14 Дана 1985

РЛЗГОВОР СЛ ДОБИТИИЦИМА НЛГРАДБ ЗА. ВЕРНОСТ I М О ГУ Ћ П О С Т И

ew5oiowo

11. ДЕЦЕМБАР 1985. • БРОЈ 297 ДЕЛЕГАТСКИ ИНФОРМАТОР СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРДЋИН РЕЗОЛУЦИЈА 0 ПОЛНТНЦИ - ОСТВАРНВАЊА ДРУ111ТВЕНОГ ПЛАНА ОПШТННЕ ЗА ПЕРНОД 1986 - 1990. Рсзолуцнја о штнне за псриод политици остваривања Друштвсног плана on1986—1990. годинн у 1986. години, доноси се у всо.ма сложсннм условима прнврсђивања у Југославијн. Сигурно је да је то свс утпцало на свс субјскте плавнрања у општн- ®УДУ всо.ма опрезнл у доношењу својих планова развоја за 1986. годину. Резолуција општине се базирала на Нацрт ре3°'iQ8A,je ° ПОЛ,|ТИ«» остварпваља Друштвеног плана СР Србнје у 1986. годипи и на плановима свих субјективних планираља у општнни. На основу свсга тога можсмо констатоватн да су услови привреБивања у зс.мљи всома сложсни у 1985. години и да he се исти наставитн и у 1986. години. Али, и поред тога, неопходно је предузетн одговарајуће мсрс ради остварнвања зацртаних цнл>сва н задатака који су произашлн из планова свих субјеката планирања, као и нужности остваршања Дугорочног програма екоиомске стабилнзације, који се налази у првој фази своје реализацијс. Разматрање овог планског докумеита, а који је веома важап па данашњем збору, нма за цнљ да своји.м сугестпја.ма н примсдбама допрннесс побољшању коначног текста Резолуцнјс. Казали смо да је Резолуција о политнци остваривања Друштвеног плана општинс, резултат планова развоја свих субјеката планирања у општнип и да се оцењује да ће у 1986. год. раст основннх економских показатсља нзноснтн, и то: — друштвеин производ — укуппо — друштвени производ — друштв. ссктор — доходак — укупно — доходак — друштв. приврсда — чист доходак — број запослених привреда нспривреда индустриј. произв. по физ. обиму пољопрнвредна произв. ло физ. обиму — пзвоз — конвертнбилно подручје — инвестнције у основна срсдства Према концепцији будућег развоја Општине V периоду 1986 — 1990. годинс основу да л»сг развоја имаће ооласт индустрпје као водсћс прпвредне областн, јср ова област у стварању друштвеног производа учествује са 68%. Поред интензпвног развоја ашдустри јс ствараћс сс услови за дал>ц развој пољопривреде. граБсвинарства. саобраћаја. трговине, мале привреде и комувалне. Оргализације удруженог рада из областп пндустрнјс, а на базп планираног развоја, у 1986. годинн планнрају да се индустријска провзводња ловска no фнзвчком обљму uo сговв од 14,lu/o. Овај раст индустријске пронзводње омогуhuhe модервизацвја и рекоиcrpvKuiija постојећвх произво дни.х капацнтста, боља органи заиија рада. Bcha радна днсцн плива 11 др. У 1986. годшш иредвпБа се да се производп.д амбалажног стакла повећа за 6,0”%» трговачког стакла за 14,6°/0, ткаввва за 2о/о трикотажс за 9,8%, конфекцијс за 9,49/о. цемеиг за 37,0%, новимал за 20,0о/о, алучеличнпх ужади за 1,4»/0. бетонскпх стубова за 11,9°/о, бетоиских конзола за 13,9%, бетонскнх блокова за 57,1<7о, корпарства за 30’,... хлеба за 2,5%, пецпва за 2,7«/о, разне обуће за 36,О°/о, штампарскпх производа за 12,8”/о, кондиторских производа за 26,Оо/о, белвита за 409/о. У областн по.Бопрпвреде посебно место припада развоју при.марне пољопрнвредне пронзводње, тако да he развој пољопривреде v 1986. години нћи у правцу даљег преображаја пољопривредпе производ јбс, како би сс могло удово- .мгги већим друштвсшш потребама за нсхрану стаиовништва и v обезбеђењу сировила за прераБивачку индустрију. У области пољопрнвреде наставиНе сс са реализацијом програма ко.масације, која је дала почстне резултате. У наредној години требало би започети са ко.масацијом у КО Стрижи и КО ДспБе Видово на површинп од 150 ха. Идејннм елабсратом мелиорације обухваћено је овом мером _у дргштвеном сектору око 250 ха. ТакоВе морамо истаНи да <е вредузимају одговарајуће мере у области пол>опр11вреде радп превазилажеша многих 'leuiKoha, у обједшБавању прлмарпе пољопривредне производње, кооперације, прераде п промста. Исто тако, посебно лстнчемо шпензпван развој иољопрлвродне производњс н да ј? лотреба за хралом све вишс лзраженнја, те је потрсбно у том цил>у, а ради унапрс!лл>а дзимарнс по.воприИванав 5 У 1986. ГОДННН 60,6’/« 61,59/0 бО.Р/о 60,3’/о 65,2’/о 3,9’/п 4,3»/0 О,9з/о 14,10/0 З.вч/о 39,3®/® 57,04/л 350,3’/о вреднс пронзводње увести поссбан допрннос илп нешго слично из личнпх доходака за послепнх. што је вео.ма важно уколико (раднн л>уди и rpaba1Ш подрже овај предлог. Средства убрапа на овај начин би се строго наменски користпла. Y наредном планском периоду 11 другс области увеИаће своју привредну актпвност, што he спгурно у много.ме завпспгп од гкупне ангажованости радиих људп у тим облаciiLxia. Ирпвредну актнвност по свим ооласти.ма пратиће н про дуклпвно запошљавањс и то нарочито .младпх стручннх ка дрова. У друштвеном сектору планира се да се opoj запосленнх повећа за 3,9U/O, h.ui бллзу 600 нових радника. Мигућности залошљаваља у name] општини постоје у проширсљу актнвностн у сви.ч oo.iacTiLxia у 1штензив1шјсм ра звоју ипдустрнјс, пољопривре де, у бржем оснпвању производних и услужнпх капацнтета мапе прнвреде. Такоће, у моryhnocTH за веће залошљаван>е леже у мскоришћавању свнх расположнвнх технпчклх и материјалнпх могућности, у организовању рада у више с.мена, бол>е.м коришћељу расположивих капацптегга н др. Такође се очекује боље врсдновање производног рада, што he заједно са другв.м мерама подстпцати опредељење о.младине за одговарајућа пропзвод на запимања. У областн инвестиционе потрошље у основна средства у 1986. годпнн активпост he биги ус.мерена углавном на ку повину опреме, што је у духу опреде.љења Републике. У укупној инвестиционој потрошњи област индустрије и.ма највеће учешћс као водеЈха прнвредна област, затим пољопривреда, грађевинарство и остале области. У инвестпционој политици, приоригет у н11Вестира1Бу даће се ве11 започеш.м внвестицијама, извозно оријентисаној лропзводњи, про изводњи сировина и репродукционог .материјала, развоју сопствене технологије, развоју ло.Еопривредне пропзводње, ра звоју капацнтета мале привредс. У финансирању иивестлција највеће учешће п.мају кредитн, што нијс у складу са опредељењима Републике ако знамо да у фииансирању ллсу у довољној мери заступ- .bcna соптсвена средства. Илвестицнона акгнвност по организацијама удруженог рада v области индустрпје одвиjahc сс зависно од њихових <1 инансијсклх могућности као л опрсдел>ења крја he лмати v 1986. години. Српска фабрика стакла у 1986. годпни планира да у 1986. годинп на име инвестшшонпх захвата уложл 2.183 мнлиова динара. Ова средства Oiihc уложена у реконструкцију и модернизацију hux кападитега, а свс повећања производњс, гнвности побољшања постојеу циљу продук квалптета финалних пронзвода, носебно производа намењених извозу. Тако се планира реконструкција nociojehe мсшас.мањења учешћа месЕшх заједнииа у финанснрању ових инвестниија. У 1986. годнни планлра се лзградња трафосташше за потребе Српске фа брике стакла. У овој инвестлцији учествоваћс и Српска фабрика стакла. Инвеспшиона акгивност у области пољопривреде биће усмерена на затварање финан сијске конструкиије за почстак лзградЈ-Бс говедарске фармс, рибњака и завршетка Maraцинског простора од 2.500 M2. У областл грађевииарства планира се да сс на име ннвестииионлх захвата уложи 10,0 милиона дннара. Ова сред ства била би уложена за куповлну опреме, и то: једна утоварна лопата, грађевлнска дизалица, четири слектробушилние н друга мања опрема. Предвиђена улагања представл>ају замену nociojehe опрсмс. У области саобраћаја и веза лнвссгнциона улагаља у 1986. години износиће око 481,5 милиона динара. Највећа улагања се односе на куповииу опремс у укупним инвестицпја- .ма учествујс са 49%, rpabeвинскл објектп са 43,5%. ПТТ планлра да на име илвсстлционс активности у 1986. годннк уложл 93,2 милиопа дпнара. Планом шшестиција ова' ООУР је зацртала да изврши монтажу 600 тслефоисклх прлкључака код јединице ПТТ мрежс Параћин. Такође се предвлђа нзградља кабловског ТТ подручја број 8, Meena заједнлиа „Врапчанс” 1200 ларлца. У Д. Мутштп предBiiba се монтажа новпх 600 тслефонскпх прикључака са из градњом кабловског ТТ подру чја, капацнтета 900 парииа, која обухвата поред Д. Мутнице још и месне заједнице Извор, Клачевнца и Лешје. У 1986. години предвиЈјено је да се на подручју CO Параћин пусте у рад 1100 новпх телсфоиа. Еконо.мски ефекат овнх мнвестицпја очскује co у II III и IV кварталу 1986. годинс. РО „Сталдардтранс” плалкра да у 1986. годипл уложи на име пнвестнционих активностл 84,3 мнлпона динара. Ова сред сгва 6uhe уложена у куповину 10 нових возила, јер јс постојећп возни парк прллично засгарео. РО „Теретпи саобраћај” — Поповац планира да уложи у 1986. годш-ш 304,0 милиона динара на пме инвестиционс актнвностл. Ова срсдства onhe уложена у граЈјевлнске објекте н куповину опреме — возила. Улагања у rpabeBHHCKe обје кте односе сс на реновнраље аутобуске станнцс у Па-раћину, асфалтирање платоа за аутобусе и пзрада дела ре.мон тнс радиолпце. Финалсијска средства в1амењена за куповину опреме односе се на куповлну пет (5) аутобуса, 10 теретллх машшга, лет (5) приколнца. Сва ова нн вестлцнона улагања су неопохдна да се остваре у 1986. го дини. како on се побољшао и повећао ooilm услуга како у путничком, тако л теретном caoopahajy ове Основне организације удруженог рада. Инвестлцпона активност у области трговиле одвијаће се пре.ма фиианслјскп.м могућно стлма организацнја удруженог рада у 1986. години. Органи- ■зацпје удруженог рада лз обла стл трговине планирају да на лме лпвестлционнх улагања у основна средства уложе 186,5 милиона дпнара. ППРО „Шумадлја” планира да у 1986. ГОД1И1И уложи 170,0 мнлиона динара. У томе, ООУР „Великопродаја” у 1986. години уложиЕе 10,0 милнона динара и то лз сопственлх расположивлх средстава. Ова срсдства onhe ангажована за замену старог возпла. Инвести цнона активност ООУР „Мало продаја” у 1986. годјши изноcirhe 160 мнлиона дннара п биће ус.мерела на лзградњу самоуслуге „Новоселац”, величп не 256 m2, продавнпца rpabeввнског материјала „Градн»а” 4000 m2, пзградња „Кланице” и нзградња продавннце у граду, веллчпне 200 m2. Робна кућа „Београд" планлра да у 1986. годннл уложл 12,5 мллиона динара. Ова сред ства бпће уложена за санацнју крова tn киповтпгу једног терстног возила. OOYP „Встпром” у 1986. години планира да уложп 3,0 онице, за амбалажно и трговачко стакло. ИВТКТ „Бранко Крс.мановић” планира да у 1986. години уложи на и.мс ннвестиционих захвата 1.364 мнлпона динара. Средства на.ме!вена инвесгиција.ма биће уложена углавном у куповину опремс. ФЦ „Нови Поповац" у 1986. годлни планира да уложи у инвсстнција.ма 23 .мнллоиа динара. Ова средсгва onhe уложена за куповпну дробплишпог постројеља са дело.м граБевинских радова у цнљу модернлзације рада у руднику гнпса „Лллиица" у Гружи и лспуњавању законсклх услова за рад рудника са јамским копо.м. OOYP „Извор” планлра да у 1986. годшш на и.ме инвестм ја у основна средства уложи 8,8 миллона длнара. Ова сред ства бнће уложеиа за набавку опре.ме н то: монтажа пеКн за ауто.матску ллнију, ремонт фер ментационе ко.морс — ремонг бункера за сејање брашпа, куповина возила, грејање и вентнлација. ФТМ „Пролетер” у 1986. годлнн планлра да на име внвестлционс актнвности уложп 100 милпопа динара. Ова сред ства onhe уложена у лзградљу хале за кранове, површпнс око 600 m2, настрешнлцс за смештај готовлх производа повешинс 200 м2, изградњу са обраНајнице поред хале. Поред грађевннског дела део средстава наме1Е>еннх кнвсстнција.ма уложићс се у куповнну опреме — машине које су леопходне за нормално одвијањс процеса производљс. OOYP „Обућа” у 1986. години планира инвестлције у освовна средства у вредпости од 39,7 милиона двнара. Ова сред ства 6nhc уложена за купоbiuiv оиремс неопходне за про изводњу обуће, а све у циљу повећања лролзводње, продуктлвности и квалитета производа. РО „Будућност” на име иивестнционе активности у 1986. годнни ангажоваће средства у лзносу од 23 мллнона дннара. Ова средства onhe уложена за набавку машине за прорезиван>е ужади (1. ком.) која he заменнти iiocrojehy и једну машлну за лзвлачење, јер би се недостатком ове машлне јављало уско грло у процесу про изводње. Набавком ове опреме повећао би се обим пронз водље и продуктлвности рада. Фабрика адитива у 1986. години планира своју лнвестицпону актнвност у лзносу од 299,5 милиона динара. Ова срсдотва биђе уложена у нзградњу грађевинских објеката и куповнну опремс. Са ово.м инвестицијом стварају се услови за повећање и прошире ње -пролзводње и асортимана, за потребе индуатрије меса. Са овом лроизводњом индустрнја меса би се ослободнла увоза око 1.700 тона емулгатора који су јој пеопходни у лронесу производње, л то нарочито са конвертибилног подручја. РО „Параћлнка” планлра да у 1986. години уложн на име инвестиционих активностл мзнос од 18,7 миллона дннара. Ова средства биће уложена у куповнну једне пакерницс за паковаље бо.мбона са пратеho.xi опремом. OOYP „Електродистрибуција" у 1986. години уложиће 125,0 мллиона динара на пме инвестлциоле акгивносги. Ова основна оргапизација удруженог рада плапира да у 1986. години знатно смаљи ннвестициона улагања у електронергетске об јекте у односу па претходни период. До опадања шгаестицконс актлвпости доћи!пе углавном због медостатка соптсвених средогава, као н због милиона дннара. Ова средства блће уложена за куповину нс опходпе опремс. Инвестшшона акгивност -Да нат-продукта” у 1986. години биће смањена у односу на 1985. годину и износнће Зр мплиона динара. Од укупннх инвестшшонпх средстава 12 милиона длнара биће уложено за адаптацнју н уређење једнс просторпјс, за пролзводњу би жутерије на бази стакла п порцулана. За погребе ове про лзводње блћс уложено у куповпну опреме 850,0 хиљада динара. Остала средства намењена инвестлдијама од 1,5 милиона динара биће уложеиа за куповину једног вознла (комби) за транспорг сопствених пролзвода дсчје конфекције и пролзвод удруженлх занатлнја. У области угостигељства и турпзма обезбдлће се средства за финансирање инвесгииполлх активностп у 1986. годинл у износу ол 120 милиона динара. Ова фпнансијска средства onhe ангажована за пзградљу ресторана на ауто-путу у склопу „Југопетрола", као if за адапташцу nocrojehiix објската и лзградњу магацина. Порсд улагања у грађевинске објекте, део овлх средстава onhe уложеп у куповину угоствтељске опреме. Оргаш1зације удруженог рада које припадају друштвеном занатству у 1986. години планирају да на лме инвестиционих захвата уложе 75,6 милл она длнара у основна средства. Ова срсдства onhe ангажоваиа на куповину опреме и пзградљу граВевинсклх објс ката. OOYP „Космај” пла-нлра да у 1986. години ла имс инвссти* цлоннх улогања уложи 66,6 ми лиола динара. Ова средсгва onhe уложена у: — пзградљу сервисннх капацнтета за прлвредла возила са корисном површином од 860 m2, — пзградљу објекта за те.хничкн преглед возлла, — откуп земљшша за проширењс локације, итд. ООУР „Занат-сервис" планнра да на пмс лнвестлционих улагаља ангажује средства у мзносу од 9 милиона дннара и то за куповину опремс. Код комунално-стамбеие делатности мнвестлцлона активност he се одвијати у складу са фииалсијсклм могућностнма. Ипвестпцнона активност ООУР „Водовод” одвијаће сс у правцу прошнрења водовод не мреже у дужлнл од 1,5 км. V граду п 2 км. у селу Чепуру. V 1986. години мзвршиће се детаљно хидрогеолошко цстражпвањс на врелу „Грзе” у цпл>у захватања нових количииа воде 4 (четпрп) истражно експлоатациоиа булара за захватање статичннх резерви воде у шшшевнма потрошње и млнума издашности воде на рочито у летњим месецлма, јер је проблем снабдевеносгл грађана водом тада највише пзражен. Куповина једног ровокопача за одржавање система водовода и проширлвање водовоцне мреже. У областц стамбене изградње планлра се изградња 48 ста лова у друштвеном сектору, н то: становн солидарности 10, просечне величпне 48 m2 н ста нови осталих удружпоца 38, просечне величнне 50 m2 н 360 станова у индпвлдуалном сектору. Самоупрвапа ннтересна заједннца за управљање rpabeвинсклм земљештем и комуналне делатнооти плаиира да у 1986. годинп највећи део сво јпх средстава ангажује за ра шчишћавање п комунално опремање градског граВевннског землзшита, како за ooieкте друштвеног стандарда, тако п за ooc36eben»e плацева за нндивндуалну стамбену нзградњу. Y 1986. годинп ова Заједнпца he блтл ангажована: — на рашчлшћавању локације за пзградњу објеката Дом омладнне у Београдској уллци мзмеђу .ДПумадије” и ,Југобанке" — на уређлвању локациЈе .за нзградњу објекта друштве- •мо-поллтлчклх организација M3 „4. јулп” у улпцн Жарка Јовановпћа, — на уређељу и комуналном опремању за лзградљу уллце Бранка Крсамновнћа и саобраћајног чвора ул. Млрослава Јоцлћа и Бранка Крсмановлђа. — учешће у фннасирању измедпаЈва сточне пијаце на но ву локаинју у складу са урбанлспгчко-тсхнзгчклм условима, — уре&1гвање слободних локапнја за доделу 60 планева, — уређлвање терена око co ллтера CO — II н III, — уређивање терена око об јекта којн се гради за потребе ЈНА, — учешће v флнансирању лзградње колектора и система за пречпшћавање отпадних и фекалних вода. — учешће у финансираљу лзградње топловодног система за топлмфнкацију града, — учешће у фпнанслрању нзградње улпчне атмосферскс и фекалнс уллчне капализади је на локацијама које се уреbyjy. — учешће у финансирању н изградњп лли рсконструкцији уличне нлсконапонске електро-мрсже н трафосгашша на локацкјама које се урсђују. — учсшће у финансирању изградњс уличнс водоводне мрсже на локацијама које сс ypebyjy ц где за истом постоји потреба. — учсшће у финансираљу изградњс коловоза и пратеће спгналлзаццје за улпцс на ноbilm локацијама за нндлвидуа пну стамбсну изградњу, — учешће у финансирању одржаeaiba улица у граду, ра дова на xiithilm лнтервенцијама за изграђеним објектима инфраструктуре л сл. Основпа заједплца за локалпс п некатегорисалс путеве на оспову очскнваног прилнва средстава зацртала је да у 1986. годш-ш обави следеће по словс и задаткс, и то: од 13435 км. колико износи дужина локалних путева, асфал тираио је 80,28 км. или 60% и то само блто шљуиком, због чега сс одржавању коловоза на тлм путевима придајс при марнн значај. To одржавал>е обухвата криљеље ударних ру па, пресвлачење већлх површина дограјалог коловоза иовом асфалтном масо.м, чишhcibc земљс од банкина нз јаркова, пропуста и сл. Рсдовно одржавање у зимским vg ловнма, чишћење снега са коловоза, посппање сољу, мешавином сољу 11 каменог агрегата п сл. Ова ЗаЈСдница је обавсзна да одржава постојеhy вертикалну сигнализацију, замељује дотрајалу н yrpabyје нову, као и редовно годншibc обележавање хорлзонталне сигнализацнје на свим локалним путивема. Поред ових послова, ова Заједница је обавезна да одржава улице у граду јер исте пмају статус некатегорисаних путева. Порсд свлх послова, а уколико фииансијске могућности ове Зајоднлце дозволе, део средстава ова Заједнлца he лздвојитп 11 удружлти са одговарајућим месним заједницама за реконсгрукш!ју следећнх путних праваца: — санација клизишта на путном правцу Поповац — Буљане, кроз Мнриловац у дужпни од око 700 м.. — наставак радова на рсконструкццји лутног правца Лешјс — Горња Мутница у дужлнн од око 4 км., — наставак радова на реконструкцији макадамског пута Горња Мутница — Извор у дужлнл од 5 км. Довршењу ypebiiBaiba гра ђевинског земљпшта за нзград ibv стамбено-лословног објекта „Ламела III П4-6 на локаШ1ји пза nocrojehc „Коцке Г' прс.ма удици Београдској п Вука Kapaunha, рашчишћавању терена за пзградњу пословног објекта „Коцка II”. У областп основног образовања планпра се завршетак изградње школске зграде v Трешљевпци, при Основној школп „С. Јаковљевић" за спе цнјална одељења доврипгги до градњу отночетог анекса, рснпгти проблем ппјаће воле v нстуреннм одељењкма: Мириловац, Лебнне п др. Обезбедитп бол>1| школскн простор за рад Осиовне школе „Момчило Поповић — Озрен" у Параћину. У областп <рслљсг образовања планпра се опре.мање машннске радпонице. израда ллнија за конфекннонере, као и набавка наставних средстава за остале кабпнете п специјалпзоване гчпоницс v Biicinin 3.100.000.000. (Наставак на 6. стран*^

