20. MATT 1«5. 0 БРОЈ 27? ■j: ЛИТЕРАРЦИ ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИН” ТРИКОТАЖА ИРЕНЕ ПОРТНОЈ И СТАКЛО ЦВЕТАНЕ ВУКОБРАТОВИП Октобарскн салок ДРУГУЈУ СА ПЕСМОМ ОТВАРАЈУ ВРАТА СВЕТА Y Параћину ® Професор српскохрватског језика Љиљана Гајић, са својим члановима литерарнс секције осваја бројне награде на конкурсима разних нивоа ЛИКОВНА -УМЕТНОСТ СРБИЈЕ ® У Ликовној галеријк, 6. марта Нада Јовановпћ ,5°Ја погодпи су за улпцу. Ј Г Ј 1 игру, за школу. за Литерарпа секцпја Основне школс ..Радоје Домановић” под руководство.м Љнл>анс Гајнћ, активпо ради. На страпицама чдсописа, „З.мај”, „Кексц" и у другп.м пнстовима честн су гост1! млади аутори из овс сскције Вслики број наградадолази рсдовпо младим песннцнма нз све школе са традиционалног „Змајевог” коикурса, а н на литерарним так.мичељн.ма другнх нивоа, залажепп су радовн Љиљапиних ђака. Љгбав према лепој рсчи развпја сс н негује у овој среднни, што смо се увсрнли прилико.м недавног сусрета. Жел>а овпх младих лнтарата је да ЈЈ.мају и свој школски лист it да оно што ппшу остане као трајпо сведочалство. Всрујсмо да he н.м се пружнти прилика и датн подршка да гу своју жељу и остваре. С Ј. IIIIIIIIKIIIIIIillllllllllillllllllllllllllllllllillliiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiinilllllllllllllllllllllllllllinilllllHIIlllllllllllllllllll1. Песничка олимииjciga = Песма броја С ЦВЕТОМ Y СРЦУ, ПУШКОМ HA PAMEHY ВЕЧЕ Одлазп пестаје долази сунце, дан вечс С цветом у срцу, tiyniKOAt на рамену, стоји граничар иа белом камсну. к’о диван can. На црном небу впдп се нешто, што светлуца врло BCIUTO. Чува он децу реке, поља, горе, стражари будно од сумрака до зоре. S Кад мрак пестане и зора до!5с свако Нз својнм путем да пође. И вобу. ц земљу и магли, п лс<), пробија н.егоп бистри поглео. Малипа Михајловић, ¥П' КОЛПКО ВОЛИМ ЗЕМЉУ МИРА Сунце засја на белом камсну Oobe нови војник с, пушком на рамену И он почне будно да гледа, јер земљу своју он ником не Ја. Е Колико = колико = толшсо пахуља белих иада, постоје бела стада, оунца лсти има. во.тм земљу мира. Колико цвета толико деце у на ливади и.ча, земљи има, п jota вшие среће n eecc.va, коју fiatuti људи свима жсле. Милпнка СтојпљковнИ, VII/3 МАЈКА На зиду у- мојој соби, дивна је једна слика: Са ње Ate увек нрате очи вољеног лика. Та два плава ока у којим су окришци неба, меко, бело лице као средина хлеба. Дивна, бакарна коса, на лицу један прамен. Обрве дуге, танке, ocAtcx, несташни, мален. А најлепше из ње, то је љубав што зрачи. ни највеће зло не може. никада да је помрачи. Слађана Стојановић, VII 1 НОВИ ДАНИ Седим у сенци налмиии/ дрвета Atope .око мене, таласи се дижу. цвеИе опојним лшрисом облаци бели ваздуха бере. авионе стижу. Ливадом се славуј псва зека из трут се tuupii мирис пољског цвећа, јутарњу серенаду, своје кућице излежава у дебелом скочи, хладу. Јутарње сунце небом цврчак се клати. пгва уз виолину, паук ceojy мрежу плете ларва своју котуљицу скину. Шумо.и се разлеже песма шеве, f отворила изложбу трикотаже Ирене Рот Портној и стакла Цветанке Вукобратовић Две уметнице, два дизајне- једннчким нзложбама, па кора пашлх највећих фабрнка. ји.ма је добктник .многих приИВТКТ ..Бранко Крсмановмћ” знања, од 'којпх да помене.мо н Српске фабрикс стакла, подариле су граду иа Црници своја најновија уметнпчка осгварења предвечерју прлз- »нка жспа. Стакло и трикотажа још једпом су освојили бројне локлотЕике уметпости, нзазивајући одушевљење свих који су присуствовалп свечаном отварању. Укроћена стаклена .маса, довелена до савршенства, дивннх облика и боја, претворена у употребне пред.мете данас краси многе домове, друштвене просторије у целој земљи и свету, по замисли Цветанкс Вукобратовпћ. — Излагала је Цвета града на Цршади свбје на многим самосталним поред радове 1< заса.чо нека: дипло.ме за добар дизајн 1973. у Загребу i радг; 1982. днплома за у Београду, награда за i976. годипе у Загребу 1980. награда у нстом il Беогдизајн дизајн и оттет I граду, меда.аа на меБународној нзложби стакла и керамнке, Јаблонец 1978. Чехословачка, подсептла је Нада ЈовановнИ. представљајући уметницу. — Колекција дечје трикотаже награђена је на међународном сај.му моде у Београду „Пролсће 85” наГрадом Удру жсња ликовних умепшка, примењеннх уметности и дизајнера Србпје, а колекцнја женске одеће за саечане прплпке приказана на ревпјама моде у Београду. Љубљани на Сајму моде у Бсограду. За ове колекцијс Ирена јс добитник годишње награде за 1984. годину од по.менутог Удружења, наг« ласила је другарица Јовановић, отварајућп изложбу. Од 12. до 25. марта у лу Градског аматерског зоришта траје изложба Хопо* paИреиа Рот ПортпоЈ, днзајнер, кости.мограф и сликар, својим креацијама отвараврата света Индустрнји вупених тканина, конфекцијс н трикотаже ».Бранко Крсмановић”. Н>енн моделн, а посебно дечји са којима се овом прнликом представила. одају топлу душу уметника. Лепи, прпкладннх Изузетно нстанчан укус, којн поседују уметнице, уткан у њихов рад п овом приликомје освојио посетиоце, а изложенн .модели говоре не само о добри.м у.метници.ма, већ и о радним органпзацнја.ма. које п.мају разумеваља за својсдизајнере. дова са 25. октооарског сало па, ликовинх п примењених уметности Србије. Поред слика, посстноин имају при лике да впде графнке, ситну пластику, фотографије и ди зајне. Прилико.м »збора радова, водило се рачука да се налрави тзква поставка помо ћу којс ћс моћи да се стек пс представа о лнковннм збивањима у протеклој годинн у Србнјн. Органпзатор нзложбе Је Цснтар за културу и инфор мпсање — Завичајнн музеј, у сарадњн са Галеријом „Цвпјста Зузорић” пз Бсограда, у којој сс всћ 25 годпна органпзуЈу овакве изложбе поводом ослобођсња главног града. Ово је прва сарадЈва са овом великом у* метннчком кућом, а верујемо Да ће се наставити н дал»е н да ће се тнме ликовнн живот града на Црници још вишс обогатпти. С Ј. ПРЕМИЈЕРА У ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИШТУ шиђа ИЗЛОЖБА МИЛУТИНА КОПАЊЕ Y Ликовној галернји, 19. марта отвореиа је самостал па изложба Мнлутина Копа н»е, акаде.мсгсог слпкара пз Београда. Овај београдскн слнкар he пам се прсдставнтп својим најновнјим радовима. Оп пијс пепознат Параћинској јавности. Са шсговим сликама љубитељп лпковне уметностн су пмали прнлпке да се сретну п раппје јср је Копаша бно уче сник Ликовпе колоније у Спсевцу. Y чствртак, 21. марта познати београдскн глумац РАДОШ БАЈИБ представићс се napahniicKoj позорншној публлцп, са својо.м монодрамом „Лед", коју јс до сада изводно преко 700 пута, » на основу које је прављена телсвнзнјска драма. JYTPOC дал* се зti.ua скрила nuvaibe, Олнвера БорВевић, VII/3 Све је Ништа < нико не Ловац јури скакача, всштог и брзог тркача. Пион на краља мотри, што нису у истој сорти. тихо. се не чује, ■ одговара на сви ћуте, док сунце небом путује. иза брега? Пушка је знак рата, то зна цео свег, а 'он носп иушку ол’ у срцу цвст. Александар Станишић. VIII/4 „Сељаци, радницп и прнродна иигслпгепцпЈа”, аутори: СтојановпИ, Шексровић н Буровић, режнја, Не- »ад Урошевнћ, 12. март 1985. године Шта се то јутрос збило? Зашто ли се тмурно иебо скрило? Заипо не.ча вшас снаге. .-S# ШТО ЈС ШАХ Крољ изгуби par, С. Ј. Луција Ристпћ јПодводни цпет" Шах и?ра свако дете од своје године пете. Потези су увек нови, изгледају као снови. по.мало на пуб младп лак Табла црно ‘бела, готова јс нрича цела. . је дошао, НаталиЈа Радосављевнћ, VI/1 Реци.мо, на крају, да се за сцснографију н овом првли ком побринуо Ллександар 1Г(ортној ,а коссиме је урадила Ирена Рот Портној. мопоторно деловало лпку. Ненад Ypouteniih београдпки редитсљ, Јутрос је небу ветар украо облаке, јутрос су вссело птице, тражнле светкљке. Јутрос су извириле неке • висибабе, јутрос је зима тражила себе. сова дремљивим оком ј.,__ ____Ј . жмури, v доби мат. и све тако целог дана, док се увече све tie смири. Внолета Марппковпћ, VIII/4 dlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll' С. Ј. «« ' Vy-' . ? ; ‘3 Актерн представе Новоко.мпонована народна музика трештн. Мара у лавору, угодно раскомоћена. исре ноге и одбнја днмовс цнгарете. Слика бсзбрпжпог и угодног живота. А онда по чиње радња. Радња која се одвнја са свим догодовштина.ма н заплетнма око жене, проткана » соцнјалном нотом, Жене, која мужеве као кофере xieiba, способна да у свакој ситуацнји преузмс- „конце” v своје руке, а свс у корист себс и жнвота сво га. За сваког опа н,ма места у сриу, за покојног Стеву, за остављеиог мужа ссл.ака Мподрага, (То.мниа Борђсciili), за кв радпика Радишу (Братпмнр Стеваппћ), зд Пи >»она п Робинзона. Радња, која ие залржава .много пажњу. Она јс подређена карактерима, а опи геговима. „Сељаци, радници и прпро дна иитслнгенциЈа”, предста ва коју су параћински глум цн 12. марта извели на снснн Градског аматсрског позоришта је комедија карак тера. Представа је кренула дннахшчно. Гледалиште је одјекнуло од смеха и аплауза. Салу је испунно смех који од силине нагош< сузс на оч». Славнца Пајић, Томица Борђевнћ, Братнмнр Стевапнћ, Славољуб Матић н ма ли ДнмитрнЈе Мплојковић играли су се па сцени. Gsaко „откачен” на свој начип. ОПШТИНСКА ТА1ШИЧЕЊА ОСНОВАЦА На Општинском так.мичењу из м.*.те,матккс, најбољс реаултвте у чс тг.ртом разрсду постигли су В£С11А СТОЈАНОВИП, учсннк ОШ ,Момчн ло Поповнћ-Озрсп", Драган Васко вић, picieiK ОШ „Вук Караиић” из Поточца и Драгаи Стојаповић, in „Стеоана Јаковл.свпћа”. Друго .место припало јс Нсвспи Всл>кови11, из ОШ „Радоје До.моиовић”, а трс he Нвапу Марковнђу, учсинку ОШ „М. Поповнћ”, Ненаду Станишпћу, к < ОШ „РадоЈс ДомановиЛ” н Бобппу СтоЈамзвнћу, учЈишку ОШ „Стеван Јаковхсвиђ". iu другом »Вук Карацпћ’’ Поточац, а на трсће.м мссту је „Момчх ло Поповнћ”, школа која је бпла н домаћгп! овом ташшчељу, док Је награде обсзбедпла ..Јутобанка''. На такмпчсњу из физхке, у шестом разреду прво мссто деле Алексалдар Вељковхђ („Р. Д.”), Алск« саплар Годнћ („Б. Ј.”), МарпЈл ГаЈпћ („С. Ј.”), Снсжала СтеваловиК („С. Ј"), Вполета ВидамовлЧ (,,Р. Д.”) н Саша Спаспћ (С. Ј."). На друго место сс пласирхта Huna Дп.шггрнјевпћ (Поповац), а трсћс псељиЦ11. а Славлца (Мара) и Томица (Миодраг) понајвише. Мали Ди.мнтрпје можда мало педовољио искоришћеи да са свпм дечји.м песташлуцима прави join ко.мпчннје с»т\уацнјс. Добро упграна екппа мајсторски је насмејала тс исчсрн препуну салу. И с.мсх » глума бољс су крепули, да би крај представе мнрии тскст подредпо Је ликовнма, љиховпм карактсрнма. Текст сс након прсдставс мало па.мтп, а са пама оста ју карактери са свнм својн.м духовитостнма » лаким при зе.мннм хумором. Хумором, којн гараптујс да he ова комсдија бптн и те како глсдапа. Ова представа је ппрл1в<а да сс човек одморн. опустп, да се насмеје у двочасовном дружењу са члановнма Градског аматер ског позорншта. Ово што су пам приказали глу.мци, гледљиво је за сваку публику, н по годннама и по интелек туалностп. Мсђу лстаци.ма, прво место је оегојно Мплан Ксцмап („Бура Јак uiiih"), друто Нван ГаЈкћ (.,М. По nomih"), н трсће Ана Марнћ (Погочал) и Славнцл Јсре.мић, (Сикирпца), Саша Cnacnh („С. Јаков.гсвп!»") и Cait>a TIctkodhIi, (,,М. Поnouiih") освојплн су прво мссто у шестом разреду, док су се иа дру гом мссту пласнрали: Мплан Видо Јковнћ (Поточац), Наташа ИваноЕпћ, (,.С. Јаковљепнћ”), Алексапдар Годпђ (..Б. Јакшнћ”). Зораи 'Гричковић („М. nonociih"), »Bair Дн.митрпЈсаић (Поповац). Иван Бого Јсвнћ (Сикирица), Марко МнлнвоЈе вп1> (Поточац), Мнла Пфгровнћ („Р. До.манознћ”), Сзша Вељковнћ (,.Р. Домаиовмћ") н Јасмина Станковлћ (..Б. ЈакшнН”). Tpehc мссто припа ло Је Драгаиу Мсмирозпћу, Дои»1 .\h-TXinia). Y седмом разреду прво место прн пало је Дрзганп Митпћ, (А- Мутнк ца), ДР\то Дејану Стесићу (Поточоц), а трсћс Сксжанк Стевановић (Д. Мутикца). Јелена Вучковнђ (,.Б. Јакшнћ”). НебоЈша Николнћ (Пото чап), БоЈан Миловаповнћ (Б. Јакшпћ"), Александар Стаиишнћ ч Гли гор ГлигориЈевнћ („?. Домановић’') освоЈплк су прво место, друто nene Невеика Дннпћ („С. Јакоаљеraih”), п Спежат Ве.т»пћ („С. Јаковљсвнћ"), а на трсћсм мсст\ Је Браш<слава Фнлнповмћ (Поповац). У укупном пласмаиу школл на пром месту Јс Стсваи ЈаковљеаиВ« 1^иана@ 9 лслс Саша Всљковпћ ја МарковпИ („М. Кетроавћ („Р. Д”). цпма, пајбољн Је Арсић („С. Ј.”), ка („Р. Д."), Ма П.") п .Мила Мећу седма« био Нсбојша другом месгу Јс .мнлдп Теофнловнћ „Р. Д.”), в ха трсћсм СИгжапа Стсвановић (Д. Мутннца), Јслепа Иванпшевнћ („С. Ј.") п Силвала Радосав.гевпћ (Поповац). Диннђ Нсвенка, („С. -Ј") освојнла је прво место у осмом разреду, друго Нсбојшд Николпћ (Поточад), Бојан Мпловановл!! („Б. Ј.”) >< /Хлсксакдар Ствинптћ, („Р. Д."), з >т трсћем месту су Снзжана Be лић G.C. Ј.”)» п Снежанд Ракпћ. такоВе из ».С. Ј.”. Школа „Стсван Јаковљеввћ" јо на прво.м месту у такмнчењу из фа зикс, за »1»ом Је >.Бура Јакшнћ” R на трсћсм .месту Је „Радојо Дома* iiotiih”. ОБЛАЦИ Небо је талшо, зоpa се paba, петао буди све ратаре снене, облаци црни, као каква . лаћа, плове пебом и носе мене. Из сна дубоког ја се прену, протрљах очи снене, на cueiiAt облацима, што тихо веју, не.ча втае мене. Јџ сам ту, Ateb, људима, животом својим хсивим, dtietLu се овим чудима, овим облацима сивим. Весна Мнјајловић, VIII/4
ДРУГА СРПСКА ЛИГА—JYT БОД ИЗ НМША ПО ПЛАНУ СТРЕЉАШТВО — ТУРНИР ЗА ОСМИ ГЛАРТ НА НМШАНУ ЛЕПШЕГ ПОЛА • Са „старам ciiara.ua” пграчпма коЈи су п досад билц на спнску трснсра То.члћа, Једанство Је остварнло плзнирано — ii3 Hinun јс у сусрсту са Палнлулцем допет бод. Као што сс п очскивало,' јсдаи од днректнлх рплала Палплулац који за „зеленпма” заостајс тск трп бода, нп |с сс тако дао, Бнла јс то угакмнца пша праве ирвснетвснс. Опггри до.маћинн су овог пута за противпикл и.ма лн такоћс, оштру, скипу која Јс вр\з io6po парирала. Гол Јсдпиства постшиут јс одмах на почстку. У правом прволнгашком »мбиЈснгу, по спстсму каклв јс "п всжбап, па оштар оснтаршут Костпћз, утрчао јс Стефановпћ п полуволсјси псодбрањнво тукао у мрсжу. Иажапост радост, играча Јслннстла трајала |с свсга исшго вишс од мнпута. Y дзсдећс.м нападу, домаћннц су нзЈсдна ли такођс, KopucTcIui песналажснЈС у здбразш „зслсннх”. Палилулац — Јединство 1:1 (1:1) Одличан резултаг Евице Радо-вић Слсдећи сусрет Јсд1шство такођс нгра као гост. Очскујг их прстпослсдњн, алн увек за abiix нсугодап Баточшшн. Y овоЈ утакмшш стичу право да играју свс новаЈлијс, па тренср Томпћ можс рачунатц на Балдуку, Вуличсвића, Жл BKOBiiha, Ммлошсвића п ПавловнИа. „Зслсшгма" ис прсостајс нншта, нсп> СТОНИ ТЕНИС — ПОЈЕДИНАЧНО ПРВЕНСТВО ОПШТМПЕ Горан МнлсмковпП („14 дана”) пропустио Јфнлику да н у другом дслу оуде првак ДРУП1 дсо поЈсдпначпиг ирвсислва општине у стоном тскису иа ко.мс јс учсствовало 24 лграча, лрошао је у домишцмји ropit>OM\-riii!4aiia и ibiixouor иајбољсг играча Драгана Hlyniha. Y оолуфпнале пробнли су сс М. АрскИ. Шутић, п Г. Apcub, аш из fopitc Му П1нцс и Срба /1<Ј1вкови)1, члан „14 anna”. Драган Шутпћ it Г. Apcnii лозс пилн су иегдан у фииалу. а побсдници нз оба дела првснсгва оддгерплп су снагс у супср фипалу. Горан Миленковић, побсдпнк првиг асла појсдпначног прпсисгва у стоном icHiicy, у трећем, идлучујућем very, noiLicKiiyo јс прсд Драгапом Шузибе.м и лослс вођства, пзгубио са 2:1. Горап Арснћ из Горњс Мутшше птрао Јо у супсрфиналу оротпв Мишелз Мплпјашевнћи, члаиа с^ипс Борац Ш. Apcnh Је био бол>и v оба сста. Всћ 31. марта игра се с.-сдсћл гурннр, ПОЗИВНИ, нл комс he учссгговати по јсдап играч чз ссакс екнпе. Р. Еапек Спортске вестн ТУРНИР СУП-а За учешћс из траанционалном турнпру V мало.’Л фудбалу који органмзу Јс Сскрстарнјзт уиутранввих послова у capaaibn сл СПЗ-ом фнзпчке култу рс и Халом спортоза, рок за прнјзву скипа Jr 22^ шрт. Турнлр у част Дапа бсзбедности овога пу~^ ниЈс позпвни веђ право учсшћс шшју свс скшјс које сс у року лрнјаве оргаплзатору. НОВЕ ТИТУЛЕ МК Послс успешног паступа ла отиорелом првенству ПупрнЈс, napahauciui шахлсти Драгап Дкнић и Дсјаа Бран ковнВ освојнли cv татгзе мајсторских калдидатз. оа сс чврсго боре како бн сс одлспнли Гшн Тнмочшгину. од нсугодмог пратиоца, скнпе ПКВ JYMKO, која Јс у мдућс.м колу до.маСтрсљачкн савсз огппгинс н Конф-зрснцнЈа за друштвсиу актпвност жсна. 5. марга на аутоматском стрелишту у Штофари, органнзовалн су турпир за жсис-сгрслие у rabaiuy нз ссрнјскс ва здушне пушкс. Учсствовало јс шсст екппа уз врло добар одзнв стрслаца. У скпппој копкурснцнјн мсђу пиоиирка.ма, победшп: скипа СФС, нс- ■рсд ппоннркп нз Снојнови п Основне иколс „Радојс Домановпћ". У појсдиначној конкурсицпји, код шонкрки прва Јс МаЈа Соиск, са одлкчних 76 кругова, испрсд Слободанке Пстропнћ, I Јадранкс МарЈаиовић. Код Јунпоркн — сеннорки, скнпно :у најбољс бнлс пгтофаркс, испрсл ко ncniiiiiiia пз СвоЈнова и трсћнх стакларкн. Носсбно добар рсзултат' освојнла Јг Ecuua Радовић, стрслац СД ИВТКТ „Бранко Крсмановић” која је „убнла” 17S кругова. Појсдиначко добро су гаОјалс it НаталиЈа Ристнћ, која је осво Ји.та Друто мссто испрсд Всрс РадоваKOBIlIl. С. Здравковнћ ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ ТУРНИР .Ј5РАТСТВО — ЈЕДИНСТВО” Н0М0ЛИМЕНТ1 МРШ У 31 ПРГАНИЗАИИЈУ ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ 1. ПКВ JYMKO 16 10 3 3 25:12 23 2. Јединство 16 9 5 2 23:10 23 3. Младост 16 9 2 5 20:12 20 4. Палнлулац 16 7 6 3 24:19 20 5. МИН Јастребац 16 8 2 6 21:16 18 6. Железничар 16 6 6 4 20:20 18 7. Лелшнд 16 7 3 6 24:20 17 8. Прогрес 16 7 3 6 28:26 17 9. ФАП 16 6 5 5 14:18 17 10. Тимочаннн 16 4 6 6 19:21 14 11. Ре.монт 16 4 6 6 18:21 14 12. Металац 16 5 3 8 24:30 13 13. Динамо 16 6 2 8 21:28 14 14. Шумадија 16 3 6 7 11:20 12 15. Слога 16 3 3 10 19:29 9 16. Јагодш.и 16 2 3 11 15:29 7 ИДУНЕ НЕДЕЉЕ: Јагоднна — Палилулац, Прогрсс — Младост. ПКВ JYMKO — Тимочашш, Металац — Железнпчар, Шумадија — ФАП, МИН Јастребац — Ремонт, Леминд — Динамо, Слога — Јединство. НИШ: РЕПУБЛИЧКО ПРВЕНСТВО У ГАБАЊУ СЕРИЈСКОМ ВАЗДУШНОМ ПУШКОМ Првеиство Србијс у гађиљу ссрпјском иаздушно.м пушком одри:апо 16. ц 17, марта у халн Чапр v Нишу. донсло Је радост параћинским стрелци; ма. ПараНин су лрсдстављали стрелци из СД „Млхајло Илић-Ку.тл” (4) нз СД ИВТКТ „Бранко Крслшновић” (4) и јсдан плонпр лз своЈновачког „Напрстка". Чстворо од жнх пласнрало сс за првепство Југославије. Рсзултат вн шс нсго зкачајаи кадл се зна да Је коикурснција бпла паклена, а пор.ме гнсокс.* Од 95 учесника само су 23 лоложили ларму у катсгорлји сспиора. Мпрослав Тсшић јс нмао свој даи. II овог пута доказао јс своју високу врсдност. .Мпрпа рука н снгурно око допсли су му 372, круга од могуђнх W0, бропзану мсдаљу и хпатник. Наталлја Piicnih ћоновпла је резул тат са рсгионалног так.иичења, 350 кругова, и 013, такоћс, идс иа првчпство државс. Пионирн, Маја Собск и Зоран Toдоровнћ, такође су лоложлли норму, па ћс 11 онл прсдставллтн параћинскс стрслце на првспству ЈугославнЈе у За грсбу, 30. и 31. марта. Ссннорп he се лослс прошнрсног првсншва, уз учешћс стрслаца из обс покрајпце, 6. н 7. априла у Новом Саду, опст наћи са најболлм стрелцнма на Чапру, Јср сс југословенско прпепстпо за imix одржа ва у Нишу, 13. н 14. алрила. С. ЗдравковиН На нсдавко одржадо.ч састанку Такмнчарског одбора О.младинсхое фудбалског турнпра „Братсгло Јс дннство", општннскгх фудбалских сашза Краљсва, Горажда, Марибо ра и Параћнна. одато Је пзузстпо прпзнан>с за прошлогодкиt.у орга нпзацију турпнра. Ono, rich тради ипонално такмичсље наЈбо.гнч мла дпх маЈстора фудбалске лоптс, овс године одржаћс сс у Краљеву 1. к 2. маЈа. Параћниска сслекпнја у шнрсм спнску броЈн 22 кандилата, који he pa.vrni под стручнпм надзором трснсра Љубише Богдановнћа. м. и. Овдс ннје пушка задрхтала ШАХОВСКИ ТУРНИР У ЧАСТ ОСМОГ МАРТА Борбама на 64 поља v нсдсљу 10. парта завршсп јс традпцлоналнн жскскп турнир „Тскстплац 85”. Уз по.моћ Секцвјс за друштвсну актнвност жсна п.ри ИВТКТ „Бринко .Крсшановнћ” UlaxoBciui клуб „Текстнлап” ове годи нс јс организовао још Јачи турпнр. Учсствовало јс 17 такмнчарки нз Г1а pahiina и ИуприЈс, углавном, Послс за нкмљибих борби у два внкснда, прво мссто освоЈила јс ЈЕЛЕНА КАЧАР, МК, члан ШК „Раднички” пз Пупрпје. ЊоЈ |е припао псхар и пар врсднпх пагра иа. Са само полз _поена мањс, друга |е бпла пионмрка „Текстнлаи’ 'Лаја Мнлојковпћ. СНЕЖАИА ЈОВАНО ВИП, ’Lian ШК „Радпички” блла јс грећа са шсст лосла, пслред ОЛ11БЕРЕ РАКПП. и Зорицс ЈеврсмовпП hi „Тскстнлца". Шеста па табсли била јс БМИЦА ЈОВИЧИН, нз „Бориа”. ОрганизациЈу npinipa помоглп су, јскм домаћнна, још „Југобапкп", „Елс ктрадистрпбуцнја”, „Шумаднја” п дру гс органпзацнјс. Традицнондлнн турннр се всћ лрппрелш и за ндућу годину. Очекујс сс аа he бити масовнпји к јачи, уз учешhe омладинки нз Шапца, Крагујевца, Ваљспа, Бсограда, Новог Сада н Марибора. м. м.- Пријем за жене инвалиде — спортисте 13 ПР0ШВУ ЛИКА 0 Поводом Ос.мог марта у Друштву за спорт п рекрсанију инвалнда прпрећен јс пријем за жене, члановс Друштва. Пријему је прису стповао као гост . прсдссдник Општинског одоора СУБНОР-а Драго Кантар. Чланпца.ма је празник чсститао Душаи Булат, а након тога ri рсферата Златијс Марковнћ, додељена им Је по златна инваллдска значка н каранфнл. У оквиру прославе Осмог марта, организовано јс такмичеље у пикаду. Најпрецнз нпја у бацању стрелнца у мету, била је Каролина Ко шар, нспред Славке Нико* лић ц О.шверс МарјановиН. М. М. КАКВ№ о упису ученика у први разред основне школе Упис учсинка Y први разрсд основне школе обавнће сс од 1. до 12. апрнла 1985. године за градске основие школе, a V врсмсну од 6. до 17. маја 1985. годипе за сеоске основнс школе. Право и ооавезу уписа кма ју деца рсђена 1978. године. ’ Поред ове деце, могу се тписати if леца роћена до 30. јуна 1979. годнне, на основу мишљења посебне кодшсије, а рок за пријаву ис те је до 12. априла 1985. го двне. Остала обавештења родите л-н могу доонти v свим основни.м школама и v СИЗ-у основиог образовања и васшпања у Параћину. IN MEMORIAM У пстак, 15. марта 1983. године павршило се годину дана од смртп наше драгс. Вндосаве — Впде Антоно вић, професора у пензнји. Стално у Ашслима са њом, itcHii најмшшји, сестра Ма рија, сестрнчина Анђелка, братанац Дејан, снајс Лспу | шка н Бранка, зет Златко и упуцн Банс и Дарко. ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ Поводом изиенадне смрти aioje драгс мајке Смилише Станојевић из Паракина, оЈ ви.м путем желим да се зах валнм рођацима, кумовима, у ко.мшпја.ма, лрнјатељи.ма л познаницима који су ми по У могли у најтежим трепуцпо ма. Посебну захвалност дуг ггјем колектпву Општикског :ј геодетског завода који ми [ј је притекао н свесрдМО поН могао. g Хвала свима који су ми ‘ упутили телеграме саучсшI ha и оннма који су своји.м п присуство.м достојно испра0 тили .моју драгу мајку. g Бсрка Јелена МнгЈосављевпћ МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм кућу ол 60 квадрата, н олац од 5 арн, у Иараћлну, Фкдипа Фнлиповпћа, 15. ПродаЈем трактор „Фсргусон”. Пн гатн Буднмнра Трнфуновића, Шапац. ПродаЈсм трактор „Фсргусоп”, јавиira тслефон: 44-339, Мирославу Ннко лнћу, Рашевица. ПродаЈсм њиву од 1,5 хектара. Питатн на те.1сфон: 56-579 илк у улнци Горана Ковачића, 27, Параћин. Ј1а продаЈу електричца гитара н цев но појачало од 10 W, са звучшгком, Јсо.ма повољно. Тсле<]>он: 51-913 Продајсм садннцс купнпа, без бодwi, 50 днкара По комаду. Телефон: 51-493, Параћнн, v.-uflu СутЈеска броЈ 10, Ива. Оглашала.м лепажсћом радку кнл-‘ кицу, пздпт\’ у Зајсчару, па име Ср* Јијанко Илиђ. Оглашавам незажсНим сведочапстао и IV годнне it днлло.му Медицни- -ке школе у Лупрмјк, w имс Љиљан« Грајкоснћ. , лР°даЈс.м 11 кошнмца .Даданблат”, рам 42x27, са пчелом па 12 paaioaaГелефон; 53-878, од 1&-23 члсога. Продаје се кош у добром сталу V У-чнцц Живке ДамЈаиовић, 41 у ПараБину. (Лмиа^ Лист Соцпја.1нстнчког сасеза радног народа општаие Пзраћии. издаЈе Цешар м цда-ру п илформнсач* ..Параћин” — Параћиц. Дцрсктор и главцц и одгомпик vne_UiKK Слапољгб Обрадовнћ, Нздавачки савст: Нада Бршпсовнћ. .Момчило Вучковпћ, Светнслаз /Кивковпћ, Млтавојс Илмћ. Иада Јовановнћ, (замснпк прсдседшнса) . Снем-п.., Тпммовић Бо рнвоје .МарнпкоЕпћ, Славољуб Обрадовнћ, Жмвота Стојановић, ЖивоЈин Toxuih (прелседлих) к Јован ТомиИ Ypcbyje Редакцноми колегнјум. Новкнари: Спежшћ Јова»тт«ћ Милиил FOBHh .Мнрослав ДимнтриЈстЛ, Мнлквоје Илић (техннчки уредних) и Мнодраг .МклешсомЉ.Адреса РелакциЈе: Макспма Горко!, 4. Понпански фах 38. Тслсфопи- гдашш » озгововки VP-' пик (U35) 52-352, новпиари (G35) 52-694. Прслплата: годпшнл 300,00 дннара, полугодшшвс I53.C0 дииара, за ипостраиство двоструко, Жиро рачун Центра за xvarvnv « имЉопмнса^ 3504-603-1973 код СДК Пвраћин. Штамвд ГРО „Глас” Београд, ВлаЈкошЉева 3, аелефон (011) 340-551. Тнраж 11000. Р Ч . ц нтра л културу н в.формнс^ 4*--.
$ МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА •Ј|||||1111111111111111111111111111111111111111111111111И11П11!1!ПЈ11!111!Ш1 limillinJHUIllllinnimilllVIIllIll ВРЕМЕ ЈЕ ЗА КДКО АО ЗАЖЛЕЊА ? 6. априла 1985. у 10 сати у сали Позоришта ПОЉОПРИВРЕДА КОМБИНАТ ПРАВО ТЕМЕЉ ЗА МИРНУ i РЕШЕЊЕ СТАРОСТ СТАРОСТ страна 8 страна 6. страна 2, ПОЗОРИШТЕ 9. АПРИЛА РЕГИОНАЛНА СМОТРА страна 9 НА МАРГИНАМА XVIII СЕДНИЦЕ ЦК СКС ИДАИНЕ1 Лист Соццјалистичког савеза радног народа оппггине Парађин в ГОДИНА XII ■ БРОЈ 280. ■ ПАРАНИН 3. АПРИЛ 1983. Полазећи од ставова, закључака и задагака XVIII седнице Централног кодпггета Савеза комуниста Србије који се односе на одговорност и задатке Савеза комуниста Србије v развоју политнчког систе.ма социјали* стнчког са.моуправљања н спровоБељу утврђене полнти* кс, Општински комитет Савеза комунмста ставпо је на дневнп ред договор о активности на реалнзацијл овнх закључака. Заправо, ово.м прилико.м је разговарано о самоуправним иитересним заједницама у светлу донетих закључака. Досадашња искуства са самоуправним интересним заједшшама упућују на убрзавање активности у два правца: Првн је брже унапређивање друштвено-економских односа у овој области, нарочито конкретизација критерију.ма слоооднс размене рада, боље пламирање, брже превазилажење пореског обезбеђења средстава самоуправних ннтересних заједшша. Други правац је изналажење рационалнијнх решења у области самоуправног ннтересног организовања, пре свега, спајање сродних самоуправних интересних заједница, односно укидање.м оних чије постојање није оправдано, особито у областа привреде п инфраструктуре као и повезивањем, односно обједињавањем сродних самоуправних заједннца друштвених делатности. По оно.ме што се чуло, од делегата у самоуправним интересннм заједницама је незаживљеност и неефикасI ДОЧЕК И ИСПРАКАЈ ШТАФЕТЕ МЛАДОСТИ ност базе делегатског система, скоро потпуно искључивање из свере одлучивања и одсуство слободне размене рада и даље оптерећнвање привреде. Присутио Је схватање 39 поткрепљено чињеничиилт стан»см да сс један број са.моуправних ннтересних заједница отуђио од привреде, за чије потребе је и основан, да је постао сам себи цнљ п да се све чешће јавља као банка привреде. Мишљење људи у са.моуправним интересним заједннцама је да су оне у нашој средшш доста рацноналне, али да се на томе још може урадити у циљу љнхове рационалнзације. А заједничко мишљење је да су регионалне I 6 = @ Штафету на трг Бранка Крсмановпћа донела Виолета Миладиновић, ученица средњошколског центра, а јединствену поруку прочитао Новица Митровић, председник OK ССО самоуправне пнтересне заједнице промашај, да нису у стању да било шта пруже, да не.мају шта да раде, али да и зато узимају свој део друштвених срсдстава, најконкретније средства привреде, и да као такве треба их укннутп. Прихвата се мишљење да сроднс са.моуправне интересне заједнице, пре свега, делегатске скупштине, треба свести на мањи број, да једна скупштина одлучујс о питањима којима су до сада радиле скуппггине сродних заједница. Такође се тражи рационализација стручннх служби, њиховим спајањем илп смањење.м запослеиих у њима. Најмање јс било речн п најмање се водило рачуна о онвма који пружају услуге за рачун самоуправних интересннх заједница, односно удружепог рада кога заступају. Они се налазе у доста тешкој ситуацији, јер су о.међенп стањем у прпвреди, алн често и вол,о.м самоуправ* них интересних заједпица чији би задатак пре свсга био да буду спона удруженог рада и давалаца услуга. V новој трансфор.мацнји, ако се не буде залста спроводпла како је то захтев широког чланства Савеза ко.муниста и свнх радних људи, нећс се много добнти. Имаћемо псту снтуацију, само v другачије.м облнку, у коме ће се самоуправне пнтереснс заједнице преоденути у неко друго рухо, али и даље водити полптикг у сво.ч ужем интересу. Ha cpehy, то нпје свуда случај, али када га помињемо, значп да их и има. И да завршимо: било би много рациоћалније када би се неки даваони услуга директно договарали са удружени.м радом, без посредника, којн по правилу убирају кајмак, а за прнвреду п јефтиније. ■ДА' = борити, као Тпто, каже сс С. О. кружи Југославијом. --i!iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!iiiiiii(iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii;iiiiiiiiiiiii;iiiiii<iiiiiii;i!;iiiiiiii(UfiiHiiiii на крају поруке младих, која са_ Штафетом младости ових дана тографију, мо ке. ва, времена, пролеће куца на широм отворена врата. С. О. зелену Ипак, да н пзмамило је сабоју врба н леси ово наговештапоред свих ћуди .llllllllilllllllllllllllllllflHIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIII Виолета Миладнновнћ доноси штафетну палицу РЕПУБЛИЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ Y ПОСЕТИ ПАРАКИНУ РАЗГ0В0Р СА привреднмцмма TEKYHA И РАЗВОЈНА ПОЛИТИКА БИЛИ CY ТЕМА РАЗГОВОРА ВИСОКИХ РЕПУБЛИЧКИХ ФУНКЦИ ОНЕРА Y ФАБРИЦИ UEMEHTA „НОВИ ПОПОВАЦ”, СФС II ФАБРИЦИ лДИТИВА И СА ПРИВРЕДНО- -11Ол11Ј11ЧКИМ АК1ИBOA1 ОПШТИНЕ ПАРАБИН. I Председник Скупштине СР Србије др Слободан Глигоријевпћ, потпредседник Скуштине СР Србије Милутин Мнлошевић и потпредседник РИВ Србије Светозар Рикановић, били су у понедељак гости параћинских привредника. Y оквиру боравка лосветили су Фабрику цемента, стакла и адитпва где су вођенн разговори са радннм људмма о текућој и развојној политици, упознавајући се са радом и проблемима присутним у obilm срединама. Поподне су на исту тему водили разговоре са При- ‘вредно-политичким активом општине Параћин. Штафета .младости, симбол братске љубави и јединства југословенских народа боравнча је у Параћпну 24. марта. На свечаности пред спомеником Бранка Крсмановића, пред неколлко хиљада проматрача одвијао се богат културно уметнички програм младих лараћинске опшгине. Штафету cv млади Параћина преузелн у Поточцу од вршњака из-Варварина п-пронели је кроз Поточац, Рашевлцу, Чепуре, где је успут срдачно дочскана. На плато пспред споменнка Бранку Крс.мановиИу, шта фегну палииу донела је учеинца средњошколског центра „Бранко Крсмановић" Внолета Миладиновић, док је локалну штафегу донела трупа планинара, победнмци бројних плалинарскнх такмичеља. ' За разлику од ранијих година дочек и испраћај Штафеге протекао јс без уобичајеиих рефсрата, већ је прочитана јединствена порука младих Југославије, која кружи меридијапима домовиие у уиутрашњости штафетне палице. Поруку је нрочитао Новица Митровнл, председник Општинске конференције ССО, v којој млади поручују: Борићемо се као Тито. — НаЈлепше је почети Тптово.м речју, о себи и све.му што је друго од обпчног мирног живота. Те реш< смо свеснији него икад, јер време јс лреозбиљно, самоуправл>ан>е нам је заостало. Прете поделе и спорења. Стандард ie почсо да се тан>и, а тога с.мо се били одвнкли. Незапослених — још мало па милион. На ветрометинп смо. Брусе зубе на нас с многнх страна. He сврстаност је многима трн у оку. Y свету — много рата, глади и бесправља. Неко he можда замеритл што смо поруку овако почели. Алн нисмо површни 1Ш брзоплети. Нисмо заборавнли „45.” А нисмо заборавилп нијсдну борбу ни нобеду. Нитп нх прећуткује.мо. Ми се љима поносимо. Међутим, од свих победа, најдража нам је она следећа. Борба коју сада водимо освешћује и снажи на нов начпн. Јесте тешко је, али, зар је први пут тако? Младост нам је за понешто прикраћена али, опет. нма она и прско потребни жар н лепоту, поси изазов стварања и пожрттзовања. Добро је што борбу за социјализам никад нис.мо идеализовали и што нас та борба нпје мазила. Колико је год, данас, тешко битн .млад, нема друге до живети н борити се. To су Титове речп, н прпмер. а наше убеНење. Знамо, ми ннсмо без грешака. Приговара се — генерација смо без идеала, спремнија да прећути него да се борн. Ннје баш тако. Нутимо додуше, впше него што бисмо смели. Моглн бисмо и радити боље. Ami, и потцсњени с.мо. Имамо идеала, али — не пристајегло да послушност буде мера лривржености циљсвлма револуције. Југословенска социјалистпчка револуција тражн борбу. Y тој борби буднмо реалпи. тражимо и „немогуће”. Будкмо хра бри, алн и мудри. Будшто дсмократичип, али и бескомпромисни. Једино таква борба обезбеђује да будемо носмоци садашњости, а ие прллравнпцп будућности. Нобеда сДА1оуправл>а ња братства н јединства — са Савезо.м комуннста Југославмје на челу — из животне скучености води у сигурну животну перспективу. По мери човека. Ако је тако, захтевамо да се револуционарни циљсви бржс н доследније остварују, да и ми буде.мо неимари. Да радничка класа буде владајућа, као што јој нсторијски VI по пашим опредељењима припада. Свим срце.м смо на страни тих опредељења и зато, верујсмо, iwaiwo право и од других да то тражимо. Поручујемо, још, да ћемо се И и овај усамљени заљубље.- Н ник у природу чекамо дан I] кад he почети право пролеЖ ће, које већ другу годину оз Н биљно касни. Ранијих годиИ иа» У ово доба, доносилн d смо фотографије на којима W је све било у бехару, а овом и прилнко.м, како је забеле- ;J жио Раде Милосављевић, .Ј заљубљеинк у природу и фо-
СИНДИКАЛНИ ФУНКЦИОНЕРИ Y ПОСЕТИ ПАРАНИНУ КОМШИЈСКИ ДОГОВОР! ЈАЧАЊЕ УЛОГЕ СННДНКАТА Y четвртак 21. марта Belie Савеза с.индиката општине Параћин, посетили су Никола Пауновић, члан Председннштва Већа Савеза сипдиката Србије и Петар Вујиновић, саветник у Већу Савеза синдиката Србије • Гостн су обншли Производно прометну органнзацију „Шумадвја” и Фабрику цемента „Нови Поповац” © Y поподневним часовима обављени су разговори са полазницима политичкнх школа ВСС општине Парапин и OK СКС Параћин Цнљ ове поссте и разгозора у иавсделпм оргзнизацпја.ма удружсног рада је био да сс сагледа улога Снлднката и другнх соцпјалнстичклх снага на чслу са Сапезо.м комунпста, у спровођењу закључака XIII ссдницс ЦК СКЈ н XVIII ссднице ЦК СКС, у области полптичког систеМа и потпунијем обезбеђељу самоуправног положаја радног човска, са.моуправннх органлзацпја и заједница. У ППРО „Шу.мадија” домаћини су пстаклп лске од проблема са којима је суочсна трговина задњих годнпа, бсз претепзија да се да трговини всћп значај него што има и бсз покушаја да се за све невољс и пропусте налазл решсње ван оргализацпјс. Финалсијскн длректор „Шумадије” пх је упознао укратко са укупли.м пословањс.м и рсзултатп.ма, посебно за прошлу годнну. Дата је укратко и лична карта ППРО „Шумадија”. Станпмир Ивановпћ, члан Председнпштва је пзмеђу осталог рекао: — Веома Је похвално што се нисте задржалн са.мо на промету пропзвода и услуга, те нисте искључиво трговинска организација, већ у сво.м саставу имате и два OOYP-a који се баве пронзводњом. За сваку похМАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА КАКО ДО ЗАШЕЊА? • 6. априла у 10 сати у сали Позорпшта Обавештеље из Општинскс конферснцијс ССО и Марксистичког центра Општинског комитета СКС о карактеру н циљеви.ма Марксистичкс трнбине ЈИарксистичка трибина као облнк друштвено-политичке активности лредвиђена је Програмо.м маркспстичког образоваља и идејно-политичког ослособљавања у општини Лараћлн. Y cvштини ова трибина значи организован јавни дијалог на разлпчитс актуелне тс.ме социјали* стичког са.моуправног развоја данас. Н>ен основни циљ је да сс, прво широк круг људи заинтересованих за одрсђену област непосредно обавестн о стан»у ствари у тој области, a noтом, да се кроз размену мишљења и искустава, снагом аргумената и јавношћу рада, подстнчу најншре самоуправне иницијативе и политичка активност за успешно решавањс питања и пробле.ма нашег развоја. Радп утврђиваља заинтересоности људи за поједине те.ме спроведена је анкета чијн резултати су определилц врстс н рсдослед те.ма који.ма he се Марксистичка трибпна бавпти у једном дужем временском пе риоду. Трнбину заједнички организују Општинска конференција ССО и Марксистачки иентар Општинског комитета СКС. Трибина лочиње рад 6. априла својом првом тсмом — Како до запослења? Преко јавно истакнутих плаката најшлра општинска јавносг обавештена је о почетку рада Трибине и позвана на јавни дијалог о сложеном проблему незапослености у пашој општини. Сами незапослени, због којих је Марксистичка трибина ову тему ставила на дневни ред као прву у низу тема који.ма he се бавитн, обавештени су о Трибинп и кроз посебне лозиве којп су им урученн преко основних организација ССО и СИЗ-а запошл>авап>а. Y склопу ових познвница органпзатори Трибине замолили су, a такву молбу сада упућујемо свима, да се радн што боље припреме Трибине Марксистлчком центру достављају идеје, мишљења, сугестнје и предлози како што сфикасннје и потпуније разрешавапг горгћи проблсм незапослености. Y разрешавању проблема пезапосленостп сслаља.мо се на своје сопсгвене снаге v општппи. Пошто овај пробле.м ннје иеко академско гшташе већ строго копкретна сгвар која жи- ■отно тншти наше бројие псзапослене, иа Трнбшш овога nvта иеће бнтн ннкаквог прсдаван»а, већ ће се уз актннно уиш* валу је и ваша ангажованост п упорност да од младе обућаркс радњс створитс OOYP, коЈи сада има 220 запосленнх са просечни.м личнн.м дохотком од 20000 дннара, поготову ако се зна да су то преквалпфиковани радници који бп још били на евиденцпјн незапосленпх. OOYP „Обућа” пма псрспективу, поготову ако сс зна да је у пословној сарадњи са познатим органнзација.ма за пронзводњу обуће, а ни акумулацнја није занемарљнва. На пптања зашто је тако мали промет и да ли су потпуно задовољни организацијом и шта се чинп у правцу побољшања организаиија удруженог рада, поготову што се налази.мо у фазп npnnpe.ua и доношсња срсдњорочног nporpa.ua, присутни представници „Шумадијс" нстаhe најодговорнијих људн друштвсно-политнчког н привредног живота нашс општпнс свестрано, али конкрстно и аргумснтовано, одговорно и достојанствено разговарати о садашњн.м могућности.ма и даљи.м псрспектпва.ма продуктивног запошљавања. Треба исто тако рећн да Трибина са.ма по себи не можс никоме аутоматски да попуди if обезбеди запослење, као што уосталом mi сама соцнјалистичка рсволуција, нп Програм СКЈ, ini Устав СФРЈ, ни Закон о удружено.м раду, не .могу сами по ссбн, ауто.матски, људи.ма да oMoryhe задовољавањс њпхових животних потреба, али зато могу да омогуће и о.могућавају људима хуману револуцпонарпу борбу, продуктиван рад и стваран»с матсријалних и духовних добара, што људи радп себе сампх треба што потпунпје да користе. Задатак Трнбинс је да на питању нсзапослсности и запошљаваља мобилпше што шири круг људи, да подстакне н»нхове креатнвне могућпости и стваралачке иницнјатпве, да се дакле, проблсму незапослсности објави „тотални рат”. Овом прво.м Трибином на ову тему отварамо процес разговора. На ову исту тему предвнђамо каcinije и другн трибинскм разговор где бисмо сагледавали резултате овог првог разговора. Радн тог другог разговора, заправо радп решавања ствари, планирамо и отварање једне сталне рубрике у лпсту „14 дапа” под истим назпвом Маркснстмчка трнбнна у којој бисмо прско Марксистичког центра, оргашиовано и осмишљсно, разматрали све оно што доприпосп ублажавању и решаваљу проблема незапослепостп. Дубо ко с.мо уверени да he Марксисткчка трибнна, почевши од своје прве теме 6. априла 1985. годпне, па надаље, кроз друге актуелне теме соцпјалистнчког рада н стварања, окушпп широк круг наших радних људи, грађана п о.младнне, да кроз јавнп дијалог, аргу.ментовано и одговорно, богатимо наш свакодпевнп живот новнм сазнаљима п на тај начин га чинимо садржаЈ1П1Јим и лепппш. Са вером у успех и другарс::им поздравом позивамо све оие који желе да разговара.мо. ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО МАРКСИСТИЧКИ ЦЕНТАР OK СКС кли су да сс задњпх година, a нарочпто овс послсдње, оссћа да јс куповна моћ становништва опала, а што се тиче адекватне органнзованости, још прс двс годипе је започета рсорганизација, (када је од шест OOYP-a у промету остало само два), а и даље се предгзимају мере за још бољом органпзацијом. Момир Јовановић председник Међуопштинског већа СС, поставио је пар шггања која се тичу недисциплине цена, улоге сннднката у обуздавању енормног раста цена, самоуправних односа у удруженом раду, питања која заслужују пажњу, расправу и одговорс. Никола Пауновић, члан Председшпитва ВСС Југославије дотакао је ширу област о којој се доста говори у последње време, као што је анализа садашњег стања и промене у полптичком систему, говорио је о неадекватпој или непотпуној прпменп 3YP-a и проблемнма који настају у вези с тим о нормативима II самоуправном одлучивању п месту н улози радника у укупно.м самоуправљаљу. Прздставннцп „Шумадпје" су истаклп да акта постојс, да су у тесној везн са ЗУР-ом, али су номенули п прекобројпост неких аката и споразума (прпмсра ради п.ма негде око 400 потписаннх самоуправппх споразума, од чсга се 300 одпосп на мало* продају), свакога дана долазп у просеку до 30 нивслацпја у ценама, што повлачп новс уговоре, новс споразуме. Што се nine непосредног одлучпваља радника у стнцању н расподели дохотка, мора сс прпзнати да се та ј простор. стално сужава, јер, чпњенпца је да псма остатка дохотка плп јс занемарљнв. При мера ради, v фонду за ста.мбсну изградњу свс је маљс пара, од 1967. годинс ннје купљсн нн јсдап стап, всћ сс углавном дају срсдства за пнднвидуалну стамбену изградњу, док ове године у фонду нсма уопште средстава. Гости су зати.м посстили раднс просторије OOYP-a „Обућа", где су на лицу места видели процес прбнзводње и начпн на Седница Председништва OK СКС АНАЛИЗА СТАЊА У ШВРЕДИ Председтпптво Опигпшског комитета Савеза комуinicT2 одржало је у понедељак 50 редовну седннцу ко ја је била у функцијн припрема предстојепе седннцс Општинског комитета Савеза ко.муниста на којој he се раз.матрати рсзулташ при вређивап>а у 1984. годпни, и у прва трп месеца 1985. годнне. Седнпца Опшпшског ко- .мнтета, на чнЈем ће се дневном реду наћи и нека те кућа питаља, заказана је за четвртак, 4. апрнла, за 12 часова. Председништво Bena Савеза синдиката УСВОЈЕН ПЛАН АКТНВНОСТН Председниипт.о Пећа Саве За сипдиката општине Пара ћнп је v четвртак, 28. марта, усвојнло оператиг.нп план активности у Савезу снндиката општнне Параћнп на унапраБеп>у самоуправне од говорности „ самоуправног који сс долазн до финалног пронзвода, поразговарали са радшшима о условима п дохоци.ма п поново потврдилп да OOYP п.ма перспективу, нарочито са аспекта с.мањења броја нсзапосленнх, наравно, уз услов да се добро послује и остварује позитиван финансијскн резглтат. Y просторијама Већа Савеза синдиката општине Параћпн, истог дана у 17 часова, вођени cv разговорн са полазннцнма Политпчке школе OK СК на тему: „Задаци Савсза синдиката у остваривању платформе СКЈ у развоју соцпјалистичког самоуправљања братства и јединства п заједнпштва на Косову”. Да је тема интересантна свсдоче и многобројна, всома озбил»- ла питања полазника полнтичкпх школа н дужпна овог предавања. Ослонац на сопствене снаге Функционери савезннх н републпчкпх органа синдпката нн тсрссовали су се за проблеме с којима се Цемснтара суочава, уз папомспу да се излаз потражи v сопственпм могућностнма, дојпх свакако лма. Дслегацнја функцлонера највишпх сллдикаллих тела, ла челу са Николом Пауновићс.м, чла пом Председлиштва Већа ССЈ, посетлла је и Фабрику це.мента, да би се н у овој великој оргаплзацијл разговарало о пословању и тешкоћама које прате последњих пар годлна. Како су гости сазнали, Фабрнка цемслта је у 1984. годили забележила губптак од око 10 старих мпллјардп, алн јс он рсално знатно већн, јср, пренете обавсзе лзносе око 53 мллпјарде. Као главне узроке гелсралшI директор мр. Миодраг Стефановић лзлео јс веллке кредитнс обавсзе, зати.м ледостатак горива у првој половини годинс (до комплетле гаснфикацијс), недостатак прсвозпнх средстава, субјективне слабостл — првелствело одпос прс.ма раду. Послсдпца оваквог пословања јс веома спор раст лпчплх доходака: са 19.000 динара просечап лични доходак у Поповцу Belin јс са.мо од оног у Косјсрићу п LUapy, док је прс нсколико годпна бло у врху це.мслтнс гранс. За две послсдњс године По повчапима је личпн доходак порастао само за 27 одсто. Порсд тоГа, за ста.мбспу лзградљу се нс пздваја ли дипар, а пи perрсса нема већ две годиле. Гостп су се упознали л са плановп.ма за ову годипу и леким мсрама које треба да доприпесу бољпм резултатлма рада, као што јс рсорганизација радле оргалнзацлје, усавршавап>с расподеле путс.м увођсња лор.ми — што је, опет, спутано строглм законским прописима о личпи.м дохоцп.ма губиташа. Другови из Већа Савсза синдпката региона, републике и ССЈ, лстакли су, .меБути.м, потребу да се истражи могућчост за мотивацију радплка, лако је сужел простор за крсирањс раслодсле. Како јс рекао друг Момир Јовановић: „стнмулатпвна расподела ле с.ме бити блокирала. Осим тога, ви својс проблсме знате боље од свих лас, па сте ближи л рсшењу. Окрелите се себи н своји.м потснцијалн.ма, ту јс излаз!” Си.мка Бурић Невенка МлловановиН одлучивања у удруженом ра ДУ. с.ходно ставовима XVIII седкнце ЦК CICI и долсо од луку о образовању* одбора за додслу прпо.мајске плакс тс и ллакете 27. Јун, М. Ж. САРАДЊА НА ШИРЕМ КОАОСЕКУ © Досадашњифстепен сарадње оцењен као добар, али би она могла да буде далеко већа и боља • Општа је оцена да сарадња треба да се заснива на обостраном интересу међусобнпм повезивањем организација удруженог рада и осталих субјеката У Општинско.м ко.митсту Савеза комунпста у Параћину, прс кратког врс.мсна, нашли су се за округлим столо.м представни ци друштвено-политлчких орга низација и скупштдна општлне Параћлна и Ћуприје, да би се логоворили о питаљима сарадњс у свим области.ма друштве ног рада и живота двеју општа на. Заједнмчка јс оцена да сарад ња, не само што је у складу са ширим друштвени.м мнтерссима и доку.менти.ма Савеза комуниста, всћ јс и прека потреба обеју средлна, с обзиро.м на заједничка питан>а и проблеме ко јс треба решавати као и повсза кост привреде и неприереде двеју сусодних општииа. Истакнуто је такођс, да оцу са-раджу треба проширлти и на отпптину Светозарево. има|ући у виду уску повезаност свс три општи ШАМПИОНАТ ЗНАЊА „ТИТО — РЕВОЛУЦИЈА — МИР” 31« CHHIIHIM © Најбољи Горан Јаћимовић, Бранислав Зоговић и Дејан Бабић Општинско такмичење, .ДИа.мпнонат знања Тито — револуцнја — мпр”, одржано прошле суботе у Доњој Мутннци избацило је у први план знање као свеукупног победника. Познавање нсторпјскпх догађаја у другом светском рату и социјалн* стичкој револуциЈи у Југославијн. била је те.ма овогодишњег ша.мпионата, у коме су се огледалц ученпцп основпнх школа, средњошколског центра, млади нз месних заједннца, друштвених организацнја и радних колектива. Након прегледа тестова установљено је да су наши ттредставници на регионалном такмичењу у категорији основних школа: Горац ЈаниНиЈевић, из ОШ „Радоје До.мановић” у Па раћину, Добрица МихаЈловић пз ОШ „25. мај" у Поповцу и Спежана Вељнћ, ученица Основ не школе „Стеван ЈакоЕЛ>епиЛ" пз Параћпна. Међу ученнинма t редњошколског узраста најви me знања су показали Бранислав Зоговић, Саша Жввалосић н Виолега Милетић ученици Образовног центра „Бранко Крс мановић’'. Y трећој катсгорији где су били сврстани млади из радних организација најбољи је Дејан Бабић из Клачевице, a ДАН ОМЛАДИНСКИХ РАДНИХ АКЦИЈА ПРОАЕЋЕ НАЈАВИАО АКЦИЈАШКО АЕТО © Првог априла први излазак на омладинска радилишта © Параћинске бригаде на три савезне акције Први април — Даи омладпнских радни.х акција иајавио је богату акцијашку сезону. Неколнко стотина заљубљелика добровољног рада изашло Је на с.мотру у О.младннско насеље „7. јул”, да првим жуљеви.ма обележе јубилеј добровољног о.младинског рада, 40 година ОРА у слободној ЈугославиЈи. Овај значајан јубиле! акни- „Бранко Крсмановић" идс на јашког дружења vienno »е и акцију „Бујштина" у Умагу. a јубилеј о.иладллске радле бпи истог .ueccua братска бгигала гаде „Бранко Крс.мановић' ко- „По.моравско — загорска" (Паia је прс неколико дана доблла раћин и Крапина на ОРА највећс признаље Рспгбличке „Партлзапски iivt”. Авгчсг :е конференције Савеза соцпјали резервисац за 6pnra.iv ..Братстичкс омладине Босис и Хер ство-јсдилство'’. koiv сачнња* цеговинс. За прошлоголишље вају млади Mvpckc Собот? и изгзетнс падне оезултате на Параћина и радили. ла на ОРА .Д\кавацм брпгада је до- OPA ..ПалиБ”. Пт-.лреме .~а бпла траку ..40 годпна од нс- формирање бртзаа cv поче ie. успелог десалта на Довар' а сви замнтересзналч треба па 3-» npeiCToiehv AKtuiiauiKv се јаве Општилској комфсршсезону обглбећела cv гр ч ради цији ССО. лннгта на савсзним омладинским акциia.ua. Y ivav брпгада М. И. не и њихове заједничке интере се и циљеве. Прмлпком разговора је. такође, одрсђено да је и досада по стојала сарадња у многлм обла стима друшгвеног рада и живо та, и да на том плану има пуно добрих резултата. али да би са радн>а могла да буде далеко ве ha и боља. Посебно је истак нуто л<» у срсдњороаии.м плано вима Параћииа и Ћуприје тре ба унсти поссбан дсо који би се однопго на остварива»е гарадн»е два најближа суседа. Опагга је оцвна да сарадла треба да се заснива иа обостра ном интвресу међуообним повезивање.м органлзација удруже ног рада и осталлх субјеката. a да органи друпггвено-политич ктгх заједница lontnupafy сарад м»у и утврде основс драгоцене сарадње. С.О. уз л»ега нашу еклпу на рсглоналио.м такмпчењу сачнњаваће и Силвана Јовановнћ и Сузаиа ClLMOHOBIlh 113 извиђачког одреда „Бранко Крсмановић”. Домаћпни такмичења, учени ци it просвстнл радници из ОШ „Бранко Kpc.uaновић” у Доњој Мутници учинили су све да такмичари покажу максиму.м зна ња. акцију су помогли п Скупштина општинс. Општипскн ко митет СКС, Belie Савеза синдиката. Општипска конференција ССО, СИЗ основног образовања и васплтања. док је „Инвестбанка" из Параћлна нзградила најбоље такмичаре штедним кљижицама. М. И.
ts РАЗГОВОРИ HA KPAJY РАДИОГ ВЕКЛ... I РЕЧ ДВЕ О ГОДИШЊИМ ОДМОРИМА
gw a53 a a w a _ o Q M ^]=1 E И S a I Q o o a > a w a o H ttM a n a o i o
3. АЈТРИЛ 1985. ■ БРОЈ 280 piiiii^iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiniiiiiiiiiiniiinHniiiinnnnniiiiniiiniiuiinmuiiiiniiiiiiniiiiiiiiir НАЦРТ ДРУШТВЕНОГ ДОГОВОРА О ЗАПОШЉА ВАЊУ HA ЈАВНОЈ ДИСКУСИЈИ nrS? СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН И уДРУЖЕНОГ РАДА CO О ПОСЛОВАЊУ ПРИВIЕДЕ 1 На Bcha Brha КРЕЂЕ ИМ01Е = = ЈЕДИНСТВЕНА ПШТИКА заједпнчкој ссдкицп удруженог рала CO и Савсза сппдиката општице ПараНии, одржаној ових дана. разговарапо је о пословани- привредс oniiiтине Параћиц у 1984- годи141 са посебин.м освртом па гчбиткс. Све оно што је овом приликом презентираио у матсрлјалима пли речено у дискуспјама, всН је познато, јср јс о том било рсчи иа више званпчиих састанака. је, да су резултати из месс ца у месец били све бољн, мењалп су с и условп послозања, како објективни ко и субјективни. Ова година би требало буде знатпо највсћи бр.ој успешнпја та да за организапија = = ЗАПОШЉАВДБА ЗА ЦВУ ЗЕМЉУ ® Радомир Живковић, инспектор рада говори о љавања новинама које се предвиђају у области запошУкратко речено. привреда параИинскс општнпе прошлој годинн. је условп.ма пословања сложеца, забележила која је по онла губиткк. али јс најBchjI број органнзација удруженог рада тај губитак са.м покрно- Оно што ј,с такође значајно удруженог рада и да сс внше пронзведс и да се впше прода, јер предусловп з$ то постојс. Извоз и даље мора да представља основпи мотнв за већу пропзводљу. Међутхш, оно што у овом тренутку забрињава је то Јпто се на почетку овс године у свпм организацпјама ле извршавају планскп зада цп, али ванредшш акцијама треба достићп планирану производњу, јкр су те планове радиле саме радне орДо 25. алрила у нашој ошптнни ће трајати јзвна дискусија о Иацрту Друштвеног догозора о запошљавању у СР Србији, после чега he бити одржана сводна расправа. Друштвена спредељења су усмерена на уређивање проблематике запошљавања на дугорочнији и другачији начин досадаштвег, са значајпм.м новинама, које на основу објектпвнлх критеријума греба да унесу вишс реда п објективностц и поспеше залотљаваље свс већег броја незапослених. ганизације. М. Ж. '>ll>illllfllllllllllllllllllllllllllllllll||lil!||l||||||||||H|||||||||||{|l!|||||||||||l||||||||||||||||i||||||||||||||]||||||||||||||||||n ИНВЕСТИЦИОНА УЛАГАЊА V 1984 години ® У изградњи су 32 оојекта Резолуцијом о полптици оствЗрлваља Друштвеног ллана у 1984. години у општннн Параћип плаиирано је 984,4 милиона дииара, на име укупнпх нп вестиционпх улаган>а и то у привредне ннвестицнје 654,4 милиона дииара илл 66,5 одсто, а у непривредне 330 милиона динара пли 33,5 одсто. Прио ритет у лнвестирању и.мале су тгнвестиције за пронзводњу ос мовннх пољопривредних произ вода, програм гаснфикацпје, нн вестЈШије везане за пронзводњу роос за лзвоз на п.ме супстнтуцпје увоза, инвесглције во доснадбеваља, капаиптети мале прпвреде п за развој сопствене технологије. Извршни савет РАЗМАТРАНИ ПРОГРАМИ И ИЗВЕШТАЈИ Према информацијн коју је урадила Служба друштвеног књнговодства, план инвестиран>а за 1984. годину остваран је са 104 одсто. Извршене исплате за инвестиције Behe су за 53,7 одсто V односу на претходну годииу и представл,ају највсћн раст потрошње у општини у овој годлни. По сгању на крају децемб* ра прошле године, у нашој оп штини се налазе 32 оојекта у изградљи, од тог броја 94.7 од сто су објекти прнвредног карактера, a 5,3 неприврецног. Вредност објеката у изградњи ,је 1 021 милиона' ддшапа. На дневном реду Извршног camera CO, на састанку одржапом 26. лтарта, нашли су се п пзвештаји о раду СИЗ-а основног образовања п васпитаља, завпчајног му зеја Ji Спохмен .музеја „Бран ко Крсмаиовић", Аматерског позоришта у Параћшгу и Редакције листа „14 дана", све за 1984. годпну- Оигљујући њихов рад, заузет је став да се о томе упозна ју и делегати Скупштине оп штине на једној од нар£дних седница. Ово.м приликом је разматран извештај о раду Регионалног СИЗ«а за протнвградну заштиту у прошлој години, извештај о раду Завода за заштиту здра вл>а „Поморавље” у прошлој годинн н проградх рада истог органа за ону годину. М. Ж. О овој ннформацији служое друштвеног разговараће књшоводства се и на седницк' Скупштине општнне. М. Ж. Осиовнп циљ договора јс да сс прсдузму мере да сс у овој години зауставн даљи раст иезапослености, тај број смаљи п постигне пуна запосленост. Носиоци Друштвено-еконо.мског развоја су дужнп да утврде прорра.ме запошљавања са мера.ма и роковима за њнхово извршавање радп повећаног запошљавања, планирање потреба за кадровгша од усмерепог до високог образоваава који ће бити лосноци производње. О новинама v области запошљавања које су предвиђене Кацртом друштвеног договора о запошљавању, а о ко.ме ће се разговаратп у седам радних орга1низацпја, посиоца привредних актнвности у нашој општинн, овом приликом говорн Радомнр Живковић, инспектор ра pa CO Параћин. — Критернјуми за утврђнвање иезап^слености cv једннстве ии за целу земљу. Незапослено пице је: — Лице којс нема могућностк да својим радом обсзбеди себн, односно породици средства неопходна за живот (то је лнце које није у радном одноу, пије уживалац личне или породичне пензнје, нпје власник илн коpuciniK пољопрнвредог земљншта и пе живи у пољопрнвреднбм домаћинству које поседује или има у својини пољоприврсдно земљиште, не обавља делат ност сличним радо.м, лиие којс је власник илп корисннк по- -попрпвредног земљншта, а којс је оспособљено изнад трећег степена н чији су прпходп од поЛ1Опрпвреде месечно по члану домаћинства највише до 50 одсто зајсмченог лпчиог дохот ка у општинп, али се прп томе врши валоризација прихода од пол>опривреде. — Које је у СФРЈ спремно да прнхвати свако запослење v .месту пребнвалишта илп друго.м месту у које може доћи на рад II вратити се са посла у току лана а према шсговој стручној спреми п другнм радЈшм способностима стечешш радо.м. — Које прихвати понуБсну моп,'ћност да се стручно оспособи или преквалификује н да му се на основу тсга обезбеди запослење. Неће се сматрати незапослепи.м лнце које одблје да радп no ochobv уговора о стипендиратву, лице које после преквалифшсацијс, односно стручог оспособљавања одбпјс запослсље као и лице коме је радни однос престао н»егово.\т вол.ом или кривпцом. Y okbiipv овог дела Друштвеног договора предппђају се значајнс вовине у смислу објективизације одрсђешк критерпјума којп ћс се даље разрађивати преко Споразума о запошљаваи»У> а радн правичнијег бодован>а кандпдата н што сбјектпвннјег вршења нзбора са ранг листе. Основнп критсријухш су: — Успех у школи који се утврђује на основу просечнс оцеие за време школовања п то одличан успех he се бодоватн као 3 годние чекања, врло добар као 2 и добар као 1 годипа чскаља на запослехБе (ово је јсдна од значајнијих новлна. јер се. посебно истпчс стпмулисање ученика и са бољпм успехом у пхколи, а.којн he н рашгје долазнти до запослења.) — Време чекан>а на евпде.чцијхг треба да има већхх значај од социјалдо-економског положаја код каидидата који чекају на запослење 3 и више година, односио да критсрнјум социјално-еконо.мски положај има већи значај код кандидата који чекају на запослсље мање од 3 годххне. — Рад на сдрећено време у пнжем степену од онога којн радшхк поседује, односно рад V другом заниман»у вредности једнако као период чекања на запослење. (Овом изменом се жели стимулисати прнхватаље запослења v ниже.м степеиу нли у другом занимању, та лица Helio хубитн статус незапослемог ц маће увек могућности да. када и.м пспадне одговарајујха прплика да се зачосле v струци. да буду третирапп као н друга незапослена лица. — Да сс рад на приврелно педово.љно развијеном и пограпичном подручју впше вреднује него нсти пернод чекања на евиденцији. — Социјално-еконо.мскн положај одређггваће се иа ochobv. укушшх матернјалних прнхода љегове породице, односно зомаћинства п то од>пол>опривреде. занатства хх других делатиости од'лнца која траже запослехве н чланова његове породпцс у претходној годнни, од прихода из радног односа, прпхода остварзног no ochobv привременог рада v пностранству, броја запослсннх и нздржазаних члалоза породхпхе, здравственог стах&а члана породине, годпна старости лнца која тражн запослење, корншћење права на новчаму накнаду и друго. (Крптеријум соинјално-скономског положаја је зИатчо проширен јер ће се вредноватн много Birure приходи него до сада, али 1'е п даље отворено шггањс хита се с.матра породнцом, односно домаћкнством те би требало датн прецнзнија решења како сс не бп појављнвала фиктнзиа — Војни обвезници и рсзервне војне старешине којхша се не одобрава одиазак на рад v иностранство. — Члан ужс аородицс раднпка умрлог услед несређе на послу ако је јсдшш издожавапац породике. — Члан уже пс-родтгце радннка трајно нссгособног за рад услед повреде на раду или професионалног .обољења, одвајања из домаћинства). За одређене категори.је предвиђа приоритет и то: — Брачног друга дефнцитарццх високостручшс< радпика — кадрова за које су органнзације поссбно заинтергсоване, a нису v могуНпостн да их иа лруги начин обезбеде. (Мсђу овпм критери|Јумима. један број оннх који дају прноритет су соцнјалног каоактера, док други стимулишу запоиЕваваље брачпих другбва дефицтггарнлх и впсокостручних кадрова, под услово.м да организаци.ја ncie нтгје могла да обезбедн на другп начин.) Избор кандндата ће се вршитн по редоследу на ранг лисги. а ако пз оправданих разлога ие буде изабраи кандидат са највећим броје.м бодова организаиија је бнла цужна да изабере следећсг кандипата по редоспеду кандндага на ранг листн. Из изложенлг се види да је пробле.матици запошљавања дат другачнји приступ и значај од досадашн>ег како у регулисању ове проблематике. тако и v значају исте, обзиром да јс круг учесника Друшгвенрг договора знатно шири и дати знатно објективиији крптсрију.ми од досадашњих. са правом ца се v основнтгм за.једнпцалга запошгвавања преко самоуправних 1 споразума детаљнијс разраде предложени критеријумп. сс — Просветли радиици који су 10 и вите година провели ла раду у сеоским школама које ,су 20 11 внше километара удаљене од седншта општине, Након усвајања и ступања на снагу овог договора у року од 4 месеца се предвпђа закл»учивањс Самоутгравног споразума п твегове реализације. М. Ж. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА Са науном бри?§®г разв©|а ® ¥ сарадњи са бројним институтима v земљи, Стаклара свс више примењује научна сазнања у процесу производње ДРУГИ ОКРУГЛИ СТО КЛУБА САМОУПРАВЉАЧА Степен развнјености домаИе науке и потенцијалп са којпма располажу научне ннстнтуцнје (институтхх и факултети) и сарадња Српске фабрике стакла са домаћом науком, OMorvhvie да се у индустрији стакла многа решења у пропзводњи опреме v °ОД,БН п доРаДИ стакла, мерењу н рехулаодхји рада постро^ п’ а° ПР°ПЗВОД1М1 компонената за Binixe фазе дораде стахobilx компонената гији Института. Институт ..Борнс по техноло. Кидрич” у Винчп, у сарадњиса_ ___параћин- г____ ско.м Стакларо.м и другим фабрикама разрадио је сопствени мдсвзнд mш i ии Клуб самоуправљача општине Параћнн након завршеннх 16. сусрета самоуправљача „Црвени барјак”, поново је оргашхзовао округли сто на исту тему: „Наука, технологија, иновације н масовно радно стваралаштво чнниоди економске стабилизацнје и са.моуправног друштвеног развоја”. Округли сто је одржан у Индустрххји вуненнх тканнна, конфекције и трнкотаже „Бранко Крсмановнћ у понедељак, 18. марта, а прнсуствовали су наши делегатн са „Црвеног барјака”, из Српске фабрмке стакла Фабрике цемента, ФТМ „Пролетера” и ИВТКТ „Бранко КрсдшноИзносећи своја пскуства са 16. сусрета самоуправљача „Црвени бар.јак” нашн делсгапг cv још 1'едном лзразнлн својс уверен>е да јс бржп развој и прн.мена резултата науке v про лзводхБИ. као и масовно радпо стваралаштво и инованијс icдан од основних услова за даљи развој дручсгв« и остварнвахвс сконо.мске стабилизаЦнје. To захтева да сс ековомском полнтпком стварају гслови да раднп људи заснивају стицање дохотка и стварахБс одгсвара- ,1упих радггих п животнпх vcлова ца масовној употребхг зна ња и иновацијоког стваралаштва. а нарочито v npouecv управљаи>а друштвежш срсдствима л лзвођендг развојлпх пројеката на ochobv усклаБивања развојних хпггереса и \’друживању рада н средстава. Наука, технологија, лноваUjiie хг масовно радно стварадаштво мора да поста-ну основнјг покпстачп привредног paШта даље, било ie основно лигаље за OKpvnxmi столом? Како реалнзоватп поруке са „Црвеног барјака” v праксп, Учесници у дискусијп: Зорал АнтиН, Милош Стевић, Радослав Bcculi, Зијад Кадрић, Раде Милановић, Момир Илнћ II друпн, заложплп cv се за што бржу примену ла\же, технологије it ииовацнје v пракси. Y сарадњи са Технолошко- -металуршким факу.тгетом у Београду освојена јс технолоrirja производхве неколико врста техиичких стакала за посебне иа.мене, која су данас у рсдовној производхвн. Y сарадњи са „Енергоиивестом ’ у Сарајеву, први пут у стакддрској индустрији у Jvroславији уграВена је долзапа опзвоја друштва, истаклл V 5 присутшг дслегати v својнм дпокусијама, преносећи порукс са највећег скупа са.\к>управљача V земљи. Треба сачипитн јединствсн програм, а носноцп реализаццје овог програма, треба ла ,6vav све сцбјективне снаге. на челу са Савезом синдиката. затим Друштво ннжењера u техдхичара хг све друге напрсдне снаге. Такође. треба влше раднти на популарисахву ове областн. л првп вид цропаганде биће п нзложба о развоју ин-овацијског стваралаштва v нашој огхштини, xoia ie v прнnpe-Aur. рема у ннсгалације за мерење и регулацију технолошких параметдра v пећи аа топљењс с га кла, што је омоџ/кнло аутоматнзацЈЈЈу, рада сгакларскс пећи. Пројектовање, израда и монтажа опреме, и пупггањс у рад, дело је радника „Енергоиивеста” п Српске фабрпкс стакла. Овнм је смањен увоз у вредностп сд око 90 милиснд девизинх дднара, каже мзмсБу осталог ЗИЈАД 1САДРИБ, члап Пословодног одбора СФС. луле роботи, које ће заменити радннке, набираче стахла. Икспггут Електронскс инду* стрије — лабораторпја за матеpxijajxe у Земуиу, у сарадњи са парашшско.и стакларо.м, разрадио је сопствсну технолопхју за производњу боја за декорахухју стакла и пронзвео извесне количшхс v лабораторијснихх условима којс су употребљене у декорацххјп стакла. Клалитет овпх боја v потпуиости задовољава захгавс декорахшје стакла. Y Српској фабрвдн стакла урађен је програм прозводње ooja за декорацију. До његове реалххзације he доћн када се обезбеди локација објекта н шхвестицнола средства. Боје за декорацију сс сада у потпиности увозе. спстем ауто.матскс контроле мерехва влажности кварцног пе ска и другххч сировххна за топљење стакла, коректуру рецептуре за стакларску мешавину и рачунску обраду података, хнто омогућава високи степен ахтоматпзације рада у прнпреШ1 стакларске мешавине. Тпме се искључују многобројне грешке у технологијн стакла шго у.многоме допрнноси смањељу шкарта у производњп н побољшан»у техиолопце рада. Овакве системе високе аутоматлзације произврда има мали број Зуабрнка у Европи. Ако сс ооезбеде потребна средства, ускоро he овакав спстем контроле. мерења и рачгнске обраде подагака битн примењсн v параћнчској Сгаклари. Овај Инстиtvt развно је п сопствени снстсм бозе контроле квалигета сировина и стакла. Даљп развој науке, технолоniie, иновације н масовно дно стваралаштво мора да 1>с место « v документима редног средњорошгог плана звоја друитза. ранаиарам. д. тг „ Инстидут за хемију, технопоИнстнтут „iVIiixajno Пупин” у rnjy п .металургпју v БеогпаБсограду и Стаклара остварнлн лу, уз фпнацснрање Српске Фасу сарадњу у области нзраде брлке стакла н СИЗ-а за iiavKv машина за дораду стакла. Јед- регнона Шумаднје н Поморавua од малшна је у изради п ускоро ћс бнпг пуштсиа у рад. Данас оваква машина i з упоза кошта око 8 лшлиона девнзннх дхшара. Овај Инстнтут прхххвата пзраду и дрггс бпреме- за пропзвошву н дораду стакла, у којој се нзлаае и аутоматске региона Шумадије п Поморавл>а осв.јјио јр техцологи.ју пронзводње ко.мпонеиата за поврхшгнску заит-rrv стакленпх бсца. Ове компопенте се искљгчиво увозе, а бсз површннске занпите стаклеиих боца немоrvlic ххх је пзвозпти. Y прштреми је програм за производљу Y сарадњп са домаћим произвођачнма Фабрнка стакла обезбедпла је дијамантско брусно камељс са хо.јп.м се неколико пута повећава продгктнвност у гравирању стаклених пронзвода. Раније сс дијамант п брусни алат искл»учиво увознли. Поред наведенпх примера, има много VBO3HILX делова оиреме, кохгпонената. сировииа и ipvror погрошног матерајала ко.ји бн се могао обезбеднти, пело бржем развоју стакларуз помоћ науке, што би допрнске индустрије. Д г.
