14 Дана 1985

ПРЕД ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ КЊИЖАРЕДОБРО СНАБДЕВЕНЕ ■ V параћннскмм књижврама уџбеника лма за све разрсде оснм за псти основне школе ■ За трсћу н чстврту годнну усмереног образовања уцбеницн преко школе УМЕТНИЧКА КОЛОНИЈА „СИСЕВАЦ 85” САНКАРСКА УЧИОНИЦА Оно што сваког родитеља брине пред почетак школскс године је како на вре.ме опре мити ђака за школу. Према свакодневнл.м сликама у кљижарама и робним кућа.ма и ре чима продаваца, ова школска година је почела нешто ранлје. Журе родитељи да можда пронађу и нешто и ло прошлогодишњим ценама. А нове цене испразниНе иепове роди теља за око 50 одсто више нс го прошлог септембра. Опремање једног основца за школу ие може да подмири ни један стари милион, а за средњошколце треба још и внше. Што се тиче снабдевености уџбвницима и школским прибором, град на Црнпцц у то.ме редовно предљачи: — Књижара „Космос” нма уцбенике за свс разрсде основне школе, ослм за псти, за прву и другу годину усмереног и располажс велики.м асортн- .маном школског прибора и ђачких торби, обавестио нас је пословођа Драгшпа Николић. — Никад боље нис.мо бнли снабдевени него пред лочетак ове школске године. Изузев за пети разред, имамо све уџбснике н све врсте школског ПРИЈАТНА ВЕСТ ЗА ЉУБИТЕЉЕ КЊИГЕ „ДОРОТЕГ ОТВОРИО двери S Током ових врелих дана љубнтеље књнге је освежила вест да је 15. августа почела са радом књижара м антикваријат „Доротеј” Зорана Нолића Већ првог дана посетифш су могли да се увере у широк и искусно одабран избор књнге: исгорија, филозофлја, светска књижевност, књижевност југооловенских народа, српски лесЛици, дечја књлжевност, избор стручне литературе л тако даље. Y „Доротеју”, бившем „Логосу” Драгице и Радета Пантића, могу се наћи и издања завнчајнлх писаца. — Циљ ми је да ..Доротеј" постане прави дом књиге. Место где ће се поред редовних изпрнбора. Прско нас снабдевене су и ђачке задруге свих школа на подручју наше општнне, чули смо од Југослава Илића, заменлка пословрђе књижаре „Просвета". — Књижара „Култура" такоБе располаже свим врсгама школског лрибора н уииеннци ма. За лети разред очекује.мо да уиоеници стигну до 2з. августа, а лајкасније до почетка ниве школске годлне. Цене од ирошлогодишњих су всће за око 40 одсто, па и више, рекао нам је Милосав Милутл« новић, пословођа ове књнжа* ре. Ове податкс које смо по.менули добили смо у времену закључивања нашсг листа. Нре .ма њи.иа впдн сс да је снабде веност добра, а како јс најавио Завод за издавање уцбеин ка СР Сриије, до почетка школ ске годипе стпћи he и опл уџбоници којих тренутно нема у рафови.иа наших кљижара. Изузев бриге како доћи до новца, овај почетак школске године, по све.му судећи, неће донсти већнх брига родитс.внма који припремају ђаке за школу. С. Ј. дања и антикварпе књиге nahn уметничке слике и предмети од уметничке вредности. Трудићу се да задовољим укусе свлх л»убитеља литературе. Параћлн је град са много ннтелектуалаца и стваралаиа и надам се да ће „Доротеј” бити место где онн могу наћи своју кљигу, своје осмишљено време, где ће да размене своја уметничка искуства. каже студент филозофије 3°ран Нолић, власник књлжаре и англкваријата .Дооотеј”,М..Д Ф Пеђа Милосављевић, Стеван Бодпаров, Даница Антић, Оливера Грбић, Мома Марковип, Зера Караматијевић, Војкан ВеличковиИ, Мирослав Анђелковић н ДрагиЦа Павловић учесници овогодпшље Уметничке колоннје у Сисевцу Стеван Боднаров прославио 80. рођендан у Колонији Изложба слика за Дан ослобођења Учеслици Колоније у предаху прсд ламерон Једанаести пут по рсду Сисевац је отворпо зелеиа врата учеснииима овогодишњс уметнпчке Колоније. Од 1. августа 12 дана у подножју Јужног Кучаја црпсли су niicnupaunjv слнкарп и лепоту ц суровост прпроде заувек уткали на својим плат!ui.ua. Овогодишња Колонпја биНе убележена крупннм слови.ма у анале параћппске културе. Јер, права је срећа окуплти и.меиа као што је ПеБа Мплосављевић, Стеван Боднаров, Данина АнTiih,.. Онн су са О.ипзером Грбпћ, Мо.мо.и MapKOBiihe.u. Верс.и Караматијаевић, Војканом ВеЛичковнћем, Мирославом Анћелковићем и Драпшо.и Павловић чипили екипу Колоније „Си ссвац 85”. Раслоложење у«'>стнпка У ко- .ме с.мо их затеклн прилпко.м посете гаранција је да he п резултат тог дванаестоднсвног дру жења бити плодап. — Beo.ua ми се допада овде. Ово је резервагоп озона, најчнстија прнрода у којој се рађају црвена крвна зрнца. Ово дражесно место делујс вео.ма инспиративно, биле су првс речн које смо чули од ПЕБЕ МИЛОСАВЉЕВИНА, свстског л.мспа наше у.метности, сликара, дипломате, писца н јавног радиика. Веома добро расположен показао нам је слике на који.ма је радно н јасно н гласно изнео своје жаљење што човек данас настоји да што више уннштн и загади околнну, узнмајуђн за при.мер Саву и Тару коју обавезн > треба заштитлтп, како уметник кажс, од тс напастн бране. V разговору који јс трајао чи тав сат ПеБа МллосављевнН .ла.м је говорло л о својој ки»пзи „Београд град на мору”, износио своје погледе н оцене о народној у.метности. изражавајућп своју љубав npe.ua рустици п своју противност за лз.мишљенн прсдлог. Забринут је што Ашога уметнпчка дела данас нестају без трага (аранђедовачки случај). Верујемо да he параћинска јавност понешто од тих гласнпх п јаснпх раз.млшља ња чнтатл ц са његових слпка рађених у Спсевцу. Бард југословенске у.мстностн Стеван Боднаров лас је изненадно својом крелкошћу и дннамико.м, иако јс баш тих дана у Снсевцу прославио 80 роБендан. — Изванрсдно се осећам овде. Лепо се дружммо, слажсмо, добрс смо колегс. Радим нскс мннијатуре и пејзаж. Ја сам првн пут у једној Колонијн н то је велнка ствар. Овде се срстну уметници који се н не познају. Дружећп сс уче јсдпи од других, стварају се нова пријатељства. ПараИин ће овако добитл једну лепу ц богату збирkv v Галсрнјп. Органнзатору трсба одати признање и овај пут п начин рада не треба ннкако да се прекнпе, чули с.мо од СТЕ ВАНА БОДИАРОВА који нам у шали рече да he вероватно доhn и после 2000. годнне, јер је као председмик одбора за н>ен дочек не с.ме изневеритл. Данпца Антић јс шести пут у Сисевцу. — И.мала са.м прилике и позива да учествујем у раду неклх других колонија, али Сисевац ме је освојио. Ја сам овде v друштву, а сама сам са собом и могу лепо да радим. Без икак* вог смо onTepelieiba, јсднодушпи с.мо н мени зелени Сисевац даје пупо могућпостц за рад. — Овн заласци супца нс дају племепитост као у друпш средина.ма. Они су овде опори. Псјзаж и супце су у суровом односу и ово је изванрсдан про стор за сликарска размишљања. Ја сам срећан што сам по други пут у Сисевцу, у Колонпји. Колоније дају диван повод да се уметннци epehv н упознају. Талентнма са овог подручја да се озбиљнпје бавс уметношћу. Овај траг трсба да будс подстрек за рад. да пробудн новс таленте, чулл смо од Мо.ме Марковића, са чи.и се слаже л Олнвера Грбнћ, прави заљубљеник Сисевиа. коју је та љуоав управо овамо довела шести пут. — Горка поезнја Драгослава Мнхајловића са тематиком из овог краја оставнла је снажан утисак на мене. Ја ћу настојатн да ту те.матнку изрази.м ликовним језиком. Јер, овај крај памти и боља вре.мсна, овс рушевине ме дубоко днрају. To брзо пропада»»е краја који то нс заслужује треба зауставкти. Моје слпке одавдс носиће упрао те поруке, рекао нам је МИ РОСЛАВ АНБЕЛКОВИН сликар из Ншпа. Из Деспотовца је у Колоннју стигла Драпгца Павловић. И она је одушевљена Сисевце.м, одушевљена је хармонијом на коју је наишла п што је упознала велика имена наше у.метности. Вера Караматијевић и Војкан Величковић су ос.ми пут у Сисевну у вре.мену трајања КолоHJije, шеот пута о сво.и трошку. — Сисевац јс ненсцрпап нзвор. Друштво је дцвно и може дгаого лепо да се радн, а из.мена искустава права драгоценост, нагласила је ВЕРА КАРАМАТИЈЕВИБ. — Драго ми је што ове годп не ради.м са Пеђо.и и Бон доревим, што сам их тако лепо упознао. Иначе у Колони-ји може мпого да се научи, нарочито млад човск. Колонпја је слнкарека учионнца. Ово што у Сисевцу траје всћ 11 година треба да живи, да сс развија, поручује ВОЈКАН ВЕЛИ4KOBHR, који од 1960. године дугује са овим подкучојским крајем. Колпко Сисевац очара, уметника је доказ да је Наташа Караматијевић ове године поново у Колонији, али q сво.м трошку. Опседнута је оиссвачкшг прсдан>има и са пуно едана ради на то.ме. — Окупнтп овако добру екнпу није пи мало лако. Користио сам сва своја искуства која сам до сада имао приликом организовања колонија и, ето, резултат је видљнв. Иитересантно је дајеекипа веома сложно раднла, да је владао прави стваралачки дух. Право задовољство и срећа је бпло гледатн Пеђу Милосављсвића како избацује боје па платна, које су његовом руко.м добијалс у депоти. Овогодишња дела бнће до сада највреднија дела која су иастала у Сисевцу за овпх 11 годнна, a јавнсст града па Цршшн имаће прилике да нх вндп на изложбп поводом Дана ослобоБења, рекао па.м је Миливоје Вучковић, секретар СИЗ-а културе, СИЗ-а који по једанаестп пут успешно организује У.метннчку колонпју. С. Јоваповић САТИРИЗИЧНИ УГАО АФОРИЗМИ Поред брда дугова. не пада ми напамет летоваае на плаН11ПН. ооОоо Ајд’ што сам „јарац” у хороскопу, али’ што ме у животу стално жртвују. ооОоо Пролуктивност закључака на папири.ма је висока. Спровођење у пракси касни због недовољног броја преводилаца иа језмке варода и народности наше социјалистичке зсмље. ооОоо „Yugo 55'America” главни жирант за иово задуживање. ооОоо Слободно перите руке. Пуне су са.моуслуге детерџената. ооОоо Ко каже да приватно угоститељство нлје мала привреда. Па ту се на ручковима окупља највећи број наших привредЉубиша Цветковић Луша Дотераћемо дотле да he држава морати сељацима да дајс и мито да би сејали жито. ооОоо „Хартија свс трпи", рекоше и написаше му добру карактеристику. ооОоо Задужисмо се лако. безбрижно, без по муке, а раздужива* свалисмо и на паше унуке. ооОоо Немм амиу загаде човскову срвдкиу. Чедомир Д. Јоваповић ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ СЛАВИЦЕ БЛАГОЈЕВИН „шткг у [иевцу 0 Књнжевпо всче и лромоција књпге песникпње Славице Благојсвић обогатили програм Уметничке колопнје у Спсевцу ВАЊА ГОВОРКО Лнце са нашвнице Књижевни клуб „Мирко Ба њевић’’, Самоуправна интересна заједница културе и Културно у.метннчко друштво „Бранко РистиН”, Фабрике цемента „Но ви Поповац” су 10. августа у Си севпу орга1низовали књпжевнп вече и том прилнком свечано представи.ш кндггу neca.ua под називо.и „Шкољка’’ Славице Бла гојевић која ,је недавио пзаш* ла V издању СИЗ-а културе и КУД-а Фабрике це.мепта. Кљига је представљена у присуству у.иетника, учесника У.метничке колоније „Сисевац 85". љубител>а поезнје и бројних гостију овог турлстнчког .места. Овн.и прнлико.и је о књизи говорио и публпци је представнопесник н новшчарМпрослав Димитријевић, а избор стпхова из збнрке говорио кљижевник Жнворад Борђевић из Светозарева. Поред аутора Славнце Бла гојевић, у програму су учествовали п чланови Књижевног клуба „Мирко Бањевић” Светлана Арсић л М°мир Ста»псављевић. МиАивоје ВучковиН, секретар СИЗ-а културе. технички уредннк књиге Зораи Матпћ, пескикиља Јелена Боднаров, сликар Срећко Здравковнћ ц та мбурашки оркестар Фабрике цемента „Нови Поповац’’. Овај књнжевнп сусрет бно је право освежен»е за турпсте којп летују v Сисевиу, ouorahcu је овим програ.м у.иетнлчке колоннјс, што треба у будуће чешће нсговати -н ове дане попуHUTH друпш културни.м садржајем. С. Ј. УДиана^ 7 С страница моднпх часо пнса v лоеледње време сме шн нам се лик младе девој ке, која својом изражајпот hy и стило.м сврстава себе у ред водећих фото.модела, од 1ос»о манекена у нашој зе мљи. Доста је оиих који у том „намештеном” лицу пре познају Baity Говора^о, дево јку из ПараИнна, будуђег пснхолога. Све је почело пгро.м случа ја прс две годпне када је Baita упознала фоторепорте ра Базара Драгана Тимотн јевиИа, којн је иначе Пара ћннац, Од.мах јој јс заказао ciiii.uaibe н све се даље дешавало муњевнтом брзиiio.u. Смењивале су сс моднг ревлје, сни.мања за телсвн зиЈу, позирање фоторепортерима. Y почетку је за њуто све било само забава, а сада и главнн нзвор прихода. Посао који ради, по Ван>и hum речнма, ннје нн мало лак. За неколико тренутака наступа потребно је внше сатп рада, да ц фризура н •иодел и шминка буду „под конац", а С1здман>а дпевно трају и више од шест часо ва. Радећи овај посао стскла је великн број новпх при јатеља, жнвот јој је заним* .Бивпјн, алн се нада да тиме неће још дуго да ,се бави, Жеља јој је да што внше пропутује м внди, да напре ДУЈе у ово.м послу, али не н да уложи ашого себе. Пред дипломским јс н !ћсно опре дељеље ће нпак бптц пспхо логиЈа. — Ја овај посао више схва там кио интелектуални. Да би сс Н.ИМС бавнла особа не мора да буде лепа већ јн> тересантиа, да има шарма, п памети, поручује Вања. да п.ма контакте са људима, да буде доследна ц да има свој стнл. А свс то краси Вању Говорко. девојку која јс, ио знрала п за паше новиие, пре неколпко година каи брнгадцр ОРБ ,,Б. Крсмани „14 дана" је први ллст којс јс објавпо ibcny фотог рафију 1.» слутећн да се иза тог ведрог ruiva крије лице са насловпицс. М. Ж. I

ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА . ПОДБАЦНЛА АВГУСТОВСКА ЖЕТВА1 Y ХОТЕЛУ „ПЕТРУС” САВЕТОВАЊЕ ШАХОВСКИХ СУДИЈА © Јединство поражено у првом кол ’ Y Српске лпге у Лесковцу од Дубочице са 2:1, а ПКВ JYMKO узео бод прошле недеље у Параћину ФТДЧАЛЕ КУПА НА ПОДРУЧЈУ УЖЕ СРБИЈЕ СВЕ ДО КАРАБУРМЕ У Хотслу ,.Пструс” у Параћину 17. г» 18. августа оргапи« зовано јс савстовање шаховских судија СР Србије. Ово саветовање јс само дсо припрема прсд почстак новс шаховске ссзоне. М. Ж. Јединство ПКВ JYMKO 1:1 (0:1) Стаднон: Јсдниства. Глсдалаца: 2000. Стрслцн: Златковпћ у 35. за ЈУМКО и Бапдука у 65. (пз јсданасстсрца) за Јсднпство. СуднЈа: Букслић (Бсзград) 6. ЈЕДИНСТВО: Богосављсппћ —, СтсвановпВ 7, ПетковиП 6 (Павловић —), Матнћ 6, ПанпИ 7, Милепковић 7, Мнлић 7, Вулпћсвнћ 7, Бандука 6, ПсливановиН 7, Бабпћ 6, (Костнћ —). Играч утакмнцс: ЛнБслковпћ (ПКВ JYMKO) Тнпичап при.мср спортскс нсправдс (из судијскпх псспоразу.ма) било јс прво полгврс.ме старта и новог српсколлгаша прсд својо.м публиком. Јсдинство јс почело силовпто. Опссдалп су гол госткју и шансс су сс рсђалс јсдпа за другом. Y исто врс.мс голман Јсдипства Богосављсвнћ нијсдно.м нијс имао контакт са лопто.м. Прву и јсдину прплпку гостп су рсализовали. Пграо сс 35. минут када Јс дссно крнло гостнју Златковпћ, при.мившп лопту на половннп игралншта, утскао својнм чуварн.ма. Милснковић и Паннћ мокушалп су да га на свс могућс начпнс спречс, меВутнм, Врањанац је био бржн. Рутински јс шутирао порсд nc.Moliiior Богосављсвпћа и бпо јс то хладан туш — 1:0 за гостс. Јсдппство јс it даљс пападало. Гол кога су постигли BpaiLaiiun пијс их дсморалнсао. Y 41. мин\ту МилиИ пзвапрсдно шутира, алм АнВслковиИ, којп као да јс о.мађнјао своју мрсжу, крајibii.M иапоро.м скрсћс лопту у статмву. Било јс још шансп за Бандуку, Пслн вановнћа, Мплспковића, алн то јс бно рсзултат првог полуврс.мспа. У наставку Јсдпнство и даљс напада, а гости нсмаЈу прилику за контрдмапад. Овога пута одбрана ./зслсшпс” јс опрезпија, а напади свс чвршћи. Пслпвановић у 65. мпнуту прсузео лопту у своЈс иогс н упутно сс у шсснасстсрац гостмју. Оборсн Јс у казмсмом простору it судиЈп Букслићу, коЈн никако ла успоставм всзу са својк.м по.моћницп.ма, нс прсостајс мпшта нсго да покажс ла белу тачку. Јсдапасстсрац јс рсалпзовао Бакдука, рутппски, у лсвн доњи угао гола одлпчног Анђслковића. До краЈа ваља забслежмтп шансу Милснковића и шут Костпћа, коЈи јс накнадно ушао. Ни нз ове гужве није постигнут год ОФК Београд — Једнпство: Бабић па земљи, Панић за главу, Нашем драгом и пезаборављенолт супругу и оцу IN MEMORIAM Навршава се тужна годнна од трагичис с.мрти нашсг драгог оца и супруга Р. AJIEKCIIHY Јединство — Напредак 3:2 ОФК Београд — Јединство 3:0 Всћ сс назнрала рспрпза прошлогоД11Ш1БСГ успсха у југословснском фудбалско.м купу, када јс спортска несрсћа узсла свој данак па Карабур.ми. Један лошс процсњсн цснтаршут и пстрчанаи.а гол.мана БогосављсвиНа, слободно можс.мо point коштали су Јсдниство пласмана у даљс.м так.мнчсн.у. Можда по.мало нсскромно, али како сс показало — истинпто, нграчи Јсдипства процснилн су да ћс у сусрсту са крушсвачкн.м Напрстком побсдитп. Утакмица (6. августа) са друголмгашсм бнла јс у знаку зслснс боЈс, а разлнка од „ссдам миља" пзмсђу профссионалаца и параћннских а.матсра нијс сс прн.мећнвала. Рсзултат од 3:2 нијс правн показатсљ снага на тсрсну. Једппство Јс имало много вмшс од игрс, мпого вишс шансн и та.маи толико вишс голова да сс пласпра у нарсдио коло. Очскивао нх Јс ОФК Бсоград, иовопсчспи прволнгаш и стаднон на Карабурмн. За Бсоград јс отпутовао цслн караван иалнјача н било Јс лспо бнти тог 14. августа Параћннац у Бсограду. Почсло Јс у познатом стнлу Јсдмнства. Згуснути по уздужмоЈ оси тсрена лако су одбијалн нападс ОФК Бсограда, Мнлпћ и Бабић убојнто су улстали у казнсни простор до.маћнх. Бслсжм.мо нсколико полушансн за ОФК Бсоград и јсдну шансу за Бабића. Мсћугнм, мрсжс сс пнсу затрсслс. У другом полуврсмсну Ш1ДСЛП с.мо јсдпу праву трагеднЈу голгстсра. Бандука, нграча са љухо.м за гол, када јс лопта прошла цслу одбрану н гол.мапа после цснтаршута Милнћа, из утсрусног положаја, са пола мстра, како сс то кажс, лопту погађа рамсном и пребацујс јс прско гола. Игра сс 63. минут (ссти.мо сс тог пстог кобног минута у сплитској утакмицп са Хајдуко.м) када Јс Мнлић осBCTIIII4KII II лотпуно пспотрсбпо пород аут-липпЈс фаулпрао лсво крпло ОФК Бсограда. Лопта Јс била врло далско од гола и врло дуго Јс иутовала прс.ма ивнци шсснасстсрца. Када сс очскивало да he БогосављсвиИ рутински избоксовати ту „балонку”, патрчао јс нскуспи СтарчсвнИ н тнк мспрсд њсговпх руку у параболи, убацно јс лопту. За разлпку од Сплита Једашство пмјс стало. II дал>с су ,,зслсни'’ иападалм. У једном .мо.мснту (70. мннут) Паннћ волсјо.м страховмто туче у гол ОФК Бсогра. да алн лопта сс од го.хмапа одбија у корнср. Тада сс вншс и иијс могло. Жсга н у.мор узимају данак. Друга два гола ОФК Бсограда бнла су стпар рутинс. Бсз обзпра па рсзултат, Јсдннство сс лспом игро.м часно опростило од овогодншљсг Купа Југославпјс. М. Мнлспковић КОШАРКА — ЖЕНЕ СТАРТ ДОБАР ЈАГОДИНА — ПАРАПИН 57:90 Послс успсшио провсдсних ССД.МОДНСвннх внсмиских прппрема на Колаоппку, нсколико пријатсљских утак.мица, пастављсио јс првспство у Српској лиги за кошаркашпцс. Y првом колу одиграм Јс дсрби у Свстозарсву. Било Је право задовољство пос.матратм бриљантиу игру наших дсвојака. Сада јс сасвн.м снгурно да су онс у изванрсдноЈ фор.ми н да су припрсмс искорнстплс на пајоољи начнн, што доказује м висока побсда протпп „Јагодинс". Не.ма ннкаквпх cy.Mibii да и.ма.мо ти.м за вслика остварсља м да су на.м рсалпе шансс за освајање првог мсста порсд фаворпзованих скнпа ,,Бека” п „KapaOyр.мс” из Бсограда. Y исдсљу кошаркашицс гостују у Лазарсвцу, а у чствртак 29. августа нгра сс угаклшца за KYII Југославнје. Гостујс друголмгашка скнпа Новог Пазара. Утакмица сс нгра у Хвлн спортова са почстко.м у 18 сати. М. Милошсвић мали огласи ДаваБе.мо годишњн помен 22. VII! 19S5. годиие v 14 часова на гробљу у ilapahiuiy. Са tveom, љубављу в поштовањс.м љегови: супруга Всрпца п снн Зо ЖИВКОВИПА pan који није више са пама Вечно he га чуватн у срцу и памтити љегов лнк ЊЕГОВЕ: Нерка Гордана п супруга Душица „ОШТРА КОНКУРЕНЦИЈА” У ВИШЕМ РАНГУ Из Лссковца, гдс су дсбитовалн у Српској гмлм, играчи Јсдипства прстпрошле недеље' вратплн су сс дсссткопани. Ис фудбалски, још мам>с спортски, всћ грубошћу, која како пиди.мо карактсрншс ти.мовс првс Српскс лигс. Јсдннство јс повсло голом Мплпћа, а онда до.маГшнн прсузнмају ствар у својс рукс. Ссвалс су цсвапнцс, пссницс, а и судијска пнштаљка. Као н против ЈУМКА, противннцп „зслсних” зарадилн су трн жута картона с тим што су Дубочици подсљена још два црвсна, од тога Јсдан трснсру. Истнпн за вољу н прошлс нсдсљс суднја Јс могао у три наврата да сс машп црвсног картона али критсрпЈуми на којс очиглсдно нису навпкли ни играчи ФК Јсдпнства нн параћинска публика задржали су картонс у њсгово.м испу. Подсстнмо ли се утакмице са ОФК Београдо.м (14. августа), Јсдипо што можг- ■мо закључитп јс: за разлику од свмх, Јсдипство мгра ро.маитнчпо. Идуће нсдсљс Јсдинство и.ма Још јелап тсжак испнт са старп.м знанце.м. ГостуЈс у Аранђсловцу, гдс га дочскујс ШумаднЈа. М. Мнлснковић IN MEMORIAM 17. VIII 1984. — 17. VUI 1985. Прошло је 12 тужнил месеци од смрти наше. најдражсг супруга, оца таста и деде. БОРИВОЈА АНТОНИЈЕВИБА — БОРЕ Његови најлшлнји ДРЖАВНЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВКЕ Y ПАРАЕИНУ Y оквиру npimpeiua за Свстскп куп v пзмнастпци, члапице ГК „Сењак", Мнлсна Рељин (на слицп), Данијела Си.мић II Наташа Перић трснирале су у Хали спортова „7. јул” у Параћину. Државним репрезентативкама пружена је пуна пажња, па сс њнхзв долазак очскује п слсдеће годинс. В. Љубнчпћ | „АУТОПРЕВОЗТУРИСТ” — ПАРАПИН I АУТОБУСИ ЗА ИГАЛО I Аутобуси за Игало полазе 25. августа и 13. ссптсмбра у 18 часова. Повратак сутрадан у 17 часова. Информације и I рсзсрвацијс на тслсфон 53-670. Ко.мнснЈа СУБНОР-а зд рсшавањс сга.мбсних проблс.ма учссника НОБ-а, I па осиову члана 9. и 30. Правнл........ о критсриЈумпма и условимп за рсшапапл стамбсннхпроблс.ма учсснпка ПОР-а otiumiiic Haptihitii, од 22. Ill 1983. годнпс, члана 11. м 13. Одлукс о давању eranona па Kopiiuihcibc | ii додсли зај.мона за ста.мбсну мзградњу учссници.ма НОР-а од 22. 111 1983. ' годинс, расписујс Оглас За доделу станова учесницнма НОР-а 1. Јсдпог двосоиног стана у Ла.мслп 7/2 у llapahiuiy. Право учсшћа по ово.м Огласу имају учсспицн НОР-а до 15. V 1945. годнис, чнЈс Јс сталио мссто прсб.чвалпшта на тсриторији општнпе Параћин, најмање 5 година, а који imcy у ралном односу ил„ пензнонсри, цдц који нису корнстили срсдстпа no овој Одлуци, Huth јс ibiixoBo стамбсно пнтањс рсшсно, као и да пнјс orybuo рамнјс кућу нли стаи у своЈпни по бнло ко.м оспову (члаи 9. Одлукс). Учеснпци по Огласу дужни су да уз захтсв приложс: — доказ о ста.мбенн.м прпликама, — броју чланова породиис, — здравствспом стању п ипвалидиостн гчссиикз ПОР-а чланова н»еговс уже породицс, — учсшћу у НОР-у, — дужшш боравка па подручју ontuniiic Параћип. Захтеви сс подносс Радној зајсдници СИЗ-а стаиовап.а ornimnie Па- < pahini, у llapahiuiy. Улмца Крагујсвачка бр. 4, у року од 15 дана од дани I обЈављиванл Огласа у лнсту „14. дана". i Нспотпунц ii нсблаговрсмени захтсвн iiche бнтн разматрапн. <3а сес потрсбнс цнформацпјс запнтсрссозапи се .могу oupantni струI чној служби Заједпицс. Лмст СоцлЈхшстпчког савеза радног народа оппггнпе Параћпл, вздајс Цептар за Славо.тдб Обраг.овић, Издапачкп савет: Нада Брамковић, Момчило Вучковић, Свегмслдв рнвоЈс МарппковиП, Славољуб ОбрадовпА, Жпг-отз Стојановић, Живојин Томнћ (прелсединк) Kobi ћ .Мирослав ДнмптриЈевла, Ммлмиоје 11лмћ (гехпичкн уреднпх) □ Мподраг МилеикпЕић. тпс (035) 52-352, повшгарн (035) 53-694. Црезплата: годшпња 300,00 динара. <к>лугоаншн>е 5501-603-1973 код СДК ЦараПин. Штампа ГРО „Глас" Београд. Влајковићева 8, тслефон (011) Продајсм уссљнву кућу у у;ш чн Мајора Марка 27. За услове обратити сс па тслсфон: 51067, улица Alajopa Марка 37. * л * ПродлЈс.м длособан конфорап стал са цснградни.м грејажсм, гаражом и подрумом. Македоп ска 1ј0, Параћин. Тслсфон 55-336. it * * ПродаЈсм i:\hy и два ара плапа (усеАКва) Глоцак, у близкнм шкодс „РадоЈа До.мановић". Жнвота Дилпггријсвнћ, Давпдолац, Параћин. * * * Продајсм кућу са помоћном зградом, 7.5 ари плаца. Taxobc н 10 ари плаца са воћњаком. Продајсм мотоцпкл — чсзстка. 175 кубика. рсгнстрован прс пстнаестак дана. ПрсВсно 5000 кнломсгара. Мподраг Здравковић, Текија. ПродаЈс.м шкоду 1000 МБ, промзводин! 1968., iinje у возном стању. Можс н у дсловс. За инфор.мацнјс обратитн сс Мнлораду-Лолм Пстровнhy, Улпца Стсвапа Срсмца бр. 2 (код Штофарс) Параћин. ПродаЈсм трактор ИМ’1 539, 800 радпих сати, илуг, iecковачкн, кабпну зз rpaxiop „торпедо" it моторну гсстсру „стнл’’ 0,70. Упптати на адрссу, Гомнслав Haith, Лсбниа. Оглашавам ксважсћн.м свсдочанство о заершеноЈ осмогодиилч,иј школн издато у Параћипу на име Владислава ЖиваднноБића. • <г • Оглашавам псважсИнм свс1очацство о завршсиој осно вној школи издато 1964/65. године на нме Слободама ГаЈнћа мз Планс. Књижара и антнквармјат „Доротсј" М. Тита 68. llapahiui BpuiK ко.мисиони откуп књнга, умспшчкнх слика к прсдмста од умстиичке врсдпостн, сваког радиог дана од 8 до 20 часова. Јслка TpajKouih. улнца Стрм шка 27 (прско пруге). Парабнп. ПродаЈам двисибак стан са подрумом II гаражо.м у глзиаиу. 036—63-402. Продајсм ипксндицу па Грзи од 60 м квадритимх, пдац 14 ари. Тслефоц 51-409, од 13 — 17 часова. * * <1 Продајем миву од 10 ари (Гложачки setiau). Жарко (та Hoicmih, Максиа? (орхог 7. Паpaluin. тслеф.ч| 53 4(7. ■л л A ПродаЈсм ■;< ш-ји ,к са ичс*ама са дздап бл.по.нм оквиртп >1 гаракгошк.о пр (ролал пчс 1И- •Mi мсл. Гм.| U/ Лаг.ела 4 2 1М® фон: 51-773 ку.тгуру п нпфорш1са>и ..llapahiui- - Uapahim. AnnexiOo » ..... /КивкоппИ, МнлнвоЈе ll.tiili. Haxi JoiuiinHiih, (замсни« .П1еа..л * ",U " в Јован lOMiih Ypebyje 1'едакцнош, КОЈ,егијум. U ‘ У”СИШ,,а \..реса Рслактцс-. Максима Гирког, 4. Поштански фаж 1елељ ' ' и* 50.00 дпиара. зз ггрансзво в3оетруКО ж..ро рачуи ” —"П340-551. Тираж 8.0UU ' U Hip- ,а **Ј,,Т *

ПРЕДСЕДНИШТВО OB ССС 13-TO ОКТОБАРСКА НАГРАДА РАЗ^АТРАНИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА Н350РЕ МОТОРНА ПИЛОТАЖА Страна 2. ЈСШНОбИЋ И ШАЛЕТИЋ HA YU РЕЛИЈУ Страна 10. ПРЕДЛАГАТИ Y CYCPET ИЗБОРИМА Y CABE3Y KOMYHHCTA СТВАРНО НАЈБОЉЕ Страна 5. Пош bpga СИЗ ЗАПОШЉАВАЊА КРИТЕРИЈУМИ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ Страна 6. сЉанЈардносши Лисг Социјалистичког савеза радног народа општине Параћин 00-00 •uina OCBPi ГОДИИА XII БРОЈ290 ПАРАПИН 4. СЕПТЕМБАР в ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ЦЕНА 30 ДИНАРА Ако прихватимо да смо у прстходним месецшча, који су нретходили летњем затишју, ooaeiLiu добар део послова у вези припрема за изборе у Савезу комуниста, онда предстојећи нериод представља завршну фазу • целокупне активности у комс треба da dohy do изража ја јасни циљеви и опредеље isa, исказани отворено и иедвосмислено od основних организација, na do највиших форума у Савезу ко.чуниста. Заправо, велики deo времена од претходних do ових избора значио јс у неку руку, no оно.че што се у том псриоду радило, принрему за оос изборс хоји треба da донссу квалитетпо нове моменте у раду, сходdtio циљевгша проистеклим у свакодневној нракси и жи воту. У њима треба да наћу места на значајним друштвеним функцијама само они који су се на делу доказали и које жели чланство Савеза комунитса и рабничка класа. Оне у које има поверења и за које је сигурна да nehe да изневере 'њена очекивања. А она то сигурно најбоље зна. Огромни задаци, који пре дстоје новом партијском ру ководству, мећу којима ■ су сигурно најважнији одлучна акција за већу производњу, a ‘comilm тим за .економзку стабилизацију, бољи стандард радног човека.и граћа нина, запошљавање све СА ЈУЧЕРАШЊЕ СЕДНИЦЕ OK СКС Y ПАРАНИНУ врича Пре нешто више од двс годшјс, тачнијс оног воде жедног пролећа 1983. године објавили смо осврт под паславо.м „Поглсди у небо" подстатцггн певољама по- .’вопривредннка насталмм по сле дугог периода суше, цс бп ли подсетили и покренули па акцнју све оне ко ји могу на неки начин да утпчу и ло.могну да се сма ibii завпсност моравске зсмљс од ћудн неба. том прнликом нска годииа буде добра, сдедља опомена. да пс, TO Рекосмо на.м ова алн посе креа паш човек започне, то када нсшII завршп. Па чак и када треба пебу it сромену пркоситп. Нак0 је прошло вишс од две годше, на то.м ллану уб лажшгшБп, зависностм од неба и времела. шшзта cs пти roioao цццла нпје лзненило. Ностављела је л:ожда са.мо још пека цев иа некој парцслв, водс ннцп. да то аоре. и то јс све Само кап на пепреглсдној равА годииа, није са.мо људц ц стручњацп го то се впдп, вероватно najcvminija у последших по Лд вгка. Послсдице no пољоприврсду су катастрофалнс. Свс лреполовљсио, па н вишс од тога А зпа се, када кукуруза и осталог бе рнћста нс.ма, не.ма скоро ничсга. Јср, кукуруз прогла сисмо п за жуто злато, стразешку сировнпу. Рскосмо том прилнко.м то да су могућности за за и па водњавање плодн.чх ио.ва всликс. Кроз obv пптому«ра внкцу протиче шјколнко ргка, н го добро „распореАених”. Налази се и неколико природних акумулација. На жалост, и реке и акумулацпје сстају неискорншћене, а ту cv на дохват руке. Вре мс је да се озблљно разлшшља о њнховом корншћен>у. Систсми за паводњавање су скупн, алп, није још тачпо би се нзрачунато, за које врсме како стварп гурно не би година. Последице исплатнли. a сада стоје. ситребало много овргодишње су ше. иене мада lie копачне проп сагледавање лотрајати још неколнко месецн. всћ сада је спгурно да су тсшке. Таман да мало поди гнемо главу, а оио пас пешто лупи, па опст с муком испочетка. А не мора тако. Можс сложннЈе и боље. Са.мо треба бпти доследнији II организованије радити, na lie ДоНи и резултати Алн. да нс буде, опст по оној нашој старој павнцп. ИдуПа годнна боља. впше кише, па сс на муку и борави. Да не буде да следећи пут подсетимо оба осврта у цовлпа.ма. С. засе на О ® OK СКС донео одлуку о одржавању избора у организацији и органима СКС у општипи Параћин ® Једна основна организација СК, један делегат Тридесст трећа седница Општинског комптета СК одржаиа 3. септе.мбра представља noчетак преднзборних активпости у Савезу комуниста општине Параћин. На тој седпици разматран је доку.менат ЦК СКС „Задаци осповних органнзација и органа Савсза комунпста Србије у изборп.ма” и Програм актнвности у изборнма у основним организацијама н органи.ма Савсза ко.муниста општине Параћин. Избори у основшш oprainiзацпјама СКС у општпни ПараНмн одржаће сс од 1. септем*’ бра до 30. новсмбра 1985. годипе. Omi представљају знћчајан политпчкн догађај и акцију која обавезује чланство, органпзацију п органе СКС у општини да свестрано н критичKii анализнрају стање у средшш у којсј делују м одговорпо, на осмову програма који ће допсти, пртгступе рсалпзацпјп задатака које имају. У овој изборној актнвности треба да се води де.мократска, конкретна и аргументована расправа о сопствсној способности и спрсмности да се одговорно суочс са реалним ста1вем и обавезама, затим о реалнзацпји утврбенпх програма заузетнх ставова и усвојених закључака, о укупиој и појсдпначној ангажованости и доприноса у томе. Овом приликом треба да домпнпрају проблеми, питаља и задацп, везаци за друштвсно-економску стабилизацнју, политичкн систем н' вбдећу улогу и развој Савсза ко.муниста. лу треоа да потичу из основ- i mix органнзација СК којс и- к мају кандидате који испуња- г вају критеријуме. На седници Општннског ко- г мнтета донете су одлуке о о- ж државању избора у организа- Н цији и органима СК v општини Параћип о одржавању из- S борле копфереицпје и начилуИ њеног конституисања и Одлу- и ку о образовању Полптичког h актива нзбора ганнма OK СКС за спровођењс у организација.ма и орСКС општипе ПараНии. м. ж. У Кандидовање и бирање овој нзборној активностн ЈЕ1ТАН ИЛИ ВИШЕ КАНДИЛАТА — ПО ИЗБОРУ Нс гати 1И1ТИ дата, трсба обавезпо прсдла само једпог кандидата, обавсзпо више кандизакључспо јс на ссднп ип Општлнског комнтета, ueli свака средпна треба сама да се определп колпко he капдидата одрсђснс < Укуппа треба да 1 ла прсдлаже за функиије. пзборпа подстакне актнвност 1! доприпесс јачаљу пдејпог н полптпчког јсдппсгва у СКС, организацпоном, идејном н акционо.м оспособљаваљу СКС и мобилизацијн пајширег чланства СК н љсговс чврсте повезаностн са радним људи.ма и граВаннма. Потребпа јс с.мслија, одлучнија н ефикаснпја идејно полптичка si теоретска борба за линију и политику СКЈ на развнјању соипјалпстичког самоуправљаља и демократије, заокрет у noiiauian>y, навикама н начнну ангажовања органа н основних организација СК, изоштравањем одговориости за спровођење политике и опредељења органа СК. Изборн се одржавају у време када се name друштво суочава са круппим проб.темима и протнвуречлостн.ма у развоју на коју у знатној .мсрл утнче и којс заоштрава тешка и сложена политичка н економска ситуација у свсгу. По.чазећп од свеукуппнх опредељења п платформе за припрему XIII конгреса СКЈ иеопходпо јс да свакп орган и ословна организација СК Србпје с.мело комуннстички, отвореио и конкретло сагледају како су се п колико стварно аигажовали и допринели да сс мења стаље n ynanpebyjy одiiocii v праксл п отварају перспектлве лал.ег соцлјалнстлчког самоуправло! развоја con ствене средине и шире. нпсистпра ce па јачању н прошпривању кадровске базе СК. При кандидовању и биран>у члапова форума и оргапа у Савезу ко.муниста треба бпратп one кадрове који lie сс па делу, a ие само на речима борити за јачаљс водеће ул-оге Савеза ко.мунпста у систему социјалистичког самоуправљања п подстицатн и алгажовати радне људе и грађане ла брже.м превазилажсњу неповољног стања и па даљем развоју конкрстлих среднна и друштва у целини. Неопходво је да за чланове органа л дужности у Савезу комуниста буду каидидовани и биранн ко.мутшстп којп су својнм пдејно-политпчкп.м определ>ен>ем, потврђеним стручним ц другам радннм спссобностима и стварним радшси резултатнма, моралним п другим личннм вредкастима, на дслу највшне допринели изградњи и остварнвању политике Савеза ко.муниста и интереса радничке класе и који на оскову тпх одлука уживају углед ц поверење у срганима СК v својоЈ средЈпш н шпре. ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА Изборпа копференцнја Ор ганпзацпје Савеза ко.муписта у општпнп ПараНин одржаће сс од I. јапуара до -^8. фебруара 1986. годипс. Опа броји 165 чланова, ополпко колпко има основипх организација, јср свака основпа оргаппзацпја СК пз својнх редова бира делегата па лзборну конферепцпју. Изборпа копферепцнја се копститу ише па оспову крптерпју.ма ла равпомерпој заступљеностп основннх оргаппзација СК, тако да свака осповна органпзаццја СК бпра по јед пог делегата. У то.м времену нашироко се говорило о проилсмима у Савезу комуниста и иашем друштву уошите, као и о виталшсм и/пересима целокупне iiatue друттвено-поли тичкс заједнице. У гим саlAedaeaibu.xia сложили • смо се da се слажемо da у Caseзу комуниста iLxta много сла бости, da је изгубио новерење једног de.ia члансгва и da је потребно da се у ibeговим pedoeiixta извриш јасна диференцијација ц повра ти лољуљани yzned његовом способношћу da изнаће решења и повуче напред целокупну радничку класу, nano би се изашло из прпметне и забршвавајуће епоном ске и dpriureeiie' призс. Непих посебних резултата, nano јс очпглебно da су y.iaia nn напори, nuje бпло. Најnpe, iuto смо ce понашали u padiLiu на стари начин, iuto Caio ce веома чедто ocAaiba^iu на nadpoee noju очи z.icduo y oeoAt мо.иенту HUcy могли da ce cuahy. HueAto превазшили nene слабоctu, jep cmo често себе заваравали da hcAio лапо, da je бпло и теже, na ce изгурало, али исто тапо iuto miCAto би ли cnpeAiHii da истини погле daxto v очи iLiu da је јавно изговоримо. Ови избори, у које су упрте очи, не само највећег дела чланства Савеза комуниста, него и целокупне padничке класе, радних људи и ipabana треба да покажу да јс на pedy онај одлучујући порак који треба да почне полапо, али сигурно da крчи пут бољој сутрашњици. ћег броја отклањање незапослених eeti све присутнијих социјалних разлика, уз јача н>е udejnot и класног јединства, Atoiy се спровести само уколико је то руководство способно da моби.ииис све прогресивне снагс и испаже се личним Примером у раду и деоби судбине са радничком класом. Као авангарба радничке п.гасе Савез комуниста .мора истовремено da у својим padoeiiAta отклони све оно што наноси штету њему саAtoAi и da новим замахом naстави своју улогу. у изградibii сал1оуправног социјалистичпог друштва. У овој ета пп посебно мора da доприпесе оживотворењу наших стратетпих опредељења и UiLbeea. Изборе, на крају, не среба схватити као форлШЛНу завршницу претходне етапе, нити као ночетап следеће. Они треба da представљају апсолутни континуитет са dozpadtbOAt свега позитивног у којима и руповодство aioже у свакол1 моменту да буде пролгенљиво, eeh према резултатима који ce od њега очекују. Тиме ће често нрисутна палшања v њиховом спровоћењу пзгубити смисао формалног чина и прграсти у норл1алан топ крета iba ствари у партијском раdy и животу. ■ С. О. ВРЕМЕ ОДРЖАВАЊА ИЗБОРА Изборп у основшш органпзацлјама СК у општпни Параћин одржаће се од 1. септембра до 30. нове.мбра. KoHCTiiTyiicaibc сталнпх акппоплх конференција п акти ва СК обавлће се од 1. до 31. деце.мбра. Општцпска лзборла конференцлја СК одржаћс сс у перподу од I- јануара до 28. фсбруара. При прсдлагању кандндата за чланове секретаријата, основне оргаинзадије СК, органа и форума н на дужностн у Са-- везу комуписта посебна пажња мора да се посветп јачању класлог карактера, њнховог састава п радничке већнне у њн.ма. Прсдлози кандпдата за све форуме и органс по прави-

4. СЕПТЕМБАР 1985. ■ БРОЈ 290 Нл ПРЕДСЕДНИШТВО ВЕБА САВЕЗА СИИДИКАТА НАШЕ ОПШТИНЕ РАЗМАТРАИ! ИР1ТЕР11УММ ЗЈ ИЗБОРЕ Ф Одржаће се семинар за активисте у Синдикату ПЕТНАЕСТ ГОДИНА л ® РК „БЕОГРАД” У bAf Ж&УВ ПОТРОШАЧА » 4 а На јучерашњој седници Предссдништва Всћа Савеза синдиката наше општине разматран јс цслокупан матсријал за прсдстојсhc изборс са критсријумима за изборс и задацима основних организација синдиката н других органа и тсла, роковима за прсдизборнс и изборнс састанкс, a разматрано је и пословање прлврсдс за шсст мессци у нашој општини. У оквиру припрема основних организација за прсдстојећс изборс у Савсзу смндиката одржаћс сс симинар за председнике ос новних органлзација Савеза синдлката л чланове Политичког актлва, на коме ћс се упознати са актлвностлма које лх очскују у изборлма за нова руководства. У оквлру пословнлх резултата за првлх шест месеци било јс речи и о расподсли, која јс дсстимулативна и која нијс најадскват нлје рсшена. Нсдавно је потписан Друштвсни договор Републикс Србијс о стицању и расподсли дохотка и он пружа извалрсдну основу да радне организације у оквиру опредељења из Договора пронађу далско боља рсшеша за расподслу. Плтања разматрана на ссднлци Предеседкиштва. која је одржана у вре.ме закључивања нашег листа, разматраћс и Bchc Савеза син диката нашс општине 9. ссптсмбра, о чему ћсмо опширнијс писати. Ово су основна питања којима ће се Веће Савеза синдиката бавитн до краја свог мандата. Уз то треба додати и питање опш тснародне одбране идруштвеие самозаштптс са посебннм освртом на положа.; и активност самоуправне радничке троле. kohIM. Ж. МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА ПОВОДИ ЗА АНАЛИЗУ За анализу капнталистнчког поретка .Маркс користио претпостављвни „чпст" капнталнзам, свсдси на одпосс катггалиста и радника, на одрсђеном сгспсну развоја производиих снаКористсћи Марксово мстодолошко пскуство МИ HChCMO овом Приликом дослсдпо пратитп конкретна збнвања всзана за обуставу рада у OOYP ,,Црница“ РО „Всхмотранс" и OOYP ФТМ „Пролетер", о чему Је ова1 всП обавестио читаоие. Корнстнћсмо та збивпња на начии коЈп је иаЈпогоднпји за утврћиванл узрока обуставе ра да у рсалним условпма остваривања данас. Посматраћс.мо два .могућа слу чаја: првн, када самоуправни орган« доносс одлуку о обуставн рада, и дру ги, када до обуставе рада долазп без такве одлуке. Из оба случаЈа извућиће.мо заједнкчке карактеристике на ос ном стспену развоја производнкх сна. шс даље анаизе и закључивања. друштвепог квалптета, ослобађа велп« ку ралну енергаЈу и ентузијазам људи и попсћава н>ихову спрезпгост да ту снергиЈу кроз рад и резултате махси малко оплоле. ПотврВивање овог малог колектива кроз резултате рада п уоппгге кроз успехе сваке врсте у про цссу позитивне самоупраане промене, упутрашња Је котреба тих људи и тог колекгива, док постоЈећи унутраш н>и антагонизам еа радиом организаци Јом хао делнном еамо додатио поЈача ва ову’ потребу за целовитим вредпОС нич доказивањем. Y околностима набреклог радног е« тузнЈазма одутовлачеил са извођенлм деобног биланса, поготово ако нија уе лов.мно сасвим јасии.м оправдавмм разлозпма, или што у пренапрвгиутој пспхолошкоЈ атмосферк аптагокпзма и пепоперснл у радпоЈ органнзацвЈв ар гументи за кашњсн>е са пзвођвњем де обиог биланса људима у радноЈ Једж .САМОУПРАВНО" ОЛРЕБИВАЊЕ ОБУСТАВЕ РАДА Hinni imcy провоцира вања, па хог акта. дово*>ио убедљиви, може да људе и довсде до непоштои грубљсг, наввденог судскроз прсвремени взбор ноПродајнн простор Робне куће „Београд” већ петнаест годнна оправдава поверење купаца Y четвртак, 29. августа навршило се петнаест година постојања и рада Робие KY^e „Београд” v наше.м граду. Те 1971. годнне РК „Београд” Jlмала је про.мет од четири милијардс старпх динара, а ове прско 110 милијарди. За протеклпх петнасст годнна дограђен јс савре.мен супермаркет, извршена клн.матпзација продајног простора, обсзбсђеио још 500 квадратннх метара магацпнског простора. На 5.000 квадратних метара продајног простора за овај врс.менски пернод услужено јс око 18 *милпона потрошача, а кућу је посетило око 70 милпона потрошача. cKiix односа v РК „Београд . Y осиовној делатиостп планирано је усавршаваље пословног проиеса, праћешс п побољшање пласмана у постојеће.м продајном просгору. РАСПОДЕЛА ПРЕМА РАДУ Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА НОРМА У ПАКЕРАЈУ © Од 2. септембра у Радној јединици „Отпрема цемента”, која броји око 170 радника, примењује се новоусвојени Правилник о нор.ми Y првом случаЈу за ана.и1зу корпс тнмо орстпостављени међусобнн спор нзмсђу радне органпзације и н»ене ра дне једшшце. Радна Јсднница жели да се констнтуише у OOYP као адскват ниЈи облнк самоуправног оргапизовања, у оквнру те истс радне организа цнјс, што ова оспорава иалазећи да сс за ту промеиу »««¥ стекл« одгова раЈућп услови, пре свсга у погледу нзграђнвања јсдинственог интереса ра дне организациЈе као целнне. Одлуком нвдлежног суда спор се рсшава у хо рист раднс једннице. Судском одлуком се истовремено угвРв¥1е затечепо стањс самоуправног оргаиизовања и по счован-а радне Јединице као полазиш — На основу смерница за израду средњоро-чног плана развоја 1986. — 1990. годаше дефшшсаш! су осповни правци развоја и друштвено-екоиомПланирамо да повећамо продуктивност рада, еконо.мпчпост пословања, коефицијепт обрта срсдстава, коришћење средстава и залпха робе, пораст лпчног и друштвеног стапдарда и броја .радника, у складу са порастом про.мета, каже поводом овог значајног јубилеја Miioauip АранВеловић, директор РК Београд. Посебно је прсдвнђсно јачаље и развпјан.с самоуправних односа кроз ангажоваље свнх друштвено- -политнчкнх организација које живе и раде у Робној кући „Београд”. М. Ж. НАША ПРИВРЕДА Y НАРЕДНОМ ПЕТОГОДИИПТ Извоз нглиЕратмв В Повећање нзвоза у наредном периоду представљаће основ бржег II складннјег развоја региона. Неопходпо је да извоз, посебно на конвертибнлно подручјс има бржи раст од раста друштвсног производа и да сс остварује позитиван спол>- нотрговински бнланс на знатно вишсм нивоу. Тако he сс полнтнком спољнотрговннске раз.мене у наредном петогодишшем псрноду обезбедити успешннјс у међународну поделу рада. укључпвањс прпвреде рсгиона Највећп носноци нзвооа у паредном планско.м периоду са подручја региона Шумадије и Поморавља су поред Црвене заставс, Фабрике каблова и Индустрлја стакла Параћин, Иидустрија вуиенпх тканина „Бранко Крс.мановпћ’’. На ову нородпцу нзвозника сс најозбиљннје рачуна. У пнљу пове haiba извоза и унапреБења еко помских односа са иностранством потребно ,је обезбеднти значајније повећање пропзводibc за извоз и то пропзвода внших фаза обраде. Затпм тре ба повсћатн конкурентску способност организапија удруженог рала за наступ на светском тржншту, затим улагаљс за нзвоз на конвертпбплно тржиште п развнјатвс внших облика сарадње органнзаипја удружеиог рада као што cv: кооперацнја. специјализација. заједнпчка улагања, зајсднпчка истралсивања. Спстсмом подстнпајннх п дру nix економсклх мерз v -обласT3I девизне, креднтно-монстарнс т! пореске полнтпке подстнпаћс се нзвоз роба и услугл којп.ма се постпже већп нето девизни ефекат мзвоза роба Шпанав Beh дуже време — заправо од почетка рада нове технолошкс лпннје, када јс производња удвостручена — у Фабрици цемента се говори о пакерају као уском грлу производњс. Иако су капацитети овог дела фабрике удвостручени (и посгроЈења и радна снага) са увећањем и модернизацијом произвошБС избило је на вндело мноштво слабости које су годинама зињале у пакерају. Чнм се проговорпло о уочеiiiLvt педостаци.ма и констатовало да се плановп отпреме це мепта све тсже испуњавају, највпшп политички и самоуправни органп оцештлп су , да би усавршавање расподеле у овом делг фабрике .могло бптн решсн.е за мастале тешкоће. Покренута је одговарајућа иCC покушава с Правилнпком о нормама, али овог пута га овс свс за рсгулисан>е мсђусобних односа јсдннице и радне оргВнизацпје, док се дсобннм бплансом по отво вих радпика и друге облике, уз свахо јака прстеривала, произвољностн, па и знатну релатнвизацнју снагс и дома шаја човекове стручиости и способно сти. Сам судски акт се у таквим окол ностнма, како материјалннм тако и пснхолошким, починл да доживл>ава као преуска фор.ма за нараслу сушти нр стварп, док се љсгово свесно хршв н>е иктн.чно утлавном не оссћа као амОралнн чпн јер сс правда величиком капора којн се улажу и праведношћу цил>а којп тнч напори.ма треба постпћи. Новостворено craibc, извођењем свпх тих нсрегуларних радњи, је само управно-правно неодрживо, али н као такво погодуЈе увећању радног ентузи Јазма, резултата рада н дохотка радне јед1шице. ницпЈатива, укључиле се чне службе и — палису предлозп за нормираље МеВутим, тадашљп ООУР мет”, у чије.м саставу се струпрви рада. „Про налазио пакера.ј, пружио ,је отпор сваком прсдлогу, макар пружао п мојгуђностн за већс зарадс него режијскп рад. На чи таву лепезу предлога за расподелу у пакерају раднички савет и збор овог ООУР-а и.мали cv само једап одговор: нор.му никако! раз.матра други орган — раднички савет радне органпзацнје, лошто је у међувремену дошло до гкидаља ООУТ-а. На седпнци од 28. августа, када је предложена верзија раз.матрана, глас из пакераја сс чуо од чсзворнце делегата, али не тако гласно поред још двадесстак пз осталпх делова фабрпксИзносили су своје гледаље на овај проблем, жалили сс на услове рада (фамозно купатпло никако да проради) али ипак нису имали аргу.менте да одбане Правнлник о нор.ми у целини. Изборили су се. међутим, да им се релатјски рад (за време застоја постројења) ри пут самоуправноЈ промсни тпх одпоса. Пошто Јс суд иеспоран просудитељ правдс а судска одлука правоваљана мсра тога, долазимо до првог логнчног mrrniba: заипо Y о«ом случаЈу Јединствспн иктерес радпс оргаппзацнЈе као целипс, кроз повећпнн развој Јсд иог ibcitor дсла, инсу могле да утврде унутрашње са.моуправне сиаге псго Је । то прспуштсно суду? 4mm сс да упра no овдс лсжс стварпи узроци касннЈв I оллукс о обуставн рада, са кореимма ' чнју дубнну трсба анализом утврдпти. Сва др\та шггаља коЈа се буду Јавља ла у процссу приблпжавања одлуни о обустави рада пзвсдсна cv из овог пр пог питања н пису узрок всћ даљи нлп ближи повод за обуставу рада. Ово кључно питаил па одрсђени на чпп почнпл потпуппЈе да се облпкује ncIl кроз конкретиа понашања разлн чнтпх субјската према наведеном судском акту, коЈи Је иначе решио само самоуправпо-правни, али не и друге вк дове спора, јср нмје уклоино нитп Је као такав могао да уклонн суштннске узрокс стања нз кога је спор настао. KAKO СЕ СПОЉА РЕАГУЈЕ НА ЗБИВАЊА Y РАДНОЈ ЈЕДИНИЦИ? којс садржс више домаће супстанцс н које представљају внши степен прерадс. М. Д. Прошлог лета је једна варијанта норлпграног рада некако почела да функционише, али cv радпиии једва дочекали да је сс реше када су ступиле на рачуна као дохотка, a 120 одсто. Правилник 100 одсто личног рад у норми као Са овом нзменом је домет једногласнапг расту ша. На одрсдбе о ограниченом личних до.ходака губитапочетку ове сезоне пакерај је опет доспео на дпевни рсд свих састанака: жарнште псднсциплтше, потпуни пораз органнзацнје. техничка неспре мност — а месечни • планови отпреме максимални. Поново сно, тј. и дслегатн паксраја су га нзгласалн. Са радом у порми почсло се пре пар дана. Прве оцене тск he се чутн средтпчом октобра, када се обрачуна личнп доходак и „пре.мсри” септембарски рад. За сада, увођсњс ма каквс нор.ме ‘V ову пословну јединнцу CAKJIAPA И ИНОСТРАНИ ПАРТНЕР ЗаЈедничко улагање Ф Стварају се услови за повећање испоруке термос боца за америчко тржиште Крајс.м јула Српска фабрика стакла је постлгла споразум са заладнонемачком флр.мом »,Рат- -пункт" о заједнлчком улагању на изградњи пећл л набавкс опреме за производњу термос боца и посуда од стакла. Сарадња измсђу Стакларе м веллког пролзвођача тер.моса одвија се већ скоро 20 годлна, а садашњл споразум о заједничко.м улагању о.могућлћс да се пролзводња тер.мос уложака у Параћлну дупллра, што би створило услове за повећање испорукс тер.мос посуда за а.мсричко тржиштс. — После изград«>е пећи плаимра се мзвоз у вредиости од 10.000.000 марака. како нам је рекао ДРАГОМИР ХАЏИЋ, члан Пословодног одбора СФС. Западноне.мачки партнер he обезбедити комплетпи мситацију за вредности од материјал и докуneh и хладиачу у око 2.000.000 марака, а стаклара he их градити уз помоћ својих радника. Страни пар тнер улаже средства бесповратно. а једина обавеза Стакларе је да повећа производау и уредно испоручује термос улошке. У настојању да се повећа пролз водња тср.мос посуда. сгручњаци обе флр.ме заједничким снагама раде на конструкцлји нове машлне, којом ће аутоматизовати један дсо процсса производње. Повећање производпе омогућлће Српској фабрици стакла да у ско рој будућностл реализује давно зацртан план финализацлје термоса, које сада наша земља комплетно увози. д. Г. трсба поздравитн као вну појаву, јер је то папред у расподели и решење за побољшагБС вања. П031ГГИкорак могуће послоН. М. КАКО СЕ ПРЕМА СУДСКОМ AKTY ПОНАШАЈУ Л»УЛИ Y РАДНОЈ ЈЕДИНИЦИ? Судскн спор као својеврсни облик борбс са „другом страном" још више Јс ојачао акционо Једннсгво људи у ра дноЈ Јсдиницн, а „побсда" у судском спору макснмално их Јс xTiyTiLva на радно доказнван.е оправданостн њпховнх захтсва за са.моуправном трансфор мацкЈом. OOYP као адсквапгијн облик самоуправног органнзовања Је далеио шчри стваралачкн простор, н својпм nouchaniLM могућностима an квалитетifnje са.моуправно жнвл>вн>е и успешннЈс пркврсћнвањ«, делуЈе изазовно на стваралачкс потенцкјале л.уди коЈи оида природно теже да повећаиим радоч и залагање.ч тај новж простор што пра и 1нто боље папупе. To стваралачхо попуњавашс новог простора је запра* во своЈеврски револупнонарни чин, ма па револуцнЈа, која, као и свака револуција, нако сс у овом случају ради само о продубљиваљу и јачању нстог Било бн иормално очекквпти да ивд лежни фокторн блпговремено реагују пв нерегуларна збпвањл у ралноЈ Једнннци. Y том случвЈу би се iiepergAB рпост спрсчила у спмом вачетку, а не roAOBaibe л>удн у радноЈ јсдпницп бп сс, уместо према каспиЈоЈ обуставп ра да као психолошком пролзводу нерегу ларкостп, благовремсно усмерпла на oTKAaibaibe стварних или прнвидних узрочннка п повода за нерегуларио no нашање, као пгго Је, на пример. спо рост y извођељу дсобног бпланса. Из различитнх узрока међутпм може да изостанс надлежно реаговап.е разлнчм тих фактора са стране, н то у Јсдно.м дужем времепском периоду, све док, на прлмер, еволуциЈа у развОју нерегуларности у радпој једипицп сво Јом унутрашњо.м логиком стварн не довсде до правно непрсмостивог Јаза пз.међу нараслог дохотка раднс Јединнцс н огранкчсне самоуправпо-правнв MOryhuocTH за расподелу срсдстава иа лкчне дохотке на осноау меродавног судског акта, на чијоЈ се дослсдноЈ применн сада, у иовопасталим окОлностнма које су врло неповољпе за радну Јсдииицу, са стране може упор мо да инснстнра. На таЈ пачии се, на пзглед нзненада, стварају услови хој« код људн у радмоЈ Јсди1шцп могу да произвсду всо.ма Јак осећаЈ зхмора, no TinirrcHOCTH и нсмоћи да се даља бор ба за самоуправно потврђиввп>е водп па регуларан самоуправнк пачнк, па се целокуппа eucpriijn људн само yeweрава пречнцом, одпосно па обусгаву радз. Тако сс у завршнкци процсса, у пзразито пеповот>ни.\1 условима no радну Једпкпцу, самоуправшш доноше ifcCM одлуке о обуставк рада, само пз ражава јслннствеп став радне Једипи цс да се на овакав пачпм потражи п* лаз пз ковонастале сктуациЈе, пгго Y суштпнн зпачи ие немоћи дп проблс.м решн чин. (Наставзк КОМЕМОРАТИВНИ СКУП Y „ПАРАБИНКИ’ и>ено прпзпаљс сопствв у датпм околпоетнма па иеки другачиЈн паY следећем броју) • Слободан Анђелковић Сећање на другове На годишњицу незапамћене трагедије у РО „Параћинка”, 27. августа одржан је комеморативни скуп у знак сећања на трагичио настрадале раднике ове р»- дне организације: Миросла ва Мирковића , Живојина Алекспћа, Ненада Живковн ћа, Слободана Симића и Миодрага Јовановића. Они су се прошле године нашли на путу куршума петоструког убице Миодрага Милојевића. Радннцн „Параћинке”, ка ко Је истакнуто, чуваће у сећању светле ликове своЈих другова и помоћи поро дицама настрадалих другова да што безболније вида- 1 ју, незалечиве ране.

s§su coS

■I gSwaaMa ci Sa*w§£aнws S5pK «5o© ■ao ao 45HS P3Kp§ 0s

4. СЕПТЕМБАР 1985. ■ БРОЈ 290 лктпк?^1Н>Е ПР1'Л-К)ГА ЗА 13-то ОКТОБАРСКУ НАГРАДУ ПРЕДЛАГАТИ СТВАРНО НАЈБОЉЕ Рок за достављање предлога 20. септембар Као што ва.м јс познато, Скупштина општине Параћнн свакс године додељује 13-то октооарске награде за нзузстна достигиућа организација удруженог рада и других са.мо управних организацнја, заједница п појединаца, а у складу са Одлуком о устаповље»Бу 13-то октобарскс награде („Општинскн службени гласник' , број 99 — 70). Позивамо вас у складу са одрсдба.ма Одлукс, уколико с.матрате потребним нстакните кандндатуру организација или појединаца за доделу овог изузетног призиања. Образложене и документоване прсдлоге треба доставити Комисији за доделу 13-то октобарских награда Скупшгине општине Параћин, најкасније До 20. септс.мбра текуће годинс, која јс овлашћена да вршн селекцију предложених кандидата ,јср је фоид награда ограиичен. Уз предлог треба доставнти и детаљно образложење. ПРЕДЛОГ КРИТЕРИЈУМА 3A ДОДЕЛУ 13-то ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА I За оргаиизације удружепог рада, самоуправне интересне заједпице и друге са.моуггравне организацнје и заједиице: 1. Задовољавајућм и изузетно позитнвни резултати пословања најмањс за псриод од три годнне уназад, 2. Редовпо нзвртавањс обавсза према пословним партнсрнма, 3. Да оргаИшзација удружсног рада imje бпла у снтуацијн (за период од три године) да нсплаћује зајемчсне лнчне дохотке, 4. Да за оргапизацију удружсног рада постоЈи опште у- •. Bcpcibc и познтнвна оцена о развнјености самоуправних односа и да у то.м смнслу inije било нсгатпвних oueuia од страпе друштвено-полатичких организација, 5. Да |е знатно мокериизовано и унапреБено пословање — посебно технолошки процес пропзводње, пређења приврсдног и друштвеног развоја, 11. Да доприноси развоју и повезивању мањих оргашпација удруженог рада и ysianpebe1&у сарадње са њима. 12. Оцена положаја у делатности — групација рем подручју (зависно оквиру на шиод всличина и значаја организацнјс удруженог рада). II За појсдинце 6. Да је постигиуто знапније увећаље обима пронзвода. квалмтета 1. Степен постигнутих радшЈх ефеката и допринос унапређпвању производгде у равггој органнзацији, односно друштвсно-полппгчкој организацнјн, 2. Да је друштвено-поллтичкн актнвап (задужења, чланство у друпш друштвено-политичким органпзацпјама. повеpeibe), 3. Углед у средшш где живн и ради да је на завидној внСИ1Ш, 4. Предност (ччима чију канДЈадатуру подржс друштвеноСФС — ИЗВОЗ Иберфанг изузетно тражен ног ГА-у МАРАКЛ. УГОВОРЕН ИЗВОЗ БОЈЕКРИСТАЛА — ПБЕРФАНВРЕДНОСТИ ОД 10.000.000 Српска фабрлка стакла ће у току овс л лдуће годлнс лзвестл у Западну Немачку л Америку бојени кристал, такозвани лбсрфанг, у вредностл од 10.000.000 марака. Овај лзвоз је уговореи прско „Гснекс крлстала” и ,-Комблка” лз Франкфурта, рскао нам јс Драгомир Хаџић, члан Пословодног органа Фабрике стакла. С озбиром на велику потражњу за овлм пролзводлма на лностраном тржишту, у Стакларл јс одлучсно да се повсћа пролзводња лберфанга. кога данас у свсту ра дл малл број фабрика. Разлог за то је тсшка технологлја пролзводње, јер сс радл о спајању белог л бојеног стакла. Израда л гравлрање се обавља искључлво ручнлм путсм. На захтев лностранлх купаца, у Фабрлцл се разматра могућност пролзводње л белог кристалног стакла, рађсног искључиво ручнлм путсм, што Стаклара до сада нлјс пролзводмла. У Фабрицл сс надају да проблема нећс блтл јср јс у плтању лакша тсхнологлја од производње бојеног крлстала, кога Стаклара производи и извози. успешно Д. Г. ИЗГРАДЊА АУТО-ПУТА ОД БУПРИЈЕ ДО ПОЈАТА ПАРА/НЛНН ПУТ КРОЗ ЗАПАДНН ДЕО ПДРАЋННД Граде се нове улице и мост на Црници • Радови би требало да буду завршени током новембра ® Инвеститор је Републички СИЗ за путеве, а извођачи радова „Партизански пут” и „Мостоградња” из Београда Ових дана, како тече изградња деокице ауто-пута од Купрпје до Појата, паралелно се радн и некомерцијална саобраНајница регионалног значаја. Наи.ме, ннвеститор је дужан да поред пута са наплатом дру.марипе обезбедн н паралелни некомерцијални пут. Ова саобраћајница је. у параћннском случаЈу, друмска всза са путе.м Нуприја — Појате, а која пролази кроз најфреквентније улице града: Маршала Т»та, Максима Горког пДпЈћ>ДеТерСКОЛ1’ Да °" Се паЈУже Ј’езгРО града сачувало од саоораћајног колапса, трасирана 4" ----- — " - • Након усвајања лсточне варлјанте ауто-пута, одлучено јс да се реглоналнл пут преместл у западнл дсо града. Тачнлје, нова саобраћајнлца је пројектована једносмерном — Врапчанском ули. цом (правац Појатс), Ди.мтрлја Марјановића (правац према Ћупријл), затим дсло.м улице Бранко Крсмановлћ од рампе до „Параћинке", новоизграђеном улицом Борлса Клдрлча (од Параћлнке до уллцс Ћурс Салаја)> потом ули цом Ивана Милутиновића, Новоселском до старог пута за Појатс. Овакав потсз пројсктаната захтевао је да се изграде двс нове улице (Бориса Кидрича и Ивана Милутиновића), реконструишу ста ре и про.мости Црница, код „Електродистрибуцијс”. Мост који је у градњи и који he опслуживати саобраћај, имаће ширину 13 метара и то 9 мстара за коловозни простор и два тротоара од no два мстра. јс нова саобраћајна аорта. Градаа паралелне маглстрале захтевала је делимичну промену урбанлстлчког плана и убрзаван>е радова на изградал фекалне канализације и водоводне мреже. Овл радовл лду на терет месног самодоприноса и средстава којима располаже ова друштвено-поллтлчка заједнлца, а лзградња нових. рскопструкција старлх и уллца лзградаа кишне каналлзације је финансијска обавеза Републичке Самоуправне интересне заједнице за путеве. На трасл нове маглстрале налазе сс машлне л раднлцл из „Партлзанског пута’’ л „Мостоградње", лз Београда, а завршстак радова бл трсбао да будс током новембра, када сс завршава л деонлца ауто-пута Ћуприја — Баточлне. сазнали смо у разговоРУ са Жлвадлнком Јоксимовић, заменлком прсдседнлка Комитета за урбанлзама општлнс Параћлн. М. Илић ХОТЕЛ „ПЕТРУС” Y ЛЕТЊИМ МЕСЕЦПМА КАПАЦМТЕТ8! ВВ.УИМ © „ПРОЛЕТЕР” НА ОЛИМПИЈСКИМ БОРИЛИШТИМА Поново са лзиЈатељ^иа Настављајући добру пословну сарадљу са „УнионЈшвестом” OOYP-om „Термотехннчка опрема” из Сарајска, радници ГПРО „13. октобар” ООУР „Пролетер” ових дана посетили су Сарајлије. Том прилнком параћински металцн били су три дана гости код својих пријатеља. Домаћини су нм о.могућили да посете, поред радле органлзације „Унионинвест” и све објекте зим ске олнмпијадс као и многе културне и нсторијске спо.мешгке. 7. Да јс упаредо са модернизацнјом и осавремењавањсм производног процсса дошло до повећања броја запослених, одпосно смањења броја запослених у радннм организацијама друштвених делатности, -полнтичке организације љихови представници, пли 5. Оцена са становишта броја н структуре предлагача, одHocr.io i<o је све учествовао у истпцању кандидатуре, План се успешно реализује © Најчешћи страии посетиоци су хМађари и Грци Y току овог лета Хотел „Петру( ним капацитетпма. До^раја^вТуст! преко Тооо Р?ДН ПУ' искорншћеност смештајних капацитета подаци указују да је преко 80 одсто. ro8. Да је организацнја УДРУженог рада благовремено извршила реализашцу обавеза нз 3YP-a и других прописа. 6. стн 1БИ, 7. СТИ 8. Оцена претходне активноу социјалистичкој изградОцена политнчке прошлокандидата, Оцена предлога са стгто 9. Да има утвр15«ну производиу оријентацију за дужи период. 10. Да има на одговарајући начин правилан однос према ошитим н заједнмчким пптрсба.ма оопштине у смислу унавншта досадашњих прнзнања од стране друшх оргаиизација I! оргаиа, 9. Област делатностн нз које је предложеш! кандндат — са аспскта вођења рачуна о иравилној заступл>ености свпх дслатности. БЕСПРАВНА ИЗГРАДЊА Време је за плаћање * Очекује се велико повећање цена пахнаде за уређење грађевинског земљишта I РАДИА ОРГАНИЗАЦИЈА „1. МАЈ" Пуно товипиште Према званичним подацима у општини Параћин има преко 2.500 бесправно подигнутих објеката. Ту су, уз стамбене, обу хваћсни и помоћни објекти. га раже, дограВене собе, веранде, а шихов број је из дана у дап све већи. Власници ових објека та гсшкз се од viyty да прику пе потрсбну документацију и нз.мирс своју обавезу naaliaita накнадс за уређивање грађевип ског земљишта, а која се напла hyjc у складу са Општинском одлуком о грађевинском земљишту, која је објављена Y друг°ј половинд 1984. годнпе. Накнада за уређивање грађсвинског земљншта co напна ИЈмнаи 5 ћује у зависности од вредности објекта и опремљеностп зе.мљи шта у зони у којој се објекат нзлазп. Цена се утврђује множењем Груто поиршине објек та који Cw усаглашава са просечном ценом једног квадритног метра стамбеног простора у претходној годинп, а у завпс ности од зоне за индивидуалну стамбену лзградњу креће се од 6 до 8 одсто. Како се у наредној годкни очекује раплдно повећање цсна квадратног метра стамбене no вршпне, чак до 50 одсто, струч не службе СИЗ-а за уређеље грађевинског земљишта упозоравају грађане, власнике бесп равно подигнутих објеката, да је сада прилика да до краја године измире своје обавезе око усаглашаваља и npaheiua, како бп избегли драст^чло пос купљењВ Изградња рлбљака почсће крајем октобра М. zK. У товлллшту Раднс оргапизацлје „1. мај” тренутно сс налази око 500 грла, тако да су капацитетл потпуно попуњснл. Иначе овдс се годишњс утовл око 1000 грла, која се лспоручују Индустрлји меса .Јухор”. За годлну дана Радна органлзацлја „1. мај" пролзвсдс око 260.000 кллограма мсса, л знатно допрлносл рсдовно.м снабдсвању тржлшта мссом. Крајсм октобра почсћс и лзградња рлбњака на потсзу „Беговлна” на површлнл од 74 хектара. Известан застој у длнамицл реализације иастао је око лзраде пројекта којл се радл у ,,Хидропројекту" — Бсоград. До тог времсна бкће потпуно обезбеђена л Флнансијска средства за овај објекат од важног значаја у пољопривреди наше општинс. М. Д. ХотелУ најчешће бораве службена лпца која обављају посао У нашој општини и путници намерници који су ту једнс или двс нопи. Транзитних гостију јс највише због близинс ауто-пута, a када је реч о странцима, најчешПс су то организованс групс najnpe Мађари, а потом Грци из Јужног дсла Грчкс, зати.м Нс.мци, Италијани, Аустрлјанци. Фран цузи.... 1 Велики део ноћсња у Хотелу остварили су либијскп ученици, којп су се школовали на нашој Жслсзнпци и за првих шест месеци остварили су око 1.800 пансиона, рекао нам је, између осталог, у краћем разговору Зоран Ромић, директор Хотела .,ПетРУс". Страни гости су Хотслу донели девлзнп прилив од око зо.ооо долара, из чсга произилази право коришћења одређенпх бенифиција у случају увоза за потребе Хотела или „Грзе", као радне ор ганизације, у чије.м је он саставу. — Хотсл ,-Петрус’’ је хотел град ског типа и служи највише транзитним гостима за краћи боравак у Параћииу, нстиче ЗОРАИ СТЕВАНОВИЋ, шеф рецепције. Садржаји хотела су такви да пружају најосновнијс услугс, тако да гости ми.мо тога и немају некс веће могућиости за ваппансиоиску потрошњу. Запослени у Хотслу настоје да транзитпе госте задржс на ово.м подручју што дужс, на тај начин што и.м нудс могућност обиласка културно-историјских спо.мсника у околини Параћина. Настоје и да обогате садржајс, како би сс гости у нашем граду што пријатније осећали. Продужсна рука Хотела су Грза и Сисевац, где се такође обезбсђује смештај за госте. Служба рецепције остварује добру пословну сарадњу са већим бројем агенција у зс.мљи и пностранству, а нарочито са „Путником" из Београда, Пословном јсдиницом у Суботпци, што се не може рећи за туристичке агенције коЈс имају пословнс јединице у нашсм граду. Планом за ову годину зацртан је приход од 7,5 милијарди динара и он се успешно реализује. За првих 7 месеци приход износи око пет милијарди старих динара, тако да се очек}'је пребачај за око 30 одсто. И зато, ако вас пут нанесе свра тлте у Хотсл „Петрус" у Параћлну. Недавно, боравећи у Параћину, мања делегација „Унионннвеста" прихватила је понуду да Пграћшпшма узврате посету 12., 13. и 14. септе.мбра. Две радне организације теже да наставе добру пословну сарадњу, о чијем ће се проширењу разговарати, а све ће то бити крунлсано повељом о братимљењу. Домаћинн, радншш ООYP-a „Пролетер" пре.мају да примство. увелико се прп узврате гостоll Павловић М. Живковић СТАМБЕНА ЗАДРУГА „ДОМ” (одина успешног рада © Има могућности и за стамбену изградњу у низу За шест месеци ове године члапови Ста.мбене задруге „Дом у Параћпну набавили су робу у вредности од 13 милнЈР®,‘стар,“ линара’ за само седам месеци пспунили ллан про47ПР ,КО 3адругсАа За ”ешто в,,шс °Д годнну дана Задпуга бХ4Ј? задруга.ра- Ово 0,1 Укратко бпо извешга} о раду Стамоене задруге Koja постојн нешто дужс од годииу дана. Р V У досадашљем раду Задруга сс бавила само набавком грађевинског л другог матерлјала за потребс задругара, што лх јс ослобађало плаћања иорсза и омогућило јефтлнлју набавку грађсвин ског матерлјала. Дошло се до закључка да у нашој средлни лма интсресовања само за овакав влд задругарства. Мсђутлм. прлкупл>ају су и понудс залнтсрссованлх грађана за обсзбсђиваље ста.мбеног простора прско Задруге гралibo.M у низу. Зато задруга позлва све_ заинтересованс да сс јавс. како бл сс саглсдалс стварнс потрсбс за оваквл.м влдо.м градн>с, односно задругарства. 11ако сс ради са успехо.м, јављају се одређенл проблемл. кала задругар нс поштује до краја те~ хничку документацију, ве!1 започлнјС већи објекат него што је предвлђено л у том случају тражл да сав .матсрлјал за тај објскат купи преко задруге. иако л.ма право сл.мо на количину назначену у технлчкој докумснтацији. — Поједини грађани још увек слабо корлсте могућносг да прско Задруге врше проширење. реконструкцију техвичко одржавал»е постојећег објзкта ллл послобног простора, па пам се за то и не обраћају и не корлсте све прсдвиђене олакшице, истиче СЛОБОДАН ГАЈИЋ, длректор Стамбспе задруге. У току досадашљег рада Задруга јс остварлла добрс пословне односс са органлзацлјама сроднлх по дслатночи. као на прлмер ГПРО „13. октобар’’ лрско кога сс набавља шљ\нак. пссак. бсгон л осталл граосвлнскл матерлјал и другс производнс л трговлнске организацлје у граду л околини. За Стамбену задругу „Дом" у Паоаћлну влада интересовање и ван гранлца нашс општлне. алл се стало на становиште да чланови задругс буду само становнлцл нашс општлне л да сс оставл могућност да сс у другим градовима такође формирају ста.мбене задруге. м. ж.

