њиховог рада. М. Милонковић по свима онима који раде са де цом. Семипар јс почео са радом 24. октобра у Вртићу „Колибри" и трајаћс до краја повембра. Полазпиди семипара he на крају добити дипломе о завршевом семииару за редитеље луткарског позориппа. М. Ж. СИЗ ЗАПОШЉАВАЊА МЕРАТШМ ПЛДН ЗДНЉШЊА llllliA СА стми №М0К1 Српска фабрнка стакла, диплодшрани скономиста, 2, днпломирани геолог, 1; I-IBTKT „Бранко Крсмановић дипломиранн економиста, 1. дипломирани социолог, 1; ФЦ „Новн Иоповац”, диплорани екоЕомиста, 1. днпломп раии социолог, 1; РО ,Шу.ма дија” дипло.мирани ексномпста, 1, РО „Параћнн", дип ломирана правник. 1; РО ,.Стандардтранс”, дипломнра ни правипк, 1, „Електро дис трибуција” диплолшранп еко помнста 1; ФТМ „Пролетер", диклолшранп скониста. 1; ЕО „7. јули", дипломирани скономнста, 1; РО „1. мај дипломлрани економнста, 1; (може п са вншом), Фабрн ка адитива, дилломмранп скоЕомиста, 1; Земљораднпчка задруга „Поточанка” ди п.чолшрани екополшста, 1 (м же ц са вишом); „Заиатпро дукт”, диплодшрани екодоашста. 1. дппломнранц пиав иик. 1: (лн са впшом); Ко- ■мптет за прнврсду. дипл.мнрани економнста 1; Секрстарјат за ш.спекцнјскц надзор, дипломиЈрани економнста 1; „Грза-турист", днп.чомирани економнста. 1; Vroворна организапја ДКТ „САН”, дипломлрани економиста, 1; СИЗ културс, про фссор књижевности, 1; Сек ретарнјат за скупштинске по словс, професор књнжешх)- сти, 1. Збирно по занимањима: дипло.мнрапих скономпста 19, дипло.мирана правника 4, дипломирана социолога 2, професора срлскохрватског језика 2, дипломиранп гсолог 1. Предложенк План ггроистиче из Плаг.л запошљаван»а за 1985. годпну и сагледавања потреба код лојсдијшх рдннх организација, a карочЈЗто. обзиром, да неке крема броју и структурп за послених немају одговарају ћи профил високостручнпх кадрова. Y обзир је узето, прс свега, стан»е иа евндс»* пијн незапослених лкиа са високом стручном спре.мом а нарочнто проблем недапос лепости дппло.мираштх еконмпста. Евидснтаћ је проблем дугог чскаља па запослеље ли «а са вншом стручном спрс мом, а посебно економиста, правника и наставшпса разрсднс наставе. па би н v том смислу требало предузет ш.«екс мере. На ссојим седппцама, Комитет СКС општине у јануapv v Скупштпна општине п Скупштпна СИЗ запошљавања јуиа месеца, донели су закључке н поссбно инснстирали на потреби бржег за пошљасаља лица са високом стручпом спремом, па Је v том смислу направљен овај План и предлаже се Коорди национом одбору за праћељс и спровођен>е Програма мера и активпости иа оства рнвању полптике запошљавања да га подржи п предузме мере за његову реалпза цнју у наведеним радмим иргапнзадија и радним заједштцама. 6 адпанаи У прошлом броју нашег листа допели смо комплетав извештај о раду СИЗ-а запошл»авања и потребе за кадровима до 1990. године. Порсд тога, објављеп је и преглсд броја оглашснлх и реализозаних потреба за радннцнма и приправницнма по радпим оргаиизација.ма за дсвет месеци ове годлне. У оаом броју објављујемо оперативни плап запошљавава лица са впсоком стручном спрсмо.м, који јс усвојен на последњој седппци Привредно-политичког актива, уз обавезу да буде извршсп до краја годинс и прсглед броја лица која тражс запослсље на дао 30. IX 1985. године. П РЕГЛЕД броја лица која траже запослење на дан 30. 9. 1985. годннс Квалификациона структура Свега Жене РАДНИЦИ БЕЗ ЗАНИМАЊА 1472 852 ПОЛУКВАЛИФИКОБАНИ РАДНИЦИ 197 143 КВАЛИФИКОВАНИ РАДНИЦИ 473 214 — аутомеханичар 21 £ — аутоелктричар 8 _ — ауголимар 3 —- — возач 26 1 — машинбравар 41 1 — металостругар 26 5 — ковач 3 — руков. пар. котлова 5 — водсинсталатер 2 _ — погонскп електрмчар 16 — сл. механ. за мер. н рсг. уређ. 18 3 — РТВ .мсханичар 4 2 — прециз. мсханнчар 5 1 — ткач 5 — прелац 11 9 — апрстер 6 — конфекцнонар 19 17 — руков. rpab. машина 9 — млинар цемента 7 — зпдар 3 — словослагач 4 з — монтажер — копнст 11 11 — књиговезац 4 4 — столар 3 — ручни плетач 2 2 — месар 5 1 — пекар 2 1 — ватрогасац 2 — женскп фрпзср 6 6 — мушки фризер 2 1 — израђив. какаса н бомбона 23 23 — произвоВ. кскса 10 10 — кувар 9 6 — конобар 22 21 — продавац 117 83 — осталн 13 3 СРЕДЊА CTPY4HA СПРЕМА 802 567 — матур. гимназпје 179 95 — економскн техничар 61 49 — хеммјски технкчар 75 66 — адмипистративни тсхнпчар 29 22 — граБевински тсхничар 18 11 — геометар 5 2 — елсктротехнмчар 29 5 — управин техннчар 18 16 — тсхн. за радне односе 4 4 — инокореснодент 17 16 — статистичар 4 з — рачуиовсд. техничар • 45 39 — фшганспјски технпчар 37 33 — матем. тсхп. сарадник 19 13 — програмер 5 3 — техп. за коптр. живот. срсдине 3 3 — еколог 4 -_ — комерц. техничар 4 2 — кондитор. техинчар 2 — лабор. технпчар 12 10 — лабор. техн. за физ. хемијг о 7 — лабор. техн. за бпохемијг 9 6 — лабор. техи. за биологију 24 16 — медпцикскп техпичар 33 31 — машннскп техничар 10 6 — пољопрлвредгш тсхннчар 30 10 — прсхра.мбени техничар 61 56 — текстилни техничар 17 15 — конфекцпјски техннчар 7 7 — caoopahajini техничар 9 4 — туристичкн техничар 6 5 — просветни раднпк IV cz. 3 3 — шумарскц техннчар 2 — — остали 16 9 ВИША CTPY4HA СПРЕМА 64 47 — машпнски пнжсњер 1 _ — слектроин;ке!Бер 1 — — медпцгшска сестра 3 3 — саобраћајкн ннжењер 1 — — впшн статистичар 3 2 — пнжењер заштите на раду 1 1 — социјалнн радник 2 2 — текстилни ннжшвер 2 1 — инжењср гумар. технол. 1 1 — ннжењер пољоприв. 1 — — правннк 12 7 — економиста 9 5 — виши иутрицнонпста (дијететичар) 1 1 — наставнмк разредне наставе 17 13 — васшггач 4 4 — сурдопедагог (дсфектолог) 1 1 — наставннк срћскохрватског јсзика 1 1 — наставник математике 4 3 ВИСОКА CTPY4HA СПРЕМА 38 28 — днпл. правник 2 1 — Д1шл. еконо.миста 11 11 — проф. српскохрв. јез. и књнжсв. 4 2 — лекар 2 2 — зубни лекар 1 1 — психолог 2 2 — дипл. туризмолог 1 1 — ДЈШЛ. социолог 2 2 — проф. механ. технолог. 1 — — проф. географ 1 1 — академски сликар 1 —• —• дипл. електро!шжен>ер — — проф. бпологије 2 2 — дјптл. механичар (шсиењер) 1 — — проф. пемачког језнка 2 2 — ннжењер заштпте на раду I — — днпл. rpab. ннжењер 1 — дефектолог 1 1 — дипл. машински инжењср 1 — Свеукупно: 3047 1851
13. НОВЕМБАР 1933. • БРОЈ 295 КОМИСИЈА БРЖА ОД НОВИНА И НЕПРАВДЕ ИЗ РАДА ОРГАНА ЗА ПРЕКРШАЈЕ CO ПАРАНИН ТРИДЕСЕТ ТРОГОДИШЊЕ ОКОЛНОСТИ 36 МСПРИУ ГРДДЊУ И ЗД1В0Р .г.ел хсћеш да напишсш да ми је после тридесет три го1,п,е рада днректор написао пријаву, како сам изашао пет миiryra пре сирсне. Прс бн се рекло самосажаллшо него љутиг гпггао је БОНЈКО ЈОВАНОВИН, тридесет годика ткач и коју годшлчцу подмазнвач машина у тој истој штофарској ткачнн- (in. „Јесам ли Ја заслужио да дпсииплинскнм комиснЈама?" Натерала мука човека да по новинама истсрују правду. Трновит јс, често, пут по н»с. Снебиваље новинара. Бошко наставља свој монолог. Тридссст годинд avnaлн су mv „Швибе”, ..ГраЈфсрп” п „Сулцерп” са стотшгу лецибела по бубним опна* ма и no мрзн их, Већ неколико годтша са уљем и кан тнцом подмазујс им челпчна колспа п лежајс, да лен шс и мирнијс pane, да дужс траЈу м сад диспиплтшска пријава. А. људи смо. Грешимо II у старостн п v младости. Мањс под старс данс, нстина. ,Дбог лакше поврсдс радне обавезс, зато што стс 19. V1T 1985. годнче, напустилн радно место пре истека радног времена — пет минута”, каже се уљудно, заиста, у позиву за јав irv расправу. Стигао Је позив Бошку, бввшсм ткачу, чак у баљу. ЈОШ ЈЕДНА СРЕДЊОВЕКОВНА ЦРКВА У КАЊОНУ ЦРНИЦЕ В0СИЕ1&Д Завлчајнп музеј из Параћппа. прошлог уторка, завршпо је нскопавања v кањопг Црнпцс, код поповачког камснолома Под руковолством археолога Марина Брмболића. откопана је, no претпоставкама. последња i црква уз Црницу: — На левој обалп Црнице на aui.ni с.мо на остаткс средњевековне црквс, која се помиibe u v старијим п v скорашп>нм доку.ментп.ма. Претпостав- •1.амо ла ic реч о гробној црквп села БулЈана из 16. века, псли Брмболић. tl||||||llllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllll)lllllllllllllllllllllllllllll|lllllllllllllllllllllllll|l'= ј Саплиризични ytao | Да би остали и даље на својнм радним меагима, не- = = ки друговп се одрпчу борачког стажа? не знам да ли се | = подразумсва иодрнцаил од сведока. 1 ооОоо 1 Кад већ не можетс цене, замрзните потрошаче. | ооОоо | = Из ОБС коже у другу се нс може, пзјави једаи око- = = рели друг и завали се у фотељу. = = ооОоо = One зиме грејаћсмо се аллаудирајући рспрогралпгра- | £ ни.м дуговима. a Е ооОоо 1 Имам н ја своју девнзу. Зајлпш nape, а не враћам. | I Љубиша Цветковнћ Луша = 1 Празну сламу је млатио празном главом. = ооОоо 1 Жнвео јс отплаћујући дугове на рате, а умро јс од- | једном. е г ооОоо Е е Неки политичари кроје капу народу по мери своје | = главе. = | ооОоо | Очајна је нула кад испред н>е не стојн ннједна цифра. | ооОоо | 1 Молимо наше привредне пданере да нс опонашаЈу | з жонглере. Чедомлр Д- Јовановић | ................................................................................................................. мс под старс дане потржу по Нашла га админнстрација, нијс важно што је на одмо ру. Што се мора, мора се, рече Бошко п ухвати првн аутобус н пваво пред дисв.иплинску к№иисн.1у. Није ни мпнут закаснио. Реч-две је само рекао н комиснЈа до icce одлуку ,,нијс одговоран”. За разлику од директори, комисија |е имала у пиду. како сама каже, „свс око.тности. па ie чак утврднла да „БОШКО ЈОВЛНОВИП хтиЈе нзашао пз одељења пре оглашавања снренс за завр шетак радног времена н упутн га назад у бању. да иа ставп заслужени одмор. Нпјс Бошку требало да не терује правду помоћу нови на. Сам је све завршнр, алп иека, Нска сс зна да млађп, по некад, пе узима- । ју у обзир „свс околностн”. М. МнленковиН НАЈМДЊА Прс.ма досадашњим нстражи. ваљи.ма археолозц су закл>учЈ1- ли да је v кањолу Црнпце било дссет сакралних .објеката уз град Петрус. Према томе, гробпа нрква код Буљана после- •цБп је од ових објеката, јер cv сви остали пронађени и мстражени. — На пролеће идуће тодшге, каже Марин Брмболић. прошпрнћемо пстраживања око цркве на могуће средњовековко гроблл села Буљана. што бп бпло врло интересангно по палазима. М. М. © Најажурнији на региону Q Заслужили награду Орган за прекршаје CO Параћин је најажурннји прекршајни орган на региону Шумадије и Поморав.га. To потврђују статнспЈчкн подаци које доставља Веће за прекршаје у Крагу* јевцу cbhai скупштинама огпитнне. Закључак Скупштиле општинс v Параћлни и И шршпог сн вета за рад овог орган& у 1984. годинн био је: „за последњнх 20. година постигнута је најбо ља ажурност у прекршајном постџпку”. Ефикасан рад органа за пре кршаје настазио сс п V 1985. години. па су судије за прекр шаје од блнзу 5.000 предмета за 9 месеци скоро све решнли и тиме још једном доказалида мерење резултата рада и код државних органа има своје ефекте. Јер, норме cvjitia cv чведене и one се icjiuno v општлнц IlapahiiH всо.ма услешно извршаваш. Последњи статистички податал са региона указује да се проценат нерешених предмега код органа за прекршајс у ПараЈшну своди на само 11 од сто, док је у некнм општина ма и преко 60 одсто. Извршни савет Скупштине општине уредно је обавештен на крају сваког тромесечја о броју примљених и решеннх прсд.мета, па је на једној од последњнх седнлца закључио да орган за прекршаје у Пара ћлпу треба примерно награди тп за ажурност и еа>-4кар'Ност. Y вези са оваквпм закључко.м Извршног савета, обратили смо се старешпнн органа Душану Петровићу да намнешто блнже каже о тр.ме који су д-.хменти одлучујући у ова ко ефикасно.м и ажурном раду. — Оргац за ирекршаЈе у Па paliimy нл1а четирц судије са дужом праксом н всликим нс куством у правилпом одмсраBaiby казнн, пошто се чнњепн Це одговарајућим доказима утврде. То су озбнљнн људн чије је радно време везано за пзвршен>е дневне, .месечис н ■.о дншње норме и сви су свеснп да се само резултатима и ква лнтето.м рада можо извршнш републнчка норма. Судије су веома квалитетне у свом раду, јер жалноцн веома ретко уипсвају жалбама н захтсвима за судску заштиту. Чак код Врх овног суда, по судској зашти тн за последњих 10 годниа ни ic ,о,па” ниједан средмет суднја за прекршаје у Параћину. To јаспо указује на нзванрсдан квалитет рада и познавање про писа од стране суднја. — Да али једнпм нровикатпвшхм пнтањем хтсли смо да сазнамо више од нашег саговорника, шта ће даље бнти кад су недавно објављсни про писи са всома строгим казнама. Старешнна органа (увек хумористичкн расположен) отлочео је свој одговор тиме што нам је рекао да су данас по окупеле и наруибине код певачнца, а неће казне које у одређеном тренутку нису пред стављад£ адекватну заштиту у првом реду јавног реда и мнра. а затнм н безбедност у саобраћају. Ми смо. како истиче старешнна органа, писалн у лисгу „14 дана’’, а стојп и сада на лашој огласној табди, све о најновијим казна.ма. Ето, за пример да уз.ме.мо вео.ма висо ке казне доскора у Закону о безбедности у саобраћају које су по републнчком закону ут врђене у пзмосу од 100 динара на листу места. Заиста су казнс симболичне п било је време да се у правцу ннфлаторпог кретања и оне повећају. Међутим, бићс ту и строшх закнн, као на прнмер код бесправног риболова, где је најнижа казна 20.000 динара. Дакле н једно задовољство да сс неко лати пецаљке и поое нлз реку да леца, бираће шта Ипннаи 7 Душан Петровнћ старешина органа је јефтнније: 40 кгр. рнбе у продавници или неколико бео вица нз сопственог задовољства —• Свакако да нас је интере совало нма ли изречених казнц no HOBiijiLM и строжнјим пропнсима. Старешина органа нас је оба вестно да су прве пријаве за прекршаје из саобраћајних прописа пристнгле и да ће no њима за неки даи битн изречене и прве високе новчане казне а да сс по јавно.м реду л миру ве!1 примењују. Но, број прекршилаца се зматно омањио. Дакле. увек када се запретп внсоком казно.м у пр во време сс поштује, а кадсе људп .мало „забораве” онда се прекршајп чине без обзира на запрећену bhchhv новчпие казне. Интересовало нас је да ли су казне пооштрене у свим об ластима нлн је то пак само код јавног реда и мира п саобраћаја. СТАЊЕ ЛОКАЛНИХ ПУТЕВА Иро фтиа 8 рра а САНИРАНИ САМО НАЈНУЖНИЈИ ДЕЛОВИ ПУТА, АЛИ ПРОБЛЕМ ПРЕОПТЕРЕЋЕНО СТИ КОЛОВОЗА ОСТАЈЕ Локални путеви на територији општине Параћин овога лета су всома лошс изгледали. Велики број ударних рупа, мрежасте пукотине, неколико клизишта, представљали су опасност по саобpahaj. До оцих деформација на коловозу дошло је после дуге м оштрс зимс, бујица, апи пре свега због преоптсрећености пугепа у саобраћају. Описане појавс нарочито су билс изражене на деоницама следећих путних праваца: Стрижа — Леблна, Параћин — Плана, на делу од Мириловца, Горња Мутница — Шалудовац, Крежбинац — Голубовац. Током лета извршсно је крпљсње најнужнијих ударних рупа, што је СИЗ за локалне и некатегорисаие путеве коштало 9.000.000 динара. У наредно.м псриоду овај проблем he бити још вишс изражеп, и прсдстављаће велики издатак за СИЗ за путеве. Beh сада трсба многс путне правце пресвући битуминизираним шљунком, како би се повећала издржљивост путсва, али за ове послове Основна заједница нема довољно пара. _ М. Д. Старешнна оргаиа нас је оба вестио да је до сада измељено око 80 републичких и савезних закона, а да још увек казне нису пооштрене у области про мета робс заштнте животиља и експлоатације песка и шљун ка. Но и ту ће ускоро доћи до прерачунавања на веће из носе новчаних казни. На крају нашег разговора старешина органа је желео ио себно да нагласи да су најош трије казне предвиђене за бес правну стамбену изградн»7 јер ту внше нема казни без затрора. Дакле, ко инвестираби ло какав објекат без одобрења надлежног органа биће кажљен затворо.м, а инспекција tie налагати рушење. М. Ж. МЕСЕЦ СОЛИДАРНОСТИ ПОЖ ММ МИА Црвени крст Србије позива све да узму учешћс у акцијама „Друг — другу" Y оквиру Месеца солидарностп, који сваке годпне организује Црвени крст СрбиЈе v октобру ове годнне се по први пут на територијп уже Србије спроводи једипствена сабнрна акцм* ја „Друг — другу”. Цил» овс акцнје је прикупљањс материјалннх добара којима ће организације Црвеког крста моћи да деЛУЈУ Y ванредним приликама, код елементарнпх непогода као и у оквиру редовннх помоћп лпцпма у тешком соцпјалном eraн»у- Оправданост ове акцпје потврћује и ова годииа која јс почела јаком зимом, наставила се оеликом сушом у летњим месе* цима, уз стално опадње стандарда дела радних л>уди н грађана. Црвснп крст Србије у току једпе годинс обухвати пружаљем по.моћи око 36.000 породнца. и поједилаца у оквиру социјалне помоћи. Посградалом становнпштву Копаоника до сада је упућено око 200 милнона динара, а где год стнхија угрози нассљс и стаповннштво у њему, Црвени крст при скаче са својом по.моћи у хра ни, одећи и обући. Акција „Друт-другу” овс године објединнла је сабирне акције којс је до сада Црвени крст Србије водио у оквиру својнх недеља (Недеља Црвеног крста у мају, Недеља борбе протнв туберкулозе у септе.мбру). Ово је учињено СИЗ СТАНОВАЊА НОВЕ КИРИЈЕ Y НОВОЈ ГОДИНИ Након извршеног водован>а од стране СИЗ-а станова н»а станарима су доставље не бодовне лнсте, а њнхове примедбе разматраће за то посебно формирана комиси ја. Треба очекивати да ће се н|ове станарине наплаћплатц од 1. јануара наредне године. Пре нзвесног времема у Y СЛИЦИ И РЕЧИ ПРВА ЖРТВА ИСПРАВЉЕНОГ ПУТА На сшгмку нашег фоторепортера М. Илнћа забележена Је прва жртва „мспра вљене кривпне” у клисури Црмпне нзмеђу Дапидовца п Главице. Кампон цнстерна београдскпг „ТраншпсНЛ ПОЧЕТКУ ЛОВНЕ СЕЗОНЕ СМРТ У ЛОВУ Слободан ЖнвковцЈ! (54), радипк Штофаре, из улице Глождачкн венац, смртно је рањен у лову на фазане 3, Нх>вембра, на потезу Јеле н>е. Умро је сутрадан у Нншу на Неуропспхнјатријском одеље&у. Њега су, гађајући фазане у шско.м лету, погодилн другови из лова, Љубвша Стевић (29) из Планс п Ми рослав МилоЈевић (29) из Параћина. Погинули Живковић кре тао се кроз шсвар н по про рачунима друтова, трсбало је да буде далеко иза, када је птица полетела. Нажа* лост, ннје. Када је фазан полетео, обојица ловаца опа лили су по метак. Жнвко вић је задјобио повредс по лицу и грудном кошу од којих је преминуо. М. Мнленковпћ ради ооогаћпвања фондова co лидарности општннских органнзација Црвеног крста из ко јих he организацвја ефикасшгје н брже деловатп, Иначе, фондовн солпдарностп готово свнх опцггинских организација иа територији СР Србије су празни. Ударни дан Акције „Друг— другу” је 24. октобра, Дан права човека. Уједињених нанија. Тога дана су акгнвистн Црвеног крста у Параћину сакупљали новчане прилогс. одећу, обућу н хралу, али то не значи да с ово.м акипјо.м треба тада и завршити. М. Миленковић Горњем Милановцу јс одржано саветовање са секретарима интересних заједница становања наше Републи ке на коме су представници општине Лараћнн нзно* I снли своја искуства у лези । иовог система бодовања. I М. Ж. да” није успео да савлада блажу крнвину, вероватно навикнут на оштријн лук старог пута. Добра опомс- «а п за другс возаче. М. М.
