ПАРАКИН О ЗЛОЧИНУ ШОК, БОЛ, ТЧТА 3/10ЧНН КОЈН ЈЕ ЗАПРЕПАСТНО ЈУГОС/1АВНЈУ Пуцањ у моју децу Љиљана Мартиновић, дома ћица — Не могу ништа да кажем. Плакала сам као никада. Исто као да су пуцали у моје рођеио дете*. Па то је страшно. Запрепашћење Слободан Борђевић, радник Штофаре — Остао сам без речи. Та ко нешто је неспојнво са нашим друштвом. Радници Штофаре су стравпчну вест примили са гнушањем и запрепашћењем. У четвртак- 3. августа у Штофарн је владао мук. Само су се разбоји чули. Не могу да верујем Драгана Јанковић, ученипа Не могу да верујем да се тако нешто десило. Заштоје пуцао и убио наше другове? Нису сви албаици криви Радомнр Никоднјевнћ, радник Аднтивке Мучкп злочин је изазвао свуда огорчење. Људи су ре аговали као да су изгубили најрођенпје. Сви су саучествовали у болу и жалости. Гнсв је оправдан, али нема места реакцији као што су разбпјање излога и нациоиалистичко понашање, јер нису сви албанци криви. ДЕЛЕГАЦИЈА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО ПАРАНИН У ПОСЕТИ РАЊЕНИМ ВОЈНИЦИМА ПОЗДРАВИ РАЊЕНИМ ВОЈНИЦИМА Ос.мех п оптимизам у болнпчкој ј постељи. Поздрави из Параћина и жеље за брзо оздрављење. Поклои за рањене војнике уручио је председник ОК ССО Неоојша Јеличић. Цовиђења до сусрета у Параћину. Параћинска омладинска организација у нишкој војној болници: жеље за што брже оздрављење. Војска и омладина увек су били најбољи сарадници. Једно од друговања на партизанском маршу. Рањени војницп: Назнф Аџовић, Хусо Ковачевић, Петар Бокић, Анте Јажнћ. Андреј Прешерн и Неџип Мехмедовић Назиф Аџовић, Хусо Ковачевић.Пстар Т>окић, Антс Јажић. Андреј Прсшереи, Неџип Мехмсдовић, успешно се опорављају у Нишкој војној болници на хирушком одељењу. У то смо сс увсрили поиликом поссте о.младинске лслегације пз Парађииа. Међу мла дима Параћина, који су пожс лели бозо исцељивањс оана били сУ: Небојша Јеличић, поедссдник ОК ССО. Љиљана Милошевић, секрстар, Владаџ Јанковић, члан Прсдссднпштва и Лсдица Псриђ, предссд ник ОО ССО „Параћинкс''. Млади Параћина својим познаницима са параћинских тротоара. кафића. касаонс. понсли су понуле. Међу бројним поклонима нашла сс и књига — биографша хсооја „Боанка Крсмановића" чије име носи овдашња касарна. На странипи са посзетом записан јс текст: „У лаљој изОПШТИНСКИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА О ЗЛОЧИНУ У ПАРАНИНСКОЈ КАСАРНИ ЗЛОЧИН НАС НЕЋЕ ПОНОЛЕБАТИ Последња седшгца ОК СКС, одржана одмах након злочпна у Касарни „Брамко Крсмановпћ" п.мала је нешто измењен карактер с обзиром да је раннје оила заказана. Присутни су најпре минуто.м ћутањаодали пошту четворнци изшнулих војника, а затим је Милан Панић> председник ОК СК иагласио: — Трагичан догађај у нашој Касарни дубоко нас је потресао и ожалостпо али нас не може поколебати у нашим настојањима да јачамо редове иаше одбраие п социјалистичке домовиие, чију ударну снагу представља ЈНА. Председник ОК СКС је информисао присутпе да је одмах након злочина заседао Општински комитет за ОНО и ДСЗ и да су предузете све мере како би се заштитио лични' интегритет и имовина Албанаца којн живе у Параћину. Чланови Општипског комитета осудили су звсрски злочни у Касарну и изразили дубоко саучешће са породицама настрадалих. Такође су осудилЕ! и разбијање излога на албанским посластичарнашама као реваишистичкп поступак непримерен у овом тренутку. гоадњи паше братске и јединствепс Југославије ништа иас нс може зауставити. Омладина и грађани општине Параћин". Потом су млади. како они у.мсју измењали поруке. по; љупцс. поздрав. И пооед туге за изгубљсним вој-нлцима, у.ме ли су да се својевоснлм отимизмом ноглсдају у будуђност која их очскујс. са увсрсн>с.м да ђс и даљс сви зајсдно стаЈати на боанику дома? вине и конкрстни.м се при.ме: ро.м бооити против свих национализама. Иначс војници који сс лечс на Хлруршко.м одслељу бој не болнинс V Нишу ОКРУЖСНИ су .макси.малном нажњо.м и љубави ко-.мплетног медицинског оообља. а из дана у дан соба и.м је пуџија посста.ма и родитсљи.ма и родбине и поз цаника и лругаоа из званичних делегација друштвено-политичких зајелнииа. спортских клубова. свих оних који и.м желе бозо оздоављењс и повпатак у лоо.малан живот. Лок сМо боравили у соби гле сс опорављају Назиф. Хусо. Петар, Антс, Андреј. Неџип, видели г-мо једну си.мпатичну снсну. Један од њих ,е јгукнуо од бола кош га јс тпенутно поожи.мао (и.ме шпе ча новинс). Мелицинска ссстоа са ос.мехо.м је јунзку пону дпла ињекшпу. што јс овај уз ос.мсх одбио. Има.мо и јелну .молбу Хусс Ковачсвића. коју Срамота Му.мпп Јакупи сусласннк радње за продају семенки Па то је печувено, срамота. Ја сам Горанаи живим н међу Србнманмеђу Албан ци.ма п немам речи да кажем колико јс то тежак зло чин протпв свих нас, Југосла впјс. М. Ј. ВАНРЕДНА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОК ССО БРЖЕ РЕШАВАТИ ПРОБЛЕМЕ ■ Млади Параћнна осудили гнусни злочин и траже брже решавање нагомиланих проблема у друштву ■ Писмо најодговорнијим структурама На ванредкоЈ седници Пред седништва Општинскс конфе; реиције ССО* одржаној 9. септембра. разматраи је случај убиства четлри војника V параћинском Гарнизону. Омладинци су најоштрије осудили овај гнусни злочјод и са те седнице. улутили пиамо свим најодговоонијим стоуктурама у нашој земљи захтевајући да се нагомилани про&леми брже оешавају, уз много више одговорности и прозиван>е луиим именом и презименом свих оних коли доп-риносе таквом стању. Осуђен је и реваншизам, кош је наступио после догађаја V параћинекој касарни, коп; ничему но води, а несум шгво 1'е да V овакви.м ситуацијама омладинока ооганизација мооа много енеогичније да се бори са својих позиццја. М.Ж. од свег соиа испуњавамо. Хусо нас је замолио да пренссе.мо пгно позлоава Наташи Станковиђ. Ево прсносимо поздраве и поручујемо Наташи да се Хусо лобро сссћа и да ће ускоро зацелити ранс. На крају пргпатног дружења војника из параћинске касарне „Бранко Крсмановић" и мдддих Параћина. договорено је да се ускоро виде у Параћину за које их всзуЈу многс лепе успо.мене из вошичких дана. али болнс ранс у души и телу. које и.м је нанео један изрод. М. Илић ПИСМО ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССО На злочш! какав се не памти у ЈНА од ослобођења па до данас, цела Југословенска заједнлца, а првенствено млади, не смеју да остану по страни. Морамо се сви активно укључнватн око решавања свих проблема на Косову и у друштву у целшш. Прошлост нас учи куда водп игционална мржња. Овога морамо бити свесни у економским и друштвеним тешкоћама када непријатељи земље нападају темеље НОБ-а и наше Социјалистичке револуције. Овај злочнн је директан напад на наше најсветлнје тради ције. Па зар, сада неко има право да преврће гробове погинулих и лушта злу крв међу младе? Млади су сс залагали и даље се залажу за јачање братства и јединства свих народа и народности. Имамо ли право да тражнмо одговор са нменима и презименима оних људи којн су највећн кривци што се напајају идејама националнзма п што се шнри мр жња међу народима и народвостима, а првенствено међу младом генерацнјом. Имамо и морамо. Не можсмо мирно прећи прско овога. Свесни смо да борба против национализма јесте и сузбнјање било ког облика реванпшзма. Залажемо се да најбољи одговор младих мора да буде у битном н дослсдном остваривању југословенске политнке о Ко сову и у ширењу убеђења да само заједво можемо превазићи постојеће проблеме. ПРЕДСЕДНИШТВО ОК ССО ПАРАИИН ВОЈНИЦИ ИЗ ПАРАКИНСКЕ КАСАРНЕ ТУГУЈЕМО ЗБОГ УБИЈЕНИХ ДРУГООА Срсда, 9. август. Војници из Параћинскс касарне на улица мау продавнпцама, ресторани.ма. Нема онс уобичајспе војничкс всдринс. Упознајсмо сс са двојицом војника. Прсд стављадш сс. Војници, очиглс дно потиштени и невољни за евоцирање успо.мена на нсда вно злодсло. Тсшко им јс трс ба их разумсти. Но, разговор је ипак потекао. али су нав з^молили ла их нс питамо за имсна, можемо само да забележимо да су војници воднмка Милинка. Један од њих са југа Србије како рсчс, разводник, отрс сит и речит. Друти Нишлија. погнуте главс све врсме слуша наш разговор. Причамо о свсму највишс о фудбалу и Јс дШЈСтву. Коментаришемо њихову кризу. тражимо узроке и покушавамо да „помогнемо" зсленима. Мсђутим, разговор о тсшко.м догађају јс неизбежан. Разводник говори: — Нс зна.м ни како се осећам. Тсшко ми јс, ужасно. Ево купио са.м фар.мерицс и из лази.м и ја, овај мој другар, а и они су трсбали ... Нс .мо гу да схватим да их такоДјед ноставно, од једно.м нема. Тешко ми јс. Азиза ниса.м добро познавао, чудан је то човск. И.мао са.м срсћу и ја и моји другови да је про.машио нашу' спаваоницу. Други саговорник за наши.м столом нс може, нс.ма речи да ишта каже о ово.м нечувс но.м злочину. Обојица су дубоко потрессни догађајем и са.мо „тврдо" војничко срце не дозвољава да низ образе клизну сузе. М. И. Азис Ксљмсндн, студснт, рођен 15. јануара 1967. у сс.ту Корачнца, Ску пштмна општинс Лнпљан, студент Правног факултста у Прниггипп, стално пастпљсн у Душаноио, Скупштниа општпна Призрси, на слу;к бн у ЈНЛ од ссптембра 1986. годнпс па до — трагичног јутра 3. ссптс мбр^ 1987. годиие, када Јс мучкк потегао аугомат иа другове са коЈмма Јс до јучс стајао у строЈу. Лзис Ксљмснди учссиик је приштинскнх дсмопстрацнЈа 1981. ј? зоог тога на дссст дапа ззтхора, ЗаЈсдио та брато.м Ндрнзом/ !;'ип1.'1омиранпм правпнком исппспсао јс па роле по Душапову. Покушао јс да 1984. годинс прсбсгнс у Ллбапнју. На.мсрс су му осуЈстили сељацн на границу и због тога је био осуђси 13 дана затворн. — Бпо јс агрссиваи, Пздвајао сс из друштса. Јсдва сс дружио и са своји.ма. Био је освстољуб>ш. Ноћ уочи заочнна посваћао сс са трпсзар цсм који му ннЈс дао рспстс, чјко о КељмендмЈу говорс војннци из Ка сарнс „Бранко Крсмановнћ*', тужик и ћутљиви. Та звср, да би нссметано ктала и убнЈала навукда Је на себе и маску: Ксљмсдп јс 1984. годипс у Срс дљој школи учлаљсн у Савсз кому ииста Југославијс. Примљсн Јс Јсдногласио, на прсдлог прсдссдинштва О.младннске органпзпцпјс Срс.ивошколског цситра Липљаис. У оио што ниЈе могао сам да прнкријс и затаји, помогла му Је (тсмпнраиа) бирократмја пославши освсдочсиог нацпоиалисту и писца пссама у којима будн нациоиашш рсканшизам свог иарода да рамс уз ра.ме са хиљада.ма младпћа обави часну дужиост браниоца Југославк Јс по потрсби са оружјсм — личиим картоиом у ко.ме иијс било нм Јсдие јсднис рсчи ко ћс то чуватн стражу н мирап сап својнх другова 1'ојнмка и свих иас. Лични картои Азн?<1 Кељмсндија био Је празам. Као и свн остали Азнз Ксљмеили положио Јс заклству, нзговзрао јс са своЈим друговпма у строЈу# онкма коЈи !1С сутрадап пасти под н>е гоб1ш рафалом ЗЛКЛЕТВУ. Свк зка- »10 н памтн.мо узвншснс рсчи тог тскста у комс потврћуЈс.мо праио и об^апсзу да бранимо нашу зсмљу не жалсћк при то.м и свој жнвот. Очк г.тсдно за љсга Јс то бшш нкшгавно. Заклства, бсса, реч — погажсна јс. Ннје нк чудо пгто се мпош љсгонк сународнпцк одричу љсга. м, м.
НЕПРИХВАТЉИВ НАЧИН ОКУПЉАЊА МЛАДИХ ИСПРЕД ПОСЛАСТИЧАРНИЦЕ „МИЊОН” ДРУГИ ПИШУ: НИН ДЕОБЕ НИСУ ПУТ КОЈИМ ТРЕБА ДА ИДЕМО Прошлс срсде, 9. ссптембра у вечсрљим часовима тачније у 20 сати н десе група младнх испред посластнчаре „Мпњон” у најужем протеста због нечувеног злочппд над прнпадницима ЈНА а након тога, због нежељених последнца, иптсрвенисет мннута окупнла делу града. Онн су у знак запевалп Југословенску хпмну, сала је Мнлпцнја. Тим поводо.м, сутрадан са новвнарима је разговарао Драгав Антић, председннк ОК ССРН, којн је представнипима штампс презентпрао следеће чињенпце. Прошле среде, када ни у једном угоститељском објекту не ради музика, највише се младих окупило V „Швајцарији”, где је и диск клуб. Јсдна група од око 20 омладннаца. кренула је од „Швај царије” и дошла испред послатичарнице „Мињон”, Фетаи и Сефедин Руждија, наших суграћана, на чијс понашање не могу да се ставе било какве примедбе. Група је почела да пева Југословен ску химну што је изазвало интерес пролазника и младих окупљених око „Швајца рије”. У НОНИ ИЗМЕБУ 5. И 6. СЕПТЕМБРА РАЗБШИ ИЖИ ? ИВ МЈ У ноћи лзмеђу суботе п недел>е Ј. в 6. сеггтембра, за сада још увек мепозната лпца у цснтру Параћпла разбила су излоге на посластичарсквм радњама „Авала”, власннка Мехаса Демнрнја □ „Пеливаи” бра ће Аделш, Ссдата и Буредпнд. О самом догађају п љсговим мотивима надлсжлл органн у Параћн иу пису нздалн зваппчно саошптел«, алп врло Јс оправдана претпо с-г^лвка да су пзлозп на радњама власнпка албанске кародностп полу паив у знак протеста као рсволт на трагнчне догађаЈе у параћпнској Ка сарвп. Због тежине злодслц Азнза Кел>мен днЈа п његовог одЈека у Параћпну и пелоЈ ЈугославиЈи као п због могућнх последица,” ,прсузнзгања прав де у своје руке’’, Оппгпшскп комн тет за ошптенародну одбрану п друпттвену самозапгпггу одмах послс трагичног догаћаЈа наложио је поЈачанн надзор, како бн се имовнна п пнтсгрптет грађана албанске народностн заштнтнлп. Иначс, полупанл нзлозн на посла сгтзарницама у коЈнма се углавном сакупљају младп из околннх села нису зауставнли рад у посластичар ницама, Стакла су замењена и већ истог дана. М. Миленковпћ На овакво окупљањс којс није у складу са прописима о јавном реду и мпру, јавпн органи су упозорнли окгпљс не ла сс на тај начин кршс проппсп. Двојица су се сгпротставнли и онв су без употрсбс снле приведени у Секретаријат за унутрашњс пос лове, а послс краћсг задржа вања пуштспп су кућама. 0 овом догађају обавештснн су свп функцпонсри. друштвено-политичких организација и Скупштнне општпне. Сутрадан, ујутру, сазвала је ванредна седница Председнп штва општинске конференци је Савеза сош<јалистичке ом ладине којој су прпсуствова ли сви фунКционери. Закључено је, да се окупљање испрсд посластичарнп це „Мшбон” може окаракте рисати као једна врста протеста због мучког злочпна у Касарни „Бранко Крсманосић” али је оцењено да је та кав потсз бес.мнслен, када се ради о конкретпом власнпку, као и односу на било ког Албанца који жнви и ра дп у ово.м граду- рскао нам јс Драган Аптић. Из тих разлога, говори на.м Драган Авгнћ, донег је закључак да се све омладин ске организације упознају са догађајима и да се укаже да су оваква окупљања беспо требна. Деобе на националној линији и реваншизам нису пут којим треба да идемо. наглашава Драган Антић, председник ОК ССРН. Будућност треба да гради мо на тековинама наше Револуције, а пре свега на светлим при.мср1гма братства и јединства. М. Н. ПРЕДСЕДНИШТВО КООРДИНАЦИОНЕ КОНФЕРЕНИШЕ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ СРЕДЊОШКОЛСКОГ ЦЕНТРА БР4НКО КРСМАНОВИБ” РЕВОЛТ ОПРАВДН - Ж1УПАК НЕПРНМЕРЕН „Швајцарија”. тридиционалнп полигон за окушвање младих, а највише средњошколаца, у непосредном суседству посластичаре „Мињон”, бпло је 9. септембра место за неггримерно реаговање младнх на нечувени зло чин, који се збпо V касарни .,Бранко Крсмановић”. Оозиром да се у групи која јс певала Југословенску химну пред посластичаром „Мињон", чијн ј‘е власник албанске народности, било и учетгка из средњошколског центра, Председништво Коордннацпоне конфсрепцпје ССО, јс на Ванредном саста пку разговарало о. учешћу н понашању својих чланова. Предссднпштво је закључило да јс револт младих оп равдан, али да то није начин ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ПАРАБИН НАЦНОМИ МРЖБА 80» У ШАПРОФУ Након пниццдента пспред посластпчарс „Мињон” бра ће Ружди. који се због 9. септембра у вечерњим сатима, на Ванредној седницн Председништва младп, су Vпутили поруку впшњацима, V којој се између осталог истиче: — Обзиром да до сада ни смо имали овакво масовио окупљање и понашање младпх, предпостављамо да је то реакција на монструозии злочин који се недавно догодио у нашој средиии као и на изузетно споро ре шавање тешких, косовских проблема. Место окупљања даје догађај'у националистички призвук. На поменути злочпн се реаговало и у недељу 6. септембра. разбијањем излога на посластичарницама чијп су власпици ал баиске народностп. Сличних било је' и у другим среди- »ама паше Републике, што може да прерасте у масовни насртај, на људско достојан ство, на тековине наше социјалистичке револуције и пелокупнп прогрес југословенске заједнпце. ДаљеЧ’ поруии Председпиштва, која је упућеиа младима поводом инцидента од 9. септемора се каже: — Млади су поручилп у овогодишњој Штафсти младостн да јуришају на небо. јер се оно једнно јуришом осваја. Алп га не могу осво јити ако на неприхватљив и деструктиван иачин одговарају провокацијама и нацисналној заведености. Болно је, али и истинцто, да се национализам увукао у омладинску свакодпевнццу. Све чешће млади, притиснути проблемима, а немоћни да пх. ГОВОРЕ ВЛАСНИЦИ РАЗБИЈЕНИХ ПОСЛАСТИЧАРА У ноћи измсђу суботе н нсдел>е након убиства чстворице воЈника у касарни „Браико Крсмановић”, раз бијсни су излози посластпчара „Авала” МЕХАСА ДЕМПРПЈи’ и ,,Пелнван’' БРАКЕ АДЕ.МИА и ШЕДАТА БУРЕДИНИЈА. Док се радн оваЈ текст почиипоци су непознати. Током всчери истога дана када сс п догодпо нсчувешг алочии, из њихових радњи сс чула музлка са касстофона. Вероватно Јс то сазнање и повело, за садз нспозиато лицс да полупа излоге поменутих посластпчара. Иначс оваЈ гест непознатог почнниоца оштро Је осуђсн од Стра не Општипског комптета СКС. Трагом овс вссти крснулн смо да посетпмо власинке разбнјспих посластичара. МЕХАСА ДЕМИРИЈА, пласшпзд „Авале” писмо затскли у посластичари, алп смо разговаралн са њсговнм радницима. Они тврде да музнка гшЈс бнла прегласна, да их нико нлЈе упозорпо да нс трсба нскључпвати радио апаратс. Такође наводс да су сс са радијских грамофона п мапЈстофона вртслс н заоавне и народне пссме. По »г,ихоЈЈИ.м рсчима нико ниЈе жслео да про воцира у тако тсшко.м трснутку по готову што и опи осуђуЈу иечувсни злочин коЈн Је починио АЗПЗ КЕКаменоване посластичарнпце Љ.МЕНДИ. Суседна посластичара „Пслпван” Брцћс БУРЕДИНИ пуна Је као п „Авала”, Затичсмо браћу, власнико п разговарамо са њн.ма. Такођс и онп тврде да ннсу жслелн да проБоцирају, и да Је у всчсрњпм са тима био раднпк у посластичари. Наиомињу да пх нико ииЈе упозорно да не пупгтају музпку п да она ниЈе била прегласна. Са жаљењем су првмили вест о гнусном злочгпгу њиховог сународника, са папомсном да су њихове чеспе Југоглопенсцо породнце нз МзкслоннЈс, нс са К<» сова. Такође браћа БУРЕДШШ ка жу да пх болс причс коЈе колаЈу градом да су онн учествовалц у не приЈатсљски.м демонстрациЈама 1981. годинс у Прнштпнн, што онн 0ХП’ чно побиЈају. Ми ннс.мо нациоиалисгн, тврдс бра ћа Адлм п Шетад н ту чшмницу поткрепљују следећом прнчо.м. Сво јспре.мсно јс јсзан аутобус са нпвалпдима рала, преко улру-женл, бо равио у њиховом родном крају где су на наЈбољи Шзчпн угостили педе сстак гостиЈу из Параћгпга. Иначс п актпвнсти нз мсспс зајсдпицс „Цеитар’' су нам потнрдв ЛГ1 ову прпчг, а такође пазомпњу да су гласнпци обе посласпрг.рс ко рсктни суграђани н да су својс грл 1-апскс дужностп пспуњавала гред по и па врсме. Бсз обзпра на дубоке раис које Јс АЗИЗ КЕЉМЕНДИ задао Јутосглнјнји, разбијањс нзлога и уииштаг.зњс матернЈалних добара албанапа коЈн живе н раде у Парзћин; ннје пут за рсшавање нагомплапи* проолслдз. Националнзмом на иацнг! ализа.м не може се нпшта постићн сс.м најгорсг. м. и. решс, тражс излаз под окри љем нације која ћс им, наволпо, као пријатс.н, моћи све то ла обезоеди. По срелп је тешка заблуда и опасно лосртање. МЛАДИ МОРАЈУ Д \ ЗНАЈУ I \ ЈЕ ОВИМ ПРОСТОРИМА II У ОВИ?Л ТЕШКИМ ВРЕМЕНОМ. ОПСТАНАК БЕЗ БРАТСТВА 11 ЈЕДИНСТВА НЕМОГ^П И ДА СВАКА НАЦИОНАЛНА МРЖЊА ВОДИ V КАТАСТРОФУ. Чланови Председништва такође су затражили комплетпу информанијг о овом догађају и о могућем нацпоналистичком понашању уче нпка овог центра. Иначе, дан након инциден та, 10. септембра, сви ученици школског центра „Бран ко Крсмаиовнћ” упознатп су са Огвореним писмом и Порском Предссднишгва општинске конферснцнјс младих. М. И. за њсгово изражавање. Тако ће је речсно, дд се не може ићи у ревалшизам национа лизмом на национализаМ' јер то је непри.мерно ово.м друш тву п светпњи која је нскована у Револуцији — братству и јединству. Председништво Општинске конференције ССО Параћнн. каже се у даљем тексту порукс, је крајње незадовољно спорп.м решазањс.м косовскпх проблема н дубоко погођено гнусним злочпно.м над браници.ма наше до мовттне, н због тога је упутнло отворепо ппсмо највнптп.м оргапп.ма власти V Федсрацп јн н Републици, у коме сс и.зричито тражи одговор са именнма и презимепи .ма свих оних који сс дпректпп крпвии што се млади напајају идеј‘ама нацпоначи з.ма, што се ппгри мржња ме ђу пароди.ма и народностпма и не предузимају мере протпв свнх таквих носилаца. На крају поруке речгно је: — Мопа.мо да верујемо у политику и снагу Савеза комуниста и да на те.мељима рсволушгје, а пре свсга брат ства и јединства градимо бу дућност. Ова порука упућена је свим основним организапија ССО, а такође је објављена V средствима јавног информисања. М. И. БЕЗУМЉЕ РДЗБ1ЈД ИОГЕ Тсшко да ћс сс камспом у нзлогу разбити туга хиљада људи у жалости за четворицом војника. Тешко да ће камен V посластггчарници ра збити н касетофон код кога се те тихе вечери кобног 3. септсмбра чула музика. Тсшко да ће камен разбити и решитн Косовске лроблеме. Не може се ннчим гмањи ти срам ни чин вандализма и спречити одјек лошег гла са који сс чује још ^даље. Нпшта није срамније цигло.м у нзлогу рсшаватн наго .мпланс проблеме од пачнпа на којн се пробле.ми па Косову стварај'у. Кељмснди јс пуцао у Југо славију. То је тачно. Али Ксљмснди ј*с био само прст на обарачу прелентс која ето већ шест година пуца па њу из свих могући.х срул:ја и оруђа. Оба власплка посластичарница већ су дуго< у Параћину, тако рсћи од по ратпих дана. Јелнако и спи саосећају у трагедији која сс дссила у Касарни. Свесни су своје припадности албанском народу п као такви чини се такође свесни да део огорчења мора дотаћи и њих. Сви остали морали би да буду свесни да као што с\' знали последице Кеиељлијевихрафалаи иредентисти су предвидсли могућност овакбих естермних понашања. Најпре јс то цигла у нзлог а зати.м се арсенал реваншпзма допуњује. А циљ ирс денте је био да се пзазови пзгрсдн, нередн, да се узнс- .мири н политпчки наша всћ * буркана економским проблемима јавност. Према томе воло је лако закључнти да безу.мл»е пдс па руку ирсленти. Освета или реваншизам како се на зивају догађаји овакве врсте и кроз историју пос.м.атраио никад нису чинили бн ћс српског народа, па не мо ра нн сад. М. Милснковпћ Ј1РЕНИНИТЕ СД момсши ИЖ^ЉАВАЖШ | Мало је недеља, попут протсклс. које 9 нас приморавају на сопствена преиспитива- | ња. Најдубљс тегобе сахране војника. Шга | нам сс то догађа? Међу онима којнма је било најтеже био је и најдостојанствеиији човек седмпце, подсећајући нас на једну од најдрагоценијнх цивилизацијских тековипа сваког наро да, дабоме и српског - на самопоштовање. Није отац Срђана Симића могао да задржи И бол, али није ни у ком тренутку губио смиреност. У свом је дом\’, људима окупљеним да породипи изразе саучешће, поручио — за њега није важно ко је убшга његовог сина, да ли је Албанац или нске друге националиода већ -Л1У Је. као родитељу, стало да се овако злодело не понови у Југославијп. А на беопрадском Новом гробљу. у тренутку опроштаја, када се, после речн генсрала Вукосава Вујичића, над Сућановом ху.мком зачуло сијасет узвика што том месту не долнкује, пришао је микрофону и поручио: прекнннте националистичка иживљавања над гробом мога снна. Многи ћс довека скпдати капу Петру Си.мнћу, као игго се увек одаје пошта љу- » дима којн нас надвисе у тегобним време- | нима. I Друга страна ттгх трапгчнпх збивања јс ј; безумни чин. и, у суштини поразна лич- Р ност Азиза Кељмсндија, И и.ме убица сс дуго памта. Можда ћс I сс једног дана и сазнати ко сг људи што г< су напајали национализмом, пајтамнпјим у шовннизмом и мржњом која ие бпра. Мо- 5 гућно је да је мНоге тајне однео са собо.м. Алп је. како год да се погледа, преваоио | свој народ, поготову оне Албанце којНрЈ драгоцене тсковине сопствеие баштине \б М рајају поштовање човека с којнм дсле сваполневицу. Чак и међу сни.ма што на Ко- К сову прихватају злодело као метод за ос- П тваривањс сопствених националистачких ци || љева, мало ће бита оннх који ће олако ли- и ковата наД Кељмендијсвим бсзумљем. Али, то јс живот. Пренето из НИН-а. Дсо текста М „Квадратуре национализ.ма”, Мирка Н Бекића М Најдостојанственији човек седмнце: Петар Симић отац убијеног Срђана Породица Симић у сво.м дубоком болу
САФЕТ ДУДАКОВИБ НА ПАРТИЗАНСКОМ МАРШУ Догађај за ПРАЗНННА У ПРОЈУ М1ДНХ ПАРТИЗАНЛ прву страну Злочнн у параћинској касарни нашао се, | у петак, 4. септембра, на првнм страпама свих југословенских гласнла „Борба” је, на прнмер, овој трагедији посветила чстирн ступна на првој страни и, тако рећи, целу последњу страпнцу Титоградска „Побједа” јс на четири ступца прве странице. најпре, саогпптила вест да су убнјена четнри војника, а на нстом простору и истој страни пренела и Танјугов коментар „Пуцњи у Југолавију”. Сарајевско „Ослобоођење” у врху стране на пет стубаца доноси „Опозив за Фикрета Абдића”. а испод тога пише о ,,Масакру у војничкој спаваонп" с тим пгго овом незапамћеном злочину посвећује и добар део своје четврте сгране. Загребачки „Вечерњи лист” као наЈупадљивију вест саопштава да су „Убијена четири. а рањепо пет војника”. То је наслов текста, објављен на црној подлози а сам текст Је, иначе, пласиран на 25. страни. „Вјесник” у дну прве тране на три ступца почнње текст о параМеђу учеоницима марша био је и Сафет Цудаковић Крајем јулских дана у Шалудовцу се обележава Дан фо рмирања Параћинско — ћупријске и рударске чете. Млади из Параћина, Ћуприје и Де спотовца, сваке године походс стазе славних претходника. Тако је било и ове године. У маршевској колони од Па раћина, ка Батинцу, затим Ша лудовцу и Грзи налазило се пет војника из Параћинске ка сарне „Бранко КрсмановиА". Међу петорицом примерних војника, налазио се и Сафет Дудаковић, ггова жптва суманутог убице Азиза Кељмендија. Учесници марша су са нескривеном тугом примили вест о погибији Сафета, Јер и он и његови другови остали оу им у најлепшој успомени. Њи ма је ненавиклим на дуга пе шачења, невичним руковању оружјем. Сафетова помоћ би ла неизмерна. Та два дана жи вели су као једна велика поро дица која Је одговорно и успешно извршила задатак. Сви су стигли до циља здрави, орни и богатиЈи за нова војничка сазнања, најпре захваљују ћи Сафету и војницима из Па раћинског гарнизона. Дружење које је започело на маршу настављено Је до кобног дана. Празкина у строју Параћинско-ћупријске и рударске чете из 1987. године тсшко бо ли, али успо.мена на доброг друга, војника, скромног човс ка неће избледети. М. И. ћинкој трагедији. а наставља га у том бро ју на 12. страници. „Нова Македонија” вест саопштава у дну стране, а наставља на четвртој. Новосадски „Дневник’’ доноси саопштеЈБе Савезног секретариЈата за народну одбрану двостубачно, у средини стране, пос ле саоггштења са седнице СИВ-а. а шире извештава на четвртој страни. Љубљанско „Дело” је дало кратку Танјугову информацију под насловом „Трагедија у параћинској касарни”. Та вест је била пласирана на једном тупцу за разлику од сутрашњег дана када се о истом догађају пише на три ступца у дну ттрве стране. (пренето из „Полнтнке” од 7. септембра 1987. г.) - ДевоЈачки мљрци за рањене СЕПТЕМБАРСКА КЛАСА ВОЈНИКА У КАСАРНАМА ШИРОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ & часном задатку . ч п Бројнм пспраћаји у Армију обелсжили предходну недељу у Параћнну в У ЈНА са пумо повсрења н љубави ■ Армија — стуб братства и јединства. Всћ у другој половинн августа, када су регрутима масовно почсли да пристнжу војни позиви, једна од нсизбежних тема младнх Параћинаца постала је и одслужењс војног рока и нензбсжне приче оних који су свој дуг пре.ма домовини већ увелнко одужили. Претпрошлс суботе, док су Још увек свеже ране крвариле, постављали смо фотографиЈе са комеморативног скупа у Нишу. Пано испред Роб не куће „Београд” тоебао Јс да донссе слику и атмосферу са испраћаја у Нишу. За тили час окупили су се пролазници уздишући и са су зама проматрајући фотографије погинулих војника. Међу фотографијама су се нашле и оне којс сведоче да ће рањсни војници, Назиф Аџовић, Хусо Ковачсвић, Пстар Ђокић, Анте Јсжић, Ан.треј Прсшерн, Нсџип Мсхмедовић успешно видати ранс. Окупљсни су са олакшањсм приме тили оптимизам на њиховим лицима. У међувремсну до са мих фотографија пробиле су сс и Слађана и Драгана, сред њошколке делећи пољупце ра њсним војницима. А како и нс би. Па они су стари познаници из „Швајца рије". — Јао баш је сладак, не бо ли га много. — Еј види и њега, па и он јс рањен. Прспознавања праћсна тугом и радошћу. Тугом за изги нулс, радошћу што ћс рањсни војници убрзо осстити то плину дома, а наравно и Параћлна. У име омладине Параћина: пољубац за исцељсње СТАЊЕ РАЊЕНИХ ВОЈНИКА У НИШКОЈ БОЛНИЦИ — ОДЛИЧНО Отпуштају се заједно Иктересујућн се за стање ч^лника Хируршког одеље- оду заједно, истог дапа из ц ток излечења шесторице ња Војнс болнице у Нишу Болнице, на пригодан на- ' војпика у Нишкој војној сазнали смо следеће: чнн. ј бо.тници, рањених и повре- — Тачно је да .су неки Очскује се да ће војни- ! ђеннх 3. септсмбра у Ка- већ у понедељак могли ку- ни напусдити болницу до [ сарин од пуковника докто- ћа.ма или у касарну, али краја нсдсље. ра Драгослава Спасића, на- ми смо одлучили да сви М. М. НАЗИФ МЕХМЕДОВИБ, ОТАЦ РАЊЕНОГ ВОЈНИКА НЕЏИПА Параћин ме је увек лепо дочекао Цакон нечувеног злодела против Југословснске народнс армијс и Југославије, рање ни војници из параћинске ка сарне врло брзо су добили аде кватни медицпнски третман. Рањсни војници након прве указане помоћи у Параћину, пребачени су у Нишку војну болницу. Тимови лскара брзо су и ус псшно интервенисали и сачули да обиђу рањене војнихе били су и прсдставници општинеПараћин, Мшсаи Пам 1ћ, Витомир Пваипшсвић, Д»:а« ган Аитнћ. То.м ирп.шком > 1о знали су сс са оцсм рањогог војника Нсџипа Мсхмедовиаа Отац Назиф потрессн трагичним догађајем смогао је снагс да делегацији Параћина лс прича_како јс у Параћину увек лепо дочскиван од сзих Бап»а Лука, Дервента, Славонска Пожсга, Книн, Делницс, Псћ, Бар, само су нскн / ~ј4/ од гра/гова широм Југославијс у којима сс Д-. већ сада налазс Параћинци, углавном роћсни о:«ог ».варљивог лста” '68. године. 0 гомс како доживљавају прве тренутке у војничкој униформп. њиховн најближи саа- ( наће, као по правилу из првих телефонских позива, разглсдница н неизбсжних пнсама. вали још шест младих живота. Одмах након трагедијс у Параћин и Ниш почели су да пристижу родитсљи и рођаци погинулих и рањсних војника. Рсђалс су сс потресне сцсне. Мсђу првима који су дошграђана. Увск су му излазпли у сусрет, а верујс и његовом сину Нсџипу. По њсговим рсчима, не идс му у главу, како овакав масакр можс да се дсси у граду крји воли војника. ПОСЛЕ ДОГАБАЈА КАСАРНИ У ПАРАНИНСКОЈ Шсснассго сегггембарско поподне, угла- , впом јс било резсрвнсапо за пспраћај рсг- , рута на параћлнској, алп и на дрмнм жслсзннца.ма. СОЛНДАРНШ У БОЛУ 1-1 ваш репортер имаћс ту часну д\жност, па зато чврсто обсћава да ћс зајсдно са својим друговима свс учинитп да V Ар.мпјп пс поклекнс ни прсд јсдвим проблемом. Млада гепсрацпја јс спрсмна и за највсћа оствареља, спа јс у напону снагс. кроз њу гсче јуиачка крв која никада не може прсДраган Јоваповпћ После пе.милнх догађајау параћинској касарнн, када су погинула чеггири војпика паши оуграЈзатш су са гнушањем осуднли овај злочин. Внше рапшх организацнја је утгутило телеграме саучешпа надлежни.м органима захтевајући у н»нма да се прсдуз.му све потрсонс мере како се оваквп н слпчнн догађаји впше нпкала пс бп поновплп. Ралпнчкп савст Стакларе родицама погинулпх взјгмка у параћинској касарни додели једнокра-гча новчана по.моћ од ло 10 мплнона старнх динара. Фабрика бо.мбона рат.тука н жвакаћпх гума „Параћинка'’ организовала је посету позрсђеннм војннцима п то.м прнликом су п уручени пакетп њпхових производа. То су исто учиншш и млади стакларс. Доктор Драгослав Спасн!): мимчнпе у одличној фор.мн је донео одлуку да се по- М. ;к.
16. СЕПТЕМБАР 1987. • БРОЈ 343 П0ЖИЧ1111 живот У овом ТРЕНУТКУ Пише: Зоран Живковлћ ШТА ШТАМПА ШТАМПА Колпко Јуче бплн смо у снтуаииЈи да о опо.мс* о чсму нс смс Да пишс штампа »азпајсмо уз помоћ резервног алн увск. ангажованог сн стс.ма ннфор.мисања тппа радио-.Ми лева плн из разгопора уз јутарњс слсдовшбс прног напптки, зваиог кафа. А опда, одЈедпом стварп сс драчшчно мсњзЈу. Косово јс дуго била тпбу-тсма плп тема само за храбрс новипарс п још храбрије уредннкс. Трсбхчо јс времсна др сс о догађа- ♦мма по пзбијању контрарсг.олуцпјс. осим штурпх, строго коптролисанпх агснппјскпх всстп, нсшто вгппс п објсктпвппЈе паппше у штампп. Данас, практнчно псма дана а да днсвца штампа нс ппшс о Косову. КраЈсм августа, ЈужноЈ покраЈппп се прпдружио п „Лгрокомсрц". тако да су рсвноспи чптаоцн п нс отвараЈућп новинс зналн шта пх унутра очскуЈе. Та кампаља ствара слику о „ад хок дсмократпЈп" нашс штампс, чп Јом ће се хаЈком па другс, пзвућп ОНТ1 првп. Новнне су пас тада, да Ом попуни отпћн ’ а да оду предалеко н то пскључиво осландЈућп сс на ссбс, а нс на нске нарсдбодагцс који у оваквом начпиу ппсања штампс о прошлости, видс шапсу да сакрпју исшто нз садашњостн. У Већу 'савсза Сипдиката иаше општнне у току су ггреднзборне актпвностп. 0- впх дана Председнпштво већа је утврдило роковс, а ! треба да пх потврди Веће на својој стручној седницп. ! Избори ћс битп спроведе- . пп до 10 децсмбра. Формп- □ПШТИНСКИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА □ Иа седпшш Општпнског комнтета СКС, од 8. септсмбра, утврђен Је Роковнпк пзборнпх актпвностп. До појапе нашег броја одржаиа су и одржавају се саветовања са сскретарн.ма 00 СК, предссдницима конференција и члановима Полнтичког актива. Такође, у ово.м Иериоду одржаће се л припрем нн састанци по основним органнзацнјама. Током октобра планнракн су прс боре у основннм организацнЈама и лнзнраћс се рад током две прогскднзборпп скупопи у 00 СК, а од копфсрснциЈама. ле годннс у 00 СК, свндснгпратн 1 до 25 новсмбра јс врсме за из- Па ирсдизборннм скуповнма ана- чланови Савеза комунпстз за функПОЧИЊУ ИЗБОРИ У СИНДИКАТУ ИЗБОРИ ДО 10. ДЕЦЕМБРА УТВРЂЕН РОКОВНИК ИЗБОРА У СК ран је полптпчкп актпв којп ће да прати ток избора, а активпстпма и председницима основних органпзација Синдиката одржанп су договори и подељепи задашт. Како овпх дана рече Милош Стевић, председник Већа савеза Синдпката наРЕЗИМЕ ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ ПРЕДЛОГУ НАЦРТА ЗУР-а БРЖИ ОПОЗИВ ЗА НЕОДГОВОРНЕ О Код одлучпвања углавном се подржаваЈу нова опредсљења око одлучнвања у удружеком раду, посебно око Јачања улоге радппчког цавста п опрсдсљсња броЈа пптања која ће нћи на рсфсрендум, 'али Је бпло п дру сачпјпх мишљсња (на прнмср, да се број питања резервисаних *а рефсрсндум нв сужава). & Тражи сс прсцизпрањс одрсдаба којима сс урс-ћуЈе мптање консензуса код одлучпвања на нивоу рад нс организацпјс (Српска фабрнгц стакла). ше општпнс „идемо спремни у изборе јер смо сс добро организовалп. а новн људи у Спндикату даће п новн квалитет у раду ове друштвено-по.иггнчке организацпје”. । М. Ж. циЈе у своји.м органпзацијама, а ко начну реч, члановн СК о спо.м руководству даћс у новембру. м. и. СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ САВЕТА СО ФИНРЕТ УЗБУРНДО Н ПРИВРЕДУ ШН Судећн према данашњоЈ седници ИС СО, нарсдна ссдница Скупштине општине заказана за 29. ссптсм бар, нмаћс пуно посла. Општинска вл<ада на 52. ссдшши, 15. септембра, имала Је 22 тачке дневног рсда. НаЈ више пажн>е привукла Је ннформвција о пословању банака, крсдитном потенциЈалу и пласману. Према рсчим.а банкара, послсдппс „Лгроко.мерцових" махпнациЈа директно ће утицатн па пословање на ших банака, а и привреде, у хаоти чном монетарпом спстему. Огшшрни Је у следсћсм броју. ИЗБОРИ У САВЕЗУ КОМУНИСТА НОВИ ЗАДШ И ПРАВЦИ РАЗВОЈА ИЗБОРНА АКТИВИОСТ КРОЗ РАСПРАВУ ДО НАЈБОЉИХ • У протеклом врсмсну у Савезу комуппста Југославије и Савсз комуипста СрбнЈс вођснс су мпоге акцнјс па остваривању копгрссних ставова и задатака Нсопходпо Је да свс орновнс оргапизацијс СК смсло, комуппстички, отворсно и копкрстпо саглслаЈу ■ како су сс п колико оне у ЦСЛПНИ и сви њиховп ' чланови стварно ангажовалн на остваривању усвоЈс- | пнх задатака и допрнпсли да сс мсња стањс, упапрс ' ћуЈу олиоси у праксп и остваруЈу псрспсктивс да- ' љег соппЈалистичког самоуправног развоја. ! И порсд нзраженс непосрсднс активностп комуни1 ста, основних организација и Општниског комитста, испољнлс су се н одрсђсис слабости којс сс изражаваЈу у нсдовољној активности чланова, осноппих организациЈа па и органа Савсза комуииста. То сс оглсда у запостављању приицнпа дсмократског цсптрализма, појава опортунпзма, нсдовољиој | радпоЈ и идсЈноЈ дифсренцнЈациЈп, у слабљсњу соцнЈално-класис структурс чланства п нсдовољној сфикасностп друштвспо-полити*п<их организацпја и самоуправних органа. Избори су прплпка да сс критпчкн саглс&а двогодишња актпвност и остварпвање Статутом утврђсне улогс, обавсза и одговорностн основних оргацпзациЈа I СК н утврде конкрстнн задапн н даљн правцн ак- । циЈа. Од нсхода ове акције умногомс завнсп њихова । даља укупна, идеЈпа п акциона оспособљсност и сфнI касност борбе за решавањс актуслннх питања и прој блсма коЈе житот намеће. 13. СВЕТОЗДРЕВИ СУСРЕТИ • Окоспнца „Свето:*ревнх сусрс та” бпћс науч!».1 скуп о класном п полнтпчком органпзовању раднпчке класс. ]А< научном скупу „Светолзр Мар ковнћ и класио н колитичко орга визовањс радппчкс класе", којп ће сс 21. н 22. овог мсссца одржатп у Светозарсву у оквиру трипасстпх „Свстозарсвпх сусрста", учсствопа ћс 30 научних раднпка из исчс зс мљс — рсчсио јс па састанку Извр пшог одбора овс научпо-културнс манифсстацијс посвсћспе пионпру со 1п:јалшстпчке мислн на Балкану, ко јп јс олржан почстком прогплс ссд мицс. Њнхова саопштсња полсљснп су у трп тсматскс целппе. У бквиру црве об[4 ђује се учењс Свстозара Марковпћа о народу, радннштву и класној борбп, у другој грут! саопштси>а трстира се улога комуиистнчкн.х партија у борби за ослобоћс!вс човека и рала, док се у трећој аИзлизирају саврсмспп аспсктп полптнчког организоваи>а у југословс иском друштву. Мк. М. (>,Иови пут”) 1’ впшс срсднпа мпсистнра сс на тражсњу даљнх рсшењп у бсзп са развојсм дслсгатских оапоса у дру штсу н јачањсм позицпјс удружсиог рада, односио '.»шника, све до прсд лога да сс у. Скупштнну СФРЈ уис дс Већс удружсиог рада (Срг.ска фа брика стакла), ПрсЈЛожсно јс да сс Законом прсдвндн н избор замсви ! ка дслсгаш у радннчком савегу ' ОУР. На овај пачин обезбсдићс сс сфикаспнјн рад п нсће долазитн до одлагања ссдница због исдоласка (кворум). Прсдложсно јс да се опозпл деле Гата у радничком савсту ОУР рсгу лишс на другачнЈн пачнн, јср Јс садашњи компликован, дуг п нсско номичпн. Копкрстпо, прсдложсно Јс дл опозив дслсгата вршн радипчки савст, уз сагласност сргдине која га Јс пзабрала. Прсдложсно Јс да сс ЗУР-ом прсд вндн могућност да дисцкплнпску ко мисиЈу, односно њсне чланове, би ра радпичкн савст, а не радшши пс посредним глзсањем, као што Је то сада случај. (Ја оваЈ наччн смањнла бн сс процедура у избориом посгуп ку а самим ти.м била бн п већа мо гућност замсне нсактивнкх оа акти внијнм радницима, као и допупа при одласку радника из О\’Р. ЛИСТА АКТИВИСТА ЗА ВЕЋУ ОДГОВОРНОСТ ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ (3) Пише: Драган Петковић ПРЕТРЕСИ ДУГО ТРАЈУ Е? Превазилажеље спорости и недово љне ефикасности свих органа, који учествују у крнвично.м псступку, има веома шпрок друштвени, политичкн и кривично-процесни . звачај, јер сс тпме обезбеђује потребна дру штвена акција у сузбијању крпмнналнтета п другпх облпка кршсња закопа, бптпо се доприноси учвршћнвању уставности и законнтости, обезбеђујс лотпуннја гарапција љу дскнх права и јача поверсњс грађана у наш усташш п правии снстс.п. Прм рлз*.Д1грању ог.ог питања мо рамо П151ГМ у внду двс стпари: У коЈој мсрп правосудии органи у пршсњу своЈпх процссни.х онлашће ња поступају сфнкасио и који јс стспсн м.иховс пжуриости у раду друго, у којоЈ мсри Је е>|>икасаи крипичпи поступак у нслции. Подацн о дужшвч рсшаг.аиа крн г.гчимх прпЈава, процеиту мерсшс инх пријава којс остају на краЈу 1ОДИИС па проссри п арикупљању потрсбнпх обавсштсња код друн1х оргашз, трајањс истраге, допошења сдлука о оптужсњу или о тдустанку од гоњсња као п трајањс поступка прссуђења код суда указујс да Јс поступањс правосудннх органа у вс ћпни прсдмста сфикаспо н да ис утичс па одуговлачсње крнвнчног поступка. Међутњм, чињсшша јс да кривичпи поступак ииак, у четигл посматрано дуго ТјДзЈе. Рззлози су многоструки н захтеваЈу поссбну анализу алн Јс нсдопустно да се од говорност за такво стање прсвали искључиво на судовс. И сзм Закон о кривнчном поступку у тежњи д)а обсзбсди сигурпост и прлг.а нз од Г-рану оптужених доста је компли кован и формализован, па нам прст респ п сувише дуго траЈу и то нс само због потрсбе редовиог рада судова, всћ п због злоупотрсбе та ко формалпзоваиог поступка од странс одбрзне. МЕТОД РАДА САМОУПРАВНЕРАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ (2) Пише: Богоје Лазић (НЕ)МОЋ РДДННЧКЕ КОНТРОЛЕ Мећу просветнмм раднњшма њма всликн број актнвпста који су укљу чсни у рхд друштвспо ЛОЛИПР1КИХ организаш|ја мсснс заЈсдиицс л ->.пу гнх друштвсннх орпишзациЈа. Јс- .дан од таквих јс и СТАНКО ЈОВИК, учитсљ у ОсновноЈ шкјли „Стсван Јаковљевнћ”. Стаико Јс внгажовав свуда тамо гдс сс то од њсга као комунпсту за хтсва. Њсгов огромап допрчиос Јс у СИЗ-у дсчије и соција.шс хммтп тс, Општннском одбору Црвсног кр стћ, Фоидацнји спомспнла н со.нча рностн СР Србијс, сипдпкагу. — За мснс псма разлике измсћу актпвности које су сс раније одви Јалс у друштвено-политичком ра.г н данас, алп Јс снгурно да |е раин Јс постоЈала већа ипдивндухтпл о.т говориост. Потрсбмо Јс за човск правилно распорсди својс врсмс м ПРЕКО СТРУЧИЕ СЛУЖБЕ УНУ- ; ТРЛШЊЕ КОИТРОЛЕ, СРК се у пракси обраћа када Јс потрсбпо из врш.чти нску стручну коптролу, би ло поссбног посла, било радн поЈс- ' динаца или ра.та оргапа. У шгцању ! Јс паЈчсшће контрола материјалнег :: фпнапсијског пословаил пли пска ■ техпнчка контрола. V таквим слу- •\т.*сви.ма потрсбно Јс да се Одбор ! СРК обратп писмсно стручној служ ! би унутрашље коптролс и од њс за I хтсва извршсњс задатка. По пзвршсном залатку од страпс члапа СРК, истн обавсштава прсдссдлпка који сазнга седппцу Одбора СРК плн комиспјс. Послс пзлаг.т ња задуженог члана п свептуалнс ! днскуспЈс доносп сс закључак у ко ме сс утврђује којп оргап нлн поЈсдвнац треба да прсдузме олговацајућс мерс. У току ссдпнцс Одборл СРК водп се заппсннк. После ссдЈшцс састасља се пнсмспи прсд лог којн се упућујс падлсжпоЈ слу л.ип, оргапу илн појсдиицу. Јсдан примсраж прсхтога — коппја прсдлога задржаза сс за архиву. Трс'#1 поссбно нагласнтп да јс сва ка стргчна служба у свакоЈ организацвЈи удружепог рада и друго! самоуправној органнзациЈп и зајсднпци дужпа по Закону да поступн по захтсвнМа СРК а ту дужност има н свакп члап организацпје односно заЈсдннце. Орган СРК пратн кзвршење својих закључака, па вко исти нпје изпршсн нли ннЈе пзвршен о року. орган СРК дужвн Је да интервенн ше, прво опомсном одређсиом орНшу. служби или поједннцу, па и уколико се и после тога не постугтн, обавештава радннчкп савет или пос Л0В0ДШ1 орган, захтеваЈући да ови органн предузму одговарајуће дисппплинске мере, У случаЈу да н ови органи не поступе по захтеву орпа иа СРК, нстн сазчва збор радннка да донесе одлуку по одређеиом пи тању. ПРИПРЕМНИ САСТАНЦИ ЗА ИЗБОРЕ V САВЕЗУ КОМУНИСТА За спремне чданове Ових дана одржано је нвко лико састаиака сскретара 00 СК и чланова Политичког ак гива на коме је договарано спровођење предстојећих избора у Савезу комуниста. Састанци су били инструктивног карактера са циљем да и следећи избори у Савезу ко муниста имају задатак да па чело основних организацицја дођу најбољи, људи спремц^ да се ухвате у коштац са свим проблемима кој'и прате наше друштво. М. М. снгурно Јс у моп ћностн да * - ак типан, ако то жсли. Проналазак српа н чекића изазвао је праву револуцију. СИЗ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ ВЕЋА ПОМОЋ ЗА СОЦИЈАЛЦЕ Поред редовпе помоћи коју сваког месеца добијају корисници социјалне помоћи за мессц август и септембар добиће на име интервсптис помоћи по 800 хиљада старих динара а уживаоци социјалне помоћи по 350.000 старих дипара. Очекује се да ће интервеитпа помоћ од октобра до краја године битп по 1.300.000 старих дииара за кориснике социјалнс помоћи, а за саужи ваоци по 550.000 старих дина ра. Интсрвентна помоћ уследила је због повећања трошкова живота и како пам је ре чсно у Самоуправиој иптсрес ној заједпици социјалне заштитс ових дана корисници ћс добити помснуту иптсрвентну помоћ. Нзборпу актнвност 00 СК спропсшће у складу са одрсдбама Стазута СКЈ и СКС. Чсолходпо Јс ла сс дослсдно, цсловнто и одговорно прнмсп.ују приицпI 11н н крнтеријумн кадровске полнтнке \ско,спи \ документима копгрсса н рачрађснп закључцн.ма ЦК СК ЈугославпЈс н ЦК СК Србпјс. Нсопходпо јс па за сскретаре и чланозе сскрстарпјата 00 СК, актпве ко.муписта ранплка н конфсрснцпЈс буду канднловаин и бирани комунпстн коЈн су сс својим пдсЈно-полптпчким опрсдељсњсм и стручпп.м н прупгм радннм способпостпма, ствзрним радннм рсзултатпма, моралнпм и другп.м лпчнп.м врсдностима потврдилн у пракси, коЈп су наЈвише допрннсли нзгрндњп п остваривању нолптнкс СК п иптсрссу радгшчкс класе, коЈн уживаЈу ^3$- п повсрсње у органнзациЈама СК у споЈој срелчгп и шнрс. То морају бптн оллучпп, дослсдпи, пр1ш>>:1- пиЈслнн и храбрн комуиистп, безкомиромисш1 борпн за промсну стања и даљн развој па осповама соцнЈалнстичког самоуправљања. „ЗЕЛЕНИ ГРАД НА ЦРНИЦИ“ АкцпЈа „Зелсни град на Црннцн" којн јс почела да води .Градска ко нфсрешшЈа ССРН полако сс прнво дп крају. У току пролсћп и почст ком лста всћи броЈ кућпих савстг. у стамбсним зградама органнзовало је урсђсњс простора око своЈпх ста мбешгх обЈеката н садшшама оплс мсннло своЈу животну среднну. Ко мпснЈа за оцсњшзњс наЈлспше уре ђснпх простора н тсраса овнх дапа ће да облђе град, а очекују се и прнлози из мсснпх заЈеднпца пос ле чсга ћс сс најврсдниЈнма подслн ти нагроде. м. ж. СРЕДСТВА САМОДОПРИНОСА РАДОВИ ПРИ КРАЈУ Датуми наше бшђнши Калеиддром годицлвнца зпачаЈнпх догађаЈа н лпчностн пз политичке и културнс исторпјс парола п народностп ЈугославиЈс за 1987. годину утврђена јс н 50-годишњнца долаука Јоснпа Броза Тнта на чсло КИЈ. као догађаЈ од општејугословспског зпачаЈа коЈп сс обслсжава током целс годпне. ОК СКС, као носплац овог обелсжавања, утврдио Је Програ.м, коЈн сс континуирано остваруЈс. Друг Тнто Је дошао на чсло ПартнЈе прс 50 годппа, 17. августа. Иа велнкнм историЈским раскршћима, када се одлучпвало коЈнм путе.м трсба пћп даљс, кода су се доносњте одлуке о будућности, стаЈао Је Јосип Броз Тито: - 1937. годнне, када Је трсбало уЈедппптп редове ПартиЈе н оспособити Је за њену револуционарну улогу; — 1941. годнне, када Јс трсбало допстп одлуку о устанку и повестн народ у борбу за слободу: — 1943. годтас, када Је требало поставнти те.меље будућс пролетерскв државе, равноправне заЈедниI цс народа и пародности ЈугославнЈе; - 1948. годнпс, када Је требало од стаљинистичхог притпска одбраплтн незавнсност ЈугославпЈв и соп- | ственп пут соцпЈалпстичке изградње; - 1950. годшге, када Јв требало први пут у псториЈи човсчанства реалнзовати акциону паролу рад- ' ничкс класс „фабрике раднпцима"; - 1961. године, када Је требало одупрстп се пој дсли света па блокове и кренутн путем мира и са- | радњс без сврставања у блокове; 1974. годпне и 1976. годанс, када Јв требало власт „у име радничке класе" трансфор.мисати у „Власт • саме радничке класе и свих радних људа”; Те одлуке су биле с.меле, алп и про.мишљсне. | Оне су бпле засноиане на доброЈ процснц стања и односа друштвсних снага. То Јс потврдила историЈе.. Драган Антић предссдпик ОК ССРИ Извођачи радова на градском колектору свс су ближи Морави. До сада је завршено око 80 одсто уговорених послова. У току је завршетак лагуне, највећег објекта за биолошко пречишћаваље отпад | них вода, као и изградња сао . браћајница, сазнали с.мо ових [ дана од Павла Керавицс, најодговорнпј ег за изградњу ко лектора испред извођача радова. По свему судећи овај ће објекат бити завршен на време. Петар Лазић ------------------1 Карикатура: Зоран Живковић М. Ж.
УДРУЖЕНИ РДД СУСРЕТИ 16. СЕПТЕМБАР 1987. исносд Воаана^ • БРОЈ 343 ФОНД ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ ИРИВЦИ СЕ УДДЉДВД1У Предност саобраћају и пољопривред^ • Самоуправни фонд за развој прмврсде и отварање кових радних места Скушптнне општипе располаже тре нрџо са око лваг^ест милијардп старих дннара. Л још голнко средстава п.ма коЈа се налпзе пизацнЈа. а коЈа трсба да вцтс Јср су рокови поврдткч пстсклп. Како су распорсђснп ова сзда па.*«зс на рачуну питали смо прслссдиика Комнтета за приврсду Здравка Филиповића. код радпих оргз средства која сс .'.■а, проблсм одржавањл вознла п ога.1 други је момснтално знагно' тс У неки.м колсктивта потпупо Јс затајнлла активност самозаштнтннх субЈската што омогућава да сс дуже времс пљачка и крадс друштвсна нмовнна, а да то нс уоче радницн, одборп самоулравнс контроле, органи самоуправљања, пословодни органи и друго, па се отворено поставља питаи>с да ли се ради о нскрнвичних дсла. ИзостаЈе актпвност самоуправних будности или о нсмарпом прикрпвању нзвршнлаца органа, са.моуправис или унутрашњс коитролс, не прсдузимаЈу се дисциплинскс мерс, ООСК ис и.тркчу идеЈно-политичхс мере. Извршиоци кривичннх дела се нс удаљаваЈу са дужностн, >пк се запошљаваЈу на пста радна места после издржане казне, нлп на другс одговорнс послове, па им се омогућава да наставс са пљачком друштвене нмовине. Ирс нсго што јс изирп.сиа пасло хч;.5>, рскао јс Филипорј:11 обављенс су консултаиије у органпзацнјамз улруженог рада и на Ахтнпу прип реднпка н на бзн свих т:гх разгово ра спрсдсљсњс јс да сс приорнтст у развоју преко овпх среастава ла голлгрнврсдп и саобр.:ћ;:ју. «)л уку пно расположивпх срмскиз зз са обраћзј је дато 4 мвлпЈзрде и 700 г.кшоиа слзрпх дпнарл а за поло привреду 7 милијардн и 300 мили она старих днпара. На пнтање како ћс саобраћај да усмсри срсдства добнјска нз фонда добили смо објашњснл ла 1ге сс укотребити за изгрздњу објекага за о^рдћају има доста проблс ПТЈ јс проблем набавкс новпх во ЈН рпти у те сврху. Што се гиче иаба вкс нових возила мор?1'г лз се тпа жс лругн пзвори финапснрака. Срс дств? усмерспа за пољоприврслу до ле.хена су АИК-г с тим што ће ор гми-заппје у.тружсног р.*.-;а ч.ланипс АИК-а логоворно да по.чспс 7 ми •ртп старих лпнапа » гслгаадкл 80 ГОДИПА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА сннт проблсма који су за њнх најважнпји. с.оментално д. г. ЦЕНТРАЛНА ПРОМАВА 10. ОКТОБРА •Како се троше СЛИКА НАЈБ0ДЕГ РАДНИКА СТРУЧЊАК ЗА ТДЛЕНТЕ НЕПРОМЕНЉИВИ ИЛИ БОГОМДДНИ НАДАР? Ово Ј« јубиларпа годипа по стоја&а и лада Српске фабрике стакла. Почела Је са оадо.м пре 80 година и до сада одолевала свим кризама и утрла себи пут пајвећег произвођача шупљег стакла на Балкану. Обележавајући овај јубилеј, у фабрици јс оргапизовано такмичеве у раду, многобројна спортска такмичења и културне манифестације, Централпа прослава је заказана за 10 октобар. када ће бити олржана свечана седница Рад пичког савета оа^пе оргапизације, на којој ће пајбољим радпиџима и дугогодишљи.м пословни.м партнерима бити уручена поизнања. средства од сганарине УСКОРО СКУПЉЕ СТАНОВАЊЕ м.ж. Код нас постоЈи спремносг да се чак пре расформнра одређена служба, него да се одрсђепом лнцу каже да треба да се померн са радног места, Јер не даје резултате н нема детрсбну квалифнкациЈу за обављање послова. Алн, нема довољно храбростн да се проговори како има високостручнпх кадрова — румоводноца коЈи не.мају довољно органнзацнопнх способпостн и не даЈу очскиване рсзултате. Не постоЈи спрс.миост да и.м се укаже како би бнлн много кориснији на радннм задаци.ма за коЈе су сс школовалн. Тога поссбно нма код кадрова коЈн кису нзборни. Променљнвост кадрова се врло често ПОСЛЕ УВОБЕЊА ПРИВРЕМЕНИХ МЕРА У ООУР „ТЕРЕТНИ САОБРАНАЈ” НРЕНУЛО НЛБОЛзЕ всзуЈс ?лп за диним налазс кпзуЈу са.мо за кадровс коЈи подлежу рснзборностн, опе друге не, Зато сс дсшава да се на поЈевсома одговорним мсстнма руководни.м, Након увођсња приврсмених меоа у ООУР .Тсоетни саобраћај" у Поповцу ствари су коенудс на боље. У јулу месецу остварена је реализаци)ја са преко 13 милиЈарди стаоих динара. НаГвећи износ остварења и.мали су возачи Томмслав Стамеиић и Родољуб Савић, кош су за изузстан труд награћени са 5 милиона стаоих ллнард. У овом ООУР-у знатно су исти људи и по двадссетак годииа, а нс испотрсбне резултатс. У таквим снтуацнЈама смањенл трошкови оправкс млади, способни, крсатнвпн кадрови ис могу ни да доћу до пзражаЈа Јср им се не даЈе шанса. Снабдевање лековима возпла на стоану. у току је изоала санаиионог поогоама и финансијске коноолидације. Ка^р смо сазнали ол Слободана Митровића. прсдседтеика привремсног органа, на рсфеоендуму који 1е одржан ових дана 114 радника се изјаснило за. 14 против. а тои је било уздржано за куповину нових возила домаће производњс. м.ж. НаЈављсно Је ново повећање стан нарнне. До садз је проссчна стана рина у >ршоЈ општинн взпоснла 4 726 динара. Како сс ова средства троше ннтересовали смо се у СИЗ-у стамбено комуналне делатности. Од поменутог износа станарнне нл имс амортизацнЈе станоцз, без рсва лорнзације нздваЈа сс 31,72 одсто, на нме инвестнцпоног одржавања 31,59 одсто. Од наплаћене сгапарнне за кућне саветс се лздвајр. 6,67 одсто, за уговорпе п законскс облчс.1с 8.51 одсто, за рад стручпе слуЖбе 7,15 одсто, за остале расходс 0,41 одсто н за нспокривеке расходе нз прсдходне године 13,95 одсто. По рсчима Мнодрага Паитпћа шсфа фицлиснЈске службе стручне слу-.кбс СИЗ-а стамбсно-комуиалнс дслатностп салашња станарина не можс да подмн рн све потрсбе зато Је прсдложсно њсно повсћање. м. Ж. И ДАЉЕ НЕРЕДОВНО ПЕРИЈЕМ ПРИПРАВНИКА 1 ито Школа Јс мссто гдс наша деца постаЈу паметннја, образоолниЈа, где сс кроз учењс оспособљаваЈу да сс зиањс.м, каснијс, укључс у друштвснс токовс и даЈу свсЈ допрннос друштвепом напретку. 11аи;алост то напрсдовањс доста кошта њнхове родптсљс због бпсокнх цсна уџбсника прибора. Јутословенска јавност је обавештена да је снабдевање лековпма нешто мало побољ шапо, али ц даље велики број лекова недостаје, јер не ма пара за увоз. Ситуацпја у иашој општлнн је слична ре кла нам је Добрила Милошевић. Ако нешто и доВе од лекова, то је у малим колп чинама. Снабдевање је и да СТАЛНО ОТВОРЕНИ • По Злкону о радињм одпосн.ма орга1П1зациЈе удруженог рада на под оучЈу Нашс оиштпн? обавсзнс су да у сталпн радпи однос прим.с 400 при праипика. За првих ссдам мсссци опс године у раднн однос па нсодрсђе но врсмс примљено Јс 170 припрасннка, с тим што Још увек има оглас.ч за приЈе.м гфннрсшпжа. ље нередовно. ОГЛАСИ Ии.мало нпјс приЈатно издвоЈнти за нсколнко мнлмона старнх динара, а за и СНЦ1С. ђака првака старију дсцу М. ^К. Од укуппог броја прпмљеннх прнгравплка највишс Јс примљсно ква лификованпх ]«адни«з за рад у непо срсдноЈ пронзводњн 115 са сред|мм стручно.м спрсмом разлшнппх профила прп.мљсно Је 29, са високом стручпо.м спрсмом 15 н са вишом спрсмом 11. О прнјсму приправника разговарали смо са секретаро.м за инспекцијскн иадзор Радомиром Жи сковићем. 111 питање шта кочн бр жи прпјсм приправнпка Жпвковић Јс одговорио. — Према ономе чиме ми распола жемо обавсзе органнзацнЈе удружс иог рада су Јаспе. Међугим, већлна органпзацпја и.ма стално огворене ог.«1сс којим се траже прнправннцн, али пе постоЈе одговарајућн кадрови. Всћ одавно су дсфицитпр нн грађевинскн радници, затнм сга кларскн и текстилни радиици, цемслгаши а у последње врс.мс нс.ма довољно пи метала!>1 што зпачи пс ма довољно произБОДннх радника, имко на свидснцпјм ЗаЈсдннцс запо шљаван* броЈа нсзапослсних Јс всома вслнкп. ЉУБИЦА ПЛВЛОВИГ1 јс профе сор <|>[4 пцуског јсзика у Осмогодк шњоЈ школп „Бура Јакшнћ’’, Поз ната Је овоЈ срсдиин као изузегак радник, алн и шире захваљуЈућп многоброЈннм наградама коЈе осва Јају њснн учсннцм на тј.кмичсњнма шнром каше зсмље. Радни дан Љубнце Плвлопнћ почи ’ њс у првнм јутарњнм часовнма. До лазн у школу пре свнх снстематскк се припрсма за свакн час. Код ње Је све строго испланнрап^ непрес I «зио усавршава своЈ метод рада, Је ! дном речју сав своЈ жнвот подрелн ла Је раду са лсцом. Још оз гстог разрсда почин.с да уочава талснте за Јсзик и онда скстсматскн са њн хи рзди парс.тнс четирп годипе, а рсзултатн нс изостаЈу. 11>сн учсппк Јоспца Ппштовић Је 6ј:о првк у Ср бпЈи, а Олпвсра Јочпћ прпз иа саве зном такмичсњу. И сви друти којн се такмичс осваЈаЈу нагрг.де. ЉУБИЦА ПЛВЛОВИП нс зна ипа |е нзгубљеин час. Прсдана јс рату ма да не можс ла се похвалн нсчкм прпзпање.м за то своЈе прсга » нтко, као уосталом и всћпна просвстннх радннка. Можла Још увск ин'с >:ас но бар за Јсдно људско хгпла. м. ж. СВАКОДНЕВНЕ ЈАДИКОВКЕ Пише: Драгиша Панцуровић Школсцд торба, књнге, свсскс, оловке, боЈнце, леннри, радна уннфор.ма, ДОтпке и Још нске ..ситннце” коштају кшогс роднтсљс и половину њиховог лпчног дохотка па јс кућни буцст озбпљпо угрожен. И када дете наЈзад пођс у школу, стнжу нови тро шкови у облнку ђачке кухињс, разннх часопнса за дсцу, лектирс, скскурзиЈе и тако даље. Издвајању иовца за ђака никад краЈа па Је поЈам некаквог „бссплатиог” школован>а код нас вишс него смешан. ИифлдциЈа кијс мнмоишла ни школовањс а.ш сс иоставља пнтањс да сс ннјс ипак претсра.то са ценама н шта ћс да радс оии родитсљи са ннжнм прнмањнма коЈи и.мају два и вишс ђака.' Очиглсдно је да сс у тем правцу мора нешто да мснл да сс они чувснн стихови чика Јовс ЗмаЈа: ,.Од колсвкс па до гроба најлспшс Је ђачко доба ’, нс претворс у стихове: „од колсвке па до гроба најекуп&с Јс ђачко доба”. М. Чопа КОПИКО КОШТА ЗИМНИЦА Д- Г Ове годиие зслсна пнЈаца у нашсм грцду богпто Јс снабдсвепа. Цс не су дисвне али чини на.м сс не н прсвисокс. Неке су чак на прошло гоЈЛшње.м нивоу. Цсна квалитсгчс паприкс за пЈгар крећс сс сд 20 до 25 динара по ко.маду, кромиира нзмсђу 200 и 300 дннара по килограму. килогуш парадејза Јс, у завнс ностн од понудс од 100 до 200 дина Га. 300 400 килограм плазог парадајта Јс динара, шаргарспе пзмеђу 390 н динара. Прс.ма пским нашн.м грубнм ра чушиагма за папрпку трсба опе јс сепп издвојптн око 20 000 дннара, хз 30 килограма пасу.ља колико трошч Једна чстнорочлапа поролпца 2+109. за црнн лук 120 000. за парадзЈз око 5000 Д1пир|, за кромпнр 3000 дина ра. Ово су само основнс намнрнн цс. Да би сс припрс.мила знмница потрсбно Јс још уљс, со. снрћс, кон зсрванс тсгла нли кссс, а извор енср гпјс и да не помињс.мо. Зато будн тс сигурии да ако будстс спрсмалк зп.мннцу за чстворочллну породнцу ћс спгурпо то бктн нздатчи: од 1С0 000 дннара. Злато у шверцу РАЗМЕНА НА ПУМПП м. ж. Са чстири месеца затвора ЗА ОСАМ МЕСЕЦИ ОВЕ ГОДИНЕ V САОБРАКАЈУ ПОГИНУЛО СЕДАМ ЛИЦА Карнкатура: Зоран Живковић територлЈи паше општине за оса.м месеци ове године догодило се укуп147 саоораћајннх пезгода, од тога са настрадалим лпци.ма 48, са већом материјалнпм-^е?дМ " нсзгода- V овпм незгода.ма попшуло Је укупно седам лица, тешко попвоие^ксе п™Рсђсно 39 Ј,нна- Материјална штета коЈа јс настала у незгодама процењује се на око 80 милиопа нових днпара. но У исто.м псрноду надлсжнн ор.ан Је^ставно 2.804 зххтсва за њс прекрццјног поступка за прекршаЈе. Уписано титних мсра у возачкс покрстасуднЈама јс зашдозволс самим тнм и послсднцс свакако рсд остолог захваљуЈућк и томс Је поЈачапа контрола саоброћаја пхтевима и улицама, Како нћм по то нп јв за пословс саобраћаја у ово.м псри170, на лнцу мсста од возача за учмњене прскр.-цјс наплаћсно Јс 2.091 мандатна казна, поднео јс укуп но 1822 прнЈаве за учињсне прскр шаЈе нз саобраћаЈа је искључсно 616 жозача због вожње под утнцајем алкохола, без воцчке дозволе м због премора. Из саобрзћаЈа јс нскључсно укупно 203 возила због тех ничке нсисправности. БроЈ саобраћпЈнпх пезгода у одно су на прошлу годину Је сман>сн а рскао Предраг АндрсЈнћ ннспектор оду спровсдсно Је укуппо них коптрола спобраћаЈр републичких и савезних. 49 поЈача локалнпх. д. г. њсн Јс Хаишм Бсрнша (27) златар нз Приштннс. Албапац а Љусуф Бал кан (33) турскн држављанин возач, са 50.000 дигрра због псдозвољсне трговинс хзатннм накитом. „Турска веза’’ у швсрцу хлатног накита н.мала Је 29. августа „укрш тг.њс” на „Југопетроловој'' пумпн на ауто—путу нсдалеко од Параћнна. Пе гассћи аутобус Балкап Јс краЈ прсдњег левог точка спустно кесу са златтшм накитом вредним 12 ми лиона дгшара, одакле Је покушао да <т покупи Бериша. У том моменту стутшли су у акцнЈу органи бсзбсд иостн и обојнцу лпшпли слободе. Казиу Је изрекао судцЈа Општип ског суда у Параћину Божндар Паи дуровнћ на прсдлог тужноца Драга на Петковпћа. ТРАЖИЛИ СМО ЈЕФТИНИЈЕ Храиа Је све скупља. Што у врс ме када се припрсма зп.мннца мо жете да купнте ло повољннЈнм це нама потражилн с.мо у нашим про давпнца.ма. V продавпнцн удружењп пчелара „Грза" можстс купнтн мед по ценн од по 1 100 дииара по кнло граму. Паковање Је од 5 кнлогра ма, а произвођач „Таково” Горњп Ми.взновац. V нстоЈ продавннци бра шно из Кикинде тнп 500 продаЈе се по цснп од 530 хнљада по килогра му. У РобноЈ кући „ШумолиЈа” 3 кн логра.ма свнњске мастн кошта 4720 Даљина нас дели, и близина множи. дпнара, пастсрнзована паприка тег.фма од Једног кгонирвма 63 V Ди пара, а грашак од 250 грама у лн менкама 160 дпнара. У Робној кући „Београд'* конзерва пилсће паштетс од 150 грахга произвођачм „Чоке" ко шта само 116 днпара. м. ж. Никола Грујић КОСТ Ј Г?М Недавно су у пролавницама мс*а освануле ног.с ценс коЈс су то-.ико впсоке, као да Је у пнтању месо пакзе.маљца, а не обкчног говсчета. Прошла годпна Је Пн.та рекордна по питању произволње кукуруза, ос нопие сточнс хрпнс. а ова годкпа Јс рскорна по пензма мсса. ‘Бнфтск Јс достигао цену ол милпон дчна ра сцрих, а п.ма и неккх скулл-нх комада. Нма нвравпо к ЈефтиннЈег мсса, говсћих грудн н пнлсћег снт ннша. Откуппа цсна етокс Још Је тако ппсмз да Јс рахтпка од откулпе до продаЈне цспс већ поста.ц ствар морала. А на ту сс фору |ош ннко ниЈс упсцао, пи поцрвснсо. Сала су н пролавцима датс одрсшеке руке ла самн сортпрају мссо по квали тсту и наравпо они су на свретхлн у прву класу. Тако скоро пунолст 1<о бравче претвара сс у говече, па чак попскад и у тслстнну. Сељаци ма сс нс псплати да под овњм ус ловнма улажу у сточпп фонд. Кла нкце се г|зле да послуЈу са губиин ма. Само су продавик меса руменх к задовољнк. Потрошач у оваквнм условнма нзгледа као да му Је у грлу нс кост него цсло кппито. Али бсз меса се не можс па мора п да сс купуЈе. Стручшацн свпх профнла |ппелуЈу да се мссо замснн прнрод пом храном н ггуде као замену за месо корнспн|е: соЈу, спр, поврће п друге житарице. Зпачи заборавнтн да су хлорофп.-ц Јеш помало озра чснн п вратнтн се маЈци пркролп. Внднм Ја где то водп, ла би нскн жслелк ла ми уместо бифтека ув-з ле у руке банапу, алп Ја се Још псдам, Тек кад будем вклео да се банксти н разпн рспрезстатнвпп ручковн пркпремвЈу од хлорофпла нлп да лекарн н осталн утн |'Јнн снет као м»гто ол ссљака пркмоју кутиЈе соје уместо прасста илк Јаг п.ста, ето п мене у всгстарп^акцс. А до тада куповаћу мссо, ма-1 р мо рао Ј^а днжсм и крезпт, нли ла бу дсм ЈаспиЈн, користићу сс п Ја с опи.м меппцама и чсковнма као ,,Лгрокомерц'’.
16. СЕПТЕМБАР 1987. И30ШТРЕН0 Иаана • БРОЈ 343 МЈИ1ВД МЕСНЕ ЗВДНИЦЕ ДЕЦА ЗА ВОЛАНОМ Око пет одсто укуппнх несрсћз догађа се због нснсправности трпк тора п нсто толико због вожњс без положеиог испнта. Томс трсба датп н све нзражснпЈу појаву да сс за унрављачимд овпх тешких машиио често на.пзс и дспа, што Јс нссхва тљнво као примср родитсљскс нсб рпге, нако иису свпдснтнранн удссн због тога. Посебно Јс Још нптсрсса нтно што сс саобраћпЈис нсзгодс па јчсшће догађају у врсме впкснд^. Прстпоставља се да гада са тракто рима нзпазс па путеве возачи којп нмаЈу формалпо дозволу, алп су нс ВСШТП П ПСДОВОЉИО ОбуЧСП!! па сс у око.тностн-Л повсћаног саобраћа дако збун.уЈу н праве тсшкс грс шке. НаЈвећн броЈ нссрећа са тракто рима догађа сс у поподпе п увсче, н то од 17 до 21 час, када су возачп веома уморкп. Анадизе су открнде Још Јсдан вс о.мр важаи детаљ. Напме, око 70 одсто свнх нссрсћа у коЈима су уче ствовади тракторн, нзазвано Јс због грешке возача, док је у 22 одсто овкх деса бпо крнв другн возач а ме оиаЈ коЈн Јс тог судбопосиог тре нутка управљао трактором. (Танјуг) ---- <------------- 25. СЕПЕМБРА ГРОЖБЕ Поповац САЈАМ У СТРИЖИ ложба пољопрпврсдних машина, пољоприврсднпх пропзвода- крава јунипа, ована и свиња по дсвети пут за редо.м отвара се 25. септе.мбра у Стрпжи. И мада пољопрсшредпи произвођачи незадовољш* спровођењсм полнтпке цена прсма њнховп.м пропзводи.ма изражавају рсволт. како смо сазналп у „7. јулу" Јшак се очекује н>ихово повећано учешће на овој традиционалној изложби. М. М. НАЈВИШЕ СТРАДАЛИ ШПАЛИРИ I ДуготраЈна друштва а за разлнку од услова под коЈпма Су пнцалс дру ге културе, и псрпод мразсва зачст ку всгстације, „цснпли су грожђс”. НЕЗАПАМБЕНА СУША У НАШЕМ КРАЈУ КША Ш Ш ЗЛАТО Овогодишња скоро тромссечпи не зппамћсна суша и тврдо и испуца ло зсмљиштс на пољима иа ашем подручЈу нс дозвољагцју лубоко ора ње и прппрсмањс зсмл.ишта за Јесс њу сству. ОваЈ нсочскпвпнп застоЈ потраЈаћс свс док киша нс наквасл нсушсна поља и нс напоЈи жсдну зе мљу. Када ћс до тогр доћи незах вално јс прогнозиратн, али ратари са нашсг подручЈа всћ сада сасвнм оправдано страхују за рснлизацију ШЕБЕРНА РЕПА СУША „0Б0РН/1А" □ Ове године посејано рскордннх 930 хектара амбпцнозиих планова о ласеЈавању пшеннце, како на индквидуалнн.м површинама, тако н на површш41.ма у друштвеном ссктору. Мшпа Гајић АГРОКОМЕРЦОВЕ МЕНИЦЕ V ПРИВРЕДИ НЛШЕ ОПШТИНЕ Толико помнњапе ,.Агроко.мерцовс" .меннцс су •>залуталс" (I у пашу општпну. По речнма’ Живадина Стефановпћа- дпректора Службе друштвеног књиговодства у Светозареву пма их ко.л „Инвестоанке”, ..Југобанкс’’, ,-Параћин-пројекта’', РО ..Стандардтранс”, РО ..Параћин”. ..Поточанке" из Поточца и Српске фабрике стакла. Износ овнх менипа није велики и иема места паницн. М. Ж. Под наЈповољнпЈи.м услоспма ко|с јс до сала давала ПуприЈскп Шсћерапа односпо наЈповољннјн.м условп.ма •< шсћсрну рспу у Рспублици, овс годшЈе поссјапо чак 930 хсктара у параћинском краЈу. ПЕТАР ИЛИћ, шсф произподног подручјн н инструктор за ову култу ру. <> стан>у шсћсрнс репс у ово.м трснупку кажс: — С обзпром на условс ницан>а, који су бнли срло повољни, очекн валн смо високи прпнос. Мсђугим, суша јс однсла од 35 до 40 одсто прппоса у просску, а на паЈсдпмим подручЈнма прииос Јс ирсполовљсн. У скономату Фабрнкс шсћсра оче куЈу наЈбогагнЈн род на подручју Стрижс, Јер тамо прско 90 одстл поља под рспо.м сс наводн>ава. Од ДППНВЛ смо Цазпа.ти да Јс прсвсптивна заштита рспс ураћсна на врсмс а да суви листопн у пољн 1/ РЕКОРД ма ннсу ништа друго до данцк-плаћсн суши. Кампања, а и откуп почињу 1. ок тобг/, када се очекуЈс да прорапи н пријсмна станица у Чепуру. То би била четрнаеста прнЈехша стани ца н прерађивачн сс надаЈу да ћс у параћинском а»<ру откупнти око 3.300 вагона шећсрнс репе, што Је повсћањс фнзнчком обнму коЈе би бпло Још бољс да Јс к година била боља. М. Мнлснковић У разговору са РаднвоЈем Вучићсвићем, инжсњсром пз „Павиповог цасадкхка” у Светозареву чули смо да према њиховим ииформациЈама процена овогодишње бербе грожђа Једва досеже 50 одсто прошлогодогање. Инжењер Вучпћевић наводн да Јс то случаЈ код класичнпх ви I нограда под каквим Је углавном иаш вш/зрски рсои а да су много внше настрадали впноградп у шпа лирнма. Њих су пролећнп мразевн десстковалн а оио ппо Јс остало сазревам занста са много више ше ћсра али неиалпвеиог зрна. АсоцпЈа цнЈа пропзвођача п прсрађивача грожђа ^СрбнЈа впно” краЈсм септе мбра утврдиће откупне цсис за ово годшшћн род грожђа. М. М. ТЕШКА СУДБИНА НОВЕ КОЛОНИЈЕ Ових дапа у Поповцу су прсдставницп Фабрике цемента п СИЗ-а стамбено комуналних делатности разговарали о суд бини поповачке колопнје у којој станију радници ове фабрике. Већппа ових објската је и у врло лошем стању. За пресељење свих станара потребпе су огромне мплиј’арде које ова средииа нема, зато ће у току овс педеље на нпвоу отлитиие бптп одржан зајсдпички састанак представшЈка фабрике са одговарајућим структурама на коме ћс се тражпти посту пно решењс како би сс у колонпји у Попов цу нормално. живело док се нс стекпу повољнији услови за ње.но дпслоцирање. М. Ж. Поточац АМБУЛАНТА ПОЧЕЛА СА РАДОМ У преко.моравском селу Поточац почетком овог месеца почела је са радом амбуланта. У реновираној амбуланти лекар долази два. пута недељно, а медшџшска сестра ради сваки дан. На овај начин прекоморавскпм селима је приближан лекар а мештани не морају само за инекцију да долазе у град. М. Ж. МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Води: Анђелка Аранђеловић ПЕТНАЕСТА ЛЕКЦИЈА МРВИЦЕ Пише: Томислав Бокић АФОРИЗМИ 0 ХЛЕБУ • У класноЈ борби поражсни смо ј од класа жита. • Пут до светлпје будућности води ; преко црног хлсба. • Да ли Је бурск хрина, пли лск? • Белог хлсбд свс вишс, прно нам се пишс. • Ко ради, на ивнци Је глади. • Уместо у цара, заљубнла сс у пеквра. • Хпт лета Је „Наджн>сва се СИВ с пекаримд”. ♦ Без везс: хлсб« ни за мсзе! • Хлеб гоЈп! Држава брппс о ва шоЈ лннпјп! • Ако су вам цспови плптки бпћс | те вкткп! НАРОДНА ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА АЉМА (ВРСТА ЛУКА) О аљ.мп пма различита всровања. • Њсно семс сс пе купујс всћ сс тражи иа поклон. Гдс се аљ.ма сади нс трсба ни подиза ти кућу пи спаватп. Кад сс је дпом запатп пе ваља јс затирати. Уочи Благовести набсрс сс аљма, или како јс нсгдс зову љутика, и сутрадап сс н»омс мажс губица да је пс бн ујсдалс змије. Јован Цветковић ДИПЛ 1(Ј|Г. ЦЕНЕ КУКУРУЗ „ПАО“ Жута зрпа прошлогодншњсг рода кукуруза судсћи прсма цснпма до прошлс суботс — поллатн.гч су сс. Кукуруз сс па пијаци у Параћину и шпром По.морапл.а лродавао п по 220 гтшара за кплограм да бп последњнх данз, вероватно због изу зстно високс исне и повећанс поиудс шао па умерепих 170 днпара. Овогодишња бсрба кукуруза псћс учнннти миого да му исна паднс на тржиште. Кукуруз у њивама, у заш спости од знања и умсћа зсмљорад пика тск где гдс нзгледа како бн трсбало да нзглсда у сво доба гидинс. Још у јулу стабљнкс су подгореле нл всћиии парцсла а добре странс показала Јс не мпого хваљена „смо лппип”. На њивама са с.молнпцом кукуруз Јс најбољн, мада сс кол шушкама клппа крпЈу углапио.м нс палнвсна и очеглсдно неквалптетна зсмља. Курнознтст овс Јесски н тржишто стокс Јс пста цепа правадн н свиња, што никада пвЈс бнло. Цспа тс ладн н мањих Јуница впшс јс нак.то њеиа купцу нсго продавцу, коза та кођс и Јсдино овогодишнЦ Јагњаз не служн као амортизатор опшгс скупоће. Јагањци су на цсни п зо сада су наЈнсплатљивнЈн домазлук. Мсђутим, остала стока, оно шго чн нп прави сточин фонд, озбпљпо Јс угрожсн тржншном снтуацпјом, нис ком цсном на пчЈаци и внсоком цс ном хранс. м. м. НА РЕЛАЦИЈИ ПАРАБИН —- ПЛАНА ПОЧЕЛЕ НРИПРЕМЕ ЗА „СУСРЕТЕ СЕЛА” 25. СЕ01ЕМШ 25. септсмбао — оок је ла се V свим сслима ца теоитооији наше општинс Фор.мираIV кооодинапиони олбоои за Органпзовање традицпоналие манифестације „Суорети ссла". Координационл одбоои тоеба ла поедложе нове садо-1 жајс. како би ова маниФеста-1 шпа била обогаћсна и око н,е 1 сс окупио што већи боој сс01 ШЕ I ВШ МЕСЕЧНЕ №Е Све радпс оргаинзациЈе за прсвол путннка, па и нзша „Цринца” у Параћину, мсссчарима далс су поз ЛлСТНЦС н прсдност да могу прили ком путовања ућн на прсдња вра та аутооусп и то правило поштују скоро сви возачи. Мсђутим возач аутобуса СЗ 971—60 који јс ссдсо за волапом 3. 09. 1987. годнне, п возпо па рслаци Јп Плаха — Параћпн, са поласком из Плаие у 8 30 ч^асовз, није сс та ко у смислу важсћпх пропнса понн шао лсћ супротно. Док су путинцн са мсссчннм картама у рукама тра жпли да их пустн, мнрно Јс забара каднран седсо за воланом и прстом показао задња врата. Сагурпо ла му Је то прнчнњавало задовољство да носматра како се месечари безпотрсбно гурају ша гз;1ња врата и не потрсбио чекаЈу и дефилују поред кондуктера. Дошло се до сазпања да Је тог да на за воланом аутобуса седсо позач ЗОГАН ТАСНН. Зоран Је млад човск, Још дуго треба да остане на овом радном ме сту, зависи од путннка Јср му онн доносе лнчни доходак, па Је рсд п дв их поштује. То му јс савет од аутора ознх рсдова. Жарко Векић НДЈЗАД 1 ЗДСЛУЖЕНУ ПЕНЗИЈУ За возаче на ауто-путу НУПРИЈА — БАТОЧИНА ЈЕДНОМ ТРАКОМ Од 8. септсмбрз нз ауто — пугу Београд — Ннш, на деоннии Езго <шна — Бупрнја, дугој 35 I и.шметз I ра, због пресвлачсња ауто — пуга ■ заплнтни.м слоЈем асфа.гга п неопхо ! днлх поправкн, вознла ћс се у оЗз правца кретати само Јсдпом солово зном траком, и то опом коЈ.т иолн од Ппша прсма Бсогрдду. Пмкаа режнм вожњс, коЈн дака;;о <ахте*з повећриу опрезвост, траЈаће до 15. октобра када ће битп зааршеии сви радовн. Мнша Гајић ј С АН Хоћс ли доћп дан — за једап лсп сан: Дз опн што крунс фразе почну у ћошку стајатп, н пред свнма сс каЈатн?! II док стоЈе порез зпда, дз осстс мхчо стпда н .->| нм обрзз поарвспн, Јср су бплн нспоштспн! Д после нека клсче на нукурузном зрну — док кн колснз пе утрпу Јер су окрун>е.чо гзтали, а памз клнпове лодмсталн! Бористав Мптропић 1 Са чстсдссст гошша радног и пар тнЈског стажа ових дана отпшзо јс у заслужну пензпју Станојевпћ Радисав — Всља. Пза ссбс оставно јс утнсак доброг човска, радпика у својој Зсмљор .з иичкоЈ задрузн ,7. јулп” као и дугс годлнн врло актпвног друштвено пл *штичког радннка. У Савез комуниста, оита КЛЈ прнмљен Јс Још 1945. годпн.?, учес ннк Је НОР-а од 1944. годиис, и за цело време бираи Је иа много ;.руш твених фуикцпЈа измећу коЈих: пре дседник бивше опгатиие у Нлаии, уиравннк задруге од 1956 — 1963. го динс, више пута Јс биран за -скре гара Основне организације СКЈ, де лсгат Скупштнне опгатине Параћви п многе лруге функцнЈе. 1958. годиие, одлнкован Је мелалх>м рада као и многа друга друштсепа прнзпања. Још увек свеж и доброг здрав1л Сс.ља каже, да Је Још увек спремап да се прнхватп сваког друшгпеног залатка који би му поставио СКЈ и чомогне оздрављсњу самнињсг поЛ1ПИЧКОГ I! екопомског стањз у ссо ЈоЈ месиој заЈединци н чктасоЈ ЈушсловенскоЈ заЈедкнци. Овако врс;шн човек, рацпик п кб муннста заиста заслужуЈс да сс као крнмеран нађе на страиицн лашег листа. Жарко Векић ПЕСНИК ДругачиЈа сам од осталнх: всчпо заљуб.љеиа, негасип! занесењах, док моЈа два свега кспрекндпо волс рат будућпост ми сестра. а олоика брат. Јасмина ЈоксимовиН Неко.м нншта, неком све — и ником ниш та. Михајло Зсљковпћ Будућпм сспсрантпстима за крај нашег дружења прско „14. дана" поклањамо ову песму која се чссто може чути на Е-сусретима, нарочпто на омладинским п студентским: Пе Уагдаго шз 1а Тгј^Јаго, Ве Вегдаро шз 1а ђ!иа таг; К1е1 ђе1а ђп1а рег1ого, VI ја ђгПаз к!е! 5ипо, 8иг Ва1капо 1ге Н(е, Ји§О81а\то, Ји§о51аг1о. Тга 1а топсЕо гојо дукНб тт, Кај дезНпоп ппоп 5ек\т пм, ■ . Еп 1а кого с1ат рогНб хтп, С1ат е51јб а! пн кага ра(го1апс1о гта ђе!а Ји^обЈауЈо, Јиеоз1а\по Микоп бап^оп дотпб т рог \ч кај ђа(а!о та пабкјб гт, Бађогјбђа тапо кге1б гт У1\п1 ђе!а еп Нђего Ато та \пп ја дагби Ји§об1а\чо, Ји^ђбЈаук) БАРОМЕТАР Пнше: Љубиша Милић Стварпост мс из дапа у дап све вишс \'в<-‘Рава ла су афсрс у свпм цашнм предузсћима латситпа болест коЈа само чскаЈу погодпо тлс и трсиутак па да пзбпју у своЈ своЈоЈ нспрсдспдпвоЈ разповрсности, лу ноћи, па и с.тободпо сс можс рсћн — сЈају! Ко данас послс афсрс са „Агрокомсрцом’’ сме ла тпрди да у њсговом прсдузећу потспцпЈално нс прсти нзбпј.ањс афсре, ако пс тако слектакуларннх размсра о којима чак пише и париски „Либсрасион”, а оио бар на оиилинском или рсгиопалиом нквоу? Јер, добро обра тптс цажњу: аферс су пашс голготе али и наша чистплншта, паш прпмтнвнзаи алп н нпша внсока школа приврсдпс мудрости, иаша подвала друштвеноЈ □ајсдпиц!!, сваком човску овс земље . . . Ако Народиа баика Југослааије не покриЈе непокривсне мекп ие, покриће нх зпа се — народ Југослопсиски. Роба Је нста само јс паковање разлпчнто. Нпсу епементарпе испогоде и град всћ је круппа лоповска трансакциЈа. Па, сад иародс видиш да то пиЈе дато да бираш: с пстим еитузпЈазмом, да не употребпм нску другу реч, дасаћсш за регионе чпЈу Је лстнну унтлптпо град п за Лвдићсв спстем (/аутоЈугодрп” тслекса који су иа задивљуЈућн начии приб>!рали новац на цеитралин жиро-рачуп „Агрокомерца”. Карикатура: Бели Снмнћ Карикатура: Зорап Жпвковић
ШЈШШ 16. СЕПТЕМБАР 1987. • БРОЈ 343 ВБРЛЗОВДЊЕ-НУЛТУРА ПРННАЗИ НИЈЕ НЕГО Пише: Софија Ракић Милојковић Језички стручњаци једногласно осућују склопове: са и без, за и против, из и за н сл. а све то збор честих неправилних склапања и всза тих иредлога, као нгго је V при мсрима: могао је осгати у граду са и бсз Родитеља, радило <е са и бсз осв.етљења, са и бсз доплате, са или без пратиоца* за н против такмичења, за и против сгудсната, за и (ли) протио гсмереног ооразовања. Лет из и за Дубровнпк. Различпти падсжи олговарају прво.м н другом предлогу пз наведена 1ри пара. Кала не би било тако могло би се сасвнм лепо рећи: са ролител>а и без родигел.а, са доплате н без доплаге за спдеита и пропгв сгулсната, лет из бровпик л за Дубровплк, пгго дслујс на карадно. Јелнно јс рсшење ла имснлци по новимо. односно да је други пег -аменима НАСТАВА У ПРИРОДИ У ШКОЛИ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ ■ Као ц ранијих годипа тако и ове школске године Самоуправна пнтересна заједница Основног образовања и културе у сарадњи са основнпм школама организовала је наставу у природи за све ученпке тређег разреда основне школе. Настава ће се изводити у току јесени, а једним делом н у пролеће, Јер Је броЈ ученика доста велики. Свп ученици на Грзи ће провести по седам дана. ђс за да Због нс.тостагка срсдстава иешму Јс да се ова настава оргапизуЈс свс основис. па Је зато охтучсно Сс настава ори.шизуЈс само зз ученике трсђсг разреда Јер иастовнн план и програм за оваЈ разрел захтева дд ученици буду што више ваи :*-лрсда у природл и да се ту упознаЈу са географским поЈмовима н обЈектпма да упознаЈу природне поЈаве н све друто што Је потребно да учеиици виде у самој прпроди. БОГАТА АКТИВНОСТ РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ МОГУћНОСТН ДОШКОШШ личном заменнцом, тако ла уз звлкн оц лва нашој срсдинн. предлога лоће одговарајући падеж: с ро- ј ДИТСЉНма и бсз родптсља (њнх), С ОСВСТ- I опс »о«’««. рскао њач је дирск љсњсм и без освстљсња (њсга), с доплатом I 10,1 Цввтковпђ и.мзђсмо тсв Ралнички универзптег „Браико Крсмановнћ” у новој школској 1987/88. годнни наставиће да негује све оне облике ' рада из прошле школске године који су лотрсбни и бсз доплатс (ње), за такмичсње и протцв такмичсња (њега), за студсите и протнв студсната (њпх). из Дубровнпка и за Дубровпик... У шта.мпи се често могу наћи и другачији паровп предлога којп се па слнчап начнн сукобљавају V палежнма. Узрок може бит иитипај сличнпх конструк ција нз страних јсзика, алп и мпоги маћи парови прсдлора са слпчнпм ством: нспред и иза стаиице, поред н преко пругс. Ови спојевп пису неправнлнп, јер ту оба прсллога траже истп падсж> ц могли сџ послужптн као \’зор за спојсве типа са н бсз роднтеља. За н протнв исправпо је у прнлошкој употреби (бсз нмсвице): јсстс ли за нлн против. као и испред имениие мушког рола хо1а о.значава живо биће. (гсн.=ацц.): за н протнв краља. НЕМА ПОП чајсве еиглеског, нсмачког, <1>ранц\ ског и нталнЈаиског Језика за пре.т* школску, школску децу и за одрас ле. За предшколску и за шг.олску децу тсчаЈсвн су по 50 часовл д за одраслс 75 и 100. часога, очноспо радн сс почстним курсепима и о дру вањс ораслих упнсуЈс каидидагс и ту п.ма.мо два облика р.ада рекао јс на крају дпрсктор Цветковпћ, Једвн јс коисултатквпа настава а другн је за кандидате који су веђ запошљс нн и коЈи имају извссца зиања жслс само да лолажу испнте Ш и IV годнне школе за основио разовањс одраслих. д. па об г. ЛО- I гом ,,,,тс,|3,,,том курсу. ТсчаЈспч >»; кројења и П1нвс>ћа су почстии тсча ' Јсвн, радс се са по 20 по^пзпнка а | они су интсрс / птни ?а жснс коЈе I и-елс ла самс ссби и сно|оЈ иороди1 1ш понсшто шију н.тн так да сс ук ључе у домаћу радпност, односио да шнју за потрсбс ор| локззцијл уд ружсиог рала коЈе трпшн.чу|у ло маћу радиност. Ови гсмзЈеви трпју шсст мсссцп. I! ог.с ПОВОДОМ 80. ГОДИПА СФС — На радпо таласима нс постојс ннка|.-вс полнтике н замишљснс подслс. Радпо аматсри нз цслог света јсд тсчаЈспс за лактнлографе н тхнич* кс сскрстарс са по 300 чзсопа. Обука за аутогсно и члекгрично тпиарпч н.с пегуЈсмо аећ десст готи иа, Ту псма кллснчиог уппса и ол рсђспог рока всђ сс канп|.тати упи । с\Ју како ко дођс. Курс грајс трп мсссца. 11итсрссаит11о Је да полпз 111;ци коЈн завршс ову »Зуку веома * !.-<> налазс разно мссто п то пс , са.мо у пашоЈ срс.типн већ н у дру На питање штж Је Још цжљ таххог облика нас^аве секретжр ЗжЈеднжце Мнлутик Алексжђ ич Је рекжо: — Овакав нжчнн ржда погоджв Је за остварнвање многобројжх вжсшггних циљева н задатрт. као ва при мср колектнвнп жнвот ученнка, рад н жнвот у прнроди, међусобно зблм жавање ученкка ж посебно зближа ваље учсника и учитеља у условнма ка.та су децж мн родитељског Дома. Даље ученицк извршавају разне обавезе почев од намештања кре вста, сервиран>а хране и обављају све друге послове коЈн се иамсћу оиаквим условима живота н рада. Трошковс боравка на Грзн Самоуправна интерес1'|. Препоручује: Зорана Рашић • МИРОСЛАВ ЧОПА: ,Д1ОСТ ОД СЛАМЕ", ПАРАЕИН 1986 Збирка лпрских мшшЈатура „Мост од сламе’’, лрва јс збпрка овог млп дог параћинског песшгка. Всштом спнтезом рсфлскспфног п лирског основног образован>а и културе а са ' мо ДС.1ИМИЧНО у изпосу од 20 процс ната трошковс сносе родитељи. I >н сноси заЈедница I 1опа Јс ПРИГОООР"° сажето, функцн онхто и Јасно, нзрмжавајуђи тнмс Порсд остварнвана иаставног пла 1 на и прогЈтма за учснике се у току боравка иа Грзи органмзуЈе богат ' спортскн и забавни живот, обилазе се споменнцн као што Је родна кућа Бранка Крсмаиовићж у Дон»оЈ Мутни ци, споменнк лартизнни.мж на Грзн а порсд тогж локлања се велнка па жња ку.тгурпоЈ актнвиости ученпка. д. г. ГРАНДНОЗНН МОЗАНК ПОКЛОН ФАБРНЦИ и модсрнн пссннчкн трснд ка све веђој скопомичности и језнчкоЈ фрз гмснтарности. АмбиЈект постаЈс ства ран а песннчке слнке реалне до фи знчке опнпљнвостп; стога овп миннЈатурни поетскп записи дслуЈу су гесппно и инспиратпвно. II као што ..пог.тсд умивсн оглсдалом постаЈе вихљив”, тако постаје вихт>ипа н ’1о П1п«а нзразито лирска и лако запаљива прнода у есчиом цзагању за мостом који ћс спојпти њснс попоре и амбисс. Мост као дрсвни симбол Јсдннства н траЈања, С1 дисна Андрићсва мстафора, посгајс овдс |.-оначии пз.таз и спас у свсту коЈим корач.тју „деца, звсри и нарциси”. Па .ма|јзр он био хкмернчаи н гар0 су јед|цакн, а њпх зближава мирил.убнвост н Јсзик нг.к за све, кога сви разуму, рскао јс Мпрос.тав мић, прсдссдннк Радно клуба „Фраиц Рознн”. Вс- ј ги.м градовп.ма шнро.м Ју'.ославн|е. | Оргапнзу|е сс такођс и обука за рал ) са комп|утернма. Овс 1011:110 ђсмо дсцу коЈа сс ш п.има за саца само играЈу а ци.љ пам Јс ца опи нсшто науче и корнско ссм игре. Као и унск рсдовпо ђс раднти н Ауто — школа за обуку возача Л и 1> катс гс.ријс. Интсрссаитин су и курссви за стручну оспособљсност а рсч Је о утврђивању рвдис способности за оиављање услужпс н занатскс делат ности. ту Јс чнтава лспеза занима ња почсв од обуђара, пвсћара, вос каг01> ташнсра, фотокопнрања, фо тографпсање, зплари, гипсари н та ко даљс. Школа за основно образо Често сс говорило дд умстиост п улружснн рад мораЈу чсшђе да са рађују Јср је умстност сироче кога нз.тржава богатн брпг. И овога пута у рса.шзацији 1раиднозног мозаика у салн Фабрикс сгакла у.мсг пост сс ставпла у с.тужбу удружспог рада и оплсмсни.ш га своЈим постоЈањс.м. Радннк дскорацијс и признатн па рађпнски у.мстннк Србобраи Килибарда подарно Јс своЈоЈ фабрпцн за јубилејс мозанк дужине 12 м а виси Ис око 6 м који си.мболишс Јуучно дувањс стдкла н стакларство уопште. До реализациЈс овог јсдпнствсног г.роЈскта дошло је прс свсга разумсвањсм рукоподиоца Фабрике са умстинком јср су код њега осстилп пслику жсљу да своЈс животко дсло поклони фабрпцп. Ево шта <? то.мс кажс Килибарда: — Своју жељу преисо оам Свети Пгњатовиђу којн Јс прослсдио до днрсктора Хаџића. Што јс наЈваж 1П|Јс опн су сс сложплп са.мном и псрова.тн у коиачнп успсх. V прнпрс.ми су ми много помог.тн технолозн старог погона као и стаклар* скк мајстори коЈи су учсствовали у израдн с.тсмагата. Сви ти људи са којима сам сарађивао били су мн пслика подршка било да сс р.т.ти о грпђсвинци.ма, столарима нли слсктрнчарима тако да и оин да>\ас са мном н.маЈу право да дслс радосгна завршстку овог занста великог посла. Ја сам им непз.мерно захвалаи |ср с.мо свп заЈсдно уложилн много труда и знања у ово што смо подарили фабрпци. Као дстс растао сам у стакларскоЈ колоппЈи, јср јс отац ту радио као стак.тарскн маЈстор. Пошто супрупа и ја такођс окдс ради.мо моЈа највсђа жеља Је била да у сво.м до.мсну оставим нс што фабрици на дар Јср сам за њу н с.мотмвпо н сгзпстсниноно исра* скиднво всзан. Зато мс и боли чуђсње мПогих да слм оваЈ пројскат урадно бссплатно, Ја са.м напротив захлалаи што сам добио могуђпост да сс нскажсм и урадим оно што м<- као човека чмии срсћним. А то је за умстипка вишс од сгрке наградс.” Би.то Је н сксптика коЈи су су.мњали у успсх Килибардиног дсла. и.сму са ус.хићсњсм. А како и ие бн кад је у њега утрошеко 4,5 тонс стакла нлн око 19 тоиа разиог маге рвЈала. Прслпвајуђи сс у свст.ту рефлсктора дслуЈс као диван сап. Сни.матељ те.тсвизиЈс Бсоград коЈн Јс ра дсђн рскламнк спот за ЈубилсЈ фаб рнкс рскао је дословцс: — Опако нсшто нс.ма нк у Савацснтру". Кп.тнбардз у даљсм ралу планира да на простору мспред сале урвди ; статус стаклара всликих уметника СВЕТЛАНА АРСИБ: „ОДИСЕЈ — НОСОРОГ”, ПАРАБИН 1983. Било калост пз рсдоиа опнх коЈи су мо;кда всђ .моглн нс1ПТО слично да урадс н самн али и.м јс всропатио зафалила идеја, .мо тивација илн ова фапатпчпа љубав коју има Кнлибарда. Зато таквс пок\шаЈс ла сс .мозанк прпкр.кс као кнч одбацујсмо као пехп1новко људ ску љубомору Л завист. Раднп људн којн су всђ вндс.тн мозанк говорс о НЕ МОЖЕМО МНОГО птешшо 8ДМ НЊШДРУ „ПРОСВНГ и снтузијаста, треба ђитн да нссметапо са.мо мали дслнђ од њсгов рал дарује. му СЧ.МО омогу радн. А то Је онога што нам с. Папдуровић Позортина хроника Пише: Горан Павловић РЕПЕРТОДРСКА П0ЛИ1ИКА — Социјална политика код нас је так ва да раздваја ученике већ од првог разреда основне школе. Скинули смо униформе па се деца издвајају по социјалној' структурп, али хп! из просвете не можемо много да учинимо. рекао јс Станко Јовић. учигтељ из О. Ш. Стеван Јаковљсвић. ■ Књижара „Просвета” датира још од 1960. године. Тада је била с.мештена у продавници, чији је осннвач Томас Оксијанин (Томасовој продавницп), све до 1964. године када се преместила у Марјаповићеву улицу и остала тамо дужи период. Улога коју је вршила, сврставала ју је у најугледније излоге књига иашега грала. Као и данас. Спабдсвање просветиннм издањнма функционисало Јс по плапу. Радомир и КаЈа Таннђ кпо и остали за послснп, иначс врло услу.кнн људи контактнра.тн су са своЈим купцима јсдноставно и спонгано. Нспслпкн простор књлжаре у време када је била у МарЈановнђевоЈ утицао Је да реде по с.мена.ма, Јер Је бпло не могуђе одржжватн темпо у таквим гсловима. Мало ко сс осмзпрао нз Н.ИХОВ, а и наш заЈеднички лроблсм, о.мог\’ђили култури да сс сло бодно развија. Одлука да сс лскори сти пајбо.ље архитсктонско решсње бп.тж Јс права одлука. Изградио се 22. деце.м^зр, где Је мпкро-комплскс надопуњсп простором за књпжару. Мссто локациЈе овдашње Просгстп нс књпжарс, мада мало увучеио за сада кма широкн круг могуђпости. У међувре.мену Је одржапп свечано отварањс 28. марта — 1983. годпнс на коме су прнсуствовзла дса наша желпкана пнсанс рсчн књиа:ев иик Миодраг Булатовиђ и песичк Добрица Ернђ, коЈк су својнм стиховима н други.м ппсаппм садржоЈи ма, допринслн да тадашња свсчпна прилика задржи ниво правог култу рног догаћзја. Од таЛ1« па наовамо, мало Је таквпх манифсстапиЈа, али зато љубаз пост и гостопрнмство нс Јеилпају. Пз годпие у го.шну аигажуЈу се у највеђоЈ могуђоЈ мерн. Солндно за довољаваЈу потрсбе тржншта. Саразња сж предуЈеђима и кп<оп<м другим органнзациЈпма плодна јс пма са.мо Јсдан цнљ, обострану ркст.. .. јср ко Потралима за канцсларијскнм тсрнЈало.м, школским књига.ма н тали.м прнбором највеђа је пред чстак школске године. За сада ма нских всђнх проблсма, Јср ма ос по нс су свс основкс — школскс задругс уна прсд снабдсвспс свнм књнгама којс с\ нзашлс нз штампе. Књкжара „Просвста” отвара шн роко своје двсри н овдашњи.м пара ђпнским уметннчким круговн.ма за Још јсцан од њиховнх добрн.х иоте за. Врсмсна Јс много прсд њимк, многе захвалипцс, по.хвалс и остата признања оонопиђс сс у будуђноети новим. Послс толнко врсмснс* опст закључуЈсмо Просвста јс неламен 1>п га, то Јс оно право мссто, зар ис, књиге, школски прибор, добри л.у дн, Јелна од ппјкомуникагипнијих срсдкна. Јсдноставно рсчсио, свакн нови сусрст са њом потврђук само V Градском Аматсрском Позориш ве ио прскинуто јс спрс.мањс прсдста- „Паклсна ло.моран|Ј|у’ (нсзваничсазнајсмо да Јс млади рсдитељ Бсограда напусгио проЈскат због приЈатељство. обавсза прсма другоЈ позорншној куђн). Сстимо ли сс фпјаска послс псколико прикази)«ња скипугн са рспсртоара, ис мора.-ло бити прс па.мсткн и с.хоатнтп да нсшто кијс у рсду. Са овс руб]чи:с јс всђ доста крнтика улуђсно на адрссу нашсг позорншта. због те ситуацнјс и схвиГајуђк да Јс позоришту потребиа хптна умептчка ннтсрвснцкЈа, (рсгрутовање најквалнтсткијих у.мстннчкнх потснцијала, бсз потен Светлана Панић «"Р®«>а на кваптптсту и омпсовља пзн.у културс, н др.) -|смо сво| ЛИКОВНО СТВАРАЛАШТВО ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА ирилог у облнку сссја ко<и ђс сс : багити проблсматнко.м формнрања ! Ддуга нагцада Мн Вучковиђу репсртоара (са гласким акцснтом и.т нашсм аматсрском позорншту у огој срсдннн). Рспертоарна патити1Т« са аспскта позориштс-друштво веома је значаЈна за успсшаи рад ц V Дому аматера у Тополц 10. септембра отворена јс изложоа радова лнковннх уметннка аматера Шумадпје н Поморавља. V конкуренцији од 40 слнкарских радова Мнливоје Вучковић* помоћник секретара СИЗ-а образовања културе у Параћину, добпо је лругу награду за рад у областн слнкарства. Тнме је стекао право да стручнп жнрн састављен од историчара уметностп н стручнпх л>удн изабере његов рад за републичку смотру. Његов Опо атрактивно псспнчко оствлренл прсдставља Још Јсдпу збнрку из богатс умстппчкс продукнијс иашсг КН/1ЖСВИОГ клуба. С.тс.-сђн свог касловног јунака, пссникиња зпхтач ки ТЈ|1га за својим смотивпим псхо дншгсм (своЈо.м Итако.м), грагајућл токо.м ссог мукотрпиог путешсстллЈа за каквом рслативио .мкрпом лу* ком у коЈоЈ ћс сс прпврсмс-но уко твнти. Пз тих лука, ојачана н осна жсна крсђс дал>с, у стхтноЈ лотрази за новим, још ^ачнм дожисљајцма н ипспиративпн.м г.тасовиит свог у* мстничког сна. оПсзија Свстланс Арсиђ, па.тахиу та и модсрпа. уроњсит у свепсст"|| ссбе саму, занатскп Је <—з.ма усне ла н ч.исЦ. „ОдиссЈ-носорог ' нам' са задово.-ћством потвроујз аа Је Ар сиђсва песнмкиња изражсие чкс ког акробагике и зал»:1л.ч »г лнбнда. уметни песничМОМИР СТАНИСАВЉЕВИН: „РУСКИ РУЛЕТ”, ПАРАНИН 1986 Да талас молершп афорнстич-ара још увск чс Јсњ-ава, увеоапа иас и Мо.мир Стаи-|С13..'.С11И» ссојом невеликом збнрхол! афоризамд ,.1'ускн рулст”. Ово жаришге шездесстжк ак туелних сатирнчлих парпп'1<* почппа на раскораку :чмеђу стварностп н фикциЈе, здраве ци.мсп! и оолсгне рсчнтостн, скуиеис п сиромањнс стварности п да.'|скосе:1.-|1пх обсћања. То ЈС КН.ИГН о сп сиппо са О.тн.т.а О1.ТЕИ0 упртво сада жннпмо Саг.чоична н духо:1ита. али нпак тобњњли :г.пт, ог-т књига напада и оптужуђ*, адц ц развсдра1п1. V тоЈ избх-п11'С1|рано| расготсжи управо <с и кријс њсна права врсдност. ХОР ПОЧИЊЕ СА РАД01И Певачн градског омладинског хора, дооитници Срсбр не плакете у Новом Пазару после заслуженог одмсра по развој куђс. Шта зашто спакс аматерскс позоришне прнказати, како то однграти, НОВо ПОЧИЊу СЛ рДДОМ О..1 ___ б,аш са.та н па овом мссту, I 21. ССПТСМбрЛ. Ги.М ПОВОДОМ за ову публнку? зависп од увнла у 1 ПОЗИВЗЈу СВС ЗЗИНТСресоВаНС ул>с на платну. Иначе, Мм- орсмс у ком живимо н ол свссног. да доћ\' на агдицију у Му* ливојс Вучковнћ, допедаино секретар СИЗ-а културе и информпсања, јс енгузијаста чијнм залагањем је сисевачка ликовна Колонппаграћенп рад „Водопал' ;киви.мо н ол свссног ј да ДОћу Иа аГЛИЦИЈу V Му* дндактичког ЗИЧКу ШКО.ту КЗКО 611 СС СВИМ трсн\тка н делоашћа. Ако у нашоЈ ; МЛЗДПМЛ КОЈП ВОЛС ХОрСКО ПС соцно-по.Т1гп<чкоЈ средпнн посматра , ВЗЊС ОМОГућпЛО Да ” ме позорлштс н ако оно говорн । ГОВИ ЧЛаНОВИ. због публикс (а нс за њу) трда је ја ПрОСЛДВНЛа тринаесту ГО- основнн парамстар за одрсђнвање ДИНу постојања. Поред тога рспсртспра глсдаоц, т. ј. глсдаоцн што и сам слпка у слоооДНО.М времену Мића Вучко- рзњс рспсртоара чссто зависн н од вић сакупља СЛИКС П има мсђусобпих односп глумаца, њпхо- I а нс глумцн (ссти.мо сс да формнОуду ЊС м. ж. колекцнју од најпознатпјп.ч сликара данашњнцс до завичајнпх ликовшгх сгваралаца. вих ннтсрсса и мог\ћпостн, конкре ј ▼тно11/4 /ЧодV Гпхчппт г.тумачко-у.мстпнчког развнт ка поЈсдинкх глумаца). (наставићс сс) Једни чине напоре, други — стењу.