4. СЕПТЕМБАР 1985. И БРОЈ 290 ЗА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ: НАЦРТ САМОУПРАВНОГ ЗПОРАЗУМА О ЗАПОШЉАВАЊУ СИЗ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ® Јавна дискусија траје цо 15, септембра Нацрт самоуправног спбразума о запошљавању на лодручју МеРуопштинске регионалвс за|еднице Шугладије и Поморавља угврдила Је Ск\пштвна Регноналне CU3 запошљавањи 26; јупа ове Годтге, као резулгат обавезе ПЗ измењенбг Закона ° зииишчтиаљу дг ие у року од 6 №сецн од CTvmUsa Закона Ма снагу, гј. од 5. маја ове годмне, спроведе поступак за закључи6ан>е СамоупраВког споразУ.Ма 0 запошљавању. , Одређено је да јавна расправа и Нацрту споразума о запошљавању траје До 15. септембра, а да се до краја септембра сачинн предлог ц достави учесницима у његовом закључивању на усвајање, с тим да се тај посао заврши до почетка новембра, чиме би се нспоштовао законски рок од 6 месеци за доношење споразу.ма. На подручју општине Параћин текст Нацрта споразума достављен је крајем јула свим органнзацијама удруженог рада и радним заједницама, као учеснпцима у његово.м закључивању. Претходно је Скупштина Заједнице запошљавања одлучила да се формира комиснја за праћење и спровођење јавне расправе о Нацрту споразума која броји 20 чланова и састављена је од представника учесника у закључиван>у споразума. Ова комисија ће нмати и задатак да прими н размотри све предлоге. примедбе и мшпљења изнете у току јавне расправе и да их потом проследи Регионалном СИЗ-у запошљавања ради утврђивања предлога споразу.ма. Комисија је одржала две седнице н на другој је закључено да се јавна расправа организује и спроведе у свим ор- ^анизацијама удруженог рада на лбдручју опттине, а да би се штб шири круг лица упознао са најважнијим одредбама Нацрта, а нарочито незапослени, објављујемо критеријуме и мерила која треба да служе за одређивање првенства у запошљавању. Критеријуме за одређивање првенства утврдио је Закон о запошљавању, а основ за одређивање броја бодова садржан је у одредбама Републичког друштвеног договора о запошљаваљу. Критеријуме и мерила приказујемо са алтернативним ретењима према којима: 1. Ycnex у школи за лице rtoje се први пут запошљава са најмање III степеном стручн-е спреме: — одличан 24 бода — врло добар 12 бодова — добар 6 бодова Ако незапослено лице стекне VI или VII степен стручности у редовном року број бодова по основу успеха пзвећава се за 13 (алтернатива: 15 бодова). Алтернатива става 2. Ако незапослено лице стекне III, IV, V или VII степен стручности у редовном року број бодова по основу успеха повећава се за 12 (алтернатнва: 15 бодова). 2. Време чекања на запоследриходи од пољопрпвреде, односно преко 50 одсто од висине зајемченог личног дохотка по члану породице, односно домаћинства када су у питању остали приходи — 15 бодова. Лицу које се издвојило из породице, односно доМаћИнства у последње две године, осим у случају склапања брака п када његови приходн не прелазе износе из овог члана, број бодова пб основу прихода припада у висини од 1/2 од укупног броја бодова, пб основу прихода, (алтернатива: Ово лице нема бодове по обб.м основу). б) број запослених и издржаваних чланова породице односно домаћинства: — за сваког издржаваног чла на породице односно домаћинства, који се у смислу закона сматра издржаваним лицем — 5 бодова. Алтернатива тачке б) За сваког члана породице, односно домаћинства незапосленог лица који су: — неспособни за привређиван>е, а немају средства за издржавање или цх не .могу остварити из постојеће нмовине, — незапослена лица, — на редовном школовању, најдуже до 26-те године и — деца До 7 година: 5 бодова. ц) Здравствено стање чланова породице, односно домаћинства, односно инвалидности незапосленог лица: — трајна неспособност чланова породиие, односно домаћинства утврђена од стране надлежне инвалидско-лекарске комисије — 10 бодова, — незапослени инвалид рада или друго инвалидно лице пријављено заједници запошљавања — 15 бодова, д) Године старости лица које тражи запослење; — лица са III и IV степеном стјручности преко 25 година живота и лица са високом и вишом стручном спремом преко 30 година живота, под условом да чекају на запослење преко 3 године и да за то време нису одбијала запослење или преквалификацију — 10 бодова. е) Коришћеље права на новчану накнаду: — корисницима новчане накнаде којп су ово право остварили преко 12 мессци — 5 бодова. Незапослено лице које је остварило право на новчану накнаду по основу престанка рада, органнзације удруженог рада" или има преко 10 година стажа осигурања, изједначава се са кандидатоМ на ранг листи са највсћим бројем бодова. ф) Члан породиие радника .мрлог нли трајно онеспособљеног за рад услед повреде на паду илн ИрОфесибналног обољења, у случају да се незапослено лице запошљава у организацији у којој је био Запослен издржавалац породице; — члан уже породице умрлог радника који се запошљава у организаиији удруженог рада у којој је у.мрли радник био запослен и' члан уже порбдице радника трајно неспосббнбг за рад услед повреде на раду или професионалног ббољења v организацији која вршн запошљавање, изједначава се са кандидати.ма на ранг листн са највећим бројем бодова. г) Стање социјалне пбтребе: — лица у стању социјалне потребе — 20 бодова. Алтернатнва: Лиие у стању социјалне потребе изједначава се са кандида.ти.Ча на ранг листи са највеђим бројем бодбва. 4. Рад на привредно недовољно развијеном и приграннчном подручју дуже од пет година, ако je радник на то подручје отишао са евиденције заједнице запошљавања општине вреднује се тако што се свака година рада до пет година, вреднује са 12 бодова, а преко 5 година рада са 15 чодова. Просветнн и здравствени радници који су 10 и више година лровелн на раду у сеоски.м школама ван седишта општине у којој су живели пре запослења на сеоском подручју или у којој им више од 5 година живе чланови порбдице, за сваку годину тога рада добијају по 15 бодова. Брачни друг војног лица коме је радни однос на неодређено вре.ме престао због потребе службе брачног друга, за сваки месец чекања на запослење добија 5 бодова. Рад на одређено време, рад у ниже.м степену стручне спреме коју радник поседује, односно рад у друго.м занимању. вреднује се једнако као исти период чекања на запослење. Алтернатива члана 64: Рад на одређено вре.Ме вреднује се једнакб као истИ период чекања на запослење. Акб радник проведе у радном односу најмање 3 године обављајући послове и радне задатке за које се тражи нижа етручна спрема од оне коју поседује или радећи у другом занимању за које се преквалификовао, то време се вреднује једнако каб исти период чекања на запослење. Лице које тражи запослење а не.Ма статус незапосленог лица, укупан број бодова утврђен на основу критеријума за утврђивање првенства у запошљавању, умањује се за једну половину. Првенство у запошљавању кандидата који се пријаве на конкурс, однооно оглас са подручја друге заједнице запошљавања, утврђује се на основу мерила из овог Споразу.ма. Запослени читаони се Моле да се активно укључе у расправи о Нацрту овог споразума у свом колективу, а остали заинтересовани могу своје мишљење, предлоге и примедбе да доставе писмено Комисији за спровођење јав«е расправе преко службе Заједнице запошљавања. ТЕШКО ЈЕ А^1ИТИ 5S3 ООРБМЕ Y обезбсђивању и пружању здравствене запгпгге опрема има вео.ма значајну улогу. Y савременилх условима када електронкка граби крупним корацима напред, здраЕствена заШтита се бсз модерннх апарата не може пи замисЈШти. Разна обољења захтевају мање или више апарата, а како у нагце вре.мс све више преовлађују масовна хроничпа п дегенеративна обољења, управо њихо* во третпрање захтсва прн.мену веома сложсних и скупих апарата. Данашње време јс такође време брзог застаревања апарата. За са.мо неколико годнна нови anapaw прегазе оне које с.мо до скоро сматрали модерним. Новн апарати омбгућују бржн увид у здравствену слику: Лабораторија Медмцинског центра Средином 1983. године КоАнгсија Завода за заштиту здравл>а мила је” дицпнске степен из Нуприје „снибројно стањс меопре.ме. старост и употребе у свјш На основу одлуке Радничког савета ООУР-а „Великопродаја” ППРО „Тумадија Параћин, одређена је ПРОДАЈА ПУТЕМ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА СЛЕДЕНИХ ВОЗИЛА 1. „Фиет 132” ГЛС, регистарскп број СВ — 443-28, годдша производње 1979. почетна цена 200.000,00 динара 2. „Цптроен” ГА 1,3, регисгарски број СВ — 585-37, година произво.шве 1980., почетна цена 400,000,00 динара 3. „Застава комби” (фургон) 435, регистарскл број СВ — 448-91, година произвсмње 1979., почетна цена 70.000,00 динара Јавно надметање ће се обавити дана 12. IX 1985. године са почетко.м у 11 часова у просторијама ППРО „Шумадија", улица Ивана Милутиновића бр. 6 у Параћину. Разгледање вознла може се обавити сваког радног дапа као и на дан лицитације од 7 до 10 часова у кругу Радне организације. Право на лицитацију и.мају сва правна и физичка лина уз обавезно полагање кауцијб у ввснни од 20 одсто од пбчетне линитационе цене. ' Порез на про.мет плаћа купац. Купац је дужан да излишпарани износ уплати у року од 3 дана по обављеној лицитацији. Y противно.м се с.матра да је одустао од куповиие и губн право на повраћај кауције. ППРО „Шумадија” ООУР„Великопродаја” Ивана Милутиновића бр. 6 здравственим организацијама региона Шумадије п По моравља. Забележено је та да да је Меднцински uewrap у Параћину располагао са 146 апарата, односно са неџуннх пет одсто укупних апарата у дванаест •Ашдицинских центара регнона. На шеогом месту по броју апарата налазио се Параћтгн, иначе по велпчинн и броју евентуалних корисни ка на трећем, нза Светозарева и Крагујевца. предак науке и примена ње ннх достигнућа у .мелиникн, нарочито елекгрснике it колшјутерске технике, онда je и период од пет година дуг за адекватно лечење поједини.м апаратима. Неопходно је, закључила је -педавно ко.миспја која х je радила информацију о ♦ организацији здравствене де | латности и здравсгвене за- ј штитс са освргом на мате- A ријални положај Медицин I ског иептра и Основне car, | моуправне' интересне зајед- A нице здравствене заштнте 5 у Параћину за протекле че | Други је забележен, тих апарата. од укупног пробле.м. тада распоређеност Преко 40 одсто броја отпадао тири веПа : ме и вање пре.ма годинс, да се посвети пажња набавцн спрето плански уз понггоприорнтета и обанеза законским пропиоије на сто.малгологију и лабораторијску аначи да су н>а и службе премљени. службу, што остала одељебили слабо оИ аторед завидног броја апарата који је Медицински центар у Параћину имао п накнадно набаовио у последње две године још увек поједине службе немају потребал број апарата. Стварни недостатак апарата још је већи када се ana да је великп део њих веП аморггизован. Y параћпноком Медишмкжом цен тру 45 одсто апарата има старост од шест до петнаест година. а када се има у виду већ поменути брзи на ма и одредбама утврђеннм у гранским плановима развоја појединнх медицинскнх делатности као и уз поштовање нових планских докумената. Само тако, закључују аугори информације, створиће сс оргапизација за вршење квалитетне и бр зе дијагностике и ефпкасno ЈУлечење л рехалибитацнН>1гхова препорука медицинским стручњацп-ма је да елемпшшлу праксу спорог сгтављања у функцију ново набављених апарата и опре ме, што значи да се процес њихове упоггребе и пре набавке проучи, кадрови припрелје и апара/ги пгго ви iiie кортсте. М. Миленковић н.е на евиденцији лица која траже запослење: •— за сваки месец чекања на запбслење до 3 године 1 бод. — за сваки месец чекања на запослење преко 3 године 2 бода. Вре.ме нсзапослености за лнца која рад.е са непуним радним временом вреднује се као исти период чекања на запослење. 3. Социјално-економски положај вреднује се на следећи начин: а) материјални положај лииа које тражи запослење, његове породпце, односно до.мзћинства; — приходи до 25 одсто заје.мченог личног дохотка по члану породице. односно домаћинства, када су у питаљу приходи од пољопрпвреде. односно до 50 одсто од зајсмченог личног дохотка када су V питању остали арихг.ли — 30 бодова — прихо in о! — *0 зајемченог личн • члану пс-7° ' лк- : •1О' маћинства кадз V шианл МАЛИ ОГЛАСИ @ МАЛИ ОГЛАСИ © МАЛИ ОГЛАСИ © МАЛИ Продвјем фолошген 1200, пронзБодгћа 1975. гоз«п<е. Рсгистрован до марта 19S6. Слазко Кнсжевић, Цсрска 16. Параћпп. Тслсфон: 53-673. Продајем кућу са помоћном зградом, 7,5 ари плаца. Такође н 10 ари плаца са воћњаком. Јелка ТрзЈковпћ, улнпа Стрипгка 27 (преко пруге). Параћин. ♦ * * ПролаЈем повољпо „опел аскогу’« у возном craiby 1200 кубика. псокзводља 1977. гпцше. Всра Јовнћ, Шалуловац 35234 Попоиац ПроллЈем до.маћипство: кућа п чс тнри помоћке зграле п 54 ара ораннце. Душан М1илшевић, Главнца. ПродаЈсм №П»,7 о.1 20 арн у Лиз. । »ич. Твлефоп: 56-384., Гробљанскп 13, (lapahHii. Мењам Језноеобнп стан на V спра ту од 37 m2 у улици Бур* Саазја (до про^авшше ,Јелен”) 9 21 аа rap coitepy у пснзиопсрскпј зградк код Хотела Петрус. За пнформацвје обрати се .пгчио >гли ><а телефон: 55 493 Мења.м двособаи комфоран стан у Барварнну за одговараЈући у Параћину. Радојка Нпкплић> ул. Кул>пна, бр. 14, Параћгпг. « * * Оглашавам невшкећом paairy кгвнх-.пцу нздату 1981. ка пме Лћгросласа Лазпћа из Бу.-ипа. Разведеп пе сг.ојом крпвицом, 45 година, без обавела и у радком одпосу, стамбгно оЗезбеђсн, зрагкн жеау до 35 годииа испгх осооила u бсз обовеза. ЖнвоЈин Миладикопић М. Т»гга 67/15, Атипа П, 352ДЈ Параћин, ic. лефон: 54-109. « * * Добро сптутгрзл, пензпонер са високим пољопрнв,Ј?дннм каппталом тражп брачиу другаркпу, Мзжг же iia од 30 до 40 годшга, коЈз је роткин>а, ггли хсена до 50 година са Јсд цим детететом. Опавезпа пупа адрееа. Јавнте се на ппсфру „Жквот у троје" ва адресу РедакциЈа, Оглашавам немжећим сведичлп. ство о завршепој осковноЈ школи. пздато у ОШ .,Б. Јакшпћ” ка име Бнљане Јоваповпћ нз Параћнна. ЛИЦИТАЦИЈА ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА ПТТ ПАраиин излаже продаји надМетањем усменим ПОНУДАМА (ЛИЦИТАЦИЈОМ) РАСХОДОВАНА MOTOPHZ1 ВОЗИЛА: 1. Путнпчко воЗилб мЗрке „Застава 750”, година производње 1980. Возпло се налази у гаражи OOYP-а. Почетна цена 100.000,00 2. МОПЕД АП—4, година производње 1982., Почетна цена 15.000,00. Излицитирана цена моторног возила подразу.мева се франко седиште ООУР-а без пореза на промет производа. Купац је дужан да лзлицитирану цену за моторно возило плати пре преузимања, а најкасније 20 дана од дана закључења уговора о продаји и у овом року да их преузме. Сва средства у овој понуди продају се у виђеном стању п за њих се не дајс никаква гаранција. Разгледаи.е возила је од 6. до 11. септе.мбра 1985’. године. Ова понуда јс II овлашћење за разгледањс. Надметати се могу сва правна и физнчка лица која положе кауцнју 10 одсто од почетне продајне ценс возила. Правна лнца на име кауцијс уз понуду прилажу барирани чек, а физнчка лица копију вир.мана о уплати кауЦИ2пгН1^нро рачун 00YP‘a ПТТ „Параћин”, бр 63504- 601 —61 или полагаљбм у готовом до 8 сати на дан нздметаља. Лицнтација ће се обзвнти 12. јХ 1985. гбдине у 9 сати у канцеларијн дпректора ООУР-а. Сва обавештеи-а у везн са ово.м продајбм могу се доонти на телефон 51-000.

4. СЕПТЕМБАР 1985. 3 БРОЈ 190 АКЦИЈАШКО ЛЕТО ’S5. НАВИЈАЧКЕ HEVPO3E КАД ПОИ НИЗБРДО - свп ин © Параћинске бригаде завршиле акцнјашко ле товање @ На ауто-тгуту и даље бригаде раде ■m JVi'° ЈединствУ не цветају руже па почетку утакмиn Р српској лиги, стадпон је нрошле недеге био “Ј :АТ<Н нав^ачн тасу пропустилн да доВу ча пакмнUY и бодре своје љубпмце. Да ли само да бодре? ко?¥Лк Х’1СКа срећа и Ј°ш По ко-а каг.шснеггга фудбалске нгре окренулн су леђа Једин стсу. Из четири утакдппЈс ос воЈен je један бод и примље но десег голова; Да ли је то нодољан разлог да нграчима, упрапп и ^авијачнма „по "Hia.lv лпцнс После BbBcrba Кристала <-д 2:0 ве» еу сс са трпбш.и мог ле чутн погрде, само нама свОЈствене. јачн.. прц,!а лазилЦ су крпвце по сво.м ка хоВешу. Ту шјо се мбгло Чу тн Са трпбнна вл у најц-»страсћнјеМ нзвеШтаванзу lie може сг назватИ бодрсн.ел;. Сио.мпн,ане cv н мајке н сестре. а ка i-anety су бнлп и пграчм и Tpewpn и суднЈа ц делегат, Једном речју свч они којп ц.мају или немају удела у исходи фудбалске vчаклшце. ј ‘ * Кад неко не легне на срие навнјачима. онн то неми лосрдно покажу. И углавном су v праву, uno се тиче доп риизса тог фудбалера. Кад се тренер оглуцЈи о захЈеве павијдча* on ia јс он оЗјекат њиховаг бгса. To ie н иор. л«ално. А-Јеђутмл!, нл прошло ксдељпзј утаклтцн „крпвци су пронађеии п у дслегату, који је реагпвао па флашу уСачену у герен н у фоторе портеру коЈи јс радећц ссој пссао слмкао неммле сцене, на стадибну. ria м у малсноKie дечаку, који је „споро’’ дбпссио лоРгс иза гола. Послс утак.мнце прнеуствр вали смо ружио.м нстернбан»¥ прав-je. ноступку којн нн како не може да промени резултат. О томе he се са.мо чутн у фудбалскнм кругови ма. a то претп да Коврати мрачну славу иекадашњег фулоалског ПараГип.ч. Такве сцене шшако не леже екнпи која ie прошле го дине била носилац титуле „фер плеја". Нитн појединвм навијачима-. М. Миленковнћ Неугодиости на крају. К*лтервенцнје кагштена Пелшмшовиђа код делегата бнла је ц најумергиаЈа у од1№су на то како су реаговалн Апноги другп на крају утакмнце. ^llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllll1IIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIllllllllllllllll>lllllllllllllllllllllllll£ I САТИРИЗИЧНИУГАО | ЛГното је прљавог веша креиуло баш дд 4ii2riix ру- | = кавица. = ооОоо = Детериент све утнн белим. Самоприпазимо на иа- | = ше реке. Да &ез фнлтера не нстакну белу засгаву. = = = ооОоо = | 1 Пре него што реке пресуше машгмо се загшсника. = Е Дај да наводњавамо жуллве. 1 Е ооОоо = = И река у свом корнту бнра лакше нутеве. Па и она | = зна да не ваља ударити у тврдо. = = Пера Срећковнћ 1 - = = Међу не-inhi рнбама оомовн су веома гласни. = | = = ооОоо Е I 1 | Обрачунао се с богом, алн нмје .могао и са некмм | = свецима. = 5 • _ - = = Чедомир Д. Јбвановић е | | Да шгје пожара. како би сенначеватрогасци избо- i | р1ШИ за награђиваље према раду- е = ооОоо = = Г 5 Пиромани се углсдали на телевнлију.Репрнзнрају = | ttpcaiло1 одишнЛ програм. = ооОоо = i i 8 = Aloj тата страдао )е у гашен»упожара. Сад му ја i i iioL-v.M дегс палог борца. = = ооОоо = = i £ Љубнша Цветковић Луша = I ................ ............................................. . Братски се рзди на каналима у блгазини Суботице На највећем броју југословенскНх раднпх акиија раднн задацп за ову годину су завршемн. Мањс више свуда се успешно раднло и норме су нспугаене. а сг,да предстоји време за раз.мишљање где н како наредне године? За параИннске брнгадире овс лсто је завршено доласком брига да са омладинских радних акција „Палић” н иКњажевац”. У послед њој, августовској смени. млади Мурске Соботе и Параћина радили су на радилиштима ОРА „Палић" у бригади „Братство и јединство’’ и отуда се вратили са два ударништва, повељом за друштвене активности, траком акције* а на бриг^длрскНм блузама je дванаест одличија, ударничких значки. Ова бригада која већ пет година за редом борави на омладинским радилиштима, уписала je још једно велико плус у свој незаборавник. И друга параћНнска бригада, „Бранко КрсмановлН”, која је августа пошумљавала крш око Кња жсвиа има чиме да се похвали. Најбоља јс у насељу. а за труд завредиди су два ударништва, тра ку акције н предложени за републичко призкање „16. новсмбар”. МеГ>у четрдесетак младих, најбољих дванаест је окићено ударничким значкама, а такође је бригади додељсно пет златних и три сребрне горанске значке. Ваља рећи да је ово била међуопштинска бригада и њу су поред ПараНинЗца чинили млади Ћупрлје, Деспотовца; Свилајнца и БаточиНС; На радилиштима дмладинске радне акције >,Аутопут братство- -јединство’’ предаха не.ма. Осам бригада налази се на трасама деонице аутопута од Појата до Ћуприје улажући напоре не би ли одржали обећање: У новембру ће прорадити траса аутопута од Београда до Ниша. М. II. Ha ОРА „Аутопут” заставе везанс у братски чвор ПОСЛЕ ОБИЛНИХ КИША SiMCAK НАТОПИО ЖА И НАПУНИО ПОДРУМЕ © Обилне падавине на крају августа у Параћину (око 120 литара по квадратном метру) нису проузроковале теже проблеме Како смо сазнали у Цектру за обавештавање од начелника БОШКА НИКОЛИНА забележељгс су само три невиље, као последнца тродпзвне кише. Y улици Чнка Љубинлј v нодруму Стакларске зграде накутшло се толико воде да су стварн плпвале по »вој. Eijima је однела пружни насип на преласку у Зајечаракој улици. Такође нз Сшшрице је Центру јављено да су подркрш поЈедшшх кућа поплављени. Са већигне улица у грчгду клшпга камалнзација је Bpno брзо по престанку падавина одвела воду, лтеБуппц поједзне раскрскчце, што су надлелаш вероватно уочи лл, -уго су остале под водом. V индустрнји кигде није забележен засгој илц некп проблем настао од велнких пиша. Једино су два cvcpeта дпштинских лига у фудбалу лпзрала да буду о»гложена због тога што су теренн оједн погсдшаји за ватерполо него за фудбал. ММ У МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ „11. КОНГРЕС” У последње вре.ме учестала су питања грађана када ће ко начно да Дббију телефонске прјрсвучке, за чије увођење су лавно нстекли свн законски и сбећани рокови. На пример, Милан Станојевић из улице 27. марта број 92 из Месне заједнице „11 конгрес” каже да је са ООУР-ом ПТТ Параћин ск лопио уговор о увођењу теле фснског прикључка још пре пет година и да до данас није добио „везу са свето.м”. Када he коначно почети давање телефонских прикључака грађанима. питали смо одговор не у параћинској пошти? Већ од 1. септембра радници ПТТ Параћин почеће са увођењем телефона, односно про ширењем месне телефонске мр еже. Свп грађани „11. конгреса", њих преко 500 стотина/ за најкраће вре.ме добиће дуго бКЛУБ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ РАДНИКА „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО” Y ИНСБРУКУ Y АУСТРИЈИ МЗ „Врапчане” ЗД ООЉСКЕ Становници Месне заједннце „Врапчане” ни у време Uајве1иIX врућнна нису мировали. Кад у пољу пшита ннје могло да се ради, одлучнли су да пзврше пошљу нчавње пбљскнх путева. Акција је организовапа у недељу 1. августа када је 20 грактора и још више људи за осам сатн пренело н нспланирало око 300 кубика шљунка на 2,S до 3 киломе тра пута. Шљунак је узет од октобра" по вео.ма по вољним условпма. Бора Ружић, преДседшпг Скутшггпне Мссне заједипце, апелује н на друге меске заједшше у граду да организују сличне акцијс како бп у Јесен пољски путеви бнли оспособљенн за саобраћај. М. Ж 7 Н Y Инсбруку, познаго.м зимском туристичком центру Аустрије, већ осампаест годмна постојп Клуб нашнх радника „Братствс-једннство” ц Окупља око 1450 радш1ка на привременом раду, готово из свнх крајева Југославије, али их је највише из Поморавља. Само из општнне Параћин iixia 140 наших земљака, док на пример пз варваршгске општине има преко пет стотнна радннка, којима је долазак у Клуб после напорног рада чаша освежеља, додир са завичајем и родном земљом Током лета нашу Редакцију је посетио Браико Пстровић, предссдник Клуба наших радника у Инсбруку. — У оквиру нашег Клуба дслује културно-уметничко друштво, које има три секције н које негују фолклор н музику из завичаја, затим нсколико спортских секција, од којих фудбалски клуб нма највише успеха. каже наш са говорник Браико Пстровић. Прп Клубу „Братство-јединство’’ основали смо и предшколску уста нову ..Полетарац" у којој сс чувају, негују и уче деца наших рад ника. У Клубу је најлепше приликом прославе наших државних празника када смо сви заједно, када смо Југославија у малом. ИмаМо развиЈену сарадњу са аустријскн.м синдикатом, затн.м са једНом америчким фирмом и са многим местима у нашој земљи. На пример, наш Клуб се побрати мио са местом Читлук и сваке године размељујемо посете. Људи из овога краја су цењени радпици у Аустрији. Посебпо нам је драго кад добијсмо лист из завичаја. To нам је као да смо у домовини. Учествујемо у свим акцијама солидарностп. Последп»и пут смо пружили помоћ настрадалим селима општипе Брус. Нема члана нашег Клуба да није дао најмање по мллиоп и по динара. Ваш лист нам помаже да се потпуно информишемо о свим збивањима у општини, каже БРА НКО ПЕТРОВИЋ л додаје да lie још лсколико година радитл у иностранству. а онда he доћл пазад у заричај, да поново отпочпе жлвот у родлом дому. М. Д ВАНДАЛИ ЛОМЕ АПАРАТЕ Од пет — шест јавних телефоиских говорннца у граду ни једна није у исправном стању. He само тренутно, већ готово цело лето уназад. Објашњење смо добили од одговорннх у Пошпг којн тврде да су пре свега кривци несавесни граБани, вандали који намерно кваре, кидају н разбијају апарате, а који су, иначе, врло скупп. Један такав апарат кошта и стотину старих мнлиона, а век трајања у Параћину је једва две године. Заправо, толнко је прошло од постављања новнх апрата на про метним јавним местима, и ево већ су сви у хаварисаном CTaitv. ______ _ М. Д. ј чекивану телефонску везу, јер су сви припремни радови извр шени. Највероватније да ће до сре днне октобра посао око нових телефонских прикључака конач но бити завршен. обавеегили оу нас одговорни нз параћкнске поште. . М. Д. x'liiiiiiiHiiiiiiHiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiihiiiihliiiiiniiitiliiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiliiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiihiiii: I ГРАДСКО КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО | ДРУШТВО „БРАНКО КРСМАНОВИН” = ј I ШИВ НОИ = = Четрдесетак чланова Градског кглтурно-умстннчксг I = друштва „пранко Крсмановић” и током летших дана вред- = = но је раднло у просторнјама месне заједнице „11. кон- Н = грес”, наравно до изградње градског дома културе у ко- i = ме се предвнђа и огроман простор за младе. Музичка, = = фолклорна и плесна секција марљиво су увежбавале сзој = i репертоар за наредне наступе. * = = Од септембра КУД „Бранко Крсмановић” шпро.м от- = | вара врата за нове таленте, не само нз поменутнх облас- | = ти, ве1ј ц младпм литерарцпгла, глумцнма н рецнтаторн- = н ма. Пријављнвање у Општинској конференцији ССО од = = 7 до 13 часова. * = = М. Д. । iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiii... .

4. СЕПТЕМБАР 1985. ■ БРОЈ 290 НАЈЗАД КИША У КАСНИ ЧАС ПЉУСКОВИ Обичајн или • Обилне падавине од око 80 литара по квадратном метру, промениће услове даље вегетације, алн неће много помоћи кукурузу • Влажност земљишта услов за добру припрему јесење сетве ПРИМЕР ИЗ ПОТОЧЦА НЕМА СУШЕ ЗА ВЕЉИЋА Ф Чедомир Вељнћ поливао кад је било пајпотребније и сада има најбољи кукуруз и дуван у околини €> He зависи суша само од неба • Рад побеђује Пуних шездссет данд харала је тропска суша са температурама и до близу 40 степени Целзпјуса. II кад је суша почела да добија карактер катастрофалне елементарне непогоде дошла је обилна киша, која ипак, не може да поправи очајно ста1Бе на пољима. Кукуруз је снгурно страдао од 50 до 70 пронената, и велики део сувих стабљика и пабирак отнћи lie у сточну храну, тако да је берба кукуруза већ у августу преполовљена. Цсна прошлогодишњег кукуруза већ сада нзноси преко 50 динара, али га не.ма у понуди из разумљивих разлога. Суша је узела данак и код других култура: сунцокрета, дувана, шећернс рспе, детелпнс затим у воћњацима и впногради.ма. Међугим, juicy свс културе подједнако поднелс сушу. Она lie се најмањс осетити код шећерне репе, затн.м код винограда и повртарских култура. Обилна киша од око 120 литара по квадратном метру помоћи ће са.мо они.м кукурузиштима која због микроклимата нису подгорела и осушена затпм шећерној репи и донекле шсноградпма. Али свака појава пма две стране, добру и лошу. Код грожђа, које већ и.ма формпранс бобице, може доћи до поновног бубрења и прскања. А род је, ионако, подбацио. М. Д. ПРЕД ЈЕСЕЊУ CETBY За своје шездесет и четири године Чедомир Вељић, пољопрнвредннк из Поточца, не падгш већу сушу. Го тово половина бунара је пресушнла, па многи Поточани у цистерна.ма довозе воду са Мораве за стоку. Један од ретких бунара ко 1 јн није пресушио је п Вељићев са кога се ових дана служл трећина села. А каква је ситуација на пољима то врло добро знамо. Паклена врућнна погорела је све усеве на н>иви. Међутим, њпве Чеде Вељића као да пркосе. Кукуруз црн као облак, дуван уврх човечјег паса. — Победио је рад. Скоро месец дана утрошио сам у поливању кукуруза на хектар и 20 ари и дувана на 60 ари. Из дана у дан по тропској врућини брујао је мотор на мојим њнва.ма. Поливао сам у два наврата, баш у право време кад је биљкама влага била најпотребнија да не прекидају вегетацију. Многи повучени мојим прнмером почели су сада да заливају њиве, али изгледа касно, јер су стабљике кукуруза веђ осушене. На гориво сам утрошио око трн стара милиона динара, алн се надам да са.мо од кукуруза имам чнсту добит од преко трпдесет милиона, каже угледнн пољопривредник Чедомир Вељић. М Д. Довољно семена за уговорену пронзводњу □ За који дан почеће припреме за јесењу сетву пшенице ■ Колико су наше пољопривредне органнзације трепутно спре.мне за ову важну акцију, разговарали смо са Петром Адамовићем, директором Земљорадничке задруге „7. Јули”, највеће пољопривредне орранизације у нашој општини пирови Село је одувск било чувар народних обичаја и традиције, алп последњпх година нски обпчаји сс дефор.мишу н попримају карактер мегаломаније, каћиперства и узалудног расипа и>а новца, а у време економске кризе. Нсговаљс пародних обпчаја је важан моменат у развоју једног народа. Доприносн учвршћивању спагс. Али изгледа наши савре мени обичаји, све више оду зн.мају њсгову економску моћ. Свадбе, испраћаји, крште ња и друга славља попрпмају мегаломанскн карактер. Ако на породично сла вље пе дође бар цело село, плус родбина л прпјатељи са странс, то као да се није ни догодило. Y томе пре свега предЈвачи село, које јс одувек и било носплац и чувар традиција. Данас једпа боља „женска свадба” не сме да и.ма мање од 500 до 600 гостију, које треба нахранити, напојитн и Агузиком почаспсти. Једна таква кућна радост и весеље коиггају ,,само” 100 до 200 милиона старих динара. Ко хоће да се о љеговој прослави при ча дуго у народу, он рачуна на хиљаду званица. Тп нашн обичаји сс све више дефор.мншу и попримају изглед велпкнх пародних тпгрева и хирсва, самохвале, са јасном дозом сујете и каћтгперства. Јасно да нико никоме не може да забрани да за своје nape ради шга му јс воља, али два дана масовног алкохо лисања и ждрања оду мили они, које јс тај исти домаliiHi могао да утроши на памеггније и рационалније стварп, на куповину лољо* пртгвредне механизације и прЈпсључних машина, на ојачатве еконо.мске подлоге кроз улагања у неки облик пртгчарнс пропзводње. Y праву је по.БОпривредник Бранислав Милнћевић нз Лебине кад каже: — To треба из.модети. Y време економске кризе, у вре.ме штедње и стабилнзације огро.мне nape оду, такорећи преконоћ у ветар. Ја нисам правио свадбу ста ријој ћерки, али су ме мештани веИ попрско гледали, почели су да мн пребацују » оговарају. Сада за другу свадбу потребно мн је око сто милиона старих динара. Толнко ће да кошта хиљаду килограма меса, две хиљаде литара пића, музика и другп пратећи трошковн. за угошћавање 600 званица. Ја сам изгубио нов трактор за те nape, а стари ми је ионака дотрајао. Изгубио са.м можда стадо најбољих овапа и још много што- -шта. Ако покушаш да пре кинеш један такав обичај народ те презре, каже Брашгслав Миллћевић из Лебине. Зато изволпте на свадбу. И впше нс важи ,држ се куме..." већ ,држ се домаћипе, нзгоре ти кеса”. М. Д. ^Illllllllllllllllllllltllllllllllliuilllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllir „РАТАРИЈАДА 85” — Бубрпва и ССД1СНСКОГ материјала биће у довољним количинама, али само за уговорену производњу. С обзиром на цену, ми не смемо куповати репро.материјал за лагер. Морамо битп опрезни јер на територијн општине постоје и друге организације које lie продавати ђубрпво п семенску пшеницу. II овс годиис улазн.мо у уговарање сстве, а још имамо неке непозпатс еле.ментс. He знамо колнка ћс бити цена семенског материјала, осидг искуства нз ранијих годнна да јс семенски материјал скупљи 50 до 60 одсто оД меркантилне пшенице. He знамо ни откупну цену пшенице, која ће се додуше до почетка жетве повећати. али колико, то ннко не зна. С обзиром на све те условс, не очекујсмо повећано интересовањс пољопривредннка за уговарање пронзводње ове културе, али и не очекујемо неко знатно смањивање површина под пшеницом. Прелепе Грзнне падине као да су пзлпплл>сне за идиличну слику у чпји би ра.м стала стада оваца и ра HEMA ОВЦЕ КО ДА ШИША — Јесте ово су моје овце. Н.ма.м их четрдесет на броју. A то што ме питаш за ■мла15е, па н.мам сииове. ДоПРНЈАТЕЉСТВО НГРОМ ЗАЧИЊЕНО ф Четрнаести сусрети села имењака и побратима „Ратаријаде 85” одржани су 24. и 25. августа у Ратарима ф Богат програм спортских сусрета • Заједничка приредба • Од идуће године и народни вишебој Имењацн из Ратара код С.ме деревске Паланке и Обреновца још једном су доживсди право по.моравско гостопримство, код својих пријатеља н побратима тараца завршсно је заједничк ом свечаном вечеро.м у правом пријатељском расположењу и здравицама за вечно пријатељ ство будућих генерацпја Ратараца. М. Д. Нашн пољопривредници мо- S рају да знају да не смемо ра- = чунати само на јсдну произ- = водњу. Рачуиали смо на куку- = руз, он је подбацио као пгго — се види, тако да су боље прош- == ли онн који су имали Belie no- == вршине под пшеницом, каже ~ директор Петар Адамовнћ. ЕЕ М. Д. зпграни чобанн и чобанице. Нажалост, могуђности су једно, а стварност друго. Ових даиа обилазећп оброн ке јужпог Кучаја, наш фоторепортер је услпкао стадо од 40 ошпшаних оваиа п ibiixoBor влаоника Радоја Миленковића из Доње Мутнпце. Док иам је „позирао" за ретки снлмак, мало у ша ли мало у збпљи је комснтарисао: брц су, не могу да се пожалим. За зпму спреме храну за овце. — Јел’ долазе? Па долазе. Донесу гајбу пива, попију, поједу јагње и нду својпм послом. A то што шггаш дал’ ће неко да наследк моЈ „запат”, с то не знам, не ве рује.м. Имају они свој посо. М. И. у параћанским Ратарима. Из дугогодишњих сусрета три Ратара рођене су до сада међусобне чврсте везе. које су се у неколико примера завршиле браком. ку.мством, али спгурно трајним пријатељством. Гости су стиглм у суботу 24. августа у преподневним часови ма. Најпре су положилц венац на споменик палим борци.ма у центру села, након чега је при ређен ручак. Поподневнп сати биди су ис пуњенн сусретима V стоном те нису н фудбалу, где су играли и ветерани три села, а субота вече била је испуњена заједни чком приредбом у дому култу ре. Рани јутарњи часови у неде л>у 25. августа почели су одбој кашким сусрети.ма. затнм так мичењима у стрељаштвг и ша ху. После ручка одржаие су фи налне борбе и проглашење по бедника Дволневно дружење и прнјатељско надметање РзВИНОГРАДАРСТВО ПЛАНА ПРИПРЕМЕ ЗА ПОЧЕТАК БЕРБЕ ГРОЖБА Традицнја и туризам • Иако је до 5. октобра остало више сд месец дана, у Месној заједници Поточац увелико се припремају за традиционалну туристнчку манифестацију „Поточка берба грожђа 85” Главни покровлтсљ овогодишive „Поточке бербс грожђа", која ће се одвијати 5. и 6. октобра, су ..Јагодински подруми” из Светозарева. Тих дана у Поточцу ће бити отворена и продајна изложба пића .,Навипа" Вински стручњаци на званичној приредби одрсдиће и најбоља anna и ракије из подрума поточких впноградара. За ово такмичење индивидуалних произвођача пића БЕЗБЕАНИЈИ ПУТ Временским непогодама, крајем маја ове годкне отгеђене cv делп.мнчно бзнкпне и зачун>е:Н1 јарковк и ри голи, на некнм местима пу га Плана - Мнрпловаи. Да бд се отклонпла п та могуК ност несреће у саобраћају, СИЗ за локалне и нскатс!орнсано пупеве удружпо је 30.000,00 дннара са Месном заједницом v пиљу отклања ља ови.ч препрека. М. Д. влада велико интересовање. Награде најбољим виноградарима доделиће „Јагодински подруми". Свечаност бербс грожђа и вина увеличаће he по традицији и песма. Овога пута постигнут је слоразу.м са водећим звезда.ма југословенске естраде којл he увесељавати госте и виноградаре. Као и прошле годлне на приредби he блтл награђена л најбоља народна ношња, девојка са најдужом плетенлцо.м, мушкарац са најдужи.м брковлма и тако даље, сазнајемо од Стојана Петровића. предссднлка скупштане Месне заједнице и председника органлзацлоног одбора ове манифестацлје. М. Д. Шпанав 8 СИТНО ЗРНО Винова лоза је ове године страдала два пута: у јануару на ниским температурама и током лета на тропској врућини Влноградари са зебњом очекују октобар и почетак бербе грожђа, јер је род готово прсполовл»ен. Гроздовл лмају мању тсжину и до 40 одсто од нормалне тежлне. грожђа у откулу овс јесенл nche бити. м. д. Ране л средње ране сорте у виноградлма индлвлдуалнлх пролзвоВача увелико зру, алн на овој суши л жеп! прлпрс.мају сс и онс јессње сорте. Лоза је ове године два пута платлла цсх. Први пут у јануару када су је нлске те.мпературс од — 30 стспени знатно оштетлле и други пут током овлх тропских врућина. Иако влнова лоза воли сунце и сушу, овако високу топлоту нлје ни она могла да издржи, па су бобицс и гроздови остали ситни. Као да све ово иде на руку пре рађивачима и произвођачлма Buna који су већ с пролећа најавили пребукираност својлх производнлх капацитета. Ваљда ће успети да количине из прошлогодлшњег рода продају« јер по свој прилици Текија ДО ЗИМЕ БОЉИ HYT Путни правац који повезу 1е насеље ТекиЈу са Параћино.м нма дотрајали коловоз којп мора ла се санира пре доласка зиме, да бн мо гао да се корнстк са одоеБеном сигурношћу ц безбедношћу. Скушптит»а основне зајед пице за локалне и некатегорисане путевс зреба да одо бри удруживање 2.000.000.00 динара код СИЗ-а за управљање граВевинским земљиш те.м if комуналнс делатностн. на нме санацнје овог ко ловоза. М. Д. Својново КРУЖНИМ ПУТЕМ БОЉИ САОБРАПАЈ ■ НИЗ УСПЕШНИХ АКЦИ ЈА MECHY ЗАЈЕДНИЦУ СВОЈ HOBO СВРСТАВА Y РЕД 03- БИЉНИХ КАНДИДАТА ЗА НАЈВИШЕ ПРИЗНАЊЕ СКУП ШТИНЕ ОПШТИНЕ. Поправком и насипањем пр илазног пута од места „Копанн пут ’ до до.ма културе. Својнов И!( су рсшили на бо.ви начин одвијање саобраћаја кроз село. Аутобусп Biune неће морати да се окрећу кроз теснс соклке, Beli he кружним путем брже и лакше додазити и одлаз*< ти мз овог подјухорског села. To је једна од новпх успсшних акција мештана Својнова чија месна заједнпца последњ их година постиже вредне рсзултате и ва ко.муналном и нз друштвено-политичком плану, тако да се сврстава у тренутно најврсднија села, која конкурн iiiv за неко октобарско призна ље Скупштпне општине ПараН ин. м. д.

4. СЕПТЕМБАР IMS. ■ БРОЈ ЗП Ћ4ЧК0 ПОЉ4НЧЕ I Вашс cy торбс снгурно препуне лепнх песама, причнца, цртсжа, а ми с.мо радознали. Јавитс сс својим прилозима. ЦЕНТАР ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВ.АЊЕ „БРАНКО КРСМАНОВИН’’ ОСТВАРЕН ПЛАН УПИСА > ¥пис завршен, испоштован однос 70 према 30 v корист производних занимања © И ове године без редовних стакларских одељења Ф Рад v две смене © Полазницп се уписују у септембру Крајем августа, тачнцје 26. и 27. пружена је шанса свнм средњошколцима који су пропустили први уписнл рок да се упишу у средњу школу. Уписивали су се тамо где је још увек било места. Са малпм нзузетком (3—^4 ученика у одељсњу) у Центру за средње образовање „Бранко Крсмановић" све је попуњено, а ванредни рок коЈи траје до 5. септс.мбра про.мениће и тренутно стање. ПОВРАТАК БАКА Bpahajy се из далека, као птице с топлог југа: преко река, преко гора јуре. Започиње опет школа, и они се сада журе. Олнвера Жнвановић ОШ „М. Поповић Озрен" Параћин ШКОЛА МАЛИ КОС У свитању новог дана, на гранчици од љиљана, чучао је мали кос и, наравно, био бос. Пришла сам му сасвим тихо, муњала се полагано, желела com баш да видим птиче мало разиграно. Кад ме виде. унлаши се, заљуља се ‘љиљан стари • побеже Atu изненада нестадоше мале чари. Школа је велика и све нас зове, a да у њене клупе седнемо и нешто научимо. Малина Михајловић = ОШ „Радоје Домановић” = МОЛИМ ВАС, I У Центру за средњс образован>с ,-Брапко Крсмановић”, сазнали смо од директора Милорада Милошевића, уписано је 65 одељења, у првој години 20, другој 16, трећој 15 и чствртој 14 одсљен>а. У трећој години уписана су трк одељења машинскс струкс, јсдно у четвртој, електротсхничка струка има два одељсња у трсћој и једно у чствртој години. тексти лна у трсћој четири и два у четвртој, по једно одсљење у трећаЈ и чствртој години има хемијско технолошка струка, јсдно прсхрамбена струка у трсћој и два у четвртој, једно у четвртој години троговачка струка, по једно у трећој и четвртој економско-ко мерцијална, природно-техничка, математичко-техничка и преводилачка струка. Оваквим начино.м уписа параћнн ски средњошколски колектив испоштовао је однос 70 према 30 у корист производних занимања. Изузев што је у првом уписном року владало веће интересоваље за производна занимања- слика је идентична прошлогодитњој. Клупе намењене будућим стакларима осталс су и овог септембра празне, јер се и овом приликом ни јсдан ученик није јавио са жељом да сс оквалификује за рад у нашем највсћем колективу. Од директора Милошевића сазнали смо да ће се настава у овој школској години у Центру „Бран ко Крсмановић" обављати у две с.мене, што до сада није био случај. Оваква организација наставе допринећс да се више користе наставна средства, тачније кабинети и специјалне учионице, које су до сада прстваране у обичне учионице због рада у једној смсни. Полазницн само за производна занимања Септембар мссен намењен је за упис свих полазника и то само оних за које су заинтерссоване радне организације. Полазници he углавном стицати трсћи степен стручности. а како смо обавештеии, према потребама радних организација, о чему he се тек детаљно договорити оспособљава he се у Цснтру „Бранко Крсмановић” и кадар за други степен стру чности. Ову шансу треба посебно да искористе организације које ке могу да редовним школован>ем обезбеде кадар (Српска фабрика стакла и грађевинске орга низације). Са око 300 часова теорије и 700 до 1.000 часова праксе и заинтересовани поједници са завршеном основно.м школом могу да стекну ову стручност, обавестио нас је директор Центра за средње образовање Милорад Милошевић. С. Јовавовић < АРСИНЕВА И ДИМИТРИЈЕВИБ НА .ЈРАТКОВИБЕВИМ ВЕЧЕРИМА ПОЕЗИЈЕ" < Жврв ,ЈРатковнћевнх чери поезије” међу петнмст фнналиста одабрао је и песме параћинских песника Светлане Арсић и Миросла ва Димнтријевића, који су тиме стекли право учешћа у финалу 3. и 4. септембра у Бијелом Пољу. Учешће двоје песннка из нашег гра да говорн, да град на Црга ци има јаку песничку реч. С. Ј. ПЕТА КЊИГА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИБА I Ових дана вз штампе је изашла књнга Мирослава Димитрнјевића. Збирка песама под називо.м мДосол>аван>е анђела” штампана је у издању Библиотеке „Развигор” из Ужнчке Пожетс. Поменута збнрка садржи четрдесетак песама од којих је велики број награђиван и објављнван у разшш листовима и часоппсима. Кн>и гу је ликовно обрадио Радомир Динић, сликар из Па раћина, а игтампана је у РОГД „Вук Караџић" у Параћпну. С.Ј. 'iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiii!iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiitiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiii!iiiiiiiiiiiiiiiiiiii!iiiiiiiiiiiiiiimiiiii>' V њој нас уче да бројимо, да до хиљаду рачунамо, лепе necste da певамо и приче да причамо, давне историјске дане да памтимо Зато у школу треба tthu, бити then вредан ћак, било ирвак, петак или осмак, Марина Јовановнћ ОШ „Б. Јакшпћ”, Нараћин НОБ ¥ КАЛУПУ НЕхМОЈТЕ Ви, што сте деци детињства украли, и Ви, који се борите . да нам га вратите зашто ратујете? Дете, Ata било које боје, воли да живи и да се радује. иа ливади yeehe да бере и иа дрво да се вере. Молим Вас, немојте! Питајте сеако дете да ли воли да ратујете, da Aty детињство кратите. Свакако pehu he: tie! Ulnptmti месечина it 'падају звезде y ettpoee reojux ycaiia: Халапљиоо гуташ небо u пекмез ти цури низ тетиве назрелих слутњи. Па зато Л1олим, Бас, немојте euuie да ратујете, да иал1 безбрижна дегињства кратите! Весна Илић нс yjuith h Дајеш Atu кришку белог, сељачког хлеба и ја тихо zyraAi залшевени смех у твојој коси. Драгана Иланковић СШЦ „Бранко Крсмановнћ” ПараИнн ЖЕЛЕЛА БИХ Жслео бих да сам Сунцг, да сву децу padotuhy грсјгм, да се са пшга uipaAt и CAtejcM. Да годуб мира свуда полети и остави своје благодети. Да otcueiiAto у здрављу и срећи, да учимо и будемо сложни, јачи и већи. Жслео бих да влада братство и мир, да свако дете буде пионир. Да дечји сан постане јава да сеако Atupuo cnaea. Јасмшга Миладиновић тито Нема Atecra где те није tiAte наше најлшлије. Све је добро тто има.чо кад Aty твоје име дамо. Сутјеска Aty, Срем ц Вис, беху ратни земљоиис. Све од себе он нам нружи и животоА1 заокружи. Нсма Atecra где те није UAte наше иајлшлије. Maja АлексиИ ОШ „Б. Крсмановић” Сикнрица ЗА МАМИН ДАР У освит зоре рујне када се буОе очи снсне косу ти милују, гладе нежне руке њене. Она те бескрајно во.ш Она се за тебс брине када си ти весео и њено лице сине. Лздија Тодоровић ОШ „Вук Стефановић КараџиИ”, Поточац ИНВЕСТИЦИЈЕ Y ОСНОВНОМ ОБРАЗОВЛЊУ Догпапња школсног простора Школска дворпшта у Основ ној шкдли „Радоје Домановић" II „Стеван Јаковљевић” у овом летњем пероиду личила су на права граднлишта. Нужно је било учинити нешто са школс кнм простором да би ова иаставна година нор.мално отпочела. Двс пове учнонице у школи „Радо1'е До.мановић”, колико-толико, ублажиће недостат ак школског проотора. У то.м шгљу прераспоређснп су учениии пз Основне шко лс „Мо.мчило ПоповиН" (по јед но одељење из петог п првог разреда), а при том се водило рачуна да у овим одељењима буду деца која су блнжа овој школи. Школска годнна је по чела, а нова одељења нису прн мала још ђакс. — Радови из оправданнх раз лога иису ранијс окоичани, али ће бити у току септе.мбра. Опим lie свакако, бити мало nope мећена органпзација наставе у овој школи, но, другог решења није било и морамо мало да се стрпимо. Изградњо.м учионица за спецнјално образовањс деце, такоБс, бићс растерсћен школскн простор. Ове учионице биће спрелше да приме ba ке идуће школске годнне. Meђутпм, све ово што је сада ура ђено и што се ради је само привре.мено псшење, сазналн с.мо од Наде Јовановнћ, секретара СИЗ-а ссповног образовања и васшгтања. Ове инвестиције финансира ју се углавном пз наменскнх средстава, позајмииа и по.моћн. Изградња још једне основне шкоде у насељу „Глождак” је неопходна, што, сигурно основно школство није у могућ* ностц да само реши, где ће мо рати да се укључи и друштвена заједннца. С. Ј ШТА ДОНОСИ НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА? |аи дуже у школн ® Ова школска година трајаћс недељу дана дуже # За први и пети разред нови наставни план и програм © Бројчане оцене за све предмете На екскурзију о трошку родитеља Званпчно по школском календару 1. септембра би требало да седну у клупе сви ученици. Но, сзварнп почетак школе за параћинске ђаке био је пре два дана, јер први је пао баш у недељу. Најмлађи су се први сусрели ове године са школом јер је 31. августа у свим параћинскнм основннм школама вршен пријем ђака првака. дина је спремно дочекана. <Од 1986./87. године промене^у плану и програму наступиће у it х VI разреду, а наредне године у III и VII, па у IV и VIII разреду. Сви, они најмлађи и они који су сели у срсдњошколскс клупе питају се ових дана шта л.м доноси нова школска година. Прво, умссто 38 радних недсља, рсдовнс наставс. колико су учсници до сада имали, у овој годинл бићс 39 нсдеља редовнс наставе. Јунски поправни испит нсћс догодине бити шанса за ученике са слабим оценама, већ само август. Ос таће ученици и без 100 часова ко муналнс наставс, а сви ти часови прерасподељсни су у рсдовну наставу. У Ко.митету за образовање су израчунали да су учсници новим наставним планом и програмом растерећени за 15 до зо одсто у односу на стару школу. Недељни фонд часова рсдовне наставе по новом плану повећава се само у ссд.мом и осмом разреду, у првом и другом је чак мањи (18 уместо 20). У осталим разредима је непромењено ста.- ње. Први и петп разред по новом Ученици I и V разрсда основне школе овог ссптембра стартују са новим наставним планом и програмом. Његова примена за хтсвала је поссбну ангажованост у параћинским основним школама, сазнали смо од Наде ЈованоBiih, сскрстара СИЗ-а основног образовања. Сви послови су на времс урађени и ова школска го Без описних оцена Описие оцене (А, Б, и Ц) које су до сада важиле за поједиве предмете у овој години неће важити. Оне се укидају и гводи бројчано оцењивање из музичког, физичког, ликовног васпитања. Ова промена he, сигурно, допринети да се више ови предмети не потцењују и да им се придаје више важности. Дакле. у овој години нема такозваних „абецедмих оцена” и ове бројчане оцене рав ноправно ће са осталим хггицатн на општи успех ученика.' Родитељи плаћају екскурзију ДОГРАДЊА ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА Спрема се „Пажа и лаоалажа" Ф За октобарске сусрете позвано лесет позоришних ансамбала © „Ортаци”, „Биберче” и „Лажа и паралажа” у Врању Од 20. августа у Градском а.матерском позорпшту, пос.\е летње паузе, поново rope свегпа. Програмскн савет је на недавном састанку одабрао нову представу за ову позоришну сезону ц почеАо се са радо.м. Параћински љубитељн храма богиње Талије срешће се уско ро са наши.м великим ко.медл ографом Јованом Стернјом По повићем и његовом .Лажом н паралажом". Реднтеллкп посао поверен је Београћанпну Драгану Јаковљсвнћу, а пре.мнјера је планирана за Октобарске су срете, сазна-ди смо од управнн ка Позоришта Мподрага Благојевића. Јубиларнп, петнаести по ре ду, Октобарски сусрети 6n!ie праве позоришне свечаиости. На сцени Градског а.матерског позоршита гостоваће најреиомираннји аматерски ансамбли нз разннх градова. Позиви за учествовање упућенп су глумпп.ма нз КпкЈгнде, Пријепоља, Прнједора, С.медереске Паланке. ВеАнке Плане, Књажевца, Врања и „Бранку Крсмановнћу Шпанцу" из Београда. Рачуна јући и домаћине, треба очеки вати да девет правих позорпш ннх дана обогате културни жи вот града на Црници. Позоришну сезону параћинс кп гду.мцп започели су и госто ваљнма. Врањанска публика ви де.\а јс 3. септе.мбра монодраму „Ортацн’’ Мирослава Дн.митри јсвнћа у извођењу Томнслава Борђевића и. режнји Боке Об радовића. V оквнру „Бориних дана" Парађинцп lie у Враљу гостоватц са „Лажом п парала жом” и дечијом представом „Бпберче’’. С. Ј. Од ове школске године ученипи ће ићи на екскурзију о трошку родитеља. Двогодшпња пракса Је показала да скупљањем старе хартије не може да се обезбеди довољпо новца, а Заједница за образовањс не може да га обезбеди, па је донета одлука да се екскурзије плаћају из родитељског иепа. Претпоставл>а се да ће ова промена утицати на бројност екскурзија, њихову разноврсност и да he и Заједница образоваља дати више пала како би на ова путовања могла да крену и деца из породица са ниским личним дохогшма. Поменуте новине предвиђене су новим Законом и по свсму судећи неђе много пореметити досадашњи систем образовања у ос новном школству. На ђацима и даље остаје да добро загрсју столицу, а за наставнике се такорећи ништа нијс променило. Продужењсм школске године за недељу дана није угрожен њихов фонд часова. Радна недеља и дал>е има 42 часа (24 непосредан рад са ученицима, остало за при прсму наставе и друштвсни рад). Имају зимски распуст од две недсљс и летн»и од 1. јула до 20. августа. С. Ј.

ПРВА СРПСКА ЛИГА ПАРАНИН: Јединство — Кристал 1:2 (2:0) ННШО Ш RPEHE 1ЕШ1НСШ Аранђеловац: Шумадија — Јединство 5:1 (у трећем колу) Или у стативу или у пречку или у голмгна. Кад лопта не иде у голмана, увек су двојица пграча иза њега. На слици: добра одбрана гохмана гостију Стадион: Јсдпнства, Гледалаца: 2.000. Стрелци: Матић у 51. за Јединство, а Стоиљковић у 20. н 31. за Кристал. Судија: Ми лошевић (Ниш) 6. Једш.сво: МптнБ 6, Стеваног.ић 6. Пехковић 6, Мнленковлћ 5, (Павловпћ —), Паннћ 5 (Жн вковмћ —), Пел1гсановпћ 6, Ми лпћ 5, Матић 7, Бандука 5. Вулнћевић 5, н Костић 6. Ни чстврто коло, друго прсд саојом публнком, нијс унело радост у табор „Зсленнх”. Ннкако да прорадн машина 1:оја је до нсдавно саламала протнвПојачањс и на трибннама. Гости су допутовали са комплетним тимо.м. Ту су била и појачања која нм јс Црвена Звезда уступила за ову сезону али и на трибинама, као навијачко појачање седео је дтгректор зајечарског кристала Мплосав Тодоровић. Његова интервенција за време утакмицс није бнла потребна. КОШАРКА: ЖЕНЕ МАЦА КАО ДРАЖЕН Параћин — БИП (Бгд) 60:49 КОШАРКАШКИ К¥П ЈУГОСЛАВИЈЕ — ЖЕНЕ ОКК „Параћин” — КК .,Нови Пазар" 64:63 (25:36), (58:58) ОКК „Параћнн”: Савић 5 Торњански 6, Снш!ћ 7, В. Пс-тровнћ 15, Антоннјсвић 2, Глншнћ, РалнчевиН, С. Пс тровић 4, Младспоппћ 2, н Јанковмћ 23. Y драматичној узбудљмлој утакмнци н борбеним проду:кс1шма омладинкс из Параћнна славмле су побсду над ко шаркашкмм клубом Новн Пазар. Тиме су сс 1:вллификова.1с за нарсдно коло кршаркашког купв са још пет екипа из СрбиЈс. Сулије Малишпћ нз Крагујевца и ДслиИ нз Светозарсва ммали су пуис руке посла. м. м. пике и Mohiia арти.тсрвја у ногама Пслпвановића, Костића, Мнлпћа . . . На лрошлон^дсљиу утакмицу са ста рим знанцима из Зајсчара. без обзнра на неуспешна предхо.чна три кола, дошли броЈни навиЈачи, спрсмнк да ,опросте" п бодре своје љубнмцс. Н запста. Почело Је у познатом сти лу. Преквди игре, спсцнјалност Јсдчнства, загрејали су длапове навијача. Пајпрс Пелнвановић „погађа” голмана Милошевића, коЈн јсдва слшрујс лопту упућсну мз слободног ударца. Неколи. ко минута касниЈа, слободаи ударац азводк Вулићсвић. Гћсгова лопта погађа греду. Опет папад, продире МнлнН, прслази свс и шутира право у добро по ОКК Параћин: Савић 6, Торња нски 8, Сидшћ 10, В. ПетровиИ 6 Антопијевић 4, Глишић 2 Васић, Q Петровић 4, Радичсвић, Јанко внћ 10. После изузстно узбуд.%»иве игрс коша ркашмцс Параћина савладалс су соли дну екнпу БИП-а iu Београда. Flapaluin нкс су нгралс чврсто у одбранн, а ко шевс постизалс брзим контрама. Доб ром нгром н ефикасмошћу истакла се Мада Снмић, која је на овој угакми ци постигла чак шест тројки. Параћин — Младеновац 82:41 ОКК Параћин: Савнћ 10, Торњански 15, Смммћ 12, В. Петровић 6, Антоннјс вић 6, Глншпћ 8, Радичевнћ 2, Младе новнћ 3, Јапковнћ 14, Васпћ 2, С. Пе тровпћ 2. Кошаркаптнце ОКК Параћгаг забеле жиле су лаку п убедљнву побсду пад послгдн.ом скнпом мз Младеповца. Y суботу кошаркашице ОКК Пара ћин гостују у ВелнкоЈ Плани где сс састају са домаћом Моравом, М. Мплошевнћ стављеног годмана. ц тада, — туш! Нсповсрљиви ITannh нссигуран у Honor голмана Митића, заЈедно са виим и центарфором Кристала, СтоиљковиИсм, стартује на лопту. Mimih noraba Па- «niha у погу, лопта пролази, а Стоиљковнћу нпје тсшко да јс су^сти у мрсжу До другог гола гостнју још Је Псливановик погодио статпву, а онда инднспошграна одбрана чшш нсуспслу офсајд замку мз којс сс извлачн оиет СтонљковиИ и МптнИ Јс бпо нсмоћан. To јс бнло сво што су гости показа ли од нгре, а ниЈс внше ред напомпња тм, да сс у Првој српској липг лгра оштар фудбпп па коЈи ,,‘зслени” мису налнклп и нс могу да парнрају робус ним протиш1нцнма. Тако јс било у Дгсковцу тако јс било у Аранђеловцу, тако Јс бнло и па два сусрета у Параhinty. Примера радн у првом полувре. мсиу утакмице са Крнсталом, суднјска пииДгаљка огласпла се због грубог стар та 19 пута. Јсдннстпо јс скривнло само три фаула, док су гостн шсснассг пута били грубљи од дозпољсног. За свс то п Још за фаулове из другог полувре Siena, Зајсчарцн су зарадшш само jonan ж\ти картон, што гопорп да су ₽ сУДнјс спрсмнс да лолпрншу оштрпјн фудбал. Најзад, трсба рсНи да оснм Матнћа, Стеваповића н надасвс борбсног Пслпг.аиовнћа, ннко у тиму Јсдинства ннје дао свој максимум, нако Јс ово бнла утакмица на коЈој га јс трсбало очскпватм. М. Милснковић ГАБЕЛА ПРВЕ СРПСКЕ ЛИГЕ Шу.мадпја 4 Радикчкн (111) 4 Мајлаипск 4 ПКВ Јумко 4 Будућност 4 ,.7. Јули” 4 Дубочица 4 Чукарнчкп 4 Крнстал 4 Обилмћ 4 Ко.тубара 4 Cinibc.Mih 4 Мачва 4 Бсрдап 4 Рудар 4 Радничкк (0) 4 Једннство 4 Слога 4 3 10 8:2 7 3 0 1 13:6 6 3 0 1 11:5 6 2 2 0 Г:5 6 3 0 1 8:8 6 211 6:3 5 2 11 5:2 5 211 8:7 5 202 4:3 3 2 0 2 7:7 4 2 0 2 5:5 4 12 1 4:4 4 13 2 6:9 3 1 1 2 3:9 3 0 2 2 2:5 2 0 13 В:8 1 0 1 3 4:10 1 0 0 4 1:10 0 ФУДБАЛ: ПРБА И ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА РЕЗУЛТАТИ ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ • Клша одложила утакмицу Како сс нграло тск трсћс коло у оп штннскпм лига.ма Join ппсу јаснс ситу ацпјс II опрсдсљсња клубова. Y првоЈ општипско! лпгн кандпдатуру за прг.о мссто истакли су Јухор, Слога, Борац и Напрсдак (СсвоЈпо). Ккша која јс крајсм псдсљс обилато иакваснла тсрснс спречпла јс да сс олнграЈу сусрсти Младост — Полст и Пструс — ЛсшЈанпн. Нпјс одиграпа ии утакмица Младост (Г. М.) — Мора ва (Ш) због тога што су Шавчани дис квалнфнковаш! по пропису Фудбалског савсза општипс због три нсоднгранс утаклшцс. Дрсиопац: Напрсдак — Морапац 2:0 Параћин: Врапчанс — Нап. (Св) 0:2 Бошњанс: Борац — Слога 4:2 Давндовац: Радник — Јухор 2:2 Извор: ИСК — Јединство (Р) 1:1 Крсжбинац: Слобода — Радкмчки 0:2 Бусиловац: ХсроЈ — Напрсдак (Ст) 5:1 Д. Мутница: Једнпство — Желсз. 3:3 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛПГА Буљане: БСК — Морава (Д. В.) 10:0 Плана: Развитак — Будућност 4:3 На табсли Првс општинскс лпге ео дн Борац са трн победс нз три утак. мнцс испрсд Јухора којн јс јсдну оди ipao нсрсшско к ima пст бодова као и Напрсдак из Својнова. Иа табсли Друге општппске лигс ео дп Развитак са шсст бодова пз трм утаклшцс испрсд БСК са чстирн, док остале екипе којс прстсндују на врх табслс пнсу однграле утаклшцу трсћсг кола. м. м. Y току меморијални фудбалски турнир „Брана Драгутиновић” ФИНАЛЕ: БОРАЦ — ЈЕДИНСГВО На шишнјативу Фудбалског клуба „13. октобар", а уз подршку осталих napaliiiiicKiix фудбалскнх клубова у на шсл! граду се одржава првм Мс.морнЈа лни фудбалски турннр Браннслав — Брапа Драгутнновић, у знак сећаља па Јсдног од најбол>нх фудбалсра које је Параћнн пмао, а потом дггогодпшњсг трснсра и спортског радника. Порсд 13. октобра, на турмиру учсствују Јс дипство, Борац ц Текстилац, који сс борс за вслмкп прелазнп псхар и тнту лу најбољсг на турннру. Прве утакми це донслс су всо.ма добар п квалите тап фудбал, а за фнналс су сс пласи ралн Борац п Јсдинство, док ћс се у борби за трсћс мссто састатп 13. окто бар it Тскстнлац. Y првом сусрсту турмира Борац Јс савладао Тскстилда бољп.м пзвођењем Јсданасстсраца 6:5 пошто јс у рсгуларном току сусрста рсзултат био 2:2 (1:1) Бнла Јс то всома узбудљива п дина.мичпа утакмнца, са доста придпка за гол. НаЈлспнш трснутак ма утаклшци бно јс погодак дссног крнла Тскстпл ца Зорана Богдаповића када је пз ок рста дивпим лоб ударцс.м савладао не моћног ro.utaiia „стаклараца". Порсд Богдаповпћа погодак за Тскстилац у рсгуларном току постигао Јс Каштева рац нз јсдапаестерца, док су за Борац стрслцп бнлн Ссвић и Пстровић. Y другоЈ утакмипн Јслинство јс сав ладало тим „13. октобра" са 4:0 (1:1). Нако јс српсколигаш убсдљиво побо дио, 13. октобар Је нрпјатно нзнснадио јср јс поготово у првом полуврсмспу пружпо изузетно јак отпор. Параћпн ски романтнчарн су тада пропустилм нсколико ндеалиих прнлика да дођу у вођство, а Јслинство јс повсло голом Бандуке, да би у самом финалу сусре та Пеливановић, Матић, СтоЈановић обезбедили високу побсду свом тпму. Треба рсћи да су rypinip помогле СФС и Ипдустрија вуненнх ткапнна „Бракко КрсмановпИ'* као и то да све сусрсте туринра воде параћинске фудбалскс судиЈе н то бсз накнаде. с. д. MOTOPHI ЛЕТЕЊЕ Јовановић н Шалетић на УУ релију Прошле нсдел.р, 1. ссгггс.мбра из Куманова Јс стартовао ЈугогловБкскп асро-рсли моторних пклота за псхар маршала Тмта. Ово иајзначај ниЈс Југословснско так.мичсњс моторцпх пилота окупило Јс најбо.хо лстачс свих рспгблнчкнх и покрајип ских ваздухопловннх савеза, а у рс прсзентацији ВС Србнје налазс се и два млада параћипска пилота, МИОДРАГ ЈОВАНОВИБ и ТОМИСЛАВ ШАЛЕТИН. Они he за пс,'« ву дана Пилотп; Јовановић, Шалстић и механичари РадосављсвиИ и Цветковнћ ВАЗДУХОПЛОВСТВО © Параћински ваздухопловци боравили у Варшави августа, а домаћини им узвраћају посету октобра месеца Вишсгодпшња успсшна сарадња ваздухопловаца Лсро клуба „Наша крнла“ и ibiixoaiix колсга мз Варшавс интснзн вирана јс након дужс стагнацнје мз оправданих разлога. Наимс, на позив варшавског асро клуба од 16. до 19. августа у Варшавн Је боравнла делега цпја овдашњсг Асро клуба „Наша крн ла" а у мсћународиом падобрапском купу наступнлп Јс к опогодишља Југос ловсиска шампнонка Свстлама Спмнћ. На падобранско.м купу поЈавилс су се екипе из СовЈетског Савсза, Фннскс и зсмл>е домаћнна. Mcby падобран ском елктом, помснутнх зсмаља, бпла Јс м СВЕТЛАНА СИМНБ коЈа Је заузела трсће место. Овај сусрст Јс, порсд таклтчарског карактсра означно к пову стапу у ра Стони тенис: Пвипреме за почетак И KAO II ОБИЧИО ОПШТИНСКИ СТОНОТЕНИСКИ СА Г.ЕЗ БЛАГОВРЕМЕНО И ОВЕ ГОДИНЕ ВРШИ ПРИПРЕМЕ ЗА СТАРТ Y ОКТОБРУ В НОBI1HE Y CHCTEMY ТАКМИЧЕ ЊА СТОНОТЕНИСЕРА. Овогодкшња такло!чарска година сто котснисера лочиње традпционалним сусретима rporpaba. Y част 13. октобра, Дана ослобоћсља Параћмна, сас. таћс се мајсторн цслулоидне лоптнце. из Свстозарева, Бупрнјс и Параћнна. Првенствени сусретн у оиштнкским лнгама почнњу 19. окдобра, а лретходк нм Конфсреицнја удруженл клубова, која ће се одржати 26. септембра, где трсба да се рсши — усваја лм сс нови слстеи так.мичсриа. Нови chciV-m такмичсља v стоном зе пксу пово.-мшјн Је за лолуларнзацију ог.ог спорта, јср бм се играло по мссмим заједкицама, селима и шкодама. Тузла — Новн Сад — Вараждкн — ПтуЈ. На овој релацији порсд лстачкнх способкостн, пилоти ће моратх да покажу н зкање из нзвнћачких дисцкплнпа што ћс сс свеукуппо 5одоватп у порстху за псхар маршаоа Тита. Порсд поМшутлх пилота у гсхничкој скипл JY к:ро-рслнја на лазс сс и авио мсханичари, овлаш. нлг Клуба, РАДОСАВ РАДОСАВЉЕ ВИП и ДРАГАН ЦВЕТКОВНБ. »Miu звоју спортских и приЈатсљскнх односа Југословенскнх и пол>скнх ваздухо пловаца. По рсчима прсдссдника Лсро клуба „Наша крнла" Радо.мпра MILV\ НОВИБА са Пољацима јс договорсн ка лсндар сусрста. Већ у октобру месе цу, у врсме слободарскнх свечаиостк, Пољацн be узвратитп посету и узетм учешћс у падобранском тромсчу. Традкцнонални Jcceibit падобрански сусper ове годинс he окупкти еккпе мз Мурске Соботс, Варшаве и Парађкна. Taxobe Је .могућс и ytieinhe фннске па добранске екипе, што бн прсдстапљало правн „шлагер" у прослави тридсссто годиипБнце успсшног рада м одлкчнкх спортскпх резуптата врсдног спортског колектпва. м. и. Y оквиру једне лиге, пошто би се фор мнрале две, такмичило би сс девст екн naf а снтурно да he Оити учињено све да се формира и лша ословних школа. Тако би у Једном -цгр.хишу за лигаш ке сусрете на три разна места одржа; сали турпири за трц екипе у.место досадашн>нх великлх, гломазннх туркмра у фпскултурноЈ ca.ui Српске фабрике стакла. Повољпосг огаквог мачнна јс и у финансијском поглсду. До садз домаћни турнкра морао да има шесг с <олова, а сада Је обавсзан самз на Један. КраЈњи рок npitjani.iinaiba скнпз з« такмнчење у опи^гпнски.м лнгамз Је !• октобар, a nox<fKhi<o Јс да пријаве cm 1Иу до 26. септсмбра, дана одржавана КонференцнЈе удружерба клубова, до 17 часова у просториЈе Месие заЈедннч® „Цектар” у улици Саве Ковачевпћз 2. Р. Взнгк Лпст СоцпЈа.гастггчког савеза радног народа отптпне Параћпп, нздаЈо Цептар за култуР? п ппформпсање „Параћин” — (lapatuin. Лпректор л главни п оцоворнп уреаннк Славољуб Обрадовнћ, Издавачкв савет; Нада Бранковнћ, Момчпло Еучковпћ, Светнслав /КивковнО, МилнаоЈе Иллћ, Нада Јоваловић, (заменнк предсеаипка). Спежапо Јовановнћ. Бо рнвоје Марлпковвћ, Славољуб ОбрадовнП, Жпвота СтоЈановпђ, Живбјасн Томић (прелссдпнк) н Јован ТомиИ Ypebyje Редакцаонн колетЈум. Новинарм: Сиежана Јоваиовиђ Ммлииа Жнв xoRih /Лирослаа ДгипггриЈсвпа. Мплнвоје Плпћ (техпичкв уреднпк) п Миодраг Малепкосг*. ‘...рсса РедакпиЈе: Макснма Горког, 4. Поштанскм фах 38. Гелефоии: rnaBim п ошоаорни уре> пнк (033) 52-352, повинарн (035) S3-694. Црезплата: шдншла 300,00 динара, оо.тугодмшше tSU.OO дпмара. за иностраистао цвоструко. Жиро рачуп Центра аа кузтуру » ннформисал* 4504-603-1973 код' СДК ИараПнн. Шташи ГРО „Глас" Београд. Влајковнћева 8. хелсфон (011) 340-551, Тнраж 8.000

