24. ЈУН 1987. • БРОЈ 337 ОГЛАСИ ОПШТИНСКЕ°ИНСПЕКЦИЈЕ НОВН1ЕЛЕФ0НСКН БРОЈЕВН О епндсмиЈском тровању 180 радника Фабрике цемента коЈс сс догодило дана 14. 5. 1987. годинс, Јавност Је благовремно обавсштавана како преко средстава Јавног информисања тако и путем ипформаииЈа н на органима ДПЗ и ДПО Општинс. Јавност Је ииформнсана на основу званнчннх докумената надлежних службн и органа н то Епидсмио.тошкс службе Мсдицинског центра Параћин, Завода за здравствену заштиту из ПуприЈс, Рсгионалног ветсринарског завода и налаза иадлежних инспектора Општннских н Рспубличких. Налази ових органа и институција су рађени у присуству представника Фабрикс цсмента, Један прнмсрак Је истина достављен, на нсти нису стављснс ннкаквс примсдбе, а такођс су и срсдствпма ииформисања достављаии налазп о нађеном чмњсничном стању. Поред тога што иису стављенс примсдбе на нађсно чшћсничпо стање ннсу стављене примсдбе нп иа ипформациЈс коЈе су дате Комитету за ОНО н ЗСС, Општннском снндикалгном већу и Извршном савсту како од стране ових органа тако н од стране нрсдставннка Фабрике коЈи су учествовали у раду иаведсних органа. Тровање радника Је ниспскцпЈском органу приЈављено 15. 5. 1987. године од стране Епндемнолошке службе а након сат врсмена Је од стране представннка Фабрнкс цемента уместо да рсдослед буде обрнут. Ово нас ннЈе поссбно изнснаднло Јер се н о другим неправилностима коЈе се дешавају у фабрнци нвЈпре сазна од других органа СУП, Тужилаштво, Хнруршко одељење нли грађанн па тек онда од представника Фабрике цемента. Због тога се подносе прекршаЈне прнЈале али очигледно да Је ефекат иедовољан Јер се понашање поЈединаца не мења и по правилу крнвица се тражн у другомс. ЕпидемиЈско тровањс 180 радника (представнкк Фабрнке помиње 150 па Јс требало да се бар заинтсресуЈу коЈи Је то броЈ радника Јср се ради о њиховим радницнма коЈн нм стварају доходак и коЈн су затровани на радном месту, због чсга им сс мораЈу нздлтн повредна листа што до данас иије учињено те следи ннтервснцпја овог органа) те сс крајње озбнљно прншло разрешавању овог проблсма. Последњн налаз саннтарне ннспскциЈе из Рссторана друштвене исхране од 12. 3. 1987. годпис када Јс храна бнла нсправна а бриссви са чистих руку куварнца. Из Поште Параћнн замољени смо да објавимо обавештење о променама нумерације телефонских бројева са петоцифрених па шестоцифрене. Про.мена нумерације углавном се врши додавањем броја 5 али има и места код којих се досадашње првс две цифрс мењају са три нове. ПАРАЋИН: додаје се цифра 5 испрсд броја БУЉАНЕ: додаје се цифра 5 испред броја ДАВИДОВАЦ: додаје се цифра 5 испред броја ДРЕНОВАЦ: додаје се цифра 5 пспред број'а ГЛАВИЦА: додаје се цифра 5 испред броја ГОЛУБОВАЦ: додаје сс цифра 5 испрсд броја ИЗВОР: додаје се цифра 5 испред броја КРЕЖБИНАЦ; додаје сс цифра 5 испрсд броја ЛЕБИНА: додаје се цифра 5 испред броја чистих тањнра н са шсрпс за прнпрсмањс хранс су ненсправни због чсга су нзрсчснс мандатнс казнс због грубог кршсња основннх правила хнгијсне, а магацинскн простор новог рссторана прстворсн у салу за репрсзснтацнЈу н због тога Јс коршпђен старн магацнн. По хиЈсрархиЈи руковођења 4 лнца коЈима Је задатак да вршс падзор шта сс радн у мснзп главна куварица, шсф рссторана, руководнлац ссктора и днрсктор као наЈодговорнпЈе лнцс за рад н пословањс па и за рад мснзс, пнтсрна и самоуправна радннчка контрола, као н служба обезбсђсн»а, а такођс и цепосрсдно раднлцн коЈи радс иа иабавци, чувању, припремању и ссрвпрању па.мирнпца п хране, као И1 радиици на одржавању хшиЈснс Јср су сви завршплн курс хишјснског мнннмума те Јс илузорно очскнватн да нх саннтарнн ииспсктори свакоднсвно и у 4 смснс контролишу јср при овом броју пнспсктора другс органпзацијс никад пс бн билс контрнлисанс нлн бар за цслу тсриторнју трсбало бар 50 ннспсктора што јс апсолутно нлузорно. Дапа 15. 5. 1987. годнпс у Мснзн Јс послс прнјавс спидсмнЈс нађсн само спр, салама н Јогурт а свс друго ако Јс прстскло пнјс сс нашло у Рссторану, ис знамо зашто, а контролпи узорак хранс сс ннјс оставл»ао и порсд усмсннх налога којн су за другс бнли довољнп а за Фабрику цсмсита пс. С обзпром да сс мссо набавља прско „Шу.маднЈс" дсо мсса коЈп Јс узсла Фабрика цсмента а остале количипс су продатс грађапству, мсђутим међу грађаин.ма пиЈс било тровања већ само мсђу радинцима цсмента што искључиво говори да Јс извор заразс био у фабрнцн. Јсдан дсо меса који Јс набављсн 12. 5. 1987. годнне Је враћсн „Шумаднји" прско Самоуслугс РК „ШумаднЈа” 14. 5. у поподнсвннм часовима да бн га ујутру уступили продавшши мсса тс Јс то мссо п друго мссо којс Јс нађсно у продавницн нз контигсита из кога Јс узсла Фабрнка цсмента узорковано и на истом ннје нађена Салмонела Гертнер. Салмонела ниЈс изолована само код Једне ссрвирке већ код укупно 22 радника Мснзе. Месо коЈе добија трговина се прегледа у Кланпци и са жнго.м ветсрииарскс нпспскциЈс сс потврђујс њсгова нсправност тако да встеринарска инспскциЈа нашс општине нс потврђуЈс исправност меса а према потрсбн вршн узорковањс н прсглсд истог врши I сгионалпи ветерннарскк завод. На краЈу бнх иапомснуо да Јс добро што сс служба-за информисање огласнла алн уместо \ право врс.мс она то чини послс скоро мссец дана од тровања и то када Јс Јавпост осудила понашање најодговорииЈнх, а инспекциЈа поднсла кривичнс приС обзиром да је законски рок за замену старпх оружних листова већ давно истекао (31. 5. 1.985.) геЈпне с тим у вези поново упозоравамо грађанс на своју законску обавезу и по други пут дајемо следеће: ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавају се грађанп са нодруч.а Општине Пара ћип (којгт имају пребпвалиште г.ријавг»ено на територији Огштнне ПараћшО, да је Праоилчиком о смештају и чувању оружја и муниције, обрасцима и начицу во ђ. па евиденцкјс прописане да сс досадашњи обрасци оружних листова — стари заменс за новс. Прсма томе сваки власпик оружја јс дужан да свој стари оружни лист замени за нови, а да би се урадило то потребно је» 1. ПОДНЕТИ Секрстаријату за упутрашњс послове Парађпп, захтсв у јелном примерку (образац број 6, купуЈ'е сс у књпжари) Захтев обавезно попунпти маши ном, и то тако што се у рубрику: А — уносе подаци о физичком лицу,- у рубрику Ц — подапи о пребивалишту,- а у рубрици Е — подаци о оружју за које се издаје оружни лист одобрење, захтев мора да буде потписан, а испод потписа обавсзап јс број личне кар> те и пазпака СУП-а ол кога је пста издата. 2. УПЛАТИТИ 50. — дпнара на рачун 617000-637-635. ЗСУП Крагујсвац — СУП Параћин. за оружни лист. 3. Личпа карта са одређеним матичним бројем (они грађапи који псмају одређсп матпчни број обратиће се такођс СУГ.-у за добпјање истог). РОК ЗА ЗАМЕНУ ОРУЖНИХ ЛИСТОВА ЈЕ 31. 6. 1987. године. ЗАЈЕДНИЧКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УНУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ КРАГУЈЕВАЦ, СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УНУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ ПАРАЋИН, број 2011, од 20. 02. 1987. г МИРИЛОВАЦ: додаје се цифра 5 испред броја ПОПОВАЦ: додаје се цифра 5 испред броја РАШЕВИЦА: додаје се цифра 5 испред броја РАТАРИ: додаје се цифра 5 испред броја СТУБИЦА: додаје се цифра 5 испред броја ТРЕШЊЕВИЦА: додаје се цифра 5 испред броја На пример досадашњи број наше Редакције био је 53-649 а од 27. односно 28. јуна број ће гласити 553-694. или у Дреновцу Земљорадничка задруга, директор до сада је имао број 45-406 а после промепе број' ће гласити 545-406. У осталим местима прве две цифре досадашњих бројева мењају се са нове три и то: БОШЊАНЕ: уместо прве две досадашње цифре стављају се цифре 531. ЧЕПУРЕ: Прве две цифре злмењују се са 547. ЦОЊА МУТНИЦА: Прве двс плфрс замсњују се са 540. ДОЊЕ ВИДОВО: Прве д.ве цифре замењују се са 549. ГОРЊА МУТНИЦА: Пр.бе две цифрс замењују се са 540. ГОРЊЕ ВИДОВО: Пр’зе две цифрс замењују се са 548. ГРЗА: Прве две цифре замењују се са 540. ЛЕШЈЕ: Прве две цифре замењују се са 540. ПЛАНА: Прве дше цнфре замењуЈ‘у се са 532. ПОТОЧАЦ: Прве двс цифре замењују се са бројем 535. СИКИРИЦА: Прве двс цифре замсњу)’у се са бројем 548. СВОЈНОВО: Прве две цифрс замењују се са бројем 535. ШАВАЦ: Прве две цифре замењуј'у се са бројем 547. Практично то значи ако сте досад Основну школу у Поточцу доби]*али на број 45-804, после промепа њен број гласи 535-804. ПРАВНИК Одговара: Душан Петровић Чувати потврду Ире пскн дан на нзласку са аутопута зауставио ме јс саобраћаЈни .ми.тпциопр п замс-вао на увнд потнрду о плаћпоЈ накнадп за употребу лута (аугопута). Да .тп Јс' у праау? — ()д Р. марта озе годпис свн возачи који користс пут на коме сс илаћа накнада (аугонут) дужии су да иа захтсв овлашћеног службсно! лица сршпа унутрлшњих послова покажу потврде о плаћсној иакпали за у.ЈОП-сбу лут?. Уколико то пс учинп ол њсга ћс сс наплатпти повчана казпа на лш.у места у нзноси од 3.000 дннара. Возач јс д..жан да чува потврду до прве раскрспипс после паплатлс сташшс. ЈЕФТИНО ТРАЖИЛИ СМО ЈЕФТИНИЈЕ ЗА ВАС НАМЕШТАЈ НА КРЕДИТ Након паглог поасћања цена н ва дз животног стандарда пронзвођача иамсштаја су „кукалн” да им ин* како не ндс продаЈа. Међутим, иос лсдњпх дана произвођачн су понудпли поеољпиЈе услове продаЈе. У РобноЈ кући „Шумадија” сав намсштаЈ сс продаЈе па кредит без учешћа. На шсст мссецп камата је 25,5 одсто на 12 45,5 а на 24 91,66 олсто. „Новп дом” сав иамештај и белу тсхиику продаЈе на креднт са учешћем од 10 одсто. На шест ме ссци камата јс 26 одсто а на 12 ме ссцн 52 одсто. Роба „20, октобра” пз Београда продаЈе се Јефтпннје за 10 до 30 одсто. У продавнпцк ,Југо дрво” у Параћину учешћс за наме штаЈ куп.љен на крсдпт Је 20 одсто. На шсст месецн камата Јс 25 одсто а иа 12 51 одсто. Појсдинн добакљачи даЈу свој намештаЈ са учегпћем од 15 одсто бсз камате. И Робна кућа „Бсоград” продаЈс намсштај бсз учсшћа са каматом на 6 мссеци 24 одсто а иа 12 48,4 одсто. м. ж. Јавс против одговорпнх лица. Сигурио Јс да јавкост мора бити обавсштавана н на даљс на основу званнчних доку.меиата па било то прнјатио или нс бпло појсдшши.ма а за сепзационалнстнчкс нзЈавс нс трсба крнвицу тражит \ клслскцнЈској сзужбк всћ мсђу одговорним лицима. МОДНИ БУТИК Предлаже: С. Стаменковић Лепо и атрактивно ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК Припрема: Славица Костић Пошарац Ситнице - помо^нице 1. Мрљс од мастн — скндаЈу се раствором амониЈака, са тспиха бсп знном, 2. Мрљс од воћа — чистс сс всома тешко. Ако јс тканина синтетнчка покушаЈтс најпрс бспзивом, а затнм водом и сапуно.м. Са памука скидаЈу се врслом водом. 3. Мрље од хемпјске оловкс — чвстс се 90 процснтннм алкохолом 4. Мрљс од сладолсда — скпдају сс топлом водо.м. 5. Мрљс од кафс — са тсппха скн даЈу сс 90 процсптни.м алкохолом н белим сирћетом. 6. Мрљс од јаЈа — посути сољу и опрати са неколико капи водс. 7. Мрљо од црвсног вина. Прелитн са мало ракнЈс н нс дирдтп. 8. Мрљс од козмстичких срсдстави — покушаЈте да уклоните метнл-ал кохолом (шшфитусом) плн трљањс.м парчсто.м бслог хлеба. 9, Мрљс од чаја и кафс — скнну ћстс раствором боракса. 1(1. Рђу, крв п мастило — одиосио флскс кзазпапс њнма покваснтс ли.мунови.м соком, посолитс, сол-у н оставитс дссстак мппута. Онда препсглаЈте из.међу двс влажне па.мучис тканинс. 1. Купка од руже пузавицс Иабсритс што вишс цвстова руже пузавицс. Сто вишс то бољс. СтаЕ11ТС латнцс ружа у платнсну врсћицу н прслите топло.м водо.м у ко јој ћстс сс затн.м купити пола сата. 2. ЧаЈ за ннтимно нспирањс: По Јсдну кдшпку вирке, жалфнје ти.мијака и ка.милицс прслпЈтс про кувано.м водом н оставнте у покрп вепом суду ла стојн 10 мипута а затим процсдитс. Корнстите свмо за спољно мспирањс, а ако жслнтс мо жсте дп помешатс са водо.м за пра ње. ОваЈ чаЈ може сс употрсбљавати свакоднсвио.