3. АПРИЛ 1985. D БРОЈ 280 ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ПОЛОЖЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА ДНЕВНИ ЦЕНТАР И КЛУБ ЗА ОСТАРЕЛЕ 1ЕМЕЉ ЗА МНРНУ Н ДОСТОЈЖШНУ ПАРОП ПОСЛОВАН»Е МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА ПОЗМШНИ 01, РЕУГОВАРДЊД Потешкоће са којнма се сукобљавао Медвципски центар „Здравље’’ пз Параћнпа са сгојич OOVP-kv;: и Домом здравља, ни мало разлнчнт од оннх нз ранијих година, по структури, нзражсгпп!' no взносу, само су отежали рад one глсцншшске установе. Начин иа који су осигуранп изворп прнхода ниЈс допутптао комотност у раду, те су губинп изискивплп н на прво.м тромесечју и на полугогпшлвсм п у деветомесечпом обрачунском перноду. Драгица Димнтрнјевић, начелгапс финансиЈског књпговодства то овако коментарише: ® Y присуству бројних гостију положен је 22. марта камен темељац, чиме је званнчно почела изградња дневног цептра и клуба за остареле у Параћину — Губишт на сваком псоиодачном обрачуну пропстсклп cv »з разлога што смо на почетку 1984. године заклуичплч Споразу.м о слободној размснп рада са СИЗ-ом здравственс заштпте који се заснивао на моггћностнма самоуправне интересне заједнтше. a no Ил потребама здравства. По јбсму за рад Лома здравља запланирано је 11 3 мнлијарде динара а за рад Болниис 6 мплнјарх: динара. To ie наоавно било недовољно. па смо Снсразум при хватили са очекивалим губитхом. СИЗ ie током годнне покгшао да наће нзлаз пегговаранлша. тако да схто на Koaiv годинс лобпли знатоо внше. Лому здравља об?чбе1>ечо к* 16.1 милнјарда. а Болнпцп 7.5 миипјардл. Ова соедства cv била довољна ла обс гстанове заввше nocnonHV fothhv са позЈГПгвннлг рсзултатом. Током целе голине i v здпав ctbv. као п х’ осталчм дечатности.ма. сукобљавали cv <?' са лроблемом неликвидноспг. Crone гаста ксна тгосмашчле cv п најсмелиЈе планове. Цене лекова, исхоане. огрева. ctpv'- гортгва, порасле cv и за 60 одсто. И заиста. посматрајићн cmv ktvpv иасхола пз матсријала који обрађују гопншњс поелован>с Медишгискпг uerirna. v очи пала да су ба.ш онс ставкс које CJFH’O orrreDebviv остварету распопслг. најзначај- «ије пораслс. Примепа ралн: Утрошенс снповпне п материјал, ставка Koia nonpaavveла ренлгенске сћнлмове в дпбораторијскн матерпјал ол 13 прошлоголшпнлг: мптпопа оти шла ic на поек° 22 мнлнона v 1984. години. ТакоВе. трошковп инвсстиционог одпжавања кол Дома злравља бележе пораст v onuoev no 1983. roajiHv од 228.9 олсто Лековн cv Дом злравља 1983. голпне коштали 3q мплиоЈ1а и 200 хчл.ала, a v протекло! го чинн ближе се тпкћпи ол 80 мнлиона. наравно говоримо о новпм ЛЈшарпма. Слично ic и с. и iбавном Bpemouihv пнјскција: v 1983. голинн плаћено ie icдва 7 мнлпона. a v прошло? ОРГАНИЗОВАНА ПОМОН И НЕГЛ V КУНИ ОСТАРЕЛИХ ЛИЦА УВШ Цнл, nociojaiba овс службс је помоћ осгарелим лнцима, којима није нсопходан смештај у старачком дому сгационарног тнпа, a која су у такво.м стању да са.ма илн уз помоћ својих сродника не могу да задовоље своје основнс жнвотне потребс. Ycnyre службс помоћи и кућне неге пружаће се у области социјалнс заштпте. хигијенско-здравствеие заштите п сервисне услггс. Сервисне услуге обухвата ју одржавање чнстоће стана, прање п пеглање руоља, вршеље свих врста наоавки (куповине), справљање и спре.мање топлих и хладннх јела. разнс уплате по шхлтерзсиа, снабдевање огрсвом ложење, чпшћсњс пеНн, одBobeibc код лезсара. Показало сс, а убеђенн су у СИЗ-у сопнјхтне гсшгпгге и код нас ће се показатп да су клубовн за дневнш боравак старнх ninia. уз ссрскоро 11. Ове две ставке пребаиилс cv и занста онтимално направљеп план. CiTTvamiia код ООУР-а Болпниа ioui ic била тсжа. Реии- .мо. утрошак за лекове. завоје н саннтетскп материјал белсжи пораст v одно^ на годин-v раније од 72 одсто. Животне намирнице такође. значајна ставка за рад Болнпце, и поред штсдњс, на koiv болссниШ1 H.xiaiv примедби, однела ie преко 8 хпјлнонр и 100 хнљада динара. 68 одсто више Hero протекле годнне. Пораст тооигкова за тсхнпчки п текстилни (материјал има индекс 154. а за огрев ie плаћено iam и вишс. чак 65 одсто. нсго годпнг дана 'ра/ннје. Електрична спергија олнела ic поеко 3 мнлиона динара. без мало nvпло BiiLLie нсго v 1983. годичи. Свс v cbcmv. vKvnito утгошена срелства v Болннцн за 71 оасто cv всћа v односу на 1983. годину. односно nnawir pan пораст тпошкова пребачсч ic за 65,10 одсто. У прошлој годгпш v OOYP-v Дом здравља лнчггн доходак v npoccKV ic порастао за 44 одсто. По структурама запослсiri са средњом CTPV4HOM спос мом ималп cv просск око 17,5 хиљада динара, са вишо.м 22.6 хнљадс динара, лскаои нешто нспод 30 хнљада, а спсцнјалнстп 38,7 хил>ада дннара. Y Болницл просск ie нсшто вишн. за специјалисте и .магн стре 42 хиљадс н, 769 ллнапа. док cv остале стпгктгпе испод просека v Дому злпавља. Трсба разграничптн овс статиспгчкс податкс од стварности. Просечан лнчни доходак v Медншшском nenrov ic на hheov репгблнчко.м. Међутим. „голн лнчнп лоходак јс оптсређсн лругплт прнмаљнма”. Ту cv разча прпмања за ДС/Kvp' ства v Болтпшп п код Апотекс. пглтравностп лскаоа. па и возача. а одре15сне ctpvktvре bvkv додатак за ..дефици* тапност**. за рад на сел\т. О плановнма, Фннансиккпм, За ову годшпг нема сс шта много рећи, ieo cv н приходи и тропгкови И no CTPVKTVPH II по висини пламирани на начтпг од painlie познат. М. Миленковнћ СТАРИХ внс за помоћ и негу у кућн у знатној предности, над класичннм домовима за crape. ЈсфТШШЈИ С\' ОД 1L1LX. Y социјално-пспхолошком погледу имају изузетну предно ст у односу На домове јер омогућавају остарелим лици ма да наставс жпвот у свом стану Ji средшш за коју су емотивно н социјално везапн, што значи да јс испуњена најважнијн услов: „Поштоваље људског достојавства налаже да се у друштвеној заштити остаpe.iilx лина полазн од природне људске потребе н неотуВивнх права да се жнвот прозодп у жељеној соцнјалној н продичној среднни. односно тамо где је проведен раднн век. У том циљу, тежнште у пружању друштвене заштите остарелнм лицгша, тре ба усмернтп па стварање одтоварајућнх предуслова да остарсло лнцс и.ма своју старост”. М. М. Овај објекат предрачунске вредности од око 70 шишона дшгара, поред просторија за днсвнн пентар и клуб за остареле, обезбедиhc н простор за смсштај друштвсно-хуманитарнлх организација, као што су: Црвени кост, Опшппгска организација пензионера, општинска оргашгзаЈпгја инва лнда рад, Ileirrap за сопијални рад, Стручна служба интересннх заједннца дечје л соцпјалнс заштите и Центра за дечју заштиту „ЈБамби". О РАДУ БУДУБЕГ ЦЕНТРА РАЗГОВАРАЛИ СМО СА МИХАЈЛОМ АТАНАЦКОВИНЕМ.СЕКРЕТАРОМ СИЗ-а СОЦШАЛНЕ ЗАШТИТЕ Повслика инвестицнја ономс који бринс да се по рсду и правнлу н у рокови* ма одвија, доноси много брнга. Са Михајлом Атанацковићс.м разговарали смо нсколнко дана послс полагања камсна те.мсљца, када јс све прсдато грађевинарима у рукс, ла lie грађсвннарп 13. октобра преузсти па ссбс даљу одговорност да се до краја године пензионери и друга остарсла лица нађу збринути и у сво.мс друштву. — Днсвнп центар са клубом за остарелс и сервис за помоћ у куВи и кућну негу какав ми градимо, јединствен је објскат у Србмји, рекао нам је Мнхајло АтанацковиН, п наставио: у оквиру зграде За сада скица, алн и скора реалност Садржај дневног центра и клуба за остареле Днсвни центар и клуб за остарелс биће смештен у објекту којн he се палазити измеБу „солитсра”, Дечјег обданишта ..Колибри'' и Лрнице" у улици Лоле Рибара. Укупна површина овог простора блће 435 квадратних метара и у то улази: улазни хол, „бучна сала”, то је цснтрална просторија која се продужује у терасу до рекс, прсдвиђена за днсвне актнвности чланова клуба. ПредвиВена је и лзград ња „мирног схлона", чије н.ме говори да се ради о просторијн где неће бити галаме и према предвнђаљу пнвеститора хористнће га пензионеркс за ручне радове, a v њему he бита организоване изложбе тпх ручннх радова. Телевизијскп салон је трећа просторија за боравак чланова клулба, а ту је и трпезарнја, која Срсдства за н>егову нзград iby обезбеђена су самоуправним споразумом, по коме сс приход од убраннх новчаних казнп за прекршајс у општшш Парћин посебном одлуко.м Скупштинс општине ус.меравају за инвсстнцијс у овај објекат, затпм уз учешће Општинске организацијс пснзнонера и осталнх, Центра за соцнјални рад и Стручне службе зајсдннца, заменом досадашњнх нсфункционалних просторија у којима су били смсш тени. М.М. биће смештепс све соцпјалнс институцнје оба цснтра за социјалнн рад и дечју заштиту) н друге хумашиарне органпзацнјс. До сада су оле инстнтуције заузнмале великс и нерацнонално искоришНене просторс, што јс много коштало. Гледапо само кроз квадратуру, коју ослобаћају, п ону у којој Hte се Hahn, рационализација јс бнтна. Биће обједшвене стручне службс обе заједннце, оба цснтра, клубова и свих хуманитарннх оргаппзацнја. Очскује сс уштеда у финансијама. Нормално јс очскпвати н квалитст оваквом организацијом. Њнховим груписањем омогућено је много боље праheibc случајсва пз домсна сс по лотрсби спаја са једннм салоном, чајна кухин,а, простор за шанк и офис. У овој установп налазићс сс и згравствена а.мбуланта. зати.м купатнло за члановс штуба, псдикир и фрнзср, а члановима клуба бнће на услузи сервнс за npaiBC рубља. Нормално, ту су н .мокри чворови за особљс и кориснике, канцеларије за геронтодомаћпцс, оне које he пружатн одређснс услугс у становнма корпсника. Оријснтална цена по квадратном метру овог дневног центра клуба за остарсле. укључујућн и рашчншћава1бс терена крећс се око 60 хЈСвада дннара. М. NL ј^ваанаа 6 свих онпх органнзација, пгго је до сада бпло парцијално. Бпло при хнтним ннтсрвенцијама, било у оквиру редовног посла. Интересовало нас је ко he пмати право н под којнм условнма да се корнстн клубом н сервисо.м: Дневни цснтар he битц затворсног Tuna, што зиачп да свп који желс да се користс њимс. морају да буду члановн и да поштују правила под који.ма he Цснтар радптн. Иначс, уз мнннмалну члапарпну имаое право да се учлане сва остарела лица. Клуб he нматн своЈ савет. који he ibimc управљатн. Y фннансираљу актнвностп пз области здравства учествује СИЗ здравСТАРЕЊЕ И СТАРОСТ, ЈЕДНА ОД ИАЈВЕБИХ И НЕИЗБЕЖНИХ ДРАМА ЧОВЕКОВОГ ЖИВОТА ПШШШ Д0ДАТ8 живот Некад лситска всровања, нскад утонијска истрахсиван>а алхемичара у потрази за еликсиром вечне Mjiadocni, претопила су сс У всровања, у науку, од које сс очекује да дода годинс живота. Hatae друштво чипи многе кораке tea чечему jota узвтиснијем — да тим годинама дода хсквот. Као и свако доба, и годишње и животио, носи и старост своје атаггке. Са неtaro eiuae оапсиизма сви .\tu у Параћину могли би да очскујемо своју старосг колико се овај први корак у noбошљању односа према стаpnjiLAta продужи у пут, разло жан, пут поштовања нечијег дела. Модерна цивилизација, па и наша све више ставља акцемат па младост, dote старост ностајс део живота у ко.ме човек бпва одбачеп, заборављец и шнорисан, јер пијс v сгд/бу да се бори и тахмичи. Значи, они који taiсу у напону своје физичке и менталне снагс, морају у борби непрестаној да заосгају. Прсстанак младости. с.мањење хитрине и бнаге, једипи су разлози за занемаривање старах. Оних којн у себи носс чатао резервоар зпања и аскуства. који добро tiCKoputuitcnu. могу и те како да помогну млаћем парсиитају. Многс појаве прате a i:od tbiix самих повлачење цз професионалног живота. Г'убитак социјалних веза ц појава сгарачках болести, доносе даље проблеме, од којих су најважнији: — noiopiaatbe Atarepiijanног стања, — психичке пслагодпости, које се одралсааају на све обласги живота старих људи, а. које су последица спсцифичних солести. — усамљспост, — страх од смрти која се немџнобпо приближаеа. ствене запггнтс, за актпвно стц из фнзпчке културе учествоваћс CII3 фпзичке кулТУРС» једнако СИЗ културс, учсствоваћс v финансиран»у дела активности нз своје областп. Из овога се впди да ће корпсници Центра за дневнн боравак, поред услуга из области нужних, п.мати могућностн да сс користе и културним н они.ма из њиховог домена физичкнм активностима и другнм разбнбригама, а све v цнљу њиховог достојанственог старачког живота. Прнпремпо: М. Мнлснковнћ — посебан јс проблсм л>уди. у граду да не умеју да оргапизују својс слободно бреме, за разлику од старих на селу, icoju у старостц амају odpehaie задатке, (башта, окуНница, настирски посао). Зато прсд читавом друштвсном заједницом, а поссбно према организацијама дру штвеног карактера и службама социјалне заштите, постављају сс повс обавезе: noAtoll старпм људима да. ахтибно и смшиљено користе своје слобобпо враче, како tiAi оло нс би доноспло огорчење, страх lt празнину и брзу пропаст ’физичких ц пси XU41CILX способкоста. Hpotjcњено је да су клубови за дневпи боравак старих један од најподобнијих видова за пружање помоЈш овакве врсте. To су специјалпзоване ус* танове за стара лица, 6atu оваква каква се гради у паtue.tt граду, ла сада јсдина те врсте у ужој Србији али установс, лсојс око пас ничу као печурке. У клхбооима стари боравс у току дапа. Користа ис храну, користе купатпло клуба. користе сервис за нрање и пеглање веша, дневну штам пу. библаотеЈсу, радио, телевнзају, фалмобс. шрају својс друттвене игре, за њих се. органпзују разпе нрсдставе a dpyze dpytureeiie активности. У Војвобинц a у dpyiuxt рспублпхама, корисници овпх клубова су брачпи парози и ca.itt{a. који жпве у сбом cranv, a ocehajy се уса.чљени. To су лица која из ехономских илп разлога с.чаtbcnux физичких способноcru nucy v MozyhttocTti да сами о себи брпну ц водс комплетно до.чаћплстао. Кориспици ових клубова су и друга стара лица која не xctrae сама. ала желе да време проеоде са својпм врш fbaipi.uG.
3. ЛПРИЛ 1W5. ■ БРОЈ 280 ПИСМА УРЕДНИШТВУ Y шрећу смену пешице Да вас одмах на почетку овог писма замолимо да одиоЈИте мало простора у вашем и нашем листу и 'обја- .вите овај наис текст. Наимс, ради се о нама, двадесетак радника, а јиожОа и euuie, који радимо no сменама, па нам јс превоз всома отежан и нсповезан за све смене, тако да од куhe полазимо 2 сата раније, а од посла до куће исто Tano 2 сата касније. Нсвоље тек долазе када радиу.о у трећој смени, јер тада немамо никакво превозно сред ство, тако да смо принућени да идемо пешице од Сту бш(е до Поповца, (нет кило метара) no киши, снегу, вет ру... Напомињемо да у сменп usta no десетак соако оече који пешаче на овој релацији, а мећу нама ,цма и пет—шеот девојака. Како смо се обраНали 'на шој радној организацији, „Велмотрансу”, месној зајсд ници у сслу и много друга врата и прагове обијали' и то уз потписе радника, није нам ношло за руком Оа се пзборимо за ову всчсрњу линију. V нади da here нам изаћи у сусрет, унанред захвални радници српске фабрике стакла. Y нме групе радника: Драган М. Пстровнћ Стубица Параћин остсЈе без доброТ Розз У нашем граду од новог реда вожње, тачпије од 1. јуна- ове године Helle стајати воз 330/331, популарно назван „Панонија-скспрес" којп је полазио из Београда | у 12 сати и 14 мпнута. Овај воз јп био добар за одлазак и повратак пз Београда. Користили су га нарочито пословни људи. He ‘знам коме 'је пало на памет, да свп возови стају у Сеетозарсбу?! Hapahun претворише у Л1ало место да стају локални возови. У Све тозареву стајс пар ескпресних возова, па би могао Henn од тих еозова да стаје и у Параћину. Зар код наших великих фабрика Стакларе и Штофаре, не долазе noсловни пријатељи? He .знам тта су у^шнили железнички радници, да овај еоз и даље стаје у Параћину? Није све пропало, може да сс ова гретка према нашем граду исправи код ЖТО Београд. Железничка станица Параћин треба да упути bonne, да наведе колико има путника за овај боз. Требало би да се заинтересују и „градски оци" ако путују возом, друштвено-политичке дрганизације и руководства наших великих фабрика, да ови возови и даље стају у Параћину као до сада. Миодраг Жикић, Бориса Кидрича 62, Параћин ТРИДЕСЕТ ГОДИНА НАРОДНЕ ТЕХНИКЕ Y ПАРАНИНУ НРУПНИ РЕЗУЛТАТИ Ф Савез организације за техничку културу наше општине ове године обележава три деценнје оц свог формирања © Јубилеј ће бити обележен радно и свечано Од 1955. годаке до данас, Са вез организацлја за техничку културу значајно јс допринсо својом укупном актипшошћу да тсхшгчка култура., научно-тосничко и лро.изБоднб радио ствара лаштво постану значајан ччрнилац вастштЗЈба и образоваља и јсдал од значајнвсс' предуслова оспособл»аваља рад.ш:х људи и пра!)а<на на уналрсђен>у производттх процеса, општенародне одбраме и друштвене самозаштлтс. Период ОД 1981. до 1985. пспуњен јс Ш1ТСПЗИВНИМ радом, бројпим и разповрстшм акоијама СИЗ-а тсхпичкс културе па нивоу општинс, Општннског ве ha и удружених оргавизапија пародне тсхпикс. За то прсмс у ваздухопловству јс обучеио 384 полазпика, у радио аматерпзму одржавпо 40 хиљада пеза, освојено 200 диплома, обучсло је 60 опсратора и па разнилг такмичсљима учествовало је 300 учеспика. У фото-кино г.материз му пгостпгпути су запажепп рсзултати. Фото курс је завршило 150, а кипо-курс 24 полазника. У међувремеиу, спимљеп је (рилмски материјал од 9 часова гледап>а. Друштво за пољопривредну техпику обучило јс 90 во зача трзктора, а Ауто-мото дру шгво 1300 возача. Всће Народне текнике у претходно.м псрЈгоду било јс д&маЛин 9 манифестацЈоја републзсчког и сазсзног зиачаја. Остварена! рсзуЈггати, за претходнм пстогодјеш жл псриод утолико су значајни ји што оу рса!ЛИ1-зовани у врсме спровођења програма екоио.мскс стабилизације. У радну организа цнја иародне .техмике посеба« значај се предајс обучаваићу мла дих. 14 поред адгтажоваља овеор гажгзацичс, им до данас гавје адс кватно вредновааг н»ен допрјрнос јер сс Народна технЈпка годмнама бори са нсрешс-нпгм ппобле мима, нарочлто кз фииогасвсраi&a ibciwix организацтвја. М. Д. YCBOJEH ПРОГРАМ ПРИКУПЉАЊА КРВИ ЗА OBY ГОДИНУ — Параћпн трсба да да 1290 да-валаца крвп Програм прикупљања крви у општинп Параћин за ову годнну има за циљ да сс организованим и планским окупљање.м давалаца крви обезбсде, у равномерном приливу, потребне колнчине крвн за рсдовно лечење оболелих и повређених рад ннх људи и грађана, и створс неопходне резсрве крви и продуката од крви за редовно лечеље и за случај ванредног стаља. Програмом који је усвојен на последњој седници Скупштине општине утврђена јс врста и обим потреба, које се обезбеђују прнкупљањем крви, н како то спровестн. Y шпву стварања потрсбних количииа крвп и продуката од крви, на подручју општипс Параћип треба обезбеднти у овој годинп 1.290 давалаца крви. Време извођења акције узимања крвп давалаца вршпhe се лрема програму Завода за трансфузију крви СР. Србије. М. Ж. СТАЊЕ РЕГИОНАЛНИХ ПУТЕВА Y ОПШТИНИ ПАРАНИН Ноловози пуни опастести Да је пара ко „ударних рупа” на коловозу, регионални путеви који пролазе кроз нашу општину би се довели у исправно стање Неповољнп метеоро^охшсн ус лови, велики број дана са ниским температурама учинили су да регионзлЈпг путевп на подручју нашс општине буду у још лошнјем стању. На коловозу су се појавнла бројна ошСАТИРИЗИЧНИ УГАО He верују у бога, а самм су постали богови. Откуцали га с грешком. Бубрегу Је добро у лоју, а како је лоју?... Чедомир Д. Јоваиовић Од фузије пређосмо на интеграције, са интеграције на О1Ји£ације, сад су на ред дошле лицигациЈе. И долар и длнар су муптког рода. Први скаче, други иа штакама хода. Од кадровских промена очекују се позигавне промене иена. Динару се пробушио падобраи, све брже.пада из даОд повећан*а пснзија купио сам леву дипелу. Кад стпгне друго повећаље, десна ће ме копггатп као целн пар. . Ко то тамо ставља кшшове у точак нсторије, Уместо зелендх, предлажем да уведемо семафоре тећења, нарочито је велик бр ој такозваних „ударних рупа” за чију санацтгју је потребно доста врсмена, а пре свега пара. Средства регноналног СИЗ-а за путеве су недовољна, це само за зимско већ и за летње одржаваље путева. Радне орга низације којс одржаваЈу пуге ве покушаваће да ударне рупе попуне неким растресдтим материјалом, алп је то само привре мено и лошо решење. јер бсз битуминозиих агрсгата путеви се не могу санирати, а летња ссзона н појачана фрекиенцнја саобраћаја тек предстО|И. М. Д. СИВ-е бсје. Љубиша Цветковвћ — Луша Ујтаиаа ? ОКРУЖНИ СУД Y CBETO3APEBY ИЗРЕКАО KA3HY ЗА ПЕТОСТРУКО УБИСТВО G Суд прихватио оптужбу за нетоструко убиство пз безобзирне освете а одбио захтеве браниоца за новим сведочењем и вештачењем Велико већс Окружног суда у Светозареву прнхватило је наводе оптужнпце да је Мподраг Мнлојевпћ (46), инжењер нз Параћлна, 27. августа 1984. године око 13 п 30, пиштољем маркс „Бровннг” убио инж. Мирослава Мирковпћа (37), помоћника дпректора Фпбргпс« бомбона, рат.пжа и жвакаћих гума „Пг.ргЛ гнка”, инж. Миодрага Јовановића (29), коитроиора квалитета у ’,Параћиикн”, Жнвојина Алекснћа (45), шефа набавке „Параћннке”, Ненада Живковића (49), возача у „Паррћинкп”, а Мнросла« ва Милановића (37), референта набавкс, тешко ранио са два хлца. Адвокат Тома Фила бранилац позивајућн суд да саслуша нооптуженог Милојевића, поку- вог свсдока п да још искп дошао је пре завршних речи да пуне своје сведочељс. Такође, издејствујс одлагање суђења, адвокат je, решетајући доктора АКТИВНОСТ ОПШТИНСКОГ CYH-a И ОРГАНА ЗА ПРЕКРШАЈЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН Вшнив 1 иииад О Нов начин поступања органа за гоњење и ДПО. у спрачавању повећања прекршаја Q Састанак није у потпуности пспунио свој циљ Сл.ужба улутрашњпх послова, Орган за прскршаје, Туристичко угоснтељска РО „Грза” н месна заједпица општине Па раћин 18. марта су у сали хотсла „Петрус’’ одржали састанак са повратннцима, рдносно ллцима која су више пута кажљавана због прекршаја пропи са нз јавног реда и мИра и сао браћаја. Састанак јс отворпо комаћдир мплпцнје Борпвојс Гавриловнћ наводећи да је циљ ова квог цачина комуницирања са лнцнма који су више пута пре кршили закон пре свега ттревс нтивног каратера и да би се на овај начин требало омогућити успешније деловаље орга на за гоњење, прекршајних ор гана п ДПО у сузбијању појаБожидара Џелебцића, који јс говорпо у Hate коашсије вештака, покушао да оспори налаз вештака неуропснхнјатра н пснхолога, упорпо подводећи њихо ве закључке у службу своје намерс да Милојевнћа огласе нсурачунљнвим. После краћег већања, суд је енергично одбио његове захтеие, сматрајући да су утврђенс чиљеннис довољие за изрнцање пресуде. Прс.ма очекцвању, суд јс нзрекао казиу одмах после паузе. и завршннх речи. Представник оптужбе истакао јс нсприхватљнвост начина на који је Мнлојевпћ решавао својс проблемс. ва нарушавања јавног реда и мира на територији општиие. Председник Органа за прекр шаје је пстакао у дискуснЈи да је број учнљеннх прекршаја маљи него ранијих година, алн да he п порсд тога бити поош трепа казнсиа политика према oHiLMa који се пе придржавају закона. II поред тога пгго је всћина повратника који су позвани на разговор бшиг прпсутпи, стекао се утисак да састанак ипје у потпуности исп^шо свој цнљ. Behima прилутних ie у току разговора пок^шавага да оппавда своје понашањс наво цећи да постоје много драсгичнији прнмери непоштовања закона. Момир Станисављевић Са друштвеног аспекта посматрапо, овај догађај показао је слику која трсба да забринс. Искористили су масакр у Параћину анонимни и јавни душебрнжници, Од туђе несреће лажпом солндарнотћу, прстњама, свих врста, покушалн су да ство ре, агмосферу самовлашћа, рекао је прсдставник јавног тужмлаштва у Свстозареву. V нмс отггећених говорио је адвокат Илпја СимиИ, који сс прндружио у свему јавној оптужби п дао свој преллог који сс односп на пмовппско-правне захгеве оштећених. Послс паузе, вратнла се и публика која jb напустила салу v току завршне речи адвоката Томс Филе нз протеста. Y миру н апсолутној тишини, саслушана је пресуда Већа, коју је прочитао Мпрослав ЦветковнИ, судпја. Одлука је гласила да се Мплојевићу пзриче смртца казиа, уз падокнаду трошкова од укупно 140 хиљада дипара, с тнм што су оштећени упућени да путсм суда остваре своја права. После пресуде Окружног суда у Светозареву, Мнлојсвић има право жалбе Врховном суду Србије. М. М. „ФЕРОТЕКС” — KPAAiEBO OOYP ,Д1АРАНИН” — ПАРАБИН тавк ЦЕЕЕ ЗА CEtHIWE iAPHE СЖРОВАјЖ © Једине цене чије повећаље не забрињава Наравно, реч је о откупним ценама за секун* дарне сировине. Из „Фсротекса” Краљево, QOYP „Параћин” јављају да се старп папир и метали откупљују по новим, вишпм ценама. За кнлограм папира, старих новина и хартије свих врста, убудуће he ее плаћати 12 динара. За веће колнчинс, камион „Феротекса” долази „па врата”. Исплата одмах. Одлпвци од ГУС-а, комади гвожђа и челнка плаћају се 15 динара по килограму. Бетонско гвожђе, дужине преко 5 мехара, откупљују се по 13 динара, а лим дсбљине 3 до 5 милнметара по десет динара за килограм, док таљи лим доноси власнику 7 динара по килограму. Обојенн метали такође нмају већс откупне цене: бакар 320 дннара, алукинијум, тврди, 150 динара, а меки 180 дпнара. ¥ „Феротексу” бронзу огкупљују по 300 динара, олово по 70 н мссинг по 220 динара по килограму. Старц акумулатори такође се купују на кнло, уз цену од 45 динара за један кплограм. Слупане каросерпје и неупотребљпве аутомобиле и камноне такође откупљујс „Феротекс’, а цена по кнлограму формира се па лнпу места. (Е. П.)
3. АПРИЛ 1985. ■ БРОЈ 280 ПРЕДСЕДНИШТВО OK ССРН II ПРЕДСЕДНИШТВО OK СКС О CTAH>Y И МОГУБНОСТИМА РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ НА ДРУШТВЕИОМ И ИНДИВИДУАЛНОМ CEKTOPY Y ОНШТИНИ ПАРАНИН Могућности за развој пољоприврсде у нашој општин” су изванредне, а потенцијалн иису ни приближно искоришћени, констатовалп су чланови председииштва OK ССРН н OK СКС на заједничкој седници одржаној у понедељак 25. марта. Пољопривредна производња последњих година не само да стагнира, већ и опада, а један од најважнијих разлога је и слаба организованост пољопривреде, односно лоша повезаност репродукци оне целине. На седнпци коју је водпо Драган Петковпћ, председннк ОК СКС, пз уводних речп Стевана Мптровића н Драгија Николпћа, чулц су се и подацп да прнмарна пољопрнвредна производња у нашој општшш из годпне у годину опада. Проссчан прпнос пшспнцс, на пример, у 1982. годпнп износн је 3.593 килограма по хектару, a 1984 године само 2.979 килограма. Са јсдног хектара у 1982. години уопрало сс 47.000 кнлограма шеНерне репс у просеку, док је прошле годпне убрано само 35.916 кнлограма. Слична ситуашпа ie и v сточарској ггропзводљн v којој број оваца, свиња. говеда и приплодних грла опада, као и производња млека, а посебно нагло Се смандпе откгп млека. V нротеклом перподу од 1981. године до данас нпјс кгпљен ни један хектар земљишта. flpv LiiTBOHc еконо.мије пе јачајг. гдружпваше се сводп на ко оперативне. односно купопродајне односе. тако да нема нп једног пољопрлвредшгка удруженог на принцигту заједшгчког спшања и расподеле ллчног дохотка-и заједничког ризика, v свега 840 домаћинстава ie ПРОЛЕБНА СЕТВА ПРЕС1И ИНИ МПМ © Због високих цена семена многи пољопрлвредници lie да се определе за кукуруз из прошлог рода © Прод^ђна сетва на 16.500 хектара удружено на прпшппту кооперо ције, од преко 9.000 колико их н.ма v iiaiHoi опшпгнп. што представља пуку снмболшсу. Удружпваље v пољопривре д« «uiie успело, број запослеiFiix повећан ie само за једаи одсто, комасација ie само за почста v једном сслу. алн ни ie настављена. V даљој длскгсији делегати cv износили своје ставозе н погледе no nirras>v даљег развоia ове виталие привредне гране. н сви cv се сложилп v томе да постојп потреба за што хитни|ји.м решсње.м оргалснзоване пољопрнвредве пронзводн>е. Днскутујуђи о peineibv пробле.ма пољоттгагареде, делегат То.ма АнтиН ie предложпо спсгематичнији прпступ ово.м проблему. Прс свсга, треба пологгривреду објединнти, зати.м прнстугпгш viianpebeitv npuмарне пропзводње иа nocroieћем и новом земљтппту Koic ћс се кутпгпг, поделпти. односно конпептрисати послове. освеЖ1ГП1 кадрове и редовно контролисатп реализашггг ових по слова. ОДРЖАНА РЕВИЈАЛНА ПРИРЕДБА „CYCPETH СЕЛА 85" Сетва увелико трајс Мирча Младеновић. порел осталог, заложио се за развој пољопрпвреде па задругарском принципу, а Слободан Тасић за већа улагања v пољопрнвре* ду v коју се до сада iinie мно го улагало. те ie предложио да се iezma делегација хиозна са моделом организованости пол>опривреде v богатнћкој опumnni. Аца Лукнћ је пстакао све прсдностп које ie комасацтпЈ! донсла пољоприврсдннцнма Чс пура, заложпо сс за оргапизованнјг пољопрнврсду л за CTpv^iHnin рад са младп.м паљопрттвреднишгма на селу. CO. ie подвукао чшвеницу да иаша пол.опривреда, кад се кодшаратпЕно гледа, пс стојн лошс v одаосу на друге општине, али кад се упореде мо rvhiiocTii и домети, параЛТн* ска општниа заостаје, чак рсцнмо и иза рековачке. Расцеп каност пољоприврсде и патуља сте органнзацпје нису v стаn.v да осезбсдс бржн развој п бољу псрспективу. iep inicv фннанснјски ннтп скокомски снажне. Стахве v пољопривое* дп бп сс из.менило само обједињаватвем- комплетне пол.опрнвреде. Пољопрцзреднн комбинат би oMorvhifo да се тра‘- но реши проблем даље исхране становннштва, затим ра змену V оба правца, v okbiipv ко.мбината би се лакше изнршила подела рада. обезбелно би се бржи обрт капитала ц снгурнпји разсој пољопривре* де. ¥ оквиру те организацчје задругарство би нмало Још бољу перспектчву, комасацнја и мелиоризација које се планиpaiv само lie помоћп већој производњп, истакао ie ТОПЛИЦА НЕДЕЉКОВИИ. Стеван Стојковић, председпик OK ССРН ,ic говорпо о отпорима Koin се јавлају кад сс ради о об]'един>авању пољоприЂреде, о опортунизму ко in ie допринео да се пдеја укрупњавања пољопривредс «е Препуно гледалиштс Хале спортова „7. јули” прош ле суботс топло је поздрављало пајбоље аматере са „Су срета села 85”. Уједно ову приредбу оцењивао је н рс гионалнн жирн, којн је на крају доделио 299 бодова. V двочасовном програму кога је рсжпрао ДУШАН ПЕТРОВИН — ДУНЕ учествовалп су: групе псвача нз Извора. Плане и Клачевице. дует браће Костнћ из Шавча и солистн нзворних псса.ма из Клачевпцс н Планс, иззорнп фолклорп из Клачевице и Доње Муттшцс, изворнп свнрачи из Плане п Доње Мутницс, ииструменталисти нз Дон>е Мутнице и Рашевпце, певачи новокомпонованнх песа.ма из Доње Мупшце, Рашевице, Текпје и Дреновца, хор из Текије, фолклорн са савременом корсографијом 113 Доње Мутнице, Трешњевнце, Клачевицс, Решевнце и Голубовца п рецнтаторн СМИЉАНА п БИЉАНА МИЈАЈ JIOIiMR ИЗ СТУБИЦЕ и водитељ МАРИНА МИЛАНОBIIR из Рашевнце. М. Д. МЕСНЛ ЗАЈЕДНИЦА ПЛАНА tan Јмзваја гер™ »м? У општшш Парађин јесенас ie остало незасејано негде око 16500 хектара орашша, односно толико је овог пролећа празних површнна за пролсћну сст вг. Према подацима из акционог програма пролећне сетве кукуруз he и овога лета бити домиитантна култура и заузи .маће површину од 13300 хектарз. Шећерна *репа повеђала је интересовање пољопрнвредни ка због добрих услова, па ће је битн »а преко 500 хектара док he сгнпокрет заузети 20С хектара. Остатак обрадивог ,зс мљпшта блћс посвсћен повртг рству. крмним биљкама и други.м културама. За обављање пролећне сетве потребно јс 3.000 тона ђх^брива Земљорадничке задругс су обе збедилс 2.500 тона, али не сно се кривицу за педостатак, јер толико је и бпло интересовање поллпрнвредника. Механизације има, трактора можда и више него што је пот рсбно, а сејалниа у .довољноу броју за несметано обављање сетве. Семенска роба је поскупелз врло Ашого и килограм семен ског кукуруза кошта негде окс 370 динара. Због високих цена оепро.материјала и се.мена мнс ги ће пољопривредниии да сс определс за кукуруз нз прош лог рода, што he се спгурпо ол разити if на прииосе. м>д Делегат Стојап Вељковић је говорио о нерацпоналним п ненаменским објектнма пз Лзеленог ллана” кош данас зврје празни, као п мчоги др\’ ги објекти v друшшено! својнни. Истакао је лошу оргааивовамост друпггвеног сектора v пол>опрпвредп п дао предност земљорацничким задругама које бп врло vcneunro пословале v okbiipv једне веће пољопрпвредне породиие, рецимо комбината. НЕДЕЉКО ГУЊЕВИБ је критиковао сваштарен>е напшх пољопривдедних организацпја п заложио се за поделу послова и специЈализапију v okbhpv будућег СОУРа плн комбппа та. Истакао ie и norpedv fa ЗЕМЉОРАДН11ЧКА ЗАДРУГА ДРЕНОВАЦ УСПЕШНО ПОСЛОВАЊЕ Зе.мљорадничка задруга дреновац прошлу годину за вршила је позитивннм фпнанспјским резултатом. Ова задруга од својих произвођа ча откупнла је 5.500 комада прасадн, 600 комада чтовље ннх свшва, 1.500 ко.мада тслади за тов, 400 комада утов љеннх јунади 200 комада крава и откупила 360.000 лн тара млека. Уз све то, задруга је увек пмала на располагању све потребне колпчнне ђубрива, се.у>:на и другог репроматервјала за пол.опрлвредп11ке, тако да cv промзвођачи увек могли да се на време снабдевају погребшгм количинама. f ) М. Д. О Сви су изгледи да he План друштвено-економског развоја Месне заједнице у Плани, за период 1981—1985. године остати ЛЈртво слбво на папиру KAKO СЕ КОРИСТЕ СРЕДСТВА „ЗЕЛЕНОГ ПЛАНА”? чања редова Савеза komvhhctj на селу. пре свега v пољопривредним организацијама, који би били покретачка сна-.л vkv ппог даљег развоја. ТОПЛИЦА НДЗДЕЈБКОВИН, председчик реализује до сада и са којп.м ie ово друштво спремно да се разрачуна. v цнљу свог бржег развоја. Камата и иитрола одИају пронзвођаче Y прошлој години није било ни једног захтева за коришћење средстава „зеленог плана”, a 1983. године само је Земљорадничка задруга „7. јули” искористила 9 милиоиа динара. „Југобанка” II „Инвестбанка” ће и ове године издвојити средства за унапређење пољопривреде Илтерссовање пољопрпврсдни« ка и пољопрнврсшгх органпзација за коршпћење средстава нз „зеленог плана’’ нагло опада. У прошлој годпнп није се појавно ни један захтсв, пако eV обе банке. „Југобанка” п ,Инве стбанка”, бнле издвојиле сре^ ства ,за ову намену, у висинв од 70 милпона динзра за нзгрз дњу об.јеката, нлбавку механ!-. ззције, јачање квалнтета и кв: цтитета сточног фонда. као г з.1 друте полопршзредне наме У 1983. ГОД1ПП1 само је „Ин вестабанка'’ давала крелите лок се код „Југобал.ке' нпје пс јзвио ни један захтев. Од шлиона дшгара, колпко је вестбанка” могла ,да одобри пскоршићено је преко Земљор. дничке задруте „7. јулп” самз девет мплиона дннара. Банке he п у овој годннг. пздвојити средства за »деленп план”. па би пх требало искориститп за јачзње сопственгп економнја п производње. До опадања интересовањз дошло јс делЈиагчно и због пс Bebainix камата, много више због повећане «котроле коргиићења ових средстава, јер је бв ло случајева п ненаменског кс ришћења. Многп објектн пзгоаБеки нз „зеленог плана" веђ л.-нас зврје празнп. М. Д. Поточац ПРВИ БРОЈ „НАШЕГ СЕЛА” СрсдиноА! прошлог лшссеца у Месној зајсдниш< Лоточаи изашао је први број инфор матнвног гласила „Наше село”. Поред рубрике ..Тито о ce.iv п пољопривреди”, следе још неколико краткпх за mica н коментара о овој об ласти, као и литерарна ру брика ученика ОШ „ВУК Ка рацић", којој је посвећена пос&бна пажња. И поред впше недостатака у техничком и новинарском смнслу којн се сигурно неће noHOBimi у паредном броју, гласило „Наше село” заслужује позорнсст због жеље н намере да се информисаљу посвети пуна пажња, јер без ннформиса ња нема правилног развоја 1Ш па cteny. Следеђн број пНашег села” изаћп ће за Дан младости. М- ДДрагап Петковпћ, председпик OK СКС, сматра да нчшз општина и.ма потеншпала. a још увек пема пол»опривреду каквг би моглд да има. Са реализацијом идејс укрупл>аваи>а пољопрпвреде стало co iep сс v производшш органпзашпа- •ма ia-вло опортчлпгзам. а делом II због лдеје да се пољопривреда целог регнона ooieдшш. Како се са идс1‘о.\т ouic дињаватва регионалне пољопоивреде iinie даље одмакло не nocroie никакве препроке да се поллпрпврела name опшпгнс објепинп v комбинат. којп би обгхватпо све пољопрпврелнс. препаднс п проме тпе организашгје. У дискгсији cv учествовалгг ioiu г: Милаи Цветковнћ, Мплош Дракуловнћ и Мпхајло Атанацковић, којп cv такође подржали псел лог о неопходностп објелпгвавања наше пољопривпеде. Ha Kpaiv успешне ссднзше два председнпштва OK ССРН OK СКС закључено ie да са овнм материјалом п колкреттош прехлогом организационз шеме треба Hairrpe гпознатп Општннскг конференцију СК. О овој теми тек he да се гож> рп следећих дана. М Д. Због тога су радшг л>уди ц граБани у овој месној заједнч ци озбнл.но забринути. јср пм разлог_неизвршеља плана нпкс пе оојашн*ава, а због бпрача всћ три године се це одржава нитн сс подноси извештај збс pv о раду Скулиггпнс месис зз једнцце и iteinrx органа. Ннсу тако мисллли грађани када су одлучивали да оз својих уста, завоВењсм mcchoi схмодоприноса падп рсалнзаци је плана, издвајају 3 одсто о.з дохотка из радног односа п ° одсто од дохотка из пољопрпв реде. Знали cv они да цм је прг ребап: дом културе, да се пс днзаЉем спомемнка одужују па лнм борци-ма НОР-а којн су зг данашљу слободу дали својс жпвотс. на даље, да ie потрес но проширење ссоског гробља да се одржава улпчна јавна ра свста. поправе сеоокп н игумс кн путевп, засаде 88 стабала, изграде спортскп терепп и ioin мсного осталих потреба. И сада када већ у последљ ој годнни треба да се сагледају резултатн лзвршеног плаиа и већ прпступи лзрадп новог пе тогодишњег плаиа за псрпод 1986-1990. годпне, бирачи коначно изражавају иеповерење пре ма оним пајодговорнпјпм \- Месној заЈеднишг. iep ништа није реализовано -лз плана. па сс поставл>а плтање да лл сс п у шта троше средства која лолазс нз месног самодопрпноса? Жарко Всклћ СТУБНЦА СЕ ПРИПРЕМА ЗА „ЗНАЊЕ ИМАЊЕ” НИЧЕ ЗГРАДА КАО ПЕЧУРКА П сами Стубичани су за дпв.ггнц брзином којо.м напредују радовн на изградњ.ч пове савремене позорпиис v Дому културе. у ко.мс he <1г 26. маја директно снимати популарна телевизијска с.ми еија „Знаше-нмањс”- Позор чпца која сс дознћује уз са лу »икла јс за пепуну нсдс љу дана, уз залагањс најбо л.их зидара из Стубнце. Оснм нове позорнлце, објекат lie садржаватп и две свлачионице, магацннскл про стор, просторпју за припреме н мокри чвор. Оисм тога, pieHOBiipana је стара зграда уз Дом кул туре, која he co одсада кори* CTiiTii за потребе меснс заједнике и о.младинске оганпза чијс. М. ДИЗГРАДЊА СПОМЕН-ДОхМА Y ШАЛУДОВЦУ Крајеи ашипа ижн тенем ¥ лзградњп Спо.мен дома којп he чувати vcko.mchc на борцс IlapahniiCKo-hynpifjcKe п рударске чете ечествеју општлне Па- nnHtm S»Ч .. ТТГ • - - Ј 3 pahini, Ryiipnja и Деспотовац - уторак. 19. марта у Шалгдовцу јс одржан проширени састапак Одбора за изградњг Спомен ло.ма riapahHHCKo-hviipnicKoj чети. За председника одбора изаоран јс Топлииа Недет>- ковнН. прсдседник Скупштиие општине. *. Фнпанспјска констргкшиа ic затворена и Спо.мен дб.м, од 270 квадрата корнсне површине, коштаие у предрачунг 7600000 ш са.модопргшоса срсдства пе обезбеднти оргапи зациЈе из трц опшпше Пара ћхш, Иуприја и Дсспотовац. Спо.мсп до.м flapahiiHCKO-hynријској и рударској чети гра шhe сс код Спомен чесмс у самом иентру села, а садржаће порел спомсн собе и ca.iv за култур ло-у.мстничке прирсдбс, библп отску и просторије за рад месне заједпиие. Постављаше камена тсмсљиа. предвлБа се за краЈ алрлла. м д
3. АПР11Л 1985. В БРОЈ 280 ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА ОШ „БРАНКО КРСМАНОВИН” Y СИКИРИЦИ ДОГОВОР ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ РЕГИОНАЛНЕ СМОТРЕ АМАТЕРСКОГ ДРАМСКОГ СТВАРАЛАШТВА Изложбе ПЕСНИК ДО ПЕСНИКА сманолемћ-\УСгС°.ЛИТерарпи сУс₽ет чланова секциЈе ОШ ,.Б. КрПстповиН пУп<’УКИрИЦИ^ ПОД РУХОводством нрофссора Мирјане истровпћ и иаставнпка Гордане Богојевић. Сусретн почнњу 9. апрнла ПрпЈатпо смо билн пзпенаИснп кад смо сс сусрсли са литсрарпо.м сскццјом ОШ „Б. Кпсvai.-OBiih" у Снкирицн, са литсрарип.ма из Дрсповца л- Evenловиа. Претесна је бпла .. -......... V4I1Oпипа да прпми свс младс' песннке н ирозансте који cv то.м прилнком дошли да сс прсдставе својнм најновмји.м лнтерар1Ш.М остварењима. Потскла јс реч као река. јака п искрпчава. Heiyje сс она у овој средипи, yuebcjHi смо у то. Убсднлп су нас, лајпре, у то стихови којс смо чули, нспуњени папон коп< красс зиловс ове тколе, проipa.v рада ове сскције. Тсшка срца смо вршпли избор за ову рубрику. Шта одбацнти, кад је све добро. Но, простор јјс дозвољава впше, осталпма he сс други п\т пружнти прнлика. С. Ј. Песничка onuwuuj ада ПЕСМА БРОЈА АХ. ТА РЕЧ и т о Рнмујс се име ТИТО са свим што јс поноснто, са свим uno јс племенито. са свим што с племенито. Доста! Vhyru! Ma.ua сс љути, оиа се љуси. Немој! И нећу. Са букваром и ратаром, са маслачком, рутппл зрачко.м, Мама. ми жели само cpetiy. it играчком. Са сгг.том, супцокрстом н дететом. Са другарством, слободарство.м и са братство.м. Мрак је. Дошла ја ма.ча и нисал1 вите, много ca.ua И тако пролазе дани и дани и тако иоћц и ноћи. Ma.ua јс увек од пбмоћи. ф Договор радника у култури региона Шумадије и Поморавља 27. марта у Параћину © Смотра се отвара 9, а победници проглашавају 18. априла Ф На рспертоару иајвероватније 10 представа @ Такмиче се и аматерски позоришни ансамбли из организација удруженог рада На састанку у ПараИнну 27. марта, ко.ме су присуствовалн секретари СИЗ-ова културз pernона Шумадије и По.моравл>а и културно-просветнпх заједпи ца, поред осгалог, договореии је о организацији предстојећих регионалнпх сусрета а.мзтсрског дра.мског стваралаштва. Рок за пријављивање позоришиих ансамбала бпо је 15. март. .Прелставник Параћпна, града домаћлна ове с.мотре, обавестно је овом приликом при от зиаче” требало бн да заигpajv а.матери из Крагујевцз ,Па раћина, Нуприје п Св^гозарева н свснтуално Десизговчаии. Градско аматсрско позориш те из ПарзИина представићс сс ..Мрсшћсшс.м шарана" Хчексан дра Поповпћа и дечЈом предста бом „Биберче”. док lie завршне вечери аматери из Папаћина одпграти ко.мсдију „Сељаци, рад ницн и прнродна интслигенција", ван конкуренције. КУД „Абрашевић” из Краггјевца гос представом „Живот и прикљученије војника Чонкина”, а из Крагујевца ће иа смотри учес твоватн по једиа представа дечје сцсне и радничког стваралаштва. Баточииа ћс гостовати са Нушићевом „Ожалошпеном породпцом”, а Нупричапи са „Брисашш путе.м” Милице Новковнћ. Глузоди из Светозарева, тачниЈе чланови њиховог Градског позоршпта долазе са „Раскршћем”, а представићс се и аматери нз Фабрике каблова. сутнс. да су се до сада пржави товаће са представом „Пешицс" ле само позорншнс xvne пз чз _ ' тнри општпне нашег региопа. Славомира Мрожека, Студентс Наи.ме, на „даска.ма mro жив ки културни центар he доћп са ЗАВРШЕН KOHKYPC ЗА НАЈБбЉУ ДЕЧЈУ ПЕСМУ Са косоокпм Корејцем, с црнопутпм Гвинејце.м, сваким знаним и незианим који глсда попосито, који лфуш плсменнто, 1;рП\ууЈе се пме ТИТО. Маја Алексић, V разред Јасна Трифуновнћ VI/2 ТИТО У СРЦУ ЦВЕТА ПРЕДОСЕПАЊЕ Далско мећу звездама трепери нешто. Тито је био онај тто уме све тајнс да разуме. Зато ме .иај ц овог пролећа на највећу тугу сећа. • Нчко ко ов\> земљу воли Тита пе може да преболи. док .иај у оку исета Тито у срцу нашем цвета. Час ми се да је сОјМО час да је што се не обичним мерама. чиии обмана, 11СШТО вслико мери Миладија Јетић, VIII Зред Дрсновац БЕЛО ра- © На конкурс за пријем радова за I фестивал дечјих песама „Параћин ’85” стигло 40 композиција 0 Стручни жири одабрао 12 најбољих @ Фестивал дечјих песама одржаће се 24. маја у сали Градског аматерског позоришта, када ће се уручити и насраде ауторима најбољих композиција Констнтин Бабнћ, професор Факултета VMCTHOCTH у Бсограду Радпћ, композитор пз редовни музичке и Душан Београда Ту са звездама трепери моја младост, дрхти мојих дванаест година предосећајући нову радост велику, огромну. Белим путе.и бело пада, небу расте бела брада, бели ветар чешља браду деца белс длакс краду. Белим степеником силази бело, бео му ход, бело одело, кад npobe бело, остаје бело, стручнп жирп, ггрегледалп су приспеле радове на коикурс за I фестнвзл дечјпх песама. ко.јп јс расппсала Музпчка школа „Мнленко Живковић" н конста товали да је стнгло 40 ко.мпо зиција, из разннх крајева Југо славије. Y тако јакој конкурсн цп.ји није било лако одабратп пајбоље. Ипак, жпри је оценио да се на финалној всчерп изве ду 12 ко.мпозија, различнтпх по жанпу п тома.ма. „Ако пе 'ДОђсш”, аутор текс та Зора Бошкан, музике и аран жман Мпхајло Борђевпћ из Бесгпзда, „Час земљопнса”, текст Десанка Макснмовић, музи ка Е.ммл Главник из Новог Бео града; „Југославпја”, аутор те кста п музике Слободам Огња новнћ нз Параћина; „Лаку ноћ”, текст Војислав Илнћ, музика Томислав МилосављсвиИ из Па раћпна; „Моја успаванка”, текст Марио Кинел, музика Новак Слађана Станковнћ, разред Бусиловац V бело је деци и мало село. КАРАНФИЛ Бело бело бело када се је је је са житим срело, жуто бели.ч оплело, туштило, па се пело на кров куће хтело. НА РЕПУБЛИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ МУЗИЧКИХ ШКОЛА СРБИЈЕ ДВЕ НАГРДЦЕ И ПОХВАПЕ Радуловнћ нз Ниша; „Бицнкли ст”, текст Мирослав Димитрије впћ, музика Југослав Си.хшћ из Параћина; „Зрачак" и „Љуљаш ка”, текст и музика Мплан Мр ђаиов, из Новог Београда; „Ли снца н ловац”, текст и музика Драгац Алекснћ из Алексинца; „Дамбо п џамбо”, текст и музн* ка Боро МаЈданац из Ресника код Београда, „Сонг из самоће” текст Љубомир Ршумовић, музнка Новак Радуловић из Huma; „Кокош-олош”, текст Ми рослав Дпмитрнјевић, музика Прсдраг Асановић из ПараИина, су комппзицијс које he битп изведене 24. маја прсд исти.м жириЈе.м и публпком, чиме кои курнту за једну од паграда. Прва награда за композицију је четирп хиљаде динара, друга три хиљаде, а трећа две хиљап.е динара. Овом приликом биће награђец п најбољи текст наг радом у вредности од две хил>адс дииара, као и цајбољи ара нжман. К?ко с.мо сазнали од директо ра Музичке школс Предрага Асаловића, већ хтзелико сс рл ди на аранжирању ко.мпознцп ?а за оркестар.ц хор којп he лр атити солисте. Солисш cv чче пици основпнх школа пз Параћина ц Музичке школс. С. Ј. Речи које су се овом прили ком чуле, опомињу да је за је лан penion какав је Шумадија и Поморавље, за ниво културних активности у ље.хгу овако слабо интересовање, како за см отру, тако п за сличне манифестације. па и за овај састанак. за критнку. Координација на културном плану нлје на завндном нивоу. Kao по неком ггравилу, на састанцима су углав ном исти људи, као што је то бно случај овом приликом. пре дставници Параћпна, Крагујев иа, Нуприје, Рековца и Кнића. Договор кућу гради, а договор V овом смислу ^а је боље резул тате. Јер, иако je циљ овог сас танка бно и договор за организовање регионалног такмпчења рецнтатора. није било мо гуће прецнзирати никзкве термине, јср представнпк Деспотовца. ко.ме је поверена улога домаћина. ннје бно присутан. Join доста часова, сигурно иепотребнпх, утрошиће се око ор ганизовања ове манифесЛције. С. Ј. ИЗЛОЖБА МИЛУТИНА V плавоЈ вази мало језеро' ћути. Босоноги каранфил загазио у воду, црвеним језичцима се плази и децу љути. Бело има беле стреле, Уображен је као једини . цвет у вази. Уображен — јер зна да деца ие смеју да дирају мамино цвеће у вази. на белом ветру оне се. селе са димњака на ?ране јеле, са грана јеле на амреле. Бело се бели белином белог, а у деце.ибру белог целог начине деца од белине, па бели Снешко белииом сине. Гордана Томић VI разред Буснловац Гордана То.мић VI ред Бусиловац раз- ЛЕПТИР ГЛУМАЦ ПРОЛЕНЕ Халину зелену и шарене цветиће има сада природа. Belt видим и лептириће. Пролеће је долетсло на крилима птица, кренуло је и на прозор свих luy.ucKtix зверчица. Оливера Вукадиновић, V разред Бусиловац Јуче сам у баитги видела лептира који је знао да ,игра, пева ■ и свира. Огрлица дивна, од злата, сиЈала му је око врата. s V руци је држао виолину, која на сунцу сину ' и обасја целу долину. Заигра сваки цвет, весео је биљни свет. Плесала је свака травка, пеуморно без нрестанка Ученици Музичке школс ,Миленко Живковић" на рспублич ком такмичеау музичких школа Србије освојили двс трсћине па граде и јавну похвалу Традјиционалнр таклтчење му зичких школа Србије под нази вом „Београдско такмичење" ко је се одржавало од 10. до 21. марта, лмало је и дредставникс Параћииа. Емилија Стапковић, учсница четврте године. у класи Спомен ке Спмић, вратила се из Београ да са похвало.м. Предраг Глиго ријевић. ученм-к трећег разреда кларииета у клаои То.мислава Милосављевића, ос.војио јс трсћу нацраду, а Јасмина Станковић, ученчода петог разреда хар модике, у класи Предрага Аса новића, донела је из Београда, тахође, трећу награду. Напоменлмо да су нд ово.м такмичењу учестовале 24 школе само три ниже музпчкс, међу којима и даша школа, а у кон т^тренцији око 600 так.мичара, Параћинци су постигли завидне резултате, што јс jojii једна потврда рада ове школе и нсго вањс музичког подмлатка. Мирјана ПавловиК VI/2 Сикирица Иванав 8 ЕТНОГРАФША У КЛАЧЕВИЦИ I Завичајнн музеј направио Је избор етнографске грађе, коју поседује Етнограф ско одељење овог музеја, и ИХ1ОЖПО је у селу Клачеви mi 29. марта, овогодшнњем победнику „Сусрета села” Овпм Музсј је још једном показао своју отвореност пре.ма среднни н пример добре сарадње. „ДРУГО ЗАСЕДАЊЕ АВНОЈ-а” Поводом одржавања традицпоиалног Шампиопата „Тпто — рсволуцнја — nnip”, 30. марта v Доњој Мутннцн у организацнјн Завпчајног музеја отворена је нзложба под називом „Друго заседан>е АВНОЈ-а”. Преко докумепата, бројпих фотографија, испричана је бурна нсторија тих велнких дана. а историчар МузеЈа Предраг Петровић, прилнком отваран»а изложбе, одржао јс кра ће предавање о овом значај ном датуму. СЛИКЕ И ЦРТЕЖИ МОШЕ ПИЈАДЕ Y првој половини апрпла у Параћину ће гостовати изложба слика п цртежа Мо ше Пнјаде. Ова ннтересантаа и изузетно вредна поставка стићи ће у Параћлн захваљујући сарадњи Народног музеја из Београда н Музеја из Параћина. КОПАЊЕ © Београдског акадехмског сликара Милутина Копању параћинској јавности представио и изложбу отворио у Галерији Завичајног музеја 19. марта Славољуб Обрадовић, директор Центра за културу и информисање „V сликарству Милутина Ко . пање .хшт јабуке добија необп чан шгктуралнн прпзвук н пос вс 'особит^' кнтепрстацкју која га актуелизује и прпближавп мпстерију птгантскс јабуке Ре не Маргита. Јабуке Мплутпна Копаљс висе о нитима. лебде изнад бодљикаве жице, стоје смештенс у необичном арачжману духа н нгре, око једног бо саиског тепиха, чија орпамептика асоцира нсток — арабескс, и запад — геометријске аистра кције, нли у скоро суперлатистичком, црном или белом прос тору плп у пско.м бизарном коп тексту’’. стојп забележено у каталогу урађеног поводом отвараљд нзложбе београдског академског сликара Мнлутппа Копање и Галеријн Завича.јног музеја. Y каталогу је то забо псжено, а свакч посегпдац, ра згледајућп слике, остаје са ути ском, дубоко у себи, да је јабу ка трајна уметникова опсссија — знак његовог распознавања. ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ V РЕЦИТОВАЊУ Рецитатори старијег узраста Смиљана Мијајловић, Сузана Петровић, Сузана Михајловић, Наташа Јеленковић и Марина Миленовић лредстављаће општнну Параћин на регионалном такмичењу Петнаест дезојака изашло је 15. марта пред стручни жири и опробдло својс рсцитаторске спо собности. На сцени IbJIX наест, представницс цснтра средње усмсрено пет за образоваљс „Бранко Крссчановић", Билвотс ке „Др ВиИентијс Ракић" и Књижевног клуба „Мирко Бан>е вић", а публнка на прсте да се изброји. Центар за средње усмерекв образовање „Бранко Крс.мановнп” л.ма блнзу две хнљадс учсника, општина ПараИин пстнасстак наставника и проофс сора српскохрватског језика и књижевности. Организатори Цен тра за културу и гжформациЈе, ници по школама обавештсни су „кјбиго.м наредби", А. ипак. ова .манифсстација за-интересова ла је са.мо прве поклонпке лепо казане речи, којих јс, нажалост, мало. — Преокупација сликарева, Јабуке, као симбол, мит п мате пијалнзацнја чопековнх потреба, за разлику од оне јабуке која представља раздор, ова и овс на платнима, v развнм пози цијама п ситуацијама, представ ••sajy спону међу људима. Ако јс због јабуке бпло греха, то Је бпо онда најслаВи грех. И ако не бн бнло других грехова, ов ај јс најопроштенпји. II цгта још о јабукама? Нека нам падају на главу, од њпх она нс болн. Пробудиће само осећања, која дарује природа и уметно ст, нагласио је Славољуб Обрадови1*. днректор Центра за културу н информисаље, отваpajyliii изложбу. Оно што су тори показали уложено пуно тс вечсри рецита не говори да ---------- рада л т^-уда, себно оног стру.чпог. Жири зато имао тежак злдатак да јс ло ic са чини добру екиду крја he пред сављати Параћин на рсгионллном так.мичељу. Смиљаиа Мијај ловић, Сузана Пстровић, Суза на Михајловић, Наташа Јслснко ви11 и Марина Ми^енковић. Нагласимо да ово нија први сусрет параћннских љубитеља ликовшк у.метности са делом Мплутпна Копање. Мдп\тин Копања познат је граду на Иршпт, најпре као учеспик у.метннчкс колонпје „Сасевац ‘8Г’ а затим као један од изла гача на заједаичко] кзложбл СИЗ културе и Библнотека BwheiCTiije Раклћ" побринуо и потеиционалној публици лао вслјшји број позивница. ,.Др се пос Уче оцени жирија, издвајају сс осталих таклшчара. примплс по од свнх учссника помс.ч-'те нпје. Ова пзложбх ксја Колоie отвооена 19. марта, садо К потпр иаграде организатора и стеклс право на даље так.мичење. аа присно успостлвљсне всзе Ј. пзмеђу уметника и ове средине. С Ј.