оглдси РАДНИЧКА солиддрнаст ПОМАЖЕ ПОСТРАДАЛОМ КОПАОНИКУ СТРАНА 7. СТРАНА 5. СТРАНА 2. Лисг Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДННД БЕОЈ 291 ПАРАНИН 18. СЕПТЕМБАР 1985. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ и ЦЕНА 30 ДИНАРА ВЕБЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ПРЕД ИЗБОРЕ Веће Савеза синдиката општине Параћии на седници одржаној 10. септемора донело је одлуку о одржавању избора у организацијама п органима Синдиката у општини. Ycaajajyhn изборна документа, формиран је Политички актив који чреба да нружп помоћ основннм организацијама синдиката у изборним активностима Овогодишњи избори представл>ају всома важан идсјно-политички задатак и прилику за даљс идсјно-политичко, организаиионо, акционо и кадровско јачање и оспособл.аван>с општинских организацлја Савсза синдиката и Савсза синдиката у цслини. Предстојећа изборна активност> у много већој мери него у ранијчм псриоднма, по свом садржзју и карактеру, мора да будс коккрстно отзорепа и критичка. У току п»сног трајања морају се у дсмократској атмосфери анализлрати остварепи рсзултати, счзбости и отворена питања у актпвности рргапизације и органа Савеза синдиката Србијс. Расправа на изобрним састанци.ма трсба да укажс на стање досадашњсг развоја самоуправљан>а и подстакнс активност чланова и организација Савеза синдиката и деловааа чламова СКЈ у Свезу синдиката у даљс.м развоју социјалистичких самоуправних од носа у основама Устава и Закона У удружено.м раду и одлучивању радника у органима управљања и дслегатским скупштинама и о целини дохотка и проширеној рспродукцији. Предмет расправс биће и друга важна питања, као што ]с планирање развоја, стањс и проблеми у процссу производи>с, постојсћа оргавизованост удружсног рада- развој са.моуправних и доходовних односа, са освртом на дослсдно остваривањс принципа расподелс према раду, остваривање целовитог програма социјалнс политикс и многа друга. Говорећи о критеријумима за предлагањс и избор дслегата у органима Синдпката и Савсзу синдиката у општини Параћин, РадомЛр Милановић, председник Be ha Савеза сипдиката општинс Параћин, јс на седници Bcha, a потом и на семинару са прсдседницима основних организација синдиката и члановима Политичког актлва јс. између осталог, рекао да треба извршити свестрану припрему свих учесника, посебно чланова Савсза синдиката, да се обезбеди демократичност и отвореност у предлагаљу и избору кадрова и обсзбеди пуна дослсдност у примењивању принципа и критсријума кадровске политикс. Улога Савеза синдиката у развоју политичког система, социЈајалистичког самоуправљаља и ibe говс функције која произилази из Устава и Закона о удружсном раду траже активне, способнс и мобилнс кадровс, високс самоуправнс друштвене свссти и одговорнс за свој рад, за развој самоуправних друштвсно-скономских односа и одлучујуђу реч и утицај радника на свс токове развоја друштвено-економских и продукционих односа. Приликом предлагања кандидата за руковод ство трсба полазити од основних принципа и критеријума који трс ба да испуњавају прсдложени кандидатл. Предизборни састанци у основним организацијама синдиката биће одржани до 16. октобра. a Y CYCPET ИЗБОРИМА Y CADE3Y КОМУНИСТА ОЗБИЉНА СТАГНАША Класно-социјално јачањс редова Опшпшске органнзацнЈс Савеза комуниста, као статутарна одрсдоа, али н као све неопходније потреба, последњпх година је често предмст раз.матрања и аналнзирања. Ова потреба, посебно сада, у времс избора, добпја на значају, јер нпје свеједно са каквим потенцијало.м Савез комуни ста дочекујс ггредстојећу смену у својим редовима. Y овој области, иако постоје утврђенп задаци и дугорочнп планови, ипак, није урађено онако н онолико како сс и колико желело. Заправо, и ту јс Савез комуниста испољно своје слабости. Може се чак рсћи да Је то једна од основних сла бости која се одразила на свеукупно стаЈБс у њему. нн крнмљсно је 200 новшс чланова, a no разним основалха из Савсза коглулшста је отпшло 49 члаиова. Од 165 GCHCBHiix оргашЈзаццја, колнко је у општинп Параћин, у 1982 годинп 89 тбих није вршило пријем нових чланова. Годнне 1983. у органнзаци јп Савеза комуннстабнло је 5.176 чланова. Тс године при мљепо јс 135 новпх чланова, од тога 53 раднлка п трн по.вопрпвредна пропзвођача, а нз редова Савеза комуниста је 'икључено, брисано са евидснције илм својевољ но отпшло 39 чланова. Пријс.м нијс вршило них организација муниста. Број чланова у 107 основ Сасеза ко 1984. годи ни сс смањује. ОрганнзациОвом питању, то је огпита ја броји 5.028 чланова, a 133 копстатацнЈа, ословис орга- је по разним основама отннизације Савеза комуниста шло из Савеза комуниста, не прилазе довољно озбиљ- док је пршлљеио само 76 но. Јер, како другачије схва чланова. Слична тенденцнја тити када великп број н>их се наставља и у овој годипитан»е пријема новпх чла- ни. Организација бројн 5.059 нова, што попстовећујемо чланова. Од тог броЈа 2.196 са класно-социјалиим јачањем, није уопште стављало на дневнп ред. Некс од њнх су показале тоталну неактпвност, неке су прије.м вршиле кампаљски. кеке су чисто формално попуњавалесвоје редове, док је један број на ово шггање потпуно заборавио. Такво понашатве намећс закључак да оне ннсу оспособљене за овај значајан ндејно-политмчкн задатак. Аналпзнрајућп стан.с запоследње, безмало пуне четнри годлнс (1985. за првих шест мссеци) долази се до сазнања која нс охрабрују и која показују да се са ндејно-класнпм јачањс.м заправо стагпира. Y 1982. годнни Општинска организација Савсза комуниста пмала је у својпм редовнма 5 093 члана, од тога 1.195 је радника, непосредних произвођача и 149 пољопри вредника. За првнх шест месецц примљено јс 60 нових члапова, a 30 је отпшло из Савеза комуниста. Узроци оваквом стању су бројни I! комплексни. Такав случај luijc прнсутан салхо у овој средннн. Ои је вероватно одраз целокупног стања у Савезу комуниста. Ипак овакво стање у организацији Савеза комуниста у општини Параћшв представља озбиљну стагпацију и опомиње на сву озбиљност другачнјег рада и при ступа пптаљу класно-социјалног јачања. Избори којп су у току права су прилика да сс на делу провери оспособљеност н спредшост основних организацнја да збију н ојачају сзоје редове, да пзузетно одговорннм прнступом пзбору кадрова који могу да позуку основжена, 2.344 радника н само ке организациЈе мапред, пре вазиБу и овај проблем. И 169 пољоприврсдних произвођача, што је нспод поло Binie непосрединх пронзвођача. Младц су заступљени са 1.123 члана. Y овој годи- 'И"........... mi........ 26. октоОра и CO. M. Ж. лзборни између 20. нове.мбра. не са.мо основне органнзације, већ сви у овој средпнп, чија је то партијска и статутарна обавеза. За сада ce зна да Фаорнка просечних Велнка помоћ v несрећи мштин ; ТРЕНЕ ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ МЕТАЛАЦА ЦЕМЕНТАРИ Цетрн н по хиљаде тона цемспта новпмала н да не радн 1.500 радннка. Y среду 11. септембра мснтару је обишао и Милу нећс производнтн — Y раннм јутарњим часовнма, у суботу 7. ссптембра, дошло јс до пожара у главној трафосганици Фабрике цемента. Батрека стнхија обуздана је после пола сата, али је у њој изгорео велнкм део внталног лостројења, чиме је цела фабрика пзбачсна из погона. — Y фабричком Штабу за ОНО и ДСЗ сматрају да he санација потрајатн двадесет дг.на п да ће нсто толико бнтп прекинута производња •— „Превезанн на сеоскн трафо цементаши ннсу прекинули испоруку цемента и новимала из залиха Мали по обпму алм огромаи по последкиал1а био је пожар v поповачкој Цементари. Буквалпо се пстопио део електро постројеља око ћелије у којој је избпла сксплозија. Брза ннтервенпија, прс свега цементашкнх ватрогасаца, а затим н ватрогасних јединзша из ИВТКТ „Бранко .Крсмаповић” и ПВЈ тш! Милошевић, потпредсед ник Скупштине Србије, ии Tcpecvjyiin сс за послсдице пожара, као н за ток 11 на* чшј санацпје иесреће. Том приликом истакнуто јс да је Цементара и без пожара бнла у великим тешкоћама, тако да је неопходпо реактивирати Ра11^с долетс одлуке о по.моћи Фа брици цемента. СУП-а Параћнп. спречпла јс да днректпа штега на трафостаннцп будс веђа од неколнко десепша мнлнона по првој процеип. Истога дана заседао је фабрички Штаб за ОНО п ДСЗ, на ко.ме је проглашено ванредно стање и сачињен програм санацијс. Како ,је бнло пеопходно што пре обезбедити миннмум слектричне снергије, за отпрему цемента, рад водених пумпи, телефона, телекса м ресторана друштвене исхране, затра жена је хитна помоћ од Електродистрибуцпје ц других радних органлзација. Такође, сви етручњаш« и радлиии металске м електро струке ангажованп су на оправци трафостанице. Директна штета на трафостаници, као и укупна, због засто ја у пропзводљи, у време кад с.мо разговарали нијс бпла позната. Истражпи органп из општине, рсгиона н републике за вршилм су увиђај истога на, али узрок пожара још јс 'утврђен. Једино се зна даЈшда је пожар мзбио у моменту ључиваЕБа највећег млина мента v фабрнцн и то да је он иезвачајан потрошач слектричие снергпјс, па се претпоставл-а ia узрок експлозији у ћелијн трафо станице треба тражити У..ТОМ правцу. ’ Загребачки „Раде Кончар”, пропзвоБач трафостаннце прихватио се да од.мах у што краћем року преузмс посао око санацнје. — Одмах после пожара v понедељак, бно сам у Загребу, ка же Миодраг Стефановић^ днректор Цементаре. Схватлвши 1>ашу ситуацију, другови из „Кончара” су реаговали најхитнијс. Лрпкупили сс сви н»нхо ви стручњаци и договорено је да се одмах начинн пројекат, убацс у пропзводњу нетипски деловп опре.ме за нашу трафостанпцу, а цело.м послу јс дат приорнтет, тако да ће пам опре.ма бити пспоручена за осам дана, а мл ће.мо са нашим снагама, под надзором стручњака лз „Рада Кончара” одмах монгирати деловц и опрему. Прс.ма плану испоруке делова л уз рад од 24 часа дневно санација треба да буде готова краје.м месеца, с.матра дире- <тор Стефановић уз предвиђа* н>е да lie рок бити још више скраНен тиме што ће поједиии делови фабрике бити сукцесивпо пуштени у погон. Велнки број раднпх органнзација пријавио се, нудећи помоћ. Најпре Српска фабрнка стакла, свпх шеснаест цементара из Југославије, један број купаца, а посебио значајну помоћ пружила је опшпгна Hop, шаљући агрегате за неопходну слектричну снергпју. М. Миленковић d Треће општјшско такмнN чење металаца наше општи не одржано јс 13. п 14. сспгј тембра. Мале Фабрике тек- , ' стплних машнна п процесне 4 ј опреме „Пролетер” и ове год1шс билс су место на ко И ме се надметало 32 такмнј I чара металца из наше опј I штине. Позната су имена најбољих у досада најмасовнпјем такдигчењу. МеБу металостругарнма, првопласпрани је Града Бо шковић нз ФТМ „Пролетер”. Најбољи металоглодач је Драгутпн Пантић пз ФТ.М „Пролетер”, а Живојнн Мнленковпћ нз СФС је најбољи маилшбравар алат нпчар. Најбољн заваривачи су Срба Николнћ нз СФС и Томнслав Јоваловпћ нз ФТМ „Пролетер". За најуспецпшјег такмичара прогла шен је Томислав Јовановић. Признање најбољпм металцпма бкће уручена 10. окто бра на Дан глетдлаца Југославнје. М. Ж.

18. СЕПТЕМБАР 1985. ■ БРОЈ 291 ОДРЖАН СЕМИНАР ЗА ПАРТИЈСКЕ АКТИВИСТЕ марксистичка трибина При/иа за подмлађнвање кадрова Поводи IlllllllllllllllllllllllllltlllltllllllllllllllllllllllinillllltlllllllllllllUlllllllllinillllllllllllllllllllllllllllltltlltlllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllinillllllllllllltlllltllllllllllllltlllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllt • На семинару говорио Драган Петковић, председник OK СКС општпне Параћин Задатак ООСК доследио cnpocobeibc принцнпа кадровскс политике Семинар за секрстаре основ них организацнја СК, чланове Политичког актива и активис те у Савезу комуниста одржаи у суботу 7. сспте.мбра представља последњи договор уочп важног и одговорног задатка, пзбора у Савезу комуннста. На се.мппару је говорио Драган Петковић, председник Ошатипског комптета СК, истичућп њнхов значај п за.татке којн су крајњс одговорни и конкретни. — Избори у Савезу комуииста су увск представљали зна чајан ИДСЈНО-ПОЛ1ГП1ЧКИ догађај. Предстојећп изборн обухватају свс нивос Савеза ко- .муниста, од основпих органи* зација до иајвнших органа Са веза комуииста, када ћемо из вршптн ицсау чстворогодишјбс активмостп Савеза комунн ста, односно перпод од 12. копгреса СКЈ и 9. конгреса СКС. V протеклом четворогодкшibe.u псриоду Ошитински комитет СКС јс па сспова.ма не посредних политнчких ставова и закључака Централмог ком*ггета Савгза комуннста Југославије, Централног комигета Савеза комуниста Србије и Мсђуопштмнске конференције СКС региона Шумадије и Ио.моравља, као н на основу сопственог ллана рада, развијао значајну идејио-полнтичку активиост у циљу подстпцап>а и усмеравања идејног п акционог деловања лрско 50U3 чланова из Ј65 осиовјпјх органпзацпја Савеза комуннста. Огџитински комитст СКС иа 32 седннце и Председништво ОДРЖАНА ДЕВЕТА СЕДННЦА ОГШГГИНСКОГ ОДБОРА С¥БНОР-а ЗАКАЗАИИ ИЗБОРИ t Y време закључивања нашег листа одржана је девета седннца Општинског одбора СУБНОР-а На њој је доиета одлука о заказиван>у н одржавању изборних скупштнна у удружеНхима С¥БНОР-а на територији општине Параћин радн взбора предссдника Скупштине удружеља у ме сним заједннцама, делегата за Скупштниу Општинског одбора и Надзорни одбор СУБНОР-а општине Параћин. Донета је н одлука о сазивању осзл-е скугпптинс СУБНОР-а општине Параћик. О томе ћемо опппцжм Је гшсати у паредном Cpojy нашег лнста. М. Ж. OK СКС на 56 седница, разматрали су значајна гпгтаља Ji проблеме друштвено-економског развој'а општине, остваривања Дуторочног програ ма економске стабилвзацијс, посебно запошљавања, система расподеде. удруживања ра да и средстава, актуелна шгга jba класно-соцпјалпог јачања Савеза комуииста, метода деловања и акционс оспособљености основне организаипје СК, марксистнчког оспособља Baiba, општепародне одбране и друштвенс самозпшти-тс, ак туелна питања пнформнсап»а, као и друга актуслна питаља. По свим овим питаљп« ма вођене су акиије у основUII.M оргаивзаиијама и органи ма Савеза комуписта, алп су пспољенс и одређене слабоссти које се огледају у педово љној активпости члансгва. ор ганнзацији л органу Савеза ко муниста у практичним акција ма на превазилажењу проблема. Пракпгчни резултати још увек су у нескладу са закл»учни.ма који се доносе Y организацнјама и ораганима Савеза комуииста. Посебно еKoiro.MCKJi проблеми постају све нзраженији и преовладавајуће утичу на политичко расположење комуниота, радних људи и rpabana. Моменат за оцену досадашње активности Говорећи о значају општепартијске расправе о предлогу закл.учака 13. седииие ЦК СКЈ, друг Петковић је рекао: — Општепартијска расправа о Предлогу закључака 13. сед ницс ЦК СКЈ битно јс обележила ово раздобље. Оиа је указала на растуће друштвене ттротивуречносгги и озбиљне тешкоћс н слабостн у целинк друштва, па и у Савезу комунисга. Изражени су одлучЈги, јаснп и конкретаи захтеви, предлози и иницијативе за промену садашњег стања н за даљи развој друштва на линији јачања сошгјалистичког са-Моуправљан>а. Ставовнма 18. седнице ЦК СК Србпје подстакнута је ши рока актнвност у Савезу ко.чу ннста ка критичкој ана.тнзи н уналређпван>у праксе. За сада је та акгнвпост видљивија у органпзацијама удруженог рада, где се критичкн сагледа ва лостојећа ортанизованосг н предлажу н спроводе одговарајуће промене. Подсетно бих на то да смо на 28. седницн Општинског комктета сумирали резу.ттате расправе по Прсдлогу закључака 13. седшшс и утврднлм од говарвјуће ставове н закључкс за даљу акннју. Зато Је у овом Ашг.еиту, а нарочнто Y предстојсИој нзборној актпвносги од изузетног значаја да свака оргаиизвција СК оцени своју активност, сагледа докле се стигло у реализацијп утвр beinix опредељења, непосредннх задатака и прсузетих обавеза. Трсба прецизно утврдити да лн су, прс свега, у Савезу ко.мунпста остварене по зитивне промене на лшшји да тпх нницпјатива и нзражених захтева у општепартијској ра справн. Кога треба бирати? Драган Петковић је даље го ворио о прннципима кадровске политике Y Савсзу ко.муниста: — Посебан задатак осмовних организација и органа Са веза комуннста јесте доследно поштовање утврђених при нцтша п крптерпјума кадровске полптике у Савезу ко.муниста л у друштву. Правн смисао нашег иноиагнрања на прлменп овнх принципа и кри терију.ма јс у томе да се обезбеди избор најспособнијих и најактивнијих кадрова. Треба да нзаберемо оне који су се својим резултатима и доприносом у свакодневном раду и животу, идејно-политичком определ»еношћу, способношћу и спремношћу, угледом и лоцгговаље.м у средини у кој‘ој живе и раде — потвр дили да могу преузетн обавезе и одговорности и успешно се ангажоватн на многим сло женим задацнма. Са.мо на делу, у копкретној друштвеној п партијској' пракси кадровн треба и могу да доказују своју способност — отручну, ра1 Председништло ОК ССРН ПРЕДЛОЖЕНИ ЗА НАГРАДЕ На једноЈ од последњвд седница Председшпптва ОК ССРН предложене су организације к поједиици из на ше општине за повел>е и плакете које додељује ССРН Србије за ову годину. Од појединаца за награду су предложенп Никола Вићнћ, Зора Недељковић и Лека Пантић, дугогодншњи активисти у Социјалистичком савезу, а од организација ИВТКТ „Бранко Крсмановић”, Месна заједница Painesицa и лист „14. дана”. М. Ж. 1Дданаи 2 дну, политичку — на остварпваљу ннтереса радничке кла* сс, развоју самоуправних одпоса и успешно.м извршавању партијских и друштвено-екоhomckiix задатака. Трсба нагласити да избор кадрова мора бити заснован на објективном, критичхом и јавном оцењивању рада, пона uiaiba и моралних квалнтета кандидата које врше чланови, оргапнзацнје и руководства, a не на основу субјектпвних ми шљења и интереса грула и појсдинаца. Појавс приватиза ције кадровске политикс су с правом критнкованс у оппгтепартпјској расправи. Зато се .мора обезбедпти најшире учешНе члаиова и организаци ја Савеза комуниста и радних људи у јавном и демократском оцењпваљу рада и понашан>у сваког ко врши одговорну политичку, друштвену и самоуправЈгу функцију. To ћс бити уједно и снажна брана за нспољавања монопола усkilx група н моћних поједина ца и за избор карнјернста 1< неспособних људи. Млади у Савезу комуниста — Као посебан актуелан и значајан задатак намеће сс пптање подмлађппања кадроиа. Нрнлнка је да се из значајнс кадровскс оспбве коју чнпе младп у Савезу комуни ста предложе и изаберу људи којн ћс битно доприистн интепзивнијем н полетнпје.м aiiгажовашу руководства СК. Подмлађнвање мора бити израз поверења у младе. у њпхово знањс и стручност, потврда ндејно-полнтичке зрелости младог нараштаја који мо ра понсти великм део терета на путу нашег даљег социјалистичког самоуправног развптка. Истовре.мено, нс смемо да се лншава.мо знања и пскуства ратних н поратилх генерацнја. Само спој младости и полета, пскусгва н мудрости, стечене дугогодпшjbii.M револуционарним радом — биће права гаранција л пот врда вредности коју поседује Савез комуниста као водећа и предводнлчка цдејно-политичка снага нашег друштва. He смемо заборавити да у на шој организацији Савеза кому ниста има веома завндан број изграђечих, идејно оспособље них и по.титички образованпх чланова. V шест генерација Политичке школе Општннског ко.мптета оспособљено је тгреко 200, а у Политпчкој школи Међуогппгинске конфе ренције СКС у девет генераиија око 100 комутнтста, рекао је, лзмеђу осталог, на семинару о предстојећим избори.ма председник ОКСК Параћин. М. Ж. СТУБИЧАНИ УЗВРАТИЛИ ПОСЕТУ ПАЛАНЧАНИМА Пријатељи опет заједа е Сав приход са будућих културних и спортских приредби ова два места биће намењен изградњи Дома култ^ре у Паланци @ Следећи сусрет за „Сусрете села 86” Представници месне заједшше Стубпца и друттвенополитнчких организацнја наше општине боравили су прошлог внкенда v месној заједнпцн Паланка у општипи Брчко. са којо.м Је Стубица недавно имала приЈатељски сусрет у телевизијској емпсијн Знање — имање. После срдачног дочека и сус рета по приватним ку'ћама, уве че је приређеи културно-умет нички програм п отворена изложба до.маће радиности. Друп! дач боравка наше делегаил ie од 54 члана протекао ie v облласку града Брчког п раднпх организација: „Би.чал", „Босна ллод” и „Бинекс". Tpeher дапа домаћин Стхбичани.ма била је Земљорадничка задруга „Босан ка”. за анализу V ппошлом броју лнста на овом месту упознали с.мо чворне момснтс једнс обуставс рада на основу одлуко самоуправних °РГа'неке карактеристике „самоуправне” обуставе рада. Нж првом мссту TO Jo стзкако сама чшмшша да до обуставо 'радв долази сшшхл>сно и органнзовано, акпгвношhy „надлсжних" самоуправнкх органа: радннчког саоета н збора радннка. To ово.м типу обуставс рада даЈе фундамснталио друкчнЈу друштвсну и пдеЈно--поднтичку квалификацију, као и no ссбан значаЈ у односу ira обуставу ра да уопппе у социјалпстичком самоуправном друштву данас, па п у односу на класпчан иггрзјк у капнталкстпччком друштву, раннјо и сада. Уз напо мену да кп овде ие трсба искљу ватп Јаче плп слабнје корсне класичне граВанскс свссти, као оссћај своје врсног наЈазшог односа прсма неком изнад, или бар ван сопствене уже раднс средннс. II уз већс нлн мањс прн суство старих и нових наноса малогра ђаискс свссти п морала у односу на впталне функцнЈе жмвота и рада појс дннаца п колектива у отежапо пзмеiteini.M условвма иатсрпјалног п духов иог жпвММ. Иначе, ову чптвскнцу да су самоуправин оргакн донели одлуку о обуставп рада но уман»ујс суш тинскн ни околпост да су у сдучају ра днс јединице коЈу смо узели као повод за аналнзу, самоупралнм органп прсврс.мсно изабранп, Јср сс према ме родапиом судском акту за то још пису бнлп стеклн нсопходни самоуправио-правнн условн. Отуда опда п сва она самоуправно-правнв формална пере гуларност актнвности тако пзабраппх самоуправпих органа. Логачпа последи па таквог тока ствврп Јс н „падлсжност" самоуправпих органа да доиесу одлуку о сбустаап рада, што Јс у тоЈ срсдини само огољспи мзраз одпоса љу ди прс.ма самоуправком праау н друш тасној својини. За нашу аиалпзу, мсђутим, бар прсма оно.мс како смо Јс ус.мсрмлп, н у овом моменту. 11 пиЈе о,х пресудиог значаЈа да лн су са формалнс стране гледано самоуправнл органи прзвовал»аш1 и.ги пе. Впшс нас запимају свсст л>уди п њпхоао практи чно понашшвс, како осећају и дожпа љавају тс своЈс оргапс, по себи и у склопу укупних одиоса и процеса, док ' фор.малпо-правпп педостатак при избо । ру самоуправннх органа, пначс сам по ссбп значаЈан п крупан слсмс:гг с-мо управнс закопптостп, очпгледпо са ст ■ новишта свссти л>удп о 1ћсму у пос.ма траноЈ радпоЈ средини ннЈс од особитог значаја за понаште људн, све ло доношсња одлукс о обуставп рада дру штвенпм срсдствима за пронзводлу ко Ја су нм повсрсна. Квалнфпкацпја одрсВене активности у посматрапом случају као обуставе ра да н ндејио-полЈггпчка квалнфикација те обуставе, као смншљсне намере са моупразл>ача, да преко своЈнх самоуправннх органа оддучио нзвсду чни обу ставс радн постнзања олрсћених мате рпјалнпх цнљева, нсспориа је и као та ква неоспораваиа, како од странс самих самоуправљача коЈи такву на.мсру пропзводе, тако и пшре. Извођек.е обу ставе рада преко самоуправнпх органа овде би могло да се објаипвава иа гр вом месту Једнпствеппм гледмим колектнва на обуставу рада као пачии решаваиа стварн у даткм околпостима, али нстоврсмеио и повсреплм ко лектива у сопствено сшдоуправио руко водство да ће да изразп схватан,а п ннтересе колектива, па и у случаЈеви ма када та гледанл можда нпсу нспра вкп. Код самоуправл>ача у овом случа Ју впн моралппх дклема, Јер сматра ______ _ v w ччхдмвгЈТЖха. Тродневно друже>вс старих прнјатеља искоришћено је за разговоре и размеиу искусгава. V разговорима, у којима је учесгвовало и руководство Ску лштине огшггине Брчко прнхва ћен је предлог Стубичана да се две Месне заједнлце што че шће посећују и да сав приход од спортских и културних суерета пде ла жиро рачун Палач ке. који би био намењен искључиво за мзградњу До.ма кул ју поштсннм, да у складу са важсћим норма.ма у областн расподелс добијају онп што су зарадмли. Нема по шша такођс нн политкчкпх дплсма, Јср су њпховп захтсви па линнји стратешког идејно-политнчког опрсдсљсша самоуправног друпггва глобално садржаног у праву на награду прсма раду □ резул тати.ма рада. Нема страха од правпс санкцијс- Јср уопштс узсв са.моуправно нс може Ш1ГВ трсба по прпроди стварп да клжшава оно пгго јо морално н ндсјно-политички псправпо. Такође, глсдано н строго празиички, псма пра внс сапкцијс за оио што заковои un јс прсдвиђсно. Тако сс стпчу околнос ти којс самоуправљачс упућују ва обу ставу рада као Јаваи чин: јавно сс пс тнчс „амсра да сс обуставо.м рада по CTimiy одрсВспи цпљсвп, та намсра до бија формални об.шк одлуке самоупра BHILX органа, унапрсд и јавно обЈављу Јс сс одлука о врсмсиу извоВеља и ци љевима обуставс и што јс поссбно важ но обустава сс од стране сампх само управљача свссно ква.шфпкујс као про тсст пропвз станл стварп коЈс сс истичс као узрок обуставс. Салсоуправ va чп такођс пстпчу да су свсснп да обу става рада пнјс начпн за рсшавап.е стварп у самоуправном друштву; она ниЈс такођс 1Ш на коЈп пачнн нн морално ini политички уперепа протнв пашсг друштва всћ против оних конкрстннх околиости коЈс пх по сопстве ном увсрсњу силс на Јсдап такав чпн са којпм сс ни IIHT1LMHO пи јавпо пс слажу. Обуставом се, као своЈеврашм протестом „другој страпп" одпосно свима меродавппма ван сопствснс ужс радпе сред1П1С, у радноЈ оргапизацнЈи н ван пл, ставља па располаганл врс.мо п простор да у оквнру својпх надлежно сти помогну разрсшавању пеповољпе снтуацпјс у којоЈ су сс самоуправљачв нашлп. Да салшуправљачи пнтшшо i o жслс обуставу и да јс смаграју нужШ1м злом у датпд« околностима види се всћ п по то.мс што од паЈављепе обуставс одустају чим сс отклопо one смспве у ibiixoBou раду којс сматрају узроком обуставс, кли сс бар дају у. верљпвс гаранцпје да he такве смстњс бнтн отклољспс. Ипак, уз свс ово, остајс огворсно крутшо пнтагве — заипо самоуправл>зч11 пс користс, или нс ко рнстс па правн начик и у доаил>ноЈ uepu, сво расположпво богатство оили ка н пачнна борбс којс иаш спсгем прсдвиђа II пудн за разрешазањо ства рпнх н прнвидких конфлнката. Узнма мо за прпмср само снзгу дслсгатског система, улогу Савсза снндпката, Савс за комуннста . .. Зашто сс то ие кори сги него сс заобнлази, прсскачс и no тсжс за притиском и прсчиио.м? За осо крупко шггаљо сс очнгледпо мора на ћи одговор, изгледа прс свега у доме ну идејне самоуправнс свестн л»удк. односпо у рсалшш околностпма коЈо такву свест пронззоде. (У наредном броју: ,,Днвљс" обуста вс рада) Слободап Анђелкоиић туре у овом босаиском месту. Слсдећи масовнији с\срет Стубице и Паланке заказан јс за јануар идућс године када почин»у „Сусретл села 86”. М. Д.

b> tl o -a o s ci p

ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ CYCPET РАДНИКА „УНИОНИНВЕСТА” II OOYP-a „ПРОЛЕТЕР” ПРОЗИВАЊЕ НА ОДГОВОРНОСТ Ситуација у привреди не ндс набоље Резултатн пословања прпвреде општине Параћин за шсст месеци ове године у току септембра разглатранп су на ссднпцама Beha Савеза синдиката општине Параћнп, Нзвршног савета CO и Председништва Општинског комигета СК. Полазна основа за дискуспју је материјал Службс друштвеиог кн.иговодства у ко.ме се каже да су фипанснјскц показатељи пословања привреде крајње забрпњавајућн РАДННЧКА СОЛНДАРНОСТ ЛОМАЖЕ пшвдшм КОПАОННКУ Оно што јс на сви.м ови.м састан пи.ма искристалисано, и у уводни.м излагањима и у дискусијама, јс да и порсд свих досадашњих оцсна и закључака на сви.м ови.м форумима, ситуација у привреди општинс Парађин сс нс мен»а на бољс. У основи лоших рсзултата јс нсискоришћсност постојсђих капацитста и нсизвршавањс планова. што доводи до застоја у рсаллзацији програма економске стабилизацијс. Поссбно јс питан»с колико су ти програми и реални. lie можсмо сс похвалити добром кадровском политиком. јср ако нмамо новоизграђснс капацитетс и створимо добрс условс за рад, а рсзултата не.ма, треба прозивати на одговорност за стаИЗВРШНИ САВЕТ РАЗМАТРАО ПОСЛЕДИЦЕ CYIIIE @ Предузимају се мере за ублажавање последица суше у општини и у Републицн Раз.матрарЉп информацпју о мерама којс сс предузимају за ублажавањс последииа cyme на седницк Н.чвршног савета констатовано је да је дуготрајна суша v овој години нанела велнке штетс пољопрпврсдп овог краја, због чега. су Продаја општинских станова КОМИСИЈА ПОЧЕЛА СА РАДОМ Почстком септембра одржаи је првн састапак Комисије за продају општинских станова. Након доношења одлукс од странс Скупттине општине да се иекомфорнп станови у нашем траду продају, чијн је вла сник опшгина. нзвршен је попнс станова. Од укупно 438, ко лнко лх и.ма, овога пута пкте.м лицитацнје продаваћс се стоти ну станова. V огласу за продају, који he бити објављен у нашем лпсту за око месец дана. биће назначенн условн продаје н могу ћност адаптације тих станова. Сугерирачо јс оргавнзаипјама удруженог рада и другим власннцп.ма дрхтитвених станова да и они приступе продаји својих станова, како с.мо чули на ово.м састанку, трсба очекивати да he косннје п други општински стапови такође путем лнцитапије бигги изложени јавној продаји. М. Ж. Шпанав 5 ibc у свакој срсдини. У складу са ти.м иницирано јс да се позову на одговорност руководиоци органлзација којс всИ дужи низ година послују са губитком. Ниска произволња повлачи са собом и малс личнс дохотке, а они су на крају лествица у рсгиону, што опст утиче да стандард раднлх људл и грађана нашс општинс опада. Прсдстојсћи лзбори у Савсзу синдлката л Савсзу кс-.мунлста прллика су да се извршл дубља аналлза колика је свака оргапизација и сваки појединап у њој утицао ла осгварснс рсзултатс л доклс сс стало са рсализацијом програма скономске стабилизацл је. М. Ж. приносн знатно умаљени. Суша је неповољно деловала на свс пољопрнвредне културе. OuiTehciba кукуруза су знатпо Beha та.мо гдс је заослало зн.иско орање и наводњавање. V.uaibcini су приноси луцерке, сунцокрета, грожБа и другчх пол<npi1впед11их култура. Ово.м прплнко.м раз.матранје л предлог мера на пољу санираља последица cyme којс је „Агробанка” из Београда упутнла Прнвредној ко.мори СР Србијс. Констатовано је да ће мере које се предузпмају у СР Србији у знатној мери олакшати положај инднвидуалних пољопривреднпх пропзвођача и пољопрнвредннх оргапизаци ја удруженог рада. Те мере се односе на обезбеђпва.ње средПОСЛОВАЊЕ OOYP-a ЛСЛУГА” Веће цене — боље пословање 00YP „Услуга" је у до- Седштп донесе одлуку о по ста незавпдном положају, већању цена комуналних ус речено је у анализи о по- луга и воде. Препоручено словању овог OOYP-a, а и је и свим самоуправним нн па самој седннци Пзвршног тересним заједнпца.ма друсавета. Без повећања цепа штвених делатности да докомуналних услуга као н це нссу одлуку о ослобађању не воде нпјс реално очеки- од обавеза плађања допривати санацију пословних гу носа свих OOYP-a н радбитака OOYP-a .Услуга" ini mix заједннца које је Скуп ти иормално пословање и штнна општиме ослободила развој OOYP-a „Водовод”. обавезе плаћања пореза. Зато се предлаже Скупштини општнне да на наредној М. Ж. Пословна сарадња преточепа у братско дружење ® Милион пмнара за изградњу дома Црвеног крста у Брусу @ YcKopo потписивање Повеље о братској сарадњи два OOYP-a Дугогодишња успсшпа нословна сарадша OOYP-a „Пponerep", Грађевинско производне радне организације „13. октобар’ и OOYP-a „Творница технолошке опреме" сарајевског Аппон инвсста", крунисана је нераскидмвим лобратимскпм везама Година.ма негована пословна сарадп,а и сталнн контакти падр. ; ...I cv »рорми. Сусрстн са о; .• Јс-кЈем бпаггглчанично су започели ове годнне. маја мссеца, када су радпгци „Пролетера" упозналц овај босапскохерцеговачки гигант. Ао.иаћпнн из Сарајсва познатн п признати извођачи бројплх рздова v земл.и и широм свстских меридијана. крајем прошле недељс узвратили су посету својпм колсгама нз Параћина. Р Срдачан сусрет домаћина н гоствју и тродневнп боравак у Параћину, искоришћен је за мсБусобно упознаваље, раз.мену посдовних нскустава н за несебичнн нзраз радничкс солпдаснсстп са пострадалим ста новнпштвом подно Копаоннкл. Наи.ме. раднички савети ових основних органнзација удруже ног рада, одлучили су да из својих средстава издвоје но пе десет старих милиона за изгра пty до.ма Црве.чог крста у Бпу су. Боравак сарајевских радннка била је лепа прилнка и ла се посеги Брус, општннско сре диштс, најтеже пострадалог ао лручја и уручп раднички израз солндарности. П-рсдставници радничкпх савста, С.мајо Капн цић 11 Раде Cii.Miih, \ручнли cv одлуке и петп примерак уплате воедне сто старпх милнсна као пскрену помоИ преко три стотпне радника оба OOYP-a. До.маћшш, Другарица Планн нпчић, предселник Општлнског Delia снчднката и Цвстко Јовн става за кредитпрање пољопрп врсде, поссбно за разво.ј сточарске пронзводњс, о.маљењс ка.матнпх стопа, Belie инвести пије и ypebiiBaibc пољопривре дног зе.мљишта, посебно путс.м ствараља услова за наполшава.- ibc и отпнс пореских обавеза. И у нашо.ј општинн се предузимају одговарајуће мере за ублажавање последица суше. Прикупљају се захтевн пољопривредних пропзвоћача у оп штивп за утврђивање штете настале као лоследица cyme, a no прнкупљању пријава, Општинска управа ДЈ>уштвених прнхода предложиће Извршном савету формирање ко.мисије за процену пггете. Иницнјатива за увођење парескнх олакшица мора да потекне од пољопривредних организација, што треба догаљно образложити. М. Живковић Срдачна добродошлица за госте пз „Унпопнвеста" ћевпћ, секретар Општинске ор ганизације Црвеног крста, упо знадн су гссте са стањем па по страдалом подручју, притицању помођи и са наменом будућег дома Црвсног крста. То.м при лико.м рсчено је да he сс гради тц Дом од 120 квадратннх метара и прсвасходна намепа је квалктстпија, дистрибуција хра не, одеће и обуће која сваким даном пристиже у ову вароши цу подпо Копаоника. Гостн су такође инфордшсани да he за који дан кренути и пзградња п да lie редовио битп обавештава пи о томе како теку радовн. ФЕРИЈАЛНИ САВЕЗ ОПШТИНЕ ПАРАНИН ђи збовобања ? SMTBfo? Феријалцс очекују трн важне акније: савезно збороваље „Светнња 85" у Кра гујевцу, збороваље у Мурској Соботи и одлазак у Сплит на завршно такмнче1вс младих. О.иладннски турпзам бнће много организовапнјн отварање.и туристичке пословни це, која би требало да no4116 са радо.м за месец и по дана. Y току је фор.мирање акциоиих конференци ја у средњошколско.и центру, Индустрији вуненнх тканнна, конфекције и трикотаже и Српској фабрнци стакла, обавеспго нас је: Снниша Петровпћ, секретар Председннштва Феријалног савеза општине Параћин. М. Д. Ваља рећи. када се пмше о по.моНп, и то да су се радннин ових оргадизација одлучили за овај вид помоћп. јер још дуго he бити потребна помоћ постралалим поткопаоннчкпм до.ма ћинствима, а још јс теже сазнаи,с, да he многа старачка до маћинства моратн да живе управо од по.моћи другнх, јер н>и хсви радни соковп су Hcupn.be ни, а .младих нноткуда. Сусрет сарајевских и nopali инскпх .метЕлгца уједно је ис корншБен и за упознавање са параћинско.и средт.ном н њенпм еконо.мскпх и привреднпм ноте.шнјало.м, нсторпјски.м и културнн.м обележји.ма. ИзмеБу ос талог, радницн „Унлонпнвеста’’ обишли су Српску фабрнку ста кла, Родну кућу народног херо ја Бранка Крсмановића и изле тиште Грза. На крају ваља рећи да у ов ако бре.меннта врс.мена, када се све више одвајам0 V своје авлије када се јављају клнце на ционалнз.ма, овакви сусрети пот Председннк Радннчког савета „Пролстера" уручио поклон врђују да је сва зе.мља на здравп.м нога.ма братства н јсди нства. Можда овом дружељу није потребан нп бол»и коменг ар од опаске директора радне Адганизаиије из Сарајена који је рекао нашем новинару: „Ништа друго нсмој да пишеш. Пиши оно што си видео. гшши Да су се најискреније руковалп к пољубили Хусо н Милал, Му in и Драган н да су нз љихових очпjv текле најлепше сузе радоонице". Овдс више ннје погребан комсптап већ са.мо једна допуна. Ускоро, у нареднчм дружењн.ма н званични.м попти спвање.м Повеље о братској сарадњи, потврдн'пе се обостранс жеље, а сусрети he и даље тра јати. Как0 кажу радници и јед ног и другог колектнва дружи he.uo сс н убудуће. Ићиће.мо ва заједнпчкс нзлете на најсветАи ја мдста Југославијс, тамо где се ксва.\о братство ц јединство. Ићц he Хусо и Милан, Мујо и Драган да примером покажу да је њи.ма, мсталцима најсветлија порука металског падппка Јоснпл Броза: „Чувагп '■»атство и јединство као зсни цу ока свога". М. Илнћ

18. СЕПТЕМБАР 1985. В БРОЈ 291 ОПШТИИГКИ КОМИТЕТ ЗА ¥РБАНИЗАМ И KOMYHAJIHE ДЕЛАТНОСТИ ДАО МИШЉЕНзЕ О ПРЕДЛОЖЕНИМ ИЗМЕНАМА Y СТ¥ДИЈИ „¥ТИЦАЈ AYTO-FIYTA” ТЕМА БРОЈА: Доношењем одлуке о утврђивању грасе ауто-пута кроз подручје града неминовно се каметн¥ла израда измене планских Y Општннском комитету за урбаннза.м и ко.муналну делатност добили смо извсштај мншљење овс институције предложснил! студнјама: < и ! О саобраћајна студија п Студија еко логпје. Упоредо с ови.м студл ја.ма ypabena је као синтеза и Студија утицаја на укупна планска решења просторног развоја дата у ГУП-у и ППО llapahnu. Очнгледно јс да he израда „нсточне варијанте" имати ве ллки утицај на cao6pahaj у Параћнну. На основу констатација нроизашллх нз предложених сгуднја внди се следеhc: Примарне градске саобраћај шше (улицс Максмма Горког, Маршала Тнта, Бранка Крс.маiioBiiha I! Моше Пијаде) и даље ћс бнтн највишс оптерећсне алн би требало да приме искључнво пугничкн саобраћај, зпачи аутобусс н аутомобиле. Ирстен који чпне улицс Жар ка Зрењанина н Нишка нма значајну функцнју за повезиBaibe јужних деЛова града са Стакларо.м и ново.м пстљом. Теретнн caoopahaj на релацији Буприја — Појате корнсTiihe паралелни иут ауто-луту, с him што би се иа ibijx усмерпо п lepciHii caoopahaj из иравца Иуприје пре.ма ЗајечаРУДаљс сс у студији налаже проналажен>с алтернатпва за продужио воБењс саобраћајннх токова на ужс градском подручју, продужеље прлмснс прстена Моше Ппјаде — Ново седска — Данково за измешта н>е теретлог саобраћаја вап градског подручја. бол»ег повс знвања Стакларе са Бупријо.м, непитиваље пајповолаш јс лока нпје тсрстног паркиралишта п измешташе аутобуског саобраhaja нз ценгра града отвараibc.i I‘ariafiif4i<e и Дур.мнторскс улпце 3а ве;п са Тсслппом н глицо.м Бориса Кпдрича. С AYTO-HYTOM ЗА ВРАТОМ Haw пвоблеми-чмја пешења? Многи сс ccliajy one приче о две пријс које се. разговарајући о то.ме колико кошта атомска бомоа, пајкају што им јсдпа не падне у башту. Код нас има „прија, којс докумената,, Генералног урбанистичког плана и Нова траса ауто-пута са прсдвиБеним мостовима и нат путњацима, изменом всзс за Зајечар, нс јавља се битнпји утицај у погледу концепцијс просторног развоја општинс. Напротив, всзе са Главицом, Давндовце.м и даље, побољшавају сс. У Студијн екологнјс трстнра ни су пробле.мн утпцаја ауто- -пута за животну средпну. To су бука, аеро-загађен>е н загађен>с површинских вода са ауто-пута. На оспову усклађивања до бнјснп су полацн да јс подруч јс града поред ауто-пута с обс стране, v ширннн од 450 .мстара. нзложено буци н асроза гађсњу. Студпја oopabyje ћеретају’ о сличннм стваПросторног плана рима. Y ово.'.: случају не ради сс о бо.мбп, и прижсљ за- : штиту коју јс нужпо спровссi ти и то на дслу гдс сс ауто-пут I највнше приближио насељу у : дужпни од два километра. Мсре заштнтс од аеро-загаБс №а и буке ннтегрисане сч На лане се нзграцља зпда по коме -бн' се засалила смеша четииа1 ра п лпстопадног дрвећа у тнрннн од 20 до 50 метара, ма ’ да сс задовољавајући засадн постижу и са много мањим „зе 1 леннм зидом”. } Што се тиче вода које се ] сливају са ауто-пута, н.нх трс- . ба кониентрисатп н прс упушИЗВОД ИЗ ЗАКЉУЧАКА ИЗВРШНОГ САВЕТА CO ИАРАИИН И чра ш>а ПРО.МС!:« v б ла п ОППП1 агто-пута псточно 1 уг.1ови.;а бројне ..г.ћсм развоју гра lie v целиии, али да те променс нису такве природс да гслозљавају доношење повог ППО п ГУП. С тога се остаје и даљс прл ставу да трсба радиги нзменс н допуне nucroiclier ППО и ГУП - И^егтма ППО и ГУП тре ба смаљпги гравпцс подручја грзла. иарочнто западпо од ПаСтакларс, тако п нз правиа Стижс н прско.моравских села, односно преко моста па Вслнко; Моравн. — Из.мсне ГУП треба заснлпати па дрггачије.м тсриторијалном органнзовању M3 у гра ду, с ти.м што и даљс да остапс 8 M3. — Изменом планова предвидетн линамичнији трсба треба разpahuiia, чиме зсмљнштс на*л >гно во пољопрпвредној повећатп нгкљчгчипроизсодПостоЈЈпе објек бсз одобргња на лзграпросторима као зелсие повртпне трс ба прпхватнти као такве \з за брану градЈвс ван граница са да нзгоађевих објската. — Простор на КараБорђевом брдг. ван грапнца утнпаја 6vкс и apeo-3arnbeisa, треба паменити стамбеној пзградњи, алн пс стварањем нове M3 ннти тпетирању овог • прогтора као саставном делу M3 Главнпа. M3. всп у оквнру постојећнх вој нассља Главнца, обзиро.м на ■про.мену каракгера саобрађајнице 3 кроз ова насељена места. Обавсзује се Опплинскн комитот за чрбанизам л ко.муналне делатности. да са ннвеслпторо.м дефиннше начин заш1UTC Параћина од буке н аеро ззгаБења у складу са еколошком студиТо.м. Пон том lie овај Комптст настојати ла сс обезбелц најквалнтетнпја заштита. — Обавезује се Оппггннски комптст за грбанизам и комуналие лелатности. да до половпне августа 1985. године срсди основнп ‘матсрнјал са изне тнм опредељењима Извршног савстд и исти доставп M3 н срганнзацијама удруженог ра- — Процспс о -Gpoiv становннка Параћнна са приградским нассљлма из постојсћнх планова треба задржати п у измењеннм плановима лоигго ннје реално очекиватп да град Параћнн са овим насе.д»п.ма до 200-те голл.че нма впше ол 39 000 становника. Ид пстих разлога пије потребио простор преко агто-пута југонсточно од Параћила трстиратв као простор за становаже до 2000-те да ради органпзовања расправе. — Јавну расправу почев од 1. IX 1985. па до прве наредне обавитп године. седнипс годнне. — У склопг решавања кова саобраћаја v rpaav то ба caconahajit.-tue Скупштвне ошптине, којо.м при лнком he се обезбедитп екипе актпвиста п стручњака које he прнсгствовати зборовима радннх љгди и ipabana. — Обавезује се Општннскн комитет за урбаннзам п комуналне делатнооти да доставп no један прпмерак матерпјала II овпх опредељења аутору 11>мена и допуна ППО и ГУП 11 шгеестптору ауто-пута. .за аутобгскн сзобпаћзј AvToGvcKe станнпе мимо раскршha код моста. како из правна кет.Бе на аугснпту односно ЦЗВРШНИ САВЕТ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН НОВИ СЕМАФОРИ Предложени концепт саобраћајнс мреже захтева и одговарајуће мсре у до.мсhv регулпсања саобраћаја, пре свега на вођење теретног и транзитног и постављањс светлосис сигпалнзацпје на најоптереНенијим раскрсницам: Врапчанска — Макспма Горког, Бориса Ки дрича — Бранка Крс.мапоBiiha, Моше Пнјадс — Mapmana Тнта, Мошс Пнјадс — Жарка Зрењанина и Жар кивању „да падне”, ауто-путу, који је него о ту, већ пао за врат и не о великој атомској, већ о средњој економској катастрофн. Новгх — стара траса ауто- -пута Београд — Н»ш и даље се налази негде у висини рамсна Паракиновог снна јсдинца. Тачно пспод носа п уха и даље смрдсле му и врждати. Он, младнћ од тск шестотина десет година, у добу историјског и архитектонског пубртста, у велшсој је опасности да скрсиа развоју, затрујс ка Зрсњанпна Марка. тања у речни ток и таложиике. На основу свсга Општннскн комнтет за.м и ко.мупалпс Лајора изградпти наведепог за урбани делатностп дао јс следсБс миилвепд'.- Прихвата се Студија угпцаја ycBvjenc граие ay io-ii\ га кроз Параћип на планска решења просторпог развоја дата у ГУП-у и ППО Параћпп” као сводпа студија две сскторскс студије: Студија утинаја усвојенс трасе ауто-иута па по стојеБп п лланиранн саобраћај ini систсм града при oniuriiini Параћин н Еколошкн пројекат. Комнтет не прихвата закључ ке Студијс који се односс на ревизију Гснсралног урбанистнчког плана, одиосно лзраду HOBO1 113 ГР-v: : а у” •" тмп које нзазнва псточла траса ayTO-nyia iivAia.ii ишан >...uai на осповне поставкс ГУП-а уто лико пре што ic очигледно да сс ие могу постпћп квалитстннја рсшсља у односи на планправи просторпи развој. М. Миленковић млађапа плућа, па чак и да у рапој младости доживи зачепљење сопствсних саобраПајних артсрија. Забрннуте прпјс, Општин скн комитст за урбанизам ко.муналнс делатпости из Параћипа н нстоимсна тетка из Београда, некн дан н реч пре на уже.м савету, а пото.м седоше прс по реч, најпородпчном и па Скупштини прсдставника повеће иараћинске породицс, изра зишс своје стрспње. Речита БсограБанка говорила је дуго п са пуно такта. Седе главе клнмалс су се на то и паде договор да сс цсла породица лати овог посла: како дечку Паракину обсзбсдитп песмстани разг.ој, јер очпгледно да га бетоиски шал ско врата стсжс, грудп пуне смога, ушп заглушују... Сада, већ сви забринути, разиђу сс н крсну БеограВанка је покупила цртсже н свитке, рекла колико то кошта, ссла у ayio и отишла. Параћинка јс се ла и написала оцену и мишљсљс о прсдвиђаљнма сво јс роБаке и послала то Па раћннцнма. Баш ошгма који he кашљати од смога. затварати прозорс због букс, уздаЈући сс у срећу, прстрчаватм испрсд камиона и аутомобила улнцу и кроз љу слати децу у школу. Сзе уредно н на праве адрссе месннх заЈедиица. Да се и тамо (на терспу, у бази доле, шире) замисле људи над „пророчаистви.ма” бсоградских урбаниста: ..Саобраћај ко.м студијом утицаја трасс avro-пута на псстојсћи и планирани систем града и општине” и „Еколошки про јекат ауто-пута Београд — Ниш од 737. до 742. километра” Закаже се н састаиак у малој салн Општтшског Већа Сапеза синднката: „да се спеде јавна ДН’ скуснја”. На тај састанак дођу само „новинари и општина* ра” п два представника мссних зајсдница. Други нису дошли, вероватно, „зато што немају мишљење базе” — Како би га н ималп, кад су о еколошким н саобраћајнн.м проблемима у Параћину ,сели да диванс како да сс бране” само у Данкову и „7. јулу”. II испада на крају да сс о шггалпмм градским реси.на брииу заиста свесни плаћенн са.мо 1 за го. интснекп, . али да зајсдно можсмо у акцпју. Заправо, бн да се забрину и бп да свн крену у А шта се збило? трсбало требало акцију. Најкраће рсчено — нишлтного вишс, а не послс да сс с.мсје.мо нсобавештеннм пријама, којс прижсљкују „мкого скупу атомску бомбу у батти", јер на крају крајева, сколошка катастро фа п урбаипстичка катаклн з.ма убијају много споријс II болнијс. М. Милснковпћ J' V ‘ ■ Г V л , «= ■ 4% U X Главни књажев стаи, данашња музичка школа У белсшкама путописаца: Стевана Герлаха, Јована Бсцека. Андрије Волфа, Евли је Челебнје и Пирха, којн овим крајем пролазе у XVI и XVII веку, запажа се да је Параћин од „села са тргом”, како се помиње у старијим повељама, прерастао у ,,лепу варош”. Најпотпуннје податке о Параћнну с краја XIX века, оставно је Феликс Каннц, утарокн краљевски саветник, историчар, археолог и етнолог, којп је у два на врата 1859. и 1889. године ..прокрстарио” По.моравље.м. Своје утиске са тих путова ља по Поморављу и Србији објавио је у својој књизи „Србнја — земља и становшпптво”, која је 1904. године шта.хптана у Београду. Из овог капнталног дела Ф. Канниа нздвајамо неке ннтересаптне нсторнјске чп Јвенице (детаље) везане за политички, привредни и дру штвени жпвот Параћииа с краја XIX века. У врсме аустријско-турских ратова у XVII и XVIII веку у којима су н Србп учествовалл, Параћин се че сто помињс под имено.м Барагин, са својим јаким утврБењима која су га окруживала. Када га је 1737. годнне освојио аустријски маршал Зекеидорф. он је у Бараппту преселио главна складишта царске војске ко ја је ишла на Ниш. И Тур ни су му у свим ратовима којс су водили. придавали велики војни значај. Ослобођеље од Турака 1833. годние Параћин је про славио припајаље младој српској државн. Y то време Је најважнија њсгова вој- >шчка функцнја. Са ослобођењем и присаједнњељем Србији важно помшве овај град постаје тржиште. Као трг се Парапин још у доба Првог српског устанка: у ibewy су сс састајали српски н турски трговци ради размене робе. Параћин постаје културно средиште са осниван>ем прве просветне установс — основне школе. Она јс осиована 1833. годнне, тј. у време када је Параћвн ушао у оквир српске држа* ве. Y школи је 13 учтггеља учило 520 ученика. Поред основне школе, у Параћииу је 1879. године отворена нижеразредна гимназија са 170 'учешжа. Y гимназмјн је 1889. године радило осам професора, којн су своје студије завршилн у великнм европсгаш универзнтетским центрима: Лајпцпгу, Бечу и Грацу. Y добром стагву сс налазио кабппет за физиFiiiiiiiitiiiiiiiiiiiititiiiiiitiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiitiiiiiiiii ку који јс водио Павлс Вујић. Са бројем наставних профссор довољним средстава биле су опремљене учионице п сале за цртањс. Поред старе неугледне цр^ве Св. Марка, у ПараЈјину је 1862. годинс отпочела градња пове црквс. Након двс године, 20. октобра 1864. годинс због погрешне шмо се знатно радови године према консгрукције. орувисоки торан. и отшетио цркву. Но, на црквп су 1884. поново настављени пројекту, у оно време познатог архитектс Kulia. Торањ на цркви, онпе 7 метара завршен 1978. године и у ц.ему смештеио звоно које је Илвије ie београдскн трговац Михаило Терзибашић поклонио па« раћннској инжењер израдио је Јулациони црквл. Ро.ман Пољскп Бабепкн 1 1839. годннс реплан за ПараIuih, којц jc требало да ce реализује уз помоћ ћинске штежгонице, паракоја је ! ссновама 1887. годние, а чији јс голиппви промст до« стизао 10 милнона динара. Од 1870. годинс када Параћин имао са.мо 600 ресклх глава. тај број повећавао, па јс прс.ма пису од 1896. имао 1078 ћа и 5965 житеља. је по се поку- (Наставак у следсћс.м броју) Моан^ 6

18. СЕПТЕМБАР 1985. ■ БРОЈ 291 miniiiн।iri11>iii>i11itii।ii111j111Ц11(,|।...... . ......... ll',,l'lllllllll,,ll''l’’’’l'l»«IIHIII»ll|l»’IIHIIl«lll||l|IIIll|)|)|nl)||l|llll|l|lll||ll||ll||II|j|||l||llll|llll|,III,ll|l(ll|||lllnIn,(,i||I|I|„|||||||||,|||I|||I|||,J||||||||||||M|||||||||||||||1|Il стпштпм°Л$°Р Самоуправне интсреснс заједннис тгпт 'а п ! ,тинс Параћлн, на основу члана 3 и 18 Пра стаза cmuIv?»«Kn,n,n " кРптеР”1УМН1'1а »а расподслу средгДпЛшм ™ Р пал,е”’сних за солндарну стамбену гмградн>у распнсујс у К О Н К Y Р с за расподелу 20 цвособних конфорних станова изграђених средствима солидарности зс c^vCrauuiuHJ'n^b4,n средствима солидарностп налаИину.¥ ' Жарка Зрењапина бб - Ламсла 1 у Пара2. Право учсшНа по ово.м конкурсу н.мају оне основне органлзаипЈс удруженог рада и ралкс заједпице koic с оо.ифо.м па расположнва средства, ннсу у могуНносги ла уикшно рсшавају стамбене потребе радилка у својлм оргалвзациЈа.ма л заједницама, а у складу са Правнлиш- '°'Д.“р,'Л,,ма н кР,1ТеРиЈумима за расподелу средстаградњу' дарностн »™™еннх за солидарну стамбену изНа °В0М КонкУРсУ ДУЖНИ су да доставс лотрсбну докумевтацнЈу пропнсаву Праввлником н то: вЈПНЈП^а)>ОГРаМС решава,Ба стамбеннх потрсба (чл. 10 Пра- .•hiiiiiiiiuiiIiu,ii11Iii,i,Ii,1i,|I|,iii,i,i11ii1,i,ii1ii111|1|1|1||i|||i||||1|1)|........ „„„„„„„„„„„.I,,,, 6) број нсрешених стамбених пнтања радника који испужавају условс по чл. 11 Правнлника, в) укулан број нерешених стамбених шггања раднпка целе OOVP — РЗ, г) остварени доходак по раднику v претходној години. (податак овсрава СДК), д) Остварени лични доходак по раднику у претходној години (податкс оверава СДК), b) општи акт којим је регулисан начин расподеле станова а који је у складу са критеријумима из Правилнпка за додељивање станова изграђених средствл.ма соли дарне стамбене изградЈБе. е) приоритетну листу радника који испуњавају vonoвс за добијаље станова нз средстава солидарностн, ж) Одлуку оргапа управљања о обезбеђеним потребним средствима за поврапај у складу са условп.ма из члана 9 Правилника. 4. Рок за подношење пријаве је 20 дана од дана објављивања у листу „14 дана”. 5. Неблаговре.мсне и нспотпине пријаве нећс сс разматрати. 6. Пријавс сс подносе СИЗ-у становања v Параћнну, Крагујевачка бр. 4. 1>1<>1>«1111111111111111111Ш1111||1|||||||111>|1||1Ш1||1||||||||||||||||||Н1111||||||||||||||||||||||||||||1|||||||П|||||||||||||||||||||||||||||* РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА 1. МАЈ ОГРОМНЕ ШТЕТЕ 00 СУШЕ • Подбациле све пољопривредне културе ® Највеће штете код семенског кукуруза Радничкн савет Радне орга- »нзације ..1. мај" пре неколико зана размаграо је снтуацију по сле еле.мептарних непогода — суше и расправљао о мерама које треба предузетл. На основу извештаја ко.мпсвје утврђено Је ла he финангп јски резултат ове Радне организације бити и те како умањ ен готово код свих ггроизводних irvpa. Код се.менског кукург за ва површини од 11 хектара штета лзноси 24.970.000. динара, а код м_еркатнлног на површнни од 35 хсктара 3.062.500 дина ра. Код сунцокрета који је ове године засејан на 76 хектара слтуацлја је катастрофална. Првноси су мањи и до 60 одс то, тако да ће по једно.м хекта pv бити свега 800 кнлограма. Процењује се да штета код сулцокпета пзноси 7.752.000 ди нара. Радна организација ,.1. мај’Ј шећерну репу је засејала на 50 хектара. И овде је штега очигледна, а већ сада процен>у је се на 7.200.000 дина-ра. Суша је снизила приносе и код шарrapeiue, детелинс и другпх тра ва за око 8.000.000 двнара, саз- !"1јемо од Снме Јовичића, управника производње. М. Д. СНАБДЕВАЊЕ БРАШНОМ И ХЛЕБОМ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВНЕ ИНТЕстановања општине параi?iHnSAc °аС1??о?Уг.ОДЈТУКЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА бр. 1992 ОД 5. 9. 1985. ГОДИНЕ, РАСПИСУЈЕ ОГЛАС за продају путем јавие лицитације путничког аутомобила ПРЕДМЕТ ПРОДАЈЕ: рег,,стаРск” бР°Ј СВ - 339 01. година пролзводњс 1973, у возном стању, регистровава 1984. гошшс са почстном ценом од 70.000,00 динара, и П. Стари мотор „Ладе” са почетном цено.м од 10.000 00 дввара. ОСТАЛИ УСЛОВИ: 1. Продаја ће се извршитн дана 24. 9. 1985 године са почстком у 10 часова, у просторлјама Радве зајелннпе СИЗ-а становања, у Параћину, улица Kpai-ујевачка бр. 4. 2. Право учешћа на лицитацији и.мају сва правна л флзичка лвца која плате 10 одсто на и.ме кауције од почетне цене, којд се уплаћује на благајни Радне заједннце СИЗ-а становања, ул. Крагујевачка број 4, Параћин. 3. Залнтересована лица могу разгледатв вознло л мо тор сваког радног дана од 6 до 14,30 часова, а за блнжс информацвје обратити се стручној службн ове Заједппвс. 4. По окончању лицвтаццјс уплаНена кауција се враha учеснлцима, пзузев купцу ко.ме се тај нзнос урачунава у купопродајну цену 5 О току ллцитације биће сачнњен записник који ie саставнл део уговора. Ј Ј 5. Трошкови пореза падају на терет купца. КОМИСША ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ С4ТИРИЗИЧНИ УГАО[ Можетс подмнтити бирократу, али не можете буду- f ћност. 0 ооОоо A Пламен неких речи не може се угаснти. S ооОоо A Има и таквих сировина које ни фабрнке не могу да I прераде. Ј ооОоо X Верујућн у чудаповећавате опасност. Y ооОоо | Лош филм: ресавска школа пред микрофоном. ? МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИБ f ооОоо 5 Ори доле стежу каншеве. Они rope растежу трегере. ( ооОоо 5 Са CBojirx изборних функцнја, друтозл се apahajy у I базу на своја нзабраиа рдана места — руководећа. ооОоо f Од повећања пензија пензеонерцма се спустила пен- Ј зија. Ј Да би заживео девизни закон, море друтих закона X мораћс да изумре. < ооОоо I Неки произвоБачи почели су да продају угаљ у па- X коваљу од 5 килограма. Сад he кафа почети да се продаје Ј V паковањима од 5 грама. 1 ЉУБИША ЦВЕТКОВИН-ЛУША X МАЛИ ОГЛАСИ Мсњам дпособан ко.мфоран стан Y Варварпну за одговарајућн у Параћнну. РадоЈка Николнћ, ул. Куљипп, бр. 14, Параћин. ооОоо McibQM појнп даособаи стан v nei.-Tjjv Лесковца за o.xrouapajyhu у Bapahiufy. Впктор Јуд, Трг прсдссдншса Рспублпке. Тслсфон 016/44-415. ооОоо ПродаЈсм дсособан стан са гара* жом п подрумом у Елмосопо.м на* ссљу. Упнтати: Драгапп Шаанћа, Нишка бб. бр. тслсфона 55-126. ооОоо ПродаЈсм псдовршсиу шп.-еплпцу са 30 прн Bohibaxa, 10 арп впнограда н башто.м од 20 арн, са буиаром, у месту зсапом „Лозица". ОuancuiTcibc иа телсфон 53-590 или у OSyhapcKoj радњп која сс палазп иа паркиигу код „Југобанкс'*. ооОоо Продајс.м хаварпсану „Заставу 101 Ц”. Година проиаподи.с 1982. Прсшла 17.000 к.м. Пнтати иа тслсфон 52-740. ооОоо Продајс.м 1500 ко.мада црспа — Лсскооац мсдптсран. Упптатн на тслсфон 46-213, ио поднс. ооОоо Оглашавам нсва:ксћо.м радиу књпжицу пздату при Скугаитшш општннс Параћпн на п.ме Зорала Гавриловнћа, улнца Горпна Копачнћа 21, llapahini. ооОоо Оглашавам нспажеВгш свсдочанстло о завршсно.м петом разроду основис школс „М. Ilonouith” у Паpahiiny на имс Љиљанс Мплојковић пз Лсбинс. ооОоо Mcibaxi јсдиосоиан стаи на V спрату од 37 м’ у улпци Бурс Салаја (до продаоннце „Јслсн") 9/21 за гарсон.сру у пспзиопсрској згради код Хотсла „Пструс”. За информацнјс обратитн сс лнчно нлл на телсфоп 56-493. ооОоо Оглашава.м iieaaatchii.u свсдочанство о завршсној ос.могодипнкоЈ школн у Попопцу издато 1978. годннс на U.MC Славице Eopbcniih пз Поповца. ооОоо Оглашавам нсважсИо.м радну књн жпцу пздату у CO Параћнн на и.мс Лспосавс РадисалљсвнИ из Стубцце. ооОоо Хнтио потрсбиа животна сапупшца способна за aaciinnaibc породкцс, старостн до 35 година, иителектуално способна за разу.мевап.е и заједнпчкн ;к11вот, са особо.м пуном разумсван.а, животком школом и пителсктуално.м способношћу, старо.м 47 годипа, у радно.м односу, ста.мбено обезбе|јС1!ом, бракоразводка пзр innta у току, пмовинско ирашгп односи у току. Мссечне прпнадлеж* iiocTii прпхватљивс за нормалаи жп> пот. За сва обавештс1&а н ближе кпформацнЈс и контактс обрапггк св иа телсфон 51-558 пли лшгно па ад. рссу Топлнца Тодоровић, улпца Мирослава Јолнћа бр. 7. Параћип. ДКТ „САН” ПРОШНРЕМ РЦНОГ ПРОСТОРА Уговорна организација Де чија конфекција и трикотажа „Сан” прошнрује свој радни н производни простор. Наиме, ових дана при ступиће се адаптацнји објекта бшзше кафане „Париз”, преко пута Железничке станнце, која је иначе власшшггво Скупштзше опппинс, удруженог код Заједннце становања. Укупна предрачунска вредност радова на адаптацији овог објекта нзноси 3.780.000 динара, а средства ће се обезбедитп нз удружених средстава амортизацпје за послове објекта Скупштине општине као и нз другнх извора. Радовн су nosepemi Занатској задрузи „Занат- -продукт” из Параћнна. М. Д. _________________________ 8 Шпанав 7 д к 5* a о CL- НО к ш ооо\ о д о Д S tt о <Ј W< нW к МОИО БМ I БОЉЕ @ Тржишту понудити и полубели хлеб Y инфор.мацији о пробле.му снабдевања града брашном н хлсбом коју је разматрао Извршнн савег пије цо краја са гледано стање залиха брашна V наредном периоду, речено јс иа седници, јер нису приказане зали.хе код свнх организаиија удруженог рада које се баве прометом брашиа у нашој општиии. Пошто је снабдевање браш пом отежано због дефицитарностц пшеннце и брашпа у земљи, трговинске организацн јс морају да уложе веће напорс и побољшају спабдевање по трошача брашном. ППРО „Шу маднја” сс обавезује да у овој годннп изуз.ме све количине брашна од РО „Житомлин” нз Светозарева на које и.ма право по основу откупљене и пре дате пшенице. Шумадија мора овом тржиш ту да понудц и полубели хлеб иако му је цена мање доходов на, закључено јс на овој сед нпцн, а општински органи су задужени да редовно прате пре дају пшениие „Жито.млину” ол странс са.мосталних млинара и да о томе периодично обавса тавају Извршни савет. М. Ж. 0БДВИТ1ЊЕ ; 0 N38R8BN ваматннх ј степа ије fe се ј прмеиате км ! задоцнев гжтреља ј сш в/ста иовчаввх Ажза Обавештавамо потрошаче електричие енергије да је I Скупштнна Социјалистпчке Федеративне Републнке Ју- Ј гославије 17. јула 1985. годице усвојила Закои о пзмена- Ј ма и допунама Закоза о облигапионпдт односпма који л је објављен у „Службеном листу СФРЈ”, бр. 39/85 a сту- f пио је »а снагу 3. августа 1985. године. ’ Ј Овим Законом, измсђу осталог, нзвршена је измена члана 277. Закона о облнгационим односима, тако да сада исти гласп: „Дужник који задоцпи са испуњењем новчапе обавезе дугује, поред главнпце, н камату по стопп која се у месту испуњења плаћа на штедне улоге орочене без \тврђене намене прско годнну дана”. Ступање.м на снагу овог Закона Електроднсгрпбуцпја „Параћин" у Параћмпу обрачунаваћс камату због к?благовременог плаћања дуга по основу утрошене електрич- »е енергпјс по стопп од 72о/о. Ова стопа прнлшжцваћс се почев од 3. августа ове гоздце, па све до измена каматннх стопа које банке у Параћнну прнзнају на орочене улоге преко годнну дана без утврђене шшене илн до евен- [ туалне измене Закона. ? Сматрамо да је корисно напоменутп потрошачлма да Ј ова каматна стопа важн н за друге врсте обавеза пои- ј чаних по основу свпх врста ко.муналн-лх услуга н других Ј врста потраживања. * Ј Пошто је то у обостраном интересу. позивамо све потрошаче електричнс енергиЈе да благовремсно извршапаЈу п пзмирују своју обавезу према нашој оргаштзацнЈи. ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦНЈА „ПАРАШ1Н" Y ПАРАБШ1У