11. ДЕЦЕМБАР 1985.• БРОЈ 297 ДЕЛЕГАТСКИ ИНФОРМДТОР СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН (Наставак Са 5. стране) Y области здравства плапира ос набавка савре.мене медишшскс опреме. У областл дечјс заштлте у 1986. годнни иаставиће се са изградЈБО.м још јадног комбииованог објекта који lie обухватнти 160 деце. Средства he зајадшгчки обезбедити ИВТКТ. а корнстиће се креднт Републнчкс заједнлце дечјс заштпте. Код соцнјалнс заштите пла нира се набавка опреме за Дневнл центар и Клуб за остареле у внсннп од око 700 миллона Д1гнара. Што се тиче нзвозие opiiјентанијс наше прхшреде у из возу ће у 1986. години углавiioM учествовали област индустрије, мада остале ооласти у својим плановима развоја нису планирале да се појаве на свестком тржишту. V 1986. годлли планира се да се извоз повећа за 39.3% у односу на 1985. годниу, у томе на коивертибилно подручје извоз треба да сс повећа за 57%. На бази сагледаннх потреба наше привреде планлра сс да се увоз повећа за 28,7 %. Y планирапом увозу највише учествује репроматеријал са 62,7%, опрема са 9,22°/о. рсзервнн деловп са 17,3% и остало са 10,8о/0. Оваква структура увоза је оправдала ако зна.мо да је област индустрије велнкн увозник сировина и репроматерпјала. због свог прерађивачког карактера. Развој прлвредне активиости омогућнће дал>и развој дру штвоних делатности у складу са могућности.ма и потребама удруженог рада. Као и до сада омогућиће се даљи развој образоваЈва, културе, физичке културе, здравотва н свих ош!Х друштвенпх делатности којс чпнс надградњу једиом напредном социјалистичком друштву. На крају. Аторамо да ист-акнемо дужност и обавезу, да се и да.ЈБе развија и унапрећује оптенародна одбрана и друштвена самозаштита. Пореска политкка f 1080. годмнм ф Основни правци пореске политике у 19S6. години у СР Србији, имаЈу за циљ уједначавање нивоа укупног нздвајања свих пореских обавеза у Републици. У Нацртг’ Друштвеног догоbods о пореској политици v СР Србнји за 1986. годину \'твр ћоне cv грашше најнижнх и највиших стопа за даједине врсте пореза, све са циљем да стопе на подргчју Репгиблике буду v датим оквирнма. Поред стопа предмет договарања cv олакшице и ослобођеља и дру ге погодностн v плаћању nopt за. Сви овш елементи гтврђенн cv и посебним Договорсм о nopecKoi политини из подручја Региона као и v Нацр-rv од луке о општинским порезима грађана за 1986. годпни. Републичке стопе пооезл из дохотка организатпа удрг'жен ог рада v 1986. години бићепро лорционалис л разлкчнте с тпм да ттросечна стопа може износ-ити напвише 3.30% а нс може бити иижа од 0«30°/г>- Тако ђе се предвнђа и прогреопвно опорезивање дохотка који је резултат надпросечног повећаiua цена. Републичка стопа пореза из лнчног дохотка радника V 1986 годпгах вгаже лзнослтн највише 1,37% за раднике ван орга:шзацнја удруженог рада и с.маH»vie сс за 1%, док радннци који раде v организацмјама ко ји cv обвезннцн пореза из дохотка неће бити обвезнпон пе публичког пореза из личног до хотка v 1986. годани. мада ie ова стопа v 1985. години износила 1%. Општинска стопа пореза из л.д. радника v 1986. години бп ће 0,50%. односно иста као и V 1985. годлнп. Стопе репгблпчког пореза. ш личног дохотка од пољогтривред нс делатности предлаже се да се задрже на истом hiibov као тпто cv биле v 1985. годнии, док ће се општипска стопа повећа тм за 50®/о за раст иена пољспрнврепних производа и износиће 3"/п зз 1986. годпну. з бн ла је 2о/о у 1985. годинм. код £>ве врсте порсза остајс и далиб обавсза плаћан*а порсзз нз прмход од пољопривредмс дс латиости којн се стиче бавље н»ем v Bchoj мерн raieibe.\i жи впие. тозом CBi’-iba. т;иЋ! ivHa ДН. ПРОИЗВОДНјОМ иЛКОХСЛНПХ пића, искоришћаван»<?м земљиш ПРЕГЛЕД ПРЕДЛОГА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ОБАВЕЗА ЗА ЗАДОВОЉАВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧНИХ И ОПШТИХ ДРУШТВЕНИХ ПОТРЕБА НА НИВОУ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН ЗА 1986. ГОДИНУ ЗаЈсдпнчки прсглсл обавела за задопо љавање огпптих и заЈсдничкнх потрсба у 1986. годшш дат јс на основу ЗУР-а и Закона о пачину нзјаигљавања рад иика, докумената о друштвоно>економ ском развоЈу СР Србвјс у 1966. годтш полазннх основа Дугорочног програма економскс стабплизпцпје п Друштвс ног плапа општипс Параћин. Ha основу одрсдаба Друштвсиог до говора којн рсгулишс област опнггс н заЈедшгчкс потроипве, пораст прнхода коЈп сс огранпчавају усклађшшћс сс са стопом раста дохотка друиггвепе прнврсдс по псрподичпнм обрачушпге. । До утврћивања стопс раста дохотка друпгпене приврелс за псркол јапуар [ —март 1966. годимс полази сс од пла I нпранс стопс раста дохотка друштвс пс прквредс иа тсриторијн Рспублпкс од 55%, а код задовољавв»ва зајсднич кнх потреба утврђснс су п селсктпвнс стопс раста поЈедпннх облнка потрош н>е. Прп утврВпвању срсдстава за општу и заЈсдннчку потрошку у опптши Па раћпн v 1986. годнпи пошло сс од слс дећих предпоставки пз друштвсно-еко номског развоја општинс у 1986. год.: — да ће друштвенк производ укупне прнврсдс бити всћи за 60,6° о, — да ће доходак друштвснс припрсде бити већн за 60,1%, — да he бруто лнчни дохопп расти по стопи од 51,4%, — да he кптастарскн доходак од по љоприврслпс дслатности нзносптп 800 милнока. — да ћс доходак од самосталног вршеља занатскпх п других прмврсдпих к нспривредних дслатности битн всћи за 60%. та у непољоприврсдне сврхс, пронзводаом резаис и тесапе грађе, па из тнх разлога сто in обавеза да сви грађани ко1Н сс баве овим делатнослзма поднесу пореске пријаве до 31. 1. 1986. године за осгвапене приходс v 1985. год.ипи по овом OCHOBV- — да he запослсност бптн всИа за 4% — да ће промет робс на мало да рас тс по стопи од 55,7’%. Укуппа средсгва нз пзворннх прпхо да Буџста општпис и општпнскпх СИЗ-ова друштвенс дслатностн у 1966. годипи у o.uiocy па 1985. годпцу всћа су за 48,8%. Надрт друштисног договора о buck пи срслстава за задовољаван>с зајсдни чких потреба у оквнру п прско СНЗ-ова основаних за тсрнторпју оп штпнс Параћпн у 1986. годпнн ураћеи јс у складу са Нацртом Рспублпчког друштвсиог договора о остварпван»у no лптикс нздвајања и удруживања срсд става за задоволлвапл зајсдннчкнх по трсба у 1986. годп1П1. Срсдства коЈа сс огранпчваЈу у опцјтннским СИЗ-овима у 1986. год. могу да расту у одпосу па стопу раста дохотка друштвспс прпвредс 86,2% (47,7%) у чсму пз друштвспс припрсде 82,3 одсто (45.5®%). Накнадс којс нмаЈу карактср лнчпих примања, п којс су у складу са крета 1вем лпчпкх дохолака у прстходној to дпнн могу да расту 112,1®% (62 одсто), док остала лнчна при.мапл могу да расту 90,4 одсто (50%) у односу на сто пу раста друштвспс пр!гврсдс. Износ срсдстава дозвол>сн за потрошљу — општу и заједнпчку у 1986. годнпп износи 2.322.353. Y Иацртнма локумепата прсдвнВснс су псте стопс порсзв п допркноса нз личних доходака нз радпог одиоса којпма сс обсзбећују срсдства за опшгу it зајсдппчку потроипву. Мсђутнм, због нерпвномсрног зпдовол>пва>г,а по Новпна код дечнЈе заштпте Јс та што се прсдвнђа да пакпада личних доходака радннцама за врс.мс трудноћс, , nopobaja н нсгс лстста обсзбсђнвала бн сс у оквиру СИЗ*а дсчнјс заштптс. Прсдлог обавсза за општс друштвснс потрсбе која сс обсзбсђује нз Буиета за 1986. годнну урађен јс у складу са Наиртом Рспублпчког друштвеног ло говора о заловољавању отптпх друштвених потрсба као н могуђноста ос тварнвап,в прнхода у 1986. годнпи до дозвољсног оквпра. Прпходп за памспу којс сс ограппча вају могу да расту 45,796 у чс.му пз друштвснс прпврслс 45,1®% у односу ма остварени износ у 1985. голнни. Порез нз лнчног дохотка од пољопркврсдпс дслатпостп планнран је рас том од 50% н ycK.'iabcit Јс са растом Код овс врстс пареза посгоin п даље могућност ослобађа п>а од пореских обавеза V впС1ГНИ од 20^/п за уговорене и испоручене колнчштс пшенвпе, шећерне репе, суниокрета и co јс, кар и за улагаља v објектс за силирање хранс. Стопа пореза из личног дохотка удружвног земљораднн ка ic иста као и стопа nope?a радника под условом аа %-дружени зсмл>орадник остварује чист лтгчни доходак, а стопа )с Табсла бнллиса срелстава за зздово-1 ■banaibc општнх и заЈеднпчкпх потреба у 1986. ГОД1ГИН јсдшпгх потреба всроватпо he лоћн до извесннх про.мена у стопама, под гсло пом дв сс збнриа стопа ис повсћава. НАЗИВ КОРИСНИКА Дозвољена потроппва 1985. год. 1986. год. Индекс 1 2 3 4 I. Општа потронпБа 547.870 739.042 134,8 — буцетска потрошња 547.870 739.042 134,8 II. Зајсцничка потрошња 1.647.138 2.527.073 153,4 — CI-I3 основ. образовагва 450.725 661.573 146,7 — СИЗ здрав. заштптс 861.369 1.250.170 145,1 — СИЗ социјалне заштитс 63.974 91.821 143,5 — СИЗ дечпјс заштите 146.809 351.322 239,2 — СИЗ културе 40.851 65.119 159,4 — СИЗ физнчкс културе 49.661 57.322 115 — СИЗ запошљавања 33.754 49.746 147,3 СВЕГА: 2.195.008 3.266.115 148,8 1- удруженн земљорадници; 2. зсмљорадниш! којима јс пољопривреда оспозно зани.ма њс; 3. члаповн домаћпнства vnpv женог зе.мљорадпика и земл.орадника којн сс баве пољопри вредом као осиовним занпман»ем: пста као v 1985. години и лзноси 0,50’/о. Y 1986. годшп! као hobhpv трсба пстаћп VBobeite обавсзног инвалвдског пензиздог оси гураи>а земљорадкика. Ова оба всза ic увсдепа Законом о понзијском и инвалидском осиггpaibv зе.мљораднпка („Слгжбени гдасник СРС", број 27/85). Према одрсдбама овог Закона осиплраници су: 4. члапови .мсшовитог домаћннства; 5. раднп л»уди који се баве пољоприв.редом као ocuodhum заннмаљем а нс.мајс катастарскн приход. Заједнииа инвалндског пснзв оног оспгураља vTapbyie оспоBimv осигурања на i<oic ic оси гуранпк обавсзно ocurvpan.Ooa BC3HHKV оснгграња удружено.м зчмљораднпку н земљораднику vTopbvic се основмца прсма ви CHUii катастарског прпхода. a за осталс осигуранпкс пз тачке 3. 4 и 5. yTBpbvic се iiaiimжа основица оснгурања Одллг ком. Стопе допрпноса за пнвалпд ско пензноно ociirvpaibe земљо радника биће донете краја 1985. :одине и при.м.ењиваНе се на гтврђене основпцс. У поглс ,\v права на осгваривање пепзнја земљорадннии he оитп лз једначепн са пзавима радпика v организашпама гдруженог ра да. Стопе пореза из личнзг дохотка од самосталног обапљап,а занатскпх и других приврсд nine делатности v нацрпша ло реских докумепата за 1986. годину н даљс cv диферевииране п различите зависно од дслатности која сс обав.ља, и ис тс су као V 1985. годпни ca.v.o јвто сс код хтоститеља предиа же повећањс стопе од 20а/о на 25%. Паушалпо опорезивањс сбвез ника повећагно ie за проценат повећања разреза код обвезни ка који сс onopeav.iv према стварном личном дохотку и кре he се 50 — 80% зависно од де латности, тако да co иа овај начин v погледу обавеза изјсд начавају паушално опорезованн обвезници са онима који порез плаћају према стзарном личном дохотку. За обављање залатске делат ности v 1986. години предвиђа iv се и даље ослобођеља v првој и другој години рада, алп са.мо за делатности за пружаље услуга rpabaHii_\ia v висл« ни 100% у првој н 50% удруroi години рада. као и све дру ге олакшице и ослобођеља ко ја су важила v 1985. годијни. За обављање професлоналне делатности, стопа порезд сс сман»ује од. 15% на 10% лз разлога што ie Друшгвенвм до говором Perryбллкс за овг врсtv делатности одре1зеиа лајви ша стопа 10%. За обаиљагвс ад вокатске делатности предвлЈзсно је ослобоНсњс од поресквх обавеза v виспнп од 5<>>/а v првој годлнп рада. Преддожешш стопама лореза из личног дохотка од аутор скнх права има се за циљ изједлачавање v опорезнвању ових обвезнпка, како за оне који плаћају порсз према стварном личном дохотку, тако и за оне V проценту од сваксг иојодииачног оствареног прихо ;га, ла из пгх разлота ггредвиbeno ie да стопа ле можс бити виша од 5%, а на личнл дохсдак од патепата и техллчких цспа појединпх пропзвода у 19M. roi длнл. Порези пз ллчног дохотка ол самос< талпог обављаЈка занатсхпх п другкх профсспоналпнх дслатности, плаинра пп су са расто.м од 60%. Стопа о»пх порсза се нећс увсћати Јер се ппашгрл повсђањс основнцс па коЈу се овн по« рсзп плаћају. Поссбан општинскн порсз па промет производа планирап Је са растом од 35,4% на основу nponcitctror остварнван>а у 1985. год. као п на основу оче кивапог nonchaiba врсдностп промста робе. Укуппа срсдства буџета за 1986. голину n.iatnipajy сс 739.042 хпљпде днпа ра плн за 34,2®b више у олносу на 1985. годпну. V 19S6. годпнн пајвећи део средстам буиста издвоЈнћс сс за финансирацл рада Органа управс, правосудннх орга па, функцнја Скуппгптс, делатпост оргапа т! друтптвсно-политпчккх opia ■шзација п задатака од ннгереса за огшггипу као друштвсно-по.дптвчжу за јсдпицу у цслнни« унапређсња она нс може бнти внша од 3 одсто. Код осталих облика пореза као што cv порез на приход од непокретне имовпне имовин ских и других права, порез на имовллу, порсз на наслспс и поклон непокретне л покретне имовпнс утарђене стопс пореза cv дате као пајниже стопе v PenvO.Tinui, па cv као тлкве п прихваћене v Haupxv одл\- ке. Код порсза на лмозину V 1986. годнпи основица зд vtho* biiBaite обавеза нећс бити ви шс прометна вредност пмовнпе, а као основица слгжиАе грађсвинска вредност имопипс, па ic и скала порескпхсго па ripn.iarobeiia овим измсна* ма. како би обавезе осталсна hiibov 1985. године. Код овог облика пореза новина ie у томс што се пмовпиа до 509 ССО — динара вредпости пепс опорезивати. Када ie v питагву порез на наслеђс н поклон нспокретчс к покретпс имовнпе тпеба пс таћи да се v 1985. годинп покретна пмовина nine опорезнвала до вредности 1.000.000--. динара, а за 1986. ro;muv ппел виђа се vAiaibcibe на 300 000 — дннапа. што значн да 'ie се по кретпа нмовлна изнад овог пз носа опорезоватп v m6.mciitv наслсЈзивања Свп власнпцп нмопние и они rpabanii којп оствавеи' прихо ле од и.мовине, дсжни cv л i поднесу порсске пријавс ло 31. јануара 1986. годлне Удрави прлхода. а за нсподношен>с по рсскпх пријава прсдвпђена ie казна v износу од 50 000.— длнара па лз тих разлога неопходно је порсска пријазе 6.7аговре.мсно поднетн. ТТорез ла укупан приход гра ђана плаћа се ла нето лични доходак који прслази тростру ки просечаи ллчни доходакрад нпка запослених v привреди Ре публике, а предложеие стопе овс порезс we weibaiv се v о.тносу на 1985. годину и јединствене cv на подручју Релублике. Код порсза на промет непо крстности п права посебно cv утврћане стопе за пепокретнос ти л права, а посебно за зем љиште v npoMCTv и онс cv vtBpbeiHe као најнпже v Penvoлишг, a v односу na 1985. roдину нешто cv повољнијг. Oniirra стопа лосебпог onштинског пореза на промет ис та ic као v 1985. годипи и чзлоси 6%, a raKobe л опшга сто па републичког пореза на лро мет пролзвода и јуслута иста је као v 1985. год. и пзноси 6,5®/п. Код осталлх стопа пореза ла промет, општинском одпуком не nrwjxBiibaiv се про.мене стопа v 1986. години, тако да одлукахо ,ia ie важила v 1985. годипи примењивађе сс и v 1986. годи- ЈШ. - колико v nocTvnKv 1’апне дискуслје дође дО изменс v пореској по;пгтлци. о насталим пзмена.ма биће нмформпсане делегацлје, како бл дс.тсгптј! на седннип Скупштипе onuini нс, прилико.м усвајања псрсскнх докумената. могли да се пзјасне за предложсна 'лореска документа. УПРЛВЛ ПРПХОДА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЦ ПАРАћИН 6

II. ДЕЦЕМБЛР 1955. • БРОЈ 297 Y слнци п речи ИНВАЛИДНОСТ РАДНИКА Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛЛ ЗАШТИТНА РАДИОНИЦА ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ © Све већи број инвалида рада у СФС © У 1985. години 162 радника „обрађено” за инвалндску комисију ф Раднички савет треба да донесе одлуку оо фр.мирању заштитне радиониде — мале привреде ПРАЗНИЧНА АКАДЕМИЈА Дан Републике, обележен раћш.-а. Пригодном бсседо.м, 1«..ИЗМе”¥ °$талог» п свеча- Божидар Мадић, председнпк акадсми^|ОМ на којој су Извршног савета CO Парачла,1ОВи гРаДског him, подсетио јо на славие аматерског позоршпта нз Па АВНОЈ-ске дане Инвалидност радхшка настаје губитком или смањежм радних способвости за рад на свом радно.м месту које се не могу отклонитн лечељем, односпо мерама меднцинскс рехабилктаиије. На крају 1984. годинс у Српској фабрнци стакла бнло је уку пно 186 инвалида рада, 150 Је мушкараца, a 36 жена. Y односу на укупап броЈ запослсних, ».« сваких сго радника је 5 ннвалида рада. Овакав лроценат је знатно внши у односу па друге радне органпзаиије слвчних делатностн. Само у 1985. годкни „обрађе но је за инвалвдску ко.миспју 162 радника, a v периоду од 1978. до сада знатно је већи броЈ радннка отншао у ннвалндску него у старосг«у пепзнју. Највећн Је број инвалнда рада са радннм стажом до 30 година, што показује да Је период од 20 до 30 нодпна радног етажа иајоптомалнији период наставнка инвалид ностп. Инвалиди рада знатно заостају за ЛНЧН1ГМ дохошша радника који раде на пословнма и радним задашша на којима су радили до утврђивалБа ннваллдноспг. Колико је овај проблем актуелан видп се по броју захтева инвалида, да им сс регулшиу потражнван»а због машис личних дохода ка на другим пословима. зашјој би поред инвалида рада, болесних и старнх радннка, радплн н радннци са у.мањено.м радпо.м способношћу, а на њпхово.м месту билн примани нови, здрави II способнп раднлцн који he и.мати већи нак у раду. Y заштитној дионици би се инвалиди.ма да н лнцима са умањеном дно.м способношћу одређенп пословн учи рарарана поверилн Овогодншња хајка обећава ПУНА МРЕЖА ЗЕЧЕВА Прошлс иедеље параћпнски ловин одржали су рсдовну годшшву акцију хватања зечева у моравском резервату. Лепо врсме омогућило јс да сс акциЈа одржи са пуним броје.м ловаца, који су дисциплнновано (нажалост само у првом прогону), обавилп овај посао добро. Укуппо је ухваћено 86 зсчева, скоро педссет одсто внше него прошлс годнне. Зечевн су истог даиа пребачеии у слободие терепе п пуиггени, како би побољшалн репродукцнју за идућу ловну ссзону. М. М. ДАНАС ЗАВРШЕНА ОБИЛАЗНИЦА Мепггани Мнриловца (заслужено), првн he се провозати новом обилазннцом од будуће петљс на ауто-путу ка Давидовцу. Предузеће за путеве „Зајечар”, са закашњење.м, заиста, прво је завршнло своје обавезе по „источној тра си”, БудуГш путнпци из Мирпловца, наравно н осталн из Јужппх дслова Параћина, од данас имају скраћенн пут ка „горњим селима". Када смо крајем прошлс недел>с посетилн граднлиштс обилазнице, бректали су фпнишери на њеним задњим метрнма. Тада смо и чулн да је крај радова предвиђен за данас. М. М. iiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiitiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiniiiii’ Саширизични yiao Лако јс волетн своју земљу. Треба је и обрађнвати. Y љубавној политици најлепшп су састанци на врху. Кад кревет ретко шкрнпи обнчно је брак у — шкрипцу. Од како се у комшилуку доселно згодан психијатар, жена ми се често прави луда. Мирослав Чопа Они што дају све од себе свашта и зарадс. Опаспо јс кад празие главе остану празних стомака. мс Бар онм што говоре у моје mic моглп би нешто да пнтају. Милијан Деспотовнћ Наш човск ти Јс као вирус. Опстаје и у нсмогућим условнма. 1 W Бирократнју дслимо на кафо-пије н крво-пијс. П грађепи* '*е будућности може да буде — ттро- = магпепа ипвсстнција. | riiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiimiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiir Број радника са умаљеном радном способношћу је још већи, јер се радници распореbyjy на друге лакше послове без утврђиваља радне способности. На тај начпн задржавају старн лични доходак и све бенефиппје које су имали ла су у том случају иезаиптсресовани за испитпва-п>е својс радне способности. Због природе посла, у Српској фабрици стакла. односно због отежаних услова рала, постојс велике тсшкоћс у распоређнваљу шгвалпда п раддника са умашеном здравствс пом способношћу на друта ра диа меота. Долазв до апсурдие ©нтуације, да, па пример. впсококвалнфЈжовани стаклар посло уматБење здравствене и радне способности буде распо ређен на радно место курира, вратара, одржаваоца круга нли сличнпм пословп.ма које иначс, обављају леквалификованн и полуквалифнкованн радницн, што пх дсграднра или изазива низ социјално-пспхоло шких проблема. Од 113 инвалида трећс категорије у 1983. годнии, 39 инвалнда је распоређсно ла радна места са нижи.м степено.м квалификацнје. Повећање инвалидности и рас то се обраћају и суду. Кад код раднлка дође ипвалидитста нлп умаљене днс способности, одређене могу да радс, као што рада украса и слнчннх вода од стакла, израда којима јс изпроизбижудо ра мсре јбиховс зашпгге прописане су законски.м н друпш акти11нвалIгдско-пеизијском осигураљу. Мсђу овпм мерама спадају распоред иа лакшс ра дно мссто, накнада разлике поређквање радннка у преостале п стечене овнх категорија оквлрнма ibiixoBc рад.не способности квалпфнкацнјс је умањсног лпчјгог дохотка, квалификација, бањско и матоко лсчење, отвараљс титнс ралионице. прс кли заш тернЈе, картонске амбалаже и слично. Лпчни дохоци. односно накнаДе радницима инвалк дима рада бнле би наЈмаке у внспни личних доходака ко јп бп остварнлп радећи на својим послови.ма пре наступаља инвалидности. Стаклара предлаже Самоуправни споразу.м којим би се регулисао статус инвалида рада и раднпка умањеном све сложеније јор у оквиру раднс органпзације пема поссбно утврђених послова на којима могу да раде ннвалиди рада. Загго се у Стаклари све чешће поставља тпгтањс, посто ји лн морална, еконо.мска и соцпјална оправданост да јеАналнзирајући и сагледаваЈући стаље пнзалидпости радника на.меВе се потреба да се инвалнди рада и радници са умањеном радно.м способноuihy групншу ради обављања одређених послова, односно да се отвори заштитна радионица мала привреда. СагледавајуНи статус услова и лоложај инвалида рада у Српској фабрпци стакла, предан дугогодшпљн стаклар оба длажс се отоаран,е једне овавља послове чнстача. кве заштнтне радионице у ко радно.м способношћу који бн радпли у радпој јсдиници „За штитна радиопица". Овим спо разумо.м била би регулисана делатност радне једшпшс „Заштитиа радиоиица", ко има право да радп у овој радној јединици, начин стицан>а и ра споређиваља дохотка и средстава за личне дохотке, солпдарност ООУР-а у обезбеБива iby заједшгчких трошкова, ма чгп! обсзбе15нваи>а материјала за лзраду предмета и друта шггања везапа за дал>и рад ц ОСНОВНА БАНКА „ЈУГОБАНКА” ПАРАНИН © Укупан приход износп 2.297 милиона динара О Селективно кредитнрање: предност извозу и мепосредној производњи © Повећаиа динарска и девизна штедња О Тенденција сталног пораста курсног биланса Основна карактеристика банчиног пословања у претход них девет месеци је изузетна активност на стабнлнзопап,у економскнх односа, у оквпру реалних могућности. Наставља се тенденциЈа сталног пораста кредитног биланса, па је достигнут ннво збира кредитног бнланса од 11.665 мнлиона днпара, и он је већп од прошлогодишњег за више од једне половине, а од планираног на крају ове годнне чак за 24 одсто. Остварсн укупан приход у износу од 2.297 милиона динара сврстава ову Банку у ред успешних основних организација у породици „Југобанка". Укупни расходи расли су нешто споријс и износе 1.972 милиона динара, па је из овога резултирао и заједнички доходак од 325 милиона динара. Кредитна активаост у пословању са корисницима друштвених средстава одвијала се у границама расположивих средстава, уз присутно лимитирање пласмана од стране Народне банке. Треба нагласити да је максимална подршка пружена кредити* рању селективнлх намена: за припрему производње за извоз и остварени извоз, за пољопривредну призводњу и залихе основних пољопривредних призвода. Највећи корисници ових кредита су Индустрија вунених тканина „Бранко Крс.мановић" и Српска фабрика стакла, који су уједно и ндјвећи извозници готових производа међу члановима ове BanKe. Стални недостатак обртних средстава за текуће пословаље код неких корисниканадокнађиван je коришћењем такозваних оквирних крсдита, по систему текућих рачуна. Врло добри резултати су постигнути у обсзбеђивању допунских средстава у комиоионом односу, у сарадњи са члановима Банкс, крајњим корисиицима ових средстава. нс су и код срсдстава при.мљених у ко.млсиону, и код кррдита из средстава у оквиру Удружене банке. пословагБе овс раднс На овн.м пословима ко ради, а одлуку о заштитне радионице једитгице. се увелиотвараЈБу треба да донесе Радпичкн савет раднс организашгјс, после чега once, no хитном посгупку,- урадио ко.мплетан слаборат о фор МЈ<ран>у заштптнс радиопицс. М. ЖнвковиН ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА СИНДИКАТА OOYP „НИСКОГРАДЊА” Све категорије срсдстава у претходном периоду, изузев депозита, показују знатна повећања у односу на претходни период. На пример, средстава динарске штедн>е становништва су увећана сад за 2,3 пута, а девизна штедња за 160 одсто. Наравно за обезбсђење пораста пласмана нужни су и допунски, „туђи" извори, па кредити од Народнс банке и других банака и организација показују индекс пораста од 152 одсто. Високе стопс раста забележеСви напред наведени момснти су позитивпо утпцали да се оствари такав укупан приход из кога је било могуће покрити укупне расходе и остварити заједнмчки доходак од 325 милиона динара. Порсд већ постојећих, за овакво оствареп.е дсловали су и други разлози, као: промене у структури извора средстава, као и резултат напора да се скупљи извори, у релативпим односима постспено замењују јефтинијим, поие11ап»е обима пословања знатпо лзпад плавирања, повећано □ословањс и удруживање средстава код тржшпта новца и Удружене бапке и друго, рекао је РАДОМИР КНЕЖЕВИЋ, заменик директора „Југобапке” у frapaћину. БРНГА 0 РАДНОМ @ Заштита животног стандарда и старање о здравственој запослености ® Спорт и рекреација радника — услов добре продуктивностн М. Д. .’Дјшж ОТВОРЕНА „AYTO- ЕЛЕКТРОТЕХНА' Уочи празпика Републикс, отворена јс рсповнрана продавнца „Шу.мадпје" „Ауто-електротехна”. На новоуређено.м и прошпреном проСТОРУ, попут мале робне ку he, можете паНи све што вам је потребпо за ауто.мобпле, xiOTOpe .бицшсле, пољопрпврсдна возпла. Y овој специјализовгној „робној ку Ни”, спремнп су да удовоље сваком вашем захтеву. пору чују параћинскн снабдевачи*. Основна организација синдиката у ООУР-у „Нискоградн>а" постоји већ io година. Све време псказивала је посебну пажн>у прсма стандарду радног човека и борила се за побољшањс услова рада и здравља запослених. II у овој години Синдикат „Нис коградње’’ учинио јс много, посебно у циљу заштите животног стандарда, у време када цсне сва ксдневно скачу, а лични дохоии не могу да покрију ни основие животне трошкове. По знатно нижим цснама од тржишне, за раднике овог колек тива набављсн је угаљ, шећср ио фабричкој цени и други артикли уз могућност вишемсссчнс сг плате без камате. Основна организација счч.шча та у овој години се старала и за одмор и опоравак радника, као и бањско климатско лечење. Активност из области спорта п рекреације је релативно добра и заиста доприноси крепкости запослених. Многс спортскс склпе из ,.Ниа<оград1Бе'’ учестзовале <Ј7 на радничко-спортским играма и другим турнири.ма гдс <е ос војсно и више псхлра п чпнзнања. м. д.