24. ЈУН 1987, • БРОЈ 337 огпдси РОМАН .....................................................................................................................................................................................................и111И1ШШ1Ш11итш1П1пш1Ш1и1ипии111111и111» И ВАМА ЈЕ ПОТРЕБНА „СИГУРНОСТ” Најбрже и најјефгиније до породичне куће^или пословног простора. Тслефон ЧВОР (4) Пише: Слободан Анђелковић „СИГУРНОСТ” ПАРАБИН, БОРЕ ПЕТРОВИГгА БРОЈ 1, ТЕЛЕФОН: 53-907 Л Серписнра за радне организације и домаћикства све врсте пећи на гасовита, течна и чврста горива произвођача, „Крека весо” „ЕМО". „ПлаМен", „Калорекс", „Алфа” и друге ■ Одржава и чисти котлове свих врста и постројења в парног грејаља у домаћинствима и пословни.м котларницама, уклаља наслаге ка.менца у котловским постројењима врни< антикорозивну заштиту на њнма. ■ Обавља све врсте димнпчарских услуга ■ Врши ватроотпорну заштпту дрвених конструкција, електроивсталација и других лако запаљивих материјала Немојте чекати да вас квар изнснади! Ми Вам можемо помоћи! БУДИТЕ СИГУРНИ УЗ ООУР „СИГУРНОСТ” РОГД „Вук Караџић” — Параћин ОГЛАШАВА Продају моторних возила путем јавног надметања и то: 1. Застава 101 конфорт год. производње 1980 — нерегистрован. Почетна цена 1.000.000.— дикара 2. Застава Комби 435 Ф, година производње 1980 —нерегистрован. Почетна цена 500.000.— динара. Јавно надметање ће се одржати дана 1. јула 1987. године у кругу Радне организације са почеткому 10 часова. Учесници на надметању су дужни да пре почетка уплате 10% од почетне цене возила. Право учешћа имајуправна и физичка лица, која могу да погледају возила сваког радног дана од 6—14 часова. Возила се купују у виђеном стању, порез на промет плаћа купац, а крајњи рок преузимања возила је пет дана након одржаног јавногнадметања. ■и11111111Н1Н1Н111*11|1111111111|11|111111||||1!|П|Н|||||1|||||||||||||||1||||||||||||||||||||Н||||||||||||||||||||||||1|НН||||||||||||||||||||ј||||||||||||П|||||||||||||||||||||||||| РОЛОАЛУМИНИЈУМ ..Ролоалуминијум” Боре Костића, из Параћина, удру жеп; са „Заватпродукто.м”, производн и уграћујс алу мпнпјумске ролетне, алу.мннпјумске жалузине, ролоха рмоннчна врапу тракасте завссе, панелне завесе и та пацпрамо прата. Улица Мнрослава Јоцића 7. Параћин, тел. 035/52296; 56865. ............. ................................................................. тштштт1тшшт1т11тшттштт1шт1т11тшшштт11тше РЕКЛАМНА РЕПОРТАЖА 59Југопетрол“ јуче - данас - сутра На ауто—путу Бсоград — Ниш, код Параћпна, почслс су да радс двс новс бензпнске станнцс тнпа „Европа’’. Прва се налазн на 150 килоМстру нз правца Бсоград лрсма Нншу, а друга па 80. кило.метру од Ниша прсма Бсограду. Овс двс саврсмсне бснзппскс ста Н1Н1С у сво.м саставу имају свс оно што |е Нсопходпо возачима и путнпинма којп пролазс опом најпромстнпЈом саобраћајпнцом у нашој рспублнци. За точсњс бгнзпна у<ра Исно Је 12 дуплскс н 4 обнчна ауто.Мата, Са протоко.М бд око 500 лп тара горива у мпнутН, тако да одЈс дном .мбГу Да сс спабДсвЛЈу 28 по знлб. Посебан простор обезбеђсп Јс за снабдевањс возпла са днЗСЛ — горпвом. На обе беИзИнске стапНцс продагаће сс бсзоловпн бснзнн, од 95 ок тана, за возила са каталнзатором. Сада у ИродаЈИбј МрсмШ Југопстрп ла нма 10 бспзпнскнх сзаннпа на коЈП.ма можс Да сС купи „ЗСлешГ' бсп.знн, распорсђсннх на спнМ ва-.к пнјНм сппбрпћпЈпНцама. МАЛИ ОГЛАСИ Хитно: тражим стан или кућу са купатилом. Јавпти на телефон: 54-134, Кафе ,,Вожд" у Параћпну. ООООО Мењам двособан комфоран стан у цснтру за два мања. 53-553. ООООО Продајем кућу у цфнтру Параћина величнне 115 мна плацу 5 ари са свпм комуналпјама. Могућа доградн>а спрата. Кућа комфорна одмах усељпва. Могућа замеи»а за Београд. Телефони: 035 51-757 или 019 28-295 или 011 458-419. ООООО На продају усељнва кућа, 'три одељења. две помоћне кросторије, пет ари плаца. Упитати: Шумадијска 121. од 16 до 18 часова. 00000 Продајем кућу у улици Ра де Ннколића Пикуће 39. Упитати: 52-620. СтоЈФковић. ооооо Продајем викенд кућу од 40 квадрата са плацем од 50 ари, ограћен мрежастом жицом, оасађен воћњак и виноград. Налазп се на путу Параћин — Зајечар 7 км оп Параћпна. Београдска 8. Параћин, телефон: 035 53-563 00000 Продајем њиву 23 ара у >Кили Вода добра за викен дицу. Максима Горког 69 Параћин. 00000 ПроДајем Кола „Застава 101” у исправном стању, очувана повољна цена. Адрсса: Цара Душана 38, Пара ћпн, телефоЈ.*: 54-337. 00000 ПродаЈ'ем трактор „Белорус Т—40" у одличном стању, исправаи, цена по договору. Градимнр Милић, 35255 Доња Мутница. ооооо ПродаЈ‘ем видео рекордер „Грундинг 2000” и .Мерцедес ,.200—Д”. Година производње 1975. Упнтати: 55-504. 00000 Продајем агрегат за струју 600—А „Томос — кончар" и цистерну од полиестра 2000 литара за лож уље или друге течности. Живота, Рудничка 18. Телефон: 44-200 пре подне и 52-075 увече. Порсд опога обс пу.мпе имаЈу л простраис продавпнцс са преко 600 арТнкала разнпх рсзсрвинх делова, допунсКог асорТНмана, сбкова н пч На н другнх снтннца па.мсњснпх во •‘ачн.ма. Ту Јс н рссторан са око 1.4) места, сспк-бар н продапиица воћа. ОбсзбеВен такођс н вслнкп паркпПг простор, а површнна коловоза на оба обЈскТа нзносн ипшс од 6500 киадратнпх- метара Обе пу.мп- увр шНене су у спстс\> „Еурошела’’, та ко да ћс позачи са крелнтном кар тнцом овс фпрмс куповатн гориво. Гадопс су нзводплн: „Жс.ћпн” из Хтсксандрова и ,,13. октобар” из 'Јараћппа. „Монтер” нз Ниша н ..Партизапски пут’’ нз Бсограда лок су пројсктс н калзор раднлп ООУР-н ..Југопетрола” „Ннжсљс*. рпнг’’ н „Тсхипка”. Нтградља ових сснзннскпх сташша стајала Јс укуп по око 800 милпона лпнара. „Југопстрол Бсоград’' коЈп ове го лш1с обеЛе;капа ЈубплсЈ 40. година постојаља п \тпсшпог развоја пма сада 352 бснзинскс стапнце Јавпог Карактера (ол тога 9 „Европа” са прошпрспн.м садржаЈсм п комплстпиЈом услугом) п близу 1.000 бспзнпсКнх станица ннтсрпог тппа, код всликп.х потрошача пз областн пољопрнврсдс, грађсвкиарстпа, трап спорта н другпх грана прнврсдс. Прошлс годинс „Југопстрол” јс продао око 3 милнона тона нафти ни.х дсривата што представља вишс од 20 одсто укупнс Југослопснске потрошљс. ХАИКУ КУТАК ПРИЧА О ПРВОБОРЦУ МИЛОШУ ПЕТРОВШГУ — МИЧУРИНУ Пише: Видојко Арсић Уређује: Б. Латиновић ПРЕД НАШОМ КУКОМ 1. Зар тако снажно сенка Позив КПЈ на устанак Од форштрапф ЈврвчЈсив орт—ввпнЈе у срсзу и ТО ћелиЈв $ Вармрину. Гвчввн, в Пожхнп? роћено }е ва врорает до«ИМог №* Тсријалв. Крајам јанузра 1Ш. годиие одржапа је окружна конферснппја Пар пЈе у Мвмм ПТвнтпту у кући Љубе Магошмића, Ту Је ажапнзнрам рад ПартнЈе по сречооима и прорађеио писмо ПокраЈннског комитата ва Србију. Задаци пбстаАхевп на тоЈ конференпвји пренсти су ва члвновв ПартиЈе у Хетћмж срету вреко деаегата коЈп Је учестеоваО В» г.онференцајн, КраЈам фебрувра ■ вочсхаои жарав впмавп « у всфпку — мобилвса. пи члваови ПвртпЈс №аов Псгроавћ, Јђмгошр Гпигоријеииђ в Борвжв Мнлисавхсаић свн ив Поточцд. ОоЈш МкзоЈсаић а Љуба Лекић нз Парцана, Гадоаптр Мжхић и> Вараариа, • Багоаоф Сто^шп—|ј вв Горасг Катуш тешко са разболсо од аубсркуиом ■ на прапсрону Мирна Тоатћа греко др. Богока Врсбааом буда рршиии жв Грудно одољвм Оппгто хржавве боаницо ? Београд^ ва левеле где је остао све до бомбардова« м^Сеацмла« Да бн ред у рреау Темннђком и дал« вапредоваб Партмја Је одреди ЛЧ ДРТТЖ Мижипгаића жоЈи Је у то време радио као адвокатски првпреекнн у Крушввцу, да доће у Варварин и наставн партијски рад а встезно да радп правне воопове као адвокатски прнправпик. Нвсу биле вннахве маннфествције у срезу поводом 27. марта. Од- &<ах восде Т1, марте V срез долази Мирко Томић п одх>ах разжиЈа актнвеоети ва окутиллу луди у војве команве где су примили оружЈе радн одбренв вемљс. На встои послу затнче га и 6, април \ Варварину. V маЈу 1941.. тоднне вочмње окупљање чланова ПартнЈе. Сре« хе ловевуЈс еа Крутпевпом. У Крушевпу у место друга Минића дошао је дру» „Бркам. У то вреа»в виртиЈа Јв имала 12 члаиова Партије, 3 каидлдата и вшивнпх спмпаппера око 20 Снмпатмзсра |е би.тб пи|иип1е \>ећг охитадивои у Варварипу. На познв Партнје па оружани хстанак одмах су се Јавилн за одлазак у Расински партнзанскн одрсд друговп: МнћДрвг .