ФОРМИРАНА АК СКС ОСНОВНИХ ШКОЛА 1111111111111ПН111Н1ПП11НН...... . ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ 0 свему нритички ЕФИКАСНИЈИ РАД У уторак, 16. Јануара одржан Јс ТИТОВ ФОНД ПоЈ‘ачана активност комуниста и других субјективних снага била уе осно®на карактеристика друштвено-политичког живота првих ссдмица овс годинс. Тскућа скономска година захтсваћс озбиљан заокрст у приврсђивању наше општине. И овај број нашсг листа наставља утвр- ■ ђсну концепцију, а странице освсжава новим рубрика.ма. Критички тон и прилаз те.мама посебна јс карактсристика тс концспцијс и овог издања. састанак на комс је констнтунсана Акциона конфсрснцнЈа СК основких школа. КонференциЈа има 21 делегата, а Прсдссднштво конфсрснпиЈе 9. За председинка КонфсренциЈс изабран јс ВЈекослав Алсксић, просвстнп радник нз ОШ „Бура Јакшић”. Ова КоиференциЈа пма за циљ да обЈедињуЈс рад комуннста у основним школама на остваривању заЈедннчкнх циљева н јединствених ставова СК. нови СТИПЕНДИСТИ РАЗГОВОР СА ПОЛАЗНШХИМА РЕГИОНАЛНЕ ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ МИ ИХ 5ИР0НРДТИЈЛ Овс годинс стипендију Ти товог фонда примаће још оса.м нових ученика и студената. Стипендије се редовно уплаћују и ту нема пробле.ма, али како нам ре че Жнвојин Николић, пред седник Скупштине Титовог фонда у нашој средини ће бити покрснута иницијатива за издвајањс постотка нз личш1х доходака како би средства редовно пристизала. Значајно је напоменути да сви стипендисти ка да заврше школу одмах добију посао односно да међу њп.ма пе.ма незапослених. м. ж. м. ж. >11>11>111111>>1111111111111111111111111111111111||||||111111111|||||а|||||||||||1||||1|||||||||11||||||1||||||||||||||1ц||||1|||| ПАРАЋИН Лист Соццјалистичког савеза оацног наоопа општине Паоаћив ■ 21. ЈАНУАР 1987. директно VI ОСМА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ * *пш у изЈашњавању. • се к*;ке нстина. Раз’ У адмхшнстрацнЈи, п зборова, јср радницн на 1:он о удружено.м раду па Н1 одрсћснс одлукс због нспознаваи>а нскн? и-сгојо мссто чекаЈу ’ош чстирп потснцијалиа кандидата. МеБутим, нсризумљпво ми Јс да такаа страх постоји код испосредиог пронзвођача, напрнмср, опог у Стаклари којн радп на лули за дување стакла. Зашто код н>ега постоЈи страхда кажс истину, кад на и>сга1о мссто нико нс чска, рекао Јс Милош Стевић, предтсдннк Општинског всћа синднката полазнндима толнтичкс школс сннднката. • довољно упознати, да За1с дозвол>ава днрскторнма 1вљаЈу всто. Или, рецн.мо, гвари, радници су иеодлуда постоји некн страх да ) ми је да онаЈ коЈн радн ј да каже хпшхта, Јер на — Ми у Политичкој школи Спидпката, морамо да се оспособимо, да сс супроставимо опорт\ном поиашшву у оргаинзацијама одаклс смо дошли. На прн • мер, многи дпрскторп, корнстсћи нснпфор.мисаносг радлгка, СЈављају вето ј а одлуке радпнчких савста ГОДИНА ХШ БРОЈ 326 ЗАШТО СЕ РАВНИЦИ ПЛАШЕ? У Општинско.м комнтету је ових дана одржан састанак на комс су билн позвани сви свршени полазници регионалне полнтнчке шко ле од 1975. године, укупно 96. Позиву сс одазвало три десетак полазника а њихове дискусије на ово.м састанку биле су вео.ма занимљнве. Ци.љ овог састанка је био да се од свршених полазника Регионалне полнтичке школе чује колико су ангажовани у својим средннама које су их послале на школовање и колико су ош! оправдалн то поверење. Обраћајући се присутнима на ово.м састанку Милан Панић, председник ОК бот и рад самоуправних оргака оргаипзашца из којих су Број’ од 96 свршен-дх пслазника Регионалне гк> литичкс шкслс најбо.ље све дочи да на.м не добрп кадвови срганизација и комуниста. СТАНЛРИНЕ 'Л<Е7*И ЛОПОВЛУК У »ОВРЕМЕШ РАДУ Јсдна од бољкн нашс прнврсдс јс свакако н всллки фоид часова такозваног прсковременог рада. па ако за њсга нскн тврде да јс нужно зло, пнтам се да лн Је злоупотреба нстог — крнвнчно дело. У праксг сс показало и доказало да јс ефекат прековремс«ог рада нспод утрошсног времена. Ирековременн рах је присутан у свим структурама. Ево н нсколико пр<мсра њсговс злоупотрсбс: радннци коЈи раде ремонте остаЈу после радног вре.мсна да бн им кроз пр:ковременн рад исплатилн рад на ремонту. Уместо да их стимулншу да што пре заврше посао они га раЈвлаче и отаљавају да би попупнли фонд утрошеис{ вре.мена. Овај напнс о прековремено.м раду Је, у ствари, жеља групе радника да се обслодане махина4иЈе са истнм. Радпици са одржавања се жалс да пссловођа и шсф у њнховој радноници имају „своЈе љЕДе” коЈима омогућују да на тај начин остварују високе личнс дохотке, а онц мм за узврат помажу у прнватни.м пословнма. Производнн радницц се жале д* у данс празника и.ма вишс режиЈског особља и одржавалаца нсго њих а то све у циљу плаћаља продгженог рада на празник. Руководиоцн радо остављаЈ\ радннкс на лродуженц рад, Јер и они нмаЈу прил»ку да себи упишу те исте сатс. У цнљу што већег фонда часова измпшљају се разна дсжурства, оопласхи и слнчно. Жалосно Јс хпто су актери тих радњн »уди од повсрсња морално и политичкп лодобне особЈ којк напосс огро.мну штсту фабршхп н друпггву. Таквн незарађекн дохоци ствараV разлнку међу радницнма и тема су разарања меТУљудскххх односа. Како онда обЈасшгги оваЈ случаЈ Један пословођа коЈи је бно на боловању цсо ме- ■сц нма великн броЈ прековремених сагн — плаћен рад <а ремонту. Раднлчка класа то сматра лоповлуком н шслимо да Јс у праву. Драгиша Пандуровић ИМ УКАЖЕ - ДОБИЈЕ 00 НОСУ Кад год указуЈемо па псгативпостп добиЈсмо носу. . . Кад год се кажс да неки руководилац о рбди баш како треба значи сассћи грану ва хоЈоЈ ■ " -1Ш, што нам се враћа као бумерапг. . . Кроз радно 1ссто сдго створили слику о Једиом човску. Што је исао прљавиЈн и његов углед у друштву Је чањи, ■ато иико неће у производпа залимања, рекао је ЈЛАСТА МИЛЕТИН из Фабрике цемслта, на састапху ,-а полазницима рсгионалпс политичке школс. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВННЕ Н ЦЕНА 100 ДИНАРА Радплиште термог боцс у СФС: мање захватања из привреде ® На осмој заједничкој седници свих већа Скупштине огшггине Параћнн одржаној 30. деце.мбра усвојена су документа о друштвено-економском раз воју, пореској политици и општој и заједничкој потрошњи за 1987. годину недостају већ боља у Савезу м. ж. ЦЕНЕ НАДСКАЧУ РАЗУМ СКС је отворсно ми.ма у како су иисистирао да се говори о проблссвим срсдинама и онн и разрешаваПараћински вања подигао цену станарина сто. Нп мањс ју. Први Новица Остојић, из Фабрнсе за реч јавио кс це.мента. — Имамо море закључака о све.му што се дешава у нашој срединм алн њихово спровођење гуше тсхлобирократске структуре којс су присутне на свим нивои.ма, почев од радне организације до Федерације. Чини ми се да је то јсдан од рахлога што јс С$ пзгубио ауторитет код радних људи и грађана. За реч сс јавио и Новица Петровић — У свакој средини има мпого пробле.ма. а ово.м прилико.м требамо да разговара.мо да лп на.м је партија изгубила ндејност, колико с.мо одговорпц прс.ма раду ц друштвени.м обаветврдњо.м да вакав погез најновијих да нздрже пови, и не јс СИЗ станог јс нсдавно за 120 одни више. С неу.митан оМогу ли послс поскуп.љења то нотрошачки цсподстиче лн се оваквим потези.ма инфлација. Опширннје страна 2. „СУСРЕТИ СЕЛА 87" ОПАЛО ИНТЕРЕСОВЊЕ зама. Не ретко се јавља двојнп морал да једни те псти људи на састанку основнс организацпје СК прн чају једно, а на са.моуправнпм органн.ма друго. Иако констатуЈ‘е.мо да на.м неки.м организашгја.ма зултати годинама нису бри и даље исте људе рамо за руководиоцс. У РСлобиII друте дпскусије кој’е су се чуле на ово.м састанкл' су биле заним.љиве и показало се ца ови људи који су завршилп политичку школу нису дово.љно укључени у партијски жи- „Сусрети села 87" почињу 31. јануара. Али ове године за так.мичење се пријавило само двадесет месних заједница. Остале нису ималс интерссовања за \так.мичење. Нсшто се значаЈ^>ч није мора мењати у садржају и коицепццји. Опшир није на 7. страни. ЗИМА ТЕп’ ПОЧИЊЕ Нс.ма наиоса толнко снсгопз, не.ма с.метова, нс.ма до врата, али н.ма лсда та.ман да направи ироолс.мс па параћпискмм улица.ма а комуналш« су ту, заиста нсмоћпн. Све што Јс кодцкалио Параћин, организација задужсиа за. чишћење снега са улица површило први део послова на прво.м сиегу, сио.чрске тс.мпсратурс и чсста лсдсна киша њихов рад свсла јс па „познтнвиу иуРезолуцију о полптици остваривања Друштвеног плана општине Параћин за период 1986. — 1990. година у 1987. години сап олитиком це на и у остала документа карактерише висок планирани раст пропзводње, знатно изнад републичког плана, што се базира на капацитетима који се још недовољно користе у нашој привреди. По менута документа сугеришу да се производња оријентише према тржишту и да се знатно смање залихе. Предвиђено Ј*е п с.мањењс захватање из привреде што ће омогућитп рационализацијом друштвенпх делатности. Пореска политика предвнђа смањење обавеза удруженог рада, а повећање обавеза грађана са циљем да они грађани којп више и.мају ви ше пздвајају за друштвене обавезе. На овој седници јс усвојен и Друштвенп договор о усклађивању пореза доприноса, администратнв-них и комуналнпх такса на подручју МРЗ Шумадије п По.морав.ља за 1987. годину и Про гра.м рада Скупштине општпнс и њених већа за 1987. годину. На седница.ма Већа удруженог рада и Већа месних заједипца усвојен је предлог решења о давању грађевпнских парцела уз накнаду на трајно коришћење у КОМУНИСТИ ПРЕЛАЗЕ У ОФАНЗИВУ Токо.м јаиуара у нашој оп циљу изградње стамбених зграда по конкурсу објављеном у нашем листу 1. октобра 1986. годиис. М. Живковић штини одржано је нсколнко састанака са секретарима ООСК п свим полазницима регпоналне политичке школе. Циљ је — покренути напреднс снагс, партијскс актпвпратп организациЈс и На жалост, ако Јс уопштс за всровати прогиозсрима, права знма ‘почиње 9. фсбруара. Ово прсдзпђанл Јс главпи адут у всстн.ма о времену. САБОР ПРОСВЕТННХ РАДНИНА ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ У ПТОТЕКЛОЈ ГОДИНИ НЕИСНОРИШЋЕНЕ МОГУЋНОСТИ ■ По свој прилици резултати који ће се ускоро презентирати рећи ће да је у 1986. години предвиђени раст индустријске производње од 14,5 ном четвртином. Рсћи ћс да се нз годнне у годину заоштравала нсликввдност код поЈединнх организација удруженог рада па и целс приврсдс. Рсћи ћ? да смо нмали побољшанс услове прнвређивања у примарноЈ расподсли. То Јест, да Јс 1985. била прскретница и да јс доходак у тоЈ годшш представљао 26 одсто укупиог прихода, а да јс протскла година Још повољпнја Јер Је таЈ процсиат повећан за 3,6 одсто. НаЈповољнпЈс за последл>их 10 годниа. Условс прнврсђивања побољшао Је и ништо успореинЈи раст цеиа еиергнЈе н репродукцнонпх матернодсто остварен са свсга једјала карактеристнчиих за нашу приврсду. Протскла годииа јс прва од 1980. када камата не утпчс значајнпЈе на успоравање раста чистог дохотка. Из свсга овога нс прсостаЈс ништа друго нсго рећи да Јс приврсда пропустила да бољњм и сфикасниЈи.м прпврсђивањем, рацноналнпм корншћењсм капжцитета, смањнва1БС.м залнха, остварн боље фпнансиЈске резултате. Селективно посмдтрање резултата наше прнвреде налажу п неке фрапаитнс чнњснице као хпто Је дуплнрање пропзводних капацптета код нскпх а у нсто врс.мс пронзводња иста или нсзнатпо повсћана. И нсзнатно повсћпњс капацитста код других али бољом органнзациЈо.м убрзан раст пропзводњс. У нсто врсме исрсалнн плапови пронзводње заслужуЈу поссбан третман. Поготово тамо гдс су прављсдн пспод могућности пропзводње, па н такви ш<су остварнванн. Увек прн раздгатрању пословања прнвредс оппгтине Ппраћнн у протеклоЈ годннп треба н.мати у виду да Је наша прнвреда боље опремљепа основпнм средстшша у поређељу са укупном привредом републнке СрбиЈе а да бележн слабнЈе пропзводне резултатс. Очпгледно проблемн нпсу суште „обЈектнвне прпроде". М. Мнлеиковић НИШТА НОВО У ОБРАЧУНИМА ЛИЧНИХ ДОХОДАКА — ЗА САДА ЦЕНТРААД СЕ НЕ ЈДВЉА Још ничег новог нема у дилеми како обрачунавати личне дохотке од Нове године. Како смо обавештени у Службц друштвеног књн1|де говодства до понедељка у 13 часова ништа званично код њих ниј*е стигло,. ,дентрала се не јавља" , кажу. По свој прилици предстоји усаглашавање на врху. чланство СК за што бржс превазилажење садашњег кризног тренутка. (Опширније на 2. страни ЕКОНОМСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У 1987. ЗА ЗШРЕТ Да лп је привреда у 1987. ушла као болесник нли реконвалесцепт, тешко је још рећи, алп предстоје још те жи услови привређиваља, тако да је запста последњи час за крупннјн заокрет. Лађе иису потонуле апп јс потребан рад, продуктивност, боља органпзацнја, рационализација. Страна 3. СИНДИКАТ О УКИДАЊУ ООУР-а НЕ БРЗОПЛЕТО О акцијн укрупњавања и укидања ООУР-а разговара но је на последњој седннци Већа Савеза синдиката. Тре ба бпти опрезан, Ј‘егр овакви потези могу сузмти по ље самоуправног деловвња радннка п утнцатп на литет самоуправљаЈва. кваДоћн ће и до одливања дохотка пз ове у другу општину, код оних срганизација које и.мају матичну кућу ван ове комуне. Страна 2. Траднционални сабор просветнпх радника наше општинс одржава се п овог јапуара. Просветнп радници нз наше општине у петак ћс се окупитп у ГАП-у да разговарају о савре.мепо.м друш твс! го-еконо.мско.м тренутку и утицају телекомуннкационих средстава на образовањс. После тога гледаћс представу „Преппска Вука и Ми лоша". (Опширније на 8. страни) НОВИ СУГРАЂАНИ За ггрвих двадесет дана, Параћин је постао богатијп за 35 суграђанки и суграђа на. На породнлишту је светлост дана угледало 21 девојчпца п 14 мушкарчића. Као и ранијих година девојчице коло воде. Ако би се упоређнвало са прошло.м годино.м ова је бо гатија. Токо.м истог вре.меиа у прошлој годпни било је десет дечака и 22 девојчице.
0;Ж |100ИТИИИ ШВ01 ? 1М 21. ЈАНУАР 1987. О БРОЈ 326 -^■4^ ПРЕДЛОГ ЗА УКОР * тдаомж Страхопита лавпиа поскуп.љсња, која се сручмла пспосрсдно накоп иовс годипс, као да пнЈе довољно лотукла танкс потрошачке пспопс. Од првог-фебруара следи још један атак на омршавслу платау ковсрту. Овдашљи СИЗ становдља псдпжс цспу станарина за 120 одсто. Шта то. значп у ог.ом трс: -тку нс трсба .мпого .мудрогзта. ±:г. ; - је да су. садашњс иснс стлндрлиа вап скоиомскс логике, тачппјс сопнЈалис, а.тп псшто што сс децснијама гајпло ке може прско ноћи да сс промепк. У- друпивсшв! становкма, п то Јс познато, највећп број корпспнка је пз катсгорнјс радника са најнпжпм примањима, затим пензиоперн всИшта на сгзкстсициЈално.м животаом миниму.му. Како ћс пзгледатн њпхов животнн стандард можс се са.мо прзтпоставитп, Ово поскупљсњс, како се тврдн јс нсумлтпо, алн зар нпје глогао да послужп примср друппс срсдипа, на прп.-лср Словсиије, где Јс жнвот пи стандард паЈмање угрожсн, у нскнм комувама су ово поскупљс1бс развуклс преко цслс годпнс, тачнвје примсњиваћс се у трп наврата, како би се колпко толпко сачугао животни стаидард. ЗапптаЈмо се да ли овако впсоким посктаљењпмп пе потхрањујемо п гајнмо внфлациЈу. М. Илић САСТАНАК СА СЕКРЕТАРИ1МА ОО СКС Л У току јануара у нашој општннн је одржано неколико састанака са сск :-.-:т?.рмма оснопнпх организација СК. ■ г • г?.’а је између осталог разговарано о активностима основних организација секретаријата чланова политичког актива и полазника политнчке школе. Илоистираио да се појача рад у осповшг.м организани.1а.ма кретара п СК, посебио тп цспаванс снаге и одла-ст- датак, као и јачање свпх шџг кренути у офанзиву. с,;бјективних а1ага нашега Јачање редова Савсза косекретармјата и.мунпста је прпоритетан за- друштва. да се спроведу г.ланови и програми који су н зацртани. У овом тренутку друштвено-лолитичког и економ ског живота, када десшша покушава да омаловажп Са вез комушгста п целокупан послератнп развој и револуцпју, комунистп имају по себно одговоран задатак, као и ђани. сви раднп људи и гра Комунисти својим ОСНОВНИМ цијама појачати на свим пољпма. морају у организаактивност пробудиПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ □ Почела повић” 6Е -е ша 33 ■■ ■" * ГС- П г’55 До одржавања 17. сусрета с "управљача ,,Црвени барјад' остало је нешто ви ше од ?лесец дана. Све припреме за ову великг манифествадвју, .која ће 15. п116. фзбруает у Крагујевцу оку ппт;: 640 делегата из свих ЈфајбЛа Југославије, при-воде се крају. Комисији за пријем радова пристигло је 130 саопштења из свих репуб.тика и покрајина, највише из Србије. Те.ма сусрста — Развој удруженог рада ослањањс на сопствепе снаге и самоуправну ин теграцију — привукла је велику па-жњу. Аикица Веснћ „Светлост” ФРШГ Општиноки одбор СУБНОР-а и Општинска конференција ССРН организовали су акцију прикупљања пс.мопи за нзградњу спо.мен-обележ ја на Сре.мско.м фронту. До сада су срсдства пршсупљена од ОК ССРН 10 дпнара, Кока-коле десет нпохиљада динара Општинтког суда 10 хиљада, ,.ЕлектродистрЈгбунпје” 20 хиљада, Радне заједш-ше СИЗ-а ста.мбено-комуналних делатносги 4.500, Месне заједншге Врапчане 89 хнљада, Месне заједницс „Бранко Крс.мановић” 131.500 п Месне заједнице Рашевица 125.520 дпнара. Акцнуа јс још у току и спроводп се у свим срединама. М. Ж. Са.мо добро органнзован Савез ко.муниста од < не организашгје до ших органа можо да бори и однесе још побсду, као и у сви.м јп.м сложеЛим ОСНОВнајвисе изједну раниполптпчки.м и еконо.мским ситуацијама. УСАВЕЗУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ИЗБОРИ У ТОНУ Токо.м јануара и феору; ара месеца у о.младинској сргашгзацији трајаће изборна активност. Како је дого ворено на последњој седни години и о плановима за Зимско наручено ООУР ДА Ш Е Послсдил ссднпиа Всћа савсза синдиката општи- 8 нс Параћнн раз.матрала самоуправно организовањс улружсног рада и самоуправио шпсрсспо оргаиизова- з њс у општипн Параћин. Закључак са овог скупа мо- Ј гао би сс подвсстн под прспоруку — пс НПЦ Орзоплс- ; то у промснс. НсприЈатиа искуства са Основним оргапизацнЈа- 1 ма удруженог рада, њихоао затвараи»с у сопствсис И оквире, доходовио нсповсзнвањс и друтс слаоости (.1 којс су сс Јавнлс у оваквој оргаинзацији рада, нлг.с- 1 ли су и члаиовс Всћа Савсза синдиката да подрооно Ј анализираЈу самоуправио оргаппзопанл удружсно! рада и самоуправно интсрссно органпзопањс. па рал » ООУР стављспо Јс доста прпмсдбп, а чуло сс н да јс } повсдсна шира акииЈа на укрушвавању ООУР и.тн | пак на њихово укидањс. Таквс акције всћ су услсдн- 1 лс у Цсментарн, Штофарп, Стаклари и другн.м орга- I ннзациЈа.ма удружеиог рада. Учссници у распрапн пз- л нели су ннз искустава са досадашњи.м радом коЈа су ј нострано н прсдлагало укидаље ООУР, као на приЦИ ОД ној ће Председништва ОК ССО, 12. јануара, у 161 основ органтпзацији разговара се о раду у протеклој текућу годиму. Анализа рада организациј а.ма периоду од 20. 4. фебруара у у основним уследиће у јануара до четнри координационе конференције (Стаклара), Штофара, Цементара и Средњошколски центар) до 15. фебруара. На нивоу општинске конферен цнје састанак са нстим дне вним редом одржаће се до краја наредног мессца када треба да буде изабран новп председник са једногодишњим мандатом п нови чланови Председништва. М. Илић Из извештаја комисије за обраћања пажње на чшмнице, напрнмер, да оснопнс задруге порсд малог броЈа запослепих удо.мљуЈ? н великн броЈ пољопривредннка. ТакоВс Јс хпозорсно и на могућност да укидањсм основних оргапизацнја чијс Је ссдпштс матпчне органпзацпје ван општине Параћин, аутоматски прсдставља н ољппињс до-. хотка, коЈи је стваран у овоЈ, у другу срсдину. По рсчима Мплана П.анића, прсдседника (.'К СКС, тснденцнја за стварањс великнх ООУР у паЈвсћпм раднн.м колектнвн.ма сужава поље самоуправног деловања, Јер по рсчнма Мплана Панића, до сада Ј* у јсдној всликоЈ радиој оргашиациЈп о впталшш стварпма одлучпвало стотнпу и више нспосрсдннх гровзвоса радом школа самоуправљача „Милентије Повреме као да је за рад — за мар ксиетнчко и идејно-полити чко образовање. Тренутно у општгпш Параћин раде политичке школе Савеза ко муииста, Савеза синдиката, Савеза омладине, а прошлог уторка, 13. јануара отпочела је са радом и школа самоуправљача. Овај вид образовања, кроз школу самоуправллча „Милентије Поповић”, изводи се у организацији Клуба самоуправљача. До половине априла полазници ће обрадити теме из три ПАРОМ циклуса и то: Питатва савременог друштва, Политички систем социјалпстичког самоутцзављања и приврећивања и планираље у удруженом раду. Ове теме у сарадњи са предавачима, афирмј1сашЈм друштвено-по литичким радицима, обрадиће тридесетак полазника из организација удруженог рада. м. и. АКТИВНОСТ ПРЕДСЕДНИШТВА И О БЛИКА ДЕЛОВАЊА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕВДИЈЕ ССРН У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ Крајом прошле Председништво ОК разматрало је своју ност и деловање ОК године ССРН активССРН СК и председништвима омладпне и сиидиката. Распра вљана јс о пајбитннјим пнтапн.ма притужбе и жалбе скс МАЊЕ ЖАЛБИ И ПРИТУЖБИ ОК ИзвештаЈ КомпсиЈс за прнтужбе п жалбе при ОК СКС говорп да се раднп људи п грађапи оппгпте Иараћин мањс жалс Комптету на нелпли чппили су то углавном Јавио, одговорио са пунпм нмепо.м п презнисном. У псриоду октобар 1985. — децсмбар 1986. ГОДШ1С Комнснјн Јс у- □ућено 36 прнзужбп п жалбп, а што Је пнтсресаптао током целе 1^86. годнне стнгло Је свсга 16 оваквнх доппса. У извсштаЈу компсиЈе поссбпо јс забележено да Јс било врло мало анопимпих прптужбн. Две у мсра ради 1980. године када јс стпгло 12 нспотписаннх предстпвки. По свој прилнци систсм рада, коЗавршавајућк расправу о овоЈ проблемапдп члазоплето, М. '1лић ИВДИ1МЕ Е „Инвестбанка” Пословна Јсдиница Параћш! ј па гинвк адрсса нашнх раљ 4ка на прпвремено.м раду у иностранству упутала 1 јапуара посете ову банку, гј . п 29. децс.мбра । 5. Ус сс разговаратш <>нвгЈ и закључило да може да се да висока оцена. Председништво је одржало укупно 9 седница са 27 тачака дневног реда. Три седнипе су биле заједничке са СК, Председништвом ОК ок развој политичко; и привредног живота. У.чапређеи је оад облика дсловања ОК ССРН, а повећало се п учешће радних љуДи и грађана V решавању актуелних друштвених проблс.ма. Од посебног значаја. је активност секиија и других облика деиовања које јс ангажовао најшири круг радних људи и грађана у свакодневним акцпјама. Оно што је најважније V овом тренутку јесте по датак да Социјалистички са вез ааиста постаје фронт најширих сош!јалнст1 гчких спага и важал субјекат самоуправног развоја. ањп са самоупраппим, друштвсно- -полнтнчкпм н пословодннм структурама у раднп.м оргапизацнЈама у-| ЧИ1ШО Јс да броЈ прсдставкн којс стижу до Комитста опаднс. Кад год Јс бнло могућс КомиснЈа Јс пзлазнла „па лпцс мсста” и тамо рсшавала проблсмс. Најбол.н при.мср Је „Бранко Крс.мановнћ” чиЈа Јс КонферспциЈа СК формнрала своЈу комиспЈу за прнтужбс и жалбс и од априла до краја прошле годиис рсшнла 19 прнтужби тако да Је у опКРАТАК ОСВРТ НА РАД СКУПШТИНЕ ШШГГИНЕ И ЕБЕНИХ ВЕБА V 1986. ГОДИНИ V структурн притужбп двс областп преовлађуЈу. То су радни односн п стамбени проблсми. У првоЈ ховп.м потрсбама за апгазкова.. с.м бапкарских срехтава за малу привреду и њихов повратак у зсмТГа-и.Т' свих позваних позиву сс одазвао јсдап - јсаПчи саЈгарбајтср. Овај податак који смо сазпалм у ,.11пссстб:игп”, пословној Јсдшшци Параћпн наводи па закључа! да људима којн су годннама живсли н раднли у иос1- ранству ниЈс потрсбан иовац, односпо крсдита псп конкрстни програмн и сигурност да ће у нашоЈ срдпни моћи да без страха н нссметано уложе срсдгза, да раде и да ћс им сс то нсплатптн. Пз свсгасе можс извссти закључак да одговарајући опшппп.и оргапп о овоме трсба Још Јсдно.м добро да разгјслс и да до следсће најезде нашнх повратпика. одосио, до годншњих одмора урадс програм в тп.м ,удн.ма понуде свс могућностн улаган>а иовца, одпспо програмс како бп их на тај начин привукли 1а се врате н да баш овдс уложс своЈ новац. М. X. АЛ^ УСПЕШНА СТВАРНО — НЕ ФОРМАЛНО □ На крају сваке календарске и пословне године сумирају се резултати рада Скупштпне општнне и њених већа у истој, а уједио се и сачињава програм рада Скупштине општине и њенпх всћа за наредну годину. Најкраће речено, протекла годнна била је врло тешка — алн и успешна. Скупштана општине Параћип и њена већа су шггспзивпо и конпшуирано радила у току деле 1986. годнне. Њпхов рад опредељен је јо и Елабора: пгто ће поссбно бнта истакнуто у Извсштају о .раду Скупштнис општине и непнх всћа у 1987. годннн. Л>ил,ана Вуковић љавањс а у другоЈ тражење стана Јс главна тема. Смањен Јс број проблсма из такозвапих спољнпх односа, као што су: откази, огласп н конкурси, раз.мсштаЈ, нзвршење судских оллука. прошнрсњс стамденог простора и друго. Лотвебнн Ш1! саденвд М. М. напором субЈс- ТакоВе је дат значај осповном и НОВОГОДИШЊИ ПРИЈЕМ ЗА БОРЦЕ — Како активирати младе у месним з’ једницама? Привући их пре свсга садржајс* рада. Треба изнаћи такве програмске сад' жаје који ће њих да иптересују .Рецимо ч.< отворити и курс обукс па компјутерим, или неки други облик актиЕности за ко/ су млади и аихови родитељи заиитересов.’ ни. Ако им омогућимо да долазе због опС ШП1НП Параћпм у циљу птго бржег н сфикаснпјег пргвазплажсља нагомнлавнх проблема и потешкоћа, приоритстпо питана нз области при вреВпва>Ба. С тога је посебна пажванл прпврсде н јачању укупнс дру штвенс дпсцпплпне и законвтости у раду свпх субјеката друштва. V том смислг у вишс навратд Ску- ^у привредс, пратеосвртом ва самоуправта прсобраПооебно мссто у раз.матрању легкднјс п дслегата Скупштиие штапе, заузела јс и апалнза о оппрвп пут детаљно л свестрано обухтаћеп читав контскст питања нз ове областп_ Остварујућл функцију иајвишег Уочи новогодишњег слав.ља, 29. децембра прошле године, организован јс пријем за чланове борачкс органмзације. На пријему су борци разговарали са пред ставницима друштвено-политичких организација о стању у политичким и еконоским одиосима у нашој средини. Том прнликом су чланови борачкс организације, пзразили спремност да и даље буду активни чи ниоци збиван>а у овој средини, без обзира на поодмакле године. зашто су заинтересовапи, доНи кад их ми позове.мо, рекао је ТКОВИЋ, секретар Скупштмпе седпици председништва ССРН. ћс И ПОСЛ ТзОРЋЕ ГП ОПШТИИС, II РАДНИЧКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ Више II нпзЛшш м. и. ТРАЖЕ ДРУГО Делсгат Скупшпше општнне из Бусиловпа, а зати-м и авашЈчан допнс Предссдшшггву ОК ССРН нзражава жељу мештанз Буспло вца да њихова школа. односио матична школа у Снкнрлци про.менп н.ме. Онп захтевајг да се Оснсзиа школа надове имш.зл Момчн-1 ла ПопсвиНа — Ог-рш-.л, ро- * Всио.м V Бусшкжцу. јгп бп[ се на тај нзчин најбоље! ■•••:.-. • • - .- стг.бг. О гг-.-л.' .ш тгмена ншћавмтс се ,~е. ''•ократскц посгундк. I ло у оргаипзоЕаљу јавие расправе што чаваље субјектнвннх слабостн у повање програма сстпе1пге п жстнепмх Псто тако са доста пажљс разматран Је и положај друштвсних З.травст. а, културе, опрлзозања, сосп!а.тпе н дечјс заштнте п тако бнло прсдмет разматрања дснегата ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ОК СКС И ОК ССО о предлознма ухључујући к докумепте. Разматрајућн бројннх докумената предлоге друштвенпх договора, самоуправнпх споразума, охтука, ревала сарадљу са ауторпма нстач мсната најчешће билп Изсршлп саски одборп комнсије и друга скупштинска тсла и органн. На су у 1986. годинн, доиела вишс лссстила прспнса из пждлежностн Општннс, а на осиопу онлашћсња и обовеза утврђснпх рспубличкнм ИПШ ТШЕ ПЕРСПЕКТИВУ Крајем децембра уИВТКТ ,,Б. Крсмановић’’ јс одржана заједитгчка седнииа Општинског комитета СК и Опшпснске конференције ССО на којој' су разматрани актуелни проблеми омладине и задацн Савеза комуниста из ове области. Износећи свс својс проблеме младп су па овом са станку ставпли озбиљие за мерке што се о њиховим ггроблемима чешће нс разговара на једном оваквом нпвоу. Закључцн који су то.м прилнком усвојени обавезују и младе а и комунисте да у свим са.моуправним структурама стварају могућност за веће запошљавање .младих, а своје чланове ^ттознају са Резолуцнјо.м 13. Конгреса СКЈ о задацнма Савеза комуниста у остваривању друштве не улогс .младе генерације и да се на састанци.ма основне организације СК пајмање два налнзнра гажовања раду са средани. пута годишње ан оцењује ансвојих чланова у младима у својој м. ж. — План производње ИВТКТ „Бранко Кр смановић” за ову годину достављсн је рад ницима на две куцане странс. Да ли јсдан гигант, као што јс Штофара. сме да да прсдлог плана производњс без детаљнијих доказа показатсља и параме тара, рекао је Радивоје — Џага Миленковић, ВКВ мајстор у Штофари. • ћ
КОМШДРИ 21. ЈАНУАР 1987. • БРОЈ 326 тнв | 1МРТРЕТИ • ■■ВЖИИИИИИИИЖЗ! РЕЛИГИЈА И ДРОГА НАО 1ШМОДАРСТВО О религиозности међу младима» па и њиховом учешћу у верскр-црквеним манифе* стацијама, нсдовољно се зна да би Ср изградила сасвим поуздана оцена. Постојеће индиције, упућују на закључак да је у порасту укључиваљс омладинс у манифестације које организује црква, мада не и религиозност. Овај проблем је врло сложен и деликатан како по својим узроцима тако и по својим текућим дугорочним последицама па захтева темсљиту стручну анализу. Наркоманија у пуном и правом значењу речи није запажена. Но, још увек је присутна појава удисања паре лепка из најлон кеса од странс нских ученика, али у далско мањој мсри него раније. Ради се о изолованим, појединачним и међусобно неповезаним случајсвима. Прсстало сс и са исписивањем панк и хипи знакова на запаженим местима и зградама и ове појаве немају забрињавајуће размере. Све ове појавс и понашања младих всзане су за одређени тренутак и представљају баласт помодарства као некритички однос усвајања малограђанских пријемчивих ути- ,заја са запада. (Из анализе ,-Актуелни проблеми омладиве и задаци Савеза комуниста") ЕКОНОМСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У 1987. ГОДИНИ ЛИСТА АКТИВИСТА ПОСЛЕДЊИ ЧАС ЗА ЗАОКРЕТ ■ Ова година морала би, кад Је реч о при вређивању, бити година заокрета и то по много чему, а у првом реду понашању свих субјеката друштвене репродукције, дакле сваког запосленог радника и у креирању еконо.мске политике, како би се омогућили значајни ефекти у повећању производње и продуктивЕОсти рада и на тој основи зауставила даља ерозија квалитативних елемената привредне активности. Тешко је у овом тренутку проценити да ли је привреда у ову годину ушла као болесник или рековалесцент, али је извесно да ће доћи до усложавања услова привређиваља. Према најављеним законским прописима о укупном приходу и дохотку, затим о амортизацији, (рсволаризацији, кредитно.м и банкарском систему цена, систему, ценама, дужничко — повернлачким односима и тако даље, чини се да Ј’е прошло време нереалних, ниских камата, нижих цена енертје, репрограмирања дугова, неизмиривања обавеза на време, што мн нисмо искористили као шансу за консолидацију привреде. Напротив, пзградили смо темељ од добре марке бетона, али га нисмо заливали, па сада или јс бетои прсгорео, или још увек није касно да очврсте и учини се стаменим.' Кад ово кажем, мислим пре свега на нове капацитете у Фабрини цемента, Српској фабрици стакла, Фабри цп адитива, шталтарији и другим организацијама кој’е своје капацитете не користе у довољној мери. у сваком случају интервенције стручњака су иеминовне и то управо сада кад се налазимо у фази почетка реализације планова за ову годидину. Мислим да нам лађс РАЗГОВОР СА БОЖИДАРОМ БОКИПЕМ В.Д. ДИРЕКТОРОМ „АИК-а” ШАНСУ ДАТИ МЛАДИМА МЕ ТРАНСЕ КРАЋИ РАДНИ СТАЖ У Конференцији за друштвени положај и активност жена СФРЈ покренута је иницијатива за скраћивање пензијског стажа за жене раднице у материјалној производњи. Овој иницијативи сс придружујс и Општинска кон ференција жена из Параћина. У току су припремс за јавну расправу на ову тему, а о то.ме ћс се разговарати почетком фебруара у СФС, ИВТКТ „Б. Крсмановић" Штампарији м „Парзиипки”. Пред новнм програмом 9 У протеклој години у нашој општнни се доста активно радило на формирању АИК-а. Недавно је за в.д. дирсктора АИК-а изабран Божидар Бокић, досадашњи директор РО „1. мај”. Ових дана са њим смо разговарали, докле се дошло са конституисањем АИК-а. М. Ж. ЗАШТО НИЈЕ УСПЕО РЕФЕРЕНДУМ У СФС М|ИИШ1 ТГОЕ ишмАши Почстком јануара у Српској фабрици стакла спроведен је рефсрендум на коме су сс радниш! изјашњавали о усаглашавању личних доходака са Друштвсним договором и о свим актима који су се односили на реорганизацију. Референдум није успео јер се заова акта нису изјаснили радници првог ОУР-а и раднс зајсднице. Самоуправнм органи и друштвено-пслитичке организације ћс анализирати зашто овај референдум иије успео. Према незваничним информацијама радници се нису изјаснили јер су незадовољни стартним основама личних доходака, поссбно код руководсћсг кадра. М. Ж. ДИРЕКТНО ОШТЕЋЕНВ МАЈСТОРИ Радоје Ракић, директор штампарије „Вук Караџић": — Без добрих мајстора нема ни доброг посла. На жалост, добри мајстори су V ма" кини. Дошло је врсме да добре мајсторе и способне организаторе ДОБРО ПЛАТИМО. Али, гласачи им оспоравају вредност. ПО ЈЕДНА—АЛМ ВРЕДНА Комунисти нс носс партијску књнжицу само зато што Јс унутра и>ихова слика, и да сс тимс днче, веп своЈим радом н поштен>ем доказуЈу да Јс она у правим рукама. Топлица Илић> прсдседник АК ССО МБТКТ »Бранко Крсмановић" — Крајем децембра 1985. године радни људи и удружени земљорадници су се на референдуму изјаспили о удруживању у СОУР АИК „ПараћшI'’. Конституисање СОУР-а је окопчано августа 1986. године, а формирање радне заједнице и Коле гијалног пословодног органа се окончава седницом Радничког савегга заказаном за 16. јануар 1987. године. Према томе, активности у АИК-у треба очекивати пра ктично од 19. јануара, па на даље- рекао је Божидар Бокић. • На тштање који су то први програми развој’а који ће у АИК-у бити реализовани, наш саговорник је одговорио: 1 — Елаборатом о друштвено-економској оправданости удруживања у СОУР АИК „Параћнн" и самоуправног споразума о удруживању дефинисани су, између осталог п цнљеви удруживања. Свакако да два момента чине окосницу: неговање заједништва и реализација развојних програма код чланица Комбината. У нзразито отежаним условима привређивања, изазваних укупно тешко.м економском ситуацијом, беспарнцом, неликвидношћу институт заједништва итекако добија на значају. Економском политиком *за пернод до 1990. године прнмарна пољопривредна производња добпја значајне по годности, како у смислу обезбеђења средстава за текупу производњу под условима реесконта, тако и у погледу обезбеђења повољннх кредпта или пак бесповратнпх средстава за реализацију развојних процра ма, што ће рећи укупан по вољнији статус. То обавезује организације примарне производње да кроз утврђивање бнланса и потреба производње са прометном сфером буде гаранција обе збеђења града са основим жпвотнпм наАЈирницама. Значајаи сегмепт утврћен ииљевима удруживања чпне развојни пропрами чланица Комбината за перпод од 1990. године. Смершшама даљег развоја обухваћени су исти поједиагачно, по организаицјама. Треба се у старту суошсти са чињеницом да је код већег бро ја чланица овај програм, пре свега програм лепих жеља, лишен реалне основе у првом реду у погледу обезбећења пзвора средстава за финансирање пстих. Предстоји нам да преко са моуправннх и пословодних органа сведемо ове захтеве у реално изводљиве оквире и да се за тако утврђене програме ангажујемо да пс ти по строго утврђеној дннамицп буду и изведенн. Обзиром на ниску акумула тивну и репродуктнвну спо собност чланица Комбината, приоритет ће свакако имати они проградш за које се од стране шире друштвено-политичке заједнние обезбеђују значајније повољностн. То практично значн, да ћемо до краја фе бруара нзвршнтц процену реалностн сваког поједннач ног програма, утврднтп при оритет и кандидовати исте за обезбеђење средстава за реализацију. Разговарала: М. Живковић нису пототгљене. Лоши производни резултати, планирани раст индустријских пропзвода од 14,5 одсто, а за 9 месеци прошле године остварен са свега 3,2 одсто, су истовремено и наше шансе да се више рада и залагања забележимо позитивне резултате по свим елементима привређивања. Но, неће бити лако. Из прошле године смо пренелп инфлацију за око 28 одсто у робно-новчаним односима и на даље ће постојати знатне неускладивости, а промене у низу привредно-систсмских решења изазваће додатне трошковс, јер свака новина ма колико била оптимална, бар у почетној фази делује контракшЈОНО на све привредне субјекте — прилагођавање измењеним условима неизбежно условљава успоравање и застоје у привредној активности, тнм више П1то се ради о већем броју сег.мената приврсдног система који се дакле мења. (Наставиће сс) Стојан Вељковић ИМЕНОВАЊА /ЛАЖЕШ' \ ' ТО НИСАМ / л НОВИ ГЛАВНИ Н ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Председништво ОК ССРН на последњој својој седнпци у прошлој годнни нменовало је Мнрослава Дпмитријевића, за главног и одговорног уредшгка двонедељннх новина „14 дана", који је и до сада вршио ову дужност. I Мцрослав Дњшггријевић је рођсн 1950. године у Рашевици. У листу „14 дана" ради од твеговог оспивања, у свим рубрикама, а за допринос развоју пнформпсања добио је Плакету општинске конференције СС РН. Био је сарадник и доппоник више гласила. । Поред новипарства бави се и књижевношћу. Има седам . објављеиих књига. СУБВЕНЦИЈА СТАНАРИНЕ Љша тања - станарина мања Б На последњој седници Скутшггине СИЗ-а стамбено-комуналних делатности утврђени су нови критеријуми за субвенционирање станарине. Право на накнаду у висннп од 100 одсто од станарине имају они грађани, но сиоци станарског права чи ји месечни приход по члаиу домаћннства не прелазп 25 одсто просечног личног дохотка оствареног у претходној години у општини Параћш! или примају соци јалну или другу материјалну помоћ. Станарина се субвенционира са 80 одсто ако месечни прнход по 1 члану домаћинства износи између 25,1 одсто до 33 одсто просечног личног дохотка у претходној години, а са 60 одсто ако тај приход износи између 33,01 одсто и 40 одсто. Ако приход по члану домаћинства износи између 40 01 одсто и 48 одсто просечног лпчпог дохотка станарина се субвенционира са 40 одсто а ако приход по члану домаћинства износи између 48,01 и 56 одсто станарина се субвенционира са 30 одсто. М. Ж. Јовац Маринковић, некадашњи \тспешан приврецник, дргпЈтвено-политичкн радник активиста и данас, након шест година од пензионисања, је неуморан. Обавезе у месној заједници и у Конференцији потрошача испуњава са м.тадалачким жаро.м. — Слушајте пишите ви о младима, о њима. Ми старијц смо своје рекли. Данас смо ту да помогнемо. 1Ита бп саветовао млађима? Не знам. II мени када су старцји причали писам много прихватао, алп да им тпак кажем да мора више да се ради. — Месна заједница? Имам утисак да је то неискорншћена трибина. Људи и не знају шта свс могу да добиј‘у у сво.јој месној заједници. Незаинтересовапн су, а н ми смо донекле кривн, мислим на нас активисте. Тврдим да месна заједпица ,може да буде основни и ква литетан извор информација. — Док разговарамо о томе шта с.мо урадили, стиче.м утисак да с.мо погрешили са младима. Требало смо прво њима да обезбедимо до.м, да они имају где да раде, а после да правимо лесне заједшоде. мале домове култире. М. И. МА АКЦИЈЕ БЕЗ ШЖ ОД 1. ФЕБРУАРА ВЕЂЕ СТАНАРИНЕ ЗА 120 ОДСТО Дслегати Скупштнне СИЗ-а стамбено-комуналннх делатности су се на последњој седници изјаснили да станарине од 1. фебруара буду веће за 120 одсто. Ово повећање је условљено законским обавезама и стањем у коме се налазн постојећи стамбени фонд у нашој општини. М. Ж. ОМЛАДИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА У СРЕДЊОШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ „БРАНКО КРСМАНОВИН” 0Р8ВДНТВ ЗАДРЕМАЛУ Е На Изборној седници рап Владнмир Јанковић, ученик ци деловања Прсд краЈ протеклс годннс, 19. дсцс.мбра одржана Јс Пзборна ссдинца Координационс конфсрснцнјс Савсза социјалнстичке омладиис у Срсдн>ошко.1ском цсшру „Бранко Крсмановић’'. За прсдседпика КК ССО Нзабран јс Бладпмпр Јапкови11, ученик Ш годпис. По рсчнма Владимира ЈапковпНа, рад у протеклој годипи овс организацнјс, која окупл>а око 2.000 мла КК ССО за председника изабIII годнне н Нови облидих, пс може сс оцснпти задовољавајућим. Радило сс без континуитста, а код учснпка сс исказивала прзанитересованост за рад у омладнпској организациЈн^ Исказану активност носило Јс петиаестак омладпиаца, а средпиа, иајпре управа школс и друштвено политичкс оргаинзацијс у Центру, нису у довољноЈ мсри цсннлс и стнмулисалс иапорс организацијс младпх. АКТИВНОСТ РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА На годишњој скупштпнн Савеза резервних војпнх старешпна наше општине, одржаној крајем цсцембра успешно је оцењен рад н активност резрвннх во.јних старешпна. Порсд обавеза на раднпм местима резервне старешпне сг актнвни друштвено-политпчки п ст- “>ичш1 •радници, а значаши цопринос дају на дограђнвању и ажурнрању планова одбране и фуикционирању система општеиародне одбране. Старешине су такође изразнле мишљење с обзпро.м на веће сбавезе н одговорност треба да и.мају и лрсдност прилнком запошљавања, доделе станова и у другп.м приликама. Дслегагц сч билн једпогласни да п прп једнаким условпма осзервне војне старешипе мора да пмају предност. Мшшвоје Нешић ОМЛАДИНУ Нова Коордпнацвона конферснцнја, под чнјим окриљсм радс 64 основнс организације, дала је ссбн у задатак да покренс успавану омладинску масу. НаЈпрс су формнраМеђу ггрвим обавезама по рсчнма Владпмпра Јанковнћа, Јс нзборптн сс за всћс предиовање рада осношшх оргаппзација, у чему би трсбало да им поиогне Компсија за праћсљс рада младих прн СК, формнрапа овнх дана. ТакоБс Јс наглашепа иеопходност формпраи>а огранка друпгтвсннх органнзацпја, колсктивппх чланова ССО. Међу конкретннм потсзнма коЈи су вучспп ових дана, вал»а пстаћи и органмзоваж кппш дочека Нове годннс. коЈн Јс окупио всликп броЈ прнпадпика ђачкс популацмје, а по чстком другог полугођа оргаиизоваћс сс изложба са конкурса за ,Антннуклерану карикатуру" н трнбнна о заптпгги човековс срсдинс. Један од впдова аннмнраља, задремалог, чланства трсбала бн да буде н ОмлаЈџшска политнчка школа за коЈу постојн шггсресовањс међу средљошколцнма, а такође су отвореш! н просторн за нове, свеже н квалитетпе ндеје, коЈе би заинтсрссовале н оне коЈн нс желе да се баве „полнткком". М. И. Милан Бокпћ, Је председник Већа месних заједница скутпптине општине Параћин, дугогодишњи активиста у Месној заједници Центар и у два мандата председн-ик Скупштине ове .месне заједнице. За време његовог другог мандата ова месна заједница је добпла тринаестооктобарску награду за резултате који су постигнута у раду. Дугачак је списак активности у којпма је Милан Бокић учествовао. На спро вођењу месног самодоприноса, прикупљана по.моћи ослободилачким покретима, остарелим и нзнемоглим ли цима, увођсње вододинара, а у вре.ме великих несташица обезбеђивање и дистрибуција дефицитарних производа. У свим овим акцијама у/чсствовали су и други активнстп који су се сваког понедељка састајалп у просторијама месне заједнице и договарали о активностнма за наредну недељу. — И у месној заЈ’едници може да се оствари велика активност, истиче Милан Бокић, ако су изабрани пра ви људи п ако су друштвено-политичке органпзациде спре.мне да сарађују са Ску пштином месне заЈ‘еднице. За свој досадашњи рад Мн лан Бокић је добио шпле признања а између осталог Орден рада са сребршгм венцем п Златну значку ССРН-а Србије. М. Ж.
исносд ФОРМИРАНА НОВА УГОВОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА НОВА СИГУРНОСТ Крајем децембра прошле годтше у нашој општинн је формирана уговорна организашгја удруженог рада „Снгурност”. Ова организацпја пружаће дпмничарске услуге радним организацпјама, стамбено-пословним зградама и грађанима, што су до сада чиниле организације ван наше територије. Упоредо са тим пру жаће се и сервисне услуге на одржавању ложишта и термоенергетскпх постројен>а као што су пећи на чвр ста горива и ложшцта свих типова. Новоформирана ор ганизација има могућности и за запошљаваље већег броја радника. М. Ж. ПРИМЕР 113 МАЛЕ ПРИВРЕДЕ „РОЛОАЛУМИНИЈУМ” ЗА БОЉИ ВИДИК Од краЈа 1985. годпнс у Параћину радн самосталпа занатска радц>з ^РолоалумшшЈум” чнЈи јс власник БОРА КОСТИП. У овој залатској радњн по првн пут сс код иас произ8одс алумипнјумскс ролетнс пуЈћспс полпуретан-масом, која Јс врло добар пзолатор. У овоЈ радњн сс још пронзводс све алумшшЈумскс, ванацпјанср жалузинс, хармонпка врата, дводелнс илп једподслис и тракасте завссе од нмирсгнираког платна којс служс за всликс стакленс површине. По рсчима БОРЕ КОСТИБЛ, власника ове самосталне занатскс рад1ћс, посао добро пде п вшпс објската у граду Је опрсмљсно овим лроизводЈћма^ Мсђутим, у овој општннн псма довољпо подршке малој привреди, јер она нијс партнср великоЈ прпврсдн, всћ је ту зато да Јс пратп и да са њом добро сарађује. м. ж. СЕКД ЗУ5АРКА ОДЛАЗИ У ЛЕНЗИЈУ На кра]'у прошле године Радомирка-Сека Петровић, зубар, после 35 година радиог стажа отпшла је у псн зију. Све ове године рада „Сека зубарка", како је сви зпају је провела у зубној полгпспхницп у Параћину И бИЛа СИНОН1Ш постојања ове установе. Када је 1951. године почела да ради Параћин је нмао само трп зубара. Није било ни потребнс опре.ме али се радило са пуно ентузијаз.ма. Уз свакодневнв рад тр-ебало је мењати здра вствену културу станозништва што је посебно присутно од кад су земљорадници добпли здравствено осптурање. Иако је могла још да радп Сека је желела пензију јер како сама рече много је незапослених младих љу дп којима је потребно радпо место. Посебно је дирнута начино.м на који је пспраћсна у пензнју, а њене колеге су сматрале да је она то стварно и заслужила М. Ж. РАДЕНКО ДМЖШ Г8ИНА БЕЗ ГУ6ИТШ Н V разговору са Вукапшно.м Милпћем, дпректором радне органпзацпје „Будућност", отпшли смо најдаље. У прошлости. 20 успешних година и у будућпост на коју се овде конкретно мнслн: „Будућност’’ нма изгледа. У параћпнским привредппм оквирима имс „Будућност”, раднс организациЈс за пропззодњу слсктро- -снсргетскс опреме, служп Као парамстар лаганог и спгурног развоЈа. Ирнмер фнрмс коЈа Јс после вишегодшшћсг лутанд у потрази за правпм пронзводним програмо.м да ои наЈзад запослили машннс за производњу курентнпх алу-челнч1шх ужадн, а потом н калупс за производњу „бстоискс галантсриЈс.” Всћ је изанђао почстак: „бпла Јсдио.м једна корпарска радпоппца коЈа јс хтела да постанс фабрпка и после упорпог и мукотрпног рада, њспа жсл>а сс пспуннла . . .” Алв, „Будућвост” постала Јс фабрпка, здрав колектив на стабилнв.м ногама са увск довољпо новца у фондовнма п са пуно новнх идсЈа о то.мс како таЈ новац пласпрати: — Толико јс всћ пута било писано о нашс.м корпарско-плетарском почетку, напомпњс Вукашнн Мплић, дпрсктор, да јс и мсни досадило. Заправо, Јсдпа од наших делатностк Јс и даљс пзрада п.тстарскпх производа, алп са.мо за извоз. Производпп асортпман „Будућпости” за сада чине алумшшју.мско- •чслична ужад, бетопски стубовп, конзолс, бстонски блокови п прерада отпадног плулпишЈума у граиуле, „са.мо за жсљезару Јассннцс” пстпчу у „Будућностн”. Изгледа да за ову радпу организациЈу всштачкс, пнтсрссне, назовнскономскс грапицс рспуб.тпка п покрајнна нс постојс: — А1н послуЈсмо са партнсри.ма од Јсссница до БсвћслиЈс. За „Будућпост” пе.ма малих послова н ,малих купапа. По своЈ прилнцп опо што отвара сва врата јсстс послозност, тврдн дирсктор Мплпћ, а прсд 1ћн.м налог за израду Ч тона бакарног проводника за потребе сараЈепског „Енергоипвсста” за градилнште у Афрнци. Датум налога Јс 13. јаиуар, а рок испоруке 16. Јануар. Псвсроватно, али тај ће рок битн испопгговаи. То доказуЈс Још јсдио.м да „Будућност” нс бнра посао, а виднмо 1ш матсриЈал. Нс ради сс о малоЈ фпрмп, већ о радпој организацијп коЈа у југословенскоЈ попуди алу-чсличппх ужадп учествујс са Једпо.м пстпном. Слсди допуиа од дн ректора коЈи пзносп податак да целу пронзводњу испптуЈу у лабораторијама Фабрпкс каблова у Светозарсву, свс блпжсг сараднпка „ћудућиостн”. — Када смо хтслн да уложимо у пови програм добилп смо прсдлог руководсћих људи ФКС, да то будс машипа која ћс моћп да се стави 11 V функциЈу свстозарсвачкс КаОларс. Куповпиом ове машипе ми смо сс оспособи.ти да ради.мо каОловс великнх прссска, четири пута вспс него до сада. Машнна Је уговорсна у псточпоЈ Не.мачкоЈ и стиже почетком идућс год!П1с, а всћ марта отпочсћс производњу. Прс улпска у оваЈ пословни захват, због 1ћегове озбњљиостп (400 милнона динара) у разговоре су „увучеии” председннцн општнна параћин н Свстозарсво и паравно днректорп двс оргаинзацнјс. „Будућност” 11с дуплирати производњу а јагодпнцн добнти практпчно Још Јсдан погон. За градскс политпкс ово Јс јсдан пнонирскн корак и велнки поси у утакмнцв за што бољу сарадњу. — На овакав иачин остварена сарад>ћа, где су другарски односи, нарапно н сконо.мски главни разлог њсног одвиЈања, много вишс значи од брда угозора н самоуправних спо разума, не криЈући своЈ став, кажс наш саговор1П1к. РазговараЈући о „Будућпости” иемнноваи Јс бпо и разговор о Оудућности. ПараћнпскоЈ приврсдп пс цвстаЈу ружс и по своЈ прилици чска јс Још много тсшкнх дана. како би било да Јс било? НаЈбољи одговор на ово „гснсралско пнтањс послс бптке”, дао нам Јс паш саговорннк: — Параћинска приврсда подссћа на најТ1П111чнији неразвнЈенн Југ. Овлс сс продају флашо „пунс ваздуха”, нсма на њњма пи етнкета а 11и запушача. А Јсдна „Металопластика из Шапца” Јс данас способиа да фпнанспра^ рсцимо, свстску скипу рукомсташа. Прва бето1ћсрка изграћсиа Јс тск оса.мдссстс годпнс а дотлс Јс цемснт као снровпна развожсн широм СрбпЈс. Треба заокруживати процес свуда тамо гдс јс то могућс н ипкад нијс касно за тако псшто. М. МилспковпП УСКОРО И КОД НАС ПМ ИВ [МШ □ Основна заједнпца за водоприврсду својпм програмом предвиђа да део средстава са којима располаже инвестира у изградњу малих хидроелектрана Како на.м је рекао Томислав Антић, заменик секретара самоуправних интересних заједница стамбено- -ко.муналних делатности, у сарадњи са машинским фа култетом из Крагујевца и МИНЕЛ-ом из Београда, гра диће се као једна огледна мала хпдроелектрана у напуштеној згради код плани нарског до.ма на Грзи. Ис корпстпће се свс могућностп којс постоје, као што је зграда и други објекти. да би сс електрана снаге 10 до 15 киловата. могла да нзгради и послужи као огпггна за дал>е овакве заЈединствено циниште - импевзтив вдемена Стога с.мо мишљсил лд економска политпка, сходно н Дугорочном програму стабилизацнје, мора да се доносп на вре.ме н да траје макар трн године. лко знамо да Је извоз наш најважнпји и кајперспективнији економски задатак, опда реалан курс динара и I стнмулацнја извоза морају омогућити извознику аз нма најмањс онолики лоходак, колико је могуће остварити продајо.м на домаћс тржиштс. Код подстииан>а пзвозз (ослобађања увозннх дажбина н смањнвања пореза и доприноса) основа мора бити учсшћо укупног извоза, односно посебно конвертнбилног нзвоза у укупној реализацији. Никакве подстииајне мерс ис треба темељити на порасту пзвоза, Јср јс то крајње нслогично као пгго су нелошчне и многе мерс које сс калеме иа затсчено стање I н правс још всћс нсоправданс разлнкс. Изјсдначавањс услова приврсђивања за свс субје- I ктс по индустрнјскн.м гранама, регнонима и репуолн- I кама— имајући увск у виду јединствсно југословсн- ■ ско тржиште и јсдинствене услове, за наступ нз В страно тржиште — императнв је нашег времена, пут да се многи дискриминацнонн економски условн елиминишу на горе поменутим рслацнјама. Крсдитирање лзвоза и припрема производње за нзвоз, уз нсдостатак трајних обртних срсдстава, ј« за свс извозникс јсдан од најбнтнијлх фактора у скоI но.мији пословања, а за производњу вуненнх тканина (која јс по свим парамстри.ма пословања за шест мессци овс годинс у пајгорем положају) Је неопходно прн одрсђивању висинс камате нматп у впду низак гчефпцпјснт обртаја, условљен начином иабавкс основнс снровинс, и дугачак технолошкн цнклус ол влакна до одсвног прехмета. « (11з дискусије на првој седннцн ЦК СКС) Драгана Илић ПОЧЕЛА ПРОДАЈА ОБВЕЗНИЦА ЗДРУЖЕНЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ ЛЛАИУЛЕ ОБВЕЗИИУЕ п Од 5. јануара ове године у „Инвестбанци” Пословној јединици у Параћпну почела је продаја обвезница здружене елекпЈопрЈгвреде Београда. Обвезнице су издате у апоеиима од 50.000 и 1,000.000 динара и гласе на доносиоца. Мо гу нх куповати грађани, грађанско-правна лица, органнзације удруженог рада и друга друштвено-права лица. Камата на средства уло- изноат 68 одсто годишње жена у куповину оовезшода што је више него на средно.м обвезница здружснс еле ктропривреде најбољс ћстс уложитн вашу уштеђевину п нстовремено доприпетп уреднијем снабдевању грађана и привреде неопходно.м енергијом. М. Ж. хвате у оквнру нзградњн тпх малпх хидроелектрана за ужључивање у дистрибутивну мрежу. Такође се. ра з.мишља о нзградњи мпни хпдроелсктране спаге 40 до 60 киловата на главно.м цевоводу који доводн воду од Извора- до Параћнна непосредно код самих резервоара где би се уградњо.м такве мале електране ова сиа га могла да корпсти н за потребе са.мог водовода, а могла бн да се укључи и у днстрибхтивну мрежу. Д. Гајић ТРАЖИМО УМЕСТО ВАС СНИЖЕЊА У РОБНИМ КУБАМА Од половине овог месеца у свнм продавнпца.ма ППРО* „Шумадија" можете купити конфекцију, галантерију, обућу, рестлове и друтп робу јефтинију и до 40 одсто. Велико традиционално сезонско снижење цена почело јс и у робнпм кућама „Београд". Зато робу која вам је потребна потражите у овим продавшодама, можда ће вам се труд исплатити. М. Ж. ства уложена на орочену штедњу. Камата се обрачунава и псплаћује тро.месечно без одбитка једноставно исецањем одговарајућег купопа н његовн.м подношење.м на било којп шалтер Инвестбанке у зе.мљн као н друпЈх пословнлх банака, а обвезнице се могу корпстпти за разна плаћања. Власницп могу својс обвезнпце повернтп на чување Инвестбанци п овластптп је да каматне купоне наплаћује у року доспећа н та средсгва уложп на орочену штедњу на њихов рачун. По речима Слооодана Кундаковића, по.моћника дпректора Инвестбанке пословне јединице у Параћшту на шалтсрима ове банке влада велнко интересовање грађана за куповину обвезнипа. Из Инвестбанке поручују куповиИНОВАТОРСТВО УШТЕДЕ ВЕЛИНЕ - НАГРАДЕ МАЛЕ в V протеклој годпни у Српској фабрици стакла актив^ пост у области иноваторства и техничких унапређења била јс вео.ма изражеиа и плодна. Како иа.м је рекао прсдседннк друштва коватора инжењер БОРКО СПАСИН укупно је пријављено 9 предлога из области новаторства. КОМЕНТАР Силеџнје нао Ако се изузму првих пстнасст минута овс годннс, када Јс у Параћику пуцало п праштало нз пстардн „свнх калнбара” додушс добро ухо могло Јс да разазна н по коЈн пуцањ из ловачког оружЈа, никад мнрнпјс ннсмо закорачилп у Нову годнну. За СУП ннЈс било посла, Јср јсдно „отрсжњење”, свидситирано тс ноћн ниЈс бно нскн захват. У цсто врсмс, па н до данашњсг дана, нпЈе забслежена нијсдна саобраћаЈка са „последпца.ма”. У СУП-у, кдкр' нам рсче команднр Сташше СтоЈаднн Тасић, сматра* ју да Јс овакав рсд н мнр послсднца прсвентшног' дсловања. Рсчнкком стручњака: свс ,,црнс тачке” Оиле су покрнвспе, а всропатно да и пова пракса, слањс прекршнлаца — повратннха по хитном поступку код суднЈс за прскршаЈс у затвор, пма доброг удела. То значн да сс оваква пракса пеће мсњатн н у СУП-у најављуЈу „повсћану бригу" над понашањсм евндснтира1П1х снлеинЈа. У опо нс трсба сумњатн Јер предстојн организованн разговор са момцима којн се „за место под сунцем” наЈрадпјс борс снагом својнх песннца. Пптсресантно Јс да ће и прсма возачима коЈн и да.љс ссдају за волан под утпцаЈем алкохола, као п оипма који возс у више наврата бсз дозволе битн прнмсњен исти* аршнн. м. м. Од тога позитвпно је решено, односно прихваћено, 5, а остали су у поступку проверавања и решавања. Вредност уштеда добијсних применом признатих иновација износп блпзу 4 милијарде старих дпнара, а псплаћене наградс ауторп.ма око 150 милиопа старпх дн пара. Посебно трсба нагласитн да је овп.м новацијама фабрика добпла, поред новчаннх дннарскнх уштеда, и у велпкој мери па за мени увезсне опре.ме за ко ју је раније морало да се обезбеђују девизна средства. Очигледно је да су награде новаторима мале, па КРИМИНАЛИСТИЧКА ХРОНИКА УКРААИ ДВА КИАОГРАМА НАК1ТА @ Драган Антић — Брка (33) н Станиша Прпуловнћ — Тарзан (19) из ЗаЈсчара за доглслно врс.мс нсће сс ушуњавати у туђе стаповс. Новад ц хтато билн су јединп длљ — двоЈице провалнвка пз ЗаЈсчара. Њпхов метод рада ннЈс бпла провола. Ннкада па сплу и никада без кључа пнсу улазплп у станове Њпдлнја, ЗаЈсчарацз Сестозарсвчана, Купрнчана и Параћннаца. Кроз отворсн прозор, са кључем вспод отпрача нли поред небудних станара пзвршилп су око 70 крађа током прошле н прстпрошле године. ДолнЈалп су прплнком продаЈс украђсног хтата овлашћеноЈ продавницн Златарс — Мајданпек. Понули.тп су па продају нп мапх: ни шппс него килограм и ссдамсто гра ма плсмснитог метала. Специфичност њиховпх лоповских подухвата била Је муњсвЈгта акциЈа у коЈу су шплп аутобусима редовне лннијс. Попут командоса допутовалп бн ујутро у неки од градова уже Србпје, прошетали кроз мссто, упали у нски стан, покупнлп златшшу н новац, а опда, Једпако аутобусом враћали сс у своЈ град. М. М. на питање шта нх подстиче на рад инжењер Спасић је рекао: — Неоспорно је да је нов чана вредност награда по нашој оцени мала, али ту треба додати да су награде уједно одређена признања ауторпма, да су они тиме себе афир.мисали, показали великп радни ентузијазам, а то јс уједно и потврда да су оправдали уложена сред ства друштва за њихово школовање. Д. Гајић ОТВОРНО ГОВОРЕНИ Изграђене-ла затволене — Изградили смо месне заједницс из самодоприноса, а онс сада стој'с затворснс. Нисмо нашли начин ни срсдства како да их грејемо током зимских дана. И онда сс чудимо како један приватник зачас отвори кафић и окупи младе. Морамо изнаћи начин како да грејемо овс наше заједничке куће, које треба да раде свих 356 дана. оскао јс Тома Антић, члан председништва ССРН. 11>>>111111П1И11П11111111||111111||||111|1|11П11111||||1|1||11|||||||1|||||||||||||||11|1|11|1|||||||||1|||||||||||||||||1111иП111Ш111|1|||111111111|1|||||||||1111|||||||||||| |||||||и|||||||||||ј|||||||||| Најбрже и пајјефтиније до породичне куће или пословног простора- Телефон 54-740. ■џрЦЈа, и ■иишс:Оо&мИ&&оемп |1||11П11ПППНИП1П1111111и1ПП1П111П11111И1111И1111|11НШП1111Ш1П111111П1111П11111|11|11|11|111111111ПИ111111111111111111П1111И1111111|111П11|||||||||||||||||1П11111111111 РОЛОАЛУМИНИЈУМ „Ролоалуминијум" Боре Костића, из Параћина, удружена са „Занатпродукто.м", произзоди и уграђује алуминијумске ролетне, алуминијумске жалузипе, ролохармоничпа врата, тракасте завесе, папелне завесе и тапацирамо врата. Улица Мпрослава Јоцића 7, Параћин, тел. 035/52296; 56865. |111111111|||1111|111П111111111ИП111111И1111П1И111||11111И11П|11|1111П11ИИП1111111 111111111111111111111111111111111111111111111П111111П111111||111||||||11111111111111111111111111111111 Петаџда однела жнвот? То Је плтање коЈе занста тражи правц одговор, на догвђаЈ коЈн се одиграо 14. децембра прошле године, у дворишту РЛДИСЛВА ДИНИЕЛ, земљорадннка нз Планс. Наимс, тога дака у всчсрњнм часовнма, породнца Дшшћ прпметдла Је да им се пско баца каменицама на кров. Изашла Је из кућс, сада већ покоЈка РАДМИЛА, жена Радисава стара 62. године, чула пеку галаму обесинх младнћа, а у пстом тренутку блесак н Јаку експлозију у свом дворншту Уплашеиа вратила се у кућу н у току нопи од страха п препада јако ЈоЈ Је позлило, тако да Је скоро паралнзована под хитно пребачена у ћуприЈску болницу у коЈоЈ је 17. дсцембра накок трн дана, умрла од нз.-пша крвв у мозак. ЉИЉАНА, кћп покојнс РАДМИЛЕ, посебно потресеиа смрћу своје маЈке, тврди да Је њена маЈка била здрава жепа и да је последнца и узрок смрти бачена петарда у дворипгту од чиЈе експлозиЈе, страха п потреса РАДМИЛА добнка мождаии удар услед прскаи.а капилара. Овакаа диЈлгноза Је према речшна Л>ИЉАНЕ потврђсна к лехарски. ОжаЈ немнлн с-тучаЈ нс само да опомпње ооесне младиће већ тражн п да иеко одговара за ожу смрт, Јер се поставља пнтање ко Је и зашто бацио петарду са улицс у дворпште, као н ко сс прс тога оацао камешшама на кров кућс? Жарко Вскић
чшмин ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА СЕЋАЊЕ НА ВРАНДУН Драга редакцнјо, Ове годинс навршава се чстрдестогодишњица од како Је изграћсна м пуштсна у саобраћаЈ омладинска пруга Шамац — СараЈсво. Бнла Је то права ковачннца братства и Једпнства Југословснскнх народа и иародности, и школа будућих кадрова. Прскоморавска села тс 1947. годннс адшшстративно су прнпадала крушсвачком округу, те смо мн, лрскоморавци тада раднли у петоЈ крушсвачкоЈ ОРБ. Било је тсшко алп часио. Радило сс даноноћно и тунсл Врапдук -је пробпЈен уз општс всссљс и радост свнх Југословсна. СтицаЈем околностп сазнао сам да ће сс ове годинс у Шамцу одржатн Јубнларна прослава па којој треба да учествуЈу свп учссници — встсранп. Предлажем да сс оформи шшцпјативнн одбор на пивоу наше општннс коЈн би сс побршгуо за органпзовано учсшћс на овој прославн. СтоЈ‘ан Пстровић, Поточац ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА ЖИВОТ ЗАВИСИО ОД ТЕЛЕФОНА Шсснвестн дсцсмбар 1986. годинс. У градскоЈ апотсцн у Параћпну уобнчаЈена гужва. Дуплп редовп, а у јсдном од њих чска и старнца од око 60 годнна. Припада јоЈ мука, прихватају Јс двс млаће жснс, маспраЈу п тражс помоћ од особља апотеке. Жеиа са касе прва прискачс у ломоћ н тражи од присутнпх апотекаркн да тслефоном позову хнтну помоћ, али какав апсурд п нрониЈа. Јсдна од лрисутиих апотскаркн одговара: „Зар нс зиаш да пам јс тслефои закључан и не можсмо ннког шла кад нс можс да стоЈи у жила да издајс лековс. Зар Је могуће да у Једној да зовсмо. Што јс дорсду” II мнрно продутаквоЈ здравствсној и хумапитарноЈ установи тслефон будс под кључсм, а однос особља, односно дотично друтарпцс, тако вехуман. Да лп је могућс да због впсоких ПТТ рачуна руководилац ове установс сме да ставп кључ па тслсфон. Опорављену жсну Јс послс пола сата прсузсо Јсдан од прндошлих н одвсзао Јс. Страшпмир Зоговпћ ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА УЗИМАЛА ДАВШ .Г-7,7 3 Цснтру зд дсчнЈу заштиту „Бамби” у Параћину Је додељсн један двосооан стан пзграћен срсдствњма . солпдарностн. . Цснтар је расппсао копкурс за расподслу тог стана број 545/86 од 31). ссптембра 1986. годннс. Нрнспелс молбе Је рсшавала стамбсна комнспја цснтра, коЈа Јс додслнла стан ВЕРИ ЈОВАНОВИП, н то као јсднној коЈа нспун»ава услове за доделу тог стана, а што сс вндн нз предлога компспЈс броЈ 713'86 од 23. октобра 1986. годннс. Послс истицања предлога на огласним табла.ма дошло јс до разнпх расправа пзмсћу КАТАРИНЕ ТРИПКОВИН, дирсктора н руководилаца у „БамбиЈу”. Катарнна улаже приговор, као и СИЕТЛАНА ВУЧКОВИК. Комисја заседа поново и доносн алтсрнативна рсшси»а као предлог радничком савету и то: Всри Јовановнћ Један глас, Кагаршш Трипковпћ два гласа, а да сс њси стан доделл Славнци ТодосиЈсвнћ, Славиин ТодоснЈевнћ два гласа која је сама са јсдиим дстетом. Радшшки савт доносн одлуку да двособни стан додсли КАТАРИНИ ТРИПКОВИН, која њма највиша лична при.мап»а од свпх учесннка конк\-рса. ВЕРА ЈОВАНОВПН, која њма наЈмања прнма- ■ва по правнлннку долазн на псто мссто, а има четнри члана и то тр болесна, док Катарнна нма три члана. Радослав Јовановић Ивана Милутиновића 3/4—13 Параћин НАШИ У БЕЛОМ СВЕТУ ПИШИТЕ 0 М ИЗВОРУ Са мали.м закашњсњем ва.м Јав.љамо да су Републикс, Дан АрмпЈе и Нова годипа свечано слављенн и у југословенском удружсњу „Бељко ховић” у Варбсргу на Југу Швсдскс. Увск је прспуно у нашњм просторијама, а парочнто Јс омладинс. За Дан Рспубликс девојчицс н дечаци Дан проВлабило Оњло примили су пионирске мараме. Свака част лист Јс доОар, али поштсио мало пишете о мом родном Извору. Може по договору, ја вама вн мсни из ссла Извора. информацију нз Шесдскс, Милаи Милојковић Варбер- Швсдска КОМЕНТАРИ МРАЗИЋ ДАРКО МРШАВКО У поплави ПОВОГОДИШН.ИХ пакстнћа м слаткпша за дсцу комбииат „Браћа Раћсиовић” из Иовске имно Јс иајвиши водосгаЈ. Њихов „ссликн хит Мразмћ Дарко, бучио рск.шлшраи и на тслсиизнЈи, освоЈио је снмпатијс наивнс деце, алн нс и родигсља. У микијатуриоЈ амбалажи од паиира налази сс Јсдиа бомбоиа. Тежииа - ссдам грама. Цсна - сто шсзДесет дииара. Можда Јс у иитању иоссона бомоона које дсца бржс расгу, али Је вероватно фшшнсијскн салдо комбината већ достигао кошаркашку »исину. Нстииа, фшурица може да иослужи као украс, >ии донссс нску од паграда, .мсћутњм, не можсмо се °тети утиску да смо ирсварени кад угледамо садржаЈ. °н јс Јадан за помспуту ЦСНУ- ЈсР' ако четворо децс, прииућсн Јс да купн четири како деца нзмећу ссбс нс би направпла дар Идејс нам, кад Јс у питању лвка зарада, “е исдостају. То што сс иза ос.мпнкљеипх често криЈу мршави садржаји код кас Јс лоЈава. нско има „дарка”, — марка. очнгледно а.моалажа нормална Мирослав Чопа 21. ЈЛНУАР 1987. • БРОЈ 326 ЗДРАВСТВЕНА СТАНИЦА У ПОПОВЦУ С1 ИИ СТРАНД ОБЕЋАЊЕ ПАЛ 0 ’/ »7 Првих дана ове, нове и седнице Скупштине месне писнику стоји, да је разготекуће године, до руку нам заједнице Поповац од 5. се- варано о фхтишионисању ј‘с дошао један записиик са птембра 1985. године. V за- здравствене службе у ПопоРЕПОРТАЖА ИЗ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ЛЕПО ЈЕ ГРНЦКА1Н Док Јс протскла година одброЈавала послсдњс дане својс владавинс, у СрпскоЈ фабрици стакла окуппло се стотннак пспзнонсра иа пригодноЈ свечнаостп. Ово Јс бнла прнлмка да они који остаЈу у наЈмногољудниЈсм колсктиву наше општинс, своЈим претходшшпма кажу велнко и искрсно хвала за свс што су учинплп и уручс нм прпгоднс поклопс. Многпма јс од њпх по њнховим рсчпма, Стаклара била хранптсљка и всћина Јс своЈ радни вск управо и»оЈ и поклоннла. Годипс рада у тсшким условима оставилс су дубокс траговс. Многи су у пснзиЈу отишли као ннвалндн, начстнх оргаипзама. ву. У 5 п 30 сатп долазп па радпо — Ко.тпко нмате година? ДНЦЕНТ1 Пшпе: Душица Кркић ИШИМИИ Кажу да им нпЈе жао годниа, ии нарушсног по што жсле, а то Јс ставе њпхово дсло у ии протсклпх здравља, Једн да млаћи намиого бољи.м радним условима и да бодријн и здравнЈп одлазс па заслужспн мор Мећу слављеницнма упозналн н троЈс саговорипка којп су са одсмо ним стажом отишли на заслужени одмор. МИОДРАГ БЕРНБИЈА у књпжнцп нма запнсап стаж годнна п трп мессца. Од 1948. до послсдњег радног дана радноЈ од 40 године веран СрпскоЈ фабрицц стакла. И данас ! всран н одаи свом бившем колекти место, послсдњи пзлази места”. Иако пензионер дн пуном снагом. — Не ЖИЛИ.М ннкоме са „радног п данас ра да заузмсм радно место. Нс тражим пнкаву на докнаду, мснн Је пензпја довољпа. Од колсктпва добнјам са.мо бонове за топлп оброк. Желим да мо.м колектнву помогнсм својим вишсгодпшњим искуством Добилн смо нсви рачунски цснтар н оссћам обавсзу да млаћпм колсга.ма помсгпсм да сс посао ухода. — Како реагују људи нз колсктнва? — И овако н онако, Бсћина одобрава моЈс ангажовање и каже да Јс то за похвалу. Има и таквпх коЈн прсбацуЈу, мало му Је пснзија, него... А ја напомињсм, нпкаква надокнада мп ниЈс потрсбпа, ничијс 16 година п пуппх трпдссст годииа ру оссћам као део ссбс. ГУЖИЦА ВЕЉКОВИН задовољпа п радосно со смсЈс. Изг.чеда младолнко, рскао би човск да пре наликуЈе на прнпрашпжа нсго псизионсра. — Отншла сам у пснзпју првог октобра 1986. ГОДШ1С, Радпла сам у декоратсрннцн и са бспсфицијама сам до врха нспунила своЈ радин вск? — Ја не — 46!? — Да ја 16 година провела у криЈсм годиие 46. сам дошла у фабрику са п пунпх трпдесст годпна №ој, Са бспсфинпЈама то Је пуна пепзиЈа. Лепо мн Је као псн зпонеру, задовољна сам пснзиЈо.м. Сада пмам довољпо врсмснс за задовољства коЈа са.м „пропустнла” токо.м радпог вска. Ако што питаш да ли бп сс вратпла, ако би моЈа по.моћ бпла потрсбпа, па то сс подразумева! МИРОСИНКА НЕШИГх Јс одрадила мушки радпн стаж. До 14. фебруара прошле годинс у Стакларн Јс провсла 35 годипа, 4 мсссца и 2 да на. Када се узму у обзпр бспсфипијс коЈс вгче њсно радно мссто паљача машина у Бруспопнцп, њен раднп стаж пдс прско 40 година! — Налазила сам задовољство и у раду, а п сада у пспзијп. Лепо ми је као пснзиопсру, Вре.ме коЈс сам проводпла на послу сада корпстнм за ручнп рад, да сс поиграм са уиуко.м . . # Нско од саговорппка примсти да Је лспо грицкатп заслужену пепзнЈу. Мп на то пс можс.мо пишта да додамо, сем жсље да Јс пгго дуже грнцкаЈу. М. .Илић БРАК И ПОРОДИЦА Тсма о браку н породнчним односима Је врло изазовна н всроватно нсисцрпна, нс само за стручња кс коЈи се нспосрсдно илн посрсдно баве овом проблсматнком већ н за широку Јавност, а могла би се сматратн всчно актуслиом. О браку сс разговара на научшгм и Јавним ску повима у иптимним приЈатељским круговима а свсдоцн смо и бројннх написа у часописима, днсвноЈ штам пн, као и трстирања овс проблсматикс на раднЈу н тслсвнзнЈи. Када започпу разговорн н размншл»ања о брачнњм и породнчним односима, пнтања и могућс дилемс као да не престају да навиру и као да нм нсма краЈа. А како и нс би када знамо да Јс та . мала група тако значаЈиа за раст и развоЈ њсних члаиова понаособ а и за друштво уопштс, када знамо колпко Је њсна нроблсматика комплсксна, V оквиру њс сс или задовољавају или нсзадово.љавају специфнчнс потрсбс Јединке психо-социЈалне прнроде а пс мо.жсмо зансмарити и чињсннцу да та интимна сфера живљења днрсктно или ннднректно утичс на фор.мирањс и понашањс људи у ужоЈ и широЈ социјалпој срсднни. Хармоничност односа у браку игра врло значаЈиу улогу у васпнгању и социјализацији дсцс, утпчс на формиранм: њиховс личное ти п погледа па свст. С обзиром да сс Савстовалишге прн Цснтру за социЈхтни рад бави проблсзшма брака и породицс, у смислу помоћц људима у прсвазнлажсњу тих проблсма н сапнрању постојећнх коифликата а и у смислу прсвснцпјс тих проблсма, сматра ло се да бн представљан>см наЈновп|их сазиања и нскустава о брзку и породпцп помогло људима у решапању и сагледавању проблема брака н породицс. Чнњсиица дз има много неуспсшних бракова н нородида, ла су нослсдицс тога всома честс и тсшкс н да сс продужаваЈу на вншо гсисрациЈа, указује па потребу прул:а1ћа бар слементар пих информациЈа о предусловима за здрав брак, породпцу и одговор но ролитељство. многа занимања и за обављањс мно гнх послова; тамо можсмо научити и сазнати о миогим природнпм и друштвсннм појавама п законитостнма али нико нас не учи како да будсмо добри н успсшни брачнп дру гови и РОДИТС.ЂИ. О томс Јсднна нскуства и сазнања стнчсмо у , шко лн живота”, где можс бпти пуно нсадскватности и промашаЈа. II када сс расправља о овомс, прстежна Јс друштвсна усмсрсност иа дсзорганизовани брак и породицу, док усмсрсности на брак и породнцу у настаЈању имд мало друштвснс позорности. У смислу дакле васпитања за брак и породнцу, дслом прсвсиције проблема ових, одрсћсни броЈ струч њака ће покушати да иа довољно стручан и популараи начнн у оквиру тсматског блока, обрадн актуслнс тсмс којс трстирају најзначаЈнија пптања брачппх и породичних односа и пружп одрсћснс информацпјс, бсз нретспзиЈа да ћс иа овакав начин биги рсшсии свп проб леми и да ће се наћн рсцспгп за пдсалац брак и породицу. Сматрамо, мсћутим, да Је добиЈањо одрсћспих ннфор.мациЈа и стицање нових зиања у овоЈ области људског функцпоппсања прсдпоставка личнс и друштвснс успспшостн. Уосталом, уколпко ове тсмс бар подстакиу на размишљањс, сматраћсмо, Савстовалнштс и Рсдакција вашсг листа, да смо и оваквпм впдом ангажовања доста 1ГОСТ11ГЛИ. Саветовалиште за предбрачне, брачне н породичне односе ■ СКИЦЕ СА УЛИЦЕ Нмајући у шгонисања у нас све васпитања за би започсло вилу сложепост функбраку и породици, дачешће оссћа потребл брак н породицу, коЈе Још у дстпи-ству. У лашсм школском систсму организо вапог н формалног образовања, оспособљаваЈу нас всома добро за вцу, којој- гравитирају, такозвана „горња села”. У ггрп ссству председника ОК ССРН Стевана Стојковпћа, директора Медицинског пеп тра Саве Днмитријевпћа и чланова Скупштпне договорено је. — Месна заједнииа Поповац и Фабрике цемента преузимају обавезу да обезбеде простор и пратеће условс Зд Здравствену станпцу. Догбворено учињено, чак је н мала свечаност пуштања У рад припремљена. Медппински пентар је преузео обавезу да обезбеди нормалан рад Здравствене станице. Шта се под тпм подразумева: Два лекара у првој' смешт, један лекар у другој ц трећој смени, два лекара специјалиста према потреФабрике п Месне заједнице. Нажалост, према казиваШКОЛЕ Н ИВР1ДЕ њи.ма активиста самих мештана Поповца, договор није нспоштоваи. По један лекар радц у првој и другој .сменн, и то нередовно, зависно од боловаља, годишн>ег одмора п других вншпх сила. Суботом п недсљом медицинска ссстра не ^адп, па колоне мештана Поповца и околннх села седа у аутобусс ие би ли у овдашљем медшшнском цен тру примили ињекцију... Овакво понашање здравст вснпх радника изазвало је револт V Поповцу и једиа дслсгација, чланова Савеза комуниста, спрема се на пут у овдашњи Комитет. Нажалост, .зар је морало до тога да дође, Веза из.међу школства и удруженог рада је у нашој општини недовољна и не о.могућује развој образовања као битног чиниоца про изводних снага п раста продуктивностп рада. Не постоји дугорочна пројекција кадровских потреба као са ставног дела привредног п технолошког развоја, па се чак ни краткорочне прогнозе не остварују (на евиденцпји незапослених се на лазе пронзвођачи кондпторских производа и конфекционари на прпмер, ко ј‘е је удруженп рад тражио да се школују). Школовање младих се не .може обављатп без дуторочних прогноза потреба и развоја. У да нашЈвњм условима рада, ка да су младњма ограничене .могућности уписа и школовања пре.ма слободно.м избору, вно посебно је индикатикао стицања нпмања негативна појава суфицитарнмх заза кратко вре.ме плаћеним школовањем, као и отпор појединих представ ника .младих у ДПО према преквашхфикацггји. М. Илић ЦРВЕНИ КРСТ ТРАЖИ НОВЕ ЧААТО^Е V крст 1986. години Црвени је п.мао 15.535 чланова у нашој општшш, што је највећи број од оснивања организацнје, али и поред тога у неким органпзацијама није имало довољно чла иова. Општннски одбор Црвеног крста је упутио захтев свим организацијама у иашој општиНи да на наре дним седшпдама органа управљања размотре пптање ступања у чланство Црвеног крста, а годишња чланарпна износи 100 дннара. м. ж. ДА НЕ УРОЧИМ ЛОТО Као да се све нлате, високе цене, уротило против радног човска. Мале још виши нрохтеви. Политичари више не обеНавају светлу будућност, упозоравају да нас чекају још теже године. Нигде ни једне светле тачке у светлој будућности. Ту негде, инак, раскошним сјајем слатке наде блиста ЛОТб. ЛОТО као пијани а.иерички мултилшлијардер разбацује се новцем, треба само иогодити који број и новац је ту. Радни народ увек гладан и жедан сре/ге легално се коцка са државом, тугује и слави. Сузана МанчиГг. постала је хероина модерног доба. Сваког уторка људи са челичним живцима буље у лоптице са исписаншм броје- । вима. док они са више тремс буље у лопте под Сузанином блузрм (и ја спадам у ту категорију). Прошлог понедељка снег јс исуморно слагао нахуљице но улицама. Испред црвеног киоска Југословенске лутрије отегао се подебели ред. Нико не ха/е што свс више личи на снешка белића. Нико се не гура, не коментарише. Сви ћутке и у савршеном миру чекају да регистар каса уведе листић на списак потенцијалних милијардера. Овако велике и дисциплиновсше редове вићао сам са.чо у земљама Источног блока пред продавницама животних намирница, а код нас сам вићао оне својсврсне рвачке гунгуле за кафу и детерџенте. Такоће се у незаборав спаковале и слике петоро нутника који нису уснели да сс договоре ко ће пре да уће у потпуно нразан аутобус. У реду са ледсним изразом лица стоје страсни коцкари, типичлп предатавници радничке гсласс, средњошколски професори, ученици вгииих разреда оановне школе, усмсрењаци различитих профила, милиционери, два ватрогасца, потенцијална мис нашег субрегиона и наравно незаобилазни пензионери. Питам познаншса комс се једва виде очи од сметова са прорећене косе: Целокугши васпитно-образовни процес мора бити прожет марксистичким погледо.\1 на свет. Најважнији задатак идејног рада са младима треба да будс оспособљавање младих за остваривање основних самоуправних права како би .мла ди .могли да постану субјект друштвених збивања. О.млад1шска организација и друштвене организаш^, .младих организован*’ А садржаје.м свога р ба да у потпуносЈ-д ч жавају интересе ј': прео. пацнје .младе генерацнје. Савез ко.муш1ста ће пружати подршку сви.м иницијативама које иду у правцу унапређења рада ССО. Основно је да у било ко.м раду .младпх пли са .младнма .мора.мо и-мати у виду спецнфичност потреба м.ладих за акцијом, као п то да чн сто вербализовање појединих лотреба не одговара ни старијој генерацијп а поготово не младњма. СРЕИУ — Шта је буразсру, нема гурања и гала.ие? — Па нисмо блесави да урочимо срећу! На крају рсда стоји и познаник из Унраве прихода. Похваљујем његову ревност, јер на крају Он ]'е тај који мора да утера који динар у државну касу. — Не зајебавај, ако ћсш да унлаћујеш станц и Нути, сво може и испред менс. Сагох шију ц отнутовах у нрву кафану на грејану ракију. Сутра ћу да буљим у Сузанине лонте. Умало да заборавим. Ноћас сам сањао Сузану Маичић, која ми је мазно шанутала па ухо: „Три, петнаест, двадссст осам, тридесет један, тридесет три, двадесе-1 један, осамнаест". Одох до лутрије.' М. Илиђ
ии ЛОЛЕМИНЕ 0ДШОВОИ СТАКЛАРН Висока признања Председништва СФРЈ, једном бррју радннка СФС из Параћина, уручена су на свсчаној седнпци Радннчког савета, 24. децембра. Председник Скулпгпше општјIј Iе, Витомнр Иванишсвј1ћ, је уз празннчну честитку уручио ордене следећим ра дницима. Орден рада са Црвеном заставом Војину Мнлошевипу, док су Орден заслуга за народ са сребрнпм веинем добилп: Назпф Буква, Зора Недељковић н Браннслав Толнћ. Указом Председништва Орденом са златнлгм веннем одликованн су: Радослав Цветановпћ, Милан Марковић Мплан Нешић, Стојан Николић, Мнодраг Станковић, Мплош Стевић п Јован Кецман. Орден рада са сребрним венцем уручен је: Бурђу Карајовићу, Живојину Лазаревићу, Бранку Лазићу, Милнвоју Мнљаковићу, На талији Мојсиловпћ, Србољубу Николићу, Драгану Радићу, Борку Спасићу, Ми лнци Старчевић — Антић, Марку Тртпфуновићу, Мила ну Вучковићу н Браниславу Живковићу, док су Медаље за заслуге за народ лрипале Радославу Иванковићу и Милораду Крнети. МУЖИЧКА РАГЛЕДНИЦА Пише: Томислав Милосављевпћ „Карфр|е" Мсшовитн хор „Карађорђс” прсраста пз ,,Првог параћнпског псвачког друштва” формпрапог иегде половнно.м 19. века п броји око 60 члпнова који су бпрапп прсма музичким способностпма а пс по нскаквим социјалип.м пли полнтичким критериЈумима какав јс чссто био обичаЈ у то врсме. Друштво паралслло радн као МУШКИ ХО? којп нзводи духовиу му.тнку и бива позиван па наступс пшром Србије свим значајплјпм маиастнрпма н /квдма па чак и на Оплснцу н на ЛЕШОВИТ ХОР који такођс своје концертс приређуЈе широм Србијс. Хор се : ~гиче прпређнвањем хуманитарнн. концерата за г.тадне у свету, за д цу, сиромашнс... Својв п.мс „Карађорђс” добнЈа трпдесетих годпн.т, а кумовао му је В.тада ГаЈнћ винарски трговац пз Параћппа, док је за председника нзабрал Петар Петровпћ, трговац н штрпкер. Дирлгенти хора, по редоследу од самог формнрања, су: СТАНОЈЕ Ј. НИКОЛИБ. М. А. ПАВЛОВИЕ, ЖИ ВАН МАЏАРЕВИБ, ВЛАДА СТАНКОВИБ, ДНМИТРИЈЕ БОРБЕВИП и всома често хор увсжбава п н.пме дирпгуЈе ДРАГИ НИКОЛИБ, као гост из бсоградскс опсре. Накоп првог светског рата хор прераста у праву културпу ннстиЛ’ЧпЈУ, развнја шко.ту певаља (по Мокрањчсвој мстодп) формира вла Гтнту нототску, развија сопстаепу нотпо-издавачку делатност, штампа' лравнлник о понашању свих чланова друштва, статут, спомеивцу.., а такав рад омогућуЈу срсдства при купљсна концсртпом дслатпошћу и помажу члапови (списак са прско 130 имсна разлнчитнх структура шнро.м Југославије, нз иностранства владиног кабннста н тако даље). Нз сачуване прспнскс може се сагледатп огромпа популарност п углсд хора гдс хор на прославу годншњице, 1938. годпве, прнма хрпу ■ похвалпих телсграма п пнсама са свих страна, од братскнх хорова. (прско 30) композптора, државних институцнја, грађана... Славлл крЈс Јс тнм поеодом органнзоваво трајало је два даиа, у склопу прославе прнређена су три контсрта, другарске вечерн, а органнзован је свсчаии дефнле коЈн је кренуо од споменнка (претходно отпсмешл исколико весама у славу пхтих борапа) уз учешће такорсћн сжих грађаиа п бројних гостнју сл страие, док су се на челу впорнле ззстзве параћвнских п братскнх хсровз в друштапа. Хор рсдоБио прнрећује ковцертс са другарсхим вечсрнмз (наЈчешћс у Гранд хотелу) са гоетнма нј Београда, оркестром друткнне ,.Карађорђс” као п са рецитатором ЖмкоЈнкем Павловнћем. ЦЕНЕ У ЈАНУАРУ свн мсп в сеив вдии Н Ноеогодншњи поздрав, изн^надпо поскупљење сада већ чувсиих „550 артикала”, бензвн, струја, подигли сг .,чену живота” за 6—7 одсто у односу на децембар. Стручњацп су предвиделп са тпх „6—7 одсто” значе пнфлацију од већ познатиХ осамдесетак одсто. У таквој' атмосфери велпки шарени натппоп на про лавшшама обуће иодећедо шли су као амортизер. „Велнко сннжење”, „сезонско сашкељс”, „распродај'а”, ма ме потрошаче да сврате и потраже робу која се пуди, па макар им и не била неспходна. Постојс разлпчита мишљења о свим овпм јануарским појефтињељима. Некп тврдс да су у питању „шаренс лаже”, другп да су у ствари реалне цене, а трећи ћуте и купују срстпи што су уштедслн неки дипар. Судећи по временскп.м прнликама још смо и срећни што преко потребнс ципелс и капуте може.мо на бавитп Ј’ефтпнпје, али поскупљење пз првих дана ја нуара говори да нас срећа по пеки пут и напусти. По ДНЕВНИ ЦЕНТАР И КЛУБ ЗА СТАРИЈЕ И ОСТАРЕЛЕ „ПАРАКИН” Стари - а задовољни 0 Од 5. јануара када је отпочео са радом Клуб за старпје и остареле забележио чак 220 чланова. Очигледно да је установа типа Днсвног центра — Клу ба за стариЈ’с и остареле била цеопходан Параћину. ИнтересоватБС јс врло велико н свакодневно сс повећава бројка чланова. У првој фазн њима су на располагању друштвене пгрс картс, шах, домтше, тслевизија, шта.мпа ц лекар сре дом и петко.м. За понедељак, 26. јапуар, заказана је скупштина центра на којој ће сс изабрати органи и бити усвојеи статут центра. М. М. всћап је порсз на про.мст, питирамо: „луксузие робе”. Ако сс то може рећи за дс зодорансе, парфемс, и осталу „спрејотеку” нз женског дела купатила, пасте за зубе и сапун пс спада нн у какав лт^ксуз. Ипак, остаје.мо збуњени. Што би реклп ратии извештачи: „Недоумнца јс прпсутна у редовима обс стране’’. Збуњенн су и трговци и потрошачи. Шта је са по скупљеЈБем цигарета? Стра тсзп у централним магацп-1 иима трговпских радних организацнја и тактичари на тсрену у самоуслугама п трафнкама већ трећи пут повлаче велике контигенте овог матернјала „из првих продајних редова”. И трн пута их враћају, тврде добро обавештни потрошачи — цушачи. Ваш рспортер је и даље на стратншту и будним оком прати развој ситуације. М. М. ПРИЗНАЊА МИЛИЦИОНЕРИМА ВАДОАјИ драгав каавчавив САСТАНАК СА НОВИНАРИМА ДНЕВНИХ И ПЕ ДЕЉНИХ ЛИСТОВА РАДИЈА И ТВ СА ПОДРУЧЈА РЕГИОНА Традициопална новогодпшња награда најуспешнијем милиционеру припала је Драгану Каличанину, а награду му је уручио Витомир Иванишевић, предссднпк СО. На прнгодној свечаности, 29. дсцембра прошле године, уручени су и локлони пепзпонпсани.м ра дници.ма СУП-а, милицноне рима Драгану Каличанину, Божидару Николићу, Милутину Милосављевићу и Бори Гаврнловићу, командиру станице .мшгицпје. М. И. зиш иоп шши РЕГУЛАЦИЈА ВОДОТОКОЗА У 1987. ГОДИНП УКРОТИТИ БУЈИЦЕ □ У оквиру остваривања плана рада прнвреде општинс Параћин у 1987. годнни предвића се регулацнја рска, односно корита Грзе у Давидовцу у зонп моста, као наставак започстнх радова нз претходних година и као заштита цевовода који напаја Параћин п Нуприју. V дому самоуправљача „Душан Петровић — Шане” V Крагујевцу 16. јануара ме; ђуспштинска конференција Шумадије п Поморавља сазвала је састанак ва коме су присуствовали повииари и дописници дневних и недељних листова Радија н ТВ. V разговору са представницпма штампе учествовали су лредседник међуопштинске конференције СКС, председник међуопштииског већа спндпката, председник МОК СУБНОР-а и .МОК ССО п други а основиа тема разговора је бнла „Актуелна питаља друштзенр- -економског развоја регпона ". Наглашено јс и свога пута да новннари имају изузетно одговорап задагак да кроз своје написе афирмишу рад п резулгате. самоуправљаље н тако дају свој допринос пзласка нз крмзне ситуације. ВРЕМЕ И УСЕВИ Предвиђа се и уређеље јухорских бујица и то у месту Својново, као заштита два моста кроз пасеље, и уређење бујичнпх токова на путу према манастиру. Такођс се предвиђа уређе ње бујица у сливу рска Цриице и Грзе и то изград ње једне преграде на Петровом потоку у насељу За брега, и уређење лотока кроз Мириловац на делу узводно II ЛИЗВОДНО ОД .МОста који ђе се изградити на путу пре.ма Плани. У плапу заштите и очувања изворишта за водосна бдевање предвиђен је одрс ђени део средстава за наставак истражних радова у цпљу изналажеља нових ко личина вода за потребе гра ља. Такође се предвиђа један део за санацију сеоских изворашгга који би у трену цима нестанка воде у граду, а и за хитне потребе могли да послуже као резервни извори за водоснабдевање. Д. Гајић СНЕГ ШТНП1 ПШЕУ1Г1У ® Мразевн би могли да оштете само винову лолу и неке врсте бресака Веома ниске температуре, које су последњих дана забележене и V наше.м крају. неће угрозити пшенпцу, јер је сиежни покршзач, као пгго ј'е познато, добра хаштита за пшеницу после дуготрајне сувомразице. У овом тренутку важно Ј‘е да ниске температуре не угрозе чвор бокореља. Велика хладноћа бп могла једино да оштети окца на виновој лозп и неке сорте бресака. Међутим, како метеоролози нај‘ављујг престанак даљег пада температуре, вероватно јс да ни воћке несе бити изложене опасности од смрзаваља. Миша Гајић ЛОВ и РИБОЛОВ МОЗГАЛИЦЕ Уређује: Миша Гајић ДОЛМЈАЛА ВУЧИНА На слицн: Радосав Арснћ — Лака са трофејом нспред Ловачког друштва у Параћн ну. • Радосав Арсић, ловац из Извора одстрслно првог вука ове године. Рждосав Арснћ —- Лака, шезисссТОГЧЗИПП4.И ловап из Извора, члан Ловачког друштва „Параћпн” једнмм метком из „шеснасстице” одстрелмо је између Малог п Великог Козјег Рога вука зешког преко ‘10 кллограма. Звер сс помамила на мрципу тслета кога Јс Лака поставио код сво Је колибе и всћ друге ноћп наишла је на нишан. — Око један сат по поноћи, 5. јануара појавнла сс иучица н са п>о-.< 5—6 вукова. Пуцао сам па пајблнжсг са око 20 корака. Вук је пао ,у ватри” погођсн „чстворком", каже Лака. По свој прплпшт, и по причама овчара н ловаца, ово ће бнтн ,,вучја година”, јср су чопори виђапп на местима где нх раниЈс нпЈе бнло, м. м. НОВАЦ Ссстрс Иреиа и Марија разговарају о то.мс колпко која има новаца. Ирсна каже: — Мајо, кала бн ти мепи дала твоЈнх 75 динара п.мале бисмо н јс дна н друга исту суму иоваца. Марија на то одговорп: — Нс, Ирена, мпого бо.^ве Јс да ти мени даш 75 својнх днпара, па бпх Ја имала два пута вишс моваца од тсбс! Можете ли рећн ко.зико новаца имд Ирсна, а колико Марија? <Ј>рс Јсднак Јс другој цифри увећаноЈ за 7 — када сс порсдак цифара обрис. добија сс броЈ који је од траженог броја већи за 3.904. Даклс, којн је таЈ загонстми број? ОДСТРЕЛИЛИ ВУЧИЦУ ДРАГИ НИКОЛИБ, ловац из Клачевице у суботу, 10 јануара одстрелио је, са групо.м ловаца из истог места, вучнцу тешку око 30 килограма.* II поред тога П1то је раљен, друти вук је успео да умакне ловцима из Клачевпце. То ј’е други одстрељенн примерак у овој ловној сезонн, а трећи у послератном периоду, како тврде клачевачки ловци. Загопетни број Одрсдите четвороцпфрепн број знајућн о њсму следеће: — збир свпх 1БСГОВИХ цифара нзносн 25 — збир трећс п четвртс цифрс јс за 6 већн од друге цмфре — збир прве, трећс и четвртс цл Гуске На јсдној ливади човек чува гускс. Наиђс пријатељ, носсћи у рука.ма једпу гуску, па га упнта: — Колико имаш гусака? Чувар гусака одврати: — Када бих нмао Још толико ко лико има.м сада н још једпу полокнну и Једку чствртину н када бн ми тн дао ту твоју гуску, пмао бпх равио 100 гусака! Колико Је гусака у човска што чуна гуске? ОДГОВОРИ: Врена 375, а Марија 525 динара; 1987; 36 гусака. ГЕОГРАФСКИ АНАГРАМ Заппи, са Чука певају Прока и Риста, жеља им увек иста, да стану где су сада и будућност да и.м блиста. (Решење: Пазин, Учка, Копар. Истра) Бора Рупић ПОЛЕМИЧКИ ПОЛИГОН | По Једна - (д)ав врада Порсд многих чсстнтки и разпих рсзимирала, у ■ ПОВОГОДИШМ.С.М броју „14 данв”, имали смо прплику ■ да прочитамо крупан наслов „Господа бира посао". ■ Испод иаслова тскст, то Јсст само Једна речеиица ■ коЈом потппсник нстс, Браннслав Мнлснковнћ сскрс 3 тар ОК ССО, кажс да се млади са села лакшс одлу- ■ чују за преквалкфикацнЈу док младн лз града то ■ тсжс илн уопштс не чнпс. Ту чињсннцу оп осуђујс И као допрннос вслнком броЈу псзапослсинх. У праву Јс. алн посматраЈући то са уа:ег аспскта И глсдишта Јср, изгубио Јс из вида да „господа", млади И нз града, пс поссдују обрадиво зсмљиштс, воћљаке. стоку п друго нгго значи да нс.мају додатни извор прпхода који имају младн са ссла. Када сс нађс у ситуацијн да мора да сс запослп, оснуЈс породицу ц ксту удомп п храпп, млад чопск из града мора да- ' лскоссжпије и озбиљнпје да размнслп. У том случају њсгова нптсшшја постаЈс Јачи п бољн посао (онај за којп се школовао) а пе да преквалификацијом рсшапа трснутни проблсм споЈс псзапошљсностн. Редундаптпо јс да сс са радничком платом, коју омогућујс прекваллфпкација, данас тсшко опстајс. ! Што се проблсма псзапошљсности тпчс, много бн скспсднтивпнјс било када би сс раз.мотрила шшцпјатпва (покреиута у Бору) да сс становннцпма села, свима којн поссдују зсмљу и дртта пољопрнврсдпа добра, посао у фабрнкама и предузећима дајс само у ванссзопским тсрмиппма. Тиме бн свако доспсо па својс радно мссто п прсквалификацнЈа пс би бнла пужна. Друг Б. Милснковнћ, када Је всћ па мссту секрстара ОК ССО, трсбао бн бпти далско узнђавииЈи н објсктпвнији, пначс овакво псобјсктнвко одваЈан>с на „господу” п друге не служл му за част. Горан Павловнћ |||1П11111П11Н11111НН111111ПНП11111П111П111111111111Н11Н11Ч1Н1111НЧП1111111111 ПРИЧЕ ИЗ СВАКОДНЕВИЦЕ ; Пише: Слободан Анђелковић " ДУГ Кад у шко.ту пођох, матн мп рсчс: „Учи, синко, учи. Не буди слеп кодо чнју, као ја што сам”. Кад у школу дођох, учнтсл. нам рсче: „Учнтс. дсцо, н дан и ноћ — знање Је спага, знањс јс моћ!" Послушах, пс прсварнх сс. Постадох чопск. Свану мн вовп дан. Хвала матсрп што ме роди; да нс бсше њс псписменс нс бп пи мене пнсмена било. Хвала учи што пс иаучи; да не бешс п.сговог стрпљсња било би мог трпљсња. Хвала отсчеству што изградл школу, да у њу по ђсм; и пут, да до школе дође.м. П.ма вас, и.ма: хвала ва.м сви.ма. Код вас сс задужих; како да се одужпм? ; Прочитах: .Ј1ПЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЈТЕ ЗНАТИ! ВЕП ЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЊЕ ДАТИ!” Запсх п напсх — да се одужим; од заборава нп- И родну мудрост да сачувам. Ваљаћс народу; бсз њс И нн њега ниЈс. ? Записах: У.М ЦАРУЈЕ СНАГА КЛАДЕ ВАЉА! Запнсах и потписах. Драговољно, и при чистој свестн и савсстк. А спсдока бешс па прстек; да потврде што Јсстс и јамче да тако будс. Узникнух: „НАРОДНА НЕК’ СЕ ЧУЈЕ!” Звпсвасмо: , СНАГА ЈЕ НАША ПЛАНИНСКА РЕКА, ЊУ НИКО ПИГДЕ ЗАУСТАВИТ’ НЕНЕ”. „Доста смо кладс ваљалн!” дрскнус.мо на оно што пас тераху да кладс ваља.мо. Разјурнсмо их. „Шта ћс.мо сад?” питају мс. „Ко ћс сада кладе да гаља?” „Мућпкте главом” каже.м. „Мућните. Па.мет сво Ју послушајтс?. Пзмозгашс машнну; у.мссто њих кладс да ваља. Машнна к’о машппа: ћуд своју, опаку, нма. Тврдогтава до бога милога. Слушати би сс хтела Покорнти јоЈ сс. ваљало бн. Мулро би бнло. Ма, људи к’о људк — своЈсглави: ни ссбс да послушаЈу; никако да сс договорс ни ко ћс машином 1 да управља. „Машина Јс паша заЈсдничка!” љутито вичу. „Нашаза!” „Иска тако п остане”, кажсм им. , Ваших Је руку дело!” Нско рсчс: „Тешко уздп којом сви машу, и коњу кога свп Јашу”. Зглсдаше сс збуњспк, ал' иишта пе рскошс Нско Јурпу ла машипу здроби. Раздсра се: ,3ар да нас она свађа н раздааЈа. Слогу иашу да разграђује. ЗкоЈ наш и крв пашу да растачс . . . ; Проклста била! И онај ко нам Јс даде”. кСкоро да крепушс за њи.м, толико пм па мах бсху ■ угодпе речи њсгсвс. Тргошс сс н у брк .му скресашс. „Стој!” гракиу- ■ ше на њсга. ,.Маппша Јс паша. Наша. разумсш!? Пишааа!” 'ј Ои тврдокг.рап — нс да сс лако. „Дајте мсни ма- ■ шипу”, понуди се. „Да Јс ја зауздам и сбуздам! О- В внм моЈим ручсрдама нажуљапнм, суице јој њечо!” 0 Угоди уху њнховом. Срцу ЈоЈ више. Уморни дадошс му машину своју. Па всрсспЈу! Ал, хукпу машина Јака, Јахача псвсшта збапн Иочешашс се по г.тави тврдоЈ: не би км другс — бољег изабрашс. । Баш ћуди њеној пар. I ..Памстиијп попушта”, рекошс напослстку, ГрмнуI ше: . ЧОВЕК ЦАРУЈЕ - МАШИНА КЛАДЕ ВАЉА!” Као да се одужнх; толико мм лакну.