11. ДЕЦЕМБАР 1985. • БРОЈ 297 ПАРАНИНСКА ПОЉОПРИВРЕДА, ПРОИЗВОДЊА, ПРОМЕТ И УГОСТИТЕЉСТВО ПРЕД УДРУЖИВАЊЕМ ДЕВЕТ - КАО ЈЕДАН? ® Хоће ли девет организација удруженог рада пословати као једна од новс године, знаће се после референдума 24. дсцсмбра 9 Упознати и сви зборови радних људи, а све примедбс улазе у коиачиу верзију текста Y девет оргаппзација удруженог рада у параћпнскбј општини претходнпх дана расправљалр сс о удруживању у сложену организацнју удруженог рада АИК „Параћин”. О оправданости удружпвања ра справљало сс најпрс на плсларллм састанци.ма л радничклм савсти.ма, са којих су свс биггнс примедбе уврштене у текст коначног елабората, a прошлог понедељка н зборови радннх људн, радллка и зсмљораднпка упознати су са свлм важни.м документима. Послс овнх расправа понопо he заседатл радллчкл casern да направе дефлллтлвну верзију текстова, слабората о економској оправдалостл. Статута п самоуправног споразума о удруживању. Y овим документима, односно о удруживању параћинске пољопривреде, производње, промста if угостнтељства изјаслиhe се 24. деце.мбра на реферсн думима. О томе да ли he сс земљорадннчке задругс ,.7. јули”, „Погочанка”, „Дреновац", „1. мај”. зати.м Ветеринарска станица, „Параћинка”, Фабрика адлтива, „Шу.мадија” н „Грза — турнст” удружити и од Новс годинс стартовати као једна организација одлучиће са.ми раднтгцн, зе.мљорадници и кооперанпт, који су упозна ти са свн.м прсдностима које доносп јсдна оваква пнтеграција. М. Д. РАШЕВИЦА И БЕРКАСОВО КОД ШИДА ПОТПИСАЛИ ПОВЕЉУ О БРАТСКОЈ САРАДЊИ РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ Y ИДУНОЈ ГОДИНИ Ibisct цирној ороизводњи © Повећање обима ратарскс и сточарске производње @ Наставак комасације у Стрижи и Доњем Видову © Одређивање пољопривреде — најважнији задатак sip ’ Y областп агрокомплекса посебно место припада развоју © Председиици скупштипа месних заједиица Беркасо ва и Рашевице потписом на Повељи озваничили бра - ску сарадњу © Поводом празника Беркасова сусрет Сремаца и Помораваца © Борци положили венац па Партизаиско гробље Дуж линије Сремског фронта, 1944. п 1945, године, .патапана је сре.мска зс.мља крвљу прекаљених п „новопечених” бораца Југословенске армијс. МсВу ri.ir.ia билп су и младпћн са подјухорских и поморавских пространстава. Многп од н»их нпсу стигли да поново погледају пито.ме оброаке Јухора нп лабреклу Мораву. Последњи погледи билп су упрти дуж сремске равнице коју оивичава Фрушка гора п међп река Босут. Остали су заувек на бојно.м пољу, попут очева л дедова пз рапијих ратова. На њиховим гробовима воштампце ппсу палилс вредне поморске руке, ве11 избраздани длановп радепнх Срсмаца. Надо.мак Шида. а испод послсдњнх обронака Фргшке rope налазн сс Беркасово. Вреднн мсштани овог сре.мског ссла, пружнлк cv, лротлог апрлла, гостолрлмство и шлроко отворллп .врата својлх до.мова, борцп.ма са Сремског фролта из Рашсвицс. Зајсдло су обележлли јубллејс слободе. Краткотрајал .сусрег, евоцлраЈвс усло.мела лз претешкнх ратллчклх дана, изродло се v јсдллствслг жељу за братско.м сарадњом. Поновлл сусрет 7 јула, на Дан хсталка ларода л лародлости СР Срблје, још је вишс утврдио преБашњч договор. Потом cv \следллл боравнп још једле делсгацлјс бораца л лована v Бсркасову. a 5. дснсмбра жеља јс постала стварлост. На Дал ослсбоћења’ Беркасова лотписала је Повеља о .братској сарадњл мештала Рашсвлле и Бсркасова у општили Шлд. Каравал борана, друштвело- -политлчкпх актлвиста, младлх, ловаца лз Рашевлле срдачло је дочекал у Беркасову. Празлик овог сре.мског села, била је приллка да се подели зајсдничка ралост. Вал>ало јс ла достојал начлн обелсжити потплслвањс Пове.вс. затлм завршетак адаптацијс До.ма култ\'рс, размеплти .мишљења и искуства лапредних пол>оирлврсдиика. Наравло, нпсг заборављслл лл слл којл cv завуск осталл на беркасовачклм пољнма. Foci н л домаћллл лоложпли cv венце ла спомен обслежја v cc.iv л на Партпзанском гроo.bv, гдс cv сахрашели погнлулл ратллпл са Среиског фронта. На Партизалском гробл/. л малл пссллчкп час iicropnie овдашЈве мешгалкс; rcioi ке л песнлкл1вс. Стих- вп надасвс искренн и прожеш родољубл>е.м... .. .ПодсећаЈве ла лзле ip - - гове бпла је н прчлкка ,;з C1IHKC Срсмског ,;Д CC присете: Где беху олс косллс, злаш. кад лас оло Немцл наладоше од Шлда? Сусрет Сремала и Помораваца угврдло је: да гостл л домаКлнл, Рашевлца л Беркасово, лмају пуло зајсдллчког. И једли л други iiAiajv добре пољопрлвредликс, cpcbcuc домове културе, луло cv л једлл л други училллл за друштвелл сталдард својлх месллх заједлица. И једло и друго ссло својс корсле вуку лз далеке лсторлјс. Заједллчка им је л љубав према вллоградлма јухорсклм и фрушкогорски.м. Празнлчли боравак бло је и прлллка за бсл»е \'позлавап>е са Сремци.ма п љлховом исторлјом. Беркасово, како с лолосо.м истлчу мештали, јс једло од старлјих насеља. На јвлховом полручју лађелп су археолошкл прлмерил лз млаbcr камслог доба, затим лз доба Рлмљаиа. Први заппсл из 1482. годллс кажу да јс Беркасово престоилла Змај Огљелом Вуку, под лазлвом Беркасовачка тврђава — Деспотовац. *Кроз своју исторлју Бсркасово је блло и во- ]ла граллца. Њсговл мештаан су сс активло укл>учллл и у соцлјаллстлчкл покрет, а десет Беркасовала јс добровољло .учествовало ла Солулско.м фролту. У друго.м свстском рату Беркасовчалл одлазе v партлзапске јсдлллце ла Фрушкој Горл л актлвло учествују у ос- .louabaibv зе.мл»е од окупатора. Далас, рашевачкл побратимп, наже за лалредло ссло. Добри cv пољопрлвредлллп л злају да лз сре.мске земље изbvkv макслму.м. Ваља лапомсuvTii, када говорлмо о Беркасовчалл.ма, да јс то село шарелоллко ло свом лаилолалло.м саставу. Месла ‘заједллца бројл 1217 мештана, половина Срба, затим Русина, Мађара. Словака, Украјчнаца, Пољака. Рома. Иако шарелоллкл ло лацлоналном саставу, по речлма са.млх мсштала, једнлствелији су него л млоге лациолалло хомогеле цсллле. Једлодлевло дружење је завршело како и доллкује, уз лес.му и игру младлх оба села, уз заједличкн кул гурло-у.мстллчкл програм. У.место довл-1 ben>a речено је: Наредни пуг сс влдлмо v Рашевлци! РалЈевчали сс од далас спремају да узврате гостопрлмство, да побратиме упозлају са овдашњпм искуствима, са жел>ом да братство — једллство v рату ковано, буде у миру леговало. М. Илић КРЕЖБИНАЦ: 88 ПАБАЛА ЗА ДРУТА ША © Дрворед око спортског употребљив Радно.м акцлјо.м омладлне. Са веза бораца л мсштана Крежбинац јс добио парк посвсћен другу Tiny. Осамдесет и осам стаба ла засађена су око терена за спортскс актлвностл л представ љају трајну успомену на ллчност л дсло друга Тита. II порсд воље .младлх л жсљс да се докажу л афлр.ммшу Крсж бинац не.ма услова за даљи рад. Како нас је лнфар.млсао председ ник ОппЈтлнске оргапизацлје ССО Душан Савић, Дом културе у Крежбинцу јс неупогребљив ма културе. за блло коју активност. Таванлпримарие пол.опривредне производње, тако да ће се н у 1986. годлнп развој пољопрлвреде одвијатп у овом правцу. Оваква оријентацпја треба да омогућн већн нлво пољопривредне производњс, како бп сс могло удовољпти већим друштвеним потреба.ма за нсхрапу стаповништва и у обезбеђењу спровина за прерађивачку пндустрпју. Повсћање производње пшсни« це, кукуруза, индустријског бил>а, воћа и поврћа биће основна тсжња свих фактора у овој значајној приврсдној грани. Планира се да проссчан принос пшенице по једном хектару износи зо мстарсклх центи, кукуруза 40, a mehcpnc рспе 400 метарских центи. Са овако планираним приносима очскује сс да укупан принос пшеницс премашл 8.000 тона, кукуруза 53.000 тона, и шсћсрнс репс око 30.000 тона, што би задовољило потребе општине у основни.м артикли.ма којс дају овс пољопривредне културс. Даљи развој сточарства изискујс бржи раст производње сточне герена © Дом културе неца јс пропала л претл да сс сваког момснга сруши. По свој прл ллцл млади Крсжблнца л мсшта ни остаће без културилх приредбл. О.младлна јс личејо залнтересовала за салирање стања v До му културе али л немоћна да то сама реши без помоћл осталлх друлпвено-полл шчклх оргалпзаллја. Илаче Осиовла оргаччза цлја ССО у Крежбилиу бројл 40 чланова који су спре.мни да помогну сзаку актлвност у цлл>у адаптације л рсконструкцлјс, до М- Дхранс, како би сс обсзбедила стабилизација сточног фонда. Дуг сушни период у 1985. години. a посебно несташица сточне хране утицалс су на с.мањсње сточног фонда. што захтсва предузиман>с мсра за њсгово очување и то кроз организовани откуп вишкова меса, за прераду и извоз. И поред нсдовољне оргаиизованости пољопривредс у нашој општини, очекује сс да сс стабилизује тржиште пољопривредним производима. Срсдњорочним програмо.м ко.ма сације у општини Параћин, која би започела у идућој години, прсдвиђсно јс извођсњс ко.мацацијс на површине од 4.000 хектара. Предвиђа се да сс у идућој годиии започнс комасација у Стрижи и Доње.м Влдову на површлил од 1.500 хсктара. Идејнлм елаборатом меллорацлје, на терлторлјл општлне Параћлн обухва11сно јс овом мером у друштвеном сектору око 255 хсктара. Објед11њавал>см прлмарне пољопрл§рсдне пролзводње, коопеГОЛУБОВАЦ: бпремају библнотеку Проблем састајања људл у ово.м малом планлнско.м сслу лоссбно долазл до изражаја у току злмсклх дана. Једлна продавнлца у сслу је ујсдно л једлно место „културног провода" Голубовчана. Да бл некако рсшилл овзј проблем, омладинци и Месна заједнлца прсдузелл су радовс на урсђсњу јсдне просторјје у коју he смсстити библлотску л омогућлтл људлма да всчс проведу у прлстојни.м условлма. Трснутно фонд књига креће се око 500, алл he добровољно.м акцијо.м бити сакупљена још нека стотлна. Уз то из добровољних прилога грађана блће набављсн радло. а у току јс л налажељс средстава за куповлну јсдног телевизора. По свој приллци мештанл Голубовца he доблтл прлстојпу ссоску књлжнлцу л читаонлцу л место за окупљаше младлх. м. д. рације. прераде л промста слгурпо је да бл сс створлла много боља кллма. л условл за превазилажеље мпогих тешкоћа које пратс пољопрлвредну производњу, као што су слаба органпзованост, нсллквлдност. слаба сарадља л тако даље. Иивестлцлона актлвност у нарсдном псрлоду блћс усмсрена на затварању флнанслјскс конструкцлјс за почстак лзградЉе говсдарске фарме, рлбњака. л завршстка магацлнског простора од 2.500 мстара квадратнлх. М. Д. РАЗВОЈ ШУМАРСТВА Шуме су заједничко добро ф Преко 140 хектара нових шума ф Уређење ловишта Y Јужном Кучају идуће године Увсћањем површлна под шумама, како ллштара тако л чстинара, подлзаљем нових за са* да на друштвеном л лндлзидуалном ссктору омогућује сс равно тежа у природл л очување еколошке средлнс, што представља зајсднлчко добро свлх нас. Пошумљаваље голих површина на површлни од 110 хсктара, односно 220 хлљада ко.мада саднлца, затлм очетлњавање ллшћарских шума на 30 хсктара илл 60000 комада саднлца, нега мпа дих шума, нега шумсклх кулгура л мслиорацлја деградлранлх ш->- ма бићс најважнији задацл развоја шумарства на тсрлторији оп штине Параћлн у лдућој годлни. Потребна срсдства за обављал>е поменутлх радова обсзбедлhe дсли.млчно раднс оргачизацијс, а остатак Рсгионалнл СИЗ л Републлка. Порсд овлх радова, идућс годлне прлступлће сс и •уређењу ловлшта у Јужно.м Ку чају. Прлликом извођења радова на нсговаиу шума дрвна мзса ћс сс искорлстлтл као техничко др во, дрво за огрсв л лндустријску прсраду л битл лспоручело залнтсресованлм фабрлкама. трговинсклм органлзацлјама и грађанима. м. д.

ОСНОВНА ШКОЛА „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИН" НА СЦЕНИ ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ Ђачко иољанче АРМИЈО, ОДБРДНA ТВОЈА УЧИ СЕ ОД ХЕРОЈА РЕЗУЛТАТИ ЗА ПРИМЕР © Према ооразовно васштшм резултатима Основна школа „Стеван Јаковљевић” у прошлој школској години на првом месту у општини ф Свечано прослављен Дан школе 7. децембра Дивно плаветнило неба. На њему сунцс са својпм сЈајним очн.ма. Пролећу птицс испуштајући криковс слободе. И сваки траг веселости нстичс сс на слободном небу. Y свако.м сунчевом зраку, запнсана је крвава историја. Чувајтс је браћо, људн, чувајмо јс другови. Од 1963. године, када је Параћин добио још једну нову основну школу, са и.меном књижевника и бполога Стсвана Јаковљевића, па до даиас, име те образовно-васпитне установе је меbv прзп.ма по оствареним резултатима. Богато двадесетдвогодншн>е пскуство и бројне успешнс гснсрацнје су за ови.м вредиим и јединственим колективом. Награде и днпломе (три октобарске) данас подсећају на успешно савлађиван пут. ПОЗОРИШТА „ЧДРОБНД Y мојој зе.мљи живи вечна слобода. Да не остансмо без н>с, бранн јс наша Армија. Чврста је рука њсна. II док ми спавамо, она бди, н док сс смејемо она стражарн. Спречава лепријатеља да нам откшлз нско парчс неба, да на.м украде спокојаи сан, да нам нанесе бол. Зна.м да вам је тешко браћо слободарска, алн нека вас поткрспљује снага хероја. Ништа ннје тешко када сс под сетимо да су ту милнони људи, хсроја дали своју крв за слободу. Јуришали су оии храбро, не гледајући на смрт која их је полако покрнвала црлнм плаштом. Ако устреба, и мн деца ћс.мо вам помоћн. Ya пуцап громова, на стражи стоји Армија. Нс бој се, Армпјо наша, јер одбрана твоја учи сс од хероја. Александра ПауновнИ ОШ „Стеван Јаковљевић” ПОКЛОН ВОЈНИКУ На сунцу и киши и снежној ‘бури ти си насмејан и всдар, у строју увек са nyiUKOAt први. Ти, војничс, осдра лика Увек си озбиљан и јасан. кад тс командир пита, ти добро зиаш, да си војник Тита. Ближи се твој pobendaii. Желим један поклон да ти да.и. Ове моје црвене руже, иа слободу да те сетс дружс. ПИОНИР АРМИЈИ Чуј, војниче млади, нионнр ти каже: „Чувај моје детињство, дужност ти налаже"! Чувари неба иек се сада вину, нск заплове небом за иашу домовину! Морнари naiuu, понос мора плава, чувајте иам шру, зато, ceu.ua хвала! Бранко Вељковић, V—1 ОШ „Бура Јакшић” * * Л * Захваљујући таквом раду н v прошлој школској годнни ко .’1СКТИВ Осповпс школс „Стевач Јаковљевић” изборпо јс прво мссто v општинн. ЗалагшБс.м ислог колсктпва и госсбног енчгзијазма који јс присутан мсbv овим просветпи.м радниинма, блиском сарадљом са родн тсљи.ма, са друштвеном среднпом. успевајг ла управо остварују овако добре рсзу.ггатс, са знали с.мо руК|Оволпоиа овс шко ле. Стручна заступл»сност паставс је стопронеитна, изгубљелнх часова нема, међуљудскп односи су ла влслли л то јс оло iuto одржава и долосл рсзултатс. — Y пашем раду је увск на првом месту учснлк. Порсд об разовног дела, посебпу пажа.у локлшБамо ваепнтном мо.менту, што се види кроз рад дшо гих оргапизациЈа у школи. Y ластавл, од физичког па До ма тсматпке, заступљена је идејност, истакао јс директор Дра гослав Марјановић. Овс колстатацпјс могућс је лоткреплтп и бројлнм показатс ЈБ1ша. На такмлчсљлма разнпх ллвоа учеллин ове школе пла спрали cv сс у сами врх. На ОПШТ11НС10О.М такАЛ1чс1БИма учсСлзвниа Радосављевић, VI—3 Снкирица ПЕСМА О BOJHIIKY * * * * * * * л ДОМОВИНА, TO CY СВИ НАШИ СНОВИ Домовина, то је мама, тата и .чој мали бата. Домовина, то је птица у лету, и nec.ua icoja се свето.и ори. До.иовина, то су сви • наиш снОви! О теби пишс.и ,војниче дружс, што гордо стојша на траГ.ици земље ове! Ти стојши на 1'пиш и встру и чуваш иаше змајеве у • лету. Данас јс твој празник, војннче. подигни главу, радуј се с.исло, јср .ии he.uo следити Тптово де.го. Саша Срејнћ, V—1 ОШ „Бура Јакшић” ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ СВЕТЛАНИ ДРУГЛ НАГРАДА Y ЛЕСКОВЦУ На традициоиалном књижевном конкурсу листа „Hama рсч” из Лесковца учесгвовала је г.есникиња Светлана Арсић. Ова млада параћннска песнпкшва у koi* куренцији 300 псспика из це лс Југославије освојила је другу награду за пес.му „Срицањс н.мена” ствовало ,је 62 гчелика, 32 на рсгионаллчм и 29 ла републлчклм такмичеЈБлма у научним областлма, a 78 гченика на опјлтллсклм, чстлрл скнпс на рсгнолалллм н лсто толпко на ре публлчки.м такмичењима у спор тско.м делг. Прво мссто ла такмпчењу „Тјпо-револуцлја-млр”, математлкс, физике, стрсљаштва, физичккЈГ васпитаља. друго из pvc ког и треће нз фоалцуског су показали рсзултагн ла прошло* годлшњим општипски.м такмичсљч.ма. Са рсглолаллих так.ми чсл»а члановн Стрељачкс лружпнс овс школс вратлли cv се са освојслнм првнм мссто.м, као и гл.мластлчарл. у логомеtv су други у рсгпопу, а залажсн јс л лласмал ученлка ла републлчкл.м it савезпим так.ми чсчБИ.ма. Млади гсхничарп су овој школи долслк златну меда л»у са републичког такмичења, а друго место освојпла је екипа школс ла републлчком так млчељу лаука к техпика у одбралл п заштнтл. Оло карактерише овај васплтно-образовни колектлв је лзузетно добра сарадња са друштвелом средино.м, поссбло са Српском фабриком стакла. Врата Ословнс школс „Стеван Јаковљевлћ" отворепа су шлром II млогс организације у гради могле су да добпју помоћ од овог колектива. а н ла уз« врате кад трсба. На парцелама ..Агроекспорта” учелицк ове школс (обрали cv 15 хектара куку.руза, 190 ученика је учествовало 'Ла пошумљавању голс тл, око 6.000 килограма секундарлпх снровина је сакупллло; учслпин cv далл око 320, а насчавллцц 240 earn добровољпог рада прллпком бетонирања тро < ДАН ЗА ЧЕСТИТКЕ И ПРИЗНАЊА < За колектив Основне шко2 ле „Стеван Јаковљевић” 7. s дсцембра је дан када се пра < ви један пресек рада у мннулој шдини, подсећају на > резултате и поделе награде S к честиткс. Тако је бнло и $ овом приликом. Прославља« јући ову годшшБИЦу рада, s ученици су за своје другове s н родитеље извелн културs по-уметннчки програм, где су ангажоване дралтска, реs цитаторска, хгузичка и фол- $ клорна секција. Спортска та < кмпчења и сусрети са госту јућнм екипама других шкоs ла, литерарнн п ликовни те- \ мати, такође су били посве s ћени обележавању Дана > школе као и изложба ђачs г.их радова v школском и s холу ТТрзоришта. s > Ова годгшпБииа бнће и s прилика да се колек-пге ове школе сретне са пензио!.’иса > ним радницнма који су у оs вој вастпггнообразовној уста < нови оставили плодне резул £ тате, а за Љубиму Цвет»1> ? внћ и Лепосаву Радовић био s јс ово изузетно дирљнв и s свечани тренутак одласка у > пензију, којо.м приликом су s им уручене иаграде, док је s за десетоподпшњу верност s колекгиву награђена Радмп ч ла Марковић и Вера Стеваs ловић. > С. Ј. РДДИОНИЦД” •До 22. децембра чланови Градског аматерског позоришта припремиће новогодишн»у дечју представу „Чаробна радионица". Репертоар Градоког аматерског позоришта ових дана лостаје бо гатнји за још једну представу. Наиме, драматизовани текст Љу бомира Салићајеприлагодио н сценарло урадио СЛавољуб Матић и у интсрпретацији чланова Градског аматерског позоришта до 22. децембра биће припремл>ена новогодишња дечија пред* става „Чаробна радионлца”. Режију за по.менуту предстаау урадио јс Бока Обрадозић, a no ред основаца Параћина у чари« ма ове лепс игрс уживаће и учсници сеосклх основних школа у којима ће гостовати параћински глумци. Новотодишњи вашар у Хал-и спортова .,7. јули” биће обо гаћен и „Чаробном радиони* цом’’. тоара. Сарадња са културпоуметничким друштвом Српске фабрике стакла као и са Град скнм аматерским позориштем је такође за сваку похвалу. — Велику заслугу за наше остварене резултате и помоћ v раду пруЖају нам ђачки родитељи. Знамо да he нат рад бити знатно плодотв-орннји ако је та сарадња чвршћа. па нам је то један и од прворазредшгк задатака. Примера радн, родитељи су у Главици учествовали у бетонирању дворншта и реновирању птколске кухиње и трпезарије, што Је још једна потврда добре сарадње, истака)> јс по.моћник директора Ми одраг Живковић. С. Ј. Сунце п .иесец нсбо н земља ватра iuto овде пла.чтп, то је моја до.иовина запа.ити!! ЛнБелка Мпловнћ. VI—2 ОШ „С. Јаковљевић" ЗБИРКА ПЕСАМА МИРОСЛАВА ЧОПЕ ТЕБИ HE MOFY СЛОМИТИ СРЦЕ ДОМОВИНА, TO CY СВИ НАШИ СНОВИ Увечс кад сва ноћна звона звоне .иојс ‘срце у сан тоне. У сан ми тада dohe: Сунце како небо.м путује, cpehito и вечито, и 'заједно са птица.иа низ нлаво пространство бродс no светлом пољу слободс. И опет Atu v can dohe: мајчина прича стара, како је домовипа паша од лекара do epeditot ратара. Catba.u о лепо.и и сунчаном 7ају о драго.и родном крају. И сви моји сиови своде се v једну ствар и реч највише значајну — на нашу домовину. Јасмина МиладиновиИ VI—3 ОШ „С. Јаковллвлћ Сада слободпо птице летс, слободно no теби трчкара свако дсте. Сада си слободпа и тако мила, ал' ниси одувск таква била. Једном ти заклопише суиие и забранише .иу да слободно сија, али нису ти .иогли слолшти срце, јер ти се зовеш. Југославија. Зорица П.!ић, VIII разред ОШ „Б. KpcMai.oBHti” Сикирина Раднички савет Српскс фабрикс стакла нсдавно је одо брн*> средства у пзносу од 20.000 динара за штампаље прве збирке песама Мирослава Чопе .радннка топара свс радне органнзацпје. Шгампап.с поменуте збирке по.моћи he и CM3 култур и Кљижсвни клуб „Мирко БаЈБевнћ”, збирку he ликовно опрс.митн сликар Cpehко Здравковић. а штампаће РОГД „Вук Караџић". Ово је друп< прн.мер да радна организација пепосре Д1О учествује у афирмнсашу младих кп.пжевних талсната Претходии пример јс Фабрика цемента „Новп Поповаи" уз чију помоћ је издата збирка песама Славице Благојевнћ под на.зивом „Шкољка”. ДО КРАЈА ГОДИНЕ „ЛАДОЛЕЖИ” Првонаграћена збнрка кра тких прича на традиционал ном конкурсу „Прва кљига Милпвоја Илпћа налази се тренутно у штампи. Са овим лптерарпи.м првснце.м Мнлнвоја Илића параћинска јавност he се срести до краја све године. када се планпра ц свечана промоција поMCI «¥тс збнрке. ЗА ДАН РЕПУБЛИКЕ СТОТИНЕ ЦРВЕНИХ МАРАМА Пионир сам, тим се дичим... © V свим основним школама наше ошитине у част Дана Републике организован свечани пријем првака у пионирску организацију Нионирски завет у ОШ „С. Јаковд свић” Традиционални пријем ђака првака у пионирску органлзаци ју у параћинским основним школама и ове годинс протекао јс веома свсчано. Са лоссбни.м оду шевљење.м и радошћу трсперила су срца ђака првака, док су <у н>и хову част говорени стихови, пснанс пес.мс, док је добошар на бубњу, јсдно.м од си.мбола пиони рскс организацијг, најављивао овај изузетно свсчани тренутак. А када јс стари друг узео и везао око врата црвену мараму новом плониру, многим малишанима потсклс су сузе радосницс. Уз пссму, игру и честиткс своциранс су успомсне на славнс да не НОБ-а и зпачајну улогу пионира у борби и револуцији, а уз свсчану заклству у ред старијих другова сталс су чсте нових пио нира. С. Ј. HA KPAJY РАДА СЕ.МИНАРА ЗА РУКОВОДИОЦЕ ДЕЧЈИХ ЛУТКАРСКИХ СЕКЦИЈА „ЦРВЕНКАПА” И „КАРНЕВАЛ ЖИВОТИЊА Савез аматера Србије из Београда, Самоуправна ннте ресна заједница културе Па раћшга, Цептар за дечију за штиту „Бамби” и Градско аматерско позориште организују 12. децембра свечаност поводом завршетка рада се минара за руккшодиоце дечи јих луткарских секција. Y салп Градског аматерског позоришта том приликом биће премијерно извсде не представе семинара, ,.,Црвенкапа” и „Карневал животиња". Улоге тумаче члановм Позоришта лутака из Ниша, а аниматори лутака и декора су наставници и васпитачи, полазници семппара, дрк су декор изтрадили Мнодраг Анђелковић Беле и Миодраг Благојевић. Покровитељ ове свечаности је Ценггар за дечију зашTiniy „Бамби" који ових дана слави дванаестогодишњн Uv свога рада. С. Ј. СПОМЕН KYHA Y МУТНИЦИ ЗАТВОРЕНА Oona пропвпа нроз пукотине ф Неопходна што хитнија адаптација куће Почетак зимс и снежних пада вина учинио је да Спомен кућа Бранка Крсмановића у Доњој Мутппци затвори врата за посетиоце. Наиме, оштсћени кров нч је био у стању да задржи кишу и воду која се сливала након отоп- .љеног снега, а због навлажених зидова и опасностл употребе слскгричне инсталације, Спомек кућа до даљљег неће моћи да прима посетиоцс. Руководилац Завичајног музе« ја Марин Брмболић нас је обавестио да су са овим проблемимом упознати сви органи Центра за културу и информисан>е, СИЗ -а културс и друштвено-политич кс организацијс општине, па са мим тим трсба очекивати да he се ово питањс ускоро решити и овај значајни историјски спомеI ник оспособити и служити пра- | чој намсни. i С. Ј. у^аана^ 9