ФУДБАЛ УТАКМИЦЕ ОПШТИНСКОГ КУПА И КОЛА Стриасд; Пструс — Зсмљорадннк 1:13 Г. Внлово: Морзва — ИСК 5:3 Забрсга; Полст — Будућност (Л) 3:0 Л. Внлово: Морава — Слобода 2:6 Вуљаис: БСК — Напрсдак (СВ) 5:3 Клачевица: Железничар — Развнтак 3:6 Шавац; Морава — Млалост 2:0 Вош№опс; Борац — Раднмк 2:1 Поточац-. Јухор — Хсрој 2:1 Ратарв: Јсхмпство — Напрсдак (Лр) 4:1 I ОГШГГИНСКА ЛИГА ПараШтн: Младост — .Моравац 4:1 Бошлане: Борац — Напрслак (Ст.) 2:2 Павндопац: Раднмк — Врапчане 2:1 Бусилокац; ХсроЈ — Зсмллрал:::н; 1:8 Јрсновац-. Напрслак — Једмнство (Р) Лебдпа; Будућиост — Радннчкн 4:1 Иоточац; Јухор — ИСК 3:2 П ОПШТИНСКА ЛИГА СбоЈнобо; Налредак — Слобода 4:2 Параћпн: Пструс — БСК 2:1 Плаиа: Развитак — Жслсз.чичар 4:2 Измор: ПСК — Младост (С) Грсшњсвнца: Шу.мпдија — Радник Гскија: Раднмчки — Будућност (ГЛ) Поповац: Цсмспт — Врапчанс Чспуре: Хајдук — Полст Лсбина: Будућност — Младост (Р) Стрпжа: Зсмљорадник — Хсрој 1*атари: Једипство — Папредак (Др) Параћнн: ,.13. октобар” — Исток 63 Иоточац: Јухор — Младост (П.) Г-ошн-анс: Борац — Слога Г. Вадово: Моравац — Напрсдак (Ст.) СТРЕЉАШТВО ФУДБАЛ — ДРУГА СРПСКА ЛИГА ЈУГ ПРОРАДИЛА „ЗЕИА МАШ1НА” Јсдинство — Леминд 5:0 (1:0) Стадион Јсдинства. Време: сунчано, погодно за игру. Гледалаиа 2 000. Стрелци: Пеливановнћ у другом, 67 н 80, Костић у 60 н Бандука у 65 минуту. Суднја: Kopah (Ниш) 6. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвић, МирковиН 6 (Павловић 6), Пстковнћ, 7. Матнћ 9, Па„ић7, Милићевић 7, МнлиН 7, Вулмћевић 8, Бандука 6, Пелнвановић 9, (Милошевнћ —) и Костнћ 8. Играч утакмице: Ммлолшр ПеливановиН Играч утак.мице: Миломкр Псллва- (tonith. Тсшко јс било прспознати скипу ко |ој иишта нс полазн за руком пз првог полувремепа у наставку сусрста. Спора 1НЧНИ напади Мнлнћа, лознатог солк. сте,- nain<4iic шггсрвснциЈс riainiha м цругова у одбралн и раштимован вс3H1! рсд, „красила” су Јс.итство у првом полупре.мсну \так_мнцс протки брзмх, снажних и добрнх тсхннчраа нз Лссковца. Једнна светла тачка био Јс слободни ударац м изванрсдни гол Пеливановиha са 25 метара. Уз wpv коЈу су при казалм „зелени” ннко сс ннјс мадао убсхмлом резултату. а поготово не херц-трику Пелнвановкђа. ДРУГА СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА — ЈУГ •сдинство 18 ПКВ JYMKO 18 Иладост 18 ЧИН Јастрсбац 18 Палилулац 18 ;Келсзннчар 18 Прогрсс 18 Иеминд 18 ФЛП 18 ГI1M043HIUI Ре.монт 18 Мсталац 18 Цннамо 18 Шумаднја 1 Слога 18 'агодина 18 10 6 2 29:11 26 13 5 3 27:14 25 945 21:13 22 9 2 6 22:16 21 7 7 4 25:21 21 6 7 5 22:23 19 7 4 7 28:27 18 7 4 7 25:26 18 6 6 6 16:21 18 I 5w6 21:22 17 5 6 7 19:22 16 6 4 8 217:32 16 6 4 8 22:29 15 4 6 8 13:22 14 3 5 10 21:26 11 3 4 11 18:31 10 ЗАВРШЕНА ЗИМСНА ЛИГА Ф И масовност и резултати задовољили Шестн.м, завршоним килим Општннскс зимскс лнге у гађању ссријском ва г.душмом пушком, заприг.*н Јс овогоднш Н.И цмклус 3ILMCKC лмге. Лнга Јс ове ГОДШ1С дала добрс рсзултате, како по масовностп, зако м no постпгнуткм рсзултатнма, Y спаком колу иуцало је у просеку 35 стрелаца, од тогл ; ixiiaua ц двс трсћинс ппоннра I« омлзјсдма трећина ccioiopa. СПОРТСНЕ ‘ВЕСТИ ЗА НОВЕ ПАДОБ^АНЦЕ Аероклуб „Наша крила” к ове ГОД1ГНС вршн упис полаз1п<ка на падобралски курс. Свк млалнћи и дсвојке, физнчки м пснхичкп здраnil н старији ол 16 годнна, могу да с<* јавс у Аеро-клуб до 10. апрнла. СВЕТЛАНА СИМИП НАЈБОЉА У ЈУГОСЛАВШИ После проглашсн«! за на)бол.у спо ртистклња општилс, затпм рсгионв, падобранка Асро-клуба ..Наша кри ла'* Светлана Сн.мнН. проглашсна јс п за најбољу сооргискнљу Југосла вије. Златну медаху па сасчаности у Бсограду уручмо Јој јс генерал-ма јор Живко БлагоЈеи. предссд|шк Ваздухопловног савеза Јутославнјс. КАКАВ КАРТОН СУДИЈИ? Кад фудбалср грубо стартује, неспортски сс понаша. пли не деснло се. оосуЈс, — следп му картон, жу ти или црвенп, то процењуЈе суди јм. Шта ураднтн, какаа картон дати судији кад опсује нграче? Како сс то дешава па терспмма у нашо] оп игпмш, могди бч неким нптеркмм пропнсом да регуджшемо. Прехтог иемамо, али проблем смо звбеле жилж са утакхшие Развитвк — Же лезннчар у Планн. Можда бн су. диЈа Србол>уб ГаЈнћ — Цииа и сам има пекн прехтог. м. м. laxnaxyjyhH труду стрслада, н>ихо1Их тремсра и осталих, резу.тгатм iraших стрслаца, како v лигм, тако « у осталим такмнчсњима, бнлм су врло киалнтспш. Тако јс 21 стрслац осгварко норму за учсшћс ма првснству ре гииха ШумаднЈс п Поморав.м, одатлс :у се дсвсторо кжалнфиковали за првснство Републике, а чстири стрелца от>ппла су п на савсзпо првснство. Онч :у са право.м помслн 18 днлломв, 10 исда.т,а и друпгх награда којс нм јс аодслпо Стрсљачкп савсз опшпшс. Овс године v катсгориЈи пионира, наЈбол.н јс био Зорак Тодоровпћ, са просеком од 175 кругова. За м>им су Саша Савић и Дсјан Ммлошсвпћ. Код пмоннркм убедљчво је наЈбол>а Маја Собск, са 170 крутова, испрсд Слободапкс Пстровиђ н Веснс НикоfiHh. Најбољи јуннорски рсзу.тгат нча Са иа .Милошсвпб, затмм Зоран ПавловнН « Зоран ПетроппВ. Код јунноркн убсдл.иво (с мајбоља Евица Гадовнћ. нз што |>арскс стрсллчке дружпнс, мспрсд Злађанс Милојковић и Зораие Пејко tub. НајквалптстммЈп разултат постигао |с сениор Мирослав Tcinnh. Његов про сек јс 186 кругова, а ла н>им су >beto ве колсгс из друллче „Куља” Ммлорад Ннколнћ и Слободан Kocnih. Сснпор ке предводи Наталпја Рнстпћ, нспрсд Всрс Радовамовиђ и Љнллпе Мокрицкл. С. Здравковић Свс јс почело v 60. .минуту. ВулнВевић је показао доста од својнх кваонтета, а п мссто са кога трсба оч<скнватп жгоос пајбољо потсзе. Нсгде уз корнер лпнију, ira нвицу шсспаестсрна Јшшао се, када јс мзванрсдхо аобацно опггро лрсд гол старом мајстору Костнћу. Био Је то други гол. У 65 Вулнћсвпћ Јс поково на нстом иссту. Слсдн иентаршут. Лопта погађа Бадуку у главу и завршава у мре- :ки голмана СтапоЈсвића. Било 1с то 5:0. Само два ммнута каспнјс »а гол гостију упућена Је права канонада ко- |у завршава Пелмвановнћ, опст јсднлм „свро-голом”, 4:0. Рсђају сс напади, п онда »а тпеснасстсрцу Kocmh полази аеспо, повлачи за собом пслу олбраиу, i онда штиклом npaha Пслнвановнћу. Следи спажаи шут, лопта noraba статп •у п одлазп у гол. Било јс то 5:0. Последнл« 10 мннута треиер То.мнћ корнсти да баии у ватру Мшошсвића ■I права јс хптста што on у првом иилуту наступа за „зслсне” iuiJc исг.о рнстно мзванрсдаи мсптаршут Kocntha Јер Јс био на правом мссту. Једимство осваја бодовс по плану. Дмректан ривхт. JYMKO, освојко Је бод мапс и то.-шко заостгл> за „зслсикма”. Ако трсба мсшто рсћи о прогеклпм сусрстима, најболи јс суд: по клону сс v зубе не глсда. Протпв II» хнлулца у Hmuy пнјс пружепа сјајна аартија, алм јс з»то у Баточинн всрна гублика Јсдииствгј, п.нх стотнну, бпла разочарана. Па Ла ова cycpeia узет је. по бод, а права награда за всрпост навиЈачима бпли су ови голови са ута кмнце против Лесковчана. Слсдсћс псдслл. Јсдииство гостује у Нншу, па их дочскујс Железнпчар, Л1м хојн јс у прошлом колу n JYMKY узео бод. М. М. Стопи тенис: позивни турнир МИЛЕНКОВИЋ ЗА ДЛАКУ ПРВИ Четрнаести овогодпшљи стонотсписки турнпр Оппггинског стоноте ппског савсза, ноасо Је наслов: По зивпи турннр најбољих нграча пз OtmrnuicKc .тпге. To јс треНн внд надметан»а прсдвнћен ло п.тану Оп иггннског савеза. Првн у еккпној конкуренцијн освојила јс Младосг мз Горљс Мггнипе, у другој дисцнплнми, појсдиначно првенство по куп систему, освојно Је Драган Шутић (.Младост) победом над Гораном .Мнленхстићем („14 дака”) у супер финалу. Нв позкином турниру састали су св двжнаесторкца нвјбо.-ких хгрвча из Оппгпгнске лиге. По систему „свако с* ечаким", прво место освојно јс Гораи MiLieitKonuh нз екц пе „14 дама". ЗаЈедно са Мишелом Ммлпјашсвпћем нз екипе Борац Ш и Нснадом Манојловнћсм. „4. јулн”, МнлснкозиИ Је ИМао .встн број бодова. па јс ко.-шчнмк и ме bvcoOiiH сусрети бнло мерило да се охтучм релослед. Горану Мнлеп ковпћу прппала Јс лнплома и злат ма медала, а Мплнјашсвкћу и Ма мојловмДу к срсбрка, односно брон зака мсза.ва. Bch 7. априла у Фнскултурној са лм СФС вгра се 15. турнмр на коме he учествоватн играчи из Рсгионхтне и Међуопштшкке лигв. м м. 1лмна® МАЛИ ОГЛАСИ Продајем плац са кућом у Па. раћнпу. Јавити сс на адресу: Фнлп па Кљајнћа lt * * * ПродаЈсм „заставу 101”. стару 14 месеци; може замсна за „фкћу" а пролаЈем и камп прпколппу са чстнри пгжаја; телефон: (035) 55.655 Продајсм „фпат 125 ПЗ” карамн Голпна промзволво 1978. Урађсна гсисралпа. Може замека за ма|ап ауто. Телефон: 54-110. Продајсм прихолнцу за путннчка кола. посивости 400 кнлограма. Ра днша Псшпћ, Мостарска 2/а. Параћин. Продајем теретпу прпколицу за аутомобнл. Дпмснзпје 1,50x1,10 метара. посивости 1800 кплограма, Тс лефон; 035/54-657. ПродаЈсч мсталнг мокгажну гаражу — стандарднт, са капалом. Јавнтп сс на тслефон: 5ТМ9 .после 19 часова. ПродаЈсм комбаји, марке ,.132— Р", промзпсдсн 1982. годмнс. Мнло сав Миловаповиђ Стубхца. * * ♦ ПродаЈсм „фрсзу", „кондор” од 8 КС, дкзсл. Телсфон: 56-314, Космајска 39 Параћнн_ Драги. * * ♦ ПродаЈсм мотор „Томос 15 C.TU". стар двс годипе. Пожол>но. Телс4*011: 53-275. Којпћ. * * ♦ Пролајсм кухлкску угаону гарпн туру, вктрину, кауч, тепмх 3.5х2Л. Градскн ксј 9/2. Телефоп: 56-395. * * * Продајсм ХИ-ФИ Niimi лимију ЈВЦ ПЦ—150 ЛД. пова п оцарпњека к радко.каситофол „Хитацп ТРК 72ГО Е”, корпшћеп, оцарн. н.сн. Тслсфон: 51-193, од 15 до 18 часова. Нсша. Мсн»ам двособан сган од 63 квадрата, за два Једнособна, уз дого вор. Тслсфон: 53-553. ЈБубпиа Гајић, Мпршала Тнта 55/10. Ilapahwn. * * * Оглашавам нсважећнм свсдочпнство о завршсној осмогоднипко) школп, пздато у 0111 „Брамко Крсмвновнћ” у С1пснрнаи, на нмс Бн љане Чонти. Оглашавам нсважсћс.м радну кр.и :*:нцу. кздату у Параћииу, ла пме Борнсапа Добросав.т»саића. * • • Продајсм двс н»ивс од 45 и 70 арн код масеља „7. Јули”, Параћин. кутнју „маршал” од 220 W, пгтару „глбсон”. Ткгефоп: 55-483. Драган, П1М>даЈем трактор „урсуз 355", у нсправном стању. Васа Васкљевнћ, село Извор, Параћив. * * * ПродаЈсм садннцо Kininia без бод љи, по комаду 50 дпнара. Телсфоп 51493. Параћин, улнца Сутјескина, број 20. Ива. Продајсм кућу од 60 квадрата н плац од 5 ари у Параћниу. Фнлмпа Фнлнповића, 15. На продају њива, обрађнвапа, од 50 арн. Телефон-. 52-306. Повољно продаје.м свадбарски ша тор, ве.исчнне 15x18 метара, са прп бором. Будимнр Млловановнћ. Дре иовац, кућа код школе. Телефон: 45 354 Потрсбап Једнособан стан илн гарсожеру у центру Параћнна. Телефон; '6—903, Петровнћ. Земљорадничка задруга „7. јули” Параћин, ОЗО „Поповац” у Поповцу, расписује ЛИЦИТАЦИЈУ Рушен>е објекта — магацина у Горњој Мугници и продаја материјала од овог објекта са почетном цсно.м од 70.000,00 Д1гнара. Право учешћа на лицнтацију пмају сва правна и фнзичка лица, уз обавезно полаганл кауцијс у износу од 10 одсто, од почетне цсне објекта, која сс уплаћујс комисији на месту лицитације или раније на благајнм ОЗО „Поповац” у Поповцу. Лицнтацнја ће се одржати на дан 24. априла 1985. године у Горњој Муткици са почстком у 9 часова. Заинтерссована лица могу разгледатн објскат сваког радног дана од 7 до 14 часова. а за ближс ннформације обратите се ОЗО ,Доповач” у Поповцу. Y ОКВИРУ ПРОСЛАВЕ 40-ГОДИШЊИЦЕ ОСЛОБОБЕЊА, КЛУБ САМОУПРАВЉАЧА ОПШТИНЕ, Y САРАДЊИ СА ОПШТИНСКОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ ПРОНАЛАЗАЧА Y ПАРАНИНУ ОБЈАВЉУЈЕ ОГЛ AC За учешће на изложби „иноватор-стваралац” Право учешћа имају-радне организације, групе н г^јединци, који остварују вндне резултате на пол»у: — проналазаштва — техннчких унапрсђења — хуманнзације рада — организадијс рада и сл. Остваренн радови .могу бити изложени: . — у правом облику — у облнку модела — прско фотографија, цртежа, графикона Пријаве за учешћс на изложбп прамаћс се прско Актива проналазача у РО нли преко Одбора за ррганп зовање нзложбс прц Клубу самоуправљача општпне, до 25. IV 1985. годнне. Одбор за организовањс нзложбс he на основу примљеилх пријава нзабрати нзложбсне скспонате, a uajycпешније прикладно наградити. За блнжа обавештсња обратнти сс актнвн.ма проналазача у радним органнзацнјама или Одбору за opraintзовање нзложбс при Клубу са.моуправљача општине, телефон 51458. 1хлуб самоуправљача општпне Општинска организацнја проналазача О Б A В Е Ш Т Е Њ Е Поводом Дана добровољних давалаца крви, 11. маја 1985. године Општинска организациЈа Црвеног крста у Параћину оргаиизоваће свечано уручивањс знакова признања вишеструкнм даваоци.ма крвп. Како је ранијнх годнна долазило до неспоразума код поделе ових признања, због недостајања података о броју давања крви код евиденцнје у Црвеном крсту, обавештавамо даваоце крви да пријавс броЈ давања крви ОгшггинскоЈ оргашоацији Црвеног крста у Параћину до 10. IV 1985. године, како би сс благоврсмено требовала признања од Црвеног крста Србије. Напо.мињсмо да Је за сребрни знак потребно 5 дава* ња, за златнн 10, за плакету 20 даварћа крви. ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ЦРВЕНОГ КРСТА ПАРАКИН Лнст СоцпЈа-1нстичког савеза радиог народд огпптнне ПараНип, вздајс Цектар за културу и и-.гформхсам „Параћпн” — Параћка. Днректор ■ глжани п одговорни уредник Сл&аољуб Обрадовић, Нздавачкп савст; Надж Бранкожпћ. Момчило Вучковпћ, Светнслап ЖнвковнП, МклиаоЈе Илић. Нада Јоваловвћ, (мменик предоедника), Сиежапа Јовановпћ, Бо рпвоЈо .Марипковпћ, СлавољуО Обрадовић, Живота Стојаповхћ. ЖивоЈин Towih (председапк) м Јован Томић Уређује Редакдиони колегнјум. Ноаинври; Снсжака Јоааиовпћ, Милнпа Ж» ковић .ГЛнрсслав ДкммтриЈсвпћ, .МмлкноЈе Илпћ (техничкм \-редшпс) к Миодраг Мкленковић. ’лрсса Релакгхнје: Максммз Горког, 4. Поштансхв фах 38. Тслефомн: главнк н одговоркм ур«1 пик (U35) 52-352, новинарн (G35) 52-694. Прстплата: голшхпш 300,00 динара, по.тугодншн>с >50.00 дцнара, за иностранстао дооструко* Жнро рачун Центра за ку.ттуру а пнформнсан« 3504-603-1973 код СДК Параћин. Штжмпа ГРО „Глас" Београд. Вдајковнћева 8, тслефон (011) 340-351. Тнраж 11000-
$ ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ШТЕДЊУ Социјалистичког савеза радног народа ошптине Парађин ГОДИНА ХП ■ БРОЈ 281. ■ ПАРАНИН оанаа 17. АПРИЛ 1983. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДР¥ГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИНАРА РУКОВОДСТВО СР СРБИЈЕ V ПАРАБИНУ РАЗЛИЧИО РЕП^БЛИЧКИ АРШИНИ СТВАРАЛ ТЕШКОЋЕ ’ -________________ Невоље у колективима носилаца привреде Параћина тат неједнаких услова привређивања на јединственом жишту Другови Рикановић и Милошевнћ код председника Општине Слободан Глигоријевић, пред седнпк СР Србпје, и Светозар седник Скупштине СР Србије, Рикаиовић, потпредседнпк РеДрагутин Милошевић, потпред публнчког Извршног већа 2. ап KAKO БИ БИЛО ОБРНУТО Говорећн о радној организацији „7. јули”, директор Петар Адамовић, вероватно хвалећи се, изнео је да је сваки четврти заподЈљенн у овој лољопривредној организацији, — пољопрнвреднн стручљак. Сматрамо да би лшого упечатљивије дсловао податак да сваки четврти ннјс пољопривредпи стручњак. ЗАПОСЛИТИ УПОШЉЕНЕ Y једном делу обраћања Свстозара Рикановића Прпвредно-политнчком активу, потпредседпик Извршног вс ћа СР Србије рекао јс да бироп за запошљаваше имају велики посао. Ако сс сетпмо вишка раднс снаге, у Стакларн* иа лример, сматрамо да бп бирои за упошљавање запослених имали мвого већи по сао. ВЕНИ ПОРЕЗ ЗА МАЊЕ РАДА _ Треба .мсЈвати кроз порсзе положај оннх чпје ШТА СЕ ДЕШАВА !Y OOYP-y „ПОВРШИНСКИ КОПОВИ” ФАБРИКЕ UEMEHTA. 0П03ИВ или OGTABKE ЧЛАНОВА РАДНИЧКОГ САВЕТА СТРАНА 5. манпше раде 24 сата у одно су на произвођаче који их користе само у једној смени, рекао јс Светозар Рикановић у Српској фабрици стакла, додајући да у прилог томе сами стакларци морају битн гласннји. БРОЈ OOYP-a „МЕРИЛО САМОУПРАВЉАЊА” Одговарајући на питање председника OK СК Драгана Петковића, као не негиратн 3YP, а смањитн број OOYP-a, Слободан Глигорнјсвић је рекао: — Некада, у време афирмацијс Закона о удруженом раду, сматрало сс да је број новофор.мираних OOYP-а мсрило за оцепу ра звијсности самоуправљања. Мислим, да ви треба да радпте сада на бази еконо.мијс, без брзине, оно што је у ннтерссу удруженог рада, али на промеие нћн по Закону о удруженог раду. МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА КАИО ДО ЗАПОСЛЕЊА? ЗЛШТО НИСМО УСПЕЛИ? СТРАНА 2. ЈЕДИНСТВО ШУМАДИЈА 6:0 КАНОНАДА У ДРУГОМ ПОАУВРЕМЕНУ делом су и резулјугословенском тр рила мента посетили Фабрнкг це- „Нови Поповац”, Српску фабрику стакла, Фабрпку адитива, а после поднс разговарали са Привредно-полптичким актпвом опшгннс Параћин. Упознајући внсокс републпчке руководиоце са• пословаљем Цементаре, генералпп дпректор инжењер Мподраг Сте фановић, нзнео је да поповачка фабрика никада ппјс била у тежој снтуаннји. Прпстпгли ануитети за иову фабрику која још увек не дајс пуиу пропзводњу, проблем испоруке и трошкови енергнје прекомерно cv оптеретили це.менташе који лзлаз виде у ангажовању додатннх’ републичклх средстава, за кредите али под поВОЉНИЈ1Ш условима. Прошле године овај колектив на име камата н ануитета, исплатпо је 892 милиона динара, од дуга којп је на почетку 1984. нзносио 2,59 мплијарде дннара. Тај исти дуг на почетку ове године, због курсннх разлика досеже чак 3,33 милијарде ра. Проблеми транспорта, истичу цементашн, због динакако великих, стално растућих трошкова, ОЈтраничавју лспоруку ие> мента, Dia круг пречника 150 километара, нз Параћина, a ° извозу, према томе, нема ни говра. Y трошковима пронзводње цемента енергија учествује са чак 70 одсто. Ранији проблем, недостатак мазута решен је суп ституцијом овог горвва земним гасо.м, али сада јс нови у току. Наиме, цена нстог гаса из истог гасовода није за све једнака. Цемепташн нз Беочнна плаћају гас и до 50 одсто јефтинје, а у Хрватској цена гаса за- цментаре још је нижа. Кад би цементапш из Параћпна плаћали само 20 процената ппжу цену — не би нмали губитке. Приликом лосетс Српској фабрици стакла, републичкоу руководству представљен је сличан проблем, само што је код н»нх реч о нижнм ценама робе коју онп производе од Here робс других југословенскпх пронзвођача. Примера ради, Стаклара у Стражи (Хрватска) због администратнвнпх застоја, 6 месецн скупље је паплаћивала амбалажно стакло какво се производи и у параћинској Стакларн. Светозар РнкановиН, на овај п друге проблеме из производЈве и плас.мана предложио js брзе састанке у Привредној ко мори п Републичком Извршном већу. гапш СТРАНА 10 — Сматрам да кад се снаге уједпие, као што је случа.ј овдс; закључио је v једном момснту разговра Душан Глигоријевић, ис може доћп, ако ништа друго, бар до погоршања ситуацпје. Иначе, за стање параћинске привреде н слику коју јс он стекар нз разговора са рсдницп.ма, прсдседник штине СР Србнје, рекао га охрабрује. прнвСкупје да М. МРазговор са члановима Привредно-полиичког Актнва страна 2. РЕГИОНАЛНА ПОЗОРИШНА СМОТРА АМАТЕРА МРЕШЋЕЊЕ ПРЕ СВЕГА ■ fСусрети су отпочелп 9. и трајаће до 18. априла. Смотру Позориш- S них амтера отворио Драган Миливојевић, Потпредседпнк зедседннк CO Параћин. До сада најуспешније представе „Мрешћење шарана” и „Живот и прикљученија војника Чонкина” 5 - Од досадашњих представа које су позоришни аматери приказали на овогодишњим Сусретнма, најпозоришније деловали су параћински глумци у представн „Мрешћење шарана”, Александра Поповића. Иако Смо тра још није завршена, бољих критика од оннх, упућених шараннма било. тније, га чпне професор Рашко Јо ваповић и Првослав Мајсторовић, чланови испред Савеза аматера Србнје и професор Радмила Станојловпћ, са публпком ммају једнако мишљење. Публнка Је аплауднрала, а опи ЈОШ ЈЕДНОМ О ЦЕНАМА ПОТРОШАЧ ГУБН ТРКУ ¥ прва три месеца 198S. су се досетили, па су своЈе годнне, мимо свих предвн- .лотребе" за корекцијом це ђања и уложеннх напора постављен је неславан рекорд: инфлација н пад вредности зарада већ су достиглп ниво из претходне годнне, за коју је, такође, речено, да је била рекордна. Тиме се све убрзанијим тем пом наставља већ пету годшгу узастопно опадање жи вотнОг стандарда и реалних личних доходака. Логично је у таквоЈ ситуацнји да се упитамо јесмо лн н у којој мери испунили задатке из наших опрсдељења и стратегијских циљева у којима видимо излазак из постојеће економске кризе. Одговор се намеће cast no себп: остваривање стабилизацноног II антиинфлациопог про грама се не одвија жељеним степеном, нити лду у овом правцу који је једино могућ. Раст производље. про дуктивност рада и извоза, јачање квалитатлвних фактора прнвређиван»а, растерећење привреде и оствари ван>е крупних циљева стабплизационе полптике, могу гарантовати обуздавање и поступно с.мањивање инфладије која је постала један од најтежих економских и полптичких проблема у друпггву. Може се стећи утисак да смо помало и нестрпљиви. Y Дугорочном програму економске стабнлизације ннгде не стоји да ћемо ми за јсдну и по годипу од његовог доношења савладати све наше потешкоће. МеБутпм. иако се ради о дугорочном циљу, његове етапе у којима се несумњиво постижу одреНени резултати, поједина кретања у производњи и на тржишту прете да обез вреде напоре и резултате и што је још теже, изазпвају незадовољство н одређено реаговање све већег броја радних људи. Јер, галопира јућа трка цена, у којој се Biuiie ћања, ше и ја је не зна за мала повенаставља се све вибрже. V тој трци, коунапред изгубљена за потрошача, свако желн да подизање.м цена, обезбеди себп што бољи положај на тржишту. . Поучени нскуством, да се неки захтеви за цена.ма ипак крешу, многи JlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllli су изрекли само похвале у току разговора после „Мрешћења шарана”, представе рано.м. није Што је наннтересани стручни жнри коГ £ I на и изнад сто процената дебело образложили, па ако се толнко не дозволн, ипак, остаће онолико колико су стварно II планирали. Забрињава чнњеница да највише расту цене неопход ним пронзводима: храни, енергији, граћевннском материјалу и кућној техници. Заправо, оним пронзводима који представљају монопол I £ | I на тржишту. Питање је да би било могућностн конкуренцнју , колике стварне цене биле. Друга битна чшвмшца каза би је све присутнија стагнација. Код многнх организација, које држе монопол на тржшиту, пронзводн»а опада. Јер, и са малом производњом н високјш ценама могу да покривају све трошкове и да добро живе. To доводн до новог пада производње II све већих цена, a што за економију може да буде погубно. Јасно је да се на „замрзавање цена” не може више враћати. Исто се if штити радннх соцнјалннм жнвотии људи и тако, да мерама стаидард граЈзана. Ипак, нешто сс министратнвним шавати, ако се мора и адпутем рене лоштују одређена мерила и критерн јуми. Јер, садашњи раст цена показује да су oijh потпуио з!згубл>ени, да на тржишту влада „нсздрава ситуација”, и да у све.му то.ме најлошије пролази потрошач његов највећи део — раднп човек. Промашене ннвестиције, неискоришћеност капацитета, ниска продуктивност рада, послован»е са губицима, непокрнвене курсне разлике, међусобна потражпвања, вештачко одржавање стандарда, све су то хипотеке, које вуку пазад, Напред се може и ићи само са већом привредном активношћу која може да издржи оштрије стабилизационс ус лове. ¥з то, одговорност за понашање и рад без којих су сви напори унапред, осу1?енц на неуспех, а досадашн>и постнгнути обрезвређени. резултати С. О. $ која се већ деветн пут нгра п увек пред препуном дво-
17. АПРИЛ 1985. • Б ОДРЖАНА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС И ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕИЦИЈЕ ССРН IllllllliniilllllllllttllllllllllllllllllllltUlllllllllllltlliniinnillllllllllllllllllllllllfllllinilllllllllltlllinilllfn^llllltllllj' 1 У ЗНАКУ ПбЉОПРИ ВРЕДЕ ПОСЕТА РЕГГУБЛИЧКИХ <I>YHKUHOHEPA ПАРАБИНУ I Ф Y области прнвреде и даље се не испуњавају плански задаци Ф Стање у пољопривреди, резултат њсне ра зједињености Оштинскп комитст СКС н Општннска конфсрснцпја ССРН су на зајешшчкој седннци, којоЈ Јс предссдавао Драган Петковић, председннк Опшпшског комптста СКС, одржаноЈ 4. апрпла, раз.матрали рсзултате приврсдс у прстходној годпни и почетком ове године, стање и .могућност развоја пол.опрнвреде на друштвеном и индивндуалном ссктору у општинн Параћин, као и пдејно-полнтичка питања остваривања Лкционог програ.ма Са веза комунвста Србнје у области пољопрнврсде и агроиндустрпјског ко.мплекса. седника Ко.митета за приврсду, друштвснс службс и финансијс, у ко.мс јс било речи о тренутном стању у области пољоприврсдс, дмскутовали привредници и пољопривпедних су л пољопрсдставници организација. Свс што јс ово.м приликом о послован>у привредс речено и закључено, само јс део свеукуп не акшгје на прсвазплажен.у проблема у тој области, У односу на 19S3. годЈшу, у претходноЈ годјгвл остварсн је виши раст Јзндустријске производ н>с, продуктивности рада, ухупног прихода, дохотка. акумула ли расгом производње, зашто има изванрсдиих услова. Зато основна преокупација субјектав нлх онага у наредном периоду Ш1је, залослсности, личног хотка л извоза који је чак за 99,2 одсто. Остварени резултати би довећи мора ван>у л>им рада. че и ција битл усмерена ка оствари плансклх задатака и даповсћањем продуктивности Са овог састанкд происти обавеза основнлх организа СДвсза комуниста довно «а крају сваког да рсмессца сагледавају и аиаллзирају спросвако о свом Јаду, а свако јс са своје тачке гледишта био у праву. У области друштвено-екоп-ом ског развоја пољопривреде у на шој општипи, постигнути су од ређепи резултати. Дошло јс до повсћаљд примарпс пољоприврс дне сроизводље и тсхпичкс оп ремљености па ивдивидуално.м сектору. Афирмисапо јс заједпи штво индивидуалног и друштвс пог сектора. Међутим, још увек плсу искоришћене све могуђпос ишрсњс модсрно органпзоване пољоприврсднс пронзводље. Досадаиши резултати о улруживању индивидуалних пољопри вредних произвођача са друштвсни.м ссктором у пашој општи пи су доста скромни. Овом при ликом је заклучено да трсба развијати обликс и степсн удру живања у складу са одредбама Закона о удружсном раду. Обавсза јс спих комукиста, а посеб но оних који дслују у оквиру зе.м.Ђорадничких задруга, да ут врдс концепт организговапа ип дивидуалког ссктора и дослсдно га реализују, како би се ојачао самоуправни положај удружсних зсмљорадника, a опн били оспособљепи да организовано к одговорно учествују у раду Скуп штипс земљорадничке задруге. Један од задатака који проие тичс пз закључака са овс седни цс јс.и даљс повсћавањс фонда Различити републички ацшини ствапају тешкоЋе Y поиодневним часовима нстог дана одржана је седница Пртгарсдно-по.игшчког актнва општине Параћин, којој су прнсуствовали и републпчкп функиионерн. На овој седницн прво је говорно Божидар Мадић, председник Извршног савста CO it упознао присутне са стањем у прпвреди наше општиие, а потом Сретен Обрадовић, Градимир Цветковић, Перица АдамовиН, и Вукагпин Вулић, којој су закључака XVIII седниие ЦК СКС, Слободан Глигорнјевић је рокао: — Док Закон о удруженом раду постоји онакав ка кав је, ми морамо дсловати на основу 1вега. Али, по .мом мишљењу, ЗУР нас не сттре чава да лдемо на једну самоуправну ггршфсде, и оспособимо ретфодукцију. решггсграцију дугорочио је за проипгрену Друга је били вођењс тскућих планских така, са посебним освртом I I знатно бољи, закључено је ово.м приликам, да су у свим органи зацлјама остварсни плански задаци. односно да су вишс корлшћсни пролзводни капацитети, нарочито у Стаклари и Цсментари, да смо сс вишс бавикорЈсшђење производнчх цЈггета. Ова седница је била у пољопрЈпвредс, о чсму је задаI на капазнаху дискутовао највс-ћ« број присутаих. После уводног излагања Здрав ка Филиповића, заменика прсд МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА ти које објективпо имамо у звоју пољопривреде разлог њена разједин>еност. Јсдап од основних задатзка ра |е У нарсдиом перјтоду јс развијаљс високо-продуктпвнс производ н»с на друштвеним газдикствима и газдииствима индивидуалних пољопривредЛих произвођача. Трсба паставити јачање и Незапослени неће днјалог Марксистичка трибш-а на тему: КАКО ДО ЗАПОСЛЕЊА? заказана за 6. апрпл, нпје одржана. Од 3177 незапосленпх дошло их је са.мо 6! Тпм поводом иа страницама лпста отварамо простор Маркснстнчкој трибшш за покушај да сс одговорп на шггаif»e зашто нсзапослсни нису дошлн, али п за много ширл доприпос Трибпне на разрсшавању веома сложсног проблема незапослености. Y овом броју — KAKO СМО ПРИПРЕМИЛИ ТРИБИHY? Желелп с.мо п жслп.мо да крене Марксистичка трибина. По први пут у пашем граду. И то наша до.маћа, општннска. И овдс се ослаљамо па сопствсне спагс. Моглп смо да нађе.мо некога са страве да пам одржи лепо прсдаваље о запошљавању, да добије апла> уз п одс. Мл организатори би смо то прокњпжпли као велј!К1! успех Трпбнне, а стваМи овакву анксту ннсмо хтли да уважимо. Решили с.мо да почнемо од незапослсностн, затпм да разговарамо о нацнонализму, моралу друштву, браку и у нашсм породици. обрадивог ,земл>ишта но.м сектору, путсм лаопта, потпуније постојсћег фонда у друштве откупа зем коришћсње зсмљишта. испгцали резултате блеме са којима се ганизацнје сусрећу раду. Драган Петковић, седник Општпнског та СКС, дотакао се и проове ору. свом Прсдкомите неколнствар што сттстем одлгчлва ња на пбстојећем 3YP-y омогућава великим лучпвање лптичким нешто да да се то уради са мукама. Јер, одконсензусом поснагама које желе мењају задаје всрп би остале ■ бпде. Карактер и з објавилп с.мо ста. Трибшгу < прско радија, некпм сслима та.мо гдс су н цнллвс Трмбине преко овог лис.мо пајавали н a no граду и у i пзлеплли смо вел!гке црвене плакатс којима с.мо ставили народу на знаље да желимо јавпо да разговарамо о тако важној ствари каква је незапосленост. Можда се неко тпггао због чсга онако велики знак тштан»а на плакату. Скоро преко целог плаката. Подсећа на облак који претп да нам оштсти летину у коју смо Јпгвестирали вео.ма много. Можда због тога. Великн знак питања ста јао је п испод наслова „Како до запослеља"? на завесп у позорпшној салп где је требало да се одржп трпбпна. Откуд овај дебслп знак питаља пспод текста, та.мо где му гра матпчкп .место није. Можда је дебео зато што нема пара за дијету, закључили смо. Због тога ваљда ни за граматпку не мари. Нс радп се значп о нашем нспознавању гра.матикс као што бп неко .можда могао да помпсли. Никако. Зашто смо се определили за религијп... и тако даље и тако редо.м, док не стпгнс.мо до дувана. алкохола и наркоманије, ако би онда о то.мс и трсбало разговарати, јер би по нашем мишљењу овај проблем престао да будс вшого важан ако бис.мо ваљано разрешавали сва претходпо набројана тпггања, почевшн од незапослености као првог и најважЈшјсг. Данас јсдан број нас не остварује право на рад у нашем социјалистичком са.моуправном друштву — друштв^ рада л на раду засноване социјалпе правде. Зато је незапосленост кру пан економски, соцнјалан, мо рално-пспхолошкп и полптпчки проблем, са последицама, садашњтш и будућпм, о којима као самоуправно друштво и Савсз компшста, гморамо још озбпљније да поведе.мо рачуна. М\-чп нас основно хпгтање: Како до запослења? ошгх залошљавање Трпбпне? Зналп смо као прву тему да Је ова тема „врућа". Неки су нас упозоравалн да је јавнп дпјалог о овим стварпма рискантан. Ми се на то нисмо обазиралн. Још рапнЈе смо спровелп једну ан кету међу .младнм људима да бисмо утврдплл колнка су њи хова шггересовања ?а појединс теме, Резултат апкете пас је неприЈатно изнеиадио: тересоваЈву тнх 1100 ранпх на прво.м месту бле.м дувана. алкохола котика. Пза iora дође no ннанкетнје прои нарнезапосленост н друге актуедне тсме. спровођење комасацијс и мслио рацијс. До ширих про.мсна у по љопрЈсвредној производки не може да дође до всћсг улагања у области пољопривредс, зато јс неопходно вишс срсдстава за праћсње програма развоја у об ласти агрокомплекса. М. Ж. ФУПКЦИОНИСАЊЕ ДЕЛЕГАТСКОГ СИСТЕМА У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ко веома акгуелних питан>а п то: како спровестн ставове si закључке XVIII седнице ЦК СКС, а не наступати мимо Закона о удруженом раду, како разви јатч малу привреду, а нестра.ховати да сс тиме стварају свс веће социјалне разллке. СЛЕДЕ ПРОМЕН Општински комитст СКС и Оп штпнска конфсрснција ССРН, ор за оно што смо учнннли а није требало, за оно што је требало да учлнимо а нис.мо, за јавпо изговорену реч за дато обећаље... Уз то, снага Трибине је у непосредно.м учешћу незапослених у том јавном ди јалогу и њпховом пуном допри носу подспгцању масовне пнидијатнве за разрсшавање овог проблема. На страницама овог листа јс, уз позив на Трибнну, најављсно да he у раду Трибнне активно узетн учешНе и најод говорнији људн друштвено-поли тлчког и приврсдног живота нашс општние. Свн ти људи су дотли, са намером да Три 6miy непосредно н целовито упознају са стаље.м ствари у областп запошљаваља и са свпм .мсрама којс се предузнма ју или планирају да предузму радп ублажавања и разрешава н.а пробле.ма незапосленостк. Псто тако, сви ти људп су били спрсмни да у непосрсдном отпореиом дијалогу са незапослсшЕма и другпм учесницима трибине потраже најбол>е одговоре на сва актуелна шгтања ове области. почевши 'од успостављања неопходних морал1шх и полнтнчкпх релација око поједних пптања, па прско прс квалмфикација поштовања ганизовали су у понсдсљак 15. априла, у сали Срсдњошколског центра зајсднички састанак са секретарима основних организација СК месних зајсдница. прсдссдавајућим делсгација, прсдставницима мссних конфсрснција CCPI-I, предссдницима мссних заједница, прсдссдником Акционс конфсрснцијс СК града и предссднико.м Лкционс конфсренције ССРН града. Једина тач ка дневног рсда била јб анализа о организацији и функцнонисању дслегатског систе.ма и органи зованост месних зајсдница. Увод на излагања дали су Станојло Богдановић, сскрстар OK ССРН и Драгослав Шутић, сскрстар Скупштинс општинс. II овај састанак био јс дсо акцијс на спро вођсњу ставова XVIII ссднице ЦК СКС. Опширније о овом састанку у слсдсђем броју. М.Д. Укључујућп се у рад седницс, Спстозар Рикановић, је члановима Привредпо- -полнтпчког актпва говорпо о тренутном стању гтривре* де наше Републике, паглашавајућп забрпнутост због експанзије цсна н њиховог уподаја на стапдард. Рикаповић јс истакао да јс цен трално niiraibe како активирати свс постојеће капашгтете, како би се више производило и запослио всћи број радинка. — Ова пнтања уоја су ов де поставл>ена најбољи су лике тсшкоће. Да с.мо на не ким .местима у старту учинилџ нешто друго, него што смо учинилп, многе функције бп у радној’ органпзацији бнлс заједничке, број основнпх организација би био рационалнпјп и били би поштеђсни многих мука.' Говорећп о развоју мале прпвреде, Слободан Глнгорп јевпћ је пзмеђу осталог рскао да ће одрсђенпх протпвречепостп увек битп, али да се овај проблем можс рсшавати засиивањем кваЈпггетпнјег ма, кој н ће пореског снстепстоврсмспо = доказ напора рену, да сс рају напрсд, овде ла тествари по.мерекао је на почетку своје дискуснје Слободан Глкгоријевић. Од говарајући на гпггање везано за спровођеље ставова и подстнцати развој мале хгри врсде и спречавати неоправ дало богаћење. На крају јс истакао да због еконо.мски логичппх потсза, који могу да се бранс и због отворс ности опшпше, као што је случај са Параћином, нпко нс може јсдној опшппп! да прнпнсује локалпзам. Она и поред спецнфичности дсли судбину прпвреде у цслој Републици, а бројне пробле ме можс да рсшава ангажован>см свих субјектввнпх снага на спровођењу дугорочног програма скономскс стабилпзацпје. М. Жнвковнћ rilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIliT ОДРЖАНА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДИИЦА АКЦИОНИХ КОНФЕРЕНЦИЈА СК И СИНДИКАТА СТАКЛАРЕ МАЊЕ ООУР-а -ЕФНКАСННЈН РАД * Уместо садашњих осам OOYP-a и три којп запослење пте.мају. Одговор је свакако понајвшпе у овоме: преко пуног запослења већ запосленпх. Вал>а, ггрво знати да је пезапосленост резултат и пзраз укупног стања стварн у пронзводњп; друго, да се темељно решавати не може без разрешаваља тешко ћа које нмамо у привредп п друпггву; треће, да је пут за разрешавље tik тешкоћа у доследпом II неодложиом спровођен>у Дугорочног програма економске стабилнзанвје. Због тога смо се ми, усвајајући • овај Програм и определллп за продуктпвно запопп.авање, указујућп при том и сву дужну пажљу соппјалној 'crpanji голе-мог проблсма незапослепостн. Y чему је при решавању овог проблема могућ допринос Маркснстичке трибпне? Трпбпном сс отвара још јелан важан фронт борбе за со1П1ЈХ11ГСП1ЧКО самоуправљање и у оквнру тога за брже н пот пунпје запошљаваље. Спага Маркснстичке трвбине је, прВО, у сиази јавне одговорности, законитости, до корисннх .иницпјатива, сугсстиЈа и прсдлога, као и конкрспшх програма поједнннх радних орга1Л1зац»ја На жалост. незапослени, због којпх јс Трибина овога пута и органнзована. нпсу дошли. A без п»их овај разговор не_ би н.мао смнсла. Шта даљс? Марксистичка трибина наста вља са радом кроз разлнчите облнкс своје актпвности. Кроз Маркспстпчки центар Општин ског комЈггета СКС, на странтшама овог листа, у рубрицн. Маркслстпчка трибипа, отвазаједнице, предлажу радна заједница се три OOYP-a и падне После свих дискусија и неких . опр^чних мишљсња, искристали једна , сан јс став да до нужних про.мс на у оргаш1зацији раднс органи 'зацијс мора да дођс. Овом при Задаци Савеза комуниста Срп ске фабрикс стакла на спровођељу ставова ЦК СК Србије о одговорности и задацима о раз воду лолчтичког система соција листичког • сав?оуправљан»а у спр овођен»у утврђенс- политикс разматрани су' »а зајсдничкој селН.1ПЈИ сталне Акционс конферен цијс Савеза комуниста и Конфс ренције основвпх оргак:паиија сггндиката Српске фабрпке стак ла. која‘јс одржаиа у уторак 9. рамо широк простор за све корисне инпцЈГЈатпве, сугестп- . је, предлоге, наших радних људи, грађана и омладпне у трагању за најбољнм решењпма која ће нас приблпжавати наппш циљевнма, стп запошл>аван>а других актус.ипгх шег самоуправног како у обла тако п код Hirraita нарада и ства рања. Y овом момеиту треба прво потражЈгпг одговор на веђ постављепо питаље: Зашт.о незапосленн inicv дошлп? Касније ћемо отворптп и друга важна nirraifca. Слободан Апђелковић, управник Маркспстичког центра ОК СКС априла. Уводно излагање ором приликом поднео је Витомир Иваниптевић председн;<к Колешјалног пословодног одбора радн? орга низацмЈе. — Ставовима ЦК СКС обавезане су основне оргаиизације и сталне акцлоне конференпије Савеза комузпсста да — заједно са органпзацирмд Савеза синди ката и самоуправним органима — до половпие 1985. гоЈпгне кри тлчки размотре nocrojehj’ оргаН1зованост удруженог рада. Такође, је у то.ч духу истакиута неопходност реафлрмације panne организацијс као самосталне организације и пословног субјекта. У всзи овог задагка можемо слободно рећи да смо још рани је — крајем 1983. године — на бази пре^лога л закључака органа друигтвско-политичких ор ганизација и самоуправних орга на, прмступили пословима на ре органмзацији Фабрике и про.ме ни счстема наг.рађиван>а. На овај подухват су нас упуткле уочене озбиљне дсфор.мације. како у зажећој организацпји колектива и успостављенпм односима иаме ђу појсдиних организационих де лова — тако исто и у‘ обласги унутрашне расподелс, Тај посао поверили смо специјализованој установи — Инстиггуту за систе мс планирања и управл>ан>а из Београда, рекао је, између оста лог, Вито.мир Ц£&нишевпћ. Ово.м прилико.м су дискутовали Момир Илић, Славица Јоцић Благојс Ранић, Мирослав Ђатић Акђелко Нешковић, Миодраг Ца nnh, Бранко Лазић, Предраг Ма рић, Војии Милошевић, Зијад Кадрић и Драган Петковић, и у својим дискусијама највише лстлиали потрсбу да се мења л«ком је закључсно да јс најпри хватљивЈије решење да сс у.место садаши»пх осам ООУР-а и три радне заједннцс, радна организација организујс у три ООУР-а и то два производна и јсдан услужнл, јсдну радну заједницу, о чсму he сс уостачо.м пзјацлвавати раднлци на рсндуму. Порсд овога, на седници врђен предлог за из.мсну рефеје ут аката за расподелу срсдстава за личнс дохотке, како би новс повсћалс за за заврштак опог вина ове године. сс стартнс ос30 ОДСТО. Рок посла јс поло а .предлог нових стартних основд даће коми citja централног радничког савс та. Комукиста Српске фабрикс стакла су на овој ссдниии полр жали ставовс ЦК СКС о одгово рности и задацима СК Србијс v развоју политичког систе.ма coци-јалистичког са.моуправљап.а п почелл са спровођсњем утврђсис поллтике на реорганизаиијм раднс организацијс. М 3. све оно што сс у протеклом риоду показало као кочница л>сг развоја са.муправљаља и мс - радис оргаинзције. пе да са 1^панан 2
N i s а л р -п| I s§ « Р§ g 2 ll&§ g С р б £ о § (3 a о 2 11.р5«о11 2 Wб 5 о 2 ! £ - 2 бС S Л $ ^lh-^8 л £ 3|ie§S 1 ТЈ 2 §§?•' -!>i.-5;«‘ л §8 о к S м 8 § §11 _ ј 1>ј d og § К о е о a С5 б £ б G сх g‘§ с a о о 8 О о' Е о о о ft. о о a 2 о о «а = to cH ft £ Q W >s <2 ° °‘о § Е В g QO 3 § о 2 О С a О о § □ «2 Б о a K e’ a K « w _.K ~fo hF g t* a g n •!£ *2 g a \» oai§?f»S?5r‘<p 3’^ 8*? ? 9 9 Н W Н w о »-i w U1 Р a б 0-8 1 a к' м Cm m- ©X S tt> ►< Г/јСЈн U5 *32 o co O «< u»
акција СКРАБИВАЊА РАДНОГ ВРЕМЕНА МОГУННОСТИ ЗАПОШЉАВАЊА Y 1985. ГОДИНИ ШТА СЕ ДОГАБА Y OOYP-y ПОВРШИНСКИ ОТКОПИ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА УТВРШ РОВ Српска фабрика сгакла, Цемс нтара, 3011 и Робна кућа „Бсо град су четирл оргаиизације Koje су доставиле својс програмс за скраЛење радног врсмена. При Behy Сдвеза синдааката оп штине Параћин формиране су двс радне групе, које су имале задатак да обиђу остале рад-не оргаи-изације и да их лодсете на ооавезу да донесу својс програ мс. Том прлликом јс утврђено да су у Штампарији, „Грзи". „Шумадијм", Ахдицлнском цент ■РУ' „Параћинки',’ „Будућности”, „13. октобру", Пошти, КП „Параћин", прихватили да до' лоловине овог месеца ураде прог раме и доставс их Већу Савсза си-ндиката. У ФТМ У.Пролетеру" састанак miije организбван. а у Штофари јс рок продужен до 15. маја. због великог броја радника, ко ји трсба да лмају скраЛено ра дпо време, како због отежаних услова, тако и због сменског ра да. У >,Г,рзииу.ристу" су иа-вели да немају услова за скрађење радног времена. — Очекујсмо да he наведепи рокови бити поштовапи, рекао пам јо Радомир Живковић, т пспектор рдда, тим пре што је став Комисијс да се подносе пријавс, а казпс су 50 хиљада дипара за оргапизацију и 10 хи л.ада за одговорпо лице, уколи ко сс рок прскорачи. М. 3. 1640 САОБОДНИХ РАДНИХ МЕСТА S Од овог броја 1.000 радних места су на неодређено време 0 Места за 480 приправника 0 Највеће потребе су за квалификованом радном снагом, 865 слободних радних места 0 Највише ће запослити Стаклара, „13. октобар” и Штофара Према плану запошљавања, у овој години требало би да будс запошљено 1.640 радника, -или 195 радника вишс нсго прошле године. Највеће нотребс су за квалификованом радном снагом, одно сио постоји 865 слободних радпих места. Полуквалификозана радна снага лма шансс на 427, a неквалификована! па 175 радпих мсста. За високом стручном спремом изражене су потребс од 74 радних места. Са срсдњом стручном спремом у овој годлнл могу да се запосле 68 раднлка, а са вишом стручном спремом 31 радник. Од 1.640 слободних раднлх Meera 1.000 су на неодређено врсме а’ за приправнике је предвлђсно 480 раднлх места. Иа одређсно врсме има 160 слободнлх радних места, а највишс за квалификованс раднике. Слободна радна места углавном су лз производних занимаКвалмфнкованим радницима пут отворен 1ва. Највишс раднлка планпра да запосли Српска фабрлка стакла, 470, затлм „13. октобар", 213, Индустрија вунених ткани КАДРОВИ Y ПАРАНИНСКОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ на конфскцијс л трикотажс „Бранко Крсмановић”. 182, Фа брика цемента „Нови Поповац", 94, Трговлнска радна органлзација „Шумадлја", 92, Основна Новн стпчмм - minuter Од укупног броја запослених радника у пољопривредним организацијама, стручњаци представљају само 3,55 одсто 0 Савремена пољопривреда тражи младе и амбициозне стручњаке организацлја удруженог рада за одржавање пруга, 105 и „Занат продукт", 100. Пошто план запошљавања не омогућујс запошљавање младих стручних радника, прлступлће сс преквалифлкацијл средњошко лаца за производна занимања. м. д. СредЈБорочним планом ја пољопривреде до 1985. године предвлђена је висока стопа раста броја запослсних у пољоприврсдл, л то по просечној годишњој стопи од 9 одсто, сразмерно повс haiby активности у пољопривреМеђутлм, у периоду од 1981. до 1985. године нијс остварен предвиђен раст друштвеног прихода од 22 одсто, дохотка од 23 одсто, друштвеног производа од 23 одсто, ллчне л зајсдничке по трошње од 26 одсто и акумулацлјс од 0,5 одсто. Све је жо имало утлцаја и на запошљавање у пољоприврсди, које је остварено са само једнлм процентом. Уз све то, квалификацлона структура уместо да сс побољша само сс погоршала. готово у сви.м пољоприврсдним организацијама на подручју наше општине. У укупном броју запослениху пољопрлврсди од 414 раднлка, сгручњацл представљају само разво- 3,55 одсто, што је нсдовољно, јср се радл о пољопривредним орга^ низацијама. Највишс јс кваллфикованих радника, затим радника са средњом стручном спрсмом, послс то га по бројности дођу неквалификовани, а најмање је специјалиста, свега 6 радника. Све ови подаци говорс да је стање кадрова у пољопривреди готово алармантно. Многи стручн>аци од поменутог броја више и нису на терену, веИ у канцеларијама, у режији, како сс кажс. Освсжавање кадрова новим стручњацима не само да јс нсопходност, веђ и имеператив саввремене пољопривреде. Побољшањс квалификационе структуре, пре свега пољопривредним стручњацима, један је од битних елемсната и у плану будуђег комбината, о чијем формирању сс ових дана интензивно говори. М. Д. ПАРАДА ПОВОДОМ 9. МАЈА ТРОЈКА ЗА СТАМЕНН СТРОЈ Док буде пролазио сшалоп пршгадпика Tepirropnјалннх јединица, п одсетимо се Да су међу ндша и тројмца из овдаипве Територијалне јединнце. Ишшаи 5 Тројнца међу најбољпма: Небојша Борђевић из До1бсг Видова, Зоран Милснко вић 113 Главице и Модпф Јаковљевнћ, чврсто ће марширати, у строју слободе. На фотографијама учесни ци парадс поводом 40-то годшпњице капитулације Фашизма. 0П03ИВ ИЛН ОСТАВНА ЧЛДНОВА РАНШЛОГ C ABETA ? ............................................................................................................................................................................................................................ Пошто je партијска организација усвојила предлог о опозиву тројице чланова радничког савета, они и још петорица чланова поднели су оставке. Избори за нови савет нису расписани. На својој 22. редовној седници од 3. апрллд радничкл савет ООУР-а „Поврцшнски сткопи", Фабрикс цсмоита „Ноел Поповац", доиео је одлуку којом се усваја оставка 8 од укупно 13 члалова радничког савста. — на нјгхов усмсни захтев. После изгласавања ове одлуке радничкл савет је маставло да ради. по утврђеном дневно.м реду, л донео још три одлукс (нпр. о корекцији стартаог осно ва за нска радна места) као да је оставка најоблчплја тачка. дневног реда. Месец даиа пре ове пеоблчпе седилце радклчкрг савета, на са станку партЈијскс оргашлзацијс разматрани су међуљудскл одно ол у ООУР-у и именовава радна група која he аналлзл1рати нега тавне појавс л предложитл одговарајуће мере. У аиализи радне групе, која је л усвојена на следећем саста нку основнс органи.зацчјс, стоји да су поремећени однрол лзме ђу директора и самоуправних органа и да длректор лзражава самовољу — конкретно, ни.је обавестио раднлчки савет „лриликом примопредаје гума приватиику". Поред поремећенлх односа директор — радаички савет рад на група је констатовала, да по ред председнлка радничког савета Каменка Трифуновића, још два члана овог органа Мирослав Ђурић jt Миллсав Николић „зло употребљавају функције предсе диика ко.млслје за раднс олносе л комлсије заштите на раду". Због свега овог (а матерлјал радне групе је богато зачињеп прлмери.ма л оценама) радна група јс предлојсила, а партлјска организација усвојила. следсће мере: — за длректора Милију Васи ha јавну опомену — за председплка радничког савета Трифуновића и чланове Николића и Ћурлћа — опозив. Баш када је требало да се по кренс процедура опозива уследлла је седнлца Радничког саве та где су дотлчни другови пре духитрили опозлв — оставка.мз. Само, оставке су поднела још пегорица члапосд раднлчког са вета, рсволтлрана због иницлјатлвс да се њлховл друговл опозову. Можда свесно, а можда из не знања, прлллком Лодпошења ос тавке две трећипе чланова раднички савет нлје донео одлуку о расплслваљу избора за нове делегате, тако да сада ООУР „Површински откопл" — пема раднлчкл савет. Како he се ortaj самоуправнл вакум превазићи — за сада се не зна. К. Миловановић I ГУМЕ — КЛИЦА РАЗДОРД I Све је почело — нлн је то била куллтннација — Kana је прлватни власнпк уто варивача Псриша Микулић (који обавља џослове за рачун OOYP-a „Површннски откопи” на утовару снровине) заменио своје старе гуме за исти број употребљнвих гума које јс сервис фир ме „Мишелин" одбацио као нсупотребљхпЈе за возила •OOYP-a „Површински откопи”. Спорне гуме, замењене са Микулићевшл, продате су комисијски.м путел! РО „Феротекс”, према записннку од 24. VII. 1984. године. Комисија СРК разматрала је питање ових гума 7. VI и констатовала (а затлм и потврдила 30. VIII 1984.) да су гу.ме датс у залхену неупотрсбљиве н као такве расходоване. Спор са епилогом од 3. априла ове године је настао око тога што радкички савет није био у току са заменом гума, а директор Ми лија Васић јесте. Уствари, велико је шггање да ли је спор тада НАСТАО, или је он управо резултат многнх претходно нерашчншћених односа. Најпре опозив, па зати.м колектлвна оставка, слободно ће.мо рећи, свакако ннје пут, већ странпутица с.глоуправљања. Н. М. ДВАНАЕСТА КОНФЕРЕНЦИЈА ПОСЛОЕКЕ ЈЕ ДИНИЦЕ „ИНВЕСТБАНКЕ” Y ПАРАНИНУ Подстицате даљи раст произвсдм Према матерлјалу лрезентираном делегатпма Дванаесте конференцлје Пословне једннпце „Инвестбанке” у Параћлну, која је одржана 11. апрмла у колгресној сали хотела „Петрус”, прошла година донела је позлтиван финансијски резултат. Остваренн укупан прлход у Јизносу од 467.426.826 динара, расходп су износилн 375.193.160 динара, док је остварел заједнпчкп доходак од 92.233.666 дпнара употребљен за покриће иегагпвннх курснлх разлпка. Укупан приход веИн је за 88 одсто у односу на 1983. годину, а односу на план већн је за 68 одсто. Овако остварен укупан приход резултат је пре свега влсоклх камапшх стопа, а и динамичног ангажовања. Расходи су већн за 88 одсто у односу на 1983. годину, а за 71 одсто у односу на план. Висока стопа ннфлације одразпла се и на висину трошкова, каолна »вихову сгрукту ру. Камате дате корисницима друштвених 'средстава нзносиле су у 1984. години тачно 199.901.825 динара ц оне чине 43 одсто укупног расхода. ПОСЛЕ РЕФЕРЕНДУМА имижи киси Ф На референдуму од 4. априла OOYP „Производња цемента” изјаснио се против укидања OOYP-a, остали OOYP-и — за. Какав је организациони статус Фабрике цемента после оваквог изјашњавања — још се не даје званично тумачење На крају 1984. годпме, сред ства становииштва износиласу 1.354-394.657 длнара, што у од носу на претходну годпну пред ставља повећање за 67 одсто. Осетно повсћање средстава гра bana одраз је вшпе фахтора, али високе каматне стопс на орочена дпнарска средства бл ле су одлучујуђе. Y току прошле године одоб рено је укуппо 1.030 кре длта грађанима у изиосу од 258.540.000, што је у односу на 1983. годлну вшпе за 539 кредпта или за 146.108-000 дина ра. Y свом излагању Радоје Нес торовпћ, директор „Инвест-баи ке" у Параћину је рекао: — Мерама монетаршмсреднтне политике у овој годинн по државаће се остваривање ос новнлх циљева економске поли тике утврВене Резолуцнјом за 1985. годину, а свакако у скла ду са дугорочним програмом скономске стабилизацлје. Y склопу тога мерама кредитне политлке подстицаће се првен ствено даљи раст пронзводње, иарочлто намсњсие лзвозу, по већање производње, осј «овних пољопривредних п прехрамбенпх пронзвода, енергетскнх и других сировина — рспродукплсплх матерпјала који.ма се рационално замењује увоз. По ред тога, мсрама лз области економске политике утицаће се па успоравање пораста ломаће тражње, посебно опште и зајсд ничке потрошње на ограничаваи>е пораста лнфлације ц побољшањс ликвидности у привредл. Да би се тл осговпн цл љевп II задацп остварнли оцлуко.м о цнљевима н задацлма заједничке емнспје и новчане полптике и заједничких основа кредитн полнтлке у 1985. годи ми, предвиђа се да новчана ага. са расте до 42 одсто. нето дома lia актива банака без ефекта промене курса длнара до 15 од сто п да пораст укупннх длнар ских пласмааа банака расте до 30,5 одсто у односу иа њихово стање крајем прошле годинс, рекао је Радоје Несторовић. Делегатп којп су учествова Л7г у дпскусији, подржалп су овакву пословну политику у .,11нвестба1лЦ11" п заложлли се за још отворенпји однос. М. Д. После референдума, реорга низација нензвесна- Делује па радоксално, јер је предмет лзја шњавања радннка па референ думу управо н била реоргани зацнја. Па ппак, тако је. Већ сутрадан после референ дума резултатп гласања по ООУР-има били су познатн, алп ни десетак дана каснпје ни па једном званнчном месту није протумачено какав је сада п какав ће битп организаниони статус Фабрпке цемента. Сами подаци. одмах објављенл, говоре следеће: OOYP „Пронзводња цемента it тговлмала” (пначе највећи) нзјасио се протнв уклдаља OOYP-a (188 пре.ма 89 радника) док су се остали OOYP-н изјас нили ЗА укидање. Ослм резултата гласања по ООУР-и.ма, колектмву није пре зентирана нп једна друга ин фор.мација. Раднлчки савети такође усвајају само лнформанпју о спровсденом референду му са бројчанпм подацима, На недавно одржапом извршном одбору АКООСС било јс речл о рсфсрспдуму, али само утоллко што јс наговештена израда аналлзе спровсдемог рс френдума којг припрема Пред седнипггво Акционе конференпнје СК — иначс предлагач ps организапнје. Аналпза join није презенти рана колектпвг. Н. Миловаг.овић HA KPAJY ПРВОГ КВАРТАЛА BEAM ПОДБАЧАЈ HAM! BA Из нзвештаја о тромесечној производњп који се овнх дана разматрају на самоуправним и полтггичклм скуповЈсма Фабрике цемента „Новц Поповаи” впди се да је великн зимски застој због нпских те.мпература неповратно поре.метио нзврше1Бе планских задатака. Застој у производњи искоришћен је, доуше, за оба вљање ре.монта планирани.ч за рано пролеће, алп на нзузетпо iiiicKiBi температурама тешко су рађенп и овп послови. Крај првог тромесечја дочекан је са оваквпм рез\лтатима: план ископа спровина. лапорна • п кречњака остварен је са скоро 30 одсто. план производње клин ксра са 33,3 одсто. а цемента са 58,3 одсто. Рсализација, до сада гвек vcko грло, достигла је извршсње плана ол 61 одсто код цемснта н 37.6 одсто код новимала. Иако се за сала говорн о ребалапсу годпшњсг плана, јасно је да ће се губитак v производњи, направљеи јануара и фебргара ппотезатц до краја годпне, па би бнло пгжио аа план добије pea.nmie п самим тим стнмулативније контурс. Н. МиловановиП