МЕСНЕ ЗАЈЕтЕ ИЗОШТРЕНО 21. ЈАНУАР 1987. • БРОЈ 326 СЕПО-ПШИЈРИВРЕЛА БУСИЛОВАЦ: СУСРЕТИ СЕЛА 87 ОМЛАДИНА ЛЕШЈА ОБЕЋДЊЕ ПДЛО У ВОДУ Свс надс да ће основцн пз Бусиловца бар за 29. новсмбар почсти да учс у новоЈ школској згради одавно су палс у воду. Кровна конструкцвја Јс постављсиа, мсђутнм, појавили су сс проблсми у всзн са изградн>ом канали* зациЈс н увођен>см парног грсЈања. У мссној заЈсдницн кажу да су за то одговорш! пзвођачи радова н изражавају паду да ћс отварањс повс школс Оитп прс краЈа школскс годикс. Анђелка Аранђеловић ДРЕНОВАЦ КРАЈ МАРАТОНСКОМ СУЂЕЊУ опш втисиш 31 тшиш Е Извучени парови — Села подељена у две групе — за сусрет се пријавило 20 сеоских месних заједница Најзначајнија културно-образовна манифестацнја, сеоских месних зајсднпца почеће 31. јануара. одлучепо је на скуптнтини „Сусрета села 1987”. Као и ранијих годпна надметања V зпаљу и култури села одвијаће се у лве групе. За овогодишњп циклус, нажалост за разлику од прошлих година, појави ло се свега 20 села. Такмичење има два дела и то квиз знања и културно-уметнички део, у ко.ме је посебно акцентовано нзворно народно стваралаштво. У квизу, свезиалш« ће одговарати на питања нз облас ти: пољопривреда, Закон о осигурању земљорадннка. Закон о војној обавези, познавање саобраћаја и Закоиа о безбедности саобраћаја и живот и дсло Вука Караиића. Наступе екипа прате и оцењују два жирија, и то у првој групи: Симка Бурић. стручни сарадник у друштвено-политичким организацијама, Небој'ша Јеличнћ, радник Органа управе, Стојанче Смиљаноски, просвеПосле вишсгодишњс псизвссностп п патсзања око : тога да ли дом културс припада задрузи к.ш месноЈ заЈсдшпп! наЈзад јс стнгла прссуда Вншсг приврсдног суда. По њој дом културс у Дрсповцу Јс власништво мсснс заЈсдницс као њспо основно срсдство, Јср га Је мссна зајсдница, односно народ, градио. 1ако Јс, копачио на јсдан важан проблсм стављсна тачка. Миладин Јсвтић ОТПОЧЕЛА СА РАДОМ ЗИМСКА ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОБАЧЕ тнн радник, а у другој: Славољуб Матић, апсолвент Факултета драмских уметности. Драгагд Атанацковић, просве тни радник и Љубинко Селаковић, просветни - радник. Такође јс на Скупштини Сусрета формиран жири који ће оцењивати друштвено- -екоиомске односе а сачињаваће га Милан »Бокић, друштвено-политички радник, Новица Митровић, председник ОК ССО и Радомир Милутиновнћ, друштвено-по литичкц радник. ПРВО-ПА „МУ1ПК0“... 9 Новоформирана организацпја СС*4 у сслу Лешју уз пуну подршку Мсснс органнзацпје ССРН чшш првс коракс ка нзласку пз аноннмности СИЊИ ВИР ИСУШИЋЕ БАРУ Исушивањс Језера на површнни од око 20 бнће јсдан од наЈважннЈнх задитака у овоЈ После 16 година њсговог постојан>а радови шпвању започсће с пролсћа, а финапсираПе хсктара годиии. ; на ису-। их СИЗ . за водоприврсду. У плану је п поправка пољскпх и ; иланплскнх путсва. Бланка Павловић ПЛАНА КРЕЋЕ ИЗГРАДЊА ДОМА Самодопрпнос по стопи од 10 одсто на доходак из пољоприврсдс п 3 одсто нз личпог дохотка бипс вскључшЈО утрошен за нзградњу дома културе и одржавањс јавнс расвстс. Укупна вредност самодопрнноса у радној снази, новцу и прсвозу матсрнЈхта нзносићс око 18 старих мнлиЈарди. Од 1416 бпрача за самодопрппос сс у позитпвпом смнслу изЈасннло 62 одсто гласача. Процепат бп снгурно бпо већи да прстходне гарнитурс руководстава нпсу нзнграле поверсње мешташи У овој родннп крсће пзградјва Дома културс. Жарко Вскић „ЦЕНТАР' МЕРЕЊЕ КРВНОГ ПРИТИСКА УЧЕЊЕ /Е МУДРО СЕ/АЊЕ с Овогодишња Зимска школа за пољопривредне троизвоћаче одвнјаће се упоредо у л Муттшци Стрижи, Бусиловцу и Доњој Од 14. јануара па до почетка априла зимска школа за пол>опривредне произвођаче, на три пункта, у Стри жи, Бусиловцу и Доњој Му тници обрадиће 14 тема битних за наше пољопривреднике. Предавачи углавном нз наше општине са полазиицима обрадиће практично целу „пољопривредну годину”, кроз теме као што су: Задаци свих чинпоца у плановима пролећне и јесење сетве, При.мена хемијских оредстава, Интеграцпје пољопривредних и других организација у Парађину, удруживање земљорадника, технологија сетве и узгоја шећерне рспе,наводњавање, производња кукуруза, пшенице, соје, сунцокрета, кабаста храна и силажа у нсхранн стоке, пензионо и инвалидско осигхфање земљорадника, индустријска пропзводња живине, арганизација бткупа прераде млека и меса на подручју општине, осавре.мењавање воћарства и повртарства. Предавања ће се одржавати једном недељно, средом у Доњој Мутници, а V Стрижи и V Бусиловцу четвртком са почетком у 17 часова. Такође у организацији клуба самоштрављача, ОК ССРН, ИМТ из Новог Београда и меоне организацнје ССРН из Доње Мутницс, Стрижс, Бусиловца и друплх села одржава се течај за коришћење и одржавање по љопривредних машина. Рад овог течаја обухватиће познавање трактора и мотора, позцавање пољопривредних машина као што су плугови. тањираче и дрљаче. Почетак рада и време накнадно ће се утврдити по договору са Сервисном школом ИМТ Но ви Београд, чији предавачи држе овај течај. РАСПОРЕД наступа екнпа — I група: Бусиловац — Главица 31. јануара и 3. фебруара, Стубица — Голубовац 4. и 6. 02., Доња Мутии ца — Чепуре 7. и 10.02., Лешје — Рашевица 11. и 13.02., и Клачевица — Ратари 14. и 17. фебруара. II група: Плана — Дреновац 31. јануара и 2. фебруара, Буљане — Шалудовац 4. и 6. 02., Доње Видово — Сикприца 7. и 10. 02. Забрега — Текија 11 н 13. 02. и Шавац — Лебина 14. и 17. бруара. Дуто су млади овс мсснс заЈедшгцс, дслом због нсзашгтсрссованости њих самих алн н због мањкања по« дршке осталнх ДПО у сслу, билп потпснути ИЗ ДруШТБСНО-ПОЛНТИЧКОГ, културног н спортског живота ссла. Данас то ннјс баш тако. Напмс, младн, њих псдссстак, су сс препулн н уз помоћ ОК ССО формнралп Омладинску органпзацпју у свом селу. Сарадња са Месном органпзацијом ССРН јс убрзо уроднла плодо.м н младн ове Месне ззједннце су смогли снагс да се првп пут прнЈаве за такмпчсњс у Акцијн ,,Сусрстп села 87”. Бп.тп су скгурни да ће оваЈ њи.хов првеиац ићп путсм посутнм ружама, али ту наплазе на прву трновиту дсоиицу коЈу им трасира Скушптнпа Месне зајсдницс н Партпјска организациЈа. Л сво и како. Млади су се окупили, поделнли посао и рсшени да у овогодшињпм ,Су сретима ссла” покажу да чнји кашаљ’’, почсли са ма. Рсзултати би ускоро љнвнји да је Скупштина ннсу ,,маприпрсмабилн уочМеснс зајсдницс имала разумсванл за јс младс и дала им подршку почетом послу а свснтуално 1 кочила с иским дннаром за : рсмс. своу запрпп« м. м. м. и. То сс нпЈе догоднло па су младц РАЗГОВОР У ЗИМСКИМ ПРОТЕКЛА ПОЉОПРИВРЕДНА ГОДИНА СУША ОДНЕАА РЕКОРДЕ затражили помоћ од Иартијскс органнзациЈе, која изг.тсди, за — помагањс млади.ма ннјс ни чула па ц даљс ссди скрштсних руку п у дус« гу са Скупштиаом Меспс зајсднице посматра грцањс у тсшко1шма сопствеие омладиие. Патронажна служба Медишшског цснтра, <Ј1)УР , .Здравље" од 25. дсцембра сввког другог чствртка у канцсларнЈн предссднлка општннског удружсња псн знонсра, улнца Лолс Рнбара бсз броја вршп мсрсње крвног прнтнска заинтсресованим псизпонсрима п грађапима. СЕПО Александар Кнежевић Главица, ссло стаклара, статусом градска мсспа зајсдпица, свс вишс наликуЈс граду. Мучс га исти комуналин проблсмн, мучи га исти трновитн пут коЈи води до њиховог рсшавања ЗАБРЕГА: ЈЕДИНСТВЕНО ЗА САМОДСПРИНОС Забрсжшш сс изјаснили за нови самодопрниос у трајању од три годинс по стопн од 3 одсто из радног односа н 10 од доходка из по.љоприврсдс. средства ћс бити уложена у асфалтирањс ссоскнх улица, урећсњс пољскнх и планинскнх путева, и комуиалио уређсњс ссла, као п за спорт и развоЈ културе. Забрсжанн су као н до сада били Јединствени у жсљи Док ледсна кнша поставља сЈајну глазуру на кућс, кровове н улицс у дуго зпмско вече, уз топлу псћ, домаћу ракиЈу, кисео купус из подрума и осталс зимскс „БакониЈс", водс се дуги знмски разговори. Ослушшшо један. Водс га Божпдар-Бата Иванковић, прсдседннк Савста мсс1шх заЈсдннца н Топлица Богдановић, прсдссдник Мссне организацијс ССРН Главицс. Некада говорило сс „Главица Чукаром", а сад са горчином, „ 110.1 ,1 лада у блнској будућности гуриста, залнтсрссоваких њнхово ссло будс стсциште за ссоскн туризам. Мплап Трифуновцћ РАШЕВИЦА: прлг за 33СРЕМСНИ ФРОНГ* вица под ауспухом". О.мсђсно је ово нассљс старим путем за Иоповац, новим ауто-путом, прикључницом за Зајсчар. Врждс камиони, б.љују издувнс цсвн, а Главичани ћутс и пла пирају. Са муком сс људи проОијаЈу до својих имања испод трансверзалс Пстља — Давидовац. Стрепе од нсминовних всликих вода у Црницн, чији су ток н природнс одливс порсметнли граднтељи ауто- •пута. Сскира пх упропаштено корито рскс код напуштснс бстоискс [ базе, а уз свс то — нсма водс у воЗа изградњу спомен-обслсжја на срсмском фронгу ------ 1 доводу. Нема ни аутооуса да их у- борцн Рашсвицс и грађаии сакупили су 125200 динара. Мсћу хиљадама учссиика иа срсмском фронту је и всликн број Рашсвчана. Коста Станковић ЈАСНО И ГЛАСНО МАГДЦИОНЕРИ КАО ГУВЕРНЕРИ — Нашс задругс су сс всћ одавно прст воридс у трговачкс оргзнизације. Али нажалост, — врло лоше. Никада нс можсш да набавиш исшто када ти трсба. Магационср ођс кад хо!1с, затвори кад му сс свиди, п још ако нијс из ссла> ако путујс, тешко ће пољоприврсдник да набави онај репроматеријал који му трсба. Магационери се п0 нашају као гувериери, рскао је Миодраг ДимЈггријевић, из Мириловца. Посматрано кроз три осиовнс културе на нашсм подручју, протскла пољпоривредна година бнла Је једна од слабнјнх. Прсма подацима коЈн су сс слили у Општииски комитст за приврсду просечни прннос пшеннце је за 500 кнлограма по хек тару мањи од планнраних 2.700 килогрпма по хсктару, изиео нам Је у разговору СТЕВАН МИТРОВНБ, стручнн сарадник за пољоприврсду. Разлозп су врло неповољни времснски условн. НаЈпрс дуготрајна суша, а затим дугс кишс у перподу жетве. Што сс тнчс производње ссмснскс ВЕЧЕРИМА: ГЛАВИЦА јутро вози на посао. Возачн из ,,Црнице" код њиховог стаЈалишта прикочс тск толико да тахограф рсгиструЈс заустављање п продуже. И тслсфонска цснтрала отсшњала. Ескошс поштари: „Нека вам ова прнвремена извесно врсме, па ћсмо уградитн нову”. Рок Јс бно годину дана, а прошло Је три пута по толнко. 11 шта сад? Главичани знају. СкрПОД АУСПУХОМ пшенице у РО ,1. мај" п код њс јс суша узела данак и онсмогућила планираш: прмнос. Укупно јс произвсдсно 51.141 тона кукуруза у општини Параћин. Проссчан прииос по хсктару износио је 3.933 килограма. Судећн по томс кукуруз Је нпак одолсо сушн, па су и приноси блнзу лланираннх. На 650 хсктара под шсћсрном рспом у општини Параћин пронзвсдсно јс 22.957 тона и постпгнут проссчан принос од 36.683 килограма по хсктару, односно 10 хи.љада килог Но II ТО НС Ои бнло ТОЛИКО ПОГуоио, да су одгосоркн за та.мошњу школу, имали разумевања за пла- [ ннранс акт1шиости овс Омладанске ' организацпјс па да им одобрп Јсдну просторију за проос \ поподпс« виим и вечерњпм часовима. Алв I шта то врсдм, кад запослени прос- । встни радпик у помс!цтој школн I уместо да п сам уз.ме учсгаће у при прсмама, како је то некад н оило, свс то катсгоричкп одбија, јср школа како кажс служи за васпнтаљс младих. Нс знам па какво сс васпитањс пут њима важан, у Јадну рску одгурну двс бстонскс громаде, наруши вековну обалу рекс — и одс. не окрснувши сс. Сад сс општинскп инспсктор и падзорнн орган са ауто- -пута борс да их дозову и своје радилиштс врате у првоОктно стање. Главичани сс надају да ћс успстн у томс, Јср на пролсћс треба отпочсти са градњом фудбалско! игралишта, два терсиа за малс спортове, тснис, кошарку н рукомст, нгмесне зајсднпцс. Одаклс новац за комплетну рекоиструкцнЈу сада всћ „теснс” слсктро-мрсжс. Кад бн нсшто слнчно моглн да урадс, вајкаЈу сс саговорннци, са водоводном ирежом. Нека три дана има водс, а остало нсма, али да зна.мо кад ћсмо бнтн бсз н>е. рама ног. На којн ман>с по хсктару од планиракрају, помсшимо и сунцокрст је овс годинс изузстно тешко поднсо сушу, па је и оно мало посршина коЈс сс п.пмс засадс улркос повољним условима уљарица дале свега 197 тона ссмсиа М. М. мисли п то нека тамошњсм служи на част. а његовилг учсницнма остајс да даи учитсљу бившим пресуде гдс су и од кога сгпцалп прва знања н у којс сврхс служн садашња зграда њиховс шко.те. Мишљсња сам, да мве, додушс, ралпипа за дсцу н пратспн.х ката. II базсиа. Што аа нс, нм је на дохаат рукс. Сгаро објсрска игра НнЈс у Главипи све тесно. Сала Дома је широка — али кратка. И то ћс на пролсћс Главнчанн проши« рнти. Да нмају гдс, на при.мер скнпс из „Сусрста села” да се припрсмаЈу. Сада се као гардеробс користс школске учионицс. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК трснутнс потсшко1ге могу да се прсвазићу само мсћусобинм разумсва« њем и сарадњом свих ДНО у сслу, А то значи да рукоиодсгво Скупштнис МЗ, Партијска организацнЈа и остале ДП-с стр; трсба зајед« Пише: Јован Цветковић лнште, оно што до полувремсна тераш узордо а од полупрсмсна низбрдо, испарцелисаће, иадају сс н купцима плацспа нз Иараћина. Ол обс трансакције остаћс нсшто пара н за будућн спортски цснтар. У селу тече самодопрннос до краја 1988. године. Сва су средства усмсрсна у комунално урсђење ове свс више и по нзглсду градскс 11 тако план за планом, а ледсна киша и даље глазнра кровове, куће и улицс. Иза освстљсних прозора у гоплој соби прнкупљају се снагс РАДОВИ У ЈАНУАРУ 1ШЧКИ да се за.мислс иад судбпиом своје деце која свс хоће, а верујсм и да могу, само што иемају глас. До гопор са одговорпн.-ла за тамошњу школу нссмс да изостане Јср коме трсба да користе просторпјс школс ако не мпаднма. Уосталом и културно-забасни живот Је саставнн дсо васпптања младих. та се у ирслеће снага има, никад ннка иијс бнло у дубоко заорс. А вшпе кстомишљеорганнма н руководствима мсснс зајсдницс Главпца. М. Мнлснковнћ То би сигурно бнла п рука помпрсња младима којн би је, бар сс ја надам, пскорпстнлп како бн започслн прппрсме за „Сусрсте села” ималс конпшумранн рад а сампм тим п оправдале очекивањц. Млади су покушалн, па потсзу су старнји . . . Уколико земљиште за пролећну сетву није јесенас обрађено, а временске приликс то дозвољавају, потре бно је у овом месецу растурнти стајњак и минерално ђубриво и извршити обраду земљишта. На местима где се задржава вода у њивама под пше.чицом браздама, плугом илп мотнком треба ту сувишну во ду одвести а на местима где се јавља подлубљивање земљишта, кад се земљиште просуши прећи лагано ваљком. За рану производн>у младог кромпира у овом месецу врши се припрема н наклијавање кромпира. У воћњашгма се механн чки чисте крошње од сувих грала н неопалог лишћа и стабла се пргшремају за знмско прскање. На местима одређеним за ове воћњаке у овом периоду треоа извршитн ршоловањс земљишта и припрему јамића за садњу воћа. Прицрема се ко.љсјг потпаре за виноград, набављају се средства за заштиту од паразпта в другнх штеточина и прави сс план пролећне сетве в тако даље. Мнленковнћ Бранислав штеннх руку сс ссди само у знмско 3 всчс, Јутро се користн за трчзже — од вратп уговарање А планова Градиће до врата, за мољакање, — рсализацнЈу планова. није мало. Глзвнчани спортскп центар, Па два хектара, Оаш код нвпуI штспс бстопске базс Пре.тузсћа за ј путсос '.Зајсчар” којс завршшшш Кприкатура: М. Јовановнћа Суша у току врсмена за сетву, а потом снсг који јс прскрио п>ивс опсмогућавају и да се паслути стањс озп&ишх уссва иа нашпм њивама. Стручњаци кежу да пе сс право стање п рсзултат Јссења сетвс пшсиицс зндсти на пролсће. Углавпом, пшсницп која Је ншсла снег Је добродошао н опп коЈп су уграбилп за сетву нли су својс њпве после сетвс иааодњавали моп’ сс надати добром „здрављу” своЈс пшсннце у пролсће. м. ад.
ПРЕВОДИ ■ЕН 8 тШЕЛМ|ШЈШЈШ ' ВИВ№ИМИМИ^;«;ИМИИИИИНИИИИНИИНН1НШЕНШН№1&Г-' >*ПНИ^МННННН! ПЕСМА 0 ПАРАЋИНУ Параћине, мили граде српски, Словенцима си био завичај други У нрогонству и туги. Твоји људи срца широкога Били наши добротвори у беди: То је братско благо, Што кроз сва времена Сија и вреди. Кучејев Руч (Препев са словеначког аутор) ■ Кучејев Руч, право пме Руди Добовишек је словеначкп песпик. У време немачке окупацнје током Дру гог светског рата боравио у Параћнну. Радио у Српској фабрици стакла. Збирком песама „Југословенски вег?ац" одужује се и нашем граду на најлепши начин. КУЛТУРНИ ДНЕВНИК ЋЕАЕ У МААДЕЖЦУ У оквиру деведесетогодпшњице постојања младеновачког „Абрашевића", односно „Славка Манојловића" 26. децембра . у дому културе отворена је ретроспектпвна изложба Миодра га Анђелковића — Белета, некадашњег члана овог КУД-а, који се младеновачкој публици представио са тридесетак својих слика. Након тога Мнодраг Анђелковић је наступио и на свечаној академији као глумац и исто тако био срдачно прихваћен. ЈАНУАРСКИ САБОР ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА РАДЕ И КАД ОДМАРАЈУ Одбор за прославу Вуковог јубилеја и Редакција „14 дана” расписују КОНКУРС ■ Ове године, по четвртн пут СИЗ основног образовања н културе органнзује традиционални Сабор радника у основно.м образовању. Сабор ће се одржати у петак, 23. јануара 1987. године у сали Градског аматерског позоришта у ПараОСТВАРИВАЊЕ САМОУПРАВНОГ ПРЕОБРАЖАЈАШКОЛСТВА ПАРАЋИНУ ЈОШ ДВЕ СТРУКЕ ■ Према Нацрту мреже и структуре средњег усмереног образовања, који је израдио СИЗ за усмерено образовање Региона Параћин треба да добије хемијско-технолошку н прехрамбену струку са трећим степеном, машинску текстилну, економско-трговинску и културолошку са четвртнм степеном стручности. 9 Делегати Скупштине општине донели закључак да се затражи од СИЗ-а четврти степен и за хемијску и прехрамбену струку, и увођење две нове струке. Изгледа да је регионалнн СИЗ за усмерено образовање изгубио из вида традицију а и могуђности, лабораторије, опрему и кадрове образовног центра у Параћину те му је у своме НаЗИМОВАЊЕ ДЕЦЕ Гпза во Иомош Цснтар за дечнју заштнту „Бамбн” у зајсдннци са самоуправном интересном заједницом дечнје п социјалне заштите у свом одмаралишту на Грзи организује зимовање за дсцу прсдшколског узраста. Како нам је рекао дирсктор центра Псро Маркхћсвић, зимовање ће користити двс стотинс деце углавном шестогодишњака. На Грзи ће знмоватп девојчицс и дечаци како из ћину са почетком у 10 часова. Моћи ће да сс чују предавања на тему: ,,Савремена друштвеко-економска црту доделио у хемијско- -технолошкој п прехрамбеној струци само трећи степен стручности. Самоуправни преображај усмереног образовања значи, према Скупштини СР града тако п из ссла са подручја наше општине. Зимовањс Ис сс извссти у двс сменс у трајању по седам дана, почев од 19. јануара, тако да ћс и школска деца имати прилику да посетс Грзу уколико то жслс обзиром да ћс у то врсмс битн на зпмском распусту. Цена није висока. За седам дана са превозом до Грзс износи 14 400 дннара, с тим што предшколцн плаћају 50 кретања у нашој замљи" и „Утицај ксагуникационих и информационих технологија на развој образовања — савремена кретања". Предавач је Гордана Зиндовић — Вукадиновић, саветник у Републичком Заводу за Србнје, да усмерење за струку и занимање треба да отпочне још у првом ра зреду средње школе, да тре ба повећати број часова практичне наставе, извршити корекцију У наставним плановима п програлшма, сажети број струка и занимања у шире образовне профиле али и интензивирати рад на сгручном педагошко-психолошком и марксистичком усавршавању на ставника, појачти васгштни рад са омладином. М. Миленковић одсто, а другу половину трошкова сноси Самоуправна интерссна зајед ница дечијс и соцнјалнс запггитс. Снсг који је пао претходних дана гаранцнја је да ћс наши малишани рскао је дпрсктор Маркићевић ужи вати у санкању и другим зимскнм нграма, поготову кад се зна да их после нгрс чека топла соба и укусна, квалитетна храна. Д. Гајић унапређивањс образовања и васпитања. Након предавања предвиђено је и извођење монодрамс „Преписка између Вука и Мипоша ОбреновиДрагана Мацић РЕДАКЦША ДВОНЕДЕЉНИХ НОВИНА „14. ДАНА”РАСПИСУЈЕ I Коннуис за актуелну каоикатуоу Право учешћа имају сви ствараоци, који до 1. марта ове године пошаљу своје карикатуре са. темама по слободном избору на адресу: Редакција „14 дана", Максима Горког 4, Параћин или лично донесу. Фор мат карикатуре је галериј ски. Резултати ће бити саоп штени у броју од 1. априла 1987. године, на Дан ша ле. Пет најбољих карикату ра биће награђено и објављено у нашем листу. Награде су у књигама. И карикатуре које добију похвале жирија такође ће би ти публиковане кроз „14 дана". за најбољи циклус НАРОДНИХ ЛИРСКИХ УМОТВОРИНА Забележите од ваших старијнх песмс свадбене, посленичке, жетелачке. љубавпс, здравице, бајалнце, успаваике, пошалицс. ругалшце, пословице, изреке, загонсткс, коледарске, славске и друге пес.мс и народне творевпне. Предвиђеве су трн награде за три најуспешнија сакупљача. Награде су у вредним књигама. Сакупљено народно благо биће објављено у збирци народних умотворшш из овог краја, која ће бити објављена током ове године. Народне умотворине шаљптс на адрссу: Редакција „14 дана” 35250 Параћин, Максима Горког 4, илп лично доЕ*2Сиге. Рок за слање је 1. март 1987. године. КОМЕНТАР РЕФОРМА РЕФОРМЕ Прсоптсрећснп проблсмом подслс смсрова по регнонима и општинама, одговории као да запостављају главни задатак са којим су н крснулн у рсформу: модсрнпзапиЈу школства. Илузорно јс всровати да ћс акти сами по ссбн псшто да измснс п донесу нскс резу.ттатс. Ако не жслпмо да ова рсформа буде само формалност попуг многих стпари у нашсм друштву нсопходне су корснптс промсис како у положаЈу тако и методнма школства. О модсрноЈ школн нсма пи рсчн бсз савремсннх учила, али ни у садашњим условима гдс прсовлађуЈе класпчан спстсм прсдавања, „бубања” и мспитпва- »ва, бсз крсатнпног рада п самообразова1ћа учсника. Такођс, наставии плахови морају бпти сластпчннјн како бп пшли у корак са иаучпо-тсхиолошким прогрссом и актуслним збивањнма. Поставља сс питањс да лп су просвстпи радшпш у могућиости да се прнлагодс саврсмсиим методама, к хоћс лх жртповатн својс навнкс и схватања, радп судбинс гсисрациЈа којс долазс. Хоћс ли, пли морају? Владимир Јанковић Карикатура: 3. Живковић АФЖЗМ® Море јс неодвојнво од кашег радног човека. Свакн час му говоре: море ће тн, море ради, море марш... Рад Је створио човека, а герад политичаре. У нашем друштву путеви су нам добри, али су нам улице очајне. Ко ради ие гоји се од глади. Кад поставиш паметно питање, прогласе тс лудим. Златко Дудић РЕБУС: Прилрема: Д. Гојковнћ Решсње: „14. ддна’’ ТОМИСЛАВ БОКИН ПОЧЕТКОМ ДРУГОГ ПОЛУГОБА А>УБОМОРА У Зооврту лав — љутп цар, па слон и слошша, брачни пар. Наспрам њих била риђа камила. Слоилца слона сурлом по лицу. „Што си зинуо у комшипицу? Моја лспота п младост џаба! Тебс привлачи грбава баоа! Срам да тс буде! Полуде!” РАСПУСТ УЗ ЗИМСКЕ РАДОСТИ ЖИВЕО РАСВУСТ Школскп распуст, којн је практпчио отпочео 17. јануара, многима, наравно добрим ■ ђацнма доиео јс прегршт петица а доста њпх мора током озих 14 дана распуста да размнслс о томе како најлакшс пронаћи „непознату х” (нимзло лак посао јер то Г/х” траже свп ћацп од како јс света и математнке). Ипак, свс њих током распуста чскаЈу снлпе зимске чаролпЈс н радости иа спегу, оес годпне сваком илнске. Плакннарско смучарско друштво ,Даворак” н СИЗ физичкс ку.ттурс К1ПОБ1ШОМ „СКИ лнфта” који је мон тиран код горњсг до.ма па Грзн, прстворио јс ово параћшкко нзлстпштс у мали знмски цситар. Свакоднсвио у 9 сатн испред спомсннка Бранку Крсмаповнћу пут Грзс креће аутобус за скиЈаше и сангдшс. Тамо их чска стаза погодна п почетникс п за оне који су заБЗфкли у тајне бслог спорта. Дом Је загрсјан, а све посетноце чска топли ч>Ј. Аутобус се враћа у 16 сатн и свс то кошта 400 динара. м. м. „Песничка елиирв 5О7.“ И ове годннс Редакција листа „14 дана", СИЗ образовања и културе и Центар за културу п информисање организују „Песннчку олим гшјаду'' — такдшчење основаца у поезији. Као и ранијих година такмичење ћс се одвијати по истим пропозицијама, знаКЊИГА О ОРУБУ ИЗ СРЕДЊЕГ ВЕКА У СРЕДЊЕМ ПОМОРАВЉУ Оруђе старнх Мораваца и У издању Цснтра за културу и ннформисање „Параћнн’’ крајем месеца очскује се да изађе из штампе књига „Оруђа XIII—XVII века у средњем Поморављу”, аугора Марина Брмболића, археолога ЗавЈгчајног музеја Судсћи према рсцснзнјама доктора ВоЈислава Јованопића, ванредпог профссора Филозофског факултста у Бсограду и доктора Борћа Јанког.пћа, књнга „Оруђа XIII и ХУЦ вска у срсдн.сл: Поморављу*’ биће всома користан научпи прилог позпавању српске материјалне културе средњсг вска. Аутор .Марш1 Брм болнћ свој рад пропратпо Јс са прско 100 цртежа подсливши га на ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА Уређује: Горан Јоксимовић чи најпрс школско, а затим и финално оппгшнско такмичење. Осам најбољих песама биће објављено у по себној плакети стихова. а најбољи радовн из свакс школе на страницама нашег листа. пет поглавља која је обрадио озбпљио, широко и са свим потребпим предзнањима. ОбраБенн су алати са свнх значајниЈпх археолошких налазишта у срсдњем Поморављу, откривсни случајно, прнлнком рскогносцирања и нсконавања нассља, манастира и утврђеља. Оруђа су до сада годинама чувана у депоима и изложбеним просторима музеја од Бсограда до Сењског Рудпика и Лреш Радаковмћ Карикатура: Зорана Живковића Предраг Радаковић рођен Је 2. јула 1956. године у Алексннцу. Основну школу завршво у Параћпну, а срсдтве образоваље Је стекао на петогодшпњоЈ уметничкоЈ школн у Ннпгу. Радио је као днзаЈнер стакла у СФС-у у Параћину, а 19В4. се уписао на одсек керамнкс и стакла Академије прнмеаеннх уметности у Београду. Од почетка свог стваралаштва готово подЈеднако се бавн свим ликовнпм дисциплниама. Од дизаЈна до уља, од стакла до скулптуре. И док се у трагању за До 2. фебруара све литсрарне секцијс, односно Осиовне школе треба да потврде своје учешће на „Пс оничкој олимпијадп’’. Младп песницп наоштрпте оловке п прионите трком распуста на писање поезије. Всш поет свој долг, зар не? ПОЕТСКА ПАНОРАМА Уређује: Светлана Арсип НЗВОР ЖНВЕ РЕЧН Песннк Зоран Вучић рођен је 1947. године V Околишту (источна Србијс). Од 1980. до 1984. године оир је уредник часопнса „Расковник . Аутор је неколико значајних збирки песама а недавно се појавила н>его ва нова књига под насловом „Мисал ц зсмља” у издању „Нове Југославије" из Врања. Колико нам је знано, „Мпсал и земља ’ Зорана Вучића прва је песничка књига пспевана на дијалекту. Проговаррјућп архаичиим тпмочко-лужничкпм дијалектом, песиик разгрће слојсве митског, открива „извор живс речи”. ово Јс први приступ њиховом систематисању и прсдстављању кроз Јсдаи научни рад. Рсцсзенти су пуни хвале за Брмболнћеву књигу и судећи прсма њима оваЈ рад прсдстављаће врсдаи доприпос срс.цоспсковноЈ архсологи Ји али уЈсдно оп ће бити коришћек и од страие тенолога, ксторичара и друтих стр^чњака. Као и прсдходиу књигу „Цамасија” Брмболићсва „Оруђа” пгтампа РОГД „Вук Караџић” нз Параћнна, М. Миленковић ГРОМОЛЕСНИК Бил си некад и ти г р о м о л е с н и к, чуча ти живот проиСл на спреман>е за пут откуд нема ти вртање. сопственим изразом у керамици осла>ш утлавном на лоптасте формс, у сликарству је његов стил веП прспозиатљнв, у даљсм смислу и иачину ДалиЈевски, док тематскп оалапснра на ивпцц реалног н иреалног. Из.тажс врло дуго, у Параћину и хпире, а у марту ку прсдстоЈи нзложба у Парпзу, где ћс учсствовати неки наши значаЈнп сликдри. Карикшура Душана Лудвига
т с & 5 3 2 «5° > К М 3 СЈ нз* о « Оч Е о СЈ О О 4. О о сз р § Е О 2 4 ге 4 3 0 2 9 2 с К г=с и 55 СЈ а о СЈ « 2 5 д « Лн м о ЈСф д О 3 О >. а Вб 5§ 5 3 3' ■ СЈ И сЈ \5 Оч о ‘ -'З а - л о сЈ о д а л С « о К _ ,Х> О Е ° “ О <Ј'"’“ 3 а 1 22 3'5 Р 2, О “ К л. 9 7ј сј « бл сјКС °ч •*- -ч 13. - 3 а 5 2К 3 2 2о °= л 2 0 а ,О- л н'8 § 2«« О к 3 & > П >2 3 О и О м о « о 3 Ф ад о ч: адн а > н з з — *—• — н § а - г5 га Р 3 О 2^4^ б '0 ч. сЈ СЈ СЈ О О. § 2 сЗ О 3 2 1о > «и о к о к м о Д м О г=! 5 &« К О Е °&За|| =«л 4« с.-^, а о д б2 ®1р □ §&11 и «' еЈ О 0 - « Е & о 4 с § = & о Е 4 о « "$’ СЈ 9 у ег Е 2 св 4 •5 =( СЗ в § а Е( ° 3 СЈ а у о •“ СЈ П » Д а б 3 СЈ СЗ а . о ^Дб ?«§ СЈчр 2 СЈ о а с 2 « С О о (- И1О О; о 2 «3 '■ - 4 § а ° § Д Е ?. = 2 = Е § ћ$§К о >.О Е ' О 0 а л а (= о а о л 2 & б о о СЈ ’»3 о о = 3* — т 4 5 9 9 Мо а о о о > а Ш11 6 = 5 3 о 2 СЈ О 4 Л 3 4- р § СЈ сЗ д " § §д * и. О д р I«! = о 2 6 V « о 1^3 « 5 ?-. 3 о 2 З^ о а. = & сЗ сз р гХ о 5 Р л Л д о О д « Р) о СЈ Е СЈ Е о д СЈ 4 СЈ 4 с ге п о. л 4 и о « Е О в о о « « к § 3 о 6 В м п о 3 а СЈ о сЈ сЈ 3& = 2« §« о Г сј о ЛО О е О § 8 5 - о е 3 8«§ 2 5 = о о о СЈ с ЕССС 9 « „ ? И < а о о •■ § з | а н = б, I§4° &'2 о и «4 и. О, О О ■“* 3 с. ^2 §оч « п ■Е?и ” т *м « § 5— « 3 Д <*; ф а § &■§>= 2Р Р-2. « « % о о ц 2- -- СЈ бИС^ X« =0Е Е 4 о О с. В13 н §*Ј — д « 5 о . 3§ §§а о 3 Г=Д 2'8 = 3§§ о е.С 3 4 14 о ^°'о^ &6§5б и н гТ 5рЕ. ° Е «3М о -.Вј, е( °1=! =г ^•в’Ј 3 н О°и*2 =( - О К о 4-Ф б 2 6 2 . 3 3 з 2С °1 е .2. 2 4 6' д О « аб §а||В^8§ ш Е О = Д О д о сп\о-;рд-“-~ & 3 ч ..., -§Р => б = н28 - • сј 6 а з § У® &а 3 5§ « 84 §С" о 8ф §«=>§ = _ о 3 > 0 С О - I: а § § 2 = о. . е; 8 §8.1? «<3б §1§з р 9 о 9 :§ о 4 Е§§ 5 а Р5 Л О СП о о 3 = - о« О = „ - СЈ^’^ - Д 3 о 3 л о о а2 о. - е.-в’.е: о = & ° 5 'О с 9< ~ у а о «д§§ — Т> У !-■ 3 5 л □ т * О - 4 о 'Л 3 4°° >6.2, . - и о 3 « 2 3 2 14 ' 2 сј" о С 2? и Н§3>§ о § 0.0 о - 3 Е > бЈИД .. 2» 3 = Д л 2 бббЗ 2 п ? о сЈ б са 3 |1 &« - о о 2, 9 8 р8Г'В§. о§аН>| . з^-1| всЈ:1Ш| = об = § 3 о ., _____ _ 8 з е§а-е-8.3»& д з 24 ег е о о ћ « г>. д< а К о $5 о о е -&■ и д “ 3^0 о 50 5 г, б 5^ 3 о ч § 3.^2 8 о а О « ^Гз 2 о 6 к М о к р5 4 В 4 Е О а У О СЈ □ о д л Л Е =1« § '8 о 2 3 о 0 «2 х о д - о о е з « з о □ е 2с Ч« С₽ С5 _ ~ СЗ 5 4 4 З1 О СЈ — Е о о е- & _ р сЛз з .=> ч.- О. о « 3 .о о '8 Е И 3 еД о д дД О п I е §}б СЈ о Д СЈ Е § = = а Зз §в ,11 а Б 8 3 Е 2« о
3об 05о3оЕоо 01©? и *г0 5 1с Р1о ОЈ аокXооод ^-1 Р1О Јан 51 Р1 Ст «№>Б Р1 »па0с -2>>
ж БРОЈ 326 огллси КОМИСИЈА ЗА ПРОДАЈУ СТАНОВА НА КОЈИМА КОНКУРС ПРАВО КОРИШЋЕЊА ИМА СКУПШТИНА ОПШТНЕ ПАРАЋИН, РАСПИСАЛЛ ЈЕ О Г Л А С О ЈАВНОЈ ПРОДАЈИ СТАНОВА А) ОГЛАШАВА СЕ ЈАВНА ПРОДАЈА СТАНОВА НА КОЈИМА ПРАВО КОРИШЋЕЊА ИМА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН. Б) ПРЕДМЕТ ПРОДАЈЕ СТАНОВА СУ НЕКОНФОРНИ СТАНОВИ — ЗГРАДЕ: Ред. Ул. н бр. стан. 5р. Катего- година рнја нзграстапа дњс Површпна Оспопна дограђсна доградп>а у м’ Почетна врсдност стана за стана за лицнтац Примедбс 1- 2 3. 4. 5. 6. 7. 8. 1, Маршала Тита, бр. 142/2, 2 собе и кп. бр. 1783 кухнња 1905 33,50 — 2.711.333 сгаи адап тирзн 2. Мпр. Јоцића, бр. 17. кп бр. 1763 двособап 1925 52 4.871.033 — 3. Мостарс. 14'а кп. бр. 2783 двособап 1961 52 6 940,694 стан адап тирап и па поссб. пом плапу 4, Нушићева, 11/1 јсдиособан кп. бр. 2723 1958 27 — 2.140,965 стан алап тпран могућа лог. 5, Нушићсва, 1/3 јсдпособап 1958 27 1.974,246 могућа до традња 6. Нушићсва 1/6 јсдпособап 1 1953 27 1.953,200 могућа до градпл 7. Нушићсва 2'1 јсдвособап 1958 25 9,85 2.450 088 стап дограђсп 8. Мушићева 2'3 једнособап 1958 25 9 2.115,777 могућа до градња 9. Нушићеза 2'4 једнособап 1958 27 9 1.998.997 могућа до градња 10. Нушнћева 2'5 јелнособап 1958 27 4,00 2312,699 стан дограђен 11. Нушпћева 2/6 једнособап 1958 30 3,00 2 516,493 стан дограђен 12. Нушићсва 2/7 једнособап 1958 25 10,95 3.684 291 стан дограђсн 13. Нушпћсва 12/1 једнособан 1958 27 — 1.630,028 могућа до градња 14. Нушићсва 12/2 јсдпособан 1958 27 — 1.630,028 могућа до градпд 15, Нушнћва 12/5 јсднособан 1958 25 5,70 2.002,640 стан дограђен 17. Нушићева 14/3 једнособан 1958 27 — 1.888,462 нема доградље 18. Нушпћсва 14/4 ј'сднособан 1953 27 — 1.660,106 могуђа до грздња 19. Нушпђева 14/5 ј’еднособап 1958 27 — 1.953,200 могућа до градња 20. Нушпћева 14'6 јсднособан 1958 27 — 1.953,200 могућз до градња 21. Нушнћсва 16'1 јсднособан 1958 27 — 1.853,187 могућа до градња 22. Нушићева 15'2 јсднособап 1958 27 — 1.674.660 могућа до градп>а 23. Нушнћева 16’3 јсдиособап 1958 27 — 2.289,802 могућа до градгва 24. Нушићева 16/5 јсднособап 1958 27 — 1.657,791 градгва могућа до 25. Нушпћева 16/6 Ј'еднособап 1958 27 — 1.954,130 могућа до градња 26. Нушићева 18/1 длособап 1958 51 675 5.632,912 стап дограђен 27 Нушићсва 18/2 двособап 1958 51 — 4.213,235 могућа до гралња 28. Нушнћсва 18/3 двособан 1958 51 6,03 5.469,421 стап дограђеи 29. Нушићсва 20'1 двособап 1958 51 — 4.194,501 стап адаптпрап 30. Нушпћсва 20/3 двособан 1958 51 — 4.580,564 стап адап тпрап 31. 29. новсмб. 54 јсднособан кп. бр. 2650 1955 44 — 4.876.029 поссбап плап стап адаптнр. 32. Рудпнчка 4/2 Ј*сднособан кп. бр. 4066 1959 25 — 1.957 780 стан адап тпрап, мо гућа дог. 33. Рудпичка 4/4 једнособан 1959 25 — 1.900,535 могућа до градња 34. Рудничка 4/5 Ј‘еднособан 1959 25 — 2.216,151 могућа до’ грацња 35. Рудппчка 4/6 јсднособап 1959 25 — 2.543,441 могућа до градња 36. Рудннчка, 6/1 једнособан 1959 25 — 2.106,618 могућа до градн>а 37. Рудничка 6/2 једнособан 1959 25 — 2.015,025 могућа до градња 16. Н ушнћева 14/1 једнособан 1953 27 — 1.953,200 могућа до градва 38, Руданчка 6/3 Ј'едаособак 1959 25 — 1.843,290 могућа до градња 39. Рудничка 6/4 једнособан 1959 25 1.843,290 могуђа до градња 40. Руднпчка 6/5 једпособап 1959 25 7,17 2.889,730 стап дограђеп 41. Филппа К. 14/1 једнособап кп. бр. 4297 1964 33 — 2.713,415 стан дограђеп 42. Фнлнпз К. 14/2 јсднособап 1964 41,60 — 3.978,538 стан дограђсп 43. Цсрска 26/1 једнособан 1964 33 17,50 4.608,225 стан дограђсп 44. Церска 26/2 једпособан 1964 33 3,75 3.529,156 стап дограђсп 45. 13 октобар 12/1 једпособап 1930 23 — 1.623,678 поссбап плац 46. 13 окТобар 12/2 јсднособан 1930 26 — ‘1.686,127 посебап плац 47. 13 октобар 12/3 гарсоњсра 1930 19 — 1382,045 посебан плац 27' — 1.519,596 нема доградња Ц) Право учешћа на јавној продаји стапова имају сва правна 31 физичка лица. Д) Свакм учесник у јавиој продаји станова — стамбених зграда дужан јс да на благајнз: СИЗ-а стамбено комуналних делатности, управља грађевинским земљиштем и путсве општине Параћин уллати па лме кауције износ од 50.000 динара, у року од 5 дана, пре дапа заказане јавне продаје. Износ кауције урачунаће. сс у купопродајну цену купцу, а лице које на јавној продаји буде најповољнији понуђач, а одсутан од куповЈше, губи право на повраћај кауцијс. Уплата на жиро рачун бр. 63504-662-224. Е) Купац је дужан да од постигпуте купопродајне цене уплати износ од 25 одсто у року од 60 дана од дана извршепе јавне продаје, а остатак од 75 одсто купац — нооилац станарског права или план породичног дмоаћинства носиоца стапарског права плаћа у месечним једнаким ратама у року од 15 године, са каматом прсдвиђеном за стамбене банчине кредите. Купци који нису носиоци станарског права на становима — ста§беН'Им зградама, који су предмет јавне продаје, исплаћују постигнуту цсну на јавној продаји, у целости. у року од 60 дана по одржаној јавној продаји. Ф) Ако на јавној продаји стан — зграду купи лице који нијс носилац сктанарског права, исти купује неусељиве и без обавезе продавца на испражњење купљеног астана — зграде, а нооиоци станарског права, уколико не купе предметни стан — зграду, задржавају стечено станарско право. Г) Јавна продаја одржаће се у петак на дан 13. фебруара 1987. године, са почетком у 8,00 сати, у просторијама СИЗ-а стамбено комуналних делатности, управљања грађевинсасим земљиштем м путеве општине Параћин, у ул. Крагујевачка бр. 4. у Параћлну; Оглас се објављује у недељном листу „14. дана” као и на други подобаи начин. У Параћипу, дана 21. 01. 1987. годпне. ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ, Сипиша Ђорђевић, с. р. и 1 и !!!!ј!К!;И И 1 ® и т КУГЛМ ННЈЕ ДДЛЕКО АКО И ОДЛУЧНТЕ И ЈУИ ПРЕВОЗ ТУРНСТ" ПДРАЋНН
огллси 21. ЈАНУАР 1987. • БРОЈ 326 Основна банка „Југобанка” Параћин на основу Одлуке Извршног одбора РАСПИСУЈЕ ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ За' продају једног путничког Конфорт — СВ 633-83. аутомобила Застава 101 — Почетна цсна на лицитацији ноои 700.000, — (седамстохиљада) за путнички аутомобил -издииара. 924 МАЛИ ОГЛАСИ Продајем трособац стан У Ламлеи. Телефон: 54-283 после 15 сати. ооОоо Продајем „Фијат 1300" у возном стању. регнстован до новембра 1987. године. Миомир Петровић—Мнка; Главица. Право учешћа имају правна и физичка лица која положе кауцију у висини од 10 одсто почетне ценс на лицитацији, на благајни Банке. Потребан половни пијаннно или полуконцертни кла вир. Јавитн на телефон 52-097 од 12 до 22 сата. ооОоо Продајем „Голф" бевзинац 1977. годиште, у добром стању, четвороврата. Телефон: 51-335. Јавна лицитација ће ое одржати дана 30. јануара 1987. године са поче-тком у 8 сати у просторијама Банке. ооОоо ооОоо Продаја путничког аутомобила врше ое у виђеиом стаљу. Купујем кућу или плац у Параћину (Глождак или Јагодњак), јавити на телефон 54-319. Продајем нли мењам кућу V Крушсвцу за Параћин. Илић, Телефон: 037-27-697. ооОоо По завршетку лицитације враћа се кауција овим учеоницима који нису успели иалицитацији. ооОоо Продајем кућу, улнца Хајдук Станка 21. Телефон: 52-136, Радиша. Хармонпка „Далапа" — дугметара па продају, 140 басова. Цепа повољпа. Јавити на телефон: 54-341. Купац је обавезан да уштати порез- на--вромот;-на-'И38гицитирани износ. ооОоо Са вајповолиијим понуђачем — купцем закључиће ое писмени уговор,' а кулац може лреузоти купљвии путнички аутомобил по уплати целакутсве дотоворсне куполродајие излицитиране цеис и -порсва н-а-промет. ВОВЕ 1987 ооОоо Правим све врстс да брзо и ефикасно. повољна. Александар цераЦена ЖивЧетворочлана тражи једнособан породзша или двособан стан V Параћпну у стамбеној згради. Јавити на телефон: 60-484. Залнтересоваии хупци моту разгледати возипго које је предмет лицитације оваког радног дана од 6,30 до 14;30 сати. На ошову члана,69; .Огапуга^Фаб-рике.цемснга,Г.Нови;Попавац” мз Поповда: Париђиивкч^од&хуке Рздничкот-савета, комиоија ГОДИНЕ О Г Л А ША-ВА Продају цутемЈавне лицнгације 2 шкодое,’ без мотора и фарова; возкиа „АА?о15«а§еп. 1.200”’ ео почотној цени од 150.000 дннара по.комзду. Предметне шкољке моту се ви-доти сваког дана од-7/до 13 чаоова у гаражи фабрике. Право учептћа лмају сЕа.праака и-физмчкалицаЈ са.дретходном уплатом од 10 одото-учеапћа-од цсне ®озила;-иа-благајни предузећа. Купац је дужан да (излицитирану шкољку плати--змтреузме истог дана, након .тицитац:гј'е. После преузимааа купац-нема правоглицитације. Порез на промет плађа купац. Лицитаплај ће се одржате« дана 27. јануара 1987.године са почетксм у 10 чаооеа у сали Радничког савота. ПРОНЗВОДЕ Д0КАЗАН0Г КВАЛИТЕТА ановић, Горња Мутница. ,.И Вама је потребна „Ја нисам рођена да живим сама у ово време бурмо...’; Спишнос СИГУРНОСТ уклап>а насцаге каменца у котловским постројењима и врши антикорозивну зашти ту на њима Параћин, Боре Петровића бр. 1, Телефон: 53-907 •сервисира за радие организације и домаћинства све врсте пећи на гасовита, течна и чврста горива произвођача: „Крека Весо’’. „Емо", „Пламен", „Калорекс”. „Алфа” и друге • одржава и чисти котло ве свих врста и постројеља и парног грејања у домаћинствима и пословним котларницама • обавља свс врстс димннчарских услуга • врши ватроотпорну заштиту дрвсних конструкција, електро инсталација и других лако запаљиввх теријала Нсмојте чекати да квар изненадп! Ми Вам жемо помоћи! БУДИТЕ СИГУРНИ маВас моУЗ оур „сигирност:
ТДБЕПЕ шаанаВ 15 21. ЈАНУАР 1987. • БРОЈ 326 СПОРТ СТОНИ ТЕНИС НА ПРВЕНСТВУ СРБИЈЕ УСПЕХ „ТЕКСТИЛАЦА” У Смедсрево је одржано екипно првснство Србије за пионире и пионирке за 1986. год. на којем су учсствовале 16 скипа у мушкој колкурснцији и 12 екипа у жснској. У обе конкурснцијс пионирске скиле „Текстилаца" заузелп су 6 место штојеуспеху односу 1985. године, кзда су бшш претпоследњи. УСР=Х ПАРАНИНСКИХ ИГРАЧА НА ПРВЕНСТВУ РЕГИОНА У Параћину одржан је први позивни турнир најбољих играча ссниора за Регионалну и Међуопштинску лигу, на којс.м су учсствовали по један најбољи играч из обс лиге, а илрали су по систему свахо са оваки.м. Прва три места освојили су: Регионалиа лига 1) Дулић Боривоје 2) Марјановић Небојша 31 Сто]ановић Љубиша МеЈ>уопдггинска ли-га 1) Прокић Радиша 2) Рајић Мирољуб ЗЈ Алокоић Жарко „Борац” Параћин „Буљане" Буљане „Полет" Сење „Текстилац" Параћин „Хало 93" Параћин „Борац П" Параћин КЖАЛИФИКАЦИОНО ПРВЕНСТВО РЕГИОНА У Баточини одиграно јс кваллфикационо врвенство сениора за Регионалну и Међуоппггинску лигу по куп систе.му, на којем су и.мали право по три играча из сваког клуба. Изненађење турнира је Станковић Ивица из „ЈсдЈгнства” Градац који јс освојио 1 мссто, испред „Борчсвих" мграча Илић Милана и Дулић Боривоја који су освојили П односно Ш месго. ' Међутим сви играчи „Борца" .Текстилца" и „Хало 93" пласирали се међу 16 такмичара којп су стекли право учсшћа на Рсгиопално појединачно првепство за сенпоре п ссниорке које се игра у Светозарево. „БУДУБНОСТ” БЕЗ ПОРАЗА У ОПШТИНСКОЈ ЛИГИ У ОпштЈШСкој лиги одиграна су два „дерби” сусрета за врх табеле. „Будућност” — .Елсктросервис" 5:4 и „Електроссрвис — Брапчане" 5:4. Тако да је за сада једино непоражена екипа „Будућност" из Главицс, ко12 и у преостала два сусрета не.ма изглсда да изгуби ооим ако пе дође до неког изнснађсња. ТАБЕЛА ОШПТИНСКЕ ЛИГЕ: 2) „Елсктросервис" Параћин 3) „Одр. Извиђача" Параћин 4) „Тскстилац Ж." Параћпн 5) „Врапчапе" Параћин 6) „Младост" Сикирица 7) „Хало 93 II” Параћин 8) „Буљанс П" Буљане 9) „Центар" Параћин 10) „Тскстилац П" Параћин 11) „Ветеранл Ц" Параћин 12)„Ксс.мај” Параћин Следсћм турнир Општинске лигс игра сс тск 7 фсбруара 1987. год. због школског раснуста, јср сву активност спроводлмо у О.Ш. „М. Поповић". Руди Ваглзк 1М МЕМОШАМ 8 фебруара даваћемо полугодишњи по.мен нашем драгом супругу и оцу ДРАГИШИ КОЈИПУ Позивамо роћакс и пријатеље драгог нам покојника да се тога дана у 13 часова окупе на Параћинском гробљу. 8 Породица Којић Ог.ташазам неважећим свслочанство о завршној основној школн V Ссн.- ском Руднику на име Славице СавиН. ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ '86 НАГРАДД НИКАД ДОВОЉНО Комисија за избор спорти сте године и жири у овогодишњој акцији п.мали су пред собом задатак којл је варирао од врло лаког до пробле.ма чије би се решење могло назвати деликатни.м. Није било тешко одлучити сс за Светлану Симић, која епитет најбољег носи већ чстири године. Није било тешко одлучити се да титулу најбоље екипе Гкппе: Хранпслав Бокић понесе женски ансамбл ОКК Параћин. Није било лиле.ме пи код додељивања признања „најуспешнији •ТЈОртски радник’’ професору Божидару Борђевићу. Сви сч ОНИ V прошлој години постигли највише или V њој заокружили богати спортски пут. Листајући по бројним пре длозима за свс три категооије ко.мисија је долазила до дилеме V којој би финесе одлучивале. Тако је било са предлогом за Мају Собек, чланицу стрељачке дружине ИТ „Бранко Крсмановић”, Зорана Ивановића тренера каратиста, Љубише Јовановића, тренера пливача, стрељачку дружину „Михајло Илић — Куља", стрелца Милорада Ковачевића, Аеро-клуб „Наша крила”, па и друте спортске раднике и спортисте предложене за признање. Спортиста и ентузијаста је много а награда мало. Показало се ти п овог пута. Ко.мисија је опенпла да је добро док је тако. Квалитег ћс сс изродити из конкуреи ције. Уосталом, оцене комисије наишле су на опште одобравање и на пријему поводом проглашења а и касније у разговорима. М. Миленковић ИЗБОР ИГШ НСО ОСВРТ НА ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКЕ ЛИГЕ „ммг Е На крају полусезоне » ФК га Борац је -.пшиг заслужено освојио № и титулу јессњег ша.мпиона, са убедљивим вођством од четири бода предности над другопласираном Слогом из Ресавицс и Младостн из Кончарева. Борац је у 15 колу остварио 10 победа, три перешена сусрета и претрпео само два пораза па страии, али је остварио и 3 победе на гостујуће.м терену. Игру белпх ка1рактет>1пие о творена игра и код куће и на сграни, што ни један клуб не примењује. Најважнија карактеристнка је гједначена нтра и уједначсност итрача са којима располаже к.туб, а затим и слога и дисциплина. Долазак Пеливановића у Борац представља значајан мо.менат у развоју клуба. Ово гтрвенство карактерише слаб пласман Текстилца који је прошле године био вицешампион да би са да спао на 10. место. Ове године Српска фабрика стакла слави 60 година постојања и успех Борца у овој а надамо се и у следећој полусезонп биће најлепши спортски поклон јубилејч. СтрашиАПф Зоговић ЈУГОБАНКА И СПОРТ ПРИЈЕМ ЗЛ НА150ЉН СПОРТИСТУ Југобанка, основна банка у Параћину, 8. јануара организовала је мали пријем за најбољег спортисгу у општини Параћин, падоЈЕДИНСТВО У ЗИМСКОМ ПЕРИОДУ ЧЕКАЈУ1И УПРАВУ У разговору са тренеро.м Јединства Мо.мчило.м То.мпће.м сазнали с.мо да је Једпн ство са припремама- почело 11. јануара V Халн спортова. Фудбалери су ца окупу, долазе на тренинге, алп су сви у ишчекнвању прсдстојсће Скупштине дклуба како би се органнзовао даљп рад. — План припре.ма постоји алп ја сам не могу да га спроведе.м Играчи тренирају као да су на иглама због те неизвесности. Сматрам да у ово.м тренутку нма.мо идеалне пграче и тиме услове за рад у клубу. али нам недостаје управа и органпзатор. Скупштина фудбалског клуба Једипство требало је да буде заказана за 24. јануар али у СИЗ-у физичке културе обавештени с.мо, до понедељка су пристигле само две верифпкације делегата, тако да је Скупштина стављапа под знак питања. М. М. Светлани Симић најбољој спортискињи поклон од „Југобанке” Како је истекао четворогодишњи мандат делегатима у кокференцији Фудбал ског савеза оппгпше Параћин то је председништво ФСО упутило свим клубовима допис обавештавајући их да су у обавези да изврше избор делегата у конференцијп ФСО. Исто тако ■упућен им је и извештај о раду органа и тела ФСО на разматрање. Рок за разматрање овнх материјала и избор делегата је био 20. јануар 1987. године. И како то обично бнва код нашпх клубова када треба на зва ничним местима нешто да кажу о раду ФСО њих нигде нема. До данашњег дана само су три клуба од че трдссетак доставила угштник о извршеном избору делегата п обавештетве да су разматрали извештаје о раду органа и тела ФСО; остали ћуте. Како ће овда ФСО да се конституише и даље ради ако клубови не изврше сво ју обавезу, ие делегирају своје делегате у конференцију? То ваљда само они знају. ЕРА КОМШУТЕРА Пише: Грујица Илић СТРЕЉАШТВО У ГГРОШЛОЈ ГОДИНИ ПАРАБННЦН ДОБРН СТРМЦН ЕЗ У протеклој години општински стрељачки савез је у чавање пионира по основпотпуности испунпо свој план и програм рада, закључеио ним шкатама и тако даље. је на последњој седници пред Нову годину. Станко Здравковић Одржано је преко 30 акцнја, од тога 15 такмичења ваздушном пушко.м, 10 малокалибарско.м и 6 војшгчком пушко.м. Најмасовније так-мичење било је у гађађу војничком пушко.м код стрељачке дружине „Напредак” из Својнова. На ва трену линију стало је 64 .мештана. V остваривању планскЈкх задатака посебно су се пстакле спортоке дружине „М. Илић — Куља” пз Стакларе, зати.м ИВТКТ „Бранко Крсмановић" и на равпо „Налредак” из Својнова, а од школских ОШ „Стеван Јаковљсвић” и ОШ „Вук Карацић" из Поточца. Стрелци Параћина учествовали су на свим регионалнн-м таклшчењи.ма, полагали норме за првенство Србије и Југославије. У току ове године предузеће се по требне припре.ме за формнрање нових дружнна, обубранку Светлаит Симић и представнигке СИЗ-а за физичку културу и ваздухопловне раднике. То.м прилико.м, Светланн Симић, која је у протеклој години постигла изванредне резултате, уручен је при годан поклон, а како сс чуло у разговору, Југобанка је расположена да помогне нашој репрезентативки у набавци падобрана. М. И. ии аи ии ХОНЕМО ЛИ ПЛИВАЊЕ УПАРАПИНУ ИЛИ НЕ? НЛНВАЊЕ ЈДАВЉЕН” СНОРТ Пливачки и вагсрполо клуб ,Црии. ца" из Параћниа осиопаи јс 1967. годнпс. Клуб Јс своЈу активносг обављао на отвореном градском базсиу све до пзградљс затвореног базсна 1980. годкне када и почињу да сс остваруЈу значајнији рсзултати Клуоа. Затворсни знмски базен радн без прекнда две годннс и у то.м псрноду резултати којс Клуб постнжс су на нивоу рсзултата у СР Србијн. У трснутку када рсзултати почињу да бнваЈу значајниЈи и да сс видс плодови двогодншиасг контннуираног рада базси прсстаЈс да радп са образложсњсм да пара пема за загрсвањс. Од тог периода Клуб радп са.мо у лстњсм псрноду Јер тадп базеи ради. Мало Јс чудно али за паше приликс нормално да знмски базен ради само у летљем периоду. Вал.да смо као град Јсдинствсн прп мср у томс. Лктивистн Клуба траже помоћ на свс стране од СИЗ-а физичке културс, СОФК-е, ДПО к свуда наилазс на затворсна врата, свуда их чска лакоиско образложсње да „пара нсма, мн немамо нншта против, радпте”. Нс помажу објашњсња шта за дсцу зиачи плнвањс, колнко то утицаја има на њихов развоЈ, да Јс то јсдкнк базпчни спорт који се развнја у Параћнну, да Клуб окупља 150 плнвача, да може да окупи Још два иута по толико н тако даљс. Нс врсдн ни го што су на страни Клуба и њсгосог рада људи који су профссионално всзани за фнзнчку културу (профссори, наставници) Јср се њнхов глас нс чуЈе нли ие жслн да слуша. .Можда главик разлог лсжи у чнњсннци што наставникс и профссорс физнчког васпптања нико пс окупља Јср су они ти којн треба да регрутују н ус.меривају младс илн нам погрсшни људи водс спорт? Од апрнла 1986. годипе управа Клуба кренула Јс мало органнзованнЈс у акциЈу да се п.пгвање омасови у Параћнну. У псриоду од апрнла до септсмбра деца коЈа сс баве пливањсм имала су два тсрмина сваког дана а од ссптсмбра до 1. новсмбра 1986. годннс јсдан када Клуб прсстаје са радолг. (наставнћс сс) Влада Марјановић ИЗВИБАЧКИ ОДРЕД „БРАНКО КРСМАНОВИБ’ ИРЕМЕ 34 С48ЕЗНУ СМОТРУ Краје.м прошле године. тачшгје 20. и 21. деце.мбра, у Суботици јс одржана реггсбличка акција „ПарЈнзанскн одред" по сед.мн пут до сада. Овс године их очскује пајвећа мапифестација — осма смотра цзвнђача Југо славије која ћс сс од 29. јуиа до 16. јула одржати на Ади цнганлнјн у Београ ду на којој ћс се наш одред представити са 60 свбјих пајбољпх члапова. Душан Јовичић СТОНИ ТЕНИС на пввенств? Јпосвије Прошлогодншњн првак Србијс у стоном теннсу за встсранс Рудн Ва нск са још осам ветерана стонотсннсера из Србпјс учсствуЈс на првенству државс у Љубљани 24. н 25. Јануара. Првнх осам са Југословенског првснства учсствоваће на првеиству свста коЈе јс планнрано за Ј\н нлу ће године у Загрсбу. м. м. Сви они који су крајсм про. шлс годинс куповали у Робној кућл „Бсоград ’ на одељељу кон фекцијс и обуће били су пријаг ио изпснаћсни рачуном за купљсну робу. Поред ценс пронзвода, на рачуну Јс одштампана сума новца коЈу сте дали, кусур коЈи вам јс враћен, шнфра одељсња, те датум и врсмс куповгше. Можда ово и нс би то.тпко ва жно да сс ради о увођсњу комп јутсрскс обраде података, што подразумспа високи стспсн пос ловања, а обзиром на тржпшиу снтуацпју п сталиу промсиу це на, и повсрсње купаца. Вслнка органнзацнја ПРК „Београд” која обухвата 40 рсбних кућа прско свог цснтралног про цссора (рачунара), ко|и јс смсштсн у Београду, повсзана јс са својнм ОУР-нма који такоће имају својс цектралис јсдншшс за обраду података. Комршкапија сс остварује помоћу терми нала, односно модсма за размсну инфор.мација. То значп да ипфор.мацпја која се добпја са касс о куљљсној ро бн аутоматскн иде на обраду у спој ко.мпјутср, а затпм у току дана путем модсма (телефонскнх всза) у цснтрални процссор. Пако се у разменн ових ин<ћормацнја одвнја на хпљаде пронеса, због брзипе и.нхових нззршавања. врсмекски то Је зансмарљнво мало. Код куповпнс робс паЈпрс сс оптнчкнм чнтачсм очнта (пругаста шифра), код робс н аутоматски се очнтава н цсна робе коЈа сс налазп у мс.мориЈи рачунара па продавац ннје у стању да утнче на њу, односно да |с нзмсни. Након тога прати се и.хтаз те робе свс ло Цсптралног магацнна. Тако јс одрсћеши! нозивом (прц тиском на лугмс) у сваком трскутку могућс знатн свс податкс о послован.у своЈе оргапизашгЈс односно целог снстсма ГК „Бсоград". Пословн ко|н су сс ралплп даннма II за чпје |е извршсљс потозбио исколико аггшимстратинннх ратпикп. 1ГНПС сс пзвршал< чап сск”нјш а компЈутср послужуЈе Јсдан опсрате*.