ФУДБАЛ: РЕЗИМЕ ОСТВАРЕЊЕ drtJJbAJLUl£>v» HA KPAJY ПОЛУСЕЗОНЕ '.|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||!||!1111!|||||П * ПРЕМА ПЛАНУ О првоЈ полусезони такмичења у првој Српској лигн и наступу Јсдннства у љој, разговарали смо са Мо.мо.м Томићсм, тренеро мјсдногод најуспешнијнх састава параћинских зелених од постојања до данас. ти њиховим схватањсм обавеза и дисциплинс у игри. Всћи фонд бољих играча и то би рсшио. ји „свс знају” фудбал, с.матовамо. Овакав однос према тиму и иг ри, односно задацима у љој, нарочит је код младих играча, ко Тренутно нам јс најбитнијс да сс Аца Матић врати у тим послс по врсдс коју повлачи всћ шсст — седам месеци. Понскад јс у току првенства заиграо и просто јс циљ нам је био да остваримо одсто могућих бодова. To се и ; сило, осигурали с.мо срсдину белс, а ти.ме и стекли сигурно ( скочиштс за старт на пролећс. — Прилико.м прављења планова пред деби у Српској ллги. ■ Завршсна јс полусезоиа так млчења у Првој српској лпгп.Је дипство јс заузсло дсбсто место, „златну срсднну”. Како ви као трснср оцсњујсте осај пласман? 50 ДС та од ■ Током јесењег дсла Јединст во јс бележило всликс осцилаци је. У чему јс разлог? ПРОМЕНЕ Y СПИСКУ ФУДБАЛЕРА Заиста нсзваннчно, алп са пуно снгурностн, добавили смо спнсак фудбачсра иа које се рачуна, уз прпдошлпце и повратннке v паред ној пЧ>лусезони. За Јединство требало би иапролеће да наступе: БогосављевнН, .Митић. ПетковнН. Стеваковпћ. II. ДнниН, liaiHih. Мпленковић, ВулићевнН, Матић, Бан хука, ПеливановнН, Живко внћ, Мплнћ, Костић, Мирко Biih, Бабић п С. Динић. ра.м. треба да се зна. н xohe, п може. Код ibu.x обпчпо један од овпх елемепата педостајс. И зато није перспектива у година ма. За мспе нс постоје .млади п старп већ добрп н лошп иг рачп. ■ Xohe ли се такви тражити на страни или рашљих резерви1'? — Сигурно и та.мо и играчи из „унут Мома Томић Tpei.ep „Јединства1 — Ток јсссљсг дсла првенства доводир нас je у разнс ситуаци је> .Ночсло јс врло тсшко, срсдина јс била успсшпа, а крај — за довољавајући. Зеленн пспуњавају плановс □ Можс ли да се издвоји нека карактеристична утакмица, било по добром било по лошем? био алп Разлог за нестабилност формс можсмо iiahii у то.мс што смо по чсли бсз Костића, МирковиИа, Мијс Милићевића и Стефановиha. Ти.м јс. значи, нагло из.мсњсн, тако да је састав морао би ти рсвидиран у току самог првснства. Отуда и пгри. осцилацијс у Друго. всома с.мо ли Српску рачи, и ја. шли како с.мо убрзо олако схвати управа, и иг нисмо ов-ом рапгу при трсба Ha epehy то увидсли, па смо уз повећанс напорс' свих ипак достигли жсљеву фор.му и игру. Ма да то још увек није она прошло годишља са сигурним бодови.ма куђи н чврсти.м игра.ма на стра завасјаана спдеезска зоарка aapabuH MY3EJ ЗАВИЧАЈНИ ОТВОРЕН JE ЗА ТИОЦЕ СВАКОГ MY3EJ ПОСЕДАНА ОД 9 ДО 15 ЧАСОВА. ITYIIHE ПОСЕТЕ НАЈАВИТИ НА ТЕЛЕФОН: 52-035. М. Горког 17. И масовност и резултати добри ■ Стрељачки савез општине ПараЈшн н ове године организовао је традиционални турнлр у стрељаштву поводо.м 29. новембра, Дана Републике. z УСНАРО познлти СЛОРТИШ ГОДИНЕ Стоии тенис СТОНИ ТЕНИС Y ДЕЦЕМБРУ Да би сс калсидар такмичсња опиггин ског стонотснпског савсза заокруглио прсостала су још два турпнра ван пр вснства н јсдан „малн турннр” у ок внру прпснства Општнпскс лнгс. Мали турнпр окупићс стопотсниссрс Врачара, „14. дан^” и Напрстка из СвоЈпова којс lie одмсрпти снагс у ок виру заосталнх сусрета Ошптннскс cio нотснискс лиге. Рсзултат овог турнчра служкћс са.мо за прсстнж јср су спс три скнпе из срсдннс табслс. Behn турннр нгра сс 21. дсисмбра у част дана Лр.мнЈс м на њс.му ћс насту пнти најбољс скипе omunnic ПараВин. За диплому иајбољнх борићс се Бораи, Тскетилац Гарнпзоп к стонотспнссри нз Буљапа. Жрсб је всћ одлучно да скагс одмсрс Борац и Буљанс, 9К рсгионалпе лиге ц Тскстнлац IIII3OH. Apvni всдикн турннр пгра сс Основни ц||л> такм1гчс1м, масовност, у потпуности јс испуњеп. На ватрену Јппптју стало јс прско 40 учесника. Од 11>нх, највсћп дсо бнди су пионнри л омладинцн. Паравно, најмасовнпЈс учс шћс било је из стрел>ачких дружина Основнс школс ..Стсван Јаков.мвнћ”, ИВТКТ „Бранко Крсмановпћ" н Срп скс фабрикс стакла. Овс годннс учес твовали су н припадттп Гарнпзока Југословснскс народис армнјс. Постигнути су солидии рсзултатн у свпм катсгорпјама, а иаЈбољи.ма су уручсне дппломс. Код пионира најбоља Јс била Маја Собск, код Јумиора Евица Радовић, a мсБу сениоркама најпрецизниЈа Јс била Наталија Ристић- Код мушкараца пајбољн ппонир био јс ДсЈап МнлошсBiih, Јуниор Зоран Xauiih, а мсђу ссни орима искуспн Милорад Ннко.иЉ. Нарсднн сусрет стрслаца\ на ватрв ној лнннјн одржаћс се у част 22. де цс.мбра — Дана ЈНА слсдсћс недеље >ia ауто.матско.м стрслишту СД ..Бракко Крс.мановић”. Траднционална годишнл спортска рекапитулација ..Из бор спортисте и спортскнх скипа године”, коју водс наш лист и Општинска зајсд ипца за физичку културу, увелико живп obiix дана. Yn раво су у Зајсднпцу културс пристигли предлози ц анализс постигнутнх резулта та у овој ГОДШ1И и током овс недсље сав матсријал ће се наћи прсд жиријем. Избор нећс бнт» лак ни ове г}зд1П.’2, јср су параћински спортисти имали запажене рсзултате на свим нивонма такмичсња од савезних до опшпшских. Лист најбољнх појединапа п eKima наћн ћс се у ново годшнњем броју „14. дана” који излази 25. децембра . С. Здравковић — Нашс најбољс игрс билс су токо.м протсклог првснства у Вр чину и у Бсограду против СинђслиИа. Тс утакмицс трсбало би да буду наш модсл игрс. Код ку he, издвојмо бих утакмицу са Ру ларом, ОбилиИсм и првих 30 минута са ПКВ Ју.мко. Све остало имало јс великс падовс и добрс мо.мснтс, а таквс утакмицс нама нс приличе и нс би требало да сс понове. G На који пачин доћи до стабилности и да ли je можда игра чки кадар у питању? — Сматрам да у свакој линији морамо да нађс.мо још по једног доброг Играча. To значл нај мањс три. да играј-у и да вс конкурснцију у ти.му. У поједипим чинпоцима ског рада и живота Клуба напра спорт можс мо бити задовољнл. Рсцимо, спо рски.м понашањсм играча на тсрену. У току целог јсссљсг дела првснства добили смо свсга 15 картона, то јс у просекЈ' пи цсо картон по утак.мици, али нисам задовољан односо.м појединаца прсма обавезама на тренингу, ли СТОНИ ТЕНИС ТЕКСТИЛАЦ Y БОРБИ ЗА ПРВО МЕСТО У MebyonurrinicKoj лиги одвајају сс капдндатп за прво место. Највсћс шан сс ii’.tajy четпрн клуба. To су Напрс дак из Кутпшовца и параћипскк Тск стнлац, којп имају по 16 бодооа, а са њи.ма и Партпзан из Партизаиа п .Мла дост пз КнЈсва, којн са по. х-гакзшцом Maibe imajy 12 бодова. Можда љпма трсба припојнти п лру гу склпу Бориа. која пнјс иаступнла иа послсд1ћа четнрп сусрста зиог одр жаваил турнпра „Куп Параћина”, a који ш пст сусрета и.ма шсст бодова. Oiia. гз bcIhi напор, може да по.мрси рачуис набројаип.м капдидатима за пр во мссто. Мвана^ неопходан. Такођс, рачунамо да сс врати Мија Милићсвић, Јовап Дрсновац а и Тодор УрошсвиИ. Од ових играча, за нас јс интсрссантан и Горан Живковић из Забрсгс који игра .у Цемснту. a у први тим би укључили и два играча из подмлатка. Са странс, у плану су разговори са још два лграча. To су Цвстковић и Јахић из Кикиндс. К Са тако допуњспим и рсви дираним тимом, шта би био план Фудбалског клуба Јединство за наредиу полусезону? — и у другом дслу циљ нам јс „златна срсдина’'. За то времс жслимо да уигравамо тим за наредно првенство када нас очс кује и реогранизаиија v чему видпмо шансу да ybewo v МсЈзурегпоналну лнгу. Овај прсдах из.мсђу две полусс зонс нашем тиму he много користити. Bch две — три годинс ми смо у доказивању. Сстимо се тсшкс тркс са Шумадијом, па прошлс године са ПКВ Ју.мко, напорних КУП утакмица, a то јс вслики напор и за играче и за менс. Сматрам да he зимска пауза бити довољна да свс слсгнс и да са већом самопоузданошћу крснсмо на пролсће. М. Миленковић члаиоОБАВЕШТЕЊЕ Р. Ваиек жртвован да игра поврсђсн, само онда када јс тиму био Продајсм трособаи стан 9! приземљу са по.чру.мом н гаражом. Љупчс Матић, Максдонска 6, Па paluui. тслсфоп (035} 55-524, 1ШЛИНП мушких парова у оквиру Оп штппског купа. УчсствуЈу 64 играча нз 16 скппа од koJiix свака дајс два дуб ла. Такмнчсњс јс 22. дсцс.мбра у сали Српске фабрикс стакла са почстко.м у 9 сатк. БОРАЦ ПРВИ Y РЕГИОНУ На табслн рсгпоналне лпгс прво сто заузнма Борац из Параћииа прсд Јсдинства (Градац) u крагујсвач ког ЛСА. Очиглсдно да јс код стонотс пнссра Борца овс годинс жсља јача, a повратко.м Дулнћа и могућностп всћс, па сс можс очскиватн iliixob поврагак у Српску лпгу. Младсп МилапоонН продајс кућу (прнзс.мљс, спрат к поткровљс) и половину старс Kylie у Својнову нс под гробл.а. Цена 506.000 дппарз. Vпитатк Мнлста Пстровпћа, ПараИин Коларсва 6, тслефон 53-237. Оглашавам ucbcikcIiom мсссчиу карту (аутобускк грсвоз — Штофара) на пмс Стаиншс Мил>кови11л in ТскиЈс, нздата од cipawc „Вслмор транса". Оглашаиа.м испажећо.м радпу kiw.ii жицу пздату у CO Иараћнн иа mtc Драгаиа ЖпвковпВа мз Дрснопц:!. Оглашавам нсоажсНим сссдочаиciao о завршекоЈ осиовпоЈ шиолп ,,25. мај” у Поповцу, шдато на имс Јасмине Jonaiiounh нз Бу.-капа. Оглашавам свсдочанство од I до VIII разрсда нзлато у ОШ ,.В. Kapauwh" на ilmc Славољу. ба Милстића из Рашсвидс, Купујс.м стари иог.ац н другс ста ре стварн, Телефон: 53-740. ОБАВЕШТЕЊЕ Здрављак „Спорт” од 1. јануара 1986. године i у Параћину ♦ Брзо, квалитетио и јефтино | Нудиће: хамбургер, хот-дог, сендвич у лепи- Ј њи. гибаницу са домаћим киселим .млеком, разна ј пецива и друго. | Улица Лоле Рибара, до Хотела „Петрус”. Тишомир Алексић — Тишке | Дпст СоцпЈалпстнчког савеза радпог народа општкве Параћин, кздаЈе Центар — Славохуб ибравовнВ, Издавачкп савет: Нада Бранковић, Моичнло Вучкоаић, Свегисл^л рипоје MaptuiKounh, Славољуб ЦбрадовнВ, Жввота СтоЈаоовић, Живојпв Гоиип (орелседипк) вов! ћ .Мирослаа UfanrrpHjeBiib, Мпливоје Илић (техничкв уредних) в Mooapai Мнленковнћ пик (035) 52-352, повниарв (G35) 53-694. Прстплата! tuaitnms 300.00 анпара, аолугошпшм 3504-603-1973 код СДК ИараЛхн. Шгами (TU „Хлас” Београд, Влајкоапћсва в, хслефов (011) ООYP ,ЛСЛУГА” из Параћина опомиње кориснике својих услуга, који нису измирили своје обавезе за изношење смећа, да ово учине Y року од 30 дана. По истеку рока биће утуженн. Y3 глгвни дуг зарачунаваће се камата и судски трошкови. Напомена: Уједно обавештавамо своје кориснике да је цена no 1 метру квадратном за изношење смећа промењена од 1. X 1985. године и износи 2,39 динара. На основу Збора радника Водопрнвредне радне организацијс „В. Морава” број 4080/1 од 28. 10. 1985. го дине Водоприврсдна радна органнзација „В. Морава” из Бсограда расписује ОГЛАС О СПРОВОБЕЊУ ЛИЦИТАЦИЈЕ 1. Предмет лицитације је продаја двособног (неусељнвог) стана у Светозарсву, улица Штрос.мајерова 5/9, нето корисне површине од 51 квадратни метар. 2. Најннжа почетна продајна цена стана нзноси 1.694.403 динара. 3. Купац је дужап да року најдуже за 30 дана продаји. 4. Купац сноси порез продајну цсну стана уплати у од дана закључења уговора о на про.мет о нспокретности. 5. Лицитацпја ће се оиавити дана 16. 12. 1985. у 10 часова у просторнјн Водопривредне радне организације „Велика Морава” улица Кнеза Милоша 9/6 у Београду у собн број 606. 6. Право учешћа на лицитацију имају сва правна и физнчка лица која њмају обезбеђена средства плаћања прсдметног стаиа. 7. Предметнн стан се може погледати сваког дана од 16 до 18 часова. 8. 3a свс ближс ннформације обратитн се на тслефо1л: 011-343-309. Водопривредна радна организација Београд СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО КГ.ТГУРЈ а впформлсши „Иараћин’* - ОараДнж. Днрсктор • гдавнв о одговопч« ЖпвковиВ, а1илмвоје Иднћ, Нада Јовановмћ, (шшепиж предсвдшша) Снежапа ј греавиж в Јзваи Гомпћ УређуЈе Редавдвоиа колегмЈум. Ноиоира: Снежан.’ loMHUBRfi >еса РедакцнЈе: Максзшв Горког, 4. Поштаискв фм 54 Гелефоан. raailta в Одго

БАНКА НДШЕГ ВРЕМЕНА СВИМ ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ЖЕЛИМО СРЕЋНУ И УСПЕШНУ 1986. ГОДИНУ ДАН ОРУЖАНИХ СНАГА СФРЈ И У ПДРДБИНСНОМ ГДРНИЗОИУ СВЕЧДНО •uiiiHtmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijiiiiiiiiniiiuiiimnnS Лист Соццјалистичког савеза радног народа општине Парађнн ГОДИНА ХП БРОЈ 298. н ПАРАБИН 25. ДЕЦЕМБАР 1985. 3 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 40 ДИНАРА СТРАНА 5. СВЕТЛДНА СИМИЋ И РИБОЛОВЦИ „МРЕНЕ” НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ u отмизмом IРЕШОШЋУ II овај ucnpahaj crape п дочек Нове године, no eel) устаљеној навици, прожет је ведрином, расположењем u оптимизмо.ч. Жеља да се ослободимо баласла тешкоћа u проблема са којима смо живели једну годину, da taro пре заборавимо и оне тренутке који су нам загорчавали живот, опредељују у нама нескривено расположење. Л неизвесност од које, иначе, очекујемо увек позитивне промене, пружа нам uuiHcy 13а оптимизам, који нам је велика покретачка снага. И поред оваквих жеља и расположења, приме тно је да нам последњих година оптимизам попушта, a надјачава доза реалности и опрезности, не само због ових тешкоћа са којима се сусрећемо, eeh. и због оних које нас, без сумње, очекују и убудуће. Испраћамо join једну годину у којој су највеће тешкоће задавали економски проблеми, који постају озби љна кочница нашег даљег ра звоја и напретка, а са њима нарасли и други проблеми, мећу којима се манифестују и они политичке при роде. He може.ио затворити очи пред чињеницом да су ослабиле кохезионе везе нај већих тековина наше рево луције, у првом реду толико неопходно јединстео, које нам пружа, v шта смо се кроз историју уверили, једину и праву сигурност. Сви ти проблеми настају и плод су нашнх субјективних слабости, односно и понашања се.и економских који су делом v зависности од светских еконо.иских збивања, која ником не иду на руку, поготову малим и неразвије ним земљама или земљама у развоју каква је наша. Али, и поред свега тога испливали смо из ове године у којој је било и много добрих резултата и потеза. Нисмо се помирили са судбином и са ‘беогомоћним ширењем pytcy. Напротив, хватамо се укоистац са реалношћу 'и улажемо напоре да uito лакше, брже и бгзболније изаћемо из свега што нас окружује. Ова година, уостало.ч, као и неколико претходних. слу жи нам и као добра опо.иена да се не може наставити на стари начин, да сем рада не.иа другог чаробног гитапића који може да преокрену ситуацију. Схватили смо многе заблуде и чинимо покушаје да се са понашањима која нам наносе штету бескомпромисно обрачунамо. Посебно ‘када је реч о неодговорном понашању и слабљењу заједншитва. V немирном свету и времену у коме .живимо морамо се чвршће збити једни уз друге. Допринос сопственој суверености и безбедносги даћемо само унутрашњим је динством и укупном стабилношћу друштва. Доследноwhy и одлучнотћу једино је могуће остваривање стратеш ких циљева и дугорочних опредељења. To подразумева већи, бољи и организованији pad, стимулацију -рада и елиминацију нерада, већу продуктивност, одговорност за поверене послове и задат ке, за јачање спреге мећу iiapodtLua и људшга, одговор ност за судбину друштва и рсволуције. Година у коју улазимо са потребном дозом оптимизма, без заваравања и илузија биће тешка и бременита. У њој, уосталом, на то смо се добрим делом и навикли, морамо живети према могућностима, а не према жељама. Онолико добро колико то сами себи обезбедимо и пружимо. Уколико реалније нроценимо своје могућности, утолико he нам бити лакше да се суочи.ио са могуhuM изненаћењима, али и лакше да се са њима упустимо у обрачун. Пред многобројним задаци ма у друштвено-политичко.и систе.иу, пред делегатским изборима ч конгресима Савеза комуниста, од којих очекујемо много тога у нашем замаху и свежини дело вања, креативности и способности које нас очекују, улазимо са жељом да не изгубимо дах и корак. To нам је и обавеза и дужност како пред прошлошћу тако, и iota euuie, пред будућношћу. Па у тој жељи нека нам је срећна 1986. година. С. О. i. СТРАНА 20. ®rOOSH ММР РЕФЕРЕНДУМ U ш СТРАНА 7. Ш ШИ 31 1ЖВЕ1ИЕ ШННЕ СТРАНА 8.