17. АПРИЛ 1985. • БРОЈ 28!. ЗАВРШЕНА ОПШТИНСКА СМОТРА „СУСРЕТИ ДРУГАРСТВА РАДНИКА” АПААУЗ ЗА ПЕВАЧЕ, ■IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHnnilllffllllRIIIIINUM ИГРАЧЕ И СВИРАЧЕ ТРИБИНА ОСИГУРАНИКА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ •••••••••••••••••• ДОМ ЗДРАВЉА IIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII^ Најбољи фолклор из Српске фабрике стакла, група певача и народни оркестар из Цементаре, певачи Зорица Борђевић, Зоран Петровић и Мирослав Милошевић 0 Регионално такмичење у народном стваралаштву 19. и 20. априла у Баточини Празник дружења на сцски ТРИ ПРЕДСЕДНИШТВА РАЗМАТРАЛА ПОЛИТИКУ УПИСА УЧЕНИКА ЗА СЛЕДЕБУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ ЗА ПРОИЗВОДЊУ Ссдннца од 11. апрпла, којој су присуствовали чланови Председииштва Општинске конференциЈе ССРИ, Већа Савеза синдиKaiа општине, Општииске конфереицнје ССО и Извршног одбо ра СИЗ-а запошљаваља имала јс иа дневном реду вео.ма актуелно питањс: Разматрањс Нацрта плапа уппса учспика средљег ус.мереног образоваља за следсћу школску годину. Сама структура присупшх на ссднлцп, поред помснупгх прпсуствовалп су и представнпцп Скупштпне општинс и Центра за срсдње образовање „Б. Крсмановић", наглашава важност питања о комс сс то.м прнлнко'.! днскутовало. ' ПОМОЂ УСКОРО © Грађевикски радови на нзградњи станице хитне помоћи приводе се крају @ Служба стартује у току лета, а крајем године хина помоћ ће радити пуном снагом Остало је мање од мссец дана када lie се у информа* тивним средствима појавити конкурс за упис ученика лпо лазника у . школску 1985/1986. годину. А Нанрт ллана уписа је донсдавно био на јавној дискусији и по.менута седнииа имала јс за циљ сумнрање cbilx тих досадашњих прсдлога и мишљења, цпљ једие сво дне расправе. Наиме, на поменутом састанку присуствовали су и прсдставници неких радннх организација нашсопштнне, а трсбало је да их буде знатно више, јер су позвани сви они у којима јс Нацрт био на јавној дискусији. Рок за подношсње прнмедаба и предлога био је крај прошлог месеца, а само их је „Шу.маднја" доставила Центру за среди>с образоваљс „Бранко Крс.мановић”. Ниједаи другл колектив није званично доставрто мишљење о Нацрту плана уписа. Удружени рад је it овом прилпком остао по страш! као и много пута раније, а и те како се ово пптање њих тнче, било је н>е многп.х днскутаната. Однос 70 према 30 одсго у KGpiicr пронзводнлх заниман>а, мора сс пспоштовати и приликом овог уписа у oniu7ЛШ1 Параћлн, речено :е и ◦вом приликом, али лсто гако нс може се више гледати кроз прсте другим општинама пашег регпона које се до сада нису дисциплиновано понашале по то.м питању. Што сетлче структуре кадра, школова* he се онај за којл влада погреба удруженог рада. алл само онај за који јс средношко лски центар вернфлкован. Извештај о стању на езиденцпји СИЗ-а <Ш1оп1лдваља, који је том приликом прсзентован прпсутнимз. даје ии мало ружичасту « г:срспскчиви Behiace срсдњошколаца са дргштвеним ззј.пал-.има, садашњих и • гсчлх. Го трсба јасно н г.г.с.чо pclr.i нгтакнуго ј--..- и они којн завсшс ■ > ; и зи« сско образовањс, оп игппш Параћин подоста да прпчекају на запослеље, аони који остају на нивоу средњег образовања, скоро да немају ннкакве перспективе за запослеи>е у струци. Чека их сигурно преквалифнкација. Питање зашто два пута плаћамо unconoBaibc (редовно образовањс и преквалификација) такођс је покренуто на овој седницл. Ништа значајно у овом трслутку, не може се изменнта н обрлуто у систему школовања нашнх омладннаца. Али, школа је поново пред реформом. Сада је тренутак да се нскористи ова година, да се без лафбе и брзоплетости уради оно што треба и ваља, да се после коју годкну нс бисмо нашли у сличној снтуацији. Само још једнагенераиија изићи ће са оваквпм начином образовања, а за следеће долази новина. Та новина морала би да нзбаци расцепканост и уснтњеност занштања. Из школе би морао убудуће да нзлази потпуно обу чел кадар за разла затша« ља, да се занат не учи ушколској K.TVTH-I, већ у радионици, уз машнну н искусног.мајстора, била је једна од битннх напо.мена која се чула. Већа примена науке у сред}бошколском пгколству је неминовна. Данас је време компјутера. it Центар за средњс образоваље би обавезно трсбало да га има у насгавн. Једна од прнмедаба која се чула је везана и за судбину услужног занатства у Параћину. Постоји бојазан да he наш град за коју годину остатп без хндиких фризера, обуhapa. кројача и друглх врста занатлпја. Ова прнмедба би свакако трсбало да послужн као осиова прилпком креирап»а уписне политнке. Послс исцрпнлх дискусија, Начрт плана упнса прихваћен је такав какав је. са наломенпм да се за производна, дсфмттпрна занимања треба \ лнснвати неогранЈгчеп број ученмка и полазннка. С. Ј. Такмичењсм у групном певању, интерпретирању мелодија, музичком шгтерпретирању и фолклору, 5. апрпла завршспа јс смотра културног ствара лаштва радника наше општине. Хала спортова „7. јули”-је те вечерп дружила гостопрнмсво најбољим певачима, играчпма и свирачнма и бројној публиии ко.ја није пггедела дла нове да наградп најбоље заслуженим аплаузом. Стручни жири нпјс и.мао лак задатак, да после двочасовног слушања и гледан»а заљубљеника у песму н игру, заљубл>еНЈгка v музику, раднпка ИВТКТ „Бранко Крсмаиовић”, Српскс фабрике стакла, Фабрике цемента „Нови Поповац", „Пролстера’’ и „13. октобра’’ оценн такмичаре и одаберс представпике за реглпаналну смотру. Требало је од добрпх биратп најбоље. Л за најбоље проглашенп су: фолклор Српскс фабрике стакла, народни оркестар it група певача из Фабрике иемента „Нови Поповац”, интерпретатори народних мелодпја Зорпца Борђевнћ, радннк ИВТКТ „Бранко Крсмановпћ”, Зоран Петровић, лз Српске фа брике стакла п Мнрослав Милошевпћ, лз Цсментаре. Свн снп представл>аћс Параћпч на регноналном такмичењу 19. н 20. апрнла у Баточини. Органпзатор, Веће Савеза сии диката отшгпше, прштремио је награде и дипломе за најбол>е, којс су н.м овом приликом уру-. чене, а садржајап програм који су лзвелн културнп аматери из организацпја удруженог рада показао је да сс и у фабричкој халн негује културно стваралаштво, што је п ииљ „Сусрста другарства радннка”. С. Ј. Јубилеј правосуђа 0 МЖВ' СУДСТВА Поводом прославе 40-годлшњице од оснивања и рада правосудних оргала у ошптпни Параћин, у згради Отшгтинског суда у Параћину, од 15. апрлла биће отворена мзложба о развоју суд ства у Поморављу од 14. века до данас. Централна прослава • је свсчана седкица радннх заједнпца Општлнског суда; Јавног тужплаштва, Јавног ‘правобранилаштва н Општинског судије за прекршаје, која треба да будс одржана 19. априла. НА РЕГИОНАЛНОМ ТАКМИЧЕЊУ УЧЕИИКА „ШТА ЗНАШ О САОБРАБАЈУ” ПАРАИ НАЈБОЉИ На смотрп ученика „Шта знаш о саобраћају”, 13. априла у Поточцу, учествовале су победничке екнле са онштинских такмпчења из свпх дванаест општина Шумадије н Поморавља. После cyxnipaiba резултата од посебне Комнснје, укушш победник је екнпа школа општине Параћии са освоЈених 1.762 бода. Mebynui, како су ову еклпу сачињавалп старнји и млађи узрасти, то је друга екнпа освојила прво, а права екипа освојнла девето место, чијн укупни збнр бодова дајс и укупнп пласман нашс репрезектацијс. Прс рспкшалиог такмичења нално.м су представлалн Дејан органлзовано је општлиско так- СилпЛ л Иреиа Николлђ, из Ос млчење на ксме је највсће ре- новие школс „Радојс До.манозултате постлгла Остовна шко- вић'*. као л Зордл Бранковлћ и ла „Бранко Крсмановић" из Си Саша Рспаловлђ кз Основне кириде, дох је друго место при школе „Ђура Јакшлћ". а екллу пало Основној школи „Вук Ка- стар:; ег израста Билана Радараолћ" из Поточца а тређе ме војевић и Небо;:ша Милојевић сто Основној школи „Радоје из Основае школс ..Вук КараДо.маноимћ" из Параћина. ц; Y' ::з Поточца. Саша Јоваио Нашу млађу екзшу после оп лз Осноане школе „Бралко штииског такмичења, на рсгло- КрсмадовлИ" лз Слхирлцс л ис Између Дома здравља и Болнице, на простору паркиралишта, за дссстак дана никла јс мон тажна зграда од 160 квадрата у којој he бити смештена служба хитнс помођи. по свој прилици једна од најопрсмљенијих у субрегиону. На јсдном мссту биће смештени лекари, ссстрс, возачи, радио-станица, телсфонска централа. одељењс за интервенције и амбуланта. — Ми смо вољпи да садашљу дежурну службу подигпемо на вшпи ниво, р?иао пам је др. МИ ЛИСАВ БОГДАНОВИЋ, управник Дома здравља. To значи да службу хитнс ломоћи опремимо комплетним мсдиципским особ* л»ем л опремом. Улажемр напорс, и у Центру и у СИЗ-у здравственс заштитс, да послс разних потешкоћа, фипансијских, ста.мбених. што пре завршимо овај објскат, који ilc бити комфоран, а као што сс види и врло погодпо лоциран, изме1)у диспанзсрских л стационарних устаиова. Ми пемамо искуства о раду службе хитпе помоћи. Таква служба пс постоји ни у Ћуприји ни у Светозареву, па смо путовали у Крушевац и ишли у Крагујсвац, да видимо како су то они организовали. Према наши.м сазнањима, то треба да будс одвојсна службЛ посебна радна јединица са особљсм за пријсм лозива које he да каналлше пацијснте, да их „тријажира". Међутим, ту службу ћсмо ставити на виши ниво дисциплине, да не буде грешака код процсне хитности. Међутим, такођс смо свесни да упркос нашем возном парку, кола Hehc бити довољна. Мислимо, каснијс, када се ухода служба. да више важности придамо тсренској служби, даје повежемо уз хитну помоћ. О режлму рада и стручној опремљсности службс хитне помоћи, управник Дома здравља др. Милисав Богдановић каже: — За прво време имаћемо у сваком моменту, у четири смсне, у служби хитне помоћи, лекара, медицинску сестру и шофера. A nacTOjahcMo да имамо и лскара и на тсрену и у а.мбуланти. Ми већ данас имамо радио-ста ницу, стационарну и радио-стани це у колима. Још само два аутомобила их не поседују, али одлу ке за »ихову набавку постоје. па he и у Јвсму бити ускоро уграђен овај уређај. Што се стручног особља тиче. сматрам да неће бити проблема, јер овс године очекујемо прилив лекара. Заиста, на дуже време, нећемо имати специјалисте у хитној помоћи. Међутим, то није проблем, јер су лекари специјалисти у близини. У нашим колима већ постоје апарати за кисеоник који се и сада употребљавају када на интервенцију пође и стручно особл»е, тако да he, када хитна помоћ почне да ради, то бити редовно. Отварањем овс службе, здравствсна заштита у Параћину сходно његовој величини и развије* О РАДУ ХИГИЈЕНСКО-ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СЛУЖБЕ &■ bob - s gas? Хнгијенско-спидемиолошка служба у Параћнну устројег-а је пре 11 годпна, а сада у јбој ради један лекар спецнјаллста епидсашолог, и двојнца стручњака из ове областл, са задатком да прате 11 анализнрају епидсмнолошку ситуацију заразннх болсс1и на тсриторнји општнне Параћнн- Раду је да у прошлој годи ini ниЈс било много посла. бар не као пре неку годипу, за cmv демнолошки део. Од епидемија, каква је бпла жутпца пре пеку годину, нема ни трага, а једина епидемија забележсна је у О.мла длнском насељу „7. јулл’’, мсђу брлгадпримд СОРЛ ,Лут°-пут Братство—једлнство 84". Анкетирањем оболелпх н сппдемноло* шк1ш лстраживањима, констатовано је да је 56 бригадпра добнло тровање, али ннје било у питању троваље храно.м, већ Је зараза лзазвала ван насел>а( веропатно на траси. Служба јс шн гервенисала у цпљу сузбпјања епиде.мнје, па су осим лсчсња оболслих, пооштсрене сашггарно-хнгјенске мере v пасељу, побо Јкшана контрола рада особља у кухињи п забраи>сна употреба во де.за пиће на траси нз воднлх објеката koJii ннсу под окнтро ло.м. Што сс осталих болесш тиче, Служба истиче да се код прлмсра полних болестл не доблја рсална сллка, јер су у целом Параћлну токо.м прошлс годлнс прлјављсна само трл случаја гоноре јс. Лскарл којл лече пацлЈенте не прлјављују болсст, а често л самл пацлјентл дођу до лекова. Оболеллх од сифилиса нлје блло. Актлвно еплдемлолошко извл ђање Служба је обавлла у око 200 лзлазака. Извиђања су показала да санлтарно-хлглјснскл ус лови у BehiiHit породлца које су обрађлване не задовољавају. Вод нл објектл су често лошс лоцлранл, лоше каптажс, па су водо углавном бактсрчолошкл нслсправне лз н»их. У ресторанлма друштвсне лсхране не задовољавају нл хлглјеискл условл, а често нл начлн чуваља намлрилца. Школскл објектл на терлторлјл општлне немају увек обезбсђсну здраву плјаћу воду. Често је разлог флнансијскс прлроде. Ово стање одржава се годлнама. без лзгледа да буде решено. Хсмлјско-епидемлолошка слу жба током прошле године вршила јс прсгледс дсце л ученлка на паразитарнс болсстл. Скабијес. л дерматофитиЈе забележсна су само у трл случаја. а вашљлност од прегледаног 3.371 детета забе толмени чстврти члан из Основ раџлћ" не школе „Момчмло Поповић" цију из Параћина/ Ова друга група сгаријег узраста постлгла јс рајбољи резул гат на региону, а Биљаиа Ради војсвић л Небојша Мллојевлћ, сбоје лз Основне школе „Вук КараџиЛ" у Поточцу, заузелл су у појединачно.м пласману rpehe л четврто место. којс их сврста ва у десет најбољих познавала ца прописа л вожње бициклом у саобрађају, па he онч бити и члановл екипе рсглона Шумалијс и ПоморавЈва на предстоjche.M републичком такмичељу. Савет за безбедост саобраћа{а општлисс Параћии у заједници са осиовнмм школама наше оппгпгие показао је изузетне резултате у спровођен»у ових ак длја, а посебно је томе допрл нела Основна. школа „Стеван Јаковљевић" у Параћлну, за ор ганизанију општииског такмиче л»а л Основна школа ,.Вук Каној индустрији, подиже се на ви ши ниво, што је предвиђсно и програмом развоја здравстенс за штите на нашсм субрегиону. Што сс рока тиче. сматрамо да he од лета Служба хитне помоћи стартовати у новој згради, а до краја годинс она he бити опремл>сна и кадровски. М. М. лсжсна је у 449 случајсва, однос но 286 након поновних прегледа. послс третмана. Током прошлс годлнс. СПЛД8- млолошка служба забслежлла је 35 ујсда паса, а лритом антираблчнл серум нлјс дат у riapahifc ну. Уколлко је индлковано дав£ »>с вакцлне, пацлјснтл се ynyhyју у Завод за заштлту здравља у Ћупрлјл. У лзвсштауј службс лаводи се да план л програм нлјс у потпуностл остварен, јср осл.м просто рнс скучености хлглјенско-еплдемлолошке службс и њене недо вољне опре.мљсиости, проблсм јс и нсрсдовно. нсажурно прлјављивањс заразнлх болестл, због чега нс може да уследл нужно, благоврсмсно силдсмлолошко лс тражлвањс л прсдузимање мера заштлтс. На крају лзвештаја, који је у лме хлглјснско-спддемлолошкс службс саставила др. Радлца Јаковљевлћ, сплдсмиолог, забриња ва податак да л послс сплдсмлолошклх извиђања предложене мерс за санлрањо нађених пропуста — не спроводе сс. Облчно се наводи недрстатак материјалнлх срсдстава ллл се једноставно ШЈ поштују законске одредбе и основнл прлнципи хиглјспе. М.М. у Поточцу за организа реглоналног такмичсл>а. У оквиру ове акцијс ученици су се так.млчилл у литерарни-м л ликовни.м радовима на тс.му „Шта знаш о саобрлђају", пл су треће наградс припале Татја ни Кочинац лз Основнс школе „Радојс До.мановиђ" из Параћина л Милану Цанићу, из Оонсв не школе „Стсван Јаковљсвић" у Параћику на региналном, a прво мссто на општииском так мичс»ну ллковних и лктерарких радова припало је Драгани Ра кнћ, ученици Основне школз „25. мај" лз Поповца. I Д. Петровић Имнаа 6
17. АПРИЛ 1985. • БРОЈ 281. ИЗВИБАЧКО-ПАРТИЗАНСКИ ВИШЕБОЈ Писмо уредншптву ШТА ЈЕ СА телефонима? Има већ скоро четири го~ дине taiKo смо уплатили за а Ј'ош га ччс’ мо ообили. У више наврата гмтересовали смо се у Hotaru, добијали обећања, али и поред гога до сада ништа Huje ураћено, Издало нас је стрпљење, а изгубили смо в&ру да ћемо икада да до6uja\to телефон. О заробљечим парама овом приликом непемо да говоримо. Зато вас молимо да у име великог броја граћана затражите званично caonuiretpe од наше Поште и да иас преко вашег листа обавестите, има ли наде да у скорој будућности добијемо телефон. С другарксим поздравом, станари Всљкове Мнлија Милан Радосав Радс Круна Јоцић... улице Хајдук у Параћину: Марјановић, Марјановић, Петровић, Миладпновпћ, ОДГОВОР Трагом овог писма дошли смо у OOYP ПТТ у Параћину и затражили смо одговор на шггање нашпх чпталаца. Мирко Поштс рекао: Наш саговорннк Јованогић, директор је између осталог — Прошле јесени ли смо каблове на полагатериторијн Месне заједнице „XI конгрес”. Ових дана приводидто краЈу разговоре са „Телефон-каблом” из Београда о завршетку радова на том подручју. Очекујемо да ћемо у току ове недеље да са њпма склопимо уговор, а рок за завршетак радова је 60 дана од увођеша у посао. Након заврл;етка монтаже и пријема, наредних 60 дана врпш се прикључившве претплатника. Након тога ће свн rpabaini ове Месне заједннце, који то буду желели, добити телефоне. М. Ж. ПОСЕЧЕНА 448 СТАБАЛА ТОПОЛЕ НА ГРЗИ Y3 ОДОБРЕЊЕ РЕГИОНАЛНОГ СИЗ-а ЗА ПУТЕВЕ ИЗВИЂАЧИ ОДРЕДА БРАНКО НРСМАНОВИЋ НАЈБОЉИ Таклшчењс у указивању прве по.моћп Сеча покрнвена одлукама Петнаестак дана телефон v нашоЈ Редакцијн звонло је из разлога револта заљубљсника Грзе. Посечена су стабла уз пут, од скретања за Грзу, па до Горљег дома. „Шта се ово дсшава? Зашто се огољује Грза?” Био је то разлог да се обратимо Општинској заједницн за локалпе и некатегорпсане путевс. Секретар Заједнлце Милак Панић, вероватно и сам обавештен о реакцијама, спремно нам Је ставио па увид сву докумснтацију која се односи на сечу топола, с обе странс пута, који водп до нашег најлепшег излетишта. ,,техпике”, одностго огрева. Њима је, а све чешће и осталим љу битељимд природе важније оно изнад кубика. Грза је сиромаш нија за 448 крошња тополе и по свој прилици ту се неће нипгта промепити, захваљујући пашем менталитету. Нека не буде заме рсно на отрцаности фразе, али По свему судећи, нисмо мп први који су се обратлли за об јашљења. Прсдочек нам је изве штај Општмлскот секретар.чјата за Јотспекцијски нашзор, у коме јс до таичина описан поотупак који јс претходио сечи 448 стабала тополе. Очигледно да инс пектори нису нашли ни-шта што би их навсло да ствар преузму у својс рукс, јер ни лу ове акцијс закон ђен. у једном де није поврсИзвршни одбор Регионалиог СИЗ-а Скупштине за путевс. У недељу, 7. апрпла на тере- , нима села Стрнже, Ратара, Сн- । кирице и Горњег Вндова, одржан је Општинскп „ИзвиБачко- < -партизански вишебој”. На овом вшцебоју, планинке и нзвиБачи ■ су показалн своју спремност п способност за кретањс у при- 1 роди, уз употребу карте и бу- - соле, проналажењу лартизанciciix база на терену, затим цртање њихових скииа током преласка стазе, која је за пзвнђаче била дужине 15 километара, а за планинкс 10 километара. Поред оријеитацнје, патроле су показало и своје вештине у кретан>у кроз „минско поље”, пре- , ношењу поруке помоћу сигиа- ( лизације, брзом подизању и рушењу шатора, пружатву прве помоћн, преношљу поруке „пар тизанског курира” између две партизанске базе, квиз знању у у познавању извиБачке органп зације, домовине п 40-годишњпце ослобођења. Y Стрвжи, впшебој је отворио председник Оппггинског савеза и затим су патроле крену* ле на решавање задатака. Ни шпиа није омела извибаче да пронађу све „базе” и изврше задатак. Вишебој је завршен у Сикирици, уз проглашење победника и пбделу награда. На овом вишебоју победиле су планинке и извпБачи из одреда „Бранко Крсмановић", који су освојили сва прва места у свим категоријама. Y категорији старијих планинки победнла је патрола „Титове девојчице”. Y конкуренцији старијих извиВача патрола „Бранко” и у конкуренцији мла ђих извиђача победила је патрола .Јастреб”, која је имала најбољи резултат на вшпебоју. Првопласираним патролама припали су пехари, које су доделилп Конференција ССО н Општински савез пзвнђача. Одреду је припала и књига као свеукупном победнику. Д. Јовичић СУСРЕТИ НА ЈУБИЛАРНОЈ ПРОСЛАВИ ПРОБОЈА СРЕМч СКОГ ФРОНТА још раизгје донсо је одлуку ло којој се Ошптинској Основној за јсдкици за локалнс и некатегорисаве путевс лз Параћииа оло брава ссча тополових стабала порсд пеглоиалног пута број 103 BE, Тололовац — Сисевац — Гр за на делу пута Сисевац — Гр- Оголели пут за Горњи Дом ВОЗОВИ ИПАК СТАЈУ У прошлом броју листа објавили смо писмо нсииег читаоца Миодрага Жикића, под насловом, „Параћин остаје без добррг воза", која се односи на укидање стајања неких возова на лселезничкој сташи{ у Параhuny. У меБувремену, ситуација се изменила и иовим редом вожње, који ступа на снагу 1, јула, предвићено је U даље сгајање експресних возва Варшава — Софија u Софија — Варшава. Воз у правцу Београда полазиће у 12,08 часооа, а из Београда долазак је предвићен за 15Д5 часова. Редакција С4ТИРИЗИЧНИ УГЛО АФОРИЗМИ Нема више падааа с грава, кад се падне на најшоку. Позивамо пеодпзворне на одговорност, зато што нису позвали одговорпе. Док је јурио да стигне оно што је желео да стигпе, стигло га оно што пије желео да стигие. Чедомир Д. Јовановић Код нас се у клуб милијардера улази кроз рупе у закопу. Нскада се преко рсда добијало преко носа. Лака жепа се најбоље усидри порсд тешког мушкарца. Демагози камев темељац уграђују у празне главе. Ратомир Виденовић He палазимо се ми унутар граиица, већ се оне налазе између нас. Наши политичари су као птице: мало, мало, па пекуд одлсте. Бобан Ћурић РАШЕВЧАНИ Y БЕРКАСОВУ Јубиларној прослави пробоја Сремског фронта присуствовали су и борци села Рашевице. Око четрдссет преживелих бораца још једном се подсетило на тсшке п крваве дане војевања за слободу, кали. После шевчане грађани коју многи нису дочссвечаног програма. Pacy примили борци II села Беркасова код Ши да, и приредили им свечани при јем. Након тога, љубазни домаћини су својс госте повели кућама, ла их још боље угосте. Увечс у Дому културе приреben грам. гости дећи јс културно-забавни проНа растанку домаћини и су сс договорили да сс сле сусрст одржи у Рашевици, на Дан устадка народа Србије — 7. јула. М. Д. зето ћии. СИЗ 4 кубна метра Уз ову одлуку својс општмнске везује на неколцко поклоњена Регионални колеге оба технолошких захвагга. а на крају прмход од продаје тополових стабала оставља Ооновној зајсдници за путеве Параћин. На о*1ову овв одлукс Основна заједнмца за путеве сачишгла је уговор са Шумски.м гаодинством „Морава" — Шумска секци ја Параћчсн, по комс се тополе уз лут на Грзи продају Секци-ји по цспи од 2.500 за кублк Texспецифи.кацију сече, прн чему је утврђено да је посечсно 139,05 кубика „технике” и 235 кубиих метара огрсвног дрвета, што је рачуном број 30-85 платила 747.125 динара. Из ооога јс изу летно 4 кубна метра поклољена Месној заједниди Шалудовац. (И Изворци су тражили нсшто грађс за свој дом културе, али су закаонпли). Инспектори нису контролисали намону л с.мср где су стабла дал>с отлшла. јер јс то ствар иичког дрвста л 1.700 Секција је уговором да ма до оечу обави својим и радном снагом огревног. обавезана оредствии ,то ове 15. априша ове годи-не. По обављеном послу, Шумска секцида досггавила је Заједнм-ци СОЛИСТИЧКО ВЕЧЕ A>YBE МОЉЦА V ОРГАНИЗАЦИЈИ „УНИВЕРЗАЛКОНЦЕРТА” Y ИЗНАЈМЉЕНОЈ САЛИ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА 10ЉАЦ У CTAP01 ОДЕЛУ После Хапе Џемиџић, другарице Лупулеску и Лепе Брене, „Универзалконцерт” представно иам је 3. априла п Мподрага Андрића — Љубу Мољца, академског уметника, члана „Атсљеа 212”, видароша, за 150 дшгара по глави илп седишту. За разлику од ломенупфс друга рица, настутшо је у Позаршшу (веллко почетно сшово), што је он и сам са изненађељсм констатолао. Почео је лосећи микрофои. Изашао jg Мољац на опромну сцеву, на којој је била једна офуцала столида. (Паметло.м чо веку није требало двапут говоРјоти). Сценографл1)а јс биша у складу оног што следл. Брадати вицевл слушаии на, десетине ц стсгпгне пута^ што руку на срцс извођач швје кривац. ниму мо гли актуеллзиранл-м ЈЕменмма (по слстсму два Словенца, Mvfo м Хаср) да пруже ни дашак свс жине на коју с.мо таман почели да се навлкавамр са сцене парзћзгнског ГАП-а. Подштапајући се својмм драгим колегама (читај: ослобљавајућиих) носоњом Минимаксом, коцкарко.м Лспом Jlyicnh, д-ебелим Ташком, глуишм оиим, тупим odmim. гегуцкао је некадаш н>и голгетер, први стрелац брит ког хумора л сатире Љуба Мољац. Тешко да би ових дана, хао у „Љуби Мољцу", Грета Гар бо горла од жељс да му стиска митиссре на пла-жи. „CTUiBCHiicao се" Мољац сву срећу СД.МО један сат. на под рефле.ктори.ма. Знојио се и вртео дон»им дело.м леђа, уз са.мо подединцима шармамлно трепта ље сојке на „Унилерзал" југовини, а продстава црава барска (лшсли се Jia млаку летљу бару). Уз алр-ибутге: тврд, мек, тапак, тфви, други, причао је Љуба и о оексу ri о јелу <и о самоуправ љању и о песми Евро>визије, да би сс на крају декларлсао стари (додајмр: олињалл) ООУРАЦ. СМЕХ ДОМАЋИЦА no све.му судећи, лмао право aia концу што је лутидо рукнуо са сцене као је и онако после Шумске секциЈс Параћин. To што се праганс слике тиче. Има Још једна слика коЈа је |’е углавном увек наличје. У пптан>у је сколошка, па и септимепталпа страна дрворсда, кога су пре двадесетак година у време процвата Грзс својеручпо засади ли планирави ПСД „Јаворак". Онп су били и најгласппји. Посматрано са љихове странс, и пе само са гелховс, вредност дрвета, шуме, пе мсри сс кубицима II много шумом И другим добрима богатије земље па место је дног поссченог стабла, салс три нова. He мора бити то топола. Нс морамо брзом брзином да јуримо за резултатима. (са.мо се буве на брзину хватају). Постојс многе врсте које he такође доб ро успсвати па Грзи, само их треба посадити. Верујемо струч њацима да су тополе блле застареле, да је са н»их опадало граље, да је опо на неким местима угрожавало ПТТ и слсктро везе. Maifae верујемо викендаши ма ОД КОЈИХ ЈЕ ПОТЕКЛА ИНИЦИЈАТИВА ЗА СЕЧУ да су пм тополе с.метале. Верујемо да he планипарп опет узети кра мповс и ашове у руке и опет за садити дрворсд квалитетпије вр сте, па макар рескирали да не дочекају дап када ће он бити у пупом сјају. To се памти, а ова квс ча he акције, као што је била сетопола на Грзи — заборави се. М. М аплаушчића, који је трајао тамад тојшко да није могао ни двапут да се поклони. Закључак: публика to iH'ifje желсла. Верова тно, изнсверена су јој очекиван.а, али други пут аггурно неће (да лође). HcTiiipitiCTOTjnie људгс, мсђу н»и ма на ототиме патикарки п лако стинаца, оних што aia благајли Позоришта пипгафу: „Пошто је конзумашНа?”. могу мирпе цуine да своју сарлдљу са „Универ залконцертом” шаставе у хотели ма ..Петрус", а нзрочигго ..Славији". Ипак се ов;г лругови v то много боље разумеју. М. М. ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ Y ЗНАЊУ СТРАНИХ ЈЕЗИКА Приим за жм О Ученици ЈБубице Павловић освојили три прва места у знању француског језика На општинском такмичењу у знању страиих језика, ученици наппЕХ основних школа показали су да добро владају овнм гоадивом. Y конкурепцији осмих разреда, а само се ова ј узраст п такхшчио, у знању руског језшса, најбоља је Coiba Петић из школе „Мо.мчило Поповић”, на другом месту јб Гордана Величковић, уче ница ОШ ,,Б. Крсмановић” пз Сикирипе, а на трећем Данијела Филиповик, из школе „Момчило Поповнћ”. Гледајући резултате п пласман учерика, моглн бисмо да кажемо да је такмичење у зна њу француског језика бтгло у знаку ученика Основне школе „Бура Јакшић”. Ученипи наставнице Љубице Павловић освојили су сва трп прва места и то: Јовица Игњатовић је пгам пион, на другом месту је Ивица Стеванић, а на трећем Татјана Дашић. Највише поена су у знању руског језпка својој школи донелп учсницн ОШ „М. Поповић”, пза ље је школа „Стеван Јаковљевић”, а на трећем месту је ОШ „Б. Кромановић’’ у Сикирици. Убедљчво најбољи v анању француског јсзтгка су ученици из школе ,Ј5ура Јакшић” чхше су јој обезбедили прво место, на другом је ОШ .ЈЗ. Карацнћ’’ у Лоточцу. а на трећем школа „Стеван Јаковљевнћ”. НА РЕГИОНАЛНОМ ТАКМИЧЕЊУ ИЗ МАТЕМАТИКЕ СТО ПОЕНА НЕБОЈШИ На регионалном такмичењу С. Ј. математичара Небојша Ншсолић ученик VIII разрсда ОШ „В. Ка раџић” освојио прво место, Нико ла Маркичевић, ученлк V разреда ОШ „С. Јаковљевић” друго, Ана Марић, такође учепица V разреда, из ОШ „В. Караџић" у Поточцу к Милан Кецман. нз школр „Ђура Јакшић" треће мес то. Регионално такмичење младих математичара, ученика основних школа. Небојши Николићу, учснику V1LI разреда ОШ „В. Караџић" у Поточцу донело јс максималан број поена. Овај прошлогодишњи рспублички победник у математицл освојио је свих могућих сто поена и према овим резултатима и.ма реалних шанси да поново избије на чело у конкуренцији најбољих математичара Србије и Југославијс. Никола Маркичевић. учсник V разреда ОШ „С. Јаковљевић” је освојио друго место, а његови вршњаци Ана Марић, из школе „Вук Караџић" у Поточцу и Ми лан Кецман из школс „Ђура Јакшић” пласирали су сс на треhc место. GJ.
17. АПРИЛ 1985. • БРОЈ 281, КЛАЧЕВИЦА IПОЧИЊЕ СЕТВА КУКУРУЗАI ■ ШЕНЕРНА РЕПА ЗАСЕЈА 1 HA НА 600 ХЕКТАРА ■ KY- 1 KYPY3 НА ПРЕКО 13 ХИЉА | ДА ХЕКТАРА П ОД 20. AH I ГИЛА ПА НЛДАЉЕ СЕТВЕ I JI1I РАДОВН СВАКОГ ДАНЛ | Пре псдељу дана заврше = на јс сетва шсћсрне репе, a = за којн дан почеће сства ку = куруза. Припрсме за пролећ 1 ну сетву су обавллне п чска = се још којн дан да зе.мља до = бнје потрсбну те.мпсратуру- 1 Тачније, већ од двадссетог = априла сејалице lie забразда | ТИ 1БИВС. Под кукурузом треба да 1 се засеје преко 13 хнљада хс = ктара. МеВутим, због висо | кнх цена семепском кукуру = зу, рачуна се да lie око 30 | процената пољопрпвредника = да сеје меркантилнн куку = руз. што ће се негативно = одразити на принос и квалк = дет. i М. Д. | iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiititiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii: НАРЕДНИХ ПЕТ ГОДИНА Комасација на 400 Готово сва села на десној обали Мораве се интересују за комасацију 3 Просечна парцела у ошптини Параћин од 17 ефекат на комасираном Послс Чепура у чијој катастар ској општини је комасирано 385 хектара, стало се са спровођен>ем комасације у нашој општини, али нс постоје јачи разлози за оправдаљс, чуло се на недавној .заједнлчкој седници прелседништава OK ССРН и OK СКС. У наредном средњорочју планирана је комасација па поврпш ни од 3.930 хектара. Економски ари О Већи економски земљтпту сфекат биће далеко већи на комасираном земљишту, него на уситњеним парцелама од по дссетак ари, па којлм није ни могуће применити све агротехпичке мере. Просечпа парцела у нашој општини износи 17 ари, односно за 11 ари мап>е него што је проссчна парцсла у Србији. Значи расцспканост парцсла је скоро дво итара струко већа нсго што јс у Србији. To је и разлог што сс мссне заједнице Стрлжс, Доњег Видово, Шавца, Дреновца, Ратара и Сикирице интересују за комасацију. Према програму радова на комасацији у следеИих пет година. односио до 1990. годинс у Ра тару lie се користити 380 хекта ра у Дрсновцу 1000, у Стрижи 700, у Параћину 1.200 и у Сикирици 650 хектара. М. Д. СТОЧНИ ФОНД ОПШТ11НЕ ПАРАНИН Све мање товљенина О Од 1980. године до данас број говеда мањи за 3.000, а оваца за 2.000 комада G Код свиња још драстичнији пад не опада Број говеда и број приплодних женских грла од 1980. године до данас сс стално смањује. Само број женских приплодних грла мањи је за 3000 комада. што јс последица кризе у сточарству. односно ниских цена. Превисокс ценс сточне хране и немогућпост правовременог откупа утов љених јунади од индивидуалног пољоприврсдног произвођача, та кође су разлози опадања интерссовања за сточарство и преори јснатација на другу производњу у индивидуалном сектору. Код одгоја свиља проблеми су можда још већи. Ту је још драстичнијс изражен диспраритет це О Једино број живине ца између сточнс хране и прода је товљеника. Број оваца нагло опада. У 1981. години у општини Параћпн било је 13.057' приплод них грла. а у 1983. години само 11.094 грла. Број жлвлнс нема посебних ос цилација и креће се око 160.000 комада. Ови подаци дају много разлога за забринутост. Поготову што сс сточни фонд смањује у општм ни у којој постоје извапредни природни и сви други услови за интснзивну сточарску производњу. М. Д. хМЛЕКАРСТВО милион м« Y 1981. ГОД1ПШ пронзводња млека достнгла је своју највећу бројку од 13.833.093 литара. Y последње две године производља је опала н „стабилизовала” се негдеоко 13 мплиона литара. Нарочито је опао откуп млека- Y односу )«а 1981. годину, откуп млека се смајбио за хшлион лнтара. што је забршБавајућп податак. Ниске откупне цене млека и.мале су за последипу смаn.ei-«v поиуду као п неблаговр мене исплате, а затим н поја ве разних лталверзациЈа на откуппнм станицама. М. Д. ИНДИВИДУАЛНИ СЕКТОР 1 о g и н е © С 'обзиром на значај пољопривреде, дру- г штвена заједница треба да учини још више на унапређењу пољопривреде на приватном сектору Укупна поврппта обрадп- ! вог земљшпта у ошхгппш ' Параћин пзносн 54.000 хекта ра, а од тог броја преко 93 процента отпада на индивн дуалиц сектор. Значн. обраnifBe повргшше су у рукама шдднвидуалног пољопрнвред пог пронзвоВача. Последњнх roainia, О.ТНОСНО од 1981. п> диве врелност произвоиве, друштгенп пронзвод п наии оналпш доходак растзо је ; код индтпшдузлног сектора. ■ Y 1981. год1шн вр<дност npo I нзводње пзносила је 1.663.661 дшлар, друштвени пронзвод 846.992, а народнн дохоаак 804.642 Д1гнара. Beh у 1983- годјпш националнн доходак се попео на 3.617.543, друштвени производ на 2.019.001 динара, а народнп доходак на 918.136 дтшара. Јачање друштвско-економског положаја тдшвидуал* »пгх пољоприврсдннх пронз воБача Јс пре свега завнс но од повећаља продуктнв uocni рада и примене савПотребе веће од могућностн © Самодопринос који тече од ове године намењен је асфалтирању улица у селу, али ако би се нашао плац Клачевчапи би орадилн дом културе © Месна заједипца без простора за рад и без ара земље © Засто у развоју сада их скупо кошта Послс вишсгодишњег јуриша на шампионску титулу „Суорети села" најзад сс осгварио сан Кла чсвчана. Постали су побсдници овогодишњих „Сусрста" и прсд стављали нас на регионалном та кмичењу. Али није сваки сан тако ост варив, поготову кад су жељс вс ликс, а објекгивнс мбгућности малс. Клачсвица и.ма 165 дома ћинстава л око S00 становника. Спада у мања и сиромашнија сс ла наше општине. Много што шта недостаје овом селу. Хтсла би Клачевица да и.ма и дом културе it асфалМЕЛИОРАЦИЈА ВАЖАН xMOxUEHAT ПОЉОПРИВРЕДЕ Први резртт • На основу елабората о мелиорацији треба привссти култу ри око 600 хсктара орапичпих површшш © Мслиорација, однос но наводњавањс it одводаавапе свс вишс постаје захтсв пове пољопривредс за бољс мскоришћавање земљшпта, добијаљс всћих приноса it сгвараљс могућности [ за двоструку жству. На плану мелморативних радо ва у нашој општшш су учињени први кораци. Урађсна су два одводна канала у „З.мичу” и „Данкову”, који су дали добрс резултатс, нарочито канал у „Данкову" чијом изградњом јс постигнут изванредан сфскаг јср су подземне воде спуштснс на нижи ниво, од јсдног до два метра. Канал у „Данкову" прсдставља добрим делом и трасу у коју he сс улити канал у иравцу Сикири ца — Горњс Видово — Стрижа Гвозден Милосављевић тиране улицс, телсфонску мрежу, добру школу ... Уствари оНО што ]С у ДРУГВЕЧ ссли.ма нор мално, у Клачовици је још can. Али како све то имати, кала за ову годилу на рачуну за редовну делатност и.ма само три стара милиона. Шта јс за после дњс три голшне свс урађено у селу, шта сс још на.мерава ура дчгш и који су проблеми Клаче вице, говорио па.м је Гвоздеп Милосављевић, председвнк Скуп штлие Меснс заједнице, иначе кондуктер на железпици: — И поред малих могућпости урадили смо расвету у дужипи од два километра, затим смо уз по.моН „Шумадије" направчли нову продавницу од 120 квад рата корисне поврппгне. спровс ли смо акцију увођсња тслсфона к сада 54 домаћинстпа чекају да Пошта из Параћина најзад гточпс са радовима. У међувреме ну смо отплатмли кредит „Ипвестбанци" за асфалтираљс пута до пасеља и завсли смо вови самодопрчнос који тече од првог дана рве годинс, каже Милосављсвпћ. Тај самодопринос је намсњсн за асфалтчрање улица у селу, и у току годшге би трсбало да за творимо филанавјску конструкцију. Herat други ir-звор прпхода меонс заједнпца нема, оси.м повратпих срдсстава, а не.ма чак nit ар своје земље. Покуша лл смо да у центру села откупи мо плац за изградку дома. кул турс. али нас власгатк уцсњује, а ми та срсдства немамо. Ту очекујемо помоћ од шнре друштвене заједнице. Када бисмо ло шли до Ћогодне локације. веро ватно би се сви грађанп сложили да срсдства из самодопр^но са намештмо за изградњу до.ма културс. Овако, месна заједн-ица не.ма своју npocropiFiy. већ све договоре обавља.мо на зборно.м месту или у кафанч, гдс сс људп пајвчшс окупљају it где пам омладаша проводаг даие. КлачсBtriu има заиста дивну амладину и стварно нам је жао дпр н.е можсмо ла им пружимо бољс ус ловс за друштвеци живот it pan. Али глсдаћс.мо да ускоро и они имају свој кутак. Прсдстоји нам л ограђиватвс школског двориш та да малишани буду бсзбедни. Чекају пас многи послови. потрсбс месне заједнице и ссла су всликс, а могућности мале. Лли са стрпљењсм и паметнмм плаifirpaibCM изаћићемо ка<о побсдН1ГЦ51. каже Гвоздеп Милосавље вић, председник Скупштиие мес нс заједнпцс Клачевица. М. Д. — Шавац — Велика Морава. Изградљом бране у парку „7. јули", која се очскује у првој половини овс годинс, плодна рав нпца „Змича" и ..Тон>е” бићс заштићена и створићс се услови за наводњавање. У даљим плановима развоја пољопрпвреде мелиорација прсд ставља важан момснат, јср изградњом каналске мрежс кроз општину, бићс ослобођенс прско шсст стотина хектара обради вих површина. којс трсба да сс приведу култури. м.д. Мћданаи 8 ј а ч a њ a ремених агротехипчких мера н на тој основи ловеНа1Ба лроизводње и дохотка. To се најуспеппшје остварило 1БИХОВИМ • повезиван>е.м са друштвешш сектором, кроз развлјање разних облика уд руживања и пословне сарад Јве. II лоред извршних резглтата у развоју пвднвнлуал* ног сектора у пољопривреди су се ТЈављалн бројнн проблехш: неорганизованост дру штвеног сектора, неусклаБе ни односи између примар* 1<их пропзвођача, прераБпва ча н прометних органнзаци ја. неоргаЈМЈзованост тржлш та и тако даље. С обзиром на значај пољопрлвреде, дргштвема зајед* шзде треба да учннп још сише на унапређењу лољопривредне пропзводње на инднвидуалвом сектору кроз разне облике саралше и уд руживање, кроз акције по већања пронзводње хранс, кроз спстем школован>а и сбразовам>а хшаднх кадрова за рад v поЈБопривреди, кроз организовање поллпрлвреде на најбољп начпн, и чвршНе ловезлваЈБе потБОпрмвредних лроизвођача са друштвеним селтором. М Д. СТУБИЦА ПРЕД „ЗНАЊЕ-ИМАЊЕ” Општа мобилност 26. MAJA ОВЕ ГОДИНЕ, CTY БИЦА СЕ САСТАЈЕ СЛ МЕСНОМ ЗАЈЕДНИЦОМ ПАЛАНКА, НЗ ОПШТИНЕ БРЧКО, Y СР БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Стубииа је овмх даиа велико граднлиште. Од иај.млађих до иајстаријих житеља, сви су укључени у акцију уређЈ^вања своје животне и радне срсдинс. Cpcbyjy се улице, улепшавају дворишта и фасадс, друштвене просторије,... Свн се тргдс да што спремније дочекајг мештане лз босанског села Паланке у општинп Брчко. Они he три дана бити гости љубазних Стубичана, а уједно и противишш у телевизијској емиснји ,Зна1Бе-1Ема1Бе’’ која сс 26. маја директно прсиоси из овог напредног села у нашој среднни. Пре ледељу дана радпици Радпе оргашпације „Пут” из Светозарева започели су асфал тиран>е главних улица v селу, V дужлни од 800 метара. Прсма уговору, овај посао треба да буде завршен до 10. маја. Тако he Стубина лмати асфалтиране.све главне коловозе. Y току је уређење просторнје за Клуб пензпонера, доврш1бс нове лозорлиие, а прнпрсма се и отвараЈБе винарског подрума „Навипа’' из Свстозарсва. сазпајемо од Радосава ЈаблановиИа, предссдннка Мссие органнзацпје ССРН. М. Д. Земљорадничка задруга „Поточанка” Отнуп у П0ОШЛОЈ I години ; Земљорадничка задруга „Поточанка" фор.мнрана Је 1975. године. Покрноа терн торију два села Својнова и Поточца. Ова задруга се уг лавком бави откупом и про метом пољопривредних про извода, тс ц не располажс сопственнм производним ка пашггети.ма. Y прошлоЈ годшул ..Пото чанка” јс откупила 1418 ко мада прасади, 85 ко.мада уто вљених свшва. 282 комада те лади, 232 ко.мада уговљенпх јунади, 30 комада крава за клање, 149 оваиа и откупила је 216.567 литара млека. М. Д V
ЛИТЕРАРЦИ ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ,,BYK КАРАЏИК” Y ПОТОЧЦУ СМОТРА ДРАМСКИХ АМАТЕРА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА Добри песници и рецитатори Песничка реч се у Основној школи „Вук Караџић” у Лоточ цу гласно чује- Преносе је ње ни одлични рецитаторп, који су годинама најбољи у ошпти ни, а и са .такмичегва виших ни воа враћају се са завидним ре зултатима. Песничка реч се у овој средни јасно чује а на лп терарним састашјима и на раз ним културним манифестација ма. Песничка олимпијада ПЕСМА БРОЈА ДРУГ Човек је без друга као сестра без брата. Са другом мали дечак јак је као тата. Ако немаш друга, пчела си без саћа. Што позајмнш другу двоструко се враћа, Јсдг.оставпо: друг је другу као брату, брат. A cbji да су другови, нестао бп рат. Марко Мнлнвојевић, VI-1 КИША Kiiiua је 3-itOQ cttntuta ромпњала, шумила, одзвањала, пљуштала, лила, и ituie прсстала... Славпца Мнхајловпћ, V-1 Сусрет од 9. апрнла са члано вима литерарне секције, којом руководе професор српскохрва тског језика Драгица Радпвојс вић и наставник Јагода Петро вић, остаће у пријатној успоменн. Прстесна је била просто рија да примп све one који су дошли да се представс својнм стиховима и њихових другова, који су желели да их чују. ПЕСМА Кад пишем песму то неће бити песма рата. Кад пишем песму то неће бити nec.ua бомби и аутомата. Биће то песма птпчијег лета. Биће то песма мира целог света. Ана Марић, VI-1 МАСЛЛЧАК Кад корачаш no ливади, а ти пази: не нагази * главиие бсле што вире пз траве. Њих he ветар, када пирне, да понесе у висине, као птицу, као лептира белих крила, као ос.иех пријатеља, као безброј дечијих жеља... Бнљана Јокснмовнћ, VIII-1 ДРЕН Љзжнњиви нвалитет представа Ф Сусрети су отпочели 9. и траја-ће до 18. априла. Смотру позоришиих аматера отворио Драган Милојевић, потпредседник Скупштине општине Параћин # До сада најуспешније предсаве „Мрешћење шарана” и „Живот и прикљученије војннка Чонкина” Регионалкп сусрети драмских а.матера Шумаднје и Помо* равља који су отпочсли 9. иприла окупнли су драмске аматере пз Крагујсвца („Студентски културни центар, КУД ,Дбрашевић”, РО „Фнлип Кљајнћ’’), Баточине, К¥Д „Душан ПетроBiili Шане”, Парађина, Градско аматерско позориштс, Нуприје, КУД „Железннчар” н Светозарева, КУД „Каблови” ц А.матерско позориштс. рц ће од виђених лредстава иза« брати представннке зд зопске фестивале драмских аматсра Србије, затпм за фестнвал дсчjiix сцена у Жабарима м прсдставнике за манџфсстацпју радника — аматера „Сусрети друлашњпх аматера (ван конку- гарства”. О резултапша п внђсрениије). ним представама опширнијс у Сутра (у четвртак) завршава- пдућем броју. ју се регионални сусрети и жи- М. И. Свечаност заљубљеника богиње Талијс отворио је Драган Милојевић, потпредседник Скупштине општине Параћии, а након тога наступили су драмски аматери Радне организације „Фи лип Кљајић" из Крагујевца. Они су на сцену донели своје гумачењс Нушпћевог „Сумњнвог лица". Нажалост ова представа није показала много и бнбила је на нвицп дплетантизма, што захваљујући реднтељу Владимиру Савићу, што захваљујући невештој игри драмских а.матера „Филипа Кљајнћа". Након тога уследило је отказивање представе „Ожалошћена породица” аматера пз Баточннс. Представа, која је вратнла веру у квалптет дра.мског аматеризма бпла је представа „Мре шћењс шарана” у тумачењу аматера из Параћина. Овај позорншнп хнт Александра Поповпћа, који је својевремено уздигао невпђену прашнну у позоришшш круговпма, нашао је добрс тумаче v редитељу flymany Јовановићу н његовпм сараднпцп.ма, глумци.ма, сцснографу н костимографу. Ово све Huje промакло ни пуном гледалишту на жирију који прати смо тру драмских аматера Шумаднје II Поморавља. Још једна радничка представа, аматера КУД-а „Кабловп", још једно разбчарење. Избор тскста Зорана Божовпћа ,,В”- кторија” показао сс као потпуни промашај, а да бп представа била опо што н је (лоша) умного.ме јс кумовао п реднтељ Вито.мнр Стефаповнћ. Текст и редптсљ обсзвредили су труд све тозаревачктх аматсра. « „Живот и прпкљученије војника Чонкнпа” у такмичењу чланова Студентског културног центра из Крагујевца, освојно је на препад публику. Млади, полетни и бројнн театар ухватио се у коштац са дра.матизацијом дожнвљаја „руског Швејка” и успели су да направе пред ставу која ће се увек са уживањем гледатк. Овај бројни аматерски колектнв, предвођен редитељем Миодрагом Јуришићем већ годинама наступа на овдашњој сцени превасходно пегу јућн сатиру као сценски пзраз у чему се у доброј мери и успели. Чланови Градског аматерског позорншта из ■Светозарева ове године су на смотри наступнлн драмским текстом Драгана Toмића „Раскршће”. Овај текст који слика тотални распац сеоске породпце у неком од села Мачве (а то може да буде п у По.морављу, и свуда где јс основа пољопривреда) је са јаким п опорим натурализмом. Управо су тако аматери из Светозарева игралп натураллстнчкп до „даске" п успели да направс занимљиву представу, која јс пре свега обиловала’ бројним лепнм глумачкнлс креацијама. V понедељак, када се „14 дана” „закључује" игране су две дечје представе: „Капетан Џон Плплфокс” у извоБењу Дечје сцене крагујевачког Дома омладпне u „Биберче” у тумачењу најмлађнх чланова — Градског аматерског позрршита из Параћина. Такође су до краја фестпвала Biibene представе „Брисани пуг” KVfl „Железничар” пз Буприје, „Псшнце" КУД „Абрашевпћ” нз Крагујевца и „Радшти, сељаци, природна иптелигенцнја" ов- „ПЕСНИЧКА ШТАФЕТА 85” РЕЧ ЗА ТИТА Књижевни клуб ,Д1ирко Бањевић” 12, априла био домаћин „Песничке штафете 85” региона Шумадије и Поморавља Стнховн посвећенп Титу Преко 30 хиљада песама од око хиљаду аугора слило се у једну поруку, један стнх, једну рсч — Тнто. Та реч путује градовима широ.м Југославије до свог одредишта Београда Стнглајеоиа 12. апрнлан уПанчево, а од песннка Деспотовца у ру ке песника града на на Црницп, чланови Књижевног клуба ,Л1ир ко БаљевмБ". Ова регионална песгличка манифестација ммала је у Параћину најпре веома успео сусрет са члановнма литерар не секције ОШ „Бура Јакпшћ”, а затим су на књижевној вечсри читали своје стнхове песници из Деспотовца, Крагчјевца, Ryприје, Аранђеловца н Параћина. Всче је отворио Ђорђе Петко вић члан Књижевног клуба „Мирко Бањевић" и члан Савез ног одбора „Песнлчка штафета", а лоруку „Штафете" црочи тао Војкан Распоповић, један од рлавнмх Јгтгцијатора за покрета н»с ове изузетно значајне песни чке манифестације. Посебан жири прегледао је пес.ме, саслушао псснике и нај боље наградио. Прво место припало је Славици Благојевић ИЗЛОЖБА СЛИКА И ЦРТЕЖА МОШЕ ПИЈАДЕ песниклљи из Параћина,' по оцени жирија на друго место се плаатрдо Петар Моваковић• — Пск, из Аранђеловца, а Душану Бупићу из ЋупрЈцс прлпало је треће место. Поред награђених ау.тора> Кн»ижевни клуб „Мирко Бањевзгћ" доделио је дипломе свјсч песннцима за уче шће, а лрограм су улотпунллн и вече обогатили настулом п ученици Музлчке школе „Миленко Жнвковцјћ". С. Ј. КОМАРАЦ Како јс истан, а страшно бодс; његове песме нико.ие не годе Досадан комарац 'јуриша с.иело: јуриш га с’ врата, лети на чело. И тако стално не да тн мира, крај уха лети и страшно свира. Вссна Марјаковић, V Марко Мнливојевић, VI-1 ПРВИ МАЈ To ie празник: цвећа, бреза, суцца, To је празник: мора, језера, река... To је празник: винограда, проплапка, гиуме. To је празник: радника, сељака, лепотс. Мнрјана Дачић, V-1 ................................................ Дрсп опази љубичицу крај шумског nyruha, па па голе гране стави сто жутих цветића. Жаклина Савић, ИЗЛОЖБА СЛИКА МИРЈАНЕ АНБЕЛКОВИН LB8T 0| сунца и нмем ® Y холу Градског аматерског позо^ишта, Ми ливоје Вучковић, секретар СИЗ-а културе, отворио 12. априла изложбу слика Мирјане Анђелковић, академског сликара из Ниша ПУТ Путује путник: проће путић и nahc путељак; набаса на путачу и доће на пут. Ha путу ctoju путар, строг и љут. Пуггник пропутовао све nyrnhe и путељке, да би дошао на пут, да би му путарину напла путар строг и љут. Саша Милстнћ, ЛЕПА СИ, ЗЕМЉО МОЈА Лепа си, земљо моја: и Вардар и Дунав плави; it свака травка твоја и цветић миришљаш Лепа си, земљо моја Лепа си земљо моја; леп је и радник на њиви и песма о теби и школи и цвркут птица у гори. Данијела СпасиИ, У органпзацнји Радипчког унпвсрзитета „Доситеј Обрадовпћ” п СИЗ-а културе пз Еупрпје, п Самоуправпе интереспе заједнице кулдуре пз Параћпна, 12. апрпла у холу Градског аматерског позорншта отворена је пзложба слика Мирјанс АнВелковић, акаде.мског слнкара из Ниша. Са стваралачки.м дслом Мпрјане Анђелковнћ, љубнтељп лнковне уметностп града на Црницп, не срећу се првн пут. Добро позната од раније као учесник спсевачке колоније и нзложби, Мирјана је са.мо наставила тај спој, овом приликом својим пејсажима. А на Јвима њен свет, каменп, медитеранскп, пун зреле боје и светла. — Свака љена. слика јс добро простуднрана п до перфекУМаанн^ 9 цпје довршена. Како сазрсва ц ослобађа особитостп свог стваралачког потенцпјала, све се ви ше впдп удео концепта, удео онога што се подразумева, иако нијс у матернјалу слике, што је предрадња н наградља слпке. Њенс слпке дакле постају пеодвојнве од целине, стваралачког бића Мпрјане Анђелковнћ, као што је медитеранскн прсдео нсодвојнв од сунца и кад се сунце не внди непосред- ‘но на сликама. Свака слпка ове слнкарке, да би јој семантика била докучеиа, те да би се н»ена испуњеност довољно преточпла у гледаоца, најбоље је да буде виђена у блиском додпру, у непрекинутом низу са другнм сликама Кад се тако глсдају внди се да је компознцнја сваке отворсна к да је у nponabeном сазвучју са композицнјом сваке друге н свпх заједно, стојп забележено у каталогу, штампаном поводом отварања ове изложбе. С. Ј. Годппу великнх н значајпих јубилеја град па Црници обе лежио је још једном значајном маннфсстацијо.м. Нанмс, 11. ап рила у Галерпјп Завичајног му зеја отворсна јс пзложба слнка и иргежа Моша Пијаде, Када се човек срстне са три дсстак у.мстничклх радова, ка да сс сретне са делом чметннка ко.ме је сликарство било са мо један дсо жпвота, део којп је поклопљен деловлма у којп ма јс повпнарство, преводплаштво, партпјскн, рсволгцпонар ни и државнички рад, онда се nabe у дилеми како да гледа уметника. За тренутак заборав п>а све друго, изчзев боја и лп ir.ija са слика Мошпнпх портрета п предела. А опет, одјед ном, нзбнјајг линнје попоса и јунаштва, линије борапа п ре волуппонара. којпма јс остао вспап ло краја жпвота. Говорећи о овом велпком у.мстпнку, чпје дело заузн.ма угледно место У псторији југо словенске уметностп 20. века, Драгап Петковпћ, председннк OK СКС, јс говорпо if о Моши Пијади као рсволуцнонару, државн71ку, нрегаопу, који јс сти зао ла ппшс чланке, расправе. да ради па побољшању свог преврпа Капптала н да слпка. — Његове слпке пастајалс су v широком географском по јасу. нзмеђу Београда. Мипхс на, Парпза ,Сремске Митровнце, Лепоглаве п БилеВа, до para п револуцнје, да би у послеСликар вдета и nssnena © Y Галерији Завичајног музеја 11. априла Драган Петковић, председник OK СКС, отворио изложбу слика и цртежа Моше Пијаде, нашег истакнутог револуционара и државника Аутор изложбе Вера Ристић, историчар ликовне уметности НароДног музеја из Београда © Изложба отворена до 6. маја ратном периоду више nvra узилтао у руку чтку, пера илн оловку, за време одмора на мо ру плп Јахоринп. Тематски репертоар у.метнпчкнх дела тако ђс је разноврстав, доднрујући готово све теме класичног сли карског репертоара: портрет, фнгуру п акт, животињску фи гутзу, предео, мртву природу ко.мпозицпју. Y праћењу тема тике која је слпкара прнвлачи ла, треба у оквирг портрета истаћи пиз нзванрсдннх аутопо ртрета, настајалнх нзмеђу 1910. н 1956. којц са.ми за себе могу да послуже као основа за проучаваљс слнкарског поступка свог аутора, кроз разлнчнте стплске варијаптс. Y другој је дпој те.мп ,у пределу, који умет нику свакако пружа већс могу hiiocTii ликовног нзраза. Моша ПиЈаде постнгао је свој најви шн уметнички до.мет. Истражи вачц сликарског дела Моше Пијаде слажу се у оцепи да њсговн предели, вдрочнто онн настали 1930- п 1931. године у Лепоглави, представљају не са мо најзначајнијс радове Моше Пијаде, него спадају и међу нај боље пределе нашег слнкарства тог времена, истакао је Драган Петковпћ, отварајући пзложбу. Изложба ће бити отворепадо 6. маја, а реалпзована је у сара дњн нашсг Завпчајног музеја 'н Народног музеја лз Београда. С. Ј.
ДРУГА СРПСКА ЛИГА—ЈУГ КАНОНДДА У ДРУГОМ ПОЛУВРЕМЕНУ СТРЕЉАШТВО НАШИ НА ПРВЕНСТВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ГАБАЊУ СЕРИЈСКОМ ВАЗДУШНОМ ПУШКОМ МАЛИ ОГЛАСИ Јединство — Шумадија 6:0 (1:0) Стадион Јсдннства. Гледалада 2000. Стрелцн: Костнћ, у 7,49, 58 и 88 мннуту, Бандука у 69 и Пелпвановнћу 82 ипшуту. Судија: Васић (Кладово). ЈЕДИНСТВО: Богосављевић, (—), Мирковић, 7, Пстковић, 8, СтефановнИ, 8, Паннћ, 7, Милићевић, 8, Мнлошевић, 7, Вулиће онћ, 8, Бапдука, 7. Пеливановнћ, 7 п Костић, 9, Судсћн према жграиа хоје показују .^еленн” у задшсс некодпко утахмнца, мшлц су у топ-форму. To није промл кло пн броЈнцм навхјачпма, који их, «о, већ други иут па краЈу угакмнце поздрааллју дуготрајннм аплаузнма. м. м., ТЕШИБ ПОНОВО МД1СТ0Р Продајем кућу v Лићевцу, уллца Карађорђева 56, у !*•»< цеитру, са плацсм од 11 арк и помоћном згра лом. Јавкти се на адрасу: уллла Моше ПлЈаде, 1/13, Параћпк нлн на телефои: 53-371, од 18 до 20 сатк. ооо лн Представннцн параћинсккх стрељачких клубова учсетвовасу на првенству Југословије у гађашу серијском ваздупшо.м ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ ! 20. коло. ПрибоЈ ФЛП. Прогрес 2:0 Ј:0), Чачак: Рс.моит — ПКВ JYMKO 2:2 (0:0), Ниш) Желсзпичар — Јагодпна 1:0 (1:0), Вра н»е: Д|п<амо — Мсталац 0:0, Параћнн: Јсдинство — Шумадкја (1:0) Баточкна: Слога — МИН Јастрсбац 0:1 (0:0), Килжсван: Тпмочаннк — Младост 3:3 (2:0), Hinn: Палнлулац — Лех<мнд 3:0, иушком за пиошхре 30. и 31. марта у Со.мбору. а јуниори су одмерили снаге заједно са сениорнма 13. н 14. апрнла у Нишу. Општа карактсрхсткка овогодпшжег стор.стрелац”, По докумсхтнма Стрепрвекства државс Јс масовност. Изкад .-качког савсза Југославхје to anaibe прн свхх очекхвања, вслнкл број стрслацп, ва рспублхчкнм првснствнма нспунио )с квалхфикацноку хорму, а ин високи резултатн ннсу хзосталп. Гренер Мома Томић: н све поКостнћ: четирн пута v мрежу плану .• н y Играч утакапше: Костхћ. Као п у прстходнпм утаклшцама, ду го св загрсвала „зелсна мадпша”, Y врвом полуврс.мену ннЈо било хшого шансх, мада је одбрана испуњавала с*оЈо задатхе. Гол коЈи је постпгао Ко стнћ у 7. минуту, рсзултат је љсговог искуства. Бск гостлју, Стсвановнћ, про чашно Је допту, коју Јс лукавн мајстор Драголдб Костпђ смсстно порсд Днколовског у мрсжу. Y наставку утагаишс, Костхћ насгав.-аа серпју. Само чстири дишута no сле звхждука судхје, Костлћ у соло продору стхже пред гол гостхју н nociижс другп гол. За слсдсћа два гола, „кривац" јс Балдука. Два пута јс врло употрсбљнво цситрирао, рафалмо и то јс бидо довољно Kocnihy да постг нс два гола, од којих Јс Јсдап судхја поништно због иаводпог офсајда. II са.м Бандука, посло лспе акдиЈс Петковића п Псдиваиовпћа, постижс гол, а затнм сс y 82« минуту и Пеливаповпћ уилсујс у стрелцс. Кад су сви мпс.тали да ће се ггаклпша заврпАгги са поновљетшх 5:0, следк красна акдпЈа целог навал< ког рсда Једилства. Лопта се шетала од ногу Милошевпћа до Вулпћсвпћа, од Вулићевнћа до Баидуке, од Бандуке до Пслпвановића, да бк па крају па „рол иу” натрчао Kocnih it разорпнм ударцсм у 88. мЈшуту погодпо горњи леви \тао гола Шумадпје. (3.0) Јсднлство ПКВ JYMKO Младост MIIH Јастребац Палалулац Железиичар Прогрес Лемннд ФАП Тпмоча>гин Мсталац Рсмонт Цина.мо Шумадија Слога Јагоднна Параћин пав Тешић, сехиорка, a цоровпћ, х 20 11 7 2 35:11 29 20 11 6 3 31:16 28 20 10 5 5 25:16 25 20 10 4 6 23:16 24 20 8 7 5 28:22 23 20 7 7 6 23:25 21 20 8 4 8 30:29 20 20 8 4 8 2W«1) 20 , 20 7 6 7 19:23 20 | 5 9 6 23:26 19 ' 20 7 5 8 29:33 19 ! 20 5 7 8 22:26 17 , 20 6 6 8 22:29 18 20 4 7 9 13:28 15 20 3 3 12 21:20 11 20 3 5 12 19:33 11 Цдгћс НСДСЛ.С: Тнмочанип — Палнлупац, Младост — Железничар, Јагоднна — Ф/\П, Прогрс — Рсмоиа, ПКВ JY.M КО — Динамо Металац — Јединство, Шумаднја — Слога, M11H Јастребац — Пе.мннд. Земљорадничка задруга „7. јули” Параћин, ОЗО „Поповац” у Поповцу, расписује ОНштинске фудбалске лиге ЗЕМЉОРАДННК ЗАСЕО НА ЧЕЛ9 ПРВА ЛИГА Параћкн; Младост — Напрсдак (С) 10:4 Стрнжа: Зем-ворадннк — Радпички 4:0 Лебхка: Будућност — Моравац 6:0 Бусиловаи: ХсроЈ — Јсднпство 3:4 Дреновац: Напрсдак ,— Врапчакс 2:0 Давпдовац: Рад1шк _ ИСК 2:2 Поточац: Јухор — Борац 3:0 ДРУГА ЛИГА Забрега; Полст — Железнпчар 12:3 Плана: Развитак — Морава (Ш) 2:5 Д. Мутинца: Јсднпство — Морава (Д. В.) 392 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Зс.м.-м>радник 16 13 3 0 62:17 29 Ј\хор 16 9 4 3 47:24 22 ХероЈ 16 9 2 5 62:40 20 Борац 16 8 3 5 36:37 19 Ралнхчкх 16 7 4 5 42:^0 18 Напредак (Д) 16 7 2 7 36:35 16 Јсдипство (Р) 16 Г 0 8 44:44 16 нск 16 5 5 6 31:35 15 Радннк 16 6 3 7 28:34 15 Врапчзнс 16 6 3 7 38:30 13 Напредак (С) 16 5 3 8 36:45 13 Будућпост 16 3 3 10 25:47 9 Моравац 16 3 3 10 27Л4 9 Младост 16 4 0 12 40:72 8 ТАБЕЛА ДР^ГЕ ЛИГЕ Полет п 10 0 9 69:22 20 С.жзбода 12 9 1 2 53:21 19 Налреддк (СВ) 12 9 1 2 40:17 19 Морава (Ш) 12 8 2 2 34:18 1S БСК 12 8 0 4 59:21 16 Јсдјшство (ДМ) 11 5 0 6 3136 10 Морава (ДВ) 12 5 0 18 29:42 8 Петрус 11 4 0 7 18:46 8 Младост (ДМ) 10 3 0 7 22:43 6 Развлтвк 12 2 0 10 15:55 4 Желсзвнчар 12 0 a 12 17:68 0 ВДдана^ ЛИЦИТАЦИЈУ ЗА ПРОДАЈУ Путннчког вознла „Интроен ГС”, рсгнстарски број СВ — 387-16- година пронзводње 1977. v возном стаљу. регистрован 1985. годннс, почетна цена вознла је 300.000,00 динара. Право учешћа на лнцптацијн н.мају сва правна к физичка лица, уз обавезно полагањс кауције од 10 одсто од почстне цене возила која сс vnnahvie комиснјп на место лшџггацнје илн parade на благајнн. Лнцитација he сс одржати дана 26. IV 1985. године у 8 часова v дворишту 33 „7. јули’* v Параћмну, у у.игцн Маршала Тита број 161. Заннтсресована лтца могу разгледатн вознло сваког радног дана од 7 до 14 часова, а за блнже информациЈс обратити се комерцијалноЈ служби Зсмљораднпчке задруге. Комисија за продају употребљпваних мотсфних возила, па основу одлуке Радничког савета OOYP-a „Услуга” РО „Параћин” ВРШИ ПРОДАЈУ ПУТЕМ ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ ПУТНИЧКОГ АУТОМОБИЛА „ФИАТ 125 П” 1. Продаја he се нзвршпти дана 26. IV 1985. године са почетко.м v 10 сатн, са почетно.м ценом од 100.000,00 дннара. 2. Правио учешће на лицитапијн и.ма|у сва правна и физлчка тша коЈа плате 10 одсто на и.ме депозпта од почетне цене. 3. Лицитација ће се одржати v кругу ООУР-а ..Услуга”, Пролетерска 2, Параћин. 4. Вознло се налазн у кругу OOYP-a и може се разгледати сваког радног дана од 6 — 14 сати. 5. Овлашћује се днректор OOYP-a да може потписатн уговор са најповољннјим понуђачем. 6. По окончању лицитациЈе уплаћенп депозит се враћа учеснпцилта, нзузев купцу коме се н>егов депозит урачунава v купопродајнг цену. О току лицитације бнће сачии>ен заппсник који Је саставни деоуговора. КОМИСША ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ су рспрсзсптовалх Мнроссехнор, НаталиЈа Ристмћ, мсђу пионири.мд Зорах To Maja Собек, свн нз стрељачке дружкк« „МихаЈло Илпћ-Кула*' из спортског друштвв „Борац" лри СФС. Нанп< рспрсзехтативии у потпуностх су оправдали надс. Свх су поно жлн рсзу.тгате са републичког првснства, хоЈл су нх уврстжлн међу наЈбом. Маја Собек н Зоран Тодоровнћ у Сомбору са по 170 хругова, пласнралн су се од 10 до 15 места. Рсзултат вишс иего успепган, када се зна. да Је ха првенству СФРЈ у катсгориЈн ппонира учсствовало н»их ахше од 400. Сеннорх су п^цалп велику серију у Нишу. Наталкја Рнстлћ трсћи пут за ргдом усоева да „убије” 350 кругова, шјго је врло добар резу.тгат за сенлорхе, у хвцпоналпо.ч програму. НаЈвећх успех забележмо Је Миросдав ТеппФ. Ох Је у Нишу п звакично 1 потврдио стсчепо зва!ж ..савсзга« мајпада стрелцу која у току Јсдне календарске годннс ха]мап.е лва пута посткг хе ссријском ваздушпом пушком резул тат 370 и Binnc кругова од 400 могућих. Тсшнћ је на првенству СрбхЈе ,,убхо" 372, иа прошхрском првснству Србнје у Новом Саду 369 н иа овом послсдљсм. првенству Југославијс 371 круг. Овнм резултатом Тсшнћ Је х зваихчно постао маЈстор стрелац, коме прппадају п посебне бснсфхинје стрсљачког савсза Југославијс. (родаЈе.м тракгор ТВ 40 А рускп са прсд>м>м мучом. са 3900 радхпх часова: трактор ТЕ 40А, рускп хоа. са прслпом вучом х 185 радкпх ча сова; двобраздхх плуг ИМТ 752: сс|алхиу за кукуруз, чствороредну „сепетер" словеначку, стару 2 годп нс; фрезу ИМТ. тракторску. рздхн захват 1.25 метарл Свс млЕГипе су ксправпс к у радхо.м стаљу. Цене пи договору. Милалнн Марковић. ссло Шавац. Параћнн. Тслсфон: (055) 44-104, уЈутру и увечс. Продајем трактор „урсуз 355’. у исправном стан»у. Васа Васкљсжнћ. ссло Нзвор, Параћин. ооо СЕЗОНА И ДАЉЕ ТРАЈЕ И поред тога што Је г.тавни део свзоне ваздупхном пушком завршеп, стрел ini хз Параћхка хмаће у( току годкхе Join многобројна такзшчспл. Јубхларпа, пријатељска, радпичко.спортскс хгре, ссоске олимпнјске кгрс, аккиЈе ,.Партнзана”, разна шролска такмичен>а, a главна ттреокупацнја параћтгнскпх сгрслаиа су прнпреме за прв«нствсна такмичека у гађан>у малокалмбарском и војнхчком пушком. ПродаЈе се повољхо воссд у непо срсдно| блнзшш, код мотела у Па раћииу. ведкчихе од 2 арн, са згра дом од 75 хвадрата, воћњаком од 100 стабала Јабука. 100 стабала кру шака, 100 стабала брссака и 100 гп иа лоза разххх сортн и лруго воћс. Пооед је огрВси. има леп пог :ед, струју п воду. Јалптк сс ха телефон: 51-057, прс водххс, a no лодне 53-650. 0 0 0 С. Здравковић Прозајем Нпву. 31 an, погодпо м СТОНИ ТЕНИС баштоаахлук пм повол>на, pahiw. хма аидан бунар. Тслефох: 56-579. Цс ПаБОРИВОЈЕ ДУЛКЋ ПРВАК ОПШТИНЕ V поједнхачном првсхству општхне Параћих у стоком текхсу, када су се укњучнли к такмнчари из aiuurr ранга. Мвђуопштнхске и penioxxixc лиге, пајвхиа* venexa пмпо је Борнпојс Дулић, члах Стонотсххског клзба „Будућпост” нз Главиц«. Он јс у фхналу нај ире савладао Прокића нз својновачког Напретка. затхм Атаиацковнћа, нз друге екнпс Борца, а у фипалу Мплана IIКОНАЧНЛ ТЛБЕЛЛ СТОНОТЕННСКЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ПАРАПИН .тнћа, првак другн пз првс скнлс Борца. Tilmc Је општнне постао Боривојс Дулнћ, Је Мплаи Иллћ, а трсћх јс Мнлосав Борца. РаЈић, Ндпћсв клупскк друг КОШАРКА ЖЕНЕ ПОНОВО НА ПРВО МЕСТО in Младост Параћника „4. јули" .,14. дана" Борац Ш ХсроЈ Новосслац Одред извнвача Напредак П Бу.-важ П СУП КосмаЈ ПОЧЕЛЕ 22 22 22 17 17 15 13 13 0 5 22 22 22 22 9 13 7 15 7 15 6 16 2 20 0 22 110:24 95:52 88:31 87:54 77:56 77:68 52:68 56:77 44 50 26 26 26 18 44:84 16:101 3:110 14 12 0 БОРБЕ ЗА KYH МАРШАЛА ТИТА ПролаЈем Bpitnnic од Београдска подпе. п>пву КП броЈ 3092, ио75 арн. Мхрољуб Лнтпћ, 50, тслефон: 54-765, аи Прозајем 1974 годхне. ..репо пронзвелсн генерално срсВсн. Жп жл СтоЈановнћ, телсфон: 52-215 (код кућс) х 56-090, локал 208 (на писчу). ПродаЈсм металнч’. ражу стандарлку. капало'1 Јавхти сс ха тслсфон: 53-049, пос пе 19 часова. Пролајсм садшше бодлн, по комаду 50 фон: 51-493. Параћпк, ка броЈ 24), Нва. купнха без aiutapa. Теле улхха Сутјсз Кошаркашнце ОКК Параћин, прошпогодхшњк прваци Српске лхге — Север, почеле су припре.ме за следећу сезону. Прошле годиие послс освајања приог места, б«з изгубљсне утакмице, са две побсзе у квалнфикацијама ;< једхим Једкним поразом од Новог Пазара, девојке се ннсу квалификова.-к Y оквиру такзшчсж за Куп Map шала Тита па нхвоу општнне, хајвишс успеха имали су стонотеннсери сккпе .,14 даха" и Младост хз ГорхАе Мутххце. Онх су савладалп у полуфххалу ..Одрсд извнђача” хз Параћхна, одхосно скнпу ,.4. Јули". Tilmc су Младост н „14 дана” стеклк право да играју у фнналном де-ту. а о то.ме ко ће бнги првак ха нхвоу оппгпшске лиге у оквпру такмичења за Куп маршала Тх га оддучиће у меВусобном сусрегу којн се хгра 22. апрпла. Оглашавам исважсћом радку кихишцу, издату v Параћкну, на хме Надс:кде ФнДпполнћ. 0 0 0 Оглашавам леважећо.м радиу кљижпцу, нздату у Параћнну, иа име Мхлутиха -Матхћа, нз Поточца. за другу савезху лигу. Тај је обесхрабрно хк јмгх, ipenepa Божу Борђевића, леуспех ннПХ Н.1ГХОВОГ ии управу. Екипа Је остала иста. уз појачазве сестара Јеленс х Александре Торнлнски, гу је и неколхко млађих хграчхц*. Y фххалхом делу којн је заказаи за 23. м 25. април, поред №Кх појавпће се још и стонотехнсери Буљана, Напретка, пз СвоЈнова, Будућхостн из Главпце, Текстнлца х двс сккле Борца. Победннк Купа општнис стнче право учсшћа у финалном делу стоиотенпског такчтчетва рспгона Шумаднје п Поморав.м. Лига коЈа их очекује, због реоргахн запаје далехо је Јача, уз бивше члано м друге лиге Беко и Бањилу. Главхм ковхурентк у борбх за првакд бнће ОКК Београд, КОЈгубара из Лазаревца, Раднички нз Обреновца и Јасепнка — 1оша лз Смедеревске Палакке. Првааство почиле 22. алрнла ж деаојкс нз Параћина хост)Ју у Смедерсв ској Палавоов. Прал сусрег пред домжћом публихом Параћихка. игрвју у срс ду, 24. апрхла, у 18 часова против скн пе Смедерева. М. Милошевић Or.iainaM.M неважећмм смдочапство о завршеноЈ „Вук Kapo^ith’* у Гордаке Костнћ, Параћхиа. 0 0 осиовкоЈ школи Поточпу," на пз Стриже 0 пме код Оглашавам неважећом радну кам Ж1Х(У, кздату на нма Јасмине Тадић, 1977. годнне npx CO Параћт«. Р. Ванек Лнст СоплЈа-шетичког савеза радног варода опппта« Параћп, жздаЈе Цеитар за култгру н а-.|формлса>м „Параћпл” — Параћкп. Дпрехтор п глажни п одговорнх урсдлтс Слазолуб Обраг.овнћ, Нздавачкв савет: Нада Бранковаћ, Момчжло Вучковпћ. Свстислав Жмвковић, Мпливоје Илмћ, Нада Јоваховнћ. (заменик председника). Снежака Јоваховић. Бо ривоје Марпхковић, Славо.хуб Обрадовић, Жжхота Стојаноаић, ИЈпоЈпн Тохнћ (прелседвхк) м Јивах Томић YpcByJe Редакцлоип колегијум. Новккарв: Снежака Јоваховхћ, Мнлпид Жи« ковкћ .Мпрсслив Д1<лппрх)евлћ, Милпвоје Нлнћ (техшчки урсдижх) ■ Маодраг Мжлехковхћ. *;:реса PeaaxiiHje: Максима Горког, 4. Поппанскм фах 38. Телефолв: главнм н одгоаорнн УР«1 нмк (035) 52-352, новихарн (035) 53-694. Претплата-. годххпжа 300,00 двнара, полгтодишже 50.00 длиарж, за нкостранство дооструко^ Жиро рачул Центра за културУ ° влформиса1М 35M-603-1973 код СДК Параћмв. Штамоа ГРО ,Јас" Бмжра^ ВдвЈксвнћсм 8, Јслефом (011) 340-551. 'Хираж 11000.