МнлоЈевпћ, Бора Милојевић, Мнлош Петровпћ, н Р. \1аи|ћ. Дрхт „Брка’' Јв саопштаозо да лудн из Темннћа у прво врсме пеће у озред већ и даље да се ради па прнкуљљаљу оружЈа, хранс и повца за одред у Јвстредцу. тело своје бранк. 2. Прсд нашом кућом сазкдали смо бунар. А ннког жедног 3. Па крову цркве истав1ппе заставу Лсптнр лепргка. Зоран М. Манипћ АНАГРАМ I! ћеш ло СКВЕР-' к.Т1 осване дап да за мога оца ти купиш дувап! (СВЕкАР) Бора Рупић А чвор Је ту, у лупгн лудскоЈ, преосетљивој на немоћ. Из немоћп нзраста туга, п бол, м плач, и еузе. II гиев и пркос. II све што Је у човеку, а људско је: н мржња н лубав: често помешаио, ув нагои да створиш много, н уннштиш још више; када немаш ти, нн нико други га нема. Пркос чворова ствара, и л.убав чворове ствара, мржља их само храни; све док се не претопе у сузе, н Аок нс сагоре од себс саме. Из пепела нмче тншина, и спокој, « пок«1 душама нашим, и моЈоЈ и твоЈој. Пепео; и успомене, негде дубоко у душама нашнм, Када јс те всчери залуппла врата за собом нијс се пи помакао у столпцн: глсда ннушта, раз.мишља мп очему. Прнтисла га голема празннна, ништа га нс п\>њава до самог грла, гушн, просипа се из нега па свс стране, прави; тоне у жнво блато сопствене не моћп., .. Тргла га је галама петлова; зора, свиће новп дан. Док се г.тедао у велпком огледалу приметно Ја ту длаку на копгу.љи. Онако дуга, иежна, светложута, илгжпала му је као зрак Јутарњег летњег сунпа ка ла пагло провнри пза внсоког брега. Обрадовао сс тоЈ длаци као некада топлом суицу, док јс као оскудно одевено чобапче птпао за т.таднпм стадом кроз хладну јутарњу росу. Затп.м Је поже лео да днвљачкп ршшти тај доказ свог неуспеха. Можда попут онпх верских одпаднпка што патдлош ком мржњо.м пастоЈе да униште корен на кОме внше нису _ А када непгго ннсмо будимо ово што Јесмо, без колсбања и остатка; средина је клацкалица, та.мо амо, нигде; нигдс н нпшта. Човик хоћс да јс негде, па где год да је, нека Је; хоће да је нешто, па пгта год да је, нока је; хоће да Јс нско, па ма ко, али то: он салт, на свома л по своме. А нска му је како лгу Ј6, биће валда бо љс, нада се. Колсбао сс лок нијс почео да свсзуЈе, после Је сћс ишло брзо: рукс су се размакло држећН краје пе длакс в — ^вор је бпо готов. Сличнп на самоубпсУво вешањсм: дуго сс размШпља, хоће — Нећс, н4 што га нзнутра гонн да скрати муке, намакне ОМчу Остало дођс само по ссби. Нсшто пак одвраћа, немој, нма времена, размпслп, добро одмерн, када Се одсечс нс можс бнтн цело; никад вшпс: Прсвагпс Јсдно плп друго, по че.Му, тсшко јс прс судитн. Пре Но спли која кпда, рушп п разара. А чпм сс сруши — јао! Што сс го збп, СоЛе да нпЈе, шта ћу сад кукаван. „ПуЈ пик нс важи’’, реклћ бп деца. Само што свн људи нвсу деца: дсца су људл док су мали. Онда деца одрасту п пбстану људп, а л.уди сс понекад понашаЈу као деца. Тако, дођс им, бо. ћс свети зпати како и зашто. Н будс пм лепо. МПО1О лспо што су поиово деца. После, када све то Прођс, стпдс сег каЈу п окајавДЈу; зар Ићје бољс за сс одрсдп дап, празнпк Вслпког детета. Тако бп могаО да се зовс: само Јсднох! у годпнп, буди поново дете,| палудуј сс до мпЛс вољс, и — свс тн Јс опри‘-1 „ПуЈ пик нс важн”. Тако нскако. Можда п нпЈс добро одрасти: кад порастбш впшс пс хгожсш расти, почин.сш да сс сушнш: прво опа да лншће, с\-шс се гранс, Једна по јсдна, стабло тру лп( мало по ма.чо, па све впше, док га встар нс обо рп. Из трулсжи ппжс нови жпвот, п свс тако у круг, ваљда одувск. О свпм тнм болннм стварпма она прпча зачуђујућс Једноставно: „V почетку мн је годпло твоЈе удварање, прнхва тила сам игру; било мн је заиста дивно. И баш када мн Је са тобом бнло наЈлепше чула сам његов глас, остало знаш”. Не, нс нпса.м видела његов лнк, само сам чула љегов глас. Ншпта ниЈе говорио, ннЈв то била ни пес ма, једна позната мелоднЈа, невушио јс као п увек када с.мо заЈедно; увек једна нста мелодија”. Истпна, истина и само нстииа: лепо Је али болко. НАШЕ НАРАВИ Кад би канте звониле Недавио је у наШем граду, порад већ „осЈојвћих сгарих, постављен и већн броЈ нових кантн за ђуб ре. Видимо их готово на сваккх 10-15 мстара, обаЈе не сивомаслинастом боЈом, довољно внсоке, да се кс бн савијади (каква погодиост!), како поносно стоЈеи зврЈе - празие! Алп како давно рече Епнктет: „Бо гови нас створише да будемо срсћ,ш> Кривнца Је нас ако с.мо - несрећнн...” Е, ту потврду Епиктс товнх речк сусрећемо готово на сваком кораку! До еољно је, наиме, да бацнмо поглед на наш град н његови ближу и даљу околину.... Дабоме, приметилн сте н примећуЈете н вк то, али изгледа да свако пролеће и лето (Јимп Је много лакше - снег покрп.а н сакрив«!), „морају” обаве зно да приме своЈ део „прлавбг веша": >» хнљаде разноразиих отпадака по улицама, парко.пма, утооуским станнцама, скверовима, чскаоницам. ... II овс новс канте, к.о и онс ст.ре, нису, додушс, озвучене да би звоииле н указивале на стоЈу прнсуг иост, али према љнма очигледно иостоји огромна нс трпељивост -'Јер, |едпоставно подсећаЈу иа - рсл.' Ех, кад би канте зконнле!! Миша Гајцћ
. ......... ПН1,П'11,1,|,|,,,,|||||,|,||||,«>НН1111П11111||||||||||||||!|||||||||П11|1П1111Н!1111111ППШП||11ПП1Ј1ПЈ1|1Н11111Ш11111Ш11Ш1П1Ш1Ш111111......1!Н1!1111ИП!1П11!1П!ПП!!1!ПП!Н!1!Н!1!!1!!1!и1111!П1П1!!1!1ННШШЈ1Т!Т1П!ЛГн11111ТО|1!1!1Н111!нГ!Гпи11|Г|Ну!П1!11!!!!111П11!1Тши!Т111!|1!1П1!ШПи!1Л1Т!!'1ПТ1ТННПТП|ПП1!Ј|111|Г|!11|Гу1|2 К Оч о И О 5 к © о о 5 си Д о о 6 6 5? о о о ш О х 2 I Е = н - 10 О 3 Н 0 = еН 3п § = а ~ б’ ~ & О .« Е <4 = = о Ч а - о. с. < 52 з1^|Јб = * п 'г X о § § '2 о б 58 - 8 -с 5^3 3 5 8* —• м 6 с. - В1 о ₽ Б§з6? | РЈ = 2 § § р-б.Н, с 2 о 3 о СЗ бб ~ о 6 V “ Н 6 о * 3 90 О « а 0 Б л С? 5 = «Л = 3 1О1 X РЛ §5 ' X 2 о х а 2 - 3 3 = 2 II &!= з! 3 р о Е о е 3 = 8 •— с« §«3 р о Р 3 д с 2 2 о О. ■:• с - о б § « Ч « з0 = б 3 в = 53 §6 р п 0.$. 3 § о 3 о 2 и !* а о м о =1 б 6Н О И 0 !О. б' р 5 = а> Н о о О ^ло-^ га о Е X н а § § о 3 □ о М о 9552« о о 3 3 § 2 «' § = 5 Н смо.г»?5 В 2 * 3 § ? о 2 с * б б « 5 о'2 Е Е > 8=’§ § 2 * 2 5 Е О _ X! 1Г • цШр* о 9Ј $5 п2 о ,н ј 7; и ■*• « О I« О а[§'|§ !‘Н в о II Е «0 о п Ч О. > 9 б 0. и 5 | § § X б § .5 § 5 § = « 8*2 2§° ~ . о §5? О ц 'о2-§ | Л.НбШН^Л = ч <р&з| = « •х- «<0 х 5*з а 5*С Лр § 0 « ЧКС-Ч
Ес
24. ЈУН 1987, ТДБЕЛЕ шхана • БРОЈ 337 СПОРТ ш ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА VIII СМОТРА ИЗВИБАЧА ЈУГОСЛАВИЈЕ Припрема: Новица Петровић ПРВА ОГШПИНСКА ЛИГА ШУМАДИЈИ ТИТУЛА Резултати последњсг ко.та: Извор: ИСК — Слобода (Крсжбинац) 0:3, Главица: Будућиост — Моравац (Горњс Видово) 3:2, Својново: Напредак — ХероЈ (Буснловац) 7:1, Поточац: ХаЈдук — Напредак (Стубица) 4:4, Трешњевипа: ШумадиЈа — Једнпство (Доља Му-тннца) 3:0, Доње Видово: Слога — Раднички (Тскија) 5:2, Ратарн: Јсдпнство — Јухор (Поточап) 1:5 КОНАЧНА ТАБЕАА ПРВЕ ОШНТИНСКЕ АИГЕ 1. ШумадпЈа 2. Радннчкп 3. Будућност 4. ИСК 5. Напредак 6. Јединство (Р) 7. ХаЈдук 8. Једпнство (ДМ) 9. Напредак (Ст) 10. Моравац 11. Слога 12. ХероЈ 13. Слобода 14. Јухор 26 17 26 15 26 17 26 14 (—2) 26 15 26 12 (—2) 26 10 26 10 (—4) 26 11 26 8 (—4) 26 11 26 8 26 7 26 8 РЕЗУЛТЛТП ПОСЛЕДЊЕГ КОЛА 4 5 90:32 Зв 6 5 58:29 36 2 7. 63:41 36 3 9 63:45 31 0 11 60:62 28 3 11 71:63 27 3 13 51:62 21 1 15 38:49 21 2 13 61:55 20 4 14 48:56 20 2 13 54:73 20 3 15 49:93 19 4 15 55:83 18 1 17 55:75 17 ЛИГЕ МЛАДИХ: ИСК — Олободп 3:0, Будућпост — Моравац 11:2, Напрсдак — ХероЈ 3:0, ХаЈдук — Напрсдак (Ст) 2:6, ШумадпЈа — Једппство (ДМ) 2:9, Слога — Радпичкп 3:0, Јединство (Р) — Јухор 3:0. Првопласирана екнпа на табелп, након завршетка прпеиства је скппа Будућпости нз Главпцс коЈа Је у 26 утакмица изборнлп 18 победа, два кола ремпзирала н шест утакмпца пзгубплп са скором 127:57. Коначан збнр бодова у корпст Будућности из Главице нзноон 38 бодова, колико има и другопласпрано Јсдинство пз Доњс Мупшцс, али слабиЈу гол разлпку. ОПШТННСКИ ФУДБАЛСКИ КУП Прошлс ксдеље одитранс су утакмнце у оквиру Оппгтинског фудбалског крта чпЈс Је фпналс лредвиђепо за Дан устанка 7. јул 1987. годипе. Резултатп куп утакмпца: Стубнца: Напредак — Јединство (Доња Мутпнца 4:2, Бошплне: Борац — Врапчапс 7:2, Извор: ИСК — Јухор (Поточац) 3:2 и Трсшњевица: ШумадпЈа — Морава (Шавац) 2:1. Полуфнналс општпнског фудбалског купа пграће сс 4. јула на стадпону Једннство, а финалс, како смо помснулп 7. јула на терепу „зеленпх”. ПАВЛОВИН ГОЛГЕТЕР СЕЗОНЕ Листом стрслаца у Првој фудбалскоЈ лигн домннирао Јс Мномир Павловић, фудбалер ШумадпЈе из Трешњсвицс. Њсгов учинак Јс бно тридесет, или тре- । ћина од постигпутах голова у протеклом првенству, илн тачпиЈс трећнна ШумаднЈе пз Трешњевице, која се овс годннс окнтала тнтулом шамппона Прве општ1П1скс фудбалскс лпгс. Честитамо. СТОНИ ТЕНИС ЗАВРШЕНА СУ СВА ТАКМИЧЕЊА За такмичарску 1986/87 годнне Општинскн Стоноте •с«скк Савез Параћина организовао је 23 турпнрска .