25. ДЕЦЕМБАР 1985. • БРОЈ 298 САМОУПРАВНА РАДНИЧКА КОНТРОЛА Најчешђе no ш китора Радннчка контрола нпје добпла своје право место у вашој општнни, чуло се најчешће на заједничком састанку Већа Савеза синдиката, Предссднпштва ССРН, Клуба са.моуправљача и представннка са.моуправннх радничкнх контрола OOYP-a и РО, када је на дневно.м реду била једна једина тачка: Самоуправна радничка контрола и заштита друштвснс својине. Два уводна излагања која су поднели Љубомир Рашковић, пре дссднлк Општинског суда и Богоје Лазић, друштвени правобранилац самоуправљања, били су добар подстрек за дискусију. Пр ви дискутант. Миодраг Живадиновић, радник Стакларс. ie у нсколико речсница рекао оно основно што карактсришс радничку контролу у нашој средини, што су му одобравали и други дискутанти, a то је да је раднлчка контрола погрешно схваћена и да су јс узурплрали појединл руководиоци. Стојан Вељковић, директор СДК, је говорио о потреби сарад н>е ове организације и самоуправ не радничкс коптроле, износећи да у пракси. врло често кад инспектор дође у радну оргаплзацмју и затражи да контактлра са председником раднлчке коптроЗАВРШЕНИ МЗБОРИ Y ОР ГАНИЗАЦИЈИ САВЕЗА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕ ШИНА ПОДМЛАЂИВАЊЕ КАДРОВА Y свим основним организацијама Савеза резерв1.«их војних старешина завршепи су избори и изабрана нова руководства. Тежња да се пде на млађе кадрове у пот пуности се остварнла. Y већини организација је извршено подмлаћиван>е руково дећег кадра. Бирани су они који потенцијално могу више да дају овој веома зна чајној 'организацијн. Избори су протекли веома органнзовано, са изузетко.м у Поповцу, Ратарима и Тос шњевици. На изборним састанцпма старешине су имале прплику да се уједно информишу по темама: Безбедност и са радња у средоземљу и Ккш цепција директне конфрота ције. Општинска конференциЈа је заказана за 25. јануар 1986. године. ле, практично, до сусрета и нс дође. Када се сачини записник и пошаље радној организацији, ии ко не обавештава СДК, да ли га је радничка колтрола те организације разматрала. Након избо* ра радничке контроле, нико тим људима не даје упутства за даљи рад, већ су најчешће препуштепи сами себи. Истакао је и потребу да се између радничке контроле и СДК успостави већа сарадња. Драгица Стапојевић. радник Музичке школе, је изнела мишљен»е да су много већи проблемл у раду са.моуправне радничкс коитроле у малим органлзацијама. Задаци и циљеви су јасни, ме ђутим, проблем је како то спровести, јер мали број људи треба да одлуче о неком случају. Онај ко се ,.излети’’ и изнесе проблем, замери се руководиоцу, случај се најчшеће заташка и онда теш: ко н>ему. Слично је дискутовао л представник ФТМ „пролетера”. којл је истакао. да јс грешка (М. Илпћ) шго оваквих састанака нлјс било нл до сада. Слободан Тасић, пољоприврсднлк, јс замерлб што л онда када се зна да нски злоупотрсбљава положај или је оптужсн за крађУ. доблја сагласност за неко од руководећлх радних мсста, a Предраг Дрсноваковлћ, лз Штофарс. да блрократлја л тсхнокра тија спутавају рад радничке контролс. Посебно сс осврнуо на свс очлглсднлје богаћсње неклх раднлка на бснзински.м пумпама, a да о то.мс нико нс води рачуна. Тома Видовиђ, радник Српскс фабрлкс стакла, јс, измсђу осталог, рскао да у Стакларл нијс мо гао да доблје прави одговор. шта јс до сада урадлла радплчка контрола. мада јс н»ен значај bpbo велики л око запошљавања л многих других пробле.ма. Недсљко Гуњевић је потснцирао да ни је добра друштвсна кллма за рад радничке контролс. Људл нису у положају, да као члановл раднич кс контроле отворено говорс, јср ништа не може да јгх заштити од шлканлрање којс најчешћс услсдл. ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ГРАБАНА Може и зећа ажурност 0 Пријем захтева и молби и у већим радним организацијама Од јануара до августа ове године органи управе су имали па решавању великн број предмета, како по захтеву странака, тако II по службеној дужности. Ажуриост општинских органа у управном поступку у целини је задовољавајуНа, али постоје могућностп за даље унапређење њиховог рада, пре свега квалитета. Посебне мере за побољшаље ажурности могу се спровести у Секретаријату за управно-правне послове, а нарочито коц имовинскб-правнс службе, јсдан је од закључака Извршног савета, када је недавно разматрао положај радних људи н грађана у поступку остваривања права и ннтереса код општинских органа управе. Свл општински органи управе су у обавсзи да Секертаријату за општу управу л заједничке послове достављају извештаје о поступању у управно.м поступку, a то сс односи и на СИЗ-овс код којих раднл људл л грађанл остварују одређена права као л органлзацлје удруженог рада које врше јавна овлашћења. као што су „Електродистрибуција” ПТТ ..Водовод''. Секретаријат за општу управу и зајсдничкс послове и Секретаријат Скупштине општине имају обавезу да припреме ковима поступања општинских Са.моуправнс раднлчкс контро лс су у почетку блле доста полстнс, мсђутлм, бллс су у праксл препуштснс саме себл, тако да јс њлхова актлвност готово за.мрла, рскао јс Богоје Лазић. Раднлцл сс врло ретко обраћају раднлчкој контроли. всћ државнлм органлма л тражс заштлту. Радмлла Стојадиновић лз „Параћинкс’’ јс лстакла да облчно страдају ма лл људи, док сс крупнлјс стварл заташкавају. Петко Лековић јс говорио о потрсбл садсјства свих субјеката раднлчкс контролс са органлма н.а нлноу општине, јер без тога uche битл праве радничке контролс. У органе радничке коптролс треба бирати људе који су спремни да се борс за истину. Да је блла адекватплја друштвена самозаштита, не бл дошло до прлсвајаља друштвенс имовлнс л лзношења из круга у Фабрмци це мепта ,-Новл Поповац”. Лакше је било заштлтлти ту имовину Hero је извлачити из шупа, штала, подрума, рекао је, из.међу осталог, у својој дискусији Петко Лековић. И остали дискутанти су го ворили истим тоном. а са овог састанка проистиче један једини закључак: Крајњс је времс да са моуправна радничка контрола добије оно место у пашем друшт ву које јој стварпо и припада. М. Ж. ковима поступања општинских органа управе по захтевима радних људл и грађана. Њима he се посебно уредитл надлежност и начин издаваља разних уверења која се не издају на оонову служ бене евиденцлје, већ на основу сп роведеног поступка. До тог вре мена, уверење на основу спроведеног поступка издаваћс се уз обавезно саслушање странака и сведока о чињеницама и околностима које се уверењем доказују» У3 обавезно упозорење давалаца изјава на последице услед лажног сведочења. Један од закључака је и тај, да се до 1. ‘марта уведе пракса пријс.ма захтева и молби и у ор гаиизацијама удруженог рада са већим бројем радника.' Истакнута је и потреба да органи управе остваре већу непосредну сарадн>у са организацијама удруженог рада ради поједностављења и ра ционализације поступака доказивања одређених чин»еница од утицаја за оствариваље гојединих права радних људи и грађаиа. Извршном савету ће бити достављена аналлза о положају радних људи и грађана у поступку остваривања права л иитереса код општинских органа управе, СИЗ-ова и ООУР-а које врше јав на овлашћења са странкама. Почев од 15. јануара нареднс године. сви радници општииских ор гана управе, који непосредио ра де са странкама радиће у шалтер сали. Да би се све ово реализовало, потребно је кадровско јачање општинских органа управе у нарсдном петогодишњем периоду и усклађтгваље структурс рад ника у општинској управи са за коном. М. 3. Мпанав - САМОВЛАСНА 3AY3EHA ОБДВЕЗНД 0РИМЕН1ЗДНОНД ф Извршнн савет дпосн тивностн и мера Треба предузети одговара јуће мере у цнљу потпгног спровођеља Закона о прог лашењу општенародном и.мо вином сеоскпх утрпна, па шњака п шума, и.мовпне зе мљншних урбанијалних и 1впма сличних заједницакао Ц ГраНПЧНИХ HMOBILHCKI1X оп штина. како би се свс бпвLue сооске yrpinie, пашњаци п шу.ме евпдентнралп у катастру земљишта као дру штвена својина и прсдалп на Kopiruihcibc органпзација ма удруженог рада у облас ти пољогтриврсде п шу.марства нлн други.м друштвеноправним лицима, закључепо је на иедавпо одржаној сед пнцп’ Извршног сазета, када јс разматрана ова материја. Извршни савст треба да са чипи оперативни програм активности и мера на пзвршавању овог закона. Основнп носиоци посла у овој области су Општински орган управе надлежан за имовииско-правне послове, Општинскн орган надлежан за геодетске послове, Општинско јавно иравобранилаштво н организацнје удру женог рада v области пољо привреде и шумарства као носиоцц права у погледу ко ришћења п располагања по љопривредног земљишта и шу.ма у друштвеној својини. Општински орган управе ЗАСЕДАО ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКИ АКТИВ ОПШТИНЕ Бољи положај основног образовања о Разматран Нацрт докумената за наредну годииу и реорганизација СИЗ-ова. На седници Привредно-полнтичког актива, одржаној у понедељак 16. децембра, разматран јс Нацрт резолуцнје о остваривању плана друштвено-економског развоЈа општиие Параћин у 1986. години, оптпта и заједничка .потрошња и порсска полн* тнка за наредну годину. У оквиру прве тачке дневног реда највише је било речи о положају основног образовања, о чему је присутне упознала Нада Јовановић, секретар СИЗ-а основ ног образовања, и потреби. да стопа за основно образоваље буде већа од предвиђене у доку.мен тима. Овом приликом је подожан захтев основног образовања и већ се мзналазе начини његовог финансирања према стварним потребама како до краја годинс, тако и у наредној години. Привредно-политнчкл актив је разматрао и самоуправно мнтересно организовање у општини САТИРИЗИЧНИ УГАО Ако јс радник наше најве ће благо, зашто н»ега не чува.мо по Швајцарској? Није ни чудо што радиич ки стандард пада када и.мамо толико дрматора. Како да не паднемо на истпггу из јединства када имамо све саме федералне јединице. * « * Mrfoni који су ставили за дњице у фотеље могди би да ставе и прст на чело. • * • Нови рецепт Народне Бан ке Југославије — ЈАЈЦЕ па 5000 начина. МОМИР СТАНИСАВЉЕВИБ оперативни програм акнадлсжан за геодстске позловс he на сснову података пз свидепцијс ранијег пописног катастра н цодатака иовог катастра насталог по слс извршеиог новог пре.мс ра утврдптн све површинс бивших ссоских п засслачкпх утрина н цп’ма са ста1БС.М 'на дан 7. јануар 1948. године и Да утврдн да лп су прсдате на коришћење организацијама гдруженог рада илп сс налазе на корп шћењу пијединиа који су их самовласно заузели. Изврнши савст he у окви ру својнх овлашћења убрза тп рад на расправљању и.мо винскнх односа насталих самовласним заузећем земљишта у друштвеној својпH1I и предузети мере и актн вности да се расправе све узурпацијс бпвших сеоскпх угрина, пашњака н шума ко је су доношељем Закона о проглашењу постале друштвенс нмовине, а које још увек држе они који су их са мовлаоно заузсли. Препоручено је органпзацијама удруженог рада у области пољопривреде и шумарства да подносе прпјаве за расправ љање имовинско — правних односа насталих самовласним заузећеЛ земљншта и да се поступак одмах покре ће. М. Ж. Параћин. Закључак са овог састанка је да треба извршити реор ганизацију самоуправних интерссних заједница у нашој општини како би се створили услови за ефикаоно и непосредно одлучивање радних људи и грађана у СИЗ-овима и смаљио админис тративни апарат. Реорганизацијом he се смањити број СИЗ-ова. а самим тим и скупштина, чиме треба да се постигне ефикасност у раду. О томе he се изјашњавати скупштине самоуправних интересних заједница. М. Ж. Газдоваље шумама Иеконтвописано уништавање Нема се довољно увида у коришћење II газдоваље шу.мама, закључено је на седници Извршног савета, када је разматрана информација о начину газдова!ва са приватним и нераспореВензш друштвеним шумама. Зато је затражена додатна информација од Комитета за привреду са подацима о површинама шума које нису предате на газдовање друштвешш организацијама. Извештај треба да обухвата и податке колико се сече шума у односу на издате објаве, да ли се врши коитрола колико Је стабала посечено у одрећеној шумп, начнн на који лугари остварују своју функцију, о броју прнјава, односно откривених прекршаја нли кривичних дела, с основнпм циљем како да се остварн већи увид у газдован»е шумама, како y друштвеном тако и у приватном ссктору. М. 3. Заједнички састанак извршних органа ДПО и кадровских комисија ФУННЦИЈЕ У РЕГИОНУ И РЕПУБЛИЦИ Заједнички састанак извршних органа друштвено-политичких организација, Председншптва Скуп штинс општине Параћин, кадровских комисија и Координационог тела за питаља кадровске поли* тикс одржап је 17. децембра, када је разматрапа актуелпа политичка ситуапија у СР Србији. На овом састапку је разматрана и предстојсћа активпост у вези са иннцијалним евидентирааем кандидата из паше општине за функпије у региону Шумадије к По моравља. Републици и Федерацији. Председништво општинског комитета СКС ПОЛИТИЧКА ШНОЛА ПОЧИЊЕ СА РАДОМ На седници Председништва Оп штинског комнтета СКС одржаног 12. децембра разматран је и усвојен план рада за остварива&е програма марксистичког и идејнополитичког образовања и оспособљавања чланова СКЈ, радних л>уди, грађана и омладнне у општини Параћин за период октобар 1985. — септембар 1986. године. На овом састаику донета је одлука о избору кандидата за полазнике седме генерације политичке школе Општинског комитета СКС Параћин. Седма гсперација Политичке школе OK СКС Параћин почела јс ових дапа сд радом. Школу похађа 45 полазннка. а ради се по истом ирограму као прошле годипе. Користиће се сва досадашња искуства која су сс стекла током мипулих година, a no општој оцени прошлогодишаа шсста геиерација полазника била јс најуспсшнија од свих досадаш1BMX. .......................... Паралелно са радом ове школе, радиће и Политичка школа Већа Савеза синдиката и Политичка школа Општинске конфсренције Савеза социјалистичке омладипе. У току су и припреме за почетак рада Вечерн>е политичке школе Савеза комуписта у Стаклари, Штофари и Цсмснта* ри и школе самоуправљача „Милептије Поповић". Ове политичке школе су део разповрсне активности Марксистичког центра у области марксистнчког образовања, а н>има he бити обухваћено око 400 полазннка. Геолошка истраживања НЕДОСТАЈУ ПРОГРАМИ Програм рада СИ*3-а за геолошка истраживања Региона Шумадије и Поморавља за 1986. годину разматран је на седници Извршног савета и оцењен као задовољавајући, али је биланс средстава нереалан пошто стопа доприноса о.могућава остваривање знатно всћих срсдстава. Препоручено је организацијама удруженог рада општинс Параћнн да кандндују програме за геолошка истражнвања која cv од интереса за ibiixoB рад. а Комитет за прцвреду, друштрене делатностп и финанси^е треба да координира активност v органнзацчЈама улруженз” рада у иоступку при јављнван.а пуограма за геолошка исгрчжкваља. Извршни савет CO ПРЕВОЗ РАДНИКА На последњој ссдници Извршног савста CO разматрана је информација Српске фабрикс стакла о проблеми.ча прсвоза радннка запослепих у овој радној организацији, уз констатацију да аутобусл који превозс радоикс не долазе иа време. Закључсно је да се по ово.м питању загражи извештај ООУР-а „Црница”. Посебан је цроблем ирсвоз радника из Дољег Катуна. Од ООУР-а „Црнице" сс тражи да се изјасии да ли можс да пружи гаранцију, да у парсдно.м периоду »иховом кривицо.м нсИе бити закашљсља радника, а самим тиМ и велнких гуиитака ирнкредс. М. Ж.

35soo CQo < w£3p5o

S §eWaOS 513 t

25. ДЕЦЕМБАР 19S5. • БРОЈ 298 ДАН ОРУЖАНИХ СНАГА СФРЈ “ ИЗВОЗ ТРГОВАЧКОГ СТАКЛА Н У ПАРАЋННСКОМ ГАРННЗОНУ СВЕЧАНО Ручно стакло освојило тржиште Академије, изложбе, сусрети и свечани збор Стареппша и сликар, Припадници параћпнскот гарнизона п касарне „Народни _<ерој Бранко Крсмановнћ” ни. зом пригодипх свечаностп ибележили су 22. децембар — Даи оружаних снага СФРЈ. Свечаности поводо.м обележаван>а да mu када је фор.мирана Прва пролетерска брпгада, кренуле cv почетком децсмбра, споргскнм сусретима младих и вој ника из касарне „Бралко Крсмановпћ”. Подссћаље на славан пут припадника Југословенске армије настављено ie на свечлнсј академијн 19. децембра, када ie отворена н изложба сллкарских радова старешине Ратка Тодосијевића. Централна прослава одржада јс 22. деле.мбра v касарни ,.Брач ко Крсмановнћ”. Ово.м скупу припадника Оружанпх свага СФРЈ прпсуствовалн cv бројни гости, мсђг који.ма представн г пн друштвено-политпчког жи вота овс друштвено-полпгнчке заједницс; радних л лруштвеннх органпзаиија. гчесници срс дњошколског иеитра ц нај.млађл — пионпрп. Свечани збор био ie понлика за једноголишње с • .ntpuibe постигнутих оезглтата v во>но- ■стручној области н no.iiivi’L-? борбене готовостл на вшкц плво Најбољлм Boiiiiuui.Ma п .'га. рсшина.ма .» параНинско.м јзрнизону додсљена cv прилчаиа н награде за постнгнуте dctvt тате v извршавiibv свактчсвних задатака. На свечаном збору нашлп cv сс и поипалпицп терпторпјалипх ienimima kviiма су такође гргчена прпзпаiba. као л резервни.м влјчи.м старешлна.ма. М. II ПРИЈЕМ Y СКУПШТИНИ ОПШТПНЕ ПОВОДОМ ДАНА АРМИЈЕ Уз честнткзе и орнковања Председник Скупштнне општине Топлица Недељковнћ, 22. децсмбра приредио је пријем за делегацнју CVBHOP-а, а пријему су присуствовали п најшнрп руководиоци друштвено-полпТИЧК11Х организација Параћина, представницн Југословенске пародне ар.мије као и радници Секретарнјата за народну одбрану, одликоваш! указом Председннштва СФРЈ. Поводо.м Дана Југословснске народне ар.млје. председник Скупштине општине приредпо је тра диционални пријем за припадни ке оружанлх снага и радникс у Општинском секретаријату за на родну одбрану. Својим гостима председник општине Параћин че ститао је празник, а затим су сс сви задржали у дужс.м разговору у коме је домаћин одговарао на питања бораца везана за актусл ну ситуацију у параћлнској друштвено-политичкој заједници. На истом пријему уручена су одликовања којим је Председни штво Социјалистичке Фелератив не Републике Југославије одликовало дссетооо наших суграђана. Ордсном заслуге за народ са сребрно.м звездом одликован је Јован Стсванић. Орденом рада са сребрним венцсм одликовани су: Момир Илић, Александар Јовановић, Душан Петровпћ, Браннслав Гајић. Голуб Миловановић. и Добривоје Смиљанић. Me даљу рада добили су= Стана Илић Ивановић, Александар Николић и Војкан Радовановић. М. М. Ратко Тодосијевић ИЗЛОЖБА РАТКА ТОДОСИ.ЈЕВИИА ■ У OKBiipv програма нросла ве Дана ЈНА 19. дсцсмбрл у хо. лу ГрадСког аматерског позори1*Ча отворена нзложба Раткл Тодосијсвића Са двадссет и пет слггкз vn,a н акварсла, Ратко Тодоснјевпћ. официр ЈНА. прсигавио се па- ј pahiniCKOi јавпостн. бог.пећч тпме програм лооЈлаве Дана Ју • гословснске нароппе армлјс. Тодосијевпћ сзоја дела ствара v тренуцпма одмооа, онла када љубав п аматерска страст nr-ir кују срие п душу за платно. ! Тада Тодослјсвић проговара сво јнм јсзиком, слнка својо.м пале том. Ha iberoBHM Слика.ма ie заступл>ена скоро сва најпозпа тија техника. Инспиришу га средина v којој жпви и рачл н човек v iboj. — Спој руку опредсл>енпх за војпиковање и чврстипу н сјч;- карства које тражи лак <1 пе жан лодир кнчпце. палсте ц пла тна, на изглед непомирљпв. вео.ма ie склалап, па чак аов^ден и на изнен-абујуће внсок нпоо. Уостало.м ово је само једно пред стављаше публицн v низу значајних пзлагања са.мосталнр и колективно, v Bearpanv. Canaјеву. Титовој Мнтровинп, Hoвом Пазару. Обилнћ\. Hiimv Кра гу.јсвцу, Бору, Мајданпску и Ј дртги.м мсстима. На ови.м мпогим изложбама долазс паграде и признања, истакао ie С шво- ј љуб ОбрадовиИ, днректор Немтра за културу п ииформпсање, ’ oTBapaivlin пзложби v xo.nv Градског аматерског позориисга 19. леиембра, чш‘п ie оргднјмјтор Центар ц Завичајнп мгзсј. С. Ј. ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ СЛАВКУ ГОДИБУ Поводо.м Дана оружанпх снага СФРЈ — 22. децембра, Предсгеднпштво СР Србпје допело је одлуку да сс за изузетнс доприиосс v изгра дњи и јачању општенарод не одбране доделп Срсбрна плакета Народне одбранс Соцнјалистнчке Републике Србије Славку Годићу, ов даипвем дугогодпшњем ваздухопловио.м раднику. Плакету је Славку Годиhy уручио ппедседник Пред седп.штва СР Србпје Душан ЧкребиИ. па пригодној свечаностн, 21. лецембра V Скупштнни Србије. ПРИЗНАЊЕ II НАШЕМ ЛИСТУ Па свечаном збору у ка сарни „Народни херој Бран ко КрсмановиБ,” поводом Дана оружамих снага СФРЈ уручсно је 11 прнзнањс на ше.м листу. Наиме, за доп ринос v изградњи и јачан»у општенароднс одбранс Оп1UTHHCKH штаб ТерпториЈал ).* одоране пашиј редакцнји јс додслпо захвалницу. 9 Западнонемачко тржиште највише заинтересовано за ручно произведено стакло у СФС 9 Заједничким улагаљем са страннм партнером стварају се могућности за извоз трговачког стакла До сада је више пута потврђено да постоје всликс могућности нзвоза трговачког стакла, произвсденог у СФС, у Западиу Не.мачку. To је доказано и приликом последње посете Западној Немачкој Вито.мира ИВАНИШЕВИНА, председника Пословодног одбора Српске фабрике стакла и Драгомира ХАЦИНА. члана Пословодног одбора. задуженог за комершНалне и фннансијске послове у овој фабрици. Цн.т> ове посете је бно да се још јсдном сагледајг могућности пласмана трговачког стакла v Запалној Не.мачкој и шта то ово тржиште тренгтио најврше тражи. Том прнликом сс настојало да се са дугогодишњим купцима поново успоставе добри пословни односи. — Главна бчтка за тмвоз треОа да се р.сдч \ чашо« фл.,.жцл рскао ким ie на u'>’feiKV разговора ДрагоМцр Хаџић, а тржиште ie спре.мно да прихнатп производе параћииске стд. кларс. наравно ако се hvjhj KOHKvpenTHa поба FIpoi <изе да lie ауто.матизаиша v пропјводibn трговачког стакла елн.миниearn ручнн Dii нчсг се об.итинпле. Истнни за во-bv вслика већпна гроизвода од с -акча производи се иа ауто.мчгским мап1Л1!ама чији ie г.омет v пго нзводњп такав да по квалтпеtv '-ревазплазс сва пап-.га пгед Biibaiba. McbvTHM, ioiii миого пропзвода од стакла остало ie далеко ол ауго.матизашпе н нема скоро нпкаквих шанси ла ручни рад буде потпснут. Его. баш са тим производнма ie и наша највсћа извозпа шанса, нстиче ДРаг°мцр Хаџић. Го см.о закључнли после разговора ‘ a купцпма којп cv се живо ннгерссовалп за производњу v Сппској фабрици стакла V Плраћину. коју no3Haiv већ 30 го. днна по квалнтетнпм пржводима. Пре десетак и више годлна нзвоз на западносвропско тпжа iurc достигао ie завидни пзпос. али оног момента када се почсло са аутоматизацијо.м производље нзвоз дроизвода pvчне израдс се из годпне v годипу смаљпвал. Бежало сс од врло јакс конкусенције Чгха, PvMviia, Пољака- Тграка и advгпх који cv и данас при .yrui на тржиштх’ Евоопе. Д-'м?1-е тожиште, које ie v yciuanci KOibVKTvpn ггтало све in i o mv ce понудп, било ie лппија у;.- њсг отпора. MebvTHM. програм скономске стабилизације захте. ва другачп1'е резонс који сс мо. paiv прнхватитн, а за пзв >з трговачког стакла још увек инic касно. Западна Немачка ie Једна од највећкх пронзвођача стакпа V свету, један од пајвећнх увозника и извозннка. Queue овог тр. жишта п разговори који су овом приликом Bobenn са људи.ма који ово стакло производс. лоpabyjv и тргују. aaiv ua многа питања одговоре о стаклу и кретању v светским размсиама. Захваљујући овој поссти, до средине идуће гсдине Српска фабрика стакла ће обсзбецпн квалитстно кристално стакчо, дхгплирати производљу бо« *ног иберфанга н кристала, а стакларскп мајстори lie битн усмерени на асортиман којн »а сада само људска рука може да направи. Но. разговори ннсу бпли усмерени само на ручио pabeHii асортиман. Програм марксистичког образоваља РАСПРАВА О ОБУСТАВАМА РАДА Обустава рада туђа самоуправљању МарксисЈНчки центар ргг штинског комитета СКС n Relic Савеза синдпката општине заказали су за 24. деце.мбар ра справу на тему „Обустава рада — rvba само\'прављан>у’’. Уче. сницп расправе претходно cv гпознати са стањем продуктнвлостц рада V општпни, затпм збнвањп.ма везанпм за обуставу рада п приказом ппсања V Pvбрицн ..Марксцстичка тоибииа” v лпсту „14 дана”. Ова тсматска расправа део ie укупнпх програ.мскпх акгрвностн на noBehaibv продуктивноС1И самоуправног рада и ства ралаштва и у склопи ie нзпсра иа реалпзацијп дугорочног про гра.ма економске стабилизрспс М. Д. Српска Фабрнка ст?кла ie понатп произвођач мзпп:зскн раћеног дсваног п пресовапог трговачког стакла. Како законн eKOHOMiiie и тсхнологије омо. rvbyjv богатнма да v области аутоматизашпе иду бзже Happen. то се десплл и v облзсти произволње стакла. Наша ciaклара ce v oBoi области iinie развијала V корак са светом. а гслел иедостатка iiHBecniuii опнх срсдстава нисУ створсни сви услови да ова производн.а ИЗ РАДА И АКТИВНОСТИ ОПШТИНСК ОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР Поштоватн прннцнп уставности Y врс.ме када сс на свим нивои.ма разговара и закључује о пооштравању радне и технолошке днсциплине нншта мањс ннје значајна обавсза која стојл пред државннм и другим органима да се доследннје поштују прннципн уставности н законитости. Y снстему утврВених мера, норми н прописа значајно место имаЈу инспскцијскл органи којл поред органа правосуђа, тужнлаштва, СУП-а л друштвеног правооргпиоца са.моуправљања вршс надзор над спровођсњем проплса у привредном живоТУ. ¥ организацијама удруженог рада и прпватном сектору, по различлтим областима лнспекцијског надзора. Секретаријат за ппспекцијски надзор паше општине ie ;i or. ганпзован као ннокоснн држзв нн орган, кадровски iiomiueu са скоро свн.м инспсктори.ма, a квалнфикацпона структгра ie свс повољнија, јер се свачо упражњено радно место пртгј њава младп.м љгдима са Факултстском ДШЈЛОМОМ Koil: с? после onpebeiic oovue хватару коштац са најсложеинјпм пробле.ми.ма. Радници са дужн.м jickvctbom v овој спужби и младл стручни љгдп поелстав љаш добар cuoi младосгк и искуства, те ie веИкиа м.мпих љ\'ди v.opo пр| хваћена оа ' ла pniux колега и са доста veneха Tpaciipaiy н'т свог дз.вег радиог ангажон нна на c i.iiiom mcctv н пстовгслсно V 'АРСШтвено-политичкЈМ раду. Самосталност v раду инспекто ра СамосталноСт v panv vrepte на посебчи.м законима' за Chuev инспекцнју. гведена рсизборност на врсмс од 4 годгне, сложеност послова Koie обзвљају говори да свакв нпспек. тор мора битн стргчан за CBoi посао. полптички подобан и да нма поштен одвос прс.ма паду бсз субјектнвннх оптерсИеља према појединцпма н ла v era ко доба познаје и влала cinv аиијо.м на tcpciiv из своје над лежностн. Само таквп.м очгос ом п радом \iorv сс постпзаш задовољавапћп псзглтати. Нј почетку године се доносе годншљи програ.ми пала. а за сва кн .месец п мессчни плановн рада v којима сс vTBpbyiv текућп н приорптстни задаик V изузетннм сптуаинја.ма п иосебни операгивпп ппотами из очпЉеннх областн где се ."-ахтева и ангажоваље впше оргаХАИКУ /. Јутарње сунце. На знду собс eudtut се. без огледала. 2, Свира радио Берачи слушају шум кукурузовине Милијаи ДсспотовпН б\де конкурентна на свсгском тржиигпд Тежпштс разговооа Koin cv понликом овс посете вобенн \ „Комбику” из Франкфурта, органнзацији Koiv ie осаовао „Генекс”, бпло је заједннчко улагање У производњг гогова. чког стакла агтоматски.м nvте.м. После иниестирања V hobv мсшаоницу. реконструкци]v pvтоматскн.х преса. линијг за сто ловатс чаше и обезбеБсша квл литетпих алата, ствооплс бн се могућности за извоз ове врсге стакла. To није ни мало лчк задатак јер се ради п великим захватп.ма које треба градити. Али и касипије, V самом проuecv производње мора се са много знања и квалптета да бис.мо се одржали на запалноевропском тржиштг са сп-хл врстР.м пронзвода. Ово *е -a садашп.а н ovnvlia вре.мена задатак број један. — Укупнс могућности извоза на Послови ce nnanuoaiv v правц\ дел >в*.ња по службепој дужностн, што ie и нај.знлчајннјс. MebvTHM, има и посло Еа Koin пронзнлазс пз з<кл»у. чака Извршног савета, Скупштпне општлне, републичких другостепених органа радн о ро Bobeiba ванреднпх акинја ;i за датака н пословн по захтеву странака. Обзпром на значај. врсту н обим послова, рад н попашаibe инспектора ie најнепосрсЈннјс нзложсн {авности. како за врсме непосредне контроле на терсну, тако и пршшком ин формисања па седницц Скуиштине општине. Општинско.и ко mhtctv СК, Сниднкату и Соиијалистичком савезу о актуелним проблеми.ма по одреБенпм области.ма. Оцена одређеннх структура н јавног мњења тпе ба да представља барометар v раду и понашању поједиизпа Свакц посао кала се обпкл>а студиозно п континуцрано лаје резултате, па ie тако н са инспскцијскпм пословима. а кам пањски рад н рад по задатку са.мо гаси пожар на једно.м алп ct разбуктава на другом мзсту. Впсоке казне за нехнгнјсну По ннспекцнјама и по област има ситуација ie различип. Број прегледа н контрола код свих пнспектора оасте. а истовре.мепо код појсдпннх нн’пек ција растс бро: мандатних каз up и захтева суднјн за прскр. шаје, што указује на појачану актнвност и на всНи бро! \-чи нпоца прекршаја, па чак и повратника почннноиа поекиша{а. II поред тсга што cv каз не v лојединнм областима н ао 10 пута повећаие. појечшпш плаћају. a то се односи на ieдан орој трговаца н прпватних угоститеља. У области санптарне хнгијснс често ce vanuaiv узооан - брнсеви са прсдмета и лииа која припремају xpanv како V ресторани.ма друштвене нс.хране тако н v поиватним салн-.«- ма, као и v непосредним коч тролама и резултатп noKaiviv да приватни сектор плађа мно го внше казнп п ие опрашта се нп најбапалннјц впп непоштовања хигијене. Резултдг овакве активности ie Tai iuio нема тровања због неиспрлвне хране, посебно v раднпм opiaннзацијама где сс храни велитрговачког стакла не бн биле доречене ако не бисмо рсклн шта се улаже на повећању про изводње термос уложака. Y тоkv ie градља псћн од 15 тона на дан нз које по њеноч завр. шетку треба да пзлази двоструко већа пронзводња. ПеП се гради заједничкнм средствима. а отрани партнер улаже 1 милисна западноиемачких MapaKa неповратно. За узврат наша је дугорочна ооавеза да пратимо потребе на нсмачком и а.ме ричком тржнштг. стабилне иснс U квалитет. II на Kpalv ла кажем да v 1985. години требз очекнвати пзвоз трговачког ста кла на конвертибилно тржпште од око 3 милиона долаол. у 1986. години, када ће се са.мо делимично реализовати наши плановн од око 5 мнлиока лолара. a V 1987 од 10 милиона лолара. пекао ie на Knafv разговора Драгомнр Хацнћ М. /KlIBKOblih ки број радника и rpabaua. На рочито cv добрн резултати v О.младинско.м насељу „7. ivnu" где је од маја до деце.мбиа бо равио велнки opoi омладннана на највећој о.младинској рад ној акцнји V Јргославији и тде ннје било посебних пр Јбле.мл. Исто тако се ле можс заобоћи ч1пвенлиа да се јелан oooi об јеката налази на гранлци испуњавања .мллимално те-.ипчких гслова л то су објекти ста ријих датума, док се код новнх објеката oopalia паж.на на свакл дстаљ још v Фази лавања сагласностл на пројекте та ко да исти пс може отпочеги са радом ако не пспуии ап-'о. лутне свс услове. Ветерлнарска лнспекција по плану органлзује сузбијање, спречавање и нскорењнвање за разнлх болести код стоке v са радљп са Ветеринарско.м станлцо.м. Резултат такве агсивлостл ie да вшие годлна указад нема сллнавке. шапа л бес ллла, а псл луталице којих се власнлци радо одричу и лротерују нх лз до.мова ie све ма ibe icp у једној акцлјл стиаза л по десетак паса. а такве зкпнје се спроводе влше пута годлипће по скупој ценл, јер се плаћа 1-000 длнара за сваког унлштеног пса. (V наредном opoiv: Cxiaibyiv се интервеици|е v ооласти запошљавања) Радомир Жлвковлћ АФОРИЗМИ Лако је Сузани Манчић да лзвлачи кугллце са бројевнма лз бубња. — нек лзвуче она нске другове из фотеље. Једино још крвпх зрнца није успео да офарба. ★ Л Изборл су у току — нзаб Ие.мо изабране. * » * Ако нс знаш друштвене лгре — мењај друштво. Крнвкце су очигледне. Кри вци су под заштитом држа ве, очигледно. Функционери разрочнте своје девпзнс улоге. ЉУБИША ЦВЕТКОВИГх ЛУ1ИД

ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ДОБРОВОЉНОГ ВАТРОГАСНОГ ДРУШТВА •••Добром ~ 'СГ ' ' ЈЗЕ-. ^^S^S£SS3HSSKBSESBSSBSt ПЛАН ЗИМСКЕ СЛУЖБЕ ОДРЖАВАЊА ПУТЕВА V ОПШТИНИ ољом и ИЕПУНО ПРОБЛЕМД обуном против стихије Већ прве недавне зимске падавине ове године најавшге су шга проблема у одвијању саобраћаја напутевима на подручЈу наше општнне који траже ангажовање cbiix субјеката у циљу њиховог разрешаванл н балговременог предузимања потребних мера како би се стање у овој области задржало у подноцививе оквире. • Недавно, 16. децембра одржана је свечана, изборна скупштина Добровољног ватрогасног друштва т— Параћин на којој јр обележенд 35- годншњица оснивања Добровољне бригаде бораца против ва трене стцхије. Ватра. Један од највећнх човекових пријатеља кад ie под крнтроло.м, п немилосрдни непријатељ и уништаватељ побдра када је незауздана. разллг ie што cv давне 1950. године стали V ieanv bpctv добровољаи дрд шдемови.ма, са шмрковпма ¥ РУДИТе годнне основано |е Добровољнр ватрогасно друштво у ЈТараћину са задатком да брани од ватре. па и другнх стнхија кад запрвте, али и да штитз. чувају н прсдусретну ова неЈјонтролнсана зла. Од 1950. па др рве већ нстекле 1985. годпне. периода рада и постојања ДВД, ватрогасцц — волоитери .много пута прнскакалп cv v no моћ i! давали све од себе да зауздапг стпхију \'блаже после дице и оно што ie најважни|е — благовремсним деловањем спрсче да се чу!е злокобни |а\к ватрбгасинх сирена кроз град. Од оснивања, 14. децгсмбоа 1950. па до данас, apvuiTBo се развпјало и опремало тако да можемо с рраво.м ре!ш Да ie оно дапас обгчено н оспо :обл^с no да се суочп са свим стихијама штптећи ол п»их матернјалпа добра н n>vflcne животе. Кроз редове ДВД продефиловаЈ10 ie ie много одважпих мушкараца, а забележене су н две жене. To cv Олга Заревић и Вера ИлпИ. коЈе су у унпформн доброврљних ватрогасаца пврвеле по пет година. Верност ie 1една од облика која кваси дрбровл>не ватрогасце. Њих четвррнца 30 година стоје у строју ДВД. To cv Владилшр Живковнћ, Бррисав Петровић, Благоје Бенић м Гвоздец Јацковрћ. За њиховпх 30 годпна заслужпл!! cv злагне спомен медал>е, признан>а Ватрогасног савеза Србије, ;«а актцван рад v ватрогаству. Њп ХОВИ другови Рздолшр!' Bpio’ вићу Стојадину Антићу, Богдану Трајковићу, Бранку Нпко: лиђу и Илији Бупурдији за 20. гргодншњп стаж nrpim.ine cv срсорне медаље, а брошане спомеи медаље. за десет година проведенпх v чланству ДВД ToMncnaBv Стеваносићу, МилпBOjv Бурићу. Витомиву Ивковиђу, Братиславу ГајиВу, Бо рпвоју Додићу, Жнвоти Марко виНу Мррољубу Николпђу и Рзтомиру Милосављевпћу приплле су боонзапе спомеи Menace. У tokv свог тридесетопетогодишљег рада прред превенције, обезбеђивања манифс ’ глцнја, СПОРТСКИХ И KVUTVDHHX II no* вереннх им добша, добровоп*. ни ватрогасци Учестнорали су и v мношм оообама против пла мене стихнје раме уз раме са професноналцмма: Пожар на управпој згради СФС 1968., магацину готове робе СФС 1977., у ИВТЕК „Бранко Крсмановиђ" 1976. на KpoiaqKoi задрузи Слога,... Стнзали cv v помоћ и вав граница општине, као што ie пожар у Дрвном комбч iarv „Душан ПетроЈпНеВхчћ- v Кру шевну, Алексиначким руднипнма, Штампари]‘н ...Младост''. Добровољно ватрогасно пгнуштво vMecTBOBano ie v санирању jure та оД елементарних чепогопа. Сетимо се катастрофалног зе.мљотреса у Скотд,; 1963. годнне. затим на спасзвањ^ од поплава у ПараИшп', када се излази Црнпца 1969. и 1970. годпне. жено ie доста vcnexa. Екипи пионира ватрогасаца Добровољ ног ватрогаснбг друипва ПараНин на четвртом Cvcperv пионира ватрогасаца Србкје v Зрењанину 1981. освојплд ie треће место. Идуће гоцине мушка и женсца скипа Дрбровљног ватрогасна друшгва освајају прво место на региопалзо.м такмичењу и стичу праро учешћд ка такмичењу републнчког ранга. Данас Дббррвољчо ватрогасно друштво бројц 32 вагрогасиа са тендицијом о.масовљсља. Друштва млађим ватросаццпма — оператпвцпма. М. Миленковић г Добровољно ватрогасно npvштво учествује и на многим ватрогасним такмнчењнма ол општинског преко региочапног до републнчког ранга. Забеле ОДРЕД ИЗВИБАЧА И ПЛАНИНКИ „БРАНКО КРСМАНОВИН” ПРОГЛАШЕН ЗА „ЦАРТИЗАНСКИ ОДРЕД” Највише звање шестн пут © Највише звање Републичке конференције Савеза извиБача Србије „партизански одред”, додељено је Извиђачком одреду „Бранко зултате постигнуте на интересном окупљању дене тавању у протеклом трогодишњем перноду. Крсмановић” за изузетне реи омладине и њиховом васпиПлан зимске службе одржапања путева усвојен је среднном нове.мбра, али није досгав љен ioni vbck свим органима и организаиијама, тако да ioui inicy закључени нц сви угово рн са извођачима радова који бп били ангажованл на рсализацији овог плана. Посебан пробле.м, као штосе п видело пре месец дана пред. стављаће петља код села Главице према Давидовиу збогда тог техпичког решења. Наимг, прелаз преко иовог пута за будућу петљу на avro-nyry ie формиран као мзбочина са вео ма озбиљним успонлма, па ка ко се ово место налази V клн cvpi< гдс cv ветрови јако изражсни, прве зимске непргоде направиће читав хаос v саобра ћају. Као и ранијмх годинабнће закашњавања avro6vca из Клачевине, Извора и Забреге због крнфигурације терена Такође, треба рећи да план зимске сл7жбе одржавања на лаље не функционнше дабро, јер сви путни правци нисџпо кгжвени екипама за одржавгп>е, како ie то планом зачртано М. Д. Од 20. до 28. децембра велика продааа по сниже* ним ценама у Хали спортова „7. јул” »Ј ВА1ИАР ЈЕ A НА ^АШАРУ ПРОБЛЕМ ЗАКАШН.АВА№А РАДНИКА СА СЕЛА Qpai Одред је већ дуже пре .мена јсдан ол бољих оддепа v нашој репгблинн, који Г4 перед! веома тешких матеои(&л нп.х гслова рада. v своје релове сваке године поима сееви лје младих. koin се кро» реиовне водне н четне састанке кроз излете. биваке и логороВЗ-ља. маршевс, похоле и г.мог. ре. упознајг и негују тралицп ie НОБ-а. ИзвиБачи овог Oiреда свс више времена нраво ле V прпроди, CTunvhp неопхоц на нскуства ва сналажењу и кретању по непознапш теренима. употребљавајгћи прч^м карту. 6vconv и природве <*>■ јектс. Спремнп cv па пруже пг< в’у помрћ унесрећеннма, ла за што краће време поднгнг ло^ гор од шатора. Планинке. изввђачи. полетаоии и пчепине. брђани — овакодневно ггочра ђују вештарства н спеиијалиunpaiv се за пспедине областп: за топографа. сигиализатора ку вара, а све ie више оних који oCBaiaiv најтеже вештагс^во ..партизајнски курир”. Ов;л Од ред ie v авој годинп ппославпо CBoi ivoimei. 30-годпшњш!е оада извићачке ооганпзацчје v Параћпну. За obv iv6naapHv годтгу везане cv многе aKunie и активностп. а наброј-ihew? uaisehe: „Слобода. радост жив љен>а" — акција Извиђача у народној одбрани; одредски ви шебој, општинскн вишебој на Koie.M cv све четири патоопе освошле прва места ( V својим категорпјама): регионалнн чзвиђачко партизарски bhijicooi v Крушару ц прво мсстр v регн рну за млађе нзвиђаче; габрг poBaibe на Ptibv. четворолневни Mapiii „Пгтеврма царо^ног хероја Брапка КпсманрвиИ.ч по Kvhc цвећа”; јесе>н>а смотра: песета традицнрнална актца .,13. октобар" на Грзи. на којој i<* учествовало двадесет ари извиБачке екипс нз целе Југославнје и цздавање Моцографше Олреда. Поред „Златног јаворовог лис та са зрацима" Koie ie добио од Савеза извиђача Југославиic. ово ie npvr.j највише nonзнање ове годиче и четвптоиза С1СПНО. Одре! ie ло сада шест пУта проглашаван за ..партизански’’. „Момчило Поровић-Озрен »ДТартизанска чета” Упоредо са проглашавар.ем одреда. за „иар гизански’’ и ње гова III чета ..Момчило Поповић — Озрен’’ која окупл>а чла нове из истоимене школе дсн била ie ово звање Ова чета ie формирана 1976. године и својим радом и акiHBHomhv no други пут те поо глашена за ..партизанску чеЧета ie v osoi години била један од главних ослонаца раДа н актнвности v Одреду. Са стављена ie од трећег вода из виђача са икупнп 37 члалова. На својнм редовним водним сп станнима извнђачи ове чете прораћцвали су програ.м извирачрнх звезли и вештарства. Многобројии нзлети, рагшеак инје, такмичења, логорсвањс, маршсвн, допрпнелп су да ова чета постигне иајбоље резулта те Њенн члановц cv бппи нај бољи на одредском вишероју, такође н на општпнсдом, a у.пађц пзвиђачн су прваин v региону. Члановн из ове чете '-својнли су ri 11рво мелтр"на првом такмичењу младих нзби ђача Србије, ,,Цвет младости” v Смедеревској Паланци. 4ia. новн ове чете су кроз целогод.-шљу активчост показпналн изванредне резултате: порелп cv зван>е најбг<л>с чсте ц паг бољег вода у Одреду, а сада им ie vcneruino Ji највише прч знање Савезд пзвића^а Cp<5nie. Слободан — „Партизан” Највише признање, извнђачг може донетп проглашење за „извиђач — лартизана”. Ово ви соко републичко признаље овс године је добио извиђачкп ак тивиста Слободан Милојковнћ и тако постао четрнаестп члан овог Одреда који ie добио ово прнзнање. Д. Јори<{ил Од прошлог пстка у Халп спортова „7. |ул” Пронз. водно-прод|стна раднд организацнја ..ШулЈадија” v сарадibH са .,IiapahiiHKOAi" п Спортско-рскреационнм центро.м -7 јул" У napaJiimv организовала је велпкн Новогрдишши вашар нд коме сс продаје роба шпроке потрошње по С1)ижеш1м иенама од 20 до 60 одсто Првог дана вашара, поред великог броја знатижељ- >шка, „прави купци” пограбили су се најпре за — замрзиваче и колор телевпзоре. Поред овога на вашару се продају мото-кулпшатори, биццкли. нахгештај, ексклузи. внн производи Штофаре и ретки производн Српске фабрике стакла, слаткпшп из „Параћпнке” ..Раванице" и „Сокоштарка” крнфекција и трикотажа, обућа и кожна галашерија, ХТЗ оггрема. спортска н опрема за лов и риболов, игрзчке п нозогодишњп пакетићи, парфнмерпја и козметпка „Невене”, „Мермсре” и других произво. ђача, јужио воће п поврђс, алкохолна и безалкохолпа пнћа. Многн од производа дају се на кредит, неки без камате и са мннпмалним учешћем. Вашар ie отворсн сваког дана од 9 до 20 часова. Куриозптет вашара |е дегустација „Параћинкиних” производа на којо| се ратлук прави на лицу места. М. М ВЕЛИКЕ ШТЕТЕ ПРИВРЕДИ © Предргоји озбиљан разгоаор превозницима У послед!^ време на вгћини скупова v Српској ‘фабрнци стакла пост^вљало се питањеза кашњавања аутобуса којн пре возе раднике ове брганизације пз околних села. О oeoi појави разговаралб се на више раз ЛИЧИТ11Х нивра, а посебно и v непосреднилј ко1ггактн.ма са превознцком. Међутим, и пррсуц тога резултдти су изоста1‘али iep аутооуси н даље закашн>авају. Због неклх нереше nils' стдтусних гпггања ппевозника СФр 'ннје успела да заклучи нн'одговаоајуће уговоре о nnei3O3v радннка. Све рве навсдене појаве ппо узрокуЈу огромне матег.нјаинс штете, нарочито у они.м OOYP- -iLMa у којима технологија захтева исговременц почетак про цеснс произвршве' Овај пробдем захтсвао што хптнпје решеФе, поготову што наплазе зипске времснске непргоде, које he још внше отежатп превоз радника до радног места у СФС. м д. ПАРАНИНСКИ OOYP „УСЛУГА” ПРИСКОЧИО Y ПОМОН КРАЉЕВУ ЦИСТЕРНДМД ПР0Т18 ФЕНОЛА s|iiiiiii|i1iiiiiiiiiitiiiiiiiuiliiiiiliiiliiiiiiitiiiiiniiiiiiiiilliiiliilimliiiiiiiiiiiiiiinnpiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii = lintsПЕСМА СА БРЕГОВА YUGO прашласти и будућности пуној предосскања. = (М. Илић) 1 "illllllllillllinilUll шшшпшшшшш lllJllllIlIillltlltllllliLIIllIlllllli. Петар Кухтичек (пз збирке у шталтн: „Жубор укрбћене туге”) Чујети ли пес.иу са брегова. Слива се низ брегове као пролећна • бујцца. и преплављује долину радрсним трзајем. Пролетњи храстови одају пошту Сунцу праћени једама. и чак су ветроеи престали да дувају, Слушају је вукови и јаребице, и чак су мали медведи заспали са игром. Ceoja велике ушц начулила је ливада. а жамор воде стишан je у очегсивању. Певају пролаћни храсто<зи заборављвнс пглме И v другом наде-rv феиола на водовод и водене изворе V ркрлини Краљева, параћрнски ООУР „Услуга” са сврји.м цистернама ттрискочио је v прмоћ граБанима Краљева ¥ снабдевању чистом водом. До сада су параћинске цнстерне из ООУР-а „Услуга ’ већ два пута одлазиле v помоћ кра љевачкој огшггини, снабдевајући становшгштво чистом водом. Задњи ie тамо боравио возач Топлица Милутиновић са својом цистерном и читавнх 49 дана сиабдевао, заједно са ци- | стернама других градова Србије, водом становништво ове општине. Тамо ie био стављен нд располагање Комглалној радној организаци.ји „Водовод’’ ксра ie организовала cxicurrai, исхрд ну, одржавањс возила које је дистрибуирало воду. НотрошаНОВОСТИ ИЗ АМД „МОШБ ПИЈАДЕ” ПРАЊЕ У ЗИМСНИМ УСЛОВИМА • Кредитима До возачке до зволе Из Ауто-мото друштва ЈАпша Пијаде” јављају дд. им нова мацЈина за прање возила ради и v зимским условима. По впло повољннм цечама v Ауто-мо. то друштву нуде прање путничк«х аутомобилд и v ^лоццма када ie наиолдг снег и лед. јер су простррије рерирнице адап тпране. Такрђе, и об^жа возача q? А. Б, Ц категорије и обука врзача трактора rpaiv бсз паузе. Настава креће сваког месзца v просторијама АМД „Моша Аијаде" у улЈОД! Дрле Рибара 20. Будућим возачцма у АМД nvде врло повољне услове за обУку. Дају кредит на девет месеци без камате или 10 одсто пспуста ако се цела сума за обуку уплати одједном. Y исто време без прекида траје и упив нових чланова v Ауто-мото савез Cponic ria оба пункта, v улицк Лоле Pquapa и у новом рервнзд v Максииа Горког бб. Е. П. трошкова, како би дошла до изражаја сошгјалистпчка солпдарност. м. м. Мдаиаи i

25. ДЕЦЕМБАР 19$5. • BPQJ 298 ВОДОПРИВРЕДА Заштитити водотонове ■ Основнн задацн у даљем развоЈу водопривреде на пр.ч. ручју наше отптине cv vpebeif>e н заштита волотокова здштита вбде, затиад искорншћарање и одржаван>е водоприврсдних објеката и очуван.е водецнх ресурса за снабдевање стацовншптва п прнвреде. V том циљу планирају се средства за регулациш оеке Цр ннце и Грзе, као и осталчхпри уока Велнке Мораве. Предвлђа се и уређегве јухорских бујина, односно потока који извиpv v овој планини. V luianv ie изградња мањих акумулација. као што cv Кнеселачки поток, Грза и тако даље. Посебна пажња биће посвећена заштити воде од заглђмва ња, као п заштити и очувандг нзвориптта и водоснабдевања. И.мајући v виду значај оиабдр ваља водом и зашттгпг земљиш та од бујица и ерозије, ови планиранп задапи би се извсли У niTO краћем року. М. Д. ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА Сачувати ствчнв благо и Јединственнм програмом мера *дравствене заштитс животи11>а iia подручЈу Шумадпјс и Поморавља за 1986/ /1987. годнну, којн је разматрао Нзвршни савет, утврђуЈу сс конкретие мере, начнн, рокови и ветсрппарске органззације које' tie те мере спровоцнгл и начин контпрле спровоВеља ме ра здравсгвепе заштите жнвотнња. Против црнога поишта пепљсње lie се спрове~ги v Бошњану, Буљану, Рашевицл. Доibew Видову, Крежбинцу, ПоnoBUV.Лебинн н Mhpwtobhv. Против анаеробних инфекшпа говедн и оваиа иепљење ће се спровести V Сисевцу, Стуоипи. Забрези, Поповцу. Бошљану. Доњо1 Мутници, H3Bopv, Клзчевици, Горњот Мутници, Лешју, Плани, Шалудовцу и byљану. Вакиинацпја против врхаипа и свињске куге биће извошепа v свим селима, као и цепљен>е паса ггротив пантљичара и говеда ггротив мепивавости. Y tokv 1986. године иоссбна пажња биђе посвећена организационом сређнвању здравствене заштнте на пздручју рет* она наше општине. М. Д. 1 ПРОЗОРИ Волим прозоре отворене за мирис баште ,после кише. Кућа замиршие. И Сунце тто се пење no зиду мердевинама јутра. Да одмори после пута. И жену иза завесе док се свлачи Кад се смрачи. И ширпну света пристиглу у моју собу. Да одведе тескобу. He еолим акваријуме за рибе, не еолим кавезе који певају, и све који би. кроз прозор, а прозора немају. Ј (из збирке у штампи „Отпор ! слетању”) Мирослав Чопа 1 Ивамав! ЗАКОН О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ ЗЕМЉОРАДНИКА П01Е ММОРНВРЕДШ Скупџггина СР Србпје донела је 17. јула ове године Закон о пензијском и инвалндском осигурању земљо* радника, који је ступио на снагу 4. августа текуће године, а примењиваће се од 1. јацуара наредне године. Пре.ма правилима из пензи;- ског и пнвалидског осигураља заштити може да рствари са.мо лице ко.ме ie гтврђено својство оснгураника по овом закону, а сдојство осигуракика се утврђујр на ochobv пријавс Koie су земљорадници дужни Доње Видово: НЕШТО ново — лилихип Времепа се мењају, а с 11>нм мода, обичаји, људм, па II игре. Старинске фолклор lx* игре вишо се нигде не могу видетн у обичајпма па рода опога краја оспм на позоршгцама у „Сусретима села". Младп долазе са својпм играма које одговарају њнховом темпераменту н схватају лепоте. Алп, традицнја се, нпак, нс прекида, посебпо кад јс реч о породици СоколовпП нз Дошег Видова. Док наставница Слободанка Соколовић нз године у годпиу негује са ученицп.ма традицпоналне народне нгрс, hep ка Јасмииа СокрловнН са ПЛАНА: О Од заменика секретара Основне организације Савеза комуниста у Планн Мирдрага Миленрвића добили смо једно протестно писмо, које објављујемо у скраћеном облнку. (М. Илић) поднети надлежној Самоиправној интересној заједншш пензијског п инвалндског осигурања. Пре.мд закоиу, осиптаншт су дужнн да пријаве за ospvрање подносе у року од три месеца од дана почетка приме. не закона од 1. јануаоа по 31. својпм другарицама користп класичап корак за савре мсне балстске корсографијс. Новоформнрапа балетска група, који чнне Лида, Be рица, Дрпнка, Виолета, две Caine и Minia, иза себе и.ма celt десетак наступа на позорнидама шнром општние. На младе доњовидовачке ба летске цграчице озбиљно ра чуна и школа и месна зајед нииа за следеће наступе. Младе балерине саме праве свој репертоар бирају музп ку и гардеробу, и готово без икаксих услог.а, тграве изванреднс нумере. А аплаузн су потсрда вредности. М .Дмарта, a У том pokv огпигинске гправе друштвених прихода трсба да изврше задуживан>е зеиљорадника допгм јосјм за пензикко и инвалихско оси гурање. Због тога ie попгј зе мљорадника један оД најважиа 1их задатака v наиедно.м периоду. и он треба да сс ззвзјчи ло 31. деце.мбра ове године. По писом ће бити обгхваћени зе мљораднипи Koin подлеж\/ обавезном пензијском ннв^лидском осигуранл; ri- они_зе/лљо- •радници који на дан 1. iatfvaoa 1986. године имају навршп.нх 15 година, а ман»е од 60 (мушкарци). односно 55 година ;ки вота за жене. Потребно је истаћи да 1‘е попис пре свега V интересу самих земљорадника, iep се тиме обезбеђују подаци неопходни за остваривање њнх^- внх права из пензијског н инвалпдског осигураља. М. Д Дреновац: УСПЕШНИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ Пословаље Земљорадничкс задруге „Дреновац” у Дреновцу v првих девет мессцч ове годпне доиело је овој малој радној организацијн 160 мнлиона старих динара чпстог остатка дохотка. Свп фондовц су nonyibciiM, a про сечан Л1ГЧМ1 доходак Kpelie се око 4 милиона старнх дн пара. Лепи дани у дедембру пс Kopinnheiiii су да се све површипе планиране за сетву пшенице зассју, као и за ду боко зимско орање и прппрему земљишта за пролећиу сетву. Према речима дпректора* Мирчета МладеновпНа. и ова пословна година бпће завршена са познтпвшш ре зултатом. М. Д. „Y Плами lie vcKopo почеги са радом п трећа кафана, v просторији сада всћ бнвшегдо ма културе. Замишљено 1'3 да кафана буде основнн извор при хода ФК „Истока 63”, главног шшиијатора овог подухвата. Све ie почело ]ула месеца ове годнне, када се „Исток 63” пла сирао v вишн ранг такмнчења. Пошто cv у вишем рангу трош кови такмичења неупоредиво већи. то се питање даље ег. звстенције и фиансирања Клу fa наметнуло као проблембоој један. Једино решење Прсдсед дјппто клуба ie видело v отва раљу бифеа, али поставило се питање где га отворнтн. Онда cv се фудбалски моћни ни сетили зграде Дома култу ре и поднелп захтев Саве-rv месне заједнигце да одобри адап тацију дома и претворн га V кафану. Савет ie разматрао ouai захтев иза затворених врата. v највећо! тајности, и дао „зелено светло”. Плана ioin увек нема адеква тан дом културе, а ова простоpiria ie коришћена за састанке ДПО, зборове грађана, разне културно-забавне манифеегз ције, нграЈЈке, приредбе, затим за спортска такмичеља у ша. ху, стоном тенису и тако даље. Због тога ie оваква одлука нза звала реполт и огпочење плањњанске омладине/ТТошто Савет месне заједнице нијс нашао за сходно да о својој одпуци обавести ДПО »< затражи њихо во мншљење, оне hhcv седеле (.■крштених pvkv већ су на својим састанцима размаграле OBai проблем, п њпхов став ie 6hg јединствен да не трера ме љатн намену корншђед^а дома културе. Једнро нијс реагрвала месна органцзација ССРМ После' заједнпчког сасганка cBiLx структура одлучено ie да се потпншо споразхш о корпш ћендг бгдуће кцфаре од стране ДПО. Клуба 11 зд^еднлце. Међутим, до дана дапашiber to inije ypabono. Tauj ie Плдиа naryoiiJia дом култура на 1едан безобзиран н бгскрупулозан начин у вме впшег пц ља — iberoBor велнчанстза фуд била”, пише Миодраг Миленф вцћ1 заменпк секретапа парчтј ске оргампзације у Планл М. Д УДРУЖИВАЊЕ ПР1ШАРНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ. ПРЕРАДЕ, ПРОМЕТА И УГОСТИТЕЉСТВА ДАНАС ПАДАОДЛУНА @ Данас ће радшпш и удружени земљорадници из девет параћинских организација одлучити хоће ли у нову организацију, највећу пр броју запослеиих, или не, у АИК „Параћин”. Од рапих јутарњпх часова V девет организација општине Параћпн почели су референдуми о удруживању у Агроиндустријски комбннат „Параћин”. Радннцн и удруженн пољопривреднкци данас дају коначну реч о томе да ли ће се дугогодиплва идеја о удружнван»у пољопрнврсде, прерадс, npov.era и угоститељства отворнти нлн не. Будуђи комбннат би сачии>авале следеће органцза* ције: Шумаднја, „1. мај”. Земљорадничке задруге „7. 1Yли”, .Дреновац”, „Поточанка”, затнм Ветеринарска станнца, „Параћинка”, ,,Грза” ц Фабрпка адитива. О реферсндуму опширнијс ћемо пнсати У првом новогодишљем број¥- м д, I CTPV4HO ОСПОСОБЉАВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА Знмска шкааа пољеппивреднмне © Клуб самоуправљача огтштине Параћин у сарадњи са Општинском конференцијом ССРН, Већем Савеза синдиката, Коиференцијом за друштвену активност и положај жена и другим организацијама, покренуо је акцију за стручно усавршаваље и оспособљавање пољопривредних произвођача © Прва предавања у Доњем Видову. Интересовањс пољрпривосд них пропзвођача v Доњем Видову за прве часове зис.ске школе за стручно оспособљава }ве зе.мљорадника било ie огром но. Око ctoth.iv слушалаца с пажљом ie пратнло излагања пољопривредних стручња.ча из ЗешБОрадничке задруге ,.7. Ју ли”. Пре.ма програму зимске школе, пољопривредниии he -е упознати са руковање.м. полопривредном механнзаиијом, зати.м обучиће се да возе трлктор, као п да правнлно корпсте и vnoTpcojbauaiv белу техhhkv v домаћинствпма. После завршеног теорегског и пракпгчног дела. Индустри;а мотора м трактора из Бсограда. један од ■ спонзора ове aiuinie, свпм полазнинп.ма зимске шко ле поделпће дипломе, као доказ о обученостп за рхпсовање пољопрнвредним машпна.ма и трактором. Прсле Доњег Вппова. зцмсиа школа he сс преселитп у Лре новгц, затим у Ctv6iihv. 'ка') п у друге Belie сеоске цеитре. — Ова акција има за цил» да помогне пољопривредницима да боље vnO3Haiv савремснд/ no.’bo прнврсдну механнзашпу и тех џолоппу пропзводње. а све v цнљу веће, рацпонални|с м пен табцлнцје примарне произврдibe Y условнма савременог бав л>ен>а пољопрнвредом, пред Зем љорадаптн.ма се намеће и заУ СЕБАЊУ Ошга РамЕ§ва Љзаћ Од пре десетак дана завн чајно културно стваралаш тво остало јс сиромашннје за једног истакк«утог пос.те ника, самоуког слнкара Ра досава Лазића, којн је joiu 1952. годкне започео са?лоу ку лнковну школу у параћн пској отпитппн. Радосав Ла3iih pobeii јс 1926. годпцс у Стубнцц код Параћнна и до сада је нмао нст самосталннх мзложби v Пснговцу. Ресавнцп u Парађиод Паступао је ц lift 11 групрнх из ложбн v Kparyjgmp'. Круихе РНУ, Светрзарег.у, Гучн. Be рграду н друпп, градпвцма. Један |е од нстакнутнх члд поца Музрја нанвне умеуно стн v Свртозареву. Његове слпке налазе се у Галерпја датак сталног стручног лсопособљавања. нстиче v разговорр ИЛИЈА ПАУНОВИП. сскретар Клуба самоуправљача. М. Д. Стубица: ШЕСТИ Y ..ЗНАЊУ ИМАЊУ” V завршној емисијц .Дна ’ ibe ii.Aiaibe”, које је днрск тно преношена лз Старог се ла крд Велнке Плане. чулп • су се и укут<1 рсзултати ове акције. Месна заједнпиа Стубица, која је 24. ц 25. атаја била ломаћин села Паланка нз брчанске општннс, у укупно.м пласману заузе ла јс шесто место, што се може сматратн успехо.м, с обзнром на број села учесника. Прпјатељство и сарадња ’ Стубичана и Паланчана ссI продубљује, тако да се у ја-1 nyapv очекује долазак о.м- I ладине Паланке у Стубп * п то.м пршшкрм у ркврру такмичења села узеће he н илади нз ове пријате.в скс општнне. м. д. ма н домовима шнром наше земље. као и i.e другнм кон тннентнма. Име Радосава Лазића нз Стубице спомиње се у готово свим енцнклопе дијама и каталозплга напвног стваралашгва у нашој земљи. ,.Лазић је прс свега слркар села. Његове cniiiie пд садржају ynyhyjy ра Т))адн цију колективи»зг живота се сске заједнпце. До.мен ibeговог стваралаштва су »Ди личнн прнзорц нз жнвата села које носц у сеђањнма из детшвства м прнзори нз свакодневног жнвота н садашњег села којп су код ње га присутнн као животиа реалност, често и са драма тпчпнм сценама”, капнсала је Мнрослава Бошкорић, лн ковнн KpiiTipiap, у каталогу за 11злрл;ау у Галеррју самс» уких лнкош • IX уметника у Светозареву, децембра 1979. ГРД;Ш£. После 33 годппе ствардлд п:тва. ip уметннчкнх редова 'ртјшрр је Радосав Лалиђ. алн he њугрве сликр н нелоKypiip. де.чр остатц |<ар неизбрнсцв докул?ент Једцрг у?‘- пспшог ух1етннчког ц л»уДт ског живота.