ш оглдси 16. СЕПТЕМБАР 1987. • БРОЈ 343 0Г1Ш СВДШТДРЛ • Мењам Једнособан комфоран стан у Параћину, V упици 29. новембра 50/А ствн 9, за исти у Параћпну илн Светозареву, а може и за већи. Раза Јовановпћ, телефон 552-340 од 16 сатн па надвље. 80 ГОДИНА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ЈВЕЋД НА БАЛКАНУ Мењам Једнособан стан са парним грејањем у Светозареву за једнособан нли терооњеру у Параћину. Телефон: 035-556-875. I Мењам кућу 50 м8 у Улици Матнје Гупца број 8 за кућу одговарајуће површине у Параћину. Понуде на телефон 556-234. * * * Мењам двособан стан у Улитш М. Тнта од 63 м2 за • одговарајући. Телефон 553-1 -553. < Годпие 1907. у Параћину је поднгнута Српска фабрика стакла. Условп за производњу стакла у Параћнну били су повољни. У непосредпој околшш налазио се кречњак, кварШ’П пссак и фслдспат, а у богатим шумама Јужног Кучаја довољно дрвета, као нзвор техполошког горива. У Фабрици која је запошљавала 70 страних радника — мајстора п 300 домаћих производило се шупље и пресовано стакло. Псћ од 14 лонаца постала је камен темељац свега што је до сада постигнуто у развоју Српске фабрике стакла. У перподу после првог свстског рата пропзводнп програм сс проширујс. Почиње пропзводња кристалног стакла, уводи се ручно-машинска производња за боце н тегле а укупан број радника повећава се па шест стотина. Године 1937. у овој Фабрицп је запослено 750 радника а годшпње се производи око 2.000 тоне шупљсг стакла. Иакон избијања II светског рата мпоги стакларски раднпци су луле заменнлн пушкама и међу првима пошли у Продајем кућу у „Глождаку’' — иовоградња. Упитати на телефон 554-425. Продајем хптно новокзграђену кућу због одласка у пностранство. Непосрсдно преко пута Супермаркета у Нишкој улицп број 40 у Параћину. Информапнјс на лицу места и телефон 554- -587. Продајсм кућу од 75 квадрата и 5 ари плаца. улипа Војводс Степе 33. Телефон 551-987, после 14 часова и 556-543 до 15 часова. Цснтар за културу п информисање „Параћнн'' у Параћину ОГЛАШАВА Продајем котао за стажно грејањс на чврсто гориво ЕМО централ 23 — нов. Информације на телефон 551-067. На потссу Карађорђево брдо у Параћпну, продајем парцелу, ливада са оунаро.м. Обавештење на телефон: 036-62-021 Врњачка Бања. I Продајем комбајн „Змај 780’’. Информације па телсфон 035-541-058 лосле 18 часова. Продајсм 200 комада гптер блок петпцу ц грађу од ерушепе куће (кровна конструкција н каратаван) повољно. Питатн на тслефоп: 551- -070 лосле подне. * * * Продајем аутомобил „Застава 135 П”. Цена 180 старих милиона. Београдска 8 телефон 553-563 Дњиитријевић СТОНИ ТЕНИС: РОК ЗА ПРИЈАВЕ ПРОДУЖЕН Овогодишњс општмиско првенство у сгоиом тсннсу почнњс 19. ссптембра и тога дана обавпће сс извлачењс иарова за прво и друго ко.то. У Сгоноклшском савезс ОЛШТПНС кс.нчу -13 сс Л.1ЈС прнјавно очекивапи број екипа за овогрдшињу стонотеннску лшу па јс рок пријавс померен до самог извлачења парова. слободним радни.м местом за јсдну спремачицу (одржавање хигијепе у објектима Центра). Раднп однос се заспива на одрсђсно врсме. Условк: поред општнх услова кандидат мора да има завршену основпу школу. Оглас остаје отворец 8 дана од дана објављивања. Због грешкс у оглашавању РО „Стапдартрапс" поново оглашава проу јавну продају На основу одлука Радничког савста бр. 1761-8 од 26. 08. 1986. ГОД„ 323-12 ОД 23. 03. 1987, 619-10 ОД 29. 04. 1987. РО „Параћин-транс" ООУР „тСандардтранс" Параћип расписује 8 0 Јавну лнцнтацнју за продају осповних средстава и то: 1. Путничко возило „ЗАСТАВА 101", рег. бр. СВ 888-89, год. производњс 1980. Почетиа цепа 500.000,— дин. 2. Путпичко возило „ЛАДА 1600" рег. СВ 444-35, год. производње 1980. Почетна цена 500.000,— дин. 3. Путничко возило „ВАРТБУРГ" — КАРАВАН" рег. бр. СВ 894-69, год. производље 1977. Почетна цена 400.000,— дин. Основпа средства ес продају у впђеном стању без права пакпадпе рекламације. Лицитација ће се одржати лана петак 25. ссптембра 1987. год. са поечтком у------------- ћ у кругу ООУР „Стандартранс" у улици Пролетерској број 2 у Параћину. Право учешћа па лицитацији имају сва правпа и физич- ! ка лица уз уплату кауције 10 одсто код почетпс цене основI пог средства. Трошкови прсноса права власшпптва падају н тсрег купца. Разг.тедање осиовних средстава може се вршити сваким радпим дапом од 7 до 15 ћ у кругу ООУР „Стапдардтрапс" у улици Пролетсрској број 2 у Параћину. Прпо Н ДР\1О КОЛО С.М1- граћс сс IV. септеморз \ Хали снорговз са ночстком у 9 сатп. Екипс стоиотенмснрз из града пмају могућиоС1 њ трепноају па паркс1\ \з ле спортсва о.т 16 до !.< с.; тм сваког дана ол ср.мс . септсмбра. М. \1- 05АМТЕШЕ ИЗ Пс:св_од 10. 09. 1987. године сваког ралног дапа саобраћаће зутл;р, с г.а релацпји Параћив — Крагујсвац — Параћин (л> то пстем), са поласком у 7,20 из Параћипа испргд агеп- ; г.м • ;’?• !МСТУРС-а" Параћмн Б. Крсмапоппћа 14 п повратч гца у 14,30 са аутсбуске стапипе цепа превоз? 1- : 150. — \ једмом правпу. ? '.'V “?гс,!,л ” куповину карагл обратити се агспцији В! .Г ' Пардћип, Б. Крсмановића 14 или па тслефон • 553-015 г:ДИ 553-636. народпоослободплачку борбу. У марту 1945. године фабрика почиње редовну производњу од око 2.650 тона стакла, а 1950. године пушта се у рад прва аутоматска мешаоница у земљи за производњу боца. Те псте године Фабрика је предата на употребу радницпма. Радничко самоуправљање квалитетно мења живот п рад фабрике. Од 1960. године уводе се у производњу продуктивне аутоматске машине. Оби.м производњс се нагло повећава. 1960. године на 33.000 тоиа, 1968. на 63.000 тона а 1980. иа 130.000 тона. Параћинска стаклара Је данас гигант са скоро 5.000 запослених. широкнм асортиманом пропзвода од најситннјпх кућних потрсбштина преко стакла потрсбног за прехрамбену нндустрију п уроститељство до најквалитетш1јих иберфанга изузстно траженог на заиадном тржншту. ЕПП ПИСМО УРЕДНИШТВУ ЗАХВАЛНОСТ Прско вашег лнста ,.14 дана” желн.м да сс захвалим лекарима Хнруршког одељсња Параћинске болнице на челу са доктором Бранишом Станојловићсм. Они су својо.ч правовременом хируршком пнтервенцијом и несебичним залагањем спасли од снгурне с.мрти пепзлонера Милију Петровића пз Параћина: захвална породица Петровић 20. септембра 1987. годмне павршава се три године како смо остали без нашег милог тате, супруга и деке БЛАГОЈА БОРБЕВИНА пензионера из Параћина Његов драги лик остаје нам у најдражој успомани да жшш са нама уз бол и тугу за њим. т МЕМОН1АМ ПОРОДИЦА Дана 26. 09. 1987. године павршавају се три године од смрти нашег драгог МИХАИЛА — МИКЕ МИЛОВАНОВИНА инж. агрономије Обавештава.мо рођаке и пријатеље да ћемо тога дана у 12 сати у зпак велике љубави и дубоког поштовања посетити њсгов гроб ВОЈНИК Војник чува нашу младост нашу срсћу нашу радост. Нашу зору иашу таму нашег тату нашу маму. Јелена Миловаповић Ш-2 ош „М. Поповић Озрен" Параћип сдн ТанВ> Је наша љу5ав, чудна као и сан: цуго смо се полслн, а за трен сс растали. Даиијела Вујиновић, У1/5 ОШ „Р. Домановић” ДА ЈЕДИНСТВА СЈАЈЕ ЗРДЦИ НиЈе в^жно да л’ сп Србпн Црногорац ил’ Хрват у рату Је љубав Јача у рату си сааком Орат. Кад прођошс даии раткп и заалада мир мсђ’ љуле саградпше пруге братства да у земљи среће буде. Словенац Је гост Србину размељују срсћу сво|у кад се сете ратннх лана онда пусте сузу коЈу. Жсља ми Је у животу да иам братство дуже тра|е да јединства зраин скетле и у ратин сумрак сЈаЈе. Наташа Аврпмовмћ. Средњошколскп центар Хумориспшчка школа Зоологија — Што се Пернце добија кад се укрстс Зебра и Леопард? — Ноте. Физика КоЈа се течност не леди? — Врућа вода. Механика — Који Је најважнији резервни део аутомобила? — Пун новчаник. Пишалице за скиталице КоЈа реч ее увек изговара тихо? (Тихо) Шта Је небо? (Носач авнока) Ко жлви од туђнх грешака? (Проижвођечн гуме за брисање) в РЕШЕЊЕ НАГРАДНЕ ЗАГОНЕТКЕ I. Н”П₽ВУ иаград,,У загопетку био о™1>ера Гвозденовић. Веселина Маслеше 60 из Параћина имала је и тачан одговор и срећу да буде прва добитница награПараћ17аа,КС ' НОВА НАГРАДНА ЗАГОНЕТКА ГЛАСИ: БЕЛА ЊПВА, ЦРПО СЕМЕ МУДРА ГЛАВА КОЈА СЕЈЕ? Одговорс шаљите до 25. септембра на а т ресу лнста.
ОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ: Припрема: Новица Петровић ПРбА ОПШТИНСКА ЛИГА ГЛАВИЦА: Развитак-.Морава 0:3 (сл. рез.), РЛТЛРИ: Јсдпнство — Слобода 0:3, СВОЈНОВО: Напрелак — Слогц 4:3, ГОРЊЕ ВИДОВО: Моравац — ХжЈдук 3:1, ТЕКНЈА: Гжднвчкл — ИСК 1:1, ГЛАВИЦА: Будућност — Напрсдак (Стубицж) 2:1, ДОЊА МУТНИЦА: Јсдинство — Хсрој 0:3, ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА НУЋИ ПОБЕДА-ПОРАЗ НА СТРАНИ МАЛА ШКОЛА КАРАТЕА: КРЕЖБИНАЦ: Слобода — Јсдииство (Доња Мрнм ца) 3:0, БУСИЛОВАЦ: Хсрој — Гаднички 2:2, ТРЕШЊЕВПЦА: Хајдук — Једннство (Ратари) 0:3, ЦОЊЕ ВИДОВО: Слога — Напрсдак (Стубица) 5:2, ЛЗВОР: ИСК — Будућпост 4:3, ШАВАЦ: Морава — Морпвац 2:0, СВОЈНОВО: НАПРЕДАК — Развитак 0:2. ЛУЧАНИ: МЛАДОСТ — ЈЕД ИНСТВО 2:1 (1:1) Минимална побсда над Чукаричким у претпрошлом колу ЛУЧАНИ: — Стадпон Спортског друштва „Младост”. Гледалаца око 2.000. Судија Поповић (Лесковац) 7. Стрелци: Маринковнћ у 34. и 55. мннуту за Младост а Параћин у 41. за Јединство. Жутн картони: Јоковнћ, Карацић, Милетић и Пантовић (Младост) а Богосављсвић и Вулпчевић (ЈедшЈСтво). Црвсии картон Урошевић (Једииство) Велпка врућнна на утакмицп у впћ из Лесковца лиао Је пуне руке Урошевнћ Је фрадно н пскључење. Лучанима ниЈс утнца.та на борбеност пос.-^а поделивши шест жутмх карго Игра Је била груба н прљава а до и грубост обс екнпе. СуднЈа Попо- на због насртаЈа н приговора а маћнкн су пмалн прнлику да и убсд љпвнјс савлздају .делене" та Је су дкЈа бпо њима наклоњек. Прошле псдељс Јсдинство Је пре трпело плзннранн пораст, а коло пре тога у Параћнну сазтатан Је Чукарички мнннматном победом од 1:0. Та јсднаа победа и нсрешено у Лазарсвцу држс Јсдинство још увек пркковано за доњч део тгбелс, а судсћн прсма томе да Једниство всћ псту утак.мнцу у овом прзсзству нспољава своЈу нссфнкасност, чно го мадс за ввшн тас.ман пеаш. Води: Наташа Микић носилац браон поЈаса КК „Црница” — Параћин ДОБРЕ ИГРЕ БОРЦА Табела 1. Морава 4 3 1 0 12:4 7 2 ИСК 4 3 1 0 10:5 7 3. Слободд 4 3 0 1 11:3 6 4. Морввац 4 3 0 1 9:6 6 5. Слога 4 2 1 1 13:10 5 67 ХероЈ 4 1 2 1 8:7 4 7. Напредак Стубица 4 2 0 2 14:11 4 8. Будућност 4 1 1 2 10:11 3 9. Гадничкп 4 0 3 1 7:9 3 10. Једпнство Гатари 4 1 1 2 6:7 3 11. Хајдук 4 1 1 2 6:8 3 12. 1>звнтак 4 1 1 2 4:8 3 13. Напредак СвоЈново 4 1 0 3 6:3 2 14. Једпнство Д. МуПв!Ц11 4 0 0 4 3:14 0 ТЕСНА АЛИ ЗАСЛУЖЕНА ПОБЕДА ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА ИЗВОР: Младост (Горња Мутннцп) — Полет 4:3, Бошњанс: Борац — Врапчанс 3:4, ЛЕБИНА: Будућност — Радник 0:3 (Сл. рез.) ПАРАПИН: Врапчане — Будућност 2:3, ДОЊА .МУ ТНИЦА: Жслсзннчар — Борац 3:4, ПОТОЧАЦ: Јухор — Младост 3:0. • СФС — Борац : Полет 3:2(3:1) У осредње квалигстној пли веомл борбсноЈ игри СФС — Борац Јс ос воЈио два нова бода, побсдивши бо рбепу п на моменте опасну (по гол) скипу Нолета кз Љубпћа са 3:2. Што резултат ниЈе поиољиији у корист белих „кривн” су нпвалпн хграчи, коЈи су пропустили сиЈасег ареллх шанси. Сам почсгаг, Је доне.> опасност за гол до.маћих п всћ н 2 мннуту десло крвло Је пмало п®нсу порсд збуњене одбране белих, да би у 8 мннуту десиа полутка госгн Ју Нпко.-тић надокнадплл претходпу пропупггсну прплнку свог су|<трача п порсд Ннколића п Павловића нз вапредлим шутем сввладао немоћ 1жа мрежу гостмЈу п доводн своЈ тим ног Матнћа л довео саоЈ тим у вођ у вођство, а у 43 млпуту Стевлћ ство. Бно Је то вео.ма леп гол када пзбнЈа сам испред голмама госгију Је лопта погоднла десну стртнву Ма в повећава резултат на 3:1. тићсвог гола н одбила се у мрежу. У 12. мшгутв Стевнћ пропушта прилику за нзједначсње, да бв у 19 минуту после слободвог удариа Пе ливановнћа на одбијену лопту од стативе, на тр>ддо Дулић п неодбра њиво поголпо мрсжу голмана гостм Ју Тодоровића и изЈсдначио резул тата на 1:1. Након нзЈедначсња, белп пастав љају сп напади.ма пре.ма прогиинич ком голу али се резултат не мења свс до 37. минуте кпда после извелс пог корнсра са дсснс стране, Уско ковнћ ироналазн Стефаповчћа коЈи са 2 мстра порсд сушс стативе пога У следсћс.м 44 минуту Пслпвано вић има шансу дд обсзбсдп Још убсхљивпЈе вођство алп шутира у голмана. Само у послсдњих 10 мипу та првог полувремсна домаћи су лропустпли пупо шансн, алв полуврсмс сс завршавж са 3:1 у корист белих. Почетак другог полувремсна опст понпада гостима коЈи у 47. мииути смањују рсзултат на 3:2. Центар>1,ор гостпЈу са 25 мстара пз слободиог ударца погађа прсчку гола Мптнћа и на одбијсну лопту натрчава лсви халф гостниу Аћимовић и главом по гађа мрсжу домаћих. С. Зогонпћ Ово.мс трсба прилодатп и све «ла бнју одбраму, коЈа Је у прошдом првспству чврсто бриннла мрежу Бо госављсвпћа. Шта сс десм.то сз фр балскнм потенцијалом Јединства, на рочито у одбранн, није Јаспо Јер нстн нграчи коЈи су дуго држази рекорд са наЈмање прммљегак го.:о бн п даљс бране боЈе Једипства. Идућс ко.то пгра се даиас. Јг.тинство на свом терсну дочекујс ФАП-н пз Прибоја. М. Миленковић ВО: Глога ХаЈдук 7:0, БУСИЛОВАЦ. Слога - ХаЈдук 6 -. СТРИЖА: Зсмљорадник — Борап (Параћин) 3:0, Лсбник БУДУКНОСТ - РАДНИК 3:0, ДОЊА МУТ ИИЦА: Јсдинство — Моравац 6:5. Т А Б Е Л А ;. Јухор 3 2 1 0 9:3 5 2. Вддник 2 2 0 0 6:1 4 3. 1>орац 4 2 0 2 13:10 4 4. Врапчане 3 2 0 1 . И:8 4 5. Младост Г. Мутнпца 4 2 0 2 11:12 4 6. Будућност ’ 5 1 0 2 3:10 2 7. Полет 2 011 6:7 1 8. Жслсзппчар 5 Омладински куп 0 0 3 4:11 8 ( ВОЈНОВО: Напрсдак — ИСК 3:0, ДОЊБ ВЧДОФУДБАЛСКН САВЕЗ V НОВИМ ПРОСТОРИЈАМА КапцеларпЈа Фудбалског савсза општнпе Параћип, од 21. ссптсмбра раднћс у новнм просторнјама. Просторкјс сс налазе у склопу Гфлс спортова ,,7. Јул ’. Прва српска лига Јединство меБу фењерџијама г..пг_.... РиЗУЛТЛГИ 5. кола првс српскс лпгс: БЕОГРЛД. Обн.шћ — Кристал 1:1, Чукаричкн — Зсмун 0:1. ВРА ц,5 ■ ЦКБ Јумко — Раднички (Зорка) 2:1. ЛАЗАРЕВАЦ: Кшцбара - Шумадија 1:6, ЛУЧАНИ: Млвдост - Јешштво 2:1, 111’ИБОЈ; ФАП - Дупочица 1:1, ЗАЈЕЧЛР: јнчи.к --Будмшост 1:1, КОС1О.1ЛЦ: Рудар - БАСК 3:0, БОР: Бор — Сннђелнћ 1:2. 1 0 10:8 9 1 ЦКБ Јумко 5 4 2, Младост 5 4 0 1 12:6 8 3. КрнстХ'1 5 3 2 0 4:1 8 4. ЈС.мун 5 3 1 1 9:4 7 5. ФАП 5 3 1 1 7:4 7 6. Обнлић 5 2 2 1 10:8 6 7. Будућност 5 4 2 1 7:5 0 8. БСК 5 3 0 2 8:7 6 «. ТНМОК 5 2 1 2 4:4 5 1(1. Дубочмш* 5 1 2 3 6:5 4 11. ИЕК 1>ж»Р 5 1 2 2 4:2 4 12. Радн. Јорка 5 0 4 1 5:6 4 13. Колубара 5 1 2 2 1:6 4 14. Бор 5 1 1 3 3:4 3 1;. Једипство 5 1 1 3 3:7 3 16. Силђслнћ 5 1 1 3 5:10 3 17. ШумаднЈа 5 0 2 3 4:9 3 18. Чукарички 5 0 1 4 1:0 1 Друга српска лига — центар Борац сс држи РЕЗУЛТЛТИ 5. кола другс српскс лиге — Цен- >г>р: Рс.монт Копаоник 3:1, Шумадија Полимље 2:0. ,.!4. ошобар’’ — Тргосачкн 0:0, Првн партнзан — Јжолниа 2:0, СФС Борац — оПлст 3:2, Морава — Сло га (Б> 2:2, Слога (К) — Златар 1:1, Лзбсст — Таково 1:0, Лрва пстулстка — Слога (II) 0:2. 1. 14. октооар 5 4 1 0 8:1 9 2. Слога (К) 5 3 2 0 6:3 3 3. Ш} ма;п<Ја 5 3 1 10:4 7 4. Морава 5 2 2 9:5 6 5. Стога (Б) х 2 2 1 8:6 0 6. Нрпн паршзаи 5 2 2 1 7:6 0 7. Колаоник 5 3 0 2 7:8 6 1. 1>орац 5 3 0 2 7:8 0 9. Азбест 5 1 3 1 7:7 5 10. Слога (11) 5 2 1 2 6:6 11. 7 л ково 5 2 0 3 9:8 4 12. Нолнмљс 5 1 2 2 10:10 4 13. Рсмоит 5 1 2 2 9:9 4 14. Тргонлчкп 5 1 2 2 6:12 4 15. Златар 5 1 ,2 2 6:12 7 4 В 16. Полсх 5 1 1 3 4:8 3 И 17. П. лстољетка 5 0 2 3 7:13 ђ 1Ј. Јагодина • 5 0 1 4 3:8 1 ДРУГО ПИОНИРСКО ПЛИВАЧКО ПРВЕНСТВО ПАРАБИНА Дан за нове рекорде И V органпзацнјн Плнвачко! и ватерполо клуба „Црпица” из Параћипа, одржаће се 3. октобра Друго пливачко првенство Параћина под покровитељством лпста „14. дана” ■ Такмпчење ће бнти одржано у окви ру октобарских свечаности у граду. Искуство стсчсно на прошлого г:> ИГОРУ СТЕФАИОВИКУ, ПЕГРОшњс.м такшгчењу ол| кшаће орпши зацнју такмичења у то.мс што ћс прс.ма рсзултатн.ма такмичара бити састављсн програм. Према броју прпЈављсних, број такмнчарп бићс всћн у односу на минуло, првснство, а вероватно .многи рскордп на дмашснн. Нс трсба заборашпи да ћс ^>1а такмнчсњу учсствовати н правци уже Србије, чланови Плнг.м чког н ватерполо клуба „Црннца". Прошлогодишњн победннк тркс лнс та ,,14 даиа’’ (200 мсшовито), МПЛОШ ТОМПБ, најбоља так.мичарка у жснској конкуренцијЈ| НАТАША ЈООАПОВИК и паЈбољк такмичар у мушкој коккурспциЈи МНЛАН МАг’ ЈАНОВИИ, кмаћс вслпку коикурсн циЈу у ДРАГАНИ МИЛКИБ, ПВА НИ СТОЈАНОВИБ н БИЉАНП ТО МПК, СЛОБОДЛНУ БУРБЕВНПУ, ВПБ НЕНЛДУ и оспалнма коЈи :кс .те да на ово.м такмнчсњу постнгну своЈс паЈбољс резу.ттатс. Очекујс се да ово так.мнчсњс будс круна оиогодпшњих добрих рсзултата Јср су пливачи Параћппа у току 1937. годппс освојнли 15 .мсдаља а у укупно.м г^гсмаиу бплп 111 на првснству ужс Србнјс. Владндшр Марјановпћ РУКОМЕТ №ЗА мшк Рукомегни клуб Текстилац поред мушке и женске скппс однедавно је формирао и екипу 'кадеткпња, чији је задатак да одмене старнје друтарице. Најмлаће рукометашице тренпрају под вођство.м Александра Милнћевића, спортског педагога у Хали спортова, врЛО4 дисцнплиновано и реално је очекиватн да ће текстилац иматп у најмагБу руку досгојно. ако ве и успешнију замену за своје руко.меташицр. М. М. ПРВИ ЧАС - СТАВОВИ 1. Предви став (зенкуцу да« чи) — Оба стопала сч окренута посма напоед. оазмакнута за ширину кукова, лок дужина става одговаоа двострукој ши оини оамена. Телаша тела је скоро павномерно раапбређена на обс ноге. нецуго већим оптенећење.м (око 60 одсто те- •жине тела) на истуреној нози). Потколецдца исгурене но ге затвара с подлогом поави угао а доуга нога је потпуно испружена. Тело је усправно. Положај кукова и оамена зависи ол технике која се изволи.. 2. Став поема назад — (ко- | куцу — дачи) — Пете сс налазе у истој ]Динији. а стопала су размакцута за око две ширине кукоза и међуообво затваиају угар од 90 степени. Колена такође заузЈЈ-маЈу мећуообни угао ол 90 степени. дох оамена и карлица тпеба да буду што је више .могуће V оавнини истуреноге. Истурена нога налази сс V истом положају као и код лоедњсг става. лок је носсћа нога V положају .карактеристичном за јахаћи став. Грудни кош и оамена затвара ју угао од 45 стелени у одаосу на противника (полупрофил). з.Јахаћи став — (киба—дачи) — Спада V групу идсћих ставова. Дужина става је две дужинс рамена. стопала су па ралела. колена су савијена пре.ма напред и ван. Кукови су доста ниски и гуоамо их ‘ пое.ма напред. Паралела повучена са вохд колена тоеба ла падне на врх палца. Тежина је равно.мерно распоређенд на обс ноге. ДЕСЕТОГ ОКТОБРА V ПАРАНИНУ ПРВИ ПЛИВАЧНИ МАРАТОН 3 Наш град јс домаћин 10. октобра 1987. годннс пливачпма „Црвсне звсзде”, „Партизана” пз Београда, „Гочу” пз Врњачкс Бање, „Јагодини” из Светозарсва к »Расини” из Крушевца. Наимс, у организациЈи Пливачког н гртсрполо клуба ..Цринци’’ из На рлћина први пут бнће орган1вог.ти плнвачкм мптиш „13. Октоблр”. Обом мптннгу прстходило бн пнопнр ско првенство града на коме би стс к.ти прапо учсшћа правни града по днсииплииама. Ов»Ј .мптнпг јс прн ЛП11. за потврду Г.шставкх рен/.тта та које су п.тивачи „Црнице" посгнг ли у овоЈ такмичарскоЈ го.Т1«п>т. Ово Јс истовремспо прилнка зн |роверу могућностп паши.х иливача, погврду п.нхове формс за нарслип ппклус н .могућност да у Јакој коикурснцп јн буду поправљспн рсзулгатп н по стигпути лични рскордн. Владнмир Марјаиовић ТРЧАЊЕ ЧУВАР НАШЕГ ЗДРАВЉА (5) Пише: Срба Николић Да трчањс утичс па нашс унутра иићс органс н побољшава њихопс фуикцкЈс, одржава њихову вита.тност, н у каснијим годииама завнсп од г*с ко.тнко н како сс бавнтс зр>1ањс.1. Да почнсмо од срца. Срцс Је цептралпи оргап нашнс крвотока. Оркш код здравих л.удн иелнчннс човс>п|је псснице. Палази сс у срсдпнн грудног коша. Та гру двд мишића како јс још нази I >Ј V рлди нспрскпдно. Њсгова радпа спо собност његопс огро.мпс рсзсрвс про сто су запрепашћуЈућс. Кроз сваки.х 0,5 сскуиди. долазп до Јсдне потиунс контраквпЈс срца стсзаи»е-опуштање. Стсзањс тј < 1е 0,3 сскуиле а онушта1ћс 0,5 сскумли, то омогућуПСД „.ТАВОРАК” Встсранн ПСД „Јаворак” В.1АСТИМПР НГЊАТОВИК, РАДОАШР ГПСТИП, ЉУБИШЛ БРЛНКОВНГх и ЖНВЛДНН МН.1ОЈКОВНК крсиу .•1Н су смсло у освајање врховз на ЈУП' ЈугосланнЈс. Н* самоЈ гра1ии|п са Л.-1бапиЈом налази се ллапнил Паштрнк (1989 м) а подно њс касзр на. Паши плапннари стпглн су у њу на Дан Граничира и у 'шак другарства поклоннли војнптмгм шах гарннт\ру и доАлли лагролу Срце I« трча&е јс срчано.м мишићу да обиовн снср гпју гтрошсну за време рада. Број срчагапх коптракцнја зависн од ста ња срма, узраснлх н полпих особе ности човека. Што Јс ор1».тиза.м млађи, то су чсшћи откуцаЈп срца. Код дсцс у лрвој гозннн живота српе извриш од 120—145 откуцаЈа у мннути, а око псте године броЈ откуцаја сс с.мањуЈс до 100 откуцаЈа у десстој голинн до дО—95 а у двадссстој до 65—75 откупаја у »шиутм, Пос.те 50—60 годнна броЈ откупа 1 сс по всћзва п у 65—75 годннп броЈ откуца|л дотснжс 90—95 откуцаја у минути. Према то.ме учесталост откуцаЈа код жена Је нсшто мало ве ћа у односу на мушкарце истих го д1П-|1. И1гтсрсса1гп1.а јс н друга чиње нпца која вишс нас злнн.ма коЈп во лп.мо да се бавпмо спортом ако Је срчани мншић добро истрсннран, конгракцнјс српа у стан.у мировзп.а човска постаЈс рсђп, дубља еко ПОМНЧ1П1.Д1. Срцс чонска којп сс нс бавн спор то.м нзвршп 70—80 откуцаЈа у мннутп. А код спортиста којн се рс довно бавс, трсппраЈу срце нзвршн 50—60 откуцаЈа у мнпутп, код тркача, с.му>вра. плнвача. п веслача 35—10 опццаЈа у мпнути. Срце трс ннраног човека има Још - Јсдну важну особину: Сроа Николнћ ПРИПАДНИЦИ СУП-а ДОбРИ СП0Р1ИСТИ Органн бсзбсдностн и порсд обаве за добрн су спортистн. Свсснн да са.мо спортски.м активностима могу Да нстраЈу, На такмнчсњима СУП-а на тсриторнјн регнона вредни раднпцн постнгли су врсдпс рсзултате. Екипа 13 маја у малом фудбалу већ осз.м ГОД1П13 пспрсстано учествујс на разнн.м туринрпма гдс постп жс завиднс резу.ттате. Мн ће.мо помсиутн овогодишњс успешно учешће на турниру „ВЕЧЕРЊЕ НОВО СТИ’’. У Бусиловцу освоЈнлн су у конкурснцнЈп прво место, да би са побсдннци.ма зонс Свнлајнац у квалнфнкацнЈамж за оваЈ турипр освоЈпли прво место и нашлк се међу 16 најбољих скипа у СрЛнЈп. У чстврт фииалу пзгу-били од Соко Бањс, а.тп Јс п ово успе.х вредан пажњс, Драгн, Борпс, Ракпћ, Мдкса, Јоца Зсц, на своЈим местнма добрп су радпици. А како речс замекнк Начс лника ЧОЛПВ МПЛОВАНА којн је п вођа овс екнпе да се спортским активностигр прндаје вслнкн значаЈ. Срба Николић СТРЕЉАШТВО: ЛЕТО ВРХ ТИМОРА ПО МЕДАЉУ 0 СВОМ ТРОШКУ коЈа нх Је пратн.та до врха л на зад. КаскнЈе, дс 19. 08. 1987. годнпс, пссоЈнлн су Још трн врхл. Стару п Сцлру Муснцу (1791 м) па планинн 1>ушсва, Коњарник (1539 м) на Селечким лллпипамв н КозЈпк (1746 м) иа Бабупи. Времс Је би.то нзврсно сис док Јс траЈала ова тура, тако да су п.т111пп:*)>11 нунн лспнх ушса ка ко|с баш нншга ннЈс поремс тнло. Почстком ашуста, пре подвнга »с тпорицс планнлмрж, ДУШЛП РИС ТПК, такоће члан Јакорка, бораоио Јо седам дана у МакслонпЈи. Том приликом Је оспојио Пс.тпстср (26«М) м) и Солунску Главу (23-10 .м). Оис 1итап11пе су ол исликбг зцпчлЈл за Дпеснпк ллпиииарског пута ослг.боћсња „Плиннне Југос.тзвнјс” и »спо јан>с трансвсрза.чне значкс, коЈоЈ Је Душан свс блнжн. Ивана Петроппћ 3 Маја Собск, Мпрослав Тсшпћ путују V Сп.шт на првенство Југославнјс Пос.те успсшног старта нашнх стре лаца на првснство Гсгнона н ла првснству Србнјс МвЈа Собек и Мирос.тав Тсшпћ поново се пласпрали зл државио првсиство. Међутим, де сн.то сс по првн пут да Стрељачкн савст О1иптпне инјс н.мао попац за 1цтнс трошкопе пп су побс.ппиг>1 путовалн у Ваљсво о спом трошку. Д.>. ј/н ћс ово дпојс врсни.х стрслаца дј! путујс у Беогдрад и Силнг нс зна се. Стрсљачкн савез иакнадно Је затражно новчано срсдство од СИЗ-а за фнзкчку културу за ова двоје такмпчара као н за лреостале актнвности у осоЈ годппп. Узрок бс спарпце Је нсадскватпа расподсла срсдстава друштвнма н \'ДР’5лСи>п- ,ма тако Ц| Стрељачкн спвез Је добно свега 20 одсто, повсћанл у односу на прстходну годниу, што за ову инфлацпЈу значи кап у мору. Станко Здравковпћ
НАРКОМАНИЈА Пише: Др. Душан А. Вељковпћ, СДРАДЊА ШКЕЈЛЕ К ПЂЕ Пошто су роднтсљи углавпом запошљсии ц чссто отсутпп од кућс овај псрпод обпчпо прођс псзапажспо. Обпчно сваки ро- ' днтсљ тврдн за својс дстс да га дооро позпајс и да сс тако < нешто њсму нс можс дсситп. У овоЈ фази Јс псобпчно важна сарадња родитсља н паставппка. За свакн нсдолазак у школу ј насташшци би трсбало да трижс инсмсно оправдињс од родитеља, а ако сс то поновн вишс пута онда н долазак родвтсља у школу, како би објаснио разлоге нсдоласка у школу свога детста. Само тахвом сарадњом п повсрсљсм пзмсђу паставшша ј п родптсља може сс у корску сасећн улазак паркомана у другу фазу, коЈа је много озбпљппја и много сс тсжс спречавл. ■ Исто тако наставник бп трсбало да скрспе пажњу родптсљу, ' ако љсгово дстс пагло попустп у учсљу, ако запази лромсне у ' љсговом вднашању, запуштсности у облачсљу, паравно днскрст- '• но и уз пуно поштоваљс учсшшовс личностп. !• ПОЛНЕ БОЛЕСТИ Е Пнше: Мр Др Радивоје Томашевић ; СИФИЛИС ДРУГИ СГАДШУМ сс Јавља прнближно 10 нсдсља послс | ннфскцпЈе код нелеченпх болссннка. Карактернстнчно Јс да свс променс ОШ.СРНС у првом стаднЈуму ишчсзаваЈу н без I лсчења. Затлм се на кожи јављају ружнчастс мрљс величппс ‘ нокта. Мрље почињу на кожи трупа а затнм и на кожи доњпх п горњих екстремптста па захватају длановс п табане. Након тога до четпрп мссеца послс нпфекцнЈе мрље са кожс нестаЈу истим редослсдо.м како су се п појавплс. Прп краЈу овог |стадпЈума можс доћп до опадања косо у впду малнх кружннх плажа алп опа каснпЈс попово порастс. ЛАТЕНТНИ СИФИЛИС нпстајс послс двс и више годпна од јављања промена на кожп. У то времс болссннк нема пикаквнх клшшчкнх симптома. Дпјагноза сс поставља доказива- * њем спсцифичпнх антптсла у ссруму. АЛТЕРНАТИВНО ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ: ДЕРМАТОГЛИФИКА (1) Пише: Зорана Рашић ШТА МИСЛИТЕ 0 АМАТЕРИЗМУ СВЕМАЊЕ АМАТЕРА ДРАГАНА ИЛИБ, члан КУД-а „Бранко Крсмаиовнћ" — Младп данас пису много зп пнтсресоваш! за аматерски рад у Културно-уметннчком друштву што поизуЈе н последља аудицнЈа, гдс се малп број пријавно. Њпх сада впшс занимп не ка друга музпка, а можда јс Јсдан од разлога п то пгго мп стварно псмамо услсжа за рад. Зато бпх апеловала да нам се створе повољниЈи условн за рад КУД-а како не би бнлн препуш тсни улици. и наид гаадл ј ви Длап Је лпчпа карта п здравствсни картоп своког човека. Корпстсћи га, можсмо днјагностпковатн око 140 болести н угврдпти очинство. Одељење за медицннску гспетнку Ипстнтута за заштпту мајке и дстста у Новом Саду, постаЈе Југословснски цснтар нов* днЈагностпчке мстодс у мсднцшш. Дијагносглчка метопа коЈа се корнсти зовс сс — дсрматог.тафпка, нли јсдноставпијс, гледање у длап. Да Јс длан здравственп картоп човска откривсно је још у античкој ГрчкоЈ а.та Је касннЈн развој медпцппе допрппео ла се то сазпањс заборавп. Чстрдссстих годнна овог вска дсрмло г.тпфпка Јс поново откривена и од тада почнљс да сс значајппје горлсти у мсдицннској дпјагпостици у Енглсској, Пољској, Ма ћарској и Јапану, док су у томс пајдаље отшпли научпици у СовЈстском Савсзу и Америци. Постојс докази да СовЈстп имају снецпјалне пнстнтутс за проучаваљс длапова п да путсм дермато гг-нфнке открпвају дсцу са предпспознцнЈама за врхунске спортпсте. За разлпку од њих, у Амернцн сс путсм дсрматоглифз — пзара на длаву, траже, откриваЈу п пратс особе којс пагпњу крп мина.ту. Наравко, дерматог.тафнка пема нпкакве всзс са хиромантл Јом-гатаљсм, што може да замутп всру у успех „нове” методе, гоју јс Још Хнпократ открпо. Метода Јс вео.ма Јсдиоставна п бсзболпа. Лекар узима лупу, а вашс Јс да му пружите длан. ДстаљппЈа апалпза захтева отиске п длапова и табана са прстпма, а затим следи проучаваље одрсђених сплетова гребснчпћа, лукова, пстљп и Још 250 дерматоглмфскпх карактерпстпЦа. Укупнп рсзултати свпх мсдпцнпскнх ал.хтпза гхлпрћују да су сумњс пзражснс због карактсристика дсрматоглпфа коЈс указуЈу па болсст обично тачно. Даунов, Едгардсов Тарнсров сппдром п друге сасвпм различптс болестп позврђују сс сп всома малнм процснтом одступаља. До три пдсло. ТаЈ остатак обнчно потврдс цитогснстскс анализс. РАЗБИЂРИГА ф РАЗБИбРИГА ф РАЗБИБРИГА Можда нисше знили Припрема: Миша Гајић . . . да Је фрвнцуски публицист Ж.н-Сарл годииама скупмо „Спссрс' кз ђичких писмепих задатака. СвоЈу збирку иазмо „Вашар псзналица". Ево неколико нзгилрсдиих „бисера : - ППРАМИДЕ су бнле гробнппс фанфарона?! СастоЈале су се од Једне мртвачпнце, подземног ресторвна и чнтаве го.миле ходника да би се научници збунили! — НАСЛЕДНОСТ Је оно што на.м обЈршљава да кад наш дсда н наш отиц нс Ои и.малп деце, онда бисмо ми остали бсз СВЕТЛАНА ПАНИН, ч.тан Кљи жсвпог клуба „Мирко Бањевнћ”. — Број амвгсра у иашем грацу доссже добру броЈку. Амагсрнзам Јс уствари наша професнопалност и прско потрсбна стварност. Када је у пптаљу наро дно стваралаштво, сетнмо се вд Јс н Вук бно кматер. Аматеризам у народном стваралаштву бпо Је н остаЈе прска нужпост. Споменка Снмић, наставник музнке: — У музици имр веома мало аматерпзма^ односно њом сс бави .мало правих аматсрв. То Је тако вероватно н због крнзе си туацнЈе у којоЈ се палазпмо где свако жс.ти да уновчп оно што зца да радн. Активност у музич коЈ културп углавном се сводн на звраду, а мали Је броЈ опга који чинс само пз снтузкЈазма. ПРАВНИН Пише: Мирослав Филиповић БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ Од стр|'не службс правне помоћи у 30 месних организацнја савсза иивалнда рада и 7 актива одржапи су састанци са члановв ма овс оргрлшзацнЈе на којима су упознатн са наЈновнјнм прописима из Закона о пензпЈско.м и инвалидском оснгураљу п на истим састанцпма па постављена пптан^а дати су и одговори. Већи броЈ присутнпх увидели да пмаЈу могућпост да корнстс пзве сна права за коЈа нису нп зна ли, Јср им ранији прописи то нн су омогућавали а посебно да ко ристс најнижс износе инпа.тид ске илн старосне пензиЈе. Оее пснзнје остварују се бсз обзира на имовно стаље изузев испуње ња услова код године'старости п дужини пензиЈског стажа. Ово се посебно односк на оне, коЈн због дохотка и пољопривреде ннсу моглк да корнсте заштитнн додатак, Нк одржаним састанци.ма прпсуткн су обавск.лсни да пснзнонсри са заштнтним додатком ослобоћсш! плаћаг.,а учешћа трошкова здравствепе заштпте: код плаћрља по сваком рецепту за добијап.е лскова, зубннх протсза, наочара, ра зних помагала п друго. ИЗ КЊИГЕ „СРЕДЊЕВЕКОВНА АРХИТЕКТУРЛ ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ” МР РАДОСЛАВА ПРОКИНА НЕСТАЛА СЕЛА Ледина Лиеге Ветерња 1453. годнпс се помиље као тп мар Хаса1|д н његовог сина Хаџпба. Ссло дапас постоЈи као Лебина. 1718. се помшве само на карти н на.тази се на ушћу Црпкце у Мораву, са ссвсрнс странс. Всровдатно је било збсг. 1718. годнне је на кдртама уц ртано као село к предсгављато би нскн збег где много грмп и сева. Данас постоЈи брдо Встерња (577 м) на пстом лгесту као на карти. потомака! — АРХПМЕДОВ ЗЛКОН гласи: свако тело потопљеио у течност ако не пзађс иа површпну после пола сата — трс(11 смагратн пзгубљсним! — КЗЛДРЛТ Јс гсо.мстрнЈск« слнка која у сваком ћошку п.ма по један прав угао! шала нас о^ржала — Ко је данас џентлмен? — Онај ко ваци цигарету из уста кад љуби дами руку. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 25 Мат у два потеза .Мат у дм потста Укрштене речи (23\ Аутор: вм Митпа Гајић — Мит Припрема: Дејан Гојковић ПАпиндронии ре&ус Решење: еквадор ДВОСТРУНИ АНДГРАМИ: Пише: Бора Рупић МА СТРИНА се љути што РАЦА ВАНИ стално гледа.. (МАНАСТИР РАВАНИЦА) Свуда се КРАЛО само је КАРЛО платио. (ЛОРКА, шпан. пес.) РЕШЕЊЕ ТКРШТЕИИХ РЕЧИ БР. 32: Енглеска, перистил, осам, Крк, спнус, Ка, танан, Р, К, Танср, ни, 1’иман, ова, таос. секрстар, Кристнпа. (МИГ) ЕРА КОМПЈУТЕРА Камате На динарске штедне улоге од 1. јула 1987. године — по виђењу 7 <5 одсто, орочено преко 3 месеца 92,0 одсто- орочено преко 6 месеци 93,0 одсто, орочено преко 12 месеии 95 0 □дсто, орочено преко 24 месеца 97,0 одсто, орочено преко. 36 месеци 99,0 одстоОвс каматнс стопс су на снази од 1. јула 1987. Лист Социјалисгичког савеза раднот варода општине Параћин Издаје: Центар за културу и информисан»с „Параћин” — Параћин Длректор: Славољуб Обрадовкћ. Глагаи и одговорни уредник Мирослав Димитријевпђ. Издавачки савет: ЖивоЈин Томић 'прел сслник) Нала Јовавовић, Светислав Живковић Боривоје Марии ковић. Момчило Вучковић, Јовав Томић. Добрила Ђорђевић Мир ча Мпалеповић. Праган Аптић Славољуб Обрадовиђ Миросзан Ди.митријепиђ Снежапа Јонановић и Миливоје Илић Урећује реДакииони колегијум. Новивари! Мплица Живковић. Миодраг М» Пише: Србољуб Живковић Свима Је познато да што Је нешто савршенпЈе то Је и могућност грешкс већа. А данас Је доста тога „савршено”. Изглеца да људи нису више у могућности да ту „свс.мпрску” н.та „технологпЈу 21. века” контролишу сами па Је све втпе препуштају рачупарнма. тЈ. да сама собом руководи. Наравно добро Јс када човек паправп нешто што са.мо разхшшља, наређуЈс, ради.. . Свп смо чули за роботпзоване погоне па чак и фаОрико у којима рвди десетак људи коЈи само контролишу роботс коЈи пзвршаваЈу све задатке коЈи су им унети у програм. Такве фабрике постоЈе у Јапану, Амернци, ФранцускоЈ ... Бавс се пропзводњом аутомобила, авиона н другнх масовних нроизвода. Ту су нм поверсни „прости” задацп коЈи онн без потешкоћа могу да пзврше п то без опасностп по човеку; али шта се догаћа кад се техпици повере озбиљниЈн задацн квЈи тешко да се могу поверити паЈпоузданиЈпм људпма. То ћете видети у следећим примерима. ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК Припрема: Славица Костић Пошарац СИТНИЦЕ ПОМОЂНИЦЕ 1. За затезање коже: Шогом г.реле воде прелите 2 прстохвата лппе. Процеднтп и умочену у фосфор. 2. Об.тог за б.таставс очи: и оставите да стоЈп 10 мипута на очишћсно лице стђвмти вату Преллти шољом вреле хвата милодуха. Процедитц хндрсфилпс вате. воде н оставнти 10 МИнута 3 прстои направити облоге за очи помоћу ленковић и МилпвоЈе Илић. Пословно-тсхнички секоетоп. гпа а Митић - Пантић. Адреса Редакције: Максима Гооког 4 Пош^ГГ Фах38 Телсфон- глакни п одгођорнц уредник (03^ „ар„ (035) 553 094. Преп.лата годнш^ 3.900 д„'Нар' 1 900 динара за ииосгранство двоструко. Жиро — рачу п а за културу и информисаве 63504-603-1973 код СДК Папаћи« „а. ГРО „Глас- Београд. ВлајкоаиПеза ,. телХ (01 Гираж 8.000 примерака. ' 310-551
Петог октобра 4 водичште новине Можда Је оваЈ претпразинчни броЈ вашег листа што ОПТВ.МНСТНЧКНЈИ од другнх повииа, али и он са.мо огледало жнвота своЈс средиис. Нема много не по кољинх вести нз прнврсде, банкарстт*. ио.ЋОпривре дс. .. м всћ с.мо у трећем тромессчЈу . Партнјски и сиг->-!ка.тии избори су стварно пганса за праве људс. Октобарскн празнкци ћс бпти прослав Л.СНН радно и свсчано. 80 ГОДИНА СФС СЛОБОДДН МИЛОШЕВИЂ У ПАРДЋИНУ Председиик прсдседништва ЦК СКС друг Слободан Мнлошевић. како се очекује, посетићс Параћин н при суствовати цеитралпој прослави — поводом 80 година Српске фабрике стакла, која јс заказана за 10. октоУ штофари ПТЛПМ/Г« Л У3 ОКТОБАРСКЕ ПРАЗНИКЕ Пј/Шл1оА Џ Поводо.м Јоводом ТН1Уобс.1е-жз опсде.ка ВЕЛНКАНУ । п»а И-годвшњн НОВИ " ОБЈЕКТИ ЗА ДАН ■ ОСЛОБОЂЕЊА цс доласка друга Тпта на чсло наше ПартпЈе, ОКСКС Параћин, пш( стрија тскстила „Б. Крсмаиовп’1” у Параћлну ц Цснтар за културу н ннформисањс „Парећнн” — ЗавичаЈ нп музсЈ оргапвзуд/ желику те.мат ску изложбу „Тито — партпЈа". бар у 10. сати Поред њега Отварање ове изложбс у мидустри прослави ћс прис-'СТВОВатИ Ј” текстпла „Бранко Крсмаиовић*’ И овог октобра. славећл Даи ослобођења обележићемо п неколико радн-их победа. У месној заједницп „4. јул” биће предат на употребу новн објекат месне заједшше за окупљанл и рад њених жнтеља. као и за предшколску установу. Завршен јс и део система за прсчишћаватвс отпадних вода, којн се полако уходава. а град је у очп овог октобра добпо асфалт у улпца ма Ивана Милутинсвнћа, Буре Баковића у делу Новоселскс. Нишке, Бошка Бухе, Кичевске, Стамбене 1 и 2. У оквиру октобарских свечаности Бусиловац ће и званично отворити врата новс школске зграде. тсоар 1987. годннс. ПАРАЋИН • Лист Соцнјалистичког еавеза радног твола оггштиие Паоаћин • И ДруГИ ВИСОКИ ГОСТИ ИЗ Рс- ! V Параћпну прсдвиђспо Је .--а 5. ок I публике и Федераније. 0 Главине: Снимно: 3. Илпћ . СУША УЗЕЛА ДАНАК на за' сипли Мплан Паннћ, председнпк ОКСКС једиичкој седницн ко.мнтета и већа ката ГОДИНА Х/У к БРОЈ 344 ■ 30. СЕПТЕМБАР 1987. СЛУШДТН ГЛАС РАДНИКА ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ЦЕНА 150 ДИНАРА ЈЕДАНАЕСТ ДОБИТНМКА На седпици Скупштнне општинс од 29. септе.мбра, донете су одлуке о доделн Октобарских награда опиинне Параћнн. Днпломс су добпле: Самоупрзвна ннтсресна заједннца социјалне н дсчјс заштите, РО „Параћинка”, затнм појсдшшн, То плнца Марннковкћ ннжењср у ФТМ „Пролстср”, Мнрослав Дн.мнтрнјс1 г.нћ, пссннк и новинар, Драгослв.в I Дннић, дирсктор ОШ „Вук Караипћ*' у Поточцу, Бура Букпћ, исн .ткинср, друштвсно-по.т!пичкп радник, То.мислав Видоанћ, раднпк С«1’С. Новчанс награлс додељснс су: Мссној заЈедннци Бусиловац, Радно клубу „Франц Розпн”, Жнвотнју Васнљсвићу, псизионеру, аткпвнсти из Горњсг Вндова. Паутш Јаћн.мовић, пољопривредиом произвођачу из Ратара. Уручићс прнзпанм! слсди 13. октобра, на радпо — свсча ној ссдппци СО Параћнп. РАЊЕНИ ВОЈНИЦИ ОТНШЛН СВОЈИМ КУЋАМА Војници, који су задобили ране у касарни „Бранко Крсмановић” од суманутих пуцњева Азиса Кељмендија, успешно су се опорављали! О успешностн опоравка сведочи и податак да се петорица опорављеннх већ налазе у својим домовима, а војпик, Хусо Ковачевић, задржан ј‘е на београдској ВМА, ради још једног хируршког захвата, након чега ће и он отпутовати својим родитељима. РЕАГОВАЊА — Убулуће морамо да идемо у радпе ор ганизације! Не на Предссдништва, већ на зб орове. међу раднике. Неки пута више смо лпатилм шта кажу шефови, предрадпици, а Газочарен.с нољопрчвредпика из пе радници. ЈАСНН Н ПОШТЕНН ОДГОВОРН Раде Милановнћ, секрстар МВС: синдиката. Пред раднике мора се изаћи са јасним Ј101тМ0101001101М11Н10111111111П11110П111И оомл тонпка и поштсинм одговоро.м. Пример, ви сте у Штофари добро радили, али ваше руково цство није знало то да пласиро. У овим усло Последпце дуготрајне суше, непосредно су осетнли пољопривредни произвођачи. Летина ће озбиљно бити начета и у многоме ће внма неће,\као н раније, бнти лажне соли ■ умањитн _ приходе зе.мљорадарности. Радницн ће одвајати рад од не-, дника. Извршнн савет општиие Параћин, на јсдној од претходних седница, раз.матрао Ј’е последице суше и закључпо, да ]'е помоћ по љопрнврсдницнма меопходна. О начину и облику помоћи, још увек ннје одлучено. али је речено, да ће се убрзо, Савет огласитн у Ј‘авности. а предлогом помоћп пољопривредници.ма чије су плодоредц изгубили праву нздашност. М. И. рада. КАНВУ ВОДУ ПИЈЕМО Вест да је у градски водовод прикључен и артерски буиар који је недавно ископан у Јелењу доста је узнемирила грађане иашег града. То што вода није више тако питка као што је била и није толико важно колико узнемправа једна друга чињеиица. Шездесетих година у Параћину је заведен први самодопринос да би се граду, а најпре Врапчану и селима уз Мораву довела здрава пијаћа вода, јер је ово подручј'е страховито угрожено нсфритпсом, Све теорпје о настанку ове опаке болести у 90 одсто случајева као узрочиик наводе воду. У параћинском водоводу упорно тврде да је вода из артерског бунара чак квалитетнпја од оне пз Извора. Нема мсста панпцн, али становшши грала на Црницн морају да заају да лн требају да пију воду из пре дела око Мораве због које смо некада правнлн водовод и каква су њена својства. Ова земља пма п наБРАНКОВИ ДАНИ 87 МЛАДИ ХЕРОЈУ И овс годнне младн нашс општп ис н организацнјс којс носи пме народ11ог хсроја Е>рапка КрсмакопнНа обслежнће мгов роВендан — 3. октобар. У оквнру програма, извмђа чки одрсд ћс бити домаћии меморијала на комс учествуЈу пзпићачи из ЈутославиЈс, у Штофари су заказани спортскн сусрегн, а очекуЈе сс и учешћс побратпма из Крапиис. V осиосиој шко.ти у ДоњоЈ Мутпицн одржаћс сс) спортска такмччсч.* а изабрати нзЈбољн иаграднн те.миг. V прославу/сс укључуЈе и омлалпп пи и нз средњошколског цс1сгрл( мв сна зајсдшлу) која носи Браиково н.ме и осиодпа школа у Сикирпци. МОСТ У БУПРИЈИ ПРИ КРАЈУ ПРЕКО МОСТА ЗА ОРАЗНИК ПДРАЂИН НЕ ИНТЕРЕСУЈУ СОПСТВЕНИ ПР0ИЗВ0ДИ Нлија Божић, на Већу синдиката — Стварамо теретно-транспортну оргапизацију, а не даје.мо јој посао. Или Фабрика обуће у Параћину није продала ни Ј'едан пар заштитне обуће. Штампарија „прави картонс ке кутије за обућу, а параћинска /Обућа” ку гије набавља у Крушевцу. Ово је недомаћин :ко пословање. Карикатура: Зоран Живковић ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СКС ВЕБЕ САВЕЗА СИНДИКАТА О ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИМ И САМОУПРАВНИМ ОДНОСИМА У ИНДУСТРИЈИ ТЕКСТИЛА ■ Заједпичка ссдиица Комитета и Већа спиднката, одржаиа 18. септсмбра, па днсвно.м реду је и.мала само једну тачку: Разматрање друштвсно-еконо.мских и самоуправних односа у РО Индустрнја текстила „Бранко Крсмановић”. ■ Стање у овом текстилном гнганту дугс традпцијс, а после штрајка у јулу мессцу још је н више отежаио. Радна група која је ослањајући се на друштвено — еконо.мскс дала ј'е веома оштру оцену. „сннмала” ситуацију у Фабрици штофова, показатеље и слику самоуправних оцноса, учпу реч, алп то трсба да уради пре нсго што почпе ко пање новог бунара, којс уско ро трсба да почие. М. Ж. Уз свс похвзлс извођачпма радова иа мосгу у Буприји. саогштено је да ћс саобраћај преко овог ло ско ро уског грла поморавске трапсферзалс, потећп за дан ослобоћења Параћипа и Бу ирије, 13. окгобар. М. М. О озбпљности у којој сс налазе текстилци речито водна реченица радне групе, која ситуације ОВДаШЊИ говорн уу оцени дословсу изразилн подршку гене- могућносг увођења прпврерално.м директору Градими менпх мера. (Опширпије па ру Цветковнћу и избеглп страни 2.). пот за МУРСКУ СОБОЈУ Псбратнмска општнна Мур ска Собота, тско.м јулских лапа, због орканског неврсмсна, претрпела је огромпе штете. Општинска конферс ренцпја ССРН Параћпн, по кренула је акнпју на прнСАЈАМ СТОКЕ У СТРИЖИ КВАЖЕ1НИЈД ГРЛА Дсвста !1з.1о;кба ирнплодме стоке. куп.љању ппју се по.моћи. а у акиедавно укључило п Всћс сппдиката, повчаном помсћн од 100.000 динара. це каже: Економско фннансијско и политичко стањс у фабрици је веома сложено и тешко, са реалним опасностима од финансијског колапса и тежих соци јалних н политичких после дица. У петочасовној расправи која је на моменте дожив- .љавала п тачку усијања, чула су се различига мишљења — од подршке садашњем руководству фабрикс до предлога за увођење привременпх мера. Међутпм, имајући у виду, да је тешко економско стањс уочено далеко ранпје п да је сачињеп лрограм фнпапссЈЈске консолндацнј‘с ИТ -,Бранко Крсмановић”, а да пм од 1. октобра прсдстојн рсоргапизацпја. Комитст и Већс синдиката XIV ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕБА СКУШЦТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН НА ЈУЧЕР АШЊЕМ САСТАНКУ МАКСИМАЛНУ ПАЖЊУ ПОКЛОНИЛА ПРИВРЕБИВАЊУ НЕ ЧЕКАТН БОЉА ВРЕМЕНА • Као п што сс очекивало, наЈвише пажњс у раду Скупштннс, пзазвале су првс тачке дневног реда, а које су се бавиле аналнзом прнвредшгх крстања у првом полуго дишту, затим информацијом о штрајку у Штофари и информацнјо.м о пословању бапака. Уводнпчар за поменуте тачкс дне пног реда, ЗДРАВКО ФПЛИПОВПН, прсдседник Комитета за прнвреду, шзјпрс јс подсстио делеглтску скуп штииу, на нскс чшсенице, ни мало прпјатне за напгу прпвредну срсдк пу. ГоворсНи о прнпм рсзултатпма, Фплиповић упозорава, да се плански задаци нс остваруЈу, да наша привред^ хаска за СР СрбнЈом, Регионо.м, а н »з поргскаваЈућн пода так, да Јс акумулацнЈа код иас, га разлнку од другнх средниа, оиа ла за половнну. Дал>е говорсћн о полуго.тншн.си мословању, ЗДРАВКО ФИЛППОГГ.Г^ подссћа на всо.мд лсшу сгрук туру параћкискс приврсдх', али и цр спагпс факторс коЈн \тпчу на иеиовољпа привиона крспнћп. — СтоЈн чпшенпца ла Јз наша привреда врло лавмсна о<1 крстпнл пенв енсршје м неких релрол:атернЈала. Вслпк, учсшће снергнЈе м снровнна у ироцссу пронјиодшс. обезврећуЈс мниге мсре уиутрашж (Наставак на сто. 3.) одржапа Јс 25. сспте.мбра у Стрн Пзложба Јс ои.га нсшто снромашш:ја но ра1И|Јп.\ годпна, што је по следнца одиоса према пот.чпри1.рели. а и оремспскнх неиулг.цки. Ме1нтим, па пзложбм су сс мог.та лнд».тн г.рло квалитетна гр.ш, која су л«":и.га внсокс оцепс етручхака, 11п о гопори да у аграру ннје спс изгубљснО' Опширнпје на страии 5 СЕЋАЊЕ НА СТРЕЉАНЕ ПАРТИЗАНЕ Па тргу нспрсл школс ,Бура Јак- , шић*' у Пуприји, гдс су ссптсмЗра । 1941. годнне сгрс.гпнн ааробљсип па рппани 11ара!и1Нско-ћупрнЈске н ру | дарскс четс, 26. ссптс.мбра олржана јс ко.мс.моративпа свечапост. У приСуСТВу брОЈННХ ГОСТИЈу ИЗ ПО1<О]!> п ' ских градова, Алсксандра (ањнћа, прсдседннка СУБНОР-а СР СрбиЈс, I Још Јсдно.м су евоцпранс успо-Јспс I на злодсла фашнстичкнх окупагоI Ра-
РЕГИОНИ ПОД ЛУПОМ Много Је прпмсдбн па рад заЈсд ницс, њсппх орглна н иистнтуцнЈа ипо узрокуЈу нсидловољство, не сзмо друштвспо-полшичких структури, већ н самих грађана. НаЈпрс, стоЈн прпмсдба, да сс у цснтар Региона, н у његове ннстнтуцнје одлпваЈу знатна срсдства, а да су повратпи сфсктп Јзнемарују ћн. Чланопи Пзвршног савста, апалнзпрајући рад РсгнОналнпх ннстп туцпја бнлн су нс мало пута, у прплици да сс суочс са ннзом пог.рншостн п псдослсдностп раду. а ЦТП.М и фаворнзогање.м поЈсдиннх среднна, Ваља прнмстнтн ла сс на јсдпој од ссдннца Скупипнне општгие кроз дслсгатско питањс поставнла оправдапост постоЈања Рсгнопн. Из | г.ршпн савст јс гвкључно да о овак ги.м пнтањпма пма мсста разговору и трсба пх размотритп кроз днску спју о уставпим промснама у СР Ср бнЈи. м. н. ВЗЖ - ШАНСА зд га® СскрстариЈат Општннскс конфсрсн цн|с за друштвсни положаЈ и актпи ност жсна заЈсдно са прсдссдттима комиснЈа радних организацн.п п прсдссдницама сскпнЈа мссннх за -Једнпца размртрао Јс нзвсштај о ра 'ду за протсклн псриод, како спмс КопфсрспцнЈс тако и органнзацијс жсна у радним органнзацнјама и мссним згЈедннцама. 1ај рад Јс дао рсзултптс којн мису за зансмаривање, алн жсне морају да буду мн > го активппјс, сала у времс мзбора у Синдикату којн ћс да Т]<зју до дсцс.мбра којп обухвата и активиост ове организацпЈс лп сс иађу на збороппма, да прсд.пжу другарипс, како бн нх више бнло на истмкпутпјн.м мсстнма. М. Ж. ИЗДА8АЧКИ САШ - ЈВОМ оцена Чланови издавачког савста лпста сисњнвалн су остваригањс нтдавач ке полптикс, концспције п прогрпма рада иа састанку <д 23. сситем бра на коме је председавао ЖИБО ЈПН ТОМИБ. У овоЈ годмни об-ављспо Јс 17 бројсва, који су исг.унили плаиосс п нрограмс који су птстављсни пред редакцијо.м, почетком годчнс. Лнати знрајућн р»тд рсдакцгјс н сара.тпика, допнсничке мреже, оцењујућп квалитст. а и покрнвеност догађаЈа, изражека Јс повољна оцсна. Гсчепо Јс лл у сном раду рсдакциЈа пнјс имзла озбиљнијпх пропус та V праћсњу актнвиостн, догађаја поЈава, збисања на пашоЈ терптори Ји иако Је катровскн осллбљ^па. Такођс су члановп Савста напоме нули да новмнари, сарадницп, а ти ме и рсдакцнја дсловалн у духу дру штвспо-политнчких опрсдслсња. Пзла71чкн савет Је подржао прсд логе и прнмсдбе коЈи су сс чхлп на ссстанку са сарадпицнма лнсга. а који сс односи п.1 повсћањс квали тета н жнвотг.спспости иочннс. Члапони нззгичког савста, су пнформнсанп о акцпЈн коЈу лпст пок рећс обн.твља. па нздавању подлис тка па.мењен збмвањнма V културн, а коЈи би касниЈс трсбзо р прсра стс у самостално изтањс. Овај прсд лог јс ра.то прихваћен и подрл ан, поготог.у што сс п на оваЈ пачнп, одаје прпзиањс харнзч । тско| тичпосгн Вука Караџнћа. НОВИПА МИТРОВИБ V ПОЛИТИЧКОЈ ШКОЛИ СКЈ Са послсдњпм данпмд лета, у пи томом Кумровлу, окуппло сс стота пак полазника По.чптичке школс СКЈ. .Јоснп Броз Тито”. Полаз.шпи школе ралиће током иаре.ипп десст мсссци у саратњи са нвјпозпатпЈим струч1мшнма н друштиепо 1-л јчпнчкпм ралнкшгмз ЈутославпЈс гл обогаћивању зпањз п стнцлње новпх нскустпва у ра п са ч.таногимл партиЈске орслшпаниЈе. Овај пиЈвпиш I мдркс ч.тпчЈ Ог обрззовања чланлзд СК, похзћа н ПООНЦЛ МПТРОЛИК. радпик НТ .Дјрпнко Крсманочнћ'’. ич!че .■*«».к<. рашњи прсзсе.тик ОК ССО Парзћпн. По његоаим речима, рлд јс нг. изузетпо] внспнп м лпре.х налорл представља залоаољ-ггво н |«»рал»«о. сбавезу прсма ирганнмппј.1 ко’.”-ни ста из коЈс до;ази. политнчни жнвот ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА II ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ БЕЗ ПРНВРЕМЕННХ МЕРА У ШТОФАРН Е Пред члановима два општннска форума, нашло се само једно питање за раскраву, друштвено-скопомскн и самоуправнл односн у ИТ „Бранко Крсмановић”. Овај скуп практнчно је бно наставак разговора којн су своЈ‘еврсмено вођени око усвајања Програма мсра за финансиЈску консолидацнју организације, затим штрајка из јула месеца. Прсд учесницима расправе нашло се обиље матернјала, а посебно је био ииднкативап матсрнјал којн је садржао оцснс Радне групе поводом обуставе рада у поменутом колектнву. Озбиљност тренутка: Штофара пред колапсом Мећу бројпп.ч оисна.ма којс одсликавају стањс задржп.мо сс на јсд пој. — За тсшко еконо.мско, а тимс п поллтичко стањс у фабрпцн, па прс ма то.мс и за обустову рала као ло гкчну послсдпцу таквог стања, објсктнвпу одговорност у фабрици, сносе пословодна, политичка и са.мо унравип структура. Личиа одговориост за обуставу утврлићс сс по прсдвиђсно.м постулку. Уводннчар на овом скупу, ЖИКИЦЛ СИМИБ, нзвр|инп сскрсцр у ОК СКС, л п члан раднс трупс, нз.међу осталог истпче: — У апалнзама и днскуснјама сс провлачпло мпшљењс да штрајк иијс дошао пзнснада. Скоро двс недсље ситуанпј»1 сс ..кувала’’. Морала Јс ла дођс до нзражаЈа всћа мобилпост послово.тнс м полнтпчкс струк турс у фабрици. У лискуснЈа.ма, нсто тако сс чуло да Је у штрајку тчсствовало вншс радимка псго што се у прсп.м ннформацнјамЦ износило, напомиње СИМПћ, Симптоматично Јс понашањс искпх руководн лана, млда сс пе изпосс њихова нмсна, у псриоду шграјка. Бпло Јс опортуппзма међу рукоподионима. како VI врсмс тако п прс штрајка. БУРА БУКИН, у оштро интопираној дискусиЈп нзраж*1а своЈс нсладовољство радом Радис групе. — На прошлоЈ ссдници рсчсно Је ла ћс нарсдна бнти темељита п ана лптичка, Тако псшто нпсмо дочекалн. Мојс Јс убсђсњс да Јс радна груиа лодбаиила. Чудно јс дд људи из општипс могу толико да ћуУИН тс и да буду опортунистн. Такође са.м разочаран и Службом друштвеног књиговодства која нс даје веро достоЈнс податкс. РЛДЕ МИЛАНОВИН, сскрстар меЈнопштлнскс органнзациЈс сиидиката: — МатсриМл Јс сиро.машан и нс одајс праву слику. Дапас морамо да зауз.мсмо ставовс за раднкплнс промспс. Нема врсмсна за одуговла чсњс. Елсмснатђ за приврсменс мерс нма, Јср некс ствари сс споро рсшаваЈу. Зоком днскусиЈс пуно пута постпвљано Је питањс опрзвдапостн из воза, који Је у мпогомс, параћпнскс текстнлие довсо у незавидну сн туацнЈу. Па мпобројН! питања о оправданостп нзвоза одговорно Јс Мн ша ДимитриЈсвнћ, члан руководсћсг тима Штофарс. По њсговим рс чнма ШтосЈпра Јс припуђена да нзвози. Најпрс, 90 одсто спровлна којс корпстн за споју производњу, уг.озн т I конвсртнбилпо! тржншта, затн.м Југословснско тржиштс Јс прс мало да прнмп сву производњу овтисно опрсдслсњс Јс било за извоз. дашњпх вупараца, а општс друштвено опрсдсљсњс Јс бнло за нзвоз МИ.ТОШ ДРАКУЛОВИК, сскрстар ОК СКС напомнњс да јс фабричка организацпЈа Оавсза комуниста била најактивннја у општинп по донстим закључцнма, иницијатнвама, али Јс рсзултат нажалост испотпун. Даље, говори ДРАКУЛОВИБ; Мчслпм да је ГРАДЛ ЦВЕТКОВНП Јс(ш од наЈодговорннЈпх за овакво стање, не због псзнања н жсљс, всћ због жел.е за нсзамсрањсм са сараднинима. И у то.м дслу сноси обЈсктивну олго ворност. Уколнко нс можс да тражн одговорност од своЈпх сарадннгц нска то каже, Јср иа овакав па чин нс можс да сс ради. Трезвено и паметно сагледати ситуацију ВИТОМИР ИВАНИШЕВИН, прсдссдннк Скупштине општнне упозорага да проблсм Што< • пс трсба трс звсно саглсдавати, а изтаз види у слсдсћим компонснта.ма. Најпре стручно анализиратн по.тожај п про блсмс ИТ „Бранко и Крсмановћ’’. Доследно спровођсњс програма консолндациЈе од стране свих органа п контролисати његово пзвршсњс. Фа брнка ћс моравм да прсиспнта проилволне прогдоме, затим нскорншћс пости капацитста, запослеиост раднс снаге. Сарадњом са купцима мо рл да се поднтне на највнши ниво. ЗавршаваЈући својс учешће у - ду ова два форума, Још Једном Јс ансловао: КраЈње трезвено, памстио и пе сп паннком, већ максималном пажњом, на бази чврстих аргумеиата, превазнлазити сктуаииЈу. Нисам за увођење приаремсних мера у овом моменту. ВсруЈсм ла уз повсћапе напоре и одговорност може да се прсвазнђе ситуациЈШ. Сводсћн расправу, прсдседаваЈућп, МИЛЛН ПЛНИБ, прсдседник ОК СКС Је у нме учесника скупа, за тражно од Радне групс да Још Јед но.м заседне, и од 1976. годпие до даиас ацзлитичкн саглсда сво пословање, нзвоз, доходак, расподелу. коефицнЈент обрта, укупаи доходак . .. УказуЈући Још Једном на потребнс мсре коЈе трсба предузимптп МИЛАН ПАННБ, јс Још Једном подсетио да руководна линија инЈс обав.љала своју функцнЈу, дали да треба указатп поверење директору 1ТАДН.МИРУ ЦВЕТКОВИБУ, да сачини тнм сарппника и да се нас*зви са реализацпЈом Плана за финасијску консолилапи|у. Такође Јс прс дложио да у допуну закључакр ућс обавсза да Скупштина општпна да испита могућност ослобођања одрсђепнх обавсза РО ,(Бранко Крсмановић” у року од 30 даМ1, затим да сс у Штофари понменнце навсду одговорни за провођсњс Програма, а такођс сс задужују и прсдседииш тва ПартиЈе н синдиката да и онн сачинс прсдлогс и да их у првој половмни октоб’* прсзснтирају јав кости. М. Илић Радно председииштво: још једна аналнза ВЕБЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН О ПРИБРЕБИВАЊУ У ПРВОМ ПОЛ УГОБУ мв « к нрии - та1|и ршу И Веће Савеза синдиката општине Параћин, 17. септембра, на својој редовноЈ* седници, разматрало јс пословање, V првом полугодишту, привреде и друштвених делатности. Резултати су мање, вншс, познати нашн.м читаоци.ма, и за почетак поглсдајмо је дан пасус из уводног излагања који најбољеилуструје наше привређивање. — За псриод јануар — Јуни 1987. годнпе, 23 основне органнзациЈе уд ружсног рада, са 8.197 зг.пошље1П1.х, су лосло*41ле са губптком у укупно.м нзносу од 2.594 милиона ди нара. ОваЈ губитак је за 6,3 пута всћи од исказаиог за псти псриод у прошлој години, када јс са губитгом пословало 12 осиоеннх оргаиизациЈ|.. Настаиак оволнкнх губитака је всзан за смац>сњс прпгредиих ак ињпости, поссбпо у области произволњс уз впсок раст трошкова. Порсд иавсдспн.х чпњснпца стоЈи п то да сс фнзпчки обп.ми планова ис пзвршаваЈу, -р.ко Јс прсдвиђсно почстком годипс. Први учеснпк у дискусиЈс«, по прп роди ствари, ЗДРАВКО ФИЛНПО1И1Б, прсдссдпик Комптста за прнврсду, упозорава на Још Једпн драстнчгп податак. Срсдства акуму.Л ци је у ошптини Параћ.ин су прсполовљсна, за раз.тику од Региона и Рспублнкс где је сгање далеко посољнпјс. ФПЛИПОБИБ, аиалњл: > ју ћн стањс припрсђпвзња, паглашава, да јс структура привреде кол иас, веома лоша. Рсч Јс о ппскозкумухгчппнм грапама, а посебпо отсжа пађ ћу околност прслстапља чињсни ца да сг ..Цемсптара” и ..Стаклар.т’. огромпн потрошачп скупс снср гпЈе. По и.егозом гмђсњу, псшеч.а се мордЈу тр.зжнтн у откг ■ 1,у пиза матих преллзећа, која бп своЈом пробоЈ|!оп1ћу т тржппт' сгварала а1.уму.та1'ију п лсзежапл.-е устајале г.шврслне то:;ове, Кргпнги за лоше пословањс прнв- ]чле морзЈу Г4ГП1 прозгани п зат- «из њнхова олговорпост, истнче МИЛОШ ДРАКУЛОВИН и поткрспљуЈе речима: — ИемоЈмо да сс либпмо, да кажсмо човску д.а Је крив. Нс тражимо ггрве, алн кажи.мо му да се помсрн са мсста. Са страпе помоћн више нсма, упозорио Јс МИЛОШ СТЕВИН, прсд седиик Всћа сиидиката. Да.љс, напо мнње, да су обијснн мпоги ирагош< у Рспублицн н да пара не‘41, осврћућн сс па најмаркантннЈи про б.чсм, а то је Фабрика штофова. Комснтарушићи исиспуњавање плано!»1( СТЕВИН, прнмећуЈс ла су плл иовн нсрсалии. У даљсм пословном периолу, потребно Јс окренути сс оплсмс11.ивању производњс, позизању каалптета, радне и тсхполошкс дисциплиие, продуктивностн, а мање обраћати пажњу иа мстрс н то ис . . . Су.мнројући расправу о пословању прнвреле н друштвеннх дслатности у псрноду Јануар — Јуп 1987. годннс, Всће <>1всза скндиката Јс закључило. Да Је неопходно присту питп израдн плаиова за нарсдиу пословну годину и да се до почетка калепдарске годпне усвоЈе па рсфереилумима. Затим, цзложенл Јс Комптсту за привреду да прати израду плапова, да ка оспову њнх сачшш Рсзолуцнју за нарсдпу, 1988. готнну. м. и. Акција ССРН „Најлепши излог” у граду” ПОБЕДИЛА „АНА” КомпснЈа за оцењивањс нзЈлепше урсђсиог пз.тога у нашем граду инје пмала ни »( ло лак посло. Након још једног оГиласка овнх дапа, за наЈлепше уређснн излог про.лашсл јс пзлог бутика „Ана”, којн је при лпком свпх обилазака био убедљиво наЈурсђс1ШЈп. Друга 1»града ирипа д:< ихтогу робпе кућс „ШумадиЈа'’ коЈп Је у пос.тсдњс.ч обиласку изгледао бриљаптпо, што се не може рећи за два прстхолнл, а трећа ..Солнду”, коЈп Је уаек бпо сотнддп. ПОТРЕБНО ВЕЋЕ ИДЕЈНО И ДКЦИОНО ЈЕДИНСТВО САВЕЗА КОМУНИСТА П.мајући у виду садашњи лрупггвсии и политпчки тренуЈ к »ремена у коме живимо са изражемдм бројним политичким н скономским пробле.мима и протип рсчиостима како у пашој друштвеио-политичкоЈ зајед ницн тако н у Републнци и ФедерациЈи као п у међу паролипм односима, питвњу итсЈно-политичкс осиособ љеностн и марксистнчко диЈалсктишшх класних поглсда иа свет морамо посветити посебну пажи»у и днти сеђи одговоре ко.тко смо оспособљсни да уочавамо тендснције к крстања, проблеме, њихове узроке н могуће послодипе п на основу тога водимо друштвеие акпгнЈе. Морамо отворити борбу против властите бирократизапиЈе и формализмн у раду ООСК, као п деловањс са познцпЈа силе и догматскс спссти. Класно-социЈалиом саставу н Јачан.у Савсза комуниста кдо суштниском пнтању за његово даље револуннонарно Јачањс и остварсњс исторпјске улоге морамо посветити пуну пажњу, а кроз то сагле.затп п опсннти степеи ндејно-полптпчког и акциоког Једннства у ООСК као и у СК као целннн. п доследкотт у примени приицнпа демокрагског централизмг као Једном од најзначаЈниЈнх припцппа за изградњу и остааривање политнкс Савеза комуниста. Кроз изборе основне оргаинзације треба -р опене колнкн су дометм њнховог утицаЈл, како н колико њпховн прсдлози и инипиЈативе стижу до вшпих органа и форума у СК од Општннског комитста па до Цснтралног комитста СрбиЈе н ЈугославпЈе, као н то колико се ООСК и чланство онгажује на рсалнзациЈн закључака и ставова органа СКЈ — СКС п Оппгтикског комнтста. ТЕМАТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ОМЛАДИНЕ 0 0БУС1АВН РАДА За петак 9. октооар у Ил дустрији текстила -.Браико Крс.мановић” заказана је тс матска копференција на ко јој ће бити речи о обуставп рада. Сазивач ове Конфереи ције је Општинска конфереиција синдиклта, учеснипи омладинци, фуикциоиери и сви заинтересовапи нз паше општипе, а прсдавачи истакнути професори из БеограРАЗГОВОРИ У ССРН ДЕМОКРАТСКИ ПНЕВИ КУЛТУРЕ 1’епубличка коифсрснцнЈа ССРН, покренула је сериЈу разговора на тему „Култура — демократски путеви развоЈа". .Међу шест пстакиутих градова СР СрбнЈе нашао се н наш град, а сас«*1ак и разговори сг уприлнчени 22. септе.мбра. ко.ме су присуствовали представниин РКССРН, новинари РТБ. секција за ниформиса1ће ОК ССРН и истакнути култур»П1 и Јавин радннци нашс општинс. После ннза лрпмедбн, опаскн кри тнке н самокрнтнкс, преовладало Је уверсње да Нараћпн има значаЈ не културне вредностн, којс га нзджаЈају али Је потрсбно да средства м снаге уЈедине и створн једна квалитетна хмнифестацнја која би имала Јутословснскн карактер н бнла отпорена према -правнм врелно стпма. Иовац ииЈе увек у питањ^ всћ лнчни фактор и жеља културнпх посленика ла духовиз врелности уна преде. Стигао сам у бољу будућност. Шаљиге паре. Вук Глигорнјевић ИЗБОРИ У САВЕЗУ КОМУНИСТА ОЦЕШИ ДГПРИНОС СВАНОГ ЧЛАНА СК Основне организацијс СК у оргатсма управе и другнм државиим органима као н струтшм службамр самоуправннх интсрссннх заЈсдннца морају поссбно крптпчкн оцспнти одпос органа у остваривању права н обавеза грађана, радпих људн н оргаиизациЈа удружсног рддп. Овс оргаиизацпјс поссбно мораЈу апалпзирати и оцсннтн њихову ангажованост на спровођењу уставности п закокитости у оквпру своЈих надлежностн и овлашћсња и колпко су у томс доследни као оргаии, п и сваки поЈедпнац у тнм оргпнпма. Упоредо са саглсдавањем сопственс актнаностч и рсзултата на наЈважлијНм друштвспим питнњича све основпе организацпЈе п њнховс конференције'^К обавсзне су да оцсне ннво сво|с органи.зова|Јост^ г оспособљсиости за дсловање и кроз то да утарле лаљи начнн стваривања своЈе улоге у окпнру овог задатка у де.мократскоЈ и крнтичкоЈ расправи таеба оценитн ангажованогг организациЈа и чланства СК н њнхос допрннос у развоЈу, Јачању и функцпопњччмделсгатског систсма, активпостп СК у ССРН, у Сзпезу снндиката, Савезу социЈалнстичке омлалпнс. зслс гашЈама, дслегатскм.м скупштпнамп и другпм ин стптуцијама сгстсма. ШНИМ ГЛДСДЊЕМ ДО ПРАВИХ ЉУДИ При евпдентирању кандпдата за саставс сек ретдриЈата трсба свплснтппатп внше квндидата а кроостварену расправу на с.зса нцима доћп до пајбољпх р.* њсња, а да ли ће на пзборпоЈ лнстн Гшгн Јсдан плг пише капдидата о томе одлуку лоносн осноина ор ганпзацнЈа СК. Изборп сс у основпи.м оргапнздцкЈа ма СК врше таЈпнм гласањем. О прсдлозн.ма и пзбору каидидлта за ескрстгрс замснике сскрстора, члановс сскрстарнЈатз основгг. органнзациЈе, лслегитс конферснциЈа СК п Активз комуплста радкика копсултујс се и ангажуЈе Опш тппски комитст Савеза ко.муниста и Калровска комн спЈа ОК СК коЈп сиосс плговопиост аа укуппо нзвр шењс крнтеријума и приипппа кадровске по.титике а ссака оснопна орглнпзациЈа Јс ошоворна за бла:о врсмено обављањс свпх нзборпих активпостн као и ккалнтет нстих док оваЈ Комнтст и његово Прстсегништво нмају поссбпу одговорност п обавезу за уснешно извршење оии.х актиипости за целу не.шу Општинску орглниЈпциЈу Савеза комуппста. Карикатура: Зоран Жнвкокић
НОБНЕ ГРЕШКЕ М СУРОВЕ ПОУКЕ Нажалост, изш град Је ових допа постао центар пажњс, целе Југословсискс Јавности, а и шнрс, због тешког злочипа убиства чстирн г.оЈиика и неколнко рањспих, који со дссио у Клсарни „Бранко Крс.маиовић” у Параћииу, лзиа 3. септсмбра 1987. годиис, ■ у раннм Јутарњнм часовима, у 03.05 СДти, а коЈн Је почнпно војник Азнз Ксљмеиди за времс вршеил дужиости ломоћпнка дсжурног Јсдипице. Прсма нзкспгпзјпма надлсжппх, убица Јс бсз нкаквог повода мучки па спапању из аутоматске пушке убнм четирн војпика, чстирн „млада цвега”. Пуиао Јс у своје друговс са којима Јс у истоЈ ј касарнп био па одс.тужсњу воЈног рокр, а коЈи ннсу ! пиклдп ин помислплн да ћс битп њсговс жртвс. Послс опог дао сс у бскство гдс Је нслалско од , Каспрне пзвршпо самоубиство. Оправдано сс прстпоставлл да Јс оваЈ злочзш Још раииЈе испланпран од странс убнцс н његовнх учптсља са Косопа, пгто ћс истрага, коЈа Јс у току, наЈбо.тс доказати. Овакав случаЈ сс пс памтн у исторнЈи нашс ар- ј мијс. Опо је спгурио првн н последњн случај, коЈн се пеће вшпе пикадр догоднти. Мислнм да јс пелика грсшка направљсна од страпс оннх коЈи су убпцу упутилп у ЈНА, а у њсгов Јгдиничнл картоп, којн сс лоставг-а јслнппци прс упута регрута пису унслп потрсбис податкс о ње.му, ј што су морали ла урадс. 1 раћапи Параћииа Још пстог трагичног даиа у , раннм Јутарним часовима примпли су ову тужну 1 псст са вслвким запрспашћсњсм, огорчсн.см, гнупга- »>.см. тугом п болом у срцу, са осудом убицс — крво , локл и њсгоснх учнтеља. Сваком пашсм грађаппну Јс Јасно п познато да Јс наша АрмиЈп увск била н остПјс ковачпнца братсгва и (сдиистап. Исто тако јасно јс п то, ла свп Албапци коЈн жпвс у ЈугославпЈи, бпло у ком мссту, нису сви наШ1оналнстп и нрслентистп, као што Је бно случај сл у-бпцом Ксл.мсили. Нма поштсннх љулп албапскс пацноналности, који осућуЈу овакав срамнн гсст убнце, па прсма томс било би нспоштспо н ч копскп нсдовољепо ла пх бнло ко узнсмнрпвп. Нсма спима треба да будс Јасно, да пспрпјатсљ организовано ралп протнв читавог пашег друштва. НаЈлакшс му Јс радити онла кала смо у тсшкоћама, скопомскнм плн бнло коЈим другим. Због тога морамо сложпо ра.тити на отклањању својнх тсшкоћа, другарскнм разумсвањсм. НсприЈате- 1 л-а ндентификовати н онсмогућнгп његово дсловзње, сассћи га у корену. Душан Булат I ПЕШАПИ —ТРКДЧИ Баш тако сс можс рсћн. људп који прслазс псша чкс прслазс у наше.м граду морају изглсдд бпти пра- ^п т^Јкачп. Наимс, нссавссност псћино позача коЈп про <кР. ,\(С „обраћају пажњу на псшачкс прслазе н г.рслност псшака, доводс нх у сит. |Ју|Ју да онп морају | прстрчаватн дл нс бп пско позпло налстсо иа њнх. Да иесавссност возача буде Још већа вози сс вссипом много бржс нсго што јс дозво.љено у само.м граду. А у спорсднпЈим улнцама поЈс.иши гозачп потшпЈу се као да су па аутомобнлскоЈ ппсти. Трагсдијс п последпис после оваквог понашања пп су нам пепозпатс. А мн ћсмо посетити пссавеснс воза чс да се морају придржавати пропнса о саобраћаЈу р да споје хпропс за волапом покажу на нској аутомобилскоЈ трцн, Снага знањс човска нс прнказуЈу сс аутомобилом ИЛ11 мотором всћ своЈим васптг.њсм, ку.чтуром знањсм п спагом свог тсла. Припадпици СУП-а трсбало бн Г.ПШС да водс рачупа о овнм нссавеснн-л возачима. А еа другс стране псшаци морају користпНЕ ЧЕКАТН БОЉА ВРИЛЕНА (Наставак са 1. стране) полнтнке, само Јсдним ахмииистоа тквним актом, повсћањем цск^а спср п»Је. — Имајући у виду насталу афсру „Агрокомсрц”, напо.мињс Филиповпћ, сасвим Је сигурно да ћс мо н ми сносити последице издавањс ме мица без покрића. Мећутим, знатно всће послсдпце ћсмо пмати кад ус лсдитс рестриктивне мерс крсдитпомонстарне полнтнке у н«шоЈ земљп, као одговор на аферу „Агрокомсрц”. Уводкичар ЗДРАВКО ФИЛИПОВИБ, коментаришући ситуаппју у којоЈ се на.’А1зс пословне банкс ,,Ју. гобанка” и „Иивестбапка'’ у Параћину, наломиње д-а су наше падпс организациЈс њихови комннтспти и да су баикс онолпко Јаке колико нам Је и приврсда способна ла аку мулпра срсдства. СаглсдаваЈућн узроке, ваљано Јс потражити и рсшсња за пхтазак нз крнзе. О могућем моделу нзласка може послужптп п нарсдпо разммшљање Председникд комитета за прнвреду: — Внше путд смо понављали да Је основнн проблем у тсшкоЈ стру ктури привредс, коЈа захтсва велнко учешћс рспроматсрпЈала и енер гпЈе, а захтев за преструктуирање прнврсде тражн вре.ме и знатна фи пансијска срсдства. Мећутнм, мора мо нсшто урадптн одмах, да нс тражнмо оправдана н да чскамо не ка боља врсмена. Вршпмо ■фипреме за доношење планова за 1988. годи иу, а на слсдсћоЈ седиици Скупипи 52. СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ САВЕТА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ И БАННЕ У НЕПОВОЉНОМ Л0Л0ШД1У С1 Општинска влада, Извршнп савет, с почетком овог месеца на својим редовпнм се дницама, све је више затрпана темама н проблемима о којима мора да да свој’ суд. Тако Је било и 15. септембра, када су се на дневном реду нашле 22 тачке, што је проузроковало петочасовни скуп. ■ Како се очекивало, највише пажње је изазвало питање пословања банака са посебним освртом на кредптие потенцијале и пласмане. Саглс;|зваЈућк пословањс и проблсмс са којима сс сучсљапа опдашња Осиопна банка „Југобанка*' и Унивсрзалнс пословнс Јсдиницс „Инвсстбанка*' у Параћину, нажалост, дошло се до нслпгодних сазнан.а. „Инвсстбаика” у прпом полугоћу опс годинс, остала Јс „краћа” за 730.427.490 динара г»1 рачун отин саних ненаплатнвих иотраживлњи, што Је учнннло да сс у бплапсу успсха пскаже шппак расхода пад при ХОДИЈО у износу од 394.066.570 дннарае Порсд тога, због општс нелпк бнлности корнсника креднта, оорачу ната камата, за оваЈ псриод ннЈс каплаћспа у цслости. У сличпоЈ позициЈп Јс и Осноша пласмана н пзвора срсдстава, например, у 'Југобанцн” Јс стање слсдсће: Прнс\~ган Јс сталнн порасг пла смана, парочито код оргаиизминја пз областп прппрсдс н код ириорнтстнпх паменв, а коЈм се чинс и порсл огрпинчавЈућнх фактора. Уочл.пва јс појава, да су свс катсгори- 'М пласмана у знатпо.м порасту, оснм крсдит^ за инвесршнјс! Какпа су. да.ља кретања? Накои афсрс са мсницама бсз покрмћа, 1:0 Јс су издаванс у Всликој Кладуши, а судсћн по нооннским извсштајима м у многим краЈснима ЈугославиЈс, нп мхло охрзбруЈућа. О то.ме могу наЈбољс да сведочс рсчн дирсктора „Југобанке” ЖИВОЈИНА ВЕЉКОВНБА. По њсгово.м казиваљу, ириврсда свс вишс тонс у пслнкп11Дпост н прпнућена Јс да тражн краг корочнс крсднтс сз пзузстно гслнкпм каматама, којп п онако отсжаваЈу, тсжак положаЈ радпи.х органп зацпЈа. Крсдптн коЈс тражи прнврада, у нарсдном псрподу ћс зпатио поскупетп, <а и њпхова колпчима ћс бнтп прсполовљспа. Још јсдпа отсжагајућа околност надвпће се пад приврсднпци.ма, а то Јс што слободпнх новчанн.х срсдстава псма у довољној количнни и всомл сс зсшко иалазс. „Агрокомсрцовс” мсннцс, чиЈи сс пзпос у СрбиЈи прс.ма нским подаппма, пншс цпфром од 6.000 старнх мплнЈардп, погубио ћс дсловатн па бапкс којс чска губнтак по девстомсссчном обрачупу. Даљс, нхлажућп проблсмзтику по словања бапака ВЕЉКОВПП упозорпва па нсжсљсну чнњсипцу, да су у Ппраћину нпвсстиииЈс стлле и да оно што сс радн у „Параћнпки”, па проширењу уског грла у лронзг.одњп, нс можс да охрабрн ову срс дину! 7!зкоћс и предстаиинк „Пнвсстбаи ке” паглашапам изузстно тсшку ситуацпЈу у банкарству, поиињу ћи чпњсницу да Јс стап>е у банкарству драматпчно и да бапкс, тако рсћп, живс од ланас до сутрр. Очнглсдно, да сс „мсничпч зсмљотрсс” са спмцснтром у ВсликоЈ Кладупш п тс како осстио н на оста лнм југословснскнм подручјнма. СтоЈан Всљковнћ, предссдннк нз вршног савста укључујући се у рад н напомињс: — Ово што смо чули, Јс разлог внше за додатну Ззбрннутост. Снгурпо Јс да су мсницс са добром памсром увршћснс у начипе плаћа1кл н да пико пијс очекнвзо ла ћс овако да сс ради. Догодидо сс нсшто што ће, цсла ј\тословснскз, при лЈ)сг*1 моратн да поднесс. ти мсста која су оз>Л1чсиа за прслаз пешака. Срба Николнп ПДЗИТЕ НА ДЕ11У Поред возача. нсопрсзпих пешака и људн коЈн ишпот у саобраћајнвм нссрсћама губс упркос максималној опрсзпости. на спискови.ма попшулих жалост, свс чсшће се налазе и — дсца. Што јс још трагичнпЈс, дсца школског узраста, нс ретко, страдаЈу иа псшачкнм прслазима, уредно прслдзсћп улпцу. Таквс нссрсће догађаЈу сс у сви.м краЈсвима зсмљс, а на ужс.м подручЈу СрбпЈс према подацима Рсчубличког секретариЈата за унуграшњс пословс СР Србнје, жпвот годншње, у просску, изгуби измсћу ссдамдессг и деведесст учспмка осповипх школа. ТаЈ броЈ Јс бпо још и већп раппЈих годииа. Опао Јс прс нсколико година од када се, у врсмс поласка дсцс у школу, псдељу дапа, као обавезно „градиво” за ученике, родитељс, возачс и свс друге коЈн нмају удсла у саобраћају млп па неки начин могу да утнчу на смањсњс последпца, уводи псдеља здштите дсцс у саобраћају”. Ово јс у Србнји постало ста.ша акција. 1Бск.1 И11пц||Ја1ори су републички савет за безбедност саобраћаја и цркп крст Србнје. ЗАШТО СУ СЕ ССУШИЛЕ БРЕЗЕ У току овог пролсћа у оквиру акцнЈс зелспи град на Црници а у органнзацији Друштва за заштнту човсковс средиис „Брсза”. засаћено Јс прско 1000 стабала. Мсћутпм, клква Јс њнхова судбина види сс иа овоЈ слици. Мп, ипак, сматрамо за јс то лбог псрсдовног залнпања. ЛИСТА АКТИВИСТА не, усвоЈићемо Нацрт резолуције ј развоја општнпе у 1988. годипн. Шта Је то што у наше задатке мо рамо охмах уградитп? Чнњеннцу, да у процесу производње користимо । велнко учсшћс снсргнЈс, репромате 1 рпјала, треба да ублажпмо програ , мима уштедс. Ако би с.мо у овој го динн имдли трошковс пословања . око 15.00 милијарди динара н уз програм штсдње успелн да оствари мо уштсду од свега 3 одсто, го би износило око 450 милијардн дннара. НиЈс потрсбно посебко докх~.ивати шта би за нашу привреду значнла помснута су.ма. МАЊЕ МИТА И КОРУПЦИЈЕ ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ V СИНДИКАТУ Такођс јс указано н на позрсбу формирања нових, малих раднпх организациЈа. које би захтсвхза ма ла средствп, ексргмју, а нмала про бојност па три ишту, и спшу стопу акумулацијс од традиционалннх приврсдних гранђ. Аналпзирајући стањс у друштвсним делатностима, у уво.лном нзлагању јс. посебпо.апострофирап проб лс.м здравства и образопања, коЈн | сс свс теже испољава. Дц бн и овс | лвс внталне дслатностн друштва ка I ко, тако, нсплнвхзе на попршину, напомињс ЗДРАВКО ФИЛИПОВИБ, мора сс водитн селсктивииЈа полк пп.а, како би се средства нздваЈа I гјл за онс потребе коЈс су неопходнс радпом човску, а нс за гломаз нс радпс заЈсдннцс СПЗ-ова н државннх органа. ДРАГОМИР ХАЏИП, дпректор Фа брикс стакла, у својоЈ днскуспјк, напо.мињс, да Јс највсћн дсо пекс пуњавања производппх плапова у општи1П<, везан за Стакл.ару. Међу тим, ову чпњсницу, ХАЏИП образ лажс сазнањсм( да јс морало да сс застапс са пронзводњо.м, јср тржи штс ннЈс могло да апсорбујс толп ку колнчипу амбалЈажног стакла. ХАЏИП, уверава све прнсутпе, да то пијс рсцепт коЈи трсба слсдпти, всћ јс била кужност због нспо вољних фнпаиснЈских рсзултата. Ста клара, по рсчима дпрсктора ДРАГО.МИРА ХАЏИПА, излаз видм само у всћој производњн и см,ањсњу шкарта, којн Јс на изузстно високом ннвоу, а коЈн јс проузрокован борбом за квалнтст. Првп човск Ста кларс упозорава и на иснормалнп диспаритст це1.Ја снсргиЈс, сировппа п готовпх прсизвода, којн стоји као омт над главом. МИХАЈЛО МИКА УРОШЕВИБ Ј« у нашој срсднни познат као нстакнут друштвсио-политичкп ралннк. Уз то што Јс годнихма рддпо на ру ководсћим радинм мсстњма, пзузет ио Јс био активан н у раду друштвсно-полгпичкнх организацнја, по* ссбно у Савезу комуниста. — За моју гсисрацију партијски рад јс бво наш жнвот, каже МИКА УРОШЕВИБ, сада пензионер, Жмве ли смо скромно к са много сптузи јазма прнлазнли послу, а тада Је мањс било мита н корупцнЈе. Вишс годииа је био секретар Савсза бораца, прсдссдник спортског друштва „Јсдинство”, председиик Удружсња пснзионсра, одборпнк. Уз то дирсктор Српске фабрике стак.*у1, „Пролстсра", Жслсзаре у Скопљу стоварншта „Југопетролз” у Свстозарсву. За велико доприпос у развоЈу нашсг друштва МИХАЈЛО УРОШЕВНБ ох1иког|ш Јс четирн пу та. СВАКОДНЕВНЕ ЈАДИКОВКЕ Пише: Драгиша Паидуровић НА8ИКЛИ НА РБУСТАВЕ НЕ САМО ОБНОВА РУКОВОДСТВА ® ссднпцн Већа Савеза снндшсаг^ општпне ПараНнн, од 17. септе.мора разговарано је и о прштремама за пзборе у оснрв ним органнзацијама. Тнм поводом говорећи, РАДЕ СТОЈАПОВИП, секретар општннског Већа напомиње: — Ови изборп у Синдпкату нс би смслн да сс сматрају као обнока руководств*. у Савсзу снндн ката, всћ и спремиост нових кадрова да сс ухватс у коштац са проблсмнма коЈс имамо, а морамо рсћи да онж нису н тн проблеми ћс у наредном перподу бнти још и тсжи н всћп. Поссбно морамо да водимо рачуна, кажс СтоЈаповнћ, да представницн и члаиови извршних одбора и остали иова руководства у Савезу синдпкоЈе будсмо барс.м, морају поссрсњс радника, којн ћс сходно н на сваком месту да сс боре за ставовс синдмкптн да буду нскрсли, рсшаваЈу па самоуправпп н дсмократскн начин. Комснтарншући нска размишљања о оспособљсности кандндата, сскрстар Всћа подсећа: — У пскњм срсдмнама влада мншљсњс да Синдикат нијс кадровски и идејно оспособљсн да се носи са проблсмима којс и.мамо са чн.ме сс нс бих сложио. Зиамо колико смо кадровскн оспособљснн прско синдикалних школа, школа самоупрсављача, Савсза комуниста и других видова идсјно-полнтичког образовања, мсђутим, ми о таквим кадровима мало води.мо рачуна, МХ1О их ангажујемо, нс дајсмо им задаткс н нс тражимо од њих одговорност, вако знамо да су оспособљсш! да у сваком трснутку пружс помоћ како у ООСС тако и ООСК и оргаиима схмоуправљања. м. и. Доктор ВЛАДА ВИДАНОВИБ, у кратком обраћању дслсгатнма, још Једпом упозорава на веома тсшку снтуацију у здравству, гппђЈући сс горко: „Илн нс цснимо здрављс, илн пс цсннмо здравство?” Дслсгатска скупштнип јс сводсћи расправу о првмм тачкама, обнмног днсвног рсда, прихватнла понуђснс материЈзлс, закључхе органа скупШ111нс и друиггвсно-политичких ор гаппг|цнја доистих током овпх, вру ћих, ссптсмбарскњх дана. М. Илнћ МОСТ У Институт за грађевинарсгво п архитектуру прп Грађевинско.м факултету у Нишу недавно је извршио ЦЕНТРУ НЕСИГУРАН снимање моста на Црницп којп се иалази у главној улпци. У њнхово.м пзвештају се каже да јс армираИЗГРАДЊА КОЛЕКТОРА ИЗ СРЕДСТАВА САМОДОПРИНОСА ПРВД ФАЗА ПРЕ РОКА Радна организацнја. Дунаг—Тиса—Дунав” којој је поверена изградња колектора, однооно система за пречишћавање отпадних во да успешно је окончала уговорнп посао и то пре рока. У.мссто до 13 октобра, већ 21. септсмбра почело јс пуњеље колектора и сви до садаилБи радови су пзвршени по уговореној динамици. Део система за биолошко нрсчишћавањс јс комплетпо завршен п спојен са Моравом. ЦЕНТРАЛНА СВЕЧАНОСТ СФС ПОВОДО.М 80-ГОДНШ1БПЦС по стојаља Српске фабрикс ста кла у овој радиој органпзацпји ће у суботу 10. октобра бнти одржана свечапа седници Радничког савста радне организашце «уо учешће пзвршних органа друштвег10-П0Лит1гчкј1.х орга ннзација гостију и пословпс1х партнсра. О историјском развоју фабрпкс говорнће Драгомир Хаџић гснерални директор Српске фабрике стакла. МЕТОД РАДА ОРГАНА САМОУПРАВНЕ РАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ (3) Пише: Богоје Лазић ни бетонски мост способан да нрими терет до 10 тсна без поссбнн.х мера санације. Тренутна чврстоћа угра ћеног бстона у плочи пешачких стаза не обезбећује ни минњмалис условс стабилнооти безбедног иреласка пешака. Предлаже се да сс мост најпре растерети сопствене тежине. По речима Жнвојина Ни колнћа, секретара СИЗ-а стамбено комуналнн.х делатности најпрс ћс се забра нпти саобраћај* за возила од преко 10 тона носивости и саниратп пешачке ста зе, а о даљоЈ* судбпнп тог моста тек ће се одлучивати. М. Ж. Обуставс рада су колнко Јуче бк ле нслхмисливс у нашоЈ средими, Кад су сс ппак појављмвхлс наЈчеш ћс су прнкриваис н нерадо спомн. њипс. О њима сс говорило обнчно у кулоарнма и пзрлоно далско од । очмЈу јавиостн. Нод притпском иифлацнје, падом стандарда у остхтх субЈската који нзазиваЈу псзадовољство запљуснуо : нас Јс ЏзЈпре тхтас, а онда Је нас [ тзла и срупипја масовннх обустава ! ра.та. Чак сс то толпко прстворило у спакодпевпцу да јс тешко зхипс- , .-|Итн нску 1<1|формдтнвну смиспЈу бсз прикизивања неколико тдквих догађаја. ЧуЈу се иагкалост и све чсшћн коментарп до смо се већ са жнвели са н>има и да смо на њих такорсћн навиклн иш па непгго но 1 рмално. Ми смо вхт>за јслпна владл ■ јућа класа која сс бранп обуставо\: рада. О опом проблему јс мно го речсно са свих позпцијг. а пажа лост најмање са онс најпрегледннЈе | позпцпЈс радника. ј Свсспп смо ла постојп значајаи броЈ ратника коЈи би на прпп позпв обухг.зти.1и рал. јер су озлоЈећени по било ко/оЈ оспови. ПостоЈн и всликл бро| ралника коЈи пспцтвно и трсзвско гледа и размипиа о обу сгави рхта. Јер су охлоЈсђени по било којо| лснови. ПостоЈи и велнки броЈ радника којп исправио н трсзвспо глсла и размпшља о обус 1 тавн. Прнсутне су чињекицс да нк 1сдна обус-пва киЈе успела да до1 иесс битнпје промспе у стандарду радника п у пословању прнвреде осим можда задовољења личних су , Јста. Очпглстно Јс да рсшсњс ннЈе у сбгстапи Јср стварањем Још всћих I губитака сптуацпјп сс продубљујеп ; отсжлва. МОЋ КОЈА СЕ НЕ КОРИСТИ Ако јс сгављен приговор на дати предлог Одбора СРК истн је дужан да прнговор рдзмотри н у случају оправддног пригопора нзмсни свој прсдлог. Ако Одбор СРК останг прн сбом првобитиом прсдлогу ПИСМСНО ћс обавсстптп подносноца приговора, па ако овај и даљс остане прн свом ставу, случаЈ ћс рсшитн орган упривљања цли збор ралника. У случају да орган СРК пс можс па лобнјс помоћ 0:1 страие стручпе службс нлп стручне службс унутра шње контролс, бпло што истс нису оспособпс, бпло што цспи да ннјс могућс на њнх да сс ослонн, затра жпћс по.моћ од стручнс службс Ску пштинс општиис плн од Службс дру штвсног књиговодства, од одгопара Јућс инспскцнЈе нли иеког друлог органа. УзвЈамно нспомагањс у овом смнслу регулисано Јс законским про писпма, па СРК трсба да користс п ову врсту помоћн како бн ка таЈ пачнп узднглс своју сфнкасност. Из ИХ10ЖСНОГ пронзклазн да Јс мстодологнја >аа СРК таква да нсма тог задатка коЈн оргаи СРК ис би могпо да нзврши. Корпшћсн.с својс стручне способиости, стручнс службе, стручне службе унутрашпл контролс и помоћи спољних органа друштвспс самозаштитс, поуздино сс можс рећи да Је СРК способна д>1 у потпуностп пршп своју фуикциЈу. м. ж. Ко се крије иза партијске књижице, иема велику главу. Радивоје Дгнгубић УБИСТВО У ГОЛУБОБЦУ РАЗЛОГ— СВАБА И ТУЧА V попоћипм часовима 21. септс> ора, иа улнци у Голубовцу убнјен Јс СтоЈан Ми.таћ (31), землшраднпх. Убнца јс побсгао са места злочпна пошто Јс Мн.таћу нанео смртопосну поврсду, ножсм у срцс. Пстражпи органи. после чет])ирес точасовног пслеђнвања за убнство су осумњичнлн Миодрага СтоЈаноок ћа (52) из Голубовца, а за разлог убиства навсдена Јс спа1а п туча прсдходпог дана на ссоскпм литнја ма, пспрсд продавиице, у коЈоЈ Је измсђу осталих учсствовао н његов снн.