13. НОВЕМБАР 1985. • БРОЈ 295 1™*11РЕДЕЕДНИШТВА ДП0 ОПШТИНЕ ПАРАНИН О ЕЛАБОРАТУ О ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОЈ ОПРАВДАНОСТИ УДРУЖИВАЊА Y COYP АИК „ПАРАНИН” АИК ЗА СИГУРНИЈУ БУДУЂНОСТ 5 ■■ ।4IIIIIШ1 >11 А&Жк!КЛМ^.^ЖУ.’ЈуЈј'.МиЦЖ|*л— • Елаборат о друштвено-економској оправдаиостп удруживања у COYP АИК „Параћин” био је тема о ко.јој су расправљали чланови председништва Општпнског комитста СК, Bella Савеза синдиката и Општинске конферен* ције ССРН на седиицн која је одржана 6. повембра у малој сали Bella Савеза синдиката. Заједнпчкој седницн присуствовали су директори и представници раднпх орга низацнја н земљорадничких задруга које би требало да уБу у Агроиндустријски комоинат Х1111П1111111Ш11111И11ШП11111П1П11И1111!П111111111111Ш11ПП111П111111НП11111!111Ш1ПП1111111111111!11111П111!1И(|||ПП|« i ЛИКОВИ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА HA СЕЛУ IУВЕК СВЕЖА РОСА | | ф Ybck свежа у идејама и на послу, вредна и ан- = = гажована Роксанда Јовановић, наставница музи- | = чког васпитања из Основне школе „Вук Караџић” = 1 у Поточцу, већ петнаест година преноси знање н i | љубав према музици и увек је спремна да помо- | | гне и ван школских обавеза | Седниии јс прсдссдавао Дра ган Петковић, предссдннк ОК СК који је истакао значај ова квог подухвата н подвукас стргчност којом јс слаборат v paben, а Мнлош Дракуловић Стеван Стојковнћ, Божидар Ма дић н други су још једно.м на гласилн пеопходност улружпва НОВОСТИ ИЗ РО „1. МАЈ” ЧЕКАЈУ СЕ УСЛОВИ ЗА СЕТВУ 9 Трећина сетве завршена © Солидни прпносп код шећерне репе ф Семенски кукуруз предат институту „Земун — поље” ТРЕШЊЕВИЦА НКЧЕ нш шнолснд згрш Ф До 29. новембра требало би да зграда б^де под кровом 0 Месна заједница хвали извођача радова. „Балкан” из Црне Траве ф Школа се гради средствима СИЗ-а образовања и месног самодопрнноса Радовн на подпзању нове школске зграде у Трешњевици напредују брже од предвиђене дннамике. Нап.ме, радницн rpabcвинске задруге „Балкан” нз Црне Траве су за само четрдесет дана завршили зидање приземља од 400 квадрата, а у току су радови иа подизању првог спрата. Према договореној дпна.мппи, за 29. новембар — Дан Републнке — требало бп да нова школска зграда буде под кровом. односно да се заврше сви основш! радови. V новој школској згради ма липЈанп Трешњсвпце пмаћс свс саврс.менс услове за школова ње. Y прпзсмљу нове школске зграде налазнће сс двс учнони пе. два кабинета и прнпремнс одељење, док he на спрату битп четирп учиопицс и вслпка те рзса. После завршетка радовг планпра сс н адаптаинја до.мз културе v ко.мс сс плавирајг н раднс просторпје за радннкс Основне 1ПКОЛС „Вук Караиић* V Трешљевнци. Према прсдрачуну ова ннве стнцнја износн мвлнјарду и три стотинс старих ми.тиона. Највећи. односно лавовски дсо фпнансија дала je Општиска самогправна интсресна зајсдпииа основног образоваља и васпитања. Она ic издвојпла мнлијардг старпх динара, док јс остатак срсдстава обсзбсђен из мссног самодоприноса и самодопрнноса V радиој снази. — Треба посебпо нагласити разумевање н добронаклоност задругс „Балкан” из Црне Тра ве. Радннци ове задруге су мс сној заЈедници Трешњевица по зајмили 380 старих милиона, без камате са роком враћањз идуће године у мају. Та позај мнца месној зајсдннцн значп врло много. каже Жика Bopbe ГОРЊА МУТНИЦА КРУЖНА АУТОБУСКА ЛИНИЈА Укупна прсдрачунска врсдност радова на поправци коловоза од Горње Мутнице до Лешја, у дужини од 4 километра- износи 12.000.000 дннара. Половину поменутих средстава обезбедиће Заједница за локалне путеве. а другу половину Месна заједница Горња Мутпица. За извођача радова, прихваћена је поиуда „Партизанског пута" нз Бсогрзда. Поправком овог пута о.могуђено јс мештанима овог планинског села да се лакше повежу са Параћпно.м, а само одвпјзње саобраћаја је сигурније п брже. Ови.м путни.м правце.м постоји могућ носг кружног довезивагиз зутг,Г‘ ске линије, чиме би сс псстзјеПи саобраћај учинно још јим. М. Д. ља прнмарис производље, прс раде и про.мета на територпј? општине Параћин. Днректорп организација којс бв требало да чнне COYP АИК „ПараИпн” били су нсшто уз држанпји у својпм пзјавама н? састанку три предссднпштва вић, члаи Одбора за нзградњ^ н члап СкупшпДтс? СИЗ-а-обра зовања и васпитања нз Треш њевице. На дан школс ..Вук Караиић” граднлпште cv посстпли другарииа Нада Јовановнћ, секрстар СИЗ-а основног образоваља и васпптања, са гостнма н лзразили задовољство због напретка ралова. М. Д. ........................................ 1 ФОТО ЗАПИС Потенла лозовача Оваква фотографија најчсшће потнче нз ссоских дворишта, међутн.м, ова је иачшБСва у градскоЈ срединн. Све је впше оних к1зји својс „градсвовање” оплемеју радо.м у малим башта- •ла. вчноградп.ма, воћњаци- »;а. Како са.мп сажу, доноси ј-.м задовољство, рскреирају сс, алп и чгвају и овагр на «<ете кућне буџете. МИРЧА МЛАДЕНОВИБ, дирек тор Земљорадничке задруге Дрсповцу изнео јс податак да су мншљеља у колективу и ме by земљорадницима у Дренов цу подељена када је у пита iby једно овакво удруживаље алн се лично заложио за ову акцнју н сматра да јс то послед На имању Радне организације .■1. мај” завршени су сви јессњи послови око убирања летинс. Повађсиа јс шсћерна репа на педссет хектара и приноси су просечни, а с обзиром на дуготрајну сушу овог лета, задовољавајући. Ссмснски кукуруз јс, такође осстпо послсдицс суше> али прсма нсзваничним проценама подбачај нсће бити вслики. За сада кукур-уз јс прсдат лнституту „Земун пољс” на дал>у.дораду, а колики су тачни приноси. знаћс сс после званичних извсштаја из института. Као и на целој територији. кишовито време срсдином прошле нсдсље зауставило је сству пшсницс. За сада јс у атару >,Хсктара" засејано прско псдесет хектара. Прсма плану под пшсницом мора да сс нађс 141 хсктар. Чим времснски услови дозволс, сства he сс наставити нссмстано, јср су све површинс припрсмљснс> а семенски матсријал, минсрално ђубриво п гориво нс прсдстављају никакав проблсм за ову радну организацију. Иако јс оптимални рок прошао. искуство говори да за пшеницу и новсмбар пијс касни мссец. Напротив, пшсница сс у изузстни.м случајсви.ма може ссјати и у дсцс.мбру. М. д. Један од њнх је и ДУШАН БРДАРАЦ, радник Српске фа брнке стакла, кога смо недавно затеклк како прекраћује слободно вре.ме крај ракијског казана. — Belt пету годшгу какс обрађујем виноград п>д 14 ари. Сам припремам впцо и ракију „ издржп од једне до друге бербе. Ове годнне н»и моменат да сс параћпнска пољопривреда удружи. Сретен Обрадовић, директор „Параћин ке”, упозорио је на неке нере алне мо.мснте планирања у сла борату и с.матра да ова радна организација није неопходна процесу пронзводње у будућој породици АИК „Параћпн”. Директор Зсмљорадничке задруге „Поточанка” сматра Да је потребна стручнија екипа активи* ста која lie на следеће.м састанку детаљније упознати пољопрнвреднпке са слаборато.м, јер претходкц активиста у томе ннје најбоље успео. Удружени земљорадници из Поточца се боје да један овакав подухват не води брисању земљорадничке задруге п љеном гашен>у, па је директор ..Поточанке” замолио за стручнију помоћ. ЗОРАН СТАНКОВИБ, директор ППРО „Шумадија" нагласио је податак да се „Шумадија” током последњих деценнја десстак пута трансфор.хшсала н сматра да lie и ова трансфор мацпја успети, а;ш уз веће ан жа&оње Актива. Остали учеС1П1ЦИ у дпскусији су изнели оптнмнстичиија мишљења в сматрају да lie референдуми V овим организацијама дати позитивне резултате и поред пратсћих потешкоћа. На исто.м састаику утврђен је план актнвностп на гсвајању Елабората о друштвено-сконо.мској оправданости удружи вања v COYP АИК „Параћпи’ п самоуправнпх аката до рсфо ренду.ма и то: До 12. лове.мбр3 треба да сс одрже плснарнл састанци у ДПО, самоуправпим п руководећпм структура.ма н сви.м оргапнзацпјама које v;iaзс у састав АИК. 15. новембра трсбало би да се одрже ссднпцс радннчких савета у свпм оргаппзацијама на који.ма ће сс олредптп термини одржава iba зборова радпнка п донсти одлука о расписивањг рефсренду.ма. После прп.медбе да cv тср.мини згуснути, допета је оллука ла сс рсферсндуми у свим организацнјама закажу за 24. дсцс.мбар овс године. М. Д. п.мам 250 литара вина, a i очекујем и 50 литара добрс = лозоваче. Таман за мене и = моје друштво. Пробај ову i ракнју, 1/) јс .мој рецепт и 1 сви који су је пнлп изЈави- е ли су да од ibe не боли гла = ва. нуди иас наш домаћин = ДУШАН БРДАРАЦ. Пробали | смо je if можемо да похва = лн.мо његово умеће. = М. Илић = Роса и ученици нераздвојни д.1р Вачке свакодневице Музмка јс пречнца до сриа. Најкраћц пут до сугцтине и лецзте. Кључ који отвара рпзннцу ведриис и радости у човеку. Такав једап кључ у себи ipocii н Роксаглда Јовановнћ, наставница музичког васпнтања у Основиој школп „Вук Караџић” v Поточцу. Од детиљства бпла јс паклоњена овој умстиостн, п ве11 петнаест година са вс ликнм жаро.м и љубављу преносп својс зиање ученнцпма нз Својнова, Поточца, Рашсвиие и Трешњсвице Наставнлца Роса је јелан од иајомиљенијих педагога међу децом огЈзга краја. Be дра и непосредна, са лакоћом плени дсчју пажњу и пнтересовањс за сво.ј предмет. Данас Осповиа школа v Поточцу има оркестар блок флаута, једпни тс врстс v Поморављу. Талентоване девојчине п дечаци на свакој прирелби cv нзазивалп срдачнс аплаузс н оду шевл»е1вс' 'публпкс. 1111 ■ 111111111111 uhiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiii 1111111111 iiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiin inHiiitiiiiiiiiiiiiiii? СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ДАН ШКОЛЕ Y ПОТОЧЦУ најстарија шко.ча у прекоморавском крају п успсишп.м представљањем на сцени, као и изванредни.м .музичкп.м дело.м програма, 1.U достојан начин обележси 7. новсмбар — Дан школе. Ученицн и радници Основне школе ,.Вук Караџић” из По точца на свсчан начнн обслс жили су 7. новсмбар — Дар школе. Празпнк јс отпочес спортски.м сусрети.ма ученпкг из Рашсвицс, Трешњевице, Свој нова и Поточца. ПЛАНА ЛОШИЈЕ СНАБДЕВАЊЕ Својевремено између Савета по трошача у месној зајсдници Плана и прометно производних радних организација „Шу.мадије” и >,Грзе'' постигнут је споразум, да две продавпицс мешовитом робо.м у Плани радс ,,нон-стоп’' са по два радника — проданца. Међутим, одласко.м у пензију једног од радника ГШРО ,.Шумадија", ова продавница већ трл мессца ради двократно радно време са једним раднико.м. У оваквом случају, не са.мо да су оштсћени потрошачи, нсго сигурно и један млади незапослсни радник трговачке струке који. мож* да, годииа.ма чека на посао код СИЗ-а за залошљавањс. Што се тиче снабдевања робом, оно је сведсно на најосновније артикле, а о неко.м ширем избору и да нс говори.мо, па су зато мпоги потрошачи упућени на град. Измсђу осталог- ни једна продавнлца не држи хлеб, свежег меса и много чега дру гог. Такво стањс ППРО ..Шумадија” — ООУР „Малопродаја" треба хитно да превазиђс и нормализујс и то како питаље снабдеван>а тако и попуне упражњсног радног места и радног врсмена у обс продавнице. Ж. Векић Нп једна приредба пс може да се замислн без учеш ha Pochixix младпх музнчара. Посебпо откриће је Марко МилнвоЈевнћ, сада н учешгк Музпчке школе v Па раћину, за кога кажу да јс врстан музичкп таленат. Ya клавпрску пратњу својс на ставннце Марко Мнлнвојевнћ јс много пута па позорницп изазпвао буран пљс сак гледалишта. Роксанда Јовановпћ, врсд- •та и ангажова.ча, никада пије одбијала сарадњу ии са ме снп.м заједницама. Својс стру чно знање и драгоцено време поклаљала јс омладннп спрс .мајуИп са њи.ма „Сусрете села” или којс друге приредбс I I кад год је 'затребало да се по.могнс, Роса јс била ту, са стручшш п организаторским способностима. Мз са.че ibene појавс зрачи онај оптпмпза.м потребан v свакој акцијп, зрачп повсрсњс п налахгц ћс. А"то мобнлпте саралпн\с п учеппкс на акцију п успех М. Д. Y прнсуству бројних гостију сарадника п пријатеља цзведер јс врло успсшан културпо-умет ппчки програм ученика овс школс, iiocBchcn великану By ку Kapaunhy, којп јс рсжпра ла Роксанда Јовановић, настав лнца .музичког васпитања. Joll једном је потврђепа траднција да ова школа даје изванредне рецитаторе н музичаре. који cv у добро.м и неконвснционално рсжнрапо.м програ.му одушевили присутне госте. Треба посебно истаћи музички талснат Марка Миливојевнћа, учеиика ове школс. којп је имао нзванредних узлета на блок флаути и из.мамио спонтане аплаузс. Представници Фабрике тскстилних машина „Пролстер" нз Параћина, који кумују овој школи, уручили су пригодиу библпотеку наставнику Божидар^ Јакшићу. председнику Саветг школс и ти.ме употпуннлн кљи Ж1Ш фонд овс васпитно образовне установе. Трсба истаћи да јс ова шко ла јсдна од експерн.менталшо школа у Србији која се бави развијањем система самообра зова>ва ученика, и да јс на то.м плану постигла изванредне резултате. Много пшре о томс чуће се и 17. новембра. када he у овој школи гостоватн сви представници експери.менталпих школа из источносвропскнх зе.маља пре.ма програ.м\ УНИЦЕФ-а. м. д. Маана^ «
^Ш1111|||||||||||||1111Ш1111111П111|1|1||||||........ ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ Ђачко иољанче I ДОМОВИНА I Ми живимо у слободи, = дивна су сада ова времена, = а та слободна домовина | у огњу рата је роћена. = Створсна је у граду Јајцу, 5 на обали реке Пиве. = која тече и гиумори = о pahaiby до.човинс. | Ллсксандра Петровић, \’ 2 = ОШ „В. Карацнћ” Поточац | ЈЕСЕН парче хлеба и воду и школу за моје село. Желим слободу и љубав: да имам корњачу и зеца, детињство да имам срећно као остала деца. Желим слободу и cpehy, челично здравље и многа узбудљива лета, da као најленши цвет слога у свету процвста. Е.милнја Дннић VDJ/3 ОШ „С. ЈаковљсвиН'' ПРОСВЕТД НИЈЕ ПДСТРРЧЕ ф Просветини радници основног образова ња наше општине траже радикалнпје мене у начину финансирања основног оора зовања ф Y питању је углед професије С јесени pane дали су стално Kpahu, а ереме чудесно тсче. С* јесени све је као кристалмо. п дани и нуно раскоши всче. С' јесени небо је пусто, замирс читав крај, једино на бразди празној блиста се таиане паучине ’ сјај. Сунчица Рајић, W1 ОШ „С. Јаковљеви]}” ВРАБАЦ ПЕРА Haul врабац Пера нешто лепо смера, кад му dohy другови с’ њима. he да пева . Перу јесен нервира и тада нсма мира, јер после јесени dohe бсла зима. Најлешие /е Пери у нролеће касно. Тад птице с југа болазе, то је свима јасно. Веома актуелно питаае, које је тсма дпевних рсдова у многим градовмма Србијс, материјални положај просветних радника, није мимошило ни нашу средииу На 20. ссдници СИЗ-а освовног образовања и васпитања речено је да се у прошлој школској години добро радлло- да су пости* гнути резултати који основно об разопаае општине Параћин сврставају међу најбољс у региопу и рспублици. Међути.м, оно што се том приликом чуло од просвс тних радиика, делегата, дајс в једно друго лицс, лице које за служује да му се више пажас посвсти. Наиме> реч је о личпим дохоцима радника запослених ј основним школама нашс општи не. Примања просветних радника су на критичној тачки. Данас по.моћни радници, радници са нижо.м стручном спрсмом, а да сс нс помин>с исти стспсн стручности у многим срединама, има ју всћа примања од професора и наставника у основном образовању. Радни луди у основном образовању годинама трпе то стаље и у имс лубави прс.ма позиву којим сс бавс прелазили су преко свих проблема и задовољавали сс лепи.м рсчима. Крајњс је врсме да сс ово стање мен>а, да се неко озбиљније запита куда идс ова профссиЈа. био би кра так резиме свсга онога што сс овом приликом чуло од просветних радиика. Међутим, ово питаљс којс су начели просветари параћинске општинс нијс нспознато. Таква је клима у цслој Србији. Присетимо сс Титовог Ужица, Ниша, Чачка- Светозарсва, о чсму сс за дњих дана пише и у днсвној штампи. МАЈКА СЕ ВОЛИ Мајка се воли ленршањем плетсница, осмехом пежним што много значи, петицом из свескс беле и cpeho.u што из срца зрачи. Мајка сс воли букетом Чвећа, Што јој моја рука пружа, мајка се воли слободом овом, da ова љубав буде дужа. Јасмина Савић VI/1 ОШ „Б. ЈакшпИ” ГЗГО7 , ... ...--- - МОЈЕ ЖЕЉЕ Влада Мркушић VII/2 ОШ. „С. ЈаНовљсвмћ” ЈЕСЕН О, јессни тако лепа, својим даром све нас чекаш: dajcia нама зрелог eoha, зрелог eoha и noepha. Пружти сваком руке својс из којих сс благо лије, тако лепо, тако драго, као da иас сунце греје. И на крају ми молсе.ио pehu хвала, хвала, јесени, нека су ти dapoeu od zoduue eehu. Младен Милснковлђ VFI 2 ОШ. „С. Јаковљевпћ" ИЗЛОЖБА СТАКЛА СА СИМПОЗИЈУМА ’85 С1АШ - 0БЕЛЕЖ1Е ЕРАДА © Нова искуства и знања у обликовању стакла показали су Слободан Томановић, Александар Живковић, Љиљана Смодлака и Милан Хандл © Изложбу отворио Славољуб Обрадовић, директор Центра за културу ii информисање ф Организатори Републичка заједница културе, СФС, Центар за културу и информисање и Завнчајни музеј. Ја бих хтео птице мале и сребрне звезбс. da нроцветају лале и сва деца da на облацима блачостања je3de. Да сес мајке буду чиле, сви ма имају штапић do6pe виле, da сва деца буду збрава, наметна, doopa и права. Волсо бих da ceyda мир влаба, нико да не nacrpada, da сви живимо у срсћи ii будемо јединстбени и eehu. Милош Томмћ, VI 3 ОШ.. „С. Јаковљевић” КИША Небо сс смркло, ерло је тмурно, nadahe кшиа, .bydu od.ia3e кући журно. Птице се стисле, боје се кшие. а ветар дува све јачс, сее втие. С јаким встром lavo страшно dyea nade последњи суви лисг, а једна малена птица бори се за живот с њи.ч. И тако облаци плачу, плачу, плачу бок сузе не npecyiae, Уникатни прсдмсти изникли из душс и руку умстника, обликовани уз помоћ вештих мајстора стаклара у првој половини маја у Српској фабрици стакла, презснтирани су параћлнској јавности 11. новсмбра. 14 тск сада, у Галсрији Завичајног музсја пред очима љубитеља уметности, поклоника овс племсните и крхкс у.атсријс, добијају праву врсдност. Слободап Томапооић. бсоградски акадсмски сликар, ксра.мичар из Сплита Александар Жижови11, Љиљана Смодлака, акадс- .мски сликар из Сплита и Чехолсовак Милан Хандл, профссор на високој школи за стакло у Прагу су уметници који су нам поклонили право умстничко богатство. Скулптурс, кацигс, нсо бићно ко.мпоновани прсдмети, нссвакидашње флашс, прсливзјући сс у спектру најразноврснијих боја у Галерији Завичајног музсја, подссћају да је стакло обслсжјс овога града. Та крхка, рсска, нсукротљива матсрија, док сс пос.матра, док сс гледа прско ових прсдмста дслујс нскако митски, фантастично. Нс само да је укроћсна и обликована у флашс, чашс и другс свакодневнс предмете, већ је захваљујући знању и всштини припитомљена и доведсна до савршенства. Као таква нијс виђена само на овој изложби. Параћин има таквих око 500 скспоната насталих за ових неколико година постојања Си.мпо* зијума саврсменог обликовања стакла, јсдинствснс мсђународне манифестације. Питањс постојања и рада Си.мпозијума нс би трсбало вишс никад да буде дискутабилно. To је потреба и богатство овога града. Права јс штета што ово уметничко благо нема стално мссто, сталну поставку. галсрију своју у коју ли нс са.мо љубитсљи овс прсте умстности већ и сви случајни или намсрни пролазнпци кроз град могли да свратс и виде оно што јс срасло са градом на Црници, оно због чсга и познају Параћин. С. Ј. ЗАВРШЕНИ ПЕТНАЕСТИ ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА | ЖЕЉА М.АЛОГ ЦРНЦА Д done зе.чља радосно пева, = после велике и мучне cyuie. | = /KiLiuo бих лопту и чигру, 1 обућу и ноео одсло. Весна Илић, УП'2 | ОШ „М. Поповић Озрсн" 1 Од класике до авангалде @ На сцени Градског аматерског позоришта од 12. октобра до 3. новембра одиграно 13 представа 9 Аматери из Кикинде, ансамбл „Жикица Јовановић Шпанац” из Београда и чланови Градског аматерског позоришта нз Параћина најзапаженијн на Сусретима МИЛЕ ИВКОВИН — НОВО СЛИКАРСКО ИМЕ Филозофски цртеж Завеса Градског аматерског позоришта је спуштена. Јубиларпи, 15 по рсду, Октобарски сусрети позоришнпх аматера су завршсни. Завршсна јс светковина у хра.му богшвс Талнјс. За двадесетак дана љубнтељи позорншта града на Црницн внделн су 13 представа аматера из Параћина, Враља. Ваљева, Приједора, Књажсвца, Ве.тике Плане, Београда, („Жпкица Јовановић Шпанац” и „Бранко Крсмановвћ"), Смедерсвске Паланке, Кпкннде и госте пз Сплита. М.чадп napahiifjCKii слпкар МИЛЕ ИВКОВИП већ више од пет година нрипрема сво. ју прву самосталну изложбу цртежа у боји. Полако, стрпљиво и педантно. Свака ди* нија да н.ма ^вој смисао и функцију, јер ништа се не сме препуститп случају. A опет случајност има велики значај на цртежу овог сту демга фнлозофије, који покушава да споји филозофске категорије СВЕ И ЈЕДНО на цртсжу, посве необичном технико.м, бар за сликарску праксу овог подпсбља. Туше ви у боји, монотнпијска тех пика, контролисана под лупом ... фииесама које умет нпк lAije хтео да нам откри је. Бар до првс изложбе. Ос тало нека буде пријатно изпенађсње за л,убитеље лнкоз f не уметности. ф — Верно прснетн мисао и ? апстракцију ла иапир вели Z кн је изазов за сваког слика ♦ ра. Још већи је изазов нас- > ликати подсвес^о н нссвес- ♦ но, алн и одговарајућом слн X карском методо.м. Зато моји ♦ цртежн имају вишезнач- > ност, вншеслоЈност, сегмен- ♦ те од неколшсо филозофских < схватања. Извесну електрнч ♦ ност, наравно у цртежу, али * и у ту.мачсша каже МИЛЕ ♦ НВКОВИП, jioBo сликарско ф и.ме у граду јуд Црннци, чнја ♦ ће изложба ускоро бпти дос * тупна н ширем кругу гледа- ♦ лаца. * Карактерпстика овогодпши.нх сусрета, најкраћс речено, бп.па би: од класпке до ачангарлс. Порсд Борс Станковпћа. Hvшнћа, Сре.мца, Јоваиа Стерије Поповића. внделл смо и неколико савре.мених тексгова и уме тннчких остварења са елсментпма новог позорншгд. Бсз сумње, оно што би парзРашска публшса могла попово ::а види cv Стернјина ,,Лан<а и паралажа” v i'3EO15eibv аматера лз Параћппа. Тсатар ДЕС „Жикнца Јовановпћ Шпанац” са пред итавом „Хсрој Улпце” и Кикпн banc са „Полпцајцима”. Obv лспу традицнју позорншта којс догодине слави 60 гоМ. Д. Шданав дишњпцу рада в nocroiaiba грс ба поздравнтц. Поздравшн ripe свега аматерс, заљубљеннке , Да сака што живот зиачс” кот се само v имс те љубавн и баве ово.ч лепом делатношћу, а.ма. тере који корачају етазама нс баш лако проходним, bhui? tdновипгм. Поздравптп < пуолнi<v која је пуннла canv. бодрила и награђнвала аплаузом гл\’м це. Центар за Kynrvpv п инфор Miicaibe. колектнв ГАП-а, који предано и с љубављу ораппзгје obv манифестацлју, покровитељс: Српску фабрпку стакла, ИВТКТ „Брапко КрсмзновиЈГ’, „Југобднку’', Фабришу адитива, ,,7. јули”, „13. октобар*’, СИЗ основног образовања и васвитања, СИЗ културе, Скгшптпну ошптине п „Агроскспорт". С. Ј. У нашој општини, обавестила јс Скупштину то.м приликом Нада Јовановић, сскрстар СИЗ-а, свс оно што закои омогућујс, што дозвољава Друштвенл договор. учињсно је. — Ова инфлација и неповољна друштвено-економска ситуација у ово.м тренутку нсгатлвно су сс одразилс, нарочлто у основно.м образовању. Оно што нам докумекта дозвољавају нећс.мо да не искористимо и учинићемо све што можемо да у идућоЈ години нађемо позитивнија решења, истакла јс Нада Јовановић. Синдикати школа су најавили разговор на ту те.му са представницима СИЗ-а основног образовања и васпитања, а делегати Скупштинс су тражили састанак са општинским руководством- што је и Скупштина СИЗ-а прихватила. „Боримо сс за своју професију, за н>сн углед"» једногласнл су били сви који су учествовали у дискусији по овом питању. Нерпхо днс су радикалнијс промене у систему финансирања основног школства. Најновији предлог Рспубличког извршног већа Србије о увећању срсдстава за образовање од 3 одсто неће ништа променити. Када се зна да су матсријални трошкови везани за одржавање школа у међувремену по расли више од 100 одсто и Још када се узмс чињенлца да је наЈављсно поскупљен>е грејања и друго, биће медовољно нс з одсто, всћ и знатно више. Поменимо да просветни радници веома тсшко решавају и стамбсна питава, а молућност школовања децс на факултетима је већини ускраћсна. Посебно поглавље је пензија. Већина радника запошљених у основном образовању. који би тренутно отишли у пензиЈу, имала би примања која су равна минималним лични.м дохоцима. Због тога се користс свс мофћности, да се што дужс задржи дневник у рукама, што је још једна неповољност која повлачи за собо.м бројне послсдицс и још јсдак аларм да се ово питањс што приоритстнијс реша* ва. И нс заборавимо оно што јс говорио Јосип Јурај Штросмајср: .^Кивот учитеља има ученибити огледало правдс и главни доказ истини коју проповједа”. С. Ј. СКУПШТИНА СИЗ-а ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Радило се побро н одговорно Q Програм рада образовних организација основног об« разовања и васпитања за прошлу школску годину успешно извршени 0 Прошлогодишњи рад основа за даље ® Параћин на добром путу стварања нове школе Дслегатп Скупштнне Са.моуправне интерссне заједнаце основног образовалБа и васиитања на сво.јој двадесегој ссдннцн поред осталог разматрали cv п оЦИБивали рад обрачовних органпзацнја v прош.чој школ ској години. Кроз два нзвенлаја, Псдагошког завода пз Крагујевца н Компсје СИЗ-а, ко]И су им овом прнлнком понуВенп, веома исцрпно п прегледно прн казапа је прошлогодишња шксл ска година. Из закључака који cv пропзашли нз података помепутпх нзвсштаја и дис.кусија о раду осповног обрачовап.а v школској 1984/85. годинн пронзашле cv добрс оцсче. !1 рапи.јих година се о параНпнсиом основном школСтву говорило са поштовањем и ван граница ове општнне, a то су потврдилп и прошлогодншњн резултати па свим пивоима. Бнло да јс речи о ластавл, друштвеним актнвностлма пкопнра н о.м.падине. унапрећењу васпитно образовног рада, ради стручннх органа илп о ион гн п здрављу ученика и хигнјенско естетско.и mrneuv школ ске средннс. ивск пста консиатација: всо.ма успешно. Подацп о venexv учепика све доче да јс њсгово коетањс v cBeuv стабнлно. па чак нешто и боље, че.мг снгчгшго допрнносн свс већа прпмена савременн наставннх средстава, обчпка, постгпака п метода рада. У пготлрј niKo.ucKoi годнни на прско 29.000 часова, око 10 одсто свнх часова, односно 119 часова по одељељу бнла ic заступљена очнгледност v настави. Насгаво.и v прнроди обу хваћено јс 95.35 одсто иченнка трећег разрсда v гоајан.у ол седам дана. што је такоБе вео.ма повољно. Ова ш.солска годнна била је веома у-лешна н v области такмнчења ученнка На завршнн.м школскнм, спштпнскн.м, регионалшш, pervбличкп.м п савезннм так.мичсibH.ua узело ie учешЛе 5.956 ученпка. Наглаашо да је Параћин н.иао два ученика на савезшгм такхигчељтииа, на републичквм, 213 на регионпч im.u и 1074 ученика на огинтин скнм Постнгнути резултати у раду ђачких кухшва, уређгљу ДИПЛОМЕ И НАГРАДЕ Бројна су признања која су ученицн из нашс општине добили на сви.и ннвоп.иа такмичења. Вишс ученика и екнпа је постпгло највиши резултат на најеминентнијим 'такмнчењи.иа репуб лнчког и савезног значаја. За овај успех ученици су добили 72 признања v облнку диплома, пехара и награда. За успех у учењу и владан>у 32" ученика ie добило ди пло.мс „Вук Караџнћ”, 19 ,.Светк>зар Марковић", осам учсннка јс награђено Дппло.мо.и „М. Петровнћ Алас”, a 18 „Никола Тесла" док јс v прошлој школској години 15 ученика добило Днпло.иу „Ј. MiiKiili Спартак" и 10 „‘Стеван Мокрањац”. Ако бн се ове бројкс упоредиле са прЈошлогодпшњим запазнло би се да је шесг ученика внше у овој години гсаграђено длпломама за изузетан успех у учењу. школске средине н раду стручних органа такође cv на по требни.и ннвоу, а унапреВнвање образовно-васпитног оапа .uebv параћикскнм прссветним редницнма у основно.и образовању заузн.иало јс значајно место, чнме се на овај начнв траснра пут стзараљу нове шко лс. Ошита констатацнја пзречена ово.и прнликом на Скупштннп ie да cv програми рад? образовннх организација основног образоваља и васдитања за lijkohckv 1984/S5. topiihv v целпнни успешно иззошени, a досадашњп рад и резултатн представљају добру ouhobv за даљи успешан рад v остварн вању циљева и задатака осповног образоваља п васннтања С. Ј.
