ОГЛАСИ ДРУЖЕ УРЕДНИЧЕ Нска ова моја песма „Чувала мајка. . ." буач међу послсдњн.м поздравнма војнинима којп су сградллн у касармг „Брапко Крс.манопић" Параћин. Шал.см Вам текст моЈе песмс „Чувала ма|ка ... ’’ са жсљо.м да Јс објапнтс у прво.м парсдном броју Вашег листа „14 дана''. Октобар 1987. год. С лоштовањем Крагујевац То.мислав Грујић ЧУВАЛА МАЈКА ... Чува.та маЈка Срђана. . . Чувала •.пјка Горанз__ Чуаала мајка Хазн.ма . ., Чувала .мајка Сафста . .. Жнеелс мајкс у надама, А лунн.Јн V освнт поћн К’о потрсс у канонадама, Ирессчс 1Н1\овс младости н моћн! За свакн.м лафстом, С болом н тугом, КорачаЈу воЈницп За мртвим друто.м. За сваки.м лафетом поворка дуга, На лицу сваког: бол н туга. Тетко Је кад друг пратн мртвог друга, А Још тсже СННА, ма.ма и тата, А ссстра и брат. вољепог брата. Послсдњи поздраа плотуном За другове са лафета, За Срђана, Горана, Казимп и Сафста! Томпслпп М. Грујнћ На основу чл. 49 Охтуке о грл- Ксинском земљншту п чл. 7 Стату-та зајсдпицс, Скупштппа СИЗ-а статспо комупа.ших делатности, уре ђпвање грађевннског земљишта инутевс Општине Пврађкн М А Л И О Г Л А С И ПИСМО ИЗ УЛИЦЕ СТАНОЈА ГЛАВАША ВОДА ИЗ „СЛЕПОГ ЦРЕВА“ Грађани, стаиовннпи улнцс „Стапоја Јлагнша", бк шс година покушаазЈу да решс проб.тс.м снабтсва1ћа чнстом и злравом подо.м али сс то.ме нспречила, како онн каж\ јсдна ..дивља кућа": „Оораћамо вам сс писмсно са захтево.м грађанл ме спс зајсдиицс ,11 Коигрсс", улице Стакоја Главаша, 1.оЈи су долс и нотпнсапп. По.мснута улица постоји око ’1> го.иша. Прс 21) годнпа лрккључеии с.мо на градскл • шлоиод, а у.-.ица Јс асфалтирапа прс 10 годнна. Вода - сиЈа тсчс кроз ог.у улицу ч.тлазн сс у „слспом нрсву’’ п иеми кружни ток, тс Је вода коју пнјемо вишс га । орсћи стајаћа. Помсн\та улпца Још увск ниЈе отворе н? јср јс у лптању Јсдпа кућа. Кућа о којоЈ је рсч. грађсца је пре 30 годниа и у н.сном плапу стпЈп да ОШ1 мора онтп Јрађепа као јсднособап стан. а.тп јс то мснала пуно веђа кућа. папрапљспп па „днвљс". онако како Јс власннку олгопарало. Када ,|с друг Пантнћ гц-ошле 1ОД1ШС са остали.га н.злазно на лицс места. ус таиопилк су да можс ла се отворн улнца бсз о.мста ња влпснпка кућс. Јср посто!н Јслно сокачс коЈе пе припада никомс. 1!а та обе!»ч>а Још увек чскамо. На помшћемо ди у иашоЈ улнци. пе живи иико ко Јс иа гксоком рукоБОдсћсм мссту. нећ са.мн радниин н псн лионсрн. Да јс којим случајс.м нско од њнх са кућом V пашоЈ \лни11 она бн псћ птвно бпла отнорспа. V окоиру само шпрнпоса сваки пут смо добнја.ти пуста обећаи-а :<з ћс паша улпца бнтн ураћсиа од тог самодопрпноса, али су то на -.калост била само обсћаи.а, Веда коју наша дсца пију Јс по свс.му сулсћи зага ђсна. а то ћсмо утврднтп, када булемо однелн воду у Хш ијевскн завод. Прсдссдник нашс Мсснс зајслннцс цпЈс МН010 аашпсресован за наш кроблсм. Ми граћа пн ош. улпцс, нсћс.мо сс устручаватн нн па одемо у Бесград да бнсмо тај проб 1ем рсшплп. а понсћсмо н ■ ка.таз коЈп ћсмо добитн у ХнгнЈснском зааоду. Ми се ||а.’<амо да ћстс ви нсшто направпти у всзи са нашим ‘ ироблс.мом, коЈн ћс посттп н Јавнн, нс булс ли сс рс ц.нло ово пнтлњс. Другарскн позлрав. и молимо да овренстс страници ршн: потннса грађзна.” (Слсди 21 пошис) РАСПИСУЈЕ КОНКУРС За доделу исизграђсног градског грађевинског земљишта на грајно коришћење у циљу взградње породичних стамбених зграда 1. Прсдмст оног кош:\рсм јс ие пзфађеио градско грађевинско зе.мл.иштс памсњсио за нндлвндуалн\ стамбсиу изгралњу, и то: РЕДОСЛЕД НЗГНАДЊЕ ОБЈЕКАГЛ КОМУИАЛНЕ ОПРЕМЉЕНОСТИ УТ ВГБУЈЕ САМОУПРЛВНА ИНТЕРЕСНЛ ЗАЈЕДННЦЛ СТЛ.МБЕНО КО.МУком ,,ЗЛ КОНКУРС’ , нспосрезно СИЗ-у листу илп поштом \ року од 15 д.< дана објавл>1!ва1ћа кош:урсз \ ,.14. дапа". Оглашавам нсважсћо.м здравствену лепггимацнју на и.ме Живковић Снежане нз Параћина. Оглашавам неважсћом радну књижицу на име Андријевић Божидар из Параћича. Гслин Урбаинстичка (Приблнжна предвиђсна Накиаза У л п ц а броЈ иарцсла површии.«) изградња по ару 1. Сутјсска 1 5,35 Сутурен, пр»1з. 1,093.212,- 2. 2 3,70 поткровљс — 3. 8 4,16 9 х 11 мак. — 4. 9 4.24 5. •» 10 432 —, 6. 99 11 4,40 —. 7. 99 12 4.47 8. 99 13 4,55 _ 9. 99 14 4,98 10. Патриса Лу.мумбе 15 4 92 Сутурсн, приз. — 11. 16 4.41 поткровљс 12. 17 4.34 9x11 мак. 13. »» 18 4,41 1«. •• 19 4,96 — 15. В. Стамбена 28 4,01 — 16. 27 4,09 — — 17. »» 26 4.16 18. 1» 25 4,24 _ 19. 99 24 4,32 20. В. Ста.мбена 23 4,40 Сугурен, приз. 21. 99 22 4,47 лоткровљс 22. 9» 21 4,55 9x11 мак. _ 23- »• 20 4,98 — 24. 42 4.28 — — 25. »» 41 4 20 — 26. »» 40 4.13 — — 21. II 39 4.06 _ 28 99 38 3.98 — — 29. М 37 3.50 — _ 50. VI Ста.мбсна 76 5.45 Сутурсн. прпз. — 31. »» 65 3.74 поткровљс 32. »» 64 3.82 9 х 11 мак. — 33. »» 63 3.90 _ 34. •» .*»2 3.98 — •» 61 4.06 36. •» 60 4.13 — — 37 >• 59 4 20 — 38 •• 58 4.28 — 39. •» Милаиа Ракпћа 57 4.36 3,86 — -- Сутуреи, приз. — 41. »• <0 3.86 поткронљс _ 42. •» 71 3 86 9 х 11 мак. — 43. 99 72 3.86 — — 44. •• 73 3.86 —- — 45. »» 71 3.86 — 45. 99 , 75 3.86 — _ 47. •• 76 3.86 — _ 48 77 3.86 — 49 »» 7« 3.86 — — «0. •» 79 2.83 1/2 дпоЈн. — 51 »» 80 2 85 ст. објск. — 52 •• 81 2.88 Сут. приз. спр. — 53. •» 82 2 91 5 х 11 мак. — 54 •• 83 2.94 — 55 ,•• .84 2.97 — — е6 •• •5 З.ол — М»'7ана Ракпћа 86 з.о.з 1/2 двоЈ, стам 88 •» 87 .3.06 обЈскта 59. <8 1 по 5 х 11 мак. М •• 89 3.11 _ 61 •» 90 .3.14 — _ 62. »• 91 3.17 — 63 »» 9’. 3 20 — — М. •• 93 — _ •• 94 Ч 71 — — 6*. •» 96 -7. •• .« 28 — •• 98 3 28 — _ *9. •» 9*» 3 '8 — 70 »• 109 3 78 — — 71. •• 101 3 28 — 72 •• 102 3 28 —- — 73. »• 103 3’8 — — 74 •> !«М 3 78 — 75. »• 1М 3 28 — 76 »» 106 .3.28 — 77. •• 107 3.28 — — 78 »» 108 6.42 — — ОСТЛ.П1 УСЛОВИ: Учсснпци копкурса уплатпћс гара1пии пзнос оз 200,000, — днн. на жи ро рачуп СИЗ-а 63:04 662-224, а доказ о уп.тити сс подиосн ул заггсв — прнЈаву, — Гарантин износ се урачунава у накнаду за добнјсио зсмљпштс уче ;:и происрс нст1шитост:1 навода у пупјави. 7. Понудс иодпетс противно ус.чо гл:.ма нз конкурса или послс одрсђс псг рока нсће сс разматратн. 8. Огварање понуда и рзнгнран.с захтсва извршићс сс дана 3. 12. 1987. год. у 10 часова. Учссшшнма коикурса додељииаћс се парцс.за пре.ма јсл1шс1всној ранг лпсти, која сс угврђује пре.ма \куи ком броЈу бодова по сг.им основама и мсршиша из овог упугства. У случаЈу од устанка најпокољни Оглашавам нсважећом здлравствену легитимацнју на нме Стефановнћ Љиљана пз Параћина. Оглашавам псважећом здравствену легитимацију на и.ме Милосављсвић Ивпце ул. М.-Тита „Кула” 34’6 Пара ћин. сници.ма коЈн добију пзрцс.ту иа ришћењс, — Учсспици.ма којп одустапу уступљсног зсмлшшта 1арштт нос сс нс враћа. ко ОЈ — Учссшпш коЈи добнЈу парцелу, плаћају иакиалуза исту по доиоше њу рсшсња од стране СО-с Параћин, у складу са уговором коЈп су дужни да гпкључс у рс.ку од 30 даиа. са СИЗ-ом. Рок тсчс од дина до биЈања рсшенл, у протпвпом губс право на додсљспо зсмљпште. 6. Прнорнтсг за добија1ћс зсмл.нш та утврђуЈе сс у смислу чл. 48 0.1 лукс о грађсвннском земљпшту и чл. 4 Упутства за спровоћсиц; .мсри ла зп утврђнвањс приоритста за да вањс грађсвипског зсмљшпта за ста мбспу ИЗГр?.Т!1>у дони.ма. Ко.мисија која стамбсис. ралпе ■прз-.кава сс бо учссника конкурсд до хтврћнваПродајем .Даставу 101”, ос гкстровану до марта 1988. године. Цена повољна. Оора тпти се па алресу Драгосла ва Маринковића 76, Параћин, нлн па тел. 555-918. кс грзђаиа којн у рсу цспи и бодуЈс впма и мсрилнма: спровоЈИ копкурс. и социјалис прили •чсстпују на конку по следећим оспо гчсснш: конкурса и члаио њсговог порол.нчрог до.маћип ства нс користс стан као иосиоц:1 стапарског права п нс поссдују по родпчну стампспу зграду пли стап у - СБОЈШ1И 2. Ако . 100 бод. учссник конкурса и члапо ви њсговог породичпог домаћинства који користс стан као носиоци ста иарског права. алп ћс га на основу посебиог уговора напустнтп п вратнтц ,'рваоцу стапа у року ол 3 дана о.г момснта увођсња у носсд датог зсм ња предлога рсшсил за дазањс зем љишта иа к< ришћсн>е, зсмљиште ћс сс доделити кандидату који по Јсднн ствсиоЈ рапг лис.и и.ма иајвсћп броЈ бодова. 9. По \-тврђш>;њу приоритста п распореда парцсла о.т сграис Коми сијс псгакпуће сс распоред капдпдата иа огласпоЈ таб.ш. 11а \тврћс1Ш распоред може сс подистп инс.мс пн приговор Извршном савсту СО-е ПаЈпћии у року од 8 даиа од дана објављнпања распорсда кандидата, Коиачпи предлог за СО-с утврћујс Пзпршпн савст, а Одлуку о давању зс.мљишта на корпшћсњс доноси СО-с Ннраћни. 10. Исплата плаца: По лрпјсму Одлукс о лавању зсм лишта па трајно корншћсњс учсгпш: уплаћујс 60*'. од коиачнс цсне. — Осталнх 40’/» уплаћујс у року о? 90 даиа, од дана С1:лапрња угоЕора са СИЗ-ом, с тпм што Јс учсс ппк дужан да код закључпвана уго г.ора прнложи мспицу у висини дру гс ратс (ЛО’.'«) као срсдство ооезбс ђси>а плаћапл. 12. За сва обавештења зашгтерссовапн сс мргу Јавитн СтручноЈ служ би СПЗ-с или на тслсфон 554-342 и.тп 554-369. Продајем плац величнне 3.1 ари са кућом па КараВорђевом брду, Николс Тес-. лс бб. (Жути пссак). Обраги ти сс на а.тресу Бркић Пкппија, Ул. Цара Лазара 9'4 Па раћив. Продајс.м нову пећ на чвр сто гориво „Дсрбн”. Цена по кољна. Обратнти сс на тсл. 546-122 од 18 сати. Продаје сс парцсла велпчинс 80 ари, па поседу „Гло цак” испод фабрпке „Адитп ва”, погодна за индивидуалну градњу. Питатн 546-122 од 18 сатн. Прозај'см локал Параћнна улица 136. Обратнти сс 554-024. лшшта 80 бод. 3- Ако учссник коикурса и члапо вк његовог породнчпог домаћпкства имају стамбспу зграду плн стап а прсма Друштпсиом локшору о раци опплном корлшћсњу станоса пемају допољап простор за стаиовс спих чланова домаћипстгр---------- 70 бол. МАЛИ ОГЛАСИ Продајс.м „заставу 750” у возно.м стању, рсгпстровану до јуна 1988., годпне Упитати Здравковић Миодрага — Текија. на тсл. V центру М. Тита на тсл. Повољно продајсм хармонику од 80 бассва „Велтмеистер”. Тсл: Продајем котао за Пзејање па чврсто маоке 551-211. стажпо гориво ГМО цснтрал, 23-нов. Инфор мацнјс на тел. 551-067. Продајсм ново појачало марке ФБТ 250 ватп са ек- ----- --------- вплаЈзером. НенаН1Р6Ј1А1Ј Сарајевска 9 Оглашавам сечку карту ПараЈнпг — Параћи«. певажећом ме па релацији Клачевица и.ме Жпваиовић Горан. на 4. Лко учесиик копкурс; ,|к>ви њсговог породнчног ломаћип Продајсм рсзсрвпс дслове аутомоонла „Ами 8” и делове лимарије и .мотора. Пптатп код Снмић Зорана нз Снкирнце. Оглашавам певажећом равствену легнтимацпју пме Антић Томнслав нз Видова. здпа д. ства н.мају пребивалиштс на тсрито рпји Општпне Параћин 2 1ОЗННС ----------------- ■ дуже од 20 бот. 5. Ако очесннк конккрса имп счој ство радпнка у улружеиом раду ил тсрнторпјп Оппгпшс Параћнп или јс пснзиоиср за сваку годшгу дана по 1 бод. 6. Ако Јс учссник копкурса: — посилац спомспнце 19’1. ------------------------------------- 20 — учссник НОБ-а пре 9. 09. голпнс --------------------------- — учссннк ПОБ-а г<ослс 1943. го --------------------------- бо.:. 1943. бо.1. 09. 10 бод. V групс и 1ШБзлид ра.п до П катс горнЈс--------------------------- 15 блд. 8 Лко Јс учеспш; конкурса носнлац лнчпог рала нли пог.рзтппк из ииостранства, а нсточрсмено са сла мбсним иростором постојн могућиост рсшсња пословиог просгора ------ ---------------------------------10 бот. Болно јс сећање на дан 21. новсмбар 1986. када је престало да куца срцс нашег драгог Крлета. Нс можемо сс по.мприти са тужном истнном да вишс нпкад пеће бити са нама. Сећање па њега чуваћемо са поносом љубављу и поштовањем. СЕКУЛИП ХРИСТИВОЈУ даваће.мо годишњн помен у недељу 15. новембра 1987. годпне на гробљу у Лешју. Позивамо роћаке н прнјатсље да присуствују овом тужном по.мену. Његови најмилији: мајка Жнвка, супруга Јсла, ћеркс Брана н Радмила, син Града, сестрс Тнна и Радојка н њсговп унуци и унуке Новнца, Бане, Драган, Срђан, Дејан, Слађан и Снежапа. Наш драгн и никад прежаљени супруг, отац свекар и деда Парцелс са бројспима ол 79 до 94 и од 96 ло 108 прслн|.ђенс су зз двоЈпу стамбену пзградњу, максима лних гарабита 5x11 м — нзгродњу улпчне Нпско напонскс слектро мреже са Јавном и пот рсбпом трафо станкцом, — асвалтпрмш коловоз у свнм ули цама — кзградњу у.шчис кншнс кзнз.тп зациЈе. 2 Пово комупалне опрсмљсности грађеаннског земљнштк ко!с сс дод<* л\Ју за 1111ЛНГ.НЈ11 влну стлмбсну 1Пгралњу, обухвата: — изградњу уличне фскалне клш .П13ПЦИЈС, са прнкл.\‘‘ком за псту ззкључно са шзхтом п поклопцсм. — пзградњу Месне тслсфопскс мрсжс. — изгралњу уличне бодоподнс мре же са прикључком на нсту заЈсдно са вотомсром и шахтсм. Урбаинстнч1;с п.прпеле ћс лобпги кртастарске броЈспс '•а тачнн.м позр шичама прнлнком лолелс зсмл.ншг.1 на корпшћсњс. ПАЛИЕ ЈТЕЛЛТНОСТИ, УРЕВИВЛЊЕ ГРЛПЕ1МН1СКОГ ЗЕМЉШНТЛ II ПУТЕВЛ ОПШТИНЕ ПЛРЛГгИН. 3. На свим пзрцсллмл завнсио п 1 положаЈа стамбспог сОЈскта мопћи !с пзгралн.а гарли:с п помоћног обЈскта до 32 м2. V призсмпнм дсловима стамбеинх оГЈеката за нндпвпдуа.тпу стамбспу нзградњу може сс пзгрпђнватн пос ловпи простор за потрсбе малс при среде. 4. Птан г» рислацнјс са локациЈом обЈеката и урбаппстпчко техннчким ус.товпма бпће нстакнут у простори Јама Радпе за|едннцс, С113-с Ствмбс но комуиалних делатиости, урсђнпа ње гр.тћспнпског зсмт.ншта и путсва (ЈПШТШ1С Пчрпћнн. и на огласноЈ та бли СО Параћин, н представља саг 1лвш1 дсо коикурса. 5. Учссшпш па коикурсу конкурч ш\ па пропнсапо.м оСрисцу којц сс добнЈа у прпсторнЈама СИЗ-а у;< до кизс н взјавс коЈс слуа;с за одрсћи пањс приорптста, прлјава сс подпо си \ затсорсиом коверту, са назнд9. Лко јс учсспику конкурса стамбсиа зг)Ч'да. одпосно стан прсдвпг:> за реалпзаинЈу ГУП-а, — 10 бод. 10. Ако се учсснику конкурса ствмбсна зграла. зсмллпотс палззн г дслу П’сстш \’ комс пи|е дозвољсна стамбспа пзградњо. под условом да нсма у ссоЈпну Другу стамбепу згра.ту пли стаи — 10 бод. 11. Лко учссник конкурса радн па тсжи’.1 послопима: а) ;»11| по.1 ОТСЖ9ППМ »'слог.има за коЈи сс стаж осиг\ рања поксћа па______________________ 10 бо.1. 6} рад у трн н апше смспа 13 бод 12. Лко пма всћ>1 бро! малолегис лсце (лг.оЈс п шнпе) ил!» егшуЈс у псуслпвппм просториЈама плн <«ма оболслс члапоис дом.зћипсгса »:<‘ји »'р Је иотрсбпа поссбна псга п нажнвота 5 бо1. 13 За сс?:;ог члапп поротнчиог л<» бсно пнтањс бо.О. Хчссшпш па копкгрсу су дуа.пп ;<а но оснопнмл п мсрплнт нз ставл 1 лвог члаиа подпесу писмену нз Јав-.' п о.тговараЈућс цжазс. Компснја за додслу птацсва по по трсбн прибавља п лругс доказс ј»1- ФЛОРИБ Д. БОРИВОЈЕ БОРА Прс.мииуо је 4. новс.мбра 1987. годппс у 14,30 часова у својој 62-ој годпни жпвота. Сачрањси јс 5. 11. 1987. год. у 15 сатп иа гробљу у Параамнл Остдвко пас у всчпој тгзп. Ожалошћспи: супруга Смнљка, синовн: Спасоје н Небојша, снајс: Милка и Драгнца. уиуци: Марнја, Мплан, Марко ц Нван н остала многобројна родбина Поводом смрти нашег оца Боривоја Флорнћа, пснзпонпсаног мнлиционера, најсрдачније сс захваљујсмо радници.ма параћннског СУП-а на саучешћу и помоћн, као и пснзионисаним друговпма нашег покојног оца. Синопн Спасоје и Небојша, са породицама
ЛНУПРЕСУРЛ Лаана^ 11. НОВЕМБЛР 1987. • БРОЈ 347 ПАНОРАМА РАЗБИБРИГА 0 РАЗБИвРИГА © РАЗБИБРИГА ЛЕКДР У ВДШИМ ПРСТИМД КОЛИКО ВАМ ЈЕ ОПАО СТАНДАРД? Можда нисте знали Припрема: Миша Гајић Пише: Зорана Рашић Још од давних врсмспа кинсскп лекари служс •сс својим рукама V ипљу лечења болеснпка. Чувана-кљпга класпчне кинескс мсдицпне „Нен Јпнг” упућује па третман масажом код паралпзе екстре мптета, реуматпзма н стомачних болова. Од тада па све до данас, ова терапнја непрекпдно је богаћена новим искуством и у сталном јс успону. Шта је заправо акупресура? Да бисмо разумелп овај древнп тсрапеутски метод, морамо пматп у виду да се традпипонална кнпеска меднцпна за сппва на „Четнрн прпступа" н на „осам правила". „Четнри приступа" (посматратп, слушатп, осетитп, испитатн пулс) основа су постављаља дијагнозе. „Осам правила" односе се па локалпзацпју и еволупију болести. Површинска плп дубока, са нсходом на „празно" плн „пуно", болест се потпуно ук лапа у домеп „јпн" п „јанг" спла које управљају читавпм свстом. Здравље је равнотежа овпх супро тних н комплементарнпх снла, п ту равнотежу треба бдржаватп (поштоватп). Ако сс она прекинс, струјање позптивног п негатнвног „пуњења" је по ремећено п настаје болест. Кипеска масажа (купрссура) управо нма за цпљ да се парушепа еперггетска равнтежа попово успоставн. ЈИНГ п ЈАНГ су две космнчке епсргпјс којс владају свемпром и срж су свега. Сам жпвот је стална размсна те две енергпје — једна растс док се друга смањује. Ако болесник пма грознпцу, спа зме, мпшићне контракције, ако је чзнемирен нлп има опстипацију, оп је у стању ЈАНГ. Ако је слаб, утучсн и има лошу цнркулахшју — његовп органп недовољпо функцпонпшу п он је у стању ЈИН. Жестоке, иагле и оштре болести припадају ЈАНГ-у, хроничне, латситне и све болесте са спорим разво јем прппадају ЈИН-у. Ако сте агресивни, актпвпи, дпнамичпи, пунн енсргпјс. борбснп, храбри, оптпмпста: вн сте у стању ЈАНГ. Ако сте, стндљпви, бојажљивп, тужпи, депреснвни, ћутљпви: вп стс у стаиу ЈИН. (Наставиће се) ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Србољуб Живковић КОМПЈУТЕР ЈЕДРЕЊАК V иовс.мбру 1985. годнис заиловпо Јс морсм јсдрсњак ,,Винј Стар”, а прс три мсссца запловпо јс „Випд Сонг”. Оба брола су иамењена крстарењу и врло су луксузно грађепс. Поручила нх јс г.о.мпаннја „Випдстар Сапл Црурссс Лимитсд”. Мсђутпм, бсз обзнрз ипо користс прастарн начип крстања 1нл встар. бв.ч бродовп су послсдња рсч тсхппкс, ПружаЈу пслп ку сиопИосг при плопидби п ако ра хом управља са.мо Јсдан чо гс!. уз псмоћ рачунара. Тај раглњр обсзбеђсјг сталпо прнлагођавањс радара пстру. бсч обзира на промспу правца и јачниу сстра. Брод Јс у потпуно стн роботи.-.осап. И.ма шсст јсдара (2000 м2 платна од полисстс ра), онзчспнч на чстирп Јарбола внсоких по 50 м. Љнма сс уп ракл.а мсхшшчкп прско всликпх (чскрка којима комапдуЈе радчунар. ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК Припрема: Славица Костић Пошарац СИШЦЕ ПОМОБНИЦЕ I. Посудс ОД ГЛПНС трзјаћс дужс, ИКО НХ прс употрсбс СПО1.Н протрљагс/имим луком, затнм напунитс водом и спрћстом којс мора ирслрсгп 7. 1*!>а са лнма можс сс скштути соко.м од лпмуна помсшаин.м са созо.м бик|.р&оно.м. 2. Нскнт од п.1смепнтог метала чисти сс старом чсткицом за зубс содо’1 бккарбоном нли алкохолом. Након чишћсп« пакит сс дебро нсисрс и осунш мско.м крпом. ПЛАТА ЈЕДВА ЗА ХРАНУ — Пад стапдарда оссћам тако што ништа вишс пс могу да ку пи.м сс.м храпс. Чак вшпе и нс зна.м шта сс позраду.мева под С1» ндардом. Мсбугпм. »слнкп број пспзнонсра жш.ц са Још .мањо.м пснзнјом од х.оје па нп са.м нс знам како саст.иЈљају крај са крајсм. ПРАЕНИК Пише: Мирослав Филиподић За лшогс још испознат институт „Дслпмнчна пснзпЈа”, као иово право установљсно првп пут чл. 15 Закона о пснзпјском и ннвалидском осиг\рању радпи ка. Оснгураник мушкарлц, којч јс павршно 55 годнпа жипота и 30 година пснзнјског стажа нлц ДРАГПЦА ДИНИК, радннк РК „Бсоград’’: — Послсдншх годнпа сд*андард пам је зпатно опао. Највсћп дсо грошкоиа сс односп на псхрану. Ссс тсжс ссбн дспвољапамо легосањс, а идсмо са.мо онда кад дсца у току лста радс и зарадс ссбп за летовањс. — Пад стандарда ппјс мнмоишао ни пас студентс, нарочмто прсвоз, исхранд и становање. Свс чсшћс с.мо прп.мораки да ра ди.мо прско О.млалпнскс задругс како бн ссби приуштплн нска ситиа задовољства, ла сс о нско.м стапдарду студсната тсшко мо ЖС говоритп. ИИМ« ПЕИА жсна (V 50 годнна жипота п 25 годипа пспзијског стажа могу иа свој захтсп уз пристанак оргаип зацијс у коЈој рмде, остварити дслимнчну пепзнЈу. За прсмс коришћења дслп.мичнс пснзпјс осп гураник остајс у радно.м одпосу и 1/1ДП са половико.м радиог ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ СТАКЛА ПАРАЋИН СРПСКА ФАБРИКА СГАКЛА А Н А Г Р А М II И Олга 61 г желела да сс ту лечи. (ојгсли :а‘Н91пад) Стално сс жалл да му се по глави орзлгају Германи. спаЦлиу :г‘изтзЈ) Бора Рупић X А II К У К У Т А К Урећује: Б. Латиновнћ ПРОЛЕКНО ЈУГР0 1. Мрднув крклима, галеб сс суноврати п кнша почс. 2. Свс Јс оса.^1. И овај дан јсссњи. Патка на кнши. 3. Јсдан.. . два.. три., . Бншс сс нс зна број — опалог лишћа. Милста ЛГишовић ... да јс Исак Албсниц, познати шпански оперски ко.мпозп тор, већ у чствртој години наступао као пнЈанпсгд на концсрта ма*. . # . да Јс Болфлгапг Амадсус Моцарт, јсдан од пајвсћих музн чкмх поста спнх врс.мсна, са нспунпх шсст годппа пошао иа своЈ првп конпсртпн пут, а са пспупих ссдам пропутовао целу Евро пу п свугде копцсртрирао! ... да Јс Ссп—Санс КамнЈ, јсдан од наЈпрослављснијих фра кцусгнх н.Напсн и компознтор с краја, протсклог вска, нмао само И годннз када Јс почсо да прнрсђуЈе своЈс прве копцсртс! ... да Јс Кдрл Марија Всбср, композитор романтнчме орнЈсп тацијс н пиЈаннста, у шсстоЈ годици живота нмао прву свсску ссоЈих компознција, а у 17. му сс приказујс всћ трсћа опсра! ПРОНАЛАЗАК — Како да све своје муке све дем на једну? — Па обуј тес не ципеле. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРО.Т .27 Мат у два потеза Укрштене речн (36) Аутор: вм Мшпа Гајић — Миг Камате На динарске штедне улоге На орочсиа динарска средства од .1 октоора. биће следеће ка.матие сто пс: На 3 месеца ка.матна стопа од 131 одсто, иа 6 мессци каматна сшпа од 132 одсто, на 12 месеци каматна стопа од 134 одсто, иа 24 мсссца каматна стопа од 136 одсто, на 36 мессци каматна стопа од 138 одсто. врс.мспа за коЈс му врс.мс припа да личпп доходак. Кориснпку дслпмичпс пснзиЈс исплаћујс сс и 60 одсто од пспзнје коЈа би му припадала па основу годпнс пснзнјског стажа и валоризованог десетогодишњсг просска лич пог дохотка. Врсмс, код коришћсн/т дслимичис пснзијс са половпном рад ног врс.мсиа, рачуна сс у стаж као пуно радно грсмс а лпчни доходак прсрачунава на пупо ра дно врсмс код остварпвапл пра ва на старосџу псизпју. Увоћсње.м овс пснзнјс стпараЈу сс услови за запошљавањс млаћнх радиика са свидсиццјс СИЗ-а за □зпошљавањс. Нажалост па тсрпторији Општцнс Параћин до сада нико нијс корис тно ову могућпост. Сва попсћања пснзија прнпадају н корисци цп.ма дслимичпс пснзнјс. (ЈП1\) •шсхјокл '1ц.:пс1њ>11 •о<1па 'спс 'доноз 'Лм 'слЈоћ 'о 'с 'схЛст 'Еа ‘шкЈо:! 'глгс лшгн 'зтааошг 'ашшћока .-9$ -Јд ппјн ХППЗХШАМЛ Р1П1ЛЉ1 Лист Социјалистичксг савеза ралнот народа општине Параћив ИздаЈв: Центар за културу и информисање „Параћин" — Параћин Директор> Славољуб Обрадооић. Главни и олговорни урелник Мирослав Димитријевић Издавачки савет: Живоћга Том”ћ ?прел седник) Нада Јоваповић, Светислав Живковић Боривоје Марип ковић, Момчило Пучковић. Јовав Томић. Добрила Ђорђевић Мир ча Млалевовић. Драгап Аптић Славољуб Обраловић Мирослз! Димигријевић. Спежапа Јоваповић ц Мипиооје Илић Уређује ге дакпиови колегиЈум Новинари; Милипа Живковић Миодраг Мп ЦРУГА СТРАНА Пише и фотографише: Зоран Илић КАРТОН СКУПЉИ ОД ВРЕДНОСНИХ НДПИРД Док цсне папнра од гредностн падају изглсда да Јс с ккрто но.м другачпјс. Зашто бп га ииачс људи који живс ол помоћи нлн мипнмалинх нспзнЈа прмкупљалп ц ти.ме повсћапалп своја снм боличиа прп.ммња. лепковић и Миливоје Илић. Пословно-технички секрстар: Славиц1 Митић — Пантић. Адреса Редакције: Макси.ма Горког •», Поттапскр • р.х 38 Гслсфоп- ГЛ31Н1Н п одговорни урелппк (035) 552-352 новнпзрл (035) 553-694 Прстнлата годпшља 3 900 дпнара ^олугодишља 1900 динара за инострансгво. двоструко Жиро — рачун Центр? за културу и информисање 63504 603-1973 кол СДК Параћин Шта> па: ГРО „Глас" Београл Влајковићева 8 телефсн (011) 340 551 Гпраж 8 000 при.мерака.
( вопичжте новине 'д 1 V овом броЈу пред празкнк Рел\блике скрећемо мм пажлу следеће рубрике: Титова партиЈа рад ' »их маса, Ожој аемлп Је потребна ЈутоелапиЈа, Офанмпши ксгпгг ПартлЈе, Расклд са праксоч кеодговор '. лостн, Двострукл морал Једног делегата, Комуннстн ј вггофара трвже одговорност руководиоца ... л . Јш стопетесег маслова, од којих ћс свако наћк неш то за себе. Срећал вам Дан Републикс. Милош Стевпћ, председник ОСВ: У ДОСЛУХУ СА СТВАРНОШНУ Милош Стсвић. председник Општинског већа синциката, се педавно обратио писмом регионалном, републичко.м и савезно.м спндикату у коме их обавештава о изузетноЈ тешкоЈ политичкоЈ и еконо.мској ситуацнЈи у општинн Параћнп. Од Звоннмира Храбара, председиика Већа савеза сннднката Југославије стнгао је одговор. Опширннје на стра ни 2. ИНТЕРВЈУ СА МИЛОШЕМ ДРАКУЛОВИБЕМ, СЕКРЕТАРОМ ПРЕДСЕДНИШТВА ОК СКС: ИСПИТ КРОЗ ОФАНЗИВУ Савез комуниста је у нзузетно тешкој и одговорној офанзиви, коЈу Је спре.ман да добпје. Шта о изборима, спровођењу ставова Осме седнице ЦК СКС, антиинфлашшом програму, тешкој привредноЈ ситуацији... каже Мнлош Дракуловић, секретар председништва ОК СКС, дугогодишњи истакнуги друштвено-политнчки радник. Страна 3. СУТРА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У ЧАСТ 29. НОВЕМБРА У ЗНАКУ ТРП Д4ТУ.МЈ Овогодишња прослава 29. нове.мбра Дана Рспублике у нашој општини бићс у зна- ' ку годишњиие АВНОЈ-а, 50 годпшњиие доласка друга Тнта на чсло Паргије и 70-го дишњнцс Октобарскс рсволу • ције. На свечаној акаде.мији I која ћс бити сутра одржана о сви.м овн.м значајни.м јгбиI лсји.ма говориће Небојша Јс лнчић, председннк Општин- аутора Мирослава Дилпггржскс конферениије ССО. Јевнћа, у режији Боке Обра- - културно-у.метничко.м довића, и извођењу чланоиа програ.му бићс пзвелсна сцен ГАП-а и корео групе Љиљане ско-постска игра „Видело", Томић. М. Ж. ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЛИКЕ ГОДИНА IV ■ БРОЈ ■ 348 25. НОВЕМБАР 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕ.БНЕ НОБИНЕ ■ ЦЕНА 200 ДИНАРЛ ПРИЈЕМ ЗА ПИОНИРЕ V сали Гралског а.матер ског иозоришта 27 иовс.м бра у 16 часова бићс организован прије.м пнонира из свих основпих школа у нашем гралу. пропраћен при голпнм програмо.м. Прнјс.му нредходс разгозори са тчспнцима првог разреда о уло зп пноИнрскс орЈаннзаипје коју по речн.ма Александра Јоваповића, председннка Ко мпсије за образовање и рал са ппонирима прн ОК ССО организују о.младипа и борцп заједно. М. Ж. ОДЈЕЦИ АНТИИНФЛАЦИОНОГ ПРОГРАМА И НАЈНОВИЈИХ МЕРА СИВ-а 0П1НМНЗАМ СА ЗЕБЊОМ жј ■ Антипнфлационц програ.м око кога јс мпо1о колаља ноломљен.о V зззњу Санез нс скупштинс мећу параћннске прнврслннке унео је различнта размишљања. РДСКИД СА ПРАКСОМ НЕОДГОВОРРОСТИ Плену.м Централног комнтета Савеза комуннста ЈугославиЈе о Косову Јсдинственим усвајањем закључака враћа поверсњс субЈективних снага. По израженом степену јединства и заузнмањем ставова по свнм витални.м питањима, Пленум је оправдао очекнвања комуниста и радних људн и означава прекретницу, што се нде корак даље, што јача фронт идејног и акционог једннства, што захтева остваривање идејно- •полнтичке диференцијације и што су проблеми Косова схваћсни као кључни Југословенскн задатак и проблем. У процесу реализације тих закључака. усвајање непосредних задатака ц&ттралног 1 Историјска н револупноиарна мисао Јосиг а Брозг Тпта хатака на Шестој ссдници комнтета Савсза комуниста .. «ПоЈ^рХ,,ЗУпХее™а!1; у СУСРЕТ 29- НОВЕМБРУ Савез комуниста, доприноси расту њеСрбиЈс о ности, Јер ДАНУ РЕПУБЛИКЕ говог угледа, а он ће и даље расти само ако сваки поЈсдинац, сваки орган на нивоу свога идејно-полнтичког утицаја, будс давао спој коикрстаи допринос њнхово.м практичном остварнвању. Сада само конкрстне стваралачке акцијс могу бнтн мсрило класно радничкс и комунистичке доследностн, а то значи да се Савсз комуниста делом и примеиом Тнтовог метода у оцсњивању друштвених процеса н решавању проблема доказује пред радннчком класом, народом и народностима Југославије, као водећа снага друштва. Он то мора. може и успеће, само одлучном диференцијацијом, конкретном применом прнннипа одговорности н пуном Јавношћу рада. Осма седница ЦК СК Србнје представља раскид са праксом неодговорностн коју смо нмали у нашем раду, прн остварнвању наОВОЈ ЗЕМЉИ ЈЕ ПОТРЕБН А ЈУГОСЛАВИЈА У Индустрији текстила, где је забслежен највећи губитак током протеклих дсвет месецп, антинфлациони програ.м буди оптимнза.м, о чему сведоче и рсчи директора храдпмира цвск<окића: — Рачунамо да ћс всћа производња и всћи пзвоз, битн впше у корелацији са оствареиим дохотком, што до сада, због неажурности долара и слабог лодстииаја нзвоза, пнсмо могли ла остварнмо. Управо овај антипнфлациони програм и ове мере, наномнње Цветковић, V том домену вероватно ћс познтпвно т.а се одрази па наше послозањс. Најновтс мерс СИВ-а у Српској фабрнци стакла \ нелс су по.метњу п зсбњу. Шта је то што забрињава стакларс најбољи одговор лао па.м је Л.г^омнп Хапнћ чп?.1.седннк Пословолпог олбора: — Српска фабрика стакла. \пек када јс овако лп^стпчно поскуп.љењс сисрппе пс пролазн добро. Још увск се г :.цтас!.' тадждхлв нрерачунава.мо, али још једно.м напо.мињем да када овако много поскупи енергије испаштају великн потрошачи као што јс наша фабрика М. И. ■ . ЈЛЗ ПОВОДОМ ДАНА УСАОЈ 184 ПРИЗНАЊД Много је непозванцх таба на, табанало овом земљом ц огрваве траговс остављало. На стотине година јужно слоеенска нлемена диљем балканских, панонских алнс ких и јЛдранских меридија на, трпело је тућинско ж:езло. Вековима снивани снови Паноније, и.у балканским гу љу, стамено , и.здржавају те дурама, недрили су се људи шке .ударц.е.^ Н>ихова сиш- '^рји см желсли само једнц: ча разбија сс'о чврстс хриди Да орана буду браћа, да им ----- Током празнпка ших ставова н договора, које с.мо постиза- јужних Словена, досањани су лн у пуној демократскоЈ атмосфери. Зато у једно име: ЈУГОСЛАВИЈА, ома седница представља познтнвну прекре- Под кано.м плавом на разч тницу у партиЈском и полнтичком раду Цен | ћеној земљи данас се југос тралног комитета и целог Савеза комуни- ловенаснм именом нишемо. ста СрбиЈе, а то је путоказ у раду наше оп- Исти ваздух дишемо, исту штннске партиЈске организациЈе, њених ор- светлост гледамо. гана, основннх партиЈских организацнЈа н Од алпских обронака, дуж сваког појединог члана СК у општинн Па-. јадранских обала, широ.м раћин. Милан Панић председник ОК СКС , ВввМИИИИИИИИИИИИИИ братство будс нокривено јед чим кровом! Њихова имсна сјајс У сажвећу хуманизма. Мећу блиставим звездама ,по себан сјај има она која сс пише имено.м ТИТО. И ово је прнлкка да се подсстнмо његовог велнчанственог дела, којс се са поносом презива,: Социјалистичка, самогнравна и несврстана — ЈУГОСЛА ВИЈА. Темељи овс зе.мљс сачиње њени од људских костију и цементирани племенитом крв тугословенства. Под капом небсском, плав з.м,,-и у всликом срцу југос цавџје, има. места за 'свс онс који у души нс иосс црнило г онс који 'зеницом светло заробљавају. . Даиас, можда вите нсго чкада, овој'земљи јс потрећ ча ЈУГОСЛАВИЈА. И зато 1ош једндм се подсстимо Ву кове максиме: „Брат је‘мио, ма' којс вјсрс бион. ПОЈАЧАН САОБРАЕАЈ V току праиинчннх дана бпђс иојачах н а\-гобуски н и;с.тсзиич1;и саобрађаЈ, како у локалу тако и на мсђугра.тскнм лнннЈама, али су и нснс прсвоза попсћанс. За аутоЗускс лн1Н|Јс сес нн'|>орманн|с на тслсфон 553-469, а за железннчкн прс воз 552-676. Оппп1рнпјс стр. 3, Поводо.м 16. новсмбра Дана УСАОЈ-а, Рспуб.шчка конфсрснцпја Савеза соцнјалистичке омладине Србијс, дбдслпла је ссоја го.шшња прнзнања пајактпвнијпм- пз даицпма својс оргап14.;и:нЈ|е. На пригодној свечаностн у Прсдседннштву СР Србије, 16. новембра, Слободан Унковнћ, предссдник омладпнскс организације Србије, уручио је прнзпања: У(а.гу „Иво Лола Рибар”, Плакету „16. новембар”, н , Сме.ш нвет”. Мећу добнгнинпма овнх зпачајпих признања на 1НЛИ су се н Одрсд нзвићача „Бранко Крсмаиопић” пз Па раћина. којп је заврслео пда кету „16. цсвсмбар” и овдашња песннкиња Свстлана Ло сић. са „Смелпм ивето.м”, за ':њ!1жеп:1О ствапаллштко. Свсчанос1н уручнва!ка пол зпања. порсл иаграћсних присуствопали сг бројпн гогтп. а м^ћг њпма и Пван Ста'’болпћ. -п ,..пГ преу г^лппштга СР Србијс п лр ЈочпЈћ, прслселнпк РИВ а Србије. м. и. М. Плић Путари Грејање СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА 50 ГОДИШЊИЦА ДОЛАСКА ДРУГА ТИТА НА ЧЕЛО ПАРТИЈЕ Т1Г0ВА ■ ЗаЈедничка седница №ПШ Општинског комптста ШШ СКС, Комитета за ОНО Ши ДСЗ и прсд седништава ОК ССРН, ОК ССО, Општинског одбора СУБНОР-а и Општипског већа Савеза синдиката, одржана 12. новембра имала јс свечано-радни карактер. МИЛАН ПАНИН, председник ОК СКС, Је наЈпрс гогорио о јубилеју — 50-годишњици доласка Тнта на чело Партије. — Тито је био стратег п градитељ Партије новог типа, Партије јединства н акције, Партије радних и народних маса, организованс на принципу демократског централизма, југословенског социјалистичког патриотизма, Партије чији су ннтересп идентични са интересима радничке класе, а радничке класе са општечовечанским тежњама. СвоЈ ослонац за ре волуционарнс акције, Тито је тражио у класном бнћу друштва, у радничкој класн 11 млађој генерацији ........... — Животни пут, стваралачка мисао и дело Јоснпа Броза Тита бпли су и остају водиља у борби за непрекпдап развој социјалистичког друштва п пуни размак људскпх стваралачкнх снага и способностн. То од нас тражи ово време, реалнп друштвенп проблемн, а нарочпто начин нзласка из стагнације друштвсних односа, у фази дппамичкнх процеса којн обезбеђују и виши квалитет друштвеног н лнчног нагтрстка, да техничко в тсхнолошкн процеси н научна достигнућа подстичу, друштвенс одно се и да самоуправнн одпоси шире просторс за нове узлете производних снага друштва, рекао је нзмећу осталог у свом излагању Мплан Панић. На овој седншш донета је одлука о додељнвању прпгодннх признања члановпма ко (Наставак па странн 2.) НЕСПРЕМНИ ЗА ЗИМУ Иашп п\тарн нсмаЦ* опрсму за луб.гн снег. Спрсмнк су само за снег од 15 сантимстара лубннс. По свој прклнцн понопнђе се ппоблемн раннЈнх зкма. Опшнркије на странн 3. Штрајк у „Водовоцу” ИЕЗАДОВОЉСТВО ВИСИНОМ БОДА Прошлог четпртка у 6.3(1 слги, ;«• иипин ООУР-а ..Водог.од'' обустаШ11Н су рал. Јслино су на својкм рални.м месглма осталн ралницн на паЈпнталннјнм тачкама вотовсга. V ;рок ралннчком незаповол.ству Јс внспна бо.та за прошлп мессц којн Је требал да к.тносн 216 лннара. што радинкн пнсу прихглтнлн већ су тражплн да висинс бо.ш будс 270 линара. Међупш, раанниима ннЈс удовол.1но и до зак.ључедзд броЈа 23. покембра (п'< !елсл>ак). штрајк ннјс обустаммн, псђ суцхздаи^ РАДИЈАТОРИ ТОПЛИ ТЕК 15. ДЕЦЕМБРА Прс.ма чврстнм \всрава1БИмж нз ЈНгофарс, котлови ће бнтл с.премни ла грсЈу ралпЈаторс у згралама Лтпна 1 н 2. Црннца. Кула, Бакаруша. Бска, Дома пензнонера, лечјег обланкшта, Средљошколскос чснтра . . . тск од 15. децембра. До тала малншанн п станарн се ' сна.тазс. (Стрпна 3.) Карикатура: Фера Јовановнћ
^аанаЕ 2 ■ —- - попипчни ии У жижи КОУНИСГИ ШТОФАРЕ ТРДЖЕ ОДГОВОРНОСТ рЈгКОВОДЕЋЕГ КАДРА РазматраЈућп девстомсссчии нзвсштг.Ј о послоиању, по комс јс Ште- <|ара исказалл губнтак од 309 миа: :: рлп старих дикара, нске Осноп нс оргаипзаииЈс СК су сс заложпле за покретањс одгоролиостч Пос ловодног олоора зоог нзузстио теш ког пплоллја овог колсктнва. Због тсга Је, прошле псдсљс, ПредссдПГ1ПТГО- копфгрс1П1лЈс 00 СК покрсну.то поступак за утврђивањс кои крстнс одговориости Пословодког одбора радкс органпзацијс. Нан.мс, у духу ставова ЦК СК Србпјс о илсјно полнтичким пнтан.пма, друштвсно-поттнчког разво Ја п задацпзга СК Србијс у 1988. годннн, Прсдссднпштво Јс констато гало да сс нс оствзруЈс усвојск Програ.м мсрл за прсвазилажсњс тс шкоћа о пословању Раднс оргапкзације. Процсн.ено јс да за то пос тојс и нскс гХ Јсктнвне околпостн алп да пма н субЈсктнвнс слабости у спстему руковођсња. Пошто програм мсра прсдставља целину укупиих активности до кра Ја пословнс годкнс, то сс н конкрстно утврђивање одговорности По словодпог одбора всзуЈс за завршпи рачун. V случаЈу губнтка у пословању затражнћс се оставка Послсводног одбора без спзира на обЈсктивнс тсшкоћс у пословању. Р. Милорадовић ТНТОВА ПАРТНЈА РАДННХ МАСА (Наставак са 1. страпе) јн су прнмљени у КПЈ — СКЈ до 15 маја 1945. године. Признања ће битн уручсна у основним органнзацијама СК п то: Рпсти БорћеКантару, Николи Стојаковићу, Бојанн Јовановић, Велимиру ЈовапоБпћу, Ста.мену Тазићу, Видојку Арснћу, Пстру Буразсру, Зорки Станојевмћ, Борипоју Трпковићу, вићу, Илпјп Всмпћг, Зорп Гајнћ, Сибнни Нскре- ЈБубн- . ... шп Грбовпћу, Бурп Букпћу, новићу, Будпмпру МарковиБураоу Јовановпћу, Драгу ћу, Божилу Пстровићу, СлоНзлазак нз кризс као императпв времена бодану Иирићу, Душану Булату, Миовнћу Богнћу. Драгиши Бокићу, Светиславу Бсновићу, Ннколп Јанковићу, Бранку Павловићу, Браниславу Цветковићу, Радомиру Живановнћу н Јанку Дојчнновићу. Прпзнања ћс добпти и носпопн Спо.мсннцс 1941. и то: Мплан Спасић. Божнло Петровнћ, Драго Лсковић, Драго Кантар, Влада Шпнндлср, Бурађ Јовановпћ и Псгар Буразер. Разматрајући и усвајајућп апалпзу стања кадрова у области општсиародпс одбранс у општини Параћпн, у радпо.м делу овс ссдпицс закључспо је да јс потребпо шп рс укључпвање свпх пословоднпх, самоуправппх п других руководећнх структура у решавању проблсма одбра мбснпх прппрема органа н организација којпма руководс. Истакпута јс п псопходпост актпвпијсг учсшћа свпх структгра у избору кандидата за школе рсзервнпх офпцпра како бп сс повсћало ип терссовање за овај облпк оспособљавања за ратпе дужносгн као и адскватнпјс друплвсно вредповање актпвности рсзервпих офпцпра на ратпнм дужносгима у јсди- .чнцама. Сскрстарпјат за народну одбрапу има обавсзу да утврди про1р:<м сгручног оспособљавшва и \савршавања кадрова који раде па пословима пародпе одбрапе. Сарадња са Косовом МИЛОШ СТЕВ1Ш, ПРЕДСЕДНИК ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАКИН 11а овој ССД1Н1ЦН јс раз.ма грап и усвојен програм сарадње општпне Параћип са САП Косово.м. Могућп облици сарадње у овом моменту су: размена делегација, организовање заједничкпх културпо-забавних програма, органнзовање спортскпх сусрста и развпјање сарадње у оквпру уметппчког стваралаш тва. Започегм сарадњу између МЗ Рашевице и Велике Круше из општпне Ораховац, треба продубити, а остварити сарадњу још неких мссннх заједнпца као општипа Параћпн и Пећ. Средњошколски центар нма могућности за сарадњу са једном школом са територије САП Косово. Има п других могућпости за сарадњу само нх трсба осмислити и интенСТАВОВИ цк скс о ИДЕЈНО-ПОЛИТНЧКИМ ПИТАЊИМА ДРУШТВЕНО- -ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА И ЗАДАЦИМА САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ У 1988. ГОДИНИ Упорелно са сгварањсм посољниЈих услова и са повсћањем одговорности за сфикасно приврсћивање к повећањс дохотка, неопходио Је ригорозно смањсњс нздатака приврсдс за сопствену и ппштедру. штвсну рсжиЈу као праоразрсднн непосрелни зв ц. гак комуииста. Да би се то постигло нсопходно Је у полнтици нзвршапања лрушгвених планова у 1988. годиин учешћа општс и заЈедничке потрогање која се дирсктио нли индирекгно, фннанснра нз дохотка лрнврсде свести на меру коЈа ће знатниЈе побољшаш положај приврсде у расподсли. То уч*ш6е трсба свсстн на .131111 ;С исопходан крнзе. Нсоиходио Је ннво коЈи омогућуЈе обим акумуза прнвредни опоравак и излаз нз лрсиспнтати н сва иилкви:ца.1на права на потрошњу, утврћсна законом, и редуцнратн их селсктивно, водећн рачуна о специфичнос1има тако да сс учешће опште и заЈсдннчке потрои1ње у друштвсном произаоду сведе на нкво коЈн ће омо гућитн ЗначаЈиије јачање положаЈа привраде у расподсли. У складу са тим ко.муннсти ћс се заложнти за одговараЈуће измене савезних закона. У свим друштвено-политичкнм заједнниама у Републицк у складу са надлежностима комуинсти ће се заложитн да сс до срсдике 1988. године преиспита мрежа институциЈ« коЈа системом пореза или доприпоса, у пслини или делимично финансира нз дохотка привреде, привредс може да — цслисходност торнјалне подсле у са становинпа да лк дохорак поднссе постојећи обнм расхода постоЈеће ад.мннистративно-тержпогледу броЈа и зеличиие општииа и рсгиоиа, п.ихове надлежности, могућност мираља заједннчких органа за више општина н — оправдаиост постоЈећс мреже правосудних гана, разлоге њиховс неажурности, могућност фор орпраповодом 6. ДЕЦЕМБРА ДАНА АФЖ ГОШЂЕ ИЗ Поводом годишњице одржавања Прве конферепција антифашнстичког већа жена Југославије гости наше општинс 11С 5. децембра битн ЦБННРЖије Републичке п Рел(огк5\тнс конфсрепције за 'Зруђбте&ш положај и активпост жена п књнжевница Саша Божовић. Општписка конференција за друштвсии положај и активност жсна паше општине тога дана у 10 часова органпзујс разговор о улози женс у савремспом социјалистичко.м друштву у просторијама клуба за остарела лица са почстком у 10 часова. По том ће домаћин жена бити Срнска фабрика стакла чпје ћс погоне гости обићи. Биће то још један сусрет и сећањс па Босански Петровац где су корени ове друштвепо-полптпчке оргапизације. М. Ж. зиппрати. Е Изузетно тешка привредна ситуација, која се дирсктно одражаса п иа животни стандард свпх житеља овдашње ошвти не, нагнала је раћина, Милоша Стевића, да упути писмену информацију проолема и последнцама које пронзилазе. На адресу Већа Савсзи 0111,111;.-.« ■ Југославнјс, СрбнЈе и Рсгиона Шу- У мадиЈе и Поморавл-а кренула јс нп формациЈа коЈа дословцс почињс: — Друже предссдничс, оссћам оба Ж & ' < везу да Вас у име Всћа Савсза син дпката опшгиие Параћнп благоврс * мсно обавестим о изузетно тешкој и сложеноЈ политнчкоЈ И СКОИОМ ; 1 .1: ' скоЈ ситуаиији у опипнин Параћин 1 ■ < првог човека синдиката Пана више адреса са сликом јала бсз одговора, да лн Јс тако и сада питамо иашсг саговорнпка Милоша Стевића, прсдссдника ВСС општнне. — Оиога пута писмо Јс отишло па г.раву адресу и у праве рукл. Не посредно након пријема пнсма одговорио нам је днчно председМ. Ж. НОВЕ ЦЕНЕ ИЗ НАДОНОС1И ОПШТИНЕ • Што је то 1101 нало прсдссдника Општинског Већа да се обрати иа по.менгтс адресе? Гопори СТЕВИК: — Сложност екапомске чке ситуације огледд се милош и политипре свсга у пзузетно впсоким износима губи така које привреда мсказује у овој годинн, а којн за девет месеци, изиосс 600 милијарди старих динара, ол чега је у привреди 574, а у друштвеним делатностима 28 милиЈарди старих динара. У назначеном периоду 24 оснфнс организације удруже ног рада је исказало губитке у ко јима је запослено 9.207 радннка. Нај всће губитке забележила је Индустрија вупених тканина, конфекцпје и трикотажс ,,Бранко Крс.мановић’* у укупном износу од 322 милијарли старих дипара, а у којој је запослс но 3 200 радника. Затпм јс Српска Мнлош Стевић цвја обавелна да обсзбсди иочетком годиие и да на тај начии замрзке ве.тики део спојих о>5р1нпх средстапа), оглсдају сс и у високом учсшћу извоза (прско 60 одсто) у укул ној производњи и у всзи с тим неадекватној стимулапији за извоз, као и у нередовној наплати потрах<и₽ања, тако да је обрт сре.зстава испод једаи. инк Санеза јс, Звоннмир синдпката ЈугославиХрабар, измећу осталог кажс. којп нам .Прсдлог ко ји стс иаведн у писму, а ксуи се односн на охтагањс примснс ових За кона до краја псрпода израдс запрш ШЈХ рачуна за ову годкпу, упутн.И! смо Координзниопом одбору за пра ћење спромоБгња Друштвеног лсгопо ра о заједничким основама п мерили ма за самуоправно урсћивањс односа у стнцању н расподели дохот:<а у СФРЈ, чији је прсдссдннк Марија Тодоровић, члан Прсдседииштпа Всћа ССЈ, са ниљсм да се приликом предлагања мера економскс полити кс у области расподсле и рсгулисања овнх питања имају у внду и проблсмн које истичсте”. иошсња дела њихових мање биткнх интеграцпја на извршне органе власти, органе контроле и сл., — оправданост постоЈања и могућност рационализацкЈе внсокообразовннх ннсгихуцнЈа, — рацконалност постојеће мреже средњвгх школа. (Наставиће се) Подсећање ВРАВАЊЕ ЗАКЉУЧЦИМА СУТРА ПРЕДСЕДНИШТ80 ак ссри За сутра јс заказано Прсдседнпштво Општинскс конфереицнЈс ССРН па ко.ме трсба да будс утврђсн прсдлог Прс*ра.ма друштвено -иолитнчкнх активностн ССРН опш пше Параћнн у јавној дискуоији о Наиртима на Устав С<1>РЈ н Устав СРС. Од важгшх тачака белсжимо н мегућност и перспективе .мале прн нрсдс у опшгини Параћин са прсдлсго.м мсра н акцнја за подстнцаил равзоја и унапрсћсња услова рада. Бнће разматран и прсдлог Ко мисиЈс за кадрове и друштвсна прпзнања о дсЈ.ељнвању хтатнс зна чкс ССРН у општинн Параћин за ову годнну. м. ж. фабрика која запошљава ПОРЕСКА ПОЛИТИКА Управо овнх дана пред дслегатпма и делегацпјама иалази се Нацрг пореских докумената за идућу годину. Осиовно оирсдсљење, којпм се уосталом потписују сва докумеита „захватања”, јссте измепа начнпа (јигнапспрања опште п зајед инчке потрошњс. Измена се састојп у што мањем оптерећсњу прнвреле п распорећлвање терета на леђа граћапа. М. Мнленковпћ 4.760 радника исказала и-битак у ви синн од 90 милнјарди старих дпнара. Просечан лични доходак за 14.669 запослених у приврели нашс општине, износп 105.261 нови дпнар. Тако високи губпци с једпе, и нискп лични дохоци с друге страие, ■доводс до ситуације да скоро сваг.ог лана лмама у основним органп зацијама појаву обуставе рада. Да је сипаннја изузетно тешка говори и податак да су губипи за девет .уссци, овс годпне, за преко 1.100 пн дсксних посна већн у односу на исти псрпод прошлс годпне, напоми ње у разговору, прелссдпик Оппгтин ског Већа Саасза синдиката, Мнлош Стсвнћ. Обраћајућп сс председнпцима Всћа Спнднката Јчтославије, Србије п 1-егиона, МИЛОШ СТЕВИЕ у писму које је упугпо у име општинског Всћа, појапвБЗва слпку губита ка. — Узропи впсоклх пзноса губитз ка, порсд унутрзшњих слабостп које су евндентпране у организацпЈама удруженог рада п о којнма је Сеће Савеза спндиката оппгпте више пута рвсправљало, су п спољни факторп. којп сс пре свега огледај\ у сталном погећаљу иепа сировп |'а и епертпје. Примера ради, код Српске фабрике стакла цеиа гаса је псраслп за 42 одсто у сдносу па псти период прошлс годннс, а у псто преме неис стакларскпх пронзвода сс налазе пол контролом п повсћана су само зз 56,8 одсто у просеку, ка жс се нзмсђу осталог у ппсму. Даљнм сагледдвањем х-зрока тешксг стан>а у Штофари сс лстпче: Да ле.ке у изразито великој !.к:;:жтн О1>е разне органилл цнје. ко|Л је узпоковапа н<сокнм за г.хама (г.ре ссегл за.тиха.ма спровп на — која је озз рздна организаПоследпнс оваквог прнврсћивања могу се сагледати у олговору нашсг саговорника. Мнлоша Стевнћа, а ни мало нпсу пријатни ни за кога, а најмањс за Синдикат. — У овом тренутку посебно нас забрињава ситуацнја која ће настати применом Закона о укупном при ходу, дохотку и чистом дохотку и Закона о ликвидаиији и прсстанку рада ООУР-а. Применом ових Закона, напомињс Милош Стевић, око 10.000 радника ће моратп да лрима умањене лнчпе дохоТке, што ћс још више отежати политпчку ситу ацију у нашој општини. Посебан проблсм представља Индустрија вуисних ткапина ,,Бранко Крсмаповић”, у којој смо јула месеиа ове годнне, ималн тродневну масовну сбуставу рада, а ова радна органи заинја јс всћ дуже врсме у блока ди, што отсжава нсплату и оиахо ниских личних доходака. Враћајући се овом проблему, Мк лош Стсвнћ, у писму напомињс в предлаже у пме Већа. „Тешка прив рсдиа п политичка ситуација у нашој општинп, а посебно ситуацнја која ћс настатн применом поменутих Закона, прстп дд доведс до но вих, масовнијнх обустава рала. С тога вас .молимо да у оквиру ваших могућноспг предузмете потребие мс рс за охтагаЈгл лрпмене ових Закона до краја периора израде завршпих рачупа за ову годину, каза ћс мо коначно имати реалнију снтуапнју и стварне податкс о пословању ирпвреде наше општине у овој голп ни, као и привреде у цслинп ", каже сс на крају пг.сма. • Путеви оваквих обраћања често су Онли закрчснн, и гштања су остл Очигледно да нннцнЈатнва овдаш њсг Всћа пијс остала без одјска о чсму свеаочч и пнтираип дсо писма предссдннка Бсћа ССЈ Звонимира Храбара, и ваљано јс очскнвати да ћс шира дррнтвена заједнниа ммпти разумсван>е за проблеме којс ие могу ла се подвелу под атрп бут субјективне слабости. М. Илић Извршни савет је донеа рсшење о одрећивању најви шег нивоа цеиа и највиших цена за одрећсне производе и услуге из надлежности општина. Органнзацнје удруженог рада и друге самосталне организаније и заједницс и липа која самосталпо обављају делатиост личннм радом који производе одрећене производе, односио врше услуге могу цсне пропзвода, односно услуга које су у складу са проппснма и које су примењиване 16. новсмбра да повећају од 10 до 16 одсто. Одређен је п највпшп нпво цена услуга п производа које се нс образују према заједничким елементима за образовање цена производа и услуга у стамбено-комунал нпм и саобраћајним делатпостима као и на цене производа и услуга које се образују у складу са прописима и мпрплима непосредне коптроле цена. Цсне услуга аутобуских станица од 1. иовембра могу да буду повсћане до 50 одсто. м. ж. СВЕЧАНА СЕДНИЦА ОПШТИНС КОГ ОДБОРА СУБНОР-а РЕВОЛУЦИЈД НЕ СМЕ ДА СЕ ИЗНЕВЕРИ Е Тито, револуцнја, борци, речи су које чврсто стоје једна уз другу ц симболизују борбу, победу и слободу, мир и соција лизам. Овим речима почсо је уволно излагање на седницн општинског одбора СУБ |1:1ИЈЛ морач ке организације нашс општинс, која јс за казана за 17. новембар поводом 50-голишњице доласка Тпта на чело Партпје и 40-го дишњице рада Савеза славије и Србпје. бораца НОР-а ЈугоПараћпнска приврсда након дсветомесс-| чног ћбрачуна исказала је губитке кош се[ броје стотинама миијарди старих динара.1 Или се статистичким језиком послужгпи:! Губици у истом периоду у односу на про-| теклу годину порасли су преко 1000 олсто! Разматрајући пословање овдашњс при вредс за пола године. на бројним скуповп-! ма, а првепствеио на Општпнском компте-] ту СКС, закључено је да ћс се пакон сагледавања стања за деветомесечнп периол, бнти тражена одговорност руководио-управ-; ног апарата г\'биташа. Врсме је да се пратнмо закључцима ол' пре нсколпко мессци. м. и ДВОСТРУКИ МОРАЛ ЈЕДНОГ ДЕЛЕГАТЛ Када Јс МИЛАН БОКИБ, прдседпик Већа месннх заЈеднпца Скушптине опгпткнс Парађип, ииформпсао Пеће иа последњоЈ ссдннци о томе да Је РадпвоЈе Марковнђ, делегат пз СвоЈпова, у поступку пред СуДлЈом за прекршаЈе општине Парађпи нзЈавно да од 1973. голпне ннЈе жптељ овог места, веђ Варварииа у истоименоЈ суседиоЈ отптпнн. Јс понудпо као доказ и уредну гати су бнли изпенађнн. личлу карту, чему делеЈош всђс изненађењс приредио им Је дел.гат ковић, када Је, узнмаЈући рсч. обЈашњавао ситуациЈу, одиосно МарсвоЈу делегатски статус и понашање речима да ои има право Аа се бранп пред оргапнма, па п на оваЈ пачни. Ноншалантио Је нзЈавио да су роковп за оспоравање његовог маклата прогали а да Је од претхолног дана поново житељ села СаоЈном, односно да Је дан пре седнпце Скупгатине огпптпне, промснио место пребивалишта. Истииа. додао Је. ои Је читаво време живео у СвоЈнову, гле Је и рођеи, а \ арварнпу Је своЈеврсмено нмао прлЈављену препозничку делатиост. Изненађеп Је био и сам председнпк Веђа и новоиасталу ситуациЈу прокоментарпсао речима: - Оаде се, у наЈмању руКу, поставља питањ. морала. Када Је Ра.тлвоЈу Марковићу потребно да буде бираи за делегата, онда Је ои из СвоЈкова. Када се против њега у Параћину поведе прекршаЈпи поступак, оида је из Варварина. Очиглсдно, у пктању је морал, н то двострукп, иашег делегата. Всће Је закључило да Стручна служба СО п оаоме сачини за следећу ссдиицу потпунију ннформаниЈу са предлозима .мера. — Идеје на којима јс КПЈ са Титом на челу, окупцла народ и повратила достојанство, прегажене и раскомадане земље, пзвојевала победу против фашизма п домаћих издајника, темељи су на којима је заснивапа, развијала се и деловала Борачка организација од оснивања до данас, рекао је између осталог Илија Божић. Говоре ћи даље о садашњем политичком трепутку пстакао је: — Еконо.мска и полптичка криза, нејсдинство, ннфлација, високе цене, знатне социјалне разлике у спровоћењу закона. То борце ирнтпра и то је разлог понскад бурног реаговања, али све је то стварној жељи да сс оно шго не ваља, што се показало нсгативним и некорисннм за наше друштво из темеља мења. Борцима је једиио стало да сс револуиија и њени циљсви ни по коју цсну ис ловоде у питањс, а камоли да сс изнсвере. М. Ж. Карикатура: Фсра Јоваиовић
КОМЕНТЛРИ | Колико кошта расвета? МИЛИЈАРДА МЕСЕЧНО Након најновијсг поскупљења струје расвста у нашем граду коштаће месечно једну милијарду старих дннара, односно 12 милијарди за годину дана. Износ готово нсвероватан, али истинит. Увск смо спремни да се побуннмо да нам град није довољно осветљен, да на свакој бандери лема сијалице, али када се по- !мсну оволике милијарде наводи нас на размишљање можемо ли да у време када се прокламује општа штедња и смањивање потрошње ипак нешто учинимо да трошковс тс врсте смањнмо. Незванично сазнајемо да таквих размишљања у нашем граду пма. Исплатило би се и да се то добро проучи и уради програм. Макар због једне јединс милнјардс. М. Ж. ! барометар Пише: Љубиша Милић 1 Н НАРОДНЕ НАГРАДНЕ ИГРЕ После великих афера, стечаја нских радннх организација (Закон о санацији се ипак примењује!), није на одмет мало наградних игара. Истииа да су и оне мамутске, такав је пекад био и „Агрокомерц”, па вндите шта се са њнм десило! Да, где смо оио стали — код наградпих игара. Па, другови, радници, основне пропозиције наградпих нгара у „Вечсрњим повостима" и „Полнтици скспресу" су у томе што награду ие добијате према уложеиом раду као што је то ЗУР-ом и вашпм правилпицнма о награђивању предвиђепо. Не! Да бисте добили награду морате имати пуно среће, а данас је срећа сваком поштеном радпнку у Југославнји и тс како добродошла. А ако сте љубнмац богиње Талије можете м постатн власник внлс, супермодерпог аутомобила илп добити карту за пут око света. Ако, пак, пемате срећс очекујте да вам сннднкат обезбедп зимницу за ову гддину што такође није мала премпја! ИЗ ЛЕВОГ УГЛА Ппше: Владан Ракић БЕРЗАНСКИ КОЛАПС ИЛИ СВЕТСКА КРИЗА Кадп је а.мсрички .мнннстар финаисиЈа Бсјкср, псдавно јавно замсрно западннм Немцпма на њиховим мсрама које они предузи.мају против Јаког долара (дизањс каматнс стопс, а нс обарање као што Је са САД договорсио), нн слутио ннЈс какав ће краЈњи нсход бнтн. Л то Је, као што Јс већ познато: бсрзанска крнза нпи боље рсчсно — бсрзаиски колапс на Волтстриту, всћи од оног 1929. годинс, коЈн Је проузроковао до тада паЈвсћу кризу у нсторнји човсчанства. О чс.му сс заправо радн? Нсдавно јс у Луљру дошло до састанка ссда.м наЈразвиЈени Јих западних зс.маља (укључуЈућн Јапан, а бсз А.мерике), на ко.м су донешсне конкрсгне мерс за ,,зауздавање” долара, коЈи Је у мсђувре.мену вртоглаво почео да пада — поЈефтињуЈућм амермчку робу. У исто врс.мс Реган дижс каматнс стопс (и есконтну стопу цснтралнс банкс). Крнза у ПерснЈском залнву се заоштрава, пада цсиа петролсЈа, лада и Рсгаиова популарност — и логнчно: поверсње у амсрнчку валуту. Прсдузетс мерс амсрнчкс владс, као што Је дизањс каматкнх стопа долазе у исзгодно времс, Јер заустављаЈу инвсстнциЈс, чи.мс се ни Џ. М. Ксјнз не би сложно. А велнки спољнотрговински дефнцит, удружен са огро.мпим буцетским дефицптом САД — Је уљс које сс всћ дуго загрева на ватри, а коЈе показуЈс да Лмсрика нс можс више да жнвн на „лажном сјаЈу”, односпо да сс „пружа прско губера”, што са Јапаном и Западним Немцима ниЈе случаЈ (напротив!). А као пропратна (и неминовна) поЈава Јс, већ ииз година, богаћсње бсрзаиских спекулаиата (процсњујс се, у часпису „Волтстрит Џорнал” — да Је на бсрзн — нсреално, захваљуЈућн спретностн бсрзаискнх броксра и последњих иеколико година, зарађсно око 2,000 милиЈарди долара. И мада су сви знали (а мало њих се на време повукло нз бсрзанскс нгрс) — морало Је да доће до краја лсжарног „мужсил” бсрзс од странс аме ричкнх финансијскнх магната. Само што нпко ниЈс ни претпоставити могао да ће до оволиког ло.ма доћи. Наимс забслежсн Јс пад акција, дсоница, од 508 иидексних посна — по „Дау-Џонсови.м” показатсљима, што јс много всћн пад псго 1929. годнне. Да ли ћс то сада покрснути амсричку ннфлациЈу, успорнти прнврсдпи раст (прогнозира се да за две годинс та стопа паднс 2‘/. и износила би 1,3’/»), повсћати нсзапослспост — и да ли ће доћп до свстскс кризс сличне оноЈ коЈн Јс на бсрзи изазвао „црни уторак” — то ннко жнв не бн могао да тврди, како нсдавно рсчс амерички нобсловац Р. Солоу. Па, ни БеЈкср! А илустрацнЈе ради иоиедсљак, даи слома берзс, назван Јс овога лута, „крвавн понедс.љак”. ОстаЈе Још увск нада да су нзвучснс добре поуке из 1929. годинс. Уосталом, сада Јс 1987. годииа!? А што сс ЈугославиЈс тичс, ни слом бсрзс ЈоЈ не може ништа. 11и одмоћи, а ни по.моћп! Јер, мн с.мо са бсрза.ма одавно расчистнлп! Сада остаЈе са.мо питањс: * —Ко уопштс—можс да нам помогнс? II да лк може? РАЗГОВОР СА МИЛОШЕМ ДРАКУЛОВИВЕМ, СЕКРЕТАРОМ ОК СКС ПАРАНИН ОФАНЗИВНИ ИСЛИТ ЛАРТКЈЕ • Избори у Сввезу комуниста изазаалн су посебно ннтересовање, не само чланства СК всћ и рвдних људи и грађана наше среднне. КоЈи то нови квалитет, друже секретару, мора да донесу сМи изборп? борп? — Како је у свим изборима основни циљ критичко сагледжвање остваривања занртане политнке и програмских задатака у предходиом времеиу, те на основу тих онена утврћнвање наредиих хонкретних зздатака нз оквира глобалних п коп кретних политпчких определења, кроз та сагледаввња и онене мора мо доћи и до опека покашања и извршпвања задатака од стране нај одговорнијег друштвено-полптичког субЈекта у нашем лолитичком снстсму социјалистичког самоуправља ња, а то Је ^рганпзацнја Савеза ко муниста. Зато пнсистирамо лреко утврђе- !шх изборннх задатака да као нови квалнтет у свакоЈ ОО СК треба да дође до изражаја до краја самокритнчко и критпчко опењнвањс сопетвеног салржаја Н метода рада свакв 00 СК, њеног рукоИодства и сваког њеног појединачног члана на свпм пољпма радног п дрпптвс но-политичког делованл, како би на осиову правих оцена стања могли у односу на уочеие слаб<1сти у садржаЈу и методу рада определитк нови метод и садржај да бп успеишије моглк реализовати веома тешке залатке који се пред сваку ОО СК и сваког хомунисту постављаЈу у овом веома сложеном друштвеноћ« тренутку. • V предизборпнм активностнма дошло Је до велике смене секрета ра, одиосно руководстава ОО СК. Значп у питању су, поред осталог и кадровп? — Какц су руководства основних органнзација Савеза комуниста и ос ■т ЛИСТА активистА БОРАЦ ПОЉКА ПЕШИЋ Милош Дракуловнћ вопно језгро које треба и .мора уз помоћ осталих члаиова СК да буде прва ударна и покретечка полуга рада и активности основне органк зације, то косс изборне активностн такође морамо датп правс, свестране м потпуне оцене рада тих руковолства односно секретаријата и секретара ОО, а након тога, уз пуно поигговање крптеријума о рад ним, моралним лолитичким и црга нпзацноним квалитетима, кроз демо кратску изборну процедуру доћи до најквалнтетнпјих решења односно избора најодлучннјих, најдосле днијнх, најборбенијих и најспособнпјих хадрова у рухс|водстпа ОО СК, што представља први лредуслов за радикалније локретањс актпвности ООСК и иелог чланства СК на најзначајнијпм задацима ко ји се пред нас постављају^ Ф Ставовн VIII ссднпце ЦК СКС оиен>ени су као наЈЈасниЈи п иаЈконкретннји допринос стабнлнзапн Јн п нзласка из хрпве. Како се они спроводе у нашоЈ средипп? — Ставоии Осме седнице ЦК СК Србије јасно су дали основне задатке — правце — м смерннце за 40 година пруге Шамац—Сарајево ПРУГА НАШЕ МЛАДОСТИ В У свечаном возу са градптељима заједно путовалп, командант главног штаба ОРБ Батрић Јовановић и Михајло Швабић члан савета федерације. □ Велики одзив грађана и омладине на дочеку свечаног воза у Шамцу, Добоју, Зеници и Сарајеву. ■ Над Јелениним гробом сузе и коло. 16. новембар 1987. године, на Београдској железничкоЈ станпци у рано Јутро стнжу учесннци ОРА 47 Шамац-Сарајево, из свих краЈева СрбиЈс, ВоЈворине и Косова. Свечани воз постављен, окнћен заставама и парола.ма онако како су узвикиванс 47, „ДРУЖЕ ТИТО САМО РЕЦИ ОСТАЈЕ.МО 6 МЕСЕЦИ”, ШАМАЦ-САРАЈЕВО ТО ЈЕ НАША МЕ ТА, ПЗГРАДИТИ ПРУГУ САМО ОВОГ ЛЕТА”. Пар девоЈака у акциЈа шкоЈ униформп стављаЈу бецеве встсранима па сакое, док фоторепортерн и камермннн моле да лм се позира, другп се рвспвтуЈу внчући има ли кога нз 5 Крушевачхе, 7 Мо равске, 3 Нншке итд, На железнпчкоЈ станицн у Ша.мцу као да се цела Босна окупила све рухе бнле су подигнуте у внс у зиак поздрава градптељпмв, ■ краЈ Еоза фцрклорва група у иошњама свнх народа Југослагаје нзводила Је сплетове нгара. Појавом Батрића Јовановића на свечаноЈ позорници одЈекнуо Је аплауз од окупљене публлке и учесни ка њсговог гавор често је прекндап олобравањем м узвнкивањем парола. На отворној прузи краЈ реке Лаш вс свечапн воз се зауставпо в сирсна локомотнве почела Је да завнЈа искако тужно. Угледасмо нека кав гроб и дувачхл ОЈркестар коЈн пзводн посмртнк марш. То Је Јелешш гроб повпкаше нз другог хупеа њени др\тови н другарнце пз нсте бригаде. Крај гроба фолклорна гру па из Зеикце изводд сплетове нгарз пз СрбнЈе. Стојан Петровић „БРЕЗА” ТРЕЋИНА ОСУШЕНА По оцени струвњака из „Зеленила" од 1260 садница. колико је засађено овог про лећа у организацији „Брезе" друштва за заштиту животие средине. 362 саднииа су се осушиле или су поломљене. Свс ове саднице ће до 1. деце.мбра бити поново засађене, а пастојаће се да се засаде и 800 нових садница које је „Бреза" добила оД СИЗ-е за шу.марство из Деспотовца. М. Ж. деловање свахог члана Савеза комуниста и њиховпм оргашванијама х руководствима кахо е-.ада се ради о заДацима комуниста на пдејно-по.титпчким пптањвма друштвеио-економског развоја у 1988. годи ни, тако и о покренутим идејним пнтањима начина и метода рада у СК. Имајућп у виду веома неповољна хретања у привреди наше општине где се у 'добром делу радних оргахпзација нагомилали бројни пробле ми, са доста субјективннх орноспо уиутрашњих слабостп хоЈ‘е се дпректно поред спољннх фактора одра жавају на успешност пословаил на ше привреде, прсд органнзацијом Савеза комуниста у нашој општини стоЈ‘е веома тешки, одгс>1ории и дугорочнк задаци. Неизвршаван-е лроизводшгх плаџова у всћсм делу наше привреде, неекономпчно пословање, гомилан»е залиха по свим видовима, лословање са пбпцпмл, рзсподела мп.мЦ рзда и резултата рада, ниска акуму.тативност, ниски лични дохоци како у привредц тако и друштвеним делатности.ма, сла ба организација рада и бројни дру П1 присутни проблсми јасно ховорс у каквом се положају налазимо у јхлнни као друштвсно-псфштичка за једнииа а отуда и кћкви и холики залаци се постављају лред комуни сгима лаше оппгтинс. Зато ипицирани и усмерени кангресним резолуцијама, а посебно ставовима Ос ме седнице ЦК СК Србије комуиисти су у пршшци внше него ика да до сада да одлучно крену у белпоштедну борбу проЈгив свих ви дова нерада, нсодговорностп, нсор танпзованостп по свим видовима, јер су оне евидентне у свнм средл нама. • Без здраве прпвреде нема ш злравкх друштвеннх односа. Шта организаппја Савеза комуннста нашс општнне прсдузнма да се прпвредна н екопомска ситуацнЈа среди, ако зпамо да н по деветомесечпом обрачуну параћинска прнвреда белсжн губнтке? — Покренули смо пшроку акиију од ОК СКС пз до сваке друге друштвсне карике у нашој друштвспополитичкој зајсдници, да сваки тај друштвени субјекат, сваки појсдинац како у производњи тако и у друштвеној иадградњи мора да иађс себс, своју позииију, свој задатак, своју улогу на радном мсс ту и да исту обав.ља ефикасно, ква Л1ггетно, рационално и одговорш.% бсрећи се доследно за рсализаиију напред наведсних ставова како појсдиначно тако и друштвено-организовано. Ко зата није спреман и нс може да се уклопи у захтев врс мспа у коме сс налазимо морат ћс да уступи било радно место, бнло фупкиију или положај, бсз обзнра на ннвос, онн.ма којн то хс-ћс и можс, односио онп иза хојих 'остају позитивни рсзу.тгати рала и пос лованл, а не они иза којих остају ГубПЦИ — НИСКИ ЛК1ЧНИ дохоии — лсапи .међуљудскн односи — нсразснјено самоуправљане — лоша организованост рада и друге слабо<- ти. Носиоцнма оваквпх опена и ка рактеристика ие треба ла буде мсс то нити у СК нити у руководстви ма у свим структурама нашег сис тсма. V роду друштвено-политичкжх оргализацнЈа у послератном периоду ниЈс било мпого жена, а Једна од О1шх која Је изборила своЈе место међу друговкма н раме уз раме са њиди бнла укљ\чена у рад бнла је ПОЉКА ПЕШИћ, скоЈевка и учес . нпк рата од 1942. годнне и хомукн ста од 1946. Из родног Иванградч • пут Је водко преко Пећи до Пара- : ћииа где Је радила као васшттжч у 1 дечнЈем одбданшиту п одатле отишла у пензнЈу. У свом богатом партнјско.м раду вкше пута је бнранз зз секретара ОО СС, нзузетно Је ак тнвнп у борачкоЈ организацнЈи и уд ружењу пензнонера. — Ја сам увек радо одлазнла на састанке јер са.м се са друговима и другарицама сродила и то Је бнла моЈа лородица Јер другу ннсам нмала, каже ПОЉКА ПЕШИБ. Пс»- себио Је поносиа на своЈ дутогоди шњи рад са децом за коЈу каже да ј јс миого волсла и да су је волели. Иако у ПООДМЗКЛ1СМ годинама и да , л.е аелнху актнвност испољава у ра лу Општнпски олбора СУБНОР-а. м. ж. ОЧЕКУЈУБИ СНЕГ ПУТАРИ НЕСПРЕМНО ДЕЖУРАЛ Од половине новембра почиње време за зимско одржавање путева и улица. Колико с.мо за то спремни разговарали смо ових дана са руководиоцима оргаппзација које су за то задужене. — Снег не може да нас изненади,рекао је Срећко Пе кић, директор ,-Нискоградње" која одржава локалне и некатегорисане путеве. Са СИЗ-ом смо потписали уговор, имами и со и механизацију и све ће бити као и до сада. Ситуација код Комуналне радне организацпје је нешто другачија. — Набавили смо 80 тона: соли, рекао нам је ових дана Влада Мијатовпћ, дпректор ове организације, али ми немамо опрему за пзбиљнији снег. На то смо упозоравали све надлежне у општини, али помоћи нема. На 65 километара улица у граду сналазпћемо сс како можемо, али за снег изнад 15 сап тнметара нисмо спремни. По свему судећи п ове године снег ће нас V граду изненадити у сред зиме кад му вре ме јесте. М. Ж. СИНДИКАТ О АНТИИНФЛАЦИОНОМ ПРОГРАМУ У оргаиизаипјп Всћа Савсза Синдиката наше општине у среду 11. новембра организовап је састанак коме су уз дслегате Већа присуствовали п директори радннх оргаиизација и друге водеће стр^ктуре у радним органпзацијама и заједнпца ма. На овом састанку је о Антиинфлационом програму, задацима Синдпката на реализацији ставова 8. седпице ЦК СКС и о примени Закона о укупном приходу на губиташе говорио Томис лав Миленковпћ, члан Пре дседништва Већа Савеза син дпката Србије, а потом је одговарао на пптања која су му присутни постављали. М. Ж. Од четвртка СКУПЉИ ХЛЕБ Од четвртка 19. новембра, ООУР „ИЗВОР” који је још увек у саставу ППРО „ШУМАДИЈА” у сагласности са одлуком СИВ-а повсћао јс цену полубелог хлеба тзв. „народног" од 17 до 220 дин. Овај хлеб сс прави од брашна тппа 850 п у продајним просторима могт се наћп само векне од 800 гр. Весна Филиповић ПРЕВОЗ ТОКОМ ПРАЗНИКА ПОЈАЧАН САОБРАЋАЈ У шпицевима, непосредно прсд и након празника, аутобуске линије ка Београду и иоласци из Београда биће • појачани, такозваним, „Бис аутобусима", чули смо од одговорних нз РО „Црннца". Што сс тнчс локалног саоба. ћаја који повезује општннско средиште са сеоским месним зајсдницама, такође ће бити појачан у моментима када се зато укаже потреба. Све информације о поласцима аутобуса у међуградсколг и приградском саобраћају могу се добити на телефон 553-469 у радно време аутобуске станице. Како смо обавештени од особља железничке станице, такође ће бнтп појачан и железннчкн саобрађај, али до закључења броја нисмо успели да сазнамо у које 1 време ће пролазити ванред- ■ ни возови. Иначе, након поскупљења железничких карата, возом се и даље путује најефтиније. Тако например, возна карта до Београда за путничкн воз до Београда стаје 1835, Ниша 1115, Скоп ља 3103, Љубљане 6624 дина. ра. Ова тарифа важи за дру ги разрсд. Иначе за брзи воз пзноси 960 дннара. Све информације о возном реду мопг се добити на телефон 552-676. М. И. Последице губитака на крају девет месеци УМАЊЕНИ ЛИЧНИ ДОХОЦИ ГРЕЈАЊЕ РАДИЈАТОРМ ТОЛЛИ ТЕН ОД 15. ДЕИБРА ■ Тешкоће које Је пмала Индустрнја тканииа „Бранко Крсмановпћ” око реконструкциЈе котлова за парно греЈање, допринеле су да се на почетку сезонс усшавадтроблем алтернатнвнпх нзвора топлотне енергнје. Са њиховпм оспособљавањем нпје било посебних проблема. Несрећа Је што Један број стамбеннх објеката нема технпчких могућности да користн алтернатпвне изворе топлоте већ Је искључиво упућен на даљинско грејање пз ИндустриЈе тканина. Такла је снтуацнЈа са пословннм м ссамбеннм обЈектнма у зградп >(Бска”, „Атнна I” и „Атина !['* м проблем греЈаил ових обЈеката, мо раће у оквнру расположвсвнх могућности да решава ИндустрнЈа тканина, кмко је уосталом н закљу чно Извршнн савет Скушптнне прнлнком оцене стања у овој области. Тренутно, у организацнЈп СИЗ-а стамбено-комупалнпх деталностп грс Јање солжтера 2 ■ 3 у улипп Лоле Рнбара, Бахаруше, Дома пентпонера и солЈгтара 9 у у.тнпн Вуре Са* лаја, реалнзујс радна организацнЈ.л „Занат — сервис”. Почетком нарсднс недсље када ПндустрмЈа тканина треба да прсузме комплстло старање о грејању ових обЈеката, какс( не би долазкло до неспоразума око чувања >< заштпте Једпиственог снстсма. ГрсЈање обЈеката Црннца I, „Куле” „Атнне I и П, органпзоваће се пепосредно нв Штофарс. Станарп зградо ^Беко’’ су се определкли да до 15. децембра не корнсте трејање. Треба напоменутн да Је Пзвршни савет утврдао једннствену акокгганноиу цену грсјања од 350 дннара за мз грсјног простора за све обЈекте без обзнра да ли јс греЈањс јо а.ттернатнвннх нзвора или из снсте.ма даљииских грсјања из ИлдустриЈс ткаЈПша. Корисннцп ћс као и до сада грејање плаћати у СИЗ-у стамбеио-комуналЈШх делатности. Премл чврстим уверавањима представнкка Штофаре оспособ.љавање ксЧлова треба да сс нзвршн до 15. дсцембра од кпда ће и грсЈање фун кцноннсати нссметано. Д. Гајнћ I Након дсвсто.мсссчног обрачуна всликн броЈ основннх орпшнзациЈа удр\океног рада псказао је гу« битке у до сада незапамћеноЈ впспнп. Прсма законима губиташи ће морати да сносе санкциЈе, а према речима одговорннх нз Сннднхата општине, постојн могућност да 10.000 рад1шка у пашој средпнн прнма умањенс лнчне дохотке. Прсма тумачењу СДК СрбиЈе, а које сс овнх дана појавило у срсдствнма ннформнсања дословце сто Јн: ООУР којн Јс у перноднчном обрачуну исказао губитак, док ке утврди да послуЈе бсз „минусв”, може исплаћппати бруто лични дохотке по осиову тскућег рада према самоуправном општсм акту, али иаЈвишс до 90 одсто од просечпог месечног бруто личног дохотка по раднпку у том ООУР-у — за претходну годину. Овај пзпос се може увеНати само за проценат раста троишова живота у пернодпч* ном обрачуну када Је остварен гу« бнтак, али се таЈ процснат мери односом прсма трошковнма жпвота у прстходноЈ годшш у СФРЈ. М. II.
СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА НЕМА ВИШЕ ЗАЛИХА СВЛКИДАШЊЕ ЈАДИКОВКЕ Пише: Драгиша Пандуровић РАДНИ ВЕК ЗА ПОНОС Зоран Радојсвнћ Овпх дапа завршаоа сс радни вск за још једпог прсгаспа, псдагога ко муипсту доорог човска, ЗОРАН РЛ ДОЈЕВИН, дирсктор О. Ш. Б. Јакцшћ одлззп у лспЈнју послс 35 годн па рада, углавном у с*>разозању п па свим другп.м друштвеппм послови ма којп су му повсраганп. Дутачак Јс спнсак орга1тзацпја п послова на којпма јс радио. Д пску спи комуппст Јс крајњс дпсципли новано извршавао сбс задаткс, у све уноссћп п дсо себс. — Жпвотпа прсокупаппја ми јс би ла да зпање и умећс подвстим образовању младпх, кажс на крају свог радпог века ЗОРАН РАДОЈЕВИК. У том 35. годишњем пскуству човск сс нзузетно оссћа кзда видн плодове свога рада и када од малншана створп самоуправпог соцпЈалп стпчког ЧОВСКЛ. АЈПОГП мојп учсницп посталп су пзузстпп раднпцп, са моупрапљачп, профссорп п доктори наука. Због тога сам поссбпо попо сан. За нзузетап допрпнос у раду и на развоЈу пашсг сациЈалистпчког само упрапног друштва ЗОРАН РАДОЈЕВИН Је вишс пута паграђиван почсв од родних вкцнја гдс Је увск бмо ударннк, прско Октобарске паградс грв^а Параћнна. Мсдаљс ордсп ра да. Друштво ће сс овом прсгаоцу одужигн и пснзиЈом од око 10 мклноиа старпх дш:ара. Таква јс судбпна прасветппх раднпка. м. ж. СУСРЕТИ „ДОБРА ВШ“ У НАШЕМ ЗДРАВСТВУ V врс.мс кад сс свс впшс говорп о нараслом бпрократизму у здрапству. кад сс доводс у пнтањс основ пи лскарски мотнгл, кпхова етика и хуманост, лспо јс пстаћп примср којп прсдставл.а аптипод устаљскоЈ медишшској пракси. Ако сс који пут (злу нс требало) нађстс прсд ордпнацнЈама општс ме дицинс овдашњсг Дома здравља-нај всћс гужвс бпћс вам најбољи показатсљ. Шар.мзитна „дсвојка у белом” чнјс сс стручности 1ш Хипократ не бп поствдсо, др. СНЕЖАНА ПЕТРОВ1Ш, лако палази пут дс< здравља и срна пацпЈсната. ОваЈ сјајнн лекар, лобар психолог и извапрсдал ептузијаста, као да у вслпкпм гужвама калазн своју највсћг ннспнрацнју. Ако се зна да кроз лекарску ордппгцнју у смспи прођс и до стотпну (пс увек љубазнп.х) паццЈеиата. онда јс сасгим јасно ко лико стриљсња н сисргнје (не само интелсктуалнс) мора бптп уложсно у прсглсд сваког од њпх. Са друге стране, сваки од болссипка с правом захтева максималак третман, разумсвањс н пажњу. Лскдрп До.ма атрз.вља сгога су, хтели-нс хтсли, саа како највсћн радницп мсћу цело- >:\пннм здравстпспкм особљсм Мсдп икнског цснтрз. Бсз обзпирл иа то, за Снежапу Пс тровпћ пзцпјсчт пнкад пнје бно лсо статистнчгс' изг.еппаЈа нли број у здраЕстг.сппм картопу, Саш као што н за пацнјеита „њсгова” Сксшка ни када ппјс бпла само лскар, всћ н особа с коЈоа! се можс с радошћу пслрпчати, Јпеиа лскарска ордииацнја тако посгаЈс мссто где сс дели свсЈсврсиз психотерапнја. Увек ведра, расположсил п љубазпа, ова ,ло бра внла*’ пашсг ■прапстпп асћ сзмом својом нојавом каткад може да :нчп. Зорана Рашпћ ■ Српска фабрика стакла мссецима у овој годпнп била јс прснатрпанп залнхама готоеих производп' што је стварало не само велике проблеме него н штете. КомерциЈална служба фабрнке дала Је обећаље да ћс залихе свести на нормалне н захваљујућн упорном раду таЈ циљ је остварен. „Повољнн условн на тржишту а прс свега удовољавање захтевима комерцијале учинилп су, рекао нам јс комсрцпјалпп директор Слободан Балетић, да овнх дана на лагеру нмамо петнаестодневне залнхс амбалажног стакла, односно око миЈШЈар ду п трпста мнлиона дпнара п четрдссетпетодневнс залихе трговачког стакла односно око 3,2 мнлнјарде дннара". — Оваквс залихе су порма лне за стакларску пндустрнју. Обзиром на даље крстаље на тржишту сматрам да ће доћи до даљег смаљиваља залиха. Трснутиа ситуација јс гаква да роба из про изводње иде одмах к\тшима, а појединих врста робс чак нсма довољно. У смаљивању залиха знатно нам јс помогао извоз амбалажног стакла у Грчку, зато Јс наша даља пзвозна орнјснтацпја да повећавамо нзвоз код ншпх суссда п то не саИЗ 0СИ01ИИ ОРАВИЛА ИИЈЕНЕ — Програ.мом систс.матскс коитро лс злравстпсне »спрввиостк к квалитста животиих на.мир>шца коЈи Јс сачињсн стране Встсрипарске н саннтарис инспскциЈе за ову готину, прсдвпђеио Је узорковпњс н кон трола иегде око 900 намнрница н то коЈс сс употрсбљавају у свакоднсн ној људској исхрани. Досадашња анализа коЈа Јс направљиа кака сс спроводп оваЈ програм даЈе слсдсћс рсзултвте: узорковано Јс кегде око СОС на.мнриица п од укупиог броЈа узоркованпх на.мнрница 73 на.мнрнпцс су псиспраппс, а када сс тичо брисева са руку п посућа којн су узстп од особља коЈе радн са жиеогни.м иаАшрнпца.ма било дд припрсма или продаЈе храну, од 285 узорака 151 Је нсисправан. Ови подаци указују иа двс ствари, рскао иа.м Јс сскрстар инспскцмЈског оргаиа Га до.мнр Живковпћ; Квалнтст нампрница у поглсду исправнохти ниЈе задовољаваЈући, а исто тако н особљс коЈс рукује и припрсма на.мпрнпцс такођс сс нс, придржапа основнпх правнла хигиЈснс. Због тога Јс од стране падлеж ннх ииспсктора, којп пратс реалнзациЈу програма поднста Јсдна криппчна приЈава, трп прнЈавс за прнврсдии лрсступ, поднсто Је 77 прс кршајнпх приЈава, 111 мандатипх ка зни Је пзреченО| лротив одговорних лпца л поЈсдинаца, привапшх посло даваца н изрсчснс су чстнрн забране рада, одиосно употребс простори Ја п опрсмс. У нарсдко.м перноду наставиНс сс рсализацнЈа наведсиог програма кон троле жнпотних на.мпрннпа, са напоменом да ћсмо код Јсдиог броЈа кш;о послодаваца тако и у оргаиизациЈама удружсног рада бити прннуђенн да прсдлажс.мо органи.ма уи рав.т.ања и .мсру забранс обанљпња одрсђсиих послопа, односно смењисањс са радних .мсста п то пајодгор ннјих лпца утолико прс што рсзултати пнсу задопољаваЈућп кад Је рс । о животии.м намирницлма. д. Г. мо па тржиште Грчкс, већ н Италијс и Аустрпје о чсму сс ових дача прнпремају уго пори. Свс ће то утпцати да залиха псмамо пи у нарсдипм вансезонским мссспима од новсмбра до фебруара мсссца. На питаље да ли фабрика стакла уговара произоодљу за парслну голпну, дирсктор Балетић је рекао: — Ових дана сс прппрсмамо за уговараљс како са доМаћим тако п са страппм купипма. Сва уговараља трсба ла буду готова најда.љс до половиис дсцембра овс године, кала ћсмо зпати шта п када трсба пропзводитн, како не бп дошло до ситуацнје какву смо имали од почстка ове годиис кала смо бп.ти преиатрпаки залихамз. Јелном речспицом, радићсмо само ону робу која можс одмах да се пспоручп. Д. Гајић СИСТЕМ ЗА ПРЕЧИШБАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА □ Прва фаза радова на изградњн система за пречишћа ваље отпадпих вода нз нашег града је завршена н-у току су радовм на другој фази. Шта је до сада урађсно објас нио нам је Пав.че Керавица> управннк градњс РО „Канал Дунав-Тиса-Дунав”, који је између осталог рекао: — Уговором између МЗ Центар п РО „Канал Дунав — Тиса — Дунав”, уговорили смо фазну нзградљу систе.ма за пречишћаваље отпадннх вода. У првој фази смо завршпли систе.м за биолошко пречишћавање отпадиих вода и завршили смо црппу станпцу код Велике Мораве, израдили контактпи базен и колераторску стаиицу која V фпналном делу пуштаља водс из биолошког базена врши хлорисаље воде и пспушта ее у Велнку Мораву. Уједно Ј*е из те првс фазе урађена је п путна мре жа у дужини од 4 километра која ће бити повезана и између прве и пзмеђу друге фазе урађена п путна мреУ другој фази радићс се Фабрика за пречишћавање отпадних вода, ја то називам тако називам, у којој ће бп- 'ш урађени свп објектп п све пумпе уграђене такође ће доћи до комплетног одвајаља свпх материја из фекалне каналнзацпје којс ћс се таложити на муљна поља, а нз тих муљних поља наталожсно ђубрпво моћи ће да се користп за ђубрељс зеМљишта. На питаљс када трсба да буде готова п друга фаза управник Павлс Керовииа је рекао да јс извођач радова до сада поштовао роковс и ће настојати да тако буде у убудућс, свс до коначног завршетка који је предвиђеи за мессц мај нареднс године. д. г. „ПАРАБИНКА”: ЗАМЕНА ГОРИВА V КОТЛОВИМА ЗЕМННМ ГАСОМ ДО „1ШЗБУКЕ" ■ Из чисто економских и разлога бољс снабдевености, а узгред и еколошкнх решеља, у „Параћинки”, момснтално, Фабрнци адптипа, ускоро, досадашља горпва у котловима мсњају сс земним гасом. У догледно прсме земнн гас ће се увести и у процес пекаре „Извор”, рекао нам је подпредседник Пословодног одбора за развој АИК-а „Параћвн”, Бошко Иванковнћ. У „Параћинки” земпи гас ће замешпи досадашн>е горнво мрки угаљ, кога нема у довољнпм количпнама и асортиману. Заправо, котао ће бити реконструисаи тако да може корпстнти оба горива. Рок за извођеље ових послова јс првн квартал идућс годппе. Земни гас у „ПараШшки" замениће п незгодни пропан- -бутаи у процссу печења об ланди п кикирпкија. У Фабрици адитпва у котловпма се троши „лако уље”, којс јс скупо а п нема га. Приликом нзградње гасовода остављен је прикључак за фабрпку тако ла јс потрс бпо положити 700 мстара гасовода и „Аднтнвку” прикључпти иа градску мрсжу. Наредпа фаза, прсдвиђа Бошко Иванковвћ, је замсна проплн-бутан смсше бсзопаснпјнм зсмттм гасом у РО „Извор”, параћннској пскари. Овај захват замснс угља и уља у котловпма малп је корак за тсхиологију, а вслнкп за економнку п — заштиту човекове околнне. М. Миленковић ВАТРОГАСЦИ ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ ПОСЕТИЛИ ВАТРОГАСЦЕ ИЗ МАГНОХРОМ-а КРАЉЕВО У оквиру стручно-технпчког нзлета Индустријског професионалног, добровољиог друштва жена и добробољнс ватрогаспс мушкс еки пс Р.О. „Новн Поповац” Фабрнке цемеита у Поповцу 14. 11. 1987. годипс, органнзован јс једиодневни излет. Стручни део пзлста се одпоси на посету РО „Магнохром” у Краљеву, у оквиру ове посстс ватрогасци су размеипли пскуства о раду, упозпали сс са условима рада п 'гсхпичко.м опрсмом којом располаже ватрогасна јсдиннца из ..Магнохром-а” у Кра л»св\\ уједно су се ватрогас1ш фабрпке цемспта упозиали са производним процссо.м ове радпс органнзације. Затим су ватрогасци фабрнкс цемсита наставплп пут у обилажењу културно историјских знаменитости манастира Жпче и Студенице, као н Матарушку баљу. Да би на крају леп јссељп лаи довршнли уз вечсру и музику, где су се прпјатпо забавили у рестораиу „Карановац” у Краљсву. Ујсдно је то била и једна врста награде за постигнуте резултате иа општинском и регноналном такмичсљу, где су ватрогабцп цсментарс постигли завидпе и запажспс резултате. Трсбало бн оваквс пзлсте чсшће оргапнзовати, како би сс ватрогасци дружилп, и више међусобно позиавали, како би у евеитуалпом гашсњу пожара могли поуздаипје да се ослоне јсдап па другог, а не тек тада да сс упознавају. Славица БлагоЈевић Из листа „Наше стакло” испод ОЧЕКИВАЊА У периоду јануар — септембар 1987. год. остварспа је пропзводља од 95.514 т. стакла у врсдности 26.689.300 динара. Опако оствареном ппопзволњом осн^чц план је пропзволља од 95.514 т. ста к.ла у вредности 26.689.300.000 133,8%. Пропзводља обрачупата по ценама са којима сс гшло у плаи износи 19.478.599.000 и овако посматрано основни плаи је остварен са 97,6%. Још једном о води ВЕЛИКИ ФАБРИЧКИ ГУТЉАЈ ДЕЖУРНЕ ПРОДАВНИЦЕ ТОКОМ ПРАЗША Дана 29. XI 1987. године радпће од 6ч до 10ч: самоуслуге: „Конзум”, „Врапчане”, „Плавн Јадран”, ,Делена пијаца”, „Данково”; продавница „Минн маркст”, кантнпа „Црнпца”, мссара „Ламела” бр. 1 и мссара на зсленој ппјацн; а од 6ч ло 14 ч самоуслуга „Ламела”. Дана 30. XI 1987. годпне радићс од 7ч до Ич: са.моуслугс: „Конзум”, „Деликатес”, .ЈГлождак”, „Данково” .Јагодљак”; продавнице: ,Двала” и „Новоселац”; каптпна „Црница”, месаре: »Јухор бр. 4” н .ДИумадпја” бр. 2. Дана 1. XII 1987. године радићс од 7ч до 11ч: самоуслуге: „Глождак”, „Мост”; продавнице: „Карађорђево брдо'*, „Авала”, „Пролетер” и месара бр. 5; ол 7ч до 12ч раднће самоуслуга „Партнзан”; а од 6Ј0ч до 10Д0ч самоуслу га „Партнзан”. Проблсм водоспабдсвап.а добија свс драстичпиЈс облике. Сукс чесме постаЈу стварнсет на коЈу ипсмо павпкли, сазнање да сс добиЈа вода из подручЈа где Је пефрнтнс уобича Јена поЈава, онсспокоЈава. ИпформацпЈа о укл.учпвлњу артешког буиара у „Јслењу” узнсмприла је оа дашњу Јавпост, коЈа се с правом ппта какву воду пнјемо? II« нс трсба бежати од нстнне. Олговорпп факторп тврде п докумсп туЈу налазнма да Јс вода из артешког бупара у потпуностп бактсрчолошки и хсмнЈски исправна. Струч њаци.ма трсба псро;вати, алн ... Баљано јс вратптн сс слицн утрошка водс. Чшминца Јс да прско 40 одсто подс .^поппЈу” пндустриЈска ностроЈења коЈима ниЈс потрсбан овако внсок квалнтст водс. Нсдавио јс на Прсдседништву ОК ССРН оформљсно тсло од стручња п.сница, мислпмо, да доста гопори. ка различнтих врофила коЈн треба да изнађу дугорочпо и кпалнтстпо. решсње за водосиаблсвањс. Всћ нскп полазнн прсдлози постојс. Помин.у се « новн артсшкп бунарп .. . Међутим, трсба се вратпти, како то оопчно кажема упутраппшм рсзервама. Најпре зар нндустриЈа мора да корпсти пнтку воду за тсхполош кн процес. Зар нпЈе логичннЈс да по ду за пндустриЈу даЈу, управо арте шки бупарн, уколпко нс постоЈп дргга могућност. Так11с. пптањо за размпшллп>е Јс стање водоводпс мреже. Внше пу та одговори из Водовода су тврди лп да јс мрежа застлрела, али да је растур поду у грашшама прсдвн ђспнх процената. Мсђутпм, како об Јасиити следсћс сазнање. На ЈедноЈ од рапнјпх седннца Скупштнис ошч тпнс, СтоЈан Вељксмвнћ, председинк Нзвршпог сапста образлажућл нс.мо гућност искључивања воде у поЈедп пи.м рсонима града, напомснуо Јс да Параћин практпчпо лежи па фс калиЈама. V случаЈу нскључпвала у цевима сс ствара мап.п прнглсак од спољашжг н постоЈи могућност улазака фекалпнх матернја у водоводкс цсви?! Ова чпњс шша. мислимо, да доста говори. Обзнром да Јс решавањс водоснпб .тепања скуп п лутотраЈап посао. не би бнло з горсг јеш једном добро прснспнтатн све могућиостн# уз ма г.снмалио укључ11вап.е Јавпости у до пошењу охтуке. НнЈс ваљано дс.тп тп сиротпњу на раане частн, Јср и онако у свету важнмо за лрљав на род, а прљавштпна је, зна сс, извор зараза, бвтссти. м. и. СТАНДДРД У6ИЈА НАТАЛИТЕТ ОваЈ послслњи удар поскупллња мпоги ццСу нз. држали иа иогама. За такав удар цсна мало Јс само рсћи да Јс всликн, може се комотпо пазвати тсрорнстлчким атаком на жпвсђ, скоро и нспостоЈсђн стаидсрд. Некн огорчениЈи од мснс сматраЈу чак да Јс то н гспоцид стандарда. Сви се цсне н хоће што скупљо да продају своЈе интересс а радни човск са оспорасаним н замрзнупгим личпим дохотком нашао сс на встромстннн н изложсн гро.мовитим • ударнма у жнвотнп стапдард. ПаЈвнше Јс одскочила днстрнбуцнЈа, њиховп прсдставншш су успли да изборс I максимално повсћањс од 69,4’/«. Пошто су обслодапплн да Румуни поткрадају Дуиав опп су се ослопилп да домаће снагс. Мислпм да би у знак захвалностн споЈп.м дслсгатнма коЈп су пм омогућилн овакав скок цепа у знак захвалпостн заЈсдпнца днстрпбуцпЈс могла да поклопп по јсдну слсктрнчпу столнцу па макар н на рачун потрошача снсргиЈс. Да вас ис плашпм да.Ћс поскупело Јс свс и свашта: бспзпп, млско, зсЈтпн, намсштаЈ п осталс намсштаљке. Једш<о јс радпи човек поЈефтшшо ла се може куппти и нспод цене. Са првом полсднцом дпнар Јс клизпо за око два фртал>а споје добро познатс вредпостн на општу жалост п радост власпика дсвизнпх рачуна. ТелсвнзиЈа у поноћним емиснЈама уредно обавсштава нацију о повим поскупљењнма |ср у редовном програму псма довол.по термнпа. Цсне сс обично подижу у поноћ тЈ. у глуво доба. Али ппак се далеко чуЈу. Тако порсд поћпе смене радннх л>удн, у поноћ раде л професионалнп поднзачи цсна н обавсштспп трговци коЈи скриваЈу робу. Тако док су иеки прско ноћи буквално оснромашени увск постоЈс н опн коЈи сс преко поћи обогађуЈУ. А н то ннјо лошс Јср бар пско нма корпст од тнх поскупл>ења. Рсшсња ћсмо пронаћи Јср нема тс крпзс коЈу мн нисмо прсжшслп. Нскп ћс сс одрсћн цнгарета, пнћа или аута. Смањпваћсмо многе пздатке за козмстику, гардсробу, фризуре и слнчно. Бићсмо нсуреднијн, дсмолирапи алп зима Јс бпћсмо румсни и наравно прсжипсћсмо. Али ако зоог цена млска п дсчЈе хране п одсћс Још мало смањпмо наталптст — изумрсћсмо. КЗДМ10 ЈЕ ГЛЕДАТИ ИЗИОГЕ Шста.м опо.мад градом п посматрам прспупе излогс тсхничкс и другс робс пз Спигапура, Хопг Конга, Јанапа, ИталпЈс, Нсмачке, робс коју прс десстак голипа ппс.мо моглн нп да за.мпслпмо у овпм пстим »злозима, а сада Јс н.ма ко плспа. Впдсо рикордсрп, музпчкн стубовп, ка.мсрс, телсвпзорн, исмперп, блузе п блузнцс, цнпслс и још ваздап тога. Свст прско робс стоји пред пама. Ужнвањс за очп. Како Јс лсп онаЈ вндсо. Какав дпзаЈн оппх пталиЈанских цнпслнца. Одлпчан касстофоп, супср кутијс, првокласан звук. Човск јс спе заднвљсниЈи што дуже стоЈп прсд излогом, док нс поглсда цене бслосвстскнх пронзвода. Понсстаје му дах. То му се дсснло п мало пре, пред излогом са нашом робо.м, алп ово Јс псшто Јачс гушсњс. Почиње тсжс да дпшс, мада му Јс са п.тућима све у рсду. Ту, прсд пзлогом, човск постанс свсстан нскаквог страшног прнтпска којп га дуго мучп, схвати да Јс псмоћан пред нсчим што сс зовс пнфлациЈа Јср ,му Јс одавпц испразннла џепозс и сада сс гротссно смсЈс док му одузима дах. Страшно. Рстки су онп коЈи могу да издвоЈе сто мнлиона старнх дннара за јапанскп видсо, пли двапасст милиона за италнЈанске ципсле. Стравично. Алп зато Јс ту наша обућа, упола ЈефттшнЈа, па Је оссћаЈ губитка повца подношљивијп с обзпро.м да псшто од платс н останс. Куда мп то пдс.мо? У прогрес сигурно нс. Зашто Јсдно ЈаЈе кошта колико н лоловпна пародног хлсба? Зашто мушка кошуља за зи.му прслазп цсну од чстпрп мнлнона старих динара? Зашто п киловат струЈс, своЈом цспо.м мора да показуЈс колико Јс врс.ме мрачпо? ОдЈедном ми постаде лошијс. Осетих лагано стезање у грудпма алн на срсћу брзо прође. Окрстох главу од излога. Стањс сс убрзо поправи. Схватпх да Је дапас нсздраво гледати излоге. Човск се уплаши могућпости да попсшто н купн од изложспс робс. Ер.то пепрнЈатпо. Напустпх ра~глс.>ање пргпунпх очиЈу, п ставпх ру ке у празнс џспове. Бар нсшто да има. Мирослав Чопа
25. НОВЕМБАР 1987. злпдждњл • БРОЈ 348 СЕЛО - ПОЉОПРИВРЕДЛ И30ШТРЕН0 УГЛЕДАЈУ СЕ НА СТАРИЈЕ АИК „ПАРАБИН Сваког дана смо сведоцн (наравно, преко ТВ екрана) борбе грађана Бсгрвда за што лепшн и чпстији град. Сваког дана добиЈамо неку вест о неком новоотвореном обЈекту у нашем главном граду. Бсограћвнн се попосе своЈнм градом, успешно га репрезентуЈу за предстоЈеће олнмпиЈске игре, желе да га учнне што првЈатниЈим за своЈ жнвот. ВеруЈте у томе доста успеваЈу. А то свакако ниЈе дако. То Је огромно простраиство, милион људи тамо живп у нади а 1!пак свстло веруЈу у своЈу будућност, А зашто н не бн? Они успевају оно што многн шљи гразови нс могу. ВеруЈте не служи на.м на част да живимо у оваквоЈ срсдинк коЈа внше личи иа предграђс нског вишсмилнонакос града. Зашто би у самом центру града поред главног моста на Црнппи могло бита оволико ђубра? Зашто то ннко не почнсти, зар то нико од оиих коЈи треба да ураде не видн? Зашто Је споменик Бранка Крсмановића н парк око и>ега уиакажсн? Зашто нсма ниЈедне цсле н успралнс свстилже у парку н на кеЈу? Мост код „Хипи долине" дп не помнњем! Шта ти њуди коЈи разбиЈаЈу снЈалнце и шкрабаЈу по зидовпма имаЈу од тога? Звр се нс стндс своЈпх „дела’ хад сутрадан проћу поред њих? Каква нам Је та омладнна коЈа у својнм двадесет п петнаест година рушп свет око себе? Да ли ће кад одрасту битп бољи илп горн? Зар нпког нема да ггх скрене са тог погрешног пута? Где Је школа, где су наставннци, роднтељи . .. ? Србољуб Живковић ПОЛА ГОДИНЕ НЕРАДА Радни дан нма седам чвсова, а годпна нма 2184 часа, коЈе радник трсба да проведе иа радном месту п да остварн тим, утврћено 24п часова 220 390 часова часова 130 часова своЈ план рада за годнну дана. МећуЈе слсдеће стање, коЈе нас забрињава: оправдакмх изостанака са посла, боловања због повреда на раду, разна друга оболевања, неплаћсно одсуство са посла. 22 часа неоправдано одсуство са посла, 182 часа плаћеног одсуства — годшпњн одморн. Када се ово радпо време сабере добнЈе се радно време коЈе јо маш раднмк нзгубно као нерадпо врсме, а то Је: 1184 часа нерада. Ако саберемо радно врсме колнко је наш радннк радно онда се добиЈе време од 1000 часова за годину дана Је исувнше мало? Постављп сс шгтање: какав је ово раднн учииак? Да ли се ове цнфрс често понављају, ко Је за то одговоран? Гојко Боројевић ОПАСНА УЛИЦА Улица Ивана Милутиновнћа која Је скоро пуштсиа у саобраћаЈ. а за оне коЈи не зиаЈу да кажемо — то Је улнца која пролази лоред РО „Обућа”, „Пролетера" н ППРО „ШумаднЈе" н нхтази на Нншку улицу, и коЈа Јс намењсна за лвкше одвнЈање саобраћаја за вознла коЈа силазе са ауго-пуга, чинн се да не вршп своЈу протно. функцпЈу него чак — суУлица Је пупттсна у шена, са необезбеђеннм саобраћаЈ непотпуно доврприхључцима из споредннх улица, без саобраћаЈних знакова, без обслежеинх лнннја за престроЈавањс и пешачких прелаза. Возила Јуре улицом због тога што нема никаквог знака коЈи ће их упозорити да Је врло опасно вознти велнком брзнном Јер се у сваком тренутху може десита да уморни радквк којк жели да преће ту улицу пошто је то Јсдини начип да доће или да оде са свог радног мсста буде поарећен можда и унс срећен. Радницн напред наведених РО су скоро свакодневио сведоцп шкрнпе кочинца, пиштања сирена н цр>П!х трагова којн остаЈу па асфалту услед наглог кочсња. Дсшавају се и последица. удесн, срећом, без Зато апелујс.мо на кадлежне нешто што хитннЈе, да поставе да упозоре возаче да Је ве.тнкн органе дж прсдузму саобраћајне зпаке н броЈ пешака у близини, као и да у споредним улицама обележе наилазак на главну. С овим пнтањем не треба одуговлачитн Јер се радн о л>удским животима а они су скупл>п од цсне саобраћаЈпих знакова. Весна Филиповић Карикатура: Г. Боројсвић СЕТВА ПО ПЛАНУ Сетвеним планом СОУР ЛИК „Параћин” је запланирао сетву тиенице на 260 ћа друштвеиих површина и 2050 ћа на парцелама земљораднпка. За реалнзациЈу овог плана РО „1 мај к земљорадничка задруга „7 јули” су обсзбедиле потребаи репроматсријал. Дуг сушии псриод је утицао да се са осиовном обрадо.м земљишта, прсдсетвеним припремама н сетвом отпочне мало касннје а да се ради успорено тако да јс до данас засејано 230 ха друштвених површина и 1350 ха на ораницама пољопривредних произвођача. — Последњи кишни дани рекао иам је помоћник прсд седника пословодног одбора АИК „Параћии”. Петар Адамовић, веома благотворно делуЈс иа засејапе површине и дају гаранцију, да уз добру примену агроте.хнике буду добри приноси. Истовремено олакшавају припрс му земљишта и сетву преосталих површина. Очекује се да ће се до краја овог месеца испунити, а највсроватннје и прсбаиити план сствс пшенмце за ову годину. У сортименту основно место су заузсле сорте пшсницс проверсних квалитета као што су: Крагујевачка, КГ-56, Новосадска рана, ПКБ и Југославија. Међутим пољопри вредшши су се определили и за нове сорте кој‘е ћс се РЕПУБЛИЧКИ ПУТ - А БЕЗ ГАЗДЕ тек проверити у шпрокој производњи као што су: Лепсница, Љубичсвка, Панчсвка и Зитница. д. г. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК ТУРНИР ДУХОВИТОСТИ Пнше: Јован Цветковић ЗИМСКА ИСХРАНА КРАВА У току знме краве главном хранс: сеном ке, црвене детелине, ским ссном, сплажом се Улуцср ливад- (разли чптих култура) и коицеитрати.ма. У мањем оби.му користе се репе (сточна и полушећерна), сточна мрква, оу ндеве, слама и плева, кукурузовнна, меласа- џибра, рспини резанци и др. Сено се кпавама најчешће даје од 3—5 кг, на дан а сплажа и концентрати се нор.мирају зависно од квалитета сепа а и од млечио сти крава. За краве тежине 550—600 кг, које дају ло 10 кг млека дневно дајемо неколико оброка ито: 1. Ливадско сено 5кг, сплажа (детелина+зелени кукуруз) 16кг прекрупа кукуруза 2 кг. 2. Ливадско сено 5 кг, слама 5 кг, сточна репа 20 кг, овсена плсва 2 кг, смсша концентрата 3 кг. 3. Силажа зеленог кукутуза 28 кг, ливадско сеио 3' кг. сла.ма 4 кг, сточна рспа 3 кг, смеша конпснтрата 2 кг. 4. Силажа од кукурузовинс 25 кг, сточна рспа 15 кг, лнвадско ссно 2 кг, луцсркпно сено 4 кг, суви репинп резанци 1 кг. 5. Силажа сирка 25 кг, луцеркино сено 4 кг, пивски требер 8 кг. 6. Силажа (кукуруз + луцерка) 30 кг- сточна репа 15 кг, ливадско сено 3 кг, кукурузна прекрупа 1 кг. 7. Свежа кукурузна џибра 30 кг, силажа зеленог кукуруза 12 кг, сточна репа кг, сла.ма 4 кг, ливадско но 5 кг. 8. Пивски требер 10 силажа зеленог кукуруза 12 ссКГ, 10 УРУЧЕНА НАГРАДА ДРЕНОВАЧКОЈ СМЕШНОЈ ЕКНПН Прошлс суботс- председпик централног жпрпја Турпира духовитостп и помоћник главног уреднпка „Поли тике Експрсс” Драган Тодоровић уручио је Дрсновачкој скнпн с.мсшних заслуженг првм награлг г додељивању најдуховитнјсг поклона срећном читаоцу и | изузетно гостопримство указано противни^ким екипа- .ма. Библиотеку у вредности од 30 милнопа старих динара, екппа Дреновчана јс одI .мах поклонпла читаоцима | ссла Дреновца и ти.ме богат ј фонд књига учинила још бој гатијим. У пригодној речи захвалности, Душан Петровић—Дуие, капитен смешне екипе изјавио јс уреднику лругог програма Радио Београда: „Поклањамо ову нашу награду освојеиу у окршају 32 екипе Југославпје у падс.мсјавању нашим иај.мла ћим читаоцима да наставс пут стварања и ширсња ама тсризма у култури а тиме и прсносе са колсна на колеио славу Дреновца који се широко ирочуо баш захваљујући великој акиији „Политике Експрсс” и другог нрограма Радно Бсограда кроз .Турннр духовитости”. Тако, већ сада у Дрсмова чкој библиотеци окачена похвала органпзатора „Турнира дмховптостн” остаје ла сведочи о прошло.м врс.мену у ко.мс су аматсри овог села иадмашнли себе у нечаборавним побсдама пад Прибојсм, Гораждем, Косјерићем и другим већи.м градовима. И док у њу дубоко занесеи гледа капитсн Дуне, мешта нп Дрсноппа н чланоси смсшие екипе, рађају сеновеидеје о четвртом насттпу Дреиовчапа иа смехотпесно.м хоризонту из кога всћ впри СУСРЕТИ СЕЛА 88” пова визнја тскстописца под пазивом ,-Дреновачка царевина. Голубовац 12 ГОДИНА ЗА УБИСТВО Ту.мачсћп убиство Стојана Милића И1 Голубовца освстом, судија Окружног суда у Светозареву Мирослав Цве тковић и његово Веће, осуднли су на дванаест година затвора Миодрага СтоЈ'ановнћа (52), зе.мљорадника из истог села. После сваће и туче у којој је дебљи крај извукао’ Стоја новићев сии, отац је са више убода ножем у срце и сто.мак ус.мртио Стојана Ми лпћа. Убиство ко.ме је прет ходвча ттча, .чссило сс у поћи 20. септембра, после сеоскс славс. м. м. У знаку значајних јубилеја □ Продужсн рок за пријављивање ек ипа ■ И ове, као и ранијкх година, такмичењс има три дела: Друштвено-скопомски односи, квиз знања и културно-уметничко стваралаштво Припреме за овогодишњи културни маратон, сеоских месних зајсдница увелико теку. Токо.м децембра стартоваће караван културе, а који ће покушатн да унесе ведрииу у зимску моиотоннју и успут нешто подучи. До закључења броја, а по сазнању нз ОК ССО, за такмичарски полигон пријављено је петнаест екипа. Рок за пријаве продужен је до првпх дана децембра месеца, када трсба да буде формираиа и Скупштииа манџфестације „Сусрети села ’88.” Посебних новина у такмичарском делу нећс бити ни ове године, али по рсчима организатора, учнњен је максималан напор, да наступи сеоских културно-уметничццх Такмичење ће се одвијатн у три дела и то на пољу дру штвено-економских односа, а за гледаоце најзашшљивији део Сусрета подељен је у два дела. Најпре реч ће и.матн добри познаваоци дела Вука Стефановића Караџидружнна дооију у квалитету. ћа и Јосипа Броза Тита. У И ови сусрети ће протећи у знаку два значајна јубилеја, најпрс 200-то годишњици Вука Стефановића Караџића и 50-то годишњнце доласка Јосипа Броза Тита на чело Комуиистичке партије Југославије. ПРИЧА О ПРВОБОРЦУ МИЛОШУ кг, сточна репа 10 кг’ суви ПЕТРОВИЕтУ — МИЧУРИИУ репини резанци 3 кг. Пише: Видојко Арсић 9. Свежи репини резанцп 30 кг. силажа луцсрке 20 кг, сено луцерке 3 кг. Поред једног од наведених оброка крава.ма давати свакодневно по 50 грама соли и око 50—70 гра.ма минералне смеше (креде 4- декалцијумфосфата). Јлцијумфосфата). При коришћењу већих колнчина свежих репиних резанаца џибре па и силаже, добро је давати сламу или кукурузовину нзнад потреба. Уколико се хране тсже краве и количина храпива јс нешто всћа. Побројапс су партиЈскс органнзацнЈс са њсннм члановима у Срезу темнићко.м, са разлогом што Је са спи.ма њмма коордннирао рад н акциЈе Милош Пстровкћ п прксуствовао ип нским зајсдннчки.м партнјским састанцкма после њиховог формирања. Из овог прсгледа се вндн да Је у Срсзу Тсмнићком, прс рата, бнло врло мало чл. КПЈ и мали броЈ иартиЈскнх оргаипзација. Ово само потврћује тсзу у на V Зсмал-ској годннс одржаноЈ секташило према Магично биље (БЕЛИ) СЛЕЗ Слез је у народној медицини јсдио од најпопуларни јих средстава од, тако рсћи, сг.их болести. Он јс „јунак I са свачијсм: ама на рану. а.ма иа коју год бољу хоћеш, слез најпрви иде”. Нарочито јаку снагу има слез који јс убраи на Биља Јем V ПартрЈу, са Једнс са другс страис био Је рор од страис полицпЈе рсжњма, коЈи Је гушно Титовом рсферпту конфсрснцкЈи 1940. V Загрсбу, да сс ссљаиима за пристраие, а вслнкн тсвлалаЈућег сваку слободу маса на селу к народа уопште. Као доказ пмамо ннз пркмсра н то: У селу Обрежу, Јсдном мећу нај- »ећи.м селима у ужоЈ Србнјп, 1941. год. био Је само Један члан КПЈ. Село СвоЈново нмало је само Једној- члана КПЈ, док у осталнм селнма Срсза темннћког, као што су: Гашевица Бошњаис, Залоговаи, ОрашЈс, Доњн Катуи, Д. Крчнн, ТоПИ пстак, на Бурђсвдан И V -ккш, Караиовац II др. ннсу Међудневпице. Лек је од ка •'и, мнЈслног члана кпј у то шља, назеба, грудобо.ље, про мс. гбади, стомака, затвора. Пп-! 11и га 40 дана наштс срце,; 1 затим протнв шарлаха, заушака и болссти ушију, зал нмаврсЕво мало карактеристнчккх поНа нли пришта, живе ране, мицнне, врснге пли сифилпдатака о судбинн талаит>кх чланова КПЈ у току рата: Жпла Јакопњевпћ, зсм.т.сралннк члап КПЈ нз СвоЈнова, био Је сталса. Ј. Цветковић "о на 0СЈН са партнјском оргаиизацнјо.м у Поточцу и Милоше.м Нетровнћсм, обзнром дв у СвоЈнову нкјс бнло лартнЈскс ћелнЈе тала. Бно јс то> внсок снажан и леп м.твднћ, брзнх рсчн к покрста, храбар к спрс.ман за сваку акцнЈу. Снромашног стања, вредан н поћтен н као такав ужнвао углед мећу омладином у селу. Иа познв Пертнје полазн у Олрсд са пушко.м к са собом Је попсо Још нехоппко сел>ака спромашннх и спремнкх за борбу. Тада јс пошао са њнм Љуба Васковнћ — Солунац лоброволлц н у првом н у др\го.м светском рату. Солупац јс био борац Друге пролстсрскс брнгаде п бпо у свпм борба.ма коЈе Је ова Јединица водпла. После рата умро Је као пензнопср — носплац ,.Споме>пп1е 1941". Дома Матић, алвокатски прпправннк нз Варварнпа мсћу првнма Је пошао у партнзане 1941. год. по адлгци ОК КПЈ за Крушевац. Звједно Је пошао са Мнтом МилоЈевнћем н Милошем Петровнћем у Поморавскк партнзанскк одрсд на Ј\'- хору. По формнрању Темнпћке чстс бпо Је ко.мандкр исте н бно у свим борбама које Је водпла његова чста, за свс вре.ме док је бнла на Јухору и каскнЈе прнлнком повлачења партнзанскнх снага из Србн је за Санцак. V борбн на Увцу рањен Је н зароб1>ен од страие непрнЈатсли!. Био Је дуго п<ж болницама н као прежнвстн рањеннк праћеи кући. Стално Је бно малтретиран од страие домаћнх изда|нпка коЈи су покушавалп да га компромитуЈу. квиз делу такмичења поред поменутих области у сфери знање наћл ће се и област пољопривреде, затим противпожарна заштита, концепци ја Општенародне одбране н познавање саобраћаја н саобраћајних прописа. Наступ културно-у.метничких дружшча нз сеоскнх ме сних заједница, поред већ устаљеног програма, биће обогаћен народним стваралаштвом п обичајима, који по лако тону у заборав, а ово је можда и једина прилика да се они сачувају н угледају пуну светлост дана. На седници СО-е од 29. 09. 1987. год., делегат ВУР-а Обрадовић Топлниа постааио Јс следећс дслсгатско питањс: — Када ће сс асфалтарати п\т Параћнн — Дреповац коЈи Јс \’ очаЈном стању са безброЈ \'дар1п:х р\па. Да напо.мгнем да Је паралслан са ауто—путем, да има обезбсђсна средства за асфлатарањс од 50“» и да Је регноиалнн пут и скономскн значаЈаи за више општпна. Одговор на делсгатско пнтањв доставила јс Са.мо\ прапна интерсспа заЈедгшца за уређктмићс грађсепнског зе.мл>ишта, путсвс и водопривреду: — Реп1онални пут Р. 214 Параћни —Појатс, припада групи путева о којима се стара п којс одржава Рспубличка СИЗ за путеве. Збпг то! га о проблемнма одржавања тог п\та, можсмо да изнесс.мо само иодатке коЈнма хш располажемо, На предлог Програма радова на одржаван.у и развоју магистрал1шх и регионалних путсва Републнчке СИЗ за путевс Још у марту мсссцу ставили смо прнмедбу иа пут Р. 214 трсба трстнрати као паралслну саобраћаЈннцу Ауто—пута и његопо прссвлачсњс асфа.тгом решавати у склопу програмиранс обавсзс за завршетак аутопута. Наша примсдба ниЈе усвоЈеш већ Јс за део опог пута од Параћипа до ПоЈата прсдвиђено пресвлачењс асиалтом уз у« слов да половниу потрсбннх сред, става обсзбеди Општина Параћии, односно Основна заЈеднкна за путеве. За поправку само дсла путв овс дсонпце у дужпип ол 4,6 км. Рспубличка СИЗ за путсвс преко Радне оргаиизацнјс ,,КрагуЈевац” т Крагујсвпа Јс прслложила иашс учсшћс од 50° о. За поправку ос<о дужине (4,6 к.м. тпто Је од при.шко половииа укупнс дужине). Рспублнчка СИЗ за путевс и Општина Парзћпп бн трсбало да уложс по 43.000.000.— дппара. Пошто Основпа заЈсдшша ппЈе имала ипти Је планирала срсдства за овс намсне покушано Је да сс рошсњс иађе учешћем заиитсрссованмх раднкх ор ганпзација и месних заједпнца. Па састанку у Ск\-пштнни општиие, прсдставницн месних заЈсдиица (ннсу прпсуствовалл сви гкх^вапн), су сс изјаснпли и пзразили спрсмносг да прсус.мерс срслства мсспсг самодопрпноса — али Је бнло Јасио да ће то бити тсшко за практичну рсалпзацију поготово у врсмс кад се договарало — сезона годншњнх одмора к ссзона пол.оприврсдшсс радова. До рока коЈп Јс као краЈ« њи био достављсп за паше опрсде« хсње — 30. 07. 1987. год, нико ннје обезбсдио део свог допрнкоса. У међувремену у Скупштини оп« штпнс одржап јс састаиак са дн« рскторрм РО КрагуЈевац п иадзор1Ш.м органо.м и прсдложсно км Је да огпочну са радовмма а мп ћс.мо иастоЈати да обсзбсдп.'.’.о дсо пашсг счсшћа. Ннсу прпхватмлн опа1ш\г сарпјанту, јер јс СПЗ за п\тсве СР Србпјс своЈс учешћг условпо обавезнп.м учсшћсм опипг.не. м. и. ПРЕТПРАЗНИЧНИ СУСРЕТИ ЛРНМЕРАН ВОЗАЧ Слободан Мнљковић (40) из Плане, и.мао јс врло тсжак животни пут још из раног детнњства. Очева смрт и прсудаја мајке оста впла га је на милост и нсмн лост сгарог дсде ЈБубомира који ии сам о себи није био калар да се стара и бри нс о унуку и домаћинству. Када је одрастао, формирао јс породицу, и у потрази за бољпм животом, одмах по повратку из ЈНА пут га је одвео преко граииие у иностранство. Пошто је у Француској поштеним радом зарадио тск онолпко колико да примерно среди сво јс домаћинство, након једие дсцсиијс враћа се за своју родну Плаиу и запошљавасе код РО „Вслмортранс” — ООУР „Цриица” Параћии где је н данас остао да радп као кондуктер. Слободаи данас важи за јсдиог примерног, поштеиог к врсдног радпнка. Ж. Векнћ Рекордер пз Стриже БОЉЕ ХЕКТАР ЗА УГЛЕД НЕГО ТРИ ЗА БРУКУ Добрнсојс Јсре.мић, по.1.ппризред ник пз Стрнжс, нз годннс у године у годппу бележи свс бољс резултатс у производњк рспс. Оваодшн њи род рспе иа хектару стручн>дшх процспнлк на 12 вагона. Пољопривредпи стручњапи нз Ста 1шце у Светозареву, одушевљснк вслпчином и каалнтетом рспс иа и.ма њу ДобрнвоЈа Јсре.мића из Стрнже послс њм-ховог мерења к рачуна, „прорекли” •штавнх 12 вагона рспс на парцслп сд 1 хектара, — Сматрам да исћс бктн тнх 12, алк могућс јс да изпзлнмо 10 ва)Она са хектара, скромннЈс процсњу« Је ДобрнвоЈс. Заправо, мачнн на ко Ји су онн г.роцснњтч можда ддЈо прави прннос, алк послс одбптака на мерн, дссст ће бнтп пуиа капа. Овај домаћии, комс <1вогозишњи рскорд, инЈс правн излет у врхозс прниоса (всћ Јс добно реп\б.шчку награду), нма своЈу рачупнцу: — Боље је обраднтн Јсдан хсктар, добро и дс.мељпо, исго к трн повр« шко, оправдава своЈ начии. Од десет хсктаро само један ја по.ц репо.м, док Јс остало гппеннца, 1 укуруз, лнвада и обавсзна благоро дна бапггована, алп таЈ њсгов хсктар налазко сс под дужном пажњом: М. Милсшсовнђ
1Лвана^ 25. НОВЕМБЛР 1987. • БРОЈ 348 СА СВИХ СТРДНД СОНЕТ Свсте птице оком лете лепотице, феникс птице, а ја празан до освете, ђаволске њн нудим трице. Лк-о пада — ноћ ми страда, чоћ мс брани — кад с\> дани и песма би да ме свлада и ватра би да ме храни. Нсмиром ме птице драже, а ја бленем у та лица. ђаволица — снокрадица Алкар нлаћа дуг нороку лепотице, шта ли траже, свс течгтице у мом оку. Борђе Петковнћ ЖЕНШЈБА БАБОЛА Баво узима душу, анђео само глсда, хтео бп,-да га ухвотн за птпу, алп свасст му нс да. Коло око жртве: нгра сс,. всссли, пспа, анђео васкрсаг.а мртвс, а жпв човск снсва. Јасмина Јокснмовић ј НЕ . ДИРЛ.Т МИМОЈЕ СНОВЕ Дпјсм спс од ссбс; и своЈа хтси«, и својс српс II дазпи оклоп око мога .те.та. Жртвујсм ти свс својс романе, свс спојс пссмс. Само, само нс.днрај у мојс сновс... Не цспај ми опога и:то јс у мспи. оста.то свст.то. Јср су о:п! од свих мојпх маштаља, поглс.та,. свнх мојих када. Ја кажем зсмљч, ,ја впчсм пебу да мс срсћа прати .. . Нс дирај у мојс сновс . .. Зорпца Степановнћ МОРАВА ИЗЛ ПОНОБИ Ослушкујсм у ноћи како пгуштс г.рбаци н зпам да си ту с.тпчиа птппи тоЈа мсња просторе нза ссбе. 1'хмпрпа п мутна иН::ал. пс потрошиш даљниу док ширпш оЗале бслутка котрљајући по лну клупко врсмснл. „ЈУГОБАНКА” УСПЕШНО ПОСЛОВДЊЕ ЈУГОБАНКЕ” Ф Основна банкз Југобаика у нашсм граду за дсвст мсссцн овс го* дине уепешио јс пословпла, остварила Јс вншак прихода у нзиосу од милијарду п осамсто трпдссст дннара, а у билансу успсха Јс исказан заЈсдничкн доход&к од 309 мплис<на дннара. Оно што карактсрпшс овај псрпод Јс све всћа неликвплност у при прсди коЈа прптнс1Ц-га бсспарицом је прпнуђспа на тражсњс могућностп за нормално одвнЈањс процест пронзвод1вс како крсдитима прско банке нлн од своЈих пословнпх пар тнсра. То Је нормално пмало за последицу повсћање нздатака код прп арсдс за плаћање всома впсоких камата коЈс су из квартала у кваргал све вишс раслс. По.моГ* приврс дн у опо.м псрноду углавном Јс би ла усмсрсна на краткорочнс крсдитс за нсллату личних до.холака п друге потрсбс, рекао је днрсктор банкс ЖпвоЈпп Всљковнћ, алп уг.тов ном крсднти коЈи су сс враћали у току Јсдмог мсссца и крсдитн кој'с Јс одрсднла Народна баика крсдитпом н монстарном полнтиком зе.мљс, углавном селсктнвни крсдитп. Ту сс мисли у прво.м реду за лољо нрнврсду и крелјнти за прнпрсму и извоз пронзвода. Каратсрнстпчпо ла ову гснппу Јс !! то да су нппсстицн онн крсдитн практнчио замрли одно сно исспособност прнврслс .Јс ТО.ТНка да не можс да обезбсди сопствс на срсдства за ново пнвестирање. Углавном се употрсбљава нздвоЈеиа амоЈртнзацпЈа за пскс мање ннвссти цпЈс, углавном Јс то нздвајањс за откла!ћан>с уских грла, замсна вотног парка, замсна постоЈсћих машпна, али нсшто битнпЈс у мпвссти цијама у овом псриоду ннЈе било. д. г. ПРВА ГРАДСКА ЛИНИЈА У ПАРАНИНУ ПРЕТПРАЗНИЧНИ СУСРЕТИ МАРЉИВИ проншзач У индустрији тскстмла „Бранко УЛИЦДМА ВЕЂ ТРИ Г0Д1НЕ Добар дсо Параћнпа можстс прок рстарнти градскн.м аутобусом. Да ли стс знали да оси.м кроз главну ули цу, аутобус возн од Аутобускс стаипце (или СФС), прско Бноскопл, старог Дома ЈНА, Вардар кафане, улпцом Ми.тоЈа Јоцпћа, тскнјског трафоа, до цснтрт Тскнје и назад, улицом Џс.мала ПпЈсднћа, порсд тра <]к>а, улнцо.м МилоЈа Јоцнћа, кроз улнцу 27. марта, ло школс „Мо.мчнло Поповнћ”, назад па Варлор кафану заправо школу „Радо^с Домаповнћ”, Занатскн цснтар, Средно школски цситар, Суд, на Аутобуску станнцу односно СФС. II тако дсвег пгта на дан, Карта стајс 150 дииа ра, бсз обзира на релациЈу. — Лутобус градскс лиииЈс вози дужс од три годиис н показала сс ова линиЈа врло погребном, а за нас п рситабилно.м, кажс Ралосав Стлиђ, руководнлац „СаобраћаЈа’' у РО Црпнца, додаЈући да нма доста претплатиика. „Црннца” планпра отварањс још јсдне линнЈс коЈа бл се укрштала а повсзнвала бн Главпцу са градом. тако да бн се остагте лнннЈе за ,гор ња” ссла измсстиле прско иовог иад вожњака. М. М. ПОЗОРИШНА ХРОНИКА Пнше: Горан Павловнћ ЈЕЧЕРМ ИИИ01ШЛ ДЕБИТГ Крсмаиовић'’ всћ вишс година ради машинскп ипжењср ВоЈнслав Тубнцв, коЈн Је као што смо всћ Јпвили у иашс.м листу добно мсда-- љу „Михајло Пупин” од Савсза нропалазача СрбиЈе за вншсгодишњи успсшни рад у области иновациЈа и рационали.-иција. Опо призпањс бпло Јс повод да чптаоцс ближс упознамо са његовнм радом. — РацмонализациЈама сс бавн.м всћ пстиасст гошта, рекпо Је инжсњср Тубица, тада са.м први пут као млади нижењер урадпо у с1'.ељењу дораде па геитрнфуталипм пумпама нскс измснс, тако да с.мо сс потпупо ослободили увоза. Награду сам добно као прпзпањс за свој дугогодишњи рад, Јср Је до сада било о|<о петнаестак рационализација, које сам расио н.ти сам или у сарадњи са своЈим сарадии1П<ма. II овнх дана, ннжсњср Тубпца и још јсдан број стручњака пзврпшлн су рс.монт турбокомпреШ 8ЕНД ВШ НИЈЕ-НЕГО Пише: Софија Ракић Милојковић Глагол одвијати се пма дословно значењс одмотавати се. Мсђутим, неоспованн су покушаји да се овај глагол ограннчи на сво дословно значење и да сс прогласп неправнлном употреба овог глагола за рад>ве п збивања, па пр. лет се одвија по плану, Н овако су се одвијали догађаји. Овдс је по I' срсдн сасвим иста фнгуратнвпа употрсба ј’ као у глаголима развијати се, тећи, оди* ’ гравати се и другима. Никад непрежаљен и слични спојеви са* м држе одречни израз испред глаголског 8 придсва којп је п сам псгирап: ннкад не- 0 слућена срећа, никад неостварене замнслп, И ничпм непомућен мпр, нн од кога псзабо- И рављен догађај, нпгде незабележен пода- I так и сл. Не би било добро рећи: инкад ' прежаљен, никад остварен н сл., пошто ■- би се то коснло с правплом о двострукој нсгацији. Јсдино уз прплог нимало употрсбљава се глагол у потврдном облику: Ни- јј мало збуњен, Милан одврати... ЛНИОВНД ГДЛЕРИ1А Овогодпшн>а прс.мнЈсра пашсг позорншта н.мала Је мно-ге својпх прсдходннца и прсдстав.т,а још јсдан испсц просска чин наше позорпшнс сигуациЈс. Даклс, 12. 11. овс годипе, па краЈу Октобарскпх сусрста у прспуноЈ салн ГАП-а, вндслн с.мо прсдставу „I! всчсрас нмпронизујсмо” Лупђи Г1ирандс.1а. Психолошка концспција то.г комада, коЈо.м сс добнЈа блсда слнка позорншта у тотално.м расулу нли салс суда за прскршаЈс у копозорнштс Л, Пнрандсла, рсалистичко.м, свело сс ове всчсри на фарснчно п нмнтатс',рско (нс пмпровизаторско!). Пиранделовско осцилирг.њс између жи Бота н позоришта, нзмеђу лпца н маске, нз.међу личностн н глумца до било је другу днмснзнЈу: тс рслациЈс су сс прстопилс у синтагму „провндно глуматањс”. У знатној мсрн скраћсн тскст одмогао на.м Је да схватимо липпЈу и с.мисао прсдставс. Млади рсдптсљ Славољуб Матић холошко одликс(?) коисенквситно слп. Ппак, рсднтељу С. Матпћу, ииачс дебитаиту мора се признати Лелнка храброст Јср сс лрп.хватпо комада коЈи Је проблсм и искус ииЈнм рсдитсљима и ризикују ћн своЈ успех пружио ЈедноЈ но во| и младоЈ гснсргци|и шансу да се докажс и успео је у то.ме (упркос проблемима који су прати ли рад на прсдстави). Сценографија Горана Јоксимовића грађански салон, чпни мп се вечито виђан на нашој сцснп, сиромашаи и јсдноссора, производње „Сулцср” из ШваЈ марскс. Захваљујућн томе ииЈс потрсбно да се ко.мпрссор шаљс на рс.монт у Швајцарску нн убудућс а један такав ремгргг у ШваЈцарскоЈ стајс 8000 фрапака. Ремонт Је урађсн у иашнм погоинма и машкиама сада ради нормалпо. Колико су стручњацн у ИндустриЈн тскстила заиитсресовапи за иплентнвак рад? На ог.о пнтањс иижсњср Тубица одговара: — У пашој радној оргаш13ацнЈи Д. Стапнмпрооић: Матсрипство Претпразнични пријеглп ‘1 Скс.том мессчипе с тобом бпх да бродим кроз сспи уснулих кукгруза са брдима у срцу до јутра и иалад. Да ми сунцсм ску жсдном прпб.т1вкИ1Ц предслс далеких спрудова тпшннс с тобом да путујсм оппјси маглом нспознатог док пс пресушс м.оЈп данн. Мнрослав Чопа ..аи I ФТМ „ПРОЛЕТЕР” Ппшс: Д. Гајић Храброст почстпнка: Снимио: Дсјан Павловиђ ЈоЈ се суди рсдитсљу и управпику, с.мештсна је (нском грсшком) на ма ли (илн вслнки?) школски олмор. Десетгша загрсјаних, срслњошкола ца псупућеиих у тсптар, нс њихосом крнвнцом, бсз основних прсдзнан.а где сс налазс н шта прсдставља кућа у'кс<зЈ су, алн са вслнком жсљом и залаганл.м, Јурцалн су н ска калп нсконтролксано по сцсни у пс достатку солидиијег мнзапсцсна. Пси прихватно сс драматпзац1|Јс(?1?) Ппрапделовог текста, осакатио га јс и ампутирапог ссрвирао углаппом коппснннона.лно уз стидл.нвс покушаје да нске сцсне саврсмснмЈс прот\ма чи и учини их алтсриатизним; нажалост, тн покушајп су сс одра31:ли у двс снлом умстиутс, артифп цнЈслне н нзопаченс сцсне кс.'с нс потврђују прнсуство орипшалних рс дитсљских замнсли у прсдстави нсго, напротив, одсуство таквих за.митаван није пружшм утнсак позорни ке на позорипцн. Упркос свс.му мо ра сс призкаги да је Једипо сиспи, вошто скрађсиа у дубииу н сужсиа у шнрнну умстнутим завссама, чомогла нсссштом ансамблу да се спа ћс усрсд .минорног мизансцсна. Ти мс јс избсгнуто губљсњс млпдих глу .маца у простору и ујсдно су потпс1цтп па прошпрсни просцсшНум ка ко би спојс. опаЈ пут, рсалистичкс улоге олпграли на самој нппци између пуб.тнкс н „тоталне позорницс”. Јокси.мопић, такође дсбитант. успсо јс да уочи псдостаткс ансам ла п да појаспн линију представс. Костпми су били нпкопатибилни са сцспо.м н са осталнм кости.мима (Јо|Д1 увск не могу одстранпти мучап оссћај који сам имао видсвиш кости.м Старог глумца компчара). АЈучном оссћају тс всчери допринсла јс и музпка лоша и испр:!хватл.ива, уз то и нсвсшто уклопљеиа у сцспс. као и сцсиски сфскти (поиут мотелских пмпровизацнја кабарса). Оспопна мана <»~.с прсдставс, ид сву срсћу, јс исувсжбаност, исушра ност и нсшто лошс драмагургнјс што сс у сваком случаЈу да врс.мсиом поправнтн. Јс прс пеколико годпна напрлвл.сн прсднацрт правплпика о паграћнван.у' л^удп крЈи сс бавс 1шовап.пјама 1! рациопалидаиијпма, Мсђутим тај прасплнпк пнЈе ступно на снагу, тако да сс људи који сс баве ииовацијпма награђују о.д случаја до случаЈа, односно Радпички савст доноси одлуку о награди. Д. Г Месец књиге ЛЕПИ РЕЗУЛТАТИ ИЗВИБАЧА И КЊИЖЕВНПКА Најуспсшнији књпжсвнп ствзраонн Књнж<*вне омладиис п Књпжсвпог клуба „Мцрко Бањспић" п прслставпнцп Извнђачког одрсла ,,Бр.н>-:о Крстлапо* внћ”, били су прошлог пстка гости иа прнјсму код прслссдннка ОК ССРП, Драгапа Лнтића и Небоји:е Јсличића, прсдссдиика ОК ССО. На прнЈс.му Је нстакиутр да нзвићачи и кк.пжсвП!1 ствараоци за собо.м имају бсрићстну го.ишу. Подсстимо сс иајпрс да јс нзвићачки олрсд „Бранко Крсмаиовић” забелсжио ннз нзвапрслних рсзултата који су нх слрстали у са.м Југословсиски врх, а у .1 План ппоизводп-с за девст мсссип по фпзнчком , обпму остварсн 1’с са прс- : бачајсм од 21 одсто. Про-. нзводи су испсручени куп-1 цн.ма јер ми пскључпво пропзводп.мо инвсстшшопу опрс.му за познате куппе. Мсђутп.м фннансијски рсзултат јс нсказан са губпт-1 ко.м од 175 милиона днпара. I Узрок томсЈс што мп купу- | јемо матсријал из увоза п ј од домаћег пропзвођача где год п кад га пађс.мо па тржншту, по бпло којој цени п држимо га на залпхп јгр јс то дефпцптарна роба. На име наш репроматернјал је впсоко лсгпрапп* нерђајућп ватроотпорап челик. ДАН ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „БУРА ЈАКШИН” ШГРОЕ НАЈБОЉИМ ЂАЦИМА У Основној школп Бура бољс девојчипе у шаху су ма Дејан Милетић, 8 3- ДсЈакшић 16. новсмбра на при- Марпја Обрадовић, 8 2, Би- јан Рашић 8 1 и Александар љана Милић 73 и Драгана Младеновнћ 81. Милкнћ 71, а мсћу дсчаци- М. Ж. КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ „ПЕГАЗОВАЦА” Књпженна омладниа и ОК ССО Кпраћина, прошлог пстка, 19. новсмбрз параћинским љубптељима књнжевностп прсдстввкли су ауторс, чијс су књпге, током ове годп« не, изашлс у едииији ..Пегаз", Књн жсвпе омладиис СрбиЈе. Прозпим и поетскнм раловима прсдстави.ти су се: Милдрк-в В\калпновић, Владнмпр Пиштало, Горан Кос-овић, Борис Вуксаповић, ДеЈми Спмоновнћ и Алсксаплар Лукић. М. н. . годан иачин јс ооележсн Дан школе. Најпрс јс у суботу 14. повембра за учени кс и ђачке родптеље пзведен пригодан културно-уметннчкп програм ,а на сам Дап школс отворспа изложба Vчсипчког стваралаштва којс јс имало так.мпчарскп ка рактер. У литерарном стваралаштву прво мссто је прк пало Слађанн Стојановнћ 8 2 п Христини Мнкић 6 2, друго мссто Ненаду Мркићу 6 2- п Ивани Антић 7 1, а трс ћс мссто Јелсни Стојановнћ 5 1 и Слађанн Спмић, 5’4. У литсрарном стваралаштву најбоља јс Емилија Станковнћ 8 3, др\ го мссто ј‘с освојила Маја Мнтнћ 8 2, а трсће Мирјана Мнљковић 6 3. У такмичсњу пз домаћпнства прво мссто јс осво јпо Горан Раагввојевић 6 1, 1р\то Драгана Костнћ 6‘3, а треће Ивана Вукић 6/1. Нај ПРЕВЕНТИВА У БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАВАЈА V саобраћаЈкнм чезголама, бар кад Јс рсч о СрбпЈн, деца најчешће страдаЈу као пешацн, чак 65 одсто, а затпм н као путннцп (до 30 одсто). Као упозорење, пнје зансмарљнв нн податак да до шсст одсто дсцс страдају и као возачм! Колико дсцс страда у аугобуси.ма и да лп су групин превози (излети, екскурзпЈс, лстовања) то.тико опаспп за дсцу, нарочпто поћне вожње? Одговор иа ово питан.с ззпнмљи:« Је и због једпс пшшпјатпве, плкреиуте у Всћу удруженог рада Скупштине СрбнЈе, да се забраии групии прсвол деце у Јавном саобраћају ноћу од 21 до 05 часова. Ова 1!1'11цнЈатиоа Је настала после тратедпЈс коц Дољсвца када су у аутобусу страдала дсца. У периоду од 1980. до 1986. годипс у саобраћаЈним иезгодама на пхтеви.ма Србнје иастралало је 11.550 децс, узраста од 14 годипа. Нолту.то је 56С, а теже и лакше поерећсио 10.9%. У републичком сскрстгпијату за упутраши>е послоле СрбпЈе пзрачуналп су да годишн.е проссчно погине око 80 дсце, а поврсди сс 1.510 дене. У анализи коју је сачинио Сегретарпјат за унутраппке послове указујс се на неке неповољие тепденцпје у страдању иаЈмлађих уческика у саобраћаЈу. Једна од њнх Је и пораст процептуалног учешћа полрсђепе леце у укупном броЈу повређсињх лнца на готово 13 одсто. И ВУК БИ БИО ЗАДОВОЉАН Прође месеџ књнгс, а како чусмо од дирсктора Биб- .шотекс, Љиљаие Радованогнћ, бернћеган бсше. Отворепа јс бнблиотска у Цснтру за дпсвпи боравак остарелих лпиа, нз Штофарс у Градску библнотску стижу сто метара новлх полнца, од удружснс ирнврсде мнлнон дннара за нор.е кн>игс, Републнчки СИЗ образовања у Плраћнп шал.с 500 повпх ктћпга, п па крајк овсг бсрнћетног месеиа Бнблпотека је учлапила 340 нових ћака и то на свсчани пачпп. Као аванс Мссеиу кнлге прсдстоји промоција ,Тро- .тпста”, првс књигс песппчког тројства Светалнс Ианпћ, Јслице Борђезић и Гадпшс Радосављсвпћа. Тако ђе, прппрсма сс изложба пгустрација Слободана Штстића у збпрцп народинх умотворина, које је прг.кгпио Мирослав Димитријевић. Добар месец, којп сс поклопио са прославом Вуковог јубплеја, гчинком бн задовољио п нашсг всликапа. М. Милеиковић ДАН ШКОЛЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИК” И Основпа школа „Радојс Домановић” 20. повсмбра прославпла је свој дан. Скро мно, као и остали ђацп и наставници највећс школе у Параћину, обелсжнли су Дан школе свечаном акадсмпј'ом, чији су програм самп припремили и представпли ђацима и родитс- ,г,п. М. М. рспублици Србији слопс спсдочи и опогодишњс „Плакста 16. иовс.мбар” иањс. за иаЈбољи одрсд, о чс.му признањс РК ССО СрбнЈс, наЈвишс омладипско прнзТакођс су и књпжсвнп ствараоцн н.ма.ти лобру годииу. Вс.тнки број њсиих члаиова објављшкр Је у иизу Н11<|>ормат|1ви11.х п књижсвпнх гласила, а икоги су и побсђива.ти на књижсвннм конкурспма: ннЈпрс Славица Благојспић, раднпца Фабрикс цсмснта, затим Мнрослав ДимптриЈспић, коЈн Јс за Јубилеј Вука прпрсдио издањс пароднс књижсвности „Во.те встровитс”, Свстлана Лрснћ, радиипа „Југобанке” која јс за овогодишњс књижсвно стваралаштво добила награду „Смсли цвст” РК ССО СрбнЈе. • Прнсутнн прсдставннци друштвсно-политнчких структура нзразнлн су задовљство ностнгнугим резултатима н још јсдиом подсстили да ни кризиа времеиа нс могу да убију стваралачку љубав, иапротив чиис јс дслотвориијом, што Јс за сваку похвалу. м. и. Карикатура: Душан Лудвиг