тахмичења у 13 разинх днсциплпва, а које започсто 14 октобра 1986 п завршено са такмпчењем 13 Јуна 1987 тодинс. У свим дисиипл1шама прва трн мсста освоЈили су и то: 1. ЕКИПНО ПРВЕНСТВО ОПШТННСКЕ ЛИГЕ 1) „Будућност” Главнца 2) „Електроссрвис” Параћпв 3) „Врапчанс” Параћин 2. ЕКИПНО ,,КУП МЛАДОСТИ” ОПШТННСКЕ ЛИГЕ 1) „Елсктроссрвис” Иараћин 2) „Врапчане” Параћин 3) „Одр. ИзЕиђача” Параћин 3. ЕКИПНО „КУП МЛАДОСТИ” ОПШТИНЕ ПАРАБИН 1) „Бораи” Параћнп 2) Тскстилац’’ Параћмн 3) ..000. Извпђача” Параћин 1) Анђслковић Ана „Тсстилац” Параћин 2) Анђслковић Јслспа „Текстилац” Пзраћнн 3) Мнлић Вполста ,,Текстилац»’ Параћин 6. ЈУНИОРИ ПОЈЕДИПАЧИО ОПШТИНЕ ПАРАВИН 1) ЛсшЈзинп Ннкола „Текстилац” Параћин 2) Јовановић Зоран „Текстилац” Параћин 3) Псшнћ Саша „Тскстилац” Параћпн 7. ЈУНИОРКЕ ПОЈЗДИНАЧНО ОПШТВНЕ ПАРЛБИН 1) Анћслковнћ Ана „Тсксгилац” Пзраћнн 2) ЈонаиоЕић Љи.тлна „Тексти.шц” Параћин 3) Анће.нсовпћ Јслеиа .Тскстилац” Параћик 8. СЕНОРИ ПОЈЕДИНАЧНО ОИШТИНСКЕ ЛИГЕ I) Филпповлћ Слободан „Елсктроссрвнс” Параћин 2) Ицић Срстси ..Нрапчппе ’ Иергћни 3) Младеповнћ Драган „Врапчаис” Параћнн „Крсманци" на Ади Циганлији Београдска Ада Циганлпја, 28. јунаосвануће богати ја за извиђачкп грал под шатори.ма, укоме ће •чјти смештено 10.000 извођача из Јутославије. Они ће до 10. јула учествовати на VIII смотри извићача Југославијс под назмвом „Титовим путем’’, а у част 50-то годишњпце доласка друга Тита на чело Комунистичке партпје Југославије и 35-то годишњипе васпитног рада Савеза извиђача Југославнјс. Параћински одред извиђача „Браико Крсмановић" из Параћина са извиђачима Југославије» показаће знање умешкосг и сттоетност у брзом паљењу ватре, чворологији« подизању и рушењу шатора, сигнализацијИ’ првој помођи, ПЛИВАЧКИ И ВАТЕРПОЛО КЛУБ „ЦРНИЦА“ У ЦРИКВЕНИЦИ је нпз договора н сачнљоИ плап еа радњс за дужп первод. ИдеЈ.а је Пливачкп н ватерполо клуб „Црннца” отпутовао је 18. Јуна 1987. годпне у Цриквеницу код својих другова и пркЈатсља у истопмсном Клубу. Цр1п;венички плпвачкп клуб „Црнквеница” ове годике је органмзовао боравак п припреме плива чима и ватерполистима „Цринце” у псрноду од 18. јуна до 1. јула. Прнпрсме за одлазак трајале су веома дуго. Од првнх коктаката да ће пливачкн клуб „Црннда'* бу де домаћин сваког Јануара плпвачнма ЦПК „Црнквсиица” у Параћп ну, а ЦПК „Цриквснпца” плпвачима „Црннцс” јуна мсссца у Црпк вспицн. Овај мост друтарства и спо ртског дружења треба да постане мост прнјатсљства пзмсђу Параћпна марта мссеца до одласка обављено м Црнквсннцс, плнвачки ПК „Цр нјпј®* су прсаходапда буцуђе еград ■4 града. Гђм во.тагад чрдвсш ПК ^ЦрнпЦВ* М ЦрбђМШОД Прсдссдлпштао КжСа взЈодио сз тренернмз са ЧИНЛд двтзљап ггааи пркзрема н бораиш. Такођв, леевр Клуба прсг аадао Јз евс олзеом сннпе. На пп 0* Еранудв сомо СЈфлпзг&кто опосо Љу Ид дваиаосг дава боравка у Црз кглпздз »гаакоги ПК „Црплгга*’ тра пвреЛи сзаког дава два пуха баЈсд« кд са члпковвма ЦПК „ЦрнжванзПремд програхту боравка коЈц су сачиннли трепсрп Кдубз Љаљана 5бпсаћ Ц Љубпша Јовановзћ одрнга ђе сс плнвачкн сусрет пзмсђу ова два к.туба а такођо су договорена дпа сусрета ватерполо оклпе. „Црпквсппчку експсдпцпЈу’’ чппо 21 танмнчар, 3 такмвчаркп п два трепсрз. Испраћенп су са жељом и иадом да ћс достојио представити своЈ град прнјатељнма п друговпма нз Цриквеннце. Члановп ПК „Црнн ца’» то могу п умеЈу, мд верујемо у њпх. Владимпр Марјановнћ РАДНИЧКО-СПОРТСКЕ ИГРЕ У СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА СЕЛЕКЦИЈА 31 ЈТДИДРИЛ® У оквнру прославе 80 годнпа пос тоЈања Српскс фабрике стакла спо ртскнм активностпма поклоњсиа је нзузстна пажња. На ннвоу раднс ор ганизаииЈс оргаинзована су спортска такмичсња нзмсћу оспопних организацпја удружепог рада у вншс дисциплпна: фудбал, одбојка, стони тспис, шах, куглањс, риболов, стрс љаштво. V тпм актпвпостима којс су углавном или при крају или у току узело Је учешћа око 600 рад ннка. у свкм лнсцкпл1п<ама. Другк впд актквкости је сусрстп радннх органнзација са којнма одржавамо и спортскс п пословнс везс, рскао иам је Мнодраг Мнлићсвић, предсспник Компсије за спорт н рскреацпју, а то Пндустрпја стакла Пан чсво, „Рубнн’» из Крушсвца, „Црвсиа застава” КрагуЈсвац и иске ор гаиизацијс пз паше општипс. Иза свега овога финалс јс ХХП сусрет стаклара Југославнјс или популарно звана „Стакларнјада’’ Домаћин „Ст акларијадс” ове годикс јс Радна ор ганнзппиЈа „СтакЛопа«'* нз Бсограда. На овкм нграма чнји смо мн и суоргакнзаторн учествоваћсмо са 50 до 60 учсснкка у свим днсциплп I нама као н у такмпчсњу у раду. Што се тпчс овог такмпчсња у ра ду производпих рацпкка чнЈн смо ј мк билн првн сагопорппц« оно се | одвиЈа одвојсио за пропзвоћаче рав иог стакла и о.твојсио за произвоћачс шупљег стакла. Нашу скнпу на обом такмичењу чкнс он« радкицк кпјн су постнглп најбоље резулта- д« радннцн перспсктивнп произво тс на нашсм такмпчењу у раду ко ђачи стакла. Јс Јс траЈало три мессца у радноЈ органпзацијп и то су угловном мла Д. Г. ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА ЗАВРШЕНА оријентацији и споргкжим дисциплпнама. Душан Јовичић СРЕБРНИ ЈАВОР ‘ БЕРГИТИ ЈОВИЧИН I Савез извиђача Југославије. одликовао је Берпггу Јовичић, Сребрним јаворовим листом са зрздима, за изузеггне резутггате у јраду изввђачке ортанизације. УСПЕХ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СПОРТСКОГ РИБАРЕЊА МИ! УСЛЕШНИ На гппсрпацпопалвом Куп тахмпчењу у спортском риболову одржа пом у НовоЈ Загорн (Н. Р. Бугарска), екипа ЈугославиЈе првпм местом испред СовЈстског Савеза и Мађарскв потврдила Јо своЈу надмоћност у овоЈ дисцпилинп. На језеру „Зепчеву” дрес са ка« ционалнпм грбом су обукли и три житсља нашега града. Петочлану мушку екипу врсдводио Је дутогодпшњн активнста Р. СД. ,Д!рена” — Драгослав Илпћ а у такмичарском псцању измсђу осталпх своју всштпну су демонстрнралн, Мплу« тин Илнћ и Мпле Мплуновић, чијим заслугама многобројих пеха« рп, медаљс п прпзпања завршавају у нашој срсдиип. Зоран Илић 59ЈЕДИНСтаО“ ОСТАЈЕ — „РУДАР“ ТАНОЂЕ 8, Јединство - Рудар 2:0(1:0) Стрелац: Вулићевић у 35. и 60. лпшуту (ооа нз једанаес терца). Стадпон: Јединства. Гледалаца: 3.000. Судија: Пред раг Бубоња (Зајечар) 8. Жути картонл: Миленковић (Једи иство) Ремовић (Рудар) Црвеии картоис Урошевпћ (Једнн ство) П. Манојловић (Рудар). ЈЕДИНСТВО: Богосав.љевић 8, Јоваиовкћ 9, Стеваповић 8, Милснко впћ 8, Пстковпћ 8, Милкћсвпћ 8, Стојаиовић 9. Урошевкћ 8, Мнтпћ 8 (Марковнћ —). Вулнчспић 9, Жпп колић 7 (Пантнћ 7). РУДАР: Апостоловић 6. Бошкоснћ 6, Д. МаноЈловнћ 7, Ремовић 6 П. МаноЈловић 7, Чогурнћ 6, ?\лнмано впћ 6 (Башановнћ 6), Шувалкћ 7, Новковић 6. М. Манојлсвић 7, Пст ровнћ 6. Пграч утак.мнцв: Драгиша Стојано |.нћ (Јсдпнство) Утакмпца у Параћину јс прссудн ла. Нови члан Другс сапезнс лнге је Мачва из Шапца. Прву Српску лкгу напушта Јсдинство из Уба и Ралннчкн нз Обреновца. Уколпкп крушсвачкн „Напрслак” пли Раднн чки нз Пирота испадну кз Друге лпге « бсоградски Сниђслнћ ссл« се у А ппжи рапг. Као што сс знало и било најављс ио. Јсдипство је нграло па два бода. Никаквс калкулацнјс са јсднн.м бодом >п<су долазнле у обзнр, наја вљнвала је управа. Тако је и почс ло. Јсдкнство је крснуло спловнто, нрптнскало одбрану гостију а бсле жнмо « шансу СтоЈановпђа. Око 15. мпкута гост« прсузпмају нницнјати ву преко Шувалића, одличнс полут <:с коЈа је правнла дар мар на срс анн« тсрсна. На њнхову жалосг спч су пм се папа.т« ломилп на бс лсму халф лнниЈс домаћи, Гост« су током келог сгсрста пмалн само Јслпу прнлику да угрозс Богосављскнћа. 1«то сс косп са репомсом првака Српскс лнге « кандидата за Источну групу Другс. Водсћн го.