18. СЕПТЕМБАР 1985. и БРОЈ 291 ПРЕПОЛОВЉЕН СТОЧНИ ФОНД ИРАЗНЕ СЕ ШТААЕ Према подацима добнјенвм нз осповнпх задружнлх оргали зација као да сс сточни фспд на територнјл name општилс не с.маљује, за последња два месена. Суша као да влјс запретнла сточари.ма. V задрузв V Поточиу попуда стокс није noBehana. Напротнв, број от купљснпх телади лоследњих мс ссц дана ie 40, а крава од 2С до 30 грла, коликл је л .мссе« ни просек. Основпа задружна организа иија ..Рашсвица” v Рашевиив окупила јс 15 грла крупнс стоке док јс за послсдњих uieci мссспи откупљепо 140 комада npacnha. Нп овде лонуда сто кс ллјс лорасла. V поповачкој задружлој органпзаиијп, која послујс у оквлру сложслс задружне организације „7. јулн”, као да је број откупљене стоке повсћан, али не прслазн у забрињавају ћу бројку. Међути.м, то је са.мо прпнндпо стање на тржишту. Сточни фонд у нашој општинн је нагло опао и много раннје не го што је суша запретпла кукурузу и крмном биљу. — Сточни фонд у нашем кра ју је преполовљен, а можда л вншс од тога ,сазнали смо од ЗОРАНА ЈОВАНОВИПА, рукоY СТРИЖИ, 27. СЕПТЕМБРА СЕДМА ПОЉОПРНВРЕДНА ИЗДОЖМ Ф На изложби ће бити нрпказана р асна грла крупне и ситие стоке и повртарско-воћарски производи ©• Предаваље на тему сточне храве © Награде најбољим произвоБачи.на По седми лут сточарп п по састаће се на нзложби v Стрл љопривредници лашс општллс жл да прикажу јсдногодлшње ОСНОВНА ЗАДРУЖНА ОРГАНИЗАЦИЈА Y ПОПОВЦУ МАН»М ГОД РЕПЕ © Очекују се приноси од 3 до 3,5 вагола по хектару Нсдавнс кишс много су убла жилс последицс суше, тако да прнносл код рспс пеће биги катастрсфални као код кукуру за. Преко педссст хсктара у кобперацијп л десет хектара друштвеног власллштва под шсђсрном репом за сада успешно продуж-ава вегетацлју, ла сс рачл-ла да he прлноси бнтл за 20 процената маљи лсго у лор малллм условима. Проссчлл прллосл шсћерне рспе у поповачко.м крају крећу сс од 4 до 4,5 вагола по хсктару, алл he ове годнлс пол>олрлврсднлии битн задовољни л са по вагоном мање по хек тару. Како процењују стручља цл лз овс задружпс оргаллза цидс, прллосл рспс кретаће се од 3 до 3,5 вагона по хсктару. м. д. резултате. Порсд расллх грла јуллца н крава, посстиоци he Mohn да влдс и најлепше примсрке раснлх оваца л свиља. Ратарл ћс и овс годнне изнсти ла лзложбу лајбоље прл.меркс Bohapcicnx л повртарских кулгура, мада се овс годипе због познатлх суша не очекују лзузстло успслл примерцл. Изложба he трајати само једал дан, а најбољлм сточарпма 6nhe додељелс лаграде п прнзнаља. V току дала биће оргаллзовало и прелаваљс ла тему лсхрале стоке н справљаље сточне хралс, што јс у ово вре.ме врло актуелно. II порсд тешкоћа ла тржиш ту стоке и уопштс услова за развој пољопрлвреде, Земљораднлчка задруга ,,7. јули” оргаллзујс изложбу ,да ла још ]‘едал лачлл подстакнс пољопрпвреднпке и стпмулише лх за гајеље племенитих грла и ширсње матлчлнх запата. водиола комсрцијалног сектора y „7. јулу”. Стока је продаваиа пре пет — шест мессци, v време када јс лела сточне хране скочнла. а цена „жнве Darc” нагло опала. Све јс учесталија појава и продаја раснлх грла стокс. До јучс најбољи одгајлвачл раслс стоке у нашој општннл, да лас л.мају потпуло празле стаје. Мсђутнм, тсшн податак да онп ту стоку не продају на клањс, већ другим пољопрпвредницима. Тако да се отпрл лике број племенлтих грла пе смањује. Отуда л поменути привлд да се стока послс суше нс продаје лагло и да се пољопрлврсдллцц нису уплашили недостатка сточне хране. Цсне на тржишту стоке и цене сточне хране ликако да усагласе одлос ,што доводи до негатлвне рачунице, на штсту самих одгајивача. М. Д. OTKYFI ПШЕНИЦЕ ШГО Н ТЕИ Срсдлла овог месеца била јс рок од кога су пољопривредие органлзацпје морале да изврше ублрање пшенице као падокна ду за пружеле услуге ко.мбајллрања и уговарања, према од луцл Извршлог савста Скупштлне општллс, донстој на ссдилцл од 13. авгуота. MebyПРИПРЕМЕ ЗА ЈЕСЕЊУ CETBY КРЕДИТ1 ЗА БУБРИВО тлм, лл оваквс убрзале мерс Kehc умногомс измеилти сга1ве у сллослма, јср се откупом лшеллцс, ларочлто лосле позлатлх последлца сушс, ле лде како је предвлВеио. Цена семенске пшеллцс у одлосу ла меркантилпу п лада л>с треба да остале као и до сада то јест у ларптету јсдал лре.ма једал л по кллогра.м. прспорука је Извршлог савета. Злачл за кллограм .се.менске потребло је килог рам и ло мсркалтплле пшеницс. М. Д. HA TPEREM БИЈЕНАЛУ НАИВЕ Y CBETO3APEBY ЧНВОРИЦАИЗНДШЕГНРДМ ИЛИБ, ПЕТРОВИП, ЛАЗАРЕВИН II ЛАЗИБ МЕБУ НАЈБОЉИМ ЈУГОСЛОВЕНСКИМ НАИВЦИМА Један од сталних учесника, Милован Лазаревић За Трећи бијенале самоукпх уметника, којн ће бити отворен 17. октобра у Светозареву у Музеју наивнс уметностн, конкурисало је 156 самоукЈгх слпкара и вајара из свих крајева наше зе.мље. Жпри ове једннстве не манлфестацлје код нас за изложбу је изабрао 94 рада, међу којтша су и радовн четворлце наиваца из наше општнне. На трећем бијеиалу видеће.мо скулптуре Слободана Илића из Плане п Драга на Петровића из Дреновца, затим слике Лазаревића и Лазића нз Стубице. Присуство четворице уметннка на овој значајној манифестацпји наиве, говорн о све развијенијем ликовном животу на селу, чему бн требало посветитн много већу пажњу. М. Д. МЕСНЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ БЕЗ УСЛОВА ЗА РАД @ Потребна је хитна поправка и преуређеље, а у многима и замена инвеитара Стањс просторлја меснихкан цсларлја у општлни Параћип је, најблаже речеио, псзадово љавајуће. Миогс канцеларије су без елсзшптарних услова за рад, а ако се узме у обзир дасе ту обављају и свечани чин ови венчања. олда се види да ллјсдна од њлх ле одговара овој ламелл. Меспе каицеларлје су смеш тслс у старпм зграда.ма, које се ле поправљају, облчло у до мовима културе, а олп су у .млопш ссли.ма у очајном стању. Проклшњавање таваница, пропалп подови, почађавеле н неугледнс просторлје су чссте појавс у месним калцеларнјама наше општине. Сагледавајући ово статве, -.Се кретарпјат за опипу улраву и заједничке пословс, утврдно је потребу уређеља меслих каннеларија за што he блтл потребно и додатчлх средстава. од 500.000 дпнара за које се обратно Извршпом сапету Ску пштпне опшгилс. М. Д. • Довољно минералног ђубрива само за уговорену производљу ПроизвоВачп ђубрива поручују да ће га бити у довољним колмчинама за потребе јесеље сетве СВОЈНОВО ГРАДЕ МОСТОВЕ V току је нзградља ловогмо ста и npoiunpeibc већ постојсћсг, члме he се умного.ме регулисати саобраћајнице у селу. Припремли радовн су завршсии, а овлх даиа he почстл и бстонпрање. Нсдавно бујлце одроллле су потпорни злд, због чега је и дошло до лзвссног одлагања. Радовл на изградњи новог и проширсњу старог моста коlUTalie око 1.000.000 дплара, a средства су обезбеђена лз мес лог самодопрлноса у новцу н радној счази, сазнаје.мо од Милутина Бркића, председлика Скупштине Месне заједлице у Својнову. СВОЈНОВО ВОДА ОПЕТ ЗА ПИНЕ t После недавних обнлних падавина н бујица са Јухора, сви бунари у Својнову који гравитирају уз потоке бнли су загаВени. На позив мештана одазвао се Штаб цивилне заштите н екипа До.ма здравља из ПараКила, који су најпрс исцрпли, a пото.м дезинфиковали воду у бунари.ма и извориштима и наново је учинили питком. Ефикасна акција Шта ба цнвилне заштнте и Дома здравља налшла је на опште прнзнање мештана Својнова. М. Д. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА БУЉАНЕ — СИСЕВАЦ ЗАЈЕДНО А РАЗДВОЈЕН)! * Асфалтирањем пута Буљане — Сисева.ч ова два иасеља бн била копачно повезана, а Лараћин би добио најкраћу могућу везу са нашим познатим туристичким насељем Разматрајућп акцнонп програм јесење и npo.ich'ic ссгпе, Извршни сзвег Скупштипе општине је закључио да треба испптати могу1тостп за добијање што повољннјпх креднта за лабавку ђубрнвл. на чехп треба да рзде Ко.мшсч запри вреау и друштвене дслатностн пословне банке \ сзрадњи са Рспубличким комитетом за по љопрпврсду. Произвођачи мпнералног ђу брива поручују да he за јесењу сству блти довољних коллчлна, а нз Задруге „7. јули” обећавају да ћс за уговорелу производњу битн млиералног хралнва. М. Д. ТРЕШЊЕВИЦА НИЧЕ НОВА ШКОЛА Мештани Трешњевице овога лета раде на новој школској згради у центру села, на локацијн иза дома културе. Y току је изградн>а прве фазе, односно гру бнх радова. До коиачног завршетка, према пројекту, инвестнраће се око милијарде динара, а средства се обезбеБују из фонда СИЗ-а основног образоваља и васгтитања и месног самододопрнноса у новцу н радној снази. Школа he л.мати пет учноница, кабинет, салу и све друге пратеће објекте, што he битн довољно да под мири потребе ос.моразредне наставе. М. Д. Буљале н Сисевац чинс исту месну заједлицу, али нлсу повезали ни путном ни телефонско.м везо.м. Иако раздаљина из.међу ова два пасеља износи са.мо девет клломстара, а самодопринос сс заводц од 1972 годлле, пи до далас пијс асфалтлрал пут који трсба да их спојн. О томе нам плше прсдссдллк месне заједиице Буљане Злато је Лазаревић: — Једлло што је урађело за ово време је траснрање тог пута и земљанм радови. Y СИЗ-у за путеве су нам рекли да не могу да нам помогну јер су фолдовц исцрпл>ени. Повезлвање Буљана и Сиссв ца имало би вишеструки значај. Најлрс мештани Снсевца би блли повсзани са својо.м мссло.м канцеларијом, бо.ве снабдсвени, а Параћин би добло лајкраћу всзу са овим ло ДРЕНОВАЦ: С1ЕВАН0ВИЂ ИСКЉУЧЕН ИЗ СУБНОР-а — Својим негатнвгаш понашањем допрш1осио лошим меБгљудскл.м односима у Месној заједлнцл, вреВао и о.маловажавао чланове СК н огрешио се о правнла понашања члана СУБНОР-а. Општински одбор СУБНОР-а Параћин, на својој седнициод 16. августа, донео је одлуку којо.м сс Мллал Стевановиђ лскључује пз Савсза удружеiba бораца НОР-а, месног удру жеља у Дреновцу јср се свој и.м негативнлм понашање.м теш ко огрешио о одрсдбе Статута СУБНОР-а Југославнје и Срби је н Статутарпс одлукс. Једновррмено престаје му фулкцлја члана Председнлш гва и сскрстара удружеша у меслој заједницл Дреновац л брлше се лз евндслцлје члалства. Критизерско и демагошко по нашање. јавно вређање ц ома ловажавање чланова СК грулашењс и расплривање сваБе у месној заједнлци, довсли су Д° т0£а Да га Општилски одбор СУБНОР-а бришс из евл дсицнје. М. М. златл.м излетиштсм и турнстич ким насеље.м. Путни правац Си севац — Вуљане — Параћин износл 20,5 клломстара. л кра ћи јс за дссет кило.метара Hero лравци прско Иуприје илн Грзе. Овлм с.мо хтсли да подстрскне.мо одговорне ла раз.мишљање по ово.м питању јср предстоји лзрада плана развоја оп штине до 1990. годпнс, пишс прсдссдник Меснс заједшше Буљапе. М. Д. 8

18. СЕПТЕ.МБАР 1985. н БРОЈ 291 а’1',1,,,1Пим1,1|11,|,|1111>П11111111|1||11||||||||||||||||||11111111,т|1111||(П|М|1|11|||||М|1|1||11||и||Ц11И111|1|Ш|П|П1|И, НАСТАВА ¥ ПРИРОДИ ЂАЧКО ПОЉАНЧЕ „ОТВАРАЧ ЗА ДЕЧЈЕ ДУШЕ“ ПАРАНИНСКИ ГЛУМЦИ Y CIUIHTY воз. Влажпи нраг тужпо плаче, tunna јадпо саОа цвили, у даљппи воз све јаче маглу пара, маглу шири. А кад стазу дугу има, on чсличпе струјпе жице, брже љуби, бржс ишба и аскрива свс путпицс. Круппе очи беле боје па челу што ,му стоје, etaue ппсу свелле боје јср га noli сад мплује. Оллвсра БорђевкН, ОШ „Радојс Доманоновић”, Параћип .... ф „Брејк денс и дежурни вампир" @ Забрана за књиге, свеске и сиве зидове Дечије одмаралиште на Грзи је овпх дана прави рај. Тако кажу и тврде ученици трећсг разрсда основне школс „Вук Караиић” из Поточца, ко ји се налазе ва рскреатнвној настави, а са њнма се слажу и случајни н намерни посетиоци. Грза нештедимице расула даровс природе. За тнли час утврдиш да земаљска куг ла и.ма четири стране света, ша су као на длану, од оннх што жпвот значе, па до он»х да Мнлап у дванаест ноћу мо ра да устане, да оде у WC, с поглед perncrpyje временску карту младих метеоролога, па по са цртежнма, нвз печурки најчуднијпх облпка и учнони цу која тугује за необуздани.м дечијпм смехом. Нска је нека тугујс, смех јс отишао да да рска не тече узбрдо и HOR Јасмнна Стојановић ОШ „Б. Крсмановић' Д. Мупшца сунце трчи са исгочне на западну страну. Звсзде су утонуле у Салго join всћ одабно can. no која ссетлуца Нека сва деца балопс црвепе, нека се чује и кроз облаке и тмппу. Месец је паместио свој жути јастук, и заслао. /1 Сунце, Сунце се одмара на једпој страни света, а на другој троши своје зраке. Ујутру he као и сваког Oana, тпм лепим зрацима, обасјати мојс родпо место. пусте бсле, зпа да мпр влада око зсмљппе кугле целе. Маја МилосављевиК ОШ „Бура Јакшић” Параћин ЈЕСЕН Весела дружина од 86 ученпка, трећсг разрсда, из подјухорскпх села: Својнова, Поточда. Рашевице, Трешњевице и Сшћсг Вира, као уснсивач гута нова сазнања која не мо гу да сс сместе у тескобу школ ских у*шоница. Одједном пред н»1гча сс отвара нови свет, но ва географија радости. Овде се учи из лппгута у .хппгут, а нигде нп оловке, Ш1 свеске, ни К1БИГС... Овде су те <:твари, на челу са сјгвнм учионицама, за брањене! Са њујоршкнх улица на Грзу У оквиру централне маннфестације Међународнв године омладине, од 18. до 27. септс.мбра у Сплиту се у организацијн Театра „Ештентар” одржава Фестпвал аматерских позоришта Југославије. Из.међу десетак позормшних ансамбала из градова шнром Југославије у програму јс и Градско аматерско позориигге нз Параћнна Лозоришни аматерв града на Црнкци гостова« ће у Сплиту са представама ^Мрешћсње шарана” и „Се љацн, радницн. природна ннтелкгешхија”. Овај фестнвал, тачније шестодневни боравак глумаца и пут финанспра орга* низатор и Републнчка конференцнја ССО. ШТОФАРСКИ ФОЛКЛОР ¥ КАЛЕНИБУ нескривенлм прича учитељ узбућењем нам Пуннша Томић. Небојша Нпковнћ ОШ „25. мај” Поповац Жути лишће, јссеп стиже, кише су свс ближс, ближе. НАША ЗАСТАБА Плава, јср плава цам је зеница у оку. Опада лишће доле са грана, птичице лете па све стране. Птичице лете, пд\> па југ, a betja пм кажу: Срећап вам пут. Спасеннја Куз.мановић, Петар Радивојевпћ, Нушила Томић н Жнпорад Стојковић су најобнч нија н.меиа намрштених учите ља а овде другара у лгри и освајању новпх сазнања. Од учпгељске етнкецпје остала јс тск по нека мрвнца. Првп пут се отварају дечмје душе које крију спонтапу искреност и бисерну чпстоћу. Из буљука дечијих главица Бела, јер бсла нам је боја младости. Црвспа, јер нам је црвена крв у венама. Маршт Живадиновнћ СлаВана Јопановнћ, уч. Ill разрсда Стубица ЈЕСЕН НОВА ПЛАНЕТА Зашто не постоји нека плапета па На којој би владала сва деца света? којој на којој псма ни ма.че 'пи тате, су све саме секе и бате Затто пе далеко од На 'којој постоји нека . планета овог атомског света? деца радост деле Поглед .чи ка пебу скрену, a опо плаео пије; из lycrux црних облака јесења киша лије. ‘ Хорам мокри.ч стазама, па доћох па главни пут п у облпжњсм врту запазпх vmccto руже оголелп прут. Људи се пегде журе, а ћаци трче из школе; успут ten већина рекоше да јесен много воле. — Овдс сам чствртп пут са мојим Вашша. Тврдкм да пш тек овде упозпајемо нашу дсцу. са којом раднлго, коју учи мо. Тск овдс сс дс»шја душа отвара н виднги да нмаш днвна створења. Све оно ипо се у четирн школска зида сазна тој дечици овде се лоруши. Низ малнх тајнп дечијпх дуврца радост и смех. Зеленп те пјгх Грзиних пропланака је као измишљен за вештине браће Мицулић, Топлицу и Добривоја. Њихов брејк денс нс заостаје за највештпјим бравурама њујоршкнх тинејџера. Иначе. Топлпца је п најбољи фудбалер у овој всселој дружпни. Ни цппеле два броја веће нису га спречиле да освоји ову ласкаву титулу. Александар ИлиГ1 сс побринуо да се и тај проблем разреши. Отпертлао је своје патнке „Пума" it позајмио их Топлици. Иначе, Александар Илић, је кажу најбољи, али v матсматици. На мудро пнтан>е, ко је шг.мпион, ,још мудрпје је одговорио: Онај ко најбољезна математику. се са свежим ваздухо.м руку« Ј’е-Лепо је збиља, да пожелих да увек буде трећак. Јао, ево ружие слике која квари дечју идилу. Иду ма.ме и тате у посету. Натоварили кесе, тор бе п немају појма да је овде забрањсно битк на.мрштен. М. IftiHft ,СТАЗАМА СЛОБОДЕ ’$5 Да су клинци клинцезе pace црпе, жуте и беле. Зашто за децу не направе планету, само за децу на овом свету? Да на iboj буду луткс и чигре и све пајлепшс дсчје tape. И ласте у даљипи нестају, лете свом другом завичају; таква је ова јесеп јесеп у моме крају Виолета Борђевић ОШ „С. Јаковљевпћ' Параћип тито Јс.шиа Јовановић ПЕСМА MIIPA Децо, целога све,та, запевајте весело песму мира, пека сва љубав ироцвета, а хармоника пска вечпто свира. Тито — значи мир Тпто — слобода Тито — борац за народна праеа. Тито — и.че револуционара. Тито — најлепша реч пашег народа. Внолета Марковнћ О1И „Вук Караџић” Поточац Коматина Гордана: Туш, акварел .................................................. . ИЗЛОЖБА РАДОМИРА ДИНИБА Параћннски младн сликар, ликовни педагог ОШ „Радоје Домановић”, п^сдставиће сс овнх дана својпм најновијим ликовшЕл! оства peibiuia napahiuicKoj Јавности. Наиме, 27. ссптембра Радо.мир Дшшћ отвара сво ју другу самосталву излож бу у приватној књмжари „Доротеј” Зорана Нолнћа. Око двадесетак намовијих цртежа ово.м приликом he представити сликар Срећко Здравковић. склони несташлуцима пе треба много тупити зубе. Довољ-’ но је овој весслој дружнипспо мепутн имс Драгнше Маринковнћа, чујс се „Дсжурнп вам пир". Драгиша се са првнм мраком огрне, а преко главе пребацп чаршав и ето пајс.меш нпјег страха у долини Грзс. Ис крено речено, Драгиша јс од учитеља Пстра Радивојевића добио п првп жути картон, али нс.ма всзе. Док ћаска.мо о свему и свачсму са нашнм домаћиннма, ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ ЗБИРКА ПРИЧА .ФАНТАСТИЧНИ MEXAHH4Z1PH” V пздању НОН-а из Београда изашао је Зборивк кратких прича младнх кн>и жевних ствараоца под називом „Фантастични иичари”. Ова збирка жи око тридесетак Aieby којима је пет мсхасадрприча прича параћииског књижевног ствараоца Мирослава Димп трнјевића Ова кљнга младпх стваралаца промовисана је 11. септе.мбра у Сплиту. ПРОМОЦИЈА ДОСОЉАВАЊЕ Пета збирка КЉИГЕ АНБЕЛА" лесама параћинског пссннка Мирослава Дмлштрнјевиђа „Досо љавањс анђела” бкће свсчако представљена 27. септембра на кн»ижевној вечери ,коју оргамизује Књнжевнн клуб „Мирко Бањевнћ”, у Књижарн ,Доротеј”. Поред аутора, у програхгу ће учествовати књижевни критичар нз Београда Срба Ипватовнћ, светозарсвачки песннк Жнворад Бор ђевић н параИински песннци. чланови Књижевног клу ба <(Мирко Бажевић”. С. I. Овогод!пнњн сабор „Проbox Лсвач — прођох ШумаДИЈУ” Y репертоару програма имао је и представникс нз Параћшха. Кулггурно-уметничко друштво „Бранко Крсмановић” ИВТКТ представио се на овој великој смотри 6. септембра у Каленићу фолклором и интерпретацијом народних мелоднја. СЈ.' ИИА ИВИ 0 ВИНИ Репуолички поход пионира „Стазама слободе ’85” изводи се од 20. до 24. септембра. Здружени пионирски одред „Бранко Крсмановић” креће на општински поход 23. септел1бра Као н ранијих година и овом прилпком се v пашој општини врше детаљне припре.ме за пре дстојећн поход пионира „Стазама слободе '85”. Свн ти послови брижљиво сс планирају јер овај велики поход и.ма за цнл. да код деце подстакне и развпјс осећаље .припацностп п л>убавн према домовини, пегоnaibo и развијаљс тсковпна и вредностп НОБ-а н соцпјалистнчке револуције, братство н једннство, заједништво п другарство. -Походам се код пиопира усмеравају и развијају стваралачке радозналостп. познају географске. V’ нсториј- © Основци уче о прошлости завичаја п у Музеју Три нзложбе до краја године Завнчајни музсј јс у оквиру лрогра.ма својпх актпвности, у овој годнни зпачајно мсстодао педагошко.м раду. Пракса јс раннјнх годила била да радни цн Музсја прсдавања држе по школа.ма п часовс исторнје обо гате п допрпнесу да ученицп што лакше и боље, уз помоћ слајдова н фотографнја, упознају прошлосг св^га завнчаја. Y овој школској годннн, ђацн са својнм паставницима нсторијс одржавају часове у Музсју. V археолошком и ксторг-•' м одељењу, уз очпглсдне' примере држе сс прсдаваља i. чу знања о прошлостн осог кра ја, од праисторије до НОБ-а. Ове посете, тачнијс часовн истормје, ушлп су у школске лрограме. Међутим, сазналп смо од руководпоца Музеја Марина Брмболића, различито је лнтересоваље међу наставницима. И.ма оних који не ко ристе ово благо прошлости, a пз Музеја лоручују да су вра та шнро.м отворсна и још јсд ком vnyhvjv позче нл capa.iњу основнпм, средшој школп и свнм граБани.ма. Поред овог педагошког рада, актнвност Музеја до краја го дние одвијаће се и у нстражл вачкој делатностн. Нсдавно ic завршено истраживањс у псолитско.м насељу, највеИем у Јужној Евроли, ла ауто-путу, а у плалу је да се наставе рад овп у клисури Црннцс, трају више од деценнјс. Изложбом експоната насталнх на овогодишњем Мекгнародном симпознјуму стакла,де МОНОГРАФПЈА О ИСТРДЖИВАЊШ1Л IIA AYTO-ITYTY Центар за културу н ннформнсање у сарадњи са Заводом за заштиту спомспика у Крагујевцу, привре* дннм п ПОЛИП1ЧКИМ органи зацпјама и културнп.м уста новама у опшппш н неким републичким фору.мп.-»а настојаћс да прнпреми л нзда монографију о пстражним радовима ма ауто-путу. Монографнја бн требало да изађс у идуНој годиии к садржала би најзначајнијс и најинтересантније лодатке о ово.м неолитском иасељу, обавестио иас јс археолог Марин Бр.мболнћ. С. Ј. лнма насталпх у Колопији „Сн севац 85” и велнком пзложбо.м најзначајннјнх налаза пстраже ппх радова на ауто-путу, завр шићс Музеј овогодишњу нзлож бену активност. С. Ј. ске, културне и привредне карактернстике, посебно природ не лепоте нашс домовине и места и објсктп којн афнрмишу рад, стварлаиггво и слободу човека. Неговање традиинја, спмбола и обележја Са веза ппонлра Југославије је такође једап од значајнијих задатака. У походу учествују сви пиоinipn п пионпрски колектави са подручја name општине у посебно утврђеннм програмима.н марш-рутама. Поход пноннра основних школа пзвешће се 21. септе.мбра, а огпитински поход 23. п 24. ссптембра. Уче сшпди у ornirriHicKOM походу cv делегације пионира свих осповних школа од којих се Фс.рмлра здружени пнонирскн одред „Брапко Крсмаповнћ". Марш-рута Здруженог пиони рског одреда ..Брапко Крсма мовић”^је Параћин — Нугтри- )а — Крагсјевац — Топола —- Аранђеловац — Параћин. Оку вља^е пионпра је планнрано 2з. септе.мбра 'у 12,30 часовау дворишти Основне школе „Радојс До.маповић” Након фор- .мпрања Здружсног одреда и свечаног збора, поздравне ре- *пг председника СУБНОР-а, ННШ1 школе до.маћнна извешће прлтодан програм, а након тога пиопирп ће ла спо.меник Бранка КрсмановнНа положнтп цвећс. Плонирс затдм чека паптпзанскп марш до насеља „7. јулн” п сгсрет са во-јнтгцима v касарни „Бпаико Крс.мановнћ”, сусрет са бригадирима, ужлла п заиава по слободпом пзбору. ».а вечерље часове планпрано .13 ппонирско поссло, а 'затим одлазак на вечеру и спазан>е код ппоннра домађпна, .ученпКа •До.мачсвчћ”. Оонлазак Музеја. спомен обе лежia Параћннско-ђупријској четн .v Нупрнји н Крапдевпа планлраи је за 24. ссптембар. - Kparvjeeuv ће сс параћпнскц хчспшш срестп са здруженкм ппоппрским одредгша 'општинСКП.Х п рспублнчк-ог похода и ппошгрпма пз Крагујевца на „Мггр и слобода света . ибпласком Тополе. АранКеловпа. разгледаваљем бање п скулптура v арапђелопачком ларку завршава се овогодишл.п поход за параНппске основие. С. Ј.

ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА КОШАРКА: ЖЕНЕ ШУМАДИЈСКО ПОМОРАВСКА ЛИГА Параћин: Борац — Младн рудар (Гружа) 2:1 (2:1) НЕЖДЈШ „СТАКЛАРЦИ" Нградиштс: Борца. Гледадгда: око 500. Стрелцн: Марковнћ (вз једанасстерца) п Савпћ за Борац, а Ставојевпћ за Младп рудар. Судпја: Јовановић (Крушевац) Борац: Јанховић 7 — Јевтнћ 7, Лазо вић 6 — Златковпћ 7, Ннколпћ 7, Јо вановић 6 — Дулић 6, Стсфановнћ 6, Марковић 6, Ссвпћ 6 н Петровнћ 6. Играч утакмпце: Јевтпћ (Борац) Борац Је побсдно али ниЈе одушс вно. Проттга веома слабс екЈтс нз Гррке „сгаклардн” су створплп досга повољнпх прнлпка али мора да буду задовољни н овнм резултатом јер су својом неодговорнои пгром омогу11нлп протнвннку да угрозе њнхов гол. с. д. ЈЕДИНСТВЕНА ЛИГА МФС СВЕТОЗАРЕВА ПАРАНИН: 13. ОКТОБАР — СЛОГА (ДЕСПОТОВАЦ) 0:2 (0:1) Нгралиптге: 13. октобра. Глсдалаца: 300. Стрелпи: Антоннјсваћ и Павковић за Слогу. Судпја: Добросављевпћ (Свс тозарсво) 7. 13. октобар: Карић 7 — Л>. Јовановић 6, М. Жнвковнћ 6 — ПоповиН 7, Милошевнћ 6, Пећаранпн 6 — С. Јова новић 7, 3. ЖпвковцП, Гагпћ 6, 3. БорВевнћ 6 (СтаноЈевић 6), П. JSopbcвић 6. Веома добра скппа Слоге заслужсно је савладала 13. октобар којп је пграо доста нсорганизоваио п неефнхасио. Сдога јс у свсму бпдал бољп партнер и снгурно Је да ћс гости бпти јсдан од главнтгх кандидата за оспаЈањс првог места. с. д. Јединство — Обилић 3:1 (1:0) ,3слена машина” прорадила V летом н шесто.м колу. ¥ петом колу Јсдннство донело бод нз Лазаревца, а један од кандидата за прво место, београдскн Обнлиђ поражен у одлнчноЈ игрп прсшлс недсље. Стадпон: Јединства. Гледалаца 2.000. Стрелцн: Милић у 1., 66. ri 82. Mimyry за Јединство, а ПавловиИ у 80. мннуту за Обилнћ- Суднја: Мнтић (Књажевац) 9. Јсдпнство: Митнћ 6, Павловић 7, Стсвановнћ 8, Матић 7, Петковнћ 7, Панић 7, Милип 9, (Мплошсвнћ), Вулићевић 6, Ко стнћ 6, Пелнвановнћ 7, Бабнћ 6, (Бандука). Играч утакмице: Мнлнћ (Јединство). После пиза неуспеха. утакмнца нзгубљеннх зато што им је спортска срсћа окренула леђа, „зелени” су изгледа окренули лећа cpehu. Прионули су својски на игру, ангажовано и пуним срцсм. Всћ у првом Miniyту нзнснадни, јак и прецизан ударац погодио је Ммлошевн* ћеву мрежу, а стрелац је био Мнлић. Током целог првог полувремена све конце у игри др жали су фудбалери Једшчства. Ређале су сс лепс акцијс али се на одмор отншло са резултатом 1:0. V другом полувре.мену одлнчна екипа нз Београда показала је шта зна н одбрана Једннства са ПстковиИем на старом месту имала је пунс руке посла, да сачува своју мрежу. Судбина Београђана запечаћена је у 66. лшнуту када је Миллћ продро по средини, предрпблао и голмана и ушетао се у мрежу. Са.мо на тренутак уЧ1ШИЛО се да ће Београђанн по стићи иешто више када је у 80. Троструки стрелац Милић ВЕЛИКА ПЛАНА: КК МОРАВА — ОКК ПАРАНИН 59:76 ОКК Параћпн: Сави1>, Торљапскп (6 Симић 8, В. Пстровпћ 12, ЛитопкЈсвиИ 4, Радичсвнћ 2, С. Пстровпћ 4, Срсјпћ, Младеновпћ 10 и Јапковпћ 20. Бсз млого потсшкоћа Параћшпсс прс дпоћспс псзадрживим стрслисм Јлнко виће.вом коЈој су оххично асистирале Topibancica п Всспа Пстровкђ, остварнлс су псочскизано лаку и убедмпу победу пад не тако лошим Плањанка ма. М. Мклошсвпћ КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ: ЖЕНЕ &УДБАЛ: ОГГШТИНСКЕ ЛИГЕ ЈУХОР СЕ КЊЕ Водећи иа табелл Првс огпптинскс лиге еклпа Јухора пз Поточца нс по суетаје. Y неделу су савладали Врапчаве — Параћин н озбиљно прстендују на прво мссто. Такође и БСК не посустајс па табелн Другс општннске лиге, Петрус јс савладаи чпк са 7:2. Крежбниаи: Слобода — Јединст. (Р) 3:3 Давидовац: Радкик — Моравац 4:4 Нзвор: TICK — Напрсдак (Ст) 8:2 Бош1ванс: Борац — Напредак (Св).3:1 Тскија: Радннчки — Слога 3:1 Параћнн: Младост — Морава 3:1 Д. Мутннца: Јсдпнст. — Будућност 4:1 Реаултати Првз општппске лнгс: Бусиловац: ХсроЈ — Напрсдак (Д) Параћнн: Врапчанс — Јухор Рсзу.тгатн Друге општпнске .-ntre: Параћнн: Петруе — БСК 2:7 2:2 Плана: Развптак — Полст 4:1 1:2 Бул>ане: Младост — Лсшјашш 5:8 ...... ... 0 IN MEMORIAM На болпу годшпњицу £ од смрти нашег много s вољсног МИХАИЛЛ-МИКЕ § МИЛОВАНОВИПА Е пнг. агрономије у пснзнји | 1923. — 1984. I; мниуту Павловић надвисио одбраиу ц сместио лопту иза Матнћа. Beh у 82. Милнћ по трсћн пут кажњава самоуверену одбрану Обилића, која изгледа није на време сагледала њсго* ву хптрину- Претрчао је двојнцу играча н снажним ударзем no Tpciin пут затресао мре жу Београђана. Једшгство је са гостовања у Лазаревцу донело бод велики као кућа. Без обзира на разлоге због којих су губилн бодо ве п утак.мнце у претходним сусретима чињеница јс да су до тада скупнлп тек јсдан јединн бод, н то у сусрету са JYMKOM код кућс. Такав биланс оправдано је изазвао узбуну у руководству п стручном штабу новопгченог српсколигаша, па су алтажоване све рсзсрве да се ништа више не препушта случају. Трснср Мома То.мпћ у нсдељу није и.мао дилема са саставо.м. Митић па голу свс чвршпе CTojii if што јс најважш<је улива сигурност одбрашт. Пстковић уз своје нскуство врло добро обавља задаткс па сво.м некадашњем месту — цеи тархалфа чнстача. И.хшонује борбеност лсвог бека Стсвановића, а Аца Матнћ враћа се у стару форму. Пеливановић је и у Лазаревцу и раннјс и на по следњој утакглнци показао да не губн ништа од оштрине и слана. Онај који диже публику на ногс, а што је још важније доносп бодове, јс Милић. ¥ нсколико рапијнх утакмица слао је врло употрсбљиве лопте лред голове противника али недостајао је реализатор. ¥ недељу је ствар узео у своје Hore и постнгао три гола. Још 1шјс прорадио Костнћ. Врхунскн стрелац, како рече неко од загрижеинх павпјача је отншао у трећи позив, па кад посустану млађн ето ветерана да дочска што онп пропусте. Јсдннство у четвртак госгује у Обреновцу да у утакмици са комшијом на табели подели мсгдан- Судећп пре.ма формп у којој су овог момепта, нмамо пуно права да се надамо најбољем. М. Мнленковнћ ТЛБЕАЛ ПРВЕ СРПСКЕ ЛПГЕ 1. Галнички Зорка 6 4 1 1 15: 7 9 2. Шумадпја 6 4 1 1 12: 5 9 3. ,.7. Јули" 6 4 1 1 11: 4 9 4. Мајданпск 6 4 0 2 12: 6 8 5. Крнстал 6 3 1 2 9: 4 7 6. Рудар 6 2 3 1 7: 5 ’ 7 7. Чукарички 6 3 1 2 10: 9 7 8. Колубара 6 3 1 2 7: 6 7 9. Бердап 6 3 1 2 6:10 7 10. Обпл-.ih 6 3 1 2 11:10 6 11. Будућпост 6 2 2 2 9: 9 6 12. CimbcAiih 6 1 4 1 5: 5 6 13. ПКВ Ју.мко 6 2 2 2 9:11 6 14. Дубочица 6 2 1 3 5: 5 5 15. Мачва 6 1 2 3 8:12 4 16. Јсдипство 6 1 2 3 7:11 4 17. Раднпчкн (О) 6 0 1 5 4:13 1 18. Слога 6 0 0 6 3:18 0 IN MEMORIAM Навршава сс тужних четрдесет дака од прсра пс смрти мог дпагог супруга ДРАГОЉУБА ДРАКЧЕТА СТАНКОВИНА службепика велнкопро* дајс РО „Шумадија” ЗАБРШЕН ПРВИ МЕМОРИЈАЛНИ ФУДБАЛСКИ ТУРНИР БРАНИСЛАВ-БРАНА ДРАГУТИНОВИН ■ ¥ фнналу Једпнство савладало Борац ■ Одличан фудбал и вслика ефнкасност I Дана 22. IX 1985. дава- fi ћемо годЈШПБи помен. S Позивамо све оне којп В су га волели и попггова- р ли, рођаке, прпјатеље и G његове колеге да тога да | на буду са на.ма у 12 ча- S сова на параћннском Е гробљу. [ С тугом и поносом што | смо га имале, на његов I частан и поштсн живот, В Борка, Тан»а и Олгпца | са породицом. Бечно ћу га чувати v срцу и пампгги његов ве дар лпк Његова супруга Љпл>ана Одиграважм фииалшгх сусрста, у Пзраћшгу Је завршсл првн Мс.морпјал нк фудбалски турннр ..Бранисдав — Брона Драгутпмовнћ”, однграп у спо мси иа нскпда јсдмог ол најбољпх фуд балсра Јсдннсгса, а пото.м пстакнутог трсисра 1< спортског радника. Кзо што сс II очекнпало, прво мссто прк пало је фудбалсрима Јсднпства. па су тако ..зслени” први освојплн всликп прслазни псхар, дар органлзатора туринра „13. октобра". Јединство Је у финалу савладало екнпу Борца са 3:0 (0:0) и то голови.ма Милнћа, Пелм ваповића и Мплашевпћа. „Стакларцн" су дуго паркралн српсколигашу, нгрзлн су борбеио, а олбрапа на че лу са Јвнковићем, ЛуквНсм н Златано Елће.м успешно Је одолсвала иападил<а. Једииство Је у наставку су срета занграло веома добро, па је та ко н остварено убедљива победа. Међугам, н Борац Је имао две повољне прилике да сман.н резултат алн је од личан волеј Дулпћа голмаи Mimih у лепој парадн зауставио, а Нпколић Је погодпо пречку. Y борби за тргћс место Тскстилац је високо поразио „13. октобар", чак са 8:0 (4:0). Штофарцп су >шалн своЈ лан, а фудбалсрпмп „13. октобра” ии шта ннЈе полазио за ного.м. Сусрст Је одлгран no Јакој кшии. стрелци су билн Урошсвић, Богдановнћ по три и Радосавл»евнН два. По завршетку туринра вслнки прс лазнн псхар уручен јс капитсну Јсднп ства Миломнру Пеливановићу, а све екппе су за учешћс на турштру доби ло спомен пехарс. За иајбољсг пграча туриира проглашен јс Л>убшпа Стсвано вић. играч Једииства, док је најбол>н стрслац Зораи Богдаповнћ пз Тскстнл иа са пст голова. Турппр је всома успешно органпзовао Фулбалски кл\*б „13. октобар” из llapahinta, а помоћ у оргаиизацнји турнира пружплв су СФС и ИВТКТ „Бранко Крсл1аповнћ”. Све сусрете туркнра водилс су веома добро параћинске фудбалске суднје и то без наккаде. С. Д. СТ¥ДЕНТ (НИШ) — ОКК ПАРАБИН 67:66 Y другом колу Купа за подручјс Србије кошаркашицс ОКК Параћпи поражснс су од друголпгаша студспта са свега пола коша разлпкс. Y изванредној н корекгноЈ утакмпци Параћпнке су падвпсиле ссбе и у првом полувремсну дскласиралс друго лнташа. Y 19. мпнуту водпле су са чак 40:21. Y другом пвлувре.мсну, нажалост, ступа иа сцспу судија Пироћанац Злал тковпћ којп тсндснцнозним дељежм правдс доводи у питањс регуларн >:т овс утак.мице. С тога су оправдане су зс дсвојака пз Параћина које су је дпно на таЈ начин могле да нзразе свој протест на крају утакмице. Y Нпшу су настутилс: Савпћ 12, Торњамскн 10, Снмић 2, В. Петровлћ 6, АнтонвЈсвпћ 18, Глжшнћ, Радпчавић, С. Петровнћ, Младеиовпћ 3, Jas ковнћ 13 н Срејнћ. м. м. СТРЕЉАШТВО: ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ЕВИЦА РДИИ ДРПА Y Ваљсву 14. ссптсмбра одржапо јо првснстсо СР Србијс у гађаљу малокалибарском пушком тростав (3X20). Евица Радовић, члан Стрсљачкс дру- ;кннс НВТКТ „Браико Крсмаповпћ” наступнла јс као једпип представнпк Параћнш и пзборила нзвапрсдпо дру го мссто у всома Јакој конкурепцчЈи. Њсно друто мссто утолнко је зпачај нпјс што га је изборкла у врло ЈакоЈ конкурепцнЈи стрслаиа из Honor Сада, Београда п Ниша. Евпца Радовић прсдстављаћс Параhim иа првсисгву Југос.\авп]с 21. до 23. септсмбра у Зеницп. С. 3. ЈУГОСЛОВЕНСКИ КУП СПСРТСКПХ РИБОЛОВАЦА МРЕНА ШДМПКОН Екипа спортских рпболоваца ,.Мрсна” из Иараћнна v саставу Миле Милуновиђ, Милутнн Илић п Зоран Фатур, освојнла је шампионску тнтулу. Титула јс севојена на куп такмичешу најбољпх спортских риболоваца Југославијс па Палићу п тн.мс „нзвађена виза” за Европски куп. ШАХ — РЕЗУЛТАТИ MiPAt! ПОРАЖЕН Квалитстна лпга Србпјс: Колубара (Лазаревац) — Бораи 7:3 Српска лига — Исток: Текстклац — Морава (Вслпка П.чаиа) 4,5:5,5 Рсгионална лига: Рлднкчки (Свнлајиаи) — Јсдмнстсо — 13. октобар. 8:2. Буљапе — Рсмбас (Рссавица) 5:5 Стони тенис КОНФЕРЕНЦИЈА СТОНОТЕНИСЕРА Коифсренција удружеш1 клубова општнпских лига одржаВе се 26. септе.мбра у 17 часова у просторнја.ма Месне зајединцс „Цснтар” у улшш Саве Ковачсвпћа 2. Конфсрс1ГциЈн могу да при суствују представЈПШп свнх оргапнзацпЈа којс су зашггсрссовалс за такмичења у ОПШТШ1СК1Ш лпгама. Екипе Параћкна коЈс су се aeb такмччнле н опс коЈс нмаЈу па.мсру да то злпочпу ове сезокс, могу да тренирају у просторији пзизд базсиа Хале спортсва, уторком u чствртком од 17 до 20 часова. Р. В. СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО Лнст Соцпјадвстнчкот савсза радног вародд општивс Пжрвћав, взда]# Центар за Славољуб Обрадовић, Нзлавачки савет: Надв Бралковнћ, Мохгчнло Вучковпћ. Светислав рплоЈе МарнпковпП, СлавољуО ОбрадовпВ, Жввотз СтоЈановић. ЖивоЈпн Томић (председЈтк) ков! b .Мпрослав ДнмнтриЈсвпћ, Мпливоје Илнћ (техннчкв уредшгк) ■ Миодра» Мнлепковић 1ШК (035) 52-352, повшгари (035) 53-694. Црподата: ioammi>a 300,00 дннара, ао.тутоднилЕс 5504-603-1973 код СДК Параћлн. Штампа ГРО ^Глас" Београд, ВдаЈковаћсва 8t гелефов (011) културу о олформпсан>е ..HapalHm"' — НараДлл. Дирсктор а гдавкм п оагозорнн уреддкх -Кпаковкђ. Мнливоје Илић, Нада Јоваловић, (замсшш аредссднпка). Снежапа 1опан»>инП, Бо п Јован ГомпК Ypebyje Редакцлопп колегрЈум. Нонипари; Сисжапа Јовапоинћ ИМНШ Жни реса 1'едакцнЈе: Максима Горког, 4. Поштански фал 3S Гелефонп; главпм н ошоворив ур*Ј 50,00 дпнара, зд инострапство дооструко Жпро рачуг« Центра «а културу е «ифорш!са*« 340-551, Тираж 8.000

БОЗ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО ПОСЛОВАЊЕ СРПСКЕ ФАБРПКЕ СТАКЛА ЗА 8 МЕСЕЦИ ОВЕ ГОДИНЕ 4 •ИТАВДМД И САРАДНИЦИМА ЧЕСТИТАМО 13. ОНТОБДР ИПОЂЕЊА) __ _______ _ И ,4»®в «• » BitisS ГОДИНА ХП БРОЈ 292. ■ ПАРАБИН om« НДГРДДЕ Делегатп свих веНа Скупштинс општиЈ.е Ilapahiui на зајсдличкој седнпц.ч одржапој 1. октобра 1985. године донелц су одпуку о додели зраднционалннх 13-окгооарскнх паграда општинс Параћнн за 1985. годиоу, поводом Дана ослобоВења олштпнс и града Параћпна и обележавања јубиларнс 40- годишњицс победс пад фашизмом. ПЛАКЕТА ОПШТИНЕ ПЛ РАБИН за 1985. годнну додсљсна је Пронзводпо-прол-етној Радпој организацнји .Шумаднја’’ п Милутшлу Мнлошевнћу, потпрсдссднлку Скупштпнс Социјалнстичкс Републике Србпјс. Диплома олштпнс Параћин за 1985. годнну додељсна јс Радној организацијп „ПараИпн”, Mccioj заједници „Бранко Крс.маозвић”, Конференцијл за дру штвену актпвност жсш, Драгу Лековнћу, пспзнони- I сш.ом првоборцу, Мнлораду Станковнћу, лекару Медпцинског центра у Параћину, Зорану Радојевлћу, директо ру ОШ „Бура Јакшић”, Петру Милосављешићу, шгасен»сру Индустрије вунених ткашша коофекције и трикотажс „Бранко Крс.мано* вић” н Рајку Милошевићу, инжењеру Радне организацпје „ПараНин”. НОВЧАНА ИАГРАДА за 1985. годину додељена је: Месној заједвици Својново, у износу од 50.000 динара, Удружсњу спортских рмболоваца, такоБс у виситш од 50.000 динара, Милошу Сгсtuhy, раднику Српскс фабрикс стакла, Душану Јови чићу, ко.манданту Одреда пзвиБача „Бранко Крсмаиовић” и пољопривред1.<гл лропзвоВачу пз Сикирицс, по 20.000 цинара. Добитлици.ма Октобарске награде признања he бити уручеиа иа свечаној седиици 13. октобра поводом Дана ослобоВшш општлнс » града Hapahiiiia и обелсжаBaiba јубилеја — 40-годишљице победс јлд фашизмо.м. СЛОВЕНЦИ 12. ОКТОБРА У СРБИЈМ £«33 ГРАДИТЕЉИ АУТО — ПУТА ОБЕБАВАЈУ АСФАЛТ ДО ДАНА РЕПУБ/1НКЕ СТРАНА 2. СТРАНА 2. ПОЗОРИШНП СУСРЕТИ ВРДЊДНЦИ ОТВДРДЈУ СУСРЕТЕ СТРАНА 8. Лисг СоцЕцалистичког савеза радног народа општине Параћин оанаи 2. ОКТОБАР 1985. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 30 ДИНАРА Y3 13. ОКТОБАР — ДДН ОСЛОБОБЕЊА РЕЗУЛТАТН ВРЕДНН ПАЖЊЕ Треба очекивати да стаклара ову послоииу годину заврши са позитивним финансијским резултапша За 9 месеци овс годлнс СФС послује бољс него ранлјлх годлна, што показују првл. непотлунл подацл о девстомсссчном пословању. Колектлв за 9 мессци дњу ОД 122 са 4500 запослспих остварло јс пролзвохлљадс тона стакла. што јс на нивоу плансклх задатака, а лзнад прошлогодлшњлх. Вредност пролзведенс робе износи 9 миллјарди длнара. И овс годинс својс пролзводе и 195 милиона стаклара лзвозл највлше на конвертлбллно тржиште. За 9 мсссцл лзвоз лзносл 5 миллона и 200 хлљада долара. Највлшс сс извозл трговачко стакло, а традицлоналнл купцл параћлнског стакла су Западна Немачка, САД. Грчка, Италлја. Судан, Мађарска. кувајт. Саудијска Арабија и другс земљс. ПУТЕВИ НАШЕГ УЗЛЕТА О ктобарски.и сеечаноcrn.ua 1985. годпне обе лежава.ио 41-zodumibu ПУ ocAodobeiba Tlapahuna и овога краја a yjedno јубиларну, 40-zoduuubui{y побеde Had фашпзмо.и. 13. oicroбар, Дан Kada су јединице HapodHoocAo6odtuta4Ke војске и Црвене ар.инје ушле у окупирани, али непокорснн ipad, ушао је у историју као најсветлнји тренутак у његовом гаест вековпо.и no стојању. Он означава прекретницу у ibeioeo.u целокупно.и развоју н прсло.ини тренутак израстања пз провннцнјске вароти у .иодеран и јак undycrpnjcKO-no- .'bonpuepedno-тргоеачки ? pad, са веома бурнн.и н duna.uuчннм развктко.и. Тога daiia ожнвогворсн је вековни can, da човек постанс слоoodan, da живи н ствара у .ииру, da стре.ин ка лешие.и н сретнпје.и жиеоту. Радпнчка класа у народноослободилачкој борби п револуцијн крунисала је своја xveiha н cre.u.beiba и da.ia најлетае плодове из којих је израсла соцпјалистичка са- .иоунравна Југославија. С тазе дугог и тетког пута носуте су највеhiLM људски.и вредностима — животи.иа и одрпцањп.иа. Најбољи .сннови на me земљс дали су своје жиаоте за најузвишеније ппље ае, за бољу сутраинанцу и мирнпју буду/шост. И даиас једном малом народу није лако да живи у свету пуно.ч противречности, иа се одупре •многи.и искушеibn.ua п nedaha.ua, у свету у ко.ие ne.ua равноправности, ни еконо.искс пи политичке, у ко.ие join увек GAada право јачега. Свеснп тога п тешкоћа које нас нрнтпскају dootija.uo спагу da tieтрајс.ио на путу социјалпзма, самоуправљања и човечности. В ре.ие за на.иа, у ко.ие су стасале dee генерације способне da преуз.иу обавезс п .odioeopnocr за cadatuibocT и 6ydyhnci r ове земље, у коме је било нрепрека и застоја, али никада одустајања, показало је да смо на исправном путу и уједно истакло нашу решеност da no сваку цепу на њему истрајемо. Оно је показало сву чврстину овога народа. вековима nanalieиог ба com odpebyje свој жпвотни цпљ и правац, да гради своју буду11ност и cede иа начин како to ibe.uy најбоље одговара. оже.ио данас да naже.ио да с.ио у својој исгоријској .ииснји успели, да успеишо грабп.ио ново друштво у коме ne.ua разлике .ueby људи.иа и народи.иа, у коме су сви под овпм југословенским нсбо.и једнакп. Алп, у псто 'вре.ие мора да призна.ио да нам и данас пије лако, да се суочава.ио са многобројни.и про блеми.иа п тешкоНа.иа. Неки од ibux су пзраженпјп пего у npebcno.u периоду. II то нас онеспокојава п noun. Јср, utiibcinaia је да се Према рсзултагл.ма за 9 мссеци треба очекнватн да СФС osv иословну годлну заврши са остатком дохотка. Упорсдо са тим и расподела ллчних доходака треба да одговара нивоу остварсне на појединим важним сег- .иентпма еконо.иског, социјалног, a tiluc и политичког живота заоштравају пробле.ии који захтевају odAyuny н ефикаснију активност свих друштвених чинплаца, jota органпзованију акцију Савеза ко.иуниста da се раз.ирсе конци чворова у ланПУ еконо.иских и соцнјалних кретања. To је дуг onu.ua koj'h су слободу и све са ibo.u дошло. града ис запрошлост. npe.ua сви.иа на.и донели оно iuto је To је и обаееза npe.ua будућим поколе ibu.ua да би сее ово сачуваan и обогатпли. Алп, 7pad и људи у ibe.uy да _лсиве од рада своју будућност и .uajyliu будућност ј» лоје треба da IbtlXOOUM путе.и. овај ^ора zpadehu припрегенераци настдес С. О. 13 пролзводњс. У стаклари члне ии зузетнс напорс да ллчплм дохот- - ком стлмуллшу раднлке за већу Ј пролзводњу, односно да лични К доходак који је у августу износио у просеку 30 хлљада длпара Н ускладс са пролзводплм резулИ татима. g Заштита животног стандарда u раднлка јс прсдмст сталнс акн тлвностл органа управљаља и Џ ДПО. у фабрицл свл.м раднлциП ма сс овс године крсдлтпра нан бавка угља а у току јс акцЈца око 1 набавкс зимнице. Недавно јс у нассљу Јагодњак уссљсно још 20 нових станова чиме сс наставља успсшна полшика стамбене изградњс ла сс свакс годинс најмањс гради и уссљава 20 станова, што сс успешно реализује. Значајно јс и то да јс у току ове године за кредитираљс индпеидуалне стамбенс лзградњс лздвијепо зо милиона длнара. У највећсм параћинском колектлву ствари сс мењају на боље. Посебнонас то радује v ово п предпразничио време када сс з сулшрају рсзултатп п говори о ’ гспеспма вредпим пажње.

113 СЛОВЕНИЈЕ СТИЖЕ ВОЗ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА СЛ08ЕНЦН12. ОКТОБРД У СРБН1И —— -•гтгптаггч ■< ч —4w*t»w—— Ф Компознција са 1.500 Словснаца полазн 11. октобра нз Марибора ® Параћнп he угостнтн тридесстједког учеспика Воза @ За гостс богат програм боравка „Први воз лспортоваппх Словснаиа крснуо јс лз Марибора 7. јупа 1941. годипе за Јагодлиудруги 10. јупа за Ћуприју, трсћи за Параћлн, чстврти за Крушсвац... сваки са no зоо особа... Првс транспорте гсстаповци су прсдали Комсссријату за избсгллце у Београду. Нас јс јсдан од н»их поздравио: „Бра1ш н ссстре! Све што има Србија подслићс са вама”. пишс у својој хроиини „Словеначкл лзгнанлци у Срблји”, Франц Рош, публициста и пскаданлви изгнаник. Тако јс почсло расељлвап.с Словснаца, тако јс почсо пут у нсизвссност. На опустслл.м словсначкл.м пољлма и у испражљсни.м домовлма мсста јс блло само за ГРАДИТЕЉИ АУТО-ПУТА ОБЕИАВАЈУ АСФА1Т ДО ДАНА РЕПУ61ВЕ члсту гсрманску расу. Прсд dioвспачким лзгнаницлма и п>сховлм замотуљцима најнсопходнијлх стварл, отварала сс провалија бсзнађа. Мсђутим, људл лз Србијс нлсу дозволили да браћа са алпсклх обронака на овлм лросторлма буду нспожсљнл ту1јинци. всћ су им лскрено л широка срца, понудили својс домовс л послсдњс залогајс хранс. Многи Словснци понессни родољубље.м крснули су пут партлзанскл.м одрсда, да у зајсдници са свима народима југословснског простора, туђинцу покажу пут одаклс су дошли. Пријатсљство сковано у најтсжим данлма ратног влхора постало је трајно. Најлепши израз овог пријатсљства јс управо Воз „Братство-јединство" који.овс године по 19 пут крсће на похор дружсљубља. ф Значај аутопута обавезује на мобилан рад, истакао Бранислав Иконић ф Грађевинари обећали да he одржати рокове и поред садашњег закашњења од 15—30 дана Током октобарских свечаности слободе у градовима Србије, боравићс словеначки изгнапици и чланови љпхових породица. Воз напутбратске љубавн креће 41. из Марибора, а у Србију долази 12. октобра. По реду вожње који је усвојио Међуопштипски координациони одбор, у Сремској Ми тровици 12. октобра учеснике Воза дочскаће делегација Републичке копферепције ССРН Србије. Мстог дапа у Бсограду у Дому гарде за свс учеснике припремљена је свечаност. а пакоп тога he сс композиција подслити па два дсла и кренути пут Краљсва и Титовог Ужица. Током поподнсвних часова ком позиција Воза „Братство-јсдинство’’ стићи he у Ћуприју, где је заказан митмнг и културно уметнички програм. Параћип he своје госте дочекатп на платоу испред Скупштине општинс уз богат програм културпо умстничких друштава. Браниглав Икоинћ, Мустафа (Пљакић, Топлпца Нсдељковић и Здравко Опвсновић i.«a Грзи. где је разговарано са градитељмма Ауто-пуга Y разговору са председнпком Извршног већа Скупштине СР Сронјс Брапнславом Иконићем, градитељи ауто-пута Грађевкнске радне органнзацнје „Планум", „Партизанскп пут”, „Ауто-пут" „Мостоградња” и Радна органнзација за путеве нз Зајсчара обећалн су да he нспоштовати лредвнБсне роковс за изградњу најважннје саобраћајнице у Југославији. Предссднлк Извршног всћа Ску пштинс СР Србијс Брапислав Икоиић заједно са прсдседнлком Савезног комитста за саобраћај и всзс Мустафом Пљаклћем, лрсдссднлком Рспубллчког комитсто.м за саобраћај и всзс Ђорђсм Митићсм, Здравком Огњсвићем, замснлком сскретара Рспубличког СИЗ-а за путсвс и Зорапом Анђелковићем, секретаро.м Рспубличкс конференцлјс ССО, посетио је градилиштс деонлцс ауто- -пута од Ћупријс до Појата л том прлллком водло разговорс са гра дитсљи.ма ауто-пута, грађевинским радни.м организација.ма л прсдставници.ма о.младинскс раднс акције. Разлог овс посстс високих рспубличклх фуикционера је .мало закацлЈ>с1вс у длна.мици извођсља радова на овој дсонпил. дугој 23,10 КМ. — Изузетно јс значајпо не само за Србију него п за целу Југославију да се ова пајважнија саобраћајница заврши па врсмс истакао је БРАНИСЛАВ НКОНИЂ. — Треба обезбеднти пуно коришћење радпог времена и .механизације. У ово.м послу изузетпо важну улогу имају о.младинци м љихова радна акција. Иконић јс апсловао на свс учесникс у лзград!ви ауто-пута, да се посебно ангажују како бл се испоштовао рок — 29. новембзр, Дан Рспубликс. У том циљу наложено јс грлђсвинцл.ма да што рационалније користс радно време, односно раде продужено, да се мсханизација користи до мдксимума. а нагзсло јс да ћс рспублички органи v сарадлл! га Слвезп.м ко.млтстом за саобраћај и везе врло брзо и опсративно решавагл сва тскућа питан»а. Градитсљл ауто-пута истзкли су неколико проблемл за које с.ма трају да he се и нздлле јавл.тн:. Поссбно је тешка ситуацпЈЛ сд биту.мсном когл u rn нма v недо стајућлм количинлма или сс вуди битумсн нсодговарлјућег квалитста, a то значл да he и квалитст урађенс трасс блтл довсдсн у питању. Цсмснт јс такођс помснут као један од проблсма па јс на ово рсаговао прсдссдник Скупштинс општлле Параћлн Топллца Недељковић, којл јс градитсљи.ма обсћао да he са ови.м материјалом надаље свс бити у реду. Значај благолрсмсног завршетка дсонлцс Ћупрлја — Појатс истакао јс и Мустафа Пљакић, a сви су подржалл иницијативу да сс овогодишња омладинска радна акција продужи до краја радова на ауто-путу. Према информацији која јс прсзентирана Браниславу Икониhy, једипо Грађевинска радна организација . Планум", која ради на пот кило.мстара иовог ауто-пута, своје пословс обавЈка по плану. „Партизански пут” и „Ауто- -пут”. а парочито „Мостоградња" морају доста да сс заложе како би лостиглл рокове. Они су на састанку обећали да he предузети спс мерс да до овог закаплвеiba ue доће. Вал>а напомепути да ако ауто-пут пс би прорадио овс гормне штсте би биле нссагледивс. Нзгубилн бк смо много од друштвеног 11 пословног угледа, а са.мо због путарипе која се нс би наплаћивала у том случају, у касу Рспубличког СИЗ-а слило би се од 200 до 300 милиона динара мап>с. На крају је Бранислав Пконић апсловао на градлтеле ауго пута да се болс повежу, да слнхронизују роковс. а да he инвеститор л.мата разумевања за свс лроблеме којп нису зависни од лзвсђача радова, али наравно нс трсба дозволпти да сс свс свалл на ,-објективнс околностл”. Иколлђ јс предложио да сс формлра једна групл која би днсвно пратила ток радсва и свс пробле.мс брзо и ефикасно рсшлвала. М. Милспковић Са овогодишн.ом компознинјом до1ш lie преко 15.00 Словенаца, а ПараНпн he угостити 31 учссннка Воза. Meby њп.ма lie бнтп и делсгацпја побратимске општние Мурска Собота. Током боравка у Параћину, Словенци he освежити cchaibe на данс проведенс у изган ству. а такођс he узсти учешћс у манифестацијама које су предвићснс поводом 13. октобпа Дана ослобођсња општпнс Параћии. Боравак гостију лз Словенијс завршићс се 15. октобра, а нарсдни Воз ..Братсгво и једниство" Kpcnyhe за Словснију 1987. годинс. М. Илић ПРОБЛЕМИ НА ЦРНИЦИ II ПЕТЉИ КОД ПОЈАТА На састанку са републич ки.м руководиоцима два проблема са градилпшта ауто-пута мзнешена су као ropyha. To су мост и рсгулацпја Црнице и спајање, одпосно петља код Појата. За петљу код Параћина речено Је да треба да се заврши 5. октобра, а проблем је радна снага. 113 РЕПОРТЕРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ ...10 ТРЕБА ДОЖИВЕТИ Дами када возовн „Братства јединства” бораве у Србији или Словсннји прстварају се у дапе најлепшег празника. Дани су пре кратки да се внди свс оно што јс урађено, а ноћн још краће за дугу причу н cchaiba. Трпезс су препуне најлепших Ваконпја, а чашс најжешће ракије н најпит кијег вина. Годнне лете, а камоли да нн. Зачас пролете три дана II увек остане низ недопри чаннх прича које чскају иаредне сусрете, било кад крену возови, или када се међусобно посећују о породичном празннку, или... Испреплетане везе бнвају још чвршће, ни зуб година их не нагриза. Тамо где застају старнји, годинама опхрвани, млаВн настављају, а о томе Љуба Рашковић, члан Мсђуопштинског Координационог одбора Во за „братство-Једпнство” каже: — II ове годшјс, као и ранијих, међу путницима Воза „братство- јединство” има велики број младих, ом ладине, унука и синова бнв шпх прогнаипка пз Словснијс. Oiui he наставитн да негују братскс везс, прнјатељство са својнм вриш>а> нпма, дело које су 1вихови дедови п очсвн започелп у рату и рсволуцијн, у данпма када су наши пароди бнлп па велпком искушен>у, али су га успешно савладалп. Млади нашс двс републике, њнхови чести контактн н ван опнх манифестацнја, прнјатељство п многа побратпмства, јесу најбоља гаранција да he братстпо и јединство остати трајан квалнтс у одпо* слма нашнх народа. После оваквпх сусрста речи су најнемоНпијс да искажу свс оно дожпвљено, записано као аманет за будућност. НајчсшИс сс чује и од Словенаца и од Србијаиаца само једна речсннца: „То треба дожнветн”. И збиља, аутор ових редова, као извсштач са јс дног боравка Воза у Словс нији, потврВује њпхову син тагму,.. To треба доживетн, јер на тај начнн he сс најбоље уверити да су ко рени, збиља, дубоки л дп им пишта не може паудити. М. II. Ј1»ГОБЖТИД РАДА Пре.ма мстодологпји коју слсдимо, пп овога пута, када разматра.мо такозпани „дпвљу” обуставу рала, која сс олвиЈа лшмо самоуправнс и друштвсно-политнчкс органнзацијс, нсћс.мо на подпти копкрстна збнвања пскс обуставс, односио оно што сс у с.мнслу овс нашс тс.мс практично дсшапало у ООУР-у ФТМ „Пролстср”. To нис.мо чпнилн nit код ..са.моупрапис” ооуставс у ООУР-у „Црпица". О ономс што сс збнло у оба ова случаЈа лпст Јс својсврс.мсно информисао својс читаоцс. ¥ ово.м мо.мснту пе вршимо такоbc nit аналнзу тнх логађаја. Та окикрстна збнваља користимо само као повод за прнпрсму аналнзс таквих збиван>а. Због онога што сс већ збнло и дп сс нс би поново абнло. Сада нема> .мо пкти обЈсктивно можсмо нматн дру гс цнљспс н прстснзије до да нзвришмо што потпуније припре.ме за Јсдан тако озбн.мш посао као urro јс критичка анализа обуставс радп у нашсм соцнЈалнстнчком самоуправном друштву данас, са полазиштима на тсрнторијн општннс ПараНин. Колико је „дивља” обустава дивља? Вероватпо нећемо, нли бар нећс.мо знатно погрсшити, ако у трагаљу за одговор.м па ово питање кажемо да Јс „дивља'* обустава сигурпо исто то лико ливља колнко Јс „самоуправна” обустава самоуправпа. Обс могу и.мати, и наЈчсшђс н.маЈу, пстс нлп илснтнчнс узрокс и нспосрсднс поводс, a разлика јс у „удслу” салгоуправнпх органа у п>сму. Код ..самоуправнс” обуставс, како с.мо то псћ размотрнли, са.моуправпн органп допосс одлуку о обуставн. Узрок том фекомепу с.мо у ociioDit покушали да потражимо у Јсд||||ствс|1ом матсрпјалном пнтсрссу колсктнва н Н.СГОВОМ јсдпнствсио.м глс дању па начпп остварнвања тог интерсса. Овдс јс од посебпс важпостн, чак одлучујућс, попсрсње ралнпх л.удп у сопствсно самоупрпвно руководство да he у конкрстном случпЈу којп је прслмет нашсг разматрања дос лсдно заступатн јединстмни интсрсс колсктнва. Такап одпос колектнвп сс, међутнм, у ово.м случаЈу не успоставл>а са С11ДШ1КОЛНОМ и партнЈском органнзацијо.м, н .ако бн, следећн новокасталу логику колсктива, всћ достнгнути „самоуправии лсгалнтст” обуставе јако добио у сназк додатннм син Л11кал11пм н партпјским „лсгалитето.м", уколико бн >< овс организацнје, попут са.моуправнпх оргапа, такоћс до пелс одлуку, односпо заузелс ставовс да сс не иде у обуставу рада. Разлог ово.м ..пзузеИу" синдикалнс н партнјскс организацијс у овом случају, вероватно трсба потражнти у олреВеној бојазпи да he one оргапнзациЈс због Јакс „хнЈерархиЈске" зависпости од својих структура можда дз засметају cnpoBobciby колективнс на.мсрс о обус тави. Код ,,лпвл>с'' обуставс ,,пзузе!1с" сс због слабнјс позицијс носилаца обус тавс, протсжс и па самоуправнс оргаг пс и тиме нскључујс могућност свакс формалне легализације. ОбЈсктивно слабпја позицнЈа носнлаца намсре и пкцијс one обустапс јс на прпом мссту у пнтсрсспо.м неједннству колск СПРЕМНИ СМО ДА ЗАПНЕМО Командант омладинске ра дие акцнје „Ауто-пут „Братство Једннство’ 85” Изуднн Шантић истакао је 1 спрсмност о.младинаца да се и после званичног завр- ] шетка ОРА настави са радом уз укључивање параћннске омладипе илн н?. нскп другп начин, сматра* Јућп да је то врло .могућс и нстичс. — Овде с.мо прнхваћенн као Параћшши н већ чује.м пеке који жале што lic.MO се растати. тива по пнтању мотква за обуставу. Због тога у обустави учсствују са.мо лсо колектива, који можс да будс сс ћи пли ман.н, чак всома вслнки, ла обухвати јсдну нли вишс смсна, <>д. IIOCHO IbltXOBC всћс ИЛП MaibC дсловс. Уз to nit са.мп „аргумснтп” за обуста ву нису довољио Јаки да бп нзлржали нолс озбн.мнпју претходпу ,.јавиу” објаву и употребу, као што јс то слу чај код name „самоуправнс” обуставс. Мсђутпм „аргумснтнма” могу ииачс да булу всо.ма различнтс стварн, од врло озбиљннх до сасвн.м баналних, од очпгледно iicnpiixBnT.viiBiix и практично нсподпошљивнх штетннх последнца прпмене неодговарајућих и ако тск усвојсннх прави.мшка о расподсли средстава за. лпчпс ло.хотке, на прнмср, па прско паталожеиих сва КОДНСВ1П1Х гисвова о стварни.м илп пз .MtiuLbCHH.M греховпма својпх, на првом мссту, али п искнх других руко водсћнх и уотпте утицаЈппх људп, до чак само пских пуких нспропсрсннх чаршнЈскнх глвсгаш, о, реци.мо, впснпи бода за исплату лпчпог дохотка у одрсђсном мессцу, илп нсчсму caiciио.м. Код таквог тсмсљног скономског п психолошког факта, страстп лако узаа рс, у.место разумнпх неретко преовладаваЈу „чулпа” акта, па сс стихиЈа ла ко зачне. Ипак, у основи стварп стнхиЈа је Bitmc прггвид. Впдп се то већ it по то.мс urro сс и бсз некс поссбнв аналнзе .може да разазна да споптано нсзадовољство радних л»удп због нскв конкрстне ствари доста брзо попримп оргаппзопаннјс облике пзнутра, гс нсралпо глсдано крол своЈспрспу мати цу стмхијпог кретаља, односно „иоси he Јсзгро” н све утнцајннје конкрет нс поЈсдинце у ibc.xty који сс мсћусобно све Tcrnibc повезују и усмсравају укупан ток стварп. Кпко he сс то уну траш1вс обликовање одвпјатн у много-ме, разу.мс се, зависи п од утицаЈа са страпе. који понскад .могу да булу од нзузстно всликс важности, заправо одлучујућн no Kpajibit псход обуставе. Пад стандарла потхрањуЈо обустапу Пагли п озбиљан пад рсалпог жнзо тног стандарда психолошки всома пуголујс обустави рада као својсврсном оолику ncno.vanaiba сопстиспог протеста због погоршаног матсрпјалног no ложаја, на нрвом мссту свог сопственог, алн 1< као дсо ширс иси.холошке панетостн изазванс озбиљнп.м падо.м, н дал>н.м падаше.м јсдном већ освојсног доста внсоког ннвоа укупнпх услова матсрнјалног и духовног живл>сн.а. Поготово што у свестн шнрокс .масс л>удн нај ннжа граннца тог падаља још упск нцЈе чпрсто повучеиа, што додатно само увсИава и изоштрава пснхозу ма тсријалпс iiecirrypiiocTit свс OApcbciniЈих контура, уз истопрсмено спс на глашеннју унутрашњу потрсбу, чссто недопољно пи мотивнсану нн дсфнннсану, за пресецаљеи друштвсннх чно рова, које у олрсВепим околпости.ма н нс мора да будс баш прслалеко од очнглсднс брзоилстостн, па и дсструк ције. (У иаредпом броју: „Тиха” обусгава рада) Слободан Апђелковлћ НЗБОРН У БОРА« ОРГАННЗАЦИЈН @ На седници Општинског одбора СУБНОР-а. одржаној 16. септембра донета одлука о заказивању и одржавању изборпнх скупштина у удружењпма СУБИОР-а на тсриторији општиие Параћин Избори који предстојс у Савсзу бораца приллка су за свсстрана процењиваља постигнутих рсзултата у организацијама Савеза бораца у протекло.м чстворогодишњсм периоду. У то.м псриоду Савсз бораца као друштнсно-политлчка организација ангажовао сс на рсализацији постављсних л планираних задатака као и оних које је наметнула кризна друштвено-економска слтуацлја. Сва пптаља која су од значаја* истакнута су и у расправл око прсдлога закључака XIII л XVI гслнпце ЦК СКЈ, a то су слровоhcn.c Дугорочног програма еконо.мске стабллизацлје, даље јачаihc л доградгва политичког слстема. доследно и одговорно спроHobciuc утврђсне политлкс, реализација донетих програма и заратзка са стални.м захтево.м да одлучујућу улогу имају ствлраоци материјалних доходака, то јсст радничка класа. Раз.матрана су и лпуга питања, као што су дала афир.мација тсковипа нашс социјалистлчкс рсволуцлје. развој братства и јсдинства свих народа и пародностл, остваривањс срсдњорочног плана п друга. У свеукупној изборпој актцвпости која предстоји, Савез бораца трсба да сс злчожи да сс до.мипан тни проблсми, питаља и задаци стварно и брже рсшавају на плану друштвсно-скономске стабилизацијс, даљег развоја политлчког система и питања која сс тичу дослсдног остварлвања друштвене улогс Саасза бораца. У прсдстојеђим лзборима борци трсба да буду стално л испосредно укључсни у све фазс изборне активности, да критлчки анализпрају досалашн.и начин ор ганизова>ва и могуИности дсловања овс друштвено политичкс организацијс на свл.м иивои.ма орглп11зовап>а друштва. Нарсдни пзбори у организацијама Савсза бораца захгсвају шлрокс кадровске припре.ме и добро оргаилзовану политичку акцију. Борци се залажу за истлцал>с више капдидата, како би сс дошло ро најбол>лх рсшси»а. Изборна актнвност у удруже1влма СУБНОР-а организовађс сс и спровссти до краја децембра 1987. године. Прсдизборни састанци бићс одржани у новембру, а изборни састанци Удружсња до краја децембра. Изборл у опшгински.м организација.ма СУБНОР-а одржаће сс од 1. до 31. јануара 1986. годинс. Општинска изборла скупттина Савеза бораца порсд саглсдава1ва чстворогодишњсг рада трепа ра процени и допринос у рсализлцији злкључака Дсвстс скупштинс СУБНОР-а Срблје, као и реалнзацију донстих закључака измс1)у двс својс скупштлне. да сачини анализу рада Општинског одбора, iberoBor Председншитвз и раднмх тела. На изборној скупштилл lie сс утврдити нарсдни задаии за будућп г<; i Onuiiiriv’ кс opran.iriaipije Ссвеза иораиз н всрпфиковати избор ‘шанеил Одбора. _ На ссдиици Onuirnii ског одбора допсга је одлухл о сазивању Осмс cnyniuririe СУБНОР-а О111лп|<!с ПараНнп. М. Ж.