ПРАЗНКЧНЕ ПОРУНЕ ИНДУСТРИЈА ТЕНСТИЛА БРАНКО КРСМАНОВИЋ ПАРАЋИН РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН честитамо ДАН РЕПУБЛИНЕ 29. новембар
ПРЛЗНИЧНЕ НОРУНЕ .1» ТипбНска адепсјја ■■■■■■■■ литлршУЈЈгтитзт 1т основна Р А А А С I И ПАРАЋИН Придружујемо се празничним честиткама 1уз понуду наших програма I = 1 = ЧЕСТИТАМО 1 = I = САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СТАМБЕНО-КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ УРЕБИВАЊА ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА И ПУТЕВА ОПШТИНЕ ПАРАБИН 1011110 1ММИК РЕПУБЛИКЕ I 1 = I 1- =- = = I = I 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛИКЕ I =3I = I I ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||111111111111111Ш1П111111111111111111111111111111Ш1П111111111111111111111111М11*|>|1111111111>|||11пи11 •кукј;дрлои1\ па рдКин■ ДВА ВЕКА ВУКА 1947. -1987. ИДРУКЈМ СЕ ПРАЗНИЧННМ ЧЕСТНТКАМА ^*ммА1т-)1с1',гавмиивмивидгаЕцд.Јли1111лишугјаЈРМ1Ездаса»иииивкмвииинммниммши— 2!ШШШШШШШШШШШШШШШШШШШтШ11111|111111111111|1111|11||||1|||||||||11Ш111|1111111||1111|||1|||Ш11Ш111111Ш1111111Ш1111111111Ш11»>Ш1»11111111Ш|1111111111111»11!; 1 | ООУР „ТЕРЕТНИ САОБРАЂАГI дик „ПАРАЋИН Поповац 11 = == I = = = ! = I = ЧЕСТИТАМО 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛИКЕ = СЛ СВ01НМ РЛДНИМ ОРГДНИЗДЦИЈДМЛ Придружује се Празничним честиткама
Е ПОРУКЕ 9 вана: ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ сТАКЈ1А. ПАРАЋИН ’87ј . ■■■/ СРПСКА ФАБРНКА СТАКЛА РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА Са овом ЧЕСТИТАМО земљом смо се развијали « са њом обележавамо значајне празнике ПРАЗКИК РЕИ1БЛИКЕ Честитамо 21 НОВЕМБДР ДАН РЕПУБЛИКЕ ГЖбЕИНИПт ПР0ИЗВ0ДНА || ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРАЋИН ПР131МЕ ЧЕСТ1ТМЕ
ПРДЗНИЧНЕ ПОРУКЕ 10 ДНЈ аана; за^ваше домаћинство 1НУЕ8ТВАНКА параћин 18621987 ПРАЗНИК РЕПУБЛИКЕ 29. НОВЕМБАР јЗиамотЕ 22 СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ;,*СЕКТМ05ВВГЈА’» ркЕоигесг 2* Ј.^оамооК® .?.,815«181.'С1ЈЈ’Е<.;^1^25|«а!ЈЈ4? •РКОЈ5КТОУАКЈ^Ч ШАОШ—КН ЈЕЛ’ОООП ! ■ 1Ц1Ј11ЧИ | КII Е1ЕНТН0913ТНЈВиС1ЈД „ I— .■^гасМИ———*** — 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛВЕ ЈНДI11111ђММИКММИННННВИеНДМВ»Н1ГО1И1 Т1ДНД111ЈШЧН1ИаиаК^ ШДБРИКА ЦЕМЕНТА | „НОВИ ПОПОВАЦ" I ПОПОВАЦ II I I Г?АШИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН I = : - н [ ЧЕСТИТАМО | 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛЖ1Е
25. НОВЕМБАР 1987. • БРОЈ 348 спон I огш ПРВА СРПСКА ЛИГА Земум Млждост 17 10 5 2 37:16 25 17 10 2 3 33:20 22 ПКВ Јумко ФАП 17 17 8 8 6 4 3 3 29:16 25:18 22 20 БСК 17 8 4 5 28:22 20 Кристал 17 6 8 1 21:18 20 Будућност 17 6 6 5 21:18 18 Дубочица 17 6 5 8 21:16 П Обнлић 17 5 7 5 28:27 17 ИЕК Рудар 17 • 5 6 17:17 17 Колубара 17 5 7 3 18:21 17 Сииђс.тпћ 17 6 3 8 24:26 15 Б о р 17 5 5 7 20:29 15 Радн. Зорка 17 4 6 7 18:23 14 Тпмок 17 5 4 8 15:24 14 Шумаднја 17 4 5 1 16:25 13 Јсдипство 17 3 6 8 18:29 12 Чукарички 17 2 4 11 15:35 8 ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЦЕНТАР 14 охтобар 17 8 7 2 20: 7 23 СФС БОРАЦ 17 10 1 ) 25:18 21 Слога (К) 17 ) 9 2 19:12 21 ШумалиЈв 11 9 2 5 22:12 20 Први партпзал 17 7 5 5 25:21 19 Морааа 17 7 4 1 25:18 18 Азбест 17 6 5 6 26:21 17 Полжмље 17 5 6 6 29:25 17 Копаоиик 17 6 5 6 , 17:19 17 Јагоднна 17 6 4 7 25:20 16 Ремонт 17 6 4 7 22:19 16 Слога (П) 17 7 2 8 21:22 16 Слога (К) 17 6 4 7 20:31 16 Трговачки 17 4 7 6 18:20 15 Прва петољетка 17 5 5 7 25:33 15 Златар 16 5 4 7 19:35 14 Таково 17 5 3 9 27:26 13 Полет 17 4 2 11 15:34 10 У првом пролећном колу састају се Стакларцк са Слогом из Пожеге. СТОНИ ТЕНИС Одиграно Јс VII коло Оппгнтске стонотеннске лиге за такмичарску 1987—88. годнну, којнм Јс први део првенства завршен. Резултатн: „Хало — 93 П” — „Аустајдерп” 5:1 „Одред нзви.” — „ШумадиЈа" 2:5 „Текстнлац П” — „Текстнлац I*’ 4:5. ,,СФС Борац II” — „Врапчане” 5:4 Заостали сусрстн нз I кола: „Врапчане,' — „Аутсајдери” 5:2 Заостали сусрет из II кола: „АутсаЈдери” — „Одред извн.” 3:5 Т А Б Е А А ПРВОГ ДЕЛА 1987/88. 1, стк „Хало — 93" 7 6 1 30:16 12 2/СТК „Одред изви.” 7 5 2 29'20 10 3. СТК „ШумадиЈа" 7 5 2 31:19 10 2. СТК „Текстнлац I” 7 4 3 29:27 8 5. СТК „СФС Борац II” 7 4 3 23:27 8 6. СТК „Врапчанс” 7 2 5 27:31 4 7. СТК „Текстнлац II” 7 2 5 26:30 4 8. СТК „Аугсајдери” 7 0 7 8:35 0 2. — Лрутп део првснства за такмичарску 1987/88. годину наставља се 5. фсбруара 1988. године. БИРАМО СПОРТИСТУ ГОДИНЕ БЕРИЋЕТНА СПОРТСКА ГОДИНА ■ Креће акција „Бира.мо спортисту године” ■ Сумирајући, као н сваке годнне успехе параћинских спортиста, СИЗ фнзичке ку.тгуре, СОФК-а, Цснтар за спорт и рекреацију „7. Јули” и Редакцнја двонедељних новина „14 дана” у децембру прогласнће најуспешније спортисте Пар , дине 1987. 1 1ГКандндата и.ма миого, и до бро је да је тако. Прсд комисијом и жирије.м су: фудбалски клуб СФС Бораи, ски па за дику, оријентиршг ЈаI ворка, који се и лаљс најбоЛ»е сналазс на познатим н нспознатим тсрени.ма и ситуацијама, шахисти Текстилна, ћина. Бира ће се појединац, гтрави витсзи на 64 поља. Појединци: Оливера Ракић, млада шахисткиња. стрелац Маја Собек, стуб Борца Мнломир Пеливановић, Мнлан Дезелин, прва табла Тскстилца. Тренери, спортски учитсљи, несебични даваоци сеекипа и спортски радннк гобс и свог, као што су Љиљана Томић, пропагатор спортске гнмнастике у Параћину, Бнрић. тренср пливача Црни це, Миодраг Марјановнћ, човек којп нсссбично стоји иза фудбалског клуба „13. октобар”. Ко.хшснја ћс по свој прилиш! нмати тежак задатак, али труднће се да „ни по бабу, ни по стрпчевнма”, ласкаво прпзнањс најбољег у граду понесе оиај за кога се сви одлуче. Проглашење најбољнх, обавиће сс свсчано, као мала награда за прегнућа и одрицања, коЈ'а поготово у ово.м тренутку, тражи од спортнста и спортских радника. М. М. МАЛИ ОГЛАСИ Продајем клипне прстенове (карнке) у гарнитури — стандард (0 62) за „фићу”. Тел. 035-555-383, од 17 до 19 сати. Купујем половну мешалнцу за бетон. Сви заинтересовани могу се јавити на тел. 557-036 илп на адресу Живковић Србољуб, Студентска 28, Параћин. Продајем исправан и комплетан мотор за „Ладу 1200'’ стандард са орнппгалннмрезервним деловпма за генералну. Тел. 551-379. Продајем кућу у центру Параћина од 86 м*. Тел. 553-451. ПРВА ПОБЕДА СТАКЛАРАЦА У ГОСТИМА „БОРАЦ" У ВРХУ - НЕОЧЕКНВАНО • „Прва петолетка” (Трстеник) — „СФС Борац” 0:1 (0:1) СФС — БОРАЦ: С. Матнћ 10, Скенцнћ 9, Златановић 8 (М. Милошевнћ 7), Квштареаац 7, Ннколић 8, .Марковпћ (Савпћ 8), Павловић 9, А, Матпћ 9, Филиповнћ 9, Стефаповпћ 9, Ускоковнћ 8. Фудбалери беллх су у последњем колу јесењег дела првенства остваркли прву али заслужену победу у гостима, побсдивши тнм „Пр- । па петолетка” у Трстенику са 1:0 голом Ускоковпћа у 25 мннуту. Ма неравпом и клизавом терену нграчк оба тнма су приказали добру и занимљкву игру у којој су створилк доста шансн нарочнто у првом полувремену. Домаћн су имали прву шансу већ у 2 минуту али десно крило Јовановнћ промашује чисту лопту а тиме и гол белих, да би играчи бе.тих у следећим минути.маа узвратнли н угро зилн го.т домаћих. Домаћн стежу обруч око го.та Матића али одбрана на челу са несавладивим „Мачко.м” нзванредно одолсва. У 25 мннуту Ускоковић Је постигао гол одтуке када после досућепог слободног ударца, оштро у сфеу набанујс лопту пред гол домаћнх и то са преко 40 метара искоса са леве стране. Лопта про.теће букет нграча н поред пзненаћеног голмана (којп Је очекивао да пеко од његовпх пграча одбпје лолту) улазн у лсви доњн угао и погађа мрсжу. После постпгнутог вођстпа, бс.ти смнрују пгру и чувају прилаз свом голу. Друго ло.туврс.ме почиње ураганскпм нападима домаћнх неби ли изједначи.ти резултат, и ту се јавла сигурност Матића који је неса&талив, у свом простору. Раћале су се акције, корнери алн „Мачак” све решава на најбо.ЋИ могућн начин п слободно се може прогласнти јунаком меча. И осталн нграчн белпх су игралн нзванредно, чувалн своје воћство игром али се н добро чувалн од појединнх играча домаћих који су на све начпне покушавалп да изједнач«. Мећутим, мзванредни судија Вндојевнћ из Светозарева је охтично држао пгру у својим рукама да није дозволио веће грубости. Овом победо.м белн су крунпсали спојс одлнчне игре на страни, којс су прпказпвали у задњим колима, а овпм бодолп.ма су се учврстнли у сам врх табеле што ни највећн опти.мистн кису очекнмли. С. Зоговпћ ИЗБОРНА АКТИВНОСТ У СПОРТСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ИЗБОРИ СВАКЕ ЧЕТВРТЕ ГОДИНЕ V с«им друштмно-политичхнм II лруплпеиим организацнЈама и удр\’ ;кен>мма грађана, као и самоуправ ннм органн.ма и друтитвено-полнтн чким н самоуправннм ннтересиим заједницама постоЈи устаљени о<стсм изборие актнвности коЈп траје у одрећсном временском перподу од основипх оргаиизацнја и заЈедиица па закључио до републпчких н покрајииских органа п органа на нмвоу СФРЈ. Шах: ТЕКСТИЛАЦ ДРЖИ КОРАК НаЈиовијом победом, ггрошле жвде љ« иад Радничком из Салаковца, б,5:3.5 шахиста Текстилца задржал« су водећу позициЈу на табели Срп ске лиге Иеток. Штофарци за сада имаЈу 62.5 поена, поен тппе од Рад пичког из Бупрнје и крргуЈевачке Црвене Заставе. С.тедеће коло 22. ховембра може да донесе промепу иа табелх, Јер се састаЈу лидерп Текстилац н Зас тлва, што ће вероватио лоиетп тесиу победу било коме, а иеход ће битн наЈкорнсниЈи .та Нупркчане. Нарав но, ако нзборе внсоку победу. м. м. ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА УХВАЋЕНИ ПОСЛЕДЊИ В030ВИ Мењам двособан конфо ран стан у центру у улици Лоле Рибара со.т 2/43, за два одговарајућа. Тел. 552-627. Оглашавам неважећим зцр авствену легитимацију издату у СФС на име Милутиновић Добривоје. Оглашавам неважећим све дочанство о завршеноЈ основноЈ школи издато у Поповцу 1981., Миладиновнћ Горан, Забрега. Оглашавам неважећом месечну аутобуску карту на релацији Д. Видово — Параћпн на име МилоЈковнћ Зоран. Оглашавам неважећом здр авствену лсгитимацију издату у СФС на име Мплојковић Зоран из Д. Видова. Оглашавам неважећим све ОВИХ ДАНА СВАШТАРА Пише: Анђелка Аранђеловић Како се ко презива? У једном разреду уче Иван, Петар и ј Станко. Њихова презимена су Ивановић. Петровпћ и Стаиић. Како се презива сваки од дечака ако је познато да се Иван пе прсзива Ивановић, Пстар нпјс Петровић, Станко ппјс Станнћ и да Станко живп у пстој згради са Пстровнћсм? цннехз сЈвхац цнаосЈхзц нвни цивоневц омнвхз :ЈовојГо Прогноза времена Ако је у 12 сатн ноћу падала кпша, да лп се може очскнвати да ће након 72 сата врсмс бити сунчано? *в(но ан Ацон ап -нАз в 'Лцон ихвз ихид хано схпз гД акзои ац даГ ожок оц .-Јовојго ИЗБОРИ 5 На осиоау пзборпс активностп прсдвнђсне програ.мом Конфсрспипјс СОФКЕ општипа Пераћнн, Стссљачкн савсз разрадио Је дннамику изборне актнвностн у стрељачким дружииама п секиијама учлањеинм у Стрељачки савез спштине Параћии. V досадашњем псрноду мзборн у стрсљачким дружннама и сскцнја ма нису вршени рсдовно, не одржа м»Ју се ни годншњс конфсрснцпјс иа који.ма би се аналнзнрао рад и донелн задаии за наредни пернод. Због тога рад пекмх дружниа је СГРЕЉАШЈВУ онсњсп као слао. Сада се пружа ша нса да нзаберсмо правс људе та овај специфнчан спорт. од посебног значаја, посебно за ОПО н друштжену самозаштиту. Стрељачки савез опигтине Параћии пећ Је упутио цнркуларно писмо стрсљачкнм лружннама м дао примарап рок за обављањс нзбора, ка ко бн Стрсљачки савез имао своју нзборну Конфсренцнју у току дсцс .мбра 1987. годинс. Сганко Здравковнћ До сада Јсднно у друштвеним орга-лнзациЈа.ма за физпчку ку.тгуру оваЈ систем изборне активности ии Је успостављсн, иако је бнло покушаја да сс то учини. Досадашње шаренило изборних активности V друштввнмм органнзацпјама за фпзичку хултуру у општч нк Параћин створило Је утнсак да друштвсне организациЈе за фнзичку културу у нашој општини су у Јединствсио.м покрету фнзнчке културс. Овакав однос отежавво Је нормп.тно фуикциоиисањи делегатских односа и иесинхронизованост у раду што још инше ствара утисак мс организованостн и нсЈединства у ор ганнзационом и акцијгком смислу. КонфсрснинЈа СОФКЕ заузела 1е став да се убудуће избориа актнвност у друштвеним оргжиизаци|ами за фнзнчку ку.тгуру органпзуЈв свакс чстврте голине. Због досадашњег шаре>П1ла у нзборн.ма у друштве1Л«м оргаинзацнја- .мл за фкзнчку културу у опипшп. Параћии Ко11фсренпи.1а Је закључн ла да удруже>ће организмције које су споЈс изборе нмале 1983., 1984. п 1985. годихе, сада нор.мално ускладе нзборну актппност. Је.т^нство — Радиички Зорка 3:0 (1:0) — Бод мз Араиђеловца п два из лоследњег кола. учниили су да ,3е лс1П|’’ ие пзгуб« »«ву » опстанак у ПрвоЈ српскоЈ лигп. СТАДИОН: ЈЕДИНСТВА Гледалаца: 500. Стрелпк: Д. Стефаи^вић у 42, Сто Јановић у 31. и Пегровнћ у 81. ми нуту. СудиЈа: Спасић (Лесковап) 9. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвнћ 8. Јо вановмћ 7, Стеаановић 7, Милићсвнћ 7, Петковлћ 7, Мнлвнковнћ 7, М. Стефанопић 7, (СтоЈановпћ 8), Вулнчевић 7, Соколовнћ 7 (Петро- ј аић 7), Жнвковнћ 7 , Д. СтефапоПпћ 8, РАДННЧКИ: Јурић 6. Па.тешевнћ 6, Радоиановпћ 6, Гћвриловић 6. Трншнћ 5, С. Радовановнћ 5. Лукић 5. (Јаиконнћ 6). Лћимовић 6. Максвић 6. Савиђ 6, Марннковић 7. ‘ Играч утакмице: Д. СТЕФАНОВИК (Јединство). В. Љубичић У ЧАСТ ДАНА РЕПУБЛИКЕ И ЈУБИЛЕЈА СФС 30, „КУП ПАРАЋИНА" МОЈА НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА Једног дана сам пошао код друга. Али ои ниЈе био код куће. Водио Је свог пса у шетн>у. Пошао сам на пољану где Је био моЈ друг са своЈнм вучЈаком Муњом. Игралн смо се жмурке, фудбала и других игара. У поднс сам се вратио кући. Размнш.љао сам како бих волео да нмам расног пса као Мртм. Јед- I не вечери сам размишлаЈући заспао. Сањао сам ка- 1 ко нмам аучЈака са брзим ногама како се тнхо шу- 1 н>а, са оштрим чулнма и другн.м особинама расног пса. УЈутро сам рскао родитељпма д> бих волео да имам вучЈака. Они су реклн да ћс га купнти кад буду у могућпостн. Алн Још нису ислуннлк моЈу жпвотну жељу. Ја сам уверен да Још нису у мо- । гућности. Надам се дв ће идућег лета Једаи од овмх • племетгтих човекових прпЈатеља битн моЈ љубимац. • Радисављевић Ллександап , ОШ „Радоје Домановић" ј 1у/1 Драгослава Маринкови ћа 18 Параћнн У суботу 21. новсмбра 1987. г. Параћнн Је бно цектар стонотеннског такмичсња. Под организациЈом Општннског стонотениског Савеза одржвн је 10. јубмларно отворено поЈедннвчно првенство града у стоном тенису „КУП ПАРАКИНА". Нв овогодншњем првенству учествовало Је прско 70 стопотенисера и око 10 стонотснисерки чланови савезнс. републнчке п региомалннх стонотсиискнх лнга. На овом првенству однграио је преко 80 сусрета а нарочито су биле замнмљнве финалне борбе. МалоброЈни глслаоин који су сс нашлн у халн спортова моглн су ужнвати у атрактнвинм потсзнма маЈстора целулондне лоптнце. Финални сусрети протсклн су у нзЈедмачепоЈ борби н до са.мог ,иналв ннје се знво лобсдиик, коЈн Је одлучем нзмеђу двоЈкце тренутно наЈбољих Кушић Душана из Београлске „Црвене Звезле” н ПебоЈше Стсвића члаиа бсоградског „Партизама” иначе лоскорвшњег вога пута победа је прнпала Кушнћ Душаиу из „Црвене Звездс” којн Јс победник 30. „Куп Параћипа” за 1987. г. Друго место Стевпћ НсбоЈша „Партнзаи” — Београд, треће мссто Милснковнћ Љуба — „Ппвара" КрагуЈевап. ОрганизацнЈе коЈв су »зборе имале у току 1986. голине у току ових из бора нс треба да обажљаЈу цслоку ппу изборну активност, всћ само да одрже годишње конференинЈс — С1;упштннс прсма потребн изврше сдрсђспе кадровске промсне неакти вних нли заузетнх чланово другим актпвностима. с тнм да се садашњмм органнма мандат рачуна од времен« нзборних активмостн ^тврћеннх од стронс КонференинЈе СОФКЕ. Из Друштва за спорт и рекреацију инвалнда ПОСЕТА ПРИЈАТЕЈБИМА У ТИТОВОМ БЕЛЕЊУ члана „Радннчког” нз КуприЈе. 0- Станко Здравковић Од наших нграча коЈн су наступнли па овом турнпру Јсднно су међу 32 так.мпчара уш-ш Дулић Боривојс и Илнћ Милан нграчн „СФС Брца”, Аиђслковнђ Аиа играчица СТК „Текстнлца” и Марковпћ Л»убиша члаи СТК „Одред извиђача”. Свп учесннпп турипра добплп су вредне поклонс а првнх 8 такмпчара освоЈнли су и вредне наградс дар спопзора овог турннра ПВТКТ „Бранко Крсмановнћ”, Српскс фабрике стакла и „Параћиике". Награћсни су н свн досадашњк осваЈачн купа, заслужпн рвдпнцн. Турннр Јс и овог пута протскао у доброЈ организацнЈи Општииског „ЦРНИЦА”У СВЕТОЗАРЕВУ Попгго Је бззвн у СРЦ „7. Јулп’’ престао са радом п.тмвлчки клуб „Црнпца” Је Лчо пркнуђеи ла за своЈе такмнчаре обезбсдн услове за трепннг на другом месту у лругом 1раду. Плпвачки клубовн „Јагодина’’ нз Сиетозврева н „Кр^чпевац" мз Крушевцв, сазианшн за проблсмс коЈе има „Црннпа'* велккодушно су уступилн свсј? термние сво Јнм спортскнм прнјатељи.ма мз Па раћипа. Плнвачи „Црнмце” сваког лана охтазе н у термнпу од 19 до 2! час трепнраЈу св плнвачииа ,Ја годнне’’. стоногенпског Савеза Параћкн. Владимир Марјановић Крајем октобра текуће годпне, члановп Друштва за спорт п рекреациЈу пииалидл опигг1П1с Параћип. би.-зи су у госте истон.меног Друш1вг. ннвалида у Титоиом Велењу. Прсма речима прсдссдпнка Друштва Драгв Кантара, лркЈем и дружењс два дана било Је срдачно и запста прнЈатељство. За време боравкз лнвалпди су се мсђусобио такмнчн.ти у неколико спортскнх днсциплнна: стрељаштву. стоном теннсу и пмкаду, Овом прклнком члановн ДСРИ паШС ОГППТПНв ОСВОЈИЛИ Су ПО Трп 3.13 тхе, сребрне и бронзане медаље са дипломом. И кала смо код оаогз нстакли бнсмо трн добитннкз хтатнкх медаљз, а што зкачп н најбољнх спортнстз: Стојакоаић Ннколу нт стрсљаштва, Марковнћ Мнодрага нз стоиог тениса и Поповнћ Драгицу за освоЈсно прво место у пикаду за жене. О1им Је узвраћеиа приЈатсљскз посета Слопепаца Параћнну коЈн су 1.ол нас гостопалн осмог н деветог маЈа у време када смо прослављалн ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗ.МОМ. Жарко Векнћ дочанство о завршеној економској школи 1964/65. на и.мс Нина Вакуљенко. Оглашава.м неважећим све дочанство II године усмереног образовања издато 1980 /81 год. у СШЦ „Б. Крсма« новић” на име Бошковић Верољуб. Оглашавам неважећш! дипло.му о завршеној средњоЈ школи издату у СШЦ „Б. Крсмановић” на име Диннћ Радослава. Оглашавам неважећнм све дочанство о завршсноЈ основној школи у Параћину на нме Милосављевић Мирјана. Оглашавам неважећњм здр авствену легнтимацмју на име Милнћ АндриЈана издату у СФС Параћин. Оглашавам неважећим здр авствену легнтнмацнју на и.мс Пулић Верице, радннце СФС. Оглашавам неважећим здра вствсну лепгпптацију на име Алексић Радан, нздату у СФС. Оглашавам неважећо.м здра вствену легнтимацију издату у СФС на нме Јовановнћ Љубиша. Оглашавам неважећом месечну карту на релацији Снкирнца—Параћпн, на нме Јовановић Љубиша из Сикирице. Оглашавам неважећом радну књижјшу на име Носић Јасминс, радннце Штофаре. ПродаЈем једнособан стан 1 у Параћину (насељс Ел.мос). Обратитн сс на тел. 555-545 { или на адресу Македонска 6/1. Продајем Багремар 35 ари. у Јелење, тракторскн ваљак, вадилнцу за репу, кул гиватор са јежевнма, запре жну дрљачу н ллуг. Жика Сентнн, КосмаЈска 17, телефон 555-926, Параћин. Продајсм виноград 7,5 арн код гробља. Упитати на тел. 553-060, од 17 до 19 сатн. нли на тел. 037/841-223.
25. НОВЕМБАР 1987. • БРОЈ 348 ПДНОРДМД РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА ДКУПРЕСУРА АУКПРЕСУРА (2) 'Пише: Зорана Рашић („СЕНЗОРИ" НА КОЖИ Ако је равнотсжа порсмсћсна, Јсдан првнцип домнннра друШТА ОЧЕКУЈЕТЕ ОД АНТИИНФЛАЦИОИОГ ПРОГРАМА? ОКХРАВРУЛ ВОКЕ ЦЕНЕ Ј гнм хармониЈа протока снсргпјс јс нарушспа: то јс болсст. •[ Лкупрссура понопо успоставља порсмећспу снергстску рав- •1 нотсжу н нскп Јс зову старнјом ссстром акупунктурс. У су- ; шпшн, готово Јсднна разлмка нзмсђу овс двс дрсвнс мсднцпнI1 скс всштинс Јсстс у томс што сс у акупунктурн одговараЈућс ■ тачкс убадају пглама, а у тсхннцп акупрссуре онс сс само ! масираЈу, нлп прнтнскају прстнма. Акупунктура Јс, тако!>с, всћ ! стскла познцнЈс мсђу званичинм мсдпцинскнм днсциплппама, 3 док акупрссура тс крчн ссби пут. Наравпо, акупресура у <! својим тсрапсутскнм домстпма нс можс конкурпсатп акупупкЈ турн, односно —нглотсраппји. За разлнку од њс, акупресура Јвсома рстко лсчн, и своЈ циљ нслуњава всН самим уклањањем болова и тсгоба. 1Бсна примсиа Јс парочнто корнсна код тако- , званих „малпх бодсстн", док сс за сва друга значајннја обољсња ваља обратнтн лскару. Уз то, акупрссура јс Јсдан од . значајнијнх корака у сузбнЈању прскомсрнс употрсбс лскова, - растуће таблстоманијс. Масажа акупунктурннх тачака исшкоI дљива јс, природна и брза, и њомс сс можс служнтн готово • свако. Још нијс утврђсна природа акупупктурннх тачака, али сс поуздано зна да нх има блпзу хнљаду иа људском тслу. За врсмс болсстн, извсснс акупуиктурнс, тзв. алармнс тачкс на кожи постају всома осстљнвс. Тс тачкс површинс око Јсдног квадратног милнмстра јссу наЈнстуреннЈн „сснзорн” кроз којс ■ струјн животна снсргија. У њиховом прптнскању нлн маси- ; рању у поступку акупрссурс корнстс се прстн или длановн. У Ц самом поступку Јсдино јс важио нс промашити одговарајућу ;! тачку, а као провсра можс да послужи н чињспица да је свака акупрссурна тачка осстљпва на притнсак него околно ткиво. То значи да сс на тнм тачкама јачс оссћа додир прстнр Ју нсго на тклвпма око њнх. Количина притнска можс да варпра у зависности од тсгоба ■ п узраста пацијснта. Кинсзи препоручуЈу да укупно днсвно време за акупрссуру будс пзмеђу пст и пстнасст мннута. Кинсска лсковпта масажа (акупрссура) помажс код тсгоба од полспскс кнјавицс, скида сувишис килограме, отклања трс- ' му и улива снгурност, (Наставиће сс) СТАНОЈЕ СТАНОЈЕВНБ, прос ВСТТП1 раднпк: — Од носог Лнтиинфлацпопог програма очекуЈсм да матерпЈал кл поло.-кај у основпсш образо вању бу.те боље. Нада.м се да ћс мере СНВ-а ла донссу промсне и да ћс запослсппма у осповиом образовању бпги бол.с мпслн.м и па матсриЈалнп положаЈ и на лнчпс дохоткс. днпк: — Програ.м сконсмскс сгабилнзациЈс пнЈе успсо да стабнли зујс прпврсду, па зато нс всруЈсм да ће то успсти и Антпинфлациоип програм, Јср су по мом мишљсњу потрсбнс кореннтиЈс промеие у многи.м областнма, што оваЈ програм нс пу ди. Волсо бнх да сс мс/с прогнозс нс остварс н пс виднм да ћс и у нарсднсм псриоду ог.ако огољсној прнврсди битн бо љс. СТЕВАН СТОЈКОВНП, пснзчопср: — При.мсиа Аптиинфлацпоног програма почсла јс обссхрабруј> ће иовпм цснама и сада пису на пстим позицпја.ма оии којн имаЈу вслпкс лнчпс до пгкс и они са нсколико милпопа. Мсђутнм можда јс п то потсз којп ћс да нас повсдс ка изла зу пз кризе н зато га трсба по држати, м. ж. Можда нисте знали Припрема: Миша Гајић ... да Јс Ллфрсд Хпчкок, славни енглески фнлмсхж реджтсљ, маЈстор фил.мова стравс н криминалистичкнх филмова, мвршно тсхпнчкн факултст и да Јс на филм дошао случаЈно, као цртач фнл.мскнх наслова! . . . да Јс чувснн Бастср Китон, Један од наЈбољих комж* чара у нсториЈи филма, био познат као „човск коЈи се никада нс смсЈе”! .. . да Је Гари Купер, прослављсни амерички фил.мски глумац, добптник псколико Оскара, прво био карикатуриста н новииар. . . да Јс Џсмс СтЈуарт, амсрнчки филмски рсднтељ, учествовао у друго.м светском рату као авијатнчар. шала мас о9ржа/1а — Шта је лепше бнти иего члан жнрија за избор лепотица? — Трака за мерење. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 27 Мат у два потеза ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Србољуб Живковић УМДЛО СУДАР СУПЕРСИЛА Шсстог Јупа Ј980. годинс свс Је бнло спрсмно за рат у Н САД-у. Разлог: совјстскс нуклсарнс ракстс тск Ш1о нису по- !•: чслс да падају! Посадс бомбардсра Б-52 и БФ-111 ускакалс су • у своје машиие чијн су мотори урлали. Прво упозорсње у И капсулама са цнтерконтиненталннм ракетама „Минут-мсн” н Ј „Тнтан” бнлс су спренс. Извежбаним техничарнма, бсз ика- )'. квс личнс вољс илп свссне жсљс пљувачка јс почсла да влажи М уста. Крспуло јс, даклс, оно зашта сс плаћају, оно што чска- !( ју. Затворилн су капсулу хсрметичкнм вратима, прешлн на коП рншћсњс компрпмираног ваздуха тако да су постали лотпуно !’■ изолосани од спољног свста. | Да би ланспралп раксту чланови посаде ссдају у столице коЈс су постављсне под правим углом, Једна прсма друтоЈ. Онн треба да окрену кључ у бравн нспред себс, истоврсмсно, са толерапциЈом од две сскунде н да га држс у том положају Још двс секупдс. Столпце су удаљсне чстири мстра тако да Један човск ис може да лансира ракету. Тск тада сс пали жуто светло на којсм пишс: „Ракста отншла”. Срсћом, 6. јуна 1980. годинс до тога нијс дошло. Два ми- >- нута послс првог аларма објављсно Је: никаква ракста ппјс X полстсла из Совјетског Савсза. Стратсшкн систсм аларма коЈн Ц бдн над Ссвсрпом Амсрпком, једноставно Је погрсшио. 1 Само трп дана прс тога, 3. јуна, била Јс дата још Јсдна “ узбуна. р * * ’ ‘1 Повсмбра 1979. годннс такођс су сс зачулс снрснс. Прс ! нсго што Јс прсузсо дужност иеко јс дао рачуиару податкс .1 који указују на нуклеорни напад, а забаравио да да и осталс :ј податкс којн указуЈу да је то само всжба. | ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ тренутак Пише: Славица Костпћ Пошарац ј СИТНИЦЕ ПОМОЋНИЦЕ 1. Штирак | Воду у којоЈ су се кувалп рсзанци нли нска друга тсстешша пс трсба бацптн. Може да сс нскористп за благо штнркање постсљннс, столњака нлн хскланнх радова. 2. Жуманце Жумапце за колачс гмаћс интснзнвннју жуту боЈу, ако сс сасви.м мало посолс, умутс и оставс нсколнко минута до употрсбс. 2. Ца бн вам прозорска стакла п др\та, блсштала попуг крнстала у поду за прањс, осим дстсрџсната, додаЈтс воду у ( којоЈ стс скувалп јсдан иарсзан лук. .................. . ....... 1 РЕБУС Припрема: Д. Гојковић решење: остава АНАГРАМИ Пише Б. Рупић 1. И у ф^дба.ти БОРИНЕ СЕ ЛАВОВИ. (с=в) -ос1х 'цинозса сЈоошгад) 2. Кад промаши лопту, тад је свима КРИВО а он пе зарадн пи за ладно ппво. Камате I || н н /ИНОГИ 1 уклуч^и ПРоСМ&У ЈХбИАЕЈА гвда /??/>,рко шуо ПИШ'/ КАКО им СЕ Г050РИ, А ЧИТДЈУ кжо СУ им НАЛИСМИ ^7/ Укрштене речи (37) У октобру ИНФЛАЦИЈА 135,9 ОДСТО Цснс па мало у октобру су. прсма наЈповнјн.м нодацима Савсзног завода за статнстику, бнлс вишс за 12,2 одсто исго у прстходном мссецу. Мсрено овнм цспама, икфлација је, у одпосу на октобар прсуплс годпнс, достигла 135,9 одсто. Од по чстка овс годипе малопрОлајпс цснс су скочилс за 117,2 процсната. Само Још Јсдашцт, п то у овссодишп.см августу, мсссчпи индскс цсна прсмашпо јс 12 процсиата. Мпша Гајнћ Аутор: вм Миша Гајић — Миг ’(ЈИ1М) тнгтпЈ 'у ‘иисЈпгнт *в:1л<нт8 'сЈсолбапас! '<1из 'јјј 'в<1ом ‘езо 'мвх 'УЈУУИ 'и* 'вхвда 'нву -<1аквХ 'е.чнакоцз ГО<1<1 ПћЛЈ ХИН31ГПЈМЛ ЗЧЈЗГПЗЈ ДРУГА СТРАНА Уређује: Зоран Илић СЛИКА КУнОВНЕ МОЋИ Мсрс СИВ-а су сасви.м прнродне. Замрзавање прсд зи.му, одмрзавање у пролећс. Само кад бнсмо могли замрзнутж и многе пронзводе, многима би бнло лакшс док пролазе краЈ њих, купујући своЈ иароднн хлеб. На динарске штедне улоге На орочсна цинарска срсдства од .1 октобра, биће следеће каматне сто пе: На 3 месеца ка.матна стопа од 131 одбто, па 6 месеци каматна сшпа од 132 одсто, на 12 месеци каматна стопа од 134 одсто, на 24 месеца каматна стопа од 136 одсто, па 36 месеци каматна стопа од 138 одсто. Лист Социјалистичкот савсза раднст варода општинс Параћин Издајс: Центар За културу и информисаљс „Параћин" — Параћин Директор: Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник Мирослав Димитријевић. Издавачки савет: Живо)ив Томиђ (пред седник), Нада Јовановиђ, Светислав Живковиђ, Боривоје Марип ковиђ, Момчпло Вучковиђ, Јовав Томпћ. Добрила Ђорђевиђ Мир ча Млалеповиђ, Драгап Аптиђ Славољуб Обрадовиђ Миросла» Димигријсвиђ, Снежапа Јовавовиђ и Милпвоје Илиђ. Уређује рс дакаиони колегијум Новивари? Милипа Живковић Миодраг Ми ленковиђ ц Милнвоје Илиђ. Пословно-технички секрстар Слаинц4 Мигиђ — Пашиђ Адреса РедакииЈС; Максима Горког ч, Пинланск^ Ч»ах 38 I елсфои гл?в1!и н о.иоворни уре.тпик (035) 552 352 нови |.ари (035) 553-094 Прстнлата годншња 3 900 дпнара полVI0.11111111.3 1 900 динара за иностранство двоструко Жиро — рачун Цгнтрј за културу и информисаљг 63504 «03-1973 код СДК Параћин Шта* па: ГРО .Глас" Београл Вз-нковнћева ч гелефсн (011) ио 551 I ираж 8 00р нри.мерака
СУБНОР Парађин ОРДЕЊЕ ЗА СТАКЛАРСКЕ РАДНИКЕ Пзбори у борачкој организаиији бнћс одржаии до г.раја овог мсссиа. ложај као и друге рспублнкс. В0Ш1ЧШШ НОВИНЕ прнврсднн ћорсокак, односно прсшшфарктно стаН. цртврсдс Параћина забрннуло Јс свс „аС О тХ ^пП₽оГЛНХ ЧСТРМаССТ Да,1а 'опорило „а ссвм низои. .. Од осталнх тсма н наслова препоручуЈсмо: иу. жнс кадровскс иромсне. Праз,|ик бсз заставс Св„ као Један, Идућа година квалнтста. Оживети умртвдсне потенцнЈале. ПрскрШаЈ„ у п . ^ Р ' с словн су компеизациЈа за с.мањсии броЈ страница. Још само идући новогодншњм броЈ иа овом фор. ђење "ваС КОШ""««Ј"- Од иозс годиис „з11С„а. ђењс Ваш л„ст потпуно „ов. Мало стрпљсња - до. препорођсиог двопсдељника „14. дапа ' БОРЦИ ПОДРЖАВАЈУ ПРОМЕНУ УСТАВА 5 мсспим удруже!шша бораца у току су избории састаици иа коЈима сс иајвише говори о месту и улози Савсза бораца у услопима скоиомске стабилизацијс н уставиих промсна. Бории лодржавају прсдложспе про.меис Устава и захтсваЈу да СР СрбиЈа и.ма истн поу години када Српска фабрика стакла обележава 80 година стакларства, Указом Прсдселннштва СФРЈ за постигнуте радне резултате од ликовано 46 радника најмногољудниЈ'ег колектпва наше општине. Прпзнања је добнтнннима уручио Витомир Иванпшевић. председннк Скупштппс општнне Параћин, на прпгодној свечаностн, 27. нове.м 1987. годпне. ЗЛАТНА ЗНАЧКА ССРН ЗА СТАКЛАРУ II СТОЈАНОВИБА ИНТЕРВЕНТНГ, МЕРЕ Поводом нбилсја Српске фабрикс стакла, 80 годпна стакларства за постнгнуте раднс рсзулзате, Мсђуопшгииска Конфереицпја ССРН, рсгиопа Шумадије и Поморавља, доделнла' је овом колективу „Златну значку”. Прнзнањс Сонијалистпчког савеза радног народа Србпјс, уручепо јс па пригодпој свсчапости 25. новсмбра, у Крагујевцу. Од појединапа значку јс добпо Жнвота Стојановпћ, НШД БИТНМХ ПРОМЕНА Пшсрвсптис мсрс Савслног нзвршиог сећз упсле су достз забунс код прплрсдника. Како ће се одразити на оздашп>у срсдллу поставл>сно Јс пптап.е н нз зајсдннчкој ссдниш! Општппског комптета СКС и Бећа Сдссза сшинката. Прису-тие члаповс сба форума о пнтсрвспгпнм мсрама ниформпсао јс РАДЕ ЧЕМЕРИКИН, дирсктор СДК. ко |п јс нагласно да бнтних промен.-* нема. — Продужава се дал>е О1рм-ичс •м; располагапд| друштвсн • |»«-дствнма за оппггу 1ајсдн.1-п".' по грошњу у 1988. годннн. папомип>с РЛДЕ ЧЕМЕРИКИП' односпо друштвено-пол1П11чке заЈеднице и самоуправпе интсреснс заЈсдинцс друшгвених делвтности могу располагаги дслом друштвспих срсдстава за потрошњу у 1938. годнпи у пзносу остварених нзворнлх прихода у 1987, години увећаних по стопн коЈа Је за 10 процсната нижа од но.мина.1- пе стопе раста остварсног лохотка лруштвене прнвреде у Републпцп. Затнм, повсћан је горњн лнмнт бруто лпчног дохотка по основу тскућег рада са 80 на 90 и 95 од.чго од проссчног личног дохотка из претходне годпнс, а који сс однокн па основнс органнзациЈе удружспдг рада коЈе су нсказале губи-ак у попрезсн-тацпЈу и средства за мЈелличку потрошњу. Сиа ова ограничења сс одпосе па четарти квартал ове годипс и прво полугоднште наредпе. Од прклрсдних дслатности, Ј« дино су лпмитирана средства за 11'чне дохотке \ с.идсћим делатооII .ма: Елсктропочвреда ,пр шлготнл нафте. спагн-> тргсакнч, >сристпчко посрсловањс, проЈсктовањ« I сродис ТСХ’Ј1!ЧХ<* слугс и то по сг.им самоупрзвиим актима умање- »•пм за 10 одсдо. Шта то практнчио лначи :<а ол»- шњу средину свелоче рсчн дпрекгора СДК. овнх Пошто дапа празплннци су овн пропнси донетм као и њихови пратећп н упутстза, мало- Је врсмсиског простора за саглсдавање њиховог практпчно! деловања. кажс се у завршпицн Н1!формапи<е о утнцају ннтервснтннх мсра на лаљи положај приврсдс и друштвеннх деделатностн. м. н. У сусрст Дану армије ола - 'лкка однчно.м обрачуну ? до Сругра 1988. голине Такође Је прсдвиђена и за органнзациЈс чнЈс су словању( алп са.мо по овом гернчрка феГОДИН«. XIV ■ БРОЈ В 349 9. ДЕЦЕМБАР 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОБИНЕ ЦЕНА ДИНАРА 0 С€РН У Ж51Ж81 И после девет мессцп смркнута лица Штофараца м. и. На сутрашц>ој која сс одржава седницн ОК ССРН у ма.тој салп Всћа НЕМА ПОМОЋИ СА СТРАНЕ УкључуЈући сс у расправу о пословању Штофаре РЛДЕ ЈОВЛНОВНП, сскретар Прсдссдништва МОК СКС, на заЈсдннчкоЈ седницн Општннског ко.митста СКС н Већа СС при.мећуЈс: — Одговорн на кључпо пнтан>а ннсу дати. Одговора како изаћи из нсликвндности — нс.ма! Лко трсба Савсз комуннста да сс „упреп1с”, да сс упрегне! То ннко са странс не можс да рсши. Са косфнциЈснтом обрта ЈЕДАН нс може да сс жнвн. НиЈе истина да Штофара ис.ма пара, нсго да нх пс окрсћс. Мора да сс раз.мншља да лн Јс ко.мсрцнјала добила прслазну оцсну, а мнсли.м, судсћи прс.ма подацнма — ннјс. — Не разговарај.мо радн разговора. Звопо звони за узбуну. Мора сс тражити одговориост за људс коЈн воде Ралну организацију. од предрадника до днрсктора, напомињс РАДЕ ЈОВЛНОВНП. митиране в и онпх нз комуиалпнх делатности у псплати личннх доходака, уколнко би по завршио.м рачуну за 1987. годину нсказали губитке. Образлажући иитсрвснтис мспг РАДЕ ЧЕМЕРПКПН лаљс наводи: — По закону о ограпнчавању располагања дслом друштвсних срсдстава за потрошњу, ли.митирана јс исплата лични.х доходака игЈвсћим дсло.м ваиприврсдинм дслатиостима, зати.м ограиичсна су срсдства за рсСВИ КАО ЈЕДАН Ар.мија Јс учнтсљица жлвота, Ту смо свн за Једног, а Један за све. У Параћину пмамо .много друтова са коЈнма се лружимо, говоре соЈпини параћинског гарпнзона, коЈе с.мо посстнлн прс нсколпко дана. Стр. 2. Предлог Извршног савета 1988. ГОДИНА КВАЛИТЕТА РАДНИЧКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ ДЕВЕТОМЕСЕЧНИ РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА ПРИВРЕДЕ II ДРУШТВЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ И ВЕЛИКИ ГУБИЦИ V ШТОФАРИ ПРОТЕКЛЕ НЕДЕЉЕ БИЛИ СУ У ЖИЖИ ИНТЕРЕСОВАЊА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗВРШНОГ САВЕТА И СКУПШТИНЕ ОПШТ ИНЕ СУТРА ПЕТА СЕДНИЦА ОК ССРИ П.мајгћп у' внду тсшку прнвретпу сптуацнЈу, Пзвршпи спсст СО пред* ложнће приврсдинм организаппЈама да 1988. буде годппа квалтггстпе пронзводње, II то Је доприпк с/абп лизанији, и то врло оа кан. Сгр. 3. У овој години I МЕКИ ПРЕД Г ОДГОВОРНОШЋУ Радник Српске фабрпке стакла, кога су другови из колектива прогласили за ј најбољег, Тома Видовић, на Заједнпчкој Јј седницп Општннског комитета СКС п | Всћа ССС констатује: — Када начелно говорпмо о одговорј пости, онда смо много оштрн, а када сс суочавамо са одговорношћу опда смо 3 много мскн! ј ХЛЕБ И ЧАЧКАЛИЦЕ Лнтнннфлапиоин програм н мерс Савсзио лзврш ног већа, у органнзацнЈ: >неле су многс нсспоразумс п .међу радпе ТРДЖЕЉЕ ИЗЛДЗА ИЗ .. ЈШ; ИЖИВ* Внсокп губицп након девстомесечног обрачуна, а поготову у Крсмановић”, ИТ „Браико затим нпчна неликвидност хроовдашње привреде добро су заI грејалн алп нз и пажњу јавностн, одговорних људн друштвено-полнтичких организација. Тако су током протекле недеље, првог радног дана након пра а н .међу грађаис. ПоЈефтнинли су ис- зника, 2. дсцембра, > Општин кн иронзподк >;опут ауто.мобнлз, фрижидсра, тслсвн- , ски комнтет СКС зора, а поскупсо хлеб, мссо, .млско . . . оња од чсга нс бн СД1СЛН да сс одричсмо. Коментаришућп овакс наше „логнчностн” АЛЕКСЛНДАР ЦВЕТКОВИП, пред ссдник Всћа удружспог рада Скспштпнс општинс каи Веће ‘ ССС на заједничкој ссдниЦИ , вање разматрали прнвређиза протеклих девет месеци, са посебним акценто.м на стање у Ипдус* Приврећивање овдашње друштвенс заједницс, такоВе’ се нашло на тапету Извршног савета, прошлог петка. II са једног п са другог скупа стигла су озбиљна упозорсња на веома лоше стање у прпвредн и захтев за брзо и ефпкасмо разрсшавање постојећег ста ња. Најпрс су Комитет и Синдикат, наложили Штофарп да преиспнта свој руководнп апарат и да учинп променс код оипх којн су затајали. Такође је иаложено основним органпза цијама партпје и снндиката у оргаиизацијама које су јаве са копкретним предлозима о кадровској диферснцијацнји и у руководној н друштвеко-политичкој структури. Изсршнн савст оцењујућн приврећивање за првих девет месецп, једннп нзлаз пз привредиог ћорсокака внди у штедњи, рационалнзацији, смањнвању режнјс, довоћењс техиологије у оптималне оквире, негозању кадропа, у борби за внсококвалитетну пропзводњу, а наредну годнну про гласио јс годнно.м борбе за квалитст. трији текстила Крсмановић”. исказале губитке, да До 15. Опширније о поменути.м скуповн.ма страницама .Бранко децембра анализирају гу- наредним биташку слику и да се по- „СКИНУЛИ СМО ЦЕНЕ ЧАЧКАЛНЦЛМЛ, А ПОВЕНАЛИ ЦЕИЕ ХЛЕБУ!* ’ 1ШЕ РЕДА IРАДА С обзнром да сс у ппрсдиој годи ОПШТ>1'| на кра Ппачс, делсгати су подр;калн пре Карикатура: Зоран Жнвковнп М. Илић пи очекују вслики проблсми ти ЛД, исопходно Јс јачањс ског фонда рсзервп стоЈи Ју „пакета” закључака СОе кова пословања. Всликс рсзерве по стојс и у нснаплаћеннм каматамл. коЈс трсба рсалнзсрати, водсћн рачу на, о задржавању добрпх пословиих односа. Како превазнћи постоЈсће стањс? Па тд гцггањс су делсгатп одго дорнлн кроз усвојеис закључкс. Нај длог ПС СО и прогласилн 1988. го дину за годнну квалнтста. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ НА 17. СЕДНИЦИ АНАЛИЗИРАЛА ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ Сва трн всћд СО на заЈсдничкој ссдници прошлог уторкп аналпзи раЈући пословап.с прпврсдс за псрп од Јалуар — сспте.мбар, констаговала су: да су у овдашњоЈ приврс ди и дхт>с присутпн вслики трстлко ви по Једнницн производа, нисокс залпхс готовс робс, И вслпка нсна плаћсна рсализација. Приврсђивак.е јс бпло изузстно лоше и пи прпблп жно могућлостн.ма, што јс рсзултирало вслшаш губпцнма. прс, до краЈа годпис актпвнратн свс унутраши>с рсзсрвс, како бп се остварила производн>а, рсалнзација и наплата. Израђиватп плановс за нарсдну годнну прсма капацитсти ма, али и потрсба.ма тржншта. Што сс тнче кадрова, кажс сс у закључцп.ма, убудућс им трсба даса ТИ всћс ПОВСрСЊС, 8ЛН ЈС ПОТрсбнО извршити н днфсренпиЈацију. Поссб но се позабавитн гпггање.м сваког губпташа поиаособ, кроз програ.ме рацноналнзацпје сман>иватп режнЈу. Псопходно Јс у. РО сачшпггп п про грамс сонх вндова штсдпл и трош Сапсза спндиката у 10 часова прсд’ ложсн јс дневии рсд коЈи садржн разматрањс прсхтога програ.ма друштвсно-полнтнчкпх активпостн ССРН општпис Параћин у ЈавиоЈ днскуснЈи о пацртима а.маид.мана иа Устав СФРЈ и Устав СРС. Такођс, разматраћс сс и оргапизованост и раз друштвснпх организациЈа н удружсња грађана( као и правцн акцнја ССРН у развоЈу малс припрсдс у нашој општини. На краЈу прсд чланови.ма КонфсрснциЈс наћићс сс н прсдлог Одлуке ОК ССРН о додсли златис значкс ССРН у општнпи 11,1 раћнн за ову годнну. ПРЕКРШАЈИ У ПОРАСТУ За девет месецп судпЈс за прскршаје стпгп Је хиладу прсдмета, П1то Је талско гише у олносу на прошлу годппу' А: порасту сви облнци прекршаЈа. Казнс пс дслуЈу на власннке' посласткчарскпх н буре1инЈскпх рздњн,' у којн.ма су н дал>е пропзводн нс.хМП1јенски. Стр. 3. м. м. Током празника Републнке ПРАЗНИК БЕЗ ЗАСТАВЕ ПРАЗНИЧНО ВИДЕЛО Традиционалиа Свечапа акадсмија поволом Дапа Рспубликс, одржана је и ове године, 25. повембра. Млади счвараоин на празннчну спе п\ изнели су сненско-поетски колаж „Видело" Мирослава Димптријевнћа у режпји Бо кс Обрадовпћа н корсографпји Љнљапс Томић. Увод у нада све шармап ган и нсуобнчаЈснп програм, бпла јс прпгодпа реч Небојшс Јеличнћа, прсдссл ппка ОК ССО- којн је окуп љепе госте на Академијн по дсстио на трновпт, алн час тан пут авнојевскс Југосла вијс. Инспгктори су током лразипчннх даиа утврдили да више од двадесет организација није пстакло заставу. КоЈс су то организацпје које Југословснску заставу ис истичу за пајвсћи државни празпик — рођеидан републике. Шта нх чека? Стр 2. Отпочела реконструкција моста ОДМОР ПЕДЕСЕТОГОДИШЊАКА Стаповн солндарностп УСЕЛзЕЊЕ ТЕК ЗА нову гоЈцшу? Послс 50 годнпа .мост иа Црннцл у нснтру Параћина прнмнће на сво ја плсћа са.мо полоспну саобраћаја ло .-пвршеткз рекоиструкцпЈе. Одлучено јс да сс псшачке стазе, лограЈале н уншигене због зохвата у новпјс доба спусте на садаирди коловоз. а оп са.м прспначн у јед носмсрну траку за путничка вознла и। прзвца Спомсннка ка Врапчану. СаобраћаЈ се ус.мсрапа на мост у улицп Мирослава Јоцића и на два иопа у улицн Жарка Зрењаннна и улпцн Нвана Мплутинопића, М; М. Прс.ма наЈава.ма нз грађевинске -раднс органнзацнјс н СПЗ-а стамбсно-ко.муиалпн.х дслатпостп очскивало сс да ћс 40 иовоизграђсиих станова солмдарностн у пассљу ,Ја годњак” бити уссљено за Дап републпкс. Мсђутпм ипЈс сс стигло да се то1 датума подслс кљркви. Комнсијд зи нрнЈсм обЈекта рали. а у току су завршиц раловп на уређсњу тсрспа око озо: објскта. Објсктивпо глсзаио новн стапови солпдарностн нсћс битн цодсљаш пре Попс годинс. ОБЕЛЕЖЕНА ГОЛИШЊИПА ПРРЕ КОИФ^РГтлцИЈЕ У суботу 5. дсцсмбра у нашој општинп на прпто дан начин обележена је годишњпца одржанања Прпе коп&.?г?1чппе «-». м. ж. Опишрпијс томе иа страннцн пашег лнста.