ФУДБАЛ: ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ГУЖВА НА ВРХУ Y 13. колу Првс олштпнскс постпгпути су слсдсћн рсзу.тгатп: Боипванс: Борап — Морапац Доље Вндово: Слога — Хсрој Својново: Напредак — Напрсдак (Др.) 2:0 Крежбинац: Слобода — ИСК ТеклЈв: Раднички — Врапчанс Ратарп: Јсдннство Радник Стубниа: Напрсдак — Јухор У ПОСЛСД1БСМ колу Првс општппскс лнгс, уз јсдну нсодиграну утакмицу између Јсдпнства (Р) н Напрстка (Св.), дошло јс до iicBiibcitc гу:;кве на врху табслс. Чак шсст клуба су у конкурспцнЈн да ла пролсћс jypiraiajy иа прво мссто. Водсћн Јухор п НСК илтЈу по 18 бодова, а само бод мањс Напрсдак лз Дреновиа и Борац лз Бошљана. <Јпет за јсдан бод заостаЈу Јсдннство нз Ратара, а још бод Matte н.ма Напрсдакиз СвоЈнова. По свој прилшш да Лс наставак првснства донстн пуне рукс посла свим актсрима пај.масовннЈсг спорта у ошшшш. Т.ХБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Јухор 2. ИСК 3. Напрсдак (Др) 4. Борпц 5. Једпнство (Р) 13 13 13 13 7 3 2 3 ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА БОДОВИ ИЗНАД СВЕГА Јединство Бердап (Кладово) 2:1 (2:1) српска лигл Стадион Јединства. Гледалаца: 2.000. Стрелцп: Бабић v 1 38. за JejuiHCTBO, а Билав v 12. за Бсрдап. Судпја: Cnacnii зарсвац) 6. к (ЛаЈедш1ство: Богосављевић 7, Петковмћ 7, СтеваиовпН 9 Вулнћевић 6, Панић 6. Миленковић 7. Милић 6. (Стојановпћ Бандука 7, Костић 6. Пслпвановпћ 6. Бабпћ 7. (Мнрковнћ —) Јсдннство паставља ссрхју > чкппих пгара. Послебравурозпс 14. кола у којој су бодовн улзг.ч Ciniheлићу v Бсограду (3:1), стрслли kocinh, Бандука и Мпрковпћ, „зсленп” су зпбслсжмдп још јсдну нобечу, којој х«. грсба глсдатн у зубс. Присуствовалп смо у чсдсљу ссргозној утакмицц у којој су свс леш-тс фудбала виђснс у прво.м полупрсмсг.у. Још сс ннје павршпо хн пг>ви мпоуп, тачннјс пграо сс 15. сскупд утакмицс када јс Мнлић у ссби својсгвлш.м стиду продро по дсспој crpaini, i.ciiтрнрао до ПеЈШвановнћа, а овај \i-yтно лопту ка году. Бабнћ co ту пл,« «о да „дорадп” врло лспу, мдосвнту акцнју. Бнло јс то 1:0, алп нсг.че кпа на сцсну ступа судпја Счасић нз Аазарсв (>. Њсгова сс шшггаљка •зглашпга и кад трсба и кад пе треба, а.ш уг»асиом ••ај дру’| случај сс дсшапа касу у nirraiby нгводпи oi'rrpx ciapтовн фудбалсра Једппства. ПпЈгтрп јс Пслнваховкћ у више паврата аналирап. ). 1. Мајдаппск 2. Радппчки (Ш) 3. Шумаднја 4. Рудар 5. Колубара 6. Чукарпчкк КОМИСИЈА 3/\ ПРОДАЈУ УПОТРЕБЉАВАНИХ МОТОРНИХ ВОЗИЛА HA OCHOBY ОДЛУКЕ РАДНИЧКОГ САВЕГА OYYP „ЗАНАТСКИ СЕРВИС ЕР. 832 3 ОД 30 10. 1985. ГОДИНЕ 6. Напрсдак 7. Моравац 8. Слога 9. Хсрој 10.Напрсдак 11.Врапчанс 12.Слобода (Св) (Ст) 12 13 13 13 13 13 13 5 5 5 2 5 3 3 2 3 3 3 39:21 32:18 29:16 32:21 26:24 28:17 28:34 415:35 47:39 19:31 26:33 22:35 18 18 17 17 16 15 14 12 11 10 9 а случајнн налст на протззннза, дија јс окарактсрисао као грубн и спортскн, зашта кашгген Јец:!'итва биЈа жутн картон. Руку на срцс ссбно оштар у овој угаклгшн бго ВулиНсвић, алк како са.м кажс, С непо Јс јс то са.мо реакциЈа па недосуБаис фауловс иад 1МГОШШ клупскл.м ip\.OLIIма. II он јс зарадно жути карзси. Y том лсриоду судија Спаспћ усмерава нгру. Фаулови којс он свпра све су ближп шсснасстсрцу, а.тн за изјеч.'г"у. јући гол, руку 1П1 срцс, 13. Рвдничкн 14. Радник 12 13 3 0 2 (-2) 29:39 8 13:51 2 (-2) Стонн тенис Прстпрошлс нсдсљс завршсна је Дру га, опппииска лига у јсссњем делу такмичсња. Фудбал у Другој опшпшској лип! не карактсршпс нзузстна лепота, а како с-мо чули у Општинско.ч Фудбалском савезу нико сс лоссбно не лстиче, једпно Железничар из Клачсвнце „бшђмст* ннкако нс racir фсњср. За Жу, 3» ДУЖН 1П13 последњс мссто у фудбалској лип1. годииа Другој ibitx Јс, карсзсрвпсано општннској Y опшпшскоЈ •himf Ппра'ппга-о^нграна су вс1» три турнпра no систсму. Бсз пораза јс до ciia јсдика екилд „БудуНност” пз Главицс. Али, озбхљни конкурспти за арх забслс су и скнпс Буљапс II и састав.дена од припадннка профссцоиал М. Мпленковић не ватрогаснс јсдиннце Плраћпиа. АТЛЕТИКА Неборив ив Небојша „Небескн скакач’’ на победннчком платоу Небојцга Милутнповић, младн срсдношколац, спортпста, скакач у внс, нмс које је све до нсдавно обсћавало, сада Је већ атлстичар у кога се .можс.мо уздати да he понетп славу Параћина. Младп Нсбојша Милупшовић, всћ је два пута „гостовао” иа странпцама нашсг лнста. Први пут кала је хадвнсно своЈе школскс другове и друтп пут када је као члаи ћупрпјске „Моравс*' ат.четског клуба, дугим корадпма скакача утрчао у „свпту краљпце спортова". Као плошгр освоЈно је лазин jvroсловепског рскордсра, прсскоч1гашн 195 сентамстара. Прс љега Је ппонхрски рс корд у ckokv увис држао Ненад Стекпђ са 184 сентиметара. Сада борбу са „висппскпм саптпмс- — Нсбојша има свс хредиспознцпјс да хапрсдујс као скакач. Bp.io је брз али сада су у пнтању трепппзп. Ои то ралк са лаузама. Ипаче јс примсран у у све.му. трнма" .копача водн уз трснсра, лсгсндарног коЈи за НебоЈшу кажс: окривнти пикога до нграчс у ojtpxnn Јсдпстпа. Изванрсдно лсво крпло Вердапа Бнлав дрнблннгом Јс tiaoaiiuo Мп лскковпћа пз нгрс, а затлм неочетен ini од кога, кадд Јс Богосалл.сгић о«.екивао цсптаршут, нз скооо мр>ог угла снажно noraba мрсжу. Бпз ј*- то 12. минут. БабиН Јс у недсљу нмао сгоЈ дап. Брзоногп нспрсдвиднв у влшс Hdf.jtTa ixiuiao сс прсд гол.маио.м Стз; 1повп1јг*м, л у 38. мннуту Још јсдиом га смладао. До краја утакмипс јсднпо јс јсш МнрковнИ, коЈн јс за.мснио Габића, зарадно жутп карто. Onpaj-i-i io, a-crau бис.мо да кажс.мо због неспорчског pcarosaiba. Али такођс .картон” x'orao је да заслужн и судкја Спас',4 i-otii ннЈс досудио н други, овог пута очи глсдил пснал за Јединство због игра iba руком у шссиасстсрцу домаћнх. На опој утакмшш блистао јз у сјојој борбсхости и. зналачкој нгри бск Стсвановнђ којн Јс онсмосућко дс. no крило гостиЈу, нначс врло доброг in-pa ча Ивића, а уз то стизао ла помогнс својим пала. Овом друговнма у opra.r.i lOEaiby гапобсдом Јсднпство јп СКСКРДО чак па ос.мо мссто, „горн.и дп.-л' бслс Српскс лпге. Y идућзм ко.г стујс код БудуЛностп, дпрзктпог тамаца са табслс, па би бно ред да сс очекујс нпставак ссријс у <ојоЈ ,.?слс пи” нокаут утакмнцама савлабиЈу јсдну по јсдну прспрску. М. Мнленкопић без параза општинскл лигл 9. 10. Будућност БуљансП Одр. Ii3Bt<4aba Врапчакс Харо 93 Напрсдак „14. дана” Морана Младост II Цснтар 35 9 18: 6 Г, 20 0 5:25 9;35 БЕЗ ПРОМЕНА МЕБУОПШТИНСКОЈ ¥ лиги Трн прсдставника опшг.шс Параћни која сс таклшче у Мсб;општ:«пској стонотскнској ЛНП! доб:»о '■урзју »ш табслн. Јсднно екнпа „Парлћкпкс" до сада нпЈс убслежнла ин јсдну бсдс. БОРАЦ ВОДИ Y РЕГИОНАЛНОЈ ЛИГИ noБорац јс повратком Борипојл Лулнћа оЈачао својс рсзове. Oli| нграч КОЈи јс приврсмспо 6’1-Ј yeiVn.'VH „Будућности" нз Главппе допринео Је да Борац бсз пораза сти«-з 1>а врх табслс Рсргионалпс лигс. Новајлија у дигм, сквпа Sy bai.» заKobe добро гура и то Јс ерло iicpvi.cK тиван тпм са млади.м пграчииа, ог.силли такмац ппраћннском Борку. ИЗБОРИ НАД БАЗЕНО.М TcAiiuiiba пзборна конфере*! цгд шпшског стонотеписког савеза 1 ћнц олржаће сс у Хали =noproia, ла над базеном, 16. новембра сд чстком у 11 часова. ДВА К¥ПА i OnПараСтонотснисере Параћпна мајлро очгујс ташшчаве у појединачниЈ кснpcinuijit за Куп ОПШТИ1.-С НараБнн 16. и 17. иосембра у Хали »пп-това. Грапицу од два .метра, Мсбојшл је »в ■> ј ичекујс сс гчсшћс 4S гакчича'>а. прсскочно овс годпие и на „аступима Трад.шнона.тао отворсио . .................. .. не зна за местр ииже од дрггог. Нрш, прпсмстЕО граза под назизом r-vn Rr> је био v Скопљу па чстворомсчу рспуб- раћмна". 28 no реду игра се 23. нз,.. м лпка, лрвн у Београду ка првепству бра у Халн спортова уз учешће :28 Србнје за млађе Jyimope. први на избо- нграча. ру репрезснтатпвада у Доњсм Милалоп цу, први ла атлстском хпгпшгу у !>’- тово.м Ужлц? н једпно друго место освојно Јс овс голннс па мнтхигу у Цељу. Као олтпшјска нада Југослзвпје, Нсбојшд јс записап у KibiiiKirun под хс тим нменом, коју јс излао /Хтлстскн сасез Србијс. Шпанаи 7. Будућност 8. Јединство 9. Крпстал 10. Бсрдап 11.Обнлнћ <П) 12. ПКВ Ју.мко 13. 7. Јули 14. Синђслић 15. Дубочпца 16. Мачва 17. Слога 18. Раднкчки (О) Идућс коло: 15 9 3 15 8 3 15 7 5 15 7 5 15 8 2 15 6 5 15 7 3 15 6 4 15 5 5 15 6 3 15 6 2 15 4 6 15 5 3 15 3 7 15 4 4 15 4 3 15 4 1 3 28:13 4 30:18 3 24:15 3 19:12 5 19:11 4 25:23 5 21:19 5 21:22 5 17:15 6 13:21 7 24:20 5 22:25 7 17:18 5 16:21 7 17:22 8 25:28 10 12:30 Чукарички — 21 19 19 19 18 17 17 16 15 15 14 14 13 13 12 11 7. јул, МаЈданпск — Рудар, Cinibc.mb — Слога, Бсрдап — Мачва, Будућност — Јсдинство, Радннчкн Зорка Раднкчкн (0). Дубочпца — Обилић, ПКВ Ју.мко — Колубара, Шумадија — Кристал. МАЛИ ОГЛАСИ Продајс.м обраливу рвнву 1,5 хск твра у ћуприЈскол! атару. Тслсфон: 56-579. Продајем храстову даску 5 — 7 ц.м дсб.-biinc, Драган, КосмаЈска 38, тслсфон 56-314, ПараПин. Продајем ропокохач, за траг.тор, грсЈдер за утовар рспс, за xonathc темсд,а и утовар шодсра, v испрап FPM craiby. Милснко Рлдосавл>еви1|, Бу.ганс. Продајсм застану 750, производн>а 1980. п мотокулзнватор „Години' са копачнцом и приколицо.м. Охрп дска 25, тслсфон; 51-606. Прсводим са нсмачког н дајсм часове. Број тслсфона 46 254. Гла впца.. . Огдашавам исвпжећн.м < ство о завршспо| основкој До1вој Мутннцн иа нмс Радић, свсзочаншколк у Еојанс Оглашавам нсвал<с1|О.м карту (аутобускп прсноз) од странс Всдморграпса .мсссчну издату на нмс Борисава ИлкГи из Рашсвпцс, рад нпка Штофаре. Оглашаоа.м нсвзжсћо.м мессчну ка рту (аутобуски прспоз) нздпту од слранс Вслмрртрапса иа н.мс Дрлгана Свстозарспипа из Бу.-вапн, рад нпка Штофарс. Оглашавам хсважсћом радну кп,и жмцу издагу у CO Параћпн на нмс Стојана МатиПа нз flapahniia. Оглвднвам исважеБнм радиу књижнцу на кме Жарка Стојновп ha из Давндолцз. Оглашавам нсважећкм налог ла хпочарс оЕсрсч од странс Зајед, пице за здравстссиу заштпту Параћки ма име Љубншс Цестковића Луше нз Пар.чћина. МУЗЕЈИ Завичајнн музеј отворен јс за посетиоце сваког дана од 9 до ва. Спо.мен музеј Крсмаховића у Мутннци отг.орен 15 часоБранка Дон.ој је за посетиоце понедељком и уторком од 7 д/ 15 часо ва суботол( од 10 до 14 часова. Групне посетс Јпјавиги на телефон: 52-035. 0D INVESTBANKA ВРШИ ПРОДАЈУ ПУТЕМ ЛИЦИТАЦШЕ слсдсћа моторна возила: 1. Комби Застава 1500 ТК, годтша производн>е 1979. са почстном цено.м од 70.000 дннара 2. Путнички аугомобил ,3астава 101-конфорт" годи на пропзвод!Бс 1980. са почетиом цено.м од 100.000 динара 3. Комби „Застава” 430 К, година пропзводже 1977 са почетном цсно.м од 100.000 динара 4. Теретно возило Застава 435 11. година производњс 1978. са почетном цепо.м од 80.000 динара Право учешћа на лицнтацију имају сва физнчка и правна лпца која пре тога положс 10 одсто на и.мс депозита од почетне цснс возила за које се јављају као купци. Лпцптацпја he бити одржана у кругу OOYP-a са почстком у 10 часова дапа 22. 11. 1985. годинс. Возила сс иалазс у кругу OOYP-а и могу сс разглсдатп сваког радног дана у врс.мену од 6 до 14 часова. О току лицитације кандидатима и осталом биће Сачињец записник од стране комисије којп чтш саставнм дсо уговора о купопродајн. По окончашу лицитације уплаћени депозит се враћа учссиицима изузев купаца којп.ма сс уплаћсни депознт урачунава у кутгропродајну цену. Порез на про.мет и таксе падају на терст купца. Посгигнута купопродајна цена биће у нето нзносу. КОМЕСИЈА ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Основна банка „Југобанка” Параћин на ociiobv Одлуке Извршног одбора РАСПИСУЈЕ II ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ за продају два путннчка аутомобила марке VW-Унис 1200 Почетиа цена на лншггацџјц, за .сваки путнпчки ауто моопл износи сто хпљада дннара. Право учешИа имају правна и фнзнчка лица која по ложе кауцнју v внсмнн од 10 одсто од почетне цсне на лицптациЈн, на благајни Банке. iofl/aBHa ,п,цнгаинЈа he co одржатн дана 18. новембра 198з. годиие са почстком у 8 сатн у прогторнјзма Банке. Продаја путнлчких ауто.мобила врши сс у внђеном стању. По завршстку лицитацијс враћа сс кауција свц.м учссницима кеји нису успелн на лицитацнјн. Купац јс обавезац да уплати порез на про.мет на из лицнтиранн пзнос. Са најповољнијим понуђачем — купце.м. закључиће се пксмени уговор, а купац може прсузетп купљени путЈшчкн ауто.мобил по уплатн целокупне договорснс купо продајне, излицнтиранс цсис и пореза на промет. Запитересовани купци могу разгледати возила к0Ја сат?<Р Д'иТ Л1,цитац,,Јс СЕак°г радиог дана од 6,30 дО 14,30 ОГЛАШАВА ЈАВНУ ЛИјЦИТАЦИЈУ За продају путнпчког возила Фиат 132 — 2000 kvRw ка, са почетном цег.зл! од 400.000,00 Дицара. ' ni4->.^03H !0 Је в^3110*'1 стаи»У, а лромзведсно 1е 1980 ¥з возило купац је обасезан да купи Све рез^рвне делово магацнна по важсГшм пенама на дан лицит^је ° из 1ЧоР°ЗИЛ° Се мож« виДети сваког радног дана ол 7 13 часова у гаражи Фабрике цемента. Д Д 1 до Прасо учешИа на лицитацигу имаи? епо к зичка лица са уплатол! од 10 одсто учешД па а ” ПР= лпцитацијз иа благај.ш ФабХе це“Va 'С B03,Lia „ п^тТ^а”” по™П^аЦВХ"Лн°аПЛа™ ма право на рекл«,ацију. л™итаЧ»Је након чега неПорез па про.мет плаћа купац а чипитиш.и v ооавит,, 21. XI 1985. годние са почетеол, уЛо ^Ха v « лн РадшЈчког савета Фабрикс цемента. * Ва Y Са КОМИСИЈА ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Une. оннпн.шеп.чкт сасезз р.дног народз општнне Параћнв. взИ]е цеита? sa sv.^,pV о M;I(JiOpVJlcam< „Параћпн" - Иараћши м ч. , сзиет: Нала Бранкоиић. Момчмло Кучковпб. Свегисла« Живкопкћ, МиливоЈе Илмћ, Нада Јоваповић, (замених арадсеппи I ОДГОвоРпв П>еднмж 1 ....... “°*’”* Cmjaxoenb, >КиаоЈвв (преаееа|,ив> „ Јомн loswh ypeByJe Редакциош кад СДК UapBaaa. „Гл.0„
Mitiiiiiiiiiiiiitnitiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiitniiiiiiitiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiititiniiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiitiiiiiiirniitiiiiiiiiiiitiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiililiiiii; ПРОИЗВОДЊА Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА НА НИВОУ ППАНА I БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА За дсвст .мсссцц овс године у Српској фабрнци стак ла остварен јс физички сбим лроизводњс за 5,0 одсто всћп v односу на исти пернод прошлс голшс, што јс на тпшоу планских залатака. Изсчјз иа конвсртиоплно тржЈгштс ie већп за 1 одсто, али јс испод плана п могућности, а до краја годи пе треба очекивати укупан извоз v изиосу од 7 милпона долара. Резултати којс је Стаклара остварила за 9 месеци и који сс очекујудо краја године. показују да јс савладац силазни тренд у пзсловању ове радне низације, пако се н послујс под отежаним ви.ма. Y овој ГОДИШ1 cc y оргадаље услоСтаклари врше пртшреме, да се i-аредие још боље послујс. По рсчима Внтомира Иваиишевнћа, председника Пос словодног одбора Стакларе. те припреме се врше израдом планских докумената у којп ма је зацртано обезбебењс средстава за пабавку резер вних делова н материјала. По први пут ове године пла но.м се предвлђа и осегнпје побољшање услова рада. што је уз личнн доходак један од основних гслова за опре дсљивањс младих за стакла рска занимања. M. Ж. ... ........ •iiiiiiiiiiiiifiiiiiitiiitiiniiimiitiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiniii..... Лист Соцчјалистичког савеза радног народа општине Параћин ИЗЛАЗИ CBAKE ДРУГЕ СРЕДЕ B ЦЕНА 30 ДИНАРА ГОДИЦД ХП Ј,Ј’ОЈ 296. к ПАРАБИН 27. НОВЕМБАР 1985. САМООБРАЗОВАЊЕ Y ПЕРСПЕКТИВИ ПЕРМАНЕНТНОГ ОБРАЗОВАЊА СТВАРАЊЕ НЕЗАВИСНЕ ЛИЧНОСТИ KaVi.-’A'. ■ “5 22’ IIOBeM°Pa Y Параћину трајало саветовање представника земаља КОДИЕСЕЕ програма о пропел ЈигпепатНо3°ВаЊа учен,,Ка • КОДИЕСЕЕ (мрежа за Европу) ради у оквнру једног програма YHECKA ® По гчсствопап ' Чланице °®е ™Реже CY гРчка, Турска, Бугарска Румунија п Мађарска. Представник Италије вппУа п« посматрач © Саветовање отворио Слободан Ристановић директор Педагошког републичког запачпЈиЛ1O3?paBHe Речи предстваника генералног днректора YHECKO, директора YHECKO-овог института за обпаНП1Ка Југословенс,ке кодшспјс за сарадњу са YHECKO-м и председника Извршног савета Скупvupnuvn м, п ПаРа,1Нн Божндара МадиЕа О Радни састанак у експерименталној школп у Поточцу ® Концерт hi,, п ШК°Ле ”Мнлеико Живковић” за учеснике савстовап,а 0 Посета Цептру за усавршавање наставника и Завичајном музеју. У органлзацлји Републлчког завода за унапређењс васплтања л образоваља од 19. до 22. новсмбра у Параћлну, у Хотелу „Пструс” одржано савстовањс на тему самообразовање у псрспсктлвл перманентног образовања. Уче снлцл савстовања су бллл прсдставнлцл зс.маља КОДИЕСЕЕ про гра.ма. Ј-1збор ПараИлна за место одржавања једног оваквог еми нснтног скупа mije случајан. Налме, основно • образовање наше општлне бслсжл значајне резултатс крећући сс успсшно путем који.м пде савремепа соцнјалпстичка школа. Просветни раднииибсз двоумљења прнхватају свс новипс it експерименте у наставном процесу. Једна од пр вих општпна је параћпнска ко YHECKO за боље образован>е ЗАВРШЕНА ОРА „AYTO-ПУТ БРЛТСТВО-ЈЕДШ1СТВО' АКЦИ1АШИ HE ОДУСТА/У @ Ссдму смену п акцију затворио Зоран АнЈзелковић, сскретар Републичке конфереиције ССО ја је прихватила процес трансфор.мација библиогека у медијатеке, а осповза школа „Вук КараџиИ” пз Поточца је експс рпмсмтална школа о самооора зоваљу учеишса (само још јед на у Србијп, у Лозншји). Од.мах на самим почетку, поздрављајућл присутнс Слободан Рисгановић, дирсктор РспублиY3 29. НОВЕМБАР — ДАН РЕГП’БЛИКЕ ДУХ И СМИСАО ABHOI-a IlpouLic су 42 годинс од историјског Другог зассдања Антифашиссичког eeha народног ослобо!)сња Југославије. Двадесет деветог но осмбра, те ратне 1943. годиие v Јајцу су ударени те- .мељи новс Југославије засноване на федеративно.и принципу, заједнице збратимљених народа и народлости. Дух АВНОЈ-а, данас после више од четири деценије сло бодног развсја 'у 'социјалистичкој и самоуправној Југославији живи мећу iuuuil\i народима као светиња пла beita крвљу милион ц седамсто хиљада људи, припадника свих нација на овом тлу вековима узнемириваном, који су под једном заставом dajyhu своје животе носили у себи само једну мисао — слободну Југославију. Овог 29. повембра навршило се ц 40 година од проглашења Федеративне Наро дне Републике Југослаеије. Тога дана Уставотворна ску пштина донела јс Декларацију о њеном проглашсњу и називу. Данас времена baja за када се присећамо судбоносних доганашу земљу, дужни Ссдма, ванредна, смена на омладинској радноЈ акцпјц, озпачпла јс н крај овогодишњих радова на ауто-путу. Међутпм, ово јс само званпчпо, јер до краја месеца, тачнијс до празника Републике, на траси he и даље радити бригада пз Мајданпека и викенд брнгаде из Параћнна и околних градова. Прошлог пстка, на завршној свсчаностл, званлчно јс оглашен крај акцијашења на ауто-путу, a учеснлцима ссд.ме с.мене говорло јс Зоран Ал1)елковиИ, сскрстар РК ССО Србије. Он јс подсетио да нема места говорсњима о крл зл акција о чему сведочи л пример младлх на лзградњл ауто-пу- ■ Зоран АнВелковић на затварашу акције та. На позлв лзвођача прско 3.000 дсвојака л радлло је на лзградњл метра, дуге дсоницс од радова, младића 23 КЛЛОЋупрлјс до Појата. Пст сготлна хлљада лорма часова је остало иза акцлјашклх руку, као потврда да сс бсз младлх — л порсд савре.мсне механлзације — млсллти изградња објеката. Ваља истаћл још нлцу. На проглас не може закаплталнлх једну чшвсРепубллчкс конференцијс ССО Србијс, прско 300 акцлјаша дошло је у седму ванредну смену, да бл завршллиауто-путдо Дана Републнке. Доказалл су да су у стању да лспуне обећања, а што ауто-пут нлје завршен, кривицу сносе дру гл. Радилл су под немогућлм условлма: по ветр«у, клши, мразу, снегу, али нису одустајалл. Било бл лспо када би остали пошлл њлховлм примером. М. II. БОЖИДАР МАДИЋ, предссднлк Извршног савста CO Параћлн, јс у имс домаћлна лзразло задово љство што нам јс прлпала ова всллка част, да се овај емлнснтпи састанак одржава у граду ча Црници. Прсдссдплк Извршпог савста јс овом приликом упознао прлсутнс са друштвсно-скопомским разнојсм града и општлпе, града коЈи л.ма широко срце. Чствородневни радбиоје изузетно плодотворан. Поред прсдстављања националнлх лзвештаја, дискусија о изворлма, методологлјл примењој у нацлоналнлм лзвештајлма л лнструментима за мсрењс резултата, тсхнлкс самообразовања, блла је и длскуслја о будућем раду на нацлонал нлм пројектима, односу образовања за самообразовање и рсдовнс наставс, школским и ваншкол ским актлвиостлма л увођсњу самообразовања у светлу органпзацлјс школског рада. чког завода, је истакао значаЈ овог процеса образовања, наглашавајућл да је самообразовањс нсопоходно за развој сваког савре.меног друштва. Представник генералног длрсктора УНЕСКО-а Hans Volf Risom jc говорсђи o значају самообразовања ученика рскао да је основнл циљ овог подухвата ства рање актлвнијлх и нсзавлснлјлх ллчности. Ллчностл које нлсу само потрошачл рекла.ма на тслевизиЈл всћ људи којл жслс јсднл другс да схвате. Ово.м прлллком подсетло јс да јс КОДИЕСЕЕ мрсжа Јсдан од програма УHECKA којој прлпадају зсмље југоисточнс Европс л која всћ дссст година успсшно радл, а самообразоваљс јој је један од значајнлјлх програма. Испред Инстлтута за образовање УНЕСКО-а говорло је длректор Равиндра Давс, осврћућл сс такођс на овај обрдзовни процсс. — Самообразовањс је јсдан пај важнији начин међу свлм начлнима учсња. Рад кроз ову мрежу јс као витамипл у храни. Ипстлтут УИЕСК-а је укључен у оваЈ програм, помно га прати л даје подршку, истакао је овом приликом директор. Стамснка Увалић, поздрављајући присутне испрсд Југословснског комитста за сарадњу са УНЕСКО-м, јс такође лстакла зна чај процсса са.мообразовања л занимљивост овс темс. (Наставак на 8. странп) ’4 смо да поновимо да се у раД ту, у коме се војеоала битка i за слободу ковало и брати ство и јединство. У њему су | створени сви битни усаови ■ј за creapaibc будуће братске ј заједнице, нове Југославије, •! изграћене иа равнопраеносгј ти њених народа и иародно- | сти. Одлуке Другог заседања ! АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. и године значиле су коначно 3 ocreapetbc циљева ц зада9 така Комунистичке партије ј Југослааије, јединствене у Ј оријентацији на борбу за •з национално ослобоћење и Ј друштвени преображај свих 1 иарода и народности ка но1 etiAt стремљењима. i Остваривање АВНОЈ-евских принципа није било лако. На том путу било је мно гих пренрека, али под снажним 'руководстеом Комуни стичке партије Југославије и друга Тита превазићене су све тешкоће, уз напоре и од рицања, али са чврстом ори јентацијом и решеношћу да се ластави зацртаним стазама до коначног циља и крајње тачке iiaiutix опредељења, самоуправне социјалистичке, несврстане Југослаеи ie, заједнице збратимљених народа и народности, као прелазне фазс у ново историјско бескласно друттво — комунизам. Истрајност на том путу, евидеитни резултати и достшнућа били су могући 'само на чврстом курсу наишх опредељења. На том путу, ка коначно.и Ц1ст>у у коме треба да радни чка класа буде апсолутни го сподар свога рада и 'у коме неће бити потребе сталнсп потврћивања онога што се подразумева АВНОЈ-евским принципима, данас ti.ua виme теткоћа нсго раније. Појачано је атаковањс на најeehe и најсветлијс тековине рееолуције, појачано је деловање снага чији је циљ чарушавање мирног ц нес.ис таног развоја Југославије п Ktidaibe ланаца братских веза народа и народности, бсз којих не би могла mi да постоји Југославија онаква каква је једино могућа. To гЈање је производ запостављања значајних АВНОЈ-евских одлука. Да би истрајали на Haiue.4 путу морамо водити општу југословенску стабилизациону политику и општу политику, а не парци јалну .политику ужих интереса. Интерес радничке класе јединствене Југославије, њен садашн>и и будући развој не >сме бити доведен у питање било какви.м тренут hum или ужим интересима. He би било добро да не кажемо да ц поред теткоГга ностижемо значајне резулта те. Истина, уз велике напоре и одрицања, али у свету у коме влада јот увек ираво јачега, другачије се и не. може. Зато одстрањивање субјектиених слабости мора да буде наш заједнички и највећи задатак. Под тим слабостима подразумевамо све оно о чему носледтих година говоримо, све оио што смета радном човеку. поштеном граћанину и свима којима је стало до бубућности ове земље. Историја нас учи да само заједно можемо усправнам ходом v будућност. Друкчије од тога значило би изневеркти АВНОЈ-евске одлуке и MiuitiOH и седамстотина хиљада жртава народноосло бодилачког рата и револуци ie. Историја, заправо и недо звољава да се точак креће уназад. С. 0. i""1,1111......... HniHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllllllHIIIIHII'IIIIIIIIIIIIIIHIIHHIIHHIUI....... ........................................ IIIIIIH СНЕГ IE СТИГАО : « . коЧЈе7,едаВНО' тек забелсо кровове I! улице, послужно Је као добра провева : снремности за бороу са снежним наметима. Бнло је пробле.ма и у саобраћају, а пољопри- : врсдни стручњаци кажу да је овај прошли снег добродошао. Р Како је изгледало овпх дана под сиежном „пелернном” и како сс припремамо за : евентуалну одбрану од снега шире на 4. н 5. страници. ................................ ............................................................. Innin.......... ...................................................... .. ....... ................................... . ....................................................... Чишаоцима и сарадницима чесшишамо 29. ноеембар-Дан Републике