ОКТОБАР 1935. ® БРОЈ 292 НОВЕ МОГУБНОСТИ 3/1 ЗАПОШЉАВАЉЕ ЖЕНСКЕ РЛДПЕ СНЛГЕ ЈУБИЛЕЈ РОБ1ГЕ KYBE „БЕОГРАД” Y ПАРАТШНУ Радно место ВД1НМЦ ИРОШАЧКНХ В у кући ® Израда ручпих радова омогућиће солидну зараду 0 Прско новоформиранс једвннце удруженог рада обезоепсв пласмап свих производа домаће радиности Да у нашој општипи жспе умсју да радс дивне прсдмстс домаhc радипости. и да многс ручнс радовс сачувају од заборава увсрили смо се вишс пута до сада на изложбама које сс прирсђују најчешћс поводом Дана жсва. Мсђутим, у ово с.мо сс освсдочили и ових дана када јс у организацији Конфсренције за друштвсни положај и активност жена РО ,.Грза” и Комитста за приврсду, друштвепс службс и финансијс организован састанак са жснама којс су заинтересованс да израдом ручних радова остварс солидан лични доходак или употпунс свој породични буџст. Њих преко 70 с пажњрм јс слушало и глсдаПРЕТПРАЗНИЧНИ ЗАПИС ло којс су све могућности да сс докажс у раду. Идсја да сс умеће врсднлх женских руку преточи у доходак потекла јс готово истовремено од Општинског комитета за привреду и Комфсренције за друштвени положај и активност жена, а рсализована јс уз помоћ Радне организације„Грза” у чијем сЗставу јс формиран ЈУР „Домаћа радипост". Запослена' су два добра стручњака са дугогодишњим искуством на овим пословима. обезбсђено тржиште којс тражи оваквс производе, а и пезапослсиих. врсднлх и умешних жсна је доста. — Програм развоја мала привредс који јс усвојила Скугшгвша општине фебруара 1983. годпнс за псриод 1983—1985. предвиђа и развијање дслатпости домаће раднности, рекао је овом приликом Бошко Иванковић, прсдссдпик Општинског комитета за приврсДУ» друштпене службе и фипаиQ Свечаиом седпицом Радпичког савета и доделом признања радницима за петиаест и десет година рада у суботу, 21. с^птембра у Хотелу „Колиба” на Грзи, колектив Робне куће „Београд” у Параћину обележио.је свој радни јубилсј — пстнаест година постојања н рада ф За деценију и по на пословном простору од 5 000 квадратних метара 127 запослених услужило је 18 милиона потрошача, готово целу нашу земљу © За ово време кроз Робну ку ћу „Београд” је прошло преко 70 милпоиа посетилаца. Празппчво расположеље п признања најстаријил! радницима збедзгги siiHO послоЕаља, који he условптп да крај наредног сред њорочја дочехамо тако да послу јс.мо. ако не У пстпуности, онда бар у великрм процснту сопстве H1IM обртнлм срсдствпма. Оства рењем овог задатка,-сгвориће cs услови да доходак у већем оби му остајс на располаган>у. како за npounxpeibe материјалне осно ве рада, так^ и за повећањс оби ма средсгава зд личну и заједничку потрошњу. Повећањел! ло хотка, односно чисгог дохотка, морамо обезбедити услове за бр жи рзст стандарда запослених радтгика, чиме до сада нисмо У потпуностл могли да будемо за довољни. ( У области итавестиција, пладдрамо реконструкцију кровне по вршлне и пода пд спрату, у уку пној вредности од 2 старе м«ли јарде, као и потребну замепу до трајале отгреме и траиспортних средстава. Посебни сталшг задади пред радним људима су даљи развој самоуправнлх односа. ynanpebcite ji неговап>е мсђуљудашх олноса, као л активности на дослсд ном и потпуном оствариван.у свих плапскпх задатака, истакао јс директор Мгозмир АраиђелоBiih. ШЦЕРТ ЗА ДРВЕНУМЕШ I И РУИ РУШ I Ово лето, које је пре ис- I ки дан одложено у албум * годшињих доба, гоОииг Ј985., мчло је вшие пожуге.аи ој несносаих жега. СаСа оо>: размишљам, коју слшсу уг.а ковит у џсп албума гдс ки me — јесен 1985., листам сграшц^ зиме. Свехсе слике бС/ил.кх снегова ц name несналажење. У пролеИпом д^ау страх од набујалих река. Y џепу где стоји фосографија — лето 1985. — длпка иаливених улица и асфалтс кој.ч се tiyum^ иако је nonoh за који мкнут. Пролизнг.к лагано петшиа Оижс свсжипу озсупаног асфалта. Дубоко у џепове завлачил1. рукв тражеИи опраадање за иву .у.алу ноћну lueribv. 3 алзо не тиие ништа, само нсубедљиво звецне no који метални новчпп. Светлосни сноп дежурне неонке откри ва запимљиву слику. 11реко голог тела навучен жуто -црвени грудњак, а у рукама дрвена метла. Шкрипута н>е no бетонским ивш^ма тротоара. На рукохвагги.ча колица са кантом за смеће нејаке Руке, а на глави власника чејаких руку, качкет који може да опслужи две главе — одједном. Иде за жуro-црвеним грудњаком и нехајно вуче колица. Мцр ц шкрццу надјача лаки звижоук који је уобличавао не ку мелодију. За .првшч звиждуком отеже се и Лруги I и стопи се у арију сетне пегме коју ниса.ч могао одмах да препознам. £ниг.му ]е убрзо разреишо дечји txac: „Јутрос ми је ружа . процветала..." Неуобичајени nohnu кон- । Церт за дрвену метлу п ручец ружу потрајао је који минут, док малшиан са великом капом не приће. Да] Am неку цигару. 1 yenoeu.ua у ‘nojn.ua тек стиољиво звеуне који .иетални новчпћ, осхгатап дана шњег следован>а, две цшарете. Малишан пречоловп једиу, oana.iu је н отрча до жуто-црвсног vpyo/hana, којп. ]с занално ору/у половину. Пролазнип лако табана пут прегрејане cnaeahe coGe, a v yiun.ua одзва/ba ,иелодпја оо малочас. : Затвара.и албу.и гобшиишх I доба и чује.и са радија орI кестарску варијацпју на те- -’f.v: „Јутрос .ии је р\жа 1 нроцветала.. /’ | М. Илић ј сијс. Домаће радиност пружа изваиредле могућпости псзапослепи.м другарицама да им радпо место буде у кући, а за опс који то могу» да сс овим послом бавс мимо редовпог радпог времепа. Очекујемо пеликл одзив другарица, а лада.мо се да lie овај програм бмти успешно реализовап. Нссумљиво значајну улогу у свсму овомс има и Конференција за друштвсну активност жсна. — У повој јсдиници удружспог рада производићс сс предмсти домаћс радиности свих врста, истичс ЗОРАН ВЕЉКОБИЋ, дирсктор РО „Грза”. Са три запослсна л неограничепим бројем спољних сарадппка, сва сагледавања п прорачуни показују да he тај рад да нађе својс оправдањс. Прва изложба ручних радова рађепих у организацији РО »,Грза” биће организована G. децсмбра. М. Живковић Јубилеј „Југобанке” ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ СА ШТЕДИШАМА Y петак 18. октобра радницн »Југобанке” у Параћину обележиће своЈ јубилеј — три деценмје постоја iba и рада. На свечаној ссдницц у сали Градског позоршпта биће додељене плакете осннвачпма Банке и поједшгцима заслужним за развој ове установе. О развојиом нуту и плановима даљег развоја говориће ј ЖИВОЈИН ВЕЉКОВИН, | директор Основне банке .Југобанка” у Параћину. Двадесет дсветог августа 1970. године почела је са радом Робна Kyha „Београд" у Параћину, тада као радна јсдшшца, a данас OctxiBiia организаццја удруженог рада, двадесет ц пета у снстему робних кућа „Београд”. За протеклнх петпаест годпна рада са мањим осцилацијама остваренп су задовољавајућп резултатн рада. Сви постављенн задацн су били испу>Бавани прс рока, а Ш1 једиа пословна година нијс завршена са губшко.м, и поред тога што је због пифлације па обнм остварепог промета тешко вршити адекватио поређење, изнаћп пеке од података који карактерпшу постојање у перподу од отвараља до данас. У овој годлни радд промет је јс да се погрошачлма попудп износло нешто ман>е од четлрл широк асортиман роба чак л у мллијарде старих динара. Међу условима иссташице појсдинлх тлм, овс годллс очсхујс се уку производа у зс.мљл. nan про.мст од преко 110 старлх миллјарди. односно 28 пута впше него ид почетку рада. За фондовс је у првој годиint пословаља издвојено 78 старих милиона, док се крајем ове годлне очекује да he бруто фон ; довл лвноситл око једне старе милијарде. Просечан лични доходак у 1971. ГОД1ПНЛ ИЗНОСИО јс 192.500 длнара, а очекује се да he ове годиие прсмаипгги трл милиона старлх динара уз доследно поштоваље поллтике расподеле сред ставд за личну и заједличку по трошњу на нивоу радне органи зације. Потребно јс посебно и-стаћи да је у протеклом периоду изградње савремен супер-маркет површлне 450 метара квадратнлх, yaiecro старог који је имао 170 метард пословног простора. Извршена је климатизација куhe што је умногоме о.могућило да се сгворе погодни радни ус слови како раднмцима Робне ку he тако и погодан амбиЈент за потрошаче. Пропгирењем лродајног и магагргнског простора створени су услови да Робна ку4 ћа „Београд" па асортиману тренутно има 50.000 арпгкала различите робе Захваљујући пословној политици која сс води у систему Ро бних кућа „Бсоград” о.могућено Упорсдо Сд обављањсм рсдов них послова, ваља истаћи и напорс који су раднл људи уложмли на развоју друштвсно-лолитлчких и самоуправних одно са. Плтању друштвеног стандар да увек је поклањана лзузстна пажња као и политлил peujauaњд стамбснлх проблема. Ред новим задацима — Смсрпицама за припрему срсдаорочног плана утврђсии су правци пазвоја, а посебап ак. цспат дат је усаврпЈавању посло впог процсса, проширсњу деAYTO-MOTO ДРУШТВО „МОША ПИЈАДЕ” латпости кроз повећавЈС асорти* маиа, 1швсстнционој активности скономијц срсдстава, усклађива њу и утврђпваау услова за сти цаи>е и распоређивање дохлтка, чмстог дохотка, стандарду радиика и средстава за проши pcibe материјалне основе рада, повећању продуктпвности рада. скономичности пословања, расту косфицкјснта обрта и paл.е?л развоју самоуправнлх одпо са. истакао је у пригодно.м рсфе рату Миомир Арапђеловић, ди рсктор Робпс кућс. — У наредном псриоду, задапи који сс постављају пред нашу ООУР односе сс, прс свега. на noBchaibc скономијс у раду у сви.м области.ма послова|ва. Про бле.му недостатка сопствеплх обртннх срсдстава мора се дати предиост. с обзиром на нивп ње говс изражепости, нарочпто у услови.ма гада камате достлжу ниво и до тређинс остварсног дохотка. У уској всзл је и пита л>с оптимализације залиха, повс ћање коефицијента обрта, уз за лржаван>е пуног асорти.мана ро ба. Другим рсчима. мора сс обс ................................................... НАШИМ ! ПОТРОШАЧИМА i ЦЕСШ« I 13. ШОБАР I ДАН ОШЕОвА | | 15 ГОДИНА Y СЛУЖБИ ПОТРОШАЧА ■ ....................................... за аутоЕшебтаа © Чист ауто за два минута 0 Контрола и продаја пнеуматика 0 Оправка н одржаваље свих возила ® Ауто- -школа за четири категорије Y завнсности од тога шта на вашем аутомобплу недостаје, шта треба поправпти, потражите Ауто-?лого пргштво ..^О’ча Пијаде”. Да би били што ближе возачима који им се обраћају, у Ауто-мото друштву раде на два пункта. iipau je у .улнч«« »..».а Лоле Рибара, а други одмах иза ра.мпс npe.ua Нупрпјц. Лсп it члст ауто, с^п јс сваког возача. а захваљујући заједјшчкој инвестицији „Југопетро ла” и Луто-мото друштва свакл ауто сад то може да буде за свега два минута. Налмс, прс два месепа на плацу Ауто-мозо друштва У улици Ива Лоле Рибара монтирана је аутоматска лпнија за прањс аутомобила. До сада ј<Ј опрала лреко 2.000 возл ла и то тако што их јс прво ква сила, шампонирала, прала чстка.ма. исплрала и на крају восклралд и сушила. 14 свс то за 250,00 дилара. Наравно« чланови АМД имају попуст од 10 одсто. МапЈила је увоз лз Не.мачке и зове сс „Калифорнија" a укључена јс лспрсстано од С.зо до 19 сатл, сваког дана се.м нсдеље. Можда he неко пожелети да. му ауто буде потпуно ‘шст. И ту жел.у возачима могу да испуис у Лоле Рибара 20. Прањс мотора под притлско.м, праље дои>ег постррја л заштлта против корозпје рсдовнс су дслат-' ности АМД „Мс-ша Пијадс”. Правилно напумпане, са добром шаро.м и лепо балансиране гумс знају сви возачи, више су него услов за сигурну вожн>у. Све ове по<;лове такођс врши АМД, а уз то од недавно продаје и чо вс гумс за све врсте путничких и досгавних возила. Прпзнања раднпцнма Па свечаности поводом петнаестогодишљлце рада уручене су плакетс и сребрњаци са локо.м друга Тита радиицима који су у Робној кући „Београл” провели петнасст и десст година рада. Признањс су добили: Мирјапа Милојког.ић, Радзшла Милојковић. Љубица MapiiHKOBiih, Слободап РадосављсвиП, Милап Димитријсвић. Србијавка Крсти11, Драган Милованчевић, СлободапкаДуциИ, Божица Радосављсвић. Радослав Гипић, Го рдапа Јовановић, Милутип Гаjnh, Љп.љана Мпљковић, Љпл>а па Дејаповић, Петра ИвановиИ, Живојип Јоксимовић, Нада Ми јајловић. Мпрослзв Благојеввђ, Светлапа Стамболић, Радмпла Младеповић, Мирјана Марннко* вић, Топлпца Михајловић. Живорад Павловић Братислав Младсповић, Србијанка ИсанковиИ. Миљана Динић, Вера Михајловић, Радмила Милојевић, Спетлапа Крсмаповић, Миљз Миnih, Драгослава Милојковић, Јаворка Милзпгевић, Гордана Стевановић, Љиљана Стоичевић, Љиљапа Јевти»1, Марија Малсновић, Радовап МилствИ, Љубица Рагкопић, Свстлана Ра депковић, Блажа Апастасов. Л>у бица Баришић, Љиљана Јовановић и Зорица Стсфановска. За дссет годинз рада призиап>о су добили: Мирољуб Антпћ, Зорка ОбрадовиН, Би.љапа Пешић, Зорап Пешић, Зорап Радошевић, Мирољуб Шапић и Љи љана Јовановић. М. Димитријсвић ПРВ/\ ПОМОЋ ЗА ВАШЕ МЕТАЛНЕ ЉУБММЦЕ Прошла су времена када у.мс сто да с« ауто крпи и наново фа рба продајс буд зашто и купујс новл. Ни ситуација ни времс нс дозвољавају вишс овако исраии онално понашан.с. Ауто трсба нсговати, поправл.атл и удспгава тсхпички прсглсди такође се обасљају у АМД „Моша Пијалс" сваког -дана ссм нсдеље од 7 ДО 14,30 сати. ДО ДОЗВОЛЕ II IIA КРЕДНТ ти. Свс оправкс и олржавање привредних и путничких возила врпш лови сервис АМД „Моша Пијаде” у улипи Макспма Горког бб, у Змичу. Рсглажа трапова повсИава ста билност нашсг ауто.моб^ла па дру.му и продужава вск пнсумати ци. Лимарски радопи које пзаоде у сервису АМД пештп лимари вратићс вашсм ауту првобитнп облик. а фарбари којч па послетку у комори за псчсњс none haeajy отпорпост 6оји. појачава ју сјај. учиниће л,1 ваш ауто Gv дс заиста као нов. Рсдовнс годиш1:.< кзл п ганрсднс коптроле. вашсг возила— Ауто-мото лруштво јс оргапизатор lioaaraiba возачких испита з.а ..А”, „Б”, ,-Ц’' категорију. Ев() цепа рали лакшсг доношсiba одлукс. Теорстски дсо за „А" катсгорију кошта 3.soo дипара. Опи којп сс одлучс за ••б” категорпју уз тсоретски 2еп којп кошта 3.800.00 динара уплаИују и nojKisy (40 члсоса) no acini од 27.200,00 дмпара. За ,.Ц" категорију: тебрстскн дсо 3.800,00 динара. a 40 часова noiKibe 48.ооо,по динара. За nojiaraibc ,,Е” катсгоријс сат BoiKibe коштд 2.500.00 дпнара. Полагагвс ie сваког дпна, ссм недсл>с, прс поднс. Курсени почи isy спаког мссепа '■ простегчпа ма Ауто-мото друштва. М. М. Наплата пореских i обавеза / MATE । I Утврђсна пореска обавеза | сзаповништва у општиин I Ilapahiui за 1985. годину пз- 1 носц 313.339.706 дннара, за- I једно са прснсги.м салдо лу ■. го.м пз 1984. год-.шс. Од укуп ппх обавеза становништва које су утврБене за ову годнпу, закључпо са * трећпм тромесечјсм га наплату је остало још 33.810.660 данара. Разматрајући one податкс Мзвршнп савсг ic закључио Ла трсба н!1теиз!!впратп наплату прпхода од стаповииштва. Управа друштвевпх прихода he у складу са him послатп опо.мснс за доспсде ividue закл>уч!!о са трећим тро.месечјсм. са обрачупом I к..мате од 72 одсто за csa- ј кч ддн закашн,С1Бл. i М. Ж. !

ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ YKJLY4EHO Y МЕБУНАРОДНУ ГОДИНУ ПРОБЛЕМИ СТАМБЕНЕ ИЗГРАДЊЕ Y НАШОЈ ОППГГИНИ ОМЛАДИНЕ „ШАРАН" SWHBA Н У МОРУ © Једни ДОГОВОР праве стамбене објскте, други кш примају, а трећи плаћају поправке ф На познв селектора ФЕНИКСЛ, Фесгпвала нових и камерних сцена, којн се одржава у оквиру Међународне године омладине, у Сплнту н Трогиру одиграно је „Мрешћење шарана" Нсодговарајући простори инсу били довољан разлог да „глумци не прескоче рампу”. a. \ иaaa QdliCna pro^lteno f^re^hio Sarsno" Snrmfo: P. Gudi6 TRECt DAfti FENSKSova LEVA AK@ffnaiha k©|a ©beeava • iii nedovrSana. dverana -Dorna' ^GsijaUsti^ke ^omtadme/ fojaje po&ta dobcr.dio iz^ovbrenih rijefit nijs sprijobitepubliku da PiratfincQ hagradi burnim pijos^omza dobvo obsvljan posao .(„Мгеб&пјз 5аћапа?) — Dunja КоБргобес, kojs sama pise,-priprema S tzvodi' fsscirtirate je svojom „Modnom revijom" F estival altamctlvnih. ecsna u Splltu, Feniks, » trete vsisri ponudio fa dvljo preditave, cvcj put w to bile „Mr&Sconjo farads'* fc Paratlna i „Modria revlja" MKugio ok'tnh 5ta” lz Zegrcba. Gradsko amatar&a ssozorlfta Paragin, koje nc?i nis priznanjo, mudro-td odluCilo пз iz4od®nje kortoda /Mcktcndrs PcjKjrris Позив да ce „умешају” y jyгословенску манифестацију првл ФЕНИКС, није био изненађујући. Параћински аматери и публика и сплитски алтсрнативци, Епицснтар (Плеј Ленон, Сто година самоће, Орвслова 19S4.) домаћини Финикса стари су знанци. Мсђутим, и ако позив прогласимо за класичну куртоазију, пријем публике и у Омладинском дому у Сплиту и Хали спортова у Трогиру. не мо/ке се тсмељити ни на каквом лепом маниру или васпитању. Дуготрајни аплаузи, потврдили су да „Шаран’’ добро плива и у мору. Аплаузи су се препели и дал.е. Најважнија средства информисан>а, „Слободна Далмација” и Радио Сплит. пуни хвале за игру параћинсклх аматера, посветили су приказима и разговорима са њима добар део својих просгора и времсна. Представљање Параћлна и параћинског позоришта далматинској публици, овако добро прихвађено, тиме је драже цгто су глумци испред и око себе, у обе представе имали праве физичке прспореке. које су морали гласом и покретом да савладају. Дом 5Mia predstava 1 to je izvedeno f prillino utpjsir-o, take da Cit&vs . { izvetiba ■ djeiute Swrsra I homegeno, j! te pulslre prevkn rttmofn. . • ‘ E PcnaSinsk: cmtiBfi imeju o ? svojim redovlmi -'jsjnlh nlunwcs * fcaji su i to kek© zr-i fokor&iti d rrz>g«6nostl Ucj9 Im nud!. U- 3 AlGkans;.--1 Fopotfte n!w § pcpimstl, у.зб potcuno IzrUJantfriC-J Svt pCTrird kadkirer.': eke to J рмладине у Сплиту, вслслспно здањс. савршсно замишљсно али завршено са.мо у канцсларијском дслу, и.ма глумиштс .у свом огромпом бстонском трбуху, гдс глас глумца’мора да савлада свс ћошкове и сводовс, а онда у расцепљеном еху стигле ло гледаоца. Још се влшс видсла „горчина глумачког хдеба" у трогипг.кој Хали спортова. Оси.м одзвањања, требало јс гласом савладати бстонски зид иза кога је публика. док су стално надлстаље *млазњака са оближЈвег аеродрзма параћински глумци успсли да ста ве „у своју службу’’. Све у свсму, глумачка групз је била добра рспрсзснтација града, која је рационално лскзрчсгнла „припремни псриод” до сплитског фестивала Један од најзначајнијих момената: послс одбиjajtaдоајена п задртог аматера, Верс Павловић да путује у Сплит, њена не мала улога попуђсна јс Симки Ђурић. Ђурићева је у кратком времену савладала ролу профссоркс Босс Катанић и по правилу ,,кога нсма, бсз њсга сс може", врло успешно попунила изненадну рупу у ансамблу. ПИСМО О ПРЕДСТ/ХВИ ,,СЛОБОДНА ДАЛМАЦИЈЛ’’ Рсднтсл. параћнкске прсдставс Дукж ЈовановпВ Kperaite јуиакд ог. ршшчио Јс н^круг и читава мизаисцсна y стварн је кружна, нгто нодсЈећа н на судбине лица које полјпкчкв судбина врти око мплог нрста. Још Јсдан битпи слсмсиат прсдставе је ва;кност заходске шкод>хе иа којој сс дешаваЈу сзс пажпије стварн — кс оне ма коЈе смо iiojmikau. Попопнћси текст >ia по. јсдшиш мјсстнлш г.ешЈго Је скрдћк ван да бн се добила жгаља представа и то Је кзпсдсно прилнчно ус njcuuio тако да чнтала нзведба дЈелуЈс чврсто хо.могеио, тс пулспра правим ритмом. Параћннскп ахштсрн и.мају у своЈнм редовпма cjajnux глу.маца којп су и те кико знплп нскорисгптп могућноств којо пм текст пуди. Лнкови Ллсксаидра Поповкћа нпсу папирпати, всИ погпуно нзни* Јанспрани >кнви л.удн, понокад карикирапп ако то ситуапнја захтијсва, алп увијск блискк публицн. БРАТИЛШР СТЕВАНИН као кумић Мпта, до половине представе крстсп коЈи одбнЈа говорнти, л какоп тога спосоиап, озбиллн човјск н ТОМИСЛАВ БОРБЕВИП, као њсгов отац, којн полудп од срсднне прсдставс: били су добро упгранп, показавшп завпдне квалитсте у моћк трансформацпЈс. Нсправда Јс пс спо.мспутп осталп дно ансамблп, чврстс ијслпнс бсз слабих мјсста: БОКА ОБРЛДОВИБ, СЛАВИЦЛ ПАЈИП, СЛАВОЉУБ МАТИБ, ВЕРЛ ПАВЛОВНП и МИОДРЛГ МИЛЕНКОВИБ. Пи iiCAnnpiiicita дворапа Дома CO, која Јс поЈсла добар дио изговорсипх рпјсчи, пијс спрнјсчкла публкка да ПараИптшс награлн бурппм п.мском за добро обавд>ск посао. ПОЗИВ АКЦШАШИМА Сви зашлсрссованн акцнјаши за ОРА „Аугопут” нека се јаве Општннској конференцији ССО у Параћпну до 10. октобра. __4 М. М. hililliiiliiiiiilllilillilllilillilililllilllllllilillliiiililliliiiiniiiiii Г Јула мссеца прошле годинс станари су сс уселили у Кулу, пшпеспратпицу у цснтру града, а већ са првим кишама настале су нсвоље јер зграда прокишн>ава. Али није само у томе проблем. Стручна служба СИЗ-а становања је у више наврата ннтервенисала код произвоВача радова да се уочени недостаци од стране комисије, пзвоВача радова и салшх станара уклопс. МеВупш, ти недостаци нису отклоњеии, изузев маљих поправки на плакарима, тако да проузрокују join већу штету. Овакве невоље СИЗ становаља нема само са Кулом, већ н са другим новоизграђеним објектима у граду. Оливера Радојковић, руководилац техничке службе у СИЗ-у становања, када нам јс истицала овај проблем. рекла је, између осталог, да се нови стамбени објскти уссљавају под притиском разних форума, купаца, станара, бсз позитивног мишљсња, о техничком пријему и без употребне дозволе, што је противно одрсдбама Закона о изградњи стамбених објеката. Сви уочени недостаци се ”е отклан>ају, што све и није изводллво након уссљавања станара у стан. Суочени смо са проблемима ра радна организација која изгради зграду делимично приступи отклањању кварова, тако да врло често битни недостаци остану као трајна мана на објекту, чули с.мо ол Оливере РадојковиИ. По рсчи.ма Слободапа Јелисавчића, реф?рента за одржавање комуналних објеката и станова у граду, нијс у питању само извођач радрва из наше општине нсго и са страле. 1-1а пример солитере јс градио „Градитељ" из Горњег Милановца.1 Објекат је усељсн са низом недостатака који обсзбеђују основну функцију објекта, чије послсдице стручна служба one Са.моуправне иптерсснс зајсдницс it данас осећа и ?а то троши огромна срсдства. На примср, канал за ђубре није за упоребу, кров је урађсн на непро* писан начип, комплстно убетониран. тако да he бити потрсбпо правити сасвим пов. У новоизграђеном објекту у Јагодњаку нису избушсни отвори за вентилацију у прсдвиђеном каналу. тако да можс да се деси, да. уколико то урадс сами станари нсстручно, дођс до нежељене последпцс. Ни улазиа врата нс могу сасвкм да сс отворс, a v спучају пожара послсдицс бл билс нссагледивс. Оојекат јс усељсв са раздстовани.м всртикалам.а на олуцима, а на н,сму нијс извсдена вснтилација из купатила тако да она практичцо и нс функционишс. Нашц саговорници су истахли и проблсм што сс сваки објскат пројсктујс индивидуално по жел.н инвсститора, а да сс при том не користе н»ихова искуства и не поштују основни, минимални. тсхнчки услови. Зато сматрају да јс потребно да убудућс ова Самоуправна интерссна заЈсдница и Општински комитет за урбанизам услоцс пројсктанта или инвестптора да оојскат испуњава основне условс, да се на пример приликом избора опреме набавља уницифпрана опрема, ца од водн>авап>с водс, избор фасадс, термичка обрада, обрада фасаде. врста кровпог покривача буду исти. у прилог томе идс податак да је само У току one године за поправку крова утрошено 700 милиона старих динара. Још један проблем који се јавља код савременог грађења јс лоша термоизолациЈа, која проузрокује буђање зидова, што се манифестује на објекту у Белчевој улици и улици Ђуре Салаја. СИЗ не располаже средствима да се додатно изврши изолација, a едтиризични угао Y монетарној борбн за опстанак динар јс одавно прсшао у ишчезлу врсту. ооОоо Бнрократе нам опет показују зубе. Све внше зевају на послу. ооОоо Многе оштроумне новинарс упропастило је тупо перо. ооОоо Пад друштвеног стандарда иогла бн да амортнзује јсднно федер (ација). ооОоо He брнните другови. Наше неспоразуме решићемо новим споразумом. соОоо Оно што рукободцоцн упрскају, обнчно осушп радШЈЧка класд. ооОсо Немојте внше да мс фарбатс. Пређнтс већ јсдном на лакираље. ооОоо Од свнх ветрова у Југославнјм засад најлспше дува „Југо 55”. ооОоо Кад вас стеспс скупоћом сакријте сс у свој иеп. Тамо ћете наћн довољно места. ооОоо Од прсвише слатких фогсља обнчно сс дсбија реп<а столииа. ооОоо Мирослап Чопа Исне нам нпсу замрзнуте, aim су зато другови мртвн хладш!. ооОоо И радник има своју улогу у друштву — углашгом епнзодну. ооОоо Као и на кољским тркама п за говорницом побсђуЈу они који имају боља грла. ооСоо Прејели смо се — зато и грцамо у дугавима. ооОоо Пшенпца Је ове године добро поднела — иерад. ооОоо Парола нас је одржала — њојзн хвала. М. Сташ1савл»евић iiiiiiiiiitimiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii|iiiiiiiiiiiiiiiiitiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii|iiii(iii>g само успитивање овог случаЈа од стране одговарајућих инстигута треба да кошта око 25.000.000 старих динара по стану, без израде термичке изолације. Јсдцом речју једни граде стамбенс објекте, други их примају, а трећи их одржавају. Крд оних који их одржавају сс управо највлше манифестују последицс свих пропуста приликом пројектовања и градњс. »Извршпи одбор СИЗ-а становања јс донео оДлуку да сс убудуће нсће правити уговор са станарима све док се не отклоне недостаци и док сс за објекат не добије употребна дозвола. М. Живконић Oapabn SO. из СНАБДЕБАЊЕ ХЛЕБОМ И БРАШНОМ СТАЊЕ НОРМАЛНО П1гп1е: Прсдраг Петровнћ ,wa tamo hi® (2) ■ Али с обзнро.м на дефлцпт шпенице н отежано снабдевање треба иматн што више брашна на залпха.ма За ово доба годипе залнхе брашна су нормалнс, али је у (целнни отежано снабдевање с обзпром па дефишгг пшашше ог»ога лс та. Разматрајући ово пнтајбс, Извршни савет Скупигтипе отнтпне обавезао је све тргошшске радне организације да удоже веће на nope Ji побол»шдју снз.' >довање потрошача, што значп да сс подразумевају и веће залихс брашна. ППРО „Шумадпја” пмд права да v овој годпнн уз- .ме свс колпчине брашна од РО „Житомлппа”, на основу прсдатс и откупљене пшешшс и згспоручи OOYP-y „Извор”, о.чноспо napahiiHској пекарскиј органнзацнји. Такође јс прспсручено Пфкарп да проилводи и полуоели хлеб, иез обзира игто јс Аегова цена маље доходовиа. М. Д. Интсзивно.м развоју Пара Иина миого је допрпиела и нпшка жслсзпичка upvra, која јс пресецала његову перифсрлју. На ову пругу прпкључио сс ограпак за везу преко Честобродице, са јаким радикалским дистрпктом Зајсчара. Пројскаг ове npvrc урадпо је 1985. годпцс краљевски дирсктор’ М. Д. СтојановиН са својнм ннжељерскнм штабо.м. Значај Параћниа, као тржншта Ji запатског центра лије искључио појаву другпх њсгових привредннх фу нкција. Тако је ово место рано лостало и тшдусгрпјско средпште. Во.тнкн ннду стрнјскн значај. Параћнп је добио нзградтвом фабрике вуиеннх тканнна браће Minix. Фабрика је поднгнута 1880, годпне на псточној странн града, на .месту где се данас иалази СФС. Фабрика је отпочела са радом 1882. гиднне н у то вре.ме је бнла јешшо предузеће такве врсте у Србији. Y почетку рада срабрнке постојале су одређене потешкоће, јср су финија Syria, разбојн-и мотори мора ли да се урозе из ипостран ства. Међупш, вслика помоћ фабрпци била јс тадаШ1Ба српска влада, која сс обавезала да he 15 годнпа подмпрпвати одговарајуће потребе војске пронзводима ове фабрикс. Фабрпка браће Минх јо 1889. године раднла на водени, ‘ парни н електричип псгоп са 58 механнчкнх разбоја и упохпљавала је 200 радника. Када се прешло на пзраду шајака, ћебадн, камгарн штофова, позамантернјс, број радника је порастао на 350-500, од којих је 90 одсто била жемска радна снага. Зараде жена при за« конској забрани ноћног и недељног рада кретале су се од 0,40 пара до 1 дицара, а мушкараца од 1,20-2 динара дневно. Уложепи капнтал фабрнке браћс Minix, рачунајућн н све ма шннс, нзпосно је нре.ма лро цени 1,2 мцлнона дпнара. Она је тржршту испоручпва ла робу у вредностн од 0.8 до 1,4 хшлнона дпнара. Нарочнто су бмле хвал?ене сивд н плавд чоја за офнинрске и војпичке униформе, ћебад и разни комерци Јалвд штофовн. Фабрика upahc Минх У Параћину била јс пајвећа н нај.модернпја фабрика у Србпји за cue време сзог nocTojaiba. Чини сс, чак,да јс опа размерама, \-куиин.м изгледо.м и ефдктом произ водњс пре.машивала услове тада још перазвијене Србл Је-McbyniM, ма колнко да је фабрнка браћс Мпнх ожпвљавала про.мет у Помо рављу н Србијн, ocrahc као иезабзравпа „златпа голпка” 1876, када је кнез Мнлан свој гл.пани штаб V вре.ме српско-турскнх рато ва смсстио v срсскг капетанију ЛараНина. Нз Параћипа јс органнзовано снабдсван»с војске која јс оперисала у правцу Ншнз, a то је условило иптензивнлјН нрнвредпи раззој града. ...............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

2. ОКТОБЛР 1985. • БРОЈ 292 СВОЈНОВО: ПРДЗНУЈУ СА ПОБРДТИМИМД ф Богат програм боравка мештана села Петровци код Вуковара у Својиову ф Заједничка седпица двеју братимљсним месних заједница Празник ослобођења општнне Параћин мештани Својнова lie прославити заЈедно са својим побратнмима из меснс заједнице Петровци код Вуковара у СР Хрватској. Дочек је заказан за 12. октобар, иа спомсн тргу палим борцима у ратовима и револуцији, где ће се најпрс положити венци на спомен плочс, послс чега ће госте приматп у својнм кућама гостољубивн Својновци. Y оквиру протокола предвиђеиа је и заједничка седннца двеју побратимских месних заједннца, на којој ће бити речи о даљем проширешу сарадње и обогаћивању траднционалних сусрета. Својновачки побратнми Петровчани обићи he јухорске влнограде н учество вати у иербн грожђа, док ће љубитељи днвљачи ловити на јухорском ловишту. Нн овога пута неће се изоставити из програма оба везнп спортски сусретн и концерт народпе музике у до.му културс. М Д. БОЉИ УСЛОВИ ЗА СВОЈНОВАЧКЕ БАКЕ ТРВЕЗАРИЈА И EBW TEPEHN Ф Уз помоћ месне заједнице, наставника и ђачких родитеља малишани Својнова добили нормалне услове за рад у настави Ових даиа у Основној школи „Вук Караџић” у Својнову уз noмоћ месне заједнице, наставника и ђачких родитеља отворена je школска трпезарлја, у просторијама празног школског стана и бстонирано двориштс, односно уређени тсрени за школске спортове. Цслокуппа акција кошта преко l.ooo.ooo динара, сазнали смо од Милутина БркиИа, председника Месне зајерницс Својново, који је поссбно истакао добру сарадњу, разу.мевање и прдршку колсктива матичне ос.моразрсдне школе „Вук Караџић" у Поточцу. М. Д. ДОЊА МУТНИЦА НАСТАВАК РАДОВДIA ДОМУ НУЛТУРЕ ■ ПОД КРОВ ДО НОВЕ гоДИНЕ S 17. СЕПТЕМБРА ИДУЋЕ ГОДИНЕ У НОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ. КОЈИ ЋЕ НОСИТИ ИМЕ БРАНКЛ КРСМАНОВИЋА, „ЗНАЊЕ-ЈШАЊЕ" Рарници Грађсвинскс раднс организацијс ,ДЗ. октобар” од јула настављају радовс ва лзградњи дома културс у Доњој Мутници. Због обустављаЕва радова дошло јс из финансијских разлога. алл јс. како смо обавештснл, проблем прсвазиђеи и до новс године сви rpabcBiiHCKii радови би требало да буду завршсни. Према речи.ма Миладина Стсфапосића. сскрстара Мсснс зајсл плцс у Дошој Мутници. ко.мплеган заврштак сс очекујс у мају идућс годинс. Bch 17. ссптс.мбра у сали лома културс. који he ноНОВА КОМАСАЦИЈА Y ОПШТИНИ ПАРАНИН BEBE ЊНВЕ-ВЕЋН ПРИНОСН ф Почиљу припреме за комасацију земљишта у Доњем Видову, Дреновцу, Сикирици, Горњем Видову, Ратара има и Стрижи Y општнни Параћин укупна поврндша земљипгга износи 54.000 хсктара. Од тога броја, на сеоске катастарске општинс отпада 35.195 хсктара. Y сеоским насељпма у општинн Параћип л.ма укупно 8.919 домаћинстава, а просечна површмиа по једно.м до.маћинству износи 3,95 хектара. Ако се зна да свако породнчпо до.маВинство нма 23 парцеле, лросечна површина парцеле износи 17 ари. Ово су подаци који сс оиично потежу кадд сс у лашој општини ловсдс рсч о потрсби ко.маси ран»а пољслривредног земљишта. Тако је било и нд зајсднИчко.м састанку Предссдииштва ОК ССРН и Председништва OK СКС који је одржан у уторак, 24. ссп тембра. Када су разматранс при премс за урсђивање — комасиран>с полнЈпрлвредног зе.миљшта у шест ссла нашс општине. Комасација — педуслов за рентабилнију производњу На састанку коме су порсд чл анова двд прсдседништва лрисус твовали и секретари месних ор ганизација СКС, председнлци ме сних конфсренцлја ССРН и скуп штива меснлх заједница. прсдставници зе.мљорадничклх задруга, Скупштине општлне и оргаиа управе говорио је најпрс Ста нојло Богдановиђ, сскретар Пре доеднмштва OK ССРН. Са становишта екон>з.мичности искоришћења пољопривредног зе мљишта комасација јс основни прсдуслов за рснтабилпију попољопривредну поризводњу. Еви дентно је да у нашој општини долази до засЋОја у пољопривре дној производњи због пеуређено сти пољоприврсдиог земљишта, велике расцсакаиости поссда, због нерационалне примене механизацијс и агротехнике. Вели чипа парцела у месним заједпи цама које се планирају за кома сацију износе између 10 и 19 ари, што онемогућује примену савремене механизације и друга средства У обради и постизању високих приноса. Сличиа је ситу ација у целој републици где про сечна парцела износи 28 арл, па је зато послед&их годипа порас тао интерес за спровођеље ко.ма сације у СР Србији. Посебио у Мачви, Великом Градишту, Малом Црпићу, Свстозареву, а сада и нашој општипи, Поред ук рупњаваља земљишта, комасаци ја обухвата још и уређивап>с путева, одвод&аваае, сређивале поседоваког стаља и израду но вог катастарског оператора. Одлуку о одређивању подручја комасације доноси Скупштина општинс у складу са ДруштвсЕш.м плано.м Ji Законом о кориш ћсњу пољопривредног зс.мљишта. Ко.масација се спроводи по прин ципу потпуног обештећења, односно да сваки власник земљиш та добије мз комасационе масс зе.мљиштс приближио истог ква Јштста и приближио јсдпак поло жај с обзиро.м на могућност кори шћсља и обраде земљишта. По ступак комасације и подслс зем љишта врши посебна ко.миспја коју образује Скупштина општи не. слтл лмс народног хероја Бранка Крсмановића, снлмаће се тепевизијска с.млсија „Знан>е-иман.с”. Доља Мутница he бити домаћин јсдно.м сслу из Соцлјалистичкс Рспубликс Словенијс. м. д. Поточац ових дана СВЕЧАНОСТН bERE ГРВЖЂД Y суботу 5. октобра почни>е „Поточка берба грожЈја’ 85”, сада всћ традиционална маннфестацпја. На дводнсвном слављу бнhe отворена продајна изложба „Навипових” nnha, a впнарски стручљацн проЗашто се са когиасацијо.м касни? На овом састанку mrje било диле.мс да ли је комасаци-ја пот ребна или не, јер су се сви учсс ници у дискусији опредсљивали за комасацију, уз озбиљне замер ке што се са тим касни јер је на овим пословима до сада трсбало лнтенззЕ-вније радити. Посе АКЦИОНИ ПРОГРАМ ЈЕСЕЊЕ И ПРОЛЕБНЕ СЕТВЕ СЕТВА - ВАЖДН ЗАДАТАН ф Шећерну репу и супцокрет треба убудуће засејати на 2000 хектара како би се општина Паоаћин попп/но ооезоедила уљем и шећером Овогодишњи програм јесење и пролећне сетве предвиђа повећање површина под индустријским биље.м. Ради обсзбеВеља шећера, Параћину је потребно 1.000 хектара под шећерном репо.м, како би се задовољиле потребе становништава и Фабрике бомбона „Параћннка”. Исти број хектара предвиђа се у наредним годинама и код сунцокрета. Са хиљаду хсктара обсзбедилс би сс свс потрсбнс количине уља, које конзумира параћинска општина. Житарице. пре свега кукуруз, још увек су далеко заступљенлје KAKO СЕ КОРИСТИ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ НЕМА ЗАКВРОВЉЕШ ША АЛИ ИМА СИЈАСЕТ ПРИМЕРА УЗУРПАЦИЈЕ ДРУШТВЕНОГ ЗЕМЉИШТА ОД СТРАПЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА На територији општинс Параћин нема нсобрађених површина, али има појава присвајања друштвеног зсмљишта од странс приватника, који сс њиме користе већ дужи низ година. To јс утврдпла пољопривредна инспскција на тсрену, појачавши своју контролу послс усвајања Закона о коришћсЈву пољоприврсдног зсмљишта. У земљорадничкој задрузи „7. јули” ништа сс још увск нс прсдузима против приватника који су заузели друштвено зсмљиштс. Сличних појава има у ,>1. мају”, али овдс сс предузимају мере да сс сваки ар идснтификујс и врати назад организацији. Програмс Kopnmhciba пољопривредног зсмљишта за ову скономску годину донелс су о року свс пољоприврсдЕЈс организацијс л махом сс земљиште користи по програму. Мсђутим, лма и извссних олступања. На потсзу „Хектарл" пшеница је дала мањи принос због напада житнс пијавицс, као л семснски кукуруз, али јс у питању л нссфлкасност јсдног заштитног хсмијског прспарата М- д. гласиће најбоље впно и ракпју поточких шшоградара. Најпознатнја пмеца сстраде забављаћс госте у до.му културе у суботу и нсдељу, а на тим прирсдбама биће додељене и паграде најбољим пролзвоЕзачи.ма. бно су истицана добра искусгва и вслико задовољство полоприв рсдника из Чепура гдс је пре нс колико година завршена комасација. Уз оцену да постоји друштвено-економска оправданост за сп ровођеЕве комасације пољоприврсдног зе.мљиштд општине Параћин, а поссбно у катастарским општинама Дреновац, Сикирица, Горње Видово, Ратари, Доње Ви дово, Стрижа, ЈПЕсистирано је да се на овај посао крене што прс. ПредссдЕгиштво OK ССРН формираће политички актив, за пру жањс по.моћи месни.м заједница ма у поступку лрипреме и спро вођеЕва комасацлје. М. Живковић од индустријског биља, што нс обезбсђујс равномерност производа. Шсћерна рспа јс овс годинс засејана на 750 хсктара. због повољнлјих услова којс дају шећеране, што није случај са уљарицама којс не стимулишу иарочито производЕву сунцокрста. А њега овс годинс има на свега 250 хектара. У остваривању планских задатака пз акционог програма јссење сетвс порсд бољег коришћсња прирорног и другог потенцијала. трсба знатно брже повезати организације у општини Параћин у рспроцслину, односно ко.мбинат 0 комс сс овс годинс врло конкретно говорило. Пшеница he сс ове јессни третирати на 2.750 хсктара, док he озимог јсчма бити на 100 хектара. Детслинс и звезданог старог узгоја и.ма на 500 хсктара, а луцсрке на 1780 хсктара. Укупно под усеви.ма овс јссени бићс површина од 5.100 хсктара. М. Д. БИЛАНС ШТЕТА ОД CYIUE Спржене милијарде Само на друштвеном сектору штета износи 48.700.000 дииара, a то је свсга 5 процената укупне обрадиве површннс у општини Параћин која је у рукама нмдивпдуалног сектора Укупна штста од сушс код кукуруза и шсћернс рспс на индивидуалном и друштвеном ссктору износи 1.1S0.457.000 динара, процснили су стручњаци пољопривредних радних организација. Сунцокрета he овс голинс битл мањс за 23 тонс или за 2.300.000 динара. Ссменскс шаргарспс he нсдостајатн РО 1. мај"за 2,6 Tone, што прсвсдсно у динарс износи 2.600.000. Штста код се.менских трава и дстслина износи око 7.000.000 линара. Мсђути.м, код попртарских култура на индивидуално.м ссктору штсте сс вишс оглсдају кроз квалитет нсго кроз квантлтст. Али виногради су много подбацллл у оба смисла. Како npoucEbyjy виноградари, штста код грожђа износи 565 тона. Ако сс помножн са цсном од 27 динара по килограму, права врсдност штстс гласн 15.255.000 динара. Код дстслина због суше је изостао Tpclui откос, што јс са осталим послсдицама утнцаао и на c.Maibcibc сточног фолда у нашс.м крају. Потрсбс сс occhajy и у кол иситрбваној сточној хранп. За производњу свшва и говсда тре6ahc још 260 вагона, а за живинарство 50 вагона. Као што говорс и подаци, зау дугом нспрпјатно.м cchaiby. нс иста he овогодинпбд суша остати ОДРЖАНА СЕДМА ИЗЛОЖБА ПРИПЛОДНЕ СТОКЕ Y СТРИЖИ Најбољн одгајивач МнодрагЈовановић ф Жири Седме изложбе прнплодне стокс у Стрижи, одржаие 27. септембра, за најбољу краву прогласио је грло Миодрага Јовановића, узорног сточара из села PaTapa ф Милен Милојевић, из Снкирице имао је најлепшу јуницу на сајму ф Поздравну реч пољоприредници.ма упутио је дипломирани иижењер Богољуб Арсенијевић, члан Председништва Привредне коморе СрбијеНајбољи сточари и ратари name опшише, 27. септембра на пољопривредној изложби у Стрижи показали су једногодишњи пресек у развоју ових двеју примарчих области. У конкурснцији за иајбоља грла било јс око стотину приплодних јуница и крава умагичених код Зс.мљорадчичке задругс ,7 јули”, и о којима се посебно води брига, јер овдј Sana: предг гавља право благз у даљој сточарској производњи у нашој општини. Расна грла пред жирпјем Пољопривреднике и госте најпреје поздравно дирсктор Зс.мљорадннчке задругс „7. јули", ко ја je it организатор ове изложбс, друг Петар Адамовић, а затим je реч дао дипломираном иижењсру Богољубу Арсенијевићу. члану Председништва Привреднс коморс Србије, који јс између оста- 'лог рекао: са.мо пољопривредницима, sch и осталим друштвсним структурама. А тс послсдицс cyme сс всћ и те како occhajy, кроз новс цснс најнопходнијих производа. М. Д. МЕРЕ ЗА УРБАНИЗОВАЊЕ ПОСЛЕДИЦА CYIIIE НОМИСШД ЗД ИРВДЕКУ ШШЕ ПОСЕБНА КОМИСИЈА ПЕ ПРОЦЕНИТН IUTETY НА TEPEHY ПО ЗАХТЕВИМА ПОЉОПРИВРЕДНИКА И ПРЕДЛОЖИБЕ КОНКРЕТНЕ ПОТЕЗЕ, А И ПОЉОПРИВРЕДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ МОГУ ДА ПРЕДЛОЖЕ УВОБЕЊЕ ПОРЕСКНХ ОЛАКШИЦА Општннска управа друштвеппх прнхода пос.че прнкгпљања пријава пољопривредппка, формпраНс ко.миспју која he на тсрену да пзврши процену штете пастале од суше. Извршнп савст Скуппгтпне препоручпо јс пољбпрнвреднпм оргашиацнјама да покрспу hiiiiiiiЈјатпву за уво heibe порсскпх олакшпца уз детаљно образложење. Мерс којс предузпма шп ра друштвеиа заједнпца таKobc he v-мпогомс олакшагц псложај инднвидуалних по- — Ово подручјс јс према својим потенцијали.ма прсдодређено за интснзивну сточарску производн»у, посебпо говедарску, која у овом крају има велику и дугу традицију, пагласио јс АРСЕНИЈЕВИЋ. — Да би се иптснзивирала сточарска производња, поред масовније пропзводЈве квалитетн»х прнплоднпх грла, повсћања, обима осемен.аваље свих врста стоке, обезбеђења довољних ко личина сточне хране из домаћих нзвора, усиостављања па> ритета цена сточЕ.е храие, стоке и сточних производа, неопходно је стално ширитн и јачати службу за селекци ју стоке и коктролу продуктивиости при ООУР, односно за вештачко оссмсњаваЕвс при ветеринарски.м лнституцијама. Само на тај начин ова и друга наведена и будућа значајна матерИЈалFia подстицаља средстава Републикс, могућс јс рациопалпије користити и преко п>их остварити планиране производпе и материјалпс ефскте, рскао je АРСЕНИЈЕВИЋ. Побсдници.ма на сајму стокс наградс су обсзбедили Пословна зајсдница из Бсограда и ИМПАЗ пз Зајечара. Сви излагачи такођс. су добили признања и награде, којс су обсзбсдилл бројни покровитсљи л суорганлзатори. М. Д. л>опрпврсдп11ка п пољопрн- | врсдлих органпзација. Нан мс, v СР СроЈци ради се на то.мс ;ia сс обезбедл што ви ше средстава за кредитиран>с по.-вопризреде, посебно за развој сточарства, а делц митпрањем пласмана v пољопрнвредп. с.мањсњем каматппх стопа, всћим инвссшрањсм п урсђпваљем пољоприврсдпог земљншта, у у.многоме he помоћп пољопрпвреди да превазиђе новонасталу сптуацлју. М. Д.

РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА Ивдстрија нуненим тканина, ј мифеицијб и тринотаже ' „БРАННО НРСМАНОВИЋ“ , 1920. - 1985. ПАРАЋИН 13. ОКТОБАР — ДАН ОСАОБОЂЕЊА РИ И ИШ J. SSIBB”

ф ООУР „ПАРАЋИН" Ilililllllllllllllllllllllllllllt llllllllin e lllllllllllllllltnillllinitllllllllllllllllllillllilliiiinilllL' I БАНКА НАШЕГ I ВРЕМЕНА I Е Е «■ > 11>■ 1111111II111111111111111111111111111111111111II11 i 111111111 П*гЈУГОБДНКД ПАРДЋНН ГРЛДСНИ HEI 1.1. Саам пи љуцима а гцађаннма честита Ш ОИОВЕМ iKlSIS и позива на ган svnr KORISKICIMA NASIH- USLUGA,- POSLOVNIK•..PRIJATELJIMA', RADNIK IJUDI1U OPSTINE. PaRa6IN dESTITAJAO 13. •• OKTOBAR, DAN OSLOBODJENJA OPSTINE PaRACIN SVIM KORISNICIMA..NASIH USLUGA,- POSLOVKIM PRIJAtELJIMA SeS'PITAJ.IO 13. OKTOBARJ .DAN -OSIiOBODJETJA OPSiXNE PARA6IN. .SVITA KORTS1 •IC’iltA-KASIH,,USLUGA POSLOVim. PRIJATEEJIMajRaDN™- Ј-Ј-ЛЖА- ^ЗТШЗ ЕШбЈК CESIITAIAO-13»' OKTOBAR DAN OSLOBODJETJA. OPSTINE PARAdlNi Sl/Д- •■KORISNICB-A USLUGA, POSLOVNni PRIJATSLJJJ:A,R.;:DNI1I LJUDT.A.- 'U.TSTlTLJiO• ■ 13. OKTOB D^N OSLOBODJBNJA-’OPS’Bi'NE PARaCIN. POSTA.'PARAClN POSTA.PaRACIN ГОбТл- ?лТ^С-1ЈЈ' Смн кшашн wa, посповннм нрнјаЈвљнма и ИМ љуаима честитамо is. шаш

2. ОКТОБЛР 1985. в БРОЈ 292 НАДИ ЈОВАНОВИБ ЗЛАТНО СЛОВО Ћачко иољанче НЛЈЛЕПШЕ ПОРУКЕ 0 СЛОБОДИ II МИРУ Мнр јс најлепшп цвст који смо крвљу залнвали, сунцсм га дарнвалн. Сузапа Мнјајловнћ, VI-2, ОШ „Бура Јакшић” Моја порука миру је мала и чиста, јср прс.ма свима ме вежс љубав иста — нека свстом цвстају руже, нека свн људи руке прнјатсљства пруже. Весна Павловић, V1II-1, ОШ „Бура Јакшнћ” Голубе мнра, поглсдај овај свет. Чуј зов гладиих и болссних. Рашири своја бсла крила и пролети свстом obiiai; поссј слободу н мир. Мила Милснковић, VII-1, ОШ „Бура Јакшић" Мно је најлепша песма љубавн и лепотс. Слобода је порука свмм ратннцнма света. Будите сложни, не ратујтс више, брш-пгте за будућност све дсцс света. Beenа Зечевић, VIII-1, ОШ „Бура Јакшић” Ово је порука свим људнма свста. Ово је порука сваког детета — Да никада не буде рата, да У рат не одс кичпји тата. Биљана Поповнћ, VIII-1, ОШ „Бура Јакшић” Нећемо рата, нећемо глади. Нека сваки човек у свету мирно живи и ради. Дејан Вељковић, VIII-3, ОШ „Бура Јакшић” Слобода је свет који се радује, слобода је свет који не гладује. Зоран Миловановић, V-2 ОШ ,Д5ура Јакшић” Слобода је сјајна звезда која небо краси. Морамо је чувати да се не угаси. Јелена Ружић, VII-1, ОШ „Бура Јакшић” Мир и слобода свету највећа је радост свако.м детету. Љубиша Алексић, VI-4, ОШ „Бура Јакшнћ" Нска свако дсте има насмејано лице, нека се ннгде н нмкада не понове Шумарице. Данијела Рашнћ, VI-4, ОШ ,Д5ура Јакшић” Слобода је драгуљ што на небу сја. Слободу чине мама, тата и ја. Тамара Мнлосављевпћ, V-1, ОШ „Бура Јакшић” Нс дозволидто да се Шумарице понове! Нека наше небо пикада вишс нс прекрију црни облаци рата. Владан Михајловнћ, V-1, ОШ „Бура Јакшнћ” У име све децс света заборавнте мржњу и пакост. Нека се слободно ради, нека се дечја песма ори, нека слободно лете ггпгце. Доста јс свету ратова, доста су свету једне Шу.марнце. Драгана Милкић, V-1, ОШ „Бура Јакшнћ” Мн растемо под заставом Тнта, ту јс најлспше детињство. Зато ћемо увек чувати наше братство и јединство. Милан Петровнћ, V-3 ОШ „Бура Јакшнћ” Слобода јс јача од мајчиног плача! Јасмина Станковић, VI-1, ОШ „Бура Јакшић” Нека иароди целога света пруже једни другима руке. Нека се дечје зенмце, нзвори бисгри, никада не замуте. Ивана Антић, V-1, ОШ „Бура Јакшић” Кад зиаш да је сваки твој корак слободан, буди захвалан. Весна Манојловић, V-3, ОШ „Стеван Јаковљевић” Да сам голуб, птица мира, и да имам такву моћ, сви бн расли у слободн, бнли срсћнл дан и ноћ. Днјана Марић, V-3, ОШ „Стеван Јаковљевић” Да могу да махнсм штапиће.м чаробним, било би хлеба и слободног нсба за сву дсцу. за све људе света. Владислав Гајић, V-3 ОШ „Стеван Јаковљевић" Прошлост су i-робови слободе, а будућност мир у цело.м свету. Слободан Борђевић, V-3, ОШ „Стсван Јаковљевић’ Рат! Избришите ту реч, јср и>ен данак је познат људски животи. Далнбор Бајкић, V-3, ОШ „Стсван ЈаковљевиН” Дсцо света ,не тражимо бо.ис у туђој зсмљп, не тра* жнмо своје најмилије међу рушсвннама и мртвима, нс скупљајмо 1M1XOB прах у сузама. Татјана Поповмћ, VII-1 ОШ .Стсван Јаковљсвнћ Срећни људи света, да ли стс видслн нсшто тужннје од великих гладЈшх очнју дспе Лфршге. Мојс срце јс са њима. Ана Петковнћ, V-3, ОШ „Стеван Јаковљевић" Желим да бнсгЈт потоци потску пустшБо.м и да тужна деца Афрпке у зеленим оазама н.мају срећно детињство. „ _ „ .Via Петковнћ, V-3, ОШ „Стеван ЈаковљевиИ ПЕТНАЕСТИ ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПАРАЋИН БРИШЕ НЕПИСМЕНОСТ © Општпна Параћин ускоро без неписмених © Златно слово ооавеза да сс и друге акције у основном ооразовању извршавају ангажовано и успешно У Митровом Пољу код Алсксан дровца 12. октобра одржаиа је вслика свсчаност посвећена Акцији описмељавагБа одраслих и оиима који су у itoj постигли најзначајнијс резултатс. Акцији која ако би сс мерила нсчим била би равпа удисају киссоника порсд отворсног нрозора. Јср, ова Акција јс и отворила прозор у тајнс писанс рсчи свлма онима који су до сада били „слспи код очију”, који су умссто потписа остављали отисак прстију. И Златно слово за прву бројку, за свсдочанство о елсмснтарној писменостл је право признањс л дар. Међу онлма којл су га прлмилл тог ссптсмбарског дана у Млтровом Пољу јс блла л Нада Јовановлћ, секретар СИЗ-а основног образовања и васпитања општинс Параћин. коју је за ово влсоко прлзнаЕ&с прсдложлла Скупштлна СИЗ-а, а прлзнањс додслло Рспублички акционл одбор за оплсмењавањс одраслих. Акцлја описмењавања одрасллх у општини Параћин конкрстно је почела 1984. годинс, мада је л ранлје ово.м проблсму прлдавано пуно важности. Свн потписпицн Друштвеног договора о елнминисању неписмености v СР Србији, aiebv којима је ОК СКС, OK ССРН, Belie Савсза стпЈДпката као и Општн нскп акцлонк одбор за оппс.мсљаваљс одрасллх чссто су разматралл проблсматлку неписмсностл у нашој општлнл. Из тлх састанака л длскусија утврђено јс да основно образовањс одраслих, што сс тлче слемснтарне плсменостл, трсба да изнесу основнс школс лако јс овај посао веома успешпо обављала л Школа за основно образовањс одрасллх. Проблем јс било обсзбедлти финанслјска средстава за ту акцлју м ту јс сада до лзражаја дошла Самоуправпа ллтерссна зајсдплпа основног образовап.а пваспитаља са секрсатром Надом Јовауовпћ. Срсдства су обе збсћспа за падокнаду радннцима којп cv обав-љали овс посло ве, за матернјалнс трошковс Нада Јовановић п набавку уџбеника за све псччазнике. Након тога акцпја јс одлучпо и врло vcпсшно поведсна и на самом стаоту скренута је пажња шлре јавностл. Републлчкл акцлонл одбор обилазио је рад на тсрсну у параћлнској општлпл л Параћлн узлма за прлмер л путоказ како доћи до цлља — Србија без неписмснлх. Већ у тој годлнл 1984. око 450 ллца је у параћлнској општнпи добило писменост а докраја овс годлне још 270 полазнлка блће оплсмењено на овај начлн. Ових дана, сазналл смо од сскрстара Надс Јовановлћ, врши сс ревлзлја сплскова и правл се увлд у право стањс евлдснцлје неплсмснлх л трсба очеклвати да he до краја годлне Параћин лзбрлсатл неплсменост лз своје општлнс. Међутлм, лстакла јс другарлца Јоваповлћ, л даље је потрсбна шлра друштвсиа акција на овом започстом послу, да бл сс свл неплсменл одазвалл л да бл на овај иачли стлцањем плсмсностл помоглл себи, друштву, општлпи, која he се ускоро уписатл у списак са плсмснлм грађанлма. Всрујемо да he сс ова прогноза остваритл л да Параћин ускоро нсћс лматл неписмених. Верујс у свој рад и другарица Нада, врсдан л амблцлозан просвстнл раднлк. Јср, шта за н>у значл прво научсно слово л савладана бројка схватлла је још пре 28 годлна Kana јс као учлтсљ са днсвнлком први пут ушла у учлонлцу јсдне основнс школс општлне Нараћил. Од учлтсља, наставплка, профссора, длрсктора, до сскретара СИЗ-а to ocehaibe л љубав јс нс напуштају. Она је прс свсга просвстни раднлк, с поносом лстлчс, а. у раду јс увск лмала подршку и помоћ — Искорлстлла блх да истакнем да клсам сама могла ништа да учини.м и да су школс и сви други субјскти укључени у Акцију. Лично hy сс залагати да истакнути појединци у нашс^ основном образовању буду награђсни. Посебно истичсм да су Слободанка Соколовић и Ружица Миљковић у Дон>см Видову ову акциЈу изнсле и ово моравско ссло очистиле од неписмених, затим брачни пар Марија и Драган Атаиацковић који су у Главици ликвидирали иеписменост, Станко ЈоBHh у Давидовцу, а посебно признање заслужујс и колектлв Основне школе „Бранко КрсманоBiih’’ у Доњој Мутници. Кад је реч о граду, истакла бих директора Основне школе „Ђура Јакшић" Зорана Радојевића који ic лично обилазио кандидате и Милутина Алексића, дирсктора ОШ „Р. Домановић” који је, такођс. испољио пуну ангажованост. Стални координатор и покрстач ове Акције био је Драган Антић. прсдседник Опшгинског акционог одбора за образовањс одраслих и зајсдиичким радом остварили смо овс резултатс у општини Пара1нш. С. Ј. ЗАВРШЕН ПОХОД ПИОНИРА И СЕ И ИМВ НОВЕ КЊИГЕ: „■Ulf" М! ШМШИИЕ (Мирослав Димнтријевић: „ДОСОЉАВАЊЕ АНБЕЛА”; Радомир Динић, ликовна опрема; издавач, Књижевно друштво „Развигор", Пожега) Пста збирка песама Мирослава Дл.митријевиНа „Досо.вава Ite анђсла”, која јс лре петнасстак дана пзашла из шта.м лс, представља значајно култгрно освежење на пољу посзи је у срсдЈвем Поморавл.у. Дилпггријевић нам се овог пута, за разлику од ранпјих збнрки, представља у ново.м светлу. Песннчки зрео, пажљи во правн пзбор тема, по први пут посвећујућн велику пажн»у несваклдашлхЈЈ унутрашн>ој организацијн збирке. Цела збпрка јс подељена на два наест „чинија” које прсдстављају својеврсно предпзвавање за следсћс две песме које сле де. Саме „чннпте” cv тематски повезане анђелом као лајт-мотивом. док су псс.мс ко]е их следе те.матски слободнс. Што се тнче са.ме поезнјс, Димнтријевић чак п опда Kana гпотребљава одређсле сннтагме са којима сс свакоднев но сусрећсмо то чннл па такав начин, у такво.м контсксту да не засмета чптаоцу. У ствари, користећи сс богатим искуством надрсализма ол им дајс сасвлм ново значеље. много дубљс лего што и.мају у свакодлевној лексици, како то примсћује и Србц ИпватовиН v поговору овој кн>изи: ..Наличјс ДплтнтријевиНеве поетске ла коће рекло би се да јс улраво садржано у овој његовој по стојаној спрс.мности на пскорачење из уравњснлх значења п обликован всрбалнс, нс смео Мданав 8 захват, па поссзаљс за новпм п прнновљснлм (како у всрбално-сс.мантлчком, тако у тсмсљиијем поетском смислу". Стадо у сумрак:... (Дрво јс пропагандни летак) пријатељства :грана вз граие пстпче, (грана се у грану улпва). Враћам стадо’ са испаше: (млеко се у јагаљце слива.) Толико је то једноставно, (да ми се чинп) да лпшта нисам лаучпо). Ди.митријевићев стнх јс лак, очишћен од сувмшнлх слнка тако да је доведен до збун.уjyhc јсдиоставностн, пружајући уједно читаоцу на тај лачин мзгућност лнчпе надградње, „досољавања” према лнчном укусу. За лпковну опре.му кљпгебио јс задужсл Радодшр Динлћ. On јс цртсжима дискретно зачннио стнхове .Мнрослава ДимитријевпНа, чинећи збирку пнткијом, дајући јој лову дл.мснзпју. Рад.омир се служио чистом лнннјом (најконкротнији.м цртач кпм елеиелтом) гготпомажгћи се колажима лоеинскпх редака, а свс у интересу квалитстног одговора на задату тсму. Занимљнва ко.мпззнцијл иртежа, псдантан избор облика п Rt'.-герлјала баца у за-сенак „тврду” форму израза. Иако јс ово дебитантски наступ слика ра Радомира ДиниНа, у графич ком обликовању оваквог матерлјала. стиче се јсдан врлоупс чатл»ив утисак квалитетно обав љсног посла. Интересантан фор тлат KiMire, занимљнвост цртсжа, избор патгра н бојс упрађо нлуструју предходну констатацију. М. Сталнсављсвнћ С. Здравковнћ Здружснп пионирски одред „Бранко Крсмановић” који јс фор.мнран 1.0 свечан начин, 23. ссптембра, кренуо је „Стазама слободе”. 1-Ј.спратилн су га домаћини. ученици, наставници ОШ „Р. Домановић” п гости уз прпгодан културно-уме-плички програ.п припремл>еи за ову прилику. Здружени ппопнрски onpen формиран је од делегација свнх основннх школа, а кретао се марш-руто.м: Параћин — Бупрнја — Кра гујевац — Топола — Аралђсловац — Параћии. Оаај дводмгвни марш протекао је v лспом расположен>у, a лова сазнања стечена на ово.м путу су нови путоказ како се волн слобода, завичај, домовнна... Ове стазс којима cv корачали ппонирл учвршћују братство и јсдии ство, one су вслика лекција нз цсторије. _______ ______________ _С. Ј. „УВЕЛД РУГ 8ТВАРА СУСРПЕ ® Од 12. октоора до 2. новембра на рспертоару једанаест позооришних представа Аматерско позориштс „Бора Станковић” из Врања са „Увелом ружом" отвара у суботу 12. октобра овогодинлћс Сусрсте позоришних аматера. Уторак, 15. октобар рсзервисам је за домаћине. На својој сцсни параћински глум ци извсшћс „Лажу и паралажу" и тс вечери играћс ову Стеријину комедију први пут у режији Драгана Јаковљевића за љубитељс позоришне умстности града на Црници. Пријепоље he гостовати 17. октобра, а „Рецепт за лудило" у извођењу Аматерског позоришта из Пријсдора је на репертоару 19. октобра. У уторак, 22. октобра гостоваћс позорипЈпи аматери Кп»ажевца са Нушлћевим ,,СУ‘ЧН>ивим лицем”. Аматерско позориште ПАРАИИНСКО ПОЗОРИШТЕ НА ТЕЛЕВИЗИЈИ Радио телевизија Београд осих дапа у Параћииу снима смисију о позоришном жнвоту града па Црници. Тачнијс, емисија lie бнтп по свећена Градском аматсрском позоришту којс следеће године слави 60 годпла рада и постојања. О развоју, о успеснма и раду чланова Градског а.иатсрског позоришта MOlinliCMo да. глс дамо i.o телсБнзијским скранк.ма 15. октсбра у емиси ји „Позоришта Србије”. С. Ј. „Масука” из Велике Плапе па овогодишњс сусретс позоришних аматсра долази са прсдставом „Мој отац соцнјалистичкп кулак". Субота, 2G. октобар рсзсрвисан је за Тсатар ДЕС ,-Жикица Јовановић Шпапац” из Београра и прсдстапу „Хсрој улицс”. Сутрадан гостује Аматерско позориште из С.медсрсвскс Паланкс са „Зоном Замфировом". Градско аматсрско позориште из Параћина 29. октобра извешћс још јсдну представу из свог репсртоара, а Академско позориште ..Бранко Крсмаиовић” из Београда наступиће 31. октобра. У суботу, 2. новсмбра Кикинђани са прсдставо.м „Полицајци" затворићс овај вслики празник позоришне сцсне града на Црнлци. С. Ј. За младе литерате KOHKYPC И НАГРАДНИ ТЕМАТ Поводом четрдесетогоluibiinc Оргаиизацнјс ујсднјбсних нација и Међународне годшо о.младине, Савсз удружења за уједињене нације Југославије, Југословенска лнга за мир, иеза* висност и равноправпост народа, Савеза соцпјалистн чкс о.младине и Савсз пионира Југославије расписа- .11! су југословенскм конкурс на тедп,': ,,Младп Југославпје за бољи свст”. Учесницн конкурса су поде.вспц у трп групс, учспици основних школа. сре Л1&ошколска радипчка и сеоска омладина и студснт ска о.младина. За најуспеш није радовс прсдвнБенс су награде у књига.ма н плакетс, a narpahenn радовн бнИс публиковани. Радовн треба да буду потппсанн пуни.м имено.м и презимено.м са тачном адресом и послатн најкаснијс до 10- октобра. Народна. бпблиотска Др ..ВиИептијс PaKiili” одлучила јс да исту тс.му „Младп Југославије за бољм свет” узме it за свој традициопа лни наградпи темат поводо.и Дкције „Мессц књпгс’ 85”. Учесиици паградног тс мата су учеипцп ссијвипх и срсдплЈх школа. Свака осиовна школа трсба да достави Библпотецн највише три рада, а Цснтар за срс д>вс сбразовање ..Брапко Крс.маковић” пајвишс дссст радоса. Б”б.и;огека је п овоп прплико.ч за ауторе најуспсшннјнх радова предвидсла врсдпс наградс у књигама. Рок за досгавji>aibc радова Јс 20. октобар 1985. године па адрссу Библиотскц ,Др Euhcninje Ракић”.