ГРАДСКО АМАТЕРСКО П030РИШТЕ VEMU ЗА СДРДДЊУ Протеклц XV октобарскц сусретп позорншних а.матера били су за љубнтеље г.гзоришне уметносгти правн доживљајн. Празник позоришне сцене пе бп био тако успешан да нијс било разумевања н помобн мно гих радппх организација. v зна ку захвалности на досадаш'«.п! сарадњи н потребс да она будс join чвршћа, v Гралском ума терСко.м позорпштг 12. децембра организована ie при?одна свечаност. Том приликом цпректор Центра за kwitvpv и iiH<bop>nicaibc СЛАВОЉУБ ОБРА ДОВИН говорио Ie vnpaeo о тој сарадњп ц оезултатима коie ови заљубљеници .дасака што жнвот значе” остварују. Прсдседнцк Прогоамског по зопнитног савста ДРАГОСЛАВ UIYTHH ie затнм ургчпо захвалннцу Српско? фабрнцн стзкла, Индустрнји вунених тканнпа. конфекциЈе it трикотазке ..Браико КрСмановић”. пољопрппреднпм оргачизаштЈама ..1. мају’ и ,.7. јулу”. Фабрицп аднтнва, ГПРО ,,13. октобар”. Јгго банци”, „Инвестбанци”. ООУР-у ..Перотскс”, Скупштнии опптти не, СИЗ-у културе. Цементари II Приватно.угостител>ско| ра дњн „Орач”. за vcneuiHv сарад ibv и помоћ приликом органпзовања Петнаестих октобарскпх сусрета позоршшшх аматсра. С. Ј. ОСНОВНА ШКОЛА „РАДОЈЕ ДОМАНОВИП” ДВЕ НОВЕ УЧИОНИЦЕ Н На пригоднот свечаиости 14. децембра V ОШ „Радојс Домановић” предага на vnoTpcGv Дре нове учмоннце. чи.ме ie обоlaheiia прослава Дана школе П Два спортска полнгона илраће иа v сарадњп са месним за,еднпцама □ V ппетходној го.пши описмењено 118 лица п Пролазност ученика 97,5 одсто ■ Награде за 15 и 30 година рада Колектив Основне школс ,.Рздоје Домановић" 14. дсцембра органпзовао ie свечаност повсдом Дана школе и завршетка радова на доградњи две учионнце са по.моћни.м просторијз ма. Повећан број ученика v гра дУ> а нарочито v делу града којн покрпвају школе „Радоје Дп мановић” и „Мо.мчило Поповнћ” захтевао ie проширење школског простора. Ca.MOvnpaoHa интересна заједница основног образовања донела ie iyaa месена ове године одлуку да се на дслу зграде основне школе „Радоје До.мановић’’. где ie био раван кров, дограде две учионице, тиме би ова школа била v могућности да примн једно одељењс петог разреда из школс ..Момчило Поповић”; На овој свечаности, у присусtbv представнпка Скупштнне општнне, друштвено.полигнчкнх организашла. основкнх школа. месних заједнипа. представкика СИЗ-а основног образовања, извођача ралова п др^ггих гостију Добрила Новаковић, раднпк са најдужим оадним стажом v oBoi школи, пресецањем врпце предала is ове гчионице, тачннје кабинсг за физнчку и хемнју са припремни.м просторијама школи на упо требу. — Изградњом пве учпонице при OBoi школи само смо привре.мено нашлн решењч у обезбеђењу школског поостоза. И поред великих тешкоРл v привреди јгужно 1‘е пвонаћи све могућности да се још v идућсч години отпочне са изградњом нове школе iep се 6poi ученика v граду, а нарочнто у месно]’ заједници „Глождак” стално повећава. пстакао ie дтгректор Милутин Алексић, поздрзвљајући све присутне. Финансијска средства за про ПЈИрење школског простора осезбеђена cv удргжнвањем амортизаније свих основнпх школз н Музичке школе. Huie првн пут да основно школство нз OBai начин успепгво решзва проблем простора, а верујемо да ће то битп и ov.ix'lia пракса. Порел овакве сара.пве. всома попгчл сарадња постоЈп n m\ieb ;• гла т! меСцих зајезг>ч.41 • <н захваљујући таквој сарадн-и ■, СКУПШТИНА СИЗ-а ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА БОЉН ДАНИ ЗА ПРОСВЕТУ МАЛИ КОС * Повећање стопе доприноса једино решење за побољшање материјалног положаја основног боразовања и васпитања наше огпптине Бројне днскусије о материјално.м положају просветних радника, које су ових дана вођене на разннм нивоима, уродиле су плодо.м. И XXI седннца Скупштине СИЗ-а сновног образовања н вастштања највећнм делом бнла је посвећена сагледавању матернјалне проблематнке основног образовања за 1985. годину н доношењу потребннх одлука. Сскрстап СИЗ-а осповног образовања и васпнтања Нада Јовановић упознала је присутне са напорпма којн cv чнњени ла бп се искористиле свс могућности да сс попунп бплансни простор и ооезбеде потребиа средства за побољшање матсрпјалпог положаја осиовпог образовања. Политичке структгре наше општине, чуло се то.м прплико.м, ниједног тренитка нису избегавале да се разговара о то.ме да се образоваље доведе на пекн завиднији ниво. Са свих тих састанака пропзашао је закључак да једино решење у ово.м случају буде повећање стопе доприноса за основпо образовање. За месец децембар требало би да се стопа vaeha на 10 одсто. чн.ме би се обезбедило око 4.5 мнлнјарде динара. Део бп се обезбедпо пз буиста и вишка остварених срс дстава СИЗ-ова. Та средства бићс довољна да сс матерпјалнн положај основпрстходно]’ голннн школа ...Рлдојс До.мановнћ’' л.обила ie два спортска полигоиа од 1.000 метара квадрзтмнх, 1едан прл матичној школн, а другп у Доњем Видову. Сарадња школе и месних заједнииа не одвија се само на пољу обезбеђења бо вих гслова за рад ученика. псго ie школа npiTcvTiia стална v културпом жпвоги месних за]’едница, како v <'Раду тако и у селу. У ocTBapneaifev акције „Србиia без непис.меиих” ова школа ie дала велики дпориног. V свпм месипм за1‘едница.ма iccie она покрпва опнс.мени cv свп н^писменп стаоости до 50 io дина живота. Само v претход. Hoi годнни 118 лица ie V3 по.моћ ових просветних радпика стекло пнсменост. ИЗЛОЖБА ЏЕНИФЕР ГАРЕТ Музика са сване спике • Утиске из Египта и Судана забележене на сликама донета је у Параћин 18. децембра канадска уметница Џенифер Гарет ф Изложба постављена у Галерији Завичајног музеја ф Чланови ГАП-а дочарали атмосферу у којој Џенифер ствара Галерија Завичајног музеја била јс претесна да 18. децембра прими све љубитеље уметно сти који су дошли да се упознају. да осете мирисе и сунце ужа рене Африкс, гледајући слике ка надске уметнице Џенифер Гарст Атмосфера и лепота те вечери које су нам омогућили Центар за културу и информисан>е и За вичајни музеј, осгаћс свима који су били присутни као незаборав ни доживљај. Јер, прави је доживљај гледа ти слнке из којих избија живот, топлина. слике јасних импресија рађањс инстинктом и сигурном руком. Иенифер Гарет је велики путник, хуманлста м сликар. — Боје са н>ених платна, људи и пределм добијају изузетну атмосферу. Људи у ритму крећу се за својом судбипом, ка свом ипљу. Темперамент у сваком по тезу, из сваког намаза боје изби ја као ерупција, међутим, све је тп CK.i4.ino на аој својствеп начнн хармонија и јсдинство супротносги. Мо.менат људског жи ног образовања доведе на један 'одговарајући ниво. Послови око разрешавања овог питања су у току п уколико сс све оконча како јс предвиђено просвстни радниии у основном образовању добнли би много коректниЗАВРШЕН РАД СЕМИНАРА ЗА РУКОВОДИОЦЕ ДЕЧИЈИХ ЛУТКАРСКИХ СЕКЦИЈА (WHO CEflAKHAECT 8АСПНИЧД Савез аматера Србије, Самоуправна ннтересна заједница културе и Центар за дечију заштиту „Бамби” оргаиизсвали су семннар за руководиоце дечијих луткарских секција. Полазницп семинара били су васпитачи параћннскпх обданишта, а предвиђено је бнло да у рад буду укључени и паставнпци основинх школа. Међутим, за овај леп и интересантан посао били су за- »нтересованн само васпитници најмлађпх. Семннар је трајао од 7. новембра до 12. децембра, предавачи су билн из Позорншта лутака нз Нпша и 17 васпитача из Параћина је оспособљено за руководиоце дечнјнх луткарских секција. Колектив од 1 220 ученика распоређенпх v 44 одељења н 57 запосленнх наставннка \ про шлој школској годинн остварио ie пролазност са 97,5 оцсто. Гарантиа ово.м vcnexv ie стручнп наставни кадар са велпкпм пскуством v васпитзтт.у и образовањг младих гензЈанн1‘а. Досадашљи резултати. како у учељу тако и V разним другнм активиостнма cv запаженч и v општини и знатно шпре, што оправдава традитпу нај старије основне школс и исговре.мено школе са највећпм 6poie.\i одељеља п ученнка на подручју наше општнпе За таверност колективи овом прилнкав рад и триесетогодишљу ком ie паграђен Жнвога Делић, а за десет година г>ада Александра Добросављевић. вота фиксиран На платнима нес хватљиво је аутентичан, изненађујуће експресиван и чини нам се да са слика допире замор, га лама или мук до бола. Музика са сваке слике. осмех. Џени путује, слика и додиром усрећује људе. Џени свира, пагласио је Александар Портној. отварајући ову несвакидашњу изложбу. Џенифер свира и то прекрасно. Изванредне композиције на пггари оставиле су снажан утисак те вечери на присутне, као и текстови црначке духовне пое зије у извођењу Оимке Ђурић и Томицс Ђорђевића и избору Боке Обрадовића чиме јс дочарана атмосфера у којој јс Џенифер стварала овај циклус слика са пу товања. С. Ј. Мпаиаи « је личне дохотке. To повећаље, у сваком случају, бпће добра основа за идућу годпну. Поред лпчних доходака, део ових накнадних средстава отпћи ће на материјалне трошковс. топли оброк, превоз и регрес радних људн. Делегати су са одушевљељем прихватили и овом приликом усвојилн Одлуку о ребалансу финансијског плана СИЗ-а, Одлуку о цени васпптно-образовнпх услуга и Одлуку о утврђквању стопе доприноса за основно образоваље п поздравили овај гест и бригу заједнпце за ову пзузстно важну делатност. С. Ј. Ту своју способност показали су на завршној свечаностн 12. деце.мбра у сали Градског а.матерској позоришта када су пред препупом салом, пред најмлаbo.M публико.м, извели „Црвенкапу” и „Карпевал жнвотнња”. Лепо је бнло видети оно што су вештс руке показивале на сцени, а потврда томе у.мећу је беспрекорна пажња и тишнна .малншана у салн и буран аплауз па крају представе. Ову лепу свсчаност отворпо је Миливоје Вучковић секретар СИЗ-а културс, а свс присутне поздравно и н дипломе уручио Миодраг СиментпН, предссдник Савеза аматера Србнје. За нзузетио залагање и труд у раду семннара п остварене резултате дипломе су уручене Мири Вељковић, управппку обданишта, васпнтачима: Марији Вукнћевић, Катарпнп Трппковнћ. Веснп Воркапић, Јеленкн Ннколић, Драпти Миловановић, Љиљанп Стеванпћ, Драгани Младеновић, Зорици ЖпваноBiili, Слободанки Савић, Зорицц Шапић, Светланки Вучковић, Весни Пешпћ, Вери Марковић, Славици Бошковић. Владанки Биорац, Славици Тодосијевић и Велибору Цветковићу п наставнику Браниславу Бокнћу Кану. Циљ ове акције ,]’е Да Tpaie. Наи.ме, ова свечаност неће бнти заборављена, а „Црвенкапу" и „Карневал животиња” видеће нижи разредн свих основних школа. Постоји и интсресовање дечијих установа из суседннх градова за гостовање ових луткарских прсдстава у њиховим средина.ма, сазналн смо од Мире Вељковић. С. Ј. ПРОДАЈНА ИЗЛОЖБА СЛИКА Y оквиру ГЈОВОГОДПиПВНХ празника Клуб лнковннх н при.мељених уметпнка Пара hinia органнзује продајну изложбу слпка, графика н цртежа својих чланова. Радови су постављени у Кн.н жарн „Доротеј” у улнци Ма ршала Тита. СЛИКЕ Y XYMAHHTAPHE СВРХЕ Друштво дистрофнчара Ср бије органнзовало је продај ну ихдожбу сллка у Галерији „Сунце” v Београду. На овој нзложби слика — пок лона Друштву — заступљена су два параћинска млада сликара. Наиме, Срећко Зд равковић и Радомир Динмћ поклонили су по један експонат, од којих нриход иле Друштву днстрофпчара Србије. С. Ј. Ђачко иољанче V свитање новог дана, иа гранчици од љиљана, чучао јо мали кос и, наравно, био бос. Пришла сам му сасви.и тихо, шуњала сс полагано, желела са.и баш да видим птиче мало разшрано. Кад мс впде, уплаши се. заљуља се љиљан стари, побеже ми изненада нестадоше мале чари. Малина Михајловић, VI1-4 ОШ „Радоје Домановић” Борђевнл Алексш.аар ОШ .,Б. Јактић” 1V-3 ВЕТРОВЕ ШАЛЕ Ветар путује млад п носи тале кроз град. Шали се тако свакога дана, а људи кажу: „То .иу је мана”. Berpuli пирну, дедин tueiaup дирну, деда се љутну nd камен ногом тутну. Muifuiiv марамицу ветар баци у барицу. Сад се мало Мица срди, ма.иа he да је грди. Ветар шором жуто лшиНе носи, а дечнцу малу милује no коси. Нссташног ли ветра, уз дрво се пентра, ча .\i\> љуља крошњу и скида му златну ношњу. Јелепа Милутиновић, IV-3 ОШ „М. Поповић Озрен” ВЕТРОВЕ ШАЛЕ Један встар мали воли да се шали. Кад се весили са свима радост дели. Jluiuhe диже са земљице и носи га кроз улице. Једном .старом деки узе laeiuup меки. Баци га на голе гране и замрси косу девојчице Ане. Данијела Бурић, IV-3 ОШ „М. Поповпћ Озрен" ДОМОВИНА До.иовина је цает у Коси • гито се носи ц Сунце што греје изнад натих глава, домовина је велика јава ti сан taro пркоси. У Hohn и dcifti у школи до.иовина је све што постоји. До.иовипа је cee taro се воли, и до.иовина је најлепшц цвет на јави. До.иоопиа је све што се плаоп. Мирјана РнстиН ОШ ,^5. мај” Буљане СНЕШКО Хајдс.ио децо can na 6pet јер је пао бели снег. Направимо белић Снешка који he увек да се смешка. Дајмо му лонац плав нека буде срећан сав. Ставимо му сламу жуту па нека се ,шета no путу. Дајмо му метлу стару пека брани своју главу. од грудава белих наших чеких tciukux, неких лакших. Љиљана Савнћ, VI ОШ „25. мај” Буљане ДОМОВИНА Домовино наша, дивна, лепа, поносита, на твојој је груди Марија родпла Тита. Нзеговом заслугом твој црвени барјак оије се кроз свет, захваљујућц њему твоја славна дела познаје цео свет. Далиборка Лазић, VI-p. Сикирица ЗИМА Црне гране без листа, Сунце на небу не блиста. Путује ка земљи пахуљица чиста. Пахуљица кити оголелу грану, покрива це.мл>у 'целу и пшеницу, снегом обелслу. Снего.и покривено село, свија своје скуте. Небо се г.олако .иути и itatu врабац на грани hyrii. Милнјана Мнлосављевнћ VI 1 ОШ „Бура Јакшнћ” ЗИМА Бслу капу децо. и.ча, она наша страита зп.иа. Бсле зубе и белу косу и ti.ua две бсле пегс па носу. Зима црвено носић твој боји и даие до про.гећа броји, а за децу .\ta.iy и.ча нуно белпх брегова са тоиа.иа снега. Деца веселог снаака праве, шаргарену и стари лона/{ .uv на главу cvaec. Пахуље ситно веју, а деца им се вессло смеју. Биљана Мнлошевић, VI-1 ОШ „Бура Јакшпћ” Славица Милојковић ОШ „6. Јакшић" IV-3 НОВА ГОДИНА Идс Нова година, tide noeo лето. Деда Мраз he опст eeh постатп неко. Деда Мраз жури, саона.иа јури, да не скрене са стазе. да иас тражп. јури зато он сада с поклонп.иа жури. Иду бсле пахуље иду с Деда Мразом u one му сада светлуцају стазом. V дванаест сати кад се чу;у звона, доћи ће тада и година нова. Лнднја РанБеловић, VI-5 ОШ ,Д1. Поповић Озрен’’

Ж. ZANAT-PREJI9UKT ЛГЧЈРЛ’ ZANATSKA ZADRUGA чЛгсХ/ PARACIN ДЕЛАТНОСТИ CA УДРУЖЕНИМ ЗАНАТЛИЈАМА II РАДНИМ ЈЕДИНИЦАМА • ИЗРАДА ПРЕДМЕТА ОД METAJIA, НЕМЕТАЛА, ПЛАСТНКЕ. KOЖЕ И ТЕКСТИЛА • ОДРЖАВАЊЕ ЕЛЕКТРО УРЕБАЈА ЗА ДОМАНИНСТВА 8И • ДРВНА ГАЛАНТЕРИЈА • РАД HA СИЦ И НАРОДНА РАДИНОСТ УДРУЖЕНИМ ЗАНАТЛИЈАМА П0С10ВНИМ ПРИЈЛТЕММА честитамо ..................................................................;.............................................■......... ........................ ........ .................. 111111111111111111111lllllllllltllllllllllDlllllllllllllinillllllllltll. ?".........I,,,,ll,,l,,l,lllllllll’l'"»"»'ll»»llllllllllllll|>l|||||||||!|l|||||||l||||||ll|l|llll||||||||||||||||||||1............................... ... I .................... IIIIIIIIIIIIIIIIHIHIHHII........ Illllllllllllll.........IHHIIIIH.........nt........ Illlllllllllltlllllliuilllliliiniiii.nl.......IIIHIIHIIIIIIIII.il PARACIN К5ЖГНЕЗ Q Q П Fabrska aditiva Paracin IHlHIIIHIHHIIIIIIHHIIHIIIIIIIIIHIilllllHIIHHIIIIIIIIIIIII' s I I = s I z I = = = z I = • IlllU lllllt lllllllllllllllllllllllllllilllt lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllt lllllllllllllllllllllllllt lllllllllli OSCMBNIi ПРМТЕМИ ЖЕЛИМ0 ПУНО УСПЕХА У HOBOJ ГОДИИИ I E I .. ........... ........ .................. ...... ....... ................................................ = ■lllllllllIIllllIlUIIIIIIUIIIIIIIUIIIIUlUUIllllllllllllllllllllllllliniltUUUHIHUIH.'

РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА 1928. -1985. Индустрија вунених тканина, конфекције и трикотаже „БРАННО КРСМАНОВИЋ“ ПАРАЋИН 1— 65 ГОДИНА и® ИИХ ЖЕЉД И КВЕХА У 1986. ГОДИНИ РДЛНИ ши ИВТНТ „Б. КРСМИИК'

ПАРАЋИН 30 годш у сии !ТИ |Sli| У ' Југобанци више ШТЕДНШАМА, КОМННТЕНТНМА, РАДНИВ ЉУДИМА ЖЕЛНМО СРЕЋНУ вреди НОВУ 1986. ГОДИУ

= X ■ RADNA ORGANIZACIJA POSTANSKOG, TELEGRAFSKOGITELEFONSKOG I | SAOBRACAJA SVETOZAREVO . j i wZSv OSNOVNA ORGANIZACIJA I’DRUZENOG RADA PTT ,^.a_?aC^n. ____ i 1 RADNA ZAJEDNICA ZAJEDNICKE SLU2BE SVETOZAREVO i банкарске услуге I X за ваше домаћинство ptt I 1 I ■i 1986. ГОДЖИ СА ШТЕДНОМ КЊИЖИЦОМ INVESIBANKA БРЖЕ ДО ЦИЉА ЛЕПИХ РАН РЕЗУЛТДТД 1986. ГОДИНИ I MmiiiaiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiDiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiuiG ....................................................................................................................................................................................................................................................iiitiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinii

№авГНТА J08IIПОПОВДЦ’ CBHM РАДНИМ ЉУДНМА ГРАЋАННМА НЛШЕ 0ПШ1ИЕ OPREME, sapotpunom odgovomoJdtt-PARAClN Послсвним пријатељима сарадницима и радним људима пуно лепих радних победа у 1986. години колектив Будућности

?,т1,,11|,1Н11111П1111П111111111Ш11Ш111111111111111111Ш1Ш11Ш11!1П1Ш1Ш1111П111111111ШП11111111П1111!111111111П|11|||||||||||||||Ј||||||П||1|П|||Ј|Ш1111Ш1111ШШ iH iiiiiiiiiiiJ iiiitiiiiiiiim m iu m n iiu itu iiiiiiititiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiu iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii I CA ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИJAMA УДРУЖЕНОГ I ' . РАДА И РАДНОМ ЗАЈЕДНИЦОМ | I = ПРИДРУЖУЈЕ GE I НОВОГОДИШЊИМ I ЧЕСТИТКАМА = I 5 = s СРЕШ Bl ИИ iSl ГОДИНА I I < ; ..........I Г411Н11|||1111|1|1Г1П1|П1П1П111НЧ1111111111111111111111Ш11111111111111111П11111111П11П111111П111ПШ11111||11111111П111111П1111111111111111111111111111111111111111П1'1|111|11111111|111Ш

ЈУГОПЕТРОЛ ПАРАЋИН Ш1НМ ЦЕЊЕНИМ HIM II РАЛНИМ ВДМ СРДАЧНЕ ИОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ 1111111111111111llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllll111III ■^iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii............................................................................................................................. iiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiniiiiiiiiii...... ........................iiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiniiiiiiiiiiin CFICI1 ШНРИЈ СШН |Sl ИНДУСТРИЈА СТАКЛА —ПАРАБИН L3U TeVoT КОЛЕКТИВ СТДКЛЖ Свнм радннм људима .. ............................ Hinn..........................................................................................................................................................................................................................nil..................................................................................IIIIIIIIIIIIIIIII........................................................................................................................... .............................................................................. '1

iiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiHiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiirHim'niiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitdiiifiiiififiiiiiiiniKiiHiirmn АУТО МОТО ДРУШТВО ПАРАЋИН Уз празничну честнтку подсећамо вас н на наше услуге । сервисицање вози одржавање вашег моторног љубимца обука у нашој Луто школи са нама сте сигурнији безбеднији вожњи СОУР пик „ПОМОРАРЉЕ” — ЋУЛРИјЈД, РДЦНА рРГАНиЗАЦШАЗА. nOAOIIWtUPtaHV ЛрОШБОДЊу, .КиОПЕРДЦНЈУ И ДЈРОМЕТ ФАБРИКА PATJIYKA БОМБОНА И ЖВАКАЧИХ ГУМА Параћинка Верујемо да сте се уверили У нвалитет наших произзода Нена вам ногодишњу ноћ 1986. засладе наши производи inllllllllllllllini (flUHhl.HHunii a. • ni:b;:iillll!liiiilfHlt<lintllblllltllllllllllltlilllllllllllinitlllllimillllllllllllllllllllllll1linillllllllllllllllHlinilllllllltllllllllllll= = lllllllllllffllllllll 'linilllllllllllllllllllllllllllllllimilltlllltlllllllllllllllllldlllll