27. НОВЕМБАР 1985. • БРОГ2М ПРЕДЕСДНИШТВО ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА РЛЗМАТРАЛО ТОК ПРЕДИЗБОРНИХ АКТИВИОСТИ Ве1ш раиика из нкмв тоонзводње -—'■*»- -env. е.« ------- —.rrrrraHTi —~жгетте- — — ф На предизборним састанцима свидентирано 1223 кандндата, а од тог броја 75,3 одсто су радницп из непо> средне производње Изборп v Савсзу спндпката, који су у току, имају велпки полнтичкп значај, јср сс одржавају у време када сс вршс прнпреме за предстојеће конгрссе и за спровоБење делегатских пзбора за скупштикс друштвено-политичких заједница и СИЗ-ова. Зато они представљају иајширу полнтичку акцнју стваралачквх снага радничкс класе у решавању насталих проблсма, закључено јс па седннци Председннштва Већа Савеза синднката наше опиггине, одржаној 12. новембра. Ови изборп трсба да укажу на друштвенс проблеме и слабостп п путеве њпховог бржсг разрешавања у удруженом раду и друштву у целпни. Предпзборпа активност је почсла ссптс.мбра месена и она јс завршепа до краја октобра у сви.м основним органпзацпјама Синдиката. Почсли су и изборни састаици који треба да трају до краја новс.мбра. На прсдизборним састанцима за најодговорније фупкније за основне организације и извршне одборе евидснтирано је 1223 радника, а од тог броја 75.3 одсто су радниии из пепосредне пропзводње. У впше основних органнзација прсдлагано је два илп В1ПЛС капдидата за г-ајодr-'BopHiiie функције, као на прн.мер v ПК „Београд" Фабрпци пемепта, Органу управс. Нд прсдпзборни.м састанцима евидентираио је и 20 капдидата за на.јодговорније фупкпије у Behv Савсза синдиката name општнне. а .међу предложеппм има доста радника из нспосреднс производњс. Ко.мпспја за кадровску и организацпопу изградњу при Већу Савсза слпдиката пратпла је ток избора и пружала помоћ организацпјама када јс то бпло потребно. Од 10.371 члапа па преднзборним састаицима је бпло прпсутно 8.314 члапова Синдпката или вишс од 80 одсто. Присуство на предпзборппм састанцима. а и број прсдложсппх капдидата указује па то да је пнтересовање за рад V Синднкату повећано. Највпше је бпло присутних на прсдпзборппм састанци.ма основпих организација Савеза сипдпката Стаклари. али н.ма организаиија где први састанцн иису бпли успешни и то у Штампарпјп, Медицинском цснтру, „7. јулу”. На предизборним састанци.ма обезбсђена је довољпа заступљсност жена п о.младиЈ1с. посебпо међу делегатима за Belie Савеза синдиката name општине. IIIIIIIIIinilllllllllllllllllllllli:illlllllllll!lllllllllllllllllllllllllll На предпзборпплг копфсрспцпјама предлагапп су кандидатп, говорено јс о пзборним докумепти.ма, а у свп.м оргаппзацијама ннјс било уводппх пзлагања п расправа о мпогпм актуслнпм питањн.ма којп се тичу радничке класе у пашој општппп. Изборпа актпвпост јс показала да у будућем раду треба побољшатп везу п контпнуптет у раду измсВу оспов пп.х организацпја сипдпката и Всћа Савеза спндиката name општине и љегових органа. a чињеница, да су у току избори и у Савезу комунпста п.ма могућности да се правИлпнм раз.мештаје.м створе услови, да правп људи дођу на право место. Изборни састанци конферспнпја осповппх оргаппзацпја Савеза снндиката биће одржапи до краја пове.мбра. а до краја јапуара и Скупштина Bella Савеза синдиката name општиие. СА СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС На седници Председнпштва су раз.матраип претходни подаHA KPAJY МАНДАТА ГОВОРИ ДРАГО КАНТАР, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОР-а Проблем друштва наша обавеза ф Иа дневном рсду органа СУБНОР-а у протеклом четворогодишњем периоду нашло се 220 тачака ф Најчсшће су разматрана питања везана за политичко и економско стање у земљи Избори који се спроводе у Савсзу бораца прилика су за свсстрано процењивање постнгнутих рсзултата у организацнјама Савсза бораца у протеклом четворогодишњем периоду. Y свих 40 меснпх органпзација колико их и.ма у нашој општинн, критпчкп се анализира досадашњи начин организовања и могућност деловања овс друштвено-политичке органпзације на свим нивои.ма организован.а друштва. Избори у месним оргаиизацнјама треба да трају до 1. децембра, а општинска изборна скушптина. иа којој he бнги изабрани нови Општински одбор СУБНОР« н< чслу са прессдником бнће одржана у јануару. Све мање апокиив притрЛ © Највише жалби из Штофаре и Медицинског цептра Y перкоду од јануара 1982. године до октобра 1985. Комисији за притужбе п жалбс Општппског ко.митета СКС упућено је 407 притужби и жалбн, од чега јс 306 поднето усмено председнику Општппског комитета или секретару Председнпштва, a 101 је поднета непосредно Комнсији. Ово су подаци из аналпзе идејно-полнтичкнх појава 11 проблематике садржане у притужбама и жалбама радних људн и rpabana, која је разматрана па седпици Председништва Општинског бра. Непосредно обраИање раднлх људи и грађана у првом рсду пар тијским руководстви.ма и тсли.ма указује на то да они и.мају мајви ше повсрсља у политику Савсза комуниста Југославије и уверен.е да Савсз ко.муниста Југославије ко.мнтета СКС 18. новемравни.м, друштвено-политичким пословодним и другим структура ма у ООУР-у, гдс им је пружена адекватна помоћ. Настојало се да се проблсми решавају ла лицу места. Највећи број представки сков них лица. Комисија за прптужбе it жалбс грађана радс и при Behy Савеза синдиката општине Па раћин и Скупштини општинс. На овом састанку јс закључсно да се убудућс впше коордннира рад свих ових компсија и да co car лсда ко се највпше и зашто об paha свпм овпм ко.мпспјама. На овој седпици Председниш тва разматрани су и прстходпи подаци о пословању приврсде за девст месеци ове године. М. Живковић шг о пословаљу прпврсдс за девет месеци ове годпне п информацпја о представкама и жалбама радппка пз областл радних односа. Поред тога, разматран је и усвојен предлог оператпвног плана активпости па усклађпвашу са.могправпих аката ОУР-а н раднпх заједница са Друштвеним договоро.м о основама за самоуправно уреВивање односа V стпnaibv п расподелп дохотка v СР Србпјп п подсетпик прпорптетнпх задатака који пропзплазе пз овог Договора. О овим niiTaibii.Ma биће речи п па паредпој седнпцп Bella Савеза синдиката општппе Параћпн. о чему ћемо опшпрппје ппсати. као рсволуциоиарни дсо радничкс класс мора бити у првим редо вима битке за развој самоуправ них односа на бази прокламова них уставних принципа. Рад и де ловање Ко.мисијс за притужбе и жалбе, као радног тела Опшинс ког комитета СКС, оглсда сс у то.ме што сс нспосрсдним ангажо вањс.м у конкретним идсјно-поли тичким акција.ма на испитавању прсдставки и жалби приближава начину рада органа СК. Рад на представкама и жалба.ма значи и конкретан допринос у покретању и усмеравању идсјно-политичког оспособљаваља чланства и основ них организација Савеза комуни ста за рсшавањс конкретних про блс.ма у срсдинама гдс сс утврђу ју наводи по прсдставкама и жал ба.ма. Притужбс и жалбе које стижу нд алресу Комисије подносе се у писменој форми. Само је десет аноиимних, а њихов број стално опада. Комисија је представкс свидентирала и вршила проверу навода, најчешће формирањем радних група и увидом у рсалнс стањс ствари у срединама о којима се ради. Кроз нслосредне ра зговоре и директним увидом у сп исс и докумсита, назначени проблеми су конкретно сагледавани, што је допринело доношељу аде кватнс правно-политичкс оцснс. То.м приликом је остваривана за довољавајућа сарадња са самоуп ПАСИВНОСТ УСПОРАВА 3AMEHY КЊИЖИЦА На седницн Председшппзва је разматрано и пптанл за.мене партијскнх књижица Од 5.055 чланпва Савеза ко муниста у пашој општшш. до 18. новембра 2.701 члан јс заменно партијску књпжицу ,а 2.354 члана још то inicy урадилн. Y 35 оргаии* зација ни један члан СК ни је заменио партнјску кн>нжицу. Ови подаци којн су се чулн на седницн Комп тста су крајп»е забртш>авајући. а У П1гган»у јс тотал»о пасивност чланства у неким органпзанија.ма. Па овом еастаику је крај године утврВен као последшп рок за замену партијскнх књижица. V међувремени he бити паправдл-п списак свпх чланова СК којн нису замс ннлн паргнјскс књижнце, a бкће пззпван.а к на партнј ску одговорност. цсптрисан је у две области и то: рад и радни-односи, 38 одсто, и стамбени проблеми, 19 одсто. У представкама всзаним за рад и радпе односе пајвише је проблсма всзапих за остваривањс права па рад, а у стамбепој проблематици за тражење стана. С.мањсн је бр ој проблема који произлазе из спорних односа (отказ, огласи и коикурси, размештај, ранг листа, извршењс судских одлука, проши рен»е стамбсног простора и сличпо) указује па то да су самоупра впа општа акта у организацијама удружепог рада усаглашсна са Законо.м о удружепом раду, Законом о радним и стамбеппм од посима п другим закопима као л да сс уноси више реда у ову област. Томе погодујс и постојсћа пракса и познаваљс радпог и ста мбеног законодавства од странс радних људи и грађана. Ипак, у неким средина.ма је још увек при сутпа самовоља техпократских ст руктура и бирократски однос пре ма правима радника. У овакви.м срединама присутпи су примери шиканирања радника. непотрсбних и исхитрсних дисципливских поступака, лремештањс па пижа 11 слабије плаћепа радна места све до стварања услова да радпик „заслужи” и искључењс из ООУР-а или да сам поднссс оставку. И.ма појава, да се рапг листа мења преко поћи, да Се не поштују самоуправпи општи ак ти, да се не извршавају судске пресуде. Kao по правклу, представкама се обраћају људи ради заштитс и остваривања личног права и ив тереса. Али има и оних са којима се покрећу шира плтања, где у центру пажње проблеми материјалног и социјалног положаја радника, развоја социјалистичког са.моуправљаља и његовог стања у појединим срединама. економске стабилизације, кадровске политике, одговорности, мита и кс рупције итд. Ове представке пос ледице су отежапе екопомске си туације у којој се иалазимо и ин дпкатор су укупнпх кретања у друштву, стоји између осталог. у Анализи коју је раз.матрало Пред ссдништво Општинског комитета скс. На овом састанку се чуло да се највише жале радшти ИВТКТ ,.Б. Крсмановић” и Медицинског центра. па јс зато закључено да Ко.мискја направп посебпу иисЈхзр мацију сл освртом на стан>е у I IBTKT „Б Крсмановић’’ и Медицмнског цснтра и да се то посеб но размлтра, а да се лрсдузму од rcsapajyhc мсрс против одговорКРЕДИТИРАЊЕ МАЛЕ ПРПВРЕДЕ Вмв ида иего лрвгрзма © „Инвестбаика” — Пословна једнница у Параћину има могућности да фпнансира малу привреду, али недостају правн програми Када с.мо у „Инвестбанцп” — Пословној јсдннпци у Параћину са Милутином Ракићем, руководиоцем Службс корнснпка друштвених средстава, повели разговор о могућностпма ове BanKe да кредитира малу привреду. он на.м је на почетку разговора рекао: — О мало) прнвреди се много внше прпча, него што се на тодхе ради. To показују и кама тне стопе за кредитирање малс привреде, које пзносе пзмебу 52 и 58 одсто. Посебан је лроблем, што v нашој општинп ве ма јасно изграђених ставова која нам је мала привреда потребна. Данас се махо.м отвараjv кафићи, мада би прсдност морале да имају производне дслатности. Сем ,,3апат продукта" кога ..Ипвестбанка” кредптиоа са 40 до 50 мплиона динара. другс оргапизаиије удруженог рада се нису појављивале са сро 11Ш програмп.ма развоја мале прпврсде код ове Банке и тражиле кредпте. Ha jiiibov Бапке се о то.ме доста дпскугпгје, посебно како стп.мтлисати бржи пазвој мале привреде, а самим тпм отваратве нових радних места. Овде су мишљења да мала привреда мора да пма псти третман као „Зелени план”, где cv камате зпатпо лпже. И ова област бц могла да се креднтнра у гкгпном лзпосу од 50 лшлпона длнара, као и „Зелешг план”, ала са.мо да пма адекватппх програма. Одлуком о блпжим гслови.ма за прпкупљање и гс.меравање средстава грађапа регглпсана cv тштања одобравап>а кр^дита за гнапређење прпвредних делатпоста. Tv cnajaiv кредпги за пољопривреднг делатност. за обављање занатске делатностн, за ггоствтељско-гурнсти4KV и за обавгваље трговнпске и гслужне делатности. Ло речпма Слободана Кундаковића, помоНшгка дпректора Ипвест банке” — Пословие једттице v ПараНпну, v свпм овим случа1'евима кредит може да се до бпје за нзградшг, доградљг адаптаппју н рекоиструкпију пословпог простора, као и за пабавку оттреме. Услов је да граЈзанпп б\ де штедпша Banice. а кредит сс даје no основу орочавања динарског депозпта. Рок отплате крсдпта за објеicre ie до 15 година, а за опре mv до 10 годпна. Ка.матна сгопа износи 16 одсто. Од 1. Јануара до 31. октобр-1 овс годние Банка |е одобрпла 32 кредпта грађанима за унаnpebeibe привредних делатиости v износу од 19.818.000 динара Од тога 20 крсднта за наиавку пољопривредне опреме п трактора if 12 кредпта за кгповипу и изградњу локала. Како иа.м је рекао Слободан КундаковпН, ови кредити се не користе пре ма стварним могућностима Бан ке, а предност ће увек нмати производне делатности и пољопривреда. Надамо се да lie v наредном среднлрочном перноду ове могућности креднтнра н>а бнти знатно више искоопшћене, iep у „Инвестбанци” у Параћинг има расположења за то. М. Живконић У протеклом четворогодишњем псриоду прсдседник Општинс ког одбора СУБНОР-а јс био Дра го кантар. На кр1>у мандата са 1Бим разговарамо о раду овог Од бора и Општинскс организације СУБНОР-а у целини. — Општипскд оргапизације СУБНОР-а је друштвено-политич ка организација учесника НОР-а и опа своју активност заснива па програму II политици СКЈ и СУБНОР-а Југославијс, .рекао је на почстку разговора ДРАГО КАНТАР. — Ова организација пи је мала јср па тсриторијм наше општине живи 2.520 бораца НОР- -а организираних у 40 удружења СУБНОР-а. Протекле четири године борачка организација имала је пуно посла и задатака који проистичу из докумената 9. конгреса СУБНОР-а и својих годишњих програ.ма рада који се доносе на почстку године. У том периоду ова организација се највише бави ке ситуације и у заједници са ос ла питање.м политпчке и економс талим социјалистичким снагама залагала се. a to he чпнптп и убу nyhe, за превазилажење тешкоћа, а посебно на отклањању свих не гативних прјава које се јављају У' нашем- друштву и стварају не расположс1вс, не само у борачкој срсдини нсго и код грађаНа. У протеклс читири годипе СУБНОР јс деловао на остварива ibc закључака 9. копгреса СУБНОР-а Југославије п разматрао кр пзно стан.е у ко.мс се друштво на лази, саглсдавајући узроке тог стаља. У зпаку чстрдссетогодишibiiuc ослобођсња Југославије и по бедом пад фашизмом посвсћивана је всћа пажња очуваљу м раз вијаљу тсковина револуције и НОР-а, па су у вези с тим у шест мсспих заједница подигвута спо мсп обслежја и то: Споменик па лим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора града Параћипа, спомен до.м у Шалудовцу nocBchen Ћупријско-пара1н!нско рударској чети, спомен чесма у Својпову it Поповцу, спомспик у Лебипи. Засађеио је 88 стабала као спомеп парк у Стублци и рсстауриран спомспик народном хероју Момчилу Поповићу у Бу силовцу. Треба истаћи да је било добре међусобпе сарадње и разу и другпх друштвенополитичких .мсваља између ове организације организација из нашс општине. СУБНОР је преко свог чланст ва спроводио и акцију прикупљаља новчане по.моћи за настрада ле рударе у Ресавском руднику. па је то.м приликом уплаћено око 200 хиљада динара. Посебну пажњу посвећивали смо здравст веној и социјалној заштити бора на НОР-а и ibiixoBiix поролица. Уз ангажовање службе за борач ко-инвалидску заштиту оппгпшв Параћпн велики број борапа о<? тварио је право на новчану борз чку заштиту, а многи су користили тренутне помоћи. Бавили смо се и решаваљем стамбеног пита 1ва путем додељивања станова м стамбених кредита и може с« констатовати да јс остао нсзнатан број бораца чије стамбено питање није решено. У протекле четиртг године одржана је једна изборна скупштина, дсвст седница Општи нског одбора и 31 седнипа прсд СУБНОР-а и комисије су редовно селништва Општинског олборз олржавалс своје састанке. а на почетку овс године фор.мирана је секција ратних војних инвалида У .овом периоду ев,,Леп'[$?Ј’нолЈ* 220 тачака дневног да истакнем да је борачка органи зациЈа у лслегатском систему ло бро заступљена и да јс велики број борацд делегиран и учссгву је у раду многих органа и тела. Сва наша улружсња у овом времснском периоду била су ак тивна. Посебно бих издвојио Сво јново и Шалудовац. који су се изузетно ангажовали око изград ibc спомен обележја У протеклом четворогодшшБем периоду бавили смо се и питањима општснаро дне одбране и друштвене само заштите и разматрали политичко безбедносну ситуацију нашој on штини. Обзиром на садашњу ста настојимо да преносимо на младс росну струк-гуру ове организацџје генерације гајсње револуционарних традиција НОБ-а и поручује за очување тековина револуцијс мо младима да се енергично боре и данашњс слободе, рекао је на крају разговора Драго Кантар. М. Живковић ИЗБОРИ У CABE3Y СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ Гфви круг до краја године САБОР МЛАДИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА Републичка канференцнја Савеза социјалнстичке омладине Србије и ове годпне је органпзатор Сабора мла дих пољопрпвредника. Домаћини опогодишњег сабора, 22, 23, и 24. нове.мбра. били су младн Браничева у опигпгни Голубац. На седмо.м Сабору младнх пољопрнвредника из овлаш јбс омладпнске органпзацпie. учешће у раду су узели Надежда СтанИзвић, пољопривредпи технпчар из Рад не организацпје ,.7. јул'' и Радиша Радисављевнћ. млади пољопрпвредни произво1зач из Стубице. М. II. Председништво Општинскс кон фсрснције Савеза социјалистичке омладине утврдило је календар прсдизборних и изборних активности у основним организацијама и координационим конференцијама. Према календару избориих активности, 2. децембра одржавају сс први скупови по основним организација.ма, када he бити евидентирани и изабрапи кандидати за прсдседнике, секретарс, председникс комисија, чланове председништва ОО ССО. Такође he се на овим скупопима предлагати каидидати за Општинску, Међуопштинску и Репу бличку организацију младих. Први круг изборних активности, по плану, завршава се 27. дсцембра. Пзборни скупови у основпим оргапизација.ма блђе уједно прилкка и за евидснтирање делегата за IX конгрес ССО Србије и XII конгрес ССО Југославије. Избори у Координационим кон ференцијама (Штофара. Стаклара, цементара и Школски центар) по плану треба да сс завршс до 10. фебруара, а избори у Општинској конференцији би сс обавили до краја фсбруара идућс годинс. Како смо сазнали у Председнм штву OK ССО, изборне активности су убрзане због предстојсћих акција које очекују о.младинску оргаиизацију. Наиме. токо.м зимског периода спроводи се већ тра диционална акција „Сусрстп ссла", а младу генерацију очскујс доста ангажовања у прстхонгресним активностима. М. И. Шаанав 2
27. НОВЕМБЛР 1985. • БРОЈ 296 ДЕСЕТ ГОДИНА OOYP-a „НИСКОГРАДЊА” СНГУРАН ПУТ У БУДУЋНОСТ Ф Од интеграцнје до дапас — дсцснија бржег развоја • Девет месеци ове године врло успешни ф Октооарско признање овом колективу 1980. године — потврда исправног развоја ф Ручни часовници за 46 радиика и пснзионера Прс дссетак дана радниин Осповне органпзацнје удружеиог рада „Ннскоградта" прославили су дссетогодншљниу рада у оквнру I раБсвииско-производне радне органвзаопје „13. октобар”. Тл.м поводо.м иа синдпкалној конфсрснпији додсљсна су признања радницв.ма за дссетогодншљм рад н пензионернма који су своЈ раднп вск завршили у овој организацнЈи. Ручне часовнпке у знак захвалностн за дссстогодвшњи са.мопрегорни рад дс било јс 38 радника п 8 пензионсра. V свечаном говору Миоко ПстровиИ, предссднпк Основче органпзацијс Синднката, пзмеbv осталог је рскао: — Почели с.мо са осношшм средствнма погона за нзгвадj-hv која cv била врло скромча. свега чстири кампона. једаи бглдожер, једна утоварна по* пата. два ваљка н нсколнко прапећих .машина. — За 10 годпна рада ,.Нв скоградња” |е нзгоадвла 58 кнло.мстара путева. око 52 ки ло.метра уллца. 18 килсмегра каналнзацијс, уградилн у разне наснпс брапс око 200 000 метара кубних разног матерпјала. взградила вншс плагоа, нгралншта. прилаза ц сличпз. Користнлп смо сва потребна средогва за нормално п несметано нзвоВсње радова на и.зградњи путева н улица (сем асфалта), канализацн јс, мап.е регулацвје водотокова, зсмљл* них брана н других радова везаннх за нискоградњу- На даље смо за нормалан рад и лослован>е купнлп управну зграду, на добвјевом плацу маправи.-ш смо халу од 720 метара квадра тннх за потребе механнзације н зграду магацпна. Све ово постигнуто ie самопрегорипм радо.м свих радннка за протекли иервод, прн че.му cv поилговаче и нзвршавапс све Одлуке Радиичког савста као н закључпл збора радника и друштвено-политичких органкзација. / За поствглште резултате ча KO.MVHanuoj изградниг. оедовпом н зп.мском одржавању саобрл ћајницд „Нискогралња” ie prime п\'та похваљпвава и нагрг biiBana. што сведочи и велнко прпзпаљс Скупштинс општппс, 1980. годпнс лоцсчнла је В октг барску наградг OOVP • .Ниско градгва” нстакао јс ПетровпН. Заслуга за десегогодвшп>е name позптпвло пословање. чнји vuvnaii ппиход за девет \ieceun рада v 75 годпвп пзноси 1 мплијарду. a v 1985- годтт лзносп 20 милпјарди, припаза свгг ма нама. Раз\\ме се, можемо п боЈпс, брже в екопо.мпчнцје н квалптетшпе, са.мо Да свако ради свој део посла и извошава постављенн задатак. Повсћање физпчког обима производње гарантује на-м позптнвно послов-ање, nviie Фо-г дове н всће лпчне дохотке, a то се постпже само радом. рекао ie на Kpaiv МиРко ПетровнН. М. Димт\)к1еш|И ИЗ РАДА ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКОГАКТИВА ф Последњи састапак Прнвредно политнчког актнва нмао јс на днсвном реду најбитнија питања из скорије будућности живота Параћина 0 Средњорочии план, пословагве банака, изградња комуналннх објеката, запошљавање високостручнпх кадрова и припрема будућег састанка са такоВе битним тачкама, заокувили су паливу чланова Актпва Упознати са променама Закона о основама спстсма дргшгвеног планираша и друштвеног плана Југославије и роковима за израду Нацрта средњорочног плана п плана за 1986. годшгу општинс ПараНип, чланови Актива договорнли су да Нацрт доставс дслсгатској скупигпши у децсмбру, како би послс јавне расправе Папрт био усвојеп до Нове године. Радна група, којој јс у задатку да сачшш планове, састављена Је од најпозванпјих стручњака it општвнског руководства. Они ће након израдс Иацрта планова радппх организација н Нацрта планова банака утврдити прноргггстс у ibiixoBiiM рсализација.ма, а пото.м вратптп на нзвршсп>с. На овај начин требало би да се обезбсд!! рсалност у приорлте ту и да се из.