БНМ1А РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА Пнше: Зорана Рашић Зла и добра места За познаваонс хпљаду година старих паранормалиих умећа нема тајни: наЈвсћом бпоснсргнЈом, коју поседујс свако разумпо бнћс, прнрода јс обдарпла прс свсга дсцу, затнм жснс, а мушкарци су тск на трсћсм мссту. Човск Јс, у стварн, бнћс снсргијс у комс пулспра жпвот. Он нс само да поссдујс бноснсргпЈу, всћ Је п сам бноспсргнЈа. Он јс Јсдппствсна спсргстска Јсдипка космоса коЈа нспрестано прима п одашнља пнформацнЈс којнх човск иаЈчсшћс нпЈс свсстан. Прсма нскнм истражпвањнма, човск сваког трснутка прнма 1,5 мплвјардп ннформацнја, од којнх до наше свсстн допру свсга двс нли трп ннформацнЈс. Осталс остаЈу „ускладнштспс” у пссвсспом дслу нашсг бпћа; бар тако тврдс претпоставкс бпоснергстскс тсорнЈс. Разлпчпта су стаповншта о томс колнко п каквих снсргпЈа кола кроз наш органпзам. Нскп ауторп тврде да нх јс јсданасст, другп да пх јс ссдам. Мсћутпм, снгурпо Јс да свако од нас дслуЈс на бзр три бпоспергстскс фрсквенцс. Прва јс опо што внднмо, додирујсмо са паших пет конвснцпопалних чула, такозвана крпстализовапа снсргпЈа, само нашс матсриЈално тсло коЈс наЈслабпЈс зрачн. Друга спсргстска фрсквснца Јс нашс стсричпо тсло — или такозвана аура. За њу су зналп Још прастари народп, впделп смо Је обично нацртану као плавпчаст круг око глава свстапа на фрескама. У овом дслу човсковог бнћа су смсштенс смоцнјс. И трсћс „тсло” јо пајсуптнлниЈа енсргаја којом комуницлрамо са свнм бпћнма око нас, бсз обзира на простор, врсмс п друге спознатс људске грашшс. Говорсћи о биоснергнЈп, не можс се занемарнтн ни всома интересантан проблем рашљарства. Још прс 4000 година кинсскп парсвп су наводно зналн п љубоморно чувалп нстнну о „добрнм и злнм мсствма” па зсмљп. Онн су по правилу ималп у својој служби одрсд рашљара чија Јс дужпост бнла, порсд траппва за рудама н драгуљпма, да пронаћу н такозвана „добра мсста" где су се људп лспо н смнрено оссћалп н билн спокоЈпн. На таквим мсстима обпчно су владарп и њиховп мнљмшцп правили своје дворце п лстњиковцс. Опссжна савремена истраживаЈБа у ФрапцускоЈ п Немачкој казују да се на „злим местима” у стварн оссћају зрачсња нз земљс због подземних вода, псушених мочвара п геолошких прссека. Таква места су чворови магнетннх зрачсња Земљс, погубна за дуже борављењс људи. На тпм мсстима биљке обичио пс успсваЈу, а жпвотињс од њпх бсжс. Всома Јс опасно по здравље, кажу прнсталицс ове тсорнје, ако сс на мссту гсопатолошког зрачсн>а налазп крсвет на коЈем спавамо, или радно место за које смо чссто везанн. Ако се коЈим случаЈем догодп да сс пспод тих мсста укрштаЈу подзсмнс воде илп магнстпс мрсжс, та места се обнчно називају „мсста смртп” пли „собе смртп". „Истраживања која сам радио казуЈу да на мсстима на којима има гсопатолошког зрачења, иастају карцпномп, инфарктп п тромбозс мозга", кажс доктор НИКОЛА ВПДЕВ нз Бнтоља. Нс трсба спаватп на ошгм местима у ку!ш гдс воли да боравн мачка, кажу биоенергстичарп, Јер она бира „зла” мсста. У потрази за „добрим" мсстом крсвет трсба ставитп тамо гдс сс задржава пас. Он не подноси подзсмна зрачења п то показуЈс својпм понашањсм. и осегљнво цвсћс на тнм мсстима брзо увенс. МЕБУЉУДСКИ ОДНОСИ Пише: Радмила Миловановић ОријатељЕтва у кризн Веома често, чак забрињавајућс често, и у иашоЈ срсдини могу се чутп констатациЈс да су мсђуљудскн односи у радној органнзацнјц нзрнчнто лошн, да рсмстс радии процсс, охтучивање и одређују читаву климу у радном колсктпву. У приватнсм животу, такоћс, људи закључуЈу „да човек нсма шшјс с кнм да се дружн и будс прнјатсљ” — (Всроватно су мсВуљудски односи мсћу судијама јако добри јср су им пунс рукс послаЈ. Ако извсдсмо за ссбс мало пстраживањс у своЈој срсдннн и питамо Јсдап број људи да пзпссу својс мишљсњс о пеком човску, видсћсмо да Јс врло мали број оних коЈн су спрсмнп да другог посматраЈу са позитивнс тачкс глсдишта. л ако смо нскрсни према ссбн запазнћсмо нсту тсндспцнЈу п у властнтом попашању. Људи заборавл>ају у својим односима са другима да Је свакн човск увск више од онога што други можс сазнатп о њему и да склопост ка доношсњу нсповољног суда о људпма и залагањс за нсповољап трстман људп произлази из основног рушилачког става према људима уопштс, а у крајњој лмпмјп, и прсма самом ссбп. А ипак, основна прсдпоставка људског постојања јс однос човска са човском јср „човск нс жнви са истином ни са лспотом, оп жнви са другима”. Шта Јс онда то што рсмстн мсћуљудскс односс, ^тјоди људс у правс малс ратовс а ипак их при ТОМ ЧПШ1 нссрсћпнм? Научна истражнван>а мећуљудских односа указуЈу иа мноштво фактора којп пзазивају сукобс мсћу људима од којих су најважннја два: прво, оссћањс псзадовољства, осуЈећсностн л напстости коЈс можс бнтп пзазвано разлмчитнм узроцима. човск 1шјс успео да задовољп својс потребс чссто стнцајем околностн а чссто н због сопствспс псспособностн. Жнвсћн у друштву он увнћа: ја псмам кућу — другн јс нма, Ја цмам кола други мх има, Ја сам бсз посла — друга радс, ја вшпс радим — другн имају већу плату ... или ... они нмају всћу кућу, боља кола, бољн положаЈ и тако даљс. Нсзадовољства су понскад рсална, а често су само одраз псреалних амбмциЈа. Бсз обзнра на узрок, у овашиш сптуацпјама други људн постаЈу кривцн нако ош! чссто нсмаЈу дпрсктнс всзс са нзворнма нсчпјсг нсзадовољства. Енсргнја човска проистскла нз папстости претвард сс у мржњу н усмсрава прсма другнма. ШМА ' т' 7 АНКЕТА: КАКО ИЗАКИ ИЗ КРИЗЕ Само жесток рад Н Еконо.мска криза је све присутнија и на свпм пивоима се размишља који су то начннн да се што пре превазнђе. Како изаћи из кризе питали смо и нашс суграђане? Топлпца Жнвковић, возач дистрнбутер „Полити ке”. — Веома ће.мо тешко да превазвђе.мо постој'сћс стање, а требамо више да ради.мо, а мањс да састанчимо и ко.мептарншемо. Ја сам за то да се мање прича, а више ради. Запоставили смо и одговорност. Кад би свако био одговоран за оно што радп, ситуација би била другачпја. Саширизични угао Уређује: Милијан Деспотовић ТРИ АФОРИЗМА ГОДИНЕ Милован Јоваиовић, бла гајник у „Иивестбанци”: — Из ситуације у којој смо ое нашли можемо да изађемо са.мо већи.м радо.м п залагањем на послу и бољом организацијо.м рада. Тек кад то постигле.мо можемо Да се надамо нече.м боље.м. Мирка Ранчић, радница Штампарије: — Један од начина да превазнђе.мо постојећу економску кризу је да се смањп администрација и повећа број радника у производњи. Раднини никада неће да одоију посао, а спремни су и да раде у две с.мене ако је то потребно. Међутнм, за тајила нам је организација рада и најчешће нема довољно посла. м. ж. МОДА Креира: Гордана Николнћ 1ајд3моу шино Почсо Је зимскн распуст, маис су ослобоћенс ^систнрања прн изради домаћих задатака и имаћс управо толнко врсмсна да Вам уз помоћ игала и остатака вунс освежс гардсробу за наставак школскс годинс. За то врс мс ћстс ви, драги моЈн клннцн, да најближс брдашцс прогла снтс „хит мсстом" гдс ћстс да злоупотребллватс снсг до мнлс вољс Јср га и онако всћ прсвишс и.ма чак н па главппм улнцама. Ионако су Ва.м мама и тата, у исдостатку трпдссст старнх мн лиона за сквјашку опрему, рек ли да су Копаоник и Златнбор всћ , извикана" мсста и да Је „фора” остати всран сво.м граДУОд остатака вуис уз нсколнко новокупљсних штринглица, .мамс могу да Вам направс ко.мплст: цсмпср, капу, шал и рукавнцс, тако што ћс боЈа коју нај В1Ш1С волитс бити основа а оис прнкупљснс „жакард” сфскат (броЈ, словО' пгнчица, снсшко или нски нсправплпн геомстриЈски облик). Да вам шал нс бн био „обнчан” завршнтс га вслн ком кићанком. Уосгалом, поглсдаЈтс цртсже Гордана Николић Инвестбанка — пословна јединица у Параћину КАМАТНЕ СТОПЕ НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. ЈАНУАРА 1987. ГОДИНЕ — по виђењу 7,5 одсто — орочено преко 3 .месеца 46 одсто — орочено преко 6 месеци 52 одсто — орочено преко 12 месеци 61 одсто — орочено преко 24 месеца 64 одсто — орочено преко 36 месеца 66 одсто Лист Социјалистичвог савеза радног народа опгатине Пар» ћин. ИздајвЈ Центар за културу » информасаае „Параћин” — ПацађкЕ.. Дирсктор,: Славољуб Обрадовнћ, Главни и одговорни уред1шк- Мирослав Димитријевнћ, Издавачки савет, Живојин Томић (председник), Нада Јовановић. Светжслав Живжовнћ. Боривоје Маринковић, Момчило Вучковић. Јовав Томвћ, Добрила Ћоррђевпђ, Мирча Млалевовић, Драгав Автић. Славољуб Обрадовчћ. Мирослав Димитрпјевић. Свежана Јовавовић в Мпливоје Илпћ Уређује редакциови волегијум- Новинарв« Мнлица Живковпћ, Ми- ■ У избору емисије „Караван" — Првог програма Радио Београда Афоризам, поссбно сатмрични, послсдњих дсцсниЈа у иас дожппљава процват, бнва позоран у врсмс човсковог отућења. Ои Је средство за отрсжњсњс, потрсба смеха на сопствсни рач^-н. Скоро да нс.ма гласпла п програ.ма радио станица, која не уступаЈу простор к врсмс оваквим прилозима. Првн програм „Гадло Београда” емпснЈу „Караван" управо ослања на Јсднпству умегничког п филозофског — дух афоризма, коЈн Јс прсвсдсн п у лмгу такмнчсља. Такмнчс се афорнзмп коЈн потписуЈу афорпстпчарн. ПроглашаваЈу сс наЈуспешннЈи коЈн носс паграду .мссеца а потом године. Стручни жири Јс прогласно трп најуспсшнија коЈа су обележила прстходиу годнну. ПРВА НАГРАДА Све смо учнннли да будућа покољсња нс по.мнњу само пас, всћ и нашу фамилнЈу! Пстар Лазић ДРУГА НАГРАДА Ко идс главо.м кроз зид наћс сс на тапсту. Ненад Опалић ТРЕКА НАГРАДА Државп у развоЈу трсба да расту и другп дсловп тела, а ие само стомак! Мирослав Димитријевић ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 13 Уређује: Радомир Милошевић МАТ У ДВА ПОТЕЗА ПОЛИТИЧАРИ — Половина политичара није ии за шта. — Али је зато друга поповина способна за све. НАГРАЦНА УКРШТЕНИЦА (6) АУТОР: ВМ МИША ГАЈИБ 1!:>радс су добили: Всрослава Борћсвић, Мвап Аранћсловић, Аца Пнкодијмшћ п Горан Радосављсвић пз Параћнна као и Ирена Спасић из Г*упр»је. Наградс ће битн уручене поштом’ Поштовани читаоци, у овоЈ наградиој укршгсиици (15) потрсбно Јс да решитс појам у послсдн>см водоравиом реду. Датс- КУПА СКЛОНА ПАДУ. Ваши одговорн, искључиво на дописипца.ма (разгледницама), трсба да стигну у РедакциЈу до 30. Јануара 1987. годипе, п награде у овом колу су пст књнга — поклон књижаре и антикварнЈата „ДоротеЈ" Зораиа Нолнћа. Желимо ва.м миого срсћс у нзвлачсњу! РЕШЕЊЕ НАГРАДНЕ УКРШТЕНПЦЕ БР. 14: Опколитп. проасрсн, АТЛЕТИКА, таин, гат, чн, Са, н, рс, лицс, 1. галн|а плагиЈат сирсна, О, Одра, кс, С, Еи, Ван, кикс, ипнматор, кајакаши, Имамовић. оираг Мнлспковнћ. р Миливоје Илић, Пословно-техпнчки се::- ретар: Драгака Мацић, Адреса редакциЈе: Макси.ма Горког 4. Поштански 38 Телефони: главот и одговорнц уредник (035) 52-352, ноБИнари (035) 53-694. Претплата: годишња 2.600 динара, иолугодишња 1.300 дннара, за инострав:тво двоструко. Жиро рачув Пептра зз вупттр* * ппфпрмисаље «з«»04 бпз.1973 ко- СИК Папаћкп ПНамна ГРП Г-и Бешрад Нпајкоиићсва 8 телефон: (011) 340-551. Тираж: 11000.
„ВОЗ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА” ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ ОТВОРЕНО и нстинито Трећа иОтворсна страна" од овог б^оја доносиће, као што јоЈ и назнв кажс, отворснс, критнчкс, нсти пмтс и обЈсктлвнс прилогс, чланке и рубрикс коЈе ће, не штсдсПн никога, указивати иа све нсгапшнг проблсмс и поЈавс, коЈс кочс бржи развоЈ соцнЈалнс тмчког са.моуправљ>ц»а у вашоЈ среднии. „Отворспа сграна’’ Је отворсна за свс, који желс да укажу, упу те, опазе, критикуЈу, сугсрираЈу повс тсме и садржаЈе И оваЈ броЈ лоносп обиљс тсма н наслова. са пзо штренпЈом крнтнчком псрцспцпЈом МЕСЕЦА ЈУНА-СРЦА ПУНА • За Словенију 5. јуна 1380 путника из Србије Од 14. септембра 1961. године путују возови братства и јединства из Словеније у Србију, из Србије у Словенију. Међу путнициј ма некадашљи изганици из 1941. године, њихове породице, њихови домаћинв. Пријатељство сковано у нај тежим данима рата и данас утују две композиције са Из Параћина 33 путника се чува као мало воде на длану. Ове године ,.Воз*братства и јединства’’, 5. ј'уна, одвешће 1380 путника из Србије у Словенију. договорено је на последњем састанку Ко ординационог одбора. Интересовање за одлазак „Во зом братства” је огромно. тако да многе жеље неће моћи да буду удовољене. Из Параћина у Словеннју путују 33 домаћина некадашњим словеначким избеглицама. Како је договорено, на седници Координационог од бора, Воз ће сачињаватп две композиције, из Краље ва и Титовог Ужица, а вући ће из „Плаве локомотнве” „Козара” и „Сутјеска”. М. И. XVII СУСРЕТ САМОУПРАВЉАЧА „ЦРВЕНИ БАРЈАК” У КРАГУЈЕВЦУ СОПСТВЕНИМ СНАГДМА ■ Дводнсвнн рад „Црвеног барјака” 15. и 16. фебруара, окупиће око 1100 делегата ■ Из Параћина у раду ће учествоватн Радослав Весић и Драган Коматина. ГОДИНА XIV ■ БРОЈ 327 ■ 4. ФЕБРУАР 1987. ГОДИНЕ ДИОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 100 ДИНАРА Под окриљем црвеног барјака самоуправе, одвијаће се XVII Сусрети самоуправљача са те.мо.м ,,Развој удруженог рада ослањањем на сопствене снагс и самоуправну интеграцију”. За овај скуп влада велико интересовање и до сада је прнјављено преко 1100 делегата и гостију из свпх република н покрајина. На скупу самоуправљача, испред овдашље среди- , не, наћп ћс сс Радослав 1 Весић из ИВТКТ „Бранко Крсамновић” и Драган Коматина, радник Српске фабрике стакла. Оба делегата су приложили саоаштења. До сада стигло је 172 саопштења, од чега ћс 108 бити штампано у часопису „Самоуправљачка искуства”, који ће уједно послужити и као радни материјал делегатима. Рад Сусрета одвијаће сс у две пленарне седнице и три комисије. Уводно изла гање поднеће Андреј Маринц, члан Председништва СР Словеније, а по комисијама уводничари ће бити Милан Павић, преДседник Привредне коморе Југославије, Звонко Шпољар, председник Друштвеног са вета СР Хрватска и Абдул Курпејовић, члан Председништва ЦК СК Црнс Горе. м. и. ВОДА ПРЕТИ ЛИ ЛАРАЋИНУ ЖЕЂ Још се никад није догоди ло да Параћин V сред зиме остане без воде. као сада. Најугроженији су Тскија, Главица. сви виши делови ' ДИРЕКТНО ! ЗАШТО СЕ НАПУШТА ПАРТИЈА? ■ Једно од питања које мучи комуннсте из редова просвстних радаика јс и напуштање Савеза комунпста. На ово питање је покушао да одговори Добросав Бјелетић, нзвршни секретар ЦК СКС. — Савез комуннста Југославије броји 2.127.000 чланова, а од тога је само у Србији око половина, око милион чланова I” СК. Наша партнја је пајвећа у Европи нс рачунајући Совјетски Савез. Мпслим да није тако страшно ако десет хиљада члано ва иступи. У партији постоји активно језгро, а редове напуштају људи који су незадовољни својнм положајем, појавама у друштву. Они којп напуштају редове Саве за ко.муниста користе сву своју енергију за критике, уместо да ту енергију усмере на рад и разрешавање проблема. Страшно јс кад радници напуштају своју партију, алп треба имати на уму и да међу радницпма има нерадника. / изазвати „големе полсмпке. | ј Координациони одбор предлаже да свеи чани ручковп или свечане вечсре, у прини ципу не брду V програмима обележавања, $ а кад се органпзујг онда бп требало Дл буа ду финансирани лични.м оредствпма учесР ннка, изузима.јући госте са стране. Уколико се овакав став усвоји- трсба К очекнватн двоја!ко понашаље: илн ће сла18 вари носити пуне буђеларе или ће се „пу- $ ним српем” извпљаватн како баш за времс ручка имају нека важна посла. М. М. ШПЕКУЛАЦИЈД ИновациЈс КАОу послсдњс ИША1Ш врсмс имају своЈс запажсЏ но место у срсдстшша Јавног информисан>а> Послс |нсколнко „посних" годнна добнлк с.мо нсколико мсђународних признања нз разних областн м утисак Је да сс наша зс.млл опст високо котнра у свсту проналазаштва. Свакл проналазак јс всо.ма корнстан за ! друштво м за лнчну афир.мацију поЈсдинаиа или груI ле проихтазача М зато таЈ иид рада трсба поспешива1 ти. Али постоЈп и Један вид квази-проиалазаштва коI ји свс више иушта корспс у нашоЈ средини и крн»п углед оним другнм поштеннм проналасцима. |’Ј Многс од мповациЈа трају онолико врсмена колнко јс потрсбно да сс паплатс пстс. Послс тога осИ таЈу као свсдоци људског исмара и иссавссности илн М завршаваЈу па отпаду. Злоупотрсба шсовација прнмстиаје у вишо облика. Користе сс всћ постоЈећа техничка рстења (наЈвишс ипострана) а пријављуЈс се као днчна. Из разговора са људпма коЈи се поштено Ебаве проналазаштвом примећуЈе сс да их поссбно болп што пе могу да нцплате своје проналаскс док се у « спнсак не убацс и људп од утмцаЈа коЈн ће ствар I прогуратн’’ и подслитп њихов труд са и>нма, РеакциЈе на овакве поЈаве су усамлдше н недовољно ;■ гласне. Можда јс време да пропађсмо некн прави ; готап коЈи ће ударати по руцп оис коЈп се пружаЈу ,1 ха колачу коЈн нису умссили. Драгиша Пандуровић ПРЕДСЕДНИК ИЗВРШНОГ ВЕПА СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ, ДЕСИМИР ЈЕВТИИ, СА САРАДНИЦИМА БОРАВИО У ПАРАБИНУ У ИШ ИГРАМЕ И ^ЗВОЗ! фДесимнр Јевтић и сарадници разговаралн са овдашњим члановима Привредно-политичког актива Гости об ишлн и два највећа колектнва у Параћину, Стаклару и Фабрику штофова ф Високи републички функционери предвоЂени председником Извршног већа Скупштине СР Србије, ДЕСИМИРОМ ЈЕВТИБЕМ, 3. фебруара боравили су у Параћину. У оквиру делегаци је у разговорима су учествовали и Мплутин Милошевић, потпредседник Извршног већа Скупштине Србије, затим републички секретар за финанси је, МИЛОРАД ШКРБИБ, и председник Републичког комитета за саобраћај и везе, БОРБЕ МЈИТИБ. ‘ На скупу чланова Прпвредно-политичког актива. приредника и високнх гости ју, разговарано је о текућем пословању и развојнпм могућностима параћииске привреде. Угледни гости с\’, током свог боравка, обишли и два највећа параћинска ко лектива, Српскг фабрику стакла, која ове године сла ви 80-то годишњпцу постоја ња и ИВТК ..Бранко Косма новић”, највећег пзвозника из наше средине. Уводну реч о привредном тренутку и плановима разво ја поднео је Витомир Нвани шевић, председник СО, а по том су директори Штофаре, АИК-а и Стакларе говорнлн о проблсми.ма пословаља. Десимир Јевтић, обраћају ћн се окупљсним прнвреднн цима, најпрс приметио да су Штофара и Стаклара, старе фабрике и да је жалосно што се сада овако разговара о љн.ма. Излаз треба тражитп у из возу. Мсђутп.м, у изво.з се не може нћп са стари.м ква лптето.м. Страно, па и дома ћс тржиште тражн високо квалитетну робу, модерног н атракивпог дизајна. Финализаннја пропзвода У оквпру јелног производног система, улагање у нове капацитетс, на неразвпјенн.м подручјима пружају шансу Чпни ми се да болујемо ол педостатка добрих идеја. Бсз бнтног повспаља продук тивностн нећемо моћн да нзађе.мо на зслсну грапу. града и становници солитс- ; ра и вишеспратнииа. Главни кривац је суша, обавестили су нас у „Водоводу”. Изворишта су пресушила, проток воде у минуту је 118 ли тара. од 200 — на колико је пројектован. Штедља и соли ' дарпост једино могу да поI могну док се снегови не ото ; пс п врела опст папуне во- ‘ до.м. Опширније на 13. стр. .-^иждам в1И^>—Ј1ЈЈ1и1диии— — Вре.ме је да се сргапизујете и мењате унутрашње односе, иначс, бпћс белаја. Мора да сс много више ради. да би се боље пословало у овој годнни, поручује св дашљи.м привредпици.ма. Дс симир Јевтић. ИЗ АКТИВНОСТИ ОК ССРН и ок скс Милнвоје Илић ИНТЕГРАЦИЈА ЗДРАВСТВА ЈЕДЈ-Д БОЛНИЦД ЗД ПОМОРДВЛзЕ I 0РГАНИ30ВАЊЕМ ДО ! БОЉЕ ПРОИЗВОДЊЕ У жељи да се пољоприврсла још бо.ље унапреди, ОК ј ССРН и ОК СКС су 27. јану ара организовале састанке са представницима месних заједница, односно секретарнма ОО СКС и председницима месних организација : ССРН. Примедбе које си се чуле то.м приликом послужиће за боље пословањс решавају властитс тих средина. Десимир Јевтпћ, и у.јсдно проблемс председнпк РИВ-а СР Србије, јс нз међу осталог апострофпрао: — Овде, у овој срединн, педостај‘е вншс нових. модер них програма. Морамо пћи у потпуно неуобичајенс прог ра.ме и спроводнти до краја. ПЕТАР СТАМБОЛИК У ПОСЕТИ ПАРАПИНУ ЛЕГЕНДА РЕВОМЦЈЕ Друг Петар Стамболић, члан * Савета федерацнје, револуционар н организатор устанка у Србији, посетио је 23. јануара овдашњу средину. V пратњн легенде Револуције, били су Милутин Милошевић, потпредседнпк Републичког извршног већа СР Србије и Топлица Недељковић, де легат V Савезној скупштннп СФРЈ. Истакнути револуционар разговарао Ј*е са представницима друштвено-полптпч ког живота, живо се интересујући за друпггвенп п еконо.мски развој у нашој средини. Петар Стамболић био је и госг нај‘веће радне организације у Параћину, Српске фабрике стакла. Идеја пије нова, али су представницц друштвено-по литичког жпвота Параћина у право.м тренуткг’ дали „зе лено свстло” за пнтеграцију здравства V шест општпна Поморавља. Оваквнм поте зо.м бп се пзбегле досадашљс аномалије п нерационал ност у здравству. и пре.мостнли локалистичкн интересн по.моравских градова. Уједно је то н првп правп ко рак ка тако жељсно.м заједништву По.мораваца. Опшнрнијс страпа 2. ргководећим структурама у АИК-у п задрутама да се јсш бољс органпзују. Стр. 2 ЈАНУАРСКИ САБОР ПРОСВЕТ.АРА СШ ДО ШЕН -ИОМ ДО ГУШЕ — Давно нсвићсни снсг изазвао силнс застојс у саобраћају н јавни.м службама — Штаб за одбрану од слсмснтарних непогода ТО н комнснја прн ССРН разматрали нспуњсњс залатака радннх организација задужснпх за чишћс1ћс снсга, али глпвни посао трсбало би да обаве чншћсн, па су јавнс службс доведснс на нвицу колапса. Тсшкп бубрежпк 60.1СС11111111 свакодисвну дпјализу нису могли довним путсм нсго су до хптнс на рг по граћанп . лнчним радо.м". Параћин Јс 30. Јануара, у освануо као град псшака. петак. Са.мо Јс малп дсо града најваж* ниЈс улнцс бко колико-толико промоћн и аутобуса допрс.маии тракто рнма и запрсгама. На посао Јс касипло 1.800 радника из приградских мсста. Аутобуси, нсопрмљснн за зи.м скс услове, иако свакн возач дужн знмску опрему н ранпс, исклпзавалн су са уских путсва, правнли чсиове и застоЈ саобраћаја. Хчсб у пс так ниЈс свуда достављеи. ПРОГРАМСКА ОРИЈЕНТАЦИЈА ПРОСЛАВЕ ВУКОВЕ ГОДИНЕ ПРОСЛАВА УЗ НАУН Обслсжити 200 годкна од рођсњл Вуковог, творца српскохрватског књпжсвног језнка, првс српске граматикс н рсчиика, првог правописа сакупљача народних у.мотворппа, нсторичара н ентолога, значи при мернти се његовом горостасном дслу н лнчностИ' Током целе годнне славнћемо годину Вука, а посебно 8. фебруар, годшпњицу смрти, 20, сеп тсмбар — Вуков сабор н 6. иовсмбар годишњпцу рођења, када ћс н битн одржана цснтралиа прослава. Овс прославс би трсбало да значајно допрпнесу уизпрсћск»у културе н образовањп а парочнто развоју инстнтуција културс. Програ.мска орнјснтацнја пргдвиВа да сс у активност укључс органн зациЈе удруженог рада, мсснс заЈсдннис школс, срганизацпјс ку.ттурс, друштвсно-полптнчкс оргамизацнјс, удружена срсдства ипфорхшсања п друго. м. м. „СУСРЕТИ СЕЛА 87” ВРЕМЕ ПОРЕМЕТИЛО ПОЧЕТАК Прошле суботе, почела је традиционална манифестација културног а.материзма „Суорети села”. По распореду наступа, требало је да се одрже две приредбе, међутнм, време, тачннје невреме, одложнло је сусрет Плана Дреновац. У Бусиловцу, до.маћини су угостили екип\’ Главице, препустпвши победу гости ма. (Опшнрније на страни 5.) ВИСОКО РАЗВИЈЕНО ШКОЛСЈВО Наше друштво улази фазг интензивног са.мнм тп.м н развоја, П1КОЛС./.О мора да прати овс про.мене. Србија нма најразвијеније школство у јужној Европи и сада потребап један квалптетни ји приступ образовању. Овај .процес мора да сс базира на најновији.м технолошки.м сззнањи.ма нај краћи је закључак са после дњег сабора просветних рад пика наше општине одржано.м 23. јануара. Опширније страна 6. УСКОРО ЈЕФТИНИЈИ КРЕДИТ ЗД ПОЉОПРИВРЕДНШ На последњем састанку са председници.ма месних организација ССРН и секретара ОО СК са представшгцима I друштвеио политпчке зај'ед- | шгцс и АИК-а „Параћин” чу лс су се примедбе и жалбс на скупу ратарску и сточар ску производњу. Ових дана пз СИВ-а је стигла одлука о регресираљу камата на кредите које користе пол>оприв редници. Регрес за кредпте у ратарској производњи нз носиће 10 одсто. а за сточар ску производњу 20 одсто. Кредптс могу користити комбинати. задруге и ООУР-и којн прерађују ратарске производе, али и дирекцнје за робне резерве.
ПРЕДЛОГ ЗА УКОР % 4. ФЕБРУАР 1987. • БРОЈ 327 1 И1Т АКТУЕЛНА ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКА ПИТАЊА РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ У ОПШТИНИ ПАРАНИН Е, ИЕДАМ ТИ ВОДУ! Усред зиме, кад му време није, Параћнн је ожеднео. Нн снсг, који нам успешно скрнва трагове, није успео да угаси жеђ. Из славпна у солмтерима вода ни дацурме. Можда негде и капне по која кап. Жеђ се уселнла у највишс спратове наших ,,спаваоница”. Онн доле у приземљу не могу да се пожале. Не шиштн и.м вода из славина, 'али полако и спгурно течс. Они са врха, осушсннх уста, нс.моћно уздишу. И тако нз дана у дан. Ко- .мшија одоздо и ноћу „заборавн” да заврпе славину, страх од за.мрзава1ва, нли можда оно ко.мпшјско ситно пакошћење у стилу „Е, не да.м тн воду”. М. Илнћ 50ЉА ОШННЈАЦНЈА - ВЊА ПРОНШОША О Слаба организација, диспаритет цена, прекупци, скупи крсдити дестиму- примсти један од учссника \ лишу пољопривредне произвођаче 0 Агронндустријски комбинат „Параћин” дискусијп, пољопрпвреднишанса за квалитетнију производњу ци ћс сс окрснути лопшп И У мапп значајних скупова током протекле недеље, сстаћс забележсн састанак председннка месних конфсрснција ССРН н сскретара осиовних органпзација СК из сеоских мених заједница, са представнпцима друштвено-политпчког живота и днректорнмд пољопривредннх радних органнзација и задруга. ПОРЕСКА ПОЛИТИКА СМА Оцлуком Скутпптине општине дошло је до повеОвај скуп покушао је да сагледа идејно-полнтпчка пи тања развоја по.љопривреде у општннп Парађин 27. јануара. Најпре су представпици сеоскнх средина, указали на слабости у организацији ра да по зе.мљорадппчкп.м зад другама. Речено је да се по јединци, који су у непосред но.м контакту са по.љопривредпим произвођачи.ма, неод говорио и јавашлијски одно се и ттрема обавезама и према пољопривредннцпма. . Зати.м, жестоку главобрљу задају ниске и непознате цене по љопрнвреднпх производа п стоке. Неизвесност је у.многоме по.могла накупцима, прекупцнма, да вршљају на овдашњем терену нелегално откупљујући стоку и пољопривредне производс. Накуп ци склдајг кај.мак, док овдашње по.љопривредне оргаппзације, које улажу у производњу и тов, остају крат ких рукава. Пол»опрпвред1П1Ци су тако ђе указали и на високе цене репроматеријала и вештачких ђубрива које ће у.миого ме ку.мовати мањој ц неква литетној пропзводњи. Како ,.Сејем своју пшеиицу и за мене ће да има". Пољопривредне произвођа че, пз.међу осталпх цроблеОБЈЕДИЊУЈЕ СЕ ЗДРАВСТВО СРЕДЊЕГ ПОМОРАВЉА ма муче и скупп кредити који им оне.могућавају да оз биљније инвестирају у робну производњу. ћања пореза и доприноса на катастарских приход, те је сада збирна стола за оне којп живе од земље и једино се замљорадњом ба ве 51,29 одсто. Збирна стопа за оне којима приход са зе.мље није једнни извор средстава за живот прегрпела је још веће повећање па сада износи 61,59 одсто. У прошлој години те збирне стопе пзносиле су 38,71 одсто за зе.мљораднике и 36,31 одсто за незе.мљораднике. „Полутанима", онима који после како-тако ироведеиог времена у фабрици за .машиио.м и.ш канцеларијским столо.м журе на евоје њиве, намстнуто је од ове године и здравствено ссигурање, па је њихова збирна стопа од ове године виша. У разговору са Зораном Стсваловић, директором Слу жбе друштвених прлхода сазнали смо да разлог за повећање пореза и доприноса следи по друигтвено.м договору који се примењу- •је у целој републици. Сазналн с.мо још и то да код оба повећања и општинског пореза и стопе здравственог осигурања није корншћен ДОЗВО.ЉСНИ максиму.м, већ су стопе ближе миниму.му. М. М. ЈЕДМ &8ИИЛ ЗА ИОМШ @ Јединствена Радна организација „Средње Поморавље” оојединила би здравство у општинама Параћин, Нуприја, Светозарево, рековац, Деспо товац и Свилајнац 0 Јединствема самоуправна интересна заједница за здравство за шест општина субрегиона □ Представпицп друштвено-полппгчке заједнице Папаћина, на седннцп од 28. јануара, дали су „зелено светло” за обједпњавање здравства у шест општина Средњег По- .моравља. На основу предлога Радне групе, убудуће би деловала једна радна оргапизација са девет ООУР-а. Будућу радиу организацију здравствене делатности, сачињавале би основне организације удруженог рада до.мови здравља у Деспотовцу, Параћину, Рековцу, Светозареву, Свнлајнцу, Ну .прији, запг.м Завод за Медицину рада.. у Светозареву и Завод за заштиту здравља у Нуприји. Посебна новина је обједињавање болпичких капацитета у Параћину Купрпји, Светозареву и стацпонарних у Свилајнцу и Деспотовцу. Поменути капацитсти дело вали би као једпа целина у облику основне организације удруженог рада. Ова пдеја нпје нова, али рак ка заједништву овдашњих градова. Избегле бн сс ано.малије и нерационално трошење, зашта је било сијасет прпмера. Свако је радио за себе, при.мера ради, анализе, ренгенске снимске, нису призпавали једнп други.ма, већ поново радилп, дунлирали трошкове. Илп можда треба напо.менутп п 'таквс примере, као што је непотребно лежање по бол пицама.... Заједнпштвом у здравству не би се само рационалнзовало пословање, већ би се створила могућност за суб спсцијализацију, која би се развијала у одређени.м срединама, а иа тај начин створилп би се тимови спецпјалиста и за најко.мпликованије случајеве, који су обично одлазили у велике здравственс центре, Београд, Нпш... На ово.м скупу је, такође, изражена жеља и да се прихвати формирање једне отптинске СИЗ — за здравствену заштиту који би обављао послове за свс шест општнне. Впзу за јсдинствен^ Радну организацију дапи су и салш здравствени радници, а сада су на реду чланови Скупштине СИЗ-а здравства и наравпо представници осталих друштвенополптпчкпх заједннца. М. Илић ПРЕДСЕДНИШТВО ОК ССРН Међутим, и сами пољопри вредници нису увек коректни према својим задругама о че.му сведочи и реплика је дног од пољопривредппх про извођача: „Задруга није за све крива. Док је био зелсни плав задруга је бпла добра, а када треба да се враћа задруга на.м није по вољп. Добпо је када се узи.ма, а не ваља када се враћа”. Петар Адамовић, по.моћ ник днректора АИК-а за при марну пољопривредну пропзводњу, ко.ментаришући ста ње у пољоприврсдп покушао јс да проблсме рашчлашг. Најпрс је у својој днскусп јп напомепуо да су проблемп у пољопрнвредн годннама исти. Слабости се најпре јављају у самнм задругама, затпм пољопрпврелнинп све сно и несвесно чппе свој положај неугоднији.м и нестабплпијп.м, а незавидном положају аграра умногоме доприносе и слабостп у дру штву. М. II. НИПШ 0 0РЛ80Ј Многе ОО СК имаЈт по неколнко омладинапа уи спојим рсдовима, а неке нсмаЈу ии Једног, и ако за и то објективно постојпе услови. У месиоЈ зајсдиици Горњс Нидово има 970 станов- ■ ника, од којпх Јс око 30 омладпнаца, V ОО СК Гор. 3 и,с1 Видова налазс се само 2 омладннца. У мссноЈ зајсдницн Поповап има 1460 стаиовни-Ц ка. Мсђу »има има око 70 младих, од којих су само Н двоЈс у Савезу комупнста. Радиа органпзација ПВТКТ „Б. Крсмановић'’ нмар, 480 комунпста оргаппзованнх у 18 основипх органиаација СК. ПоЈсдпне ОО СК псмају ом.талиние и.ш имаЈу по јсдпо!-лвојицу. Например, Ралпа је.П1ни:4а'3 ^Копачно” пма 108 раднпка од коЈнх су 57 младнх.В У Цспгру за срелњс образовап>с „Бранко Крсма- М повић” од 1912 учсннка само 13 јс учлац,спо у Саг.с; Ј комуписта, Током залњих пст годипа 36 ООСК ннсу арши- Д ле прпЈсм нопих члапова. Само током опс голинс 12 > Д ООСК ниЈе примило ни Јсдпог повог члаиа. 11 а!.п>/ нскс органнзгције исмаЈу условс за приЈсм (у осноп-В пим школама, у интересним зајсднцама, мскс ООСКВ у приврсдп), у всћпни оправдања исма, јср објск-д ТНШ1И условп постоЈс. Навсднмо само нске: ООУрИ „Ннскоградил’’ СФС ХУП ОУР ^Водовод”, мес-И пс заЈсдницс Бошњапс, Мутшша, ЛешЈе, Поточац.К Сињн Вир. (Из аналмзе ОК СКС „Атуелии пробле-Ц ми омладинс и задацп СК) зшитреи стиш ј — Постоји очигледна злоупотреба дру-1 штвенцх станова. Власшши пх издају подВ кирију, а живе V својој кућп. ПредлогдруИ штвеног договора о морилима расподелеВ коришћења стана управо има за циљ спре-В чавање таквпх појава кроз опорезивање, В нагласио је Мнлош Стевић, председнтгкВ Општннског већа синдиката. СТВАРНО — НЕ ФОРМАЛНО ПРНВАТНЕ КУМ Ш ПОРЕЗА — Ве.тпкп број цадника градио 1'е кгће! према постојећим условпма и проппспма п| ззшто нх сада опорезивати? Дргштво му јсб памегцуло урбанпстичке услове п дикти-1 рало како да гради и ие можемо сада да| му опорсзујемо вишак стамбеиог просто-а ра, рекао је Витомир Иванишсвић, прсд « седник СО. Ј * ЗАШШ ЗА ФИЕ.ј Закључкс којс доносимо можсмо да мсрнмо па® тоне. Има нх у свнм срсдннама па и у пашоЈ. пилоУ да опи некога обавезују или нс, најчешће сс њнховаН судбнна нс зиа. Па нсдавно одржаноЈ Копферснцнјн за дргнггвс- Ј пи положај н активиост жена другарицс су почслс I ! да прознвају. ,,Шта је са напш.м н вашим закључкомд у везн са књнговодствсннм ссрвнсом?”, ,,Шта запош.т>авањсм поссбпо женскс раднс снагс”, Је са закључком у всзи домаћс раднностн”. Другарице су почеле да прозпвају. Прпмер за н осталима јср сс закључцп пс докосе само закључака всћ и да буду практнчно реализоваин. $ 1В0ЛМЧНИ Е №ИМА I слкчнк I У нашсм друштву дешавају се чудне ствари, алиЈ Јс добро што ће све да остапс записапо, тако Ла"! гснсрацијс коЈе до.тазс пс ће да правс грсшкс ко)с’Ј мн данас прагимо. № Шта можс Јсдном омладипцу Који пратн дневнуј пггампу, глсда тслсвпзију, да би се ннформнсао, да бп нешго научно, сазнао, да му послужп као добар прпмср, када смо сви сведоци ко.тнко смо затрпшн нсгативностнма, нерадом, Јавашлуком и свн критнкуЈу другс само ссбе пс! Одговор можс снако ссби да да, поготову ако св.т збива.са пратпмо. Није изгубно гг.тсд и ауторатет само члан СК омладннског узраста, ннјс слмо радник за машином већ и по нски другови коЈн се иа.тазс у наЈвишим форумима. јс сан „Шта?Ј углсд '4 РЕГИОН ет нашш Савет студије дугорочног развоја нашег региона на седници крајем црошле године лрихватио је радну верзнју овог доку.мента п закључак да се јавна расправа обави у периоду од 1. до 20. марта 1987. године. Подржана је глобална оцсна о досадашњс.м развоју која поред осталог указује да Регион Шу.мадпје п Поморавља доприноси заостајању разво.ја СР Србнјс у оквиру Југославијс. Љ. Рпстнћ (Светлост) је сада прави тренутак да сс здравственс органпзације обједине. На то их наводе п законске форме, затим потреба за рационализацијом и на крају потреба за квалитетно.м здравствено.м услугом. Оваква организацпја здравства, пре мостила би локалистичке интересс и била први коУснлађ^вање антавтста □ Чланови Председнггштва ОК ССРН, који су се састали 28. јануара, прнхватили су, на својој ссдници којој јс председавао Драган Аптић, председник ОК ССРН, друштвени договор о мерилима рационалног коришћења стана са одређеним изменама н допунама, са акцег.чом ла сс он односи искључиво на станове у друштвеној својинв. ОО СК У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ У ДОЊОЈ МУТНИЦИ ЗД САШОМВГ ДИЗГВРД На састанку Основне организацнјс СК фор.мирана јс радна група која је требало да утврдн стаље у овој школи и провери наводс пз по.мсихтих преставки које се углавном односена понашаг&а Душана Белића дирсктора ове школе. У извештају радне групе са који.м је упозиата основна организација СК сс између осталог кажс да је већина навода тачна, да јс Душан Белић својп.м ставовима, понашање.м и радом постао центар моћи у колектнву, сва су права радних људи сконцентрисана у једно.м човеку, чи.мс је угушсно п АКТПВНОСТ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖЕНА У НАШОЈ ОПШТИНИ ,‘а у .. Е Крајем јапугра одржаиа је прса седница КонференциЈс за друштвенп положај и актпвност жена у овој годпни. Том прилнком је усвојен оријентацноии програ.м рада Конференцнјс за ову годину којн је обухватио сзе оке акције п активностн које оргаивзацнја жена треба да спроводп у оеој годшпг. Пошго јс у нашој општимп запошљавање женскс радне сиаге н о.младине посебан пробле.м, затражеио је да се у оквиру -гговорнс срганизацнје 1КГ „САН” оформи ратна јелинпиа за илетсн.е г.те Сл гао да се запосли всћибр’'' жена и смлатнне. Жене су затражлле п взвештај ол Ко.мптета за прмзре:г шта је учпњево са рагшје ло петим закључцнма ол стра не овог органа у вези формираља књнговодствеког сервиса, као в извештај о раду домаће радиности прн ТУП ,.Грза” која је г/ор-.'.!:рапа на шшцијатнву Конференцијс жеиа. Један '■’ 3 7'11-3 л'г 11 V Ср.«’г,абр:пш стакла г.хвир, ■Јг.игигнс рато- • ’.<•>,а тпетмап ма- ■.:• {.;•*.и лађе могућI ЈСл-ог броја млатих л»уди. На терпторијп нашс општине има више старих н изнемоглих лпца па су председннце секцнја у месннм заједшшама добиле задужење да обиђу сва таква лппа на терпторијн своје меспе заједниие и да и.м се пружи по.моћ уколико и.м је она потребна. На ово.м састанку је доста дпскутовано п о то.ме ла се прилико.м запошљавања корпстс уверења о за једничком домаћипству која не одговарају чињеничном стању, па ,је закључено да је потребпо да се пзнађе .могућпост за провсру тих података. М. Ж. приватпзовано са.мо;тгрављање и политички живот колектнва. У раду ООСК присутно је бнрократско понашаЈБе директора уз гушење права критичког и демократског одлучивања допрниео разбијању јединства и тако даље, што је довело до крпзе, неповерења и неповољпе кли.ме за рад како у колективу тако и у Основној организацији СК и снндикату. Како се ради о директору једне васпитно-образовне установе од посебног друштвеног з.чачаја. Дру1арско веће је предложило, а од 18 приеутних чланова СК 12 је гласало за опо.мену а 6 за последљу оло.мену па јс Душан Белнћ, директор Основне шко лс „Бранко Крсмаповпћ” у Д. Мутници кажњсн опоМСИО.М. М. Ж. За сада стаповн у приват ној својини се нсће опорсзи вати, је.р евентуални впшак стамбеног простора власнима су паметнули урбанпсти чкп услови. Програм рада Скупштпнс отшгшне оцењен јс као садржајан и квалитетан,апре дложсно је да се усагласи са П.рограмом рада ОК ССРН. Гдс је то могуће треба усклађивати активности и нс дуплнрати пословс и те ме. ј Чланови Председништва усвојили су и свој план рада и нацрт плана рада ОК ССРН којн јс такође добар и садржајан. Потскао је и предлог да се V програму ра да посебна тома посветп друштвено-економско.м поло жају и стаидарду младих. Фор.мирана је п радна група за израду анализс о стању са предлогом мера за унапређивање самоуправиих и друштвено-еконо.мских од поса у области интересног органпзовања. ШКОЛА САМОУПРАВЉАЧА „МИЛЕНТИЈЕ ПОПОВИБ” Полазницп школе самогправљача 11. генерације 20. јануара су изабрали савет школе. За предссднлка Савста ггредложеп јс .Мллап Јовановип, а за руковолисиа одељења Школс <-а.мо- \лрављача. Маријелл П1о-1 шгсић ИВТКТ ,.Б. Кремановић". Лко сви мн као члапови СК схватимо да не смемо да будемо дволвчпи н да Ис МО.,.СЛ1Г, јсдко да ири 1амо др\го да радимо можемо нсчс.му да се надамо, бољсмл у протнвном бнће свс ,ш старом. Топлица Илип ПОЛИТИЦ^А МАКСИМА ст!т-И1Га СаМ° од ССбс нс ,,аста1е« па псће стихјцскјг настапЈ ип паше јединСТВо и кохсзиЈа ако не оудемо сами улагали напорс у том правцу. Едпард КардсгУ ШАХУ ЈЕ ИЕМИНО&ИО1
ОТВОРЕНД СТРДНД ПОРТРЕТИ 4. ФЕБРУАР 1987. НОМЕНТДРИ • БРОЈ 327 КАД КЕ УГОВОРЕНИ А КАД НЕУГОВОРЕНИ ТЕЛЕФОНИ? ЕКОНОМСКЕ СМЕРНИЦЕ У 1987. ГОДИНИ ТЕЛЕФОНСКЕ ЗДВРЗЛАМЕ — Параћикска Понгга рсшнла да дч краја овс године угрвди свс уговорсне тслсфоне у Параћнпу н околним ссли.ма ' По свој прнлнци Понгга ћс овс годинс спровсстп свој „дугорочии програ.м телефоннзацнЈс". То значи да ћс грађапп који су са ово.м радпом органнзацнЈо.м потписали уговорс далскс 1981. годинс и друге најзад добити везу са светом. — До марта бавићс.мо сс наЈхптнијпм повсзивањи.ма иових броЈсва раднпх организациЈа у Параћину, а у другом кварталу прслазимо па прикључивање трн стотинс броЈсва у Врапчану, значи са.мо О1шх којн са па.ма пмаЈу уговорс. Доња Мутнпца, Извор, Клачсвица и Лсшјс долазс иа рсд у чствртом кпарталу, саопштпо на.м јс Драгутии Милснковпћ, тсхничкл дирсктор Поштс. Очнглсдно да .„тслсфонизациЈа" у овим мссти.ма дуго трајс алн поштари и за то пмаЈу објашн>сњс: — Закаспили смо зато што Јс новац прстсжно трошсн на нзградњу тслефонскс мрсжс са знатно всћим капацитстима нсго што су садашњс потрсбс града и ссла, обЈашњава Милсновић. Другим рсчима, пошта Јс, можс сс наслутптп, далековндо полагала кабловс у зсмљу како сс улицс пе бп прокопасалс. Ту далсковидосг платили су им будућн прстплатннцл, а пски ћс по своЈ прплпци и прсплатити. Мсштани Доњс Мутппцс, ЛсшЈа, Изпора и К.тачсвицс, сложили су сс на зборовпма да доплатс 30.000 по броЈу будућсг тслсфона, што значи да прпхватају оправда>ћс Поштс да јс прнлико.м уговарања закључсна врло пнска цсиа по прнкључку. И док на Јсдпој страпи људи јсдва чскаЈу тслсфонс, па друго.м краЈу општиис тслсфонн сс иудс: — Са псвслико.м пнвсстицијом у цсптралп, јср мрежа всћ постоЈп можсмо у Бусиловцу, Крсжбннцу, Голубовцу и Дрсновцу пустити у рад всћи броЈ тслефопа, алп пс знамо колика Јс заиптсрссовапост мсштана у овпм селима за прикључкс. И тако Јс у параћниској опшппш на Јсдпој странн „стисиуто” а па друго „опуштсно". Јсдно Је снгурно, а то је да градска псптрала нс.ма више нпЈсдан броЈ слободап. Распродато јс 6.000 броЈсва и Јсдино прошпрсњс цснтралс отвара новс могућпости. Пропшрсњс Јс опст условљено интсрссовањсм прстплатника коЈи бн моралп да се јаве поштн у иарсдпом псрноду како бн се за мессц два сачнннла калкулацнЈа цспс по прпкл.учку. О роковнма нсћс.мо сада. М. Миленковић ЗАШТО СУ РАЧУНИ „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈЕ” ИЕТАЧИИ? ОБОСТРАНИ ПРОПУСТИ Послс сваког обрачунског псрпода на шалтсрпма ..Електдодистрпбуцпје'’ јсдан број граћапа улажс прм говор на прпспслп рпчун за плаћањс слсктрнчне снсргнје. Зашто су пски рачуни нстачни, питали смо свпх дана СТАНИСЛАВА СТОШИКЛ директора ООУР-а ЕлсктроднстрпбуцнЈс у Параћпну. — Грсшкс којс се дсшавају су махом субјсктпвнс лрнродс. Кад грзћанин пнЈс код кућс прилико.м очитавања струјомсра остав.ља му се обавсштсњс да у року од 8 дапа Днстрибуцпјп доставп тачпс подпткс о стању броЈила. Мсђутим, чссто сс дсшава да граћанп то нс урадс, па се уписуЈе стањс на основу прошлогодпшњсг просска. Грсшкс пастаЈу и када рад||||цн Дпстрпбуцнјс погрсшно прочитају стањс на бројилу. Мала јс всроватноћа, алп сс погрсши и прплпко.м уношсња података у рачунар. Послс достављања обрачупа о утрошку слсктричнс снергиЈс странка нма право рскла.мацпјс од 8 дана. Ако Је захтсв оправдап извршимо поново прорачунавањс и грсшка сс нсправља. Највсћс „грсшкс" су код виксндаша када потрошач у пајвсћс.м броЈу случајсва ниЈс присутан прилнком очптавања бројсјсва н док ме обавссти ДистрибуцнЈу о стању броЈила уписуЈс.мо му стањс на основу раниЈнх просска. Нетачнп рачуни ннсу пракса, кажс из.мсђу осталог СТАНИСЛАВ, . СТОШИП, и износе наЈвншс до 5 одсто од укупног броја рачуна". М. Ж. УДРУЖЕНИ СМО ЗДРДВИЈИ На скупу о објсдињавању здравсгвсне службс у Срсзњс.м По.мсрављу чуло сс ни> занимљивпх раз.миш лоња. САВА ДИМИТРИЈЕВИБ, дпрсктор Мсдицннског цснтра: — Мн с.мо Јсдиог момсита билн врло блнзу остваривања Јсдпс оваквс идсЈс. Стално дискутујсмо о здравству о идсЈама, и нс довсдсмо нх до краја, а нови прсдлозн стнжУ' Могу да вам кажсм да су здрав стг.син радннцн у.морнн од днскуснЈа н ми желнмо да сс што прс нсшто уради. МИ.ТИСАВ БОГДАНОВП1*. длрсктор Дома Здрав- — На 20 кпломстара м.мамо три болницс. Мн до сада нпшта ннсмо урадили. На овом подручЈу немамо нн Јсдног карднолога, Својсврсмсно док сам радно на Интерном одслсњу ми смо нмали Јсдап ннфаркг у голину дапа. а даиас такорсћи, свакодпевно имамо таквс с.тучајспс. НЕСПРЕМНИ ДОЧЕНАЛИ ЗИМУ Из досадашње праксе зна- имати ниску пронзводњу, мо да зимски пернод нпка- онда је добро да тај пернда нисмо спремно дочека- од искористимо као фабрили. Фабрика немепта и Фа- ка цемента и Фабрика стабрика стакла си ушле у Ре' кла за нужни ремонт, за монт, у грађевинарствј се поправку свих возила, за сазбог незастакљених прозора моуправно нормативно репли необезбеђеног грејања гулисање у АИК-у, транспоие могу изводити унутраш- рту и радним организацињи заиатски радови, саобра- јама где је дошлп или Ве Нај је често параписан, у доћи до другачијег начииа пол»опривреди се врло мало организовања. Овдс опет ради. Ако ћемо у првом треба имати V виду „шок кварталу наредне голине терапију’; — најављена нова привредно-системска ре- ће замислити стабнлнзанију шења којима се акценат ста привреде и тржишта и друвља на рентабилно повећа- гих међузависних односа. н>е производње н услуга и Ако је то.ме веровати «форто пре свега у пољопривре- мирањем АИК-а створени су ди, стамбеноЈ’ изградњи, ма- сви услови за снажан заолој привреди, туризму као крет V овој областн, тим и па повећање извоза. пре што је прекинути проКад се ради о пољоприв- пес комасације поново нареди V дугорочном програ- стављен ове и идуће године му економске стабилизаци- У Стрижи, Параћину и Дој'е записано: без снажног н>ем Видову. Да се не би осдинамизирања пољопривре- тало само на начелшгм продне производЈБс штје могу- кламацијама о развоју мале привредс сви су изгледи да ------------------------- ће се разбити садашњи моТРАГОМ ПИСМА: ЗАШТО НЕМА ВОДЕ? ПРЕТИ ЛИ НЕСТАШИЦА ВОДЕ? @ Најугроженији Главица, Текија и виши делови града ® Солидарношћу • до питке воде ф Потреба за новим водоводом ц Нсдавно је на адрссе Водовода, Скупштнне општинс и наше редакцнје стигло пнс.мо станара вшпеспратннца у улнци Цара Лазара. Преко двс стотине потпнснпка пнс.ма жали сс на недостатак воде, а сЛична је снтуацнја п у внвнм деловнма града (Глождак), затн.м у Текији, а у Главнцн ситуација поприма драматичне тонове. Још се иикада није десило, да у јануару Параћии буде жедаи, а то се управо* дешава ових дана. Како ситуација указује, по стојн могућност и да фебруар ие буде издашнијп водом. Тпм поводом обратили смо се Водоводу и од ВД директора Србољуба РанВеловића добили разјашњење несташице. Много се ових дана манипулисало са несташицом зоде, али по речима Србобсљуба Ранђеловића правп и једпни узрок је недостатак воде иа изворишту услед великих суша прошле године. Параћински водовод завпси од атмосферскнх падавииа, или што бп се једноставније рекло, ко чико кише толико п воде. Параћииски водовод је пројектован са техничким капацитетом од 200 литара воде у секунди, што у потпуности удовољава захтевима потрошње. Међутим, С1'ша је учннила своје. Довољно је рећн да је 1985. годинс., у перноду од августа до децембра, пало 387 милиметара воде иа квадратнп метар, а прошле 1986., свега 65 милиметара. Капацнтет врела у Извору, у нстом периоду 1985. године износио Ј’е 800 литара у секундн, а прошле 120, што је за 80 литара мањ^ од пројектованог капацитета. Најновија мерења у овом месецу, казују да је било на распологању 118 литара за разлику од прошле године, када је врело даривало 683 лптре. Овдашњи водовод корпсти природш! пад и због иедостатка воде, у мрежп, вишп деловн града осгају жедни. Јед1ши излаз из треиутне ситуашце је солндариост. Шта се у ствари под тим подразу.мева? Штсдња воде у нижнм крајевнма, како бп они на „врху” добили коју кап п задовољнли егзистенцијалне потрсбс. Такође је примећсно да у овом периоду, многи потрошачп оставља ју воду да тече из славина, не би ли сачували инсталације од замрзавања и на тај начнн и дпректко ухрожавају водоснабдевање. Из уираве Водовода апелују на свест грађана, јер без штедње нема довољно воде. Штедња једнио мо- /ке да по.могне, јер не постоји могућност за поврсмена пскључивања и укљуЛИСТА АКТИВИСТА: БРАНКО ВУЈАСИНОВИН ПРОДУЖИТЕ ГДЕ СМО СТАЛИ Ведар и увек расположен, за разговор и рад, Бранко Вујасиновпћ, чили пензионер, мало у шали, мало у зопљи говори: ,Децо мп шта смо урадили ми смо ураднли, а сада Ј‘е на вас ред”. нопол органа управе у вези са издавањем дозвола V сми слу: „овом хоћу — овом нећу". Да њма пуно оправдања за развој овог сектора привреде показују РО „Обућа", ООУР „Конфекиија” и мале привреде у Штофари, те ДКТ „Сан". ћивања појсдиних делова , Изградн>о.м ко.мплекса „7. града. Снег који јс ових ЈУЛИ’ и пута за Сиссвац даиа обплато налегао на створиће се још оољи услозе.мљу, може у многомеда ви за разво.ј туризма. напуни резервоаре, уколи- Извоз Ј*е последњих гоцико почне да се топи. Али... на имао константну стопу Остаје чињеница да ће.мо раста Да би у прошлој годип даље зависити од ћуди ни доживео реалал пад. У прпроде. Развој града и очекивању знатног пзвоза околинс, зати.м временски стакла и стакларске а.мбаусловп, магоне на озбиљно лаже уз постојећи пзвоз размшнљање, шта даље? производа ИВТКТ „Б. КрсЈедини одговор се наслућу- мановић" привреда опшгине је у градњи новог водово- би створила солидан нето— да, и то што пре. девизни ефекат. М. Илић Стојан Вељковић МОВО У ОБЕЛЕЖАВАЊУ ЗНАЧАЈНИХ ДАТУМА И ГОДИШЊИЦА СВЕЧАНО — БЕЗ РУЧКОВА □ Значајнн дату.ми и годншњице нз нашс ближе н даље прошлости убудуће славиће се пре.ма утврђено.м каалендару уз рестрикције у „мање значајним деловима”. Бсз разбацивања, гала ручкоиа н всчсра, бсз нспотрсбних трошкова славићсмо уоудућс значајпе датуме и годншњице из наше историЈс. То иалажу ставови Савсзнс конфсрснцнјс ССРН о обслсжавању годишњпцс значаЈпих догаћаЈа н личносгц из исторпјс народа и иародности ЈугославиЈс. Нацрт примснс овнх правпла у нашој срсдпнн припрсмио Јс коордкнацпони одбор а пос лс Јавпс дискусиЈс ставзвн ћс сс озвапнчити на општннској конфсрс ицнји ССРН. ЗАШТО МИЈЕ УСПЕО РЕФЕРЕНДУМ У СФС? ТЕШНО СЕ ГУБЕ ПОЗИЦИЈЕ Значајнн датуми и прославс требало бп да постану прилнка за афи рмацију стваралаштва, да послужс као подстпцај за постизањс бољпх рсзултата у свим областима жнвогл уз нсговањс н развијањс југословсн ског социјалистичког патрнотизма, братства и Јсдпнства, Јачањс социЈа листичкс свссти и хумапизма У Нацрту сс залажс да датумк Ју бнлсЈа и прослава буду датумп издавања приголппх публнкацнја, за вршстци разних паградиих конкурса за стручнс, умстннчкс културпг и другс радоос, сусрста лионира и омлздинс са борцпма и припадшшн ма ЈНА, врсмс бригс за подигнута спомсн обслсжЈа и мемомрнЈалних рбслсжЈа и мсморијалннх обЈската, школа, домова културс, здравствсиих установа врсмс урсђивања н улспшавања насеља и околинс. Од Срсмског фропта, па преко лослератне обнове, затим у Српској фабрици стакла, никада није било ни једне обавезе коју пе бп могао да заврши, најчешће пропраћене добром пошалтшом и ударнпчкпм радом. И данас не.ма задатка који Бранко Вујасиновић, илп како га из милоште зову млађи сарадници ,,Чича", на кој'п својскп не прилегне. Ту своју вољу и енергију лаконскп објашњава. — Децо моја, мора дасе ради. Ми с.мо доста радпли и правили смо и грешке. Све је то нор.малпо. Сада јс дошло време дави радите, да иаставите, та.мо где смо ми сталп. Бићемо и мп уз вас да вам помогнемо, нећемо сс извлачити. М. II. е Почетком јануара у СрпскоЈ’ фабрици стакла спроведен је Референду.м на ко.ме су се радници изјашњавали о усаглашавању личних доходака са Друштвеним договором и о свим актима којп су се односилп на реорганизацију. Као што смо већ писали у прошлом броју нашег листа Референ дум није успео, јер се рад ннцн у првом ОУР-у и Радној заједници нису у већини изјаснили ни за нп протнв ло.менутих аката. У Стаклари иисмо успелп да сазна.мо зашто Референ дум ннје успео јер се још увек о то.ме разговара на састанци.ма ОО СК п дру гим дрхтлтвено-политичким организација.ма. У незванлчном разговору са Драгомиро.м Хаџиће.м, генералним днректором Ста кларе сазнали смо да је уобичајено да референдум који се односн на личне дохотке први пут ие успс и то је наша стварност. Љу ди се нерадо одричу стечсних позицпја што је свакако једаи од разлога што овај Референдум иије успео. Новим Правилииком о расподели се желело да сс омогући практпчно спро вођење награђивања прс.ма добром комаду као п добрих организатора у овој фабрици. Људи којп воде фабрику морају да буду и адекватно награђенп, а наравно и врло одговорпн за свој рад, тврдп директор. У разговору са радницима после Референдума стиче се утпсак да и.м поменута акта иису добро објашњена, а познато је да се го тово у сви.м срединама на иове ствари гледа са пуно иеповерења. У току је полп тичка акција у којој ће о све.му ово.мс бити доста ре411. са цпљем да свп запосленн у Српској фабрици стакла до крај‘а буду нпформисани о свп.м иовинама којс су предвиђенс како у процесу рада тако и у ра сподели. Треоа очекивати да Рефереидум ускоро будс поиовљеп јср зато постојс законскс могућностн. М. Ж. Предлажс сс да „сатнпца" просла ва будс рсђа. У Нацрту су навсдснп интсрвалн којнх бн сс трсбало при државати код прослава. Тако за го дишњнцс коЈс датирају до краја ХУШ вска таЈ матсријал би изиосио 50 годниа. ЈубплсЈи који датнраЈу од почстка XIX вска до 1918. годн нс славнлп би сс на свакпх 25 годи на, а на 10 година одржавали би сс значајни датумн н годнши.нцс од почстка 1919. годннс до данашн.нх дана. За обслсжавањс јубилсЈа слав ннх личностн из нашс прошлости у лрннцнпу бн сс славила годнна роћсн>а. Поссбан прсдлог тнчс сс прослава ЈубплсЈа радннх организација и зајс днпца којп бн сс ограничио на пернод од 10 годнна а поссбно на сва ких 25 годнна. м. м. СТАЊЕ ДРУШТВЕНИХ ОБЈЕКАТА У СЕЛИМА КУЋЕ СТРАВЕ И НЕМАРА ЕПИГРАМИ Док сс прашппа ратних разарања слагала, фронтовски, уз по.моћ мишпца н до бре воље, по иаЛшм селима ппиали су домови културе, задружни до.мовн. Док су још мирисали на свежп креч и малтер билн су понос сошцалистичког развоја нашег села. Кроз домове, почсла је да маршпра нова култура. Елан је чпнио и пемогућс могућпм. Нажалост, како јс малтер бнвао свс старији, а са зидо ва свс чсшће падали листови сасушеног креча, нашс лспотнце су постајалс све ружније. Вео заборава и не мара прскрио је дело руку нашпх очева. Данас, прошетајмо мало по сеоским друштвенпм про сторијама. Завири.мо, у сале позорнпце, читаонице, бпблиотеке, канцеларпје за сас танке. Слпка која се може видети пзазпва језу. Полупана стакла на прозорпма, паучпна, мемљиви зидови, задах трулсжп. Мпшеви коло водс, а пацовп им дпригују. Да лп с.мо стварно толпко сиромашни, да не можемо да кутш.мо неко прозорско стакло, да набавимо метлу, да окрсчњмо те наше зај‘еднпчке просторије, или је мо жда лакшс друштвсни жи вот водпти код моје п твојс кућс. М. Илић 1. Кнчмени стуб у нама често је стуб срама. 2. Нема једнакостн праве где су пуни трбуси а празне главе. Илнја Марковић ЗАШТО СУ СТАНАРИНЕ ПОВЕБАНЕ? ЗАВОД ЗА ОЕНЕ —МИЛОСТИВИЈИ © Мсђуопштхшска управа за ценс нз Крагујевца предлаже повсћање од 90 одсто, у.место 120 које при- .мењује општинска СИЗ ста новања, а коначпу реч даће Извршни савет СО. Као што с.мо у прошлом броју писалн, Скупштина СИЗ-а стамбено-комуналних делатности је предложила да станарине од 1. фебруара у нашој општини буду повећанс за 120 одсто. У стручној службн ове Самоуправно интерсснс заједнн це с.мо добили објашњење да се цене станарина у 1987. годинп образују у складу са заједничким елементпма утврђеним Резолуцијом о друштвено-економском развоју II сконо.мској полнти цц у СФРЈ п СР Србијп у 1987. годиии који.ма јс прсд внђено да би се обезбедила средства за проппсану а.мор тизацију, цеопходно инвестпционо и текуће одржавањс п управљањс стамбеним фондо.м", раст станарине тре ба ускЛбдити нај.мање са ра сто.м лпчних доходака. Основни разлозп нпо је предложено оволпко повећањс станарнна' је ппзак постојећп ппво станарине (просек у 1986. годшт у нашој општпнп по метру ква дратно.м износи 53,50 дннара, а на нивоу Србнје 55,00 дннара) н ооавсза при.менс Закона о пзменама п допунама Закона о амортизацији друштвених станова и Закона о утврђивању ни- ■жих стопа зд обрачунавање амортпзашце стамбенн зграда н станова у друштве пој својини. Обавеза примене амортизационе стопе по ново.м Закону повећава обавсзу пздвајаЈБа масе амортизацнје за 2,72 пута у односу на досадашња издва Јаи>а, имајући у виду рсаалоризацију вредности станова од 100 одсто која ће сс у 1986. години кретати у ово.м износу. М. Ж.
ПРИВРЕПД ЧИТДОЦН 4. ФЕБРУАР 1987. ДНЦЕНТИ 4 • БРОЈ 327 Пшпе: Душнца Кркпћ ПР0БИРАЧ13 На евидешшЈп незапослеппх у нз шоЈ ошптппк крајем Јануара палазп се 2,769 лица од чсга 582 мушкарацл, радшпса без занлманл п прпученнх радника. Опн чннс 21 одсто од укупног броЈа нсзалослспнх. БроЈ нсза послсннх мушкараца овог профпла је велнкп алн ипак сталпо стоЈк проблем немогућностп обсзбеђенл неопходпнх радннка за запослењс и стручно оспособљавањс за поЈедине послове а прс свсга стакларске, гра ђевпнскс п цсмспташкс струкс. Желл незапослсннх да обављаЈу поЈедпна заппмања >шсу у складу са потрсбама удружсног рада. Има затЈмзн.а па п чнтавих грана делат ностп коЈе тсшко обсзбсђују и оби чну ходровску рспродукцнју, то Јсст за.мспу ралппкл коЈп одлазе по раз пим осковхма пз радпе органпзацн је. Значн, у питаљу Је такозвана структурпа нсзапослсност — нсодго вараље структуре незапослсних зах тевнма удруженог рада. ОваЈ проб. лсм пооштрава н свакодисвпа поЈавз да расположпв броЈ незапосле них коЈп по своЈпм стручппм п рад ним способиостнма могу да обавља Ју одрсђсиа дефицптарпа заппмања не желп дд прпхватн тс послопс. То су она за1тман>а код коЈих су лнчни доходак, услови рада, могућност нАпрсдовања п оппгте-друштвено вр едловање нзразпто пеповољни. Проблем блрања запослсља Јс као поЈава прпсутап у пашоЈ отптннп пећ впгпо годинп. Ова појава је сви дсптна п код школске омладпне ко ја се раднЈс опредељуЈе за адмппис тратпвна загатмаља. Због тога, па прпмср, годинп-мз ниЈе уппсано ии једпо одсљсњс стакларске плп грађс В1шске струке. Код тскстнлнс стру кс сптуацпја јс болл. Ту се рсдовло школуЈу ученпцл а п расположс њо незапослспих за обављањс овнх послова Је већс, Код цемепташке струке теже се попуњаизЈу прпјавс потрсба за раднипима па тсшкн-м фпзичкпм пословима а пре свега у пакераЈу. ЗаЈедпипа запошљаваља Је предузелв сталпе мере у впду сарадљс са радшгл оргапкззци|ама (пре свсга еа СФС и РО „13. октобар”), позп ваљс н обавспггаваље пезапослешсх о свпм услоБимз коЈн су одлучујући вз нзбор запнмапл, организоваљс обиласка раднлх мсста од страпе за интересованих иезапослснпх, као и разпп облпцп н пропагапде у смнс пу дасаља обавспттеља коЈе су прсд ностн обављзља одреВстпгх запимаљае Међутпм, резултатп су утлавгом пелово.хнп а обЈашњеља су уг лавпом тоднпама лста. Тако је кра Јом новсмбра обављена анкета нсза вослеалх мупгкарацз, раштха без аанпмзња хоЈом су нспитнвалв жељо везапослештх као н љпхова стру ктурпа обс.тежЈа. СЛИКА НАЈБОЉЕГ радника Ш ДА РАДИ А НЕ ДА — РОДОВОДИ Брапислав Михајловић је пословођа у одељешу за државан>е фидера у ООУР-у „Амбалажно стакло” у СФС, и како нам н>еговп руководиоци рекошс, лословођа којп пре свега ради, па тек оида руководп. У овом ООУР-у су услови рада изузетно''тсшкп, за што одржаваоии фидсра и мају беппфтпшранп раднп стаж. И поред тога Бранпслав Мнхајловић је па тим пословнма већ 22 године. Везан је за фабрнку 24 часа и одазива се ца свакп познв када фидер не ради. у бпло које доба дана и ноћп, било да је недеља п.тл празник. Како нам сам рече откад је у фабрици важи неппсан закон да не.ма одласка са радпог места док фпдер не прорхти н то га се свн онп н прплржаавју. РАЗГОВОР СА РАДОЈЕМ РАКИНЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА У РО ГД „ВУК КАРАЏИН’ ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА ШТАМПАРИ МЕЊАЈУ СТВАРИ • • Пре непуних годнну дана у РОГД „Вук Караџић” у Параћшгу уведене су привременс мере. Шта се и у којоЈ мери променнло за то време у овој организациЈн пнтали смо РАДОЈ/1 РАКИБА, председника привременог органа. Он нам Је о томе рекао: — Доласко.м прнвре.меног органа у радну организапију затечено је доста сређено стањс у свим ментима рада, почев неупослености радника машинскЈгх капацптета, рацноналних залиха, з несегод и неврло лошег стања грађевинскнх објеката и машина, неизми рених обавеза из ранијих година и неликвндност, што је лопгчно проузроковало виске личне дохотке, а самим тим реметило односе у колективу. Ооновни задатак нам је био да што пре максимално упосли.мо расположиве капацитете. Ефекат максималие упошљености у две смене је постигнут тек у за дње.м тромесечју прошле године када с.мо достигли искоришћеност капацитета од преко 80 одсто. Упошље ност капацитета јс допринела већој рсализацији од око 600.000.000 динара у апрплу на око 120.000.000 у деце.мбру што је за собо.м повукло и повсћањс лнчнпх доходака. У ово.м временско.м периоду успоставпли смо, мада не потпуну синхронизацију процеса рада по машинама и по појединим фазама, али нас т\- тек очекују велики послови. Извршена је опра вка крова, а већим интензитетом .машине су одржаване у радно.м режиму, тако да су застоји били минп мални. Извршено је и распоређпваЈве нераспоређепп радника осим смењених руководица чији статус ни до даЈЈас није решен. Значајно је напо.менути реорга низацију продајне службе са основним циљем њеног јачања у самој организацп јн и смањење броја нстуре них ко.мерцијалиста то јест кроз задржавање само оних којп стварно доприносе ра дној организацији, тако да од 15 нстурених ко.мерцијалпста остало 4. У циљу обезбсђиваЈБа нс опходних кадрова за радну организацију више пута су расппсивани огласи, у прво.м рсду за офсет машпнисте но п поред тога тај кадар нис.мо успели да обс збеди.мо. Разлоге за то трсзацнја налази, тако н у спба тражпти као у снтуацији у којој се радна органистему образовања који тај кадар не школује. Оно .мало што је на то.м пољу ура ђено сводп се на прије.м не колико неквалификованих радника на обуку за по.моћне раднике на машинама а у циљу јачања одређених службн попуннлн с.мо место ко.мершгјалног руководиоца и шефа службс одржавања. Радило се доста и на усвајању неких нових производа. Наи.ме са фабрнком картона из Цазина заједни чки је урађен тијс за обућу бало да наће на гржишту. За дсцембар нови тип кукоја би тресвојс место је исплаћен просечан лпчни доходак од око 75.000 динара што свакако пије велпкп лични до ходак, али је то ипак значајно повећање у односу на децембар гтретходне године када јс тај просек износио 30.000 динара. Шта дал>е гтиталп смо Ра доја Ракића. — Основно што треба урадпти и на чему се већ радп је расписпвањс нзбора за самоуправне органе и конкурса за руководиоца радне организације. У циљу реализације ових послова већ је сачињен план активности који је раз.матрао и усвојио Секретаријат СК п Извршни одбор синдиката, а ускоро ћс га раз.матратн и 00 СК. Тп послови Ш111111111Ш11Ш1111111111Ш1111Ш1Ш11Ш1Ш11111Ш11111111111111111111|111111111'|||11|11111|||1В11111111111П111Ш11111|1111111||11||||||||||||||||||||||||||||||||||||1Ш||111|1|1|||||| СКУПШТИНА „ИНВЕСТБАНКЕ” — УНИВЕРЗАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ У ПАРАБИНУ План биланса Уннвсрзалне пословне једннице Основне банке „Инвестбанке” у Параћину, који је раз.матран и усвојен на Скупшти ни ове Пословне јединице одржапој у понедел>ак 26. јануара урађен је у склопу мера емонетарно-кредитне и заједничке новчане и емн сионе политике садржагшх у Резолуцији за 1987. годнну и пословне политике Ба нке. При изради плана биланса Пословме јединице, а у складу са пословном политико.м Банке у црво.м реду се воднло рачуна о обсзбеђивању лтгквпдности о чему је на овом скупу говорио директор Радоје Несторовић. За кредитнрање текуће репродукције приорптет имају осшпвачи и коминтенти банке и то за следеће намене: извоз роба м услуга на конвгртибилно тржиште, пропзводњу и залихе основннх пољопргшредних производа и вештачких ђубрива н кредитирање до.ма ће опреме у зе.мљи. Када су у питању дугоро чни плас.мани приоритет је дат кредитирању основних средстава за производњг робе намењене извозу, тра'ј них обртних средстава, стам бене изградње, ко.муналне изградње везане за изградњу станова, објеката водоснабдевања, осредитирање обавеза по споразумима (зелени план и плас.ман до.маће опреме) и одобравање санационих кредита. За разлику од ранијих година кред1ггиран>е трајннх обртних средстава у 19787. години пмаће посебан значај обзиром да је код већег броја осиивача све израженији недостатак сопствених обртних средстава за нормално пословање. Уколико би се показатељи лредвиђени планом биланса п реализовали на кра ју 1987. године треба очекивати повећање бнлансне су.ме за 4.054 милиона дннара у односу на крај децембра 1986. године. На овој Скулштини изабран је нови Извршни савет банке. м. ж. ВАПАЈ ПЛИВАЧА Ваш лист је мали, алн се Ваша реч далеко чује, Ваше мишљење се цени и поштује. Зато Вас молим© дођите и покушајтс да нам помогнете. Ми не.мамо никог утицај ног у нашим редог.има да бисмо уживали нечпју заштиту. Сви члановн Клуба су заљубљсннци пливачког спорта. И.ма.мо изу зстнс објектс, а не можемо да их користимо. Решења и.ма у то смо сигурни, само не ко треба да на.м помогне. Наш Клуб је ма ли. Исти је као п хнљаде других V овој зе.м љи, алп је наша жеља највећа, Нпко не.ма већу. Шсст пуних годпна борн.мо се да не што урадп.мо. Чпнили с.мо свс: остало је да се још једиио Вама обратп.мо. Надамо се да ћете и.мати разумевање и да ће Ваш допнсник обпћи наш Клуб. Спортски и другарски поздрав. За ОПАСНД плнвачки п ватсрполо клуб „Џрница” Параћин Владилшр Марјаповић ИГРА РЕПТИЛД треба да буду завршени краја марта ове године, ко би по укидању мера дне организације могла иаставп са радом. У току је п актпвност до ка ра да на вредновању послова п -радних задатака, то јест усваја ње новог правилника о расподели личних доходака. Мада је то скопчано са мно го тешкоћа надамо се да ће колектив прнхватити предлог по ко.ме се знатно више стимулише квалификованп производни рад као и орзанизаторски пословн. Треба радити и на обезбеђпвању потрсбног кадра пре све га у непосредној производп>и и за руководећа радна .места почев од пословођа. Потребно је извршитп ре монте машина то јест њпхово оспособљавање за пор малан рад, што љено великим оредствима. је условновчаним м. ж. ШШШШ1ШШ1Ш1ШШШ1111111111Ш1ШШ11111Ш1ШШШ1Ш1111Ш1ШШШШШШ111111Ш1|1Ш111111Ш111||11Ш1Ш1ШШ1Ш1ШШ1111111111111ШШШ111111111111ШШ1 ШТА НЕ СЕ ГРАДИТИ ОВЕ ГОДИНЕ У ПАРАБИНУ СПОРИЈИ РАСТ УВИС Прсма скромном програму Скупшпшс СИЗ-а шггсрсснс заЈсдницс стамбсно-комупалнпх делатпостн у овој ГОДН1Ш трсба да сс завршн из градња стамбс1П1х обЈската иа углу улице МаЈора Марка и Радета Николнћа — Пикуле, Овај обЈекат сс гради за потрсбе ЈНА, а имаће 15 станова и пословин простор у ири зе\о>у. За тржиште се гради у упн цл Лоле Рибара стамбено — послов па зграда од 60 стпнова а шшестптор јс ГРО „13, октобар’’ Параћина. Још нма могућности нз за куповнму стамбсног н пословиог простора у том објскту у пзЈужем цснтру града, алн је и пнгересоиањс велнко. Насеље „Јагодњак" трсба да добиЈе новнх 56 становз двс ламсле од тога 40 станова већ купљсио срсдстви.ма фопда лндарностн. со Прсма показатељнма наЈЈсфтннн|е бн трсбало да буде надградња станопа на равним кровови.ма већ пос тојсћих стамбеких зграда. За сада је плаинрано ди сс таквим начиио.м иадградњс отпочнс на три обје кта у ужсм цситру града. Што сс тнчс индивидуалнс ста.мбсне изград њс она треба да буде што богатијп и планнра сс завршетак 200 обЈска та. Ситуација бн била Још боља, ка да би сс омогућило повољниЈс кредитираље стамбсне нзградњс. Д. Гајић У СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ТРАЖИЛИ СМО ЈЕФТИНИЈЕ ЗА ВАС МЛАДИ РАДНИК-САМОУПРАВЉАЧ Већ низ годлна уназад у највећем колективу наше ошптине успешно се одвија акција „Млади радник са- .моуправљач”. У овом такми чењу учествује око 1000 омладинана. а критсријуми су направљени у духу економске стабилпзахшје. У то ку је ово радно такмичењс које допрпносп квалитетној производњи, пребацивању иорми, иггедњи и стабилизацији јер се млади раднпци својски труде да буду мсђу најбољи.ма, који доби јају вредне награде као што су сребрњак са лнко.м друга Тита, књиге и бсспла тно лстовањс на <мору, рекао нам је Миленко Раденковић, председник АК ССО у Стаклари. Драгољуб ГаЈић ФИНО А ЈЕФТИНО V Суаермарксту робне кућс „Бсог рад" кнлограм Јабука „Златнн делишес”: ..Јонатам" стаје 16 дннарп. Паковаља су од пет кмлограма, а произвођач Је ПКБ. У овоЈ са.моуслузи има н месних конзсрвн и гото вих Јела по сиижсној цски произво ђача и то од 15 до 40 одсто. Иа одељењу метраже продаЈу сс мебл — п1то<Јхјви н киисска свилд по фабрички сниженнм цснама, а ц.чбор Је веома веплж. На одељењу стакла вслики Је из- |шшшшшшшшшшш1ш1ш111шш11шш1111ш:шшш:1:11шш111шшшшш1шшшшшш1111шшшш1ш111|111шш1шшшшшшшшш111111111ш» Најбрже и најјефтиније до породнчне к\ће пли пословног простора. Телефон 54-740. Шшшш1шшшпш1ш1апшшшшш||1п|лшшш1шшшшшшш1шшш||шшшшшшшп||пшшшшшшшшшш11шшшш1шшшшш11шш|| РОЛОАЛУМИНИЈУМ „Ролсалумшшјум” Боре Костића, из Параћина, удружена са „Занатпродуктоц”, производи и уграђује алу миппјумске рслстне, алумшшјумске жалузнне, ролоха рмшшчка врста, тракасте завесе, папелтне завесе п та п.ншрам.о врата. Улвта Мпрослава Јоцића 7. Параћпн, тел. 035 -52296; 56865. п:■■•--••>,аж>11Ш'ШШШШ1ШШШШШ1Ш1Ш||ШШ11Ш11||1ШШШ1Ш1ШШШШШ111111Ш11ПШШ111|1НШ1Ш11|1||||1|1|1Ш1ШПШ|1ШШ111|Ш1ШШПП Поштоиаиа редакцнЈо, Не зпам да лп стс послс ових свссплнпх напада (још вуклеарцн ннсу рокнулп атом здесна!) па мнроине покрстс н еколошка друштва намерно мало поткрс сали информацпЈу о постоЈању друтптва за заштнту пциродс у Параћнну. У тежњп да ипформацнЈа буде подобна, пнЈс баш подробна. НсдостаЈс адреса. Мопсћп Вас да обЈавптс потпупу адрссу, хоћу да нагласпм да ппсам пикакав алтсрпатпвац. Како пепс не стоЈе, пзглсла да су мп за жпвот Јога увск потрсбнн макар ваздух п вода, тако да алтсрнаткве заиста нсмам. Противншс сам пппплног служеља војпог рока, нп сам нп против властп, налетп.ма ппфлацпје, а сам природс. Природе коЈу ипЈе самоупраппо се повпјам прсд што Јс наЈпажнмЈс, љубитељ створпо чопск п прсма томс нема моралпо-полнтичко право да Јс уппштава н тру. Је« Писам 1п< протпв Дана младостп, само пе бпх волео ди Чсрнобпл прсла „штафсту’* Кршком плп Прсв. лацп. Пошто су нуклеарцп, макоп затшпЈа, док сс радп оактнвна прашипа слсгпс, попопс крспулп V ву, прпродно право Јс да сс прпрода браии. Да нс бп од шума осталп пањсвп, Јер сс прохтело да испаЈу атоме, Да сс нс би пафта улнвала у фснол како офапзппскпма рскошс лз Послсдљс нгро рсптнла, да хлсб пс будс обогаћсн псстнцндима, да во.та нс будс фснолмсналпа. Да Гајгсров броЈач пс постапе ссиовно оруђе ко1 воЈннка, ђака, трудбспнка .. Да умстпппн пс оппсуЈу н слнкаЈу пскл-учпво тву природу . . Дд ожалошћени песиицн нс о п с в а Ј у мртву роду. . . . свамрпрн Да младк дожпве да остарс у заЈсднппггпу да бп падокпадклп врсме (прсд бироом) правс све оие лудости коЈс ппсу млалпм даннма, Зато нс будимо пасивпи прсд сностима. тс да стнгпу да настиглн да мзвсду у радноактивппм опа. Јср будућност нсће бптп свет.тија ако буде озра. чснп. Обичац (неакадемскн) грађанип, М. Поповпћ Параћпн бор ксра.мпке увсзснс из Пољскс, чијв Јс иена врло повољна. Трсба да стнгне н посуђе коЈс ће се тако ђе продазатн по приступачннЈим це намв. Па одсљсшу тер.мнке п акустнкс котловн за цситрално грсЈаљс п тра јно жарсће пећи на чсрсто горнво су још по староЈ цени, а могу сс купитн н па крсдит уз само 20 одсто учешћа, На истом одељси.у про дзЈе сс слсдећа роба нз увоза: телсвнзорн у боји са даљинским упрас.-качгм, минн — линнјс, радно — касетофоии ралио апаратп ла а\томобнлс и траизпсторп за дкнлрс и по м. ж. ЧЕКАОНИЦА ЖВРЉАОНИЦА О зидним шкрабоманима али оно што се можс видсти ке станице прсвазнлазн свпку 1-списани да за новс надимкс. ппсапо јс вишс п\та. у чскзоници жслсзиичмеру. Зидови су толико датуме, порукс н „стн> хове" више практично нсма слободног простора осим па плафону. Призор Је толико ружан да ружниЈн не може бити. Да ствар буде гора станична зграда Јс кедавио рсновнраиа, у шта су уло.ксиа зпатиа матсрнЈална средства. Ауторн овнх пнса1и> су углавном ђацп коЈн путуЈу возом, па чскз^ш: прссраћују шкраакос.м по зизошша, клупжма, и другом станнчиом иплснтару. Оаој бољцп изглсда нсма лека Јер траЈе од кала Јс свгга и вска, од г.рвог пећнпског човска али можда пиЈс лош потез 1СП-а из Бсо1рада када Јс у своЈпм аутооусима одредило носсбпо мссто за жарљаљс. Ммрослав Чопа. ОШ<А! прпступачннм ценама.