ОСВРТ лолитнчни живот У ин 9. ДЕЦЕМБАР 1987. • БРОЈ 349 схвдтили ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА И ВЕНЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИИЕ РАЗМ АТРАЛИ ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ ТЕШКОЋЕ Од 19. до 23. пспс.мбра од 45 за послсннх у параћннском „Водоводу*’ 30 раднкка јс обуставило рад. Радннцп су захтевали да сс лнчнн доходак исплати према рсзултати.ма пз тог мссеца а пс у складу са новим законскн.м прописима — ннтсрвснтпп.м мсрама просск из перпода јануар — октобар. О тоЈ обуставн СтапоЈло Радојковић, дирсктор „Водовода” кажс: — До ове обуставс Јс дошло због погоршања скоиомског положаја ООУР-а „Водовод”, о чс.му Је Скупштина општине бнла обавсш-епа на своЈоЈ последњој ссдпнци кроз аналнзу о матерпјалном положаЈу комупалиих делатностн коЈу Је урадпо Комптет за прнврсЈду, а у коЈоЈ Је готово предвнђсно да ће до овог доћп. ОваЈ ООУР из основнс делатности, дистрнбупиЈе воде за пиће н одржавање канализапнЈе остваруЈе свсга 25 одсто укупног прихода, а остатак из спорсдне дслатности: нзградња воловоднс мреже, давања прикључака н друтих грађсвннскик радова. Да би „Водовод” живсо мора да Јурн доходак н спорсднс запостављајући основну делатност. Штрајк Је окончан након разгожора у коЈи су бнлп укљученп прсдставпици шпре друштвсно-политпчкс заЈедннце а наЈзначаЈнпЈу улогу Је одиграо Сшгднкат. Радппцп су схватили ширу друштвену стварност и тепгкоће у коЈоЈ се налазн наша прнвреда и тешкоће изражене у сваходнсвним промснама законских пропнса. Навме, већ 2. децембра Сдужба друштвеног кљиговодства Јс Јвла тумачење по коЈој „Водовод” ПРЕДИНФАРКТНО СТАЊЕ ПРИВРЕДЕ Ставови ЦК СКС о идејно-политичким питањима друштвено- -економског развоја и задацима СКС у 1988. години (3) пмв законских ограннчсЈБа за нсплату лнчног дохотка тако да је 5. децембра исплаћспа разлика за октобар у иешто већем нзносу од траженог, каже о пгтрајку СТАНОЈЛО РАДОЈКОВИН. ОГППТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН 0 ПРОМЕНИ УСТАВА На послсд1Бој седницп Предссдпиштва ОК ССРН( 25. новс.мбра усвојеи Је Програ.м друштвсно-политичких актпвности ССРН општине Параћин у ЈавноЈ днскусиЈи о нацртима аманд.мапа на Устав «СФРЈ п Устав СР СрбиЈе. У Програму измсђу осталог напомпњс: Јавна дискусиЈа о Нацрту а.мандмана па Устав СФРЈ и Устав СР СрбиЈс( треба да укаже како радни људи и грађани гледаЈу на квалитст и до.мсте понуђених нор.мативних решења искристалишс ставове око отворсних пптања и кроз иовс прсдлогс н сугестиЈс обсзбеди побољшање п допупе коЈс би понуђспи тскст Амандмана учиннле квалнтетннЈи.м и примсрснијпм утврђсннм правцњма развоЈа нашег друштва. м. и. ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ПРВЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ У суботу, 5. дсцс.мбра у нашоЈ оп штинп на прнгодаи нзчиј| обелсже ид Је годишњица одржазања прве конфсрснцијс ЛФЖ-еа у Босанско.м Петровцу. Тога дана гости Конфсре нције за друшгвени полссгај и ак тивпост жсна општннс Параћин бнлс су САША ЈЛВОРИНА, народии хероЈ, .РАДМИЛА ЦВЕТКОВНП, члан Прсдссдпиштва Рспублмчке ко нфсрсниијс ССРН и МИРЈЛНА МО РЛВЧЕВИБ, прсдседпик КонференцнЈе за друштвсии положаЈ и актн виост жсна Регноца Ш^мадиЈс и Поморавља. Са гошћом су активис ткиЈве из Параћина у Клубу за остарела лпца водиле разговоре о п<з ложају п улоли м^ле у саврсменом друштву, а потом сг свс скупа посе тилс Српску фабрнку стакла. м. ж. И Основне органпзацпје кључке од апрпла месеца Прпп раднп дан накоп иразппка, 2. дсиембор, прогскао Је у зиаку подробнс аналпзс пословања параћпнскс прппрсдс и њспог наЈвсћсг губнташа Индустрнјс тканипа >,Бра нко Крсмановиђ”. Изузетно тсшка сптуацнЈа, у огдашњоЈ прнврсдп, тражи одлучно н брзо дслованс, а по прнроди ствари прг.н су сс огла сили Општинскн комнтст Савсза ко муниста и Всђе савеза снпдиката иа заЈедничкоЈ сецнпцн. О пословању привредс у првпх де вет мсссци ове годнне, прнсутпе члапове оба форума, информисао Је ЖИВОРАД СИМИБ, извршини сск рстар ОК СКС. — Основна карактеристпка пословања привреде за протскли псрпот ове годшш Је високп губнтак у пз носу од 5.719 милпопа дниара, као и велики броЈ кориснЦка друштвсиих средстава коЈн бслсжс нсгаткн нп финансијски резултат. Треба Још Једном напоменути да половина на Савсза ком унпста и спндиката морају да реализују (55 одсто) ИндустрнЈу Крсмановић*', цбитака сс односе тсксти.та „Бранко Слсдсћа карактсрпс — Нсопходно јс да сс живи рада, од рсзултата рада, што заод Јс врсде, Фабрика цу. ропушта. це.мснта у ЛоповВИТОМИР БОРБЕ ВИН, извршнн секрстар у ОК СКС, иначе радинк Фабрикс цсмснта, тика овог псрнода Је смањспа про пзводња, скоро код свнх оргаииза инЈа удружсног рада, Осповни раз лог смањсња производње Је отсжа ни пласман пронзвоЈШ нз паших фа брнка. Када Је у питању пласмап треба напомснутм да Је рсдп остварнла извоз у 7.519 мплнона дниара и сто од укуппог прихода наша прнв износу од то Јс 6 одза оваЈ пе риод. Тај процснат се повећао зп 0,8 одсто у укупном приходу. Ис трсба заборавити да су нашн извоз ници прс свега ИТ „Бропко Крс.ма иовић” н Српска фабрика стакла. Као ПЗВО31ПП1И нашс организацијс удружсног рада остварплс су н стимулациЈу од 906 милиона днна ра, коЈе су обухваћенс делом кроз прнходс по оспсчзу дотациЈс и субвснцнЈа, а дсло.м кроз осталс приходс. миого лакшс рећи псго спровссти, нстнчс уводничар ЖПВОРАД СП1\ШН, поготову што у нашс.м привредпо.м систему пису иоштоваие за кОнитости, па доходак и рсзултатк рада, вишс су завнсили од донстнх закопа, шумс прописа и субЈсктив иог оцсн.ивања појсдинаца. Ови изводи из уводног кзлагања доста поЈашњаваЈу с.тпку ириврсђипања коЈв Је нажалост Олижа снпоЈ и црпој скали. Облак губитака н над цементаром У расправи којо Јс услсдила, а нажалост с мали.м броЈе.м учеснпка, всрс« атио због за.моро у впшс часовпој расправн о стању у ИТ „Бранко Крс.маповнћ”, стнглс су н новс, пепрнЈатне најаве. II трсћа карнјатида овдашње прп упозорло Јс присутнс да сс над овом каријатидом нс виЈу само об лаци цс.мснтнс прашпне, нсго н об лацп коЈи доносе губитке. Садашња, такозвана познтпвна нула, прс ти да сс 1К1 краЈу годипс истопн и претворк у губитак. Пако Је СИВ у своЈнм мсрама дозволио повсћањс цсна цс.мснта за 39,9 одсто, сфс ката нсћс бнтн, Јср ћс их поЈссти снсртЈа чнјн процснат раста достижс подсок ол 60 одсто, АШЛАН ПАНИН, прслседавајући овог скупа сводећи расправу пагла шава да су резултчтм врло лоши, да фпзнчкп обпм производњс опада у целинн. Драстичпи при.мср нс корншћења капацитста можда сс најбо.љс и најболниЈе оглсда у Не мснтарн гдс су практично неискоришћснн капацнтотп читавс Једне фабрнкс! Такође забрнњава и чињс ница да продуктивност а којоЈ чс сто говорн.мо опада н то нагло. За кључуЈућн седиицу прсдсдник Оп ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ САВЕ ЗА КОМУНИСТА И ВЕКЕ САВЕЗА СИНДИКАТА О ПОСЛОВАЊУ И НДУСТРИЈЕ ТЕКСТИЛА „БРАНКО КРСМАНОВИН” НЕОПХОаВЕ 0 КАДРОВСКЕ ПРОМЕНЕ И Постоји могућност да већи проблем него губици □ Два општинска фору.ма, Општински комнтст СКС и Всће Савеза синдиката, па зајсдншчкоЈ ссдннцц 2. дсцс.мбра, анализирали су посло вање наЈвсћсг параћииског губиташа на крају девсто.мсссчпог пословања, ИндустриЈс текстнла „Бранко Крсмановић.” На оспову матсриЈала ко|и су обје ктивно прнказалп стањс у Индустри Ји тканнна „Бранка Крсмановић”, кажс се у закључцима два тела, уводно.м излагања, мишљсња нских 00 СК из раднс органпзацијс и ди скусија на са.мој ссдннши. а имаЈући у виду тсшко екоиомско стањс у фабрици, не реализовање задатака нз Програма мсра за прсвазилажење тешкоћс радне организацнЈе и нсспровођењс раниЈих закључака ОК СКС и ВСС општине од странс ОО СКС и 00 СС закључуЈе се да се у ИндустриЈж тканпна „Брапко Крс.мано1;ић извршс одговараЈуће ка дровске промене код руководсћих кадрова. Ове кадровскс променс нз вршити наЈкасииЈс до краЈа децсмбра мессца овс годпне. У рсшавању кадровских питања непосредиу по.моћ пружиће надлежпп органи друштвенокполитичке заЈсдницс Општипс, а ако се процсни да је потребна помоћ и шпре друштвеносе пословна го дина заврши без губитака И Нелпквидиост Формирано те ло за праћење реализације закључакз -политичке заједнпце, тада укључнтн и Репгон”. Напред цитирани закључци су спилог вншечасовне расправе о пословвњу овдашњег тскстилног гиганта. Вратпмо сс ипак току седнице која Је сутпочела уводним излагањс.м ЗДРАВК.А ФИЛИПОВИБА, прс дседника Ко.митста за прпврсду општине Параћга). — Потребио јс данас поставитп конкрстна питан>а н наравно тражити конкретне одговорс, напо.мињс ФИЛППОВИН. Прво, какав Је био развоЈ у ИндустриЈп „Бранко Крсмановић” задњнх годпна и да лн ,такав развоЈ утиче на садашње стање у РО? Гдс Јс данас Штофара у односу на своЈу групациЈу и у односу на сличнс рлдне организацн Јс? Где је данас ИТ у односу на прошлу годпну н у односу на прво полугође <18с годинс? Где Јс данас у односу на осталу приврсду општннс Параћнн, затнм шта јс до принело да губици за девст мссеци буду изузстно високи, колико су за кључци општпнских органа п оргаГРАДИМИР ЦВЕТКОВПИ, днректор Штофаре у сво.м ихлагању слнковито казуЈе: „Штофарска рак раиа Је недостатак обртних срсдстава и огро.миа задуженост. Покушава.мо да на краЈу годпнс извсдс.ма нашс рсзултате иа такозваиу „познтивпу нулу”. Вншс Јс могло да штпнског комитетл јс прсдложно, а скуп прихватио да се актуслпзуЈу закључци из апрнла мссеца када јс рсчсно да ће сс тражнтп одговорцост п кадрсрске промене у кцлсктп впма коЈп након дсвстомессчног об рачуна искажу губнткс. Наложсно Јс свнм основнн.м органнзациЈпма ПартнЈс и Си.чдиката, чнЈи су коле ктиви исказали губитке, да анализи раЈу пословањс и до 15. децсмбра доставс своје прсдлоге о кадрлзским промспама и у руководствмма и у помснутим друштвсно-политнчким организацнјама. М. Илић Залагање । о.муниста ићи ћс у правцу да се у надлсжннм оргапи.ма прецнзно утврди коЈе институцнЈе могу прсћи на самофнианснрањс на бази непосреднс наплате услуга за своЈ рад и у ком року, коЈе могу и морају смањнти своЈу активпост на тсрег друштва, по којоЈ лннамици и колико, н којс се морлЈу хтаснти. То важи за све у-кључујући и науку, ччЈс повсћање учсшћа у трошењу л стварању иацнонал-, иог дохотка трсба ус.мсравати у правцу повсћавања у. чсшћа хредности проЈеката које прпврсда диркетио финансира, у смањнвању законског усмеравања средстава за овс сврхс па раци« галну мсру н тсжсћн њиховоЈ ннтеграцнЈн. Комупнстп ћс сс заложнтн да сс броЈ СИЗ-сва да ље рацноналнзуЈе, а њихове стручпс службс обЈеднњуЈе п смањују, ла се запосслпост у ор^аннма државне управе, СИЗ-ова и друшгпспо-полнтлчких орга иизација с.мањи за паЈмање 10 олсто од средние 1988. годипе сукцесквно, на селсктиван пачии и па базн разрађеннх радних н социјалннх критсрнЈа. Ефскат овнх мсра трсба у целини са пуним ефсктом да умањи обнм општс и заЈедничке погрошњс, коЈа за своЈ прсосталп дсз и у 1988. годиии треба ла растс спорпЈе ол раста дохсвка приврсде. Споријп раст општс и заЈедннчке потрошње од дохотка трсба да се заснива на ревизнЈп права и рационализацнЈи инстнтуциЈа, а нс даљпм угрожавањсм .матсриЈалног положз јз лапослспих за којн.ма постоји оправдаиа лруштвена потреба. Комуннстч ћс сс заложити лл сс хитно створс повољнији условн да би сс моглс предузсп! мсрс у организацкјама удруженог рада од странс њихових са.моуправиих органа, за спсргично смањнван.е њиховс рсчије, нарочнто тамо гдс сс исказуЈу губкшн, Јср Је то јсдан од значЈниЈих ралзога коЈн умањуЈу реи ТабИЛНОСГ ПОСЛОВ81М1. Трсба донстп правпо-спсте.мска решења у области радпих односа коЈа ће гтроцес с.мањивања друштвене режије н режиЈс у привредп учинити не само правно могућлм, већ и Једноставннм п лако пзвод.љцвим н наћп решсња за социјална пнтања коЈа лз тога про излазе. (наставнће сс) И ТО СЕ ДЕШАВА се урадн иЈи. Нова живсла од резултате, на унутрашњоЈ скономорганпзациЈа која Јс за1. октобра всћ даЈе неке алп они тренутно нпсу УКАЗОМ ПРЕДСЕДНИШТВА СФРЈ ПРАЗНИК БЕЗ ЗАСТДВЕ довољно опипљиви”. Даљс сликајући стањс у колсктиву Цвстковић истнче: „СитуациЈа пиЈс тако црна као што мислн, алн ниЈе ни мало лака. Предссдник оппгтииске цијс синдиката, МПЛОШ оргаппзаСТЕВИП, измсђу осталог напомнњс: ПроБле* мс Штофарс стављамо на дпеанк рсд ради сигурпостн радннка. Дуговн нагрнзаЈу фабрпку од дпмњака до тсмс.ља п радпици то мораЈу да знаЈу. Мора.мо да прнзнамо, настав.љо СТЕВ1ПН, да раднпцп не.ма Ју повсрсњс ни у пас Ш1 у руководство фабрикс .Збсг тога су нуж на РО реализовани? и псследње пп чкв кодровскс промепе, али и дитањс које тражи нсодложеи одговор где Је излаз из садашње скономске ситуациЈс и шта се можс очекиватл у будућности? ферснцпЈацнЈа мсђу сами.м радници.ма, на раднпкс и пераднике. СЛОБОДАН БОРБЕВИК, први чоУОЧИ 22. ДЕЦЕМБРА ДАНА АРМИЈЕ СВИ НАО ЈЕДАН ■ Минулих 46 година на брзнику Југо славије стоји народна армија, армија створена у Руду далеке 1941. године, 22. децемб ра. ТаЈ’ дан 42 године у миру слави се као дан утемељења модерне, опремљене и обуче не Лр.мије, израсле из радника и сељака. партизанских одреда Касарна „Бранко Крсмановић” у Параћниу 22. дсцсмбра Јс место цс нтралнс коЈу Је свсчано а затим прославс Дана армнЈс за прсдвнђсно традиционално построЈава^БС у 10 часова, свсчаност се наставља кул турно — забавннм програмо.м омла днне н војника уз учсшће фолкло раца из Поповца и основаца пз ОШ „Стеван Јаковљевпћ”. Заправо прослава 22. депсмбра всћ Је почсла траднционалннм такмнчењнма о.младпне н војника у мало.м фудбалу, шаху и стрељаштву. Дан ра1П1Јс, 21. дсце.мбра војници пз Касарне „Бранко Крс.мановић” за својс мале друговс у ОШ „Стс вап Јаковљсвић” одржпћс техпичкн збор у школи гдс ће пм показати ссоЈе паорулкгњс, срсдства веза, АБХ опрсхпС Овакав збор одржаи Је прошлог маја за срелњошколце пз Пароћипз. Касарна „Браико Крсмаповић*’ у кС1јој пас Јс при.мио старстина РА ДНВОЈЕ МАТОВПБ говори да Је 1П1Ого учнњено иа побо.љшању усло в.з жд|вота н ралд воЈннка, — V друштв* се налазимо у момс пту пала животног стандарда, а.тп Армнја и ова Јединипа борс се да Еојнпчки станлврд остакс ш» нивог мпого шта преурсђено Је да се мла ди из цсле ЈугославнЈс оссћају доб ро и у бо.љмм условнмж уче како браннти земљу. Њпх троЈица НИКОЛА ВЛАДИСА В.ЉЕВИН из Грабоваца код Ру.ме, пнто.мац млађи водник, МЕХО ЗУКА из Витеза, разводиик и СИНИША ПУДАР из Мостара, иако смо пона особ разговаралм Једнако мисле: — Овдо жнвнмо као један. Добри смо другови и учкмо од вота АрмиЈе, сложни су. Говорио ми Је отац да ар.мији упознати живот. мајке жи ћу И Је говорио, овакво другарство право никад не бих доживео, сећа се Зуко. И њнх тројпцу младих можете срести на улнца.ма Параћииа у нс нзласка. Можете их вндети ШваЈцарпЈи, „Вожду”, Хотелу. да И ПСбОЉШЗ. друг МАТО ВНБ. Модерннзоаана кухнња, иовп Је ловник, трпезариЈа, купатлла и још ту су сложпи: — Стскао сам пуио прнЈатеља у Параћнну, виђамо сс у граду и пос ле ових дсвет мссспп у АрмиЈи мн сли.м да нсма бољег града од Нара ћииа, наставља ЗУКО. Једиако .мисле и СИНИША ПУ ДАР и НИКОЛЛ ВЛАДИСАВЉЕВИН Кад нх вндпте у граду, њих или бпло кога од овнх момака у спво .маслинастн.м уииформа.ма сетитс се и чеспггајтс и.м празпик, а ми то овом при.тиком чинимо. М. Миленковић век партнЈске организацијс ре: — У колектпву постоЈе а.мбицнје поједпнаца да се у трку за нечи.м да, а рсч Је о са.ме фабрнке. нс организациЈе Штофа болеснс укључе пгто нм не припл дслу руководства Перспектпва РадпостоЈп, бар када се тиче уиутрашњих аспеката, увсрава СЛОБОДАН БОРБЕВИН. — Криза Је код иас у мећуљудским односима. Рукопопство насто ји да се проблемп разрсше и што треба реаговати брзо да бн се стек ла подношљпва ситуацпЈа. Штофара Јс заслужила да ЈоЈ заЈедиицп помогне, а што колектива тичс ПОТРЕБНО ЈЕ ВИШЕ РАДА, РЕДА, ДИСЦИПЛИНЕ II ОДГОВОРНОСТИ. Сводећи расправу о пословању ИТ „Бранко Крсмановић” два форума су донели закључке цитиране на по четку текста, а такође Је формира но тело коЈе ће пратнти реализацију закључака чине га председници координационпх конференцнја ПартиЈе, Спндиката, Омладипе н прсдссдник Радппчког савета, а пс пред овс друпггвено политичке заЈеднипе, у раду овог тела, узећс учсшће председиици Оппгпше, Сии днката, Комитета н ССРН. М. Илић ОДЛИКОВАНИ РАДНИЦИ СТАКЛДРЕ Указом ПрсдседниШтћа Социјалистичке Федеративнс Рспублике Југославпје од 9. октобра 1987. годинс, одликовани су радници Српске фабрике стакла. Орденом заслуга за народ са сребрно.м звездо.м: Живорад Богојевић, Миодраг Бурић, Драгомир Хацић, Стаменко ЈезднН, Бранислав Јовановић, Зијад Кадрић, Алек сандар Марковић, Зоран Ми тровпћ, Светислав Радошевнћ, Мнлан Ракић, Станислав Рељић, Живота Стефановпћ, Миодраг Толић, Слободаи Вељковић и Светислав Живковић. Оредно.м рада са златнн.м венце.м одликовани су: Вукосав Алексић, Љубисав Бурић, Вукоман Грујић, Боривоје Јеленић и То.мислав Нешић. Ореден рада са сребрннм венце.м красиће груди: Радојице Алексића, Душана Брдарца, Рајка Цвејића, Жарка Гајића, Миодрага Глиго ријевића, Новице Јоцића, Србољуба Јовановића, Животе Јовичића, Драгише Лешјанина, Мирослава Лешња ка, Мирослава Лукића, Бранислава Михајловића, Радослава Миладиновића, Миомира Миленовића, Мио.мира Мркаља, Бранислава Пав ловића, Славољуба Петковића, Зорке Петровић, Славољуба Радића, Давида Радоњића, Светислава Ристића, Миладина Стсвића, Михајла Тодоровића и Свете Зубера. Медаљом заслуга за народ одликовани су: То.мнслав Стојановић и Живота Тасић. М.И. Екппа надлежних инспектора је 30. новембра контролисала истицање застава за протекли празник. И поред тога што је свим организација.ма и послодавци.ма улућено упозорење да су обавезнп да уочп државног празника истакну заставу код 54 органпзацпја застава уопште нијс бнла истакпута, а јсдан број је истакал>чир бледслу п поцепапу заставу, пли јеи.стардор у пзлог. 4 Заставу није истакла: „Цстра", Шумс- 1 ка секцпја, неколико Грзнних продавнина,’ МЗ „4. јул”, „Капром”, „Универзал конц- ( ерт”, Модна кућа „22. деце.мбар”, Лутрпја ‘ „Београд”, ,-Ловац”, „Карбнно”, ООУ? „Градитељ”, „Фрушка гора”. Сервис ЕЛI „Ниш” и један број приватних послодава • ца и адвоката. По речи.ма Радомира Живкоаића, на* челпика Општинске инспекцијске службе против одговорних лица биће изречене казпе у износу од 30.000 динара, а радни.м организацијама од 50 до 150 хиљада дина ра. За наредно неистицање заставс казне ће бити још ригорозније. м. ж. РЕОРГАНИЗАЦИЈА У општини Да би радни људи своЈа права и послске обављали ефикасниЈе у општинским органи.ма управе, организацнјама и заједница.ма коЈа врше јавна овлашћења, иа шалтерима популарно речепа, Извршни савет Скупштнне општине Параћин сачинио Је Нацрт прог ра.ма мера којс имају за ци.т, оспособљавање њкхог.ог да своЈ род обављаЈу што ефикасниЈе. Како је човек „иза шалтера ’’у миого.ме одговораи за слику о служби и за дантубно, понекад нсрвираЈуће асећање странке, Изврцгш савст пламира да за оштрц однос пре.ма дасциплнни и одговорности радни ка као п старсшииа органа управе. Оцењиваће се ажурност у раду, законнтост, као и покашан>е прс.ма грађапима. Го зпачи да се могу очекив.тп1 већс контрчлс у општпни, чсшће покрстањс поступка за неодговорност па н удаљавањс.м погодни за рад са странка.ма. према раду радника у органима креатпвнк п способии избију у радника коЈи су неТакође, иаграђнвање управе и.ма за ци.љ дч првн план. ПРОЦЕНА МОРАЛНО-ПОЛИТИЧКОГ СТАЊА У ЈЕДИНИЦАМА ТО О процени морално-политнчког стања у Тернторијалној одбрани разговарано Јс 4. децембра на састанку на коме је бно присутан Опигтинскн штаб ТернториЈалие одбране, командантн реЈ&нских штабова, ко манданти самосталних Једнннца, нзвршни секретар ОК СКС за ОНО п ДСЗ, начелник СУП-а, председник конферекциЈе СРВС, Јавни тужилац друштвени правобранилац самоуправљања и замепик секретара за народиу одбрану. На састапку коме Јс предссдавао ГБОЗДЕН СТАЊЕВИН( командант тернториЈалне одбрапс Параћин закључемо Је да поред проблема коЈкх и.ма у друштву, морхтно-политнчко стањс у териториЈалиоЈ одбрани Је добро. До овакве оцене се дошло анализнрањем сваке Једипнце и сваког воЈног обвезннка у њој. Процсни суствовао пуковмик ПЕТЛР ВИБ, командант Зоне. јс прнВАСКОм. ж. Скупшгина апшгине н Извршни савст у исто чрс 3 ме прсдузеће усклађивање рада органа управе са дру- д ги.м оргапнзацнЈама и заЈсдннцама коЈе врше Јавна Ј овлашћс1ћа. Очнгледно панскад и прсвише админнс-Н трирања збуњуЈе странке а „људе с друге странсИ шалтера” доводи у нсприЈатну ситуацнЈу. У свнм оним поступцнма у коЈнма сс утврдн впшак формали з.ма и ад.министрирања, извршиће се макхи.мално скра ћнвањс рокова до решсња, а уЈедно то ћс имати за нотребу смањнва1ће броја разних увсрсшг п другнх доказа код којих се утврди да псмаЈу шнру друш-ј твеиу оправдапост. О свим промеиама Извршип еавет п Скупштина! општине у средствима информпсања обавештаааће , грађанс. За оваЈ посао коЈи н.ма за ци.љ раинонализа циЈу у раду ша.-псра и скраћење пута „обнЈања пра гова” Извршни савст одреднће рокове и псчноце њсго Ј иог спровођња. јв м. м.
БАРОМЕТАР Пише: Љубиша Милић НИКО НЕ СМЕ ДА ОБЕЋАВА ИЗВРШНИ САВЕТ ПРЕДЛАЖЕ ПРИВРЕДИ ЗА ИДУНУ ГОДИНУ 1988 ГОДИНА КВАЛИТЕТА ■ Штедња, рационализација, смањивањс режнје у производњи, неговање кадрова, то су смернпце за оздрављење овдашње привреде, закључно је Извршни савет ш< н онако ннско планиранн зада- НЕ КОЛЕКТИВНЕ ВЕБ ПОЈЕДННА не извршавају. Затим упозорава ЧНЕ. оснромашсње технологије п ње СТОЈАН ВЕЉКОВПБ, прсдседнкк ЛИСТА АКТИВИСТА’ НЕДОСТАТАК ОДГОВОРНОСТИ Чпни мп се да Је илп ћс већ све дсћл на своју 1 лраву меру. Пико више нсћс да ризикуЈе да обећава оио што јс 1'знад њсгс-дих могућности. Појсфтнњење храпс, чоготово! Политпчарп су у томе отишли иајдаљс. До краЈњих граиица суровог реалнзма. Њихове ппрукс се своде иа: година ћс бити веома тешка. Уз то иде и рсч прело>мна с обзиром да се евентуални прслом набољс доподп у всзу с њнховом актуел* пом владавином. Ко ћс оиу земљу извести нз кризе. Колектшшо тсло сс колсба да нзЈавп ди Је то оно само у магућпостп? ПоЈедпиац? Народна снергпја коЈа Јс акумулирана у нзнсвсрсним очскивањима и стрп л-сњу ко]е Је прсд сксплозијом? Савсзно нзвршно всНа својоЈ рсдовиој 64. седпнцп, одржаноЈ 4. децембра, општинска влада је анализирала пословањс при прсде и друштвених делатности у псриоду Јануар — ссптембар ове годнне. Ман>е — впшс, свнма нама Је позната сптуацнја коју каракте рпшу внсоки губнци и у привреди н у друпгтвеним делатиостима, а који су пре.машилн цифру од 600 старих милиЈарди. Хроничпа нелик впдиост, најпрс вс.|иких радпих ор гаимзацнЈа, проблеме кајн су већ уочсии, чннс још и тежим. Шта радити и како радити да бн се приврсда ишчупала нз иезавнднс сптуациЈе, бнло Је питање које је Савет себи поставно и поиудио мо гуће одговорс. ЗИЈАД КАДРИБ уводничар за Скупштинску расправу, 8. децсмбра, констатује између осталог: Да ће коЈе оснромашуЈс сопствени народ, а онда пакетпрсзноразиих иитсрвентних мсра оЈача инстктуцнје давањс помоћи социјално угроженпм лпцима? ПРЕДСЕДНИШТВО ОК ССРН О МАЛОЈ Ј Народу Је нзглсда догорсло. По први пут му Је исопозиво стало да нпосредипм гласањсм бира људс , н пут за сопсткепо избављање. ио нсзавндно стање најпре због не' опшпшске владе у својоЈ днскусиЈп рсдовпог и неадекватног одржавања п недостатка резервних делова. По његовом мишљењу нзлаз се Јсдпно може тражитп у потреби да се тех пологпја доведе у оптимално стање. Наравпо, оваЈ задатак би пратнла п штсдња на свим ннвозма, искорењнвање раснпннштва, крађа нли сведено у Једну реченицу: ЗИШЕ РЕДА, РАДА, И ОДГОВОРНОСТП, ПРИВРЕДИ ОЖИВЕТИ УМРТВЉЕНЕ ПОТЕНЦИЈАЛЕ иа 64. ссдници Савсга подсећа да Је у протеклом перпоху била изражсна хвперпродукцнја закључака који се нису спроводнли. Дал>е прнмећу је, да с.мо се ограднли „бохљикавом жицом” у ООУР-има, затим да с.мо школовали кадровс, а ннс.мо их прнпремали да прсузму одговор на места у своЈнм радпим оргаш!- зацнјама, што се манифестуЈс недос татком „наследиика” руководнкх фотеља. У идућоЈ години по внђсњу прсдседника Извршног савста, по сваку цену мора се борнтп за ква литет и 1988. годину прогласитп го днном квалптета, што Је и прихва ћено. СТОЈАН ВЕЉКОВИБ, даље као Једаи од наЈважнијпх задатака внди СВАКИДАШЊЕ ЈАДИКОВКЕ = Пише: Драгиша Пандуровић НЕ РАЗМЕТАТИ СЕ ПРЕВИШЕ Псдаино смо нп свсчарскн п помало ло.мпезпи иа чин прославили осму децсниЈу нашс драгс Фабрикс. Све Је бнло организовано како мли како говорннцн воле да се пиЈоЈ фабр.ши. Било Јс гостију било Је кулгурпих и спортскнх ни.х подслз лризнања и медаља. м прн.шчк гиганту нзразс пај.многољуддомаћпх н страннх, догађаја п иензбсж За ту прилику с.мо стару лпму мало фрнзпрали, на.тицкали и нашмннка ли. Очнстили смо залнхс илп пх бар склопилп из видокруга гостнЈу, а Јсдаи всћн дсо смо складнштклн на дспониЈи ваљда као посебан прнлог иашем односу нрсма заЈедничком добру ове заједннне. Тнх неколнко дана нмали смо својс термине у свнм .медијима информнсЈ(ка и за.мало да потнспемо Агро-комсрц V ,« другн1 илаи, Али слављс ко славље пођс и прођс, а иа ту суфорнју подссћаЈу иас пекс г.нд.љпве ситницс, као иа примср травњак испред комсрцнЈалс н свстлећи знак фабрнкс иа истоЈ зградп. Остало је Још понсшто да ис улазимо у дстаљс остало је и оно што нсћсмо дуго моћи да заборавимо. Некако стнхљнво ! послс прос.1аве презентираио нам Је дл послуЈемо са губнтком да ће.мо парсдин лпчни доходак примити , умањен за трндесетак посто и да ће нам у наредии.ч мессцимд бнтн Још тежс. Охмах Јс бнло Јасно да је то и цсна за раскош коЈи ннје и.мао псгсрнће, јер дозволнтс да прнмсткм, јубилсЈе смо прославили сад их треба пре:к>1вети. НнЈе ми намера да оптужуЈем и прозпвам Јср о томс смо сс уиапрсд договорклк | постоЈалс су и разнс ко.мисиЈс и свп смо иа некп иачнп бнлн укључеии у ту прославу почевшн од 1 лословодног одбора, па преко радничког савста, син I днката, па свс до возача виљушкара, коЈн Је готово прензвод одвозпо на дспонију. То и ово што иам ■ Председинштво усвојило правце акција ССРН развоју мале привреде Овнх дана крснула Је Јавпа расправа о преде у програм матрало Програму развоЈа малс при нарсдиоЈ годпнн. Понуђсни Комитета за приврсду, раз Је и Предссдништво ОК ССРН на седннцп 25. иовсх<бра н том приликом усвоЈпло докумсит именонан Правцн акција ССРН у развоЈу мале приврсдс. Усвојсни до кумсит бићс понуђен и разматрап и на ОпштинскоЈ коиферспцпЈи то ком овс недеље. Правци развоја садрже 24 тачкс са конкретним предлозима н задацнма а суштииа свих задатака дата Је у последњоЈ речсинцн мат« риЈала коЈа дословце каже: ПАЈВА ЖНИЈЕ ЈЕ ДА СЕ ПОКРЕНУ СВП ОПИ КОЈП МОГУ II ЖЕЛЕ ДА РА ДГ. 11 СТВАРАЈУ, ДА СЕ ПРОБУДЕ УСПАВАНП II ОЖИВЕ УМРТВЉЕ НИ МАТЕРИЈЛЛИ. УкључуЈући се у раслраву члаиови Предссдништва указнвали су на броЈне могућностн које нуди мала приврсда бсз зазирања и страха од „капнтализациЈс” снстема,, како по Једнне догматске главе разхшшљаЈУ. МИЛОШ СТЕВИБ, коментарншући Програм развоЈа мале прнвредс напомнњс да треба иницирати такве програме коЈи бн бнлн допуна пронзводног лрограма овдаппвих ве лнкнх радш!х организацнЈа и коЈи бн по мало, алп снгурно ослобађа лп листе исзапошљених у овдаши.ем СИЗ-у. Члан прсдседништва РАДИВОЈЕ МИЛЕНКОВПБ наломиње да Је потребно конкрстнзовати програм и У орнЈснтнсати га на изворс снрови иа коЈн су на дохвату рукс (дрво. шљуиак). Такођс сс залажс и за от варањс привагних трговнна у ссос ким мссним зајсдницама којс бк бнло така проф1ишсане, да задово ље потрсбс ссоског жив.ља, а то зна чи лопушгтн лразнс просторс којс су оставили „вслики” трговци. ДРАГАИ АНТИН, прсдсед1шк Прс дссдннштва, папомнњс да сс мора водитн рачуна и о нашим људнма који су на лрпвре.мсном раду у иностраиству, а којп су захвални по тенцијал. Трсба им поиудити кон кретнс програме. Ваљано је прсва 3|Аи размншљање, напомнњс Драган Антић ,да су сс опи тамо прс ко границе „пафатирали” дсвизама и да исма лотрсбс да сс укључс у продукпгвпу делатност. МПЛАП ПАНПБ, закључуЈе да Јс сада право врсме за разматрап>е ма лог привређнвања и да се у одпосу иа раннја размишљања паправп заокрст, са тнм да знамс| шта хоћс мо. Такођс јс иииснтнрао на кон кретизацнЈн програма, наводсћп прп мер да бп за наредну годнну трсба ло издвоЈнти три иајреалиија лрог рама, чија би реалпзациЈа почсла са првнм даиима иарсднс год!ше. ПЛИЈА БОЖИН указује на многе ненскоришћсис рсзсрве и гласно ра зхпшЈља: Мала привреда, мала ула1ања, па н ако изгубпмо мало> губи употпуннлн га новим идејама и прс длознма. Ако Је судпти по почетку Јавнс расправс о Програ.му развоЈа мале приврсдс, да се закључити да ду влју повољннјн ветровк у једра ма лнх приврсднкка и да се указује шанса кс^Ју Је ваљано искорнститн. а на добробнт овс друштвене заЈед . ннцс. п смањнвање пронзводне рсжије Ја све више и иише господари производиил! погонима. II остали учсскицп у расправп ко V по држали су помеиуте прехлоге изла за лз незавндие прнвреднс ситуацн је и препоручнлк делегатилп трн всћа Скупштнне општине да их подрже, а наравно и да их рсалнзују, јер какц се до данас пословало опстанка нема. М. Илић М. И. мо. П остали учесници у расправи ЖИВОЈИН СТОЈАНОВПП, РАДОМИР МИЛУТННОВИБ, ПЕДЕЉКО ГУ1БЕВИБ, подржалк су Прогром к Запошљавање у овој години КРАБА ЛИСТА НЕЗАПОСЛЕНИХ □ Број иезапосленпх у општини Параћин мањи за 366 пего у октобру прошле године Плап запошљавања остварсн „ Јс престоЈи овај ход по мукама до извлачсња пз губн- са 89 одсто Тако садд па СГО1ДСНЦ11 глсда да у струцп и стспсну обра ГРАДСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН-а НАГРАДЕ ЗА НАЈЛЕПШЕ ГК ССРН на последњој седницп прогласнла победнике акције „Зелени град на Црници” За маЈлепши нзлог у граду прог лашсн Је нзлог Бутика „Ана” ко|и аранжнра ЉУБИЦА НИКОЛИБ. Уз днплому и новчану паграду од 15.000 дшеара наЈлепшем излогу је доде љсн и прелазни лехар. Друго мссто Је освојио ЛЛЕКСЛНДАР ЖИВАНО ВИБ аранжер Робне куће „Шума днЈа”, а треће РАДАН СИ.МИН, аранжср продавницс обуће „Со лид”. За наЈурсђсннЈе дворнште, прогла шено Је двориштс ПРЕДРЛГЛ МЛА ДЕНОВИНЛ нз Железнпчке 13 ко мс Је уз диплс|лу прппхла и награ да од 5.000 динара. Друго мссто ос воЈпла Јс ВОЈКА ЈОВАНОВИН нз Чнка Љубннс броЈ 7, а трсће МИР ЈАНА ЛГИН Стсвана Срс.мца бро| 35. НаЈуређсннја Је тсраса ВИНКЕ НИКОЛИБ, Војводе лутника број 20. коЈоЈ је такође припала диплома н новчана награда од 5.000 динара. Друго мссто Је осво^чла ВИДОСА ВА НИКОЛИБ, ВоЈводе путника броЈ 19. а треће ПЕТАР УРОШЕ ВИБ, Мирослава Јоцнћа број 30. Свнм иаграђсннм Јс овом приликом уручена и књнга ,,Водс Встровите" аугора МИРОСЛАВА ДИМИТРПЈЕ БИНА коЈа Је нсдавно изошла из штампс. За поссбаи допрннос у овоЈ акцн Ји награђсно Је и Друштво за заш тнту човсковс срсдинс „Брсза” пз Параћина днпломом и новчаном на градом од 50-000 динара. Од 1. августа ове годннс Стани* мнр Шугић, пстакнутн друпггвено* -политички радннк из нашс општн* нс Је у пензиЈн, после 40 година рада па многнм руководсћим рад« ни.м мсстнма и актпвностима у свим друштвено-полптпчкпм органпзацнја* ма. Почсо Јс да ради у поповачкоЈ це« ментари да бп као пстакнутн акти« внста бно прсмсштеи на рад у Сре« ски комнтет СК. И од тада сс сме« луЈу обавсзс и радна мсста, а како сам рече настојао је да ннкада због друштвсно-полнтичког рада нс за* постави своЈс раднс дужпостн. НаЈраднЈс говори о сво.м партнЈском раду коЈп Је всзац за село наше општмне, јср јс најчешће као актмвнста за њнх био задужсн. II на* коп пензнонисања актмзм! Је члаи Градскс копфсрснције ССРН, актп* виста у мссној заЈсднпцп, члап Са* пста клуба за остарсла лпца, у пар* тнЈскоЈ оргаиизацијн е.. — Код партиЈског рада данас је прнсутан недостатак одговорностм. У том ранијем псрноду моје актнв* иости због самс днсцнплине договори и директивс нзвршавалп су се са много више одговорности. Нсоправданс су повнкс на младс да опи данас нс радс. Они желе да радс само нм трсба помоћп м усмсрити нх. Ја сс сећам акциЈа у селима на* шс општинс. Успевхте су све гдс су бнли укључснп омладинци. Зато младпма истински трсба пружити шан« су, каже нстакнутн комуииста Ста* мнмкр Шутнћ. . ............... м. ж. ПРЕДСЕДНИШТВО МОК СКС М. Ж. ПРЕНРШАЈИ У ПОРАСТУ „ОПАШЕ” РАДНИКА така макар до познтивнс иулс иска нам будс нагк да сс не размећсмо прсвпшс да будс.мо у духу времена и прилнка да прнхватнмо нстнну да смо ми нпак мх1И колектнв са мало већи.м дуговнма. Јк ЗаЈеднице за запошљавањс воде зовања нађу посао. Сва јс срсћа се 2.594 незапошљених лицо, што Је у односу иа 2.960 нз протплог ок тобра, мање за 12 одсто. Највише псзапош.љеннх су такозвани „радни Ако успсмо дд из овог извучемо неке поуке изву 1,и без зантшања”, скоро половкна, нсигго мање од трећине су средњо* ћн ћс.мо се и из тсшкс ситурцнЈе. Јср губср је бно и остао исконска мсра овог поднебља. школцк, а забрињава пораст тражи опа посла са вишо.м и високом шко лом. Чак 43 академски образоааних Параћннаца чека на парчс хлсба, уз још стотнну младнх са вшдо.м школом. да, по поЈтацнма у ЗаЈедпнцп запо шљавања, свсга ссдам одсто нсма нпкаквнх лрихода, око педссст одсто и.маЈу приходе од лољопривредс, а иски 6д њих су и власницк земљс. Такођс, на евидспцпЈп се иалазс и доста лица сд „отежава Јућнм факторнма запошљивостп”, а то су исписмеш!, хендикепирани. ■ Код органа за прекршаје у Параћи ну број предмета забрињавајуће расте. У односу па целу 1986. годину, за десет месе ци ове године већ је постиг.чо скоро 1.000 предмета више а свакако ће до краја годи не цифра бити већа. ■ Надаље, све јс већи број пријава пр отив власника посластичарских, бурегџијских и угоститељскнх радњи, због кршења прописа о квалнтету производа и услуга. Више њих у току годнне кажњавано је и више од трн пута. Међутим, надлежни орган не прнмењује одредбе Закона да решењем заб рани даљи рад, већ се сводп само на прекршај’но кажњавање. Лналпзнрхли с.мо, рекпо Је Душан старн и сличио „оптерећенп” исза Пстровнћ, судпја за прекршаЈе об пошљени. НаЈвећи број између 18 и 27 чска, до једнс 11:1 њих, док се незапошљених има годпна, и на посао годино око половп Једна чствртина нс залошљсннх води па свидснцији ду же од три годипс. НаЈвкшс нх Јс свршених гимназпЈалаца, продаваца, прехрамбених економских тсхиичара. То су људи са „суфнци тарним заннмањима”, без већпх из II док агрономп, скономнстп, про фесори, наставиици, лекари, по мо гу да нађу посао, нсклалифпковани не жсле да се оспособе ц добију квалнфикацпЈе као што су зндар, стаклар. .. а кпалнфикованн и по луквалнфпковани у Параћнну наЈ грс нађу запошљењс. Ове годннс чак половпна укупно запошљсних су КВ и ПКВ раднкци. ласти коЈс су бројчано лзражснк|с и дошли до податакп да се опет жели свс да свсде на кажнлвање Губи се пз вида да Јс функциЈа прскршаЈнс казнс пре свега васпит на и да обезбеђуЈе правилзн одпос грађана према пропнсима коЈкма сс рсгулншу живот к односи у за јсдннци. Тако на прпмер, у послед|ке врс мс подноси се великк броЈ прнјава лроткв ројдитсља коЈи не шаљу де М. Милснковић цу,у школу- “ ове прекр шаЈс запрсћсна Је с.змо до 2.000. Расподела плацева КОЛИКО ПАРЦЕЛА ТОЛИКО КОНКУРЕНАТА За 78 ларцела неизграћеног градског граћевииског земљишта намењених за из градњу породпчних стамбенпх зграда којс су датс на конкурс 11. нове.мбра конкурнсало је исто толико заинтерсованцх граћана. Отварањс понуда је обављено 3. децемора, а комисија нптснзпвно ради како би се помепуте парцеле што пре пдделилс заинтсрссованим граћанн.ма. М. Ж. Из инспекцијске службе ПРЕВЕНТИВОМ ПРОТИВ ТРИХИНЕЛОЗЕ Ветерннарска стапнца V Параћпну сваког дана вршп испнтиваље трихинелозу за дннара. Оваква понашања људн мо рала бп сс усмераватп п поднзатк на степек друпггвепс днсциплнне и одговорпости Једино путем свесне н органпзоване друштвснс к васпит нс акцнЈс где се одсуство н.ти ла бавост такве акције нссме надок нађивати ннструмептом прскршаја, Јср рспресивиа акцпја у таквим слу чајсвнма нс .може дати жељенс рс □ултате. Утужспо је више радника Фабри к* бомбона и мснзи друштвснс ис хранс всликих радних организаци ја код коЈпх су изолованс опаснс бактернЈс по здрављс људн нспош товањсм основннх правпла хигиЈс не. Зар ту нема ефнкасниЈих мера коЈе могу и саме раднс оргаинза пнјс да прпмене, пз чак и удаље иа: са посла. Казна од 1.500 днна ра нсма ефскта. ОрганпзацпЈл Савеза комуниста Шумадијс н Поморавља у дсвстоме сечном псрноду по разним основам> напусгнло 1.122 члапа, међу коЈима је бнло 539 радннка нз непос* редне производњс. Боље рсзултатс у прнЈему радннка, у односу на рсгнон, остварнлс су органнзацнЈе СК у Аранћсловцу 51,6 одсто. Баточнни 50 одсто> Светозареву 39,4 одсто, Параћшту 36,3 одсто, Крагујевцу 32,6 одсто. Оснои нс партијскс органнзације у Шумадији н Поморављу сада су броЈннЈе зл 29 земл.орадипка, а подацн потвр ћују да су органнзацијс СК V Арак ћеловцу, Баточнни. Рачи, Рсковцу и Нуприји „заборавиле'* на њихов прнЈс« у портијскс редозс. С. Цупарић Д. Гајнћ АКТИВНОСТ ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Од 12 децсмбра у основним органнзацијамд Савсза социјалнстнчке омладннс општннс Параћин почкњу прсднзборнс активности. То МССа 1Ш ЈС договорсно на ссдннци Прсдседсамо 500 ццштва ОК ССО која Је одржана динара Из ипспекције упо- 2. децембра. На тоЈ седннцн Је при зоравају грађане да је У ЊИ хваћен матерпЈал којн се односи ХОВОМ ИНТвреСу да псппта- ца развоЈ мале привреде у нашоЈ ЈУ .МеСО КОЈе употребљавају општнни уз захтев да се млого а* како ОИ СС превентивно јскти у месшш заЈедницама како ШТПТПЛИ ОД ОВС опаке бо- декватмиЈе корнсте нзграђепн облести. М. Ж. у граду тако н у сслнма. м. ж. У новемору ИНФЛАЦИЈА 160,1 ОДСТО Цене на мало у нове.мбру су, према пајновнјнм подацпма Савезпог завода за статистпку, биле внше за 15,9 процената нсго у претходном месецу. Мерено овим ценама, у односу на шле године, одсто, инфлацнја је, новембар ,продостпгла 160,1 Мнша Гајнћ ДАНАС СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА СВДИКАТ 0 МАЛОЈ ПРИВРЕДИ За даиас у 11 сати заказана је седннца Прсдседшшггва Всћа Савс за сннднката оггштине Параћнн са ОбНМННМ ДНеВНП.М рСДОМ. На ссдннни ће се пзмсђу оста* лог разлгатрати и Нацрт програма развоЈа малс прнвреде у општшш Параћнн за кдућу годнпу, заказати Пзборна ссдпнца ВСС и аналнзнра тм актнвност поЈедмних дслегатп Всћа Савсза сипдиката уз опознва њс нсактнвннх. Дслегатнма ће битк предочена п инфор.мацнЈа СУП-а Параћин о уо« чепим нсдостацима п узроцпма н«* могућностп вршснл контроле у ГП „13. октоблр” у Параћлну. м. м. Карикатура: Зоран Живковић
ИСНОСА СЛИКЛ НАЈБОЉЕГ РАДНИКА РАД — МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНБЊЕ Мирослав Јере.мић је у I Српској фабрицн стакла за послен од 19&з. године. НаЈ- I пре као реглер, потом одржавалац, да ои сада руководио производњом у једном од погона, на такозваној ришији 5", у ООУР-у I Дмбалажно стакло”. Члан је СК, члан Раднпчког савета, али га како нам сам рече најпре интересуЈс рад па тек онда политка. А управо тај рад и његов однос према њему сврстава га у ред највепих нрсгалаца у овом параћинском колективу. Зато му је новодом осамдссстогодишњице фабрике додељен златник. Услови рада у овом погону су изузстно тешки. Најтеже је у летњим месецима, али јч Мирослав Јеремић са својим колегама на то навикао. Најважнија им је производња и за њу се свакодневно бије битка На просечан личии доходак од 230 хиљада Динара се не жали, јер му и супруга ради, алн се све чешће пита како радиицп са мањим дохоцима излазс на крај са инфлацијом. М. Ж. Сусрети ИНОВАТОРИ ИЗ ФТМ „ПРОЛЕТЕРА” ТЕРЕТЊАЦИ ЈОШ УВЕК ГОСПОДАРЕ НАШИМ ТРОТОАРИМА РЕШЕЊА ИМА - НЕМД ДОБРЕ ВОЉЕ Проблс.м паркпраља терегних км- .мпопа по градскнм улпцама добро нп.м Јс сви.ма позидт. Тсшкашп су сс угњезддин по градскнм улицама и тротоарима, омстају бсзбсдио одвиЈаље саобраћпЈа, уништапају улмце коЈс су грађспс личпим дннзро.м овдашљсг грађапстпа. Најппшс „пацкп" си сгранс грађана добија овдашљн СУП пло нс разгопп тсшкаше и нс уклшва са градских у.тнца. О то.мс Пстко Лсковпћ, начслппк СУП-а на ЈедноЈ ссднппп Изпршног сасста каже: „Нама су рукс практнчно псзанс. Мп исмамо куд дп пошпљсмо тс ка мнонс. Не постојс паркнралишта, одређепа .мсста за остављаљс друм скпх крсторнца. Што сс нашс службо тнчс, будитс хбсђсни да мп чини.мо свс што Је у нашоЈ моћи, алн ппштп озбиљппЈе нс можсмо дл ура дпм нн зом пнтању док сс не реши проблс.м паркирааа". Управо, опај пробисм рпзматрао Јз Пзпршпп Савсг Скупштппе општппс па своЈој 62. ссз1ппш 24. но вс.мбра. Послс днскуснја коЈе су аобрнх дссстпну и дссстину мнпу та потрајола, дошло сс до закључка дч Јо могуђе паћп и брзо н цслисходпо рсшсњс. Тачно Јс да су потрсбнс вслпкс парс за нзградљу саврс.мсппх паркиралпшта за дру.мске крстарицс, алп постоЈе и низ пракзпчппЈих рсшсња коЈл су бржа, ефпкаснпје и што је ннЈважпнЈе, ЈсфтипнЈп, ПаЈвсћп броЈ камнона коЈи госпо дарс градскнм улицамд Јс власнкштво овдашњег транспортсра „Стаидордтранса". СвоЈеврснено и.м је дато на коришћсн.е зсмљнште на комс Јс трсбало да сс изградп аутобпза, а дапас Је складнште пропзвода Српскс фабрнке сгакла. „Па раћннтранс’’ који Јс нсдавно формнран п којн удомљује п „Стапдар дтрапс'' уз помоћ опппннс Је добио некадашњи Мотел краЈ аутопута за дпрекцпју. Такође на том простору постојн могућпост за чаркнрањс кампона, а на распологаљу |е и дсо старог аутопута коЈп сада нцчсму КАМИОНИ ООУР-а „ТЕРЕТНИ САОБРАНАЈ” НА ПУТЕВИМА СТЖ ВОЗША -ЧЕСТИ ШРОИ Једна од опаскн у ИзвсштаЈу опримернп. Рецимо, за шездесет вози стању на путевима, у слнци саобра- ла подељено је чак 300 зн.мских гућаја за протеклих девег мссепи сти ма, а то што сс покварн ап.тасср че се повећаног броЈа нснсправпкх иа путу нлн пукнс гу.ма, сваком можсе да се дссп. М. Мпленковић пе користп, Један ОроЈ камиона по природп стпари морао бп да заиоћн и у са.мом гра.ту, клн ако би сс пронашло неколико микро лока циЈа којс бн тражиле мипималпа улагаља н то би било безболно рсшско. Мсђутпм, да сс закљу’|ПП1 из дпскусиЈа чланова Илиршног савста рсшсња нма. алн нсма добрс сољв кол овдашњнх траиспортсра којк само „кукаЈу" па цсдостатак пара, ц пс кпрпсте опо што сс такорсћн, п,1 танпи слсжп. ■» Пзвршип савст јс преузсо на ссбе обавсзу да са овдашишм тран. спортсром, затн.м СИЗ-ом за кому* пално п 1рађевинско зс.мљиштс, нп покон, разрсши, и тај „Гордијса чвор”, у што краћсм времсну и по иаЈвншс на задовољство самих мештана итнтннског срсдншта. Надамо сс да нсћс опет па иекоЈ будућоЈ ССДН31ЦН бпти констатовано да рсшсн.а нма, али нсма доб рс вољс. а М. Илић возпла на путсвима. Чак сс тврди да скономика нде нспред бсзбсдно сти... У ООУР-у „Теретш! саобраћаЈ’ у Поповцу ДРАГИША СТЕВЛНОВИП, нрсдссднпк прнврсмепог органа нзричит је: — Што се нас тнче рскао бих да нис.мо НИ СПСЦИфИЧЈШ, нпти сс ксц нас дсшава нсшто поссбио у ситуацнји кварова на путу. Ми и.ма.мо застарсли вознп парк тако да су кваровн чсшћн. О томо да се на пут шаљу возпла без потврдс о тсхничкоЈ псправности пс.ма нп говора. Рсфсрснти за тсхнпчку исира вност возпла обавсзно потписуЈу ва логе н свако одговара за своЈ дсо посла. НПКОЛА РАДОЈКОВПП, члан при временог пословодног оргапа, задужен за „Технику” допуљуЈс. — О слаљу камиона пспсправних на пут прнчаЈу с приче. Тачно је да сс па путу дсшавају кварови, али то Је чиљенииа од којо не можс.мо поб.ећн. Наша возпла ннсу лспа, стара су око ссда.м година, алн су исправна. За своЈу опрс.мљсиост у ООУР-у „Тсретни саобраћај’' кажу да су У „ЈУГОБАНЦИ” „ПЛРАБИН-ТРАНС” ПРЕД КОНСОЛИДАЦИЈОМ ПР0С10Р Ш РЛЗЈ10Г ИЛО ИЗГОВЗ? Удруживањс три прсвозничке организације ОУР „Црница”, путнпчки саобра ћај, „Стандардтраис" п ,„Те ретин саобрађај” добија завршну фор.му. То што до сада није заживео у пуно.м значењу велнки параћпнскп превознпк, с.мстао ј’с простор. У току недеље планира се прссељење заједничких служби и бивши Мотел на старо.м ауто-путу. У ауто- -мото друштву завршенаје Хала за ре.мопт аутобуса. а предстоји н референду.м о прппајању „Кос.маја”, који би бпо ре.монтна радноница терстног саобраћаја. У плану је да се „парче" старог ауто-пута споји са петљо.м, чн.ме бн сс возпла тешка п по 30 тона о.двукла од параНннских улица. М. Миленоквић СТАЊЕ НА ПУТЕВИМЛ ИК ИВ 1СИ №01 ИРИВ Протеклнх девет месецн карактеришс манш број саобраћајних незго да, маље нзстрадалнх лнца, маља ма терпјална штета али је броЈ погнну лнх на путевнма у општини исти као п прошле годннс. Судећи пре.ма нзвештају из Сскрс тарнјата унутрашљнх послова рскло би сс да саобраћај на нараћннским улкиама јсљана. Иако то слкке и прплико на бенз1шским пумпама, нарочнто у посдедње д.реме упркос цоскупљсњу бензнна пе показуЈу, број пупшчких путомцбцла, рсгнстрованих у СУП-у смањсн је чаи аа 264. Такођс, смањеи је п броЈ тсретпнх аутомобнла за 82 а мотоцпкла чак за 177. комада. Овако прорсђсци саобраћај рсзултовао сс маљнм броЈсм пезгода. За довет ме сеци мплициЈа је иптсрасннсала 171 пут, то значп дп Јо несрсћа са иастрадалим лнцнма или само са матсрпјалном штстом било 27 мање нсго у нстом псриоду прошлс годнне. V овим незгодама попшу.то Је досет САВЕЗНИ ПРОЗИСИ 0 ЗАСТАВАМД Даетава СФРЈ ие сме се употребљавати ако Је оштеђена или скоЈпм изглсдом нсподобнв зв упогрсбу. Овлашћепо службено лицс Органа унутрашњих поспо ча, може сдмах запленити тако истакиуту заставу н прс дати органу нвллвжном за вођеље нрскршајног поступка а казне су за правна лица до 50.000 д, а за фи зичка до 20.000 д. / Мсђутим, свсдоин смо да многи псгнчу поцепане. избледеле и лотрајвле заставс. Већина незпа како се застале нсгичу, што се овпх дана могло уочнтн м на поЈелнннм зградама ауторитатнпцнх органа. Како се истнче застава СФРЈ Пре свега води се рачуна о положаЈу боја. Плава боЈа се увеч палазн с леве стране, спреда гледаио Дко се застана СФРЈ нстиче поред некс друче заставе, она сс увск налази с леве стране, с преда глсда но. Изузетно, она сс налази на деснлЈ страни , с преда гледано ол заставе стране државе. Уколнко се застава СФРЈ истнче заједно са две друте заставс, она сс увск налазн у средшш. Где набавнти заставу Пподааница ХТЗ опрсмс Трговппског прсдузеђа „Шу.маднја" у улнцп Браика Крсамановића бр. 6. у Параћнпу цма на лагеру државнс, партјске н заставс СРС днмеи.шЈв 2,40 х 1,20 м. погодпс за г.смље по цеин од 23.000 димара. У свако.м случају нарсдне празникс нсс.мсмо дочекати са нсопростцвим пропусти.ма. Душан Петровпћ ОСВРТ ЈАеИ МЛДД9Г РАДНИКД Међу овогодишњпм добитницима ј бронзаннх медаља коЈе додељуЈс ■ Савез ннжсљсра и тсхннчара Србије за пновацпЈс, рацнонализације п текничка унапређсља на.тазе се Зоп.тица Марпнковић, погонскн ипже- »ер п Мплан Столкћ гехничар запослеин у Фабрицн текстилннх машина и процесис опреме Пролстер”. Ово високо признаље било јс повод да са ови.м стручњацпма разговарамо о њихово.м интервснтно.м раД\'. Том приликом они су порсд осталог реклн: — За овакво признаљс с.мо донеклс изнснађспи мада смо по рс- ' зултатнма које с.мо постиглп и оче- I кивали признаља. Паш рад се ут-1 лавном сводио на упапређењу и рс шавању тсхпнчкпх пнтаља на опре.ми коју пронзводп Пролетер. Ради се о опрс.ми коЈа се производила п пронзводп и данас, с тпм што смо па тоЈ опреми својпм радом уз помођ домаће машнпоградњс и електро.машмиоградље успслп да за-1 менимо одговарајуће ко.мпонснтнс । хоЈе су рапнјс биле нз увоза одговарајућпм до.маћп.м ко.мпонснта- I ма. На то.м послу постнглп смо ре- ј зу.ттате коЈн нс заостају за онпм I што сс постнжс у развиЈсним зс.мљама. Опрс.ма п машине којс су произведсне у Пролстсру и сада се налазе у раду у разннм фабрикама а на којима су пзвршсне прспрзчке, олносно технпчка унапрсђеља по пашим за.мнслн.ма даЈу веома ј добрс пропзводпс рсзу.ттатс, пого- I тову па пољу хумагшзациЈе рада, запгтпте човека, као н код квалптета па п квантптета производље. На пнтаље колнко јс гштерссован>е у „Пролетеру” за проналцзачкн рад наши саговорпицп су рсклн да се раннЈих годипа поклзљалл малв пажња, али да у задљс времс обзнром иа кретања у нашем друпггву пропалазачки рад обпЈа свс већи значаЈ и у Фабрнип текстнлиих мвшпна „Пролстер". Нначс ова Флбрика пма всома со.тпдан стручни кадар н очекује сс да ћс у иаредном периолу бнти всћп бро| чланова радног колектпва којн ћс да се огледају у областм пноваинја, рацноналнзшшЈа н темшчкнх унапрсђсља. д. г.. шднте асу Осповна банка .Дугобанка” поклаља вслику пажљу развпјаљу штс дљс грађана. У овој години и порсд сконо.мских тешкоКа штедља грађаиа како нам јс рекао директор Банке Живојпн Всљковић, и.ма тенденцлЈу благог пораста. Кад сс ради о динарскоЈ штсдљи, а дод дсвпзнс штсдљс јз раст пешто иећн а.вн мсрено кроз курссне разлн кс она Јс остала на прошлогодишљсм нивоу. Југобанка" Параћин н.ма око 27.000 штедиша од тога 2/3 су дсвнзне штсдише а 1/3 отпада на штедише домаћс валутс. Средства прнкупљсна нз штедље углавном се због веома впсокнх камата н престанка интересовања грађана за ко-- рншћеље креднта, обзнром да су каматс за крсдите вео.ма високе, углавно.м се усмсраваЈу за крсдптнраље прнвреде. д. г. ТРАЖШ СМО ЈЕФТИНИЈЕ' лпца, нсто као прошле годнне, а ме сто несрећс најчсшће је било насе љсно мссто. У тп.м незгодама поврс ђсно је девсторо дсцс, дупло внше нсго ррнпјс а пајчешћс узрок незго да била јс брзина крстања. Психофнзпчко стање позачп, првеистпено пиЈппство као узрок Јавнло. се 25 нсзгода. БроЈ казни на лнцу места већи јс него у прошлој годиии алн Је зато прскршаЈних приЈава због кршеља закона о бсзбсдности саобраћаЈд зцатно мање. Чак у 203 случаЈа, опет дупло вшпе него прошле годи нс, возачима Је одузста дозвола за управљаљс моторним вознлом на У време када животни трошкови све више расту наЈтсже пас погађа поскупљсљс прехрамбених производа, зато смо за оваЈ број нашег лнста желели да пронађсмо гдс сс могу кушггн по 1шжим цснама. У самосталној трговннскоЈ радљи „Мандарнна” ^аргарпп кошта 516 динара, 250 гра.ма домаћих рсзанаца 500 дннара, килограм рнифузног кскса јс 1200 динара. Сувн врат се продаје по 6.000 дннара, а печспнца по 7.000 по кнлограму. У овоЈ продавници килогра.м сувнх с.мокава Је 5.200, сувог грожђа 1.900, а сувпх шл>ива 1.050 дипара. Ту се Још могу наћи чишћснн орасн по 8.500 динара; коре свих врста п пићв по старпм ценама. м. ж. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА лнцу мсста. Интересантно Је да упркос опада њу броЈа регистрованцх вози.та број иовопечених восача расте кз године у годнну. НаЈвише Је, наравио, воза ча ,,’Б’ категориЈс 8.073. У Ауто-мото друштву н на Радничкгвм уннвер зптету квалифнкациЈе за возача сте као је 726 капдидата. „ОСКАР” ШЗАД ПОБЕДНО Боца за јсстиво уље „Оскар", коЈа јс настала у СрпскоЈ фабрицн стакла н око којс јс бпло доста полсмнкс Је изборила своје место на трж1ГШту. — Ових дана У.љара пз Зрсљапина Је наручила милпон ових боца, а свакодневпо Јс тражс и из других пупнопица у нашој земљп каже из.међу осталог СтоЈан Алексић, руководилац Маркстпига у СрпскоЈ фабрици стакла. Упорна борба коју Је ова Фабрика водила за прнзнавање овс боцс се исплатнла. Иначс њеп аутор је Александар Портној, дизајпер Срч скс фабрике стаклз м. ж. ПОВОДОМ 80 ГОДИНА СФС НОВИ КАГАЛОГ Поводом осаадесстогодпшљнцс Српскс фабрнке стакла недавво је пз штзмле »ззшдо каталог љсннх прснзЕог.п Јшјц су аутори МарксТ1ШГ с.п"жбе оес радие органнзације п „Горељскп Тнск" и.з Краља " ' ■ ■' ' - • к ...:.!■' -.'л пзрађццске стдкларс по <шс!ш г.чзслојилх партпера предсиага Од. иаЈбољих каталогд којн су виђеш у нагаој зс.мл»н. — Н .-:;| кагалог трсба да допрн- ;;есе ефакасцмм пласмзиу нашнх грох-г. -.з, а всћ смо затрпани тслскспма од послоппцх пдр*псра шнром ссста, каже Стојац Алаксић руководц.тг.ц Маркстипга Мод^ ша производља захЈена ч мнлграч наЧПН 11рсЗС1!ТаЦП|С Про-.ШЈ.ЧЛ \1ТОН1 ' .11Н1 Г1О1.1О1И1П парнгри пису пма111 јасну прс.тсглпу о пшр.пш ассргнмаца које произнодпмо. Са ш чн чимо нвпорс да оно што 1е у ка талогу ц ионули.мо гржшпту. 1:аи.< нзмсђу оцр.ки СгоЈац Алскупћ, м. ж. МОРАВСКЕ НОКИ Отворише врата мојнх очиЈу. Пспише вино мојнх усана. Рлсплакашс неоо 11л челу. Слда сал| рушсвнна воле слнчап сснкалш V мснц нгго умиру олсвстлусти. Чопа Мирослав СаобрађзЈ у граду, наравио н у се лн.ма прате миоге недаће, коЈе су ио свој прплнци прн крају. У току Је завршетак нзградље заобнлазнниа кроз улнцу 15ура Ваковпћа н улнца Пвана Ми.т^тиног.ића, тс ћс оие при мптп па ссбе лобар део теретног саобраћаја којн је сада усмереп кроз цснтар града. Саобраћај омета и веома тешко раскоппвањс парл Гншских улппа зоог ПГТ мреже во довода и каналнзацијс, радо-вд који трају дуго, рскло би се нонекад нс оирап.таио дуго. СаобраћлЈ омота н нерешн паркнпг простор крот глаг.не артерцје, што се нарочито ј уичапа суботом. У царкнрању ретннх калчсг.-а у чалим у.ншама ' н по гротоарлма у Парпћциу већ < п враццп исплју. Очшлсдно ту не ' ппмажу це рсфлсксннис ии васи|<т< н-.' мсре, V |пнсцпа]у СУП-а дам је (шаска и па нвцлптст н очгнмајљн број харцзо1гга.||1е ц асргцца.1- нс сигпвлнзлцнЈс штч 1акоћс омсгз , саобраћај у граду. ПостоЈе тренуци када се млад човен, пуп снтузнЈазмз и вере у будућност, опнЈси зпноспо о демократнјн, сп.моуправљању, окрспе према спојој свести н поставн себн пнтаље: „Коме да сс обратим, ко ће да ме чуЈс, шта да урздим да би сс покрснула „НЕчиЈа" свест н задовољила сфсра мирне савестп"? V пашој РО, као и у мпогим другим приврсдннм и ванпрнпрсдним сфсрама, дошло Је до кслике кризс на пољу међуљудских односа. Криза у .мсђуљудскп.ч односима тумачц сс као „СЕКУНДАГНП” проблем тЈ, ЖЕЛИ се н намсћс сс као такчо .тумзнсљс, Ме ђутим, МОРДМО јс цајза.ч схватити (прнхватптм) као ПРП.ЧТАРНИ и ОДЛУЧУЈУВИ пробдс.м коЈн за собс»г повлачн далекоссжнс и дубокс последпцс. И? може с« а не коцстатрватн рвс всћп утипај рдрсђсних гр\ у борби за дом1|цаци|ом, Под раролом за .■'„БОЈНд СУТРА” водн сс нсравноцравна бупба пзмсћу онцх којн могу н снцх коЈн це могу у прапоЈ мсри да имају утицаја нз одлучпвац>е. Младп људн су огорченн. Долази до раскорака нзмећу онога цгго мн је у школскнм, студептским клупама рспрсзсцтопано и снуга што мд Је смпирнЈскн ссрвнрано, Намећс сс питање снстематизацпЈе. скрнвсног рада Комисијс за ака.титичку процену радног .мерта. РаннЈе снстематизаинЈс су дожпвсле споЈе поразе. Уцссто да сс из раннјег пскуства иаведу иукн закључцп онсгл прц- .тиком Је ист.т „ОДОЗГО’’ ссрвираиа ц стпгда Јшп ве ћом брзином бсз консудтацнЈа сц одговарајућом стру ктуро.м људ><. И све би то могло нскако да се и прнхвати да цмјс присутна ПРИСТРАСНОСТ код одрсђених радних места. Има личких нрефореициЈа ч то. доста Генерални став „ЗА СВЕ ПО ИСТОИС АР ШИНУ’’ пнЈв нспсттован. и све зовнсн КОМЕ, ГДЕ и КАКО црнполаш. Јеси лн плн ннсп „ЗА” . . . Јсднк добијаЈу другн губе. Рсзултат љубомора, завист и помово, али овог пута Још всћа, крнза у меЈзуљудскн.м односи.мЗ' Лко сс нско и побуни нли је из неког „ДРУГОГ ТАБОРА" илн Је „ИСПАО ИЗ КОДОСЕКА’’. Лоше му се пише! НнЈс „УЗ" ниЈе ,,ИЗА’’, нкје „ПОРЕД" то Је онаЈ „ИСПРЕД". Па овакав статус падсгезуЈе се пктање статуса копфор.мизма. НиЈе ли то идеална позициЈа за ове наше сацашње време?? Буди .конфотмиста и немоЈ да брнпсш, увек Је неко уз тебе! Ако си млад, правсдап, поштсн, борбсн а уз то још и „НЕОБОЈЕН’’ остаЈеш са.м. ПозицкЈа „НЕ УКЛОПЛ»ЕНОСТИ”. Лко си сам и порсд свсга упоран и истрајап остаЈе ти само да вс/шш препкску са своЈн.м бигшим професорима, да им предлажсш да мењаЈу теорнЈскп поглавља и да са вншс емпириЈ ских чињеннца одговоре м.ладом човеку: КОМЕ, ШТЛ 11 ГДЕ!!! Љиљапа Аранђеловић Карнкатура: Д. Ј. ФСра