.Z2ZSZZZ2ZS СВЕ БАНКЛРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВИЕ Д(вНИ0 бтедшш и иамбвиим ПРИЈАТЕЉ1Ш 13. ОКТОБАР <н ш • lx

s = = i i lllllllllllltlllllllllllllllinilllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllHIIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllirilllllllinilllllllinillllllllllllllHIIIIIIIIIIIIi^ S ФАБРИКА = = ЦЕМЕНТА I ' PC ' 350 NOVI P0P0VAC „Новн ПОПОВЗЦ ПОПОВАЦ = = //1 I i = = ЧЕСWAW WA3HH = = = 1 = = I= I I 1 i = = I I = == | E = =5 I = llltlllllllllllllllllllllllll|IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII|llllllllllllllllllllllirilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllll>IIIIHIIilllini>llll1|lllll|||lt|||*j РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈЛ УГОСТИТЕЉСКЕ H ТУРИСТИЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ CUI РАДНИМ SOKMA ВАРАЂHI ЧЕСТИТА5И® ПРАЗНИН С1НШ 0 K T 0 Б A P = '<>>iiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii)iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiii; »IHlIIIIllIinilinillinininillllllllinillllllllllHIIllIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllIlllllllllIIllIIIIIIIIHIIIIlIUllllllllHUItllllinillllllllllllliiiirillllirillllltllllllllllllllllUlllinii ..wou пикада више ис np«i«>r<ajX _ __ ј Владан Михајловић, V-l, ОШ „Бура Јакшић” 1 матет Y н.ме све децс света заборавите мржњу и пакост. Нека се слободно радд, нека се дечја песма орп, нека слободно лете птице. Доста јс свету пз свету једнс Шумарице. = = = = j E I I I = I = I I I I |llllllllllllfllllllllllll|l||l||l|||tltltlll........ ....................................................... Ulin............Ilin...... . I i Драгана Mir Ми pacTc.vo под засг тнимггво. Зазо ћемо утг динство. ПРАЗНИК САОБОДЕ отпадно олово 130 днн/кг отпадно гвожђе 20 15 дин/кг бакар 400 Д1Ш/КГ мссинг 150 дин/кг гус маишнски 20 дин/кг = бронза 250 дин/кг отпадно стакло 1,5 днн/кг стара гума 5 днн/кг 150 днн/кг 70 дин/кг отпаднн алумнннјум 150 дшј/кг 150 дтш/кг S = =.ИШШП1ШН1П1 IIHilHI ..................... '<*“"|““'“'ШП>ШП111111111Ш111И1|||||1Н1||11||||1|11||||||||||||||||Ш||||1Ш1'|111|Ши11И1Ш|||1|||||1|Н старп акумулаторн без воде н кпсслннс — — — - бакарш! хладњацп РО „Феротекс" Краљево OOYP ,Ј1араћин” Параћнн врши откуп отпадног материјала по следећвм ценама: огпадгш папир бакарш! хлашваци Рб „ФЕРОТЕКС” КРЛЉЕБО OOYP „ПАРАПНН” ПАРАНИН Б. Клдрнча 14 За c'je i-рсто <>тладног матернјала при.мен>ује сс порез На бргто нзнос no стопи од 25,5 одсто оснм на отпздш! папмр н огпадно стакло. = = Е = = = = i = = = = | ! = I = = I | I Е = Е = 1 = = = = = i I = = I = | = = | 1 IS= i РО ЗЛ КОМУНАЛНЕ И ЗЛНАТСКЕ УЛУГЕ HAPAIH65 1 = =S i в ГРАЂАНИМА И СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА Дан ослобођења I s I i = = 1 = i s 1 -- Е Е I = = = = riininnilllllinHI.IIIIII.IIIIIIIIlllHIIIIIHHnUlllllinillllllUIIIIIIIIIHIIIIIIItnillUllllllllinunillllllllllllllllllllllllHIIItintllllllUilllUlllllinillUHHniwntillinilliniunHII^

»МННЦНМА НАШНХ Jllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilliu i сиз I основног I ОБРД30ВДЊД I УСЛУГА U I I I ПОСЛОВННМ ПАРТНЕРНМА I 1 = I I I I = = = = ЧЕСТИТАМО I I I I I I I I I 13. октобар S = | Дан ослобођења I е | = = 3 = ?ll|||l|l|l|l|lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllltr. | ВАСПИТАЊД z z 1 I честитамо I I Празник I I слободе = 1 I 13. iiiiiJiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiittiiini*" I ДРУШТВЕНОI -ПОДИТИЧКЕ I ОРГАНИЗАЦИЈЕ I ОПШТИНЕ I ПАРАЋИН I 1 f I I I I I | СВИМГРАЂАНММА I I И РАДНИМЉУДИМА1 = I HAIUE ОПШТИНЕ = I I i i i * i s s s c I i = честитамо = i e — 1 Празник | слободе = = = = | 13.октобар i = = = i riiiiiiiiiiiiiiiiililiiiiiiiiiiiiiiillllllllllllilllillllllllllllilltllllliillllllliiiiliilliillitliilililiriiiliiiiiiiiiiiiiiT: z'liiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiir iillltllllllllllllllltllllllil llllllllllll HillHillIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllinilll ’^ СА ОСНОВНИМ = ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ЗАЈЕДНИЧКИМ СЛУЖБАМА I I s 1 z = IУЗ ПРАЗННЧНЕ ЧЕСТНТКЕI 1П03НВАМ0 BAC H | НУДНМО HAU1E УСЛУГЕ | I = I Е Е = I == Е==1 == =1 I z 1 = i Bam празник и наш празник 13. октобар Е Е z = I ДАН 0СЛ0Б0ЂЕЊА ОПШТИНЕI ПАРАЋИН| ОБЕЛЕЖДВДЈУ И СШИ ОБЈЕШИ | = = I I rillllllllllllllllllllllliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiillllliuillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliuillllllllllllljiuiuillllllllllillllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliuilllllllllllllllllliuillllllliu?

ФУДБЛЛ ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА РЕЗУЛТАТИ ИРБЕ ОПШТИНСКЕ ЛПГЕ Д. Mynniiia: Јсдннство — Полет 2:1 Параћин: Врапчаис — Раднпк 5:1 Тскпја: Радпички — Напрсдак (СВ) 3:3 Буспловац: Хсрој — Моравац 3:4 Бошњанс: Борац — Јухор 1:2 Крсжбпнац: Слободл — Напредак (СТ) 3:1 Доњс Впдово: Слога — Јсдинство 1:1 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Јухор 7 5 1 1 22:9 11 2. Једннстио 7 4 3 0 17:6 11 3. ИСК 7 4 2 1 16:8 10 4k Напрсдак (СВ) 7 3 3 1 16:8 9 5. Напрсдак (ДР) 7 4 1 2 15:8 9 6. Борац 7 4 1 2 14:9 9 7, Слога 7 3 1 3 20:18 7 8. Моравац 7 3 1 3 18:24 7 9. Хсрој 7 2 1 4 21:23 5 10. Раднпчкп 7 2 1 4 13:16 5 11. Слобода 7 2 1 4 11:18 5 12. Напрсдак (СТ) 7 1 2 4 8:11 4 13. Врапчане 7 1 1 5 12:18 3 14. PnjiniK 7 0 3 4 8:25 3 ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Параћин: Петрус — Морава (ДВ) 5:1 Плапа: Развптак — Младост (П) 4:2 Буљанс: Младост (ГМ) — БСК 0:3 Клачеввца: Жслезинчар — ЛешјанннЗ:! ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПИГГИНСКЕ ЛИГЕ 1. БСК 7 6 0 1 48:11 12 2. Развптак 6 4 1 1 22:20 9 3. Будућност 6 4 0 2 19:11 8 4.ПОЛСТ 6 4 0 2 17:10 8 5. Младост (П) 7 4 0 3 18:21 8 6. Јсдннство (ДМ) 5 3 11 12:10 7 7. ЛсшЈашш 7 2 1 4 19:29 5 8. Пструс 6 2 0 4 17:23 4 9. Жслсзнпчар 6 114 15:21 3 10 Младост (ГМ) 5 1 0 5 16:28 2 11’ Морава (ДВ) 6 1 0 5 7:26 2 ПРВА СРПСКА ЛИГА 1. Ради. Зорка 2. Мајдаппск 3. 7. јул 4. Шу.мадијл 5. Чукарнчкн 6. Колубара 7. Рудар 8. Сннђслнћ 9. Обплић 10.ПКВ Ју.мко 11.Бердап 12. Крпстал 13.Будућност 14.Дубочица 15. Једннство 16. Мачва 17.Радннчки (О) 18. Слога Стонп теннс ФУДБАЛ — ПРВА СРПСКА ЛИГА МНОГО ШАНСИМДЛО ГОАОВА | Јсдипство — Мачва 2:1 (1:0) 9 6 1 2 21:9 13 9 6 12 17:19 13 9 5 2 2 15:16 12 9 5 2 2 15: 8 12 9 5 2 2 17:12 12 9 5 1 3 П: 7 И 9 3 5 1 10: 7 Н 9252 11:1« 9 9 4 14 15:15 9 9 3 3 3 14:16 9 9 4 1 4 8:16 9 9 3 2 4 10: 9 8 9 2 4 3 12:13 8 9 2 3 4 7: 9 7 9 2 3 4 П: 17 7 9 13 5 12:18 5 9 1 3 5 8:16 5 9 1 0 8 5:22 2 ТРАДИЦИОНАЛНИ CYCPETII ГРАДОВА У част 13. октсбра, Дана ослобоВс- >иа Fkipahinia. и овс годппс одржаће сс сусрст рспрсзситацнја градова, Свстозарсзз, Купрлјс it napahmia. Мсчсеп he се пграти 10. октобра са почстком у 16. часова у Халп спортова, изпад базспа. Оргишзатор овпх сусрста Јс ОпштHHCI3I стомотснисерски савсз. YCBOJEH НОВ СИСТЕМ ТАКМИЧЕЊА кошарка — жсие ОКК ПАРАБИН — МЛАДОСТ /bee С. ПАЛАНКА) 73:57 тројке Стадпоп Јсдппства. Глсдалаца 1500. Стрслцн: НсливановнН у 15. >1 БабпН v 58. за Једипство, а Мнловаповнћ у 78. за Мачву. Судија: Дпнчић (Инш) 8. ЈЕДИНСТВО: БогосављеввН 7, Диннћ 6, Сгевановић 7, Матић 7, Петковнћ 8, Панпћ 7, МилнН 8, Вулипевнп 6, (Милснковнћ —), Мирковић 6, (Бабић 7), Пслнвановнћ 8 п КостнИ 6. Милић у гол позицији Послс дугог врсмеиа Шапчани су по ново гостовали у Параћпиу. Мачва — Је дпнство сусретали су сс Још прс дссс так година, па Јс за прошлонсдељнн сус рст пладало вслпко питсрссован»с. Утакмпиа Јс почсла врло живо. Гос тп су игралк огворсно, алн првн озбиљ ннЈи напад оргапизовало Је Јсднпство. Гол јс внспо у ваздуху п у 15. мннуту ссвпула Је лсвпца Пслпвановића. Бно јс досућсп фаул на око 25 мстара од гола АксентиЈсвнћа, а гостп су постапп лн живи зид, мсђутпм, кшштсн „зслс Ш1х” Пслилановпћ, у свом маннру, уз всликл зплст упутио Је прави проЈектил, којс Јс погодно скоро срсдпиу гола. Бнло јс то јсдап нула. После нсколихо утакмица паузс па голу Јсдипства појавио сс Богосанљсвн1>, н прве аплзузс пзма.мио јс у 18. ми нузу, када Јс падо.м у погс спрсчио сн гуран гогодак. Y друто.м полуврсмсну, гостп су занг ралч ошхриЈс, и у DHU1C наврата угро3ii.ni гол Јединства МпрковпВ Јс управо папусгко тсрсп због озбил.пије поврсдс када Јс суднја Дннчић поггзао иа бслу чачку зиог фаула над нападачсм гостнЈу. Халф loCTiijy Ппвловнћ шутнрао Јс у лсту страну Богосавцзвићспог гола noлувисоко, али јс oir.tj као у пајбољим даии.ма прочнтао лопту и слсгантпом па радо.м лзбацно јс у корпср. Управо, овај ппјекцпја дала Јс „зслснима" подстпцај за бол.у нгру. Y 58. мииуту, ВулпНсвпћ и ПсливаповпН нзвсли су своју корнср комбинацпју сп краткмм додавањс.м. Услсдио јс оштар Ј|сптаршут по земљи, коЈп јс Бабић слсгантпо спровсо у мрсжу, Стрслци Јсдипства опст пе.мају срсћс. Имали су чак три пута погодак у стазнву, а у последњи.м мнпутима, Кос Till! ннјс искористпо стопостотну прнлпку. Прсдрпблао јс н голмапа, алп јс лопту са гол лпипје пзбацио бск гостиЈу. Гостн су постиглн погодак у 78. мипуту пз, рскло би сс, нс тако опасно ситуацијс. Y мдућс.м колу Јединство гостуЈе коСлогс, послсдн.с на табслп, па Јс ту шанса да сс попнс коју стспсницу вншс, од садашњсг 15. мсста. М. Милснковић ocai пра за редом Caoith 4, Торњаски 13, Си?ли11 II, В. ПстроппИ 15, АнтонпјевиН, ГлишиП, С. Пстровић 4, Ридичсвић, Младсновић 24, JaiiKODith 2, Bacilli. Кошаркашнцс Параћипа забслсжнлс су дсветнаесту првсистпспу побсду, пос лс 6o.be п зрслнјс игрс у оба полусрсмс па. Параћиикс су спс врсмс водиле п ibiixosa побсда пиЈс лолазпла у пктањс. На обоЈ утакмици злблнстала јс Јћнља на МладсиовиИ, која јс поставила рскорд у цслој нгри, постпгавши чак осам троЈки, што ниЈс забслсжспо ии у мушкнм лигама. Београђанне у продужетку боље ОКК БЕОГРАД — ОКК ПАРАНИН (63:63) 73:70 (у продужстку) Topibanciui 16, Ciauih 10, В. ПстроBull 19, Airroiiiijcuiih 16, Глншпћ 2, С. Пстровић 4, Радичсвић, МладсновиП 4, Јапковнћ 8, Васић. Y пзвапрсдпо борбсној н узбудљпвоЈ игрн два рпвиоправна протнвпнка, водпла сс токо.м цслс утакмнцс бсспош тсдна иорба, што и рсзултат утакмицс показује, 63:63. Y продужстку утакмн цс, оптсрсћсис и.мпсратпвом побсдс, ко Ја их само води у мајсторпцу са Кара бурмом за лрвака, правс лсколико грс шака, што протпвник користп и слаги победу. Овнм поразом ПараВннкс су ФУДБАЛ: ЈЕДИНСТВЕНА ЛИГА МФС СВЕТОЗАРЕВА ГОтНТИАМ ЗАБАИСТА1Ш Стадпон Тскстплца. Глсдалаца: 300. Стрслци: 3. Борђсвнћ, Јоцић и Нсшопiih за 13. октобар, а ВелнсављсвиП (нз јсдапаестерца) и Павловпћ за Младост. СудпЈа: Антапаспјсвнћ (Буприја 6). „13. октобар": Карић 7, М. Жнвковић КЉИЖАРА И АНТИКВАРИЈАТ „ДОРОТЕЈ” ЗОРАНА НОЛИНА Дајемо на кредигг ВЕЛИКИ МЗБОР КОМПЛЕТЛ заузслс друго мссто, док јс скнпа Карабурмс нз Бсограда заузсла прво мсс то п учсстповаћс у квалифнкациЈама за улазак у Другу савсзпу лнгу. М. Мплошсвнћ Конфсрспцпја удруг.;с!ва клубова оп штпискс лигс донсла јс одлуку да стонотсннлзри iirpajv убудућс по ноаом cncTcv.y у иитерссу популаризацијс п o.MacoB.i»cisa стопог тениса. Убгдукс he умссто гломазпнх турнира на јсдном мссту бптп одржавапп такозсаи'1 мзли туринри no месшш за јсдннпама н школама. На оваЈ пачнп he сгаки члаи onumuiciuix лнга Оити iiajuaibc дпа до три пута органпзатор, одиоспо домаћпн. Рок зг пријављпва1ке учшпћа у опшTHIICKI!’.-. CTOI!CTC!I:.C.'PC>:IIM лкгамл лро дужсп Јс ЛО 8. октобра. Тада he се oGacirrn п justro пзз-тјчсгм:, жреЗомнтС :м слслепу ccaoir-. Н-Јпчс, почсгак тап мичсил заадач је за 19. октобзр. сусрсти сс нчју сгботом, почстак ’ 14 часова. Г. Валск Светска кн>ижсвност 1. Ф. Кафка (1—7) 2. Ш. Цвајг (I—8) 3. Агата Кристи (1—6) 4. Цек Лондон (1—4) 5. Г. дс Мопасан (1—8) 6. Марсел Пруст (1—12) 7. J. В. Гете (1—8) 8. Зане Грсј (1—6) 9. Е. Хемннгвеј (1—6) 10. Лајош Зилахи (1—10) 11. А. Дима(1—10) 12. Мари Фишер (1—6) 13. В. 1'омбрович „Дневппк" (1—3) 14. Толкин „Господар прстснова (1—3) 15. Бенз-они „Катсрпла" (1—5) 16. Достојсвскн као мислилац (1—10) 17. „Бсатриче” (1—8) (љубавнн ро.ман) 18. „Хнспаноамернчкн роман” 19. ,.Рсч п мисао" (1—61) 20. „Зелике љубавн” (1—12) Југссловенска књижсвност 21. Иво Лидрнћ (I—17) 22. Мплош Црњански (1—14) 23. Брапко Лопић (1—15) 24. Еук Караџнћ (1—12) 25. Д. Туцовнћ (1—10) 26. II. Г. Ковачић (1—5) 27. Ерих Кош (1—7) 23. С. РанчковиБ (1—6) 29. В. Стевамовнћ (1—5) 30. Војислав Нлић (1—4) 31. Ј.Дучнћ (1—5) 32. В. Попа (1—7) 33. В. Попа (1—6) 34. А. 1- ‘:аковић (1—5) 35. Т. Борђевић (1—1) ,,Наш иародни жпвот” 36. В. Дедијер (1—3) „Докумеип! 1948.” 37. Д. Боспћ (1—10) 3S. П. П. Његош (1—7) 39. Д. Михаиловпћ (1—6) 40. Р. Константиновнћ (1—8) ,,Бнћс и језик” 41. „Савремена проза” (1—10) 32. „Антологије поазпје” (I—6) 43. „Сркски ромап” (1—23) 43. Српскн ромап” (1—28) 44. „Ксторнјскн роман’’ (1—6) 7, Псћараннп 7, Попопић 8, Милошсвић 7, Јовановнћ 7, ПсшовнИ 7, (П, Борћевuh —) 3. ЖнвкобиИ 8, CllAiiih 7, 3. Бор bcuiih 7 и Јоцнћ 7 (СтојаносиИ —). Најзад всома добра пгра „13. октобра” 11 вншс нсго заслужсна побсда. Гос ти из Копчарсва дошли су у Параћнн по два бода, а на крају су бнлп наднг раин од бољсг рквала. „13. октобар” повео јс погоцима Зорапа БорВсвиИа и Joiniha, а треоа рсћн да су овнм голоппма прстходилп слободнн ударцн, коЈе су одлнчно пзвсли Мподраг Жппковнћ и Псћараннн. Гости су успслп у другом полуврсмсну да с.мањс рсзултат, али су „романтичарп‘' борбсном игро.м сачупа лп побсду, Y тиму „13. октобра” успсшно су дсбитовали Снмпћ н Јоцић. ТрсСп пстаћп Kopcirraii гсст упрапс Тскстплца, која Јс д<<зволила да сс овај сусрст однгра па игралишту „што фараца’’, Јср Јс по.моћнп тсрсп Јсднн ства, па комс јс досада играо „13. октоиар" у врло лошс.м стању и псупотрсбљив. шдадижо- -ПШИОРАВДА ЛИГА ПАРАБНН: БОРАЦ ФК „ПАРТИЗАЈГ’ —ПАРТИЗАНИ 4:1 (1:0) Игралиште: Борца, гледалаца: око 300, тсрсн добар за игру, врс.мс суво и прохладко. Стрслци за домаЈшиа: Map noniih (29. мпнут), Сгсфаиопнћ (67. и 85, мпнут) и Цсровић (87. мшцт), а за гостс Ранковић (75. мниут) Судија: Јевтић (Крушсваи) Борац: Јанковпћ 7, JtiTiih 8, Лазовнћ 7, Луквћ 7, Инколнћ 7 Златановић 8, Дулић 6, Стефалочпћ 6, Марковић 6, Цсровић 7, ЈованоииН 6. Заслужспа побсда „стаклараца’» мог ла је uirrn рсзу.тгатски још убсдл.нвија да јс павалпи ред нграо оргзнизованијс н псз пспотрсбних соло акцпја. Гос тп су пружхли какав-такав отппр у првом полупрсмспу, алп су у другоу очпто посусталп, па се до краја утакмпцс пграло, углавиом, прсд ibMxooiiM голо.м. В, Љ. Лпст Соцн|а.1псп1чкт саг.еза радлог нарола опипине ПараПпн, пзлаЈс Цсигар за СлаппљуП Uop.iroHiih, Издапачкп сапет: Нада Бранкопић, Моичкло Вучкоппћ. Св-.-гислјз pnnojc MiipiiitKiiHiin, (.^lario.-hyb ОбрадоБиП, Жшхгга СтоЈановић. и;пг.г>|нн 1ом«б (><рс u-c iiini:) ■сон’ b .Мирослао llHAtirrpiiJcuiih, Мплниојс ll.nih (тсхпнчки урелмнк) « Miiojpat Mii.iein:ni:i<h huh (1135) 52-352, Honiin.ipii (035) h3-694. ilpcmnara: гоаишља WJ.UU aimapa imiui.t 55U4-6U3-1973 код СДК (ЈараПин. Штахша ITO .,1лас’’ Бсиград. Влајкоамћсва 8. гслсфои lOllj тали огласи Мењам Јслнособак комфоран стан у цсптру града (Ламсла) П спрат за всћп. Телефон: 54-300. Звати послс 15 часова. Kyha на продају повољпа за локал. Ул. М. Марка 45. Тслефон: 51-708. ПродаЈс сс планц са внкепднцом (27 арп), буиаром, могућпост прн кључсња струЈе (близу .мотсла). Ја вптп се на тслсфон од 15 ч на 61-229 ПродаЈсм фарму кунпћа са пла UC.M од 14 арн и буиаром. ТакоВс Продаје.м раснс купнћс новозсландскс н калифорнијскс порсклом нз Пс.мачкс. Жпчанс таблс за кавсзс, котлицс, појнлпцс п готовс капезс. Вранислап Мнловаповнћ, Лоле Риоара 2/45 ПараНпп, телсфон 52-833. Оглашавам пснажсћом радпу Kibii >кнцу кздату у CO Параћин на и.мс Мпрослава БогдановнНа из Горњсг Видова. Оглашавам псважсћом сведочац. ство о завршспа чстири разрсда основнс школс у Мпрпловцу, издато na ilmc Драгића MitAanoniiha из Мпрнловца. Оглашавам нсважећнм сведочанство од I ло VIII разрсда изда то у ОШ „Стсвап Јаковл>евић" на 11мс Всснс Марковпћ из Параћина. Оглашавам певажсћнМ свсдочанство од I до VIII разрсда нздато у O11I ,Д1. Поповнћ" на нмс Снс жане Pncnih из Параћнна. Оглашавам нсважећлм сведочан ство од I до VIII разрсда нздато у Плани па и.ме Јагодипкс Марко* вић нз Планс. ПродаЈем заставу 101 у одлнчно.м стању. Упптатн на тсл.: 51-336. Жица. Пспзпопсри, мсжам дпособан стан на I спрату, Iinuma 63, за одговарајућн. Тслсфоп: 54-381, 1Бс> гошсса 2, Параћнн. На основу одлукс Комнснјс за радне односе OOYP-a „Ручно трговачко стакло” од 24. IX 1985. годинс, Српска фабрика стакла у Параћину ОГЛАШАВА ПОТРЕБУ ЗА ОБУКОМ КАНДИДАТА ЗА СТАКЛАРСКА ЗАНИМАЊА И TO: СТАКЛОДУВАЧ II СТЕПЕНА СТРУЧНОСТИ ЗА 50 КАНДИДАТА — да су завршили осмогодишњу школу, — старосна граница заинтересованих кандидата од 17 до 30 година. Свим примљеним кандидатима за време обуке обезбеБује се: — месечна стипенднја у износу од 10.000 дипара, — бесплатан топао оброк за полазнике са местом становања у Параћнну, а за остале 2 топла оброка, — бесплатан превоз од места становања до фабрике 11 обратно — посебна радилишта за обуку, — стручни инструкто« ри за обуку, — покрнће трошкова становања за полазнике који су са територије ван општине Параћин у износу од 5.000 динава* Заснивање радпог односа по успешио завршеном шко ловању обуке. Школовањс — обука спро вешНе се у сарадњц са Центро.м за усмерено образоваibe „Бранко КрсмановиИ” — Параћнн п Српском фабриком стакла у Параћину. Оиука капдидата трајс 8 MCCCJKI према усвојеиом про гра.му. Запнтсресовани каидидатн пријавс — молбе са потребпим докумснтима: свсдочанство о завршеној осмо годишљој школн. пзвод из матичне књиге рођеипх извод из свпдсиције незапослених (фото копије оверснс од CO Параћим) доставл>ајг сс Радној заједници „Кадровски if опиггп пос.чови" — Кадровском сектопг v врсмену <ј.| 27. IX 1985. године до попуне. Комисија за раднс олиосс донсћс одлуку о V11HCV — пријс.мг кандндата у рокг о.( 10 дапа од дапа истска рока за подпопзсњс ппцјава. О дану заседања Комисије сви !1ријављс1П1 канди lain 6;ihe блгиоврсмепо обавештсни. cy.nypy n и:1фармпса’м ..НараПтГ- - llapahnn. Aupcuiop и гнанни и олкширнн ype.iiuib •knni.di-.iUi Милнвоје il.iiih. Мала Јопдновић. (замгник арелссдмика). Скзжина 1ииан>>ан6 ftn и Јиван IomiiIi Ypcbyie I'cjaimuoiio колегоЈум. Нокнпарн- Снежана luiuiiviHiih Ммлннв Жн> ,ч’с» 1*елагц|1|г; Макснмз 1«»рк<л, 4. ItuiuiancKii фа» S8 le.ie<|»niu: гнамнц а о.поморкн \р«_> *1Ј.CO д|«н.1ра 1.1 ин<н*1ранс1во aouciрукО, Жиро рачум Qciiip« ча чултуР* “ чиф|>|1мнса>м 340-551, Гираж 8.UW

оглдси РАДНИЧКА солиддрнаст ПОМАЖЕ ПОСТРАДАЛОМ КОПАОНИКУ СТРАНА 7. СТРАНА 5. СТРАНА 2. Лисг Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДННД БЕОЈ 291 ПАРАНИН 18. СЕПТЕМБАР 1985. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ и ЦЕНА 30 ДИНАРА ВЕБЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ПРЕД ИЗБОРЕ Веће Савеза синдиката општине Параћии на седници одржаној 10. септемора донело је одлуку о одржавању избора у организацијама п органима Синдиката у општини. Ycaajajyhn изборна документа, формиран је Политички актив који чреба да нружп помоћ основннм организацијама синдиката у изборним активностима Овогодишњи избори представл>ају всома важан идсјно-политички задатак и прилику за даљс идсјно-политичко, организаиионо, акционо и кадровско јачање и оспособл.аван>с општинских организацлја Савсза синдиката и Савсза синдиката у цслини. Предстојећа изборна активност> у много већој мери него у ранијчм псриоднма, по свом садржзју и карактеру, мора да будс коккрстно отзорепа и критичка. У току п»сног трајања морају се у дсмократској атмосфери анализлрати остварепи рсзултати, счзбости и отворена питања у актпвности рргапизације и органа Савеза синдиката Србијс. Расправа на изобрним састанци.ма трсба да укажс на стање досадашњсг развоја самоуправљан>а и подстакнс активност чланова и организација Савеза синдиката и деловааа чламова СКЈ у Свезу синдиката у даљс.м развоју социјалистичких самоуправних од носа у основама Устава и Закона У удружено.м раду и одлучивању радника у органима управљања и дслегатским скупштинама и о целини дохотка и проширеној рспродукцији. Предмет расправс биће и друга важна питања, као што ]с планирање развоја, стањс и проблеми у процссу производи>с, постојсћа оргавизованост удружсног рада- развој са.моуправних и доходовних односа, са освртом на дослсдно остваривањс принципа расподелс према раду, остваривање целовитог програма социјалнс политикс и многа друга. Говорећи о критеријумима за предлагањс и избор дслегата у органима Синдпката и Савсзу синдиката у општини Параћин, РадомЛр Милановић, председник Be ha Савеза сипдиката општинс Параћин, јс на седници Bcha, a потом и на семинару са прсдседницима основних организација синдиката и члановима Политичког актлва јс. између осталог, рекао да треба извршити свестрану припрему свих учесника, посебно чланова Савсза синдиката, да се обезбеди демократичност и отвореност у предлагаљу и избору кадрова и обсзбеди пуна дослсдност у примењивању принципа и критсријума кадровске политикс. Улога Савеза синдиката у развоју политичког система, социЈајалистичког самоуправљаља и ibe говс функције која произилази из Устава и Закона о удружсном раду траже активне, способнс и мобилнс кадровс, високс самоуправнс друштвене свссти и одговорнс за свој рад, за развој самоуправних друштвсно-скономских односа и одлучујуђу реч и утицај радника на свс токове развоја друштвено-економских и продукционих односа. Приликом предлагања кандидата за руковод ство трсба полазити од основних принципа и критеријума који трс ба да испуњавају прсдложени кандидатл. Предизборни састанци у основним организацијама синдиката биће одржани до 16. октобра. a Y CYCPET ИЗБОРИМА Y CADE3Y КОМУНИСТА ОЗБИЉНА СТАГНАША Класно-социјално јачањс редова Опшпшске органнзацнЈс Савеза комуниста, као статутарна одрсдоа, али н као све неопходније потреба, последњпх година је често предмст раз.матрања и аналнзирања. Ова потреба, посебно сада, у времс избора, добпја на значају, јер нпје свеједно са каквим потенцијало.м Савез комуни ста дочекујс ггредстојећу смену у својим редовима. Y овој области, иако постоје утврђенп задаци и дугорочнп планови, ипак, није урађено онако н онолико како сс и колико желело. Заправо, и ту јс Савез комуниста испољно своје слабости. Може се чак рсћи да Је то једна од основних сла бости која се одразила на свеукупно стаЈБс у њему. нн крнмљсно је 200 новшс чланова, a no разним основалха из Савсза коглулшста је отпшло 49 члаиова. Од 165 GCHCBHiix оргашЈзаццја, колнко је у општинп Параћин, у 1982 годинп 89 тбих није вршило пријем нових чланова. Годнне 1983. у органнзаци јп Савеза комуннстабнло је 5.176 чланова. Тс године при мљепо јс 135 новпх чланова, од тога 53 раднлка п трн по.вопрпвредна пропзвођача, а нз редова Савеза комуниста је 'икључено, брисано са евидснције илм својевољ но отпшло 39 чланова. Пријс.м нијс вршило них организација муниста. Број чланова у 107 основ Сасеза ко 1984. годи ни сс смањује. ОрганнзациОвом питању, то је огпита ја броји 5.028 чланова, a 133 копстатацнЈа, ословис орга- је по разним основама отннизације Савеза комуниста шло из Савеза комуниста, не прилазе довољно озбиљ- док је пршлљеио само 76 но. Јер, како другачије схва чланова. Слична тенденцнја тити када великп број н>их се наставља и у овој годипитан»е пријема новпх чла- ни. Организација бројн 5.059 нова, што попстовећујемо чланова. Од тог броЈа 2.196 са класно-социјалиим јачањем, није уопште стављало на дневнп ред. Некс од њнх су показале тоталну неактпвност, неке су прије.м вршиле кампаљски. кеке су чисто формално попуњавалесвоје редове, док је један број на ово шггање потпуно заборавио. Такво понашатве намећс закључак да оне ннсу оспособљене за овај значајан ндејно-политмчкн задатак. Аналпзнрајућп стан.с запоследње, безмало пуне четнри годлнс (1985. за првих шест мссеци) долази се до сазнања која нс охрабрују и која показују да се са ндејно-класнпм јачањс.м заправо стагпира. Y 1982. годнни Општинска организација Савсза комуниста пмала је у својпм редовнма 5 093 члана, од тога 1.195 је радника, непосредних произвођача и 149 пољопри вредника. За првнх шест месецц примљено јс 60 нових члапова, a 30 је отпшло из Савеза комуниста. Узроци оваквом стању су бројни I! комплексни. Такав случај luijc прнсутан салхо у овој средннн. Ои је вероватно одраз целокупног стања у Савезу комуниста. Ипак овакво стање у организацији Савеза комуниста у општини Параћшв представља озбиљну стагпацију и опомиње на сву озбиљност другачнјег рада и при ступа пптаљу класно-социјалног јачања. Избори којп су у току права су прилика да сс на делу провери оспособљеност н спредшост основних организацнја да збију н ојачају сзоје редове, да пзузетно одговорннм прнступом пзбору кадрова који могу да позуку основжена, 2.344 радника н само ке организациЈе мапред, пре вазиБу и овај проблем. И 169 пољоприврсдних произвођача, што је нспод поло Binie непосрединх пронзвођача. Младц су заступљени са 1.123 члана. Y овој годи- 'И"........... mi........ 26. октоОра и CO. M. Ж. лзборни између 20. нове.мбра. не са.мо основне органнзације, већ сви у овој средпнп, чија је то партијска и статутарна обавеза. За сада ce зна да Фаорнка просечних Велнка помоћ v несрећи мштин ; ТРЕНЕ ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ МЕТАЛАЦА ЦЕМЕНТАРИ Цетрн н по хиљаде тона цемспта новпмала н да не радн 1.500 радннка. Y среду 11. септембра мснтару је обишао и Милу нећс производнтн — Y раннм јутарњим часовнма, у суботу 7. ссптембра, дошло јс до пожара у главној трафосганици Фабрике цемента. Батрека стнхија обуздана је после пола сата, али је у њој изгорео велнкм део внталног лостројења, чиме је цела фабрика пзбачсна из погона. — Y фабричком Штабу за ОНО и ДСЗ сматрају да he санација потрајатн двадесет дг.на п да ће нсто толико бнтп прекинута производња •— „Превезанн на сеоскн трафо цементаши ннсу прекинули испоруку цемента и новимала из залиха Мали по обпму алм огромаи по последкиал1а био је пожар v поповачкој Цементари. Буквалпо се пстопио део електро постројеља око ћелије у којој је избпла сксплозија. Брза ннтервенпија, прс свега цементашкнх ватрогасаца, а затим н ватрогасних јединзша из ИВТКТ „Бранко .Крсмаповић” и ПВЈ тш! Милошевић, потпредсед ник Скупштине Србије, ии Tcpecvjyiin сс за послсдице пожара, као н за ток 11 на* чшј санацпје иесреће. Том приликом истакнуто јс да је Цементара и без пожара бнла у великим тешкоћама, тако да је неопходпо реактивирати Ра11^с долетс одлуке о по.моћи Фа брици цемента. СУП-а Параћнп. спречпла јс да днректпа штега на трафостаннцп будс веђа од неколнко десепша мнлнона по првој процеип. Истога дана заседао је фабрички Штаб за ОНО п ДСЗ, на ко.ме је проглашено ванредно стање и сачињен програм санацијс. Како ,је бнло пеопходно што пре обезбедити миннмум слектричне снергије, за отпрему цемента, рад водених пумпи, телефона, телекса м ресторана друштвене исхране, затра жена је хитна помоћ од Електродистрибуцпје ц других радних органлзација. Такође, сви етручњаш« и радлиии металске м електро струке ангажованп су на оправци трафостанице. Директна штета на трафостаници, као и укупна, због засто ја у пропзводљи, у време кад с.мо разговарали нијс бпла позната. Истражпи органп из општине, рсгиона н републике за вршилм су увиђај истога на, али узрок пожара још јс 'утврђен. Једино се зна даЈшда је пожар мзбио у моменту ључиваЕБа највећег млина мента v фабрнцн и то да је он иезвачајан потрошач слектричие снергпјс, па се претпоставл-а ia узрок експлозији у ћелијн трафо станице треба тражити У..ТОМ правцу. ’ Загребачки „Раде Кончар”, пропзвоБач трафостаннце прихватио се да од.мах у што краћем року преузмс посао око санацнје. — Одмах после пожара v понедељак, бно сам у Загребу, ка же Миодраг Стефановић^ днректор Цементаре. Схватлвши 1>ашу ситуацију, другови из „Кончара” су реаговали најхитнијс. Лрпкупили сс сви н»нхо ви стручњаци и договорено је да се одмах начинн пројекат, убацс у пропзводњу нетипски деловп опре.ме за нашу трафостанпцу, а цело.м послу јс дат приорнтет, тако да ће пам опре.ма бити пспоручена за осам дана, а мл ће.мо са нашим снагама, под надзором стручњака лз „Рада Кончара” одмах монгирати деловц и опрему. Прс.ма плану испоруке делова л уз рад од 24 часа дневно санација треба да буде готова краје.м месеца, с.матра дире- <тор Стефановић уз предвиђа* н>е да lie рок бити још више скраНен тиме што ће поједиии делови фабрике бити сукцесивпо пуштени у погон. Велнки број раднпх органнзација пријавио се, нудећи помоћ. Најпре Српска фабрнка стакла, свпх шеснаест цементара из Југославије, један број купаца, а посебио значајну помоћ пружила је опшпгна Hop, шаљући агрегате за неопходну слектричну снергпју. М. Миленковић d Треће општјшско такмнN чење металаца наше општи не одржано јс 13. п 14. сспгј тембра. Мале Фабрике тек- , ' стплних машнна п процесне 4 ј опреме „Пролетер” и ове год1шс билс су место на ко И ме се надметало 32 такмнј I чара металца из наше опј I штине. Позната су имена најбољих у досада најмасовнпјем такдигчењу. МеБу металостругарнма, првопласпрани је Града Бо шковић нз ФТМ „Пролетер”. Најбољи металоглодач је Драгутпн Пантић пз ФТ.М „Пролетер”, а Живојнн Мнленковпћ нз СФС је најбољи маилшбравар алат нпчар. Најбољн заваривачи су Срба Николнћ нз СФС и Томнслав Јоваловпћ нз ФТМ „Пролетер". За најуспецпшјег такмичара прогла шен је Томислав Јовановић. Признање најбољпм металцпма бкће уручена 10. окто бра на Дан глетдлаца Југославнје. М. Ж.

18. СЕПТЕМБАР 1985. ■ БРОЈ 291 ОДРЖАН СЕМИНАР ЗА ПАРТИЈСКЕ АКТИВИСТЕ марксистичка трибина При/иа за подмлађнвање кадрова Поводи IlllllllllllllllllllllllllltlllltllllllllllllllllllllllinillllltlllllllllllllUlllllllllinillllllllllllllllllllllllllllltltlltlllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllinillllllllllllltlllltllllllllllllltlllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllt • На семинару говорио Драган Петковић, председник OK СКС општпне Параћин Задатак ООСК доследио cnpocobeibc принцнпа кадровскс политике Семинар за секрстаре основ них организацнја СК, чланове Политичког актива и активис те у Савезу комуниста одржаи у суботу 7. сспте.мбра представља последњи договор уочп важног и одговорног задатка, пзбора у Савезу комуннста. На се.мппару је говорио Драган Петковић, председник Ошатипског комптета СК, истичућп њнхов значај п за.татке којн су крајњс одговорни и конкретни. — Избори у Савезу комуииста су увск представљали зна чајан ИДСЈНО-ПОЛ1ГП1ЧКИ догађај. Предстојећп изборн обухватају свс нивос Савеза ко- .муниста, од основпих органи* зација до иајвнших органа Са веза комуииста, када ћемо из вршптн ицсау чстворогодишјбс активмостп Савеза комунн ста, односно перпод од 12. копгреса СКЈ и 9. конгреса СКС. V протеклом четворогодкшibe.u псриоду Ошитински комитет СКС јс па сспова.ма не посредних политнчких ставова и закључака Централмог ком*ггета Савгза комуннста Југославије, Централног комигета Савеза комуниста Србије и Мсђуопштмнске конференције СКС региона Шумадије и Ио.моравља, као н на основу сопственог ллана рада, развијао значајну идејио-полнтичку активиост у циљу подстпцап>а и усмеравања идејног п акционог деловања лрско 50U3 чланова из Ј65 осиовјпјх органпзацпја Савеза комуннста. Огџитински комитст СКС иа 32 седннце и Председништво ОДРЖАНА ДЕВЕТА СЕДННЦА ОГШГГИНСКОГ ОДБОРА С¥БНОР-а ЗАКАЗАИИ ИЗБОРИ t Y време закључивања нашег листа одржана је девета седннца Општинског одбора СУБНОР-а На њој је доиета одлука о заказиван>у н одржавању изборних скупштнна у удружеНхима С¥БНОР-а на територији општине Параћин радн взбора предссдника Скупштине удружеља у ме сним заједннцама, делегата за Скупштниу Општинског одбора и Надзорни одбор СУБНОР-а општине Параћин. Донета је н одлука о сазивању осзл-е скугпптинс СУБНОР-а општине Параћик. О томе ћемо опппцжм Је гшсати у паредном Cpojy нашег лнста. М. Ж. OK СКС на 56 седница, разматрали су значајна гпгтаља Ji проблеме друштвено-економског развој'а општине, остваривања Дуторочног програ ма економске стабилвзацијс, посебно запошљавања, система расподеде. удруживања ра да и средстава, актуелна шгга jba класно-соцпјалпог јачања Савеза комуииста, метода деловања и акционс оспособљености основне организаипје СК, марксистнчког оспособља Baiba, општепародне одбране и друштвенс самозпшти-тс, ак туелна питања пнформнсап»а, као и друга актуслна питаља. По свим овим питаљп« ма вођене су акиије у основUII.M оргаивзаиијама и органи ма Савеза комуписта, алп су пспољенс и одређене слабоссти које се огледају у педово љној активпости члансгва. ор ганнзацији л органу Савеза ко муниста у практичним акција ма на превазилажењу проблема. Пракпгчни резултати још увек су у нескладу са закл»учни.ма који се доносе Y организацнјама и ораганима Савеза комуииста. Посебно еKoiro.MCKJi проблеми постају све нзраженији и преовладавајуће утичу на политичко расположење комуниота, радних људи и rpabana. Моменат за оцену досадашње активности Говорећи о значају општепартијске расправе о предлогу закл.учака 13. седииие ЦК СКЈ, друг Петковић је рекао: — Општепартијска расправа о Предлогу закључака 13. сед ницс ЦК СКЈ битно јс обележила ово раздобље. Оиа је указала на растуће друштвене ттротивуречносгги и озбиљне тешкоћс н слабостн у целинк друштва, па и у Савезу комунисга. Изражени су одлучЈги, јаснп и конкретаи захтеви, предлози и иницијативе за промену садашњег стања н за даљи развој друштва на линији јачања сошгјалистичког са-Моуправљан>а. Ставовнма 18. седнице ЦК СК Србпје подстакнута је ши рока актнвност у Савезу ко.чу ннста ка критичкој ана.тнзи н уналређпван>у праксе. За сада је та акгнвпост видљивија у органпзацијама удруженог рада, где се критичкн сагледа ва лостојећа ортанизованосг н предлажу н спроводе одговарајуће промене. Подсетно бих на то да смо на 28. седницн Општинског комктета сумирали резу.ттате расправе по Прсдлогу закључака 13. седшшс и утврднлм од говарвјуће ставове н закључкс за даљу акннју. Зато Је у овом Ашг.еиту, а нарочнто Y предстојсИој нзборној актпвносги од изузетног значаја да свака оргаиизвција СК оцени своју активност, сагледа докле се стигло у реализацијп утвр beinix опредељења, непосредннх задатака и прсузетих обавеза. Трсба прецизно утврдити да лн су, прс свега, у Савезу ко.мунпста остварене по зитивне промене на лшшји да тпх нницпјатива и нзражених захтева у општепартијској ра справн. Кога треба бирати? Драган Петковић је даље го ворио о прннципима кадровске политике Y Савсзу ко.муниста: — Посебан задатак осмовних организација и органа Са веза комуннста јесте доследно поштовање утврђених при нцтша п крптерпјума кадровске полптике у Савезу ко.муниста л у друштву. Правн смисао нашег иноиагнрања на прлменп овнх принципа и кри терију.ма јс у томе да се обезбеди избор најспособнијих и најактивнијих кадрова. Треба да нзаберемо оне који су се својим резултатима и доприносом у свакодневном раду и животу, идејно-политичком определ»еношћу, способношћу и спремношћу, угледом и лоцгговаље.м у средини у кој‘ој живе и раде — потвр дили да могу преузетн обавезе и одговорности и успешно се ангажоватн на многим сло женим задацнма. Са.мо на делу, у копкретној друштвеној п партијској' пракси кадровн треба и могу да доказују своју способност — отручну, ра1 Председништло ОК ССРН ПРЕДЛОЖЕНИ ЗА НАГРАДЕ На једноЈ од последњвд седница Председшпптва ОК ССРН предложене су организације к поједиици из на ше општине за повел>е и плакете које додељује ССРН Србије за ову годину. Од појединаца за награду су предложенп Никола Вићнћ, Зора Недељковић и Лека Пантић, дугогодншњи активисти у Социјалистичком савезу, а од организација ИВТКТ „Бранко Крсмановић”, Месна заједница Painesицa и лист „14. дана”. М. Ж. 1Дданаи 2 дну, политичку — на остварпваљу ннтереса радничке кла* сс, развоју самоуправних одпоса и успешно.м извршавању партијских и друштвено-екоhomckiix задатака. Трсба нагласити да избор кадрова мора бити заснован на објективном, критичхом и јавном оцењивању рада, пона uiaiba и моралних квалнтета кандидата које врше чланови, оргапнзацнје и руководства, a не на основу субјектпвних ми шљења и интереса грула и појсдинаца. Појавс приватиза ције кадровске политикс су с правом критнкованс у оппгтепартпјској расправи. Зато се .мора обезбедпти најшире учешНе члаиова и организаци ја Савеза комуниста и радних људи у јавном и демократском оцењпваљу рада и понашан>у сваког ко врши одговорну политичку, друштвену и самоуправЈгу функцију. To ћс бити уједно и снажна брана за нспољавања монопола усkilx група н моћних поједина ца и за избор карнјернста 1< неспособних људи. Млади у Савезу комуниста — Као посебан актуелан и значајан задатак намеће сс пптање подмлађппања кадроиа. Нрнлнка је да се из значајнс кадровскс оспбве коју чнпе младп у Савезу комуни ста предложе и изаберу људи којн ћс битно доприистн интепзивнијем н полетнпје.м aiiгажовашу руководства СК. Подмлађнвање мора бити израз поверења у младе. у њпхово знањс и стручност, потврда ндејно-полнтичке зрелости младог нараштаја који мо ра понсти великм део терета на путу нашег даљег социјалистичког самоуправног развптка. Истовре.мено, нс смемо да се лншава.мо знања и пскуства ратних н поратилх генерацнја. Само спој младости и полета, пскусгва н мудрости, стечене дугогодпшjbii.M револуционарним радом — биће права гаранција л пот врда вредности коју поседује Савез комуниста као водећа и предводнлчка цдејно-политичка снага нашег друштва. He смемо заборавити да у на шој организацији Савеза кому ниста има веома завндан број изграђечих, идејно оспособље них и по.титички образованпх чланова. V шест генерација Политичке школе Општннског ко.мптета оспособљено је тгреко 200, а у Политпчкој школи Међуогппгинске конфе ренције СКС у девет генераиија око 100 комутнтста, рекао је, лзмеђу осталог, на семинару о предстојећим избори.ма председник ОКСК Параћин. М. Ж. СТУБИЧАНИ УЗВРАТИЛИ ПОСЕТУ ПАЛАНЧАНИМА Пријатељи опет заједа е Сав приход са будућих културних и спортских приредби ова два места биће намењен изградњи Дома култ^ре у Паланци @ Следећи сусрет за „Сусрете села 86” Представници месне заједшше Стубпца и друттвенополитнчких организацнја наше општине боравили су прошлог внкенда v месној заједнпцн Паланка у општипи Брчко. са којо.м Је Стубица недавно имала приЈатељски сусрет у телевизијској емпсијн Знање — имање. После срдачног дочека и сус рета по приватним ку'ћама, уве че је приређеи културно-умет нички програм п отворена изложба до.маће радиности. Друп! дач боравка наше делегаил ie од 54 члана протекао ie v облласку града Брчког п раднпх организација: „Би.чал", „Босна ллод” и „Бинекс". Tpeher дапа домаћин Стхбичани.ма била је Земљорадничка задруга „Босан ка”. за анализу V ппошлом броју лнста на овом месту упознали с.мо чворне момснтс једнс обуставс рада на основу одлуко самоуправних °РГа'неке карактеристике „самоуправне” обуставе рада. Нж првом мссту TO Jo стзкако сама чшмшша да до обуставо 'радв долази сшшхл>сно и органнзовано, акпгвношhy „надлсжних" самоуправнкх органа: радннчког саоета н збора радннка. To ово.м типу обуставс рада даЈе фундамснталио друкчнЈу друштвсну и пдеЈно--поднтичку квалификацију, као и no ссбан значаЈ у односу ira обуставу ра да уопппе у социјалпстичком самоуправном друштву данас, па п у односу на класпчан иггрзјк у капнталкстпччком друштву, раннјо и сада. Уз напо мену да кп овде ие трсба искљу ватп Јаче плп слабнје корсне класичне граВанскс свссти, као оссћај своје врсног наЈазшог односа прсма неком изнад, или бар ван сопствене уже раднс средннс. II уз већс нлн мањс прн суство старих и нових наноса малогра ђаискс свссти п морала у односу на впталне функцнЈе жмвота и рада појс дннаца п колектива у отежапо пзмеiteini.M условвма иатсрпјалног п духов иог жпвММ. Иначе, ову чптвскнцу да су самоуправин оргакн донели одлуку о обуставп рада но уман»ујс суш тинскн ни околпост да су у сдучају ра днс јединице коЈу смо узели као повод за аналнзу, самоупралнм органп прсврс.мсно изабранп, Јср сс према ме родапиом судском акту за то још пису бнлп стеклн нсопходни самоуправио-правнн условн. Отуда опда п сва она самоуправно-правнв формална пере гуларност актнвности тако пзабраппх самоуправпих органа. Логачпа последи па таквог тока ствврп Јс н „падлсжност" самоуправпих органа да доиесу одлуку о сбустаап рада, што Јс у тоЈ срсдини само огољспи мзраз одпоса љу ди прс.ма самоуправком праау н друш тасној својини. За нашу аиалпзу, мсђутим, бар прсма оно.мс како смо Јс ус.мсрмлп, н у овом моменту. 11 пиЈе о,х пресудиог значаЈа да лн су са формалнс стране гледано самоуправнл органи прзвовал»аш1 и.ги пе. Впшс нас запимају свсст л>уди п њпхоао практи чно понашшвс, како осећају и дожпа љавају тс своЈс оргапс, по себи и у склопу укупних одиоса и процеса, док ' фор.малпо-правпп педостатак при избо । ру самоуправннх органа, пначс сам по ссбп значаЈан п крупан слсмс:гг с-мо управнс закопптостп, очпгледпо са ст ■ новишта свссти л>удп о 1ћсму у пос.ма траноЈ радпоЈ средини ннЈс од особитог значаја за понаште људн, све ло доношсња одлукс о обуставп рада дру штвенпм срсдствима за пронзводлу ко Ја су нм повсрсна. Квалнфпкацпја одрсВене активности у посматрапом случају као обуставе ра да н ндејио-полЈггпчка квалнфикација те обуставе, као смншљсне намере са моупразл>ача, да преко своЈнх самоуправннх органа оддучио нзвсду чни обу ставс радн постнзања олрсћених мате рпјалнпх цнљева, нсспориа је и као та ква неоспораваиа, како од странс самих самоуправљача коЈи такву на.мсру пропзводе, тако и пшре. Извођек.е обу ставе рада преко самоуправнпх органа овде би могло да се објаипвава иа гр вом месту Једнпствеппм гледмим колектнва на обуставу рада као пачии решаваиа стварн у даткм околпостима, али нстоврсмеио и повсреплм ко лектива у сопствено сшдоуправио руко водство да ће да изразп схватан,а п ннтересе колектива, па и у случаЈеви ма када та гледанл можда нпсу нспра вкп. Код самоуправл>ача у овом случа Ју впн моралппх дклема, Јер сматра ______ _ v w ччхдмвгЈТЖха. Тродневно друже>вс старих прнјатеља искоришћено је за разговоре и размеиу искусгава. V разговорима, у којима је учесгвовало и руководство Ску лштине огшггине Брчко прнхва ћен је предлог Стубичана да се две Месне заједнлце што че шће посећују и да сав приход од спортских и културних суерета пде ла жиро рачун Палач ке. који би био намењен искључиво за мзградњу До.ма кул ју поштсннм, да у складу са важсћим норма.ма у областн расподелс добијају онп што су зарадмли. Нема по шша такођс нн политкчкпх дплсма, Јср су њпховп захтсви па линнји стратешког идејно-политнчког опрсдсљсша самоуправног друпггва глобално садржаног у праву на награду прсма раду □ резул тати.ма рада. Нема страха од правпс санкцијс- Јср уопштс узсв са.моуправно нс може Ш1ГВ трсба по прпроди стварп да клжшава оно пгго јо морално н ндсјно-политички псправпо. Такође, глсдано н строго празиички, псма пра внс сапкцијс за оио што заковои un јс прсдвиђсно. Тако сс стпчу околнос ти којс самоуправљачс упућују ва обу ставу рада као Јаваи чин: јавно сс пс тнчс „амсра да сс обуставо.м рада по CTimiy одрсВспи цпљсвп, та намсра до бија формални об.шк одлуке самоупра BHILX органа, унапрсд и јавно обЈављу Јс сс одлука о врсмсиу извоВеља и ци љевима обуставс и што јс поссбно важ но обустава сс од стране сампх само управљача свссно ква.шфпкујс као про тсст пропвз станл стварп коЈс сс истичс као узрок обуставс. Салсоуправ va чп такођс пстпчу да су свсснп да обу става рада пнјс начпн за рсшавап.е стварп у самоуправном друштву; она ниЈс такођс 1Ш на коЈп пачнн нн морално ini политички уперепа протнв пашсг друштва всћ против оних конкрстннх околиости коЈс пх по сопстве ном увсрсњу силс на Јсдап такав чпн са којпм сс ни IIHT1LMHO пи јавпо пс слажу. Обуставом се, као своЈеврашм протестом „другој страпп" одпосно свима меродавппма ван сопствснс ужс радпе сред1П1С, у радноЈ оргапизацнЈи н ван пл, ставља па располаганл врс.мо п простор да у оквнру својпх надлежно сти помогну разрсшавању пеповољпе снтуацпјс у којоЈ су сс самоуправљачв нашлп. Да салшуправљачи пнтшшо i o жслс обуставу и да јс смаграју нужШ1м злом у датпд« околностима види се всћ п по то.мс што од паЈављепе обуставс одустају чим сс отклопо one смспве у ibiixoBou раду којс сматрају узроком обуставс, кли сс бар дају у. верљпвс гаранцпје да he такве смстњс бнтн отклољспс. Ипак, уз свс ово, остајс огворсно крутшо пнтагве — заипо самоуправл>зч11 пс користс, или нс ко рнстс па правн начик и у доаил>ноЈ uepu, сво расположпво богатство оили ка н пачнна борбс којс иаш спсгем прсдвиђа II пудн за разрешазањо ства рпнх н прнвидких конфлнката. Узнма мо за прпмср само снзгу дслсгатског система, улогу Савсза снндпката, Савс за комуннста . .. Зашто сс то ие кори сги него сс заобнлази, прсскачс и no тсжс за притиском и прсчиио.м? За осо крупко шггаљо сс очнгледпо мора на ћи одговор, изгледа прс свега у доме ну идејне самоуправнс свестн л»удк. односпо у рсалшш околностпма коЈо такву свест пронззоде. (У наредном броју: ,,Днвљс" обуста вс рада) Слободап Анђелкоиић туре у овом босаиском месту. Слсдећи масовнији с\срет Стубице и Паланке заказан јс за јануар идућс године када почин»у „Сусретл села 86”. М. Д.

b> tl o -a o s ci p

ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ CYCPET РАДНИКА „УНИОНИНВЕСТА” II OOYP-a „ПРОЛЕТЕР” ПРОЗИВАЊЕ НА ОДГОВОРНОСТ Ситуација у привреди не ндс набоље Резултатн пословања прпвреде општине Параћин за шсст месеци ове године у току септембра разглатранп су на ссднпцама Beha Савеза синдиката општине Параћнп, Нзвршног савета CO и Председништва Општинског комигета СК. Полазна основа за дискуспју је материјал Службс друштвеиог кн.иговодства у ко.ме се каже да су фипанснјскц показатељи пословања привреде крајње забрпњавајућн РАДННЧКА СОЛНДАРНОСТ ЛОМАЖЕ пшвдшм КОПАОННКУ Оно што јс на сви.м ови.м састан пи.ма искристалисано, и у уводни.м излагањима и у дискусијама, јс да и порсд свих досадашњих оцсна и закључака на сви.м ови.м форумима, ситуација у привреди општинс Парађин сс нс мен»а на бољс. У основи лоших рсзултата јс нсискоришћсност постојсђих капацитста и нсизвршавањс планова. што доводи до застоја у рсаллзацији програма економске стабилизацијс. Поссбно јс питан»с колико су ти програми и реални. lie можсмо сс похвалити добром кадровском политиком. јср ако нмамо новоизграђснс капацитетс и створимо добрс условс за рад, а рсзултата не.ма, треба прозивати на одговорност за стаИЗВРШНИ САВЕТ РАЗМАТРАО ПОСЛЕДИЦЕ CYIIIE @ Предузимају се мере за ублажавање последица суше у општини и у Републицн Раз.матрарЉп информацпју о мерама којс сс предузимају за ублажавањс последииа cyme на седницк Н.чвршног савета констатовано је да је дуготрајна суша v овој години нанела велнке штетс пољопрпврсдп овог краја, због чега. су Продаја општинских станова КОМИСИЈА ПОЧЕЛА СА РАДОМ Почстком септембра одржаи је првн састапак Комисије за продају општинских станова. Након доношења одлукс од странс Скупттине општине да се иекомфорнп станови у нашем траду продају, чијн је вла сник опшгина. нзвршен је попнс станова. Од укупно 438, ко лнко лх и.ма, овога пута пкте.м лицитацнје продаваћс се стоти ну станова. V огласу за продају, који he бити објављен у нашем лпсту за око месец дана. биће назначенн условн продаје н могу ћност адаптације тих станова. Сугерирачо јс оргавнзаипјама удруженог рада и другим власннцп.ма дрхтитвених станова да и они приступе продаји својих станова, како с.мо чули на ово.м састанку, трсба очекивати да he косннје п други општински стапови такође путем лнцитапије бигги изложени јавној продаји. М. Ж. Шпанав 5 ibc у свакој срсдини. У складу са ти.м иницирано јс да се позову на одговорност руководиоци органлзација којс всИ дужи низ година послују са губитком. Ниска произволња повлачи са собом и малс личнс дохотке, а они су на крају лествица у рсгиону, што опст утиче да стандард раднлх људл и грађана нашс општинс опада. Прсдстојсћи лзбори у Савсзу синдлката л Савсзу кс-.мунлста прллика су да се извршл дубља аналлза колика је свака оргапизација и сваки појединап у њој утицао ла осгварснс рсзултатс л доклс сс стало са рсализацијом програма скономске стабилизацл је. М. Ж. приносн знатно умаљени. Суша је неповољно деловала на свс пољопрнвредне културе. OuiTehciba кукуруза су знатпо Beha та.мо гдс је заослало зн.иско орање и наводњавање. V.uaibcini су приноси луцерке, сунцокрета, грожБа и другчх пол<npi1впед11их култура. Ово.м прплнко.м раз.матранје л предлог мера на пољу санираља последица cyme којс је „Агробанка” из Београда упутнла Прнвредној ко.мори СР Србијс. Констатовано је да ће мере које се предузпмају у СР Србији у знатној мери олакшати положај инднвидуалних пољопривреднпх пропзвођача и пољопрнвредннх оргапизаци ја удруженог рада. Те мере се односе на обезбеђпва.ње средПОСЛОВАЊЕ OOYP-a ЛСЛУГА” Веће цене — боље пословање 00YP „Услуга" је у до- Седштп донесе одлуку о по ста незавпдном положају, већању цена комуналних ус речено је у анализи о по- луга и воде. Препоручено словању овог OOYP-a, а и је и свим самоуправним нн па самој седннци Пзвршног тересним заједнпца.ма друсавета. Без повећања цепа штвених делатности да докомуналних услуга као н це нссу одлуку о ослобађању не воде нпјс реално очеки- од обавеза плађања допривати санацију пословних гу носа свих OOYP-a н радбитака OOYP-a .Услуга" ini mix заједннца које је Скуп ти иормално пословање и штнна општиме ослободила развој OOYP-a „Водовод”. обавезе плаћања пореза. Зато се предлаже Скупштини општнне да на наредној М. Ж. Пословна сарадња преточепа у братско дружење ® Милион пмнара за изградњу дома Црвеног крста у Брусу @ YcKopo потписивање Повеље о братској сарадњи два OOYP-a Дугогодишња успсшпа нословна сарадша OOYP-a „Пponerep", Грађевинско производне радне организације „13. октобар’ и OOYP-a „Творница технолошке опреме" сарајевског Аппон инвсста", крунисана је нераскидмвим лобратимскпм везама Година.ма негована пословна сарадп,а и сталнн контакти падр. ; ...I cv »рорми. Сусрстн са о; .• Јс-кЈем бпаггглчанично су започели ове годнне. маја мссеца, када су радпгци „Пролетера" упозналц овај босапскохерцеговачки гигант. Ао.иаћпнн из Сарајсва познатн п признати извођачи бројплх рздова v земл.и и широм свстских меридијана. крајем прошле недељс узвратили су посету својпм колсгама нз Параћина. Р Срдачан сусрет домаћина н гоствју и тродневнп боравак у Параћину, искоришћен је за мсБусобно упознаваље, раз.мену посдовних нскустава н за несебичнн нзраз радничкс солпдаснсстп са пострадалим ста новнпштвом подно Копаоннкл. Наи.ме. раднички савети ових основних органнзација удруже ног рада, одлучили су да из својих средстава издвоје но пе десет старих милиона за изгра пty до.ма Црве.чог крста у Бпу су. Боравак сарајевских радннка била је лепа прилнка и ла се посеги Брус, општннско сре диштс, најтеже пострадалог ао лручја и уручп раднички израз солндарности. П-рсдставници радничкпх савста, С.мајо Капн цић 11 Раде Cii.Miih, \ручнли cv одлуке и петп примерак уплате воедне сто старпх милнсна као пскрену помоИ преко три стотпне радника оба OOYP-a. До.маћшш, Другарица Планн нпчић, предселник Општлнског Delia снчднката и Цвстко Јовн става за кредитпрање пољопрп врсде, поссбно за разво.ј сточарске пронзводњс, о.маљењс ка.матнпх стопа, Belie инвести пије и ypebiiBaibc пољопривре дног зе.мљишта, посебно путс.м ствараља услова за наполшава.- ibc и отпнс пореских обавеза. И у нашо.ј општинн се предузимају одговарајуће мере за ублажавање последица суше. Прикупљају се захтевн пољопривредних пропзвоћача у оп штивп за утврђивање штете настале као лоследица cyme, a no прнкупљању пријава, Општинска управа ДЈ>уштвених прнхода предложиће Извршном савету формирање ко.мисије за процену пггете. Иницнјатива за увођење парескнх олакшица мора да потекне од пољопривредних организација, што треба догаљно образложити. М. Живковић Срдачна добродошлица за госте пз „Унпопнвеста" ћевпћ, секретар Општинске ор ганизације Црвеног крста, упо знадн су гссте са стањем па по страдалом подручју, притицању помођи и са наменом будућег дома Црвсног крста. То.м при лико.м рсчено је да he сс гради тц Дом од 120 квадратннх метара и прсвасходна намепа је квалктстпија, дистрибуција хра не, одеће и обуће која сваким даном пристиже у ову вароши цу подпо Копаоника. Гостн су такође инфордшсани да he за који дан кренути и пзградња п да lie редовио битп обавештава пи о томе како теку радовн. ФЕРИЈАЛНИ САВЕЗ ОПШТИНЕ ПАРАНИН ђи збовобања ? SMTBfo? Феријалцс очекују трн важне акније: савезно збороваље „Светнња 85" у Кра гујевцу, збороваље у Мурској Соботи и одлазак у Сплит на завршно такмнче1вс младих. О.иладннски турпзам бнће много организовапнјн отварање.и туристичке пословни це, која би требало да no4116 са радо.м за месец и по дана. Y току је фор.мирање акциоиих конференци ја у средњошколско.и центру, Индустрији вуненнх тканнна, конфекције и трикотаже и Српској фабрнци стакла, обавеспго нас је: Снниша Петровпћ, секретар Председннштва Феријалног савеза општине Параћин. М. Д. Ваља рећи. када се пмше о по.моНп, и то да су се радннин ових оргадизација одлучили за овај вид помоћп. јер још дуго he бити потребна помоћ постралалим поткопаоннчкпм до.ма ћинствима, а још јс теже сазнаи,с, да he многа старачка до маћинства моратн да живе управо од по.моћи другнх, јер н>и хсви радни соковп су Hcupn.be ни, а .младих нноткуда. Сусрет сарајевских и nopali инскпх .метЕлгца уједно је ис корншБен и за упознавање са параћинско.и средт.ном н њенпм еконо.мскпх и привреднпм ноте.шнјало.м, нсторпјски.м и културнн.м обележји.ма. ИзмеБу ос талог, радницн „Унлонпнвеста’’ обишли су Српску фабрнку ста кла, Родну кућу народног херо ја Бранка Крсмановића и изле тиште Грза. На крају ваља рећи да у ов ако бре.меннта врс.мена, када се све више одвајам0 V своје авлије када се јављају клнце на ционалнз.ма, овакви сусрети пот Председннк Радннчког савета „Пролстера" уручио поклон врђују да је сва зе.мља на здравп.м нога.ма братства н јсди нства. Можда овом дружељу није потребан нп бол»и коменг ар од опаске директора радне Адганизаиије из Сарајена који је рекао нашем новинару: „Ништа друго нсмој да пишеш. Пиши оно што си видео. гшши Да су се најискреније руковалп к пољубили Хусо н Милал, Му in и Драган н да су нз љихових очпjv текле најлепше сузе радоонице". Овдс више ннје погребан комсптап већ са.мо једна допуна. Ускоро, у нареднчм дружењн.ма н званични.м попти спвање.м Повеље о братској сарадњи, потврдн'пе се обостранс жеље, а сусрети he и даље тра јати. Как0 кажу радници и јед ног и другог колектнва дружи he.uo сс н убудуће. Ићиће.мо ва заједнпчкс нзлете на најсветАи ја мдста Југославијс, тамо где се ксва.\о братство ц јединство. Ићц he Хусо и Милан, Мујо и Драган да примером покажу да је њи.ма, мсталцима најсветлија порука металског падппка Јоснпл Броза: „Чувагп '■»атство и јединство као зсни цу ока свога". М. Илнћ