ВДЕ ШШ 4. ФЕБРУАР 1987. • БРОЈ 327 С ЕПО-ИОПРИВРЕДА изоштн БУСИЛОВАЦ НЕОДГОВОРНН Н НЕОЗБНЉНН Послс доста полемика, разговора и расправа млади Бусиловца су приЈавили учешће у „Сусретима села". Разумевање мссне заЈсднице коЈе се огледа у одо бравању средстава за реновнраље сале дома културе, нкЈе могло да елнминише стару бољку бусиловчкс омладннс — леодговорпост. На заказане пробе долазп само псколнко омладинаца, најчешће они који се ту с.тучајно нађу тако да председништво ССО озбиљно раз.матра могућност отказивања учешћа на овоЈ традипионалпој мапифестацији. Анђелка Аранђеловић СИЊИ ВИР НЕ ПРНМАЈУ МЛАДЕ Осповпа органпзациЈа Савеза комуниста у прошлоЈ годнпи Јс одржала 7 састанака. Разматрала је актуслпс проблсмс ссла, али ни Једном се ниЈе дотакла проблема младих и њиховог пријсма у СК. Од 14 члавова, колнко бројп 00 СК саио троЈе њих су о.мла динми. Занпмљвво је да у партиЈским рсдовима нсма ни Једпог правог пољопрнврсдника Бланка ПавловиИ ПЛАНА Ш ИННЦЕ Внше не-.га пикакве надс да ће се подрнње ораиице засеЈаие под пшенпцом повећвтп, а и оио што Је мдло и зассЈапо под пеповољннм агрометеоролошкнм прилпкдма креће сс свега охо 5 до 10 одсто у од носу па нормалпе површимс коЈе се сеју под пшсиицома Тако ће Плапа у овоЈ годпнп остатп без довољне колнчине пшснице н ва најосиовпиЈе људске потребе, а о вишку за тржпштс ПН говора. Жарко Векић МЗ „ГЛОЖДАК” НОИ ПРЕДСЕДННК Нсдавпо Је одржапа Скупштнна Меспе заједннце „Глождак" где су разматрана нека актуелиа пнтања. За новог предссдника Скупштиие мссне заједницс нзабран Је МИЛАН ТО.МИН, запослен у „Лутопревоз-туристу”. м. ж. Дреновац РЕДОВНО ЖУ С ПУТА Вечита тема у зпмскнм даиима било Је одржавањс и чишћење путсва. Мсђутнм, овогодишње снежне пахуљнце људн задужени за путеве веома савесно и уредно скидаЈу са коловоза н тротоара. Колико смо се нскада на њих љутнлн, сада морамо да им сс ДИВИ.МО због доброг рада у овнм претходннм дапнма. Што се тичс њиховог рада нсма проблсма, али велики проблем су направиле општнне Параћип н Варварин. Ради се о путу Дреновац — Доњп Катун, који очнгледно »шје ничпјн и са њега се спсг не скида. Ко боље познаЈе ову деоницу зна да Јс права умстност по њој вознти и лети, а камоли зимн. Всроватно да се Још само чека да неко погине па да се смплују да и овдс баце со и скину снег са пута. Од како Је снег почсо да пада редовно понеко возило слети са пута, а због'леда, пре две недеље два аутобуса РО „Црннца” дпректно су се сударила гдс је прнчнњсна вслика мптернЈална штета, а због недостатка возпиа ова линија Јс сада нсредовиа. Мислнмо да се према овом путу не смемо понашатн маћехински и да су п поред свсга људскн жпвоти наЈвредннјн, а тих пет километара пута се може врло брзо очиститн. Александар Јовановић 0АРА11ИН МОЖЕ 8НШЕ — Мопг да тврдим, да Параћин V односу на Н\шрију и Светозарево има добру по' љопривреду. Пољопрнвредншш из овог краја су вреднц ц умеппш. Са овог терена деведест одсто пољопривредних производа иде нд друга тржишта. Зато не би амело да се деси да Параћин не*ма млека, меса. Треба се договорЈГги са откупљивачима, да одређене количине које треба ова средииа. обавезио врати кроз готов производ, рекао је МиРча Младеновић, директор Зем љорадничке задруге V Дреновцу. СУСРЕТИ СЕЛА ’87 ГЛАВНЧАНН ДОБРО СТАРТОВАЛН Високн снегови н ледене сале, као да су се уротиле против учесника манифестација „Сусрети села”. Наиме, сусрет Плане и Дрсновца одложен је због временских иеприлика и о датуму насгупа, одлучиће такмичарски одоор. Колоплет знања и аматер ског стваралаштва, завртео се у Бусиловну где су домаћлни угостилп чланове главичке екипе. Након дела познавања пољопривреде. саобраћаја, Закона о општенародној одбрани и Вуковог стваралаштва виПОЧЕЛО УГОВАРАЊЕ ШЕНЕРНЕ РЕПЕ Позната цена и тсловв Тек што је прнведен крају откуп овогодишњег рода шећерне репе и, што се ии је догодило у последњнх ко зна колико пољопривредних година, фабрпка до динара исплатила пољопрагвреднпцима испоручену репу, почело јс уговарање новог рода. Задруге имају право да репу уговарају по новцј це ни која износи 21,25 динара по килограму, а бенифиције произвођачима више нису разбијене по операцијама већ имају паушалнн износ по хектару, што ће омо гућити произвођачима рспе да се „сналазе’’. М. М. шс бодова п боље знање показала је екипа Главице, 55:40 поена. Гости су извеЛИ ООЉИ И ПОТПуШЈЈИ ПрОграм и стручни жири, у саставу Драган Атанацковић. Љуоинко Селаковић, и Бобан Матић је одлучио да домаћннима, екипн Бусиловца додели 209, а гостима 321 поен. Током наредне две недсље планирани су реванш сусрети и наступ екипа Стубица — Голуб^вац, Буљале — Шалудовац, Доња Мутница — Чепуре, Доње Видово — Сикирица, Лешје — РашевЈгца, Забрега — Текија, Клачевица — Ратари и Шавац — Лебнна. ПОЉОПРИВРЕДНИ РАДОВИ НА СНЕГУ Високи снежни покривач пореметио је ритам пољопривредних радова. Нити прихрањивање пшенице долази у обзир, нити се може орати оно што јесенас није поорано. Ипак, принудно ленствоваЕве не долази у обзир. Спег је добродошао глодари.ма из шу.ма и поља. По свој прилици они који се не побрину за своје воћњаке скупо ће то платити. Приземна заштита од глодара, повнјањем стабала очигледно није више ефикасна. Па и они воћњаци ограђени педантном и густом оградом, више нису заштићенп. Високи онег омогућује прескака1ве глодарима па је потребно откопати око ограда како би вођке остале мирне до пролећа. М М. СФЕРА РЕКОРДЕРА ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић ПРВО ПРИХРАШАЊЕ пшеинце Количина азота употребљена пре сетве довољна је за нормално развиће пшенице, у току јесени и зиме. Али посебно уколико приликом сетве пшенице није унето азотно ђубриво потребно је у овом месецу, када се укаже повољна при лика, извршити прво зимско прихрањивање пшенице. Највећа потреба бнљака за азотом је у пролеће када се најбујније и развијају. Зато се пре почетка пролећа обавља ово прихра њивање да би у мо.менту потребе бпљке нашле у земљишту довољно азота, односно сврха прихрањивања пшенице је да се крајем зи ме и у пролеће младе биљке што боље исхране и како би надокнадиле заостатак током дуге и хладне зи ме. Обично из зиме жита изађу исцрпљена, понегде делимично и замрзла и проређена па ово ђубрење тре ба да о.могући брзу и бољу регенерацију, односно ства рање нових листова и н>ихов бржи пораст и да појачаним бокорењем _ надокнади пропадање појединих биљака на који начин се надокнади жељени склоп. Прихрањивање се изводи лако приступачним азотним ђубривима као што су КАН (калкамон) или Уреа. Обично се уноси 40 до 50 килограма азота по хектару а то јс 150 до 180 килограма кана или 100 килограма урее по хектару. УДРУЖЕЊЕ ПЧЕЛАРА „ГРЗА” |0Б® Иад-бОМ БИМОСТ Годишња Скупштина удружења пчелара „Грза" и пчеларске задруге „Црница”, одржана је прошле су боте п оценила протекли рад успешннм. Учеоници Скупштине и поред видних резултата, нису се задовољили досадашњим радом, већ су у плановнма за наредни период записали: — Ове године урадпти много више, најпре на ома совљењу чланства, затим подићи степен заштите пче лпњих друштава, обезбедити бољу снабдевеност пчеларским репроматеријалом. Пчелари такође планирају да отворе и Дебатни клуб, где би се размењивала мишљења и искуства и чула занимљива предавања. Преко 130 чланова Удружења и Задруге, указало јс повсреље Душану Николнћу, раднику Секретаријата за народну одбрану да у нарсдном периоду води ову организацију. КО ТО НЕЂЕ У 0Р0ИЗВ0ДЊУ? У прошлом броју објавилл ста ре аговаае друга Горппа Павловнћа, на мој текст „Господа” бпра посао — те се осећа.м прозваним, мнмо својнх пр»п1цнпа дд се попоео огласнм. Нанме, немам обичај да се са би« ло киме дописуЈем корпстећи зато Ваш п наш лист, али кад је всН рсч о запошљавању, пско чињсгпшс бнх морао да појасннм, Прво. МоЈ навод, да со младп са ссла лзкшо и чсшће одлучуЈу на прсквалнфикаинју од вршњака из града Јс званичпп податак из СИЗ-а запошљаваља кога не можемо сакрн ти, инти од п»сга побећи. Друго. То ппо младн на селу пмају земљу, воћњаке, стоку и другп (како каже друг Г. Павловић) још очитпје потврћуЈа моЈ навод, Јер онп и поред тога што нмаЈу од чега да живе. (а половпна пх нсма, Јер >тЈс тачно да сви који жнвс па селу пмају и земљу) прпхватају преква.тпфикацпЈу, Јср хоће да радс и прпвређуЈу. Треће. Свакп млали оспособљени кадар којн живн у граду и пс жели преквалификациЈу, тс чска пет п внше година на одговарајући посдо, а притом још к има од чега да жпвп, онда тај запста и Јесте ^господа”. Уз то Још да кажем дп и послс прсквалифпкаиијс нпституциЈом ин« терног конкурса упутар радне орга ннзације може да се дође до сопственог радног мсста. Четврто. Нмко пема права да бнло ком лицу одузнма право на рад, те је другу Г. Павловпћу борска идеЈа о карантииу „сељака’’ у ссзонл пољопрпвредс пеприхватљпва, а како јс он схватио ту иницпјативу пс зиам, зиам саме да и мештанм села имају права па радип стаж а при том п стнцањс пепзиЈе. II псто. Ја пс одваЈам људе па „Господу” и „Сељаке”, то су епитсти којима једпи друге зовгмо из „милоште”, па бпх прс рскао да пас ,неко” покушава нзоловатц из грала и од пашпх рзднпх места где лоштеио зарађујемо своЈс парче хлеба. Времс дивл.сг запада Јс одавпо прошло, тс сс падам да пикад нсћс бити резсрпата за опе који живе на селу, а још мање да ће им пско ускратитп рад у прпвредн, која ионако грца у тсшкоћама п вапп за младнм н ослособљсиим производ1и1м кадровпма којпх је па жалост свс мањс. Бранислав Миложовић С® асанз змата-пољошмврвди Милен Марковић, председник Скупштине месне заједнице у Шавцу је најнапреднијн пол»опрнвредни произвођач и са својом мсханизацијом уз мало рада постижс у ратарству и сточарству најбо.ље приносе. Он је и вишеструки самоуки мајстор занатлија, зидар, фасадер, молер, бравар, механичар, ауто-лимар, ауто-лакирер, вариоц и све друго што му дође до рукс зна умешно, педантно и бе спрекорно да урадн. Активан је у земл>орадн11чкој задрузи „7. јул’’ Параћин већ више година и редовно биран у самоуправнатела. Активан је и у селу впше пута биран у готово сви.м самоуправнпм оргапизација.ма Месне заједиице Шавац. Није мпого речит алп је у речима пробирљив н оно што предложи и каже бива увек па.метно и усвојено. Драгољуб Марковић ТУРНИР ДУХОВИТОСТИ ЖМШ ИМЉА1У ВРВГ В Екипа Дрсновца. у друтом кругу Турнира духовитостп дочекује Горажде као победник своје такмичарске групе. Након жестокнх надсме- буркале, а смешнији иду јаваља у прво.м кругу Тур- у нове, смешне победе. Од нира духовитости, духовн 32 екипе, колико је учессу смирени, страстн се уз- твовало у првом кругу, за ПОЕТСКА ПАНОРАМА ЛОВ И РИБОЛОВ №иш огем и Ловац Милија Мицкић устрелио вучицу тешку 64 кплограма. Рпзнпца ловачких трофеја, Милоја Мицкнћа из Горњс Мутнице, богатија је за још један трофеј. Наиме, Мицкић је 21. јануара око 10 часова отстрелио вучнцу тешку 64 килограма. По речпма Милије, вучица је одлутала од чопора који већ годпну дана прати. Упорно праћењс и трагање, овог пута је награђено добрим уловом, а како нам саговорнпк рече, из чопора ј'е остало још три вука која ће бнти на нишану његове пушке. М. И. даље надс.мејаваље, се нласнрало 16 а међу љи.ма и да 113 Б°9не и Херцегоизданци овдашњпх смеш- вине и то 1з. феоруара^ на них с.меша, разиграни Дпе- свом тсрену, а 22. фебруновчани. аРа зајццничким снагама, у Горажду, ће покушатн Дреповац, у друго.м кру- да „исправе криву Дрину". г\’ лочекује екппу Гораж- М. И. Уређује: Светлаиа Арснћ СИЛВЕР - ХАИКУ НаЈпре, вашем ће ее фпзичком оку ова књпжииа учинмти сасвнм необично.м, Јср форматом п дизаЈ ном подсећп иа паковањс жилета, Духовно око, потом, коЈе лопире ис под површине сгварп, отпрпће и дубље разлоге због којпх се кн.нга МилиЈапа Дсспотовнћа „Чпорак у врту”, по речимп рсцснзсита Нрфл на Хорозовпћа — иоси ,,у лнјсвом испу на кошу.тн”. Јсзгроппт пзраз, савршсиа прсцпзиост, брнгкс асоци Јаиијс — тсорс ову мнннјатуриу „хармонпку” од 30 ханку несама. Врсдан помсиа Је п нздавлч: Удру :ксн>с КИ.ИЖСВННХ н лпковппх сгва ралацд општние Оиацп, бнблпотска „Мпцуо Башо”, посвсћеиа успомени па нсдавно прсмпнулог песинкаа Врисак пснадак — зачух. ЗмиЈд пресечт пут дсчаку. У шумн звнждук ме прену. Прелеће са храста кос. јапанског Н/ИБОЛјИ — Млади Забрежанн са великим снтузнјазмом показуЈу свпма, шга се свс можс јсдипством, радо.м и упорношћу. V неколико годппа уназад, охмладпнска оргапнзампја пз Забрсгс, Јсд 1П1М контипуирапим радо.м уз пупу подршку друштг.ено-полптпчкпх орга низацпја н руководства Скупштнне меспс заЈедпицо, из дана у дан, пос тижс рсзултате, каквс би пско н мпого всћм. само могао да пожсли. Наимс, реч је о стотнпак младнх за коЈс ннкаква ашшја, нити актпвност коЈа сс пзводп за добробнт њи ховог малог мсста. имтч је тешка, нптп Јс за њено извођење потрсбио убсђизаље нлн мољакаж. Јслноставпо, идсЈа коЈа се роди у глави било ког омладшша. лако бива усг.еЈена па првом састанку ОО ССО п всћ слстсћсг викснла прпступа сс рсглизацпји исте. Занста јсдноставно. Тако |с бпло и кад сс сређнвало фудбалско пгралиштс, тако Јс било н кал Јс трсбало ураднти сквср у сслу, па тсрсп за олбојку, па улеп шавање просторпја Месне зајсдиице п много дпугкх акипЈа. чмји резултатп палају у очп сваком намернику, опог тренутка, кад сс брда на улазу, углсла панораму свог малог и лепог села. А дп ова омлазннска органмзација стојп постојапо на чврстпм ногама, показуЈе и чпп.епица, да је всћп дсо рукополства у овом месту, пз рсзола млалнх, што Је свакако успсх постигнут у ппслгтгг.пм нзбори ма п коћ< тпеба похвалптн. Поменуто ку.ттс"по.у’12тнпчко дру штво јс всћ у овој годмнн имгло попрнлпчан броЈ гоетовања у сслима пашс опмпннс п ширс, што само по ребп говорп д‘л су прмпрсме за ппсдстојсћс такммчењс „Сусрсти села" одпочелг зн.ттпо ранпЈе. Д ако свему томе додамо квалнтет програма п масовност у њему опда је слпка овог КУД-а потпуиа. Остајс нам само да ом.талпнп Заорс!с заЈедннчкп чстнтамо. као п рукоподству пстог, на пруженоЈ подр шцп н указаном поверењу младпма уз жсљу ла сериЈу успсха настапп убира1вем плодова досад.тшп>ег рада п у овоголншњмм „Сусрстпма ссла”. Брапилав Милепковпћ
ов омшшв Ш Ш 8Ш Е *• ФЕБРУЛР 1987. ", — • БРОЈ 327 _ Наниц у Буљану САБОР ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА ОПШТИНЕ ПАРАБИН Два кплометра узбрдо, кроз бескрајне шљнвике До Буљана (320 метара) гдс Де требало да преноћпмо, прешлп смо лако и брзо. У поповској кућп наншли смо на најтоплијп пријем. Следећег јутра на доручак смо позвани код најугледни јег човека у селу. Радисав Јовановић је био у оном пс том оделу у коме* је фотографисан за парпску изложбу, па је заједно са својим укућаннма нашао место у мојој мапи цртежа. Нплпмова и јастучнћа било је свуда, као што је и све остало указивано на знатно благостање. Жене су биле не мало поласкане кад сам неколнко мотива са њихових везова „преппсао”. Сетио сам се Босне и плапшо се да и овде неки варошки саветници не одведу на кривн пут урођеии национални Дар за обликовање. У дворшпту сам видео ракпјски казан, без кога овде нема готово ниједне куће, мада се печење ракпје внше нс исплати као раније. I I Превео са немачког: Глигорпје Ерњаковпћ ВИСОКО РАЗВИЈЕНО 0БРА30ВАЊЕ О Учеоницима Сабора говорио Добросав Бјелетић, извршни секретар ЦК н>а и образовања. На јубиСКС ф Просветни радници се упознали са утицајем комуникацијске и ин- леј великана Вука Карациформационе технологије у развоју образовања ћа и улогу просветних раИ Прсдах нзмеђу два школска звона, последњег у првом и првог у другом полугођу, просветнп раднпцн су пскористплн за траднционални Сабор. На скупу просветара 23. Јануара чула су се предавања. која су обрађнвала актуелни друштвено-економски тренутак Југославије н област комунпкација н ннформација у развоју образовања. Друштвено-економскп односи у Југославијп, својом сложеношћу преламају сс и кроз прнзму образовног снсте.ма, чинећи просветне раднике активним судпоницима овог дпнамичног процеса. О процесу који траје у најширој друштвено-полГггичкој заједнппп, говорио је Добросав Бјелетић, пзвршни секретар ЦК СК Србије. Обраћајући се окупљеним просветнпм радницима, Бјслетић је, најпре, подсетио да је наша земља завршила фазу екстензпвног развоја и да се налазпмо, тачније улазимо у фазу интезивног и квалитетнијег развоја. Овај процес мора да се базира на најновпјим технолошким сазнањима. дпзању образовног нивоа нације, јер само образовани и способни могу н да успешно привређују. Извршни секретар, ЦК СКС, Добросав Бјелетић, је укупљеним просветарима говорио и о плановима републике Србије за наредни период, апострофира јући да је СР Србнја прихватила Савезну резолуцију и да су у њеним плановима проценти раста друштвеног производа, индустријске и пољопривредне производње, извоза, продуктивности, запошљавања из над јутословенског нивоа. У другом делу рада СаПросветни радници н њихови гости ка сабору ОДБОР ЗА ПРОСЛАВУ ВУКОВОГ ЈУБИЛЕЈА И РЕДАКЦИЈА „14 ДАНА” РАСПИСУЈУ конкурс ! ЗА НАЈБОЈБИ ЦИКЛУС НАРОДНИХ ЛИРСКИХ УМОТВОРИНА Забележите од ваших старијих пссмс свадбек«, лосленичке, жетелачке, љубапнс, здравице, бајалице, успаванке, пошалице. ругалице, пословице, изрекс, загонеткс, ко ледарске, славске и друге песме и народнс творевине. Предвиђене су три наградс за три наЈуспешнија сакупљача. Наградс су у вредним књигама. Сакупљено народно благо бићс објављено у збирцн народних умотво рнна из овог краја, која ће бнтн објављена током ове годнне. Народне умотворине шаљите на адресу: РедакциЈа „14 дана” 35250 Параћин, Максима Горког 4, или лично донесите. Рок за слање Је 1. март 1987. године. бора, просветни радници су упознати са темом: Утицај комункацијске и информационе^ технологије на развој образовања из излагања Драгана Васића саветника у Републичком заводу за унапређење васпитадника у обележавању значајне годишњице, подсетила је монодрама „Писмо Вука Карацића Милошу Обреновићу” у казивању позоришних посленика Театра поезијс из Београда. М. Илић НИЈЕ—НЕГО Пише: Софија Ракић Мнлојковић САМО ПРЕДЛОГ: О ТРАНСФОРМАЦИЈИ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА УМРО ПЕБА МИЛОСАВЉЕВИН ПЖЕДИ ПОЗДРА^ прадтљу Предраг — Пеђа Милосав љсвић позватц слпкар, писац, академик, културни п јавни радник премпнуо је 25. јануара у Београду. У претходном периоду развоја, далеко се брже развијао друштвени од еко номског живота. Све је то условпло да Југославија, а тачније Србија нма најразвпјеније школство у Јужној Еврошг. По речима Бјелетића, са оваквим подацима многи су злонамерио манипулисали. Међутим, треба рећи да је ово друштво пре свега окренуто човеку п да је нормално што се морало ићл у искорењивање неписмености, по ПОНОВО ТРИ ШКОЛЕ 0 Средњем образовању предстоји трансформација. Ваља због квалитета добро размислити хоће ли то бити једна школа са три ОУР-а, или свака обашка? Биће то питања којима ће се позабавити оснивачи, а будући средњошколци већ брину о томе шта могу у своме граду уписати. Надајмо се да самоуправни лоступак код трансформације неће дуго потрајати, а на уштрб делатности сре дње школе. Очекује се да школа поврати свој некадашњи углед, а да усмерење почне од прве године. да кадрови буду спремни да оутрадан ступе у производњу л дају свој пуни допринос. Предлог је да се досадашње усмерено образовање прегрупише у трп школе и то: у првој (редослед није по квалитету) .училе би се струке економско-комерци јална п трговинска, прироРођсп је 4. фебруара 1908. годане у селу Лужнице код Крагујевца. Слнкарство јс студирао код Јована Бијелнћа. Правнн факултет заврншо 1933. године. Неко време радпо је у дипломатској службп V Парпзу, Мадриду, Лондону, а затпм у Комитету за културу и умет ност СФРЈ. Од 1950. године посвећује сс искључнво слп карству п јавном раду. Као сликар афирмпсао се још у лерноду између два рата. Излагао Је у впше градова Европс, Африкс, Сједнњс1шх Амернчких Држава... Пеђа Милосављевић сс ба вио и књнжевгошћу. Писао је есеје, драме и другс књпжевне облпкс. ОбЈавио је књигс есеја: „Између тргое н ппшше", ,.Београд град па мору” п друге. Био је сарадник многих листова п часописа. За свој изузетно плодап рад и стварзлаштво ло бпо је пиз домаћих п страних награда и пркзнања. По себно призиање за животно дело “7 награду АВНОЈ-а. добпо је крајем прошлс годинс. Пеђа Мплосављевић јс нс колико годаг.'! уназад г више наврата боравио V Иараћину, кар учесник у култур ној манифестацији ,.Матмћевн данн” у НупрпЈп п најугледнијЈт учестшк Уметнпчке колоннје V Снсевцу. Треба нагласити да јс то јединз сликарска колонија V којој је Пеђа учестзовао п стварао. Десетак Псђипнх слика настало је 1935. п 1986. годкне у Снсевцу. Поз!«?.тп тмег ник волео јс Сисевац п пазо долазво да у њему ствара. Иапуштено рударско место Пеђа је сватао снмболично као новп пудник уметгагчкнх дела. Извор реке Прппце и њенс обалс, као артерију српске соедњовекозпе културе, која јс 5кпвела в стварала се сплкос стг-тној присутности њених рушите- ‘ ља, настајала и псново васкрсавала. Као сликар у Сисевцу, Пс- 1 ђа Милосављеввћ је умео ’ да буде п маштар њсгове, мсгуће стварностн. Због тога 1 пдсја учеспика Колончје, кч ; лтурпих и јавнпх радника. да Уметннч!^ колошгја Снсевац понесе нме Пеђе Мнлосављевпћа је не само при | хватљива, већ племеннта , стварна п нстнннта. Мнливоје Вучкоаић ‘ ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈЕ ЗАБАВНЕ МУЗИ КЕ „ПАРАБИН 87” 0 Фестивал добио републички карак тер 0 На конкурс пристигла 31 дечја песма, а за извођење изабрано 12 Труд овдашњих посленпка пз Музичке школе „Миленко ЖЈгвковић”, се нспла тио. Фестивал дечије забавне музике покренут, пре две године поводом јубилеја овдашњс Музичке школе, од ове године добио је рспубличкп карактер. Само ширење фестивала допоси и нови квалитет у организацији, а финансирање ове манифестације, делом преузимају републички СИЗ за културу. Ваља рећи да јс Фестпвал ушао и у званични календар Савеза аматера СР Србије и Савеза за васпптање и заштиту деце. На конкурс за дечју заГОДИШЊА СКУПШТИНА КЊИЖЕВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА МАЛА ПАРА—АЛИ ВОЉА ЈАНА I Прошлог четвртка Књиже ћнна, као п „Афоризшшу*’ вна омладина Параћина п Мнрослава Димитријевића Књижевни клуб „Мнрко Ба (препос плана из прошле љевић” одржали су годиш- године) њс скупштине на којима су '' оценили успешпим досадашњу актпвност обСју организација. Из Програма рада КОП-а треоа спо.менутп пла нпрани зборник радова нај бољнх члановт, конкурс за песму, прнчу и * афорпзам, .митинге поезије посвећепе Дану младости и Вуку п ос нивањс огранка V Срсдњошколском центру, радним органпзацијама и месшш за једницама. Књпжевнп клуб „Мпрко Бањевић” планирао је следс ће књиге: „Прва књнга 85” — заједпичко издшбс трп ау тора Јелице Борђевић, Радн ше Радпсав-љевнћа п Светла нс Панић, (пренос плана из прошле годнне), „Прва књи га 86” — недешнфровано (два аутора), збирка песама „Корњачин сумрак” Светлане Арспћ, збирка афоризама Драгшне Пандуровића „Остатак савестп” (у сарадњи са Српском фабриком стакла). а поводом Втковог јубп леја зборнпк народнпх гмотворина нз околине ПараРОК ПОГЛЕД: бавиу музику стигла је 31 композиција аутора из Београда, Новог Сада, Горњег Милановца, Ваљева, Ниша, Панчева... Жири у саставу Константин Бабић и Душан Радић, композитори и професори Музичке акаделшје, одабрао је 12 ко.хшозиција за извођење. По календару, натпевавање ће се одвијати 24. маја, уз неке новинс које уводе организаторп Фестивала. Према плановима, учеснике бн пратио дечји хор ,Ј<о либри”, а извођачи би била деца, музпчки таленти и из других средина. По традицији учеснике ће пратнти здружени оркеста-р музичкнх педагога нз Параћина, Буприје и Светозарева. М. И. дно-математичка и културолошко-језичка. У другој машинска и електротехнпчка и у трећој школи хемијско-технолошка, прехрам бена и текстилна. У првој школи планирано је да нма по два одељења нз сваке струке и у сва ком разреду. У другој три одељења на машинској н два на електро-техничкој струцн у првом, другом ц трећем разреду н по једно у четвртом. У трећој школи по два одељења на хемијској и прехрамбеној а три одељења на текстилној стру ци у сваком разреду оси.м четвртог где је план два одел>ења хемијске, једно прехрамбене и две текстилне струкс. Ови подацн су ипак, само предлог понуђен оснивачу за коначно определ>ење, ко је, надајмо се нећемо дуто чекати. М. М. Овг рубрику почињемо са жсљом да говор наших сттрађана постане мало коректнији и ближи стандарду. Оправдана би била примедба да у нашем језику може „и овако п онако”, да речници и правопиои дозвољавају употребу једне <речи у различитим облицима. Наш језик није до краја нормиран и питање је- када ће јези чки стрх^чњаци бпти V могућности да то учине. Разлози нису само лпнгвпстачкп, већ и: социјални, културнп, историјскн, политнчки. А важно је папоменуги да је језкк заправо жив органпзам који расте. развија се н мења се. Немогућс га јс ставитп V калгп, премда често пзгледа да с\’ језичке правила само готове шеме које се на пеком састанкг конституишу и ^не)гсвајајк. Језнк сгварајг љуш којп њпме говоре. У овом случају држаћемо сс правпла која сг за сада на снази, што не зчачп да неће „пастп”, ако пх се већинд говориика овог језика не буде V будућности придржавала. Језичке грешке о којима ће битп речи лсогле бп се поделпти на две врсте: о:-? које сг резултат нашег исловољног познавања књижевног стандардног језика и оне кој’е су саставни део наших дијалекатскнх (косозскс-рссавсккх) навика пренетнх V књижевни језтгк. Можда оно није најсре ћније подела- те ће изгледати да мешамо „бабе и жабе”, али за почетак иека остане овако. Неке проблеме ћемо прилпчно поједноставптп и трудићемо сс да стручнт/ лингвистичку терминолошјг избегнемо тамо где није неопходна. Пошто је текст намењен првенствено лингвистима, падамо се да ће битп прихватљив V предвиђено.м обликг. Пнше: Саша Векић МУЗИЧКО МРТВИЛО После прошлогодишњег Бајапшог концерта, у музичким оквирима нашег града (у првом плаиу се ми слн на рок музику), не догађа се готово нншта. У овнх неколико „кафића’’ које имамо, слушају се углавном диско хип-хоп поскочнце, а у популарној „Швај царији” која важи за неку дискотеку, већ одавно влаЛИКОВНА ГАЛЕРША Уређује: Горан Јоксимовић ОМЕР РАЈКОВИЋ Омсра Рајковића упознајсмо као ствараоца којн тсжн готово потпупој дефпницпјн простора и форми, што је аматерском стваралаппти.. прпмерено. У овом свом об.тику хн пср реалнзма он нмкада не долази до самог краја већ се увек заустав л»а корак ранијс, попттујућп све одликс овог правца. У поставкама има дивамичностн композициЈе али н страха од нснспужног простора, тако да постоЈи Јсдан броЈ непотрсбних лпнпја. Сам цртеж је понекад бсз потребне мскоће. Омер Рајковпћ је рођеп 1953_ годиие у Плапи. Самоукн Јс слнкар. Базн се уљем н цртсжом. да поспаност. Разлике ради (или јш боље примера ради), у светозаревачкој „Су пер нови” не само да одушев.љава зналачки ос.шппљен ентеријер, већ и избор квалитетне музике, одличних филмова и видео-спото ва, а што је најважније и најзанимљивије, избор госпгју дискотеке, који нара вно, том приликом имају конперт (Екатарина Велика, Кербер, Марина Перазић, Последња нгра лептира, и друга позната и еминентна имена). Што се тиче наше музичке ситуације, о томе не треба превишс трошити речи. ЈЕДИНО што је било вредно пажње п похвале је неколико заиста добрих -концерата „Флеша” и „Каизера” уочи новогодишњих празника. А шта ће се догађати надаље тешко је предсказати. Уосталом, можда ћемо се још дуго, дуго сећати „Бајаге и инструктора”. Погрешпо 1*е „пар година је прошло а ништа сс није пооменило”, или „после пар недеља дошло је до заокрета”. Испоавио јс казати (подразу.мева се и натшсати) ..неколпко година је прошло” или „након неколико недеља”. Лексе.хпа значајно можс се тавити са.мо уз некп апстрактап појам. па погрешно „после дужег периола остварсц је знача- |ан обим промета". Исправно јс рећп ,.послс дужег лериода остварен јс зиатан обим промета”, јер јелексемл знатан повсзана Тако је правилно: зНачаЈиа лпчност, значаЈаџ поглед нијс упућен, значаЈан допринос науци, значаЈно достигпгћс, а "знатно лтвећање, знатно умањење. извезлн смо знатну колпчину производа тс врсте . „Мштан и Радисав. Њих двоје су били тамо . ђроЈне именице типа двојица двоје постоје у облику за мушкарце (двојица, тро )>ша, и слично), и замешавииумуи^арад^,, жета (дво)е, троје, четворо „ тако даљс ко)11 сл\же и за средњи род). За саме жене оројне и.мгенице типа двојица, двоје _ не постоје- може само „две жене, три девог кс и слично.^Тако наш први пример није исправан, треоа казати „Милан и Радисав. Њих двоЈИца су били тамо” Тако јР исправно и: „Милош и Биљана. Њих двој? сам срела • Било их ]е тр>јКца: мој ОТац стоиц и у,ак . „Бшто пх де тооје- Милица Смиља и Петар „Било их Је троје. Милица^ Јован и Пстар. (Наставчће се) 7 ХИМНА ВУКу Успела приредба у ОШ „М. П. Озрен” Агилнп посленици нз „Озрена” на.шве просветни радници Снежана Јовановић „ Љуоинко Селаковић, осашлилн су и успсли да сачинс музичко-литерарни квиз лз познавања завича.јног књижевног стваралаштва. Овај скул заљубљеника књнжевис речи, тченика и радозпалих гостију имао ]е прилпку да чује прво извођењс .Хи.мне Вуку” мгзичког педагога, Љубинка Селаковића. Напор просветних радпика учсиика школе, чланова књижевног ’ клуба „Мирко Бањевић” и Књижевнс омладине Параћина, да на духовит и ормгиналан начин приближе лспо написану реч, складно укомпонозаие нотс. наншао јс на топго пријем н високо оцењен сД радозналог глелалишта. М. И.
ианаг С ФЕВРУАР 1«7. • БРОЈ 327 огпдси ПОТРОШАЧИМА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У сложеним енергетским условима у земљи, изазваних недостатком потребних количина електричне енергије, молимо потрошаче за организовану акцију и сарадњу да планским мерама превазиђемо могуће последице принудних ограничења у испоруци електричне енергије. Електропривредне организације у републици предузимају све мере, како би се обезбедило редовно снабдевање електричном енергијом. У Колубарским и Костолачким рудницима рудари остварују максималну производњу угља, термоелектране раде пуним капацитетом, док то исто чине хидроелектране, према дотоку водног потеицијала. У преносним и електродистрибутивним организацијама заведено је мобилно стање у коме се остварује висока погонска спремност. Поред тога у диреоакумулацијама се чува резервна енергија планираног воденог потенцијала, одржавају се, обнављају се и пуне депоније угља код термоелектрана. Ово све ће се максимално користити само у критичним периодима, који могу настати због већих хаварија, дуге суше и мразева који условљавају сразмерно већу потрошњу електричне енергије. Преко куповине и размене са другим електроенергетским системима у земљи и иностранству, по неповљним економским условима обезбеђују се допунске количине електричне енергије. Електропривреда републике нема резервне капацитете са којима бн у овако тешким енергетским прнликама (дуга суша и велика хладноћа) могла гарантовано да задовољи нарасле потребе потрошача за електричном енергијом. Изградња тако идеалног (резервног) електроенергетског капацнтета није економски прихватљива ни за миого богатије земље, а поготову за нашу. Да би се спровела законска обавеза за овакве прилике потребно је, првенствеио планска штедња и рапиоиална потрошњл електричне енергије СВИХ ПОТРОШАЧА. А да би се нзбегла принудна искључења, потрошача у циљу заштите електроенергетског система од распада и тежих хава111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 БРАК И ПОРОДИЦА ЗРЕЛОСТ ЗА Б?ЛК Пише: Милан Влајковнћ, социјални радник V којс врсмс, са коЈпм својствпма н способноспша ступптн у брак н оргшшзовати породицу, рсчсно јс пнтањс људи. Да лн ћс то бнти одрсђснс годинс старостп, способно ст за рспродукцпЈу економска нсзависност, свс то нли нсшто друго — свс Јс то записнло од карактсра друштва, стапова о човску н породици као при.марноЈ друштвсноЈ гру пн. Одговори на ова пптања налазс сс у многпм паукама већ прсма то мс коЈу област прпроде човска и друштва објашњавају. Због дслн.мнч нс н апстрактности зависс и од ау тора коЈн прстсндуЈс на своЈ научнн став. РазпоЈсм основннх наука о човску п друштву, правних поссб ло разрсшаг.аш! су појсдиип аспск тн овог питања, договарапи мнннмуми н стандардп тако да данас можсмо говоритн о сасвпм конкрет пим слемснтима брачпе способностн. Шта све подразумсва брачна спо собпост? На првом месту јс пословпа способпост — њена суштмна Јс у способпости фнзпчког лица да ссбс заступа, штнти своја права п пнтсрссс. V прсдмстном проблсму то Јс право да звшшчно н формалио изЈа снн своју вољу за засниван>е такве зајсдипцс пред државним оргапом. Пословна способност Јс потпуна са 18 а дслнмнчна већ са 14 годнна, Потпуну пословну способност малолстно лицс старнЈе- од 16 годнне стн че сагласпошћу суда за склапањс брака прс наершеног пунолстства. Другм ссгмснт брачнс способпостл Јс биолошка зрслосг, са подко.мпопспта.ма г. о л н с и п з п ч к е зрслости. Док полна зрслосг ука зуЈс на способност полнпх ћслија за функцнЈу, рспродукцнЈу, физичка зрслост подразумсва повољну фи знчку констнтуциЈу као н одсуство болестн а битпа Је због чињеницз ла сс њоме остварујс биолошка фу нкпиЈа брака — пошење плода, ра ћањс, здраво лстс. Д у 1П с п н а зрслост подразумсва двс стварн, интеаектуалну пормалмост — разпиЈспост н смоииоиалиу зрслост. Нс само да Јс пожељно већ Јс п псопходно да брак могу за сниватн лица 41110 су мснталпе спо собностн таквс ла омогућапаЈу при хватањс' свих обавеза и олгопорностн ко|с пуди потч>п»ч»ч жпипт. прсдметно Јс днскутоватп о способ постима тсжс и тсшко ментално за осталих за врсшење права и дужности у браку — законодавац јс у овомс бно нзричит уређујућн неспо собпост за расућнвањс као апсолут пу брачну сметњу. Елимеитацијом права на брак у овакви.м сптуацнЈа ма обсзбсђујс се прсвспциЈа здравог потомства и људске популацпЈс. Емоцнонална зрелост Јс бнтап део здравља. Њсно одсуство у лпчности даЈе бсзброЈ поеледица, карактсрпих псдостатака у формн порсмећа ја понашања. У наЈширсм смпслу ова зрелост значи: слпку оссћаЈног жпвота, способпоет успоставља1ва дубљих п сталпнх емоцпопалних вс за, рсакцнју на осујсћсња, способност за одлагање задово.љавања пот рсба, прпхватање друтпх н њихогнх' потреба. Бпло неприлагоћсност бнло незрслост ове врстс стални су пратпоцн човековог живљсп>а и даЈу по правилу наЈтсжс послсдицс човеково.м здрављу п животу у со циЈалпи.м групамв. Копачно ту Је и с о ц и Ј а л н а зрелост. Дсфпнисана јс на бсзброЈ нзчииа а њена суштнпа јс у епособ постн нсзавпсиостн и прсузимања одговорностн. СадржаЈ опе зрслостн Јс: постоЈање и делакоссжпост социЈалнпх цнљева, коришћењс сопиЈа лних пскустава. прнхватањс соцнја лннх порми, алекватност сопиЈалних улога, праг осстљнвостн па социЈална лишавања, квалнтст ко.му ннкациЈа. Као што видимо прсдуслови за здрав брак и уопште постоЈање бра ка су веома широки, садржаЈни. Сп туацнЈа Је поссбно компликована што се наведене зрслостп ни код појсдпнаца пс подудараЈу. Почпњу да постоЈе у разллчито време. у за висностн су од фактора наслећа, ус лова срсдинс, учења. V нскомс сс остваруЈу у рслативно оптималном обнму (апсолутпо се не постнжу всћ сс уче цслог жпвота), у неко.мс сс ннкада и не стекну — пнтелсктуал нс заосталости. е.моциоиална п со пн|ална инвалндиост. С аругс стра Јс Јсзне зрслостн ствараЈу сс све ра ни|е (полна), нске све касннЈс — младн се дуже школуЈу. тсже запо шљаваЈу тс су скономскн а самим тпм н социЈално завнснији. ТаЈ рас корак по правнлу нзазпла бсзброЈ негвтпвних последица, почсв ол поЈелиниа до лруштвсне заЈсднппе V кетинн. ја морају да ограниче своју потрошњу до планираног нивоа у односу на потрошњу коју су ималн у истом периоду поретходне године. Превентивне планове дозвол>ене потрошње, ће добити од својих дистрибутивних организација до 20. јануара 1987. године. На основу искустава из ранијих година, када смо били у сличним енергетским тешкоћама, дошло се до сазнања да је много лакше и једноставније да сваки потрошач сам, дневно рационализује своју потрошњу, на пример за 10 до 20 одсто, него да га надлежна дистрибуција принудно искључује 5 до 10 часова дневно. Уз све радне, стручне и технолошке напоре који се чине у електропривреди, уз активан однос и помоћ свих потрошача, да самодисциплнновано и солидарно штеде и рационално троше електричну енергију, могуће је постојеће енергетске тешкоће превазићи без тежих последица. Ако и поред свих заЈедничких напора наступе такве околности, које ће захтевати проглашење стања опште несташице електричне енергије, о чему ће потрошаћи благовремено бити обавештени. ЦЕНОВНИК ЗА КОРИИГНЕЊЕ ПРОСТОРИЈА ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА (Цене важе за I квартал 1987. године) — Коришћење сале у зимском периоду 2.500.000.— — Коришћење сале у летњем периоду 1.500.000.— — Коришћење сале и позорнице у зимском периоду 4.000.000.— — Кооишћење сале и позорнице у летњем периоду 3.000.000.— — Коришћење хола за потребе изложбе (за 7 дана) 2.000.000.— — Декорација сале и позорнице 500.000.— Коришћење просторија подразумева се у трајању до 3 сата. Пшшшшш1шштш11шшшшш1шш11штшшшшшш11шш1ш1нш1ш1шшшшшш1ш1т — ПРИЧЕ ИЗ СВАКОДНЕВИЦЕ = Пише: Слободан Анђелковић | М(РЛ Ч08Ш Прво бсше месо. Месо!? Какво месо, побогу; о чему то прпчаш? Дивљс мссо, Дпвљак. А, то. Разумем, наравно да разумем. Знам шта Је = днвљак, нс знам само како Је настао. То нс знам нп Ја, свашта сс прпча: Јсдип овако, = друти онако. Ко би сс ту снашао. = А дивљак! Зашто њсга нису пнталп!? Он ваљда зна -— одаклс Јс. Ппталп хшогп. Кажу, само псшто мрмља; пппгга = га Јшсу разумслп. Па дабомс, дивљак к’о дивљак: нашли кога да ппЕЕх таЈу. А, Јс лн, богатн зашто мн свс ово прнчаш? = Шта заправо хоћеш од менс? Од тебе!? Нпшта, шта бпх од тсбс. Мссо постадс = рсч. То сам хтсо да тп кажем. Геч! Знам шта Јс рсч, то свн знаЈу: п ппсменп п пспнсмепи. И кажеш — постадс рсч! Прво мссо па == , рсч! П ти веруЈсш у то!? Да. всруЈем. = На основу чсга? Дуга прича. ВсруЈ плп нс веруЈ. како хоћсш. Добро. веруЈем; шта мс кошта. Пс разумем, ипак, за- === што Јс све то важпо, Па, важно Јс. Много Је важно. Рсч постаде човск. == Човск. разумеш Човск! == Човск!? = Шта сс пшћућаваш знаш ваљда пла Јс човск, = 1сбп стално неигго псЈасно. Снгурно да знам, нпсам луд: Ја сам човск. Тн си = такоћс човек. =’ Пма нас на сваком кораку. = Гто, вндјпц да знаш. Испадс овако: месо — реч — човек. == Тако некако, Хоћсш да кажеш да без рсчн не бп бнло чо- == гска; да Јс човек рсч њсгова; бсз своЈе речн човек = ни1с човск псго Јс месо дивљак, прпммтпвап, оно = што се у књпгама зове псћпнскп човск. Пзвппк, али то тк кажеш: нс волим да ме опту- = жуЈу за оно што нисам рекао. Нска тп буде: Ја сам то рскао, тп о свему томе = поЈма немаш. Копачно нпЈс нп важно ко Је шта рекао нсго = како Је. Хоћсш да мс збуннш. Као, Ја само толпко зпам, = ла нншта нс знам. Не то, већ. што шплс зпаш то маи>е спознаЈсш; == Али внше врсдпш.. = Вишс врслпм? = Дв. баш тако: вшлс вреднш. И молпм те за мн = перуЈсш на реч; моЈа реч Је једина гарапцнЈа коЈу = могу да тн дам. Слободан Анђелковић ни, потребно је, да се сви потрошачи прндржавају упутства надлежне електродистрибуцивне организације и да на основу тога усклађују своју потрошњу са плановима дневне дозвољене потрошње. Организованнм деловањем потрошача и електропривредних организација, са превентивном штедњом и плански рационалном потрошњом и даљом мобилношћу електропривредних организација на оптималном искоришћењу електроенергетског система, реално је очекивати да се у току ове године избегну принудна ограничења потрошње електричне енергије. Београд, 6. јануар 1987. године КООРДИНАЦИОНО ТЕЛО ЗА ПРАНЕЊЕ ОСТВАРИВАЊА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКОГ БИЛАНСА И СПРОВОБЕЊА МЕРА ЗА ЊЕГОВУ РЕАЛИЗАЦИЈУ 111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 ОГПАС РАДНИЧКИ САВЕТ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ТУРИЗАМ И УГОСТИТЕЉСТВО „ГРЗА — ТУРИСТ” — ПАРАНИН, расписује конкурс за избор и именовање — Секретара Радне организације. Поред законом прописаних оппггих услова, кандидат мора да испуњава и следеће посебне услове: — да има завршену високу или вишу стручну спрему правног смера; — да има најмање 3 (три) године радног искуства на руководећим пословима, и радним задацима са посебним овлашћењима; — да поседује организаторске способности; — да је морално-политички подобан. Радни однос се заснива на неодређено време са трајањем мандата на период од 4 (четири) године. Лични доходак према Самоуправним општим актима Радне организације. Рок за подношење пријава са потребним документима је 15 дана од дана објављивања. Бепотпуне и неблаговремене пријаве неће се разматрати. Пријаве слати на адресу РО „Грза-турист” Параћин, Ул. Бранка Крсмановића бр. 14, Параћин. ........................................... ................ СКИЦЕ СА УЛИЦЕ Зихш тксзњ-№ 6С.1С з\бс. Друштвсин живот ссли сс са улнца у топ?нЈ« и.кклорнЈс Кафаннце свс пуннјс, а уз топлу псћ. и по коЈу чашу ракиЈс, јез1.-к сс брзо развсжс. Онда су свн ирнЈатсљи, многм сс љубс, ?а1рл.спп 1-ллазг. одржавајући лслујаву равнотежу по склиским тротонрпма. 1руиа причљшчњ 1остнј\ за уфлскаппм столом, развсхто прнчу о всликом бпзннсу. Парс парс слажу сс у причама као снсг иа залећсиоЈ пло«П1>\. — Јс.Т си иидсс Суразсру как'у сам кућу направио, излећс испод уморпог качкет:'. — Скака часг нек' бог поживи ШваЈцарску! — Л ппо брс, ШваЈцарску? Јел' она рмбала, ил Ја? — Шта прашчо у гостннску собу? — Е. за то ће извинсш мало. — Што бр-: да пзвиисм уморно се котрљају рсчп са отсклпх усшша. — ГЈ, г.а ги пмаш оиу конобарску школу? — Има», а шт.» имаш против? Качкст пљуну у д.тан н потражн саговорникову шаку. Отрже Је од чаше II силниом прнродиог пада, п.љесну цлан о длану. — '1п пмаш конобарску школу. Ја локал, музпку и пссал.ку Сутра стпжс фрижтср п астклн. — Нсћу дд кслисришсм кол тсбс, тврд сп иа пару. — Ма каквн конобар, тн имаш да будсш госполнн човек. Узмсш пртнЈу. па твојт сс пмс водп кафаиа, ја радим, а ти примаш директорску п.тату. — Нс до.тази у обзкр. Може, Ја днплому н пмс п ортачки да раднмо. Тн нг.Г-апљаш пића, Ја радпм са гостн у кафанн п конобарн. Бакшшп по ла. пола. — Е 1»с би та сал, тебе су из државну фирму наЈурпли, па оћсш и мснп да очнсппч џеповс. Можс само да будсш директор н да попиЈсш пд менс пн1-с п квит. КоЈ' ћсш ћаво. Не радпш ншпта, а прпмаш гсоггу. — 11с можс само ортачкн. Ја у кафану, а ти набављаш. Нпсам Ја цабе гулпо клупу. Буразсру данас се продаЈе знање. сваћаш. — П то ми га. Човск ћс мн прола за 50 мплнона пме, а тн бнраЈ. — Нс секпраЈ са, брзо ћетс окнтп. Ја не продаЈем тако лако ди плому! Даљп разговоЈ> иастављсн Јс поп окриљем уллце уз жестоке гсстаку.тапиЈе рукама. Пмао се утнсак да ћс полстети на гопе у пнат пахуплшама коЈс леп* лолс. М. Илнћ ................................................................... 111111111111Ш1111нт11Н1Ш111111Ш1Ш1Ш11Ш11Н1||Н|1
ИЗ ЛОВАЧКОГ УДРУЖЕЊА ФЕРИДаЛНА ДРУЖИНА ■ИИ ОРИР0ДИ Зпатс ли дрзгп лопци, и осталп љубнтсљн прнродс, да под оволпкнм снсгом и лсдом ни моЈа сгароставна азнЈатска мудрост нс по.мажс. Нпгдс зрпца, ни за лск. А треба прсжнвстп. Нс оодссћам вас па вашу ловачку н законску обавезу да пас знми нрсхрањујстс, всћ вас као људе молпм нзнеснтс којн клнп кукуруза у нољс и ставптс на мссто гдс га снег нсћс Јатрпатн. с поштогањсм: ФЛЗАП ОСНОВННМ 0РГАНИЗАЦ11ЈДМЛ ссо Драгн друговп, Прсдссдппштво ОКФС Параћии јс на оспосу одлукс Прсдссдннштва 1*. К. Ф. С. Србнјс од 01. 01. 1987 годпнс, па сслншш одржаноЈ 16. 01. 1987 годипс донсло одлуку, о внснпп чланарпнс за 1987 годипу у слсдсћсм износу: а) За пнонирс — од 7 — 14 год. (год. рођсња 1974 до 1980) пзпосн: 100 днпара (чланска маркица) 50 дппарп (књижпца ФСЈ). Укуппо 150, дппара б) За јуниорс — од 14 — 21 год. (год. рођснл 1967 до 1973) пзиосп: 500, дпнара (чланска маркпца) + 150 динара (самодоприкос) + 50 дннара (књпжица ФСЈ). На основу одлуке Раднпчког савета РаднеоЛаје^™е „Заједнички послови” број 233 од 28. јануарз 1987. године расписује сс Укупно 700 дпиара ЛИЦИТАЦША За продају одпадака хране (помије) из Ресторана ДРУ штвсие псхранс ИВТКТ , Бранка Крсмановића — Параћин, за 1987. годину. •> Право учсшћа V лишггацнји имају сва правна и физичка лпца која Нд благајни радне органмзације гаш непосрсдно пре отварања лицитације уплате 10 одсто °Д почстнс цене. © Почстна цена одпадака је 2.000.000 динара, за псриод од 13. фебруара 1987. до 13. фебруара 1988. године. О Лицитација ће сс обавити 11. фебруара (срсда) 1987. године у просторијама Ресторана друштвепе исхранс са почетко.м V 12 сатн. . Комисија за спровођењс лицитације ||111!Н111!111111111111111111111111111111!11111111111111!И1111 ц) За ссниорс 1 — од 21 — 27 год. (год. роћсња 1960 — 1966) износп: 700 дип. (чланска маркица) + 150 дин. (самодоприпос) + 50 днн. (чланска књпжица ФСЈ). М А Л И О Г Л А С И По вслпком снсгу п хладном врсмспу мп смо прпс на удару. Нашпм слабашппм кљуповнма нс можсмо пробитп лсд и доћи до хранс, а ви у вашим амбарнма и код ловачких повсрсника н.матс Јс у пзобиљу. Додслитс и нама коју шаку. вашс ЈАРЕБИЦЕ 11111111111!!1111!1111!11;||111111111111111Ј11ии11111111111111 Што сс иас тичс. у шуми нам нпстс плреппи. 1!1т«> вас п ваших пушака ман.е, го нас |е знше. Снс< Је гамап то.тико дујок да нам срне и срнлаћи пс могу у^гсћи. Оиако нзгладвелв п слабашни, права ;у п<:-..1.1сгнца. Чувајтс вашс павиљкс ссна у сслу н причајте ловачке прпчс. ? ми -,'.м!1 харати шумо.м. сурн ВУК у имс чопора Укуппо 900 дипара д) За ссинорс II — од 27- год. па надаљс (год. рођсља 1959 па надаљс) нзносп: 1000 лип., (чланска маркнца) + 150 дин., (самодопрпнос) -> 50 днп. (књижица ФСЈ). Укуппо: 1.200 дипара Сви чланови ФСЈ којн пмаЈу књижицс издатс од 1984 годпнс, па нндаљс нс плаћају врсдиост књижицс. За учлањењс у Фсрпјалнн савез потрсбно јс: — 2 фотографнјс (формат за пасош или лпчиу карту) — попуппти прнступхшцу (образац сс добпја у ОКФС-у — пзпад биоскопа „Радничкн” II спрат сваког радног дапа од 17,30 ло 20 сатн. Уплатнти горс навсдеип износ чланарппс Општипској конфсрепннјп Фсрнјалног савсза — Б. Крсмановића 42 са назнаком — Уплата члапаринс за 1987 годину (п за колико чланова). Број жнро рачуна Јс 63504—678—11389. Јсдап прнмсрак уплатппцс доставитп прнликом учлањсња. Порсд књпжицс ФернЈалног савсза ОКФС Параћпн издајс н мсБупароднс омладинскс н студсптске картицс, слсдсћс врстс: а) ИСНЦ-картица — на снглсском Интернатпопал Студсит Идснтпту Сарл (мсБународпа Студентска лична карта) ПзлаЈс сс под покровитсљством ИСТЦ-а (Интсрпатнонал Студент Травсл Сонфсрспцс — МсБународна студснтска туристичка конферспцпја) Ова органпзациЈа наЈутицаЈпија Јс па свсту у областп студсптског туриз.иа. । 1 ИСИЦ-карта јс мсународпо признат доказ да Је њсп власппк бона-фиде рсдован студсит. а ог.ом картом сгудспт у пностранству можс да добије попуст на разпс врстс услуга, а и да сс идснтпфикујс као студснт који можс ад користн услугс организованс спсцнјално за. студснтс. Продајем трособан стан у Ламелн. Телефон: 54-283, по сле 15 сати. ★ ★ А Правим све врсте нерада брзо п ефикасно. Цена пово л>па. Александар Живковић, Горња Мутница. Продајем „АМИ 8” година производње 1974, нерегистро вап, V возном стању, са ком плетним резервним деловима. Пптатн у Сикириии, пре ко цслог дана, Зоран Симпћ. * * * Купујем мању кућу или стан у Параћпну, V ужем це нтрг града, телефон 56-766, Ракић. Продајем трактор „Урсуз” Ц-360 стар 3 године. Цепа ве ома повољна. Љубнша Вучковић, Доња Мутница. Јсднособни комфоран стан V „Бакарупги” са парним гре јањем мењам за већи. Јавити се на телефон: 56-543, од 7 до 15 сати. Мења*м двособан комфоран стан и комфо-рну гарсоњеру у Параћину за трособан стан. Телефон: 52-510, Савић. Продајем виноград V Пото чцу, 29 арп, Бубап, до главног пута, и шљивак ад 45 ари, погодан за изгралњу. Душан Марковпћ Максима Горког 107. А. Параћин. Подајем „Дпјану” у одличном стању, п мотор, мсњач п полуосовмне за- „Дијану". Питати па телефон 44-576, од 16 до 20 сатп. „ГРАДИТЕЉ” У ЗИМСКОМ ПЕРИОДУ ПОЧЕО СА РАДОМ КЛУБ ОСТАРЕЛИХ ЛИЦА СПОРАЗУМ ГШСАО ГР4ДИ 5) У ишчекивању у „Градитељу” стрепе да ришћени Параћипскп нсимарн њих “<40 пз основне оргаипзациЈе \-дрижсиог ра да „Градитсљ’’, углавном одмарзју. Високн снег н ниске тс-.шературе нс дају 1Ш па градн.ишгга ла.ме.13 „4” и ,,5”, не дају нм на граши.и шта школске фнскултурне салс, воЈ не вграде у улшш Мајора Марка. На годшшкем одмору, за ко|л некц тврдс да је прннудни, налазе се бројнн радишш, а и днректорп. Прпн су углавном код својњх кућа, у тоггшм собаиа н провијаите нли на путу до инспскцнјс рада са „прс савнјсшгм табацвма” жалби зоог нс жељеног одмора, Осе друге што збсг кзралс годцппшх Силапса, што због другнх друштвспнх потрсба, <>сшћс хшБа.мо нд радннм мсстнма. Јслног од нашњх саговориика, ГЛОМПРА ГЕЛЕНЕКА затскли смо цок пупом паром разговара о дутовањнма, пот раживањпма мснвцама. Најављснк разговор отпочелн смо пптањем шта трсиутно гради „Градитељ’* — Војну стамбсиу зграду, ламслс ,.4’’г ,Д” у .Јагодњаку” н „Цршшу П” у улицн Лолс Рпбара, навсо нам јс дирсктор ГЕЛЕНЕК н наставно: јсднно јс воЈна зграда ннвсстшшз Ш! објскат. Ова два друга објекта у Јагодњаку н Цршгцу градимо са мн, за тржпштс својнм срсцствнма, а банка нас нс пратн. Нмје внвсстнцпЈа у стаиове похре шиа, мсБутнм, голема средства улзже „Градитељ” у њмх, аа јс рецц. мо од 116 стшова унапрсд иродзт тек 41. пролећа и пуне грађевинске сезоне, ће им капацптети остати неискотсривања рећн широм Србпјс, а на рочито ЊС1П1М НСТОЧ1ШМ ДСЛОМ. По свој прилнци нешто ман>с је слављсн у Параћнну. — Низ фактора утиче на то али првснствену улогу игра радна сиага, која на терену нс мора да мпсли мп на њпву, ни лн ваду, 1П1 стоку у хпталн. Свс јс дру гачијс кад сс тај исти радник хзрати, углавпом у своЈс ссло, а оида са по сла журно гради па сс дсшава да Ж1 на ручак не одс всћ аутобус за устави уз њпву, на допунски рад. Прсдвнђају у ^Граднтељу” да ћс сс и над ГБИховим главама заљуљати мач локализма, тс да ћс их из пскнх подручЈа којима су супсрсно владали потпспути „локални дунћери”, У нсто врсмс, всровалп или не њих узбуђује помнсао да су па сторчићп у свомс граду. — Всроватно да има што — нгга да сс прсбаип и нашој пословпостп, опрсм.љсностн, алп х:ад сс сне подслн, одузме п сабере остајс нам јсдан одсто илп маљс за нову опрс му, а јсдпа маппша код нас кошта од мплпјардс па до пст. Прсживсо јс „Градптсљ” протеклу годину. Како тако, алн нокрпћс сс очскују. Како ћс овс остајс да сс вндп. Ових дана очекују кх сас танци са приврсдницима н по.тити чарима. Ту ће нзпетп прсдлог, ио њиховом мишљсњу всома рациоиалан о градњи две .коцкс” у улици Маршала Тита, на и једне стамбснс зграде ,,П+6” на нстом потезу. — Спрсмин смо да Једиу „коцку” граднмо за тржиште, а лругу као пластицнонн објскт. Тиме бн „покрп ли” ову годину, алн да би се иаши плапови п жс.љс испучшлп требало би н банкс л полптика да покуку нстим правцсм, каже Гслснск. Није ниигга иово ни у „Граднтсљу” ни у југословепском градитаљству да сс вапи за пословима. Лли ако се зна да „Градитељ’’ пет годи ма пропзводи за тржпште можда би му Самоуправш! споразум о удру жпвању средстава за стамбсну ил градњу помогао да цреплива овогодпшњс мутнс пословие водс. А, и Параћнн бп добио овим зиачајним архлтсктонскпм ззхватом. М. Миленковић НОВИ ПРОИЗВОД ПАРАНИНСКЕ ШТАЛШАРИЈЕ „Чаробна“ кутија Е Планирано да се годгапње пропзведе око 10 милиона кутпја за обућу КУТАК 34 МИРНЕ Д4НЕ Новоизграћени Клуб за остарс.та лица, почео је ових дана са радом. Нове просторије су удолшле старе и пружили им одрсђену разоноду. Претпрошлог Ппак, ппје то брнга којз вајвмше притиска зндаре. ,Д'рад1ггељ” нма за сада упошљехшх 40 одсто кажнм тста, али: ,дшко зз пас пе полмсћс леђа’”, ЈадпкуЈе Геленек м пздвзЈа са Српском фабрикои стапла код које раде оед анме на рсмомгу ,,ПП” псћп н комсресорске стани це. „Стаклара вам нххззн у сусрет и мн Је сматрадш квалмтетним шие стнтором, коЈц рачупа па нас. „Градптељ” Је ххрснео слзву пара ћхшског вссаирства мшкемо бсз сре V РОГД „Вук Карацпћ” усксро почиње серијска протзводња сложивпх кути ја за обућу. Ове кутије се по првп пут пропзводе У нашој згмњи, а њпхов квалптет у лакшој могућностп за фор?.цграње кутија што захтева знатно маље радне снаге код произвоћача обуће, рекао нам је ових дана, о овом програхгу параћ!П1ске штампарпје Молпгр Илпћ, члан привременог органа. Овај програм се ради са ТАК „Цазин", а оваквом пропзводаом аутоматске ма пшне у доради (пгганц-маппше и машине за лепљење) у нашој штампаријн ће битн знатно запошљеннје него до сада. Планира се да се годишње пропзведе око 10.000.000. оваквпх Јоггија. М. Ж. НЕ ПДДА СНЕГ ДА ■ ^ОКРиЈЕ БРЕГ... Да ли сс на мучш позиају јунаци или сс тада видс свс слабости оргаиизацијс, тск мп смо за овога сиега показали пскс од своЈих „трагова.” Да почнемо од општсг. Возачн су полазњти у правс зњмскс авантуре своЈим аутомобилима, чсшћс непотрсбпо. „Шумадијини” камиони, онн коЈп возо хлсб ннсу мог.тп да упале због хладноће. У „Услузн” снсг су дочскали са пенсправиом хидраулнчном даском” и исисправним трактором. То што је нзашло на путеве и пнЈе мог.то да спустп раоник до асфалта, јср ћс: „или сломити раопик илн изглавитк шахту у нашпм недовршеним улнцхма”. „Нпскоградља”, па чнји рад нма најмањс примедбн није могла свуда да стигие. V нсто време тсшкс и погодне машине у другим радинм организацнјама стајхтс су неискоршнћспс. Рсцимо, изостала је помоћ Цементаре у рашчпшћавању прилазнпх путева за Доњу Мутннцу и прсма Давидовцу, до сада траднииопална. Лугобусн без лзнаоа екшс су правили смстњс нсго што су омогућавали саобраћај. И Јот нспгго: \мссто ла сс као што општинска одлука палажс запошљени прихвате лопата и рашчисте сиег пспред своЈих просторија. иа што јс полсстио пачслник нпспскцијске службе Раломпр Жпвковић, позпваЈу мзлп трактор нз „Услтте” да нм почпста тротоарс, уместо да еозило рзди иа важпиЈим местама, раскрсницама и скверовима, навсо Јс Жпвковлћ пзузнмвЈ-.11И као леп пример запогаљспе у рллиоЈ оргапизацији ..7. Јул" који су прпп изашлп па спег. Ис::\стпо из раииЈнх годпнз гозори ла рашчнститп сиег нг зпачи само пзринфта га са улпца. На то су сс чула упозорсил па састанку штаба ла после снсга можсмо очекиватп потоп. Уколико се оваЈ зимски белаЈ не нзвезе ван града. П пе прочпстн корито рег». да еолз пројури кроз љега. V супротном, „трагови” могу битп Јогп лубљп. М. Милепковнћ понодељка, 26 јануара формирана је ц скупштииа Клуба, а за предссдника јс изабрап Драган То.мић. Како се чуло на скупштини, за сада ће стара лица моћи у клубу, уз чланску карту, да проводе слободпо врс.ме, уз днсвну штампу, телевизију програ.м. Порсд тога органнзоваће сс редовиа .мерсња притиска, а на распологању п.м је п соцнјалпи рад ник. Друга етапа рада зажнвећс до марта месеца када ће сс припрематн оброци за старе, а временом, у зависпости о финансијских могућности, увешпс се и служба која ће помагати старим лицима у кућпи.м пословима, набавци огрева... На фотографији. Пригодан програм најмлаћих за најстарије. М. И. ДЕЧЈИ ПЕСНИЦИ: Селимир Милосављевић РАТНИ ИНВАЛИД Он је оио ко бор прав нас.иејан и увск здрав. За нснравду није знао, 11а браник је земље стао. Против мрског освајача десницу је руку дао. Томислав Бокић МОНДЕНКА Јсдна стара бубамара чссто се на мужа љитне: „Свс су ми хаљинс цстс— на туфнс. Хоћи /ардеробг дамску, а не униформи војну.1' Купи ми бар јсдну хаљину једнобојну. '1П1<П111111111111111игн1Ш11Њ1тшш1111Ш1111шш11ттп111П1П111111П111111111 ■ппп1П1П1111П11П1111|||1|1||11|1111|<111111|1и1111111>||1Ш1«111Н111 1|<1|>><1>>1|>>>>111>>>>>>11:1>111|и11П1П111ин111И1П1||1и»»и1111<п>и1ШЦШ111ин11П1НШ1Ј1<11111ШШНШШ1Н«ШН11111111Н111Ј1Н11Н|ШНЦЦ1111И|11|11111«|4Д||11(Л1» ||1 1 |,,|||*| , , | 1Ч11111 |11ЈШН111НШ1Н1НН1НИ111ШШШ1111Н111111111Н1111Ш11111!1Н1у1Ш11111ШН1111111111 1шш111ш11111111ш111111|11ш111111шшшшш111тши11н11шшши1111ш1и111ш1111ш11111111111111111иц||и1111||||||и1ш||ш11111111||||||||н111111ж1|||1||1ш1|||1|1ш11г
о о о о 111111ТПГПТГПТ 2 5* 1О О о о е^8 5 о о б & « Е= ° о 5 о о г< Р и 3 = 5 - о о о СГ2« 2 ~ са е о Е 0'^ 5 «С ГО сз 3 « □ о о -1О о д 3 I 2 а «3 с « О 2- 3 гзчо М аВ м5 = . = 5 = о 23 5§ ® 5 § « ._ , 0-0-2 & " °8§« и ? = О о о‘ “ 35 п I о 2 о с. =к = Г; 35 5 Н о 2 -9- « = о а д о з« о ГО д .'Ј Е 6 СЗ 6 ?= 5 3 О> I 5§ СЗ « »— I- п д р. с а о п •-’ ч с 0^0К о к РчоемX 2 “ О “ О И « 2о§ ч: кЕ со -3 к = а аос а СЈ бк8 е о Е ■§■ « 2 « < 2 3 к р « о (5 р Бк^ ћ {5 5 к о 3 .. = 1 а с Н ® «Е &$ 3 С =. СЈ 1:1 бI= о к2 б 2 о 5 \о г^Х б 2 ® &5«о < сх® $ 2 § ~ О “ “ “" б" о 22 Омо а Р ® О о о 5 '0 - - Р >. Г) 8 2 о-° о геI 0'10 п о сз б - Е С е 2X ео5ЕОX' «• о = 6 - '0 и о 2 « о « сз л 6 7. 2 ? 0'0 о 5 = а Д сЗ =2 §р о3 о СЗ 41 с д = х е.° а л >’ 2 Е? о ^И= §§кб§ о3 сз б = |--ео р = 3о О СЗ 3 “ * Н зс 5 Н 2 * & о 5 3 О -3> § о 2 о « О Н С, Е<
«!Н11111111П11111!11|111||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||и||1№11111Н!1<1111111111111111111НПП I 3 0 <Ј1
ТШ1 КОШАРКА — ЖЕНЕ: ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ЛИГА „Нови Београд” 13 ОКК Београд 13 Карабурма (—1) 13 Параћин 13 Ссвојио 13 Сттдент (Б) 13 «,И. Л. Рибар” 12 Дуга 13 Бор 13 Бердап 12 11 2 839:692 24+147 10 3 852:744 23+108 10 3 801:738 22+ 63 8 5 958:771 21 + 187 6 7 900:808 19+ 92 6 7 820:792 19+ 28 6 6 759:719 18+ 40 5 8 767:760 18+ 7 1 12 621:906 1 4—258 1 11 535:922 13—387 ОККБЕОГРАД —ОКК ПАРАВИН 78:67 У дербију дванаестог кола у Београду ксшаркашицс Параћина су претрпеле пораз од екиле ОКК Београд и на тај начин изгубиле све шансе за освајање првог места. Бројне поврсде хључних играчица, које ттрате екптгу ОКК Параћин из кола V коло, одразиле су се на игру и резултате. Што се тичс рсзултата, на утакмици против Београђанки« он се непрестано мењао у корист једне или друге екипе, да би на крају Београђанке славиле заслужену победу од 11 поена разлике. Одсусгво најискуснијих су искористале јуниорке Снежаиа Радичевић, Радмила Минић и Јелица Митровић и на најбољи начин показале да су перспектива параћин оке кошарке. (ЖК ПАРАНИН — БЕРДАП КЛАДОВО 97:36 Кошаркашице Параћина овога пута иису имале тежак посао с обзнром да 1е противник бно за класу слабији. Иако до.маће нису прдтжале неку посебну игру, оне су бсз великог напрезања уз доста ггропуштс ■них „зицера” славнле високу и убедљиву победу. Треба исгаћи и најбољи тандем на овој утакмици. Марија Лазаревић и Љиљу Аптонијевић, којс су сс наизменично смењнвале V постизању кошева. Оне су својнм потезпма од^шевеавале публику Дл би Марија Лазаревић постигла највише кошсва па 1'сдпој утакдпши 48, од тога пст тројки. Првенство се прскнда до 15. фебруара Н када сс наставља гостовањем Параћинки у у Ваљеву код екипе „Студента”. М. Милошевић | ОСВРТ I___________ 1 М 3 ДРУГАРЕ1ЕМА ЗНМЕ ј — Рекрсаиија н добра зарада за свс којн нису зпмогрижљиви Лошн вре.менски условн, од почетка овс годннс, инсу спрсчнли Омладинску задругу да настави рад добро уходаиим и контииунраним темпом. Сазпајемо да и упркос ииским днсвним температурама н снс иашм ладавинама велнки број младих долазн н тра- ;кн посао. Многи од њнх користс школскп распуст да у паузн измсВу својих прнмарннх задатака и учсња, зарадс џепарац у Задрузн (који и није тако мали). Хладно врсме их јсдино лрисиљава да првснствсио тражс снтернјернс пословс. V Омладнску задругу стнжу понуде из разннх радннх оргаинзација (Встпром, Шумадија н тако даљс), док сталпог посла има у Српској фабрици стакла, гдс уираво ради чстрдесстак .младнх зарађуЈући и 2.500 динара дпсвно, н у ИВТКТ где радн десст девојака. За дсвојкс ћс, кажу у ОмладпнскоЈ задрузи, ускоро битн чишћсн>а псчуркн — посла за којн влада велико интсрссовањс. Вредно Јс помсиути да су цсие у Задрузн повсћане од 1. јануара 1987. годнне за 24 одсто у просску, па сви који нису на планнни на зимовању нека слободно свратс јер их тамо очекује рекреација и добра зарада. Горан Павловић IX МЕМОК1АМ Дана 5. фебруара навршава се болна година од с.мрти нашег вољеног МИЛИВОЈА — ЛИВЕ СИМИНА Бнвшег насгавника математнке V ОШ „Бура Јакшић" Успоменг на њсгов светао лик племенитог супруга и пожртвоваиог родитеља са пијететом н љубављг чув.тју јбсгови: Супруга Цвета, кћи Љи.љана унук Владан. зет Драган са родбино.м и пријатељима. ПСД .ДАВОРАЈГ У ПАУЗИ ФУДБАЛСКОГ ПРВЕНСТВА У ЈЕДИНСТВУ: СТАРО — НОВО Још увек нисмо у могућно нак а вероватно да ће се пр ситуација је ,+тара-нова". одиосно његову ефнкасност. сти да вас известимо са Ко аве последине знати тек кад Враћа се Бандука а из ње- Из тима су у југослоееннференције фудбалског клу започнс продужетак ового- говог досадашњег клуба Ја- ску народну армију оташба Јединство јер она ниј’е дшињег првенства. године долази и Мнливоје- ли Горан Живковнћ и Шуодржана. То значи да инте- Јединство се и даље при- вић. Редове Једтшства поја- тнћ. Према томе, од велирепгум у нашем највећем према V Хали спортова и чао је и Живковпћ из Тек- ких менаиерских захвата век траје. Оваква ситуацн- предстоје пм вежбе за при стилца. као што је повратак Костаспортском колективу још V- к-.-пљање снаге. Ојчигледна је намера в.д. ћ полазак јепног тгово Ја ситурно. односи свој да- Што се нових снага тиче ртководства да ојача напад д Ј р лигашког нграча нема ншп __ Снтуаиију у клубу „зеле ХОНЕМО ЛИ ПЛИВАЊЕ У ПАРАБИНУ ИЛИ НЕ? гпк’ ведрц оптцмизам треБАЗЕНИ - „ТАБГ ТЕ8А нера Томића који верује у играче које има. а надајмо се да ће предстојећа конференција и друге редове клу Поражавајуће је да на те риторији СО Параћин посто ји 6 базена, 4 летња и 2 зим ска а да не радн ни један. Град нема где да изаће на воду јер је улазак у Мораву или Црницу раван само убиству. То више нису реке већ отворени колектори. Комплекс Спортско — рек реационог центра „7. јули’ је у јадном стању, објекти се не одржавају, хала се не греје, базени не раде, свлачионице су хладне. На базену нема никакве актпвностп нако се вредност таквог објекта данас .мери десетинама милијарди динара. Чланови Клуба Су беспомоћнн, иду од једне до друге инсти туције без резултата. Било је покушаја да се финансирање врши издвајањем из привреле што је наишлр на отпор јер се сматра да је то ,.оптерећење за привреду". Оваква тврдња је у иајмању руку смешна јер је глупост тврдити да зправље деце представља оптерећење за привреду. Схватамо ми да је садашњи -фенупак тежак, да су оптерећења веииха и да средстава нема. Међутим, нас боли чињеница што објекти пропадају и што пико нема жељу да се у том правцу стање бар мало на боље измени. Друго, рад базена је табу тема. Нико ие жели да о томе поведе .макар разговор а о акцији и да не говоримо. Постоји увек спреман одговор „стопа издвајања за спорт не на јшрка у Србији, средстаа која са уберу су минималпа и троше се на фудбал, одно сно ФК „Јединство”. Због то га Председшшггво пливачког и ватсрполо клуба „Цриица” жепи да Вас* на овај начин упозна са стање.м и проблеаосма пстовремено по зове да се на лццу места упознате са свим овим чиње ницама. Влада Марјановић НА РЕГИОНАЛНОМ ПРВЕНСТВУ ПОИТЕНИСЕРИ БЕЗ УСПЕ1Д Појединачно првепство ре гнона Шумаднјс и Поморавља за сениоре н сениорке за сезону 1986./87. годииа одржано је 17. јануара ове годпне у Светозареву. Право наступа у конкуреп цнји сеппора пмало је по 8 так.мичара из Регионалпе п Међуопштинске лиге који су кроз квалнфикације то право стекли пграјући у Баточинп 10. јануар-а’ Директно су право учешћа ималн 16 такмичара нз вишег ранга Републичке н Међурегионалне лиге са терптсрнјс нашег Регнопа: „Ја година" Свстозарево, „Радни чки” Ттуприја, „Пивара” п „Радничкп” из Крагујевца. Прво место убедљиво освојио је Љуба Мпленковић „Пивара” Крагујевац, победивши V финалу Зорана Ма рковића из „Јагодине". Светозарево. Треће место освојио је Јован Младеновпћ из „Јагодине" Светозарево, победивши Топлицу Величковић пз „Јешшства” Градац код Баточине. Од параћинских шрача Ду лић Борнвој‘е из „Борца” ос војно је пето место, његов клубски друг Милосав Рајић девето и Радиша Прокић из „Текстилца” десето. У конкуренцији сениорке (жене) прво место надмоћно је освојила Татијана Банић из „Радничког” из Крагујфца, побсдивши у финалу Анђелковић Ану из „Тек стилца” Параћнн. Треће мес то освојила је Љиљана Јовановић која је победила клубску колегишшу Јелену Анђелковић „Текстилац” Па раћин. Руди Ванек СТРЕЉАШТВО ■см т М1КМ1РЕ Основни циљ пионпрске лиге је припрема за првенство Региона и Србије које ће се овс године одржати у Крагујевцу. Лпга ће имаЈП пет кола, а прва два си већ одржана у Основној школи у Поточцу и ОШ „Стеван Јаковл>ев11ћ". Први резулгатп *охрабруЈ'у н обећавајг успех и у вишем рангу. Нај бољи поједш-ши до сада су Весна Нш<олић п Зорап Сто јковпћ пз Поточца, затпм Бојан Анђелковпћ и Радован Крстнћ из ОШ „Стеван Јаковљевић”, Драган^ Костнћ и Дејан Радовановпћ нз Снкирице. Трсћс коло одржаће се 7. фебруара. Јмт*ин«м СШОДЧ1ШГ сшза На иницијативу просветнпх раднпка Погочке осиов нс школе Драгослава Динића п Зорана Миливојевпћа формирана је стрељачка дружпна ,,В\'к Каргднћ" у Месној заједницп Поточац. Седиште је у просторијама школе а стручну помоћ дајс наставник фнзичког васппта ња. У плану је клубско првенство за све гзрасте а у токг ле.а поред ваздушне. гађаће сс и војипчком пушСтанко Здравковић СТОНИ ТЕНИС: ПРВЕНСТВО ба консолидовати. М. М. | ЈУГОСЛАВИЈЕ У СТОНОМ ТЕНИСУ ЗА ВЕТЕРАНЕ МСЕТИ На прво.м званичном појединачном првенству Југославије у стоном тенису за ветеране, параћински доајен Руди Банек у категорији 50—59 годипа освојио је десето место. Нису се остварила надања бољем плас.ману Ванека, али радује укидање ли мита да на првенству света учествују прва осморица. Организатор светског првепства СОКАЗ из Загреба у жељи да масовношћу ма д.машп прошло светско првепство позвао је на учешће ф1шалистс овогодшпње и идућег првенства Југосла вије за ветеране те се јуна 1988. годште у Загребу очекује преко 1.500 времешнлх стонотенисера М. М. ооорие а рммо иио Појединачно пмонирско првепство СР Србије одржаће се 14. н 15. фебруара 1987. године у Лесковцу у великој сали „Здравље" са почетком оба дана у 8 сати. На овс.м првенству пиошгрп н лиошфке „Текстилца” Параћин узеће учешће у следећим 'днсшшлинама: пионири појединачно, пионири паровп, пионирке појединачно, пионирке парови. Међу 11 најбољих пионира и пионирки из Школе за стони тенис” одређени су следећп Јгграчи: Зоран Јовановић, Саша Пешић, Ана Анђелковић и Јелена Анђелковић. Руди Ванек ОДРЕД ИЗВИБАЧА „БРАНКО КРСМАНОВИН” . ИМОВАЊЕ У СИСЕВЦУ Параћински извиђачи пскористилн су зи.мски распуст ц за одређени број чла пова организовали традпцио на.тно зп.мовање на теречима Снсевца. Овогодпшње зн мовање трајало је од 21. до 31. јануара за 25 члаиова од реда који сл/ боравилп у од маралишту РО „Параћтшка”. То.м приликом организоваи је п течај за будуће воднике којн је похађало 15 повпх п младнх пзвпђача. Порсд тога чланови су прошлн кроз практично обучавање у вештарству скијања, санкаља, ужарства, ос.матрача и тако даље. Зимовање је у потпуности успело, пзвнђачи су стекли ново искуство, а посебну помоћ су пружнле „Параћинка" и „Ауто-пре воз турист”. Душан Јовичић п А Р А Б Н ВЕЛИКИ ИГМАНСКИ МАРШ У оквиру акције '„Стазама слободе” сваке гОд;1Р1е с^ одржава, сад већ чрадиционални такозвани ,дгали игмански марш’’ а сваке пете „великн шмански марш”, чије су пропознције доста оштре. Наиме, пра во учешћа на овом маршу имају само чланови из иај бољих планииарских ДРутш тава наше земље. Ове године Душан Рнс( тпћ и Топлица Милутино^ вић представљали су наше ПСД Даворак”. Заједно са великим бројем планинара из целе Југославије они су за два дана (24. и 25. јануара) од Великог Поља код* Сарајева до Фоче пеппше прешии о^о 80 километра. Разговор са преживелим Игманцима уттотпунио је представу о тешким данима те зиме 1942. године. Анђелка Аранђеломгћ ( ТРКА „ХИЉАДУ ВОЈНШСА" ПРВИ За Србу Николића, радника Српске фабрике стакла, може се, у лепом сми слу рећи, да је „фанатнк” атлетике. Заљубљеник „краљице спортова”, иако без званичног клуба, тренера, минималних услова и „поодмаклих година” вредно трчи и сакупља медаље. Последња победа у иизу, била је на традиционалној „Трцц хиљаду војника, где је као члан екипе резервног састава СУП-а и Територијалне одбране, падмоћно победио на стази од 1.500 метара. Ова победа нзвојевана је у „царству” атлетике у Нуприји. Можда је ово прплнка да се подсетимо жеље, овог врсног радника и спортисте, да Параћин, најзад добије атлетскн клуб и да „краљЈша спортова” царује у овој средпни. По речима Србс Николића врсног атдетичара, талената има. само их треба окупнти п са њима радити. Одбојка: „Куп маршала Тита” БОРАЦ ПОБЕДНИК Одбојкаши Борца из Параћина победницц су ,.Купа Маршала Тита” за ово исдручје. У финалној утакмнцц савладали су рива- • ла из лиге, Мораву нз Нуприје, резултатом 2:3 и тиме стекли назив најбоље одбојкашке екипе у овом делу Поморавља. Пре ове утакмице, параћннски „стакларци” савладалц сџ Јагоднну из Свегозарева са 3:0.
БИвЕНЕРГНЈД плнорлмд РАЗБИБРИГА РАЗБИБРИГА ® РАЗБИБРПГА Пшпе: Зорана Рашпћ ОДШКРИНУТА ВРАТА ТАЈНИ Наши паучппцп углавпо.м омаловажаваЈу ова сазпања, алп нс .могу рашљарству да порскпу убсдљпвост. Патолошкс утпцаје ових зона подржасају п пскн нашп познатп бноснсргстпчарп, пцжсЈвср Борнс Фаркаш п С.маил Дубравпћ, обоЈпца нз Загрсоа. Они тврдс да сс под утпцаје.м овнх зона свака болсст погоршава п да јс нстоврс.мспо успорспо њспо излсчспл научнпм мстодама. Порсд по.мспутпх болсстп на овкм .мсстњма човск подлсже хронпчно.м назсбу, прошпрспп.м всна.ма, порс.мсћаЈу впда, нсурозп, анс- &шЈи, бубрежшш болсстпма. Свакп разговор о рашљарству и уопштс, о разлнчитп.м аспскти.ма загопстнс бпоенсргпјс, као што се уочава, захтсва да сс нскорачп пз досадабпвсг схватања свста и човска. Он рушн конвснцноналну п мсханнстнчку слнку о човску, засновану па ЊутновоЈ физшш п ДскартовоЈ фплозофпЈп коЈа Јс човска впдсла као „сатнп” мсхавпзам склопљнв од хпљаду сасвим занимљивнх дслова. Сзда су л схватп1Ба здравља п болссти у потпупостн другачпЈа. Прс.ма схватањима „бно.мсдшшнс” плн ширс узсв „бпо.мсдпцпнс”, болсст захвата сложсннјс н зпачаЈнпјс дсловс органпзма псго што су само фнзички и сичхичкн нпво (па ко-1 Јима сс опа по правилу исказујс). Она Јс блокада, порс.мсћаЈ, распад жпвотпс спсргиЈс у орпишзму плл у пско.м њсгово.м дслу. Бнотсрапсут у ствари својо.м биоспсргпјом по.мажс болссном да сс на болпом мссту успоставп пормалпа пнркулациЈа бпоспсргнјс, „укопчавају” га иа своЈу спсргстску фрсквепцу. Тпмс се успоставља нсопходна равнотсжа у људско.м оргапизму. Врата тајпп су паЈзад одшкрпнута. Ко зна шта ћс будућност рсћп о способностпма биоснсргстичара, о моћп.ма псцслптсља, видара п присталпца разлпчптпх праваца алтсрнативнс мсдпцппс. Јср, кад јс човск болсстан и нссрсћаи, пи.мало нијс чудто што покушава све да бп ссби нашао спас. Наравпо, уз свс то, мора се трудптп да не упадлс у ламку фантазпјс и мпсхпдпзма. МЕБУЈБУДСКИ ОДНОСИ: Пише: Радмила Миловаповић ПУНИ НЕЗАДОВОЉСТВА Још увск п порсд пастојанл да се друштво учнни хуманим, сваи-на су пзстојада да се угуши пндивндуалност, лостоји машшулисањс јаднпм мњсњем, програмирање информацнЈа н различити притпсци на појсдннца да прнхватн групно нли општс стансвпшгс и да сузбпје критичко »шшљењс. Свс то и Још много тога чипе човска нсзадовољппм и оп тражи крпвце у људнжга око сеСе, Људп поискад помсраЈу своју агрсспју која јс усмсрсна па длрсктора, шефа, паставнпка п друге, на другс људе кош су &>ањс „опаснп’’. Другп зиачајап фактор којп рсмсти мсћуљудскс односс јсс те пптанл падрсћсностп п подрећспостп парочнто у радппм орханизациЈама Поссбан проблсм прсдстављаЈу доминантнс особе коЈе ммаЈу потрсбу да буду (,НАД” људпма као и нсгатнвнсти којп су склонп крптпкозању свсга и свакога. ПоЈсдиин људн су простс опссдпути пптањем „да лп сам бољи од лругпх п да лн пмам внше” да ли сам НАД плп сам ПОД, а заборављају да бп зребало да буду СА, ^овск ннЈе створен само да иаређуЈс плп да му се нарсћуЈс човек јс бпћс којс пма истипску потребу за блискошћу са другнма. Жсља за моћп постоЈп у личностп људп а то је очпглсдно и нз чињспицс да пскп постају „други људп” ка- дођу па руководсће мссто. Људп испуњепп незадовољством улазе у одпосс са другима па су порсмсћајп међуљудскпх одпоса чсста појава почсв од сукоба са сопственом децом, супружнпком, члановнма ширс породице до члапова колсктпва и руководпоца. То Јс опда још јсдап извор псзадовољства а то се одражава у сфсри продуктив ности п сферп душевног здравља појсдппаца за коЈе јс свако лруштво Еашпсрссоваио. У условпма друштЕсиих крнза п опадања скопо.мског станчарда пошршавају се међуљудски одпоси у свнм областима, р?. сге мапиопглпзам, пастајс криза врсдностн н људскости, Да чогек човску пе бп стварпо постао п остао вук много тога б.ч трссало мсњатп. Л опо што запста можсмо то јс да мсња.мо ссбс самс јер ми кикад пнсмо толпко лошп да нс бисмо моглп бити још горп, Па не дозволвмо себи такав „прогрес”. Н.АША АНКЕТА: КО НАПУШТА САВЕЗ КОМУНИСТА? ШШАНТИ И МБУШАНТИ ® Статнстнчки подаци показују да велики број чланова напушта Савез комуниста. Шта је узрок томе разговарали смо ових дана са комунистима пз наше општине. Миладпн Стевић. Српска Фабрика стакла: — Чланови Савсза комуниста стављају велику при.медбу на виспну члаиарнне, То је по мом мпшљењу један од главипх разлога налуштања чланства СК. Поред тога многе пробле.ме које Партпја треба да реши, решава споро, или их уопште и не решава, па чланови све више у њу губс повсрење. Љнљана Антић, Инвсст банка: — По мом мпшљсњу основни разлози за напуштање редова СК су смањена ефш<асност у раду СК и настојање мо нотонпје у садржају рада, неефикасност рада виших органа и висока чланарина, а све то смета члановима СК. МЕДИЦИНСКЕ ПОЛЕМИКЕ Верица Јанићијевић, Земљорадиичка задргга ,7. јул”: — Можда има и онпх којп Савез комуниста напуштају због чланарине, алп ја мислим да је основни разлог напушта!ва недовољна укљученост чланства у рад осиовних организација. Ак тивност се углавном своди на прораду материјала, а млади људи не добијају конкретне задатке на којима би молп да се докажу. М. Ж У последљс врс.мс код нас по стају свс популарнији бпонсрги ја, акупунктура, радиосстсзија п осталн облицн парамсднцииског лсчсн>а, иазваиог Још и алтсрнатнвиа мсдицина. Нашс подисбље јс одувск бнло, а иажалост то Јс н сада, вр ло погодно тлс за прихватање проблс.матнчннх испровсрсннх и нснаучних тврђсња разш^х телспатнста, спирлтуиста, тслекинсзиста и осталмх „иста” у дпјагиостиковању н „лсчсњу” обољс ња, прсд који.ма јс саврс.мсна .мсднцина нажалост још увек нс .моћна. Но прођс дан, а да у ансвп(1.м( нсдсљпп.м, мли псрпоД1ППШМ новинама, пли у рсвнја ппоЈ штампп, нс прочптамо о вслнком „успсху” ооаквог начи па ^лсчења” најтезких обољсња, као и захвалпост пзлсчспих болссника, коЈн су до јучс с.мат рапи нсизлсчивим. Шта о оваквој врсти „лсчсња” мисли и кажс рсдовпи про фссор Мсднцниског факултста у Бсограду цсњснн исуроортопсд нс са.мо у Југославнји, всћ и да лско вап граница нашс зс.мље Др. ПЕТАР СИМИБ: ,,У Епропи, нарочнто у Нсмач кој( овакап пачин лсчсња Јс бпо модсрап још крајс.м прошлога вска. Лкупунктуриста Брауишајд дотсрао Јс дотле да Јс ,„тс чио” п самог нс.мачког цара Внлхсл.ма 1, свс док овај нијс коначпо схватпо да сс радп о шарлатану н осудпо га на смрт”. На копстатацнЈу ла су мпогп од људп којп сс бавс алтсрпатнвно.м мсдицино.м лскари профссор одговара: ,,Па жалост То су људи којн »<с пратс развоЈ науке н струкс па сс на том подручју оссћају интпмно инфсрнорин. Да бн, и пред собом, п прсд други.ма, осталн оно што наводно Јссу, лак шс н.м јс а н пробитачнпје. да стварнма коЈс нс познају, дају нска ванчулна, окулпстичка обЈашн>сња, нсго да мукотрпио трагају за иаучпом ислнном”. На.ма остпЈс да сс у потпупос ти сложпмо са оваквнм мишљс њс.м, да упорно п бсз прсстанка ради.мо па подпзању општс н здравствсне културе иашнх људи, како бп што рсђс долазпло до неспоразу.ма оваквс врсте. Нсма всћег грсха од лажног лбсћања за пзлсчсњс.м тамо, гдс рсалпо нс постојс пнкаквс шан сс да сс то можс п остваритп. Поготово када су у пнтању дсца. Разочарсњса су тада много всћа а послсднцс псупорсливо тсжс, нсго првобитно сазнањс да јс болсст -»сшка и иснзлсчива. Др. Душап Всљковић М03ГДЛИ’гЕ Уређује: Миша Гајић ЛАЖНИ ЗЛАТНИЦИ У дсвст кутиЈа, пстог облнка и всличинс, налвзи сс по 10 хлатннка. Кутијс су порсђанс јсдна порсд другс и обсдежене бројсвн.ма од 1 до 9. У јсдној од тнх кутија налазс сс лажнн златницн, док су у осталнм златшпги пра ви_ Тсжина Јсдног правог златника износи 5 гра.ма, а тсжнпа јсдпог лажног златвика јс за гра.м мања Ваш зздатак, поштовапи чита-, оцн, Јс да нз јсдног мсрсња (ва га којо.м сс мсрн с.мс сс употрсбитп само јсдном!) тачно установитс у којој кутнји сс налазс лажнп злапшии. ОДГОВОР: Мсрсњс сс пзводи на слсдсћп пачип: из првс к\ти Јс узмс се 1 хлатник, пз друге 2 златника, из трећс 3, из четвр тс 4, н тако рсдом до дсвсге ку тиЈс одакле се узму 9 златника. Збнр од ук\тп1о 45 хлатника (1+2+3+44 5 1-64-7+8+9) стави сс па вагу. Да су сви златннпн правн, тсжипа би нзпоснла 225 гра.ма Јср јс 45 х 5 = 225, међутим, како и.ма и лажних зла пшка (од 4 грама), тсжпна ће бнтн мања Број грама, за колк ко Јс тсжипа мања од 225 грама, означава број кутиЈе у коЈоЈ сс пхтазс лажнн хштнпцп. ГЕОГРАФСКИ АНАГРАМ Кажу да јс РИБА, код Краљева града, допанула јада, јср је пуна смрада. (Рсшсњс: Ибар) КАМАТНЕ СТОПЕ НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. ЈАНУАРА 1987- ГОДИНЕ — по виђсњу 73 одсто — оропено преко 3 месеца 46 одсто — орочено преко 6 месеци 52 одсто — орочено преко 12 мессци 61 одсто — орочено преко 24 месеца 64 одсто — орочено преко 36 .месеци 66 одсто Лист Соцпјалистичког савеза радвог варода општиве ПараПин. Издаје« Цевтар за културу и ивформисање „Параћин*' — Паааћнн. Дирсктор,: Славољуб Обрадовић, Главни и одговорни уредник Мирослав ДплштриЈ‘евић, Издавачки савет, Живојии Томпћ (аредседвик), Нада Јовавовић, Светислав Жввковић, Бори воје Мариоковић. Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ђоррђсвић, Мирча Младевовнћ, Драгав Антић, Славољуб Обрадовић, Мирослав Димптријевић. Свежава Јовавовић ■ Миливоје Илпђ Урсђује редакциопп колегпЈум. Новинари> Мнлпца Жнвковић. Ми. Саширизични угао Уређује: Милијан Деспотовић АНТОЛОГИЈА САТИРИЧНОГ АФОРИЗМА (5) Цврчак Је нелог лета певао, а мрав радио. ОбоЈица ће прежигсти зиму. Југослав Рпстић Стао ми Је мозак гураЈући туђс мишљење. АлнЈа Хопић Бур? у чагок воде нсстаЈе под утицаЈем встрова коЈн дуваЈу охо чашс. Љубиша Илнћ Трппут смо га ротирали а чудимо се шта му сс вртп у главп. ПстротНс Стојановић, Зоркмк Ако оч:ку'смо чаробнс штапнћс зпачи лн то да с.мо циркус већ нлцрим1ли? Всрољуб Јавановић УзЈ&халг га! П.ма срсће к’ о коњ! Зоран Нсдељковић Утувио Јс ссби нсшто у главу, сада Јс то глава повсћаног формаза. Мнрослзв Пеликан П1АЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА ТОРОКУША I — Извинн, дра га, шта си малопре рекла? — Не знам, нисам слушала. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 14 ^пзћтпе: Радомир Мрло’пеиић МАТ У ЧЕТИРИ ПОТЕЗА НАГШгА УКРШТЕНИЦА (16) АУТОР: ВМ МИША ГАЈИН Пред комисиЈом рсдакцнЈс, пзвучсио Јс пст добитннка врсдних књша књижарс н антнквариЈата „ДоротсЈ", Зорана Николића. Овог пута наЈвншс знања и срсћс и.мали су: Душко Мим.ћ 35255 Доња Мутннца, Саша Милстић, Параћии, МнхаЈта Нлнћа 6 Горан Радосављевћ, Параћин Горана Ковачића 20, Душица Пстко’ вић, Параћин Буковачка 1 и Душан Матић 35207 Поточац Поштовани читаоцн, у овоЈ наградноЈ укрштсннцн (16) потребпо Јс да рсшитс нојам у другом водоравном реду. дакле; Ваши одговори, нсккучиво на дописница.ма (разглсдшшама) треба дас стигну у РсдакцнЈу до 13. фсбруара 1987. годиис а на градс у овом колу су пет књпга - поклон књижарс и антиквааи Јата „ДоротсЈ” Зорана Николнћа из Параћина. Р Жслпмо вам много среће у извлачсњу! РЕШЕЊЕ НАГРАДНЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. 13: Подтекст п« ратиик, здања, та, Нама, м.т, Ана, Мари, ти, вар, оштроок. ' тинар, телеснна, Итт, Тг, Токи, тао, ркв, Брун, ат, оржтН( ,,сс-око|’ СТРАНАРА. «сс-окоЈ, озраг Мплспковић. п Мнливоје Илић, Пословно-технички секретар: Драгана Мацић, Адреса редакције: Максима Горког 4. Ппштански фах 38 Телефони: главнл и одговорнц урсдник (035) 52-352, ноБпнари (035) 53-694. Претплата: годишша 2.600 динара, полутодишња 1-300 динара, за инострагство двоструко. Жиро рачув Цевтра за кулгуру н информигање 63504-603-1973 кот СДК. Парађин. Ш|ампа> ГРО ..Глас" Београд, Влајкооићева 8. телефон: (011) 340-551. Тираж: 11000.
ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ „Црвснн барјак’’ н њсговс поруке су највсћн поЛН7ИЧКИ догађаЈ код иас, којн враћа всру у наше спаге. Протсклс двс ссдмнце биле су у знаку иојачаних напора за постцзањс заЈедшпптва на иивоу субрегм она и рсгнона. Крнтичкн ставовн о пашој прпзрсди г.редссдника РИВ-а Дссимира ЈсвтиНа, и.малч су луког одЈека. И овај броЈ пружа широку паноралгу догаћаја кри гпкујс, опрсдељујс... АКЦЕНТИ ИЗ РАЗГОВОРА ДЕСИМИРА ЈЕВТИБА, ПРЕДСЕДНИКА РИВ-а СА ПАРАНИНСКИМ ПРИВРЕДНПЦИМА КДСКДМО ЗА СВЕТОМ у отворено.м и критпчком разговору приликом недавие посетс нашој општпнп. друг Десимир Јевтић. пред седник Извршиог већа СР Србије, указао је нашим иривредницима на основне правцс и нужност даљег развоЈ'а, као и на очигледие грешке и недостатке у врограмима даљег развоја. Ми каснимо за развијеним и модернизованим светом, основна Ј'е теза, и зато морамо уложити у правцу модернизанијс прсгвреде све снаге и стручност, како бисмо што брже изашли из екстензивне фазе развоја. Нови планови и програми, извоз, шанса за стручие и способне људе, треба да обележи следећн период. Страна 3. 17. СУСРЕТ САМОУПРАВЉАЧА „ЦРВЕНИ БАРЈАК” У КРАГУЈЕВЦУ сви рдаимо и мислимо ■ НајзначаЈ*нији скуп самоуправљача „Црвени барј'ак” у Крагујевцу, одвијао се ове године, 15. и 16. фебруара. Преко 1100 учесника, делегата и гостију, разменили су искуства насловљена „Развој удруженог рада ослањањем на сопствене снаге и са.моуправну интеграцију” Овдашња самоуправљачка искуства, везана за тему „Цр веног барјака”, изнсли су путем саопштсња. Радослав Весић, радвик ИВТКТ „Бранк^ Крсмановић" и Драган Кома* вања и рада. Та чињеница присутаа је више него икада у свести радника и изражена је у већ прихваћеним плановл ма д.гљег развоја. Поменуто је да се извоз намеће као нуж на и неопходна потреба. ПАРАЋИН [• ЈТист Социјалиетичког савеза задног иаоода отптине ГОДИНА XIV н БРОЈ 328 ■ 18. ФЕБРУАР 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЈБНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 100 ДИНАРА тина, радник Српске фабрике стакла. У обимним саопштсњима наши дслегати су поку шали ла прснссу своја сазчања и тако употпуне рад „Црвеног барјака". Саопштењс Радослава Весића, радника штофаре указује на положај и могућности даљсг развоја параћинских текс тилаца гдс се измсђу остдлот кажс: — Потрсба даљсг тсхнолош ког развоја радне оргаиизаци јс, намсћс сс као питање борбе за опстанак, подразу.мевајући освајање таквих произ зодних процсса који ћс смогу ћити равноправност. а самим ти.м л уепсшноет, у сфери међународмих услова приврсђиКазна за нерад Саопштењс дслегата Српске фабриасе стакла, Драгана Коматине, такођс, сагледава могућности „пливања” сопствејгим снага.ма. У низу сучељава ња са сопственим мргућностима и пропустима цитирамо једно поглављс пз саопштења са „Црвеног барјака". — Неки видови награђивања су се всћ дсформисали и као таквм постали нсстимулативн-и, јер сс до њих долази на вештачки начпн. разњим исправкама. Да јс ова констатација тачна показује и раскоДИРЕКТНО ОЗБНЉАН ЗДОКРЕТ Прпврсда јс забслсжпла губнтак од 490 мклиона дннара, што представлш раст од 101,9 происмата, у одно су а иа 9 мсссин 1985. г. Губнтак су нсказалс 9 органнзацпјс, а највећп јс код 1’0 ПВТКТ „Брапко Крсмановнћ” п оп нзносн 394 милиона дннара. У друштвсним дслатностнма само Јс РО „Мсдицпнски цснтар” остварпо п.бптак од 108 милнона дипара. Пз приложспнх података може сс закључнтн да су псрг.цноналностп у корпшћсњу свнх пословппх средстапа, високс залнхс, псликвпдпост. упорна циркулација обртнпх срсдстава п високп крсдитн, разлозн који су утнцали па исказанс губитке. Прсма подацнма од 30. 09. 1986. год. проссчап лн- ‘лш доходак по запослсно.м у приврсди износп 55.289 динара, а у друштвсним делатностима 71.960 Д1шара. I Имајућн у виду даЈе општипа Параћин по остварсним просечним лнчпим дохоиима на задњем мссту у Рсгпону Шу.мадијс п Поморавља и мсћу прстпослсдн.пм у Републшш, а да ремсћсње полптпчко-бсзбсдноснс снтуацијс нсма, то је оцсна да Јс она стабнлна п рсална. Прсвазнлажсњс оваквог стања скопомскнх, самоупрапиих п мећуљудскнх одпоса у пс малом броЈу раднпх колектнва знатпо отсжцаају навнкс стсчсне у повољнпм условнма прпврсВивања, па сс рсшсња за сопствсие проблеме не тражс довољно упутар радвих колсктива, всћ често вап њсга, бпло повсћањсм цсна, одлагањм дугова, новим зајмовнма који за собо.м иосс изузстпо високс каматс п друго. Ооустава рада, као пзраз повсћаног нсзадовољств?. раднпх људи, су у порасту. У псрподу јануар— октобар 1986. год. бнло јс 5 обустава рада, 3 вншс лего у пстом псрноду прошл годннс. Укуппо јс учествовало 290 радннка, Осповни узроцн обуставс рада јесу нпскп личнн дохоци нсдовољпо развијсни самоуправни односи, лошс пнформисањс радника, бнрократскц поступцн и самовоља поједшшх руководилаца п нсдовољап скономскп положаЈ органпзацнјс као и пезадовољство што се усвоЈсни ставовп и опрсдслсња дослсдно не астварују. Највсћн проблем у овомс јс што ООСК п другс субЈсктнвнс снагс иису крнтичкп саглсдавалс овс узроке и пра. воврсмсно прсузнмале мсре и акције за њихово отклап>ањс. 1 раћапн се ?сшко сналазс п губе мпого врсмеиа па решаван ' појсдшш/ своЈпх захтсва, што их нртира и чп'1и прло крипгошм прсма систсиу Вс лнко друштвсно зло н опаспост по систсм су појзвс малверзације, мито . корупције и друга злоупотрсбс службеног положаја коЈс сс још увск нсдовољпо отклањаЈу. Рашпрепа јс пракса фаворизовања поЈсдпнаца роћака и пријатсља, односно коришћсње „всза’’ шпервенциЈс и псрсонални утицаЈ прпликом решавања појсдшшх пптања. У шичскивању промсне Устава и Закона о удруженом раду којс промсне сс очекуЈу, ООСК и органи Савсза комунпста у пашоЈ општшш ангажовалс су се на срповоћсњу ставова са 18е седшшс ЦК СКС и X Конгрсса СКС, у садашњнм услошша, бсз чскања другнх промсна унапрсћивању решсња. и праксе у самоуправиом оргаппзовању п одлучпвању, рекао Је МИЛАН ПАНИБ, прсдседннк ОКСКС на нсдавном саветовању рсзсрвпих старешииа^ ПРЕДНОСТ СПОСОБНИМА Момир Нлић, Српска фабрика стакла: — ТсхнологиЈа Српскс фабрике стакла коЈу увознмо са запада задаје нам главобољс. Они тако ураде своје машнне да и за пајмањи део мора да се трчн код произвоћача. Опи штитс своЈу памст м пронзвоДС. Мсђутим, код нас нма таквпх квалитста, људи, коЈн су у стању да доскоче и произвођачмма. Нажалост те људс постављамо за шсфовс, уместо да их аигажујемо да радс на новим техиологиЈама, да мм омогућимо да сс баве пауком. Дошло је врсме да се озбпљно позабавимо третмапом стручњака. КРДЂУ НАЗВАТИ ПРАВИМ ИМЕНОМ ОДРЖАНА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ И СКУПШТИНЕ СИЗ-а СТАМБЕНО КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ ШШ МВРЕМ -«1» БШЖ1 н Дслсгатн сва трн всћа Скупштине општине Параћин су на јучерашљој седници. заједио са Скупштипом СИЗ-а стамбено-колгуналних делатности разматрали извештај о пзпршсљу програма уређивања граБевипског земљишта у прошлој и донели програм за ову годиг/у са фннаисијским планом. Послс уводног излагања Живојина Николића, секретара овог СИЗ-а, услсдиле су дискусијс делегата Милорада Јовановића, Босиљке Петровић и Станислава Перића у који.ма јс било речи о судбини стрицжог наоеља, комунал ном опремању Змај Јовине улицс и оудбини језера у „7. ју лу". У одговору на Јукжуоије дс легата констатовано је да ће у току овс годинс до Стриже, а касније и прсма Ратару би: ти урађена бициклистичка и пешачка стаза. Змај Јовина јс у програму изградњс за ову гоЈЈину, а овог пролсћа језсро се пуни. Поред пзвештаја и програма о раду СО, делегати су на посебној седници која је потом одржана, оазматралн информацпју о самоуправној трансформацији центра за средње образовањс. Закључено јс г.п сс у средњошколском центру формирају три ООУР а а самоуправним актима обсз бсди што виши степен јсдинства и заједништва. Лнализирајући пословање транспортних организација и реорганизацију у овој области, закључено јс да јс потребно да се стаклара и цсмснтара изјаоне да су спремне да укупну организацију превоза повсрс новоформираној транс портној организацијп. М. Живковић Нема повраћаја боца у СФС РЕКЛДМАЦ1?ЈА КОЈА ЈЕ УЗНЕМИРШ — Само 63 боцс са грешко.м вап стандарда проузроковалс рскламацн ју 1.900.0С0 ко.мада боца, нако ква лнтст укупно од 7 мнлнона КОНСТИТУИСАН КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР ЗА САРАДЊУ ПАРАНИНА, ИУПРИЈЕИ СВЕТОЗАРЕВА ЗАЈЕДННШТВО КАО НМПЕРАТНВ ЕЗ У уторак, 10. фебруараа у Светозареву је конституисан координациони одбсз за сарадњу три поморавске општине. Поновном конститунсању одбора, први пут јс то учињено 1985. године, присуствовалм су Милан Панић, пред седник ОК СКС, Витомир Иванишевић председник СО, Драган Антић председник ОК ССРН, Стојан Вељковић председник Извршиог савета СО п Раша Несторовнћ председннк одбора за сарадњу ОК ССРН. У програму рада овог од- јача зај‘едшш1тво и иптерс бора, којп треба да зближн се даљег развоја иаћи ће три града, да још више о- сс теме од виталног значаја за поморавско трограђс: здравство, саобраћај, образовање, водоснабдевање. ПТТ, а пре свега привредна питања. Следећи састанак заказаи јс за почетак марта, одржаНе се у Нуприји а теме су питање моста на Великој Морави код Нупријс и пословање шумског газдииства. ФУНКЦИОНЕРИ 'РЕГИОНА ПРИСУСТВОВАЛИ СЕДНИЦИ ИЗВРШНОГ САВЕТА СО ПАРАКИН ШИРОКА ЛЕПЕЗА САРАДЊЕ ■ Досадашње активности на спровоћсњу стабилпзацпоног програма п основни за даци и актпвности у овој години као и остваривања заједништва на подручју Региона Шумадије ц Поморавља било је тема заједничког састанка Извршног савета Скупштине општине коме су прнсуствовали функционерп из Регнона н наше општнне Е После уводног излагања ЗДРАВКА ФИЛИПОВИБА, начелника Општинског секретаријата за прпвреду највише је бнло речи о сарадњн прнвреде у нашем регнону, где нема нских виднијих резултата. ЈДВНОСТ нспоручснс колнчннс боца у цслннп потпуно одговара прописнма којс прсдви ћају стандарди ЈУС и ДИН. Тако јс дошло и до закључивања Једног уговора срсдино.м 1986. г. са ДДР-о.м за нзвоз 7 мнлиона пивскнх боца од 0,5, тппа „Епро” — оплс.мс њспс, са роком нспоруке од 2 мссс ца. Овај кратак рок Је захтсвао да се у пропзводњи боца аигажуЈс 7 ауто.матских машпна, што јс и учнњспо. Мсђугим. у друго.м дслу ск сплоатаинјс задњнх 1.900.000 боцо паншла Јс једиа палста у којој Је иаћсно неколшх* боца са грсшком која сс у стакларству зопс , љуљаш ка”. То јс стаклени конац од Јсдпог до другог зида боцс, Пакнадним преглсдо.м свих 1.900.000 боца наћеп јс укупан шка рт (разллчнтс врстс), 0.17’/« а наће но је са.мо 18 бона са стакленим кон цс.м, 45 боца са лепљеннм грлом, што укупно нзноси 63 боцс којс су бплс прсдмст овс рскламацнјс. Да ниЈс било оваквпх грсшака на помемутс 63 боцс до рекламациЈе нс би нн дошло, јср процснат н колн чина су бсзначајни. Стандардн (ЈУС п ДИН) дозвољапају грсшке од 0,5 до !•/• у завнсностн од артикла — НЕПУШАЧИ СВЕ ГЛАСНИЈИ ДОСТД ИМ ЈЕ ДИМД Учсствујући у раду Округлог стола, Мнлорад СтоЈчић из раднс органпзацнје „Параћин" коментаришс: — На нашим скуповима мало се говорп о стнцању дохотка, а много о расподсли. Затпм, сваки наш разговор о растсрсћсњу приврсдс има обрнутп ефекат, доноси повећањс обавеза удруженом раду. Такођс мн смета што неке поЈаве нс назнвамо лра- ■им именима, као што јс присваЈање друштвспе пмо- »Пнс. Шта Је то друго него крађа? Био јс ово једаи од састанака где сс разговарало о коикретЈшм стварима и одмах утврђнвана задужења' После дискусије Драгомира Хаџнћа, генералног дцректора Стакларе, којн је говорио о могућиости сарадње ове организације са ,,3а ставом” на пзрадн фарова, са Фабриком каблова на тслекомупнкацијама на бази стакла, са ,Јухором” око коришћења стаклепе амбалаже за паковање пропзвода, са „МИП-ом” око производње алата и „Ресавом” када је у питању производ ња за хотелијерство н другпм органпзацнјама зашто Стаклара има интереса, договорено је да се овп састапци што пре закажу. Града Цветковић дпректор ИВТКТ „Бранко Крсма новић” говорио ј‘е о новом програму а1роизвод1ђс конфекцпје у Рековцу, што је узсто као пример 'добре сарадње на ппвоу Региона. Изнсо је п мпшљење да треба впдетп шта се може урадпгп та удруживању тек стллаца нз Поморавља. Драган Антић, председник ОК ССРН је подсетио да ако нас пшта одваја од содпшта Региона то је свакако саобраћај, којп је предуслов за друштвену, економску и лолитичку повезаност па Рептону. Грађанима Параћина је ладопс да стнгну у Београд нли Ннш него у Крагуј‘евац, где саобраћа један аутобус и то пролазнп. Друго важно питање је самоуправно организоваље у области запошљавања, а потом и образовање п здравство где такође треба тражити заједииштво. Да има вео.ма мало заје: дништва на нивоу Регпоиа потврдилн су <1 остали учссинци у дискусији, а међу љпма п Божндар Бокић, в.д. днректора АИК-а. Не заносимо се нлузнј‘ама да ћемо после овог састанка нматн однеговано заједннштво, већ да ћемо по вратити веру у заједнпштво, зашто је потребно више од једног субјекта, рекао је нзмеђу осталог у сво јој дискусији Божидар Бокић. Да пма наде да на нпвоу нашег репиона заједппшт,во заживп потврђује п то да је за 19. фебруар у Параћпну заказан састанак на коме ће се разговаратп о могућностима сарадље ,,Црвене заставе” пз Крагујевца и Српске фабрике стакла из Параћнна. М. Жмвковкћ Уколпко се од 1. ј‘ула усвојн Закоп о забранп • пушеља у возилима јавног саобраћаја, бпблпотекама, здравственим установама, школама, онда ће непушачи одахнути свежнм дахом. Непридржаваље будућпх пропцса повлачп казну од 2.000 дпнара. а можда н већу. Страна 3. пак који постоји у бржем рас ту личнлх доходај<а у одчосу на производњу. У оваквој ситуацији испаћени доходзјс ви шс није адекватан резултатама рада, било да се ради о по јединцима, ООУР-има или Фа брици у целинзг. М. Илић САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА МИР БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО То је најкраћа порука са годишњс скупштине чланова СУБНОР-а Параћина. одржане 7. фебруара. Борци остај*у на Титовој линијп револуционарног опредељења, укључујући сс у све то кове друштвеног, еконо.Мћ ског и политичког живота и дајући свој несумњиви допринос. Страна 2. САВЕЗ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ КО НЕ РАДИ ЛЕТИ НАПОЉЕ На нзборној седницн која је заказаиа за 4. март, поред осталих тема млади ће предложнти за пзмену и један број чланова који су били пајнеактнвш1ји. Ко' не радс-1. мораће да лети на поље. закључак је председништва Општннскс конференцнје ССО, која покушава да реактивпра омладннску организацнју. Стра иа 2. КАКО СЕ ХРАНИМО? јОТРОВИОТПДЦИ Нс само стручњаци већ н лаици примећују да у месппм прерађевинама имамо свега само не — меса. У новије време све је гласнмја повика и на адитиве, ко јп представљају прави отров, који делуј'е полако, алп сигурно. А неки меснп адптивп су одавно на Западу забрањени. Страна 3. г&аакакж и II11111И1И1ИИ1111ИИ
ПРЕДЛОГ ЗА УКОР нити нити ДАЛ РАДЕДРУГОМ Недавно на састанку Скупш тпнс мссне заједнице Лешје чула се и оваква прича. Месецима нема ко да ископа канал од 70 метара, којим би се довела вода за потребе пољопривреднс задуге. На жи ро рачуну постоје средстза На упорпе позивс нико се ни ј јс одазвао. Седамдссет метара и данас чекају крамп и ло пату. Одговорни из месне за- • једнипе донсли су и одлуку’ ла плате по 3.000 ДЈшара по! метру оно.ме ко га ископа. Али вредни дланови су спавали зимским оном. Вероватно и млади из ссла су, а можда и фудбалсри који су могли да попуне касу, кроз коју верујсмо ветар дува. Када је за ту муку чуо прсд оедник Општинске конферен,- ције Савеза омладине, понудло јс да то ураде чланови омладинскс задруге. Жацнуло је то сеоске активисте, па сс договорзнпе, да чим онег окоп нн ипак сами урЗДС. М.и. РЕГИОН ШУМАД^ЈСКН „СМЕЛГ Бсз помпе и дежурне соцреалистнчке иконографнјс, пригоднпх гоЈсвцу Јс протсклс ссдлшцс основан при Машннском факултсту Центар за привредне студнЈе, иновацпје и копсалтпнг. Нова институција јс замшпљсна као нптелсктуална по дршка духу новог прсдузстншнтва, а сигурпо и као први корак којп би Крагујсвзц извео из пнфеОКРУГЛИ СТО ПОВОДОМ СУСРЕТА САМОУПРАВЉАЧА (ЖПИНИМ СН4ГАМА Н ННТЕГРАЦИЈОМ Клуб једници самоуправљача у за- ката Фабрике штофова. Координацином фсбруара организовао јс Ок- љача 10 вршоном Сусрету самоуправ .Црвени барјак". Најконференцијом Савсза синди- ругли сто посвеће.н, управо за прс су се чула саопштења дсСАВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА МИР, БРАТСТ8О Н ЈЕДННПВО □ За председника поново изабран Илија општинске организације СУБНОР Божић Рад опшитнске оргаппзације СУБНОР-а п плапови за нареднп перпод, нашли су су се на годишњем скупу, одржаном 7. феоруара. Активиост борачке организације огледала се у свим доменпма средине, акције и поставили живота овдашње Међу приорнтетне задаткб у наредном периоду, по речима Илије Божнћа, спада и помоћ у подизању про дуктивностн рада, затим повећање штедње, укључивање бораца у све акције да кажем у овом рефсрату, јер ми борцн смо сваким даном све забринутији садашњом ситуацијом. Борићемо се за примену наших револуционарних опредеље ња, за очување мпра, за братство и једанство свих народа и народности, нсто као што смо се борили и иа сгабилизацији ове дру- у Револуцији, нагласио је кроз конкретне штвено-полптичке заједниг Илија Божић, председник задатке, које оу на претходном скупу. Из извештаја ваља издво јити податак да је прошле годпне у акцији очувања револуционарног духа и тековина НОБ-а, нзграђен Спо.мен-дом Параћинско-Нупријској и рударској чети у Шалудовцу, затим споменик палим борцима у првом и другом светском рату у Давидовцу и спомен-чесма ‘ у Поповцу. У извештаЈу о раду за цротеклу годину, констатује се да је борачко-инвалид ска, здравтсвена заштита, сника НОР-а трајни задатак. На овим задацима, ор ганизанија бораца је у границама маторијалних могућности чштла и чннп све да изађе у сусрет потребама чланства. це. — 0 братству и јединству, нисам мотао много СУБНОР-а Параћин. лсгата из Параћинд Радослава Весића и Драгана Коматипе, на тему „Развој удруженог рада ослањањем на сопстзе нс снагс и самоуправну интеграцију, а потом су учссници Округлог стола изнсли нека своја виђења актуелних проолема. Закључак којп сс намеће после отворслпх и добрих дискусија јс да се морамо коначно окренути себи, да впше нико не може да помаже са стране, да рад и продуктиност мора да буду примарнм, а посебно треба да се стимулише креа-шван рад. Сопственпм снагама п унутрашњим потенцијалом морамо се изборитп за већу производњу и напредак. ФАЛСћФИКАТН истнамЈЕ Подпосећп Излагањс о нарсдним задацнма борачкс организаииЈе, ИлиЈа Божић, предссдник СУБНОР-а осврнуо сс и па пеке поЈавс фалснфиковаља историЈс, дсвалвнрања братства п Јсдинства. — Прнсутна су настојања да сс Народпоослободнаачка борба н СоциЈалистичка реполуиија фалсификује, неистиннто прнказуЈе, а такођс покушај да сс основпс врсдпостп нагас Рсволуцпјс, поссбно братство Н јсдшгство дсвалвирају и разбнЈу. Покушава сс да сс чспшштво нзјсдначуЈе са Народноослободилачком борбо.м, да сс афирмишу другс заЈсдничке аитисоциЈалистнчке снаге. Залажсмо сс да сс НОБ п социјалисшчка рсволуцлја иаучно, одговорио и објсктнвио прнказуЈс. како у зсмљн, тако и у иностранству. V том смислу иисистира.мо да сс у Програм дугорочпог кстражи в;ш,а и обрадс НОР-а н РсволуцпЈс у СрбиЈп од 1941. до 1945. V наредном периоду и реалнзујс. Такођс трсба завршити и научни пројекат Србнја у ЈугословспскоЈ ревоЛуциЈи 1941 —.1945. Времс Јс да се започпс и са писапе.м МопографиЈе о спомспицнма п спомсн обслежЈпма па териториЈн опшлшс Параћнн. М. И. М. Илић РАШЧИШНАВАЊА У ОМЛАДИНИ И «Е ради - ЛЕТМ МИ1Е ШК МНО У последњих 10 годипа много је састанака одржано на којима јс било речи о зајед- •ништву еанивоу Регпона а стање се битно нсмења. Помом мишљељу сметња су субјек тивни фактори, рекла је Нада Јовановић, заменик председника СО. ОТВОРЕНО ГОВОРЕНИ Људи пз ,,првс лнније" тима — пдејног творца Центра, доктор Сло бодан Смиљапнћ, члан Пословодног одбора ЗЦЗ, Каменко Сретсно-, вић, цредседннк СО и декап Ма- ј шинског факултета доктор Бранко пи да је било време да се у Крагу јевцу иапокои нешто учинп. У при Јсдна вова радпа органпзација у послсдњих дссстак година. Цснтар прсдвиђено је да се властите зарадс. фннапснра од љ. Обрадовић (Светлост) ј ,ЖЕНЕ ШУМАДИЈЕ И ПО МОРАВЉА У НОБ-у" М0НОГРАФ1Ш 0 ПАРТИЗАНКАМА У току је израда монограморавља у з Шумадије и По НОБ-у” која треЧлацрвл Председногштва оп штинске кнференције Савеза социјалистичке омладине, на пооледњем састанку 12. фебруара, почели су да рашчиш ћавају са нерадом својих чланова. На једно.м од прстходних састанака одлучено Је да се одређенп број чланова Прсдседништва измени због не_активности на изборној сед ници која тек треба да уследи. Међу неакпивнима који нису добили поверење за наоед ни период, нашла се и Варадинка Милорадовић, дугогодишњи актлвиста. Неза^овољна оценом Председништва, Варадиика Милорадовић је под<нела оставку. На последњој седници Пред ссджгштва оставка није прихваћена већ је речено да у наредном периоду за њу нема месга у Председништву због нерада. Такође су чланови нај вшшег тела параћииске омладиноке органмзације одлучили да Варадинку Милорадовић променс на месту делега та у Републичкој конференци ји ССО, Председништва ОК ССРН и да ^спитају могућност њеног опозива у Скупштини општи-нс. Изборне активности у оонрв ним и Координационим организацијама се приводе кр/)у а Изборна конферснција опш тинскс организацлје одржаћс сс 4. марта. М. II. ЗАЈЕДНИЧКИ САСТАНАК ОК СКС И ВЕКА САВЕЗА СИНДИКАТА ФОРМИРАНА АК СКС ОСНОВНИХ ШКОЛА ЕФНКАСННЈН РАД КОМУННСТА У уторак, 16. јапуара одржан је на Акциопа конферснција СК основнпх школа. КонсфсропхиЈа има 21 нцијс 9. За прсдседнпка конфсрен цијс пзабран Јс Вјскослав Алсксић, просветпн радиик из ОШ , Бура Ја кшкћ”. Ова конфсрснција има за цнљ да обједпњујс рад ко.муннста у основним школама на остпарива н>у заЈедничкпх циљева н јсдипстве ПРЕДЛОГ ИЗ ШТОФАРЕ ЗД СК ШЕ КРАЋИ радни стдж На иницијативу Конференц Српској фабрици стакла и ијежена Југославије за скра „Параћинки". ћивањс радног стажа са 35 на 30 годнна за жене у материјалној производњи у нашој оп штини је на ову тему Општинска конфсренција за друш твенл положај и акгивност жена организовала расправу и ИВТКТ „Б. Крсмановић", Иа свим овим састанцима било је много речи о лошим условима рада на местима где су залослене жене, о слабој заштити на раду, великом од суствовању са посла због лнвалидности. После 25 гбдмна рада спосо&ност жена је знатно умањена предложено па је зато свуда да бржс одиазе у пензију. Тиме се ствара могућност за брже запошљавање младих. Интересантно ми шљењс је другарица из Штофаре да за свс женс треба скратити радни стаж. ПРЕДСТАВЉАМО ООСК ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ „7. ЈУЛ1 ба да изађе у Крагујевцу. Председнтшггво ССРН њмено вало ј‘е Мирјану Жиклћ, председиицу Секције за дру штвену активност и положај жсна за члана издавач ког савета. НЕМОЋНИ ПРЕД ШПЕКУЛАНТИМА ЗАПОШЉАВАЊЕ ТЕСНА ВРАТА Радне организације и Р-адне заједкице су билс у обаве зм да до краја_децембра прошле године Заједници запош љавања доставс годишњс потребе за кадровима. Највећи боој организација је доставпод плгн пстреба, које износСј 1:376 рзднмка од тога 810 на неодр^жо правника и време. Удружени време, 518 при-ј 48 иа одређено рад опнгпше Пзраћин планзфа да у овом срсд њорочвом периоду запослм 7.305 радника и гцмсправаикл од чега 5Л47 радника и 1Л581 ЛЈЈИправиика. На новоотворејпеи рздним местима треба дд ме би се остзарллд стопа злпошљг'зња од око 3,5 од-'-о ■ Ко.мунисти у земљорадЈпикој задрузи „7. јули" организовани су у четири основне организације СК. Од око 150 запослених 60 је чланова Савеза комуниста. У току протекле годпне састанци су одржавани у просеку на свака два мессца, што се објашњава дпслокацнјом објеката п људп. Није било некнх ексцесннх ситуација које су захтевале хитцо заказивање састанака, а на састанцнма се уз прораду материјала најчешће разговарало о сетви. жетви. једном речју о редне пропзводње, а АИК-а. Проблемп које је свему ономе пгго се тиче пољопривпоследњих годпну дана о формирању ова зела у свом досадашњем раду су дшогобројни, а у разговору који смо водилн са Радосаво.м Јовановићем, пре дседнпком Акпионе конференшгје СК п комупистпма Слободаном Манојловићем. Веро.м Спасић, Надом Првуловић. Вером Јанићијевић, Војканом Стаменковпћем. Драганом Ненићем и Миленком Лазићем, сазнали смо ла пм најтппс смета вапо да се спречн незакопсгга препродаЈ’а и шпекулацмја. Један такав састанак одржан је недавно у Општинском комЈггегу за уз помоћ АИК-а, где ће да се поделе послови и лољопрпвреда боље организуЈе могу сс очекивати бољи резултати. Предстоји и реорганизашца основних органи зација СК, с тим што ће ва нивоу АИК-а бити формирана Акциона конференција СК. — Има снаге и међу комунистима и међу радним људима да још боље раднмо и да нам буде боље, алп очекујемо помоћ од дргтих посебно од АИК-а поручгто шго рентскс нм м.чоге „коикуфирме" онемогућуда изершавају своје план Заго су у вишс •лр.гјтл тражилц заказивање сасганака на нивоу опМ.Ж.« шпше, на којима је захтепривреду где им на подршка око је програма. Комунисти „7. је дата пуреализацијула” с\' се боршш да све приступачне парцеле буду обрађене. а како нам нашп саговорни цн рекоше сарадња са пндпвндуалним пољопривредним пропзвођачњма је угла вном добра, свако село нма стр^њака ц магашшнера међутим, свн ти односи су мање — вшпе купопродај1ш. а парцелс расцепканс. То није она пропзводња ко ја би требало да буде, а тск ЈУ коап/нисти из ,.7. јула' За ------ гдс ди ње. колектпв и комунисте је иајвише младих љутек предстоји доказиваНОВИ ДИРЕИаОР На седници Радничкот савс та ООУР-а „Терстни саобраћај” у Поповцу која јс одржана крајсм јануара за ДиректспЈ ООУР-а изабран јс Мома Сретеновић, саобраћајш: лиже њер. прогаодни рдавди у ти За сутра је заказан заједшгчки састандк Олхпдшског комитета Савеза комушгста и-ЈВећа савеза синдиката општине Параћин, када ће бити разговарано о вдејно-политичкој оонови расподеле на акумулациду п потрошњу у изграђнвању самоуправвног снстема про ширене репродукције. Уз материјал .кој‘и је достављен за ову седнпцу, која иначе треба да буде одржана у -Српској фабрици стакла достављешг су п упоредни показатељи пословања ООУР-а привреде општине Параћин и групациЈ‘а псте делатности иа нивоу Југославнје за првих шест месецн прошле годиГоворећи за Округлим столом поводом Црвеног барјака, Милош Стевић, прсдседш!к ОВ СС подсећа: — Производпи радници су у мањини и због тога нам не пролазе референдуми који стимулишу производни рад, као на пример у Српској фабрици стакла. га.кчм. — Ми смо -исувишс социјализовали рад, затим упорно мешамо руковођење и самоуправљање. Једном морамо да разграничимо шта јс руковођење, а шта самоуправљање. не. м. ж. Политичке школе СИНДИКАЛНА ШКОЛА ЗАВРПШЛА РАД Настава по.титпчкпм школама одвпја се по про граму. Њпма се прошле суботе придружила и омладинска политичка школа у Средњошколском центру, ја вља наш са| ик Владимир Јанковић. Полазници политичке шко ле СК н Синдиката 12. фебруара имали су заједничку тему „Мећунационални односи у СФРЈ". Ову тему која је пзазвала живо интсресовање међу полазницима, обрадио је Мирослав Марковић, продседник комисије за мелиационалне односе при Репх бличкој кон ференције ССРН. САВЕТОВАЊЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОДБРАНЕ м. и. Обука у 1986. годнне, нашла се на дневном рсду прошлог петка, на Савстовању стареилша Територијалпе одбране. У присуству бројних гостију и представника друштвено-поЈШтичког живота, констатовано је да су овдаииће једпнице добиле високс оценс ла проверама, а што јс резултирало и иаграда.ма команланата Републичког и регионалног Штаба Терпторнјалне одбрапс. Учесиииима скупа говорио јс л Милаи Па:« 'т, председппк ОК СКС. ::сјп јс анализнрао политичко безбедоносно стање. 8М В Ш»ИМ ИИИ® РАЦНШ Ако грађаиин трсба да заврши нски посао код општинских органа, да добије уверење, потврду, дозволу то можс да уради само до 14,30. О потреои да шалтери и оргапи који радс са грађанима раде и у поподневним часовима закључсно је бсзброј пута до сада. Донекле се успело да на пример електрична енсргија може да сс плати и послс поднс на шалтерима Елсктродистрибуције али цгеченс навикс сс доста споро мењају код општинских органа. И о томс већ једном мора озбиљно да се размишља како радни људи прилико.м завршавања оваквих послова не би морали да одсуствују са својих радних места. М- Ж. 00№« МШШ Афирмација и практична реализациЈа принцит „Свп радимо и свн мислимо" уз веће ослањање на знање, стваралаштво и иновације треба да омогући потпуније искоришћавање свих ресурса. (Из поруке 17. „Црвеног бМрјака”)
3 18. 2. 1М7. НОМЕНТАРИ • БРОЈ 328 ОТВОРЕНЛ СТРЛНА ЛОРТРЕТИ ИЗРАЗИТА МАЛОДУШНОСТ V разговору са омладинои Цснтра стекао се утнсак отвореног нсзадово.љства, додуше прирођеног .младостн, алн и изразнтс малодушиости. Нема дубљих истраживања ндсЈно-политнчкнх ставова омладинс, а имаЈући у виду различите социјално-класне и друге карактсристикс омладиис Јсдностране гснерацнЈе нису целисходнс. Ииак, остаЈс ‘утнсак забрињаваЈуће незаинтсрссованости младих за друштвено-политичку ангажованост, што важи посебно за старијс разрсде производннх заиимања. Ученпци Цснтра су изразили отворсиу боЈазап од појсдиних наставника због своЈе друштвспо-плитичке акгажоваиости. На руку таквим професорима идс н ООСК у Цсптру, коЈа нема никакав став прсма ангажовању ученнка, одсуствовању са часова, пружању помоћн прн организовању друштвсно-полнтпчког рада учсника, мада всћн део професора има разумсвања. При свему томс, инднкативан Је полатак да јс 00 СК Цсптра задњи пут разматрала рад о.младинскс органнзациЈс у Центру Још далскс 1981. годипс. Због тога Јс разумљива изЈава јсдног ученика коЈн кажс да „КонфсренциЈа ССО у Цснтру постоЈи само формално, а сав рад сс свсо на 10—15 учсника. Тсмсљиа промсна комуписта Цснтра према омладиискоЈ организацнјн у своЈоЈ срсдинп Јс импсратнван задатак коме се мора прнступити одмах. (Из Лнализс ОК СКС „Актуелни проб- , лсмн омладиис н Задаци СК) ШДЛТЕРСКА НЕКУЛТУРД НиЈс први пут да запослспи па шалтерима у било којоЈ установн, нстерују своЈс страпкс. Нс можс сс рсћп да до конфикта долази услсд нскултуре лица коЈа им сс обраћаЈу, напротнв, чссто су свсму узрок — незапослени. НаЈбољи показатсљ такпог пеуЈедиачсног стања Јесло Пошта. Мада сс управник Поштс можда трурн да падглсда рад службсннка, ниЈс могуће да сс обузда ароганциЈа н бсзобразлук којн сс маиифсстуЈс кроз свс Н.ИХОВС поступкс. Поискад сс тн снти службеницн, одрсђсни поЈсдинин спуштаЈу врло ннско и доводс ссбс у такву ситуапнЈу да вншс пнсу у стању да сс контролншу. ТаЈ бирократски дух узео Је маха, а можда Је н нсизлсчнв? Али мислимо да сс бсз њега ппак можс? Свстлана Панић УЗ (БУДУПИ) ЗАКОН О ПУШЕЊУ ПАРДЛОКСДЛНА РДЧУНИЛД Свс до уторка, 10. фсбруара уЈутро, дсшавала сс парадоксална снтуација у коЈој су, всровали нлн нс, на страни пспушача бнлс фабрикс дувана. Додушс, ие свс, алн всћина пронзвођача лнцснцннх цнгарста (Данхнла, Лорда, Вннстона . . .) п порсд упорних потраживања цнгарета нз трговннскнх организацпЈа, својс пропзводс ниЈс слала на тржиште. Узалудно су пушачн обигравали п најзабитнЈе трафике и продавнпцс. Ту и тамо, испод тезгс, појавнла бп се која кутија, као за лек. Љутнлн су сс пушачн, љутнли су сс продавци, алн свс сс завршавало на рсчнма: ,,Бнћс ускоро". Јединн којн су у свс.му уживалн били су непушачн, алн та њихова радост кратко Јс трајала. Цнгарстс су у уторак 10. фсбруара поскупслс н до 50 одсто па сс сада н пушачи п пспушачн налазе на старом. Као и до сада за онс првс поскупљење ћс проћн по снстему „свако чудо за три дана", Јср ћс трафнкс битн опст пуне „Дапхила” п „Лордова”. Л озим по тоњнма остајс нада у Закон о забрапн пушсња на Јавинм местима п радннм просториЈама и — прозор. М. Миленковнћ ИЗ РАЗГОВОРА ДЕСИМИРА ЈЕВТИКА, ПРЕДСЕДНИКА РИВ СА ПАРАНИНСКИМ ПРИВРЕДНИЦИМА „КАСКАТЕ ЗА МОДЕРННЗАЦНЈОМ' М Недаши боравак Десимира Јевтића, председника Изврвшог всћа Скупштине Србије и његових сарадника у Параћину. био је прилика за разговор са овдашњим привредницима. Прсдпавници три највећа колектива у Параћину, Штофарс, Стакларе и АИК ,Ј1араћин’' упознали су госте са стањс.м овдашве привреде и њеним плановима развоја. Овом приликом издвајамо неколико акцената ДЕСИМИРА ЈЕВТИЋА из разговора са домаћинима. — Ако гас учесгвујс у цсни производа у Фабрици стак ла са 20 одсто, онда је јасно да се не само појевтињењем енергије или тражсњем олакшица, него и штедњом може доста учшмгги, нагласио јс Десимир Јевтић. — Време у коме живимо натераћс нас да коначно и о томс поведемо рачун.а. Друго, са старим квалитстом, моделима и дизајном не можсмо напрсд. Морамо сс окрен.ути новим, квалитетнијим производима, ако желимо да будемо део извозне целинс. Никаква премошћавања нећс нам помоћи. Мислим да 111П11111ПП1ПП11П111П1111ПП11П1 проблем вишег квалитста мора да постане тема наших раз говора, мора да постанс прави покрет. Инсистирајући на извозној ПОЛ1ГПШИ и новим програмима, прсдоедник Извршног всћа СР Србије, поручује: — Морамо на време да крс нсмо са новим програмима, јер ћемо све вишс бити у си туацији да пратимо конкурен тност светског тржишта и да увод.имо новс програме. У вс лику производњу не можемо трајно ући без и-звоза и зато морамо мјгого ажурнијс да радимо. Република ће помага ти извознс програме, јер сс то вишс исплати него да, на Десимир Јевтић примеп, помаже губиташима, али само ако ти извозни програми мењају технологију и квалитст производа. Мало вас има на неразвијсним подручјима и то ниј‘с добро. Србија ће овс године издвојити 80 милијарди динара за подстпцањс развоја неразвијених, али нема д.звољно добрих и ||||||1П11111ПП1П111П1111ПП1!1ПППППП1111111П1111Н11П1111 1ПП1П1111П1111П11П1!1ПП111ППП1ПП1ПП1ПППП1ПП1П1ПППП1П!Н111 КОЛИКА ЈЕ ЕФИКАСНОСТ ШАЛТЕРА У ПАРАНИНУ ЗАШТО ГУЖВЕ ПРЕД ШАЛТЕРИМА Днректиа всза грађанипа и нсопходне бнрократпје су шалтери, а у наше време, сведоцн смо, пов^ћанс бнрократнје, шалтери постаЈу уска грла. Бнло да раде једнократно нлн двократно зачепљсња прсд шалтерн.ма у Параћнну нису рсткост. Почннмо рсдом: Шалтерк на банкама, нарочнто Инвестбанке понскад изазиваЈу нсрвозу коЈа се очитује н у понашању странака а н у понашању шалтерских службеника. Нарав ио овп први мпого вишс и чешћс манифестуЈу своЈа осећања. „Опасни данн" пред шалтсрима су данн уписнвања лнчног дохотка и суботе. У Поштн, без обзнра на дан шалтер броЈ Д” н шалгсрн на којима се вршн уплага по жнро-рачунима обавсзуЈу странке на чекањс. Курири из радпнх организаннЈа мма ју своЈу „чекаоницу’’ Јср препоручених пошиљки нсма у фаховима, Лпотска Јс прича за ссбс. „Идн ми, дођи ми” од апотекара до бла гаЈннцс и назад, понскад одкесс н пола сата. Говорнмо о редовном ста њу а не о врсменнма спидсмнја. Шалтсри у СУП-у имају скраћсло радно време н јсдино од виспреностн службсника зависн хоћсте ли данас завршити посао. Како помоћн људима, од коЈнх многн уз пзлазпицу,. напуштају рад но мссто да обавс своје „шалтсрскс послове”? Свакако да Је наЈскупљи начин отварањс нових шалтера, и нско би прспоручио искоришћавањс »днутрашњи резерви”, а то су оннх пола сата наузе за то пли оброк али и за повећање тсмпсратуре. м. м. правих програма. Имам утисак да код вас постоји недостатак таквих програма и то углавном код старих фабрмка које се упорно држе својих старих програма, иако је очигледно да се на њима губи. Говорећи привреднмцима, Десимир Јевтић је поссбно апострофирао: — Не кажем ништа ново када истичем да нас је до сада запљускивала уравниловка, дз су нам креативци изгледали чудно, зар не? Реците ми колико овде код вас имате иновација, а и како стс стимулисали креативце? Да ли можете навести макар један ваш програм за модерни зацију са којом сте конкурисали а да је одбијен у Репуб лици. Нс само ви, већ уопш,- тс каснимо са модернизацијом. Онда се чудимо што нам је просек личних доходака ни злк. Са месечним просеком од 63.000 динара, овдс на пло дној моравској земљи, радник ће се одмарати у Стаклари. а радитл на пољу. Говорећи о аграру, председ нлк Извршног Всћа Србије на поменуо. ј’с да Републмка најг.ишс улаже у железницу, Ме талуршки комбинат у Смедереву и пољоприврсду. — Однос Агрокомбината и сељака је велики проблем. Мо рамо наћи начин да обичног сељака ослободимо притиска организоване пол>оприврсдне пропзводње. ЛИСТА АКТИВИСТА 8ИШЕ ДОСЛЕДНОСТИ Бошко Калабић, данас пензионер, иначе активиста од младих дана. ни данас не лшрује. Тренутно је анШТА ЈЕДЕМО У МЕСНИМ ПРЕРАБЕВИНАМА ОТРОВ и Сијасет паштета, меоних на рсзака. димље»их шунки, вир шли, кобасица, салама, лепо упакованих ствара лажну сли ку благостања и квалитета. Всћ са првим залогајем купац се увсри дз јс купио „мачку у џаку”. Еминентни стручњаци тврдс, а лаици примећују када једу да јс све то далско од меса. У мссне прерађевинс трпа се свс и свашта, разноразни отпаци, а наЈ.мгУњс мс ОТПАЦИ со. Свс то богато јс зачињсно адитивимд који су ту да дају бољи укус, лепшу боју, а изгледа и прсварс купца који мазохистички гута „месо” са кисслим изразом лица. У новијс вре.ме, св_е јс гласнија повика на адитивс који служс у месној индустријл. Тачнијс аг.чтиви представљају отров који полако и сигурн0 убија, тако бар тврдс стручњаци, наводсћи примерс да ,су многи мссни адитиви којс ми јсдсмо, одавно на „трулом западу" забрањсни. Како квалитет месипх прерађсвина коментарлшу санитарии ииспектори. Јсдностав; но слсжу рамењима: „Ми с.мо немоћни. На свакој робп има декларација и наша могућност јс да интервенишсмо уколико нијс бактериолошки исправно. Међути.м, модерна постројења такву могућ ност сводс на минимум. Ту нашс компетенције престају А да свашта јсдс.мо, тачније отпаткс и то јс тачно". М. Илић 1111111111111111111111111111111111111!111111111111111111111111 11111111111111111111!1|1||||||||||||||||||1|1!|11111111111111111111111111111111111111111111111111111111III11111111111111111111111111111 ПРОЛЕЂЕ ИДЕ — ЦВЕТДЈУ НРЕДИТИ НЕПУШАЧИ СВЕ ГЛАСНИЈИ ДОСТА ИМ ЈЕ ДИМА И ТО ЈЕ ПАРАКИН РУГОБА НЛ ЦАРСКОМ ДРУМУ Уз бившк Цариградски пут, садашњу улицу Максима Горког, прско пута Лутобускс станице лагаио сс руши нскадашња кафана, а сада прснасељена кућсрнна, угрожавајући станарс н разглсдшшу Параћнна, Свака знма, обруши којн квадрат црспа, свакн встар оголи нову грс ДУС.мс лн сс чскати да зуб врсмсиа изађе на крај са ово.м очигледно ннчнјом зградом, Или јс бољс пропаћи мачнн како бројпс сганарс, углавном Ро.мс с.мсстнтп под снгурпијп кров. м м. гажован у Општинској организапији пензнонера, где са успехом обавља председннчку дужност. Поред ове дужностн, на листн активиста Бошка Калабића је п само прегоран рад и V другим институцијама, а најпре V месиој заједници Знојац — Данково. — У удр^сењх’ пензионера које бро.ји 4200 члаиова, радимо колјЛсо је то могуће да изађемо V сусрет нашим члановима. То је велики бој пензионера са веома малим пензијама, н ми покуш? мо и трудпмо сс да им помогиемо, п материјално н правио. , — Ииаче шта бих поручио младим активистима? Ја бпх им саветовао да буду доследнн ц упорни, за циљеве за које се борс. Такође бих замолно младс да мало више поштују пензпонерс, јср и онп ћс некад битп пензпонери и љути ће се када нх не буду поштовали. Да, на старијима је до дају поуку, а на млађима да послушају и прпхвате добронамерни савет. Верујемо да ћс млади послушати активисту Бошка Калабића. М. И. КАМЕРА ЗАМЕРА Кад пеко прави кућу нмамо обичаЈ да кажемо за њсга: бави сс индвндуалпом стамбеиом нзградњом. Да би обавили ту дслатност параћнпскн градктсљи сс на индивидуалан начпн сналазе у потразн за срсдствима. Та потрага води кроз свс гушће лавиринтс кредитне? политнке. Некада крсдит Јс био свима на дохват руке. Мало даљс када га Јс одобравала радна организациЈа, а врло блнзак кад су била у питању срсдства баиа ка. Уз докумсптацнју. некад и „Приручиу поднззНЈ су крсднти II грађенс кућс. Затнм Јс наншао период продаје дсвпза, врло уносан посао коЈн Јс, прсма прорачуну впспреннх екопомнста, узнмаоцнма за само неколико мссеци доносио потпуно бесплатис плацсве. Славнне су стсзапе, па смо папшлн и у еру клизајућих камата коЈс би требало да ако нс пратс, оно бар да трчкаЈу за ннфлацнјом. У оваквоЈ брсшн процспата грађевиискм крсдит нз ФЗП нли наменскнх средстава радне организацпЈс дођс као мелем на рањсни буђслар већипс кућеградитсља. Другнма, значајноЈ мањинн, на сву срсћу, овакви крсдити добро дођу за разноразнс индивидуалнс „корисис малвсрзацијс". На дссетннс нових аутомобила шспури сс обасЈани „умсћс.м” својнх влаошка. м. м. Нскако, увек за зимских дана, у загушљнвнм просторнја.ма конференциЈскнх сала и капцеларија, започну чаркс пушача и нспушача. Овс зи.мс „локални рат" доживео Јс сскалацнЈу у коју су се у.мсшалс н другс снаге. После Војводнне и СрбкЈа спрс.ма Закон коЈи ће сачинпти демаркацнону лнннЈу из.мсђу । јсдш1х н других. Од 1. Јула сгупа ) на сиагу Закои који забрањује пу } шење у возилнма јавпог саобраћа. | Ја бнблнотскзма, здравствени.м установа. школа.ма . е и важнће само за териториЈу Покрајнне. II у ужој СрбнЈн законодавац Је стао на страну испушача. Уколико се усвоји Закон о забранн лушња на набројаннм местима обсзбсднћс непушачс и тако н.м .дскратити” ону фа.мозну трећу цигарету коЈу непушач и нс хтсјућн „попушн" у друштву пушача. Судећи по активности испушачл у Скупштннн СрбиЈе, могуће је да се закон донссс још у мају, па би тимс н ВоЈводнпа била предухитрсна. Непридржавање будућпх пропнса . пов.тач|< казну (прсдложсну) од 2.000 динара алн законодавац с.маг ђсна и да бн могло пушсње, „ван кутка за пушачс” да кошта и вншс. Присуствовалп с.мо многњм саста нци.ма гдс обнчпо па са.мо.м почстку всћ на шуштањс цслофана о.мота цигарста, прсдссдавајући саопшт« нли тачпијс, за.моли присутнс да ис пушс док трајс састанак. II пс пушн сс, Зпачп лп то да ћс пушачн бсз роптања прихватити будућп про пис или ћс и у ово.м, као н у осталн.м закопп.ма потражнти „рупс" кроз којс .могу да удувају ди.м. М. МиленковиН |||||||||||||||1П1И1 ПОМЕРАЊЕ ВРЕМЕНА И РАДНОГ ВРЕМЕНА МОРАМО АИ СВИ КАО Н1КАР11? ПРЕГЕСНЕ УЛИЦЕ Код школе Радојс Домаповић, где јс ССД1ШГГС ^Стапдардтраиса’’ на пу ту за Стрижу јс прстссиое Ка.миони, а запрсгс, лоцпранс на том простору стварају неописиву гужву к прстс нссрсћама. Врсмс јс да се псшто урадн. ра да је њсна внснна всћ прсвази1|1111Н1Н111ШН111Н111Н111НН1|ННН1111111Н11Н11Н1Н1Н11111Н1|||1ННН1Н1Н11НН11НН111Н1Н111Н1Н11||||1||Н111111|||11Н11|111Н11111НН1|1Н11Н1ННН ТЕЛЕФОНИ ЗА ЧЕТИРИ СЕЛА ПОШТА СЕ НАЈЗАД „СМИАОВААА« И Своји.м плано.м за ову годину осповна органнзација удруженог рада ПТТ у Параћину предвиђа реализацију уговора са месним заједница.ма Доња Мутница, Лешје, Клачевица и Извор, да најзад са мештанима тнх месних заједница заврши заједнички посао Јер уговор за монтирање аутоматске телефонске централе и добнјање кућннх телефона датира још из 1983. године. — Нове.мбра прошлс годиие рекао нам јс днректој? Поште Мирко Јовановић, мп с.мо уговорили куповсшу нове ауто.матске телефонске централе која ће бити нпсталирана V просторнјама којс су већ опремљенс у Дојбој Мутницн. Са произвоћачем опрсме „Искро.м" уговорено је да моп тажа и функиионална способност централе буде крајем маја ове годпнс, а да сс тслефони у домовима пусте у рад краје.м ове годинс. Међутим, реално јс очекивати да ће посао бнти обављеи и прс односно у августу н септембру, јер су многи радовн већ обављени и потребни матернјал, а пре свега каблови су иабављени. Уговором је предвићено да капацптет аутоматске централс буде 560* бројева. Међутнм, карактеристика те централе је да може да прнхвати, ако је то потребно, још две стотине бројева што зпачн да 700 домаћинстава у помснути.м селима могу да рачунају на кућнс тслефонс. Пошто је уговор ураћен још пре неколико година сва домаћпнства ко ја су тада уплатнла по 3 стара милиона уплатиће још три, а остали ће за уво ђење кућних телефона пла ћатн по 18 милнона старпх динара. Д. Гајпћ Нико није ни покушао ла радно врс.мс прилагођава иомерању времена, нарочито у летњим мсссцима када почињсмо да рачунамо врсме „сат ранијс". Да ли то значи дана ма одговора да по мраку устајемо, по мраку долазимо на посао, по мраку радчмо? Показало сс у ових неколлко година д.ј -човеков биолошки часовник не прати ову малу мсханичку или слектронску направу. Управо ових дана због тога у појсдиним градовима води сс акција помсрања почстка радног времена од фамозних 6 сати на 7 па и да љс. Наравно, померањс радног времена у радним органи зацијама прате и друг; ~.-лат ности, као што су превозници, прсхрамбена индустрија и други. Колико је број тих по јсдинаца не знамо, али реч јс о многобројним „полутани ма", који у друштвеном с—.^о ру налазс ухлебљсње и социјалну сигурност а по завршст ку раг.чог времсна, док јс сун цс V зениту, журно на њиву грабс. Такав са.моуправљач и произвођач сигурно да нс дајс од осбе ни за машином пм. У својој њиви. Кад би га услови рада натсрали да сс опрсдсли, сшурно да би био кориснији и себи и друштву. М. Миленковић КАМЕРА ПОХВАЉУЈЕ ШИШДЊЕ СТАБДЛА Лгнлнн радницн „Зелснила” су овнх дана засукалн рукавс и почели редовпо „шншањс" дрворсда. Првн вссницн пролсћа доводс крошњс у рсд, како бн. када дођс лсто, чиНН.ТС прнјатан хлад. ЕПИГРЛМИ 1. Колико треба полуга да бисмо покренулн тог и тог друга? 2. Како успоставити равнотежу кад они горе претежу? Илаја Марковнћ
ДНЦЕНТИ шпие: Душица Кркић НЕЗАПОСЛЕНИ НЕЋЕ У ПР0ИЗВ0ДЊУ (Наставак из прошлог броја) проблс.ма ис.могућпости обсзбеђсња нсопходних радипка за послове ста кларскс и траВсвнпскс струко јс лоша староспа структура, нсзапослсннх којп одговарају оппм занпма њпма. Чак 60 одсто њпх има вишс од 30 годнна. То су угласно.м лнца која всћ нмају радно пскуство а чскаЈу на запослсњс због прстходног самовољног папуштања посла. Код тражсња обЈашњсња због чсга су напустнлн посао најчсшћс сс објаппђсњс налази у околини бнло радноЈ нли породици, а всома сс рстко поЈсдпиац самокрнти'шо ос врће па своЈс овакво понашањс. Гдс су наши нсзапослсни стекли ово радно искуство. Прсма подаипма углавно.м у Српској фабрици ста кла, а опп коЈп су старпЈн у лностранству’' Ако се пма у ппду оваЈ лодатак закључак јс да Јс флуктуа цнја радшгка код Српскс фабрпке стакла нзразито внсокв' Незапосле ни кажу ла су папустили посао због тсшких услова рада и нпског лпчног дохотка, као н због тога што ппко нпЈо брппуо о њпма како опм изјављују п пије пм се помогло да сс прплагоде раднпм мсстпма. Пспптивапо Је којп су то условп којп омогућаваЈу псзапослснима да у овако вслпко.м броЈу напуштзЈу запослсњс, углавном Је то због тога што пмаЈу зсмљу коју обрађуЈу опа п њнхова поролпиа (60 одсто) плп зато што радом прпватпим обсзбеђуЈу средства за ;кпвот, п прс свсга кроз падннпс у грађсвппарстпУ' Го динама закључуЈемо да нспримењлвањс адскватпс порсскс полптпке пма уппхаја на мпогс ооласти живо та па н области бнрања запослења. Сптуацпја када лезапослспи можс прпватнпм радом да зарадп за пар дана чнтав мессшш лнчнп доходак дестпмулатнвно утиче на прихлата ње попуђсних запослсња, Никакви разговори о то.мс да Јс то краткоро чно глсдањс на проблс.м и да ће им запослсњс после пзвссних тодина жпвота битп отежапо пе дају ефскат. Глсдапо у просску 80 одсто псзаПОСЛС1ШХ нс жели да радн послове у стакларскоЈ и грађсвинскоЈ струци. На питање под коЈим условима бп прихватнлн ова заппмања иајчсшћи одговори су нм под којнм условн.ма јер сматраЈу да би свака промсна била прпвремсна. Дугогодишњн про блс.мп у овој области доводс до тога да ћс каспиЈс пако дођс до промсна услова рада п матсријалног паграђн вања тсшко бнтн да сс обсзбсдс ра дници за ова ззпиман»а јср су отпо ри прсма обављању пстих великн. Чпњсшша Је да удружени рад, СНЗ запошљавања п други субЈекти морају предузстп поссбнс мсрс како бн сс овај проблсм превазишао. Лобољшањс мотнвацпје псзапослених да обављају овс послове у смч слу бољег награђитања јс пеопходно чнмс би се превазишао пробле.м немогућности обсзбсђсња потребнпх ћедостајућнх радннка. АКТИВНОСТ ВЕТЕРИНАРСКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ УНИШТАВАЊЕ ПАСА Спроводећи програм рада ветеринарска хшспекција наставља континумрану акцпју започсту у току прошле годи не на .органпзовано.м уништа ваљу паса луталпца. У току прошлс ведеље у једно.м даху унлштен је и уклоЈБСн великн број паса и мачака луталица. Ова акцпЈа ће бити настављена. мж УСКОРО ПЛАТВ, М ПАРКИРАЈ На последњој седници Извршног савета СкупштЈше општине која је одржана ових дана предложеио је да се суботом у улицп Маршала Тита наплаћује паркзпп’ за сза паркирана воаила. Треба очекивати да ускоро овакза одлука буде и донета. М.Ж. 18. 2. 1987. • БРОЈ 328 ПРИВРЕДЛ ИСНОСД РАЗГОВОР СА ВЛАДОМ МИЈАТОВИНЕМ, ДИРЕКТОРОМ РО „ПАРАНИН” УНУТРАШЊЕ РЕЗЕРВЕ ОГРАНИЧЕНЕ ■ Радна организацнја „Параћин” делн судбпну прпвреде наше ошппше. Како послује у нестабилни.м еконо.мским временпма разговарали смо ових дана са ВЛАДОМ МИЈАТОВИБЕМ, директором ове органнзаиије. — Укуппа друштвсно-скопомска крстања за послсдњпх нсколнко годи па, песуљпћиво су определпла п скопомска кретања паше раднс организацнЈс, пако Је то оргпнизацнЈа од поссбпог друштвеног зштсрсса. Општа карактсрпстпка скопомнЈс пашс раднс оргашнациЈс за последњпх дссст годипа Је да сс стањс побољшавало. Ова копстатацпЈа сс одпосп на проссчно стањс радпе органпзацнјс са гледншта тсхппчкс опрс.мљеностн, повсћања рсалпог личпог дохотка, бољс ХТЗ опрс.мс радппка, бољс оппгге организовапостп, успостављања реалнпЈпх п чвршћнх одпоса са СИЗ-овпма коЈи су инвсстнторп нашнх послова, увођења нскпх правпла попашања коЈа карактсршпу органпзоване срсдппс. Нпкада нисмо дозвољавалп прекорачења друштвсппх крптсрпЈума у расподелп, бсз обзпра на то што су пам ЛНЧШ1 дохоцп увск бплп сразмсрно нпскп. ПоштуЈућп друштвснс крптерпјуме, увск с.мо пословали бсз губитака што Је у овоЈ дслатностц задњнх година реткост. Мсђутим, нскоришћавање такозваних уиутрашњих резсрви, па коЈпма се сталпо ннсистпра, пма ограничене .могућности. Сматрам да друштвспа заЈсдннца мора вишс пажњс да посвстп овоЈ дслатностн. Ово сс парочпто одпосп на пословс коЈс обавља ООУР „Услуга” п ООУР „Водовод”. Цсна пзиошен»а смсћа пз домаћннстава коЈе вршп ООУР „Услуга” Јс једпа од најнпжих у СР СрбнЈп. Од 65 киломстара улпца комплстпо сс пс одржава нп једна пстпна због недостатка средстава. Зелепе површннс — травњацп задњих година су повсћанс, алп њихово правилно одржавање захтсва додатпа срсдства коЈих СИЗ за комупалнс пословс до сада ипЈе пмао. У жсљп да пам град изглсда лспшп покушавалп смо да органпзуЈсмо такмпчсње за наЈлспше дворшпте, мсспу заЈсдннцу, школу, са наградом у новцу нли цвсћу наше производњс. Одзнв Јс бпо нсдовољан, али ми настављамо акциЈу. С.матрам да сс нс можс очсктшти само од ООУР „Услуга” да улспша п одржава град, всћ трсба п грађанн да сс укључуЈу у одржавању онога што имамо, бар’ у смпслу да сс пспотрсбно по уннштава. Када сс ради о водоснабдсвању, жслнм да кажсм да сс ООУР „Водовод” бави днстрпбуцнјом водс са изворпшта у селу Извору, одржавањсм око 120 кпломстара водоводно мрсжс, одржавањсм око 30 киломстара фскалне каналпзациЈс п изградњом водоводнс мреже. Свс то ради са само 47 раднпка. Прпходп водс у укупном прпходу ООУР „Водовод” у^чествуЈу са само 25 одстог пгго доказуЈс дп паша заЈедница Јако нпско врсдпуЈс ову осповну жпвотну пампрнпцу. Проблсм водоскабдсвања у пашоЈ отптпни сс може траЈпо рсшитп само вслпкпм захватима. У том смпслу надлежпа друштвело-полптпчка зајсднппа сс мора охмах опрсдслпти о томе са кога изворпшта ћс сс снабдсватп град п села водом, а радна оргапнзација „Параћлп” ће од- „ПАРАНИН — ПРОЈЕКТ” НИЈЕ СТАР УЗ РАЧУНАР Радпа организацнја , Параћни — пројскт” бави се израдо.м техничкз документацпјс, стручнпм надзором над изградњом објеката п другим дслатностима из области пројекто вања и контроле техничке докумен тације. Природа наведених послова изпскује .макспмално ангажоваље и праћсњс нових кретања у смпслу повсзивање пројектовања и компју јерскс технпкв' У радној органпза пији јс углавном млад кадар и од самог почетка њих неколико настојало јс да се набавн неки од рачу нарских спстема. То су били ннжењери Душан Стојановић, Милорад Петковић, Зорал Стојановпћ н Вслпмнр ЈанпћнЈевпћ. — На путу до остварења нашег циља, рекао нам је Зорап СтоЈановић, испрсчи ли су се многп проблемп почсв од исповсрсња неких људи пз радне организаинјс, па све до проблсма фипансвјске прпродс, који су при сутни у свпм порхма нашег друш тва. Међутпм, свс те проблеме смо успсшно репшлп п што је пајважније са мпнималнпм финансијскпм улагањпма, а максималнпм ангажовањем добпли смо много. Кућин рачунар марке #,Комодор 64” у спре зи са програмима које смо сами направпли прстворилн смо у моћну машпну која може да завршава до ста сложене и комплекснс пословс којп се радс на много већпм рачу нарпма п снстемима. Већпна напра вљсних програма односи сс на сра чунавањс свих грађевпнских конструкција пројектовањс топлотпих пнсталацпја, као п пројсктовањс електро-инсталације. Мсђутпм, наставља Зорап СтоЈаповпћ, ту сс нс ће статп. У плану јс пабавка новог и јачсг рачупског система са којим можсмо пзграђивати комплетпу техничку докумептацију од пројскто вања до ипсталација' На крају да кажсм и то ла су врата наше радне организацпје широм отворепа за све оне који желе пз области про јектовања и рачупарства да сарађују са нама. Д. Гајић мах предузстп потребне мере да се договорсно спроводи. Посебно п због тога што Јс мсснн самодопринос дслнмнчно опрсдсљеп и за ове намснс. ООУР .Запатски сервис” у своЈоЈ групацпЈп заузпма солидно место по свпм слемснтима пословања оспм по тсхипчкоЈ опрсмљсности. ОваЈ проблсм сада рсшавамо сопствсннм срсдствпма, а дслнмично кредптом. Како ова ООУР вршп адаптаннје обЈската у друштвеноЈ своЈнни, веома смо заинтсресованп за такве пословс. Иажалост, поЈедпни инвеститори чссто уступаЈу послове самосталним занатскнм радњама, не тражсћп пашс помудс. Како се кодтуналци сналазе по зими било Ј*е наше следеће питање? — V зпмскпм условнма, пре.ма уговору са СИЗ-ом за комуналнс послове, одржавање улица у граду п рашчишћавањс од снега врцп< наша ООУР „Услуга”. Ова ООУР Је опрсмљсна за оваЈ посао ако је сиежнп покривач до 20 цснтимстара, што сс рсдовно догађало последњнх неколпко годпна. За већу колнчпну снсга пеопходна Је тешка механиција коЈу „Услуга” пема. Пословп су завршаванп уз велики напор раднпка и уз добру сарадњу са СИЗом. штабом пивилне зашгитс н ООУР „Нискоградља” на чему се свпма захваљујс.мо. Велнка сметња у рашчншћавању од снега Је чнњеннца што пн Једна улпца нпЈс завршсна па су шахтс свуда впшље од коловоза. тс мора да сс оставља велпки слоЈ снсга, коЈп касније чнни смстТвс у саобраћаЈу, као пгго се задњп пут догоднло. Тсхннчка опрсмљеност ООУР „Услуга” за знмску стужбу Је нсдовољна п мора сс током овс годинс побољшатн. РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ, ИНОВАЦИЈЕ, ПРОНАЛАСЦИ ЈАВНОСТ^ Овдашњи клуб самоуправљача и Савсз проналазача и мноватора, за .март мессц при прсмају сс за излазак на светло дана. Тачшце, ради се ,о ■изложби рационализација, иновација и проналазака, члаиова Савеза, као покушај новс афирмацијс овог креативног вида приврсђиван>а. У оквиру лзложбс организо НА УВИД ваћс се и Трибина на којој ћс се разматрати порукс црошлог „Црвеног барјака", чија је те.ма била, управо наука. проналазаштво, рационализациЈ‘а. Иначс Клуб са.моуправљача и Активи проналазача прсдложили су јсдан број засдужних иноватора за призна н>с „Михајло Пупин”. М.И. ЗАШТО СУ ПУНЕ УЛИЦЕ У РАДНО ВРЕМЕ Нерад св в ма рици огледа И сами при.мећујемо да нас јс на улицама, у трговинама, по кафанама пуно и у оно врс ме које сс аматра радним. Странци, већином из ссвернм јих квдјева Европс, чссто се шгтају, када ми зх да ли уопш те радимо? Колико је то тачно ие .може се прецизно рећи. Али профеоија репортер, до звољава да у радно време табанаш градским тротоарима, завирујеш у продавницс* поседиш у кафаници. На трото арима пре поднс сударају сс пролазници. Трговинс пазаре пуно.м паро.м. За кафанским столовима мало слободних мс ста. Ако се сачинм мали експсримент, по систе.му слободних узорака слика би била следећа: Пре подне на улицама, трго ви.ма и у продавница.ма домаћицс, пензЈХрнери, мештани околних ссла. друга с.мена. У кафанама домаћица такорсћи и не.ма, пензионеди су рстка појава, а стални гости су „кафански ликвидни". Слика ша рена.- Трговци, чиновници, возачи, слободне професијс, стидљиви изданак другс смсне, мсштани околних села, за натлије и по неки „залутали болссник". Заклучак, груба процена; У радно време и.ма врло мало опих који су везани, директно, за произволчи процес ТРАЖИДИ СМО ЗА ВАС ЈЕФТИНИЈЕ БИЦИКЛЕ ПРЕКО СИНДИКАТА □ У скоро свим објектима ППРО „Шумадија” V којпма се продаје текстпл можсте купити јефтннију трико30 до 40 одсто- у продавницама „Зска , Рооној кући „Шумадија” „Корзо” н „Текстил” V Ламели могу се купнти панта.тонс, јакне, прслупи, капути и трикотажа за малишане по знатно нижим ценама. Од 1. фсбруара сннжена ЈС Ј1 цена ооуће »Југопласти ке” Сплит, „Борца” Травник и произвођача „Загреб” нз Загреоа. Како нам је рекао Драган Симнћ, шеф тексгнла у „Шумадијп’’, од 15. јула до 15. августа продаваће сс летнл гардероба ио сниженпм ценама. На кредит у „Шумаднјиним” продавницама може се купити намештај и итисони са учешћем од 60 одсто. На три месеиа и бескаматпо про дају се бицикле и то органи зовано прско синдиката свих југословенских произвођача и још увск по старим ценама. У продавнннама овс раднс оргапизашЈЈе па кредиг се могу кушпи „Лвфамовп" производн нд шест месеци п то: млин чекићар, млин уннверзал, сечка за сточну храну и мешалице за бетон. М. Живковић СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА ЈУНАК ПОСЛЕДЊЕ МЕЋАВЕ ■ Кад паднс снег и завеје брег, а наравно и путсве настају мукс у саобраћају. Да би нам прилазни путеви граду по зими били проходни брину возачи ООУР-а „Нискогра дња". Јсдан од њих и јунак ових снежних дапа је ПРВОСЛАВ ЛАЗИЋ који је ове зимс радио па рашчишћавању при лазних путева граду. Првослав Лазић уђс у ка-| мион са раонико.м и урсђајсм за просипањс соли и пуна 24 часа ради на тим послови.ма Таман очисти 180 километара кружног пута у нашој општини и када сс поновз вратл на почстак. снег је поново навсјао. Иако овај посао није ни мало лак, по рсчи.ма оних ко V РОБНОЈ КУБИ „ КРАО Мзлолетна лоповска тројка 313 Ћупријс и СУпеке, намсрачллд је Рббну кућу „Шу.мадија’* овог јанузра. План јс био у складу са узрасто.м. Клннци гу ушл.ч у Робну кућу, јсдан од њих завукао се за радног вземсна под лежај на одељсн>у нлмештаја. Праве жмурке ШУМАДИЈА” - ПА ЗАСПАО јс тс ноћи одиграр са стрзжа ро.м. Пајпре је покупио робс за боо хиљада дчнара и са торбо.м стрпао у јсдан рсгал. Око пола ноћи, опст вешто избегавајЈфи стражара, сишао јс у самоуслугу гдс јс ужинао, а пото.м опет у скровиштс под лсжајс.м. Мали лопоз, пуног сто.мачи ћа у топлој робној кући — заспао јс! Ујутро видели су га продавци и позвали СУП. Епл лог: у њсговој кући пронађено Јс још трипута вишс робс из предходних подухвата. М. М. ји су радили на ти.м послозима, није било нспроходних пу тсва, а поссбно ое пазпло на путсве за Забрегу, Мириловзц и Плану. За овако мукотрпан посао највећс разумевање су и.мали мештани окол них ссла, који су их позивали у кућу да сс угреју. Какр на.м Првослав рсче, лосебан је проблем био пут од давидовачке пстље до петље за Поповац који има реги онални значај, па иако су га поврс.мено чистили стварао јс доста застоја у саобраћају. м. ж. МАЛИ ЧОВЕК У ВЕЛИКОМ АУТУ До недавно „фнћа” је бко наш пационалнн понос ндеално возпло за нашс прилнке. Алп времеиа се мењаЈу и наши апетпти са њпма (ка.мо среће да Је тако расла продуктивност). И данас Је „фића” обележЈе скромности па чак и подругивап.а. Велики скупи аугомобнл Је баро.метар друштвепог н лнчпог успеха. Али нс мора да значи да се у всликим ко.тима увек вози вслики човек. Одавно се код нас усталила пракса да сс друштвени ссктор оптерећуЈе скупим возилима. Всроватно по узору на оне у виши.м форумима и привреднс организациЈе па чак н оне слабостоЈеће и.маЈу солидан возни парк. А да ли ће неко предузећс боље пословати ако се днректор вози у скупом ауту? Не веруЈемо! По мени успешан привредник можс да се возп чак и бпциклом а да му фир.ма ипак цвета. Углед фабрнкс Је њепо пословање, п изглед фабричког круга не чнни кеколлко скуппх аутомобпла. Постојс докторн наука н професорп на универзн* тетнма којп возе спачек, ами или фићу и то не ематраЈу лично.м деградацнЈом Јер оно што имаЈу у главн неће се нстрестн у неко.мфорном вознлу. Илузорно Је говорити о стабклнзацпЈи, а расипатп средства на скупе аутомобнле, стсрео уређаЈе и остала техннчка чуда. Чудпи смо зар не! Драгиша Пандуровић БЕЗ ПАРКИНГА — Ми возаче у овом граду само јури.мо у круг и кажњавамо, а нс кажемо им где могу да сс паркирају, јер паркинга у ствари нема, рскао јс Пстко Лековић, начслник СУП-а. ПР0ИЗВ0ДЊА ПОД ПРИТИСКОМ Шећерну репу производимо под притиском, а фабрика шећера нс брине много о самој производњи, а слична јс ситуација и са „Јухором", међутим, очскујсмо да се нсшшто промсни, рекао јс Божидар Ђокић, в. д. дирсктора АИК-а. ТРОТОАРИ ЗА ВОЗИЛА Шта ће мени тротоар кад њимс нс могу да прођс.м. На тротоари.ма су паркирани ауто.мобили и када грађанин трсба да прођс мора да сиђс са тротоара и иде коловозо.м, Илија Божић, прсдссдник Општинског одбора СУБНОР-а. С ПРОЛЕНА ЗАПОЧЕТИ АКЦИЈУ Бели вд на Цмн Како нам је само под снегом град лсп п чист. А када гране прво сунце и када се снсг отопн пзаћи ђе на видсло сва наша не.марност. Прљави тротоари и улице, .много с.мсћа око контсјнсра, касапница и бурекџнница, много папнра по травњацима, ишарани зндови. Тачно Је да ко.мунална радна организацнЈа не може да очнстн свс оно што грађани мспрљаЈу. Град* ска конференцнЈа ССРН већ неколнко година организуЈе акцнЈу за лепши и уређени]и град н дели ка* граде. Међутим, за разлику од раниЈих година са том акциЈо.м не трсба много чекати, всћ Јс почети са прЕНА! пролећни.м даннма, у шта ће свакако да се уклучи и новоформнрано друштво за заштиту жнвотне средине „Бреза”. Са.мо организоаано.м акцнЈом у коЈоЈ ће да учествуЈу и грађани можемо да очекуЈсмо да иам грал буде лспши и чистиЈи а животна срсдина здравиЈа. М. Ж.