> СИЗ СТАНОВАЊА • СИЗ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕхМЉИШТА e РЗ ЗАЈЕДНИЧКИХ СЛУЖБИ ф СИЗ ЗА ЛОКАЛНЕ И НЕКАТЕГОРИСАНЕ ПУТЕВЕ РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ i идткп? I a I I I Ч1ПНМА ii | 2 = I I I ЖЕЉАМАЗА УСЖИУ | 1866. ГОДННУ I I I riorniNiJfiHniniJHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiHiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiniiiiiiiiiiii? /fy,, чО".'/ СОУРПИК „П0М0РАВЉЕ" — ЋУПРИЈА i’^^°rrAHU^InA3AJI0^UW1UPh;uIV Ui’O-iUBOAIfeV 3:ООП£МЦИЈУ Л Д1РОЛ1ЕГ a дамПуно Шловног успеха, добар бериђет, и личне среће у 1886. ynyliyj® РО „7. JW1 ОДРИИН isH riД JР rlД "Вis ffi и ц \ OOfeSfflpBpiliillHa, рздни аудиа Пословним прнјатЕљима и радним људнма i i i .............................................................................. ......................................... . "dlllllHIIHIIilllllllllllllllllinilllllliHIIIIIIIHIinHUIIIininillllllllillllllinillinilllllllllllllllllllltllllllllHIlillllillllinilllllllllllllllllllllllillliiillitltlllllllUllllllllllllliliBilllliii?

jxiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiimiiuiiiiiiiiiiiiiimiiiifniin«, = s I I 1 k ./.feLEKTROSRBrjA’1 | ? MplZVoWJlJl’plSTRfeUCljU ELEKTRl'CNE tNERCtfJP* 1 I WWOOUR ELEHTRODISTRIBUCIJA <,Pa racin'1 I ------------ ” ~ ■—* —• ■ ■ r Потрошачима и j пословннмпријатељнма i упућујемо срдачне новогодишње = честитке Е iiinillliiliilliilllitllilliliiilillllllilllliliiilllilliillllllllillillllllllllllllliliillillllllllllillilllllllllilllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliilllllllllli: I ^'iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiir i © САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ 1 САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШ- I I ТИТУ I I Q ЦЕНТАР ЗА ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ | • ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ | Радннм људима и | | грађанима општине i Параћин ЧЕСТИТАМО I НОВУ 1986. ГОДИНУ | HillllllllllllllliUlUl.iillUililliniUIllIllititiUlitliiiUHliidilliinillfUIIIIIIllllilililitiiiiiiHniiiiiiiiDniiiunnuuniiiiiiiilllIllllIllllllllllllllllllllllIllillllllllllllllllllllllllllltllllliB ............................................... . I I I РАДНИЧНИ УНИВЕРЗИТЕТ I | „БРДНКО ПНГ I y HOBOj ГОДИНИ стоје Вам на располагању наше услуге | < ОБРАЗОВНЕ ДЕЛАТНОСТИ | | ф АУТО ШКОЛА | | © ТЕЧАЈЕВИ СТРАНОГ ЈЕЗИКА 1 | О БИОСКОП „РАДНИЧКИ” I . ........................................................................................................... ini........... .. ........................................................................................... . .. ...........................................................................Hiiminiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiii l|||ll|nu.millllllllll ......... = ...... .............. ................................... ...... .

feroteks ООУР Параћин пословним пркртев® радним људвма жмио успешну 1988L roiiof '1М1Ч1 Свим радним људима и гдаћанима наше општине желнмо успешну 1986.годину ДРУШТВЕНО- -ПОЛНТНЧКЕ ОРГАННЗАЦНЈЕ ОвТИЕ ПАРАЋИН Средња школа унутрашњих послова „Пане Букић” у Сремској Каменицн РАСПИСУЈЕ KOHKYPC ЗА УПИС УЧЕНИКА УСЛОВИ KOHKYPCA: Конкурисатн могу само мушкарцц којц нспун»ава|у следеће услове: 1. Да су_завршили други разред заједничкнх ос.чова усмереног ооразовања, односно да ће га завршити v редовном јунском року школске 1985/86. године. 2. Да на дан 31. VIII 1986. годнне нису старнјл од 19 година. 3. Да су југословенски држављани. 4. Да испуљавају условс за рад у органима унутрашњим послова прописано законом. 5. Да су здрави, психофизичкп Способнц за рад на пословима Милиције и по правилу високи најмање 168 санти.метара, шт<ј утврђује посебна компсија. 6. Да прихватају обавсзу да након завршеног шко. ловања остану шесг година на раду у органима унутрашњих пословд у СР Србији, односно САП Војводшш. НАЧИН КОНКУРИСАЊА Пријавс на конкурс подносс се до 15. јануара 1986. године. Кандидати који се опредељују за рад V органима уну трашњих послова на територији СР Србије ван САП подносе пријаву Републичком секретаријагу за унутрашње послове СР Србије, прско органа унутрашњих послова у општини становања. Прнјава се таксира марко.м у вредостн од 4 динара. Y прнјави трсба навестп тачну адресу на ко|у ће кандпдати.ма битн достављен позив и друга потрсбна обавснхтсња. Адрсса треба да садржи: општнну, место. улицу, кућни бро ј н поштански број. Уз пријаву сс прилаже: 1. Сведочанство I и II разреда заједкичкнх основа усмереног образовања. Редовнн ученици II разреда заједничких основа при. лажу сведочансуво I разреда и потврду школе о редо. вном школовању, а сведочанство II разреда накнадно. 2. Извод из матичне књиге pobeinix. Сва обавештења у вези с конкурсом дају општински органн унутрашЈБПх послова и станиие мплнције. КОМИСИЈА ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ ВОЗИЛА МАРКЕ „РЕНО 30” HA OCHOBY ОДЛУКЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС ОПШТИНЕ ПАРАБИН РАСПИСУЈЕ ДPYГY JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ за продају путкичког вознла марке „Рено 30" са почстном цсном од 871.640 —динара Вознло јс у возно.м и псправном стању. Право учсшћа на лнцитацији имају сва фнзичка н правна лица која положе депознт у нзносу од 10 одстс од почетпс цене возпла на благајнц Општннског комнтста СКС Параћпп. Возило се може видети сваког радпог дана у вреMeiiv од 7 до 14 часова. Лицитација he се одржати 6. јануара 1986. годмне V просторијама Општинског комнтста СКС ПараГшн са почетком v 10 часова. Купац је обавезан да плати порез на про.мет на излицитмрани износ. О току. лицптаццје биће сачнњен записнпк од стра. нс Ксмнсије. који чигни саставни део уговора о купопродајп. По окончању лицитације, дспозит се враћа лицитан. тима, изузев купцу, ко.ме сс уплаћенн депознт урачунава V купопродајну цену. ОБАВЕШТЕЊЕ „Аутопревоз-турист” — Чачак, Пословннца Параћин, телефон 51-876. води вас сваке недеље на излет на Konaонпк no ценн превоза од свсга 600 дннара. Полазак у 6 часова повратак v 16 часова. ЗОИЛ САРАЈЕВО ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА — БЕОГРАД Тражн каицсларијско.пословнц простор у ужем ценгру ПараНнна, величинс око 50 квадраппгх метара. Понуде јавпти на телефон (011) 133 604. ЗОИЛ САРАЈЕВО — ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА БЕОГРАД НОВН БЕОГРАД, БУЛЕВАР ЛЕЊИНА БР. 135 На основу Одлуке Радничког савета бр. 4404 од 4. 11. 1985. године, „ГОША” OOYP ФТМИПО „Пролетер” Параћин, оглашава продају путем ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ следећих средстава, делова и материјала: 1) Пупгичко возило „ЛАДА” — 1500, хаварисано, година производње 1981. по гу „Пролетера” са почетком v 7 часова. почелгној цени од — — — — — — 100.000 дин. 2) Ауто гуме 13x145 (спољна и унутрапгња) са фелна.ма по почетној цени од — — — — — — — — — — 8.520 двн. 3) Главчине за заставу 750 по почет. иој ценн од — — — — — — — 2.080. дин. 4) Кабнне за трактор, по почетној цени од ------------------------------------------- 12.000 дин. 5) Сгакла за кабнне за трактор. За познцнју 5 Комиснја lie одредитн почетне цене на дан лпцитацмје. Лнцптација he се одржати 30. 12. 1985. године у круПраво учешћа itwajy сва правна и физнчка лица коЈа пре лпцитације уплате 10 одсто од почетне пене. Предсгавнпцн правннх лица морајџ имати писмена овлаloheiba. Лнцитпрана средства, делови и матернјали мораЈу бнти преузетн у року од 5 дана и исплаћени пре преу. зи.мања. СЛУЖБА ПРОДАЈЕ МАЛИ ОГЛАСИ Мењам радно .место сконо.мског техннчара у ^Иаласу" — Светоза pvBo за одговарајућс у Параћииу. Драгкца Станковић 35255 Плана код Параћнјна, тслсфои 42.293. л a » ПродаЈсм куНу it ii.iau, попршинс 23 прз. синоград 45 ари к шуму ЗЛ хсктара у Citi>sm Виру. За ин флрмапиЈе обратнтн се Зорану Уро uicBithy, Радета HuKariiiha 28, Параliint или на телсфон 52-433. * • ПродаЈсм новосаграђену кућу у ПараИпну. Упнтаги на телсфоп 56-974, после 16 чаеооа. * * • ПродаЈсм њппу 82 ара код Кнесе лачке чесмс, на КараБорћсвом бр ду, прозор метало—стакло, с* рамом димснзнЈе 180x160 им, 180 ко .мада цреп „мал* стара кихгада". Адрсса: ЗмаЈ Joointa 1/а, тслефон 51-629, Параћнн. * * * Продајем мотор M3 150 кубнка. Јавнтн сс Радпвоју Станковић ул. Стришка бр. 5. т*л1сфон: 52-158. * * * Оглашавам непажећолт радну клн жицу цздату при Скугпптини оп. ипине Параћин на и.ме Љкламе Бог дановнћ из Горн>ег Вмдова, * * ♦ Оглашава.м псважсИом мсссчну аугобуску карту (шдофарага) иа име Боилшке Стапојсвнћ, издате од страпе „Велмортранса" бр. 15919. Ј V

ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ Светлана Симнћ и риболовцн м СТРЕЉАШТВО: S Шнолсни стрелии ван иете? # Стрељачки спорт — из године у годину гуои на квалитету и квантитету Мрене у првом плану Ф На листи најбољих екипа се налазе и Јединство, Оријентациона секција ПСД Јаворак, омладинска екипа ФК Земљорадник пз Стриже, падобранска екипа АК Наша крила и Стонотениски клуб из Буљана. • Међу најбољим појединцима Слободан Радовановић, плани^р, Мирослав Тешић, стрелац, Зоран Ивановић, каратиста и Дулић Боривоје стонотенисер. Да би се пгто успепгнпЈе пзволила обука из одбране п заштите. да би се потпо.могао развој стрсљачког спорта, дп би сс угодило дсчиЈој наклоности за оваЈ спорт, свс основнс школе и срсдјвошколски цснтар прс нсколнко година добилс су по двадссет п више ваздуиптх пушака модсл „Црвена застава", всо.ма погодних за обуку, а У3 Д°" бро одржавање н чување, спреминх да постпгну солнднс резултате. Ппонири и II ове календарскс годпне Самоуправна интересна заједница за физпчку културу п Редакцнја нашег лнста, прпхватила се тешког н одговориог задатка, да кроз изоор најбољнх спортиста и спортских екипа, да квалитативни пресек постигнутих резултата наших спортиста. Комиснја и жири за избор су на основу предлога спортскнх организација, друтптава, клубова и сопственог увида у резултате закључили, да су резултати на нивоу прошлогодишњих. Као и раннјих годнпа, најзапаженије резултате постпзали су вазд!/хоплош1и. спортски рпболовцн, планиранн фудоалери Јединства, а међу појединиима падобранка Светлана Снмић, затпм планинар Слободан Радовановић... Ваља истаћп, да међу поменутим екипама и спортисгима има и таквих чији су резултати превазншли уске оквире п који имају југословенску, па и међуна родну тежину. MebynLM, у одређеним спортским гранам, које су некад представљале охосhiiuv спортског живота, при метно је стагнирање и анс- .мија резултата. Y овом претпразничном броју, представићемо сзм пет најуспеиппгјпх појединаца, док ћемо о најбољим екхшама говорлти у наредном броју, који излази 7. јануара 1986. године. Најбоља на ранг листи спортиста годтше у нашој среддпп! је н овог пута СВЕТЛАНЛ СИМИБ, падобранка Аеро клуба „Наша крила”. ИСТОРИЈА СЕ И ПО ТРЕНИ ПУТ ПОНОВИЛА добранске предиспозииије. Ваља рећи да је Светлана постизала и веома добре резултате када је са најбо л»тгм југословенским палобранцпма читај, мушкарци ма, одмеравала снаге. Све у свему и ова је спортска година припала Светлаип Симић. она Југославије у категорији појединаца, првак Србије у екипној конкуренцији. Поред по.менутих првенстава, Слободан Радовановић је постигао и изванредне резултате на бројшш таклшчењнма турнирског типа широм планинарских простора Југославије. Gbii ови резулгати су определпли жири и комиснју да MV доделе веома високо друго место на листи најбољих спортиста. СИГУРНА PYKA МИРОСЛАВА ТЕШИНА ДОБАР KYPC СЛОБОДАНА РАДОВАНОВИНА Друго место па ранг стп спортпста прппало још једном из плејаде лпје Maлих спортова. Реч је о mainгнару Слободану РадоваnoBiihv. члану орпјентациоne секције смучарског рак. Слободан младих и спортиста у Планннарског друштва Јавоспада групу перспективнпх opi Iјечтацпоном РАНГ ЛИСТА НАЈБОЉИХ СПОРТИСТА И СПОРТСКИХ ЕКИПА Y ОПШТИНИ ПАРАНИН ЗА 1985. ГОДИНУ ПОЈЕДИНЦИ 1. Светлана Симић, падобранка, члан Аеро клуба „Наша крила” 2. Слободаи Радовановић, планинар, члан оиијентационе екипе Планинарског смучарског друштва „Јаворак” 3. Свстлана См.мић трчању, што је доказао и завидмим резултатима. У серији добрпх резултата, свакако је највредније учешће на јуниорском првеп ству Европе у Мађарској, где је бранио боје државне репрезентацпје. Иначс, Слободан је 11 првак Литс Југославпје у категорији стаpiijiLx јуниора, вицешампи Стрељачкп стручњаци кажу за Мирослава Тешића, да п>егово време долади н да треба очеклвалти још зна чајније резултате. Ваља ре1гп да је Тешић годннама у самом републичком и југословеиском стрељачком врху, почевши од категори је пнонира, јуннора и сада у категоријп сеннора. Овогодишњп резултати Мирослава Тешића сведено би гласали: На првенству Србпје Тешић је са 372 кру га, „убио” треће место, да 611 на државном првенству са 369 кругова заузео пето место. Својим, ОВОГОД1Ш1ЊПМ, резултатима Мирослав Тешпћ се уврстпо међу десет најбољпх југословенсклх стрелаца, чиме је освојио звање Стрељачког савеза Југославије, савезни мајстор — отрелац. 4. 5. СТАКЛАРСКИ ОМЛАДИНЦИ НАГРАДИЛИ НАЈБОЉЕГ ЈУНИОРА ПЕХАР ЕВИЦИ РДДОВИЋ Мирослав Тешић. дружине Српске Илић — Куља” Зоран Ивановић, ба „Цроница” I, стрелац, члан Стрељачке фабрике стакла „Михајло каратиста, члан Карате клупионирке са кнма су постизали п од. личне резултате, али у нашлм шходд. ма, у већннн школа, оружје се слабо чува н користи. Из годипе у годнну опада масоввост и квалитст овог спорта у школама. илимпијска школска такмпчења за осно. вце, одржана у првоЈ половинн децем. мбра наЈбоље говорс о ово.ме. Док су у псриоду 1980 — 1982. све школе учесгвовалс у днсциплини стрсљаштва, у задњс две године све их Је мање стрелишти.ма. Такођс Је свндснтна ве. лпка рахтмка у спремности стрелаца. Лко бн се рад са сгрслци.ма оцсњивао, Једине прелазне оцене заслужуЈе Основиа школа „Стсван Јаковљевић” и Основна школа „Вук Карааић” из Поточца. На ово.м такмичењу прво место освојили су мушкарци из ОШ „Стеван Јаковљевић”, пспред Поточца, а п пиониркс ималс су истн скор. II у поЈединачнн.м рсзултатима, трк прва места су расподслплс овс школе. Из ,,Стеван Јаковљсвић” поједнначно најбоља Је би ла Маја Собек испред Соње Стсфановић н трсће Данијсле Пстровић пз Поточцз. Код мушкараца Саша Тошнћ, Дгшаи Тасић и Алексапдар Лазиђ, свп из „Стсван Јаковљсвић'', нсприкосновено су сви кајбољн. Ни органнзациЈа нијс изнад резултата. Иако сс гађало на аутоматском стрелишту Фабрике пггофова, ннје се знало која Јс школа домаћик, па тако стрелин нису добнлн нн ужину, a ini проглашсњо победппка ннЈе и.мало свечаин карактср. Дулић Боривоје, ниског клуба „Борац” стонотеннсер, члан Стоноте- С. Здравковнћ ЕКИПЕ 1. 2. 3. 4. Сенцорска екипа спортских рнболоваца „Мрена” Први тим фудбалског клуба „Јединство’ Орнјентациона секција Планинарског смучарског друштва „Јаворак” Падобранска екппа Аеро клуба „Наша крила Омладииска екипа Фудбалског клуоа „3®мљо" радник” — Стрижа 5. Стонотениски клуб Буљане ПОЈЕДИНАЧНО ОПШТИНСКО ПРВЕНСТВО ОСНОВАЦА ШАХ УШАО Y ШКОЛЕ Када су сс пред комиспјом и жпрнјем нашли пред лози за најбољег барем у овом случају, нисмо били на -мукама. Јер, Светлана Снмић је далеко одскочила резултатпма од својих конкурената. Њен успех траје веђ неколико годпна и у сталном је успону. што до казује и ове, врхунским ре зултатима у југословенскпм оквирима. Светлана Спмпћ је овогодиинби првак Републике и државе у падобран ским скоковима. Најпре је у Смедереву апсолутно прва у свим дисциплинама, скоковима на цпљ, фигуративним скоковима и у генералном пласману. Иденпгчан резултат постпгла је и на државном првенству у Сарајеву п тнме само потврднла своје врххиске паКоордпнациопа копференција Савеза социјалпс тнчке омладипе у Српској фабрицп стакла одлучила је да се прикључи нашој акцији за пзбор најбољег спортисте. Мла дп пз Стакларс су припремалн пехар за најбољег младог спортисту — јуiniopa, а пзиор ли жирију и која је водила ЦИЈу. Резимирајућн те, комиспја је препустикомиснји целу ак резултаодлучнла да ова награда младих припада Ееици Радовић, стрелцу — јуниору. Она је v прошлој такмичарској сезотш лостигла неколшло запаженпх резул тата од којнх издвајамо: На првенстг.у СР Србије у Сремској Мнтровнцп. са 498 кругова освојпла је друго место. Евица Ра довнћ је такоВе и узоран омладпиац, шго повори у npiEior чиљеници. да пок лон младпх Стакларе од лази v праве руке. ЗОРАН ИВАНОВИН ТАКМИЧАР И ПЕДАГОГ Члан Каратс клуба „Црпица”, Зоран Ивановић, нашао се на нашој листи па четвртом месту. Из образложења предлога за рангирање на листп најбољчх спортиста, издвојићемо неколико детаља. 1985. годпне је за оаог каратисту јубиларна: 20 година бављења спортом, а у години сопственог јубилсја постпгао је и низ запаженпх резултата. Најпре, Зоран Ивановић је освајач сребрне медаље на Савезиом Купу мајстора у Будвн, затим освајач бронзане медаље на турниру за државну репрезентацнју. Оми шки Савезни турннр Куп мајстора му је донео бронзану медаљу... Поред таклпгчарског рада у клубу Црница, Зоран Ивановић је н запаженн пе дагог. Под његовим руководством током 13 година постојања Клуба Црнлца, обучено је преко 2.000 младпх каратиста. Јсдан од најуспешпијпх члапова СТК Борац је Дулпћ Боривоје, иначе вшиегодшшби првн рекет лаше општиие. Имајућп у виду љегове резултате, комисија и жири за избор спортисте године рангирала је Боривоја Дулпћа па псто место. Поред побројашк н рапгираних спортиста жпрп и комисија су разматрали пре длоге и за остале поједнпце, за које на жалост ове годпне нпјс бпло места на ранг лнсти. Опредељењем Стони Тенис: ДВА ТУРНИРА ЗА ДАН АРМИЈЕ Y чпст 22. дсцсмбра, Дана Лрмије, о;играк је традициоиалии скипни гуриир наЈбољпх стонотениссра опшпсне Параћин. Учсствовале су екппе Борца н Буљана, члановн Рсгнонане лиге ШумаднЈс и Поморавља, Текстилац, члан McbyonurniiicKe лнге и еклпа Гарнизона из Параћина. Прво место па овом турнпру освојнла Је скнпа Борца, хоЈа Јс у фнпалу савладала стонотенпсерс нз Буљаиа. ПРВИ РЕКЕТ — ДУЛИН БОРИВОЈЕ да се бпрају пет најбољнх појединаца, многи су мож- I да запостављени, али веру- ■ је.мо н убеђени смо, да ни њихови резултати нису за ј потцењпвање, већ за друштвену верификацију н лохвалу. Поменимо и остале кандндате, а очекујемо да he ilm лдућа година донети више подстпца.ја л такмичарске cpehe и да he се с правом наћи на лашој ранг листи. Међу предложенима којима је за длаку пз.макло место на рант лпсти били су: Мнрослав Карић. голман фудбалског клуба 13. октобар 313 Параћнна, један । од најзаслужнијих за добре ! игре „ро.мангшчара” Еввда | Радовић, стрелац другопласираиа на јуниорском првенству Србије; Зоран ТоСТОНИ ТЕНИС БЕЗ ЕМИЛА Послс дуже и тешке болести паше редове nanycnio је 21. де цсмбра Емнл Будксалић, рођен 1930. 1ОДИПС, д\гогоднш11.11 прсд ссдш1к Стонотсппссрског клуба ,,Борац" и први иредседник су дијске компснЈе Оппгпшског стонотеш1ског савсза. Њсговом смрћу параћикски стоии тенлс нзгубио Је оданог члаиа и всликог раднкка. доровић, стрелаи; ЈБубав логгпши највтпие криљем Клуб је ча који мум од према целулоидној н зеленом столу. се неговала под оСТК Борац. Овај био расадник играсу прчжалп максисебе и својим знањем, умењем и вештпном баратања рекетом, „провоцирали” младе да заволе овај спорт брзих рефлекса н добре кониентранпје. Милић, фудбалер Мномпр Једпнства; Миодраг Јовановић, спортски пилот, члан Аеро клуба „Наша крила”. На крају првог дела лнсте најбољих спортиста и екипа напо.менпмо да је жи ри доносио све одлуке једногласно. Припремио: М. Илић По први пут су охмерили снаге стонотениссри у дисциплини парова. На првеиству парова општнне Параћин учествовала су 32 дубла, а паЈуспешнпји су били Дуллћ — Церовић, победнидк у фималу над паро.м Војнновић — Прокић >13 Тскстилца. Треће мссто освојили су стонотеписери из Буљана ДнмнтрнЈсвнН и Марјановић, савладавшк мсшовнт дубл Борац — ,,14 дапа”, Језднћ МаноЈловић. Следећн туриир у стоном тснису и.маћс за циљ да прогласи наЈбољсг играча из Опигтинскс лиге. Учествоваће по Један представнпк свих скппа Општииске стонотсннске лмге. р. в. Лист Соцпјд.шстпчжог савез« рждаог взрод* ошптнв« ПаржВин, вадаЈе Центар sa Славохуб Обрадовић, Издавачкп савет; Нада Браихоанђ, Момчмло Вучковпћ. Саегислав ривоЈс Марниковнћ, СлавољуВ ОбрадовпП, Жпмгга Сгојановнћ. ЖивоЈвв Гоииђ (арелссдник) ков’ в /Лирослав Цтпггри^вић, МшпжоЈе Нлнђ (гехничкв уредних) а Миодрм Мнленкавнћ ник (035) 52-352, вошнгарв (035) *3-694. Црелипта: гоаншил JOO.UO оикара. аолу1одниим 3504-6U3-1973 код СДК ИараПЈШ. Штамиа ГРО И1лас’' Београд. Влајковнћева в, гедефов (011) По осам представннка сваке од основннх школа борило се 13. децембра „на 64 поља”. Уче ствовало ie 69 пионира и пиониркн, што је рекорд, а међу њнма на.јбољи cv били: ‘ п0бак Младен МиленКовић из ОШ „Стеван Јаковљевић”, други Саша Стојковић ОШ „25. мај ' Поповац и трећи Саша Јевтић из ОШ „С. Јаковљевић”. „Мла де амазонке” предводп прваки. 1ва Оливера Ракић из ОШ ,.Сте ван Јаковљевлћ” за њом ie Maja МилоЈковић из ОШ „Мо.м чило Поповић" и трећа Биљант Богојевић из ОШ „25. мај” — Понсвац. Један од орг.анпзатоза ове велике и значајне акди;е .ЈЛах V школе” Влацимио Бог°савл,е л>свнћ обавестио нас ie да осморпца ирвопласираних мишкараца и првпх шест пионирки нду на регионално такмнчење. Ина че, општински cvcper ie био одлично организован н партије су игране v погодном амбијенtv. Стиче се утисак да борбн па 64 nojba највише пажње no. клањају у школама ..Сгевап Ја ковљевић”, „25. мај” и „Момчило Поповић”,, па оне м даље држе ггримат v регруговап.у младнх шахиста. М. М. * | | Turistlck« agencija ВЈЈ -RlfTJJPRlJ/jJZTlfftlST „АУТОПРЕВОЗТУРИСТ” ПРИПРЕМА ИЗНЕНАБЕЊЕ Нашој акцији рања годишњих тских резултата сумиспорпридружила се и Туристичка агенција AYTOПРЕВОЗТУРИСТ која је за најбоље спортисте и читаоце обезбедила лепо изненађење које ће реализовати у сарадњи са осталим спонзорима. Но, о новостима и изненађењима више у наредном броју нашег листа. .IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDIUllllIIIIIIIIIII,' султуру в впформисшБе ,Д1араћив" — ОараДнж Длрешор a гшв1ш в ошивирнн уре.шиж јКпвковиВ, МилмвоЈе Илнћ, Нада Јовавовић, (зоменвк арсдседнпка). Снежана Јова№>инћ Бо а Јовав Гомић Уређује 1'едакциопи колегајум. Ноаинара; Снсжаи« 1оиаиивнП Мплин« Жи> »есз 1‘елакпије: Мака1мз Горкш, € Иоиттанскн фа* «1 |елефони; глатгц в шиоморки урел ru.ut алнлра, за нностранство аиоструко Жнро рачуи Цен>р» м аувтуру • «нфирмнсм1И 340-551, Тираж 8.UUU