т постигнут Је нз једаиа естерца. СудкЈа Бубоња, неуспели покушај Жнвковнћа да досегнс ло« ту н пожртвовану параду гохмана Аностоловнћа опошо Је као прекршај у казнсном простору и досудпо пснал. Спгурни сгзскутор бпо је Ву лнћсвнћ. Почстак другог полуврсмсна бно је још убсдљивпј«. Једгшстсо је нападало н права је штста да Вул« ћсвкћ ннЈе пскорпстио диван цсн« тар — шут Стојановнћа, всћ јс лоп ту волсјом послао прско гола. У 60. мпиуту СтоЈановнћ још Јсд ном проднрс а цептархалфу гостпЈу Лранћеловкћу «е прсостаЈс нпшта друго исго да га оборк нз шсснасс тсрка. Бубоња је досудно другк јс данассгера« а Вулићсвић поиово с« гуран. Иа стаднону Једпнства одавно н<< Јс одјскнвало „Зеленн”, „Зелснн” са трнбина као прошлс нсдељс. Мсћутпм, бозрењс је било упућспо гостнма «з Костолпа чијп су нави јач« у шсст аутобуса допутовал« «а „промоцпју” шампиоиа. М. Миленковнћ ТРЧАЊЕ ЧУВАР НАШЕГ ЗДРАВЉА Пише: Срба Николић ФИЗИЧНИ АНТИВАН - БИОЛОШКИ МЛАЂИ Нма миого оннх којп кажу „Заш то да редовно всжбам — нсма.м иа меру да постапем спортскк шампиок. Сасвим добро жквкм >< бсз трчања и гимнастпке”. Некн међу њнма су у праву, а парочпто ако сс на послу и ван њсга више крећу, ако ннсу хзложепи пснхичкнм иап резпњлма, ако сс умерспо хране, п једном речју ако су поштсђекп лопп1х утнцаја << последнцв саврсме «О1 мачкка жнвота. Али таквих Је мало — вншс Је оинх коЈ« су угроженн иа разпе на чпне, а најчсшће недоко.вио.м фкзпч ком активношћу. ПостоЈе научно заснован« докази да јс човсчнјн органнзам „прог рЈ.мнран” за кнтензнвну н редовну фпзкчку актнвност « да Је Оаш так ва актнвност и лопрпнела н.сговом прсображпЈу од иећнвског до чопс ка птомског доба. Нажалост, чокек дакаилћнпе као да Је забораино нп своЈу прошлост, << на потрсбу да и крвоток плућа, н друге кнталнс смстсме. На послслпце таквог ><ачнна жнвота није сс дуго чекало, Створсн је „МОДЕРНН ЧОВЕК’’ ус твар« ...МННИМЛЛНИ ИЗНОС ОНО Г\ ШТО БН ПО СВОЈОЈ БИОЛОШ КОЈ НРНРОДП МОГАО БИТИ”. Човск чк|с јс срцс упола мањс пе го срцс физичк« активног <<опска, у чнјвм Јс косги.ма далско мање калинЈума, а у чнЈнм жнлама тече двлеко мање крвн, чнја плуђа удми<у мање наздуха « прекосп мање ккссоппка у крвн, чиЈп покрети п*> стаЈу огрпннчснн, мншпћна снага смањснп, а п.т.тржљнвост свсдсна иа мнпнмум. Такап човск долазн постс пеко у снтуацкју коЈа Је потпуно супротна од онс коЈу је желсо. фнзичком актнвношћу човск пост-а Је и мање способан, па чак н угрожава и своЈу професконалну сгзнстснцнју. Свс јс вншс образоваиик људн коЈи у најбољнм голкнама „пспааа Ју 1<з строја" о.тлазс на друга лечења п постају инвалпдн и.та пснзионсрн, у сваком случају особе о којк.ма друштво мора да сс брннс. Путсм многнх нстражнвања науч- । нпх и сазнањи.ма у Јаккм сконом- ; ским Ммљама утврђено Је да су фпзнчкп актнвни људ« обЈективно. I бполошк«, млађ« од својих врипка- ј ка, за 11), 15 н 20 година да сул . здрапнЈн пснхнчк« свежнјн н радно п|м>дукт>1вннјн. Та бнолошка младост Је устпар« успоравање старос запослн своЈе мишнће, споЈе срцс \мссто ла бољс жнпн, са сман>сиом тн својих ћелиЈп. ЦРВЕНИ КАРТОН КАД СЕ СХВАТАЊА РАЗИЂУ После нет годннз врло усиешвиг руиовођесм хнмом ,^елеккх”, аж клупе Ја опппао Момчнло Тбмкћ. Неочекнвака оставка гзапног трева ра н смговаг томођкнка МкзхМ Бурнђа, даа коиа цре нра> увбужм па Је, а зоемкла ж вбунвха фудбш ске духове у Парећнну. Не дешаха са често да тревер остввн Клуб у пресудком трекупсу алн кахо св ххжазало, то схватжм мж Момчвиа Томнћа в веровапта то нвформвцкјама хоЈс Је поседо вао, преоудии треиутак Је бво про шао. — Мкслво сам да нкшта на гоао ркм у Јавностп. Међуткм, пооие ру жннх кнсииуипгЈа око моЈе остаз ке, ипак мораи да разЈаени?.: пеке отвари. V Кауб сам дашао пре пет годк на, у времв кад се Јсдииство нала зпло на 13. мсету Другс српске ли ге. После мукотрпног рада успели смо да постигнемо наЈбоље резулта тс од постаптга Клуба. И у том пс риоду ваилазнлн смо иа различнте вотешкоће, коЈо смо иекад успеш виЈе, а некад мање успешно реша вали. Али на крају, кад сам увидео да мојв схвататм фудбала н рзда није ндентично са мишљењем одређенпх поЈедвпнна нз Клуба, одлучио сач да поднесем оставку, јер Је вишв бпло нсмогуће радитп. Према сптуацпЈк коЈа се ааоштри ла посебно у овоЈ сезопв, а коЈа св »гогла претпостаавти, мо:кда сам могао и ранвЈе дл са попучем, да св понессм са прш.гсром осталнх. Алп, нисам учнвио сва дотло док се ни сам уверио да ће из Српско лпге пс пзсгн слмо два клуба, а да Једлп ство пнЈе међу анма. Сада нспуњен задовољством због опстанка уступам своЈе место друга ме са :кељом дв постпгне Још боље резултате нсго сггго сам пх Је нмаа са Клубом. Такође, захваљујем се овом прпли ком свпм досадашљим врлим сарад нпцима: Мплаву Савићу, Аеиму Зн моњићу, Слободапу Мпхајловвћу и МнлпЈп Бурнћу па помоћп у раду, бсз коЈс сигурно пе бп постигли оио што смо. V овој изјавп Момчила Томића, кроз коју провеЈава иосталгаЈа п која лпчи на ламспт јсдноЈ успеш ној трснерскоЈ карпЈсри, осећа се п незадовољство. Жаљење због ппта ња: да лп Је тако морало битп? ПрисустЕовалп смо кратком сусрету прошле псдеље бнвшсг тренера п бпвшсг председннка Клуба у комс јс овај други, пола у шалп пола у збнљп прсбацио тренсру па „кукавнчлуку”. Мсђутим, оно ппо зла мо да јс Момчнло Томпћ прстрпео у послсдње врамо као човек, а к опо што Је претрпела њсгова породица ггочсв од апонпмштх телефоискпх позпва и претњп, оправдиа свакп поступак овог роднтсља н пе д.иога, па и оставка губп на значе »н- М. Мнленковић У ИЗВАНРЕДНОГ ИГРИ, „ЗЕМЉО РАДНИЦИ” ПРЕГАЗИЛИ „ГРАБЕЕПНАРЕ’ КАШШШ СТРИЖАНАЦА ; 13. ОКТОБАР — ЗЕМЉОРАДННК I 2:7 (1:1) Стрели«: Јопаповнћ у 34. « Борђе ■ внћ у 65. зпшуту за 13. октобар. а Сто.тић Добривојс у 7., Радосављевнћ у 53.. 57. « 81., Поповпћу 50. (аутогол), Савнћ у 52. п Бркнћ у 87. млнуту за Зсмл>орадпик. Стадион: Тскстилца. Гледалаца: око 2С0. Судпја: Добрпвојевпћ (Параћпп). 13. ОКТОБАР: Кархћ 5, Стојковнћ 6, Стојановић — (Милетић 5), Јеле пкћ 6, Псћар<пил< 6, Стојановкћ 5, Јоипћ 5 (Мнтић —), Поповпћ 6. С« мнћ 6. Борћсвнћ 5. Јовановпћ 7. ЗЕМЉОРАДНИК: Марковлћ 7, Ми .-(ованоаић 7 (Радовановпћ —), Срете новић 6, Нлпћ 6, Павловнћ 7 (Столпћ — Драгап ), Бркпћ 7, Ла.п<ћ 6, Савнћ 8, Радосављевпћ 9, Мал<ћ 7, Сголпћ Добрпвоје 8. Нграч утакмпне: Радосављееић (ЗсмљАрадпнк — Стрижа) Стрижа, ссло надомак Параћина, пд дзвнпка важм као прсдсо чкЈи су мсштани рскордери у гајсњу квалитетннх сорт« папрпке. А.тп, оно што су у хсдељно пре подне прнказалн на Стадиону краЈ Штофа ре фудбалсрн овог ссла, сврстава нх у -Још јсдну сфсру рскордера, ону фудбалску. Попут прапе „машп нс за давање голова”, „бсли” су до врха иапупил« мрсжу нндиспо нираног гол.мапа Карнћа. Д. Јовановнћ
24. ЈУН 1987. СШ - НУГЛ 20. ВЕКА • БРОЈ 337 ШОРАМА РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА О Пицхе: др Душан А. Вељковић 0ПРЕЗН0СТ - ЈЕДИНИ ЛЕН I ■ ■ У цнљу прсвенппЈе ширења пнфекциЈе сексуалпим пуге.м треба знатн да со вирус СИДЕ преносн са бпло коЈе инфпциЈране особв на сексуалног партнсра, бнло да се радп о човеку 1 илн жени. Треба нзбсгаватн ссксуалпс контакте са внше сск- >, суалннх партнсра. Што се тпче прсвспнпЈс шпрсња ннфекцијс преко . крви н продуката мрви, увск трсба коитролнсатн крв ' даваоца на внрус СИДЕ. Уколнко сс у крвп даваоца пронађе |внрус СИДЕ, такву крв по правилу нс трсба даватн. Међутим, укодико се крв мора датп пацнјспту, прстходно ,се внрус СИДЕ мора ннактивпсатп. Свм инструмснти, игле, брнзгалнцс, катетери 'Иостади прнбор којпма се охтеђујс кожа или слузокожв, мораЈу сс стсрплисатн прс нсго што буду употребљснп. Уколнко сс установп да Јс трудница заражена СИДОМ трсба је обавестђтп о њеном здравствсном стању, као п о опаспостп за љу п детс, ако трудноћу пзнссс до краја. НиЈе са снгурношћу доказано да сс внрус можс прнстп храном, водом, ваздухом, лрско птнца в инсската. Исто тако се нпЈс могло доказатн да руковањс, грљсњс, употреба чешља, клозетскс шољс н друто могу бнти разлог за директно прсношење болссти. ћ Како до сада није пронађена вакцнна нити лск коЈн бн К ефикасно спречавао ширење овс болеств н уништавао внрус СИДЕ, остаЈе нам да се оспонимо само на превспцију ове бој; леетн, односно спрсчаваљс лојавс овс „кугс двадссстог века". У У том смнслу има наЈвећн зиачаЈ здравствсно-васпнтно просвсГ ћивање, н упућиваље мајширнх слоЈсва становништва у свс до 5 сада познатс тајнс овог тешког обољсња. Налаз антптела на Р внрус СИДЕ доказуЈс да јс дошло до пнфскцвЈе. Мсђутим, то г не значн да је особа л оболела од СИДЕ. Присуство внтнтсла • у крви инфициране особе је само знак да јс дошло до контакта организма н внруса СИДЕ. Да лн ћс доћи н до обоЕ>љења зввисн од многих фактора. КАКО ДАЉЕ ГРАДИТИ? С1Ш СТ4М6ЕНЛ а® . о Л Накои Д°ноше^а одлуке о ревалоризацији стамбених кредита стамбена изградња је стала. Шта о ревалоризацији мисле н како даље, разговарали смо са нашим суграђанима. 