мени приврсдна структура, првснствено у при.марној пољоприврсдној прсизводљи. Јсдна од освовних особина планова требало бч да булс њихов стабилизациони карактер уз инси стираљс за бољу пскоришћсност капацитста и уштеду снсргијс. У оквиру ов»х пробле.ма дого ворсно јс да се прско друштвсно- -политичких заједница путе.м доприноса. у изпосу од 1,5 одсто обсзбедс допунска срсдства за развој агроко.мплекса. У исто врсме задужен јс Комитет за привреду и ППРО ..Шу мадија”. олносно ООУР „Обуђа”, да припрсме матсријал о трапсформацијп ООУР-а „Обућа” у Радну органЈгзацију, јслну од чла нмнп будућсг А14К-а. Такође. договорено је да сс приступи дислокацији РО „Стандардтранс” па тсрен из.међу Сер виса ..Космај*’ и Ауто-пута. Инве стиционо тсхпичку докумсптаиију обезбедићс „Стандардтранс". Контииуирано обавештавање О nocaoeaibv банака. Приврсд но-политички актив упознао је РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „БУДУННОСТ” ПРОСЛАВИЛА ДАН РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Ни иензионери ннсу заборављени О Године звезданог сјаја РО „Будућност” ф Просечан лични доходак око 4 стара милиона © Брига о стандарду радника ф Рад и дисциплина — кључ успеха © Поклон честитке пензионерима, а златници и ручни часовници радницима са дугогодишњим стажом, поводом дана радне организације. Радна органнзација за производњу слектроенергетске опреме и бетонску галантерију „Будућност” 15. новембра прославила је Дан радне органнзације, односно 31. годишн>ицу постојања и рада. Од корпарско-плетарске радионице формиране 1954. године ова организација се развила у снажну привредну оргагодине 'повсћавана v два паврата. Створене cv моггћностн да се и нашим пензионерима ко)и су део ове Радне органпзације укаже посебна пажња низацију која представља један од стубова параћинске привре- и захвалност за свој дспринос де и уврстила се у ред извозника са наше територије. Тим поводом уручена су признаља радпицима који су у овој организацијн провели 30, 20 и 10 годпна на својим радннм мествма. Велнки златник са ликом друга Тита за 30 родина рада добила Је Миланка Стефаиовић. Мање златнике за 20 годнна рада добили су Мнрослава и Предраг Рајић. Радници који су у овој Радној организацијп провели 10 годнна добили су ручне часовннке. a то су: Тохгислав Вучковић, Радомир Симић, Мнодраг Петровић и Драгиша Стефановић. Свечаности cv прпсуствовалп п пензионсри ,,Бгд\ Нностп” њих 43 којн cv oi своје Paine onганнзације добнлп поклон чеcthtkv v вредности од мчлион старих дллара, обавестио нас ie Божидар РужнН, руководилац општег сектора. Поздравнп говор одржао ie BvKamiiii Милић. дпректор Ра дне органлзације, који ie го.м 1п>п.111ком ргкао: — Прошлс године ,,Bv,ivhnocr’ ie показала изгзетне peavnraте v пословању тако да ie vkvnaii прнход v овој годшш пзnocno 61.262.306.180 дпнара, доходак 12 427.194.310 цинаоа a чист доходак 7.664.500.280 динара од чсга ie за личне дохотке iicnnalieiio 5.767.810.600 лпчара, лок ie »■> фондовс iu iro ieno 1 896.689.180-дпнара. И поред тешких услова привреБпвања v ери екопомске ста бидлзаипјс вал.а напо.мепути да ie раст лнчнпх доходака vno сленнх v onoi Радној оргашпа пиш пратио расг ипфлашпе тс ie просечап лични доходак остварец v 1984. годппи достигао ниво 2.135.000 днпара. Овакав трепд пораста резултата пословања Радна организација је наставила н v 1985. годипи тако да је за протеклн период од 9 мссецп vkvnan при ход износио 100.820.254.SS5 динара, доходак 21.988.057.175 дидинара од чега за лични дохот Ке 8.980.984.750 динара а за фои дове 8.458.299,200 дииара. Просечн« лични доходак за 9 месецц rexyhe годппе нзноси 3.908.300 днпара а најалжи лични до.ходак 2.973.700 днчара. По заврпшо.м рачуну зд ~еKyhy годлну очекује се још бољи резултат 1986. годпни, Шпана@ 3 преко скромнпх поклона v виду поклон честатке које cv више спмболичтг. алп свакако пзра жавају нашу пажн»у и жељу да се уз малу овечаност зачва лимо и зажелтг.мо Вам здрзв i.e н д\т живот те да се и идгђе годнне као и много још nape- .Unix година на овакав пачин састајемо. истакао ie Вукашчн МиЈп-ih, директор Радне органи заинје ..Бгдућпост". м. д. рачгнамо на проширење капацптета алучеличних гжади. од дпосно проширењу асор;им?.па алгчеличннх ужадм, те се планнра куповина машнпа за про нзводњс гжатш и До 4 )0 мч квадрапшх. Такође се планира и npomnpeibe делатносги v Paiwoi јединпцц бетонских civ бова на увођењу произволЈбе трафо станице. Радна органнзанија обзиро.м на постнгнуте резглтате v пословањг a с flpvre стране па пад животног стандарда због tioBchaiba троткова живота no ред повећања личнпх дохоллка полеллла је и регрес за го.чишн>и од.чор obwai запослениА! v Радиој органмзаимји а накнада за топли оброк ie v tokv Живојин Вељковић, директор „Југобанкс", а ток усвајаља Закона о банкарском систему и са гласно у њему најопти.малнија рс шсња за банкарски систем на поДРУчЈУ наше општине пратиће ра дна група хојој је дато у задатак да континуирано о току овог посла обавештава Привредно по литички актив, оргаие друштвеН0-П0Л1ГП1ЧКИХ заједница, OanaKa if удруженог рада. О пзградњи комуиалних објеката Прсд Приврсдио политичким активом нашао се и извештај о израли комуналних објеката са посебним освртом на потребна срсдства и изворе средстава за иивестиције у ове об/екте токо.м пдуће године. Закључено јс да се посао око завршстка главног колсктора по дели’ у двс фазс. у 19S6. годину ri 19S7. годину. Поссбан приоритет he бити дат главног колсктору u базенима за прсчишћава1ве у цпљу активирања постојећс гра дске фекалне канализације. • Прл то.м, извођачима радова и свима онима који учествују у рсализацијл овог значајног лосла, наложено је да у оквиру гра ница могућности највећп део по слова обаве током идућс године. Будући корисници система мо рају бити укључени у отвараљу конструкције финансираља, a ра дпс организације које нису спро вслс договор са „Инвестбапком”, да то учине у најкраћем року. Два највећа колектива, Српска фабрика стакла и ИВТКТ „Бран ко Крамановић" требало би у ок виру овога да релизују инвсстицијс које се односс па претходни третман отпадних вода из својих процеса при упуттању у мрежу градскс канализацмје. Посао за високостручне кадровс Високостручни кадрови, а прс свсга дипломирани економисти, према договсру нп Приврсдно-по лгћгичком активу имају све шансе да се у току овс и пајкасније по четком идуће годпнс запосле. За кључсно је да радне организаци је у општини на основу Оперативног плана запошљавања прип равника са високом стручном сп ремом расплшу конкурсе и извр шс њихоз прлјем. На следећем састанку На идућсм састанку Приврсд но-политичког активд опет he сс наћи најважнија шггаља из живо та if рада Параћина. Усвојсн јс дневни ред који би трсбало да садржи: Обсзбе1)иван>е нсдостајућих кадрова у привреди, прс свсга ра диим оргализацијама „Будућност”. Срлска фабрикд стакла, Градитељ и организацијама из обласги пол.опривреде Задужсни за припрсму матсријала су СИЗ запошља ваља и СИЗ образовања. Разговараће сс и о водоснабдсван»у у Параћину. о чему he из вештај поднстп Радна оргапизаци ја Параћин, ООУР „Водовод”. Материјали о реорганизацији и друштвених делатности, као и СИЗ-ова материјалне производње Органа управе. такођс he се на ћи на следећем састаику Привре дно политичког актива и бићс лссматрани у светлу 18. ссдиице ЦК СК. Елаборат о развоју агроко.мп лскса у Параћпну са акцентом на смернице будућег развоја за сле дећу седнпцу Актива лрлпремиђе Ко.мЈггет за приврсду Скупштине оптпше Параћин. М. МиленковиН АКЦИЈЕ СИНДИКАТА СТАКЛАРЕ НА ЗАШТИТИ СТАНДАРДА До сада подељено око 450 станова © Ни пензионерц нису заборављени Y Српској фабрицн стакла, колективу са 4.586 радника, уз сталну бригу за Bcliy пронзводњу и што боље пословне резултатс, нз године у годпну настојп сс да се побољша м стандард радника. Y време када је стандард падао, настојало се да се што вишс обсзбеде станови, зихпшца, огрев, летовање. На челу свих тих акција је Синдикат овс радне организације. — Опрсдслили смо сс да годишн»с обезбсђујсмо нај.мање ,20 станова за нашс раднике, истиче Марко Лазовић, референт у служби друштвеног стандарда, a план редовно пребацујемо. У последње три године, заједно са СИЗ-ом пензијско-инвалидског осигурања, рсшен је проблем расељаваља Старс колоније. У ново.м објскту „Куле" усељено је 27 лородица стакларских радника. Изграђене су две стамбенс зграде у насељу Јагодњак са уку пно 40 станова, а у новој Ламели, која сс управо гради, купљсно је Још б станова. Великл број станова ослобођен је накоп изградље индивидуалних кућа, тако да сс на тај начин брже решавају стамбени проблемл. Годишње се у овој фабрици угвути око 200 захтсва за решаван>е стамбених проблема. Бод листа се прави свакс друге године, до сада је стакларским радници.ма нодјељено укупно 450 станова, a и свим пензионерима је решено ста.мбено питање. И за индивидуалну стамбену изградњу се издваја доста средстава. Са.мо за ову годлну подсљено је две милијарде и 750 милиона старих динара на име кре дита за инидивидуалну стамбену изградњу. Од 282 радпика, колико јс поднело захтев, кредит оу добила 254 радника. Овс годинс, по први пут, крсдит јс одобраван п радници.ма са ссла, како би сс смањио број оних који у граду траже стан. — Неколико послсдњих година настојали смо да на најадекватнији начин кредитирамо набавку угља, зимнице и одмор наших радника, истиче Милош Стевић, председник Акционе конфсренцлје Сипдиката. Од банкс смо узели кредит у висини од 4 милијарде старих динара, да би се омогућило да радници путем кредита под првољнијим условима до!)у до основних жлвотних на.мпрница. Одмаралишта на мо ру користило јс 800 радвика, на шестомесечни кредит, a 400 радиика је свој одмор провело у бањама. Сва права око регреса, за набавку или угља, имају и Стакларе. Синдикат Стакларе коришћсња намирница пензионери ЈС ОБС ГОдинс, по први пут, сврјим радЗАШТИТА ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ ницима за 30. рада доделио срсбрљакс. A зионсри.ма he односно 20 година златнике, односно сви.м личним пснна и.ме минулог Усторо ирограм мвра ф Канализација прекд потреба града © Захтевано поштовање саикција због ремећсња хпгијене у граду Састанак па тсму, „стање и актуелна питања загађивања човекове средине и наредна активпост Нд превазилажењу постојсћсг сгаља”, који је органнзовала OK ССРН, а одржап 18. нове.мбра, имао јс за цнљ ла се у нашој onmtmm повсде органнзована акцпја за очуван>е животнс средине, коју све вншс нарушавамо. Прсдставнпии Општпнског ко.мнгета за vpбанизам н комуиалне послове, Комуналпе радне оргапизације, .месппх заједнлца. Водовода н других органпзацпја, свако пз своје области, износио је податке којн само .могу’ Да 1,ас забрину. Параћпн, град са 25.000 становника, још увек не- .ма канализацију у функцији, Цртша јс из дапа у дан свс загађеннја, по бро.ју смртности смо међу првнм општинама V СР Србијп, а неславап рекорд носнмо и no броју оболелпх од жутпцс. Сви овп подацц говоре да ic вре.ме за узбупу н да сс заштптп човсковс среднпе мора посветитп већа пажња јер се v нашој општнии ни 1'сдан оргап ц служба не баве овпм проблемо.м. Свп предлозн којп су се на састанку буду чулн заслужују да помснутп. Каналнзацпја ie преко потрсбна rpa.iv и зато средства будућег са.модопрпноса треба усмерпти за завршетак започетнх радова. Bohe. поврће и друге пољопрнвредне културс сс прскају бсз икакве коптролс, тако да ie врло често због тога и иеупотребљиво. Зато јс предложено да се у месппм зајсдшшама организују семннари где бн пољопрнврсдпи стручљаци говоридц о штстностп због превелике употребс хс.мпјских прспарата у пољопрпвредп. Захтевано је да сс пооштре санкције због рсмећења хнгнјене у 'граду, како бн тс казие имале већи ефекат. Y овој акцијн много motv да помогну it просветни раднпцц ко.ји су уједно и васпитачп младпх генерацпја. Зато he на наредном састанку. докле ће бпти прппре.мљсн п програм мера за заштнту човекове средпне у nauioj општннп, бити позвани школа. директори рада уочи Новс године биги подсљсн по милион старих дпнара. Пород тога, у два производна ООУР-а су отворсни рссторани друштвенс исхране, а рсгрес за годишњи одмор јс последњс двс године исплаћсн свим радници* ма. бсз обзира што су користили одмаралишта овс радне организације. Стаклара иастоји да помаже и друге колико је то могуће. У првом реду месне зајсдницс, а и многс друге акцијс којс сс спроводс у граду. Ова фабрика јс помагала маљс организацијс око набавкс зимницс и угља. На крају да кажс.мо да је за првих девет месеци просечан лични доходак у овом колективу износио 2 милиона и 630 хиљада. а након поBchaiBa, просек јс у септсмбру износио 3 милиона и 330 хпљада. Нису ли и ови подаци подстрск за младс да се опрсдељују за ста кларска занимања. М. Ж. м. ж.
27. НОВЕМБАР 1985. • БРОЈ 296 ПОСАО ЗА 500 ЖЕНА Радна оргаппзацнЈа „Грза-турпст” на ншшијатнву Скушптипе општиие обезбелује посао за 509 жсна, „вештнх v руг.е”. Од 1. октобра у оквнру Радне организацнје „Грза-турнст” лослујс нова радна једшшца. To је ,.домаћа радиност" нли како је то већ сковано у скраћени назнв „ДОРА”. Задатак ове радпе јединтше је да развија производњу предмета домаћс радиностп ц сувенира, оживљавајући непроцењнво богатство нашс баштннс и чување од заборава прелештх народних мотива. Потражлли смо v згради „Трн шарана”, улаз нз двоужшта. Дамјанку Литрић, pvxoводиоца нове радне дадинице. Сгр.ме степенице сдвеле cv нас право у пријатно vpebeixe про сторпје некадашњег поткровља кафане „Три шарена" на чи1пм cv зндовима нзвешани експонатп, рукотвориис Параћил кн, онпх које cv нећ чуле за „ДОРУ". — Y својим кућамд од нашег материјала, по цашпм узор цима, шемама и \tivtctbv. ;ке не ћс радитн одевне пред.мете од српског платва са мсонзима чипке н веза, ткане Нилнме, торбице, ткашп^е н губ••ре. грубе плетеЈ.з џемперс. чарапе, назувнце, хеклане и мецапе i весе н стслњаке, рекла нам је ДАМЈАНКА ЛИТРИБ u иасгдвпла. „За сада смо увелм само — Чување дсце је скупо. Уз то жена треба да сачувд н огљпште. Да одржава K\hv, припрема ручак н кад се свс то бацн на оловку можо да се нзрачуна колика је.уштеда А, ргдећи код својих кућа домаhy радиност жене cte то моiv да обављају уз то и дд зараде „свој дсо буџета" ПРВО СНЕЖНО НЕВРЕМЕ: HE ПАДА СНЕГ ДА ПОКРИЈЕ БРЕГ .. • клинци из МОЈЕ ¥ЛИЦЕ двс области: хеклаље и исц н>е- Од 1. децемора почећели-. са ђгкањем свих предмета наро ’ дне радиности. „ДОРА” је око себе до данас Веиггс руке могу више па за раде. А што се, ако постојн жеља, обуке тнче и то ?е савлада. Tv су старији из поподице, комшиннце, алн ту с.мз и мн да да.мо упуте, да подучимо жсне раду, а о плас.манг и матсрпјалу не мораји да боиnv. Једино од свнховс умешностн зависи колико he да ззрд- . де. Покушали с.мо да од др- гарпцс Литрнћ сазнамо колнко то жене могу да зараде: окулнла око сто жена, a има како смо чули н за за 1000 вредних руку. изсча 500 н Изгледа Да су актери снежних драма, које се репризирају при крају сваке године, овога пута ступили џа сцену генсралне гтробе успавани Већ је изанђао тешки сарказам: ,.зпми нас изненађује снег, лети суша, у пролсће кпше”, али је такође изанђао начин да за непроходне пудеве кривимо организације задужене за њихово одржавање. II тачно је да их не треба (генерално) кривнти. Y питашу су поједннцн. Извора и Плане. На Грзи још увек нема сгрујс. Претходног дана проблсм јс био Дом за дефектну децу у Извору. Тамо такођс није било струјс, али јс хитном интер вспцијо.м „довучсна” из Шалудо вца. Недавно је v нашу редак цију дошла Верослава Сга ничнћ, медицинска сестра, до’4осећи фотографију једног симпатнчног клннца п жељу да нешто лепо напише.мо о љсму. Повод је плс менити гест Данијела — Да цка Давндовића ученика II разреда Основне шкЈоле „Ра доје Домановић” у Параћнну..— Недавно сам се селнла у нови стаи v Ламелу „Цр ница” .Док сам са мајком паковала и прнпремала ства ри за селидбу, са нама је стално био Дацнр, нако ма лен помогао је око п;*;ованш и селндбе ствари. Y свој гужви, која je трајала приметила сам да ми гема ташне. А у ташни јс био сав ЈЛЕац, решење за новн стан, и сви кључеви, докуме нта Једног момента би ла сам очајна, али за кратко. Дошао је Дацко и донео торбу, iJojy сам негде у гуж ви заборавпла. Погледала сам, у торби Је бпло све на свом месту, још увек узбу feeno прича Веросл ничил. Желела бих још жем. да је Дацко другар, са свима се слреман је да увек HopOBrtU, aU.uIaj i; !аса СтаДа ка одличаи слаже и помогне. ГОДННц V. OUjx' свега тога водсла ии.< ди. нј .\ва_'шд1 /дацка и i-uciob востудак којц говирн и дечаку влеменита кова. Леп гест који свакако зас лужује похваду, а додајмз да Дацко позиче из плелдените пироднце, како каже наша саговсрница. Рецимо и да је Даиијелов отзц. Дра гомир, један од најактшшнЈих давалаца крви спреман да увек и сваком по.могне када се за то укаже нзтрсба. На крају ов» белешке м наша честптке за леп н ман гест малог Дацха велншш срцелс XVса м. и. — Све женс lie vcicopo нама рацити по уговори о лу, а после шест мгсеци, сно једне године, са itiiMa заснивати чвршћн однос. нирамо за идуђу годину са ЈДНО ћемо Пла нето реалпзаципу од 26 мплиона т'- нара. одпосно око 5 милцона динагра чистог дохотка V3 заиошљавапва 150 жена, али г. мушкараца, није лскљгчено, додаје руководнлац ,.ЦОРА . Ако стр.ме степенице које во де v Домаћу радипост схватнЛ1о кар одраз ibhxobii ; же.ва за стрмим успехом, онда cv H.’.'i нови које см-о чгли од другарл ме Литрић стварна потврда та квих стремл>ења- — To јс врло лако, рскла је и показала нам ценовник. Трпезарпјски Јголљак, ве.шчиме 130x 170 санпшетара, хсклан 500 гоама тежак доносн од 3.G00 до 8.500 динара, зависно од компликсвансстн. Завгсе. хеклаие 240x150 тсшке 850 грама по комаду доносе од 5.100 до 9.Т40 дштара. Исплата јс сваког петнаестог у месецу за прогеклп. — За пласман свега оног што жене произведу нема проблсма. Из свог искуства зна.и да ће тржипгге, најпре домаће, a завгим и Јшострано, такође и Фришопови све то прогутатн. Планирамо да v децсмбрг отлочпе.мо и са пронзводњом суЛенира од остатака материјала. Правилн би лутке у нароДни.м ношњама свих иаших народа и народмостн. Такође. многа Hama културно-уметнпчка друштва при клубовнма Југосл^^.ена v iniocrpancTBv траже народне ношње- Сматрамо да Homo бити врло Kvpeimni iep lie наше иошње бнтп јефтпна1е, рецимо „ због тога што је у Параћнну Фабрика штофова, са којом смо већ водили разговоре. Желимо да ожнвимо конопљу. Од ite cv врло тражени предмети. Да прспађемо извор вуне од којих би ткали ћичнме, губере, н иемпсре. Такође тражЈшо MorvhiiocTii да се ссic лан за платно п конпн за нецање. Планови cv iry, интересован>е за рад такође, алп v .ДОРИ” ви хггели још више: — Ссћам сс како сс v Коа* гујевци наше сараднице прола зиле кроз „метаморфозу”. Koko су сс мењале V пзгледу, у облачењу, са фрнзуром, како cv постајале лспше. прнча другаонца Дамјанка. Тамо су лародну радппост производиле само нсзапослене женс и све су кроз пзвеспо врсме добијалс онај са.мосталип пзглед запсслене жене, жене са већо.м cinypnomhy, свесне свог постојања н вредпости. Сматра.м да ћемо и овдс остварптп дубљу и прпсннју сарадњу и да ћсмо сс дружитп на обострану корнст, завршпла је другарииа Литрпћ. Како смо сс обавестили у Општинско.м цснтру за обавештавањс, нсвреме јс отпочело с ветрО5Т. Већ 18. иозе.мбра, увсчс, сва села од Главице, па на горс, остала су бсз струје. Сутрадан. ewer је отсжао саобраћај пре.ма Сту бици. Поповцу, ЈБошњану, Клачеbiiijii. ..Електроднстрибуција” јс знала за прскид струје,. а ООУР „Нискоградња" су са Лутобуске станицс обавсстили о непроходни.м путевима, тражсћи да машине лзађу на тсрси. Машине нису одмах изашле, јер јс било „просто нсвсроватно да јс тамо негде — пао снег1’. У исто вре.ме радио јс трубио да је Честобродица непро ходна. У поћи између 19. и 20. Чсстобродица јс на кратко била прохо дна, алл ујутро саобраћај јс обу стављсн. Тога дана из Извора, Клачсвице, Планс, Стубице и Гор н>е Мутнице пису могли да се вратс аутобуси који су рано yjy тро пошли на пут из ПараИина. Чсстобродица јс око дссет опст Истог дана. 20. новембра, уве чс, због поледице, аутобус у Поповцу склизнуо са пута. Вслика поледица 21. ујутро. паралише саобраћај иза Поповца, кроз Главицу, а аутобуси за Мириловац иду прско градилишта ауто-пута, на рескир, лкцу Мошс Пијаде. „Електродистрибуција” да струју још узск нсма кроз ујавља Лешјс, Доња Мутница, Клачевица, дсо М. МиленкоЕнћ МЕСЕЦ КЊИГЕ © вазоими к* Члановн Градског аматер ског позоришта гостовалису 18 .окђобра са представом )гЛажа и паралажа” у Враity. Овнм гостовањсм параћински глумцн су успоставнлп још један корак чврсте п плодне capanise која влада са позорншнкм амате рпма из Bpaita. Са представом „Мрешћење шарака” п „Биберчето.м" параћинскл позордшки а.ма герн гостовали cv 15. нове.м бра у Књажсвцу и за кн»а жевачкс љубктеље позориш не уметности одиграли трн представе . ^Масукннм дани” неће пч ове године бнти без нараКхшских глумаца. У Велику Плану колектип Градског аматерског позорншта путује 30. новсмора. којо.м при лшаом he известн Стернјину „Лажу и паралажу". С. Ј. била проходна. Струју нсмају • Крежбинан. Бусиловац. Голубопац. Мириловац, Плана. Jlcuije, Горња .Мутница. Извор, Клачсвнца, Лебипина нс.ма стрУЈУ 19 а Грза од 18. НЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЛИТЕРАТА ИЗ ЂАЧКИХ КЛУПА Награђени најбољи радови ученика основних и средњих школа Q Признања за највреднијс читаоце Бнблиотека ..Др Вићентије Ракпћ” п ове годнне је у оквиру традпнноиалмог „Мессца кн>нгс” организовала ..надметањс" основаца и средљошколаца впчпих перу. На књижевној вечери, 21. нопембра, проглашенс су и награђене најбоље лнтерате. Тема за овогодипивн koitkvpc, младих и надахнутнх лигера* та била је ..Млади Југославије за бољи свет”. Obv гему бипатшм речн.ма обргђнвзли cv ученшгп /х 1 ".звних шклла на подр\-ч;'- општине п учениии Школског центра „Бран ко Крс.мановиН". По грп naiбоља рада. из свпх школских средина/достављена cv жирш'у Би.блнотеке којн је констатовао: — Сви ралови достављени на конкурс заслужујг пун/ паж»\' својом квалитетном обрадом и лптерарним надахнућем. Збсг тога, жиои је одлучио да се сви радовп награде кгвпгг ма. Такоће cv се својим квалитсто.м мздвојлли радовн педеhi lx гченпка: Нсвенке Благо* јсвић, -счешшс ОШ .,Bvx Караunh” из Поточца, Зорпце Сте фановић, учениие ОШ ..Брзглко Крс.мановнп” пз Сижириие, Сла бипс МихЗјловнћ из Погочца. Драгана СтојаНовића из ОШ „Стеван Јаковљевиг)” из Параћипа. Даннје.-те ЦветковпВ, \ - ченгаЈс ОШ „Момчило Поповпћ — Озрсн” нз Пзраћина, Драгане Ракић из ОШ ,Ј25. мај ’ у Крсмановић” највпше онеме су добили: Марија Несторовпћ, Марина Петровић, ИванаСтева новић. Веспа Трајковић и Дра ган Павловић. Библиотека »Др Вићеитије Ракнћ”. је л овом лрнлпком пригодни л поклонима — кш< га.ма, паградиле и наставнике којн cv својим свесрдним залагањем учествовали v реализацији програма „Месеца кп.мгс" н то Л>ил»ану РадомиРопић пз ОШ „Браико Крсмановић” у Спкир.чцп u ЖивотУ Јованолнћа из ОШ ,Д1омчпло Поповић — Озрен” v Параћиву. Устаљена пракса овдашњих бнблиотекара, да се јавно озва ииче и наградс највернији и највреднији читаоци, ни овога тта кије лзостала. Mebv највредпнјим. иајмлађи.м ччтаонима cv Неиад Лазнћ, ученик III разреда OUI ,Л1омчнло Поповић — Озреи” и Љиљана Ракнћ из школе Бура Јакшић. учаннца VI разреда. На одел.е itv одраслих највредшпи читачи cv АлексаЧдар Драгановић« х-чешп: Средтмзшколског нсчтра и Миодраг Павловић, возз-i. М. II. Попавпг и Весне нице ОШ ,,Б\-ра Па.раћина. Међу радовнлга Зечепић, \^еЈакшић” из гченнка Сре дљошколског центра „Бранко Mtaas®® У 13 и 30 сва ссла имају струју. У Мириловцу кубуре, али у питању је трафо. Такође. увечс „цркава” далсковод за Горњу Мутницу и скипе су на терену. Овај кратки рапарт, али врло прецизан и свеобухпатан. „предат" је Отпитинском центру за оба всштаваљс. Лако јс сагледати ко је како рсаговао у „генералпој проби" евентуалног сисжног кијамста., какви нас сигурно тск очекују. М. Милепковић ПИСМО ЗЛ УНАПРЕБЕЊЕ ЧОВЕКОВЕ РЛДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПРЉАВИ ДРАГУЉ Животна околшта и срсдпиа радних људи и грађана угрожепа ie сталним загађпвањем паздуха, водс н тла. разни.м штетшш агепспма. којн се исконтролиса wo корнсте, како у произво дн>и тако ПОТрОШ1ТЛ1. Загађеност ваздуха у млогнм тлдустријским центриnia ri градовнма, достигла је озбнљне размере. Према мп шљењу стручн»ака, дпе hiHio Југословена вишс удишу чнст ваздух. Нашс реке п<остају трене све више загађене и ’ препстав љају одводне канале отнадних i/ода. Прггмер је ц паша Црпица. ТТотребно Је преду зети хитне мере и органпзо вати конкретпе акције. To јс невдложно. Исте морамо унапређивати н остваривати Tait) да их сваког дана прпмењуЈемо у свом пормално.м раду п у crsapaiby нових ур бапнх средпна. Зато ми грађаии питамо: Чпја је 'Јбавеза да се кори* то реке очистп. Бар Једном у десет годнпа. Постојп ми шљеље, да би требало очнстити бар onai бетонскндео за водоток који fe сада пун песка н земље. Постапљамо ппташе да ли паша Комунална оргшшзанпја дшже то да радп нли не може? Ако она не може. онда је потребпо формпрати једпу радну организацпју која ће рску 'одржаватн и хфеђиватн као један драгуљ пашега града. Нашн грађани имају право што у себн гунђају н са ми са Собом говоре о нашој рецц и itei^o.M корптуЈер она на све личи, алп не на Једиу лепу реку. ГоЈко БороЈевнћ ......................................... iiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiii...... nil.............. ......................................................... r САТИРИЗИЧНИ УГАО Имали смо бурну прошлост, а пн данашњица нам није без реакције. ооОоо Нашнм радним организацијама све чсшће може да по.могне само чаробњак цз ДОЗ а. Наш рздник сс нс Некм политнчари ром како he се живетн ооОоо штеди — зато иишта п немаооОоо показују народу лнчни.м V комунизму. ipuMeооОоо ,На грешка.ма се учи” рече Бог по стварашу ооОоо Коме радник да пријави крађу када му завуче руку у џеп? ооОоо човска. држава Далеко функциоиерима лепа кућа — од цектра. ооОоо И данас се многи положаји могу ссво|ити на препад — партизански. М. СтаинсавАевић 3 I "iitiiiifiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinuuniinniiuiin;