ЗШШАЊА НЕЈЖ* СЕЛО - ПОЉОПРИВРЕДД И30ШТРЕН0 ОДГОВОРНОСТ НАДЕЛУ Сдвсј комупнста Јс крснуо с мргвс тачке. Почела Јс тсраппЈа њсговс дугогодиш1ће болссш — неодговор иост и Ик10СтвЈр»1ва1БС сонствсинх зак.ључака. Пос тсднјИх дана и мсссцп за рад или нсрад полпжу рл»|\ ш> н таклц поЈсдинци коЈн су г«» шнама и дсцсниЈпма бнли „нспрнкослобспи борцн" за политику СКЈ и друш1г.спи-по.!ипгчки развој зсм.ље, Поссбпа врсдцост дуго очекпвано дпфс^ц^иЈаци Јс у паргнјскнм врховнма јс у томс што сс о њој 1овсри отворспо, прсд очнма п ушима Јавности, а нс иа затворспин ссдпицама, лутсм строго повсрљпвих нзв шгаЈа коЈи сс претачу у немуштд саопштсња зв Јаввост. По само злопамсрпи могу рсћи да укупнп ефек 1и полнтичко днфорснцнјацнЈс, рсцпмо на Косову, данас не.маЈу оиу снагу и зпачцЈ каксу бн имали да јс благоврсмсно обављсиа, Сг.ојспрсмспо расположсњ* и одиос упутар Сапеза комуниста и целог друштва очиглсдно Јс било такво па Јс дозво.љепо да сс први човек косовске партпЈс. искључи из Сапсза комуниста нс због кп1трарсволуцнјс, нсго због крпволовп, Као да су нам зечсви бплп важнпјн од дсцс. Дпферснцп।ациЈа у Савсзу комупнста отиш.та Је корак даље, Даиас сс лолажу рачупп нс са.мо за цогрешно учињсно, псго и за цсучпњсно. Контрарсволуцконарно дсло ниЈс са.мо дсловањс са пои1циЈа пациокализма, всћ су н мопопол, нспотнзам, а нншта ма ње н незпањс и неспособност. Сапсз ко.мунпста, како Је овн.х дана често и истипано, досит паљу.љани углед у друштву 4!ожс попратити само здхиал уЈућн чистои моралу, способности н знању. \ цслокупно.м том лроцссу, бсз којсг ниЈс могућс учинти ни корак ка прсвазнлажењу садашњс ексио.мске и политичке кризе у зс.мљп, ннЈс на од.мст и дозл опрезности. Понскад сс, стнчс угисак да данас свако можс про1влгн сваког бс.» рс.тативипх чнњсницд и доказа, Савсз сс тога мора чувати. Д. МајстоЈ)овик кад лдш и козд ЗИМСКА ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ НАСТАВА У ЈОШ ЧЕТИРИ СЕЛА Двогоднш1ћи рад Зимске школс за пол>оприврсднике произвођаче у ив шој општиии у оргакизацијн ОК ССРН — СскциЈе за развој друштвсно-економских односа у пољопривредп као н истс сскциЈс ОК СКС, Клуба са.моуправљача ошптнмс Нараћин, АИК-а (33 „7. Јулн”) н .\13-а ссла у коЈихи школа радн, оп равдано јс ту актинпост, чиЈп рал је оцењен успешпим. Постигнути су залажсни резултатп. Школу Је, похаћало око 500 дру гарнца н друтова у прошле 2 годипе. Школа н.ма два об.тика радд рекао Је секретар Клуба ссмоуправлача ИлнЈа Паунонић. Један сс одлоси на тсоретскв прс давања преко коЈих полопривредне произвођаче упозпаЈемо са технологпјом савре.меис пољопрнврдпс проИЗВОДЈћС. Ту су тсмс н салр.каји коЈн прив .тачс иажњу по.љопривреднпка и ос писобљавају их за бољу производњу. Теме су ппр. ТехнологнЈа саврс.мс нс производњс шсћсра, употреба хс мнЈских срсдстава у заштитн биља, пспзнони и инвзлидско оспгурањс зс.мљорадинка, интсграииЈа пољопрн врсдних п други.х оргаиизацнЈа у Цараћипу, комасаииЈа, Јсссњв и про лстња ссгва и друго. А прсддсачи су наши пољоприирсд ни струч1ћацп из АИК-а, 33 „7. Ју ли’’, „1. маЈ”, Фабрнке шећера у КупрпЈа, Задружпог савсза Свстоза рсво, рсгнопа и рспублике и други — коЈи успсшпо водс ову школу. Други облнк овс школе односи се иа практнчиу обуку пољопривред 1П1х произвоћачз. У ДОЊОМУТНИЧКОМ ОКРУГУ ТЕЛЕФОНИ ЗА ДАН РЕПУБЛИНЕ 2а Даи < спуб -ике у Д >ио| Му»- 11 ци пушткка Јс у рал '■ова цпо х.атс ка тсле<Јх*нска цснтрала са 780 Грсјсва кнЈа ће опслуживаги чстири .мссне заЈедниис: Доњу Мутнии\, ЛешЈс, Клачевицу и Извор. Всћ су ураћснг мреже у два села а у току Је постављан>е мрсжс у Клачевипн која ће овнх дапа бити актпснрапа, На таЈ нвчин око 350 домаћинстава добиће кућне телефопе. V сслима на подручЈу општипе задњнх годпна ауто.матски тслсфонкнм телефопским саобраћаЈсм о.тго- 1990. голннс сва ссла буду укључсвор Је био да ПТТ има у плану на у аутоматскп тслсфонски саобсредњорочиог развоЈа да сс ло кра раћаЈ. Ја овог срсдњорочЈа односно до Д, Г. СТУБИЦА: У ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕРИ Све мање идиле И РОГ То што мајсторн лажу, стара јс ствар. Ссћа.мо сс прнчс о кроЈачу, кога пресрстнс муштсриЈа п упнЈа: „Мајсторе, кад ћс опо моЈе?”, а он хцтро одвраћа: „Само још да углавп.м рукавс!” н продужуЈс даљс, остављаЈући муштсрију да сс пита: ,,Од кад качкст н.ма рукавс?” То што маЈсторпма зидарнма газда увечс пушта „Жикпно коло”, да чује звецкају лп нм украдсии ,(уе.ксс]лн но оеповнмз, такоћс Је сгара ствар. Д, гкад муштсрпЈа •по.маже мајстору у „углављнпању” нли му своЈсручно трпа „сксерс” у исповс, нова јс ствар, скоро нзмишљсна и наш спсциЈалитст. Ко ћс свс „нзоловатп” нз иадусаиих рачуна у половачко.м каптону, мораћс да утврдн нско мпого избн.љннЈн, Јср очпгледно да „СРК” Фабрнке цс.мснта мнслн, довољк > Је УПОЗОРЕЊЕ. Тсрмо и хидро нзолацпја па крову елсктромотора п криву прсдхомогсппзацпЈс, послови су ко{и: дале ко ирсвалнзалс уговорсип обп.м, пису п.мали пропп сан надзор, уговоренн су на пспрописап начии, трсћа лнца су сс користила опремо.м «|>абрике (псконтролнсано), а уз то узимхча матернЈал нз фабричког магацнна, ураћсии су тако да заслужују рекламациЈу (коју Јс изпоћач Занат-продукт прнхватно из мсскн саобрађаЈ сс нагло развнја. С тим у вези пнталк смо дирсктора Осиовне оргакизациЈе удруженог рада ПТТ Мпрка Јовановнћа колико Је села повезано телсфонским саобраћајсм н колико ломаћннстава има кућне телефоне? — Прсма уговорима за ндућу 1988. годину рскво Је директор Јовановпћ, бпће обухваћсио аутоматскпм телефонским саобраћаЈсм месне заЈсдницс Буљаис, Шалудовац н Горња Мутппца. После тога на тернтоо<’Ј| нашс општнч.* гстаће •»>.<■> 1> ест месних заЈед^шт без твлсфона. Пуштањем централе у ,’оњој Мут11п .и м.: уће д? у нчињ ои11П111111 •клуче у тћ,'.сфонск«< >Лћб рдћдЈ > Ж ссоски домаћн 1.*пиаТо јс • г >«лко ои-икн успех » ц<>-- 1ПП1ут Јс захваљ< Јући на । »рдма .’|ГТ пос *>сћа н ссоскнх доматчнстаиа. На питање да ли ћс у скориЈс иусмс сва ссла на подручју нашс општннс битн повсзана аутоматсСело ма како се оно звало, одувек Јс бпло тсма пптерссовања књижсвника, соииолога, публицнста, хроничара, стнолога, политичара, људн и оргаинзаинЈа зздужсних за унапређсње и развоЈ, а и обрнугто. Уласком у модсрио доба, у тсхнолошку сру, врсмс компЈутсра, роботизацнЈс и савремснс мсхд||изацнЈс уопштс у свсту сс доста тога прн мило, промснпло ЛПЦС 1|ДП.ТПЧН0 II ромаитично. Стубица Јс Јсдио од њнх. Од пролсћа до каснс јсссни мсштаии Стубицс браздс, прсврћу и плодс зс.мљу, утискуЈу зноЈ и муку у њу а онда скупљају лстнну. Иако раде и околиим фабрика.ма, сис постижу и за све пмаЈу ирс.мсна. Врвс у.тице, брскћу тракторп, доинкују сс људи кад псовко.м, кад клством, кад смехом, а оида на краЈу Јсссни свс сс смнри и село иавучс сиоЈу стару одору — ндилу. Псчс сс ракнја, н уз чашицу од комшиЈс до комшнЈс. Прсврћу људи годнну, Бога, н крст и врс.мс. Своде рачунс н надају ндућоЈ бољоЈ. Младн на игранкама спремаЈу зпмску културиу жетву. СтарнЈи па састанннма доносс одлукс о развоју ссла, усвајаЈу плановс и договарају се. Увече Стубица има Јоцу и њсгово кафанчс. Јсдино у селу. И Јоца нма њих, Стубичане. Зассднс сс тако, па од Кулина — Бана спомпњу -Морачу, порскло н.м одатлс и врсмс Турско п њнхове зулуме. Па, преко Албапнјс и Солупа, првога рата, аЈдуковања и којсчсга Још дођу до Другог а онда у дапашњицу. Прпча сс о сстви, о кишама коЈе, ето, дођошс, о вину коЈс Јс овс годинс Аовцпма нс смста ин старо да започну своЈс „истиннте прнчс” ц ни друпгма да својнм уђу у конкурсицнју за прслазну застапицу коЈу Јоца — кафсцнја свакс зимс додсљујс оном чија Јс прпча „паЈистинитиЈа”. Жснс за то вре.ме иду на мобс, чсшљаЈу вуну, преду, п уз пут прстрссаЈу свс повости нашта их нагони њпхова уроћсна зиатмжеља, II тако слпка сс свакс зимс попаиља, као да селом пскпм чудннм врсмсплопом отпловн по стотпну годипа упазад. УЈсссп врсмс свакс годино стане. На про.тсћс опст ћс људп пз своЈих „кошнпца" у врсву, рад н механпзаинЈу. Раднша Радисављевцћ ЗАВРШЕН ЛОВ ста). констатуЈс „СРК" ФЦ Норп Поповац, оштро, прсма заслузи. Од.мах зати.м СРК констатуЈе: оби.м мзгсдсинх радова одговара паплаћсном нзпосу! А, затнм: „рад на кућнци наплаћен је 551.100 дпнара више!!! На крају, када наисдс свс кривце н учеснпкс оис сопствснс рашо.мопцјадс, Самоунравна радинчка контрола ФЦ, са пуно разу.мсвања фннншнра: „Пошто Је пословс обзвљао нриватнпк (радник ФЦ оп, М. М. а прско Занат-продукта) оп Јс нскористпо свс нашс слабостн ... Па да би псроватно била у складу, сви.ма пзриче .меру УПОЗОРЕ1БЕ!!! Ко лн ће „СРК" да — упозорн? М. Милснкови!1 Обавезна ф Овогодншња ловна ссзона, чи јк Јс ударни дсо био октобар, зап раво с двс задње неде.ље, н новем бар, протекла Је „редовно’’. Зп разлнку од прошлнх годнна нпсу забележене ннцидентне ситуа прехрана ци|е, рањавања или, пепопратило се, с.мртних случајева. Страдали су фцзани и зечевп. Ловачка срећа уг лавном јс бкла мерпло успсшпостн \' лову, а лепо врсмс, било Је наг радп за свс онс коЈн су тнх шсст ловннх нсдсља пропсли у пољу. дивљачи До краја ссзонс ловци.ма прсосга Јс Још акцнја хватања зечсва у рс зсрвату броЈ 1. и сталпа обаисза нрсхранс ДПВ.-МЧИ за високцх снс гова н хладннх дана. м. м. САВЕТИ СТРУЧЊАКА Припремио: Јован Цветковић Потрошња горниа трактора прн орању оцсњуЈе се по часу или по хсктару, Поступак за оцењивањс по ■ рошњс горива Је исома Јсдностииан. Потребно јс устаиовнтп колико Је на И41вн укупко потрошепо горпва, а затнм нз.мсрити врс.мс тра Јања орања н узораиу површнну. Па њнвн, неносрсдно прс почетка орања, тре<»а до врха да се напуш рсзсрвоар за горипо. Зати.м се КАКО СЕ КМВДНАМ потгашњд жш забслежн тачно врсмс почстка и за вршстка орања. Послс орања сс из мсрн дужнна н шнр1пгз узоране н.и иг и нзрачупа колнка је. Укупиа потрошња горцва се утир ди када се нонаво долиЈе да врха рсзсрпоара. Пз ова трц податка мо же се лако установнтн потрошн>з гирпва на час н по хсктару. На лрнмср, ако јс орање трајало 6 часова, ц 55,2 .минута а за то крс.мс Јс узоран 1,85 ха, а у рсзсриоар на крају доливсио 36,52 лнта ра горцва, опда потрошња горива ло часу нзносн: 36,52:6,55 = 5,57 литара Потрошња горнва по хектару износн: 36,52:1,85 = 19,74 литара. Па слнчан пачин се може пзрачу |шти и лолрошња горива трактора н прн обављању другнх пољоприврсд- |ШХ радова. Ј. Карикатура: Фсра Јованопнк НАРОДНА ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА Бј?сзп и.ма апотроиајску .моћ. Од ње сс плаше вештице. Кад сватови полазе од кукс у Цркву, они лролазе I преко брезове .мет.те у на.мерн да она задржн уроке и зле душе. ; (Обичај виђеп у Београду) Брсза је лек од водене болести (купање у водп' у ко јој јс скувано брсзово лишће) и прободи у груди.ма. 'ЕЕЕ 23432323Е53ВЗИИЕИЗЗ (с^к ПРСЗС). БРЕЗА Зашто бреза н.ма белу кору? Удовпца пошла увече у шу.му, да нађе шнбу за своју нс.мнрпу децу, и за.моли Бога, да јој по оно.м .мраку по.могнс наћн добар брсзов прут. Бог онда наредп да бреза побели како би је удо впца лакше .могла опазитп н од тог доба бреза је бела. Јован Цветковић МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ Јабука која се чува на тем ператури од 20 стспени, почиње да се квари послс 20 до 25 дана. Иа те.мпературп од 10 степенн нздржи 50 дапа, па пулв п па једном степену пспод нуле очува се 200 ‘дана. На нпжи.м те.мпературама јабука се смрзава. Јован Цветковнћ То је управо: Тсчај за одржавд I њс п коришћење по-тлпривреднс мс ' ханизаинје, Протагоипсти, рсалнзатори овог , облика школс су шгструкторн Серписнс школе И.МТ-а (Индустријс машипа н трактора) из Носог Беог рада — са ко|њма, подвлвчим, нм-1 • ми традициопалпу и веома успешну ; сарадњу у раду Зимске школс. Органнзујућн рад ове школс у Па ' раћину иа путу смо да остварујемо Поруке 16. н 17. Сусрета самоуправ.љача ЈугославиЈс ..Ирвснп барЈак’’ у КрагуЈесцу* А оке су: Наука, гехнологнја, нпо вацпје и ра.тпо стваралаштво, су чпнноци екопомскс стаСнлнзације н I самоуправног друштвеног развоја и развоЈ, ослањаЈућн се на сопствспе спаге у социјалкстичком самоуправ љању. Даклс п по.љопрпвреда пијс нмуна, већ широко отеара врата: науци, зиању, иповаторству, нтд, Јер „Спага кладс г.а.ља, ал ум царуЈе” — каже иародиа. Стскли смо богато искустио и по '11111,0 са радом трећа 1енсрацнја Зи.мскс школс за по.љопрнвредие пропзвођачс око 15. дсцембра 1987. годлнс. Школа ћс оес 1987 88 готиие радп ти у Бу.љану у Стубнци (теорстска обука) а у Мириловцу н Л.таии (пракгпчиа обука). Клуб самоуправљача општине Параћнн у сара.тњи са одговараЈућнм субЈектнма, настоЈп и же.ља му Јс да дифсрснцпраним, иноипраиим об лпцн.ма рада, одговори такође дкферснцираним потрсбама у ОУР, града п ссла. Д. Гајић Сусрсти села 88 СТАРТ У ЈАНУАРУ У овогодиипћим Сусретима села такмпчиНс се двадесетак екипа. Половином деис.мора одржаћс сс скупштина када Не се разговарати о финансирању акције, избору музике, и друпш технички.м питањи.ма. Првс нрнредбе биће одржацс у јануару месецу М. Ж. ВЛАГД ШТЕТИ - СУША ШКОДИ Всћ јс Јапуар наЈавио да ћс 1987. годнне бити — нсшто посебно. Тем пературс н до — 27 стспспп. Целзи јусовнх десеткопалс су внно^радс н поћњакс, а од н.их паЈвншс шљнбс. Послсднис с.мрзовањс воћака већ су сс осстиле а и у наредно.м пери оду бнљке ћс патши. Послс всликс зн.мс, наншла Јс вс лика влага. Карактсристика почстка пролсћа бплс су кишс, а њпх је смснпла псзапа.мћсна суша. Оваквц клн.матски услопи погодосали су Је дино болссти.ма н штсточпнама. На прс<»:тало грожђс напала Је пла.мсњача( Из Станнце налжгал:! су три пута прскања протпв њс. У нс то врс.ме сузбиЈена Јс пспслшта на внновоЈ лози, а у мсђуврс.мсну про поручсни су препарати протнв 1ро жђаног .мољка, Јавнло се н црвсни Ло лншћа, па су н са њи.мс випо градарн воднли борбу. Шљииу Јс такође сколила пламо њича. у прво.м дслу всгстициЈс. У друго.м шцишо сс цршшн паук, а Шљиинц смотаиац цмаи јс чак три гснерацијс. То сс ис памти. Пронт свсга Јс прскана и Јсдино овог пу та на мнру јс шл.нву оставњта њена оса, за Ј1ИВНО чудо. Па пољн.ма под кукурузом Јаиила сс пииа, заисти ретко алн на опште п.111снаћсње појавио сс гар. Кукуруз је најтежс прс»иао. Трсбало јс нздржатн Јак напад пламснца а чскала га Је суша. Пшепицу Јс шшадала пепс.тннца ц уз пшсипчцу рђу за летнну јс сма њсп . њсн припос. Пшсница сс прс кала и против лема, на поједипим парцслама м по трц пута. ЗахиаљуЈућн прспаратима кро.мпи рооа златица оставпла га јс на ми ру, алн Је пламењача однсла данак и то само захваљуЈ\ћи то.ме што по љопршрсдннци немаЈу обнчаЈа да у срсдство за хлатицу пролаЈу н средство протнв пламењачс. Пламењача папрнке н паралаЈза била Је прилнчнц интензивна али баштовани су успсли да сачуваЈ, род. » М. Миленковић МОБ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ЊЕНО ВЕЛИЧДНСТВО „ЖВАЗБУНА" (.Жвазбука” постаЈс зпак прспозквклнл Параћина) Пз Тптсла крсћсмо на службсим пп у Параћин. Саопштавамо то ђацпма, ОдЈсдном. дсчјс очк занскре чуднпм сј.тЈсм: разост комсшана са знатпжс.љом. — „Жвазбука”! „Параћпнка"«— Параћпн!—клпчу углас. Нема шга, слогап коЈи из дана у дан одЈскуЈс па т<;лсвпзнЈ*1 иросто се урсзао у свс лсчјс глианце. — Да нам купктс „жвазбуку’’! Обавсзно да нам купнтс! — Штаг зар Јс у Тнтслу нема?!— чхднмо сс. — Нема! — огговараЈу дсип скрушсно. Њихов глас говорн да км Је ускраћспо „нешто вслпко”. — Буднтс Зсз бригс! Допсћс.ио!— обсћавамо чврсто. У граду на Црници улична врева. Нсрвозпи, јурнмо 1В установе у устансву, Завршавамо пословс, Но, сис лрсмс прпт11С11утн смо мишљу о „жвазбуци”. Плашимо се да наша потг.рђспа расејапост нс побсдк Још Јсдном. Ко би послс смсо да погледл у онс бистрс очн? Било би бесмкслсцо Јопорити п.м да Је „жвазбука” жвака као и свака друга. ТелевизиЈа Јс. нпак, сугпшс моћап .медиј којн Јс од њс направио мит, жгаку дсчјих снова. Зашто им сада разбити ту лспу њтузиЈу? У Тнтсл с.мо се вратили са три— чстнри кутпЈе „жвазбукс’’, Нлмеђу клупа, дуж школског ходпнка правп водоскок одушсвљсња! Вук са кутије ћутке Јс . глсдао” клннцс. А његова лспа ћнрнличпа слова са оу.ота жвакс стискана су маленнм рукама и чувана као наЈвећа дрпгоцеиост. ПризнаЈсмо: бнли смо срсћин што с.мо друге учнпнлн срећпнм. Послс нсколнко дана „жвазбука” Је доЈсздн.та и па обалу Тпсе. Сетнла се малих Титсљапа и осваиула у овдашњсм кноску. Нскада јс Параћин био познат по слогаку „за трајна одгла — параћински штофовн!". Данас је Још псзнатиЈ|| по „жпазбуцн". Опа је наЈс11мпат|1Ч1111Јн зпак њсгоцог лрепозиавшм. Томислав Бокнћ ПЕЈЗАЖНА АРХПТЕКТУРА (3) Пише: Мнрослав Алексић Балконн, тсрасс^ хлта дворншта могу всома лено да нзглслаЈу украшени расцветалнм бн.љкама у сакснјама н мањпм жарднњсрама. Поку ша.ти смо да у нанГ1м по.љоприврсднчм апотскама н лончарским радња ма сазнамо шта од тнх посула можетс да куппгс н по коЈим цснама. V пољоприврс.тноЈ апотсцп Семепарнс цз Л>уб.љаис, улица Карађорђсвд 4, нмаЈу: жпчане држаче зт саксиЈе дужннс 100 цм по нснн од 4511 дин., посуде за цзсћс од стнропора дужпне од 50 цм по цснн од 1250 дин., дужннс 30 по цснн од 600 Л1Ш., дужине 25 ц.м по цеип од 500 днн., пластнчие сакснЈе пречника 12 ц.м по цснп од 350 днн„ цречнпка 18 цм по цснн од 800 дпн.. лречнпка 20 цм по цснн од 1150 днн.. зсмљу ла спксиЈе по цсчп о.т 750 днн. Оспм ОЕогл пмају н ђубриво за ирнхрањнвињс прско лпсти »ћатнфо рфпт по цени од 370 дии. Од расад ног матсрнЈала нмаЈу: луковиие лалс по цснн л.т 300 лнц. ксхмад у трн <">оЈс ж\чс. црвсие и шагирчпе и семс различптих срсга у коснца- >1а, коЈе добнЈаЈу прсма ссзони, по нснп <>д 120 ,1И11. Пољопрпврстна анотека РО „Првн мај у улици Борс Пстпопкћа 12 има: посуде од стиролора дужнис 80 и.м по цснн сд 1700 дш1.( дужннс 30 цм по цснк од 800 лнн., плзстнчне саксиЈс пречцнки 16 цм п<> ценм ад 400 днн., прсчннка 18 цм по це1П1 од 450 лнп. Од ^счних ђубрпег. лшжсте наћи Цвста.) аа не цгетлЈућс сакснјскс бп.љке, 1-2 л ни иоц.г ид 400днп. и Цнстал з* кантусе 14л цо цснп од 200 днн, Ја аашткту снк сиЈскнх бњљака од бнљннх ваши Флороини шглмпаћс по псни г.ц 261 ШП1. за 20 комада. Лукоешие .та.м по ценп од 150 дни. за комн.т н ли ковања од 3 луковпцс зумбу.м у три разлпчите боЈс по нспм од 1800 Д11П. Цспс смо добили 3. 10. 1987. г.
х 9. ДЕЦЕМБАР 1987. стлвови • БРОЈ 349 НУЛТУРА-0БРД30ВДШЕ ИГИ дашш ЖТТВЉЕЊД V складу са закопом о оства рипању поссбног друштвеног нн гсрсса у облпсти комупалпс дс татпостп стоЈи обавсза допошс г.а одлукс о одржавању чисто бс у граду п осталнм насгљп- ,мае Мсђупш, грађаип града п МЗ добилп су кС1дплст матсрп Јала радп упознавања са оп штпм задацнма у пезп поштова ља одлуке о одржавању чисто ћс п заштитс комупллпнх обЈе ката. (Уз оваЈ прслмст дате су н другп полапп Скупштинс општи ис Параћпп од општсг пптсрс са, алп то (с остало слово па паппру. Овдс сс ваводн: прсдљс ооавс ШТСП.С вам сс' доставља као прс вснтпвна мсра пако бп стс бла говрсмспо опозвалп п доследно прндржавалп цптнраннх одрсдд ба нз одлукс. Мсђутвм, остзло Јс опо старо правило „Нвко нп пгта не предузнма”. Постављамо пнтањс: Ко трсба да будс пок рстач овпх акпија п лспог урс ђсња града, шсталншта, корита рскс Цршгцс и друтпх важпнх објеката у граду. Мн вндпмо п говорпмо, алп нас ггпко пс слуша, узнмамо примср „асвалтнп пут за брдо” 1П(Јс довршсп, испуцала Јс носс ђа подлога, пут Је засут земљом, пут нијс прнмљен, пут јс у всома рђавом стаљу, и то Јс тако п корпто рскс Црнпце, не очптпћспо, затрпано п тако дзл.с п тако даље. Ко на ово трсба да да одговор. Гој’ко Боројевић СВЕЧАНИ ПРШЕМ ПРВАКА У ПИОНИРСКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ СВЕЧДНИ УЛАЗАК У СВЕТ ПНОНИРА Тренутак незаборава: са пријема пионнра ДАН ШКОЛЕ ОШ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИН” У 1ИИМ У Основној школн „Стсван Јаковљсвић” у Параћину, 4. дсцс.мбра прослављсп јс Дан школс. Гзга дапа за учсннкс су организованл так мпчења. У такмичсњу „Тпто — рсволуција — мир” прво мссго Је освојио Драгап Радуловпћ, 8-1, друго Маја Велпчковпћ, 8-1 и Војкан Жнвковић из истог одсљеља. Најбољн матсматнчар у чствртом разрсду јс Владпца Мнловаповпћ, у пстом Љпљана Годић у шсстом Мирослав Псрпћ, ссдмом Пвана Хаџић, и осмом Александар Бујошевнћ. Рсзултати у осталнм днсциплинама бићс познати у току овс нсдсљс. Дан, школс бпо Јс повод за траднционалнс спортске сусрсте из.мсђу учсника овс школс и школс у Доњој Мутиици. Тога дана за родитсљс јс извсдсн врло успсшан пригодан. културно-умстнпчки програм у сали Градског а.матсрског позорпшта. м. ж. ННЈЕ-НЕГО Припрема: Софија Ракић Милојковић У претпразничиим дапима, по свечаним двораиама овдашњих основиих школа, одзвањала је пиоиирска заклетва. Најмлађп, учеиицп првог разреда, на празипк Републикс, постали су пиоиирп, а пиоипрскс мараме везивали су пм старији другови. Да би овај пиоипрски праз ник остао у нсзабораву, потрудила се Комисија за рад са ппонирпма прн Општинској конференцији Савсза социјалистичке омладине. Њпхове старпје колеге упрп личиле су шарени програм 27. иовембра у сали Градског аматерског позоришта, а у госте су довели и Владими* ра Андрића, дечјег песника и аутора бројипх незаборавпих дечјпх смпспја. М.И. У СРЕДЊОШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ „БРАНКО КРСМАНОВИП” САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА РОДИТЕЉЕ етта - ЗА слвет У нашем крају често се чује: идемкод куће, носи то код куће, био сам кући, гри дана сам због грппа седео кући итд. Нијсдпа од овс четири реченице нијс граматички исправна. Треоа рећи: идем кући, носи то кући, био сам код куће три даиа сам због грипс седсо код куће’ Од именице Тесла генитив множинс може да гласн п (пет) тесала и (пет) тесли. Од именице дсверо можемо изградитп два различита поминатива множипе —- Девери или деверови. Прсма поминативима долазе одговарајући генитиви множине: девера (са двс дужине за разлику зд гепитива једиине) или деверова (са дугоузлазним акцентом за разлику од придева у женском роду који има краткосилазни акценат). Од именнце дсда гепитив мпожине је пет геда (са дугосплазним аккцентом и дужино.м па последњем слогу), а од облика дед други падеж множипе гласи (пет) дедова (са две дужипс иза краткосилазног акцента за разлнку од придева у жснском роду, који пема дужине). Недеља солидарности са ослободилачким по кретима у свету гамш 10СИИ Протскла нсдсља проглашспа Пс дсљом солпдарности са ослободнла чким фкретом у свсту протекла је у знаку одавања прпзпања Југод-ла гијп као доследиом помагачу свих ослободилачки.х покрста у свегу. Са свнх страна иашоЈ земљп стнжу призиања за доследност у помаган.у борби за нацнонално ослобође ње Јчп увск неслободних народа. Овакав став често је пзазвао конфронтацпЈу са мрачшш конзервати сним сиагама, али разумсвање којс јс уврсжсно у социЈалнстпчкоЈ Ју гославијп кроз тсшке годпне наро дпоослободнлачке борбс п рсволуци јс псцагалао јс да паша зсмља ус траје у пружању моралне п конкре тпс по.моћп- ослободнлачким покрс тнма у свсту. м. м. О СПЕЦИЈАЛНОМ ОДЕЉЕЊУ У ОШ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИН” ТЕЖАН АЛИ ХУРЛАН ПОСАО Служба у Срсдњошк јлском цскТРУ „Бранко Крс.мановнћ” V коЈоЈ раде психолог, социјални радннк и псдагог прошнрујс своју дела-.иоп. — Оссћа сс потрсба да у школи заживн Савстовалнштс за роднтсљс, кажс Радмила Миловаповпћ. Оси.м на родитсљскнм састанцнма ми- са родитсљима ис.мамо правс контактс, а проблс.ма има. О томс шта тшптп ћакс којп су проблсми у њњхово.м односу са школом п породицо.м најбољс је рскла прошлогодишња анкста са оио.м тсмо.м. — Свсдоци с.мо разних страхопа п нсуроза код ћака, које сс псрстко манифестуЈу бсжањс.м пз ствариостп, па чак и покушајпма самоубиства, износс своја запажања и соцнолог Всрнца Богосављсвић и Радмила Миловановић. Савстовалиштс бп радпло сваког чствртка од 14 до 18 часова. V њсму бн роднтсљс очскнвали пснхолог соцнолог и псдагог а у случају потрсбс ангажовао би сс лскар социјалпи радпик и други стручњаци. Из Службс апслуЈу па саролњу са родитсљима, чак и вишс млте родитсљс да се укључуЈу у бригу за будућност њнховс дсце. На оно су при.мораии Јср, кажу, посгоЈи неки отпор у људима, и чссто не жсле да разговарају о проблемииа у односу са дсцом, иако јс то углавном јсдинп нзлаз. М. М. ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ДРА ГОЈ ВЕСНИ ОД ДРУГОВА ПЗ ФЕРИЈАЛНОГ САВЕЗА Статнстнка каже, а жпвот потврђуЈе да сваких стотнну -новорођснс дсце, дпоје с рађају гснстскп оптерећппп, п расту као лсца коЈа !»с ускоро заостатн у сво.ме разво ју. Жсља друштва је да од њих, умссто да буду па тсрсту и родитс љнма н срсдцнп у коЈој живс, начини грађанс кориснс самн ссбп. способпе да прнврђују. Специјална одсљсња у основпнм школама, а касмијс и спсцпЈалнс школе образуЈу те будућс људе и прнпре.мају их послу коме могу да пруже наЈвшнс од ссбе. Јсдпо од та квих одељсња са 32 ђака у свпх оса.м разрсда од 1969. годпнс ради у Основној школи „Стсваи Јаковљсвић”. у Параћину. — Наш циљ Је ла ученике у оло.м одељсњу оспособимо да чптају II пипгу II УКОЛИКО Јс МОГућС, ОПрС дслнмо пх чак за пско заннмање, кажс днректор школс Драгослав МарЈановнђ. Са овнм учсшшњма радс стручњацн, наставници чпЈи сс рад раз ликуЈе од рада њнхових колсга у обичнп.м разредима. СвоЈ тежак али хуманп посао ова трп паставнпка обављаЈу, на сву срсћу уз пупо раз\,мепањс колектива н пупо солствс но учешћс. Рад нм отсжава броЈпост ћака. Умссто да спроводс стро го инд1«идуално наставу, са 6 до 8 учешпса, они радс са много асћи.м бројсм али успсх нс заостајс. До са да Је кроз школу прошло око 450 учшпса н многп од љих, после завр шене срсдње школе и заната сада су раднпии у ппдустрији, људп коЈн п.мају своје парчс хлеба, корпс пи- ссби и друштву. — Нскада, због патријархалпог, попајвишс у сслу, роднтељп су • де цу нросто крплн. То је права штета, јср мсћу њима има мпого оних коЈп бп сс извуклп, жалн дирсктор МарЈановнћ. Пако сс овај посао ради за опште добро, потсшкоћс прати њсгово оба вљањс. Почсв од уџбеника који као и у рсдовпом школству нс стпжу у право времс, прско потсшкоћа које пратс друштво п одржавају сс и па оваЈ вид образовања, никада сис нс можс бити потамап. — Раиијс смо били стсшњеип, ка ;кс МарЈановић, а сада пмамо и лс пу урећеие учионице за спсцијално одсљсњс. Међупш, имам утпсак да се друштво ,,отреса»’ од пашпх проб лсма и да сс свс углавиом на краЈу сваљуЈс па Осноппу школу ,,Стс ван Јаковљсвић''. Рецпмо наставни ци коЈн радс у спспиЈалнп.м одсл.сњпма трсбало бп да буду другачиЈс паграћсни, а то Јс лосао и задатак који прсвазилази наше моћп. У ходннку испрсд учиоиица СпсциЈалног одсљсња вндслп смо много радова учснпка коЈи по лспоти п прсцизности прсвазилазс очскивања и — храбрс. Ваљда Јс и то Јсдан од разлога шго у школи „Стсван Јаковљсвнћ” опстају у настојањнма да пруже могућност дечацима п де воЈчнца.ма нз специЈалног одсљсња да смсло и корисно ступе у жнвот. М. Миленковић МИРМ1 ®Т У СМТ Слпкарска бпблиографиЈа Зораиа Ивановића, акадсмског сликара за послсдња два .мсссца видио је обогаћсна. На Октобарско.м салону у друштву изабранпх лнкознпх стваралаца Србијс, излагао је цртсж из цнклуса „Ссћање на лрнроду”. Након иаграде која Јс почстко.м годинс стпгла из Моиака, Зорановн цртсжи су постали далско иитсрссантииЈи познатим парискнм галсрпстнма. НаЈпрс у галсрпЈп „Хотсфеј” у друштву познатих свстскнх графичара поЈавио сс на изложбн „Мали формати Ссн Жсрмсна” која је трајала од 23. ссптембра до краЈа октобра. Всћ 29. новембра Зорановп цртсжи појавили су у <алеријп, „Делфа”, такоће у оквпру пнтсрнациопалие изложбе пид назнвом „Саврсменп у.мстчици данас". На обс парискс изложбе нашлн су сс цртсжн пз циклуса Дгнање на природу”. . М. И. АКТИВНОСТ ООСК ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ ФШ№Ш ПР0Б/1ЕМН У протскло.м двогодишњс.м псриоду Основна оргаиизација СК Цеитра за културу и информисањс „Параћин” нијс одржала мпого састанака, али јс бнла врлл прнсутиа у животу и раду оиог колект! та. Смањсн број запослсних за.мевао јс повсћаиу активност п ладзпљс у раду на испуљавањс радлпс задатака што сс можс узсти као јсдан од разлога за привндно слабу зктиа ност Осповнс организацнјс СК мада пи у Јсдном важнпјсм трснутку у протеклом периоду у Цснтру за културу комунисти нису били по страии. Јавност у раду новипара, окосница основнс организацпјс и оценс њиховог рада говорс да ова Осповпа оргаиизацнја чврсто стоЈи па познција.ма Савсза ко.муписта и извршава свс постављсне задаткс. Оцсњујући досадашњи рад ко.муннсти овс осповнс органнзације СК су закључнлн да сс ова организација до сада ниЈс много укључнвала у рсшавању материЈалннх проблсма Центра за културу и информисање. Јсдан од задатака у буду1.см раду је да сс мпицира састанак са издавачс.м и прсдставницима друштвсно политичких организацпјг па нивоу општине како би се па трајпиЈи пачип обсзбсдио матсрталин положај културе и ииформисања у нарсдном пеочлду. м. ж. ХЧ111111111111ПН1|||1111ИНП1111111111П11||||1111||111111111|11111111111|111||||||111111111Н1||||1П11И11111111111|И||1' Сиво дсцембарско јутро одиело нам је најлражег члана. Жквот Весне Букано впћ угасио се тренутпо« баш када ј’е бнла пупа елана и младалачког заноса. Њен ве дри и насмејанн лнк, њспо топло, другарско срце које је увек било спремно да помогне другом н да са њнм подели сг.е проблеме, остаће нам у трајном сећаљу. Увек ће је волетп њенн другови нз Феријалног са-1 веза. 1 НАЈЛЕПША \ЗБУКА Азбука јс наша најлепша на свету . лако Јс научитп сваком дстсту. У гопору пзшсм 30 слоиа нма и 30 гласова позаато је сг-к.ма. Јсдан глаг, Јсдпо слово В\к је пама азбуку нсково Зато тебп, Р\чс, хвала за све што сам Ја сазнала. Јелеиа СтојановиН V-! ОШ. „Б. Јакшић” живот Живот Је Једна велпка рска што се према руменом мору вал.а ал морс је Јсдна станнца далскд до које пдгш а оиа јс свс далл. Жмвот јс исшто пово што човек жели да проба. Жпвог јс портрст ессслих боја са вс.'шким осмсхом ћачког доба. Ивана Антић, VII-1 ОШ „Бура Јакшић” Параћин =>1ШН 111111111111111111111111111111ПП11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111?. АДЕТИ СЕ ПРОМЕНИоћ; СВЕ ЈЕ МАЊЕ П030РНШ1А Правимо ли у Градском аматерском позорншту представс за град пли само за фсстпвале ц гостовања? * Тск по која кап капс са пскадашњсг слапа културе у Параћину( са сцепс Градског аматсрског позоришта. Прссушно ваљда н снтузиЈазам^ па даске на сцсии ГАП-а вишс ие зпачс ашвот. Спрсми се по Јсдиа прсдстава годишње, лдигра пре.мпЈсрно а онда сс свс ућути и узалуд параћииска позориши? публика стечсним рсфлсксо.м тражи плакате који иаЈављуЈу прсдставс на всћ уобичаЈсиим мсстима. >ГП вечсрас и.мпровизуЈсмо” пидсли с.мо са.мо јсдиом. Каква таква, прсдстава је наша. У њој глу.мс или радс друге послопс „наша дсца” и упск постоЈи бар стотииак оиих коЈи бн да пиде прслстапу Па нека Јс због тс дсчицс. На жалост, послс иремијсрс иа Октобарским сусрстима нс.ма ин „импровмзсциЈе”. Позориштс Је гостовало у Врању, на Данима Борс Стаиковића, а сада сс спрс.ма за традпк.коиалио гостовањс у Цељу. Ваљда ће послс тога |(да уракљн" Параћии. М. Мплснкооић ии иж 1 ш г I Право учешћа имају свн млади стпараоци са територије општинс Параћип, који до сада нису објавилм прву књигу. Збирке поезнје, прозе, афоризама, епиграма, есеја, студија, записа... затим романе, монодрамс п драмс> слати иа адресу: Редакција двонедељннх попина „14 дапа”, 35250 Параћин, М. Горког 4, најкасније до 10. јануара. Конкурс је анониман, књиге се потписују шнфром, а у посебној затпореној коверти, уз књпгу послати и рсшење шиФре. Резултати ћс битп објављени до марта месеца, а најбоље остзарење бнће обЈ'авл.ено у едицији >,Прва књига” током 1988. годинс. Карнкатурс: Д. Лудвиг и Ферс Јовановића
ШЕЛЕ Лдана 9. ДЕЦЕМБАР 1987. • БРОЈ 349 СПОРТ огллси СТОНИ ТЕНИС ЈЕДИНСТВО V ПАУЗИ резултати друге РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ Бу3ућ,,0СТ <Гл') 5:0 бсз борбе Б\дтћиост (Гл.): Пољопривредаа школа - Пољо- . лриврсдиа школа: Станово 0:5 бсз борбе. Куишозац: Напрсдак: Младост (Г. М.) Младост: Слога 5:3 Слога; Напрсдак 2:5 Параћин: Хало 93: Електроссрвис 2:5 Заосталц сусрсти: Параћни: Будућпост: Слога 2:5 лога: Хало 93 2:5 Ха.то 93: Будућиост 1:5 ТАБЕЛА П РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ КАЧУНКОВИЋ СЕ ВРАЋА? Б Уппава Јединства повела је по својој прилици успешне разговоре да под окриље зелсне боје врати већ легендарног Борђа Качунковића, тренера који је водио и прволпгашке екипе. V разговору са прсдссдиико.м Клу — Због финанснјскс ситуације у ба, Ранком Нпколпћем сазналп смо Клубу, ншпта нијс коначно, клте да Је њсгов долазак извсстан алн: горичаи је Николић. Још приликом мог избора за председкнка, обећа но је деб.токирањс рачуна Једииства, односно покривање тих 27 мн лпона длнара. Сада се губитак свго на 12 мнлпона, свакако део тога ТУРНИР ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЛИКЕ отпада и на иериод од када сам Ја прсдссдинк. вли посустаЈе се на кра ју. Ја нс желим да учествујсм у ово.м нослу, дз обсћавам нешто, а када трсба до&с Д» рсалпззције, да нема пара. Уколкко до овс пг дсље рачун Јсдинства нс буде деб локнран, ја дажем рукс од свега. Катсгорнчност прсдссдппка је очи гледпа. а будућност Јсдннства пепзвссна. .Зсленп” ннсу шпшда бп лп у ооако нсзавндној сптуациЈл ка да сс нс зна шта учпнптн да сс клуб овакве траднцнје и доскораш н.их врло добрпх резултата пс ваља на дну табслс, р^ку на срцс, нс толпко Јакс Српскс лигс. МАЛИ ОГЛАСИ Чувала бих децу. Питач ти на тслефон 551-606. (Па* раћин) ооо М. Миленковић Издајем за са.мце раћин 551*606. једнособнп илп ученнкс. стан ПаООО Продајем зграду и 7 плаца на ду, Лале дрича 46 Карађорђево.м Цветковић, Б. Параћин. ари брКиСтаново (КрагуЈсвац) Иапрсдак (Куппновац) Елсктроссрвис (Пара.) Будућпосг (Гласица) Слога (Батоппп) Хало 93 (Параћпн) Младост (Г. Мутннца) Пол.опрпврсдна шк. (С) 7 7 7 7 6 6 3 2 2 5 РЕЗУЛТАТИ ПРВЕ 5 5 о 5 30:9 33:17 29:17 20:22 18:29 12:22 10:23 7:20 12 12 10 6 2 1 (-1) 0 (-1) РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ У част публикс, ТИТА на Суповци опет први 29. иовсмбра — Дана Рс50 годнна доласка друга чсло СКЈ и 80. годишњиис РО СФС коорд1п:ацнона конферснцнја ССО СФС компснја за спорт и рскрсацнЈу оргаинозвала Јс традицпоналпп турнир у малом фуд балу. На парксту спортске халс „7. јулн'* 35 скипа из пашс општине одмсрнло Јс снпгс, у борби за вслнки кристалин псхар. Цада јс масовност скипа билп велика што Је наЈважииЈи цнљ оваквих такмиче шсст узастопинх побсда екппа СУП -а доказала Је дд јс јсдна од најја чих скипа у малом фудбалу у нашоЈ општиии, наиомињемо и то дз је трсће мссто на овом јаком 1урниру освоЈила увек атрактивна бор бсна и симпатпчиа скипа „Параћинка''. За иајбаљсг стрслца проглашен је нграч скнпа СУП-а МИОМИР МИЛИК. Уједно све честитке радницнма Хале „7. јули” коЈи су о.ма гућнли нссметако одржавањс турннра. Избор спортисте године '87 ПИСМЕНИ ПРЕДЛОЗИ ЗА НАЈБОЉЕ Сроа Николић Акција СИЗ-а физичке културе, Центра за спорт II рекреацију „7. јули”, ооо ПродаЈ'е.м рапид (монта) шеспасстица. 556-241 од 20 часова. Буре Салаја солитер 9/4 Параћин. ооо Продајем „Спачека”' 76 годиште регнстрован до 30, 3. 88.. Цена повољна јавити се на телефон 552-125 и 551-050. Параћип: Тскстилац: Партизан 5:0 б. б. Партизап :Цсмснт 0:5 б. б. Цсмспт: Тскстнлац 1:5 ња скипа СУП-а поновнла Јс логодишњи успсх и освојила во прво место. Нсдавно смо њн.ма писали, врсднн, добри радипци, и да прош понода су спорЛапово: Локомотива: СФС Бцрац 0:5 Ссње: Полст: Шумаднја 2:5 тскоЈ рскрсацнЈн лридају пун значај, што нијс случаЈ и са другим нашим РО. Успех је утолико всћи како кажс њпхов капитсн БОРИС ШумаднЈа: Младост 5:1 Младост: Полст 1:5 ТАБЕЛА ПРВЕ РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ РИБЛРОВСКИ, вслкки спортскп заљубљснпк јер до фннала имали с.мо тежак пут, побсдилн смо и екнпу „БОРЦА" са 3:1, а у фппалу протнв скнпс „ЛЕПОТЛПА’’, кц’у члнс играчи .Јсдинства" са 2:1. Са ИЗВРШНИ ОДБОР СКУПШТИНЕ САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СТАМБЕНО КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ. УРЕБИВАЊЕ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШ ТА, И ПУТЕВА ОПШТИНЕ ПАРАНИН, по предлогу комнспје’ Изврншог одбојза Скулштине Заједннце и ОО СУБНОР-а Параћин, за решавањем стамбених проблема учесника НОР-а, на основу члана 9 и 30. Иравилника о критеријумима и условима за решавање стамбених проб лема учесника НОР-а Општине Параћин, члана 11 п 13, Одлуке о давању станова на коришћење и додели замова за стамбену изградњу учесиици.ма НОР а, на осиову чл. 19 Статута Зајсдиице и Одлуке Нзвршног одбора Скупш тине, Заједнице о расписивању Конкурса за расподелу кредпта учеспицима НОР-а за стамбену*нзградњу бр. 1927, до 12. 10. 1987. год., расписује ОГЛАС СФС Борац (Параћип) Тскстилац (ПараНип) Шумација (Аранђе) Полст (Сење) Локомотиоа (Лапово) Младост (КиЈсво) Цсмсиг (Буљанс) Партнзан (Партизаип) 7 7 7 5 7 7 з 2 2 За разлику од Првс нотеннска лига игра сс о 2 з з 5 30:5 31:18 28:19 29:26 25:26 14:29 11:29 13:34 14 10 8 8 4 3 (-1) (-1) лиге, Друга регнонална стопод, такорећи, нерегуларним условима, јср јо недолазак скипа свс чсшћа појава. Л^роапгно да су фпнансијскс потсшкоће главни узрок пгодустајања, тс бп Компсија за такмнчењс могла п то да узмс у обзир. М. Миленковић ШАХ УСПЕШНА ВДНА ТЕКСТИВДА ОСВРТИ ПсрЈаннца параћнпског шахп, Шаховски клуб Тскстплац, завршно Је врло успешио такмпчарску годину у коЈој Је у ново.м, вишсм рангу, паступа „бсз пардопа’’. Шахисти Текстплца плпсиралп су се у самн врх Српскс лигс, група Нсток. Нпак, као што јс ред, иа годишњоЈ скупштиии клуба, која Је заказана за друту половзшу дсцс.мбра, прсдстоЈи аналнза доприноса сваког поЈсдинца у овој успсшној ГОДПШ1. , V децембру штофарски витези цр ® За расподелу средстава за стамбену изградњу учесника НОР-а Право учешћа по ово.м Огласу и.мају учесници НОР-а до 15. 05. 1945. годнне, чије је стално .место пребпвалишта на терћторији Општипе.Параћин, иајмање 5 година, а који нису у радпо.м одиосу илп пензионсри, или који нису ко рпстплп средства по овој Одлуци, нитн' је њихово ста.мбено питање решено, као п да није отуђио раније кућу или стан у својнни, или друштвсној својини по било ком основу (чл. 9. Одлуке). Учесници по Огласу дужни су да уз захтев приложе доказ о стамбени.м прпликама, броју чланова породице, здравственом стању и инвалидности учесника НОР-а и члапова њихове уже породице, учешћу у НОР-у, дужини боравка на подручју Општине Параћнн, као и потврду да су кредптно способни, и то: 1. За изградњу, доградњу и адаптацнју индивидуалне породичие стамбене зграде пли куповину стана — дннара са роком враћања од 16 година и стопом од 3’\ 2. За довршење и оправку стамбених зграда до 200.000, каматном и станова у својини до 100.000, — дииара са роком враћања од 10 но бслих поља упркос ово.ме нс ми ' ГОДИНа II Ка.МатИО.М СТОПОМ ОД 3*''», ДА БУДЕ „ЖВАЗБРУКА« рују. У току јс појсдииачно првспство фабрикс у шаху, чпји сс завр шстак прсдвића за 20. дсцсмбар, а у настпвку оргаиизуЈе сс брзопотс зни турнир Клуба, всруЈсмо исто толико успешиа као прошлогодишњи, када су се у Параћину окупилп Девојчица Драгана Здравковић воли слаткише, а највише жвакс. Са посебним задовољство.м купује „Жвазбуку" јер се уједно нада и наградн. Тако јој је бар обећао произвођач ове голико популарне жваке „Параћпнка", Фабрпка бонбона и жвакаћих гу.ма из Параћина, у свакој од кутија овог производа. Дегз сакупнло пот најбржи н иајвсштији равља и Шумаднјс. Помо* М. М. ТРЧАЊЕ ЧУВАР НАШЕГ ЗДРАВЉА Пише: Срба Николић бап број слова, послало ресу. Од тада је прошло обећане паграде нпшта. Радознала главица не на назначену ад два мессна, а од ТРЧАЊЕ и српе Прилпком трчања на дужим рсВнсина расположивих средстава у овогодншњој расподели је 3,000.000,— динара. Зајам учеснику НОР-а додељује се уз обавезно учешће корисника зајма лнчним средствима од 20’''» вредности одобреног зајма. Захтев се подноси Заједшши стаиовања Општине Параћин и на обрасцу који се добнја код стручне службе СИЗ-а стаиовања улпца Крагујевачка број 4 (бивша зграда СУП-а) у року од 15 дана од дана објављнвања Огласа у листу „14. Дана". Непотпуни и неблаговремени захтеви неће битн разматрани. За све потребне ннформацнје заинтересовани се могу обратити стручној службн Заједпице, пли на телефон 554-342 или 554-369. Нове.мбар 1987. год. П а р а ћ и н зна шта су прив редне тешкоће, алн зна да се дато обећање треба п испунити. Посебпо ако су га дали старији. Са свс мање стрпљења очскује обећану награду, само да Жвазбука не испадне „Жвазбрука". лацијама од тсмпа рапости, пе 10 до постижс на пример, у зависностм трчаи.а и стспсна истрсни од човсчЈих мишића дос12 пута више крнн. То сс мобнлизацнјом крви из М. ж. До последњег — приправника Ништа није толико добро да не би могло бити боље. Вероватно да је ова девиза руководила иисца њу од јануара до закључи следеће: пзвсштаја о запошљава октобра ове године, да ,План прнјсма приправиика извршен јс са 98 одсто, што нс задовољава законс ку обавсзу, па јс потрсбно учинптп одго варајуће напоре у организанијама удружсног рада да се до краја годнне пспуне обавсзс пријсма младих стручних кхтрова'. Лепо, нсма шта! м. м. „дспоа’’ — слсзпне, јетре поткожног влакпастог ткпва. V помоћ долазе и капилари они се шнрс открнва сс лшоштво рсзсрвиих путева коЈи су у стању мировања орга ннзма потпуно затворени. У обичним условима срцс сс користц само релатнвно малим дело.м своЈпх могућностн, н стално чува огромну резсрву, коЈа може бити мобплисана у саако.м мо.менту. V низу случајсва функцнЈа срца у случају срчампх мана може оити толико успешна да срчана мана нс мора, чак бнти нн препрека бапљења спортом. Разумс сс, то ннклко нс значи да се л.удима са добро компсизованом сржаном маном увск може дозволиги да сс баве спортом којн захтева вслнка физпч ка и психичка иапрсзаи.а о том ш)- тању одлучујс само лекар специјалиста. Строго индшл&уалпо у сваком конкретном случају. Иптсресзп тно јс да срцс различита мснл споЈ рад за време брзог трчања, на ма .Т11.М пругама, у односу на у.мерсии Јс трчањс иа всћнм дистапцама. Приликом извоћсња брзинскнх трка оптсрећсњс срца сс зпатно но веНава у току нсобичио кратког времеиа. које сс мсри сскунда.ма. 1И5Ј шд шд из шз уи5 $ттат -РАО81АУЕ - УЕЗЕША - ВООЈЕМОАИЕ - ООКОМЕМТАВМЕI АЕКГАММЕ ЕИМОУЕ М0МСН.0 8Т0ЈА01М071С - ТУ - $пЈта1е1ј । ЈоХогероиег - Рапазогмс УН5Ј 35230 С II Р А I Ј А Вгасе ИвбЈса 20 1е1. 035-465-281 СОФК-е и Центра за културу и 'информисање приводи се крају. Ни мало лак > податак да изабере најбо-- љег спортисту протекле годиие, најбољу екипу п заслужног спортског радника I очекује Ко.миспју за избор ј спортисте године и жнри. Подсећа.мо удружења, клу- ј бове и екипе да своје предлоге доставе Комнсијп за пзбор при СИЗ-у фпзичке културе најкасније до понедељка, резултати избора биће објављени у наше.м слсдеће.м броју, када ће се обавити и церо.монија уручења прпзпања. с .ка 000 Продаје.м нсправан и ко- .мплетан .мотор за „Ладу” 1200 стандард са орнгиналиим резервни.м дслови.ма за генералпу. Телсфои: 551- -379. ООО Продајс.м кола „12.5 п” у добро.м стању. Производња 1980. Јавнти кирици. Оглашавам М. М. се Лули у СиООО нсважећим сведочанство од 1 до VIII разреда ----- ----- -- мај” у с.мине бице. пздато у ОШ Поповцу иа Стенановић ,25. име Ја* из СтуIX МЕМОК1АМ Томислав Петровић Тричко опраштамо Тсбс, тужиом трепутку за све Када у овом нас, породицу, друтовс н броЈие при Јатеље, тсшко Је говорнтп о Тсби као родитсљу човску, другу, прија Кажем тсшко, јср за нас коЈп смо раднлн, расли и живсли са Тобом, био си н остао у траЈнсул сећаљу, као лобар друг, колсга, човск и ди ван роднтељ. Већ као дсчак броЈнс и поштснс породнцс, почињсш да раднш, п тако још нс проживљепо дстпњство мсњаш за напоран посао. На послу сп у своЈој генсраппЈи, бно мсђу првнма којп су успсшно овдладали Твога заната. Амбицнозаи као свшл всшпшама човск нисп се задовољно онкм што сп поспггао*. ТвоЈа богата иителсгснција открива и ТвоЈе друге врлиие и таленаг. И тако поред рсдовног посла за кра гко врсмс уз помоћ нашег врснсг учнтеља Микс Маљића улазшп па вслика врата у таЈне музике, са ко Јом упорсдо корачаш даље кроз жн вот и којој остаЈе вераи до послсдњсг дана. Да бн заокружио своју личнорт, \спешно си сс окушао п потврдио н као педагог. Доказ зато је поносно лзговарање рсчи наставиик Трнчко нз устиЈу на стотннс ТвоЈих учеии ка. Никада сс нпси жалпо нн на кога, ни на својс личне проолсмс. Уиео си да волшп људе. Увек си на лазпо времсна да помогнеш друтпма, да посавстујсш, имао си зато и стнла и срца и људске душе, а то иаЈбољс зпаЈу они са којима си радно, бил® у школн, било у фабри цн, бнло за своЈим музичкнм ниструментима. Радно сн нсуморно као нико нас, и никада сс ииси пожалио си умораи. II онда када нико од да од иас као нн Ти сам, ннје очскивао, изпспада си иас напустно. Утсха за тако рано уташсним животом нсма. Несрећ« која иас Јс задеснла, а пајтсжс ппла Твојој породицн, деци п унучићима, намстнула на.м Је всчиу тугу — и ссћањс на Тсбс као изузстног друга, псдагога, иузичара и дивпог родитсља. Љ. Цветковић 060 Оглашава.м сведочанство од разреда Основне Поповцу пздато т певажећим I до VIII школе у на име Радише Стајића пз Буљапа. ООО Оглашавам нсважсћо.м аутобуску .мссечну карту на релаццји Буснловац —. Параћин издату у СФС на име Небој'ше Саздановића. 000 Оглашавам неважсћим све дочанство о завршној III годпни машинског смера издато 1983. годпне у Параћину на име Ивана Живановнћа. ооо Оглашавам невалгсћом .месечну аутобуску карту изДату у Стакларн ни рслаЦији Доње Впдово — Паралин, на нме ЈБубише Стевића. из Доњег Бидоса. ооо Оглашава.м иеважсћо.м ме сечну аутобуску карту на релацији Параћин — Главица издату у СФС на п.ме Војкана Гннића. Стрељаштво ТУРНИР ЗА ПИОНИРЕ ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЛИКЕ Стрсљачкн Савсз и СИЗ осиовиог образованл општнне Пзраћип при рсдплн су такмнчење у стрсљаш тпу за пиопирс н ппониркс пово дом 29. пгисмбра Дапа Рспублпкг. Такмнчењс јо одржапо 27. II. 1987. годшп у фпскултурној сали основне школе „Стеван Јакоаљз Ш1ћ” II постнтнути врлО Добрп рс зултатп. Јунпк турннра био Је БОЈАИ А11 БЕЛКОВИК са 170 кругове, други је БОБАН СТОЈЛНОВНЕ 153 и тре ћи МИХАЈЛО .МИЛАЧИК са кру гом мање. Сви нз ОШ „Стсвап Јл ковљсвпћ”. Најбоља лпопнрка била јс ВЕСНЛ ЖИВАН0В1Ш са 156 кругова, дру га Је ВЕСНЛ ННКОЛШз са 153 кру гсша обс из ОШ „Вук Караџић” По точац п трсће место МИРЈАНЛ ДО БР11ЈЕВШ1 152 круга из ОШ „Стс ван Јаковљсвић’'. С. Здравковић
9. ДЕЦЕМБАР 1987. АНУПРЕСУРЛ Мвана! • БРОЈ 349 ПАНОРМ ■■■■■■ РАЗБИБРИГА > РАЗБИбРИГА > РАЗБИБРИГА АКУПРЕСУРА (4) Пише: Зорана Рашић ТЕРАПИЈЕ V тсксгу коЈн С.1СДЦ бићс говора само о акупрссурноЈ тсраг-пји глзмобољс, зубобољс, општс слабостн и лакших назеба, за саа остола обо.тснга обавсзно сс обратнти лскару. У КОЈОЈ МЕРИ СПРОВОДИМО ЗАКЉУЧКЕ ОСМЕ СЕДНИЦЕ ЦК СКС ЗАКЉУЧКЕ МОРАМО СПРОВЕСТИ Бсз обзнра да ли су главобол.с „обичис", мнгрспског, васку ларпог плн мипшћног порскла, свс онс су са.мо спмптом порсЈмеНа|а у функцнјп пског оргапа пли спстсмп у г.слпнп. На срсћу, ссома малн броЈ гловобоља јс последица нскс органскс нлн морфолошкс промене у мозгу, нли уопштс, у централно.м нсрвном спстему. Када Јс главобоља у пптању, па располагању нам Је оскм скметрично распорсђсннх акупункгурннх тачака, односно 'четнрп пара. Први пар Јс на слепоочпнцама и зопс сс ТАЈАНГ. ТАЈАНГ тачке палате сс на јагодпчним костн.ма. два п по цсптимстра удаљснс од спољашњнх уг.това ока. Прптисак сс вршн Ја годпцама прстију, кру-.кнпм покрстпма ,у траЈању ол пола мнлутп. ФУНСУ Је други пар „Јакпх”, акупунктурнпх тачака којн сс палзн па потиљку. АкупрсспраЈу је палчсвнма, пстоврсмсно. ,док су остали прстн уплстснп па потнљку. МИЛОРЛД ДНМИТРПЈЕВИК. ОО СК СУП: — На састанку Основпс органпззцнЈс СК разговарали смо о закључцпма Осме ссдпице ЦК СКС п закључили да Је наш до салашњн рад бно па лшшјн па ртнјс. Јсдна од нашнх констата цнЈа Јс да јс бнтннЈе ла сс тизакључцн спроводс, а нс само доносс, као вншс пута до сада. Акупунктурпс тачке па рукама се сматрају помоћиим тачка >ма у лсчсњу главобољс. П опе су симстричнс н у паровнма. Прга помоћпа тачка сс ХЕГУ ж налазп сс па мсспатом делу шакс измсђу корепа палпа и кажппрста. ХЕГУ тачка јс вео.ма ефнкасна коу многпх болова. Прптпска сс Јагодицом 1пз.шг супротне рукс коптниуиранпм прнтнском коЈи поврсмено -ссгаби. Прп Јачем прптмску. ова тачка Јс изразнто болна. Друга по.моћнр. тачка ЛИЧЕ налазп се на подлактпцн н проиалази сс кажипрстом кад сс длановн укрсте. Иајпрс се маспрају помоћнс тачкс прво па јсдној, а затхгл на другоЈ рупи, п то тако да прнтнсак будс пгто Јачп. Кад се обави масажа тачака на рукама, прелази сс па главнс. „Јакс ’ тачкс главе. Овакав рсдослсд у масажн мора сс изрнчито пошто ватп. Јакођс, вскуслп лскари тврдс да сс асиметрнчннм притп ско.л па само једну страну тсла главобоља нс може умирнтн. всћ 1‘с сс она преселнти на супротну страну. Важно Јс ла прпти сак пилчсва мора трајатп 15 до 30 секундп. ЕРА КОМШУТЕРА Пише: Србољуб Живковић НОВИ СИСТЕМ Истмен — Кодак Јс псдавно пустно на тржнште новп систс.м за ускладнштсњс података. Назвао га је „Софтстрип'’. Рсч Је о ускладишта1>ањ\ компЈутсрскнх података па обично.м папиру. 1’осебнп шгампач ипампа тачкс и цртпцс којп су дирсктзи г.ргппс податока у бмнарном облику. Оптнчкн чптач касниЈс очи зава тако оДштампане податкс. ОваЈ снстем може да сс прик- .гр:и па рачунарс коЈп су у пајшнрој потреби: ИБМ — ПЦ. Л/ШЛЕ П, МАЦКИНТОСХ н АМСТРАД - Прсдностп су слсдсћс: ецтро.ман број података коЈн су усклађсни на врло малом гростору, гогово бссплатап матсрнјал којн сс употрсбљава за угкладиштсњс п мпого всћа стабнлност нсго код чувања на маг нстном шатерпјалу. Главна прсдност је игго сс нзванрсдно лако правс копнјс, на обичиоЈ машнни за фотокоппрзњс. ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАК11 ТРЕНУТАК Припрема: Славица Костић — Пошарац СИТНИЦЕ ПОМОЋНИЦЕ 1. Ако вам јс огрлица од ссдсфа нзгубила сјаЈ( оставнте јс да стоји у сланоЈ водн неколнко дана. 2. У ссзонк грсјан>а на раднјаторима сс стварају ружпи „брковн" од слспљсне прашинс. Уклонитс пх помоћу ли.муновог сока. Двоструко прссавијену газу иатопитс лпмуповнм соком па ти.ме пребрншите раднјатор а затп.м га пспсритс топлом воднм и обришптс флаислном крпом. 3. Нс можетс скннути лрстсн? ПокушаЈтс ло.моћу мало балзама за косу. 4. Да би кодачи омскшали — врућ плсх оставптс па влажној ткаинии ла стоји псколнко минута. РАДОМИР ДЕЈАНОВИБ, 00 СК ОУР ПТТ: — На послсдњем састанку 00 СК разговаралн с.мо о ставовима овс ссдницс п у потпуиостн с.мо их подржали. Договорили смо сс да идс.мо у днфсренциЈа цнЈу оних кадрова којн ннсу на лшшји партиЈс бсз обзира на коЈој сс фупкцнјп налазс. МИЛЕНКО РАДИСАВЉЕВИН, ООСК ,,Шта.мпарнЈа": — Псслс Осмс сслипце ЦК СКС настоЈали с.мо да нађемо своЈе место у њн.ма. По комисн Јама с.мо разрађпвалн и коикрс тпзовалк задужсња за пашу ра дну оргапн <аинју и тн.ме Смо дали најбољу подршку овнм ста вовима. м. ж. ПРАВНИК Ппше: Мирослав Филиповић Статуто.м Рсиублпчког СНЗ-з пснзнјског н ннвалидског осигу рања чл. 232-235 дата јс могућност породнчнпм пснзионсрн.ма да корнсте право на накнаду .ча по.моћ и нсгу. Ово право у дру гнм републнка.ма и аутопо.мннм локраЈннама пнјс на истн начин уређсно. НАДОКНАДА ЗА НОМОЋ И НЕГУ Право па иовчану пакнаду мо жс остварпти породпчип пензнопср уз захтсв и одгсвараЈућу мсдицннску докумснтацнју, налаз п мншљснл ипвалидскопснзиопс комисије, коЈн.м сс доказује потрсба за туђом помо ћи н нсгом. Лица, којима Је потрсбпа помоћ и нсга, разврставаЈу сс прс ма тежини стања, као н стспс.чу покретљнвостн ц способности за самоуслуживањс, у двс групс. Висина новчанс накнаде за помоћ и пегу зависи да лп јс породични пензпонср разврстан у прву или другу групу. * Иницијатива ПОПУСТ ЗА ПОВРАТНИКЕ НА ЗЕМЉУ Мсдавпо сс на јсдној од ссд нш>а Пзвршног савста, када је разговараио о норсској н полити ци, чул>» п јсдно интсрссантно размишљан>с. — Мнслпм да би смо трсбалн да ослободимо три го.тинс од плаћања , порсза ипдустриЈскс радпнкс који сс вратс на својс њнвс, каже То.мислав Младепо вић. Ова пнипнјатива није одбачена, всћ ЈоЈ Јс отворсн просгоп за размишл>ан>е, Јср свс Јс вишс оннх ксјн нсћс имати месга у индустријски.м погонима. ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ СТАКЛА ПАРАЋИН ’87 АНАГРАМИ припремио: Бора Рупић А, КРАСНА јс то згра да где живите! (Решењс: Касарна) НИ РАДА није знала ко лнко Ј’е висока. (Решењс: Динара) Можда нисте знали Припрема: Миша Гајић . . да Јс пригушсио маукање натсрало Јсдиу дамаћицу из Сгокхолма (Швсдска) да искључи машмну за лра.м рубљв, коЈа |е у лупој брзнни, пупа всша, раднла читавих двадесет минута. У рубл.у јс всровали или ис, пронашла своЈс омиљсно мачс, ста ро Д1-с нсдсљс!!! Послс интсзнвпог прања, мачс „Кнтси" Јс, ипак Јсвтино прошло: порсд претрпљсног страха, њсму Јс била сломљсиа прсдња лсва шапица! Ово Јс Још Јсдан од мпоштва дл г.аза лсгендарнс вигалности и излржљнпости ог.нх животипа. Маш комснтар: нпак сс нс кажс узалуд да ,мачкл нма сго жнгоха ’! . . . да гостионипа са најдужим нмсном па свсту послуЈ* у лондоиској улнц>| Рафасл. Пун назпв (па нашем Јсзику) јс: Укрштене речи (38) Аутор: вм Миша Гајић — Миг (ЈИ1М) 'И *е«1вО|Г а-.ч.чош 'ихшобао окзви ‘о 'шаву 'вц 'акЛц 'охз ‘зон 'гсвј 'вј 'ззшгз ‘,1 ‘внсДвс ‘нвавсЈизи -ЈЗ ИћЗ<1 ХИНЛИПЈМА ЛЧ43ШТЛ ДРУГА СТРАНА Уређује: Зоран Илић „НА ВЕЛИКН“ Нс многнма читљив натплс оДИСК (ЈАБУКА) НТ" пзгледа да и не представља неки проблем. Нска се зове како хоће, цене су овде најбоља реклама, Јер свс вшпе потрошача колицима, бнциклима, приколица.ма, подржава днсконтни начин продаЈе. Чини се да људи, ипак, продавницу прозваше: ,,На велнко”. Камате На динарске штедне улоге На орочсна динарска средства од 1. октобра, биће следеће каматне сто пе: На 3 месеца каматна стопа од 131 одсто, па 6 месеци каматна сгопа од 132 одсто, на 12 месеци каматна стопа од 134 одсто, на 24 месеца каматна стопа од 136 одсто, на 36 месеци каматна стопа од 138 одсто. Лист Социјалистичкот савсза ралног варода општине Параћив Излпјс: Центар 9а културу и информисање „Параћин" — Параћин Директор5 Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни урсдник> Мирослав Димитријевић. Издавачки савст: ЖивоЈив Томић (пред селник). Нада Јоваповић, Светислав Живковиђ. Боривоје Марглг ковпђ, Момчило Вучковиђ, Јовав Томиђ. Добрпла Ђорђевиђ Мир ча Младевовпћ. Драгав Аптић Славољуб ОПрадовић Мирпсла> Димптри|евпћ Снежапа Јовановиђ и Ммчивоје Илнћ УреГ.ује рс дакпиони колегијум Новинарит Милица Живковиђ Мподраг Ми ленковиђ и Миливоје Илиђ. Пословно-тсхнички сскрстар: Славип1’ Митиђ — Павтиђ. Адрсса Редакције: Максима Горког 4, Поштанскт <рах 38'Ј елсфон- главни и одговорнн уредник (035) 552-352 новикарп (035) 553-094. Претнлата годншња 3.900 динара полугодишња 1.900 динара за иностранство двоструко. Жиро — рачун Центр« за културу и информисање 63504-603-1973 к<>д СДК. Параћин Штам па: ГРО „Глас" Београд Влајковићсва 8. телефсн (011) 340 551 Гнраж 8.000 примерака.