1 н гАЛТЕРНАТИВНО ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ 'ИРИДОЛОГИЈА (I) ДУНАВКА ћАТИћ, рсфсренг за распорсђнвањс раднпка у СФС: — ЗахваљуЈући ревалоршацнји стамбсних крсднта више ннко Нп шта нс гради. БоЈнм сс да ћс ако то потраЈс доћн до затвара ња свега онога што пратп стам бсну нзградњу. Зато мислнм да је оваква одлука нсодржнва Јер ће последпце да буду несаглсдн вс. Драгиша Николнћ, продавац стамбенс проблсмс. СЛОБОДАН ГАЈИћ, днрсктор Сгамбснс задруге Дом*’. — Рсвалоразацнја стамбених креднта има далскоссжнс послсднцс за стамбсну нзградњу. Савсз стамбсннх задруга СрбнЈс а н наша задруга залажу се за изузсћс овнх крсдита од рсвалорпзапнјс. —- Под хитно би нсшто трсбало мсњатн у стамбсноЈ полнтшш односно у њсном крсднтнрању како бн се људнма омо гућило да градс. Станови су скупи па треба омогућити да радиицн своЈим лнчним учешћсм и радом рсшаваЈу своје Можда нисше знали Припрема: Мшпа Гајић ... .да је руски цар Нихола I, владао од 18М. до 1858. годнне, терао своЈе регрутс да увежбаваЈу параднн корак иосећи на врху своЈкх веома ввсоких хала по чашу пуиу воде! Ако би војник, маршираЈући, просуо макар мало воде, војни рок му Је аугоматски продужаваи и то за сваку кап по годииу дана!!! ...да Је прнлнком свог путовања у Фраицуску 1147. годннс, папа ЕугеннЈе Ш стнгао у Париз у један петак. Желећи да грађанима Парнза пружи могућност да прославе њсгов долазак, пошто се петак сматрао посмнм даном, папа Је наредио да се тај пстак прогласи за — четвртак! Тако су Французи 1147. годнне у ЈсдноЈ ссдмнци имали — два четвртка! ...да Јс Иг Жакетои (1811 — 1882) из Лиона, у Француској, умро од срчанс капи када Је дознао да Је у неким берзанскнм шпекулациЈама изгубно своЈе огромно богатство н да му Јс остало свсга 20.000 франака. Када Јс њсгов снромашни ссстрнћ и њсгов наЈблнжи сродник чуо да Јс наслсдно Жакстонових 20.000 франака толпко сс обрадовао да Јс од среће — умро! . . . да јс Једаи локалнн лнст у Сент Лунсу (САД) донео оглас слсдеће садржине: „ПродаЈем тридесет свсзака Бритапске снцнклопеднЈе. Уоппгте ннсу употребљаване. Моја жена зна све!” . . . да Је славни италпЈански шаховски маЈстор из 16. века Паоло Бои морао да игра шах са португалским краљем Себастнјаном клсчсћн на ЈсдноЈ нозп! Да бн се показао мнлостив према маЈстору, краљ му Је дозволлвао да с времсна на врс.ме промсни колено! ? Пише: Зорана Рашић ЗДРАВЉЕ СЕ ЧИТА ИЗ 0Ч1ЈУ Захваљујући ирндологнјн, старој науци поново открнвсној тек пре исколико годнна, можсмо дпјагностиковатн скорв свс болестн Још пре него што сс нспољс са свим својим сплпттомима. Пажљшшм посматрањсм очне јабучпце, обојеиог дсла ока, мрља и шомената коЈи се у њима јављају, можс сс пуно тога рећн о здрављу нскс особс. Међутим, иа чсму сс засннва ова „чудна" и такорсћн, непозната наука? Као што око шаље мозгу све информацпЈс коЈе прнма, тако и мозак ; шаљ оку свс поруке коЈе добиЈа нз људског органпзма. Свака ■ психофизнчка промена, како кажу нрпдолозп, бива рсгнстрована од странс ока и на њему сс јавља у внду мрља илн ситннх деформацнЈа. Сваки орган, свака функцнЈа органнзма ; кма својс тачио место на човсковом оку. То значн да се свака болест маннфестујс увек истнм знаком, на нстом мссту. ИридологвЈа нам омогућава комплстан „преглед” за мање од пола сата. Најинтсресантнијп момент у оваквом открива- < њу болести Је прсвенцнја, одмосно прсдвнђањс настанка боле- ;] сти за коју још увек нс постојс никакви снмптомн. Ехпшриј- | ски Јс доказано да сс прсдзнацн болссти јављаЈу у зсници са- |мо двс до три нсдсљс послс настанка првнх ћслнјских промена у организму. Осим тога, помоћу иридологнЈе чссто сс могу открнти скривени узроци болести (на прнмер — главобоља), пред којима су мстодс традиционалне медпцннс често нсмоћнс. Поузданост иридологијс углавном сс крсћс око 95 одсто. Наравно, исход прсглсда зависн, прс свсга, од стручности и озбиљцостн нридолога. Преглед јабучице обавља се уз помоћ лупе н одговарајућсг свстла док сс за детаљниЈи прсглсд користн и микроскоп нлн имструменти за фотографнсање појсдиних тачака Јабучнцс. Рсзултатп добнјени на овај начин показују да Јс „разрсђсн", односно шупљикав састав очне јабучицс знак слабс и болешљивс конституцпјс. Око нзразито МОЗГАЛИЦЕ Уређује: Мшпа Гајић Нскп СРУШЕНИ патуљчић крсне из ДиСТУБ вовске Земље у Внлипску Земљу. Ншао Је тако свс док нпјс стигао до нскс раскрсницс. — Ех, како сада даље? — мо згао Јс. — Н уопштс, зашто ов дс нису ставилн путоказ? Кад је затим мало поблпже разгледао околину, спазио јс стуб путоказа с плочама мало даље у Јарку. Одмах га јс подигао п забно у зсмљу. Тпме нпак ниЈе постигао ништа, — јср на стубу путоказа — као што то обнчно бива тамо где сс укрштају трн пута — бплс су три плоче, н свака јс показпва ла другн правац. „Прсма Вилкн ској Зсмљи" — читао Јс на Јсд ној плочи; „Прсма Патуљастој Земљн*’ — писало јс на другоЈ... Како лн окрснутп стуб, да бн свака плоча показш.ила у одговараЈућсм правцу. ., ? („КвнзологиЈа”, 1975.) Поштоваин чнтаоци, ми ћсмо вам рећи да је патуљчнћ врло брзо рсшио оваЈ задатак, а вн нам рсцнтс како? ОДГОВОР: Будућп да сс радп о трокракоЈ раскрснпцп, трсћи пут Је могао бити само онај коЈнм Јс патуљак стпгао. Значн: ако знамо текст двсју пло ча, можсмо одгонстнутн да јс на трећоЈ писало: „Прсма Днвовској Зсмљи". Патуљак јс окрснуо стуб тако да ова послсдња плоча показујс у правцу всћ преваљеног пута. На таЈ начин путоказ јс враћсн на своЈс првобнтно мссто, па су тако и осталс двс плочс показивалс у одговарајућсм правцу. УРЕБУЈЕ: Дејан Гојковнћ плаве и.тн лсшник боЈс указуЈс на органнзам којн Јс склон упалама и деминсрализациЈн. Браон очи указују на сметњс са органима за варсњс, док су снвс очи знак склоностк ка рсуматизму. Исто тако, сЈајнс очн су обично знак доброг здравља, док су мутнс — знак болссти. Послс општсг преглсда јабучице, прслази сс на проучавањс типологиЈс мрља коЈс говоре о прнроди п врсти обољсња, а затнм на тачно локализовање коЈе указујс на оболсли оргаи. [ПЛ иала нас одржала ВЕЛИКАНИ — Колико се великих људи родило у Параћину. — Ниједан. Сви су се родили мали. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 21 МАТ У ДВА ПОТЕЗА Укрштене речи (26Ј Аутор: вм Миша Гајић — Миг — по виђењу 7,5 одсто — орочено преко 3 месеца 48 одсто. — орочено преко 6 месе ци 81 одсто. — орочено преко 12 месе цн 84 одсто. — орочего преко 24 месе ца 96 одсто. — орочено преко 36 месе ци 88 одсто. Ове каматне стопе су на снази од 1. априла 1987. Лисг СоциЈ’алистичког савеза радног народа општиле Параћин Издаје: Центар за културу и информисање „Параћин” — Параћин Директор; Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник Мирослав ДимитриЈевић. Издавачки савет.- ЖивоЈин Томић (пред седник), Нада Јовановић, Светислав Живковић, Боривоје Марив* ковић, Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ћорђевић, Мир ча Младевовић, Драган Антић, Славољуб Обрадовић, Мирослае Димитријевић, Снежана Јовановић и Миливоје Плић. Уређује редакциони колегијум. Новинари: Милица Жипсовић, Миодраг Милснковић и Миливоје Илић. Пословно-тсхнички сскпстар- СлаВИ1.а Митић - Пантић. Лдреса Рсдакције: Максима Горког 4 Поштанскр фах 33. ТелефОН: главни И одговорни урсдник (035) 52-352 нови нари (035) 53-694. Претплата голишња 3.900 динара полугсдишњ 1.900 динара, за иноетранство двоструко Жиро - рачун Центрг за културу и информисаве 63504-603-1973 код СДК. Параћин Шта.у па: ГРО „Глас" Београл. Влајковићева 8. тслефон (011) 340 551 Тираж и.ооо примерака.