30. СЕПТЕМБАР 1987. СУСРЕТИ • БРОЈ 344 УДРУЖЕНИ РДД СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПОТРОШАЧА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН КАКО ДО ЈЕФТИНИЈЕГ ХЛЕБА? СЛИКА НАЈБОЈБЕГ РАДНИКА РЕКВРДЕР 31 88ЛАН0М На седницн КонфсренцнЈс потрошачп одржаноЈ дана 17. 9. 1987. г. рсдови због куповнне овог хлсба, а 1.ао што Је познато Одлуком СИВ-а ОД ПАРКА ОПЕТ ВАШАРИШТЕ Просто Јс нсвероватно да нско во зп 300 хиљада киломстара без удсса и скоро икаквих проблема, алп опп коЈи познаЈу СВЕТИСЛАВА РА КИВА, позпатпЈсг као МНХЕЛА, во зача Фабрикс текстилнмх х->1шпка „Пролстср" кажу да Је то могућс. Возач Је од почстка 1948. године и евоЈ раднн век Је провсо на точковн.ма. Тренутно возх ТАМ од 5.5 тона са којпм Јс прсшао 300 хнљада и>а хлебо.м. Наиме, мстакнуто Јс да сс оссћа потреба за повсћањс.м колпчинс „народпог” хлсба, Јср сс у раним јутарњим часовима ства^»Ју штнти у промет 30 одсто од укупно произвсдснс количпне хлебз. Прсма изцгању Здравка Фнлиповића, лред ссдика Ко.мнтста за прнврсду СО Иараћнн, нрсдссдниш7во ОСВ јс такођс разматрало оваЈ пробгем, .ри чему сс размншљало о трн прсдтогп; да сс повсћа колнчинп „нароцног" хлсба изнад 30° о, да сс т буиета конпснзирз део цепс Пслог п внкснд хлсба и на таЈ начин смањн прсхлозн нису могли да лрођу Јер Пскпра ннЈс у могућностн ди наба вк г.сће коллчинс брашпа тнпа 850 за повсћапл произво тњ** „Цфолног” ИЗВРШНИ САВЕТ О КОМУНАЛНИМ ДЕЛАТНОСТИМА У САОБРАБАЈУ хлсба пзпзд аа се у села пи" хлсб, Јср нациЈа према 30’о, опао Јс прсдло.” нс доставлл „пародби то била дпсг.рпмипотрошачпмм на сслу Кпломстар* , као н са прсаходним знло.м, зашто Јс награћси. СВЕТИСЛАВ РАКИН је познат по томс што Јс увек спремап во да помогне другу на лруму. Пе дсшава се рстко ла због тога и казну плати, алн му ниЈе жао Јср зИт да Је њсгоптм колсгама позачимл помоћ вншс пута нсопходпа. — Наши возачи пнсу баш онакви какви бн трсболо да буду. Мало Јс пажљнвнх и пожртвованнјпх, а Ја сматрам да лругу на друмг увск трс бз помоћи, каже МИХЕ.Т, вишестру кн ударннк који ћс овс годинс у пснзпЈу. м. ж. ООУР „ТЕРЕТНИ САОБРАБАЈ” НАЈБОЉИ ВОЗАЧИ Сваког месеца у ООУР-у „Теретни саобрађај” у Поповцу награђују се најбоље посаде са најбољо.м реалнзацпјом са по пет .милиона старих дпнара. У августу то су возачи кипера Слободан Јовановић и Миливоје Бошнћ. возачи цистернс То.мислав Ста.менић и Родољуб Савпћ и во зачп сандучара Живко Јоваиовић .и Светолшр Станковић. М. Ж. ИЗ АКТИВНОСТИ САВЕЗА РЕЗЕРВНИХ ВОЈИИХ СТАРЕШИНА ПАРАВИНА Порсд многоброЈинх предавања, ниформисањс н тсстирања рсзервннх старсшина, у плаиу и програму прсдвићсна су и основних оргаипзацнја активност спроводи сс днис по Јсдипствсном всза рсзрвних војнидх такмичсња РВС. Ова сваке гоплану Састарсшина СР СрбиЈе п ЈугославпЈс и обухвата 4—5 дпсциплина углавном нз стручнс обукс рсезрвних воЈини.х старсшина. Такмцчсњс у нашој општини одржапо јс 14. н 15. септсмбра ове годинс, и то пз стрељаштва (гађањем малокалнбарском пушком). бацањс бомбс на цнљ, шаха и орЈектацноног > совност била стрел>аштво и су постигнутн тати. Нај.масовнији кроса. НаЈвећа маје код дисцнплннс бацањс бо.мбс, гдс врло добрн резулбнлп су старешпне из осиовне органпзациЈе фабрнке цсмснта „Нови Поповац", Док су наЈбољи у гађању билн стакларин у тимској и поЈсдниачноЈ коикурспцпји, друто место освојила Јс месна заЈсднпца „4. јулн”, трсћс Поповац. Најбољ!! појсдшшп, Слободап Костнћ, 88 кругова, Мирослав Тсшић 85, Станко Здраскввић, 72, од могућнх 100. На шаховскпм таблама водвла сс огорчена бороа мзмеђу екнпе п поЈединаца старсшина фабрикс цсмсггта, штофоарс и осповпе орппшзацкЈе меспс заЈедннцс Цептар. Екнпу дпсциплпис оријснтацпооии крос предводи нскуснп орнЈентпрац ипланннар Јозеф Брнић. Од најбољих поЈсдннаца нз свпх днсцпплииа формираћс се екипа хоје ће да представљаЈу наш огпиТШ1ИСКИ Савсз на првенству решопа ШумадиЈе и Поморавља, којс се одржава 3. октобра у Тополп. Припрсмс скипа за првенство регнона всћ су у току, надамо се добром пласману н опе годкпс, с обзнром да у свн.м лисцнп.пгнама имамо ентузнјастс н дебро обучсне старсшнне. НИЧЕ ЛИ ГРАД БЕЗ ТРОТОАРА? и на крају лспоставнто сс да у буцету нс.ма довољно срсдстава за ком г.сизнрањс дсла цснс белог и впкснд хлсба изнад 30’ о. отпао је прсдлог псг мта могућност проп: подњс ноос гцилс хлсба од мешавнн? брашкг ти На седници од 15. септс.мбра, Извршни савст јс разматрао пнтања функцпонисања комуналнпх делатно сп» техничког регулисања Саобраћа ја, безбсдности у граду и на нугеип.ма у околини. Разговарајућн о саобраћају и бсзбсдности чуле су сс ннтсрссаптне спаске чланова СавеЂи Болна рана града, камионп овдашњих лревозии каг који су раштркани дуж параћи пских улпца. О томе говори Жиоадннка Јоксимовпћ пз Ко.митста за урбапизам: — Велики Је пробле.м нсдостатак паркинга за тсретна вознла. За рс шавање овог проблмеа. пс недостаЈу, толико срсдств^, колико добра воља. Рсшсњс паркнрања терстих возпла Јс лако могуће пзеести на нскадашњсм аутопуту. Такође, мп у граду, градимо улицс н штсдпмо на тротоармма. Ми раднмо »д ауто мобилс н камионс, а не за псшакс. Разговарајући о проблсм путсва у општпни, чуо сс нсвољнк податак. Код СИЗ-а, задужсног за локалне путеве, у касп сс налазн девст старих мнлијарди. Тај новац, како јс рсчсно, довољан јс само за зимско одржавањс локалии.х путсвћ, а п да се по која ударпа рупа закрпи. По ссбан проблем представља пут Пара ћин — Дрсновац, кој’и је у стању, лошпјем нсго када су то пр*впле рпмске легије. Како су информнса нп члановн Извршпог савста, укп дањем Регпоналне задсјнице за иу тевс надлежиост је прешла на Рспу дањсм заЈсдипцу. Да би сс пут довсо у рсд, у нор.мално сцањс за без бсдну вожњу, потрсбна су знатна срсдства. Рспубличка зајсдница озбкљну рсконструкцију пута услов.ља ва подслом трошкова. Шта то зпачи? Половину срсдстава обсзбсћујс Заједнппл, а половину заиптсрссо ванс мссне зајсднпцс кроз којс про лазн пут Пажалост, мсспс зајсдннцс, или ннсу вољне нли немају могућиости да уђу у овакву ннвсстицнју. Преостало јс да се пут крпп и колпко, толико, оспособи за саобраћај нз срсдсттва Рспубличкс зајсдницс. м. и. г.а 500 н 850 ,,полу€е.'1 1сб чија 0-1 цсна бпла око 38? дин. а копиешациЈа пз буцста ча ову врсту х*-<С«з изпо-. ша би око 6’» дии. по кп тограму. испитизање оес мотуристита 61мк параша Овогодшпња турпстнчка ссзона у од.маралнштпма у нашоЈ општини била-је всома успешма. О томс дирсктор Турнстичко угоститсљског предузс>а ,ЈГрза" Зорен Вељкопић порсд осталог Је рекао. Туристнчка ссзопа 1987. год. у пашим објсктма на „Грзи" п у Сиссвцу јс протекла опако како смо и очекивали. Напме капацптетп су бнлц добро попуњсни уз оно што с.мо н рапнјс наЈављтЈзлп имали смо популарну утоститељску пену п го Јс био Јсдан од фактора ца су цслог лста капацптсти биЈП< попуњснп. Јесен је Још увск лепа и то допрнноси да објскти на Грзи н у Сисевцу имаЈу дово^ан број гостију. Цснс 1шсмо мсњали и Надам сс да их нсћемо променитп до краја октобра, па очскуЈе.мо да ћсмо н даље н.матн ма на Грзјн зиту пмалп пуњеност п госте у паши.м хотслии у Сисевцу. с.мо такођс одлпчпу по томе је паЈвшле допринсо аранжмаи са групама нз Мађар скс а ч(1Ј аранжман траЈе всћ 5 година, а долазак Мађарскнх група је пеома чест тако д« годишње имамо по 160 група. ЗахваљуЈући то.мг п.ма мо максим*лиу жскорпшћспост хотела „Петрус’’, Наша радпа оргавизацпј.л ове сезоне отворпла је и два ресторана на Ауто — пхту у оквкру нове бспзинске станиие. Овн ресторанп су опраирЈзлн своЈс постоЈање и улагапл у њнх пиЈе било узалудно пре би иогло да се каже да Је та инвестициЈа пун погодак. Ти обЈсктп су на У граду у хотелу „Петрус” коЈи задовољава тражњу пуптк^ у трапмењеик задовољењу потрсба путпика на Ауто — путу у домсну хранс н ппћа и они пословали одличио, слободан с|м да кажсм да су и прс вазишлп наша очекнвања коЈа еу била скро.мннја, Тп обЈектп могу апсолутно сами да се нздржаваЈу и отплаћуЈу. Ц. Гајић НОВА ОРГАНИЗДЦИЈД У НДШОЈ општини П Извршни савет Скупштине општине прихватно је елаборат о друштвено-екоио.мској оправданости оснивања Радне оргаппзације за производњу слектроиских уређаја. Ова Радна организација би производила дигитална звона, алармне системе, спе цијалне мерне пнструмеше за удружени рад, штампане плоче, и друге спсннјализова не електронске уређаје, а вршила би и сервисирање специјализованих електронских уређаја. Пошто у нашој општинп постоји потреба за формира њем једне овакве оргапизације после разматрања Елабората на седннпи Скупшти пе општиие н Всћа савеза Сннднката бнће урађена но рмативиа акта за нову радну организацију која*треба да запосли већи броЈ' раднцка, пре свега са свиденцијс незапослених. М. Ж. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ВРЕДНО УНАПРЕЂЕЊЕ Осамдесетогодишњпцу постоЈања Српске фабрпке стакла стручнн кадар настоЈи да порсд осцшог обеле жи и новим иновациЈама и тсхнич ким унапређењима. Управо Је овнх дана признато техничко унапређсње дипломираног ннжењера тсхнологиЈс Властимира АнтиН« и 1рупе раднпка, у осковиоЈ ор~гаипзацијп удруженог рада „Амбалажпо стакло". О свом техничком унапрећсњу Властпмнр Антнћ каже. тура*|1 а сзмим ти.м уштеду горива за око 10 милноиа старих динара. Д. Гајић ТРИ ПУТА ДНЕВНО за доргиак за ручак за ве .сру убијам алсдају ваздуха сопственим чулнма 'I рујсм је кол'с.дима свога срца за сот.\'чак за ручак всчсру јуче, санае, сутра Јас.мина Јоксимовнћ гућностп фсрмирана Јс Компспја у ! »•иЈп рад су укључснн н прсдссдпик Канфсрснцијс потрошача и днрск1Ор ООУР „Пзвор", п коЈа трсба ла , да ксикрстан прсллаг Извршно.м <а , г<Т’ СО. У го*у р->1 лрпп.* пзпсто Је и МНШЉСЊС да би 1!ПСПС1ШИЈСКИ ор । гаш! моралп вишс пажњс да обратс [ пп рад прпватпих псхара, Јер пс . прнјгвљују стварну пронзводњу и , пе пронзводс одгогаса.* ћу ко.шчниу । дгародног’’ хлсба. Поссд тога, пзражена јс и сумња у квалптст „вив кенд" хлсба коЈи наводио пронзпод*ј приватнн пекапп. Дпректор пскарс „Нзвор" јс нстакло да јс снабдсвањс хлспо.м од стракс пскарс „Извор" дгбро, као и да Јс квалнтст хлсба добар. Порсд тога, дпрекгор Симпћ јс иапомснуо и да впсокс камате ути- ( чу на повсћањс цсна хлсба, Јср ( п>ис1пша и брашно морају да се стављају у рсзсрву за пролсћпс месецс. , V .'ЈискусиЈи се нзмсгпуо и проблем сппбдсвања водом и мссом. На , равно у ово.м трспутку у опом сушном перноду и в-.ола топпом септсмбру најлзражснијп је проблс.м ( снабдсвања водом, Јер појсдипи дсловп града, као и станбсие »|разс изнад првог спрата добпвзју всома ,, сграничсне количиие водс због »еги јс нарпвно отсжано одр:кавањс личпс тпгиЈене, а и потрош.тчи сс став ља|у у неровнопоаваи. положпј., \'зи Конферснцнја Је закт>у'<ила да се што пре закаже сл<-дсћ< КснфсренциЈа потрошача, на ко|у би треблло позвати дкректорс промстппх ор гани.^ациЈа, ООУР >гВодопод’’, Сскретара нпспскцн1ских сртаиа и друге заннтсресованс, на којој бп сс опшнрнијс сагледали проблсми <паб дсвања водом, мсгом и друт.м артнклпма н донелс одговарајуђе мерс за побољшан>с снабдсиања. Александар Кнсжевнћ БУПРИЈСКА КАФИЛЕРИЈА БЕЗ ДОЗВОЛЕ ЗА РАД ЗАТРАЖЕНО ЗАТВАРЖ □ Од почетка рада Кафплерије у Пуприји, становници Параћнна су све чешћи „конзументи” непријатних са, што изазива оправдане протесте грађана. На исдавнпм седнпцама Скупштинс општине постив.љапа су н дсле- : гска пнтања. Шта се у међупрсмену збивало објаснио Јс СТОЈАИ ВЈ.ЉКОВПБ, прсдссдник Извршпог савста, на Једно.м од састанака „Оп штинске владе*'. По речнма ВЕЉКОВИНЛ, Кафи.те ргЈа у ПуприЈи Је отпочела са радом бсз дозволе рспубличкпх инспе кцијских оргагц. Дозволу за рад, далн су ипспскцнЈски органи јс, што практнчно зпачи, да мириДупрн ова ор ганизацпја ради мчмо закона. У мс ђувремсну, Извршии саасг Јс затра жио од Рспубличкпх органп да сс обустави рад КафплермЈс, док се стањс не доаеде у рсд. Одговор Рспубличких, ннспекциЈсг.пх, органа трсба очскнватп оаих дана. М. И. НАКУПЦИ II ПРЕКУПЦИ ПОЈАВА НОЈА БЕЗБРИЖНО ТРАЈЕ Накои рсмоита псћн Б2 дошло Је ло проблсма у храњењу пећи. Наимс дсбљштв слоја мсшавине бнла је всћа самњм тнм топљшке Је вршсио при Б1ПШ1М тсмпсратх ргчл што Јс проузроковало већу потрошиу горпва бржс хабањс псћп и поЈзвг ватростКлног камсна у стаклу. Моврсмсно Је долазило до заглављи гањз мсшавпне, на устпма пећи па п до застоЈа у пронзвотњн тбог отпрлжњења псћп. Да би сс рсшио оеај проблем ја сам са групом рад ипка пз пдељепа топљсња н озржа вања пећп урално регулатор дозпра ња који мдм Је омогућно доЈирањс у тањсм слоЈу, пгто Је даљс омогућкло топљење прп нижим тсмпсра- ■ Омеђени непрецизним законом, упорпошћу накупаца и прекупаца, њпховом искреношћу, инспектори у Параћпиу воде дуготрајнн и безизлазни рат са противзакни гом трговино.м. Воћс п поврћс, фармсрнце внндијакне, „дигцталцн”, псчурке, ме тална га.->итерија, стока, крупна и сптна, а у новнЈе времс и огрсвно дрво, чннс све богатмјн сгцсак ку рснтне робс, интересантпе за „фнр ме швсрц—комерц". Прекупци, накупцп н шверперп, домаћн и мсђу народни. обављаЈућп сиоје купопродајпе трансакциЈе згрћу огро*, н но вац, којн бесповратно отпче законС1:нм станпутпцама у њнховс испове. али наЈчсшће њихови (редовин) паииЈенти измцгоље сс кроз законскс рампс и — доскоче им. Било да су у питању печуркс, пра сићн квсетофони, тслевнзори(?Ј, бресквс, парадаЈз, тслад и Јуиицс, метрови огревног дрвета илн љуте папричнце, у пашииом поступку препродавци рсдовио успсваЈу да докажу „домаће" порекло пронзпода, а онда зсту робу н шкове. им општина плаћа оду по некад нс мале троЗадужеиа ла контролпше законнтост оваквих трговпна, пнспекциЈа стално покупчша да пх „заскочи*’. Истнни за вољу. понекад прекрппЈне пријжве лнспсктора и ,,прођу", али Једнно када су у пнтању „сптинчарл", онч коЈп су до нсдав но ибили испред робпе куће ,,ШухпдиЈа”, а сада сатеранп у нролаз према пијацп. Разлозн Жз овако слаб бсрићст, свесни сх- тога и инспскторк и њихови пациЈсити Је Закон, кроз чиЈс рупе можс да се провучс и про.мућурнијп пацов, а ка.мо лп мудрицс као што су накупци, нахсрсиих ше ширчића. Опда, када ситуацнЈа пре .изнлазн и њкховс могућности, не либе се онн да у своЈу одбрану аи тажуЈу адвокатс, па чак и та>:ву звсрку као што Јс иадалско чувснн Тома Фила. М. Миленковпћ Они којн су скочили у вис, оставили нам мотку. Владимир Јовићсвнћ колико с.мо поноса глсдали на пре голииу, двс „рекултивнсанп” парк код Халс спортоза, искаташц.у прпручну мспашу коза, оваца, па п крала. Градско .Дслснило”, очпглсдпо са нзузстном мнспираццЈлм удахнуло Јс живот бипшоЈ утрипи, шчинндо од |м Јсдан од најлспших парковскнх просгора у граду, По своЈ прнлицп парк код Хале спортовз, бар добар дсо њсга, отпспао Је „лабулопу пссму”. Ксдавно Јсдпог Јутра па кр.хким псшачким стазама осваиули су тсшкн ка.мпони и цпркускс приколпцс. Па тсшком муком одис^оваиом травњаку упксзлило сс „јатз лабудоза" од пластикс и хидраулмкс, а порсд н.ега, као рак псбригс. на парку пзрастао јс „Луиа парк", Н.а радост малпшапа и па жалост старијпх и про-лпш лш.ијпх, дссстак лапа лстс лабудопп у псПо, трсштл рок музикп, слпваЈу сс хил>адарке у цспопс, очигледпо пословпих и са истапчапнм оссћаЈсм за сстстмку Чсха — циркузана. Ко сс ссти дп од парка правп вашариштс? Нс псруЈсмо да Је носталгиЈс у питању, н да јс опај ко Јс дао дозволу знао да се то мссто од паЈкада зовс Башарпште. Тачпо јс да су сс пск|ада ту окрегали рингишпллн, ниЈали глупн Августи, трговало стоком и лсцидсрским срци.ма, алн сматралп смо да Јс врс.мс његово прошло, алп изглсда пско опст од готовог прави всрссију. Тешко да прнход убррн од општинске квптс можс покрнти обназљаи.е парка. А и да покрпЈе, иијс ли то прссипањс нз шупљсг у празно. Можда н ниЈс пска лспа нлустрација, алв Је рсчцца: У том истом парку задовољног и поносног тату нп.мало нсжно, само нскп дап пре постављања четких рипгишпила( нммало пежно упозорио Је мплиционар, да свога двогодишњсг сгта вратп из грав ннка, Јер ћс бити при.морак да га казпи — Јер, забога — уннштава траву. м. м. ПАРАЋИНУ ТРЕБА ЈАВНИ ВЦ Није ни чудо, јер јсдап град са око 3000 становника и општином око 8000 становника нсма \УС у граду, онда можетс замис.тпти како станарп највећег стамосног оојскта, у граду који се простпрс дуж улице Маршала Тита, када ујутру устану у каквом стању затекну своја девет улаза колико овај објекат и.ма. За физиолошку потребу људи свп зна.мо, зна.мо да овај град у вре.ме пазарног дана је препун људи. Урбанизам нашег града, иије зацртао у сво.м развоју и изградњу једног јавног \УС-а. Ако су локацнје у пптању, да нх подсетпмо да оваквп објскти који служе за хигијену ц нчтоћу града могу да се направс и под зе.мљо.м. значи испод паркинга, травнате површинс. Док сс урбанпсти нс сст'с станари ламелс и даље ће мучптп муку са својнх девет ^лаза, хпгијена града лсжп у њпховим рукама. Срба Ннколић БРАК И ПОРОДИЦА Пише: Мира Лалић РАЗВОД БРАКА И ДЕТЕ V Конфлнкта!' одкос пзмеђу родптсља породици, како пре разоода, таиз и ња процсса развода брака, утичу на гих рсакција и смстњм код дсцс коЈс и атмосфсра током траЈапојаву мнородптсљи иекад сасвнм добро прспознаЈу п спонтано износс у разговору са стручњаци.ма, док постоЈе и роднтељн којп нс примсћују било 1«пс промсис код дсце, порпчу нх, најчсшћс из боЈазни да ће, у супротиом, нарушити слику сопствсио.м родитсљству. Тнп порсмсћаЈа пли рсакциЈа децс на развод брака родитеља завнсн од многих чшшлаца, као што су, нз.мсђу осталог, узраст дсцс, достигнути ниво с.моцноналнс зрелосги, као и искуства у дотадашњем развоЈу. У конфликтнњм бракови.ма код дсце нспрскпдно Јс присутан доживљаЈ одбачсностн н оссћањс крлвпце за роднтељскс сукобс из чсга могу да рсзултирају различити порс.мсћаји: од неуспсха у школи до мзражсних порсмсћаЈа у понашању (агресивност, испади у дмсцнплини). Чссто се Јавл>аЈу и здравственс сметњс као и прстсрано везнвањс за Јсдног роднтсља, уцсњпсање, повлачењс а ииЈе рстко пп депрссивно расположсњс. Такођс се дсшава да некад дстс врло зрсло н алекватно рсагуЈс па снтуацнЈу развод брака роднтсља, при.хвата .мпрно разложно одлуку роднтсља, али остаЈс пнтање: пиЈс ли та зрелост са.мо одбрамбспа рсакциЈа дстета? Јер, по правилу, након извссиог мсна, иастаЈу многс с.мспио н порсмсћаЈи. Какпе ћс ссс последицс разсод оставити па уммогомс за шсн попашања родитсља бракоразводног спора и пакоп разлода брака. врсдсте, току Ретки су родитељи коЈи успсвају ла дсцу искључс пз своЈпх нсспоразу.ма, да пм па паЈприхватљпвиЈк начин приближс ситуацнЈу развода, да нс пршс прптисак па п.пх, да по сваку цсну одлучс са коЈнм ћс родптсљсм након развода да живс, као н да нс дозволе да дстс постапе срслстсо мсђусобкс уцсис. ,мтс ћг .миого лакшс прнхвтпгтн да и „губитак" Једног роднтсљд пазиђс то трауматско искуство п л»е нормално разпиЈа, уколнко спрсмпост да превазиђу сукобс и II успсћс да пренастанч да сс даролптсљи покажу п’п су кх раздваЈали као брачпс партисре. Ннво прихваћеностп бићс виши пишт око лнчних контаката и за случаЈ да ролитсљп остзпу саралњеговог васп.чтања. одпосно омопћзовња родитељсм чиЈег Је прпсустса ускраћспо. Јер, добар развод Јс у искнм случаЈсвнма мпого бољс рзшсњс ол лшис, столмо |{п||«’»тш;тнс зајсдннце, гдс су спп члачов!! оп*"мопћс!1!1 ла правилио фупкчпошпиу. П па краЈу лд пстакпсмо ла Јс разпол брака лачг.е реалност. до сваготигппог жнвљсња н ла ратг.оле и ллравн М-,.. тално злрављс деис биће сачувано »’колнко птпт**- љп буду умслн да сс развелу п пппхвпте ччњсчигг да се разподс семо као паптнфри а да ћ«> цел»г •'•нти везанп чпњетпцо.м ли пмаЈу заЈсзни чко детс. Станко Здравковић
1Ш ЗЛЈЕДНИЦГ МЖ5 СЕЛО - 1НЈЉОИРИВРЕДД И30ШТРЕН0 „ГЛОЖДАК” У ЗГРДДИ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ — ОБДАНИДЈТЕ? ДЕВЕТА ИЗЛОЖБА ПРИПЛОДНЕ СТОКЕ, РАТАРСКИХ ПРОИЗВОДА И МЕХАНИЗАЦИЈЕ КЈДЛИТЕТ СТОКЕ НАЈЕОЉИ ДО САДА У току ове нсдсље у месној заједнипи „Глождак" бићс одржана Скупштина меснс зајсдницс на којој ћс бити и представници Цснтрд за дсчју заштиту. Разговараћс сс о отварању предшколскс установс у простори јама овс меснс заједнице и покушати да сс по том питању всћ јсдном постигнс договор, зашто јс заинтсрссован вслики број сганозника овог наосља који имају дсцу тог узрас та. м. ж. ■ Девста изложба прпплоднс стокс, ратарских производа, и механизациЈе у Стрижи иротекла јс у знаку добрих јунина и кра-га и ишчекивања кише. н Пред бројним гостима, пе баш много пољопривредних произвођача, наЈављујући отварање, Божидар Бокпћ, предссдник Постоводног одбора ЛИК-а, рече да је септе.мбар у Стрижи већ постао синони.м за пољопривредну изложбу, и при то.м истакао: — Ово јс тешка година за пољопривргду, али и.чложба трајс као си.мбол пркоса и неуништивости нашег пољоприврсдника. Ова годнна, процењује сс донсла је 7 бере најбоља. Одлучивале су нијансе, чули с.мо касннје. Нада Станковић, .матичар, задовољна, очигледно кажс о нзложеној стоцп: — Одзив одгајнвача јс нсБАРОМЕТАР Пише: Љубиша Милић НОБДСИДЕ БЕЗ МЕСД Пољопрпвредна династпја Јаћпмовнћа Југословспска ипфлациЈа коЈа Је достигла већ троцнфрспп износ у функциЈн Је лагодног жввота високих на високој нози и ■ даљсг коњосања оннх коЈн живе од рсзултата рада свога. Цснс нашнх производа су всћ у домсну астрономнјс а количииа и услуга коЈс сс за ту цсну добнјаЈу су у домсиу антиматсријс илитн ишчсзавању матерп|е. ИлуструЈмо то па примсру Једнс фабрнке кобаснцс. Фабрика кобаспца има своЈс добављачс и коопсрантс. Кнлограм кобасица Јс у 18,00 часога 30. августа 1987. тодппс коштао 500.000 старих дннара. У 19,10 часола, даклс само двадссст минута прс затвараања радњп којс дотнчну кобаспцу продаЈу, кобасица Јс по килограму иоштала 578.000 старнх дннара. Разлог: поскупсла Јс алсва паприка, бпбер, омотно црсво, бсли лук, сланнна, канап за подвсзивање, да даљс нс иабраЈамо. Свс јс то било урсду, само јс било мало чудно што сс ниЈс спомнњало поскупљсњс оног што Јс иајважниЈс за пронзводњу кобааша — мссо. Спсктроскрпском анализом поштсних тржпшнпх инспсктора касипЈс Јс установљсно да у тоЈ врстн ксбасипа уопштс ппјс било састојака меса, као нп њсгових трагова! Како јс кобаснца одржала компактност, остаћс заувск таЈпа! мплијардп штстс нашој пољопрнврсди. Изложбу 1с свечано отворпо прошлогодншњи побсдппк, власннк шамппонског грла Миодраг ЈаћпмовиН. За разлпку од њега жнрп је п- .мао много тсжи посао да мсђу .мпого добрнх грла пза ти као и прошлс годи!№мали квалитст далеко пре.машује сбс досадашње изложбе. Уп ркос времснским нсвољама, опп пе одступају, н.мају јдку вољу. Уз ограду са овцама п јагањцн.ма 'затекли смо сгарог псзнаника, Ацу Лукпћа из Чепура. Поменут као изрази то добар оцгајивач Новозеландских корилал оваиа, Лукић о сво.м стаду кажс: — Гаји.м племспите и чистокрвнс овце новозеландскс расс, које са.м добио пз пиротскс задругс. Кзква је то раса најбољс говорп лодатак да у стаду п.мам просск ол 2,4 јагњета по овцп годишње. Исплатнво, вишс него сигу рпо, алп бнло би још бољс да вуну својих оваца Лукпћ може продати у Параћину: — Вр.го квалитетпу вуну дају моје овпс, алп ја је про даје.м у Бору по ценп од ! 050 динара, јср у Ттофарн добнјам непуннх ссда.мдесет старнх хиљада. Куриозитет овогодпшње пз ложбе јс по првп пут, учеш ћс и једног олгајиг.ача пз Параћина. Са жаљсњем што пије повео још јсдну јупицу, која сс узјогуннла прп пењању у камнон, Радомпр А Марковић пз Врапчана, скро.мно о сточарењу каже: — Не исплати се чување стоке, али ако се има своја храна, добије мало млека, мало је исплативијс, а п нешто мора да се ради. Шампионка међу јуницама на овој изложби јс грло агронома одгајивача стоке Драгпше Петровића из Дави довиа, „Соња". Њене пратпље су јуннца Драгомпра Марковића из Параћина, прва, грло Вукаднна Санића из Ратара, друга н грло Давида Шљпвића нз Стриже трећа. Шампионка јс власннку донела 30 а пратнљс 20 хнљад дипара. Међу крава.ма шампионка је опет из штала Ратараиа ЈгЈш.мовића. Грло „Чарда" донело је одгајивачу Живојину Јаћимовићу славу за ову годину ц 50 хпљада динара награде. Њенс прагиљс су краве Миодрага Јаћимовића из Ратара, Радана Мицкића из Доњс Мутнице и Владимира Миловановића цз Сињег Вира. М. Мнлеиковић ПРЕД ЈЕСЕЊУ БЕРБУ ТРЕЋШ ншта Због врсмсиских нсприликп п за Због нслостатка срсдсцва откуп пашњсња у сстви, а зати.м и исза- кукуруза нијс планираи. ШУМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ У РЕГИОНУ У НОВИ ВЕК БЕЗ ГОЛЕТИ Рсгионалнп СИЗ шумарстпа ставио јо Пзвршно.м савсту тшфор.мацнЈу о стању шумског потснцпјала н газ доЦтња шумскнм фопдом у регнопу Шумадијс и Поморав.<>а. По њој на јужнокучаЈско подручЈе отпада наЈвс-1ш дсо шумског потешшЈала, који је чак 4,7?» одсто укутпшх шума СрбиЈе. Нсизмерно богатство коЈе сс налази на Јужно.м Кучају Још увск сс пс зна колико Јс. Шу.мско привреднс основе нису израћснс у свпм општинама, тако да још увск у ре гпону се нс располаже конкрстннм, унотребљнвим поданпма. Скупшпша закључуЈе да Је нсопходно подачањс рала на мслпорацн |н дсградиранпх шума п шикара, нмаЈући у внду све всћс потрсбс за дрвстом. Такоће, ипснстпра сс на пошумљавању, Јед1ШствсноЈ и кгалитстној мрсжп шу.мских саобраћвЈпицд којс ћс омогућитп нсгу новпх као н нодизањс будућих шума у оквнру акцнјс „СрбЦЈа до2000' годнпс бсз голсти". У оквнру паучпо-пстражпвачког нројскта ,'Истраживањс поЈавс н уз рока сушсња хрпстовпх шума у СрбиЈи", постапнти оглсдиа поља у шума.мп пашсг регпона, закључујс Скупштина рспшналног СИЗ-а шумд рство. М. Мплспковић па.мћснс сушс у Јулу н августу, са 59 одсто мањс лалавипа нсго уобнчајено, продужсн Јс вегстационн нс М. М. Мпжсњер Петровић са ша.мпнонко.м 00000 Један паметан човск јс Једном прнлнком о глу- 1 мн рскао: „Глума Јс сјрЈан начин да живнтс свој живот”. Сјајио рсчсно заиста. Само, да лн јс човс-: довољ но поштсн да цсо жпвот жнви само своЈ жнвот? (Жи.тности под којн.ма жнвнм, чнњенпцс којс са;наЈсм, свс мс вншс увсраваЈу да нскн поред свог 1 сЈаЈног пачина сопствсиог живљсња успсваЈу да жнвс и најсЈајннЈс трснутке нашнх живота, да трошс чак н онс драгу.љс жнвотних трснутака за које сс малн човск припрсма можда цсо жнвот! Да ли Јс онда поштсно да јсдан тахав срећан човск коЈн жнвот доживљава као контннуитст наЈразноврсниЈпх залсвољстава проживи п наше задовољство. Мрштнге сс , нсповсрљнви стс! Тражнте при.мсрс? Љубиша Милић рпол кукуруза ц 20 дана, процсњу Јс Оп1пт1П1Скп комитет за првшрсду, друштвснс дслатностн и ф|тансијс Скупштипс општнне Парпћнн, односно смањси Јс прннос, прсдвнћају стручњацп за око 20 до 30 одсто у одиосу на нрошлу годииу. Накнадно, у завпспост.н од прино са Радна оргвннзацнја ,1. маЈ’’ органпзошћс, као и раннјпх година, рзднс акциЈе да бсру кукурузе. Зрно кукуруза због дуготрајнс су шс бнћс одмах спре.мно за прсраду, Јер у њсму нсма ни довољно а камоли прсвишс влагс. Стручњани про цсњуЈу да ћс сс 13.179 хсктара под кукурузом у параћннској општини убрати од 35 до 40 хиљада тона у.мссто планнраних 53.000 тоиа. ФОРМИРАНА СУШД или „СУШГ Док су боксссн са снтном стоком и пола плаца бнли пупн Јуница н крава, у вајату гдс су увск, нс бсз поноса, попртзрп ихтагалн своје промзводс, нијс бпло нктн јсдиог кро.мппрнћа! Нпко нијс знао да нам обЈаснн зашто Јс затајнла издо и.ба поортарскпх пронзвода. Да лп јс у пнтању суша нлп Јс то „сушд" ииг.сицијс н органнзацнЈс? НОВА ЗАДРУГА У БУСИАОЗЦУ □ У селима Буснловцу, Голубовцу п Плааи 80 зс.мљорадничких до.маћинстава одлучнло је да оснује Земл.орадничку задругу. Урађена је нотребна докулхитаинја Зацруга је регнстрована ц са радом почсла је нре двадесстак дана. Разговарали с.мо са предссдником новоосноваис задруге Радосавом Стефановићем. На питањс зашто су сс на овакав корак одлучнлн Стсфанопић (с одговорно.: ПаЈважнијс што су зс.мљорадннци бплн запнтсрссованн за оснивањс задруге Јс њихова жсља да оживн са.моупраса соцнЈалнстичка односно да онн са.ми управљају задруго.м и нс само зааруго.м всћ и дохотком. Свакн члан задругс уплатио јс чланскн улог од 2,5 .милиона динара који сс ис каматнрају а уЈсдно јс уплатио и чланарину за штсдпо крсдитнц фонд такоће у износу од 2,5 мплноиа дннара који сс нс ка.матпрдЈуСвс што члаповп задругс продаЈу прско задругс убслсжава' му сс у књнжицу као доходак, а исто тако ! спс што набави прско задругс та- 1 1.оћс сс спидситира и онда се > спака трн мсссца врши обрачун и I на основу тога учссгвуЈс у расиодс ли остварсног дохотка. Д. ГаЈић I МРВИЦЕ Пишс: Томислав Бокић КОМАСАЦИЈА: РАСПОДЕЛА ПАРЦЕЛА У ЈЕСЕН 1988. — РЕАЛНА ПРИПРЕМЕ ЗА БЕРБУ И СЕТВУ КАНА/1 УСПОРАВА КОМАСАИШУ СУИДА ■ Комисија за комасацију у катастарској’ општини Стрижа н делу лебинског земљишта, до данас успела да по плану реалшује велики дсо послова као што јс факги чко стање, процена квалитета земљишта, снимање објскта и шума и књпга фонда комасационе масе. АФОРИЗМИ 0 ХЛЕ6У Паролс до нсоа — а хлеба? Ако вал1 је дебело скуп хлеб- једлтс са.мо суви врат’ Клуо раноранплаца, захваљујући црно.м хлебу, свс је масовнпјн. Страшно: запаприше нам и брашно! Народ впшс не баца хлеб, баца дрвље и камење! У ссптс.мбру бнћс истакиупга, са звкашњењем којс нсће смстати, прсглсдна скпца пројскта путне и каналске мреже. Током октобра урадпће сс исказ новог стања, тако да ћс сс сви учесннцп ко.масацпЈс упознати са њнмр, а пото.м ће мм с ј узсти у озбир н појсднначнс жсљс о нови.м парцслама. КомасациЈа предвића изградњу и пзградњу канала, Јер сс за њнх ос ЈДш.ља зс.мљнште из.мећу таблн. Тај посао повсрен Јс ЛИК-а, Јср хидро мслпорацпја не спада у до.мсн комн сиЈс за ко.масацнју. Обавсза копања канала п Жабнрања средстава за то као што н закон прсдвића, прсузслс су овлашћснс организациЈс и оси.м што можс да нзразн бојазан да одуговлачсњс са овн.м послом може УТ1ПДТП па расположсњс учссника ко.масациЈс, нп климу у сслу, коЈи су по њсном иншљсњу до сала врло добро сараћнвалн и показали внсо ку свсст. М. Миленковић Карикатура: Д. Лудвиг САВЕТИ СТРУЧЊАКА СЕТВА ПШЕНИЦЕ Пише: Јован Цветковић ОдлучуЈућн момситн у сегви пшс пице су: квалитст сс.мски, козичипа сс.мска, врс.мс сствс п пачин сстве. Квалнтстно сс.мс је прзи гслоз за ппсок прикос пшспнцс. НоЈсдипи по.љоприврсдкн пронзвоћачи користс сс.мс своЈе пронзводњс, јер смат рају да Је то ЈевтиииЈе. То је увек ризично и наЈчсшћс испаднс скупљс, Јср ће прннос бити мањп. Зато обавсзно сваке године трсба иабзвљатн ссмс гарантованог клалптста коЈс нуде пољопрнврсдпе ппотске н задружпи .маганнпн. За вксок прннос трсба погрсбно јс оснгурдтн око 600 бп.љака по мет ру квадратном а код, нских сората и внше. За ову густину потрсбно Јс од 240 до 280 килогра.ма ссмсна по хсктару. Уколико се земљнште добро не прнпре.мн нли се са сетвом закаспн свако зрно нсћс ићи по ко.тпчниу сс.мена трсба повсћати за 10 одсто. Трсба сетву обап.т.ап! ссЈалпцама на размаку релова 10 до 12 нм# нп ду бинн 3 до 5 цм. ИаЈпогодниЈе време сетве пшенп цс такозвани ужи оптималии рок прв*а половнна октобра. Шири опти малпи рок јс до 25 октобра, а послс овог рока ретко када можс ла сс добнЈс впсок прннос. Уколико зс.мљнштс ннЈс плажно ваљањс послс сствс пшениис Је вс ома корнсно Јср сс.ме брже ничс и даЈс јачс бнљкс пко сс земљпштс око њсга сабиЈс. V опо сс можс.мо увсритп на свакоЈ њнвн да прно ничу биљке прско коЈих ирсдћу то чкови трактора коЈн вуку ссЈалнцу, као п на крајсвнма парцслс где ма шинс прсћу вишс пута к збпју зсм љнптте. Од сората пшенице за овогозиш п.у сству прспоручуЈс.мо следећг ко Јс су далс впсокс припосо и то: „ЈугославмЈа", „Балкап”, ,,Паргпза:| ка", „Звезла”, (,Бсограћанка'* КГ — 56, Новосадска рана 2, ПКБ — кру пна м др. чиЈс ссме можс дд сс иа бави на тржшпту. Дуготрајна сппа Јс учннплц своЈс! Бсрићет јс зиатно умањена, а могућс јс да доћс и до застоја у сствсни.м радови.ма. ТОМА МЛЛДЕ НОВНН, члаи Савста, а иначе ролник ..Прпог маја’’, ннфор.мнспо јс прпсутне да су за јсссњу сетву набављсис оптпмалнс колнчине сс.менскс пшсницс. Такоће Јс укззао и па могућност, лв се у случаЈу недос татак ссмснске, можс засејати и мс ркантнлна пшснкца. Пољопрнврсдис органпзацнјс су обсзбедпле сред ства за запрашивањс, зати.м ђубриао за прихпи<*ивањс. Пм њсговнм рсчнма, ко.мснтарншући План сствс, уколпко врсмснскн условн — н мало — буду наклоњски пољоприпрс 1- пнцнма, реално Је очекнвати да ћс план бнти испуњен. Плодорсдп пшсннче, овог лета, иису донсли пи мпого радости, а нп много разочарења пољопрнврсдпнии мр. Мсћутнм, кво еепка падппла сс чнњспица да ко.мбајнсри, шго су у Ју.лскнм дањима скидалн жптпо класЈе, остали нсмсплаћснн. Опрапаано нсзадово.љство прснсло се на органнзациЈс коЈе су водиле жсгпу. Цслу ствар су ,дакуг/ле" .‘кптомлпн ске ортаннзацпЈе, ко|с своЈе обавсзс пс нзвршанају на време. НмаЈући овс чшбсннцс у внду, Из пршпи савст ћс у заједницл за органнзатором жствс. предузетн свс мсре да сс у што краћем року нсплате комбЦ|нсре, па и по цену бан карскнх креднта. м. и. НАРОДНА ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА БАГРЕМ Багрсм иије добро дрво. Њсга не треба држати близу кућс јер ће у кућу гродг ударитп. Кад сватовн дођу пред младожењнну кућу, међу барјаке на какво дрво пред кућо.м, алп то никада нс с.ме бптн багрс.м. Ако багрем много цвета родиће снтно жнто. Из књпге рсчннк српских народс-шх веровања о бнљка.ма. Јован ЦвепамиЈ! Птице јесу у кавезу али кавез је на слобод и. Растко Закић Карикатура: Д. Лудииг
ПРИНДЗИ 30. СЕПТЕМБАР 1987. • БРОЈ 344 НУЛТУРД-ОБРДЗШЊЕ ПВД ВЕНД ВВ ИЗБОР КЊИГА Препоручује: Зорана Рашић ј ИЗЛОЖБА У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ ВАЗЕ И СТАТУЕТЕ СТАРЕ ГРЧКЕ НИЈЕ — НЕГО Припрема: Софија Ракић Милојковић ОСлавица Благојевић: „ШКОЛЖА”, Параћин 1985. Поиија Славнце Б.тагоЈспнћ нас дотичс нпјпрс учтпво, готопо не>к- ><о, да бн из те прнвидне учтнвости у трсну мстлстазпрала у прзац латромст псснлчкпх боја и зпукоза. ИзрањаЈући нз ссбс као из бнссрнс шкољке, оиа тстуре поцзсмнпм пе ћпнамп н мрачпим друмомнма трагп Јућл у сеом уодмљснпчком бсгу зп г.счнпм изворнма својс инспираццјс: прпродом и љубављу. II заистп, у Славнчнннм пссамп прнрола и љубав постају два исрпскпднво повеззна, неотуђнва снтптста. Песнпниња нхтазн на брпсапп простор смоционалнс самобптностн и самооссћл н.а и крећс боспх стопала п празннх длановл у мпкрокосмом својс пнтп.мс п спог сга. Испуњсна сном н нсмпром, нз домсна фнзнчког до Јкпвљаја понсквд лрслазп у ммагимзрно, кошмарпо п санчулно. Посзпја Слашше БлагоЈсвић пма своју пнвсрзнју, своју нзохипсу, свој блзгн умстннчп пс.мар и огрочин људски псмпр. Оиа сс обраћа чнтаокпма са много повсрења п суБјск тивне пскрепостн. Упечатљнве. спа жме н богатс поетскс слпсс кпо н пеома дскоратнвап Јсзпк, чнпг „Шко ЉКу” КН.НГОМ всрбалног нчтромст> н изражаЈнс умстнпчкс ексиресијс. | V ГвлсрнЈк Зввичајпог музејв у ■ О.раћнну од 3. — 29. ссптембра 1967. годннс отворсна Јс нзложба ј „Умстпост старс Грчкс — пазе н стптустс" пз збнркс Народлог .музс ' Ја у Београду. ! Пз богатпх фондова Народног му- ~сЈа у Бсогрнду у збнрш! за грчку архсологнју н умегност направљен јс салектпчи! нзбор по хронолошком п лнковко сстстском прппцппу. 3аступ.т>снн су главнн тнповн грчкпх ваза о.т Мпкснског до хелсннстнчког псрнола. Умстничкж дсла старс Грчкс позиг.та су на.м по пима и _ чувспп.м рмсра н бронзс, зиамо о грчкнм мају домннатно вслслспни.м хра.москулптурама од мс кли ; Мско маи.с лезазп којс заузимссто у историЈн уметпостп свропскс баштнмс. МаЈсторство и висок занатскп гаво грн чпрп I! слпклра почаралп су нам НОВИ ПРОЈЕКАТ V ПОЗОРИШТУ тЕРАС ИШ1Р0ВИЗУМ0 П Послс скндпња прсставс „Маратошш трче почанп круг”, Градско аматерско позорнште одлучпло јс да са екнпом, која Је бпла окосница прошлс представе, зађс у | пројекат „Вечерас импровизуЈемо”, у режнЈн досадашњет • I лумца ('.чаволуба Матпћа, комс је ово рсжнјскн првенац. I Како сазнајс.мо Матић ге I упутпо п у драматургију овог текста, тс ће запста бп ■|И интсресаптно внлети на ! сценп једннствени спој режнсера, глумпа, драматург?.. све у јсднбј личностн, мада ;:аске овог позорпшта већ па мте овакве симбиозе у имеии.ма М. Нешића, Ч. Јовановића... Дебитант у овој представп је м Горап Јокспмовић, који се прихватно пзраце сценографпје. ПОЗОРИШНА ХРОНИКА Пише: Горан Павловић М. Мнленковић ПРЕШАША НАШЕПАГДАШН ® Ми.ливсне — Миленце Илић: „Лаиолежи”, Параћин 1985. Ова збнрка краткнх причл представ.га Јслпу од ретких проз:*и<с књига пз продушшјс тзшег књмжевпог к.тубз. Илнћсвп јуплкп су љули затворспн у своЈ ма.ш, сумор ни сг.ет, ..онн којн су растч по нрл тпљавнм еокпцвма па ободу г.ароппг, пгго-спг .тс:кс удпшу псфолтнл пспарсп.з”; л.удп огршшчсп.! сопствсном кожом, тслом, нсспособчоџтћу да побсгну из средннс па самоЈ граилци асфхтга и кукурузшлта. ЈГз тг ограпиченоетн, омеђеаостн, ухваћсни у замку с.млрие :кпГ.СТПС стварности п свакодневпцс. исма пзлзгц и нсма сиггрпог нута Ссдам прпча — сепам љулских сгдбнпа. На жалост, без хепнеп.тз. Еаш као у стврпсстп п у жнсогу. Пос.мптраљем наше рспубликс, ко ја Јс од прбдставе до прсдставс вс ћииом пста, врло лако можс.мо до- , бптц слнку и>еие социо-иснхолошкс , структуре, јср всћ познајсмо и>сиу културу, .мснталнтет н остале спецн фпчностп. Уторђнв.ти.см ндентнтста ' тс публнке ннје тсшко утарлнтн ; шта она жслн вндстп у позорншту. Ујсдно Јс значајан (у впиоЈ средн пп јср се репризс предстнва рсп:<> ' тледаЈу) повр.ттн утнцај фор.мирањи репсргсара пре.ма регнстраинЈпма . рсакцнЈс публике. Кцкав је утнсак (а н утпцај) предстппа оставчда нл г.тсдаоце? Мења лн сс нешто у к.ихогој свсстн (што Јс ОСНОШП! цнљ । позоришта) н.ти прсдстасс чнне' Јо1п Јслан од видова забавс у граду по- ' |цт I шег (што је псронатниЈс)? На оспоау те попратне везс треба нзкршнтп вер!П’!фикацнЈу нлн нзмеиу репертспра, т. Ј. рса.тнзоаатп предсгаву за коЈу постојп предипднкаин Ја да ћс изазвати велнко ннтсресо- ' пање код потенннЈа.тннх глсдаот (морамо, нажалост, копстатовати да јс а.мотсрском позорншту всома пот ребна масовност као погпрда). За сложсни опнос плдн — реалнзацпЈа ннЈс бнтпо само што сс нгра већ п како сс игра (до са.та сс мог.јо уочнти да ирсдставс са тсндснциЈо.м ка модерпистнчком нлн алтсрнзтиеиом рсжнЈском захвату нс прсцзс паЈбољс). Пи су зато нсопходнс редитељске н осталс скспликациЈс и коитииупрано праћпвс процсса рлда. и рсалнзациЈс одрсћенс ндејс (сама рсализациЈа ндсЈс представе трсба бптп исп1Г|)на н са становнш та глумачке подслс н техкичкнх могућностн). Од проиалажсља питапл ?а која јс публика заиптсрссована к:-. прско сстстско-филозофског осиова за избор прсдслвс прши сс одрсћивањс рспсртоара. Тпко оаабрлна и концнпнрана представз и.ма ла бн пслики утицај на пубинку, Јсдном рсчн бн <1 би потребпа. (паставнће се) ГОЛУБОВАЦ: слнку једне *ипаве епохс н нспуип ло празшшу наших знања, коЈа су чссто била усмерена на мнт, рслиги Ју, преда:ће, одпосно иа казишнм* пптичкнх пссннка н запнсс историчпра. Пзложбу БИДСЛО ОКО Јс до сада посстнло п 2000 посетплаца, Прслраг Пстровнћ Неколико речи о релативној (односној) замсници који. Облици акузатива коЈег (а) или кога с.меју се употрсбљапати са.мо за жива бића: човек кога смо јучс виделе, Нураи кога сп заклала. Када сс ова за.мсница олноси па пешто нежпво или на и.мег.ицс збирног значења (као парол) мора задржатп облик. који: скуп који имам «аст да поздравпм, народ који впдим, нацрт који стс прсдложили, послсдњи филм који јс снимио. У СРЕДЊОШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ „БРАНКО КРСМАНОВИП” ПОХОД ПИОНИРА КОНКУРС У ТОКУ СТАЗАМД СЛОБОДЕ ЛИСТАМО ПРВО ИЗДАЊЕ ВУКОВОГ „РЈЕЧНИКА” Нс урзећп своЈс јунаке алн саоЗ раћајући са њпма, ауторовл казпиа ња тску Јсдноставно н глатко, са блегнм примесама носталгиЈе м сс.ч тимсптклности, алн бсз патстнке п фраза. Унраво таквчм језнком, сва 1:олпс5чич и нс прстерано лскоратнвнпм, аутор Је постигао исочходну жпвотну аугснтичпосг >1 увер.:,нпу орпгнналпост. Итпћеве прпчс сг одлпчан спој спског н .трског, сећања V коЈима Јс <]еПул.< погисг.у та у други плап, док Јс искс н.снс функцијс прсузсла атмосфсра. □ Пст основаца, ® Радмила Сганојловић: ходо чашћа”, П^раћин 1987. Устрсптала, непамст.%ива, лритаЈ?' па и пвтлмиа коезну! псснпчн кс н псдагогл Радмнлс СтапоЈ.тосић у потпр!сст:1 оправтг.са сво| иазмв. ЈБена липтпраста лирнха пупа ппигушепе лсепствсности и валовнтост.! :р>внча.1пих пејзажа, лако п ::сч.чи осваЈа наклоност добрспамешшх читалаца. Радмпла СтппоЈ-овмћ јг п»- разнти п пзр.тл.пЈнп лпрнчар у чпјоЈ постскоЈ рсхс<1.!’остп 1’сма тсжн.е за посебппм уметилчкпи ефекти •лз, раснпањз, претсрипанл пнти нз 11аЈм.т>нвапл за опу нлн опу прилп ку. У тичпчп! сноЈчх пнтпма п дчлсма, бсз драматичсог тсмперамсн та л мстафпзпчкс акробгтиче, сазрс гала је ог,з песпнкнња розспјаЈућп чог.екол.убљс п уписсрззлпп хумапв лам као својс осиовнс уметничке » ооштсљудскс митнве. То је посзија >:оЈа псвз човску, о човеку, п катпсвава сс са човеком. I! занста, таЈ > с»смогснс>:и хуманнзии у свом зра I астом ширењу предст?.вљт пентпал пу осу п.ене поезнЈе ц иаЈбпгннју крсдкост овс кн>иге. Реоргапизована средња школа у Параћину, ускоро ћс добитп <1 новс руководпоис три иовоствореиа ООУР-а. Конкурс за руководиоцс јс у току, а за сада тс дужиости обављају вршиоци дужностп. Жарко Томпђ, руксподн ООУР-ом Гнмназија. Гордана Јовановнћ Еконо.мско-.машпнски.м, а Олга Стојковић, Хе.мијско- -технолошкс>-текстилном шко лом; Традиционални поход пионира општене Параћип овс годи-не одржап јс 26. септе.мбра. Делегације ппонира свих осиовних школа од којих јс фор.миран Здру жспп пионирски одред .,Бра ико Крс.мановић" кренуо је са Трга . Брапко Крс.мановић’’, где је читана запоИзбор: Миодраг Марковнћ Гиша м. м. вест, а позлравну реч одржао Илнја Божпћ, предссдник СУБНОР-а и преко Крушевца, Краљсва и Врња чкс Баље развпјале оссћаи,е прппадности и љубави пионпра према домовнни п неговале тековине н вредности НОБ-а. На том путу пглонири су се упознавали п са географским, историјским. културним и привреГЛОБА: СудиЈс и управнтс и у Турскоме царству до Јако су жпвљслн највишс од глоба. Кад Је ко убпо човјска, слабо се Јс тражно крвник, него се искпла глоба (крвнииа). Од прнЈе само од онога мЈеста гдс јс крп учињспа, а послиЈс, да бн вишс нзнпЈсло, н од другпЈех око.пшЈсх .мјеста. Крвнина Је ова бнла најмањс хиљаду гроша, па сс она кије плаћала само кад Јс ко убио кога, него н кд Је човјск пао с дрвста или с коња тс се убио. пли сс утоппо у воду илп умро од зпмс, илн му макар што бнло само кад сс мртав пашао Од крвннпс ииЈе било мап,а глоба кад бн сс догодило да дЈсвојка 1 роди дпЈстс) по своЈ прнлнцн ова глоба Је поста.та ; што су сс така дЈсца наЈвнше мртва палознла, алп сс послнЈс нпЈе пнтало јс ли днЈстс мртво шш жипо). Ово су билс као одрсђснс глобе којс су се плаћале у друштву, алп глобс кпЈс су људн плаћалп за себс ппЈс било нн броЈп. Нпр. кад ко што скрпвн , плн га обијсдс да јс скрнпио или пгто за Турке реЗА ДАН ОСЛОБОБЕЊА ОКТОБАРСКИ СТСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА Овогодишњ’1, 17. по рсду октобар еки сгсрстп позоршита почсћс 12, октобра „Лажом паралажом" ГАП-а Параћпн, ■Пос.те тога впдсће мо Још пст прсдстава позорпшта пз Срања, Кнкпидс, Приједора и дрггих градова са којнма нара1шпскл 1матсрн одржавају приЈатсљскс сусрстс. Крајсм октобра пнлсћсмо прс мнјсрну прсдставу „Бечерас импро снзуЈемо” у рсжиЈн Славољуба Машћа. учепнцн пижнх разреда'мз Голубовца, уместо у школско! клгпн сепе пред затвореном школом у сво.м селу, одбијајућн да похађају ^наставу пепуна кнломстра дал>с, новоЈ школи у Буснловцу два Сваког јутра \тчсници би т?шли пред затворену шко мс, ма. ван. пробсравилн неко врса затим отишли кућаШаљс.м* редовно копо ученике у Голубола ие пешаче та лва кило.метра« да их превезе у Буснловац, али одбијају БИО ЈЕ БИТЕФ, А НА БИТЕФ-У: ' 21. БИТЕФ. ивог сснтсмбра у Бсограду, поку.^ш Јс да пам прпка и;с саврсмеии трспстак свстског по зоришга. Позоришнс трупс пз цс.тос с|.ета прелстпвилс су се у ширннн кћнис струЈа коЈс су билс заступљене на лосатаинкпм БПТЕФ-има; било Јс класикс иа иов начпн, амбиЈентшшмх прсдсшпа извап класпч нс позорнице, мултимедиЈалннх спек • такла коЈи корпсте паратеатарскс слсмснте, представп скстрсмннх по зорншних облнка. Игра на гран!!- 1 и театра и тсатар на граннци нгре, рсалнзам којн постаје магнЈскп ; н магнЈв коЈа личм на стварност, I рдзнолнкост ' слсктрпком. дпна. Почело је коЈа сс може. палати т. ј. умстпост !0-нх го фвнском спо.м „К| лева ла" аутора Јорма Уотнне нзеанредпог кореографа чиЈе јс позориштс, <|<аптазмвгорнчни спектакл, ствара- [ њс другачиЈе ствармостН' пуне дп1 сања, стрпха. хмстерцЈе и халуцнпа- . пиЈв. Укркос внсоком уметнмчком | професноиализмг мора се замсрнти п.з развгчеиости слпка да дођу у нову школу, кажс секрстар СИЗ-а основГолубовачке дпим карактерпстика.ма шелепе до.мовине. М. накао, а опакс су сс бпјсдс чссто изпосилс на људе хК. РОК ПОГЛЕД Пише: Небојша Пстровић КАЈСЕР” СПРЕМА ИЗНЕНАБЕЊЕ ног образоваља и културе Милттин Алексић, н ’ додаје: Родптељима с.мо још у јуну рекли да се школа сели у нову зграду п тада ни јс било проблс.ма. Родитсл>п ни сада не.мају иишта профпв, али су се бабе и ле де узјогунилм. превише нспотрсбног балетског нзриза. Много буке на овогодшшвсм БИТЕФ-у диг.10 сс и око гостованл трупе бротанског ексцсптрнчног нг рачз Мајкла Кларка чнја јс, потпуно распродана, прсдстава нпак разо чирала. „Нурејсв панка ' којн је класпчан балст н постпанк удружпо у јс,-#1 уметннчки облнк, н то уз музику Шопсна н нашс групе Л&ј бах, ма колнко одлнчан бно, <ап1<1 се, нлак нпЈс показао пешто што бн бнло потребно оеом БИТЕФУ. Порса мпогих лрсдстава пз Турске. Швајцарскс, Израсла, СССР-а итд.. велнко н прпЈатно пзпсацћсњс бнла Јс представа „Трп сестре". А, Че хова у ргжиЈп Томаса Лшера. Гости нз Маћарскс одушевнлн су све присутпс у сали (међу коЈпма нажалост није бнло аутора овпх рсдоаа). До кљученл овог броЈа ниЈе бнло могуће отпратнтл цео протрам ЕИТЕФ а јш би се ддо огшгп! суд, мвда се слободко може рећи да Је овегодтшш БИТЕФ за нпЈаису сла бвЈн од прсдходпих. Мо-жда ће фнстарине мају .много разу.мевања равионално школство пробле.ме образовања, сс не слажу са тим да неза и па им деца ■,напусте огњпште’’, па макар остали у мраку нсзнања. М. М. иале фестивала знатно поправигч кгплнтативки ннво Јср ћсмо иматн прилнку да видпмо „Актуел шо’’ Г. Коатса из Амерпкс. Што се проп|<.тних мапнфестациЈа •||1чс БИТЕФ на фплмскоЈ треци Је бно одличан. Бпло Је прилккс впде тн инсцеиације великанв светског театра: Е. Барбс, А. Внтегр, Р. Вил сона, П. ШтаЈна п др. Всћ неколико путп моје колеге су обапп.тс разговор са члаковпма музц чке групс Кајсср трснутно наЈква- .титстннЈс II најпопуларннЈе групс у Општинн Параћпн (псрбгЦтко и шп Р‘0. Нсодољнву жељу са.м имао Да нх к ја интсрвЈупшсм, да им поставим нсколпко пптања коЈе су моЈе колсге пропустплс. Штета Јс да параћи 1ГСКН обожаватсљи (ако то >*пјс таЈна) нешто нс сазнају постанку овс музкчкс групс. Опзј разговор сам водно са воћом групс Кајсер Жагар Жељком, уЈедно вокалним солистом. — Нс. ИсториЈа групе Кајсер нпје ннкаква Најпа, мада Ја сматрам да всћина ммвднх то зна. Ипак за оне коЈн нсзиају рсћи ћу само пар рсчи. Група јс оспована краЈем 1984. годннс. V протсклс Т1>и годнне груп.1 јс остпарпла досте уснсшнпх сви ркн што нас Је и одржоло у даљем раду. Мсњао оам нсколнко пута чла пове бснда док ннсам иоишао на праву пострву са коЈом могу радити стнл који се свићо младима. Да лн стс урадили нсшто вишс од т/их свнрки? — Сд опом поставом сам прс неколико иеделл нзашао из студиЈа гле смо снимили трп композиције коЈс се у наЈссћс прсзсктују у параћнкско.м днско клубу. Судсћп ирс Г41 реакциЈп опих којн су чулн на- ; дам сс да смо крену.ти правим путем. КоЈи су члаиови групс? — Члаиовп групс су: Пстровић Ие бојша со.то и рптам гнтара, Главп чић Александар со.то и рнтам гитара, Симић В.та.^з бас гитара, СтаЈпћ Саша клаввЈатуре, Јовановнћ Зорап бубњееи л Жсљко Жагар вокал. ј Каквн су вам ус.товн рала? — Е, то је за стла Јсдинц проблем. У Параћнну постоЈи Још иехо лпко група колнко добрих толикоп лошпх а и тн лошн бц всроватно бп.ти добрн да пмају услове за рад Јер су сви ишховп члаиови добри музичари. Овим сам хтсо да кажем л.т су многе друштвснс просторнЈе у Параћпну нсискоришћеке у којимд Гш све групе могле да вежбају и г.а сннЈе своЈим увежбаннм свпркама уннштпле мопотониЈу културног жн вота у траду. И па краЈу коЈп су ваши даљи пла ковп? — Па Ја не бнх о томе много говорно нека то буде нзнепћђаи за оис којн су уз иас. Направите нам списак идеја до којих смемо да дођемо. Павле Ковачевић за које су Турци зналн плн мпслнлн да пмају новаца. Кад опаквога окрмдљскика ухватс и затворе, опп одмах пли му кажу да ће га погубитн н.тп му толнко и толпко штапа ударптн, ако не да толНко и толшго, плп му кажу само да ћс погубнтн, па он послпЈе сам преко својнјсх ваља да сс откупљуЈе, плп га само бацс у тампнцу п мстну сннжнр на врат а иоге у кладс, па Још кадшто п поду подљсвају падањ, па кад му сс то всћ досадн трпљстн, он преко својпјех обричс откуп н глсда да се пзбавн. „ЦРТАНИЈАДА 87’ У оквиру похода пионира најталентованији цртачи парађинских школа украсшш су Бринков трг пред његов рођепдан.