27. НОВЕМБАР 1935. 9 БРОЈ 296 МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ДОЊЕ ВИДОВО УСПЕШНА ГОДННА ф Водоводпа и телефонска мрежа, реконструкција и пошљунчавање путева и терсна за мале спортове ф леди врло важан посао — Комасација целе катастарскс општине v година за '1СС»У заједницу Доње Видово била је \ сЈв,,нх рсзглтата посебно па hhbov ко.муналнс изградv'nv » г?ПР.С ',С ,,звРшеиа реконструкција и пошљунчавањс ссосРилаз,1,,х путева у дужини од 10 кило.метара а средства су и°матеа ,ј3 самодопрш,оса’ зат».м са.модопрпноса у радној сиаМнрко Пстровић Изграђсна је п водовоциа мрежа v дуживн од 3,5 километра а вредносг радова шлоси 470 старнх милиона. V сарадњи са Основном шко ло.м v Дољем Вндову. одлосчо СИЗо.м основног образовања и васпитања нзрађеки cv слортскн терени за мале спортове. V innv успешних резултата поссбно трсоа истаћи изградњу месцс телефонскс мрежс, <.појпог п\та л цзнтралс од 160 бро јсва. Ценс по приклдчку изпосила јс 6 657 мнлиона старих динара тако да укггша врсдност прс.машује стару л.илијарду. V mlioj години посебиа актнвност месне зај.едницз треба ло бн ла се одвија око спровоbci&a ко.масацијс. рекао на.м ie Мирко Петровнћ. председкик Извршиог савста Месне заједнице. Према планг комасацчје Месна заједннца Доње Впцоро трсба да ко.масира преко 1 400 хектара орапичнпх површипа, значп пслу катастарску општиhv. V OKBiipv ко.масаиије извр шиће сс исушивање баре односно мочварних земљишта „корман” које захвата површи nv од 400 хектара. Комаеација ће битп преломни тренутлк п 400 нових хектара биће г.гпведено култури, кажс Мирко Петровнћ. м. Д. ПЛАН ЗНМСКЕ СЛУЖБЕ ОДРЖАВАЊА ПУТЕВА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ПАРАНИН G Зимска служба за одржавање путева у даноноКној приправностн а све пнформације са локалних путева п саобраћајннца доставнти па телефои 92 и 985 Први прави зимскп дани опет су нас упозорили на приправпост и бсзбедпост у саобраћају на путсвима општинс Параћин. Зимска служба за одржаван>с путсва функционисаћс током зи.ме, a све информације о сметњама, проходности локалпих путсва саопштавају се на тслсфон 53-113, а за градске саобраћајпице па телефон 53-536 током цслог дана. Организација „13. октобар”, односно ,,Нискоградн>а’’ дужна је да организује дежурну службу ради пријсма информација о сметњама, а дсжурна служба има he овлашћсње да издаје налогс за рад у свако доба дана и ноћи. Радна организација „Параћин’’ односио ООУР „Услуга" дужпа је да оргапизујс дсжуриу службу за рад иа подручју града. СИЗ за локалнс и искатегорисанс путсвс одговоран је за план ПАРАБИНСКА ПОЉОПРИВРЕДА, ПРОИЗВОДЊА, ПРОМЕТ И УГОСТИТЕЉСТВО ПРЕД УДРУЖИВАЊЕ »ВИ- 21ДЕЦЕМБРА © Девет параћинских колектива пред важном одлуком © Удруживање у СОУР АИК „Параћин” до нових, квалнтетнијих односа © Ефекти удружнвања осетиће се већ крајем идуће годнне у пословању, тврде стручњаци у елаборату о економској оправданости. У земљорадничшш задругама „7. јули”, „Поточанки”’, „Дреновцу”, затим Радној организацнји за пољопривреду ,.1. мај”, Встсрипапској станици, „Параћинки”, „Адитивки”, „Шу.маднјн” н „Грзи-турист” протеклнх дапа се расправљало о елаборату о економској оправданости удруживажа у сложенг организацију удруженог рада АИК ..Параћин’’, на пленарним седннцама друштвсно-политнчких организација н раднички.м савети.ма. AIJK ,.впза” у бољу будуНност ?iiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiimiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiii± I ПИН „ПОМОРАВЉЕ11 ЋУПРИЈА 1 одржавања саобраћајница и за закључиваже уговора са организација.ма које вршс одржавањс локалних путсва и градских саобраћајница. Месне заједницс такођс се старају о одржавању путсва и сеосклх саобраћајница. Свака за својс подручјс. У Слг/чају всћих смстњи у саобраћају услед озбиљних снсжHJix наноса или поледице, Извршни савст Скупштине општинс Параћин прсдузсћс ванрсднс мере укључујући и јединице Цивилне заштитс. Информацију о смспвама на путеви.ма на подручју општине Параћин дају се Секрстаријату за унутрашње пословс на тслсфон 92 или Секрстаријату за општснародну одбрану — Служби за обавештавањс и узбуњиваи>с на телсфон 985. М. Д. За 24. децс.мбар заказани су рсфсрендуми на којима ће ко начну рсч дати запослени у помснутим радни.м организацијама као и удружсни земљорадници. Удружлвањс.м ових организација у СОУР АИК очекује се но ви квалитет, односно бржи развој при.марне пољоприврсдне про изводње, повсћању и модсрнизацијн прерадних капацитета, бо ље снабдевање основним животним намирницама и боље кориш ћсње капацитста у промету и уго спггељству. Пре.ма слаборату, економски ефекти удруживања јасио би се увидели већ идуће године. Према предвиђаљима стручњака који су радили на Елаборату, укупан при ход у нарсдној години износипе 21.700.000 динара. Доходак би ДОСТИГЗО ЦИфру ОД 2.550.000 ди нара, чист доходак 1.490.000 динара, док би за личне дохоткс ос тало 1.040.000 динара. Овакав резултат с правом се очскује из вишс разлога: прво, фуикцпја планирања била би об једињена, а планови би се доно сили на бази заједничких усагла шених интсреса и потреба. Лруго, пелокупан развој би се усаглд шлвао на нивоу сложене организа цијс и не би долазило ло луплира н>а капацитета и непотребннх нц вестиција. Правилним коришћсње.м финансијских средстава о.мо гућила би се благовремена наба вка потребне робе и рспроматерпјала, а удруживаљсм у сложсну организацију доћи he до бољсг искоришћеља кадровског по тснцијала. Послови маркетинга би били обједињсни и знатно успсшнији. Тржиште би се много боље упоз навало те би производна оријен тација бпла благовремено крсираиа it са више пословног успеха. Удруживањем -финансијског потснцијала побољшала би се про дуктивност, тако што би се пла нирано усмеравала финансијска срсдства. Што се тичс скономских односа у будућем СОУР-у. они he бити тржишми, ■ м. д. ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „ДРЕНОВАЦ” Y ДРЕНО BUY КОМАСАЦИЈА ПР8И ЗАДАТАК Зсмљорадшгчка задруга ..Дрснован" не.ма довољно сопствених капацитета, па се оријентнсала за коопсра тнвну сарадњу са селом и за сада постиже врло дооре резултате. Један од првнх наредних задатака ie комасацнја »а целој катастарској општопш Дреновап са рејош:зацијом. Приоритет V прнмарпзј производњи дао бп се индустријском биљу. пре свега iuehepi.oj репи. кукурузу за производн>у сто чне хране и тако дал>е. ¥ плану је п пзградња Ветерлпарске станние. Оријснтација задруге Је и даље v дубљем и чвршћсм повезивање.м са коопераитима и cTBapaibv бољнх услова За пцоизводњу значи за ве- ! ћу сигурност, a то ј® уједпо и велика шанса да се младн задрже на селу. М. ДМЕСНА ЗАЈЕДНИЦА РАШЕВИЦА ОДЛУКА О БРАТИМЉЕЊУ ® Делегатп Скупштнне aie снс заједнице Рашевица на ссднпци од 3. новембра донели су одлуку о братимљеiby са Месном заједалцом Беркасово v општинц Шпд, Аутопомна Покрајшла Војводина. Пре.ма договору представника две месие заједнице, потписивање Повеље о братимљењу требало би да се обави 6. децсмбра у Берка сову, на дан ослобођења ово га села. Y међувремену, после сед лгојулскнх сусрета, делсгацк ја Рашевчана посетила је ову Месну заједницу н још конкретније дбговорила план дал>е сарадње. М. Д. ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „7. ЈУЛ” ЈЕСЕЊА СЕТВА ПРИ KPAJY CHEF 3fiVCTftBiO МАИИЕ © Пшеницом засејано 80 одсто предвиђених парцела ® Очекује се да укупна производња износи око 9.000 тона ® Ако се време пролепша ни у децембру Huje касно за сетву Снег. поледииа и кијамет током протсклс недеље зауставили су машине на нашим пољимд и прскинули јесењу сству пшенице. Пре.ма процени, земљорадници су до сада засејалл око 80 одсго површина што јс у поређељу са прошлом годино.м, која такођс ни јс била наклоњена ссјачима, ско ро дупло вишс. ћдвант 5 У јессњој сетви предвиђено јс да сс пшеницом зассје на 2.720 хектара, од тога 220 хсктара на друштвеном сектору, а очекује се да укупна производња износи око 9.000 тона. Озими јечам планиран је нз стотину хсктара. Од н>е га сс очекује принос од 300 тона. Велики процснат површпна зау зеће луцерка око 1.7S0 хектара као и детелина друге врсте, на око 500 хектара. Укупно под усс вима У јссен 1985. годинс трсбало бл да буде 5.100 хсктара. Овогодишња јессња, а затим и пролеИна сетва представљају пр воразредни друштвено-економски задатак. ол чијег успешног оства риван.а зависи укупна приврсдна стабилност, затим снабдевеност тржншта и тако даље. Међутим, стручњаци кажу да још има вре мена да се и преостале површи не засеју. уколико врсмепске прп лике крајем новсмбра и почетком децембра дозволс. М. Д. rnilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllltlllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllr xi|llllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllll|||||l||||||||||i||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||ii|||||||||||||||||||||||i-a РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ 1 I ЈРВНМАЈ" I 1 ПАРАЕИН 1 IЧестнтамо I = = I 29. НОВЕМБАР I I ДО PHWMK I niiiiiiiiiiiillliiiiiiililliiiliiiiiliiiiililiiiiiliillllUlililiiiitiiiltlliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiilliiliiillliiliiiiilllliillih^ Иримариа пронзводња-најважннја @ Повећање броја удружених пољопривредника, нове инвестиције у примарној производњи, комасација и мелиорација п боље коришћење средстава „зеленог плана” — најважнији су задаци који очскују највећу земљорадничку задругу у параћинској општини Уложити напоре да се повећа број удружених пољоприврсдних произвођача са оријснтацијом на стицање и расподелу зајсдничког дохотка. један је од вајважнијих задатака развоја зсмљораднлчке задруге „7. јули” пре.ма смсрницама даљсг развоја АИК „Параћин’’. Инвестициона улагања усмсриhe се у нзградњу слсдећих објеката: Центар за паковањс и дораду пољоприврсдних производа, силоса. мини хладњачс на ве1ш.м откупним местима и сервисне радионице за оправку пољоприврс днс механизације. Огварашем тржнице пољопривредних производа у оквиру систе.ма AI1K побољшаИе се снабдсваље грађана ове средине. a у плану је уређеи.е откупних места за стоку, затим подизање вештачких ливада, заЈедничка производња сгоке код удружених пољоприврсдних произвођача. Што се комасацчјс тиче. она се предвиђа на 4.000 хектара, а хидромелиоризација на 700 хектара ораничвих површипа. Срсдсгва ..зеленог плана ’ убудуће he сс користити тамо где Ускоро старт АИК-а he дати најбоље ефекте. а пре свсга у набавци приплодних грла племенитих раса, затим за набавку механизације и за изградњу објеката за производњу и припрсму сточне хранс, за пзградњу нопих сточарских објеката и за набавку механизације, односно линије за производњу ратарскпх култура са оријентацијом на индустријско и крмно биље. To бл укратко био програм даљег развоја Зе.мљорадничкс задруге „7. јули” у оквиру АгроипдустрлЈског ко.мбината чији старт се очекује почетком нове календарске године. М. Д.
,1|1|,|1|,||11|'|1|1НИ»11Н11111И1П1111|11Ш1111|11!|1|1111||1Ш11|11111||||||||||||||||||||||1Н||||||||||||||||| |||||||||||||||||1||||1|||||||||||||||||||||1|||т ....... ....................................................... ЈУГОБДНКА Иараћнн СВНМ РАДННМ ЉУДНМА Н ГРАђАННМА ЧЕСТНТАМО 29. новембар ДАН РЕПУБЛИКЕ ■ л 30 иа У СМБН НРИВРЕДЕ I ШТЕДИШД И111П1П1111Ш11Д111111||1Ш111111111111111111111Ш||||1Ш1111111111111|1111|111|1|||||||||1Ш1П11Ш11111Н111|11111111111111П1И11111|111111111111||1Ш111|||||11|111||1||||1ШШ^ ....... ............................... k^llllllinillllllllllllinillllllllllllllllllilllllllllllllllinillllllllllllllimilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllin^ муда ирон дсортшан си вгетд РОБА ЗД ШИР8КУ ПОТРОШЊУ честитамо 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛИКЕ Демурне продавнице за 29. новембар 29. 11. 1985. Самоуслуга „Јелен" 6—-10 Самоуслуга „Ламела” 6—13 Самоуслуга „Глождак" 6—10 Самоуслута „Врапчане” 6—10 Продавипца „Караћорђево брдо” 6—10 Месара број 1 6—10 Месара број 2 6—10 Месара број 4 6—10 30. 11. 1985. Самоуслуга „Плави Јадран” 6__12 Супермаркет 6—10 Самоуслуга „Зелена пијаца” 6__12 Самоуслуга „Мост” 6—12 Самоуслуга „Данково” 6—10 Самоуслуга ,,Партизан” 6—10 Самоуслуга „Конзум” 6—10 Продавница „Новоселац” 6—12 Продавшша „Пролетер" 6—10 Кантина „Црница” 6—10 Кантина „Кошута” 6—12 Месара број 3 6—10 Месара број 5 6—10 ^llllllllllllIlllltllllHlIllUnilllHlillllliliilifhHiittlilillllnilllllllllllHIIIIIIIIIIIfllllllllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllUlllllllllllllllltlllllllllllltllllllllllinilll........................................................................................................................................ Illllllllllllllllltlllllllllllll.............Ulllllllllll...... IIIIHIIIIIIIIllituiiiHiHiP
РДДНИ ИИ ИВТКТ1 НРСМДНОВИћ РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА Индустрија вунених тканина, конфекције и трнкотаже „БРАНКО КРСМАНОВИЋ“ , ПАРАЋИН
27. НОВЕМБАР 1985. • БРОЈ 296 САМООБРАЗОВАЉЕ Y ПЕРСПЕКТИВИ ПЕРМАНЕНТНОГ ОБРАЗОВАЊА ШКОЛА ЗА МЕЊАЊЕ СВЕТА (Наставак са 1. странс) У програму рада овога скупа био јс и сусрет и упознавањс са Основном школом „Вук Караџић" из Поточца. Школом у коjoj сс Bch нрактично ради на плану самообразовања ученика. Приликом обиласка овс васпитно-образовнс установс, разглсдања и упознавања дирсктор шко лс Драгослав Динић јс присутнс упознао са основним подацима о раду и рсзултатима рада овог колсктива, о структури и броју ученика у запослених, а затим јс у холу отворена изложба графика насталих у Сисевачкој колонији. О сликама и школској галерији ,.Ш'’ говорио је Бранислав Бокић Кан, ликовни псдагог, а изложбу је отворио директор Института за образовањс УНЕСКО-а. Овом приликом он сс похвално осврнуо на свс оно што сс у овој школи ради. — Основпа школа „Вук Караџић” у Поточцу има много тога што пемају друге школе. Обишао сам око сто зсмаља и исто толико> па и више школа, јер ми је то посао, и могу да кажем да је ово јединствен при.мер у свсту, да основна школа има сопствену галерију са толико умсРАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” У ИРДК СА ВРЕМЕНОМ Ф Нови планови и задаци: курс ехлеског за децу; у Ауто-школу на кредит; образовање уз рад; ускоро образоваање ста клодувача и реглера Судбина радннчких универзитета задњих година је под великим знаком питања. Нови законскп прописп однелп су ови.м културно-образовним установама многе послове и опстанак ibiiхов доведен је у питаше. Слпчиа судбина ннје мнмоишла ни Рацнички универзитет „Бранко Крсмановић” из Параћина. Мсоутим, оријентацлја на нове послове и задатке допрпнела је да ова организација иде у корак с времено.м, уверили с.мо се разговарајући с нашнм саговорницима. директором Бранком Цветковићем, по.моћником дпректора Драгославом Цветковићсм и секретаром Гордано.м Мнлошевић. Ова радна организација успешно пропалази начип како да попуни буцет. Послови добро теку, а сарадња са Крагујевцем, Бољевце.м, Крушевце.м, Нишом и другим градови.ма је изванредна. Међутим, нстакли су наши саговорници, неопходна је још плоднија сарадња са радним организацијама наше општине. првенствено са Центро.м за средње образовање „Бранко Крсмаповнћ’’. Енглески за предшколце и основце Учење страннх језика постдје све популариије- Зпан.с сс стиче од малих ногу н баш због тога Радшгчкц гннверзитет „Бранко КрсмановнН'' оргачизовао је курс енглеског језпча за децг лредшколског гзраста (старости од 6 до 7 годино). Овај потез пе бп био тако илодотворац да није извачредче сарадње са Цептром за дсчнји заштптг „Ба.мби”. Напме, v Обданншту „Колибрн” pane тпи групс, по распореду како одговара овом нај.млађем колективу пашс општине. За шест мссеии наставе, тачније са 50 часова епглеског језика малишани cthmv дипломг, а за све то родптељи плађаји по 4.000 динараЗа старијг децу, ohv кзја JiMajv од 7 до 10 годппа (прча група) и од 10 до 15 година (друга група) почиње настава v децсмбру на Радничком vijiiверзитету. Такође ie распоред часова прилагођсн pair школа, а ло сада п ла пријављенпх око 120 ученика! Курс од 70 часова плаНају осповцп 6.000 п 8.000 динараИначе, на Радничком универзнтету тренутно радп група за одрасле (22 полазника) који стичу знаља нз енглеског icзика по програму Коларчевог иародног упиверзитета. Школовање уз рад УсавршаваЈве и стицање Д1г пломе уз рад ie све популаониic међу запосленлма, како у лашој општинп, тако тг шпре. Посебно су појединии п радне органнзанпје заинтересоване за отннање летог степепа стручности за машински л електро струку. Поред поменутнх занимања пети степен Стр\-чпости .могу ла стекну на Радначкои хтпгверзитету ..Бранко Крсмдновић" аутомеханмчарп п ваоиоцп. Да бн се неко vmicao лотребно ie да има две годиче радног искуства па одговарзг. - ћим пословнма н ла за там ка* дром влада интересовање pan е организацнје. Стииаље занпмања. то ]сст звања варноца уз основио обра зован>е ie дугогодишња пра^са ове радне организашце. \ з Гостп у школн у Поточцу тничких дела од професиопал нпх сликара. Уређсњс, опрсмљсност, програми рада, ентузија зам просвстних радника чине ову школу школом која је школа за мсњање света, нагласио је директор УНЕСКО-вог Мпститута РАВИНДРА ДАВЕ. Шта сс догађа у овој школи на припципу самообразовања? На ово питање одговор је дала Стојанка Иванковмћ, руководилац секције за самообразовање учсника. Подносећи лнформацију о реализова!«/ курса« доклс се стипломг о завршеној оспспној школи доби.ја сс п днплома вариоца, занпмаља којс одмах чска посао. Стаклодувачп и реглери са другим степеном стручности Познал^ је чиљешша да задљих десетак година Српсча фабрика стакла нијс могла ре* довнн.м школовањем да обезбсди пи једног ciaicioavBa-ia ни реглсра. Слаби су резултатп били па оспособљавдп.у ових кадрова н на дргги на чин. Од како јс гкннута стјкларска ткола. Српска фа брнка стакла ie мооала да сс довпја на разне начиче 6р попунила гпражњенл ралча ?.;е ста овпх занимања. Улрапо због тога, сазнали c.mq m Pvководиоца Радничког гннверзнтета, oeirx дапа сс одвчјдју разговори да Ge упоредо са основно.м школо.м стпче н npvni степсн стручности етаклодувача и реглсра на Раднпчком универзитету. Стнпендије, превоз, одмах запосл<?1ве ie оно што Стаклара нгди свим кан дидаггима којл би сс опредслили за овакав начпн школоваY AYTO-ШКОЛУ НА КРЕДИТ Центар за обуку возача и полагање возачкнх испнта при Радннчгоч универзитс 1у „Бранко КрсмановнН ’ ве о.ма успешпо обавља година ма свој посао. Алп, свесни чшвенице да се до возачке дозволе долазц са великпм матернјалнтш нздатком, мо рали су !«ешто да промене. Ilamie. обука за возаче пс мора да се плати v готовом. Ко стнчс о5\ку па Раднпчком универзЈгтету угже да v.iMc шестомссечнн кредит без камате, жираната н учс шћа. До возачке дозволе сс \ овој кућп може лјзћн и без кредита, у гоговом. али са попустом од 10 одсто. С. Ј. гло у процесу самообразовања, Стојанка Иванковић сс осврнула 11 на искуства о самосталном раду у Медијатеци. — Медијатека постаје среди. штс школског живота. Ипдивидуални, тимски рад нису вишс непознати. Наш ученик је личност која жели да се образујс, да сс формира по својој жељи. Наш наставпик пије више само испитивач, оп је организатор целог процеса образовања. Кад приступим ученику полазим од тога да је свако дстс личност за ссбс. Довољно је повсња, а заинтересовапп бп уз копсултативну наставу и уз осмомесечну обуку стеклц днплому о завршеној основној школи и друш степеп стручности занимања стаклодувача и реглерд. Бољи репертоар — бројнија публика Економска слтуацнја погоднла ie буиете мпогпх биоскопа- Иако ie вредносг бпоскопскс улазнпце у ПараГпгчу мипимална (100 дппара) тешко сс одваја дпнар и за културие потребе. Број гледалаца се сма њује п радни људп ове култхрнс оргапизације пасгоје дз бољнм и квалитетпијпм бноскопски.м репертоаром публмку задржс Примера рада. сазналн смо од дитчектооа Бранка Цветковнћа, параНпнскч бно* скоп he co трудити да иредставе којс гледа београдска публдаа истовремено 6уду прпказлване и у Параћицу. Репер тоар за свакп укус бнће ' буду ћс политика овог бпоскопа. Bch v дсцс.мбру за најмлађе стиже права посластица, популарнл цртаћл и омлљеиа ллчност млогих малпшапа ХајдиС. Јовановић ДАН ОШ „Б. ЈАКШИН” И „РАДОЈЕ ДОМАИОВИН” У част песника и сатирнчара @ Приредба за ученике и родитеље и спортскц сусретп 0 Двадесет други новембар је дан када је колектив Осиовне школе „Радоје Домановић” на свечан на.мн ооележио још једну успешиу годншњицу рада Колсктив Основнс школе иТ>ура Јакшић” 1G. нове.мбар Дан школе свечано је обелсжио, заокружујући тиме још једну успсшну годишњицу рада и iiociojaн>а. У част великана наше књижсвности, пссника и сликара Т»уре Јакшића, чијс имс ова васпитно образовна установа носи, 15. новс.мбра учсници су извели пригодан културно-забавни програм, најпре за својс другове, а затим за родитеље. Спортска такмичсља су била прилика да сс још једном одмсрс снаге и у.мећа на иивоу школс. Овај свечани тренутак искористили су просвстни радници Основне школе „Ђура Јакшић ‘ да позовг/ и све св-оје колеге пензлонсре који су својим радом утабали стазе којима ова школа успешно корача. ровати у дсчијс мог&Фности и за успех нс трсба велика по.моћ. Иначс, са учсници.ма контактирам за време наставс, ван иаста вс, за врсме школског одмора и увск кад ми сс пружи за то прилика. Оваквим радом успсли смо» a то нам јс и циљ да створимо трајну навику коришћсња КН.