Г0ДИ11А ХП Н БРОЈ 282 D ПАРАНИН 1. МАЈ 1985. ■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 30 ДИНАРА ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦММА ЧЕСТИЈАМО 1. МАЈ ПРАЗНИК РАДА НАШ МАЈ ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИИА АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ООСК И КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОО СИНДИКАТА ЦЕМЕНТАРЕ П очиње самећународним и нашим празни ком раоа, 1. мајем, завршава се 25 — Далом .\t.iadocTu, празнико.м који је постао израз жеља младегинерациједа настави рево луционарно Титбво дело у садашња и будупа времена. Измећу ова ова свечарска празннка, 4. маја навршава се пет година од смрти друга Тита, стратсга свих нашнх, опредељења, достигнућа и победа, 'а 9. маја обеле’ жава се 40-годиилњица победе над фашизмом, слом мрачннх сила, које су довеле свет у највећу светску трагедију из које је изашао осиромашен за десетине милиона недужних људи и непроцењена. материјална добра. Тако, неминовношћу случаја, месец мај поотајс симбол наших радости и туге, али и симбол нагас решености да на путу жеља и опредељења истрајемо пред препрекама и наставимо путем у будућност која гарактује очување- стечених тековина и бољи и срећнији живот свих радних људи. С тога није тешко пронаћи јаку повезаност Титових дела и инспирација са оним на шта асоцнрају поруке исказане за Први мај, као празник рада, Девети ма.ј, као 'Дан победв над ,фаи<измом, и 25. мај, Дан младости. Та 'поввзаност очита је и’са оннм догаћајима и збивањима која су сада присутна у .нашем друштву. Са насгсО' јањима. за бољц живот и права радничке класе, са напорнма за очување слободе у oeuAt нестабилним временима и напорима да млада генерација, стасала за преузимање обавеза избори место и улогу која јој -и припада. Р адничка класа и сви радниљуди нашесо цијалистнчке заједнице прослављају 40. путу саобдди празник рада,Први мај, За тих 40 година постигнуто јемного.али је мог ло и вшие. Много, јер смо у порећењнма са другим народима који су нмали 'слнчан пут развоја, који су нзашли из рата без игде нче- ?а, на чак у порећењу н са економска много јачима, ностигли оне резултате којнма се мало ко може нохвалнти. А мало, јер смо на ти.ч субјективннм слабостима, које су nptlсутнс нарочито носледњих година, .успорнли точак узлазног крета/ba у светлију будућност, па у нека.и ссгменти.иа и обезвредили досадашње резултате. На том путу, успоравање самоуправног развоја нмало је и највећи утицај на заостајање овладавања радничке класс над соиственнм средствнма, што на свој начин говори о успоравању спровоћења стратешких задатака нашег социјалистичког друттва и tbctoeoz развоја. Према томе, задаци тск предстоје: да радничка класа у своје и у нме свих народа и народности Југославије нзборн своје нраво место н тиме сигурност снровоћ&ња у живот нашнх опредељења. Х ово.ч .uecetfy, тачније 9. маја 1945. годинс н зоанично је оглашена тгобеда над фашизмом. Капитулирала је капиталистичка Немачка са силама осовине и квис линшким нома^ачи.ма, у поробљеној и разједн/benoj Европи отпочео је нови живот стдтнне милиона људи у слободи, са правом на слободу н људско достојанство. Тим даном нзашло .се нз највеће катастрофе човечано тва, изазванс сулудом политиком једног човека н једне нацнје и њених помагача и утло у стремљења н надања da he долазећа времена бати борба н настојања за миран и срећнији живог. На жалост, сва надања нису у потпуносги испуњена, али остају веровања да he инак надвладати разум. Ми, који с.ио ноднели велике жртве, највише се надамо и има .чо нраво да нам се глас н поруке ‘далеко ЧУЈУШтафета младости, симбол ноздрава и же ља младе генерације да настави Титовим револуционарннм и визионарским делом креИе се наишм просторима да 25. маја нскаже оно чито је на почетку њеног иута био њен овогодшињи мото: „Захтевај.ио немогуће”. A do тог тренутка joui ћемо говорити о младима. He само једном, јер о њима, о њиховам нотребама и проблемима треба jota много говоритн, ако хоНемо да у сигурне руке нренустнмо тековине прошлости и садаuubOCTii у сигурну будућност. T eutKo је а болно неминовно суочава ibe: пет годнна без Тнта у наитм срциAta и v наииси челним редовима. Колико је to TeutKo најбоље осећамо у овом тренктку, Oopehu се са ннзом проблема, са доtabajH.ua који су нореметили један устаљени рнтам и један сигиран пут. Огроман ie то н ненадокнадив гхбигак за нашу социјалистичку самоуправну заједницу збратимљених н равнонравннх народа н народности за цеп раднички и комунистички покрет, за савремену enoxy. f С а ocehatbCM бола н ненадокнаднвим гу битком мора.ио се joui втие окренутн себи и сонственој будућности, збНЈати наисс редове, јер знамо да малодушност ни~ кад није била Титова особина и да не .иоже да буде и особина Титових следбеника. Оставио ном јс веру у човека, у исправност нашег nvra KojiLM корачамд. Зато нека месец мпј остане месец тчге, али још euute .чесец радости v коме cv сое Титове п ногие жеље окреlivre caAio јсдном циљу — cpehnujeM животу радног човека. С. О. РЕФЕРЕНДУМ ЈОШ ЈЕДНОМ 11111П111И1111И • Много веће интересовање од пословних резултата изазвала је тачка дневног реда која се односи на досадашњу акцију „укрупњавања” фабрике цемента — без OOVP-a и радне заједнице. Четрнаест дана после референду.ма на коме су се радни* пи Це.ментаре изјашЈБавали јесу лл за радну орсгаглазацију без OOYP-a и радне заЈедннцс, одржапа је 18. априла заједничка седница Акцноне конференцпје ООСК и Конфереицнје ОО СС, која је много дуже и темељније разматрала „неуспех” референду.ма од извештаја о планским остварењима у прва три месеца ове године. Заправо, по свој прилици, многима резултат референдума, на коме се радници највећег OOYP-a нису изјаснили за прихватање нове организације, све до ове седнице ннје био јасан. Објављени су резултати гласања, алн тачаи статус Фабрике избистрио се након читања извештаја радне групе. Међутим, извештај о производњи и реализацији од јануара до марта ове године ни.ма ло не заслужује секундарну улогу. Два осиовна показатеља: пронзводња клинкера од 33 одсго y односу на план и 39,2 одсто производње це.мента н нови.мала у односу на планираие количине, забрињавајуђе су бројке. Задовољава,, по лзвештају, једино производња гипса (96,2 одсго), а реализација је тек неигго боља у мар ту. Кумулативно остварење код цемента је 61 одсто, код новимала 37,6 одсто, а малопродаја иако је пословном политиком за ову годину истакнут значај реализаиије на мало, бележи остварења од садго 35 одсто планиране продаје цемента и 11 одсто новимала. Проблемн су, кад се све сведе, приписани временсктх условима у јануару и фебруару, када је долазило и до прннудннх годјшлбнх одмора зоог ремонта, а због ниских темпсратура ни ремонт се ннје одвнјао. Истпни за вољу, извештај наводн и субјективне потешко ће, као што су касно започети ремонт, слаб рад у паковању и отпреми. мехаиизација у Ли ПНИЦИ И СЛИЧНО. Y Пакерају су всћ средпном марта предузете одреВене мере које уз стално праћење paua ове радне јединнце, треба да отклоне уско грло, а раније подвучени проблем превознпка цемента, у меВувремену је рсшен. Други референдум око 20. маја Још половином 1983. годипе Председнлштво Акционс коифе ренције ООСК н Извршни одбор Синдиката Фабрике цемен та, после миогих дискусија и Јавних иступања раднмка, покренули су акцију у којој је требало испитати организованост Цементаре. Урађена је аналнза, која је као излаз нудила организацнју бсз ООУР-а и РЗ, као н предлог о мањем броју OOYP-a којн је после дискуспје одбачсн. Марта прошле годинс поновс је активирано птггање организованости Цементаре, што је резултирало после многих пре корачења рокова, предлогом генералног директора партијској и синдикалној органпзацији.. (када је п одбачен понуПРОГРАМ РАЗВОЈА МАЛЕ ПРИВРЕДЕ ЛЕШК из пдржга Ф Формирана радна група која треба да изнађе могућност за набавку потребне опреме у ООУР-у „Ветпром” и Фабрици адитмва Програмом развоја мале прив реде, који јс усвојила Скупштина ошитине у фебруару 1983. го динс предвиђено јс да сс у ООУР-у „Ветпром” у Параћлну развија производња капсулираћи на у.му расположивс капаци тете и инфраструктури у ООУР-у „Ветпро.м" и Фабрикс адитлва. М. Ж. ње л таблетирањс лсковд хумане МСДИЦ1П1С ci ветеринс. У ово.м временском лериоду урађен је и инвестиционл лрограм, из кога се јасно види да постоји дру штвено-еконо.мска оправданост за такву производњу и да треба почетлЕ са инвестирањем, јер је улагаље по једио.м радном месту око милион динара. На руку идс м то што се предвнђа пријсм 35 нових радника л то 30 жсна. ЛОУР „Ватпро.м" у Параћину има лиценцу за пролзводњу лека АХОЛИТ за разбијање каме на у жучл, али ту лроизводљу услужно раде друге фабрике у нашој земљи. Уз то треба рећи да је Фабрика а-дитива у Параћину опточела са таблетираљем БЕЛВИТАС „Галеници" у Београцу. О свему овоме било је речп на заједнлчком саста-нку прецставиика РО „Ветпром", ООУР-л „Ветпром" у Параћину, Фабрике адитива и Скугаптинс општи нс Параћин, одржаном половином априла, када јс оцењенода постоји оправданоот да се ови лекови производе у Параћину. Фор.мипана је радиа група, ксја треба да најкасније ло 15. ма ја изнађе оптимална решења у погледу набавке опремс, и.мају- 1 Бенн облик са мање OOYP-a) ла се Цементара конспггуише као једииствена радна организација. За овај предлог нису се изјаснили једино делегаги OOYP-a „Производља цемента и новимала”. Крајем године извршена јс анкета, као штих проба референдума који предстоји. Резултатп су били следећи: од 1039 радника за радну организацију без OOYP-a и радну заједницу изјаснкло се 835 'раднгпса (80,4 одстој. За радну организацију са мање OOYP-a изјаснило се 170 радннка (16,3 одсто), а није узето у обзир 34 анкетна листића. Следи предлог Прелседништва АК ОСК II Извршног одбора синдиката за сазнвање Збора ко.муниста и Конферениије синдпката гдс сс предлог за РО без OOYP-a и РЗ прихвата — једногласно. Y подтексгу овакве одлуке затражено (Наставак на 2. страни) ПРВОМАЈСКИ YPAHAK СЛДбЉЕ У Ј. ЈУЛУ’ II овс годпне у нашој општини бнће организован Првомајски уранак, у коме he учествовати радни људи и граБани наше општнне. На састанку, којије одржан 19. априла у Behy Савеза синдпката општине Параћин, договорено је да зборно ме сто свих учесника уранка буде у улици Максима Гор ког, испред зграде Скупштнне општине, одаклеће сеу 4 п 30 сати, након формнра и>а колоне, креиути пре.ма „7. јулу". Централно место просла ве је ,.7. јули", одакле he де легација од неколкко члано ва да оде и положн цвеће на Кнеселачку чсс.му. Ового дишњп домаћин Првомајског уранка је „Електродистрибуција", а како је на ово.м састанку договорек), наред tie године до.маћии he битп Робна кућа „Београд". М. Ж.
1. MAJ 1??5. О БРОЈ 282 РЕФЕР1НДУМ ЈОШ ЈЕДНОМ. (Наставак са 1. стране) је од свих ко.муниста Цемента рс да се доследно заложе, актпзно укључе и правмлно објаппвћвају предност оваквог организоваља. Израђеи јс предлог новс органпзацијс, која би сс састо јала од пет сектора и девет пословних јединица. Следи изјашњаваље радничклх савета и сви су лисгом за овакав пре длог уз мале лримедбе, док је Радничкн савст OOYP-a ,Дролзводља це.мента и повимала" предложио измене у броју по моћника технпчког директора и припадносги „Грађевинске опсративе", Као пгго је и ред следе зборови радника, који уз добру присутност такође прихватају предлог нове организације, па се за 4. април ове године расписује референдум. Y извештају радне групе, каже се да док је трајала јавна дискусија, да су о новој органлзацијп Фабрике, кружиле разне приче о „судбинама” поједишхх група п категорија радника. Процељује се да су ове приче имале за циљ да створе незадовољство новом организацијом, а да су куллшнирале неколнко дана пре референдума. Да би се то слре чило, издато је и званично саопштење у ко.ме су осуВена негативна понашања поједина ца и група. РЕФЕРЕНДУМ И ПОСЛЕ ЊЕГА Референдум је одржан 4. апрнла. Од 1.311 радника, гласало је 1.137. Сви су се изјаснн ли за предлог нове организацнјс, оси.м OOYP-a „Производња це.меита л новпмала . Заоелжепе су иримедбе у извештају радне групе о току 7реФсрснду.ма н осуђено поиа- ’ 1Пп1?кс'лу OOYP-y „Лронзводња дедентц и новимала", лонашат7кг’г1редссднш<а Радничког савста, нских председнлка слнди ката, а и за актлвлост некпх секрстара ООСК речсло је да да није била на вислли. На овакав рсзултат гласања и.мао јс утлцај, каже извештај, и сам текст гласачког листића, jcp радлицнма ллје довољно .jvjaajibCHo за шта сс све ла ре фсрсидуму изјаншавају. „Бнло je .мпшљеша да се поред укидан>а OOYP-a усваја одлгах и пова организација, јсдинствене радне организације”, каже радла група. Y закључцима, усвојеним на крају заједничке седллце, осуbyjc се недовољно укључива1бс поједииих комуниста у акцлју око реорганизовања радлс оргаллзацлјс, понашаље по једшшх члалова СК у ООСК „ПролзводЈва цемента и новимала" дотлс да сс тражи и оде ла л»лховс одговорлостл. Комулистима у овој ословлој ор гализацлјл, 00 Синдиката, ор ганл.ма самоупразљања и рукрвођења лаложело је да до 20. маја ове годлнс оргаллзују поллтчку акцију и лзврше све потреоле припреме у сво.м OOYP-y радл допошсља одлукс о прлпајаљу овог OOYP-a друго.м делу радле организа* ције, који сс изјаснио за Фабрику без OOYP-a л раднс заједлице. м. м. Y САМОУПРАВНИМ ИНТЕРЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ОЦЕЊУЈУ СТАГНАЦИЈА ДЕЛЕГАТСКИХ ОДНОСА На тему Анализа функционисака делегатских односа у скупптпгаама самоуправних интсрсспих заједницама и Be ћу месних заједнида Скупшти не општине, у Општинској копферепцији ССРН, одржан је састапак, коме су присуствовали председнпци СкупiHTima и секретарп самоуправпих днтереспмх заједнииз и председнлка Већа мссних заједпида. Договорено је. с обзиром на бројнз питаљз која су се чула на овом састанку у РЕОРГАНИЗАЦИЈА СИЗ-ова МАТЕРИЈАЛНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ЈЕД1ШСТВЕНА СКУПШТИНА 'llllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllHIIIM МАРКСИСТИЦКА ТРИБИНА 9 Реорганизацијом СИЗ-ова постиже се већа економичност у раду ВРЕДН ШНКО ДНИОМА? На заједннчкоЈ седнлци скупштнна самоуправних интересних заједнипа становшва и управљања грађевпнскмм земљпштсм и ко.муиалне делатности и основних заједшша за локалне ц некатсгорлсалс путеве и за водопривреду, одржаној 19. апрнла разматрац је начлн оргашоовања самоуправних интерес пих заједшша материјалне производње и рад љлхове заЈадннчке стручие службе. У информацији, која јс достав љена свим присутним и дискусијама којс су сс овом приликом чулс, досадашњи рад помснутих зајсдиица оцењен јс као задовољавајући, али и да њихов на чин организовања треба мењати, све у складу са закључцима 18. седницв ЦК СКС. До сада јс сарадаа измсђу ова два СИЗ-а и две рсновне заједни це била добра, а иа основу Само управног споразума о интервент ном ангажован>у срсдстава врше на је позајмица, тако да су врло ретко коришћени скупи крсдити пословних банака. У циљу Још ефикаспијсг рада функционисања делегатског систсма. без сужавааа права радних људи и грађапа у остваривап>у самоуправљања и одлучиван»у и већсг утицаја на креирање политике из ових области, на овом састанку је иницирано фор мираље једне делегатскс скупштине за област матсријалне производње из оквира досадашљих скупштипа. Оваква јсдинствепа скупштипа утврђивала би политику, а оперативпо извршпи органи за сродпс области били би скупштјтски одбори, који би из всштај о сво.м раду подносили скупштини. На тај начин био би остварен потпун увид у н>ихов рад. Пова делегатска скупштипа и.мала би секретара скуппггпне, као инокосиог органа, и два помоћкика за поједине области. Оваквом организацијом, чуло се на овом састанку. смајвивали. би се трошкови израде матсријала, одсуствоваље делегата са пос ла, а дслсгације би биле сфикас није у раду. Срсдства свих досадашњлх зајсдница била би објсдињена, задуживање искључсно, а интервентно би сс. као уосталом и до сада, користила строго намснски. у виду позајмица, бсз ангажовања скупих срсдстава банке. Полазна основа при утврђивап>у програма биле би делсгације осповпих и других организација и зајсдница, а скупштински одбори би сваки лз свог домена об једивавали жел>с, уз саглсдавап»е могућности. Удружспи рад би путем својих дслегација и делсгата остварио потпупи утицај на плапираљс и трошсњс друштвепих срсдстава, уз ангажован.е де лсгата у скупштински.м одборима и јсдипствспоЈ скупштипи. Намеће се и потрсба јачања стручнс службе за поједине врсте послова. као што је шумарство, а да се грсјање станова повери некој спсцијализованој организацији. Све ово не би повсћавало учешће средстава зајсдни ца у финансирању стручне служ бе. Интснције нашег друштва. да се у интересном организовању вези унапређсља рада, ефикасности, рапчоиализације и оживљаваља токова делегатских одлоса који су последњих годипа у стагкацији, да се до 15. априла у свлм самоуправни.*: интореспп.м зајсдви цама и Већу мссних заједница сачини алзлиза и доиесу конкретни прсдлози који треба да послужс за глобалпу оцену о стан>у и задаци.ма којм проистпчу нз закл.учака 1S. седнице ЦК СК Србије. С. О. 40 ГОДИНА ПРАВОСУДНИХ ОРГАНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН Значајан доприное ппавосуђа @ На свечаној седници говорио Радомир Милановић, председник Већа Савеза синдиката општине Параћин Са неколикз пригодних манифестација у току априла мессца обелсжена је 40-годчшн»ица осниваља и рада провосудпих органа у нашој општинм. Петнаестог априла у згради Општинског суда у Параћину. отворен је изложба о развоју судства у Поморављу од 14. века до данас. Том приликдм говорио је ЖИВОЈИН ТОМИЋ, судија Општинског суда у Параћину. Радомир Мплановић, председник Всћа Савсза сшлднката општи ле Параћгш, говорио на свсчаној ссдннци У сали Градског аматсрског позоришта, 19. априла одржана јс свсчана седница радних зајсдница Општинског суда. Општин ског јавног тужилаштва, Јавног тужилаштва и општинског судијс за прекршајс, која јс тачођс посвсћсна прославл 40-годишњи це оснивања и рада правосудних ) ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦШЕ САВЕЗА ИНВАЛИДА РАДА BERA СЛОГА-ВОЉН РАД На седници конференције Опшгинске организацнје Савс за лнваллда рада у Параћину, одржаној 20. априла, разматрал је 11 усвојел извештај о раду Оиштинске организације Савсза ннвалида рада за протсклу годнну, а донета Јс и одлука о усвајању програма рада за ову годину. Ословлл задатак инвалида рада у лашој општлни је да спрсчавају повећање броја чла лова ове органнзације, речеио је лз.мсБу осталог на овој сеДШ1ЦИ. Јсдногодшшви рад оце њен је као задовољавајући, ме ђутлм резултати бн били неупоредлво бо.ви, да се више координирало у раду naiieby Председништва и месних орга низацлја СИР-а. Kpajite је вре ме да се у овој организацији оформи и актлв комуниста, јер би и ла том нивоу мнагп проблеми могли брже и успешније да се решавју. По речи.иа делегата из Реглоналле организације, ово је једла од лајбољлх органпзацн ја у Србији, али стичемо yniсак да би магло још боље и вшие да се радп. да је и вислоге xiebv јбснлн члаиовима. мис' нешто мења, У нашој општипи всђ почињу да се рсализују. О свсму овоме тск прелстоји јавна расправа и коначну рсч даће рад ни људи и грдђани. м. ж. органа у нашој општини. На свс чаној ссдници говорио јс Радомир Милановић, предссдник Всћа Савеза синдиката општине Параћин. најпре о историјату, a потом и о значају правосудних органа. На крају свог излагања је пзмсђу осталог рскао: — Врсмо у коме живи.мо, брсмснито јс разпим економски.м тсшкоћама, које пратс паш развој. Поремећаји и тешкоће у при врсдпом развоју погодују појапа ма угрожавања друштпенс својипс уставиостм и закопитости и ловоде до поступака и понашаita супротних социјалистичком моралу. Свс чешћо су крађс, пља чке и лруге кривичнс радн>с, пожари н хаваријс, нсна.менска упо трсба друштвеиих средстава, губицц- промашенс инвестицијл коришћсљс разних погодпости и привилегија, самовољпог заузс ћа зс.мљишта, недовољна одговорпост и иедисциплипа иа раду и друге појавс. које се у овом политичком тренутку карактсри шу као негативие. Због ћзгз је потребпа одлучпа и организована активност свих субјеката дру штвене самозаштите па отклажа љу узрбка ових и сличних појава. У тој активвости добар дсо задатака лежи па правосудним оргапи.ма. Они мораЈу да спосе дсо своје одговорпости за стабил ност иашег друштвеио-политичког и екопомског систе.ча. Зато данас, када слави.мо овај вслики јубилеј, не можемо. а да пе истакне.мо да су радии л»уди запос лени у правосудни.м органи.ма. уз огро.мно пожртвоваже и одри цан>е, доприпелч да се очувају и тековине народноослободилач ке борбе и да паша Палата прав де достигне онај нивз који данас има, рекао је на крају Радомир Милановић. Након сзечане седницс одржа на је изборна конференција Општинске организације Удружен»а правника. М. Ж. Ако се сложимо да је проблем нсзапосленостк, у сво.1 сво јој огромностк и сложености, резултат и послсдниа укупне снаге и домашаја .материјадне пронзводње и стваралаштв® у HajiuiipcM смислу речи, и превазилажељс тог проблема није могућв на рационалан, еко номски ггродуктиван начнн. без одлучујућег прсвазилажен>а на гомилаштх тешкоћа у укуппоЈ сверп маторијалног н духовног стваралаштва. Отуда, такоое, нп целлсходна спознаја дубине овог пооблема нцје могућв без разумеватва околности у којима је незапосленост израсла у овакву претећу силу. Наша маркснстичка трибина је, у доброј намери да за незапослене учини што може, крен^ма трагом узрока незапослености да би помогла отклан>ан>у пос<*лдица. Чншшо оваЈ напор са пуном људско.м озбиљношћу и одговорношћу социјалиспгчких самоуправних стваралзца, осло бођенн бирократског страха и малодушности. без провпнцијског комплекса када се треба .рвати и са најкрупнијим стварима, али смо истовремено разборнти и свесни сво.је стварне cirare и моћи. Важно је да са своје стране учиннмо што нај впше можемо. Само од нашег зрна свакако не би било погаче. ami би без тог нашег зрна II пут до жељеног цнља био за корак дужи. Дубоко смо увереini да ћемо заједничкЈШ цапором свих којп могу да помогну, успети да ублажимо и решава- .мо проблем незапослености, радп незапослених, али и свих нас, ради целе наше социјалиСсднм тако данпма и глсдам како ми пуца филм. Промеравам, упоређује.м, сабираХт, дгултиплицирам п долазим до гепи Јалног закључка да своју дипло.му Још могу да окачнм мачку о pen (под условом да прпстане, мнсли.м — мачак! дипло- .мп јс U онако свејсдно шта lie да је ciiabe). Доста је бпла ока чепа на знду, на радост родптеља ц злобпо дивљсњр ко.мшклука • II рсши.м. Y Једно.м тиражпо.м дневном лисду пзда.м оглас следсће садржине: Мсп»ам диiL'io.Mv тог и тог факултета за дипло.му шоферску јал’ келнерску. Y обзир долази п потврда о завршено.м фрнзерско.м, ишајдерско.м илц пско.м слично.м курсу. Y случају да нема скшшалента доплатнћу, у крат ко.м року у неколико paia. Шифра — „Шта he мн па.мет кад пара цс.ма.м". Узех псколнко дфна од годпшп>сг одмора са па.меро.м да сортирам пошту. алн авај! Добијем само пар ппса.ма са Жалосиим предлогом да заменимо дипло.ме, јер можда lie мн дипло.ма баш неког другог факултета помоћи да се осети.м вредниЈим. Продужих оДМ0Р> узсх диплому под мншку и кренух на бувљу пијацу, јер сам чуо дз се па i&oj продаЈе од ^игле до локо.мотнве”.' Изложим моЈу драгу дипло.му знатнжељи свакојаких ра дозкалаца што доконо тумарају lip бувљаку н ¥ један мах би ме стпд. Али не одустајем, решио са.м да је продам и готово: хоћу да будем нешто дру го од овога што јесам. Бнло шта — кад ме већ за певача ил’ фудбалера ннје бог стаорио. Већ припекло сунце кад коначпо приБе један сељак. — Пошто ти тај пагпгр, дсте? — гагга и-суче брксве. Бојажљнво подигох једаи образ (другн је букнуо од стнда) л почех да му обЈзшљасгм: — 20 милиона рсдовно четворогодишње студирање, плус зрошковп К1БНга, плус ицфлациЈа, све у свему даЈ стари 50 мцлпонз. Оц затрепга. замнсли сс и ми рно рече: — Много. Ппзам ја старог за кога је диплома, гдс тај плаинра да се стичке заједнице. Уверени смо да ће.мо победити. јер друтог избора нсма. јер победу јако желимо, јер јс победа на страни ohiix који победу желе и за н>у сс боре. Као Марксистичка трибина отвараћемо поједтсна актуелна гштања као што су: квалификашхја, преквалификаццја, каријеризам и а-мбиццја, закопитост, продуктивност, изазови мале привреде и слтгчно. Знамо да у нашој општхпш има много памепгих људи, који су уз то вични перу, за коЈе верујемо да су вољни да се својим кори сннм прилозима преко Маркси стичког центра и листа огласе на простору ове Трибнне. Проблем незапослености је врло озбнљан и ми то не забо рављамо нк овнх дана прво.мај ског славља. Ипак, због тог сла вл>а, лагсли.Мо Да питање квали фикације (и дипло.ме) отвори- .мо не (озбпљном) причо.м о једној дјшло.ми (у 'граду ко зна кам) која је прво била сама (као што је можда и ред), па је онда напгла свој посао (као игго је ред), па да видимо кзко и.м је у то.м заједшгчко.м жи воту. Њој. дипломп, и њепо.м тако жељено.м послу. Причу прича Сн.ма Бурпћ, дипло.миранк економиста. нначе аутор пдејс да се сви незапосдени позову на једно место п са н>н .ма се отворепо поразговара, због чега смо онда и прппремц ли Трибпну па тему: КАКО ДО ЗАПОСЛЕЊА? на коју. на >калост. незапосдени нису дошли запослп, са колпким личннм дохотком, на нгга лш он подсмешљпво рече да хоће унуку да поклони диплому, па пек цркне од лгуке комшија Радојс и шегов унук Жилс који н.ма са.мо вкшу школу; а што се тичс посла, нс мора унук да рад11, јер где цури ту и капље, и све у то.м смислу, али нв да онолико , коллко тражим. Вратих се V свој град и наставих да радпм. Чује.м пре иеки дап од маЈке да ме Је <иац тужио. Тражи да му вратнм раре које Је уложио мојс школовање. Тврдн да су то промашене ннвестици је. Којенгтз! Ипак, већ дани.ма ћутим, размишљам н попуњавам пекаквс формуларе. Узећу кредит. Требаћс ми ако <отац доби|е прссуду. Сммка Бурић Општинска организација Црвеног крста ПОМОК ГЛАДНИМА АФРИКЕ Општпнска организација Црвеиог крста v Параћину укључила сс у општеЈугоссловенску акццју по.моћи гладннм у Афрнци. Дј сада је подел.еко новчаннх бопо ва у укуш.ој вредности од 30 милиона сташтх динара. По речима БОБАИА ЈАНКОBIIRA, сгкретара Општлнеког одбора Црвеног крста, очскују се и колективки прилози радндх органпзациМ. Ж.
1. MAJ 1985. • БРОЈ 282 Политичке школе завршкле рад Протекла два петка била су у знаху завршетка рада политичких школа Општинске крнференције Савеза кому »шста и Општинског всћа Савеза синднката. На лригодним свечаностима уручене су дитломе полазницЈша школа и пркзнање најбољкм лоЈедипцима. Полптичку школу OK СКС похађало Је 46 полазника, док је на политичкоЈ школп OB ССС било 35 полазниха. Огшгга оцена на крају школовања је, да су се полазници максимално ангажовали и укључивалп у рад школе, into јо резултирало квалнтетним резултатима након завршетка рада обеју политлчких школа. На фотографиЈи детаљ са свечаностн поводо.м завргпетка рада школе OB ССС. ПРЕДПРАЗНИЧНИ РАЗГОВОРИ 0д ударннка до „пензионерског прнправннка" ■ Како даиас изгледа и шта радп један ударник са омладинске пруге Шамац— Сарајево? Како испуњава своје време геперацнја чији је слоган био „Док траје обнова, нема одмора”? Чшш ндм се да за ту генерацију заиста ни данас нема одмора, судећи према Раднсаву Марићу, јсдном од најмлађих пензионсра Трговинске радпе органнзације „Шумаднја”. Генерација скојсваца и ударни ка са пруге Шамац — Сарајево, Брчко — Бановићи или Нови Београд полако залази у све гуш ћи сплет година, одлази у пензиЈУНаш саговорник за овс прсдпразничие разповорс јс РАДИСАВ МАРИЂ. He верујем да је на пунио „приправнички стаж за пензионсра", како се пашалисмо. Из радпе организације „Шумадија" изашао је као ко.мсрцпјални директор, а још увек као и не када у младости, када јс био шегрт у трговинама предратних газда Алсксандра Николића и Милојка Томића из Ћуприје. Рад и ред је за Радисава Марића остао највсћа религија у коју и дап — данас верује. Али пођимо редом. Радисав Марић је рођен лре 60 година у селу Поточцу. „који има најбољу воду и ваздух на свету". У породици Персе и Милије, који изродише осморо деце. Мајка са срцем препуним брига, а отац ко вач. чудотворац коЈи поткива јаје. што до сада није успсло ни једном житељу Поморавља. Раднсав Марић, још дете, осећа да његов отац и порсд својс чудотворне вештине нс можс да обезбеди срећну будућност својој дсци. Одлази у Занатско-трго вачку школу у Ћуприји. Дани шегртовања не личе на оне из кн»иге >,Доживљаји шегрта Хлапића" Иване Брлић — Мажуранић. Напротив, Maputo спава под јорганом., што је за оно доба био „врхунац хуманости". Нека виша правда поравнава тас. Године рата и револуцијс. Теш ки дани за шегрта. Ослобођељс. Одлазак у војску, У КНОЈ. Шамац — Сарајево. Босна. Мссто Илијаши. Пета крушсвачка бригада. Значка ударника. Сузс радосницс Чсститке и аллаузи. Запослењс у Штофари... Оживљавају слике као у врсмсплову, ссћањс на године када јс крв била врсла као шира. Године 1948. извршсна јс наци онализација трговинс. Формира се трговачко предузећс ..Полет”. Радисав Марић постајс дирсктор. Млад, спреман, интелигснтан. Али всћ 1952. године прсду зсћс сс расформирало и свака радња постаје самостална. Пст година касније поново се форми ра „Полст" и Mapith поново постајс његов руководилац. Свс до 1962. године када сс трговина 11 a раћина интсгрише и .■Полет" сс прикључује „Шумадији". — У „Шумадији" сам провсо двадссет и јсдну годину. Напредовало се готово нсверовзтно. Из голине у годину „Шумадија’* јс расла и развијала се. II док CM3 завршили прсдвиреис плано ве, стигло је време за одлазак у пензију. каже мало са сетом у гласу Радлсав Марић. Једни дру гс смо уважавали и поштовали. Радило се пе осам, него и по шсс наест часова дневно. „Шумади* ја” је прва широм отворила врата младим стручним кадровима. Од п»их смо много научили. И они од пас. Дапас се поштује.мо и ценимо још више. — Ја сам сав био посвећсн раду. Некада је и породица због тога била запостављена. Али дру гачије се пијс могло. Двадссст и шсст година био сам на руководећем месту. A то значи бити увек — за пст. Увек играти у првом тиму. Рад дању-ноћу. износи свој животни кредо Радисав Maputo. He можс сав живот стати у два—три новинска ступца. Нл код најбољлх мајстора пера, јср у то.м случају ро.манц, нс бл ни постојалл. Али мора.мо спомсну ти још неколлко занл.мљивлх де таља лз животописа нашсг саговорника. ОДРЖАН КОНГРЕС ИНЖЕНЖРА И ТЂХНИЧДРА ЈУРОСЛАВИЈЕ Тема- стабилизација • Наука заслужује много значајније мсето у нашем друштву Од 12. до 14. априла v Београду је одржан Седмн конгрес пнжењера и техничара Југославије. Из наше општпне конгресу су присуствовали Борђе Радивојевић, председник Друштва инжељера и техннчара Фабрике цемеита „Новп Поповац” и Бош« ко Иванковпћ, председник Кохпггета за прпвреду, друштвене службе и финанснје, дугогодшпњи члан Савеза инжењера и те« хничара СР Србије. АКТИВНОСТ ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА сш&а брш спорош О Највише се настојало да се превентивно делујс Актшшост друштвеног правобраниоца са.моуправљања у 1984. годнни одвпјала се на извршавању програмских задатака, на реализацнји Устава, Закона, конгреснлх ставова и оствариван>у Дугорочног програма еконо.мске стабллизације, све у циљу заштлте уставности и законитости, а самим тим заштите самоулравних права радпнх људи Карактерпстнчно је да јс у 19S4. годлни повећап број обра ћања и захтева радних људи за интсрвенцију радн заштите самоуправилх права и друштвене својннс у односу ца претходну 1983. годину, а да јс смањен бр ој спорова пред Основннм судо.м удруженог рада. Тако у 1984. ГОД1П1П бпло јс 529 обраћа ља, а у 1983. годипп 523, док је орој спорова у 1984. годпни био 276, а у 1983. годипи 291. Највнше је захтева за интервенцију око засниваља радног односа, из области стамбених односа, распоређивзња ра дннка, расподеле личног до.хот ка. статгснпх односа п поводом дисциплинске одговорности. Свега 11 захтева су сс односпла на заштпту друштвене својинс. Од 236 решеннх спорова у који.ма се обпчно као пред лагачн појављују радницн. одбнјено је 135 захтевз, што на неки начнц показује да има чссто п неоправданпх захтсва радника. V својој актпвностл. друштл друштвене свој1ше. всни правображЈлац самоуправ љања настојао јс да превентив но делујс, што одговара његовој друштвеној функцлји, и да у непосредном контакту, без нарочптог фор.малнзма, отклони појаве п пробле.ме у органи зацијама удруженог рада, цоприносећи на тај начин већем степену активносги раднлх љу ди и ibiixoBiix органа са.моупра вљања, као и друштвеио-полит ичкнх орсанизација на заштити самоуправних права раднлх љу ди и друштвене својине. Треба нагласити и један вид сарадље органа правосуђа, СУП -а, Суда, Тужилаштва, са друш твени.м правобраниоцем самоуправл>ања у оквиру друштвене самозаштитс, који се у. пракси показао као веома корнстан, када су свн ови органи У одређеној организаппји удружен ог рада истовремено деловалн. што је такоЈзе представл>ало ко рпсно превентивно деловање, у заштити самоуправнлх права радника и друштвене својине. НАКОН ПОСЛЕДЊЕГ KOHKYPCA ЗА ДОДЕЛУ ПЛАЦЕВА ® Од 21 приговора уважена само три 0 38 лица нису вратила станове ОРА ,ДУТОПУТ Мпанав 3 Радисав Марић јс 15 година био наставник практичне обукс у Трговачкој школи, л исто толлко генерација га сс данас са поштован>ем ccha и прспозвајс га. што му прсдставља највсћу награду. Први јс симболично прсдао кључевс „Полета" првом раднлч ком савету, односно прсдседнлку Душану Добријевићу. Године и године ангажовања у Слндикату, Соцлјаллстлчком савсзу и другим друштвсно-политичким организацлјама. — Ради.м л данас л не млслим да престанс.м. Ангажовап сам у месној зајсдницл. Члан сам Скуп штиле, члан дслсгацлјс Врапчана, члан одбора за изградиу домова у меслим заједнмцама... Уз рсдовнс кућнс обавезс- то јс вслики посао за јсдног пснзионсра. Иначе, у пензлјије лепо. Нс разумем људе који сс жале да им пензионерски данл тску досадно, кажс Радлсав Марић, члји би се жлвотки пут могао свести у шсст рсчи: од шегрта, преко длректора, до пензионера. М. Д. На лоследњи копкурс за доделу плацева. када је бнло укупно за дсљеље 37 парцела, јавило се 111 заннересованих грађана. Од тог броја, љих 58 је лмало потврду да су нсопходан кадар за своју радну организацију, па самнм тп.м Кохшсија за доделу плацсва нијс имала лак посао Ово.м приликом, прсма . подацнма стручне службе СИЗ-а, плацеве је добнло 20 радника н 17 из осталнх структура. Након одлуке Комисије, приговарало је 21 лпце, а од тога јс уважено само три приговора. На седницн Извршног савста јс оцсњсно да cv Комисија за доделу плацсва п Стручна служба СИЗ-ова материЈалпе пролзводњс, корсктно обавпла посао и којн и.м јс поверсн. Наложено је Ко.митсту за урбанизам и ко.муналне делатности да убрза поступак детаљне разрадс слободних rpabeпинских површина, како бп за два месеца конкурс могао бптн поново расписан, а ио.ми* љани су плацеви у улицн 22. децембар п Солунској. Извршни савст је заузео став да граБанима којп поседују грађевинско зсмљиште са стамбени.м зградам iuiii неизграВено у зова.ма у којпма нијс дозвољена изградња породичних стамбеннх зграда, треба додељиватп грађевинско земл>иште за ста.мбету нзгрддњу и то ми.мо конкурса. Ово.м прилнком је ло.менуто и то, да је од 1980. године око 60 грабана приликом добијања плацева обећало да вратн стан. Међутнм, join 38 juiua станују v друштвеним станови.ма иако су одавно добили плацевс. I М. Ж. На железничкој станици у Параћину нови МДГАЦИН Поводом Дана жслезничара — 15, априла на железни* чкој станици у Параћину откзрен је нови магацин за при јем и отпрсму денчанс робе. Са 350 квадрата корисне површинс п просторијама за комплетну комсрицмјалпу слу жбу. по опремљености м фун кционалности спада у најсавре.меније објскте те врсте у ЖТО Београд, која је и иивсстнрала 250.000.00 динђра у iberoBy изградњу, сазнајемо од РАДИВОЈА ПЕТРОВИЋА, шсфа железвнчке станнцеу Параћину. М. Д. Двадссст година након одржаван>а Шестог конгреса, одржан је Седми конгрес инжењера и тсхничара Југославлје. To показује да наука и струка нису ималесвојеправо местоу нашем дрхиггву, оно које им и припада. Темаовогодишњег конгреса била је: „Улога и задашг у спровођењу Дугорочног програма економске стабллизацијс". а циљ да сс сагледа где је мсстр ове орга низацлјс у остваривању програма економскс стабллизацијс. На »ему су били присутни и учешhc у раду узели представнлци привреде, научно-истраживачких органлзација и организација инжењсра и техничара. — Рад Конгрсса јс бло плодопосап и оставло је снажам утисак на дслсгате, рекао пам је одБРАТСТВОЈЕДИНСТВО '85” Старт 13. маја Припремс за почетак најстарије о.младинскс радне акције „Ауто-пут братство-једлнсгво" приводе се крају. Први бригадири стлжу 13. маја, када ће се при дружлтл раднмцима „Партизанског пута", „Ауто-пута" и ',.Планума" нд завршетку ауто-пута Београд—Ниш. О то.ме шта очекује акцијашс Пзудлн Шаптлћ, командант акције „Аутопут" каже: — Са задовољством можсмо да кажемо да смо у овој јубилариој годннл. 40 годлпа омладпнскнх акција у ослобоВснојЈу мах пакоп љеговог одржаваља гославпЈи, права ударна акцнја учеснлк Бошко Иванковлћ. Ос-1Ова акцлја бмћс оргаплзовапа у новна порука Конгреса јс да су инжеиери и техличарл Југославлје у претходиом .псрлоду далл значајан допрлнос у развоју зем л»е. Тај коптлпултет треба да ла ставе л да заједно са радпим људима узму актлвилјс уче шће на сировођеп>у мера скономскс стаблллзацијс. У претходном перио ду наука л струка су ма»е долазллс до лзражаја, јер с.мо сс мно го ослањалл ла лностралу техпо логлју л 1бсн траиспорт. а запоставлли сопствсн лстражлвачкл рад. На овом Конгрссу акцснат јс стављен на то да’ сс у оквиру рад них организација, друштвсно-по литичких зајсдница и појсдиних грана приврсдс формирају лстра жлвачко-развојни центри за рсализацију примењене пауке. а да се институти и факултети баве такозваном фундаменталном на уком и да сс оствари њихова још тсшња сарадња. Да би до реали зацлје овог закључка дошло, предложено јс да се систсмским мерама скономскс политлкс тро шкови за истраживањс, развој и науку убудућс третирају као матерлјални трошкови. Савез инжењсра и технлчара донећс и морални кодекс инжењсра и тсхничара Југославлјс, који toe исказати улогу коју они морају да имају у развоју, прлмени нових и коришћењу посто јећих технологија у обављању свакодневнлх радних и друштвс них послова. Тиме би сс избегла појава да се спроводе инвестлци онс и другс одлуке. којс нлсу у складу са вежећим тсхнолошким и другим достигнућима. шест смена, a то је блла лскљу* чиво жеља инвеститора и извођача радова, јер је општи лнте рес да деоплца Ћуприје — Појате буде завршспа и пуштепа у саобраћај за 29. ловс.мбар. Прва смсна која цочлљс 13. маја бројлће пст брлгада и то: лз општлне Кавадарцл (СР Македоилја), Заједтшс општлиа Осијек, Покрајинске копферепцлје ССО Војводипс, Брлгада из СР Босле и Херцеговпне „Фамос" л пета брлгада лз Лесковца. Очскујсмо да he на акцији ра дити 54 ■ бригадс са близу з.ооо бригадира. а такођс очекује.мо л једну бригаду дсце и наших раднлка на привременом радуу иностранству, тачније лз Штуггарда, која је на овој акцији ра дила прошле године. Радни задатак који очекује .младс градитсљс ауто-пута. одвијаћс сс најпре иа дслу путаод Ћупријс до Појата и то на изградњл новс к рсконструкцлји старс коловозне тракс. Такође he сс радлгои и на деоници ауто -пута од Алексинца до Ниша на пословима који су осталл од прошлс године. По речлма организатора акци је и даљс се очскује максимална помоћ овдашње средлне на реаллзацији радних задатака. како је то било и ранијих година. На крају вала рећл да је све спре.мно за почетак најзначајнк је л најстарије југословенске акције „Ауто-пут братсво-једлнсгво”. М.Ж. м. и. HA KPAJV ЈАВНЕ РАСПРАВЕ О ДРУШТВЕНОМ ДОГОВОРУ О ЗАПОШЉАВАЊУ i IE СТМРИО НЕЗЛООСИЕИ? @ Дат приоритет запошљавању по ранг листи Ф Чула се реч младих незапослених Сводна расправа поводом јавнс дпсцусије о Нацрту републичког друштвсног договора о запошљаваљу v СР Србијн у општпнн riapaliiui била је 22. априла, а састанку су присуствовалп директори радних организација и руководиоци ’ кадровских служби v општшш Параћин, предсташшци Републичког, Рсгионалпог и Општш.ског СИЗ-а запошљавања, Републичког колштета за рад, Савсза соцнјалистичке омладине и Савеза синдиката. О при.мсдба.ма мпшљењпма л цредлозима којп cv се чули v tokv 1'авне расправе. говорио је Радо.мир Жпвковић, инспектор рала v општшш Параћин. На овом састанку, од кога се доста очекивало, било је речи и о узроцима који cv до велп до тога да и.мамр овако велики број незапослених, прс свега младих људи. а то cv ста гнација у привредаом развоју, неусклаБеност образовања и потрсба прпврепе п наш потцељпвачки однос пре.ма пол>о лривреди. Све тп јс резултлра ло да само v наше.м Рсгиону л.ма преко 700 незапослених са факултетском дипло.мом. Представннцн раднпх организација су на овом састанку највишс говорнли о потреби да и пропзводнн раднвип нмају третман приправнлка и да .’пг неко. ко мма 10 хсктара земљс, треба да нма тгетман незапосленог лина. Проблем v удруженом радс ic ir Tai што нова технологпја н новс машпне не 3anoiii.baB.iiv повс раднике, Досгга полемике ie изазвало и пиггање треба лл омогућитн повратнпцима да Kvnviv радна места, и да ли ипжен.сре тоеба школовати само за руководећа места. ¥з ioiu многс flpvre npiuieдбе. no мишљењу већине подржава се прсдлог да се избор кандлдата вршн по г.едоспеду на ранг листи. Чула cv се и мишљења да koi лицд која 3L\iajv завршеи фак/лгет, прилнком запошЈвавањз не треоа гледатп материјални полбжај, а да v овој области, месној заједници треба дати много значајније место. Један број незапослених. ко in cv такође бплп прнсугнп, ставнли cv примедбу да се стп чс гтпсак, да се многе ствари v области запошл>авал>а решаBaiv стихијски н постављају питањс доклс ће се проблеми оваквс вроте сваљизатн на младе л-уме. Незапосленост мо же да доведе и До девијантннх појава v друштву, а за оволики број незапоспених п неопредељнвање младпх за про пзводна зани.мања, крпве су п са.ме радне органпзацпје. М. Ж.