С8ЛШТДРЛ оиана 30. СЕПТЕМБАР 1987. • БРОЈ 344 0 Г Л А С И ПРЕВОПИ Са децом Другује Анђелка Аранђеловић ЧУВАЈМО УСПОМЕНУ НА БРАНКА И ПОНОСИМО СЕ ЊИМЕ Крв, п блсди осмсх г.аравог лица, гаси охтееарски фнјук встра. Крвавом стазом још чуЈем глас јесе»вс ноћн, квда Јс у свсту кзникао смановпћ. цвет, Бренко Кр. Л мирннм сном глелам свстлу ка будућности, поипрс ка Јсссн>с.м крв коЈе понпре звопу деттлства. ► сјс Је цавно местало. У сенцп Једлог човска гледим( н виднм крвав мач, крвавог црног метка коЈи Је био Јачи вом осветом. од жсљс за схободом, жсље за крваДвадесет со.м нстином шссто лсто с* блнжнло, в смрт крвапрети, прстп Јуначком крвљу. Крвави осмех пасн хероЈски жпвот, гасн хероЈску сјсну, сЈеиу која ће горсти у мпслима на велпког хсрб)а. Н зато: Бранимо ово слободно небо! Браните га, Јср стс под њнм првп пут уздитлм чсла! Под н>нм стс првн пут чулп за рсч слобода! 1'сч коЈу моратс бранитн п чуватн кло отапбнну у гојоЈ поннре ЖнвОТ веллког хероЈр, хероЈа данашн-ицс и будућностн, Брапка Крсмановића. (Прва иш-рада, иа школском такмнчсњу.) Пантнћ Небојша Ер. О. Ш. „Бранко Крсмановић” Бусиловац ХУМОРИСТИЧКА ШКОАА Матерњи језик — Зашто свој језпк називате матбрњим? — за то што отац не може да дође речи. ло Биологија — Како сс наЈлакше лове зечеви? — Сакоијеш се иза дрвета и и.мнтираш шаргарепу. Логика Којд се оеч увек изговара логрешно. — Погрешно. ! ПИТААИЦЕ ЗА I СКИТААИЦЕ 1 Шта јс кокета? (Мала Соса-со/а) 2. Шта је то ватра? (То је горуће питање) 3. Шта Је најбитније за свако љубавно пнсмо? (Адреса) Тачан одговор у прошлом броју бно је: Писмо, или књига и слова. Највише среће имали су: Бобан Рајичић из Бусиловиа и Стоја Штрбац, ул. Б. Крсмановића 56/П — Параћин. Бобану стиже поштом пграчка из Штофарс, а Стоји књиге из Кн>ижепног клуба. НОВА ЗАГОНЕТКА Иова загонетка гласи: Скочи срна иза трна, где пала ту осгала? Изум Душана Лудвига Мали огласи Зем. задруга „7. Јулн” Параћив — ОЗО „Параћкн” у Па раћину на основу Одлуке Залруцпог савета од 20. 05. 1957 године заказуЈе Продајем кућу од 75 квадрата и 5 ари плаца ул. Воводе Степс 33. Тел. 551- -987 или код адвоката Слободана Драгутиновића. Продајем котао за етажно грсјање на чврсто гориво ЕМО цептрала 23 — нов. Информације на тел. 551-067. Мења.м двособан стан ул. Маршала Тита од 63 м* за одговарај’ући. Тел. 553-553. Оглашава.м неважсћи.м на лог бр. 687 од 11. 11 1985. г. издат од РО „Будућност” Параћин, за бетонске блокове 200 к.м. НББ-20 на и.ме Динић Алсксандра.’ Вупрнја. Динић Александар Банатска 58 Куприја Оглашавам грађане, ставнпке синднкалннх низација, да продајсм годишњи род јабука пред оргаово8090 кг. Можетс сс уверити лицу мсста у квалитет. на по договору. Ива Сутј'сска бр. тел. 551-493 Оглашавам неважеИи.м на Цс20 иа лог бр. 628 од 11. 11. 1985. г.. од РО „Будућност”, Параћин, за бетонске блокове 200 ком. НББ-20 на име Динић Александра. Пуприја. Динић Александар Продајем нов неупотребљаван котао на чврсто гориво „Гореље-МИВ”, 23 К\У. цена повољна. тел. 552-744. ЛИЦИТДЦИЈУ ЈДВНУ ПРОДАЈУ УрсђуЈе: Ковиљка Шћепанозић — Блажевић Мнлев Ненад Основпих средстава 030 „Параћин” у Параћипу и ТО: Професор Жан Клод Жоб, педијатср сндокринолог под Продајсм тор „Урсус”, не. Упитатн повољно тракстар три годикод Љубише 10. Вучковића, Доња Мутница. Оглашавам неважећим сведочанство од I — IV ра зреда и диплому ..Бранко Крс.мановић' сшц ” на име Аранђеловић Нада Параћина. из Оглашавам невпжећи.м све дочанство о завршеној осно ппој школи у Поповцу* издато иа и.ме МихаЈловић Светнслава из Забреге. Оглашавам певажсћпм сие дочанство о завршсној Ш го двнн, издато 1984/85. г. СШЦ „Бранко Крсмановић” на име Радисављевић Светлана. Продајем парцелу величинс 1 ха и 15 ари, класа пета. Упитати на нме. РУЖИГ1 ДОБРПВОЈЕ Д. Мутннца 0'глашавам кеважсћом здБанатска 58 ћуприја СФС. I равствену књнжпцу издату на нме Антнћ Драги, раднпк Продајем повољно ,.Гитер блокове 6” за градњу. Упишите на тсл. 546-135 од 15 до 22 ч. Продајем шкоцу 100 Л, добро очувану, повољно. Телефон 551-673, послс 15 часова. ■ Савска 13/1, Параћин — РаХацнћ Велибор дИћ. ЗАШТО НЕМА БЕРБЕ ГРОЖБА У ПОТОЧЦУ? ■ Овогодишња прослава „ПОТОЧКЕ БЕРБЕ ГРОЖБА” иеће се одржати, није се одржала ни прошле године. Ехо драгачсвске трубе неће да се разлежс иа падинама Јухора, ннти ће колона раздраганих виноградара креиути путем традиције да прослави радну победу најосетљквије п најтеже гране пољопривредие пропзводње. Чслин људп свнх друштвснополи тнчкнх структура па и „Поточапкс" пису заиптсресохши за Јсдио овакво слављс коЈс доноси зрачак надс за успсшно внпоградарсњс кроз при мену новог цачина садњс оградс н заштпте впногрода, негу и чувањс внна. До свдашњс прославе ннсу ни кад билс у губнтку већ су будилс осећања за новс засадс, а доносилс су и скрохшс ф|П!аНСИСКС приходс. Предходни избори у Поточкој мс спој заЈедницп одуговлачили — су сс да бн се проношли прави људн који ће слсдитн започста дсла н рснлизо вати жсљс и осећа!ћа свнх граћана сеог нассљсиог места н испоштопатн речи коЈс ка смртн пзЈавн наш познатп писац „ГДЕ САМ СТАО СТАВИТЕ, ШТО САМ ЗАПОЧЕО ВНШИТЕ", V и роду се каже, свудд и на ко.м месту зрсба човск( алн < НА д.о I сва опај прави, а н>сга Јс далас тсшко иаћи. Чему води Јсднп овакви обустпва, бсз договора, бсз иаЈаа: да ли ћс овакав гсст прпих људ*1 послужитн као какав прнмер за нарсднс тборс. Стојан Пегровић НАКОН ЈЕДНОГОДИШЊЕГ ШКОЛОВАЊА АНА СЕ Наша суграћанка Ана Мзтурпрала у амсричком Петровнћ град:1ћу ПалдцнЈус под покровнтсљством ме ђупароднс оргакизацнЈо ЛФГ смо у лрошлости писали да Всћ Ана путуЈе на школозаљс у Америку под патронажом орпмшзациЈе која се бавк размеиом ученикја свих зем&ља света. Недавио се ош» вратплж са мслуженои дипдомо.м коЈа у Амс рнци пма привнлсговш! кдрактер прн уппсу на амсрнчке колеџе. Пги че љсп лросек посиа прелазп 9,3 што Је Ану сврстало у ред наЈбо« љпх учелика ово школе. Можсмо бнт« поноснн Јер Јс достојно репрс — Ко.мбајн „Змај” — 789 — Трактор „Белорус” — Путипчки аутомобил ..Застава 750' 2 2 чом. ком. клм. влачп важпосг та. хор.мона расГА МОЖЕ Лииитација ових основних средставд биће извршена 1987. годиве у Сикирипи са тточстком у 8 часова. — Мопед Т—2 — Мопед Т—14 — Вага од — Вага од — Столица — Столица Липитаппја 20 к^. зоо к₽. АТ—706 метална 12. 3 3 КОМ. КОМ. КОМ. ком. ком. ком. ДА СЕ УТИЧЕ НА РАСТ? ових осповпих срелстава биће обављена у кругу Зем. задруге „7. Јули” Параћин, ул. м. Тита 161 дапа 12. 10. 1987. године у 12 часова. Много брижнлх ро.1нтсл,а сгп своје дскс питаЈу сво> „Да ли може да сс уралп 4 ’ би сс одговорило овом з5ог ралскара: нсигго?" опрап.тпно.м страху, Гислеп Андрсанн (нови иар) интервјуисао јс Једног од највсћнх франгпских специјалкста про ВРАТН/1А НЗ ВЕЛИКЕ МОГУБНОСТИ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ Пише: Душан Петровић | Скупштинс слих Социјалистичких I република н Аутономних покраЈипа шкључнле су договор о усклаћивању услова и начипа обављанл прнв рсдмих дслатности самосн лним лнч пим радо.м срсдствима у својиии грађанп, уговорнпм организапија.ма удружеиог рпда н у.тружпвања у зад ругс. Прс.ма овом договору Јсдииствспо ћс сс регулиЈзти многа до сада раз личито правпа регулатиоа коЈом су пропнспванп условп н начпн обавља нн дслатиости самосталипм личним радом срсдствима у саоЈими граћппа. средствпма узстим у закуп од корнсппка друштвснпх срсдстава н других облика удружнвакл. До)овор |с потписан 2. септсмбра 1987. године II прсма н>сму обавезпне су снс рспублнке п покрајинс да у року сд. Јсдне годпне извршс измснс и допу и<! својнх пропнса радп њмховог уса глашавања на Јсдпмстпсм начип. Обављаљс дслатностк сЧсмосгалним личннм рпдом срсдстпима у своЈпип грађана 1’епл-блпкс М покрајине ће своЈи.м лропмтма прсдвндстн да се под радним људи.ма којм оСпвљаЈу саса.мосталну дслатност личпим ралом срсдствнма у своЈини граћаиа полра зумсвају радпи људи ко|и обааљаЈу дслатност заиатства, домпће радипо стм, утостнтељства н турмзме укљу чуЈући и пружање услуга, амсштаЈа п исхраие у домаћииству, саобрлћа ја, трговппс на »цто. рибпрстпо, интелектуалних ус.туга привредно! карактера и другпх привреднпх де лаН1остм, Убудуће оин ћс носити Јс гдшствено име: самосталнп прппрс дннци. Новипа Јс код обављан>а прпврс;! ппх делатиостн у области самостп.! ког приврећниа>ћа пронзг.одња елек трпчне ецергиЈе у малим слсктрапа ма, дслатиост туристичкмх содкча. пзрала рачунарских програчл, врше 1ћс рачуноводствепих и друтх ннтс лсктуалшпс услуга прнпрслпог карак тсра. Нсто тпко поппна Је и то да самосталнк приирсдпицп могу обаплвтн Јсдну или вишс сродппх нли допуњуЈућпх привредппх делаткостм, као п поједкнс послове из одрсћених прнврсдппх делатности. Којс су приврсдис дслатпостм сроднс или допуњуЈуће одрећпваћс иадлежнн ор п>и управс рспублнке, одпоспо ауто иомпе покрајпие уз прстходно мишљоћв прпврслнс коморе. ТЕКСАСА зситовала нашу средину бсз обапра што је бнло скептика који су го БОрнлк да Је позадпна н>еиог успехл у утицаЈу и>с111гх родителл. Впзу за оваЈ пут Ана је пзборкла личном сгестраношћу јер Је поред нзуает иог шолског зиања поседовала спортскк н музпчки иерв н желнку дозу општег образоваил. Ана Је млада соарвмана девојкд са велпкпм диЈапазоном интересованл коЈа чврсто стоЈм ни зс.млн п углавпом сама доноск овдуке о своЈоЈ будућиостн. У томе ЈоЈ помажс пзузетно склад1>1 породнчна хармоннја. По сопственом нзбору м Брже до дозволе за рад Будућпм прописима републнка п покраЈнпа предвпдсћс сс бржи пос тупак вт нздвзја1ћс рсшс>ћа о одобрсњу обаиљаша самосталнс прнврслне дс.татиостн од стране наллежног органа управе општнне. Прибавља- !ће поЈедипнх локаза о Испуњсњу прописапих услогм пршпћс органн упранс по службспоЈ дужиосги. То подразумспа да ћс оргаџп управс бити падлсжмп п ду:1:ии да упозоре страику иа псдостпткс у подието| докумС1ггацп|п п ла о.т дана полис то> । хтсва до доношсша реп!ења о истом песмс прсћи рок од 15. лана. То исто гаи;и п за подистс захзег.е , о.ч стране лица коЈа су у ралном о.т косу п ис распо.ла-.ку пословнпм про сзорпЈама. Уколпко надлсжии оргап упраас ОПНГПИ1С пс лопссе рс<иеп,е •> одо брсњу о'?!вл.31ћа самосталие прнг.р^ дне лелатности у року о:< 15. дама, сматраћс сс ла Је обављање одобрс фссора Жап лскара. Захваљујућн •1 рОДПТСЉИ К.тод Жооа, дсчпјсг открпћу .хор.монп рас су сс надалв ла ће У.сћн да повсре лекару раст споје дспе. О че-лу се у ствари ради? Профссор Жан Клод: Олјек «■ открићу хормоиа рзста Јс лаиста пру жно родитс.ћнмл паду да сс може уткцати пп раст детср>. Пп.зк трсба допустнти да сс серујс да же да се учинн да деца стп порпсту ии да се раст коЈп ће оин имати одрасли ћс бнти псћи о.т нпског каже ие .мо па да раста н.пХОШ1Х родитс |>а. Чак иако Јс то псвипа глобалпо узсвшк по1репп1о Је у 11Ш'!В11!\алипм слгчаЈсв:г.1а. Гпслен Апдреани: Нпак млалд гсксраипЈа Је г.пша од иретходпс гсисрацн|с фсио.мсн? Пр. Ж. се назива Како објаиићквате оиај К.: Речпма професиЈс тп .г.сковио повсћан,с раста". Запгго всковпо? Пспи-жтио ?зто што Јс поп<'ћаи.е ззпочсло поче« п-ом 19. сс1П са променом начи.на жипота. Одатле Је проссчно павсћд ил- раста за Евролљаие чаЈ-:п»1>е 12 цм. Али неосппрно ом тстиенциЈа сс сман.уЈе. ОваЈ вековнн фепомен кпЈн ћс трпЈати впшс од даа нека V •ппадиоЈ Европп постићн ће »лро п-.пио инао плчстком 21. векл. !'гга мпЈс увек псрмаиеитно. о |да веца пзгледаЈу вишд о.т Јм\ рочитеља ипак нма брочпп НиЛко снонзу зетака. Устварн у трсћипи поролпип или пп и лодпоси.тац захтсва ће моћи 1 о.< сиоЈнх ролнте.тл. Мс да отпочпе са радом о чсму јс ду жап за !П!смено нлвести тхтсжпк оргап управс општппс. Спаклко ће посебно ппинтсрссосп ти самосталне приврезиикс могућиост коритћеп>а лпс издвоЈсио по с.товнс простормЈс иа територпЈи општинс V коЈоЈ Јс пословно ссдиш тс ралп.с и.тп па тсрпторнЈи другс општнме, по одобреау тдлсжног оргапа упрапс опипн>(с пп чиЈоЈ те рпториЈи се налпзи пна просторпЈа. - Даван>с пословних средстава у закуп Прописпма ћс сс издвојснп посло иросториЈа прсдаплсгп могућносг ла у случпју трајног или привремеиог престанка обавл.тм-л млп слпчнс делатностн спс док буле приврсдме дслпгностм самосталмн прпврсднипи могу даватп у закуп лругом лппу пословне просторнјс и срсдства којпма су обављали прип рсд1Ц' дслатиост. Ои\ могућност нс ћс бити лата превомипппга. Свмосталпп приврсдник коЈн буде сопстпене послопнс просторпЈе и средства дао у закуп нсће моћп основптн нову самосталну радп>у нстс постојао закун. (V слсдсћс.м броју о стручној спре мм, радпиимх * у иностранствУ' уго , стнтељима, трговцима и прспозш!- цима). П11Т11 1!И шнпамн >! лећл су врло комп.1гксн'.1 и преска- •|у чссто ппшс гепсрзипЈо: рзст једпог детета |е олрећек рмсгом њсУЧбСТО :.1. иокскал о! лсшпчмп: ,,Ви стс малог растз. каше дсте ћс бигн као урлдпмо'' бо.т>с Јс н.твршнт:1 прс1-изну лекарску проверу раста дсте Гнслсн Ан.зрсмш: Како зичтп да лн јс :> .ст Јелпог дстста норма.тап? Пр. Ж. К.: V ФрапцускоЈ сзудцЈс су ураћснс на велнком броју шко.тске децс. Онс на.м показују за левојке као п за дечвке — за свзко доба — проссчак раст стлноспишке грппнцс иормалпостн. <И.е копме сс назнваЈу тнпмчне грзпице. Свм роднтсљи распллажу кривуљом раста и>ихове дспс у азраоствспом каргопу (нпрмалпа аопа Је обоЈвна). • П1 ово, здравствеи.’| картои пс може увск да се внди. То Је ипета јср можс да се схиагп раст дстета са.мо акп сс тачно ана колнко Јс 011 бпо прст.хотнс ГО.Ц1КС ИЛ11 4 годппе ранијс. (Настааиће сс) Ерпх Фрид НА КРАЈУ Душан Петровпћ I Као дете зто сам: Ссаки лептнр ! кога спасем давно јс уписала Мсднцниски факултет где Јс иа тестирању постигла убсдљтгео најбоље резултате. Нпаче привагно Лиа Јс пр.то друштвена( шуа кошарку, чита, ссира клавнр и шета са Јсшшм дечком из комшилука. Таква Је Аиа нзузетма н Јсдноставпа. Амсрика Јс асћ всковнма опсћапа зс.мља зато су ■ вмпрссмЈе велмкс. Али Ан». се ив одриче нм велкке ностолгпЈе коЈа Је постоЈала. Јеру своЈ тој лепотп, дружења, учсња н путован>а педостајалп су ЈоЈ голди ма дома п прпЈатељн а по.мало п ова наи«! паланачка свакоднсшшца. Зато Јс аутор ооог пршчога желео да овај тег.ст буде само увод а да Лни оставпмо простор дд сама опише како Је она пткрила, вндела н до-.кивелћ Амерпку. Д. Панцурозмћ свакп пуж н сваки н сваке к свака п свака | ћс доћн паук мува ухолажа глиста II п.-цкатн | кад будем покопан Ако нх Јелном спасем неће морати да умру Сви опи ћс доћи на моЈу сахрону Кида сам порвстао схватио сам: То Је глупост Мико нећс доћн све ћу нх наджггеети Сад под стлрост ппта.м се: Али ако пх спчсавам до прсд аам краЈ можда ће пппк лоћп и.их двпЈе в-и троЈе? С немачког Ннкола Б. Цветковић
30. СЕПТЕМБЛР 1987* Имна • БРОЈ 344 СА СВНХ СТРАНА ЧИТАОПИ СА РУШЕЊА У ГЛАВНОЈ УЛИЦИ СУША НАПЛАТИЛА ВЕЛИКИ ДАНАК ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ ЧОВЕН НОШ РИ Грдђсвннскп радовн ПШИу наЈпромст- | ннјсм дслу улнцс Маршала Тнта наговсштавају промспс на овнм просторима. Рушс сс остарс.гл здања, свсдоии многнх догађаЈа, а на њпхова мсста ннћн ћс пова на која сс тск трсбамо навнкнутн. Свакоднсвно звук чсквћл одјскуЈс улнцом, навиклн смо се па п нс об раћамо толпко мзжњу. Ппак, ппжљнвнЈи посматрач можс на радплпшту уочитп маркаптну фнгуру човс ка који сс у ухватио у коштац са итскако чврстим здањсм, а цз му Је прнтом јсднпа, мсханизациЈа" мало, тсжак офм кнлограма. Радо ћс Брвна „ЛебпнМц” на трснугак прскинути радовс и објасннтн о чсму сс радн. СВЕ ЈЕФТИНИЈИ СТВЧНИ ФОНД Дуг сушнп псрпод са високнм дисвним тсмпсратурама пзазвао Јс велпкс штсте код свих гаЈсннх ратарскнх култура. Овогоцишњн сушип псриод Јс попрпмно дн.мсвзиЈс слс.мснтарис нспогодс. Плаиирани н очекиваии приноси код стршпц су умањснп нц лрушгвспом н приватном ссктору за око 30’о као послсдица прстрпљеног топлотног удара. Заесјана пшспнпа друшгвснн.м површпиам.! Јс била гкмсњсна прпизволњп ссмспа па због прстрпљсног топлотпог удара иијс пспунпла условс квалнтста ссменске робс чнмс Јс штста упсћана. Тсжс биолошке а тнмс п финанспЈскс по слсднце су код кукуруза п сунцокрста • нарочнто код ссмснског ку> куруза п другог откоса трава, травппх смсша н легумнноза којп Јс практично н изостао. Стручна оцеиа о стању уссва и процсна ирипоса код ссмснског кукуруза гл 100 ха друштвспс производње вршсна Јс у нсколнко наврата п показивал.а јс констатап пад. Послсдње процснс у-_ казуЈу на драстично сманлњс прнноса тЈлко да оиа износп код ссмснског кукуруза 85’6 код- ссмснског и .мсркаптплпог сунцокрста с.мањсњс п|.чшоса -ћс бптп за око 800 кг. а кол мсркаптилног к\ куруза и ло 3009 кг по јсдпом ха. Код шсћсрне рспс смањсњс припоса ћс битн 30—40° о а на пским парцслах«! и до 50по. Прсма исказапом стању услед смањсног и.ш изосталог очскипаног приноса због дуготраЈно сушс умањп ћс сс н фнпапспјскн резултат за ову про ППРО „ШУМАДИЈА” ,Јнсшт" — Пуних пстнасст годппа раднм осаЈ посао, разбно сам много бстона нзвадно много цигли, гвожђа. Ницам сс падао да ћу нанћи иа овакав случаЈ. Толико моћног, квалнтс тног матсрнЈала јс овдс узидано далске 1938. годннс да сс просто нс можс повероватн. Зпам ссбс, раставнћу јс на саставнс дсловс али за многе бп ово бпо прсвсликп залогај. 3. Илић ОтежаваЈућп условн прнврсђнп.- ња послсдњнх 1одппа у огромпоЈ ме рн утичу на ннвсстнцнону акг.шпост свих субјелата прпвргђпван а. ПнтспциЈа дугорочног програма С1.ОИОМСКС стабплизацијс иаше земље Је управо и била да сс пнвсстицпоиа улагања спсду у рсалнс еквпре којс диктпра остварснп пацнон« лпп доходак. То јс н утицало ла сс прсобпмпи срздњороч1Н1 ННВССТ1ШИонн програ.ми рсволтирају п да сс прпхватс само скономски пајоправ даиијс ипвсстнииЈс. Мсћутп.м. и ова к<> усвојснп ппвсстпционп плдпови се тсшко остварују, прс свега због пемоп ћпостн да сс обсзбедс обртиа срсдства, н због нелостаткд ввалптс тинх срсдстапа за ипвсстицијс. ПоброЈанс тсшкоћс палазс одраза п у спровођсњу ипвестнцпопог прог рама ППРО „ШУМАДИЈА”, оспов нс ор-1 1П1зани:е „МалопродаЈз”. пос лелњих година чннс се нзузетни на пори у цнљу прошг.рења ппотајпе мреже и побо.љшања постојсћс. па] • п опрсма за отваран.с о^ог об Јскта око 800 мнлиоп& старнх днпара. Док самоуслуга „Новссслац” сс радн за тржпштс чпја грађсвннска предност пзноси 5,5 мплпјардп ста ]:нх дип.-р! и опрсма 800 мнлиона. сада писмо ималп продајпс обј<> АдаптацпЈс н модсрннзацпЈа постоЈсћих прода|ш!х објеката јс сталнп задатак руководсћнх гспуктура осно-/1е организацнјс. Нрзкса је да сс објскти рсновирају у сопствепој рсжмјп, односпо падоие азводи изводну годпну II то код РО за пол.опривредну производњу „1. коЈа јс нмала друштвсну производњу иа 142 ха пшспицс, 56 ха пивар ског јсчма 100 ха ссмснског кукуруза и по 80 ха ссмсиског и мсркантплног сунцокрста тако да ће укупан губптак пзноситн око 292 новп мнлнона днпара. Зс.мљорадпичка задруга „7. Јули" коЈа такођс па друштвснпм површшгама нма за сновану ратарску пропзводњу претр псла Јс знатис губитке, она Јс има .'.а зассјану шпсннцу на 46 ха. суниокрста на 65 ха, кукуруз па 10 ха, шсћсрну рспу иа 17 ха п имала јс пронзводњу вншања на 15 ха, тако да ћс она пмати губитке око 50 новпх мплногж. НаЈвсћс губпткс нмаћс пидпвкдуалпп ссктор, рскао нам Јс Пстап Адамовнћ, гомоћнпк днректо ра АПК ..Параћип", Јср управо прпгљгпп сектор је наЈвећп, тако да пропзподња пшсннцс је била па око 2100 ха, кукурузи на 13900 ха, шсћсрна рспа на 560 ха, тако да укупнп губпци V ратарскоЈ пропзводњн на инднвпдуалпом ссктору бпћс око 6 новпх мцлијарди. Исказани губи ЛЕПД РЕЧ УБЛАН1ДВА Ш Тежња Јс ла и повећање кпантпт та и квалптста пролаЈпог простора постигне боља просторпа покрнвеиост потрошрчког позргчЈа. л са мнм тим п повећање промста, какг гкгпног, тако п прпмета пл радпиХуманост без смо снакодневних А када Јс човск у граиица јс данас рстка. Свсдоц-л ароганциЈа, зловоље, дрскости . . . мсвољи, када му је по.моћ нсопходна, а лспа рсч важннја од мпого чсга, лсма је. Заборавља се и морал н стнка. НаЈтсжс Јс кад то зата Ји у здравству. Но намера мн јс д,а јсднпм лспим примсром овс тврлп>с дсмантујсм. Још увск има добрих, правпх људи, стручњака у послу а мслема за душу. СлучаЈ јс хтсо да будс.м пацпЈсит па гииеколошком одсљсњу параћнпскс болницс. Са пуко нажњс, рсда и пожртвовап>а ради сс тамо. Пацнјснт сам док тора Радуловнћа. ТаЈ дивап човск, буквалпо, пе знч за радно врсмс. У болппци, јс рај болсспика јс увск, од Југра до сутра. Спрсман Јс да помогие, утсшн, охрабрн. Њсгова лспа рсч лсчи и пајтсжс болсстп и улива снагу да се истрајс. Такан јс прсма свим пацијснтнма. СвоЈ хуманн посао обавља опако како би свакн болесннк желсо да сс поступа са њим. У име свих пацијсната, а посебно у својс личио имс, жслс.та бих да сс овнм путсм захвалим доктору Радуловићу са жсљом да оваквих примсра будс. у нашој срсдипп што више, скл одиос прсма пацијснтима чењу. јср лспа рсч и људЈс пола утсха у излсРАДИО КЛУБ „ФРАНЦ РОЗИН” Нппсстинпопа актиг.пост у ’987 години олви|ала сс у дпа прапча. Прпт* 1е алаптапп1а всћ постојсћсг г.ро-| 'пог простора. а .трупт Јс отглппн.с нотшх пполаћшх обЈската. У првоЈ половнпп овс голппс отворсн Јс салоп впсоке мпнк аитимст У Ј1ВШЕСТ НВДДРА1Д Радно клуб ФрачЈ Рознн у нашсм грзду успсшно радн од 1950 годнпс. Њсгови члановп, њнх око 150 припа дају свим гсисрацијама, а највише лма омладинс. Органнзовани у ви шс акцнја са много снтузиЈазма нпс тојс да рсалнзују Јсдап ол оснонппх цнљсва зашто п постојс, а тс јс пру жањс помоћи. До сада су бсзброј путп прско радпо талтса набављенн лекопн којих ис.ма. Радпо а.матсри су нсза.мснљнв пзвор нпформашра и прнлнком слсмснтарпих нспогода. По рсчпма МИРОСЛАВА ВЕМИ КА, предсслппка клуба ово је срс дпна гдс сс рсгрутују добрн радпо везистн зп потрсбе општсиароднс од бранс и цивплнс заштитс. Радио к.луб радп у просторнји од ипапа ест квадратз, алп по речима прсл ссдннка клуба има разумсвања у овој срсдипп 1д њнхов рад. Захваљу јућп томс имају пајсаврсмсннју оп рсму и спрсмпн су да одгонорс свим задацима. Међутпм, морао би п да л>с да се прати развој тсхппкс у овоЈ области како би даљс моглн да уСПСШНО Да Ј41ДС. На разпим такмнчсњима члановн овог Радно клуба освојнлн су прс ко 300 прпзнапл, остварпли прско 40 хиљада ра;?!о всза са сспм дсло вима свс’.ж за годнну дана н учсствовали са прско 50 тзкмнчсња на радио таласима. ДоаЈсн радЈшалштс рског покрста у Параћппу јс Мом ш ло Јогвловнћ, а њсгоснм стипамз су ншлн РАДЕ 11.11111, ПЕТКО -1Е КОВИВ, а од млаћнх ЗОРАН АТЛИЛСКОВИК, НЕНЛД СПАСИБ, ДРЛ ГАН 'ЛШЛОШЕВИГЈ н најм.и!ч| и пајактпвннјн члан РЛДЕ НПКСЛИП. м. ж ко!и ог.ом Јс од посебног зпзча^а. подручЈу Ј<о са.та ппЈе тако спсци<лл1пова1Р1 моте. Јср па пипа ла мушкапче. Отвапа'«.см опог обЈскта повсћап Је продаЈпч простор, попсћана Је продуктивпост ме рена кроз промет по радпнку, с об зкром РП јс у њсму запошљспо само два радникл, са внсокпм косфициЈс1пом обрта ангажовапнх срслстаУ току јс припрсма ла отвараи.е повог спсцнфичиог продајиог објск та „Дисконт’’ то Јс проваЈл робс V орнгпиалнпм паковањпма по счнже иим цспама ол ‘,5 до 30 одсто. Ту сс ра.тп о робп ко|у потрогпачп мо гу да пабавс V гсћпм количипама, гако прсхрамбспе ••тко робе за кућ пс потрсбе, текстилпу све врстс пнћа како ко п безалкохопна. Да краЈа голипг се робу. као планпра отпа рањс нових про.-Јћтх об|скатл п то сгмоуслуга .Лагодњак” са прода Јпнм просторо-л лд око 230 метара квалратппх чп|а грађевипска врстпост изпосп 4 милиЈард; старих лп Солунка Симић, учитсљииа ОШ „Момчило Поповић Озрен” Папаћин цн код ратарскс производње бићс мставу Д. г. лоста појсфтпљујс пзвсдсч® рздове, рокови су краћп а трошгопн падају п|! тсрст пнвсстицпопог пдржава У прнпрсмн јс инвсстнциопо-техш чкп докумснтациЈа за пзградњу кланнце. ЈБнл.ама Ракић занатска грула коЈа јс у ООУР-а „Малопродаја” тако СТАКЛАРИ У МАКАРСКОЈ Отварањсм нових пролаЈнпх објска та очскујс сс значаЈпнјс повећање промста, и свсукупно пмсматрлшо бољс коришћсњс ангажовшшх срсд става, н то на тсриторпји -де II овс годипс радппии пашс фабрикс користпли су погодпосги Син диката о колскгивпом одмору на мо ру и банама. Од самосталног рефсрснта друштвсног стандарда СтоЈановпћ Жнвотс добилн смо информацијс о броју радника који су користилп годпшњс одморс прско сипднката. Иа мору у МакарскоЈ 704 радника провсло јс годншњс одморс а .њих 70 бссплатно. Док је Соко Бања од.морс користило 120 раднпка Врњачкој бањи 121) раднпка Нишкој 55 радника Магарушка бања 40 раднпка. Ост.алс бањс п Грза користило је 100 радника, Око 1050 радпика што јс пешто впше од јсдпс пстинс радннка стакларе, користило оргапи.1овапс годпшњс одморс. У Мапарској вслнки број радннка бно Јс из нспосрсдне производп>с. Том прпликом разгопарлли смо са нсколиципо.м Бокпћ Спсжана пре увсћапи због нслроизвсдспс сточнс храпс н губицпма па и смањсњу сто чарскс пронзводње, а прс свсга у с.мп њсњу јунсћсг и СВИН.СКОГ мсса, млска и јаја а пајвсроватнијс ћс сс смањити и јсдан број квалитстпих прнплодннх грла. Након нзградњс моста на есликој Морави. Кајмакчаланска улица V Параћину је &ео ма оптерећена, на нивоу регионалних саобгдсдач иа лопчаннм псћпма пам јс испрнчала. Првп пут сам па колсктпвном одмору и запста овај начли одмора ми сс свиђз била сам са ћсрком. О храни и смсштају пс мам примсдби можда бв било још бољс када бп фабрпка могла да купи својс одмара.тнштс. Мислн.м дц би још всћн број радника охтазн.ш на морс. СтоЈаповпћ Живота — Жида ВКИ бравар одржаваоц у повом погону Од љубазностп особља добрс кухнп,с у пашсм рссторану попољппм цсн;.1- ма мнслнм да ппс.мо бољс могли да лстгјемо. Мнслнм да купоглшом пашсг одморалпшта још всћи број радпика користнћс погодпости па* шсг Сппдиката. Радуновнћ Славко ВКВ стаклгр Всћ 13 година корнстио сам одмор па мору у прппатној рсжнЈи. А овс годпнс нрви пут прско СннСРПСКА ФАБРИКА СТАЈСЛА дпката у Макврској н могу вам рсћц да сам сс одлично провсо. Почсв од храпс смсштаја, прссогг и одмора ннЈе могло бољс битп. Мнслм.м да фабрика убудуће трсба да пма својс одмаралнштс. То бп под стакло раднпкс да што вишс користс опакав пид одмора. Миливаповић ДобривоЈс ВКВ ста клар Првп пут сам на мору, н то трошку Сипдиката. Шта да впм кажсм, смештаЈ. храпа одмор овдс у МакррскоЈ су бсспрскорни. Досада нксам одлазио па одмор па мору због ф1111анс11скнх проблсма, а.ш убудућс труднћу сс да породнцом користим (Товољпс условс којс иудн паш Сипднкат. Још када бн н.мали н.нпс од.маралнштс мислкм др би бнло још погодпијс за одмор. Николић Срба Лагер прешовљен Велике колпчинс залнха готоис ро бс у Српској фабрицн стаклу су овог лета нрсполоаљсис. Запос.1сни у овој радној организациЈи су ради ли на њиховом прспакивању, а у акцију су сс укључи.ш н запослсш! у органи.ма управс, у ли иаврата. У Стаклари всрују да ћс до знме лагср бпти комплетно слнминисап, односно да ћс сва роба бнти допрс мљспа купцнма. За то и.м Јо још иогрсбпа помоћ, најпрс школа, а паравпо и других оргапизациЈа. Ста |;лара послсдњих мессц дана раци пупим калацитстнма. Конкурс ра. Помало нсвсроватно звучи да су ! се, порсд овол.-п:о пезапослеппх, на помснутп коикурс јавила само дпа ■.апдидатз. Лукнћ п Срећковић. Пр- ' еп кандидвт јс днпломпрзо на Фн- | лолошком фзкулгсту, одсск Јутосло ЕСНСКС књнжсвности. кандидат Срсћковжћ јс завршио само гимнази Наша радно-станнца јс расписала конкурс зд прнјсм јсдног новинаУ заказано врсмс двојица кандндзта ссдела су пред конкурсно.м ко мнснЈом. Председнпк компспЈс јс рекао: НЕОЧЕКИВАИЕ ПРИЧЕ Пише: Зоран Живковић — Друговн, па наш лн стс се са.мо вас длојнца. Жслимо да мало поразговарамо. Интерссује пас да лп сте пскад бавилп но Еинарством, шта сте завршили томс сличио. Првн Јс почсо друг Лукић: — Ја пмач дпгшому •фофс^ср.' ШЕИжевностн, но како јс тсшко за послити се у просвети, јавио сам се на ваш конкурс. Ппачс пишсм прозу н посзпЈу. Бавим сс н хумн ром п сатнром. ОбЈављнвао сам \ безброЈ листова. Свакако да бих сво јс умеће употрсбпо прн реализацијн нскнх смисија. Председннк компсијс захвалио сс првом кандидату, а онда се обратио кандпдагу Срсћковмћу: — А шта ви можсте да Срсћковнћ јс поглсдао свс члано вс комисијс, каидидата Лукића, бла го се насмсшно п рекао: — Могу >а кажем да пмам тату . . Драгн читаоии, на вама је да ио годптс који кандндат је прпмљеи, алв ето, јц којп нпсам учсствовао на овм копкурсу псдавно сам Гио гост на раднЈу. Разговор са мном водиз је новннар Срсћковнћ. • ХАИКУ КУТАК Уређује: Б. Латиновић раћајница. Да нсвоља буде још всћа јсдан љен део ]е још увек обложен коцком ипо задржава прашину и лечистоћу. а позсћавл и еуку нозила коЈа се крсћу. Оспм саобраћајшшом шљунком се с!1абг,сза скоро цела Србија па је њспим жнтељима утодико тс/ке. Још увек нс.ма олговора на п.кхо-во псс тављсно питаље када ћс ова ■•.'аобг.',.!'а11и:.,;а бити на адскватан начин урађона. Још кад^' би сс комуналци који пуг сстиЛп да' очисг тс можда би ситуација била подношљивија. Божидар Марковић, Кајмакчаланска 19 ПУТОВАО САМ АУТОБУСОМ „ВЕЛМОТРАНСА” ади I Постала Је готово пракса ла сс стално „кука” на шофсрс, кондуктсрс. нсрсдовпе доласкс н о.т.таскс аутобуса, узнмања пара бсз излавања капата. прљавс, хлалпс нлн прстопле аутобусе, прсг.таспа музнка .. . Мсђутнм, да има и супротпих случаЈсва, показаћс оваЈ примср. Наимс, дапа 23. ссптембрл путовао сам из Параћнна за Бсограт. Лутобус „Велмотранса” пз НупрпЈс. рсгнстрација СВ 942-62, вслслспан, са клима-уређаЈима, „на спрат", беспрекорво чвст и провстрсв, са свсжс опрапнм „Јастучницама", ссднштима, нспражњених и чистих пспсљара, дошао Је и пошао, после уљудпо прпмљспог пртљага од странс шофсра, тачно на врс.ме, у 12.00 сати. пз Параћниа. После нсобнчно улобнс и приЈатпс вожњс, бсз наг.тпх кочења, застаЈкнвања, сулудих н бсзобзиркнх претицања, уз тнху музнку са радиЈа, у прло спсжсм аутобусу (те.мпсратура Је напољу бпла око 33 степепа), стигли смо у Бсоград — тачно па времс. Лутор опих рсдова лпчпо Је присуствовао када Јс гргпа путника у Бсограду прншла возачима, позлравнла 33- хвалила им сс на удобноЈ и снгурноЈ со:::њп. Л возачн су билн: ОБРЕН РУЖИћ-БРЕНА и ЈОВЛП БОГОЈЕВИБ-ЈОЦЛ. П зато Још јсдно.м: Браво Брсно и Јоцо! II срсћан ва.м пут! Увек! У име групс путника Миша Гајић, Параћип ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕ Збуњен застао У слијепој улици Оштрач ножева. Само шапа граг У дубоком снијегу. Мачја вељача. Страгиило у пољу? Није. Стари просјак Храни птице. Жарко Миленлћ 38№ ПРД31Ш Прс скоро двс године подсљснп су стапови солидариости. Свс оргашгацијс пз паше општине су бнлеи врло заинтересоваис да такав стан добију, али нс и дз пх подсле. И данас Штофара иијс доде лила четири таква стаиа и но једач. Ме ш цинскм центар ООУР „Здрављс”, РО „Гра га” п Фабрика адитива. Стапови солидарности сг намсњсшс рад г-ицима, људима са малнм приходнма крји најчешћс станују приватно п плаћајч велику кприју. Алп пзглсда пи та чнњсшша пе обавезује паллежпе у поменутп.м оргапизацијама да бржс реагују да пх подслс Заго бн прилпко.м овогодццш.с дсобс станова солидарности ово трсбало гзпмати у обзир. М. Ж.
ШЕЛЕ ОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ: Припрема: Новица Пегровић ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА Резултати: Главпиа: Развитак — Слога 1:1, Главниа: БудУћност — ХсроЈ 3:0, Стубнца: Напредак — ИСК 1:3, Доп>а Мутница: Јсдппство — ХаЈдук 2:5, Ратарн: Јсдипство — Моража 3:7, Горњс Видово: Мо равац — Напрсдак (Својново) 3:2, Тскија: Радиичкк — С.тобода 1:3. Рсзултатн, нсдеља 27. 09. 1987. Чслурс: ХаЈдук — Радиички 2:1, Шавац: Морава — Једниство (Дон»а Мутипца) 3:0, Доњс Вндово: Слога — НСК 3:1, Бусиловац: ХсроЈ — Напрсдак (Стубица) 6:2, СвоЈново: Напрсдак — Јсдинство (Ратарн) 3:1, Главнца: Развитак — Моравап 2:3. ПРВА СРПСКА ЛИГА Надиграни домађ^ни |в Параћин: Јединство — Рудар Костолац 1:1 (1:0) ■ Сталион Јсдинства, гледа.таца 1000, судије Бурашковић (Бсоград), стрелнн Вуличе1 вић 32. минут за Једннство н Куч 64 минут за Косто.тац. ■ ■ Јединство: Богосав.т>евић 7. Милснков нћ 6, Стевановић 6, Вулпчевић 8, Пелковић 6, Милићевић 6, Панић 5, Урошевић 5, Васић 6 (Петрозић), Живковић 5, Марчнћевпћ 6 ] (Стефановић) ТАБЕЛА Зслени су подслилп боловс са далско бољо.м п уигранијом скипо.м из Костолца. На самом почетку утак.мицс, цснтарфор до.маћнх Васић, 'нашао сс у снтуацпјп да по- ‘стигнс ногодак, али сс спстљао и шанса да се доће у вођство, јс пропала. Са.мо пар .минута касније „реваншира се” нападач Рудара, Куч и са само нсколико ме тара од гол.мана Богосављеввћа шутира јако, али изнад гсла. У 19. минути, Богосагљевић, послс шута То.мића, са 20 мстара, спашава .мрежу сјајном парадом, па лопта удара у стативу и одлази у голаут. Једипство долази у вођство, пошто Аранђсловић у казнсном простору хвага лопту руком, судија Бурашковнћ пока.зујс ва пснал, а Вуличевић јс у 32 мппути сн гуран са бслс тачке. Гости постижу нзједначуј-.ћи погодак, тако што се Кгч пскрада о.тбранн Јсдлнства п са лсвс страпс исшто искоса шутира са десет метара п допта поред не.моћ ног Богосављсвића одседа у .мрежн. До краја сусрста залажено је још пар акција Р да ра н јалова офанзнва дома1:их па остајс угнсак да је Јединство па свом тсрену :га днграно. В. Љубичић ФЕРПЈАЛЦИ Поход Тотовој кућн Други поход феријалана Југославијс Титовој родној кући у Кумровцу- одржан јс 18, "19. и 20. септембра. Мећу младима ЈЧтославије, би.ш су п феријалии Параћипа, којн су обишли Родну кућу друга Тита, затим етно парк „Старо село’’ и Политичку школу СКЈ ,Јосип Броз Тито". МАЛА ШКОЛА КАРАТЕА Води: Наташа Микић ШРЦИ РУНОМ (ОИЗУКИ) 1. ИЗВОБЕЊЕ УДАРЦА V Ш’ЕДЊЕМ СТЛВУ (ЗЕНКУЦУД/П1) 1. Припрслпт положај: заузст Је правллан став и нзвсјсн нискв блок. МОРАВА 6 5 1 0 22: 7 11 СЛОБОДА 6 3 0 1 19: 6 10 МОРАВАЦ 6 5 0 1 15:10 10 И С К 6 4 1 1 14: 9 9 САОГА 6 3 2 1 17:12 8 ХАЈДУК 5 3 1 1 13: 8 7 ХЕРОЈ 6 1 2 2 14:12 6 БУДУПНОСТ (Г) 6 2 1 3 15:16 5 РАЗВИТАК 6 1 2 3 7:12 4 НАПРЕДАК (Св) 6 2 0 4 11:17 4 НАПРЕДАК (Ст) 6 2 0 4 14:20 4 РАДНИЧКП 6 0 3 3 9:14 3 ЈЕДИНСТВО <Р) 5 0 1 4 7:17 1 ЈЕИНСТВО (ДМ) 6 0 0 6 5:22 0 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА Рсзултатп, 27. 09. 1987. Доња Мутнпца: Железничар — Ралпнк 2:8, Забрега: Полст — Будућност 4:3, Поточац: Јухор — Борац 6:0. ТАБЕЛА РАДНИК 4 4 0 0 24: 6 8 ЈУХОР 4 3 0 1 15: 3 7 ПОЛЕТ 4 1 1 2 15:16 5 МААДОСТ (ГМ) 4 2 0 2 11:12 4 БОРАЦ 6 3 0 3 13:15 4 ВРАПЧАПЕ 4 2 0 2 14:18 4 БУДУПНОСТ 5 2 0 3 9:14 4 ЖЕЛЕЗНИЧАР 5 0 0 5 3:22 0 ФУДБАЛ ПРВА СРПСКА ЛИГА ЗЕМУН: Земун — Тцмок 3:0 (1:0) БЕОГРАД: Обнлић — Чукарички 2:0 (1:0) ШАБАЦ: Рпдннчки Зорка — Младост ЗАЈЕЧАР: Кристал — БСК 1:0 2:2 (1:0) (1:1) ВАЉЕВО: Будућност - АЕСКОВАЦ: Дубочнца — Спнђслпћ — Бор 1:0 1:0 (1:0) (1:0) П.АРЛПИН: Јсдинство — ПЕК Рудар 1:1 (1:0) АРАНБЕЛОВАЦ: Шумадија — ФАП ВРАЊЕ: ПКВ Јумко — Колубара 1:1 0:0 (1:0) ПКВ ЈУМКО 8 5 3 0 15: 8 13 ЗЕМУП 8 5 2 1 15: 6 12 МЛАДОСТ 8 5 1 2 16: 8 11 КРИСТАЛ 8 4 3 1 10: 6 11 ОБПЛИП 8 3 4 1 17:13 10 Ф Л П 8 4 2 2 11: 8 10 РАДНИЧКИ ЗОРКА 8 2 5 1 11: 7 9 БУДУПНОСТ 8 4 1 3 9: 7 9 Б С К 8 4 1 3 13:12 9 ДУБОЧНЦЛ 8 3 2 3 8: 6 8 ИЕК РУДАР 8 2 3 3 6: 6 7 ТИМОК 8 3 1 4 5: 8 7 КОЛУБАРЛ 8 1 4 3 4:13 6 Б 0 Р 8 2 1 5 6: 8 5 ШУ.МЛДИЈЛ 8 1 3 4 8:13 5 ЈЕДИНСТВО 8 1 3 4 6:11 5 СИНБЕЛИП 8 2 1 5 6:14 5 ЧУКЛРПЧКП 8 0 2 6 3:15 2 ИДУПЕ СРЕДЕ (ДЕВЕТО КОЛО) од 15,15 часова: Колубара — Кристал, Чукарички — ПКВ Јумко, Мла дост — Обилнћ. ФАП — Радиичкп Зорка, Тимок — Шумадија. НЕК Рудар —Зсмуп, Бор — Јсдипство, Сппђелнћ — Дубочица, БСК — Будућност. СТОНИ ТЕНИС ХАЛО 93 V ВОБСТВУ Протсклс суботе, 26. септсмбра одиграна су прва дгл кола у општинскоЈ стонотснискоЈ лнги. Рсз’’ЛТ»тн првог кола: Текстплац П — СФС Боган 4:5. ШгмзднЈа — Тскстплац 1 5:4, Хало 93 II — Озред нзвићача 5:2, Врапчанс (слободно). Рс1''лтатп дрчтог кола: Тек^тнлац I — Хало 93 П 4:5. Врапчаис — Тскстплаи П 5:4, СФС Борац — ШумадиЈа 5:2, Одрсд нзвнћача (слободан). Т А Б Е Л А ХЛЛО 93 п 2 2 0 10: 6 СФС ГОРЛЦ 2 2 0 10: 6 ВРЛПЧАНЕ 1 1 0 5: 4 ШУМАЛИЈЛ 2 1 1 7: 9 ОДР. НЗВИБАЧА 1 0 1 2: 5 ТЕКСТВЛАЦ II 2 0 2 8:10 ТЕКСТИЛЛЦ I 2 0 2 8:10 ГЛОЖДАК 0 0 0 0: 0 Нарсдна кола играју се 10. октобрп. 4 4 2 2 0 0 0 0 ДРУГО ПИОНИРСКО ПЛИВАЧКО ПРВЕНСТВО ПАРАПИНА Оно што Јс прошле годинс на I пионнрском пливачком праенству Па раћнна изглсдало далско и немогу ћс данас се остварујс. Жсља снтузнјастр н заљубљепнка у плпвачки спорт до учсници основпих школа масовииЈе учествуЈу на пнонпрском првснству овнх дана добиЈа своју потврду. Учешће на првснству приЈапилс су свс основне шко.тс нз гра дп, као и основне школе нз Поточца, Д. Мутшгцс, Сикирице н Попон ца. ПриЈзвс су услсдилс захвпљуЈући аигажовању СИЗ-е основног образован>а. Ваља напоменути да Је СИЗ узео пуно учешће н у органи зацпЈи такмичења. Сигурно Је 41 су шко.тс поссбно припре.-ан.тс екнпс за ового.тишње 1так.мичен>е. Како сс очскујс г.швна борба за прво .мссто водићс сс нзмсђу ОШ „Стспан Јаковљсвић" и ОШ ,,Мо.мчнло Поповпћ’’. У екипи ОШ „Стевак Јаковлевпћ" су такми чарн коЈи и.мају доста кило.метара п.тшгнпа за собом н бог.тто искустпо >ш Дарим так.мцчењнма. Екппа Јс састављепа од правнх н.тнвачких ас сова. Мнлош Томић и.ма овогодншн-и наЈбољи рсзу.тпзт прсно 1,20 на 100 м са коЈн.м Јс у првнх пет п.типачп Србнје. Млаћи по годннама. алн по п.тпвачком нскуству пршњак, С.зободан Бурћсвић, јс дугопругаш. ТРЕЋЕГ ОКТОБРА УРНЕБЕС НА БАЗЕНУ Његова днсцнп.тнна Јс 1500 м крау.т. Мећутнм, у овогозпшњсм програ.му п.швају сс дсоницс до 200 м. Мсћутп.м, то нс у.мањујс њсговс шаисс, напротнп. Остхтн члановп сшшс Би љана То.мић, Јсло ■ Нссторовнћ, сс стре Ивана н Јс.тспа Стојаповић, Бранкнцд Жнваноснћ, Влада Бурћспић, Аца Павловнћ « Ппан Обрадоиић, изазнваЈу поштопзњс. Прва „псрЈаница" школе „М. 11о повнћ’’ свакако Јс десетогодишњи Милан МарЈановић коЈи Јс овогодишњим рсзултатима у делфнну, кра улу и мешовито.м плнвању обсзбсдио медпље на првснству уже Срби јс. И.ма крјбољс рсзу.ттатс на 50 м, крау.т 35 сец, а у делфнну 40 ссн. Ис треба заборавитн да скппу шко лс „М. Поповнћ" чиис такмичарп М'ор ВукаЈловић, Милош Милићсгић( Борђс Марјано1^А. Игор Стефановић, Днвна Гадић, Јслсна Радојковнћ, н др. Мо;к |1 пс.мају б.тпставе резултатс као школа „Стспап Јаковљсвнћ", али су као скнпа доста уједиачсин што нм обезбсћуЈс спнтст скппс у сснци. Права сниг.ма опог првснства Јс скипа шко.тс ,,1’адоЈе До сшовнћ" коЈа због смсне гспсрацнја улази у свого.тншњс такмнчсњс ослабљспа, али бројчапо мож.та пајЈачи екппп. Оспоппа п1кп.|\ „Бура Јакшпћ" ио трпднцнЈн даЈе јакс плнпачс. ПоЈава новнх плнвачких имспа попут сс стора Драганс и Марпјс Ми.ткић, гарантује добре рсзу. ц тс. То сс о I цосн посебно на Дрлгану Мллкнћ која н.ма наЈбољс врсме па 100 м прсно. Хентиксл овс скипе јс што њи.чова н.тЈбо.1,а такмичарка Иванкп Васнљсвић нс трсннра рсдовно Јер бп укупан скор бодова бпо всћн. Оста.ти такмичарн Нснзд Пстровпћ, десетогоЈиипан Спша Милснко 1<пћ, Зоран Стојановнћ, такмичаркс Сања Јоцкић, Ивана Антић, покушрће да својо ј борбсиошћу и срча пошћу освојс што већп броЈ бодова. Поссбпу лраж ооом такмичсњу да ћс плпгечи из ссоских ссковипх школа, јср Јс п.ихов састав и сна:а рспознато. Учснмцп ОШ „Бранко Крсмапоппћ'' из Снкпрпцс су најЈа ч.1 ск1а1 од о:новних школа коЈс су вап Параћш«. Нсћс бити нзнеиаћсњс њихов пласмаи у сам врх. 1>о.т.и познпкпоци пливања тврлс да Јс то моп-ћс. Иначс, првспство сс одржагц 3. октобра 1987. годиие сп почстко.м у 16 часопа. У.таз јс бссп.татап за свс глс.таоцс. Оло Јс истоврсмено позив сги.м л.убнтсљнма плпвања да дођу па ГЈтлен СРЦ „7. Јули" н навнЈањсм ПОМОГ1И' своЈп.м .љубнмпнма. Владимнр Марјановпћ ПРЕКШНИ АС(И Пархтслпо са другн.м плнвачки.м пконирскн.м првснство Параћина у |Току су припрс.ме за одржавањс \ш тинга младнх пливачз „13. Окто- <||р”. Овогодишњи митинг одржава сс 10, октобра 1987. годипс у 10 часова. Своје учешћс потврдилс су скипе „Партизана" н „Црвенс звсздс" из Бсограда, „Јагодинс** нз Све тозарсва, ,(Гоча" из Врњачкс бан.с н „Раснне” нз Крушсвца. Екигр иа раћннскс „Црннцс" бићс саставље- |<а од плипача коЈн ћс учестооватн па другом лионирско.м плнпачком прг.енству. Оснонни крнтсдоЈум за учешћс на опом мнтингу свакако су рсзултати н пласмлн. У скипп „Црсснс звсздс” бнће Корина Богдановнћ, Кисо Милош, Псћа СтоЈановић и други, док скипу „Партнзана" прсдвозс ссстре ПаЈић. Из Крушсвца до.тазс Горан Јовзновнћ, Росић Алсксаидар, АидриЈа Анђслковнћ и Гц-ипЈсла Ра.тн сављсвнћ. „Гоч" Јс порсд осталих лриЈавно учсшћс ссстара Крљер, као н учсшћс Драгапа Томлћа. „Јагоднпу” нз Свстозпрспа прсдвозићс ■кпхова паЈбоља плнкпнца Јслспа ^рошсвић. Екппе су састављспе оа прекаљених асова коЈп н.маЈу за собо.м државна ирвспства и државис рекордс. За плноачки :« ватсрноло ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА СФС Општннскн крос 3. ^ктебра 1 Пионири 2. Пиониркс 3. Омладинци 4. Омлалипке 5. Средњошлокци јб. СредЈБОшколке 7. Средљошколци 8. Срсдњошколкс Поводом прославе 80 годи на Српске Фабрпкс Сгакла V заједници са СИЗ-ом за физичку културу у суботу 3. октобра организује крос па тсренпма 7 јула. Крос по чињс у 9 ч. А ова корпсна манифестација физичке културе биће заступљсна са осам трка. ј Прнјавс за такмичарс оба ’ви ћс сс па са.мом дану н V п VI разред 600 мстара V и VI разрсд 400 мегара \ П и \;Ш‘ разред 800 метара УП п \7Ш разрсд 600 метара I и П годнна 1000 метара I и П разред 800 мстара Ш п VI година 1200 метара Ш и VI годи.ча 100 метара месту такмпчеља, прско љи њихових профссора физпчког васпитаља. Прва пстори ца по категоријама стичу ираво да учествују на кросу Политике крајем октобра. Ујсдно трка улицамд грааа уз покровнтсЈвство Српске Фабрнке Стакла одржаће сс у попедељак 12. октобра; Срба Николић 1МИТИНГ МЛАДИХ ПЛИБАЧА „13. ОКТОБАР” клуб „Цршни" њпхов одзив Јс посгбно признањс н круиа вишсгозишњсг ангажовањИ' Ово такмпчење одржава сс захваљујућп разу.мсвању удруженог рада, прс сасга, РО „13. Октобар” „Обу! । ", СФС, „Вук Кар.тиић" СРЦ „7. Јули”, „Будућност" АГ.1Д „Моша Пнјадс", Ф1М „Про.те тср” и Фабрини л.пгпшз. За сваку похвалу Јс ангажовањс и разумсва11.с којс су ималс овс раднс орц нп зациЈе у прппрсми п органнзацпјн оког митинга. Уз овакво ашажоза11 с и учсшће помспутих ратпнх ор гпнигацнЈа, гптпнг >ша блиставу будућпост. Владимир Марјановић ■в ■1’1»а>||Г1"1гтгт-пиз На отвореном првенству тенис-кампа „Гороцвет” у Параћину МАРИНК9ВИБ — НАЈБОЉИ КраЈс.м септембра, у новоотворепо.м тснкс — кг.мпу „Гороцпст" на БараБорћспом брду, одржаио јс Прсо отворено прсенство у тсннсу. Првог дчна такмичсња о.шграна су чстнрп мсча по куп снстему н састали су сс:Марпиковнћ — Влаховић 2:0. Б. Ннколнћ — 1’. Стојано впћ 1:2,3. Пиколнћ — Д. Станкоипћ 2:0,А. Ннколпћ — Д. Јовлноиић 0:2. Иарсдног дана нгранн су полуфиП..ЛПН мсчевн Марипковнћ — Стоја ноинћ 2:0 н Пнко'шћ — Д. Јосаног.пћ 2:1. V фнњалу су одмернли сна гс Маринковпћ — Нпколпђ 2:0. Ма Р1111конић Јс као наЈбољи играч до био пехар у тр^јно власнишгио, а Нпколић јс као најмлаћи учссник добпо поссбпо признањс за подстрск V даљсм раду. За три ддиа. коднко Је трајато так.мпч«.'11>е, мечсве јс посмдтрало не ко.тнко стот1<||» г.шда.(3'1.1 па је сиа кн добар по1СЈ ишрађИБаи ашш- \зо.м> Ово је једна од бројних мапифестацлја која се одвијају шнром земље, а нма ју за мото „Упознај домовпну да &1 је више волео” II првенствени цшб развијањс братства н јединства и разумеваЈБа мећу .младима у овом времену када се са разпп.х страна трпе ударци националиста. 2. Тежинз телж пребацуЈе се па прсдњу ногу чнме се омогућава прп в.|зчење задњс ноге. Стопало затње ноге клнзи по поду днрсктно лрема стопалу истуреис ногс. V међу фази покретна стопала су споЈсиа, а кукови остају у прнближно истоМ нниоу са савиЈешш колеппмп. Руке се налазе н даљс у нсто.м положаIV. 3. Прелазна фагп: Покрет затње ногс сс продужава папрст и у стра« ну како би заузео правилаи прсдњи став. од високог ПОРАЗА 30 УБЕДЉИВОГ ТРИЈУМФА „БЕЛИХ” ИО 1Е I © „СФС — Борац”: Копаоник (Брус) 4:1 (3:1) После слабс и нссфикасне нгре на гостовању у Краљеву протип „Трто вачког”, „Бсли" су доживсли висок пораз од 0:3 и у првих шест ко.та остали бсз освоЈсног бода на странк. Са таквим оптсрсћењс.м, п к.мпсративо.м побсдс на домаћсм тсрену уш лп су у мсч са Ко^1оником из Бру са и всћ у другом минуту гостн нмају шапсу али у брзоплстости п<> .мажу збуњсним одбрамбсни.и играчима бслпх да отклоке опасност. Истоврс.мско рука коЈа се налазк га куку з|лочпње днрскшо кпсш.у прсхЈ. папрс.т, с надлашшом окренутом на горе, а до таза испружена рука, с нахтаницо.м окрснутом на доле повлачи сс према куку. Ударац је задат у виснни грудн. Га.мена к кукови, окреиутн с\ • ш« ред прсхсз правпу |.ретања. Гл.зпа л труп су усправни, погле.т Је у висппи очиЈу — усмсрси у правцу г.рстања. 2. ИЗВОБЕЊЕ ЗЕНКУЦУДАИА У ПРЕДЊЕМ СТАВУ (БАКОЗУКИ) Најчсшћс сс изводи из става према напрсд. 1’у|»( ко1а нзводи \дарац (иа куку савијспа у лакту) мз водм удррац у трснутку пружања ноге и ротације кукова (на пр. \дарац дссном руком. десни кук пратп дссиу руку) а лсви сс крсћс у сул-, ротпо.м правцу. Др\та рука испрсд тела сс праћа на кук. Од.мцх пос.те тога „СФС — Борац" срећује рсдовс и организујс нападс прс\«| голу гостију и тимс разбиЈа „трсму" и нсрвозу и всћ у петом .г.||нугу Пслнвановнћ упућујс снаж нпм шугсм лопту поред гола, да бп всћ у слсдећс.м ново.м нападу у нсто.м мннуту, после охТнчног дода влња Ускоковпћа, Матпћу овај сав ладао гол.манс гостиЈу Нхколића н довсо своЈ тнм у вођство од 1:0. По спс вођстгг, бслн нссмањсном жсс тино.м спроводс изванредне акције и стварају чнсте шансс алн остаЈу не нскоришћске. Глсддоци су моглп да ужпваЈу у шутсвима са свих стра 1ш прс.ма голу гостпју, да бк у три дссстом мпнуту Усковпћ, који Је бпо незадржив у овом мечу, пре.Л зи свс прспрске к почсћава резултат на 2:0 да Сн после два минуга Матнћ на пас Стсфановића повисно на 3:0. У чстрдссстом мпнуту (стрслац го ла — другог) Је упугно нзванредннм волсЈ у,-|рцем лопту према го лу гостиЈу, али' Је резултат остао кспро.мсњсп, дп би у коитранападу гости извслн акциЈу преко десног крпла, нначе најопасниЈег навалног играча коЈн је неодбрањпво зук,ао сп 11 —12 метарл н сааладао нсза посленог гол.мана до.маћнх Матнћа и с.мањно рсзултат 3:1. Друго полувреме сс наставља са акцнЈама п шансама белпх* и право Је чудо иако су остале неискоригаће пс, да Г«ч тск у осамдесет ссдмом мппугу Дулнћ (коЈи Је упЦпо у игру уместо Стсфановића) на пас Усковнћа постакпо коначан резултат од 4:1. У том нстом минугу н халф домаћих Марковнћ сс могао уписати у лнстн стрелаца алп је голм!ш гостиЈу добро интервеннсао. Тако су „белн’’ наставкли са по бсдама на свом терсну, мада су мо гли Још убедљнвнЈе тријумфовати против протппннка коЈи Је прпказао просечпу мгру. V тим бслпх похв^ле засгужуЈе цслокупиа одбрана, док Је у нвпаду кајбољу нгру прнказао Усковпћ, „долеклс" стрелац две гола Матнћ. ТРЧАЊЕ ЧУВАР НАШЕГ ЗДРАВЉА Пише: Сроа Николић Трше н спце(6) Срце тренираног човска има још јсдиу пажпу особину, оно може наг.то убрзати своје коптракцпјс при макси малним напрезањнма, обезбсђујући са.мпм тп.м нсопхо дно појачањс крвотока. С.ма тра сс да срцс оствзрујс нај већу продуктивносг са 180 откуцаја у мпнутп. Већу учесталост срчаних коптракција не прати сфективан рад. Сваком контракцнјом срце истискуЈ'е у аорту 60— 80 мл. крви. Мећутим, прн носебно мапорном раду срце истискује у аорту до 200 мл. крви. то јест једну чашу крвп. Код фпзнчки трепирапих људи притив крви до радних мишића вршн сс уг.тавно ловећање.м ко.тичинс крви коју нзбацује срцс, сваком контракцијом. А код не тренираних људи при фнзич ко.м раду контракцијска количина се не мсња п потреба у крвн раднпх органа за довољава се, углавном пове ћање.м броја откуцаја. Тај пут је нескономмчпкјп срце се замара и нс можс да задовољп повећану потребу крвп. Као очмглсддан прнмер впсоке радне способности срце може а да послужп н колнчнна пре пу.мпане крви коју оно оства ри. Довољно је рећи да срце годишњс протера кроз организам 3,5 милнона литара кр С. Зоговпћ ви, н то у стању мировања.
НАРКОМДНИЈЛ Мпана!=10 и—& • * V 30. СЕПТЕМБАР 1987. • БРОЈ 344 пднорамл РАЗБИБРИГЛ » РАЗВИ6РИГА ♦ РАЗБИБРИГА I; 1 рПише: Др Дчушан А. Вељковић [фАЗА ЗАВИСНОСТИ )•! (Настасак нз прошлог броја) Н Друта фаза Јс далско озбиљнпја. Док Јс наркомана у прр воЈ фазн врло тсшко уочнтн Јср Јс у пуном физичком и психнчком здрављу, у овоЈ фазн промсис су мпого уочљивиЈс. Здрављс му Јс вс11 Јако нарушсио. Млади наркоман напушта школу. Ноћу нс може да спава, а када заспи Јављају сс кош- ? марнк снови. Заспи обично тск у зору, и настави таквнм нс- ; мирпнм сном до поднс. Врло чссто одсуствуЈс од куће. Спава Ј у туђпм станоБИма, а у њсгосом стану сс појављуЈу особс до 1 тада нспознатс, обпчпо псурсднс п запуштснс. Родптсљп при- | мсћуЈу да нсстаЈу скупонснс стварп пз кућс: Млади наркоман ’ је постао завнстан од дроге н вншс нс бпра срсдства како , би до н>е дошао. Нс либн сс нп обијања радњн н апотска, а ' гс1ојкс сс орзју простнгуннЈи и подвоћсњу. Фнзнчкп су јако ' оронулн : Кожа нм Јс наборана, нмају всликс полочњакс, нсц- •' рпљсни су и малаксалн. Послс узимања дрогс зспнцс су н.м Г. сужснс, међутнм, у псрноду када дрогу не могу да набапс зсннце су Јако рашпрснс, мзглсд уплашсн н „пзгубљсн". РаI сположсњс им сс нс може прсдвндетн. Попскад само ћутс '' заглсданн у јсдну тачку. У таквом положају могу остатн сатпма, ништа их не заннма, потпуно су нсзаинтересовапп за околнну. Пзнснада могу постати врло агрсснвнк, поготову у • псриоду крпзс. када могу и физички да пасрпу на особе ко- • Јс практично п пс познају п бсз пкаквог повода. По чптавом тслу пзрког-пма м.мају уболс од пгала којпма убрнзгавају дро1у. Ово сс парочгпо запа.ча на падлактпапма н пдолактицама ’ као п у прсдслу глсжњсва. Због употрсбс нестернлнпх нгала Ј можс доћп до пнфскцпјс. (Наставнћс сс) ПОЛНЕ БОЛЕСТИ ИМА ЛИ НАЦИОНАЛИЗМА МЕБУ МЛАДИМА? НЕ СМЕ БИТИ ДЕЈАН БАБПћ, студепт: — У нашоЈ срединн нема пацнонрлизма међу младнма у оном облику у ко.ме сс манпфсстујс, а чини мн сс да га у другпм срсдннамп нма поссбно у школама н на факултетнма. ЗОРАН ВЕ.МИБ, учсник: — ДогаћаЈ у параћинској касарнн говори да мсћу младима и.ма нацнонализма, мислпм прс свсга мсђу млади.ма албанске на цпоналности, Алм у нашој средн ни међу младнма га нсма, а да га и.ма против тога бисмо се снсргично борнли. ДРАГОЉУБ ТОМИБ, ПЕНЗИОНЕР — Од када сам Ја у Парићину националнзам сс у овоЈ срсдини ннЈс оссћао, јср га нпјс нн бнло. Ово што Је после доглћаЈа у нашој касарин чинилс гру пе младкх Јс нслопустиво, мада мсђу млалима има нзпноталпзма, поссбно младнх албанскс националности. Можда нисше знали Припрема: Миша Гајић На захтсв многобројннх читалаца и у ово.м броЈу доносимо нсколико дивиих „бнссра" нз ћачких пис.мсних залатака, коЈс Јс сакупио француски публицнст Жан-Сарл. — Папс су увск становале у Ри.му. Билн су лсжсњс н то се преносило са оца на сина!? Први сс звао Ромул!? — Дању сс Зс.мља окрсће око Суица; ноћу се окрсћс око Мссеца!? _ Ссвсрпи пол и.ма лсдсну капу. Око њсга се простирс Лсдсни Лртистнк!? Од живих бића тамо нма лишаЈсва, пингви- ■<а и нстраживача! 1Би.ма Јс толико зима да су, кад сс умнкају прњморапи да ставс рукавицс!? — Кад баромстар стоЈи на про.мспљиво, то Јс врс.ме кал оп нс зна за шта да сс одлучи!! шала мас одржала РАЗЛОГ — Зашто се хо лнвудске глумице тако често ра зводе? — Па, да би се опет удале! ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 25 Мат у три потеза Пише: Мр Др. Радивоје Томашевић СИФИЛИС Трсћп стадиЈум пастаје трп до пст годнна од момснта ннфекцнЈс код нс лсчсннх болссника. Карактсрншс сс поЈавом чворова у кожн всличинс длана п разлнчптог облика (змијс, полумсссца, бубрсга). Овакви чворови сс могу Јавити и на слузокожама, поткожном ткиву и било ко.м органу (кости, Јстра. плућа, мозак и др ) Ови чворопн у даљсм току болсстн сс распадају м настају рпнс са распадањсм органа иа ко.ме се налазс. Урсћепп сифплис, ИнфекцнЈа плода ислсчсне трудпицс прско плацснтс иастаје у срсдипн трудноћс измсћу четвртог н петог лунарпог мсссца. Због развнјсностн здравствснс службе н рсдовнс контролс трудница ова врста сифилиса Јс врло рстка. Плод најчсшћс умнрс интраутернно па сс трудноћа прскнда спонтаннм побачајсм нли преврсмсним порођаЈсм. Ако смрт нс иаступп пнтраутсрино плод сс родн са знацпма уроћеиог снфнлиса нлн сс пак клиинчкн симптоми Јавс много касниЈс. (Наставићс сс) АЛТЕРНАТИВНО ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ: ДЕРМАТОГЛИФИКА (II) Пише: Зорапа Рашић МЕДИЦИНД НД ДЛАНУ (Наставак из прошлог бројл) Слично Јс и са урођсннм срчаним манама н још око 140 дрпмх болсстп. Свс су „записанс” на лллну. Записи пастају измсђу пстс п пстнасстс псдсље развоја плода и свс што Јс ма >мта псгатмвно утнцало-бнва рсгпстровапо. Мсђутим, уочамње болсстп остајс и јс,ипгл могућност дсрматоглнфнкс. Оснм у мсдшпшскс сврхс н за доказиван»е ошшства, ова метода се корпстп и у популационогспстскпм нспптивањнма, као и у кри.мипалистици за утврђивањс ндснтптетд одређсппх особа. V псг-ктпвањнма коЈа су нмала за цнљ нстраживањс гснстичкт структурс становништва, уствновљсно Јс ла постоји зјапсмарљиво мала разлвка пзмсћу пароза и пародности. Разлпке нма, н то ! уочљпге, Је.чппо унутар нспитиваннх група. Еудућност новс диЈагпостнчкс мстолс практпчно Јс загарантована. Мимпарде и мвлијардс књнжица. личннх картп, пасоша и лругнх срелстава за нлсптнфнкаппју лпчпостн постаћс нспотрсбпо. У разммтрању Јс п проЈскт по комс би сс особд идснтифи н гогалп отпореннм длапом прсл ссизором плп фото ћслпјлма, )1 чпме би се смлњнло време ндситпфикацнЈс. ОткриЕена, па заборављспа, дерматоглифшга као дпЈапгог С1пчка методг стиче дг-нас свс всћн број прнсталнца. Како и .н 11в б । кад спада мсћу наЈЈсдиоставнијс. Ссм лупе, потрсбно Је -. сзмо познавање правилпог начина чптања дсрматоглифа, и могу | ћиост да сс здрављс прочита са длана Јс ту. Управо тп ЈсдЈ постггмост псроватно ћс павссти н друге лскаре да сс позабавс овом мстолом. РАДЕНКО Жи&коРик ' спго^ст^ЈУ I -5ГНТИ ТСИ/ЈСТ / ПИПИР '" 7 ПРАВНИК Пише: Мирослав Филиповић ПРАВО ПА Прсстаиак права на породичну пснзнЈу удови, која Је пеизију остварила, по гада важсћим прописима Закона о пснзиј ско.м и ипвалндском осигурању радпнка, није предвнђсн. Ранијим пропнснма нз пснзијског и инвалндског оснгурања удовс су удаЈом губилс право на породичну пензиЈу. Овај страх да пс би нзгубмлс породи чну псизнју, многс удовице жи вс ванбр* 1но. Ванбрачнн жнвот, у нашој срсдпнн, глсда сс чссто са тс моралне страис, псшто другачијс од лсгалне брачис за Једнпцс. ЛВРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ Укрштене речм (33) Мсђути.м Закон о пснзпјском и инвалндском осигурању, којн Јс сада на сназп, дд бн изЈсдначио удовс, коЈе су удаЈом нзгубиле право на породичпу псн знЈу по рапијим прописима, са удовама коЈс то право.по садашњим прописн.ма ис 1убс, Југга јс могућпост да и тс удовс, подношсњсм захтсва надлсжноЈ слу жби пснзнјског и ннвалндског оснгурања, накпадно то право остварс. Ово тим прс што су по садашњнм позитивнпм проппсима дате далско всћс могућности за остваривањс права на по родичну пснзиЈу удова. Порсд тога ванбрачпи живот нијс изјсдначсн са брачпнм, бсз обзпра на дужпну трајања ваи брачног жнвота. СтвараЈу сс проблсми имовипско правпог ка рактсгр. У случпЈу смрти ванбра чног друга, удова нс би имала права ка породпчну пснзнју но основу ванбрачног друга, уколнко би била повољни *. за удову, Напротив, уколико јс рсгистрованп удова 61:1 могла да нзабсрс Јсдну од пспзија нз првос нли другог брака, која јс повољннЈа за удову. Аутор: вм Миша Гајић — Миг ИЗ КЊИГЕ „СРЕДЊЕВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ” МР РАДОСЛАВА ПРОКИНА НЕСТАЛА СЕЛА Као ссло Калањсвзц помчп.е сс, приликом даровања нских ссла Пструшке областп од дсс пота Лазара Бранковпћв рнзнн чару Радославу и њсговпм ссстрнћнма. 1572. године, при спископу пс трушком Макн.му, у овом сслу јс писано ..дсчанско јсванћсље”. 1718. годиис сс и на карз*ма н у попису ссла Пструшке нахн Јс по.мињс као Калановатз. Ссло данас не постојн. Срсдњовс ковпо насељс сс »алазило на рс ци Калањсвцу, дссној притоцк Стогањскс рскс. Извирс цспод брда Мале бабс, лрс.ма сслу Скорици. Припрсма: Дејан Гојковић ДВИТРУНИ ШМРЈН: ИВИЦИ САМО вицо И СИМА .могу парирати. (1\изо вћнаи) ВАЛА какав је мало му јс АЛВА за сласт. (акчгбгжоДн — ав!гв) Камате На динарске штедне улоге На орочена динарска средства од 1. октобра, биће следеће каматне стопе: На 3 месеца каматна стопа од 131 одсто, на 6 месеци каматна стопа од 132 одсто, на 12 месеци каматна стопа од 134 одсто, на 24 месеци каматна стопа од 136 оДсто, на 36 месеци камагна стопа од 138 одсто. (ЈИЈУ) •виихонни 'ноиахДвц 'нхвхт •омо 'дв!га 'фвЛ ‘иу 'зј, 'х ‘дц 'внвј ‘V 'вквсЈвк 'хохоЈхао *вн ■Лдхз '«г 'вавз ‘од ;оЈЛ И1ГЈЈ ХИП31ПММЛ ЗЧ4ДЛ13Ј ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Србољуб Живковић Првог децембра 1981. годинс прилико.м слетања на аеродром АЈр.чо, на Корзици, срушио сс авноп „Инскс адриЈс авио промета, Једна, тада, најсаврс.мсниЈа и наЈновија летилица у ЦНВП.-ШО.Ч ваздухопловству. Попшуло је свнх 180 путнпка и члапока посодс. Узрок Јс био људска грсшка, тачпнЈе грешка пплота коЈи јс ваздухоплов спустио нпжс него што Јс смео тако да се разбио о планннски маснв. Остале су и дилсме да нпЈе све би.то како трсба у везн са коптроло.м лета. Званично нико нијс поменуо да Јс на место навпгатора „ссдео" компЈутер п да Је у ствари он крмвац за несрсћу, Јср Је очнгледпо дао погрешне податке иилоту о висннп летилицс, брзнни лста, понирању... ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК Припрема: Славица Костић Пошарац СИТНИЦЕ ПОМОЋНИЦЕ Врата п оквнри прозора бићс очншћснп лакше, брже и болл н из-дће лспшн сЈаЈ, ако се оперу топло.м водо.м са 2 до 3 кашнкс петролсЈа. После прања дрвснариЈу трсба нзбрисати суг-о.м флаислском крпом. Мирнс петролсЈа брзо нзвстри Класкчиа запршка од прженог брашна тешка Јс за варсње. Јело ћс добитн потрсбну густану н исто тако добар укус, ако сс брашно размутн са водо.м, умсша у Јсло н кува Још десетан мпнута. А тако ћс бнти .много сварљивиЈс. Лист Социјалистичкот савеза радног народа општиве Парађив Издаје: Центар за културу и илформисаљс „Параћин” — Параћин Директорј Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник: Мирослав Димитријевић. Издавачки саве-п ЖивоЈив Томић (пред седник), Нада Јовановић, Светислав Живковић, Боривоје Маривг ковић, Момчило Вучковић, Јовав Томић. Лобрила Ђорђевић Мир ча Младеновић, Драгав Антић. Славољуб Обрадовић Миросла« Димитријевић, Свежава Јовановпћ и МиливоЈе Илић. Уређује репакпиони колегиЈум. Новинари? Милипа Жпвковић Мподраг Ми ленковић и Милпвоје Илић. Пословно-технички секретар: Славкпа Митић — Павтић. Адреса Редакције: Макси.ма Горког 4, Поттанскр фах38 Тслсфон- главнн и одговорнн урсдник (035) 552-352 новннари (035) 553-094. Претилата годишља 3 900 дпнара полуголпшња 1.900 динара за иностравство двоструко Жиро — оачун Нгнтр? за културу и информисање 63504-603-1973 кол СЛК Параћпц Н1та.> па: ГРО „Глас” Београд Влајковићева 8 телефсн (011) 340 551 Гираж 8.000 при.мерака.
ВОПИЧШШНОВИНЕ I ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА ИЗЛОЖБА У ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИБ” Прослава 80 годин- Српске фабрккс стцклн дслммла Јс истоврсмсно скромио н импрссивно, и охраб рила, вратпла пам всру у сопствсиу моП и сиагу. Прославу су увсличали своји.м присуством високн гос ти из Рспублпке па чслу са другом Слободаном Мпло шсвпћсм, прсдссдником ЦК СКС, ОктоОарскс радис свечаиостп се иастав.т>аЈу, тако । за Јс и оваЈ празнични броЈ у руху црвсног октобра. Да се дух овог подмсбља ис прсдаЈс ни у кризпим I срсмепнма показује лрви броЈ часопнса. за кжижсвпост умстност и културу „Дапн" кога ћстс наћи у | свом примсрку листа. ТН10 -ПДРТНЈА - У оквиру обележавања пе десетогодишњице доласка Јо сипа Броза на чело партије п Савеза комуниста, у Инду стрији текстила, која и сама ових дана слави дан фабрике, у поиедељак отвррена је изложба под насловом „ТИТО — ПАРТИЈА". Изложба је отворсна у штофарској Сали за конференције. М. М. ДАНАС ПОЧИН.Е СВЕЧАНО-РАДНА ВДННЦА СКУПШТННЕ ОПШТННЕ ■ Петнаеста заједничка седннца свих већа Скупшти- ннчкој потрошњи. На данане општинс Параћнн имаће свечано-радни карактер. О го- шњој ссдници делегати ће дишњшш ослобођења општине п града Параћнна најпре се изјашњавати и о предлеће говорити ВИТОМИР ПВАНИШЕВИБ, председник Скуп гу закључака о давању пози штннс општнне, а пото.м ће, овогодишњим добнпшцима би- тивног мишљења да се прити уручена тршгасстооктобарска прпзнања. ступи промена.ма Устава СР У радно.м дслу седнице ра ривања Досштвсног плана СрбиЈ'е и о из.менама и допу зговараће се о Преднацрту ошитиие за' период 1986. — ,,ама ОдлУке о буџету опрсзолуције о политицн оства 1990. у 1988. и нацртима до- штинс за ОВУ годину. ГОДВНА IV в БРОЈ 345 м 13. ОКТОБАР 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОБИНЕ П ЦЕНА 200 ДИНАРА кумената о општој и зајед- М. Ж. Радно председништво Скупштине општнне ДАНАС У БУСИЛОВЦУ ОТВАРА СЕ НОВА ШКОЛА ПУНА ПОДРШКД САВЕЗУ КОМУНИСТА — Јсднодушло поелсдња ссдннца чун всћ одлучна Јс мишл.сље р.адника и ^рађана да ЦК СКС ипје била групашкн обраакциЈа најоишег партнЈског органа \ Релублпцн против оиих који кочс илн успоравају гкцнју >га оживотвороћу донстнх партиЈских закључака и ставока. Наши комунисти радни љ\'Ди и граВани разумели су и правплпо схвлтнлн штв сс збива у Сансзу комунисга, н морам да истакнсм да дају пуну подршку полнтицн Савсза комуннста на рсшаваљу пагомпланпх проблема н изражаваЈу пуну спрсмност да се потпуно ангажуЈу на остваривању таквс политмкс, рс кно Је МНЛАН ПАНШ1, прсдссдиик ОК СКС на последњем прдеусдно полнтнчком активу. Унгранн тнм стакларскнх мајстора са внсокнм угледом Данас, одмах после седнице Скупштине општппе, у Бусиловцу се отвара н звапичио нова школа. Осповци пз овог дела паше општиие са новом зградом школс до бпли су одличне условс за живот, рад и стнцање ноеих знања. Школа у Буспло вцу поред учионнца има и потребан број кабинета и пратећнх просторнја, важпих за ученнчки стандард. М. М. Поводом Дана ослобоћења ДА НЕ БУДЕ КАСНО — Потосоан Потрсоан Јс|с другачији другачији однос пн улаган. улагање прс све СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ј гн у малу лрнврсду, агроиндустријску производн>у# ту ' ргзам, угостнтсљство и саобраћајну дслдтност. Ово • ј ирсмс Је врло неповољно за ннвестнцнЈе због педо- , сшгка акумулације, алн смо свеснн чшћенпце да ће : ако данас нс урадимо ниигр сутра бнтн Још теже, иин сувшие касно за било какву ннвестициону активност, нагласно је ВИТОМИР ИВАНШИЕВИБ, председ ннк СО на недавном прнврсдпо политичком актнву. 80 ПОНОСНИХ ГОДИНА ДЕЛОВАТИ ЕНЕРГИЧНИЈЕ __ Зато мл тражнмо да се енергичниЈе делуЈе иа среВмвашу укупног стања, прс свега на спровођсњу Пршрама економске стабнлпзацпЈе н промени политнчког систсма. Нсмогуће Је радити н развпЈати се ако се настави са продубљивањсм крнзе, ако се не зауставн и смањн илфлација, ако се нс средн монстарнк и бак^арски снстем, ако се наставв са даљпм оптерећењем прнврсде — једвом речју: ако се не обссбеде регуЛрпи услови живота н рада. Напорп којн се сада чине, мере коЈе се енергич ивЈе предузимају, променс Устава и Закона о удруисеном раду, рсшспост се спроведу одлуке Конгре са и вартиЈскнх плснума, уливаЈу пам пово самопоуздање. Гадни људи Српске фабрике стакла пружаЈу полрптку тнм мерама и даће томе своЈ пунн допринос, рскао Је Драгомнр Хаџић, на прослави осам децениЈа Српске фабрпке стакла. 0КГО5АГСКА г ИЛгрј а. 1 Ј! оКто&АРСКЦ ■ Свсчаном седшпцом Радничког савета, нзвршннх органа друштвсно-полнтичкнх ор ганнзација » бројних пословних партнера и гостпју у СрпскоЈ фабрпци стакла у Параћину у суботу 10. октобра обелсжена је осамдс сетогодишњица постојања ц рада овог колектива □ Седници присуствовалн н Слободан Милошевнћ, председник Прсдседпшптва ЦК СКС, Милутин Милошевић, потпредседник Извршног већа СР Србпјс, Мнлепко Пстровић, Извршни секретар ЦК СК Србпје, Ружица Десивојевић, члан Предссднпштва Рз публичког всћа Савеза синдиката и други гости из општине, региона и републикс. ПРЕДАТ НА УПОТРЕБУ ОБЈЕКАТ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Становнпци месне заједнице „4 јул" су добили савремепо опремљен објекат за окупљање и рад друштвснополитичкпх организацнја. ПросториЈ'е ове месне зајед пице предатс су на употребу 12. октобра на пригоцпој ссечаности, тнм поводом од ржаној. ОбЈ'скат је грађсн средсгвима месног самодоп рпноса, коштао је око 6 милијарди старпх динара. На простору од око 300 квадрата поред већ поменутог садржаја биће смештена н предшколска установа за малишанс мз овог дела гра ЗА ДАН ОСЛОБОБЕЊА НОВА САМОУСЛУГА У „ЈАГОДЊАКУ У понедељак 12. октобра у улици Жарка Зрењанина отворена је нова самоуслуга „Јагодњак”. Производнопро.метпа радна организаинја „Шумадија” поклања сво јпм суграђанима нових 250 квадрата продајног простора и бпфе како би у овом делу града задовољила погребе за уредним снабдевањем основним животним на мирницама. М. Ж. У ЧАСТ ДАНА ОСЛОБОБЕЊА ПАРАБИНА И НУПРИЈЕ 03 ДАНАС ПРЕКО МОСТА — Поносни смо што је наша фабрика од половине свог века радила и развијала се у послератној Титовој Југославијц, што је међу првима још далеке 1945. године када је ратни вихор још није спппао упалила своје пећн н отпочела свој рад, рекао је на почетку свог поздравног говора, оораћајући се присутним гостима. ДРагомир Хаџић, геисрални директор Српске фабрике ста кла. И од тада до данас тсче њен непрестани развој. Од малог произвођача стакла створена је фабрика позната и цењеиа, коју поштују и са којом сарађују многе домаће организацпје н стране фирмс. — Мали је број домаћпх фабрика са тако дугом традицпјом, а пут којим сс пшло за ових 8 деценнја је врло дуг, испуњен многпм по тешкоћама, иск<ушењ1гма п непзвесностнма. Свака етапа у развоју представља при чу за сеое, а све заједно дало би један дугромап. Даиашњи капацптсти омогућују производњу око 160.000 топа амбалажпог, 15.000 тона тр- (Наставак на 2. страни) Слободан Милошевић, председник Председништва ЦК СКС разговарао са привредно-политичким активом Параћина ЈЕДИНСТВЕНО И ЕНЕРГИЧНО Карикатура: Зорана Жнвковића Најпрс је Мплан Панић. председнпк ОК СКС поздравио високог госга и упозпао ■ Након свечане седницс радннчког савета Српске фабрике стакла, поводом |убплеја 80 година постојања и рада, и обнласка фабрпчких хала, СЛОБОДАН МИЛОШЕВИБ, прсдседник Председништва ЦК СКС )>азтоварао са привредно-полптичкнм актпвом, у просторијама нове зграде Мссие зајсднице „4. јули”. Радници подржавају снсргичшгју акцнју га са лпчпом картом ове друштвсно-политлчкс заједнице и осповшш привредПИМ, ПОЛИТНЧКЈ1М И ДруШТВС- ' ним кретањима. На крају свог излагања Милан Паннћ је у пме комуниста, радппх људи и грађана дао пуну по- : дршку енергичној акцији Савеза комуниста н ЦК СКС па превазилажењу постоје-1 ћих проблема п решавању ] пагомилашЈ.х тешкоћа на Ко сову. Внтомнр Иванишевић, пре дседпик СО јс говорпо о стању у прнврсдп п јачању | привредпог потенцијала општиие кроз улагања у нај- ; виталпије привредне грапс, али је нагласио п неопход- ј иост помоћи шпре друштвене заједнице. (Пасгавак на 2. странн) [ ДАНАС БЕ БИТИ ДОДЕЉЕНА ОКТОБАРСКА ПРИЗНАЊА 1 постигли НАЈБОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ На данашњој заједпичкој ссдпицп свих всћа Скупштв пе општпне Параћин, у присуству представппка друш гвено-полптичкпх и радпкх организацпја пз наше општп пс и гостпју биће уручсме Сктобарскс наградс општц 1.с Параћнп. Овогодишњп дс битппцп дппломе су Самоуправна интересна заједнипа социјалпс и дечнје зашпггс, Радпа органнзанпја „Параћинка”, Топлица Марн пковић, нпжсњер у Фабри П1Ј тскстилппх машпна „Про лстер”. Мирослав Дпмптрпјовић, пссник н повннар, Драгослав Дшшђ. днректор 0. Ш. „Вук Караџнћ” у Поточцу,’ Бура Б\кић, пепзионср, дргштвсио-полптичкп радипк. Томислав Видовчћ, раднпк Српске фабрике стакла. Новчане награде сс до дељују Мсспој заједнипн Боспловап. Ралпо клубу | „Франц Розип”, Жпвотију Васњљевићу, пснзионеру, ак тпвисти пз Горњсг Видопа.и Паунп Јаћнмовнћ. пољоприврсдпом произвођачу нз Ратара. (Опширнмјс на странн 3.) Дуго очекивани мост преко Велике Мораве у Нуприји данас ће бити пуштеи у саобраћај уз пригодну свеча ност. Од реконструисаног и про ширеног моста становницн трограђа не очекују миого, али може колико — толико да повсже покпдаис иити са радње три по.моравска грала, и отклонн њихове вншсмесечне муке про грчавања прско моста, ускакања у аутобусе међуградског превоза. плаћањс нс јефтине пу ' тарине на аугопуту. М. М. поводом ОКТОБАРСКИХ ДАНА СПОМЕН ЧЕСМА МИРОСЛАВУ ЈОЦИЂУ У току овог месеца, а у ок виру октобарских лразника у селу Стубица биће изграђена спомен чесма Мирославу Јоцићу Сирету, члану СКОЈ-а, ученпку ћупријске гнмназије који је на том месту 1944. године заклан. Мнрослав Јоцић се врло рано сврстао у ред напредних омладинаца, а у Параћину, где је живео, био је организатор СКОЈ-а на терену. Иницијатор за изградњу спо мен чесмс је Општински одбор СУБНОР-а, а финансираће јс месна заједннц Сту бпца. М. Ж.