В0Ш1ЧИ№Н0ВИНЕ Нсдостатак средстава п такозвана „летња шема” пвтералл су нас да смањпмо обнм листа на свега 8 страив. Многе редовне рубрике ђс морати да прнчсхају до септембра, када сс опст врађамо на нормалких 12 страка. Нако на смањспом тирал;у и броју' страна, трудили с.мо сс да вам нс ускратнмо број пнфор.мација, драгп читаоци. Напротнв, странице су зато још пуниЈе. Јулски лразипцн ннсу са.мо спомсннк прошлости жећ н будуђностн. Слободнс будућиостн. А садашњост нзмсђу два броја била Је испуњсна тсмама о кадровскоЈ пробле.матиик, приврсдноЈ сарадњи, унапрсђсњу аЈ>одуктпвности, рспубличком падобранском првсиству... 31. ПАДОБРАНСКО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ПРОВЕРЕНИ АСОВИ Током празничних дана, од 4. до 6. Јула, на спортском аеродрому Давндовац, одвнЈало се 31. падобранско првснство СР СрбиЈс. Такмичсих: „Јахача” плавнх внсниа отворио Је МИЛУТИН МИАОШЕВИБ, потпредседнпк Репубднчког нзвршног всћа СР СрбнЈе. Након дпсциплнна: групни скок на циљ, скоковп на цнљ и фигура тивпи скокови, пајвишс су показали прошлогоишњн шампионн СВЕТЛАНА СИМИБ (Параћнн) н УРОШ ШУМАР (Нови Сад). Милутиц Милошевић ОБЕЛЕЖЕН 27. ЈУН — ДАН САМОУПРАВЉАЧА ЛРИЗНАЊЕ ЈДЧД 80ЉУ СДМОУПРДВЉДЧД ■ Дан самоуправљача обележен је 26. јуна седншхом Већа савеза синдиката, којој су присуствовалп чланови Председништва ОК ССРН, Клуба самоуправљача и добптници признања. У нзванрсдно припрсмљсној седиицн којоЈ Је прсдссдавао Милош Стсвић, у радном делу којп Је био сфпкасак и садржајан, уволно нз- .тагањс о Дану са.моунравллча и ЈубплеЈу — 50 година доласка друга Тита на чсло СКЈ, подисо Јс МИЛПВОЈЕ НЕШИН, председннк Клуба самоупрадљача, а о пркмсдбама нз јавнс расправс Закона о удруженом раду говорно јс БОРБЕ ПЕТКОВНБ, сскрстар Скупштннс општнис. Овим јс практнчно и завршсна рзсправа о „радничком уставу” у нашој општннн. V свсчаном дслу седипис М11ЛОШ СТЕВИћ, предссднпк Општинског ВАНОВИБ — Орган управе. ПЛА« КЕТУ ,,27. ЈУН1' понела Ј* школж г,ВУК КЛРЛЦПН” из Поточца х ООУР „ТЕХНИЧКИ ПОСЛОВМ" СФС. ПРВОМАЈСКЕ НАГРАДЕ ПРИ ПАЛЕ СУ: ПУНИПШ РАКИКУ из Шталшарије и ПЕТРУ БОРБЕВИБУ пз Штофаре. ПРИЗНАЊА КЛУБА САМОУПРАВЉАЧА отишла су у рукс ТОПЛПЦЕ МАРИНКОВНЛА (ФТМ „Пролстср”), СЛАВКА СТАМЕНКОВИБА (Штофарв), ВЛАСТИМПРА МИЛЕТИБА (Це.мента- (ОпширнАјс на 7. страннци) сннднкалног већа уручно је признд ња најзаслужннјкм самоуправљачима. ПОВЕЉУ СА ЗЛАТНОМ ЗНАЧКОМ добпли су: БРАНКО ГАЈИН, нз „13. октобра” и БРАННСЛАВ МИЛЕТНБ из ООУР-а „Водосод”. ПОВЕЉУ СА СРЕБРНОМ ЗНАЧКОМ добили су: РУЖА АРСИБ нз Штофарс, МНОДРАГ СПМИБ, нз СФС, СЛОБОДАН ОСТОЈИК — Фа брика цемента п РАДОСЛАВ ЈОра), БРАНИСЛАВА МИЛЕТИБА (Водовод), ЉИЉАНЕ ХАЦНВИДОЈКОРПП (ОШ „С. Јаковљевиђ’’), ЉУБПШЕ БРАНКОВНБА (Мсднцннскх цситар), МИЛЕНКА РАДИСАВЉЕ ВИБА (Штампарија) п доктор ВИИКА ЖИВКОВИК (Медицинскн пентар). ПРИЗНАЊА КЛУБА САМОУПРАВЉАЧА понсле су и Фабриха аднтпва и Радна органнзацнја „Параћннка”. ПРЕД ПОЧЕТАК ЖЕТВЕ ЖЕТЕОЦИ СПРЕМНИ-ЖЕТВА КАСНИ Шездесетосам комбајна, судећи према припремама ГОДИНА VI БРОЈ 338 8. ЈУЛ 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЛ.НЕ НОВИНЕ ЦЕНА 150 ДИНЛРА одиосно по два за ло. спремно чека ћРОСЛАВЛ ЈУЛСКИХ ПРАЗНИКЛ ЗАКЉУЧКЕ ЦК СКЈ ДОСЛЕДНО СПРОВЕСТН |јцазнии жетве ктара жетва пшенице на колико је ће бити Наш човек сс у Соцпјалистичкој Југославнјн мора осећвтк слободннм н снгурпим свуда бсз обзира па националну, верску и другу припадност. То мора да му се осигура свим срсдствн.ма којс су установнли Устав н Закои. Свакн поштсн човск даиас у нашој зсмљн, а млада геиерацнЈа поготову, мора снсргично У корсну да сузбија сваки покушаЈ ожнвљавања нацноналне мржњс, тог опасног зла, бнло гдс и било у којој нанији дн сс појављуЈс. О томс су сс посебпо прс псколико дана ссома »д.тучнр и прсцнзио изјаснили члапопи ЦК СКЈ расарављајући о тсшкнм проблсмн.ма на Косову н нссљавању Срба н Црногораца. Закључин усвојенн на тој ссдннцн овога пуга морају се одлучно и бсз остатка спроводнти, рскао Је друг МНЛУТИН МНЛОШЕВИБ. потпредссдник РИВ С” Србнјс, нсдаопо у Давидовцу па отварању падоВранског првсиства. Јулв јс месец слободарскпх ватрн. Прославсм јулских празннка 4. јула Дана борца и 7. јула Дапа устанка одаје се пошта свп.ма онп ма који су пошепи слободар ским идејама кренули у непоштсдпу борбу са нспријатсљем да би извојевалп слободу. Сваке годнне овп праз ннцн се у нашој општпнп обслежавају на прпгодан па чп уз прегршт свсжег цвсћа и бројннх сусрета бораца и смладинс. 5УР-МРАТАК Н ЈАСАН Закон о удружсио.м раду мора да Г.н, концпзниЈи и Јаспнји. Нс са.мо стр\чњаке, већ прс свсга за сваког будс што краза иравинкс ■! радиог човска. рекао Је МИЛОШ СТЕВИБ, прслссдиик ОСВ на сводмој расправн о ЗУР-у. БЕЗ МОЉАКАЊА Н ПОННЖАВАЊА На Дан борпа 4. јула по ложеп јс венац на споменпк Еранка Крсмановића н на спомен плоче н на спомсн обелсжја. што је учињено п 7 јула па спомен обелсжјпма у свпм месним заједннпа ма. Централпа прослава Дапа устанка и овс годпне одр жапа јс па Добрпм водама на Јухору, а оба ова дана бпло је вншс спортских манлфсстапнја. Млади ће п ове годпнс кре нутп трагом Параћипско Пупрнско рударске чете. слободне будућности боља него прошле свако сспочстак 2 800 хсзасаћено спгурно ! ГОДННС које сг спровсдене ових дапа. Свако зрно је драгоцено, јср јс пла« сетве подбацио. Цена је одређеиа, а горпво, резсрвни делови и дргги материјал је припремљен. ПРИВРЕДНИЦИ НОВОГ САДА V ПОСЕТИ ПАРАПИНУ — Цнљ уиапређења рада Јапних оргаиа и организацмЈа јс да иаш радни човск завршн ској посао без маљакања лроблсма и тражења всза и всзипа, али и да сс у своЈоЈ средннн борн против хтогиотрсба закона н закснптости. рскао је ДРАГА13 АПТПБ, лрсдссдиик ОК ССРН. нсптрална свечаносг одржаНе се код Спо.мен дома у Шалудовцу. САРАДЊА М У срсду 1. Јула у поссти граду су бнли приврсд111.цп иашсм пз ИоМ. Ж. Јулска почаст Револуцпји Спи.мио: Зоран Илнћ НОВООДАННМА гог Сада Лука Зорнћ, прсдссдник Привреднс коморе, Мнлаи Мандић, дирсктор „Пољобанкс", Алсксандар 11 дирсктор Радне оргапизације ДТД „Канал*'. н Милап прсдссдннк Комнтета за прнсрсду. Гости су сс најпрс упознали са то ком радова на изградњи колсктора за фскалну каналнзацнју којс изво ди Радна оргаиизација ДТД „Кансл” и оцспилн да сс они одвнјају по плану. По рсчнма днрсктора овс раднс ор^анизацијс рок за заврше так јс 13. октобар и оп нсћв да дођс у питањс. Послс обиласка радилпшта разговори о сарадњп принрсдс два града разговарано је у „Иараћппки’’ и Стаклари. ИНИЦШАТИВА ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА С? СРБШЕ ООУР „ТЕРЕТНИ САОБРАБАГ ПРННРЕМЕНЕ »Е 5А ТРАНЕПОРТЕРЕ Вншсголишња „однссЈа” нскадаш њсг ООУР-а „Тсргтни саобраћај” у Поповцу, а данас оршнизацнјс удру жсног рала у оквнру „Параћнн-тра нср’’ завршила јс у лупп, под називом прнврсмсис мсрс. То Јс спилог прсдлога Друштвсиог правобраиноиа самоуправљања, Богоја Лазпћа, а који су прихватнлн члановп Скупштивс општинс па ссдкици одржаној 30. Јупа. До прпврсмсинх мсра допсло Је сазнањс ла су у колектнву .Терстин саобраћај’’, бнтио порсмсћсни са моупрапнп одпосп и ла јс дошло до тсжсг оштсћсња друштвсних иптсрс са. ТРН [РАДА - ПДНА СКУПШТННА Иницпјатнва за промсну Устава СР Србнјс која Јс покрснута у пнирссу формпрања Градскс скупштипс Бупријс, Свстозарсвг п Пара ћпна, прихваћсна Јс у сва трп гра д.1 Јсдногласно. Свс три скупптше, покрстањсм овс инпцијатнвс, желе дј остварс пкшсгодпплву жсљу мештапа трограђа *<раЈ оојсћс всзс учпрстс развнјају у иптересу тстннЈсг жпвљсња п Моравс, да по н заЈсдпо се богсг п квали прирређпвања. м. и. Привредни криминал У ПОРАСТУ ПОНОСНН НА САМОУПРАВЉАЊЕ ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА ВРЕМЕ ТРАЖИ НАЈБОЉЕ КАДРОВЕ Н Због свс изражснпјс потрсбе да лравл људи пађу ва правом мссту, погртову што прсдстоје јесењн партијски пзбори. ОК СКС па дневни рсд послсдње ссднице одржанс 30. јуна ставио јс питање кадровске про блематике не само у СК всћ и шире. На Јсд|!ого.1ишњн пчт оззрапљсња поповачких трапспортерд мора ђе ла крснс и приврсмсии оргап ООУР-а кога ће волити Слободан Мптровић, прсдседнпк пнк „Вслмортрапса" номагатп Ннкола иначс радраду ћс му Радојконић пз Прошлс годнне за кри.мпналнв радњс отптужсно Јс 146 лица, одпосно 25 одсто вишс него у 1985. годннн. Пркврсда Јс очпгледно у сг.е опаснпјоЈ зони кримпнала, а иаЈ всћн број приЈава подпео је СУП. Радничкс контроле мсђутим кису поднслс пи једну Једнну прнјаву. ОпширннЈс па страии 3. И када ових дана. на страшшама штампе наилазн.мо иа вссти п иаписс о увођсњу радинчког само- »прављања у СССР-у, БугарскоЈ, подссћамо сс да јс не мали бро| научника, од Шпсдскс до Јапана, всћ докторирао па тезама из области радиичког самоуправљања у ЈугославиЈи. Поносимо се што смо ирва земљв света која Јс дослопно остваркла маркснстнчко-лсњнннстнчку паролу „Фабрике радиицима”, ш>- носи.мо се творцс.м .