л41 1. MAJ ISM. • BFOJ >«2 РЕПОРТАЖНИ ЗАПИС: УЧЕНИЦИ OCHOBHE ШКОЛЕ „БУРА ЈАКШИН” HA НАСТАВИ ¥ ПРИРОДИ Или: Ово je најлепша школа на свету — Дсцо, када воде са једног подручја кду у једну реку, како се то зове? — Јел’ могу ја, јел* могу ја... Жамор дечјих гласова и iuy.ua уздигнутих руку. Учитељица ВЕРА МИЛОЈЕВИћ издваја једног ученика, а уместо одговора колоплет гласнЛа који погаћају центар одговора. — Слушај ти мали: Tpiz тамо до оног стабла и натраг! ,ЈБути,г се учитељица CTАНА АРСИЋ и ивицом ока мери „кажњеника”. Док стојимо и чекамо расплет ситуације, окренем главом и видим: „Кажњеник” тик уз мене... Ученици ДРАГИШЕ СТОШИЋА праее ко локу: два u два. Присустео репортера ремети ствари. — Ово је најлепша школа на свету, изјављује МИРЈАНА МИЉКОВИВ. Нећу кући, join конкретгшји је ВЛАДИМИР МЛАДЕНОВИБ, а бнда узме реч МАЈА АЛЕКСИВ,.... И ту je eutue немогуће забеле^ити сва размпшљања natuux саговорника. — А шта ти то nutuetu? — Пшием eaiue одгоооре. — Зашто? — Па за новине. — Јао јел ‘могу и ја. И ја... — Доле потписани бележник ситуације на uiao се у „нсбраном грожћу” и свима ooehao da he, макар, мало бити у новинама. Реч tuta ОЛГА МИТИВ, руководилац ове гаколс у npupodu: — Овдс »сам еећ четврту .годиџу. Мислим да је .иало седам, било би лепше да је петнаест дана. Деца се овде првенствено уче дру гарству, оном што је немогућв негоеати у школи... ...Ја сам се „запрепастила", шта сее наш ! трећак зна. Деца су се опустила. И на при' мер у „квизу", штр. сее знају и умеју?! Они ; знају да тако лепо иснричају своје згоде из ћачког житоеа, ,да имитирају гласове живо-' тиња, па и естрадних звезда, уствари иусти- > ли су машти на вољу. Што је најдивније: И они који нису ^ајбољи." ћаци, успели су да ' се наметну, да преброде баријеру која их је спутавала у школи... Док су клинци и клинцезе седалц на трав ' чати тепих не размишљајући о последицама, > ДРАГИША СТОП1ИЋ., као „еелики тата” упозорава на могућност последица и говори: — Ја сам овде други пут. Са њима сам као са друговц.иа Подмладим се... Штета што не може.чо да буде.чо више у природи, на очи- ?ледној настави. Они овде могу да уоче мноio ствари и da euuie и боље прихвате нојмоee, :zoju су у школи апстрактни, а овде очигледни. Поред тога они овде добијају најлепшу лекциЈу о другарству, коју не.чају могућности да савладају у школској средини. Има овде, деце, на прцмер..., која се први пут одеајају од родитсља... ...Са нама су на реализацији овог лрограма join ii колеге: Горан Стефановић и Радо ван Илић свртени ученици Педагошке ака демије, а о здраељу се предано брине меди цинска сестра Радмила Joeanoeull, напоми нам uatu домаћин Олга Митић. ... Еј, он је слагао учитеља: Питао га је учитељ да ли ti.ua кликер у руци. Он каже ие ма, а лаже, сакрио 2а у рукав. Јел' -си ти стварно новинар, све то у једно.и даху рече бистроока глава. — Jecaj,<. — Е, баш брига, овде ми је лепо (отрча смејући св од срца). М- Илић J БИЉАНА РАДИВОЈЕВИН РЕПУБЛИЧКИ ПРВАК Y АКЦИЈИ | „ШТА ЗНАШ О CAOSPAHAJV” Ј s Макскмум за знање н спретност ! Ј ® Ученица О1И „Вук Караџић” из Поточца предводиће екипу CP Ср- ј ? бије на југословенском такмичењу л Прошле недеље стигла је лепа вест нз Великог Градишта, гдс је 20 и 21. априла одржано рспубличко так хшчсјбс „Шта знаш о саобра ћају”. Апсолутип победкнк, са максималним бројс.м поена (250), јс ученпца Бнљана Радивојевић лз Основне шкоде „Вук КарациВ" у Поточцу. Блљана lie као најбољн познавалац саобраћаја предвошгтн екипу СР Србпје тга југословенском такмпчен»у, које се одржзва Пмаја у Пулп. Биљана је одлична ученн Иа осмог разреда, са велпких! спектром ннтересовања. Порсд саобраћаја, којн је изванредно савладала, н најбољи је рецптатор у оцш тини Параћин. О свом успе ху Бнљана прпча: — Такмичење се одвпјхло два дана. Првог дана у субо ту радпли с.мо тсст и пакон тога нмала сам 200 поена. Од sac осамдесеторо Још троје је било са 200 поена. Пресудна је била иатагонска вожн>а. Другог дана возила casi без грешке н осаојила свнх 230 поена. Тада им је било јасно да нико нс мо же дд ме стигнс и сви су јии честитали и они који су ме познавалн п оип којс првп пут видим. За ово такмнчеље сам се посебно прппремала. Пет — шест пута прочитала сам Закон о саобраћају, доста вежбала вожњу уз помоћ на ставнице Зорица Стевановић. Што се тиче савезног такмичења прппрема се озбнљ* но, јер је прнмамљиво. MeВународно таклигчење се одр жава у Ллсабону и учннићу све што је у мојој моћи да се пласирам даље-. Надајмо се да ће Биљана испунити обећање и очекујемо пријатне вести из Пу ле 11. маја, где се одржава југословенско такхшчеље ДПта знаш о саобраћају”. М. И. Месна заједнпца „Глождак” ПОЧИЊЕ ИЗГРАДЊА ЦЕНТРЛ Већ се почело са зсмљаним радовима за будући цснтар Меснс заједнице „Глождак", који сс гради на простору код ».Елмосових зграда”, како је популарнијс назван овај део насеља. Пројекат јс завршен, понуде обављене и радовс he изводити Грађевинско предузсћс „13. октобар". Врсдност радова износи 2 милијарде и 600 милиона старих динара. Према договору центар трс ба да буде предат на употребу за октобарске празнике ове године а имађе корисну површину око три стотине квадрата и садржаће све потребне просторије за друштвено-политички жлвот и рад месне заједнице .»Глождак", информисао нас је Предраг Стојановић, председник Месне организацпје ССРН. М. Д. ПОВЕПАЊЕ СТАНАРИНЕ На једној од послсдн»нх ссдница Извршног савета CO, разматран је предлог за повеНање цена станарина у нашој општиод. Захтев Скупштине СИЗ-а становања да станарина порасте 106 одсто овом прнлнком Ш1је лрихваћен, па јс предложено да отанарина од 1. маја буде повећана за 77,7 одсто. Иако су Законом о амортнзацији друштвених средстава прописане стопе а.мортизације стамбеннх зграда п станова у друштвсној својн ни, овом прнлпком сс нмало на уму да бн повећањс од 106 одсто знатно угрозило стандард радних људц и гра 13ана наше општине. О проценту повећања станарпне дгће реч и дслегатн Скупштгозг општнпе на наредној седиици. М. ЖСИМПОЗШУМ СТАКЛА Традицнонална манифсста цнја „Си.мпознјум саврененог обликовањд стакла", почеће са радом 5. маја. До 20. маја лпковнп умепшци lie реалнзоватц своје радове у Српској фабрпцп стакла, ко ја је са Републнчком заЈедiiinioM културе п организатор Симпознјума. По речима Александра По ртиоја, директора Симпозију ма, ове године lie радити два чешка мајстора савреме ног обликовања стакла a очекује се и долазак једног француског аутора. Од југословег»гких стварДлаца на симпозиЈуму ће радпти Слободац Томановпћ, Љи л>ан& Смодлака и један ди- ‘зајнер Рогашке фабрике стакла. ПОРТНОЈ Y ГАЛЕРИЈИ СИНГИДУНУМ Београдска галерија Спнгидуном, била је органнзатор нхГожбе Александра Портпоја (стакло). Изложба која је трајала од 18. до 30. апри ла привукла је пажн>у беог радске ликовне јавности. М. И Општинска органнзација Црвеног ::рста ОБАВЕШТЕЊЕ ДАВАОЦИМА КРВИ Акција добровољног давања крвп у ИВТКТ „Браико Крсмановиђ" оргатшзоваће се 8. маја од 7 до 15 часова, а у СФС 9. маја у исто време. Ову акцију организује Републички завод за трансфузнју крви СР Србије и Коордпнационп одбор за при купљаље резерви крвп општик«е Параћпн. М. Ж. ТРИБИНА ОСШТРАНИКА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЗАЈЕДНИЧКА ОДЕЉЕЊА 0 Мали корак за здравство, а велики за комшиЈсму сарадњу Први корак ка повезивању здравственнх органлзација Нуприје и Параћина је учџ њен. Извршнп одбор и Пре дседништво Скупштине Општинског СИЗ-а здравствене заштите Параћина, прнхватили су сугсстију Одбора за pa330) самоуправних и друштвено-скономских односа да се са Медицинсклм центром у Параћину и исто таквом установом у Ћуприји, као и са Заводом за здравствену заштиту у Ћуприји, закључе само управни споразум о пружању здравствене заштите у овој години. Шта то значи? Извршни одбор Скупштине Општинске интересне заједнице у Ћуприји донео је заклучак у коме се предлаже израда елабората о форми« рању заједничког ортопедског одељења за Параћин и Ћупрнју, што јс и прихваћено. Према томе, треба очекива ти ортопсдију у Ћуприји. a то значи ослобађање нових капацитета за рад на отешња ло.м Хируршком одел>ењу паpahriHCKc болнице. Пословање СИЗ-а здравствене заштите — негативно Послс три мессца пословања у овој години у СИЗ-у здравствсне заштите исказан јс вишак расхода над приходима у износу од око 32 милиона динара. Стручњаци из ове области предвиђају даље повећање губитака/ јер томс цсла ситуација око здравства у Параћину и уопште, иде у прилог. — У ишчекивању смо седнице Скупштине општине, ка жс секретар СИЗ-а здравстве не заштитс Србољуб Дреноваковпћ. На тој седници биће разматран нзвештај пословања ЗаЈеднице у протеклој годинл и покушаћемо да разјаснимо: са оваквом стопом доприноса Медицински центар је трлико I Саширизични yiao АФОРИЗМИ Говор од срца може да буде пун жучм. Пратио бих ја друштвена кретааа, да не стоје. Неки се руководноцн са.мо на cKnlaibV спуштају наннже. V трци бирократа побеђује се за дужнну сто.мака. Говори су му тсчни као вода, док му нпсу заврнули славину. Y животу му нису цветалс руже, али нз гробу јесу. Мирослав Чопа Иако га је све мање, моралу цена опада У>авниловка: једног скратши за главу. другом изву чеш ухЛи Кад сунцокрети гласају, кандидат је Један — сунце. Доста смо секли, ’ајде сад да трн пута премервмо. На испитнма прнвредника падају радницп. Ратсмир Виденовпћ Док Је тражпо место под сунцем, други су се задо вољнлп и са хладовгшом. Чедохшо Д- Јовлповић осиромашен, да се доводи у питање његов рад. У општини Светозарево већ повећавају неке од доприноса у корист здравства. а једи но повећање које је забележе но у параћинском СИЗ-у здравствене заштите је повећање броја фактура, ,-са стра не", за које се каже да ни једна нијс ма»а од 200 хиљада динара. Као резиме састанка Извршног одбора СИЗ-а одржаног 25.. априла нека нам послужи примедба — закључак Драшка Лукића, делегата Рашевице: — Здравство не може да „оздрави" пре привреде. Није седам одсто издвајање из лич ног дохотка мало. али на про сек од 4 мнлиона радничке плате. Девизе иа рачун СИЗ-а Изменама међудржавних уговора и новннама у н>има, и на адресу СИЗ-а здравствене заштите у Параћину слила се „нека девиза". Међутим. новац је био неупотребљнв, јер СИП никада није имао девизни рачун. Стога је Извршни одбор донсо одлуку да сс отвори девизни жиро рачун, како би се нагала која пара заевентуалну куповнну леко □а у ииостранству или слич не намене. М. Милепковић 1IIIII1IUIIIHIIIIIIIIIIM РАЗЛИВЕНА ЗОРА Жута нроја пресечена српом .upeti се no небу. Гладна noh. Са софре се откотрља златно зрно. По.иужсна зора разбијен крчаг. Славица Благојевић !^ана@ 4
1. MAJ 1983. • БРОЈ 282 к’Шптппптт1ппшпш1нпн1|111111|||ш11|1111!!П111111111||||||П11Ш1ип11Ш111111111Ш1Н11пшш11П111пнш11п“ I Тпадиционзпни почен 1. маја | । ® Као и до сада уранак припремају Пла- | | њани ф Планина Баба за празничне дане | постаје излетиште © Богата домаћа трпе- | | за уз звуке дувачког оркестра I е | i T?p^lriTneHC>'n0-™.TII4Ke организације и Месна заједни- = = и ове године традиционални прво- = = ™ ш УРапак Jia планинн Баби. Ранораниоцс, који ће = । први мајски даи посвећен ггразновању рада дочекатп на = = ронцима завичајне планине, очекује богата трпеза и = = дувачки народни оркестар који ђе допринети ведром ра- = = сположењу. = । Славље започето уранком наставиђе се и нареднкх i = дана. Прва два мајска дана плаиина Баба постаје излети- = | ште за народ овог краја. | i _ Првомајски уранак на Баби има дугу традицију. i = гФВОг Празника рада у слободи до.данас, Плањани, 1 = ЛешЈани, Доњомутничани и становшпди других околних = | села долазе овамо, придружујућн се милионима других | = људи у свету који славе овај* дан, дајући свој допрлнос | = револупионарној традицији радничкс класе, каже Жар- = = ко- Векић, секретар Председншитва Огпитинског одбора = = СУБНОРа. = I м. д. | nuillllll<tllllllllllllllllllllllllllllllll|l|ll|l|ni||||||||linillll|jllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllll.= ПОЗНАТИ МУЗИЧАРИ НАШЕГ КРАЈА САШУМ ВИЦЕ шпон @ Зоран Савић из Горљег Бидова без музичког учитеља израстао у вицешампиона Југославије у Сокобањи © Музичку традицију наставља његов син Дејан ОРГАНИЗОВАНОСТ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Y ОПШТИНИ ПАР.АНИН НУЖНЕ СУ ПРОМЕНЕ КА БОЉЕМ Савићп на послу Поморавље је нначе, познато у музичком свету по великом броју хармоникаша. Наша општина такође. Међу н>има пооебан углед ужива хармоникаш Зоран Савић из Горњег Вндова, који се својевремено окитио и назнвом друга хармоника Југославије, у Сокобањи. Прича о музичару Зорану Савићу почин>в пре двадесет го дина. Са хармоником коју му је отац купио, учи основну технику држања хармонике, и нвколико песама код свог далека старијег колеге из села, а запш се потагуно сам посвећује музицн и самоуко успева да тако брзо капредује, да 1967. годагне у коикуренцлји најбољих хармоникатиа Јутославије у Соксибањи зауз.ме друго место. Следећо године Зоргн осваја и назив прве хармонике на такмичењу хармоннкаша у Бул>а ну, а онда следи низ другнх приредби, успеха, аплауза... Данас самоуки Зорац Савић један јс од најцољенијих хармоникаша У нашем крају. чнји квалитет и професионалност људи ^гмеју да цене. — Oiio што ја писам могао у младости омогућнћу свом сину Дејану, који сада похаБа трећп разрсд, али са хармоником другује већ од своје пете годнне. За сада успсшно, јер показуЈе раскошан таленат, и вољу за учешс.м, што јс такоВе, врло важпо. Трепутно, поред основие школе, Дсјан noxaba и нижу музичку школу. Желпм да се музички опнсменп и постане познат и признат му злчар. Дејан је већ >шао прве јавне паступе на завршним при редбама „Сусрста села" прошле и ове годпне —• « побрао све сгашатиЈо и аплаузе публике, каже Зоран СаввЈј, са жељом да се породична традидија успепшо цаставп. М. Д. Упркос одумирању иногих заната Данас, када многп заглати сигурно и заувек одумиру, 1:овач п колар Чедомнр Стс фаповиН цз Плане. не дозвољава да му судбина зама ндали врата. Звуин љеговог чекића н наковња из радиошпде, чују се од paixir јутра до каснс. вечери. Вредна руке мајстор Чеде поправљају пољопрпвредпе маши г.*е и алатке, јер је и то сас тавнп део унапређеља пољо привреднс производље. ЧЕДОМИР СТЕФАНОВИН нма 60 година, учесник је ■ НОР-а, одллковап медал>ом заслуге за народ. Ycko ро lie мајстор Чеда у заслу жену пензију, али његовим путем ће наставитп син Ста које коме 1е пренео у насле be сво своје стечево знахве, ковачко-коларске струке, та ко да се гчегов одлазак relic осетнти меВу пољопривдшпрша Плане. Жарко ВекиВ Основни недостатак у организовању месних гаједшода је у томе што самоуправнн облици организовања у ови?л друпггвеним ђелијама нису довољно прплагођени непосредним потребама и интересима радних људи и грађана, водећи рачгпа о различитој економској, урбаној и комуналној развијености. Y месној заједници је неопходна далеко већа афирмациЈа облпка личног изјашњавања раднпх људи и граћана, речено је на заЈедничком састанку са секретарима основних организадија Савеза комуниста у месним заједницама, председавајућим делегација, пре дседннцпма месних конференција ССРН, предсешппшма месних заједнпца, председницима акционих конференцнја СК и Гра дске конференцнје ССРН, који Је одржан 15. априла у сали Средњошколског центра у Параћину. Такође је неопходно прошире- »е активности месних заједница и на друге области од виталног значаја за живот радних људи и грађана поред комуналних акци ја. Требало би што више афирмисати везу радних организација и месних заједница на бази заједнлчких интереса, односно омогућити да самодопринос не будс једини извор средстава за задовољавање заједничких потре ба. У ближој прошлости имамо врло позитивнлх примера сарадњс мссних заједнлца, радних ор ганизацлја, СИЗ-ова и Скупштине општлне, члјим акцлЈама је саграђено више објеката од шире друштвене корлсти, док су нс ки објекти у изградњи, а такође су плод једне овакве шире сарад »е. Да се подсетимо. у нашоЈ опш тлни образована је 41 месна заједница. од којлх 33 су сеоске, a 8 су на подручју града. Просечан број становнлка меснлх заједница јв око 1600. Међутим. има и знатног одступања. Три месне заједнлцв имају до 500 ста новнлка, 12 мсснлх заједнлца лма до 1000 становника, a 8 до 1500. Девет меснлх заједнлца броји по 2000 становнлка, 4 до 2500 становнлка, а трл до 3000 становника, Преко 4000 становнл ка лма једна месна заједнлца. као и преко 5000 становнлка. Све сеоске месне заједнице обухвата ју по једно насеље. ослм меснс заједнлце Буљане, која обухвата л насеље Слслвац. У остваривању уставне концеп ције месне заједницу постлжу значајне резултате, посебно у граду, а и у једном броју прлградсклх насеља л села, у завлсностл од ангажовања друштвених снага л структуре. Сагледавања су показала да су рсзултатл разллчити л да је неопходно преузетл даље мере на унапређењу укупног организовања л актлвности овлх асоцијацлја рад нлх људи и грађана, посебно у светлу 18.седнице ЦК СКС. Предлог могућих мера и акција Уважавајућл различиту економску, социјалну, урбану и комуналну развлјеност меснлх заједница, неопходно је у даљем спровођењу уставне концепције месне заједнице обсзбедлтл ефи каснија прилагођавања њене самоуправне органлзације лнтересима раднлх људл и грађана. Треба прелсплтатл терлторлјалну органлзованост. Код сеоских месних заједнлца преовлађује становлште да ту не треба нлшта мењатл. већ и даље задржатл ПРВА ПРОЛЕННА АКЦИЈА ПОКРЕТА ГОРАНА (аиии бри ннје © Изнад Главице засађено двадесет пет хиљада стабала црног бора Ф Y акцији учествовало неколико стотина чланова Покрета гораиа © Следећа акција је на Илинци, а најесен следе нова засађивања на потезу Извор — Гвоздени мост » Главпчко брдо од прошле су боте внше није „ћс.таво”. За то су се побрннули млади горани опппине Параћин, односпо Општинска конференшгја Покрета горана која је оргашгзовала акцију пошумљавања. Преко трн стотине младих горана из основних н среднлгх школа, са великим бројем старијлх чланова засадила је преко двадесет и пет хнљада садиина црног бора. To је била прва акција покрега горана овог пролећа, али не и јединп. Наиме, млади „од 7 до 77 годлнд”, чланови Покрета горанз, тзччиЈС ЛЈубигељц прнроде постојећу организованост по принципу једно насеље — једна месна заједница. Међутим, има мишљеља да јс број градских месних зајсдница ввлики и да га трсба преполовити, односно смањити иа четлри месне заједнлце. Подела градПРОЛЕННА СЕТВА ЂУБРИВО НА КАШИЧШ Ф Нема азотног ђубрива, а са урејом је критично €> Због катастрофално високих цена минералном ђубриву пољопривредници смањују његову количину у сетви © За сетваре нема одмора Календарски, пролеће није закастотло, а-тл шт^) се метеоролошких услова тлче јесте. Миоги дани у претходиом периоду више су ллчилл на јесење и Accra забринули пољопрлвреднике који се овлх дана труде да свакл слободаи дан искористе за сетву кукл>уза и других пољопрлвредних култура. За многе пољопривреднике празнични дани блће проведсни у радном расположењу, јер површину од ггрско 13 хиљада хек тара треба што пре засејати, a деведесет л неколлко процената ових површлна је у рукама лидивидуалмог сектора. — Посебно поглавље у овој се твл предсггавља мииерално ђубрлво, поготову кад знамо како се тешко до љега долазл, јер произвођачи малтене уцењују кориснм-ке. Цене ђубрива су го тово ка/гастрофалне, како се из разио Перица Адамовлћ, дирсктор Землгораднлчке задруте „7. јулл". За килограм ђубрЈтва потребна су два килограма пшс.чл це. До сада се то никада нлје догодило. И ту сада почлње вл ша или нижа математлка. Ако за килограм ђубрива оде толлко пшенице, коллко he коштати заштлггна средства. техника, механизацлја и тако даље? И је п борцн за њено очување у изворном облику, планирају па изведу и акциЈу пошумљавања на потезу Илинпца, код Лешја, где бн засадили два и по хектара голети. Y плану јв' „ очетињавање поврилпта. На.јвероватније у току вдуђе јесени горанп ће у реггкој листопадној туми на потезу Извор — Гвоаденц мост засадити и стабла четннара. Посло периода прпличне паагвнзације, Покрет горана поново је у акцпји и на путу да стекне нове чланове. М. Д. склх месних заједница лзвршила бл се оснбвним топографским елементлма. Делови града подељенл реком Црнлцом л главном уллцом члнл бл четлрл месне заједнлце. О овоме коначну реч треба да да јавна расправа, али су и учеснипл на заједнлчком састанку у својлм дискусијама далл зелсно светло. Длскутантл су одржали лдеју да сс меснлм заједнлцама рашчлсти са неефлкасношћу у раду. појавама формаллзма, претсраног форумског рада, јер се члтав поллтичкл живот сводл на узан круг актлвлста л грађана који одлучују у ужим органлма л теллма. без стварног лзјашњавања грађана. У вези са Просторним планом општине, иеопходно је потеициратл развој рејонсклх центара дно ће блтл сигурно: пољопрлв редници he ову сетву обавити СТАЊЕ ШЕБЕРНЕ РЕПЕ © Репа први пут на 600 хектара © Са тнпхањем упоредо иде и заштита од инсеката © Бесплатна средства за заштиту даје Фабрика шећера у Буприји © Добар старт шећерне репе обећава и добар принос уз будно надгледање привредника и стручњака 01ИМ CWT После спромашнпх годпна, за шећерну репу 'по свој приСТУБИЦА ПРЕД АКЦИЈУ „ЗНАЊЕ — ИМАЊЕ” г Раз^ина мегжка разговарано о даљем TOKY ПРИПРЕМА, АЛП II О БУДУНОЈ ШИРОЈ САРАД ЊИ ДВЕЈУ МЕСНИХ ЗАЈЕ ДНИЦА И ОПШТИНАПре петнаест дан делегација састављећд од председника месне зајсднице Стуби ца, Опшпшске конферснццје ССРН II Скушптпне огпнпше успоставнла је прве кон такте, иакон нзвлачења парова За такмпчење у телевизијској емнсијп „Знањеимање”, са мецггашша села Паланка у отпптинц Брчко, у CP Bocifli и Херцеговлни. I Прошлог четвртка одговарајућа делегација Паланке и Брчког узвратила је посету Стубици и Flapaliiniy, којом прилнком је разговарано о даљнм припремама за такмнчетБе, рди и о плановп ма за даљу п ширу-сарадњу два села, али и две отптнне. Да подсепшо, дирсктап те левизнјскц пренос нз Стубнце обавиће се 26. маја. М. Д. на селу прсношењем одређеимх функција са ошптине на рејонске центрс. са циљем да радни људи л грађани могу део својих потреба у њима да задовољавају, како бл имали што маае разлога да долазе у општлнски центар. Просторним планом одређе на су четири рсјонска центра на селу, и то: 1. Поповац, 2. Поточац — Рашевица, 3. Дреновац — Слклрлца л 4. Доња Мутница. Нс опходно је уложити напоре у правцу даље афирмациЈе де легатског начина одлучлваља ‘у скупштинама месних заједница. Приликом доношеља самоуправ нлх одлука у месним заједницама, треба више водлти рачуна о томе да те одлуке буду у складу са ширлм друштвенлм интереси ма. М. Д. са смаљеном дозом ђубрива од предвлђенс и због цепе и због несташлцс. Азотног ђубрлва ве ма, а и са урејом је критично стање. Малтене ђубрива има ,дга кашичицу”. To he сигурно нега товно да се одрази л на прино се и приходс, каже длректор Адамовић. М. Д. лицп стиглп су богатијп дани, бар што се површпна тиче, којс овог пролећа износе равно шест стотина хектара. Што се прпноса тиче, знаће се, иаравно. тек на јесен, али по првим_ показатељима шећер на репа је добро „стартовзла’’. Y току је ницаЕве м њена заштита од инсеката. — Пољопривредници којн су засејали шећерну репу надаље предстоје послови на кул тлвисању, односно међуредној обрадн, а затнм и на проређиваљу биљака. Иза тога иде прп храцдгвање и наводњавање, наравко, уколико пољопривреднн ци имају услове за то. Да педсетимо пољопрнвреднике да нх у а-вгусту очекује и заштита шсћсрне репе од церкоспоре, препоручуЈе Пернца Адамовић, директор ЗедЈљораднпчке задру ге -,,7. јулн”, иначе, днпломирани агроном. Услове ко.је ове године нуди Фабрика шећера „Данило ДпмитријевиИ" су заиста повољни. Средсгва за заштиту су бесплатна, што је велика предносг пооизвођачнма, а на услузи су II бројни стручн>аци ове Фабрике, да помогну својлм сав&? TiiAia it сугестпјама. М. Д. ТИТОВО ПРОЛЕБЕ V јесен цури житњак, но жуто не пева и глас јесени збори Титове. жеље. Било јесен, било зима Сви Caio пролеће, Тито што лшленијуме њише мај у Југославији. Светлана Паннћ
ПРВОМАЈСКА ИЗЛОЖБА ПРВА НАГРАДА 30PAHY ИВАНОВИНУ Траднпнонална Првојмаска мзложба уметничких остваоен>а члаиова Друштва ликовнпх и примењеннх гметника Пара ћнна, чстрнаеста no ‘ocnv. отво гена је 25. .\iaia v xo.iv Градског аматерског позооишта. Ово.м прплпком cv сс пред- ■ставнли 11 г.мегника са најгспслјим остварењима. наста лим иамеђу два маја. из ликовнс областп. фотографпје и прнмењене г.метности. Жнри, v саставџ Душана Му кољнћа графичапа н Алексан дра Бурића, ликовног крити- 'чара. прегледао ie све изпоже нс радовс п одлучио да прва награда припалнс акадсмском 'слнкару Зоранг Ивановићу, за сликг ..Jecv лп го та чуиеса о којима си'.мн пончао, Станнша Ивановнћг?” upv^a напзада додсљена ie ЗораНу Пур геру, за уметничку фотографр iv „Исијавање 2”. a трећа ua града академском сликарч’ Жи вотц Бајкпћу. за слику под називом „Обала”.' ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ДЕЧЈЕ СЦЕНЕ ГАП-а „Биберче11 освојило иуОли5/ ЈБубиша Бокић: „Биберче”; режија — Бока Обрадовић; сценографија — Александар Портиој; костими — — Позорнште подразу.мева дружење, спој глумца и гледалншта, а ви сте то имали данас прнлику ла дожнвите када је гледалиштс иавнјало за Биберчета. Тај споЈ глумна и гледалишта, то јс магија позорншне уме тностн. Та ј спој сте пмали у представи, коју смо виделн вечерас, зашта вам захваљујем и поздрављам са жељом да и даљс правите овако лспе представе, биле су речи професора РАШКА ЈОВАНОВИКА, члагла жири ја Сусрета позорлшних ама тсра региона Шумадије и Поморавља. упућене члановлма Дечје сцене Градског аматсрског позорншта. након премијерног извођен»а представе „Биберче”. ,£пберче” је освојило гледаоце. Глумци су стекли снм патије. Срђан МихајловиН и Драган Милетић у улози Биберчета, Слађама СимиН као мајка, Јасмпна Живано внћ царица, Наташа Стеванпћ н Јелена Камгар (Дивна), (Добриша) Момчнло Аранђеловић, (Свадиша), Дра гослав Кулмћ, (Стогодан), Славиша Марковић, (Витез страха). Владан Димитријевић. Јовица Крејовић (Звез дан), Братиелав Цветковић (Грдило), Саша Нешић (Тун»о). Зоран Милошевић, (Стражар). Слађаиа Стојановић и Сузана ЖивковиН (принц кезе) и (дворак-ин) Миодраг Манојловић нграли су се на спенм. Играли су мгру онако како деца знају и умеју, nvRiiM срцем- Играли су игру из времена када су посто јале. Бајколику чаролнју, свет маште, свет царица, принцеза и дворјапа, дочарали су потпуно. Играли су бајку преточену у стих, a стих савладали, мада је, поИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА, ГРАФИКА И СКУЛПТУРА Y ГвлернЈи ЗавнчаЈног музеја У ■' Светомреву, 17. април* огворена је кздожба „Нртеж, графнха и скулппр* спсевачке КолониЈе”. \метимк«, учеснике КолонхЈе у Сисевцу. 'представио Ј« <*ом прилиг.о*. днректор Центра » култуР? ■ ин' форм-eai« „Параћш*” Славол.уб ' Обрадоаић, а пдложба ј« реалкзо I вана у сарадша сМ-тизар^чког и мраћииског Mv^wja м Иеитра м културу ■ ннфоринсал« градд » Цјииии. ЗАВРШЕНА СМОТРА П030РИШНИХ АМАТЕРА РЕГИОНА ШУМАДИЈЕ II ПОМОРАВЉА ,ШIАРАН‘ И ,БИБЕРЧЕБ НА ЧЕЛУ • Десетодневни празник за параћинску позоришиу сцепу • Једанаест представа на репертоару @ Даље пду представе: „Мрешћење шарана” „Пешице”, „Сумњиво лпце”, „Биоерче” и „Капетан Џон Пиплфокс” Завесе Градског аматерског позорншта 18. априла спуштене су. С.мотра позоришнпх аматера региона Шумадијс н Поморавља је завршена. Девет всчери заредо.м стручнн жнрп оцењивао јс најбоља ос твареља лозоришнпх аматера региона Шу.мадпјс и По.моравл>а, да бн . на крају, сумирајући свс онснс п запажаља, про гласио представс које he пред стављатн наш регион на републпчкнм такмпчењнма. Професор Рашко Јовановић, Радмнла Станојловић и Првослав Мајсторовнћ, чланови жирија, одлучнли су да ла Републичкп фестивал позорншнпх аматера Уручивање иаграда „Шарану” за најбољу прсдставу Ирена Рот Портној знато је, много теже говорити стихом 1»?го прозном реченицом. Тај њихов говор стнхом је добар, пречишћсп, игра компактна, a To мица Борђевић, глу.мац ГАП •а, приповедањем из сале. допрннео је уобличавању ра дње. Треба лп у овом тренуттку посебно истаћи неку улогу? Сигурнн смо само да треба похвалити цео аисамбл Дечје сценс, који је овом игром показао да поста Јс правн заљубљеник „даса ка што живоу значе”. БОКА ОБРАДОВИБ прихватио се нимало лаког реди тељског посла. Посла који је захтсвао меого рада. тру да и стрпл»ен»а, али посла ко ји, игра је то показала, са гспехом Је обављен. Том добром обављеном послу допринела је и костимографија Ирене Рот Портној. Костимн су у свој својоЈ блеш тавости н лепотн дочарали раскошан живот двора. онако каквог га виде п осећају дсца. Костими са потпуном функционалношћу одговара ју ликовима. За сценографи ју се и овом прилнком поб ринуо Алексавдар ПортноЈ. Овај мајстор сцене је остао доследан себи. Сто више сло бодног простора за игру, са елементнма који дочаравају место и ситуацију (пластична пслнкапа фолија)- „Биберче” ће, сигурно Је то, пуш<тн салу још ко зна колнко пута. Код младих та лената разбуднће љубав пре ма храму богиње Талнје, a мз редова Дечје сцене, гаранцмја је, изићп ће добар позоришЕ« кадар за будућу парађинску позоришну екипу. С. Ј. ПРВА НАГРЛДА МИРОСЛАВУ ДИМИТРИЈЕВИНУ На првом конкурсу за повпнску прпчу хоЈу Је распнсао лпст „Новн пут” io Светозарева, Мирослав Дпмитријсвпћ, писац нз Параћлна. добио је прву награду v врсдности од 10.000 дииара за прнчу „Освета”. Жпри Јс rajiohc предзожио да се објави у лнсту u м>сгова прича „Чо век и дрво”. Мирослав Д»шитрнЈевнћ учестаовпће ускоро н иа фпналној вечери Југословенског фестивала пмзије „Мајска рукованл” које се одржаЕа 7. маЈа Y Титограау. Димитри. Јеннћ је на овом конкурсу учество вао са циклусом песама из збирке ,,Досол>ава*ос анђелж"? С. ЈСрбије пде представа „Мрешheite шарана” Александра Поповића, у режијн Душана Јовановића п мзвођењу Градског аматерског позоришта у Параћину. За по.менути Републич чкл фестивал такође се пласирала и представа „Пешице", Славо.мпра Мрожека, у нзво* beity КУД-а „Абрашевић” нз Краггјевца, а у режији Јована Глнгорнјевића. За Сусрете другарства радпн ка, жири јс предложио представу „Су.мљиво лице”, Бранислава Hyuniha, у режнји Владимира Савића и извоБељу Драмске секције „Филмп Кл»ајић? мз Крагујевца. „Биберче” Љубише Бокића, v режпји Небојше Обрадовиha, п извоБењу Дечје сцеге Градског аматерског позоришта у Параћину, иде на фестивал дечјих аматерских сцена у Жабарима, као и Капетан Џон Пиплфокс”, Душана Радовића, у режијп Славнце Yрошевић п извоБењу Дечје сцене До.ма о.младинс у Крагујевцу. Награда Савеза аматера Србије, боравак ма републнчком фестивалу у Кули припала јс Небојшм Обрадовићу, из Параћина, а наград за најбољу мушку улогу остварену на Смо три, жири јс доделло Миодрагу Јовановићу-Кнгену, глумцу из Крагујевца, за остварења у представама „Жмвод и прикљученије војника Чонкина” и „Пешице". Најбоља женска улога, по оцени жирија, била је улога Милене Стојановић, за оствареље у лредстави ^Брм сан пут", (Фллипа), Аматерског позорнша КУД „Железничар” мз Нуприје. Награда за најбољу представу изведену на смотри додељена је Градском а.матерском позоришту у Параћину, за нзвоБење „Мрешћење шарана”, Александра Поповића, у режији Душана Јовановића. За успешан редлтсл>ско-ледагошки рад са аматерима, жири је доделио награду Миодрагу Јуришићу, глу.мцу из Крагујевца, редмтељу представе „Жи вот II прикљученије војника Чонкнна”. Студентског култур ног центра. hajoo.be сцсногрдфско решсње блло је у лрсдстави „Брисан пут", Аматер* ског позоришта из Бупрлјс. аутора Драгослава Јовановнha. Костиме је најбоје урадила Ирена Рот Портној за представу „Биберче" у мзвоћен>у Дечје сценс мз Параћина, а за најбољу сценску музлку жири је доделио награду Јовану Бранковипу, композитору музике у лредстави „Брлсам пут". ПоСебну диплому овом приликом жирл је доделио Александру Нмколићу, глумцу Сту дентског ку-тгурног центра у Крагујевцу, за деби у насловној улози у лредстави .»Жнвот и прикљученије војшгка Чонкина", а ЈБубиши Јовановићу. шефу сценске техннке ГАП-а нз Параднна за мспољену .мар љпвост п предусретљивост пре ма учесницима Смотре. За оствариве а.матера-радника, на регпоналној с.мотри Шу мадпје н Поморавља, жири је прву награду доделно Драмској секцијн Индустрнје ..Фнлип Кљајић” у Крагујевцу, за представу „Су.мњтгво лиие”, a за успешно редитељско остварење у лстоимеиој представи наградио Владимнра Савнћа. Витомпра СтефановиНа жирн јс лаградно за сценографи* ју у представи „Впкторија” Зорана Божовића, у извођењу Драмске секције Друштва за кглтуру „Каблови” из Светозарева. За најбољу мушку улогу. жлрп је доделло награду Бори Лазаревићу, за улогу Јеротија у представи „Су.мњмво лн uc”, а за женску Радославу Су дар, за улогу Јелеце у представи „Внтокрија”. С. Ј. „Шаран” у Кикинди Чланови Градског амнтерског по зоришта 20. априла гостовали су са представом ..Мрешћење шкрана" А- ■’»ксакдра Поповпћа, на кнккндској позоришноЈ сцепи. Ова посета Народном аматерском позорипгту у Кикпнди Је паставак приЈатељске сарадље ових позорнш iri«x ансамбала п уЈедно apahaibc посстс хоју су м>лховн г.тумци учн нили граду нп Црници за времс Ок гоОарскнх сусрета позорпшннх ама гера. Л>ув1гтбљи позоркшие уметности су топло прнмили представу п Manic глумце нагрпдплм Оурним аплаузом. Домпћнни су Параћи1ше .дочскалп изузстно срдачно м даоднсв no Apya«cii>e остаћа у иезаборавкоЈ успомени. „Шкољка” излази из штахпте Песнмчки првенаи Славиие Благојсвић, под насловом „Шкољха", до краја мссеца, како Јс планирано, треба да мзађе нз штампс. Издавачи ове песничке aCnpioc су Самоуправна ихтереспа sajcainuta културе п КУД „Бранко Ристпћ" из фабрике немента ,.Новн Попо мп". Ускоро „Ладолежи” у штампу На трећем конкурсу ..Праа к»кига” коју расписује СИЗ култур, Кн-ижевип клуб и Бнблжпека за кајболу кшсгу. проглашена Је збир ка кратких прича „Ладшмжа” Ми ливоја Ллића, новппара листа „14. дана" Ова’ кн.ига краткмх прича уско ро v-тази у иггампу, а графичкн и лнковно обрадиће је Слободаи Штс тић. академскн сликар жз Светозарева. Јаввосг ћ* иматх прилхке да се са овом збирком упознл иајкжсније до краЈа м«Ја. Ипанаи 6 ЛИТЕРАРЦИ ОШ „25. MAJ” Y ПОПОВЦУ НЕГУЈЕ СЕ ПЕСННЧНИ ТДЛЕНДТ Чламови литерарне секцпје Основне школе .,25. .мај’’ у Поповцу имају чиме да се похвалс. Друговање са стиховима н прозним реченицама је присно, уверили смо се у то слушајуНн недавно I! препознајући међу 1Бима праве песшгчке тален те. Наставници српскохрватског језика ЗОРИЦА MIL ЛИН, СЛАВИЈАНКА РАКИН и СТАНИСЛАВ РАДОВАНО .. ......................... '>'1>'11||1111||||1||||||1111||||||||||||||||||||||||1ЖН1||ц||||||||||||||||||||1|||||||||1 Песничка олимиијада ПЕСМА БРОЈА БЕЛИ ПОКРИВАЧ Неу.морна ткаља, зн.ма покривача безброј и.ма: за пшеЕ«ицу — топпо ћебе, да на мразу не озебе, и перине за долмне. н јоргане за забране и поњавс за отаве. Још покривкс друге свакс: за сењаке, за воћњаке, за урвине, за утрнне. за планине, шуме, ссла. И свака је чиста, бела. Сузана Мнлстпћ, V-3 Буљане ВОЛИМ, ТЕ ЗЕМЉО МОЈА Гледам name члаво, небо, сјајну дугу дивних боја, а у срцу речи плалпе: „Волим те земљо мојаГ* Зе.чљо мира, песме, среће, земљо славе и хер.оја, са усана nec.ua слита: „Boailu те, зс.чљо Тита!" Снежана Byptih, VI1-2 Поповац ПРОЛЕНЕ Дошло нам је пролеће, нрошла зи.иа љута, запеваше птичице, норед uiy.ue, поља и пута. Разиграше се дечица, весела лу лица, засија сунце, • плави се љубичица. Драгап Heaiioeuh, IV разред Стубица Драгана Ракић, VI1-3 Поповац . МАЛИ ПОТОК i To та-ио у гори = тто лепо жубори, | то је плавооки | поточик дубоки. = Поточић .иали = ко бисер блиста, | у њему је вода | ко сунце чиста. | Еео и срне = таиане, витке, = и она је жедна | те воде питке. | Биљана Радисаел т- V разред Глпгељнца БРАНКА АРАНБЕЛОВ и МАРИЈА КО ЦИК припреммлн су пријатно песничко посело, а у овој школи, иЕфор.мпсани смо, многе манифестације проп раћеие су песпичком речју Таленти у литерарном ства ралаштву пз ове школе поз нати су као победнмци мно гнх општинских конкурса, што је Још једном потврда ла се у овој школи негују песннчкп талентн* ДРУГАРСТВО Кад јабуку ustaia с' другом је подели, боље he ти битц нсго мржња да вас делк. Када имаш радост с' друго.ч је подели боље he ти бити иего мржња да >вас де.ш. Кад ужину једеш, с’ другом је подели бољс he ти бити него мржња да вас дсли. Татјана СтсчановиН, VI-3 МОЈА КУЦА Моја куца, лепа мила на .иене се наљутила. Моја куца. лепа, .чила Са.ии скаче ‘цео дан као који враголан. __ Ал’ се чекад деси чудо, то игтене мало. аудо, неће хлеба ии да вида као да -зна, па се стиди. Buhe боље кад је eehc, icuahv n ја eiime cpehc. Снежана Mti.wcae.bcenh, Буљане КАД HOR ПРОЦВЕТА Meby прсте .ии се отапа сјај сутонски неке чудне сстс док ие.иирна аредност noeoi дана исплетена од луне и ветра по.иаља лице под нееидљиву гиљотииу Hohn, неповратну... Кроз врс.ие се узвитла auuihe што .ие носи у загрљај новог ветра и ноое Hohn заљубљсне. ЛАСТЕ Ласте су ча.иа увек стари, од крошлог лета, добри другари. Ласте су лепе, и чедне птице, које оките дхчачке жице Ластс иад ua.ua, ниско лсте, и радују свако дете. Дарко Mujajaoeuh. Сгубица
'uiiiiiinittiiiiiiittintimiiHWiniuiiiiiimiMiiniiiiiiiiMiiiuiiiiiiiiwnHiiiiiiiiiiiiimiiniMiiiiiiMiiiiiiiiiiiimnnininiimjptninninnnmimnnitmiOT^ СД С80ЈИМ ОСНОВНИМ 0РГАНИЗАЦИJAMA „ГРАДСТЕЉ" ,,flPOffiTEP“ „НИСК0ГР1ДЊА“ , „ПРОИЕГИ РАДНОМ ЗАЈЕЖОМ ГПРО § i E I = ПАРАЋИН = = = i = i f.iiinQiiiniiiiiiJiiiniiiiiiiiimiiiniiiiiimiiiiHiiiiiiiiiii......iiiiiniiiiiiiiniiniiniiiniiium....................................................................... .................................niliuntilun...... ............................................................................... iiiiiiiniiiiiiiiiiin........ ninuniiniinniniuiппшuini...... ....... . CEE БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ 3A BAUIE ЦОМАПИНСТВО ..ELEKTROSRBIJA" PREDUZECE-ZA PROIZVODNJU I DlS.TRIBUClJU.ELEKTRlCNE ENERGIJE. PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU — K-R AL JEVO " OOUR ELEKTRODISTRIBUCIJA „Paracin £вим ипедишама и »шним пријатељима честитамо мнтпге 1. MAJ—ПРАЗННК РАДА честитжо ИНВЕСТБАНКА ПАРАПИН
ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА КОНФЕКЦИЈЕ И ТРИКОТАЖЕ БРАНКО „КРСМАНОВИЋ” параћин TAMD 1. МАЈ - МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА РАДНИ ЉУДИ ИВТКТ „БРАНКО КРСШНОВИЋ“
Bl о <л» зiооН
18V07 СРПСКА ФАБРИКА , . СТАКПA СВИМРАДНИМ ЉУДИМА честитамо ФАБРИКА ЦЕМЕНТ „Новн Поповац" ПОПОВАЦ i ЧЕСТИТАМО 1. МАЈ МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА 1. MAJ - ПРАЗНИК РАДА tan љупи Сопсне фзбпике стакла! umhhI Кмнгпв фа^ркке цемента „Иовб« Поповац“
ПРОМЕТНО ПРОИЗВОДНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРАИИН, ИВАНА МИЛУТИНОВИНА 2 'Шу.Чадц}а.\/ ПАРАЋИН 1954. / НУДИ ШИРОКИ АСОРТИМАН СВИХ ВРСТА РОБА ЗА ШИРОКУ ПОТРОШЊУ ИША-1. МАЈ-1И1ВЗДИ ИРАЗМК РАДД I ПАРАЋИИ ГПРО а ј«и 1 " / штата СОУР ПИК „ПОМОРАВЉЕ” — ЋУПРИЈА ; 1Г РЛДНА рРГАНЦЗАЦША'ЗЛПО.МЈНРИВГБДНУ ПР.иШБОДЊу, .НООПЕРДЦЦЈУ И ДРОМЕТ ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА ..7. ЈУЛИ” — ПАРАБИН е' Са основцмм здруженим организацијама: ,Д1араћин” у Параћину, „Поповац” у Поповцу и „Рашевица” у Рашевици Свим својим пољопривредницмма, грађанима општнне Параћин и посло* вним пријатељима ЧЕСТ1В SMB Pill COYP „ГОША” — РО ЕМИР ООУР ФАБРИКА ТЕКСТИЛНИХ МАШИНА И ПРОЦЕСНЕ ОПРЕМЕ ЧЕСТИТАМО ПРАЗННК РАДА BOW ЈРОИТ ПАРАЋИН САВ ГРАБЕВПНСКИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ИНДИВИДУАЛНУ И ПРИВРЕДНУ ИЗГРАДЊУ МОЖЕТЕ НАНИ НА НАШИМ СТОВАРИШТИМА У УЛИЦИ хМОШЕ ПИЈАДЕ 30 о смЈвв впнмм 4 /} А СЧ И-ПРАЗИК РАДА ф САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦЛ СТАНОВАЊА £ САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА УПРАВЉАЊЕ ГРАББ ВИНСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ И КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПАРАНИН • ОСНОВНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ЛОКАЛНЕ И НЕКАТЕГОРИСАНЕ TIYTEBE честита • ОСНОВНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ВОДОПРИВРЕДУ честитају I Ш—МЕЂУНАРОДНИ 1, МАЈ-ПРАЗНИК РАДА ПРАЗНМК РАДА
RADNA ORGANIZACIJA POST/\NSKOG,TELEGRAFSKOG ITELEFONSKOG SAOBRACAJA SVETOZAREVO OSNOVNA ORGANIZACIJA UDRUZENOO RADA PTT “ 53750111 RADNA ZAJEDNICA ZAJEDNICKE SLUZBE SVETOZAREVO МРИИЏМА НАШНХ УСЛУГА Н ШОВИ ПАРТНЕРНМА РОБНА КЗДЕхА' Y ПАРАНИНУ 1 ООУР I мај Празннк рада Пословним пријатељима и свим ради људша УЗ ПРАЗНИЧНУ, №ШШШ ЧЕ6ТИТКУ СВИ Р1ДИИ »|вI ПОСИИИ ИИНВИд И03МВАМ0 BAG ДА НАС О0ОИЖ РОБУ КОЈА 1^ iaj празнш рада ВД1 ОДГОВАРА
ОВ/ ЈУГОБАНКА ПАРАЋИН ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ШТЕДЊУ ЧЕСТИТА ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ШТЕДЊУ /. МАЈ ПРАЗНИК РАДА СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН СОУР - ПНК „ПОМОРАВЉЕ ПРИЈАТНО ШИНКН4 Параћинка 1924 ШМ БОМБОНД, РШШ И ВШ № ПРОВЕДИТЕ ПРАЗНИК УЗ НАШЕ ПР0ИЗВ0ДЕ ПРОВЕРЕНОГ КВАЛИТЕТА I. МАЈ ПРАЗНИК РАДА
• ОАМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ДЕЧЈУЗАШТИТУ • ОАМОУПРАВНА интересна заједница за социјалну заштиту ф центар за дечју заштиту • ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ Радним људима и грађанима општине Параћин честитају 1. МАЈ Inee мда. (СТИЧКА ТРИБИНА ЗАШ1О.СУ ГОЛНЦЕ ПРАЗНЕ? рази за одговоро.м на /пно питање. Марксисцентар Општинског ко СКС, заједно са Опш« 4 конференцијо.м ССО гсијом OK СКС за рад ДОБРО ШШЈЛИ ШИ1АШ РАДНИМ ЉУДИМА II ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАННН ПИЦЕРИЈА ЈСУАА ПАРАЋИН ГОСТИМА И НАШИМ СУГРАБАНИМА ии ш ЧЕСТИТАМО празим рада СТАМБЕНА ЗАДРУГА ПАРАБИН KPATYJEBAЧКА БРОЈ 5 ОМОГУНУЈЕ ЈЕФТИНУ ИЗГРАДЊУ, ДОГРАДЊУ ПРОСТОРА И АДАПТАЦИЈУ СТАМБЕНОГ И ПОСЛОВНОГ ПРООТОРА _ ЧЛАНОВИМА ЗАДРУГЕ, ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЛД1МАЖРАДНИМ«ДИМА честита 1. МАЈ ПРАЗНИК РАДА УЗ ПРАЗМИЕ ЧЕСТН лдзивдмо ВАС и НУДИМО №ШЕ УСЛУГЕ
Ш£ 5ВДЕ ММ ЈУ ШТАФЕТНА ТРКА СВЕТОЗАРЕВО — ПАРАНИН ЦИЊ У ПАРАЂИНУ Ривали Јединство и ПКБ Јумко одмерили снаге Паннћ, Стсфановић, Каштеварац, Милеиковић, Милић, Матић... .. Филиповић, Миленковнћ, Павловић, Милнћевић, МирковиК, Пстковпћ. •. ifoc?? ...Бандука, Панић, Пелнвановић, Богосављевић, Костић и Милошевић Сусрет ривала, водећих на табели Друге српске лиге — југ, Јединства н ПКВ JYMКА, привукао рскорднн број гледалаца- Тако нсшто је прави празшЈк фудбала. Миомир Мидовановић, пре дседник Фудбалског клуба Јсдинство: — Билц смо дужни да прп уштпмо нашоЈ верној публици п вашем граду утакдш пе оваквог калпбра. Све је то наставак иајуспешнпјсг пласмана фудбалског клуба Јсдјшство v прошлогодиш1БСм Купу, а надамо сс п вс1шм успесима. СТРЕЉАШТВО м. м. © По први пут масовност одлична ПЛЕМЕНИТА АКЦИЈА ПСД „ЈАВОРАК” Радпичке спортске игре, које органпзуЈс Всће Сапсза сннднката општи« нс Параћип, добнЈаЈу на масовпостп. Радие оргаппзацнје и л>уди задужеин у њима да сс баве гапањима спорта it рекрсацпјс, своје задатке не обавл.ају најбољс. Дсшавало се тако у претходннм годнпама да се у појслннпм дисциплипама пријавк са.мо једна екшш, а оида бсз обзнра на кваСТРЕЛЦИ — ИНВАЛИДИ НА РЕГИОНАЛНОМ ПРВЕНСТВУ тлтет квалификуЈе но такмвчсље. за регионалУ спомен погиндешх рудара — поход на Бсљаштцу н Спакм члап посп са собом lutiire за библиотеку у Стењевцу □ За децу страдалих рудара пре похода сак^.г.епо прско 400 књнга е Највише књнга дали учешшн ОШ „Бура Јакшић” р п~..~---------- фрушкогорски марш ,Бура Јакшић’ □ Припреме за Ове годпнс сптуаппЈа јс непгго бол»а. Одржана су так.мнчења у шаху, куглању, пикаду за жсне н друшм спортовима, а тпкмичење у стрељаштву. гађаљу пз вазлушнс пушке, по првн пут нма масовнији карактер. Y сломсп изпшглих ргдара у оклу „Водио" прошлс годнлс на дап 21. алрлла, члалови ПСД „Јаворак" оргапизовалц су поход плалнпу БељаКН.ИГУ. ра, од тека у као дар дсци взгипулик рудакоЈпх he сс направитн бнблио« селу Стмћсвцу. Четирн радне оргаинзацнје пријавпницу. Свако од чланова попсо је по ШАХ Y ШКОЛП До почстка похода caicyn.seno јс пре ко 400 Kiuira, ппо he прсдстапл»ати солидап почстлп фопд библлотскс за младе СтсЈБСпчаие. Y ово| акцији коJena су своје екипе у обе копкурснцпMeby ibirua, најбоља је бпда екиСтакдара, победнвшн п у втушкој женскоЈ категорпЈп. Друга Је бнда Рсгионалло првснство у гађању ваздушпом пушком н пншто.ћсм, одржаво 13. апрнла у са.ти Српскс фабрикс стакла, донело је члаповима Опшгчнског савеза за слорт п рскреациЈу ппва.шда Пзрађлла две иедаље. ПОПОВЛЧКН МЛЈСТОРИ Ша.ховска сскцнја Осповнс тпколе „25. мај" у Поповцу одазно Јс позната својим резудтаткмд. Прва Јс у опишшв, прва v рсгнону, а од алрида до 4. маја поповачкп мдадп хистн одиерпће снаге са најбоЈМШ плБацима из Рспублнке Србвје. 30. iua врНаломешшо шахлстс трелутно припрема СТЛШ1С.ТАВ РАДОВАНОВИН. паставппл, који пстаче да су аа успсх оес секциЈе поссбно зиачаЈни ОГДЊ PAKJLH П ЖНВАДЦН Mil ЛЕНКОВИК. ју водн ПСД .Даворак" иа челу дутогодшшшм члавом, Душаном Рисклла ПВТКТ .ЈБрапко Крсмановић", а трсће мссто припало је стрелдима Органа управс огшгпше. Иа првсиству рсгиона преко 40 стредаца из i подељеки у катсгорије г > учестовало Је nicer општпна. прс.ма Стапт lie ОВС ГОД1П1С бити V Традиционално одмсрава- gapT^nc о Пара ње снага атлет^,|ра”п^ Ннну код споменика Бранка piijc, Свс тозарева и Пара‘ ~ ћ i8 часова п 1шна. штафетна трка Све^о- Крсманошта S ље снага атлетичара из зарсво — Пупријс — Параhmi, заказано јс за 30. мај« СТОНИ ТЕНИС МЛАДОСТ ПРВА V КУПУ СПШТПНСКЕ ЛИГЕ Просле другог дсда такдшчсЈва у Купу Оппгтинскс лвгс, скипа М.\даости из Горњс Мутппис у фппалу савладала јс младс теппсерс ,,14 дапа* тсским резултатам (5:3). Горплмутнп- «апц освојпдп су прво мссто у Купу Опиггппскс стопотенпске лнгс. БОРЛЦ ПОБЕДНПК КУПА МАРШАЛА ТНТА Фииалнн дсо такмпчсња за Куп Map шала Tirra у општпнн Параћлн окупио јс порсд двс лрвопласлрапе еклле нз Општилске дпге.л свс стопотенпсере пз Општлпске п Регпопадие диге. Фаворнтп, скнпа Борца, у трвом ко лу савладали су Горнлмупшчане, тескобно су сс провукли Буљанпп мсчу са Главнчашша, у фнихчу им ппје пошдо су од Борла са Јс Тскстнлац, скипом Борца. за руком к савладаип 5:4. На трсћем месту победом над другом РЕГИОНАЛНО ФИНАЛЕ V ПАРАНИНУ Осам ciuma пз рсгаоиа ШумаднЈс п По.моравља одмериће снаге за зелснпм столо.м у оквиру такмпченл Куи Маршада Тпта, 11. маја у Хадн спортова. Мсчсвп почпи.у у 9 часова, a прсдставлик општпне Параћна јс скипа Борца. БУЉАНЕ ПРВАК МЕБУОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Новајлија у МеђуопшткискоЈ аиги Шумадлјс U Поморавл>а СТК Бу.мне само голину дапа је гостовао у ово.м рашу. Прошлс годннс су спрали у Мсђуопштннску лигу па ссзопа пм Јс била довол>на препливаЈу и убедл>иво освоје и Једпрпо место. Са чстнрн бода прсдностп, пспред Слоге из Мплатовца. Y овоЈ Anni сс такмиче Још и друга скипа Бор ца, Тскстплац, Буду1шост из Главице н Напрсдак нз СвоЈнова, којп, као следн>п лапушта ллту. БОРАЦ ТРЕНН Још два кола пас деле од краја noрсгпоналнс лнге у стоно.м теннсу. Турнир he .сс пграти у Лапову, а Борац нема гиаисс да освоји наслов влцешампиона, Јср јс поражси у одлучу* Јућнм .мсчсвима. Стакларцн су се учврстнлк на трсћсм месту са два бода заостатка Локо.мотлвс, односпо тнри од Крагу јсвачкс Ппварс, а шест бодопа бсжс четвртом, Крагујсдачком асу. Р. Ванек м. и. МАЛИ ОГЛАСИ Продаје сс повољно иосел у непосрсдлој блнзшш, код мотела, у Параћнну, вдич.чпс од 28 арн, са зградом пд 75 квадрзта, воћњаком од 100 стабала Јабука, 100 стабакрутпака, 100 стабала брссака и 103 гида лоза разппх сортн и друго воће. Поссд је леп поглед, струју и сс на телсфон 51-057, no подкс ка тслсфол ограђсп, кма воду. Јашгга прс подм*. a 53 650. Продајем неомалтерисану викелдицу код KapabopbcBirx шапчева, од 55 квадрата, помоћну зграду од 15 квадратп, плац aacabcii воћсм н влпово.м лозо.м. Улотрсба заједннчжог бупара. ПоссдуЈем грађсвни ску дозволу. Телефон: 54-734. ПродзЈе.ч пов прозор 80x140, са жалгзнна.ма „Делшге” н 280 блокова 53-583. фсрт могаче. Гелефон: Оглашавам певажсКим платлл налог 545 од 5. IX 1984. годнкс за 1800 комада блокопа Н 20. на нме Навла Адамовића. Ислково. McibaM Јсднособан c-jan од 39 квадрата у Бсограду. населс Котеж — Крњача, у улг*.п Др Драгпшс Мшиовнћа. па прво.м спрату, за пстл у Параћнну. по могућству 1 спрат илн прпзсмлл, Обрар«тр се па адрссу: Јован БојаннИ, Ллск се Шаптпћа 25. Параћил. ПродаЈе.м пдап вслнчннс II арн orpafjCH. с воћњаком н келлиршс ном стамбсно.м зградом. v ■ рсдној блнзинн града, па мсету Л»> зица. Тслсфоп: 56117. Миде Цавло atili, Кула 33. Параћлл. Оглашавам псважсћпм свсзочзнство о завршеној ociiOBiioi тколн пздато на Раднпчком уннверзктету „Браако Крсмжновић" у Параћнлу, на пмс Стсвана Пегрпвнћа нз Мн пошсва код Нсгоппга. Комисија за продају возила ГПРО „13. октобар” OOYP „Пролетер” Параћин, објављује јавну Л И Ц И Т А Ц И J Y за продају следећих возила у возном стању: — „ФИАТ 132” СВ — 438-46 у вредности од 200.000,00 динара 1 ш плл 1200’ караван СВ — 636-45 у вредностн од 140.000,00 дннара • 1Апппплл'ОЛ1ОП 3’АК 580”’ СВ ~ 634*91 У Вредности од 160.000,00 динара стићсм, сада благајликом овог друштва, кајвсћв допрнпос дала fe Оспоппа школа ,Ј5уро Јакшић**, чи!п су учс1шци далп 213 кнлпа за своје врип!>аке чнјп су родптељи пострадади. Упоредо, потекла је п ишгцијатпва да учсшгцп пз Стсњеваа посетс Параhim и упозпају се са свпм знамстггос TiL-.ia овог града п околппс. Код поЈедииаца, први Је Милорад Ковачсвкћ пспрсд Мнлава Милојсвпћа, ДеЈала Здравковнћа, а код жепа, екшшо, пза стакларки, пласпрала се скипа Оргапа управс општнле, нспрсд цсмсчташа. лости, НОР-в. учестовалм onncheборцв Лмшггацнја ћс се одржати на дан 11. V 1985. годинс (суоота) са почстком у 8 часова у кругу ООУР-а Ппочетер , до пруге. ” F На крају да иодсетпмо да браиа склпа ПСД ,Јаворак“ ма за традпдпонадцц иарш кој гори, дут 88 километара, пза1 прппрена Фрушпрслази пз Једне деогпгцс, a •morn чланови овог Дргштва коЈа сс коЈу су савладам. д. КовачевиИ Милорад, ковић. Жлвота Дулнћ, Бранислав Петровпћ и Сталко Драгал Косара ЗдравMaraih, БорБевнћ. у јакој конкуренциЈи успешло су предстазљали Параћпн. Косара Eopbc ва,™<Ж В"ДеТ" “аК0Г Да“а 03 6 30 14 Условп продајс: НајсшуринЈу руку имала Је Слађа« па Мплојковнћ из Органа гправе олштине пспред Косаре Борћевић, СФС п Еинпе Јовпчпћ, СФС. Регпоиалпо првслство одржаће 27. п 28. апрпла у Свстозареву. 3. влћ освојида је рглцнјн жепа, друго место у ца у групи Г-1 треће месго у колхуа Стакко Здравко&нб копкуреппвјн мушкара (без оштећеља). Ово такмичење озкачпло је почетак активности инвалидв стрелаца, koJhms предстојн такмнчеи-е у rabaisy пз МК -пушке и МК-пиштоља у Свстозарсву п воЈнпчком пушком у БупрнЈп. С. Здравковпћ Вознла се продају у стан»у внђсно-купљено уз пстату целокупие купопродајне цене и npeSoMv%ДлаХ од 10 одсто од почетие цене возила које се рез на промет плаИа г.упац. Заступници правж х ли!ш морају имати урсдна пупомоћја. Р L ’ х н 1 ,Ч..?КО ПрСа n,,uirraiwja не успе, нова се заказг^ 7 цана на истом месту и у исто време. заказујс за 7 ко.мисшл ЗА ПРОДЛЈУ ООУР _ „ПРОЛЕТЕР” ПЛРЛПИН Ј1пст СОппЈхшстачког савеза радлог народа општвпе Параћин, пздаЈс Целтар га «.'гдт\ру л 1г.!формлса1ке „Параћпи** — flapahnn. Дпрсктор п главнп Славпљуб uapacouih. Издавачкп савст: Еада Бранковвћ, Момчнло Вучковпћ, Светислдв Ж1гаког.нђ, Mitniaoje И-uih, ilaxi Јовапожић. (замевнк орсдссдклка) Cue °Д'Ов"рпн VP***"** piiEoie Марнпковпћ, Славолуб ОбрздовлП. Жикота Стпјановнћ, Жпвојпн ТомиП (председш!к) и Јоваи 1оми1. УреНуЈе Рсаакцвопи колегмјум. Новипарц; Снежака’ 60 ковг.ћ ДШрослпв ДпхпггрпЈсвлћ, МллквоЈе Илнћ (тсхлнчки уредник) п Мводрах МилепковнН. реса РсдакпнЈе: Максимз Горког, 4. Поштанскв фах 38. Телефонп- славш "" "’П",и *’*’ шгк (035) 52-352, ловлиари (С35) 53-694. Претплата: годпшлл 300.00 шшарз. оолугодЈШПМ- Д'Ч'лра, за пностраиство диоструко, Жиро рачуп Цектпа “ °л,ов"рн" vpeJ 3504-603-1973 код СДК ЦараПни. Штампа ГРО „Глас” Београд. Влајковнћсва 8, гелефон (011) 349-551. Гнраж 11000. ^PV в шформмсам
БАНКА НАШЕГ > ВРЕМЕЛА деглу.гг-.-’ ЈАВНИМ ШКОЛСКИМ ЧАСОМ ОБЕЛЕЖЕН 9. МАЈ — ДАН ПОБЕДЕ HA СВАКОМ КОРАКУ СЛОБОДА • Пред спомеником народном хероју Бранку Крсмановићу ученици истоименог школског ценцвећеЗВеЛИ КуЛТурно‘уметнички програм ® Школе које носе Бранково име положиле велце и Традпција да сс сваког 9. Maja, на дан када је открпвен споменпк Бранку Крсмановпћу окупс млади на Јавном школском часу, ни овог пута није нзневерена. Ове годинс Јавнп час је био посвећен 40-то годи шњпцн слома фашизма, „ победи људског разума над нацистичким лудилом. Обраћајући се ученицима школског центра „Бралко КрсмановпН” и гостима иа тргу народног хероја Бранка Крсмановића, професор Десимир Николић је подсегио: — Програм фапшста је свима нама познат: Створити јаку наццоналну државу, ојачатп иацнонални дух, физички истребити Јевреје као страно II деструктнвно тело у аутентичном пемачком организму, као културно разарачку снагу. Као народ са најснажнијим нагоном за самоодржањем, као народ без властнте културе и стваралачког нагона. Народ без ндеалистнчког увереи>а, а испуњен само егоизмом II мржњо.м, чврсто н свесно окупљен у релнгиозну заједнмцу радп очувања чистоће своје pace. Методе фашиста одго варају НЛ1ХОВИМ програмсклш задацпма и циљевима. Y оспови њихове акције лежи макијавелнстпчко начело: Циљ оправдава средства. Вама је познат огроман допринос југословенских народа победн над фаишстичким зло.м које је почело да хвата корсне и на нашем простору. Кад говорим о фашизму као злу мислим и на наш домаћи фашизам и на наше до.маће зло: на четнике, усташе, љотићевце, белогардејце, балнсте и друге који су се ставили у службу не.мачког Трећег рајха и тако издали и интересе човечанства и сопственнх народа. Овом приликом није потребно описивати, приказнвати и Програм пред споменпком Бранку Крсманзвипу извели су ученицн средљошколског центра тумачитп ток нашег народноослободилачког рата: Кадињачу, Козару, Неретву, Сутјеску, Дрвар, Срем; нитп то што су самс нашп надоди далн мили* ол и седамсто хлл>ада људских жртава. Није потребно описивати звсрства, стрељања, всша ља која су фашисти, страпи н домаћи, извршилп над недужним народом, старцима, жена* ма н децом. Обраћајући се ученицима на јавном школском часу на тргу народног хероја Браика Крсма iiOBiiha, професор Десимир Николић подсетпо је на изузетнп допринос генерације која једо нела победу, на чпњеницу да је 12.000 комуниста пошло у рат, а да сс из њега inije вратило 9.000 комуниста. Такође је подсетио н на народног хсроја Бранка .Крсмановнћа. — Један од тих 9.000 комуниста, алп још нстакнутији, внспренпји, луциднији, „Шпанац” и оргаиизатор устанка у Србпјн, члан ужег руководсттва КПЈ, био је Бранко Крсмановнћ, Мутнпчашш, Параћинац, херој под чијнм смо спомеником и на чијем смо сетр гу окупнли са жељом да ојачамо сећање на славну генерацију бораца против фашизма. На тргу хероја, заједио са нама, стоје.и преживели борци и комунистн учесницп ратаод 1941., бојовницп са Сутјеске и Нерстве, прнпадници тс славне генерације. На нама је да им покажемо да imixobh напори и жртве нпсу били узалуднп. To морамо да покажемо на делу, као раОДРЖАНА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАШ1Н МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА ЗАШ10.СУ OBE СТОЛНЦЕ ПРАЗНЕ? У потразп за одговором на ово крупно питање* Марксистички цснтар Општкнског ко митета СКС, заједно са Опш« типском копференцијом ССО и Комисијом OK СКС за рад са омладино.м, организује РАЗ ГОВОР у сали Већа Савсза синдиката општине. Разговор ће бити одржан у четвртак 23. маја 1985. године, са почетком у 10 сати. Опширније на страни 2. 1Л0БР0 ДОШЛИ ДКЦИЈАШИ днпцц ц ствараоцп, као добри ученгши и добри спортпстн, као градитељи новнх друштвених односа, као градитељи и бранитељн свог псторпјског све та, као субјекти историје... Делегације, осиовних школа нз Доње Мхгпшцс и Сикирицс и средњошколског центра из Параћина положилс су вепцс на споменик пародног хероја чије име носе. Учеиицп средњошколског центра извелп су пригодан програ.м у коме се чуо стих: „На сваком кораку слобода", који је лепо одсликао деветомајско расположе* ibc прпсутннх на Јавном часу. М. Илнћ Већ седам година узасто- № пно Параћин у летЈЈ>им ме ст сецима noeehaaa број житсЏ- ља. Овс године, од ЈЗ. маја, Н. па до краја октоира, биВе р. oelut и богатији за близу 3 I > хиљаде младих који he охси7.; вети О.младинско насеље ,Ј. Г; ЈУ-ui”, које је постало стеј ’ цшите о.иладинских радних бригада из свих крајееа наи me 3e.\Lbe, на највећем омлаN dtmcjcoM градилшату Југосh лавије — акцији 'изградње ауто-нута „Братство јединt; ство". Y овој својеврсној h школи, млада генерација частавља да се потарБуЈ је као носилац континуитеLi та name револуццје, као њеИ па будуБност и tbena садаИ тњост. ; ј Полазећц од тога да само g она] ко преузме на себе од- • ■ говорност .чохсе битц одгоџ ворап, '.иладц луди траже Г: AtoiyliHOcr за eehe ангажоg eaibe на соцпјалцстичко.ч п , ’ј сл-чоуправпом Atetbatby сада ;' mibocvn, за исказивање сво П вредности које су се у Ц ове 44 године реаолуције па LI ч^јузвшиенији начин доказалс. Ha XI конгресу СКЈ И -\11ТО Ј£ рекао да је снага Југославије у „на^иој млаI дој генерацији, која је при- ^рлила тековине револуције '3 као ceoje, п која зна да за 9 собо.м и.ча духси нериод ра- |1 da и живота у слободи и 'ј Л111РУ. него иједна претходf.j па генерација на овом тлу. 3 Зато мц са ведрином ц on- >•1 тимкзмом 2ледамо у сутраЈј гињицу”. 1 0бавеза је naiuei друттва оа nocneuiyje ширење стваралачког испољавања младих људи као једну од природних особина самоуправчог процеса. Јер, ц револуција пе представл>а генерацнјски чин, пошто би се то противило њено] еоцијалној суттинп, ee'n је дело ангажмана из гепсрације у генера 4ttjy. У ово за нас всома сложеном моменту, ова гене рација утолико пма тежи и одговорнији задатак. Почетак овогодииине омла F динске радне акције поклапа Н се са прославом Дана млаН дости и обележавањем ј\бп Н ларне годитњице иобеде Ј над фатизмо.ц. ТакоВе. на вршило се и четрдесет годи иа од ирве омладинске padue акције v Србији, у којој су млаои, скоро дечаци, на Црвеном врху, обезбећивали огрев за .болнице, до.чове и домаћинства тск ослобоБеног Београда. На тој акцији учествовао је и велики број младих из Параћина и околиие. Од тог времена, па до данас, много је хиљада омладинаца iipotuAo градилиштима uiupoAt Југославије. Изградiba порушене домовине, a данас изградња за бољи хсивот, саставни је део живљеiba и васиитавања младе генерације у социјалистичком са.чоуправном духу. Часс је riapahtuiy што му се указала нрилика да буде домаhuu младтча из многих кра jeea name земље, који раде на изградњи ауто-пута „Братство јединство” на коју је он као традиционалла акцијашко место посебно ноиоcam Млади који бораве у Омла динском насељу „7. јул” Hamit су суграБани. Ми тако мнслтмо и желимо тако да буде. Онц су са младима из name средине спона пријатељства и братстоа свих радних људи нз крајева нз којих долазе. To је и најбољи начин зближавања и разумееања да никако другачиje не буде, него онако како је једино могуће у интересу свнх нас. Млади, као носиоци најпрогресивнијих ндеја, неоптерећени бнло чи ме тто је стране натем интепесу, натем братству и је дпнству, настављају своју најсветлију миснју. To fe уједно н ibitxoea обааеза н најгзвишенијц чин. Када зној ороси чела мла дпх. када отврдну дланови од жуљева, када се заори пе сма из хиљаде грла. биће то н нова радна нобеда ове средине чији he. такоће. мла on iiq другом крају name ле не ддмовине датн свој доnmiHoc v њеној нзградњи. Мп ппухсамо широм отворе не price и срца и желимо iL\t добоодотилицу и добре пезултате у њтховом дивном послу. С. О. ....................................................................... Pg 1 ПОЖАР Y СРПСКОЈ ФАБРИИИ СТАКЛА | ИМА МЕСТА ОПТИМИЗМУ ИЗГОРЕЛААМБАЛАЖА Y пожару којп је у среду око 13 часова избно у магацину амбалаже OOYP-a „Промет”, изгорело је око 10 тона картонских кутија и 1500 килограма пластичннх фолиЈа за паковање стакла. Ватрогасци.ма, који су врло брзо стигли на место пожара због пренатрпаностн магацнна, остало јс мало простора за дејство, те је садржај магацнна нзгорео, односно постао нсупотребљив. Магацин се налазио на паркиралишту тешких возила ван фабричког круга, па опасности по друге објекте ii производне погоне није било, иако је ватра тињала седамРчасова. Претпоставља се да јс узрок пожара непажља, а вредност изгореле амбалаже цени се на око мили- = ■ На време извршене припреме за пролећну сетву ф Старт Има услова да се врело Грзе каптира ■ Двадесет шестој заједничкој ссдници свнх neha Скупшти пе општние председавао Топлхца Недељковић, предссдник CO. На седници је раз.матрана ипформација о пролеНној сетвн, о че му је говорио Петар Адамовић, а о пословању прпвреде за трн месеца ове годпне Стојан Вељковић, днректор СДК. јарду дниара. М. М. 1иН111П„И.,1М|ИИИП.ПШ11»ПИ1.НИНП1НИУ«Ш...1П*«111НН1ИИИИП1ШиИ1ШП.» Припре.ме за реализацију програма пролсћнс сстве су на време и квалитетно извршене, рскао јс у свом »злагању Петар Адамовић. Обезбеђенс су потрсб не количпне рспроматсријала, присутна је потребна мсханизација, а за разлику од ранијих го дина понуђени су знатно бољи услови за производљу шећсрнс репе. Ово јс допринело да план сствс шсћсрнс рспс будс прсма шсн за 60 одсто. Сства сунцокрс та је у подбачају, док се и ове године кукуруз ссјс на рекордиим површлна.ма. Пословање привреде На ссдници Скупштпнс општине разматрано је пословањс привреде бољи прлврсдс за прва три мссеца овс године. У првом кварталу нису постигнути рсзултати којима би смо били задовољни. Постигнути резултати су очскивани, Јср због лоших временских услова у прва три месеца бројни капацитети нису радили, транспорт је био блокиран. Познато је да је прво тромесечјс за пољоприврс* ду и грађсвинарство мртва ссзона, а нскп производи, као на примср кондиторскп, због DIICOког раста трошкова живота не иего прошле године ф налазе лако купце на тржишту, па у „Параћинки" стојс залихе. Од 65 ООУР-а. за прва три мс ссца овс године. 27 јс исказало губиткс, а од организација друш твених дела^ностп губитке ’сдино има Болница Губици cv Behn за 40 одсто и износе 7оо милиона динара, али нл н>их је ути иала и инфлациЈа. а као утеха да служи то што је one године старт ипак бољи нег .■ прошле. (Иаставак на 2. страни)