ОСВРТ 13. ОКТОБАР 1987. • БРОЈ 345 лолитични живот ВОЈДГОРУЋИ На ЈедноЈ од ПРОБЛЕМ прошлнх ссппша 80 ПОНОСНИХ ГОДИНА СО постапљспо Је пнтање снабдсвања водом, коЈе Је овог лста поп ри.ми.то драмћтнчне тоновс. Предссдипк Пзвршног Савста, Стојлн Вељковнћ, упозпао Је прпсутне са нопорпма којн су чнњсни да бп сс ћодоснабдсвање кормалпзовало, Мећутим, чнњснпца Је, да Јс водоводна мрсжа дот|-ајалп, затнм вотп лежн па каиалнзапијк, нздашност врела у Извору јс битно смањсна п довсдспа на »ппгпмалнс колпчнне. Даљс, образ.тажући проблсм во доснабдсвлња, Всљковпћ Јс указао да Је Извршни савст чнипо све што је у љсговој моћн, па је и аиимирао цистсрне коЈс су слате у угрожсне дслове града. Проблсм сс пе може брзо п бсз всликих пнвсстнцнја прсвазићи, зпкључено јс на свом скупу и прсдложсно Јс. на захтсв нсзадовољних делсгатп да нарсдна седнпца Скупштипс општппс, 13. октобра, саглсда п пспита могућ пост краткорочпог побољшапл водо снабдевања, а СоциЈалпстпчком савсзу јс цаложено да оформи тсло којс бп бнло сачпњсно од бррјпих стручњака, п којс бп морало да да проЈскцпју дугорочпог снабдсва н л пиЈаћом водом. Слооодан Милошевић обилази СФС у пратњи до.маћина (Наставак са 1. страие) говачког и угоститељског стакла за годпну дана и про изводњу техничког и оптичких стакала која по количипи п квалитету задовољава добар део југословенског тржишта. Поводо.м овог јубплеја на свечаној седници, којој је председавао Момир Илнћ> председник Централиог радиичког савета најистакнутији.м пословипм лартнсрнма пз земље и иностранства као и јсдпом броју радиика из ове радне организације који су у свом досадашњем ра ду постигли најбол>е производне резултате, активно учествовали у раду ДПО, дисциплиновано извршавали РАДНИЧКА СЕ НЕ ПОРМЧЕ — Захватања из привреде су огро.мна, тако да не можс.мо ни да расправљамо о дохотку, односио о средстви ма која пемамо. Социјалне разлике притирају све више раднике, тако да Је задатак Савсза ко.муииста ла у поглсду расподеле се још много впше апгажујс, рекао је Томпслав Вндовић, радпик СФС, на иедавној седпици привредно-политпчког актнва. ЈЕДИНСТВЕНО И ЕНЕРГИЧНО (Наставак са 1. стране) Нада Јовановнћ- заменик председника СО, је говорилаостању у друшгвеним де латностима, са посебним освртом на школство и младу генерацију, и са задовољством истакла чињеиицу да је у овпм временимд искушења школа била на висипп тренутка у потпупости одговорнла изазову времена а међу младима нису примсђене иикакве тепденције стране духу времена п полптици СК. и новинара, који су своји.м смелим и храбрим написима, нарочито о проблемима Косова, далп изванредан допринос на раскрипкавању преденте и албанског нанио нализма и сепаратизма. Покскад су новинарп, по његовом мишљењу, брже реаговали него званични органи државе и власти. На крају разговора СЛОБОДАН МИЛОШЕВИБ, председник председништва ЦК СКС Ј'е говорио о актуелним питањима остваривања програма економске стабилизације, променама у политичком систему и проблемима на Косову, оценивши при том велики значај постигнутог степена јединства на недавној седннцн ЦК СКС. раднс задатке и показали одређене креативне способности чиме су допринели усисшно.м раду ДПО додељсна су признања. Овом прнликом проглашснн су и резултати акције „Продуктвношћу и штедњом ка ци.вевима стабилизацијс”, а за најбољег радника пзабран је Стојан Крстић, ВКВ стакларски радник. Захваљујући сс на урученом признању Енцо Цимсрман пословнп партнер пз За падне Нсмачкс јс између осталог рекао: — Имам немачки пасош, што је само папнр, али пмам и Словенску крв и много браће и сестара у Југославијн посебно у Нараћину. — Имао сам срећу да годинама пратим успехе ове срабрикс, рекао јс нзмеђу ос талог Бан Карло Перего из Италије. Лично даје.м комнли.мсн ге сви.м опим људнма који су се годинама трудили да постигну овај. резултат, а он је резултат труда који је Параћин заслужио. — Прескромни сте када говорите о вашем колективу, рекао је на почетку своје поздравнс речи Властимир Јовановнћ, директор Жупског рубина и истакао нзузегно добре пословне одиосе између ова два колектива. Уручена су п признања Са веза проналазача и то за доприиос иноваторско.м и к-реатпвпом раду БранИславу Јо вановићу п Небојпш Јовановнћу, као п самој радној организацијн. М. Ж. КРИТИЧКО САГЛЕДАВАЊЕ И ОДЛУЧНА АКЦИЈА Значајан задатак ООСК у овоЈ вкиији Јесте дв подстакну даљу актнвност и заоштрс одговорност свог члансхва тга рсализацијн одговараЈућих ставова V ссдпнцс ЦК СК СрбнЈе п Програма Прелседннштва ЦК СК Србнје о ндеЈно-полнтичким запапима СК СрбиЈс у прсдстоЈсћим промснама Устава и гругии актилностима везашгхг за гтромснс у политичком и припрсдлом снстсму. Вео.х’П Јс пажно да основне организациЈе и ор. гани Салсза комуннста крптички саглмаЈу: холики су- се н како бавнлн сутптннскнм питањнма живота « рада радних људн и грађанл у срсдини у коЈоЈ делуЈу начнп органнзовања СК —• од основне органкзацнје и акционнх облнка до највпшпх органа СК, идсјно-полптнчко оспособ.-кавање н марксистичко обра зовањс чланства н кадрова Савеза комуниста, — идеЈна кретатиа у дотичноЈ радноЈ и животноЈ срсди ни т: у сопствсннм редовима н оспособљавање за препозиавањс н вођсн.с одлучне ндсЈно-полнтичке борбе против спих антисамоуправних и антисопнЈалистички.х снага, — класно-соцнЈално Јачање Савеза комуниста, — ниво ндсЈно-политичког Једннства н акпионе способности Савсза комуннста, доследност у примеии дсмократског цснтралнзма, развнјеност демократских одиоса и нзграђеност мстода и садр.каЈа рада. НЕИСКОРИШБЕНЕ МОГУЋНОСТИ СДРАДЊЕ ЛИСТА АКТИВИСТА МЛАДЕ СМО ЗАНЕМАРШ — Младе смо занемарпли у више поглсда, мало водимо рачуна о њнховима бригама и проблемима. Тако о омладннн размншља Душан Булат, псизионср, дугогодишњи друштвено-политички радник, човек који је радећи са младима регрутима годинама стнцао искуства у раду са омладппом. Кроз дугогодишњи раднп век бавио се пословима општенародне одбраие, алп и многим другпм актнвпостпма у струковном Синдикату, Партпји, Савезу борапа. Сада је делегат друштвенополптичког всћа у Скупштп нп опшгппс, члан Секретарп јата ООСК у месној заједни ци, члаи Општпнског одоора СУБНОР-а, делегат у СИЗ-у дечпје п социјалне заштите, Републпчког савсза за спорт п рскреапнју пнвалпда, а пспред Општииског одбора СУБНОР-а заду жен за рад са омладипом. Чинн нам се да је то тема па коју се најчешће враћа. — Омладииа врло радо прпхлата оно што мн саветујемо н предлажемо, каже Душан Булат, и ту пма пзванредних резултата. V органпма м тели.ма мора ла има впше места за •.■лзле г." јп су спремип ла у^че ој н.\ старпјих, а од Душанз Бу лћта пма шта п ла нагче 12. ОКТОБАР — ДАН ИНОВАТОРА Милош Стсвић, прсдседник ОВС, ј'е'између осталог рекао, да су проблеми нагомилани и споро се решавају, да је радничко стрпљење на измаку. да радник неће закључке.и ставове, већ енергичну акцпју јер је раслојавање у друштву све изражеиије, а радничку класу смо соцнјализирали до те мерс, да више иелга чиме да располаже ни одлучује. Бура Букић, члан ОК СКС је поред осталог истакао и пезаменљиву улогу штампе □ Поводом МВДМ 12. октобра — НЛУБОВД Дана иноватора ЈугославиИИИ01М |е клубови самоуправљача и општннска већа Савеза снндиката Параћина, Буприје и Светозарева као и Савеза нпо.чала^ача и Сааеза пнжењера н технпчара из ове општине договорено је да се у циљу размене нскустава одрже скуповп на коохмаћессобрађивати темеизобласти науке и тсхнологнје. Састанци ће се одржатн у сва трн града. Како нам је рскло ИлиЈа Паунорић, сскретар Клуба самоуправља ча у иашој општшги првн сусрет ће сс одржати у Параћииу а темп ћс бити „Наукп, техиологија, иновацк је и радпо стваралаштво1’ као чиииоцн економске стабилизациЈе и срмоуправиог развоја. ТаЈ сусрег ће се одржатп 25. или 26. октобра. До.мпћин другог сусрста бнће Све тозарсво у новсмбру месецу, То бн био сусрет самоуправљача нз матеБРАНКОВИ ДАНИ У спомен на хероја ријалне производљс а тема бп бнла са Пст1Г.естог сусрста Самоупрао.ва ча Југославнјс коЈи ћс се одржати ндуће годпне у Тнтограду а тсма гласи: „Оствармвољс иослог.пс функциЈс у социЈалистичком самоуправ љању” и на краЈу до ^|ћин сусрсга у деце.мору месецу бићс Вуприја. Тс.ма Је ^РазвоЈ удружепог рада ос ланднћсм на сопстпсис сиагс п само управну ннтеграцмЈу'’. Тр те.ма је била предмсг Седамиаестнх сусрста самоуправљаи.а „Црвенн барјак" у КрагуЈевцу. Циљ ових сусрета сгмо упрпвљача нз три суссдпе општпнс Је упозпавањс са условима рада производним и са.моуправнпм одпосима н перспектнвама даљег развоЈа као и цз могућностима разних видова мсћусобне размсне рада и упознавањс са достпгнутнм резулта тима у одговараЈућнм радним оргаПовсзаност наше пр!гвреде је врло лоша. Фабрнка обућс ваи Параћина вишс значи него у самом Параћину. Како, иначе, објаснитн чнн>еницу да ова <Ј:абрнка своЈу ХТЗ обућу уопште не продаје код некнх већих орпанпзација у нашоЈ општини. Штампарпја наЈмањс запошљава капацитете за потрсбс каше општнне, а у граду ће се лакше доћп до ,,Краш"-овнх слаткнх пронзвода него до произво да ,1Параћипкс”. Ако зпамо да бн „Параћишса” могла внше него до сада да пласпра у Пардћину оки 3 тоне канднторскнх пропзвода, да би „Обућа" могла да прола стакларн, штофарн, цсмситарн и другнма око 7.000 иари обућс, да бн штампариЈа могла да произвсдг око 10.000 кутпја зо нашс потрсбе, онла бн могло да сс поставп питањс: — уштсде у траиспортннм троптковима, — бржс ниркулациЈс фннанснЈскнх срсдстава, н иаравпо — зпатно боље норншћсње лроизводних мапацнтста. Тнмс сс, наровно, не завршава могућност сарадн>е_ али бп и ово могло да послужи као пркмер за будуће пословно повсзквање. О заједнпчком ист^пан>\' 111 тржишту поссбно јс питањс и посебна рач\чшцп. КоЈе су свс могућности сарадње и шта бн сс доби.то бољнм повезиг«ањем, рећи ће магсркЈал којк сс ради у Комитсту за прнврсду н којн ћс бнтн понуђс« сшгм радипм органнзациЈама. 0ДГ0В9РН0СТ ЗА ГРЕЈАЊЕ Традицпонална манифеста пија „Брапкови дани” која се код нае одржава пово дом годишњпце рођења народног хероја и шпанског борца Бранка Крсмановнћа, обележена је са неколико маиифестација. На даи Бран ковог рођења, 3. октобра, ученици Основне школе из Сикирице која носи његово п.ме п извпђачи положилп су вснац на споменик Бранка Крс.мановића. Извиђачки одред је био до.маћин оријснтационом так.мичељу пла шшара савезног ранга. Пригодне манифестације су одр САМОУПРАВНА РАДНИЧКА КОНТРОЛА Пише: Богоје Лазић СРК у нашем друштву је само је дап ол елсмспата друигп.енс сам.озаштите прско корл се нршн поддр\Ш1В.1ЛВ31ЋС- функциЈе државс у о.'1=сп» контроле и 6е:бе.1п«>стп. г.шпл Јапажањз уквзују да с. <км с<;.нк1сии|е остварује у срс2.-.г-.:д у којпма су развпјсииЈи правнв отиосп. II п-п. т броЈних тешкоћа и сла- ... < .'.I > |'ј к ( сс све «н:пе аф,) |>рс к. V Ор1Л|>||.ТП1||||’.М<< •■,.■.•>.« рд.а јер V’. •, жан и у Индустрији тексти Месној зај'едницн ла „Бранко Крсмановић”, Ос Крсмановић” новној школн у Д. Мутници, Средњошколском центру и _ нил.цијама ос.тањају сс прс свсга „Бранко на сопствспс спаге и корпсте1и< соп ствсну памст. м. ж. Д*. Г. ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ Пише: Драган Петковић БРЗО ПТНЛДЊДТИ УЗРОНЕ Сви знамо да има доста крквпч нпх дела која се очигледно врше, а која се уопште не пријављуЈу, V прошлој годинп Општинско Јавио тужилаштво нпје пркмнло ни јсдну пријпву дз крнвично дело РАДНИЧКО БУДНО 0К0 току својс актинности стекле врло позмтивна искуства, афирмишућн се тт.ко као зкачајан »^актор у раз «и.Ј1 соци|алнстичких самоуправник одпоса. Иа крају, поргд стручнс помоћи о д.ојоЈ је бнло речн, од нарочнто! је аначаЈа, пимоћ коју грсба у својиј средннн СРК да пр\жају свс друштвсни-полнтнчке оргвнизацмј-.-. у првом рс.ту снндикат, како Сп сс с-творили бољн услови • аслопње <>1О1 пр:%п1а. поврсд равноправности о запошљава њу, стварање монопо.тнстичхог положаЈа и изазивање порсмећаја на тржишту, трговима хтатним новИем, странои валутом н девизама, као н нека друга дела иј Савезмог кривичиог закома као н занемарљив броЈ пријава за крпв. дела против самоуправљани. заштнте жн вотне срсдине, примени хнгмјенскотехтшчке заштпте и друга из КЗ СРС. Да ли треба посеровап! да се та кривична дела коЈпма сс очигледно непрекндмо напосе тешкс после днцс за економнку и стабплност лс мље, гопштс нс вршс? Закљу<пк бн био спсвнм једноставан н очиглепн да друштве1» имовпиа I« ч!е зоет-но -1Л11ПТ1ћсиа н дч се мораЈу брло аткла1шггн сви узроцп ц иколностп ко|ц рсприлу• кују опакво стање. Овп тнм пре шт<» ј* познати лд V пгакси. по прапнлу пема проблема окп <*гкрива>м* п |:р|<ћ»п.т.иван>а оннх кркпнчннх <с ;з којнма сс угрои.-ава пр.катна цм<>. II вина «шллчни пнтсрсси појсдинацо. Грађанн пре свсга знаЈу да штшс своје интересе, а ако он буде угрожен, подпосе прнјавс, прикупљаЈу самн потрсбие доказе и всома су активни у току цслог поступка. Оту да су свнм оправдана оиа залага ња поводом Уставннх промсна « промена Закоиа о удруженом ралу да се у областн занггнтс друштвене имовкне морзЈу учииитм сушткпска «обољша!ћа. Наравно, нк Јсг;п< закон сам по ссбп. а поготово ако сс доследно не спппводн, нсрешава проблем всћ поставља освове ла рс п.зпсањс одрећсмог друшгссног од1'оса. Потребан Јс пог.и квалитет у 1’тшсм фактнчком одпосу прсма др’ штвепоЈ својппм н нсгопању култа друштвене спо^нмс. Јасмо « прсцп« «<» ратраоен као м стеар-Јња гаксе кчнмс у ко!о| ће учннш.цс крмми Н.1ЛМНХ Ц лрггих 1>С !<1 Јвољепп.ч по113111311» сачсчати ж казненс. <«сго II лруге санкцнЈе у смксчу јшсилплнискс. полткчке и моца ше <».|ГЛВОрПОСТ1«. Откако сам комплетирао укус, сви сте ми по вољи. Еигомир ГеофилошпЈ Разматрајући ињЈшрхтзцнЈу Штофаре да ов« п»- зпнс псћс моћи да обсзбсдн грсјање у свкм оинм објсктнма које јс у прсходпс двс ссзонс греЈала, Извр* шни савст СО Јс формирао радну групу коЈа треба ла сагледа могућност грсјаи.а тнх обЈската на некн другачнЈ« пачии, а уз то да се сагледају могућпостн да сс обсзбсдс срсдства коЈа су Штофпри потребпа гако бп се д<» краја овс годнне азвршкла започста реконструкцпја котла н од Нове године обезбедпло нормалио грејање. Ујсдпо јс закључено да се загражп одговорпост за вакво пнашан. ИпфрмациЈа о елементарно! непогоди, суши и Њ«- ним носледнцама изазвала Је поссбно интересое**® нрпсутнпх. Том прилнком Јс закључсно да Извршни савет покрсне поступак код падлежних републнчкн сргана за промпгу каматннх стона у пр-лмврној пол-опрпврсдноЈ производњн н да сс пољонриирсдннин ислободе порсза п допрнкоса због прстрпљених штст«. а да је Једиа пссбна седмица посвстп проблемнм« по к.пприврсдс. м. ж. свеа.пчоан ство ај6ДнишгвУ 3 СР СР ... Ц , , . х и/) лИЛАг.......V '< Ср ИЛГ/1/ИЛ4Н. (2Р И/И/ИААИ.. САП ..и) .ИЈ ■ .ИЈ Ш. Здрављо Филиповић
Иаана 13. ОКТОБАР 1987. • БРОЈ 345 0К10БЖ1И ННШ ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАКИН: БУРА БУКИБ БОРАЦ У РАТУ М У МИРУ Име ц допринос, Буре Букића, верујемо да је познато многим суграћанима. Изузстно активал друштвено-политичкц радиик, привредник, борац предан, свим срцем идеалима аутентичног, револуционарног духа. Младалачки елан, прекаљец у Револуцији, пдтврћен у најтежим биткама V НОР-у, остао је да га краси и данас. Одајући му признање, ова средина још једном истиче његов изузетан допринос привредном и друштвеном развоју општи не. Мећу бројним обавезама које су краси ле његов радни век, посебно поглављо зау зима развој угоститељства и туризма у Па раћину. У образложењу о додели награде, истиче се да је Бура Букић веома успс шно учествовао V развоју самоупразних односа у области привреде. Такоће је успе шно водио и значајне инвестиције у облас ти угоститељство. Одајућц признање овом врсном привред нику и друштвено-политичком раднику, употпуњава се дуги списак признања која су уследила, за ратне заслуге, друштвено- •политички рад, приврећивање. ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН: ДРАГОСЛАВ ДИНИН Директор модерие школе Основна школа у Поточцу, „Вук Карацић”, може се својим резултатима сзрста ти у сам врх образовних установа у Срби •ји. Један од најзаслужнијих, за овако ви сок третман образовно-педагошких квалнтста. је Драгослав Динић, днректор школе. ■ --Радни век недагога започео је V поме- <нутој' школи, где је исказао високе радне квалитете, жељу ц могућност да се ухвати у коштац са многим новинама у процесу образовања. Најпре, један је од носилаца изградње нове школске зграде, која представља изузетно леп и функционални обје кат. Потом, својом активношћу мобилисао је колектив да се прихвати републичк ог експеримента, прерастања библиотекеу медијатеку, где је, у конкуренцији четири школе, пдказан најбољи резултат. Захваљујући тим резултатима, поточка школа ушла је у нов 1ЈИЕ8СО екснеримент, самоо бразовања, који ових дана даје прве резул тате. Иначе, ова школа на чијем је челу Дра гослав Динић, добитник овогодишње награ де општине Параћин, отворена је за све об лике сарадње са многим друштвеним сре динама. ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАКИН: МИРОСЛАВ ДИМИТРШЕВИК Богат кљнжешш опус Књижевни опус Мирослава Димитријевића, остварио је бројне трагове у књижевном животу ове средине. Из његове „песничке радионице” на светлост дана изашло је девет ауторских књига, а V шгам ни је знаачајан подухват надахнут Вуковим делом, књига народне књижевности „Воде ветровите”. „Воде ветровите” су плод дугогодишњег сакунљања и бележења бисера нарооне књижевности на овом нодручју, и нредстављају ризницм народног блага, какве се чи Вук не би ностидео. Са аугорског нера Димитријевића стихови су нретакани у књиге: „Нехај клатна, „Мојн свемирски преци”, „Велика постеља‘‘. „Преноручена пошта", „Досољавање анћела”, „I енерална поправка” и „Седмог пава". Поред поменутих несннчких творе вина V библнографији су уписане и књигз афорнзам,! „Лфоризгшца" и ениграма ,,'Д^с жено". Мирослав Димитријевић, огледао се и као уснешан нрозни нисац, а на сцени ГАП-а нзвоћено ге монодрамско казизагнс „Ортаци". Имајући у виду богат књижевнц и а ча терски рад у култури, скунштина онштиче је доделила динломм онштине Панаћнч Мирославм Димитријенпћм, песнику и новинару, уреднику лиса „14. дана'*. ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН: САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ДЕЧЈЕ И СОЦИЈАЛ НЕ ЗАШТИТЕ БРИГА ЗА ДЕЦУ И СТАРЕ ЉУДЕ ■ Самоуправна интереспа заједнииа за дечју и соцпјалну заштпту, делује као јединствено тело од прошле годнне. V свнм делокрузима рада учшшла је кораке од „седам миља”. Подсетимо се само неких чињенииа: V оквиру друштзене бриге о деш< предшколског узраста изграБена су два нова објекта, а трени треба да отпочне са радом током ове године. Затим набављеи јс специјални аутобус „Полетарац”, опре.мљснн су просторп у основпнм шко лама, адацтиран објекат нас тавно-рекреативног центра на Грзи. Кроз програмс целоднепног и полуднсвпог боравка дсце предшколског узраста, обухваћсно је близу 800 депе. Радећи на проблемима соиијалне заштите највише се учинило на остваривању со цијално-заштитних функција у ОУР-има, а нарочито на формирању службп где су нзражени проблсми алкохолпзма, одсуствовања са пос ла, инвалидности... Посебна пажња посвсћена је проблемима брачних, пре дбрачних и породичних односа кроз формирање саветовалпшта, а пажња је пок лоњсна друштвеној заштити васпитно запупттене децс п малолстних деликвената, др уштвеној заштити остарелих лица кроз изградњу клу пских просторија, сервнсне \ слуге... ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН: РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ПАРАБИНКА” Брдо злата за квалитет У отежаним условпма прп вређивања „Параћинка”, у < : иоследње три године, постп жс запажене резултате, а?х . који се могу одслпкати и -у{' следећп.м податком: На ово^^ ’ '' . 4. годишњем пољопрпвредном / сајму у Новом Саду „Пара- - „■ ћинка” је изложила 17 про / 7 2- ? извода и покупнла 17 меда-;'‘у ља за квалитет што златних, што сребрних. Обзиром, на повећаии|; оби.м производње, каже у образложењу предлога за награду, појавила се потреба за прошнрење просторног капацитета, те је ове године у току завршавање пословног објекта у којем ће отпо чети, са радом, пова производна линпја. Овај простор се гради у циљу интезивнијег повећања обима произво дње, пласмана робе на тржишту и нзвоза. Производп којпм се свет заслађује Радни људп „Параћинке’’ овом наградом добијају моралпу подршку и сатисфак цију за уложеии напор п по љом да се рекламнп спорт, „Жвазбука” дуго врти, као знак успешне продаје на ју гословенском и ино тржишстигпуте резултате, са же- ту. НОВЧАНА НАГРАДА: МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА БУСИЛОВАЦ Шкода понос околине □ Учионице новоизграђспе школе у Буспловцу, папуииле су се дечијим, радозналим главицама. Бусиловац је овпх година мењао лик, чппећи га лспшнм и племенитијим. Ово живо село, чпје средпште потсећа на мравињак, за резултате постигнуте у комуналној градњп добило је новчану октобарску награду. Ног-и елан за учење у новој школп Поред новоизграђене шко лске зграде, на јесењем сун цу се „кочопере” и чт&еннне: Село више не „кубури” са нискоиапонско.м мрежом. Пзграђена је трафо-стаиица која је за дуже вре.ме оспгурала редовно п квалнтстно снабдевање електричном сне ргијом. Телефонска звоњгва чује се у 55 домаћинстава што оз начава поуздану везу са све том. Бусиловац је родно место иародног хероја Момчила Поповића — Озрена. Мешта ни ннсу заборавили свог суграђаннна, који је себе угра дпо у темеље социјалистичке револуције. Много раније по дигнута је спомеп бпста, која је у међуврс.мепу освежена, а до празника освануће и плато са површпном од 1000 квадратннх метара. Све објекте које је Бусило вац градио највећнм делом су финанспралп мсштапн, кроз самодоприиос и поједи начпа, лична издвајања. Охрабрени досадашњим ре зултатњма мештаии су форхшрали п задругу, а у даљоЈ перспективи је п анпмпрање мале привреде а са циљем останка младнх у овом, жнбом и напрелном сслу. НОВЧАНА НАГРАДА: РАДИО КЛУБ „ФРАНЦ РОЗИН” РВДИО БЕЗ ГР-АНИЦА? □ Где п телефопн п тслекси закажу, пе могу члановп Радпо-клуба „Франц Розпн” из Параћина. Њпхов знак VII 1 СС\’ стално путује кроз етар, свим светскнм, дужпнама и ширинама. Нема онога шта не мо гу, овп момцп п девојке за радио уређајима, да урадс, од рутинских јављања па до набавке неопходшхх лекова, са бнло којс тачке зсмљине кугле. У свим акцпјама и маннфестацнјама, које су се одвнјале и које трају у Параћпну, њпхов допринос је долазио до пупог изражаја. Пначе, кроз ову организаннју прошао је велики број младих, који су стеклн всома корнсна техиичка знања, 11По представља значајан до припос у развоју систсма ОНО II ДСЗ. Посебно змачајна активност Клуба, пска зана је на успостављању п раду мрежс опасности, чпјн је посебан зпачај у ванрсд- Пријатељп шпро.м свста пи.м снтуацнјама (зсмљотре си, поплаве) и путем које је исказана висока обучсност и сфикасност. За своју дслатност радпо аматсрп су добили вслики број прпзнања Плакету „Нп кола Тесла” — најпише прп знањс Савеза радио аматера Југославпје, плакету „Борнс Кидрич” — најзначајннјс признање Народне техннке Јутославије, плакету „16. новембар” Републпчке конференцпје Савеза социјалистпчке омладпне СР Србије. Што се коло ширп, цептар је све даље. Илпја Марковић ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН: ТОПЛИЦА МАРИНКОВИП Иновацијама до оризнања Посебно поглавље у дсловање овог стручњака, прсдставља рад на иновација.ма и техиолошко-техничким укапређењпма. Ова ј вид интс рссовање уткап је у апарате за бојење канура и патеит затварача, што је овс производс уврстнло у најса вршеније на домаћем тржп шту. Ценећи и уважаваЈућн ко рпст и економске сфекте НОВЧАНА НАГРАДА: ТОМИСЛАВ ВИДОВИН НАТПРОСЕЧНИ РЕЗУЛТАТИ О Видовпћу, његови друго ви у прсдлогу за награду говоре све нај.тепшс: „Током годппа, упорним и квалитетним радом оспособљава се и сада се налази пз радном мссту впсококвалификованог радпика — стакларског мајстора на лончанпм пећпма. Његови резултати у производњи, и по ква литету н по кваитптеп', : упек су у врху, стално пос I тпже натпросечне резултај те”. Бројнп задацн које је Вп I довић успешно и предано I нзвршавао, билн су мотпв, 1 да га члановп стакларске пар I тијске организације, предло- [ же за делсгата на ХШ конгресу Савсза комуниста Ју- , гославије. НОВЧАНА НАГРАДА: ЖИВОТШЕ ВАСИЉЕВИБ ДЕЦЕНИЈЕ АКШШТИ На челу месне заједнице Г. Видово налази се Ж.ивотије Засиљевић, нензионисани ^т кларски радник. Њему је за вишегодишњи рад додеј љена новчана награда општи | не Параћин. тсхнолошке-технпчких решења Радпа оргапизација их јс прнхватала п доделила одговарајућа призиања. Та кође, су Клуб Самоуправља ча н Општпнска организацп ја проналазача, високо оценили његов стваралачкн рад за шта је уследило признања поводом 40-то годишњице ослобођења и 35-то годн шњнце самоуправљања. Ниска новнх рсшења па, лази се на радном столу То плице Маринковића, а инска прнзнања, данас 13. октобра, биће пунија за најзва чајнпје прпзнање опшгине Параћпн. Четири децени1е успешнпг оада активисте Животе Васиљевић нису заборављене. Оваплоћене см кроз низ акција, а сада је уследило и признање, кога ће наш саго зорник, са нравом, примити ча Свечаној седници Скмп:и гине општине. ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН: ПАУНА ЈАНИМОВИН ПОЗЛАТА ВРЕЛНИХ РУКУ ■ Малн је број жена, у овој средини, које су пспосредни носноци пољопривредних домаћпнстава. Једна од >бпх, вредна н отресита, Пауна Јаћи.мовпћ из Ратара, с правом ће понети признање ове средине, за доприиос у развоју пољопривредне производње. У домаћинству које броји ^евет чланова, од тога чегг.о оо деце, Пауна нредставља харијатиду што се успешио чосц са свњм цедаћама м по Ђонривреди. Када смо је ових дана по ^етили, и видели домаћинст во које је лепо изграћено и нонуњено с&им неопходним машинама, Пауна се похва лила да је то дело вредних оуку „дшгастије” Јаћимовић и да се може добро живети, од свог зноја и издашне згм ље. Страчу припремио Мнленцс Плић
УДРУЖЕНИ РАД 13. ОКТОБАР 1987. САРАДЊА ШТОФАРАЦЛ ПАРАБИНА И КРАПИНЕ НЕРАСКИДИВО ПРИЈДТЕЉЗТВО Одмах након последњих дана рата и у првим данима слободе, крај ткачких разбоја у Параћину. нашлп су се будући штофарцн из Крапине у СР Хрваткој. Та сарадња које је започела у данима што су озиачили изградњу, нове социјалистичке Југославпје, траје и да- ј нас. Тако су недавно. од 30. ' септембра до 3. октобра у ' Параћину боравили радни-| ци текстилнс пндустрпје „Кратекс” из Крапине. Током боравка, загорцн, су се упозналп са технологпјом ра да у параћинској Штофарн. затпм са културно-историјским спомснпцнма у Поморавл.у. На фотографији: Добродо шлицу и пријатан боравак у пме граћапа општпнс Параћин, пожелела јс Нада Јовановић, потпредссдник Скупштнне општпнс Параћин. ПРАЗНИЧНИ СУСРЕТИ НА РАДНОМ МЕСТУ ИЗ ПРЕСТОНИЦЕ У УНУТРАШЊОСТ Кроз амбулаиту на Жслсзничкој станицм до сада Је прошло миого ле кзра, којп се нису Дуго зедржавали н уг.тавном су тражи.ти боље ус ловс н доходак. Мсђути.м, за НАДЕ ЈКДУ НИКОЛИП рођсну БсограВан ку, Параћли нпЈс провипннја нитк место нсгде „богу иза погу”. Ока већ годииу и г.пше д;ша ради у Амбулаптп ш ЖслсзннчкоЈ стаиици, прсдапо, с л.убављу, баш онако како доликујс а.мбициозпој младости, пуноЈ хумапиз.ма и всре п бољу будућност. Порсд пацнјспата са же лезнице, њепа ординација је ааакоднсвио пуна и пацијснати.ма са странс, Јср глас о стручиом п добром лскару се падалско чује. НАДЕ ЖДА пе прави паузу за доручак, Иђко ссстра МНРА ЦВЕТКОВИп’ 1шЈе случпЈио ту плп је другим пос лом заузста докторка НАДЕЖДА преузнма и тс пословс. Присуство докторке НАДЕЖДЕ НИКОЛИК у Параћипу слободио сс може рсћи Је Јсдан комплимеит граду па Црнпци. Роксанда Јовановнћ • БРОЈ 345 КрТАО У РЕМОНТУ НЕМ АЛИ ГРЕЈАЊЕ ПРОБЛЕМАТИЧНО Из Индустрпје текстила „Бранко Крсмановић” на адресу Извршног савета Ску пштине општиие стигло је писмо у коме јављају да због планнраног ремопта ко тла, кој’п се одужио, неће б1Јти могућности до дене.мбра да редовпо снабдевају паром потрошаче у граду. Оваква ситуација изазвапа је забринутост па је одмах организован састанак на ко ме су потражепа решсња ка ко огрејатп стапаре у зградама као и многе устапове које се греју паром из штофарскс котларнпце. Формпрана радна група ко ја управо. пспитује тсхнпчк.е могућностп котларппца у ПРОБЛЕМИ УРЕБЕЊА ГРАДА ГРАД РАЗРИАНХ УЛИЦА ■ Параћнн ј’е један од најпрљавнјих грацова које сам ја вндела, рекла је пзмеђу осталог НАДА ЈОВАНОВИН, заменик председника Скупштнне општине Параћин, председавајући недавном састанку на комс јс бнло речи о проблемима уређења и чистоћс града И осталн учесници у днскуснји на овом састанку, п бнлн су прнсут нн прсдставници ко.муналне раднс органнзације, ннспекцијскпх органа, мссннх заЈсдннца, образовцња, већнх радних организацпЈа п други, су то п потврднли, Узрока што нам је град овакап има впшс. Најпре грађани су краЈњс нс.грр>ш када је у питању његова чнсто*ка, омладина нсто тако, а комунална радна оргапизациЈа недовољно опрсм.љгна да цсо град одр жавп на адсквитан начин. Зато 1с закључеио да свако роди своЈ посао н да се пооштрн казнсна полптнка п да буде благовремсна. Било Је до ста оптулсбн на рачун оргШшзацпЈа коЈс раскопаваЈу град као што су Попгта, Електродистрнбуција, Нискоградња, да мсђу њпма не.ма довољпс коордпнациЈс. 3(ато Јс затражсно да сс всћ Једпо.м направи ред ко, када и зашто раскопава већ асвалтиране \'Л|,ЦС У граду. м. ж. стамбенпм зграда.ма у центру Параћина и у установама којс су до изградгвс топловода грсЈ’але саме себе. Ипак, пробле.м псће битп рс шсн уколпко нп сами станарп, у случају да сс котларннна покаже способним, нс одвојс прсма првој проценп трп и по мплпопа динара за куповину мазута и нафте. Прсма првпм прсдлозима Штофара би н даље грејала пске ближе потрошаче, као што је Средњошколски цсв тар а у погон би се убацилс котларнице у Робној кућп „Београд”, солптери.ма, дсчпјем обданишту и новој згради Центра за дневни боравак остарелих лица. МОРАЈУ У ПЕНЗИЈУ Прсма одрсдбама Закона о радпим односпма радпику престаЈс радни одпос по сплн закона када иавр ши 40 годпна радпог стзжа, пли кијмањс 15 година радпог стажа п 65 голина живота. У всзи са примспом одредаО.1 Закона оргап инспскпијс рада Јс нсдзв но завршпо њсну контролу и прс.ма тоЈ свидснцпјц одкоспо сгидснпијп кадровских служби Јс констатова но да у овоЈ годинп нсгдс око 30 ралннка мораЈу у пснзију по сили закоиа. Овдс не рачунамо радпикс Ипдустрије вупслих тканииа коЈп су у току овс годи пс добили бсннфш-п^шл рлдпп стаж п глс је таЈ поступак ових дапа окопчан, али то Јс прсма оцснп писпскције исглс око стотппу радппка који такођс морзју у псшнЈу по сили ззкон?. С обзпром да ово стањс рсдовно пратп п да кадровске службе кочстку годипс благоврсмспо упозораваЈу радпнкс ,чо сада пијс бпло проблс.ма са одласком радника нл V РО „Сан’ ПРОИЗВОДЊА ИЗНАД ПЛАНА Радна организација ДКТ „Сан" производи за познатог купца, а то су махом фа брике ХТЗ опрсме п обдапишта којима се нуди комплетан програ.м. Због тогау магацини.ма нема лагера и сада је већ сигурно да ће планирана производња од 10 милијарди старих динара сигурно битп премашеиа. РО У М. ,Грза’ ПРЕДСТОЈИ СРЕБИВАЊЕ ХОТЕЛА току ове годнни Хотсл „Петрус" јс имао увск пунс капацитете, што је омело да сс до сада изврши планирапа замена птисона, тапета и крсчење. По речи.ма Зорана Всљковића, директора „Грзс", хотсл ћс сукцесивно да се празни како бн се што пре извршило генерално сре ћивање смештајног блока. М. Ж. м. м. ИЗВРШЕНА РАСПОДЕЛА СРЕДСТАВА ИЗ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ □ Извршнн одбор Самоуправног фон да за развој привреде донео је одлуку да се Сложеној органнзаиији удруженог рада АИК „Параћин” по захтеву додели кредит под веома повољннм условима у износу од 73 милона нових динара. Та срсдства биће употрс.бљсна рс као нам Је по.моћннк прсдссдника пословодног одбора Бошко Иванковић, код паших чланвца за рсализацију програма п то: код Радпе органнзацнЈс „1. мај”, 20 мплнона динара за уређење зсмљшггл, заправо реалнзоваће се започега инвс стицнЈа на одводњавању Змпча, Великс ливадс изградњом Још Јсдног канаЦа за одвод свнх потрсбних вода. Код Зе.мљорадничкс задруте „7. Јул” такођс за уређсњс земљишта биће два милпона динара. Код радне оргаиизаппје „1. маЈ” накоп зп вршстка хидромелиорацноин.х радова одводњавања добиће сс носе об радивс површиис око 145 хсктара. Код зсмљорадпнчкс задруге „7. Јули’' ће сс обавити хидро.мслпрццнони радови одводњавањс на повр шини од око 120 хсктара. Код радне органпзациЈе ,(Параћннка” ниве стпциони радови су у току, ради сс ца израдн објскта дорадс н парк цснтра и ту јс предвнђено 20 мнлнона динаро. Радна организацнја Фа брпка адитпва добила Јс шсст милм тсхпнчкс докумснтациЈс за дислока цнЈу комуналне кланнце која у нс то прсме прсдставља н заштиту водотока рскс Црнпцс и Всликс Морапс. пензпЈу по сили Закона ко'н цчле у непосредиоЈ про изполњи, Међутпм, када се рали о овп.м друтм кате горнЈама радпика ко!п су нз адмнннстрациЈс п рад пвци на одређеним функцпЈама ту Је п рапиЈс бпло проблем.а а ЈазљаЈу сс проблсмн п ове годпнс. Напме, опи илп нс желе ла иду илп прикривају одређенп стаж, поссбпо ралпицн к'о|и су пмалн бспкфпцпрагш рапнп стаж н који потврде рсшсња п тако даље пас тојс па свакп начпн дз сакрпју. и да нс оду у пепзи Ју кала су стеклп за то услосс. Јсдан броЈ радппка ко-п сс налазс па сппску нашс Информацпје Је отишао у пспзпЈу.и бсз гЈвшег упозоренл, и рсшења рск лп су нам у органнма Ипспскцп|с мсђутпм има п та квпх коЈи сс разумишљаЈу и псћкаЈу са жсљом да не оау у пепзију па ће Орган ипспскцпЈс бнтп принуђеп да пнтсрвсннше по државноЈ липпЈн допошсњем рсшсња п подпошсњсм' олгозгПлЈућнх прпЈава против о.т говорпнх лнца а одговорна лпца су паЈчсшће та лппа којл нсће да пду V пснзиЈу, тако да ћс моратн њпховп срганп управљанл да их разрсшс д^жностн и да им сс раскпне раднп отпое опог момспта кала су стсх лп право за пснзиописањс. ■ д. Г. Д. г. ■ АКТИВНОСТ ИНОВАТОРА У ФАБРИЦИ СТАКЛА СТИМУАИСАТИ КРЕАТИВНОСТ □ У јубиларној 80. годинп постојања Српске фабрике стакла иноватори п рацнонализаторн настоје да својим прр наласцп.ма и техпнчким унапређењима даЈу пун допринос даљем развоју фабрике. Један од п>пх је Миодраг Бурић, впсококвалифнковани бравар у Основној организацији удруженог рада „Амбалажно стакло”. О свом тсхкнчком унапређењу овај вреднн раднмк каже: ПОЛУОДГОВОР НА ПОЛУПИТАЊЕ КОЛИКО ЈЕ ГЛ8/ РН0 ЛЕКДРА ЛРЕБЕГЛО" У БУЛРИЈУ Радић Драган, дслсгат Скупштинс општнпе раћпи, всропатно сс руководпо нским одрсћсним ра- ■- ■ 1 она дшира п употрсбићс их раду нпвсстициоио техппчке мсптацпЈс радн проширења докупроиз водннх каиацитста. Радпа органпза ција „Обућа” добнла је 20 мнтпо:\» динара за набавку машппа чнЈа |е набавка у току и очекуЈе.мо долалнс тих машина. Зати.м радпа организа циЈа „Шумадија” добпла Јс 5 мнли оаа динара за израду инвсстиционо- — Ја са групом другосд дошлч с.мо па ндсју да нзвршп.мо прспраг.ку гориопика п постоља где смо уградпли и додатпо хлађсњс са.мог брСПСр! Јср су ТИ брСНСрН ДСЛМ.МИЧ ио нз увоза II снгурпо да саза у оноЈ снтуаппјн када сс до дсопза тсшко долазп набапка увозппх дслова предстарља велпки проблсм. Порсд тога технпчко унапређси.с коЈс с.мо по ч шој замнсли остварплн дајс и всликс уштсде. Нском иашом рачупицом којом с.мо .мн ураднлн аа комнспЈу која Јс оцсњи пала тсхничко упапрсђење сматрамо да пегде око 50 .мнлиона старих дпнара уштсђуЈсмо дневно фабрицн. Порсл уштсде у новцу мп смо опде дос|1 доприпели и прилико.м моита л.е, поправкс самих урсђајп Јср с.мо олакшали рад радпнпн.ма и створи ли подношљивиЈе услове рада. Паиме, иознато јс да у тн.м ходпици- ,ма тс.мпсратура износи преко 300 стспсии и то Јс за радникс и те како тсшко прилнко.м монтажс. Сада јс радннцп.ма потребно упола мање прс.мсла за скидгњс н .моитираи>е н што Јс најглавпиЈс онн могу са ве ћом сигурношћу и прецнзношћу да обаве послове око монтпракдт прс- .мсна. За ог.о тсхнпчко уиапрсђеп.с награђснп смо рскао бпх си.мбо.тн'1 г.о.м наградом. Мпшљсња са.м да Је исопходно да сс радннцн коЈи се бавс ипоцациЈама и тсхннчкнм уналрсђсњпма бољс награђуЈу како би.ти сти.мулисани за такап рал. д. бп г. 3.50ГОМ кад јс поставио делсгатско „Катпко јс лскара нз Мсднцннског цснтра у Параћпну прсшло на р/дд у Меднцински псптар у БупрпЈп?’’. Кад би зпалн праве разлоге пи: МОГЛГЈ б|| 2<1Х1ШЛ>ујућ:| одговору којп му јс досгављеи из Мсдшшнскос цсн тра „Здрављс*' и још нскнх нзвора, па ово витал ко питањс параћннског здразства дамо комплстан ошовор. Рсци.мо, зашто баш у послсдњнх пст । рецнмо, дашто само у КуприЈу? Мпого лскара, спсцпЈалнста, провсрснн.х ка н младпх псрспектпвпнх^ напустило јс у време зпдипс пзраћинск? Еолиице и Долга Пскн трбухо.м за крухо.м, иски у потрази мацијо.м у чувсппЈп.м установамд, а г.ски из п.сних разлога”, с година и. ПОСЛСДНјС здравља. за афирпеобЈашпа лргарцд”, рсклн би, пз ■ ! ИЗ ЛИСТА „НОВИ ПОПОВАЦ’ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА ДЕВЕТОМЕСЕЧНИ БЕЗ ГУБИТАКА? У покушају пројекције фи нансијскеог резултата до крај'а године пресудна је на равно, могућпост производњс и продаје цсмента п новимала. Уколико би се испунио плап од 595 хиљада тона у другој’ полвпнн годпне, пословну годппу бпсмо завр шилп без губитака, са 35 милијарди акумулације. Ме ђутим, реално је очскивати реализацију која би у укуп но.м нзносу за шест мссеци дала 532 хиљада тона произ вода, прп че.му би финапсиј ски резултат био нсгативаи за око 32 старе милијарде. Дакле, пзлаз је са.мо у потпуно.м кормшћењу сезоне — уз реализацију донетнч мера. н. м. ТРЕБИ ОКТОБАР БРАНКА КРСМАНОВИБА ДАН РОБЕЊА У ШТОФАРИ СКРОМНО И СВЕЧАНО Уз полагање вепаца ца спомснпк народпом хсроју Бранку Крс.мановпћу, уз спо ртске прноелбе, као што је фабричо филале у мало.м фу дбалу, крос, без вслике по.м пс и говоранција, са традмционални.м гостп.ма мз Крапмне, штофарцп су прославилп дап фабрике, трећи ок тобар, дату.м роћења Бранка Крс.мановпћа. Јсдна од „пајтсжних" година од оснпвања тексгплис нпдистрЈЦС, 67-ма по релу, обслежсна јс скромно, \з наду да ћс слодгће бптп много весслпјс. ЗА НАШЕ РАДНИКЕ НА ПРИВРЕМЕНОМ РАДУ У ИНОСТРАНСТБУ Нове намате за иа 1 Од 1. октобра девизне штедише V земљн као и власшши девнзних рачуна имаће др\тачнј‘с каматпе стопе од оних које су имали у трсћем До ОЕИХ про.мена дошло Јс због нз.мспа ка.матних стопа у некпм зсмљл.ма, (на примср у С? ИемзчкоЈ) одакле потнчу валутс којс паши грп ћанп у.тажу у до.маће баике. Како левизне штсдише код нас добијаЈу ка.мату израчунату на осиопу камдт Н!гх стопа у зс.мљама домици.тнинх ва.тута франак рсцимо за шсајцар; прс?.-д| важсћпм каматама у ШвајцарскоЈ, н тако рслом — про мсне у тнм зсмл>алва одржавају сс н на висшгу каматиих стопа код пас. Даље, штедњу наше кахптс на девизпу и средства положспа на дег.нзис рачуне увсћаваЈу се затм.м за 2 процснтиа посна због подстнцаЈа ла се штсдн у иаишм Гпнкама. На додатна 2 процептиа посна пмају право само опс девизне штедише којс раде на прнврсменом ра лу у шгостранству, као и странцн Ко има јака леђа, сматра се неспособним за физички рад. кварталу ове 1одине. који и.маЈу ПЈНВП да код нас штедс нли држс дсаизс па дсвиз!Г1М ра чуцима. Ово право ссзано Је за обавезу штсдншс да му јс девнлнк улог орочсп па 12 мсссцп или Нардћина и КунрпЈе. Разлозн који се .м*му чути о< овпх потои.пх, јср скоро свп жпвс у Параћнну, Јссу ксобјашњснн али пс п нсобЈашњпви. Дђтушс, иису у оквпру послсдњнх пст го.тниа „пооеглп”, г.око рсче Јсдпа од њих, алн тс годнншјс су сптипца. Лскарн се „нссљадаЈу” око дссетак годинл, госорс дагу.мн. Од 1978. до ппших даиа отпшли су: Др Душан Всљковнћ, псдиЈатар, Др Зсрзп Прокпћ, гипсколог-акушер, Др ђиљгпа Балов, лскар опште праксе, Др Бра ико Танасковпћ, хнрург, Др Милосав Вучковић, гинс колог, Др Радо.мир Ракић, гннеколог, Др Јагода Стс фановић, физпЈатар. и још Јсдлн лекар презнмепа Стефановић, Др Драгољуб Ми.тошссић, спсцнЈалиста М1-ДПШП1С рада, Мн.-шсав Шубаревић. гинсколог и не цто прс Љубпша Шљпвпћ, пе.тјатар. Мо.-кда Још пе1.ог нс буди иа.м замсрспо, што смо дпборзвили, данпс (оснм покојног Др Ракнћа) раде у ПупрнЈи н миого јилчи и тамошњој Болницн и Кулрпчаиима, а и мио ги.и Парпћиицпма, коЈи су всруЈући у њпхову ппсоку стр' чпост, наставили ла сс лече тг.мо гле онн радс. Шта јс устварн хтсо делегат Ра^пћ и како га јс задоНОљио одговоо са трп голппа. нп пама ппЈс Јаспо. сно као длн. послсдњпх !пз Болница, то Је Ја Миленковић дуолсвоју дсвнзну \штен.ма у шведсккм крунхма. •мата прн.мсњуЈе к за крунс, има прааа да па улог прско 60 мсссци доС.-|Је капоспа. На примср. - Карпкатура: Зорап ЛЈКОВНћ Лко сс такве пггслнше, коЈе че камату добнЈају у девизама, луче । је од бзике наплаћуЈу у динари.ма. н.мају права за још лва г.роцсптпа посиа всћу каматиу стопу. Нракгнчно каматнс износс, случају, треба увећатн .-*■ чети рп процснтт штсдкша коЈи ђевину а иста данске •орочен мату од 16.05 од Анђелко Ердељанин ситнмш * /
МЕСНЕ ЗЛЈЕДНИЦЕ 13. ОКТОБАР 1987. • БРОЈ 345 СЕЛО - ПОЉОПРИВРЕДА И30ШТРЕН0 Ратари: ОД ТРИНАЕСТОГ ОКТОБРА ПОЧ ИЊЕ ХИДРО-МЕЛИОРАЦИЈА ћОВИ СЈДЈ До краја овс гдине месне заједнице Ратари добиће нову електро-.мрежу у дуЈкини од 6 километара, на свако.м другом стубу светиљку. тако да ће село забљеснути новим сјајем у вечерњим часови.ма. Целокупан посао кошта 5 милијарди старих дипара, а половипу срсдства је обсзбсћено из повог самодопрпноса. У плану јс и пренсм.риипњс, 1ншравка гровне конструкције на друштвеном дому. Од значајних догаћаја у ово.м селу треба споменути традицноналпу „Ратаријаду" која је овс године одржана у Обрсповачком Ратару, а идуће године сслн се у параћппско Ратаре. ФК Јединство, члан првс општинске лиге, послује самосталпо, и кроз фудбалскп бифе обезбећује срсдства за своје са.мофвпансирање, пе оптерсћујућп касу Мссне заједнице. Уз то издваја п средства за рсконструкцију Дома културс, што представља пзузетак у односу па друге сеоске клубове који пељеше, ионако скромнс фондове Месннх заједшша. Раде Јоваиовић ПО ПЕТ МН/1Н0НА ЗА ОДВОДЊАВАЊЕ ЕЗ Према извсштају из АИК-а хидро-мелиорациони радовп у склопу ко.масације у Стрижи, прва фаза, почеће 13. октобра, а требало би да трају до 1. маја идуће године. За одводњавање у комасацноном подручју додељена су бссповратна срсдства од Рспубличког ко.митета за пољопривреду и шумарство, а од Агробанке Београд, кредит. Израћсна је ипвестпци оио-техничка доку.ментација и прнкупљене сагласности ЈЕСЕЊИ РАДОВИ Берба и сетва упоредо □ Кукуруз, шећсрпа репа, сунцокрет и повртно биље, беру се н ваде, а ратарп баш и не сијају од среће □ Дуга суша однела је данак п гледањс у нсбо није помогло ■ Предстоји сетва п нада да ће идућс лето битн нгклоњепије „11. КОНГРЕС”: КДМЕН ТЕМЕЉдЦ ЗА НОВУ САМОПОСЛУГУ Месна заједница „11. конгрес” добпја НОВИ продајни простор, односпо саврс.мсн ) опремљену самоуслугу. Камсн тс.мељац за овај оојекат од око 250 квадрата постављен је 12. октобра. Нова самоуслуга је лоцирана у улици Милоја Јоцића, а овпм оојектом ППРО „Шумадија” жели да побољша снабдевање овог дела града. И порсд све значјипјег иа претка науке у прљопривреди наши ратари остали су, као одвајкада, зависни од „годнне”. Барем већпна. Има. кукуруза који су се сачували, донели богати род, алп всћина њпва носп на се би једну и танану стабљику кукуруза, пзгорелог у септе.м бру, нсздраво жуте боје, са ксцавим п пабпрчавим плодовима. Гледали смо у пољнма како се у тсшко.м тренутку, кад се и позпају „јунаци”, њива до њивс свс више дели. На једној сс кукуруз сушп, на другој још зелен ста са и храни се. Очигледпо ра злика потнче од рада и то не оног узалудног, већ рациовалног, са. више поверења у достигнућа агротехиике. јавање на 2.720 хектара, махом на индивидуалном посе ду. Низ акција се спроводл код Ко.мбината, банака, Југо петрола, задружних организација. За организовање сетве искључиво је надлежан АИК „Параћин”, Инвест-банка и Југобанка за повољније кре днте, задружне организације за снабдевање репро.материјалом. Пред пољопрнврсдшшима су дилеме, али без обзира на њнх, земља се мора обраћивати”, нешто мора да се раСАВЕТИ СТРУЧЊАКА Пише: Јован Цветковић ди”, како рече Врапчанац Радомир Марковић недавно на изложби у Стрнжи. Можда није на одмет завршити једном анегдото.м, али анегдотом у којој се кри јс МНОГО мудрбсти II ИСКуСтва. Некада чувени пропзво ћач црног лука, Милан Дикић, почивши, лук је садио на свпм слобдним парцелама баш онда кад би лук био пајјефтинији на тржишту, п кад би свп дизали руке. Увек је следеће бербе најви ше зарадио. М. Миленковић сд републичкнх и регионалиих институција. Сада се очскује да Агробанка одобрп тражена средства V октобру, а регионални СИЗ водопрпвреде у два наврата, дсо у овој годшш, а део у јануару пдуће. Власницп земљишта дужни су да уплате 15 одсто вредности, најкасније до 10. октобра, а то ће их коштати нешто преко пег старих милиона по хектару. Овим пројектом обухваћена је изградња мелиорационог спстема за лодручје Стрпже, Лсбиие, Сикирице, До њег Видова, Горњсг Видова и Дреновца. То је површина коју омеђује пут Параћин-Чепуре, правац РатареДоње Видово-Стрижа, Аутопут и с друге стране обала Мораве, до комасирапог под ручја у Чспуру. Дужина главног канала у првој фазн износиће 4864 мс тра док би секундарни ка нали били дуги 6200 метара. М. М. МЕСНИ САМОДОПРИНОС ОДРЖАНА СЕДНИЦА ОПЕРАТИВНОГ ОДБОРА САМОДОПРИНОС шш лши ■ На седници Одбора одржаној 18. 9. 1987. г. усвоЈ’ен је Извештај о финансиЈпериод I—VI 87. г. Прнлив средстава самодоприноса је у оквиру планираног и саглано очскивано.м расту личних доходака. Планирани приход мссног са.модоприноса за 1987. г. је 380.000.000. а нзвршење за првих шест мссеци јс 186.835.952. дин. односно 49 одсто. ДРЕНОВАЦ: НОЖЕМ НА ЖЕНУ Мирослав Игњатовић (35) из Дреновца у ноиедељак 5. октобра са три убода ноже.м у срце и стомак усмртио је супругу Мирјану (31). Убица је лишен слободе, а Окружнп суд у Светозареву изрекао му је притвор. И док се према кукургзу всћина ратара одпоси маћсхпнски, шећсрну репу сви мазе п пазе. Очпгледно врло исплатива, ова култура нијс много подбацпла п поред су ше. Бпће је доста п квалиМ. М. тетне. Скромно посејани сунцокрет такоћс ће подбанити, алп то нису бројке од којих застаје дах. На свега 239 хсктара друштвеног земљпш та, колико је засејано, очекивало се тек 2000 килограма уљног семена. Нсће га то ЈЕСЕЊЕ САЂЕЊЕ ВОЋАКА Одавно се зна да је јессња садња воћака боља од проле САВЕТ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ГРАДА ЛОШ МАТЕРИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ Делегацпја свнх месипх заједшша у граду на наредној седпици Скупштине општнпе изнсће захтев за што хитније реша вање матернјалних проблсма месних зајед ница, поссбно када је у питању коришћење изграђеннх објеката у мссиим заједннцама. Ово је закључено на савету месних заједнипа који је одржан овпх дана. На свом састанку тражеп је већи увид у трошење средстава месног самодоприноса.^ ћне. Премештање из расадника на ново место у будућем засаду за младу воћку нпјс пријатно. Она после то га болује, односно мора да се прилагоћава условима дру гог станпшта. Уколико се пресаћпвање обави раније, одмах по опадаЈву лишћа, саднпце се лакше примају у нссметано крећу у пролеће. Садња се обавља у читавом БАРОМЕТАР Пише: ЈБубиша Милип ДНТИМАТЕРИЈА Нисам песимист, али судсћи по ово.м днвљању цена почећу да всрујсм у аптиматерију! У рсду, дизање цена, алн дизање цена и стално закидање на количинл и квалитету, е то већ не могу да разумем! У некпм артиклима, посебно прехрамбеним, всћ је толико ма.то артикла да ћс се једног дана продавати налепница са ценом без артикла. Артпкал иестаје, а плаћа сс гомилом новца који опст пма неку трснутну вредност, па јс ако се то сагледа мало студпозннјс, свс ипак у пекој равнотежп. За артикал којп се ускоро нсћс впдети, плаћаће се ловом која не вредп ништа! Приврсдпа активност пар екселанс! Нсма шта! ,7 -М-?- \'-'7 перподу мпровања вегетаци јс, практпчно од почетка но вембра до пред крај марта. Овс годипс може почети не што ра.чнјс, у другој половини октобра. Уколико временске прилике допустс, у дане кад нема мраза, могућа је и зимска садЈва. Најчешће се садња обавља у јамиће који се копају па унапред развераннм п об ележеним местима. Копање јамића обавља се тако да њихова ширпна пе буде мања од 1 мстар, а дубина пли ћа од 60 цантиметара. Приликом копања горњи, хумуснп слој зсмљишта одваја се од дубље, мањс пладне здра вице. ј За садњу се корпсте здра- • ве, углавном једногодпшн с саднице уједначенс по развч јености п порасту. Прстходво се оштрим маказама отСадница се сади на дубпну на којој је била и у расаднику. Када се коренов систем по крије, земљиште се лагано нагази и потом набаци 5 — о килограма згорелог сгајња ка пазећи да не доће у додир са жилама. Преко тога се нагрне остатак земљишта добро нагази н залије са преко десетак лптара воде. Поред саднпце се побнјс ко лац тако да му горњп део доспс до испод пупољака прсдвпћенпх за формирање крупе. Воћка се прнвеже ча осмпцу н посао је завршен. Густина садњс п распоред воћака зависи од система узгоја, особине воћне врстс, сорте и подлоге, плодности земљшпта и положаја воћњака. О томе се треба посаиетовати са стручњацпма приликом пабавкс садница у расадппку. Код садње мислите и на сунце. На најсунчанијим ме стима требало би садити трешње, брсскве, и дуње, а на засенчспи.м — крушке, ја буке и шљпвс. На севсрној странп, гдс пма најмање сунца, може сс гајити рибизла. лико бити, опет због годнне. Звсзда поморавског ратар ства јс повртпо биље. Код нас сс гаји „ван конкуренпије”, а п пормално јс, јер доносн високп профпт. Ту друштво нема шта да тра- •/!Ш* ратарн су се усавршнли с примсни агротехникс, и од ппшс рекло би сс. Користс се многобројнп препарати у цпљу што всћих прпноса, по нскад п прско мсре. По ста рпнском „трн прста п о хо, хо”! Последице слсдс. СЕТВЕНИ ПЛАНОВИ секу повређене и претерано дугс жпле. Непосредно пре спуштања у јампћ корен г.с потапа у кашу направљену од јсдпог дела свсже говсђе балаге и два дсла иловачс. Нри спуштању садница пажљиво сс распореде жпле па које се пасипа ситно земљп ште ископано са површипе. ИЗ РЕЧНИКА СРПСКИХ ИАРОЈЈНИХ ПЕРОВ?/' А О БИЉКАМА ПОЧИЊЕ ЛОВ Д8Д Неће се параћпнскн ловци много истрошити у октобру. Рестриковаии лов наставља сс и ове године. Параћински ловци у октобру могу да ло ве само 18. и 25. овог месепа. Тих педеља од сванућа до поднева пмају право да ловс препслиие, грлице, голубове, дивљс пловкс, дивље гуске, штеточипе, и — по јс дног фазана. Иако се ловн само две педељс, опрезност неће мап.ка ти. Можда пз разлога нестр пљења које обузпма п ловпе и керовс треба у ловишту још више пазитн. Сетимо се немилих догаћаја једног трагичног, који се завршио смрћу ловца, а баш се фазан ловио. Зато боље је фазапа којп иза себе пма нспрсгледан тс рсн и пропуститн пего да сс задовољство п радост прствара у трагедију. М. М. Остхтн приходп су пзкосили 296.429.247. дкн. а расходи 420.270.097 дпн. нсангажована средства 54.995.102 дин. Прилив средстава задовољава, али ш<Је у складу са преузстнм обавезама, коЈе су знатно већс. односе се иа изградњу сптсема за прсчишћавањс отпадиих и фекаЈПШХ вода, II за првих оса.м мессци прнлив срсдстава месног самодоприноса и комуналног допрпкоса се крсће у оквирима плапираког прилива. Поред дате информацнЈе о а>- градњи канализацнЈе и ситсема за пречишћавањс отпадких вода, члаиовн Одбора су извршили обилазак градилишта. Тренутно стање иа изградњи Јс следеће: — лагана I фаза, део снстема за биолошко прсчишћавањс као наЈвећи објекат у снстсму, у фази Је завршен тЈ. радови су извршени око 95*1», — извршсио Јс постављање гсвовода 0 700 мм за одвод водс од лагуне до контактног базсна за хлор, — завршсии су главки грађсвннски радови ка контактном базену за хлор, — извршеи« су принрсмни радовн за почстак изградње стаиице за хлорисањс, а израда насипа око базсна Јс у току, — па објекту црпне стапице за прспумпавањс ирспосрсдно уз одбра.мбсин ■ касип Вслике Моравс, коЈа Јс сва од бстона радовп су завршсни око 6О‘/» и код снстема за мсханичко прсчишђавање рашчишћсн Је тсреп п кзвршено обслежавањс за ноља за сушсње муља (ов.тс Је нзвршск н нскоп зс.мљпшта до котс постсљкце), трулкшта к погонскс зградс. Обзкром на условс коЈк су дати иовом докумситациоЈм предв«- ђеп« су додаткк радовп тако ла ће врсдност целога сптсема без опремс пзиоситп око 790.000.000. Опрсма потрсбка за систем према допуњеноЈ п иновираној тсхничкоЈ документацнЈи крсће сс око додатннх 380.000.000 дин. Опрсма ће сс сс монтирати парцијално сходно ухоловању са.мог систсма. Поред напрсд наведспог на седнпцн Јс донсто Јога <газ одлука коЈс су бптнс зз даље нзвођење радова рпд.ч пл» <’гг.им1 канализацлЈе у спстем за прсчнгаћавањс отпаднпх вода п фекалнЈа. Александар Кнежевић ПЕЈЗАЖНА АРХИТЕКТУРА (1) Пише: Мирослав Алексић ЗИОВДБЕ гдддаовЕ СУСРЕТИ СЕЛА ПРИЈАВЕ ДО 15. ОКТОБРА Врзино коло на пгришту псна пшеннцс, брашна н хлс ба, впше псго сшурно одне ћс данак плапираном засеја вању озјјмпх жита. Не исплати се пшенпца, могло јс да сс чује још јула, а како рсзопују поЛ/ОЈЈривред!ЈПЦ11 овпх дана, можс да сс прсд поставп Сгога сс чјшс велики папорп како бп се зсмљорадннци заиптсресовалп за сству „хлсба". Очскујс се засеБАДЕМ Бадем зсјтин јс лск од кра ста н од ухобоље. Бадем је н срсдство протпв колике. Горкп бедсм са шећером лск јс за опе који пљују крв. .,Ко хоће да се пс оппје, не ка паштс срцс поједе пет горких бадсма”, је још рпмско веровање. Јован Цветковнћ КраЈ ссптембра Јс наЈпогодпнЈе н наЈбољс прсме за вађом гладиола. Трсба пазнтн да их не чупамо из зсмље вукућн нх за лншће. Лишће ссчемо до I пм нзнад лучовнце. Лу ковкис сушпмо па топло.м промаЈном мссту десетак дпна. Затпм пх чистпмо од зс.мље, ноонх луковпца, одумрлу маЈку луковнцу, оштећсне к болесне луковнце н скупљамо младе луковппе „пплпће”. Спе доб ре луковпце треба чуватн на +5 до +8 стспеш! Ц. Бнло бк добро да пх смсстнмо тако да сс ие додн рују јср је могуће да сс нека оболелв луковпца налази мсћу здравпма. Јссск Је врсмс када се вртовн урсђуЈу. Сакупља сс суво лшиће. цдппа сс ПОСЛСД1Ш! иут у сезони трава, вадн се суво једногодншње пве. ће, ваде сс лукопнце гладнола, ри зомн капе, гомољи геопгина, саде се лукопицс лрј\ послс првих мра зсва се орезују руже и т. д. Сав биљни „отпад'’ је често проблем, спаљу|е се п баца. Мећутнм, од те биљпе масе сс можс добитн иа Јсдноставаи начии релативно до бро ђубрппо. У дну врта иа неком заклоњсном месту слажнте бил.ис дслове 1|з Једну го.мнлу. Бн :о би добро када бп то бпла маи>а руиа ископана па спгурпом месту. Ако и.мате могућност по.мсшајте ову ма су у слојсви.ма сп нспрегорслнм стаЈскпм ђубрпво.м. V ДРУгоЈ поло вини, знмп јсдном и.ти два т/ута проме!<лЈте смесу. На пролеће ће те н.матн добро ђубриво за прво пролећно пр1<храп>нван>е нлн лобар састоЈак за правАење сакспЈске земље. Рупа би вам служпла за одлл гање свих бпл>!п<х „отпадрка’’ у току годнпе. Дко рупе прекрнЈсте слоЈем шљункд за отнцањо сувишне воде. Прппрс.мс за традицпонал ну акцпјс „Сусрстп села” се сећ увслпко спрооодс. Неда епо јс формпрап ппнцпјатпгкп одоор којп јс па својој сслницп утвр шо да ћс сс у обогод!Ш11 !.-о.ј манифсста!;н.ј < села такмнчптп пз пет об.та стп п то: пољопрпврсда, з0 год!н:а Тита на чело Паптијс жнвот !< дс.то В’. ка Кара п!'ћа, саобраћај п ОНО- Том нрплнко.'! јс разгопарапо н о фпнанснрању акцпјс, а рок за прн.јављивањс села јс 15. октобар. Данас су из затвора на слоооду пуштени крици. Раде Петковић ■ — Карикатура: Д. Колак
13. ОКТОБЛР 1987. ДНЦЕНТИ • БРОЈ 345 КУЛТУРЛ-0БРЛ38ВАЊЕ Ш ВЕНД 8Ш НОВА СРЕДЊА ШША Стартова.та је нова ш.чола у коЈоЈ је најиовијс оно што Јс старо. Ствртовали су — пскн нопл к.тин пн коЈн су и.мали срећу (??) да сс роде ма.то после. А оип, ако всћ исмају нскс друге стварп, бар п.ма Ју ,гклнкср”: одмах су укапирали ла је њихова пова школа, у ствари, СРЕДЊА школа у оба смпс.га. тЈ. ннЈс стара а ппЈс нн нсшто по ва. Она јс споЈп.та опо што Јс но логпцп пскнх бн.то добро нз старс и нс тота.тно промашсно из почс. Дакле, нскп срсдњн пут компромис, хибрид. Па. впдећсмо пгга ће бнтп! Лко не вал.а, мснлћемо, то нам бар нпЈе тешко — ко ралн таЈ п грсшп а мп пзглсда много радимо: Прво с.мо увслп усмерсио да бмсмо нзјсдначплп шансе па сс пс поставн.то ла неЈслнакп нс могу пс то искорнсте пстс шапсс. (пошто су промспе кренуле одозго мсљалн смо п мн долс шта се дало ме илти — иитсгрпсали смо сс, у стн лу: заЈсдпо смо Јачи). Сад смо опет промспплн усмсрспу школу па еенсрмалпо п мп долс прплагоћаиамо — дезпптсгртпсмо сс по обрну тој логнцп: сала смо заједно с.кабиЈп. НастаЈе борба да сс размрсп шта се мрснло у послсдњих десетак година гз побро памћсљс псна плаћенпх рачуна (макпо памћсп.е!!), Јср Је сад моменат за наплату уз зарачунавањс впфлације. Новп програмп, повп уибепппи ако их н.ма, новп порматпвп, нови захтсвп новп ђаци — поиско се, на срсћу, п тиме бавн. А у псптру збивања: њепо •псочаиство СВОЈИ НА п њсгово височанство Т.ИРЕКТОР — од њих сс полазп и у њнх се свс стпчс. ЧИЈЕ ћс бптп и КО ћс бнтн! Пптап.е у коЈе сс улажс тзко много креатнвног(Ј) потсчција.га ин тслектуалпо(?) врло јаког колсктпва. Да лп Јс п то Јсдпа од прома1ПСППХ пнвсстпцпЈа? Времс ће пока зати а мн смо всћ трасирали пут — грешнти грсшити н само грешнти — н иакиадно „чиппти напорс” да се грсшке превазпђу. Уоеталом ово нпЈе врсмс оптп.мнзмп — ово 1е времс за плакање — врсме трежњсна којс ћс и за педужис (дсцу) биту, нажалост, всома болно. Радмила Миловановић $ ____ АФОРИЗМИ Тск кад сс землг исптнп свашта се може поссјати. Внфлација код нас добпЈа облик»* традпциЈе. Данас се на поштсн пачпн можс зарадптн само чнр, Помсрите сс, функцнЈс нису паркиралишта. Драгиша Пандуровић г вв ■ Ј.в . I ■. - - Ијдц. I т ввт-----ТЗЗТЗЗЗ НЕОЧЕКИВАНЕ ПРИЧЕ СИЈДЛИЦЕ XVII ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА СКРОМНО АЛИ ОДАБРАНО ■ На Седамнасстпм Октобарскпм сус ретпма аматерскнх позорншта у Параћину, којн почнњу 13 октобра у уторак, публнци ћс се нредставитп пст гостујућих ансамбала и два пута домаћп аматсрн. Сусрете отвара Крушсвач ко позорпппе „Вуковпм гсс тамснто.м", а паставља ГАП Параћин „Лажом и паралажом" у четвртак, 15. октоб ра „Радовапа Ш”, овог пу1П видећемр у извођењу „Массуке” пз Вслике Плане у суботу, 17. октобра. Сусре ти се настављају недељу да па касппје прошлогодпшљо.м најбољо.м представо.м у Србији, „Спротпца.ма” V из вођењу Враљанаца. „Ку.м”, кога играју нацш стари зиа нцн пз Кнкинде па програму јс 31. октобра, а ссда.м дана касније нрсдставиће сс Ама ДЕЛА СА СНМПОЗНЈУМА У оквпру прославе 80 го дпна Фабрике стакла, а и као што је то до сада, по традицијн, чпљепо 9. октобра отворепа је изложба дела насталих на овогодишљс.м Симпозијуму у.метничког об.ликоваља стакла у Српској фабрпцп стакла. Имали с.мо прплике да впдп мо резултат овогодншљег споја уметностн п занатства који су нам представп лп Иван Медвед пз Самобор.т, Бранка Реговпћ, такође нз Самобора, два београдска у.метиика Веселко Зопић и Неоој*ша Деља, Фердо Пак пз Рогошке Слатпне н Спли ћани Жувела Горкп и Васко Липовац. Као п обично стакло изло жено у Галерији Завичајпог музеја изазвало јс велико нн тересовање. М. М. ИЗЛОЖБЕ ЗА ПРАЗ^ИК: ГАЛЕРЦЈА ПУНА вви „ивд Спноћ јс вајар Слободан Стојановић у Завнчајном му зеју отворпо пзложбу ликов иих дсла пз овогодлшње Ко лоппје у Спсевцу. Порсд сли ка чланова Колоинје Хасана Барушпћа пз Босанскс Костајннце, Циге. Бурагића, из Новог Сада, Зорана Илића пз Трсшљевпце, Љил>ане Копачевић п.з Бсограда, Вла де Рапчпћа пз Ниша п Неве нс Теокаревић нз Београца, на изложбн ће се појавнти и „нсзванична дела” уметиика п заљубљеника Сисевца, који су остали верни Колонпји. Тако ћемо на изложбн впдети слпке Стевана Бо дпарова, Војкапа Величковића, Зорпце Иваиовић, Вере Караматијевић, Наташе Караматпјевпћ. Жиже Прошић, Зораиа Савића впдсти нлустрацнју н песме Јслене Боднаров у славу Вука, као и портрст Миливоја Вучковпћа у бропзп, рад Слобода на Стојаиовића. М. М. тсрска позоришна сцена из Прибоја прсдставо.м „Викгор пли деца на власти”. Сусре те загвара домаћи ансамбл представом „И вечерас и.мпровнзујемо”, 12. новембра, што бп била н премијера све прсдставс која сс упрово спрс.ма. Свс представс у Градском аматерском позоришту почи њу у 19,30. Рсд је папомснутн да се овогодишњи Октобарски сусрети пс бп моглн оргаиизо сатн бсз вслике помоћн коју су Позоришту пружиле радне п другс организациЈе пз Параћипа. М. Миленковнћ ГРО „ВУК КАРАЏИН” ДОСТОЈНО СЕ 0ДУ1НУ1У ВУКУ Сктобар је за Графичку радну организацију „Вук Караџнћ” ударни месец. У го днви Вука, чије име носе, настојаће да по већа.Ју производњу, а у току овог месеца укључујући се у прославу јубилеја. У радној организацији биће отворспа пзложба посвећена животу п делу Вука Стсфановнђа Караџића. Изложбу ће посетити и \ чснггцп осповних школа из паше општнне. Посебан прплог у годннп Вуковог јубплеја је кљига нарбдне књпжевпостн из Поморавља под насловом „Воде ветровите” коју је сакупио Мпрослав Дпмптријсрнћ. У реализацпјн овог пројекта порсд Скугпџтине општине, ОК ССРН, Олбора за прославу Вуковог јубилеја и другпх субје кг.ус, значајан доприиос лаће п ГРО „Вук Караџић” која неће паплатитп графичке услугс, и на тај’ пачпп датп извапрсдан до припос обележавању Вукопог јубилеја, п псговању иароднс баштиие. ГОЛУБОВАЧКИ БАЦИ И ДАЉЕ ВАН ШКОЛСКИХ КЛУПА Ш ШИОЛЕ ИЕИ ЖИВОТА Недавно је паш репортер посето ГОЛУБОВАЦ, место у коме ђацп нс похађају школу. „Штрајк ђака”» траје, неспоразу.мп се гомплају. На фотографији је „несуђенп” голубовачкп учитељ Драш Јовановић, а поред љега ученик Драган Нвановпћ. Мештани говоре: „Без школе нам не.ма жнвота”. а деца су одвојена п од кљпге и паравно од знања. Расплет се очекује, а највећн губптнпцн су Драган п његови школскн друтови. ОСМА СЕДНИЦА СИЗ ОСИОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ ■ Основне школе на територији општине Параћин су спремне за почетак школске године и ос1ш скучених простора за кабинетску наставу п недостатак ђачке кухшве у ОШ „Момчнло Поповић” ,порсц снтних пратећих проблема, малишанп ће учити у нстим условима као и у прошлој години. Највећу радост доживелп су ученици Бусиловца и околних села Ј*ер су од ове године у врло мо дерној, савремено опремљеној школм. Врсме ссптсмбарскпх псппта. V хг.чпнппма Лакултста уобнчаЈсна гу >*.ва. Студсптп нсстрпљнвм, прспла1ПСНИ. Дошао Јс ред да полажс н студент Јоца. НиЈс баш пуцао од зпања. Давао Је неке половичпс, траљаве одговорс. Профссор Јс при метно њсгову нсспремност и желећн п.ч га ?пло орасположн поставно .му Је Јсдпо пнтаље: — Колсга, олговорнтс ми на следсћс пптањс. Колико снЈалнна има у амфптсатру? Јопа Јс почсо да се разврћс по салн п пошто Јс пажљиво прсбројзо рсчс ..Девет’’. 1’1 то сс профссор пасмсјп п рсче: — Нпјс тачпо колега. Јутрос ми Је сгпруга казала ла куппм снЈалн ну. Рекавшн то. профссор из своЈс кесс пзвали сијалицу и показа јс збуњсчом стгдспту. — Према томе, има их зссст, зар ие? Пали сте, жло мп јс. Прошло Јс отапа пеколнко мссс п:> и всћ у следећсм нспчтном року ппново су се очи у очп срелп слидсит 1о»га н ппофссор коЈн ги јс оборно. Ппо<ћгсог> |е препозиао Гоцг н сстио се њпховог прво! сусрета. пл М1» рсчс: — Паг колсгп, л.л лп сал зпазс ко Г№о има сп|алнпп? Јопа Јс бсл г» •••пшллчл н прсброЈатња рекао „Дссст”. — Ха, ха, насме1а се поофесол. — Жао мп !с колега. 1а јптос пп оз.м ксппо С1«(злину. Нл 1о се гтмјит маши за ■•'•н. -и Јслш с Поред овога дслсгатн су раз.матрали н усвоЈили ннфор.мацију о рсализацпЈи финапсијског плапа за првих шсст мссеци и усвојнлн прсд лог МИЛУТИНА АЛЕКСНБЛ, сскрстара СИЗ-а, да сс кроз уштсду код прсво;|1 учсника и одлагања рс крсативпе иаставе побол>ша матсри Јални положај оснооног образооан>а. Делсгати су захтсвали да сс за иду ћу ссдницу припрсми информзцнја о то.мс шта јс до -взда урађсно на ажурирању тскућих послова у школа.ма и какво Је стањс хнгијсне у ђачки.м кухиљама. То су билп наЈважпнЈа питања ос.ме ссдннце СНЗ-а осповног обрлзовања и културе, одр жане 30. ссптсмбра, која Је на дневпом рсду п.мала укупио дссст тачака. УСВОЈЕНА ОДЛУКА О ИЗБОРНОЈ НАСТАВИ У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА Инфооматина, рнш рар а лољопривреда Скупштина СИЗ-а оснавног образоваља и културе донела је одлуку о избору ■ н врсти програма изборие наставе у осиовиим школама, по кој*ој ћс се у осиовиој школи „Бура Јакшнћ” формирати три одељеља, по једио за изучаваље ииформатике и рачунарства, руч- | по књиговодство и израду таппссрија. У „Момчило Поповић — Озрен” такође, уз два одељсња тапнссрпје. V | осиовиој школп „Стсвап Ја- | ковљевић” по јсдио одељс- ! ље тапнсерпје, рачуиара и пзра.те прсдмста од дрвста V „Ралојс Домановнћ" формнрала би се два одсл>еља информатике и рачучјарства. три олс .’.сљз п.зрале таписсрвЈе к јс.тно озс.т>снјС пропзV с р • ■ ::'|х 14 лтупа. Јглип’.' о.1 РПЦ' ц ргчс: — Али, куппо сам |а. Зоран Мнхајловнћ ; У остали.м школа.ма пзборна иастава огледала би се у производљи ратарских култура, а број одељеља диктврала би велпчина школе. Изборпа пастава почиље у овој школској годиии за ученике седмог разреда а иаставља се идуће у ос.мо.м, односно поиово у сед.мо.м са могућиошћу обогаћиваља п|? ограма. М. Миленковић РАД ЦЕНТРА ЗА ИНОВАЦИЈЕ НАСТДВНИБИ У Судећп прсма чшг»епицама и зак.ључцима у извсштају о ра IV параћннског Це итра за пновације V пасгави, просветии радшши у гараћписком осповном образо сању, у току су збнзања и новина V овој области. Медијатскс. зиачи фил.мо бцб шотекг н др\га тсхСКУПШТИНА СИЗ-а ОБРАЗОВАЊА II КУЛТУРЕ ОДЛУЧИЛА ДЕСЕТ ЂАКА НАЈМАЊЕ Всроватпо због проблема како организоватн паставуV Голубовцу, а н како спрове сти законске санкције протнв роднтеља. којн не шаљу децу у школу, Скупштина СИЗ-а основног образовања н културе довсла је одлуку којом се п овај прсблем ре гулише. Право на одаучивање Ску пштинн је дао Закон о оспо впом образоваљу н васппта љу, а предлог одлуке дао је општппскн Комитет за прпв реду, друштвеис делатности и фннансије. Но одлуци ос новна школа може да ради у одсљењу ваи седншта само ако: Има довољно ученика да се састави ко.мбиноваио оде љеље, од првог до чствртог разред« Њихов број не може бнтн мањн од десет. За комбиновано одељеље са трп нпжа разреда погребно је 12 ученнка, а за такво исто од два разреда најмаље петнаест ученнка. У образложељу одлуке на води се рационализација на ставе, превоз ученпка, као и просторне могућиости школа. М. Миленковић РОК ПОГЛЕД Пише: Небојша Петровић ЗВУК СА шсом ЦИЈАНИДА Поред тренутно наЈпопуларниЈе параћинске групе КЛЈЗЕР, у граду постоЈн још добрих група коЈе употпуњују културни жноот у Па раћину. Јсд!(а од љих Јс и група ЦПЈАНИД, ко}а Је своЈом добром снирко.м скрснула пажњу на себе и добила своЈу публику. Мо.мци искључиво свираЈу хсви ме тал по узору на светске хеви метал групе. За време свнрке порсд свет ских и домаћнх хсви мстал хитова групш свира и своје ко.мпозпци|с од коЈих ]е најпозиатија песма „ЦРНА 1ГГИЦО”, која се всома до пада младнма. М. Ж. ■<0 Пише: Софија Ракић — Милојковић Често напђемо у здравствеппм установа.ма на натпис који у ссби садржи п реч оделење. Често чујемо и лекарс који кажу: дошло је до запалеља, пзазвало је оболење, због лошег осветлсња. Овако пе трсба говорити, јер су именпце: одељсње, ооољење, осветљење, запаљење и сл. постале од трпног придева одељен, запаљсн, осветљеи, а тако смо и ол оболсти, апалогијо.м према другим слични.м облицљма, дооили обољење. Нико псћс погрешпти п казати: оделен, запален, оеветлен, па се пре.ма тпм трпнпм прпдевима трсба равпатн и псћс бпти грсшке; н V глаголским п.мсппцама дошло јс до исте гласовпс промене. СВАШТЛРА СА ДЕЦОМ ДРУГУЈЕ: Анћелка Аранћеловић ПИТАЛИЦЕ ЗА СКИТАЛИЦЕ Шта је то што ниједап мушкарац не жели да има, али не жели ни да пзгубп? (ћелаву главу) Шта долази на крају ТВ емисије? (слово ( • Шта је снво, и.ма два точка, а тешко је четири тоне? (слон на бициклу) ХУМОРИСТИЧА ШКОЛА СОЦИОЛОГИЈА Перице, шта је најчешће узрок развода? — Брак. МУЗИКА — Перице, а шта јс то харфа? — То је, учитељицс, нудисгички клавир. ФИНАНСИЈЕ — Зашто жепе волс повац? — Зато што се слаже са свако.м бојо.м одеће. НОВА ЗАГОНЕТКА ШТА ЦЕО ВЕК ИДЕ, А СМЕСТА СЕ НЕ МИЧЕ? ТОК/ новинд пичка помагала у настаси, крсдавања и се.мииаре, иаставнини су користгг.ц ц по хађали више него до сада, те сс закл»\гчује да јс п квалитст наставе, а самим тн.м п резултатп њени, подигнут на шпјгн нпво. М. М. Члановп групе су: НЕБОЈША БОР Г.Г-ВИК, пггара, ГОРАН КОСИН, ги тара, СВЕТИСЛЛВ ГЛФОР. бас гн т.1Ј«з. БОЈАН ЦВПКРАЈЦЕР, бубн.сП|». ПО1П.1ПН солпста је Још увск нснзвсстап. „Наша наЈвсћа же.т>а Јс да сними мо плочу. мада Јс то да нас тешко опвапљиво, али к порст тога мис .•<пм ћс сс у Југослове1зској хсви мстал сцеии иаћп места п за иас”. баспста гргпе ГЛФОР СВЕТИ < ГАВ. То су правп комунистп: задог.ољшш су све своје котрс Пстар Лазић
13. ОКТОБЛР 1987. • БРОЈ 345 ПРЛЗНИЧНЕ ЛОРУКЕ ВаНЗГ: ПАРАЂИН РО ЗА ЕСТРАДНУ ДЕЛАТНОСТ ИаЛпа огдап1гас1ја РТТ ааођгабаја 5уе(огагеуо „УННВЕРЗАЛ НО1ШЕРТ ПАРАЋИН цењеним норисницима успуга и грађанима честитамо ДАН 0СЛ0Б0ЂЕЊА честнтамо ПРАЗНИК СЛОБОДЕ ЗЗЕЕи ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „Д РЕН ОВ АЦ“ ДРЕНОВДЦ пољопрнвредннцима н осталнм грађаннма честнтамо ДАН ОСЛОБОБЕЊА 13. ОК1ОБАР за све ваше свечаности нудимо оркестре га врхунским музичарима КЛН & МИЕ.71 ОСНОВНА БАНКА ПАРАЋИН придружујемо се празничним честнткама
ОШИЕ ППРУНЕ 13. ОКТОБАР 1987. • БРОЈ 345 8
ОРЛЗНИЧКЕ ПОРУНЕ 13. ОКТОБАР 1987. ' П • БРОЈ 345 7 аана: ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ СТАКЛА ПАРАЋИН ’87 ■;< Са СРПСКА ФАБРНКА СТАКЛА м овим градом смо се развијали « са њим обележавамо значајне празнике ОлСа?ч^лС|ЈА. 2л УКСИ^УООХЈСЈ • ОРВЕЈ5Е,мроЕропот оаЈОТотоЈбц-РАКЛСХК у РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ЧЕСТИТАМО ПРАЗНИК СЛОБОДЕ ГРАШИНСКО ПР0ИЗВ0ДНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРАЂИН - 13. октобар ДАН ОСЛОБОЂЕЊА СРДАЧНЕ ПРАЗНИЧНЕ $ ЧЕСТИТКЕ
" 13. ОКТОБАР 1987. • БРОЈ 345 ПМШЧНЕ ЛОРУНЕ Ж ИШТВМКА параћин 0 атшмм^ СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА Г ООСЈК' Е1ЕНТК0ВЖТН1ВЦДМА. л#*У*&М /,5иЕКТХО!5Р!ВГЈА* ■т>1?ео(јже рпо1хуо»ша^^1»гм18ис1Јц'Еиш1МббНВп№Г •РК.ОЈ2КТОУАћ’Ј2:-1 ₽V©. ’ АН ОСЛОБОЋЕЊА 13. ОКТОБАР
|||НН11НН11НПН111Н1Н1ПН11НН11НН1ННН11НН1Н11Н111111Н1НН1НН111Н11НН111НН1111НННН1ННННН11Н111Н11ННННННН11ННН11Н|1Н|Н11П1111 III111111111111111111111111111111!.। ВАШЕ ПОВЕРЕЊЕ ЗА НАШ УГЛЕД [ = СОУР - АИК „ПШШ" ПАРАЋНН - ........ 111111111111Н11111111 ■ 1111II11Н1111111111II11 = = 1 I I = = = = I 1 АИК „ПАРАЋИН" в енн ми ЧЕСТИТА = = | ПРНДРУЖУЈЕМО | I = СЕ ПРАЗННЧННМ I I I ЧЕПНТКАМА I 1 I = - ^н||||||||||Н11111111111111111П1......... 11101111111! = | I= 1= = I I Е = | р = 13. ОКТОБАР ДАН ОС/ТОБОђТЊЛ СВИМ ГРАЂАНИМА тШПННЕ ПАРАЋИН = | I = Е Г 1 = Е I = Е = Е = I I 1 = I | I = = =г= = = 1 = I
ПРДЗНИЧНЕ ПОРУНЕ 13. ОКТОБАР 1987. • БРОЈ 343 12 2АМАТ-РК00ИКТ 2АМмТ5КА 2А0Р1ЈЗА РАВАС1М Те1еТоп: сепка1а'(035) 51-030 □ЈгеМог 55-475 Рабпа јесГтЈса Кгибеуас (037) 30-942 25-263 2|го габип: 63504-601-135 косЈ 80К РагабЈп Мрв т®и машв и провдеае оиреж /ГП Р О Л Е Т Е Р Параћин честита Е81М раднв вциа 13.0КТ0 81
13. ОКТОБАР 1987. • БРОЈ 345 13 ПРЛЗНМЧНЕ ПОРУНЕ САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СТАМБЕНО-КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ УРЕБИВАЊА ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА И ПУТЕВА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ЧЕСТИТАМО ПРАЗНИК слоаодЕ 2Ш1ишп111111111птнпп1Н1п»«11111»п111111111И11нт11Н1П111111Н11нип1ИМНЈ111ППН»п»н1П11111нипппппш’пп»1!1»нпнпптш1П11П111ЧП11111111П11111111111111Н1ШИ1Н1М1 САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ОСНОВНОГ I ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ П А Р А Н И Н = = ЧЕСТНТАМО ј 13. ОКТОБАР I = Е ?111!И111ПП1ПП11ПП11П111П1!111!ППП1П111!1П1ПППППП11ПП11ПП11!111111П111111111111ПП1НМ1П111П!1111ПП11111ППП111П11ПППППП1П1П111111П!11111П1П1ПП1П1П1ПП11ПП1111111 кЧ|||||||||1П1111111111111111111111111П11111111111Ј111111111П11111ПП11П11П111ПП1П1ППП111!ПП11П1П11ПШ1!1111ПП1ПП111111111ПП1П1111111111П1П!11П1П1111П1П1ППП1111П1П11ШППП111^ Е Е САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СОШ1ЈАЛНЕ | И ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ П А Р А Н II Н 1 - Е = = Е Е ЧЕСТИТАМО I ДДН ОСЛОБОђЕЊД I I 1 I I Г||1111111111111111111111111111111111111111111111111111111и111111111111111111111111111111111111111111111111т11111111111111111111111т1111111111111111111111Ш111111шш11т1Н11111111111111Ш11т1нн11Ш111п | Е 1 = I 1 I ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ПЕНЗИОНЕРА СВИМ СВОЈИМ ЧЛАНОВИМА И РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА честитамо Општинска организација пензионера Параћин И ТипаНска адепсјја Јштттшитшизт ООУР,ЈЕРЕТО1ШБРЖГ | Иоиовац 1 = = Ирвдрретрм® с® празничник! честиткама уз понуду наших програма ЧЕСТИТАМО з | 13. ОКТОБАР = ;||ШШШШШШШШШШ11ШШШШШШШШШШШШ1ШШШШШШШ1ШШ1ШШ111ШШШШШШШШШШШШШШ1ШН11Ш11ШШШ11Ш11ШШШ1Ш1НШШШ1Ш11Ш*1 ................................ . ___ I аш1ћ111г1-ароЈЕкт I ЗАВОД ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОЗЕ И-УРбАНИЗАМ-ПАРАЋИН | | 13.Ш0ВР I I . I г'|*1111111111|111|||||||||||11111111111111111111111111111111||(Ј||||||||||||||||||Н111|111111111Ш1:11111111111111|11Ш1||1111||"1|11|111||"|"|||>|Ш111|,111|Ш|1||1111111"111111|11|,1""Ш|1Ш11|>>>|||. ЧЕСТИТДМО ДДН ОСЛОБОђЕЊА
ОГШН 14 к РЕН0ГЕК8 V ПАРАЋИН СВНМ ГРАЂАНИМА ОЛШТИНЕ ПДРАЋМ чтитамо 13. ДАН ОСЛОБОЂЕЊА В&тћка акција Црвеног крста у Југославији СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ Очекујемо прилоге грађана у великој акцији Црвеног крста Југославије, у одећи, обућн, храни и новцу. Ударни дан је 22. октобар, али и сваки други дан је Добар дан. ЦРВЕНИ КРСТ ПАРАБИНА МАЛИ ОГЛАСИ Мењам трособан ко.мфоран стан са грејањем у Бору за одговарајућп или ма* њи у Параћину, Светозареву или Пуприји. Тел. 035 — 556-857. Продаје.м „Заставу 101 медитеран”, хаварпсану. У еоз но.м стању. Драгослав Цпнић, Стрижа. Телефон 534-803 од 19 до 23 часа. „СОЛИДДРНОСТ НЛ ДЕГ Досадамоља Ћскуства орга1шзоваи>ем акција солидарнос.ти „Друг-дрру” 85 и 86 године показале су да се са пуним аш-ажсвање.м п успешном организацијом могу пос тићи доблтм резултати и прикупити значајна средства за деловањс Орггнизанпје Црвеног крста у елементарним не поголама м проипгрити активност у социјалним делатностима У овсј годинп постагнут јс договор на нивоу Црвсног крста Ј-тгославијс, да се води јединствена акција, под називозд .. СОЈТИДАРНОСТ НА ДЕЛУ" и спроводнће се у окто&рт, месеоу со.тидарности, са ударним даном 22. окто бра 1987. г. (четвртак). Агсцмја ћс се спроводита у организацијама удруженог рада- мсовш заједпицама и школама. V акцији ће се (.•рнкушмин одсћг, обућа, храна, секундарне сировине и павчака средсгва ггутем бопа — захвалпице у апоеннма од 50, јОО, 903, 1ХХХ) динара и јединствени су за чнтаву земљу. У рдлшол организацијама акција се спроводн прикупља н<е?л тлЈвчапих гплата из фондова, а опе радне организаци јс (копе нлсу у могућпости да па овај начпн издвоје ни мимтшална средства, могу своје учешће датп у пеким сво јмм лронзводима који се могу користптп у хуманитарне оиљеве Црвеног крста. н Срелстаа прпкупљена у акцији наменска су у фондови ма сотндарчости и тако ће сс трошити. Ијиктси крсг као .масовна добровољпа друштвено хума ртпариа опЈапнзацнја, стално ради на јачању властнте ка тхЈЋске п матерв-алне способности како би могао пружа ти помоћ породицама п појединцима који не могг сами аобољшата својс жпвотне услове. То су пре свега деца пз соепЈапно утрожених породпца, стари, усамљени п пемоћптлтптди и пострадали у елементарнпм п друптм не срећама. Под ч словима сталних и врло сложеннх друпггвено-еко ноускпх промена. потребе ових категорија становтппптва сх' пгевазишле све мопгћпости реалне сошпалне полптикс, а пгглелпгте попримају све алармаптнпјс пазмере V нлик-сгл-нвишм стгтаапијама љгдгког жпвога. Због таквс гитгапгпе п ппел оргапизапијом Ппвеног кпста ппстављатг се гне обпмшци п хптнши захтсвн за разшгм об.лтпшма помоћи појелинтгима. поропппама па п сопијалшгм \'стаЖппл па<пш: 61504-678-5262 Акппја ..СОЛИЛАРНОСТ НА ЈТЕЈП-”' Лтгг-гпнстса оргаппзација Ппвепог крста Папаћпн тсл 553-270. Оглашавам неважећом здравствену књижицу издату у СФС на пме Станке Гаври ловнћ пз Параћина. Продаје.м делове мотора Заставе 750, регулар и то: радплицу комплет са клипњачом н клиповима, пу.мпу за уљс, картер п блок мотора. Станковић Новнца, тел. 544-265 преко целог дана, Ра шевица. Оглашавам неважећо.м здравствепу легитимацију на име Милошевић Србољуба. радника СФС. Продајсм повољно појача ло „Мелодија” 100 вати телефон: 541-148. Мењам једнособан стан са централнпм грејањем у Светозреву, за ј*еднособан илп гарсоњеру у Параћину телсфон 556-875, Оглашавам неважећом зддравствену легитамицију из дату иа име Стаменка Ружнћ из Параћнна. Продајем котао за етаж* но грејање па чврсто гориво ЕМО централ, 23-нов. Ии формације на тел. 551-067. ППРО „Шумадија” Параћии ООУР „Великопродаја” Ивана Милутиновића бр. 6 Параћин ЛНЦНТАЦНЈА На основу одлуке Радничког савета ООУР-а расписује лицитацију за продају половних возила и то: 1. Возило теретно марке ТАМ — 5.500, регистарски број СВ 320-31, по цени од 1.500.000 нових динара. 2. Возило путничко „Застава 750С” бр. шасије 726072 (некомплетно), са почетном ценом од 200.000 нових динара. 3. Товарни сандук ФАП 15—20 (хаварисано) са почетном ценом од 50.000 нових динара. Возила се продају у вићеном стању. Јавна лицитација ће се одржати дана 15. 10. 1987. године у 11 часова у пословном центру „Шумадије” у улици „Ивана Милутиновића” број 6, Параћин. Право на учешће на лицитацији имају сва правна и физичка лица која уплате од 20 одсто вредности пре лицитације на благајни предузећа. Возила се могу разгледати сваког радног дана од 9 до 14 часова у кругу пословног центра. За излицитирана средства извршити уплату пре преузимања возила. Информације се могу добити на телефон 545-016, локал 122. ВЕЛИКЕ МОГУБНОСТИ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ (II) Пише: Душан Петровић Д03В0ЛА ЗА РАД И БЕЗ КВАЛИФИКАЦИЈД Повим прописнмн којс ћс усвоји* тп скупшпше свих СоциЈалистичких република и Аутопомнмх покра јшга прсдвидећс се да радни човек пспуљава услове у поглсду стручнз спрсма за обављанл заиатске дслатности, угоститељске де<атности н оспнваип трговипске радље ако пма одговарајућс обрлзоваље - степек стручпс спремс, а за обављање одређсних занатских дсланости ако испуљава јсдаи од слсдсћих услова: к — Ако јс наЈмаљс три године рздно на одговарајућим пословнма у зсмљи нли инострапству; — Ако има зрвршену основну шко лу п положен нспит по плану и програму коЈп доиоси Јадлежпи орган Републикс, односпо Аутоиомпе покрајине. Ускоро ће се доиети п прописи којпма ћс се одрсдити занатске делатности за којс уопште неће бити потрсбпа стручпа спрема нити струч па оспособљеност. Обављање угоститељске делатностп Угоститељску дслатност моћн ћ« да обавља радни човск који има III стспсн стручне спрсме угости* тсљскс сврхс. Нзузетио, угоститсљску делатност моћп ће да обавља радни човек коЈи пма Ш стспсн стручпе спреме угоститељске сврхс. Пзузстио, угоститељску делатност моћп ћс да обавља и раднп човек који нсма одговарајућс стручно образовање дко је најмаљс трп годннс радио на од!оварајућнм пословима. Мсђутим, он ће морати да провсрн стручну оспособљсност по.тагаљсм.. пспита по плапу п програхг^ 1 Кој6“ допоси падлежнн орган рсп^бпнксг олноспо покрајинс или прпврсдпд комора. Обавл^ање трговинске делатности Општински гсодетски завод Скупштине Општине Параћин у Параћину заказује ПООЈЈЗЈУ — „ЗАСТАВА” КОМБИ 433, КА — 1 комад — МОТОР„АПН”4— ----------------1 комад Возило „Комби” ннје у возном стању. Мотор је у возном и одличном стању. Комби се може видети на плацу „Космај” Параћин Мотор се може видети у Општинском геодетском заводу Лицитација ће бити нзвршена 20. 10. 1987. године у 15,30 часова испред зградс Скупштине Општине Параћин. Почетна цена за возило „Комби” 500.000 дин. Почетна цена за мотор — — 150.000 дин. МАЛИ ОГЛАСИ Оснпваљс тргопипскс радљс дозво лиће сс ралном човеку коЈн нма Ш стспсн одговараЈуће стручне спремс. Оно што пружа вслпке могућности малој приврсдн у овој дслатпости би!1с могућност да сс дозволп радном човску којп нсма одгопарајућу стручну спрс.му, одпоспо стручну оспособљеност осниванл трговинскс радљс. Мсђугпм, такво оспнваљс ограппчсно Јс за брдскопланпнска мсста и удаљспа мања пасеља. Проппспма рспублпка п покрчјина псће сс прсдвидсти да сс оонм пружања угостнтсљских и туристичкнх услуга у обЈектима рсгулише броЈсм следећнх мсста, броЈсм столова, делатност туристичког воднћа, моћн ће псту да обап.ч.а ако нмл ЦаЈмаље IV стспсн стручле спреме п положсн стручш« исппт за туристпчког водича Јавни превозници Самосталнк прппрсдиицп којн ће сз бавити Јавним прсвозом моћи ће да обављају прсвоз путника, пугничкнм моторпнм возило.м коЈе са возачсм има до 9. седишта и Јавни лпннјски прссоз путпика аутобусом у гцддском, прнградском и међу- ■ радском саобраћају. Мсђутим, лкниЈскн превоз путннка аутобусом моћи ћс сс обављалк на основу одо брс1ћа падлеишог оргаиа управс општинс и уговора закључсиог са општмном или самоуправном интереспом заЈсдницом, илн организацнјом удружеиог рада. Самостални прш>рсдиик којн сс буде бавио јавиим прсвозом моћн ћс да обав.ља и ваилиниЈски превоз путиика ,али само за лотребе оргаиизацпја удружсиог рада и другпх организациЈа. Оглашава.м неважећим свс лочанство за I и П годин^ СШЦ „Бранко Крсмановић”, нздато на и.ме Радивојевић Весне из Плане. Оглашава.м неважећо.м ме сечну карту на релацији Па раћин-Стубица иа и.ме Иирковнћ Јован из Стубица. Продаје.м воћњак од 8 ари ка Караћорђевом брду, Пег ловац. Обратити се Митић Миодраг, М. Горког 26/15. Оглашавам неважећим све дочанство о завршеној основ пој школи у Бољевцу на име Крајић Јасмина. Заједничке радње и запошљавање других лица Прописпма ће сс прсдвидстм паЈвишс до 10. самосталннх привреднп ка, моћи Јш да оснуЈу зцЈсднпчку радљу. Мсђутим, то сс не‘ односи на трговинскс радље на мало, Јер такву радљу .могу основаги пајвшш четпри самостална привредннка. V прсвозппчко] делатности заЈедничке гддље се н«ћс моћп оснивати.