ВОШИМШНОВИНЕ I Овим новогодишњим двобројсм завршавамо овогодишњу серију „14 дана”. Примерак у Вашим рукама богат и разноврстан, доноси велики број тскстова којп рекапп тулирају успехе и резултате у годнпи па нзмаку али доноси и паслове из пајразповр снијих области живота и рада овс срсдннс. Са овим двобројем слнка старс и новс године биће Вам мпого јаснија. Извиђачима „Златна плакега народне одоране” Извнђачки одред „Брапко Крсма ковнћ*' поводом Дана врмпје 22. дс цсмбра поиео је Једно од највишнх ‘ прнзнања за успехе иа плаиу >прод ! не одбрапе коЈе додељуЈс Предссд . ииштво Соцнјалнстичке Рспублике 1 СрбиЈе. Ово високо прнзпање Нзвнђачки . одрсд Је дсбио за пишегодпшњи | слмопрсгоран рад Одрсда и сиих по , Јсдина1|а иа пољу општснародпе од бране и у нзсршаиан.у пзаиђачких ! и задатака коЈс опа организацијл има у снстс.му ОНО п ДСЗ. ГОДИНА XIV ■ БРОЈ 350 — 351 ■ 23. ДЕЦЕМБАР 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОБИНЕ ■ ЦЕНА 200 ДИНАРА 0. У НОВОЈ години НОВА СЕРША ДВОНЕДЕЉИ НОВННА „14 И’ Као што с.мо всћ наЈавилп, ово Јс последњи броЈ у овогодншњој серији двонедељппх новииа „14 дана”. Од Новс годннс почнљемо нову ссриЈу нашсга лнста, а поводом петнаестогоднш1ћнце излажсља. КонцспцпЈу нове ссрнЈд и програм за идућу годнну успоЈплн Издавачки савет, Рсдакционп одбар и СскцпЈа инфор.мисањс ОК ССРН на зајсдннчкој седннцп су од прошлог четвртка. Нова серцЈд двонсдсљних новина „14 дана’’ своЈом концспцнјом, садржајем н графичко — ликовним из гледом трсбало бн да пратн дух врс.мена прс;лснс н гибања у друштвсно-полнтнчко.м, сконо.мско.м, прнвре дно.м, куатурно.м н спортско.м животу, Због перноди кс из.тажеља, лист Је значи полумессчннх, нова ссрп ја мора да нађс срсћан скл^п инфор.матпвног и аиа лнтнчког, да позшри класмчну новину н двонсдсллшк, да доноск написс рубрнке из свакоднсвног живота н рада ове срсдинс, али тскстовс којн опрсдсљуЈу чнгаоца, значи ко.мснтаре, освртс, запажања ... Лист ћс и надаљс да задржи свс оне ш.обнне којс су красиле ссрнЈу нз 1987. годиие, згачн: богату ннфор матнвност вслнкл броЈ наслова, вслнки броЈ слољшк сарадника, реалан н објсктиван прнступ стварностн, равнотежу критике и самокрнтпкс, ангажованост, оп редсљеносг за лнниЈу Савеза комуниста, само^-правну несврстану, соцнјалнстнчку Титову Југославију. Ј1о ред тога, ангажоваи>е стручннх људн из виталних об ластн живота: привреде, еконо.ммке, политпке, лољо привреде, права, културе, спорта, и тако даље, иова кцнцепциЈа листа добићс у квалнтсту, стручности, об Јектианостн, аналитичностн, Једпом речју задовољиће потребе радних људп за квалпфиковапом ннфор.мапп јом. Тк најстручнијн сарадштн из наше срсдине, склони публицисти, комснтарисали све актуелнс догађаЈе, појаве и збнвања кроз своЈу прпзму. Њихоки.м ангажовањс.м порасла бн озбиљност новина и повсрсње читалаца у своЈ лнст, за кога су всзапн всћ пет наеста година н за коЈн су стекли иасику да га редов но добиЈају н листаЈу. Порсд н>их, РсдакциЈа рачуна н на сарадњу нстакнутпх новипара, дописннка репуб лмчких и савезних гласи.та из нашс срсдине, значи кс кусних журнллиста, доказаипх у сво.м послу. Њнховим ангвжовањем сарадннчка мрсжа „14 дана'* бн сс упо тпунпла н заокружила, самс нокине бн добнле још један вишн квалитст, УклапаЈућп се у треид ревијалннјих новнна, атрак тивнијих и зани.мљивнЈпх, „14 дана'’ хоћс да одржи корак, да своЈпм читаоци.ма и овоЈ срсдини понудн новину коЈа ће мањим форматом, мзглсдо.м и садржа Јем бити блнска укусу сапрс.мепог човска, да задово љк његову потрсбу са брзо.м, кратко.м информациЈом, алм н озбиљнијим, сериоз1шм, напнснмд крнтичкк интонираннм и постављсннм ма обЈектмвнс чињсницо из стварносгп. Првн броЈ новс сернЈе изаћи ће у пстак, 23. Јану ара, змачн сваки други пстак Јс дан нзласка вашнх новина. НОВОГОДИШЊА ЗДРАВИЦА МЕЊАЈМН СЕБЕ ДА НАС НЕ МЕЊАЈУ Добро дошли у 1988. годи ну, годину у којој нам неке бити боље, ако је судити по најавама које ових дана кру же у средствима информи сања. Добродошли у годину која за све нас мора да буде враћања себи. Очигледно, прошло је време лажног оп тимизма да ^е бити боље, без сопственог учешћа у бо љитку. У тренуцима када свечар ско расположење преузима главнокомандујућу улогу мн ого је ствари које оптерећу ју нашу стварност. Мећутим, ваљано је за тренутак забо равити на све оно што је прошло и оно што долази. Ваљано је подићи чашу и наздравити години која ће нас ставити на многе испи те. Вероватно се са оволико резервисаности, одавно није улазило у Нову годину. Али боље је бити резервисан не го омамљен лепом причом о још лепшој будућности ко ју треба неко да нам серви ра. Многи који су нас походи ли и у нашој лепој домови 1 ■ - * НАЦРТ ДОКУМЕНАТА О РАЗВОЈУ, ОПШТОЈ И ЗАЈЕДНИЧКОЈ ПОТРОШЊИ И ПОРЕСКОЈ ПОЛИТИЦИ У 1988. ГОДИНИ ПОВЕЋ1АВАТИ ПРОИЗВОДЊУ СМАЊИВАТИ ПОТРОШЊУ ■ Нацрт докумената за 1988. годнну сутра, 24. дсцс.мбра, би трсбало ла усвоје дслегати сва три већа Скупштинс општине на заједничкој седннци. Доку.мснтн су током прошлс и претпрошлс нсдеље бпли на јавној расправи по мссињм заједннца.ма, радни.м организацијама и на форумима друштвено-полнтичкпх организацаја. ЧЕСТИТА1У10 ВА1У1 НОВУ 1988. годину Поученп досадашњп.м пскуство.м, а понајвише пскуством пз овс године, када је привреда пзузетно лоше по словала, са високпм губицима, без испуњења планова, Резолуција за 1988. годину, најпре, инсистира на повећању производње, како јс запланирапо за 18 одсто. ова цифра може да изгледа и исувишс висока. Међутим, када се узме податак да се у општнни не користи пи 60 одсто капацитета, тада се добпја и реалнија сли ка планирања. Планови за повећање производње, најпрс, и.мају за цил> да се капацитети доведу до оптима лног степена коришћсња. Даље, Резолуција поставља захтев за квалптетном производњо.м, тачппје производњом за тржнште, а ве за залихе. Овај захтсв подразумева и адекватну понуду асортимана што зна чи ослобађати се производа који тешко налазе пут до купца. Као посебна обавсза пред прпвредом и југословенском п нашом стоји извоз. И поред лоших Јуче додељене ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ ССРН На Јучсрашн>оЈ, послсдилј седга:- цм Прсдссдништва ОК ССРН, у овоЈ годннп, уручене су Златне зпа чке, као прнзнање за нзузстие резу.тгате у раду п актпвностн на нај шврем фронту. Добптннци ОВОГОДНШН.ИХ златинх значки ССРН су: МЕСНА КОНФЕ РЕНЦИЈА ССРН Г.ТАВИЦА, ДРУШ ТВО РАЧУНОВОДСТВЕННХ РАДНИКА пз Параћнпа, ЈЕРЕ.МИН ДО БРИВОЈЕ, земљораднкк из Стриже, ПОЉКА ПЕШПН, активпста, н ЉУ БО.МИР РАШКОВИБ. друштвено-по литички радиик. ни остављали девизе научи ли су нашу девизу: „Нема нроблема". На свако постав љено нитање смо одговара ли „Биће боље’’. Време за „Биће боље” је стигло. Куца на наша врата и са собом доноси једну но руку „Време је за промене'1. Тачно, најпре морамо да лге искустава са пзвозо.м, нашег највећег извознпка Штофаре, захтсв и даље остаје нзричит, али како се гаошаааикитвкквнвЕаЕЕМвпатЕимпвкникигавмпгшгггнЕЕвв ОКСКС РАЗМАТРАО РЕЗУЛТАТЕ ПОЛИТИЧКЕ АКЦИЈЕ V ВЕЗИ ДОКУМЕНАТА ОСМЕ СЕЦНИЦЕ ЦК СКС БЕЗРЕЗЕРВНА ПОДРШКА РАДУ И ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈИ ■ У основннм организацијама СК у нашој општпнм раз.матрани су зањључци в ставови Ос.ме седиицс ЦК СКС и дата јс бс зрезервна подршка ставовп.ма н питањн.ма кој*а су иа њој покреиута ■ Дата је пуна подршка методу рада седнпце п израисена спремност чланова СК да се њенн ставовн н закључци реалнзују без склекања н одуговлачења, да се кренс у обрачун са сваком врсто.м опортунизма и са сви.м онн.м што ко чи.о.мста илн одлажс спровођвЈве еконо.мскс и политичке стабнлизацијс, закључсно Јс на седници ОК СКС. Свуда и па сваком мссту мора сс радити стручно, брзо, с.мсло одлучно н снсргично бсз разнодњаван>а н одуговлач?ња, одговорно и Јавно уз осуду и нскључсњо нз рсдова Партијс свнх ош<х коЈн ннсу спре.м нц нлн пнсу способш« за акцнЈу. Врс.мс за чскањс ис.ма н зато кому инстн Пара!шш врло снсргнчно зах Станови солидарности КЉУЧЕВИ ПРЕД НОВУ ГОДИНУ Четрдесет новоизграђених стаиова солидарности у улиI ии хМоше Пијаде, који су по- ' дељсни на последњем кон- ' курсу бпће уссљени прс.т Нову годипу. По речнма Моме Геленека, директора „Градитсља" комисије за пријсм завршавај'у свој посао и кљу чсви за нове станове биће ! поде.љени крајем дсцембра. I М. Ж. њамо себе да бисмо нроменили друге. Време је да наша девиза „Нема нроблема", стварно, заживи у нравом смислу ре чи. Зато, овог момснта скида мо ружичасте иаочаре и снагом зеница иаслућујемо будућност. Идемо даље! М. Илић то чуло на једпом од скупо ва, пзвоз којн ћс доноспти доходак. (Наставак на 4. страни) тсваЈу наставак и далс продубљнв« ње започетог процеса диференцнЈацпЈе у СК н друштву у целннн. Овд се измсђу осталог чуло у уводном мзлагању ЉУБОМИРА РА ИЈКОВИПА пзвршног секрстара ОК СКС на ссдници Општннског комите та у Параћнну одржавоЈ 14. децем бра када су сдглсдааанм токовм н II ОБЕЛЕЖЕН 22. ДЕЦЕМБАР —ДАН ЈНА ДАН РОДОЉУБЉА „На све насртаје и смишље п? акције непријатеља усме рене на ЈНА одговорићс сс бсскромпромисно!”. рскао јс командант Радпвој'е Мато- ; вић, на свечаностп у касар- ; ш; ,ЈБ. Крсмановић”, поводом Дана Ар.мије, 22. децембра. Поводом Дана ЈНА ПРИЈЕМ ЗА БОРЦЕ ТраднинЈа да сс уочп 22. дсцембра дака ЈНА, окупе учесници НОБ- •л и поразговарају са прсдставницп ма овс друштвено-политнчке заједннце, ннЈе нзневерена пл ове годннс. На пригодном скупу, коЈи Је уЈсди« био н комеморативна свсчаност поводом с.мрти носилаца „Пар тпзанске споменнце 1941”. поред бо раца присуствовали су н прсдставннци овдашњег гарнизона. Ово Је уЈедно бнла прилпка да се ода попгта премннулнм борцима БУ ГАБ? — БУБИ ЈОВАНОВИПУ И ПЕТРУ БУРАЗЕРУ. СаобраћаЈ за празник ДУПЛИРАНИ ПОЛАСЦИ Уочи и за вре.ме празника људи много вишс путују. Знајући то у ООУР-у „Црница'’ у Параћину су спрсмни за предстојеће новогодншње празиике. — Имамо плаи да дуплнра мо поласке из места одаклс се впшс пгтује, као што с.у Мнриловаи. Бошњане, Д. Ви дово, Д. Мутница, Бусиловац, и свих другпх где се гка >кс потрсба, кажс Радосав Столић, руководнлац саобраћаја у овој оргапизацпј‘н. И из Бсогоала н за Београд по ласци ће битп чсшћи нсго радиим даном, а то ра.тп „Вс л.мортпанс” пз Бупрпјс. — Мпсли.мо да псћс бити проблсма V саобраћају, ка- >кс Мика Ружић, руковолплап агтобуске станппе. јс.тнно ?ко нам премснскп гсловн не ометају саобраћај. У ООУР-у „Црнпца” спремни чскаЈ*у ову зиму. Обезбсдили су гумс, антнфриз, лаппс, али пмају проблсме са одр/кавање.м возила п путсвпма који су бсз обзира па времспске условс у изузстпо лоше.м стању. М. Ж. Поглед упазад ГОЛИНА ГУБИ1ШМА „ОКПБЕНА” Најсажстнју ц најЈасннју слнку годнне на нз.маку, са прссеком чајважнијнх догаћаја и зб1:ван.а можс те лсбнти ако окренете псту странн цу овнх новпна. Како с.мо сс давч лч н нсплнвалали, радовали и туго п.лли, шта смо добнлн, а штл пропу сгилн . , . резултатн полнтнчке акцијс која Је спровелсиа у органнзацнјн СК у ои ИП1ГНП Параћнн у всзн докуменап Осме седнице ЦК СКС. V том тону биле су н остале мискуснЈе на са мој ссдиици. ПодриљплЈућн ставосе к закључкс Осме сезннце МОМА ЈШКОВПП Јс рекао: (Наставак на 4. страни) Телсграме са честиткама члановима овог колектива упутилн су команданти Армнјс и дивизнје, а војницпма и старешпнама празиик јс честитао Вито.мир Ивани шевић, прсдссдник СО Пара ћни. На свечаности је уручен Орден Народне Армнје са срсбрпо.м звездом за парочптс заслуге заставпнку Јок сн.му Јовановнћу. Новчано је награђен млађн официр Же љко Шпелић, а звање при.ме рног војнпка понелп су Синиша Глишнћ, Синиша Пудар и Мсхо Зуко. Комапданг Касарнс за ус псшну сарадњу долелпо јс захвалннце СФС, СУП-у, н мајору V пепзији Станку Здравковићу. Послс свечаности војници п основци одржа лн су краћи програм за госте. М. Милснковцћ На другој н трећоЈ страници НОВОГОДИШЊЕ ПОРУКЕ ПОЛИТИЧАРА И ГРАБАНА Иовогодишњн лијалог политтгчар« и базе, тако Сксмо могли назватп лругу и трећу страннцу нашкх но впна. Како внде наредну гоцин? први људи наше општкне, а кжко раднн људи и грађанп, које су њи хове порухе н жеље, шта промеки ти и унапреднтн. .. Изабрани најбољи спортисти Парађина ДЕЗЕЛИН. СОБЕКОВА И ТОМНП Свечаност проглашења спо ртисте године заказана Је за понедсљак 28. деце.мбра у ха ли спортова у 18 сати. Шахнста ШК ..Текстилац’’ .Мн.тпн Дсзслпн проглашеи Јс наЈбољпм спо ртнстом општинс Ппраћнн у конк-/ рснцнЈн ссннора. На|боља у конку рснц|||н Јуикора Јс сгрслац Маја Сс*»ск. чланнил СЛ „Текстилаи” V к(1пкурснин<п са наЈмлођнм спорти стнма победнлн су рсзултатн плпаа чс ПК „Црпнцс” Мплпша Томнђа. Екнпа голлпе јс Фуабалс!П1 клуД ,.<ФС Бпрац’'. нспрсз ПСЛ .Лам рак” н пазобраиске екнпе ..Наша крила”. Спортски разник голпне Је грснер п.тнвача ПК „Црнице” Љубиша Јо ваповић. Посебно прнзнањс за дуто-олтп њн рал у фудбалу н спорту »оиигтв прнпало Јс ..тсхнику'* ФК ..13. окто бар'’ Миодрагу .МарЈановићу. У култури ДОГАБАЈ ГОЦИНЕ .,ВОДЕ ВЕТРОВИТЕ” V овогод1шпвој ку.ттурноЈ :кегам, поЈлва књкге наролннх умотворина пл ок«шне Параћнна, под насловом ,.1!оде ■стровите'', на наЈбољн могу ћи начнн обслсжнла Је јубнлеЈ 200 го.-зша Вука Караинћа. Књпга по.мо равске усмсне књпжсвкостн, прва тс врстс ло сада <е свакако наЈзнз чаЈннЈк културни догађаЈ годнне. Страна 8. Синдикат тражи ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕИЗВРШАВАЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ ЗА 1988. ГОДИНУ Снндккат као наЈшнра ралнкчка органнзациЈа тражн одгооорност но снлаца реалнзициЈс задатака нз 1*е золуцнЈе за идућу годтгу. V ту свр ху мора да се оформм тело коЈе. ће пидносити мессчно кзвештаЈс Синди к«ту н осталим нвдлежнш! органима. Страна 4.
^дана 23. 12. 1987. • БРОЈ 350 ■110НМ 1НЕ ■111Ш1 ДРАГАН АНТИВ, председник ОК ССРН: ВИШЕ ПОВЕРЕЊД И СДРДДЊЕ ГОДИНД КОЈУ МОРДМО ПОБЕДНТН НЕБОЈША ЈЕЛИЧИП, ПРЕДСЕДНИК ОК ССО — Иза нас је годнна у којој је било доста тога што на почетку нисмо баш желели ... Састанчили смо и договарали се много више него што је било потребно, много мање смо произвели него што смо планирали још мање продали и губицима „покривали” личне дохотке. Суша је утицала на пољопривредну производњу, али повећање цена пољопривредних производа је резултат нечег другог, а то се баш нс би могло рећи и за цену . воде, које ипак више ннје било него што је било за вре ме суше. Кад је дошла зима и требало је отпочети са грејањсм онда се отпочело са припремом котлова, па они који живе у „модерним” становима (без димњака) сада могу да се греју на плановима и обећањима из времена кад се несебично и рбилно улагало у топловод и остало... Пред нама је година са много планова и жеља. Не би било добро, а нема ни разлога да све то на јсрају буде само план жеља, јер наше могућности нису мале. 1рсба само бо.љс да се организујемо. да са више повервња, међусобне сарадње и ^•д-^^^рсти решавамо проблемс ‘и при томе пмамо у '^ЈЈЈ^рудућност наше деце. ' Ту’ оудућност могу да изграђују лично задовољни и срећни људи, што, честитајући Нову годину, желим свим грађаннма наше општине, а посебно младима. ИЛИЈА БОЖИБ, председник ОО СУБНОР-а: ТРАЖИМО ЕНЕРГИЧНО РЕШДВДЊЕ Ми борци ставићемо свс своје снаге за извршавање постављсних задатака, по пп тању партијских н привредних задатака. Тражимо да се почне енергично решавањс свих нагомнланих проблема у Друштву како у политици тако н у привреди, нарочито радна дпсциплина, продуктнвност рада, економичност у раду. Идућс година трсба да буде годпна борбе прогив инфлације, борба за стабплизацију протпв свнх друштвених диферснци.ја. Нашп борци ће н даље по држати свс мсре и акипје којс буду спроведене за стабилизацнју приврсла у зсмљн а нарочнто па Косову за бржс решавање пстпне. Наша борачка органнзапија и даље ћс се залагатн за извршавање постављених задатака. ВИТОМИР ИВАНИШЕВИИ, председник СО: МИЛАН ПАНИИ, председник ОК СКС: КВАЛИТЕТ РАДА И ОДГОВОРНОСТ — Уверен сам да све радне људе и грађане нашс општпне задњнх година све више оптерећује и забрнњава нагло погоршање материјалног положаја привреде п све угроженији лични стандард. Па, иако у току ове годиие нема много средина у нашој земљи у којима озбиљне тешкоће не прате посло вање привреде п рад осталпх делатиости, није пимало лако а још мање је пријатно признати пстипу да постављене циљеве не достижемо, односно да ни ове године нисмо успели да зауставимо вишегодмшња пегатнвна кре тања у областп привреде и начинпмо нужан заокрет у пословању нашпх ОУР. Ово утолнко више, јср су остварепн резултати у односу на сродне радне органпзације и ООУР у земљи још лошији. Будући да и поред одређених разлика у условпма прнвређивања, које нису занемарљиве, ипак целокупиа југословенска привреда ради под дсјством пстс закопске регулативе — спгурно је да за неизвршење сопствеиих плапова п високе пословнс губитке, праве узроке морамо тражити у нашој срсдппп, у нама самима. Како овн наши позиати проолеми и тешкоће, које су проузроковали разнп чиииоци, нису иастали јуче, а привредиу структуру не можемо измеиити преко иоћи — очигледно је да трајан излаз из дугогодишхве крнзе која прети да постане саставни део нашег начина живљења, можемо иаћи само кроз знатно ве ћи, квалитетпији и одговорпији рад н савремену пословну политику, уз редукцију свих трошкова — од основних у енергији и репроматсријалу до оних, посебно непримерсних садашњој ситуацији, на репрезентацији и службеннм путовањима. Поред наших сопствених мотива и нужности за превазилажење овог незадовољавајућег стања — сви ми V нашој Републици имамо и два јасна и нсзаобилазна дугорочиа задатка: реалнзација Антиинфлационог програма и спровођење ставова VIII Седнппе ЦК СКС. Пошто располажемо значајним пронзводним капацитетима пре свега у нндустри ји н другпм прпвреднцл! потенцпјалима и могућностима ■ н имамо способан и многобројаи стручпи кадар, наша је превасходна обавеза и да свако радећи свој посао створимо климу у. којој ће стваралачка сиага мотивпсанпх радних људи почети да остварује оно што свн очекујемо и желимо — успешно пословање привреде и впши друштвенн и лични стандард свих нас. Срећна Нова 1988. НАДА ЈОВАНОВИБ, заменик председника СО: ЗНАНзЕ И КУЛТУРА I ФШЦИЛ РАДА V оваквој* констелацији прилика и стања у нашој земљи, па самим тим и у нашој Општинн у овој години, а бпло је теже од тешког, сигурно је да желимо да у Новој години будс боље, лакше, сиг\грније, успешније и лепше у свим сферама живота и рада. Озбиљност проблема са којпма смо данас суочепи, на лаже да сви делујемо брзо н одлучно, једннствено и одговорно. У такво.ј смо ма теријалпоЈ' и социјалној ситуацији, да не можемо помоћ очекпватп са стране. Промене свако мора обсзбедитн бољим радом и резултатима пословања. Стабплизовањем наше при вреде н друштвспс делатности би и-мале трстман који нм припада, нарочито образовање и здравство. V овнм обласгима предстоји и другачнјн снстемски прнлаз, уз пупо алгажовање и свих су бјеката у појединачним дру штвено-политичким заједнн цама да ове области буду више стимулнсане и мотпвисане за веома важан и одговорап посао који обављају. Кад то кажем најпре мислим на одговарајућу рационализацију која би ову делатност адекватно ставп ла у функцнју потреба ове средине. Знање, наука и култура, ннформисање дабоме, мора ју срасти са производњом и производним радом и бити им у функцији. Много је проблема везаних за стандард и потребе нормалног живота грађана. Веома је тешко са њи.ма се свакодневно суочавати а бнти у немогућностн разрешавања. Зато желимо да их у наредној години буде мање, тј. да буде још више решених стамбених питања, незапосленост да се смањн а социјална и дечја заштита да још више буду у могућности за отклањање проблема у свој’ој области. Такође имамо много нерешеннх комх^налних пробле.ма у граду. Настојаћемо да нх у Новој години динамично разрешавамо у оквнру праћења утврђеног пла на и програма. Ето, са најлепшим жељама н честнткама за Нову годину, буднмо сви спремни и вољни да даје.мо свој допрнпос за наше боље и срећније сутра. РЕАЛИЗОВАТИ ОДЛУКЕ 8. СЕДНИЦЕ ЦК СКС За Савез комуииста у нашој општпни, од изузетног је значаја да се досадашња определења, као п усвојени Ста вови на Осмој седници ЦК Савеза комуниста Србије у всзи друштвено-економског развоја и задацима Савеза комуниста у 1988. години схвате као документи најшн рег друштвеног договора о мобилизацнји свих субјектнвннх снага, радннх људи и грађана у нашој' друштвснополитичкој заједницп. То је услов, да заједничком акцијом свих организованих социјалистичкпх снага покрепсмо главна пптања у право време и на прави начин. Бптка за остваривањс усво јсних опрсделења не може се водити и добити само у органнма и форумпма, већ, пре свега, заједничком акцијом комуниста и председника у основни.м организацијама, удруженог рада и другпм обласгима у делатности ма рада. Морамо впше него до сада бити одговорнн, доследпн у отклањању пропуста и недоследности у спровођсњу утврђене економске полптпкс л планова развоја. Питања материјалнс, полнтнчкс, моралне и законскс одговорности за спровођсње договорене политике морају се заоштрити до краја на свако.м радном месту, према свима који праве грешке и пропусте, било Да се ради о поједиицима или органима и то на свим нивоима. То значи да конкретни утврђеии задаци п борба за економску стабилизацију морају постати основа за диференцијздију у Савезу комуннста и шире у друштву. Уколико сс негативне тенденције приврсдних токова у нашој општпни не зауставе и прекину, прете нам још веће економске, социјалне и полнтичке тешкоћс. Зато мислим да јс у 1988. години неопходно повећати напорс у борбп за стабилизацију привреде кој‘а се може оствариги. пре свега, већом пропзводњом, већим ко ришћењем капацитста, смањењем трошкова пословања, бољим корпшћењсм свпх унутрашњих рсзерви и јасном оријентацијом на преструктунрањс и прилагођавање захтевима тржишта. То је услов за оствариваЈ&е већег дохотка, неопходног за заустазљање пада и потпуно побољшање животног стандарда радних људи п грађапа. Сви напорп Савеза комуниста' у нашој општипи у 1988. години- морају бити усмереии ка овим питањи.ма. Свпм радпим 'људима н грађанпма општине Параћпн желим много успеха у раду у наступајућоЈ' 1988. годпни. СРЕЋД, ЉУБДВ И здпоСЛЕЊЕ — Ово је време изузетно тешко и сложено, и ма колико реченица личила на паролу, не може се ништа почети без њс. Противуречни друштвено-економски и политички односи, привредне кризе у коју смо запали, догађаји на Косову, не остављају нас младе мнрне и по страни. Омладина је увек знала да у све крупне и значајне историјске догађаје утнсне свој траг „наши народи могу бити поносни што н.мају такву омладнну, јср народ који има такву омладину, не треба да се боји за своју будућност" — рекао је друг Тито давне 1944. годиие дубоко уверен да ову нашу омладину пико не може да скрене са пута изградње самоуправног социјализма и да ће та омладина увек цавати достојан одговор и унутрашњем и спољњем непријатељу. Свима који руше или прижељкују рушење наше заједнице јер ова омпадина зна да је на овим просторима и у овим тешким временима опстанак без братства и јсдинства немогућ. Млади су непоколебљиви, млади знају да цене праве вредности, али је истина да ова криза највише погађа управо нас младе. Једна од најскупљих цена је велика незапосленост, немогућност да у нај’лепшим годинама сами обезбеђујемо своју материјалну егзистенцију. Отуд често осећај одбачености и бескорисности који доводи до инертности и неукључивања у све токове. Свесни смо тежине проблема, алп смо свесни да простора и могућности за њпхово решавање — има. Младост се развпја у борби, а јача у тешкоћама... У животу је потребна упорност. Јесмо ли и колико упорни? Ништа не иде тако лако и глатко. ' Желим вам у следећој години да вашс дипломе не буду само родитељскп понос, већ друштвена корпст. Да буде впшс љубави, више среће, внше успе.ха на свпм пољима. Да се ваша реч чешће чује и поштује. л И наравно, желнм вам да се са Задоаа| преселитс у хале.и канцеларије. Јср ов<)|| земљи је потребна и младост. МИЛОШ СТЕВИБ, председник ОВС: ИСПУНИТИ СВЕ ПЛАНСНЕ ЗАДАТКЕ — Озбиљност садашњег тренутка, стања и кретања у привреди наше општине, нарочито негативне тснденције у њима, изражене економске тешкоће и друге противуречности изискују пуно ангажовање организације Са веза синдиката у Општини као најшире радннчко класне организације, која мора да уложи све снаге на одлучном решавању проблема који нас оптерећују. Радни људи наше општине од нас очекују да сви заједно истрајемо на спровођењу програма економске стабнлизације, на повећању про дгктивности рада и дохотка, а самим тим и бољсм матсријалном положају радника. То можемо постнћи једино ако се сви и на сваком месту окренемо раду и одговорпости за послове које ради.мо, што до сада пије био случај'. Зато се Синдикат мора макснмално залоЈкити да се у свим срединама извршавају постављени плански задаци, смање трошкови пословања и зауставн присваја ње друштвене имовнне, да вредновање рада и резултата рада буде основно мерило вредпости и способности, како добрих радника тако и креативних стручњака. У условима сталног заоштравања кономских проблема и тешкоћа, управо захваљујући напорима да сс решења тражс на самоуправним основама, на чему ће Синдикат инснстирати и у наредпом периоду, постигнути су одређе ни резултати који су дсвалвирали лошим пословним ре зултатима прпвреде пашс оп штине. Но и поред тога морам да нстакнем да је ова годнна била изузетно тешка у остваривању пословпе полптике због структуре приврсде кој’у имамо. Зато мислим да целокупно паше ангажовањс у наредној години мора да буде мобилизаторска улога Синдн-! ката на спровођсњу ставова Већа Савсза синднката Југославијс, ставова 8 ссдпипе ЦК СКС, ставова Већа Са- ’ веза синдиката Србије у којима ако их реализујемо видим излазак пз крпзс у којој се налазимо. На крају свим радним л»уди.ма, грађаннма, омладини п пирнирнма жслпм срећну Нову 1988. годнну. НЕМД МША ШНОШИУ НН МРМЊИ ОбраћаЈућч се резервним старешнна.ча, ко.мандант ВП 4445, ДРЛГОЉУБ ОЈДАНИН, нзмећу осталог подссћа н на незапамћени злочнн АЗИЗЛ КЕ.ЉМЕНДИЈЛ, чшји су меци натоплсии националистнчком мржмом угасплк четнрн воЈнпчка живота, а шссторици нанс.ш ранс које су изђидане: — Трагсдијч, овде у Параћину, у касарни „Браш.о Крсмшшвнћ’', еишс нсго озбиљно упозорава п опоМКН.С, што значм нацнокализам к мржк>а према дру-н гнм народкма и народносткма. Ова трагедиЈа иас недовојбсно упозчрава да ова Југославкја може опстл тк као рапкоправна социјалистичка и самоупралка за Јсдница, да може очувати своЈу иезавмсност и интегритст и незавнсну позицлју у свету, само ако Је утс ме.ђспа на братству и Јединству нашкх нарсиа и нарс*дности, иа мсђусобно.м повсрењу и са.моуправноЈ интеграцкЈк њезиних друштвеннх мазериЈалних потсн цијала. Ј — Ми не смемо да по мери злочина АЗИЗА КЕЉ МЕНДИЈА ценимо сваког младог А.тбанца који Је до растао до лушке. То би било са оне стране .моралних и ааконских начсла на којнма јс АрмиЈа све зем ље стекла славу у ос.лободилачком рату и великлг уг леда у пораткоЈ изградњп. м. и.
КОМЕНТАР 23. 12. 1987. • БРОЈ 350 СВЛКИДАШЊЕ ЈАДИКОВКЕ Пише: Драгиша Пандуровић РДД, ШТЕДЊА Н ПДМЕТ У ГЛДВУ ЛИСТА АКТИВИСТА ПРИПРДВНИЧНИ СТД1Н 34 НЗВУ ГОДННУ Окрећсм послсдњс листопс калсндара и одбројавам дане старој години. Одлази заувск и добро јс ппо Је тако, ннигта нам баш поссбног пиЈс ни оставила Незиам зашто али понскад сс и Ја оссћам као стара годима. Све ЈаспиЈе вндим псрспсктиву Јсдног сталсжа оЈаћсиог због сопствсног исзпања п заблудс. А живог оиаЈ бо.вн за коЈнм смо стално лотрчкигали пролази ппрсд нас а ми нпак мало тога ихгамо од њсга. Још см>* само присутпи као посматрачн њсговог пролмжсил н Јасно Је да смо у трци за њим далско заосталн. Шта оваЈ жниот може да понуди четворочланоЈ породици са проссчним примањима од 13 старих милиона. Пре нсколико гцтниа много а данас борбу за опстанак. Голи жнвот покрнвамо гардсробом на крсдит без учешћа, снндикалним кромпиром и сланином н народннм хлебом. Гснсрацији којн долазм све Је опорсзоеан« као луксуз. Она друга гснсрациЈа која нс оллази држи се и грчсвнто брани стсчено. Посматрам живот коЈи ми нејасно промиче као фнлм у нсгатн- ■у. Ове годнне нисам купио ннЈедну честнтку. А кад мн Јс неко напнше са лспнм жељама оссћа.м се прсвареним. Зато Ја ннком пишта нс честитам Јср незнам шта бих. Долази Нова го*цина изваднте пз плакара лластичне јслкс и кутнЈс са накмтом. Макар због дсце опа су мала па сс зато и радуЈу. Поштсдимо их наших лроблсма онн су нсдужни. Ја лично себн не желим ни Јсдну Нову годину, РадиЈс бих да лобсгнсм у оне старс добре шсздссстс када смо тамо галантна трошили чак и незараћено. Биле су то годнне благостања чиЈс ће трагове спознати многе генсрациЈе наших потомака. Жнвот н Нова година иду заједпо. Свака Нова годнна Је Још Јсдна година жнвота. СтоЈнм пред шареним плакатама коЈу познваЈу на „наЈлућу псб*'. То одавно вншс „иЈе за лоштсн свет. Деда мраза бнх ло снли закона у обавсзну лензнЈу. Новој годнни би ^тео обавсзнн прнправпнчки стаж од гпест месецп. СвоЈ живот мењао бих на був.љаку за бол>и. Живот Је кажу статнстнчарп данас скупљн него икад нкад а оно што од њсга нмам нс бнх шгкнд пожслео ником. 1987. година је на измаку. Шта наши суграђани мисле о години која из.миче, шта би жслели да их прати и следеће« а шта никако не би с.мело да се поиови? Уопште о жељама, о иницијатнва.ма, празничној ат.мо сфсри разговарали смо овпх дана на параћинским улицама. билизује па би с.мо поново безбрижно дочекивали пред стојеће нове године. Родитељи ме и данас по.мажу али хоћу ли моћи да п ја то пружим својој деци. Слађана Милојковић, студент: Ове годние постала сам члан Савеза ко.муниста. У мојој месној заједници мла дих чланова СК има тек десетак. Желела бих да их следеће године нма много више, јср то је једини начин да се са више поверења крене у про.мене на боље. бро бро них на и Светозарева постоје вншс места на кој‘а може да се изађе. Ипак све то доТо би био пун погодак реалне жеље за следећу годнну. кошта па би било дода се просториј'е месзаједшша ставе више располагање младима. Милисав Јаћимовић, — РО „Градитељ": — Општина тражи да подигне лорез за пољопривр>еду 2,5 одсто. Две канте горива сам пре неки дан платио два милиона и двеста хиљада. У „Градитељу" је већина радника са села, али многи би се вратили када би се подстицала пољопривредна производња. Овако пе преостаје ми ништа друго но да након посла мрзнем на овој зими чекајући аутобус. НИЈЕ КОНАЧНД У нашој активиста” нашла су истакнутих рубрици „Листа током године се имена више друштвено-поли БАРОМЕТАР Пише: Љубиша Милић Како сс раћа инфлаци)а, како расте п гута све ‘п.тпорс радничкс класе, коЈа би да ЈоЈ се супротстави радом и већом продуктивпошћу? Свс то читамо ових лана из живс књиге — Југословенске скономскс ства риости. Али, постоЈн нсшто што јс педоступно за наш пбнчан раднпчки свст, сваког ппштспог човска који живи нскључиво од резултата свога рада! (зар н так вих има даиас!), То Је питањс: како ову инфлацнју очувати а ла у постотку нс падне ни за Јсдан промнл доле, а камолн за Јсдан посто! За њено смувањс иа истом нивоу постарала сс већ радннчка класа. Наравно нс своЈсвољно, всћ измапн пглнсаиа н притиснута лошнм личним дохоцима. Епо како отпрнлнке то изглсда, нарално, шсматскн веома поЈедноставл.сно. Радници радс осам часова. Ефсктивно раде чстп рн часа, а преостало времс нонако нсмаЈу после. Од чстирн часа, два радс за лпчне дохотке, а следсћнх шест ствараЈу вншак врсдностн! То лам Је она лова тв општу и заЈедннчку потрошњу н свс могуће допрн носе. С оозирс/.! да за такво кратко врсмс мало шта могу да лроизвсду, на тржишту се јавља мап>ак робе, коЈе су зато скупе. Да бп могао да их купн радник мора да и.ма доста пара. Чим добнЈе доста иара роба лостаЈе Још скул.ља, па Још скупља, па Још скупља. све док не постане толнко скупа да пнко не може да је купи Јер робс ионако вшие нема. Продуктпвност Је све инжв јер Је радннк незаинтересован да радн, па непроизводњом он ссбн свс внше стеже омчу око врата. Онн коЈи живс од тућег рада живе свс бољс што Је мањс робе на тржишту! Парадокс!? Ма не, чнста истпна. Услед малих колнчина робс на тржнш ту, све Је вишс пара, наравно нсквалитетнпх (алн са мо за радилка). Гомнлу нсквалитстне лове функционе ри држе у бапкама и са динарским каматама подмн руЈу хирове своЈе дсце, свастике и неке соцпјално по срнуле рођаке коЈа ннЈе на времс регулисала борачкх стаж за пспзнЈу! Што пнфлацнЈа вншс дивља лора на књижицн Јс све дсбља и деб.тл! Девнзнн конто Јс монако стабилап и допуњуЈу га увск када сс прмрези иско дипломатско-политичко-туристичко путован>с у земље са конвертибилном валутом. Народ Је ошамућен. Огр<вмнс количинс лове троши за покривањс голог живота. Сваки радник Је мили онер. Остварсн Јс сап опог ситног буржуја коЈи Је рскао да ћс јсдног дапа сваки пролстср бнтн мнлнонер! Драгољуб Јовановић: — Има.м 80 годипа. ЖнI вп.м од неке мале кирије. ! Пола килограма хлеба ми : траје трн дана. Још мало ми је остало, на ништа се | не жалим, ништа не желнм. Шабан Јакупи, приватник: — Бпо сам борац Прве Косовске ударне бригаде. Данас поЈ’едини су побеснели. Желео бнх да се људи не замерај’у међу собом. Наопако се ради. Национал на мржња мора што прс да се искорени. Које год вере и националности био, морамо схватити да смо сви ми браћа Југословени. Слободан Танић, ООУР „Услуга": — Поред овакве наше земље мн увозпмо млеко из Холандије. Ннје онда ии чудо што за Новогодишњу ноћ нећу имати прасе. Потребно је у следећој годнни прнћи са више разумевања рационалнијој производњи било она индустријска илп пољопрпвредна. Јоца Николић радннк СУП-а: — Волео бнх да се реши питање окупљања младих. Сматрам да у „Швајцарнји" човек озбиљних схватања не би требало да крочи. Боље јс окупљати се по кућама, друштва за ссбе н уз вндео, музику, проводити врсме, иначе у „Швајцарнју” улазнм са.мо кад пптересп Службе то захтеваЈУМиодраг Илић, електричар: — Када се мало боље погледа, добро је, може се једино да се цене стабилизују. Волео бих да сво.м сину Аци увек нспуњавам жеље. Још од сада тражп пакетић. Ако Фабрика не буде давала, ево има овде у Робној кући па ћу му купити. Зоран Божинић, — неза-1 послен: — Скоро сам завршио средњу школу. Воли.м да путује.м, то бнх желео и Ј следеће године. Да бих н-ј мао за путовања н гардеро-1 бу обично доносе.м нешто и за продају. Изгледа да следеће године неће ићи ! тако лако, девизе је све теже наћи. Ненад Јелнсавчић, машинбравар: — Желео бих да следеће године омладина добије просторије где ће моћи самостално да се организује. С обзиро.м да сам музнчар, волео бих да се ту свира гитара, да се приређују пзложбе, размењују књнге, касете и друго. Нису нешто видљиви резултати рада омладинске организације тако да би оваква акција бнла обострана. Мирослав Васић: — Желео 61IX да се Главнца припоји Параћину, нарочито од како са.м чуо да Фабрика штофа прелази на старо радно време, што значи задњи аутобус у 22,30 часова. Можда бн било добро да се у Главицн као некада организују игранке. Нормално актуелнс у духу садашњег времена. Па можда још и да се одржп акцнја „Сусрети села", алп ако је могућс свежијим програмнма. Бранко Муратовић, пензиоиср: — Када сам пснзионисан V мој’ој радној органнзацијн су била слаба прпмања. Мала мн је пензнја, скупоће су велике. Ако може пеизија ла ми буде мало већа, то бп мн била новогодишња жсља. Бранка Савић — продавац: — Запослнла сам се, удала, имам деце. Желнм да сс тренутна снтуацпја стаСлађана Рајчић, студент: Лнкету прппремно: — За разлику од Буприје Зоран Илнћ ј Саша Радовановпћ, V разред ОШ „Стеван Јаковљсвић": — Жслео бпх да поправи.м оцене. Није да ми баш ие нде, али могао бих боље. Можда би било добро да у биоскопу нма впшс добрпх фнлмова. А, да, како би било добро да постане.м бољи фудбалср. ! тичкнх радника, који су уз 1 свакодневне радне обавезе активио бнли укљученп у ; рад друштвено-политичких органнзација и дали несум1 њив доприиос у развоју на- : шег друштва. *У овој* руј брици представили с.мо вам Јована Марннковића, Мила на Бокића, Бранка Вујасиновића, Бошка Калабића, Зору Недељковнћ, Дракчета Бурића, ~ Боју Јовановића, Драгољуба Томића, Драгишу Бокића, Алексаидра Кнежевића, Ранка Бранковића, Илију Јаковљевића, Софнју Ивановић, Љубомира Огњановића, Стевана Ми лутнновића, Станка Здравковића, Богомнра Ракића, Мо.мира Јсздића, Станка Јо вића, Михајла Урошевића, Душана Булата, Зору Гајић, Здравка Боснћа, Пољку Пе шнћ и Станимира Шутића. Сва ова пмсна везана су за послсратни развој наше 1 општиис и шире друштвсI но-политпчке заједнице. У овој рубрпци јс бнло места и за ј’ош многе људе, , али о њима ће.мо другом ј приликом п другом згодом. [»■ м. ж. ПРИЗНАЊА ЗА ДАН АРМИЈЕ ДОДЕЉЕНЕ ЗНАЧКЕ И ПОХВАЛЕ Савст за нароану одбрану Скупштнне Оптптмпе Парааип доделио је ловодом Дана ар.мије Значку народ пс одбранс МИОДРАГУ ГОЛУБОВИ БУ из Југобанкс, РАДИВОЈУ МАТО ВИКУ, Гарнлзон ЈНА, ЉУБИШИ ПР. ТКОВИБУ, РО Параћин, ЈОВИЦИ МИЛОШЕВИћУ, „ЕлектроднстрнбуциЈа”, ДРАГАИУ МАРКОВИБУ и.т Параћинкс’’, АЛЕКСАНДРУ КНЕЖћ ВИћУ, МЗ „Цснтар’’, БОРИСАВУ ПАВЛОВИћУ, Фабрпка цемента, 30 РАНУ ДРАГАНОВИћУ СФС, п НЕДЕЉКУ ГУЊЕВИћУ, Огаптпнскн штаб Цивп.тке заштите. Савет за народну одбрану доделио је н похпалу Драгославу Алексп ћу нз ОШ „РадоЈе До.чановнћ”, МЗ „СИЊИ ВИР”, „ПАРАћИНКИ -, ШТАБУ ЦЗ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТА КЛА и ЦЕНТРУ ЗА ДЕЧИЈУ ЗАШТИТУ. Савст за народну одбрану Скупштине МРЗ ШумадиЈе н Пом<равл>а похвално Је радну органпзацију „Будућност’’ и Месну заЈедкицу „Центар”. Одред извпђача „Бралко Крсмппо пић” нз Параћина ове годнне понсо Је прпзиање „Злагна плакета’' Народнс одбранс’’ коЈу је доделн.то Нрелседннштво Содојалистнчкс Рспублике Србпје. СИНДИКАТ м. м. опозив НЕДКТИВШ Појава исакгпвности чланова Вс- | ђа Савсза снидкката код поЈедштлх । чланова, која се најпре огледа кроз недолазак на састанке овог фор\*ма. Синиша Пстровић — актпвнста Феријалног савеза: — Волсо бн.х у Новој годпнц да Фернјалнн савез буде снажније подржан од свпх структура како бп успсо у својнм настојањима да пружи прилпку младима да се друже. Наравио у једном правом смислу, васпнтном, културном, забавном, за разлику од постојећпх места коЈ'а углавном пружају супротне могућнотн. посредно н на нензвршажхње зада« така, санкиионпсана Је на последњој ссдницк Већа. Због исказанс неактпвности, Већс је одтучи.10 да опозове своЈа тра члана и то: МИЛАНА ЖИВАДИНО ВИћА, ДУШАНА МИЛОЈЕВИћА, и ЈОВИЦУ ПЕТРОВНБА. На њнхова мсста кооптиранк су ЈОВАН КАЛАЈ ЦИБ н ЗОРАН БОКИћ, док ће се о трсћсм члану, охтучиватн на на< редноЈ ссдници. Са праксом опоонва кеактнвних спкдикат ће паставцти н даље, а у циљу квалнтетног н сфнкасног рада ово оргшшзацнЈе. м. и.