15. МАЈ 1985. • БРОЈ 283 ИМА МЕСТА АКЦИОНА КОНФЕРЕНЦИЈА СК II ГРАДСКА КОНФЕРЕНЦША ССРН РАЗМАТРАЛЕ ПРОБЛЕхМЕ ЗА ПОШЉАВАЊА МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА ОПТИМИЗМУ (Наставак са 1. странс) — Нс можемо бнти незадовол. ни пословањем Српскс фабрикс стакла, која јс остварила плавирани обим производњс, што јс за 10 олсто вишс од производље у првом кварталу лрошлс године. Фабрлха штофова лма за 8 одсто већу пролзводњу тканлна и 3,5 одсто всћу пролзводку Кол фекцијс. „Будућност" свакл.м да ном постлжс свс бол>с рсзултате, па влјс никакво чудо што се уврстлла у рсд 5 до 6 органлзација са проссчнлм ллчнл.м дохотком од 3 миллока старлх динара, а прл то.мс јс за акумулацију остало влшс од 2 млллјарде старих длнара, a joui сс у по неш то л инвестирало. He можемо да буде.мо незадоволвл нл послова »ем Ветеринарске станлце „Кос маја", „Ветпрома", па л „Шумадије", лстаказ је у сво.м лзлага- №у Стојан Вељковић. која нас у сложеним условима приврсђлван>а редовно снабдсва робом, a »ен ООУР „Обућа” је скоро дупллрао производњу л постао мал тене фабрлка, јср јс пролзвсо 33-5 хиљадс парл обуће за трл месеца. Ту су и Робча кућа „Бео град", „Занат продукт". ДКТ „Сан" и нске органлзацлјс лз об ласти пољопрлврсдс. Извоз испод плана За три месеца овс годинс остварсн је укупан приход од 12.5 мВлијарди длнара, што је влшс за 62,2 одсто од оствареног прлхода у првом квлрталу лрошлс годинс, доходак од миллјарду и 600 Млллона длнара, всћи јс за 46 одсто у односу па прво тромессчјс пропЈлс годлнс. Чист доходак јс веђи за 92 одсто л лзно си милијарду и 100 милиова динара. За акумулацлју јс издвојсно 141,4 милиона динара. што јс двоструко вишс нсго у прошлој годлнл, а за личнс дохоткс л за јсднлчку потрошњу утрошсна јс милијарда и 300 милиона дилара. Ллчни дохоци нсшто бржс иду напрсд. Проссчан лични доходак лзноси 22,275 дилара л всћи је за 48,5 одсто од проссчног ллчног дохотка остварсног у пр вом тромсссчју прошлс годлнс. алл л дале јс прлсутан њихов рс алаи пад. овом лрлллком за 11.6 олсто, јср су трошкови живота већи. за 60,1 одсто. У прво.м тромсссчју лзвоз јс за 23 одсто ман»и. Закључцл Скупштлпс СР Срби је. донсти крајсм марта овс гоИЗБОРИ ИМЕНОВАЊА На седници Скупшпше општине дата је сагласност нд рдлуку Програмског сагста Биб.тнотеке „Др Вићсн тије Раки11" у Параћину на избор Миливоја Hciuiiha .за управника и сагласност иа одлуку Савета Школе за осiiobijo. музичко образовање и васпнтан>е „Млленко Жнв ковлћ'' из Параћпна иа лзбор Предрага Асановпћа за директора. длне, обавсзују и органлзације удружсног рада из name општи нс, да до краја маја лзвршс тсмсљну анализу коришћсња постојећих капацлтета и на основу тога 'прлпре.ме одговарајућс прр гра.мс мера и активностл који.ма сс обезбећгје веНе коришИсње капаплтета, отклаи*аи>е Фабрика штофовл повсНалд пронзво.пву грла, потпунија подсла рада и на тој основн повсћањс обима производн>с л с.мањсњс трошкова пд јсдиницл пропзвода. Утврђсн јс л рок за потпунлју разраду основа л мсрила матсрлјалнс стлмулацлје, који.м трсба да сс обезбсди нспосреднијл прдстицај радника за рад у другој л rpehoj с.менл и всћс корлшђсњс капацлтста. a то јс првл јул овс годлнс. Исоједаоипо —Сви овл закључци, свс ове прспоруке у лотпуностл сс одно се л на нас. Ми имамо солидне пролзводне капацитсте, сасвим нову фабрлку цемента, ,Вук Караџлћ" лма међу графичарлма једну од најбољих опрема, имамо новс разбојс, шиваће машине и много чсга, а не остварује мо плавлрапу пролзводњу. Умес то да нам продуктлвност рада расте. ола опада, рекао је на кра ју свог лзлагања Стојан Вељковлћ. Снабдевање водом На седпици је разматрана лнфор.мацлја о хлдролошко.м истражлвању врела Грзс и потреб лл.м радовлма за каптираље овог врсла МИОМИР ЛРАНЋЕЛОВИЋ, длректор ООУР-а „Водовод", је упознао делсгате да је завршел пројект хидролошклх лстражлвања у цлљу утврђивања услова каптлрања ирела I рзе л да he се одмах почетл са прлкупљањсм понуда за изво!)ен>е радова ла самом прелу. што је прва фаза лзградке са.мог каптажног објекта. Уколико благоврс.мсно буду обезбсђсла потрсб на срсдстпа, ови радовл he блти окончани до почстка јессни. Рокови лзградњс су дирсктно условљенл длнамиком обезбсђсња потребнлх средстава за финанслрањс овс лнвестлцијс. Већ у мају треба обсзбсдитл 35 ми-ј ллона динара, како би се заврши лл хлдро-грађсвлнски радовл, a до краја трсћсг квартала још 20 млллона за лзградњу главног пројскта. Уколико сс нс прскорачи овај рок, онда сс можс очсклвати да се са радовима на лзградњл првс фазе главног довода од Грзс до ссла Извора почнс априла 1986. годлнс. Потрсб110 врс.ме за изградњу овог дсла довода мзноси 12 мссецл. што значи да бл сс дсо водс са Грзс могао да корлсти прско постојеher главног довода, всћ половл* ном 19S7. годлнс, у условлма када јс капацитст врела мањи од капаиитста глапиог довода. По трсбно времс за лзградњу друге фазс главног довода од Извора до Параћлна лзносл 12 мсссцл, што значи да би 1988. годинс лмали рсшсно питањс водоснаб дсвања План се не остварује У псрлоду ОД 1981. ДО 1984. го длнс у послован.у л развоју прцврсдс Jie остварујс сс план друш твсно-скономског развоја општи нс за период 1981—1985. године. констатовано јс на ссдници Скуп штине општлне. За то постојс два основна разлога. a то јс нспо вољаи положај привреде општлнс Параћлн у примарној расподе лл л нс оствариваљс лланираног облма производње л услуга. Зато јс закључено да организацијс удруженог рала у привреди општлне лмају обавсзу да повсћају стспен Kopnulheiba капацлтета. a сами.м тлм и обим производње л услуга. како би се до краја ове годлне смањло раскорак лзмсђу планиранлх и остварсних рсзултата пролзводљс л развоја за уку пан петоголн1лн.н период. Пољоприврсда, лако и.ма лзванреднс могућностм, заосгаје у свом развоју у односу ла прлвре ду у целини. Узрок за то је неоргализованост. па се подржава иницлјатива о удруживању по- .1«зпривредне лроизводњс, прера де и промета. Уједно се обавезу ју све основпе и друге организаллје удруженог рада да најкаснијс до јуна ове године ураде аналлзе о оствариван>у својих плапова развоја и да их обавезно раз.матрају радпици. На седнмцл је разматрана и лнформација о корлшћењу и за гађивању вода на подручју општинс Параћпн и лзвештај о раду СИЗ-ова усмереног образовања основног образовања и васпи тлжа. дечје заштлте, социјалне заштите, здравствсне заштлтс л ucHipa за социјалнл рад. М. Жлвковић ЗИ1ЧМ1 ТЖ1 №П ШНИ1 • Стављане прнмедбе на дужину радног стажа Актуслиа питања запосленостн н запошл.алаља па полручју Јпштпне Иараћпн разматрана су на зајсдинчкој ссдници Акцноле конферснцијс СК месних зајсдиица града, Градске конфсрсн* jiije ССРН it прсдсташшка мсснкх органнзаци;а одржаној кра1ем апрпла. Полазна осноса за ову дпскуснју био је извештај о >аду СПЗ-а запошљавања општнне Параћин за прошлу годпну и план запошљавања за ову годину. У циљу стварања всћих мотуп ности за запошљавањс на овој ссдници јс препоручсно да сс поштују законски прописи о при јему приправника, да сс прсковрсмени рад свсдс на најмању меру, а вншссмснски увсдс свуда где јс то могућс, а радно врсмс с\рати по основу законских обавеза. Нарочито јс важно вредновањс производног рада у циљу мотивисања младих за опредељсњс за производна занимања. Уз свс ово у радним организацијама трсба водити сталну акцију за пснзионисање оних лица која су стскла право на превре.мсну пензију, чимс би се створио зна тан број нових радних места. Подржавајући акцију за потпу ну реаллзацију плана запошљавања лица са високом и вишом школском спрсмом, оцсњсно јс да јс потрсбно да друштвсно-политичкс организацијс покрсну акцију за распорсђивањс зајма за инвсстирањс у програмс који о.могућавају всћу продуктивност и запошљавањс. И мсснс зајсдницс трсба да се укл>учс у разрсшавању проблсма запошљавања. утврђиваљсм тачности података којс о ссби дају житсљи мсспих зајсдница ради утврђивања броја бодова на ранг листи. Прспоручено јс друштвсПоводом дана Црвсног крста YPV4EHA ПРИЗНАЊА Поводом Дана Црвеног крста, у нашој општинн је у суботу 11. маја оргаинзована пригодна свечаност када су вншеструки.м даваоцтгма крвк уручсна при знања. Онима који су крв далп од 5 до 10 пута, уручеп јс сребрнл знак. Ко је дао крв од 10 до 20 пута награ 1>сн је златним знаком, a даваопи крви преко 20 пута златном плакетом. М Ж. Признања прегаоцима Указо.м Председинштпа СФРЈ нз децембра прошлс године нзвестан број rpaba из наше општпне је одлп кован и то: Орденом рада са хлатним венцс.м, Љубомпр Огљановић, Орденом заслуга за народ са сребрно-политичким организацијама у месним зајсдницама, да прсма потрсби, а иајмањс јсдном у шсст мессци организују састанке са нсзапослсним лицима. Ово.м приликом јс било рсчи о образовању ссрвиса за пружан>с услуга мап»им организацијама удруженог рада из области књиговодствено-финансијских по СПОМЕН-ПЛОЧА НА КНЕСЕЛАЧКОЈ ЧЕСМИ ОТКРИВЕНА ПРВОГ МАЈА У ПОБЦЕ НАД На Кпсселачкој чсс.мл, тралиционалном мссту окуп* љаља за првомајскс уранкс, норсд спо.мсн чесме, коју су полнглп радшши Српскс фабрикс стакла 1959. годинс, 1. маја открнвсна јс спомси плоча у част побс-лс над фашизмо.м. Обслсжавањс овог чстрдесетогодишЈБсг ј\билсја баш јс на месту pabaita првпх hckdh раднпчког бунта лрот1»з пснародпог рсжпма. Поред спомеп плочс од мср.мера v природном каме* пу, покушапо је да сс простору око Кнес**лачке чесме да новн нзглсд наснпањсм рпзлом, алп сигурно ла ово значајно место трсба уредитн на много лепшл начлн. М. М. ПРВОМАЈСКИ YPAHAK РОХООИО II ЕЕСЕЛО Првн мај, Мсђународнн празник рада, јс свечано прослављен у лашој општмi.’ii. Као и рапијих година, у првим јутарљпм часовлма кренуло је оргапизовано, сложно и масовно стотпму радникд Стаклапе, Штофаре, Цементарс, „13. октобра”. ио.м звездом, То.мислав Милановић, Орденом раза са сребрним венцем, Ралован Лацков, Војнслав МитиИ, Аитоније Радошевић, Славолдо Томић, Мнодраг Радолановић, Елктор Станковнћ и Васил Васић. .Медаљом за envra за народ одликован је слова, што јс закључсно на једно.м од ранијих састанака. Прспоручсно јс свим организацијама удружсног рада да одређене пословс у оквиру својс дслатности повсравају Омладинској задрузи, која ради при Општинској конфсренцији ССО, како би и учсници и студснти моглм да дођу до одрсђсних срсдстава. Ујсдно јс прспоручсно да --Занат —продукт" и ДКТ .,Сан" сгворе условс за повсравањс одговараjyhnx послова у оквиру домађе радлности. Стављснс су прлмедбс и на дужлну радног стажа, чјто јс такођс јсдна од кочница бржсг запошљавања, па су лзнста л лска млшљења у цлљу њсго вог скраћсња. М.Ж. „ЕлсктродистрлбуцпЈе” и др \гих ирема КараБорВевом брду и Кмсселачкој чссми где Је положепо цвећс. Hem то касппјс у О.младинском нассл.у „7. јул” уранак је настављсн уз iirpy и вссеље. М. Ж. Славољуб ОбрадовиН, а медаљом рада Владимир Вида iioBiih и Миодраг Борђевић. Одликовања су уручена на ПОСЛСЛ1БОЈ ссднлци Скупштн не општнис, a v и.ме одлико ваних захвалио се Љубомир Oi њаповпћ. м. ж. 0 ЧЕМУ II ИДКО РЛЗГОВДРДТИ? Непосредан повол овом разговору је неуслсла Трибииа на тел<у: КЛКО ДО ЗАПОСЛЕЊА? а цил. разгосора — доп рмнос peuiami'by проблема незапосле« ности н шидо од тога, допринос укуп ном јачању Општинско оргамнзације ССО. Као што јс веН у овоЈ рубрнцв обЈав.хсио, за 6. апрнл бк.ха јс па нлве деиу тсму заказаиа Марксиспгчка трибина. Преко лнста ,,14 дана”, Радно* Саетозарсва. Јавннх плаката, а и на друге пачнне. би.ш су позванп на јан ни дијалог о дслпхатпом проблсму не запослсности у пашоЈ опшгипн спи ои.« коЈн су у ово.мс ималп шта ла кажу п желелк о том пмтању да разговарају. Рачунало сс да ћс се позиву масовно одазвати о.младипа, иа лрвом мссту нс запослена, радл коЈс Јс у осповп ова Трнбииа п оргапизовака. На жа.ккт, као што је већ познато, нсзапослсин иису дошлл, па Трибнпа о незалосле ости, бсз запослспих нкје могла. ла panic. Тпме Јс отворено делнкатко и сло жено пЈГПИве за св« иас у огпптикп — Зашто позвагпс нису дош.чн? Где се у органлзоваљу Трпбиие погрспчсло? Ако је у том грму зеп. Када ксигго не услв природно је да се тражс узроцн не успеха, утврђује криаипл и тра;ки кри вап. He толкко ради еа.мс крнвице и кривца, в«ћ да сс евснтуалнс грсшке у будућем раду пе би попављалс. Око агго Је код овог nirraita поспс спгурно јесте да се проблсм незапослепостх мора решаватн, ла морамо јачати Оппптгнску оргапиззцију ССО п да управо прЧ?ко one организапн|е. преко н.е* ног сталног рлзпоЈа н Јачаи-а морамо |ачати нашс укупно попсре.ис у наи<у пмлалнпу н повсреил нашс ом 'аднне у снагу и моВ пашсг срппЈалпстичког самоуправног спстсма ла рсшава п нај крупнпЈе проблсмс са клЈнмп сс ;сапас суочавамо. д провлем псзппосленоети, нарочпто млашсх школовакнх љули, ул раво ја Јслан ол n<x naJi;pvnitu|HX н на|сложеш<Јп.Х' To међутнм. оида подрвзумсаа п стално крктпчко п оргави loaano nctttmcnnit.e и лрспспптивпи,?. једиу сталну крптички апалнзу наше практпчне актипкостн у олпосу па :кп вот п погрсбе младих, што мн р.лзгово ром коЈи упрпво на|ааљуЈсмо a<e.nnio и аа ПОСТИП1СМО. • Овде би на почстку трсОало размог рпти бар две оснопп? стварп: кахав лруи*гвс>11« статус има ,п стварпи угле.с ужива тркбкиа кпо облик мсђут>удске комулнкаииЈе и Јанног лиЈалог на оп ште. и лр\то, Је лн iraxt пропаганла коЈо.м располаи:смо и ко|у смо у конкретном случаЈу npitMCiiw.'iic садр каЈ но и фупканонално у потпуностн прн мсрена неопхолним потрсбача трнбин ског окупљања л.уд»с. поссбко м.-дшх. Свакако да овога пута, п овлс, псмл потрсбс да лублч^ п потпуш<|е у.тахимо у obv ко.молекс1гу проблемапгку, Ј"р Је простор овс рубрнкс за такву неО1гходиу пснрипу ипак ограпичсн. а па obv пробле.чатику ћемо сс као незаоби naaiiv враћати п Knctnifc у разигшпим прплисгамз и поволпма. Једпосгаано речсно, мнслнмо да тр* ба поиоао иИн на тркбину са исгом темом — КАКО ДО ЗЛПОСЛЕЊА? Н? рвдн сс ту о нашој уиориосш рпди HcTcpasniba киата, ради намиривања некаквог pa'iviia овс орсте. Накако, у пктању Јс нашс дубоко всровпсм у сна гу Јаиног дпјалога и демократског су очавлња на огзореиој лрушгвенбј etc ни иаше самогправпе социЈалмсп'.ч1:>8 демократиЈе. Јавпост рзда н оДговорцост за рад су у самом тсмељу, н avium непосредлс и масовнс демократиЈе каква к јесте нашп самоуправна лемо кратнЈа. Као самоуправдд«чц и, поссбно, као KOMvimcTii, мора.мо бсз^раиич ио да верујсмо у снзгу и моћ о.Тг name демократпјс Јср тиме на наЈднрек тпиЈи начн Bcpvjeuo у снстем коЈи гредлго, у слоболу ко1у ужнвамо, у живот коЈи жнанмо. За све се на равно, ваља борити и изборкти. Осво. реио, храбро м коикрстио. З.-ло очеку Јемо да iiajaa.-bciciiM рхаспором разј-^с пнмо на првом месту ci< ссентуалг.е моралне н сличне лилемс м тнме утар днмо јаку пол1гтлчку позлзсу ПудуНе трибинс За решавлњг ксззпосденостм ово наравио ииЈе ловоллсо. Зато ммсди мо да послс овог ра^гвора CM3 а залсш .1лва>ид у окшсру своЈс над/u— ноет;<, утврди и понулм конкргтан поог*ам pcmanaiha проблема. На та| пачпм one мо Мхга.ли ДОВОЛ.ПО утлбану стасу ж» Јавп.' трнбиме којом бн сс у решава м>у горућег проблема незалог^еносгн, у то дубоко веруЈсмо, учмтсо крупаи помвк. Тиме и крупан памак напрсл у Јачап,у мложаја и улоге ом.идпче у самоуправном снстеиу. If chcicui cantor. Слободан АнђслковпН. управнпк Маркснстнччог иснтра OK СКС
a I ccШgs 6Io a> s. o c. reB aoHI re t?XX 4ПrSo d5d« o«oc re re iVX re p? reX2 r>V caw ><£ o < tt > £3I x> «=£«K £t OK
s o H 2 ■ 2 S8M a 3 s $ g s □ rgOg«i it 3 o Op g 0-2 s s 3 2. = g i Д o J3 s P Sg « p - - o d lip o 5 a ° Ц = з\§з E33 2 3 ■3 a ; 8 S3 Hi 3§l ■§O ^Gx? Г?3£ ■2 -.^■2° g> *d o E o slsSgS o x g g 3 2 3q§33n ,, - >- n a £> w x 5. t ■£ “g OgP o g p g □ 6 X w O 7 S 9 rth 5'^sc -p ~*-Z aS a * g § o Q ° 8 §S = i © i g CO O o 3p5 |б 5 3 s-as §o? = s -3 »'S’ > ^ = €g| {2«S “p S 3 O r. 3o3SS ? ^0 § g’Ss Si3shl O - X o <□ । £ p чЈ u Q p <5 Q » e '--J laCT 2 P13 зr5SS 1^5 8 = ж.— _ o = 2 I □ o o E 6 sB S ? 3-° x p * a P n 3 s a s O 3-1: *3° § § I? a g ■5 -3 § -J >- = g б O o *•S 3 8qgg^- gsigs *5?SC &=rt&’£° £ N> = 0^3" Г-ЗЗззг* - _ 2 •os 9 1 «*S 3 5S 2 Ф uh: N = i y p 2 w 6 3 S p CJ P A - P n “ ct 2 §xS* PS 9 a, 5 gsl p "o w -2S 9 = S 2 a x too a o * a - •& «gS - X §s p s = ° 3 ° o CT -rj 2 S o ° P S£ o S 2 g c wи o 3=1 E?M и! 01 w o o i M o s w W © 3 a W w < J=1 5 o M ! w"3 o
15. MAJ 1985. • БРОЈ 283 РО „Прсхрана”, РО Београд, OOYP ИЗ ПЕРА ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА СКУПШТИНА ОРА ..АУТО-ПУТ БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО 85” ПОСЛЕДЊА ПРИПРЕМА ПРЕД СТАРТ АКЦИЈЕ 0ШШ 0WU РДДН:1 ЗШТАН СВЕ ВЕБИ СИШ Ml Одлуке судова удружсног рада се углавном доброво- i вати на Омладинској радној акцији „Ауто-пут оратство-јединство 85 , члаљно извршавају, што показују лодаци, па Је ллнемарљнв | нова Савета ОРА „Ауто-пут", Веље Марковића, члана Председништва СР нРаЧрТс=нхапТсХТ^“°Г У ОД”°СУ ј СРб”Је’ Б°Рђа Митића’ републичког секретара за саобраћај и везе, гостију из града домаћина, предсецмика Скупштине општине Топлице Недељковића, Бошка Иванковића, председника Комитета за привреду и дргштвене службе и финансије општине Параћин и представиика радних организација који су пословно везани за раз овогодишње акције, одржана је Скупштина ОРА „Ауто-пут братство-јединство 85” у Омладинском насељу .,7. јул” Уз присуство бројних делегата из бригада које ће ове године учествоУЧЕСНИЦИ ПАРАДЕ И ПОСЛЕ ТИТА МИ СМО ТИТО Y 1984. годпнн било је 11 таквих предмста, а за извршење одлука Суда удруженог рада обрађали су се редовном суду радници РК „Београд" пст пута, РО „Шу мадија". OOYP „Великопро даја”. РО „Шумадија” OOYP ,13. октобар”. .Встпром’ Параћтш' »Градитељ” и СФС ,Транспорт”е OOYP OOYP Обавсза извршаватва одлуке Суда удруженог рада лежп на пословодјјо.м органу и она је сапкционисана вг< шеструком одговориошћу: дисциплЈшском. матсријалном, прекршаЈном, крнвичпом, за псизвршење самоуп рављачке фупкцлје п за битпо нарушаван>е самоуправmix олноса, што би могло довести до увођења привре мене мсре с.мењивања посло водног оргака. Друштвеном прапобраниоцу самоуправљања сс врло мали броЈ радпнка обраћа за извршавањс овнх-одлука. Y 1984. годнни бпло Је такBlix oopahaii>a за интервснцпју свега у неколико случајева. Иако се одлукс судовд уд ружсног рада добровољно пзвршавају, нпак проблеми постоје. Ови проблеми се јављају због разлнкс у начи ну пзвршава1ва ових одлу ка, често и као послсдица недограђеностн снстема из вршења, а и субјективннх слабостп пословодног органа, одуговлачењсм посгупка. Судовн удруженог рада, с обзиро.м па нзвршсње, доно се три врсте одлука: одлукс чпЈнм сс донашењем остварује сврха судске заштнте. коЈе прлнудно извршавају рсдовни судовн, по правнли ма извртиног поступка и чи је прЈшудно извршен.е обе збеђује надлеж!<а скупштнна општине. Пре.ма то.ме. рсдовпн cvдови пзвршаваји одлуке коЈе су подобпе за судско пз вршењс, a to cv углавном одлуке коЈе гласе на одреbene обавезе, док извршење осталих одлука, које ннсу подобнс за судско пзвршсп»е треба да обезбеди шихово нзвршсње скупштнна оп штнне v складу са својпм статутом. Y праксп се запажа да сс слабостн у пзвршлвању одлука судова удружепог рала уочавају на подручју од говорвости носнлаиа обавеза п onaainhciba у спровоБе н.у судскнх одлука, a то су лословодпн органн, органи управљања, оргапн самоуправне радш!чке контроле, днсциплннски органп, ннспекцијски органи. прскрша јни opraini, друштвени правобра!Л1лац самоуправљања. јавни тужилац, судовп. скупштппа општине, спндпкат п други субЈектп друштвене самозаштитс. Судови удруженог рада, пначс не учествују у нзврСкупшпша је била послсдњн корак у ланцу припрс.ма за овогодишњу, најдужу ц по броју учесника највсћу о.младинску радну акдију на аутопуту. Прсма броју учесника *и дужн нн акцпје, н овогодншњи је радни задатак. Око 3 хпљаде брпгадвра почнње 12. Вународној Срблју. ла — Појате, v шест с.мсна, прва маја, радиће на мсcaoopahajniimi кроз деонпцама Буприја као п на деоницп Дслиград — Трупале, која већ пуштена у саобраћај. Главнп нзвоБачп радова ови.м леоница.ма ауто-пута је na су грађевинскс раднс органнзацпшавању II онн уколико потпуне, својих одлука, али сносе одговорпост, су one нсЈасне и (.»з што понекад у лра кси ствара одреВенс пробле ме, прпликом извршавања пстпх. Б. ЛазпИ је „Партнзалски пут”, „Аутопут” обе из Београда и зе.мунскн ..Плану.м'’. Уколкко се ука же потреба ангажоваћс се и друге rpabcBiniCKC раднс организацијс. По структури радова које he уз машнне грађсвинара обављати врсдне бригадпрскс руке овогодишњи пословп су сличнн ранијим. Бригадири he планпрати коспне н банкпнс, вршпти ibii.xoBo хумузиран>е. копати дренажне канале, радити другс земљанс радовс. уређивати зеленп појас око саобраћајшше, крчитп тсрен на ти.м местн.ма. а самп кажу да је „бригадпрски посао сваки онај посао, гдс брпгадири. група бригадпра пли омладпнска радна бригада могу да пруже .максимум од себе и да сс осете реални резултати њл.ховог рада”. МОДНА KYHA „22. ДЕЦЕМБАР" Y ПАРАКИНУ СВЕ HA СВОМ МЕСТУ # Скица за портрет једиог од најмлађих трговачких колектива у нашем граду ф Широк тетна услуга, ред и дисциплина Мл с.мо нај.млађа кућа V асортиман, квалилгшлм* гратг ДОМ • ви биги ллјалпг око 400 акцнје сви учесника овогона најдужем зс.мљи и са напланпранн радоизвсдени на врсме, актребало би да остварс хиљада лор.ма сати. Обрачун радова врши стручна ко.миспја. а врсдпост ћс се кзрачунавати по проссчнпм норма.ма којс сс користс у грађсвЈшарству Југославијс, као и до сада. Овогодкшњн ко.малдант ОРА „Ауто-пут братство једннство” ИЗУДИН ШАНТИН лз Прлјепоља лзразло је наду да he са радња са раднил1 организацлјама лз ПараИина, које су до са да пружале услуге о.младиннцл.ма, бнти на раније.м плвоу, чи.ме би билп задовол>1П1. До сада су теслу сарадњу са Акцијом остваривали пре Турнстичко-угоститељско дпа организација „Грза”, је храннла бригадпре, 1 иннски центар, који је свлх ра- . која Медиорганизовао здравствену заштнту. Трговинска радна оргшшзацнЈа „Шумаднја”, Штампарија, Српска фабрика стакла и бројнс месне заЈеднпце, сеоске и градске, којс су као домаћини појединпх бригада. учесшша Акццје, посредством Општинскс конфедснције ССО, чиниле Дсвегомајска парада пока зала је одбрамбену спремност наших оружаннх снаia. Мећу бројним учесницима који су чврсто марширали v ешалонима бранноца тсховина Револуција, на шли су се и Небојша Борћевић, Момир Николић ц Зо ран Миленковић. Газили су чврсто и сигурно у строју припадника терпторијалне одбране СР Србије и с noносом казује своје утиске. — Бнло /е напорно, али лепо. Догаћај који сс само једном доживљава и који остаје за вечност. Бнло је и треме и ‘помало страха, a.vi када смо прошли поред трибинс и норед људи који су пас одушевљсно поздранапорс раћину ду. Јсдна да сс о.младинци у Паocehajy као у сво.м грапромена сарадника Saбслежена је код превозника бригадира. Досадашњи превозник „Велмортранс” нз БуприЈе, по свој прнлнцн нијс остао на нивоу квалптета ранијих годнна, те ће на овој акцији превозннчке услугс бригадирима пружатн зајечарска „Ласта". Насељс „7. јули". педантно уређено, већ је прнмило брнгадире под своје окрил>е, алати су наоштренн, мо.мци и девојке орни за рад — АкциЈа може да почне. e.bCLiu све је псстало u hoc је надвладао. речи Момира Николића. Нсбојша Борћевић је јавио: — Када смо нролазилн noсу 03- noред Јлавне трибине, мислим да сам био најсрећнији човск на свету. Изузетна јс то част бити у строју браниоца наше домовине. Зоран Миленковић, такоћс учесник параде. нрипадник тсриторијалне — Мој одлазак ду сам прихватио и обавезу. Немам одбране: на наракао част рсчн да М М. све то опишсм, алч слободно запншнте да смо ми и после Тита, Тито! М. И. ОКРЊЕН ДЕО АРХЕОЛОШКОГ НАЛАЗИШТА КОД ДРЕНОВЦ НЕОЛИТ ПОД АСФАЛТОМ Нн благовремсно обавсштсњс да се ауто-пут креће прско богатог праисторијског налазишта, ни личнс ургснннје код инвестнтора н познвања на Закон >шсу помоглс — ауто-пуг код Дреновца заувск he покрнти богато праисгорпјско насеље. КРАТКЕ ВЕСТИ ..ВЕТПРО.М У плаиу Фабрика лекова На постојећој локацлјк н лропгл рењем пословног прсктора. уз \.~агаи>с ол 23 Mu.utoua лннара мо гуће је v овоЈ години ИЈградлгн и кгОавптн опрсму за фабрнку лско ва у којој би сс таблстмрвлп и ка псулнралп лсковн хуманс мслвтп<с. Већ је четврта година како Модна кућа деце.мбар” наш „суграђанин”, доприносеквалитету и квантитету модних кретања развијености трговачке мреже али и екстсријера овс vn6ane средине. С.мештена V популарно]’ „коц ки", v .модеоном архптектонском здању, плени својим спољ изгледом, али 1‘ош више vnvтрашњим распоредом. Већ v првом сусрету потоошач стиче пријатне угиске о срсђсностн. педантности. vkvcv п дисциплинп, а поссбно v врло љубазном односу особл>а запошљеког v Модној к\Ни „22. Прошла нела лам пословна година до ie промст од преко 86 милиона динара а планна.м ie износио негде око 77 милиона. За 1985. годинг предвндслп смо промет од 126 мплнона динара, што ie за 46 одстови ше v односг на поошлу пословну годину. MebvTiiM, v прва три месеца не може.мо се похвалши промето.м робе. Разлозп cv свакако многобројнији. a nai важшпи cv ппс свега превисокс исне робс. Чссто кгкају слстему Моднлх кгћа .,22. де лембар”. Наше одељсње o6vhc. рецимо, прошле годлне ic било најбоље на нивосООУР-а и добило награду. као л њен пословође Радојс Нешовић. н? трговцс како подпжеделембар” V Flapahnirv. Ближу cjhikv о овој мелој модној Kvlin да<> њен главнп пословоћа ша Сталлсављсвлћ: мо лсне. а мн tv нема.мо плкаквог VTuuaja. ico цеис подп/kv са.мл произвођачп побс. каже главнл пословоВа Стапи сављевлћ. И.мамо органпзовапу скнднкалну ц партијску организаци ју која броји десет чланова. Готово сваки други ie члан СК. Од отварања наше Модне icyhe до данас v нашем колективу niiie избно ни 1едаи сукоб, ни 1сдан испад, ien су међуљудски односи извав реднц. Свако зна ceoi посао и труди се да га обави што квалнтетннјс, каже л>еви11. Сталпсав- — Ми послуЈс.мо V OOYP-а Моднлх кгћа саврена.м ic Драги OKBHPV ,22. децембар”. ко1и обухвата шссг модних Радимо унутар словлс Kyha ван Крлгујевца. као радна ieanmnia, ко1е имамо четири по јсдинице, односно одс љеп>а. To су: галантсри|а, кол фекција, обућа u одсљсњс ка бастс робе. запошљава.мо 25 радника. Шванав Просечан лпчшЈ доходак за пошљеллх v цашс.м OOVP-v за прошлу ro.nniv јс лзлосно 19.380 дпнара. лјто ie пплзлајте скром но. ОТКУП ЗЛАТА И СРЕБРА Модна кућа „2. децембар’’ врши откуп ломљеног сребра и злата, по повољллм це на.ма које се за злато креhy до 1700, а за сребро до 60 шшара, у зависности сд квалитета. Mepcibe и проце ну врше два врло стручна радника. Ми с.мо кућа KOi'a ie самостално. ns.ua •ie послг свој посе ба,| жиро рачсн али сс ппак, трсдимо да односи са средпном буду врло крректнн. Глнп.мо за илстзлаипју топлово да v rpa3v даг« с.мо 40 мпчцона бссповратних средстава. a ни ло данас нпс.мо побплп non кључак. каже главни послово ba Станнсављсвпћ Тако бп пскако изгледао кра Када сс најавила изградња •.беочуга који псдостаје” дсла ауто-пута од Ћупријс до Појата, крагујевачки Завод за заштиту спо.мсника културс и параћински Музсј рсаговали су благоврсмено. Инвеститор. Републичка са.моупраина иптсрссна зајсд ница за путсве у Београду обавсштсна јс да сс пова граса ауто -пута крсће кроз сред среде неолитског нассља. те да .-сходно томе поштују Закон о затгити културних добара и о.могућс истражива1ће и трајну заштиту овог локалитста.” Послс гсомстара, као што јс и рсд. на нову трасу ауто-пута иза шли су булдожсри. грсјдери, јсжсви. ваљци. Због познатс монетарнс ситуације и положаја name монстс у iboj. радови су ажу рирани. Траса јс „нападнута” на вишс .мсста, па тако јс деоница код Дрсновца припала у надлсж ност грађсвинској радној органи зацији ..Ауто-пут” из Бсограла. Ових flaife. послс машина. на тра су су изашли и архсолози. Магис тар Димитријс Мадас. из Kparvјсвпа и руковолилац Музеја из Параћина Марин Бр.мболић. мог ли су да у сво.м статују слсдсће записнмку кон- „изласким локалитст код Дреновца, на ради так портрст децс.мбар” у да уђсте да врло богатог те л блпж\' Модне Kvhe 22. flapahuHv. да ка пазарите. пооел асортимана има слику о људнма који вас услужују. м д. стручног увиђајд ouiTchciba која су нанета всииком праисторијсцом насслу. констатујемо да јс налазиштс нсповратно оштсћено, те да су било каква заштит на ископавања искључена". Нссумљиво да јс дошло до зарања дсла локалтста На рз то указују многобројни оло.мци ксрамичких посуда и обрсдних фи гура — идола. чији су остаци гус то расути по радилишту након проласка булдожера трасом од 751 до 753 киломстра ауто-пута”. Надлсжни за споменике културс на овом подручју, крагујсвачки Завод и Музсј у ПараИииу. још су 19S2. године ипвеститору, Републичко.м СИЗ-у за путеве пре дали пројскат о заштитним иско павањи.ма која су трсбала да претходс грађевинским машинама, Мс1)утим, упркос благоврс.ме ности. упркос чсстим личним кн тервенцијама Мр Димитрмја Маласа, архсолога, инвсститор није поштовао Закон о заштити културних добара. Штста јс непроцсњива. Псповратно је изгубљсно потснцпјално културпо добро. - Поморавље јс изгубило јелан од великих локалитета на комс су свидснтирана нассља нс олитског псриода из старијсг гвоздсиог доба. Сиромашнији смо за научно сазнање о праисторпском нассљу. које јс до сада дало и раритстнм налаз. као шго јс „мајка са дстстом”, фигурина ископана источно од ауто-пута, a иначс врло добро позната и ван граница Југославијс. кажс Марии Брмболиђ. руководилаи Му зеја. Мначс. ово јс једно од архе олошких налазишта. гдс су праисторијски магсријал. откривсни докази о постојашу аптичког нассља. шго прсдставља врло ин тсрссантну чињеницу за науку. По свему судећи, Завод за заш титу споменкка културе. покрснућс поступак против липа одго ворни.ч за овакав нсодговорни по ступак. Са npoiLiBOjibOM бн 1986. ГОЛЛ1И. а НОС.И лослио још 35 иоанх којих 5 мушкараца. сс кренулоY погои бн за рзлкнка, од М.М. СЛУГА’ Нови пластеници исновнз органмззинЈа улружсног рала „Услуга". коЦ послуЈс у сас таиу Радне opraiuiMui'Ic ,.ПараШ<п". планпрала јс пзгрШ1Н*у ллас leiniKa. за ко|у |с финапскјска кон струкцнЈа латворсна. ДКТ „САН” Почетни кораци vcneniHii Првн н?хултагп ДечЈе конфскцп |е п трнкптаже ..Can0 cv мдовоља r?.|yhn. CapaniM са к<> Крсманопчћ" ie г.орна оргпни1Л1|к|п ла |е 28 ралнлка. a ИВГКТ ,.Бран пллпчна. Yro ссиденцкјс Завол.1 м запошлашп.с ЗДНАТ ПРОДУКТ" ЈТпвна галАчтериЈа Плграбсна је ппаестнциоио-тсхш<ч ка докуме1гганн|а. олпосно Програм nncpa'ic лпаета еа nalpmia наш«- °nuiTt«iic. VciiruTaa-Mnia Ic п сзрал Сл ..Нл"«чл||ом pn iH'in-nltv" Леогрлла ко| i he олкуил.м« ith tic o Mmiv пронлплЈим. нзролпе рапнпп err oa лрпетл п пласнрптн на кон всртнбнлно трхишгте. Y овз| лолухват трсба да се нп вестира 80 милиона пинмра, в лапо с.1пло бн се |ош 60 HOMix ралннка М- Д-
1 МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „ГЛОЖДАК” i- | јТемељац за друштвене i просторије ЗАПИСАНО Y КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ MAYTXAY3EH И ПЕПЕО ЈЕ ПЕВАО 0 СЛОБОДИ ...Трубо су откидалс поте у знак сећања на 110.000 хиљада живота којн су се угасили у Маутхаузену. Међу 50.000 људк који су дошли на јсдно од најстрашнијих страгишта Европс пз Другог свстског Рата јс и Стсван Стојковић. београдскн нлсгалац, бањичкн заточсннк к логараш из Маутхаузена. Скун којн слободу, али скуп који, пре свсга одаје помен оннма којц нису моглц да запевају слободп. Маутхаузен, 4. маја 1985. годнне. Сугра се навршава 40 годш>а од када су савезниии заточеницима донелп слободу. Потресна прича Стевана Стојковнћа, једног од стотнпс хиљада који су се нашли Mcby беделшма логора Маутхаузен. зујсмо му просторцје где се налази гасна ко мора н крс.маторнју.м. Резигнирано одмахује руко.м, и са лица нестаје осмех. Грч се кнда негдс на ивццн очију. Радо позира у свом логорашком мантилу и на српскохрватско.м чзговара: Рат никад! Високс стражарскс куле опомнњу. Камсни зидови подссћају. На цснтралном простору (Апел'плац они коЈн су преживели све страхоте Маутхазена п они којн су дошли да сс уверс у истинитост прпча прежнвслнх логораша, правс шпалир гдс дсфилују заставс. Југословенска застаиа прила:а! пентралном спо.менику (Саркофагу) лагано се наклања земљи. Млади МаутхаузеНасеље „Глождак” и 4.000 становника истоимене ме- = = сне заједннце добиће током ове годнне Цснтар месне за = = једннце са просторијама за рад свнх друштвено-политнч- | | ких организација. Наиме, 9. маја на Дан победе положен | = Је темељац за будући објекат чнји се завршстак очекује = | 29. новембра. Друштвене просторије којс ће бити изграћене смеш- = = теие су у срцу овог дсла града и имаће 300 квадратних | | метара површине. Y оквиру овог објекта градиће се ма 1 = ла и велика сала, затим четнри канцеларпје и терегаг за = | спорт и рекреацнју. Извођач радова, чија вредност изно- = = сн 26,5 милиона дннара, је Радна организација „13. ок- | = тобар”, OOYP „Граднтељ”. | На прнгодној свсчакости поводом почетка радова и е = Дана побсде, камсн темељац је положно ИЛИЈА JAKOB = = ЉЕВИН, дугогодпшњи активнста и друштвсно-полнтмч- | | ки радник из месне заједннцс „Глождак”. М И. = aiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiit ДА ЛИ ЈЕ БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЕАЈА УГРОЖЕНА ЗА МЕСЕЦ ДДНД - ПУТЕВИ ХО T9IZOОНШШ ф Међутим, то неће бити довољно за трајно санирање низа саобраћајница Документи говоре о безумљу Стсва Стојковнћ на улазу у логор Јама до јаме — пајкраћи ie опис стања на путевима после две оштре зп.ме. Магистрални правци од Ниша ка*Ди.митров граду и макздонској гранипи Ибарска магистрала и други прилазн Београду. као и путеви Лознииа — Ваљево — Аранђеловаи и Титово Ужице — Краљево у најкритичнијем су стан»у. Од Вићентија Капларевића, директора „Србијапута" органнзације која одржава nvтеве, чулн с.мо да lie најкаснкјс за месец дана све рупе бити закрпљенс. Али „закрпа” траје до следеће ]ачс кише или у најбољем случају до зиме. Зато ннје претерано рећи да ћс Спбија следсће године остати без савремених путева, уколико Ре публички СИЗ за ттсве и ове године остане без додатног новца. Наравно. avro-пут Београд -Ниш сс изузима. Има пара — нема пара Један од највећнх разлога за овакво стање наших пхтева је баш ауто-пут. Већ годинама се највећи део новпа даје за н»еtobv нзградњу, а све друго сс занемарује. Овс годнне lie avто-пут до Нгтша бити коначно завршен, алн дугови ocraiv. За To npifxon од наплате путаппне. који би овс године требало ла достигне 2 мнлијарде зннара биће комплетно ангажован за отџлату дугова. V ово1' годинн Републнчком СИЗ-у за путеве по речима nvководиоца одсека за одпжаван»е. Милана Маршнћевића. већ недостаје 7.5 милнјарди дпнара. План за ову голнну ie направљен као да се тим новием већ располаже н гтре.мз њему ће се обновнти 120 кило.метара путева. To ie два пута ман>е ол погребног минпмума да се најутроженије деоште срспе. алн и то.тјгко ie сасвп.м неизвесно. Наимз. одговорни пајвнше очс кују ол доноиЈсња друштвеног договора на савезном нивоу по ко.ме бн сс повсћале накналс за олржавање пттева нз иена течних горпвз Очекнвано пове ћаг •» ie ло 50 одсго „ смзтра се да ће тп.ме велпки лсо проблема битн решен. Треба подсетити да сс сзда издваја нз.мсby 9 и 10 одсто, а познато јс да сс већ низ година тај број стално смањивао. Тако јс 1969. годинс io ценс течннх горпва тгздвајано чак 30 одсто за путеве. Ипак, без обзнра на повећање, зач^'ђује што се од тога толнко очекује када се зна да 1'е потрошња горива бтггно с.ма њена. Како обновити путеве Још од 1980. године знало се да је стање путева критнчно и Да ie неопходно обнављати нај матве 300 километара путева годишње како би се сачували од потпуног пропадатва. Ami. од тада је обновљено само 388 километара. Ово драстччно „гу бљење корака’’ довело је до тога да се сада тешко може и сачуватп и оно игго већ п->стоји. Наша земља је и без тога у Европи међу последкнма по дужини савремених путсва. а сада сс и по квалитету тешко може мерити са европсквм лросеком. Угрожаваље безбед ностн саобраћаја mije потребно ни коментарисатн. Вожљом по нашим путевнма трошкозн експлоатацигје возила се позећавају До 30 одсто. а н време пгтовања се знатно продужује. Такође, податак да 2 одсто пационалног дохотка охлази на штете пзазване у друмским не срећама говорн о томе шгз друштво стварно више кошта. Ово упозорење на жалост. нпје ново алн још увек највн* шс што сс може гтредузети »с да се колико-толико путеви onpaве За толико пма новпа. a •олговопнн знају и да јс на краiy то много скупље нсго кад бп сс ефикаснпјом обновом нли пресвлачењем пута проблем коначно решно. Епплог личн на оно што сс Belt увелико зна — да новна за обнову не.ма Taijyr На хнљаде људн пролази кроз лспо уређени простор који јс нскада значно — смрт. Све то нестварпо делује. Пита се човск: Да лн је то могуће? Нскадашњн логораши. прспознају се. Хрлс један друго.м у загрљај. Језик који.м говорс није бнтан. Постојц јсдан, логорашкн, меша вина свих јсзика, чсшког, пољског, пемачког. мађарског, српскохрватског, словеначког, шпа пског... На излазу нз крсматроијума, где пгграју свећс, повнјенн чнчнца шнрока осмсха стсгнутом песницом поздравља посетпоца. — Вива ла Еспања, Вива ла Југославија, Вива ла Либсро... .„А онда прстом крсне по на.ма: — Маутхаузсн? Лнцс сс грчн. He ннко однас пијс гтрежквео страхотс Маутхазепа. Чичнца са Шпањолских мсрндпјапа стеже чврсто руку н на је знку који свн разумсмо објашњава да јс ол припадник иепублнканске војскс, по.миње имс на: Вељко, Влада, Бранко (да Бранко Крсмановић) и објашн>ава да Је Јсдан од. ретких прожнвслих у логору од 1941. године. — Камарад, е Еспања... Чврст загрљај два логораша. Стсван СтоЈковић ц Шпанац. Y гомили света маркантна фигура ii.CKa.iaштвсг логораша у дугом плаво-бело.м мантилу. Фотографски апарати цсуморно шкљоца|у. На ледом делу мантила црвени трспчг•.» « а слово.м П и бројеви. Јиржи Пап искадашњп логораш благо се с.меиш п отпоздрављи. Нока па„ у дувачком орксстру и хору, сагнњу главе. Ређају се слике внђснс нз музеја: Жнвн костурн, обест пацизма, слоболс на жтшама... Враћају сс мотивн: Врата крсматоркјума orг.орена, титрају свећс, пскадашњн логораши окрећу главс. Гасна комора са ..тушевн.ма” од којих жмарци почињу да милс... Плаво бела лшрама око ппата са нрвеннм троуглом (обележјс логораша) овог пута служе као .марамнцс. Са углова очију гкнлају се сузе које пе смеју да се откотпљаЈу. Сетна песма нз грла младих Маутхаузепа Нско иорел А<ене комснтарите: Овтс п nene-.i псва о слободп. Тачно пепео оних који пикада ннсу угледалн .мај 1945, И раловалн сс слободн. Они су ту као опомсна да сс нккада, кикада људски ум толнко нс помрачн... Заппсао: М. Илић luriitlcki aqencipi JlUTITPRtyjnTUXIST Овај запис је сачшвен захваљујући „Ауто прсвозтуристу" из Параћина 1 > '■ ' ........ •fiiiiiiDiiiiiiiiiiiiiiPiiiiiimiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliii * | ОБЕЛЕЖЕН 13. хМАЈ ДАН БЕЗБЕДНОСТИ Дан безбелности, 13. мај обслежсн је у овдапнкзј срс диии визом пригодних свеча ности. Озај датум. »уједно је био и повод, да сс најсавсспп јп.м радплдима Секрстаријата за унутраигае послове уруче признања. Скупштина опгатипс је уру чила поклоп честитку Милу тину Милосављсвићу најбољем милшшонару у протек лом перподу. Такођс су на свсчано.м скупу поводо.м Hana бсзбедности уручепи и ор лсни рала са сребрпим вснпе.м Радомпру Нићнлоровлћ) и Драгану Ралићу, док је плакете „25. мај” добнло седам ралиика параћипског СУП-а Новица Банђур. Драган Кали чанин, Стојадип Tacnh, Свето зар Ђосић, Пстар РадозлпоМнлутнн Мнлосављевнћ прпма признаље као најбољи хшлнционар вић, Сипиша Тричковић и Ми ливојс ВзсиП. XllllllllllllllllllllllllllUlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllUlltlllllllllllllllUlllUllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUlllllllllllllllllllllltllllllllllltlllllllllllUllllliillln ПОЗИВ НА АКЦИЈУ ЗА YHAПРЕБИВАЊЕ ЧОВЕКОВЕ РД« ДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ТРАГОВИ НДШЕГ НЕМДРА Животна средина и околпга радннх људи и грађана угрожена је сталним загађивањем ваздуха, воде и тла, разиим штетнзш агенси.ма који се неконтролисано користе како у процесу производње, тако и у потрошњи. Загаћеност ваздуха у многим иидустријсккм центрнма и градовима достигла ie врхунап. тако да По мишљењу стручњажа две трећинв Југословена не удише чист ваздух Наши паркови. наше реке и водс постају свс више загаbene, па се претварају у одводне канале отпадних вода (пример Цринце). Ако се не предузму хитне ме рс у организовању конкретних акција на ово.м подручју, последнне ће бити такве да ћемо се због тога пропуста стидетн пред генерацијама које долззе. Мооа се истаћи да су неке радне организације почеле вршити мерења утнцаја загаћнва ча на микро кли.му унутар саме радне организације. као и угнцај тпх истих загађивача на ширу човекову животну сре дину. Добијени су резултати који не пружају баш ружичастг слику човековс радне и животне среднне, али на тим мерењи.ма сс и остало. јер се hhcv или врло мало предузимале даљс.мерс зашгите. Истиче се Фабрнка цемента „Нови Поповац”. која нма лоста пробле.ма са мештанима. Иако се знало да је цементча дозвољавана је градња ста.мбенндустрнја велнки загађивач, них објеката уз саму фабрику. Тако сс сада дешава да су ти ста.мбени објектн изложенн повремсном штетно.м дејству пра шине и становници жнвс у условима веома загађене жнвогне средине. Нн са Српском фабриком era кла ни.је бол>и случај. јер је њена околнна изложена сталном штетно.м дејству гасова и другог отпада нз производње Фабрнка штофова се појавп»ује као један од главних загаБивача реке, а ни утнпај штетних дн.мннх гасова на око лнну ннје безазлен. Истн је случај и са Фабрнком текстилннх машнна н „Параћнпско.м". Ни стнка са.мог града н.чје боља. Улиие су пр.-ваве, пуне отпадака. Око стамбеннх зграда на свако.м кораку се 81<де траговн нашег немара. Бгбре сс бацд ван контејнера н пали, што прсдставл»а ружиу слику. a то је н јсдан ол нзвора зага!Мгвања. Корпто рекс Црниие (онај део што је избетониран) попуљено |е шолсром па се вода разлива иелим коритом. што може ла представл.а легло заразс. Уопште. спксак загађивача ie псупише всликм, ла би стао у овако малн нзвештај. Досадашњн ставови и закл>у чцн највиших органа напге Републнке наг.ташава i v да cv оио озби.внн проблеми н озбплн{а п<1тан>а и да је потребно лаги и.м одговарајући значај. To би првснствено био задатак стручних служби заштите на раду н стручних службн за заштиту чсвекове среднне и околине v удруженом ралу. Побољшање v овом правцу је прнсутио. али не и у довољној мери. Због гога Улружсжс заштите на рату — Параћнн. овај проблем и ла.вс истпче као приблем који Mopaiv решавати. како опгапнзаиије гдргженог рада. тако н Скупшгииа општпнс ilapahiiH са ihCHHM срганцма. icp се још гпек слоро мен>ају схвзтања и навнке о погоебамн очгв?»1М жнпотне и оалне спетине и окп липе и самим тн.м п очуван.е нашсг здравља. Г. Боројевнћ Овај допмс из Удруженл иШТ1ГГС иа раду.пека 6vnc познв н осталнм наишм »пггапцпма ла иам re lam.ajv пнгмичч илч ХЈЈректно иа тел<*И»ои 53-694 кал год vo4c нскн прпбпем ит појаву за коЈн мн<*ле дн нам |ош више угрожавају жнвотпу и радну срсдину. Шранав 6
Писма уреднипггву ОТЕСНЕО СТАДИОН I Већ годинама Фудбалски v клуб Јединстео са ееликим X успехом се такмичи у ДруЈ гој српској лиш Југ. Посе.- х бно ie поглављс прошлого- \ дишп>и успех у југословенј ском Купу, каба је изван5 ребним играма победио и ? такве клубове какав је тух зланска Слобода, а играти ? званичну утакмицу са Хај- < дуком на Пољуду, је can [ многпх фудбалера и клубоI ва. Садашњи стадион ФК Је- | динства постајс eeh •„TecaH'’ 5 и када >се ради о клубови- / ма Друге Српске лиге. Ако наеијач. хоће да заузме Meuro на западној трибнни, он и сада мора цео car пре почегка утакмцце da dobe иа стадион, како бп могао да доће до места за седеп>е. Шга рећи о посетама када је играла Слобода из Тиз- > ле, ПКВ ЈУМКО, Раднички ! Кра?ујевац или ко.ишијски дерби? Граду са око 30 становника и. са хиљада великим бројем спортских ...... клубова ____ нужно је проширење сгади- [ она у ингересу спорта, мла- ! дих, па и иас навијача ко- । ји не питамо за цепу илаз- [ ница, eeh тражимо место са । ко7. ћемо без смепеи noc.ua- [ трати утак.чице. Граду са ра зепјено.и иноустријо.и, по- ; везашси одличним сарбраћа ; јницама, туристичким пзлетиштима п ееликим бројем запосленпх, као и тколске о.иладинс, један уреВен стадион је нужност. Свакако, када читалац про чига увод, da he се сложиги са овпм чињеницама, но неминоено ynurahe се: откуд средства за тако нелиго? Средства су ту, са.ио их треба ваљано пскористцги. Удружени pad је носилац свих инвестиција, на he то урадпти и на оеом плану. Шанса за oeaj nodyxaar npe сеега лежи на тргоеински.и и ‘padmiM организацијама које he о соо.ч трошку f-^tsipadnru грибине за гледлоце, а скаадишни простор ticnod трибина за сеоје про изводе. odiiociio за складшиком индустријом, мора da пма и доеољно?. склабшиHoi простора. Колико овом ipadv Hedocraje склабитhoz простора, навешћи ' само неколико прп.мера: Poona Kyha „Шумабија'’ ер io скупи памештај држи у биешој кафани .Дајечар4 која прокишњаеа и пина је пацова. „Вино Жупа'’ је исе љена из cKaadutura крај ауто-пута и гренутно јс сво јс нропзводс с.иестила у era ром железничко.ч магацину koju је предвићен за рушеibe исго као ц кафана „Зајечар”. Ако погледа.ио где нам a остале трговинске padibe брже усклабиштену робу и .колике закупс плаhajy, онда с.чо углавпо.и „от крили" гбе су нам срсдстеа за ннеестиције за изградн>у craduona. Оео су са.чо почетча срсdcra, остала грсба тражиги од СИЗ-оеа, радиих организација it коначчо од zpabaча. Kada кажем od zpabaна npe cee.za мислим na архитекте, граћевпнарс, омладинце и радне људе. cee od 7 do 77 zodtma који he doброволним padoM само c.uaiburti трошкоее пз?padibe. Архитектс би могле da нзра de пројскта за jedau симболичан износ, јер то дарују сео.и zpady и .juaadu.ua oeoz zpada. Млади he бобровољhum рабом do6urti стадион, a каба сам мислио на crape, мислио ca.u da cc npomerajy do craduoua .рекреације padu u збраеља. Целу акциЈу трсба eoduти на ниеоу ошитине, а не само zpada, јер ееибентно је da cee eehu број посетилаца на "итакмицама баш са ссла. Уостало.ч Пегко, Маruh, Милићевић 1 и 11, Милић, и Сгефаноеи11 су деца са -села. Фудбалском клубу Јединство честитам улазак v Прev срнску лиги, приередниtiu.ua и бруттеено-политичким радницима на договору, а читаоцима „14 бана", навијачима дајсм ‘noeod за раз.ишиљање. ГДЕ HAM СЕ ИГРАЈУ ДЕЦА? УЛИЦА ИЛИ ДВОРИШТЕ © Инвентар и зеленило дворишта дечијнх устаиова свакодневно се уништавају • Деца стамбених зграда без простора за игру Ф ¥з више труда простора за Приликом нсдавнс чи|јим обдаништима Покрет горана ТРИДЕСЕТ ДВЕ ХИЉАДЕ НОВИХ САДНПЦА тење ном робе. Гpad са развијетрговино.и и врло јаРаша Милошевић, Охридска 8 ТРЕИИ Y СРБИЈИ у прошлом броју ватег и иашег листа на тојест, спортској nod наслово.н задњој, страни. .Поповачки мајстори” писали сте о резултати.иа шаховске секције у Основној школи „25. мај" у Поповцу. У мећувре.чену, v Бањи Ковиљачи одржано је od 30. априла до 4. маја 1985. годинс републичко првенство екипа основних школа. Као општински и. регионални победник учествовалс су женска и мутка екипа наше школе. Женска екипа заузела је rpehe место у СР Србији. Лко се зна da је иста ова екипа прошле године била друга, може се рећи да посгоји конгинуигет 'у раду и да је освојено треће место одличан vcnex. Ова екипа у саставу Оливере Ракић и Би љане Богојевић. до задња два кола била је водећа. Са везно такмичење у Пули, a представљале би СР Србију. било им је на видику. Одличне резултате је постигла Биљана Bozojeeuh на dpyzoj табли, истварила је 100 одсто победе. Beo.ua добра је била и Оливера Ракић на првој табли, али су и њене ривалке биле јаке. Мушка екипа се пласирала на осамнаесто.и месгу, iutq c.uarpa.uo da је добар успех с обзиром да је преко педесет екипа учествовало на такмичењу. Вредно је овде истаћи одличне резулта те малог Came Стојкоеића, ученика четергог разреда. Он је на првој табли od .иоzyhux седам поена осеојио 6.5 ноена. Наставиш:, Станисав Радовановић, ОШ „25. мај” Поповац и разумевања може се доћн до игру чу зграде, а без икаквог просто ра посвећеног децм. Кад сс про јектује зграда, трсба и *орада се мисли гдс he њсни најмлађи станари да се играју, да се дру же. да у друштву вршњака про поссте де- ..Бамбију" и „Колибрију" изненадили с.мо сс призоро.м који смо видели у њи.хови.м двориштима. Салниие поло.мљеис, кнвентар скоро уни uiTCH. Много је часова рада утрошоно од чланова ових колек тива на уређсњу срсдЈгне. Двори штс обданишта ..Ба.мби", захваљујућн ангажоваљу радника и разумеваљу и саралљи ООУР-а „Зсленило" и његовог лиректора Рајка МилошевЈФа, добило ie 30-так ружа, лрупгх украсних еа дшша. а простор је озелен>ен. To пролсћно „умивање" за са.мо штву вршњака. уз игру, проведе слобоЈтне часове. — Ми нећемо затварати капи јс обданишта. Децн треба простор за игру. Али бих зато апеловао на родителе да своју деиу васпитавају да воле природу к да се не односе рушилачки према инвентару који се палази у нашим двориштима. Иначе, проблем простора за игру депе у нашем гралу је изузетво изра /ксн и оп захтсва приоритетпо воде слободно врсме. Кула, Upница I, Гложак је оно што се у задњој години подигло, а бгз ме тра просгора посвећеког деци. Више то не би смела да будс пракса наших урбаниста. Прошле среде младп горани општине Параћин ра дпли су на пошумљавалу Чукаре, брда мзнад Параћи на и том приликом засаднли око десетак хектара голе ти зимзелсним дрвећем. . Y акцији су учествоватти горани из Средњошколског пе»? тра, основних школа у гр* дг и Дон»ој Мутншги, а уку пно је било ангажовано око F00 младих горана. До краја акције биће засаћено уху пно 13.5 хектара, односно 32 хиљадс нових саднила. нсколико лана лопта шена дсчија енсргија су. Слична ситуација либрију". Сазнали смо да сс решаваље, рскао нам тор Цснтра за лечју Перо Марккћевић. Рскао је то исто је лирскзаштиту и неистропоквариле је и у ,,Ко тај неред углавном пра>ви у пополневним часори.ма и то ол депе зграда која дани.ма ви1хекда. и околнл1х стамбених лолазе ту да у дру- — ---- директор Маркићевић и на нелавно.м станку председника месних сазаједнрца грала, а од председника мссних за-јслнииа Млддена дуновића с-.мо чули • Ра- — Чињепица ie ла смо ло са ла вео.ма мало пажље посвсђива ли депи, тачније н>ихоиом простору за игру. У нашем граду ни ЗАВРШЕНО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РЕЦИТАТОРА НЕЛРАВДД ПРЕ1А ПДРДЋИНЦНМА Изванредна рецитаторска екипа општиис ПараИнн неправедно оштепсна, а Смнљана МијајловкИ освојила само прву награду омладпнског жирнја, „ако је пре.ма мишљењу свих прнсутиих и аплаузу публика била очнгледно иајбољи рецитатор на с.мотрн. Нсдавна рсгионална с.мотра рс цитатора Шумадије и Поморавл>а, одржана 2б. и 27. априла овс годинс у Стсљсвцу код Деспотов ца, задовољила је и најпрсфињеније укусс љубитеља лепс речи. Организација такмичења. повсрс на СИЗ-у основног образовања и васпитања из Дсспотовца, нијс имала готово никаквих пропуста, а гости и рсцптатори су могли да разглсдају изложбу рссавског сликара Миодрага Миленковића. Жири у саставу Малиша Прокић, Миодраг Петровић и Мирослав Никодијевиђ и.мали су заиста те жак задатак, да од најбољих иза бсру најбољс. Мсђутим, као да нису били дорасли том задатку. јер су у конкуренцији старијсг узраста учинили готово нсвсрова тнс пропустс. У целини узсто. екипа Парађина у саставу: Ната ша Јелснковић. Сузана Пстровић, Сузана Михајловић. Марина Милановић и Смиљана Мијајловић, својим квалитетом се убсдљиво истицала испрсд осталих. али нн јсдан tbcit члан није успео да се пласира за републич ко такмичење у Плани. Сузана Мијајловић, наступајуhn за Кп>ижсвни клуб „Мирко БаљсвиИ" измамила јс дуг и гро могласан аплауз присутних у сали, пссмом ,.Ја Броза нс дам". аутора Мише Mapuha. По честит кама и аплаузу, Смиљана је била тако рећи сигурна финалисткии>а рспубличког такмичења. Исту пссму, мало касније реци тујс и љсна рођсна ссстра Биљана, прсдстављајући Ћуприју и та кођс измамљује луготрајан апла уз. После овс песме жири се нашао у недоумици. коју да пошал»с на завршно такмичежс. И уме сто обс, како су сви присутни очекивали, на даље такмичсњс не одлази ни једна рецитаторка. Таква једна одлука стручног жи рија у најмању руку збулила је свс присутне. За утсху, Смиљани Михајловиђ омладииски жири до дељујс прву награду. Да донскле исправи своју гре шку, жири проглашава за побед никс, у всома слабој конкуренци ји реиитатора нз удружсног рала- оба прсдставника из Параћина, Свсту Цакића и Љиљану Милошсвић. и шта на крају овог осврта да додамо. Пристижу мла ди кадрови. уз/то све квалитетни ји, за разлику од л>уди који сс бирају у стручне комисије. Бранислав Мкленховић Колико јс деци -лало до про стора за изгру, највише сигурно, знају и осећају родигељи ко ји свакоднсвно стоахују да им леиа не оду испол тсчкова ауто моблла, и маллшани који пе мо гу ла својс лсчје радостл оссте у правој игри са вршњаци.ма. Дете тражи простор за игру. А где ћс га наћи испред Куле, која има преко 50 станова. са па<очетом бетона и о.међена гла вни.м градским саобраћајницама. Стара Ламела такође и.ма парче простора са два контсјнсра и улицом порсд! Пристижу Црнпua I и П. А зелсних површина не.ма ни за младе ни за старе. На Тргу Бранка Крсмановиђа деци сс забрањује вож!на бицикли.ма и ролшуама. Дечишх паркића подсд стамбених зграла нема. У двориштима обданишта и школа важи правило: нс гази траву. нс ло.ми цвеће и д.рвеће, пази на прозор. пази... А детс мора и требл вшпак сче ргије негдс да утроши. To счгур но знају и наши урба-нисгм. па кад пројектују зграду. у и>ено| близини треба да ;с и простор намењсн деци. МУЗИЧКИ живот V ПАРАБИНУ Уз малу помоА пшЈатеља Парађинскц музнчкн жи вот, иарочито онај који се одввЈа по локалима угоститељско-турпстнчке РО „Грза", нпЈе баш могао да се похвали квалитетом. Уосталом, велнка сала хотела „Пе трус” са Лепом Спасом ко|а Је по други пуг бнла међу Параћинцима, и поиово пра вила ..чуда” п ресторан „Сла впја” са спојом музнком је М. Д. Основна школа „Радоје Домаповмћ’ НОВИ СПОРТСКИ полигони V САРАПЊИ СА МЕСННМ ЗА.ТЕДНИЦАМА, V ДВОРИШTY ОСНОВНЕ ШКОЛЕ РАДО ЈЕ ДОМАНОВИН” V ПАРАНИHV И ДОЊЕМ ВИДОВУ ИЗГРАБЕНЛ ИГРЛЛИШТА ЗА PYKOMET ■ ПРЕКО Х.ИЉАДУ ЧАСОВА ДОБРОВОЉНОГ РАДА РОДИТЕЛзА Учениии Основне школе „Ра лојс Домановић” добнди су овп.х дана ново игралиште за рукомет. Простор од око 850 метара квалратних асфалтиран је и уређен, а свс у сарадњи са месно.м заједницбм Знојац — Данково. Порсд параћинскнх ученика, нов спортскп полигон за исту чамену добнлн су. и учениии Основие школе .у Доњем Вкдову. — Полнгон за руко.мет од око 900 метара квадратних ас фалтиран је н уређеп к у Доњс.м Видову. Ту јс до пуног изражаја дошла сарадња са месно.м заједницом и родител.има ученика. Преко хиљаду часова добровољног рада ђачкн родитељи су далн прн.тнко.м нзградке овог спортског терена, рскао на.м је директор Основне школе „Радоје До.мановић” Мнлутин Алскскћ. С. Ј. Основиа школа „Бура Јакшић” РУЖИЧЉАК ОД ЦЕПАРЦД Саширизични yiao АФОРИЗМИ Имамо стилски намештај и стнлска намештања. Сви стојнмо усправно, само нско на правом, а неко на погрешном месту. Ко каже да нам наталитет опада? Зар на Косово ннс мо послалн девет Југовића, а сада се отуда враћз на хиљаде? Бора Рупић Кад би пољопривреда била стабилниЈа и мотика бн била агилнија. Народ нс губи наду. Југословеиска лутриЈа све бољс радн. Тачно Јс да одсло не чинн човска, али без одела мало би н>их личпло на људс. Докле ћемо друге да учимо на нашим грешкама. Радник Јс као цигарета. Вреди док сагорева на послу. Одбацује.м све прннципе, хтео бих да набацим нешто лепше. Ратомнр Виденовић ПЕТИ СПОРТСКИ СУСРЕТИ ИНВАЛИДА ПАРАНИНА И MYPCKE СОБОТЕ БРПСТ81 И МСТВв Ово|одиш11>|( спортскн сусрети збратн.мљсних друштава за спорт и рскрса цију мивалпда општннс Параћнн и Мур :ке Соботс, nocqcliciui побсдс кад скс Соботс прсдсслнпк олржанп су 4. и 5. Main, a јкОилпрно) 40. голиигЈћнци фаитзмом. Гостс ил Мурпрнмпо |е м поздравхо пог Скупштнне олиггнке, а ис-' пред СУБНОР-а сскрсгар Жарко Beкић. Гоети су положнлн пснац im споменнк народном хероју Брапку Крсмановнћу, а потом Је Здравко ФилиповиК, лрсдсс.гннк СОФК-с позлравно спорпк те и отнорно овоглшшм TaicMiwcibe. Прнлкком свсчаног проглвшеил побс । днмка н доделн спортскнх признан.а, > поздрав.гајући с»е спортисцз н побрмтмме, Душан Булат, председмнк Дру- । штм зл слорт и рекрсшшју И1<валндл onttmiiic Плраћин, нагласно Јс да Ј« у ПараНнну ц омм , прплнком победц.ш братство ц Једииство, прпјвтсхство н лобратн.мство. Y стрсљаштву, рнболову, гости док јс домаћину каду за жене. У куглању пркпала укупном к споргском неналмашкн. победа у пкпласману Му рскв Собота је освојила пвзив победни ка и пехвр. — Оснонли циљ лотписижам повеле о братим.-мњу нашег друштва био Је ><е1овање и да.ке Jaqaiae приЈатс.вства м зл^дццштва ла тсмеЈКИма револуиионарних традмцнЈа н НОБ-а и уч epi |1нва№у трпјне везе мсђу италиди ма, рекао Је Душап Булат. Сусрсте су помогди слоизорк: ЈугоИвана^ Санка, Фдбркха Бомбока ..Параћинкж” Ипеет банха гаиизација „ШумвдвЈа" — аикропродаја”. U ратлук« н Рална ор OOYP ..BeМ. д. ОКО 400 РУЖА ЗАСАДИпт1^гХЧЕНИЦИ ОСНОВНЕ ШК.ОЛЕ „EYPA ЈАКШИН” Y ЛН доскоро бмло све што је мо Ј нарап СВОМ ДВОРИШТУ музн- • I Ученицн и наставиицц ОсноRI1P jrrv/л-гл т.___ v гло да се чује и вид», !«з када Је о „жнвој” цн реч. Зато Је било сасвим разум љиво одушепљен>е једног де ла младих када је на иници јативу Слобс Стојкоппћа сва ког четвртка у популарноЈ „Швајцарији” почео да госivje Ненад ЈПавловић. про ј вне школс „Бура Јакшић" доста су радних часова овог про • лећа иосветнлп на уређењу । тколскс срединс. Простор око । школе је најпре очишћен, a ; -затим је марљиви.м радом \-чефесор музнке. Ок, па акусти । чној гитари „ синтесајлеру, изводн дела Албинеза, Tape ге. Моцарта, Баха, Бстовена..' Поред класичне музикс tv сс । могу чути и џсз. руске ро.ма ннка подигнут прави руи<ичн>ак. Око 400 ружа разоокорипе сс ускоро н опојнн.м .мнри сом и разноврсннм бојама кра сити двориште ове васпигно* нсе, па днћа и ћа. Како кажу. н пес.ме Аоссна ДеОливера Драгојсвии самп ш«п1ијатоии пнл» овог музичког чствртка Јс ппе свега репрсзентовање млапнма ппаие му зичке врелностп п опвлаче- »>е ол класпчног кафанског амбпЈента. За та тпп сага младпма тпебв прчжнти пот луно уметнпчко заповољство. па се зато ту порсд музпке, могу чутн н стиховч, афори зми, глгмцп са олабраним монолозима, а п спи млади — неафнрлшсанн уметншп« који нмају шта да кажу н којн.ма је резсрвпсано пар -образовне гстанове. Оно што посебно трсба таћи ово.м прпликом cv све ове садпнцс исјесте што р\;ка набављепе из средстава која cv ученпцц сами далн. одвајајући снгурно ол свог иепарца. Онакав начнн рала и.ма свахако II аслпку аасинтну. улогу, jep се сада свакн ученнк по« сеоно труди и брине о свакој садннцн. Планнрали cv да дво рнште попуне са још 88 украсннх саднина. сазналн смо од лнректора Зорана Радојевцђа. пд. Ускоро у госте овој школи долазе побрати.ни Соботс, из Мурске t гачније за 25. мајске минута у програму. | пРазнпке- па је овај колекгив Кадд се све то пма v minv |са 1,осебном вољом и елано.м oi'ta је сасви.м разумљиио на улепшавању саоје што млади четвртак вече рс сРеД,,не. како би побратнме до асрвишу за „Швајцарију". М. Станисављевић | чекалн у што лепшем а.мбнјенту. (С. Ј.)