15 13. ОКТОБАР 1987. • БРОЈ 345 СПОРТ СТРЕЖАШТВО ТДБЕЛЕ БСК ЈЕДИНСТВО 5:0 (1:0) БАТАЈНИЦА. — Стрелци: Јовандић у 39. и 86. Цветић V 56. и 67. и Калуђеровић у 57. минуту. Стадион: БСК. Гледалаца: 1.500. Судија: Божидар Бурашковић (Београд) 9. Жутн картони: Павлица и Томић (БСК). БСК: Мијатовић 7, Перуничић 6, (Калуђеровић 8-, Кавлица 6 (Костадиновић —), Чојбашић 6, Кокотовић 8, Томмћ 9, Попов 6, Бокановнћ 7, Бнжић 7, Цветнћ 8, Јовандић 8. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвић 5, Пстковић 6, Стевановић 5, Јовановић 5, (Стојановић 5. Соколовић —) Миличевић 6, Миленковић 6, Панић 6, Вуличевић 6, Урошевнћ 5, Жи* вковић 6, Стефановић 5. Тек V наставку фудбалери БСК показали су праву вредност и потпуно загосподарили тереном. Све акције полазиле см им за ного.м, пз којих су постигнута 1ош четири врло лепа гола. Међутим, да су напада чи. посебно Попов, били само мало прецизнији V завршници, гости би доживели пра в\- катастрофу. ■ 11. КОЛО — Београд: Чукарички — — кристал 1:1 (1:1). Синђелић — Земун 2:3 (1:1), Лучани: Младост — Колубара 2:1 (0:0) Прибој: ФАП — ПКВ Ју.мко 1:0 (1:0), Зајечар: Тимок — Обилић 2:1 (0:1), Костолац: ИЕК Рудар — Раднички Зорка 1:0 (0:0), Бор: Бор — Шу.мадија 2:2 (1:2), Батајница: БСК — Јединство 5:0 (1:0), Ваљево: Будућност — Дубочица гости нису дошли. ПЛИВАЧКО ПРВЕНСТВО ГРАДА ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ НАШЕГ ЛИСТА Псхар наше Рсдакпнје по други пут у рукама Милоша Томића ПЛИВАШ МИТИНГ 13. ОКТОБАР БЛИСТАВИ РЕЗУЛТАТИ МАЈЕ ПЛИВАЧИ ЖЕСТОКО ■ Овогодишње II пионирско пливачц^ првснство Параћина окупило Је 83 такмичара и такмпчарки. II ове године такмичнле су се ОШ „Стеван Јаковљевић”, „М. Поповић”, ’,Б. Јакшић” I! „Радоје Домановнћ” мада су наЈавиле учешће ОТ „Бранко Крсмановић” из Д. Мутнице н Сикирице, као и ОШ „Вук Карацић” из Поточца. Такмичсње 1е одржано у организациЈи Плнвачког и катерполо кл уба „Црнпца”, а под покровнтељством листа „14 дана”. ПКБ Јумко Земун Младост ФАП БСК Кристал Обилић Будућност Раднички Зорка ИЕК Рудар Тимок Кол^бара Дуоочица Шумадија Синћелић Бор Јединство ЧукаРичкн 11 11 11 11 11 11 11 10 11 11 11 11 10 11 11 11 11 11 7 7 7 6 5 4 4 4 3 4 5 3 3 2 3 3 1 0 3 2 1 2 3 5 4 3 5 3 1 4 2 4 2 2 4 3 1 2 3 3 3 2 3 3 2 4 5 4 4 5 6 6 6 6 20:10 28:12 20:13 16:11 20:14 12:10 21:17 11: 9 14:13 9: 8 12:12 13:16 10: 9 11:18 13:21 12:20 • 10:21 5:22 17 16 15 14 13 13 12 11 11 11 11 10 9 8 8 8 8 3 ИДУБЕ НЕДЕЉЕ: Крнстал — Дубочица Јединство — Будућност, Земун БСК, Шумадија — Синђелнћ, Раднички Зорка — ђор Обилић — ИЕК Рудар, ПКВ Јумко — Лндок, Колубара — ФА1Г, Чукаричкн — Младосг. ■ Дру .а српска лига — центар ■ 11. КОЛО — Крушевац ,-,14. октобар’’ — Полимље 0:0. Параћин: СФС Борац — Рсмонт 2:1 (1:0), Крал>сво: Слога — Морава 0:0, Јитово Ужице: Први партизан — Шумаднја 2:1 (1:1), Страгарн: Азбест — Слога о.1 (2:0), грсгеиик: Прва петолетка — Копаоннк 1:1 (0:0), Пожега: Слога — Трго вачки 2:0 — Полет — Златар (0:0, Горњн Милановац: 2:0 (0:0), Светозарево: 2:0 (1:0). Таково Јагодина „14. октобар” Слога (К) 11рви партнзан СФС Борац Азбест Шумадија Морава Јагоднна Слога (11) Копаоник Слога (Б) Таково Полимље Трговачки Ремонт Златар Прва петолетка Полет 11 7 4 0 15:2 18 11 4 6 1 14: 9 14 11 5 3 2 18:12 13 11 6 1 4 17:16 13 11 4 4 3 18:12 12 11 5 2 4 16:10 12 11 4 4 3 13:9 12 11 4 3 4 18:12 11 11 5 1 5 18:15 11 11 4 3 4 11:15 11 11 4 3 4 14:21 11 11 4 2 5 22:17 10 11 2 5 4 18:17 10 11 2 6 3 11:11 10 11 3 3 5 13:20 9 11 3 3 5 12:26 9 11 1 4 6 17:29 6 11 2 2 7 9:25 6 ИДУНЕ Полет — Копаоник НЕДЕЉЕ: Поли.мље — Златар, Јагодина. Трговачки — Таково, — Слога (П),Слога (Б) — Прва У суботу, 10. 10. 1987. гозпнс. одр жак Јс првн плнвачкн мнтпнг младкх плпвача кл комс су учсствовп ли младп плквачи пз Бсоградд, Врњачке Бањс, Крушсвиа, Параћнна, Плнвачка мљадост Срби|с дошла је да обслсжн » спортски прос.тави 20 годнна постоЈања н рада пливачког п ватерполо клуба ,,Црпица”. Лспше н спектакуларниЈе ннЈе могло бпти. Такмнчење Је почело свсчанпм дефплеом 51 такмнчара и такмпчаркн. Госте Је поздравио секретар СИЗ-а физнчке културе, Љубнпга БранковиК, коЈн Јс ујелно Н отппрпо такмнчсње. Гости мпптга п плпвачког клуба ,.Цр1Пта’' бнлн су воЈнн1п> нз касарнс „Бранцо Крсхга новић” у Парвћину, коЈн су топло поздрављенн од свнх учссннка на такмичењу. Екипе учесшшс мптипга билс су у најбољнм спставнма. Спс днсцпплпне од првс до послсдњс билс су интсрссаптнс, борбснс н узбухт.пве. На овом мнтиигу стартнс лнстс сас тављсне су прс.ма рсзултатима, а нс прсма узрасту чпмс су тркс добиле на занпмљпвости и дннампчностн. Победници су охпучиванп у послсдњпм метрнма. На так.мичсњу нпЈе било слабих скнпа. „Црвсна Звсзда” предвођсна Кпсо Милошсм н Корпиом Богдановићсм наншла јс ка жесток отпор осталих скипа. Кори па Богдаповић Је пајуспешниЈа Так мпчарка у екппи „Црвсне Звсздс” поред њс лсп успсх гсбслсжнлс су МаЈа Дссанчнћ Свстлана Шћепано вић и Слађана, Крунпћ Бнљана, као п Псровскл Мплнпа. Рамс уз Кисо Мнлошу су Прсдраг СтоЈатпно пнћ, Марко МнЈушковнћ, Боковић Марко. Плнвачн „Гоча*’ пз Врњачке Бан.с имхтп су своје најбољс прсдсталиике у Крљар МпрЈанн п Мило Ју Мнрковнћу. Врсднс резултатс за белсжнли су Прсдраг и Лрапан Кру нић, Саша Томи и Предраг Максимовнћ. Жснски део скнпс ..Гоча" поред Мирјанс и ДаииЈсте Крвара на мптнигу „13. октобра” бно јс представљсн сестрама Дјтннјслом Јањић и МирЈапом, коЈе су забележнлс побсдс у својим дисциплниама, Екипд плизачког клуба „Крушспаи” из Крушсвца са коЈом скппа клуба ,,Цркнпа’' има иаЈбоље одно сс допутовалд Јс са наЈвсћнм броЈсм такмнчара. V скнпи јс бнло 16 такмичпра. Члан овс екнпе Алсксан дар Росић. био Јс иаЈбољн такмнчмр. а екипа мушкс штафстс 4x100 метара слободно наЈборбс1П<Ја. Чла ппце екнпе ДаннЈсла Радчсављсвнћ, Пиколста Маркоинћ, Јелсна Ннколпћ, заЈедно са Јасмнном РадовЛио внћ успсшпо су наступњте на овом митннгу. Домаћпн такмичсња екигга ,,Цр1П1 цс”, на овом твкмнчењу забслсжила Је наЈвећп успех у поЈсдннач ннм пласманнма. Милош Томић и Милан МарЈановпћ пливали су на|- боље у овоЈ ссзони. Двострукн лобсдник на 50 мстара краул н 100 метара прсно Милош Томнћ са дру гим мсстом на 200 мстара мсшовито, бно Јс најуспсшниЈи такмичар на мнтннгу. Милан Марјановнћ, за бслсжпо Је победу на 100 метарп краул резултатом 1,16 што Јс друп! рсзултат у СрбнЈп забслсжеи па так мпчсњнма ппоннра у узрасту до десст година. Рсзултат на 50 мстара краул 34 секунди Мнлану Марјановићу био Јс довољап за друго место. Њсгов друг Прсдраг Стојадиноиић био Је бржн за удар рукс. Прк лиг|1 за рсваиш јс ту ускоро на мптпнгу „Динама” у Панчсву. Так мнчари „Црпице” овим резултатнма обсзбсдили су мссто у савсзноЈ конкурснцнЈн, јср нмаЈу лн.митс ко јн им омогућаваЈу учсшће на савсзном нивоу. Осталн такмичари, Игон Рибаровски Пгор Стефановнћ, Бор 1>с Марјановнћ, Нснад Пстровнћ, о.л рпбалп су своје могућностп у ЈакоЈ конкурсицији, доста успсшно. В. Марјановић Екипни победннк П пнопирског пливачког првенства Је ОШ . Стеван Јаковљсвнћ” коЈа Јс поновнла г.рошлогодишњи успех. ДоминадиЈа пи опнрао ОШ „Стеван Јаковљсвнћ’' би ла Је нзразита, они су освоЈилн 220 бодова, школа „Бура Јакшнћ’’ Је осво|нла 139 бодова, а гаколс ,Д1. Поповнћ” 135 бодова. До последње дисциплпис воднла се огорче на борба за П место између шко га „Момчило Поповић” п „Бура Јакшлћ”. Колико су тс двс екипс изЈе длачене, иаЈбоље говори бо.товна ра хликс од 4 бода. Екнпу „Стеван Ја ковљевнћ’* предводилп еу сјајни МИЛОШ ТО.МИН коЈн Је победио на 50 м прсно и краул. двоструке победнипе БИЉАНЕ ТОМИК, на 50 м леђно и прсно, НВАНА СТО ЈАНОВИБ 50 м прсно п краул. По бсдс су забслежили ВЛАДА БУРБЕ БПН 50 м леђпо и АНКА САРК 50 м краул. За екнпу школе „Стеван Јзковљсвић” боловс су освојнлп Још АЛЕКСАНДАР ПАВЛОВПБ. ДЕЈАП СТОЈАНОВИН, ИВАН ОБРАДОВИН и СТАНИСАВ ОБРАДОВИК, НАТАША ЈОВАНОВИН и ЈЕЛЕНА НЕСТО РОВИН. ОШ „Бура Јакшнћ” освоЈила Је четирп прва мсста и то: НЕПАД ПЕТРОВПН 50 м леђно, АПДРИЈД ВПДАНОВИН 25 м лсђно и краул, ИВАН РИБАРОВСКИ 50 м прсно и МАРИЈА МИЛКИН 50 м краул. Ос цајању друтог места у екнпном пла сману своЈ допрннос дали су АЛЕК САНДАР МИЛЕНКОВИН, ИВАНКА ВАСПЉЕВНН осваЈањем два друга мсста 50 м леђпо и краул као и неуморна ДРАГАНА МИЛКИН 50 м крсно. Пливачи ОШ ,.М. Поповнћ” и по ре.ч сјаЈнмх резу.тгата ПГОРА СТЕФАНОВИНА на 50 м прсно н краул, двоструке побсде МИЛАНА М,М*ЈА ПОВИНА у дисцнплинамп 50 м краул и делфнн н пливачке над МАЈЕ БИКИН коЈа јс побсдила у копкурекцнЈн најмлађих пливачица на 25 м леђно нису успелн да смање бодовну предност коју су остварили пливачи из ОШ ,,Бура Јакшић*'. Пет других н пет трећих метарћ коЈа су остварнли ИГОР ВУКАЈЛОВИК, МИЛОШ и ВЛАДИМИР СИМНК, МАРИНА СТАНКОВИН, ДИВНА РА ДИН и БОРБЕ МАРЈАНОВИК, бпла су довољно да разлнку у бодовима смање па само четири. Оно што се прс такмнчења претпостављало на самом такхгичењу се остварило. Екнп» ОШ , Р. Домановнћ’’ створнла Је широку базу из коЈе ће снгурмо бити пливачкпх асова. То се вндело на самом првснству, иако до првенства нсг.оз ната — ТАП.А ЖИВАНОВИК иобе днла је на 50 м лсђно, а бодоис за своју екипу освојили су МЛАДЕН МИХАЈЛОВИН н МЛАДЕН ВУКАДИПОВИК. Побсдннк трке лпста „14 з>\на” мешовито по други пут постао Јс МИЛОШ ТО.МПК коЈн Јс уједпо про глашсн за наЈбољсг такмнчара, док Је ИВАНА СТОЈАНОВИК проглаше па за наЈбољу такмичарку. Побсдннци су добнли пс.харе у траЈпо лласннштво. Ш |п рсћи после П пиоппрског плниачког првенства Параћина? Плн кање у Параћнну ја у успону, свидснтан је напредак, треба наставн ти започето и резултати неће нзостати. Владимир Марјановић МЕМОРИЈАЛ ИЗВИБАЧА СР СРБИЈЕ „БРАНКО КРСМАНОВИН” 13ВВ1Д® БРАНМВМ СТОПАМА петолетка. Шгмадија — Азбест, Морава — Младост, Рсмонт — Слога (К). „14. октобар" СФС^Борац. Друштво за спорт и рекреацију ннвалида ИНВАЛИДИ У ПОСЕТИ ТИТОВОМ ВЕЛЕЊУ Ускоро ће, тачније 24 и 25. октобра т. год. Друштво за спорт и рекрсацнју инва лпда општнпс Параћпн, по сстптн истопмсно друштво у Титовом Вслсњу. Овом приликом лоћићс до такмпчсња из вишс спортских ди сниплина: стрсљаштва, шах, пика.то, стонн теннс и бацање кугле. На ова.ј начнн параћипскн инвалидн-спортисти узвраћа ју посету инвалидима Тнтовог Велсња ко.ји су у Параћину бпли за врсмс јулских празннка овс годинс. Жарко Векнћ СОБЕК СТРЕЛАЦ БЕЗ МАНЕ Усвешиа инопврка Маја Собек, стрелац коЈн Је обећавао, ннЈв оствла само таленат. МаЈа Је у седтембру ндступила, после освајања огшггинског првенства на републи чком првенству 6. септембра у Ваљеву, освојнла друго место, са рекордних 485 кругова, отншла у Сплит на државно превек тгаила у Сдјпгг на државно првенство и тамо осветлнла образ нзборнвшн мзванредко шесто место (477). Овп резултатн нпсу кн стнпаЈ околности, ни производ горепоменутог талента: — Тренкрала сам после летња паузе свакп дан са оцем и тренером Живото.м Савићеи на стрелпшт\’ у Купрпји. Свахог даиж по сат н по тростав, од 150 до 180 ме таха, обЈашњава МаЈа. Тренинзи ове по годннама младе, али по схватањима зреле такмнчарке, нису бнли просто отаљавање. Напорни колнкп н паступ захтевали су пуну концентрзциЈу: Свакп метак Је посебна прпча. Ипак, и за дивно чудо, рекао бк онаЈ ко Је не зма, на гађањима увек постнже боље резултате, него на трепннзима. Тајна Је проста. Маја Је младн и самоуверени такмичар, храбра таман то.тико да о протнвницима не размишља: । — Кад ми добро пође, волнм да кроз дт-рбии погледам околне мете. То мк даје ииспнрациЈу. Мило ми Је хад гађам поред фаворнта, , објаптњава. М. Миленковић □ Одред Извпђача „Бранко Крсмановић” пз нашег града био 1е домаћлн дванаесте траднционалпс акције нзвнђача Србије под назнвом „Меморијал Бранка Крсмановића” којн је одржан од 2. до 4. октобра. На овој акцпји учествовале су екнпе пзвиђача из Врања, Крапине, Мванграда, Горажда, Беогр ада, трн скипе из Хрватских Карловаца, две екипе чз Светозарева које су бнле једшш прсдставннци пз региона Шумадије и Поморавља. Како нам је рекао Душан Јовичић, председник Савсза извиђача општине. — V ова трн дана извиђачи су сс такмичнли у орпјснтациЈи иа псиоз иатом тсрсну кроз израду топографскнх задатака пружању прве помо ћи поврсђсннма. брзом иодизању шатора, тоиографнји, ‘ШорологиЈи сшкалигшиЈн и у акцнјн „нзвнђачи у цнвилној зашпгпГ'. Само от парањс акцн)с обављспо јс 3. октоб ра на тргу Бранка Крсманокића н том приликом учссннци акцкЈс поло жнлн су цпсће на спомснпк иаро.тпог хсроја Брапка Крсмановнћа. По сле одржаних тродпевних такмичеп.а наЈбољс рсзултате показала Је скипа извнђачз нз Одрс.та „Бошко Буришпћ'' из Свстозарсвз. друго ме сто Јс освоЈнла скнпа пзвн>1ча из Краппие а трсћс место освојн.та јс скнпа извнђача нз Карловца, Поссбно бнх истакао рскао Је из Хрватског Карловца јер су то Стрељаштво ПРВО МЕСТО ЗА ДАН АРТИЉЕРИЈЕ За Дан артиљериЈ*е узет јс 7. октобар, када су партнзани 1941. годнне заррђнл<ћв^ топа од Немачке фагџистич] ке хорде код Краљева. Арти љеријска јединица Буприје сваке годпне приређују гађа ње војничком пушком 7,9 мм. На овогодишњем Турни ру поред многобројних екппа, учествовала је и екипа Параћнна, састављена од стрелаиа СФС, посебно који добро гађају овим оружје.м. Најбољи појединац са 85 кругова бно је Мплорад Ко вачевић, само са 3 круга ма н>е Слободан Костић, трсћи члап екппе Станко Здравковнћ. Екипа је заузела прво мсс то и поред тога што је и.ма ла за противника две екипс из Нуприје састављене од активних старешина. Члановп екипс присуствовали су постројавању јединине — прослави Дана артиљерије у Бупријском гарннзону и примили заслужене трофеје. С. Здравковић Стони тенис ЈУНИОРИ ЗА ЗЕЛЕНИМ СТОЛОМ на краЈу Јовпчпћ да теам Је било драго што су у Мсморнјалу Бранка Крсмановнћа учествовалн нзвпђачи 1<ашн побратнми с» коЈима вео.ма ус исшно сарађуЈемо. д. г. Јуниорско првенство ■ општнне одржано је 3. октобра, уз учешће три екнпе јуниора. Заправо клупско нрвенство Стонотениског кгп/ ба Текстилац, једнног којн брнне за свој подмладак, проглашено је општински.м. Све трн екипе биле су из ре дова штофараца. М. М. ШАХ: СРПСКА ЛИГА ИСТОК Текстилац у ® Шахнсти Текстилца, тек што су ушли у Српску лигу, заједно са комшијама из Светозарева и Нуприје воде главну реч Да ли због трс.мс илн ис чсг другог, на старц’ Сриске лпге Текстилац је кући пзгубио мсч са Смедерев ски.м шаховским клубо.м 6,5: 3,5. Крнзс јс нестало всп V друго.м колу. V Врњачкој Баки савладан јс „Гоч”, а н у трећем Текстнлац слави победу. Овог пута против „Првс пстолетке” нз Трстепвка (6:4). После пауле п успсшног пасгупа на Радпичкој оли.м ппјади у Пулп, о чс.му смо пнсалн, Тскстилац тучс скп пу ФАГРАМА у Смедереву врху са 7:3. После папете борбс ре.мн са „Радником из Смедеревске Паланкс био је рсзултат последњег кола шаховскнх борби штофараца у новом рангу. Са освојених 28,5 поена у пет кола Текстилац је зајед но са светозаревачким Кабловима, ћупријским Рацничкпм п Смедерсвсшш шахор.ским клубом на врху табс лс. Р. Мнлошевић
ШШШШ 1^ј>анај 13. ОКТОБЛР 1987. • БРОЈ 345 ПДНОРДМД РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА Пише: Др Душан А. Вељковић ; ТРЕБД ФДЗД-ИДШПДСНИЈА ; У ТРЕНОЈ ФАЗН ирактнчно иарко.иан нс.ма внше могућно- | сји да сс сам вратн у пормадап жпвот. Спмптомп и изглсд вар 4 комана су сада сасвпм уочљпвп. Опн самп прнчају дд су наркомани. Чак су п поноснп па то. Трудс сс на сас пачппе да ссбн иађу пстомпшљснвкс. Пакоспп су п пркоснн, Спрсмпн су н да бссплпзпо делс дрогу, како бп пропшрнли круг наркомана. Стално су у групама, а у нсдостатку дрогс спрсмнч су н на ; разбојтшпво. Врло нх јс тсшко прпдобнтп за сарадњу, Јср ашолутпо нпсу мотнвисани за лсчсњс. Трсба им што прс по- ' м.оИн, Јср ако се остовс самп ссбн жввот пм јс у опасностп. У комупнкацнјп са паркомано.м трсба бнтп нарочито пажљнв н обазрив. ПоЈсднпп родитсљи су спрсмнн да због свсга 4 скррваЈу своЈс дстс за коЈс поуздапо знају да Јс нчрко.мап. То ' Јс жатастрофална грешка, Јср рано откривање наркомака јс н . па1вс!за гарапција да ћо лсчсњс битп успешно. Наркоманија је • соцпЈолно зло па у њспо.м сузбпјању трсба да учсствујс што х-ише људн пз вншс струка: Лскарп, соцпјалнн радннпп, пснхог.озп, просвстнн радипцп и др. ПоЈсдипцп су врло пспрпјатсљј ски расположсш! прс.ма иаркомакпма што понскада може битн ■ п разумљмво с обзпром па понашањс нарко.мана, њпховс прс- ’ стуае п агрсспвност. Мсђутпм у то.мс грешс. Наркомана трсба схцатнтп као болссну особу коЈој Јс псопходна помоИ. Порсд ■ паркомапа, трпи п љсгова породнца па п читаво друштво. Нар комапи су углавпо.м младп људи, и друштво Је обавсзно да сс о ' њпма брнпс. Уколвко то нс будемо схватнлн прсти нам права сппдемнЈа варкоманије. Мп смо Јсдно од најхуманнЈнх друштава . у свсту п нсбнсмо смсли да паднсмо на тако важном исшггу. КАКО НЕМО СЕ ГРЕЈАТИ ОВЕ ЗИМЕ? ГРЕЈАЊЕ НАЈСКУПЉА СТАВКА РАДМИЛЛ ПАУНОВПП, радпнк: — Грсјањс јс овс 1одинс прес купо. Моја породпцн сс опрсдслнла за лож уљс, Јер иам сс чинн да |с нлјЈсфти1П1Јс, плн ћс то битп пслнка ставка у нвшсн породпчном буцсту, ПОГОТОВ! што ца.м лични дохоии нису ос лпки. ГОСПАВА СИ.МИН, продаваи: — 1з у кући имам иснтрално грсЈање, али пас то задовољстио много коигта. Потрсбио нам јс иаЈмањс 6 точа углм«, а то дапас много кошта. Алп ако се нсколико просторпја загрснн на било којп лругп начнп рачупн па Јс пста. Можуа нисте знали Припрема: Миша Гајић . . . да Је ГОЛУБ врста морскс рибс( која н.ма облик ромба п параетс до Јсдиог мстра. . . да Јс /КЕЛЕЗНИЦА изворишпи крак рскс Босис, коЈи 1.ос1,аЈс ол |;ишс рсчнца с Иг.маи^а, Ја.хорнис п Трсскавице. . . . да Је ЖУРИМ планниа у СР ЦриоЈ Гори, ссвсронсточ по од Нккшнћа, дж Јс ЈА1ОДИЦД врста зс.љастс бнљкс, која растс по шибл,у и шумарцнма. . . . да Ј« КАНТАР срста морскс рибс, слипсаста, сп.љоште па обликз, свстлс бојс. . . . са Јс КРОЈАЧИЦА врста птпцс псвачицс. порскллм из Гђцшје. ОБОСТРАНИ ИНТЕРЕСИ ПОВЕЗАЛИ ДВА ГРАДА 6И111111 И ИДРАБИН ПОЛНЕ БОЛЕСТИ ј Пише: Мр др Радивоје Томашевић с и ф н л и с . Профилакса □ Гсографска удаљеш номске сарадњс Тнтсл и Параћин нису блпзу. Дсли нх 207 кило.мстара. Но, гсографска уца.љсност ппје их: би ла ннкаква прспрска за успостсв љањс тесне сконо.мскс сарадњс. □на тсчс всћ тр*н годинс. Напме, Српска фабрпка ст,акла сиабдсва тсглама тителску Фабрпку за конзервирањс воћа и поврћа. Сиииша РачпП, шсф производњс, о томе шцкс: — Фабрика нз Параћинв годн шњс на.м нспоручи лса мнлпопа геглп различитих величина. Квч лнтст јс знатпо бољн него прст ходннх годииа, али Још ииЈс до стпгао жсљени пиво. Ипак, за.хст није била прспрека за оални смо Пара!ги11Ц11.ма што су Ја иас имали разумсвап>а и у годипама кад су па до.мдћем тржшпту тсглс билс дсфнцнтарне. Роба путује и у другом смсру. ПИК „Тптсл” спабдсва брашио.м ИидустриЈско-пскарско прс дузсће (,Извор’’ у Параћпну. Драгпћ МихвЈловић, замсник дирскторп, објашњава: СООУР „Буаућност'’ из Тпгс.то одлично сараћуЈсмо. Годии:њс нам испоруче 700 тонд квалитстпог брашна. Всо.ма су тачни, а квалитстом робс надмашу ју осталпх 5 Нашнх добав.љача. успостављање теене екоУ похвалама му сс придружујс магационср Раде Савнћ: — Исмамо примсдаба иа квалнтст, мсру и цсну тптслског брашна. ЈИапо.мтпћСм да су њнхо зи возачи лрло скспсдитивпи. Даклс, задовољство сарадњом јс обострано. О то.мс свсдочи и Златна плакета коју Је ППК „Тител” додслио параћипском „Извору" поводом 30. годпшњпкс свог оснипања. Всрујсмо да разлпчпта струкгура присрсда два града пружа и новс могућностп за сарадњу. Томислав Бокић шала нас оцржада РАЗЛИКА — Каква је разлика између бува и пса? — Пси имају бувс, а буве немају пса. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 25 Мат у два потеза Укрштене речи (34) Аутор: в.м Миша Гајић — Миг При чсстим промсаама партнсра трсба мпслнтн и на евсптуалну пнфекцпју од полтшх болсстп. Најспгурнија заштпта сс постнжс ушлрсбом прсзсрватвва за врс.мс спошаја^ Особс којс су бплс у коктакту са лпцп.ма за којс сс зпа да болуЈу од сифи анса трсба да сс јаве лскару ради прсвснтнвног лсчсња. Лечење Данас саврсмсна мсдпцина поссдује моћнс антиблотнкс који су апурна гаранциЈа за лсчсње и ихтсчсњс овпх тсшких болсстп при чсму сс тражи пс са.мо упориост оболслог за нзлсчсњсм псго и упориост лекара. Ио и порсд моћнпх антибиотикц и овлс сс можс прпмснити народна пзрска: „Бољс Је спрсчити нсго ссчнтн”. У ПАРАИИНСКОЈ ФАБРИЦИ ШТОФОВА КРЕСАЊЕ АДМИНИСТРАЦИ/е □ Преко 300. радника пз администрације биће прераспоређено у ланцу производно-тсхнолошког процеса. ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК Прсдссдништво КопфсрснциЈс СК, Снндиката и О.младнпс нпдустриЈс вупсннх тквапина копфскцпјс и трикотаже, „Брапко Крсмаповић”у Параћнну, покренуо Јс па заЈсднпчком састанку иниц|1%зтиву, рд се па шшоу Рз днс ОрганизациЈс с.мањп броЈ запосленнх у, пропзводноЈ п уп равно продајиоЈ рсжпји за 10%. Прс.ма овом прсдлогу Друштвс но политичкпх организација ко лсктпва, који ћс ћс бнти про слсћсп на разматрањс и усг«лјањс Органпма Управљања, 300. 1’аднЈ1ка из администрацијс бићс прсраспорсђсно на повс послове п раднс зрдатке, у ланцу пронзводно тсхполошког процсса. То Јс уЈсдпо н Јсдап од зах гсва дслсгациЈа радника штрајкача, коЈп јс прпликом обуставс рада Ју.то мсссц»а овс годпне ово.м колсктнву, постављсн на збору ратиика одржаиом то.м прнлкко.м. Ово Јс за сада тск почстии корак на прсстроЈавањи.ма уиутра шњих рсзсрви, кажс прсдссдпик Фабрнчкс Копфсрс111(||јс СК. „Бранко Крсмановпћ", Слободан Борћсвпћ. Љубшпа Цсетковнћ Припремила: Славица Костић — Пошарац СНТННЦЕ ПОМОБННЦЕ 1. Да бп очпстилм рсрну: у млаку рсчпу па горњу прсграду почаг.нтп посуду са амонијаком, »а доњу преграду, посуда са кључплом водом и оставити прско ноћн затворсну. Прнлнком олварања пс удисатп и чуватн очп. 2. Ако сс храна на роштпљу зопали поспитс Је бикарбопом содом. 3. Камевац са експрсс лонца отклонићсте прањсм водом п спрћчом. Биље, лспота и здравље 1. Га.-.ен, чукспл лскар, сноЈим пациЈснтнма коЈп су болова лп од нмпотенцпЈе препсручпвао Јс да ппЈу бсло випо у којем Јс потопљсп сладнћ. Припрема: Дејан Гојковић Е№И Тужба Бсролатно бп бплн утужени од опог друга Маркса јср јс њсгову тсорнЈу снловала наша пракса. Постхуманост О нскп.м другови.ма нзбиЈс ствар иа чистш1у обичпо тск кад оде богу пн истнну. Драгшпа Пандуровић Камате На динарске штедне улоге На орочсна динарска средства од .1 октобра, биће следеће каматне сто пе: На 3 мессца каматна стопа од 131 одсго, иа 6 мессци каматна сгопа од 132 одсто, на 12 месецп каматна стопа од 134 одсто, на 24 месеца каматна стопа од 136 одсто, на 36 месеци каматна стопа од 138 одсто. Лист Социјалистичког савеза раднот народа општиие Параћив Издајв! Центар за културу и информисаље ..Параћин” — Параћин Директор: Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник« Мирослав Дп.митријевић. Издавачки савет: ЖивоЈив Томић Јпред седник). Нада Јовановић, Светислав Живковић. Боривоје Марин* ковић, Момчило Вучковић. Јовав Томић. Добрила Ћорђевић Мир ча Младеновиђ, Драгап Аптић Славољуб Обрадовић Миросла* Дим^гриЈевиђ, Снежана Јоваповић и Миливоје Илић. Уређујс репакаиони колегијум. Новинари: Милпца Живковић Миодраг Мн •ПМПХЗСШ1 '|ехгпоапо :*у 'Јд Ић3«1 Х11ИЛ.1П1<!М\ ЗТНГПЗа ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Србољуб Живковић Прс двс годинс ко.мпаннја „АДЕПТ” (САД), почсла Је продају робота који су игралн стони 1смпс. Али због ирсвисоке цег.с, поглошш рсзултатн су билн слаби. Салјз, по сво.м унграиоч шаблону, Јапапцм продаЈу исти производ али уз мпого нижу цеиу н пс.ма сумњс да ћс у томс успсти. Ивиме кстраживачп из фпр.мс „ТОСХИБА” у КлвасакнЈу кппетруисалг су робот коЈн корнсти систем дирсктиог управљања а шшрављсп Јс по узору на људску руку: садржп дсловс аналогне шаци, подлактици и надлактпцн. Сваки од ови.х дслова повсган јс са сопствсни.м мнкропроцссором и моторо.м, што га п разликуЈс од кдасичкпх робота. Флћа се пипг по пронзводн, запрега мзумнре, и као да симболпчно вајављују свој крај. леиковић и Миливоје Илић. Пословно-технички секретар: СлавицЈ’ Митић — Паптић. Адреса РедакциЈе: Максима Горког 4, Поштанскж фах 38 Ј елефон- главни и одговорни уредннк (035) 552-352 новннари (035) 553 094 ПрспЈлата голиппБа 3 900 дпнара полугодишња 1 900 динара за инострансгво лвоструко Жнро — рачун »кнтр* за културу и информисаље б\г»04 603-1973 к<>д СЛК Параћин |11так> па; ГРО „Глас” Београд ВлаЈковићева 9 гелефсн (011) МО 551 Гираж 8.000 прп.мсрака.
зззк Делсгати Скуптитине општине ПРИДРУЖУЈУ СЕ Ј В0Ш1ЧМЗ НОВИНЕ ПРОТЕСТУ ПРОТИВ Приврсда 11'41 шлнеу да до краја године попрлаи рсзу.пате, Јср јс она ротор цслокупног развоја, к.чко Ј* и истакнуто па свсчаноЈ ссднинн СО. Слаез Кому1ШС13 сс осиш. а.1н Јс то уЈсдно и прн.тнкл да се ГОМ РСЛОМЈ консолидуЈу и ојачаЈу уз •.:г.1«посг с„нл пракнх члапоча СК. ПОДРЖАН ПРЕДЛОГ ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА Дслегати скупштине општинс, на ссдници од 13. ок I ИЗЈАВЕ ФАДИЉА ХОЈЈЕ Са Конферендлје за друштвенм положај и активност жена паше општине, која је одржана ових дана. САРАДЊА СА БРАТСКИМ ОПШТИНАМА КРАПИНА И МУРСКА СОБОТА ДЕЦЕНИ/А ПОБРАТИМСТВА Грсјањс, .'•одоснабдсвањс, лорсз, саобраћаЈ припрсда и мала пртрета, н још обн.кс тема чскаЈу *тс \ оаом броју, на осам страпнца, (због уттедс средстаал), броју са празннчним схом ц наЈаво.м иовп.х дбга!иЈа. __ |тобра подржалн су предлог ј упућен је телеграм Репу- ! да се приступи промени Ус бличкој конферешшји жеI тава Социјалистичкс Репуб-: на V коме су жепс цзразил . | ле и свој протест у везп дате изјаве Фадиља Хопе, тава СоцијаЈ ликс Србије. Прсдлог за промену Устава, потекао је од Председнк* штва СР Србијс и упућеи је Скгпштшш СР Србијс. М. И. огорчене изјавом којом вре ђа достојанство жене-мајке. М. Ж. V време обележавања Да на ослобођс^Ба општпне Па раћин, у иашоЈ* средини су боравпле и дслегације бра тских општпна Крапина и Мурска Собота. Обе дслега иије су предводили председ шшн Скупштина општпна и узели учешће у раду, радно ■свечанс седнинс Скупштине општннс Пароћин, 13. окто бра. Прсдседннци Крапине п Мурске Соботс пренелп су грађанима општиис Параћмна поздравс пз срсдине одакле долазс н у прнгодпом обраћању нзразилн наду н Наш фоторснортср искорпстио јс згодну прилику да у малој сали Скупштине општине, где су поставл>ени бакарнп одлнвцп мовеља о сарадњџ са помснутим оп- ' Лист Совдјалистичког савеза рацног иапопа општине Паваћии ПАРАЋИН Три парода, три општнне, три побратима ГОДИНА IV ■ БРОЈ 346 ■ 28. ОКТОБАР 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОБИНЕ ■ ЦЕНА 200 ДИНАРА Прнвоеда - точан замајац Морамо од.мах предузимати све што је у нашој моћи и надлежности да се поправља стање у прнврсдп као точак замајац за сва друга кретања. И то како у ОУР тако и у осталим делатностнма, а примером то прво мора да чнне најодговорнији органи у нашој ДПЗ. Мора нам бити јасно да то нсће нћп нн лако ни безболно и да ћс у том смислу ставови ЦК СКЈ битн својеврсна провсра да ли смо сви спремни, одлучни и способни за такав иови прплаз у вршсњу одјоворних и сложсних друштвиих обавеза. Дслегати и гости свечано — радне седнице га Дан ослобођења уперење да ћс се Параћин и даљс успешпо развијати, упркос тсшкоћама са којима сс суочава цела зсмља. Иначс, сарадња са братском општином Краппна бе лежи и мали јубилеј, 10 годпна од потписизања Повеље о сарадњи, а за двс годпис обслсжићс сс и дссетогодишн.ица сарадње са отгш тниом Мурска Собота. штпнама, паправи заједшггкн сни.мак три председнпка братских општина. На фотографији с лсва на десно: Иван Прелчец, прсдседпик СО Крапина (СР Хрватска), Еитсмир Иванишевић, председ ннк СО Параћин п Анлреј Гсренчер, прсдседник СО Му рска Собота (СР Словенија). М. И. ШТРАЈК V СФС Данас у Параћину Витомир Ивашнпевпћ председннк СО ПЕТНАЕСТА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕИА СКУПШТИНЕ ЖГуОПШТИНЕ ПАРАВИН Млади-огроман паотијсни потенцијап — Ако псмамо добар рад са омладпнско.м организацијом, имаћсмо лоше припреме за прнјем у Савез комуннста. У нашој општи нп има око дванаест хиљада млалпх п тс је огро.ман партијски потеицијал. Потрсбан I је са.мо сталаи рад н непрскидно оспособ ј љавање младнх за пријсм у Савсз комуниста. нстакао је, нзмеђу осталог, Милан Па нић, прслссднпк ОК СКС на последњој сс лници ОК СКС. 4 гпгв - —________________ ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА ЈЕ ОБРАЧУН СА КОЧНИЧАРНМА СЛОЕОДНИ И ЈЕДИНСТ ■ Празнпчна ссдпица Скупштине општине, 13. октобра, поред свсчарског дела нмала је и радпи у коме јс долпшнрало питање Преднацрта Резолуције о по.тптпци остваривања друштвеног плана у 1988 годнни. ■ У прво.м делу седниис који |с вмао свсчанн карактср, говорио |е Вито.мир Иванишсвпћ, председннк СО Параћнн, а пото.м |е уручно октобарске награде заслужним органпзацијама н појединцима. □ Седнпци су поред д ке, Региона, а мсђу гостпма с Собота. Овогодишња празппчпа се дница Скупштпнс општинс, за разлнку од раипјих годи на, нмала јс свечано — радпп карактср. У првом дслу ссдннце којп.м јс обслежеп Дан ослобоћсња општинс Па раћин, 13. октобар, говорио јс Витомнр Нвангпиевић, председник Скупштпне општине. Прнгодни.м рсчп.ма :лсгата присуствовали п предс V биле и делегације братских Иванишевић јс пај'прс подсстио на значајан јубнлсј којп обслсжавамо овс •голннс, 50 година од доласка цру га Тита на чело Комуиисти чке партијс Југославпје. Говорсћи о горостасно.м делу творца соцнјалпстпчке н самоуправпс Југославнјс, Вито.мпр Ивапишсвић казујс: гавници Федерацнје, Републиопштпна Крапипа и Мурска — Остајућп всрнп Титу и њсговом горостаспо.м рсволуциопарном делу, осећаи.у за иптсрес радничкс класеп потрсбе чозска и друшгва, .ми, у стварп, остаје.мо иајпп ше всрни и одговорни ссби, сг-.ојој борби п револуцпЈи, н.снн.м тековппама и циљсвп (Наставак на 2. страни) НЕПОШТЕИО ОД ШТРАЈКАЧД За.хтеви осамдессторо раднмка оде д-еи<1 калупа у ООУР „Лмбалажмо стакло", да нм сс садашњс проссч нс зарадс од 18 до 24 стара ми.тиопа повсћају за 40 до 60 одсто, нису прн.хваћснн нк иа Јсдном оргаоу сл мо\прав.т>а1зз, н оцсњсн;) су као нс рсалнн и нспрњхват.кнпч. Стаклара прс сссга базира своЈу продуцццју ка раду стакларскн.х радкпка, коЈи Лалско заостају за калупарпма, а трижспа разлнка само бп Још вишг продубила Јаз. Бишсдисв1и1 ипрлјк нс паилазп па одјск, и одлучеио Је да сс радннцн поново позову на рад и они коЈн буду одбили ноира цак, бнће одстрањсни из тог ол<*л,е н>а. Водосиабдевање ОДЛОЖЕНО ДОНОШЕЊЕ ОДЛУНЕ ТЕХНИЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Данас се у пашој ошитинп одржава први сусрет Савеза проналазача н Саве. а нпжењера п техпнчара онштпна Светоларсво, ПупрпЈе п Параћппа. До.маћнп с\срсга јс Фабрпка адитпва. а тсма округлог стола је „Наука, тсхпологнја. иповацпје к ра : дпо стваралаштво, чнниоци скономске стабилизаиијс у социјалистпчком самоуиравном развоју". Прошлог петка у библиотеци ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА Г,ДАНИ” Прсп парлћикскн часопис зв кнн и.свност II културу, коЈи јс са прс шлнм броЈсм нашег листа угледпо свстлост лана, промовисан Је нрсшI ло| петка прсл пуннм одслллкеч ■ градске биб.тнотскс. ОпшнрпиЈс нј I страии 6. — ______диА — Да ли је дпференцијацпја у Савсзу ко муниста пуко брисање са списка или обрачуи са онима којп коче развој. Ниса.м за једнставно брисање са свнднецијс, већ за разговор са друговима и налажење ра злога њнховог напуштања, јер штега јс нзгубити друга који нијс грешио идејно и полнтички. само због неплаћања чланарн не. истакао јс Томислав Вкдовић, члан ОК СКС ОПШТИНСКИ КО.МИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА ПАРАПИН ЗАШТО СЕ ОСИПА ЧАДНСТО Основнс оргапнзацнјс )отово уопштс не разголараЈу о разлозн.ча напуиппљу редова СК, ма.тодушиос1 комуниста је вслнка, а лошс.м раду ООСК допрнпосс н руководнонк у ■ Зашто сс оснпа Савез комуниста и који су разлозн за то, како заустаннтн тај процес н ОЈ*ачатн редовс СК била су пнтања о којп.ма су расправљали члаиови ОК СК на споЈој ссдпици одржапој прошлог чствртка у малој салп Општинског всћа сипдпката. Забрињава појава да јс СК последњс годпис напустило 188 радннка, а нрпмљено 55 повпх чланова. Највсћи броЈ оннх који су нзашли из партије Је из редова непосцецнпх произвоћача. Заступљеност радника Је свс мања. да буду првн, чак чссто и кочс рчл ООСК своЈим лржањсм и паснвкнм ставом, сматра Нсдсљко Г\н>свн1>. Јс . |п|1 Нвановпћ смагра да Савез муниста папуштају карнЈсрнст>| н бољем и сфнкасннјсм раау Парти Јс. Стсвап Стојковнћ Јс изразио бо Јазан, да ако сс тставн процсе из.часка н СК, аа се Сапез кому нпста нс удали исувишс од раднпч. радннм организациЈама 1.оЈи умссто њи.хов одлазак само доприкоси (Наставак на 2. странп) I За што већу активност и одговорност сваког члана СК Разматрајући захтсв ОО УР-а „Водовод” за обсзбсђпвање средстава за изградњу још једног артерског бунара код бензннске пумпс у Змнчу за погребс водоснабдева1ва ОпсратиЕип одбор јс одложио доношс- ! ње јсдне оваквс одлукс, уз закључак да сс прс коначног изјашњавања овај нро блем целовитије саглсла. Члановц Операттзног одбора су захтевалп ла се најпрс внде свс моп ћиостц за уштеду водс, погртову код вслпких потрошача као што јс Стаклара, ..Будућност’’, А\љо-мото друштво н друге органнзацијс н да сс провсрн нс г\бн ли сс вс.тикс колпчнис водс у постојсћсм воду од Извора до Параћина. Л1. Ж. На Дан ослобођења општине ОТВОРЕНА НОВА ШКОЛА У БУСИЛОВЦУ После спсчано — । • зне сел;:<ц« СО, ГОСГ-.1, ДС.1СГПТН (I зобнтннцн ок гобарскнх прнзнања прнлружнлн '.-у ! се с.тавл.у поподом отваран-а нт.е ! зградс осносче школс у Буснловцу. Оп111!1ри||јн нзпештзј сле.тн на стр.ч . Н!1 5. ИЕДЕЉЛ СОЛИДАРНОСТИ СА ОСТАРЕЛИМ ПОКЛОН У ПАКЕТУ СПЗ социјалне н дсчЈс злштите у оквиру акцнЈе ,,Псдсл.а солкларнск' 1ч са остарслпм лнцнма'' обезбсднд Је паксте са животпнм памиршта ми, преко Цеитра за социЈхтнн рзз у коЈнма Јс: шсћер, уље, браншо, пирннач. Паксте ће добнтн 141) но ро.тнпп соцнЈално угрожспнх. Вре.1 Грејање РАДШАТОРМ, ИПАК, ТОПЛИ Када је пстог окзобра, збсег даП1 уочи грсЈие ссзоне на пдресу Из I пршног Сапета стигло инс.мо*нз Што фаре којим сс друштссил по игтпчка заЈсдница обаксштава ла због реј мопта когла нпЈе у мог! ћностл да । ап раннЈих годнпа грсје грал, у грмду на Црницн Је насгало мобп.т- । :;о стаи.е, са осноспим пнтан>2п к?- к-> за прско 4С0 станоиа, дсчЈа о5 ' ланишта. срс.!м>ошколскн центзр и 1 1>пшс лруштвених објската овс знмс обсзбсдитн топлс радиЈаторс. Уз пзутстно ап1а;кор.ац.е Нзврго но1 савста, са.моуприлпих ор.-апа, СИЗ-а сгамбспо — комуналннх дспс< грс*нка н нздваЈан>у гарзннпЈе латноста н Кредитног олбора Јуи> бг.1н:е у обсзбсћивпн.у алтернатпвза реконструкциЈу котла коју нзпо | Д11 „Мнисл" н.т Беогрлда сећ олнх лаиа у сапм поменутим обЈскиша 1.ост оаих иа.мирннца Јс 6СС0 днна- почин>с грсЈање. ра. | Д. Г. | (Настадак па 4. странп)
V ЖИЖИ зтвиигаимп ■нттаг ПОЛИТИЧНИ живот ККТИВ КОМТНИСТА РАДНИКА НЕПОСРЕДНИХ ПРОИЗВОБАЧА НИЈЕ РДДИО Узропи нсрада Актнва, су прсма Информаинјн, најпре у гломазностн, Актвв броји 53 члана, у лошој сарадњи са основпим организација* ма СК. Лошу сарадњу осмов ннх организанија и Актнва најбоље нлуструје податак из Информанијс, где се ка,- же, да је Секрстаријат Актива тражио од, преко 20, основних организанија да с.мене своје неактивне чла нове, нашта су се одазвале само основне организаније у Српској фабриии стакла и Фабрици немента. Предстојећи избори у Савезу комуниста дају могућност да се уочени проблеми у раду Актива превазнђу. Огпнтински Комитет ће најпре преиспитати могућност смањења броја чланова, а из бори за органе, облике орга низовања СК и њихових руководстава ће се изпадити једновремено, укључујућп н пзбор чланова Актиеа. Даље, у предлогу мера за активирање рада стоји, да ће се изборима чланова актнва да ти подједнак третман као из бору секретара и чланова се кретаријата. реШЖ НЕма КОННРЕТНЕ СДРАДЊЕ РазчатраЈући концепциЈу дугороч ног друштвеио-економског рцзвоЈа .Мсћуопипинске рсгпоналне зајсдии ве ШумадиЈе н Поморавља до 2005. године Извршни савет Скупштиие огцгггнне Је ставио прнмсдбу да Је лонуВени, материЈвд врло уопштеп м':1гех'р конкретиих лредлога и решења о будућем развоЈг. Немп ш< предлога нн решеља конкретие сарадње поједимнх прнвредннх суб Јекага иа нивоу Региона. Материјал Је рађен без сарадње са стручним сдужбама у већим радним ор^ани заииЈама. а мало места у њему аа то је рцзвоју туризма. у сладу са овнм прммедбама закључено је да о овом материјалу маЈасне веће органнзације удруженог рвда путем Јавне расправе и удружењп инжељера и техннчара и скономисза, а да извршни савсг иа кон тога донесе одређенс закључке. М. 3. СУБНОР Параћин БРЖЕ МЕЊАТИ ПРОПИСЕ Прсдседииштво Општинског одбора СУБНОР-а је на својој ссдницп одржаној 9. октобра разматрало резулта те приврећивања у општини за 9 месеии ове године. Зак љ\'чено је да су видни значн прбољшања привредних кретања у односу на 6 месецп ове годнне. Али још увек мма радне и технолошкс нс дисциплине што је врло чес то резултат мањкавости про пнса у нашој земљи, па Пре дседништво предлажс да се они брже мењају. Борци за хтевају да се све структурс у нашој општини заложс за извршавање планских задатака у послелња три месепа како би губшш на крају го дине били што мањи. М. Ж. ФОРМИРАН АКТИВ САРАДНИКА МАРКСИСТИЧКОГ ЦЕНТРА На последњој седнипи Оп штинског комитета СКС, од ржаној 22. октобра. усвојен је предлог за фор.мирање Ак тива сарадника Марксистич ког центра. На предлог Савета цснтра, новоформнрани Актив и.маће 72 члана н окупиће бројне друштвенополнтичкс раднпке н актнвисте којп су укључени и који ће се укључитн у реализапију програ.ча Марксн стичког центра. СЛОБОДНН, ЈГДИНСТВЕНН Н РДДНН ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД ДОЛАСКА ТИТА НА ЧЕЛО ПАРТИЈЕ (Наставак са 1. стране) ма — да будемо и останемо увек слободнн, збратнмљени шко јс и прогилзирати при овој стопи инфлације н неконтролисапом расту цена, ПЛЕГРАМИ СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ДОБИЛЛ ЈЕ поводом Лрна ослобођсља више телсграма — чсствтки: од скулштигл општнка и друштвено-политнчкнх оргаитацнЈв: Аранђеловац, Рсковац, Рача, Рах|гљ, СвплаЈнац, СОУР „ШумадиЈа" КрпгуЈевац, Гарппзонп ЈНА КупрнЈа, као н од дру гова Јакопа ТеодосиЈевића, пепзиоке1». пз Београда л Владлми Р* ТерзиЈ«, делегата ДПВ, који Је на одслужењу воЈног рокп у ЈНА. ОбЈахљуЈе.мо телеграм Гарпизона ЈНА у НупрлЈк у иелпнП: ,,Драгн друговк”, Прнпвтннци гариизоиа Бупрн- |а, воЈииии, старешпне и граћанска лица на слу-кбн у ЈН \ једнпствени н незавпсшт. Предсеппик Скупштннс оп штинс, Вптомир Иканишс вић, подсетпо је дслегате п госте на још једап значајап јубнлеј, 200 година Вука Стефановнћа Карапића. Говорсћи о прпвредној си туацијп нашс општнне, Витомир Иванншезић прнмећује: — V раздобљу измеђг наша два свечана октобапска сусрета дошло је до значајпих промспа у друштвепоекопомском развоју нашс земље. Многи плановп п прс тпоставке, прс свсга везани за приврсдне токове, тшсу до сада оствареии, што се негативно одразнло на свеукупно стање у друштву, јер су се многн проблеми ја вили у израженијој формтт, а посебно тсшке последнпе оставно је незадржпв раст инфлације, која је према не звапичним процена.ма дости гла нпво, у односу на ттсти период прошле годнне, од 130 одсто. Лод дејством ових објективних чинилаца, напомиње Витомир Иванишевнћ, а у Есћој мсрп деловањсм дужс врсме прнсмтних и неумање них утицаја субјективнпх фактора — прпврела нашс општине исказала је рсзултатс који су пспод просска Региона и Рспублнкс и опи су међг најлошијим које смо нкада постигли, упорсђујући полугодишњи билапс овс и прошлс годинс. Сводећи чињсннце о узропима и проблсмн.ма у привређнвању, прсдседник Ску пштннс општинс осврпуо <-С па деветомесечни обрачуи који бн требао да да најсве жију слику привредних кре тања. — Копачан биланс за лекет месепи није готов, а тс0 ОСНОВАМА ПОЛИТИКЕ ПОРЕЗА У ИДУБОЈ ГОДИНИ ВЕБА „УЛОГА“ СТАНОВНИШТА ЕВ Нацрт друштпеног договора о основама политике порсза и доприпоса, којк нзјед* начује услове на тсрнторији републике конципиран Је тако да предввђа смањење захватања из привреде или пх гспорава, а повећава обавсзе становништва у фикансирањг општих и заЈедничкнх потрсба. Ли.митирањс пораста разних стопа има за циљ ху.маннји одиос прс.ма опима који нс.мају, или им пско добро не служи дирсктпо за преживљавањс. Прпмера ра дн, збириа стопа порсза п допрнноса из пољопрнвреде за зс.м.љораднпке је на нивоу прошле године, а неземљорадниии ћс плаћати 13 одсто вишс. Што се занатских н дргпгх професионалних делатности тичс, стопа опорсзпва ња, уз све олакшипс за стапт таквих радњп, не могу бити вишс од 50 одсто. а ни ниже од 35 одсто, с тнм што за поједина занимања .може да се попие и до 70 одсто. Нацрт предвпђа н смањењс највише и најкижс збирне стопе за пет ит’де ксних поена као подстпнај за оазвој мале прлврсде. Стопс пореза на наслеђе и поклон остале сг исте као ратгнје, само су осиовнпе, V Могло је бити и горе, али не горе већ доле. Драгутин Јокнћ И ЧЕСТИТКЕ честлтаЈу Вам празник Дан ое лобоћеља Вашег гра.тл. Несебично сс сои ралујсмо Ва шнм успесимт и радним победама и жсл.з нв.м Је да нх пматс што вншс. Прнпадниии ЈНА, по сеојој улози и карактеру, су увск уз своЈу радничку класу и своЈ ка род, ратуЈу сс спаком ггнрсгку, а тешко нам па. г. свакн псуспсх# неодговорно иоившаи.е, нсолгопорност у раду н све дру ге аилма.тиЈе које ствараЈу тсш коћу тнн.м људима I! ГрнћзПИ ЧсститпЈућн Пам Дан ослобођсља мн Вам желнмо много успехв иа свим иољима живота и рада’'. алн се у нашнм највећим фа брпкама надају бољп.м резу лтатима у односу па шестоОПШТИНСКО СИНДИКАЛНО ВЕПЕ НЗБОРНЕ АКТНВНОСТН ПО ПЛАНУ Н На основу Програма нзборннх ак гнвности Синдиката, крајем прошлс недење завршенп су предпзборни скуповн у ос новни.м органпзацијама. Како смо обавештепи у Већг Савеза сннлпката општине Пара ћин, од 109 основие организације V сто и једеоЈ јс у потпуности нспоштован нзборнн ка лендар. Међутим, у јсдном броју мањих основпнх организацп ја пије сс држало договора па су предизборнс актнвнос ти касниле, п то пајпре у Пентру за културу п ипфор мисање „Параћнн”, затим у ЕТД-су, Ауто — мото друш твг „Моша Ппјадс” .. Радомир Стојковић, сскре тар Всћа савсза снндиката општипс Парађпн, пас јс пн формисао, да сс за разлпку од рапијнх нзбора саташњи кодс V демократпчнпјој агмосфери, што се оглсда у вс ликом броју прсдлога за из боре предсепиика ОО, где је евидентирано внше капдида та. ЗА ДАНАС ЗАКАЗАНА 20. СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОК ССРН 0 РАДУ ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Чланови иредссдншлтва ОК ССРН у Параћнну н.мају на дневно.м реду своје се дшшс која почиње у 12 саскладу са предвиђсни.м пора стом цсна, увећане за 95 одсто. Новина је увећапо опорсзнвањс добитака на игра.ма на срећу. Она ће битп прог рссивна н кретаће сс од 15 олсто до 50 хиљада, до 30 од сто за добитак од 10 милиоиа п преко. Такођс, повећава сс рсиу блички порез на промет ла хбудућс укинуту општнпску стопу. Општина.ма ћс сс, до нове расподсле исплаћпваги досадашње учешће од 5 одсто из овс годинс. Општпнама преостајс порез на ус луге, као извор прихода. М. Милснкозић ИЗБОРНА АКТИВНОСТ У САВЕЗУ КОМУНИСТА НА ИВИЦИ Преднзборнж актнвност у основплм организацнЈ1мв Савеза комуни ста иаше опиггиие одвиЈж се по пла ну и програму. Некнх посебних про блема нема како је пстакао МИЛОШ ДРАКУЛОВИК, секретар пред седннштва ОК СКС Припремни са КВОРУМА стании су одрншнн у 150 од 168 ор тннзација. Међутим, сви састанцп сс одржаваЈу на нвици кворума, Нрк.мера ради, у .Ме»шннском цеп тру од 74 чланв, састапку је црнсу ствовало 37 чланова. мсссчпп обрачхп. што само може да обрадује п појачано мотивише да још бољим радом и одговорнијпм одно сом прсма сопственнм задарима, слсмпнишсмо нли све дсмо на минимум губиткс до краја годнис, рскао јс Вптомир Иванпшсвнћ. У рсфсрату посвсћсиом ссечапостп слободс, први човск општнпс Параћпп, изпео јс и бројнс завпднс податкс о улагањима у прнврсди, за тпм о комуналпој нзградњн овс срединс са посебпим акиенто.м на изградњ^ каналп запионог снстсма. Такође је ука.чао и на прс^.стојеће акцпје и задаткс којс очекују ову срсдннг у цпљу бољег и квалптетпијег привређпвања и живота. ЗАШГО СЕ ОСИПА СК (Наставак са 1. стране) кс к.тасс и лс буде внше љсна нвнн глрдо. У међуврсмспу, јс зассдала п Кадровска ко.миспја Вс ћа која је разматрала прсдлоге за олговорпс фупкиијс у осповпнм органпзација.ма, дала своје сугестпје и прпмедбс, на састапку од 27. ок тобра. Изборпн састанци, како је прсдвиђсно, бнћс одржаванн, од 1. ло 20. новс.мбра, а пзборп у 13 Конфсрспција основннх организаппја снндиката бнћс обављснп до 20. дсцембра. Такођс, V лспс.м бру, крајсм мсссва, биће пза бран п председннк Всћа савеза синдпката општипс Па раћин. М. И. пн, укуппо осам тачака. Нај нре пажњу ће посвстити аналнзп о организоваиости н раду друштвсних организаНа овој седници, 13. октоб ра, уручена су и призпања општине Параћпн заслужиим организацијама и појсдпниима. Овогодншњи доби тници октобарских признања су: РО „Параћинка”, Самоуправна иитсресна заједпица социјалне и дечје заштите, Радно клуб „Франц Розпн”, Топлица Маринковић инжсњер у „Пролетсру”, Мнрослав Димитријслић, књпжевни стваралац, Драгослав Динић, директор 0111 ..Вук Карапић” у Поточ цу, Бура Букић, друштвеипполитичкн радник, Томнспав Впдовпћ, радник СФС, ЖивотпЈе Васиљевнћ, активиста из Горњсг Видова п Паупа Јаћнмовић пољопривредпи произвођач из Ратара. И. Илић ТИТОВВ ,1“ СТАЉИНУ Мк.тан Панић, предссднпк ОК СКС покушао је сзодећк днскуснЈу по овоЈ тпчки да обЈасни разлоге осипаг«а рсдова СК. По њему сконо.мско-политкчкк проблсмк у земљк. ко Ји се споро решапаЈу, ммаЈу пресуд ку улогу у томе, али нс зреба занемарити ни соцкЈалнс разлике, којс сс сис више продубљуЈу, затим недовољ ан ра.т Основиих организација СК и све Ч чи утицаЈ бпрократско-технологпких снага. На коЈи начин за- \ставити о.тлнв члаиова партиЈс, пи тао сс Милан Паннђ, и нстакао ногрсбу за што всћом актквношћу сва ког ч1-па СК, псћом од<оворношНу, а поссбпп појачаннм радом сваког члана Општгнског комитета који мора да будс много бољи. Оснм у дсмсиу рада политнчких школа, ,Маркс11СТ11чки цептар ниЈе пспунио очекивања кц идеолошкополптичком образопаљу комунист:«. п порс.т напора љсног днректора С.тободапа ЛнђсЈКОпића, да обЈасии 1-ако корспп проблема псже не у образован.у всћ у прои.тво.Т1БИ, шко ла ч.танови Комнтета нису усвоЈилн ||.1вс1итдЈ н програм за ндућу годлпу у нслости. Лктнв ко.мунпста нспосредннх про пзвођача уопнпс ниЈе радно, тако ла Је допета одлука о формнраљу новог рктива. Млрта 1948. годкне Стаљик и .Молатов упутили су Истралком комитсту КПЈ писмо са захтсво.м да наша ПарткЈа прихвати критику „и њнхов рсцспт соци Јхпизма као Једини могућ и нсправаи”, Требало јс наЈкраћс рсчсно, оспоритк свс што Јс тешком муко.м из пспела и згаришта након ратв створсно. Д строрено јс нсвероватно много. Доследви својнм марксистичким, револуциоиар. ним убећељима, дубоко веруЈући као и увгк, у снагу сопствсне радничке класе иарола и Партије, у кспраа ност курса који.м с.мо крснулн у изградљн социЈаллзма, Тито Је тада донсо своју и овс земље паЈсудбоПОС11ИЈУ одлуку. Одлучио Је да нс попусти пол прн1ИСКО.М Стал.нна, да нс скреће.мо са пута којим смо грснули. Титоа пут и овог пута био Јс иаш пут. Све оптужбе изнстс у РезолуцпЈи КПЈ Јс изиелп Јавиост. У срсдствима ниформисаља обЈављена Јс н цсла преписка нз.међу Бсограда и Москвс. Свн Југословенски комунисти н сви народн и народностн билп су огорчсни због трквог става прс.ма љи.ма, али истопре.мено у љн.ма Јс Још впшс Јачала одлучност да пред таквнм прнтиском не попусте. Све Је то сиажно зошло до нзражаЈа на Пстом конгресу КПЈ. Тиго Је на Конгрссу поднео рсфсрат у којем Је изпсо суштииу суксба са Стаљииом и пдлучно указао да нећемо одустатп од нашсг пута изградље социЈализма. Дс лсгати су му у н.мс свих ко.муниста, у имс цслог народа, поклонили пуно повсрењс и поново га изабралк за генсралног сскрстара. Отворсп Јс дакле, Један фронт за независност и суверенитст, за одбрану земљс, и сопственог пута и сопнЈализам. Поред фроптг за обнову и изградљу земље, против глади и лемакггчпс, цсла зс.мља дигла сс на ноге зв одбрану те- <■ овннм ко}е су изборсне у народноослободплачкоЈ бсрби. Псторнјска ситуацнја у којоЈ се ЈугославиЈа наш.та 1948. године всроватно Јс без примера у новиЈој гсгорнји. Билн с.мо апсолутио самп. Усамљенији нсго 1941. годинс када смо дизали устакг.к. Сада савезнп ка НПС.МО п.мали. Наступилп су изузетио тешкн трсну цп за зс.мљу. Спн трговинскн и други уговори су прс П1НУТП, тако да јс паступила економска блокадц зем лг. Опасност па границама била Јс стална. Зпсцка1,.1'м оружЈа, Стаљип јс покушавао да патера Тита да .му сс поклопн. Пуних шсст година била Јс таква сиг.ација. Тск када Је 1955. голипс дошла делегапиЈа Согјстског Сапела у Београд, па прсћутии пачин прпЈнзта Је келпчнна Титовс тадашље борбс. Тнто Је пс Једиом рскао гц му Јс 1948, го.тинг Г.нла најтс-.ка голииа у жнвоту. Лко то каже чолек који јс п.мао безброЈ тсшких и невероватних ситуацл 1а и још нсвсроватннЈих одлука у свом дугом и тс- ;ихом жнвоту, тск опда сс видв велвчпна те одлуке. Д. Мајсторовић Ж'1 гооп ОКТО&АР У 0БМН8Г Снимио: М. Илић цнја н удружењнма грађана V општннн. Разговараћс сс и о друштвспом договору о заједничкнм основама и мерилима за утврђивање личнпх доходака фупкциопсра у СО и ЗГРАДА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Жнтељи МЗ „4. јул" од 12. октобра имају прскрасну зграду за окупљањс, састанкс, за рад дечјег обданишта. Имају свој кутак за активност и дружење. — • друштвспо-полнтпчшсм органнзацијама. „Организовање Сусрета се ла” у рсгнону н нашој општипи такође ће се наћи нод лупом делегата, као н правнлнпк о канцеларијсгом ч апхивском пословању ОК ССРН. Општинска коиференција ССО ПРВДЛОГ ЗА РЕПУБЛИЧКЕ НАГРАДЕ Општипска конференција ССО је упутнла предлог Ре публичкој конференцији о.м ладинс да за нзузетно зала гањс у раду ове друштвено политичкс организације наг ради извсстан број поједина па и организације из нашс општине. За Плакету „Иво Лола Рибар” предложен је Слободан Борђевић, награду .,16. новс.мбар” Новица Мит ровић и олред нзвиђача, а ?а „С.мели цвет” Сеетлана Ар сић, Мирослав Димитрнјсгић н Зоран Ивановић. М. Ж. СУПЕРМАРКЕТ У „ЈАГОДЊАКУ” Становници насеља „Јагодњак" Дан ослобођења лрославили су радујући се ново.м супермарксту, јсоји коиачно рсшава проблем лошс снабдевености овог дела града. БИБЛИОТЕКА У ЦОМУ ПЕНЗИОНЕРА Пензиопери у „плавој згради" кра] оекс током сво! дневног боравка п.маће прп :нку да се поред осталог друже и са књиго.м. Градска библиотека за празник обрадозала их новим фондом наслова који ће их сигурно заннмати.
ООРТРЕТ 'М ЈЕФТИИОГ НЗВЦЛ ПРЕДНАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ПОЛИТИЦИ ОСТВАРИВАЊА ЦРУШТВЕНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ ПАРАКИН И.мајући у впду насталу афсру „Лгрокомсрц'* сасвнм сигурно Јс да ћсмо н мн сноситн прслсдипе нздавањс менпц; „Агрокомсрца’ бсз покрића п то нс са.мо од стрзис, Днрсктне пе||<1криисц|1х МС1111171 последнцс ..Лгрокомерпокоштпће нашу приврсду НЕИЗВРШАВДЊЕ ПЛАНСКИХ ЗАДАТШ ЛИСТА АКТИВИСТА НИКАД НАС НИСУ СХВАТИЛИ око 9 мнлнЈардн старнх дннаро. то Јс иредпост нзда тнх мснина од страис рздних оргаиизацнја V састаку ,.А|рокомсрцо’' п које су сс нашле код напшх орк;- нкзацнЈа. Међутнм, зпатио ћс.мо иматн псћс послслицс к«» Је ћс услсднтн рсстриктивннм мсра.ма кре.тптпо-моис тарис полнтикс у пашоЈ зс.мл.и као олгопор на а«ре ■ На заједничкој седнпци сва трп већа Скупштине ошптине, 13. октобра, делега- љена је, и овако, слабо акусу разматралп Предиацрг Резолуцнје о политпцп остваривања друштвсног плана оп- мглативна и репродуктнвна шттгне за 1988. годину. гн ру „Агрокомсрц’’. Смап.сп.с знач.чћ: 53 У матрриј*ал\' ко!п Је презентиран аелегатима, речено је да 1987. годину каракгерише неизвршавање плапскпх задатака утврђених резолуцнЈама, почев од Федсрациј’е, преко република, региона до општина. Прнвредна актпвпост општине Параћпн за пери- <»< (.ипаг — 1\'н. каже се г .материјалу;нпјс се одвијала пре.ма захтевнма Резолуције о полптпцн остварпвања друштпеплг плана Општине Параћпи. способност овдашње привре дс, а све се пело и на то директно пре животни стан50 посто тсжу псплпту пашнх обапсза прс.ма повер|.-<>- г.пма. што .можс зопсстм до отсжаног спабдевањз ГСпроматернЈалом, <1.-11100110 застоја у ирошсодк.и. Строга сслекцнЈа мсп1пш од стракс бапака прилкком есконтоаан>а — откупа кстпх сигурно ћс знатно отсжатн, о.тпосно, попсћаш кслпкг.нлкост радпнх организација, тако ла ло сала углзвпом обгзбсђивакп Прсма цлаиу .ча 1987. годи ну, зацртано јс повсћање оби.ма ироизвотп»е за 12,5 од сто. Мсћути.м, за првих шсст мссспп, рсгпстровап јс подба ча.Ј, неизвршсње, планова .ча 18,7 олсто. Непзвршавање пл авскнх обавеза негатнвно се одразило па корпшћењс про пзводнпх капацптета; на остварени нпво доходка и чис тог дохотка, на расподелу чистог дохотка која је ишла у корист лпчних доходака. Оваквнм пословање.м ослабсрсдствл за ЛИЧ11С дохоткс. олкоеио, грозајом мсннца пословннм банка.ма бпћс згагко см:< н,еио. тс ћс исплата лпчннх доходака. веросатно код многнх оргапи.лацнја, бпти са закашп>сн>см. Нашс радне оргапнзациЈе су комнтснтп осповнс бапкс Југобанкс” Параћпн п „Инвестбанкс” Бсогрол, пословнс Јсдпнпце Параћин. Банкс су ополнко Јакс. колико нам Јс и привреда спосоппа да акуму.тира средствд, а у опаквоЈ призрсдпоЈ снгуаонЈп у зе.мл>и ОПШТЕ ДРУШТВЕНЕ И ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОТРЕБЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН У 1988. ГОДИНИ ке можсмо очекнпатн од банака да у донесу Јсфтнна срсдстиа. Јслностазно, ноаца пс.ма. нашу среднну јср Јсфтнног Здравко Фплиповпћ ВЕЛИНА БИТНА СТАНЛДРА Скупштнпа општине јс па нослсдњој седницп усвојила Прсдлог обавеза за задовол>авањс општнх друштпеппх п заједнпчкпх потреба за 1988. годпну. Како је речено на Скупштини, у паредној години пораст нзворннх прн хода за финанспрање општих друштвених н зајсцни чких иотреба не може да бу де већп од 90 одсто стопс ра ста дохотка по псриодпчпи.м обрачуни.ма. До утврђнвања раста дохотка прпврсдс за перпод јануар — март, пола зн се од плаинране стопс ра ста дохотка прпвредс од 48 89 одсто. На основу овак вс планиране стопе раста до хотка приврсде, прсдложсни су и проценти раста опН1те и зајелничкс потрошње у просску за 44 одсто у односу на прстходну годину. дард, који је у озбиљно.м опадању. За наредну годину у Прец нацрту Резолуиије каже се пз.међу осталог: — Основно опредељењсра звојне и економске политике у 1986. години је, да се комбинацијо.м подспшајних ограЈШчавајућих слемената, а прс свега економско.м при нудом, делује па јачањс ква литета п ефикасности прив рећивања. На тој основи по пећаватн производњу и дохолак, а рационализацијом свих елемената потрошње, с.мањивати трошковс репродукцнје. М. И. општивски КОМИТЕТ ЗА ПРИВРЕДУ м. и. СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ ДА И КО НЕМД - №. | Прнтнспути смо тсшкоћа.ма да одржи.мо ј континуитст производњс, када су на.м запихе осповппх сировнпа .минн.малпс. т { је изгзетно тешко да обсзбсди.мо рсзег * :с делове пз своза. када је тсшко мотивиоагн раднс људе, ч-р јс животпн стандард крајње х гроже.ч, ‘ гда се губи €т- к?. са ипфљ)- пнјо.м, а ре.зултати рада п пословања обс-т гређхју. И V таквпм условпма мп лоносимо значајне одлуке .. > Права оријентација у производњп је са .мо онај асортп.маи ко.ји тржпште прпхвата.Затоје потребпа флексибплпа и квали тстнапропзводња. Пилајп н квалптст у стлклу морају нспуњаватп светскс крптерпг мс. Извоз је орлјентацпја пе са.мо као пг постижс.мо резултате значајне по.менс. Зажн6Ст'Него и као мерило спосориости. И лихс сс смањују на половипу п сада сг опти.малие, пзво.з јс дуплирап п то све па И конвсртнбилно тржпштс. V девизном билап И су с.мо активнн и оствармјс.мо зпачајап нс ■ то дсвнзпи ефскат, од срсдине голппе радс н свп производнн капацитети V амбалажно.м ■ стаклу, извршсне су значајне прнпрс.ме за Н новс ремоите и инвестнцпоно одржавањс м ураћенп су пови програ.мп развоја. а прпИ премамо н пове прсдлогс за уиапрећсње В систсма расподслс. Смањсње шкарта паш Б јс сталпи задатак Кад бпс.мо и.малп исти трет.ман у прии марно] расподели, пзражен кроз истп рс1 жп.м формирања цена као и цене сировп3 на и производа који.ма службп амбалажч но с-.гкло, снпфно бн остварснп губитак 3 за шест месецн претворили у позитивац Ј рсзултат. Алп, ми се тиме не задовољава- :’ј .мо. За наш развој је потребна значајпа в аку.муЛација. РЕА/1НН Н РазматраЈућн Прсднацр; цпЈс О ПОЛНТНЦИ 1 сено-скопо.мског Рпраћнн за 1988. бра, Општнкски Рсзолуостпарнва1ка друш ралвоја општинс годниу, 30. СС11ТСМ компггст ла прккреду Јс 111<С11стнрао да сс планопп у ралкнм оргапизациЈаиа сачние ппо рз:п|1с н квалитстннјс. Такоће Јг закључсно ла сс у нзраду плпиова укд.учс сви одговории субјсктн у раднн.м оргаиизациЈа.ма, опДрагомир Хацпћ АПСУРДНЕ ЦЕНЕ ГОРИВА И поред предузимања свпх мера за најбоља пословања у овим тешким услови.ма предвнћања због с.мањенс производње и де ловања новог обрачунског стања забележили с.мо губитак од 620 милиона дннара. То није са.мо паша спецнфичпост 1‘ер је већа од нас Це.ментаре у Беочину за исти период забележила г\гбитак од чак 1.8 милијарди динара. Све наше акције у грвом подугодпшту упрвос још тежи.м условима ирчврећивања С11Ла су усмсосна на сманкнвање губитака. Нажалосг. перпод дг.пј. СЗВ’ до саиа поменутих субјекипних п објсктизних ра на тренд промена иена на.и ннје нак.’кнен. Про.мене цеча горпна н елек гричнс епергијс су такве да и/ вероватио ни про.мсне цене цемента и. коришћсње мнутрашњих рсзерви нс .могу к з.мпензоватн. Миле Стсфановнћ Карикатура: Зоран Живковил КВДЛНТЕТНИ ПЛАНОВИ ШИ11Ш п да Јс потрсбно да струч рукоподноцн,- пнм органнзацнЈа^п око нзрадс пла1ч>па. Прс.ма калсндару коЈи јс успојеи па по.мснутоЈ ссдннии, и којп сс унслнко рсализуЈс, Прсдпацрт ЕезолуцнЈс Јс раз.матрала Скупштпна општппс, зати.м Одбор за друштвснп план и приврсдпн развоЈ а у међуврс.мсну јс одржан и раднп састапак са дирскторнма ралних ор гапизациЈа, сскрстари.ма СИЗ оиа п 1111 У радпипи Ко.мИтста по.могиу рлд- изради планова. ЦЕНТРУ ГРАДА а служби којс радс на Токо.м опог п нарсдннх месеци Нрсднацрт РсзолуцнЈс раз.матраће Актип припрсдника, затим нзври!- ни органи др\'штвсно-по.-п1тнчкс за јсдницс н друштвсно-политичких ор ганизациЈа. До 15. дсцсмбра раднн људи и грађани ћс се изЈаш1ћаи«1Т11 па Јавним расправ-ама ди бн се последљег даиа овс годш<с усвојно предлог Рсзолуцпјс, затим планогн радннх органнзациЈа и са.моупрапних ннтерссних заЈсдница. м. м. а Мост на Црнпци у центру нашег града, саграђен јс Још 1925. годпне. У току тругог свстског рата прстрпсо је знатна отсшећења која су касније поправљена и мост сво већ низ година служи. У току протсклпх годнна мост јс постао не само уско грло за саоораћај него Је и зуб вре.мсна учннпо своје. Затосу предузете мере да се пспита његова спос<Јуи°ст. а о то.ме шта Је утврђсно, сазнали смо у разговору са по.моћнпком секрстара VI 1 МаТСОН 1ДЛНС ППП!НППГИ1.П Тпмпппппл*( А»»»- . - 1 * --’ ............ Ј Ј«, 1Л-1Ј-а матсријалне производње То.мнславом Антићем. — „Увнћајући опасност за његопу лаљу стабилност, послс љтградгкс .мо стопа у профилу рекс Црнпце у правцу саобраћаЈннис „Буро БакоБпћ’’ н „Жарка Зрсњакина”, дошло се на ндеЈу да сс нзорши одрсзаписно ол тога ко.тика су срсдстса потрсбна а познато Је Је н ранн јп.м програмнма око самодоприноса граВана било прсдвићсно да сс извс стан процснат од самодопрнноса тс потрсбс и одвојн”. То што је Душан Радопић једном рекао да: „Ваше мало, за оиог ко не.ма ни мало — је миого!" впдели смо уларпог, односпо сабирног да на акције „Солидарпост па делу", коју у Параћнну спро воли Општпнска органнзапи.ја Црвеног крста, лепо је схваћено. Новчани прилози и матсрнјална лобра граћаиа и ралних организацпја сливала су сс иа сабпрна места. Ота тле одећа, обућа, храна, пов чана средства, према списко вп.ма делн се грађанп.ма који.ма је неопходна, а како сс прикупљај‘у и секундарне сн ровине, оне ћс се директно одвозити откупљнвачн.ма, па тако добијен новап опет слатп они.ма којц немају. Ударни дан, 22. октобар Је прошао,. алп потребс за по .моћи нису. Многн, онн којп п.мају макар пмало. из ко зна којих разлога можла нп су стиглн на сабирно место тога дана. Њима су врата Првсног крста увек отворе на и све што и.мају вишка илп с.матрају да моп-’ поделн тп са оннм ко не.ма н послс 22. октобра могу понуднтп. „Женн јс увек бпло теже у животу. Да би нешто поотигла мора неупоредиво вишс да се бори од мушкарана, јср нас лругови"пнкада до краја нису схватили”, ка же Зора Гајић, активан дру штвено-полптички радник из наше општпнс. Актнвпа скојевка нз Босанске Крајпнс, учесник НОР- -а, члан СК-а од 1943. годи не је доласком у Параћип у послератио.м псрводу прено спла на младс своје богато искуство п укључила се у рад ДП органпзација. Била јс активиста у СУБНОР-у, Републпчком одбору синдиката, Партнји, АФЖ-еу, гдс је и данас активна. „Данас сс мпого не ради са омладином, нпти јој се посвећујс довољно пажње, а опа може много више да да”, поручујс Зора Гајић, ко ја је као актпвна омладинка п у каснијем перноду да ла велики лопринос у разво ју друштва. М. Ж. ДЕСЕТ ГОДИНА ,.ЕНГРГОГАСА“ Почетком повембра навршава се „десет година како је у нашем граду почела'са радом „Енергогасова" прода внпна бутан гаса и уређаја на бутангас. Све ове годпне град је углавном био уредно снабдевен гасом, а по ре чнма Мирка Поповића пословоће пролавнице до сада јс вишсструко увећан број потрошача. М. Ж. М. М. 1>сно испнтившбс тог моста, да Ш1ди у каквом Је стан>у н коЈе то мсре потрсбие да бп сс мост вео у снтуацнју да може да сс су дон.е.му одвија одређснн саобраћај. На бази тог Интсрссна заЈсднпца за водопрнврсду, иаручила Јс код Граћсвинског факултста у Иншу прско Ипстнтута за грађевннарстло и архнтектуру, проЈекат пспнтпвак-а тог .моста, После тро.мессчпог нспитпван>а, профссор Дрсннћ дао Јс одређснв мни1л>С1ћа и закључке и иа базн тих потребно је урадитн кон плетну санацнЈу моста. Напме мост у овакво.м стању какво Јс сада мо жс да нздржн саобраћајно оптерс ћсње до 10 тона |> псшачкс стазс су прсма налазима коЈи су дати у то.м слаборату, у таквом стап.у да нс .могу да прнхвате никакав оаобраћај. Значп трсба приступнтн Јсдном проЈскту оспособљавања тог моста. Према урбоинстпчки.м схватап.нмд н прсма Генсрхтном урбаппстнчко.м плану таЈ мост трсба да останс гле сс сада налкзи. Вероватно ћс сс нћи па проширење или тражити нова могућност за прслазак псшака. V договору са Комитсто.м за урбаннзам, п желећи да сс задржн њс.ов првобнтан облик, како бн стари Па раћинци могли да прспознају таЈ обЈскат нз н.нхових млаЕлх дана прнступићсмо, рскао јс То.мислаи Лнтић, ,,још Једном детцљном испп тквању и вндети шта јс то и датп прсдлог за њсгову коиачну саиацн Ју. ПроЈекат за санациЈу треба да будс завршсн до краја овс пли у првим мсссцнма ндућс годиие. Веронатно ћемо пешто н планипатн да сс у току идуће године урадп, САОПШТЕЊЕ СЕКРЕТАРИЈАТА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ПАРАБИН НА ИЗЛОГЕ БЕЗ АРГУМЕНАТА Албшш^Тг^ссптсмВтЛ^^^^ посло°?’ иоводом разбнјања седа.м нзлога на радња.ма Алоапаца \ септсмору п октоору, пздао Је и званично саопштсњс, V којем саопштава нме- ш„Х""пХнн^Ш "е-0Л,'К° ДеТаЉа Са В"љем да 6аце в,ппе ™ поду^ате ,."раћинских „попоћнпх кауооЈЗ ии њпхове њпхове атакс атакс нана излоге пзлоге посластичава посластнчара ии семенкавнина. ссменкарница. Као што смо већ ппсалп, најпре су пз.мећу 5. п 6. септе.мбра, три дапа после злочпна Азнза Кељмендија у па раћинској касарни, ра.збгпепи излозн па посластичарни иа.ма АВАЛЛ, Мсхаса Де.мнрн п ПЕЛИВАН, браће Бура динн н Аде.ми Шедата. Сазпаје.мо да су разбијачима ор гапи унутрашњпх послова на трагу. Излог бурсгџпјскс радње Исенп Фарпја страдао јс 18. септс.мбра. Почпнилац јс вр ло брзо пронађен. Реч је о вишсструко.м повратнику, склоном кривпчнњм делпма са впше годппа „затворског стажа". Светомиру Стоиљко впћу (54), који је решењсм судпје за прекршаје кажњен због тога са 60 дана зат вора. Три ноћп касније Добрпца Јанковић (29), такоће ста ри познаник милинијс, „уживалац паркотика”, како саопштава Секретарпјат унутрашњих послова, руко.м јс поло.мно нзлог на сс.меикарској радњи Јакупи Шаба на — и на лицу .мсста ухапшсн. Излог посластпчарпице БР АТСТВО, власништво Фетаји Всбија, поломљен је 26. септе.мбра. И овај излог разбпо је Добрнца Јанковић, камсно.м и у пијано.м стању. За оба дела покренути су посебни прекршајни поступ 1.’п, а следе н крнвичне при јаве. Последњи су страдали пз лози посластичарница МИЕВОН, власништво Фетаи Ру ждија п поново БРАТСТВО, Фетан Вебнја. Оперативннм радом параћинскп СУП је утврдно да Кола која се митом подмазују, Јаче ткрипе. је оба, 1. Октобра полупао Д. Б. четрнасстогодншњи уче ник специјалног одељења ос новне школс „Стевап Јаков љевић”, за кога СУП каже да је васпитно запуштен, овом органу добро познат и бнвши штпћеник до.мова у Зајечару, Ново.м Саду и Сомбору. Против њсга ће тако ће бнти предузсте репрссивне мерс. Очнглсдно, саопштава СУП Параћнн, да се у свнм случа јсви.ма са познати.м нзврши оци.ма, ради о лпцп.ма асоцијалног понашања, те се према томе не радп о бпло какво.м органпзовано.м дело вању, с бнло које стране. М. Миленковић Миленко Ковачевнч Ш10ФАРАИМД НД1УРЕЂЕНИЈИ НРУГ Индустрпја текстила „Бра нко Крсмаповић" је ове го лнне много учинила на срећпвању фабричког круга. Најпре је очпшћен сав отпа дни матерпјал, засаћсно впшс садпица н ружа, урећеп простор око спомсника Бра нка Крсмановића, а од овог лета кругом се крећу срне, срндаћи, паунови, зечеви и друге животиње које оплемењују ову радну средпну. По речн.ма Славољуба Миле тића, радника магацина Три котаже порел раднпка ООУР ■а „Зелснила” па уређењу круга ангажовали су се и запоутенч у овој радној ор ганизацијп. М. Ж. ИЗ .ЛД’А ПЕНТРД11 V СТАКЛДРУ У четвртак 22. октобра у Сава центпу у Београду је одржана Југословенска конференција о стаклу на којој' су, у прпсгству бројннх стру чњака пз целог света размењсна нсккства о гнапоеђену развоја п производње стакла. Копференција, којој су прпсгствовали и ”редста вници Сппске фабпнкс стак ла омоп-ђ\п’е остваривање научне, стручне п технолош ке сарацње ппоизвођача ста кла V Југославиш п светуу областп нстраживања, производње и примене стакла. Учсснипи Копференције суу суботу 24. октобра посетили параћтшску стаклару. М. Ж.