ИГС, литературе. Радом у Meдијатсци у потпуности јс испуњен радни дан, задовољан сам и надам сс дз јс то случај и са учсницима и колегама, истакла је Стојанка Иванковић. Самообразовањсм сс ученици припремају за лакшс сналажење у свсту око нас. Секција за само* образован>е у Основној школи „Вук Караџић” у Поточцу има пст група формираних по. сопственом опрсдсљсњу ученика. — Ученици сами праве распоред рада и организују своје радно време. Почели смо са вежба п>ем брзине читања, да би смо на таЈ начин лакше долазили до сазнања. Упознајемо се са писаним материјалима земаља којс се проучавају. Није пам било тешко да уђемо у овај скспсримснт, јер савремена срцијалистичка школа и има сличан процес само образоваља. Запажа се да ученици који се нису нарочито истицали у рсдовној настави, у оквиру секцлје настоје себе да што више искажу. Овај експеримент је још увск ка почетку, наши ученици. с обзиром да су имали већ експсримент у медијатеци, лакшс he прихватити и овај процес који јс са.мо наставак прстходног и верујсм да ћемо га успешно довести до краја, истакла јс Стојапка Иванковић, руководилац сскције за самообразоваље ученика у Основној школи ,,Вук Караџић” у Поточцу. Учествујући у дискусији накоп овог извештаја, Свста Николић, просветни саветнлк из Крагујевца, је истако да је овај колек« тив изузетно вредан, чему могу да послуже као доказ многи рсзултати. Само један од доказа је прво мссто из математике у Југославији које је освојио баш ученик овс школс. Сличан јс слу чај и са другим основним школама наше_општине, a то је рсзул тат осмишљеног рада. „Много се ради у овој општини на стручном усавршавању наставвика, a томс, свакако, доприиоси и плодна сарадња између Педагошког завода из Крагујевца, СИЗ-а основног образован>а и васпитања и основних школа" нагласио је саветник Николић. Посета Центру за иновације и усавршаван»е наставника наше општинс при СИЗ-у за основно образовањс и васпитање, који је и домаћин овом значајном скупу, послужила јс за разговор о усавршавању наставника за саиа крају савстовања усвојен је мообразовање. Након оваквог плодног рада план будућих активности у оквиру националних пројската и у међународној сараджп и Нацрт финалног извештаја. Концсрт .ученика Музичкс шко лс „Милснко ЖивковиИ" обогатио је боравак учсника савстоваiba у нашем граду као и посета Завичајном музсју. Свечаности када сс слави рад и успеси који остају за колективом у прстходној години су увск лепе it дирљиве. Управо је таква била и свечаност када је 22. новс.мбра Основна школа „Радоје Домановић'’ славнла свој Дан. To је била прилика да се подсстс на успехе и резултатс, да се уруче признања и наградс, да сс покажу најбоља литерарна и ликовна оствареља, да се искажу најбољи спортиста. Културно-уметнички програ.м ученика јс била још једна прилика да сс исжажу млади таленти it да се види колико јс рада и труда утрошсно. Најпре су га видсли сами ученици, а затим је приређена прирсдба у сали Градског аматерског позоришта за родитеље. С. Ј. = S = 5 I ЂАЧКО ПОЉАНЧЕ | = I | МЛАДИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЗА БОЉИ СВЕТ = Хсј, зајапурсна дсчнја пгра, но = затварајтс своЈа окна. Пустите да = мирис, свежсг, слободиог ато.ма по = чинс у ваишм очнма. Y ово јутро = бездана н јадно мснадс кликтаја = росом повлаче боје, а мп блс.мо = хтсли да опст псвамо, да псвамо = i:ao игто срсћници појс — осуитена = грла нс псваЈу, пресахли извори но = напајају хоризопте. Хтели бг< с.мо = да DHKHCMO, да позовс.мо у тишп. = иу барсм јсцаЈ, да нам опет зснп = ис заблистаЈу кроз годинс. = Ми бсзнпчајнп атомн у овом свс = ту малспе звсзд>гцс у споју жнво = та н смрти, цвећс на гробопима ра- = това, трсба ли мп, последњк ca;ta = рп да жртвуЈемо псшто за .мир, за = спокој. Новаца пе.мамо, мир пла- = ћамо всрпошћу. Да лп смо без пре = дучишљаЈа само за млр, само за = мир? Да пам рукс слободко машу, = очн слободно плове. Али, тамо иег = де, гдс сс cyinie салло јсдном огла- = шава, тамо гдс жнве дсвојчице по = п\т пас гдс дсчацп сањају о шко = ли и лопти, та.мо пема дуга, свгг = тања 1ш смркавања, тамо јо свс = јсдно — noh, лгир само у гробовн = ма лтртвих. Зато не жслпх!о да пе- = ва.мо, да сс смејемо. Јср увек кад Домоћина то је топлина мајчиног загрљаја, свака звезда ‘на тамном небу, To је росно поље са пуно сјаја, сваки зрак сунца на нашем , небу. Домовина. су наше љубави тајне, лепе, другарске и сјајне. Домовина су горостасне tuy.ue, што ceaice јесени зашуме. To је горски извор што вијуга што носи боје дуга, а извор је радост нашег живота, извор, са пуно лепота. Маја Величковић, VI-1 ОШ „С. ЈаковљевлИ” Домовина, то је реч која нас грејс топлином сунца, чије лас руке прихватају у загрљај, она зна лск за сва срца. До.мовину иосимо у срцу, негде, дубоко у грудима, одатле нам је бсздушник узети не може, она јс верна само људи.ма, И онда када с.ио далеко, кад очи iiaiue не виде њен скут, чује.ио зов њених гиума, пут ка Домовини, најлепши је пут. Маја Нешић, VI-1 ОШ „Стеван -Јаковљевић” Југославијо, ти земљо у лшру у срцу си нашла .иесто пиониру. Сад ноносно Јлсдам, тебе, народ сав, цео живот noKAatbOAi да те сачува.ч. До.иовин\> своју нсћу ником даги тако ме је \4ilui. • .чоја добра мати. Наташа Антлћ, -VI-3 ОШ ..Бура Јакшлћ’’ r.lllllltllllllllllllllll|l|||||||l||||||i||||t|||||UI|||llllllllllllll|lllll|!lllllllllllllll|lll|||||||||||||||||| ||U||||||||||||||||||||||,5 нам пссма Јкича-ти грло, осетпмо на нама гЛадИк поглед мале Африканкс. Тада нас нсшто сапне, звму кву речн, потичу сузе. И тако сваким даном све втпев Свако јут ро допссе по једап рат, свако вече нзбришс хпллде жпвота. Неко ум рс нсуспевиц да прохода, неко без каучсннх слова, а нско ие yens ми Ла сс роди. С.чрт га прстекне пре нсго што кажс: ,,Ма.ма”, прс гтрвс капи млека. Зато, а зато да би вл који у очи ма носптс игржњу, ви одрасли што кажстс да свс знате, прсстали да јсднк другима чиннте зло, дд пох лепно гледате за туђим, у имс свпх петнаестогодЈПЛн»ака, у чмс свих двадесетогодгапнлка Југоелавп Је нарећујемо, обавезуЈемо, прекли м>емо: „оставнте оружје!". Величи па људн ие мери се оружјем и ра товмма већ људском љубављу, ху маношћу . .. Одломак пз награђеног ра да Зорице Стефановић, VIH разред ОШ „Бранко Крсмановић” у Снкирици, на конкурсу поводом ,Д1есецакњи ге”. Кад небо заблиста Кад шу.ча олиста Кад се пролеће јави Кад се море плави свуда око мене домовина се смеје. Весна Костић VI-1 ОШ ,„Вук Караџић” П^оточац Домовина је устрептали лептир па гиареном цвету. До.човина је птица у лету, и .месец кад се јави, и сјај сунца у трави и највећа оцена пет. Светлана Павловић VI-2 ОШ „ЈВук Карацић” Пкггочац До.мовина, то јс опојни Atupiic руже. Домовина. то ]е када се друг и другарица друже. Домовина то су шуме и поља зелена. До.мовина, то је љубав искрена.. Домовина., то је цвет tuco цвета. ' Домовина, то је круница. сунцокрета. Домовина, то је чамац taro морем пловп. Домовина, то су сви natuu снови. Драгана Јевтић, VL2 ОШ „Стеван Јаковљевић" Моја је домоеина, далски дружа, роћена из крви и нроцвалс руже. Високо ?орс зелене шумс ч река силан рој ‘ улел1иавај\> земљу моју, красе завичај мој. Гбворимо јасно, .глас отвара врата. и тебе, далеки друже, имамо за брата. За мене ти си живот и epeha, Hajeehu, најдражи дар, у мени за тсбе пламти, зсмљо. всликс љубави жар. Александра Бујошевић. VI-2 ОШ „Стевац Јаковл>евнћ”
i W so3pE PIso
СВЕ БАНКАРСНЕ УСЛУГЕ | ЗА ВАШЕ ДОМАЋИНСТВО | ЈШ ШЦНШМ В ИВКЕН ШЈДТЕНИ честнтамо 29. НОВЕМБАР ^>7 W »И РЕВБЛВЕ ?»- rS'/t’ ^лСч'' -- -Ч"( ■ ‘ : a ' < 7- << „$•■& -s/t /Љ*:7чЧv C~-V -''■,.■7*; f? .. '4 1®
ШО 93" - ПРВН 16 14 Bitlia 14 над Радишо.м Прокнћс.м Милап Идпћ. 10 6 Y част Дана Рспублпкс одр-каи јс фииалс борбс 2 Још један мали HaооОоо Muunili, Јсдппства). ооОоо ооОоо 1.5 хектлра. Параћпн, ооОоо запршсној осиовпој школн унпверзптету на intc Миће Ристића ooOoo ooOoo ооОоо Ciuuih пз прц Раднпчко.м ко Крс.маковић" ПЗ TpCUJIbCBIIUC. нсвагкећсм мсссчну ауто (штофарску), иа имз СаПупријс, цздата од страПараћкпа" иа нграча из 18 Продајсм п.иву тслсфон 56.379. Продајс.м мссту звано мздазо „1>раниалу сапдадао Поповића, члана Јоспп Кодумоо из Нкша. Врсдпс паградс за прва оса« 28 по рсду (>КУП јс учсствовало 62 бова. Kao по обкчају Оглашавам буску карту, Оглашавл.м нсважсћп.м свсдочаиетво од I до IV разрсда пздато у Стубш;н Ila н.мс Душака Ракпћа из Стубпце. Продајс.м 29 ари плодпс зе.мљс, сто Жсливода, погодпо за усевс, По свсму судсћп, всдпкс г.у шаксс да Борац у овој ссзонп освоји прво место у рсгмоналноЈ лнги п кроз квјлнфикацнЈс сс врати у Другу спрску лнгу пз којс јс пспао још 1981. гоцчнс. шлс су бсз Параћпнаца а лобсдппк Јс Алсксапдар МаткопнН, стонопкглеср Јагодкпс пз Свстозарсва који 1с у фиДимитрија Мавјаноип- (прско пута Сгадкона Стопотсниссри скнпс „Хало 93", коју сачшиаваЈу члановн Профссполхпчо ва трогаспс Јсдипнцс, освоЈндн су прпо мссто у првом дслу так.мичсња п ОпОгдашавам псважсНкл! свсдочакстпо Огдашавам неважсћ1Ш спедочанстпо од I до IV разрсда издато у Млркловцу Пд имс Драгослава Пстровића нз Мпркловца. CTOiiOTCiniCKoJ лнги. Darpo'-a. први пут сс так.мичс у Опднги п овакав успсх гооори скнпа са псрспскткво.м. Буљана. Tpehii Јс победом ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА НА КРДЈУ МРЉА ф Јсдниство — Радннчкн (Зорка) 1:2 (1:2) вић 5, (ЖпвковнН После сЈајнс ссријс пп<' код кућс п у гостпма па крају ла првснства мрља. 1’адничкп (3>рХАЛО 93 9 2. Будућност 2 35:’9 3. Буљанс II 9 7 2 40:22 Одр. извнбача 5 32:18 5. Врапчанс 24:27 ocilm у рсаговаљу очнглсдии 6. Напрсдак 3 18:20 7. ,14 дана” 7 5 18:25 коме 8. Цснтар 9 2 7 19:25 Морава 9 8 9.40 10. Младост II 9 5:-0 Остајс да сс одигра il борбену утакмнцу, што јс на крају поздравида. Пока он нс.ма утнцаја па врх табелс. •Qinv поипо н играчи н публнка, нс чавинпутн на IN MEMORIAL Кодико Поводо.м смрта нашсг драгог сипа, супруга, оца М. МиленковиН ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА чстпс цепс возила. тренутку пружшпе речи ЧЈ РАСПИСУЈЕ JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ IN MEMORIAL Вралчапа, „14 дана'* iiibaK, бнша вс нс твовану пуидпка залп су пико I готово ПОМО ПОВО сина. из чпстс снту нско.чтрплпсаинднсипонпрапц МклпБ, ацнјс протурно Јс лопту но порсд статнвс. пајбољс.м, па шсст бодова тсрспу. турипр из.мсђу склла прстка 113 СвоЈпоиа и Побсдп играча кз Шапца не моиа сс ставнтн ни јсдзк прнговор, а такоВс пп суВсњу РаднсавчсвиИа коЈн 1с, руку на срцг, бко иаклоњсн Jc.iiMicinv, штннској сцц ПВЈ штннској Максвић п са два мстра угурао у мрсжу Богосављсвића. у 31. мтпту п неод »учнс одбранс, лоптс се докопао дсенп г.ек гостиЈу То.мић п ударцс.м, за коЈн всруЈсмо да iiclic впшс попл-кги у сгоЈој карпјсрн, савладао одличног Богосавл>свнћа. олбрапс и напада, Повратком Дулића Борац на последн.а трн стопотспкска турннра пс зиа за пораз н убсдљиво јс оспојио прго мссто у јсссњс.м дслу таклшчсч,а. срсдина пијс фупкцпописала. Нал.-алост, тада јс спортска epeha окрси-, ia Гостн су изјсдпачили лосле слаЗодног ударца Код другог гола такоОс је стала ол брана. Мклспкови I, Панпћ ч Псткози'1 .мсљали су по спо.м на.<ОБси>у мсста, a то јс искоркстно цеггарфор гостију н да јачс зажалкло за 113Губл>С11их ча lo.Mai'cM да сс фудбад игра до послец. Трснср Томмћ, cxitaiiiBiiiH да му ic скнпа псмобилпсппа, у паузи yinni да подпгпс борбснос! оба цела скнп ■, н ссћа.мо, п раипЈих годапа „iipo.Tchc" јс бидо јача cipaua Једпнства. Ако сс узме у обзир лв hi npoAche „зслспи" играју утак.шк.' више па свом тсрспу, можсмо сс надатн можс бити нсзадовоЈиш. Посо сс сспшо првих утакмкТ.ЛБЕЛА ОПШТПИСКЕ ЛИГЕ Сгаднон: Јсдннства Глсдалаца: 1.000. Стрслцп: Бандука у 5. за Јсдпнство, а Томнћ у 31. и Максвп!) у 42. за Радничкп (Зорка)' Судпја: Радпсавчевпћ (Бсоград) 9. ЈЕДИНСТВО: Богосављевнћ 8, СтсвановпИ 6. ПстковиИ 6, Byлићсвнћ 6, ПаниЕ 6. Миленковпћ 6, Милић 5, (Дпнић—), Mi/рко- (?K::r::cr::h 6), Костнћ 6. Бандука 7, Бабић 6. ка) скппа пз самог прха табсле «ао ~а Јс схваћспа, најбдажс рсчсно пео. бкдно. Заправо, до 5. мннута и го\а Блн дукс, кога јс постигао посдс корпсра Ву.тићсшЊа, Јсдинство јс wrpino своју игру. Л онда, пао јс слан у нападу, одбрана је запграла бсзсо.Ђно. До <п ЈедначујуНсг года гостнЈу, забсчсч.-плк с.мо са.мо јсдпу лепу акцп|у коЈу су нзвсдп Костнћ н Бабић алп, o«ni.-n.*.,i:o лсђа Јсдкнстпу. Шутнрало се ir.» сш” познцпја. Прапа канопала упулшл јс на год Gypiiha, ад„ он као дз 1с «5но всНц од года. Ко год п »цкче год шутирао, Ijypiih .му се нашао нл путу. „Бранио јс” лопту и рукамд н но гама и спн.м дсловп.ма тсда, па н нсDcponanio јаки волеј при крају утакиасстсрац над Костнћс.м. То.мс јс i.vмовао највпшс мскуснц Драгол>уб КоcTiih koJii јс иако оборсн нспроппсло у шсспасстерцу, ипак устао ч дотурно лопту до сапграча. АкцпЈа Јс насчавЛ.СНЗ, а судпЈска ппштаљка о^талп |с псма. Прпсустповали с.мо псдсљној угашшцл на коју су нграчк Јсдппсгва очпглсдпо дошли да „одрадс”. За разлику од iMix, Шабчанп су одигради по-крiber мипуга, одиоспо до краја прлснстпа. Всропатпо lie ц трснср To.mii'.I it рукоподство Клуба пскорнстпги, првк да промснн нсшто у пграчком схпатаiby нгрс и одпосу прс.мд itoj, а друш ла појачају играчкп кадар па мсспма која очиглсдно шкрппс. Ниачс плас.маио.м Јсдипства па цсисто мссто табслс Првс спрсче чглс КРСТОМИРА BATE ВИДНКА радннк Фабрпкс цемснта пзјављује.мо дубоку захвалпост сви.м роБацима, пријатељнма н колегама који нам у то.м тсшком утехе. Посебно се захваљујемо радниппма Фабрп кс Цемснта ..Новм Попо вац" па caoceb.aitv нашег бола II noM'ohii да па достојан 1.ЧЧПП испратпмо нашсг Бате до вечпог боравпшта. Породнца Видић (I960 - 1985) — монтср ПТТ — жпвојнн љ. ДШШТРИЈЕВИГ1 ЗахваљуЈемо се овим путе.м колсктиву и коле* гама Поштс у Параћииу. свпм комшмјама и npiifa тељима па указаној ћи у тужнсл часу, дом смртн јошсг брата н стрпца. ПОРОДИЦА ДИМНТРНЈЕВИБ Итанаа СТОНИ ТЕНИС: ЗАВРШЕН ПРВИ ДЕО ТАКМИЧЕЊА Y ОПШТИНСКОЈ ЛИГП ТЕКСТИЛАЦ ЗА ПРВО МЕСТО У МсБуопшгипској стонстспиској л гп Ilapahitn пма чстири прсдставника. To су Тскстилац, Борац II, Параћпмка и Младост из Горњс Мутпица. Најуспс шпнји су стопотсннссрн Тскстчлца којн са екнпо.м Партизана из Парпиаиа и.мају са.мо по јсдап пораз и копкур»ану за прво мссто. БОРАЦ ПРВИ Y РЕГИОНУ РАДНИЧКИ САВЕТ РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА „БРАНКО КРСМАНОВИ1Г Y ПАРАНИНУ ОГЛАШАВА ПРОДАЈУ ПУТЕМ Једног возила Заогава 412 НФ1, комби v возно.м realty, са почетно.м цено.м од 300.000 дниара. Продаја ће се извршпти 7. децембра 1985. године v 10 часова v лворишту Радничког универзнтета v Параlinny, улица Бранка Крсмаповнћа бр- 47. Возило сс може разгледати на дан продајс од 7 часова. Заиптсресовапа -пта прс почстка лппиташНе дужна cv да на благајпи Упиверзитста уплате 10 одсто од поРАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ ПАРАНИН КОМИСИЈА ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ ВОЗИЛА МАРКЕ „РЕНО 30" HA OCHOBY ОДЛУКЕ ПРЕДСЕДНП ШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС ОПШТИНЕ ПАРАНИН за npoAajv путннчког возила марке „Рено 30” са почет но.м цсно.м од 871.640— динара Возпло 1'е v возно.м п исггравном стању. Право учсшћа иа дицитацнју miaiv сва физтгчка и правна лпца која положе депозит у износу од 10 одсто од почетне цене возпла на благајнп Општинског комитета СКС ПараћннВозпло се може видети сваког радног дана у времену са 7 до 14 часова. Лицптаацнја ћс се одржата дапа 5. деце.мбра 1985. годнне v просторијама ОпштинскоГ' комптета СКС Па* раћнн са почетком v 10 часова. Купац је обавезан да плати порез на промет на изЛНЦПТИРОЈНИ износО току лицитације биће сачињен записник од стране Комистсјс. којн ЧИ1П1 саставнн део уговора о купопродаји. По окончаљг лицпташЈЈе, депозит се враћа лгаштантима, пзгзсв кгпцу, ко.ме се уплаћенп депозит VD34Vнава у купопородајпу цену. ДУЛИН ПЕТИ ПУТ ПРВАК ОПШТИНЕ Појсдпначпо првснстпо општчис Паpaliini, одиграно 16. пове.мбра, на комс Је учсствовпдо 48 ташшчара освојио јс по пстн пут БорпвоЈс Дулпћ, члан Бориа нз Ilapalunia. Он јс у полуфиналу савладао клупског друга Илнћа, а у финалу Небојша Марјако- ,КУП ПАРАНИНА ’85” — MATKOBIIRY проекппс даравалс су Фабрика штофова, Срш.ка фабрпка стакла и Фабрпка блмбона ПродаЈС.м јсд|10бразпн плуг прскрупач тракторскн. Богојс Мкдосавд>сви11 из Доњс Мутпицс. впкснднцу. Цсна повољча. Л»увпноград од 4,5 ирн на Лозпца са зградом од одсљсља н могућношћу падградњо одсљсња, буиар, ограВси путсм кола до вииограда. Тслсфоп: 52.392 од 15 до 22 часова. .Вслмортранса". завачазна соузеиска зоирка гЗарсЉан MY3EJH Завичајчн музеј отворен јс за посетиоце свакога дана од 9 до 15 часова. Спомен музеј Бранко Крсмановић у Дон>ој Мутници отворен је за посетиоце понедељом и уторком од 7 до 15 часова, суботом од 10 до 14 часова. Групне посете _ пајавити на тслефон: 52-035. М. Горког 17, Параћин Лнст СоцпЈХ1истнчко1 сасеза радног народа оппггвн« ПараВив, вздаје Центар за илавољуб Обраиовић. Издавачкл савет: Нада Бранковић, Момчило Вучковић, Свегнслав ривсјо MapiiiiKOCHh, Славољуб ОбрадовнВ, Жнвота СтоЈановнђ, Жнвојна Гомвђ (прелсештк) ■сов’ ft ДЈнрослав ■IKK (1135) 52-352, 3504-603-1973 код Цнмнтријсвпћ, МплнаоЈе Илнђ (гехпнчкз урединк) е Миодра/ Alfuiemzoituh новииарп (035) 53-694. Цретплата: годмшнл 300.00 аинара. аплугодишн* СДК ИараПин. Шгадшд 1TU ,Д'ааси Београд, ВдаЈковнћева 8, гелсфоа (011) ГПРО Ca својим основним организацијама и радном заједницом честитамо 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛИКЕ култуР? ° и-.1фор.ииса»М1 и»араћни" - иараћва. Директор а главнв а одЈоворш, урс.ит« -КпвкопнП, МмлнвоЈе Илић, Нада Јовановнђ, (за.меник аредседника). Снежана Јоважжнћ Бо п Јован Гомић УреБуј« 1’едакциоив колегнјум. Новинарн; Снсжана 1овановиђ Милиш Жи» t ,.есв 1’едакпнЈе. Максама Горког, 4. UounoHCiu. фах 38 Гелефонм: славнц в тиош.рна уред i50,0b дкнлра, за иностранство авоструко. Жпро рачув Цешра аа вултуру и «нформиса>м 340-551, Тираж 8.0UU
IHlItllllinillllllllllllltllllllllliliiHIIIIIIIlliiiiiiii ДЕЛЕГАТСКИ ИНФОРМАТОР СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПРОШИРЕНА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОК ССРН БРИГА 0 ЧОВЕКУ БРАТСКА САРАДЊА РАШЕВИЦЕ И БЕРКАСОВА Страна 2. Т Y CYCPET ДЕЛЕГАТСКИМ ИЗБОР11МА Место и улога БАНКА НАШЕГ I ВРЕМЕНА iiuHd ПАРАЂИН Страпе 5. и 6. У РАТУ ГРАЂЕНО -У МИРУ НЕГОВАНО Страна 8. Лисг Соццјалистичког савеза радног народа општине Парађин ГОДИНА ХП БРОЈ 297. и ПАРАНИН нанан 11. ДЕЦЕМБАР 1985, ■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 30 ДИНАРА УДРУЖИВАЊЕ ПРИМАРНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ, ПРЕРАДЕ, ПРОМЕТА И УГОСТИТЕЉСТВА АИК-ЗА СИГУРНУ БУДУЂНВСТ ф Будући комбпнат сачињавалн бн: „Шумадија”, „1. мај”, Земљорадничкс задруге „7. јули”, „Дреновац”, „Поточанка , Ветсринарска станица, „Параћпнка”, „Грза”и Фабрика адитива Идеја о удружнвању прн.марне пољопрнвредне производње, прераде, промета и угоститељства на подручју нашс општине стара је више, а посебно је актуелна у последње две године. Није наша спсцифнчност Beli се засннва на шнрем друштвеном опрсдсљсњу и праксп многих друштвено-политнчкпх заједница у Републици п земљи. Елаборат о удружнвању у АИК Параћин „Шумадија”, „1. маја", Земљорадничке задругс „7. јулн", Земљорадничке задруге „Дреновац”, Земљорадничке задруге „Поточанка”, Ветеринарске станице, „ПараНнпке”, Адитива и „Грзе” урадила је заједничка комисија, састављспа од представника наведених раднпх организацнја н председника Колштета за привреду CO Параћин. Елаборат је показао: — Укупии приход 27.285043 ДИ иара — Диходак 3.085.296 динара — Чист доходак' 2.127907 дила ра — ‘рондови 195856 дилара Са оваквим всллчлна.ма, које су знатно веле него у 1985. годлнл, посеоно када јс реч о срондови.ма створио ои се основ да се развојна опредсљења смерницама, која uj утвррена саставни жене Свечаностц поводо.м 6. дсиембра — Дана одржава1ва прве Конференцнје АФЖ, одржане у нашој срединп као сећање иа органнзованн почетак револуционарног и соцпјалистичког рада жеЕ«а u као потврда настављаita континунтета у даиашн.им условима живота и рада, подстакле су на многа ра змишљања о месту ц улози другарица у пашем друштву. посебно v нашој средикн. Ово питаљс постаје актусл« но нарочито у време нзбора V друштвено-политичкнм ор ганизациЈама, а посебно у пз борнма за делегатске скупштинс и њихова тела. Ово питање потежемо стално у оваквим приликама — и када су избори. I! када разматрамо активност да говоримо о ПОЛ1ГП1ЦИ. Подсећање на одржанпм овтш жене, if ка кадровској свечанрсти поводом, да 1. Да су укупни потснцијали у пољоприврсди (32.000 ха обрадивог зе.мљишта, 85.000 сточног фо нда, 160.000 ко.мада живина, 15 милиона литара млека, 2.400 вагона шећерне репс) значајпи али да производња нијс адекватна могу1)ностима којс пружа подне бљс, квалитет земљишта и маишнски парк (на један трактор долази -1 ха сбрадивс површине) и поссбно да ц овакве величине у производши у раз.мени са другим подручјлма нисмо успешно валоризовали. Шта више, у криз ним периодима нисмо успевали да грађани.ма обезбедимо намлр бенефпције којс шпра заједница даје пољопрлврсди прско такозванлх сслективних кредита, чи ја јс предност у томе што су зна тно јефтинији од класичних бан карсклх. Укупно корлшћени кре длти лзносе око 12 милијарди старих длнара; што јс далско маibH дсо од могућсг. Всћим кориш heiBCM ових крсдита слгурно јс да бл камата као трошак бггла мања 'Ј билансима наших пољопривредних органлзацлја. 4. Раднс органлзацлјс л задруге у примарној пол>оприврсдној производњи и прсради због еко номске немо1)и нису у протскдсо Елабората, свих радних орга низација практично реализују. Реч јс о лрограми.ма који треба да o.Nioryhe; yBchaibc обрадивих земљишних површина прско ко.масације и мелиорације, увећа ну производњу стокс у индивидуалном п друштвеном сектору, подизањс нових вештачких лива да, проширсљс асорги.мана л про изводље у прсрадним капацитстима С.Параћинкс" и Адитива и Иекаре), подизањс нових вете ринарсклх станица, подизањс новог капацитета за прсраду воћа л поврћа („Параћинка"), развој угоститсљства и туризма. — изградљом саобраћајница измс!)у Грзс и Сиссвца, нових објската у оквиру бензлнских пумпи на ауто-путу, нових акумулација као и претвараља нассља „7. јули у Мотсл (Грза) изградњу новс комуналне кланице, хладњаче, Роб не к>ућс „Бамби" нове халс за обућу „Шумадија”. Средсгва за реализацију ових програма обезбсдила би се из: — акумулације и амортизације радних организација — фонда за развој привредс вао н>ихове мсђусобпе плановс, израђивао слаборате и лнвестиллонс програме, а прско финан снјскс обезбеБивао би средства за реаллзацију навсдсних програ ма if водио текуће пословање, за оне радне организације које то буду желелс. Преко мсркетииске комерцијалпс функциЈС на нивоу АГ1К би сс утврђивали биланси за меОусобну размену роба и услуга члапица и размену роба чланица са другим системима и на бази овога вршила координација рада комсрцијалних служби радних организација. Укупан број запосленлх ј рад ној зајсдници пзноси 15 радника, а срсдства за њихов рад л за осталс трошковс ра.цнс заједнпцс обезбећују лреко два пиструмснта — дохотка л броја радлиОднос измсђу радних организа ција у АИК су тржишни — уз могућност да буду и доходовни. Овако постављени односи омогуliyjy чисте међусобие рачуне, a коришћење позајмљивање Од ieiiec до трпезс дуг је пут: АИК би требао да убрза и тај пут нице за које другл.м подручји.ма обезбсђујсмо слровину (нап. коизу.мно .млеко, uiehep, ул>е и др.). 2. Да због неорганизованостл укупнл про.мет наших индлвлдуалних произвоБача радне оргаппзацијеса подруч(а општипе захтевају са свега 1/3 а преоста лс две раднс оргализаиије са дру глх подручја којс у производњу нс улажу никаква средства. Због оваквог стања све три раднс организације у области задругарст ва послују на ивици рснтабилите та, односно са мало.м зарадом. 3. Да због неорганизованости л сконо.мске слабости свакс рад нс организације понаособ, спада мо у реткс општлне Републике СрбЈ1јс којс нису успеле да лскористс бссповратна средства Републикс, у чијс.