ПМИТИЧНИ ШИ80Т У ши 23. 12. 1987. • БРОЈ 350 СМАЊИВАТИ НсПРОИЗВОДНИ АПАРАТ Током расправе 11. децембра, прнсуствовали смо и једном збору грађана у месној заједнипи „Центар". Наирте за 1988. гцодину окупљеним грађапнма тумачио је Стојан Вељковић, председник Извршног Саве та. V расправп која је уследила, главни акцент сс поставио на питањс изузетпо велике производне рсжије. Речено је да и администрација у друштвеним делагностима, или што надградњи толико не оптерећује приврсду колико непроизводни баласт V производним погоннма. Такође је у дискусијама дрста говорено и о малој привреди. Грађани пстичу да сс изразито осећа недо статак занатлија у самом граду и да их треба стнмулисати пореском полптиком и простором за отварање за натских радпоница. Такође, напомињу учесници. у расправи, мала приврсда не сме да сс претвори у масовно отварање кафића и осталнх угоститељских радњи. Збор грађана у меспој заједнвци „Цеитар”, поиово је актуелизовао питање свр сисхОдности региона. Рсчсно је да они у овом треиутку нити нспуњавају функцију, ннти ова средина има користн, а у регнону је формиран ирофесионални апарат који добрим делом нагриза доходак ове среди не. Сликовитије речено, ка ко примети јсдан од учесника у расправп, сваког дана из' општпнских средишта „трче" аутомобнли у регионално средиштс са ре гионалннм функционерима. Такође је речено да би ди ректна веза са републиком, без посредовања региоиа, •била боља и делотворнија. Ако би се свела расправа која је вођена у поменутој месној заједници можда би само једпа речепица била најббља слика размишљања >становника најмпогољудниније меснс зајсдпицс у граду, а коју је изрекао Александар Кнежевнћ: „Мењати понашањс у коришћењу и трошењу друштвених срс дстава”. М. И. БЕЗРЕЗЕРВНА ПОДРШНА РАДУ И ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈИ (Наставак са 1. стране) — Радннчка класа пиЈс оно што јс била послс рата. Просвсћеппја Је п ВИДН шта сс радн. Раднпк остаЈе бгз посла због два шрафа у иепу, а нски људи нс буду осуђснн нн за много крупније ствари. — У Савсзу комуниста и.ма суви шс опортуииз.ма, нсзамсрања, двоЈног морала. На свим скупоинма сви хоће.мо нсшто да мењамо. Хоће.мо да мсња.мо нског другог, а ие нас, рскао Је пзмеђу осталог СЛОБОДАН ћОРБЕВПП. И Ш1када не.мамо снаге ла истерамо одговорносг у сопствепој срсдвнп. — Члаповп Салсза комуписта подр жавају Осму седннцу јср всрују да она представља раскнд с оним лоШИ.М што нас Јс до сада праткло као што су: лоповлук, мнто, корук циЈа, а најпре лоиа кадровска полнтика „ти менн ја теОи”. И зато са тнм трсба прекпнутн сматра СЛОБОДАН ЛНБЕЛКОВИП. — За овс две године ко.тнко смо члановн овог Комитста доиоснли смо закључкс п одлукс којн свн ли че Једаи на други исгакао Јс ИлнПОВЕЋДВАТН ОРОИЗВОДЊУ СМДЊИВАТИ ООТРОШЊУ (Наставак са 1. стране) • СИЗ-овима нн проценат више Доста јс неЈасноћа бн.то код Општнх друштвеннх и заЈеднмчкнх по! трсба у отитлни. У нацрту Друштесног договора о остварпвању политикс обсзбеђсња и коришћења средстава за задовољаваље заЈсдннч кнх потрсба речено, Је да пораст пзворннх прнхода за редовку дела тност СИЗ-оаа и органнзација удру игсног рада у области друштвених де латности, нс .можс да буде всћи оц 90 одсто од стопс раста дохотка дру штвснс приврсдс по псриодични.м обрачуннма. У првој всрзнЈи кацрта докумсната, планирано је да стопа раста дохотка друштвснс прнврсде ндс 48,89 одсто, а на основу ове стспс раста планиран јс п раст опшге 31 зајсдпнчкс готрошње, у просеку, за 44 одсто (одпоси сс на приходс и наменс коЈс сс огропнчаваЈу). Међутим, у послсдњс.м моменту, када јс јавна расправа била у са мом фипшпу, дошло јс до нзмсис. Према доступним ннформацнјама, стопа раста дохотка друштспе прип рсдс за нарсдну годину планнраиа Је да буде 83,5 одсто. Оваква стопа раста (у плановима) повукла јс и промсис у односу иа зајсдничку и ог.шту потрошњу. Прсма Закону, у овом случаЈу стопа бн била у.мањспа за 12 одсто, што зпачи да бн до звољсии пораст заЈсдничкс п опште потрошњс мзносио 71,5 одсто, у прпој верзијп која Јс разматрана, фнгурирао је прсдлог да се средства ко ја иду за осповно образовањс и здравство пе ограничавају. Новом пнтсрвснцнЈом средства сс нпак ограиичаваЈу, алн сп пешто већп.м про цсито.м од 76,5 одсто. Ова повсћања стопа нису паишла иа добар пријсм кср радннчке класс. Међутпм, постоји уверавањс и опрсдељсњс, да сс приврсда нећс додатио оптсрсћивати Јср сс стопе издвајан.а за ове потребе, ш< за Јоту псћс мсњатп. лучила да прпхвати најннжу стопу. тачннЈс 80 одсто, а предвнђена јс и Једна новина. Рсч Је о томе да ћс се обвезнпин пореза од 18 до 27 го днна, ослободнти пореза н допрнно са (осим за пензиЈско-ннвалидско н здравствсно оснгурање) у року од три годпне. Ова олакшнца односила бп се на оне коЈима Јс пољопрпвреда основно заннмање. ром, да се снгравпчавају средства од Раст опорсзнвања осстнће м опи коЈп се баве занатством и другнм приврсднвм дслатностпма . Н ово повсћањс Јс у нескладу са огпрсдељсњсм за развој малс прпврсдс. Да бл се колнко-толкко ублажила нспп јатна истина, предложено Је да сс у односу на раније годннс, за закатске дслатностн, прсдвиде олакшицс! Он<1 који стпарају закатскс ралњс бнће осло»*>ођепи пореза у првоЈ годннп рада, што сс до сада одпосило само на услужне делатно сти. Ово би бно шЈкраћп прсглсд на црта докумснта који би сутра трсба ли да усвоЈе дслегати Скупштипс општкис. М. Илпћ ја Божић. Још дапас бнс.мо моралн да каже.мо да нећемо да ралн.мо као до сада и онаЈ који искочи мора да папусти нагпс рсдовс. — Ми смо по раду и понашању. а нс само по лнчинм дохоиима међу последњима у кашоЈ Републнцп. Ставовс н зак.ључкс Осмс седнице ЦК СКС мора.мо да схватн.мо као наш прсвасходан залатак Јер само тако можсмр да нмамо успехе н идсмо напред рекао Је нзмеђу осталог МИЛАН ПЛНИН, прсдседник ОК СКС. II отгалк уческицн у дискусији су даЈући безрезсрвну подршку ста вови.ма Осме седнице захтсвалн всћу комплетну одговорност за све комунксте наЈпрс на свакодиевном пзвршавању радиих задатака, а и у из вршавању њских ставова и закључа ка. На базн ст&вова Осме сединцс ЦК СКС и днскусиЈа на овој ссдпнцп и бнћс урађенн закључци и достављсни основним органкзацнјама СК како бк били уграђеии у њнховс програмс рада. О реализа цијн ових закључака у Општнкском комнтету СК разговараће се свака три мессиа. М. Ж. ВЕВЕ САВЕЗА СИНДИКАТА О НАЦРТИМА ДОКУ<МЕНАТА ОДГОВОРНОСТ м И Документи који треба да нсликају динн нашли су се на дневно.м реду ссднице 17. децембра. Веће је разматраЈући понуђе љења за наредну годину, са примедбом да вреди, о чему се ових дана, такође, води НЕИЗВРШАВАЊЕ привређнвање п потрошњу у наредноЈ гоВећа Савеза снндвката општине Параћпн, пе нацрте докумената и полржало опредеје пеома мало простора поиуђеко малој пријавна расправа. СаглсдаваЈућп проблсматику која нас очекуЈс нарсдне годнне, члако ви Всћа су поссбпо мнсистнралн па именовању носнлаца реализације Рс золуцнјс, са тражсњсм њихове одго ворности у случају нсизвршавања. Такође, Је ипсистирано да се о<Ј>ор. ми тсло којс би пратнло рсализацију планова п документа и о то.мс мессчно нзвсштавало све органс. Конкретнзацију својмх виђсња рс алвзацмје планова за наредну годмну, члапови Сиидикалног већа преинзиралн су више у тачака. НаЈпрс, речсно је да треба смањити планнранс трошковс пословања до 5 проценагл, а за исти постотак по пећати прсдввђсње плаиова прсг.иводње. Затим, даље сс кажс, да Ге золуцвја ннјс понудила н рсшење из ласка из крнзс опдашњс првсрсде, што сс можс сматрати као пропуст и мањкааост овог материјала. Син дикат ииснстира да сс у радним органнзацијама утврди најкижп личнн доходак (пс односи сс па загарантованн мнипмум). Порсд смањивања трошкова производње крссатн свс трошкове опште п заједпкчке потрошњс, а рспрсзсктацнју смањнти за дссст одсто од стеча ни.\ прапа. Што се тнче захтепа 8. седкпцс ЦК СКС о смањквању непроизводног апарата, Синдикат се залаже да сс у нарсдпоЈ годтп< аљминнстрацнЈа к кспронзводна режкја смањи за 10 олсто, а за т<«шко повсћа број радника у нспосредној производњн. Да би се плановн реалнзовалк л захтсви синдкката остварнли на ложено јс свпм основннм организациЈама да се своЈскк ДнгажуЈу на поменутнм задоиима, како С« лсиу ђспн плановн бнлк плапови рса.тпостн, а нс жеља. М. Илнћ Ставови ЦКСКС о идејно-политичким питањима друштвено- -економског развоја у 1988. години (4) ЦК СК СрбиЈе оцењуЈе да у чнтавом лослеконгре спом перноду, као и у току овс годпие. резултати у развоју приврсдс и друштвено-скоиоИскнх односа не | лају по^здим д« се наше друштво прлблМжава излас ку нз крнзе. О томс наЈрсчнтпјс сведочи: успоравање I прнвредпог раста, сталпо растућа иифлапија. великн аефмцит платпог бнлапса н отсжапо нзпршапање об ; аиеза према пностраиству, изрознго смањивање реал । ног лохотка прнсрсде, снор.мно повсћањс губитака, по горшање однсеа у расподели уз знатно смањивање акумулацнЈс, јачање соцкЈалне нсснгурности и напс тостн. Све то показује да досалашња економска полити ка н на нпвоу ФсдсрациЈе и на нивоу Републкке ии Је дала очекнванс рсзултатс и да Је у везн утврђиви ња политике друштвено-економског развоја у наредиоЈ годнпн неопходно нзвршитк корените промепе. Претпоставке за то трсба стварати бржом и целовнтом лоградњо.м приврсдно-скстемских решења, иа ос пова.ма Друштвеног програма сконо.мске стабнлизациЈе. ПмаЈућп у виду недсљнвост рсшења и заЈедничку олгопорност свнх за кзградњу прнврстног снстема Ју гославнје ЦК СК СрПије истиче своЈе оцсне и ставове о потребкн.м про.мена.ма и правпи.ма на којима бл гребало деловатн. Залагањс зп ставове пз ове тачке по.тразу.мсва да сс они у зајсдннчком изналажењу најбољих рсшсња и прнхватљиних за свс у Јутославн ји бранс аргумснтима, а то значи и да се уважавају н аргументи лругих. Инфлацнја, као спнтстичкн и наЈгежи израз неус пеха досадашњс! начина пођсња екопомске политике и остпарппања Дугорочног програма скономске стаби лизациЈе, припремила Је у овој годинк забрињавајуће размере. Сталнн и свс бржи раст цсна драстичио је дсвалпнрао нацпоналну валуту к постао озбиљна кочинца развоју. Политнк посгупннх промсна олноса псна поЈедкиачнн.м корсктура.ма ннјс дала позитивне рсзултатС. ЦК СКС сс залажс да сс што пре нзврши Једножре мена комплексна рсфор.ма односа свих цена на осно ва.ма кригернју.ма Дугорочног пр'» рама еконо.мске ста ; билнзацнЈе уз свс псопходне пратеће мсре коЈе ће да обсзбсдс чначаЈно обарањс ннфлације у иарсдноЈ го днни. Успостављање нормалпнх односа цсна и њихо ва стабнлизациЈа Јс услов и прнлккп за прнпре.му и Једнгоремсно пуштањс у лсјство свнх промсна пред лиђсннх у Дугорочном програ.му коЈс су до сада од лагане. Залажсмо сс да сс наЈхитннЈе иа нивоу Југос лавпЈе сачннк копзпстситап антннпфлаиионн концеит остваривања Дугорочиог пр<«рама и повсћа одговорност за њпхову рсалкзациЈу. КОНФЕРЕНЦИЈА ОК ССРН БРЖИ РАЗВОЈ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ Синдикат ЗАВРШНИЦА ИЗБОРА 29. ДЕЦЕМБРА Избсфи у Синдикату, који теку од септембра месеца, ових дана улазе у завршницу. На последњој седници Већа Савсза синдиката општине Параћип, договорсно је да се 2° децсмбра закаже взборна ссдница синдиката општннс Параћин, договорено је да сс 2°. децембра закаже Изборна седница синдиката општнне Параћин. Том приликом разматраће се Извештај о раду у протеклом периоду, План рада за 1988. гоДину, Програм акгивности у областп општенародне одбране и друштвсне самозаштите, а за пареднп дво годишњи мандатни перпод бнће изабран и председнпк! Већа Савсза синднката општине Параћин. М. Ј. © Непосредно опорезивање грађана Полптика лорсза п допрпкоса, прсма пацрту Друштвеног договора, у нарсдпој и нарсдпих годнна окрстаћс сс нспосрсдном опорезпвању да би сс смањили захтсви од приврсдс н успорило наглашсно по всћзњс обавсла становништва. Обзикорсза па промет, а да би сс обсзбс дпла срсдства за потребс буцста, законодавац Јс предложио да се валоризуЈс катастарски приход пољо привредника од 80—90 одсто. Ово Јс нзазвало доста негодовања код зем љорадиика, Јср нијс у дослуху за ннтснцијама о развоју пољоприврсдс. Имајућн то у вкду, општина сс оД- □ Општинска коиференција Социјали стнчког савеза радног парода, на својој седници од 10. децембра, раз.матрала је Програм развоја мале привреде у наредној години, а такођс Ј’е и добар део свог времспа по светила расправп о положају и улози друштвених организација и удружења грађана. РазматраЈућп Програм разооја мале прнврсдс, КонфсрснциЈа јс потврдкла ставовс са Предссдништва, о чему Је било вишс рсчи у прошлом брсЈу нашсг лнста. Такође Јс усвоЈиаа к документ везап за ову проблсматику, а коЈи је имсиован Правци акцнЈа ССРН у развоЈу малс привреде. Пнтања друштоеннх организпција н удружсња грађана, такође су се нашла на диевиом рсду конфсрениије наЈмасовннЈс друштосно-политнчкс организацнЈе. Иначс ово јс финалс акције коју Јс водила ОК ССРН у зајсдници са Конфсрснцијом омладпнс, о чсму смо такођс ннсалн у вишс наврата. Чланови конфсрснције су усвсЈилн прсзснтнранн матсрнјал и закључкс. Уводничар за ову тачку дневног рсда ЈАСМИНЛ ПЕТКОВНК — МЛТНП, сскретар Коорднпа17<оног одбора за рад друшгвских оргаиизацпЈа и удружен.д грађана подсећа на нс баш завидан положаЈ оаих ссгмсната ССРН п апелује: — Значајан Је да^ринос друштве нич организацнја н удружења грађана у решавању актуелних друштнених питања из свнх области живота к рада. Због тога, треба мењати одиос свих друштвеннх субјокдта прсма њима, тачнкЈе према њнховом значаЈу месту к улози. Не опходно је подстаћн и оЈачатн сарадњу, напстмиње Јасмнна Петкопл!, __ Матић, са одговараЈућим секцнЈама н одборима ОК ССРН к и обсзбсдитк корелаиију програмских садржаја. м. и. СТРОЈ РЕВОЛУЦИОНАРА СЕ НЕУМИТНО ПРОРЕБУЈЕ УМРО ЂУРАЂ-ЂУЂА ЈОВАНИЋ Актнвност омладинске организације У ТОКУ СУ ПРЕДИЗБОРНИ САСТАНЦИ V осиовпнм оргаипзацијама ССО у току су прсдпзбор ни сабтанци којн треба да буду завршепи до краја дсцембрА. Изборни састанни су планирапн за јануар, а за крај фебруара пзборна конференција ССО. М. Ж. | Неустрашивог ратника, војника, револуционара испратмло више стотнна грађаиа Параћнна. Последње поздраве упутили саборци Бура Букнћ, у име ове друштвено-политичке заједннцс н Живота Стојановнћ, у име општннске органнзацијс СУБНОР-а. Једанаестог децембра, у 67 годнну након тешке болестп умро је Бурађ — Буђа Јованић, носнлац „Партпзанске споменицс 1941.”, ратннк, рсволуционар Тнтовог кова п убеђења. Подно јуначке Козаре пре 67. годнна, родио се БурађБуђа Јованнћ гдс сс напајао слободарством н родољубљем. Са 16 годнна спознајс тешкс услове рада у руднику н ту стнче прва искуства, основнс иазорс о положају радног човека кроз штрајкове н протссте за бољн живот. — Ратна биографија револуционара је импозантна. V тешкил: ратним дани.ма 1941. године Усташс га хапсе. Породица страда. Међутпм, револуционар се чупа и изв.тачи. Стиже међу устанике. Код доктора Младена, Шоше, Рауша, Шипке, Башића, Шнљеговнћа и других. Дочепао се пушке, бо.мбе, .митраљеза, Партије. Борац, водник, командир, ко.месар и командант. Као пи њег^ви вршњаци ппје знао за његое крај. Идс н ратује. Грмеч, Козара, Централна Бос на, Иеточна Босна, Санцак, Црна Гора, Србнја, Београд, ослобођењс. Стнгао јс да внда ратничке ране у Барнју у Италнјн, а снда у Совјстски Савез одакле са барјако.м тснкистс стижс н ослобађа своју зе.мљу, говорн у послсдње.м поздраву Бура Букпћ. Накоп рата обапљао јс бројнс одговорпе војпс дужиости све до момента када га је болест одвојнла од војннчкс униформс. Груди револуциоиг Титовог кова красила сћ бројна признања. Најпре два Ор дена за храброст. Орден заслуга за народ са златном звездо.м, Партизанска звезда, Ордена за заслуге за народ II реда, Орден Браства н јединства П реда, Орден за војнс заслуге, Спо.меннца 1941. и страно одликовањс — Пољскн партизански крст, а такође је добитник и највећсг прнзиања овс срединс, Октобарске награде. Пос.мртпи остацн Бурађа -Буђе Јованнћа сахрањени су 12. дсце.мбра на параћинско.м гробљу уз војннчкс почасти. На послсдње.м испраћају, ол револуцнонара су се опростилн Бура Букнћ, н н.ме овдашње друштвено-полнтичкс заједннце н у пме бораца Живота Стојановић. М.И. УМРО ИОСИЛАЦ „ПАРТИЗАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ 1941.” ПЕТАР БУРАЗОР ; Из редова проверених ' револуционара и ратиика отишао је на последње путовањс н носилац „Пар тизаиске спомсницс 1941.”, Петар Буразор, рођен 1919. годнне, у Комненицн (СГ БИХ). Пстар Буразор је премпнуо 21. децсмбра, а сутрадан сахрањен на параћннском гробљу уз војне почасти. За своЈ ратнички пут у Козарачко.м одреду, а н касннје у врс .ме нзградњс н обиове зе.мље, одликован Је броЈ ним ратни.м и мнрнодопски.м одлнковањима. РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА ПАРАБИНСКЕ ПРИВРЕДЕ Пише: Зијад Кадрић ■ • Ушли смо у послсдњн мсссц овс ПОСЛОВНС грднне. (г Бкло би нерсално очскиватн дд ћс сс стањс ‘у пос- ' ловању прнврслс поправнти до краја годинс, ако зна мо да су се упраго у пбследњсм кварталу овс годцпс по1орша.1Р усллвк привређнпап.а, што јс у .многомс ■1ОГОДКЛО нашу припреду. Врло вслнкл скок цсна, снер гнЈс, сиром|мз и свим репро.материЈалпма. кој« улезе у матернЈалнк билапс прокзволње стакла, цс.меита, штофл-ц ц др^гих производа, као и пораст камата ка I креднтна новчана средстса н још други иепословнн И фактор, у многомс су погоднлн пркврсдне, и друге «>р » I ганкзацнЈе, шго ћс свакако погоршатн пословнс рс- I зултате до краја гччпне. Оно што највишс забрињава, што сс у извсштају И у послзвању можс одмах запазити, Јсстс сталн« пораст губптака у маси. Скоро 50 одсто ООУР-а у Оиштипч псказало Јс губитке у пословању за девет месецн у кзносу од 5.719 милнаиа дннара. Укупна акумулација к°Ју Јс остварнла пркврс.ла Општинс у псто.м перио.лу нзпоси 406 милнона динара, и ннјс довољна ла пок риЈе на Једну десстину губитака. Неке осноине н радне организацнЈс, које су пословале са губнцп.мп, нису покрпло ни у.пжена средства у рспродукциЈу, одиосно нзгубиле су дсо уложеппх средстава, што Јс увћало губиткс, -/ Друго што Јс карактеристично за већкпу осиопнпх и радниу оргапицнЈа нашс Општине Јесте пад пропзводњс за дсвет мессци ове у односу на истн пернод 1986. годинс. Из тога регулираЈу нсгаткпио и други показатсљи мсрнторни за успешност пословања приврдс и друштвсинх’ делатности Општине. Скоро код свих оснааних п радиих оргакизација мвња Је пронлводња п у односу наплан. Ако апамо да Је у већнни знагно нижа од производње могућносги иисталираннх капацптста, онда је Јасан закључак да Је арло нкзак степен коришћсња производњс схлреме добрлм дслом узрок лошпх пословних рсзултата и губнтакл. Треће што Је характсристично за приврслу Ошитпне, упоређуЈући Јс са привредом Рсгнона н Републике, Јссте спорнЈи раст свих мернторних показате *а успсшности пословања. Споријп раст укупног при.хота дохотка. лнчинх доходака, срсдстава аку.мулаинЈс, кое<|.:шнЈснта обрта средстава. стопа аку.мчла.^вхс и рз продухгпвнс способностп, п друго. а Једио јс већ.< пораст губитака у лрпвреди каше Општнне у односу на Региок и Републику. (Иаставнћс сс)
ПРАЗКИЧНА СТРАНА СУСРЕТИ • БРОЈ 350 23. 12. 1987. ЗЛПАЖЛЊД ЈАВНОСТ У РАДУ КУДА ЗА НОВУ ГОДИНУ? МЈШ10РЕННЈА IIНАЈОТВОРЕНИЈЛ НШ1№ 101101111917. „Оно што иовпнс нс објавс нијс се .... догодило”, кажс позната изрска. А наше ни новинарско искуство показујс ла с-з у пвој нашој локалној срсдипи пскс значајније ствари и догоде, али да, ипак, осгану ван страннца нашсг листа. Један број руководилана као да јс заборавио да јс потрсбна јавност у раду. Када сада на крају годинс сумнрамо рсзултате и ако бпсмо којим случајем протлашавали најзатворспију организацију за представнике „ссдме силе”, убсдљиво прпо место припало би Фабрицн адитпва. Бсзбројнн покушаји да сс уђе у ту оргаппзацнју, да се разговара о њспом раду, повнм производима, остали су бсз успсха. Фабрнка аднтнва, јединствспа у пашој земљн завређујс пажњу јавности, али је она ускраћена н новннарима н чнтаоцима. Када говоримо о лошим прммернма треба поменути п светле. О Стаклари смо врло често пнсали, крнтиковалн псгативностн, коментарисали појавс, хвали.ти оаднике. И нијсдног момснта нисмо доводили \ сумњу хоће ли се моћи у највсћсм параћниском колсктиву доћи до информација, ко* пунити прсдвиђен простор у новикама. Несумњив доприпос у свему го.хи н.мала јс ннформатнвна служба авс фабрнке која јс увск спрсмна да помогне колс^ама КЊИЖЕВНИ КОНКУРС „ПРВА КЊИГА 88” М. /К. Право учсшћа и.мају сви млади ствараоци са терпторије општинс Параћнн, којп до сада пмсу објазнлп прву кљнгу. Збпрке поезије, прозе, афорнза.ма, епнграма, есеја, студнја. записа ... затим романс, монодраме и драме, слатн на адресу: РсдаКција двонсдељнмх новина „14. дапа”. 35250 Параћии, Максима Горког 4, најкаснијс до 10. јануара. Конкурс је анониман, књиге сс потписују шкфром, а у посеоно затвореној ковсрги, уз књнгу, послати н рсшсње шифре. Рсзултатн ће бити објасљенн до марта месеиа, а најбоље остварељс бмћс објављсно у едицнји „Приа књнга" током 1988. годние. ОМЛАДИНСКА ТРИБИНА м. ж. Карикатура: Д. Ј. Фера СИДА И НАРКОМАНША У Срсдљошколском иентру V Параћнну ових дана почела је трибнна коју организује Олштпнска конференнн ја ССО. На трибнни ће се разговаратп о сиди, нарко- \<анији. алкохолизму полним болестнма, а међу прсдавачнма бићс лскара. психолога, педагога, соинолога. НИКУД БЕЗ ШЕСТ МИЛИОНА Најдужа ноћ на крају овог мессца долази као зачин, шлаг на цслу 1987, непонови.та сс. После безбројних и вишс немерљивпх поскупљења организовани дочск Нове године, судсћи према цснама је њсн послсдњи трзај који ћс до краја испразнити потрошачкс цсповс. Нова година ћс сс чскати у Хотслу „Пструс", „Славпји”, нз Грзи, у Сисевцу, па Базсну, у Хали спортова, и традиционално у Стаклари и Што фари. Осим па последња два места, где су дочсцп више син днкалпог карактера, само ссдсњс и слушање музике, \ Ј ПО КО«С КО 'О !”ТЈ1' .'ПЈ !<:••> и до сада нсћс бнтн) кошта од два до два ипо милпона, сгара наравпо. V исну је урачунат Новогодишњи мепи, који јс нсшто богатија кафанска вечсра и забава у нзвсдои орксстра најчешће сумњнвог квалнтета. Дужни смо ла сс оградимо ол проверених имена као што су: Брапимир Бокић и Далибор ка Стојшић. којн ћс псвати у Халн спортова и чпја имена гарантују квалитст. НОВОГОДИШЊА СНИЖЕЊА РОБА ЗА СЕАЧИЈИ ЏЕП И овс годппе око новогодишњнх празннка почнњу ссзонска сиижсња знмскс Сезонско спижсњс цсна од 30 до 40 посто у текстилним продавницама и то: Бутик „Апа”, „Зска", „Модни салан и „Избор”. гарлеробс. У модној кућн „22. дсцсмбар” половино.м овог мсссца почсла јс продаја неколико модсла жснскнх, мушких н дечпјих капута, ђубретараца и јакни за 30 одсто. По рсчнма Дра гише Станнсављевића глаДОКУРНЕ ПРОДАВННЦЕ ТОКОМ НОВОГОДНШЊНХ ПРАЗННКА 1. јануара ће радити: Продавница „Авала” од 9 до 12 часова Самоуслуга „Конзум”, од 9 до 1/ часова Самоуслуга ,Јелен" од 9 до 12 часова Самоуслуга „Глождак" од 9 до 12 часова Пролавнпца „Пролстер” од 9 до 12 часова. 2. јануара ће радитп: Самоуслуга „Мост" од 8 до 12 часова Са.моуслуга „Ламсла” од 8 до 12 часова Самоуслуга .Јагодњак” од 8 до 12 часова Самоуслуга „Плави јадран” од 8 до 12 часова Самоуслуга „Данково” од 8 до 12 часова Самоуслугв „Зелсна пнјаца” од 8 до 12 часова Продавпица . поиоеелаи” ол 8 до 12 часог.а. Продавнпца „Карађорђсио брдо" од 8 до 12 часова Кантина „Црница" од 8 до 12 часова и Месара „Ламела" од 8 до 12 часова м „.Месара 5” од 8 до 12 часова. годиноплов вног пословођс рсдовно снижсњс производа њиховог произвођача из Крагујсвца почпњу 15. јапуарл и то до 40 одсто. Од 15. јануара сииж. < ссзонску робу можстс наћи и у Робној кући „Београд” у Параћину и то кон фекцију, мстражу, кожну галантерију, трикотажу. Осврт ИРОНИЧНА ПОЈЕФТИЊЕЊА Послс свм\ ових поскупљсња јсдп» охрабруЈућа вест. Пијсфгимко је пскарскм квас&ц, бибср, чачка* лицс, чајсвн, минерална вода „Радснска*', чоколадс, крпс, а како па.м икспсктори рекошс нма још иских произ&ода. Зпто када чуЈсзе податак да су вам послс послсдн>С1 поскупљења трошкови жнвота пораслн за .мањс од 20 одсто немојтс да гунВатс. Статистицн треба всроватн. А она кажс да ћсте бар јсдном у нарсдно! годипи морати да купкте некв од ових производа, Пли .можда створити залнхс док нс поскупе. М. Ж. Мада ће свако изводмтн своју матс.чатику н планира тн колико ће слупати у Новогодпшњој ноћп, по слободној проценп без шест мплиона за две особе не излазпти нз ксће. Овде рачунамо најскромније количипе пића бсз кога најдужа ноћ нс би била и најлуђа. Ако сс овомс додају разне Новогодишње лутрнје и дру га ,давања" па још ако рсшнте да попијете мало вишс, јер се једном живи, дссст старих милиона биће права мера. Кад се све ово зна и добро размисли, испада да телевизијска претплата п ннје много скупа а Нова годнна, као и до сада. лоћићс чскали јс, не чекалн је. М. Миленковнћ ПЕТКОВА ЉУБДВ Наш грвд нма всћи броЈ љубнтеј л-а радлоаматсрнзма коЈн слободно ; врсме корпсте да се на радио тала сима друже, такчнче к кад Је вот ребно поиажу. Встсраи међу њима ! Је м Петко Лсковнђ, начелнмк । СУП-а. I — Радноаматсрство.м се бажнм неш то мање од трн дсценије. Љубав ; прсма раднотелсграфиЈн стекао сам '• у АрмиЈк у коЈсј сам бмо радноте ■ лсграфиста. Као такав био сам у ' одрсду сиага ујсдтммих кација у Егппту на СпнаЈу, 1957. годкне, По повратку нз ЈНА паставпо сам да се бавим рзднозматерством у гралском радло клубу „Франц Ро- : зии” у Параћнну. КО НАТЦУЖЕ ЧЕКА IIА ПОСАО? До посла се свс теже долнзи. Свс је впше и факултетски образованнх младих људи којн не могу да добију запослсње. Међутим рскордсри по дужини чекања на запослење у Параћину су Зорка Толић и Косара Јоваповнћ које су на евиденцији незапослених још ол врсмена када је шездесетих годи на престала ла ради Цигда1И. Г'!с сг бпле злпослењ*. Ол тапа још нису лобпле посао. Сала имају око шездссет гоцина. Слободанка Петровић, матурант Гимназијс из Главице је на свнлснцијп незапослсних ол 1973. годинс, Мило ранка Антић, саобраћајни техничар ол 1974, а Анкрца Микић, хемнјскп техничар от 1975 Пожелимо нм ла им Нова годпиа донесе н внше среће па конкурсима за запослење. М.Ж. Пстко Лсковић 1987 ГОДПНЛ ГУБИЦНМ4 ,.ОННЋЕШ“ Свн смо ушлн у ову голину са наЈ.1епшп.м жсљама, надама к оче кппзњн.ма. Мсђ\т.1м. очекиван»а се ннсу нспуиилл, Зар нс у оно| .мерн како с.мо желелн. Много Је ствари ко|е су нас онсрасположзвалс, па к опсспокоЈавалс. Суочмлн смо сс са неприЈатнкм истинама. Доживелн и трагедију ка ква се пе памтн, злочин војника Азиза Ке.ЂмепдиЈа, коЈп је узбуркао Југослопеиску Јавност . . Пођнмо рсдом, .'ШстаЈућн брс^еве „14 дапа" пз годинс која ћс нам за којп дан рсћн ЗБОГОМ! ЈАНУАР: Скупштпна општнне ус воЈнла РсзолуцмЈу за 1987. годнну. Прсдвиђсн Је раст промзводње из нал репуб.тмчког плапа. Привреда г.ословала у 1986. годнни са чствртн по.м планиранс пронзворње. Послед њп час за заокрст, поручуЈе пред сслннк Изврпшог с.авста СО. СИЗ станоаањ.1 најап.љуЈе поскупљењс станарпие за 120 о.дсто. Изабранн спортнсти годнне: СВЕТЛАНА СИ МИП, падобрапка и жснска кошар кашка скипа ОКК „ПАРАћИН*'. Опало интсрссовање за „Сусрсте се ла’’. Учествујс свега 20 ссоских мес иих заЈсдкица. ФЕБРУАР: Прсдседпик Пзвршног нсћа СР СрбнЈе у Параћину поручу Јј приврсд|1П1|има: „ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ОРГАПИЗУЈЕГЕ И МЕЊАТС МВ.ТРАШЊЕ ОДНОСЕ. НПАЧЕ, ЕНПЕ БЕЛ.АЈА. МОРА СЕ МИОГО ВПШЕ РАДИТИ ДА БИ СЕ БОЉН ПОСЛОВАЛО”. ПЕТАР СТАМБОЛКП. Ч.13Н Савета фсдсрацкЈс посегно СФС која ове гознне обележава 80 година стакларства. Па сусретнма самоупраллиача ..Крвепи барЈак" са спштсња паших делегвта РАДОСЛА 1’А ВЕСППА н ДРАГАНА КО.МАТИНЕ. Покренута п>Л1ЦнЈатнва за фоп мирање Јелкнстасне ратис организч циЈс у ззравстку „Средње Поморас л.е’’: Једна болннца за Поморављ«. | Констнтумсан Коордипппнсгм олбор ' ал саралњу Параћпна, Нупрнје и . Спстозарсва, ССРН н Партмја рат I млтрајућн питања рззвоЈа вољопрн лрсде проучуЈу: Боља оргенизацнЈа М.АРТ: Познатп су први резу.тглгн прнврсћивања у 1986. годмнн. Осам ООУР-а н три друштвсие органнза циЈс нсказали губнтке. Расту залн хе готових произво.1а. Пад приврс дом надвио се дносеклк мач у виду Закона о укупиом приходу м дохог ку. Закона о саноцпЈн и стечају м Закпла о аморти.тцнЈа чнЈп би примена трсбала да отпочне 1. Јула. На заЈедннчкоЈ сел>аши ПартиЈе н Снндикат разматраЈу прнврсћивањс и траже одговорност зв пропусте и слабости. У омладинн завршенн нз бори. Нови предссдннк Је НЕБОЈША ЈЕЛИЧИћ. Млвди осуђуЈу решс ње за плакат и штафетну ла.шцу. АПРНЛ: Младк Параћнна и Мур ске Соботс зајсдничкк дочскуЈу шта фсту у МурскоЈ соботн. Радпи дан за све запослене почнње сат касни Је. Прнвреда Је и даље у цемтру ма ипке. ШтампариЈс без приарсмсннх мсра, ЗнаЈу се прии рсзултатп тро месечног привређивања: Производња кспод плана. V Це.мснтарп хаварнја мотора, а затим н мешање хемккалнЈа коЈк су дале 40 тонп отрова. Куда са ц>им? Растс нзвоз у Стакларн. Хладпо нре.мс озлажс сству. Главнца псРезнпк „Сусрета села*’. Идс Први маЈ, радннчки празник. Домаћннн традицноналног уранка су радницн Српске Фабрикс стакла. МАЈ: Мсссц зиачаЈннх датума. Ус впјен програм обслежавања 50-тп го дпшњицс доласка друга Тнта на чс ло КПЈ. Њоов Јс мото: „САЧУВА ТП ИЗВОРНОСТ ТПТОВИХ МИС ЛН". Обелсжси лан безбсдностп нраћањем на Тнтовс рсчн: „НАЈБЕ ЗБЕДНИЈА ЈЕ ОНА ЗЕМЉА КОЈУ НАРОД ЧУВА". Млади обележаваЈу скоЈ празннк богатим протра.мо.м под називом „Данн младости*', до чскуЈу к нспраћаЈу штафету са по руком: ,,Буд\ћност не трпп нсодлуч нс”. Озбиљпо се отпвра питање здра вства коЈс хроничпо бо.туЈе од бсспд рнцс. Радне орглнмзациЈе су попр :кале закључак ПартнЈе и Снндиката дп након девстомесечног обрачуна уследе смене у колективнма губита шпма. ИнспскцнЈа не дозвољава да се отров нз Цемеитаре испусти у Црннцу. У Плаин положен камс:< тсмсљац за Дом културе, ПЛАНИ НАРИ најбољи у Југославији, ОЛН ВГРА РАКИП И АНГЕЛИНА МН ЛГНКОВИћ Јутословепске пкокпр скс првакпње у шаху. ЈУН: Мнрпше хето. У Слоеепију креће „Воз братства н Једннства”. 1800 путнпка нз Србпјс, у Словсии Ји всличанстаепо дочсканп! Доделе на признања самоуправљачима по нодом са.моуправљачког праз1шка. Отворсна изложба „Тшо у Параћипу”, коЈа ћс целс годпие походити радпе организациЈс, школе. Привре дно звоио звони на узбуну. Штофа ра вапи за по.моћ. ЈУЛ: Вруће лсто, Скупштина сс презноЈавз око врућих тс.ма. У „Те рстпом саобраћаЈу” у Поповцу, прк врс.мснс мсрс. Дсобип спор ,Југо банке” Параћии и Свстозарево оз бпљно прстн да уздрма и овако сла бе прпврслнс тс.мсљс општинс. Смту акција сс у Штофарн заоштрава, 28. јула избио Јс масовнп. троднсвни штрајк. Испун.сн|| су захтсвп радннка. АВГУСТ: Ко Јс с.могао који дицвр, брчкао сс у мору. Онн к<|;Н су осталк у Параћину, нису моглм мн да сс умкЈу. Дра.матичко сс отвара проблсм водс. Укључсн је артсрскп букар. Грађани негодуЈу, струч плцн тврде да Је вода нсправиа. Сглгао Је и такозаапи „НАРОДНИ ХЛЕБ”. Псма га довољио. Чека се у рсдовкмн. СЕПТЕМБАР: Злочин какав се ио памтн. Војпик АЗИЗ КЕЉМЕНДИ, Албанац нз иацпоналпстичкнх побу да. 3. септс.мбра убио је на спавању чсткри војикка: воЈППка: САФЕТА ДУДАКОВИПА, СРБАНЛ СИМИћА, ХАСИМА ЏАНАНОВИПЛ, ГОРАНА БЕГИћА, а раипо Још шсст друтара: АНДРЕЈА ПРЕШЕРИА, АНТУ ЈОЗП ПА, НЕЦПБА МЕХМЕДОВИКЛ, XV СУ КОВАЧЕВИКА, ПЕТРА БЕКНКА II НАЗИФА ХАЏОВИПА. Накои звс рског здочнна убнца Је прссудио сам ссбм. Параћии Јс у шоку, а та кође и Јутославија. Ран>С1п< воЈнм ш< успсшио сс опорављаЈу у Н«ш коЈ воЈноЈ болимци. У посету нм до лазе броЈнс делсгацнЈе нз Параћпна. У мсђувремску пуцаЈу кхтозп на по слжстнчарвма власпика — Албанаца, окупљаЈу сс младп око Швајца риЈс. Све друштвсно-полктнчке орга ннзацнЈе, а пајпрс ОК ССО, осућу Је поступак н позиваЈу младе дж пре книу’ са нспркмср|П1м нзражавањем рсполта н огорчења. Ооипппск« Ко.митст СКС н Всћв ССС разматраЈу друштвсио-скопомске к са.моуправис односс у Шго<|>а ри, Још Једном Јс указано поссрс п.с руководмопкма Штофаре. Прнврсменкх мсра неће бкти. ОКТОБАР: Обелсжава се радко празшж слободс „13. октобар". Уру чсна су октобарска признања. V Ср пској фабрицк стакла свечано обелс жсна 80-то годишњица стакларства. Слсчаности прпсуствуЈу СЛОБОДАН МИЛОШЕВИћ, прслссднмк Председ шшгтва ЦКСКС, коЈ« Је разговарао « са прквредно-полптмчкнм актквом. НОВЕМБАР: Свс Је у знаку вели ког јубилеЈа 200 годшга Вука. У сла ву Вуковог дслп ихтази књига наро лног стваралаштва „ВОДЕ ВЕТРО БНТЕ”. На централноЈ прославк у Поточцу, у шко.тн ,Вук Карацкћ”, откривена бнста Вука, дар бар да Југословснског вајарства, СТЕВАНА БОДНАРОВА. ШтампарнЈа, Вук ва пмс1ћак«ња, открива барељеф са Вуковим ликом, рад .тикопних педа гога СРЕПКЛ ЗДРАВКОВНћА И РА ДОМИРА ДИНИћА « уЈедно обеле и:ава чстрдссетогодншњнцу колекти, ва. Поводом Дана УСАОЈ-а, НЗВИБАЧКИ ОДРЕД „БРАНКО КРСМАНОВИГ1- И псснккнња СВЕТЛАНА АРСИћ, добиЈаЈу каЈзначајпнЈа пр«з пања РК ССО Србнјс. Свсчано обе лежена 50-то годи|цњкца доласка друга Тпта на чело ПарткЈе. МИ ЛОШ СТЕВИћ, председнпк Сипдпка тн упутмо пнсмо ЗВОНИМИРУ ХРЛ БАРУ, прсдседнмку Сннднката Југос лавнЈе. Пнсмо ниЈе остало без одЈе ка, одговорно је лнчко предссдннк Синдкката ЈутославнЈс. Свечано обе бележен иаЈвећк празнпк свкх наро да и народностк Југославкјс, 29, но всмбар. ДЕЦЕМБАР: Започео Је бројпп.м сг.уповнма, коЈи су аналнзирали изузетно лоше пословањс приврсде за девет месеци. Понуђенх су- зак ључци, а затражена Је н кадроиска дкференинЈацпЈа. V току су раслра ис о нжцртнма докумената о> развоЈу', опиггоЈ « звЈедннчкој потрошњк к порескоЈ полнтмц« за 1988. <0дмну. Грвд су преплавнли продавцп честитки н новогодишњих „иица — мпца*'. Угостнте.љ« су п« Годину лрслиставао: М. Илић Од тада до даиас одржао сам око двадесет хнлада всза са радно аматсрнма «з нзшс зе.мље « света. За то врсмс освојио са.м 153 радиоаматсрске дкплома н три плжкете ■ п > наше зсмље п 27 мсђународиих диплома. У Југословенским радпо аматерским так.мичењнма освоЈно сам прва, другл п трсћа места и за то добнЈао псхпре и днпломе, каже Пстко Лсковић. Паравпо, нс могу да изостаним ки сребрну и златпу плакету „Борнс Кидрич*' којђ сзм добно у знак I признан.« за допрниос коЈи сам дао ' у развс/у радноаметерства » технич ; ке културс код омладпне нашег града и всо.ма ми Је драго и при.т илње заслужиог чдапа Сагс.-.з рж дио — аматсра СрбиЈс, паставља ! прнчу Петко Лековнћ. Солидарност п ху.мапост код радн оаматсра Је нсогп изражена, Доста тога до сада Је напнсаио о солидарпости >< хуманоспг ,, радиоа матера. То сс најчешђс оглада. код сдсментарннх нспогода _ всћих зем л.отреса п поплзва, кад се све ]>е 1ОВПС всзе у том момситу посндаЈу еида ступа па сцсну пепрекндна ве за — веза радиоаматсра. Нећу ово шнре обрахтагатп. аећ ћу рећн само толнко да су радиоаматерп нз Плра ћнна билн на псзп са радноаматерч ма Црне Горс, након нозпатог разо Г1«0г зсмљогрсса у овоЈ републицп. Препосили вссти оргакима ДПЗ, ко Ја Је оргапизовала по.моћ настрада* лпма. Нске породкце нз настрада лог подручЈа биле су смештеие у Параћину. Познате су броЈнс хумане акције аматера пз Параћпиа у иабапљању лекова из нностранства коЈнмп су спашавани животн људи. НаЈбољч прн.мер Је Мпмж Јованокгћ, паш наЈстариЈн радноаматср коЈи Је због своЈе актпвпости н хуманих акцнјж добио н Трипзсстооктобарско приз пање Опнгпте Параћин. Бнла је суботж, негде с|:о 10 са ти, Укључио са.ч радпо стапнцу, и послушао да лп радн неко од Беог рждских радноаматера. Како ниЈе било шгкога, ступио сам у везу еа радноаматером нз Битољж к Вржња коЈн су одржжвали међусобну везу. Замолио сам младнћа пз Битоља да позове Београд на телефок коЈк сам му нзднктнрао н пренесе поруку п преузнмању лека. Исги Је то одмвх пркхватно, Јер му Је пошта у лепос рсдкс^ блнзннп радио клуба. Исто Је то брзо за њим радио н радкоама тер нз Књажеоца кој« Је чуо наш разговор п порука Је брзо нз два града преиста у Ееоград. Син оболслог преузео Је лск на београдскоЈ а\то5уској станнцп за свог оца. На коЈи на>пп< .млади могу да се укључе у разпоаматернзам? Укључпвдњем у радно клуб „Франц Розни” п похађпњсм курса за ралноопсраторе. Гадно клуб Је ло ииран у Већу техппке у улпци Бран ка Крсмаиовпћа бр. 35. У временг од 7 до 14 часова. увек пма неког ко мсоке датк блмже обавсштење. Курсевн се органнзуЈу углавном Јед ном годишњс н нзводе се у просго риЈамп радпо клуба. Курссвп су бе сплатпи, трају око трн мссеца, * кзводе се 2 до 3 пута псдсљно. Кур ссвп су прнлагођспп школско) «г.<ла днни п време одржааанл курсспа Је усклађено са трзЈак-ем нвсгаве. За своЈ рад к дугогодпшњу актив ност радно клуб Је поре.т броЈннх признанл ове годнне добно и !3-то цктобарску награду као наЈвеће прп знжње Општине Параћин. коЈв ће знжчнти нови подстицаЈ нашнх аматсра за Још већа прегкућа >< ства* ржлаштва. д. г.
СЛИНЕ НАЈБОЉИХ РАДНИНА У жељи да представимо прсгаоце који у својим организација.ма у који.ма су за послени постижу натпросечпе рсзултате токо.м ове гоД1ЈПС покренулн смо рубрику „Слика најбољег радника”. Под ови.м наслово.м представпли с.мо ва.м портрете прско двадесет радника из разлпчптих организација, и то: Браннслава Михајловића, Првослава Лазића, Љиљаиу Бурић — Квеснћ. Радана Миленковића, Драгана Рајковнћа, Бранислава Матејића, Мнланку Стефаног.ић, Миодрага Дулета Стефановића, Љиљану Марковић, Драгослава Милојевића, Славка Јовановића, Јовнцу Милијанчевића, Милунку Видојевић, Томислава Диннћа, Петра Вукићевића, Милована Радојковића, Верку Николић, Љубицу Павловић, Светислава Ракића Стојана Крстића, Станка Раденковића, Зорана Радојевпћа и Мнрослава Јеремића. Сви су они по мишљењу својих руководилаца заслужилн .да.се нађу у овој рубрицн. И у повој концепцији лпста бнће места за најбоље раднике. М. Ж. ■»" II . ........ ИПМ—ц ТЕШКИМ ЗАДАЈЈИМА ® За председника Конферен ппјс синдпката изабраи је Борђе Филнповић. Па избориој коиференциЈи снндк клта Фабрпке цс.мента, одржаноЈ Ј6. дсцембра, дискуснЈа Је Јасно по казала с коЈнм пројлемима ћс се друштвено-политнчкс организациЈе опог ко.тсктива суочитм у наредпом лзпгодлилксм псриоду. Нарочнто по с/?с- ЦНформациЈа о услазима прнврс Јушаиа у пословиоЈ 1988. годиии, ко је Јс изнео геПерални днрсктор мр. Мкодраг Стсфачовпћ. Наимс, лош парнтст цеиа, повсћање дуга због курсиих разлика, пзузстио велики трошкови сисргпје (преко, 2 хнљадс ммлмЈардн старих динара за гас н струју) бпће пробле.мн с коЈнма се ие можс лако изаћп на краЈ. Већ са ла сс зиа да у развој пеће моћн да сс уложн нп дпиар, а за фопдоге ћс, према плану, остптп само 16 стзрих мплпјардн! Општп топ днскусиЈе била Је забрпнутост, а повонзабрани председН1пс синдиката БОРБЕ ФНЛИПО БИН сама Је укратко коментарнсао да су задацп с1П1диката у наредно.м псриоду више него Јаснн. н. м. У новој години ЗА СИГУРАН РАД На основу Закона о заштнти иа раду где се каже да се под запттнтом на раду подразумева обезбеће ње жнвота н здравља радника на радпом месту, односно на раду, од опасности коЈа раднику прети у всзи са пропсном и начнпом рада тЈ. заштптн раднпка од повреда н здра вствсннх оштсћења којима Је из.тО жси на раду. Радници су дужнп да у ООУР-а обезбсдс проппсапу зашгиту на раДГРадшшу коЈп се палази у пиЈаном стању пли под дејством наркотпка, нсс.мс се дозволнти прнступ ни задржавање у ООУР-а. Смоупраапим споразумнма о заштпти на раду у раднлм органнзаци јамл дате су обавезе: 1, Да се прпдржаваш мера заштптс па раду прПшсанпх закоиом о заштпти на раду, самоуправним спо разгмом о заштнтн на раду н дру гим прописима коЈи третираЈу заш тпти иа раду. 2. Да посао обављаш сн пупом па жп.ом како ие бн угрозно своЈу бе збслност п безбедлпст других рвд ппка. 3. Да за времс рада правилно упо трсбљаваш и чуваш од оштећем ли чпа заштнтна средства. 4. Да се прнликом распоређнвања на радно место нли прилжком прсмсштаЈа на друго ралио место уиозна; са мсра.ма заштите на раду и опасиостн.ма на радном месту; СИНДИКАЛНИ ТЕЛЕКС НЕ СПУТАВАТИ ИНИЦИЈАТИВЕ ■ Председнпштво Већа Савеза сннциката, 9. децембра, разматрајућн Програм малс прпвреде за 1988. годпну, дало јс впзу уз одређепе сугестије. Предссдппштво Ј'е обавезало све радне оргаиизашЦе да до 31. децембра доставе свој*с планове развоја малс привреде, као и предлоге за развоЈ’ на нпвоу општпнс. Такође је обавсзан Комитет за приврсду да сачпнн План реалпзацпје програма са тачним рокови.ма рсализацнје. Синдикат се за.таже за неспутаваЈБС пнцпјатпва, са посебнпм пагласком ча развоЈу у сеоским месннм заједпицама. Наложсио Јс Ко.митсту за уроанн зам да сачпин План простора у мс сним заЈедницама, у граду, где бч сс одвпЈала малоприорсдна дслагност. Водитп рачуна, кажс сс у зак ључцнма, да су у малој приврсди запослн што всћи броЈ псзапошл.с. пих, а у овоЈ областп пружаЈу сс вслмке могућносги. Таг.оће, у разговцтама са нашнм радницнма на прпврсмсном раду у мностранству, нредочитн Програм ра-.воЈа малс при предс и кроз рсализацнЈу програ.ма саглсдавати потрсбс радних органи зацпЈа зл пронзоодпо послопну сара дњу, ПОДРШКА ОРГАНИМА СУП-а Свс чсшћа поЈава приврсдног кри мпнала, отућипање друштвсне имовннс, такоћс су изазвали лорпу па жњу чланова Прсдссдништва снидп ката. ОваЈ орган дао Јс подршку СУП-а на откривању крнмипалних радњн коЈс наносс вслпку штсту НАКОИ НАЈНОВШЕГ ПОВЕИАЊА ЦЕНА друштвсној имовиии. Председништво обавсзуЈс све 00 СС да преко са*«оуправппх оргапа затраже преиспи тнсањс нор.магивнпх аката, коЈа ре гулншу област заштитс друштвене имовинс, да пооштрс одгопориост за прскршиоце п затраже смењивање оппх коЈи су наЈодговорниЈи за ста њс у овоЈ области. Мећу налоркеним задацима основни.м оргамнзациЈама, јс и обавсза ла од самоуправиих радннчкнх коптрола затраже актнв ппЈн однос и члшће разматрање ове проблематпкс. У обавезс основнпм органпзациЈамп спада и сачињавање програма заштнтс имовнне што бн требао да буде сталнн задатак. Vказапо Је и на потрсбу да све рад нс организације коЈе ие.маЈу службу унутрашњс коитроле, да фор.мирају ЗЛАТНД СРЕДННА ЗАМРЗДВДНјЕ ОЗтНИЈЕ СХШЕНО После одлуке СИВ-а од 14. нове.мбра о враћању цсна и добијених телекса који су појаснпли одређснс нсјасноће, два тржншна инспектора Општинског сскре таријата за инспекшцски надзор свакодневно врше контролу цена. Најпре сс кренуло од произвођача пз нашс општипе. Стање на терену је показало да је у неким органнзација.ма дошло до повећања цена производа, а накоп признавања диспарптета због повсћане цснс струје, гаса п нафтс и одобравања извесног процента повсћања це не су враћспе на дозвољени пнво. Спабдевачп ван наше општине су дуго оклсвали око враћања цена, а трговци су се понашалн онако како су и.м пропзвођачи диктиралп. По речи.ма Радо.мира Живковића, начелпика Општннског секретарпјата за ииспекцпјскн падзор ово за.мрзавање је много озбнљније схваћено и што време више пролази днсциплина јс све всћа. М. Ж. ИЗ ИНСПЕКЦИЈЕ у најкраћем временском периоду н ладаткс нормативно рсгулишу. На краЈу „пакста” закључака, Прсдссдништао Синдиката, прспоручујс свим органима рукороћења, ор гапима самоуправљанл н самоуправ пим радничким коитролат да упо зпају ралникс иа коЈс се све начпне отућујс друпггвсиа имовмпа н ка ко онн могу доириистм откривању иосилаца овнх поЈана н могућнсрт прсдузпмања правснрсмснмх н ефи касннх мсра. м. и. НРАЈ МЕСАРСНИМ МУЋНАМА ПРОДАЈА ПЛАЦЕВА БЕЗ №№Г0 ПРИГ050РА Всликн броЈ потрошача нијс задо вољан радо.м продавница мсса јер порсд осталог сматраЈу дп нм мсса рп ис дају одговарајућн квалитст мсса, зато се с псстрпљсњсм очеку Јс остваривањс предлога да сс у ме сарама продајс паковапо мссо. Шга о то.мс мислс у органу за инспскцц јскн падзор? Иа ово питање И.мамо одговор сскрстара органа Радо.мнра Жнвковића: — Ових дана је у припремн нови Правплннк о катсгоризациЈи мсса који ми на жалост пис.мо добили већ сазналн нз нопинских чланака и жслимо да дамо п наш допринос как« би се смањилс одрсћсис махи иациЈс у погледу продајс меса I, П и Ш катсгориЈе. Наимс, ми смо мишљсња да овакав Правнлиик ка кав Јс сада у лримени ннЈс добар, наши встсринарскн ннспскторп су лрс дссст до дванаест година нзјавнли ’'дв су га мссарн правилн’’ не бп га бољс направпли Јср наЈвишс идс у прилог њима. Мсћутим, ми На недавпо објапљен конкурс за доделу плацева за нидивидуалну изградњу за 78 парцелп конкурисало Јс исто толико грзћапа. После рангпрања којс јс извршила ко.мнсиЈа стигло јс 19 приговора. Сви приговорн, са јсдни.м изузстко.м одиосили су се на ко.мплстирањс сопствснс докумеитациЈе док Јс са.мо јеДан учесник на коикурсу приго^варао на бодовс другог учеснмка. Приговорс ћс разматрати извршни савет п очскуЈс се да парцелс буду додсљсне по ЈедннствсноЈ раиг листи на послсдњоЈ седннци Скупштипе општинс у овоЈ години која трсба да будс г/фжана краЈем децембра. М. Ж. ИЗВРШНИ САВЕТ о општинским СТАНОВИМА СЛЕДИ ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ Фонд станова Скуппгпше општинс Параћнн, према подаци.ма изнетим на седници Пзвршног савета 15. децембра, броЈи 396 стамбених Једнцнца. Од тог броЈа, у самом Параћнну налазн се 353 стапов.з, док Је 41 и Један лоциран у Новој колониЈн у Поповцу. Затпм, чула се званнчна лнформациЈа, од 355 општинских станова, 53 су добила право коришћења код другпх ор. ганнзациЈа. Побројапи станови категорисали су у двс групе п то: комфорнн, 285 док Је 70 проглашено неконфорнмма. Ов« Је слика стамбеног фонда Оппгтнне Параћип, а на тернториЈп ове друштвено-по.титнчке заједнмце нма укупно 2.400 друпттвсннх станова. Како се кормсте ошптинскп станови, била је тема расправе воћеие на поменутоЈ седницп. Констжтовано Је да Једак броЈ ста нова споран због пепостоЈања пража корншћења, губљења станарског права, некорншћена додељених стаиова. Такоће Је паглашено да псмл слободних (нехсељених станоиа) коЈп су у Фонду Скупштине опш тнне. Притпсак на општмну Је велпки. Само од 1985. гсрине регистровано Је 174 захтева за оппгпгиским становмма, Јер како се копстатуЈе у пропратном матернЈаду, по важећоЈ охт\1™ од 1977. годиие пшрок Је крут лнца коЈа могу да конкурпшу за воменуте станове. РО „ОБУВА” ПЗА ИТАЛИЈАНЕ Крајсм повсмбра мсссца радна органнзациЈа „Обућп” закључнла |е уговор са италијанском фпрмо.м „Вимар’’ о лон-пословпма на нзради гсрњих дслова обућс. Уговор јс закључен на пет година а „Обућа” ћс за нталијаиског партнсра радити днсвно 1.000 пари горњих дслова обуће што годишње, зависно од модсла, износи 250 до 300.000 пари. Врсдност овог посла годишње изпоси 300 мплиона лира. Пробнн узроци италиЈапских модсла су ураћени и група од трп стручњака иећ Јс у Италији где се чине послсдњи договори у всзи реализациЈе односно пронзводње. Пронзводња ће отпочети крајем децембра а првс испорукс бићс у другоЈ половннн Јануара 1988. годннс. Обавезс фирмс „Внмар'' рскао Јс дирсктор Раднс органнзацијс „Обућа” Миомир Миловановпћ јс да нам обсзбеди свс .млтсрнјале а ми у ово.м случају нзвози.мо само рад, што Је доста повољно с обзиром да немамо улагања у рспроматеријалс тс нс учествујсмо са обртпим средствима. По> уговору „Обућа’’ има право да исте тс моделс пласира на домаћс тржиштс, па купци могу већ на пролсћс да купе изузетно лспе пталијапскс ципсле са домаћом цсном коЈа Јс нпжа од увозпих. Д. Г. сматрамо н подржавамо апсолутио мере коЈс сс прсдузимају да се ме со коифекцпоиира н да сс обслсжн цсна ц одрсћсна 1.олпчнна. а такоће с.матрамо да бн трсбало извршити две катсгорнЈс меса како код свињског тако н код Јунећег и да би у ирву категорпју требало да дођс бут п крсмснадла а у другу катего рпЈу плсћка и осталс. врсте меса Кад сс тнчс млсвсног меса сада нс постојп катсгорнзацнЈа посебио мле вспог мсса а мк сматра.мо да би треблло одрсднти јсдинствеиу цену млсвсног мсса којс би се млело од јсдпе и другс катсгориЈе и наћи проссчну цсну. тако да месарн нс би билп у могућности да праве зло употрсбс. Обзиро.м да нсма.мо тексг тог правилника пезнамо како ћс ла сс снабдсвају вслнки потрошачп као ппо су рссторапи друштвенс исхранс. угоситетљскн обЈектн и обЈекти којп трошс месо у всћим количинама да ли ћс они днрсктно да сс спабдсваЈу од кланица пошто у Па рпћину не.ма кланицс гдс би се при прсмило мссо за њнх или би они узимали конфекцнонирано месо па бп га расподсљнвпли после у својс обЈскте. ОваЈ Правилник како сазнаЈс.мо из срсдстава информисања би трсбало да сс примени од Јану ара мсссца и колико знамо кланич нс организациЈе поседуЈу одговара Јућу опрсму тако да могу одмах да почну са паковањсм и конфекционп рањс.м мсса. д. Г. Постојано и сЈаЈно, отпорно на све временске си туацнЈе, злато Је одувск прнвлачило људе, узбућнвало њихаву машту, распламсавало свс.могуће страсти. Поз иато као рстка драгоценост Још пре три хиљаде го днка, злато Је било мернло моћп многих днпастиЈа, краљева и царсва, око њега су се ломила копља, због њега избнЈали ратовн, са њим се умпрало, у њему сс сахрањивалои Старн алхе.мнчари всковнма су тралаги за њим у своЈнм лабораторијама. Злато Је прсдстављало моћ, снагу, вечно богатство. Цене многих љубавп мсрене су златом. Сеоска удавача вредела Је онолико колико Је нма ла дуката ако врата. Злато Је покретало масе људи па чудссна путовања препуна опасности, потрага за н.им прсдстављала Јс највећу авантуру, оно Је стварало грозницу, због њс гв су летеле главе, пропадала царства, тону.та бродо вн, ради њега се живело и умирало. Да, злато. Златна грозница, златна Јабука, златно телс, зла токоса, златоусти, златно дете, златан сат, прстсн, лакац, златна игра, златни зуби, златан ковчег, злат не каии („Србијанка’' — Ваљево), златан кључ, злат на медаља, златна рнбица, златна средипа. .. Толико Је тога златпог да нс вредн више набра Јати. То је читава књпга. Времена сс мењаЈу, злато естаЈс. Вечно Је колико н слемнр. СЈаЈно — псто толико. Племспнто као злато, Да, злато. Данас се о хлату свс зна. Опо Је мстал коЈп се прствара у иовац. У вслпку количииу новца. Екопом ска снага Јсдне државе мсрп сс колпчпном злата ко Ју има у рсзерви. Чији Јс трстзор, већн таЈ је Јачп. Код нас га такоћс и.ма. V иеким рскама, на примср. Какво Јс то тек еколошко благостање — рска загаћс на чистим златом. Днвота Једпа. Ја лнчно, оснм златног прстсиа на руци, нсмам другог злата. Слаба Је утеха таЈ мо’ прстсн. Не узбу ћуЈе мс много. Много Је интерссантпиЈр кад бпх умсс то прстена имао неку своЈу — златну срсдину. То Је оно; нисн ни горс, ни д<але, всћ у среднни. ЗлатноЈ, наравно. Имаш кућицу од двеста квалрата, колибицу за одбор познати|у као виксндицу, скромна колица од двс хи;каде кубика, само две — трп дсвнзне књнжп цс н Још нскс псопходнс матернЈалпе ситпиие за „златиу средину”, Впше мп н ие би требало. Нисам луд да мс прскласе милијардером па да доказујсм по рекло имовине. А и бити доле нпмало ппЈе пријатно. Жпвот се кроји од првог до првог и увск испадис тесап (то Јс због педосгатка матсрпЈала), лрско годнпс се углаи пом идс боснх н<1гу да би се сачувале Јсдипе ципслс. сз паигалонама Јс снтуација идсптичпа а о замсИ11.|до трајалих стварн у кућп (кревсга, рсгала, шпорста, те пих н Јоргана) кема пн говора Јср морају да сс купс од саданлсе платс. Сн.мптоматпчпо. Зато помало и завпдим оппма споссбннм што су од свих злата овог свста одабралп баш — златпу срс дипу. Всштн неки људп. Снротнњи остаје да се нзвспгта — ако можс. Зла то је одувек прнв.вачнло људс. А златна срсднпа ии Је ваљда предвпћена само за појединце. Требало би и други да прсстану да Једу кору п пробаЈу нско парче нз средине. _____________________________ Мирослав Чопа ПОСЛЕДЊЛ ВЕСТ ПАРОВИ „СУСРЕТА СЕЛА 88” 1. ГРУПА ПАРАПИНСКА САОБРАБАЈНА ЕНИГМА ПРЕНО ПРЕЧЕ-НАОНОЛО БЛИЖЕ Можда ћс ва.м слсдећа реченица зазвучати као наградно питањс иа квнзу, али ни питање ни одговор не служс разоноди, всћ иритирању возача иа параћинским улпцама. Знате лн како аутомобилиста у Параћину после 19 часова може доћи од Општинс до „Југобанке’’. Раздаљина измећу ове две институциЈе у ваздушној лнниЈп једпа да пребацуЈе стотинак мстара а да бп Јс возач преватио своЈнм аутомобнлом мора да прође следећу маршуту: Најпре па семафору мо— ра отићи десно улнцом Брапка Крсмановића а затн.м опет па семафору, коЈи Је срећо.м пребачси на режим упозораваЈућег жутог светла скренути лево улпцом Мирослава Јоцнћа продужити преко моста у улицу Боре Петровнћа. па онда превалптн Једносмсрну улнцу Савс Ковачевића, поред спомсшжа улицом Мошс Пијаде до улице Лоле Рпбара заокренути лсво преко Тптове улнцс у Београдску, до мсста опрсдељења „Југобанке"# Компликовано зар пс? Заиста постојн и још Једна могућност уколнко се опредслн да па семафору код моста поће лсво, на нови мост у улици Жарка Зреп>анина, којим бп стнгао у всћ поменуту улицу Мошс ПнЈадс, алн ту прсдсто|и савлаћивање краћсг лавнрннта, заобпласка кроз Зслснгорску Јер Је п улииа МаЈора Марка затвореиа, тек да би повсћала драматичпост. Овај члапак, препоручуЈсмо ва.м, можстс нзрезати из новина и корпстнти га као водич кроз Параћпп алн ои ће вам памоћн Једино уколико позиаЈстс улице у варошп. М. Миленковић Забрега — Плаиа Стубнца — Чепуре Лебина — Голубовац Сикнрнца — Буљане Д. Видово — Крежбннац 2. ГРУПА Стубнца — Г. Мутница Клачевнца — Дреновац Гашевнца — Ратари СвоЈново Шавац ШТА СЕ ДЕСМЛО С ПОПОВАЧКИМ ОТРОВОМ? САВА „ПОПИЛА“ СМЕШУ Ссћамо се, не тако давно отровне смсше у поЈповачкоЈ Цемептари ко Ја Је настала, сада са сигурношћу знамо, грешком возача загребачкс цистерне. Како смеша нијс била за процсс п пмала Је токснчна н сксплозивна своЈства, радп њепог уништавања апгажовани су стручњаци са прнродио-.математпчког факултета нз Београда, којп су попудили рсшсњс у одиосу разблаживања н пуштања у рску. Бсз опасност смсшс стручњацп су потлрдилп провсром прилпком које су рибе у тако разблажеиом раствору жнвелс дуже од 24 часа. Днгла сс вслика прашипа око лоповачке смеше, па је и шира јавносг била заннтерссоаапа за њсчу будућпост. Свако Јс тумачно на своЈ пачин понућепо решење са Инстптута П.МФ алн Је наЈмсродавнија бнла инспекцнЈа коЈа Је забраннла истакање разблажснс смсшс у Црни ци. Тада се испогтавнло питањс куда са смсшом? После утврћиваил одговорностн добављач, „Хромос’’ из Загреба попудио се да преузмс смешу нз Поповца, и да Је иаводио оп уништи. Међутмм, фирма коЈа Је попудила упнштавање смсше одустала је од тога а смсша Је, веровали мли пс просута — у Саву. Страхован>е Републичке инспекциЈе. 1зажалост завршило се на ренубличким граинцама, а коЈа кап ове смеше сигурно да Је доспела н у Бсоградски Зодовод. м. м.
ЗДПДЖАЊД Шј>аш 23. 12. 1987. • БРОЈ 350 СЕЛО - ЛОЉОЛРИВРЕДД И30ШТРЕН0 КО НАС СВЕ ВОЗИ НЕУКИ ДРЖЕ КУРСЕВЕ Недавно сам био сведок кафанског разговора у ко мс сом сазнао да се за неколико старих ашлиона у јсдно.м босанском граднћу може добнти звањв возач •.(К/мкСа. кажу нажпо је само уцлатитн нзнос, а да .1и умсш да 'вознш то њнх не шггересује. Вероватно због тога што они нећс возитм њихове путнике, Овај разговор ме подсетио на недовно масовно примање во зача у терстном и путничком саобраћају у нашоЈ оп штмни. Пнтам се колнко Је таквих возача прошло на „Босанску везу". Углазном сада нас возе бивши гра ђсвиндл, трактористи и остали не баш возачка сли та. Аутобусн трзаЈу и ропћу под лестручним возачи мв, налећу на псроне и паркирана возила, Срећом још увек бсз људсклх жртава. Стари возачи сс смеЈу кад им лостављамо пнтањс о нолопсченм.м колега.ма и кажу да о њима питамо оне коЈи су им узели новац да их залосле. Путници беже у задње делцве аутобу са а аутобуси нзударани као да су дошлн са Голан ске висоравнн. Недавно Је пршленв нова група во зача. Да апсурд будс всћи обучаваЈу пх они нз прег.ходнг груас коЈн Још нису научили да правнлно ућу у аутобусе. Неко би се могао позабавити овнм ироблс.мима док Још ннсмо доспсли на иасловне стра пицс црннх хроннка. Или ћсмо зажмурити, као н много пута досад. Д. Пандуровић ПРОТЕКЛЛ ГОДИНА У ПОЉОПРИВРЕДИ И ПРОЂЕ ОБЕСНА 1987.ГОДИНА Скоро да ништа лепо у пољопривреди не можемо забележити из берићета ове годинс, тек да је стихија убрала свој данак. Страдали су випогради, воћњаци, репа и кукуруз и једино што ове годинс роди и преко каната јесу порези. Држава је одржала обећање да ће растеретити приврелу, захватити од грађана. Изгледа да су били први на удару грађани који своје парчс хлеба не зарађују већ га производе. У впше наврата протсклс године у разговору с по.љопривредницима чули смо: не исплати се, али нешто мора да се ради. Испада да људи зсмљу раде са губптком, па из тог разлога ове годннс покрише роднс њиве Поморавља пшеницом вишс нсго икада. Зато је оправдањс скупа радна сна га, лошс цене, других производа а всроватно и због ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пшеница под снегом Јован Цветковић ОБЕЛЕЖЕНА СТОГОДИШЊИЦА РОБЕЊА ДРАГОЈЛА ДУДИБА Пише: После ницања и јесењег развоја биљке пшснице улазе у зиму, услед чега су изложене штетном утпцају зимских непогода (писким температурама — подлубљивању ледсне корс, водс и др.) Услед тога могу настати разне штсте — измрзавање, угушивање, чупање, труљење и друго радн чега сс примењују разне мере ла би се умањиле послсдице од наведених појава. Уколико снежни покривач падне на незамрзлу зсмљу он својим присуством спречава хлађење зсмљишта, те пшснпиа под снегом продужава своју животну дслатпост дише интензивно, троши шећер и исцрпљује се. Исцрпљене биљке пропалају у току зпмс илп у рано пролеће од ниских тсмпература или иапада плесни н друго. Да би се сиречило угушивање од сне жног покрпвача, који је пао на немрзлу земљу, потребно јс пзвршити ваљање снега, зем.љиште се брзо смрзне те биљке пшеиице успоре своју животну делатност и тако избегавају угушивање. онс народне: бар хлеба нека будс. Комасаиија у стршпком п лебпнском атару одужп се као гладна година. Код ње не помажу ни мотика ни плуг, јср док комисија за комасацију ради и завршава своје послове остали чи ниоци обремењенн потешкоћама не постижу. На сре ћу и овде смо близу разрешења. Проблсматични канал без кога комасација не тече почсће да исушује Стрпшку бару. Крајем про шле иедсље за Београд је отпутовала пројектна доку ментација на основу чега се очскује шсздесстпостотно учешће Агробанке и почстак радова ‘је на видику. Можда је право време да сс радујемо јер Ромп, ти најбољи познаваоци прпврс де иекадашњи путшши и но мади радовали су се кад је лоше време. Корпстсћи њпхово искуство можда са проласком обесне 1987. можемо очекпватп — лепшс време. М. Миленковић ВЕТЕРИНАРСКА СЛУЖБА ДОБРО 0РГАНИ30ВАНА 3« развоЈ сточарства Ветсрииарска служба и.ма велики значаЈ. То Је бно повод да са директором Ветеринзрске станице Душаном Миловановнћем разговарамо о разгранатостк мрсже Ветеринарске службс V нашоЈ општинн и љсно.м раду. Пре.ма нашсм мишљсњу, рекао Је директор Миловановић та мрежа је углавном добро распорсћсна обзнро.м на број кадрова, број људи н материЈалноЈ снтуацнЈи у коЈоЈ се налазило. Личпо мисли.м а ценсћи на основу разговора са корисннцкма услуга Ветерииарске службе, сточарима са подручЈа нвшо општине да су они задовољни. Мећутнм, што се тиче осе.мсн>аван>а мислимо да ту иису Јер у то.м с.мислу треба нзвршитн прошнрив4&'с;“на пуиктовс гдс треба прохести по Једно два илн"^рн сата и то у всћим селима како би о.могућили ти.м људнма обзиром на држањс крава, да не могу да нх водс пет или шсст кило.метара него упрапо ту у мссту, да би таЈ посао учшшлн лакши.м и обухватилн лећи броЈ грла. Ми за садо имамо само јсдаи пункт у СвоЈноку а што се тиче нсгуреннх амбуланти нма.мо нх чстнри и то: у Мупшцн, Поповцу, Рашсвици и Сикмрнцп, н нарасно овде у Параћину. Свака од тих а.мбулантн опслу ж\Је по седвм осам ссла која гравитирају пре.ма поменутим сслима. Амбуланте радс ујутру од пола седам па до четрнасст сати свакога дана а дежурна служба постоЈи при Амбуланти у Параћину н то пер.максигно од 14 сати па ујутру до 6 сатн. На питање кава су запажања када Јс рсч о сточном фонду днректор Миловановић Је рскао: — Сточнн фонд, с обзнрам на снтуацнЈу како еко номску тако и због дуготрајнс сушс, по иашем мншљењу а н по рсзултатнма прилико.м прсдузнмања разшгх мера с.матр&мо да Јс сточарски фонд смањеп за 20 можда и 30 посто завнсно од прсте стсме, а оно што Је иајтсже у говсдарству јс велнки број грла смањсн мнс.тимо да Јс негде око 20 одтсо а то ћс иматн негативних послсднца тек у идућоЈ годиии јер первод рспродукцнЈс одгајања нових грла Је врло дуг. И потрсбпо јс бар двс годинс да сс обновн. д. г. ПРОИЗВОБАЧИМА СЕМЕНСКЕ ПШЕНИЦЕ У УЖОЈ СРБИЈИ РЕГРЕС 20 ДИНАРА Произвођачи семенске пшс нице на ужем подручју СР Србпје пмаће у 1988. години право на регрес од 20 дипара по килограму. То је предвиђсно Предлогом закона о овој врсти бснифиције за произвођаче високороднпх сорти семеиа хлебног зрна. Очекује сс да ћс произвођачи за сетву у идућој годипи произвести око 70 хиљада тона квалитетног семена, зашта ће у буцету Републике бити обезбеђено средстава за регресирање у виснни од 1,4 милијарде динара. Миша Гајић НАРОДНА ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА Пише: Јован Цветковић БОЖУР ЗИМСКИ РАЗГОВОРИ КЛАЧЕВИЦА -СЕЛО УСПАВДНО Клачсвица село забачсио, пекада право нзвориштс желсзнпчара а сада станигитс пензпонера са :кеЛС31ПШС, заспало Јс заЈсдпо са прнродом. Ссло спава зи.мски сан п крцка прнкупљсну лстину. Добра Је земља кажу за своја нмања на којнма спс рађа. Клачсвнца жиаи од пољоприврсдс углавном, иако нсма кућс у сслу нз које нско нс раДп у три вслккс фабрикс. Ти ссоски, како сами за ссбс кажу полутани, доглављују приходс из пол>оприпредс и доиосс са собом пуно градских маннра. Од прс нскн дан спе Је спремно да у Клачсвпцу стигнс тслефон. Пскопанн су капали. следс бандсрс и каблсвл. Од прс мессц дапа у Клачсвици радп кафана, кафић кажу мсштани за овај приЈатаи п чист кутак у комс сс скупља народ у знмске всчсри. Оштрс сс ловци, стижс њихово врсмс. Добри су ловцп у Клачсвнцп. Висилијв Ннколић, домар школс у ДоњоЈ Мутннци скоро да јс ушао у ловачку легспду, а и снн му Драги нс заостајс за њпм. Лаког корака, оштрог ока прошлс годинс јс одстрслио вучнцу. II овс године јс дастрслио лучицу. II ове годпнс Јавили су сс вукови. Надомак ссла, скоро уз првс кућс растргле су звсрп зсца. Псторка ловаца одмох сс упутила вучЈим трагом али зпср Јс утсклл. ,,Цруги пут исћс!", кажс Драги Николпћ. Упорни, оргпнизодани п пословпчно сложни Клачсвцп доакаћс вуконпма. Јсдпно нс могу, ма колико билн сложнн „ла доакаЈу’’ аутобусу. Први снсжак, први лсд одссца Клачсвицу п она, и овако забачсна, остајс МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЧЕКАЈУ Да ли ћс се једном остварптп давна потрсба и жеља за отварањем здравствене амбуланте у Плапи, то жели свакп Плањанпн, испод пла нпнс „Баба", које је од града удаљено 13 километара? Хоће ли сс једном пресећп муке п невоље, око кори шћсња основних погреба „Богу иза лсђа", и још даљс. ТаЈ проблсм мтчи Клачсвцс свакс знмс, па би сс могло рећи и да су иавпклп. Лспо би било кад би се Клачсвци од тога и одвнкли али Клачсвица — спава. Можда када бн сс пробуднле друштвепо-политнчкс оргавизацијс у селу и таЈ проблсм бпо решсн. Мсђутим, онс сс обично у пролсћс будс, а тада проблсма са аутобгсом нсма па сс знмскс исвољс лаборавс. М. Мн.тепковнћ О постанку божура прпча ју се разне скаске. По једној божур је бпо најпре беле боје, али је Косову од крвн српских јунака добио црвену боју, а после као црвсн цвет свуда раширио. Да Доб ричу (топлички округ) расте божур различите боје, прича народ да је постао после Једис велике битке, у којој су борпле разлпчиге „вере', ирпи божур постао је од ни ганске крви, плавп од турске а црвени од српске. Божур се носи о врату као средство против падавице, лудпла, промуклости и врто боље. ПЛАНА КАО ОЗЕБАИ СУНЦЕ код коришћења здравствене заштите. Нпје лн то мучсње када у садашњим условнма један тсжи или лакши бо.тс сник мора да препут^ је 26 кнломстара у оба правца да бн у Медицннском центру у Параћипу, примпо ињекцпју да се малтрстира и плати прсвоз за сваку нњскцију МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА БУСИЛОВАЦ ЗЕМЉОРАДНИНКА ЗАДРУГА ШИШНО ПОСЛОВАЛА Пре пар месеци у Бусилолцу је отворепа нова земљорадничка задруга која од самог почетка бележи позитпвне резултате. Л томе је прс свега допринео развијен пословни дух неколицине ра дпика кој‘и раде у њој. Наиме, откуп млека се врши у Бусиловцу, Голубовцу и Крежбпнцу на тај начип што камион Млекарс пз Ннша залазп у сваку махалу ссла. Дпевно се откупн око 770 лн тара млека. Људе је да пређу пз РО „7. јули" пајвпше мотпвнсала то што се анализа масних једпнпца вршп на адскватан начин. Основпа делатност задруге је сточарство, ратарство, во ћарство, впноградарство, пољоприврсдне услуге за биљну пропзводњу и пољопрнвредне услуге за сточарство. Анђслка Аранђсловић 1.000 дпнара. Хоће ли му та примљена нњекција помоћи и нзлечити га? Сигурно да да не! Узгред напомињемо да патронажна служба на овом терену то не чини. Разговарали смо о овом проблему са Слободаном Богдановићем, предссдником Савета месне заједнице, и он нас је обавестио да су у пра вцу отварања здравствене амбуланте у Плани вођени ра зговори са представницима Медицинског центра, да је постигнут споразум и да је мссна заједнпца са свој‘с ст рапе извршила своЈ*е обавезе адаптацпјом зграде, те да је остало још да друга стра на обезбеди потребан инвен тар и долазак медицпнског особља лскара н сестре. Првн јануар 1988. годнне је на прагу и видсћемо да ли ће се сан Плањана остваритн? Ж. Векић ПРИЧА 0 ПРВОбОРЦУ МИЛОШУ ПЕТРОБИБУ МИНУРИНУ Пише: Видојко Арсић Г141. 1ОД1ШС као мобнлнсани коњаннк прилпко.м капптулациЈс избсгпва немачко заробљсшшлно и када су Китлсровс хордс окуппралс иашс гра дове и сслп Милош ниЈс клоиуо духом, всћ Јс Још гншс почсо да оојашњапа мдсшш какву политику водн Хитлср. О» јс много популари сао борбу Собјстског нарота говмрећп да ћс Руси побсдити и да Јс потрс бно одулрети св фапипму, том циљу оп Јс пччсо са прикупљањсм оруж Ја за партплапскс одрсдс Лсвачки и Бсличкн коЈп су бнли форуираии иа Јухору. Заттш јс активио радно на припрсмању љулн за одлазак у одрсд. а касипЈв и сам одлази по одлуци Партпјс у одрсд гдс сс формн ра Зе.мнићка чета н оп постаЈс ирвн и.сн ко.манднр. Касннјс по доласку До-мс Матића за ко.манднра тс чстс он постпЈе за.мсник п остаЈе свс до <Ј°рш1ра>ћа II пролетсрскс бригаде. По фор.мирању II пролстсрскс бригадс поствЈс делсгаг Ш вода, 111 чстс ШумаднЈског батаљона у коме остаје свс до погнбиЈс 19. Јула 1942. |одине. Прнлрсмсни пораз у I нсприЈатсљскоЈ офанзиви ниЈе га де.моралисао да напусти о:.рсд всћ Јс крснуо напрсд у борбу убсђен у по»5сду за коЈу сс борно. Пут од Јухора прско Дулана, Ацшшх лпвада, Груже, Кнића, БаЈнне Баштс, Ус>(в, Пове Вароши, ПриЈспоља, Жабљака, Дур.мнтора, Пиве, Тарс, Зслсигоре, Киллновика, ЧаЈнмчв, Горажда, Фоче, Коњнца, Лшша, Дувна, Купрсса и Доњсг Вакуфа био Јс падчовечански тсжак н напоран. То су билс тантадовс муке. Издржатн знму, кшпу, снег, мразсвс, глад, неспава 1с, нсхнп1јснске часовс и остало трсбао Јс чврст карактер. Борећи сс у пролстсрсгоЈ Једнннцк бнла Је поссбна част. Прсвалитн хиљаде кило.метара ла.чско од сг.ојих наЈближих борећн се за општу ствар у разједцњеноЈ н окупнраио) ЈутославнЈн, мансвришући по босанским н црногорски.м не прохолннм шумама н врлетнма бранећп српска села од разјарсннх уста ша п друго клпслиншкнх слуга бпло Је папорпо п тсшко. Такве муке н тсшкоћс мо1ао |е да нздржи опробапн борац, Јака воља н неограннчено погсрење у Вартију. II у таквнм тсшкоћа.ма коЈс се не могу опмсатн Ми лош |с ис само ссбе храбрио, всћ је као делегат вспко активно да подиг нс морал код бораца. И када Је највпше бпо потрсбап ПартпЈк п НОБ-у он 1е храбро пао погођсн од усгашког зрна у борби бранећп српско не за11ГМ1ћено село Урсуле од усташа. То Јс бпо осстнн и пснадокнадпв губн :ак за ПлртпЈу. (КраЈ фсљтона) ВЕЛИКИ НАРОДНИ ЧОВЕК Вслнкн рсволуцнонар, ко.муннс* та, сељак, песник, публициста и хумамнста ДрагоЈло Дудић и њсгово дело 9. децсмбра обележено је на свечопоЈ акадс.мнји на Колзрчееом народпо.м унчвсрзптету, лово« до.м стогодкшњнцс његовог рођења ДрагоЈло Дуднћ аутср „Дпсвиика** за кога нхговн саборцц, ннтелскту« алцп п савремешшн рсволуциЈе ка« жу да Јс највсрнијс свсдочапство кј првс годиие револуцнјс био јв пнсац „исторнЈс одоздо’’. Родно св 9. децсмбра 1887. у Клннцима код Ваљсва а пс< ннуо 29. иовсмбра 1941. у сукобу са кс.мачким јсди« ппцама. „Не могу, а да овом прнликом нв нстакнсм Јсдан свмјетао лик као што је бно Драгојло Дуднћ. ТпЈ храбри н даровнш сељпк усвоЈно Је ндсјс соцнјалнзма и своЈом ути« цајном лнчисшћу много Јс допрннсо њиховом шнрењу мсђу ссљаци.ма. За тс идсале оп Јс положно и своЈ живот”, рскао јс о Дудићу Јосип Броз Тнто. м. м. Пчеларска задруга нуди јефтинију робу ЦЕНЕ НА.ТНИЖЕ У ЗЕМЉИ Ових дана су у нашу Рсдакцију дошли прсдставшши Пчеларске задругс „Црнпца" са жељом да преко странш ца нашег листа обавесте гра ђане да у својој продавнпци, у улици Савс Ковачевића 7, имају најјефтинпје и изузс-* тно квалитетно брашно. Килограм браша типа 500 је 588 динара, атппа 850 323 дипара, што је по њиховим рсчима нај'ниже цена у •зсмљи. Брашно се продајс у паковаа' њу од 25 килограма. Кплограм шећера у овој продав^ ници ј'е 670 динара, а мед у паковању од 3 килограма кошта 7 200 динара. Уз сгочно брашно по цсни од 180 динара овдс можетс наћи п сав пчеларскп прпбор. Пчеларска задруга нуди поссбно повољнс условс за куповину преко синдиката. М. Ж. Цепљење паса протнв бескила ВЛАСНИЦК СЕ НЕ БОГ'. БЕСННЛА Ветеринарска стаппиа у Параћину организовала је и ове годинс у циљу прсвентивне заштптс цепљсње паса против бсснила. ОваЈ* посао сс приводп крај'у и веома је значајап јср се ради о здравственој заштити стоке. У ветеринарској станици нису задовољни бројем вакцинисапнх паса јер се за сада одазвао малц број власнпка. Вакцннисано је 30 до 50 посто животиња зависно од села. Тај број није довољап сматрају ветеринари да спрсчи иојаву бесннла код животпња у нашој општинн па постојп опасност па сс бссипло појави и прошнрп на вслики број домаћих жнво тпња што бн угрозпло здра вљо п жпвот становпишгпа. Ово утолико пре њчо ј’с за бележена појава бсспнла у Србпји н зато је неопходно што већп број паса обухвати вакцинацијом. Познато је такође да сс бсснило као болест нс лечи. Због тога је законским про писима предвпђена вакцннација паса па п кажњавање њихових власнпка, ако се овој‘ акцији не одазону. Д- Г.