ст— ■ дагаи рад ИСНОСА СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА МАЕСТРО СТОЈДНЧЕ Велико је прнзпање бити најбољп радник у колск тиву са скоро 5000 раднпка. Стојан Крстић ВКВ стаклар ски мајстор је, у години јубилеја у СФС н годпни так мичења у раду проглашен најбољи.м радпиком у фаори ци. Од својс 17-тс годппе растао јс и развијао сс са фабрико.м стакла, учно занат, а потом радом и рапним резултатима папрсдовао до висококвалификовапог стакларског мајстора. V фабрппи му се повсрава ју најтежи, најкомпликованији артикли јер су сигурнн да овај врстан и упоран мајстор, скроман и вредан човек то може. „Жао мп је што се млади све више одбијају од овог посла и мислим да би их са мо боље и правсдније пагра ђивање могло да привуче да се определе за ову врсту за нимања”. Кад то каже најбо љи радник једног оваквогги ганта треба му всровати. * " М.Ж. поводом ГУБИЛЕЈА СТАКЛАРЕ ПРИЗНАЊА НАЈШМ РМНИЦНМА Поводо.м прославс јубилсја, 80 годнна Српске фабрике стакла јсдан број радппка, који јс у досадашњсм раду постпгао најбоље производне рсзглтатс, и актнвно учствовао у раду друштвено-полптичких оргапнзацпја, дисниплиновано нзвршавал.н радне задаткс п показалп одређеис крсатнвне способкости чимс су допрппслп ус | лешиом раду радпе организације паграђсп јс плакетаманто:Мплан Ракић, Томо Видовнћ, Милан Марковић, Вукосав Алексић, Зоран Бурић, Мнодраг Толић, Слобо д&н Гајић, Жнвко Цвикрајцер, Радмнла Добријевић, Мнлојко Псрућ. Драгослав Милановић, Миодраг Стсвнћ, Мирољуб Нсанковић, Ра дослав Брзаковнћ, Мирослав Гајић, Апдрпја Милановић, Радосав Нванковић, Миодраг Бсрснђнја, Вида Жиг.ко внћ, Цвстанка Вукобратовпћ, Стојан Живановпћ, Ми ленко Радекковпћ, Драгап Дииић, Милан Нешнћ и Димитрнјс Милснковић. За резултатс у акцијн „Продуктивпошћу II штсдњом ка циљсвпма стабил.ига ције” златпипи.ма су награђснп Стојан Крстмћ, Милс Милосављсввћ, Слободанка Видовић, Момчило Милано-1 вић, Мнрослав Јерс.мић, Тои ! лица Живаповић н Марија ' Марић. Срсбрњадима су па грађспи Пстар Мапкћ, Радосав Стсвановлћ. Зорица Пзтковић, Милап Лалпћ, Жпзорад Игњатовнћ, Јосица Мнлнјанчевић, Ра.тан Ристчћ, а новчаним иаградама Мнрк:> Трифуновпћ, Слободан Тасић и Брапко Буккћ. САОБРАНАЈНИЦЕ У ГРАДУ КРУЖНИ САОБРАЋАЈНИ ПРСТЕН ■ Ових дана, приведени су крају радови на изградњи неколико веома значајних саобраћајница у Параћину. За 13. октобар — Дан ослобођења оспособљене су за саобраћај улниа Ншпка, која представља најшнру заобплазну саобраћајницу, затим веомЋ дуга ули ца Ивана Милутшшвића и њеп наставак — нова улица Буре Баковпћа са мостом преко Црнице који је пзграђен још прошле године ■ Са већ нзграђеном Кичевском улицом и улпцом Бошка Бухс, укупна дужина ново-изграђених улица са асфалтном подлогом пре лази три кнлометра. За пзградњу улнца Ивана путеве на основу преузстс укључујући и две стамбепе Милутпновића п Буре Бако обавезе за уређпвање саоб- у насељу „Глоџак”, рсзултат вића, ангажована су сред- раћајница због нове трасе су заједничког ангажовања ства Републичког СИЗ-а за ауто — пута. Остале улице, Одбора за рсалпзацију месВЕЛИКЕ МОГУБНОСТИ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ (III) Пише: Душан Петровић Од игле до локомотиве пог самодоприноса п СИЗ-а стамбепо-ко.муналпе делатно сти. Одбор и СИЗ, завпсно од својих финансијских мо гућностн и синхронизовпо учествују у финансирању по јединих објската и на тај па чип макспмалпо убрзавлју њихову изградњу. До краја годипс, завршпћс се пзградња н асфалтирање још једнс стамбепс улпце у Глоцаку и урадпти тро тоарц у улици Мошс Пијадс и Жарка Зрсњанпна. У току је поступак са добрим пзгле дима за изналажсње задово љавајућег рсшења, да се још овс годинс започнс реализа цпја прсосталог дсла улпцс Мошс Пнјадс. д. г. Широкс су могућностп за самосталнс прнвреднике који ће убудућс ооављати трговнну на мало, чпм сс буду усвојили новн проплсп Скупштпна свих Соцнјалистнчких рспублпка и Аутономних покрајинц. Прсма закључспом договору о усклађнвању услова п начкна обав љања прнврсдних дслатностн самостллннм личннм радом, средствима у својннн гДОђапа, самостални прн врсдник моћн ће да у трговиик на мало регпструјс једну од следећих дслатностн, ПРЕ.ХРАМБЕНИ ПРОИЗВОДИ Све врстс житарнна н млинскпх пронзвода, поврћа, воћс н прсрађсвмпе, мссо, жпвнну, рибу, сва алкохолна н бсзалкохолна пића, као м животне намирннцс и предметп за кућне потрсбс. НЕПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОДИ Номснклатура испрехрамбеннх про извода Јс далско шнрс н могло би сс рсћи да ће самостални привред ипк у своЈој радњн моћи да прода јс пролзводе „од игле до локо.мотпве’’. Широк јс спнсак ових лро извода, али ради упознттња шнрс јагностп дајсмо га у це.тннн: Гекстилнн пронзводи, гу.мпеи, ппа стлчнк, кожни и мсталнн, Ту сс подразу.мсва обућа н прнбор. — Пронзводи електротехнике, ТВ апарата, маппшр и урсђаја. •— Машинс, уређајн, грађсвинскн п огревнн матсријал- иамсштаЈ, керампка и стакло. — V приватним раднлма моћп ће се продавати свс врстс боја н лакова, књига, папира, музички инструмснпг, дрогсрија, и свс врсте дувана. — Фото апарати и матери.«1л, га лаЈгтсрнЈа и бшкутсрпја, произволи за спорт, лов и риоолов, такође су увршћснк у номснклатуру за са.мо сталне прквредникс. — Пољопрнвредниии ћс се моћи снабдсваш у приватним трговнпскш! радњрма са опрсмом, алатима. семенским матсрнјалом и сточиом храно.м. —- Самосталии привредннци ћс мо ћи држати филатслнјс, ппсћс, псрЈе, растурап! повинс, а дозвољсна Је и погрсбна опре.ма, — Моторна возпла, деловк н прп бор укључуЈући нафту, дсрнв.зте, уља и масти, тпкођс ћс битп прсдмст пословања самосталних приврс дника а дозволмћс се и могућност продаје старих ствапи и сакупљањс сскундарннх снровина п отпадака. ОБАВЉАЊЕ ДОМАКЕ РАДПНОСТН Раднп човек ће моћи пркЈавитк надлсжном органу управе општпне обављање домаћс радиностн. Надле л.пн орган ћс издатк рсшсње н уписати дслатност у одговарајкћи рсгистар. Такву делатност могу о5а вљати чланови заЈсдпнчког домаћпи ства у свом стану а такве производе продгпатп како у сгану, тако н на пијацама, вашарима. са^мопима и сл. местпма отређсни.м за прозаЈу, организацијамг. удруженог рада, самоуправни.м органнзацнЈама и заједницама. ЗАНАТСКЕ ЗАДРУГЕ II УГОВОРНК ОРГАНИЗАЦИЈЕ У свн.м дслатпостима коЈс сс могу обављатн (виосталним личннм радом, срсдствима у сооЈини грађа на, мођл ће се оснивати заиатске н друтс задруте. Тс задругс ћс порсд одређенмх делатности моћи да врше п штедно — крсдитнс послпвс за своЈс чланове, а у скгцлу са законоч. Оргак.чзоваће ззјегпп><ж<! каступе иа сајмовима п продзнати туђе производс ко]и служе за цбав л-ањс пропзсо.тњс или пружање ус- -а чланоаа задругс, Задругу ћмоћп ссновати најмак.с трп самосталнз г.рпгрстнг-з а Јслди прппрс диик моћи ће свој рад и срсдства удружитм у В1ппе задруга. У свим делатностпма које се могу обављатп с^амосталннм лнчнн.м радом, средствима у својНнн граћа на моћи ће се осннватн уговорпе организапиЈе. Свакако радни људп који оснивају овакву организаинју мораће да обезбедс наЈмање 51’.*. укупие вредности срсдстава коЈа су потребна за оснивање и почстак ра да овакве органнзанпЈс. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ИЗВОЗ У ГРЧКУ □ „Ових дана потписали смо значајан уговор”. рекао нам је председник Пословодног одбора Српске фабрике стакла, Драгомнр Хацић „за извоз боца за кока-колу, за грчко тржгапте” Око шест милиоп^_боца ћемо испоручити до краја године у вредиости од око 500 000 допара. Са грчким партнером је дсговорено да се у току искоруке ове количине разговара и о новим количинама за наредну годину. Очекује мо налог за 1988. годнну за око 30 милиона боца. Иначе наша фабрнка је током читаве године испоручивала и друге боце за грчко тржиштс, пре свега боце за випа и овај’ извоз, бсз боца за кока — колу премашиђе мнлчон долара. Очскују нас разгово ри са грчким партнсрн.ма за дугогодишње уговоре о сара дњи који одговарају п њима и ва.ма, обзпром на наше могућности комплстног л ду горочног снабдевања и обзиром на дефицнтарност тнх боца нД грчко.м тржишту”. Д- Г. РАДИЈДТОРИ ИПАК ТОПЛИ (Наставак са 1. странс) Свс је добро кад се добро сврши, алп да лн Је Штофара трсбала да чека почстдк грсјнс сезонс и тек та да обапссти друштвено-по.иптгчку зајсдиицу да ннје у могућностл да обезбеди грсјање. Ова радна органпзацнЈа Је у нзузетно тсшком матсријално.м положају н за њу Је свч како реконструкција котла „прспе ликн зологај'', алн нпјс лн о томс могло да сс разговара у току лета нлн Јс, ипак. у иитању нсшто дру1О. Ддруштвсиополитичка мјсдннпа Јс изградпла топловод, а Штофара к<| овај начии истичс доходак. Зато Јс и нссхпатљиво писмено обавсшта гањс нсколико дана уочи почстка грејне ссзонс да ова радна органнзациЈа кијс спрсмна за грсјпу ссзо ну. Зато нпјс ни чудо што Је затра жсна одговорпост одговорпп.х у Што флри, г.ко иизбог — чега другог, а опо бар да сс с^ггуациЈа нс бп поиопила. М.Ж. ОГЛЕШО ГРДБЛНИИД „НЕЧИСТОГ” Недавпо с.мо вилн сведоци колпко град може ,т/| иа.м лспо изгледа чисто, без папира и смсћа али само за празник. Главис саобраћаЈинце, тргови, паркови, крутовн рашшх оргапизацк|а и простори око сгам бенпх зграда су бкли очишћенп и срсђсни наЈЕишс због ангажопаности радннка ^Услугс’’ коЈи радс ка урсћсњу и чпшћењу навсдеиих површнна. Потрсбно Је мало боље и мало културе али то што урадимо кратко трајс. Нсћс.мо да бацимо папир у капту иако Јс мвло вољс и мало хултурс али то што урадпмо лугу’’ да на.м изнесс с.мсћс всћ га у први су.мрак избацамо тамо г.че с.мо скупо платпли чишћсње, а нећс мо ни да очистнмо простор око стамбсне зградс плп ско контсЈнсро. Простори око неколико стамбених зграла су право ругло а прсдњачи простор око зградс на углу улн ие Боре Петровнћа п Буре Салаја (случајко знамо да у тој зград« стануЈе дирсктор „Услуге” Вита Живано вић) простор нз.међу „Бакарушс” коЈн Је сметлиштс папира и другог отпадног матсриЈала и наЈпрљавкЈн дсо града а то Јс простор иза цснтра града н испред ДсчЈег обданмпгга, ту су ста.мбспс зградс у коЈима стануЈу активисти па јсзпку п крптпзсрп а нпкако да сс покажу активкости на дслу. Обзнро.м да Је то ђубре тих стандра а њпхоса јс обавсза да чистс тај простор п не трсба очскивати да ћс им нско очиститн њнхово смећс. За примср јс понашаљс псколнко домаћица којс су врсдно са мстло.м н лопата.ма очнсткле простор око контсЈпсра до Хотсла поред рскс уочн празпмка. Круговп Јсдпог броЈа раднмх оргапизациЈа су хро пично затрцани отпадиим матсријалом што с.мста н процесу рада а сигурно н пословпим партнернма коЈн пх обнлазс. Ништа бо.љс пису нн фасаде »п< лро стори мспред п около радних оргапизацпја зараслп у коров, поломљенс оградс н неуређенп прн.тазн. Фасаде всћсг броја продавнпца и објската у паЈужем цснтру грала се нсредовко одржавају, нсокрече нс, излози псофарбанк и са деформпсаним кроговимп. П.ма н лспих прпмсра гдс се нс чска иалог Кому налнс иисчскцнјс всћ сс добровољио оргапизуЈу актпв ности ка урсђењу круга и фасаде као што Јс у СФС, Шта.мпаријп, ООУР ,,Црш<ца’’, ксколико кућиих сазс та (од 85 колкко их и.ма у граду). И порсд тога што Је прсд на.мв зимскн псркод комуналш! ииспскторн ће пматп и па даљс пуне рукс посла као и до сада стим што исћс бпти опомспл гећ писмсни налог н истоврс.мсно кокака каига а миоги су Јс всћ »ар.чдилп само Је пита>1.с .момента ка да ћс да им сс паплати, тс ако к послс тога нс.ма ефскта бићс аигажованс оргаипзацијс којс ћс урсдптн фасаду, очнстптм круг н простор око солигсра а све на тсрст оимх који својс обавсзс пс нзвршавају. Грвд јс оглсдало културс к њсговог становииштеа. Радомир ЖнвкоЕПћ, ВРТИБИ ПУНИ ДЕЦЕ БЕЗ ПОВЕЋДЊА ЦЕНА ■ Иако јс економска ситуација всомц сложена п тсшка”, рекао на.м је директор Центра за дечју заштиту „Бамби , Перо Маркићевић, „почетком ове раднс годнне, од септембра па надаље имамо нсшто више деце V вртићима него раннјих година. На целодневном боравку и.мамо око 400 дсце, у волуднивном у граду око 200. а мнннмалннм про гра.мом у селнма на подручју општпне обухвапгш смо практично сву децу пред полазаку школу, њнх око 350. Дакле Укупан обухват дсце у нашнм установама јс око 950 дсцс разних узраста до поласка у На питање са каквн.м сс пробле.мп.ма суочава Цсшар за дсчју заштпту директор Маркнћевић кажс: „За паш град јс карактеристично то што су нпски лпчии дохоци и у привреди п друштвсни.м дслатпост.чма па сматрамо да нијс у реду повсћавати учешћс роднтсља у цсии с.мсштаја дспе V вртићу. То учешћс на нзглсд пнјс високо, поготову ако га порсдн.мо са други.м општнна.ма у регнону, па и ши рс. Код нас на при.мср родн ТСЉИ ЧИЈИ Су прИХОДИ ПО 4’13 пу до.маћипства у прошлој години бплп пспод 9 666 дииара ослобођсни су плаћања трошкова смештаја дсцс у вртићу. Осталп родитсљн плаћају сразмсрпо висппи прихода, а они са прнходом Ошитинска организација пнвалида рада БРИГА ЗА СВОЈЕ ЧЛАНОВЕ Општпнска организа' игсавсза ипвалида рада у Параћину овс годипс јс за сзојс члановс обсзбедила кром пир, сланину, маст у току је набавка и осталнх живогкнх намириииа. Набавка на мприпца по повољнп.м цена ма пајвпшс погодујс ннва- .Јиди.м.а са мањим пснзија>'-1. М. Ж. осиовиу школу.” од 30 000 линара па па внп-с плаћају 11 584 динара мссеч по. На овај пачпп ол родите ља наплати.мо око 20% уку пипх наппгх прпхода, а оста ло прско договорсис псие ос тварујемо од СИЗ-а дсчјс за штитс ко.ја јс такођс у вслн кпм тсшкоћа.ма када јс у пи тању обезбеђивање срсдстава за рсдовнг дслатност. Трсба поссбно нагласи1и да нам всћ мсколнко годипа V вртићу „Бранко Крсмапотнћ”, рали н друга смепа. С.мспу смо оргапнзовали на захтсв Нпдустријс тскстила „Браико Крсмановић”, која у структури радпс спагс н.ма пслнки проценат жспа — мајки којс радс у дручој с.мспи. д. г. Огрев „ШУМАДИ.ТА” ПОСТИЖЕ Како сс блв:кн зи.ма, по нашсм старом (нс) добро.м обнчају, расте интерссокан.с за угаљ и дрв,а. Нала.1нпс почнњу са првим мразевкма. 1!а сву срсћу, ип (.ШумадиЈа" ниЈс „ол Јучс’’. Изгледа добро прнпремљспн за сезону и навалицу, Јавља ју гр за сада постижу. Спнскоеи уплатс за угаљ прско великих радиих ор?ЈПИзација лнквидирају се Је : јсдаи. Стаклара Јс па.мкрепа. а ускоро ћс к ШтофгЈЦ. Ипоруку кочи рскопструкцхЈа у Сењском рудпику, коЈи има на дспоин Јк огромис количнне квалитстког, и код иас наЈтражсниЈсг угља, али за сада нс.ма испоруке. м. м. БАРОМЕТАР Пише: Љубиша Милић ЛНТИНГОН9МИ1А 24. октоора ОБЕЛЕЖЕН ДАН УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ПЕНЗИОНЕРИ И ИНВАЛИДИ НА ПРЕПАКИВАЊУ ПАЛЕТА Пснзионерп и инвалиди рада одазвали су се позииу (ФС п „23. октобра” њчх преко стопедесет радпло јс на препакивању палета. Акивја ће поново бити органп зоваиа. а цнљ је да се фабрипи по.могие да постојсће залпхе што прс прскакује п испоручп купппма. М. Ж. ДАН УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА — 21. октобар, обслса;си Јс као 42. годишњпца оснивак । овс светскс органнзациЈс, чији су задатак н цил. очулањс свстског мнра, унапрс ђсње иријатсљскнх одкоса мсђу др жачама, овезђеђење основнпх и»удских права. б игостања и достоЈаи ства људи шпром света. ОваЈ датум сс прославл.а сећ од ГИ8. 1одн ис прсдапањима, разии.м цсрсмопиЈама. дасањем имеиа УЈелинлних 1иција улицама клп нассљи.ма, трн бииа.ма, Јавним скуповима, изложбама и приказппањсм филмоиа кон к)рсмма за пнсмснс састлве и ирте и с. спортским и .музичкпм мапкфе сгацијама, а те иаписима п прог рамима у срсдствима Јаапог ипфор &и>сап>а. Гснерална скупштина УЈедк њеинх пација Је 1971. годкне дала препоруку да зе.мље чллнице УЈеднњенпх нација прогласс овај дан . за иаг> оиалнл празник. Го Је дан | када би свн трсбало дд потврди.мо ! дв живимо па ’/лоЈ планстп „зсм л.п" иа коЈоЈ не.ма другс алтеонатл ве него ла држапс н народк заЈед по сарађкју у мнру корнстсћн X |е дињене паипје као своЈ заЈеднички систем за сагв'њу. Нскс пор.мс рада, пргашппп паграђивања, начип иа који Југословени одолсвају инф.гаиијп, све то може гћи у антологијг ашнс! ономије ако се икада нски виспрени хроиичар одлучи да је приреди. Да бп вам бпло јасније па шта мислим ево неколико примера па нх, како ва.м драго. уклапајте у композицнј'у паше стварности. паравно ако уопште и.ма места за њих. При.мер: радимо мањс — прп.ма.мо вицге — живимо све лошије. Да то мало разЈаснп.мо. Нема посла па радп.мо мање. Објектпвно околности али и субјективне слабости, с обзиром да п опај којц нс.ма никакву квалификацију пс жслн да ради за\зс паре! Прп.ма.мо више!? Од кога ако .м радп.мо. Наш пропзвод — перад — понекад и.ма бссиословиу прођу на тржиштуТрсба ли и за то пример. Паметни сте и са.ми. Нс желимћ да вас као читасда потцењуЈе.м. Ваљда и ви пеке ствари подразумевате Немојте да увек седма сила цадн 1 <'чте>» < т вс . |е! Жиримо све лоШИ|С. Нско нас поткуада!? Го? Тес.-ко јс репп. Односно гако ;е рећи, али тешко јепапи. Велнке лопове откривамо тс<< ка.ча с.мо пспсврагпо покраденп, па онда шгампа у пслосгатку аф.чр.матнвиог сликања нашег самоуправиог есцијализма ипшс са.мо о аферама. А можда би ствар требало обр гути па рећи: живи.мо лошпје јер продаје мо иерад за гомилу неквалитетне лове па се зато убисмо пе радсћп! \ опште, мој ва.м јс савст драги чптае"- да новине ле схвачатс исувише озбиљно а и новппарс када ,је ситуација озбиљна. Задужсни су неки и добро плаћени за то! Не чудите се проданој души што јс резервисана. Сгсван Стојичпћ М. Ж. Карикатура: Мнлорад Си.мић
ЗАПИСИ СЕЛО - ПОЉОПРИВРЕДЛ И30ШТРЕН0 28. ОКТОБЛР 1987. • БРОЈ 346 СВАКОДНЕВНЕ ЈАДИКОВКЕ БУСИЛОВАЦ Пише: Драгиша Пандуровић тв ХОРОР ШКОЛА ПРЕПОРОДИЛД СЕЛО ЗАПИСАНО 19. ОКТОБРА 1987. ГОДИНЕ Не знам како то, али саврсмсми прозор у свсг влзор. Избсгавам кад год Ја сзм одавно намрзо ’ај у народу познат као телемогу нарочито ннформатив ■ Дан ослобођеља наше општине мештани села Бусиловца обележили су још Једно.м радно.м победом, завршетком новс Основне школе. На пригодној свечаности, у присуству бројних гостнЈу нз братских општина Мурске Соботе, Крапппе и Алексинца, друштвено-политичких ралника опшгине, ученпка и мештана, школу Је отворила учитељица Даница Златановић. нс емнснЈс коЈс мн наносе Јсзу коЈо се пе може мерптн пн са циклусом Хичкокоснх фи.т.мова. Можда с-. ја ипплашсп човск али сс склањам прсд буЈиг;ом ппформзцпЈа о поскупљсњу. дуговима и пред ннфлициЈом, бојим сс Агрокомерцових меница п ствгл иа Косопу. Као граИанин овс зсмље Јавпо се пита.м откуд тпм л.у.т::ма права ла мс за рођсис паре (ТВ прстплата) ,тако страшно исирспалају, Да Је таЈ ТВ хорор узсо маха (бар у .мом случаЈу) гонорнм и таЈ податак да Јс впшс нс зиам пи спортскс догађаје да глсда.м бсз тог свуда присутиог стра.ха. Его искн дан Партнзан тучс нскн Фсљмутарп, па пашу репрслснта цнЈу на УннверзнЈади ишутирашс прнпалнипи неккх азпскнх плсмепа. На атлстским митинзи.ма иас редовно прстрчаваЈу и прсскачу тако да сам престрав-сн цзбацно из употрсбс и глслањс спортскнх смпсија. 1ЛСДАМ отад сп.мо овс нашс локалне тимове, аматсрс алл са.м н ту псдавно опст доживсо шок. Јсдан фабричкн ти.м састављен углавном од аошљакл н ислуже них играча, тражн од радпнх људн ни мање ни вишс него три старе .мллнЈардс. Заузврат носиће на дресогима амблс.мс са имсном фабрпкс. Ја бнх за те парс цосно иа лсђкма цсо послог.однп одбор и радннчкп савст ло краја првенства, али Ја уз то нпак ис могу п дјп играм ту дивну игру за нс продуховљепс душе под назнвом фудбал. Након тс информациЈе, склањам сс н прсд аматсрима. У последн.с времс сам почео да са.мо глсда.м свечарскс с.мпсиЈе Јср сс ту обнчпо прича ведриЈим топом си пуно оптимпзма и верује се у бољс данс, дслс сс н^граде н признања. Међутим то моЈе опуштањс ниЈс потраЈало. Јср, кад су та слављп почс.ли да сс гомилају, Ји са.м пссвссно иочсо ла се прсрачунанам колико Јс срсдсгава буквално разбапано за разпс Јубнлсјс, тсмељцс н прсссчснс врпцс. Јср како јсдан песннк рсче: „Прссецајућн силне прпг.с запстљалн смо се.” Ипак да будс.м нскрсн, ппак г.тедам псшто на тслсвнзнјн. То је она суботња маратол ска с.мисија под називом „Бољи жнвот’’. Не због ква.тнтета, то јс ссрнја лнмунада сгила али ми Је то једииа прнлика да сс Оар визуелно дотакне.м Бољсг жнвота. Иначе, за нешто впше од годину дана, умесго старс иефункцноналис школскс зградс, саграђсн је нови оојскат опремљен најсаврсменији.лт наставним средствима Трсгугак свсчаног отварања школе и училима. На близу 700 ква драта, у шест учиошша, би блиотецн, сали и кабинету за општетехничко образова1БС, ученици из Крежоинца, Голубовца и Бусиловца од почетка ове школске године наставу прате у најсавремснвјн.м условима. Школа је уз помоћ и подршку друштвено-политичких органнзацнја општине и Самоуправнс интересне за јсд нице за науку, образовање и културу, изграћена средствима .меспог са.модоприноса расписаног иа пет година. Пзградња нове школскс згра дс изпосила је око десег старих мнлијарди, а средсгвима месног самодоприноса урсђен је и нснтар села. IIначе, била је ово прилнка да се подсетн на све оно што јс до сада урађсно у овој месној зајсдницн и мож да још више да се назначе правии даљих акција. Порел реконструкције електричче мреже чнји радови се ових дана приводе крају, плапира се и преуређењс дома културе у спо.мен-дом Народ ног хероја Момчила Попови ћа-Озрена. роћеног у овом селу, затим изградња ветеринарске станице и асвалтирање сеоских улица. Љпљана Ллексић ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић н У оквпру прославс октобарскмх прашпка у селу Плани на свечац начин положен |е камен темељац за нзградљу објекта у коме ће бпти смештен погон за нзраду дечје конфекције. Свечанссти су присуствовали председнпк Скупштине општине Витоипр Иванншевић, прсдседник општинског Комптета СКС Милан Панић, предссдннк Из вршног савета Скупштипс општпне Стојан Вељковнћ п гостп нз братскнх општина Крапине и Мурске Соботе. П1Ш0 испод КИШОБРАНА ОбЈскат подлжу заЈсдннчки ГО „Занатлродукт’' н МЗ Плаис. Кимси тс.мсл>ац јс положно прсдставник ,.Занатпродукта’’ Млрко Матип, а о зничају погопа дечјс копфскцнјс за развој мале прнврсде у нашо| општиин говорпо Је сскрегар Зајсдницс за запош.здвдњс Ранко Г»ранковнћ, коЈи Јс измсђу осталог рскао: ,.По.’1ага1М.м кпмсп тсмел.ца за по гоп за пропзвод11>у дечнЈе копфскцнЈс у оквиру Занатскс задругс „За натпродукт”, мп почнњсмо практл- «|НО да реалпзуЈсмо лрограм мале прнврсде. И||||циЈпшва која јс погс кла нз МЗ Пплана је прнхваћеиа оч с!.нх структура наше општннс. „За натпродукт” је носнлац реа.'ппаци је овог проЈекта тако шго ћс дисло ЧУВАЊЕ ПОВРЋА ТОКУ ЗИМЕ Оси.м у подрумима, поврћс сс може очуватн и у са шти. Најважније да се за зп му одабсру зрели и здрави И БИ ВАШАР Ол памтмвека, 19. октобра иа Све тог То.му, слквале еу се реке људи . у Параћин, иа исликк Јессњк Вашар. Долазило се за се про.ц, кг- . пи, провесслн. ошацуЈе Судућа млала, прсво1а ип рншнпшнлу н пиде којекакгл светска чуда, што су нх. доносилс путуЈуће цнркуске шатре, Од свега тога, у врсме каза силнконскн »пшовп чине чуда, оствла Јс назубл.епа фасала. Н овог, 19. ок торба, текле су реке љули улнцв.мх Иараћпка ствараЈући гулкву к ме-, теж. Вашар, као да се са вашаришта, прссе.тно на успутне у.мгпе. Продавпи рззноразних потребнт’ м нспотрсбнпх ствзри, окуллрАлИ су тротоарс гласно хвалсћн своЈу робу, коЈу су цаправпли, тамо негле, у Нстамбулу, Бсчу, Крајопп и још не кнм, нпнм гратовнма. Ол све мале привреде, да су шверкерп ивјбоље ралнлн. Имали су све оно што нс.ма у пролавннцама, нмали су и оно што нма, алп далеко Јсфпгннјс и обнчном цспу Пр.!СТу|<1ЧИИЈК Па улнцама, у пжвн, нсрвозип хцжееи грдс нсрвознс жсне. ЈЈервл' знс жене бнЈу радозналу н љубопнтљиву дсиу, која Још увск »О1су сссспа да Је лппар, некал, ве.пгКн као наЈвсћа кућа. Јслино швалерл са швалсркама, и швалерке са пља херима размсњуЈу всдре поглсде н пшрс уста од уха до уха. п.тодови. Код прппреме поврћа чувањс веома јс важпо вссти рачупа под којпм условима биљке раслс у љу. Ако је, на примср, лук за попоКафанс су одувск жнвслс сво] заднмњенн жиг.от зачињен добром .музнком, вссс.тн.м гостнма, л»убазннм конооарн.ма који брзо донссу наручсно пнће, чнстм столњаиима и поштено наплаћеним рачуннма. \ кафана.ма су сс нзмншл.алн свстовн, пнсале пес.мс. откривалс чудсснс спознаЈс жнвота, водили узви шенн разговорн, босмовало, туговало, опнјало, духовио рлђало и умнрало, Наш човск волн кафаиу, њсн дим нспролазпостн гдс он нс постоји радн врсмсна, исћ 1 рсмс постоЈи ради њсга. Да, искад било. Ро.мантнчнк кафански жнвот шез десетнх и ссдамдссстих годпна одавно сс угасило и исстао са сцснс. Пма га понкад, са.мо у филмовима и тслсвизијским сериЈама, ро.маннма и прнчама. Паступило Јс повоконпоповано врсмс кафана, где сс лопм музика, псљубазнн кслнсри и високс ценс прожи мвју до бсскраЈа, гдс јс атмосфера више дспресивна него весела, вештачка нсго нзворна. ИнфлациЈа Јс дубоко завукла својс прстс и у кафане. Лица гостнЈу углавном су смркиута као да инће не дслуЈе, келнсри су трагнчно озбиљнн, музнкр пра ви бссконачне паузс, псма оне кафанс нз „Скупљача перја” и „Музнканата’’, нсма спонтаностп, нама срца — нсл^а кафане. Тек по нсгдс, за неким столом^ неко устанс, рашири рукс н почне да псва, али брзо ПОЧЕО ОТКУП ШЕПЕРНЕ РЕПЕ ГОРКИ ШЕБЕР утнхнс Јер га нико нс прати, ннко не ннтсрссуЈс њсгово раслоложење. Свако се налазн у нском сво.м свом небу тако да кафана делуЈс не глсда, никога свету, на неком као санаториЈум где се људи уз капљицу лсчс од времсна, неуроза. беспарицс, лоших буђсња, од самих себе. Шта се догодило са кафански.м димо.м? Одговор Је јсдноставаи. Инфлацнја Је ндлравила страшну про маЈу н дим јс ншчсзао. Задовол.ство којс Је кафапа одувек пружала људнма прсселило се на тротоаре; испред продавница, дућана, киоска и сличних здаи.а гдс јс пићс знатно Јсфтиннјс а простор много шири, па се ннфлаторна тсскоба бол.с подноси. Коифор Јс мањс важан. Људн сс прнлагођаваЈу ситуацнЈи. Ннко се нс стндн. Важно Јс проћи ЈефтнниЈе па макар н но цсну лошнх врсмснских прклика које владају напољу. Пиво сс може пиги испод кишоорана, .днучићи” па кошави, вино на храстовоЈ греди. Човск Јс са.м ссби н конобар н музика — кафанз. Очнглсдно кафанс пс.маЈу своЈу драж као некада. Само ипвснтар коЈи у односу на нека протекла врсмси« трпн мпо1о мању а.мортизацнју. Чопа Мироелав Карнкатура: 'Мплорад Снлшћ цнрати Јслан дсо пз програма дечје конфскцнјс у МЗ Плана. Значзјаи допрнпос у рсализаииЈи овог програма, очекуЈе се од {Мднмка прикрс мено запослсннх у ипострансглу из опе МЗ путем удружнвања средстапа у новцу и опрсми, чнмс би се створилп услови за* њихов бржи пов ратак и рад у свом заоичаЈу. Изградњо.м осог погона омогућнло бк сс запослсњс 4|»мо у првој годшш за 25 — 30 радника, прс свсга женк, а наредннх година таЈ броЈ би се ;тетос претерапо залпван, илн је само зсмљиште на коме је расато онло влажно, т:- шко да ћс сс главице очува ти до пролећа. Ако је надзе.мни део стаб л.ике кромпнра био у току вегетаиије пападнут пламсњачо.м, скоро је сигурно да ће и кртоле кој'с сада пзг 1с дају сасвим здраво ускоро пропасти. Целер, ротква, спанаћ н знатио повсћао. Почстак нзгралп.е , СЛИЧНС врсТС су ТфСОССТЉИЗ.згорчао Јс шсћсрни плод, Јсдно душно оцењујх’ . пољопр11крсд|11111:1. Додуше откупљпвачн нп то сул!њн члво врте главама и олбнЈаЈу жалбе по процспп: „навикао сел>ак да кук&”. А, кукаЈу репари, на далеко сс чује. КукЈзју на Шсћсрну која уговара рспу у децс.мбру Јсднс године, а прокзподњу плаћа кроз 13 месеци. — Добро Је било кад с.мо уговарали, каже Савчвннн РаЈко Савнћ, алн сада све Је друкчмЈс. Рс.шГац Је тада коштао 3 дмнара, данас читавнх шсст! Нећу вишс да сади.м ре пу, прслазим на пшсиицу. КукаЈу ни цсне радникп. Сада ту ђа мотика у њивн кошта по 15 хиспЈу сс прпколнцс. Пљупгп« рсиа вс лнка н мала и прлче таквс кружс. Загорчала Јсссн. оиог погона грсба да зпзчн заокрст у пашсм схпатању о важ-ности раз воја малс припрсде и њеном допри носу укуниом разпоЈу паше општ:<- нс. Зато олаЈ прнмср МЗ Плана не ка будс потстнцаЈ п другим селима зн афирмацнју малс прппрсдс у своЈи.м срсдинама као Јсдан од пре дуслова за потпунпЈн н свсстраннЋ« развоЈ ,,МЗ’’. вс па всће дозс пештачких ћубрпва поссбио на азот, па после бсрбс брзо увсну нису погодис за људску храну. Купус, кељ карфиол, П ПСраМ. Милснковнћ Д. Г. ПРОИЗВОДЊА СЕМЕНСКОГ КУКУРУЗА СУШД ОДНЕЛА Д0БИ1ДК Радиа организацнја „I. МАЈ” ду- >ки ннз година у сарадњи са Инсштуто.м за кукуруз „Зсмун поље”, производн ссмснскн кукуруз на по ЛЛам у Хсктари.ма и у том послу љада динара. — А прнкос мсре коЈе су ком, прскање слаб. Агротехипчкс уговоренс са фабрн лре свсга, плаћсии постижс завиднс дпиа, нажалост, данак: — За разлику рсзултатс. Опп 1оодпсла Јс впсоки од мсркантнлног спроводс као мачка рспо.м, доиуњу Јс БоривоЈс Симић, зхшође из Шавца. ПрпдружуЈс се Још Једап, Брка. Обссио брковс. Како и ме би: — Узе ми човск пола рспс за прс воз. Са 40 при нзвадммо Јсдва двојс кола, и пола дадох трактористп. То мп Јс крмво а на мојс н.мс подш«о рсгрссирано гориво. П тако, редом. Нт откупмом мссту у Параћнпу код Кожаре, истрскукуруза, произподња ссмснског ку куруза всо.ма Је осстљива на промс не у расту и сазревању, рскао мам ј? руководилац по.т.опривредне про кзподнс, дипломирани инжсњер по хопрнвреде ДнмптриЈс МихаЈловпћ. Десило сс да су „мајкс” заквсни ле у развоЈу, тако п да до опрпши вања ниЈс дошло у право врс.ме, от иосно оваЈ иајважииЈи процес десно сс у време кад Је кукуруз нзгубпо ма кондициЈи н повратка пиЈс бмло. — Пошто производњу обављамо у тссноЈ сарадњн са Пнстптутом, запи сник сачнњеи у Ју.чу на нашмм поњн.ма, иаЈављивао Јс врло добар род. Тада Јс зппочела суша п све Је крснуло наоЕ>1Ко, наставња инжењер МихаЈловнћ. Дошло Је до тога, да се нада.мо прнносу од 500 килог рама по хсктару. Можс да се зами сли колнка Је штста, ако сс зна да смс прошлс годнне нмалн прштс од 2.500 килограма обрађеног и за сству спрс.мног зрна, коЈс је извезено у СССР. Цсна ссмепског кукуруза данас на по Д« тржншту досеже м 1.800 дшгара килограму. ОваЈ податак говори ћс сс у касу „1. маЈа'» ове годи слити пст пута мање средсгава, упркос уложсном раду м труду. М. Миленковић И СЕОСКА ДЕЦА У ВРТИЋИМА Порсд трп вртпћа у граду у којпма је на целодневном боравку с.мештепо око 400 дснс од 1—6 година старостн и шест група шестогодишњака у полудпсвно.м боравку, Центар за дсчју заштиету „Бамби" у сарадњп са СИЗ-ом дечје заштите организовао је миннмални програм који.м су обухваћеиа де у друго село где смо у сарадп>и са осиовннм школа.ма створплп услове за рад вртпћа у школским зграда.ма. Захваљујући доброј сарад1бп‘и разумевању школа па оиај пачин с.мо успели минп.малпим програмом да обу хватимо децу нз свпх села у ошитини.” Ммтпиие — чпне другу итд. На овај начнн се за наредну школску годину за први разред основне школе овс го дине припрема 350 деце из села са подручја нашс општине. д. г. дпч, корсп першуна н пашг.а пата могу безбсдно прсзимн ш у пољу, па пх бсрсмо, од носно рали.мо пслс зпмс кад нема мраза. Всћина корснастог поврћа најбоље сс чува у сандуцнма са влажним псско.м, поређаннм тако да главс и ;.и шће буду вап песка. Оттећс по и натруло лпшће се одС1 рањује. Пралмзук сс чува у песку у подруму, али се може уко патн и у врту и прскрпти пластичио.м фолијом коју у нреме благих зн.мскпх дана треба поднзати ради провет равања. Кромпир сместити у гајбе или суве полице, редовно ко нтролисатн и баиаги оштећене кртолс, јер се евентуал не болестп у подрумским ус ловима брзо шире. Заједннчко правило за складиштење поврћа у подрумима је да га не ваља пра ти, нити му одбацивати коренчиће (ако се слаже у песак). Купус, кељ и карфиол се чувају са корењем, а главицс слажу на степенасте полице или у дрвене саидуке. Спољашње увеле листове не уклањатн, јер они штите гла вицг од сушења. Остављају се само суве, зреле главице, које нису прегрејане од сун ца. У правим подрумским лро сторијама уз погодну влажност и температуру усклади штено здраво поврће неће трулити и дуге ће бити пого дно за употребу у људској нсхрани. Тован Цветковнћ Срце взшара, вашарпште, кво ла уморно куца. Блато се кези испох из1лаигдних цнпела. 1*1шп1шпнли се прте празпн. Појачагн праве букг, узалуд покушаваЈућн да дозове ому праву, вашарску, атмосфсру нз ивблсдслог ссћан,а. Нсустр.иннви чн мотора па „Знду смрти”, тачни Јс у огромноч бурсту, счмануто се г.ртс у круг уз заглушуЈућн урлнк, што бежп гла.пом без обшра, нз .тн- .меинх акспуха. II гле! Лндех нравн вашар. Јсдап, босопоги, мусавк. ле •цчић успснтрго сс иа конструкпНју „Зпда с.мрти'' и пролдшао р» лу кроз коју може до мнле вол.е »а г.ирн и да сања, 1.ако ћс нскае а год њнм снажиа мсшнпа послуцг:в артети кругове. л 1 На иајзабачсниЈем дс.ту гв •парвмта у највсћс.м блату, го-ста кц-г.ч зно машс рспопима. Добри пошаваоци прилика кажу ла нсма много стокс н ла сс Јефтино прочче. морнн сељаци исрвозно гунћаЈу, док „октупл.ипач". прелуинх ио1»пннса. псмилосрдно пажује :кнвп топар у фгргоп. У.-.исмирс.-а стока мучс, одуппрс се пада. Окуп>еин купци, про.таппн. радлзиалци, неми- .тосрдно батинаЈу псмоћиу стокг. Њ« Тдм их каг.о ндс посао. а оии прнмстившп фотоапарг.т па рамепг. гат но осповашс, дпжући батииу \ вис. V барп, на сред вашарп1пта. пглсда се празнч рпнгншпнл. Са чоћних звучника чује се послелњн ал 311П поссткоцпма да видс јуиаке .г’л да с.мртн'’. Улице су пунс. кафане у граду, тпкође. За столом маркан пп| чнча у пародном одслу, озппјж дугс гутл-лЈспс ппва. док Гпка преко пута њсга. враћа фнлм са нстос вашара, али тамо нске готине. када деда пнЈе сам отпн'а дуге гут- .љаЈсве пива, већ се могао око ње са лниидерским срцем у ррхн. Н беЈаше вашар, у време каза снлнконскн чнпови чине чуда... М. Илмк Овај програм спроводп шест васпитача, сваки лма но две групс дсцс, а са сваком групом радс трн пута нсдсљпо. Прпмера ради да иавсдсмо да дсца нз Дапидовца и Главпце, чпне .јсдну групг, а дспа нз Стрижс п Д. Впдова — другу- Илп, јтћих васнптача. Од ссптс.м- дсиа нз Лебпнс, Крс.кбинца, бра ове годипс путујући нр Бусиловиа и Голубрвна, ;ш-, 1пћ с.мо ззмснили ко.мбнјеч кс јслпу групу, а дспа пз -1с који нрсвозн дсцу из јсдног шја, Клачсвицс, Извора и Д. па пз села општпне. „До ове са подручја наше годпнс помспутн програм", рекао , иам јс дисрктор Цптра Псро Маркићсвић, „спроводили с.мо преко нутајућег вртнћа. одпоспо сг.сција.тног аутобуса и путу СЕПТЕМБАР У сспте.мбру дсца полазе у школу Квди лишће жуто опада са грана, Тида сс приррсма знмв кво всззр расвстан, Тада се у мом срцу скрмЈе: нхшћс снсжие пахуљнце. Јслена Днмнтрнјевнћ ученица 1/2 раз реда ОШ „Момчило Поповић Озрен" Параћнн И ТО СЕ ДОГАБА ЧЕКАО ЛОПОВА ■ УБИО ВУКА Милан Петровић из Горње Мутнице познат је Пжрж ћинцима по томс што сваме грејне сезоне продаје огрећно дрво из својих забржиа широког комплекса изнжц Грзе. За ову сезону припр*- мио је метрове али је прнметио да му се у последн.« време без његовог знања к увида гомнле смањују. Оплу чио је да прошета и ноћу порсд реке Иванштиие и оби ће складирано огревно дрво, небп лп ухватио лопова на дслу. Ннмало срце у јунака нм је уздрхтало, када је поред гомиле дрва спазио вучипу. Нанишапио, опалио и првим метком смртопосно погодмо зпер. Милан је одстрељепу вучпцу прсдао падлсжиим ловачким стручњацпма кот су послс прсгледа 'утврлилн да сс ради о млаћој вучиин, па онравдапо очскујс награ ду. Душан ПстровиН
ДКЦЕНТИ Имна 28. ОКТОБЛР • БРОЈ 346 1987. НУЛТУРД - 0БРД30ВДЊЕ ШЈШШ ЉУДИ, ипдк, ПОСТОЈЕ Спп прСЛП31<11 (II пролпзпн) одп су тешкн, то јс Јасно н МЕСЕЦ КЊИГЕ У ПАГАКИНУ периможс СВЕ У КОРНСТ „НАЈБОЉЕГ ПРИЈАТЕЉА" се 1! очекпватн, по, пекн постоје и бссмнслспи: гјз граннцн, кад Још Ж1ЈВС нскс старс фор.мс п ор.анп. обичаЈн н прописн, а новп праве нр рс коракс, чпни сс да људн нестаЈу. Органн, форуми и кворумп, пр» г.илпиип н нацрти. псчати н регпетри, потиру л>удс и 1М1хова мнш.т>сња. Људи постају иесигурип у своЈ суд, у свој до Јучс здравн ратум, у својс пимћсп.с. Да .ти је то заиста могућс? 1ај фамозпи здрави разум, ако га Још псгдс пма, (а нма га) оппре сс да прнхватн да јс папнр п.м • д човска а исспрстпа и пссрсћпа рсчснпчка <1 с.рму.таинја пссгручпог н кспис.меко1 бпрократе, взнад логнкс. Опнр» сс ла прихватн п остајс му само о-гаЈннчко и бескраЈио чућеи»с: Прпмср 1: Срсдпл>шко.1ски цеии р (а можс то бити п бнло која 1’0). Седнпцс Савста: Љузн говорс. изпосс аргумситс, напрсжу сс, мучс Н У целој зе.мљн, као и сваке године, пернод измсђу 15. октобра и 15. новсмбра, посвећен |с „најбољем пријатељу” — књнзп. Покрећу се бројне културпо-пропагандне акинје у републпкама, покрајивама, општннама, па је н наша библиотека „Др Вићентије Ракпћ” предвпдела више активности, којс нмају за цпљ популарнзациЈу књпгс. Још пекн дан пре звапи«- бу старпх *са 1.500 књига. У бпблнотсцп се половипог почетка, 12. октобра от- Стручпу помоћ пружпла је ном новсмбра отвара излож ворена је бпблиотека у Клу Бнблпотека. ба посвећена Вуку, а на Оде □КТОБАРСКИ СУСРЕТИ П030РИШНИХ АМАТЕРА ЈВУК" ОТПОЧЕО СУСРЕТЕ п Традицпоиална манифестаппја позоришннх аматера, Октобарски сусрети, п ове годипс отпочели су па Дап осчобођења опшгине Параћин, 13. октобра. Почстак јс прогекао у славу -Вука Стсфановића Караиића, кзвођсњсм представе „Вуков тестамент”,а у гу.мачсњу глумаца Крушсвачког позоришта. сс и на крз;у усаглашавају. Икл соЈу закључак илп одлуку. Су1ра дан ти псти љули ч\Ју .мтпллњс (о. КОГа? — ТС1ПКО ЈС ПОГОДИТИ) ,|1 т: одлука не ва;ки Јср тај савет', ' Сусретс позорпшннх ама тсра, прнгодним речнма ог ворнла јс Нада Јовановић, потпредсеципк Скунштипс општнне Параћнн. Током протеклнх дапа, на сценн Градског аматсрског пезорпшта, поред Крушевља счг.арп, пс лостојн (зваппчно? ллс јс одлука протквзаконита па стога пс ва;кн, нли . .. исшто ћс а1 на виделн с.мо и прсдставс V овдашњи.х позоришнпх ама- ?) гсра, „Лажа п Паралажа” и сс всћ наћн. Примср 2: Седница образовно вас пнтиог лс-Јз. Раслравлм! сс о счстс матизаипјм радних мсста. Пмтан.с: да ли Јс шко.ш (од блпзу 2000) уч«. ппка потргбан псдагог. (Нско веропатпо мислн да лијс пошто у прстлогу то мссто не стоЈи). Какво суш тпнско шгтањс! Људн се усаглашаваЈу: ДА, потрсСЈ.н јс. (Свака част). ГласаЈу! То улазн у записпнк! Сутрадан сс сазнаЈс да псдагог пс мо;кс да почнс да радп јср тог рад ног мсста псма у иопој снстсм:ипза „Маратонип трчс почаспи круг”. Позорпштс „Масука" из Велнкс Плапс заиграло јс „Ра.цовапа трсћсг”, а вн- .••„слн смо н овогодшлњу нај бо.љу прелставу на југослоне пском фсстпвалу драмских аматсра „Спротице” у тумачењу врањанских глумаца. До краја Октобарскпх сусрста долазе драмскп аматерп из Прибоја са лредставо.м „Внктор или дсна на властп” и стари познапици п.| Кикннде са представом „Ку.м". За крај окгобарскпх сусрста остало јс премнјерпо нзвођењс овдашњих аматсра, „Всчерас импровнзујемо”. Поссбпа посластица за љу битсље позоришта припремл»сиа је 28. октобра, када у госте долазп Михајло Ковачсвпћ са моподрамскпм казпвање.м „Шок”, које другу годппу пе излазп пз жпжс пнтсрссовање а обрађујс ак туслне догађаје па Косову. Нада Јовановић, замешњ прсдседника СО отвара сусрете л»ењу дечије кљиге, литерати из Осиовне школс „Радо је До.мановић" припре.мају Вуково посело. Допринос месецу књигс да је Штофара. Ова фабрика поклања новс полице за књп 16, а Стаклара даје 1.000 новпх књига, у то.ме ће сс при дружитп и пементаши. Шта мпарија са своје страпс даје библпотечке картоне и укоричава штампу. Током Месеца књиге обавпће се промоцпја књпгс Мирослава Димптрпјевића „Вода ветровита" п у исто времс сликар Слободан Ште пћ у холу Библиотекс излаже илустрације за ову књигу нздату у част Вуковог јубилеја. Бпблнотека токо.м овог ме сепа проглашава иајактивппје читаоис и паграђујс пх На супрот, бпблпотска молп оне друге, оне којп пису вра тили давно узете књиге да то учине током овог псриода. Такође из Библиотеке поручују, да ако не знатс шта ћете са пеким вашпм „пајбољим прпјатсљп.ма”, до всрите их њи.ма на Нска они постаиу пријатељи п пских чување. најбољи другпх. М. М. Наградни темати за Дан Републике м. и. НАГРАДЕ ЗА ПЕСМУ, ПРИЧУ... Општппска копферепцпја ОДБОР ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ВУКОВОГ ЈУБИЛЕЈА ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВД 6. НОВЕМБРА Одбор за обележавањс Два века Вука. који.м председава Нада Јовановић, замсник председника Скупштпне општине, одржао јс ирошлог пстка још једаи свој састапак у нпзу, на ко.мс су утаначепс свс појединости око цептралпе прославс Вуковог јубилсја у нашој општпнн. Прослава која трајс токо.м целе годиис, п.маће два ударна тср.мипа — 5. и 6. новсмбра у Осповпој школи, у Поточцу, која но си Вуково и.ме. У четвртак 5. новс.мбра у 17 сати бићс отворена изложба о Вуку, а у 17 п 30 сатп про.мовисаће се књига народпих г.мотворпна нз околппе Параћпна „ВОДЕ ВЕТРО ВИТЕ”, сакупљача Мирослава Димптрвџевића, коју је ликовпо п графичкп обрадпо Слободан Штетнћ, акадсмски слнкар п техпички уредннк „Новог пута” из Светозарева. Том приликом публика ће впдетн и нзложбу његових илустрација за књигу „Воде ветровите”. У пстак 6. новембра V 10,30 сати испред зграде Основпе школс биће откривено попрсјс Вука Караџића, рад Стевана Боднарова. На цептралпој приредби, о животу п делу велнкана наше културе и културно.м развоју наше среднпе, говориће Нада Јовановнћ, заменик председника СО, а зат.м ће ученицп Вукове поточке школе извести програм „У славу Вука”. Истога дапа, само у јутарњим часовима, испред Шта.мпарије „Вук Караџић” биће откривена плоча у барељефу са лико.м Ву ка н знако.м шта.мпарије, а затим биће от вореиа пзложба о Вуку и његовом делу. На крају програм ће зачинити ученинп ОШ „Момчило Поповић Озрен” својим програмо.м. ПРОМОВИСАН ПРВИ ПАРАБЦНСКИ КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС „ДАНИ" цпЈи, која н нначс нс важи а МЛ.СИ Јс по староЈ која ва;ки, то у овом случзЈу нс.ма всзс. читалац ово ис рззуме, нска пс лрн сум н-л у своју нптслпгсицнЈу ннти г злрзв разум а\тора — ово рстко ко моа:с да ралуме. 11 шта дал.с? Какп сад нема, ка.т смо то изгласалп? Кад смо изгласали? Гдс Јс заплс ппк? Ко га Је водно? И док се то снс распстља, ако јс могуће, псда је/прнмллн још на почсгигКг<бЗЏгеС.СМе мо;кс да почпе ла радп. (II нс само псдагог). Зар Јс заиста могућс, у овоЈ зсм- I л.и, у овом спстему у коме постојк । брдо вр.то лспо срочсних лрпчица на тс.му „сззпосдспостн и послсдниа коЈс опа пзазиви, ис дозво.и1тл ксзапослепом човеку да ради чак ни тамо где постојп слободно рад1<о мссто, само зато што сс то нско ме КО ПОСТОЈП к свему, нс долада нз лога. II »•« крају Сшсмо опстаЈс упркос ко зпа ког раз можда н почеЗНАЧА1АН ДАТУМ КУЛТУРЕ № г Гости на промоцији: подршка часопису Д ССРН у Параћину, расписала је наградни конкурс на тему „На ТЕМЕЉИ.МА ПРО ШЛОСТИ, ГРАДИМО БУДУ ГЈНОСТ”. Право учешћа на НИЈЕ — НЕГО Пише: Софија Ракић конкурсу пмају ученпцн ссд МиЛОЈКОВић лн да су.хпммо у своЈс постоЈањс, ЛЛН нске о.члукс, оргпна коЈи нс постоЈс, ипак, 1Г»жс. По потреби, н к:-.ко кал. Ојввпо је почпато да Јс слс рслптивно, са.мо сад ис вишс по Лпштајпу псго орвсловски, зар нс? ' Г»I ппак, и порсд спсга и упркос сисму, ЉУДИ ПОСТОЈЕ. Са.мо рззмнслн.мо, п.ма мпого доказа за то. Радмила Миловановкћ Прошлог петка у Градској библпотецп промовисан је први параћинскп часопнс за књижсвиост у.метност п кул туру „Дани”, у пздању Цснтра за културу и ппформпсање „Параћин”. Појавио се дине у протеклом периоду, да потврди мисао да нсма неталентоване средине, лити духовне провинције. Једанаест хиљада лримерака, ва љда најтиражнији часопис у земљи, изашао је као лоу годпнп Вуковог јубилеја, себап део листа „14 дана" НОВЕ КЊИГЕ ИРОНИЧНОСТ и ДРСКОСТ Е Бајо Џаковић: ,Ј1еке нове песме”, Светозарево 1987. педесетогодишњицп Титовог доласка ла чело Партије, ме сецу књигс и у дану ослобоћења општиие, са намером да вастави жива културна гибања и струјања овс срепред радне људе и грађане да они одлуче о његовој ддљој судбини. На свечаној промоцији, у препуној библиотеци о часопису и његовом значају топ по и падахнуто су говорпли н подржалн овај подухват: Борђс Петковнћ, секрстар СО, утемељпвач лнста „14 дана” и првп локретач подлпстка „Жубор” чпју традипију настављају „Дани”, затпм Славољуб Обрадовпћ, ди ректор Центра за културу, Мића Вучковић, сарадник у СИЗ-у културе. Љиљана Радовановић, дпрсктор Градске библпотеке, Здравко Фи лнповнћ, председник комнтста за прнвреду, Милутпи Ллексић, секретар СПЗ-а кул туре и образовања, Снежапа Јовановнћ, меднјатскар и професор књижевностп. Мио драг Манојловић, професор књнжевпости, Мирослав Чопа, песпик п урсдннк Мирослав Димитријевић. Да ова скромна свсчапосг, поводом изласка часописа у с пс, помогли су: хор ОШ „25. мај” из Поповца под руково I сгвом Роксанде Јовановић, наставнице музнке, глумица Снмка Бурић и водитељ вечери Милнвоје Илић, новинар, који су створили свсча ну достојанствену атмосфсру, каква доликује значајном датуму параћинске културе. мог и ос.мог разрсда, као и учпици средњпх школа свих разреда. Конкурс предвића могућност обраде тсме у било ко.м књижевном облику и у свакој школи школи формнраће се комиспја са задатко.м да прсгледа радовс и два, три најбоља до 12. октобра доставп ОК ССРН. Новчане наградс од 5.000 до 3.000 дпнара доделпћс се најбољим радовнма основапа, а од 7.000 до 5.000. дипара добиће трн најбоља рада пз средње школс. Награде ће сс у овнм пзносн.ма чсплаћивати у школско.м прибору или књпгама. „Крсманци” у поссти Крапкни м. м. ПОКРЕНУТ ПРВИ ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСХ, УМЕТНОСТ И КУЛТУРУ — пише: Бранислав Бокић Кан ОПТИМИЗАМ СА ПОКРИЋЕМ У вре.ме које је нсвреме, „Некс нове пес.мс”. Бајс Џаковп цад је СВС Већ НСПОЛИТИЗНћа, млазога всћ афпр.мисаног светтозарсвачког пссннка, по много чсзапста су необнчнс и нове. Сле- -сћн иајновиЈн, бунтовни модсрпнстнчки трснд у савременоЈ поезиЈк, Џлковић сс својлм песмрма опаснс приблпжава »пховоЈ антитези, антппоезнЈп, вешто балпнснраЈућн на самоЈ граннцн тако одрсђсног поетског апсолута. Ироннчна, нпхискретна н дрска, н.егог|П лирика теме л,но, готово сурово, разбиЈа свс плу знЈс о пмаглнарном и романтично.м окрнљу посзпЈс у које сс несрећап н стварношћу оптсрсћен поста може коначно сакрити. Напротив, ло краЈностн огољсна н празна, у посзнјн овог урбамог поете стварност постаЈс Још оголлннја н Још екстрс мнија. Чак је и љубав у кегопнм сртскпм стпховима сведена на пукм фпзлчкп доживљаЈ, на нешто брзо и слатко што траЈе кратко, бсш као што и одтовара сЈшременои „вре мепу хаикуа*'. Чини се, ппак, да Џаковићева поезиЈа не бн нзгубила нншта у своЈоЈ нроничностн и дрскости), а да би значаЈно добила), ГЈд је бар мало „поетнчннЈа", да јс у н>сговМм песмамж (ерогскнм нарочнто) бар мало елемснтарних емопн рапо до вредностп шунда, кад је поезија обојена из.ми ма овим илп оним, кад у.мс сто пара нмамо мепице без покрића, културни живот Параћина представља значајну оазу у овом делу Поморавља. Песпици и књижс вници окупљенн око Књиже впог клуба „Мнрко Бање вић” и листа „14 дана”, остварују покрнће за оптимнзам. Редакција лпста „14 дана”. очпто не жели да остарн, јср се овпх дана зажуборно часопнс за књижевност и кул туру „Дани”, нме настало г»е роватпо из „14 дана”, тематски одређен утолико да пра тн и нздваја нова п педовољно позната Јгмена, наше п стране лнтературе. По овом што се из овог броја види, а тгудн, часопнс пма (иема разлога да их не буде н убу дуће) рубрвке, есеји, посзијл, преводи, проза н парочито параћпнскп излсг књнга, што говори о формату озбиљкости који је знак једног вишег ус.мереног образовања п пнтелектуалног напор.а. Уредник се очнто, озбиљно латио посла, представи вши нсколнко најзначајннјпх локалиих песнпка, бсз обавеза пре.ма суграђанима, већ управо зато јер су овп пссници већ ушли у српске часопис издат за Дан ослобођења Параћипа, педесст година од доласка Тита иа чсло Патрије п уочн просла вс два века Вука, насловљсно рубрико.м „Вукови.м траго.м” п „Песиици" певају Титу”. На крају још жслпм да подржи.м овај својеврстаи ПРИЈЕМ ЗА ПАМБЕЊЕ Члановп Културно уметпп чког друштва, „Бранко Крсмаиовпћ”, од 9. до 12. октобра, боравплн су братској оп штнпп Крапина. Ово је била пзузетпа посета Жеиском казалишту из Горњег Јесења, а том приликом „Крс.манци” су одржали п два копцерта. Најпрс су 10. октобра у | част Дана ССОЈ-а наступали | у Крапини са пзабраиим нрограмом, који је презенти рао стваралаштво опдашњпх аматсра, а сутрадан су заиг рали српска кола пред одушевљенп.м Загорцпма у Гор- ј њем Јессњу. По речима чланова КУД-а „Бранко Крсмановнћ”, код публике и домаћина су наишлн на пријсм за памћс- ! њс, а они су сс одужпли, ка ' ко су то домаћини прп.метидопринос нашем културном ли, програмом за па.мћење. Ја и љулскости. Зорана Рашпћ ј и југословенске песника и писаца. Уредништво у аитологије рубрици прсводи, нас упознаЈе са словеначки.м рано преминулп.м Марком Лавчеко.м, Украјинцем Сковородо.м и немачки.м песпиком Ериком Фрндом, уз похвалу да је уз већ споменуте песиике приложена сажета бнографвја. Ессјн н проза, такође. завређују похвалу, а избор књига са прнказима Зоркне Рашић, Милијана Деспотовн ћа и Боре Латиновића даје печат озбиљности какав има ју ентузијасти. Важно је поменутн да је животу уз уверење да се п културо.м пзлази из крпзе. ГОЛУБОВАЦ ЂДЦИ И ДАЉЕ НА „РАСПУСТУ Са.мо су се родитељи једног од петоро ђака одлучили да своје дете пошаљу у нову, бусиловачку школу. Код осталих принудни распуст још траје. Заинатнли се Голубовчани па не пуштају децу у Бусиловац. „Пре ћу га на Косово него у суседно село, чуло се недав но на „преговорима” општинара, просветара и мештана, решених да истрају у на стојањима да сачувају идеититет села. Не „пале” ни прс кршајне пријаве. Не узрујавају се Голубовчани опа скама да им дете мож бити одузето, и дато на старање. М. Миленковић Дивно је имати своје људе, знаш тачно ко ће те сахранити. Предлог с(а) употребљава сс са шестим падежом (инструменталном за казивањсдру штва: разговарао сам с другом, идем с мајком, копам с другом. У пачелу, прсдлога с (а) не употребљава се уз ииструментал кад ова ј означава средство, оруђе или прсдмст радње: рукује машнном, тргује туђом пмовином. ничим га нећу оптеретнти (ие* нп са чпм), поносили су сс мноме (ие: са мном) и слично. Међу пајчешћи.м глаголима који тражс. инструментал без предлога јесу: опре.мпти, паоружати, овладати, служити се. располагати, бавити се. напојити. нспунити, покрити и др., такође глаголи кретања као: вознтп (се) путовати, доћи, отићп. ИнструБогата лпковна јесен ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СИСЕВАЦ" И овс годппс успсшно је радила Ликовна колоннја у Сисевцу, а дсла настала у њој изложена су у предвечерје празника ослобођења у галсријп Завичајног музсја. Изложбу јс отворно Слободан Стојановнћ, акадсмскн вајар, а међу гостима јс поново иајзапажснпјн био Стеван Боднаров, лсгснца ј\ гословенскс умстности. М. II. ИЗЛОЖБА ПАРАВИНСКИХ СЛИКАРА Влада Булатовнћ | Параћинскн ликовнп умстници у лреч празничним данима изашли су пред пара ћпнску јавност са својим најбољим делима насталим у једногодишњоЈ' продукцији. Из ложбу је отворио Милутин Алексић, сскретар СИЗ-а културе и образовања.
28. ОКТОБАР 1987. • БРОЈ 346 СПОРТ РЕЗУЛТАТИ УЛИЧНЕ ТРКЕ „13. ОКТОБАР” ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА ПИОНИРКЕ V и VI раз. ШКОЛЕ 1. То.мпћ Би.љана С. Јаковљееић 2. Живкомић Сања С. Јаковљекић 3. Паикћ Драга>за Р. Домаповпћ ПИОНИРИ V и VI РАЗ. 1. Васнћ ДаннЈел М. Попопић 2, Ристић Иван Р. Домаиовић 3. Иваиовић Саша С. Јаковљсвић ПИОНИРКЕ \П п \'Ш раз. 1. Ми.тутнновиђ Јасминн Р. Доманоннћ 2. Марић ДиЈпна С. Јаковљевпћ 3. Радкћ Марина Р. Домаиовић ПИОНИРИ \’П и VIII раз. 1. Живадиновић Саша М. Поповпћ 2. Благојсвић ДсЈан Ј. Ј. 3»||Ј Новп Брач>п< 3. Поповић Драгаи Р. Домановиђ ј' ОМЛЛДИНКЕ I и П год. 1. И.мшировнћ АриЈвма ГпмназкЈа 2. Штрбац Зорица Ги.мназлја 3. Павловић Горица Екопомска ОМЛАДИНКЕ I и П год. 1. Рпдовановић ДеЈан Економска 2. МихпЈловпћ Зоран Техничка 3. Миловановнђ ДеЈан ГимназнЈа ОМЛАДИНЦИ СТАРИЈИ ШКОЛА 1. СтаноЈсвнћ Робертнно 2. Мнлошсвнћ Радослав 3. Живанчеонћ Милош Економска Граднтељ ГимиазиЈа У част ослобоћеил грала, љубнтељп атлстнке у нвшсм граду уживали су у овоЈ масовноЈ маннфестаннЈи физнчке културе. Спортскн ралннцн л љубитсљи атлетпкс на челу са Српско.м Фпбрнком Стакла коЈи Јс генералип покровитсљ опе корнсне маннфестацнЈе поводом >0. годнне свог постоЈања. успешно су организовалн улнчис трке градом. Млалост, брзнна нздржљивост и свс оно што Јс лепо у овом спорту дошло до нзражаЈа, па вам представ.љамо побсднике по категоријама. Срба Николић III; 11/1............ . • РЕЗУЛТАТИ ОПШТИНСКОГ КРОСА ПИОНПРКЕ \П и VIII раз. НПОИИРКЕ V н VI раз. ШКОЛА 1, Бакопић ДаннЈела Р. Домаиокнћ 2. Петроснћ Горлапа Р. Домановић 3. 15ип1ћ Драгапа Р. Домаповнћ ПИОНИРН V и VI рад. 1. СтоЈаповмћ Ненад Р. Дпмановнћ 2. РаливоЈспнћ Горан Б. Јакпшћ 3. Вскнловић Игор М. Поповнћ 1. Михајловнћ Нснад 2. БлагоЈсвнћ Дс1ап 3. Алексић Лалибор Б. Јакшнћ Нови Брачна Д. Вндово ПИОИИРН \Т1 н \'Ш раз. 1. СтоЈаног.нћ С.чађаха 2. Шајкопић ДаниЈела 3. Радовановић Горлана ОМЛАДИНКЕ 1 н П 1од. Б. Јакшић Иови Брачин Д. Внлосо 1. Павловнћ Горица 2. Имширочић Аријапа 3. Ралић Сања Економска 1*ммназија Тсхннчка И ДРУГА ПЕТИЦА ЛЕСКОВАЦ: ДУБОЧИЦА — ЈЕДИНСТВО 5:1 (3:0) Стадиоп: Дубочице. Гледалаца: 1000. Судија: Цветковић (Крагујеван) 8. Стрелшг. Костић у 9. и 59. минуту, Ив ковић у 40. Жижић у 45. и Стоиљковић у 78. минутг за Дубочицу, а Стефановпћ у 87. за Јдинство. ЈЕДИНСТВО: Богосав.љс вић 5, Урошевић 5, М. Стефановић 6, Вулићевић 5, Пстровић 5, Миленковић 6, Па нић 6, Соколовић 5, БожплоСТОНИ ТЕНИС ТРОМЕЧ ОСЛОБОЂЕЊА Поводом Даиа ослобођења 13 октоора, одржан је шести „Тромсч ослобођења” у ко.ме су учествовале репрезентацијс Свстозарева, Нуприје и Параћина. У салп Основне школе „Радоје До.мановић” по први пут је била најбоља реп резентација Параћииа. Екипа у саставу: Милосав Рајпћ, Боривоје Дулић, Милаи Илић и Милан Војиновип, савладала је Светозарево са 5:4, а Нуприју са 5:3. М. М. вић 5 (Рајић —Жпвковић 5, Д. Стефановић 6. .Зслени” су у свој тефтср забелсжплп још јсдну „пет.ч цу”. Прсдходнп трачак надс и победа от два: иула у Параћпну. послс пораза у Лссковну пада у ссику. И порсд очигледне шкрине у .деленој” .машнни, нико и нс по.мишља на бпло каквс променс. Стари играчи се „кешс" о климави трамвај, возари гоне пуно.м паро.м, а друштво, са пупо разумевања ствара им условс за рад. очскујућн, вероватно, и рсзултатс. М. Милснковић СТОНИ ТЕНИС — ПРВА РЕГИОНАЛНА ЛИГА БОРАЦ И ТЕНСТИЛАЦУ ВРХУ Послс одигравања првог туриира у стоно.м тенису у оквнру Прве регионалнс лиге Шу.мадпје и По.моравља, параћински клубовн Борац и Текстилац бсз пораза и са по две победе налазе сс у врху табелс. За корак је заостала скипа „Цс.мента” из Буљана, која је прстрпсла један пораз. На турннру у Параћнну п Буљану, Текстилац је победпо „Шумадпју” из Аранђсловца и ,Ј1око.мотиву из Лапова. Борац је у Буљану сав ладао „Полет” пз Сења н до маћина. Екипа „Це.мепта" ја такође победила Сењане. ДРУГИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ САЈАМ БОРИЛАЧКИХ ВЕШТИНА У ЗНАНУ НУНГ-ФУА Другн СаЈам борнлачких всштииа „САБОВ". одржан у Хали спортоаа прошлс суботс, протекдо јс у знаку кунг-фу бораца нз Глнис к — рекор зно малог броја гледалаца. На рспсртоару овс прнредбс манкфсстацноног карактсра налазилс су сс скоро свс источн>ачкс борн.ш чкс всштннс: карате, анкндо, кендо, к\нг-фу, теквоп-до, савате и таи-чн. .МалоороЈпа публика топло Јс поз дравнла борце н вежбаче, а одушеа љсље јс нзазвао насту" кунг-фу скм пе пз Глиие. м. м. ПЛИВАЊЕ „ЦРНИЦА" У жижи Ових дана иа адрссу пливачког п вагсрполо клуба „Цриииа" сткжу позиаи за учешће иа плнпачким мп тиизпма широм земљс. Два позива су. ако сс то можс тако рећн, .,би сср", Јср долазс као поссбно приз нг.ње. Наиме, пливачки клуоови „Дннамо*’ из Панчсва и „Врачар" из Београда су занитересовани лд 1<к своЈи.м митинзима внде такмичарс „Црннце’’. На овнм мнтнпзнма сс учестауЈе по познву и вршн сс упапрсд сс.тскцнја. Овн мнтинзп су мсћународног карактера. Пливачи ..Цринце" н\Т1ће прилику да одмерс снаге у мсђукародноЈ хонкурснцнЈи и покажу своје пливачко уме ћс. Очигледно да се , .лобар глас ла лско чуЈе" |ер су плнвачи „Црнн нс’’ својлм резултатнма у годинн сгог двадссстогодишшсг Јубнлеја то постиглп. Влади.мпр Марјановнћ ОМЛАДИНЦИ I и П год. 1. МихаЈловић ДеЈан 2. Милованочпћ ДсЈан 3. Снмић Влалап ОМЛАДИНКЕ Ш и IV го.т. 1. Марковић Бранка 2. Душаноннћ Мприна 3. Соколовић Јасмнна Те.хничка ГимназнЈа Ги.мназнја ШКОЛА Екомо.мска Техничка Техннчкв ОМЛЛДИНЦ1Ј Ш н IV гол. 1. Милојковнћ Алексанлар 2. СтаноЈловнћ Робертнно 3. Цветковпћ Прсдраг ГимназнЈа Екокомска Екоиомска М »совност нзлрживост, брзинп, одлике опппинсксч кроса, по.1 покровнтељством Српске Фабрнкс Стакла човодом 80 годнна свог постоЈања. Преко 1200 учсспика поошло је кроз цнл. ове лспс масовнс културс. па тсрспн.ма „7. Јула". Иако су овакви кросови бнли реткост у нашоЈ општинн , овом приликом желк.мо аа П.1ПОМСНС.МЛ да овакви скуповн масовис културс имаЈу пслагошки васинтни карактср. Још Једном та захгалимо колективу Српскс Фабрике Стакла нп успсК-ноЈ оргаиизацнЈи и уЈедно обЈавпмо и.меиа учсснпгд коЈи су пмали наЈвише успеха, н уједио за убудуће позовсмо н свс Раднс организацнЈе зп помоћ оргвпизацкЈи оваквих спортских манифест^инЈа за добро ившс омладине. Срба Ннколпћ МАЛИ ОГЛАСИ I Продајем „Дијану” у исправно.м стању. Цена повољна. Упитати у киоску „Борба” код кафане „Трн грозда”. Продајем нов мотокултиватор са фрезом. марке 509 Цена повољна. Драгослав Михајловић, Горње Видово. Продаје.м .Даставу 101” ме днтеран — хаварисану, у возном стан»у. Драгослав Ки нић, Стрижа, тел. 534-803, од 19 до 23 ч. Продајс.м телевизор у боји „Горењс” Цена повољна. Тел. 551-506. Оглашавам Вас да је бер бсрска радња Јовановић Ми рослава у Ламелн до послас тичарнице. Откупљујем сва стара хаварисана исправна и неисправна кола, одмах исплаћујем и одвозим. Бсли. Тел. 035 — 552-164. Пролетерска 18.Параћин. СТРЕЉАЧКИ СПЕКТАНП Вслики стрсљачки спсктакл, прирсђеп поводо.м 80 година Српскс фабрике сак ла, 40-тогодишњпцс оснпва ња СД „Михајло Илкћ — Ку ља” и 100 .годпна ..стрс.љаштва у Србији. Порсд двс скипс СФС и впше појсдннаца, гостовале су скипе пз Београда, Бора, Књажсвиа и Бупрпјс, са ј:ојн.ма вишс годпна сарађује- .мо и дружимо сс. Гађало се пз МК пушкс 30 метака, стпв лсжсћи, врсмс гађања по јсдпа смсна, јсдан сат. Стрслци СФС I! овог пута потврдилп су свој углсд и рено.мс, побсдпвши госге у скипно.м н појсдипачпо.м нла с.ману. Екипнн пласман: 1. мссто СФС 776 кругова, 2. место Бор 769 кругова, 3. .мссто МИП Нупрнја 749 кругова, 4. место тт га екипа СФС. 5. .мссто ИМТ Књажсваи, 6. .место Ратничкп Нмпрпја, 7 ?. есто „Бранко Мсталац”, Књажевап, 8. мссто „Соко Штарк”. Београл, п 9. мссш „Аптпљсраи” пз Куприје. На’бо.љи нојсдннии: 1. Слоболаи Костпћ ^65 кругова, СФС, 2. Алсксаидар Псшић 263 кругова, Купрпја, 3. Слободап Нсшковпћ 26^ кругова, Бор. Стаико Здравковнћ Друга регионална лига НЕПОТПУН ТУРНИР Такмнчсње \ Дрггој рсгп оналпој лпгн почело ј’с пелотпунпм турпвро.м. Олржа но је са.мо такмпчење у Параћину, а осталп сусрети су о.тложспн на захтен клубо са. Екппа „Е.тек! росервпса” п< Параћппа нобсднла јс Нанрсдак из Куппповпа н прегр псла пораз од главпчке Б\ дућности. Главичанп су за узврат поражени од Напрс тка. Олложеии су мечсвп свнх осталпх екнна, .мсђу ко јпма п „Хало 93”, иараћгшских ватрогасац п Младостн нз Горње Мггшше. М. М. АКТИВНОСТ САВЕЗА РЕЗЕРВН ИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА ПАРАБИНА ОРШЕНТМ М - 50ШШИ Тта Регноналио првенство резервннх војинх сгаренчша одржано је у Тополи. Екипе пашег Савеза иа свом такмичењу наступкле су комплетне и добро прппремљспс. Овогодишње так- .мнчење бнло јс најмасовпије, од 12 општпиа рсгиопа Шумадије н По.моравља, само су изостале рсзервне ста рсшнне Раче. Владао је правп такмичар скп дух, свако јс желео да покаже што више и боље. Екппа оријснтациопог кроса састављена од Јозефа Бр штћа, Драгана Здравковића п Бобапа Милојковића, у овој дисциплини је трију.м- 'фовала, освбјпвшп прво место. Екппа бо.мбаша освојила је треће место, док су стрелци шахпстп били пети, шести. У укупном пласману Параћпн јс заузео пето место. С. Здравковмћ Купујем очувану клавирску хармонику 86-96 басова. Јавити на тел. 554-242 (Мнло вановнћ). Сваког радног дана од 15 — 21 ч. Оглашавам неважећом радну књпжицу на име Јовановнћ Мнланка нз Сикирицс. Оглашавам неважећим све дочанство Ш године, машин ске струке — металострутар на име Драгана Милановића пз Параћина. Оглашавам неважећом здравствепу књижицу, издату V СФС на и.ме Мирољуба Мнлосављевића нз Параћина. ПСД „ЈАВОРАК” ИО РЕЗУЛТАТА 0 ЗА СПОРШУ ГОЛИНЕ а Ових дана су најактивннји били чланови Орпјентаиионе секииЈс ПС. Д. .Јаворак”. Ти, .млади, чудесип дсчаци све своје слободно врс.ме посвећују исцрпљујућим тренинзима и усавршавању тсорпјског знања, да би на такмичењима заузели само најбо.ља места. Кала се саберу сви резултати постмгнути токо.м ове године, могли би неки од њнх конкурисагп за спортисту годпне. 11. С. Д. „Јаворак" јс II. 10. 1937. годннс органпзава.1о „VI Куп Браика Крсмановпћа’ , так.м»чси<с мсбунл родиог карнстсра па брлу Чукара код Глапицс. Бпло Јс око 70 такми чара пз Смсдсрсвскс Паланкс, Срсм ске Камсннце, ПЈкда, Бсограда, Ва л.сва н Осогопа из Бугарскс. Епо п клееп1’г1а прннх мсста по катсгорп Јама: М — 19А .Миловакопић Зорач (Смсдсрсвска Пчланка, П. Д. .Јасе ннца"); М — 17 — 18 — Музрпћ Ллсксапдар (О. К. , ШТО” нз Шида); М — 15 — 16 — Пауновпћ Мн лош (П. Д. — „Јасспнип", Смсдсрс вска Паланка); М — 13 — 14 Јслспкоаић Ллсксапдар (П. Д. „Јапорак", Параћпн); М — 12 Дучак Нгор <П. Ц. „Стражилово*’, Сремскл Камспи >1з). М — 19 — Б Марковнћ Радо вап (П. Д. „Јассница", Смслсрчнска Налапха); М — 35 Огп.сн Краси мир (Осогово, Бугарска); Ж 18 Гаш пнрсвпћ Раза (ПОК Бсогра.ч. 1-сог (цд); Ж 15 — 17 Гсоргина Димшрп нска (Осогопо, Бугарска). Отпорспа Јс п катоориЈа за рскпс атпвце у коЈој |с побс.тнпк био Мп лстић Бранко. Рсзултати су боловаин за Лн1\' СрбнЈс а споизопн: СФС Параћнн. Бомбои.сра, ИТ Брг.ико Крсмпнопић п Фабрика Лдитпва лмогући.тп су .та пајбољи приЈситпрци зобиЈг прн голпс паграле. Само нсдсљу дпна каснијс 19. •<>. 1987. годпнс, одржало сс Међунаро дно орпјсптацноко такмпчсњс „Куп Југос. < ппЈс" у трајању ол лк> 'гапч. Требао Је да се одржн тромсч Ју<о слзвиЈс, Лустрије и Нтллик, а.чн због пслоласка НталиЈаиа, то сс ш« јс дсснло. Екипа од 7 наЈбољих гпкмкчарл П. С. Д. „Лаворак" прндружнла се осталим ориЈснткрцима, коЈкх Је бкло 400 нз 40 различитнх клутва Јутосла»<Је и ЛустриЈе. Оргакизаго ри ,,ПриЈатсл.а прнро.тс'’ из Паањић града и П. О. К. Макспмнр, смес тили еу стазу иа тсреикча шу.мс Марчс, 10 км од Пвањић града н сјајно угостили такмичарс. Послс два дана такмичсн.а ности гнути су слсдећи рсзултати: М 15 — 16 Илнћ Де> н I мссто; М 17 — 18 МилоЈковпћ Алсксапдар IV мссто; М 17 — 18 Радоваповпћ Дсјап \’П мссто; М 17 — 18 Мнхајловић Зо ран X мссто; М 19 Б Мнлојковић Бо бан IX мссто. Због Јакс кншс и поврсда другог дана, Јанковкћ Горан и ДкмнтриЈе ппћ Зораи одустнли су од такмиче н>а_ обојица, у катсгорнЈи М 19 Б. Ивана Пстровић Ш МЕМОК1АМ Дана 0). октобра 1987. годпнс навршила се годипа даиа од смрти нашсг драгог супруга, оца, свскра. дсдс и брата. БРАНИСЛАВА — БРАНКА СТОЈАНОВИНА пснзнонера — бнв. комаидира обезбеђсња Фабрике Штофова пз Параћина Његов драги лик остајс нам у најдражој успомени да живп са нама уз бол и тугу за њим. Породица Стојановић Оглашавам неважећом зддравствену књижицу нздату у СФС на име Станке Гаври ловић нз Параћина. Потрсбна млада женска особа за чување жепског детета од 2 године. Телефон 553-991. Продајем њнву у Параћину и њпву у Доњем Видовву. Телефон: 552-306. (поподне). * * * Оглашавам нсважећом здра дочанство о завршеној осмо годпшњој школи нздато на 1емс Бпљапа Станковнћ нз Г. Впдова. Оглашавам неважећом зДра вствену књпжпцу издату у СФС па пме Драгице Стојановпћ из Внтошевца. Купујем пнјанпно или коп цсртни клавнр. Понуде на тслефон 553-694 прс поднс и 552-583 по подие, Продајем локал у центру Параћнна улица М. Тита 136. Ооратити се на тел. 554-024. Продајем два кауча, внтрипу и пећ на нафту. Ооратити се на тел: 552-756. Продајем фото — апарат „Практика” ПЛЦ — 3, сенило, жичани окидач, блиц, чстири филтра. Цена пово.ћ на. Обратитн се на адресу Стојановић Раде, Лешје. Издајем ко.мфоран стан у Глождаку. Тел. (035) 551-271.
РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА ЗАНИМЉИВА ПСИХОЛОГИЈА Пшие: Зорана Рашић НАРЈШТЕРИ№ т Лов.1 метода зп откриваљс своЈс ч гуђс .чнчпости долази нам нз Јапзна. До одрсђспс .мсрс даЈс се за право старнм лскз рима чнЈј Јс мпшљсж прсгазио разпој мелшшне. п коЈп су људс рслнли прс.ми тсмпсрзмспту >«а чстнрп оспопнс групс, прсма •:егнри разлнчптс ко.мбпнацнЈс „телссннх сокова". Са.та сс мсђг тпм, заговари поставка дп рахтпчптс крвие групе узрокуЈу н раз !м-кс у лнчпостм, н да стога постоЈс чстирн осповпп тппз лнчпсстп, као што постојс чстири осповпс крпнс групс: Л. Б. ЛБ и О. Крвгс хрупс, којс означавају скуп највиталпијих карактерп ■ стика крви пске особс, псдвоЈепе су п нмсноввне Још 1901. голинс. н даплс знлио дз сс могу устдиовитп нс само из крпи, псго •ц из мншпћа, прсва, па чак п пз Јсднс Јсдмнс влзсп. Јапанцп су спровс.-н дстаљна нстражмвања >га оспову коЈнх Је открчвенл псза нзмећу крвппх група п паЈзпачаЈннјпх особипа лпчности. Наравно, бкло бп иогрсшпо на овзЈ начип шсмлппоглтп карактср, као што сс то ра.ти на осиову зоанЈачкпх знакоса; лнчпост Јс делом урођспа, а дслом условљсна и утицајсм околине, ЈТ>сп»та!Кл н образоваља. Свс те чпљсиице трсба пматн V впду. па С»л п рсзултатс овог пстражпваља трсбало узстп са оградама: Ћпт 0: одликуЈс са стзбнлап. алп пстоврсмспо и страстан •карактср. Ведар јс поштсн, Јсдноставан, активап и рсалан, полскад лаком и тврдоглав. Бсома Јс амбициозан, алн кац сс нађс 1грсл’нерспл'впм проблс.мом, лако ћс изгубнтп коптролу. Тип Л: чврст карактср, одговоран, озбнљап и готопо оавршсн. Прспрске су за љсга пзазовп, а рсшеље га смируЈс. Тнп АГ: ова особа нма протпвречан карактср. По прнродк Јс мнслнлаг. озбнљна, разумпа, оссћаЈна. Нма развиЈсн оссћаЈ одппорнссти и свеопштсг приЈатсљствл. Тнп Г»: основна карактсристика љсговог каракгсра Је псстабмшост. Чссто меља одлуке и мишљсља, алп Јс зато орнппгадан. тклвтен, отворен п нсзавнстап. Слободу воли изнал спега и к₽д год јс могућс, прскршн попско правило. Запнмљпва Јс чпп-сшша да Јс у западним зсмљзма рслатппно мало људп св крвпом хрупом Б (у просеку само 7 олсто), п у иеточни.м, IV крвпу групу пма 40°6 стаповништпа. Особа са грлпом групом А има у свпм зсмљама слста, док групс ЛБ има на|пише у Пакпстапу (око 10 одсто). ПУЖЕВА МААТАРКА Становшшн стамбсног објскта СО 7 у пашсм граду сећ дужс врсмспа обпјају праговс нал.тсжнпх органа у аПраћнну и жалс сс што им сс сполг фасада всћ дужс од годпну дана уређуЈс н што они због гога немају мира. Никаквп несноразуми ин „обЈсктпбпс околпостп’’ пису опрасдаље ?.а овс људс, који гпЈвишс трпе и жпвс у надн ,ча ћс овај посао прс спсга бптн засршси. м. ж. СИТНИЦЕ ПОМОННИЦЕ Припрема: Славица Костић Пошарац Класична запршка од пржсног брашна тсшка Јс за парсљс. Јсло ће добити потребну густину н псто тако добар укус, ако сс брашно размутн са водом, умсша у јсло н кува Још дссстлк мпиута. А тако ћс бнти много сварљивијс. Биље лепота и здравље 1. Заштнтно срсдство зз опекотине Иомсшајтс сурутку са мало кваспа илп кпсслог млска. нзру-ЈНДС на меку вунепу тканину н стас1пс на мссто гдс сс на1аан опскотпна од супца. ХАИКУ КУТАК Урећује: Б. Латиновић СТАРИ РИБА? 1. Рпбу продаје. у зори рнбар. старн, зач душа стзри?! 2. Стари умзре, л;сну, дпцу, поздрзвља. кому оставља? 3. Жнвот Јс партит, сви гуштн заборавит, жсље оздраспт. Борпс Палчнћ Цасккн ШТА мислите о јединству У САЗЕЗУ КОМУНИСТА САДА ЈЕ НАЈПОТРЕБНИЈЕ МПОДРА1 СТАНКОШ1Н, прсл Ј.шнк КоиферпинЈе СК СФС: |]о мом мшпљсљу у Савелу к<» мунпста пма Јсдинства. Мсђутнм <>ио сс ннЈс у доиољноЈ мери одрззило ошзго на долс. У прху им.л Јсдинстгл, а днфсренин ЈапиЈом трсба настоЈити да сс оно прспссс на базу како бн п у 00 СК око свнх пнтаља бнПИ ЈСДИНСТВС1111. Можуа нисше знади Припрема: Миша Гајнћ . . . да 1шЈдуже лично нме «1 снсгу пма Јсдна ХаваЈка, Цка се. нрилмком запошл.авања у ЈслпоЈ комнаннји, потписа.|а ога! о: ( ВЕВДОЛИИ КУЛЕИКАИЛИАЛОХАОПИЛАНИВЛИЛЛУО КЕКОАУ.РМАХИЕХИЕАЛЛОМАОНАОПИКЕЛ КЕКИНО. Го љепо средн-с имс, прсвелсио на наш Јсјик, зпачи: „Цегпи венач мојс л»у€’В»,|| коЈн сс лнжс д<» неба. гако дпвно »шпош шумсио ппиће, н-сгов мнрнс патапа пут мсђу облаг.нма" . . ла Јс наЈдужс пме места на свстх иазип Јслпог сумсрсог ссла |;ојс се палзи на Носом Зс.<шду. Опо г.тасн: ТАУМЛТТ ( \КЛ1 АН1НХ \Н1 ЛКОАУАУЛТАМАТЕЛПОКАПБЕНУЛКПТАНА7Х Прсвс.тсио на паш |с.пп. то .тпачи: . Мссто где Јс Талгатеа, човск г.-ј.пког го.тспд, којн ппдн, лиже сс и гута планипе, позпзт гно „1утач 1смтс''. спирао спо]о| трагоЈ на флаути”. шала лас о^ржала. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 26 Мат у Два потеза ПРЕДРЛГ СТОЈАНОИИК, сскрстар ООСК ПК „Шумадија’’: — Свс овс расправс које сс догађају у Партнјн прспосс сс н на осталс срсдиис. РаниЈе јс бнло В1НПС јсдпнства, алн нос.те послсдљс ссдпнцс ЦК СКС изс тојн да сс повратн пољу.љаио повсрсљс. ПРАВНИК: Пнше: Мипослав ФИЛИПОВИБ Ролитсљ, кога јс оспгуранпк издржввао, спада у круг члано ва породицс у.мрлог оспгурапнка, коЈи по њсговом основу могу остварнтп породичну пснзпју. Порсд оца и мајке, као родн тсљп сматрају сс н очух и маћсха. Они стпчу право на породнч ну пснзиЈу под условом да пх |е умрлн, од когк родитсљн изВЛЛСТП.МИР КРСТИК, члап 00 СК у дсчиЈсм облапнит'. Нсједппство Је присутно и у Савезу комуниста, а нису га створилн радницп псћ лошн ме ђуљудски одиосн међу руког.оциоцима .Код нас сс пс оссћа Јср Јс моја Оо СК мала тако да нсма шансн да будсмо неЈедннствспн и до&ро јс да Јс тако. м. ж. СПОРТ — Шта је то кашаљ? — Једина физпчка всжба пензионера. ПРАВА ро\ител.л ПА 1101’ОДИЧНУ НЕПЗИЈУ Укрштене речи (35) иоде право па породичну пензи Ју, ПЈЛржавао до своЈс смрти. Такођс Јс потрсбно да до мо.мс пта смрти корнсника пспјнЈс, отап наврши 60 година животз а гј»|кл 45 голппа жнвота или лп су у момснту смрти кориспн ка пензиЈе бклн нсспособии за приврсћиваљс. Опа песпособпост мора да одговара I катсгорији 11пвалидпостн и иста сс утврђуЈе налалом и мишљсњсм инвалпдскс комисиЈс. Родитсљн спадаЈу у чланоис шпрс породшш н онн праио на иородичпу пснјиЈу могу остларнти ако нсма чланова уже по родицс (брачии друг и дсца). Са родптсљсм у потпупости Јс пзЈсдкпчен н усвојплац осшура иика — покоЈннка. Аутор: вм Миша Гајић — Миг БРАК И ПОРОДИЦА Пише: Мира Лалић НЕОпХОДНОСТ САРАДЊЕ РОДИТЕЉА ПО РА380ДУ &РАКА Када се путсвн двојс људи ко начно разнђу и катз сс најзад разрсшс свн проблс.мн којл су пх опс.могућавалн да .-.ајсдпо фу нкциоиншу као брачнн паргнерп. остајс пнтање како у гнм новпм околностнма задржатц алскватан родптсљскима однос ппе ЈаЈсдпичком дстсту. Уколнко јс разг.од брака стварно доприпсо копструктивном разрсшавању пр облс.ма, родптсљн ћс бшн у могућпости да успоставс пријзтељскн одпос л|; сараћуЈу н дого ДВОСТРУКИ АНАГРАМ 1. ЛАНЕ ми НЕЛА дапа скијс, а није знала чнје. нвкд :д<нзтас1 2. СЕЛИМО СЕ ЦРНИ БОШЊАК. (,,09093“ имо -нечн1Ц тоЕИИЈ :а<н9Ш9({) Бора Рупнћ парају сс о спим бип!нм пптзњи.ма која су ол зпачаја за даљн развој дстста. као и да разрсша сају свсптуа.1пс развојнс ироблс ме дстста. Такође, код таксих родител.а неће сс постпаљати пр облсм вићсња дстетп и ролпгеља комс ниЈс поверспо, односио схватићс потрсбу дстста за развојсм у ко.мс ћс н.матн учст ћа оба роднтсља. Такав прнјатс љски однос мсђу љнма и кпалп гст!*а сарадња омогућпћс дсгсгу срсћпо дстнњство. оно ћс битп мање оптсрсћсно грнжом савести што волн другог родитс ља и такав ћс разсод осганиг.1 мањс негатнвностн у развоју дс гста. Међутим, у праксп, сс вр ло чссто догаћа да родитсљи ос дшу у истим пепријатсљскнм од носнма као раш|Је. сарадња мс ђу љпма Јс нскључена а дстс остаЈс Јсдпна спона и средство мсђусобнкх уцспа п продужапа њс сукоОк V таквнм случајепнма развод брака иијс омоц-ћно рлакшањс ни Јсдном члану породнце, а нарочито дстсту. комс се забрањуЈе да внћа к во.ти другог роднтсљл. Врло често чуЈемо „аргумситс” родптсља за ускраћивањс коптакта: „Упек када одс код оца оно сс разболи. прљаао јс и гладпо” нлп „Дстс ми послс сваког сусрета са мајком Јплаче пс могу да гл умири.м". .. Истпчу сс н броЈ пн проблемп у понашању дстста а .крнпац" сс тражи у другом роднтсљу н контакту дслсга са њим а не у рлдитсљском нспрпјатсљству н одсуству сарадље. Рахлога п оОЈдтљсња ап ускраћнпањс котакта детста има миого, а све у циљу да се ссби п саговорнику пружи нрнх чатл.кпо објашњсње ла Јс за дсгс повољкпје да игса са.мо |сд чог родитеља. Камате На динарске штедне улоге На орочсна динарска средства од .1 октобра, бнће следеће каматне сто пе: На 3 мссеца каматна стопа од 131 одсго, па 6 месецн каматна сгопа од 132 одсто, на 12 месеци каматна стопа од 134 одсто, на 24 месеца каматна стопа од 136 одсто, на 36 месеци каматна стопа од 138 одсто. Лисг Социјалисгичксг савеза радвот еарода општивс Параћив Излаје: Цсвтар за културу и ивформисаље „Параћин" — Параћив Директор: Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредвик Мирослм Димитријевић. Издавачки савет: ЖивоЈив Томић (прсд селник) Нада Јовавовиђ, Светислав Живковиђ. Боривоје Марин ковиђ, Момчило Вучковиђ, Јовав Томиђ. Добрила Ћорђевиђ Мир ча Младеповиђ, Драгав Автиђ Славољуб Обрадовиђ Миросла» Ди.мигријевиђ, Свежана Јовавовиђ и МиливоЈе Илиђ. Уређујс рслакииовм колегијум. Новиваои« Милипа Живковиђ Миодраг Ми (.И11\) •сх<1п1111»л »« *«гк!гЛ 'сигонобл ’сгв1гсд 'у 'с<1оц 'гјј 'в 'јјј 'см 'оио 'с.чи.'; •<1снис1чг> 'Г1НП91С1С 'ИСИО1ПШП .« -.13 ММЛ ХПН'111ПаМЛ 'ГП'ППД.1 ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Србољуб Живковић РОБОТ ИГРА ТЕНИС Код клисичних робота покрстн.ма упрапља јсдан процссор н Јслан могор, а всза нзмсђу дслова остваруЈс сс помоћу зулчапг.ка. Такга всза проузрокуЈс проздн ход због посгојаља мсђупростора нхмсђу нснупчсља н удубљсна зупчапнка — па су :.6ог гога нокрсти класнчних робота крутн н ограпичеин. Код ових модела то ниЈс случај па су покретн лаки н сластнчнн тако да могу шрати чак н стонн тенис. Робог пма 7 „степсна слободс’’, трн у ра.мсну, Јсдан у лакгу п трн у шаци. Бниокуларна ка.мсра, с.мсштсна нзнад руке роботп детскт\'Јс лоптицу у лету, сснзори, коЈи су постављели п:т сочн<а камсрс под разлнчнти.м углом, дслс примљспу слпку ма СИСТС.МС м&њих или већих радим. ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ СТАКЛА ПАРАЋИН ’87 ленковиђ и Миливоје Илиђ. Пословно-тсхнички сскретар; Славиц* Митиђ — Павтиђ Адреса Редакцијс-. Максима Д. 1Ћннтанск» фах 38 Телссћон' глзнни и одговорни урсдник (035) новинарп (035) 553-094 Претплата годншња 3 900 лннара полгголишња 1 900 динара за иностранство лвоструко Жиро — рачун ПснтрЈ за културу и информисаље 63504 603-1973 кол СДК Папађин Штаћпа! ГРО „Глас” Београл Влајковићева 3 гелефсв (011) 540 551 Гираж 8.000 прпмерака
ЦАНАС У СИНДИКАТУ СННДНКАТ 0 СТАВШШМА ЦЕНТРАЛНОГ КОМНША СК В0Ш1ЧЖШН0ВИНЕ Како сс Параћнн олужио Вуку Карарићу, шта прг ду.шма општнпска организацнЈа Саееза Ј.омуниспз на коч сгалоса ЦК СКС, о чсму сс говорило на јучераш !гсм општписком пзрлдмснту н да лн ћс параћинска прнврсда да дотсра „цара до дувара’’, «»итајтс у овом броју, којн допоси н „пнформатор” — гласпло СПЗ-а сапош.каважа Параћнпа п Нупрнјс. За данас у 11 сатн заказанл јс зг.Јсдничка ссдннца Всћа савеза сип днката н многооројтпгх прсдставни ка радннх организацпја, директора губитаиг., фиианспјсра, члапола ко мисија Снндвката и прсдставшнм сипликалннх оргаипзациЈа нз пара ћннскс прпврсдс. Састапку ћс прпсуствовати :< 1П1 кОЛА ПЛУНОВИБ »I ТОМИСДАВ ГОДИНА IV ■ БРОЈ 347 ■ 11. НОВЕМБАР 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОБИНЕ ■ ЦЕНА 200 ДИНАРА НАЈШИРИ НАРОДНИ ДОГОВОР За Савсз ко.муниста јс од пзузстног значаја да сс досадашња опрсдсл»ења, као п усвојсни ставовп на псдавно одржаном плену.му Централног комитета, у всзи са доношењем Резолуцнје о остваривању плана за 1988. годипу, схвате као докумснтц најшнрсг друштвсног договора о мобилизацији свих субјсктлвнпх снага, радних људи н граћана. То је услов да заједипчком акцпјом сви.х организованих социјалисгичких снага покрећсмо главиа пптања у право врсмс и ва прави пачпн — рскао је уводнпчар Мнхајло Атанасковић, пзвршни сскретар, недавио на проширеној ! ссдппцп Прсдседништва МОК СКС Шу.маднјс н Поморав.ља. Бисту Вука Каранића открио Пуииша Томић, најстарији радник ЦЕИТРАЛНА ПРОСЛАБА ЈУБИЛЕЈА ДВА ВЕКА ВУКА У ПОТОЧЦУ НАЈЈ: СНИЈИ СТДВОсИ Градпмпр Цвстковић, директор ИТ „Бр апко Крсмаповнћ": — У тскоу Ставова ЦК СКС подвлачно сам нрвепом оловко.м опе дслове које сам сматрао важннм. Када са.м прочптао мате ријал п још једно.м га прелистао, видео сам да јс внше „црвеног", него „црног”. Пнкад коикретније пијс писано у магеријалима ЦК пего сада. ВУК-ЧОВЕК Низо.м прнгодних мани- И НАРОД фсстације, 5. и 6. новсмора обележси је јубплеј утемељивача српског језика и српскс културе, Вука Стефановића Караџића. Нај пре је прошлог четвртка, 5. повсмбра промовнсана књига народног стваралаш тва, овог краја- „Водс встровпте’, која доследно и ВУК И ЈУГОСЛОВЕНСТВО Његово дело јс живи спомснпк упознавању и разу.мевању, уважавању, братствуп слозн људи разлпчитих нацноналпости, због тога је њсгова побсда била п немнновна, зато што народ овс године, оссћање.м дуга слави и велича њсгово дсло, јер Вукјс и човек и цсо народ, рекла је Нада Јовановић, за.мснпк председнпка СО, на цснтралиој прославн „Два века Вука’’ у Поточцу. О ИДЕЈНО ПОЛИТИЧКИМ ПИТАЊИМА — ДРУШТВЕНОЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА II ЗАДАЦИМА СКС У ИДУБОЈ ГОДИНИ БЕЗ МНЛОСТН ЗА НЕКВАЛИШ а Благовремено, а пред израду производннх планова н планова рада у пара ћпнској прпвреди н пепривреди, започетн су разговорп о рсализапијп Ставова Цснтра.т ног комитета СК-а Србије о мдејно-полнтичкпм пптањима друштвсно економског развоја и задацпма СК Србије у идућој гоцши. ЈЕДНАКИ У СВЕМУ — Просветпи и културни радннцц су » ире.мнн да дсле седбину са р?/лици.ма у нрнвредн али и да са њнма буду једнаки у : нчно.м дохотку, рскао је Ми.тутпн Алск снћ, секретар СИЗ-а осповног образовања и ку.тгурс на зајсдничком састанку Извртпо! одбора СИЗ-а и Извршног савста СО. Карикатура: Драган Колак Ннкада до сада ннс.мо кма ли јаснпјп докуменат, са ко мплетнијп.м задацн.ма у буд. ће.м раду, слажу сс учесинцн у разговори.ма. Новнна м спровоћсњу будућнх задагака је и њнхов пут усвајања. У.мссто досадаппћсг палагања „одозго", сала ћс, до 20. новембра најпрс онн које ставови п обавезују „пронаћн себе”, а зати.м предлог са ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕНА СО И СКУПШТИНЕ СИЗ ОСНОВНОГ ОБВАЗОВАЕБА И КУЛТУРЕ ПОНУДА УМЕСТО УЗИМАЊА ■ На јучерашњој ссдннцн доминнрала су пнтања културс, образовања, водоснабдевања ■ Култура нијс погрошња ■ Хнт но решаватн внталан проблем воде. Искуства 11 резултатм рада првс I дслсгатскс скутитинс Озмоуправнс I питсрсснс за|слп11ис културс ој , 1574—1978. годннс оиеп.сип су кап хспешн!!. Остварснс с\' крупнс промснс у начину фннанснранл постоЈсћих и новостпорспнх усгапопа, ма ■1||фестација н актнвностн у култу. ри. Попсћан је н бро| злпос.тсшв 1,;<„1Ш1.-|| у култури. Потрсбио јс ис МИЛЕНКОВИБ, чланози Прслссдпн штва Всћа-савсза синшчата СрГ.нЈе. О:ш ћс говор.гтп о антпннфлаин сном програ.му н задацлкр синдикз та у њему, о залацима снмлнкага \ сгавоЕи.ма \’Ш ссдниис ЦК СКС п о примспп Закона о укупном прихо ду на пбпташс по деветомсссчиом оСрачуну. М. V.. тсмељито слсди Вуков ства ралачки траг. Сутрадап, 6. новембра &у обелсжавање су сс укључили и радници РО „Вук Караџић”, пајпрс откривање барељсфа са Вуковим лико.м па улазу у Шта.мпа рију, а затим пригоднп.м програмо.м ученика основне школе „Момчило Поповић — Озрсп" и нзложбама о Вуку, Завичајног муроко.м пзвршсња п и.мспом носиопа посла слатн руково лству Партије, а одавде зајс дничкн докуменат путујс у Скупштину општннс која бп њсговнм усвајањс.м дала п звучну всрпфикаиију б\ д\- ћсг понашања у прпвредп и испривреди. С.матра сс ца ће обрнути пут од закључака дс обавсзе н.мати п другачп ји ефекат од досадашњих. такнути ла су постнЈани из годиис у го.тшу и ВИД1Ш рсзу.ттатн. За тај псрнод ова Самоуправиа иитсрескт зајслнца и њенс устаиопс добнјају Јаигц признања: Днплому Скупштинс општннс Параћнн, П 1акете СУћ НОР-а Југославнјс и СР Србијс п ннз других. Такап разио| нису нратила а1еш!пт нн ф1шансијска срсдства, «.ак пи у |в5--------------------------------------------------------------------------------- --- ---------------------------------------------------------------------------------------- ■ ПРЕДСЕДНИШТВО ОК СКС ОЦЕНИЛО ПРЕДИЗБОРНУ АКТИВНОСТ У ПАРТИЈИ ВЕЛИКА СМЕНА СЕКРЕТАРА ■ Предссдннштво опшпшског Комитега СК-а крајсм прошле недељс, опсњуЈућн предизборну активност за партијска рувоволства у основним организацпјама. закључпло јс да свс тече по плану. ■ Оцсњсно је да учешће женз и наро пто омлалине V листама кгидпдата за сскретарс н <ии.огд; сскрстапцјата у (ЈО _ ^.говољава. Такоће, члаиови Предссдннштва нису задовољнн ни процентом оудућсг партпјског руководства нз непосреднс пронзвод* 1бс. Тск 50 одсто предложених долазн днректпо са машнна. Разматрајући нзвсшта; о ирсдизбориој активпости ко га јс поднсо Раде Мндетић. зсја н дечијих лнковннх радова. Цснтралпа прослава одвијала се у Поточцу, где се налази школа са Вуковим њмсно.м. То мприликом открнвсна јс биста Вука Караџића, рад и поклон Стеваиа Бодиарова, а ученици су бројним гостнма кроз пссму, стихове и прозна казивања одсликалн време Вука. (Опширније на 6. страни) када су остајалп најчсшће мртво слово на папиру. Рад и квалитет Шта су Ставови? Можда ћс квалпфпкација пзречспа па ссдницн Предссдништва ОК СК то врло речпто објас кптп: Снтуацнја у зсмљи већ (Настапак па 2. странп) просску осталнх лруштвеннх дслат иостп. Но, н порсд тога постигнутх рсзулгати у другој дслсгатској скуп ШТИ11П за псриод од 1978—1951. и трсћоЈ дс.тсгагскоЈ скупштшш за пс риод 1981—1985. годнне значЈни су. РазвоЈ културннх дслатностц услошш Је н попеКашс броЈа I посиспих гако ла Јс у саллиписм греиугку (Наставак па 2. страии) Прсдседнпштво је уочпло да чак 112 прсдлога за сскрста рс садрже нмена лл-дн ко;п бн па ову функпнју дошлн први пут, а само тридессто- !'□ руководилаца ОО СК тре бало 6’1 да процужс маидаг. Упркбс томс Кадрозска ко- .‘•нспја скоро да нп|с пм-хта госла, јер су очигледпо *ло- ; иовапи критсријумл за пз I Р правпх људп. Припремпп предпзборил састаинп чссто су једва пма .-.И КРС-СЗ ?1, чуло сс иа Прсд С<Д!1П1П > В”. — Не можсмо бпти задово љни прпсутпошћу ко.мунисПРИВРЕБИВАЊЕ ЗА ПРОТЕКЛИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ ПРЕТИ ПРИВРЕДНД ШДСТРОФД Су.морна губиташка слика постала јс још су.морнија на кон првих сагледавања пока затсља пословања 24 протскла девет месеца. Нанмс, параћинска привреда је за прс текли перпод забележила гу бптак у износу од 5.739222 пли у старим динарп.ма из речсно 573 старе милпјарде. Највећн део губнтка пзо је на плећа Ипдустрпје тек.стп иа „Бранко Крсмановић”, та чнијс на њен ООУР „Прсиз водња предива н ткашша" са 213 старе милијардс. По извештају Службе дру штвеног књиговодства око.м протсклих девст месецн пегативно су пословалс сле дећс Основне оргапизације удружспог рада: ИТ „Брапко Крс.мановпћ”, „Енсргија и услуге", „Пропзвод — пре дпва п ткаиина”, „Конфек пија и трикотажа”, заткм СФС, „Амбалажно стакло”, „Техничкн послови и транспорт", „Трговачко, тсхноло |>1ко и оптичко стакло". Гу бпткс су исказалс н радне оргаппзаппјс „Гоша — ФТМ Пролстер", „Будићност”, ..0- бућа”, „Првн мај”, „Грза — турист”, „Запат пролукг”, сговорне органнзацпјс „Сан” и „Спгурност”, Земљоплднич ка залруга „Дрсновац", „13. октобар" ООУР „Трговипа”. У радној организаппјп ,7. јул" г\'битке су забслсжпле 030 „Параћпн” и . Попогап", затнм три ООУР-а ,.13. октобра”, „Граднтсљ”, „Нпскогра дња” н „Пролетер”. Листп губпташа су се придружпла сва трн ООУР-а „Параћичтранса", „Стандардтранс”, „Тсрстип саобраћај” Пспорац н „Црница”. Упорсћујућн прсзентпране податкс за ову са прошлом годином, долазп сс до поражавајућег податка да с\' п> сипи с ово) годинн всћи за 1171,8 олсто! У протекло.м дсветомесечју, пре.ма подаии.ма Службс лруштвсног кн.иговодстпа. лпчни доходак у прнврели јс износпо, у просеку, 105.261 Извршни савет о води ЦИСТЕРНЕ КАО ПОСЛЕДЊА МОГУПНОСТ Нн опс годнпс Пар:<ћнн пс.ма доко л.цо волс. РазматраЈућн проблси во ЛО14 'пдсвања Изпринш сапм Скупштнне општинс Јс шшинрао фор.ми Ггње Нншшјатшшог одбора сасзављен од стручњака св:«>: проф.ма ко |и на оспону досадашњкх пстражн взња саглсза Ј)1.л>е праицс волсспаб лсвања м накоп 1тврћив.»њл ст^лгс шког правца сс распншс заЈам, којк бн сс вратпо из булућег спмолопри поса. „Водовод” има зздатак да саглс ла могућностн за рационхишЈу со трошњу волс од странз |'сћ11Х раз ннх орга1шзаци>«, а ла сс укилико то булс потрсбно обсЈос!.'!'оањв воде вршн путсм цпстсрнн уз НЛ.1ОГ II гонтролу сашггарис ннспекипЈе. Опа оргаш1зацпЈа трсбз . а 1'.а>мв.1 олговарајуће ннстру»1еитс за истпи нш.с отниањв воле 1гј снстсма. :> ди се 1Ш у ком случпЈу пе иршн ис |:.л\<1пвања поЈсдшшх ,1е.н.чп впд>» Г.О,-|3. м. ж. та па састашшма, поготово нрипремппм, закључујс прсд ссдник Мплан Папнћ, алп додаје: Ситуаиија јо била бо ља на предпзборннм састдн ки.ма а то је свакако резултат рада седнпцс ЦК Срблје п ЦК Југославнјс, у мећуврсмену одржапи.м. И још је Прсдссдпии:тво закључило да је до „велике смснс секретара” дошло због всроватне пеактнвнос тн досадашњнх. што би требало да бгдс нови квалчтет у ОО СК-а. М. Милснковић ■—ту!ни11 цј—■ днпар, нли за деведесет одсто већн у односу на псги исрнод прошле године. М. И. За Дан Републике СТАНОВИ СОЛИДАРНОСТИ Скупштина СИЗ-а стамбсно ко.муналпих дслатности јс па својој ссдпицц одржаној ових дана расподелила 40 станова солндарпости. Ш|Офари и Стаклари додсљено је по пст станова, Цемсптари, „13 октобру" и ООУР-у Услуга по два гтаиа. Стано вс је добпло укушго организапија. и зајсдпппа. Свсчапо уручењс кључевд станарнма пајављено јс за Дап Ре публнке. М. Ж. Од 1. новембра СКУПЛзЕ СТАНАРИНЕ И ПЛАЦЕВИ Од 1. новс.мбра стапар.чне у нашој општпнп су всћс за 30 одсто, закупннне за пословпс просторс 11, а за гаражс 50 проиената. Ову одлу ку је допсла скупштина СИЗ-а комуналпо стамбенпх дслатностн, а на пстој ссдпицн утврћспа је и цепа гра дског грађевинског зе.мљпшта за идиппдуалну ста.мбсну пзградњу која износи 1.093.21 динара по ару. ПРИЗРАЊА ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ Гспублнчка Конфсрспшпа ССО СР СрбнЈс, поволом Дана УСЛОЈ-а 16. повсмбра, долсљуЈс дза своЈа па]лна чајниЈа прнзнања „С.мсли цвет” и „Плаксту 16. новсмбар” наЈбољнч м.<аднм ствараоцнма и организацпја ма. За ову годпну Јслак. „Смели цпет" дошао )е у Паг:’ћкк, а заире днла га јс СВЕТЛАНА ЛРСИП, јчм- |.нк .Југобанке’’, песаш: за саоје књн Јксвио ствархташтво. ОДРЕД ИЗВП БЛЧЛ „БРЛНКО КРСМЛНОВИБ" нз Параћниа добно Јс п.мкету ,#16. новембар'’ наЈвсћс рспубличко прш нањс за оргаппзациЈс, за нзузетаи рад н сјлЈнс резу.иатс постшнуте у г.аспнтању млалог нараштаЈа. Ово значаЈно прнзнањс „Плакету 1б. нопсмбар" до сала Јс у 11ара:ш п\ добпо Јсднно ЛЕРО КЛУБ ..НА ЈПА КРИЛЛ". а „смс.тн цвст" аа стваралашпи) прв:< п\т долазн нл рсвср овдашњс младс гснерапнЈе. М. 1Г. познв АКЦНЈАШНМА ШАМАЦ - САРАЈЕВО Позпвају се учесншш радпе акиије „Шамац — Сарајсло” да се јавс ОК ССО Параћпп т>адн учешћа на прославн 40. годншњицс, 16. новембра у Сарајеву.