МЕСНЕ ЗЛ1ЕДНИЦЕ ЛЕШЈЕ ЈОШ ЈЕДАН ВУК Ловцц сгрелнли Б<ч5и. То из Лешја прс десетак дана одсу још једпог вгка на планинн 1’е трећи случај ове зиме како’ АГРОИНДУСТРИЈСКИ КОМБИНАТ „ПАРАНИН” СЕМЕНСКА Р05А 31 ИЗВОЗ Омладина Пебине наиЈи ловци успешно одстрељују симбол наших шума. Славица Благојевић ПЛАНА ПОХША СТАКЛАРИ За врсме недавнс сиежле олује Плана не само ла )е бнла одсечена од света већ и сама од себе. Због високих снсжних наноса сеоске улице су билс потпуио нспроходне. Без помоћн са стране нлЈе се могло прнћн нн сеоском гробљу радн сахране. Захваљујућн разумевању Српске фабрике стакла, односно њеном управнику рудника у Планн, Миодрагу Живковићу н смеиовођи Светп Радпћу улице су рапгчишћене од снега н оспособљене за саобраћај. Овога пута поссбно су се нстакли возачи Милутпн НоЈић, Радомнр Момнровић и СтоЈан СтаноЈевпћ. Жарко Векић ДЕНТАР’ СВИ ЗА „СРЕМСКИ ФРОНГ И месна заЈедница „Центар” ее актквно уклучнла у прикупљање помоћи за спомеп-обележје Сремфронт. АкциЈа је још у жжу, а до сада Је прп- |мт 265.000 динара. Д31ОЖДАК’ А. Кнежевмћ ОТВОРЕНА ВРАТА Ових дава у Месној заЈедницп „Глождак” одржан је састанак на коме је разговарано о предстојсћој реорганизацнјп месних заЈсдннпа као н о коришћењу постојсћпх нросторија. Из ово месне заједнице позггвају све граћане да својпм сугестијама допрниесу како би ове просторнје бнле у функцпји. МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Уређује Анђелка Аранђеловић ЈУБИЛЕЈ ЕСПЕРАНТА У подини када бројним маиифестацијама обележавамо двестоту годишњицу Вуковог рођења слави се још један мање познат али не и мање значајан јубилеј: стогодишњица мсђународног језика ЕСПЕРАНТА. Наиме, те далеке 1887. г. у Варшави се појавио први уџбеник међународног језика, чији се аутор потписао псеудонимом ДОКТОРО -ЕСПЕРАНТО. То је био лсеудоним творца овог вештачког језика са савршеном граматиком, доктора Лазара Лудовика Заменхофа из Бјелистока. Његов покушај да створи језик који би допринео превазилажењу језичких па и баријера друге врсте међу народима целог света, али је био најуспешнији због велике лакоће језика: (Есперанто је десетак пута лакши за учење од нпр. енглеског или француског језика). Помало утопистичка идеја да цео свст говори универзалним језиком је убрзо прихваћсна од великог броја људи, најпре Кипеза, а онда и на другим континснти.ма. Опште карактсристике: АЗБУКА је иста као наша латиница, са изузстком неколико слова: Аа, Вђ, Сс Сс, Ос1. Ес, ЕЕ, Сс. Нћ. Нћ, П, Јј, Кк, Е1, Мт, Мп, Оо. Рр, кг, 8$, бз, Т1, ГЈи, Уу, 1Ји, Јј, Сд. Различита слова су: с = б, 5 = §, ј = х, С = Јх, и = кратко и слово ћ се не употребљава често. Ортографија је фонетска (иако Л.Л.З. није живео у исто време са нашим Вуком, очигледно јс да су били на истој таласној дужини): — ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ, ЧИТАЈ КАКО ЈЕ НАПИСАНО. Нагласак јс код сваке рсчи на претпо* следњем слогу. Ред речи у речсници јс слободан. МДЛИ ОГЛАСИ Продајсм мотокултнватор „Голдани 140-Д”. са • фрезом н прнколицом. Слободан Лтанасковнћ, Тскнја. ооОоо ПродвЈем кућу — Глождачки веиац број 6, Параћин. Тслсфои: 55-469. ооОоо Продајсм трособаи стап у Ламели. Телефои: 54-283, послс 15 сати. ооОоо Продајем нов трајно жарсћи котао 35 кило-калорија, 80.000 ЈсфтиниЈе од иродаЈие цсне, са косим ло- . жиштсм, брсстов паркет 7.000 динара по квадратном Ј метру. Тслсфон: 51-493, Ива. ■ Пољопрнвредна радна органпзацпја „1. мај” се последњих неколико годнна афирмнсала као врстан произвођач семенских роба већег ороја ратарских култура. Ова радна организација има добре пословне самоуправно-договорепе сарадње са научним инстнтуцијама у нашој земљи. Већ неколико годпна нрисутна јс сарадња са инспггу том за кукуруз нз Земуп По ља. По тсхно.тогијп тог институга па поврпшни од 100 до 150 хектара сваке годиие пронзводн се врло квалитст ни семенскп кукуруз. Тако ђе, је успостављена сарадња са пнстнтутом за повртарство из Смедеревске Паланке, тако да се всћ нпз го дина за потреба овог ипстигута производи семенска ро ба која је опрс.дељсна углав ном за извоз. Наравно, да го важи и за произведсни се.менски кукургз. Нс сарађу јс се сам>о са овим две.ма пн ституцнјама рекао на.м је Бо жидар Бокић, ВД председник Пословодит одбора АИК-а Наиме, ,.1. мај” активпо сарађујс са институ том за страна жнта пз Крагујсвпа. са Заводо.м за пољопрнвредае науке из Зајечара, за кр.мна биља у Крушев цу. Резултат те укупне сарад 1вс јс производн>а врло квалп тетних семенскихробапзсфс рс ратарства, сва роба углав пом на.мењена јс нзвозу. Пре ма то.ме, „1. .мај” се врло ак тивно укључио V савре.мене токове пољопривредне пропзводње. Д. Гајић Младн Лсбине, после дужег сна и ленствовања од скоро години дана, крчс пут ка пзласку нз учмалостн. Годнну дана о Основној организа цијн ССО Лебнне нтпта сс ниЈо чуло. Исто толико врсмена је прошло од како у овом селу млади нису нзвсли нп једну акпиЈу, нлсу одржали ни Јаелан састанак, ннтп су нзвсли н једпу прнрсдбу. Краће, о.младинска органнзацпЈа, од прско ЗС'0 .младих, за то време. НАДМА1ЦИЛИ БОСАНСКИ ХУМОР ■ Жири доделио Дреновцу 95 од 100 могућих поена. прошао а истс _всчсри до?ки Гости из Горажда онењени су са 80. осо лакшу саоораћа.ЈКу од ирииудног шеадња возпла Да са Дреновачко.м сме- Цреиовачкс еКипе) више ни то путу збогзаобилажења шном екипом не.ма шале стока не саобраћа због уда о\ па. показало је и фебруарско рних рупа. Овц завршницг суботњс вече када сг сс осликао јс председник жи- Све V све.мм. настављено пред препуно.м салом V Дре рија, јер јс ти.м ттџте.м и оидружење после програ.ма зближило је чланове обеју гкшта и сви су заловољни отишли очекујући реванш зећ у суооту 21 овог месе-1 1а у Горажду. Д. П. новачком дому културе нас-мејавале екипе домаћтша и гостију из Горажда, првака СР Босне. Пре.ма оцени жири.ја, коју је дао Церовић Мподраг новииар „Полптике експрес” на крају сусрета, екипа Дрс новиа је показала високо достигнуће V неговању аматеризма а програм домаћина изведеи је на спектакуларан начин. То потврђује с.мех до суза V препуној салн која је фреиетичним безбројним аплаузима награђивала аматере Дреновца. . Гостп сч извели вео.ма квалитстно и професионално свој програм кроз днректан телевизијски пренос откривања камена темељца неподигнутог чтоститељског обј'екта у Горажду. Међути.м, оцена је жприја да је програм био доста уопштен и управо онако како се стварно и гледа на телевизнјп, а да су наступрот њима Дреновчанн оштри.м резом на духовит начин дотакли проблеме V корену и изнелн све своје слабости ко.је тиште ово богато моравско село. У завршној речн председника жири.ја изражеиа је жеља да се неко сетн и поправи пут Параћин — Дреновац којим (према тексту ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић знмско ПРСКАЊЕ ВОЋАКА У току зи.ме на воћка.ма презимљавају бројнс штеточи не и паразити мејЈ^ којима су на]'важ!није лисне и штитасте ваши. па је еврха зимског прс кања њихово уииштавањс. Кроз висок принос и квалитетан род огле^цају сс користи које се добијају зимским прскање.м воћака. Пожсљно јс пре зимског прокања, воћке орезивати и очистити од сувих гранчица У ове сврхе најчсшће се користе добро познати и веома ефикасни пестициди као што су Креозан паста, Румесан уљс и жуто уље у количини 2 килограма на 100 литара воде или 200 грама на сваких 10 лштара водс. Поред ових обојених могу се употребити и необојеш! препарати као: морозан, фрутопин, паратин, гс бутокофлисинг и други. Прскање воћака вршп сс по мирном и тихом вре.ме-ну када‘је темпсратура изнад 5 стспени Целзијуоових, и то купањем цслог воћног стабла, у вре.мс потпуног мировања воћака и врши се све до почетка крстања цвстних пупољака. Како су ови прспарати јако отровни и запаљивл са њи ма сс рукује всома опрсзно и пажљиво, а пре почетка припрсмс чорбе за прскањс обавезно проучити упутство за употребу којс се обично налази на омоту паковања. ЗАВРШАВА СЕ ПРВИ НРУГ Култхфни маратои сеоских месних заједница „Суорети села”, у уторак су завршили првн круг такмичења. Током недеље одржаће се и Скупштина сусрета, када ће битн изву чени парови за друто коло. Почетак овогодишњих оу орета протекао је у одлагањима заказаних приредби а у међувремеиу су одуста ле екипе, Буљана, и Стуоибиие. Нажалост, до закључења броја нис.мо и.мали могућностн због одложених приредби да прикупп.мо све резултате. Међути.м, на оспову виђења неколпко про пра.ма, ваља рећи да у сеСТРИЖА ЗМ10Ј У КО^АС/ШИЈИ лима постоје вео.ма способ не и квалнтетне снаге које су у стању да прикажу богат и квалитетан програм. Међути.м,_летаргија као да је и њих ухватила. Друго коло, које Ј‘е требало наредних дана да кре не вероватно ће променнтп стечену слику,” јер су до сада њмали довољно .могућ ности да се ушмшају и упграју. ОБОГ ПРОЛЕПА Не тако великп алп значајан захват у параћинској пољолривредн, ко.масација у Стрижи застала је због проблема који су далеко од родних стрижансклх ораница. Ко.мпсија за комасацију обавила је обиман посао евидентирања п утврђивања стварног стања зе.мљншних поседа у стришко.м атару. За овнх зи.мских л1есеци требало јс све то средитп међути-м адмниистрација мора да причека зато што не лостоје просторије у којима би ко.миспја обавила овај још оби.мнијп посао. М. М. СЕ ЈЕ5ЕР0 ЛЕШЈАНСКА ЗИМСКА РАЗГЛЕДНИЦА СЛАВВДА И^ДНЛА СЕЛО □ Нако је под обронцима Бабе — планиие, Лешј’е није „Богу иза г.-огу". Село са богато.м истормјо.м и још богатијнм легендама. као да се уљуљкало у слатки дре.меж скаски. Зими, када крене културни маратон — „Сусрети села”, Лешњани су са свог „видиковца” .мудро гледали разигране ношње и слушали распевана грла својих ко.мшија. Са првим пролсћним дааима почеће пуњсње Ј*сзера у јулу", капацитета 24 хиљаде; кубика воде. Прво пуњсње ће бити у фуикцији тсхничког пријсма, рекао нам је између осталог ових дана Живојин Николић, секретар СИЗ-астам боно-комуналних дслатности, после чсга ће вода бити испуштена, дно очишћено, а након тога ћс Ј’езсро поново би ти напуњено. То значи овог лста Ј’езсро у „7. јулу” ће моћи да се ко.ристи 54 онс намене зашта је и направљено, а то јс пре свега наводњавања и за потребе туризма. М.Ж. није нн постојала. Разлога за овако нсшто пма внше, а они којп ис могу да се заобпВу, јср Јс то рсалпа стварпост наше данашње млазежи, морамо прихватнти онакве какви п Јссу. То што је у Левинн период вслпке смене геиераинјс, шта се налази надомак града, те Је младима лакше да на забаву долазе у град, нсго да је сами органпзуЈу у свом селу пе може да се прсбацп младпма. Чињснпиа да „Сусрстп села* не смсју да буду Једпна акцпЈа у коЈоЈ омлапшга на селу узима учсшће, као што ни сскрстар Скупштине мсснс заЈсднице, не трсба да будс усамљен у пружаи.у помоћи мла днма, пако јс и сам омладпнац, трсба дубоко да замнслп тамошљс руководство. Успели су млади Лсбвпе уз помоћ овог амбицнозног активисте н уз подршку сскретара партпјске органпзацпЈе, да сс окупе, изпрше изборс, организују сс п подсле улоге и задаткс у прсдстојсћсм такмичси,у „Сусрстн ссла ’87”. Извсли су и пеколико ра.цшх акцнја на среВнвању просторпја Месис зајсднипс, читаоннпс и Дома културе у коме јс всћ приказано нсколико бноскопских прсдстава, такоћс заслугом младпх. Сви другови ако себс препозпају у овом тексту, моралп бн из ко Јтепа да мсњају свој однос прсма сопствсној омладипи, па ако нпсу у стању да и.м помогну, а опо бар да их пустс да раде оно што су са.мн започели. Иаставс ли сс овакви односп појсдипаца, коЈп због лнчних чарки п нстрпсл.ивости према вредннм п ам бицнозпим, који н постпжу пеке рсзултатс, рад младих бпће онсмогућсп, што Ие омладннску организацпју, опст вратпти на почстак. Корепи су много дубљи, а послсдинс свс већс. Мора ли то баш тако да будс, и морају ли данак лошпм мсђуљудскнм олноснма да пла ћаЈу .младп. Бранпслав Миленковић Из удружења пчелара: Њих се нису тицала окол на збнвања, већ су лагапо клизилп са својих висина до главиог пута, који ће их одвести на осмочасовно радно вре.ме п довести, натраг. у ушушкане куће. Но овс годшче, као да су решили, да окреиу лист. По мало храбар и својеглав потез лешјанске активисткн, ње, Ставице Благојевић, ра здрмао је уснуле кровове. Сала, иако нешто већа од гостииске собе, и позорница као сеоска остава, нисг обеспокојилп. Прво су сс онн најмлађи ухватилп у коло, па они старијп стидљиво запевали, а када смо их недавно посетили и ми смо зацупкали. У невелпку просторију сабила сс хармоппка. патика, ознојеиа чела, баке које су подсетилс на некадашња певања и радозналци којих се иије тицало хгудањс, ни блејање из околнпх штала. Неповерсњс дежурпих су мњалица је разбпјепо. Ни.је било лако прпча, нам Славнца Благојевип п сама у неверици. Село јс н званпчно одлучило да залегне п помогне. Впше нпко не пита за цену, само још по пека дежурна сумњалнпа врти главом. Нема везе, сада Лешјанп гледају својс разпгране ношње и ослушкују грла са својих падина. М. И. ПРЕСУШИО ООР НРНИОЕ Последњи снег треба да допринесе боље.м водосна-1 бдевању наше општине. По следљих месеци недостатак водс сс посеоно осстпо у граду. Како смо сазналп од То.ме Антића, помоћника СИЗ-а стамбено-комуналних делатности од краја октобра једно од изворншта Цр свнм је пресушпло.а у капта жи Свста Петка нпкада нијс забележси мањи водостај. Још један разлог внше да се радујемо оволпком снегг. М. Ж. ПОЧИЊЕ СА Р.АДОМ ДЕБАТНИ КЛУБ За суботу 28. 02. 1987. год. у 10. часова у салп Радпичког ушпзсрзитста (гдс јс одржапа скупштшга) заказан је први састанак Дсбатног клуба пчслара па коме ће битн тс ма ..Прпи пролсћшг преглед пчслпњпх друштава”. Ова дебата ћс нај вншс користитн пчсларима почетни цпма, а старс пчеларс ћс подсетити можда натсратп та промсне нешто у сво.м раду после овог састанка. Па самом састанку ћс сс одрсдити тсма за следсћу дсбату на прсдлог пчслара. II1111111111111111111III1111111111111111111111111111111111II1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111|||1||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| Најбрже н најјефтнннје до породнчне куће или пословног простора. Телефон 54-740. ‘>1<111111111111111111111111111111111111И1111|111|111111111111|||11111|1111И11|1111И1111111И111111111111|||111||||1Ш|||||||||||И11111111|1111111!|11|||||||И|||||||||||И11|||1|1И111111И11|| РОЛОАЛУМННИЈУМ ,.Ролоалу.мнннјум” Боре Костнћа, нз Параћпна, удру жспа са „Заиатпродуктом", нроизводн и уграђује алу мшшјумске ролетне, алу.мш«Јјумске жалузине, ролоха рмонична прста, тракасте запесе, паиелтие завесе и та папнрамо прата. Улица Мирослава Јоцића 7. Параћни, тел. 035/52296; .............................................................................................................................................1Ш111И.......I.................... I•1Н*>111111111111111111111111111<111111111,1111 ^|(11111ц(ц11111 ((| ЗЛ ПОДСЕТНПК: Подссћамо пчсларе који нису учлаи.син у Пчсларско друштво ,,ГРЗА” Параћпн на ч.тан 59 Зако па о мсрама за унапрсћсњс сточар ства по комс су дужнн да до краја јапуора сваке године прнјаве Комитету за прнвреду СО број пчслнн-их друштава, мссто њпховог др- :кања као н промсие којс пастају у броју и мссту држања пчслштх друштава. Овај рок Јс померсн до 15. 03. 1987. годннс. Чланом 78 истог закона прсдвн. ђспа је казна од 50.000 дшгара за оног ко нс иријави по.мепутом ор гаиу броЈ пчслпњих друштава За члановс друштава прнЈављнвањс врши друштво. Душан Ннколнћ ДИДГРАМ г Каква мп је н то ДЕВА која грбу нема, а без коЈ*е куварица ни ручак не спрема. (Одговор: ВЕДА — ■ ДОДАТАК јелима) Бора Рупић
ПРЕВОДН 18. 2. 1987. » БРОЈ 328 0БРД30ВДЊЕ-КУЛТУРЛ ШД ВЕНД ВШ КАНИЦ У ПАРАЋИНУ УСВОЈЕНА УПИСНА ПОЛИТИКА У СРЕДЊУ ШКОЛУ ВУКОВИМ ТРАГОМ Прнпајањс младоЈ српскоЈ државп Параћш! јс прослтвпо још пстс, 1833. годнне отварањсм своје првс основне школс, у којоЈ дапас радп 13 учнтсља са 520 дсчака и дсвоЈчнца, подељспих у сваком од чстнри разрсда ц пижа гамназпЈа, у коЈоЈ јс 1889. осам професора обра зовапнх у БсчУ' Лајпцнгу, Грацу н тако даљс подучавало 170 учсннка, У всома добром стању затскао сам фнзнкални кабнпст којп Јс волно. на ;калост рано прсмнпулп Павле ВуЈић; псто тако су са довољно па ставнпх срсдстава билс опрсмљснс учиошше и сала за цртањс. Всћ сад сс впдс мпогс кућс по чиЈнм сс лепнм фасадама не би уопштс рскло да су нх градили нсш коловапп пиротскн дунђсри. Код „Татар-Богдановс мсханс”, која прп Јатно одудара од ружних турскнх ханова, чврстз дрвсна „Вслика ћуп рпЈа’’ премошћуЈс поток Црннцу ЗНАЈУ СЕ СВИ ДЕТАЉИ ■ Радна група Комитета за привреду н друштвенс делатностн у коју су ушли представннцн Сипдиката, омладшк, Центра за об разовање кадрова и СИЗ-а запошљавања, после разговора у већим радшсм организацијама, предложила је да се у школску 1987/88. годину ђаци упнсују на следеће струке н занимања: прнродно-математичка, културолоптко-језичка, економско-комерцпјална, трговинска струка, у првом разреду отворила би врата ученицима пет одељења и то по једно одељење за матсматпчко-програмерске сараднике, сараднике у природнпм наукама, економске техничарс и комерција пне тех1шчаре. Сарадници — пнокоресподенти школовали би се у два одељења. Друпг разрсд. такођс, п.ма шсст одсљсња, а трсћн разред бп уписало пст одсљсња, по јсдно у комс бп учнлп матсматпчкотсхннчки сараднпцн, лабораториЈскп тсхничарп за бнологиЈу, рачуповодствснп тсхннчарп, фнпанспјскн прсводноцн. Пст одсљсња пмао разрсд н структуру: тсхничари и би п чствртн мате.матнчкокоЈп тсчс риградскс га води н лсзнпчког кроз град, а пспод ,,Цамалс ћупрнЈс” прско њсгвоздсна конструкцпЈа жс моста, Свуда ври од жп вота. Промст и становнпштво расту нз дана у дан. Од 1870. кад јс Па раћнн пмао само 600 порсскпх глава, таЈ броЈ се удвостручпо, а 1896. поплсано Јс у 1078 кућа 5965 душа. Брзо.м развоЈу Параћина много јс допртшсла п 1пшгка жслсзнпчка пру га, коЈа прессца његовг’ пернферију. •тсхнпчкп сарадшгк, лабораторијскн тсхнпчар за биологпЈу, рачуноводствснп технпчар, финанснЈскп техничар н прсводплац. Друга цслина па коЈоЈ бп сс школовали полазннцп машинскс п слсктро-техшгчке струкс у првп разрсд бп трсбало да упише трп одељсња. Превео са немачког Гплорије Ерњаковић ПОВОДОМ 8. ФЕБРУАРА, ПРВЕ ПРОСЛАВЕ У ВУКОВОЈ ГОДИНИ ПОМЕРЕНА АКДДЕШ1ЈА За обележавање првог дату ма у годшш Вука, 8. фебруара дату.м његове смртл, била јс предвиђена Акадс.мија, а за љу задужси Срсдњошколски цснтар. Од нооиоца прославс обавсштепи смо да се Акадс- .мија одлаже за 23. фебруар, а одржаће сс у сали Градског аматсрског позоришта. М.М. ДФОРИЗМИ Не млатитс празну сламу за говорницом. Присутни пушс. На вашару монета тсшко да би динар прошао и као — привезак. Кад прескочи друго. иаталитет обично прећу у — кри тично стање. Окреиуо бих и ја лист да је у питању чековна књпжица. Постали смо ситничави. Свс чешће спомињемо динар. Мирослав Чопа ХАИКУ КУТАК Уређује: Боро Латиновић У КРНЛУ ДЕ80ЈКЕ -’ крплу дјсвојкс нека књнга. Млада, лнјспа књпга. Послнје пљуска: Свака се кап прствара у шумску Јагоду. С псба на зсмљу стропоштала сс мртва грмљавнпа. Вожња прсдсечс — Сукцс на ззлазу котрља сс шумо.м. Сунцс кроз Л1Ш1ћС јссснн: жутО' злато, смсђс, црвено. Владилшр Д«вмде За четврти стспсн стручности Јсдно одсљсњс и трсћи стспсн стручности два одсљсња код маппгнскс стру ке н по Јсдно одељсњс за оба степсиа стручности код слсктро-тсхннчкс струкс. Другп разрсд бп пмао такођс пст одсљсња. За трсћи стспси стручности у трсћи разрсд моћи ће да сс уппшу машинбравари и мсталостругарн у два одсљсња и погопскн слектрпчари п слсктро-.механпчарп за н рсгулацпопс урсђаЈе такоћс одсљсња. У чстврти разред моћп ћс мернс V два да се упишу два одељсња п то маппгнбравари н металостругарн за чстврти СТСПСП стручности јсдно ОДСЉС1ВС, нсто толнко и слсктро-мсханичарн. ХемнЈско-технолошка, прехрамбена и тскстплна струка у првн разред упнсуЈс по Јсдно одељсње хемнЈско-тсхполошку струку са твртпм степсном стручпости и једно за струку стакло-дувач на □о са трсћим стспсном стручностн п ста клогравер, стаклар машпнптта са пстпм степеном. Тсхппчарп прехрамбспе струке, чствртп степсн стручностп мо«у за <с утпппу у једпо одсљењс а ча|ппшс Је предвпћспо за тскстилну. У првп разред прсдвићен Је уппс конфекпнонера за трећи степсп струч ностп у два одељсња, конфекцнонера за четврти степен у Једно а такоће ткачи н плетачи, прелцн м оплс.мсњнвачи. Другн разред текстилне струке такоће има пст одсљсња. Трсћи разред хемиЈско-технолошкс струке чине трп одељсња, а текстилне пет одељења. У четврти разред хс.миЈско-технолошкс струке упнсуЈе се јсдно одсљење п два одељсња на текстплну струку. Са другим степено.м стручностн моћн ћс да се школуЈу стаклодувачн у два одељсња, реглери такоћс у два, а у нсто толико и стакло гравсрн. Други стспен стручпости предвнћсн је за конфекцпонсрс, прслцс, ткачс, оплсмењтгваче плетаче, све по једно одељење. Предлог Јс позитивно оцењен на свим структура.мв' а и на ссдници у Срсдњоптко лском цснтру коЈоЈ јс прнсуствовао и секрстар Рсгпоналнс СИЗ усмереног образовања Љубтпа Шуковпћ, М. Миленковић ЗНАЈУ СУ УЧЕСНИЦИ ФЕСТИВАЛА ДЕЧЈИХ ПЕСАМА „ПАРАКИН '87” ДВАНАЕСТ НАЛОЉНХ К0МП03ИТ0РА За овогодишњи дечијих песама '87", који је од покровитељством фестпвал „Параћин сада под Репуолп,- чког СИЗ-а културе, Савеза аматера Србије, Друштва за бригу и васпитање деце СР Србије, СИЗ-а образовања и културе п СО Параћин, владало је велико пнтересовање и на конкурс је пристигло преко 30 композицпја из Београда, Скопља, Тнтовог Ужица, Новог Сада, Нпша, Панчева, Сомбора, Кјзагујевца и тако даље. Жири у саставу: Константин Бабпћ, професор Академије V Београду и Душан Радић професор Музпчкс акадсмије V Новом Саду одабрао је 12 колшозицпја следећих аутора: Петра Јоксимовића из Београда, Михајла Борђевића нз Београда, Дејана Томићд из Сомбора, Славка Гајића из Титовог Ужица, Ненада Илића из Доњег Милановца. Жарка Буноша из Батајнице, Војне Непшћ пз Крагујевца, Димитра Христовског из Алексинца, Милутина Алексића из Новог Сада н Новака Радуловића нз Ниша. Композипије ће аранжп рати најпознатгци стручњани у том послу као што су Фрањо Јенч, Јован к други. Трећи фестивал песама одржаће се Адамов, дечнјих 24. маја V сали Градског аматерског позоришта а наступнће поред параћинских девојчица и дечака и малишани из других градова Југославије. — Фестивал је већ V трећој годинн свог постојања наишао на пуно разумевање, постао је манифестација републичког значаја, и заиста смо у прилици да још једном докажемо на шнрпм јутословенским просторнма да можемо заједНИЧК1Ш снагама органнзовати један овакав фестивал. Прч: свега треба честитати колектнву Музичкс школе на љубави и преданости са којим ради око организаШгје фестивала, рекао је Предраг Асановић, директор музичке школе „Миленко Живковић. НА ПЕТОМ КЊИЖЕВНОМ КОНКУРСУ „ПРВА КЊИГА ’86 ПРВЕ ЗОРАНА РАШИЋ Н А.ИЉАНА ГОЈКОВНЋ Традиционалпн књпжсвнп коикурс СИЗ-а културс и Књижсвног клуба „Мнрко Бањсвнћ" из Параћина „Прва књига ’86”, овс годнис је окупио седморо стваралаца ш иашс општине. На књнжсвноЈ всчсрн одржаној 13. фебруара у сали Музичкс школс, жири јс отворио шифрс кајбољнх књнга. Овс годинс шта.мпаћс сс збнрка пссама ,,Књнга о Шиби” Зоранс Рашнћ н , Фсњср под-челом" Љнљакс Гојковић. Књигс ћс иза!1и у току овс годнкс до почстка рада ликовнс колониЈс у Снссвцу, на којоЈ ћс по траднци Јп бптн про.моЕнсанс. Друту награду добно јс Дсјан Љутнћ за збирку „Били Кнд Је био дрнпац”, а трећу Горан Павловнћ за дра.му ,.Бог”. ДРУГИ КОНКУРС „ДОРОТЕЈА” ЗА ЕДИЦИЈУ „СРПСКИ ПЕСНИЦИ” ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА КАРИКАТУРА ЗОРАНА ЖИВКОВИБА ОСВЕЖЕЊЕ ПРВЕ в Прошлог петка у просториЈ‘ама Музичке школе у Параћину отворена је прва самостална изложоа карикатура Зорапа Живковнћа, из Житковца, рсдовког сарадника — карикатуристе нашег листа. Изложба јс у оскудно ј л.ч ковној продукцији Параћина. посебно кад Ј'е рсч о карикатурама, деловала као право освежење. Овај млади. врснп карнкатуриста. ро ђен јс 1960. године, али нпјс непознато имс у свету хумо ра п сатире. Карнкатуре п афоризме објдвљује још у Јсжу, Илустрованој Полити ии. Остсну, Осмицп, Народним повинама ... Добитнпк је и неколико награда. Прн пада нај.млаБој генерацији југословенских карикатурпс ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА уређује: Горан Јоксимовић Дрсиан Длексић ВРСТЕ та којп спгурно крчс пут ка слави ц успеху. Његова карикатура је без рсчи, али пуно говори. Актуслна јс и с.мсла, у жижи друштвепих п политичкпх збивања. Цртсж прспознатљив, богатство тсма и садржаја, јаспо, добронамерна порука, основни су атрибутн првс самосталнс изложбе Зорана Жпвковића. ПОБЕДНИН ЗОРАН ЦВШИЧАНИН Жнрн у саставу: Радомир Андрић, књнжсвннк, Мнљурко Вукаднновић, књижсвннК' Зоран Нолић, урсдник сдпциЈс, Свстлана Арспћ псашк и Мкрослав ДнмитриЈсвић урсдник од 40 рукопнса из свнх краЈсва наше зсмљс, прнстиглнх на другн конкурс приватнс књнжарс и антнквариЈатл , Доротсј” Зорана Нолнћа, за наЈбољу књигу прогласили су збнрку песама „За рахшку од јучс”, нсго тннског пссннка Зорана ЦапЈетпча пина_ Књигу ћс финанспратп „ДоротсЈ” а поЈавићс сс у току овс го дннс. Жири Јс прсхтожио издавачу и књиге Властнмира Младсновићд Русомира Арсића н Мирослава Костнћа. | „ПОЕТСКА ; ПАНОРАМА” Уређује: Светлана Апсић ЗДБОРАВЈБЕНЕ РЕЧИ Законице: колачићи који сс мссс на Бадњидан и симболишу најважнијс момснтс из живота сељака. Печенчићи: печени прасићи Мангулице: раса свиња Ћиверица-. надимак, имс, за козу Дудоњци: тврди колачи Ћушмиш: човск који сс стално дури I љути Казивао: Вој‘силзв Миловаповић Записао: То.мислав Ђокић ДА НЕ БУДЕ „ВУК НД СТО НДЧИНД" ’ 1Г док се слављсннчкс снагс консолндуЈу да свако на своЈ начин отпочне са прославом годннс Вука, н нс хтсЈућн ловцн су првн започсли. Иаравно, ова конструкција нхмсђу Вукове годпнс н очиглсдно ву. чЈс годкне каша Је измишљотниа, али пс смста да подсетпмо онс чиЈн Јс задатак да брину о достојапству прославе двестогодишњице вслпкана српске и Југословенске прошлости на свснтуална прстсривања и иступс. Да бн манифсстовали своју прпвржсност општнм крстањнма, покушађсмо по старо.м обичају да Вука увучс.мо у све порс пашсг рада и живота. Остварнће се п славићс се везе као што су: Вук — фнлозоФпја, Вук — слпкарство, Вук — позориштс, Вук — дсмократијс, али замислитс спонс као што су: Вук — у спорту, Вук — и рнболов. И зато нс дозволњмо да се Вук „убија” на таЈ начин. Нека о вуцпма брњ ну и да ље ловцп који су од почстка годнне одстрелили три вука, а нска се Стсфановнћ-Караџпћ Још много годнпа питпе са ве.тиким „В”. 1НИЈЕ-НЕГ0 М.М. Пише: Софија Ракић-Милојковић Често читамо у шта.мпи и чујсмо спикере како кажу: „грчки мислиоц, наш читаоц, најбољи преводиоц”, или-. „пет вариоца је примило наградс, попут многих преводиоца". То јс сасвим погрешно. Именице мушког рода овог типа имају у првом падежу једнинс и са.мо наставак — лац, значи: „наш мислилац, читалац је био у праву, најбољи □реводилац никада нс грсши, варилац јс важно занимање". Сличан наставак јавиће сс јошиудругом падежу множине: „пет парпл аца, попутмногих преводнлаца, великп број читалаца". Да представимо парадигму имснице читалац у једнини и множини: читалац, (од) читаоца, (дајем) читаоцу, (види.м) читаоца, (хеј) читаоче, (са) читаоцем, (о) читаоцу,- читаоци, (од) читалаца), (дајем) читаоци.ма, (види.м) читаоце, (хеј) читаоци, (са) читаоци.ма, (о) читаоцима. Једнако јс исправно рећи или написати на пример: „У нас се све више говори о . . •" и „Код нас" се свс више говори о ,У Босанаца има.мо обичај . . и „Код Босанаца и.мамо обичај", „У нас влада мишљење и „Код нас влада мишљењс ,У њих је тако..." и „КОд љих јс тако”, „У добрих људи то нијс чудно рих људи то нијс чудно . ' и „Код добОблик у с гснитивом има дугу традицију и никако нијс противан духу нашег језика, мада дслујс у данашњс времс књишки и архаично. Свакоднсвни јсзик градских и сеоских срсдина, нарочито оних у источним областима српскохрватског језика. готово да нс познаје употрсбу предлога у с генитивом у овој функцији. (Наставићс се) ПИСМА ИЗ СРЕДЊОШКОЛСКЕ КЛУПЕ (1) Пише: Светлана Панић Када сс нско бавн сликањсм нко на и у томс показује нзузстну про фссионалност, као што то чинн Д. Алсксић, оила свакако заслужујс пажњу. У бнло ком матернјалу и бпло КОЈОМ ТСМОМ ЊСГОВС КОШ1ЈС го тово да достижу макспмум веродостојпостн. Тсхника и гама су традицноналне, а сам стил пол утнцаЈем Рашкс школс „уздржаннјс монументалностп'’ н „непрснаглашсне мскоћс.’’ Једнно прецнзпост коЈа сс да смлтрдтп последнцом тралнци оихтностп може битн оковом ликоп НОСТИ' јер са мхто вгапс слободс увечатљнхост би бпла изражаЈинја. Алн то вероватно и пије аутороа цнљ. Поред нкопа врло су иктсресантиж решења розета и фризова са зидова прквсних одаЈа. /а разлнку од јучг' МЕСТИМИЧНО кишовито С исба Јс Једиом почсло падати Нешто неспакидашњс. Људн су билн ЗбрћСНИ. То сс распростирало по зсмљиноЈ кугли. Сред1БОвековна розета: Драган Алексић Зоран Цвнјстичанин рођск је 1956. годинс у ЗаЈсчару. У библнотг цн '.Псгаз” има обЈављсну збирку песама „Погрсшна глава”. Њсгов рг копис под насловом >г3а разлнку од Јуче’’ биће ускоро штампан као друга књига у еднцији „Српски пес ннцн”, коЈу Јс прошлс го.тине пок ренуо Зорап Нолич, власник прпва тнс књижарс п антккваријата „До ротсј” у Параћику. 3. Ц. ради као новинар у Неготипу. Всрујс у клокотрпзам. Псспицом Гнсвног разбкЈа слику ствзрности н на посекотпне прнвиДавнло свс прсд Собом. Другн пут с нсба почеше падатн Људнћп, ИКАРОВ ЛЕТ Пролсте мк Лептпр кроз Главу. Крилпма у разобличсн свст. Посрнули се дижу. Други падају. Зградс су окренуте наопако. Дрвсћс такођс. Људи су загристи ја пљувачку н остале нзлучсвиНС' Од крхотттка свакодпевља обич инх ствари конструише фантастич ни декор: језовлт, гротескан, кло виовскн, нли, чак, чудно — лирсш< , .пробгђен пвркутом''. Језнк Је отворене структурс, лишен ст-вншних украса, значењскн слоЈ не превпше дубок, слнке апсу РДне, „померене”, алп прспознатљнве. Необичност ове кљпте је у њеној временској днмепзнјп. у нсдоумнци. С којс странс векну хлсба? ЗА ТвоЈ пас РАЗЛИКУ ОД ЈУЧЕ (кажеш да Јс скстра пасмаИЕ) нн мало ме нс волн. Увек се отнмамо О задњу кост твоЈс поге* Ти се ие буниш. Њушке п очњаке оштрнмо. Глођем њсговс Костп. Хоћеш лн Тн сада оглодатн моЈе? Зар?! ОВЦД СД моноклом Тск што је почсло друго полугодпштс, школарци. пак, каснс на часове, не због атмосферскнх испогода, нсго по навици, н кад дођу на час, ваљда због отменог држања, прстрпе Још по коЈу критику: „Шта замнш.љаш, да си гроф од БаЈрои сквсра”. Понсдсљко.м првог часа упек сс стичс доЈам, парочито код предавача, кад погледаЈу ђакс да сс налазс иа булсвару опружсиих. да нс кажсм гробљу. школарци сс тако поиашају, ис слушају, као исмају шта да чуЈу. Нссумњнво Јс да у мисли.ма свс времс прнзнваЈу Звонка Спасића да их спаси камуфлиране раднс атмосфере. Поиеко за при.мср добпје Оскара, наравио уз коментар: „ХсЈ човсчс, имао си цсо распуст. за то врсмс би и овца иаучила да нгра мицс са брабоњцима. а за узврат код кућс за оскара добнју дооар моиокл. Послс нска нско каже. да почстак новог полугодишта ниЈс иишта ново допсо. Зато иска мењаЈу оцснс онн коЈи морају, да нх нс би промснплн, да иекажсм усликалн, лспом модрицо.м и за краћс врсмс лншилн правог опнса.
18. 2. 1987. • БРОЈ 328 огллси 0111Н СЕ ОВЕ ГОДИНЕ ГРАДИТИ СРЕДСТВИМЛ СДМОДОПРИНОСД на и Ца У току фебруара радни људи и грађани Параћи Не у својим месним заједннцама да разматрају Програм реализације средстава самодоприноса других друштвених средстава у 1987. години, као и извештај шта је урађеио у последња три месе претходне године што и објављујемо на овој страници нашег листа. III. Довршење главног колектора отпадних вода града Параћина IV. Изградња и опремање објектима комуналнс лнфраструктуре слсдећих улица: 1. Улица Мајсвичка.- — фекална канализација м 390 да План је доста амбициозан са основним циљем се до краја године заврши колектор за фекалну — водовод м 100 канализацију и до сада изграђена канализација почне да функционише. 2. Ђурс Салаја-. — фекална канализација м 50 И 3 В Е Ш Т А Ј РАДА ОДБОрА ЗА РЕАЛИЗЛ- ЦИЈУ СРЕДСЛЛВА САМОДОПРИНОСА ЗА ПЕРИОД 1 10 ДО 31. 12. 1986. ГОДИНЕ Оперативни одбор за реализа-цију средстава самодоприноса и удружеиих средстава од 1. 10. 1986. годпне, односно од увођења повог самодоприноса уговорио је нз Програма изградњу следећих објекта: — поправка коловоза м2 80 3. Улица Брегалничка: — фекална канализација м 300 — кишна канализација м 250 Улпца Жикице Јовановића Шпанца — фекална канализација м 150 1. Планирано довршење главног колектора — пролаз испод пруге — уговорено је 26. 12. 1986. годнне у износу од Дин. 40.063.751 са роком довршења 01. 04. 1987. годиие. 2. Планирана изградња кишне канализације и прикљу чака на фекалну канализацију у ул. Студентској уговорена је 16. 01. 1987. године за износ од 16. 440.066.— са роком довршења до 31. 07. 1987. године. — поправка коловоза 225 м2 5. Улица Змај Јовина: — фекална канализација м 170 — кишна канализација м 200 3. Плашграна нзградља кншне и фекалне каналпзације у делу улице Ниигке уговорспа је 25. 12. 1986. годнне, за нзнос од Днн. 30.255.124.— са роком довршења до 15. 03. 1987. године. — КОЛОВОЗ м2 850 6. Улица Мајора Марка: — фекална канализација м 630 4. Планирана изградња коловоза у делу ул. Нишке уговорсна јс 26. 12. 1987. годиие за износ од 15.073.825.— са роком довршења до 15. 04. 1987. године. — поправка коловоза 7. Улица Првомајска 5. Планирано обезбеђење дела средстава за нзградњу објекта МЗ „4. јули"’ у 1986. години уговорено 1987. о. године. Од осталих радова урађено је следеће: јаиуару 8. — фекална канализација м 300 — кишна канализација м 320 Улица Патриса Лумумбе: гк.ицг: -1и» (п — уговорена израда пројектне докумснтације за две улице — набавка преосталс опреме за МЗ „Глождак” — надокнада штете учињене прн нзгр. колект. 482.000 478.344 106.400 — експропријација-зсмљишта за лагуне**'*' ' 700.495- С в е г а : 1.767.239 Из датих података се јасно види да је програм реализаци.је месног самодоприноса од увођења до краја годиие уговореп 100% са тачно утврђеним роковима извршења. Реално ]С очекивати да ће рокови за одређене објекгс бити пролонгиранм због изразито лоших временских услоза који су иостојали у уговореном року градње. Ради бољсг увида V цслокупну проблематикг везану за изградњу ранпје уговорених објеката, у лрилбгу овог извсштаја дајс се слсдећи преглед: П Р Е Г Л V. — коловоз м2 3000 Ред. ' број Извођач Објекат и локација 67.000.000 • IX. Изградња објекта за потребе ДПО: — довршење у МЗ „4. јули" 30.000.000 — оправка просторија у МЗ ,,Центар” 15.000.000 Свега IX: 45.000.000 30.000.000 3.500.000 X. Изградња објекта „Мајка и дсте” (припремни радови) 21.200.000 Укупко : 1.266.500.000 4.000.000 Образложсњс 500.000 У периоду од задњих 15 година из удружених и средстава самодоприноса грађени су инфраструктурни објекти и коловоз у одређеним саобраћајницама као <и главни колектор фскалне канализације града Параћина. 22.000.000 Такође су започети и радови на оистему за пречишћа23.000.000 СУ: 7.500.000 2.000.000 9.500.000 10.500.000 8.500.000 45.000.000 2.000.000 18.500.000 17.500.000 30.000.000 Свсга: 234.000.000 Чишћењс и испирање изведене фекалне каиализације која треба да се ртавл у функцију, отварање малтерисањо унутрашњтЈх првршина шахтова зо.ооо.ооо _ кинета, уграђпвање певалица н \ Е-.Израда тсхничке документације VII. Послови надзора и др. стручни послови — технички надзор код изградњс система за пречишћавање фскалне Ередност радова — контрола нооивости изведемих радова у улицама (институт за путсвс Београд) Е Д Објеката чија је изградња у току -------- ------------------------ —— Рок уговорена нзвршена Примедба 20.500.000 9.100.000 2.400.000 вањс отпадних вода града Параћина као што — откуп земљишта, — изградња изливне грађевине, ' • — пробијање деснообалног одбрамбеног Велике Мораве, — одводног цевовода © 1000 м у дужини иасипа реке ОД 1117 М. Да би до сада изграђена канализација била у фуккцији тј. да би могла да сс приведе намени потребно јс изградити фе калну канализацију у улицама наведеним у овом програму као зЈ I фазу система за пречишћавање отпадних вода који садржи следећс: — постројење за механичко пречишћавање нтациони панк. седиме- — каналску мрежу у кругу постројења за механичко пречишћавање — црпну стаиицу за прспумпавање муља. — пољс за сушење муља, — лагуну I фазе — секундарни таложнцк, — контактни базен за хлор. — пункт за узимање узорака подземмих вода за анализу, — стамицу за хлорисање ефлуента, — водовод и хидрофорску станицу, — стамбени објекат за чуваре. — канал за одводњавање. :)7П — канал за одвод водс из „Змича” II фаза (назив из техничке документацијс). — жичане ограде — опрему и алат — електрорадове и таблице са упозорењима. за одржавање, (далековод, трафо станице и др.). — прилазне путевс, ■ — озелењавање, — водомернс летве, • — остале радове. Програмом се прсдвиђа још: 1. Нискоградња Атм. фек. у Козар. п Дслиг. 4.783.149 2.459.609 13. 10. 1984. 2. Нискоградња Атм. фек. у Прице и Ромаи 14.275.653 9.415.680 29. 11. 1986. 3. Нискотрадња канал одЛагуне-колект. 16.029.162 14.381.477 25. 03. 1986. 4. Нискоградња колов. V Б. Радичевића 4.187.945 — 31. 05. 1986. 5. Нискоградња пролаз колек. исп. реке 16.918.826 16.178.408 01. 06. 1986. 6. Нискоградња део гл. кол. до пруге 13.495.175 7.960.264 31. 07. 1986. 7. Нискоградња Ат. п фек. V Б. Бухе 20.023.295 13.969.796 15. 08. 1976. 8. Нискоградња Ат. и фекл. у Ц- Душана 12.529.267 9.372.591 02. 08. 1986. 9. Нискоградња фек. у Патриса Лумумбе 17.984.502 4.705.861 05. 09. 1986. 10. Нискоградња Атмос. Патриса Лумумбе 16.198.643 3.897.801 30. 09. 1986. 11. Партизаиски пут, Градски кеј 2.971.800 — 21. 07. 1986. 12. Нискоградња коловоз V Кичевској 11.018.400 3.320.440 30. 09. 1986. 13. Нискоградња гл. кол. V Студентској 61.518.599 — 30. 04. 1987. 14. Нискоградња атм. п фек. V Нишко.ј 30.255.124 — 15. 03. 1987. 15. Нискоградља коловоз V делу Нишке 15.073.825 — 15. 04. 1987. 16. Нпскоградња колек. испод пр\те 40.063,751 — 01. 04. 1987. 17. „Балкан” објекат ДПО МЗ „4 ]‘ули” 33.500.000 13.894.241 20. 01. 1987. изградња кишне канализацијс и прикључака на фекалну канализацију у улици Студентској (тачка I Програма), довршењс главног колектора отпадних вода града Параћина (тачка III Програма). Овде су обухваћењи следећи радови: — довршење колектора од Систе.ма за па узводно у дужини од око 1.500 м. радови започети још 1970. годинс, а пречишћавањс Наиме, овде су 1972. је дошло до њиховог прекида. Објекат је грађен у бетону јаја стог профила, са облогом од киоело отпорних коруоа На 8 (осам) места пма прекида (колектор није сп- ]ен), на 12 ревизионих силаза недостају шахт поклопци, Нису изграђена два посебна ревизиона силаза лсво и лесно од железнпчке пругс Београд — Ниш (на мерту пролаза испод пруге) На више места уочспи су и иедостацп као што су: неомалтерисанс унутрашњс површине, — неуграђене педалице, - прекид на везама између уграђених елемената. тако торД°ЛаЗП Д° ин$шлтрациЈе подземних вода у колекНАПОМЕНА: Преглед ажуриран са 31. 12. 1986. г. П Р О Г Р А М РЕАЛИЗАЦИЈЕ СРЕДСТАВА САМОДОПРИНОСА И ДРУГИХ УДРУЖЕНИХ СРЕДСТАВА У 1987. ГОДИНИ I. Радови по програму из 1986 године изградња кишне канализације у Студенској Улици 16.500.000 II. Систем за пречишћавањс отпадних вода града Параћина — I фаза, 755 000.000 — стручни послови (вођење инвестиција, финансијско-књиговодственп послови, надзор над изградњом улица, употреба возила л општи послови 15.000.000 СВЕГА VII: 26.500.000 VIII. Остало: саглаоности, штете, имовинско-правних односа (откуп зсмљишта, пошљунчавање улица и др.) 50.800.000 изгРађеног колектора земљом, шутом, шљунком и разним други.м материјалом, — и други неуочљиви а претпостављеви недоотаци, који визуелним прегледом нису могли бити наведени. СВ0Ј тачки ПрогРал’а предвиђа се и чишћење терена азног сал’ониклог ниског жбуња. трња и одХење остављеног вишка материјала од ископа. ос И иа крар- довршење комплетног колсктора од азбеста Х"?гоХлеЦХо ЛУЖ1ШИ 0Д 41523 км (ОД мест^сп^а се Јг кол€кт°РОм па преко ул. Студентске, Врапчанске Бо •риса Ктадрича дела ул. Бранка Крсмановића. ул. Ђуре Ђако вг.ћа .уа. Ивава МииумкоиЛа и дела ул Новоселае осиова^то”4’0' Програ',а пр'ДВ"ђају се радови по лва 111111111.'
(Наставак са 7. стране) а) Изградња огнфраструктурних објеката у улицама нсоп ходним за функцион-исање изградње а -бливдиране канализације тј. повезивање са главним колектором као што су-. — улица Мајевичка, трсба да повежс фекалну канализапију у улици Макои.ма Горког са главним колсктором фскалнс канализаиијс у улици Студснтској. Ово јс јсдно 0.1 всћих сливних подручја комс гравитирају — комплстно Мссна заједнцца „ч. јули”. дсо месних зајсдница „Врапчанс” и „Бранко Крсмановић”. Овде су између осталих улицс-. Далматинска, Чсгарска, Желсзнмчка. Врапчанска, Бранко Радичевић,, Милоја Јоцића’ Равничка, Браћс Мицића, Дурмитсфска, Авалска, Брсгалничка. Лазе .7аза» сс: на, Борс Станковпћа, Гораиа Ковачића, „14. дсцсмбра” и њима гравитирајућс. — Улица Ђурс Салаја, треба да изградњом у дужинл од 80 ?' и укључсњсм у главни колсктор прихвати највећс оливно подручјс из централног дела града. Инфраструктурни објскти у улицама: Змај Јовииа Брсгалничка, Првомајска и Патриса Луму.мбс раде сс прсма Програму агз 1986. годинс, — објекти у улици Жикице Јовановића Шпанца трсба да прихвате отпадне водс из улица Пролетерске (део), 29. новсмбра (део) и Маршала Тита (део), — објскти у улиии Мајора Марка прихватају отпадне водс из улице Татар Богданова, СФС. Зајечарска, дсо Првомајјске (10 стамбсних објеката СФС) и др. У тачки V Програма предвиђа сс чишћењс блиндиранс фекалне камализацијс а у дужини од око 23,5 к.м, као и отварање кинета малтерисање унутрашњмх површина. шахти и уградња пењалица. У тачки VI Програма а за изградњу техничке документације прсдвиђа сс одрсђен износ намењен за: — изградњу техничке доку.мснтације фека-лне канализације у насељу „Данково” у Живке Дамјановић и улица ма осталих месних заједница за којс истс нс постоји. Такођс сс прсдвиђа л дсо средстава за изградњу догаумептације за нове изворе водоснабдевања града Параћииа и приградских насеља. — Тачком VII Програма прсдвиђа сс позиција трошкова за пословнс надзорс и осталих стручних послова. У тачки VIII предвиђен је мзнос за потребс прибављања сагласности штста нанетих прп изградњи, рсшавањс и.мовинских односа (откуп зсмљишта код изградњс систсма за пречишћавањс), пошљунчавање улица које су у таквом стању да то захтевају одвод фскалних отпадних вода из Основнс школе Момчило Поповић и други слични послови. — Тачком IX Програма предвиђсна су одређена оредства за довршсњс започетог објскта за потрсбс ДПО у МЗ ”4 ]ули као и за поправку објскта МЗ „Центар”. — Тачком X прсдвиђсна су срсдства за припре.мнс радовс за изградњу објскта „Цсптар за мајку и дете” (израда тсхиичке документације, рашчишћавање и припрема локаци јс и остало). У всзи са презеншираимм одрогледом дајомо поссбно образложсње за оваки објехат: 1. За коначно довршсњс канализације у дслу улице Козарачкс нису сс до сада стекли услови тсхничкс природс с обзиро.м на повсзивањс са канализацијо.м у ул. Ивана Милутиновића. 2. Радови на изградњи ат.мосвсрскс и фекалнс канализацијс у улица.ма Огњена Прице и Ро.манијскс сс приводс крају. Остало је да се ураде штахтс за обс канализацијс, отворс кинстс и изгради прикључак на канализацију у ул. Весслина Маслешс. Изградња шахти п отварањс кинста је у вези са изградњом коловоза у тој улици. 3. Мањи дсо уговорсних а нсизвршсних радова на каналу прс.ма Лагунама бићс окончан изградњом лагуна када за то буду створсни технички услови. 4. Уговорсна изградња коловоза у улици Бранка Радичсвића нијс извршена зато што сс, нсочскивано, продужило рсшавањс имовинско правних односа који су до данашњсг дана решени за око 90 одсто дужинс улицс. 5. Радови на изградњи колсктора лспод реке се приводе крају. Остало је нсшто нових радова којс још треба уговорити на овом објекту. 6. Изградња главног колектора до пруге је у току и чи.м првк временски услови то дозволс, надамо се, биће окончани. "• За улицу Бошка Бухс највсћи дсо послова је завршсн. Нису још урађсне шахтс и кинсте који се раде паралслпо са изградњом коловоза. Од изградње дела атмосверске канализацијс највероватнпјс ће се одустати због друпих, бољих техничких решсња (површинско одвођсњс атмосверских вода). 8 У делу улицс Цара Душана уграђена је мрежа обе канализације како је иста уговорсна а преостали радови на изградњи шахти и отварањс кинета радићс се паралслно са изградњом коловоза. 9. Изградња канализације у ул. Патриса Лумумбе је у току у зависности од времснских услова. Са довршењем уговорснс изградње каснило се због спорног рсшавања нских' имовинско правних односа. 10. Исто образложење као под редним бр. 9. 11. Изградња градског кеја је уговорена. средства су обсзбеђсна, радови су започсти и све јс стало. Извођач је ООУР „Партизапски пут” из Београда. Са радови.ма ћс се наставити побољшање.м врсменских услова. 12. За Кичсвску улицу јс уговорсна изградЈва коловоза која јс у току. Урађсн јс доњи строј коловоза а са фином обрадом и полагање.м коловозног застора од асвалта, се чскају бољи времснски услови. 13. За изградњу главпог колсктора у ул. Студентској, која јс уговорсна и финансијски обезбсђена, рок јс 30. 0-1. 1987. год1ине. У вези са ови.м објсктом добили с.мо увсравања извођача радова да ћс рок бити нсшто пролонгиран због лрших врсмснских услова али да ће бити објекат завршсн. Објскти од рсдног бр. 14 — 17 су из Програ.ма за чстврти квартал 1986. годинс и о њима јс дат комснтар на повој страни овог извештаја. ПРАВА И ДУЖНОСТИ ГРАБАНА СФРЈ У ВЕЗИ СА ОДБРАНОМ ЗЕМЉЕ Војна обавсза јс саставни дсо права и дужности грађана Социјалистичкс Федеративне Рспублике Југославијс, на одбрану зс.мље, очувањс њснс слободс, независности, сувсрснитста, тсриторијалнс цслокупности и Уставом СФРЈ утврђсног друштвеиог уређсња. Ројну обавсзу извршавају, у миру и рату, сви грађани СФРЈ који имају општу радну способност, под условима прописаним законо.м. Војна обавеза се састоји из регрутнс обавсзс, обавезе служсња војног рока и обавсзс служсња у рсзсрвно.м саставу. Женс нс подлсжу рсгрутовању нити обавези служења војног рока, али којс сс добровољно приЈаве могу се, у складу са потрсбама попунс оружаних снага, позивати на војну обуку, на војнс всжбс у оружаним снагама, ради стицања неопходних војних знања и обучавања за дужности у рату. Војном обвсзнику престајс војна обавсза: '.. ';ад навршл 60 година живота (за мушкарцс), односно до краја калсндарске године у којој навршавају 50 година живота (за жснс); 2. ако јс оцењсн нсспособним за војну службу; 3. ако му прсстапе држављанство СФРЈ. РЕГРУТНА ОБАВЕЗА • Регрутна обавеза насгаје почетком календарске године у којој држављанин СФРЈ навршава 17 година живота и траје до ступања на служење нојног рока, односно до прсвођења у резервни састав ако јс обавезу служења војпог рока рсгулисао на други начин. Регрутовање се врши у калсндарскоЈ’ години у којој регрут навршава 18 година живота. Регрут можс, по свом захтеву, бити рсгрутован и у калсндарској години у којој навршава 17 година живрта. На регрутовању сс оцењује способност регрута за во]'ну службу и одређује род, односно служба у којој ће служити војни рок. Рсгрутна ко.мисија оцсњује способност сваког регрута за војну службу на основу налаза претходно извршених лскарских и других преглсда и психолошких испитивања, као и лекарског прегледа приликом рсгрутовања. Оцена рсгрутнс комисије може бити: 1. способан за војну службу,- 2. ограничено способан за во]'ну службу; 3. приврсмсно нсспособан за војну службу; 4. нсспособан за војпу службу. ОБАВЕЗА СЛУЖЕЊА ВОЈНОГ РОКА Служсњс војног рока траје 12 мессци. На служсњс војног рока упућују се регрути који су оцењени способним или ог.раничсио способним за војну службу, по правилу, у календарској години у којој навршаваЈу 19 година живота. Регрут који у овој години пије завршио школу средњег усмереног образовања, односно другу средњу школу, упутиће се на служење војног рока кад ту школу заврши, али најдоцније до краја калсндарске године у којој навршава 21 годину живота. Регрут који јс уписан на факултет, односпо у другу високу или вишу школу у СФРЈ, упућујс сс на служсњс војног рока у калсндарској години у којој ј'с завршио школу срсдњсг усмереног образовања, односно другу средњу школу ако јс навршио 18 година живота. Рсгрут мора бити упућен на служсње војног рока до краја калсндарске године у којој’ навршава 27 година живота. Изузстно за рсгрута за кога сс утврди да нијс извршавао обавезе прописанс закопом. па због тога ниј'с био упућен на служењс војног рока до краја (Наставнће се) ПРИЧЕ ИЗ СВАКОДНЕВИЦЕ пише: Слободан Анђелковић СТАЗА ПАРАНИН II ЊЕГОБИ ОБЈЕКТИ (1) Наш град Човск. је чопск; човск јс. Такав јс какав је, одкад’ јс. II стаза, на којој је: пит’ пошла ннт’ дошла, ту јс гдс јс. М Човск и стаза: позорннца жнеота. И Па позоршши пграчи: игра ссчита; пи почстка И јој ни краја, круг. У пгри круже, да опкруже: од 9 природс човску јс дар. ■ Од кад смо, и оиа је: длаку мења, ћуд ппкад. У игри нграчи, такмичс сс: услови свима; јсднам ки иск' се надмсћу. 3 КО ПРЕ ДЕВОЈЦИ — ЈћЕГОВА ЈЕ! 3 Ллал му всра: богатство п славу стсчс. И Утсха тек прстсчс, нл* горшша: како пам драго 3 всћ. И завпст сва: за врат би њсга победннка, ал* 9 батина нс спава. Е Такмичења бсз тркс инје: Тркп, трка ... тркачи: свс бржн; стазс дугс, дужс: свс дуже. Стижу и прсстпжу: јсдви другс, па ссбе самс. Зрно по зрпо, кап по кап — стигосмо! Ту гдс смо. БРЛВО! Л нп надалн сс ппсмо. Нн у сну. II всссли п тужни — стигосмо! Па пгта јс ту јс: Ви што стигостс — ДОБРО НАМ Д0ШЛИ! Ми што стнгосмо — БОЈБЕ ВАС НАШЛИ! Састасмо сс, што бсше бсшс: пска смо жпвп н здравп. Нисмо ин лоши, да сс куднмо. А жнвот к'о жнвот: крпеж трпсж. Рскосмо, ие порскосмо: у природи 5С људскоЈ. Протнче живот, рска: ,,у здравом тслу здрав дух!” Трчс: радн тсла и духа својсга. УтркуЈу сс: да нм брзипа буде бржа. Допаде им се: тако и сада раде; зарад тсла и духа својсга, такмнче сс. Правпла нгре — као што бсху: за све јсднака, па глсдаЈ шта ћсш. И стаза Је као пгго бешс — пупа; на празноЈ ни тркс ии зиља нијсе Па прззпоЈ стази п ћопав кон. јс први. На стази пашој јахачп мпогп, дичпп. *Ати тгл зрке жедии: ржу, у битку бн хтелп љуту. Д пвкп, ко јс — нек* је, трку би хтелп сплну. Силппју од себс саме. Трка пск* почнс, време је сад: ловоров бспзп првом, свака му част; да га стпгпемо п прсстпгпемо. П ми коња за трку нмамо. Сбп коље за трку нмхмо; лошн нам ннсу, кзши су. | Нек* крену свп, победа бохем — поштено; сви стс у длаку Јсднаки: иемам пп бзба ни стрпчеха, сгм се од себе родпо. Јсдпаке стазв сшша — провда; за псну не пптам: поштењем !ту своЈнм стс да взс плагпм. И човск остзде човек: себа р&ваи. ■ себи одаж — увск је неко дррн вродан. Чоеса ј« човек. Нгка је — наш Је. Вршмк је мепн: ја сам човек. II теби, човсче, тп си Је: на истој стаза кружиоЈ. уназад за 15 годнна стављају днсквалнфикацију шптсие Избор брачног друга јс значајап предуслов за здрав брак. Нако само ова компопснта брака дајс бсзброј дсзинтсгрпсаннх и дсзорганпзо ваних зајсдпнпа, у реалном животу овомс сс ис поклања дужна пажња. Зашто јс то тако? Одговор јс могућс дати али лс и јсдностапно. Јср, нзбор брачног друга јс сложсио психолошко, социјалио. моралнм питањс, у кога сс иа раз.тнчитом плану укл>уч\'Је псћи број л>удп. Да лн смо сс нскада запнтали са ко.тико тога сс рсалног односно исрсалног улазп у брак. Колико заноса, ндеала, илузиЈа. Ко.тнко у то| ситуацијн има разума, промишл>ено сти? Колнко сс и данас нзбор брач ног друта прспушта друтима, који Је квалитст и прпрода (позадииа) тс помоћи? Колико сс уопштс за ту жлаотпу ситуапнју могу прихватитл сагсти и пскуства друтпх? Шта свс охтучуЈс? Различнтн су факторн који условллваЈу нашу сд луку о пзбору брачпог партнсра. Однос прн том свесних п пссвесних фактора много јс већи нсго пгго то на први поглсд пзглсда. Поред читасог низа момената коЈн су мањс вншс рсалнн стојп н чнтав ппз којнх гпгсмо СВСС1Ш — наша прошлост, жнвотпа искуства наша п иа1ппх родитсха, мањс плп ввше поти снута н заборавхена прошлост. V захтсв за пзбор брачпог друга ућп ће сасвпм пзвсспо наша пркмарна породнца, породпца родител>а. V свзкоме од пас зато препознаћемо, са маљс плп вишс успсха својс родптсхс, њпхов жтгпотнп стил п фнлозофнју, норме, ставовс систем вредпости, V будућу заједни иу упећсмо много тога јсдва га прс позпаЈућп као такво. родптехско. Брачпп лрут јс всома често зхмена за ролптехе; тако се и тражи, као замсш за оца нли мајку а пгго про нзилазл пз жехе да сс у партиеру п?ће уточпште ■ сигурпост коју да Јс прцмарна вородпца. Некадз у партперу тражимо себе, бпло себе какви Јесмо плп каквп жсллмо да будсмо, Избор условнће И социЈхтни критсрнјумн н мотнви пронзашли нз срсдиис у којој живимо. Нскада ћс то бити н ставови прсдрасудс: пационалност, всрска прнпадност. Ту су и нормс средине: са којн.м годиннма ступнти у брак, ту су и пожељне друиггБсно врсднованс особинс: образоваи.с супружника, заиимањс, карпјсра, удаЈа у гра ду. II личнн нлглед могућсг партне ра одиграћс улогу: боја косс, очкју, впсина и бсзброј других дстаља. Неповољио врс.ие за одлуку Времс у комс сс доносн ова изузсзпо значајиа жнвотна охлука, у смислу психо-смоционалпнх и соцнјалних услова веома Јс нспобољно. Млад човск доиоси одлуку о то.мс :.ада смоцноихлпа компонснта њс^о вс личности добија мпогс димснллјс. Заљубљсност јс поссбпо значаЈна околност. Дсфинисана као феномсн са елемснтнма опсеснЈс, дајс потврду да зпачајноЈ мери потискује п иегнра условс стсарности. На соппЈхлном н скономском плану такођс стојс промеис — лдваЈањс од прпмарнс породице. А.чи та всза рстко када ћс биги у потнуиости пре кинута. Породииа јс ту да да подр шку хти оиа није само то — препуштањс детста зртлогу стварности ретко која поролица рслите.ха чм1ш радо. Зато помоћ породицс иеће увек битн помоћ, всћ ппитисак мо ра. Спремност детста м његовл способност да нзврши селекциЈу роди тељског утицаЈа бнће нсујезначсна и у мерп у којој је постигнута псл холошка и соцнјалпа зрелост и раа иотежа. Брак лутрија — „мачка у џаку” Околност да велики броЈ фактора условљава нашу охтуку о будућем брачном друту, посебно чпњепипа трздицнје у склапању бракова, дадн су народну нзреку о браку лутрнјп н браку — „мачка у иаку". цаку коЈн се отсара тако да се не може затворити односно тако да ие можемо лако одбацитн оно што смо у гмму добилн. Ова народна ссроиања инсу прихватљнва. Избор брачног друга јсс тс значајан али нема пскључнву од говорпост за судбнну брака. За раз вој и зрслост брака бшио Јс оснм оног што у њсга уносимо и начин како то гаЈимо н одржапамо. Брак јс развојнн проиес у комс актипну улогу мораЈу да однграју свп њсгови актсри а њсгов кочстак трсба схпатнти као шансу ко|а се можс алн н нс мора искористнти И ВАД1А ЈЕ ПОТРЕБНА „СИГУРНОСТ” -Г „СИГУРНОСТ” ПАРАБИН, БОРЕ ПЕТРОВИЕА БРОЈ 1, ТЕЛЕФОН: 53-907 3 Сервисира за радне органмзацнје и до.маћпнства свс врсте пећи на гасовита. течпа и чврста горива лроизвоћача: „Крека весо”, „ЕМО”, „Пламен”, „Калорекс”. „Алфа" н друге ■ Одржава и чисти котлове свих врста и постројења и парног грејања у домаћиистпима н пословним котларннцама, уклања наслаге каменца у котловским постројењима, врши антикорознвну иаштиту на њима ■ Ооавља све врсте димиичарских услуга Е Врши ватроотпорну заштнту дрвених конструкција електроинсталација н других лако запаљивих материјала Немојте чекати да вас квар изненадн! Ми Вам можемо по.мпћи! БУДИТЕ СИГУРНИ УЗ УОУР „СИГУРНОСТ” уложио јс доста у објсктс општс намснс. Огромна фннапсијска срсдства уложсна су у објсктс чнја намсиа Јс у обриутом одпосу са коришНсњсм. То су велелспии обЈсктп који данас зврјс празни, иерационално сс користс изложени зубу г.рсмсна онн пропадају. Још јсднои сс потврћуЈе „правнло" да су то спомсиици људнма коЈн су „најзас- .-■ужнијн" за н.ихопо граћсње. Сред стг.а уложсна у те објсктс су уложсна па наЈгорн могући начин, пред лз п'7 ..--3 н чинс кочннцу за онраодана у.игања. Одмах у старту трсба рсшитп дилему п датн одговор па питањс да лм су на.м таквп обЈсктн потрсбнн? Сигурно јс да су потрсбип у то не трсба суми>атн само треба нндсти да ли Јс прс тога могло нсшто друго да сс уради, односно Да сс срсдства утрошс бољс. Свнма јс познато да Јс по трећн и\г расписан схмодопринос како би се рсшио проблем каналнзациЈе коЈи притиска град Параћии. II то јс добро јер наш човск ћс увек одвоЈнти своЈ лнчин динар ако му сс обЈасии где таЈ д„||ар охтазн. Биће још задовољниЈи ако има уиид у то како се тај ноиац троши. нроблем каналнзацнЈе биће решек врло брзо јср се всћ назире заврше так радова. Овакве акциЈе треба Увек подржавати Јср су трајног карактсра а рсшсња н обЈсктн коЈк се граде трајпо решаваЈу проблемв целог града. Од самодоприноса коЈн се убнра ИЗ нсто личних доходака (3 одсто) свих запошљених у прнвредн Параћина дсо срсдстава се одваЈа за фииапсирање пзградил просторнЈа за ДПО. У граду Су на таЈ иачкп изграћснс трн мссне заЈедџице ,А«о Јач - Даиково”, „XI конгрсс” и. „Глождак". Мссна заЈсднцца „4. Ју •И’ Јс у изградњп. Овакви објекгм су потрсбин Јер Су то места са којима би граћани трсбало да у сво ЈоЈ мсспој заЈедпнци обав.љају све актшшости. То јс зкшмчно опрсдељсњс. Мећутнм, у ствариостн ннЈс тако. Тн обЈскти су најчсшћс празни. Само на зканнчном отварању 5њ1и су пунн, онда када Јс трсбало да сс прсссчс трака, угостс зваН11ЧННЦЛ, одрке гопори и ннкад ви шс. Владимир А1ирјановић
§ о о I •~^о о 2 2 о > О *0 0 к г О с9 О = п о 6 « О..2, * б Е « X О О К Л = 2 2 5 о « = X “ м >< 2 Е< 5 С д м м м о 2. « 2' « о си 8 а 2 а= |=‘8з §58 '§ 2 ■^^б б 3 §§^ с « 0'с1 М П 3 « м Зс-б 2 С с> 4 О о м V О « С с м ■— о' « X V О _ м ^2 § 2 5 ш о о б Е о о о о « о 5 А .5 &'8 2 >1<*>1111111Ш11111111111||||||||||||||Н1Ш||||||1|||||||||||||||||||||||||||Ш||||||||||Ш||||||||||||||||Ш|||||||||||||||||||||...... . ” м . 2 Е л с в с О 0 о 3 & к о о н — =■ § = § I « к |.5 ?“'О § О °к о « о м Р о 2 ° е? з? 1= Л 55 = п о « б «'2 & о б с о о о м « о. М ~ 'х 7 ло = 2 ф 2 •§■310 а« 3 з« >'2 м м*85 5: о о 17= Е Е М ОР* у«= - а к 5 г 1ВС? 6 З1 а о =б в = 1 Е « м о о §.^ « Н * 5 ,2,к п: а 2 3 . ^о 0.0 О = « М гГ н о « днед;зи*у«и м хС 2 2 С м 2 М Р&^ § е.” з 1&Ш р!&2е 51 &б М « к 2 « 5 о 6 О « « м * Е X Ж О ~ 585з2 ебб^хд 2 « о ° « ч- >’ СЗ н а сз •н « М -ае 2 о о а г\ X « б § «
"Н (01 н § I
ТАБЕПЕ 18. 2. 1987. • БРОЈ 328 СТОНИ ТЕНИС .ЕЛЕКТРОСЕРВИС” ПРЕУЗЕО ВОБСТВО Завршсн Јс I дсо првснства у екипноЈ конкурснциЈи опттпнске лигс за такмичарску 1986/87 годнну. До непредвиђеног нзненађења Је дошло у послсдњс.м XI колу, непобсћсна „Будућпост” нз Главицс претрпсла Јс пораз од „Буљаис II” са резултатом од 5:3. Мало јс фалнло да и „Елсктроссрвпс” прстрпи пораз од жспскс пиокирскс скилс „Текстилца” (5:4 за „Елсктроссрвнс”) и да нсби освоЈилн прво место у I дслу првенства Општинскс лигс. ТАБЕЛА I ДЕЛА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1) „Елсктроссрвис" Параћин 2) „Будућност' 3) 4) 5) 6) 7) 8) „Врапчапс' Главица Параћин ,Одр. Извнћачп” Параћин ,Хало 93 II" Параћнн .Тскстилац Ж” Параћин .Буљанс II" Буљанс .Цснтар" Параћик ц_10— 1=54:15=20 11—10— 1 =53:17=20 11— 7— 4 =40:23 = 14 ц_ 7— 4=39:25= 14 11- 9) „Младост” Спктнрииа 10) Н) 12) Дскстилац II’’ Параћин ,Ветерани Ц" Параћнн .Космај” Параћин ц_ 5_ 6=27:35=10 11— 4— 7=25:35= 8 ц— 3— 8=21:40= 6 ц— 2— 9=15:45= 4 11— 0—11= 1:55= 0 Првснство сс наставља 21 фсбруара и бсз прскида игра ће се сваке другс суботе. У мећувремену играћс се п појсднначнс днсциплинс у категориЈа.ма. II ПОЗИВНИ ТУРНИР СЕНИОРА-КЕ СРБИЈЕ У ПАРАНИНУ Другн позивни чпце (сениора-хе) (Први турнир бно турнир најбољих играча п играСрбијс окупићс сс у Параћину у Лазарсвцу) п то годинс у велелепноЈ Хали спортова „7 дисциплппс мећу собом 12 нграча-це са сзакнм, да би сс добио пласман за 1 марта 1987 Јулн”. У обс нграће свако ста којпма прнпада мсдаљс са Дипло.мом. прва трн меПРЕДСЕДНИШТВА ОК ССО, СОФК И ФСО ПАРАБИН О ПРОБЛЕМИМА V ФУДБАЛУ НЕХА ФУДБАЛ ОСТАНЕ СПОРТ ■ На заједничкој седници председништава ОК ССО, СОФК н ФСО дата је подршка закључцима СОФК Србије и Републичке конференције ССО све факторе фудбалског спорта у општЈИИ ооавезују на љихово поштовање. Доследно прпмењпвање Пихпе: Хранвслав Бокић у ПИОНИРСКОЈ ШКОЛИ ЗАВРШЕНО ПОЈЕДИНАЧНО ПРВЕНСТВО После завршене селекције у пионирској „Школн за стони теиис” остали су најбољи 20 пиоинра и пноннрки који су подељенп у две групс по квалнтету. Ово Јс трсћа годнпа како мећу собом „спробапаЈу своЈу способност итраЈући свако са свакнм дупло бод систсмом II коначан пласман је следсћн: ТАБЕЛА I КВАЛИТЕТНЕ ГРУПЕ 1) Лсшјаиин Никола 2) Јсвановић Зоран 3) Анђелковић Ана 18—17— 1=35/ 6 = 34 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) Псшић Саша Јоваповнћ Љпљана Божнћ Владнмнр Митровић Владан Анђелковнћ Јслсиа Рајпћ Марио МилоЈевић Марјан 18—13— 5=31/12=26 18—13— 5=28/13=26 18-11- 7=26/15=22 18— 7—11 =15/23=14 18— 4—14= 8/30= 1К- 3—15= 8/31 = 18— 1—17= 6/34= 8 8 2 ТАБЕЛА II КВАЛИТЕТНЕ ГРУПЕ Низ неправилности у фудбалу евсцептираних на рс публичком нивоу морају да нмају свој одраз и у општннским атари.ма. То је и закључено на заједничкој седници свп.х председништава после дискусије која је попрн.мајући понекал п врло личнн топ арпгмс!1товала њихову прису гност. Да сс негативности сведу на што мању донети су закључпн аката, поштовање реда при избору делегата за фудбалски савез општине и органе клубова, анализа потрошње у клубовима. са.мо јс меру, део закључака којп обавекоје зују на доследно поштоваПОСЛЕ ЧЕТИРИ ПЛОДОНОСНЕ ДОЛАЗЕ СУДБОИОСНЕ ГОДИНЕ ЗА ФК „ЈЕДИНСТВО” НЕ ПО СВАКУ ■ На редовној годишњој конфереццији ФК Јсдииство одато признање и разрсшница староЈ' управи и нзабрана нова ■ У а.манст впсокп углед ФК Јединство н незавидна финансијска ситуација Фудбалски клуб Јединство V протекле три године забележпло је иајблиставије резултате од времена оснивања далеке 1923. годнне. У 1985. годпни Јединство је по ново изборило статус српско лнгаша. голнну дапа пре сјај по је репрсзентовало наш фудбал у Купу Југославијс пробпвшн се до ос.мипс фпнала и славног Пољуда. У Купу Југославије и нареднс годјгнс јс доспело впсоко и од овог најмасовннјег такраћину не бн се макао даље од почетка да се за њега није заинтересовао цео град и „све структуре”. Нажалост заинтересованост се често маиифестовала моралном по дршком док је изостајала финансијска. Договори о су фипансирању ФК Јединство нису се остваривали а за начпн рада какав захтева прва српска лпга, четрдесет одсто чистог прихода са томбола био јс недовољап. Стога сс две године упазад јављају и препосе непокривени трошковп, наравно њмх пратс ка мате па је та цпфра достпгла 16.300 хиљада дпнара. мичења опет се опростпло па ЦЕНУ Новом руководству клуба на располагању су 35 милнона динара за такмичења у Првој српској лиги. Сума ни мало завндне виспне примораће их на ревидирање трошкова. Изабрано је ново Председ ништво Клуба, које је у ства рн проширено новим снагама а за Твеговог председшгка мзабран је Ранко Николић. Захваљујући се на избору нови председншс је најавио „опружање према губеру” уз напомену да ако Председнпштзо нема новаца с којим може организовати несметано такмпчење клу ба у Првој српској лип1, треба ии д,а постоји. м. нс м. 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) Николнћ Игор Мнлнћ Анита Милнћ Виолста Савић Бојан (II место) Станпчков Иваи Боковић ДаниЈела Петровнћ Гордаиа Днмитрпјсвнћ Аца 0 =36/ 8=36 5=29/14=26 5=29/14=26 5=28/13=26 6=29/15=24 9=21/21=18 9) Брајковнћ Бојан 10) Јовнчнћ ДеЈан 18— 2—16= 8/33= 4 18— 2—16= 6/33= 4 п.рволнгашко.м стадиону, овог пута на Карабурмн у сусрету са ОФК Београдо.м. Са пораслим апетитнма по растао је н број проблс.ма кадровске, организациоие и нарочито фннаисијске природе. Ови потоњп нису папуштали паш највећи клуб токо.м његовог даљег рада. Фудбал, „најважнија споредпа ствар на свету” у ПаРудн Ванск 1.М МЕМОШАМ 1. марта иавршава се година дана нснзмсрне тугс и бола од када нестаде из топлог дома наш драгн и вољсии супруг и тата АДАМ СТОЈАНОВИЋ-АЦА дипломирани скономнста СО Параћин Болан Је п тужан свакн наш март, дуги су данн н мсссци који нам пролазе без н»ега. V нашим срцима п мислима всчно ће живети са њим у сећању. Дана 1. марта (недеља) посетићемо његожу всчну кућу на Параћннском гробљу. 1-Вегови најмилији Милка с децом СЕКЛЊЕ Умрла јс наша много вољена ВУКА ПЕЈОВИЋ из Параћкна Хва.та Јој за гтрнјатељство н љубжв, хоЈу нам Је пружнла. Дубоко ожалошћенм: Лелв и Душко Милстић, учитељи са породицом. Захваљујем колсгама из по.моћне радионице и руководству Фабрикс штофа као н фа.милиЈи пгто су мн ломогли и нашли ми сс у наЈтсжим трекуцимж прклико.м смрти мога мужа МИРОЉУБА ЦВЕТКОВИЋА, пословођс маш1шске радлонице. пословоћс машикске радиоинце. Цветковић Радмила ње самоуправне норматтове. Тренери и фудбалске оудије посебно су третаранп у закључцпма па је п за једне и за друте решено да то морају бити људи који испуњавају. норме социјали стичког морала и педагогије. Закључцп ће блти достављени свим клубовпма и фудбалским форумима, а како је нај‘ављено у њима, неспровођење повлачи поје диначну политичку одговор ност свих који се бав» фуд балом а наррчито оннх на челннм позицијама. м. ( М. УСВОЈЕН КАЛЕНДАР ТАКМИЧЕЊА СТРЕЛАЦА БОГАТ ПРОГРАМ Судећи према плану параћин ске стрелце очекује богата год!пга. У нацноналним про грамима за ваздушну пушку, малокалибарско оружје и вој ничку пушку до септембра, сгрслци ,ће се појавити на 25 такмичења. Најзаступљенија су такмичења у гађаљу ваздушном пушко.м док су остали програ ми условљенл претходаом. квалцфикацијом, односно испуњењем републичке и савезне нор.мс, коју су стрелци у ранији.м годинама са уопехом испуњавали. ЗДНАЗАНА НОНФЕРЕНЦНЈА ФСО I За 21. фебруар (субога) 1987. године заказана је ев борна конференцпја Фудбалскот савеза ошштше Па раћнн. С обзиром да је истекао четворогодшпњи ман дат делегатима Конференције то су сада у исту делегиранп нови љугџЕ Како у Конференцији не могу би ти делегати који су про- ’ вели два мандата, а фудбал обилује многобројним про блемима, то се од нових људи очекл^је да уложе још више труда и напора у отклањању негативноста у фудбалу п допрпнесу развоју фудбалског спорта у општини. За ову Конференцију ггре двићен је ооиман дневни ред. Измећу осталог разматраће се извештај о раду и финансијском пословању Савеза, закљгчци председНЈпотва ОК ССО, СОФК и ФСО Параћин, Програм ак тмвности за 1987. годтшу, а изабраће се ново Предесдшпптао, председник ира зне комисије н одборн. Очекује се да Конференцпја целу 1987. годину про гласи јубиларном, јер сс овс године навршава 40 година постојања Фудбалског савеза општине Параћин. м.м. СЕКЦИЈА ФУДБАЛСКИХ СУДИЈА ШАХОВСКИ КЛУБ „ТЕКСТИЛАЦ”: РАЗМИШЉАЊА НА ДУГЕ СТАЗЕ 55 Генстилац^ иентар шажа ® Вишегодишњи систематски рад у шаховском клубу „Текстилац” крунисан надмоћним уласком у Српску лигу. Шах сс у Параћину активно и како треба пгра још једино у „Текстилцу". На сву срећу пред ови.м клубом ј'с псрспектпвна будућност што мало ублажујс поразну чиње мицу да је параћлиски ша.х пао на ниске гране. „Текстилац" од пре годину дана ради у прикладним просторија.ма, опремљеним сбо.м шаховско.м и прачзћом опреО ЧЕТВОРОГОДИШЊЕМ РАДУ ФК „ИСТОК 63 И поред снромаштва-добро Фудбалскн клуб „Исток 63” из Планс но истеку четлорогодишњег мандата констнтупсао Је нову Конфсрепцнју и нове органс управс. За лредссднпка клуба изабран јс Љубиша Днннћ а за нрсдссдника одбора за изградњу лгралишта Апдра Мњтстнћ Упркос сиромаштву ФК ,Исток 63” у протеклс четнри годипе бележн добре фудбалске а уз н.их и организационе резултатс. Из друге Међуошптинскс лше МФС Свстозарево клуб Је у овом псриоду побсдибши прешао у Јсдинствсну лпгу МФС Ссстозарсво, а рсорганизацијо.м сада сс такмичи у Поморавској лиги, група Нз извсштаја о раду клуба кидп се да јс „Исток 63” порсд фнпанспјског снромаштва, као и сви остали богат проблсмнма. У пптан.у јс осипањс играч ког кадра, све ..професионалпији” однос скппс пре.ма обавсзама у клу бу. Проблсмн сс рсшавају у ходу, али јсдаи остаје као задатак пово пзабрапом руководству. Гсч јс о изградњи нгралпштл којс би задовољнло условс такмичења у овом ран гу. Формирап јс одбор за пзградњу чији јс прсдседник Андра Милстнћ и њима јс у задатак припало да паставе акцпју пршгупљаил срсдстава као што су добровољпи прилозп из ссла н инострапстса. Нн мало завпдан посао. Јср да би сс такмнчилп у овом рапгу потрсбно јс да игралнштс димснзпјс 90x60 мстара, нај.мањс, свлачионпцс са топлом и хладиом водо.м п всроватно ограду око игралишта заврше до јупа овс годинс. м. м. мом која бсз добрих плапова рада нс би много значила. Кад се овоме дода да се плаиипано остварује онда освајањс првог места у рсгионалиој лиги са 10 поена предности испред другог изгледа саовим нор.мална разлика. У организациЈ‘и ШК „Тскстллац" недавно Ј‘е завршено првепство ИТ „Бранко Крсма 71081111” у шаху, а пото.м и лро ширено клулско првенсгво. Првак клуба за ову годину поново је Радомир Милошевиђ, кандидат за мајстора по титулп а мајстор по знању, јер носи перјаницу клуба већ трећу годпну за редо.м. На свечаности проглашсња судија првенства Милован Ла заревиЈ! похвалио је ово врло борбено такмичењс и као никада до сад?„ добро организовано. О плановима говорио је председник Извршног одбора Ммодраг Ђокић који је уједно уручио скролгнс награде прваку Радо.миру Милошевићу другопларирано.м Бо)’ану Ђокићу и треће.м Драго.миру Ивамковићу. Титулу најбодбени јсг понео ј'с То.мислав Витано вић, а нај.млађи и врло лерспе ктивни шахиста, 6јго је Иван Вучковић. м. м. ФАБРИКА АДИТИВА ПАРАНИН — ФАБРИКА АДИТИВА ПАРАНИН ФАБРИКА АДИТИВА ПАРАНИН — ФАБРИКА АДИТИВА ПАРАКИН СТРЕЉАШТВО: ТУРНИР „ЦРВЕНИ БАРЈАК САМОУПРАВЉАЧА” Пиоппри стрс-љачке дружине „Стс љачких дружина пз СР СрбиЈе. Пиопирн и пиоинрке млађег узраста у потпуности су оправдалп указано повсрење п постпглп слсдеће резул тате: Бојап Анћелковпћ 168, Мпрјана Добрпјсвпћ 164, Александар Пауновић 159 и Малиша Мнлошсвнћ 147 кругова. ОПШТИНСКО ПРВЕНСТВО Трсће коло знмске лигс одржапо Јс на стрслншту у основној школп у Поточцу. Резултатн нз кола у ко ло су све бољи а просек кругова сс крсћс од 162 до 165. Ово су и условнс норме за првспство Србијс. Пајбољи поЈсдинци трећсг кола су Зоран СтоЈковпћ и Дејап Дпмитрнјевић. док Јс Всна Николнћ имала* 157 кругова нли 5 мање од својих’ другара. Чстврто коло одржаћс сс 21, мартп. Станко Здравковић И ШР После двогодпипБсг мртвила изг« лсда да долазс бољи дани за фудбалске судијс. У суботу 14. фсбруара, одржана је изборна Конфсрснцнја Секције фудбалскнх суднја на којој су прк суствовалн готово сби члановн ове сскцнје. На днсвно.м рсду су сс нашла наЈ ваишија пнтања за жнвот овс струч ме организације Фудбалског савсза. Кзко о извештају о раду није пма ло лшого што шта да се каже јср сс није много ни раднло када се говорнло о програму рада било је доста дискусиЈа са освртом на доса дашн>с понашање. Посебно радујс чнњеница да су судије коначно схватнле да нису нзгубнли нншта од својих права по сле трансформацнје Савсза у СекЦнју и да су ошг и даљс главнп по споцк у стварању нових кадрова и усавршавању постојсћнх- као и да сами одлучују о својој судбннн. Доста крптнкс р и самокритпке бнло је на сућењс п понашањо наутаклшцама где се мора прпзпати да су многп судпје уз нздашну помоћ дслегата суди.тн доста чудно. На крају седнпце је пзабрано Прсдссдпнштво, председник и дру. ги оргапн и тела Конфсрспцпјс За председннка Је пзабран један од иајмлаћпх у Секцији Тодоровић Драппиа чнЈе су амбнцпје да секцн ја вратп старе позпцпје што се тнче квалнтета и масовпости. Иа крају да кажсмо да јс добро по фудбалскн спорт ако судиЈе м раде онако како су дпскуговалн на својој конферснцпјп Новица Петровнћ РЕБУС уређује: Дејан Гојковић
РДП I! ПРОДУНТИВНОСТ Пише: Радмила Миловановић НАОПАКО И ОБРНУТО Позната је чнњешша да успсх у сваком послу зависи Прс свсга од способиостн, обучсностн за рад, услова рада н одпоса коЈн човск нма према раду то јсст од радннх павика. Прссудан чнннлац од кога зависп продуктнвност кад су осталп фактори нормални Јс став човска према раду као бнтном чнниоцу људског живота н напрстка друпггаа. Однос човека прс.ма раду завпси од лнчностп која сс формнра васпитањс.м као н од утпцаја спољашњнх фактора — подстнпаја. Врло чссто сс у нашсм друштву говорн о нсдостатку спољашњих подстпцаја за рад као наЈважннјсм узроку негатпвног односа према раду код Јсдиог броЈа наших радника. Изгледа, кад сс бољс размислп, да сс стварп постављаЈу иаопако н посматрају обрнутпм рсдослсдом. Наш човек кад оде у нпостранство ради и то добро, кад сс запослн у нашој радној органпзаппјн мсња се њсгов однос прс.ма раду. Зашто? Одговор обично свп знају _ недостаЈс повац којпм би бно стнмулнсан н ту сс констатаппЈа завршава; а у томе Јс парадокс у схватању узрока п последнца. Одаклс бн дошао новац као стпмулацпЈа ако сс претходно нс заради??? Да ли ћс оп прстходно бнтн зарађсн завнсп од односа човска прсма раду п њсговс спрсмности да својс способностп уложи у процсс рада. Лко овако поставимо стварп, долазпмо до очнгледног закт.учка да Јс проблем у личностн нашсг човска п у његово.м врло сластпчно.м схватању рада. Ако човек рад схвата п доживљава као суштинску људску потрсбу и ако Јс ои саставнп дсо његовог жнвота он ћс сс пре.ма раду односнти с нсопходнпм сланом а иаграда долазн као логпчна послсдпца. Код таквнх људн иаграда ниЈс и пс можс битн узрок успсха у послу и Једшш подстнцај за рад. Да то ннјс са.мо тсорнјска фраза вндп сс п нз чињсиицс да у пстпм услови.ма јсдан број људн ради ефектно, одговорно и савесио Јср Јс познтиван однос прс.ма раду саставпи део њпховс личности. Прс.ма томс, однос прсма раду Је катсгорија која сс пзграђује и васпптава под утпцајс.м породнцс и културе (познатс су разликс у односу прс.ма раду од културс до културс). Наши људи своју децу штитс од рада па можсмо срссзп дстс од 8 до 9 годипа којс родптсљи облачс илн коЈс нс умс да се само закопча. За такву децу бпло какав иапор који рад изнскује прсдставља нспрс.мостиву препреку. V прилог иаведсном, могу да послуже резултати пстражпвања спровсдспог у Цснтру за срсдњс образовањс ,,Б. Крсмановић” у Параћину: успсх учсника овог Центра, коЈн сс по то.мс нс разлнкујс битно од осталих у нашоЈ републнцн, изражси оцснама, иа првом тромсссчју јс обично поражавајући. Од 1800 учснпка бсз јсдннпца јс обично око 500 ученика а око 1300 (!!!) нма Јсдну, дкс до дссет јсдгница. БроЈ пзостанака сс крсћс око 20.000. Успсх учсника на крају школскс годипс сс зпатно побољша (?) пгго пам говорп у прилог иапрсд павсдспс тврдњс: и за учсњс Је нашим младлм људнма потрсбан спољашњп лодстнцај (страх од понављања, обсћањс пли прстњс роднтсља) а њнхова суштннска одлика јс нзбсгавањс рада. НАША АНКЕТА: КАКО САРАБУЈУ ООСК И ОК СКС? СВЕ АЖУРНИЈЕ ■ Активност основне органнзацијс СК у великој мери завпси и од по.моћп коју јој пружа Општински комитет СК. Како сарађују основне организације СК и Општинскп ко.митет разговарали смо ових дана са комуннсти.ма пз наше општнне. Слободанка Ди.мптријевпћ. замсЈтк сскрстара ОО СК Цсптра за дечију заштиту: — Сарадња са Опигшнским ко.митетом није баш онаква каквг очекујемо. Она је гглавном јсдпострана. Мп увек зовемо члана Политичког актива и још нисмо били V ситуацији да он са.м дође да разговара са нама, да се договорамо п да иницирамо нску акцпју. РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА Саширизични у1ао Уређује: Милијан Деспотовић У1Ј АНТОЛОГИЈА САТИРИЧНОГ АФОРИЗМА (6) Мораћу свс сам да створим. Другог бога нс.ма! Ллсксандар Баљак Нормално Јс да шаргарспа побољшава внд. гдс сте Још видслн зсца с наочарима? Косп<ћ Батина ннкад нсћс нзаћи из крнзс. Нс може да састави краЈ , Радомир Рацковић с краЈс.м. Нски кад напуне стомак рачунаЈу да п.м Јс и глава пуна. АрссниЈс Бурашковић Ако сс настави пад наталитста дуговс ћс.мо враћати од пензмЈа. Мпрослав Срб1П1 Ако стс будала у сопствени.м очима, опда вам. можда нс ваља тумач. Свстлана Јсвтић Пстронић Чпстоћа Је пола здравља, рсчс свиња и одс у блато да сс Авра.м Маслаћ окупа. г И он прославља нашс успсхс. Пуца му прслук! Нснад ПаЈнћ Народна главобоља потичс од про.маЈс коЈа дува кроз рупе у закону. Мом"Р ГР^пћ И рак ндс уназад, па му то нико нс узима за зло! Божо Шљукић Станоје Андрејевић, секретар ОО СК „Будућност”: — Ми вео.ма добро сарађује.мо са Општинским комитето.м СК. Сарадња сс одвија преко члана Политичког актпва задуженог за нашу ооновну о-рганизацију. Увек када с.мо и.м се обраћали добијали с.мо по.моћ од Општггнског ко.митета. Мо.мир Станнсављевић. члан СК из Фабрпкс Цс мента: — Ја као члан СК везу из.међу основне организа ције п Општинског ко.митета не осећам. Члан По литичког актива обично физички буде присутан нашем састанку, али не знам даљу судбину закључака којн се доносс на састанку ОО СК. Једном речју пема повратне Ш1формацпје шта јс Ко- .митет предузимао по пнтањи.ма ишширани.м на саста-нку 00 СК. Анкстирала: Мплица Жнвковнћ ШАЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА ШТЕДЊА — Данас сам уштедео паре за аутобус? — Алал вера. Како? — Трчао сам за њим до предузећа. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 15 Уоеђује: Радомир Милотпевић МАТ У ТРИ ПОТЕЗА ЕРЛ КОМПУЈТЕРА Пише: Грујица Илић Робнс куће „Бсоград’’ направилс су још јсдап добар посло снн потсз. Порсд тога што су увелс компјутсрску обраду података у свом пословању одлучнлс су сс за продају кућннх рачунара фабрикс , Псл” из Ва раждипа, Тако се у свим роб ним кућама могу кутшти илн наручитн рачунарн из ссрпје „Орао” као н пратећа псрнфсриЈска опрсма: касстофон мо ннтор, шта.мпач и днск — Јсдиннца. МОЗГАЛИЦЕ Уређује: Миша Гајић Пспрнчаћс.мо ва.м једну кратку, а зани.мљнву, прнчу у којој ћетс вп за трснутак, битн тужспа страна. Даклс, овако: за.мнслнтс да стс вн јсдан младн адвокат — приправпик и да „кујстс запат" код старнјсг, всћ прскаљсног н пскусног колсгс — адвоката. Обсћалн стс му да ћстс му хонорар за „школовање” платитп он да када добијстс прву парннцу. Међугим, данн н мсссцн пролазс, а ви и нс покушаватс да иског браиитс. Јсднога дана, изј Параћину Изглсда да су људн из „Псл” -а првн од домаћих пронзвођа ча кућпих рачунара схватили да рачунар најбољс продајс њсго ва софтвсрска подршка, па су ужурбаним радом на ово.м пољу достигли заг.ндне рсзултате. Тако „Орао” сала прсгендујс да постаис прстсжно школскн рачунар и у овоЈ области аплнкативиих програ.ма сс наЈдаље отншлО' II сз.м хардвср овог ра чунара прилагођсн Јс школској на.мсни па су му побољшапс кс кс графичкс карактсрнстпке н појсдностављсис доступпс нз бсј зика. Порсд на.мснс за школе ^Пси” нудн ове рачунарс и као малн пословпи снстсм, наравпо укључуЈућн ту н избор веллког броја програма из разппх пословинх области. Порсд тога игго можетс снратитн до робнс кућс „Бсограт” н распнтатн сс о овим рачуиа ри.ма, свс о њн.ма можстс саз патн п научитн из „Свста компјутсра’’ у њнховоЈ сталноЈ руб рнцн „Орао у школама”. ОДБРАНА НА СУДУ нсрвнран вашнм нсрадом, стариЈн колсга вас тужи суду .. . н ту јс причи крај. Мн вас пнта.мо: како бистс сс бранплп на суду, али тако да ни у ко.м сучају нс моратс да платнтс обсћани хонорар? ОДГОВОР: Ово јс чувспц софистнчкн парадокс — Еуатлос кога с.мо мн памсрно прспрпчали, налази по истонменом Протагорином учсшшу Еуатлосу. Протагора (око 480—410 п- **• с.) био Јс грчкп фптозоф п софнст и имао Јс учсипка Еуатло са. Еуатлос је обсћао да ћс Протагорн плагитн хонорар када бу дс добио прву париицу. Пошто нпјс хтсо нн да покуша да неког брапи, Протагора га тужи .суду, и ту сс Еутлос овако браино: — Ја ти Протагоро, нс морам ни у ком случају платпти, Јср ако мс суд осудп да ти платим, нс морам тп нлатнти па основу погодбс, пошто сам прву парницу пзгубно, а ако мс нс осудн, псћу тн платптн стога што мс јс суд ослоболпо! НДГРАДНА УКРШТЕНИЦА (17) Аутор: вм Миша Гајић — Мнг КАМАТНЕ СТОПЕ НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. ЈАНУАРА 1987. ГОДИНЕ — по впђењу 7,5 одсто — орочено преко 3 мссеца 46 одсто — орочено преко 6 месеци 52 одсто — орочено преко 12 месеци 61 одсто — орочено преко 24 мессца 64 одсто — орочено преко 36 месеци 66 одсто Поштовани читаоцп, у овоЈ иаградноЈ укрштеницп (17) потрсбно је да рсшнте појам у првом водораано.м реду Дакле- ЛФ РИЧКО ОСТРВО. аутор: миид гАзис; ВОЗНА КОМАН4.А књиге ЗА слике А.изд ГНОЗА ПО5- НАТ ГРЧКО САОВС икдиз. ПОКРА зимА ки&еАОН СБОШтеник Амер. ЗвА, - ЧКо острвс — форМУОВАДсни ВАА - ГРАА, ФРАМЦ>УС. АмтиАОПА НАША О6ЛАСТ 44 4АНА МЕСНА ЗА.1СА. село у сгвизи АЗОТ КУЛриоА Мтико имс ИРСТА АгсетА личмА 5АМСнии^А АРвеии ЛАУГОВМ МАЗА ЧААНОви ЗАЛ.Г7ГТ хис«- оник женско име 8РСТА опиТА ЛЕгистсн МУШКС имц АНПВР *аа>к^ миг '&7. ТРМАВ човск У38А.0. н^ид^. гњили ГРЧКО острвс иТАлиоА УЗВМК ТАац- □УМ миг НАид РА<*ицк ХАЕС /нан./ □ев. у етиоп. ПГисое ЗА ВАГАН»С ■Аижи РО^АК ЛОЧЕТни ТАКТ иекспигогс НАУКА Вашн одговорп, нскључиво на доппсницама (разгледннцама) трсба да стигну у Рсдакцнју до 27. фебруара 1987. годивс, а паградс у овом колу су: пет књига за пст добитника. поклон Књижсвног ктуба а,’4пр| о ћањсвнћ”. Желнмо вам много срсћс у нзвлачсњу! РЕШЕЊЕ НАГРАДНЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. 16: Свестраи КАНГРИДА, аадосман, тсра, амо, Се, пн, С, Са. Сохо, т снрупи Острогот, парето, А. мала, Тл, Т, Та, ар, Раф, Слик, окоштати, Партснон, Индокнна. Награде у прошлом броЈу су прнпале: Ненаду Јовапопићу. Соњл Пстк-њић Миролубу Марковнћу н Љи.љи Пккодијсвић из Параћниа, као п Душици Милић нз Доње Мутннце. Лист Соцнјалистичког савеза радвог аарода оаштиве Параћин. Издајез Цевтар за иултуру и ивформисање „Парађив" — Па- »аћнн. Дпрсктор,: Славољуб Обрадовић, Главни п одговорпи уредпнк* Млрсслав Дп&штријевић, Издавачки савет, Живојпи Томић (председвик), Нада Јовавовић, Светислав Жнвковић, Боривоје Маривковпђ, Момчило Вучковиђ, Јовав Томиђ, Добрила Ђоррђевмђ. Мирча Младевоввђ, Драгав Автађ, Славољуб Обрадовиђ. Мирослав Димптријевиђ, Свежава Јовавовпђ ■ Милнвоје Илиђ УређуЈе редакцпови колегпЈум. Новпнари» Мплвца Живковић, Мио «раг Мплспковпћ. п Млливоје Илић, Пословно-технички секретар: Драгана Мацнћ, Ачрсса редакцијс: Максима Горког 4. Паштански 5$ Телсфони: главк! и одговорнц урсдник (035) 52-352, ноЕПкари (035) 53-694. Претплата: годншња 2.600 динара. полугодишња 1-300 динара, за иностраЕетво двостру. ко. Жиро рачув Цевтра за културу и информисање 63504 603-1973 ко? СДК. Парађин. Шгампа, ГРО .Гпас' Београд, Влајкоопћева 8. телефон: (011) 340-551. Тираж: 11000.
ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ УТИЦАЈ НОВИХ ПРИВРЕДНО-СИСТЕМСКИХ ЗАКОНА IДГОДИНА * ' ДАНА ј Већ Је 14. годииа како взлази лнст „14 дана”. То лико има од 4. марта 1974. године када Је изашао први ’ броЈ двонедељних новнна. Подударност ових бројки, | односно годншњицу, обслсжили с.мо радно, односно са ј што вип1с прилога из псра паших сарадника. Овај I броЈ н.ма 160 новинсквх Јсдиница, којс пгпписгЈс 1( 7С сарадпика и новинара. Мислимо да ћстг га । читати са задовољством, као н до сада. БИЋЕ ЈОШ ТЕЖЕ ■ На последњој седници Скупштнне ошптине разматрана је информација о утицају нових привредно-системских закона на пословање организација удруженог рада општине Параћин. Том приликом је између осталог констатовано да нови систем и закони који су донети, а који ће се примењивати од 1. јула 1987. године неће погодовати нашим организацијама удруженог рада. Напротив, имаће негатаван утицај што ће још више ттогоршати уолове пртгврећивања нашп-х организација удруженог рада. Зато ће бити потребан мак симум напора свих запослејних у бољем ксришћсњу капа цитста, смањењу залиха и новтгна, материјала, резервних дслова, ситног иивентара, нс довршене производњс гото вих производз, у изналажсњу унутрашњих резерви како б:» исказале позитиван фггнансиј саи резултат. м. ж. ОПШТИНСКИ КОМИФЕТ САВЕЗА КОМУМИСТА ПАРТИ1А 1ОШ ДЕЛОТВОРНИ1А ■ После доброг уводног излагања Милоша Дракуловнћа на нгдакној ссдници Општинског комитета Савеза кому ниста, којој је председавао Милан Панић развила се плодна и отвореиа дискусија у којој је учествовало око петнаестак чланова ОК СКС. Анализирајући своју једногодишњу актквност чланови Комитета су изрекли и крнтичке и само критичкс речп о свом раду и штај. СлобоДан Ђорђевић залагао сс за дмфсренцијацију у Општинској организацији, и по ГОДННА XIV к БРОЈ 329 в 4. МАРТ 1987. ' ■*|ДМТГгг ■ ГОДИНЕ ДВОНЕДБЉНЕ НОВИНЕ Е ЦЕНА 100 Д11НАРА ДИРЕНТНО И-НИ1 тво учиннло много иа ствараљу повољнпјих услова за ; живот запослене жене, имаЈући у виду н>сиу значајну | улогу мвЈке, радннка и друштвено-политпчког раднп- 1 ка. Алн н даљс, све Је то нсдовољно. Још увск Је присутно схватан.с, да Је улога I жене, прво улога маЈке, затпм супругс, па раднпцс н тск онда долазн друштвсна активност. Код младе I генерацнЈе, нарочито у граду, равпоправност Је чини ! мн сс потпуна, док не заснуЈс породнцу. Алн чн.м се ј оснуЈе породнца, чнм се људи нзолују у своје поро- ј дичне срсдпнс, почнњс да сс оссћа нскн дух иеЈеднакостн. Жене данас раде на свпм пословима. Афнр.мн- | шу се у своЈој радноЈ средннн, у чсму наЈвишс нс- ј црпљуЈу своЈу снагу, Јер су критерпЈумн прс.ма жени далеко оштрнЈи. Раде оне и у мссним зајсдшпзама, ’ алн >внхове амбнциЈс, сс.м у рстки.м нзузецнма, нс 1 иду даљс. ПоложаЈ жснс на сслу и дапас Јс тежак. Тсшке мушкс‘ пословс обављаЈу сада машнне, а све оно што ! Је радила жена на селу, к даље радн сама. У н»сну кућу су ушле .машннс, али Је н до.маћннство много сложениЈе, а захтеви већм. Цело имање је на жснн: домаћннство н окућница, стока, пронзводња хране м пнЈаца. жена ссла ради све то, а нигде Је не видимо у друштвеном жнвоту. Жали.мо сс на одлазак младнх са села. НнЈс ли жсна та, нс утнче лн она на своЈе кћери које школуЈс, да напуштају тсжак сеоскн живот. Или их на то гонп прнмер мајчиног жнвота. Иако игде, још треба неког посебног рада са жснама, онда Јс то на селу. Данас Је наше самоуправно-социЈалистичко друш- , Жела — радннца: стуб иородице и друпггва. Детаљ из Штофаре ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СКС И ОПШТИНСКО СИНДИКАЛНО ВЕНЕ О АКУМУЛАЦИЈИ И ПОТРОШЊИ ИШИ ИЗ ЛРИВРЕДНОГ сивш @ Огпитински Комитет Савеза комуииста. и Веће Савеза синдиката, под микроскоп интересовања ставили су привреду овдашње средине. Тачније, 19. феоруара, на заједничком скупу, одржаном у Српској фаорици стакла» на дневном реду нашла се само једна тачка: „Идејно-политичке основе распо деле на акумулацију и потрошњу у нзграђивању самоуправног система проширене репродукције”. Мирјана Жшсић НДЕЈН4 ДНФЕРЕНЦНЈАЦНЈД И ОСВЕЖАВДЊЕ РЦОМ Неуважавање сконо.мскнх законитости, недомаћинско понашањс, нсбрнга за всћу пронзводњу и бољу будућиост, а као крајњи њихов резултат — лоши фипанснЈскн резултати — рсфлектују се на све осталс сфере друштвеног живота. Економска крпза повлачн за собом и све друге крнзе, крнзу морала прс свега. Нз крнзе треба изаћи. Они од коЈнх се очекује, Ји су у крајњој линиЈи дужнн да понуде рсшсња мање се чуЈу. С тога седшп(е коЈе раз.матраЈу проблематику, углавном личе Једна на другу — ниљаЈу се исте констатације и исти закључци. ] , ко1 свс ову поРазлозн су дубокн. Кадровп који треба да се баве развоЈнпм могућностима вшпе нагињу ка руководни.м •мсстима јср су боље врсднована а показало се и мање одговорна, па стога н привлачпиЈа. Всома је битно истаћн дп изнсти став зависи од тога где ко седн. Друштвена моћ Је у овим нашим вре.менима обрнуто сразмсрна одговорностн. А то потпуно отупљујс захтеве да мерило друштвсног положаЈа поЈединаца треба да буде рад а пс положаЈ. Али појавила се веома опасиа идеологпЈа приватизаЦиЈе — жнветп што боље уз што мање рада. Значи, потрсбна нам Јс ндејно н акционо мобнлниЈа основна организациЈа СК. Како то постићи? Извршитн идејну диференцпјацију, очистити оргагшзачиЈу и прнје.мом освежитн жне снагс. Трсба потпуио взмсрити иа колико члапова можсмо да се ослоиимо. Даље, треба утврднтн чнмс се бави, свакоДневним проблеми.ма или дуторочним интсрсеима пли Једиим и другим. Опда, како се бави, дирсктивно пли снаго.м аргумената. Затим, среднти уиутраппвс односе, де.мократизовати наступан>а, уз конкрстну примсну стваралачкс критике и самокритике и уз потпуно уважавање демократског централпзма, као наЈбнпшЈег услова развоја демократскнх односа. Дсмократскл централизам захтева чврсто Једннство, н осповиих органнзациЈа и органа. Основни проблем овог трепутка ниЈс што нас раДлицн све чешће напуштаЈу већ што се Савез комумиста све више удаљава од радника. Радници внше ие вндс разлоге да буду у њс.му јср све маи>е заступа « бранн њиховс иптсрссе. Самоуправљаи>е потиспуто V другн план захтева од Савеза комуииста да га вра- ’и иа место коЈе му припада, рскао је Милош ДРА Е1ЛОВИК, сскрстар прсдссдништва ОКСКС, иа иеД1.ВИ0Ј ссдницп комитета. Уводнлчар, Живорад Симић, извршни секретар у ОК СКС, сачгЈнио је ,,вива секцију" параћинске привреде. Об паћајући се заједничком ску,- ПУ, У првој реченици, интони рао је захтеве овдашње среди не: „На почетку смо пословнс године, када лолитику дру штвено-економског ра^воја, требамоЛ моредго усмерити тако да се обсзбеди енерглчни преокрет у понашању и привређивању наших органогзација удруженог. рада." Имајући „сјшку" лривредс опнггине Параћин, коју је презентирао уводничар, прсд седавајући овог скупа, Милав Панић, предоедник ОК СКС, иноистарар је да се током дискусијс, лонуде иовм, свсжи и конкретнаг предлози ко ји би помогли да се изађе из привредног сивила. Здравко Филиповић председник Комитета за приврсду СО Параћин, је локушао д.з сагледа узроке м понудц рсшења. Пр његовим рсчима, узроци оваквог привредног стања су: Велики бррј ра^них организација из нискоакумулативнагх грана, затим, велико учешће енергије у крајњем финансијском резултату и вс лико учешће фиксних трошкова у цени производа. Зато је пр!ви учесник у дискусији, лредлржио да сс изврши прс структуирање овдашње . привреде, пртом смањи утрошак енсргије по ј'сдиници произво да Јг учини напор боље корггшћење свих ресурса, како људских, тако и основних средстава. ДРагомир Хаџић, дглректор Српске фабрике стакла је нагласио да је изузетно тешко разговарати о повећању акумулације имајући у виду да је лични доходак рвадашњих привредника најнижи у Региону. По речима дирегсгора наЈ^многољуднијег колектива у Параћину, Стаклара не би тетом и већим ангажовање.м уиутрашњих резерви акумула ција могла да расте. Параћински текстилци, тач није ИВТКТ „Бранко Кремановић, по речима директора Градимира Цветковића, виде стабилност у регтризи прошло годишгве производње, која је достигла, рекордне висине и у финаллзацији својих произво да, кроз конфекцију, која би се пласирала на страном тржишту. На основу заједничког рада Општинског комитета СКС и Већа Савеза комуниста сачи њени су закључци који би требали да параћинску привреду изведу из „зачараног круга” сприла у рсдове успеш них привредних средина. М. Илић ПРЕДСТАВНИЦИ СТАКЛАРЕ И ЦРВЕНЕ ЗАСТАВЕ ДОГОВАРАЈУ СЕ О МЕБУСОБНОЈ САРАДЊИ у целини прихватили пзвењеговим речима боље је има ти мању а ефикаснију него велику и гломазну партијску организацију. Душан Стефаповић јс гозорио о незаинтерссованости стручних кадрова да преузму руководећа места у привреди због кризне ситуације, у којој се привреда и дпуштво налазе. Милош Ди митријевић залагао се за ефи каснији и конкретнији рад ко муниста и смањење чланапине. Милош Стевић јс нагласио потребу још сфикаснгијег деловања чланова СК и истакао да смо ипак начииили корах напред у прпвреди. Огвореност, крптика и само критика, конкретност и плодност у раду била је каракте ристика последње седниде ОК СКС. У протеклом пе риоду. односно у прошлој години било је јединства у раду, видљивих резултата и акпија, ефикасности и жеље да сс што пре пзађе из прн вредне стагнације и кризе, а самим тим побољашју и цело купни друштвени односи. Закључено је да ће убудуће однос КомунЈгста према неактив ним чланови.ма бити много строжији, односно ићи ће се на промене неактивних, а са сскретарима и СекретарЈцатом најнеактивнијих партијских организација такође ћс се обавити пооебн-и разговорм и предузети конкретне мере на сређивању стања у њима. ФОРМИРАН ОДБОР ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ОД ДОЛАСКА ДРУГА ТИТА НА ЧЕЛО ПАРТИЈЕ И НАДАЉЕ С ТИТОМ в На последњој седници Општинског комитета Савеза ком;птста фоЈЈ.миран је одбор за обележавање јубилеја — педесетогодишњице од доласка Друга Тита на чело Партије, сдносно Савеза комуниста. Одбор у саставу. ............ Дракуловић, Драган ПеткоМилош впћ, Петко Лековић, Радпво је Несторовић, Драгиша Бокић, Бура Букић, ЉиљаФОНД 2Д НАЈБОЉЕ — Иннцијатива за Титов фонд је прихваћена и од рад1шх људи и грађана паше општине који су .међу први.ма у СР Србији масовно прпступили Ти трво.м фонду, а члански улог нам је омогућио да бу де.мо међу првим општина ма по броју додељених стипендија, рекао ,је поводо.м петнаестогодиипвице Титовог фонда Живојип Николић председник Скупштине ове организације. на Милошевић, Миодраг Ни колић. Мирјана Московљевпћ, Јелпца Ивановић, Љубомпр Миладиновић, Борђе Петковић, Љуба Рашковић, и Слободан Анђелковић, ус коро ће сачишгш програм и понудитп на усвај‘аЕ&е Оп штинском комитету СК. могла да «де у великс захтс- • те преструктуирања произвол 4 гбс, али да би бољим квалиОд око V нашој 15.500 су 17.500 запослених опшпппт преко чланови Титовог фонда За претходних трииаест генерација добили смо 132 стипендије и то 56 за студије на вишим п високнм школама и 76 за срелњошколие. Сада јс ма школовању 16 стипендиста. Свп стнпендпти који сџ гспешно завршили школовање \’кљгченп сц V идружени рал. а тбпхов пални допринос п самоуправљачка и догштвено- -политичка ангажовачост су такође, заловољавајући М. Ж. ПОДНЕВНА НЕСТАШИЦА ХЛЕБА ЗЛОУПОТРЕБА ЛОВЕРЕЊА Око подне не.мојте се надати да ћете наћи хлеба у наши.м пекарама и самоуслугама. Разлог баналан: пословође не смеју да наРУЧУЈУ веће количине, јер све што претекне пада на њихов терет, а „Шумадија” не признаје остатак хлеба У чудној рачуници пекгмра испаштају потрошачи Опширније на страни 3. ИЗМЕНЕ ПОЧЕТКА РАДНОГ ВРЕМЕНА ЗАЈЕДНИШТ80 №03 ПРОМЗВОДЊУ ■ Заједништво на ннвоу Шумаднјско-Полгоравског рсгиона ј’е тема о којој се доста говори у последЕве вре.ме. Сви договорн којн су на састанцима постизани односили су се на конкретне могућности узајамностн и међусобне повезаностн удруженог рада. Наставак тнх договора је и састанак представннка „Црвене заставе” н Српске фабрнке стакла којп је недавно одржан у Стакларн. Поред лредставнлка друштвено-политичких организација Региона и нашс општине састанку је присуствовао л РаДољуб Мицић, предссдчик Пооловодног одбора Завода „Црвена застава" из Крагујев ца. Драгомир Хаџић, гснсрални директор Стакларе је упознао присутне са могућнрстима да Стаклара за потрсбс Заставе произврди фарове, који се иначе увозе а за то у овој ор ганизацији има и услова и кадра. Стаклара за Заставу може да производи оптичка’ стакла за ловачко и спортско оружје. Обострамо.м сарадњом може да дрђс до финали зације термос боца које про изво-де у Параћину и до про изводЕБе алата за стакларску индустриЈу. Застава је још заинтересована за ХТЗ опрему, коју производи „Обућа” из Параћина, а и за производс ФТМ „Пролетера", са којима је ранијс добро сарађивано. За све овс послове постоји обострани интерес, па јс договорено да предстаоници ових организација сачине ана лизе и да сс брже и смелгце приђс реализацији ових послова. Овом приликом јс разговарано и о судбини Сервиса Космај којгг је V саставу „Заставе — ауто ". Не.ма сметгве закључсно јс .-л ова организација уђе у састав нове тран спортне организације V Параћину, а и да даље продаје и сервисира Заставипа возила м.ж. СУТРА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ 8. МАРТА ЖЕНА СУНЧАНА СТРАНА Поводо.м Међународног празнпка жена, председнпк Скупштине општине Параћин Витомпр Иванишевић 4. марта организује прије.м за друтарице, активисте наше општине. Обилазак Српске фабрике стакла н „Параћинке’’ планиран је за 5. март, а истог дана у 13 часова биће одржана све чана академпја. Конференцпја жена V рад иим органпзацијама п секције у месним заједницама органнзоваће пзложбе ручних радова, радна и спортска такмичења. Делегацнја конференције ни положај п па 11. .марта за напуштену гргду. Општинске за друштнеактивност же погетиће Дом депу у БеоМ. Ж. 0Д7-НД ПОСДО? Потребно је уједначити почетак радног времена V сви.м производнп.м органи- ■^ација.ма, шалтер службе радиће у две с.мене без паузе, а радно вре.ме ћс се гједначшп и за занатске и друге делатности. Изјашњавање до 13. марта. Опширније на страни 3. АКЦИЈА СОЛИДАРНОСТИ ЗА МАРНЈННЕ ОЧН Ри.мски лекари тврде да десетогодишња Марија Пајић из Лешја слепа од рођења .може да прогледа. Али како стићи до операиије. кад породица Зорана Пајића радпика Српске фабрикс стакла не.ма толиких средстава да плати вид сво.м детету. У по.моћ прцскачу Српска фабрика стакла, СУП и друпл. И наши чптаоци .могу да помогну .малој Марији да угледа свет ско себе. Број жнро пач-.ша је 63504-620-112-80710- -1583-007417 „Југобанка” Параћин, на име Зорана Паји На за лечеље Марије. Опширније страна 3. ШТА СЕ ПЛАћА Опорезивање стамреног простора, односно „кућарине' заинтересовало је многе наше читаоце. Шта се плаћа а шта не. читајте на пругој странп пз пера Зора не Стевановић. дпректора Управе прихода.
ПРЕДЛОГ ЗА УКОР БЕЗ ПУТОКАЗА На једном од скупова, ко јих ових дана има подосга, чула се и оваква опаска. ..Параћин има одлично решену мрежу хидраната у граду. Међутим, никако да се договоримо са друговима пз „водовода” да их обележе, да бн били доступнији ватрогаспима". Верујемо да јс тај посао јефтин, и да може да буде, и те како користан. Зашто и са тим одуговлачнти п је дно лепо дело умрљати. Бо ље је наттравптп „путоказе" него вртети се у круг. М. И. РЕШОН НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО У ЗАПЕЋКУ Дуго нам ј'е требало да схватимо оно што ј‘е развијени свет давно —да су апсолутно најрентабилније ин вестиције у човека, V памет. Сад кад смо то увидели, брже морамо отклањати политичке, правне и осгале „кочнице” да активирамо највећу сопствену снагу ко ја нас може извући из кризе, речено је између осгалог на 17. „Црвеном барјаку”. Анкица Весић "Светлост" ИНИЦИЈАТИВА ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СУБНОР-а СПОМЕНИК МОМЧИЛУ ПОПОВИЋУ На последњој седппцп Ол штпнског одбора СУБНОР-а, одржаној 14. фебруара, једноглсно је доне-г закључак да се приступи подизању споменика народном хероју Момчилу Поповићу — Озре ну, на одговарајућем месту у граду, и на тај начин би се опа среднна достојно одужп ла великану наше Револуппје. Жарко Векић ИЗВРШНИ САВЕТ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Размагран мзвештеј о раду [ДК На јучерашњој седници Извршног савета Скупштинс општпне раз.матран извештај о раду Службе друштвеног књиговодства СРС — филпјале у Светозареву и ипформацпја о снабдевеносгп становншнтва најва* жнијпм пол»опрпвредно-прехрамбенпм и индустријско- -прехрамбеним производи- -ма, ц о примљетшм пртптра внгшнма у раднп однос на неодређено време за 1986. годтпгу. ПО ЈЕДНА-Ш ВРЕДНД Про.машена кадровска ин вестацнј‘а је кад организација годпнама послује са губитком и у њој се ништа не мења, а то впше не нде тако, и морамо конкретно да разговарамо о таквим људима, рекао је Милан Па нић. председник ОК СКС. ИЗА ГОВОРНИЦЕ — АЛИ ИСПРЕД ВРЕМЕНА Није добро кад неко желн да нам своју паннку и своју немоћ потурп п прнкаже је као општедрутптнс ну. Морамо хладнокрвно паметно да о свему рхчмзд лпмо п договарамо се. рскао је БураБукнћ, чланОКСКС. ЗАКЉУЧЦП СЕДНИЦЕ ОК СКС И ОВ ССС ВЕРУЈУ ПАРТИЈИ ОДГОВОРНОСТ М ПРОПУСТЕ Н СЛАБОСТН Заједнпчки скуп Општннског ко.мптета СКС п Већа Савеза спндиката, одржан 19. фебруара, закључно јс да се производни капацитети и даље недовољно користе. Тржншту се нуди неговарајући н псквалитетан асортн.ман, затим трошковп пропзводње по једпницц пропзвода су доста високи што дпректно утиче п на крајњу цену. Залихе репроматернјала и готових производа се го.мплају. Систем расподелс чистог дохотка нс омогућује ослањање на сопствепо фииапсирање производњс што се одражава на мотивацију раднпка. И на крају закљу ДЕСЕТА СЕДНИЦА БЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН пш-машш Б У извештају о раду Председшпптва у протсклој години, иапомиње се, нзмеђу осталог да је Председнпштво усмерило актпвност на реализацију акцпоног програ.ма Скупштине Савсза синдпката, затим на шггања која је непланирано доносила свакодневица. Посебан акценат стављен Је на сталну активност по питањима еконо.мске стабилизације. Такође, прошлу годину карактерпшу и активности на оживотворењу одлука н ставова XIII Копгреса СКЈ, Конгреса СК Србнје, X Конгреса Савеза синдиката Југославије п VIII Конгреса Савеза Синднката Србије. Посебну пажљу учесника овог скупа, прлвукла је област заштите од пожара и екс плозија, а презентарана у ок виру извештаја заједнпчког секретаријата за унутрашње послове општина МРЗ Шумадије и Поморавља — Секретаријата у Параћину. Обиман извештај који се нашао прсд учесницшма овс седн1ицс, мзмеђу осталог је указао: На територији наше општине за бележено је 49 пожара, од то га 11 у друштвено.м с^ктору. Укупно причињена штета износмла је 24.572.200 динара. Од тога је највишс паљевина изазвано непажњо.м, док су осталс сврстанс у другс катсгорије. Раз.матрајући помснупи извештај, унесници у раду оеднице, су указали на потребу јачања прсвентиве, затим на оштрије са-нкционисањс непридржавање противпожарних прописа. Чланови Већа савеза синдиката општине Паракип нису дали „визу" Предлогу Друштвеног договора о мерилима рациопалпог коришћења стана. Мањкавости и непрецпзно сти у предлогу су павели делегате да овај Друштвени договор разматрају и уз исправке усвоје, па једном од наред них скупова. М. Илић чак, да се п поред великог броја високостручног кадра ие.ма адекватна распорећеност и упошљеност, нпти 1 има кадрова којп се пскљу чиво баве научно-истраживачки.м послови.ма. Имајући све предочене I чињенице Комиспја која је сачнњавала предлогс закљу чила је: Да се обавезују ос новне организацнјс Савсза ко.муЈшста н Савсза синдиката да при раз.матрању рс зултата пословања, посебно азвршних рачуна, пажњу ус.мере на пнтање расподеле на акумулацију п потрошњу, положај своје орга- ; нпзације у односу на групацију и утицај системских ’ мера СИВ-а на пословаљс. • Даље се поменуте организације обавезују да континуирано и аналитички ра з.матрају финансијоке резултате и утврћују одговор ност за пропусте и слабости. Зати.м, препоручује се да се у својим срединама иницирају и критички преиспитају садашње расподеле чистог дохотка у циљу изналажења матернјалних .могу11ностп за поспешивање и адекватно вредноваље правог и квалитетног рада — посебно рада производних радника. Такоће се указује потреба, у организацијама удруженог рада, које имај’у виИ ТРДЖЕ ПРОМЕНЕ Но и порсд нзвссних промспа којс су присутис код всђинс ООСК, н.ма н оннх ООСК у мањсм броју којс водсћу ндсЈно-полнтичку УЛОГУ комуниста и органнзацнЈа СК нсдовол.но остварују, због слабнЈс ндсјпе и акциоие оспособллности н оргаиизацнЈа и комуштста. Такпо стап»с јс пропзвод наго.миланнх слабостн. Упутар партијска дисциплина Јс прнлпчно нарушсна. Колективпи рад осиромашси. Исодговорност свс присутнија. ПаснвизацпЈа такођс. Зато такве ООСК и нису дово.бпо способнс да до краја изводс акцпЈс. Овакво стање сс поссбно рсфлектовало на сма њсњс интсрссовања радннх људн н граћана за улазак у СК за послсдњих 10 мсссцп а нзлазак Јс псто гако повсћаи за посматраии псриод. Раднн људп н грађани всруЈу Партији и даљс су уз њу. Али зато траже променс у њоЈ како би могла својим ауторнтетом да утиче на даљс позитивнс променс у друштвсиоЈ заЈсдинци, рскао јс МИЛАИ Г.АНИБ, на нсдавном саветован»у са рсзсрвним војннм старешннама. РАДЕ ЈОВАНОВИИ. СЕКРЕТАР ПРЕДСЕДНИШТВА МОК СРС РДДНИЧКА КЛАСА ЗА ПОХВАЛУ Говорсћп па скупу оггаггпнскс организацпје Савеза комуннста и сиидиката Радс Јовановић, сскретар Мсђуопштпнске копферснцпЈе Савеза комуписта Је нзмеђу осталог прнметио: — За похвалу Јс што стс нсзадовољнн садашњим стањем у прнвреди и што даиас тражите рсшења за бољн рад. Код вас нема губитака. Радннчка класа ниЈе трошпла исзарађепо, пако су вам најнвжа личви дохоци у Рсгнопу. И то је за похвалу. 1111111111111111111111111111Н111!11Г 14 ПРЕДСЕДНИШТВО ОШПТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН -ОБАВЕЗа »С □ НајважниЈ*а тачка дневиог реда иа седнпцп Председништва ОК ССРН која је одржана 26. фебруара било је тштан>е предлога програма акпнје „Нпшта нас не сме пзненаднгн" за ову годину Уводно излагање по ово.м питању подне<> је Недељко Гуњевић који је нагласио да 00 СК У РАШЕВИЦИ ПАСИВНОСТ НА НИВОУ ИиЈс нам било баш јсдноставно да представимо Основну организацију СК Рашепицс, богатог поморавског села. Сскретар Основпе организације Синнша Цанић нпје имао врсмена за разговор, а чланови Сскретаријата су се спебивалн да говоре о раду ове организацијс. Када смо са доста упорпости успели да организуЈемо сусрет са комутшсти.ма и чел1шм људнма овог ссла већшха њих Јс помињала последњп састапак Основнс организације СК и потребу да прочптамо записник „Јср у њему све пише”. Предраг Ракић, заменик секрстара Је потврдно ове речп стављаЈућн досадашњу неактивност на душу сскретара. — На последњсм састанку смо о томс разговарали и коистатовалн да комунистн, а у овоЈ оргапизацијп их има 24 пнсу укључени у V седам претходшгх годипа ова средина је стекла довољно искуства у акцији ..НННИ” II да нас то обавезује да се ове године још активније и квалитетније укључимо у њу. Кроз ангажовање радних органн зација и месплх заједипца, радтшх људп п грађана ова акш^ треба да постане општенародна, јер је одбра на земље обавеза сваког појединца. Понуђени програм активности је прихваћен а реализацију Акције „НННИ" пратпће Коордпна ЦИОШ1 ОДбор V даљем раду чланови Председништва ОК ССРН усвојили оу предлог акта о оснивању Радио новинске органпзације „Нови пут”, календар значајних датума п годтппњица кој’е ћс се обележавали код нас. изве* штај о коистатхлисању Координацпоног одбора за ме ђуоппггинску сарадњу, завршни рачун и предлог фи нансијског плана ОК ССРН. соке износе свих залиха, за процену стања залпха као и израду програма њиховог смањивања. Неопходно је сачишгги и програме утрошака енергаус и осталих трошкова у смислу рацио- ј налнијег трошења.' Руководства и органи управљаља се обавезују да у својим срединама сачине анализу расположнвостп одређенпх кадрова као њихову упошљеност. На крају закључака заједничког скупа највишпх тела партијске н синдикалне организације стоје обавезе које очекују љихође бсггбвне ор Гонмзације а које намећу потреоу за покрета^ве ини- 1 цијатива за доношење про- ј грама развоја раднпх ор-1 ганпзација који би утврдили носпоци п рокове реализације програма. М. И. РАДНИЧКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ НАГРАБШТИ И ПОХВАЉИВАТИ УСПЕШАНРАД ШКОЛЕ САМОУПРАВЉАЧА „МИЛЕНТИЈЕ ПОПОВИП” ИСКЉУЧЕНА ЧЕТт ШАЗМКА □ Савет школе самоуправљача на последњој седници искључпо четири неактивна полазника Оцењујући досадашњи рад јсданаесте генерације Школе самоуправљача „Милентијс По повић" савет је оценио врло успешиим, како успсх и интс ресовање полазника, тахо и предавања стручних сарадника. Од 32 полазника лредава ња посећује њих 28, а четвори ца најнеактивниЈих искључена су из даљег школовања. Сваки остварени рзд мора да буде видљив, марљив и еивдентан аналогно томе и унапред да се зна који је личнм доходак овим радам постигнут. Сваки нерад мора да буде регис трован, а зависно од узрока због којег је он постао, биће адскватно птаћен или кажњен. Ово правило важиће за све раднике у фабрици и то је ииљ који треба да сс постигне новим оистемом натрађивазђа. Драган Комашнш, 1111111Н1!!11111!!111111111!1!11!1111111Н|]1 ЗН,,М5 I ЈАСНО И ГЛАСНО .1 ПРВОШСНИ НЕРА I — У Параћину има колсктива у којима се ефск- Ж тибно ради са.мо трн сата дпсвио. Тдквог понашања д иема Ш1где у свсту. Оида нам Јс Јасно зашто нам рк приврсда лако послуЈе, али и гдс су извори ненско- » ришћених капацитета. Шггерссантпо Јс да инко нс И одговара за пропаст фабрикс, рскао Јс Бура Букић, В на послсдн»оЈ седпици ОО СУБНОР-а. 11111111111111111111111111111111111111111!1111111111' Ј ЈАСНО И ГЛАСНО ; ИПДК СЕ КРЕЋЕ НА БОЉЕI ПОРЕСКА ПОЛИТИКА На краЈу овс годиис вмали смо мањс губитке лего по дсветомесечном обрачуиу. Надамо се да ћемо ове године још више смањнтн негативан билвнс пословап»а. Значп ипак се креће набоље, има позитивних резултата п жеље да се изађс из ове стагпациЈе, рекао Је Милош Стевић, председинк ОСВ. свс токовс живота овог села. Љубиша Илић Је предссдипк Скупштинс Меспе заЈсдппцс. Нпје члап ове Осповпе оргаппзацпје, али настоЈп да прпсуствуЈе састаицпма уеск када Јс то могуће. — Са свим акциЈама коЈс смо водпли у селу упозпалл смо секретара Основнс организацнЈе, коЈи Је са тпм трсбало да упозиа п остале члаповс СК. Сматрам да бп моралп витпс да се позабзвимо проблемпма од шггереса за цело село, односпо да се бавимо крупним проблемима, а да сс пе забављамо ситнипама. Слободан Таспћ јс дугогодпшњп друштпсно-полптпчки радннк у овом селу. — Жао мп Је што смо дошлп у ову снтуапију. Нсспоразуми дати раЈу Још од пзбора, а протежу се до дапаппвкх дапа. Нп свим члаповпма СК ппЈе мссто у Партпјп, посебно онима којп су осућпсапи. НаЈвише замерам сскрстару што још увек нпје успосташго доЗру сарадљу са за.мскиком сскрстзра п члаповпма Сскретарпјата. За послелњпх годнну дана Рзшсвчакп су доста учикпли на комхтталном урсђењу села. Рет:онструпсапо Је игрхтттште, заведси само.топрпнос за рсконструкдиЈу ссоског дома, П ПрОПП1рС1БС ТСЛСфопске пептрале. Урећено Јс спомеи едк.тсжЈе пзлпм борцима, злрав стаееа ста.тпал. дочекани побратнми тп Бсс... Р.-;т.«та свжкако има >е |е плптпЈска органжзашт злхвптилл паснвност •М. Живковип МКЗ ВА И08Ш-ШТА СЕ ОВМ? Обавеза плаћања порсза па имовп пу утврђспа је Законом о порсзима грађана („Службепи гласнпк СРС’, број 19/86). Прсма одредбама овог Закопа плаћа се порез на имотишу у своЈшш грађана п то: стамбенс зграде, делове зграда, станова, пос ловне зграде и пословнс просториЈе, гаража, гаражиа места, зградс за одмор и друге грзћсвинскс објскте п просторнЈе. Обвезнпк порсза на нмовппу Је власник и.мовике. Порсз па имовнпу сс не плаћа на: — стамоену зграду односпо стап у коме стапује власпик и.тн чланови п.егове поролице коЈп одговарају зкрилпма о рациопалпом корншћсн»у стаиа утврћеним лруштвсппм логовором за тсрнторпЈу опшгинс односно коју не користн власник всћ лице којс има стапарско правл Пре.ма озим одрслбама порез на имоппну плаћа сс само па впшек стамбепог простора, за власннкс имовннс којп стапују У зградн плп стапу. V обЈсктима у којпма власпнк пс стануЈс порсз ћс сс плаћа тн па цсо обЈекат. На зграде за одмор порсз сс плаћа на целу површииу с тим што сс сорачунатн порез увсћава за 30'За пословпм простор у коме власпик пе обавља делатност опорсзуЈе се цсла површи на пословног простора а утврђена пореска обавсза увсћава се за 30'/«. — порсз се пе плаћа и иа -зграду која зс.мљорадпику служи за стано кањс н на скономскс зграде. Грађа 1Ш који живе иа селу услов је да пмају барем једпог члана домаћин ства ко.ме је пољопривреда основно за1шмаи»с да би користилп ово законско ослобођсље. Сви остали вла снпци кућа иа селу коЈи иемају у ломзћннству пољоприврсдгшке дуж нп су да поднесу пореску пријаву и плаћаће порез иа вишак ста.мбсиог простора уколико га имају као и грађаип којн живе у граду. — на зграде у своЈшш верских заЈедница које служе за верске об рсдс не плаћа се порез на имовину, мећутим уколико се те зграде користе за друтс сврхс илн издају у закуп порсско ослобоћсњс престаЈе и за таквс обЈсктс мора се полнсти пореска приЈава Управи прмхола. Порсска обавеза ма и.мовину настаје првог дана у нарсдпом мссецу ол момента доонЈања упогрсбис дозвпле односпо од дана почстка кор11шћс1ва обЈекта ако сс дозвола не прибав.ља. Основица порета на имоБПну Је грађежинска вродиост умањека за изпос јсдногодипнис амортизације н за износ трошкова одржавања ако их Јс власник у току годппе и.мао. Из напрсд навсдсиих података може сс закључмтн да су сви граћанн којп и.мају имошшу нзузсв оних који су папред навсдепи били дужни да ОпшпшскоЈ управи пруштвеинх прнхода подиесу порсс ку приЈаву до 28. фебруара 1987. го дппе. Пореска прнјава подноси сс зд објекте којн су завршепи и ко рнстп се, док се за незавршсне објекте п дсловс обЈската који нису завршеш! пореска приЈава пс подноси Прсма томе, пореску прпЈаву нису билн дуаош да поднссу земљо радници за економскс зграде и □граду у коЈој стаиуЈу н верске заЈедгаше за обЈекте коЈе су њихово власнипггво уколнко се корнсте за обављап»е верских обреда. За нсподношење поресклх прија- |<ч предвиђсис су и казнсне мере у еисинп од 50 до 100.000 днпара. Пре.ма смшешшЈн прим.-кених по реских прмЈава .може се закључити да 2'3 граћаиа власника имовнне пнсу полнсли пореске приЈаве па се још једанпут позиваЈу да пореске иријаве подиссу како пс би дошло до примене казнених .мсра. Зораиа СтевановиН .|||||||11111111111!111111!11111!1111111Г ПОЛИТИЧИА МАКСИЛ11 Како су југословепски пароди у својој .ис, | торији доживљавали разиа кризна раздобља и лритиске, морамо из тих судбоноспих, прс ломпих трспутака извући пајзпачајпије зајсд ничко искуство и имати поверсња у сопствепе снаге. Андрсј Маривц
4. МАРТ 1987. НОМЕНТДРИ • БРОЈ 329 ОТВОРЕНА СТРДНА ПОРТРЕТН КОМЕНТАРИ ПАРТИЈСКИ ИЛИ „ЛИТЕРАРНИ" састанци У расправи Је пстакнуто да вслики броЈ ООСК састанкс одржава из дисциплине прсма впшнм оргапима и то су „литсрарни" састанци (како их називају млади у СФС) на којима сс чнтаЈу матсрпЈалн добнЈсни од виших оргава. Јсдап од разлога зашто млади ннсу у всћоЈ мери занитсрссовапи за пријсм у СК Јс висока партијска { чланарина, што се наводп скоро у свнм срединама. Из тог разлога нам сс дешава да сс члапови СК повезују у ООСК у месшш заЈсдннцама Јср се у МЗ у већиин случаЈа члапарина не плаћа према оствареиом личном дохотку. Такви члановн СК не испољавају ннкакву актвност у ООУР у коЈем раде. Млади пстнчу да њнхова пасивност п нсзапптсрссованост за рад лсжи н у томе што сс мало пажње поклања захтсвнма младих коЈи сс, нако су аргументовани, ис усваЈаЈу. Уотптс, утнцаЈ младих у СК јс минпмалап, тс захтсв за уважавањсм мшпљсња младих чланова СК мора да постанс став Општинског комитста СК. (Из аналнзе ОК СКС „Актуел ни проблеми омладине н задацп СК”) ЋУТАЊЕ КАО ГРМЉАВННА ИЛИ НЕМОЋ Недавно одржани састанак Опшпшског комитета Савеза комуннста н Всћа Савсза скидкката, ка свој дневни ред ставио јс пнтан.е акумулацпје и потрошње. Уједно, овај скуп Је требало да кроз слапове дискусвЈа, коЈпм бн провеЈавалс нове и квалптетнс идсЈе, послужн и као путоказ за успешппЈе прнврсђивап>с овдашњих радних орпшмзацпЈа. Поред члаиова ова два форума, у пространоЈ салн Српскс фабрикс стакла, смсстнлн су сс и овдашњн привредпицп од коЈих со и наЈвише очекнвало. Након уводпог нзлагања, извршиог сскрстара ОК СКС, Живорада Симића у сали Јс настала пепријатна тишина. Првп „лсдоломац" донскле н прозван, био Је Здравко Филнповнћ, начслннк за приврсду Скупштине општнне. Након и>ега за говорнмцу су сталп н своЈа размишљанл упутнли Драгомпр Хаџпћ, днректор Српске фабрикс стакла, Градимир Цветковић, днректор Фабрпкс штофова. Затим, записничар Јс могао Још да забележи рсчи Мклоша Стевића, председннка ОВ ССС, Радста Јовановпћа, сскрстара Председпиштва МОК СКС н Милаиа Панића, прсдседника Општппског комитета СКС. Лнста говор!шка са новим мдсјама Је тнмс бнла закључсна. На основу дискусиЈа требало је да сс сачинс (и сачињснн су) закључцн којн би моралн да помогну у превазнлажсњу псзавнднс привредне сптуацнЈс. Шта Јс са осталмма? Јесу ли луцндностн отпшле на годишњн одмор, нлн Је пак п њих усхватила рска нсхаја? Није лн можда н њих попсла матпца приврединх брзака и као орахову љуску ковитлала пспрсдвндљивнм токовнма. Тишииа је одјскивала попут грмљавннс. ООУР КОЧНИЦА ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ОЧЕКУЈЕ СЕ НОВА СВЕЖИН ■ Кадровска комисија ОК ССО, предложила Небојиу Јеличића за председника, а Љиљану Милошевић, за се кретара. Избфрна конференција, која се одржава данас 4. марта, у омладииској организацији, трсба да сагледа рад у протек лом периоду, од фебруар.а до фебруара, и да усвоји задаткс за наредни период. Ова изборна ссдчица пада у време када се омладинска организација сучелила са број ним проблемима, почевши од оних у основним па до организација на нивоу Југославлје. У толико ће тсжи бити њи хов задатак да младу генераУСКОРО ПОМЕРАЊЕ ПОЧЕТКА РАДНОГ ВРЕМЕНА ОД СЕДАМ НА ПОСАО? ■ Раз.матрајући информацију о уједначавању почетка радног времена у организацијама удруженог рада чланови Извршног савета су закључили да се ^единствено усклади почетак радног времена у свим организацијама где процес рада дозвољава и да оно почиње од 7 часова. С тим треба ускладити рад дечиј’их установа, _ а шалтер службе и благајне треба да покрију рад прве и друге омене, без прављења паузе од 30 минута, укључујући рад суботом. То важи за Пошту, Банке, Орган управе и СУП. Јединствено треба оргапизовати и радно време занатских радњи, угоститељских објеката, трговинских организација а радно време основних школа треба прилагодити радном времену радЈПЈх организација. Ова информација ће битн достављена свим организацијама у нашој општи ни које до 13. марта треба да се изјасне о прихватању овог предлога а у овс припреме треба да се укључи Радна организација за превоз радника, после чега би се приступило једииственом радном времепу. М. Ж. ЛИСТА АКТИВИСТА ЗАШТО НЕМА ХЛЕБА У ПОДНЕ? ЗП0УП0ТРЕБА ООТРОШАЧНОГ1ИИМ ■ Прошлог четвртка у два сата по подне извршили смо блиц-телефонску анкету са шефовима самоуслуга у Параћину. Питање је било исто: Има ли хлеба? Овакви једнобразни одгово ри заинтересовали су нас па смо се поново јавили некима од шефова самоуслуга и сазнали узроке подневној неста шици хлеба. У питању је бојазан продаваца да ће им, у случају да више наруче, преостати хлеб. Ништа страшно алл само ако не зкамо да Пе кара „Изво.р", односно „Шумадија”, не лризнаје растур. Тако да хлеб остане у самоуслузи од јуче за данас иие про да се, цео ризмк паданатерет рачунополагача из радње. Вероватно да се при бонифицирању заосталог хлеба могу М. Илић Оваква ситуација не одгова ра ни руководиоцима самоуслуге, верујемо ни пекарнма а поготово не кулцима који су остали без хлеба. У исто време „ШумадиЈ'а" вози хлеб ван града у Баточину, Варварин и на друга места уз рачу ницу која никако није јасна. јавити и злоупотребе, али то „Тумадију" мање кошта ба поверсња сигурно много мего злоупотрепотрошача. М. Миленковић ПОЉОПРИВРЕДНИ СТРУЧЊАЦИ НА СЕЛУ цију, анимирају. у^ључе У свој рад и понуде нова решења за рад У перлоду који ик очекује. Како је најављено реферат о наредним задацима, требало би да поднесе Новица Митровпћ досадашњл председник ОК ССО. Овај скуп младих уједно ће бита и прилика за доделу признања организацијама. и поЈ'единцима за постигнуте резултате у протеклом периоду. На ллсти награђених од стране ОК ССО налазе се добитници плакета, Радомир МЈ1ЛуГО1НОВМћ, ДУГОГОДИШЊИ активиста у организацији мла дих, затим Новица МЈЈтровић. досадашњи председник и основне организације ССО из Забрегс. Поред плакета доделиће се и ловсље, Љиљани Марковић, најбољој радници Штофаре, зати.м VII ОО ССО Стакларе и ОО ССО Дорада у Штофари. Након свођења предлога ко ји су дошли из 00 ССО, и мишљења кадровске комисије у наредном мандату функцију председника ОК ССО требао би да обавља Небојша Јеличић, радник Органа упра вс, док би по мишл>ењу Кадровске крмисије на место тре бало бирато Љиљану Милошевић, рдцницу Фабрике цемента. ПРНЗНАЊА ДОЛАЗЕ САМА Зора Недељковић, дугогодишња радница Српскс фабрике стакла, има разло га да буде поносна и на свој рад и на признања. Не посредно пред Нову годину, председнсгк оппггпне уручио 101 је још једно. Орден рада са сребрним венцем. Овим чином још једном је потврђена стара истина, да јс ваљано радити, а признања долазе сама по себп. О свему томе Зора Недељковић размишља. као М.И. и већпна активиста пз сенке. — Важно је радитп. Ударнпчки и када се то нс очекујс. А признања она ће доћп кад тад и тада су прсебно драга. — На плећа другарпца пада много обавеза, поред породичних п онсгх на радном месту п оних у друштвено-полјггпчким органпзацијама. Оне морају то пздржати. Да понекад су и наше другарице „јачи по.т” када је у питању Промсне у самоуправноЈ организованости — прсдвиђсни поступак за исте Је у току — огледаЈу се у гашсњу основннх организациЈа н констнтуисаЈБу радне органнзацнје без ООУР. Ове промене усмеренс су ка обезбсђнваљу већсг Једипства у радноЈ органпзацијн н то на развоЈном, самоуправном, доходовном и пословном плану. Више Је него очигледно, што се и у праксн потврђнвало, да се кроз ООУР ннје обезбсђивала — плн и када сс обезбсђивала, кроз дуготрајну процсдуру уз губљсње времсна п срсдстава •— заннтсресованост самоуправних структура, а н радника за успсшно пословање свих делова радне организацијс. Радосав Весић, Учепи човек на селу иекад ј.е био и сам себи, а и селу дака. Све мање је стру чњака и високошколаца у селима, па и онпх који би послом п струком били веза ни пскључиво за пољопривреду. Ветеринари гостују. Долазе на село по хитном по зиву. а агрономи, добија се утисак „доприносе сеоском туризму”. —Незнамо каква нам је зе мља!” Кажу земљорадници па што је сипурно, сигурно у њу убацују разне „калкамоне", од ока. — Сећам се кад је одржавано такмичење у приносима, дошли су стручњацп из Свеггозарева, узелп узорке, АКЦИЈА СОЛИДАРНОСТИ аналпзирали, и рекли зс.мља вам је таква и таква, па јој треба додати те и те еле менте.. Послушао сам нх п те сезоне добио сам диплому за пропзводЈБу кукуруза, каже Стојаднн Лазић Мириловца. Нажалост, није свака дина такмичарска, а и из готи стручњаци из Светозарева сигурно су чешће у Светоза рсву него иа пољу. Земљора динцима остаје да по искуству и по упутству додају мп нералне састојке у земљи, г.а шта буде. Кад се узме V об зир да људи. онгурности ради, додају мало више, „јсдан прст и охо-хо” најчеш ће се трује земљингге, а ире ЗА МАРИЈИНЕ ОЧИ □ За десегогодншњу Марију Пајић из Лешја, слепу од роћења — има наде. ■ После вишегодишњих потуцања од лекара до лекара у Југославиј’и лек је нађен у Риму. Карикатура: Душан Лудвиг Друго дете у породз1ци Зора на Пајића лз Лешја, радњика Српске фабрике стакла донело јс и радосг и тугу. Весеље што је четири година старија Јасмина добила сестрицу, смени ла је туга због сазнања да је Марија — слепа. Лекарима није многр требало да дијагносгицирају злокобну катарак ту. Иако је све било на зреме помоћи није било. Мала Мари ја осуђена јс била да живи у мраку без радосги, рађања но вог дана, без могућности да погледа свет око себе, природј’, оца, мајку, сесгру ... Родитељл, наравко, нису ое мириЈП! са ти.ме. У жељи да својој Марији омогуће .макар мало светлосги, где год би чу ли за доброг л.екара, улућива ли су се тамо. Нажалосг, ни специјализованс клинјике, ни добЈри лекари нису се усуђивали да кроче даље у тами ње ног ока. Марија је .расла, па је стасала и за спсцијалну шко лу за децу оштећеног вида у Зе.муну. Иако тамо припрема на за живот, школа иије успе ла да натера ни њу, ни мајку на по.мирсње са судбино.м. — Чуо сам за једну очну клинику у Риму и пре недељу дана отишли с.мо у Италију. После преглсда Маријиних очију професоо офталмолог је ' одмахнуо главом проучавајући ■ лсво око. Мсђутим, после дес , ног, саопштио нам је да неће . бити проблсма, још увск узбу ђен прича ЗоРап Пајић. После десетогодишњег мрака, Марија ће прогледати! — Не тражимо много. Желим само да моје дете оапосо би себе да се само креће, ка жс отац. Лекар је после прегледа од мах упућивао Марију на опе УМЕСТО ПОКЛОНА-НОВАЦ ЗА МАРИЈУ Све жене запошљене у Секретаријату уиутрашњих послова у Параћину одрекле су се традиционалних поклона за 8. март. Уместо њп.ма новац ће бити уплаћен на жиро рачун код Југобанке за лечење мале Марије Пајић. на име Зорана Пајића — за лечењс Марије. — Са лрофеоором договори ли смо се да дођемо за два ме сеца, али исто тако, ако прибавимо новац (раније, можемо и раигоје на операцију, каже Зоран. Сигурнр да ће ое новац при бавити и ранијс, а кад бисмо само моглл да опишемо са ко лико нсстрпљења Мари)’а оче кујс свој повратак за Рим. И разумљиво јс јер он за њу зна чи да ћс моћи са неким да сс погледа. М. Милепковић КАМЕРА ЗАМЕРА ко плодова сиг\’рно и оии којих их корпсте. М. Миленковпћ преостајс празничну Да рад, а нама им упутимо честнтку н да им пожелимо да их не сматрају „слабијим" полом. М. И. □ Судећи према бројЈлЈМ пријавама које су Службп друштвешЈх прихода подне ли аутопревозници, самоста лне занатлије, угоститељн, „секундарци”, и трговцп, ме Састанак Одбора за заштиту човекове .средине са предстазннцима радних ор- □ДБОР ЗА ЗАШТИТУ ЧОВЕКОЕЕ СРЕДИНЕ ња се структура рекордера. Некада су у нашој општнни ; ганизација којс испуштају предњачили сакупљачи секундарних сировина, а сада се онн налазе у средини та беле препустивши водеће место трговцима. отпадне воде, нмао је озАутопревозници, опет уз ограду, да је пријава која се под ноои документ са једностраннм лнтересом — једва живс. Тако судњвшл по пријављсно.м личном дохотку највише је за радио један аутопревоЗЈШк „чак" 1,92 милиона. У прсводу то је 160.000 динара мессч но, и није нска плата за тако великм лосао. Велики број ау топревозника пријавио је месечнм јпјчни доходак који не | прслази 50.000 динара, али, интсресантно јс у Служби дру штвеиих прихода не изјављују велику сумњу у пријављснс за раде те.р су то углЈвном „полу | тани”. Људи крји радс и на ‘ биљап раднп карактер. На овом састанку је закључено да се сачпнп оперативни програм п утврде носиоци одговорности за загађивање воде, ваздуха и земљппгга. Један од закључака се од носи на Фабрику цемента ко|а мора да уредно одржава филтере за пречишћа вање ваздуха, а да у случају непоштовања овнх одрсд би пнспекција забрани рад поједнних погона. М. Ж. И ТО ЈЕ ПАРАБИН рацију, али родитељц су га за молпли да нс чини то. Разлог је био тр што скромни Лсшја ни нису имали довољно новаца за скупу операцију. Да би се уклонпла скрама са Марији ног вида потрсбно јс два ми лиона динара. Толико новаца они немају. И шта се онда де шава? Као и много пута до сада у помоћ лрискачс људска оолидарност. Синдикат Стакла ре већ је покренуо акцију да се прикупи колико можс. Отво рен је и жиро рачун код „Ју гобанкс" — Параћин (63504-620 —112—80710—1583—007417 КОНТЕЈНЕРИ „ПАДАЈУ СА НЕБА” Колико пута јс бнло писано о нссрсћиим контсјнсрпма за отпаткс. Тако су постављсин по граду, као да их Јс нско бацао из апнона. Испрсд зграда, на улнцн,* микако негдс у сеицп где псће свако глсдатп остатке нашс пспоједснс хранс, нли почшнћсно ђубре пз нашнх соба. Овако прво падају контејнерп у очм, а онда фасаде. овом имању, а рбављају и пре возничку делатност. Све једно, ако су пријаве тачнс њихови потписници зрели су за соци јалну помрћ. Највсћи личпи доходак забе лсжен је у самосталној тргови ни. На једној пријави пише цифра од 22 милиона динара. Слсди један сакупљач секундарнпх сировина са 5 милиона динара. Угоститсљи су били скромнији, па је рекорд код њих 1.960.00 динара паЈнаниже. Без обзира на њихове пријавс и на гснерални утисак Зорана Стевановић, дчректор Службе друштвених лрихода каже: — Сагледали смо пријаве и већ смо се одлучили које ћемо одбацити и извршити контролу кљига. Искуство „порезника" говори да је покушај утаје пореза присутап у оваквим пословима. Прошле годинс тако су откривено три утаје пореза за прско 8 милиона дипара. М. М. Параћкнске НЕМД улнцс, полако али спгурно прскрнзају сс асвалтом. Па прстс сс могу шброЈати опс са турском калдрмом од којнх ђс у.тица ,7. јул'* нзглсда заувек оста ти покривсна овом сснтнменталном | покрнвко.м. Мсђутнм, постојп у на шем граду улица на којоЈ нн калдр ме. нсма. То је нс мала и нс неваж ка улнца Живке Дамњаносић, којп нскако стално измкче плаиовима ас фалтирања, можда и зато што јс у иадлсжиости две мсснс заједппцс. м. м. ЕПИГРАМИ 1. Ако ћемо отворено, нграмо на невиђено 2. И бачена прашина у очи, о родној груди сведочи. Илија Марковпћ
4. МАРТ 1987. СУСРЕТИ • БРОЈ 329 ПРИВРЕДА ИСНОСД ПРЕДПРАЗНИЧНИ СУСРЕТ НА РАДНОМ МЕСТУ Деца воле тетиз Љнљу У ходнику, односно чекаоннци, Дечијег одељенл па раћпнскс болнице уобичајена гужва. У преподаевној сменп међу лекарпма којп прегледају децу је п Љил»ана Бурић — Квеспћ, лекар на специјализацији дечијпх болести. Дочекује нас са осмехом п прича да необично воли рад са децом. Послу прилази са много воље, савесно и морално. Пуна је хвалс за старије колеге који су је добро прнхватили када је почињала да ради. То је и превагнуло да специјализира дечпјс болести. Рад у Дечијој полпклпницц је на нивоу, али како рече докторка Љиљана про стор на овом одељењу је посебан проблем. Изградњом Центра за мајку и де те он треба да буде решен, а свакако и рад са децом још квалитстнији. То је и жеља раднпх људи и грађана наше општине који су се изјашњавајући се за самодопринос, изјаснили за нови Центар за мајку и дете. М. Ж. СУСРЕТ СА МИРКОМ ВЕЉИНЕМ, ИНОВАТОРОМ У СФС ЈЕДНОСТАВНИЈЕ И ЈЕФТИНИЈЕ Раднм у погону IV Српскс фабрп ке стакла а то јс Основна органи зација удружсног рада за произзод н»у машпнског тргопачког стакла. Ми смо до сад за хлађење ножсва за сечење стакла и спреирањс спрс јом тог стакла до алата користпли урећаје којп су набављепп у ипострапству. За те урсђајс погребан је висок рад и прнтпсак, чак п преко сто бара, а сомп тога кад се они по кварс, тсшко је било набавити нове због педостатка девизпих средстава. Из тог рахтога ја сам дошао на идеју да направим распрашива. ко јн ће да буде по копструкциЈи Јед иоставнпјн, лакши за одржавање а Идсја Вељнћсва Је рсализована у сарадњи са групом радпика и распрашнвачи су провсрени у току про пзводње. Поред тога што пе мораЈу да се увозс постпгнута Је уштеда у репроматсрнјалу, односно смањен Је утрошак уља за подмазивање а постипгута Је уштсда у говиру. _________ д. г. СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА ДА ЈШ ИЕ СЕ ТЕРМОС—-БОЦЕ ПРОИЗВОДИТИ У СФС МДЛО ЗАШТИТНИХ НОВА ШАНСА СТДКЛДРЕ Српска фабрика стакла је почетком прошле године пустнла у рад нову псН за пронзвооњу тср.мос-уложака коЈу јс граднла заЈсдннчким улагањс.м са нностраним партнсро.м са коЈим сарађује пуних двадссст годи на. На овој псћн јс уграђсна нај саврсмениЈа опрема са аутоматскпм набирачс.м, Јсдно.м врсто.м робота, којн сс први пут уводн у ову врсту производњс. Ова ипвсстнцпЈа рекао нам јс иро дссдпнк Пословодног одбора Фабри кс Драгомнр Хаџнћ, већ даЈе добре пзвознс рсзултате, а радници па овом капашггету свакнм даном повсћаваЈу пропзводњу термос уложака. Само са овог капацитета дне вно се остваруЈе нзвоз од ЗО.(Ц)О за паднонсмачклх марака. У току мар та месеца бпће уграђен Још Јецаи РО ,»ОБУНА” вБ0Р0СЖ“ 0 Извршилп смо преорпјентапиЈу у програму пропзводњс те сада радимо само на ХТЗ програму однс-с но производимо обућу за хишјеиско-техннчку запшггу рекао пл.м Је дпрсктор Радпе организацијс „Обу ћа” Мио.хшр Мнловановић. У току су разговори са јсдним амсрпчкпм партнсром за пззоз боро сана. Узорци су всћ у СЈедињенпм Амсрнчким држава и очскујемо повољне резултате. За Ллгерпкапце бн ове годпне пронзвсли око 200000 па рп боросана. Члнпмо папоре да пз ВСЗС.МО II ХТЗ обућу II V ТО.М С.МНС лу доста очекујемо од саЈма ХТЗ обуће којн се почстком марта ове годпнс одржава у Моксви. У току -ЗА ОПЦЕ ИНОСТРАНЕ су такође разговори са Једпњм пар тнером нз Савезне Републикс Нс.ма чке где бп такође пзвезлп ХТЗ обу ћу, Свп ови пословл у пзвозу пћпће прско фирмс „Унпверзал’' из Бсограда. У току Јс пзрада проЈекта за 1ра ђевипскс радове како бп поред пос тојсћег простора добилн Још 1.000 квадратннх мстара. У ЧехословачкоЈ смо закључплп уговоре о куповшш опремс у врсдностп од 11 -тарих мнлнЈардИ' Сада чекамо на прсводе уговора н да затварамо финанснјску конструкцију. Са Чсхословаињма с.мо закључилн двс врсте уговора. Је дан о испоруцп шпваћнх машпиз, а други о пспоруцн монтажп.чх машн на. Имамо веома повољие услове пабавке Јер чехословачкн партпер нудн кредитпрање са 10 посто кама те на пст годнна са полугодншњмм анунтстом. На оваЈ начип рекао Је у наставку разговора дирсктор Мпловановнћ постоЈећн мапгинскп парк за коЈн може да сс каже да Је всома стар и амортнзован, освсжно би се са 25 нових машпна. На тај начин уз добнјање нових хпља ду кварапшх метара пословног про стора и повс саврсмсне опреме мо гли бнс.мо да запослпмо нову радпу снагу и да остварнмо сасвим солид не производне резултате у 1987. го дшт д. г. путомат за набпрање а у току годп пе и трсћи. Тада ће се само са овог капацптета остваривати пзвоз од милион марака месечпо. На пнтањс да ли ће Фабрика стакла освојнтп производњу тсрмос боца пред седннк Пословодпог одбора Драсомир Хаџић јс рекао да се паралелно са увсћањсм производњс тер.мос уложака коЈн искључпво пду Запа дпопемачко.м партнсру, радп п на осваЈаљу сопствене техпологпЈе ва кумнрања и посребривања, односно ! да сс ради на рсализацпЈн пнвссти । цноног програма за производњу тер мос боца. Према томе радн се на томе да Фабрика стакла у Параћи пу производн термос боце које се, иначе у ЈугославпЈп не производе. д. г. СРЕДСТАВА __ Набавка срсдстава за личну п колектнвну запгтиту од ратннх дсјстава и другпх опасиостп Је зпачаЈка обавеза, јср Је стање пабављсшк средстава псзадовољаваЈућс. Ово Јс важан задатак због тога што Је и Скупштипа оппггннс донсла Одлуку о токовњма за набавку ов!К средстава, тако да раднс органпза. циЈе ова средства трсбаЈу да набавс до краја 1989. годиие а грађанп до краја 1992. годинс. Имајућк у впду обавезе сваке радне организацпЈс п мссне заЈсдиипе, ово пнтањс заслужује да буде у Програму. — Спровођење мера цквнлне запгпгге је такође веома значајан задатак. Свака срсдина треба да сагледа своЈе обавезс у оквиру овог шпанл, како бп се обучавање припадника цпвнлне заигппе за извршавањс задатака зацртаних у Плану употрсое ЦЗ у рату, као и Плана за спречаванге настаЈања и елпмпнисање ванредних прилика изводило рсдовпо п у потпупостп, рекао Је Недељко Гуњсвић, у уводпом пзлагању на седшпш Прсдссдтшггва ОК ССРН. | ОБИЧНОМ ПОПРАВКОМ МАШИНЕ Уштедео милијаоо'© У РОГД „Вук Караџпћ” у Параћину 1976. године, купљена је пова двобојна осфет машина. Врло Је кратко радила, а онда Је впше смстала, псго птто је ова органпзацнја од њс имала корпстп. Чак је п псуспсо покушаЈ да се прода. А онда је пре два месеца у параћпнску ШтампариЈу за шсфа одржавања дошао Пунпша Ракић, слектроинжењер, млад човек, снтузиЈаста. За само два мессца рада, заЈедно са колегом Милано.м Милосављсвићсм и механичарима па одржавању успео Је да машпну поправп. Она сада радн пуном паром. Колики Је ефекат младог електропнжењера и његових колсга најбоље говори податак да ова машина сада кошта двадесст милпЈарди старих М. Ж. УСКОРО ОПЕТ САМОПТРАВЉАЈУ У РОГД „Вук Караџић” у Параћину, где оу пре года ну дана уведене привремене мере, за 18. март су заказа љања. У току је и конкурс за избор даректора и осталих руководиоца са посебним овлашћењем. Треба оче кивата да ће до краја апри ла да престану привремене мере и да ће параћински графичари почети да самоуправљају. М. Ж. -------------------------- I НАКОН ИНТЕГРАЦИЈЕ | ТРАНСПОРТНИХ 'ј ОРГАНИЗАЦИЈА КОМЕНТАРИ РЕГИОШНИ ПУТ — ДЕГ10НИЈА Од Параћина до КупрпЈе нма само девет километара, н добро јс што нема випте с обзиром на стањс регионалпог пута коЈн спаЈа ова дпа града. Наимс, порсд обавсзних рупа на коловозпоЈ трацп којс угрожавају саобраћаЈ, поссбан миље опс дсонице чинс секулдарнс снровипе разбацане са стране. ВсруЈућн, ваљда, да Јс пут „пичија” зсмља, несавесни грађани пз оба града годинама довозс п нстоварују отпатке на овом простору даЈућп нсгативан примср акциЈп зашткти човсковс околтшс. Тако се поред пута могу впдстп стари шпорстн, канте, аутомобплске гуме, картонскс кутлЈе, стаклсна амбалажа, угинуле домаће жпвотгпвс п Још доста тога што би по правнлу трсбало да се налази у коптсЈнери.ма н у кантама за с.мећс. ЗАШТО ЈЕ БИЛО ЗАСТОЈА У САОБРАНАЈУ? Поледица 0 Током протеклих зимских дана ; грађани су с правом реаговалп на лош Параћин. Која је друга страна медаље Алекса МарковиЈј, руководилац одржаваг нривад п у вре.ме мећаве превоз у ојпптини : обавестио нас јс — Хаварија Је било, срсћом бсз ј послсдпца, алн сс онс п нису моглс кзбећн у оваквој полсдпцн. Путсвн су билн завсјаванн, а само пст ха варнЈа н нпје тако много у односу ПРЕД ИЗГРАДЊУ МИНИ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ НА ГРЗИ ЦЕНТРШ ОВЕ Г0ДИНЕ Делегати Скупштине Салтоуправне интересне заједнице стамбено комуналних делатности су иа седншш одржаној 27. фебруара до нели одлуку о удруживању средстава са ООУР-ом „Бле ктродистрибуција” Параћин за изградњу мале хидроелек тране код Планинираског до ма на „Грзи”. у износу од че тири милиона динара. М. Ж. па опасмост која јс врсбала возачс. Екнпа која је одржавала возпла ра днла Јс нспрекидпо и нијс дозволн ла да велнки број вознла испаднс из саобраћаЈа. И самн возачн су за сукнвалп рукаве н помагалп мсханнчарпма. Радосав Столић, руководплац саобраћаЈа истакао Јс пројачане напо рс и будност свнх учссннка у саоб раћају, даноноћна дежурства, а посебно возача, који су и целе ноћн дсжурали и загрсјавалн машинс, како се не бн замрзле. Идућс сезоне снгурно ћс бити Још бољс Јср је направљсн споразум са АМД „Моша ПпЈадс” о закупнинн јсднс половнс радионицс, Всзивање.м чврстих уговора са параћннским фабрн кама повсћава напорс радника ООУР-а , Црница", тако да онн ко ји ннсу спрсмнп да издрже тсмпо рада нска нзађу из строја, да нс смстаЈу кажс Радосав Столић. Душан Ристић Након референдума у свс три транспортне организације у нашој општини урађеп је програм даље актпв- ( иостп на конституисању јеЈдинствене транспортнс радне организације и то за из бор органа управљања у ООУР-има и на нивоу радне оргаишзацпје, као и именовање пословодаог оогана. Конституисање Радничког савета треба обавити у мар1у, када ће бити нменованн и руководиони радне органи зацнје. Новоформнрана организација имаће 705 раднп ка 202 камиона и 43 аутобу са. М. Ж. Ако се пма у виду чпњсшша да сс у нспосрсдноЈ блпзинн налази пруга којом пролазс и мсђународпн возови, није ли дошло крајње врсмс да се запнтамо докле ћемо да ружимо и загађујсмо околнну, п да лн коначпо трсба да се замнслпмо над том истнном и мењамо нешто у свом попашању?! Мирослао Чопа СЕКУ БЕЗ МШСТИ О Или, како радници ЕПС-а унпштавају дрворсде Стара добра липа у центру Дрсиовца жпвела Је прско 50 година до јучс, 25. фебруара 1987. годинс п својим густпм гранама н лишћем стварала заклоп путпику добронамсрпнку н од кншс п од супца. Мештани Дрсновца јс познају по томс, да кад она прокнсне знак Је да Је пала добра кнша п Да ће годипа бнти родна. А Још кад се у првпм топлим данима расцвета, скрсће пажњу сваком пролазпику. НАДЗИБАВАЊЕ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА Ввтежт иж стаивва Извршни савет Скупштггне општине је на једној од сво јих последњих седшша усво јило Програм надзиђивања зграда ради израдње стано ва и претварање зај'едничких просторија у станове за 1987. годину. Програмом је обухваћено пе-г објеката чи јом би се надградњом доби ло 19 стаиова, одаосно извршило ттроширење извесног броја постојећих станова. На основу овог програма СИЗ стамбено-комуналпих делатности треба да уради ипвестиционо — техннчку документацију на основу ко јс ће се спровссти конкурс. Право учешћа на овај кснкурс шмају сва друштвеноМИРЈАНА — УЗОР МЛАБИМА Фабрика бомбона, ратлука и жвакаћих гума ,.Параћинка” јс колектив којп углавном запошљава већи број жена. Међу толиким бројем другарица, више је оних чије генералије могу да се уклопе у нашу слику доброг радника. Једна од таквих је и Мирјана Борић, ВКВ радница на нзрадн бомбона. Свпх тридесет година рад ног стажа провела је у .,Па раћинкп” у две смене.* Стнзала је да буде узоран радник, актпвап комушгста, добра мајка, а како сама рече, „са доста напора”. V мећувремену, стварани су бољи условп рада, женама је било лакше, а Мирјана није посустајала. Бнла је и у секретаријату ООСК. радничком савсту, органима утоављања... М. Ж. ' МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „ЦЕНТАР” I Безбедност засговољавајућа ј Скупштпна МЗ „Центар” дзна 2.'. 2. 1987. године уз присуство органа СУП-а Параћнн разматрала је стање безбедпостп па подручју МЗ „Цеитар". И, порсд тога, што је у 1?86е годипн у одиосу па 1985. годнну забслежсно 47 крпппчних де | ла внше, то јест у 1985. годину 40, (а у 1986. г. 87 констатовано Је да | јс стањс кримпналптста па подруч- |Ју МЗ „Центар” задозољаваЈуће и ’ поред овог броје крпвнчнпх дела. I з то га рахтога што јс всћина нз- . вршнсца крпвнчних дела пастзњеI га в?л подручЈа месне заЈеднппе. ] Забслежено јс 13 случајева нару , шамлл Јавног рсла и мира од тога Е у угостпгељскнм обЈсктима забслсжеио Је 11 случаја кршења рсла п мнра. а 2 на улицн. Ц код овог ви лз прскршаЈа констатовано Јс да Јс стање задово.таваЈуће а да су прекрнпгони у већинп слгчаЈпа лнца ко ја ие стаиују нж подручЈу МЗ. Истаккуто Је д* органн СУП-а трсба Ептпе пажње да образе на лпца ко Јд рсметс млр граћапа давањсм „већсг гаса” ауломобнлима п мото рбпцпклњма прн вожн-п кроз цснтар и у суссднпм удицама, а ово парочито у врсмспу између 23 часа и 1 час, то јсст послс „фајронта". врсмсна кад сс затварају кафнћн, пафанс п Хотсл. Кад јс у пптању бсзбс.чност саоб раћаја СУП јс па подручЈу МЗ рсгнстровао 9 саобраћајних нсзгоза. У овнх 9 нсзгода само је једно лнцс поврсђено, а у осталпм случајевнма забележена Јс само материјалиа пггета. Констатовано је да је стање задовољавајуће_ Мсђутпм. као и претходких годинз код разматра- >аа бсзбелносне процсне кад Је у пптању бсзбедност саобраћаја иста кнут Јс проблем пвркирања возкла ма тротоарима п другим пелозвоље ннм местима, вожњс већнм брзива ма од дозвољепс кроз улппе и вожње возиза педозвољеном смсру у Једкосмерпим улкцама (улица Београдска п Саве Ковачевића). Што се тиче пожара, пстих није бнло у току 1986. г. на подручју МЗ „Центар", алп п даље стоЈи проблсм бољег обсзбсђења стамбених зграда од пожара, Јср ма мио гнм хидрантнма у стамбсннм зградама не постоји црево, а позиато Је да су нста покрадеиа. Оггатта констатацнја — стање бсз Ссдности у сарзлњп МЗ „Цснтар” са СУП задовољаваЈућа. Атександар Кнежезић правна лица, а грађани само преко Стамбене задруге. ____________ М. Ж. ИСПРАВНОСТ И [ КВАЛИТЕТ I НАМИРНИЦА • ПОЈАЧАНА ! КОНТРОЛА У нашој средини се све више придаје важност здравственој исправности и ква лнтсту намирница. Прихвата јући програм њихове систсматске контроле за ову годнну Извршни савет је зак ључио да ће број узорака намирница који ћс у току ове године бши узет изноС1ПИ око 1.000, двоструко ви шс него ранијих година. М. Ж. Мсђутњм, нсмилосрднц радпицц „Електроднстрнбуцнје” из Параћина искорпстишс моћ технике и моторном тестсром зарубтпс је „у главу” проссцањсм стубова дебслих и прско 50 см. ЕлектрнфикациЈа Дрсновца извршсна је 1957. годнне, дакле пре 30 годнна. Липа штада ниЈс угрожавала вод струЈс. Лко Је кад коЈа грана била ближе жици, она је пажљиво уклањана. Л недавно, без ичиЈсг гоггања н на не.мнлосрдан начии, па и уз негодовањс .мсштана и пролазника, направишс ругло и пустош. То Једино стабло, свсдок проласка рззнпх војски главнњм путе.м Параћин — ПоЈате н ослободи* оца ове Јхтославнјс, пада од нссавесннх руку људи, који а.ма без нчиЈег питања н обавештсња н што је Још горс, оставишс тако оборснс стубовс испрсд куће и капнје да власинк бсз туђе по.моћи нијс могао да се „увуче” у своЈе дворнште. Наравио, за раскрчивање ангажован Је н трактор да дубоке трагове несавесностн затрља. Душан-Дуне Петровић ТРАЖИЛИ СМО ЈЕФТИНИЈЕ ЗА ВАС Роба по старој цени У Робној кући „Београд’’ у Параћину можете купити ко.хптлет санитарних уређаја и водоводау ар.матуру по старим ценама, као и кадс из \љоза које су знатно јеф тнније од домаћих. По старим пенама се продају и мотокхстгиватори свих врста и произвођача. Од Радомира Милетића,! заменика руководиоца коме риијалних послова ове робне куће, сазнали смо да се у овом објскту на кредит. без учешћа, са каматом од 18,6 одсто и отплатом на; шест месеци могу купитај теписи, тепих — стазе 'и’ита! сони. Карнкатура: Зоран Живковпћ
4. МАРТ 1987. Ј МЕСНЕ ЗЛЈЕДНИЦЕ СТРИЖА: Покушавајући да бсз пшта мотора памссти каиш • БРОЈ 329 М - ПОЉОПРИВРЕДЛ НЕСРЕЋД НА ЦИРКУЛАРУ ЧЕЛНО РУКОВОДСТВО ОПШТИНЕ ПОСЕТИЛО СТУБИЦУ РЕШЕЊА НА ВИДИКУ ТРИ СТОТИЕ - КО НИЈЕДАН Млади Попотча, већ випњ од «ри на кружиоЈ тестери, у свом дворишту, у Стрнжи, изгубио је жнвот Милен Снмпћ (56). ство друштвсно-политичких органнзацнЈа и Скупштннс општинс Параћпн, обилази месис заЈсдвице и уз рвзговоре са тамошњим руководУобичајена је пракса да руково.т Док Је са снном стругао дрва, Симић се неоп- -Ч резно нагао преко циркуларв покушавајућн да летвом поправи сполн каиш. Тестера му Јс дохватмла ‘.-ј широкн џемпср и навукла га на оштре зубцс . . . I Несрсћни Симић издахкуо Јс на месту. м. м. ј ЛЕШЈЕ: I ИЗЛОЖБЕ ЗА ДДН ЖЕНД И ове годинс СекциЈа за друштвени положај и пктивност жена припрсма разноврстан прогрв.м прославс Дана жена. Порсд изложбс народних рукотворина, у просториЈама Основнс школс биће изложеие | и сликс лешЈанских самоуких сликара, пропраћеиа лнтераршш казивање.м ученика и омладипаца. Славица Благојевић ством упознају проблематнку и те шкоће које тиште стаиовнлке села са територијс нашс општине. Тако јс 20. фсбруара овс године група функцноисра у саставу: Внтомнр Иванишевнћ, предссдник Ску пштине општнне Параћин, Нада Јо вановић, потпредсе.тник СО-е, СтоЈан Вељковић, председник Нзвршног савета СО-е, Милан Паппђ, пре лредседник Оппттиискс коиферснци је ССРН, боравила у Стубици гдс Је са руководством ДПО и Скупшти ие ове Мсспе заЈеднице, водила рзз 1ст.оре о тамошњим проблсмима. После краћег излагаља председнн ка Скупшпшс .МЗ Стубнпа, .Маној ла Радисављсвића, које Је имало за циљ да присутно огпптннско ру ководство упозна са активностнма и акиија.ма које су вођспс и коЈс се трснутио воде у ово.м селу, са радом ДПО и тако даље.’ Констатогано Је да поред успешио спроведс пс акциЈе завође!ка свмодоприиоса руководству за изостајанл нз АкциЈе „Сусретн села ’87” нако Је као оправдањс за то наведсна вслнка смсна генерациЈа м недостатак млз дих кадрова којп би у тоЈ акинЈн узсли учешћа. Затнм Је нстакнут проблем амбу ланте у Стубнпи, чнЈе просторнје. и порсд опреме коју поселује в дсговора са Меднцннскнм пентром у Параћину да тамо сваколвежио дседник ОК СКС, и Драгаи Антић у селу, треба замерити тамошњем У даљем рззговору иа тему увоћења телефона у селу прихваћен Јс предлог Мнрка Јоваловнћа. дирсктора Поштс у Параћину да сс до 7. априла постнгне договор са Пош то.м у Буприји да радовс инвестнра параћинска Пошта н МЗ Стубнца. а да се телефонн прнкључс центра ли у Сењу. ,БРАНКО КРСМАНОВИК’ ПОКПОНИ ЗД ВОЈНИКЕ У оквнру прославо 8. марта, СскциЈа за друштвепн лоложаЈ и активност жепа посетила Је Гарнизон „Бранко Крсмановић” у уторак, 3. марта п том прилнком уручнлд притодае поклоне при.мершгм воЈннцнма. Такоће, жене ове Месне заЈеднпце током овнх дана посетнћс и сва са.мохрана домаћпнства на својој територнјн. ,4. ЈУЛ’ Братислава Тодоровић РЕДОВНД СКУПШТИНА Прошлог пстка дслсгатп Скупппине Меснс заједнпцс „4. јул” оценили су безбедносну ситуацију на свом подручЈу као добру, усвоЈилн су ИзвештаЈ о раду и финанснЈско-матернЈалиом пословању за прошлу годипу, као п оргапизацпоип план рада н усвојили извсштаЈ о рсализацнЈи средстава самодоприноса. Па дпевпо.м рсду било Јс и рсшавањс захтева грађана улицс Војводе Путника за рсгулапнЈу фекалне каналнзацнјс. МЗ „БРАНКО КРСМАНОВИН” — МЗ „7. ЈУЛ” ТРИБИНД 0 ПОРЕЗИМА ЗАВРШЕН ПРВИ КРУГ „СУСРЕТА СЕЛА' ПРОДОР „МАЛИХ“ СЕЛА ■ Други круг отпочео 3. марта сусретима Доња Мутница — Рашевица и Шалудовац — Забрега Разнграно и распевано ко- села” активно укључују у ло, под заједничким имени- обслежавање јубилеја велиI теље.м, „Сусретп села" и дал>е пуни сеоске дворане. Првп круг је завршен протекле недеље и може се закључити да су програми билн на завидном нивоу. По речима Мине Благојевић, ттредседника Скупштине ове манифестације, општа оцена организашгје и квалптета програма је позитпвна. У мноптм селима квалитет је био на аматерском нивоу. Похвална је и високом чпњеница Један једнни хореж коЈи 0н нх покренуо нз тотвлвс незанширесонаностн. Некад сс о њихово.м о млпднм Поповчаинмв, раду н успесдма, знало ове позне зимске дане следеће.м распорсду: Шалудовац — Забрега кана југословенске културе, Вука Караџића, посебна пажња покпоњена је познавању жпвота и рада рефор.матора српског језика. О Вуку сц највише знали так.мичари из екипа Главице, Сикирице и Забреге. Други круг сеоског културног маратона одвија се V по (3. и 5. марта), Доња Мутница — Рашевица (3. и 5.), Текија —Шавац (4. и 9.), Бусиловац — Голубовац (10. н 12), Дрсновац — Доње Видово (10. рзди лекар и медипипска сестра, зјапе празие и неиокоргапћене због недостатка кадрова у Медидинском цеитру. Договорено је да се по овом пнтању ступи у контакт са Мсдииинскнм цептром п изнађс мо гућност да стубнчка амбуланта почнс иормалио да радп. Што се тиче посебно наглашеног проблема ,дстрономске” пепе аутобускс картс Стубида — Иуприја и нгдостатка аутобусккх лпниЈа за сгубнчке раднике коЈи радс у Параћину охзучсно је да се у најскорије време разговара са превозннком како би се радницнма Стакла ре обезбсдио превоз за прву и тре ћу с.мсну. А тсшкоће коЈе утичу на папош.љавање .мештанке овог села Владанке Вучковић су посебне прн роде и прсдстављаЈу прави испит ху.мапостп пшре друштвепо-полнти. чке заЈедшгае. Но по речи.ма при сутних функционера, решених да се агилније упусте у решаван»е про блема сеоских месних заједница, убеђен сам да ћемо ускоро н на то ставнти тачку. и 12.), (11. и (11. и (17. и брега Чегп/ре и Главица 13), Плана — Лебина 16). Лешје — Ратари 19.) и Сикирица — За- (17. и 19, марта). И на крају вал>а напоменутп, да јс оваква пракса, да руководство општине прпступа конкретпо.м превазнлажењу тешкоћа на терену, да кле та.мо где се и Јављају, Је за сваку похвалу и то.ме треба громко запљескати. М. И. Бранислав Миленковић ТУРНИР ДУХОВИТОСТИ V уторак 24. фсбруара становннцн Месне заједнице „Бранко Крсмаиовић” н „7. Јул” су органнзовали трибииу граћана иа тему порез на и.мовииу грвћана и пореске обавсзе. На пнтања присутиих одговграла јс Зораиа Стсвановић, директор Општинске управе друштвсиих прихода. да села која први пут на-- ступају. као и села која нс мају ваљане услове за рад. показала висок степеп ангажованости и квалитета програма. У културно-уметничком делу манпфестациј'е до сада су најбоље резултате по казале екипе Забреге, Шавца, Доњег Видова и Главице, док су У квизу знања највшпе поена „укњижили’' Тлавица, Рашевииа и Сикиртша. Обзиром да се „Сусрети ПОРАЗ РАВАН ПОБЕДИ И После бриљантне представе коЈу су Дреновачки хумористи дали 14. фебруара против екипе Горажда из Босне н добре разлике 95:80 у њихову корист, мислило се да је све готово. Међутим, у реваншу који је одржан 21. фебруара у Горажду, екипа Горажда Је све изненадила наступом професионалне глумачке екнпе са потпуно новим програмом и у укупном збнру „надмашила” Дреновчане за 6 поена. Тако је коначни обрачун 179:173 у корист екипе Горажда Велелепна сала у Горажду седмшта, ог.ромном позорникоја је слична на^савремени- цо.м и светлосним ефектима јим, са преко 600 тапацираних била је заиста импозантна али Милица Живковић ЗИМСКЕ СЛИКЕ НАШИХ СЕЛА МЗ „7. ЈУЛ” Н08И ТРАВЊАК И Б^ЕЗЕ Спроводсћи срсдњорочш! план развоја Месне заједннце „7. јул” пристуиа се уређивању слободних по- : вршина на њеној територији. Ових дана иа седници | Скушитине јс донста одлука да сс уредп слободна површина у улицн Лазе Лазарсвнћа до пруге тиме пгто । ћс сс извршитп њспо озелсњавањс и засадитн всћи број брсза. МИРНО СЕЛО МИРИЛОВАЦ ■ Мириловац, некада село правника и најбољег бостана у последЕве време стоји на распућу. Идилично и успавано живп животом који никако не приличн насељу на домак града. с вечери силазе у Параћин. Пун их је „Петрус” и „Славија". И шта се дешава? Углавном остају у граду. На наше питање у ком се Станојло Радојковић МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТИСТА води: Анћелка Аранђеловић «А ЛЕКЦИЈА Шта рећи о друштвеном жпвоту на селу које 40 година после рата, електрнфпкације, штдустријалпзације и сличног има два телефона, која раде с мене, па на уштап. Селу којс је некад нмало осмогодишњу школу, и бројне ђаке, асада у "четири нижа разреда јсдва четрдесеторо деце. Школа је пространа, има шест учионица, некада је и.мала и опремљен<> игралиште (стативе су ишчупане и однете за Параћин). Од свега су остали темељи и превазиђени планови про штгрења школе. Четири продавнице у селу ггуне су мештана којима је то и биоскоп, и дом културе — разонода. У њима „милују се унучићи”, иопипају шприцери и меделу села граде нове куће, одговорили су на.м: у Параћину. То је већ класика сеоскс проблематике. Класика је н Дом културе. На прављен после рата, изгледа као да је преживео три оружана сукоба народа. Као такав из нужде служи ретким свадбама и другим свечаностима у селу. ЗИ ,чшш-чипс". Млади и засчрашујућа за глумце Дреновачке ји своја оотварења по_сеоским хладни.м културе. Дочек, какав се неискусне | екиие ко реализуЈу ■ домовима 1 прњређује само у изузетаим пдиљикама био је прсебна прича. Увече, пред препуио.м салом капитеи Дреновчана Душаи — Дуне Петровић побрао је аплаузе горажданске публике када је у свему надмашио ка питена домаћина. Пригодно.м здравицо.м, уручио је поклон домаћинима, „Белвит" — фао рике адиггива из Параћина, са пригодним коментаром ко ји је уздржао и сто жирија. После тога, Дреновчани су из всли свој пррграм и освошли симпатије публике, али је Го ражданска екипа извела у сво јим редовима глумце са стажом између 10 — 25 година на даска.ма. У целоноћном дружењу, Дре ' све и говорнло наЈбоље. Бнлн су „страх н трепет”, у Сусретнма села н свим такмпчзрсккм акцпЈама коЈе су се воднле на селу. Даиас то није тако. Око 300 младих Поповца, као да су заборавпдн да су млади н да постојн једиа друштвено-политпчка н васпнпи органнзацпја у чијнм сс редовпма п они налазе. Зашто Је то тако можемо са.мо дд нагађамо, мећутим слушаЈући их, човек долази до Једног закључка коЈн би могао битн н реално прихватљмв. Чињеница да Је преко 80 одсто радио способног становшшггва запослеио у привреди а најжише у Фабрипи пемснта, да млади нмаЈу своЈе татпце и мамнце коЈи им омогућују да свакоднесно и два пута, дозам на забаву у граду, веома убедљнво сведочи да млади Поповчони желе да буду ,лрадска деца”, те у таквоЈ заблудн и живе. Не зпам докле ће их одвести овакво самовољно, веома препотеитно издваЈанл пз редова где сс налазс остала нассљепа места наше општнне, алп сам у једио сигуран, такво „узвшпено” гледан»е на положаЈ места у ко.ме живе, те пасивност у органпзовању културно-забавног живота у селу нде само на њихов уштрб и само они у то.мс могу да изгубе, а нзгубили су већ много. Мишљења сам да је краЈње време да млади Поповца рсалниЈе сагледаЈу сопствени положаЈ у селу и шпрој друштвено-политичкоЈ заЈедннци, јер ће једнно тако схватвтн да све оио што их привлачп у граду могу и.мати и у сво.м селу, алн само личнпм ангажовањем. Моралн би бити свесни чпљеннце да само они могу да допрннесу боI гатиЈс.м и свестранијем жнвоту, у ' свом месту, јер ћс са.мо тако његово име с поиосом моћи да истичу, а то и јестс рецспт за друшт- ; веио-сконо.мски и културнн развоЈ сваке Месис заједнпцс. Могућиостн нма довољио а њпхова савест нска сс определи. 93 Браннслав Миленковић ШТОМГ СА ШТЕДМ НнЈе шала, алн тако пспада, На шалтсрима дана’ наших пословннх бана маше.м цевћеном листу могло јс ла сс прочита обавештсњс тих истих бапака да Јо камата на штедњу за три месеца 42 олсто, за шест месгцп више нтд. Међутим, ако орочите пеку суму новца па три мссеца, после истека । тог рока, обрачунаваће вам камату новчанм су Обећали Гораждан [ 42 одсто днскоитроваиу (УМАЊЕНУ) ци.ма да ће их гледати и у фи ■ за9,1 одсто. јср ннстс штедсли, ......- налу, а затим испраћенл од | •'«« Је објашњено најужег руководства културе | »с-те годнне Годажда, преко Кадињачс, до | орочепо. То путрвали у свој зрше припреме тупе. Дреновац, да . »а штос за даље нас- ј тр» Д. Петровић како на по три пбјашњењс шалтеру, мсссца мн личи не и об.мапу, Јср .математичкн су са | мо трн, тако сс пише и тако се чита у датом објашњсњу н ника мсссца ко другачијс, поготоиу на чстирп пу по три за цс.ту го.тииу, у протнп Све именице се завршавају на 0. Примери: 1егпап1о — ученик; Јтаго — брат; игћо — град; бото — кућа; ра1го — отац; Н1о — син. У Есперанту постоји само природни мушки и женски род, а не и граматички. Природни женски род се добија када се на корен именица мушког рода дода наставак — ин. СКИТАМ II ПИТАМ (4) I пише: Радомир Милосављевић Сисевац као бања Некада Мирнловац је бројао 450 домаћинстава а сада сс свео на 320 домова. Губи Мнриловац свој некадашњи значај. Традпццонално расадиште прав- ’ ника све више постаје место пензпонера са динарски.м и свс чешће девизним пензијама. ЧО.М ГрпђзПНП бп своЈу штсдњу оро чно иа 6 $ •Примери: Раитпо — мајка; НИпо — кћерка; — Сви придсви сс завршавју на А. Примери: ђопа — добар; ће1а — леп,- бопа —- здрав; ЈогСа — јак; јипа — млад; дгапсЈа — велики; 501а — сам; Пђега — слободан — Инфинитив се завршава на И 1ађоп — радити; езН — бнти; 1епн — уш!ти; ум — живети; у!еШ — посетити; ’кгесП” — веровати Вежбс: РаГппо е5!аб ће!а. (Мама је лепа) Тга1о е51а$ јипа. (Брат је млад) 1Јгћо е51а5 §гапс!а. (Град је велики) Богпо С51а5 ће!а. (Кућа је светла) Ггаипо е51а5 ћопа 1егпап1Јпо (Сестра добра ученица). јс За многе пз овог краја, Сксевац Је далека и мала људска оаза у нар ству плапине. Летим истина, ожнI ви од бројннх нзлстнмка, гостију н ; виксидаша а у зимске дапс свсде , сс иа десстак мсштаиа, особљс хо- , гела .Борјс” реткс гостс, покојсг колибара н ловцс. | Зима јс. Касло поподпс, скоро • сумрак. У просграиом холу хотсла ! иеколико мештала н госгију; прате гелсвнзор н разговарају, Ућс однекуд група ловац,з, одложишс пушкс, раско.мотпшс с» н бацишс сс на столице. Неки наручишс пнћа а образи нм румени као Јабукс. Прођс ма.то кремсна па сс Јсдан мештанин огласм: „Како проћостс с лов? ако смем на пптам? — Никако, одговоршпс овн углас. — Зашто ншико? Зар ннје довољно што стс се нашсталн по чисто.м ваздуху? — Аха довољхо!? Др\П1 пут ћсмо тс лосссти са пама ... Па узбр до ннз брдо । ОзноЈићеш сс а сисг до појаса . , бар пет — Џ1сст пу | 8а1и1оп! — (Здраво!) । Мала пауза [ штатнц; па се Јави други ме- — Ех кад би вн знали .. Квд бн људи зналн какав је овај ваздух, ова клима, што кажу некн? — Војно-меднпннска акадсмиЈа има овде своје одмаралиштс вишс од пешасст година. .Сви се хвалс коЈи доћу и долазе ноново, додаје неко. Умсша се п управннк Днлс и прн ссти сс десетак н.мсна Београђана који одмарају у хотелу сваке годкнс. Умсшта сс нуиравинк Днле и при сети се дсссгак и.мсиа Бсограђана коЈи одмарају у хотелу сваке године. — Онај Добрнца Мнлнћевић, још док јс био сппкср н воднтељ Радно Свстозарева долазио Је рсдовно овде а и касннЈс кад јс отишао за Бсоград, рсче један, — Са.мо онај потпуковнкк се прешао, кажс опет Дилс. Дошао летос болсстан н пропао. Ншпта од њега, припрсмали га за псизпју, Оп проведе лето овде и челу Јесеп, а кад утншао за Бсо1ра?| — други човск. Оспособнли га — умесго у пеизију! — Шта бн се вашом лсковптом во дом? умеша се ловац коЈк очнгледио познвЈе Снссвац. Примећују то и Мирнлов чани. Мало у шали, мало у збиљи вајкају сс да би селу много боље било кад би „иа власт”, мислећи на Општнну, дошао неко паш. Овако село толпко близу граду у ствари је далеко. Викендице . у Лозици прете да споје Параћин и Мириловац, али од њих слаба вајда. За сада су ви у селу пи у граду, али што је иајинтересантиије успевају на Лириловачким пољима боље него некада чувени бостан. Кад смо већ код поља ваља поменути п туце мириловачких ловаца у коме се капа скида Гвоздену Жпвковићу, правом истребљивачу лисица. Ове зиме окптпо се кожама четири лисице и једне куне. Ои и његова два теријера доакали су на преко 50 лисица. По свему судећи у Мириловцу, селу које спаја ловци су најоуднији. М. Миленковић ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић па 12 мсссцн. ЛУК ЛЕК Лук пронзведен нз арпаџнка се уг лзвио.м не наводњава, јср фазама пораста у паши.м мма довољно влаге. Лук тражи лпка, дубока вли уз већу каматаиу стопу. Ако јс тако, како банка каже, мо рало јс. то тако и да ппше у обавсштењу. Овако јс у хто врсме ,,провучепа” псу1 сЕеједно. у првн.м ј услоки.ма н плодна зс.мљишта неутра.тие рсакцнјс. Псс копита зсмљишта због нсстабплног водног рсжи.ма пису погодна за га јсње ове културе а па сувкше пла жнпм земљишти.ма повсћава се опа сиост од болсстн. Црни лук добро успсаа послс ку лтура коЈе се доста ђубре стаЈњако.м: (купусњаче, кромпмра, паприкс). Зоог опасностп од шпрака болестп и штеточина иа псто.м зс.мљи шту сс нс треба гајити 3 — 4 годи на. Сади се у пролеће чим врс.мснскс приликс дозволе (фсбруар, март). За 1 ха треба 400 — 800 кнлограма' сре дње крупног арпаџнка величине 1 — 2 см. Сади се на 13 — 30 см. измсђу редова а у реду измсђу биљака 8 — 10 см. За заштнту од корова на већим површииа.ма корнстн се Ласо + про мстрпи, као ц Афалон, у време 3 — 5 листића. Пожсљно Је у фази 3 лис та прнхршшти ову културу компле кстшм ЖПК ђубршшма. шала пропуст, Станојло Радојковић &