18. СЕПТЕМБАР 1985. В БРОЈ 291 ОПШТИИГКИ КОМИТЕТ ЗА ¥РБАНИЗАМ И KOMYHAJIHE ДЕЛАТНОСТИ ДАО МИШЉЕНзЕ О ПРЕДЛОЖЕНИМ ИЗМЕНАМА Y СТ¥ДИЈИ „¥ТИЦАЈ AYTO-FIYTA” ТЕМА БРОЈА: Доношењем одлуке о утврђивању грасе ауто-пута кроз подручје града неминовно се каметн¥ла израда измене планских Y Општннском комитету за урбаннза.м и ко.муналну делатност добили смо извсштај мншљење овс институције предложснил! студнјама: < и ! О саобраћајна студија п Студија еко логпје. Упоредо с ови.м студл ја.ма ypabena је као синтеза и Студија утицаја на укупна планска решења просторног развоја дата у ГУП-у и ППО llapahnu. Очнгледно јс да he израда „нсточне варијанте" имати ве ллки утицај на cao6pahaj у Параћнну. На основу констатација нроизашллх нз предложених сгуднја внди се следеhc: Примарне градске саобраћај шше (улицс Максмма Горког, Маршала Тнта, Бранка Крс.маiioBiiha I! Моше Пијаде) и даље ћс бнтн највишс оптерећсне алн би требало да приме искључнво пугничкн саобраћај, зпачи аутобусс н аутомобиле. Ирстен који чпне улицс Жар ка Зрењанина н Нишка нма значајну функцнју за повезиBaibe јужних деЛова града са Стакларо.м и ново.м пстљом. Теретнн caoopahaj на релацији Буприја — Појате корнсTiihe паралелни иут ауто-луту, с him што би се иа ibijx усмерпо п lepciHii caoopahaj из иравца Иуприје пре.ма ЗајечаРУДаљс сс у студији налаже проналажен>с алтернатпва за продужио воБењс саобраћајннх токова на ужс градском подручју, продужеље прлмснс прстена Моше Ппјаде — Ново седска — Данково за измешта н>е теретлог саобраћаја вап градског подручја. бол»ег повс знвања Стакларе са Бупријо.м, непитиваље пајповолаш јс лока нпје тсрстног паркиралишта п измешташе аутобуског саобраhaja нз ценгра града отвараibc.i I‘ariafiif4i<e и Дур.мнторскс улпце 3а ве;п са Тсслппом н глицо.м Бориса Кпдрича. С AYTO-HYTOM ЗА ВРАТОМ Haw пвоблеми-чмја пешења? Многи сс ccliajy one приче о две пријс које се. разговарајући о то.ме колико кошта атомска бомоа, пајкају што им јсдпа не падне у башту. Код нас има „прија, којс докумената,, Генералног урбанистичког плана и Нова траса ауто-пута са прсдвиБеним мостовима и нат путњацима, изменом всзс за Зајечар, нс јавља се битнпји утицај у погледу концепцијс просторног развоја општинс. Напротив, всзе са Главицом, Давндовце.м и даље, побољшавају сс. У Студијн екологнјс трстнра ни су пробле.мн утпцаја ауто- -пута за животну средпну. To су бука, аеро-загађен>е н загађен>с површинских вода са ауто-пута. На оспову усклађивања до бнјснп су полацн да јс подруч јс града поред ауто-пута с обс стране, v ширннн од 450 .мстара. нзложено буци н асроза гађсњу. Студпја oopabyje ћеретају’ о сличннм стваПросторног плана рима. Y ово.'.: случају не ради сс о бо.мбп, и прижсљ за- : штиту коју јс нужпо спровссi ти и то на дслу гдс сс ауто-пут I највнше приближио насељу у : дужпни од два километра. Мсре заштнтс од аеро-загаБс №а и буке ннтегрисане сч На лане се нзграцља зпда по коме -бн' се засалила смеша четииа1 ра п лпстопадног дрвећа у тнрннн од 20 до 50 метара, ма ’ да сс задовољавајући засадн постижу и са много мањим „зе 1 леннм зидом”. } Што се тиче вода које се ] сливају са ауто-пута, н.нх трс- . ба кониентрисатп н прс упушИЗВОД ИЗ ЗАКЉУЧАКА ИЗВРШНОГ САВЕТА CO ИАРАИИН И чра ш>а ПРО.МС!:« v б ла п ОППП1 агто-пута псточно 1 уг.1ови.;а бројне ..г.ћсм развоју гра lie v целиии, али да те променс нису такве природс да гслозљавају доношење повог ППО п ГУП. С тога се остаје и даљс прл ставу да трсба радиги нзменс н допуне nucroiclier ППО и ГУП - И^егтма ППО и ГУП тре ба смаљпги гравпцс подручја грзла. иарочнто западпо од ПаСтакларс, тако п нз правиа Стижс н прско.моравских села, односно преко моста па Вслнко; Моравн. — Из.мсне ГУП треба заснлпати па дрггачије.м тсриторијалном органнзовању M3 у гра ду, с ти.м што и даљс да остапс 8 M3. — Изменом планова предвидетн линамичнији трсба треба разpahuiia, чиме зсмљнштс на*л >гно во пољопрпвредној повећатп нгкљчгчипроизсодПостоЈЈпе објек бсз одобргња на лзграпросторима као зелсие повртпне трс ба прпхватнти као такве \з за брану градЈвс ван граница са да нзгоађевих објската. — Простор на КараБорђевом брдг. ван грапнца утнпаја 6vкс и apeo-3arnbeisa, треба паменити стамбеној пзградњи, алн пс стварањем нове M3 ннти тпетирању овог • прогтора као саставном делу M3 Главнпа. M3. всп у оквнру постојећнх вој нассља Главнца, обзиро.м на ■про.мену каракгера саобрађајнице 3 кроз ова насељена места. Обавсзује се Опплинскн комитот за чрбанизам л ко.муналне делатности. да са ннвеслпторо.м дефиннше начин заш1UTC Параћина од буке н аеро ззгаБења у складу са еколошком студиТо.м. Пон том lie овај Комптст настојати ла сс обезбелц најквалнтетнпја заштита. — Обавезује се Оппггннски комптст за грбанизам и комуналие лелатности. да до половпне августа 1985. године срсди основнп ‘матсрнјал са изне тнм опредељењима Извршног савстд и исти доставп M3 н срганнзацијама удруженог ра- — Процспс о -Gpoiv становннка Параћнна са приградским нассљлма из постојсћнх планова треба задржати п у измењеннм плановима лоигго ннје реално очекиватп да град Параћнн са овим насе.д»п.ма до 200-те голл.че нма впше ол 39 000 становника. Ид пстих разлога пије потребио простор преко агто-пута југонсточно од Параћила трстиратв као простор за становаже до 2000-те да ради органпзовања расправе. — Јавну расправу почев од 1. IX 1985. па до прве наредне обавитп године. седнипс годнне. — У склопг решавања кова саобраћаја v rpaav то ба caconahajit.-tue Скупштвне ошптине, којо.м при лнком he се обезбедитп екипе актпвиста п стручњака које he прнсгствовати зборовима радннх љгди и ipabana. — Обавезује се Општннскн комитет за урбаннзам п комуналне делатнооти да доставп no један прпмерак матерпјала II овпх опредељења аутору 11>мена и допуна ППО и ГУП 11 шгеестптору ауто-пута. .за аутобгскн сзобпаћзј AvToGvcKe станнпе мимо раскршha код моста. како из правна кет.Бе на аугснпту односно ЦЗВРШНИ САВЕТ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН НОВИ СЕМАФОРИ Предложени концепт саобраћајнс мреже захтева и одговарајуће мсре у до.мсhv регулпсања саобраћаја, пре свега на вођење теретног и транзитног и постављањс светлосис сигпалнзацпје на најоптереНенијим раскрсницам: Врапчанска — Макспма Горког, Бориса Ки дрича — Бранка Крс.мапоBiiha, Моше Пнјадс — Mapmana Тнта, Мошс Пнјадс — Жарка Зрењанина и Жар кивању „да падне”, ауто-путу, који је него о ту, већ пао за врат и не о великој атомској, већ о средњој економској катастрофн. Новгх — стара траса ауто- -пута Београд — Н»ш и даље се налази негде у висини рамсна Паракиновог снна јсдинца. Тачно пспод носа п уха и даље смрдсле му и врждати. Он, младнћ од тск шестотина десет година, у добу историјског и архитектонског пубртста, у велшсој је опасности да скрсиа развоју, затрујс ка Зрсњанпна Марка. тања у речни ток и таложиике. На основу свсга Општннскн комнтет за.м и ко.мупалпс Лајора изградпти наведепог за урбани делатностп дао јс следсБс миилвепд'.- Прихвата се Студија угпцаја ycBvjenc граие ay io-ii\ га кроз Параћип на планска решења просторпог развоја дата у ГУП-у и ППО Параћпп” као сводпа студија две сскторскс студије: Студија утинаја усвојенс трасе ауто-иута па по стојеБп п лланиранн саобраћај ini систсм града при oniuriiini Параћин н Еколошкн пројекат. Комнтет не прихвата закључ ке Студијс који се односс на ревизију Гснсралног урбанистнчког плана, одиосно лзраду HOBO1 113 ГР-v: : а у” •" тмп које нзазнва псточла траса ayTO-nyia iivAia.ii ишан >...uai на осповне поставкс ГУП-а уто лико пре што ic очигледно да сс ие могу постпћп квалитстннја рсшсља у односи на планправи просторпи развој. М. Миленковић млађапа плућа, па чак и да у рапој младости доживи зачепљење сопствсних саобраПајних артсрија. Забрннуте прпјс, Општин скн комитст за урбанизам ко.муналнс делатпости из Параћипа н нстоимсна тетка из Београда, некн дан н реч пре на уже.м савету, а пото.м седоше прс по реч, најпородпчном и па Скупштини прсдставника повеће иараћинске породицс, изра зишс своје стрспње. Речита БсограБанка говорила је дуго п са пуно такта. Седе главе клнмалс су се на то и паде договор да сс цсла породица лати овог посла: како дечку Паракину обсзбсдитп песмстани разг.ој, јер очпгледно да га бетоиски шал ско врата стсжс, грудп пуне смога, ушп заглушују... Сада, већ сви забринути, разиђу сс н крсну БеограВанка је покупила цртсже н свитке, рекла колико то кошта, ссла у ayio и отишла. Параћинка јс се ла и написала оцену и мишљсљс о прсдвиђаљнма сво јс роБаке и послала то Па раћннцнма. Баш ошгма који he кашљати од смога. затварати прозорс због букс, уздаЈући сс у срећу, прстрчаватм испрсд камиона и аутомобила улнцу и кроз љу слати децу у школу. Сзе уредно н на праве адрссе месннх заЈедиица. Да се и тамо (на терспу, у бази доле, шире) замисле људи над „пророчаистви.ма” бсоградских урбаниста: ..Саобраћај ко.м студијом утицаја трасс avro-пута на псстојсћи и планирани систем града и општине” и „Еколошки про јекат ауто-пута Београд — Ниш од 737. до 742. километра” Закаже се н састаиак у малој салн Општтшског Већа Сапеза синднката: „да се спеде јавна ДН’ скуснја”. На тај састанак дођу само „новинари и општина* ра” п два представника мссних зајсдница. Други нису дошли, вероватно, „зато што немају мишљење базе” — Како би га н ималп, кад су о еколошким н саобраћајнн.м проблемима у Параћину ,сели да диванс како да сс бране” само у Данкову и „7. јулу”. II испада на крају да сс о шггалпмм градским реси.на брииу заиста свесни плаћенн са.мо 1 за го. интснекп, . али да зајсдно можсмо у акцпју. Заправо, бн да се забрину и бп да свн крену у А шта се збило? трсбало требало акцију. Најкраће рсчено — нишлтного вишс, а не послс да сс с.мсје.мо нсобавештеннм пријама, којс прижсљкују „мкого скупу атомску бомбу у батти", јер на крају крајева, сколошка катастро фа п урбаипстичка катаклн з.ма убијају много споријс II болнијс. М. Милснковпћ J' V ‘ ■ Г V л , «= ■ 4% U X Главни књажев стаи, данашња музичка школа У белсшкама путописаца: Стевана Герлаха, Јована Бсцека. Андрије Волфа, Евли је Челебнје и Пирха, којн овим крајем пролазе у XVI и XVII веку, запажа се да је Параћин од „села са тргом”, како се помиње у старијим повељама, прерастао у ,,лепу варош”. Најпотпуннје податке о Параћнну с краја XIX века, оставно је Феликс Каннц, утарокн краљевски саветник, историчар, археолог и етнолог, којп је у два на врата 1859. и 1889. године ..прокрстарио” По.моравље.м. Своје утиске са тих путова ља по Поморављу и Србији објавио је у својој књизи „Србнја — земља и становшпптво”, која је 1904. године шта.хптана у Београду. Из овог капнталног дела Ф. Канниа нздвајамо неке ннтересаптне нсторнјске чп Јвенице (детаље) везане за политички, привредни и дру штвени жпвот Параћииа с краја XIX века. У врсме аустријско-турских ратова у XVII и XVIII веку у којима су н Србп учествовалл, Параћин се че сто помињс под имено.м Барагин, са својим јаким утврБењима која су га окруживала. Када га је 1737. годнне освојио аустријски маршал Зекеидорф. он је у Бараппту преселио главна складишта царске војске ко ја је ишла на Ниш. И Тур ни су му у свим ратовима којс су водили. придавали велики војни значај. Ослобођеље од Турака 1833. годние Параћин је про славио припајаље младој српској државн. Y то време Је најважнија њсгова вој- >шчка функцнја. Са ослобођењем и присаједнњељем Србији важно помшве овај град постаје тржиште. Као трг се Парапин још у доба Првог српског устанка: у ibewy су сс састајали српски н турски трговци ради размене робе. Параћин постаје културно средиште са осниван>ем прве просветне установс — основне школе. Она јс осиована 1833. годнне, тј. у време када је Параћвн ушао у оквир српске држа* ве. Y школи је 13 учтггеља учило 520 ученика. Поред основне школе, у Параћииу је 1879. године отворена нижеразредна гимназија са 170 'учешжа. Y гимназмјн је 1889. године радило осам професора, којн су своје студије завршилн у великнм европсгаш универзнтетским центрима: Лајпцпгу, Бечу и Грацу. Y добром стагву сс налазио кабппет за физиFiiiiiiiitiiiiiiiiiiiititiiiiiitiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiitiiiiiiiii ку који јс водио Павлс Вујић. Са бројем наставних профссор довољним средстава биле су опремљене учионице п сале за цртањс. Поред старе неугледне цр^ве Св. Марка, у ПараЈјину је 1862. годинс отпочела градња пове црквс. Након двс године, 20. октобра 1864. годинс због погрешне шмо се знатно радови године према консгрукције. орувисоки торан. и отшетио цркву. Но, на црквп су 1884. поново настављени пројекту, у оно време познатог архитектс Kulia. Торањ на цркви, онпе 7 метара завршен 1978. године и у ц.ему смештеио звоно које је Илвије ie београдскн трговац Михаило Терзибашић поклонио па« раћннској инжењер израдио је Јулациони црквл. Ро.ман Пољскп Бабепкн 1 1839. годннс реплан за ПараIuih, којц jc требало да ce реализује уз помоћ ћинске штежгонице, паракоја је ! ссновама 1887. годние, а чији јс голиппви промст до« стизао 10 милнона динара. Од 1870. годинс када Параћин имао са.мо 600 ресклх глава. тај број повећавао, па јс прс.ма пису од 1896. имао 1078 ћа и 5965 житеља. је по се поку- (Наставак у следсћс.м броју) Моан^ 6

18. СЕПТЕМБАР 1985. ■ БРОЈ 291 miniiiн।iri11>iii>i11itii।ii111j111Ц11(,|।...... . ......... ll',,l'lllllllll,,ll''l’’’’l'l»«IIHIII»ll|l»’IIHIIl«lll||l|IIIll|)|)|nl)||l|llll|l|lll||ll||ll||II|j|||l||llll|llll|,III,ll|l(ll|||lllnIn,(,i||I|I|„|||||||||,|||I|||I|||,J||||||||||||M|||||||||||||||1|Il стпштпм°Л$°Р Самоуправне интсреснс заједннис тгпт 'а п ! ,тинс Параћлн, на основу члана 3 и 18 Пра стаза cmuIv?»«Kn,n,n " кРптеР”1УМН1'1а »а расподслу средгДпЛшм ™ Р пал,е”’сних за солндарну стамбену гмградн>у распнсујс у К О Н К Y Р с за расподелу 20 цвособних конфорних станова изграђених средствима солидарности зс c^vCrauuiuHJ'n^b4,n средствима солидарностп налаИину.¥ ' Жарка Зрењапина бб - Ламсла 1 у Пара2. Право учсшНа по ово.м конкурсу н.мају оне основне органлзаипЈс удруженог рада и ралкс заједпице koic с оо.ифо.м па расположнва средства, ннсу у могуНносги ла уикшно рсшавају стамбене потребе радилка у својлм оргалвзациЈа.ма л заједницама, а у складу са Правнлиш- '°'Д.“р,'Л,,ма н кР,1ТеРиЈумима за расподелу средстаградњу' дарностн »™™еннх за солидарну стамбену изНа °В0М КонкУРсУ ДУЖНИ су да доставс лотрсбну докумевтацнЈу пропнсаву Праввлником н то: вЈПНЈП^а)>ОГРаМС решава,Ба стамбеннх потрсба (чл. 10 Пра- .•hiiiiiiiiuiiIiu,ii11Iii,i,Ii,1i,|I|,iii,i,i11ii1,i,ii1ii111|1|1|1||i|||i||||1|1)|..... „„„„„„„„„„„.I,,,, 6) број нсрешених стамбених пнтања радника који испужавају условс по чл. 11 Правнлника, в) укулан број нерешених стамбених шггања раднпка целе OOVP — РЗ, г) остварени доходак по раднику v претходној години. (податак овсрава СДК), д) Остварени лични доходак по раднику у претходној години (податкс оверава СДК), b) општи акт којим је регулисан начин расподеле станова а који је у складу са критеријумима из Правилнпка за додељивање станова изграђених средствл.ма соли дарне стамбене изградЈБе. е) приоритетну листу радника који испуњавају vonoвс за добијаље станова нз средстава солидарностн, ж) Одлуку оргапа управљања о обезбеђеним потребним средствима за поврапај у складу са условп.ма из члана 9 Правилника. 4. Рок за подношење пријаве је 20 дана од дана објављивања у листу „14 дана”. 5. Неблаговре.мсне и нспотпине пријаве нећс сс разматрати. 6. Пријавс сс подносе СИЗ-у становања v Параћнну, Крагујевачка бр. 4. 1>1<>1>«1111111111111111111Ш1111||1|||||||111>|1||1Ш1||1||||||||||||||||||Н1111||||||||||||||||||||||||||||1|||||||П|||||||||||||||||||||||||||||* РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА 1. МАЈ ОГРОМНЕ ШТЕТЕ 00 СУШЕ • Подбациле све пољопривредне културе ® Највеће штете код семенског кукуруза Радничкн савет Радне орга- »нзације ..1. мај" пре неколико зана размаграо је снтуацију по сле еле.мептарних непогода — суше и расправљао о мерама које треба предузетл. На основу извештаја ко.мпсвје утврђено Је ла he финангп јски резултат ове Радне организације бити и те како умањ ен готово код свих ггроизводних irvpa. Код се.менског кукург за ва површини од 11 хектара штета лзноси 24.970.000. динара, а код м_еркатнлног на површнни од 35 хсктара 3.062.500 дина ра. Код сунцокрета који је ове године засејан на 76 хектара слтуацлја је катастрофална. Првноси су мањи и до 60 одс то, тако да ће по једно.м хекта pv бити свега 800 кнлограма. Процењује се да штета код сулцокпета пзноси 7.752.000 ди нара. Радна организација ,.1. мај’Ј шећерну репу је засејала на 50 хектара. И овде је штега очигледна, а већ сада процен>у је се на 7.200.000 дина-ра. Суша је снизила приносе и код шарrapeiue, детелинс и другпх тра ва за око 8.000.000 двнара, саз- !"1јемо од Снме Јовичића, управника производње. М. Д. СНАБДЕВАЊЕ БРАШНОМ И ХЛЕБОМ СКУПШТИНЕ САМОУПРАВНЕ ИНТЕстановања општине параi?iHnSAc °аС1??о?Уг.ОДЈТУКЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА бр. 1992 ОД 5. 9. 1985. ГОДИНЕ, РАСПИСУЈЕ ОГЛАС за продају путем јавие лицитације путничког аутомобила ПРЕДМЕТ ПРОДАЈЕ: рег,,стаРск” бР°Ј СВ - 339 01. година пролзводњс 1973, у возном стању, регистровава 1984. гошшс са почстном ценом од 70.000,00 динара, и П. Стари мотор „Ладе” са почетном цено.м од 10.000 00 дввара. ОСТАЛИ УСЛОВИ: 1. Продаја ће се извршитн дана 24. 9. 1985 године са почстком у 10 часова, у просторлјама Радве зајелннпе СИЗ-а становања, у Параћину, улица Kpai-ујевачка бр. 4. 2. Право учешћа на лицитацији и.мају сва правна л флзичка лвца која плате 10 одсто на и.ме кауције од почетне цене, којд се уплаћује на благајни Радне заједннце СИЗ-а становања, ул. Крагујевачка број 4, Параћин. 3. Залнтересована лица могу разгледатв вознло л мо тор сваког радног дана од 6 до 14,30 часова, а за блнжс информацвје обратити се стручној службн ове Заједппвс. 4. По окончању лицвтаццјс уплаНена кауција се враha учеснлцима, пзузев купцу ко.ме се тај нзнос урачунава у купопродајну цену 5 О току ллцитације биће сачнњен записник који ie саставнл део уговора. Ј Ј 5. Трошкови пореза падају на терет купца. КОМИСША ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ С4ТИРИЗИЧНИ УГАО[ Можетс подмнтити бирократу, али не можете буду- f ћност. 0 ооОоо A Пламен неких речи не може се угаснти. S ооОоо A Има и таквих сировина које ни фабрнке не могу да I прераде. Ј ооОоо X Верујућн у чудаповећавате опасност. Y ооОоо | Лош филм: ресавска школа пред микрофоном. ? МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИБ f ооОоо 5 Ори доле стежу каншеве. Они rope растежу трегере. ( ооОоо 5 Са CBojirx изборних функцнја, друтозл се apahajy у I базу на своја нзабраиа рдана места — руководећа. ооОоо f Од повећања пензија пензеонерцма се спустила пен- Ј зија. Ј Да би заживео девизни закон, море друтих закона X мораћс да изумре. < ооОоо I Неки произвоБачи почели су да продају угаљ у па- X коваљу од 5 килограма. Сад he кафа почети да се продаје Ј V паковањима од 5 грама. 1 ЉУБИША ЦВЕТКОВИН-ЛУША X МАЛИ ОГЛАСИ Мсњам дпособан ко.мфоран стан Y Варварпну за одговарајућн у Параћнну. РадоЈка Николнћ, ул. Куљипп, бр. 14, Параћин. ооОоо McibQM појнп даособаи стан v nei.-Tjjv Лесковца за o.xrouapajyhu у Bapahiufy. Впктор Јуд, Трг прсдссдншса Рспублпке. Тслсфон 016/44-415. ооОоо ПродаЈсм дсособан стан са гара* жом п подрумом у Елмосопо.м на* ссљу. Упнтати: Драгапп Шаанћа, Нишка бб. бр. тслсфона 55-126. ооОоо ПродаЈсм псдовршсиу шп.-еплпцу са 30 прн Bohibaxa, 10 арп впнограда н башто.м од 20 арн, са буиаром, у месту зсапом „Лозица". ОuancuiTcibc иа телсфон 53-590 или у OSyhapcKoj радњп која сс палазп иа паркиигу код „Југобанкс'*. ооОоо Продајс.м хаварпсану „Заставу 101 Ц”. Година проиаподи.с 1982. Прсшла 17.000 к.м. Пнтати иа тслсфон 52-740. ооОоо Продајс.м 1500 ко.мада црспа — Лсскооац мсдптсран. Упптатн на тслсфон 46-213, ио поднс. ооОоо Оглашавам нсва:ксћо.м радиу књпжицу пздату при Скугаитшш општннс Параћпн на п.ме Зорала Гавриловнћа, улнца Горпна Копачнћа 21, llapahini. ооОоо Оглашавам нспажеВгш свсдочанстло о завршсно.м петом разроду основис школс „М. Ilonouith” у Паpahiiny на имс Љиљанс Мплојковић пз Лсбинс. ооОоо Mcibaxi јсдиосоиан стаи на V спрату од 37 м’ у улпци Бурс Салаја (до продаоннце „Јслсн") 9/21 за гарсон.сру у пспзиопсрској згради код Хотсла „Пструс”. За информацнјс обратитн сс лнчно нлл на телсфоп 56-493. ооОоо Оглашава.м iieaaatchii.u свсдочанство о завршсној ос.могодипнкоЈ школн у Попопцу издато 1978. годннс на U.MC Славице Eopbcniih пз Поповца. ооОоо Оглашавам нсважсИо.м радну књн жпцу пздату у CO Параћнн на и.мс Лспосавс РадисалљсвнИ из Стубцце. ооОоо Хнтио потрсбиа животна сапупшца способна за aaciinnaibc породкцс, старостн до 35 година, иителектуално способна за разу.мевап.е и заједнпчкн ;к11вот, са особо.м пуном разумсван.а, животком школом и пителсктуално.м способношћу, старо.м 47 годипа, у радно.м односу, ста.мбено обезбе|јС1!ом, бракоразводка пзр innta у току, пмовинско ирашгп односи у току. Мссечне прпнадлеж* iiocTii прпхватљивс за нормалаи жп> пот. За сва обавештс1&а н ближе кпформацнЈс и контактс обрапггк св иа телсфон 51-558 пли лшгно па ад. рссу Топлнца Тодоровић, улпца Мирослава Јолнћа бр. 7. Параћип. ДКТ „САН” ПРОШНРЕМ РЦНОГ ПРОСТОРА Уговорна организација Де чија конфекција и трикотажа „Сан” прошнрује свој радни н производни простор. Наиме, ових дана при ступиће се адаптацнји објекта бшзше кафане „Париз”, преко пута Железничке станнце, која је иначе власшшггво Скупштзше опппинс, удруженог код Заједннце становања. Укупна предрачунска вредност радова на адаптацији овог објекта нзноси 3.780.000 динара, а средства ће се обезбедитп нз удружених средстава амортизацпје за послове објекта Скупштине општине као и нз другнх извора. Радовн су nosepemi Занатској задрузи „Занат- -продукт” из Параћнна. М. Д. _________________________ 8 Шпанав 7 д к 5* a о CL- НО к ш ооо\ о д о Д S tt о <Ј W< нW к МОИО БМ I БОЉЕ @ Тржишту понудити и полубели хлеб Y инфор.мацији о пробле.му снабдевања града брашном н хлсбом коју је разматрао Извршнн савег пије цо краја са гледано стање залиха брашна V наредном периоду, речено јс иа седници, јер нису приказане зали.хе код свнх организаиија удруженог рада које се баве прометом брашиа у нашој општиии. Пошто је снабдевање браш пом отежано због дефицитарностц пшеннце и брашпа у земљи, трговинске организацн јс морају да уложе веће напорс и побољшају спабдевање по трошача брашном. ППРО „Шу маднја” сс обавезује да у овој годннп изуз.ме све количине брашна од РО „Житомлин” нз Светозарева на које и.ма право по основу откупљене и пре дате пшенице. Шумадија мора овом тржиш ту да понудц и полубели хлеб иако му је цена мање доходов на, закључено јс на овој сед нпцн, а општински органи су задужени да редовно прате пре дају пшениие „Жито.млину” ол странс са.мосталних млинара и да о томе периодично обавса тавају Извршни савет. М. Ж. 0БДВИТ1ЊЕ ; 0 N38R8BN ваматннх ј степа ије fe се ј прмеиате км ! задоцнев гжтреља ј сш в/ста иовчаввх Ажза Обавештавамо потрошаче електричие енергије да је I Скупштнна Социјалистпчке Федеративне Републнке Ју- Ј гославије 17. јула 1985. годице усвојила Закои о пзмена- Ј ма и допунама Закоза о облигапионпдт односпма који л је објављен у „Службеном листу СФРЈ”, бр. 39/85 a сту- f пио је »а снагу 3. августа 1985. године. ’ Ј Овим Законом, измсђу осталог, нзвршена је измена члана 277. Закона о облнгационим односима, тако да сада исти гласп: „Дужник који задоцпи са испуњењем новчапе обавезе дугује, поред главнпце, н камату по стопп која се у месту испуњења плаћа на штедне улоге орочене без \тврђене намене прско годнну дана”. Ступање.м на снагу овог Закона Електроднсгрпбуцпја „Параћин" у Параћмпу обрачунаваћс камату због к?благовременог плаћања дуга по основу утрошене електрич- »е енергпјс по стопп од 72о/о. Ова стопа прнлшжцваћс се почев од 3. августа ове гоздце, па све до измена каматннх стопа које банке у Параћнну прнзнају на орочене улоге преко годнну дана без утврђене шшене илн до евен- [ туалне измене Закона. ? Сматрамо да је корисно напоменутп потрошачлма да Ј ова каматна стопа важн н за друге врсте обавеза пои- ј чаних по основу свпх врста ко.муналн-лх услуга н других Ј врста потраживања. * Ј Пошто је то у обостраном интересу. позивамо све потрошаче електричнс енергиЈе да благовремсно извршапаЈу п пзмирују своју обавезу према нашој оргаштзацнЈи. ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦНЈА „ПАРАШ1Н" Y ПАРАБШ1У

18. СЕПТЕМБАР 1985. и БРОЈ 291 ПРЕПОЛОВЉЕН СТОЧНИ ФОНД ИРАЗНЕ СЕ ШТААЕ Према подацима добнјенвм нз осповнпх задружнлх оргали зација као да сс сточни фспд на територнјл name општилс не с.маљује, за последња два месена. Суша као да влјс запретнла сточари.ма. V задрузв V Поточиу попуда стокс није noBehana. Напротнв, број от купљснпх телади лоследњих мс ссц дана ie 40, а крава од 2С до 30 грла, коликл је л .мссе« ни просек. Основпа задружна организа иија ..Рашсвица” v Рашевиив окупила јс 15 грла крупнс стоке док јс за послсдњих uieci мссспи откупљепо 140 комада npacnha. Нп овде лонуда сто кс ллјс лорасла. V поповачкој задружлој органпзаиијп, која послујс у оквлру сложслс задружне организације „7. јулн”, као да је број откупљене стоке повсћан, али не прслазн у забрињавају ћу бројку. Међути.м, то је са.мо прпнндпо стање на тржишту. Сточни фонд у нашој општинн је нагло опао и много раннје не го што је суша запретпла кукурузу и крмном биљу. — Сточни фонд у нашем кра ју је преполовљен, а можда л вншс од тога ,сазнали смо од ЗОРАНА ЈОВАНОВИПА, рукоY СТРИЖИ, 27. СЕПТЕМБРА СЕДМА ПОЉОПРНВРЕДНА ИЗДОЖМ Ф На изложби ће бити нрпказана р асна грла крупне и ситие стоке и повртарско-воћарски производи ©• Предаваље на тему сточне храве © Награде најбољим произвоБачи.на По седми лут сточарп п по састаће се на нзложби v Стрл љопривредници лашс општллс жл да прикажу јсдногодлшње ОСНОВНА ЗАДРУЖНА ОРГАНИЗАЦИЈА Y ПОПОВЦУ МАН»М ГОД РЕПЕ © Очекују се приноси од 3 до 3,5 вагола по хектару Нсдавнс кишс много су убла жилс последицс суше, тако да прнносл код рспс пеће биги катастрсфални као код кукуру за. Преко педссст хсктара у кобперацијп л десет хектара друштвеног власллштва под шсђсрном репом за сада успешно продуж-ава вегетацлју, ла сс рачл-ла да he прлноси бнтл за 20 процената маљи лсго у лор малллм условима. Проссчлл прллосл шсћерне рспе у поповачко.м крају крећу сс од 4 до 4,5 вагола по хсктару, алл he ове годнлс пол>олрлврсднлии битн задовољни л са по вагоном мање по хек тару. Како процењују стручља цл лз овс задружпс оргаллза цидс, прллосл рспс кретаће се од 3 до 3,5 вагона по хсктару. м. д. резултате. Порсд расллх грла јуллца н крава, посстиоци he Mohn да влдс и најлепше примсрке раснлх оваца л свиља. Ратарл ћс и овс годнне изнсти ла лзложбу лајбоље прл.меркс Bohapcicnx л повртарских кулгура, мада се овс годипе због познатлх суша не очекују лзузстло успслл примерцл. Изложба he трајати само једал дан, а најбољлм сточарпма 6nhe додељелс лаграде п прнзнаља. V току дала биће оргаллзовало и прелаваљс ла тему лсхрале стоке н справљаље сточне хралс, што јс у ово вре.ме врло актуелно. II порсд тешкоћа ла тржиш ту стоке и уопштс услова за развој пољопрлвреде, Земљораднлчка задруга ,,7. јули” оргаллзујс изложбу ,да ла још ]‘едал лачлл подстакнс пољопрпвреднпке и стпмулише лх за гајеље племенитих грла и ширсње матлчлнх запата. водиола комсрцијалног сектора y „7. јулу”. Стока је продаваиа пре пет — шест мессци, v време када јс лела сточне хране скочнла. а цена „жнве Darc” нагло опала. Све јс учесталија појава и продаја раснлх грла стокс. До јучс најбољи одгајлвачл раслс стоке у нашој општннл, да лас л.мају потпуло празле стаје. Мсђутнм, тсшн податак да онп ту стоку не продају на клањс, већ другим пољопрпвредницима. Тако да се отпрл лике број племенлтих грла пе смањује. Отуда л поменути привлд да се стока послс суше нс продаје лагло и да се пољопрлврсдллцц нису уплашили недостатка сточне хране. Цсне на тржишту стоке и цене сточне хране ликако да усагласе одлос ,што доводи до негатлвне рачунице, на штсту самих одгајивача. М. Д. OTKYFI ПШЕНИЦЕ ШГО Н ТЕИ Срсдлла овог месеца била јс рок од кога су пољопривредие органлзацпје морале да изврше ублрање пшенице као падокна ду за пружеле услуге ко.мбајллрања и уговарања, према од луцл Извршлог савста Скупштлне општллс, донстој на ссдилцл од 13. авгуота. MebyПРИПРЕМЕ ЗА ЈЕСЕЊУ CETBY КРЕДИТ1 ЗА БУБРИВО тлм, лл оваквс убрзале мерс Kehc умногомс измеилти сга1ве у сллослма, јср се откупом лшеллцс, ларочлто лосле позлатлх последлца сушс, ле лде како је предвлВеио. Цена семенске пшеллцс у одлосу ла меркантилпу п лада л>с треба да остале као и до сада то јест у ларптету јсдал лре.ма једал л по кллогра.м. прспорука је Извршлог савета. Злачл за кллограм .се.менске потребло је килог рам и ло мсркалтплле пшеницс. М. Д. HA TPEREM БИЈЕНАЛУ НАИВЕ Y CBETO3APEBY ЧНВОРИЦАИЗНДШЕГНРДМ ИЛИБ, ПЕТРОВИП, ЛАЗАРЕВИН II ЛАЗИБ МЕБУ НАЈБОЉИМ ЈУГОСЛОВЕНСКИМ НАИВЦИМА Један од сталних учесника, Милован Лазаревић За Трећи бијенале самоукпх уметника, којн ће бити отворен 17. октобра у Светозареву у Музеју наивнс уметностн, конкурисало је 156 самоукЈгх слпкара и вајара из свих крајева наше зе.мље. Жпри ове једннстве не манлфестацлје код нас за изложбу је изабрао 94 рада, међу којтша су и радовн четворлце наиваца из наше општнне. На трећем бијеиалу видеће.мо скулптуре Слободана Илића из Плане п Драга на Петровића из Дреновца, затим слике Лазаревића и Лазића нз Стубице. Присуство четворице уметннка на овој значајној манифестацпји наиве, говорн о све развијенијем ликовном животу на селу, чему бн требало посветитн много већу пажњу. М. Д. МЕСНЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ БЕЗ УСЛОВА ЗА РАД @ Потребна је хитна поправка и преуређеље, а у многима и замена инвеитара Стањс просторлја меснихкан цсларлја у општлни Параћип је, најблаже речеио, псзадово љавајуће. Миогс канцеларије су без елсзшптарних услова за рад, а ако се узме у обзир дасе ту обављају и свечани чин ови венчања. олда се види да ллјсдна од њлх ле одговара овој ламелл. Меспе каицеларлје су смеш тслс у старпм зграда.ма, које се ле поправљају, облчло у до мовима културе, а олп су у .млопш ссли.ма у очајном стању. Проклшњавање таваница, пропалп подови, почађавеле н неугледнс просторлје су чссте појавс у месним калцеларнјама наше општине. Сагледавајући ово статве, -.Се кретарпјат за опипу улраву и заједничке пословс, утврдно је потребу уређеља меслих каннеларија за што he блтл потребно и додатчлх средстава. од 500.000 дпнара за које се обратно Извршпом сапету Ску пштпне опшгилс. М. Д. • Довољно минералног ђубрива само за уговорену производљу ПроизвоВачп ђубрива поручују да ће га бити у довољним колмчинама за потребе јесеље сетве СВОЈНОВО ГРАДЕ МОСТОВЕ V току је нзградља ловогмо ста и npoiunpeibc већ постојсћсг, члме he се умного.ме регулисати саобраћајнице у селу. Припремли радовн су завршсии, а овлх даиа he почстл и бстонпрање. Нсдавно бујлце одроллле су потпорни злд, због чега је и дошло до лзвссног одлагања. Радовл на изградњи новог и проширсњу старог моста коlUTalie око 1.000.000 дплара, a средства су обезбеђена лз мес лог самодопрлноса у новцу н радној счази, сазнаје.мо од Милутина Бркића, председлика Скупштине Месне заједлице у Својнову. СВОЈНОВО ВОДА ОПЕТ ЗА ПИНЕ t После недавних обнлних падавина н бујица са Јухора, сви бунари у Својнову који гравитирају уз потоке бнли су загаВени. На позив мештана одазвао се Штаб цивилне заштите н екипа До.ма здравља из ПараКила, који су најпрс исцрпли, a пото.м дезинфиковали воду у бунари.ма и извориштима и наново је учинили питком. Ефикасна акција Шта ба цнвилне заштнте и Дома здравља налшла је на опште прнзнање мештана Својнова. М. Д. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА БУЉАНЕ — СИСЕВАЦ ЗАЈЕДНО А РАЗДВОЈЕН)! * Асфалтирањем пута Буљане — Сисева.ч ова два иасеља бн била копачно повезана, а Лараћин би добио најкраћу могућу везу са нашим познатим туристичким насељем Разматрајућп акцнонп програм јесење и npo.ich'ic ссгпе, Извршни сзвег Скупштипе општине је закључио да треба испптати могу1тостп за добијање што повољннјпх креднта за лабавку ђубрнвл. на чехп треба да рзде Ко.мшсч запри вреау и друштвене дслатностн пословне банке \ сзрадњи са Рспубличким комитетом за по љопрпврсду. Произвођачи мпнералног ђу брива поручују да he за јесењу сству блти довољних коллчлна, а нз Задруге „7. јули” обећавају да ћс за уговорелу производњу битн млиералног хралнва. М. Д. ТРЕШЊЕВИЦА НИЧЕ НОВА ШКОЛА Мештани Трешњевице овога лета раде на новој школској згради у центру села, на локацијн иза дома културе. Y току је изградн>а прве фазе, односно гру бнх радова. До коиачног завршетка, према пројекту, инвестнраће се око милијарде динара, а средства се обезбеБују из фонда СИЗ-а основног образоваља и васгтитања и месног самододопрнноса у новцу н радној снази. Школа he л.мати пет учноница, кабинет, салу и све друге пратеће објекте, што he битн довољно да под мири потребе ос.моразредне наставе. М. Д. Буљале н Сисевац чинс исту месну заједлицу, али нлсу повезали ни путном ни телефонско.м везо.м. Иако раздаљина из.међу ова два пасеља износи са.мо девет клломстара, а самодопринос сс заводц од 1972 годлле, пи до далас пијс асфалтлрал пут који трсба да их спојн. О томе нам плше прсдссдллк месне заједиице Буљане Злато је Лазаревић: — Једлло што је урађело за ово време је траснрање тог пута и земљанм радови. Y СИЗ-у за путеве су нам рекли да не могу да нам помогну јер су фолдовц исцрпл>ени. Повезлвање Буљана и Сиссв ца имало би вишеструки значај. Најлрс мештани Снсевца би блли повсзани са својо.м мссло.м канцеларијом, бо.ве снабдсвени, а Параћин би добло лајкраћу всзу са овим ло ДРЕНОВАЦ: С1ЕВАН0ВИЂ ИСКЉУЧЕН ИЗ СУБНОР-а — Својим негатнвгаш понашањем допрш1осио лошим меБгљудскл.м односима у Месној заједлнцл, вреВао и о.маловажавао чланове СК н огрешио се о правнла понашања члана СУБНОР-а. Општински одбор СУБНОР-а Параћин, на својој седнициод 16. августа, донео је одлуку којо.м сс Мллал Стевановиђ лскључује пз Савсза удружеiba бораца НОР-а, месног удру жеља у Дреновцу јср се свој и.м негативнлм понашање.м теш ко огрешио о одрсдбе Статута СУБНОР-а Југославнје и Срби је н Статутарпс одлукс. Једновррмено престаје му фулкцлја члана Председнлш гва и сскрстара удружеша у меслој заједницл Дреновац л брлше се лз евндслцлје члалства. Критизерско и демагошко по нашање. јавно вређање ц ома ловажавање чланова СК грулашењс и расплривање сваБе у месној заједнлци, довсли су Д° т0£а Да га Општилски одбор СУБНОР-а бришс из евл дсицнје. М. М. златл.м излетиштсм и турнстич ким насеље.м. Путни правац Си севац — Вуљане — Параћин износл 20,5 клломстара. л кра ћи јс за дссет кило.метара Hero лравци прско Иуприје илн Грзе. Овлм с.мо хтсли да подстрскне.мо одговорне ла раз.мишљање по ово.м питању јср предстоји лзрада плана развоја оп штине до 1990. годпнс, пишс прсдссдник Меснс заједшше Буљапе. М. Д. 8

18. СЕПТЕ.МБАР 1985. н БРОЈ 291 а’1',1,,,1Пим1,1|11,|,|1111>П11111111|1||11||||||||||||||||||11111111,т|1111||(П|М|1|11|||||М|1|1||11||и||Ц11И111|1|Ш|П|П1|И, НАСТАВА ¥ ПРИРОДИ ЂАЧКО ПОЉАНЧЕ „ОТВАРАЧ ЗА ДЕЧЈЕ ДУШЕ“ ПАРАНИНСКИ ГЛУМЦИ Y CIUIHTY воз. Влажпи нраг тужпо плаче, tunna јадпо саОа цвили, у даљппи воз све јаче маглу пара, маглу шири. А кад стазу дугу има, on чсличпе струјпе жице, брже љуби, бржс ишба и аскрива свс путпицс. Круппе очи беле боје па челу што ,му стоје, etaue ппсу свелле боје јср га noli сад мплује. Оллвсра БорђевкН, ОШ „Радојс Доманоновић”, Параћип .... ф „Брејк денс и дежурни вампир" @ Забрана за књиге, свеске и сиве зидове Дечије одмаралиште на Грзи је овпх дана прави рај. Тако кажу и тврде ученици трећсг разрсда основне школс „Вук Караиић” из Поточца, ко ји се налазе ва рскреатнвној настави, а са њнма се слажу и случајни н намерни посетиоци. Грза нештедимице расула даровс природе. За тнли час утврдиш да земаљска куг ла и.ма четири стране света, ша су као на длану, од оннх што жпвот значе, па до он»х да Мнлап у дванаест ноћу мо ра да устане, да оде у WC, с поглед perncrpyje временску карту младих метеоролога, па по са цртежнма, нвз печурки најчуднијпх облпка и учнони цу која тугује за необуздани.м дечијпм смехом. Нска је нека тугујс, смех јс отишао да да рска не тече узбрдо и HOR Јасмнна Стојановић ОШ „Б. Крсмановић' Д. Мупшца сунце трчи са исгочне на западну страну. Звсзде су утонуле у Салго join всћ одабно can. no која ссетлуца Нека сва деца балопс црвепе, нека се чује и кроз облаке и тмппу. Месец је паместио свој жути јастук, и заслао. /1 Сунце, Сунце се одмара на једпој страни света, а на другој троши своје зраке. Ујутру he као и сваког Oana, тпм лепим зрацима, обасјати мојс родпо место. пусте бсле, зпа да мпр влада око зсмљппе кугле целе. Маја МилосављевиК ОШ „Бура Јакшић” Параћин ЈЕСЕН Весела дружина од 86 ученпка, трећсг разрсда, из подјухорскпх села: Својнова, Поточда. Рашевице, Трешњевице и Сшћсг Вира, као уснсивач гута нова сазнања која не мо гу да сс сместе у тескобу школ ских у*шоница. Одједном пред н»1гча сс отвара нови свет, но ва географија радости. Овде се учи из лппгута у .хппгут, а нигде нп оловке, Ш1 свеске, ни К1БИГС... Овде су те <:твари, на челу са сјгвнм учионицама, за брањене! Са њујоршкнх улица на Грзу У оквиру централне маннфестације Међународнв године омладине, од 18. до 27. септс.мбра у Сплиту се у организацијн Театра „Ештентар” одржава Фестпвал аматерских позоришта Југославије. Из.међу десетак позормшних ансамбала из градова шнром Југославије у програму јс и Градско аматерско позориигге нз Параћнна Лозоришни аматерв града на Црнкци гостова« ће у Сплиту са представама ^Мрешћсње шарана” и „Се љацн, радницн. природна ннтелкгешхија”. Овај фестнвал, тачније шестодневни боравак глумаца и пут финанспра орга* низатор и Републнчка конференцнја ССО. ШТОФАРСКИ ФОЛКЛОР ¥ КАЛЕНИБУ нескривенлм прича учитељ узбућењем нам Пуннша Томић. Небојша Нпковнћ ОШ „25. мај” Поповац Жути лишће, јссеп стиже, кише су свс ближс, ближе. НАША ЗАСТАБА Плава, јср плава цам је зеница у оку. Опада лишће доле са грана, птичице лете па све стране. Птичице лете, пд\> па југ, a betja пм кажу: Срећап вам пут. Спасеннја Куз.мановић, Петар Радивојевпћ, Нушила Томић н Жнпорад Стојковић су најобнч нија н.меиа намрштених учите ља а овде другара у лгри и освајању новпх сазнања. Од учпгељске етнкецпје остала јс тск по нека мрвнца. Првп пут се отварају дечмје душе које крију спонтапу искреност и бисерну чпстоћу. Из буљука дечијих главица Бела, јер бсла нам је боја младости. Црвспа, јер нам је црвена крв у венама. Маршт Живадиновнћ СлаВана Јопановнћ, уч. Ill разрсда Стубица ЈЕСЕН НОВА ПЛАНЕТА Зашто не постоји нека плапета па На којој би владала сва деца света? којој на којој псма ни ма.че 'пи тате, су све саме секе и бате Затто пе далеко од На 'којој постоји нека . планета овог атомског света? деца радост деле Поглед .чи ка пебу скрену, a опо плаео пије; из lycrux црних облака јесења киша лије. ‘ Хорам мокри.ч стазама, па доћох па главни пут п у облпжњсм врту запазпх vmccto руже оголелп прут. Људи се пегде журе, а ћаци трче из школе; успут ten већина рекоше да јесен много воле. — Овдс сам чствртп пут са мојим Вашша. Тврдкм да пш тек овде упозпајемо нашу дсцу. са којом раднлго, коју учи мо. Тск овдс сс дс»шја душа отвара н виднги да нмаш днвна створења. Све оно ипо се у четирн школска зида сазна тој дечици овде се лоруши. Низ малнх тајнп дечијпх дуврца радост и смех. Зеленп те пјгх Грзиних пропланака је као измишљен за вештине браће Мицулић, Топлицу и Добривоја. Њихов брејк денс нс заостаје за највештпјим бравурама њујоршкнх тинејџера. Иначе. Топлпца је п најбољи фудбалер у овој всселој дружпни. Ни цппеле два броја веће нису га спречиле да освоји ову ласкаву титулу. Александар ИлиГ1 сс побринуо да се и тај проблем разреши. Отпертлао је своје патнке „Пума" it позајмио их Топлици. Иначе, Александар Илић, је кажу најбољи, али v матсматици. На мудро пнтан>е, ко је шг.мпион, ,још мудрпје је одговорио: Онај ко најбољезна математику. се са свежим ваздухо.м руку« Ј’е-Лепо је збиља, да пожелих да увек буде трећак. Јао, ево ружие слике која квари дечју идилу. Иду ма.ме и тате у посету. Натоварили кесе, тор бе п немају појма да је овде забрањсно битк на.мрштен. М. IftiHft ,СТАЗАМА СЛОБОДЕ ’$5 Да су клинци клинцезе pace црпе, жуте и беле. Зашто за децу не направе планету, само за децу на овом свету? Да на iboj буду луткс и чигре и све пајлепшс дсчје tape. И ласте у даљипи нестају, лете свом другом завичају; таква је ова јесеп јесеп у моме крају Виолета Борђевић ОШ „С. Јаковљевпћ' Параћип тито Јс.шиа Јовановић ПЕСМА MIIPA Децо, целога све,та, запевајте весело песму мира, пека сва љубав ироцвета, а хармоника пска вечпто свира. Тито — значи мир Тпто — слобода Тито — борац за народна праеа. Тито — и.че револуционара. Тито — најлепша реч пашег народа. Внолета Марковнћ О1И „Вук Караџић” Поточац Коматина Гордана: Туш, акварел .................................................. . ИЗЛОЖБА РАДОМИРА ДИНИБА Параћннски младн сликар, ликовни педагог ОШ „Радоје Домановић”, п^сдставиће сс овнх дана својпм најновијим ликовшЕл! оства peibiuia napahiuicKoj Јавности. Наиме, 27. ссптембра Радо.мир Дшшћ отвара сво ју другу самосталву излож бу у приватној књмжари „Доротеј” Зорана Нолнћа. Око двадесетак намовијих цртежа ово.м приликом he представити сликар Срећко Здравковић. склони несташлуцима пе треба много тупити зубе. Довољ-’ но је овој весслој дружнипспо мепутн имс Драгнше Маринковнћа, чујс се „Дсжурнп вам пир". Драгиша се са првнм мраком огрне, а преко главе пребацп чаршав и ето пајс.меш нпјег страха у долини Грзс. Ис крено речено, Драгиша јс од учитеља Пстра Радивојевића добио п првп жути картон, али нс.ма всзе. Док ћаска.мо о свему и свачсму са нашнм домаћиннма, ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ ЗБИРКА ПРИЧА .ФАНТАСТИЧНИ MEXAHH4Z1PH” V пздању НОН-а из Београда изашао је Зборивк кратких прича младнх кн>и жевних ствараоца под називом „Фантастични иичари”. Ова збирка жи око тридесетак Aieby којима је пет мсхасадрприча прича параћииског књижевног ствараоца Мирослава Димп трнјевића Ова кљнга младпх стваралаца промовисана је 11. септе.мбра у Сплиту. ПРОМОЦИЈА ДОСОЉАВАЊЕ Пета збирка КЉИГЕ АНБЕЛА" лесама параћинског пссннка Мирослава Дмлштрнјевиђа „Досо љавањс анђела” бкће свсчако представљена 27. септембра на кн»ижевној вечери ,коју оргамизује Књнжевнн клуб „Мирко Бањевнћ”, у Књижарн ,Доротеј”. Поред аутора, у програхгу ће учествовати књижевни критичар нз Београда Срба Ипватовнћ, светозарсвачки песннк Жнворад Бор ђевић н параИински песннци. чланови Књижевног клу ба <(Мирко Бажевић”. С. I. Овогод!пнњн сабор „Проbox Лсвач — прођох ШумаДИЈУ” Y репертоару програма имао је и представникс нз Параћшха. Кулггурно-уметничко друштво „Бранко Крсмановић” ИВТКТ представио се на овој великој смотри 6. септембра у Каленићу фолклором и интерпретацијом народних мелоднја. СЈ.' ИИА ИВИ 0 ВИНИ Репуолички поход пионира „Стазама слободе ’85” изводи се од 20. до 24. септембра. Здружени пионирски одред „Бранко Крсмановић” креће на општински поход 23. септел1бра Као н ранијих година и овом прилпком се v пашој општини врше детаљне припре.ме за пре дстојећн поход пионира „Стазама слободе '85”. Свн ти послови брижљиво сс планирају јер овај велики поход и.ма за цнл. да код деце подстакне и развпјс осећаље .припацностп п л>убавн према домовини, пегоnaibo и развијаљс тсковпна и вредностп НОБ-а н соцпјалистнчке револуције, братство н једннство, заједништво п другарство. -Походам се код пиопира усмеравају и развијају стваралачке радозналостп. познају географске. V’ нсториј- © Основци уче о прошлости завичаја п у Музеју Три нзложбе до краја године Завнчајни музсј јс у оквиру лрогра.ма својпх актпвности, у овој годнни зпачајно мсстодао педагошко.м раду. Пракса јс раннјнх годила била да радни цн Музсја прсдавања држе по школа.ма п часовс исторнје обо гате п допрпнесу да ученицп што лакше и боље, уз помоћ слајдова н фотографнја, упознају прошлосг св^га завнчаја. Y овој школској годннн, ђацн са својнм паставницима нсторијс одржавају часове у Музсју. V археолошком и ксторг-•' м одељењу, уз очпглсдне' примере држе сс прсдаваља i. чу знања о прошлостн осог кра ја, од праисторије до НОБ-а. Ове посете, тачнијс часовн истормје, ушлп су у школске лрограме. Међутим, сазналп смо од руководпоца Музеја Марина Брмболића, различито је лнтересоваље међу наставницима. И.ма оних који не ко ристе ово благо прошлости, a пз Музеја лоручују да су вра та шнро.м отворсна и још јсд ком vnyhvjv позче нл capa.iњу основнпм, средшој школп и свнм граБани.ма. Поред овог педагошког рада, актнвност Музеја до краја го дние одвијаће се и у нстражл вачкој делатностн. Нсдавно ic завршено истраживањс у псолитско.м насељу, највеИем у Јужној Евроли, ла ауто-путу, а у плалу је да се наставе рад овп у клисури Црннцс, трају више од деценнјс. Изложбом експоната насталнх на овогодишњем Мекгнародном симпознјуму стакла,де МОНОГРАФПЈА О ИСТРДЖИВАЊШ1Л IIA AYTO-ITYTY Центар за културу н ннформнсање у сарадњи са Заводом за заштиту спомспика у Крагујевцу, привре* дннм п ПОЛИП1ЧКИМ органи зацпјама и културнп.м уста новама у опшппш н неким републичким фору.мп.-»а настојаћс да прнпреми л нзда монографију о пстражним радовима ма ауто-путу. Монографнја бн требало да изађс у идуНој годиии к садржала би најзначајнијс и најинтересантније лодатке о ово.м неолитском иасељу, обавестио иас јс археолог Марин Бр.мболнћ. С. Ј. лнма насталпх у Колопији „Сн севац 85” и велнком пзложбо.м најзначајннјнх налаза пстраже ппх радова на ауто-путу, завр шићс Музеј овогодишњу нзлож бену активност. С. Ј. ске, културне и привредне карактернстике, посебно природ не лепоте нашс домовине и места и објсктп којн афнрмишу рад, стварлаиггво и слободу човека. Неговање традиинја, спмбола и обележја Са веза ппонлра Југославије је такође једап од значајнијих задатака. У походу учествују сви пиоinipn п пионпрски колектави са подручја name општине у посебно утврђеннм програмима.н марш-рутама. Поход пноннра основних школа пзвешће се 21. септе.мбра, а огпитински поход 23. п 24. ссптембра. Уче сшпди у ornirriHicKOM походу cv делегације пионира свих осповних школа од којих се Фс.рмлра здружени пнонирскн одред „Брапко Крсмаповнћ". Марш-рута Здруженог пиони рског одреда ..Брапко Крсма мовић”^је Параћин — Нугтри- )а — Крагсјевац — Топола —- Аранђеловац — Параћин. Оку вља^е пионпра је планнрано 2з. септе.мбра 'у 12,30 часовау дворишти Основне школе „Радојс До.маповић” Након фор- .мпрања Здружсног одреда и свечаног збора, поздравне ре- *пг председника СУБНОР-а, ННШ1 школе до.маћнна извешће прлтодан програм, а након тога пиопирп ће ла спо.меник Бранка КрсмановнНа положнтп цвећс. Плонирс затдм чека паптпзанскп марш до насеља „7. јулн” п сгсрет са во-јнтгцима v касарни „Бпаико Крс.мановнћ”, сусрет са бригадирима, ужлла п заиава по слободпом пзбору. ».а вечерље часове планпрано .13 ппонирско поссло, а 'затим одлазак на вечеру и спазан>е код ппоннра домађпна, .ученпКа •До.мачсвчћ”. Оонлазак Музеја. спомен обе лежia Параћннско-ђупријској четн .v Нупрнји н Крапдевпа планлраи је за 24. ссптембар. - Kparvjeeuv ће сс параћпнскц хчспшш срестп са здруженкм ппоппрским одредгша 'општинСКП.Х п рспублнчк-ог похода и ппошгрпма пз Крагујевца на „Мггр и слобода света . ибпласком Тополе. АранКеловпа. разгледаваљем бање п скулптура v арапђелопачком ларку завршава се овогодишл.п поход за параНппске основие. С. Ј.

ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА КОШАРКА: ЖЕНЕ ШУМАДИЈСКО ПОМОРАВСКА ЛИГА Параћин: Борац — Младн рудар (Гружа) 2:1 (2:1) НЕЖДЈШ „СТАКЛАРЦИ" Нградиштс: Борца. Гледадгда: око 500. Стрелцн: Марковнћ (вз једанасстерца) п Савпћ за Борац, а Ставојевпћ за Младп рудар. Судпја: Јовановић (Крушевац) Борац: Јанховић 7 — Јевтнћ 7, Лазо вић 6 — Златковпћ 7, Ннколпћ 7, Јо вановић 6 — Дулић 6, Стсфановнћ 6, Марковић 6, Ссвпћ 6 н Петровнћ 6. Играч утакмпце: Јевтпћ (Борац) Борац Је побсдно али ниЈе одушс вно. Проттга веома слабс екЈтс нз Гррке „сгаклардн” су створплп досга повољнпх прнлпка али мора да буду задовољни н овнм резултатом јер су својом неодговорнои пгром омогу11нлп протнвннку да угрозе њнхов гол. с. д. ЈЕДИНСТВЕНА ЛИГА МФС СВЕТОЗАРЕВА ПАРАНИН: 13. ОКТОБАР — СЛОГА (ДЕСПОТОВАЦ) 0:2 (0:1) Нгралиптге: 13. октобра. Глсдалаца: 300. Стрелпи: Антоннјсваћ и Павковић за Слогу. Судпја: Добросављевпћ (Свс тозарсво) 7. 13. октобар: Карић 7 — Л>. Јовановић 6, М. Жнвковнћ 6 — ПоповиН 7, Милошевнћ 6, Пећаранпн 6 — С. Јова новић 7, 3. ЖпвковцП, Гагпћ 6, 3. БорВевнћ 6 (СтаноЈевић 6), П. JSopbcвић 6. Веома добра скппа Слоге заслужсно је савладала 13. октобар којп је пграо доста нсорганизоваио п неефнхасио. Сдога јс у свсму бпдал бољп партнер и снгурно Је да ћс гости бпти јсдан од главнтгх кандидата за оспаЈањс првог места. с. д. Јединство — Обилић 3:1 (1:0) ,3слена машина” прорадила V летом н шесто.м колу. ¥ петом колу Јсдннство донело бод нз Лазаревца, а један од кандидата за прво место, београдскн Обнлиђ поражен у одлнчноЈ игрп прсшлс недсље. Стадпон: Јединства. Гледалаца 2.000. Стрелцн: Милић у 1., 66. ri 82. Mimyry за Јединство, а ПавловиИ у 80. мннуту за Обилнћ- Суднја: Мнтић (Књажевац) 9. Јсдпнство: Митнћ 6, Павловић 7, Стсвановнћ 8, Матић 7, Петковнћ 7, Панић 7, Милип 9, (Мплошсвнћ), Вулићевић 6, Ко стнћ 6, Пелнвановнћ 7, Бабнћ 6, (Бандука). Играч утакмице: Мнлнћ (Јединство). После пиза неуспеха. утакмнца нзгубљеннх зато што им је спортска срсћа окренула леђа, „зелени” су изгледа окренули лећа cpehu. Прионули су својски на игру, ангажовано и пуним срцсм. Всћ у првом Miniyту нзнснадни, јак и прецизан ударац погодио је Ммлошевн* ћеву мрежу, а стрелац је био Мнлић. Током целог првог полувремена све конце у игри др жали су фудбалери Једшчства. Ређале су сс лепс акцијс али се на одмор отншло са резултатом 1:0. V другом полувре.мену одлнчна екипа нз Београда показала је шта зна н одбрана Једннства са ПстковиИем на старом месту имала је пунс руке посла, да сачува своју мрежу. Судбина Београђана запечаћена је у 66. лшнуту када је Миллћ продро по средини, предрпблао и голмана и ушетао се у мрежу. Са.мо на тренутак уЧ1ШИЛО се да ће Београђанн по стићи иешто више када је у 80. Троструки стрелац Милић ВЕЛИКА ПЛАНА: КК МОРАВА — ОКК ПАРАНИН 59:76 ОКК Параћпн: Сави1>, Торљапскп (6 Симић 8, В. Пстровпћ 12, ЛитопкЈсвиИ 4, Радичсвнћ 2, С. Пстровпћ 4, Срсјпћ, Младеновпћ 10 и Јапковпћ 20. Бсз млого потсшкоћа Параћшпсс прс дпоћспс псзадрживим стрслисм Јлнко виће.вом коЈој су оххично асистирале Topibancica п Всспа Пстровкђ, остварнлс су псочскизано лаку и убедмпу победу пад не тако лошим Плањанка ма. М. Мклошсвпћ КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ: ЖЕНЕ &УДБАЛ: ОГГШТИНСКЕ ЛИГЕ ЈУХОР СЕ КЊЕ Водећи иа табелл Првс огпптинскс лиге еклпа Јухора пз Поточца нс по суетаје. Y неделу су савладали Врапчаве — Параћин н озбиљно прстендују на прво мссто. Такође и БСК не посустајс па табелн Другс општннске лиге, Петрус јс савладаи чпк са 7:2. Крежбниаи: Слобода — Јединст. (Р) 3:3 Давидовац: Радкик — Моравац 4:4 Нзвор: TICK — Напрсдак (Ст) 8:2 Бош1ванс: Борац — Напредак (Св).3:1 Тскија: Радннчки — Слога 3:1 Параћнн: Младост — Морава 3:1 Д. Мутннца: Јсдпнст. — Будућност 4:1 Реаултати Првз општппске лнгс: Бусиловац: ХсроЈ — Напрсдак (Д) Параћнн: Врапчанс — Јухор Рсзу.тгатн Друге општпнске .-ntre: Параћнн: Петруе — БСК 2:7 2:2 Плана: Развптак — Полст 4:1 1:2 Бул>ане: Младост — Лсшјашш 5:8 ......... ..... 0 IN MEMORIAM На болпу годшпњицу £ од смрти нашег много s вољсног МИХАИЛЛ-МИКЕ § МИЛОВАНОВИПА Е пнг. агрономије у пснзнји | 1923. — 1984. I; мниуту Павловић надвисио одбраиу ц сместио лопту иза Матнћа. Beh у 82. Милнћ по трсћн пут кажњава самоуверену одбрану Обилића, која изгледа није на време сагледала њсго* ву хптрину- Претрчао је двојнцу играча н снажним ударзем no Tpciin пут затресао мре жу Београђана. Једшгство је са гостовања у Лазаревцу донело бод велики као кућа. Без обзира на разлоге због којих су губилн бодо ве п утак.мнце у претходним сусретима чињеница јс да су до тада скупнлп тек јсдан јединн бод, н то у сусрету са JYMKOM код кућс. Такав биланс оправдано је изазвао узбуну у руководству п стручном штабу новопгченог српсколигаша, па су алтажоване све рсзсрве да се ништа више не препушта случају. Трснср Мома То.мпћ у нсдељу није и.мао дилема са саставо.м. Митић па голу свс чвршпе CTojii if што јс најважш<је улива сигурност одбрашт. Пстковић уз своје нскуство врло добро обавља задаткс па сво.м некадашњем месту — цеи тархалфа чнстача. И.хшонује борбеност лсвог бека Стсвановића, а Аца Матнћ враћа се у стару форму. Пеливановић је и у Лазаревцу и раннјс и на по следњој утакглнци показао да не губн ништа од оштрине и слана. Онај који диже публику на ногс, а што је још важније доносп бодове, јс Милић. ¥ нсколико рапијнх утакмица слао је врло употрсбљиве лопте лред голове противника али недостајао је реализатор. ¥ недељу је ствар узео у своје Hore и постнгао три гола. Још 1шјс прорадио Костнћ. Врхунскн стрелац, како рече неко од загрижеинх павпјача је отншао у трећи позив, па кад посустану млађн ето ветерана да дочска што онп пропусте. Јсдннство у четвртак госгује у Обреновцу да у утакмици са комшијом на табели подели мсгдан- Судећп пре.ма формп у којој су овог момепта, нмамо пуно права да се надамо најбољем. М. Мнленковнћ ТЛБЕАЛ ПРВЕ СРПСКЕ ЛПГЕ 1. Галнички Зорка 6 4 1 1 15: 7 9 2. Шумадпја 6 4 1 1 12: 5 9 3. ,.7. Јули" 6 4 1 1 11: 4 9 4. Мајданпск 6 4 0 2 12: 6 8 5. Крнстал 6 3 1 2 9: 4 7 6. Рудар 6 2 3 1 7: 5 ’ 7 7. Чукарички 6 3 1 2 10: 9 7 8. Колубара 6 3 1 2 7: 6 7 9. Бердап 6 3 1 2 6:10 7 10. Обпл-.ih 6 3 1 2 11:10 6 11. Будућпост 6 2 2 2 9: 9 6 12. CimbcAiih 6 1 4 1 5: 5 6 13. ПКВ Ју.мко 6 2 2 2 9:11 6 14. Дубочица 6 2 1 3 5: 5 5 15. Мачва 6 1 2 3 8:12 4 16. Јсдипство 6 1 2 3 7:11 4 17. Раднпчкн (О) 6 0 1 5 4:13 1 18. Слога 6 0 0 6 3:18 0 IN MEMORIAM Навршава сс тужних четрдесет дака од прсра пс смрти мог дпагог супруга ДРАГОЉУБА ДРАКЧЕТА СТАНКОВИНА службепика велнкопро* дајс РО „Шумадија” ЗАБРШЕН ПРВИ МЕМОРИЈАЛНИ ФУДБАЛСКИ ТУРНИР БРАНИСЛАВ-БРАНА ДРАГУТИНОВИН ■ ¥ фнналу Једпнство савладало Борац ■ Одличан фудбал и вслика ефнкасност I Дана 22. IX 1985. дава- fi ћемо годЈШПБи помен. S Позивамо све оне којп В су га волели и попггова- р ли, рођаке, прпјатеље и G његове колеге да тога да | на буду са на.ма у 12 ча- S сова на параћннском Е гробљу. [ С тугом и поносом што | смо га имале, на његов I частан и поштсн живот, В Борка, Тан»а и Олгпца | са породицом. Бечно ћу га чувати v срцу и пампгги његов ве дар лпк Његова супруга Љпл>ана Одиграважм фииалшгх сусрста, у Пзраћшгу Је завршсл првн Мс.морпјал нк фудбалски турннр ..Бранисдав — Брона Драгутпмовнћ”, однграп у спо мси иа нскпда јсдмог ол најбољпх фуд балсра Јсдннсгса, а пото.м пстакнутог трсисра 1< спортског радника. Кзо што сс II очекнпало, прво мссто прк пало је фудбалсрима Јсднпства. па су тако ..зслени” први освојплн всликп прслазни псхар, дар органлзатора туринра „13. октобра". Јединство Је у финалу савладало екнпу Борца са 3:0 (0:0) и то голови.ма Милнћа, Пелм ваповића и Мплашевпћа. „Стакларцн" су дуго паркралн српсколигашу, нгрзлн су борбеио, а олбрапа на че лу са Јвнковићем, ЛуквНсм н Златано Елће.м успешно Је одолсвала иападил<а. Једииство Је у наставку су срета занграло веома добро, па је та ко н остварено убедљива победа. Међугам, н Борац Је имао две повољне прилике да сман.н резултат алн је од личан волеј Дулпћа голмаи Mimih у лепој парадн зауставио, а Нпколић Је погодпо пречку. Y борби за тргћс место Тскстилац је високо поразио „13. октобар", чак са 8:0 (4:0). Штофарцп су >шалн своЈ лан, а фудбалсрпмп „13. октобра” ии шта ннЈе полазио за ного.м. Сусрст Је одлгран no Јакој кшии. стрелци су билн Урошсвић, Богдановнћ по три и Радосавл»евнН два. По завршетку туринра вслнки прс лазнн псхар уручен јс капитсну Јсднп ства Миломнру Пеливановићу, а све екппе су за учешћс на турштру доби ло спомен пехарс. За иајбољсг пграча туриира проглашен јс Л>убшпа Стсвано вић. играч Једииства, док је најбол>н стрслац Зораи Богдаповнћ пз Тскстнл иа са пст голова. Турппр је всома успешно органпзовао Фулбалски кл\*б „13. октобар” из llapahinta, а помоћ у оргаиизацнји турнира пружплв су СФС и ИВТКТ „Бранко Крсл1аповнћ”. Све сусрете туркнра водилс су веома добро параћинске фудбалске суднје и то без наккаде. С. Д. СТ¥ДЕНТ (НИШ) — ОКК ПАРАБИН 67:66 Y другом колу Купа за подручјс Србије кошаркашицс ОКК Параћпи поражснс су од друголпгаша студспта са свега пола коша разлпкс. Y изванредној н корекгноЈ утакмпци Параћпнке су падвпсиле ссбе и у првом полувремсну дскласиралс друго лнташа. Y 19. мпнуту водпле су са чак 40:21. Y другом пвлувре.мсну, нажалост, ступа иа сцспу судија Пироћанац Злал тковпћ којп тсндснцнозним дељежм правдс доводи у питањс регуларн >:т овс утак.мице. С тога су оправдане су зс дсвојака пз Параћина које су је дпно на таЈ начин могле да нзразе свој протест на крају утакмице. Y Нпшу су настутилс: Савпћ 12, Торњамскн 10, Снмић 2, В. Петровлћ 6, АнтонвЈсвпћ 18, Глжшнћ, Радпчавић, С. Петровнћ, Младеиовпћ 3, Jas ковнћ 13 н Срејнћ. м. м. СТРЕЉАШТВО: ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ЕВИЦА РДИИ ДРПА Y Ваљсву 14. ссптсмбра одржапо јо првснстсо СР Србијс у гађаљу малокалибарском пушком тростав (3X20). Евица Радовић, члан Стрсљачкс дру- ;кннс НВТКТ „Браико Крсмаповпћ” наступнла јс као једпип представнпк Параћнш и пзборила нзвапрсдпо дру го мссто у всома Јакој конкурепцчЈи. Њсно друто мссто утолнко је зпачај нпјс што га је изборкла у врло ЈакоЈ конкурепцнЈи стрслаиа из Honor Сада, Београда п Ниша. Евпца Радовић прсдстављаћс Параhim иа првсисгву Југос.\авп]с 21. до 23. септсмбра у Зеницп. С. 3. ЈУГОСЛОВЕНСКИ КУП СПСРТСКПХ РИБОЛОВАЦА МРЕНА ШДМПКОН Екипа спортских рпболоваца ,.Мрсна” из Иараћнна v саставу Миле Милуновиђ, Милутнн Илић п Зоран Фатур, освојнла је шампионску тнтулу. Титула јс севојена на куп такмичешу најбољпх спортских риболоваца Југославијс па Палићу п тн.мс „нзвађена виза” за Европски куп. ШАХ — РЕЗУЛТАТИ MiPAt! ПОРАЖЕН Квалитстна лпга Србпјс: Колубара (Лазаревац) — Бораи 7:3 Српска лига — Исток: Текстклац — Морава (Вслпка П.чаиа) 4,5:5,5 Рсгионална лига: Рлднкчки (Свнлајиаи) — Јсдмнстсо — 13. октобар. 8:2. Буљапе — Рсмбас (Рссавица) 5:5 Стони тенис КОНФЕРЕНЦИЈА СТОНОТЕНИСЕРА Коифсренција удружеш1 клубова општнпских лига одржаВе се 26. септе.мбра у 17 часова у просторнја.ма Месне зајединцс „Цснтар” у улшш Саве Ковачсвпћа 2. Конфсрс1ГциЈн могу да при суствују представЈПШп свнх оргапнзацпЈа којс су зашггсрссовалс за такмичења у ОПШТШ1СК1Ш лпгама. Екипе Параћкна коЈс су се aeb такмччнле н опс коЈс нмаЈу па.мсру да то злпочпу ове сезокс, могу да тренирају у просторији пзизд базсиа Хале спортсва, уторком u чствртком од 17 до 20 часова. Р. В. СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО Лнст Соцпјадвстнчкот савсза радног вародд општивс Пжрвћав, взда]# Центар за Славољуб Обрадовић, Нзлавачки савет: Надв Бралковнћ, Мохгчнло Вучковпћ. Светислав рплоЈе МарнпковпП, СлавољуО ОбрадовпВ, Жввотз СтоЈановић. ЖивоЈпн Томић (председЈтк) ков! b .Мпрослав ДнмнтриЈсвпћ, Мпливоје Илнћ (техннчкв уредшгк) ■ Миодра» Мнлепковић 1ШК (035) 52-352, повшгари (035) 53-694. Црподата: ioammi>a 300,00 дннара, ао.тутоднилЕс 5504-603-1973 код СДК Параћлн. Штампа ГРО ^Глас" Београд, ВдаЈковаћсва 8t гелефов (011) културу о олформпсан>е ..HapalHm"' — НараДлл. Дирсктор а гдавкм п оагозорнн уреддкх -Кпаковкђ. Мнливоје Илић, Нада Јоваловић, (замсшш аредссднпка). Снежапа 1опан»>инП, Бо п Јован ГомпК Ypebyje Редакцлопп колегрЈум. Нонипари; Сисжапа Јовапоинћ ИМНШ Жни реса 1'едакцнЈе: Максима Горког, 4. Поштански фал 3S Гелефонп; главпм н ошоворив ур*Ј 50,00 дпнара, зд инострапство дооструко Жпро рачуг« Центра «а културу е «ифорш!са*« 340-551, Тираж 8.000

БОЗ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО ПОСЛОВАЊЕ СРПСКЕ ФАБРПКЕ СТАКЛА ЗА 8 МЕСЕЦИ ОВЕ ГОДИНЕ 4 •ИТАВДМД И САРАДНИЦИМА ЧЕСТИТАМО 13. ОНТОБДР ИПОЂЕЊА) _______ _ И ,4»®в «• » BitisS ГОДИНА ХП БРОЈ 292. ■ ПАРАБИН om« НДГРДДЕ Делегатп свих веНа Скупштинс општиЈ.е Ilapahiui на зајсдличкој седнпц.ч одржапој 1. октобра 1985. године донелц су одпуку о додели зраднционалннх 13-окгооарскнх паграда општинс Параћнн за 1985. годиоу, поводом Дана ослобоВења олштпнс и града Параћпна и обележавања јубиларнс 40- годишњицс победс пад фашизмом. ПЛАКЕТА ОПШТИНЕ ПЛ РАБИН за 1985. годнну додсљсна је Пронзводпо-прол-етној Радпој организацнји .Шумаднја’’ п Милутшлу Мнлошевнћу, потпрсдссднлку Скупштпнс Социјалнстичкс Републике Србпјс. Диплома олштпнс Параћин за 1985. годнну додељсна јс Радној организацијп „ПараИпн”, Mccioj заједници „Бранко Крс.маозвић”, Конференцијл за дру штвену актпвност жсш, Драгу Лековнћу, пспзнони- I сш.ом првоборцу, Мнлораду Станковнћу, лекару Медпцинског центра у Параћину, Зорану Радојевлћу, директо ру ОШ „Бура Јакшић”, Петру Милосављешићу, шгасен»сру Индустрије вунених ткашша коофекције и трикотажс „Бранко Крс.мано* вић” н Рајку Милошевићу, инжењеру Радне организацпје „ПараНин”. НОВЧАНА ИАГРАДА за 1985. годину додељена је: Месној заједвици Својново, у износу од 50.000 динара, Удружсњу спортских рмболоваца, такоБс у виситш од 50.000 динара, Милошу Сгсtuhy, раднику Српскс фабрикс стакла, Душану Јови чићу, ко.манданту Одреда пзвиБача „Бранко Крсмаиовић” и пољопривред1.<гл лропзвоВачу пз Сикирицс, по 20.000 цинара. Добитлици.ма Октобарске награде признања he бити уручеиа иа свечаној седиици 13. октобра поводом Дана ослобоВшш општлнс » града Hapahiiiia и обелсжаBaiba јубилеја — 40-годишљице победс јлд фашизмо.м. СЛОВЕНЦИ 12. ОКТОБРА У СРБИЈМ £«33 ГРАДИТЕЉИ АУТО — ПУТА ОБЕБАВАЈУ АСФАЛТ ДО ДАНА РЕПУБ/1НКЕ СТРАНА 2. СТРАНА 2. ПОЗОРИШНП СУСРЕТИ ВРДЊДНЦИ ОТВДРДЈУ СУСРЕТЕ СТРАНА 8. Лисг СоцЕцалистичког савеза радног народа општине Параћин оанаи 2. ОКТОБАР 1985. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 30 ДИНАРА Y3 13. ОКТОБАР — ДДН ОСЛОБОБЕЊА РЕЗУЛТАТН ВРЕДНН ПАЖЊЕ Треба очекивати да стаклара ову послоииу годину заврши са позитивним финансијским резултапша За 9 месеци овс годлнс СФС послује бољс него ранлјлх годлна, што показују првл. непотлунл подацл о девстомсссчном пословању. Колектлв за 9 мессци дњу ОД 122 са 4500 запослспих остварло јс пролзвохлљадс тона стакла. што јс на нивоу плансклх задатака, а лзнад прошлогодлшњлх. Вредност пролзведенс робе износи 9 миллјарди длнара. И овс годинс својс пролзводе и 195 милиона стаклара лзвозл највлше на конвертлбллно тржиште. За 9 мсссцл лзвоз лзносл 5 миллона и 200 хлљада долара. Највлшс сс извозл трговачко стакло, а традицлоналнл купцл параћлнског стакла су Западна Немачка, САД. Грчка, Италлја. Судан, Мађарска. кувајт. Саудијска Арабија и другс земљс. ПУТЕВИ НАШЕГ УЗЛЕТА О ктобарски.и сеечаноcrn.ua 1985. годпне обе лежава.ио 41-zodumibu ПУ ocAodobeiba Tlapahuna и овога краја a yjedno јубиларну, 40-zoduuubui{y побеde Had фашпзмо.и. 13. oicroбар, Дан Kada су јединице HapodHoocAo6odtuta4Ke војске и Црвене ар.инје ушле у окупирани, али непокорснн ipad, ушао је у историју као најсветлнји тренутак у његовом гаест вековпо.и no стојању. Он означава прекретницу у ibeioeo.u целокупно.и развоју н прсло.ини тренутак израстања пз провннцнјске вароти у .иодеран и јак undycrpnjcKO-no- .'bonpuepedno-тргоеачки ? pad, са веома бурнн.и н duna.uuчннм развктко.и. Тога daiia ожнвогворсн је вековни can, da човек постанс слоoodan, da живи н ствара у .ииру, da стре.ин ка лешие.и н сретнпје.и жиеоту. Радпнчка класа у народноослободилачкој борби п револуцијн крунисала је своја xveiha н cre.u.beiba и da.ia најлетае плодове из којих је израсла соцпјалистичка са- .иоунравна Југославија. С тазе дугог и тетког пута носуте су највеhiLM људски.и вредностима — животи.иа и одрпцањп.иа. Најбољи .сннови на me земљс дали су своје жиаоте за најузвишеније ппље ае, за бољу сутраинанцу и мирнпју буду/шост. И даиас једном малом народу није лако да живи у свету пуно.ч противречности, иа се одупре •многи.и искушеibn.ua п nedaha.ua, у свету у ко.ие ne.ua равноправности, ни еконо.искс пи политичке, у ко.ие join увек GAada право јачега. Свеснп тога п тешкоћа које нас нрнтпскају dootija.uo спагу da tieтрајс.ио на путу социјалпзма, самоуправљања и човечности. В ре.ие за на.иа, у ко.ие су стасале dee генерације способне da преуз.иу обавезс п .odioeopnocr за cadatuibocT и 6ydyhnci r ове земље, у коме је било нрепрека и застоја, али никада одустајања, показало је да смо на исправном путу и уједно истакло нашу решеност da no сваку цепу на њему истрајемо. Оно је показало сву чврстину овога народа. вековима nanalieиог ба com odpebyje свој жпвотни цпљ и правац, да гради своју буду11ност и cede иа начин како to ibe.uy најбоље одговара. оже.ио данас да naже.ио да с.ио у својој исгоријској .ииснји успели, да успеишо грабп.ио ново друштво у коме ne.ua разлике .ueby људи.иа и народи.иа, у коме су сви под овпм југословенским нсбо.и једнакп. Алп, у псто 'вре.ие мора да призна.ио да нам и данас пије лако, да се суочава.ио са многобројни.и про блеми.иа п тешкоНа.иа. Неки од ibux су пзраженпјп пего у npebcno.u периоду. II то нас онеспокојава п noun. Јср, utiibcinaia је да се Према рсзултагл.ма за 9 мссеци треба очекнватн да СФС osv иословну годлну заврши са остатком дохотка. Упорсдо са тим и расподела ллчних доходака треба да одговара нивоу остварсне на појединим важним сег- .иентпма еконо.иског, социјалног, a tiluc и политичког живота заоштравају пробле.ии који захтевају odAyuny н ефикаснију активност свих друштвених чинплаца, jota органпзованију акцију Савеза ко.иуниста da се раз.ирсе конци чворова у ланПУ еконо.иских и соцнјалних кретања. To је дуг onu.ua koj'h су слободу и све са ibo.u дошло. града ис запрошлост. npe.ua сви.иа на.и донели оно iuto је To је и обаееза npe.ua будућим поколе ibu.ua да би сее ово сачуваan и обогатпли. Алп, 7pad и људи у ibe.uy да _лсиве од рада своју будућност и .uajyliu будућност ј» лоје треба da IbtlXOOUM путе.и. овај ^ора zpadehu припрегенераци настдес С. О. 13 пролзводњс. У стаклари члне ии зузетнс напорс да ллчплм дохот- - ком стлмуллшу раднлке за већу Ј пролзводњу, односно да лични К доходак који је у августу износио у просеку 30 хлљада длпара Н ускладс са пролзводплм резулИ татима. g Заштита животног стандарда u раднлка јс прсдмст сталнс акн тлвностл органа управљаља и Џ ДПО. у фабрицл свл.м раднлциП ма сс овс године крсдлтпра нан бавка угља а у току јс акцЈца око 1 набавкс зимнице. Недавно јс у нассљу Јагодњак уссљсно још 20 нових станова чиме сс наставља успсшна полшика стамбене изградњс ла сс свакс годинс најмањс гради и уссљава 20 станова, што сс успешно реализује. Значајно јс и то да јс у току ове године за кредитираљс индпеидуалне стамбенс лзградњс лздвијепо зо милиона длнара. У највећсм параћинском колектлву ствари сс мењају на боље. Посебнонас то радује v ово п предпразничио време када сс з сулшрају рсзултатп п говори о ’ гспеспма вредпим пажње.