П0НИ1ИЧКН живот У ЖИН1Н 11. НОВЕМБЛР 1987. 2 ФУНКЦИОНЕРСКИ лични похоци ПЛАТЕ, ИПАК, НЕ ШТРЧЕ Ових дапа када свн подјсднако дс лимо свеопшту бсспарнцу. лупо сс говорн о платама, тачпиЈс лнчнпм дохоцнма функцнопсра и ралппка у лруштвспо-полнтнчкпм сргапизацпјамач. Нс рстко, помпњу сс цпфрс оч коЈпх „болн глача", а којс ппка.т. пс.маЈу потврду у ковсртнма. Пракса, која јс нславно уведсна ла се на свстло дана нзложс ип<|<рс коЈс одслмкавају „дсбљнну" платпнх листа функинонсра иаставља се и накоп дсветомесечпог обрачупа. На ссдннцп прслсс <ннштва ОК ССРП, закључсно јс да трсба прсзсн тпратп Јавностп заразе функцпонера и радппка у друштвено-политнч ким оргапнзапиЈама, и скпну г.со „псдоднрљпвостн". На функпнонсрскоЈ платноЈ лнсти стањс јс следсћс: Прслссдннк Оп нттмнског комнтета Савсза комуниста, током иротсклнх дсвет мсссцн у просску Јс примао 266.000, сскрстар псте оргапизацијс 250.8000 дниа ра Предселинк Всћл савеза сипдн ката општинс Параћпп Јс у просску зпра1:.'1вао 250.800. колико и предссд ник Општппскс конфсрспииЈс ССРН. I(ретпоследње л пос.тсдње мссто па платпој лпстн „рсзсрвисано” Је 32 прсдссднпка Општннске конФсрс нинЈс ССО са 228.000 п снкрстара Еећа Снвдиката са 190.000 дппара. Ако јс суднти по прсзсптпрпипм подацчма, лпчпн лохотци фупкциопсра друштвсно-полптпчкпх организацнја ис одаЈу Озш всдру слику. мсђутнм, всправпо Јс примститп да м сч;п у доброЈ мсрн лслс судбипу слабог прпврсђнванл пашпх ралиих оргакнзацпја. -М. И. Р Е Г И О II ЗАШРАЖ ОДГОВОРНОСТН ? 3. !■ у , стваралачкој акцпЈл ко.мунисти ПГумадијс и Помораг.ља ће се одлу чно супроставллтн свнм гокушајп.ма к< ј:г у Савез комунвста уиосс колс б.ч-пвост, опортуппз.ам, лилерство, групашсњс п свим носиоипма сваког напнопалвзма. Дослсдннм поштова н.ем демократског цсптразизма од лучнлЈс ћс сс спроволитн ндсјна дн ферснцн|ацпја п па чраћено.ч гове рсњу Ја 1» ги рсдови Савеза комуниста. Предссдпиштво МОК СКС Шумадп Јс и Поморавља у логпуностл нодр ;квва ставовс Ос.мс ссдниие Цк С1*С о мдсјпо-полптичкнм лптањима дру штвспо-скопомског развоЈа у 1988. го дкни н допошењс опсратввпог а>пи ЈШфланиопог програм«. Скугнппна 5«РЗ, скупштипе општиие и СМЗ-ова полазићс од ових ставова прн нзрадп Рсзолуцнјс за 1988. годнну Анкица Весић • БРОЈ 347 О ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКИМ ПИТАЊИМА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА И ЗАДАЦИМА СК У ИДУБОЈ ГОДИНИ 6ЕЗМИЛОСТИ ЗА НЕКВАЛИТЕТ (Наставак са 1. стране) ес оцењује — драматпчно.м. У пнтању јс будкћиост зс.м л.е. То сс .љулнма у параћни ским колектпвнма .мора ре ћи отвореио. Ако сс осако наставп, мп ћемо у пролеће иматп катастрофу у ирпврс ;ш. Трсба рсћн л.уднма да је судбипа н.чховнх фабрпка у н.иховим рукама п да помоћи са стране нсће бнтн. Држава ћс стајати нза пскпх спстсма, н.ој п широј друштвсној зајсднпш! важ ипх алн реипмо. за Штофару нсћс дати И11 прсбијснг нару, могло сс чути на Пре дседииштву ОК СК. Други.м рсчима н шкарт, н капанитстн, н планор.и и режпја н други впшкови, гомилаии дугн нпз годнпа у времену кад смо сс могли комоТнпје понашатп у рукама су радннка. Днфепешшја ција, рсч која постаје мода у разнпм говорима, усшари је нужност. Само људи спрс \пш за резање псквалптета без мплости могу у овој сн- -.’.аинјн помоћи. И у привредп су, по рсчима Градимира Цветковића директора ИТ „Бранко Крсмановић” спрс.мни на жртве због очувања фабрике, баш због тога што наилази време када н.ме, ни ни тралиција, ни дуговсчност псћс значнти шпнта, већ ће пословање н рентаби.тност битн јсднно мерило квалитета. Јсдна од мера нз Ставова, смањење режијскс ралнс снаге п у привреди и у неп риврсдним делатиостпма, всћ је у поједшшм колсктивлма у Србпји зажнвела. Следп не милосрдна борба за всћу про пзводњу, всћс коришћење капаинтета, унутрашњих рсзерви, прсструктуирање про изводњс и способљавањс за иовећани извоз, а све у ш:л>у борбе за доходак. И тсшко да неко, парочито из рсдова Савсза комуниста можс рсћи, а камо ли доказати да „њсга нема” у ових шссг ми лнјарди губитака параћннске привредс”. Да проанали зирамо и наћп ћемо се”, како закључи председпик ОК СК Милан Панпћ. М. Мнлепковић ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕИА СО И СКУПШТИНЕ СИЗ ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ ПОНУДА УМЕСТО УЈНМАЊД (Наставак са всштппа са оволикн.м 1. стране) средстеима одржати достигнути нипо дслатпос ти. Зати.м за даљи развој културких дслатпости погрсбан јс и адскпатан простор кога у граду ис.ма довољно. а и у ссли.ма ннЈс иа задопоља вајућсм ннвоу. Мпогн ссоски домо1*н културе су запуштснп па сс као таквн и пс .могу корнстнтн, бар у ннљу задовола1ва!ка кглтурннх трсба жигсл-а лашпх селп. Прско самоуправнс интсрссне ие по за трали оно о чс.му се најлре шушкало, затим говоркало, а данас о то- .мс трубс гласовн бројннх незадовољ ника, — О ВОДИ. Летос, 1<1д Је бнло и нормално узети здраво за готово, из Воторода .молнлн су да се вода штсди Јер ндостајс због сушс н нс расппа. Кадд пи мо.тбс ни оштриЈи тоновк упозорења из Инспекцнјс нису ни за сантимстар подигли ш<во воде, у рсзсрвоару у акцнЈу су ступн.ти ннспскторн. ГЈвЈмање шездессторб Параћнпаца због залпсања баштп плн дпоришта, тротоира, прања аутоПРЕДСЕДНИШТВО ОК ССРН ГРАБАНИН - ПРВО ЛНЦЕ ■ На последњој седници Председништва ОК ССРН, 28. октобра рззматраиа су, нзмсђу осталог, и пнтања оргапизовапости и рада друштвених организација и улружсња грађана. СТАВОВИ ЦК СК СРБИЈЕ О ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКИМ ПИТАЊИМА ДРУШТВЕНО ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА жлда ии стиа 8 ж Цснтралпи кохштет СК Србпјс оцсњуЈс да сс у про тскло.м псрноду 1987. годнпс стањс у-прпвредн н даљс погори:два и ла сс развоЈ друштвсно-скопомскпх одпо с« одспЈј са свс г.сћим тсшкоћама. Томе Јс доста до прпнсло п нгго пису извршснс све предвкћсне нроме! нс V приврсдпом систсму. Мсћутим, ппсу прсдузетсј ни ДОВОЛ.ПС активпостн СК н други.х субјсктивлих сна' га којс су утгрђсне па Стаеовпма Трсћс ссдкицс ЦК, да сс организације удруженог рада сфнкасппје прнча гоћазају новкм условима приврсћнвања и захтсвича тржпшта. Услсд тога су н рсзулгати пословања прнвос де у првом полугоћу 1987, годипс исзадовољаваЈући. Поново сс потврћуЈс актуслност ставова Трећс ссдпи 1(С ЦК СК Србијс н истичс нсопходпост њиховог дос лсдног остварпвања. мобнла. ПрпЈавс ннсу .мпмопшле пн мештана јсднппцс културс у протскло.м псрно ду фишшсирапс су следсћс дслатпости: библиотсчка, архнвска, заш1.1та спо.мсника културе, позрпнпгл ЊИХОВИХ Ј1С.ЧОП, ирикллчепа Председништво је усзојило прсзентирани материЈал о коме ће разговарати и члаиовн Општинске коиферснцијс ССРН. За материја.Ј ко ји обрађује помеиуту проблематику, речено је да има мањкавости, али и да поред тога пружа доста убедљиву слику стања н оргаиизовапо сти у друштвсним органнзацијама и удружењима грађа на. Најчешћи проблеми са којима се сусрсћу удружења грађаиа и друштвене организацнје, су фипапснјскс | и просторнс природе. И по- | рсд евндептиих проблема рс 1чено јс, да сс у јсдном броју друштвсннх организанија постнжу запаженн резултати који досежу и до самих југословенских врхова. Предссдннштво ОК ССРМ је, на номсиутој седнпцн, формирао Иницијативни од бор за дугорочно решавање проблсма водоснабдсвања Па раћина,асачињавају га сгру чњаци различитпх профилл. Њихов задатак, како је речс по, је изналажење квалнтетног рсшења водоснабдсван.а к пачин његове рсализаштје, до повог расписивања само доприноса. Нсопходно јс помсћати напорс у борбп зв стабн.ти закнју припрсдс која сс може остварптп, прс свега, псћом пропзводњом, всћпм коришћсњсм капацитста, смањсњем трошкова пословања, бољим корпшћсњсм оппх упутрашњих резсрви и Јасном ориЈентациЈо.м |5а преструктуиранл и прплагођасањс захгевим.т тржп шта, а нарочито оспособљавањс.м за повећанп пзвоз. То Јс услов за остпарнвањс всћсг дохотка, нсопходпог за заустављањс пагр и поступно побсљшањо жисотпог стандарда становциштва, за успсшннЈе одвпјањс про пшрснс рспродукцнЈс и за повсћапо продуктнвно за плљљв.Чзњс. Свн напори Савеза комупнста у Рспублп ш< морају бити усрелсрсђснп иа ова пптања, као нзЈ лаљниЈа за почстак стабилизациЈс приврсднпх гокола. М. II. Одгог.оргии на бројна питања: Милап Бокић, Внто.мир Ива пншевић н Борђе Петковић култура. књпжсвна и пздавачка делатност, У.мтничка колониЈа у Сиссгцу, Симпозију.м облнковања стакг»а у СФС, културно-уметничка и ку лтурно-проспстна де.татиост, акциЈа „Сусрсти села", мсћуопштинска кул турна сарадња и културпс делатнос тп коЈс сс пср.манентпо Јавл>аЈу. За тн.м од укндања (пмоупраипе :штсрссис заједииие П1|фор.мисаи>а прско културе фнпаисира сс и издаиаи.с Општинског лнста ,,14 дана" што јс још впше отсжало <]->;1:ансијску сктуацију у култури. Узи.маЈућн у обзир :-начај, културу и информисањс, у иашој општи ии трсбалоби и даљс развијаги нли бар корсктио одржаватк на достиг градски водовод. лстос, а тако јс ннспсктори вишс Тако јс го бн.1О н данас. Додушс, пе лове поливачс. КОНФЕРЕ1ШИЈА ЖЕНА О АЛКОХОЛИЗМУ И НАРКОМАНИЈИ Цсптралнп комнтст истпче поссбно одговорност ко мупнста на руководсћим мсстнма за стање у прнпрел1! п за тсшкс соцпЈалне послсднцс које оно може да прснзисдс, уколнко сс спсргично нс промснн. Хнтно Ј<ј нотрсбпо да сс у сви.м радппм оргапизацијама, а посебно у опн.ма са исказпнм губпцима у првом полу гођу, сагледаЈу п прсдуз.му свс нсопходкс мсрс да се у пспосрсдном нарсдном перподу послуЈе рсптабплно. Истогремсно, мораЈу се утпрдитн Јаспи програмп е<Ј>н гасног прнлагођавања захтевпма тржкшта на б^зи ун.-. пређивања тсхнологијс п пронзвода којс ћс увсет.ч ра цпс организациЈе у трпјпо успсшпо послопањс. ИЗБОРИ У БОРАЧКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ( За 17. новембар заказана је проширена седнииа Општшгског одбора СУБНОР-а са прсдседшшима месних удружења бораиа. Тада Нс ла пригодан вачин битн обе леже« а педесетогод!шп&ина доласка 'Друга Тита на чело Партнје п 40 годпна СУБНОР-а Југоспавија. На овој седшпш усвојиће се изборна документа за изборе у удружењпма бораца који ће се спровестндо краја године. Избор председника и сскретара Општинског одбсра бнће извршен у фебруару. М. Ж. нутом пивоу. Пут ка кроз тссну сарадњу са јама удружсног рада п ип1|1'1а то значи ла ћс опомс поди организацп- .мспим зајс г ниституцг. е Јср их нсма али нсма ни воде. Становници Нараћнна, нарочнто они на вишн.м спратопима, од трећсг всћ, развили су прапу стратсги ју , зова на воду" у нођнтм п по поћни.м сатк.ма. Улоди сс дсжурство. Јс.-Ј к од стаиара дрема уз сла випу, па кад потскнс спасоносне тсч ност, укључујс бојлер, пуни шсрпе лснце, бокалс и балоне. а затнм одлазк на почипак. У зградамл Је келостатак водс у купатн.тимл и кло зети.ма сг.с очнг.теднији и упсчатљп виЈи. А и пи вода ккјс иаквка. Дсшава сс да туш пресуши у пресудном моменту и ту престајс ромактк О алкохолиз.му п нарко.ма ппји код ученика разговараио јс недавно на заједничком састаику Опшпшскс ко г.ферснције за друштвсии по ложај и активност жена и представиика Мсдишшског исптра, Цсптра за социјалпи рад, Средњошколског центра к СУП-а. Ова друштвсна појава присутна је и у нацЈој среднни па је закључено да се накои указивања па овај проблсм свс структуре укљу чс V његово рсшавањс. У сеим месним зајсдницама ганизоваће се скгпови ор на којпма Кс бнти рсчи на ов тему. Једаи од закључака ј да се забранн лоцнрањс уго ститељских објската у близп Н1Ј школе, ШКОЛСКОМ ,1но место а да сс у средњоцснтру понупн ра нсихолога — псда СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ Вслика акцпЈа „Сашдарност ва дслу" чиЈи су сабнрни, одлосно уда јјпп данп нсдавно прошли у параћи нској општини опењена је успешно. У току су.акциЈс прнкуплкпва по сслнмл, а у граду су всћ завршене. Прикупл>спо Јс 310 .хв.гада дниарз, око 3000 кнлограма олсће, нз Што- <]>аре обећана Је ћебал, а „Параћннка" даЈс својс пропзволе. Из Црвеног крста јав.гају да акцнЈа траЈе до Пове Јолпне п ла зл солидарност пнкал ннЈе касно. ЛТ. Мнленковнћ Цсшралнн ко.митст ппснстира на сли.миписању свнх лблика опортуппзма н на дослсдноЈ примсни утврћсппх ставова о замснп нсуспсшни.х пословодних ка. органл.^шнјамп удружспог рада, спу.та та.мо г г.ослуЈе рсптабнлно н гдс нсма програма ра складу са захтсвнма тржпшта. (Наставићс сс) гога, како бп сс пзмеђу шко ,’!с, породнис и Медишшског иентра успоставила још теш ња сарадња. м. Прецпзпиш и пикад јаснијп ставови-' Цснтралног КомпТста СК Србијс, недвос-н мпслепо налажу смањење општслргци веп''п рсжпје, односно с.мањсње издвајања нз лоГ; хотка приврслс којпм сс днрсктпо и нппкк рсктно фииансира сопствсиа илн општа рс! жнја. ‘ I ПАРТИЈСКА ОРГАНИЗАЦНЈА РАТАРА ЗА Тако ћс, заузет јс став. Ошптјпш бп<;; запослеиих битп с.мањен за 10 одсто. Рок за овај посао јс почстак јула идућс гогшпс. ку.ттурс својс обавсзс пзвлаччти и;< потреба радких људк н грађана а за узврат рсшавати сГ1ИСТснциЈалн.| к»тан>а. Будућн са.моуправни споразум кориснкка к дцвалаца услуга прсма то ме мора.П1 бк да садржс свс параметрс пословања као што су м.ггсрпјалнк трошковм, срсдства амортнзације н доходак са свим слсмсп ти\'ћ њпхове структурс. Основпо образопањс н васпитање у општинл Параћин оствару је сс до ссжуђн основне циљсвс п задаткс и — прсдставља стабилап дсо нашс заЈсднице. Срсдства којр се пздгајају ->а ову ка поноћног купан>а. зраје у Параћину всћ сеци. Јелан ол конкрепшх Суров« јава неколико мепотсза иомоћи Водоводу Јс и одлука лр друштвсна зајсдннца у нарсдноЈ годинн и.знаћс пзпоре допунскпх пркхода окоЈ ООУР у виснии од 75 одсто, коЈс су зодовоцнЈс зараћивале од спорсднс дслатности. Током прслнзборких скупова у основиим организацијама Савсзл ко глуииста, аналнзирап Јс рад у протс к.том периоду који и поред свсга ни Је могао ,та добнјс високу опеиу. бар ие у сеоскнм организапијама. Међутим, у Једиом броју ссоскнх ор ганизација има и прнмсрног детог.а ња. а Јсдна од њих Је у Ратпркма. Овом органигпцнЈом, коЈом руко г.о.ти до карс.тнкх избора РАДЕ 1О ВАНОВИП. с.ткк.т успешног рада јс \потпуњсна. Трндссет и седдм чтапо ва основне оргаиилацијс, а од тога две жене, учикили с\ доста да сс.то разрс! | >ва жпвотнс проблсмс бс I трзаиша, тс.мсљнто и поуздано. Токо.м протсклс дпе годиие одржа по јс дсвет састапака пи мкого пи мало, али како то потврћује л из веииаЈ о раду, сфккасипх. Са поссб ним наг 4-ском, члаш-ви озе оргакизациЈе, говорс о сопствеиом раду у осталнм оргапизација.ма, најирс по чсвшн од .Мсспе заЈедницс, прско б<> рачкс организацнЈс, о.младнпс; спортског лруштва. Окрстање по ту п њсгопнм ссенцијилпи.м пнгм1.::- мв резултирали су компактпошћу п ссла и паргиЈскс оргаиизациЈс. м. и. ЗАПУШТЕН ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКИ РАД У ОМЛАДИНИ РАЗБИТИ ОВЕШТАЛЕ ФОРМЕ делатност све су Је мањи процснат ра у националном г.н друштва сс нс зиз, потрлжује сс патегнутиј-а. Свс образовног линаЈохогку а захтесмањују. Напровишп квалигег кроз повн ЗаЈслкичкн план н програм алн п кроз квантитатпвнп повсћања. Прсд параћннским осповпн.м образовањем стоје задаци пи .мало мнш:ни, а по свој при.тици ‘значцће дчбокм захват V врсћу кзЈа нс прслпва. Тсшко дл Је икада рапнје у тачннјс врсмс. такорећн тсмпнрано, па раћннскм парламент расправљао о 'љнвогнмјнм стнарима. Делегатм Ску пштнне општнне јучс су на дневном рду имазн, нзмсћу осталог, разма- ■ Идејно-полнтичкн рад у омладнни, нашао се на дневно.м реду Прецседништв ОК ССО 28. октобра. Ова тачка иницирана је од страие регионалног омладпнског руководства, а трсба да представља сагледавања идејно-политнчког рада у о.младннским организација Регнона и да буде полазна основа за Тематску конферепцију која би уследила до краја календарске године. Учесници у расправи назнашгти су дз јс идејно-политички рад у омладини запуштен н овакав какав је непрнмеран младој генсрацији. Чула су сс мишљења и да је рал са младима уназађеп и да ће требгти ;>уги низ годпна не бн ли добио <|.ор му н квалнтст праввог лдсјно-полн тгчког рала. Пуно је лримедби стављено иа класичне политичке школе којс су конципиране тако да не могу да за интереСује младе за озбиљнији рал. Овсштале и старе форме озоија;у .младс од била каквог озбнљппјсг га ;.а. Посебан лропуст у рдсјно-потнп; чком раду. пагласно је Влада Јанко г.ић, предссдник Координацночс ко нференције ССО у средњошко.кком пеитру, начнњен је у обраЈлр.анд. Начни пп који се проучава. нппрпмер, марксизам је олбијајући, суг>о ларан, замарајуђи. Морамо ићи и;> модерннје и атрактианије просра\:с а ие на клвсичне политичкс школс које голннамј обрћу исту гсму, ка же Владимир Јанковић. Укључујућп се у рад Прсдсс.-Ц1пНајскупљи је излаз из кризе главом кроз зид Вероватно због раскорака нз.мсђу ус’ вајња буџета параћннскс Општине н прорађивања Ставова, буџст за идућу годипу растс по стопп од 44 одсто, а зна сс, његова впсниа пајвећим дслом базира сс па броју запослсиих у оргапг уиравс, па чш јс платс одлази скоро 70 одсто буџста. ј ко.шко опредсљсњс за с.мањењс бро 1а запослсних будс остварсио, а не.ма раз зо1а да у то ис верујс.мо, у бгџсту ћс сс појавити испланнрапи впшак. Кал њега нс: бн ------ — ла јс. бнло, моглп би да кажсмо: Ето, Опттп јс на најконкрстннјн пачнн испоштова ставове Централног комшста СК Срби М. МнлеикозмГ'р кр\ иа. Лош пекзио ;.нтику Гадс ЈоБансвич штва, РадипоЈе Пстроппћ, 1.ик МОК ССО закључујс: Промаши.тн с.мо .метод и садржзј рада. Морхмо да прсиспнтнмао п фо рмг и садржај. Основпу за п шјиопслнтпчкн рад трсба ла створзмо у о< попној ШКО.1П. Јсур идсјно-пол чхи рад ппс; само полнтич; лс и семпнарс. већ само илсјно-паипички рат о: одрази и нп калровску кој орглп'1 ••т-|;!1
[■№ 11. НОВЕМБАР 1987. • БРОЈ 547 ОТВОРЕНЛ СТРДНА П ШТСФДРИ 01КАЗДЛЕ ВИТАШ ФВКЦИЈ! • Пише: Здравко Филиповић ’ Тсшку економску ситуацнју у нашој ; зсмљи осећамо свакодневно, мећутпм, у I индустрији тскстила „Бранко Крсмановић" 1 су то незадовољство маиифеоовали обу- ! ставом рада, незадовољни стањем у својој , фабрпци, а можда још п вишс стањем у •< укутшом друштву потражили су решење на начпн којп пс води изласку пз кризс. У оценама поводом обуставс рада, пстичс сс да су у току обуставс рада у Фа- , брпии отказале виталнс фупкшцс спсте- - ма: партијска, сиидикална н самоуправна. , Прс би могло да сс кажс да су тс фупк- ; цијс отказале знатно рапије и да сс у уз- ' роиима за обуставу рала можс убројати и ; нефункцнонисањс самоуправннх органа. I Систем информисапости у радној органи- : зацпји ннјс дсбпо лкиисиисао. Ралници , би морали да знају да слаба конкурснтна способност произвсдсие робс утичс да се роба продаје под веома тешким и нсповољним условнма. На крају 6 мсссци по- ! траживања раднс организацпјс од купаца Јј су износпли 377 милијардп динара што 1 знатно утичс на успоравање циклуса рспродукцпје п захтева ангажовање всликих •: обртних средстава, која нећс моћи у дот глсдно врсмс да врати. И.мајући у виду ј финансијски потснцијал банке то ћс засп- ‘ј гурно утппати на ликвндност саме банкс, >1 а тиме и на ликвидпост читавс нашс прн- $ врсдс. Послс 9 мессни стање је још гопе. ОДНЕДАВНО 1ИТЛР [РШ Ш С®АШЕ ГУЖВЕ Н Ових дана окончанп су радови на изградњи паралелног — некомериијалног пута кроз наш град, н то утицод: Борнса Кидрича, Бгрс Баковића н Ивана Милутиновипа. и тп’.»е су се стекли условп за изиештање транзитног саобраћаЈ’а из центра ,-рада. Порсд тога изградњом прмступних саобраћајница са аутопута у улици Моше Пи- |аде и Жарка Зрењаиина и довршетком улиде Нишке стекли су сс услови за кружни ток заобраћаја ван градског центра. Улпце су изграћеме од странс Нс- једиице за лутсвс нз обазсза про- а део у.тице Ншпке пзграђси јс од »ублнчке самоуправие интересис за- истеклпх накоп изград>ве аутопута, стране Општшкже самоуправие ннТЕРИТОРИЈАЛНА ОДБРАНА 1ТПЕШНА ВОЈНА ВЕЖБА и V ноћи између 30. н 31. октобра дсо јединица територијалне одбране наше оп- □ггине извео је мобилизацијскг пежбу. У всжби су учествовале једииице територијалне одбране месних зајсдница и оргавизација удружсног рада којс сс ослањају па огранке ' ”■ ’’ ” .......................и обучити старсшински кадар V раду по пријему задатака процсни снтуацијс. доношсн.у одлукс пзрадс борбсне заповссти, препошсњу задатака иа потчињснс и Норст Јсдннмца тсриториЈалне од брвпе .мсспих заЈсдница н органнзацпЈа удруженог рада у всжбп су учсствовалп п Комнтстп за оппгтснародпу одбраиу н друштвсиу самозаштнту тпх мссннх заЈедннца и оргапнзацнЈа удруженог рада као и друштвспо-политнчке органпзације к граћанп. Како нам је рскао ко.манлант тс1ј СВАКИДАШЊЕ ЈАДИКОВКЕ И Пише: Драгиша Пандуровић ! ШАЛТЕРСНИ СКАКАЧИ ш Даи обичан радни. Уобичајена гужва ;; пред шалтерима у градскоЈ пошти. Народ Н в.таћа својс обавезс без гунђања и стриљи М во стојсћи у реду. Одједпом једна плавуша нз шалтерске службс скочи на нулт шалте |ра и прескочп га грацнозношћу газеле и одњиха ка излазним вратпма. Слнка ружпа, гест некултуран, коментар непотребан. Присутпи су били запањени. Међутим за петнаестак минута колико је аутор прило га бпо пред шалтером забележио је шест оваквнх скокова. Поштар са торбом у сш пу торбарског народа са лакоћом прескочи препреку. Затим су то урадили још лве службепице са већ поменутих шалтера п јсдан службеннк. Неупућени би мојли ..1ЈОМПСЛИТП да је у питању масовпи облик I * 1имнаст1!цираи>а иа радном мссту»што се ’ усиешно иримењује у нским развијеним ' азијскнм земљама, али није. Има ту доду- ■ ше нешто од остатака ране азијске кулгу » рс и доста балкаиског. Шта би у датом мо ; мснту по.мислио неки страиац који бн се ' зздесио у нашој поштп, нпје тешко предо- ‘ иоставитп. Уколнко су та излазпа врата да лско лли сс контролишу, хумаиије јс да сс поставе још једиа врата да бисмо били иоштеђени шалтерских скакача. Јер иека : ми се не замери ако пошта има оправдање за лоше везс, изгубљене иошиљке и закаш р њова у телеонпзацнји околних села заис л та сматрам да ие може наћи оправдање за * овакве поступке својих службсника. Очс- « куЈсмо потез одговориих пли дсмант про ■'1 званих. ЦАН ИНОВАТОРА -СУСРЕТТРОГРАБА имшв сшдау ва рш« Поводом Дана пноватора Југославије у Параћину су се 25. октобра сусрелн нноваторн и нроналазгчн трн но- .моравска града Параћппа, Куприје н Светоларева, а до маћин сусрета је бнла Фабрпка адптпва. За округлп.м столо.м се разговарало о науци п технологнјц, пновацпЈа.ма п радно.м стваралаштву, као чпниоца еконо.мскс ! БАРОМЕТАР ] Н Пише: Љубиша МилиН Н СТИМУЛИСАЊЕ НЕРАДА 1 I Да Јш је хтста дошло време да ХОМО ФЛБЕР по 1 лахс уступа мссто ХОМО ЛУДЕНСУ? Еас.м, глсда.м сво могуће квизове па тслевнзијм и । *1>>рд1Ем да су опп у иаЈпупнјоЈ службк социјалкнх пс |Једиакостп, лажног образовања, зхт'.ћива>ш бо.љчм врс.мспима, стшиулисању нсрада итд. . I Јер, свакн ваш тачан одговор у кпизу доноси вам 1,1 ма.1О богатство. Освојитс ли ирво .мссто .молсетс зара- ' л>1ти н до педесст .мн.тнона за вече. Како су и по ко- . јим критсрију.мн.ма бпрани тн иашк врли кандидити 1 пнтају мс тс.тсг.нзнјски глсдаоци. Да ли Јс Јсдан од • најважннЈих критсрију.ма чскаи>с на бнроу рада(!), пли Ј । Је у питању поссбно гснс>алошко стаб.то које раВи са ме 1СМИЈС, то ииједан воднтсљ нн урсдпик квиза пису ; гспели да одгокетну. Додушс, да будс.мо искрсни нн гог нисмо пп питалн. Па, изволпте, иптајте нх неза [ послсна младсжм, пптајтс иако стс сило.м доконп. За | радпти псдсссг стгарпх .милнона за Јсдмо всчс па то * нс може пп г. Фикрет Лбднћ • ------------------------------------------------------------------------------------ ДРУШТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И УДРУЖЕЊА ГРАБАНА V пашој општинп дслује 75 друштвснпх органпзација и удружења граћана са нсколнко хпљада граћана. Друштвснс оргаинзацнје и удружсња граћана пмају пз ванредну могућност за утипај па развпјању слободне п креатпвне личпостн, упапрећнвању друштвенс п идс јне свестн чланова п оспосо бљавању за ангажовањс у друштву. Ангажовање у њпма у мајвећој мсри испуњава слободно време младих п старпх. Мећхти.м, да би ове оргаии зације п удру-жења деловалп неопходно је да сс обез бсћују одговарајући просторнн услови за рад као п ко рпшћењс сопственнх тсрена и сала, до.мова културс н других објеката којима располажу .меспс заједнпцс, ор ганизације удружсног рада. школе. У финаисирању активпости потреСно је успоставптп непосреднпје всзе са органпзацпјама удруженог рада и путем слободпс размене рада, као и да се посвстн већа пажња задацнма из области ОНО п ДСЗ. Неопходно јс да Коордпна пиони одбор за актпвност друштвсних органпзација и удружења граћана пружа сталну помоћ у констнтуисању, решавању организапнонпх п других пптања дру штвенпх организаппја п удр\'жења граћана/ а посебпо дечпјпх п омладннскпх у об ласти друштвенс брпге оде цп и унапрећењу заштпте чо вскове средпне. М. Ж. „БУДУННОСТ” У ЗАТВОР ЗБОГ ХАВАРШЕ Органи унутрашњнх послова у Параћину, 13. октобра лпшили су слободс Мнрослава Обрадовнћа (32) мз Спкирпцс, радппка РО „Будућност”, због основанс су.м њс да ј’с прстходнс всчери И ја бих учио, али су све грешке разграб љене. Драган Благојевнћ органлзопањс садсјства и сар; )'пторија.шс одбрапе 1.ашс Олштинс ГВОЗДЕН СТАЊЕВПП, одзнв лојннх обвсзника за мооилнзацпјско тактнч ку всжбу бпо јс стопроцсптап од стране позпапнх, а п>нхопо залага1вс јс бнло на ВПСШМ1, Помоћ месних заЈсдшша п оргаипзацнја удру жсног цада како у прнпрсми псжбе ззко и у току спровоћсп.а псте блла Јс потпурл п свсобухватпа. ГрастабнлизациЈ’е у социјалистн чком са.моулравпсм развоЈ\'. Сви учесници у дискусији су истаклп да наша земља заостаје за технологпјо.м у свсту јср нп у једној средм пи нс.ма довољно разумевања за пнопаторс ствараоце, .мада и.ма.мо доста тсхнолош ког н стручног кадра. Фабрпкс којс су код нас прављсне засннвају сс на застарелој технологпји без ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ САВЕТА СО И ГОДИНА БЕСКУННИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА СИЗ-а ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ ТШНО РЕШМ ФННАНСНРАШЕ МТА Мзвршпи одбор СИЗ-а културс » образогања и Нзприши савст СО су >:а заједиичкој ссдпици раз.матраап митсријални положај културс и образовања, које сс по рсчи.ма сзих днскутаната из годинс у годииу »огоршава. О овом проблсму рахтош рало сс и на ссдиици СО, а пзвршни савет јс прспоручно да сс пронаБс ноби билаиснн простор 1т фннанснПако јс рспублкчки инспсктор ра да нрложно да сс тровашс храном призна ко поврсда па раду. 180 рад инка још иема поврсднс листс. Иако су вс!» одавно »злсчсни, радници оболслн од салмонслозе ннсу сс рсшили свнх мука, а по својој прнлнци — онс 1>с још нотрајати. ПДРШГ - Лутомобили су, нзглсда, свс ман>с човскови прнјатсљн. Додуше, још пма оннх којн нх не нзвозе но киши, да о снегу и »е причамо, ал» тужни прнзори сд. 1Г1ра1нп!скнх пзр кнралншта госорс да сс љубав гасн. Прсд про>авницом „Радистоп”. прско пута, бслп „Стојадин'* јс >:с!> п? падлсжпостн ООУР-а „''слуга”, који паплаћују паркпрањс, по сиој прнлицп предази у гкддежност ООУР-а ..Зслснпло”. Голпко Јс Јадан зарастао у трапу и коров. П>егов ту жпи сабрат ,,125-П”, порсд „Градскс мзвршио кривичмо дсло нза зивања општс опасностп. Обрадовпћ јс у пластичнс зупчапнке машпне за пропз водњу каблова убанио чели чр.ц шраф, који је у овом фииом склопу проузроковао квар и застој у производњи. ћ.тпн месних за1сднпца н оргапизаиија удружсног рада помотли су прнпаднпцима тсриторлЧллпс о.тбраг.с како око нзвршаван>а тактнчкнх задатака, као нгго Јс о<5авештлван.с, нзвршапан.с курирских дужностн, зерињавањс рањспнка. Д. Гајић могућностп бржег прсструктупрања и припагоћавања потрсба.ма тржншта Посебап акцснат јс стављсп пот рсбп стручног образовања младих и стпмул.чсања ства ралаштва. Закључено јс да сс прошнри сарадња у овој ооластп на ппвоу регнона, а да се у. везн са нноваторством пзда п посебан билтеп у Параћину. рањс оес областн м пзнаћу могућпости за стаоилпо фш1апсирап.с овнх двеју ооластн. Затражсно јс да срсдства у СНЗ-у расту са трошког.има и цснама, затнм да ралппци \ образосању изјсдначе са раднпкима у прпврсди по питању личпнх доходнка, јср образонањс пнЈс потрошња, какав трстмап трснугпо нма. На овом састапку сс чуло да граду потрсбна н пста основна шг.о Захтсв за иацокнаду штстс којн су оболсли рад|111цн потписалн и упутпли радннчком савсту ожх|ах пошто су сс опоравплн, уопиттс пнјс доспсо па лисвнп рсд седницс ни послс 4 мсссца. До каквог — таквог објашњсња потписпнцк захтсва дошли су ГР»Е АЛА кафанс”, лагано сс распада. Етј м јсдпог пз вншс класс, ,,БМВ”, легао Јс па фелнс на углу Мпцнћсвс ули 1Х, прско пута Халс спортова, н ко зна колико их је Још у ПараНпну. Мову лп да се цађу власницн? На >:пма су још увск рсгистарскс таблнцс, па всрујсмо да могу. Могн лн падлсжни да их „подсетс” па обзвс зс п ауто уклонс? II за то пма рсгн сгрованнх па всруЈсмо да могу. м. м. После врло брзс п ефикас нс пстраге Органа упутрашњпх послова оп је пропаћен, а као прво објашњење свог поступка навсо је нетрпељн вост према колегп са пстс машнпе. М. Миленковић тсрссне заЈедшшв ста\:бсно комуиал ис дслатностп која је са ннфрастру-.; туром прати.и пзгразњу приступппх и паралелмих саобраћајшша. Опс са обраћајнппс кзо н дг»> моста прско Цршшс шнрнпс 16 мепра код Српскс фабрнке стахла и 13 метарл код Фабркке Штофова ч:ше прстси п п- .мају укупну дужппу од 4.300 мегара. Кзко пам јс рекла ЖИВЛДИНКЛ ЈОКСПМОВИН, предссдшгк Коммтста за урбаннзам за коркшћен»с нзграђеннх саобраћајница поомвнћс сс одговараЈућа саобраћзјиа снгналнзацпЈа а прс све>а ссмифорн код — Фабрике стакла, а планпра се п сс мгфоризацнЈа раскрснипс код ПндустриЈе Вупсних ткаинпа , Брап ко КрсИановнћ”. д. г. ШКОЛА САМОУПРАВЉАЧА „МИЛЕНТИЈЕ ПОПОВИ/Н” ПОНОЕШ Послс двогодншње паузс поново ј’с заживела шко.та са.моуправљача „Ућтлеј'.тјIјс Поповић”, чпја јс једанаеста генсрацнја успешно завршпла рад у организацијн Клу ба самоуправљача општине Параћпн. Школа је радила прс.ма програму Пнститу<а за полптпчкс студнје пз Бсограда, а завршило јс 27 полазнпка, од којих је 12 омда дннаца, 16 члапова СК а 21. полазник јс пз непосрсднс производње. У раду школе посебно су сс нстакли Снмнћ Предпаг, „Електроцистрнбунпја”, Мпле Стошпћ. СУП, Нснад Спаснћ, „13. окто бар”. Вннка Жпвковнћ, Мс днцинскн Центар. зати.м Ми рјана Микнћ п Мплснко Ра дисављевпћ РОГД „Вук Карадић”. М. Ж. ла- II област гултурс дсли судбниу образовања, (л јс на свом састаику закључсно да сс вс!> једиом трајно рсши фппаиспрањс дсонсдсљннх по випа „14 дапа", а да бн Цснтар за ку.тгуру и ннформпсаљс мсрао да булс коордппатор свпх културипх пнстптуцпј! у граду, што до садл пиЈс био случаЈ. м. ж. тако што су самн упутили ссоЈс прс дставнпкс па пславну седннц.; радпнчког сасста н покушалп да ссој лроблем угрсте у днсвнн ред. Од стручнс службс лобплн су савет да се за падскпозу штстс- о5- ратс ЗОП.Т „Цугав”, Јср су сзп рад нпцн фабрикс осшуранн кот ове зајсдинцс. „Дупав” ће сва: I ко процсннти да лн има оспова за надокнл ду. Општс!>с1П1 радници ухватилп су сс за сламку: зашто пг. Јс болопанл прнзнато у пзносу 1п0"о, вко ннјс у пнтању повреч нп ралу? Олговор гласн: зато што сс и за спктсшну боловшве пла!:а у п: ном пзносу. Да ли I: спндемнја можс да бу.г: погреда на ралу — за сада сс Још не 31’Ц. И. Мнлсвчћовчћ КРАЛИ НА РАМПИ Како ^заља Цплитпк? скспрсс о1 6. носембра, због осцошшс сумње да су но шннли више лела и ■ л п:■: >1 пронсвсрс дан нрс толз у Нишу иритворенц су МЛРКО СТЕВЛВО Г.ИП пз Купрнје, СОВЛП ЈОКОВНП из Кнћепца, (РАГОСЛЛГ. РИСТНК |-з Лсбиис код Параћнна и ЉУБПША СТЕФЛНОВПК из 11аг.11ишл, сви .запошљспл у ОО’.'!’-у ,.1Јап.’ати !.•» тарннс”. Прву трчјицу опт\:ну'у да су оиљачкалн 01:0 2,7 мњшона лппара, а Стсфановнћа тсрсте .:>> пронспсру 448.000 лниарл. такп што су прпкривали контролпс картлцс. а за паплаћсии новац ш:су нздаваг.н г.рнзнаницс. ЛИСТА ДКТИВИСТА ВРТЕ СЕ ЖТИ ЉУДИ Здравко Боснћ је пензпонср, али је до 1. лшја пу них 40 годипа радио у Штофарп. Предратни скојсваи, учссник НОР-а и у послератном перноду наставио је бес Јссмпромисну борбу на раз воју нашег друнпва Учесшл< 2. копгреса Савеза снн- .шката, 10. конгреса СКЈ, ак тнвиста у друштпено-политп чклм оргапнзацнјама са поносо.м говорн о својој генсраццји која јс изиела рево- : Луцију. — Мп смо ранпје водили пачуна о сваком младом човеку. И Ској и Партнја лри пази.пЈ с’ м.Јадим људпма и тотово да пико ппјс заобићен. Мп имамо здраву и добпу младу геиерацију кој’а је школовапа и подизана у сс.ци јалнстичкој Југослави- |п. У Јвима имамо добар „ма тернјал” са.мо га греба пско рнстити. Ја сам против мо нополитичкс политпке „ја тс би тн мепи". Људи су зато 1 п бпли поверење и у Пар- , тнју, а истн људи нам се вр , тс па фупкцпјама, иако јс одавно јаспо да нам нс пдс. I Али ми и.х и даље предлаже мо за неке новс фупкцнје п са истнм кадровима тапка- ”.о у место. Времс ј'с да уирзво млада генерација прсгз.г.е кормпло јеп управо је и она изнела револуцију, ка 1 жс Здравко Еоснћ, истакну 1Н активист. М. Ж. МЕБУНЛРОДПЛ ГОДИИА ЗЛ ЕРИ ГУ О БЕСК’ ПНИЦИМЛ — 1987. проглашсна јс лз би сс лривукла па жњз јаоносп: па озбољиост пробле :ла бсскућшшггва ил» псподсског стапочзњ:« огроиног броја љуш! ш» ром свст.1, п поссбио у псдовољно ризиијсггни ггмљама. Четнрпша сест С1 ог стапсс:шштва нс.иа одговарију ћн кроп нал глзвоМ' прпступ здра пој водн. сакнтарнс услове, и да се пс говори о школама, глсдицнпским услугама. лревозу н ку.гтурпкм » сп<>ртск1п> могућпостнна. Пнтањс станова:!>а Јс ствар коју владс. мес ие зајсдннцс, кацноналие » .мсЉуиа родпс оргашаацнје као н појснш ип, трсба да рсшзвају ангажовзиим сргдствима. п у циљу обезбећеља С1ЦПКОГ развоја градогз » ссла за добробнт становника обеју срсдика. АУТОМОБИЛИ ЗА ГЕСО Пгтппчки аутомобилн су озавпо посталн полпгот! за попеску аргиљеI гЈу. Савсзпи. рспублнчхи п ошшкп ски порсти зз ауто.х:однле срелње клвсе до '6С0 кубика досикг.у од 20 до 3! одсто од нначе <га.'ц>скнх фа бричрих цсиа. Чак н аа половне аутомои •ш::лпком г.репоса на >»мс другог с » гн:и:а тражп се порез ол I! 53 ллсто, а л-дш-.инске слу жбе га о;р-и.ују прсмп капшозима 1:<|јп чссто >шсу »рЈшерсШ! стварпој нроисгпој средностп ћозила ста ОНХ 11 НО ДСССТ II ПСТ1Г.1ССГ годпнз. 1«ослсд11Ш>: 1П1ко вншс не преноси созило иа т:-’ повог пзасппиа, Н» је рсдак случа! вознло пл ипа — тр|> пута нде из руке у руку ла прптои званпчно ис мења нриобит |.ог п.тасинка. Велнкс ко:.ш.шкзциЈс пастаЈу ак» такво »ознио доживн |'ли изазовс нску нссрсбу. Ако је сиа појава доонлв тако кзразигс л» иензнјс. Зар пије бпло миого боље ' ла се ови порези свсцу у нскс при хватљиве окппрс, Јср би окца н оп нпгипскс н слвсзна каса — бнлс ну Ј ннје. (Таијуг)
СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА '■ У РЕ1МОНТУ БЕЗ ОДМОРД Станко Раденковић- ВК зидар, рођен 1935. годинс, у фабрсши цсмепта радп 18 • грдина. Прс одласка у Цсментару, 10 година јс радио у „Градитељу”. Станко ради у групи за ватросталну градњу, а сви виамо шта го значп: за времс ремонта, када сс меља озид, ради сс без прекида, суботом н нсдсљом, даљу и нођу. Овај изузетно физички напораи иосао ради сс на промаји, у прашини и под опрезом да због ма- •л.с нспажње не дође до несреће. Тежак посао, под тешким условима. Признањс за Дан фабрике цеменга „Нови Попо- ■вац’ је симболична награда за Стапков уложенп •труд- кад се зна да је до- •5ио Ордеп заслуга за народ са ср.ебрним вепием. 1УБИЛЕЈ ЛИСТА ,НОВИ ПОПОВАЦ” ДВАДЕОЕТ И ПЕТ ГОДИНА МЗЛАЖЕЊА Ових дана из штампе је лзашао нсвп број >,Новог Поповца’’, лпста Фабрпке иемснта у Псповцу, Овнм бројем обсл-жена је 25-годишљпца лпста „Иови Попбвац”, којп всћ чстврт вс ка служи за информисаље раднпка запосленнх у поиовачкој цемснтари. У заглављу листа јс и лавља глава нскадашњи заШтитни заак ове фабрике ио коме јс била познага шпром земљс. И она снмболпзгје снагу н значај „Новог По.тоаца”, којп ћс у новом руху да и даље благовремело ииформише раднике поповачке Цсментамост У потаји тјпжим скслу, ту гдс нскад вукла жииа, Ту набреклу хц-тну воду, II тежака, котарнцу... Вуче поглсд са обалс, ко да ланац сад затсжсм, скслаџнју, мутпе вале, и воловс ко гд прежем. Спрсмају се кола жпти да се пусти сајла бритка, да тсжака и без м.ита пиз Мораву нсораиу. док се бијс задња битка за плсд жути похлебљеии, да превсзе с оне стране, с спе страпе тс Мораве У вајате у амбарс. У потаји тражим скслу. ту где нскад вукла жппа, аЈпреда.мном мост у целу забсласао ко лст птица. Јелица Борђевпђ СЕМЕНКЕ Врсмс нх ограђуЈс зидпнама и чшп! бесмртнвм, прппоси жртву плодовпма. Космос смо са.мо зарезали. Јасдшна Јокснмовнћ РАЗГОВОР СА СЛОБОДАНКО М ТОДОРОВИК, ДИРЕКТОРОМ ГРО „ВУК КАРАЏИ К” ПОВОДОМ 40 ГОДИНА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ I лганидњв и випп и т НИЈЕ УВЕК НОВАЦ У ПИТАЊУ • РОГД „Вук Караинћ” ове годи пс славн 40 година рада. Рсцнте ка ко јс тскпо и.сн развој. Давнс 1947 годшјс 20 ссптсмбрд у нашсм граду је формиррно градско полакоштампарско књнжарско лредузећс са 14 радника којл су започс ли производњу у типо шгамли н нз вршилп услуге н пропзводњу од 1 тснс. Већ псдсссте године Вук Кара иић има 34 цаднпка и прави произ водњу од 3 тонс. 60 годнне су зиачилс прву прскре тпицу у развоју колсктива којн тада брсји 70 радника којп пронзводе 20 тока производа. Краје.м 60-сетих го днна уводи се нова технологија, та козвана равна штампа са прнпре.мом и фотографнјом. Почнњс пропзподња равнс високотнражне штампе у боји за десстак .машина« У го врече 105 раднпка прсрађивхло јс 49 тона папира и мартоиа. До 1980 годинс даље је проширивана офоет птгампа а отворсно је и иово одељсње дора да. 80-ти.х годпна овом колективу се ПРИЗНАЊЕ ПАРАНИНСКИМ СТРУЧЊАЦИМА ОУППНОВЕ ИШ ИИ1ИМ У организацијама удружс пог рада у нашој општини пије мали број квалнфикова пих радншса, техничара и пнжсљера који иастоје да својим ииовацијама техничким упапређењима и рационализацнјама повеђају продуктивнрст рада, с.маље тро шковс производље и омогућс својим радним организацијама да што мањс увозе скупу инострапу опрему и СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ВИОМ ПРИШ СТАКЛАРЦИМД РО „ШУМАДША” У години када Српска фабрика прославља 80 година постојања н ра да своЈ скрочин али зтчјан доп- »ннос дали су иног|атори, па су у овој годнни. За такав рад добили ви сока призиања пшрс друштсвнс зајсдницс. Једно од наЈзначајнијих ко јс додсљује Савез проналазача ЈугосдавиЈе — ДИПЛОМУ добио јс, вси г.ише година вредаи и афирмнсаки, иноватор БАНЕ ЈОВАНОВИБ за свсукупан рад, а поссбно за рад па идеји п рсализацији истовретеие гло далнце такозв,тне „Блаид’’ машиис, која је направила огроман скок у унапрсђсњу обраде калупа за пропзводњу стаклсиих боца. Поред овога Савсз проналазача Ср бнЈе паградио Је Српску фабрикг стакла Сребрнои медаљом. „Михајло Иупин” као м новатора Нсбојшу Богдаиовнћа истим призиањсм. Како цам Је рскао прсдссдкик Прсдссднкштва Актива коватора Ср пске фабрике стакла БОРКО СПАСИК високо прнзнањс Фабрнка јс добнла за стално дутогодишње негова!ће проналцзаштва. Сваке годпне ПОШТУЈЕМО ЛИ НОВИ РАСПОРЕД РАДНОГ ВРЕМЕНА? Пише; Одлуке, поново подсстимо па распоред радног времсна. Цушан Петровић РАДНО ВРЕМЕ У ОБЛАСТИ Одлука Скупптгине општинс Пара- САОБРАЛАЈА И ВЕЗЕ ћнн, о почетку и завршегку радног Аутобуска станина .мора бити отво времена у областп саобраћаја и вс- рсиа од 6 до 20 сати, а железничза, промета робе нц мало, угоститс ка од 0 до 24. Градски саобраћај .мо љства, туризма, занатства, услужних ра бити организован тако да ради у и друштвеннх делатности ступнла времену од 5 до 23,30 сати. Јс на снагу 1. августа ове годиис. Свакодневно, ссм недеље н празни Међ\тим, расте броЈ прсхршаЈнич ка, служба ПТТ обавезна је да рааи пријава против оннх коЈи је нс пош ол 7 до 21 сат, а тслефон и тслсгтујг а нарочито јс повећан броЈ раф н недељом од 7 до 19 спти. [ притужбн грађана на рачун привас Новину у распорсду врсмсиа чтш»; , них угостптеља којн прековременим °®авеза шалтерских служби саобра ј радом иарушаваЈс ноћин мир Ма Да морају радитн од 7 до ” сати сем педсљс и државног празил Овим локалним прописом предвн- ка, м за врсме днсвпог одмора у то ћсне су и внсоке казие, тако да сс ку рада мора се обсзбсдиги да с-» I нровнои лииу може изрећи казна до пс прскпда рад са страикама иа ша 136.000 а о.тговорном лнцу ло ро лтеру. '0.000 лннлра. Власннцн приватних ПТТ Јслшише морају радптл свар.'. ш>н могу бити кажжии до 30.006 ко: дагн од 7 ло 14 сати осим иелс дпнара. лс и Државпнх иразпика. Нлје на одмет за пзвоаом нз овс (Наставиће се) Паркиранн коче! Слободанка Тодоровић прерађује блпзу 800 тона паппра н картона а у колсктпву је запослсно 308 раднпка. У псрноду од 1930 до 1987. годпнс, после престанка приврсмсних мера набављсња су 2 фотодсловс. Да постигнути резул тати у тој областп нису за лодцељиваљс потврђују ц висока признања од* ширс заједнице која су ове јесепи добпли парађински иноваторш Савез проналазача Србнје доделио јс сребрну медаљу „Мнхајло Пупин” иноватору из СФС Небојшп Богданов.1* 1|у. Исту медаљу добио је н Никола Љубисављевић, ВКВ у Фабрини сс призна чстнри пст рсшсња у којима учествуЈе вишс рад ника тсхннчара и лижсњсра. Ова рсшсња дају зиачајнс уштсде. Поссбно је зишајно што ови.м радна организаццја умањујс увоз иностра кс опрсмс. Иада.мо се да ћс н ова призиан>а дати још всћп подстрск свим радннцн.ма нашег радног ко40 ГОДИНА ФОРМИРАЊА ШТАМПАРИЈЕ „ВУК КАРАЏИН” ИЗМ&А РАДМШИМА Шссти новембар дан рођења Вука Карацића, је п дан истоимеке штам ЦариЈе. Ова година Је за лараћинске штампаре Јубиларна, јер обелсжава Ју 40 година од формирања оес рад не организације. Ииаче данашња штампђрнЈа наслс 1>ује богагу графнчарску традицију из предратнпх годика када су делослога п почнњс производња на изузстно саврс.мсиој четворобојноЈ офсст сиашпнп. Даиас ова радна оргапизацпја бро ји 270 радипка и очскује сс да ос тварн физнчки оби.м произподњс од прско 1200 тона прсрађеног картона п цаппра, а по опрсмљсностп л броју запослених ми то снгурно може мо јср спадамо у рсд велнккх прерађивача са взузстно широким спск тром производа. • У Радној оргаиизацпЈл јс било проблсма, прсБазилазили стс их, а како ћс тс сс даљс развићпп? Пзузстпо тсжак и неравио.меран Газвој графпчке индустрпјс Јутоста вијс ннјс ми.моишао нн Вука Караиића. Предимснзиопирапн капапите тн, стихијско запошљлвањс, дамг.ип говање цеиа су један од осиовннх разлога нсмогућности укл.учнвања југословснскс графнчкс нндустрпје је у међупародну лодслу рада, како са становншта сопственог пласмана тако и са становишта пласмаиа дру п« роба који прати амбалажа гра радпик пз ИВТ „Брапко Крс мановлћ”. Бронзанс медаље „Михајло Пупнн” Савсз про палазача Србије додс.шо је Војиславу Тубицп, слсктроннжељеру нз ИВТ „Бранко Крсманс-вић”, Топлици Марл пковнћу, погонском пнжеље ру п Милану Столићу, тсхпнчару из Фабрикс текстилннх машина „Пролетер”. Д- Г. лсктпда да свако на сво.м радном месту стално ради на унапређсњу производних процсса како би сс спс лише туђа памст за.мсњивала нашои н свс впшс код будућпх прослава ис тнцала успсшиа тсхнолошко-произво дна рсшсња у производњи стакла. д. Гајнћ вале познатс шампарије „Хаип Лазс” и „Жикншона”. V међувремспу ова јс радна организација од рата ка овамо бележпла н завндне успехе, елн Јс имала н вс лике падовс. Међутил!, у овој годипп, након Једногодишњих приврсме ннх мсра Штампарија стаЈс на здра Признаља за дутогодншњи рад ве поге. У приа шест и девст месеца графнчари нису исказали губиткс, нису оболеди од хроничне бољке па 1«.»ћипскс прпвредс. На сссчаноЈ ссдшшн радиичког са кета ШтампариЈе, 6. новембра у при суству броЈи:« гостнЈу н пословиих партнсра, пначе уручена су признаил радншшма ла тридесст, деадесст и дссст година исрностп ооом колсктиву, нн пеизнсчнсаии радна ии пису осталн бсз прпзнања за ду гоголпшњи и прсдап.! ’ р?д. Сваке године одржаиа се чакхшчељс мс ! та .'аиа иашс општинс, размих запи.\;а;|,а Међутим ове годиие так.мичсље нгпс одр. жано, пз досад непозпати.х оазлога. Т,о са ' да до.маћин так.мичсља С»по је 1 ■рабрика текстилних машииа којп јс бчо добар домаћин п јонГ бољв органнза.ор, Мсђутим ннпипјативу за ово таклшчс;џ ЉС1ОВО о.масовд.аваљс треба да покр.ш ■ ои љтинскп спндпкат, п порсд прснорх кс снп д иката Југославпје и Србије ла овакп.; рал па 1Г.к.мичеља .мсђу мстаднима треба да се одржавају свакс голинс, гд- *;оже са.мо г,с што да сс паучп, где сс л.улп држс п најбољи стичу право на дал.е так.\шчоп.е, регнона, ренублика, Фсдераинјс качв?. :;уј\,’ ћн одЈоворпима у си.чднкату пашс оптнгл ке оваква так.мпчсља јсдноставпо се \ки- ; ла.ју вољом појслннаца, који ннсм ушћсгш \ карактср п сврху оваквпх скуноеа где Ј'/.тдне организације имају вншсструкс ко рпсти. Опшгпна Параћин пма око 1300 талаца разпих струка,. н то мора син.шка ти радпих организаиија н о.чштина, ла нма ју на уму, да подсткчу и о.масовљаваљ*., полржавају оваквс скуповс, 1лс новн млл- , ђи кадрови стнчу знаља. за корист својих 1 радних организација. Напо.мепнмо, лт б;1 так.мичсље тЈ)сбало органнзовати до краја годпне, н поједннцс одгопорнс испрсд сиипнката опомснути, да само иовап пнјс г пнтаљу всћ одговорност онпх који сс О.1ГЈ ворнп за то, за пропустс који сс нису тре- ; бали да сс понав.љају надаље. Срба Николпђ фичкс 1шдустрије. И порс I проблс ма који су и данас присутш! <во ји.м програми.ма развој-а. сматрамо да квалитст опрсмс н ка <ров.1 омшу ћујс даљи рашој и повећЈње прот Г.ОЛ1БС у с.млслу НПО бО.!>С КОрИШИС ње постојсћпх капаии гста и њсто во.м, пре свсга прплагођппану инлус трпјн Параћииу. Порсд тога у оквиру груиацијс ач балажсра Југослаппјс покушапамо да обсзбсдимо рацио1>алиије, лепше .1 квалитстнијс паковањс свих роба и квалптстипју књигу, новину. Вук Караинћ брине о кааропима V њсним халама иапшх пскусннх мајстора обавЉа сс пракгична настапа за офсст штампарс, пзгзстио дс фшцгтарно заниман.с, а на осноау самоуправног спорадума са регнона лии.м СИЗ-ом ?.а \смсрсно образова ње. Ф Па који нпчпн обслсжавате Ју бпларну годишњниу Вука и иаше р-сшс организаинјс? V оквиру прослапс 40 голипа радпе оргаш1зације н 200 година Вука о.'. сслтембра .мсссца код нас влада так.мичарски дух за што већу и ква лнтстнију производњу. У октобру јс оствзрсиа рекордна производњв а нз њснпх ха.та ових лава нзаш.та јс књпга Водс встропитс, паролпс умо творннс из околипе Параћина, аутора Мирослава Димптријевића чијс су издавач и наша Радна оргакпзација. Датум рођсп>а Вука Караипћа 6. новсмбар 'је усгановље.т као дап овс Раднс оргаппзапијс Гога ла н<« одржаиа свсчапа седница Ралнпч кот савстр у присуству гостију и сни.х запослснпх. Дружили смо сс к са лсцом која ћс учсствопаги у програму обслежавања овог јубилеја. На дан ралнс ор^анизацчје у г.роћзводиим халамр. огворена излож ба „Вукова културпа револуцпјп и југословепско братство I' јсдпкство „Народног музеја” из Бсогралл м от кривси барсљсф рад Срсћка Здр«шко впћа н Радомпра Дшшћа младих ствараоца из Параћина. Дружпли с.мо сс и на спортском тсрену а при дружили пл.м сс н пснзпонсри свс Р; дне организацијс. Разговарала: М. Жпвковић У Штофари завршни рачун на девет месеци ШТОФАРЦИ ИМГАЈУ СЕОЈЕ ОБЈАШЊЕЊЕ Због статуспнх промспа, у ИТ „Брапко Крс.мановић” већ па крају трсћег кварта1 ла урађен јс завршни рачуп. Први поглед на цифре може неупућено.м да заврти .мозак. По љпма је наш тскстилни гнгант псказао за девет месецн пословаља губитак од 3,21 милпјарде дпнара. Ако се зна да ]е губитак осталог дела општннске приврсде 2,53 милнјардс, испада да је Шго- : фара дубоко загазила. Међутпм: — Наш губптак је „пречишћен”, кажс о деветомесечном резултатс Граднмпр Цветковић, генерални директор. По обрачупу прпход је .маљи, а разлог јс рпго- • розно третирање продатог п оног што потражујемо, за разлику од рапнјнх псри I ода када с.мо сс „пспомагалп” разни.м папирима, којима смо доказивали да се на, ша роба налази у процесу продајс. ј Према подацима Штофара покрива гуI битак из ревалоризованог вишка прнхода, па јој као губиташу нс предстоји израда санационог програма. На путу нзј међу магаиина готове робе и крајљсг куппа, било метраже, бпло коифекције налази се око 3 милијарде, а ненаплађене реализациЈе има за 1,1 милијарду дпнара. По томе судећи „ђаво није црн, колико нзгледа , и још се у Штофари надаЈ'у да кад сс свс ово узме у обзир, неће пматп ни ограничеље исплатс личног дохотка у наредном периоду. М. Миленковпћ НИ ТРГ08ЦИМА НИЈЕ ЛАКО Пословање РО „ШУМАДИЈА” Но слсдњих годииа одвпја се у изузет но тсшким услови.ма, с обзиром па тсшку скономску сшуацију у зе.мљи. БроЈис су тешкоћс коЈе пратс нашс пословање од нсдостатка обрт них срсдстава, преко повећања трошкова про.мста услсд брзог раста цс на н камата па крсдпте с Једне и пада ценс рада у трговиии с друге странс. Ио и поред тпх тешкоћа ис казани су добри пословни резултатн. Оваквп постигнутп резултатп су делпмично резултати брзог раста цеиа али јс и резу.тгат рапидног ширенд продајне мр«же, као и знач^аЈног по бољпгања квалитет продајиог просто ра. Отворепи су броЈнп нови продаЈии објекти иа тсриторнјп СО Параћин, п у новиЈе врсме и па териториЈи СО Варварин, Ппћевац. Повоотворелс продрвиице су прете шко сеоск« продавнице, чнЈе отва рање има за циљ остваривење осно впе функцпје прометпих основннх органнзација, а то је пружа^ве ква лнтстнијнх услуга потрошачпма. Тре ба исцаћи да Је снабдевеност потро шача на еелу виталним животиим иамирницама континуирано што захтсва нзузетан напор од запослених у овом келективу, пмајући у виду дугогодишњи несклад пзмеђу пону де и тражк.е многпх производа. Са оваквом разграиатом трговинском мрежо.м пружнлн смо прилику пот : рошачу на селу да за сваку купови I ну не одлази у град, Јер у продав 1 нпци поред прехрамбеие робс може I да набави техпичку, текстилну робу. I комадни нашсмтаЈ као п репромате рпЈал за пољопр. производњу >: хе .хшјске препарате (вештачка ђубрк Ба). Огварањем новнх као и модсрнизааија постоЈсћих обЈската ип селу ' нма :та цнљ што боље снаодсвањс : потрошача. На краЈу бих додала да у Општи пп Параћнн нмамо саврсмепе прода Ениие добро опремл>енс у свим се- ; лима у укупио 50, док у Ошптшчд Лупрнја, Гажањ, Варпарин и Пићс . сац имамо око 20 продавница. ЈВиљана Ракиђ ' Ваччо Полазаревски АПЕЛ ЗА ХШСГАНАК „На базену ништа ново”. Понавља се оно чега су се у „Цршти” највшие плашили, сја захлађењам пре С1ас Је да радн базен а тиме и актилност Клуба. За рад базена резултати, освоЈена прва места, медрље, ди пломе, пехар-и, речи похнале са свнх сграна нису до вољни. Још Једно разочарсње, немоћ и ко зна који по реду почетак. Всра у боље сутрр грс|е срца пливача н ватерполнста, буди наду да ћс ипак једИог Даиа бптн боље. Позивц упућени „Цршши” за учешћс иа пливаЧ' ким миттшзима „Врачар 87” и „Дшшио 87” прихва ћеш! су с» зсбњом, клубска благаЈна Је одавно празна, пом.оћи 1ш откуд, ии у ЈедноЈ вариЈантк се нс иази ре рсшењс, базен нс ради, Једино у изобнљу има обеђања, она нс нсдостају, пристижу са сгих страна. По сле иапорних трсниига токо.м целог лста п.тивачн су се суочили ца истштом у коју иису хтели да всруЈу. Трснирали су впше н Јаче не би ли пробудили усп« ване савести л.уднма задуженим за физичку култугУ оеог града. Гајили су маду да ће рсзултатима доказа 1.1 оно што нс трсба да се доказује. Пз трофсЈпма су плјтрофеЈииЈи Клуб у 1987. год. у граду. по условн.ма за рад иа послсдњем мссту. Такмичари овог Клуба на тикммчењнма плнвача СрбиЈс скипно заузимају Ш мес то са 15 поЈединачиих пласмана. Зашто Јавно ис рсћи да су Милош Томнћ, Слободаи Бурђевнћ, Милап Мар јановнћ, пливачки потенцнјал СрбиЈе, будућпост Југос довенског плмвања. Морало би да се зиа да су ил.ма уз раме Иван Рибаровскн, Живановић Тана, Драгана Милкић. Спортски радиици опог града ио би с.мсли ми рис иа посматраЈу како се Јсдап узоран колектпв из лаже срозцЈи н како полако пропада у снвило просс । пости. Такмичрри „Црпице* су узории пноппри, одл« чии ученицн, добри омладппци, лримсп за уг.тсд н« поко.1еб.т>ивн у својоЈ всри да су у праг.у, пе одустаЈх' < пастоЈањима да стг.оре ус.топс за рад ис само ссби. всћ будућлм гспсрацнЈама коЈс за г.нма долазс. Голс пм познвн „Зг.сз.тс” за промспу срсдине. ласкаЈу попу де .Јћтртизап'’, а.ш ипак највише воте своЈс ктубскс плаве боје. „Црпица" |с љихова н ничнЈа сншс. «:•< Јс у њиховим срцнмђ ц зато не призпаЈџ лп ни не радн. В.тадимпр Марћшоип*«
11. НОВЕМБАР 1987. 1 ВРАПЧАНЕ ММ ЗДЈЕДНИЦЕ • БРОЈ 247 СШ-ПОЉОПРИВРЕДД ЛДАЛТЛЦИ1А НУТИБЛ НОВА ПРОДАВНИЦА V улици Максима Горког бр. 35 у нспосрсдиоЈ Лпана зпнп Халс спортова отворсна Је иова продаплица .ме шошпс робс „7. Јули*’, чијп јс власипд НЕБОЈШЛ ЈОБАНОВИК. Ј1родавнпца јс снабдспсна разиоцрсном прсхра.мбсиом робо.м чпЈп сс поЈслппк артпкли продаЈу по пеш то нижим исиама нсго у друштвспом ссктору. Пуштан.см у рад онаквог објскта побољптћс сс сна Гк:свепосг граћапа у овом дслу града. ПШЕНИЦА РАСПРОДАТА ЈЕСЕ1ЂЛ СЕТПЛ Ис.тшгни КОМАСАЦША У СТРИЖИ м. м. КОНАЧНО ФОРМИРАНЕ ТАБЛЕ Такоћс. завршеио јс сниколиба и бунара, тако да са- 6.1И да ЗА ОДРЕБЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЕ УТВРЂЕНЕ ЗАШТИТНЕ ЦЕНЕ какоНа пројекту путнс и налске мреже Одбор за Пре почетка орања треба провсрити да лн су сва мсста добро подмазаиа, сви зање ву пољоприврединка за ссг пшеницс. ■■ иртдорт ; .мање сталних оојеката, П,’1'У.Ср у '..Српм да Нсш злпр да остаје вештацима Се.мснскс пшсшше више нема. Разлог нпјс небрига, всћ неочскнвапо ннтерссова — Прошле годпнс прода- •лн с.мо око 30 вагона сс.мене!с пшепнис, а у овој сезонп отишло је чак 47 вагона, каже Миодраг Радовановић, процене којн би ол њнх остали, а који бн сс уклонили, односио затрпали. ■ М. М. дирсктор РО „7. јул”, главпог набављача се.менског ма терпјала, додајући да ћубрп ва још има. Всликн дсо послова у ко .масацпоиом захвату у стри шко.м, лсбииском и доњовидовачком атару — завршен је. За адаптацпју зградс Меснс зајсдпиис, пош ларпог „Кутнћа” у Пољчсту, одобропо 3,6 мнлнона динара. Ова срсдства употрсбнћс сс за поправку крова, подова и куповнпу гаражс, у којој бн се чувао огрсв, за мсспу зајсдницу која радн, врло добро н у зи.мски.м мссеци.ма. МЗ „4. ЈУЛ Мнриловац ПОПРАВЉАЈУ ПУТ КРОЗ СЕЛО За поправку лута кроз ссло,.Меспој заједнпци Мнрнловац одобрсно је од странс СИЗ-а комупалппх делатпости 10.000.000 дипара. Пут којн повезујс Плану са градо.м на дсоннци Мнриловпа јс у разровано.м стању, радовп су у току. ’ Извршпо всће Србпје до нсло јс одлуку о заштитнп.м нспама одрећеннх пољопринредппх производа за 1988. годнпу. За килограм кро.мпи ; ра иена је 100 динара, пасу- : ља („тетовац" п „градпшта- : нац”) скстра класе 750, а пр Својново ОСИГУРАВАЊЕ МОСТОВА За поправку мостова па потоцн.ма кроз ! ссло Својново, СИЗ за ко.меналнс делатнос I ти пздвојила јс 4.000.00 дииара. Уз срсл- I ства месне заједнице, осигураће сс рнзичпс оградс мостова. Ш1ТШ ПИТАЛИЦЕ ЗА СКИТАЛИЦЕ Са ; ецо.м дрмгујс: Л. Лранђелог.ић Шта човека ћслави.м чини? (коеа) 3. 4. У ко^ој земљи репу ссју? (Реца се нс ссјс. нсго семс од репсч К(> |С мачкп најсличм•’;;*•• (мачак) 1111а нијс ни у кући нп папољу? (кућни праг) МОЗГАЛИЦЕ • КОЛИКО ЈЕ ГОД-Ш1А ПЕТРОВОМ ОЦУ? .масацију, кога сачпњавају учесници, дао је неколико ситннјих примедбн, којс су прихваћсне. Завршетко.м овог посла. дефиннтквио су уобличене „табле’’ пз којих ћс се вршити надела новпх- већнх парцела. ве класс 600 дипара. За црнц л’к заштитна пена јс 120, ра. Заштитна јабукс екстра класс 200, ја650 н другс класе 550 дпнацена грожћа за пропзводњу врхунских ви буке прве класс 170, а друге на је 15,50 динара, квалптст 100 дпнара. Цена за свежн них вина 11,50, випа са гсогшљиву „пожегачу” екстра и рафскнм пореклом 8,50 нрвс класс је 130, суву шљп- сгоних вппа 7,70 дппара. ву екстра класе 700, прве Миша Гајић П УОЧИ ПОЧЕТКА „СУСРЕТА СЕЛА ПОВЕЋАНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ На овогодишњи.м сусретп .ма ссла који почињу јануара у квпзу зиања так.мичарске. скнпс ћс одговарати из области: ОНО, 50 годниа Тита на чело Партије, саобраћај. по.љопрпвреда, 2 века Вука. и ггротивпожарпа заштита па Пријављнвањс села току, а пре.ма првнм затељнма одзгњ села ДЕЛЕГАТСКО ПИТАЊЕ ГДЕ СУ СРЕДСТВА СОЛИДАРНОСТИ Дслсгат Мпкић Жпворад јс иа једиој од последњих ледннца Скупштине дЈпштиле псставио делегатско питање: „Колпка су, за последњс три годппе убраиа срсдства у Фонду солндарности, што сваког средства јула и се издваја где су та распорсћена.' У сдговору на псстављсио пи тањс нз.мсђу осталог кажс АЕРОЗАГАБЕЊЕ Када су Петра пнталп колико јс година НАСЕЉА ПОПОВАП њсгову гову оцу, оцу, ОНоп је|С ОДГОВОПНО одговорпо лппкп- овао: ИМИОПАЦ — Ја са.м трппут млађи од тате, алн са.м ' зато трииут старији од сестре Маре. У то врс.мс је дошла Мара и рекла: — Тата ми јс рекао да ја и оп и.мамо гкуппо пола стотпнс годпна. К< лнко је 1сд,чна Петровом оцу? (рсшсњс 45) И1РА ДОМИНА Сапнтарна ннспекццјп Општиисг.ог сскрстариЈата за ннспскцијскн иадзор ннформнсала Јс Извршни слА>ст Скупштиие опшпше Параћнп о стању и проблел^у перозагађежа п.чсс.ља Поповац. На основу утврћспог стан>а угрожености и резултата СтуД»јс „УтицаЈ фабрике цемента на киалитст -.кивотнс срелЈнс Нопокца и околпнс'’ као и нл основу с-га.Ј Четпрн иензпс исра играли см до.минс 4 часа. Колико јс часс.ва нграс сваки од учеспика1 (ОА. РМ-. 4 маКОЛНКО 1Е УКУПНО ДЕЦЕ’ јсдпу ссстру. Ко- (одговор 8) Партнјс С?1мопо бр;.ћс ма по лико је го \ куш.о дсцс? Пише: Видојко Арсић ШИЈА Штап НРВА ПАРТИЈСКА ПРИЧА О ПРВОБОРЦУ МИЛОШУ ПЕТРОВИБУ — ИИЧУРИНУ сслу. је у покајс всћп него до сада. У току новс.мбра за руководиоце скипа биће одржан се.мпнар, а на седници так.мичарског одбора избор чланова жприја. РЕКОРДЕРИ м. ж. да су у Фс-нд солидариосгп за последњих три годипс издвојсиа средствасд 139.931 хиљада дииара, а да су у Рспубличкп фоид уплаћена средства од 27.844 хнљада дпнара, јер у 1987..- годинп ппјс бпла обавсза уплатс. Ова средства служс отклањање последпца .мсигарних иепогода. за елеНПХ нспнгппаии! галои.сних .материја констатопано Јс пспромсњсно стаи.с заиаћсностн, односно да срсдњс ирсдностн таложсних матсрпја у нзссљу всћс од дозвољенс коикснтра цнЈс. Ра.т.матрајућп иавсдену ин>]к>рмац.>| Ју као и процену нспокрстности у| рожених ломаћиистава нассл»а Посо взц, Пзпршнн савет СО-с јс закл.учно <1 су навсдени подаци нецовол, нн за комплегно разрсшавањс проб лсма коЈн сс односи на расељавање наЈугрожсннЈих домаћннстава. ДГРОНОМ ПР0ИЗВ0БДЧ Ако нпгдс. ван радпог >мес та у РО „7. јул”, нс .можете наћи инжсњера агроно.мнје Драгишу Петровића, сачека јте стрпшку пзложбу ратарскпх ппоизвода, механпзанп јс н стокс. У послсдњих неколнко годппа. агропо.м Пра гпша Петровић рецовно нз лаже своју стоку, а сво на послсдњој њсгова јуница „Соња” проглашена ј‘с за шампионку. Свакако да је то добар спнлог истинског интересовања њсговог за по во н напредпо у пољопрнвреди. Ати пнје остао па то- .мс. У Драгпшипи.м торовима врвн од јагањаца. Како и пс би, кад се опрсделпо за овпо којс уз добру вунуп лепо месо. доносс на свет ;<ва јагњета годншњс. И њих смо впдслп на нзложбн. Ле па грла V спако.м погледг, а како речс Петровпћ, љубав према п,нма јс опо што пх олржава п чпни лспп.м, па н кориснпм. п Душан Живадиповпћ. Услед тога билп су заобнћени у раду, алп п.м одлука о нск.ључењу нпје саопште на. Исто тако је бно искључен из Партије ц Р. Матић у врс.мепу од месец дана, а пото.м поново враћеп у Партију. Из дате изјаве ‘Радо.мира — До.ме Матића, адвокатпизатори народног усганка у овом крају у ко.ме су и лнчно неки ступајући редове. узели учешће партпзанске зу те.мпићко.м, пре рата. . псред члаиова КПЈ. капди Почетко.м септембра 1941. динс успоставља се всза са јухорски.м партизапски.м од редо.м и достављају се подаип о прилнкама у срезу тс.мипћко.м. Тај задатак обавља Мплош Петровић [ (члан Партпјс из Поточца). ! У току рада два> члана су се пасивизираиз Парнсча и БаСтојап Мплојсвић дата за КП, бнло и Такоће чланова СКОЈ-а год. прп.мљен број људп сп.мпатизсра сс ЕС1ДП да је један од стране који је у дужан за Крушевцу у члансгво КП 1940. већи КПЈ. Мплоша Мпнпћа то вре.ме био запартијскп рад у П ОКОЛ1КШ. Скоро сви тада прн.мљенп чланови КПЈ касннјс' су силн осиовио језгро за лаљс омассв.љењс Партнјс и оргаИнтерссантпо јс ла ће по .љопривредниш!. који су н: вре.ме п до краја прњмењивалн агроте.хнич а? мсрс на своји-М њпвама, п.матп олак шапн посао за сетву, док ћ<. они које је прошлогодишњс нсврсме спречпло да њнг.с добро обрзде, ссгвг обавља ти отежано због набијспе зе .мљс. Наравпо, п.нве које с< биле под рспо.м најлакшс 1н* ПОДНСТП ЈССС1БС пословс. м. м. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК пншс: Ј. Цветковић КАКО СЕ ОДРЖАВА Г1ЛУГ вртњи нритсгиути, п.1'.; правилно прпкачсн за трак тор и осигуран одговара.н ћи.м осигурачнма. У току рада повремено се проверавају оспгурачн на тракторскн.м плуговима, затим да лп јс плуг загушен коровскп.м н жетвеппм ос!аци.ма плп неки оштећен. Сваког дана радни послс ..ирпш Пкћсг п ако овој а> > с:;оЈ кпфзламн, :ссш: пр: •> >шак не дап:«.•':>- .м. и. део треба урадптп следеће: — на крају браздс, на увратина.ма, зауставптп трактор и очнстити раонике н плужнс даске од зе.мљпшга и биљннх остатака, — када сс тракгор са плу го.м дотсра па мссто .за паркирање, сувом крпо.м сс оорише печистоћа са свпх рад нвх површнпа, које се затн.м премажу старп.м у.љсм нли техничком машћу, нли за трајнпЈу заштиту нским антикорозпвпн.м средством, — прс пего што се откачи заштићепи плуг од трактора, испод плужних тсла се постави даска, како би се спре чио додпр са влажно.м земљо.м. (2) ПЕЈЗАЖНА Пише: .‘-ЛгАрослав Алексић ИЗ РЕЧНИКА СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА БЕЛИ ЛУН У 1940. годшги формиранс су партпјскс ћелије у: Варварипу, Бачггпи, Парцану и Поточцу. У лочсткусу то опле .малобројне партиј • &»- без обзира. скс ћелнје са 3-4 члапа. Другп светскп рат о.мео је њпхово даЈве о.масовљење. У 1941. годпнп у Поточцу У народиој мсдшшнп н враиб1>!1Ама нма бсли лук мсћу свпм бн.т,- кама пајвсћи значај. За њсга јс карактсрпстнчпа послошша у којој оп псмпњс човска: „Тн мепи чувај од ноката, а Ја ћу гсбс од сваког л.-ц". Бслн лук јс заштнта од спаког ;-.ла, V њсму има 77 лекова. На њсга нс сме никаква нсчасгива сплл паро чнто сс бслог лука плаше вештицс и свн којн стоЈс у вези са врачњп ма и гатап>има, Од његоза мпрзсз беже з.мијс. Иовороћспчсту сс бсли лук мећс под главу 11ли иорсд глапе „да т пе бн пагазнлс ноћпицс", или од бабицс. или да боље спава п зу стоЈи 40 дана. Кога хвата грозннца, пспрсче прс суица главнцу белог лукд, одс каг. еоЈ врбп, треспс Јс и рскнс три пута: ,не трссе.м с тсбе роснцу. иего с менс грозннцу’', пи онда мстнс бглп лук на врбу п кажс: „кад ова главица проклнЈала, онла п мсис грознииа ухватпла”, п бси<и ку Послс приц; мпазсва, када иа ис ћшш бнљака нс.ма лишћа којс лршн фозосинтс 1у, јс врсмс :1ресаћизан>а н садше жбунш п лрЕсћа. Стзбљз су бсз .'шшћа.нз кога испарава кода. па пс.ма опасностн од нсушивап>а бпљхе. У пролеће, ћс, јоог кншс н спсга, зсмлл око корена Стгтн догохно збиЈсна тс ћс првЈашгљс зс мље за корсн бити задовол.авзј) ћа. Самс бпл-с сг у стан>у мнрозшш тс Јс прилагорап.1" с иовнм ус.тссима олакшано. Да би сс успсшннЈе „прнмиле’'. што •.•зие .боловале' потрсбио их јс пресаћк ватп тада жно ТОЕО са бусеном зсмљс. Кореи сс мало ошгећуЈс што јс врло ка за злраву и лепу бнљку. Ного Јс важно ла чепшарске онљке и оиљкс коЈе целе голинг има; шћс овнх :цпо пресаћу :етс са бусгнсм. Код бпљака <• <»таспнтеза н испарзподе шп.ап нс прссгаЈу пог ссћ се само смируЈс. Зато их обавезио треба прсс:б I :.>.'.тн са б\- ЛишЈ-.арнма сс послс пресаћпвања крошња ореже за 13 ма>и лпшћп на гронама, те ћс бнтн потреоио .ман>с воде коју корсп у нопи.м \с лсвима ди. Код 1 сс још није у стању Да обезбечспшзра Јс всома значајно нс оштстп вршпг избоЈак. Бсз вршног нзбојка чстпнарн пнсу V стању да расту те је садница бсз Осноппа днмеизпја садње Јаме Јс 50 см х 50 см х 50 с.м, .»а садпнпо из расадшнм п слн» дннцс н салплЈ Јп.ма ћих дпмепзнЈа. Земл.а којом пспушап; О1ПН су били чланови КПЈ: 1. Милош Петровић, зе.мљорадник, пољопрпвреднн сгр^цвак, секретар. 2. Драго.мир’ Глигорпје-' зић — Го.ме, земљорадник, 3. Вукадпн — Вучко Глпгсрнјевић, службаIпк, 4. Борпсав Милнсављсвић — Бора, замљорадиик. У 1941. годшш у Својпопову је био члан КПЈ: 1. Жика ■-Јаковљевнћ —• Жнла- зе.мљора-икгк (Впди По.моравље у НОБ). У Горп>о| Рссавн у Жнлил.у, а-:о умре домаћип, да бп заустапп ш умлрањс стакллЈу у саплук умрлога ополнко главица колнко остајс ::.и вих члинова у кућн. Бслн лук нс трсба трсбитн ноктима Јер од тога #,плпчс". Пе вал.а га лоносиги резачи-.:а да пв би град тукао вино1рад. Бсли лук сс псчс уз божићпг хлс .му око бусена пс; , сззржати > 3 добро крегорс.шг г : • ..ог ћубр-чга. ако п.мате ;хие!г:с:.о ;■ -'.ре с1.г-||:е 1.4 ги п ман.г због н.сгопог нсиог.о КрХћП I' }а.ме фор.мнраги узпшиег.с тако да г-п 1» сга постав.гге бусеп са солвшпмл,а да кореплв р. .л ч г.есто гдс с>:-б.:о у.:ази у зсм.’л) б.ме ис.чол:! Гк»ве „ридн здрдвља". а бнл има два краја: само је једаи лросјач ки, Бсли лук се садн чпм сс чуЈе да голуб дупљаш виче „клнлук’*. Он се сеЈс прско Белс нсдсле „мт кар само Једпа леја”. 1!с ссЈс се у расппан мссец. Јован Цветковвћ Ефиш Гашев пусннм ••;•<’- >г. 1-амо дуб :._• и > нажнн с.шј (пс: ■ рањс и С1.!. ; .могла .-.I отиче. Кпта Је у г.ропусно :: !Н«У ПСС-..ОС11ТО лако <41Ш корс!-оз врат мора Счпи неколико иснгпл!«- тпри испод нмзоа земд«.
11. ИОВЕМБАГ 1987. © БРОЈ 347 КШт-ОБШОШЕ Ш ВЕ11А ВУНД ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ЈУБИЛЕЈА ВУКА КАРАЦИБА У ИСТОИМЕНОЈ ШКОЛИ У ПОТОЧЦУ Пише: Слободан Жикпћ Да Јс Вук био шгсмен не бн састапљло нову пзбуку, исго би, као . >< други тгс.мнн л.у.чи, писао оио.ч коЈа јс всћ постојала. Просто мс јс срамота у бслом свс ту да кажем како за Јсчап глгс измч само Јсдио с.чоео. Што ја јсд- 1 ио. а лругп имаЈу по три? Да Јс бао I остзвно Јат. Јер и Јсри, у свстлу бу- , дућиост крспулп бн с иамп н ио.:оВ11 п другп слемептп. Нс бп с;.етл«; _ будућност тражи.ш само па ономс | свсту. Шта Је трсбало исппсмспом Вуку ' да см1пп.1.а толнко просту азбуку? Чак п у слоппма смо сиромашинјн ' ол Европллна. Вук јс смнслио толн | ко просту азбуку, ла су нам данас сви политпчарп пнсмсии. Онп су то лпко писмсии да пнЈслан говор деће I ла одржс, ако ннЈс напнсан. Исглиа, тс говорс пишу ирнправници — ј политиколози, н друтн стручпацп у । привралпостн. Некала су политпчпрнма лругп чи тали, данас им другн пншу. У Вуково врсме политнчорн су, на челу с кн.азом, били нсписменп. Тала Јс СрбнЈа имала тпипак пара у државпој касп. за разлнку од I рчке која Јс гриа.Ц у дуговнма. Али, Грцн су сами крнви, били су пнсмснн још прс наше срс. До мањка V каси долазн чи.м дођс до вншка ппсмсности. Да Јс књаз био писмси и да јс могао да прочита свс што му Јс Вук каппсС.о, били бпс.мо данас спромаш ппЈи за неколико књпга у којпма је сабрано народпо духовно богатство. 1 Данас полптичпрн читаЈу самостал но само измећу редоза. Јер, измећу рсдоч сс крнјс опо чсга у редовима псма, а н.ма га у л.удскнм мнслима. Политичаре инјс брнга штл , ларод нм.з. мего шта народ мнслп. ј Мнслпм да смо за то свп крнви. Само су рстки поЈедппци гаслуж- ј ии. Да Јс Вук бно нчсмсп, сви бисмо данас бнли пслисмспи. ПАРАБИНСКИ КЊИЖЕВНИН.И МЕБУ РУДАРИМА „ВЖОВЦИМА" ВУК НА ДАР В Открпвена. бпста Вука Стефаповићг Караџића, рад и поклон вајара Стсвана Боднарова п О делу Вука говорила Нада Јопановнћ, прсдседннк одбора за прославу јубплсја и Награде ученпцпма п просвсишм раднпцима. Подно пптсмпх јухорских обронЕка у Поггочцу, угњездила сс једна од најшту освапуо јс Вук у бронзаном пздању. Пред мнобољнх иајмодерппјпх ги.м гостпма, који су дошшкола у овсм делу Србпјс. лп да се још једпом подсепросвстнпх радппка, ши Томићу. Школски ХОД1ГС1ЦИ ПуииН>с:ш тчемшш раднпци те на кана, с псчосом нссе пме утемељттвача српске ку.тпре Вука Караџпћа и својнм лепкм резултатбкма се одупзузетно дело откривена је велибпста Вука Караппћа. рад барда југссловенског вајарства Стевана Боднарова. Колектив осиовпе школе Понспролазном точцу добио је бисту на поклон од нашег позиатог жу.|у његовом дс.ту. ' ч. Нада Јовановић, заменпк председника СО говорп централној свечаности Шестог по реду дана новембра месеца овс године, кала славс Дан шко.тс п 200 годнне Вука, у њпхово.м лепо уређеном дворип времешног уметника. хваљујућн 11званредннм дагошки.м резултати.ма. запеа част да је открнје прппала је једном од најстарпјпх ностп ствена „Ш", познатп школска као у јавјединудомп.та јс галернја пзложбу „Вукова културна револуција п југословепско братство п једппство", а у .медијатецп која већ сада може да уђе у 21. век, отворена је пзложба под мазпвом „Одећа н употребпн предметп у српском сеоском домаћинству у 19. веку", а у поставцн Завнчајвог музеја из Параћнна. У прнгодној беседн на свечано.ј акадсмпјп, Нада Јоваиовић, прсдседнпк одбора за прославу два века Вука нстиче: — Лепо је припадати нараштају који је у црилици да учествује у прослаБС1 ове часне Вукове годишњице. иајзначајнијег празппка у историјп културе ћао као своју недостнжну предност у поређењу са оним културнпм прегаонпма којп су полазилп од књиге да бп до књиге стнглн. Оп се у свет културе отнснуо из српа парода, од „обичних’’ људи, сељажа. Био је стаменнх опредсљења и непопустпв у ставу, непогрешпв осећао дамар народа. Зато је и могао окупити око себе толпко врсдннх п способних сарадппка разннх напноналности, а бпо је са нзузетним слухом л за неписмене певачс, којп оу за њега билп устанпци којп певају, певачи којп ВОЈУЈУ. а Вуку су буна и песма — бнлн једно, каже се мз.мећу осталог- у пригодном обраћању председника Одбора за прославу Вуковог јубилеја, Надс Јовановић. М. И. српски.х народа којп календарима културе гпх зем.ља света има иути Сј’ај. — Цео Вуков пут п У •\ШОпомевсзан ј'с за народ, напомиње у пригодној беседп Нада Јовановнћ. Он је народ осеПРОСЛАВА ДЕА ВЕКА ВУКА СТЕФАНОВИБА КАРАЏИНА ИАШИ САРАДНИЦИ ПОКУПИЛИ НАГРАДЕ К|кижсвпи ствараоцп, наши озрад икци, забслсжили су лспс успсхс па конкурсу Рсдакцмјс листа „Пзша рсч” и зајсдппцс културс из Лесков ца. СВЕТЛАНА АРС1Ш, СЛАВИЦА БЛАГОЈЕВИБ п ТОМИСЛАВ БО КНБ награђепи су за прпчс и псс.мс. На конкурс Југослонспског зиачаја којп Јс упрплпчсн поподом Дана .чп ста „Наша рсч” из Лссковца стигло јс 59 причп п 184 псспичка рада, а главис паградс дошлс су у рукс паших сарадпнка. СВЕТЛАНА АРСИБ, добила јс. НАЈЛЕПША ПЕСМА 0 ВУКУ Г-олпмо рсчи српскс што око иас круже О/олпко рсчи тп Ц1О си Вучс Л:ч шс иам јс сада кад чнтати знимо Пма мпого тога што рсћп морамо Много пута аишс од свсг што смо рскли. Осолико рсчи тн дао си Вучс п дапас пх дсцл по школама уче. Тсбс лобро зчзЈу н сва деца свста, Ево сад јс равпо двс стотпнс лета. Пукопо ћс п.мс бсскрајно ла пламти Увск ћсмо па.мтити тпоја ппсма спста Чпвск јсдан бсшс а цсо спст па.мш Ебо Вук V па1Д1 дпс стотпне лстз Јслача О. Ш. „Стеван Пваиа УП-З Јако.вљсвић'* Параћии Пише: Софија Ракић Милојковић Чланови КН.ИЖСВПОГ клуба „Мип ко Бањсвпћ" и Књнжсвнс омладинс. овнх дана гостуЈу у разннм срсцннама и 1.м таЈ начпн обслсжавају Јубилеј Два вска Вука. V спеиијал но припрсмљено.м програму у ко.мс јс поссбаи акцспат дат Вуковом стг.аралаштву. учествују: СВЕТЛV НА ЛРСНБ. СЛЛВПЦА БЛАГОЈЕВИК, ГЛУМИЦА СИМКА БУРИН. МОМИР СТАНИСАВЉЕВИН, МИР0 СЛАВ ЧОПА. МИЛИВОЈЕ ИЛПБ, ДРАГИША ПАНДУРОВИК, ТОМГ.С ЛАВ БОРБЕВИБ, ГЛУМАЦ, РАЦП ША РАДИСАВЉЕВИБ. „Мобнлна књнжевна скипа”, овпх даиа Јс боравила у вншс колсктиг.а. а 30. октобра билн су и гостн руда ра из Ссњског Рудника и Рссавнце, тде су ианшли на топао н срдачан прнЈем н започсли сарадњу ко|а ћс траЈатн. м. и. На дан када сс прс две стстшгс годнпа родно Вук Стефановпћ, 6. повембра, гсростас свропскс и српске ку.тгурс, н утемиљивач срп ског језпка, на истонмсној Шгампарпји у Параћипу открнвен јс барс.љсф са Вуковсгм .тцком. Барељеф је на прпгодној свечаности открпо Мпрослав — Слава СтопљкошГн јсдан . од пајстаријих радс-шка Штампарије. Аутори овог рсљефа су млади ликовни педагозн из Параћнпа, Срећко Здравковић и Радомир Динић. Истог дана у просторпјама Штампарпје отво^ена јс изложба „Вукова култур па револуција п југословен ско братство и једниство", коју су поставп.тп радници Завичајног музеја. На изложбп су се појавили н пајмлађн поштоваомп Вуковог дела, ученицп ссновие школе ..Момчило Попсвић’’ из Параћина са поселрм н на свој начпи да.ти завидан допринос свечаностп ј'убилеја, утемељивача српског језика и 40- то годпшњпце формирања овдашље Штампарије. Еј М. II. Огкрпвање барељења и приредба чак четири маградс за своЈс књпжс ипо стваралаштво. Нрву н трсћу награду за причу „Фотсља” и „Залнхе нсжиости”. Спстлана је та кођс н добитник првс маграде за иесму ,лЧума”, а за циклус пссама „Нсмушти јсзик” јс добила погебиу откуппу паграду. СЛАВПЦА БЛАГО ЈЕВНБ, радннца Фабрикс цсмснта такоћс наш сарадннк добила је дру гу награ.и' за лссму „МЕРМЕРИЛ ПТИЦЛ”, док лпсту иаграђсних зак лучуЈс ТОМИСЛАВ !»ОКИБ, прослс тнп радппк са трсћом пмрадом за песму „Поктурно”. Комнсија која јс прсглсдала прпспсле књижевнс радовс, такоћс Јс откупила и пссму „Орах” ТО.МИСЛЛВЛ БОКИБЛ, чн мс Јс и исцрпљсна писта награВсиих ки-ижсвннх ствара.таца, сарадника „14 даиа”. Иаградс су ургчсне на пригодној спсчаности 6. новембра, када Јс уЈсдпо и обсдсжсп дан наших колсга из лесковачкс ,,Наше рсчи”. м. и. Инструментал без предлога траже и придеви задовољан и незадовољан. Али пи јс све тако једноставно -г колебања су настала у много случајева у којима се нскако осећа н оруђс, али и друштво. Зависи од прилика н схватања, од околности, како ћемо се најприкладније изразнти. На пример глагол граничити се захтева у јсд ном случају шести падеж без предлога (његово се имање граничи шу.мом), а у дру гом — шести падеж с предлогом (његово сс нмање граиичи с нашим имањем). Има случајева у којпма се пе може избећп предлог с(а) и поред тога што имепица у ппструменталу казујс оруђе, средство, а не друштво: (1) ако пспред пмешше стојп осповнн број нлн прплог за количииу (укра сптп с мало цвећа, Пише с обе руке, поткрепитп с доста примера, радилп су с неколико плугова); (2) ако послс прсдпога долази нека непроменљива реч, као што је број, слово. скраћеница плп цнтнранн израз (помиожити са дссет, озпачитп са X). Из речи Борђа Петковића иа промоцији часописа „Дани”: ИНИЦИЈАТИБЕ У КУЛТУРИ НОВЕ КЊИГЕ Још Једна књилтевпа творевина употпунмћс богату издавачку проду кцнЈу књил:свног клуба „Мирко Ба њевић". Токо.м овс нс.телгс светлост дана углсдаћс песнкчка творевипа „Чролист”, СВЕТЛАНА ПАНИБ, ЈЕ ЛИЦА БОРБЕВ1ГН п РАДИША РАДИСАВЉЕВИБА. ОваЈ песничкн тролнсг шта.мга се у едициЈи л.Прва књига” као награ Венн пројскт на истопмсиом конкур су Књижевног клуба, а до саза су сс у по.менутоЈ едицијн иашлс г.њи гс: „ОДИСЕЈ НОСОРОГ”, СЕЕТЛА НЕ АРСИБ, „СИЛА ТЕЖЕ”, ДРА 1АНЕ АНТИБ — ФИЛИП0ВИ5, „ЛАДОЛЕЖИ", .МИЛИВОЈА ИЛН ПА, „КЊИГА О ШИ1-И” ЗОРАНЕ Г АШИБ М ,.ФЕЊЕР ПОД ЧЕЛОМ" ЉИЉАНЕ ГОЈКОВИБ. Књигу, ннз чс, опрема СРЕБКО ЗДРАВХОБНБ, академскн слнкар. ПромоцнЈа нових тдзња Књнжевно! хлуба „Мнрко Бањевнћ”, како сазнаЈемо обавићс се токо.м новембра месеца, у окпиру акцнЈе ,ДЈесец књпге" и обслежасање Дана Р т^блике. М. П. I ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ,,ВОДЕ ВЕТРОВИТЕ’ ВУКУ У СААВУ - МАРОДУ Предвечерје значајиог јубилеја Вука Карацића« про текло јс у његовом дкху. Наиме, 5. повембра у ОШ „Вук Караџић" у Поточцу представљена јс књига „Водс ветровнте" са запнсима народне књижевности овог краја. Ову ризннцу народног књижевног блага, са својим бројнпм сарадгпшима, казнвачима, заппсивачима, отшкрпнуо је Мирослав Димитријевић, новегКултурни дневиик ИА КОРНСТ ВУЧКОВИН ИЗЛАЖЕ У ПИРОТУ нар и песник пз Параћина. Издавач књиге је крагујевачка „Светлост" у заједнншг са Одбором за обележавање Два века Вука и овдашњом Штампарнјом. Вишегодишњпм трагањем по Поморавскнм селима, Мирослав п сарадшгци су успелн, да у задњи час истргну од заборава бисере народне« усмепе књпжевно сти и сачннилп калптално де.то насловљсно тровите”. На пригодној ■ у Поточцу, у народног посела, „Водс весвечаности атмосфери којс осмислили и сачипмлн су ластавницп и ученици ОШ „Вук Караџић”, о књизи и Буково ђачко посело у Поточцу нздавачком подухвату, говорили су Мирослав Димитријевић, затим Звонко Костић, песник уреднпк драм ског програма Радио Београда, иначе рецензент ове књиге, Борђе Петковић, секретар скупштпне огплтине, и Слободанка Тодоровић« дпректор РО „Вук Караџпћ’’ из Параћтша. Сви саговорнишг су истакли.да је ово можда била и последња прилика да се сачува иародно благо од заборава и да су је сви мукотрпно, али зато са љубављу радилп. Иначе, ову веома лепу књигу опремио је иа атрактиван начии Слободан Штетић. академски сликар из Светозарева. Програм представљан>а „Вода ветровптпх” употпушглп су п чланови .књижевног клуба „Мирко Баљевић”. На седмој смотрп ликовних аматера Србијс у Пироту, која траје од 16. до 31. октобра ове годпне, учеству је и Миливоје Вучковнћ, пс моћник за питања културе у СИЗ-у образовања и културе. Вучковић јс представљен слнком у уљу „Водопад", ко ја је награђена на прет.ходној смотри региона у Аранђеловцу. ГАП Параћин: СУТРА ПРЕМИЈЕРА „И гечерас пмпровизујемо”, нас лое је представс, коју ће у четвргак премијерпо пзвести члаповп Град ског аматсрског позоришта из Пара ћнна. Режисер ове представе јс СЛАВОЛ»УБ МАТИБ, ц скппу сачишаваЈу лоред осталих н глумци „Театра нмаптације”, средилшколци из Па раћпна. Еећ сутрадап, у пстак, представа „Всчерас нмпровизујемо” путује у Врање, као гост ма1П1фсс7»1цпје „Бо рини дана”, посвећепу 1,сликом Вра и>а!шу Бори Станковпћу. м. м. Лактовн су доказ да се ослањамо на властите снаге. Марјап Брадач Радујем сс овом значајном рсзултату нашс културс. Та радост јс утолико всћа што јс ово само једап прпмер којн доказује да се у пашој срединп не престаје са иницијативама и ентузнјазмом у културном жпвоту, што од 70-тпх годпна у томс постојн континунтет, што сс II око овог пплот-броја часоппса налазс ентузијасти и пз оне генерације али пма и повпх... Часоппс се појављује првп пут, алп сс трсба сетити почетака, иокушаја, других издавачкнх потеза који су му претходили. Неко је овде већ помеиуо „Жубор", културни додатак Општннског листа „14. дана", уз сав опај садржај који лист ланспра на својим страницама у афирмацијн .пурвог стваралаштва, али смо и г.рс самог листа имали „Културну акцију" (1971.), додатак за културу наша три фабричка листа. Колико се сећам, нзашла су трп броја, а уредилп смо их Слава Обрадовић, Мпћа Вучковић и ја. Имали смо више покушаја са књижеввнм часопнспма за младе н најмлађе, ко.јс су уређивалп Драгомир Бодиђ, Драгољуб Милстпћ, Драгољуб Гајић. Спгурно је да јс тој афирмацијп у многоме допрпнела и сдици ја „Прва КЈБига", али и ппз других издања. За следећп број часопнса било би добро да се паша Библиотека апгажује и уради библпографију тих издања... Да ли ће моћи часопис да сс одржи пли ће бити само једна лепа иницијатива? Ја верујем да хођс и да може. Но, ваља размислпти о његовој концепцијп, постоје и друге области културног стваралаштва којс овде нпсу прпсутнс. Ако нс будемо имали спаге за континуирано пзлажење часописа, зашто сс не бисмо опрсделили за годишња. Једном годишње, о томс је раније постојала идеја, можемо око тог издања окуппти про свега ствараоце из наше среднне, али и оне који са нама сарађују или су порсклом одавдс, овде су пм корени. Од те сарадње може бпти вишеструкс користп... Искористио бпх прнлику да ипицирам још један пздавачки подухват, културни садржај. Ускоро ћс 50 годпна од издања збнрке цесама Мирка Бањевића „Огњена јутра", познатог прногорског песника, ииаче прс‘рата профссора пашс Гимназије. Збирка је, као што је познато, одмах I; забрањено од странс полиције, а штампапа је у Параћину. Ради се о социјалној лирици са значајном револуционарном компонентом. Репринт пздањс пли нсшто слично, значило би пуно за *гашу афпрмацију, за афирмацџју пашс срсдине...