м јс формираму учсствовала л раднлчка класа на ше општине. (Ових дана прсдузи мају сс мере да бар јсдан део тлх средстава искористимо за да љи развој Адитлва). Такођс спада.мо у рсткс општи нс којс нлсу користилс и другс ло.м периоду обсзбедллл развој примарне пољопривреднс пролз водње саобразно природнлм могућностима као ни прерадних ка пацитета, осим неклх малих уве haii»a пролзводње,, у »Параћлнкл” и Адлтивима. Зе.мљораднлч кс задруге нису афирмисале сарадљу са индлвидуалнлм произ вођачима л једноставно речено, нису моглс да са успсхом ислра те трснд развоја у индивидуално.м сектору. 5. Да нл једна органлзација која улазл у састав АИК за 9 мссеци 1985. године не.ма губитак у пословању, али да су ллч ни дохоци, аку.мулацлја л амортизација, на таквом нлвоу који нс омопућујс ни просту репродук цију акамоли разсој. Наведсни недостаци у оргаиизацији, а посебно у економској моћи, могли би да сс поправе у оквиру новог АИК у коме би 19S6. години најосновиији еконо.т.ски параметри имали слсде he износе вој увео Поссбног доприноса за разпоЈБОприврсдс којл бл одлуком Скупштинс, срсдстава добављача и се ку паца — средстава банака Објсдињавање и обсзбеђсње свих средстава вршило би се преко интернс банке АИК, а при оритет би се заједнички утврђивао. Реализацијом ових програма наша општина отпочела би са из меном веома тсшке приврсднс структуре, обсзбсдила би сс бо ља перспектива и еконо.мски положај свих радних организација у саставу АИК и, што је веома битно, имали би Behc шансе да укупно становништво општине обезбедимо потребним робама како из директне пролзводње ор ганизација из састава АИК тако и из размене роба АИК са другим систсмима из Републике и земљс. Са другим систс.мима закључивали би сс самоуправни споразуми о еарадњи и размени роба, чиме би АИК био отворсна асоцијација. Наведенс пословс АИК би ост варивао лрско 4 функције: развојне, финансијскс, комерцијал* нс и самоуправно правнс. Битпо је нагласити да се на ни воу АИК не би вршила цснтрали зација навсдсних фуш<ција всћ би свака радна организација у свом саставу задржала постојсће функције и самосталиост у окви ру н>пх. АИК би прско развојне лли удружлвањс слободнлх средстава било би уз камату која би за лсколлко процената била нижа од банкарске. Расподела лич них доходака остајс у надлсжнос ти сваке раднс организацијс и врши сс у складу са актима тс раднс организације, што значи да њлхова висипа завлси од оствареног дохотка, односно чистог дохотка. Чисти економскл од носи обсзбеђују сс и преко одговорности за обавезс другог. Та козвана солндарна одговорност је ограничеиа на пзнос од 50 милпона старпх динара п тојс највећл ризик заједипштва. У зајсдништво свака радна ор ганлзацлја улазл са истим бројсм раднлка и лстлм предмстом рада. Значи, нема опасности да he блло ко остатл без посла и да he без својс премсштсн у низацију. Резимирано сагласности бити Другу радну оргарсчено, удружива1вем постајсмо јачи и као такви, а посебно прско рсализацијс раз војних програма, ојачавамо сво ју властиту економску cwarv ко ја је гарант за бољи стандард свпх запосленнх, всћу пропзвод 1в»у, у свпм сег.ментп.ма, укључу јући и производњу на нндмвпдуланом сектору и за бржу рс алпзацпју развојнпх опредељсjba v повом средњорочном пе риоду и до 2.0(10 годпне. По пр вп пут у тај нови развој укључпли с.мо пауку у оквнру нзраде студнја за развој по љопривреде у нашем рсгпону, као и посебнс студије за развој прерадних капацитста на подруч ју општине. И до сада с.мо на подручју оп iirrinie нмалп шпеграцноне зах вате у области грађсвинарства, ко.муналне приврсде, текстила и конфекцијс и сви су они показа ли прсдности у односу на прстходно стање, па па бази тог искуства и економског слабората. који је прсдходио цслој акцији функције обсзбсђивао на удруживању, да сс исказанс складан треба очскивати предности реали развој свлх чланица, усаглашазују и у оквиру овог интеграцио ног захвата. су у чстворогодлшнмзј револуцији жеие Југославије да лс свој максималнн прилог xiacoBHiiNi учешћем, подвлзн ма, патњама, одрицањима и херојством, наводи стадно на размишљање, зашто су другарице недовољно заступ љне у целокупиом нашем дру штвеном животу и раду. Ста лно констатујемо да је нсдо вољно жена у Форумима п руководстви.ма, од општина, па навише, да нх је исто та ко веома мало иа одговориим и руководећил! местнма и функцијама. Стал’«з говоримо о то.г.е, али стање увек остаје непромењено, и поред захтева н потреба да се мен>а. Meby незапос.1енима у опuitiihii Параћш!. 60 одсто чи нс жене, а скоро 80 одсто је у најбољем животиом добу, што само потврђује да п овде другарицс још увек не мају своје право место под сунцем. Сада је право време за мењан>е постојећег стан.а. Да би се то и cTBapito спровело у пракси, нужно је потребно да Коиференцпја за друштвеки положај ц актив ност же1.о преко својих сек ција што активнпје укључи па предкандидационим скуповима, да предлаже што више жена којс могу и xtolie да обављају одговорне функ цпје. Ири томе то не с.ме бптп заступљеност ради струк туре, пароле н добре жељс, Еећ одраз нашег стања, акгажовања жена и потреба. .Друштвеио политичке |ортаннзацијс, стојн у задацнма v припреми u спровођеibv избора за чланове деле* гацпја и делегата у 1985. години, да се друштвено noлитнчке организације морају изборпти да састав деле* гација и делегатскпх скупштпна одраасава социјални н 1л?.ц11опални састав изборне основс. посебно за пзбор же на. сразмерно н.нховом учешНу у матсриЈалној произеодњп н друштвеној делатности, њиховом доприносу укупном друштвсном развоју. потреби равноправног учешћа жсна у друштвсно политичком животу н управ љању друштвешш послоеима, као II пре.ма структури бпрачког тела”. Жене у нашој ошптини чи не Behv половпну станоБГлпп пггва. Y струЈпури запослено стп чине маше од једне треb.inie. Y Савезу кохтуниста пх је још маље, а заступљеност v друштвено-полиппгкил! и делегатским телима је још vbck спмболична. Жеиа не.ма на руководећим функцијама, иезнатан број заузнма значајннја руководећа радна места. Истовремеко све их је вшпс оспособљеI «’ix и образованпх за пресузи мањс мпогих одговорних места, како у приврсдном, тако it v друштвеном и полптичком животу. Предстојећп избори пружају праву прплику да се сагледају ссп проблеми и нс праве свп пропусти. Да сс сагледају праве вредности, процене способпости и стру чни квалнтет и да се иа ос нову иога нзборимо за н»иxobv одговарајућу заступљепост. To јс носао превасход но другарпца, али и свих ко ји од сада ово нису моглн илп хтели да сагледају. Морамо јсдном за свагда шансу датп сцособшша, бсз обзира io врсту пола, годинс старостп ... Посебно када је реч о другарнцама. Прошло је врехте када су би ле, ма мо .............................................. llllin ill1 lin illllllllllltlU lllllllllllllllllllllllllllllllllllllU lllllllllllllllllllllllllllllH lllllllH IIU I< » IH I< l''ll«’H’ » '’'» ll,l,llll,,,l' l‘,1’’,,l,l,,lllll,ln ,l,U ,IW '.‘lll‘,l,,,,,t,,,,l,l,,,U I по субјектпвним оценаи понашањнма, добре са за структуру II параду. С. О. ^IltllHIIllllllllllllllllltllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllltlll.'* Y CYCPET ДАНУ ОРУЖАНИХ СНАГА СФРЈ Војннчка честнтка За којн дан, тачннје 22. деце.мбра, на грудима пајбо љлх војника, старешнна. прн падника територнјалннх јединица, цпвнлнс заштпте, за блистаће прнзнања поводом Дана оружаних снага СФРЈ, До тада обука и даље тече а празничг.л предах бнћс прилика за сумпрањс резул тата постнгнутнх v војној обуцп. Y касарнн „Народнн херој Бранко Крсмановић” у току су бројна такмнчења Biojiuiка II младих, сусрети на кул турно уметипчко.м пољу. Све чана академија поводом пра зпика Оружанпх снага зака зана је за 19. децембар, a празнпчни Збор за 22. децем бар.
11. ДЕЦЕМБЛР 1985. • Б.РОЈ 297 ПРВИ ДЕО СЕДНИЦЕ ПРОШИРЕНОГ ПРЕДСЕДНИШГВА OK ССРН БРИГА 0 ЧОВЕКУ ф Проблеми и интересовање за седницу проширеног Председништва Општинске конференције ССРН од прошлог петка, превазпшли су вре.ме предвиђено за трајањс овог скупа ф „Стање и проблеми пословања Медицннског цеитра „ЗДРАВЉЕ” п Информација о стању и проблемима заштите човекове средине у општипи Параћињ два врло значајиа питања иницирала продужетак седнице Y влшс наврата наш лист је пнсао о проблс.мнма здравства v Параћину, односпо корншћењу капацптета, односу прс.ма кориснику услуга, условима с.мештаја и сфлкасности лсчења. кадровској лолитици, прсвентпвном деловању, капацитетима, фучкцлолално.м повезнваљу у Медлцинско.м центру и опре.мл која сс тамо корнстн. О свс.му ово.ме, у жељн да се иађс одговор на пптаље „Шта и како даље?”, зассдало јс Председништво OK ССРН, да иа првм састанку са овом тематиком, нађс сигурллјс путеве и крајњс решење за ва у нашој општинн. начин и обим развоја здравстПОВОДОМ ДАНА ОДРЖАВАЊА ПРВЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ М ТПШД РШН№ [PUf сшшнст За досадашљп развој. од врс.мсна Kpaic.xi педесетнх годп на. када ie Параћипу „био до вољан” јсдан лскар општепрак сс н iejan специјалнста, речено јс, да задовољава алп такоbe и да ie стнхнјски. то 1’ест да се одв1пао без студпозног поступка и сарадЈБС са сгселп ма. Овде се мнсли на Rvnpniv чији Меднцннски центар нсиз бежно фигурпра у пословању п пара.метрп.ма пословања Hamer- Медниинског иентра . И медпцпнари н члановн Председпнштва OK ССРН мн;н љења cv да је ово прави начнн одређивања праваца развоја зд равства v Параћину. Заједпич штипн Параћин, али, упр кос свему, на заштити човекове срсдине, воде и ваздуха- до сада ништа није урађсно. На раскрсницп коц се.мафора аеро загађеље ic једнако— теразијском v Бсограду. Це.иент из Поповца идентифпкован ic чак v Иванковцу. Црница. река која по својим геограсрскп.и особинама треба да буде ло чистоћи в-рло високо — вап ie свих категорнја. Параћил лежв K1I са сагледавањем свл.х добрпх страна. али и ие малих пробле.ма v panv здравства. Kao једап од нзлаза предвнбен ic са.модопринос. односно део са модопрлноса, који бн сс увео по пстеку текућег. Опст упоређење са Rynpiiio.u н Свстозарево.м: Парабпн ско здравство до сада иијел.ма ло „озбиљннју” по.моћ зајсдпп цс. Нупричани cv два nvra рас ппсивали са%1одопрпнос за здравство. а Светозарево ie v трп наврата део самодопрнноса vcмсравао v здравствене капаци тсте н onpe.uv. Напомепимо ла иправо ових дана и Крушсваи уводи са.модопринос за болннч кс потребс. Закљх^чцц, пошто ie због важ ности пнтања развоја здрлвства v Параћинг одлучеио да сс разговор продужп, алп је очнгледио, да he они садржати и правце деловаља друштвспо-полнтичкс заједнпие за cnpoBobeibc акцијс до рефсрен ду.ма о са.модоприносу алн и ла „еколошкој бомбл” ус безбројллх септичкнх iaua. ic to v стварп hhcv, iep фекалпје из ibiix пзлпвају лсд ко се v врло плнтко подземљс. Ове чиљенице пред којнма впше пс можемо „забадтгн гла bv v песак", пзг.педа да cv Hai зад заннтересовале свс од рсда. Дата п.м је врло велпка важ ност, а и логично ie, заттита човекове срсднне повезана је днректно са прво.м тачко.м — заштнто.и човековог здравља. Ни један од учесника v hhckv ПРОБЛЕМ: ДАМПЕРИ СА AYTO-FIYTA PYUIE ПАРАБИН Внше чланова Председништва истакло ,1е незадовољство rpabana због унпштавања комупалних добара тсшкпм ка.мионима који лре всзе шодср за ауто-пут. али иајогорче1.*лји био је Јован Toxiiih: — YiiHuiTinue пае ти камн они. Раскопаше улнце, поки даше водовод, дрвореде, канализација нам је запушсна. Треба нам само једна обилна киша, па да се сне то пзлијс на улицу. HACYFIPOT КЊАЗУ Давне 1833. године кшаз хМилош Обреновић припоји Врапчане Параћину, да постане град ц значајно тргови ште. Ове 1985. чуо се пред-тог на председннштву OK ССРН ,.Да је Врапчан-е нзгледа, ту ceoJv функцију обавнло” и да све one који се баве пољопривредо.м, а живе у граду, треба, због заштите чове кове средине, иселили ван града. Да не претерује.мо мо жда? смернине деловања v Медицшг ско.м пснтру, где очигледпо не ке чннионе и полгге треба _до бро подмазати, како не блбили с.иепва сами себи. ... и човековој средини Уводничар у другу та' чку, Станојло Богдановић изнео је пред чланове Председништва податак да су идентификовани сви загађнвачн у оп> сији иије нц покушао да у.ма н,в tokilhv проблема. Напро* гив. свн cv се трудилн да са својс стране расветлс проб.теме пз екологнје, мзиосећн оншта п личпа искуства. Конкретпц cv заклд/чци пред ложени, а дата им ie и допуна, па по свој прилици може мо очекнватн прве коракс ка томе, како рсче неко од дискутаната, да макар очувамоса дашње стање. Пре.ма њима, вајпре ће бити наложено сви.м органима ССРН да буду активнијн и доследније -проводе документе о овој материји. Да све параћннске радне организације и заједнице v својепла иове убудуће обавезно гвод.е п трет.ман еколошких проблема које саме правс или отклаљају. Да органи државне управе б\ду доследнчји. ако ни v че Atv више, оно само v спровоbeibv законскнх одредби н на равно, санкција. Да школе обез беде \rnmai новпх сазнања из проблс.ма скологнје на своје учешгке. Да opraini државне управе сачиие катастар загађи* вача. Потребно ie заузети чврст више нпје ограничена лотрсш ња срсдстава за заштити, па према томе већ nocroie 30 ми лиона динара која се мзгу vc мсрптн v конкретне програ.ме и акцнје заштнте човеховссре днне. Ha Kpaiv овог стварно кратког рапорта о две.ма врло важ ним ставка.ма нз пута ка добробити, иабројаћемо неколпко конкрепгих предлога о ко in.ua тек треба да се разговара: Испитати намену Парка „7. ]’ул” и мог\’ћност Да и даље ос тане зелена оаза. Просгудпрати могућност да зона v главHoi улици од моста до старог споменика постане „пешачка оаза” нз Koie би се аугомобили протералл. Општа хигијсна граду је огроман проблем, v a став па ггица.ја жио ic допуну ја, која заштити Параћнна од са avro-nvra, прсдлоБожидар Маднћ као закључака, а Резолицн he доИп пред Скупшти радна организација „Ycnvra” сама, није вишс v могуВностп да постигне и почттсти све за нама. Дат ie предлог дд се на HHBOv града офор.ми једно те ло које би бринуло о екологнји, о негативним и позитизним појавама v овој области. У више наврата током диску сијс. речено је, a to ie и сводећи ie тгрсдседник OK ССРН Стеваи Стојковић пстакао: nv општине. грсбало би да до блје анекс пз области заштлте човековс среднле, чи.ме би се створллл п повољнијп матерн јални услови за заштиту. При мера ради, од јула ове године — ССРН пије трибпна на ко ioj се нспрлчамо. нсплачемо п ллко.и ништа. Тражпмо ахшг ЈУМ. Мнленковнћ ОДРЖАНА ТРИДЕСЕТА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ДЕЛЕГАТИ СТАЛНО ИМВЈУ YcBojeiin нацрти докумената за јавну дискусију На седници Скупштине општине, одржаној 28. новембра, о нацртима општинских и регионалпих докумената о друштвено-економском развоју, општој и заједничкој потрошњи и порс-сг.ој политнцп за i985. годину 4оворила је Зорана Стеванонић. директор Општннскс службе друштвених прихода. После прнмсдби из основпог образопања и здравства, да предвиђегс crone нс задовољавају потребе ових СИЗ-ова, нацртп су прихваћеHII и о 1впма he се воднти јавна дискусија. 14 рсзултат пословања приврелс у општини Параћин за девет мсссци разматрани су на овој седници. После уводног излаган>а Бошкл Мванкопића, председниха бпштинског ко.митста за привреду, друштвсне службе и финансијс, и неколико дискусија, закључено је, као уостало.м вишс пута до сада, да је главни проблем наше приврсдс нсдовољна производња и недостатак обртних срсдстава. Послс полемикс о косфицијенту обртних срсдстава у ИВТКТ „Б. Крсмаиовић", зУ.Свучено јс да Служба дурштвеног књиговодства уради микроанализу узрока стања у приврсди name општинс, са посебни.ч осврго.м на искоришћеност обртних средстава. 1-1 а Општинском комитету за привреду, Извршно.м савету и Службл друштвсног књиговодства је да урадс анализу, зашто привреда name општине заостаје за приврсдиом СР Србије, са посебни.м освртом па оптсрећсност каматама. Затражиhc се и расправа у Скупштинк СР Србијс па те.му заостајањс приврсдс општинс ПараПин у одиосу на приврсду СР Србије. Дата јс подршка за изналажење фиИЗБОРИ И ИМЕНОВАЊА На последнл] седници Ску тшггине општште, Бранпслап Гајић, ттрофесор општенарод не одбране, нменован ј₽ за вршноца дужности секретара Општинског секретаријата за народну одбрану. Славко Кнежевић, судија Оп штниског суда, разрешен је дужносш и мменован за за меника 'општниског јавиог тужиоца v Параћину. Имено вана је и Оппгпшска избор на коадисија. нансијских нансирање ИВТКТ „Б. конструкциЈа за финовс коифскцијс у Крс.мановић", а ранпјс образована радна група Привредно-политичког актива трсба да сачини програм инвестиција у општини Параћин. На овој ссдници су усвојснл прсдлози за из.мсну и допуну договора о општој и заједничкој потрошњи у СР Србији за 1985. годину, Одлука о рсОалансу буцста за ову годину л предлог за измену и допуну Споразума о финансираљу MP3 Шу.мадијс и Поморавља. Прихваћен je и прсдлог Споразума о финансирању Радио новинскс „Нови пут" из Светозарева, установс ОдДЕЛЕГАТСКА ПИТАЊА Одговор па делегатско питањс „шта је са вк>деннцом на Црннци" нијс комплетап. закључено је на ссднини Скупштнне општине ла јс за тражсн лзвешатј СИЗ-а кулуре, што he биги разиа траио на наредној седннци CO. Дслегат Вукаднн Савић ни јс задовољан одговорои на । делегатско питањс које сс | односи на нассљавање po.ua v Mecnoi заједници .Знојац" — Данково”. По ово.и пнтаibv cv до сада вишс пута доношснп закључни, који. изгледа, hhcv и реализова- . нп. Зато је затражепо да Из ! вршнн савст иа децембарској седннци CO обавести делегате каква је судбниа закључака којс је Извршни савет доносно по овом питању. а на јануарској седиици 'Скупштине општнне једна од тачака дневног реда oiilie v којој сс .мери реали3vjv одл\гке н закључци које доноси Скуптшина н Изврш нп савет. До нарсдпе седниие Скупштинс општине треба да се утврдп стварпо стан>е на тсpeiiv v вези новог надвожн>ака код Крежоннца. што јс такође једно .од делегат скпх питања. На следећој седнини he сс одговоритн иа делегатско пнтање: Шта јс са TTVTOM Рашсвина — Пара ћлл прско моста .односно ка да he блтл поправљел. луке о финансирању историЈског архива мз Светозарсва и споразума о фпнанспрању фуд балског клуба .Једипство" из Параћпна. Разматрана је н при хваћена одлука о угврВпваљу рокова за пабавку минпмума срсдстава за цнвилну заштиту н одлука о изради плана заш тлте од еле.ментарнпх непогода. М. ж. Поред Радмиле Цветковић, председнице Републичке конференције за друштвенн положај и активност жепа, и дслегације из Брчког, свечаиој седници присуствовала и Зора Гајић, учесница Прве конференције АФЖ. Мирјана Жикнђ говорида је на Акаде.мији Шсстог дсцс.мбра 1942. годинс у Босанском Пстровцу одржана јс лрва конференција АФЖ. Тим поводом одржана јс свечана ака дсмија прошлог четвртка у сали параћинског Позоришта, којом приликом je говорила Млрјана Жикић, члан Предссдништва Ко нферснцијс за друштвсни положај и активност жена нашс оиштине. — Док јс Европом владало ii>ycTomcibc, док јс фашизам из глсдао нспобедив, 6. децембра 1942. годлне у отпору нашсг на рода заискрила јс међу остали.м јсдна нова, до тада нсдоживљена нада у другачију сутрашжицу. Са говорнице у Босанском Пегровцу жсне Југославлјс су поручилс: „Вишс ништа неће бити као пре”. 1-biix 166 приспсло јс са рагишта из села, врлсти и шу ма, из градова. да потврде рсшс ност свих наших жсна да ћс сс борити за слободу. за нови живот свих парода и народности у иовој равноправној заједници, рскла јс иа почстку свог излагања Мирјана Жикић. — Чстворогодишњој рсволуцло нарној борби жснс Југославијс далс су свој максимални прилог масовним учешћем у борби: подвизи.иа, патшама, одрицањима. За одбрану слободс борило се са пушко.м иа фронту 100 хиљада жсна, 25.000 их јс погииуло. 40.000 рањсно. 2.000 ]С 611ЛО официра, a 91 жсна јс одликована Ордсно.ч народног хсроја. — Послс para АФЖ наставља своју активност у обнови земље, у пружању помоћи народне власти. На другом конгрссу ДФЖ од ржано.и у Бсограду 1948. годинс. организација сс укључује у Народни фронт, а на чствртом кон грссу донста јс одлука да АФЖ као поссбна организација прсстанс дсловати. На Конгрссу јс формиран Савез женских друш тава Ј|угославије. Априла 1961. го дине конституисана јс Конферен ција за друштвсну активност же на, као облик дсловања ССРН. Долазило јс до про.мена у самом Социјалистичком савезу, тако и код конституисања Конфсрснцијс јс жспа. Друштвено-политичка активнос жсна, њихово учсшће у раду др уштвсно-политичких организацл* ја као и самоуправних органа данас и.ма таквс размерс да прсд ставља јсдио од обелсжја дсмократизма нашсг политичког слс тс.ма. Данас жена ради л одлучу јс данас она бира и бирана је. Она на тековинама револуцијс гради своју садашњост и будућност, рекла је, измсђу осталог, у уводном излагању МирЈана Жикић. На овој свечаности најзаслужнијим другарицама за дугогодпmibii рад на остваривању задатака у раду Конфсренцијс жена уручснесу захвалшшс, п то Са вети Mapnh, из Бошњана, JbyOnци Сретеновић и Нади Павло« вић, из Поповца, Марији Обрадови!1, Марици Вуковић, Душанки С.миљанић, Рад.милц Оорадо null, Љиљани СтојковШ!, Љубин кн Радуновић, Драгослави Сто јановпћ, Никилетн Бурић, Божидарки Лукнћ и Цвегц РатковиИ пз Параћнна. Новчану награду за најбоље организоиан-у лзложбу поводо.м 8. марта — Дана жена добила је Конфсрснција за друштвсни положај и активност жсна Фабрике цсмснта ,„Нови Поповац”, а при знања су уручсна и организаци јама жсна Робнс кућс „Београд’’, Сгакларе, Медицинског цснтра и Општине. У пригодном културно- уметничком програму учествовали су ученици Срсдњошколског цснтра Основне школе „Радојс Домановић" и истурсног одсљен»а гу Доњем Видову. М. Живковић СА ЗАЈЕДНИЧКЕ СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ RAPARRH OK СКС И BERA САВЕЗА ЗАЈЕДННЧКЕ АКЦИЈЕ УСПЕШНИЈЕ • О спрези Партије и Синдиката разговараНс се бази На заједничкој сслници ЛреД седништва Општинског ко.мпте та СКС и Предссдништва Belia Савеза синдиката општине Паpahini. која ie одржана 5. дсцсмбра, раз.матрано ic оствзривање дрх штвене улоге Саве за синднката и идејнополнтич ки задаци Савеза коигниста. Основно nirraibe xoie се шовом састанки наметигло ie колико ie активносг Синдиката vc.ueрена пдејно-политнчким делова љем СК, како би v Bchoi мери постајала nvr за непосрсдно ос 1вариван»е класног нптсреса v Јединственом 4'poirrv сицијалис тпчких снага, месннм. ннтерс; пим и дргштвено-политичким заједнииа.ма. чиме би сс ство рнлс могућности да ралничка класа политички оргачизована бржс npev3H.ua одговорност за оствариваше целокупног по п’- тичког систс.ма соција-зистнчког самоуправљања. У уводно.м излагању Михајла Атанацковиlia се jmtebv осталог каже: — Све активности које су 1>о bene V нашоЈ општнни од Савеза синдиката, заједио са дру гим субјектившш снагама, a посебно СК, дале су позл.ттнс резултате v |ачан»у самоуправних друнггвено-економских од носа и улоге радника, као су бјекта самоуправл>ања и одлучиваља v удруженом раду н друштву v целини. Ипак, га ак тнвност није свуда рапномерна и ннје била довољио ефикасна v свим срединама. Ие.чо вољно је била развијеиа широка демократска расправа н актнвност која ствара могуИиост за активно учешће велнк ог броја радних л>удн (посебно ОУРа у H3rpabiiBait~>v и слроBobeiby друвггвених ставоиа н опредељсља (као нпр. самоуправних општих аката и одлика. Постоје знатне рахлике V погледу нивоа органнзованости. v ширини акциЈе и прон*' лажењу најефикаснијег мстода и начнна рада организаци|а н органа Савеза синдиката и СК. Зато и ова заједничка седни ца, на ochobv данашње распра вс и даљих разговора који he се водити v органнзацијама Слн диката и Савезагком\'ниста,1ре ба да омогући да сагледамр v којој мсри и због чега спори ic остварује.мо задатке vraphe нс на конпресима и уовојеннм плановима и програ.мнма ра да, доку.менгима, као и .маогнм другим опредељењима, рекзо ie. мзмеђу осталог, v сво.и гвод ном нзлагању Михајло Атанацковић. м. ж. 2