ПРЕВОДИ ПАРАШ ДОБИЈА ВАЖИОСТ 0БРД30ВАЊЕ КУЛТУРД 4. МАРТ 1987. ДВД ВЕКД ВУНД • БРОЈ 329 I НОВО УСТРОЈСТВО СРЕДЊИХ ШКОЛА Изузетну индусгријску ва жност Параћин је добио из градњом за српоке услове огромне фабрнке сукна фир ме Браће Мннх из Тшебича код Јихлаве у Моравсксј. Ово предузеће је подигнуто 1880. на источној страпи града, а рад је почео 1882. Одмах је наишло на велнке тешкоће, јер оу се обучени радници, финија вуна, мото ри, разбоји итд. моралн уво зити из иностранства. Захваљујући помоћи владе, која се обавезала да ће 15 година подмиривати одговара јгће потребе војске произво дима ове фабрике уколико њене цене не прекорачују цене дрггих понуђачаза ви ше од 10 одсто. предузеће је расло веома брзо и већ 1889. је радило на водени, парни и електрнчни погон на 58 кемичких механичких разбоја са 200 радника. Пос ле тога се прешло и на израду шајка,* ћебади, камгарн — штофова1_ позаман’ терије, па је и број радника порастао на 350 — 500, од ко јих 90 одсто отпада на женску радну онагу. (Из књиге Србија — „Земл>а и становништво” Феликса Каница) превео са немачког Глигорпје Ерњаковић ЈЕДНА ШКОЛА ТРИ ООУР-а Према програму рациона" лизације мреже средњих школа у Решону, Параћин је добио осам струка. То значп да се \г нашем граду могу школовати кадрови за природно-матемапгчку, култхфно-језнчку, економско-ко мерттијалну, трговинску, еле ктро-техничку, машинску, прехрамбену, хемијско-техно лошку и текстилну сгруку. Ово је условило да се посто јећи Центар трансформише V три засебне целине што је и учињено. Школе су добиле статус ООУР-а а Центар статус радне организације. Остаје нада да ће ново ус тројство оредњег образовања учинити већн корак нап ред него што је то било са усмереннм образовањем, ко је није успело да нађе своје место у данашгвем друштвеном тренутку. СРЕДЊОШКОЛЦИ ВЕЛИКАнУ ТРАГОМ ЈЕДНОГ РАЗМИШЉАЊА ЧНЈН ЕУ С^ДЊОШКОЛЦН Наш систем школовања је веома еласшчан п променљив, а може се слободно рећи у вечитој експерименталоној фази. Мишљења компетентних зато су контрадикторна. Једни сматра ју да је идеално регулисан а за друте је танак. Искрено они назовимо их лаицима, који су најбројнији сматрају да је пребукиран непотребним градивом. Алн та тема нека остане у служби компетентним за то а нал!а нека буде увод за ма ло другачију тему. Познато је да је регулисан статус основног образовања. Оно је обавезно. а има и неких бенефиција. Учешши који путују имају обезбећен бесплатан превоз до школе. Студенти имају, такође, разне повластице почев од превоза, па до смештаја у студентоком дому и исхране. Нецце између као на ветрометини остају средњошколци који имају само незнатне друштвене бенефиције. Њихов смештај, исхрану или превоз сно се родитељи и то без икаквих повластица. Неопходно је чак и поменути како изглда школовати у таквим условима два или више дњошколаца. Зашто је тако и да ли су могуће ке нзмене прозовимо сре то неоне који ће моћи да кажу више о овом случају за који верујемо да постоји и неко боље решење. Драгиша Пандуровић ПОЗОШШНА ХРОНИКА м. м. БИОСКОПСКИ водич пише: Зоран Марковић МЕСЕЦ ДОБРИХ ФИЛМОВА Они коЈи су редовни посетноци бноскопскнх прсдстава, суочени су са чудном политнком опнх коЈн од ређују репертоар бноскопа ,Раднн чки”. Дешава се, не ретко, да у репертоару владају осрсдњн филмо вп и то впше од половнне месеца, а онда одЈсдном, јсдан за другим, приказуЈу се фнлмови коЈи заиста заслужуЈу пажн>у фнлмске публико. О томе би, у будућности, треба ло водити вшпе рачуна — да биоскопски репертоар буде уЈедначен током читавог месеца. Ученици Образовмог центра „Бранко Крсмановић”. мећу првима су сс укључпли V обележавање јубилеја Вука Караоића. великана и реформатопа српског језика. Пригодним програмом 26. феоруара сред њошколии су подсетили на значај и дело Вука Карацића. Том приликом уручени су им и награце за најбоље литерарне и сликарске радове на тему „Вуково дело". Прогоам је обогаћен надахнутим постско- -сценским приказом животног пута Вхжа Стефановића КараКхића. М. И. ВУКОВИМ ТРАГОМ ИЗРЕКЕ ИЗ БУЉАНА Стара рана, таза бољетина. Вода служи, ракија господари. Пости 'кај касапин. Тврћа му је и вода од камена. Ближа ти је кошуља но антерија. Сакупио: Чедомир Јовановић Буљане ? АФОРИЗМИ КАНАЛИ • Они што до&зсе мере, или закину или преврше меру. • У нашем народу се и функције преносе с колена на колено. • Сри .смо ми једнаки, са мо су неки једнакиЈи. Бранислав Бокић Кан Пише: Горан Павловић ПРЕДСТАВЕ РЕТКЕ Недавно смо имали прилику да видимо две репризе представе ,,Лажа и Паралажа” чија је премијера била још 1985. године. Веома похвално за наше позориште да се једна добра и јефтина! (нажалост то је V садашњој ситуацији веома релативно) представа задржи толико на репертоару и да још увек побуђује интересовање публике. Али у нашем позоришту, као да не желе да се послуже добрим примером и да наставе правим путем следећи постигнутп успех, већ праве огромну грешку. Следећа по реду, представа „Маратонци трче почасни круг”. чија је премијера била непуних четири месеца. уорзо затим изведене две репризе, није више казивала. То је, иначе, ире још при мегаломанска, непокретна и изузетно скупа представа са многим квалитативним недостацима. Из незваничних извора сада сазнајемо да је представа привремено (?) скинута са репертоара. Поставља се пигање, да ли се, и колико, једном аматерском позоршнту исплати да прави огромну и веома скупу представу и да је убрзо скине са репертоара? Позориште, као и већина ■ А СОв инстигуција, данас, има нај више проблема којн су везани за финансирање и материјално обезбеђење. Што се финансирања т.иче наше позориште би могло добрим делом да се фшшнсира и од продатих улазница, али у случају ’да се иредставе чешће приказују. Мањи проценат прихода са блатај не, тј. од публике, и све ве ћи од СИЗ-а навлачи позоришту паразитску опну и затвара у апатију у којој се лако губи ауторска и уметничка слобода сгварања. То се, пре свега, односн на домаћн филм г,Срећна Нова 1949”. у рсжнЈп Столета Попова. Препорукд коЈа иде уз оваЈ филм је Златна Арена са фестивала у Пулп 1986. Многа, оваЈ фнлм поредо са, већ толико пута помтпванпм фплмом Е. Кустурице , Отац па службеном пу ту”, узнмајућп као основу порсђсња тсму оба фнлма, редно послс другог Порсд пзвапрсдпс фнлм своЈу вредност псриод пспоссвстског рата. рсжпје, овај поссдуЈс н у одлпчннм крсацпЈама чнтаве глума чке екипс НИЈЕ НЕГО Пише: Софија Ракић — Милојковић ПИСМО ВЕСНИ Они те лажу кад злобно кажу да сам јој носпо тапшу пз школс. То неки еолс да нас завадс. Тимс сс сладе. Весницс моја, буди бсз бриге Сандри сам само ПрИДржао КЉИТС (зпаш, љсну ташу) да ставн машиу. А то призиаћсш ништа нс марн. Воли те Гарн Томислав Бокић НОВЕ ПОЗОРИШНЕ ГЕНДЕНЦИЈЕ АЛТЕРМИИ СЦЕНА У пстак, 20. фсбруара, у свечаиоЈ салн Средњошколског центра, одржана је прва прсдстава новоосповане алтернатнвне позоришне сцсне ..Имагинација”. Покретач овог проЈскта, један од глумаца и писац тс кстова Јс Александар Драганонић (18). Прсдстава „Суђењс” Је сасвнм Јсдноставна, симпатнчна комедиЈа, са пуно нсочскиваних обрта и провнзацијс, а и глумци (махом уче ннцн Средњошколског цснтра) ннсу се оссћали нимало перплекспвпо, што Је свему дало поссбну драж. Даклс, ко волн добре комеднЈе, дру го извођељс овог комада пеће про пустити. Саша Векић .ПОЕТСКА ПАНОР.АМА' Уређује: Светлана Арсић БУЈНА МЕТАФОРИКА ХАИКУ КУТАК Урећује: Б. Латиновић У ЉЕТНО ПОДНЕ 1. У љетно поподне суице је узело све. Сјенка се нс да. 2’ I Ни бјелоушка у љетном маслиинку се не помиче. 3. У пламену Је рска посребреннла. Бијели лептир. 4. На звоно цркве прнстала љетна јара. чуштура цврчка. 5. I У моЈоЈ собн * иазубљсна зввјезда. Морскн јежевн. Т. М. Бнлосннћ На V традицноналном конкурсу за „Прву књигу” награђснс су две песникиње: Љпљана ГоЈковвћ п Зорана Рашић. Прс по што сс појавс њиховс књигс, прсдстављамо вам у овом броЈу посзију једнс од награђеннх ауторки. Охтикс пссничког рукопнса Љиљанс Гојковпћ, којс га и чнпс препознатљивим п уЈедпо указују на правцс н могућпости ауторског сазрсвања, Јссу слсдсћс: узбухљива лспота слнка тамо гдс сс онс нс нзвртну у чисту дскорациЈу, бујна мстафорнчност Језика кад није пуко звсцкање прапорцнма Језичкнх украса, асоцијатпвна вншеслојност кад успева да задржи јсдну центрхтну осу ротпрања. У сваком случају, ауторка Јс пајбоља тамо гдс одржава нроннчну дистанцу прсма прсхмету псваља и прелама свст на оштргат брпткс мвслн. УКРАТКО КОРДУНАШКИ КАЛЕМ Снђох ннз планнну окату у темсљ кућс камен са Кордуна да уградим снажан јс Зндовс у родослов Кордунашки да обоЈим небо да процвста трајно јс Јсдан прозор у Кордуну да калсмпм калем свсти нска трајс без врсмена Оца свога у дом да доведсм Кордунашкпм цвсћем да дарујем вснац прстка да врсме надживи. всчап Је ПЛАВО ВЕЧЕ V петак, 4. фебрузра фернјалцп су у Хотелу „Слалија” одржали сваЈу траднпионалну маннфестацију: .-Плаво вечс". Уз музнку, песму и нгру, прпјагиоЈ атмосфсри јс доприиела и лутраЈа са симпатичним цаградама: На тај проблем директно се надовезује и проблем 1 неадекватног начина руковођења позоршнтем. 11озо7 риште као једна 1-еома осе тљива институција, у ком је изузетно изражен (или би требало да будс) уметни чки стваралачки чин и рад, је сложена категорија, која зависи од многих уметничних чшшлаца. Њену органи зацију рада треба дубље по знавати, како би се оствари ли услови за иеопходшГ стваралачки, креативни и, посебно, успешан рад. Услед нестручног и неегзактног утврћивања репертоарског) плана који не проистпче из потребе средине н не ^шни одраз аматерског израза, дошг.о је до асурднс снту ације да се у сали позоришта све мањс виде премијере и реп>»изс представа а све вшде разнс прославе скупови, приредбе, па чак и првенство у болди билдингу, што чннн крајње споредан облик сценског . истражнвања' или то уопштс није. Након свега, скупо пла- ј ћени „Маратонци” више нс Ј трчс, а нама остају многа | питања на кој'а ће, надајмо I се, ускоро бити одговора, (Наставиће се) књпгс, шрачке, прнбор за писањс, бесплатна члапарнна ФСЈ и пропзводн „Параћннке” коЈа Јс учипнла заиста лсп гест и за ову прилику „плавнма” поклопнла десет пакета својнх производа. Анђелка Аранђедовнћ Уз, увек актуслие, амсричкс про дукцпЈе стижу нам прави хитовк. Са малпм закашњсљсм, али Још увек заннмљив стижс „Терминатор” са „моћнпм” Арнолдом Швар ценсгером у главној улозп. Фплм Јс своЈсврсно опомена од опасностп која човечапству прети од прстсрапс употрсбс компјутсра и робота. Наспља п крви, у фплму има на прстск па ћс они са слабнм нср. вима то мало тсжс подпети. „Бнло Јсдном у Амернцн” филм Серђа Лсонса (творац чувсннх шпа гети — всстсрпа) Јс нсшто повиЈе продукцнЈс. Фплм говори о опом толико пута обрађсном врсмсну прохибицпје. О фплму Је говорсно као о правоЈ атракциЈп иош док Је бно у фазп прнпрсма ваљда и због тога што главну улогу игра велпкн Робсрт дв Нпро. У „Години змаја” игра пова звсз да америчког филма Мнкп Рорки (Руркн), коЈи Је постао млљсннк пу блике пшром света, захваљуЈући п свом атрактивном нзгледу. А можда јс то и Јсдна од основпих вреднос ти овог фплма чнЈа Је тема кримк нал, нс рстко корншћен фсномен у амсричком филму, Они коЈи волс насиља на фнлму, оваЈ филм нсћс оставнти равподушнима. филма Је Макл ћимнно. Рсжисср РОК ПОГЛЕД: ПИШЕ САША ВЕКИБ НОВЕ ПЛОЧЕ Иако Је јсднно место у граду гдс | можете купитн плочс и кассте рок I музикс, робпа кућа „Бсоград” ис може да сс похвали иеким великим нзбором. Неких и тс како важних н занимљнвих плоча уопштс нсма. Мс ђутпм, поЈсдина стварно добра нздаља, понекад стипгу врло брзо. Је дна од наЈбољих плоча којс су се појавиле у последнл врсме Јс ,Сомсшхсре ин тиме” групс Ирон Ма идср. На овом албуму су пам понуђенс бриткс, снажнс снргичис, ексцелснтне песмс, иитсресантних тскстова и псрфсктних гитарскнх рнфова, тако да Је готово немогућс издвојити Једну или двс, јер сс све охтикгју великнм квалитстом. Иако су и па овоЈ плочи остали доследни свом звуку (уосталом то знају сви опи коЈн су слутпалн пре дходне албуме), очигледно Је да на овом материЈалу пама недостатка ш< венције, нема артифициЈелности, ни ти монотониЈе (за дова неких других га). Ово Је дакле, албум, у коме ће разлпку од рагрупа овог ранзаиста охтичап уживатп и сви ош< коЈн пису велнки љубитељн хс ви-метала. Пет звсздица. ј Ако је неко место добило назив према имему (и лрезимену) неког човека, омда пред нама може и-скронути језички проблем, када у одређеном контексту морамо да поменемо иази® тог места. На пример у Војводини пос тоји ‘село коЈ‘е се зове Светозар Милетић. Пос тупићемо иоправно ако кажемо: „Долази из Свстозара — Милетића” или „Приближавамо сеСветозару — Милетићу” или „Такмичимо се са Светозаром — Милетићем у малом фуд балу”. Дакле, први део назива места остав л>амо иеизмењеи декламацији а други део декљинирамо као имени-цу мушког рода у Ј’еднин1и. Правопис налаже писање цртица у кооим падежЈима оваквих дводелних назива места. У Параћину сс често можс чути израз па две месте. Именица место јс средњсг рода, те је иикако не можемо деклшшратл као огмеиицу женског рода, на пример кућа — на две куће, столица — на две столице ма зга — на две мазге, планина — на две пла нине. Мењамо је као и све остале именипе средњег рода и у овом случају ставл>амо је у генитив једнине на два места. Тако као и: на брда. ПИСМА ИЗ ШКОЛСКЕ КЛУПЕ (2) Пише: Светлана Панић де ! !• I: ■ '6 I' ФАОА МУТИ СУПСТАНЦУ Тск игго уђеш у хпколу, дсжурни нз иове згра- (коЈу од мнлоште зове.мо дсжурна касарна) окачн на Звоика Спасића. Судопера лзненађен брзпном коЈом дежурнн реагује и сам пожурн да поквасн сунђер. На поЈилишту сретне свог старог друга, тако н заборави да исцедн сунђер. У повратку палети на профу, баш на улазу у одељење, ту нсгде на прагу, и чисто спонтано исцедн сунђер на његове цнпелс. ОваЈ то никако да примети, а раЈа умнре. За то времс профссор Супстанца спушта дпсшпгк п окреће се за 360 стспени, готово брзоплето питаЈућн: „Где су ти нрвасм”, а судопера „мсђу јавом п мсђ сном” у страху од казне ни сам ис зна где му Јс памет. На постављсно питање рстко ко можс да одго- ; вори. Али Важна Фаца ко Тројанскп коњ, и то зна. Чим се оп Јави Супстанца укључи радар, задовољно климајућн главом иа сваку рсч. За разлику од њега остали сс утапаЈу у просск. Мсђу њима Јс и овца још увск са своЈим моноклом, може сс рсћи неизлечива модрнца, али он упорно поправља кеца у неком кутку одсљења гестикулираЈући на звуке из разреда. Доследан пеки фанатик. Кад зазвони за крај он фура па фискултуру, сад упорно покушава да сломн врат и то му полазн за руком. Просто сс човек затстрсбно у самог ссбс, толико му Јс укус рафиниран. ПЕКАРА |
БРАК И ПОРОДИЦА Пише: Милан Влајковић, социјални радник НОВИ РЕД СТВДРИ = Говорили с.мо о елс.мемтима брач = кс способностп, нзбору брачпог дру = га као посебно значајном моменту = којн ћс омогућигн поЈедпнцу очски = пање оптпмалпог партнсрског одно- = са. дали прн том одрсћепс прсдпо- = ставке н тврдс. = Следи, међутим, логично питаљс = — ако личпост функцнопишс у = свим своЈпм аспскти.ма и простори = ма проссчио добро, дакле здраво, = стабилно, да ли ћс путоматски бн- = ти лоштсђсиа неадскватног функцх = онисања у брачпом, партнсрском од = посу? Одмах да кажемо, бсз обзи- = ра на сву зрелост н посољпост до- = тздзпјњсг функцноннсања, псадсква = тности су могућс, честе, чак н логи = чне. Чињсннца да сс у брак улази = са броЈннм очекиван>и.ма на свсс = иом плану а да се партнсрски одно = сп реализуЈу зпачајпим дслом на = несвесном (брачии однос провоцнра = у личностћ партнера несвесно), да- = ла је апсолутно тачан фсиомсн = „здрави појединци болсстан однос”. = Долазимо до тога да за оптп.малан = лартнерски однос ниЈе довољна нн = слмо добна зрелост, нитп брачна = зрелост по ссби, већ да је партнер = ски однос то али и нешто друго, = нсшто живо, што се сттара, гаЈи, = одржава, да Је то зрелост за одпо- = се, о д н о с п а зрслост, као спсци = фично мећусобпо партнсрско у п о т = ребљавање. = Шта све подразумева односна зрс = лост? Подразумева трн стварн: спо = собност одношења, способност за = комуннкапнЈу п способност препоз = навања утицаЈа прошлог на односно = спдашње (двршсност раниЈих значаЈ = них односннх проблема). = Способпост одношења Је првн ссг = мент односне зрелостн. Подразумсва = такав одпос партпера у комс ови = могу бвтн нанзменнчно субЈекат н = обЈскат односа, даклс први н другп у њему, онаЈ коЈн ствара н онај ко Јп нзвршава и сл. Подразумева и право сваког од партнера да има одиосно задржн дожпвљаЈ властите вредпостп. да има ,,ссбс” у односу, да уме да се конфронтира схвати нсопходност конфликата п има спо собпост да их разрсшава. Овај дсо одпоспс зрслости у нашпм условима тсшко се остварујс; партријархл лко васпптанп научени смо на пеоп ходност подрећивања, ла Јачн и сла бпЈн пол, дакле актнвпс п паснвпе у партнерском односу. Е.манципаии Јом жсна увелико сс установљава повп рсд стварн н тлп партпсрскнх одиоса у комс имамо обострано ак тпвне, равиопрввне партисрс, свс чешћс палазимо у односпма полоза. Друп! ссгмспт односнс зрслостп Јс способност за комупиканиЈу. Ко.му ннканлЈа сс овдс пос.матра као однос партнсра у комс овн даваЈу илн примаЈу порукс у виду снмбола н зиакова (вербалнс и нсвсрбалне при родс) са реакциЈом на примљену поруку. Врло мало људи, кажсмо, ,,уме да разговара” односио има ову способност. Каталог порука ко Је брачни друговн Јсдпо другомс упућуЈу (са тсжњом Јсдностраностн односпо Јсдносмерности) Јс всома сиро.машан, сужсн, тако да наЈчсш ћн разлог дсзорганизованоЈ и дезпнтсгрпсаноЈ за|едници Јс управо нзос тапак ове способностн. Послсдње питање иа које смо дужнн одговор јс: да ли Јс могуће по стати зрео у самом браку? Одговор би био — пожсљно Је да партнери унесу одрсђсн степсн инднвидуалнс односнс зрслостн алн, постојс сасвим извсснс могуПностн дл сс однос на зрслост стскис у са.мом браку, Јсднни услов за то Јс да сс схвати да Је о д и о с главнн садржаЈ бра ка и да се на њс.му ради, врло актнвпо, да сс таЈн, одржава. ПРАВА Н ДУЖНОСТН ГРАђАНА I СФРЈ У ВЕЗИ СА ОДБРАНОМ 1 ЗЕМЉЕ ПРИЧЕ ИЗ СВАКОДНЕВИЦЕ Пише: Слободан Анђелковић ЋАЕКАЊЕ Разтоварамо. Уз чашицу, бсз тога нс ндс. И уз цнгарсту, наравно; кафа дођс на крају. Заправо, ћаскамо, чсшс.мо сс гдс пас сврби: прсвисокс цснс, националпзам . . . Углавном тс стварн. Закључак за цепс је редовио нстн: како раднмо тако и пролазпмо; одпоспо: каква сетва, таква п жства. Мп поссЈе.мо како поссЈс.мо, како сс овдс од ваЈкада ради; остало јс у божЈоЈ руцн: пустн кншу, пусти сушу, воља њсгова. Кад ову мунпцију нспуцамо удара.мо на нациоиализам. Прича ,мн другар о нскнм нашл.м новинарима. Скупмлп сс онп нз цслс земљс да рсшавају зајсдннчкс ствари. Ништа чудно. На скупу свако говори на свом матсрњсм Јсзику. Сасвпм разумљпво. НиЈс разумљиво како могу да се договоре ако сс ие разумсЈу, Јсзички: различнти им матсрњи Јсзнци. Другар хшсли да оии тсраЈу инат; раииЈе су тн нстн могли да се споразумсвају, сада одЈсдном нс могу. Изнснада, каже другар, Један од тнх новпнара почне да говорн ма енглсском. Остали разрогачс очи н дрскну на њега: какав море енглсски у овоЈ нашоЈ лспоЈ зсмљн, имамо ми ваљда своЈ (нису прсцнзпрали коЈи); прнча сс да сви ти знаЈу енглескп, новинарска посла, стално се ломатаЈу по свету. Другар пада у ватру. Потеже Јак адут: — Шта би ти радио у оваквоЈ ситуациЈи: одсш у нски град, Језнк нс знаш. — Тн сн тамо гост, кажсм, — нема проблема. А када они дођу у твоЈ град, онда су онн гостн? Разумеш!? Изглсда да Јс разумео: — СлушаЈ, ако нхм Је суђено да будемо снротиња, зашто бар не живнмо сложно, па да нас бог види. Што, бре, не укинсмо те Језике и нс уведемо Јсдак државни Језик, да знамо шта раднмо (не каже коЈи би то Јсзнк био). Сада Ја падам у ватру: — \\’с11, рНепд, Ј с!о ипс1ег5(ап<1 уои, ћи( Ј ага |Ггап<1 уои иопЧ илс!сгз(ап<1 те. •— Шта тн бп, побогу’.? — Ово бн на некаквом мом снглсском требало да значн да ја тсбс прнЈатељу заиста разумем алн да сс боЈим да тн нсћеш разумстн мсне. Уосталом, тако би отпрнлнкс могло да изгледа споразумевање па Језику коЈн нпЈе ни моЈ нн твоЈ. Разговор надхљс тече мирнпЈс: зајсдничка држава не можс Јсдном да будс маЈка другом маћеха. Само, како да сс споразумсвамо. Имамо ту нека свстска нскуства. На при.мср, ИидиЈа: много народа, млого Јсзика, службсли, државни, им Јс снглсскн; остало нм то од Епглсза као колонизатора. Код нас су Турци били пет вскова, па ништа. Остала тек по која реч: пснџср, ћерамида,:ч|)спсцак, бурск. Сем бурека, баш нншта. У ШвајцарскоЈ су три језика: саи све знаЈу, нсма проблема. ШваЈцарска, ШваЈцарска; неки прорнчу да ћс са развојсм високс технологнЈс границе мсћу државамо практнчно нестати, а бнћс само Јсдан Јсзпк — снглески! Ласкаж по обнчаЈу завршавамо породичннм стварнма: жалимо сс Један другом, као што је ред ме1>У другарима. Прнча ми како му у последње време стварп у кући нс иду како ваља. Како Је опао животни стандард свн нервозш«, никако да се споразумеЈу: жена лотеже некс баЈатс адуте, а син н снаха навалили да се одвоЈс. Као бићс и.м бо.љс ако су сами. — А Јсдва спсчалисмо ту нашу кућнцу од овс моЈе плате, ваЈка се другар. Регрут мора бити упућен на служење војног рока до краја календарске године у којој навршава 27 година живота. Изузетно за регрута за кога се утврди да није извршавао обавезе прописане законом- па због тога није био упућен на служење војног рока до краја календарске године у којој навршава 27 година живота, упућује се на служење војног рока најдоцннје до краја календарске године у кој*ој навршава 30 година живота. Регрути који имају одговараЈ*ућу школску спрему и испуњавају друге услове прописане за избор питомаца за школе резервних официра, могу служити војни рок у школи за резервне официре рода ако су оцењенн способним за воЈ*ну службу, а у школи за резервне официре служби ако су оцењени ограннчено способним за војну школу. Обавезе служења вој’ног рока ослобаћа се: 1. лице оцењено неспособннм за војну службу, 2. лнце које стекне држављанство СФРЈ при роћењем или на основу међународних уговора, ако Ј*е у земљи чији је било држављанин одслужио вој’ни рок, односно ако је навршило 27 година живота, 3. лице које је стекло својство активног војног лица а према пропнсима којима се уређуЈ*е служба у оружаним снагама, 4. лице коЈ*е је завршило школу унутрашњих послова у трајању од најмање две године и на дужности милиционара провело најмање две године. Служсње војног рока на захтев регрута одлаже се: 1. регруту који по прописима којима се уређује заштита породице лица на обавезној војној служби стиче својство храниоца породице ако би упућивањем на служење војног рока његова породица бнла доведена у тежак материјални положај, 2. половини, односно већем делу регрута, ако је њихов број непаран који су чланови једног домаћинства ако се један или више чланова тог домаћинства ако се један или више чланова тог домаћинства упућуЈ'е или се већ налази на служењу војног рока, 3. ако би услед смрти или тешке болести у породици или услед елементарне непогоде породица регрута бнла доведена у тежак положај његовим упућивањем на служење војног рока, 4. ако му је до завршетка внсоке или више школе остало најдуже годину дана, 5. ако је примљен у радни однос на неодређено време, а због упућивања на служење војног рока није у могућности да се јави на рад у време које му је одређенО’ 6. ако је засновао радни однос у својству приправника до завршетка прнправннчког стажа. (наставиће се) у|||]||||1|]|||||||||||||||||||||||||||||||1111Ш11111111111||||||||||||11Ш1Ш1111111т^ омас Правим свс врсте церада брзо п ефикасно. Цена поољна. Александар Живковић, Горња Мугница. 000 Четворочлана породица тра жп једнособан или двособан стан V Параћину V ста.мбеноЈ згради. Јавитц на телефон: 60-484. 000 Млади брг.чнн пар тражи комфоран, двособан нли ве ћи једнособан стан V Параћнну. Телефон: 51-328 од 16 до 18 часова. 000 Тражи се жена за чување деце V преподневним часовима. Телефон: 54453. 000 Купујем кућу илн плац V Параћнну (Глождак илп Јагодњак) Јавитн на телефон: 54-319. ооо Купујем мању кућу или стан у Параћину у ужем цен тру града. Телефон 56-766. 000 Мења.м двособни комфо* ран стан у ..Бакаруши” са парпим греЈањем за већи. Јавити се на телефон: 56-543 од 7 до 15 ООО Мењам једнособан комфо рап схан и комфорну гарсоњеру V Параћину за трособан стан. Телефон: 52-510, (.авић. Продајем или мењам кућу V Крушевцу за Параћин. Илић. Телефон: 037 — 27 697. 000 Продајем кућу. улица Хај д\;к Станка 21. Телефон: 52-136. Радиша. 000 Продајем кућу у улици „29. новембар” 46/1, Телефон 035-52-702. 000 Продајем викендицу на бр ду „Петловац” код Параћнна са плацем од 7 ари под воћем и лозом. спмНом и во дом. Телефон: 53309. ооо Продајем V Поточцу вино град од 29 арн. место Бубан до главног гп/та, шљивак у Поточцу од 45 арн. може и за изградњу. Душан Марко вић, Максима Горког 107 А Параћнн. ооо Дајем под закуп зграду 25 пута 7 метара, може да послужи зе фарме. магацнн и тако дал»е. трован до октобоа 1987. Телефон: 55 036 Мирослав. ■ ооо Продајем кола комби К 430. Производња 1977. У исправном стању. нерегистрован, телефон: 44-537. Сикирица. 000 Продајем трактор 533 ;.чп мењам за већи. Добрица Јоваповић (код игралншта) Ра шевица. 000 Продајем „Голф” — бензи нац 1977. годиште, V добром стању. четворовратан. Телефон: 51-335. ООО Продајсм „Фиат 1300” у возном стањг регнстрован до новембра 87. Миомир Пст ровић — Мина Главица. 000 Продајем „АМИ 8" — година производње 1974. Нере гпстрован V возном стању са комплетним резервним лело внма. Пнтати V Сикирппи преко целог лжна. Зораи Си мић. Хармоника „Далапе ’ — л»1<не'*5ра 140 басова. Цеча попол ка. Јавити на телефон 54 341. ООО Купујем каљеа^- пећ сд 10 до 100 каља. Телефон: 53-546. 000 Старма жена чувала би дсцу. Душгнка Милаиовнћ Борпса Хидрича 16/7. 000 НУДПМ повсљно идеалну локацијг за ОВЧАРСКУ ФАР МУ телефон 53-817. 20 — 21. ооо Продајем кућу 80 квадрата. Цара Душана бб. бр. телефона 54-398. Хитно. 000 Оглашавам неважећим ца сош издат V СУП Параћин на име Драгомира Маџића пз Параћина. ■111111111111111111111■■1111111111111111111111111111111111 1П111 ООО Под закуп дајем шталу 6 х 4 метара са (ајатом н једном собом н обором. Објектн имаЈу струју п воду. Налазе се у Змичу, Дп путп за Буприју. Душан Душко Мар ковић. Максима Горког 107 А Параћин. 000 ПродаЈем трактор „Урсуз” Ц—360. стар 3 годнне. Цена веома повоАна. Љубиша Вуч ковић Д. Мутница. 000 Продајем обс књигс ..Свсзнања” 1937. Динара 100.000 Телефон: 035/55 383 оп 17 до 19 часова. ооо 000 ПродаЈем фиат 850. 15 мн лнопа старих динара. Регис Продг тем метару. 120 55-770. хармонику —дуг басова. Телефонг ............................... ................. — ................ 1111ш ш 11111Г11111..11|1111111111,111|1,111„ 11,|
4. МАРТ 1981. • БРОЈ 329 пгллги НОСШ СТАМ6П1А ЗЛДГУТА .ДОМ" -з»2И НДГАМП1 И ВАМА ЈЕ ПОТРЕБНА „СИГУРНОСТ Најбрже и најЈефтиннје до породичие куће нли пословног простора. Телефон 54-740. ш МЕМОК1АМ У понедељак 9- 3. ове године навршава ју се четрдесет дана од када није са на.ма наш најискренији пријатељ, супруг и мај ка. „ „ ВУКОСАВА ПЕЈКОВИН из Параћина Заувек ожалошћени: супруг Радивоје и Извна дсца: Мирјана, Анђелка и Гопдана са породицом. ______________ СИГУРИОСТ’ ПАРАНИН, БОРЕ ПЕТРОВИНА БРОЈ 1 ТЕЛЕФОН: 53-907 .... ............................................................................................. РОЛОАЛУМИНИЈУМ 2. фсбруара 1987. године навршило сс 40 дана неизмсрнс тугс и бола од када нсстапе из топлог дома наша драга и вољена мајка и ташта Е Сервисира за раднс организације и домаћинства све врсте пећи на гасовита, течна и чврста горива произвоћача: „Крека весо”, „ЕМО”, „Пламен”, „Калорекс”, „Алфа” и друге ■ Одржава п чисти котлове свпх врста п постројења и парног грејања у домаћинствима п пословним котларнпцама, уклања наслаге каменца у котловскпм постројењима, вршп антикорозивну заштиту на њима ■ Обавља све врсте димничарскпх услута „Ролоалммшшјум” Боре Костића, пз Параћина, удру жена.са „Занатпродуктом”, нроизводи и уграђује алу мшшјумске ролетне, алумш-зијумске жалузине, ролоха рмоиична врста, тракасте завесе, панелтне завесе и та пацпрамо грата. Улица Мирослава Јоциђа 7. Параћин, тел. 035/52296; 56865. ........................ ОБДВЕШТЕЊЕ КАТАРИНА КАТА ИВАНОВИК из Параћина Захављујсмо свим нашим комшијама, прл јатељима и фамиЈпфи који су поделили нај теже тренутке са нама и испратише јс достојанствено до њене вечне кућс и одадоше пошту на њеном парастосу. Дубоко ожалошћенм њенм најмилији, ћерка Јелица и зет Бранислав Баете Марковић. В Врши ватроотпорну заштиту дрвених конструкција, електроинсталација и других лаао запаљивих материјала Од дана когпгоаље и 23. 2. 1987. годјенс отворсна јс радн»а за фотоумножававе списа. СЕБАЊЕ Немојте чекати да вас квар изненади! Ми Вам можемо помоћи! БУДИТЕ СИГУРНИ УЗ ООУР „СИГУРНОСТ1 Је СЛ1<штена у просторијама старог биоокопа „АЗАЛА — прско пута управнс зграде „ИНВЕСТБАНКЕ” и продавнице ципела „ЛЕДА" у улици м. Т^ита у Параћину. >слуге су брзе и јефтине’. Цене по јсдној фоахжопираНОЈ страници: на фсрмату А4 — 50 дин. на формату АЗ — 70 дагн. Умрла је наша много вол>ена ВУКА ПЕЈКОВИН из Параћина Хвала на сарадљи. На основу одлуке Радничког савета Радне заједнице ,.3аједнички послови”, број 242 од 20. фебруара 1987. године, расписује се ВЛАСНИК РАДЊЕ, Драган Вуковић Хвала јој за прмјатељство и љубав, коју нам је пружила. Дубоко ожаигошћенИ': Лсла и Душко Милепић, учитељи са породицом ПОНОВНА ЛИЦИТАЦИЈА ПОСВЕНЕНО СВИМ МОЈИМ СЕЉАНКАМА, МАЈКАМА И ЈЕДНОЈ РАДИ о За продају одпадака од хране (помије) из ресторана Друштвене нсхране ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ” из Параћина, за 1987. годину. У недељу 8. марта ове године паврша вају се шест месецц од како нас заувек остави у вечној тузи, болу и жалости, наш ннкад прежаљени, премили п једини син. брат, унук, сестрнћ. га Прапс учешћа V лицитацији имају сг»а правна н фиДРАГАН МИЛЕТИК зичка редпо цене. лица која на благајни радие оргапизацијс или иепос пре отварања лицитацијс уплате 10 посто од почстпс С од 13. Почстна цена одпадака је 1.700.000 динара за период марта 1987. до 13. марта 1988. годипе. 5 Лицитација ће сс обавити 10. марта 1987. године у прсс.опнјама ресторана Друпггвснс исхране са почстком у 12 сати. Комисија за спровођсае лицитације ПАРАНИН И ЊЕГОВИ ОБЈЕКТИ (2) зм Друга карактсрпстнка је дз се тз објсктм градс доста скупо, уиссто да пројсктна докумснтација буде увпфнцирана за свс мссне зајсднице свака мссна заЈсдница ради своју документацију. Уннфицираљем докумс1гтацијс директпо би сс утицало на сма1вса»е трошкоиа израдс проЈсктвс докумсптацлјс. Програ.мс по којима се ради проЈсктна докумснтацнја ради архнтекта — проЈсктант тако да у објскгима нмамо садржаЈс који нису потрсбнн нли не иду уз овакву врсту објекта. За резултат нмамо меснс заједнице којс су прсдимснзвонпране н сувпше „рспрсзситативие”. Почсло јс добро. Мссна зајсдница ,3нојац — Данково" предстаЕља јсдио рационалпо рсшење са садржајсм који јс исшто мало прсднмензионираи или са аспекта извоћсља рздова доста јевпш. Наствљено јс са решазањп.ма која су нс само нсрацноналла и скупа всћ и нсфункционална. Ти обЈскти збуог својо предимснзионв* рзностп захтсвадп су вслика средст ва за пзградњу. Копструкцпја објскта, уиутраипва обрада м фасаде су скупе а ако се томе дода опрс.ма којо.м су свс те месне зајсдпице опре.мљспс онда тск можс да сс стпори слнка о уложсним средствн.ма. Нравити овакве објскте за одржавањг зборова и рсфсрендума који сс годнппБС одржс два или три пута Је у иаЈмању руку нсрационално. О ови-М обЈектима сс иајчсшћс нико нс брине тако да всо.ма брзо пропадају. Трагови иебриге су присутни на свако.м кораку Јср како друкчпЈс објаспнти да разбијот прозори на Месној зајсдници „IX конгрес" стоје пар месеци иезастакљсни. Унутра када се уђе подови нсочишћспн а ипвсптар поломљен. Ако уопштс мма брпге за тс обЈекте оида сс брига сводн па рад Јсдног активистс. Мссто роћсп»а и.м јс п.мс нашсг Ссла. Роднле су се, плн крај огњпшта, илп у .младом кукурузу, .можда па лнвади, на ссну. Затим су их увијали у тежснс кошуљс, у њима су расли п она п.м је свс до петпасстс бпла и добро и лошс, п радпо п свсчано, Лсти би и.м од вслнког зноЈа испод те тсжснс кошуљс црвсисла исдра, а зи.ми би мх она штитмла од вунсмог џс.мпсра, суки»с . . . и хладпоћс. А псћ у шсспа: сстој, стварн би „крснуле на бол.е", .мајкс су нх спрс.малс за удају, н тск сала послс дугог чекања, њихова пзвиЈепа тела осетила би шта значи осстити цнцану шарсиу блг/зу на ссби и п.тишапу сукњу, вистан. Чуван»с стада, бар исдсљо.м бнло Је за.мсњсно играико.м „код брсста" и тада се шарснпло мара.ма и блуза .мсшало са дсвојачки.м с.мсхо.м, .момачким наднгравањс.м и врнском .момака коловоћа. II свс бп то потрајало до касно увече, а онда сс полако свс стишавало, девојке бп у групипама пошлс кућама, за пскима би се шуњхта група млавот, спрсмпа на рад п забаву, сасвн.м неочекивзно напусти соојс сељаикс. За њо.м остаис; прохуЈала младост, остварсни девојпчкн снови, син и ћерка као свсдоци њспог пскадашњсг постојап»а, срсћена кућа и дворпштс, неостварена жсља да нспратп снна у војску, да сс всселп па свадбама постапе ташта и свскрва ... И тада осталс постану тихс, нсмо, као сснкс иду по дворпшту, у кућн не причају пи са ки.м, плачу када остану самс и говоре да јс то судбнна (плашсћп сс да ипје другачпјс). Онда се поново састану, причају о ЊоЈ и као да јоЈ захваљују за онс трснуткс проасдспе са Њо.м. м $ Владимнр Марјановић (Наставиће се) ШУМАДИЈА’ Угљем обмш обваз и ППРО „Шумаднја" ООУР , ,.\1ало кродзЈа” уговсрила јс количпне лл за 1987. годнну, — Сењскп угзљ 5.000 тсиа — Ко.мад — Коика — Орах — паколан — Крека 4.800 тона — Врсопи 3.060 тона — Крелољш< 2.000 топа — Чнтлук 1 300 тона — Банови1н1 I 000 то.га Vспвскоза Сннлпката раднпх оргапи зздвЈа п оргхтззција пензнонсра. Озг годлне укључсна јс н Фабрнка пгтофа прско спндпката за разлпху кслпчтге Сегаског угља коакс, ко тдз п бансив:ћа зл 1987. годмиу јср јсш нмје пг.тмкрсн д\т из !98\ гоздне. Озих дана вршнће сс мспо рути тг.г угља а друге: Сењскн комзд 50 тона коцка 40 тоиа, Бзноз ћ I 50 тс;:з. Ефокжсност испоруке \. 1л за 1987. годину ове Трговписке к\ће је за сваку похвалу. Угозорска голпчкне ознх .тзча се нспоручују Ч"* осзону достављеш:х Јслнца Борђевнћ уч. Ш разреда ОШ. „Р. Домановић' из Параћина ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПОМЕН даваћемо на рашевачком гробљу 8. 3. 1987. у 14 сати. Вечно ожалошћени: отац Зорат мајка Гордана, сестра Сања и остала много днћа, прислушкуЈући њихов и малс тајпс. А всћ иа нском слсдсћс.м плп игранпи, младићн зпају кпкот прслу. Милану свића ЗлатоЈка, а нп опа прсма њему нпјс рапно.т\шиа. II тако бп се ускоро играло, псвало, Јсло и пило у н.иховим дворшнтима, на богатој свадби. Плслн су шумадијски СВПП.СКП опаици, најлсптс плстнво у Поморављу „шумаднЈскн всз". Чзрсто су сс држалс озпојспе руке, још нскн младнћ бп ухпатно поглед нске дсвојке, пркЈатсљ бм загрлпо прнју. Всссљс је трајало п по два-трп дана. А послс тога сс прпчало и препричапало о опоме што Јс било добро н лошс. Всћ после годшгу-дре. раћали смо сс ми, плачљиви, каспијс прљази п псдоказани клпнцн ... А ОПЕ. сада всћ снаЈе, иза коЈпх се попопо рнба, спре.ма н псрс, носнлс су нас на гвиву, упрћснс у љуљка.ма иа лсћнма, са ручком копаче. Врсме Јс пролазпло, ели. упозпавалс Љ1-де. у рукама за мп смо равраћалп с.мо сс кућн бсзбрижпп, зпајући да нас чска топла соба, па столу врућа погача п чпнпЈа супе, у фуррт псчс(П1 кромпнр. Тзко п дапас: деле са пзмл и срећу п туту. прско лста руке пм пспупају од рада, од муке којз сс сваљујс највише па њих. зпми па пак. те своје поцрнсле и пспхпзле прсте. плетнво, плетућн уплету у вунсно пам *тарапс, рук?г.гше, џс.мпсре . . . Нпг:аза оне ие звствиу. да сс упнтаћ’: згпгто гг прожпве бар ово ■’:!!с да нсће ла боље жше, псго пе •«лгу. пзвпкле су опе на мстзљсн —'лпгн :г:пвота н све мпсле: аро олу од кућс пептто ће сс променптн. Јс- .тп’л забава. нм Јс да сс утсчс сакупе, да причају о ономе што с»* дешава у сслу, Јер оно шнрс њи-. пс пптсрссуЈс . . . А ондз Јсдна од нлјх. до Јуче ?:зсмсЈаиа, сипс.мна на нскн бољп ип:- 1111т1П1111П1:1:Г111тП11|11|||111|11Н1>1||1» 111»»|>|:I ■|» |III:>I; II11К 1(|>11»|||■ 1 1 1 >1111II■111III■I»III11111(1111111III 11(1(111||(11>|111(1111||,<1(111111111111 IIIIII(111II|«4||1111111111111111II111■1]111111IIII11111II«11III11111111111111111■»1II11IIIIII11»IIII11111>111II111111IIIIIII111»I >1111«»1>I I I I ■I ■■I*I I «11П1<и|<111111111111II бројиа родбпна, друтовц п другарице прнјатељи. 8 п Биљана Мијајловић '•-Ј 8 А сутрадан па Ос.ми Март, зацрвепсћс сс карапфилп па свсжој хумки зс.мљс. Из исплаканнх очију пашће послсдп.с залихе суза и пнтаћс.мо сс: „Да ли Јс јсдпо пслико ХВАЛА довољпо да сс заврши прича о животу Јсднс ЖЕНЕ? Скупштниа Осповпс бапке Југобапке Параћнн одржана јс 24. 02. 1987. годннс у просториЈа.ма Бапкс, са почстко.ч у 12 часова. Чстнрту седницу Скупштинс отворно Јс за.мсиик председннка Скупштнпс, Хацнћ Драго.мпр, коЈн Јс поздравио присутнс делегатс, посебпо Виту Пванншсвпћа, г.рсдссдннка СО Параћии, Бласги.мира Нсошћа, по.моћ!Шка прсдссдннка Пос.товодног одбора Југобапкс 'дружснс банкс. п Предрага Симића нз Југобаике — Удружснс банке. Из уводног нзлагања, којс јс подпсо днректор Банкс ЖпвоЈнн Всљколић, могла Је да сс саглсда сажста али цсловита послоиаиа Банке у протеклој годшш, као и правцн и .моп ћностп њеног даљсг развоја. Извештајна година оцсн»спа јс као псриод даљег организациосиог јачања, фннаисијске консолидациЈе и свсстрапог проширсн»а оби.ма иссловапл, како по појединпм пословн.ма, тако н укупио — изражсио кроз збир бнланса и раст укупног прихода. V 1957. години пословном политиком Банке подржаваће се оствариванх основннх ннљева н задатака скоколхке п развојне полнтикс, као што =у: кЕантптативне променс у прнврећиван.у, повсћање пропзводтас н пзвоза; финаисијска консолпдацнја прнвреде и Баике; усклаћмпан»е пнвсстпција са прнорнтстн.ма развоја и реалнпм и.творима средстаеа; смнрнаањс домаће тражЈке; сапгриваље раста пспа и инфлаииЈс. Зд астварнва1М ових цил.ева Бап- .:з плзпнра пораст извсра за 28‘.'» а у ишхоаоЈ структури парочпто поу\ & ■ раст средстава становпииггва, фондова и крсднта од Југобапке — Удружепе банкс Београд. Шго сс плас- .мапа Банка ћс .макспма.тио поштовати Одлуку о цпљсвп.ма и задацима зајсдничке емнсноне и иовчанс политмке к заЈсдничких основа кредитне иолитикс у 1937. годиии. Нослс гатн су Делегат подношсња сксиозеа, делеузсли учсшће у дискусиЈн. НВТКТ „Браико Крсмановнћ”, Мнша Димитријсвић, пстакао јс добру сарадњу са Банко.м, свестан чни.си:1цс подпела добар са коЈњча сс врс.мс суочава, датак да јс у да јс п оаа Банка дсо тсрста проблема ИВТ КТ всћ дуже о чс.му сведочи поукуппо.м изпосу нсилаћепе камате удсо ове органпзациЈе иајвећи и нзноси Днн. 415 милноиа. Делегат „Параћиикс”, Сретен Обрадовпћ, пагласио јс да јс посебпо зиачајпо то што је Балка успсла да остварн онако всликн пордст пласмана са рслативно малнм својнм срсдствима, и то макси.мални.м аигажоваплгм другнх извора (комисиони пословн, крсдитни одкосн у оквиру Југобаике — Удруженс банке, односи на Тржншту новца). Председник Крсдитиог одбора Југобанкс — Осковне банке, Вукашии Милић, навео Јс да то што иијсдан захтса за одобрсн.с крсдита ниЈс одбиЈен, довољно говорн о то.ме кслико јс Баика нзлазнла у сусрст своЈим комитентима. Усмсравањсм заједничког дохотка у фондове Банкс практично су обезбећсни квалнтетниЈн изворн Бапци, па је Вукашип Милић предложко да се средства која јс Банка планнрала за Иппестнцнона улагања у 1987. годиин увећаЈу за нзнос срсдстапа удружених V Фопд солидарне одговорностн, шго бн обезбедило реализаццЈу нских програма нашнх чланова у овоЈ годинн. Овај прсдлог Је подржао н дслсгат РО за иролзводњу обућс н кожнс гхтантернЈс „ОЗућа” Параћии, Мно.мир Миловаиовнћ, сугестијо.м да бн се на овај пачин мог- -то помоћн управо њиховоЈ младоЈ РО да иревлада почетне тешкоће у. пословању. Помоћник прсдседника Пословодиог одбора Југобанке — Удружсие бапке, Властимвр Нсшић, изиео Јс своЈс пог.ољио МПШЉС1ВС о рсзултатима пословања Банке. За разлику од извссиог броја основннх банака У оквиру спстс.ма УдружС„с банкс Југобаика — Осповиа бапка Параћин успела Јс да без всћс крсдит- ><е подршкс Удружснс баикс о,р. жава задовољавајућп пнпо текуће ликвидностн. |1П1111111Н111111111Ш1ННЈ:1пи»шшш1.и1 :инниикни«ињ:и:.:и!<ши>и1н|шгш1ин!н1ишпшшшштшш1тшшшшш1шшшши11шпт1ттшшпн11шш111н1и;1:11::н1пп1шнт1штншпттпшшшш:?ишп1п1!ш1нпшшит1тшпш1ши|1шши11и111шш1111п|1шшшш1 ПредседаваЈући Скуггштине, Драго. мир Хаџић, ЈС 11Осле исцрпних дискусиЈа делегата још Јсдном подсетно да Јс Баика у протсклој години била преотцтшрана егзистснцнја пш.м проблемима а да ће у наредном периоду акцспат бптн лрвепствепо напружању финансиЈске подршкс раз. појнпм програмима у производннм РО па подр\-чју Општи« Парађин поред задовољавања њиховнх тскућих потреба за фнпапснЈскнм состстзпма. Такоће, пословном политпкам Бапке предвиђл сс разгранава- >«* и обЈедшкаеди* дСпн311нх пос. лова. одпосно кадРОВСКо Јача1ке „ оспособљанање Блике да својв.м комитенгима омогући обављаи* ко.мплстиог девизног пословаил. Светла>.о Арсцђ "","т,,т,,"""","","">'»»>и|»»1П|1Ш1111||||111И^
|Т|||1111и1!11!ПП1Т||11(Т||Т|Г|||Птт1П1111П111111|ГП11111|Т|Т||||Г|П111М^^^^ ............................................................................................................................................ншш........ ....................................................
Х’5* - аиднма ° ■< •<.© -5 К Р Л □гг, —.х)д и о« V дб^^а&гч §■=•- = !§8 Ј5ВРб^ а§3= И 2 о н - о - а а I ■з & со •§ б & 5 р § оЧ ■о -• И « ОЈ о Б о о 3 в а о К т 5 о а § * н р сз р Р а х & о е 2 к 8 2 Н.О _. ■сп» 2 ±5 о 5 § о\ 'чо к О <? § Б б р о а §3°§ 3 а о’ 2 р 8 3 хЗ 3 б § о& о м р, о 9=2 3 2$ с о 5 Е и р! о О О 'А ,« Хз = = = д р ?о е 3 *§ »8 У = о I X ХЈ □ с а ■о о § о 2 8 д о р § 3 о Р § >< Р 2 р а I р о € д о 3 “Д 1 ° X 8 I 2? = § О О о $62 Ш = ° а о *Е 8 0 с 5 2. о “ а ђ = р § I р = а Д = а о = Б! §!,?=' ! с 5 В е- а - о § § -7 О • р )д._ р Јз К р §' Д = о З.Е X ± о о р| & 0 Е < з С б 2 5’ 5 8 2 Е 5 2 3 Н 3 о 2 § о с о : 8 б § 65 с о 5е .= = 3 = ■О “ 5±е* о б | с' 9 а с 5 = Р'3 о □ 8 о и § б = _3~ б^з а р 5° и о 3 о о и о х О 2 о о = У Пз §з! ° 3 а > р “ О 2 п - оа о 8 52 о о Г. V. Л Ч Л х р — Јзбх ^обЗ о±о<оооо 1 Е о а о Но и •О -Ј ^=1 3? 3 “ 3 § х Р м = = 5 Ч X о 3 § )а । 3-9 а ™ о и 3 3 Р У р 5 X о = 5 т т в м Р 3 Р р б Е 5 1 О га О Р1 1 О < - 3 5 ° § о В О Д с» е* §Ј11 * § § |‘ОбоЈ п ° а ■= § н 3 о 3 б 8 Е 2 С1 р § 3 | о 2 3о I ” 2 спр 5 е е ? 2 ? = о е ? сг 3 X Е * а з- е 3 I 3 б 2 т е а о □ •5 г 2 р 9 2 хз 03 *** V- . С'$ & о Е б' □ р б м § о » Јб 3 &• = Зб^ = §3 'Н Ј 0 — : о о х о о 9 и ± Е §§ о* X 2 6 р а 3 3 Р б Р с = 5-е о “ а о -р^"§ а X >03 = о$ О р К °' х р' и = р = 3 о н ■о = 2, р о 3 р о и а о о §1 б х - 2 • = = о р ° &2 5 =0= р2 р Збв-Еча §>О и “ 2 сз »ј - СЈ - 2 Р X о х о о о о о = С1< О и ?б X ш 5 > > п 5 о & о “0 з: з: О о > ® > I »*П< н < I га - : Г»| ! с । > ■ Ч < I 55> и 5 О О Е н Р1 55О о ЕП 55 § 2 о > С-Ј )а м о о ч ф и о •тз м 52О Е гч
11 • БРОЈ 329 СТОНИТЕНИС: ОВЕ И НАРЕДНИХ ГОДИНА ОСМОМАРТОВСКИ ТУРНИР У Параћкну 1. марта 1987. годкне одржан ј< сторицу" за прво п друго место, док су другопласлрани пгрзлп за трсћс место. Л у конкурснцијн ссннорки освојилс су: На појсдлначно Републичко првснство за пионнре коЈс је одригдно у Лссковцу, наЈбољи успех постиСрбиЈи. У ОПШТИНСКОЈ лиги СРЕТЕН ИЛИБ ИЗ СШ „ВРДПЧАНЕ” го место Слободап Фвлнповић „Елсктроссрвнс” и »рећс место Велпмпр Иванковић пз „Будућпостн” ТАБЕЛА ОПШТИИСКЕ ЛИГЕ 11. „Одр. Нзвнћача” Параћпн „Врапчанс” Параћип „Буљанс П” Параћип „Хало 93 П” Параћин „Тскстилац Ж” Ппраћин „Цснтар” Параћнн „Младост” Снкирица „Текстилац П” Параћнн „Встсрани Ц” Параћин „Космај” Параћин 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 -12 11 2 64:19 60:22 49:30 47:30 42:32 7 2 0 10 13 Руди 43:39 32:41 26:50 16:55 1:65 24 22 18 16 16 14 14 12 10 Ванск КОЈА ВАЈДА ОД ЗАТВОРЕНОГ БАЗЕНА? ТШШН111ШТЕТУ Шта смо лзгубили последњих шест годима, колико не ради базен? Шест година у животу је период у коме се од почетника цо лазл до велемајстора. То јс један и по олимпијски циклус у спорту. За ово време смо у нашем базсиу могли да обучимо плњвању 10 000 људи. Јсдан одсто, значи сто шеснаес тогодишњака би сс већ мајсторски бавило спортом у води. Њих десеторина би били спортисти првог разреда. био репрезентативац. По навао Параћпн. Све тога мо? И.мамо челичну каду, ла што рђају, пропадају Један би всроватно њему би се ггрепозиемамо. Шта ималијарди старих динара. Имамо них посетилаца, кафића више. лу радипка уфнзнчкој култури мо да не раде ништа, и ммамо нешто цеви вентии ако вреди 100 ми 1.000 рсдовИмамо гоми које плаћапуно жучи и једи. И ненадокнадиво заостајање у пливачком спорту. Већу корист бисмо имали да продамо че лични базен н узмемо коју пару. Љубиша Јовановић Карпкатура: Зорац Матић ВЕЋА УЛАГАЊА У СПОРТ И ФИЗИЧКУ КУЛТУРУ БУЂЕЊЕ V прошлој годинц на овом месту под назнвом УСПАВА НКА писали с.мо о неактнвНа састанку јата Секције за науку, културу Секретариобразовање. ... и физичку културу Општинскс конфсренније ССРН, ко.ме су при суствовали представници фудбласких клубова, Савеза школских спортскпх друштава, Хале спортова и прсдставницн СИЗ-а физичкс културе раз.матрано је је стање у физичкој култури у нашој општини, а гтрс свега пробле.ми одржавања н коришћсња спортскнх објеката и терена. Такође је било речи и о финансирању а.материзма. Учесници на ово.м састанку били су нсцрпни у својим анализа.ма па је поред осталог речсио да наш град има до зузимајућн нешто боље одржавање фискултурних са ла у школама. Ова чињеница иамеће потребу да се пре свега скро.мна средства која Заједшша издваја рационалније користе као и вољан број спортских ката и тсрена, али се педостатка средстава недовољно одржавају објезбог исти као да се пзвори нона при.мер градски стадион, Хала слортова и други, ивих средстава. У то.м цпљу потребно је да се извршн прерасподела прихода који долазе од лотоа, спортске прогнозе и других игара на срећу. Што се тиче аматерФУДБАЛСКИ САВЕЗ ОГППТИНЕ ПАРАНИН ОДРЖАО ИЗБОРНУ СЕДНИЦУ ВИМЛИ - нмш шш ■ За председннка Председништва Конференције ФСО изабран Александар Цвстковић ■ Година јубилеЈа Фудбалски савез општине Параћии, одржао јс Изборну оедницу 21. фебруара и то.м приликрм раз.матрао рад овог тела у протеклом четворогоди шње.м мандату. Анализи1рајући рад овог тела најмаоовније спортскс организације, Хранислав Ђокић, дос корашњи предоедник, је у сво.м излагању подсетио да је протекли период био крцат спортским догађајима, самоуп равни.м трансформацијама, а и проблемима који фудбал ма ње пратс. Осврћући сс на про текли период уводничар јс у свом излагању указао на појаву која забрињава све љуби теље фудбалскс игре. — На органима Савеза, па и на Конферснцији истицали смо да на.м је квалитет фудба ла у опадању, нарочито код млађих категорија и да подмлатку поклањамо недовољну пажњу. То и овом приликом истичемо. Сви фудбалски рад ници морају да сс окрену више млађим играчима и да о њима поведу више рачуна, јер у ово доба када постојс могућ ности за лакшу забаву од фуд бала, мора.мо ти.м младима да посвети.мр више пажњс и да их заинтерссујемо за ову пле мениту игру. Токо.м рада Конференцијс указано је на проблемс са ко јима сс сусрећу фудбалски по сленици. од матс.рцјалних па до неразумсвања људи који треба да помопгу ову спортску грану. Конфсренција Фулбалског савеза на овом састанку изабрала јс и ново Прсдселништво. комиоијс и олборс, а на челу Фудбалскс организације у нарсдне двс године валазиће се Александар Цветковић, спортски радаик из Доњег Ви дова. На скупу фудбалских радни ка такође су једнодушно усво јени и закључци ПредседнЈгш тва ОК ССО. ООФК-е и ФСО, о чему је било опширније пи сано у проштом броју. М. Илић ског бављења спорто.м потребно је да се успостави тешња сарадња са школама, нарочито основним, јер како рече секретар — волонтер СИЗ-а физичке културе Љубиша Бранковић, леца се већ од десете годипе опрелељују за спортске гране. Школе имају добре фискултурне сале и терене п стртчне наставнике и зато оне треба да буду неиспрпнн извор будућих спортиста. Актпвност на развоју фнзичке културе, спорта и рекреације у нашој оттштпни биће у наредном периоду појачаЈЈа и очекује се бољи дашг обзиро.м да ће по.моћ у развоју те области пружитн Социјалисти чки сагез и Скупштина општине. Наиме, физичка кул тура биће предмет раз.матрања на иекој од наредорганнзагшја Фудбалског са веза општнне —* о секцпјп судиЈа и секцији тренера. Међутим, сада можемо да констатујемо да је допшо до буђења ових орпшнзацн ја. Оне су одржале своје конферек.циЈе, констатовало су да тако више не може, изабрале своја руководства и договорпли се о своме ра ду. На својим конференција ма усвојилн су програм рада за нареднн пернод којим су превидели усавршавање н стручно уздизање постојећег кадра, а предвнделп су одржавање нових курсева за омасовљавање судија □ тренера. Биће добро ако се и педе сет посто ових програма из врше. ФУДБАЛСКИ КУПОВИ ПРВО «0 На последњој седннци Конфереиције Фудбалског савеза општпне Параћин, одржаној претпрошле суботе. усвојеп је и календар активности. По календару прва надметања стартују 15. марта када се игра прво коло Општинског купа, а три дана доцније 18. игра ће се почетно коло Југо- -купа. Првенствена надметања у општинским фудСТРЕЉАШТВО: ннх седница ОК ССРН Скутшггине општине. 15. »ТД балским лигама стартоваће 22. лгарта. Паровн за Општилскн куп — Прво коло 15. 03. 1987. Јухор — Развитак, Јединство (Ратари) — Железничар, Врапчане — Хајдук, Шумадпја — Полет, Будућност -— Радннк, Херој — Моравац, Борац (Бошњапе) — Слога. и ЦРВЕНИ КАРТОН Д. г. РДЗМАЖЕНИ адшм Парови за Југо-куп — Прво коло 18. 03.‘ 1987. Це.мент — Напредак (Дре повац), 13. октобар — Текстнлац, Земљорадник — Једпнство (Ратари), Младост — Исток 63. Јединство (Па раћпн) Младост (Рашевтгца). У првом колу слободан је Борац из Параћнна. М. И. СТРЕЛЦИ У ОФДНЗИВИ На недавно одржаној седници Фудбалског савеза општине Параћин, у извештају и у дпскусијама указивало се на опадање ннтересов«ања код младих, за фудбалску нгру. ЉУБИША БОГДАНОВИК, фудбалски трснер и педагог, најбољи позиавалац ове областп, мало горко ко ментарише чињеницу да је све ма!ве играча у пионирским и омладинским тимовима. Тимови се крпе од случаја до случаја, па се не ретко дешава да у истом тиму јуршнају пиошф и Општпнско првенство за јунноре II сениоре одржано је 1. .марта на стрелишту V Штофари. На ватреној линији бнло је 130 стрелаца, од тога велики број жеиа. Најмасовнијн су били стрелцп Стакларе и ОШ „Вук Караипћ” из Поточца. Прво место у укупном плас.ману припало је екипи СФС, друго Поточцу, а треће Це.ментари. У ' јуниорској конкуренцији прво .ме сто пргшало је Штофари, друто Стаклари, а треће по точкој школи. Најбољи појединци су: мећу сениори- .ма: Мирослав Тешић, Зоран Којић и Слободан Костић а .међу јуниорима Зоран Тодоровнћ, Саша Милошевнћ и Мирослав Милошевић. У конкуренцији жена прво место је освојила Маја Собек, друго Вера Радовановић, а треће Евица Ра довић. Првенство Србије одржаће се 21. и 22. марта у Спорт ској хали „Језеро” у Крапиевцу. Станко Здравковић * ветеран са деоелим на зеленом терену. је још трагнчније, чима Богдановића, стажом П што по ресве чешће се појављују размаже не да по звезде и звезднце. Ваљи сами свесни проблема саставом тима уцењују систему: „Е, нећу да се возим у фићи, оћу у Ладу”... М. И. НОВОСТИ ИЗ ШАХОВСКОГ КЛУБА „ТЕКСТИЛАЦ” РЕНЕСАНСА ШАХА ■ Реорганизованн „Текстилац” по плану наступа на такмичењима а и сам органнзује. Недавно завршене раднпчко-спортске игре у шаху под патронато.м бпштинског већа Савеза синдиката и у организацпји ШК „Текстилац ’. протекле су у знаку организатора. Шахисти Штофаре освојили су ирво место испред шахиста Фабрнке цемента, Средњошколског центра, ФТМ„Про летер” и Српске фабрике стакла. У женској коикуренцији, где заправо није било конкурениције, „побесгле су" представшше С кларс. Обе емшс представљаће општину на регионал Иванковић, пети и Борисав Грифуновић, ос.ми. У среда ште табеле од 32 играча пласирали су се Стсван Цветковић н Мирослав јић. БРЗОПОТЕЗНО ПРВЕНСТБО У грама. Организација је бнла бгг прекорна а оргапизатори жале што није учествовао већи број екипа. Пре.ма годишње.м плану Текстилца. учествовали су на отвореном шаховско.м првенству Пуприје. Добар успсх постигли су Драгомир ЈЕДИНСТВО ПРЕД ПОЧЕТАК ПРОЛЕННОГ ДЕЛА ПРВЕНСТВА СТ№Т НВ Еит ■ Првенство почиње 15. марта, гостовањем у Шапцу ■ Финансијске бриге не решене. На послсд1Бем састанку срп сколигаша дефинитивно је до говорен старт пролсћног дсла Га- првенства Првс српске лиге новњм просторијама, Вили III, 14. марта у 16 1 V сова почиње појединачно првепство Параћпиа у брзо потезном шаху. Органпзатор је Шаховски клуб Тек стилац уз покровнте.љство СОФК-е и СИЗ-а физичке културс. За најбоље „цугераше” предви1>енс су број не и врсдис наградс. Право наступа имају св« шахисти са подручја опшпше. С јссеии Текстилац пркпрс.ма и органпзацију првенства града у „реп/лер” шаху. М. М. за 15. март. „Зслсни" гостују у Шапцу против Радничког — Зорка. Нема већи.х измена од прсдчоженог календара такмичења. оси.м што је договорсно да све утакмицс почињу најкасније у 17 часова. Ово се прс свега односи на мгчевс из другог дела пролећног првснства, да би ноигнари на врсме послали извештаје. По први пут у послсдњих нсколико година, Јединство нигдс нијс отпутовало на зим скс припреме. За нови део првенства „зелени” се пршгрс мају нз домаће.м терену па су одиграли двс утакмице. Јсдну против „Цсмента" из Поповца су добили са 1=0 а од Борца изгубили са 3:2. Прикова у екипи такорећи не.ма, као нп напуштања. Друга мука за новоизабрано руководство, наслсђсна од раније назире сс из изјавс новог предоедника Ранка Николића. — Не види сс још пут и начин, како покрити дуговање. То зиачи да ново руководство није, како је договорено стартовало од нуле. Брш-е остају и једино где је решење на памолу, су залошљења три фудбалера који су досад играли практично као професионалци. Још смо сазнали од Ранка Николића да се настоји на ис плаћивању хранарине Јгграчи ма и то оног заосталог дела. М. Миленковић Карнкатура: Душан Лудвиг
4. МАРТ 1987. • БРОЈ 329 _ПДНОРДМЛ •РАЗБИБРИГА в РАЗБИБРИГА < РАЗБИБРИГА Пише: Радмила Миловановић ће и в и м (Наставак из прошлог броја) . Да бп сс открл.чи копкрстнп узроцп псуспсха учснпка, п поштујући чнњсннцу да успсх у послу, као што Јс всћ рсчсно, зависн не само од односа прсма раду всћ н од способности и обучсностн за рад у стандардннм условн.ма, испптан Јс тсстовпма нптслнгснцпЈс узорак од 200 учсннка коЈи су иа тро.мсссчЈу имали вишс од 3 јсдпницс. Упнтнпком су нспнтанс њиховс тсхникс учсња и однос прсма раду. Радп поређснл нспнтан Јс нстн.м срсдствнма п Један броЈ одличпих ученнка (50). Рсзултатп даЈу слсдсћс податкс: Од 200 учсника са нсдовољ* нвм оцсна.ма 163 су проссчпе-пор.малне ннтслпгснцвјс. 20 и.ма надпросечну а само 13 учсника нсподпроссчну шггслнгспцнју, што значн, да бн прсма способностима само 13 учсннка трсбало да има показан успсх. Остали, њпх 183 моглн би да буду одлнчип ђаци. (Мсђу одличнпм учсннцнма ннЈс нађси всликн броЈ са надпросечним способпостнма, всћнна Јс бнла, такођс проссчна). С сбзиром да сви учсшшн нду у псту школу условн за рад су пстн а породнчне прнликс бсз значајнпх разлика нзмеђу слабих и одличимх учсннка. Што сс тичс тсхника учмка вслика всћина зна како бп трсбало учнти. Прсма то.мс, узрок псуспсха ученнка у учењу, као што сс и могло прстпостапитн ннЈе у псдостатку способности ннтн у нсзнању како да уче, всћ у њпховом ОДНОСЈ' ПРЕМА ГАДУ: разговор са њнма и спровсдено пспитивање показуЈс да вслнкн броЈ нс.ма ннкаквпх обавеза код куће — практвчко, нншта ие радс, за вслнки броЈ, скоро свих 200, учење Је мучење коЈс онн нс могу да издржс. (Плустратнван је одговор Једнсг учсника: на пптањс од чсга завнси успсх у живоIV, он одгозара: „од швсрца, лоповлука н прсвара”). Одлнчнп учсшшн сматраЈу да Јс учење дужност, да их гризс савсст кад не уче, а всћина њнх кма поред учсња Још нску обавсзу код кућс. Свему овомс даљи комснтар нпјс потрсбан. Уколнко бпсмо слсднли логнку јсдног броЈа људи: плата па рад, требало бн ученипнма наЈпре дати пстицс па онда очскнвати учење. То нзглсда смешно, зар нс? Зашто на.м онда ипјс псто тако смешна п лрва поставка? Очнглсдно су нама за нсрад н нсодговорност потребнн изговори н оправдања. И то Јс добро, Јср ипак нам савест ннЈс мирна. ПОИХОНЕУРОЗЕ Пише: Зорана Рашић ФОРМИРАЊЕ НЕУРОТИЧНЕ ЛИЧНОСТИ Доба у коме живимо представља вск изванредиих људских доетпгнућа. То је век сЈајиих тсхннчкнх остварсња, крупннх матерпјалних успеха н лобсда човека над зшогим, досад нсосвојнвим природним феномснима. Али, нови вск доноси човску н новс, савре.чене проблеме, новс стресовс, нове обликс људскс патологијс. Јављају се многа нова обољења коЈа пс настају под дсјством нских бактерпјских фактора нли бнло каквих токсина, всћ су нспосредна последица многих нерсшених конфликата, интерпсрсоналннх сукоба, перазумсвања, лнчннх нсзадовољстава и других споллшњих фактора. Сва та обољења називаЈу сс заЈедннчкпм нменом — функционалиа обољсња, чимс сс жслн нстаћи да она лису одраз органског поремсћаЈа — обољсња органа и промсна у њиховој анатомскоЈ структурн. С обзнром иа то да су та обољс- >ва готово увск у пспосредноЈ узрочној всзи с нскнм психнчким фактором, (доживљаЈсм, узбуђсњсм, смоционалннм стрссом), пски их назиЕију психогснпм порсмсћајнма. Како се порсмсћвЈи таквс врстс прстсжно внђају код одрсђсш« особа којс нспољавају разпс обликс лабилности нсуровсгстативног систсма, а уз то су смоциоиално недозрелс, свн тп порсмсћаји назнвају сс обично Јсдним шнрим именом — нсуротнчки (психонсуротнчки) поремсћаЈи нли нсуротичкс реакциЈс. Дефннисати појам психоиеурозс нијс лако. Најчешћс сс користн дсфнницнја да су психонсурозс пснхопатолошкс промснс личности коЈе немају органски патолошки супстрат, а од којих дотична личност пати доживљавајући низ разних субјективних тсшкоћа. У праксн јс всома тсшко оцснити почстак нсуротичког порсмсћаЈа, утолико прс што сс људи разлнкују по свом психичком склопу, начнну рсаговања, понашању и ставовима у поЈсдиннм ситуациЈама. Рскло бн се да неуроза јсднс особс почињс онда кад због њених субЈсктивних доживљаЈа н тешкоћа почпњс да трпи н њена околнна, бнло у породпци, па радном месту илн у друштву. Сваки покушаЈ да се настанак пснхонсуроза објасии јсдним Јединнм фактором унапрсд мора бити осуђсн на нсуспех. Дуго сс времена трагало за извесним елементима у наслеђу коЈи бн били одговорин за настаЈањс разних облика неуроза. За таква тврђсња корнстиле су се многе чпњсницс из праксе, на примср, да су роЈ.тељи иеуротнчне дсцс и сами билн нсуротичарн. (Наставиће се) РАДЕНКО: црта: Зоран Живковић пише: М. Димитријевић АНКЕТА: КОЛИКО СЕ ПОШТУЈЕ ДОМАПА ПАМЕТ? НЕВОЉД НАС ТРЕЗНН ЕВ Економска криза која јс захватила и нашу земљу приморала нас је да се впше окрећемо себн, н да много више него до сада, рачунамо на сопствене снаге п памет. Колико се у нашим радним организацпјама ослањају на сопствсна унапређења, иновације, разговаралп смо са иноватором из наше општине. Андријана Савпћ, Српска фабрнка стакла: — Код мас у Српској фабрицц стакла нноватори.ма је прокрчсн пут, али треба знатно више да се ради, већи број људи да буде укључен у научнп рад. Стаклара сс сво више ослања на сопствс не снаге, а на то нас тера ограннчен увоз п педо статак девпза. Саширизични угао Уређује: Милијан Деспотовић ТИ АНТОЛОГИЈА САТИРИЧНОГ Бане Јовановпћ, Српска фабрпка стакла, — Успели смо да Се пз борпмо за статус пноватора и на нас сс у овој органпзацнји озбиљно ра чупа. Имамо велико разу.мевањс, пре свега руко воднлаиа, тако да нес.ме тано можемо да радпмо. М о з г а л и Уређује: Миша Гајић □ Поштованп читаоцц данас вам уместо уобичајених класнчних мозгалица доносимо 20 шаљивих народних питалица којс је сакупио Вук Караџнћ. 1. Гдс чизмар почнс најпрс шз.му да шнјс? — 2. Гдс сс ко- :н ссно? — 3. Гдс сс свс хсрцсговачкс врсће скупљају? — 4. Чим Јс торањ покривсн? — 5. Из каквс јс чашс наЈбољс пити? рила прсд лнцсм целог свста? — 10. Шта мисли звонар кад звонн? — 11. Гдс сс вода наЈскупљс продаје? — 12. Где у вола има највишс мсса? — 13. Кад човску ннсу потрсбна оба ока? — 6. Ко Јс мачкп најсличнији? — 7. Којп коњн не Јсду нн зоб ни сено? — 8. Ко пролази онуда куда нико никад ниЈс прошао? — 9. Шта Јс природа ство- — 14. Комс Јс памст у рспу? — 15. Ко у цвсћњаку најбољс оссћа мнрис? — 16. Ко жпвн од встра? — 17. У ком царству ссЈу рспу? — 18. Шта ниЈс ни у куКАМАТНЕ СТОПЕ НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. ЈАНУАРА 1987. ГОДИНЕ Томнслав Миловановић, Фабрнка цемента „Новп Поповац”. — Друштво је заинтсресовано да поспешује развој технологије на бази наших искустава. У области цементне индустрије има доста значајних резултата. Међутпм, многп руководиоци пе прихватају нова решења због „ризика”. Зато мно го лакше успевајџ они ииоваторп који су на ру ководећпм раднпм мести ма. М. Ж. АФОРИЗМА Отац ее борно у покрвту отпорж, • снп у покрету мвљег втпора. _ Милан Тодоровнћ Испразннше ми главу, да не бих потонуо. ВоЈислав Ратховпћ Прс су га гуралк, а сада га само санкаЈу. Љубиша Јанковнћ Док смо тапкали у опанцима, мањс сс чуло. Слободан Ристовпћ Могло би се нскако жпвсти са ово платнцс да Јс како натсрати женс да сс покриваЈу листом као покоЈнпца Ева. Слободан Јанковић Ако Јс човск ковач своЈс срсћс, нска му другн људи нс служе као наковањ. Мплош Табнћ Брло сс устко спушта.мо у народ. Всроватпо зато што народ нс воли — спуштањс! Мирко Лазнћ Прнзнао Јс само половнну, коЈа се прашта. Драган БлагоЈсвић Нски. желс свстлу будућност, а кад гранс сунце беже у хлад. Иван Година Друтарт-с и другови, нматс много пзостанака са партнЈскнх састапака. Слсдећи пут да вам дођу — родитсљи! Радс Петровић ШАЛА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА људождерн ПИТА ЉУДО ЖДЕР СЗОЈУ ДЕ ЦУ: — ВОЛИТЕ ЛИ СВОЈУ МАМУ? — ВОЛИМО! — ОНДА УЗМИТЕ ЈОШ ПО ЈЕДНО ПАРЧЕ. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 16 Радомир М”’’пшгевић МАТ У ДВА ПОТЕЗА — по виђењу 7,5 — орочено преко 46 одсто — орочено преко 52 одсто — орочено преко 61 одсто — орочено преко 64 одсто — орочено преко 66 одсто одсто 3 месеца 6 месецц 12 месеци 24 месеца 36 месеци ћи ни напољу? — 19. Шта сс водом палн? — 20. Шта звонар мора да учнии ако хоће да зеонн? ОДГОВОРИ: 1. На колену. — 2. Ссно се нс коси псго трава. — 3. Прн врху. — 4. Ничим — да јс покривсн нс бн сс ни видсо. — 5. Из пунс. — 6. Мачак. — 7. Дрвсни. 8. Сврдао. — 9. Нос. — 10. Кад ћс прсстатп. — 11. У апотсци. — 12. Под кожом. — 13. Кад нишанн. — 14. Каитару. — 15. Нос. — 16. Човск коЈн има встрсњачу. — 17. Рспа сс нс сеЈс псго ссме од рспс. — 18. Кућнн праг. — 19. Крсч. — 20. Да пучс ужс. НАГРАДНА УНРШТЕНША (18) Аутор: вм Миша Гајић — Миг румун; МАке пскр- ^он. РЕБУС уређује: Д. Гојковић АУ ГОР: гдзуг; јхлее 8РСТА РАМ080 НДРОД Муш име КОПАЧ РАКа 1 НА61 АЕРСпеснд АМБРСГА 4.ЕЛОС ±Алк . П Рсст Агтод Грчко; ИЈ6САфоВ СРо 3 СТАИО три елекТроАе фосфор Жител НА КссМА А5ОЛС •МЕТАР маша РСкА МАОА '87. КАМцтигАњ «ТАМП раа-н КАРОА ХЕРОЈ Мигче ми г ‘87 РЕШЕЊЕ НЛГРАДНЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. 17: ЗЛНЗНБАР, Оланкета, обласник, Руан, гну, мз, Ба. Н, ми, рала. О, Заника, стадиЈум, ТадиЈа, А, трша, Ун, I, уа, Тл, тег, брат, анакруза, Кориолан, алиптика. Поштовани читаоци, у овоЈ иаградноЈ укрштсннци (18) потрсбно Је да решнте појам у трећем водоравно.м реду. Дакле- НАРОДНО МУШКО НМЕ. Вашн одаопори, нскључиво на дописницама (разглсдницама). треба да стигну у РедакциЈу до 13. марта 1987. годинс, а наградс у оком ког.у су. две књиге књижсвког клуба. Желимо вам много среће у нзвлачењу! Пдараде, књигу из завичаЈнс књижсвности, у овом броЈу су добњти: Љиљака Петковић из Гшћевца н Иреиа Арапђсло.ић из Пара1|!1ва. Лист Соцмјалпстичког савеза радвог варода општиве Параћин. Издајв! Центар за културу ■ ивформвса&е „Параћин" — Па. оаћин. Директор,: Славољуб Обрадовић, Главни и одговорнц уредпик* Мирослав Дпмитријевић, Издавачкн савет, Живојцц Томић (председник), Нада Јовавовић. Светислав Живковић, Бори воје Маринвовић, Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ђор рђевић, Мирча Младеновић, Драган Авггић, Славољуб Обрадовић, Мирослав Димитријевић, Снежана Јовавовић ■ Миливоје Илић УређуЈв редакциони колегиЈум. Новинари> Милица Живковић, Ми. озра! Мнлепковић. р Мнливоје Илић, Пословно-технички сскретар: Слаппца Митиђ — Пантић, Адреса редакције: Максима Гсрког 4. Поштански фох 38. Телефони: главни и одговорни урсаиик (0351 5х-352, новпнари (035) 53-694. Претплата: годишња 2.609 диЈ.-лра, полугодишља 1.300 динара, за иностранство лвоструко. Жирц-рачун Цептра за културу и ииформисање 63504-603-1973 код СДК. Параћи, Штампа: ГРО „Глас” Бооград Влгјковићсва 8, телефон: (011) 340-551. Тираж: 1100