113 СЛОВЕНИЈЕ СТИЖЕ ВОЗ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА СЛ08ЕНЦН12. ОКТОБРД У СРБН1И —— -•гтгптаггч ■< ч —4w*t»w—— Ф Компознција са 1.500 Словснаца полазн 11. октобра нз Марибора ® Параћнп he угостнтн тридесстједког учеспика Воза @ За гостс богат програм боравка „Први воз лспортоваппх Словснаиа крснуо јс лз Марибора 7. јупа 1941. годипе за Јагодлиудруги 10. јупа за Ћуприју, трсћи за Параћлн, чстврти за Крушсвац... сваки са no зоо особа... Првс транспорте гсстаповци су прсдали Комсссријату за избсгллце у Београду. Нас јс јсдан од н»их поздравио: „Бра1ш н ссстре! Све што има Србија подслићс са вама”. пишс у својој хроиини „Словеначкл лзгнанлци у Срблји”, Франц Рош, публициста и пскаданлви изгнаник. Тако јс почсло расељлвап.с Словснаца, тако јс почсо пут у нсизвссност. На опустслл.м словсначкл.м пољлма и у испражљсни.м домовлма мсста јс блло само за ГРАДИТЕЉИ АУТО-ПУТА ОБЕИАВАЈУ АСФА1Т ДО ДАНА РЕПУ61ВЕ ф Значај аутопута обавезује на мобилан рад, истакао Бранислав Иконић ф Грађевинари обећали да he одржати рокове и поред садашњег закашњења од 15—30 дана Браниглав Икоинћ, Мустафа (Пљакић, Топлпца Нсдељковић и Здравко Опвсновић i.«a Грзи. где је разговарано са градитељмма Ауто-пуга Y разговору са председнпком Извршног већа Скупштине СР Сронјс Брапнславом Иконићем, градитељи ауто-пута Грађевкнске радне органнзацнје „Планум", „Партизанскп пут”, „Ауто-пут" „Мостоградња” и Радна органнзација за путеве нз Зајсчара обећалн су да he нспоштовати лредвнБсне роковс за изградњу најважннје саобраћајнице у Југославији. Предссднлк Извршног всћа Ску пштинс СР Србијс Брапислав Икоиић заједно са прсдседнлком Савезног комитста за саобраћај и всзс Мустафом Пљаклћем, лрсдссднлком Рспубллчког комитсто.м за саобраћај и всзс Ђорђсм Митићсм, Здравком Огњсвићем, замснлком сскретара Рспубличког СИЗ-а за путсвс и Зорапом Анђелковићем, секретаро.м Рспубличкс конференцлјс ССО, посетио је градилиштс деонлцс ауто- -пута од Ћупријс до Појата л том прлллком водло разговорс са гра дитсљи.ма ауто-пута, грађевинским радни.м организација.ма л прсдставници.ма о.младинскс раднс акције. Разлог овс посстс високих рспубличклх фуикционера је .мало закацлЈ>с1вс у длна.мици извођсља радова на овој дсонпил. дугој 23,10 КМ. — Изузетно јс значајпо не само за Србију него п за целу Југославију да се ова пајважнија саобраћајница заврши па врсмс истакао је БРАНИСЛАВ НКОНИЂ. — Треба обезбеднти пуно коришћење радпог времена и .механизације. У ово.м послу изузетпо важну улогу имају о.младинци м љихова радна акција. Иконић јс апсловао на свс учесникс у лзград!ви ауто-пута, да се посебно ангажују како бл се испоштовао рок — 29. новембзр, Дан Рспубликс. У том циљу наложено јс грлђсвинцл.ма да што рационалније користс радно време, односно раде продужено, да се мсханизација користи до мдксимума. а нагзсло јс да ћс рспублички органи v сарадлл! га Слвезп.м ко.млтстом за саобраћај и везе врло брзо и опсративно решавагл сва тскућа питан»а. Градитсљл ауто-пута истзкли су неколико проблемл за које с.ма трају да he се и нздлле јавл.тн:. Поссбно је тешка ситуацпЈЛ сд биту.мсном когл u rn нма v недо стајућлм количинлма или сс вуди битумсн нсодговарлјућег квачлсту гсрманску расу. Прсд dioвспачким лзгнаницлма и п>сховлм замотуљцима најнсопходнијлх стварл, отварала сс провалија бсзнађа. Мсђутим, људл лз Србијс нлсу дозволили да браћа са алпсклх обронака на овлм лросторлма буду нспожсљнл ту1јинци. всћ су им лскрено л широка срца, понудили својс домовс л послсдњс залогајс хранс. Многи Словснци понессни родољубље.м крснули су пут партлзанскл.м одрсда, да у зајсдници са свима народима југословснског простора, туђинцу покажу пут одаклс су дошли. Пријатсљство сковано у најтсжим данлма ратног влхора постало је трајно. Најлепши израз овог пријатсљства јс управо Воз „Братство-јединство" који.овс године по 19 пут крсће на похор дружсљубља. Током октобарских свечаности слободе у градовима Србије, боравићс словеначки изгнапици и чланови љпхових породица. Воз напутбратске љубавн креће 41. из Марибора, а у Србију долази 12. октобра. По реду вожње који је усвојио Међуопштипски координациони одбор, у Сремској Ми тровици 12. октобра учеснике Воза дочскаће делегација Републичке копферепције ССРН Србије. Мстог дапа у Бсограду у Дому гарде за свс учеснике припремљена је свечаност. а пакоп тога he сс композиција подслити па два дсла и кренути пут Краљсва и Титовог Ужица. Током поподнсвних часова ком позиција Воза „Братство-јсдинство’’ стићи he у Ћуприју, где је заказан митмнг и културно уметнички програм. Параћип he своје госте дочекатп на платоу испред Скупштине општинс уз богат програм културпо умстничких друштава. литста, a то значл да he и квалитст урађенс трасс блтл довсдсн у питању. Цсмснт јс такођс помснут као један од проблсма па јс на ово рсаговао прсдссдник Скупштинс општлле Параћлн Топллца Недељковић, којл јс градитсљи.ма обсћао да he са ови.м материјалом надаље свс бити у реду. Значај благолрсмсног завршетка дсонлцс Ћупрлја — Појатс истакао јс и Мустафа Пљакић, a сви су подржалл иницијативу да сс овогодишња омладинска радна акција продужи до краја радова на ауто-путу. Према информацији која јс прсзентирана Браниславу Икониhy, једипо Грађевинска радна организација . Планум", која ради на пот кило.мстара иовог ауто-пута, своје пословс обавЈка по плану. „Партизански пут” и „Ауто- -пут”. а парочито „Мостоградња" морају доста да сс заложе како би лостиглл рокове. Они су на састанку обећали да he предузети спс мерс да до овог закаплвеiba ue доће. Вал>а напомепути да ако ауто-пут пс би прорадио овс гормне штсте би биле нссагледивс. Нзгубилн бк смо много од друштвеног 11 пословног угледа, а са.мо због путарипе која се нс би наплаћивала у том случају, у касу Рспубличког СИЗ-а слило би се од 200 до 300 милиона динара мап>с. На крају је Бранислав Пконић апсловао на градлтеле ауго пута да се болс повежу, да слнхронизују роковс. а да he инвеститор л.мата разумевања за свс лроблеме којп нису зависни од лзвсђача радова, али наравно нс трсба дозволпти да сс свс свалл на ,-објективнс околностл”. Иколлђ јс предложио да сс формлра једна групл која би днсвно пратила ток радсва и свс пробле.мс брзо и ефикасно рсшлвала. М. Милспковић Са овогодишн.ом компознинјом до1ш lie преко 15.00 Словенаца, а ПараНпн he угостити 31 учссннка Воза. Meby њп.ма lie бнтп и делсгацпја побратимске општние Мурска Собота. Током боравка у Параћину, Словенци he освежити cchaibe на данс проведенс у изган ству. а такођс he узсти учешћс у манифестацијама које су предвићснс поводом 13. октобпа Дана ослобођсња општпнс Параћии. Боравак гостију лз Словенијс завршићс се 15. октобра, а нарсдни Воз ..Братсгво и једниство" Kpcnyhe за Словснију 1987. годинс. М. Илић ПРОБЛЕМИ НА ЦРНИЦИ II ПЕТЉИ КОД ПОЈАТА На састанку са републич ки.м руководиоцима два проблема са градилпшта ауто-пута мзнешена су као ropyha. To су мост и рсгулацпја Црнице и спајање, одпосно петља код Појата. За петљу код Параћина речено Је да треба да се заврши 5. октобра, а проблем је радна снага. СПРЕМНИ СМО ДА ЗАПНЕМО Командант омладинске ра дие акцнје „Ауто-пут „Братство Једннство’ 85” Изуднн Шантић истакао је 1 спрсмност о.младинаца да се и после званичног завр- ] шетка ОРА настави са радом уз укључивање параћннске омладипе илн н?. нскп другп начин, сматра* Јућп да је то врло .могућс и нстичс. — Овде с.мо прнхваћенн као Параћшши н већ чује.м пеке који жале што lic.MO се растати. 113 РЕПОРТЕРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ ...10 ТРЕБА ДОЖИВЕТИ Дами када возовн „Братства јединства” бораве у Србији или Словсннји прстварају се у дапе најлепшег празника. Дани су пре кратки да се внди свс оно што јс урађено, а ноћн још краће за дугу причу н cchaiba. Трпезс су препуне најлепших Ваконпја, а чашс најжешће ракије н најпит кијег вина. Годнне лете, а камоли да нн. Зачас пролете три дана II увек остане низ недопри чаннх прича које чскају иаредне сусрете, било кад крену возови, или када се међусобно посећују о породичном празннку, или... Испреплетане везе бнвају још чвршће, ни зуб година их не нагриза. Тамо где застају старнји, годинама опхрвани, млаВн настављају, а о томе Љуба Рашковић, члан Мсђуопштинског Координационог одбора Во за „братство-Једпнство” каже: — II ове годшјс, као и ранијих, међу путницима Воза „братство- јединство” има велики број младих, ом ладине, унука и синова бнв шпх прогнаипка пз Словснијс. Oiui he наставитн да негују братскс везс, прнјатељство са својнм вриш>а> нпма, дело које су 1вихови дедови п очсвн започелп у рату и рсволуцијн, у данпма када су наши пароди бнлп па велпком искушен>у, али су га успешно савладалп. Млади нашс двс републике, њнхови чести контактн н ван опнх манифестацнја, прнјатељство п многа побратпмства, јесу најбоља гаранција да he братстпо и јединство остати трајан квалнтс у одпо* слма нашнх народа. После оваквпх сусрста речи су најнемоНпијс да искажу свс оно дожпвљено, записано као аманет за будућност. НајчсшИс сс чује и од Словенаца и од Србијаиаца само једна речсннца: „То треба дожнветн”. И збиља, аутор ових редова, као извсштач са јс дног боравка Воза у Словс нији, потврВује њпхову син тагму,.. To треба доживетн, јер на тај начнн he сс најбоље уверити да су ко рени, збиља, дубоки л дп им пишта не може паудити. М. II. НЗБОРН У БОРА« ОРГАННЗАЦИЈН @ На седници Општинског одбора СУБНОР-а. одржаној 16. септембра донета одлука о заказивању и одржавању изборпнх скупштина у удружењпма СУБИОР-а на тсриторији општиие Параћин Избори који предстојс у Савсзу бораца приллка су за свсстрана процењиваља постигнутих рсзултата у организацијама Савеза бораца у протекло.м чстворогодишњсм периоду. У то.м псриоду Савсз бораца као друштнсно-политлчка организација ангажовао сс на рсализацији постављсних л планираних задатака као и оних које је наметнула кризна друштвено-економска слтуацлја. Сва пптаља која су од значаја* истакнута су и у расправл око прсдлога закључака XIII л XVI гслнпце ЦК СКЈ, a то су слровоhcn.c Дугорочног програма еконо.мске стабллизацлје, даље јачаihc л доградгва политичког слстема. доследно и одговорно спроHobciuc утврђсне политлкс, реализација донетих програма и заратзка са стални.м захтево.м да одлучујућу улогу имају ствлраоци материјалних доходака, то јсст радничка класа. Раз.матрана су и лпуга питања, као што су дала афир.мација тсковипа нашс социјалистлчкс рсволуцлје. развој братства и јсдинства свих народа Ј1»ГОБЖТИД РАДА Пре.ма мстодологпји коју слсдимо, пп овога пута, када разматра.мо такозпани „дпвљу” обуставу рала, која сс олвиЈа лшмо самоуправнс и друштвсно-политнчкс органнзацијс, нсћс.мо на подпти копкрстна збнвања пскс обуставс, односио оно што сс у с.мнслу овс нашс тс.мс практично дсшапало у ООУР-у ФТМ „Пролстср”. To нис.мо чпнилн nit код ..са.моупрапис” ооуставс у ООУР-у „Црпица". О ономс што сс збнло у оба ова случаЈа лпст Јс својсврс.мсно информисао својс читаоцс. ¥ ово.м мо.мснту пе вршимо такоbc nit аналнзу тнх логађаја. Та окикрстна збнваља користимо само као повод за прнпрсму аналнзс таквих збиван>а. Због онога што сс већ збнло и дп сс нс би поново абнло. Сада нема> .мо пкти обЈсктивно можсмо нматн дру гс цнљспс н прстснзије до да нзвришмо што потпуније припре.ме за Јсдан тако озбн.мш посао као urro јс критичка анализа обуставс радп у нашсм соцнЈалнстнчком самоуправном друштву данас, са полазиштима на тсрнторијн општннс ПараНин. Колико је „дивља” обустава дивља? Вероватпо нећемо, нли бар нећс.мо знатно погрсшити, ако у трагаљу за одговор.м па ово питање кажемо да Јс „дивља'* обустава сигурпо исто то лико ливља колнко Јс „самоуправна” обустава самоуправпа. Обс могу и.мати, и наЈчсшђс н.маЈу, пстс нлп илснтнчнс узрокс и нспосрсднс поводс, a разлика јс у „удслу” салгоуправнпх органа у п>сму. Код ..самоуправнс” обуставс, како с.мо то псћ размотрнли, са.моуправпн органп допосс одлуку о обуставн. Узрок том фекомепу с.мо у ociioDit покушали да потражимо у Јсд||||ствс|1ом матсрпјалном пнтсрссу колсктнва н Н.СГОВОМ јсдпнствсио.м глс дању па начпп остварнвања тог интерсса. Овдс јс од посебпс важпостн, чак одлучујућс, попсрсње ралнпх л.удп у сопствсно самоупрпвно руководство да he у конкрстном случпЈу којп је прслмет нашсг разматрања дос лсдно заступатн јединстмни интсрсс колсктнва. Такап одпос колектнвп сс, међутнм, у ово.м случаЈу не успоставл>а са С11ДШ1КОЛНОМ и партнЈском органнзацијо.м, н .ако бн, следећн новокасталу логику колсктива, всћ достнгнути „самоуправии лсгалнтст” обуставе јако добио у сназк додатннм син Л11кал11пм н партпјским „лсгалитето.м", уколико бн >< овс организацнје, попут са.моуправнпх оргапа, такоћс до пелс одлуку, односпо заузелс ставовс да сс не иде у обуставу рада. Разлог ово.м ..пзузеИу" синдикалнс н партнјскс организацијс у овом случају, вероватно трсба потражнти у олреВеној бојазпи да he one оргапнзациЈс због Јакс „хнЈерархиЈске" зависпости од својих структура можда дз засметају cnpoBobciby колективнс на.мсрс о обус тави. Код ,,лпвл>с'' обуставс ,,пзузе!1с" сс због слабнјс позицијс носилаца обус тавс, протсжс и па самоуправнс оргаг пс и тиме нскључујс могућност свакс формалне легализације. ОбЈсктивно слабпја позицнЈа носнлаца намсре и пкцијс one обустапс јс на прпом мссту у пнтсрсспо.м неједннству колск и пародностл, остваривањс срсдњорочног плана п друга. У свеукупној изборпој актцвпости која предстоји, Савез бораца трсба да сс злчожи да сс до.мипан тни проблсми, питаља и задаци стварно и брже рсшавају на плану друштвсно-скономске стабилизацијс, даљег развоја политлчког система и питања која сс тичу дослсдног остварлвања друштвене улогс Саасза бораца. У прсдстојеђим лзборима борци трсба да буду стално л испосредно укључсни у све фазс изборне активности, да критлчки анализпрају досалашн.и начин ор ганизова>ва и могуИности дсловања овс друштвено политичкс организацијс на свл.м иивои.ма орглп11зовап>а друштва. Нарсдни пзбори у организацијама Савсза бораца захгсвају шлрокс кадровске припре.ме и добро оргаилзовану политичку акцију. Борци се залажу за истлцал>с више капдидата, како би сс дошло ро најбол>лх рсшси»а. Изборна актнвност у удруже1влма СУБНОР-а организовађс сс тива по пнтању мотква за обуставу. Због тога у обустави учсствују са.мо лсо колектива, који можс да будс сс ћи пли ман.н, чак всома вслнки, ла обухвати јсдну нли вишс смсна, <>д. IIOCHO IbltXOBC всћс ИЛП MaibC дсловс. Уз to nit са.мп „аргумснтп” за обуста ву нису довољио Јаки да бп нзлржали нолс озбн.мнпју претходпу ,.јавиу” објаву и употребу, као што јс то слу чај код name „самоуправнс” обуставс. Мсђутпм „аргумснтнма” могу ииачс да булу всо.ма различнтс стварн, од врло озбиљннх до сасвн.м баналних, од очпгледно iicnpiixBnT.viiBiix и практично нсподпошљивнх штетннх последнца прпмене неодговарајућих и ако тск усвојсннх прави.мшка о расподсли средстава за. лпчпс ло.хотке, на прнмср, па прско паталожеиих сва КОДНСВ1П1Х гисвова о стварни.м илп пз .MtiuLbCHH.M греховпма својпх, на првом мссту, али п искнх других руко водсћнх и уотпте утицаЈппх људп, до чак само пских пуких нспропсрсннх чаршнЈскнх глвсгаш, о, реци.мо, впснпи бода за исплату лпчпог дохотка у одрсђсном мессцу, илп нсчсму caiciио.м. Код таквог тсмсљног скономског п психолошког факта, страстп лако узаа рс, у.место разумнпх неретко преовладаваЈу „чулпа” акта, па сс стихиЈа ла ко зачне. Ипак, у основи стварп стнхиЈа је Bitmc прггвид. Впдп се то већ it по то.мс urro сс и бсз некс поссбнв аналнзе .може да разазна да споптано нсзадовољство радних л»удп због нскв конкрстне ствари доста брзо попримп оргаппзопаннјс облике пзнутра, гс нсралпо глсдано крол своЈспрспу мати цу стмхијпог кретаља, односно „иоси he Јсзгро” н све утнцајннје конкрет нс поЈсдинце у ibc.xty који сс мсћусобно све Tcrnibc повезују и усмсравају укупан ток стварп. Кпко he сс то уну траш1вс обликовање одвпјатн у много-ме, разу.мс се, зависи п од утицаЈа са страпе. који понскад .могу да булу од нзузстно всликс важности, заправо одлучујућн no Kpajibit псход обуставе. Пад стандарла потхрањуЈо обустапу Пагли п озбиљан пад рсалпог жнзо тног стандарда психолошки всома пуголујс обустави рада као својсврсном оолику ncno.vanaiba сопстиспог протеста због погоршаног матсрпјалног no ложаја, на нрвом мссту свог сопственог, алн 1< као дсо ширс иси.холошке панетостн изазванс озбиљнп.м падо.м, н дал>н.м падаше.м јсдном већ освојсног доста внсоког ннвоа укупнпх услова матсрнјалног и духовног живл>сн.а. Поготово што у свестн шнрокс .масс л>удн нај ннжа граннца тог падаља још упск нцЈе чпрсто повучеиа, што додатно само увсИава и изоштрава пснхозу ма тсријалпс iiecirrypiiocTit свс OApcbciniЈих контура, уз истопрсмено спс на глашеннју унутрашњу потрсбу, чссто недопољно пи мотивнсану нн дсфнннсану, за пресецаљеи друштвсннх чно рова, које у олрсВепим околпости.ма н нс мора да будс баш прслалеко од очнглсднс брзоилстостн, па и дсструк ције. (У иаредпом броју: „Тиха” обусгава рада) Слободан Апђелковлћ и спровссти до краја децембра 1987. године. Прсдизборни састанци бићс одржани у новембру, а изборни састанци Удружсња до краја децембра. Изборл у опшгински.м организација.ма СУБНОР-а одржаће сс од 1. до 31. јануара 1986. годинс. Општинска изборла скупттина Савеза бораца порсд саглсдава1ва чстворогодишњсг рада трепа ра процени и допринос у рсализлцији злкључака Дсвстс скупштинс СУБНОР-а Срблје, као и реалнзацију донстих закључака измс1)у двс својс скупштлне. да сачини анализу рада Општинског одбора, iberoBor Председншитвз и раднмх тела. На изборној скупштилл lie сс утврдити нарсдни задаии за будућп г<; i Onuiiiriv’ кс opran.iriaipije Ссвеза иораиз н всрпфиковати избор ‘шанеил Одбора. _ На ссдиици Onuirnii ског одбора допсга је одлухл о сазивању Осмс cnyniuririe СУБНОР-а О111лп|<!с ПараНнп. М. Ж.

ОКТОБАР 1935. ® БРОЈ 292 НОВЕ МОГУБНОСТИ 3/1 ЗАПОШЉАВАЉЕ ЖЕНСКЕ РЛДПЕ СНЛГЕ ЈУБИЛЕЈ РОБ1ГЕ KYBE „БЕОГРАД” Y ПАРАТШНУ Радно место ВД1НМЦ ИРОШАЧКНХ В у кући ® Израда ручпих радова омогућиће солидну зараду 0 Прско новоформиранс једвннце удруженог рада обезоепсв пласмап свих производа домаће радиности Да у нашој општипи жспе умсју да радс дивне прсдмстс домаhc радипости. и да многс ручнс радовс сачувају од заборава увсрили смо се вишс пута до сада на изложбама које сс прирсђују најчешћс поводом Дана жсва. Мсђутим, у ово с.мо сс освсдочили и ових дана када јс у организацији Конфсренције за друштвсни положај и активност жена РО ,.Грза” и Комитста за приврсду, друштвепс службс и финансијс организован састанак са жснама којс су заинтересованс да израдом ручних радова остварс солидан лични доходак или употпунс свој породични буџст. Њих преко 70 с пажњрм јс слушало и глсдаПРЕТПРАЗНИЧНИ ЗАПИС ло којс су све могућности да сс докажс у раду. Идсја да сс умеће врсднлх женских руку преточи у доходак потекла јс готово истовремено од Општинског комитета за привреду и Комфсренције за друштвени положај и активност жена, а рсализована јс уз помоћ Радне организације„Грза” у чијем сЗставу јс формиран ЈУР „Домаћа радипост". Запослена' су два добра стручњака са дугогодишњим искуством на овим пословима. обезбсђено тржиште којс тражи оваквс производе, а и пезапослсиих. врсднлх и умешних жсна је доста. — Програм развоја мала привредс који јс усвојила Скугшгвша општине фебруара 1983. годпнс за псриод 1983—1985. предвиђа и развијање дслатпости домаће раднности, рекао је овом приликом Бошко Иванковић, прсдссдпик Општинског комитета за приврсДУ» друштпене службе и фипаиQ Свечаиом седпицом Радпичког савета и доделом признања радницима за петиаест и десет година рада у суботу, 21. с^птембра у Хотелу „Колиба” на Грзи, колектив Робне куће „Београд” у Параћину обележио.је свој радни јубилсј — пстнаест година постојања н рада ф За деценију и по на пословном простору од 5 000 квадратних метара 127 запослених услужило је 18 милиона потрошача, готово целу нашу земљу © За ово време кроз Робну ку ћу „Београд” је прошло преко 70 милпоиа посетилаца. Празппчво расположеље п признања најстаријил! радницима збедзгги siiHO послоЕаља, који he условптп да крај наредног сред њорочја дочехамо тако да послу јс.мо. ако не У пстпуности, онда бар у великрм процснту сопстве H1IM обртнлм срсдствпма. Оства рењем овог задатка,-сгвориће cs услови да доходак у већем оби му остајс на располаган>у. како за npounxpeibe материјалне осно ве рада, так^ и за повећањс оби ма средсгава зд личну и заједничку потрошњу. Повећањел! ло хотка, односно чисгог дохотка, морамо обезбедити услове за бр жи рзст стандарда запослених радтгика, чиме до сада нисмо У потпуностл могли да будемо за довољни. ( У области итавестиција, пладдрамо реконструкцију кровне по вршлне и пода пд спрату, у уку пној вредности од 2 старе м«ли јарде, као и потребну замепу до трајале отгреме и траиспортних средстава. Посебни сталшг задади пред радним људима су даљи развој самоуправнлх односа. ynanpebcite ji неговап>е мсђуљудашх олноса, као л активности на дослсд ном и потпуном оствариван.у свих плапскпх задатака, истакао јс директор Мгозмир АраиђелоBiih. ШЦЕРТ ЗА ДРВЕНУМЕШ I И РУИ РУШ I Ово лето, које је пре ис- I ки дан одложено у албум * годшињих доба, гоОииг Ј985., мчло је вшие пожуге.аи ој несносаих жега. СаСа оо>: размишљам, коју слшсу уг.а ковит у џсп албума гдс ки me — јесен 1985., листам сграшц^ зиме. Свехсе слике бС/ил.кх снегова ц name несналажење. У пролеИпом д^ау страх од набујалих река. Y џепу где стоји фосографија — лето 1985. — длпка иаливених улица и асфалтс кој.ч се tiyum^ иако је nonoh за који мкнут. Пролизнг.к лагано петшиа Оижс свсжипу озсупаног асфалта. Дубоко у џепове завлачил1. рукв тражеИи опраадање за иву .у.алу ноћну lueribv. 3 алзо не тиие ништа, само нсубедљиво звецне no који метални новчпп. Светлосни сноп дежурне неонке откри ва запимљиву слику. 11реко голог тела навучен жуто -црвени грудњак, а у рукама дрвена метла. Шкрипута н>е no бетонским ивш^ма тротоара. На рукохвагги.ча колица са кантом за смеће нејаке Руке, а на глави власника чејаких руку, качкет који може да опслужи две главе — одједном. Иде за жуro-црвеним грудњаком и нехајно вуче колица. Мцр ц шкрццу надјача лаки звижоук који је уобличавао не ку мелодију. За .првшч звиждуком отеже се и Лруги I и стопи се у арију сетне пегме коју ниса.ч могао одмах да препознам. £ниг.му ]е убрзо разреишо дечји txac: „Јутрос ми је ружа . процветала..." Неуобичајени nohnu кон- । Церт за дрвену метлу п ручец ружу потрајао је који минут, док малшиан са великом капом не приће. Да] Am неку цигару. 1 yenoeu.ua у ‘nojn.ua тек стиољиво звеуне који .иетални новчпћ, осхгатап дана шњег следован>а, две цшарете. Малишан пречоловп једиу, oana.iu је н отрча до жуто-црвсног vpyo/hana, којп. ]с занално ору/у половину. Пролазнип лако табана пут прегрејане cnaeahe coGe, a v yiun.ua одзва/ba ,иелодпја оо малочас. : Затвара.и албу.и гобшиишх I доба и чује.и са радија орI кестарску варијацпју на те- -’f.v: „Јутрос .ии је р\жа 1 нроцветала.. /’ | М. Илић ј сијс. Домаће радиност пружа изваиредле могућпости псзапослепи.м другарицама да им радпо место буде у кући, а за опс који то могу» да сс овим послом бавс мимо редовпог радпог времепа. Очекујемо пеликл одзив другарица, а лада.мо се да lie овај програм бмти успешно реализовап. Нссумљиво значајну улогу у свсму овомс има и Конференција за друштвсну активност жсна. — У повој јсдиници удружспог рада производићс сс предмсти домаћс радиности свих врста, истичс ЗОРАН ВЕЉКОБИЋ, дирсктор РО „Грза”. Са три запослсна л неограничепим бројем спољних сарадппка, сва сагледавања п прорачуни показују да he тај рад да нађе својс оправдањс. Прва изложба ручних радова рађепих у организацији РО »,Грза” биће организована G. децсмбра. М. Живковић Јубилеј „Југобанке” ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ СА ШТЕДИШАМА Y петак 18. октобра радницн »Југобанке” у Параћину обележиће своЈ јубилеј — три деценмје постоја iba и рада. На свечаној ссдницц у сали Градског позоршпта биће додељене плакете осннвачпма Банке и поједшгцима заслужним за развој ове установе. О развојиом нуту и плановима даљег развоја говориће ј ЖИВОЈИН ВЕЉКОВИН, | директор Основне банке .Југобанка” у Параћину. Двадесет дсветог августа 1970. године почела је са радом Робна Kyha „Београд" у Параћину, тада као радна јсдшшца, a данас OctxiBiia организаццја удруженог рада, двадесет ц пета у снстему робних кућа „Београд”. За протеклнх петпаест годпна рада са мањим осцилацијама остваренп су задовољавајућп резултатн рада. Сви постављенн задацн су били испу>Бавани прс рока, а Ш1 једиа пословна година нијс завршена са губшко.м, и поред тога што је због пифлације па обнм остварепог промета тешко вршити адекватио поређење, изнаћп пеке од података који карактерпшу постојање у перподу од отвараља до данас. У овој годлни радд промет је јс да се погрошачлма попудп износло нешто ман>е од четлрл широк асортиман роба чак л у мллијарде старих динара. Међу условима иссташице појсдинлх тлм, овс годллс очсхујс се уку производа у зс.мљл. nan про.мст од преко 110 старлх миллјарди. односно 28 пута впше него ид почетку рада. За фондовс је у првој годиint пословаља издвојено 78 старих милиона, док се крајем ове годлне очекује да he бруто фон ; довл лвноситл око једне старе милијарде. Просечан лични доходак у 1971. ГОД1ПНЛ ИЗНОСИО јс 192.500 длнара, а очекује се да he ове годиие прсмаипгги трл милиона старлх динара уз доследно поштоваље поллтике расподеле сред ставд за личну и заједличку по трошњу на нивоу радне органи зације. Потребно јс посебно и-стаћи да је у протеклом периоду изградње савремен супер-маркет површлне 450 метара квадратнлх, yaiecro старог који је имао 170 метард пословног простора. Извршена је климатизација куhe што је умногоме о.могућило да се сгворе погодни радни ус слови како раднмцима Робне ку he тако и погодан амбиЈент за потрошаче. Пропгирењем лродајног и магагргнског простора створени су услови да Робна ку4 ћа „Београд" па асортиману тренутно има 50.000 арпгкала различите робе Захваљујући пословној политици која сс води у систему Ро бних кућа „Бсоград” о.могућено Упорсдо Сд обављањсм рсдов них послова, ваља истаћи и напорс који су раднл људи уложмли на развоју друштвсно-лолитлчких и самоуправних одно са. Плтању друштвеног стандар да увек је поклањана лзузстна пажња као и политлил peujauaњд стамбснлх проблема. Ред новим задацима — Смсрпицама за припрему срсдаорочног плана утврђсии су правци пазвоја, а посебап ак. цспат дат је усаврпЈавању посло впог процсса, проширсњу деAYTO-MOTO ДРУШТВО „МОША ПИЈАДЕ” латпости кроз повећавЈС асорти* маиа, 1швсстнционој активности скономијц срсдстава, усклађива њу и утврђпваау услова за сти цаи>е и распоређивање дохлтка, чмстог дохотка, стандарду радиика и средстава за проши pcibe материјалне основе рада, повећању продуктпвности рада. скономичности пословања, расту косфицкјснта обрта и paл.е?л развоју самоуправнлх одпо са. истакао је у пригодно.м рсфе рату Миомир Арапђеловић, ди рсктор Робпс кућс. — У наредном псриоду, задапи који сс постављају пред нашу ООУР односе сс, прс свега. на noBchaibc скономијс у раду у сви.м области.ма послова|ва. Про бле.му недостатка сопствеплх обртннх срсдстава мора се дати предиост. с обзиром на нивп ње говс изражепости, нарочпто у услови.ма гада камате достлжу ниво и до тређинс остварсног дохотка. У уској всзл је и пита л>с оптимализације залиха, повс ћање коефицијента обрта, уз за лржаван>е пуног асорти.мана ро ба. Другим рсчима. мора сс обс ................................................... НАШИМ ! ПОТРОШАЧИМА i ЦЕСШ« I 13. ШОБАР I ДАН ОШЕОвА | | 15 ГОДИНА Y СЛУЖБИ ПОТРОШАЧА ■ ....................................... за аутоЕшебтаа © Чист ауто за два минута 0 Контрола и продаја пнеуматика 0 Оправка н одржаваље свих возила ® Ауто- -школа за четири категорије Y завнсности од тога шта на вашем аутомобплу недостаје, шта треба поправпти, потражите Ауто-?лого пргштво ..^О’ча Пијаде”. Да би били што ближе возачима који им се обраћају, у Ауто-мото друштву раде на два пункта. iipau je у .улнч«« »..».а Лоле Рибара, а други одмах иза ра.мпс npe.ua Нупрпјц. Лсп it члст ауто, с^п јс сваког возача. а захваљујући заједјшчкој инвестицији „Југопетро ла” и Луто-мото друштва свакл ауто сад то може да буде за свега два минута. Налмс, прс два месепа на плацу Ауто-мозо друштва У улици Ива Лоле Рибара монтирана је аутоматска лпнија за прањс аутомобила. До сада ј<Ј опрала лреко 2.000 возл ла и то тако што их јс прво ква сила, шампонирала, прала чстка.ма. исплрала и на крају восклралд и сушила. 14 свс то за 250,00 дилара. Наравно« чланови АМД имају попуст од 10 одсто. МапЈила је увоз лз Не.мачке и зове сс „Калифорнија" a укључена јс лспрсстано од С.зо до 19 сатл, сваког дана се.м нсдеље. Можда he неко пожелети да. му ауто буде потпуно ‘шст. И ту жел.у возачима могу да испуис у Лоле Рибара 20. Прањс мотора под притлско.м, праље дои>ег постррја л заштлта против корозпје рсдовнс су дслат-' ности АМД „Мс-ша Пијадс”. Правилно напумпане, са добром шаро.м и лепо балансиране гумс знају сви возачи, више су него услов за сигурну вожн>у. Све ове по<;лове такођс врши АМД, а уз то од недавно продаје и чо вс гумс за све врсте путничких и досгавних возила. Прпзнања раднпцнма Па свечаности поводом петнаестогодишљлце рада уручене су плакетс и сребрњаци са локо.м друга Тита радиицима који су у Робној кући „Београл” провели петнасст и десст година рада. Признањс су добили: Мирјапа Милојког.ић, Радзшла Милојковић. Љубица MapiiHKOBiih, Слободап РадосављсвиП, Милап Димитријсвић. Србијавка Крсти11, Драган Милованчевић, СлободапкаДуциИ, Божица Радосављсвић. Радослав Гипић, Го рдапа Јовановић, Милутип Гаjnh, Љп.љана Мпљковић, Љпл>а па Дејаповић, Петра ИвановиИ, Живојип Јоксимовић, Нада Ми јајловић. Мпрослзв Благојеввђ, Светлапа Стамболић, Радмпла Младеповић, Мирјана Марннко* вић, Топлпца Михајловић. Живорад Павловић Братислав Младсповић, Србијанка ИсанковиИ. Миљана Динић, Вера Михајловић, Радмила Милојевић, Спетлапа Крсмаповић, Миљз Миnih, Драгослава Милојковић, Јаворка Милзпгевић, Гордана Стевановић, Љиљана Стоичевић, Љиљапа Јевти»1, Марија Малсновић, Радовап МилствИ, Љубица Рагкопић, Свстлана Ра депковић, Блажа Апастасов. Л>у бица Баришић, Љиљана Јовановић и Зорица Стсфановска. За дссет годинз рада призиап>о су добили: Мирољуб Антпћ, Зорка ОбрадовиН, Би.љапа Пешић, Зорап Пешић, Зорап Радошевић, Мирољуб Шапић и Љи љана Јовановић. М. Димитријсвић ПРВ/\ ПОМОЋ ЗА ВАШЕ МЕТАЛНЕ ЉУБММЦЕ Прошла су времена када у.мс сто да с« ауто крпи и наново фа рба продајс буд зашто и купујс новл. Ни ситуација ни времс нс дозвољавају вишс овако исраии онално понашан.с. Ауто трсба нсговати, поправл.атл и удспгава тсхпички прсглсди такође се обасљају у АМД „Моша Пијалс" сваког -дана ссм нсдеље од 7 ДО 14,30 сати. ДО ДОЗВОЛЕ II IIA КРЕДНТ ти. Свс оправкс и олржавање привредних и путничких возила врпш лови сервис АМД „Моша Пијаде” у улипи Макспма Горког бб, у Змичу. Рсглажа трапова повсИава ста билност нашсг ауто.моб^ла па дру.му и продужава вск пнсумати ци. Лимарски радопи које пзаоде у сервису АМД пештп лимари вратићс вашсм ауту првобитнп облик. а фарбари којч па послетку у комори за псчсњс none haeajy отпорпост 6оји. појачава ју сјај. учиниће л,1 ваш ауто Gv дс заиста као нов. Рсдовнс годиш1:.< кзл п ганрсднс коптроле. вашсг возила— Ауто-мото лруштво јс оргапизатор lioaaraiba возачких испита з.а ..А”, „Б”, ,-Ц’' категорију. Ев() цепа рали лакшсг доношсiba одлукс. Теорстски дсо за „А" катсгорију кошта 3.soo дипара. Опи којп сс одлучс за ••б” категорпју уз тсоретски 2еп којп кошта 3.800.00 динара уплаИују и nojKisy (40 члсоса) no acini од 27.200,00 дмпара. За ,.Ц" категорију: тебрстскн дсо 3.800,00 динара. a 40 часова noiKibe 48.ооо,по динара. За nojiaraibc ,,Е” катсгоријс сат BoiKibe коштд 2.500.00 дпнара. Полагагвс ie сваког дпна, ссм недсл>с, прс поднс. Курсени почи isy спаког мссепа '■ простегчпа ма Ауто-мото друштва. М. М. Наплата пореских i обавеза / MATE । I Утврђсна пореска обавеза | сзаповништва у општиин I Ilapahiui за 1985. годину пз- 1 носц 313.339.706 дннара, за- I једно са прснсги.м салдо лу ■. го.м пз 1984. год-.шс. Од укуп ппх обавеза становништва које су утврБене за ову годнпу, закључпо са * трећпм тромесечјсм га наплату је остало још 33.810.660 данара. Разматрајући one податкс Мзвршнп савсг ic закључио Ла трсба н!1теиз!!впратп наплату прпхода од стаповииштва. Управа друштвевпх прихода he у складу са him послатп опо.мснс за доспсде ividue закл>уч!!о са трећим тро.месечјсм. са обрачупом I к..мате од 72 одсто за csa- ј кч ддн закашн,С1Бл. i М. Ж. !

ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ YKJLY4EHO Y МЕБУНАРОДНУ ГОДИНУ ОМЛАДИНЕ „ШАРАН" SWHBA Н У МОРУ ПРОБЛЕМИ СТАМБЕНЕ ИЗГРАДЊЕ Y НАШОЈ ОППГГИНИ © Једни ДОГОВОР праве стамбене објскте, други кш примају, а трећи плаћају поправке ф На познв селектора ФЕНИКСЛ, Фесгпвала нових и камерних сцена, којн се одржава у оквиру Међународне године омладине, у Сплнту н Трогиру одиграно је „Мрешћење шарана" Нсодговарајући простори инсу били довољан разлог да „глумци не прескоче рампу”. a. \ иaaa QdliCna pro^lteno f^re^hio Sarsno" Snrmfo: P. Gudi6 TRECt DAfti FENSKSova LEVA AK@ffnaiha k©|a ©beeava • iii nedovrSana. dverana -Dorna' ^GsijaUsti^ke ^omtadme/ fojaje po&ta dobcr.dio iz^ovbrenih rijefit nijs sprijobitepubliku da PiratfincQ hagradi burnim pijos^omza dobvo obsvljan posao .(„Мгеб&пјз 5аћапа?) — Dunja КоБргобес, kojs sama pise,-priprema S tzvodi' fsscirtirate je svojom „Modnom revijom" F estival altamctlvnih. ecsna u Splltu, Feniks, » trete vsisri ponudio fa dvljo preditave, cvcj put w to bile „Mr&Sconjo farads'* fc Paratlna i „Modria revlja" MKugio ok'tnh 5ta”lz Zegrcba. Gradsko amatar&a ssozorlfta Paragin, koje nc?i nis priznanjo, mudro-td odluCilo пз iz4od®nje kortoda /Mcktcndrs PcjKjrris Позив да ce „умешају” y jyгословенску манифестацију првл ФЕНИКС, није био изненађујући. Параћински аматери и публика и сплитски алтсрнативци, Епицснтар (Плеј Ленон, Сто година самоће, Орвслова 19S4.) домаћини Финикса стари су знанци. Мсђутим, и ако позив прогласимо за класичну куртоазију, пријем публике и у Омладинском дому у Сплиту и Хали спортова у Трогиру. не мо/ке се тсмељити ни на каквом лепом маниру или васпитању. Дуготрајни аплаузи, потврдили су да „Шаран’’ добро плива и у мору. Аплаузи су се препели и дал.е. Најважнија средства информисан>а, „Слободна Далмација” и Радио Сплит. пуни хвале за игру параћинсклх аматера, посветили су приказима и разговорима са њима добар део својих просгора и времсна. Представљање Параћлна и параћинског позоришта далматинској публици, овако добро прихвађено, тиме је драже цгто су глумци испред и око себе, у обе представе имали праве физичке прспореке. које су морали гласом и покретом да савладају. Дом 5Mia predstava 1 to je izvedeno f prillino utpjsir-o, take da Cit&vs . { izvetiba ■ djeiute Swrsra I homegeno, j! te pulslre prevkn rttmofn. . • ‘ E PcnaSinsk: cmtiBfi imeju o ? svojim redovlmi -'jsjnlh nlunwcs * fcaji su i to kek© zr-i fokor&iti d rrz>g«6nostl Ucj9 Im nud!. U- 3 AlGkans;.--1 Fopotfte n!w § pcpimstl, у.зб potcuno IzrUJantfriC-J Svt pCTrird kadkirer.': eke to J рмладине у Сплиту, вслслспно здањс. савршсно замишљсно али завршено са.мо у канцсларијском дслу, и.ма глумиштс .у свом огромпом бстонском трбуху, гдс глас глумца’мора да савлада свс ћошкове и сводовс, а онда у расцепљеном еху стигле ло гледаоца. Још се влшс видсла „горчина глумачког хдеба" у трогипг.кој Хали спортова. Оси.м одзвањања, требало јс гласом савладати бстонски зид иза кога је публика. док су стално надлстаље *млазњака са оближЈвег аеродрзма параћински глумци успсли да ста ве „у своју службу’’. Све у свсму, глумачка групз је била добра рспрсзснтација града, која је рационално лскзрчсгнла „припремни псриод” до сплитског фестивала Један од најзначајнијих момената: послс одбиjajta доајена п задртог аматера, Верс Павловић да путује у Сплит, њена не мала улога попуђсна јс Симки Ђурић. Ђурићева је у кратком времену савладала ролу профссоркс Босс Катанић и по правилу ,,кога нсма, бсз њсга сс може", врло успешно попунила изненадну рупу у ансамблу. ПИСМО О ПРЕДСТ/ХВИ ,,СЛОБОДНА ДАЛМАЦИЈЛ’’ Рсднтсл. параћнкске прсдставс Дукж ЈовановпВ Kperaite јуиакд ог. ршшчио Јс н^круг и читава мизаисцсна y стварн је кружна, нгто нодсЈећа н на судбине лица које полјпкчкв судбина врти око мплог нрста. Још Јсдан битпи слсмсиат прсдставе је ва;кност заходске шкод>хе иа којој сс дешаваЈу сзс пажпије стварн — кс оне ма коЈе смо iiojmikau. Попопнћси текст >ia по. јсдшиш мјсстнлш г.ешЈго Је скрдћк ван да бн се добила жгаља представа и то Је кзпсдсно прилнчно ус njcuuio тако да чнтала нзведба дЈелуЈс чврсто хо.могеио, тс пулспра правим ритмом. Параћннскп ахштсрн и.мају у своЈнм редовпма cjajnux глу.маца којп су и те кико знплп нскорисгптп могућноств којо пм текст пуди. Лнкови Ллсксаидра Поповкћа нпсу папирпати, всИ погпуно нзни* Јанспрани >кнви л.удн, понокад карикирапп ако то ситуапнја захтијсва, алп увијск блискк публицн. БРАТИЛШР СТЕВАНИН као кумић Мпта, до половине представе крстсп коЈи одбнЈа говорнти, л какоп тога спосоиап, озбиллн човјск н ТОМИСЛАВ БОРБЕВИП, као њсгов отац, којн полудп од срсднне прсдставс: били су добро упгранп, показавшп завпдне квалитсте у моћк трансформацпЈс. Нсправда Јс пс спо.мспутп осталп дно ансамблп, чврстс ијслпнс бсз слабих мјсста: БОКА ОБРЛДОВИБ, СЛАВИЦЛ ПАЈИП, СЛАВОЉУБ МАТИБ, ВЕРЛ ПАВЛОВНП и МИОДРЛГ МИЛЕНКОВИБ. Пи iiCAnnpiiicita дворапа Дома CO, која Јс поЈсла добар дио изговорсипх рпјсчи, пијс спрнјсчкла публкка да ПараИптшс награлн бурппм п.мском за добро обавд>ск посао. ПОЗИВ АКЦШАШИМА Сви зашлсрссованн акцнјаши за ОРА „Аугопут” нека се јаве Општннској конференцији ССО у Параћпну до 10. октобра. __4 М. М. hililliiiliiiiiilllilillilllilillilililllilllllllilillliiiililliliiiiniiiiii Г Јула мссеца прошле годинс станари су сс уселили у Кулу, пшпеспратпицу у цснтру града, а већ са првим кишама настале су нсвоље јер зграда прокишн>ава. Али није само у томе проблем. Стручна служба СИЗ-а становања је у више наврата ннтервенисала код произвоВача радова да се уочени недостаци од стране комисије, пзвоВача радова и салшх станара уклопс. МеВупш, ти недостаци нису отклоњеии, изузев маљих поправки на плакарима, тако да проузрокују join већу штету. Овакве невоље СИЗ становаља нема само са Кулом, већ н са другим новоизграђеним објектима у граду. Оливера Радојковић, руководилац техничке службе у СИЗ-у становања, када нам јс истицала овај проблем. рекла је, између осталог, да се нови стамбени објскти уссљавају под притиском разних форума, купаца, станара, бсз позитивног мишљсња, о техничком пријему и без употребне дозволе, што је противно одрсдбама Закона о изградњи стамбених објеката. Сви уочени недостаци се ”е отклан>ају, што све и није изводллво након уссљавања станара у стан. Суочени смо са проблемима ра радна организација која изгради зграду делимично приступи отклањању кварова, тако да врло често битни недостаци остану као трајна мана на објекту, чули с.мо ол Оливере РадојковиИ. По рсчи.ма Слободапа Јелисавчића, реф?рента за одржавање комуналних објеката и станова у граду, нијс у питању само извођач радрва из наше општине нсго и са страле. 1-1а пример солитере јс градио „Градитељ" из Горњег Милановца.1 Објекат је усељсн са низом недостатака који обсзбеђују основну функцију објекта, чије послсдице стручна служба one Са.моуправне иптерсснс зајсдницс it данас осећа и ?а то троши огромна срсдства. На примср, канал за ђубре није за упоребу, кров је урађсн на непро* писан начип, комплстно убетониран. тако да he бити потрсбпо правити сасвим пов. У новоизграђеном објекту у Јагодњаку нису избушсни отвори за вентилацију у прсдвиђеном каналу. тако да можс да се деси, да. уколико то урадс сами станари нсстручно, дођс до нежељене последпцс. Ни улазиа врата нс могу сасвкм да сс отворс, a v спучају пожара послсдицс бл билс нссагледивс. Оојекат јс усељсв са раздстовани.м всртикалам.а на олуцима, а на н,сму нијс извсдена вснтилација из купатила тако да она практичцо и нс функционишс. Нашц саговорници су истахли и проблсм што сс сваки објскат пројсктујс индивидуално по жел.н инвсститора, а да сс при том не користе н»ихова искуства и не поштују основни, минимални. тсхнчки услови. Зато сматрају да јс потребно да убудућс ова Самоуправна интерссна заЈсдница и Општински комитет за урбанизам услоцс пројсктанта или инвестптора да оојскат испуњава основне условс, да се на пример приликом избора опреме набавља уницифпрана опрема, ца од водн>авап>с водс, избор фасадс, термичка обрада, обрада фасаде. врста кровпог покривача буду исти. у прилог томе идс податак да је само У току one године за поправку крова утрошено 700 милиона старих динара. Још један проблем који се јавља код савременог грађења јс лоша термоизолациЈа, која проузрокује буђање зидова, што се манифестује на објекту у Белчевој улици и улици Ђуре Салаја. СИЗ не располаже средствима да се додатно изврши изолација, a едтиризични угао Y монетарној борбн за опстанак динар јс одавно прсшао у ишчезлу врсту. ооОоо Бнрократе нам опет показују зубе. Све внше зевају на послу. ооОоо Многе оштроумне новинарс упропастило је тупо перо. ооОоо Пад друштвеног стандарда иогла бн да амортнзује јсднно федер (ација). ооОоо He брнните другови. Наше неспоразуме решићемо новим споразумом. соОоо Оно што рукободцоцн упрскају, обнчно осушп радШЈЧка класд. ооОсо Немојте внше да мс фарбатс. Пређнтс већ јсдном на лакираље. ооОоо Од свнх ветрова у Југославнјм засад најлспше дува „Југо 55”. ооОоо Кад вас стеспс скупоћом сакријте сс у свој иеп. Тамо ћете наћн довољно места. ооОоо Од прсвише слатких фогсља обнчно сс дсбија реп<а столииа. ооОоо Мирослап Чопа Исне нам нпсу замрзнуте, aim су зато другови мртвн хладш!. ооОоо И радник има своју улогу у друштву — углашгом епнзодну. ооОоо Као и на кољским тркама п за говорницом побсђуЈу они који имају боља грла. ооСоо Прејели смо се — зато и грцамо у дугавима. ооОоо Пшенпца Је ове године добро поднела — иерад. ооОоо Парола нас је одржала — њојзн хвала. М. Сташ1савл»евић iiiiiiiiiitimiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii|iiiiiiiiiiiiiiiiitiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii|iiii(iii>g само успитивање овог случаЈа од стране одговарајућих инстигута треба да кошта око 25.000.000 старих динара по стану, без израде термичке изолације. Јсдцом речју једни граде стамбенс објекте, други их примају, а трећи их одржавају. Крд оних који их одржавају сс управо највлше манифестују последицс свих пропуста приликом пројектовања и градњс. »Извршпи одбор СИЗ-а становања јс донео оДлуку да сс убудуће нсће правити уговор са станарима све док се не отклоне недостаци и док сс за објекат не добије употребна дозвола. М. Живконић Oapabn SO. из СНАБДЕБАЊЕ ХЛЕБОМ И БРАШНОМ СТАЊЕ НОРМАЛНО П1гп1е: Прсдраг Петровнћ ,wa tamo hi® (2) ■ Али с обзнро.м на дефлцпт шпенице н отежано снабдевање треба иматн што више брашна на залпха.ма За ово доба годипе залнхе брашна су нормалнс, али је у (целнни отежано снабдевање с обзпром па дефишгг пшашше ог»ога лс та. Разматрајући ово пнтајбс, Извршни савет Скупигтипе отнтпне обавезао је све тргошшске радне организације да удоже веће на nope Ji побол»шдју снз.' >довање потрошача, што значп да сс подразумевају и веће залихс брашна. ППРО „Шумадпја” пмд права да v овој годпнн уз- .ме свс колпчине брашна од РО „Житомлппа”, на основу прсдатс и откупљене пшешшс и згспоручи OOYP-y „Извор”, о.чноспо napahiiHској пекарскиј органнзацнји. Такође јс прспсручено Пфкарп да проилводи и полуоели хлеб, иез обзира игто јс Аегова цена маље доходовиа. М. Д. Интсзивно.м развоју Пара Иина миого је допрпиела и нпшка жслсзпичка upvra, која јс пресецала његову перифсрлју. На ову пругу прпкључио сс ограпак за везу преко Честобродице, са јаким радикалским дистрпктом Зајсчара. Пројскаг ове npvrc урадпо је 1985. годпцс краљевски дирсктор’ М. Д. СтојановиН са својнм ннжељерскнм штабо.м. Значај Параћниа, као тржншта Ji запатског центра лије искључио појаву другпх њсгових привредннх фу нкција. Тако је ово место рано лостало и тшдусгрпјско средпште. Во.тнкн ннду стрнјскн значај. Параћнп је добио нзградтвом фабрике вуиеннх тканнна браће Minix. Фабрика је поднгнута 1880, годпне на псточној странн града, на .месту где се данас иалази СФС. Фабрика је отпочела са радом 1882. гиднне н у то вре.ме је бнла јешшо предузеће такве врсте у Србији. Y почетку рада срабрнке постојале су одређене потешкоће, јср су финија Syria, разбојн-и мотори мора ли да се урозе из ипостран ства. Међупш, вслика помоћ фабрпци била јс тадаШ1Ба српска влада, која сс обавезала да he 15 годнпа подмпрпвати одговарајуће потребе војске пронзводима ове фабрикс. Фабрпка браће Минх јо 1889. године раднла на водени, ‘ парни н електричип псгоп са 58 механнчкнх разбоја и упохпљавала је 200 радника. Када се прешло на пзраду шајака, ћебадн, камгарн штофова, позамантернјс, број радника је порастао на 350-500, од којих је 90 одсто била жемска радна снага. Зараде жена при за« конској забрани ноћног и недељног рада кретале су се од 0,40 пара до 1 дицара, а мушкараца од 1,20-2 динара дневно. Уложепи капнтал фабрнке браћс Minix, рачунајућн н све ма шннс, нзпосно је нре.ма лро цени 1,2 мцлнона дпнара. Она је тржршту испоручпва ла робу у вредностн од 0.8 до 1,4 хшлнона дпнара. Нарочнто су бмле хвал?ене сивд н плавд чоја за офнинрске и војпичке униформе, ћебад и разни комерци Јалвд штофовн. Фабрика upahc Минх У Параћину била јс пајвећа н нај.модернпја фабрика у Србпји за cue време сзог nocTojaiba. Чини сс, чак,да јс опа размерама, \-куиин.м изгледо.м и ефдктом произ водњс пре.машивала услове тада још перазвијене Србл ЈеMcbyniM, ма колнко да је фабрнка браћс Мпнх ожпвљавала про.мет у Помо рављу н Србијн, ocrahc као иезабзравпа „златпа голпка” 1876, када је кнез Мнлан свој гл.пани штаб V вре.ме српско-турскнх рато ва смсстио v срсскг капетанију ЛараНина. Нз Параћипа јс органнзовано снабдсван»с војске која јс оперисала у правцу Ншнз, a то је условило иптензивнлјН нрнвредпи раззој града. ............................................................................................................................................................................. .

2. ОКТОБЛР 1985. • БРОЈ 292 СВОЈНОВО: ПРДЗНУЈУ СА ПОБРДТИМИМД ф Богат програм боравка мештана села Петровци код Вуковара у Својиову ф Заједничка седпица двеју братимљсним месних заједница Празник ослобођења општнне Параћин мештани Својнова lie прославити заЈедно са својим побратнмима из меснс заједнице Петровци код Вуковара у СР Хрватској. Дочек је заказан за 12. октобар, иа спомсн тргу палим борцима у ратовима и револуцији, где ће се најпрс положити венци на спомен плочс, послс чега ће госте приматп у својнм кућама гостољубивн Својновци. Y оквиру протокола предвиђеиа је и заједничка седннца двеју побратимских месних заједннца, на којој ће бити речи о даљем проширешу сарадње и обогаћивању траднционалних сусрета. Својновачки побратнми Петровчани обићи he јухорске влнограде н учество вати у иербн грожђа, док ће љубитељи днвљачи ловити на јухорском ловишту. Нн овога пута неће се изоставити из програма оба везнп спортски сусретн и концерт народпе музике у до.му културс. М Д. БОЉИ УСЛОВИ ЗА СВОЈНОВАЧКЕ БАКЕ ТРВЕЗАРИЈА И EBW TEPEHN Ф Уз помоћ месне заједнице, наставника и ђачких родитеља малишани Својнова добили нормалне услове за рад у настави Ових даиа у Основној школи „Вук Караџић” у Својнову уз noмоћ месне заједнице, наставника и ђачких родитеља отворена je школска трпезарлја, у просторијама празног школског стана и бстонирано двориштс, односно уређени тсрени за школске спортове. Цслокуппа акција кошта преко l.ooo.ooo динара, сазнали смо од Милутина БркиИа, председника Месне зајерницс Својново, који је поссбно истакао добру сарадњу, разу.мевање и прдршку колсктива матичне ос.моразрсдне школе „Вук Караџић" у Поточцу. М. Д. ДОЊА МУТНИЦА НАСТАВАК РАДОВДIA ДОМУ НУЛТУРЕ ■ ПОД КРОВ ДО НОВЕ гоДИНЕ S 17. СЕПТЕМБРА ИДУЋЕ ГОДИНЕ У НОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ. КОЈИ ЋЕ НОСИТИ ИМЕ БРАНКЛ КРСМАНОВИЋА, „ЗНАЊЕ-ЈШАЊЕ" Рарници Грађсвинскс раднс организацијс ,ДЗ. октобар” од јула настављају радовс ва лзградњи дома културс у Доњој Мутници. Због обустављаЕва радова дошло јс из финансијских разлога. алл јс. како смо обавештснл, проблем прсвазиђеи и до новс године сви rpabcBiiHCKii радови би требало да буду завршсни. Према речи.ма Миладина Стсфапосића. сскрстара Мсснс зајсл плцс у Дошој Мутници. ко.мплеган заврштак сс очекујс у мају идућс годинс. Bch 17. ссптс.мбра у сали лома културс. који he ноНОВА КОМАСАЦИЈА Y ОПШТИНИ ПАРАНИН BEBE ЊНВЕ-ВЕЋН ПРИНОСН ф Почиљу припреме за комасацију земљишта у Доњем Видову, Дреновцу, Сикирици, Горњем Видову, Ратара има и Стрижи Y општнни Параћин укупна поврндша земљипгга износи 54.000 хсктара. Од тога броја, на сеоске катастарске општинс отпада 35.195 хсктара. Y сеоским насељпма у општинн Параћип л.ма укупно 8.919 домаћинстава, а просечна површмиа по једно.м до.маћинству износи 3,95 хектара. Ако се зна да свако породнчпо до.маВинство нма 23 парцеле, лросечна површина парцеле износи 17 ари. Ово су подаци који сс оиично потежу кадд сс у лашој општини ловсдс рсч о потрсби ко.маси ран»а пољслривредног земљишта. Тако је било и нд зајсднИчко.м састанку Предссдииштва ОК ССРН и Председништва OK СКС који је одржан у уторак, 24. ссп тембра. Када су разматранс при премс за урсђивање — комасиран>с полнЈпрлвредног зе.миљшта у шест ссла нашс општине. Комасација — педуслов за рентабилнију производњу На састанку коме су порсд чл анова двд прсдседништва лрисус твовали и секретари месних ор ганизација СКС, председнлци ме сних конфсренцлја ССРН и скуп штива меснлх заједница. прсдставници зе.мљорадничклх задруга, Скупштине општлне и оргаиа управе говорио је најпрс Ста нојло Богдановиђ, сскретар Пре доеднмштва OK ССРН. Са становишта екон>з.мичности искоришћења пољопривредног зе мљишта комасација јс основни прсдуслов за рснтабилпију попољопривредну поризводњу. Еви дентно је да у нашој општини долази до засЋОја у пољопривре дној производњи због пеуређено сти пољоприврсдиог земљишта, велике расцсакаиости поссда, због нерационалне примене механизацијс и агротехнике. Вели чипа парцела у месним заједпи цама које се планирају за кома сацију износе између 10 и 19 ари, што онемогућује примену савремене механизације и друга средства У обради и постизању високих приноса. Сличиа је ситу ација у целој републици где про сечна парцела износи 28 арл, па је зато послед&их годипа порас тао интерес за спровођеље ко.ма сације у СР Србији. Посебио у Мачви, Великом Градишту, Малом Црпићу, Свстозареву, а сада и нашој општипи, Поред ук рупњаваља земљишта, комасаци ја обухвата још и уређивап>с путева, одвод&аваае, сређивале поседоваког стаља и израду но вог катастарског оператора. Одлуку о одређивању подручја комасације доноси Скупштина општинс у складу са ДруштвсЕш.м плано.м Ji Законом о кориш ћсњу пољопривредног зс.мљишта. Ко.масација се спроводи по прин ципу потпуног обештећења, односно да сваки власник земљиш та добије мз комасационе масс зе.мљиштс приближио истог ква Јштста и приближио јсдпак поло жај с обзиро.м на могућност кори шћсља и обраде земљишта. По ступак комасације и подслс зем љишта врши посебна ко.миспја коју образује Скупштина општи не. слтл лмс народног хероја Бранка Крсмановића, снлмаће се тепевизијска с.млсија „Знан>е-иман.с”. Доља Мутница he бити домаћин јсдно.м сслу из Соцлјалистичкс Рспубликс Словенијс. м. д. Поточац ових дана СВЕЧАНОСТН bERE ГРВЖЂД Y суботу 5. октобра почни>е „Поточка берба грожЈја’ 85”, сада всћ традиционална маннфестацпја. На дводнсвном слављу бнhe отворена продајна изложба „Навипових” nnha, a впнарски стручљацн проЗашто се са когиасацијо.м касни? На овом састанку mrje било диле.мс да ли је комасаци-ја пот ребна или не, јер су се сви учсс ници у дискусији опредсљивали за комасацију, уз озбиљне замер ке што се са тим касни јер је на овим пословима до сада трсбало лнтенззЕ-вније радити. Посе АКЦИОНИ ПРОГРАМ ЈЕСЕЊЕ И ПРОЛЕБНЕ СЕТВЕ СЕТВА - ВАЖДН ЗАДАТАН ф Шећерну репу и супцокрет треба убудуће засејати на 2000 хектара како би се општина Паоаћин попп/но ооезоедила уљем и шећером Овогодишњи програм јесење и пролећне сетве предвиђа повећање површина под индустријским биље.м. Ради обсзбеВеља шећера, Параћину је потребно 1.000 хектара под шећерном репо.м, како би се задовољиле потребе становништава и Фабрике бомбона „Параћннка”. Исти број хектара предвиђа се у наредним годинама и код сунцокрета. Са хиљаду хсктара обсзбедилс би сс свс потрсбнс количине уља, које конзумира параћинска општина. Житарице. пре свега кукуруз, још увек су далеко заступљенлје KAKO СЕ КОРИСТИ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ НЕМА ЗАКВРОВЉЕШ ША АЛИ ИМА СИЈАСЕТ ПРИМЕРА УЗУРПАЦИЈЕ ДРУШТВЕНОГ ЗЕМЉИШТА ОД СТРАПЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА На територији општинс Параћин нема нсобрађених површина, али има појава присвајања друштвеног зсмљишта од странс приватника, који сс њиме користе већ дужи низ година. To јс утврдпла пољопривредна инспскција на тсрену, појачавши своју контролу послс усвајања Закона о коришћсЈву пољоприврсдног зсмљишта. У земљорадничкој задрузи „7. јули” ништа сс још увск нс прсдузима против приватника који су заузели друштвено зсмљиштс. Сличних појава има у ,>1. мају”, али овдс сс предузимају мере да сс сваки ар идснтификујс и врати назад организацији. Програмс Kopnmhciba пољопривредног зсмљишта за ову скономску годину донелс су о року свс пољоприврсдЕЈс организацијс л махом сс земљиште користи по програму. Мсђутим, лма и извссних олступања. На потсзу „Хектарл" пшеница је дала мањи принос због напада житнс пијавицс, као л семснски кукуруз, али јс у питању л нссфлкасност јсдног заштитног хсмијског прспарата М- д. гласиће најбоље впно и ракпју поточких шшоградара. Најпознатнја пмеца сстраде забављаћс госте у до.му културе у суботу и нсдељу, а на тим прирсдбама биће додељене и паграде најбољим пролзвоЕзачи.ма. бно су истицана добра искусгва и вслико задовољство полоприв рсдника из Чепура гдс је пре нс колико година завршена комасација. Уз оцену да постоји друштвено-економска оправданост за сп ровођеЕве комасације пољоприврсдног зе.мљиштд општине Параћин, а поссбно у катастарским општинама Дреновац, Сикирица, Горње Видово, Ратари, Доње Ви дово, Стрижа, ЈПЕсистирано је да се на овај посао крене што прс. ПредссдЕгиштво OK ССРН формираће политички актив, за пру жањс по.моћи месни.м заједница ма у поступку лрипреме и спро вођеЕва комасацлје. М. Живковић од индустријског биља, што нс обезбсђујс равномерност производа. Шсћерна рспа јс овс годинс засејана на 750 хсктара. због повољнлјих услова којс дају шећеране, што није случај са уљарицама којс не стимулишу иарочито производЕву сунцокрста. А њега овс годинс има на свега 250 хектара. У остваривању планских задатака пз акционог програма јссење сетвс порсд бољег коришћсња прирорног и другог потенцијала. трсба знатно брже повезати организације у општини Параћин у рспроцслину, односно ко.мбинат 0 комс сс овс годинс врло конкретно говорило. Пшеница he сс ове јессни третирати на 2.750 хсктара, док he озимог јсчма бити на 100 хектара. Детслинс и звезданог старог узгоја и.ма на 500 хсктара, а луцсрке на 1780 хсктара. Укупно под усеви.ма овс јссени бићс површина од 5.100 хсктара. М. Д. БИЛАНС ШТЕТА ОД CYIUE Спржене милијарде Само на друштвеном сектору штета износи 48.700.000 дииара, a то је свсга 5 процената укупне обрадиве површннс у општини Параћин која је у рукама нмдивпдуалног сектора Укупна штста од сушс код кукуруза и шсћернс рспс на индивидуалном и друштвеном ссктору износи 1.1S0.457.000 динара, процснили су стручњаци пољопривредних радних организација. Сунцокрета he овс голинс битл мањс за 23 тонс или за 2.300.000 динара. Ссменскс шаргарспс he нсдостајатн РО 1. мај"за 2,6 Tone, што прсвсдсно у динарс износи 2.600.000. Штста код се.менских трава и дстслина износи око 7.000.000 линара. Мсђути.м, код попртарских култура на индивидуално.м ссктору штсте сс вишс оглсдају кроз квалитет нсго кроз квантлтст. Али виногради су много подбацллл у оба смисла. Како npoucEbyjy виноградари, штста код грожђа износи 565 тона. Ако сс помножн са цсном од 27 динара по килограму, права врсдност штстс гласн 15.255.000 динара. Код дстслина због суше је изостао Tpclui откос, што јс са осталим послсдицама утнцаао и на c.Maibcibc сточног фолда у нашс.м крају. Потрсбс сс occhajy и у кол иситрбваној сточној хранп. За производњу свшва и говсда тре6ahc још 260 вагона, а за живинарство 50 вагона. Као што говорс и подаци, зау дугом нспрпјатно.м cchaiby. нс иста he овогодинпбд суша остати ОДРЖАНА СЕДМА ИЗЛОЖБА ПРИПЛОДНЕ СТОКЕ Y СТРИЖИ Најбољн одгајивач МнодрагЈовановић ф Жири Седме изложбе прнплодне стокс у Стрижи, одржаие 27. септембра, за најбољу краву прогласио је грло Миодрага Јовановића, узорног сточара из села PaTapa ф Милен Милојевић, из Снкирице имао је најлепшу јуницу на сајму ф Поздравну реч пољоприредници.ма упутио је дипломирани иижењер Богољуб Арсенијевић, члан Председништва Привредне коморе СрбијеНајбољи сточари и ратари name опшише, 27. септембра на пољопривредној изложби у Стрижи показали су једногодишњи пресек у развоју ових двеју примарчих области. У конкурснцији за иајбоља грла било јс око стотину приплодних јуница и крава умагичених код Зс.мљорадчичке задругс ,7 јули”, и о којима се посебно води брига, јер овдј Sana: предг гавља право благз у даљој сточарској производњи у нашој општини. Расна грла пред жирпјем Пољопривреднике и госте најпреје поздравно дирсктор Зс.мљорадннчке задругс „7. јули", ко ја je it организатор ове изложбс, друг Петар Адамовић, а затим je реч дао дипломираном иижењсру Богољубу Арсенијевићу. члану Председништва Привреднс коморс Србије, који јс између оста- 'лог рекао: са.мо пољопривредницима, sch и осталим друштвсним структурама. А тс послсдицс cyme сс всћ и те како occhajy, кроз новс цснс најнопходнијих производа. М. Д. МЕРЕ ЗА УРБАНИЗОВАЊЕ ПОСЛЕДИЦА CYIIIE НОМИСШД ЗД ИРВДЕКУ ШШЕ ПОСЕБНА КОМИСИЈА ПЕ ПРОЦЕНИТН IUTETY НА TEPEHY ПО ЗАХТЕВИМА ПОЉОПРИВРЕДНИКА И ПРЕДЛОЖИБЕ КОНКРЕТНЕ ПОТЕЗЕ, А И ПОЉОПРИВРЕДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ МОГУ ДА ПРЕДЛОЖЕ УВОБЕЊЕ ПОРЕСКНХ ОЛАКШИЦА Општннска управа друштвеппх прнхода пос.че прнкгпљања пријава пољопривредппка, формпраНс ко.миспју која he на тсрену да пзврши процену штете пастале од суше. Извршнп савст Скуппгтпне препоручпо јс пољбпрнвреднпм оргашиацнјама да покрспу hiiiiiiiЈјатпву за уво heibe порсскпх олакшпца уз детаљно образложење. Мерс којс предузпма шп ра друштвеиа заједнпца таKobc he v-мпогомс олакшагц псложај инднвидуалних по- — Ово подручјс јс према својим потенцијали.ма прсдодређено за интснзивну сточарску производн»у, посебпо говедарску, која у овом крају има велику и дугу традицију, пагласио јс АРСЕНИЈЕВИЋ. — Да би се иптснзивирала сточарска производња, поред масовније пропзводЈве квалитетн»х прнплоднпх грла, повсћања, обима осемен.аваље свих врста стоке, обезбеђења довољних ко личина сточне хране из домаћих нзвора, усиостављања па> ритета цена сточЕ.е храие, стоке и сточних производа, неопходно је стално ширитн и јачати службу за селекци ју стоке и коктролу продуктивиости при ООУР, односно за вештачко оссмсњаваЕвс при ветеринарски.м лнституцијама. Само на тај начин ова и друга наведена и будућа значајна матерИЈалFia подстицаља средстава Републикс, могућс јс рациопалпије користити и преко п>их остварити планиране производпе и материјалпс ефскте, рскао je АРСЕНИЈЕВИЋ. Побсдници.ма на сајму стокс наградс су обсзбедили Пословна зајсдница из Бсограда и ИМПАЗ пз Зајечара. Сви излагачи такођс. су добили признања и награде, којс су обсзбсдилл бројни покровитсљи л суорганлзатори. М. Д. л>опрпврсдп11ка п пољопрн- | врсдлих органпзација. Нан мс, v СР СроЈци ради се на то.мс ;ia сс обезбедл што ви ше средстава за кредитиран>с по.-вопризреде, посебно за развој сточарства, а делц митпрањем пласмана v пољопрнвредп. с.мањсњем каматппх стопа, всћим инвссшрањсм п урсђпваљем пољоприврсдпог земљншта, у у.многоме he помоћп пољопрпвреди да превазиђе новонасталу сптуацлју. М. Д.

РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА Ивдстрија нуненим тканина, ј мифеицијб и тринотаже ' „БРАННО НРСМАНОВИЋ“ , 1920. - 1985. ПАРАЋИН 13. ОКТОБАР — ДАН ОСАОБОЂЕЊА РИ И ИШ J. SSIBB”