НУПТУРЛ • ОБРАЗОВДЊЕ Ш 8(1111 ВУНД АФОРИЗМИ 9 Све вншс осећам послсдпцс чернобвлске радпјацнЈс н југословснскс стабилизацнјс. 9 Усвојилн смо нланопс п паиртс и наставпли са дипч.ом грчдњом. 9 Чудно пско врсмс крпмнналци лспо живс, а поигтспн крпмпиално. ф Свс смо подрсднли раднпчкој класп п тако опа добп подређсиу улогу. ф Јсдппо у чсму смо успсли да ухватнмо корак са развпјсппм земља.ма јс броЈ ооолслих од снде. ф Ове гоцпнс славп.мо Вука ал оп се ннЈс са пама баш прославно. Драгнша Пандуровић КУЛТУРНА ПАНОРАМА 1987. №Л1МИ Л0ГЈМ1ГОДИНЕ - „МЕ ВЕМНТЕ И култура је озбиљпо осстнла хроннчну беспарнцу I параћпнске прпвредс. Међуј тп.м и поред недостатка пара ј постигнути су завиднп ре- | зултатп. Најпрс, манифесташпс којс живс као што су: ! Октобарскп сусретп позорпшнпх а.матера, Лпковна ко- . лопија . Спссвац”, Спмпози1 јг.м савремсног. облнковања стакла, Фсспшал- драмскнх аматсра рсгнона Шгмадије н поморавља. .Фсстивал дечјпх пссама, остале су у сво I јпм стандардним домстпма. ' Можда је иајвећп помак у- , чшшо, управо Фсстнвал дсчпјнх пссама, трећп по реду којп јс па добро.м путу да постане значајна манифестанпја шпрсг значаја. Такође је и акаде.мскп слп кар Зоран Иваповпћ пмао бо гату годнну и укњижио паграду са мећународне ликовне манифестацијс у Монаку, а у мсћуврсмспу пзлагао је и иа Октобарском салону V Бебграду. зати.м у Парпзу. Што сс тпчс фнлмске културе, не можемо бпти одушсвљенн репертоаром овдашњег бпоскопа, али п ту се иеке стварп мељају па боље. Копкретан пример је августовска „Мала Пула", која пам је представила неко.лнка I.. .^вежпја кинематографска достигнућа. Трсба тако и наставити, пепретсицпозно али успешно. Можда се у овој годпни пајагнлнпјн бплп кљнжсвн:; ствараоцн окупљсни око Књижевног клуба „Мпрко Баљсвић" п Кљпжевне омладинс. V продукцпјп овдашљсг клуба појавило сс десет наслова различптих жан рова, песама, афоризама, епиграма. Поред тога и појединачно су се појавили узлети до завпднпх кљижевпнх висина. Слободно може мо рсћи да је ово година Светлапе Арспћ, која је поАФОРИЗМИ Да је Вук Караџић поста- I впо семафоре многп не' би > прошли Ш1 па зелеио светло. ј Боље да' седиш и ћутиш да мисле да сн глуп, нсго да узмеш реч и то потврднш. •V Дуне Пстровић КАН-(АЛИ) Од избора два путиђа. Црква сс одвојила од дрл.авс да нс одумире. Кад ти машта постане ташта онда се пспашта? Опо што не можсш дапас покупп ноћас. Услед С1ГПППС заокрета присрсда јс пзпбпла смср. Имаш идеале вратп стан. Човск сс постајс рођсњсм а нс радом. П030РИШНА ХРОНИКА ТУЖАН ПОГЛЕД УНАЗАД Пнше: Горан Павловић Зо позоришпу 1987. годину нс мо- >ке’ сс лако рсћп да ли је успсшпа или нпЈе јср сс над њом надвпла ссика парадокса која онемогућава давањс копкрстпог рсзпмса сцснских догађања у протсклоЈ ссзони, зато поглсдаЈмо шта сс свс дсшавало п о чсму Јс писапо током цслс годпнс у овоЈ -рубрнкп. Почстком 1987. годипс сцспа јс бпла празна, позорпшни живот мопотоп п Још увск актуслан фијаско ГАП-а прсдстава „Марптопци трчс псазлсдњп крут’’: „ .. . мсгаломанска, иепокрстиа и изузстно скупа прсдстава са многим квалптативним недостацнма.*' (01. 03. 1987.). У го врсмс кришке добпја и руководство позоришга због своЈс апатиЈс: „ . .. јсдипо ангажованпЈим радо.м, и свсобухватипјим укључнвањс.м свпх којп су распопожспи ца сс опробзју у аматсрнзму позорисезона траЈе до октобра тако дд сс у међувремену у „ПозорпшноЈ хроппцп” објаољују сссјп дидактпчког карактсра о рспсртоарној полптицп: „Ако у пашој соцпо-политичкоЈ срединн посматрамо позориштс и ако оно говори због пуб- . лнкс (а нс за њу) тада Јс оснодшн пара.мстар за одрсђивање рспсртоара глсдаоц . . (16. 09. 1987.); „ .. . треба извршити веритифнкацију нлн измсну рспсртоара тј. рсалпзовати прсдставу за коЈу постојп прсдпнднкација да ћс изазваги вслико интсрссовање код потенциЈалних глсдаоца ... Нсопходнс су роднтељске и остале скспликацпЈе и кспггинупрапо праћсњс процсса радп и реализациЈе одрсђснс идејг ..(30. 09. 1987.). На сиро.машним Октобарским сусрстима нзвсдспа јс прва н Једина овогодишња премнЈера нашег позоришта ,,И всчсрас нмпровизуЈемо”: „Психолошко позориштс Л. Ппраидсла, копсспквситно реалистичком, свсло се ове всчсри на фарсично п н.митаторско...” (25. 11. 1987.). Била Јс ово годнна у којоЈ јс, упркос миогим гостуЈућим прсдставама, оссћана вслнка празнниа на нашој сцснп. Испливалс су на површипу прпкриванс слабосги апсамбла и њсгОва нскохсрснтпост (мпоги су сс мсђусобно оптужнвали за скинутс прсдставс и очајну сктуацнЈу). Моментално у позоришту нма доста младпх л>удп (од којих ћс највсрозатниЈс само нпјјачп остатн), на прагу нове годннс постављамо ссбп питањс да ли ћс они и.матн снагс да узвпкну: „ТЕАТАР ЈЕ МРТАВ — ЖИВЕО ТЕАТАР!’» бећнвала на пеколико југос ловенских конкурса за прозу и поезију-а Републичка конференцнја ССО ју је прогласп ла за најбољег младог кљижевног ствараоца у овој голнни. Такоће су заиаженс резултате постиглс н још двс постесс, Славица Благојевић и Светлана Панић. У сфери позорншнс културе не може сс рећп да је бпла 1987. бсрнћстна и да је понудила стваралачке помаке. Мсћутл.м врсдн забелс жити сј’ајну појаву учепнка Средљошколског центра, који су сами направили веома шармантну представу са нпзом жаока које су имале жесток сатнрпчни набој. И што је лепше, изгледа да ће онп постатп основе, помало уморног позоришног ансамбла. И на крају. Догаћај године је био — Вук — Стефановнћ Караџић. Јубилеј’ оца српске културе обележен је на достојан начин. Али оно што посебно красп овај јубилеј је књига која јс настала Вуковим трагом, „Воде ветровпте”. Овај пројекат је плод дугогодишљег рада Мирослава ДимитриЈ’евића- љегових помагача и казнвача на прикупљању народне усмене књижевности, а који је угледао светло дана у сјајној опреми Слободана Штетића, академског слнкара — графичара. Резимирајући ову годину у култури не можемо бити незадовољни, јср колпко Ј'е било средстава и ово су завидии успеси које, и поред свега, сврставају ову средину у ред развијених културних среднна. М. Илић НИЈЕ - НЕГО Пише: Софија Ракип — Милојковић Лош јс обичај да сс умссто прпсвојпог придева (на — ов, — св, — ин) употребљава генитив именицс, на пример: гол Пстрови ћа, хаљина оне Милке, кола од Јована, ударац Петрашиновића. Правнлннје је и лспшс да сс кажс илн нанише: Петровић' св гол, Милкина хаљина, Јованова кола, ј Петрашиновићев ударац. Иначе, можс вам сс десити да напишетс и овакву синтагму: два гола Пстровпћа. Како ће то бнтн про тумачено?! Срећом нагласак спасава ситуаиију. Завршавајући Вукову јубиларну годнну, привелн смо крају и пашу рубрпку. С надом да сте нешто пово и занимљиво од свега овога усвојили, цитирамо лингисту Вилхалма фон Хумолта: „Било би подјед пако умесно рећи да свакопнки људски род поседује само један језик, и да свако људско биће има свој посебан језик". Бранислав Бокнћ Кан шпа институпија би се спаспла од крсатнвног сакаћења п колапса”. пробле.ма јс много и криза постаје ЗИМСКИ РАСПУСТ И РАДОСТИ ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ ЗА ЛИТЕРАРНЕ РАДОВЕ ПОВОДОМ 22. ДЕЦЕМБРА На конкурсу за пзраду литерарно( рада са тсмом „Тпто н Армија — пенмарп ммра” додсљспс су наг раде у двс категорнЈе Мсђу учсннцима основнпх шко.тл прво мссто прш:ало Јс ВЕСНП ДИ НИН нз ОШ „Р. Домановић’', дру го БОСИЉКП МНЛОВАНОВПН пз ОШ „Б. Јакшпћ”, а трсће мссто СИ ЛВАНП МИТРОВИК пз ОШ „Б. Кр с.мановић'' — сви учсинци ос.мог ра зрсда. У категорији срсдњнх школа наЈ бо.ља Је ДРАГАНА МПТИН ученицз другс године, до њс јс ЈОВИЦА МН ТИН, учсннк првс године Економско-Машипскс школс а трећс место заузела је ЕЛИЗ.АБЕТА СТОЈКОВИН, учснзша првс годпнс Тсхппчке школс. Посебка награда првдала Јс ИВА НИ АНТИН, учсници осмог разрсда ОШ „Б. Јакшпћ”, за најбољи пост ски литерарии рад. в. љ. редупликатпвна: „Позоришни.м проблс.мп.ма попут матсрпјалпог стања. псадскватпог пачппа рукса ођсња и пссгзактног утврђплања рспсртоара следн проблс.м недостатка одговарајућег концспта н сфсктнвмиЈег плана рада. (18. 03. 1987.). Изнснадивши нас своЈом пноеитивношћу, истог мсссца, „људи од позорншта'- на.м ссрвираЈу пст прс.тставп са јај годинских „Дапа ко.мсдиЈс’’: ,,Ка- . баре као но»:а форма сцспског казивања, опус внше у.мстности н раз ' них профила у.мстпнка прпвлачии । Јс за публпку због актуелпих и свс 1 жпх тскстова . . .” (01 04. 1987.) — трк луга овог мсссца. Након тога с.мо моглн видстн „До послсдњсг ша.ха” прсмиЈеру дсчиЈс сцснс: , ..... добру прсдставу пабкјсну ш<- ' (]>атплнп.м ху.мором са доста дхнампкс, сшжрсЕшзованнм из.мснама I сисна и са доста суптилних сонгова. . (15. 04. 1987.). Слсди рсНШМ1А Нзша Је Ар.мпја лко будно н чувар наше јавс н снова. У р\цп ЈоЈ је запста пушка, у срцу — грапчмца масллнова. Војппк се Сринс о слободн, о твоме сиу, дремежу, јавп. ВоЈник на нсбу, лојник у водм всјпнк у розу,- војник у травм, Корачннцс одаслуд бруЈс и стег се тробоЈни нвЈе, док честптке се чуЈе за срсћан Дан Арммјз. Ивана Антнћ — 7-1 ОШ »Бура Јакнћић ’ гпонална с.мотра позорншннх аматера која се игрп прсд полупразном салом, ла.мтимо јс по нсобјс1 ктивно.м жириЈу и прспупоЈ сали за прсдставу „Суђење’’ (просек ста- | рости публпкс био јс око 18 год; при.м. а.): „Нсдовољно јак тскст са доста тривијалпог хумора, драматургиЈа скеча п том подрсђснп дн- । Јалози представљаЈу пронзвод ускнх претензпЈа.” (29. 04. 1987.). У мају ; смо до€с<лк „МаЈски салон”: „Не- । всшто урађеиа, са доста почстнп- । чких грсшака у арганпзацнји, овл ' акцпја јс прпвукла вслпки дсо мла- , дих остварнвши тимс свој прнмар>ш циљ омасовљавање умстности. Уметннчки квалитет Је знатио умањсн због претсравог акцептира- . нл на квантитсту.’' (13. 05. 1987.). I МаЈп смо гледали к монодрамс. Сернја сјаЈпих глумаца (Ф. Шовагонић, II. БскЈарев. Ж. Вукмирица ' нтд.) представи.та сс мзвођсњсм нс тако сјаЈннх монодрамз; прпмсра радп, Радд Буричин Јс нгрхла „Усамљсну жсну’’ Дарија Фоа п Фра- ! нкс Рама која јс: „ ... скгп трн- | впјалиостл н простог хумора на । шшоу опскурипх трач ргбрнка :и , жсискнх часописа.” (27. 05. 1987.). О тужно.м крају гозорпшнс ссзопе пнсано јс 24. 06. 1987. и опст о: 1 - псмч-ућпо^тп самоуправипх н • уметппчкнх оргапд ГАП-а да прсI падиђу кризку снтуацнЈу . . Д\1° ! лсто допосн иам само једну пред- ! стдву „За.г днд мистрнја’’ у извођеI њу рнјечког театра „Палах” (9); ,,У галнматнЈасу молитви. поЈмова к значења, рспмкарнатнвних догаћања, нссгзјањз и настпЈања, напсрно Је бнзо пратпги ток н смнсао радње. Свс се то одвнЈало (решпова.то) уз минорпу продукциЈу 4 покрета ..(63. 67. 1987.). Мртва ИД СШДЊЕ IСОПСТВЕШ РЕЖИЈИ га Двонедељни зимскп распуст који чека основце и ћаке уопште био Је синоним за саикање, грудвање, а у новпје време постао је и синоннм за скијање. в Нажалост, скијање, ма колико се брзо учи, својом ценом оставпће многе да седе кућн. ВУК И У школи „МОМЧИЛО поповии — ОЗРЕН” ПРИЗНАЊА ЗА НАЈВРЕДНИЈЕ ЧИТАЧЕ Година Вука се завршава, али љегово дело остаје као трајна инспирација за све генерације. Завршница јубилеја Два века Вука, одвијала се 16. децембра у основној школи „Момчило Поповић-Озрен” а прирећена у част нзласка књига пародног стваралаштва „Воде ветровите Уз свесрдно ангажовање просветних радника и ученика, овај програм писнио је пажњу 60 минута. Програм су својнм вић, који је сакупио народно стваралашучешћем обогатилн: Мнрослав Димнтријетво и за штампу приредио, затим члановн Књижевног клуба и Књижевне омладине, ГАП-а и оркестар школс „Момчило Поповић-Озрен". Ова мала свечацост била је уједно гИ прилика да се награде највреднији читачи у Градској библнотецн „Др Внћентпје Ракић" и највернији посетиоци школскс библиотеке и медијатеке коју водн Снсжана Јовановић, пначе непосредни организатор ове лепе манифестације. Скупс планпнс своје су капицитете распродале тако да оснм јсднодневних нзлета, какви су и досад организованн током распуста до Копаоника, Гоча и других зи.мских цснтара, би ћс једини начин да заљубљеници скијања остварс своје знмске жеље. Прошле године јс, а и ове ће вероватно, аутобус свакодневно возио до Грзе. Ма лп скијаши користили су приручне тсрене а само су најбољи смсли да се упусте у коштац са стазом на Гор љем дому. Баш због тога чланови ПСД „Јаворак" ових дана измештају лифт. Уместо па стрмини поред До.ма и скијања на стази која јс захтевала добру технику од возача, лнфт је смештен преко пута, на бла жу падину и стазу могу корнстити чак н почетннци. Вероватно да ћс ово прнвући основце на Грзу гдс бп се скијали и добнлн шољу топлог чаја, уживалн без обзира на то што не мо гу у велиштм зимским центрнма да прика?ку своју опрему, својс умеће н ссбе М. М. НОВО ОБДАНИШТЕ Не отвара се нн за Ивгу годину Ново обданиште, чнјс сс отварање предвићало за јессн нсће бити отворено до краја годннс, сазналн смо од Драгана Милојевића. сскретара СИЗ-а дсчије и соцпјалне заштите. Граћевински радовп на згради су нзведени алп средства су нсдостача за набав ку опреме. Сазнали смо у СИЗ-у дечије и социјалне заштитс да сс тражи могућност за набавку опремс обданишта и да је део опреме купљен, али датум отвараља обданишта до даљљег сс пе зна. М. М. СУСРЕТ СА МЛАДИМ СТВАРАОЦИМА ПРВА НЗ/10ЖБА ЗОРАНА НЛНЋА Да се дугогодтнњн хоби нредапим радом можс прегворнти у основну професнју, убедљнво нам показује 30- РАН ИЛИЕ, који всћ годину и по дана радн у Штампаријн, на одсљењу репро-фото графнје као фотограф. Овај прнмеран дечко и младн ентузијаста, страсан заљубљеннк у фотографију и све што је у вези са њом, већ од најраннјс младости одредио јс ссоју животну нпспирацију. Логнчаш наставак њсговог одушсвљсља била је Срсдља графичка школа (одсек рснро-фотограф), а затнм и Новннарска школа прн Институту за новинарство (одсек за фоторепортсрс). коју јс завршно у класи Томислава Петсрнека. Спајајући своју професнју и хоби> Илпћ ћс, свакако, увек припадати оној срећној маљини чији се рад никада неће претворити у осмочасовно отаљавање н монотонију. Напротив, као сарадник „14 дана", он наставља са својим радом и каснвје, завршавајући га коначно у својој кућпој лабораторији. Тсматска основа Илнћсвог иптересовања увек је покрст и жнвот; фогографија тако постајс соцнјална рефлекси- , ја уобичајене људске свако- ' дневице, а човек—централна | мотивска преокупација. Рсалан свет и љегове особено- , сти стога су увск у жижи критичког ока Илићевог фото-апарата. Бавсћи се фотографијом ј као особеним видом стваралаштва, Зоран Илић никако нс посустаје. Ових дана припрема своју прву. самосталпу изложбу фотографија, креативни рсзултат вишего- , лншњег плодоносног рада. , Изложба обухвата двадссетак најуспелијнх радова— креашца из љсговог стваралаштва, а биће отворена 25. ХП у Позорпшту. Зорана Рашић ПРВИ ПУТ У ПАРАБИНСКОЈ ЖУРНАЛИСТИЦИ ГОДНШЊЕ НАГРАДЕ ЗА НОВННАРСТВО Имајући у виду вслнки број сарадника, квантитет п квалнтст написа, сталност у јављању, истинитост, објективност и правовременост текстова, рсдакцнја јс прсдложила, а пздавачки савст и секција за ннформисање ОК ССРН недавпо усвојплн, да сс на крају овс годнне н ове серијс листа, највредннјим сарадницима у свпм новпнарским жанровима које су „14. дана" неговали на својпм страницама, по први пут доделе ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ, које сс састоје у плаксти и одређеном новчапом нзносу. Награду за вест добила јс Милица Живковић, за извештавањс Миливоје Илић, за коментар Драгнша Пандуровић. а Радослав Милорадовић за осврт. Најбоље рспортаже писао јс Радиша Радисављевић, највише информација доносио јс Драгољуб Гајић, али и Жарко Векић. За новииску критику награђсни су Горан Павловић н Бранислав Бокић Каи, а за преводе Ковиљка Шћепаиовић п Слободан Жикић. За иовинску фотографију награђсн јс Зоран Илић, за новинску карикатуру Драган Колак и Фера Јовановић, за стрип Зораи Живковић, за поезију Борђе Петковић, Јас.мина Јоксимовић и Светлаиа Панић, а за афоризам Томислав Бокић и Мирослав Чопа. За стручне прнлоге награђени су: Др Душан Вељковић, Јоваи Цветковпћ, Софија Ракић, Радмила Миловановић, Душан Петровић, Анђелка Араиђсловнћ, Зорана Рашић и Мирослав Филнповић. За спортску рубрнку наградс су понелн: Станко Здравковић, Новица Петровић, Владимир Марјановић, а Миша Миленковић за акције. За фељтоп награђени су Предраг Пстровић и Видојко Арсић, а за енигматику Мнша Гај’ић. Награде ће бпти урученс сутра, 24. 12. 1987. годипс, у 12 сати, у малој салн Снндиката.
Е ПОРУНЕ 9 пана ИНДУСТРИЈА ТЕНСТИЛА БРАНКО КРСМАНОВИЋ ПАРАЋИН рддним вдиа I ГРИДМИ ОПШТИНЕ ЧЕСТИТАМО СРЕЋНУ НОВУ 1988. ГОДИНУ _____
Е ПОРУНЕ 10 СРПСКА ФАБРНКА СТАК/1А СА ОВОМ ЗЕМЉОМ СМО СЕ РАЗВИЈАЛИ - СА ЊОМ ОБЕЛЕЖАВАМО 5НА ЧАЈНЕ ПРАЗНИКЕ СРЕЋНА НОВА 1988. ГОДИНА РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ЧЕСТИТАМО НОВОГОДИШЊЕ ПРАЗНИКЕ ГРАђГВННСКА ПРОНЗВОДНА РАДНА ОРГАНИЗАЦНЈА ПАРАБНН СРДАЧНЕ НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ
ПРДЗНИЧНЕ ПОРУНУ п аана ТипзНска адепсјја НШВ1МНМ -ЛптпртЕУштиЈизт'I С I м ПридружуЈемо се Новогодишњим честиткама уз понуду наших програма САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СТАМБЕНО-КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ УРЕБИВАЊА ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА И ПУТЕВА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ЧЕСТНТАМО НАСТУПАЈУЋЕ ПРАЗННКЕ ОСНОВНА БАНКА @1 ПАРАЋИН СРЕЋНА НОВА ГОДИНА **=’^<:>'*<:”*<::>'*':>'*<:>'*<:>*<>*-:>*-<:>*<:>*'=>*<=>*-=>-*<>-»<>*-с>-»<=>-*<>»<>-»<>»ч>-»<>»<>«<: иј^пд о а1<и н V- ДВА ВЕКА ВУКА 1947. - 1987. ПРНДРУЖУЈЕМО СЕ ПРАЗННЧННМ ЧЕСТНТКАМА ООУР ..ТЕР1ТПИ СА0БРАМ1" Поповац ЧЕСТИТАМО НОВУ 1988. ГОДИНУ АИК „ПАРАЋИН" ЕА СВО1ИМ вди гаим ПРНДРУЖУЈЕМО Ц ПРАЗННЧННМ ЧЕПНТКАМА
ПРДЗНИЧНЕ ПОРУНЕ 12 пана^ Све банкавсне успуге ШУЕСТОД||ИЛ за ваше домаћинство 1П1ЕО1 ОМпЛН параћин МНОГО СРЕЋЕ И УСПЕХА У НОВОЈ 1988. ГОДИНИ ■11111ми1Ш11Ш111!111111Ш1!1Ш11Ш111111Ш11111Ш111и11111111111111111111111111111И111111П11111111ш Ф1БРШ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ“ ПОПОВАЦ СВИМ ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН ЧЕСТИТАМО | НДСТУПДЈУЋУ НОВУ №. ГОДИНЈ | । ј .... ...............и...и1!Ј!и111111111111111111111111111111111111111111111111111111!11111111Ш1111!111111111!11111111111Ш^
ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ Поводом с.мрти мога супруга, Бурађа Јованић — Буђе, изражавамо дубоку захвалност доктори.ма: Митићу, Јанку и осталом Медлцинско.м особљу Иитериог оделења болницс у Параћину, Доктору онкологу Борђу Чубрилу и дсжурној служби хитпс помоћи. Посебну захвалност Гаоннзонској а.м буланти Параћин, докторима питомцп.ма: Ивану Аранђеловићу. Јоваачи Стано”.- ском, и Прсдрагу Ивановић. Доктори.ма ОРЛ Нуг ,чја и Медлцинском особљу нстог одељења. Старешинама гарнизона Параћин, друштвено- -политички.м организацијама: СУБНОР-у, свим прнјатељима, комшијама и други ма који су нам у тешкнм тренуцима пружили несебичну помоћ. Истовре.мено се захваљујсмо сви.ма који су нам у трснутку бола упутилн тслеграме саучешћа. Са поштовање.м породица. Јованић — Јовановић IX МЕМ0А1АМ 10. јаунара 1988. годнне навршава се три године како с.мо остали бсз нашег мнлог тате и супруга Општински Секретаријат за народну одбрану СО Параћин, на основу члана 12. став 1. и 2. Закона о војној обавези („Службени лист СФРЈ”, бр. 64/85) објављује, ОПШТИ ПОЗИВ Позивају се сва мушка лица роћена 1971. године са сталним местом боравка — пребивалишта на територији СО-е Параћин, као и лица старијих годишта која се до сада нису пријавила из било којих разлога, да се јаве Општинском секретаријату за народну одбрану, ради увођења у војну евиденцију. Упис ће се вршити од 05. 01. 1988. године до 01. 02. 1988. године сваког радног дана од 09,00 до 13,00 сати у просторијама Секрстаријата соба број 36 за омладинце са подручја града Параћина, Стриже и Текије, и просторијама месних канцеларија за омладинце сеоских насеља. НЕОДАЗИВАЊЕ ПОЗИВУ ПОВЛАЧИ ОДГОВОРНОСТ ПО ЧЛАНУ 77. ЗАКРЧ\ о ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ. ОШПТИНСКИ СЕКРЕТДРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ На основу одлуке Привременог оргапа управљања ООУР-а „Теретни саобраћаЈ” Поповац код Параћина, бр. 6908 од 94. 12. 1987. године, РАСПИСУЈЕ СЕ ЈАВНА ЈШЦИТАЦИЈА за продају расходованих возила ван експлоатације МАЛИ ОГЛАСИ ВЛАДИМИРА — ВЛАДЕ РАДОШЕВИБА благајника банке Продајсм лековита јаја јапанске препслице, која се користеза повишсип крвии притисак, чир у стомаку, ми грсне, оронихитнс, малокрвиост, первног растројства и друго. Јаја шаљем поузећем са упутством за употребу. Обавештења на телефон: 016 — 51 — 158 Поповић. Продајем парцелу површи не 32 ара поред бснзинске пумпс на путу за Пуприју 556-890. Обавсштавамо рођаке и кс љубави и дубоког пошпријатеље да ће.мо тога да- товања посетитн његов на у 13 сатн у знак вели- гроб. ОЖАЛОШНЕНА ПОРОДИЦА Продаје.м двособан комфоран стан са подрумом н гаражо.м. Обавештења на тсле фон:551-415. Тражнм собу или мањи стан. Јавити на телефон 554-841 од 16 до 20 часова. * * I — Јавна лицитација ће се изпршити дана 28. 12. 1987. године, са почстком у 8 сати, у просторијама ООУР-а „Теретни саобраћај” Поповац код Параћина. II — Право учешћа на јавној лицнтацији имају сва правна и физичка лица, с тим што ће физичка лица битн обавезна да уплате гараитни износ на благајнп ООУР-а, у впсини од 10л'» од продајне цене возпла за која су заинтересована. III — Сва заиитерсоваиа лица ће дана 25, 26 и 27. 12. 1987. годиие, у времену од 8 до 14 сати моћи да разгледају возила. IV — Купци који буду успсшпи на јавној гицитацији дужни су да уплате купопродајну цену у целости у року од 8 дана, а возила преузети у року од 3 (три) дана, по исплати купопродајне цене. V — Јавиа лнцитацнја ће се вршити за следећа возила: Продајем мерцедсс 240 Д. Производња 1979. Упитати Живана Шутића у Горњој Мутници. IX МЕМОК1АМ 27. лс цсмбра навршавају се три године од смртн нашсг драгог сина, тате и брата СЛАВОЉУБА КОСТИКА пољопривредног техничара Тога дапа у 12 часова обићи ће.мо његов гроб и поло жити цвеће на вечну кућу милог на.м покојника. Породнца Костић Продајем нли мењам одмах усељпву кућу са помоћном зградом и 5 арн плаца у Параћнну за једнособан ко.мфоран стан у згради уз договор. Телефон: 035 — 554- -777 од 6 до 14 часова. * * Продаје.м једнособан стан у Параћину (насеље Ел-Ос). Обратити се на телсфон: 555-545 или на адресу Македонска 6/1. Продајем багремар 35 ари у Јелење, тракторски ваљак вадилицу за репу, култиватор са јежевима, дрљачу и плуг Продавац Жнка Сентин, Космајска 47, телефон: 555-926 Параћин. Продаје.м бренер на лож уљу за централно грејање. Телефон: 035 554-933. Продаје.м котао ЕМО — Централ 24 — Н нсраспаковаи и нсупотребљаван. Цсна 450.000 динара. Упитати за услове на услужни телефон 554-889 после 15 часова сваког радног дана. Продаје.м резервне дслове од Аута ,Дми 8” и „заставу 750" нерегпстровану, исправну у возно.м стању. Упитати у Сикнрицн Зорана Симића. Продаје.м шкоду 12 ЛС, пронзводња 1983... Пређено 22.000 киломстара, тслсфон: 555 541 илп 552-767. Брзо н квалнтетно монтирам везове за скије. 556-170 од 16 до 20 часова. а * * Оглашавам певажсћнм све дочанство III разрсда издато у Параћину на имс Зорана Станковића из Парапина. Оглашавам неважећом здравствену књпжнцу издату у СФС на име Трајка Стојиљковпћа из Параћпиа. * Л * Оглашавам неважећи.м све дочанство у завршеној п години средње школе нздато у Параћину на име Душанке Димнтријевпћ из Мирило вца. Ред. Кл бр. Рсг. број Марка вознла Год. пронзв. Почстна прот. цена 1. 678 8У-860-77 „Раба” 853.1/6x4 1978. 2,100.240 2. 708 872-97 99 1979. 969.120 3 .682 873-22 99 1978. 1,260.144 4. 681 285-21 99 1978. 2,351.894 5. 680 889-59 99 1978. 2,170.248 6. 733 872-98 „Раба” 833.12/6x2 1980. 1,400.160 7. 734 977-46 99 1980. 2,430.680 8. 648 879-09 МЦД 2232 С/6х4 1976. 1,508.976 9. 646 889-57 МЦД ЛПС 2024/6x2 1976. 1,869.840 10. 639 632-94 99 1975. 3,988.992 11. 640 332-91 99 1975. 3,988.992 12. 664 864-66 МАН 30320 ДФС 1978. 3,107.115 13. 698 885-93 МАН 32280 ДФТ 1979. 4,778.760 14. 767 875-78 ФАП 1620/БДТ 1982. 787.855 15. 636 862-86. ФАП 15 Б 1975. 995.250 16. 590 436-95 1983. 636.960 17. 659 429-64 99 1975. 769.200 18. 791 864-34 КАМАЗ 54112 1983. 2,169.011 19. 780 863-77 н 1983. 2,169.011 20. 775 864-23 и 1983. 1,668.470 VI — Уколлко не буду продата возила па лицитацији 28. 12. 1987. годинс, следсћа лицитација се заказује за 06. 01. 1988. годпне, у 8 сати. У Поповцу, Комиснја за спрово'гег-е 16. 12. 1987 лицитације псг^ез
® 14 ■■■ 23. 12. 1987. Ммна! • БРОЈ 350 ОГЛ ДСИ - РЛЗНО Средња школа унутрашњих послова „Пане Букић” С. Каменица расписује Конкурс за упис ученика у I и III разред школске 1988/89 године Школа уписује ограничен број учеиика који се школују за рад на пословима милиције у органима унутрашњих послова на територији СР Србије ван САП и територији САП Војводине. Школовање ученика уписаних у I разред траје четири године. Школовање учеппка уписаних у III разред траје две године. За упис у I разред могу конкурисати лица која су завршила VIII разред или су редовни ученици VIII разреда основног образовања. За упису у III разред могу конкурисати лица која су завршила II разред или су редовни ученици II разреда заједничких основа усмереног образовања. УСЛОВИ КОНКУРИСАЊА УI разред могу се уписати кандидати — мушкарци којп испуњавају следеће услове: 1. да су завршили VIII разред осповног образовања, 2. да на дан 31.8. 1988. нису старији од 17 година, 3. да су југословенски држављани, 4. да су здравствено и психички способни за школовање и рад на пословима милиције, и да испуњавају друге услове за рад у органима унутрашњих послова нрописане законом, 5. да прихватају обавезу да после завршеног школовања остану 8 година па раду у органима унутрашњих послова у СР Србији, односно САП Војводини. У III разред могу се уписати капдидати — мушкарци који испуњавају следеће услове: 1. да су завршили II разред заједничкпх основа усмереног образовања, 2. да на дан 31.8. 1988. године нпсу старији од 19 година, 3. да су југословенски држављани, 4. да су здравствено и психички способни за школовање и рад на пословнма милиције, и да испуњавају друге услове за рад у органима унутрашњих послова прописане законом, 5. да прихватају обавезу да после завршеног школовања остану 6 година на раду у органима унутрашњих послова у СР Србији, односно САП Војводини. НАЧИН КОНКУРИСАЊА Пријаве на конкурс подносе се до 31. 12. 1987. године. Пријава се подноси на посебном обрасцу који се добија у органу уиутрашњих послова где се пријава подноси. Кандидати који се определе за рад у органима унутрашњих послова на териорији СР Србије ван САП, подносе пријаву органу унутрашњих послова у општини становања, не прилажући никаква документа. Каидидати који се определе за рад у органима унутрашњих послова на територији СР СрВојводине, подносе пријаву Покрајинском секретаријату за унутрашње послове САП Војводине преко градског, односно међуопштинских секретарнјата за унутрашњс- послове, и уз пријаву прилажу: 1. Сведочанство VII разреда основног образовања за упис у I разред, односно сведочанство I разреда заједничких основа усмереног образовања за упис у III разред, као и потврду о редовном школовању у VIII разреду основног, односно II разреду усмереног образовања. Сведочанство VIII разреда основног образовања, односно II разреда заједничких основа усмереног образовања прилажу накнадно. 2. Извод из матичне књиге рођенпх. Друга документа ће приложнти иакнадио. ПРАВА И ДУЖНОСТИ УЧЕНИКА Ученици имају обезбећен бесплатан смештај и исхрану у интернату Школе, одећу и обућу, уџбенике и друга потребна наставпа средства, здравствену заштиту, месечиа иовчана примања за покривање нужних личних издатака и трошкова превоза од Школе до куће за време школског распуста. Свршени ученици Школе ослобађају се служења војног рока после две годиие рада на пословима милиције. Ученици који из неоправданих разлога напу- :те школовање, буду искључени из Школе, понављају разред, као и свршени ученици који не ступе на рад у орган уиутрашњих послова или не остану на раду утврђено вре.ме, дужни су да надокнаде трошкове школовања. ИЗБОР КАНДИДАТА Кандидати који уђу у ужи избор биће позвани на психолошко тестирање и лекарске прегледе, ради утврђивања психо-физичких способности и здравственог стања. Кандидати који конкуришу за рад у оргаиима унутрашњих послова САП Војводине приликом прегледа подносе на увид здравствени картон и ђачку књижицу из VIII разреда основног образовања, односно II разреда заједничких основа усмереног образовања. Путне и друге трошкове у вези са доласком сносе кандидати, осим трошкова прегледа. О резултатима конкурса кандидати ће бити обавештени најкасније до 15. јуна 1988. године. ПРОДАЈА РОБЕ НА ЧЕКОВЕ V „ШУМАДИЈИ” 1. Намештај и теписи за чекове на 6 месеци 2. Текстил и обућа и злато за чекове на 4 месеци. 3. Телевизори са 50 одсто учешћа а остало за чекове на 3 месеца. 4. Бела техника за чекове за 3 месеца и 5. Пољомеханизација на чекове за 4 месеца. ЖТОРЕ, СРЕЂАН ПУТ ДО КАСАРНЕ Млади лскар ДЕЈАН ЖИВАЉЕ. ВИН као да жури да се упнше у Ги нисову књнгу. За само 4 месеца рада у Поточкој амбулшпи освојио је срца мешта« ><а овога села. Ових дана Поточка амбуланта била је лретесна за све који су желели да се са доктором поздраве н да му пожеле срећак пут до касарне н да буде добар вој ник. Зар је п то могуће, нашао се доктор у чуду, алп шта ћеш народ има свој обичаЈ за доброг човека и путника намсрника па се тим неписашш пропнспма и доктор приклоппо. Иа нспраћају сс нашла п снаша МнлоЈка коЈа веома ретко иде код лскара, донела је псјклоне и нешто Др. Дејан Живаљевнћ Оглашавам иеважећом радну књижицу нздату у СО Параћнн на име Србољуба Петровића-из Параћина. Оглашавам неважећим све дочанство од I до VIII разреда нздато у Доњој Мутници на имеСмиље Лукић из Клачевице. Мали огласи Оглашавам неважећнм здравствену књнжицу издата у СФС на име Живојина Васића из Варварина. Оглашавам неважећом здравствену књижнцу издату у СФС на нме Милоша Мутнћа из Параћина. Продајем зграду и 7 арн плаца на Караћорћевом брду, Лале Цветковић, Б. Кндрнча 46 Параћин. 00000 Купујем у Параћину плац од 05 до 2 ара, може н мала дотраЈала зграда на њему. Такође приступам сваком споразуму око изградње мале занатске радње на нстом плацу. Јавити Пешићу телефон: 354-911. 00000 Ошашавам неважећом здравствену књижицу на имс Стојадина Милутиновића из Чег.ура. „УНИВЕРЗДЛАЦ" ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ ГПРО „13 октобар” ООУР „Нискоградња” Параћин оглашава Лицитацију основних средстава — Т 120 8 утоваривач — Крамер утоваривач динара 1.000.000.— 1.200.000— — 125 Р 120.000— — МАЗ 503 А 300.000— — ФАП 13 К 800.000— — Комби 1МУ 2200 150.000— — Вибро ваљак „Марини” ГЛ 400.000— за мсзе, али каже чула Је да је доктор нско добро дете, а она нема сииове па желн да се даиас на том нспраћдЈу наћс у место маЈке. Првликом поздраза са окупљеним мешташма доктор ЖИВАЉЕВИП послужио се речнма ледавпо лреми нулог доктора Борислава Божовнћа чувеног хумаипсте и револуцнонара, шефа саинтета прве пролетерске коЈи Јс спашавао раљеника и промрзле после подвнга и епопејо ИГМАНСКОГ МАРША без декова, газе, серума, чнЈи су резултати из области истраживаља алергнје и еи докриннх анализа познатн н ван граннца Југославнје. — Ми младн лекарп наставио јс др. Живаљевнћ морамса да будемо јуришници на здравтсвсном фронту, да у човеку сачувамо здраво тело ако већ н сам народ каже да јс у здравом телу и здрав дух. И са вест нам нвлаже да ми младп лека рн изаћемо нз градске јазоине како би се НК1ШЛН у помоћи сеоском ствновннштву тј. тв.мо одакле ш> чиље осжов за људскн живот тЈ. тамо где и другама препоручујемо да је лепо м здрвво, Уз поллпце н стнсак руку чуле су се речн. „зокторе срећан пуг п вратн нам се опет’’. Стојжн Петровић Новс^тп у пољвпривредним областпма а посебно у мехализацији која нам је неопходна за обраду зсмљишта. Опде хам агротехничко решење постоЈп и названо је „Комбинованим орућем за обраду земље” Које Је кратко названо „КОМБИ’> намељен Је пре свега доброј н савременој и веома економкчноЈ обради свих врста — типова земљншта. У свом саставу има подешене ротацноне евггнилице (фрезе), две дубинскн чизел—плут и подеспви решеткасти валлк. Једним потезом, „КОМБИ” извсуш основну, дубинску, па и предсетвену обраду земљншта. Тнме замељује рад плу« га, тањираче, култнватора и дрл-аче. Поред тога, омогућава тракторима развнјање веће вучне силе, смањење клизаља н већн учинак, са знатпо шаљом потрошњом горива “ чак и до десет отсто ОваЈ ксшбајн Је погодан и пе само за равницу већ и за брдске краЈсве, јер се не нагиње у раду и нс нзазива срозиЈу тла. Добар Јс помоћник воћарнма и виноградарима Јср ради без слогова и разора. Из комбиЈа по потреби, можете склнути ротациоиу ситнилицу нли чизел—плуг и употребити каа поссбна оруђа илн са решеткастим ваљком. Тиме се повећава љегова многострука уиотребљивост. Овим се овај Комбајн радо употребљава и зато та Је почела да пронзв«ди ПољостроЈ из Сремске Мнтровнца и ( топло га препоручује као ново до- ; маће пољопрнвредно средство, вслнког помоћннка у по.љопрквредк. Гојко Боројеннћ । ] Лицитација ће се одржати на дан 09. 01. 1988. године са почетком у 9,00 часова у кругу ООУР-а у улици Ивана Милутиповића бб у Параћину, а ако иста не успе нова се заказује за 7 дана у исто време. Средства се могу разгледати сваког радног дана од 7,00 до 15,00 часова. Порезу на промет плаћа купац. Лицитирати могу сва физичка и правна лица уз уплату 10 одсто од почете цене. КОМИСИЈА ___. ЗАПРОДАЈУ. ОСНОВРИХ. СРЕДСТАВА
23. 12 1987. 0 БРОЈ 350 СРЕПНЛ НОВА 1988. ГОДИНА ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ У ПАРАПИНУ У 1987. ГОДИНИ Дезелин, Собекова и Томић ља јС '- конкуренцлЈ*!! сеннора, Маја Сооек, најбоа ;'1ПЛОШ То '!И?1 понсо јетитулумсђуппонирима Ј {•п! -» ПППлг’Л С Борац пР°г-чашеп јс за екипу годннс у параћинском спорту послс осваЈ ’■ р °^. Л1ССТ“ V рсгионалној лиги п одличног старта у Другој српској. ког радника треИСр пивача -ЛХрнице” проглашсн јс за пајбољег спортсУнодРаг Марјановић, добио посебно призиање за дугогодишњп успешан вад V Фудоалу и спорту уопштс и * Комисија и жпри којс качињавају представпицп СИЗ -а физичкс кглтуре, СОФК-е и Редакције листа ,,14 дана" па свом састанку од понеде љка 21. лецембра у певеликој коикуренциЈ*и одлучпла јс да ласкаве титуле пајбољпх поиесу појединии и ски пс који су у овој годнпп сво јим резултатнма били перјаница, параћинског спорта. Први међу најбо.љима, спортиста године је Милан Дезелин, шахиста ШК „Тскс тилац”. Овај мајсторски кандидат оио је члаи екипс Тскстплца која јс освојила др\ го место у КУПУ Маршала Тпта у Регнону иза крагујевач ког „Радпичког”, друголпгашкс екппе. Дезслин је допео чак 3,5 поена из четпри партпје. На појслипачпом брзопотезиом првепству Србнје освојио је друго ајссто. а на опен турннру „Арена— гурист" у Пули маја међу 400 играча пласирао сс у други део табеле пграјући са себи равним и шаховским мајсторима из земље и ииостранства. Прва табла „Текстилца" у вишем рангу такмичења, Српској лиги — Исток Дезелин јс освојио 9,5 поепа из јсданасст партија, и тпмс дао пун допринос да се мовајлија у лиги пласира на високо четврто место. МАЈА СОБЕК НАЈБОЉА НАДА V јуииорској конкуренцијн у параћинско.м спорп/ суверено влада Маја Собек. Стрслац стрељачког клуба „Текстилац" апсолутни * је првак региона у гађању малокалибарском и ваздушпом пушком за ову годину. Првак је Србије у гађању ваздушпом пушком п малокалпбарско.м у троставу (3X20). На првенству Југославијс ваздушиом пушком освојила ј’е изванредпо осмо мссто, а на првепству Југославије у гађању малокалибарском пушком била је шсста у категорији јунпора. МИЛОШ — СПОРТИСТА ЗА УГЛЕД Милош Томић, пливач ПК „Црнице" у девет наступа овс године у конкуренцији пионира пласирао сс најдаље до четвртог места. Углав иом су златне и сребрне меда.ље украс вптрине овог отворсном првспству Параћииа мсђу скнпама пз вишс градова Србијс Мплош Томић проглашсп је за најбољсг појсцпша. СТАКЛАРЦИ БЛИСТАЈУ За наЈуслсшш|Ју екилу, бсз двоумљсњз, жирц ЈС прогласно фуд. балски клуб СФС „Борац”. Фудба.ч ски клуб Српскс фабрцкс стакла у 19?7. ГОД1ШИ забслежмо Јс блистаос рсзултатс. ПаЈпрс Јс, чак са 7 бо дова прсдности изборио прво место V РсгпоналноЈ лигп а затпм всома успеншо ппставио жству у квалптсг ”(’Ј. другоЈ СрпскоЈ лиги гдс на кра Ју Јссењег дела првенства дсли дру. 1О н трсћс мссто, че.му сс ни највсћи заљуб.љеинци овог радничког клу ба нису иадали. ЈАВОРАК СЕ ВИСОКО ПЕЊЕ младог спортпсте, ног јер осим свестрапливања и у смучању постпже одличне резултате. За њега кажу да представља пливачку наду у дисциплини прсног пливања јер је у Крушсвцу у коикуренцији пнонира друго мссто на сто прсно и прво место метара прсно. На ОСВОЈИО метара иа 200 другом АЕРО КЛУБ „НАША КРИЛА Спортскн асродро.м код Давпдовца и овс годипс био Јс стсцпштс о.м ладинс коЈа ео.ти плавс висппс и дру жењс са птнцама у лету. ЗахваљуЈу ћи то.мс а м радиицима снтузнЈасти ма нз Асро — клубп „Наша крила” успсшно Је остварсн овогодпшњи програ.м обукс спортских падобрапа ца ц моторних пилота. Разу.ме сс да нису пзостали нп успесп на разни.м такмичсњмма што јс дугогодишња традициЈа Клуба. Разговарали с.мо са настппииком могорног лстсња Миодрагом Јовапо пићсм. — У години која Јс сво всћ прош ла каже Јовавовкћ, већи број ом ладмпки и омладннаца прнјаппо се да покаћа курс за спортске падо бранцс. Послс тсорстске обукс а зати.м и практичпс, одпосно после извсдсннх првих скокова наш Клуб Је добно дванаест новнх чланова. То су новп спортски падобранцп од коЈих ћс сигурно нскн да настапе традпцију Клуба када јс реч о пос 1шк Јовановпћ ове год>п1е учсстоо валп су на рспубличкпм и савсз >ш.м так.мнчсњнма и то успсшно. Па Рспублнчком падобранском првсп ству наша мушка екнпа заузела ја друго место а жснска екнпа трсћс у генсралпом пласмапу, а падобраи ка Светлана Сн.мнћ заузсла Јс прво мссто. Сн.мићсва Је учсствовала н на државно.м падобранском првсн старији моторпи лилоти Јесу. Две посадс Асро — клуба „Наша крила” — рекао Јс на краЈу наставпкк Јовановић учсствовалс су на Јубила рпо.м тридсссто.м југословсискон асро — рс.тиЈу за пехар Маршала Тита којм је одржаи на релацнјн Скопље — Мурска Собота. Посадс Иако сс о њн.ма пс чуЈе миа.о, планинарп. смучарп и орпЈснтнрцн Планпиарско-с.мучарског друштва „Јаворак'* пстрајно и ситс.матски држе сс у врху у своЈп.м конкурсн ннЈа.ма у СрбиЈи, Југос.тавиЈи па и нкосгрансгву. Међу н*пма прсдњачс ориЈептирци за коЈе Је гдс год сс поЈаве рсзсрвисано нско од првнс .мсста. Таксђе овп момцн међу коЈн •ма ДсЈип П.тић п Александар Миленковић, предњаче чиис рспрсзента цнЈу нпшс Рспубликс у међународнн.м сусрстн.ма. Ово.м Клубу припада п сва заслуга за развоЈ к омасовљење смучарског спорта Јср су ллчнн.м апгажовањем успелн да од днвљнх и исприступач ннх падниа иа Гр.ти паправс с.мучар скс тсрснс, ове годинс прнстгпачнс свнм категорпјама. П.таппнарп „Јаворка” опс годипс савладалн су највнши врх Бз.ткана Мусаву. у Бугарској, на којој се попсо чак 24 члапа. тпзању запажених успсха раз ннм такмнчсшн.ма, а свакако да ћс нскн да сс наћу н у надобранскнм јсднннцама нашс Армијс. Обука је органпзована и за ссдам падобрапа ца нз ранпЈнх гснсрацнја ради сти иаш пдобранске дозволс. И у 1987. годнн«! настављсна јс успсшпа сара дн>а са Асро — клубом из Бора. За потрсбе овог клуба обука Је сргапн зована за дссет спортскнх падобра паца.’’ Спортскн падобранцн из Параћина познати су у ЈугославпЈн по рсзулта тн.ма на разним так.мнчсши.ма са ко јих се сваке 1одипс пс враћају без трофсја. ТраднциЈа нијс нзнсвсрсна. „Чланови нашсг Клуба, кажс пастаз СТРЕЉАШТВО I Црвени картон НАЈНЕСПОРТСКИЈИ ПОТЕЗ НА ТЕРЕНИМА ПРОШЛЕ ГОДИНЕ КАД ФУДБАЛЕР БОКСУЈЕ Титулу најнсспорткијег потсза протсклс године бсз прсмца носи фудбалср Ми одраг Милетић из лебинске Будућности. Сада всћ бивши халф Лсбинаиа у једном тренутку однгравања утакмице Будућност (Лебина) — Радник (Давпдовац) код ре зултата 4:3 за гостс, преузсо јс ствар у своје руке — и ноге. Судећи дслегата судија је пропустио пре.ма извепггају са да овс утакмице више наврата жутим картоном упозори играча број чстирп код до.маћих, Миодрага Мнлетића, а кад се овај осилио н у једно.м .мо- .мситу бсз лопте, и иза судијих леђа ударце.м оборно гостујућег играча број 14. интсрвенисао је делегат и Милстић заслужио црвени картоп. Уследила је нетипи ству и освсЈпла впма на циљ а ману јс друга”. Асро — клуб прво место у скоко у гспералиом плас „Наша крила'* обу чава н .моторнс пнлотс. У 1987. годц нн обуку су успсшпо завршнла трп .моторна пнлота као и јсдап мастав ннк .моторног лстсн>а. НоваЈлпЈс ни су учгстсс.вале на так.мнчс1ћи.ма алп Плпвачи ПК „Црница” овнх дана трсннраЈу вншс нсго икада раиије. Нап.мс, трн такмпчара овог клуба Мплош То.мнћ, Милап Марјановнћ л Рибаровскп Нван припрс.мају сс за учсшћс на мсђународно.м лштпк „Врачпр 87'' год. Зајсдно са њп.ма трснирају Саша Милснковић и Сло бодан Бурђсвнћ. Учсшћс па овом .мн тннгу је досад иаЈвсће прнзпањс ко је су добилн так.мнчарн „Црннцс”. У плпвачкоЈ скнпи ЈутсславиЈе п Ез ропс покушаћс да обсзбсдс што бо ље плас.мапс. Нису аутсајдерп, пркта јсне надс постоје. Правс сс плаповп, спрс.ма стратстја. Спрсмају сс да достоЈно прсдставс свој клуб п БОЈАН БоЈан Анћслковпћ, новп тплсиат у стрсљаштву, члан Стрсљачке дру- ;кш1с Оснопнс школс „Стевап Јзкозљсвић” БоЈан Јс р<Досн 1974. годннс, учсиик је седмог разрсда, стрсллштвом почсо да сс бави 1986. годнне, а марта мсссца 1987. испуњава нор.му зл учсшћс иа првенство Србнјс, иа ко.мс н учсствујс. Од првих дана па трсипнзнмз н такмнчењи.ма иоказао Јс боље рсзултатс од својих разрсднкх врши>а ка, мада сви радс трснираЈу под јсднакн.м условн.мз и се залажу. Пачетко.м ове школскс довно треинра два до подједиако гопше рстрн пута нсдељио, припрс.маЈући сс за наплазећа такмичснл. На лнокнрском Турниру који јс прирсћен ловолом 29. новембра Дана Републнке, постпгао Јс сјаЈан гова од могућих На школском нпх школа коЈс рсзултат 170 кру200. такмичењу огповЈе одржаио II. 12. 1987. године поправља рсзу.ггат нд 174 крутова. ЗахваљуЈући њсговом резултату ниопирска скипа ОШ „Сте ван Јзковљевнћ*’ заузела Јс прво мссто п стекла право за учсшћс па првснство рсгнона Шу.мадијс п По»- .морав.ља, коЈс ћс сс оонх дапа одржаватп у Крагујсвпу. Порсд БоЈапа екмпу сачнњавају још и Ма.шша Мн.тошсвнћ н Бобан Стојзновнћ. У катсгориЈи пноннркн, водмла Шалстић — — Бирковић ссдамнассто ком асро — у. Трстснмку Поповић и Јовановић заузеле су пстнассто и место. На Републпчрелију који Је одржап учествовала су три пн лота. То.мпслав Шалетић Јс заузео ссдмо мссто. Мплош Цветколнћ де ссто и Миодраг Јовановић тринаес то мссто у гснсралио.м плас.ману. свој град. Навикли одрицања, зајсдио Д. г. Падобраици увек V ЖИ7КИ Аеро-клуб „Наша крила*’ заправо Падобранска скнпа Клуба 1<пше дсцсннЈа овн.м спортом шнро.м Југославије и свста проносс име пашсг града. Свсглана Снмић, свстска, свропска п првакнља Југославнје сбоЈим резултати.ма сс тонико изди глг: од параћинског просска да је оке године ко.миснја н није узнмала у обзир иако Јс освојила државио првснство, сисоко се пласирала на св рспском п осг.<\|нла Куповс Параћина, Ваљсва а бпла шсста у Нишу. чна рсакција, јер јс кажњсн нграч очиглсдно мцслио да всрбални обрачпг нсће имати добар учинак, па је добро пласпраним волејом У делегатове слабине оборио овога са гите-блока на коме је седео. Настала је пометња, улетела је публнка у тсреи ц црио би се писало делиоцима правде да се на тсрену којим случаЈе.м пијс нашао и милиционар „Мићко”, како кажу извсштаји, који је узео у заштиту прогањаног судију и удареног делегата. Епилог је прекинута утакмпца, протокол написан' да Лтко„од Ле$ине у кафани >Јоп и доживотиа Дисквалифпкација фудбалера Ми одрага Милетића, гз искључење нз фудбалске организацијс. М. Мпленковнђ СПОРТСКИ ПОТЕЗ ГОДИНЕ Крајем сспгс.мбра какон ”а изградње пст ГОЈИ завршсно је тениско иа рад и велика са своЈп.м трсис ро.м Љубпшсш Ловановнћс.м .марљнво II упорио трснирају. Сваког дан.» одлазс за Светозарсво п у тср.мину од 20,30 до 22,30 трсннрају у базеиу хотсла „Јагод1ша”. Без обзира на тсшкоћс коЈе имају око прнпрс- .ма, кроничну беспарицу, иеразумева м.с срсднне охп млада такмичарц су кссало.мпви у своЈој памсри н же л.п да успсју. сс налазс охрабруЈу и буде надс. До сада су сзоЈс учсшћс доказалн на првсиству Србнјс сада су спремнн за всћс успсхс. Жсли.мо н.м пуно успе ха. огралиште коЈс су њсгови градитсљи пначс заљубљсницп у ОВаЈ спорт Борђс н Зора11 николпћ популарно пазвали: Тенис-камп „Гороцвст*'. Тс Реи сс налазп на Караћорђевом бра граћсн је вољо.м, срцем и скормннм финапснЈама уз велику по.моћ многобројних спортскнх исто.мншљеннка Параћина. 26. када вача ШС.М и 27. дсцсмбра 1987. годпис сс одржава мптнпг младнх плц „Врачар 87” бићсмо са Мпло Милано.м п Ивапом. Њиховз фц зпчка припрсмљеност, форма у којој сс огорчсна борба из.мсђу двс добро припре.мљене скнпс „Вук КарашНГ’ пз Поточца и скипе „Стсваи Јаковљсвић'*. Побсаа Јс припала скипи из Поточца 458 прс.ма 451 круг. Екипа ОШ „РадоЈс Домаповнћ” заузсла јс трсћс мссто, док остале основне школс ннсм Машле за сходно ни да учсствуЈу „захваљуЈући’’ наставцнцпма фнзичког етспптзња, којп ннсу иа врс.ме прнЈавпли скппе, иначс за ово масовно такмичси>с, тако Јс бп.то бар до сада. Рсзу.ттати пноннркн: Прво мссто освоЈпла Јс Вссна Инколић са 155 кругопо колнко Јс н.мала и Вссна Живановнћ, са цснтро.м .ман.е, обе нз ОШ „Вук Карацић” Поточац. Грсћс мссто заузела јс Зорица Матехић са 151 круГОМ ПЗ I БоЈан говору, заслуге јаиовић, ОШ „ Стсван Јаковљсвчћ'*. Анћелковић истнче у разда за >ћсгов успсх вслнке нма учптсл. Прстраг Стокојн рсдовно трснира стрслце ОШ „Стсван Јаксцљсвић”. С. Здрлоковмћ Владнмир Марјановић ЈЕДИНСТВО На конферснцпЈн Ирсдссдништва Једннства, којем јс прсдседавао, до садашиш нрсдссдннк, Раико Ннко лнћ, воћсни су разгсвори о .матсриЈа лнн.м и осталн.м проблсмима коЈн оз бнљпо притнскаЈу овај клуб. КраЈ годнпе „зслсни’* залршавају са нсзавидним губитком од .милнјао ду и двеста .милпона старнх дпнара, па Јс тако даља сгзистснцнЈа клуба довсдсна у 11пган,с. Лс'3|у фннанснЈ ску ситуацнЈу у стопу су пратнли ц слабн рсзултати на тсрсну тако да Је Једннство заулсло, на краЈу јесс н.сг дсла првснства, само дно табсНасупрот томс, добрс резу.ттатс ла лс су пнопнрскс н омладинска селе циЈа осваЈаи.см прсог, одиосно трећсг мсста. Члановц прслссдннштва су скренулн псссбну па;кн>у па про сторпЈе н свлачионнцс коЈс годнпа- .ма ннсу срсћпвапе па сада практпч но ннсу за нормалан рад и трени 'рање. Иа ссдпнцн Је *и)па'.кспо нстушине нскадаиш>сг тренсри .Момчпла То.\,и ћа коЈн Јс рскао ла узрокс слабог птас.мана трсба тражнти прс свсга у слабо.м раду играча у прнпрс.миои перноду, и упозорно ако сс овако нкставп нс.мнновно јс кспадање кз прве српске лигс. На краЈу дпскусиЈс усвоЈсна Јс ос тавка досадаппћсг прсдссдника Рап ка Николнћа, а изабран Јс Богојс Јосановип, дугогодшнњи спортски ра дник. РазмишљаЈући о тениским прилх кама у граду, Борђс н Зоран су до и.'ли на идсју да иаправе теннско шралиштс коЈе ће битп досппно сви.ма коЈи жсле да упознају оааЈ тежак алп надасвс лсп спорт. I ,Д рсализацнјп опог подухвата — । кажс Борће Николнћ, Јсдди од ор ганизатора н инициЈатора ове ндеје. иначс радника у параћннској штампарцјп: наишли с.мо на велико разу.мсвање и по.моћ Фабрнке Стакла, „Пролстсра'', „13 Октобра”, халс спортова „7 Јули” и „Кока Колс'. У договору са СИЗ-ом за физич ку културу организоваћемо шко.ту тепнса за стповцс, а бићс места н за старнје којима Јс циљ пре свега рскрсацпЈа и одржавањс кондицнје. Члапство у кампу сс базнра прс све 1а на доброво.љном раду око сређилд ња терсна па члановн неће имати ннкаквих матсрн|алнпх издатака. Мо јс знањс у тснису Је скромио али жслпм да младим људи.ма пружим бар основнс услове за пгру н учеп>е тсннса. Добро Је нстаћи ла Параћнн има нскопнко одтичних инструктора тсписа, помепуо бнх пре свсга Мно.мира Савпћа коЈи се стру чно усавршио и стскао дидлому „Профсснопал’* на тсниском унпсср знтету у Амсрнци. чиЈи би савети билп од нспроцсњнвс важногтн за школу теннса у кампу. Сићс то прасо место за размеку искуства н опреме која Јс, добро зна.мо скупа п тсшко сс набавља. У част отвар.-нва тспнс кампа, нс давно јс одржаио прво отвс<рспо првснство у теннсу, где је триЈуифокао Мишко Маринковић сав.тадапши у фппалу Зорана Нмколнћа, па Јс њсгово нмс прво уписпно на пре лазном пехару који Је даропао Јсдаи од спонзора, Фабрика стакла из ПараћшШ' Владан Љубичић
АКУПРЕСУРА !16 23. 12. 1987. • БРОЈ 350 ПАНОРАМА РАЗБИБРИГА • РАЗБИвРИГА ф РАЗБИБРИГА АКУПРЕСУРЛ (4) Пише: Зораиа Рашић САМ СЕБИ ЛЕКАР Кад јс зубобоља у шгтању, всо.ма важиа тачка налази сс иа ■каашпрсту, два милп.мсгра од угла иокта, са опе странс која јс пасупрот палцу. Тачка сс назпва ШАНЈАНГ п прнтиска сс наиз д-.сипчнс на обсма рукама. Прптпспк обнчно пзазпва всо.ма ош .тар бол, што Јс поуздан знак да јс тачка погођсна. Ивтсрссан тно јо да зубобоља може готово у потпупостп да нсстанс ис1> , критЈ.ском на само ову тачку, алн ако сс то ппак нс дссн, трс 'ба настанитп са акупрссуром другнх одговарајућнх тачака. Тач |ка ДИЕГУ прптпска сс уколико ШАНЈАНГ нпјс донсла олакша п>е н палази сс па лоњој вплнцп, тачппЈс, па мишпђном испуп чсн.у коЈс настајз кад сс снлпца чврсто стпснс. Ово јс такође парпа тачка п смстсшна Јс снмстрпчпо са обс страпс лпца. Тач кс ДИЕГУ п ШАНЈШГ, прсма тврдња.ма искуспн.х стручњака са гласнчну шшсску мсднципу, всама су сфпкаснс за сузбпјанс болева у доњој вплнцн, док сс за боловс у обс вплнцс користи исћ по.мнњана и значајна тачка ХЕГУ. Уз ову акупрссурну варијзнту базпрану на нскуствпма традп (ционалнс кпнсскс мсдицннс, много прнсталпца у свсту нма и |шијаку техпика настала у Јапану. У овој тсхници акупрссурс препоручуЈе се прнтнскање тачкс нзнад зуба који болп (ако Јс | смсштсн у горњоЈ ливнцп) плн испод њсга (ако Јс с.мсштсн у доњој), на око сантнмстлр удаљсностн. Осн.м за сузбпЈањс главо 'бољс и зубобо>љс, акупрссура се можс корпстптн и за побољша ње општсг стања оргапиз.ма, као н лошс ииркулацкјс, нарочито стопала и погу. У првом случају, трсба маснратн тачку која дс лујс стнмулатпвпо на психу и срцс н која се налази са унутра шњс страпс послсдњсг зглоба малог прста. У случају лошс цир кузнппјс, прва важна тачка Јс САН—ЈИН—ЧИАО, коЈа сс нала зи на око трп до чстпри прста пзнад зглобнс костн поге, са уну трашње стране. Масажу трсба нзводитн врло нсжно Јср је кожа на том мссту поссбно осетљпва. Општа тачка за стимулацнју плркулацнјс ЧУНГ—ЧУНГ налазп сс блнзу доњег угла поктл средњег прста. Иоссбпо је заннмљнва тсрапсутска врсдност акупрссурс у циљу лсчсња ирехладс плп пазсба. Будући да саврс.мсна мсднцн 1па нс нуди много, всома атрактпвно делуЈс чнњсшша да сс ма сажом одрсђених тачака на лицу н у области носа могу успеш ио отклањати ови спмптомп. Акупресура код прехладс (где Јс пајвпше погоћсиа слузокожа носа) обнчио сс обавља на лицу, али сс користп и тачка ХЕГУ коју с.мо већ пар пута по.мнњади. Нрго сс акупрсспраЈу тачкс ЈУЛИЈАО II СИБАЈ које се палазс па образу. Две сп.мстричнс ЈУЛИЈАО тачке налазе се порсд угла доњег дела поса, а СИБАЈ тачке па месту где сс у Јагоднчној г.ости можс напипати мало улегпућс. Оба пара тачака налазе се на замишљепоЈ липнјн која спаја угао усана и зеиицу ока кад се 1лсда право испрсд ссбе. Акупрссирају сс кажипрстом по трн десет сскунди у смсру лрс.ма долс. Пар ЈИН.МИПГ тачака сс палази непосрсдпо нзнад унутраш њсг угла оба ока, а пар ЦАНЦУ лежи дирсктно нзнад прстхоц тшх у малом коштаном улсгнућу на са.мо.м почстку унутрашњсг краја обрва. Прспоручујс сс акупресура свнх ових тачака два до три пута днсвно. Узнмањс лскова можс сс смањитн, алн тск пошто се лскар с тим сло-зкн. Стручњацч за акупрссуру, порсд рутннс и позпавања овс ве штинс, располажу и спсцнјалним дстскторпма за проналажсње адскватних акупунктурних тачака. Поссбан су куриозитст 1ра ј.Ј днциона.тни кинескп атласн којп у своЈој преџизностн нс заос таЈу за лаЈсавре.мепији.м, иачнњсним у наЈпознатијим свстским инстатутима. У свако.м случаЈу, акупрссура данас лагано стичс статус званнчно признате тсрапсутске днсциплинс. (Крај) П Н Ј ЕРА КОМПЈУТЕРА । Пише: Србољуо Живковић КРЕЈ 2-СУПЕРКОМПЈУТЕР ј • Гачуна сс да трснутно у свсту постоји око 150 супсркомпјутера. У всћипи случаЈева су са озиако.м „маде ин УСА'*, а о.д тога В.НХ сто јс произвсдсно у пстражпвачкосм нснтру „Крсј” у Мипсаполису, Креј — 1, Јс дстс прсдсстдсвстогодишњака СсЈмука Креја којп је ову компаннју и основао 1572. Шта јс то, што Крсј — 2 чинн тако уочннм? Ако то кажс.мо стручно, овај компЈутср пма највећу мсмо рпЈу — од два мплнона бЛјта и и.ма милноп и двсста хиљада флонова. Ако тај „нсразумљнви” јсзик прсвсдсмо па онаЈ који сви разумсма. то би изглсдало овако: Крсј — 2 Је шсст до два \ насст пута бржк псго њсгов прстходинк, чстрдссст, односно пс Ј десет хп.љада сфикаснпјн лсго нски кућни компјутери. „За оно за шта мам Јс 1952. бпло потрсбно годину дана да ураднмо, Креј — 2 урадп за са.мо јсдну секунду” — каже Робсрт Борчсрс, јс дан ол људи коЈп се бавс компЈутерима. Могкс.мо онда рећп да се 1-рсЈ — 2 с правом нзазпва најбржим и најсавршениЈим рачуцпром иа свсту. Какав ли ћс бнти КрсЈ — 3, можс.мо са.мо на гађатп. УМЕСТО А11КЕТЕ РЕЧИ ИЗ НАРОДА Можда нисиле знали Припрема: Миша Гајић V току ове годнне новннари пашег лпста су пз броја у број разговаралп са грађапнма о нај актуе.пннјим друштвено- ■скономскпм пнтањи.ма. V рубрици „Анкста” чуло се мишљсњс преко 80 саговорипка — радннка, пепзионера, омладпнаца, просветних радника, којн су врло радо говорили за повнпс критпковали, прсдлагали, замерали, хва лп.пи, упозоравалп. Имајући мпшљсњс о свнм пајважнјпм жпвотнпм нитањнма желели су да дају и свој допрпнос разрешавању неких друшгвенпх проблема. Наш лпст ће п даљс нсговалп анксту као вид новинског прплога у коме би пајшира читалачка публпка добпла прплику ла сс о најактуелннјим про блемпма нашсг друштва изразп па ступцнма штампс. М. Ж. - . . па каргашка игра „брнц’’, са Једпнм шг.илом од 52 кар чс, има. ово прочитајтс још јсдиом, ако нс всрујстс свом чулу кпда, 80.660 ко.мбииацнЈа; Мишта чудно, рсћп ћстс! Тачно, алн пз тс цифре, всрујтс, долазс Још укупно 63 нуле!!! . . да су у срсдњсм веку књиге у Јавним бнблнотскама би лс г.ршњршћнвапс ланцима за читалачкс столове, како би сс из бс1лс КСДОЗВС1ЉСПС „позајмицс”! Нсшто сс мислим — како су тн срс?п,свсков11Н људи бнлн памстнп! ... да Јсдан цпвилизованк човск у току свог живота просс чпо \трошп, всровали или нс, 3.400 ралннх сати, или 427 радних иана, иа брнјањс и шишањс! ... да јслпа врста амсрнчког кактуса пма тако Јак мнрис ла сс ои <>сс!1а на даллши од Јсдног килсмстра! ПШЗНЈСКН ОСНОВ ПУТНН И ДРУГН ТРОШКОВН Због спсцифнчног карактсра послова који.ма се бавс поЈсдиии радници всзана са чсстн.м пу товањи.ма или обављаЈу послове ван ссдишта органнзацијс, днсв ницс, терсиски додатак, прн.мања за одвоЈени жнзот, путип тро шкови и сл. оснгураипцњма-радиици.ма нс улази у пеизиЈски ос нов код утврђпвања виошс пснзијс. Ово сс поссбно одиоси ла трго вачке путнкке, заступникс, прсд ставиикс, агснте осигуран>а н сл. С обзнро.м да се на днсвиицс и путне трошковс не плаћаЈу обавс зс прс.ма заЈедннци, као код лич нот дохотка, то у лсћем броју организацнЈа своЈе раднике стимулншу кроз овај вид давања. Када радник сабсрс ова давања са лнчјпгм дохотком у току мссс ца, с.матра да н.ма солпдна при .мања. Међутнм, код одласка у пснзиЈу нсти радиик нс можс да схватп колпко је малу пснзи ју остварио. ПоДребно јс да сс радник код РО постара да му лични доходак буде адекватан по слу коЈп обавља, како би оства рио п скромну пепзиЈу. Новогодншњп осмсх нз халс. Сннмио: Зоран Илмћ АНАГРАМИ: Дружс, САВИН, НАПИШИ још о том животу: (Рсшсњс: Снпиша Павић) Радо вам препоручујем ромап В. Игор „ИНДИЈАЦ” (Решење: Јаднпцн) ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ СТАКЛА ПАРАЋИН ’87 шала мас о^ржала — Шта је то: Около вупа, а унутра лекови? -ОПЕ ОМО 9Г1 -с!х оћао — ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 28 Мат у два потеза Укрштене речи (39) Аутор: вм Мшпа Гајић — Миг I II е<|1!ок । 'шеласћш 'окзшч 'о 'ннлпјг ‘вц 'вкАц 'олз ‘аг.м •пгв,| ‘чј 'лзспп 'е111!<1ве •хвпваизи Јд (Њјј ЦЦЧЈШЈМЛ 3«П-11И:4 I ДРУГА СТРАНА Урећује: Зоран Илић Од крнлатццс . Хлеба и игара, остало ?с само — Хлеба. Нема вишс нграња. Хлсб паш пароднн. ДОБИТЕ ДЛ СЕ ДОГОВОРИМО Камате На динарске штедне улоге На орочсна динарска средства од 1. октобра, биће следеће каматне сто пе: На 3 месеца каматна стопа од 131 одсто, на 6 месеци каматна стопа од 132 одсто, на 12 месеци каматна стопа од 134 одсто, на 24 месеца каматна стопа од 136 одсто, на 36 месеци каматна стопа од 138 одсто. Лист Социјалистичкот савеза раднот народа општине Параћин Издаје« Центар за културу и ивформисаве „Параћин" — Параћив Директор: Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник Мирослав Димитријевић Издавачки савет: ЖивоЈип Том“ћ (прел седник), Нада Јовановић, Светислав Живковић Борпвоје Марип ковић. Момчило Вучповић. Јовав Томић. Добрила Ћорћевић Мир ча Млаленппић. Драган Аптић Славољуб Обрадовић Миросла> Димигри|евић Спежапа Јппалооић и Миливоје Илић Урећује ре дакциони колегијум Новинарш Милпаа Живковић Миодраг Ми ленковић и Миливоје Илић. Пословно-тсхнички секретар: Сл8виц* Митић — Пантић. Адрсса Редакцијез Максима Горког 4, Поштанск^ <рах38 Телефоп- глашш и одговорнн уредник (035) 552-352 новпнарп (035) 553-094. Презилата годишња 3.900 динара полугодишља 1 900 динара, за иностранство двоструко Жиро — рачун Иентр« за културу и информисањс 63504-603-1973 кол СДК. Параћин Шта* па: ГРО „Глас” Београд. Влајковићева 8. гелефов (ои) 340 551 Јцраж 8.000 примерака.