15. MAJ .1985. • БРОЈ 283 Y СТУБИЦИ ЈЕ СВЕ СПРЕМНО ЗА ПОЧЕТАК ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ АКЦИЈЕ ,ЗНАН>Е ИМАЊЕ” МОЖЕ ДА ПОЧНЕ ЗАВРШЕНА СЕТВА KYKYPY3A ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ДАНА МЛАДОСТИ Y ПОТОЧЦУ Изјавио је Станојло Богдановић, прецседннк Оргаиизационог одбора ције ,,3нање имање ференције ССРН Ни сами Стубичанн нс памте када су блли ангажованији до ових дана, када се прлпрсмају да дочекају мештане села Паланке из босанске општине, и да од.мере снаге у диреткној телевнзијског емлсији „Знање-имање” у ледељу 2б. маја ове године. Стублца је ангажовала све своје жлтеље, од седам до седамдесет седам годлна и свакл од н»их је дао свој део допрнноса да ова напредна месна заједнпна у параћлнској оттштшгн што спре .хгнлје дочека пријатеље и таКАПГчаре и што достојанственије репрезентује лашу комуну. иначе секрегар Председништва Општинске акконЗДШТИТА ОД КОРОВА У ЗНАКУ ЈУБИАЕЈА Скица за портрет Паланке је СтаноЈло Богдаловнћ. ПрсдставЈпшл приврсдлог живота са којл.ма с.мо разговаралл изразилп су врло похвалне оцене о сарадњп Српске фабриксста кла и „Шу.мадије" са привредом Брчког. Предсгавнлци опшпвне Брчко и друштвело-политичке организаиије посетили су 25. н 26. априла општину Параћнн и Месну заједдмшу Стубица и том прнлнком јсдо говореио да се пре свега ојача прпврсдна сарадња, посебпо наша два цајвећа колектива СФС и ИВТКТ „Бранко Крс.мановић’’ са одговарајућн.м прпзредним организацнјама ове босанске комуне. Представншш Месне заједнице Стубица и Паланке договорпли су се о успо став.вању пријатсл»скпх и браиггвснпх објеката, прс свсга До.ма културе и школс. Прсдузи.мају се и свс потрсбнс да у пролсћној сетви ни ар не остане незасејан. пољопрлвредппцпма, прс мсре један Moby свега сточари.ма, влада такмнчарски дух, што сс види на основу броја грла у стубичким ма. Уређују сс затлм и тоцн. јавне површине у трговл, а трговпнске и стајаводосслу, другг Месна заједллца Паланка удаљена је од Брчког око 20 километара. Убраја се у ред најнапреднијнх села општнне. Y 300 домова живи становника, који се баве пољопрлвредо.м. брчанске око 2000 углавном Паланчанн су иначе у том крају познати као добри воћари н повр тари. Посебна спенијалносг овнх напредилх пољопривредника је гајење јагода, тако да су Паланчани познати као јагодари. Али, не вду грло.м у јагоде. што се ове акције тиче, већ се и они ових дана интензивно припре.чају да на што бољн на чин представе своје село, свој крај и своју културу. Договорсни облпци сарадње Представници друштвено-по лјгпгчклх оргаллзација, Скупштине општкне Параћин и Мсспе заједнмце Стубица облшли с\г Брчко п Паланку и са одговарајућим структурама ус поставили прве пријатељске контакте. Разговарано је о јачању и учвршћивању сарадње, како у областл прнвреде, тако и у области надградњс. — Сарадчка лзмеђу лаше две општине већ има дубоке корене, пре свега између Српске фабрике сгакла и Фабрике уља у Брчком, која такође нзванредло сарађује са нашом трговинском радно.м организапијом „Шумадија" рекао нам ЛЕШЈЕ Шене наЈактивниЈе Од формираља Сскције за друштвени положај и активност жсна, у Лешју је нагло оживео друштвени и културни живот. После толико година. за првомајске празнике одржана јс прва јавва приредба. а чланице Се кције за друштвени положај и активност жсна, урсдиле су салу Дома културе и позорницу. У плану су и друге акције на урсђсњу срсдине, затим прсдавања из области здравства и пољопри вреде, као и предавања о васпитању омладине на сслу. зати.м формирање сеоске библиотеке. Краје.м мссеца. лсшјанске жене ћс посстити Кућу цвсћа и рсзиденцију прсдседника Тита, i својој једнодневној екскурзији. — Иако у селу званично i на не постоји омладлнска организација. иајвећу помоћ нашој секцији пружају омладинци, који с.у за кратко врсме успсли да припрсме културно-уметнички програ.м. У Секцији су најактквније Љиљана Богдановић, Душица Стојановић. Олга Благојевић. Всрица Ђорђевиђ. Младппса Стојановнћ и Дуплтд Јефтип. кажс Славицз Бллгојевић, председнииа Сскиије зз лруштвени положај и активносг жена. М. Д. тских односа, као и н»у грађана Месне Паланка у Стубицн. Шта је до о гостовазаједнице сада урађено у Стубици На ово тпггање одговор је дао Станојло Богдановнћ, прсдседннк Организацноног одбоорганлзацнје ypebyjv својс пословне објекте. Ypebyjv сс шко лске просторије, ограђује сс школско двориште, ypebyjv просторије за рад мсслс зајсдллце омладинске органлзације и Клуба пензлолера. као н зграда месне калцеладлје. Уз учешћс удруженог рада Скупштлле општлне н друштвенополлтлчклх органлзацлја затворела је фллалсијска конструкција за санацлју Дома културс. Тако за сада овај Дом може да прими преко 700 посегллаца у селу. • Уколико нистс прс сст вс опрскали протнв корова, то се може уичнити после ссгвс до ницања. Сетва је завршсна. Ha по дручју параћинске општиис куиурузом је засејно прско 13 хиљада хектара, углавком семеном ЗП 704, којс сс токо.м сетве највпше тражило у трн по.т>опривредне апотске v граду. Један од нареД1о<х задата ка, кад се тнчс даљсг трстмана кукуруза, је заштита од корова. Уколико прскаibc против корова није извр шсно пре сствс. треба нско рнстити период од ссјања до првог нниања и обавити осај посао. За усколисне корове трсба употребити Ласо, пет литара по хсктару, Дуал, 4 литра no xeicrapv. Стромп нли Про пахлор, а за широколисне корове Атразпн, Радазнн и Атрапнн којн се стављају по 2 килогра.ма на хектар површннс. Заштита протнв корова мо же се обављаги п послс н»еговог тжцања, кад буде у фазн прва два лпста, и тада сс корпсте по.мснутц прспа ратп, али у нешто повећаиој количннн. ва 1е Ја ВЕЧЕ РЕВОЛУЦИЈЕ ■ СВЕЧАНИ МИТИНГ ■ ИЗЛОЖБА Y ГАЛЕРИЈИ Ш ■ ПАДОБРАНСКЕ АТРАКЦИЈЕ ■ ФИНАЛЕ ОМЛАДИНСКОГ КУПА УБУДУНЕ БЕ СЕ ОДИГРАВАТИ Y ПОТОЧЦУ ■ ПРВИ ГЛАС ПОМОРАВЉА ■ БОГАТ ПРОГРАМ 26. О.МЛАДИНСКОГ САБОРА Y ПОТОЧЦУ ПОСВЕБЕН ЈЕ 40. ГОДИШЊИЦН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ ■ НА А1НТИНГУ У ПОТОЧЦУ ГОВОРИБЕ ЈЕДАН ОД РЕПУБЛИЧКИХ ФУНКЦИОНЕРА И ове године у сслу Поточцу одржава се лснтралпа прослаДана младости. Двадесст шести по реду омладннскп сабор биу знаку слободарских Јубллеја. Овогодишл,а прослава 25 маотпочеће вечером револуцн|е, па којој he говорити иско од лрежнвелнх бораца нз народноослободнлачког рата и рсволуинЈе, после коЈсг ћс културнО|уметничке групе нз паше општине известн прлгодан програм. ра: — Средствима .месног допрпноса довршава се тирање улмца у селу, у ни од хиљаду .метара. улнце сс реконструЈгшу сплају рпзло.м. Готово са.моасфалдужнОсталс и насвакоПосебан акцснат ставља се и на припрему културно-уметничког програма, у коме ће ствовати пионири, средЈва нерација и старци. учегсМ. Д. Y ОВОЈ ГОДИНИ дневно сс пзводе добровол.пе радне акцнје xiaiber или већег обима на уређељу улнца, друДо почетка акцлје све блти спрс.мло, рекао нам јс крају Сгаиојло Богдановнћ. РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ПРВИ МАЈ’ lie на д. У рани.м јутарњим часови.ма. на са.м Дан младости. млади he од.мерити снагс у спортским игра.ма, а митинг јс заказан за 10 часова. Овс годинс прославу he отворити омладинка Биљана Радивојевић. учсница осмог разрсда Осндвнс школе у Поточцу, ко ја јс на овогодишње.м так.мичењу „Шта знаш о саобраћају" освојила назив републичког шампиона и пласирала сс за савсзно такмичсње. И ове годинс, поред мештана Поточца, омладинс и грађана су ссдних ссла. мнтингу he присуствовати и побратим из Вршца и Тонарника. са који.м Поточани 'Одржавају братскс односе ech ду ги низ годлна. Очекујс сс да на нентралној прослави у Поточцу говори јсдаи од рспубличких функционсра. Културно-у.метнич ки програм. који he услсдити на кон званичног дсла. овс године бићс много богатијл и у духу 40 годишњицс побсде иад мом. Јсдинствсна ликовна Ш, смсштсна у згради фашизгалсрија Основнс СЕПЧЕЛДРСНА ЗАИРУГЛ ® Она треба да настави традицију прве пчеларско-воћарске задруге од пре сто годииа 9 Проблем су просторије школс , Вук Караџић ' у Поточцу, понудиђс овс годинс својим посстиоцима сусрст са јсдни.м од најпознатијих ликовних стварала ца Србијс. Говори сс о изложби слика Јапка Брашића. оснивача српскс наиве, који овс године слави 50 година дружсња са кичицом. НОВИ ПРОГРАМИ и ПРОЈЕКТИ • Универзалио подно складиште, мелиорација и наводњаваиЈе, рибњак шарана у Беговини и проширење капацитета млекаре у Извору су проПчеларско друттво ..Грза" прошле годлнс је прославнло стогодишњпцу постојања и рада као најстарије друштво у Срблјн. Оргаипзована је и изложба републнчког карактера у цлљу унапређења пчеларства. Да бл ова важна пољопрлвредна грана још ннтензлвније У послсподнсвним часовима на игралишту ФК ,-Јухора” одржаћс сс фпнале општинскол фудбалског купа, којс he сс убудућс, овдс традиционално играти, прс ма одлуци Фудбалског савсза оп штинс Параћин. Асови бранци крила" и присутнс сабору у плавих писина. Лсро — клуба овс голмнс падо- .Наша задивићс гостс на омладинском Поточцу. зажлвсла у нашем . . - ларл cv покренули рами и пројекти који треоа да уншреде пољопрнвреду и пословање ове за Формлрањем радне организације, каже дпректор Божидар Бокић Акциоанп програм пролс11»1с сетве у Радној организацији „Први мај” успешно јс реаллзоваи. Сетва је окончана п засејано је укупно 736 хектара оранлце. Пшенлла је засејана на 152, ппварскл јечам на 128, семенски кукуруз на 122, меркантллли кукуруз на 20, шећерна репа на 50, сунцокрет ла 75, шаргарепа за се.ме на 13, кр.м^о бнље на 145 л сллажнл кукуруз на 9 хектара. Око сегве ннјс блло никаквих пробле.ма, јер јс ђубрлво на вре.ме обезбсБено. као и .мазиво и дизел горлво. — Међутим, велики пробле.м су високе цене репроматернјала семена, које су далско испред наших производа. Mebyтим, to inije само наш проблем, већ и проблем целокупне југословенске пољопривреде. Неке од по.менутих пронзводн»и се кредлтлрају из ресконта, камате су у просеку око 50 процената, тако да о унапрећењу пољопривреде са оваквп.м ка.матама не може.мо ни говорнти. Оне су камен спотицања у даљс.м развоју пољопривреде, рекао нам је Божцдар Бокић. директор „Првог маја”. Што сс сточарске пропзвотгве тлче, недавно је завршсно одгајлваЈве јунадл у првомтур нусу и Фабрннл Духор” у Свстозареву нспорх^чено јс 500 грла. За другл ту-рнус је такоБе прлпремљено још 500 грла. која се већ налазе у објектп.ма овс радне органмзацлје. тирању кровнс конструкције Складиште he имати две >< по хиљаде метара квадратних, a половину тог простора користиће се за потребс републичких робних резерви. После прве фазс приступићемо реализацнјп другс фазе у подно.м складншту. Како смо ло је солдлрање тла. добајена је и водопрнвредла сагласкосг, а извршелс су л друге лрсдра« дње да се у току годиае отпочис са изгралњо.м рпбњака. Рибњак би сс простирао ла 72 хектара л у њему би се гашо шарап и пролзводлла uiapaiicка .M.nab. Срсдства за озу лпзалругс. Та инппнјатива да сс рсалпзује у дппс на чсму се panic Главни проблем крају. пчспннцијатн* пчеларске би требало току овс гоовнх дана и је ncnociaсе ми всћ афнрмисали као до-■ вестицију такође су добијена бри произвођачи семенске робе. прс свега кукуруза, пшсницс, тгварског јечма, сс.мена крмшгх биљака. намеће се као логична потреба за коначном дорадом. Y току је затвараљс финансијскс колструкције н прпбав.-bajbe понуда за испоруку опрс.ме за селектпрање и дораду се.менског материјлла, каже длректор Бокић. Пројекти за мелиорацију ц наводњавање лз републлчког пореза за фннансирање развоја пољопрлвредс. сазлаје.мо од Божндара Боклћа. Y свако.м случаЈу, ова година за радну оргалнзацију ,,Први .мај” бићс, ако лс прсломна, а оло бар врло зкача|па. Јер се радл о програмпма и пројсктпма којл ла лаЈдиректплЈи начш{ утичу ла уналрсђе н>е пољоприпредс, пре сссга, прл.марне производшс Проширењем капацитста млекаре у Извору. улапредиће се л развоЈ мале привреде. так погодлих просторпја за фор.мнраЈве пчеларске залруге, али уз по.моћ друштвеле заједллис л он ћс ускоро бнтл рсшел, а задруга ословала. Полccni.MO се да јс прс сто годлна овдс фор.млрала прва пчсларско-воћарска задруга v Срблјп, чију бл традишпи лова задруга ластавила. унапређуЈући тако при.марну произво лву. м. д. М. д. Подно складшпте — до жетве О развојном програму Радне органпзашгје ..Први мај” у Паpahimy говорио на.м је љен тректор Божидар Бокић: — Унмверзално подно складиштс се приподн крају, атре нутно су у току радовн намон Пре.ма предвлђањима радлих људи, запош.'ћенлх у РО „Први мај", почетко.м јесенл би ipcбало да отпочпу- радовл на изградњл система мелоризац/.јс и наводнавање на потезу Змлча и Зпојца, у укуплој повр1шпи! од 240 хектара. Предрачунска вредност креће се око 6 мллијарди старлх nuiaoa. Y обезбећењу извора за фичансирање учествује радна организација сопствешш сделствима. укључујућн ту л удружена средства, као и средсгва лз писебног републлчког пореза из личног дохогка за Филапсирање развоја по.волривреле. популарно названа агро-динар. Неке прсдрад1Бе су веН обавл>еле, односно лзграћела судва акумулацлона језера. Радп се о врло квалитетној зелт.ви, углавно.м прве п другс класе, која he, када сс прлведе култури. давати лзванредне прпкосе. На потезу Беговннс, извршеИзвор МЛЕКАРА ПОВЕЕАВА ПРОИЗВОДЊУ Млекара у Извору плагп да да ове године noccha про изводне капацитете. Нап.мс, ueh је израђена ннвсстицн оно-техничка документацлја 11 затворена фннаиснјска ко нструкцнја за побољшањс услова рада н повеђаие про изводнлх капацитста. Технологија пронзоодње качкаваља бнће побољшана, али he се истовре.ме! <з пове ђати и количина овог пронзвода. Са реализациЈом овог програма прерада мле ка oiihe попећаиа ра 2000 на 5000 ллтара. AL Д. У всчсрњим часовима. у До.му културс. одржава сс тралиинонално такмичењс псаача — а.ма тера под назином „Први глас По моравља". Заиптересовани тален ти могу својс учсшћс ла пријаалују мссиој зајслници’ олпосно организационом олбору омладинског сабора. а избор финалиста обавићс сс дицији. Прсдселник олбора Стојан на прстходној аутио љу. IUC вио нас јс м о Оргаиизаиионог Пстропић, обавесjoui јсдпом дстаНаимс. други број листа „На ссло". који сс нсдавно појау Поточцу. изаћи he за Дан младостн и всроватно ћс допринсти да слика о 26. омладинском сабору у Поточцу будс што упс чатљивија. м.д. ГОТОВО V СВАКОМ ПЧЕЛПЊЕМ ЛЕГЛУ ИМА ВАРОЕ ОПАКИ ПЧЕЛИЊИ ПАРЛЗИТ За сада, и поред т.-апора наукс, не постојн ефикасан лек нити метода против пчеллњсг паразита варое, која је уништила око 30 процената пчелиљих легала Крајем се опаки роа. илл ком 1984. 1983. годлне појавно пчелнњн паразт вапчсллњи крпељ, лтогоднне у пчеллњацлма направло правп помор. Сма тра се да јс од ове штсточпие страдало негдс од до 30 проценага пчелињих лруштава на територији нашс општипс. Верује се да нема нсзаражсног пчелшћака. само у маљој илм sehoj мери. За разлику од других, ова штеточина, напада истоврс.мено пчеле и пчелин»а легла и за сада ннје пронађен сфпкасан лск пипг пачин да сс потпуно искорени. Разни покушаји л мстоди само с.мањују његово прмеусгво. тако да he се пчсларп морагн пчсларс привнкнуги ла и у оваквлм условима. Овом паразиту посвећују сс разпи семмнари и предаваЈва, објављују искуства и стручна хпгшл.ења, којс и нашн пчслари по.мио пратс, до скорогпро наласка правог лека. надају сс аабринути љубнтељи пчсла. ! м. д. Уамнаа 8
^’UinniniiiiiiiHiniiiiiiiiiiiiiiniiiiniiiiniiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiinnniniiiimiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiniiiiiiiiiiiiHiHiiiii.": | ЛИТЕРАРЦИ ОШ „БРАНКО g КРСМАНОВИН” У ДОЊОЈ МУТНИЦИ „СИМПОЗИЈУМ СТАКЛА ’85” ОСНОВНА ШКОЛА „ВУК КАРАЏИН” У ПОТОЧЦУ ] Завршавају Јлимпијаду" | | Финално вече 24. маја 1 = , Члановн литерарне секци- = је Основнс школс „Бранко = Крсмановкћ” у Дољој Mvt- = ницп своЈнм стиховима завр = шавају овогодншњу „Песни = чку олимпнјаду”. Учесници = и иаставници Миладије Ра = дић ови.м конкуришу за нај S бољу песму „ОлимпнЈаде | '85”. Додуше, још је то подg младак који тек учи да пи = ше, како нагласн њихова = наставница, алн врсдни лиГ= терарци којп и овим првим = стиховима наговештавају до = бре будуће песнике. = Са овим бројем, тачније = са песмама чланова лнтера = рне секције ОстЈовие школе = „Бранко Крс.мановпћ” у До- = | СВИТАЊЕ = Уснулц цвет подиже главу. | Роса са лпста лагано = склизну. = Овлажи зе.мљу, даде јој 1 воде, = Цвет днже главу мирисну. = Данас се полако рађа. ј| Трепери уснулн свод. !: Y даљкни ружичаста пена пловн. На н>ој се н>ише руменк ] брод. 3 Ф Бнљана ГаврнловнП, VII-2 Биљана Гавриловић, VII-2 = 14 ДАНА (10) шшера ■ ?11111111111111111111111ИПК1111!11111!1111111|||||||||||||ИШ||||||||||||||||||||||||||||1т|1|||||||||||||||||||||||||||||П||||||т ^iiiiifiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiitriiiiiiiiiiiiiiiiiimiiimiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiii'. I Песничка олимпијада | I ПЕСМА БРОЈА МДЈ | 1 НАША ДОМОВИНА | ЦВЕТА | Цвета трешња: = красе је цветови, = цвета кућа: = красе је деца, = цвета ливада: = краси је трава. i „Да ли цвета до.иовина?’* i И домовина цвета: = краси је њсн народ, | који се борио, = бијући тешки бој = да би јс створио. i Гордана Букић, V-2 | ЧУВАР СЛОБОДЕ i Бура узбуркала море. = Таласи до звезда велики. i Брод се љуља, полако Е броди. = Ila ibe.uy морнар мирно х стоји. е И мирно ће ватра на е огњишту горети. = Кошава he напољузавијати. з Ковитлац he све пред з собо.м ‘збрисати. = Само he чувар слободе мирио стајати. = Сви војници пркосие зсмље Е ОвС з поносно на стражи стоје. 1 Једним именом то се зове з Армија, чувар слободе. = Јас.мвпа Петровић, VIII-I | Мпанав 9 ■HlllllllUllllJlllIiillllllJlllllinillllllilllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllHIIllllllllllllllllllllllUllllllllllllllllllllllll.' н>ој Мутницн завршавамо = овогодншњу ..Песничку оли Е мпијаду” Имамо осам побс = дничких песама, који he ући = v ужи избор за најбољу пес = му. Остало нам је још да Е организујемо финално вече, = на коме ћемо прогласити = пајбоље од пајбољих н Vpy- | чнти награде и дипломе av = торнма најбољих песама и Е њиховим наставннцима, ко- = Ји их уче како се воли н не- Ц ии песиичка реч. = Финале „Песничке олтгм- Ц пијаде" за основношколскн = узраст, према садашњем до = говору, требало би да се одр | ‘-ки 24 маја. = Долази нам мај пун мирисног цвећа. IIа све стране деца вичу: „Ево нам пролеће!” Всселе се деца сва, људи^ на цслом свсту, а највише ми ЈуЈослбвени, тад HoctiMO Штафету. Јасмина Станојевнћ, VI-1 ти Тк имаш очи које као звезде трепере. Ти имага руке к’о ластина крила. Тоој ос.чех ме у срце дира. Он ми не д& 'мира. ' Љубгппа Ристић, VIII-1 МИР ЈЕ СВУДА Војниче, вољно. Сада мир влада. Потрчи с na.ua иветншг ливадама. Рата више не.ча, uieea мирно пева, мирно лстс птице. Евица Мнцкић, V-2 тито Јигославија — I'trro, Слобода — Мир, речи су те везане као мајка и син. Југославијо, зе.чљо са ' Балкана, срећна си и безбрижна. и.иала си Тита, хероја, великана. Биљана Чабрнћ, VI-1 ми смо тито Кад каже.ч — Ttrro, моје срце испуни топлина и радост. Кад кажем — Тито, мислим на сунце, на слободу, иа млддост, јер Он је бистра река жиеота целе налие Југославије, јер Он је еечито сјајна звезда на небу name до.човине. Његово се ч.ие изговара пуним срцем, k вре.чс га не може одпети, лт Га nehe.uo пустити. Он he увек са 'na.ua бити, јер Тито смо сви ми! Драгапа МитнН, VII-2 ¥ организацији Српскефа брике стакла, општиг.ског п републичког СИЗ-а културе, 6. маја у Стаклари је почео са радом „Симпозију.м стакла '85”. Ова маггифестаци1а стваралаштва дизајнера целог света, заљубљеннка v ту вечпу матернју — стакло, окупила јс ове годнне уметнике из Чехословачке, Франнускс н Југославије. Слободаи Томановнћ, академски сликар — дизајиер из Београда, Љиљана С.модлака, академски сликар нз Сплита н академски сликар из Рогашке Слатине Тихомир Томић су домаћи уметниџи којн тренутво реализу ју своје ндеје поред стакла рских ужарених псћн. С. Ј. I „ШАРАН” НА РЕПУБЛИЧКОЈ СМОТРИ Победници на регионалној смотри аматерских позоришта, члапови Градског аматерског позориигга стекли су право за дал>е такмичење. V републичкој конкуреи цији, параћииски глумци 11. маја однграли су у Смедеревској ПаланПи пред љубнтељнма позорЈппнс уметности • и стручним жирн јем представу /Хлександра Поповића „Мрешћењс шарана”, коју је режнрао Ду ка Јовановић. Параћински ансамбл је овом игро.м отворио републичке сусрете у Палании, а до кокачнс оцене жлрнја остаје нам да се надамо II с пуннм правом очекујемо добар пласман наших глумаца. С. Ј. СРЕНКО ЗДРАВКОВИК Y КАРЛОВЦУ ДШАЕСТА САИСТАШ I3I81SI Из Карловца изложба се овог месеца Слпкар Срећко Здравковић, члан Удружења ликовних у.метника Србнје л студент треће годнне лнковие академнје у Новом Саду, отворио је дванаесту самосталну нзложбу уГалерији Зилнк у Карловцу, СР Хрватска. Здравковић је изложио 25 ра дова из најновијег стваралачког опуса насталог последњнх годину дана. Здравковић, иначе, до сада има и 40 грушшх нзложби н бројна друштвена признања, међу којима „Смсли цвет” и Сребрну значку за допрннос ширењу културе, добнјену од СИЗ-а културе Крушевац. СТОЈАНОВИН ИА ЈУБИЛАРНОЈ ИЗЛОЖБИ V конкуренцпјп 900 радо ва, жирн јубиларне УЛУСове изложбе, која је недавно отворет>а у павил>ону Цвнјета Зузорнћ нзабрпо је еамо две стотипе радова: слика, пртежа, фотографнја н скулптура, којн представ љају релевантна уметннчка струјања. Међу најбољим редовн.ма на конкурсу је н Лигурална компознцнја „Клнкераши” Слободанд Стојановића, ака демског вајара нз Параћи на, и јединог умстника из Поморавља заступље!ог на овој изложби. М. Д. Колектив за нновације • Прерастање библиотекс \ медијатеку • Нова испитивања: самообразовање ученика • Школа предложена за „25-мајску награду” Основна школа „Вук Карацић" у Поточцу прва је у такмичењу нз рецитовагБа, друга у општини на такмичењу из знања страних језика, друга у матемапши, дргга на Шампнонату „Тито — револуција — мир”, друга v caoopahajv прва из ОНО. На решоналном такмичељу Небојша НиколиН први је у знаљу зи математпке, а други у Републици, Ана Марић трећа, изузетно добре резултате из саобраћаја пости гла је Биљана Радивојевић и освојила прво место на републичком таклпгчењу. Све ово постип<уто је у кон куренцији осам основних шко ла наше огтшпте, четнри град ске и исто толико сеоске. A ова сеоска школа као да нема такмаца, резултати то потврђују. п међу градским школама. Кад сс тако ради, вести о добри.м резултатима’ стижу и до Републичког завода, као што отуда стцже предлог да ова школа буде експериментална у прцесу прерастања бнблиотеке у медијатеку. — Три године код нас траЈе овај процес трансфор.мацпје билиотеке у медијатеку. Ми смо јсдна од укупно четири школе у СР Србнји које су огледне и прнлнком недавнпх анализа закључено је да је Hama школа остварнла мајбољс резултате no том шггању. II наставницн н ученицн су се већ навнкли на овакав пачин, рада, што се свакако корисно одразило на општи успех, чули с.мо од помођника днректора ове школе МИРОСЛАВА МАРИИА. Поточанн се прштремају, како смо сазнали, за још једну преноси у Бихаћ током — To његово поштовање основних сликарскнх закона не значи и робовање традицији, већ њихово прилагођавање сопственом изразу. И управо та синтеза традиционалистнчког и савре.меног је допри-нела да Здравковпћ има тај карактеристнчан и препознатљив слнкар ски израз. написао је песнпк Момнр Стампсављевић, у пзванредно опре.мљеио.м каталогу за ову изложбу, за коју је вла дало огро.мно ннтересовање културнс јавности Карловца. V ко.ме је Здравковлћ стекао реноме са три до сада учешћа у Колонији Зилик. М. Д. ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ ПАРАПИНСКИ ПЕСНИЦИ V ЛАЗАРЕВАЧКОМ ЗБОРНИКУ Светлана Арснћ и Момир Станнсављевиђ заступљени су у Зборннку књнжевног стваралаштва Лазаревца, ко Јн he овнх дана нзаИи нз пггампе. To јс још један облик сарадње два побратим ска књпжевна клуба. новнну у васшЈтно-образовном процесу — самообразовање ученнка, што ће свакако донети н нове резултате ово.м вредном колекпгву. О при_мени аудиовизиулннх средстав у настави не треба много говорити. ,У овој средини, то је већ стара пракса и навика, без њих је незамислнв рад и свака новнна се радо прнхвата и код наставника и ученнка. Треба посебно истаћи видно место у културном животу ове ЦАН ШКОЛЕ „БРАНКО КРСМАНОВИН” Y СИКИРИЦИ Иаграде за иЈОоље Колекпгв Основне школе „Бранко Крсмановић” у Сикирицн свечано је обележно 9. .мај. Овај дан је бно прилика да се сумирају резултати у ра ду ове васпитно-образовне органнзацнје и похвале и награде они који су најбоље резултате остварили. Y оквнру про славе Дана школе, ученнци и наставници су припремили при годан културно^уметнички про грам за родитеље, мештане и ученике. Y колективу од 645 ученика доста је вредних н марљивих ћака, што потврђује н податак да је IBHX 82 ово.м приликом похваљеио за остваренс добрс резултате и учествовање на оп штинскјеч и регпоналним такмичењима. Најбоља награда за ове ученике је заједничка скскурзнја. која ђе бити изведена 25. маја до Београда н моПРОЛЕННА КУЛТУРНА СЦЕНА Богат is рвмаси репеоши □ Грађанн Параћина у овој години гледали су: ггремијеру ГАП-а и Дечје сценел редовне представе позорншта из Параћмпа, госте нз Сплнта, Суботмцс и Београда. Регионалпе сусрете позоришних аматера, „Донске козаке”, и друге групе забавннх ц нарадннх мелодија, Сусрете другарства радника, Регноналну песничку пггафету, Сусрете рецитатора и песника н виделн су девет пзложАко се дан по аутру познаје. родна година по пролсћу. онда би културни посланици града на Црници требало да очекују бога ту годишњу жетву. Засијала је културна сцсна у овој пролеђној ссзони пуиим сајајем. Нсма дана ла сс у Параћину не догађа неш то из културног живота. Присстимо се да јс од јануара до сада у Параћину било осам изложби (Трикотажа и стакло Ирене Рот Портној it Цветанке Вукобратовић. Бсоградски октобарски салон. мзложба Милутина Копање. •.Параћин у псриоду обновс и социјалпстичкс изградн>с земље". „Другр зассдањс ЛВНОЈ-а". етнографска изложба, изложба Моше Пијаде и изложба Мирјанс Анђелковић и Прво.мајска изложба). Светла Градског аматсрског позоришта у овом периоду всома често су горела. Глумци ГЛП -а су нас пријатно изненадили премијером ».Сељаци. радници и природна интелигенција", а чланови дечјс сцене премијером „Биберче". По ко зна који пут. овај глумачки анса.мбл загрејао |е длановс публике играјући „Шарана” и ..Ортакс". На овој сцсни гостовалл су и Сплићани са „Сто година самоће”. Радош Бајић са .■Лсдом" и Суботичани са представом ..Споменик за дру га Данила”. Права позоришна свечаност владала је у Параћлну од 9. до 18 априла када су љубитељи позоришне уметносги влдс школс у срсдини у којој се налази. Конттакт са друштвено.м средином је веома добар и тамо важи правнло да је школа цснтар свнх културних збнвања. За поточкн колектив отишао је и предлог у Београд Комисији за доделу 25. мајске наградс. што је још једна потвр да о прпзнавању и раду 48 ра дника запослених у Основној школи „Вук Карацић” у Поточцу. СЈ. гућност да сккЈгрички основин присусгвују централној про слави Дана младости на стадиону Југословенске народне армнје. За десет година рада у колективу овом прнлнком је награ ђена Иванка Јовановић, Ружииа Станојевић, Милан Миљковнћ и Братислав Марковић, a за двадесст година Љубинка Алекснћ, Милован Јевтић и To мислав Величковнћ. Свечаности поводом прославе Дана школе присуствовали су и сви пензионисами радниШ1 овс васгпггно-образовне установе, а програм су хпотпунили II спортокп сусрети ученика ове школе ц Вака нз мстоименс школе у Доњој 1\4утници, ОШ „Радоје Домановнћ" н ћићевачкнх основаца. С. Ј. ли јсданаест представа, а стручни жири одабрао најбоље за Републлчку смотру аматсрског позорлшног стваралаштва. Присетлмо се и сјајног ансамбла донских козака и других гру па забавнс и народне музике. ко јс су гостовалс у Параћину. Манлфсстацлја ..Сусрети другарства радника" ангажовала је бројне културне аматере из орга нлзација удруженог рала и упот пунлла репсртоар културних догађаја у Параћииу. ..Сусретл села '85" у злмском перлоду пунили су сале сеоских домова културс. a 29. марта најболе тачке на рсвијалној прирсдби поздравлли су грађанм Па раћина. „Реглонална песничка штафета" окупила је најбоље псснике Параћина и реглона. одакле су отидЈли дал>с најлспши стлховл посвећсни Титу. Такмичен»е рецитатора- школске прирсдбе и академијс и псснмчки сусрети, долатак су богатом ланцу културнлх логађаја у овом периоду Свс one по.мснутс манифеетацлјс. оне које су биле на смотрм. а и оне које су нам случајно измакле сеђан>у. организовалм су Пентар за културу и информиса ње „Параћлн" са својим радним јединицама Завичајни.м музејом л Позориштем н Самоуправна интересна заједнлца културс, уз пуно рала и снтузијазма. <ал.
ШКАА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ПРВА ОГШГГИНСКА ЛНГА Бусжловаи: Херој — Врапчапе 3:0 Дреиомц: Напредвк — Борац 5:2 Давхдовац: Радник — Младост 2:2 ТехлЈа: Радмички — Моравац 2:2 Ратари: Јсдннство — НСК 3:3 Сгрнжа: Зелсаорадлнк — Напрсдак (СТ) 3:1 Лебвка: Будућност — Јухор 2:4 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА Буљане: БСК — Жслсзннчар 7:2 Параћта: Петрус — Морава (Ш) 3:2 Д. Мутгада: Јсдннство — Развнтак 3:0 ТАБЕЛА ПРВЕ ЛИГЕ 1. Земмрадннк 20 2. J у х о р 20 3. Борац 20 4. X е р о Ј 20 3. Напредак (Др) 20 4. Радижчкл 20 7. И С К 20 I. Врапчане 20 9. Јединство 20 10, Радпкк 20 11. Наоредак (Ст) 20 12. Будућност 20 13. Младост 20 14. Моравац 20 16 4 0 72:19 36 13 4 3 63:3! 30 11 3 6 50:44 25 11 2 7 69:48 24 11 2 7 48:39 24 857 50:53 21 677 43:42 19 8 3 9 46:37 17 (-2) 9 1 10 56:55 17 (-2) 6 4 10 35:48 16 6 3 11 45:59 15 4 3 13 33:65 11 5 1 14 49:83 11 3 4 13 31:66 10 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА 1. Полет 2. Слобода 3. Напредак (Св) 4. БСК 5. Морава (Ш) 6. Јелннство 7, Петрус 8. Морава (Дв) 9. Млалост 10. Развнтак 11. Железнпчар 14 12 0 2 73:24 24 14 11 1 2 62:23 23 14 11 1 2 46:18 23 14 9 0 5 67:26 18 15 8 2 5 38:25 18 14 7 0 7 41:39 14 14 5 1 8 25:53 11 14 5 0 9 31:46 10 10 3 0 7 22:43 6 15 2 0 13 17:64 4 16 0 1 15 27:88 1 Кошарка — жене ЈАГОДИНКЕ НА КОЛЕНИМА ОКК Параћин — Јагодина 78:53 ОКК Параћин: Савић 2, Ј. Торњански 8, Слммђ 6, В. Пстровлћ 18, АптонмЈежић 16, Радичеаић, С. Петровић 8, Срејић, АСчаденовпћ 4, Јанковић 8, Јоваловнћ 8. Поморавскп дербп припао Је убед- .хаво Параћнккама. Кошаркапшве Јагодиие бнлс су равноправнс са.мо у приш мнм^тнма. Повеле су у петом шгиуту са 14:6. али Је в«ћ у нарсдним МЈПцткма резултат бпо 22 W за наше деаојке. Чим је прошла почетна первоза, Параћиихе су преузсле иннцијатцву ■ захвалујућп агресивноЈ одбра- ■■ ■ одличнмч скоковхма, брзо слек- .к предлост коЈу иису исттупггаде до кра]а утакмнп«. Вндело се да Параћкнке хмају квалггетип|у екппу н да he без проблема забележпти победу. Y друтом пол^времеиу тренер Борђевжћ мврко је водно екипу ка сигурноЈ победм, често Је вршмо измене путтаЈућж све девојкс у нгру. Y домаћем тиму жствкле су се својом борбеношћу ж мошевима Веспа Петроаић, Љпха АнтожвЈевнћ и mjRcxycHRja Јелена Top- >ш1схл. У следећем колу Параћппхе гветуЈу у Обреиовцу, где се састаЈу са Рахжжчхнм. М. Милошевнћ ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Корак |д седам нула Стадион Једпнства. Гледалапа 2000. Стрелин: Костић у 25. и 88.. Бандука у 44, 65, и 85, Милошсвкћ у 72 н Милић у 78. Суднја: Аранђеловић: Ннш. Једннство: Богосављевић 7, Пазловић 5, (II. Пантић —), IIciKOBun 7, Глагић 5, (лАнлошевпћ 6). В. ПанкИ 6, МиленковнБ 6, Мнлић 8, ВулићсвнН 8, Бандука 7, ПсливановпИ 8, Костић 8. посустаје. Y 85. мнпуту Пелнвановхћ центрпра, а Бакдука у н.егоаом стклу главом no сред среде постнже го.т. Лукаво нема шта, због тога Је н доведек у Јединство. Вредн забележлтн још Један продор Милошсвнћа. када Је прсдрнблао три играча и голмана, а онда промашио празан гол. Неозбнљно, али лспо за око. Пслпвановнћ мајстор за гол Свкма Је већ бнло доста головл, а наро чито Јагодинцп.ма, квда Јс Вулкћсви^ у 88. мвнуту продро по xpiturtul познцији н добацно лопту до Kocntha, којк ннје имао друге могућносгп, ксћ да nocrunie п тај рекорднн, 7. гол. Пре ове утакмиие, бнло Јс говора о кадкулацпјама, јер Једпиство јс убедљкво прво, а Јагоднна са Слого.м нз Баточинс убедљиво послсдља. Неверне То.ме сумњале су у добросуседскн договор. МеВутам, резултат овако висок на најбољн начпн Јс демалтовао све СТОНИ ТЕНИС КУП РЕГИОНА Победник Раднички Са.мо у почстку су комшпјс пз Светозарсва биле значајнијн проппншк на тсрсну. У том перноду шансн Је било прсд оба гола ,али онда сс показала разлика у класн. Искуснн Пслнвановнћ искоркстно јс нсуспсо покушаЈ офсаЈд-замкс, продро по левој странп и ourrpn цснтрнрао прсд МнлнвоЈсвкћев гол. Услсдно Је нсвнђснн волсј ударац Kocntha к то Је бно почстак катастрофс Јагодинаца. Другн гол постигао Јс Баидука, пукавнм лобом гол.мана. којн Је грубо погрешко у ннтсрвснццјн. Друго полувре.ме, што постајс правило у игрл Јсдпнства, доноси новс опасностк за гол Јагодннлца. Иојпре лопту „храдс” Мнлић, следе два дрнблшгга, оштар центаршуг н Бандука пласпра трсћи гол. Посустао Јс Матнћ, па га Јс трснср Томнћ замснпо Милошсвкћсм, којп у 72. минуту постнже дебитантски гол, маннром нскусног стрслца, иако Јс бно фаулнржн. Утакмпца ><с 6и бпла оно што јесте, да Јс Мнлић пзоставко своје маЈсторнЈс. „Украо" Јс лопту Још Јсдно.м, алн овог пута одлучио сс да nobc сам ка гол. Уследнло је исколико дрнблпнга к фнналс — шппц кспод пстрчалог Ми.тппојсвпћа. Било јс то 5:0, па су Јаго.итик замспплн голмака. Мс Вутнм, захуктала „зслсна” atnunma ие гласнне. Јсдкнство Је овом побсдом учинпло корак од седам мнл»а и гол дифсренцнЈу повсћало на чак 35, алн не сме се заборавктн нм прошлонеделна утакмп« ца у Пироту, где Је домађн Прогрсс поражен са 2:0, па се следеће гостовање протнв Младостк у Лучанлма, на врућсм терену, вншс нс проглашава утакмицом одлуке. М. М. МАЛИ ОГЛАСИ ФУДБАЛСКИ ТУРНИР „БРАТСТВО— ЈЕДИНСТВО” tax наших омлапшца Првог и другог маја одржан јс у Матарушкој Бањи традицнонални шести по рсду Омладннскн турннр „Братство — јединство” уз учешће омладннских репрезентацнја Марибора, Горажда, riapahinia ц Краљсва. Рспрезснтација Параћина Параћински омладинци постиг ли су леп успех, освојивши друго мссто, пошто су у финалу турнира изгубили од домаћмна тур нира — рспрсзентацијс Краљсва. али тск на псналс 6:4. У рсгу ларном времену утакмица је завршсна нсрешсно 2:2, иако су до маћипи водили у првом полуврс мспу са 2:0. Претходно, у полуфиналу побсдили су, у борбсној игри, репрсзентацију Марибора са 2:1. Кошарка — жене ЈАСЕНИЦА ГОША —9 ОКК Парађнн: Савић 21. В. Петроauh 22, Сшгаћ 6, АнтоннЈеанћ 6, Глишжђ, С. Петромћ, Младеповкћ, Радпчешћ, Јаиковић 6, Јовановнћ, СргЈнћ. Y врвом холу Српске копиркашхе ли ге — ссвер, кошаркашнце ПдраЈшна забележале су веома звачајну победу у Смедвревсхој Пдланцн. Одумк Је Јасенжца — Гоша бжлд Testa* протпиик валпш хотаркашнпама, тахо Је било и овога пута. Два готово равноаравна протманнка вружхда су вам занста једно пријатно поПАРАНИН 51:61 подне, да уживамо у лепој вгри. Таидем Петровнћ — Савпћ бно Је и остао нерешква енигма за домаћс, ове две девоЈке оружнле су у изузетно важном окршају вансеријску игру н бнле су наЈзаслгжвнЈс за успех кашнх девојака. V друтом колу гост luuiHM девоЈкама требало је да буде екипа Шумадије, алм због дсфекта на путу илсу нк допутовале у Параћшг. М. Милошсвнћ Наша скипа, порсд добрих ига ра- била јс при.мерна и у понашању ван терсна. До сада, ово јс била најпримсрнија рспрсзснтаir.ija ,нијс 611.10 пиједног експс са, понашаи>е какво сс само пожелети можс. Рспрсзентација јс била саставлена прстсжно од иг рача ФК „Јсдинства’’ из Параћина- 1Бих осам, а другу половину сачињавали су играчи из свих осталих клубова наше општинс. „Бићс вслика штста ако сс играчи овс репрсзснтацијс нс окупс у једном клубу и нс наставс зајсднички да раде под стручним надзором." каже Љубиша Богдановић. сслектор. Јсдан од наших најбољих играча на турниру био је играч ФК „Јухора" из Поточца Мирослав Рашић и ства рно би била штста да тај играч нс настави да ради у нском всћсм клубу. Са.ми омладинци су одушевље ни турниром. дружсњс јс било нсзаборавно, а мало јс недостајало па да титула заврши у Пара ћину. X. Ђокић Продајсм фнћу. Мнлстпћ, „Занагски сервис", дслсфон: 52-819. Продајсм ТЛМ 2000, мс1вач на п* ду, спрсман за рсгистрациЈу, п камп првколнцу БРАКО-скмф, руска. Телсфон: 51-506. Продајсм хптно, повољно ,,3астапу 101" — 3D, рсгнстровака 1980. годннс. Граднмнр Томић, Борнса Кндрнча 54, Параћкн. Општинска органнзацнја ннвалпда рада v Параћпну ОБЈАВЉУЈЕ ПОНУДУ за нзградњу шупе у Параћнну, улица М. Тнта 116. Почетна цсна две хнл.адс дпнара. Понуде слатн у роху од 5 дапа од ихзаска овог броја. ПродаЈем парцеле велнчннс 12 арн па Петловом брду. код гасовода. Плац јс погодап за пнксндпце нлк н.нву. Тслефоп: 53-442 плп иа адрссу: Стсфановпћ Јадранка, улнка Станоја Главаша 6, Параћнп. Пролајем xyhy са чстири помоћке зграле, у центру Главмцс н н.иву О1 54 ара. Дугпан Мнлошевпћ, Гла внца. Продајсм плац од 16 ари с« воћем н внповом лозом и пратсћи.м објектом. Мирко Разујко, Гралскп ксЈ 5Т, Парзћин. Гслефок: 52 812. Купујем одмах xyhy, Јешосибап илк рдпоипособаи стан. Поиуулииа Стеве фон: 52-304. адрееу: Бура Кочинац, Пнсара, броЈ 5, тсле- (Лглашавам неважећим сведочаиство о завраЈеној ОснсвноЈ шхоли у Суботаци, годше 1981'82. нл име Бимне Фклипожић. Продајем део шгве от 16 apw, иза Ветертаарске стакице. Душахка Борђеанћ, Алехсе Шахтпћа. 6, ■ Параћих. 1Лоана^ Нупричанн нотехиссрп Борца заузелк су, пс баш добро, трсћс место. Y протехлс три године, Борац Јс на краЈу увсх посио пггулу впцешампиопа, али одласком БоривоЈа Дулића, у главпчку Будућиост, скипа јс ослабљсна, тс јс ово рсални плас.ман, Р. Ванек РЕГИОНАЛНА СТОНОТЕНИСКА ЛИГА Финалнн меч у ко.ме су вишс знања нмали • Борац испао у предтакмичењу Фнналнв дсо Купа Маршала Тита за стонотеннске клубове са подручЈа pentone, одржан Јс 11, маја у Хали спортова. Право учешћа стекло је 8 скнпа, алн у Параћнн Је догтутовало са.мо пет. Жреб ииЈе бно наклоњсп представниппма Параћина ,а стонотенпсерп.ма Борца, Јср се поновила прошлогодншња „нссрећа”, када се Бораи одмах на старту састао са бужуђнм no6СД1П1КОМ. Гаднкчкн пз Rynpitje савладао је ослаб.хсну скипу Борца са 5:3, у предтаклигчсњу, у полуфпналу Локо.мотнчу из Лапова, а потом п Јагодлнис. Бсз обзира на пораз, п скппа Јагодпкз из Светозарева, играћс 8. Јуна у фипалу Србнјс v Београду. БОРАЦ TPERH Завршсно Је такмичеше у регпоналној .Timt Шумадкје н Поморавља. Сто1. Fliraapa 20 20 0 100:28 40 2. Локо.мотпва 20 17 3 93:37 34 3. Бораи" 20 16 4 88:41 32 4. ,ЛС” 20 13 7 79:52 26 5. Оплснац 20 13 7 83:62 26 6. Једииство 20 9 11 69:70 18 7. Полет 20 7 13 61:83 14 8. Шумаднја 20 7 13 52:80 14 9, Слога 20 5 15 46:86 10 10. Младост 20 2 18 32:96 4 11. Ресавац 20 1 19 28:96 2 Земљорадничка задруга „7. јули’? Параћин, ОЗО „Поповац” у Поповцу, расписује ЛИЦИТАЦИЈУ ЗА ДРУГУ ПРОДАЈУ Путничког возила „снтроец ГС” регнстарски број СВ-387-16, голипа производњс 1977, у возно.м стању. регистрована 1985. гошшс, почстна иена возила |с 200 000 динара. • Право учсшћа на лншггацији нмају с.ча лравна н фн знчка лнца, уз обавезно полагање кауције од 10 олсто од почетнс ценс возила, која сс уплаћујс хомнсијп на месту лицитацнјс нли ратшјс на благајнн. Лкцлтација ће сс одржати дана 24. V 1985. годинс у 8 часова у дворишту 33 „7. јули” — Парашш, v улици Маршала Тнта, број 161. Занптерссована лнца могу разгледати нозило сваког радног дана од 7 до 14 часова, а за ближс .жфоомацијс обратити сс комерцнјалној службн Земљирадничке задруге. Комисија за продају употребљаваних моторних возила, на основу одлуке Радннчког савета OOYP „Услуга” РО „Параћин”, врши ПРОДАЈУ ПУТЕМ ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ (ДРУГИ ПУТ) путннчког аутомобила „фиат 125 П”. 1. Продаја ће се изврипггн дана 24. V 1985. године са почстком у 10 часова, са почетно.м цсном од 90.000,00 ди нара. 2. Право учсшћа на лицнтацнјн н.мају сва правпа п физнчка лица која платс 10 одсто на нме депозита од по чстне ценс. 3. Лнцитацнја ће се одржатн у кругу OOYP-a „Услу га”, Пролстерска 2, Параћик. 4. Вознло се налази у кругу OOYP-a и можс сс разгледати сваког радног дана од 6 — 14 часова. 5. Овлашћује се дирсктор OOYP-a да можс потпнсати уговор са најповољнијим понуђачсм. 6. По окончању лицнтацијс, уплађенн дспозит сс враћа учесницима, пзузев купцу комс се њсгов дспозит урачунава у купопродајну цсну. О току лнцптацјс бићс сачнњен запнсник који јс саставни део уговора. КОМИСИЈЛ ЗЛ СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ 63INVESTBANKA СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАБИНСТВО и>апЈж',и*ттеог Р«Диог иродз оппгпгне Парвћии, вддаЈ. Центар м ■ ипформисжч^ ..Пвраћии'' - Пзраћин. Ддректор ■ глашт п одшворпп уредпнж ntmol ‘м ра:;0в”ђ’ Издам,О£н савет. Надз Браикожнћ, Момчкло Вучкожлћ. Светисзав ЖпвховиВ, Мхливоје Нлнћ, Надз Јовановпћ. (жшепик иредседннха). Сиежака 1оваж»г.нћ Р h вр,,нко■ип. Слмољуб ОбрадогаВ, Живота Стојапоаић. ЖивоЈжв ТомжВ (прелседккх) ■ Јомн Томић УређуЈе Редакииоил ксмегмЈум. Ковипарм: Снежжн« losutoexb Мкллцд *кв <ОМ'«1Г»И vw" Ц“»"Л»0е»пћ, МнлхвоЈе Нлпћ (техпички уредшк) ■ Мходраг МжлепсонИ. ' ipeca Pe.uxnnje: Махсимз Горхог, 4. Поапанскм фах 58 Гелефонп: ги.ини и о.џоаирни »ре« A,.!,,,*’ ™И’“₽И (И5) 52^94- пРе'гп-1ата: содшпља 300,00 динара. подугодиплке 20А» АПмара, аа иностраиство аооструко. Жлро рачун Цемтр« и културу ■ кнформнсши 3504-603-1973 код СДК ИараДин. Штампа ГРО „Глас" Бсоград, Влајкоанћеаа 8, хелефоа (011) 340-551. Тмраж 11000.
ДАН ЗА ПАМЋЕЊЕ ПРАИСТОРИЈЕКА ВАРЕЈАНТА ПРАВИ ПУТ ДО МУЗИНЕ Страна 5. Страна 7. Страла 9. S? Лист Социцалистичког савеза радног народа општине Параћин 1ОДИНА ХП и БРОЈ 284 ПАРАБИИ 29. МЛЈ 1985. ИЗЛЛЗИ СВЛКЕ ДРУ1Е СГЕДЕ н ЦЕНЛ ?0 ДПНАРА ОБЕЛЕЖЕНА 40-ГОДИШЊИЦА ОСНИВАЊА СИНДИКАТА И САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ БАЗА КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ Свечаном седницом Већа Савеза синдиката оп штинс Параћин, која је у присуству бројних гостију одржана у четвртак, 23. маја, у нашој опш тини је обележена 40 годишњица осниваља Синдиката и Савеза синдиката Сроије. На седници је говорио Радомир МилановиК, прсдседник Beha Савеза синдиката општине Параћин и лодсетио па дане и године зачетка радиичке класе у пашој земљи и историјски развој класних синдикалних организација и развој сиидикалног покрста у наШОЈ општини. Већ 1903. годпнс, у Параћину је форхшрано радннчко друштво, са читаошшом, књижницо.м и уметничком групом „Про летер”, а нзмеђу 1906. и 1908. године, синднкати cv окупљали већи број раднпка. Најброј нији је био синднкат кожарКОМЕНТАР БРОЈА Свакодневна преиспитнвања V срсдиштЈЈ пажње организација и руководства Савеза ко муннста већ скоро годлну л по дана налазе се Закључци о осгваривању водеће улоге и јачан»у идејног и акционог јединства СКЈ, којп су своју потврду добили на XVI седннци ЦК СКЈ, као израз жеља п потрсба целокупног чланства аванга рде радничкс класе, да се превазиђе одређени застој у друштву и пастави започетим путе.м. V расправи, као што је по знато, истакнуто је да Савез комуниста Југославије, v .усло впма нагоммланих тешкоћа, v нашем друштвеном п економском развоју и v савре.меном свету уопште, мора. доследно ангажовано. делујући на Титовом револуцнонарно.м пуrv, одговорити својој лсторијској улози, енергично- решаватн проблеме у развоју друштва и отклањатл слабости у сопственим редовнма. Он мора појачатп своју ‘активност ла бн се у пуној мери обезбедила стабилност југосло венског социјалнстичког самоуправног друштва, повећалн утинај и актнвна улога паше земље и њсне независне и несврстане политике у борби за социјалпзам, мир. прогрес и равноправне односе v свету. Тај псрнод у ко.ме с.мо се до говаралп био је довољан да сагледамо cbv озблл>ност ситуашгје у којој сс налази.мо и извучемо поукс и закључке ка ко даљс v остваривању логовореног и усвојеног на XVI седници ЦК СКЈ. Од тог вре.мена, па лаовамо остаје нам да Закључке остварујемо и остваримо, да жеље и тежње преточи.мо v праксу п претворлмо v дело. На тој основи треба учинпти блтнс квалитативне промелс v друштвеном положају Савеза ко.муниста и да љем јачању матерлјалнс моћл и властл радллчке класе. Влше лам нису потребни новл састанци и договаран»а. Оло што јс локренуто у јавној расправп трсба наставлти у свакодневном жлвоту л раду, . a то јс остварпвање поллтлкс скономске сгаблллзацлје, прс свега, која подразумева и борбу за заштнту сталдарда радних људн и грађана којн ' је, -JiinHiniiainniiiinHiTmifflitiiiiiitiiiimitiiiiiutiiiuiiitiiiitriniiiiuiiiiiniutniiiiiitniiiiuiiiaiMitinitiHH'iitinniiiiitittiiiiiMiiiiiuiiniiiiiiinHiiimiiiiimiitiiiiiiiiiiiiiii): Y АКЦИЈИ „ЗНАЊЕ ИМАЊЕ СТУ6ИЦА OMMUU ОБРЛЗ Страна 8 CYCPET ОСНОВАПЛ МУРСКЕ CYEOTE И ПЛРАБИН/Х ских, опанчарских и обућарских радника. Синдикалнн покрет у Параћину у раздоб.Ђу до првог свег ског рата стално сс развијаз п био масовна база Комунистпч ке парпџе и моћан ослонац у борби за права радника и спро због лашс ледоследностл баш V спровођењу тог програма всо.ма погоршан. He може.мо стално кривицу пребацивати на другог л тражлти одговорлост других, већ започетл лз своје пајуже средине, јер сада нам не недостају ставовл „ опредељења, већ њихово .поштовањс и лзвршавање. Јер, "ако лам сс закључци у сопственој средлни не лзвршавају, онда значи да не.ма довољно' једллства ме by лама. А ако га лема v ословлој ћелији, онда га нс може бити ini друтде. V праксп, иако није толлко вре.мела протекло да се дају неки одређенп закључци, некл се ставовл, то јс влдљлво, веома споро спроводе, а лекл нису ни започетл, и то онл за ко је су у првом реду сада залнтересовани ле .само члановл Савеза комунлста, већ целокупло наше друштво. Када ово кажемо, мисллмо пре свега на ледоследностл у отклањању ,евлделтнлх сонлјалнлх разллка, које добрим делом настају као резултат молополског полашал>а колектива л појединаца. Y то.м склопу још се лалазлмо ла почетку акцлје- у спречаватву леоправдалог богаћења, одузи.мању бесправно стеченог бо гатства, враћању влшка стамбелог простора, елиминпсању могућности да до лзражаја до лазе они „сналажљлвл" Једлом речју, да се ексцесни слу чајевл, којлх, на жалост. није мали број, лскореле одлучно, одговорлом акцлјом. Са резултатлма v лашој срс длнн не може.мо бити незадовољни, али ли претерано задовољни. Стиче се утлсак да се много тога предузима, али још увек нема пеклх влдљнвлх резултата који бп показали да с.мо чврсто закорачллл у оства рлвању наших циљева. Ти цлљевл сс могу остварлтл само сопствсллм радо.м, у коме члаловл Савеза ко.муниста треба да предл>аче. Јер, ова акцлја ле сме имати само почетнл замах, као што је то чссто био случај, већ стални улазлл колтлнуитет, у ко.мс смо обавезнл ла свакодлевла, сопствела л туђа пренслЈГГлвања. С. О. АРХЕОЛОЗИ ЗАУСТАВИЛИ БУЛДОЖЕРЕ ИСТОЧНО ОД ПАРАБИНА вођење партлјског програ.ма. Нлјс блло лл једног залата лл грале, којл ллје и.мао бар слндикално поверенЈплтво. Накол рата, силдлкатл се обнављају, под утицајем соцлјалгдсмократске лартлје. . адомир МпланбвиН, предссдпик OB ССС говори на свечаносги Штрајк железнлчара, којл је одржал краје.м јануара 1920. годлне, ла прузл Параћлн — Зајсчар, бло је првл организованп штрајк железничара у би сшој Југославлји. To је послужлло за пример л осталлм ра дллци.ма, тако дз је 1920. годлне блло ллз штрајкова. Y исто вре.ме, одвлјала се богата ц разловрсла поллтлчка актлвност. Одржавалл су често зборови. млтллзи, прославе, демонстрације, а посебно су се пстлцалл у њлховом органлзован>у Јован Бокић л Мллош Иллћ, делегат партлјске 'органлзације ’ Параћлла на Вуковарском конгресу. ' Крајем 1921. годлне настао јс тежак пернод за оргаллзаЦију слндиката н Партије. Са станцл се одржавају ллегално. вал града, лајчешће код Слапгнске чесме, у Клеселачком потоклч Одржалс су и две првомајске прославе, члјн cv нослоил актлвностн блли Милош Иллћ, Бока Лазлћ, Божа ЈоваuoBiih, Јосип Млллар л другл. Y Фабрлцн стакла л поред сталлог ладзора тадашњпх ленародллх власти, радннцл се све боље оргаллзују. Често лзблјају лгграјковл, а ларочлто је бло актуелан онај лз 1928. годлле, којн је трајао 4 месела. Све до почетка другог светског рата слндшсална и партлјска актлвиост .ллје јењаваиа и поред тога игго се радпло у изузетно тешклм условлма. Јаш^ара ,1945. годлнс фор.млрала је оргаллзацлја слндиката у лашој олштллл л лзабрало јс њено лрво руководство. Од тога перлода, ла до данашњлх дана, снндикат је одлграо велику улогу V развлјању економских л друштвелих односа. Y Савезу слл.длката морамо се у ларсдло.м лерлоду изборитл за бо.т»е сопствело органлзовање и оспособл>авал»е радл оства рлвшва својс уставне фуикције ДОГАБАЈИ Y „ВЕЛМОТРАНСУ IMHWH ЛРОТИВ РЦНШ ФЕСТИВАЛ ДЕЧЈИХ ПЕСАМА Након изјашњавања против организације без ООУР-а, за раднике OOYP ,Теретни саобраћај” настале нове кевоље S Раднички савет OOYP-a опозвао директора л улоге, a то је могуће као iuto је увек блло само са снажном осново-м, органлзацијр.м Савеза синднката као кључним ослонцем синдикалпе активности. рекао је на крају свог излагања Радомнр Мнлановпћ. Y прлгодлом програму којн јс то.м прлллком одржал, учествовалп су учеллцл ОШ „М. Поповнћ”, средњошколског це нтра, л ‘фолклор Српске фабрнке стакла. На крају је прлказал фллм „Тлто кроз Срблју”. м. ж. ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ДАНА МЛАДОСТИ Y ПОТОЧЦУ МЛАДИ ПРЕД БУДУЋНОШЋУ По 26. пут Поточшш су обележпли Дан младостн вс лпкп.м омладинским саборо.м. За општнпу ПараЈип.- била је то централна прос лава 25. маја, којој су прн суствовали побратнмн из B'S До прошле годкне OOYP „Те ретни саобрапај” са седиштем у Поповцу, био је јединн OOYP зз тсретнн саобраћај у радној организацији „Всл.мортранс” са 3G0 запослснлх. Након тога, такав OOYP јс фор.мирап ц у Бу прији. Почетко.м априла потскла је иннцијатива из Бупријс да се од осам OOYP-a једне радие заједннце формира једипствена радна органнзацпја „Вслмортранс”, односпо без OOYP-a. За крзтак временски период, за са мо месец дана, спрозеден је комплетац поступак изјашљава н>а радпнка, за што је у нормал ним условима потребно знатно влшс времена. Радлнци OOYP-a „Теретпи саобраћај” су се веhinio.M гласова од укупног броја запослсних изјаспллн протлв. Tor .момеита настале су за њнх праве »евоље. Незадово.мп! оддгком OOYP-a „Терегни саобраћај”, у OOYP-y „Ремонт” у Нупријп нрестали су да врше ремонт камиона. a од радника је захтевано. да они који се нису изјаснилн за јединствену организацију уз.му део својих основних средстава из ООУР-а. потпишу изјаву и прсђу у „Велмортранс" у Буприји, што је апсолутно незакспито. Свим тим односима. по речима радиика, ку.мовао јс и Стеван Петковић, директор OOYP-a „Теретмп саобраћај” који јс ншао и наговарао раднпке да потпишу изјавг и преby v Буприју. Узгред буди речсно, иако јс ссдиштс OOYP-a у Поповцу, директор јс са групо.м адмннистративних радника ООУР-а. супротно одлуцп органа управљања, радио у Бупрнји. Због свега овога што је поменуто. а 'због злоупотребе положаја, недозвољеног уцењивања и завођеља раднпка код нзјашњавања за пррсту радну ор ганизашпу. још због много чега другог. Радничкп савет ООУР-а „Теретнц caoopahaj” је у среду. 22. маја. разрешно дужности дпректора OOYP-a. О томе шта he сада да учинп наша друштвено-полптнчка зајсдница разговарали с.мо са Божи даро.м Мадићем, председнико.м Извршног савета CO. — Општнна је дуго, noh внше од двс године, бнла по стра ни и није утнцала на самоуправно нзјашњавање радника, з начнну и облику организовања у „Вел.морансу”, рекао је на почетку разговора Божидар Ма дић. С.матралп смо да радпицн слободно треба да одлучују о облицима свог организовања ;< да на њмхову свест ннко нс треба да вршн прнтисак. Y скла ду са тим, понашали смо co и приликом раз.матрања елабората, који је noirybeu од странс „Велмортранса", да се ова организација фор.мира без ООУР-а. Сада, када су се радници слоТоварника у СР Хрватској и Вашиџа у САП Војводинн п бројни гости мз регпона, друштвсно-полнтмчких организација п Скупштмне оп шпше Параћнн. Y нмс мла дих говорно је Новпца Мит бодво определили, морамо тим раднишша да помогнемо. Прво што ћс.мо учинити, TO је да ће.мо укључити свс надле жне органс л стручне службе, да размрсе чвор око тога, јесу лп л које су одлукс у складу са Законом. За случај да сс ..Всл.мортранс” лпак организује у организацију бсз основнлх ор ганлзацл ја, а да се деловн којл су сс лзјаснилп против таквог начлна организовања нађу ван те ралне органлзацлјс, треба ;i.m обезбедлти стручни по.моћ у поступку деобе средстава. права и обавеза, као к по.моћ у конституисању на начин како cv се онл определлли. Њихова су опредељења, да ако до тога .мора дође, ла сс организују као радна органлзација, с тлм што бп у тој новој организанијп теретнн сао браћај бло јелан OOYP. а пут« нички саобраћај други. Пошто један и други OOYP раде са дотрајалн.м возилима. чнја просечна старост прелази седам година. бнће потребно обезбедити одговарајуће нзворс средстава. пре свега преко пословннх банака и кредита за обнову возног парка. Ако се оиени ла је неопходно, увешћемо и одређене олакшнцс у погледу плаћаља пореза и лоприпоса за одреВен вре.менски период, како би овп радници могли да и.мају пристојан материјални положај. што је за радннке пуппгчког саобраћаја всћ и чињено. (Наставак на 2. страни) Изложба „ИНОВАТОР —- СТВАРАЛАЦ” Поводо.м 40-годишњице ос лобо15ен»а н 35 година само управл>аи>а, Веће Савеза сн ндиката, Клуб самоуправља ч? н оргаипзацпја проналазача општинс Параћин. <>рга низују пзложбу пол назн во.м ..Иноватор — стваралац”. Изложба ће бити отво рена 31. маја у 10 часова v Гобној кућп „Београп” где lie у H»ei..oxi излогу бити лрл казани радни резултати ино ватора и стваралаца и.т орга нпзација удруженог рада па шс опшпше. Ова .манифестација гшед ставља допрннос реализаци ј>: програма еконо.мсие ста бклизације и порука XVI cvcpera самоуправљача Југо славнје „Црвени барјак*’ a основни цил. је да подстакне радне људе на .масовност креативног и нноваторског рада. За најуспешнијс следс in; раде. М. Ж. ровпћ, председник OK ССО Параћнн. На слкци: традициог.елнн дочек побратима из Вашпца на моравском мосту код Чс пура. (Опширнлје па 2. страни)
ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ДАНА МЛ АДОСТИ Y ПОТОЧЦУ ши пи ипi »и ■ —i.i пздц^ј.^ .'■.■мјгжчтгч^мгчмш • Дан младости у општпни Параћин обележеи централном прославом V Поточцу ® 26. омладински сабор у зпаку 40-годпшњице победе над фашизмом, 40-годншњице од првг Штафете младости и Међупародне године смладвне ф Свечаности присуствовали: друг Борђе Петковић, председник MOK ССРИ Шумадије и Поморавља, Ннкола Милосављсвић, секретар MOK ССРИ Шумадије и Поморавља и руководиопи лруштвено-политичких организација и Скупштине општине ПараВин Пролеће Је, и хоће.мо бити то што јес.мо: млади ц јакн у зем« ли ратннка ц раднмка самсцправљача. Младн са Титом v teби, млади са исторлјо.м, младл пред будућношћу и нстпно-л о земљи и храбростн, овнм речнма Је учећнца БИЉАНА РАДИ В0ЈЕВИН, републнчки побсднпк у такмичењу „Шта знаш о саобраћају”. отворила 26. о.младински сабор у Поточцу. Централна прослава Дана младостн — 25. маја у прекоморавском селу Поточцу, бпла је у знаки 40-годпи1њиие победе над фашизмо.м, 40-годншњице Штафете младости и Међународне годнне о.младине. И овога пута Поточанима су V госте стигли побратимл нз месне заједннцс Товарннк у СР Хрватској и месне заједнице Вашмиа нз Срема. Спремни на све напоре На свечано.м митингу говорно је Новииа Митровић, прсдседник Општинскс копферениије ССО v riapahnnv, ко.јп јс пз.међу осталог нагласио: — Омладина, радни људи и грађани наше општипе nvnii су оптимизма п всре у СК, у нашу радиичку класу, у исправност пута којим иде.мо, у снагу наше социјаллстнчкс, самоуправнс, несврстане Југолавије. Велики су резултати које cv до сала остварнлн л сада остварују радни људи наше општине у свом матернјалпом и друштвеном развоју. Посгнгли смо и постиже.мо крупне резултатс v свим областима жлвота н рада. Наша оcehaiba, нашу спремност и наш гтут социзјалистичког самоуправног развитка мзразили смо и изражавамо спроводећи дугоро »run нрограм екопо.мске стабплизације. Свесни смо тешкоћа коЈе цмалто у прлврсди и друштву ц да места самозадовољству нема. Али такође смо свесни да можемо још више и још боље, Јер то желимо и пмамо снагс др. то остваримо. Имамо снажну, свесиу 11 образовану ралннчку мласу. Има.мо снажну идејио и акцноно оспособљснг органп* зацију СК са прско 5000 чланова. Са тако снажном радпичком класом и СК спремтш смо Да успешно спроводимо мере економске стабипнзацијс, да производне капацитете и радно време Још бол»е корастимо, да ВЈппе н бол>е радимо и вишс штедимо, да отвара.мо пова радна места и да тиме решавамо ти. Спремни смо да и даље развијамо и јачамо систем оптпте- •народне одбранс и друштвсне са.мозапггите да брашшо п од* браннмо све оно зашто су даИЗ ЈАВИЧАЈНОГ MV3EJA ПРЕ 40 ГОДННА Y оквиру прославе Дана младостн н обележавања четрдесетогодншжние побеле над фашизмом, подсећамо се ло|едшшх догађзЈа посебно значајних за нпшу среднну. За ову изузетну прилику објављујс.мо фотографију на чијој полеђшш пшпе: _ „Првн послератнм с?ет у Параћину, маја 1945. годннс . ти многи жлвотл, да бранн.мо оно што смо нашим рука.ма п нашнм знањсм створнли кроз послератнн период социјалистнчке изградње. Као и рвек храбро и смело ћемо одолсти насртајн.ма класног непријателта ла naiuv слободу, на нашу нсзавпсност, ha наше брагство и јединсгви. Спремни смо да поднесе.мо све жртвс и нлпоре да очува.мо и даље развнјамо тсковине наше певолуције. нашу социјалистнНаш слободарскп народ нсИе 4kv самоуправну демократнју. дозволити иикоме да угрозн нашу независност, слободу и питегритет, рскао је у пме младих председник OK ССО Новпга Митровлћ. Признања заслужнима л Председшпс Скупшпше мсснс заЈедшше и председник Оргаиизацноног одбора Стојап Петровић уручио је захвалннце заслужним појсдинцнма којн су дали своЈ допринос на организова!ћу ове манифсстацнје, као 11 у развоЈу месне заједнпцс Поточац. Захвалнице су добнли: Љубомир Опвановић, Милутнн ГлигоријевиН, Миодраг Благојевић. Раде Мнлетић, Томислаз Матић, Раде Матић, Сдшља п Миле Мрглћ. Жмвадин Владпмировић и Мссна органнзацнја Савеза удружења бораца народноослободилачког рата пз Поточца. Захвалнпие су добили и учениии Основне школе „Вук Караџпћ" који сУ дали допринос V сарадљи са лпстом „Нашс село” којс издаје ова месна заједница. Запш су ученици поточке школе извели пригодап културно-уметнички програм. Посебан утисак оставио је ђачкп оркестар блок флаута, којим је руководила иаставннца Роксанда Јовановић. Изложба Видана Папића V ликов-ној галерији „Ш”, смештсној v просторија.ма Основне школе „Вук Карацић". Борђе Петковић, председник Међиопштппскс копференцпјс ССРН рсгиона Шу.мадијс и Поморавља отворно је нзложбу младог крагујевачког графичара Вндана Папића. Поздравл»ајући прнсутнс друг Борђс Петковић јс говорио о доброј сарадњи ове школе и средине, истнчући „зузстан значај галерије у оплемсљпвагау, прс свсга, учсипка, али и гра bana. — Стваралаштво ВИДАНА ПАПИНА, роБеног 1960. годшгс, може сс подслити у три циклуса. Y прво.м цнклусу домннира акт, људско тсло, значи сликарева жсља да сс најпрс докаже у no3iiaBaii>v н опле.мењнвашу л>удскс фигуре. Y другом цнклусу на овој »- зложбн видпмо за1ш.ман»е мла« дог сликара за npociopnocT. ay трећс.м су графпке у бојн што није баш уобичајено, рекао је БОРБЕ FlE'lKOBV-Fi, нстичуНи све врсдности младог сликара, којс, су предуслов jc pie успешне уметничке авантуре. Поподнивни програм прославе Y поподневни.м часови.ма, пред неколико хпљада људп, тројица падобранаца Аеро-клуба „Наша крила" показивали су своје зиањс и пскуство. Љубитељн фудбала су затим пооматрали лепу финалну утак.мицу OnniTinicKor о.\:ладпнсог купа из.меБу .Зс.мљорадннка” из Стриже и „Полета” из Забреге, која јс завртспа победом Стрн жапа од 4:3. Поподневни програм цептралне прославс Даиа младости у Поточцу завршен је финалиом -прпредбом такмичеља певача аматера под иазивом „Први глас Поморавља”. Назив иајбол»ег псвача у По.морављу стекао је Љубпша Бокић нз Трсшњевице, којн је од „Каравана" из Светозарева добио бесплагно путоваље у Турску. Друго место н 3000 диг.ара освојио је Раднвоје Алсксић, нз Својнова, a трсћс п 2000 динара Драоп Борђевић пз Доњег Видова. М. ДлмитриЈсвнћ снимио: М. Илић СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН 13 МАЈ — ДАН БЕЗБЕДНОСТИ м БРДНИ^ ДОМНЕ Дан бсзбедности, 13. мај, прославили су припадннцп Слу жбс безбсднсстл ПараИина све чано и заједно са радннм људи.ма. Протекла јс 41 година од 13. маја када је друг Тпто у Дрвару фор.мпрао Одељеље за заштиту народа, нз кога јс из расла данашља Служба безбед;»ости, оргапизована инспггуunja са големим и одговррпим задатком, да пггиги тековине ревоулмиије и обезбеђује живог и рад грађана СФРЈ. Преко две хпљаде припадшжа Слу жбе безбедностп, од којнх 13 народпих хероја, хтрадило је своје животс у темељс са.моу правне Јутославије у току рата и нзвршавајућн задатке у- поратном периоду. Обележаван>е 41-годишњнце рода Службе безбедности, има ло је, поред свечаног, и раднп карактер. V .току Недеље безбедности низом .маннфестација културног, спортског н свсчаног облика обележен је пра31ГИК људи у плавом. На гро бове уМрлих и логинулих радннка Општинског секретаријата, положени су вении-а ioctu Службе безбедности били су пионири и омладинци. Одржа но је и фннале такмнчења у малом фудбалу а свођени су и раднн резултати, које је СлуМАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА ДЕМОКРАТСКН ДНЈАЛОГ ХЛЕБ НАШ Људи сс одазивају на позивс. јср 'всрују да јс то добро н да тако ipcoa. јср их иа то гоин •екопомска нгжда. правна саикција, или пука днсшшлина. Када људс познвају на отворен демократски дијалог јавнс .маркспстичке трибине онда сс онп одазивајг само уколнко нмају гнутрашље интеле ктуалне потрсбс за хспостављањем дубљих духовних рслација са другим људима п imiховим мислима. На тај начин сс човек богати богатствн.ма другнх људи, а сви људи заједпо су колективан напор v слу жбк човека и његовог прогрсса. Људе позивају различитим поводнма и они cv у всћини случајева дужни да сс на тс позиве одазову. V протнвном следе саикнијс. Различитс. Већ v завпсности од 'законске моhn и ауторптста онога ко позива и средства рспрсспјс коia -Mv стојс на располагању. Због таквог односа снаге п моИи на релацији онога ко позпва н онога кога позивају н Фбавештењс о сврсн позивања може битл крајље појсдностављено и lurvpo, јер јс ту санкција која ћс да обрзбедп нсопходну функцноналну везу. Сама санкција сс директно у позшзу озиачава илп сс пак подразу.мева као логична компонепта 'одређеног склопа стварп. Позив на маркснстпчку трпбину рачуна на природлу потребу л,уди да иа отворсно.ј друштвеној сцеви водс ’јавив дпјалог п раз.мсњују. мншљења о актуелним појавама којспх занимају. Tv је истовре.мено и Јвихова свсст да јс такав јавнл дијалог од шпрег друштнелог интереса, јср снаго.м јавно стн п одговориости. арп-.мената, иаукс и истнне, покреће про гресивне снагс друштва, на чслу са Савезом комуниста, на потпуније разумевање • актуслних .збпвања и љихово органпзовано разрешавање. Неода зтгвање на марксистнчку трлби iiv не повлачн било какву can khuj’v, јер је ова трпбина цело впт де.мократскп чин нашс социјалнстнчке са.моуправне демократнје. жба постнгла нз.мсђу два пра змнка. Трсба нагласити да је Секрс таријат постигао добар радпи рсзултат, а сфикаоност у откривању и расветљављу кривнчпих дсла је доста ’ добра. Поссбач доприиос чпњен je на плану еконо.мскс стабчлв »аии* јс и борбе протнв свих видова лрлврсдног кри.мипала и малверзација v овој области. Мада јс стаље саобраћаја на путсвима још увек неповољно, пзвесни показатељи говорс да је ситх ација у овој годинн нешто боља. Број саобраћајних незгода је ман»и за 13 одсто, а број настарадалкх и nospaВених ие бслежи повећаше. Y сисгему дру’штвене самозаштите, Секретаријат је као стр\-чни орган дао пун доприпос даљсм јачању Ц рззв'.»- јан»у всза са свн.м субјектима друиггвенс самозаштитс. Посс бно јс овај вид сарадње дошао до лзражаја код месне зајсдН1ШС. Ilyin* помоћ у раду пружали с\' н остали рални људи, па захваљујући оваквом виду са радЈве, уз постЈглутс резулта тс, Сскретаријат јс у могућлости да решава и најтежс бозбедносне задатке. НАСУШНН Санкиија као санкиија, било која: правна, скономска... ни је слорла. Нс зато што јс „батлна лз раја изашла" всћ што ic v латлм рсалнпм околностима јаке државлс супсталис у социјалистпчком са.моуправном бнћу још vbck лужан кнтегра ллолл слс.мсиат функипоналнс кохезпје одређеиих људских зајсдшша којс у оквиру општл је подслс рада и својпх ужих надлежности морају ла регуллшу неке нужлс животнс токове и пронесе. Протоком ства рл. мсђгтим, олвлја сс не.миловал, а и жељспп. процес интелзлвног раствараља ,,државе” v самоуправну демократску супстаннг. тто као појавли облигк треба да има, и има, драстичн\’ позлтлвну промену одлоса санкиијс п свести као покретачке мотивационе снаге људи према разговору. договору, споразуму, даклс — дијалогу уопштс. To поготово дола зн до изражаја код младнх ижолованнх људи којс с.мо васпитавалл и васпптавамо V ду xv марксистичке науке и социјалистпчког самоуправљања ла ословама ове идеологије и Hayne. Зато се младн школовани људи са одбојношћу одлосе пре.ма крутим ■ блрократско-дог.матскнм спонама међу људима п њлхопом .међусобном дп јалогу, сполама које уместо здравпх односа ппс нуде прлвлд таквлх одлоса. Самој марксистлчко.ј нагци као науци мора блтл позпата и позната јс нро мсњслд пснхолошка копстлгуипја, ларочпто младих људн далас. Зато и са.моупоавна демократлја, која се развија ла маркснстичкој лдеологлјл л науни. нгдн љ\гдлма отворел демократски дијалог лншон свнх блроктратсклх прпвида л дог.матскс крутостп. Наша о.м ладнна јс школована л сошпалистлчкл самосвсснзј, те на лрукчије односе. ссм ла демо кратскс v nvuoM cmhciv те речи. даклс на соцнјадистичке л самоуправне, на отворен, јаван де.мократскп ллјадог и точс npiiMcpeiry одговориост. са дубо кл.м право.м, лс пристаје. Овс чл н>еллце мл смо као Савез кому ллста потгпгло свесли. Отгда н лаша садашња упориост да нам Маркслстлчка трлблна vcneва. To је паша борба за солнјализам и сошпалпстлчку демократлју. To јс наша бопба за самоуправл>аЛ1С, то јс лаша блтка за омладнну, коју би да лам от.му 11 идсјно нзопачс nene друте спагс, лама много туbe, са one стране прогрсса п соцнјализ.ма. Омладниа је всћ на триблпи, а ла трибипн са н»ом морамо битп ми. а нс нско други. To јс наша омладнна, а не неког другог. па нећемо жалптн трула ла тапо п останс. Слободан ЛнђелковиН ФУНКЦИОНИСАЊЕ ДЕЛЕГАТСКОГ СИСТЕМА ПРОМЕНЕ СУ НЕМИНОВНЕ ® Делегатски систем добија прелазну оцену. Показао Је сву своју снагу јер у себи садржи велики орој људи који су укључени у одлучивање, али није усиео да се ослободи гломазних материјала. И.ма недостатака и око ннформисања делегата, а све то Ово су са.мо нскс од оцепа изрсчсплх на заједничкој ссд.чпли извршнпх органа лришгвело-поллтлчхлх организацнја каДа је раз.матрано фуннционисан>с везс H3Meby делеганија л ::елегата н прпмедбс nojc cv no овом шгтан.\- лате у мссиим заЈедпицама и удружепом радг. Свс опо што сс на том састаjikv чуло, треба да послужи као полазни материјал за oy.iyha органпзоваљс и функционисап>с дслсгакхог система јср cv досадашљд нскус.па лока «-».ia да су прамеис иеопходнс. Најnchir број прнмсдби односио сс ла обимносг материјала. нсивол.лу сиихроиизацију iia.Mcbv СИЗ-ова ошптине, рсгиона н пепублнке н ува>.:аван>с мнш.всДИРЕКТОРИ ПРОТИВ РАДНИКА (Насавак са 2. стране) Друштвено-полнтичпа заједни ца мора да сс укључи у разретаваљу проблсма, одржавања возног парпа, уполико ..Вел.мор транс" нз Пуприје, прспо свог салашњегООУР-а „Ремонт” оста нс на крутн.м позиинја.ма. да убудућс цс врши услугс одржа вања п рс.монта аутобуса и камиона, делова ..Вел.мортракса’’ поји сс свеитуадно буду кашли ван тс раднс организаније. Уз то. аптнвно ћемо сс укључити v обезбеђнваљу неопходних кадрова, за обављање пословодлих функција код овнх OOYP-a. Коначно, по окончању послова. органнзапионе и кадровске природс и обнављању возног парка, зајсдно са тнм радниии- .ма и њиховим органима мора- .мо определнти правнс стварања осталих услова за рад, укључујући tv, прс свега, обезбебиван>е локаније и нзградњу неопходппх пословодних обј^пата. За жаљслбс је што је морало да дође до тога да се радници појединих делова меБусобпо конфронтнрају. јер је њихов интерес Y основи нстоветан, не зависно од тога да лп су из Параћина, Бупријс или неког дру гог места, као и нсзавнсно од тога у ко.м делу радне органнзације раде, истиче друг Маднћ. Миидаље сгојимо на становишту it то с.мо внше пута потврђивали у сусрети.ма са поСЛОВОДНИМ и другим органима „Велмортранса”, са представнн ци.ма општнне Пуприја, н са представницима регионалних пр гапа н организација, да интегригст, целовитост „Велмортранса” треба очуватн. Упркос свему, ми н даље сматрамо да иезавпсно од тога како ћс се све опо околчати, треба градитн мсђусобно пословно поверен>е и пс треба одустати од тра-* жења свих могућности, да и ieрстни и путппчки саобраћај иа ово.м подручју буду једннствсни, па ц шпре. Међутим, ми с.матиа.мо да је цемогуИе да тако разуБена раднз органнзацпЈа, it доста развнјена. како са становиштл раслоложивих сред става. таПо и са становишга броја радники, :<с може успешпо да послујс, аКо не буде ор ганнзовапа са основннм организацнЈама удружсног рада v складу са ЗУР-ом. рскао Јс па крају Божидар Маднћ. М. Ж. 2 и није тако једноставно 1ва дслегата н делсгација, а као прнмср наведен јс случај ауто- ■пута п трасс кроз нашу општилу. — Нпјс на.м циљ ла ocvbyjeмо .ic.'icrai ,-ки сисге.м већ да ироиешујемо и старамо услопс ia оно into јс нознтивно V H.OMV дал,е дограђује.мо. ucitu.tла ie Нада Јованопиђ. Став;;>ане cv при.мсдбе и на калровскг no.niTHKv, са захтсвом ла сс радничкој класи чрати у.есто и улога поја јој ирипада. Дслсгатскц сисге.м грсба гсавртавати \-з оиавсзну раино’1-.1лк lanuiv на‘ свпм нивонма. CKO’IO'ICl'4’1 л invnnncno-noHhтнчкнм. ic oi закључакз са one cc'f'iniie. М. ЖнвковкП