материЈализаипјс тс кдсјс, рскао сзмоуправКприкатура Зорана Живковића Јс МнливоЈе Нсшић, прсдседннк љача. ТЕШКО И порсд видних остварсиих резултата у овоЈ области, Још увск кадровска политика нијс добила оиај зиачај и мссто којс јој прппадају. ОО СК још иису обсзбсдплс одлучујући утицаЈ код избора кадрова, са коЈима често и самс кубурс. Полазш! матернјал поиудио Јс доста ишроку лспезу разлога за овакпо стање, а оиа Јс Још вишс ироширсиа уводним излагање Душнцс Кркић, изнршног сскретара ОК СКС. V дискусијн, која је битрп годипс радног пскуства у томс нс спрсчавао, иагласио Јс Драган Аитић прсдссдиик ОК ССРН. О ка дровскоЈ полптици тек трсба ла будс рсчн у нарсдном псрподу јср врсмс прсд пама тражи најбољс. Фабрнкс цсмснта н Вуле Ралпћ пз „Стапдардтраиса". Такођс Јс на Ску пштинн одлучепо да Драгнша Стева новнћ прсузмс у.шгу приврсмспог пословолног органа. м. и. ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕПА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПРЕЗНОЈДВАЊЕ ОД ВРУЋИХ ТЕМД ла прилнчно уздржана, могло |ош бо.љс да сс увиди трснутно ста њс у кадровскоЈ проблсматици, ко јп врвн од -шомалиЈа, п чссто исхитрсних рсшсња. — Без стручних кадрова пс мо :ксмо ући Партнја Јс п увск рачуналЈ дрове, којн су у сру компЈутера. у наЈтсњнм даппма иа пајстручнпЈс каЈс волплн. Подмла ђивањс кадрова Јс такођс ирло питалан проблсм Савсза комунистл. рскао јс Витолшр Пванкшсвић, пре 1ССДИ11К СО. — Стручност, зиање трсба станити иа прво избсра кадропа. Треба ти ла млади. спосоГшн тола.тс до руководсћих II младос! мссто код сс нзбориљуди бржс места. да рсцн.мо закоиска клаузула од ОК ССРН ЈАВНН ОРГАНН ОГДЕДАДО ДРЖАВЕ 5 Усвојене измсне н допуне проспорногплана опшпшс п Гснералиог урбанис1нчког плана Параћина е Разматрана општа п зајсднпчка потрошња и пореска полнтнка к Пошта обећала пспуњавање уговорених опавеза. Послсдња седпица сва три всћа Скупштпие општинс 30. Јуна, пред летњи распуст, бнла јс. туристпчким рсчникол! рсчено, пребукнрлпа днсвнн.м радо.м. Делегатн Скупшгнис су прс.т <]>сриЈс разматрали 18 тачака и добро сс прсзноЈавалн што од врућипс, што од врућих Скуиштина сс, иаЈпрс, позабавила пнтшвс.м Просториог плана опш 11шс Параћин и Гсисралиог урбаиистнчког плана Параћпна, тачинЈс њиховил! измсиама и допупамв. Пзврадњом аутоиута по источниЈ варијанти моралс су па услсле и измснс всћ рапнЈс успоЈсиог Гспсра.тног урбанистичког плаиа. Највсћа п најагракгппниЈа пзмсна Јс ишрадња з<Уобилазиог, кскомсрцијалног, пута трасом западие паријантс, чнме би се растерстпо саобраћаЈ у граду. Како су н самн дслсгати при.мстил!!, из1радња остзЈе као траЈнн задатак, алн најпрс би морали нппсститори аутонута да нспуис спојс обавсзс у граду. Посебну пажњу Јс нзазвало пнтаИС ОПШТС II зпјсдкпчкс потрошње II порсскс политнке. Гонорсћи о потрошњи и порсзима, уводиичар Р.ЛДЕ ЈОВАНОВПБ, заменнк прсдссдннка Комитста за прнпрсду напомнњс: гнпе проинса, почсвшн од сасслпих па прско рспублнчких, рсгиоПотрсоан Јс бржи п ефнкаеннјк рад свих јавннх органа п оргахх зација, ажурпрањс рокова, већа овлашћсња мссиим каицеларнЈама, а нужна јс п кадровска промепа у админнстрациЈн, као и њено техничко унапређеас, наЈкрађн ја закључак са послсдње ссдннце ОК .ССРН. „Страца 2. налннх до општннскпх. Шареш!- ло у порескоЈ полптпцн доволнло јс ло нсзадопо.љстпа код облезникд порсза и њиховнх ссоба. Дслегатп су у окппру маратонС1-ог дневног рсда, раз.матрали Пзвсшта о ра.лу Друшткеног прапобранноца самоуправљаил, запажања о узроцнма п поЈапама због коЈпх Је долазпло до спорога прсд Судс.х! удружспог рада у КрагуЈспцу. пг.всштаЈ о раду СДК филпЈале у На Великој Морави ПОМОР РИБЕ Всома Јс тешко порссчу по- Свстозарспу, анализу припрсдпог лнтику С1НВИГИ под чврсту друттпену контролу. нз.мсђу осталог и због тога што су у свако.И пореско.м прсдмсту при.мсњЈс на дссскгиминала н прнврслиих престуиа • по.тртчћ’ општвне Параћпн у годишг. М. И.КЈ. Лналнза подс на ВшнкоЈ Морави пзмсћу Чепурп п Шавца, коју Ја нзвршио Здравственн Завод нз НуприЈс говорп да у водп не.ма повећаног отрова ннтрита и шгграта, као и да јс кнссопнк на нормалн, па нпак цркда рпба пловн Мора во.м, и лабрањсна Јс за спаку употребу. Сматрл се да Јс помор нзазпнн нсдавном хаварпЈом код Лучапа. Студиозпнје аналпзс су у то.
ОСВРТ 8. ЈУЛ 1987. • БРОЈ 338 политични жмвот пи ЛРЕДЛОГ ЗА УКОР ЗАКАСНЕЛИ МАТЕРИЈАЛИ У истој овоЈ рубрици не давно је говорено о брдима материјала коЈи затриаваЈу делегате. Уназад неколико седница Скупштинс општине материЈал Је тежио преко 600 грама са стотинлма шапмрОграфисаних страница. Захукталн гештетнери, ми слим, да су данас најзапослс пије машине. Гештетнери као да не знаЈу за душу. Они су делегатима Скупшти нс за последњу седннцу пред сам почетак, понуднли додатнн материјал на 40 етраница. Да ли неко може за који миепт и само да прелиста и упозна се са насловима? Ве роватно да може, изветтали су се наши делегати. Г&ЦјЦМ ОПШТИНСКО КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН ЈАВНН ОРГАНН - 0ГЛЕДА/10 ДРЖАВЕ ■ На четвртоЈ* ссдници ОК ССРН, одржаној у понсдељак 29. Јуна, делсгатп су разматралн иредлог мера за остваривање чрава ралннх људи и грађана код Јавних органа и организација, ннформацнју о развоју пољопривреде и спровођење Закоиа о пензијско.м к ннвалидско.м оснгурању земљорадника. У закључцима коЈи су усиојсни никои днскуспјс о првој тачкн днсВИог рсла прсдлажу сс мерс за бржм н сфнкпснпЈн рад Јавних ор ПОВОДОМ 4. ЈУЛА — ДАНАБОРЦА ПРИЈЕМ ЗА БОРЦЕ Витомир Иванишевић поздравља борце ПЉАЧКЕ У ПОРАСТУ Т развнјенам земљама власхнпи бране своЈу имовпну од епољних пљачкаша, а мн смо принуђенн да Је браннмо од самнх себе”. Оие ре •гн окружног Јавног тужноца Драгч ■јс Крсмановића, коЈе су се ч\ле иа прошлонедсљноЈ заЈедничко! селнпци о.т бора за друнггаено-економске односе н врч/штвену самозаштнту Међуопштинске рсгнонатнс заЈеднн ие. Машн људх Краду готово легално — злоупотребом службеном положа Ја. преваром н проиевером. У прошлоЈ годпни у ШумаднЈн н Помора вљу бнло равио 60 крнвичнмх деда и.т.ачки еише него у претхолноЈ го хиин. Нарочито Јс а.тпрманатан подвтак да су од 89 открнвеннх случвЈсва,. 64 окарактернсана као злоу потреба службеног по.тожаЈа. Сже «чвс! г нечасне радње нмале су 124 актера, међу коЈнма Је бпло В гене ралннх дпректора, 14 рачунополага чв, исто толико комеранјалнста, 28 трговачкнх путника, као и броЈннх мрозавапа н благаЈнпка. Рачуна сс дч Је само разннм видовима кртги мала нз друштвепе касе прошло у приаатне цепове преко 74 старе миЈнИарде. Поводом 4. јула Дана бооца и 7. јула Дана устанка V СР Србији Витомир Иванишевић. председник Скупштинс Општине Параћин је 4. јула органпзовао пријем за борце и носиоце споменпца из наше општине, коме су били прпсутни и прсдставницн друштвено-полптичких ортанизација Честитајући им »пазник пожелео им јс л здравл>с и да ове празнике још дуго славимо V мнру и слози. У имс Општинске органпзацијс СУБНОР-а на при јемц се захвалио Илија Божић, председник Општинског одбора СУБНОР-а. ПРАВИ КАДАРНА ПРАВОМ МЕСТУ ИМЕНОВАЊА Делегатн сва трн већа Скуппттине мнптине, на последњоЈ седнипн одр и.-аноЈ 30. Јуна, дали су сагласност за хменовање пнокосног пословолИО1 оргаиа РО „Параћнп” Владете Мнјатовнћа. На нсте функпнје пме иовани су СтаноЈ.то Радојковнћ ООУР ..Водовод’'. ТеодосвЈе Радуло внћ ООУР „Болннца”. За днректора ОП! „Бранхо Крсманоиић” у Дољој М1;тннпи нменовап је Братислав Ма рковнћ за днректора, а Мллутии Лтексаћ з* секретара СИЗ-а основ ног образоваља п културе. м. и. ПРИ СИЗ-^ ЗАПОШЉАВАЊА НЕШТО НОВО КОНТРОЛНИ ОДБОР Поред арбптраже, која већ низ годнна активно ради и даје впдне резглтате, прп СИЗ-у запошљавања оп игшие Параћин формираи је и посебпи Одбор за праћен>е примене Самоуправног споразу-ма о запотљава жу. □вај одбор би, превасходно имао задатак да отклони ано.малије V примени Споразима, да сарађује са Радиим ортанизадиЈама прили ком његовог тумачења, а такођс да пнформише јавност о његовим прекртиоиима. V циљу пгго бољег сажинљавања Споразума са жлвотом п потребама. Одбору су дата овлашћ^ња да даје нницијативу за покретање поступка за друштвено-политичку одговорност и разрепгавање дужности послдводног органа и друтпх одговорних липа. а такође и да ттредлажд памене и досуне самог Сворааума. На челу одбора јв инжењер Петар АдамовнћМсмнр Станисављевнћ гана II органнзацнЈа, прнлагођана1не рокопа, односно љнхово ажурираљс, затнм лсћс овлашђсље мссним канцсларнјама, а поссбпо Јс наглашена потреба за кадровским лроменп.ма. Да бн адмнннстраинја убрзала своЈ спорн рад потребно је н техннчки унапрсдитн. Закл>учци прсдаиђаЈу и лобољшаље услова грађпнина за плаћаљс обавсза п да убудуће могу дн нзвршс слс уплатс па Једном месту. Према службсној евиденпнЈи СИЗ-а пензнЈског и пнвалидског осигураља у нашоЈ огпптини Је сиидентиран број 9.077 пснзионера земљоралннка. Треба предузети сас мере за доследну примсну Закона и обезбсднти потпуни обухват саих зс.мллрадничких домаћннстава. Побољшатн информациЈс став јс ОК ССРН како би земљорадницп бнлп потпуније уполнати са обавсзлма, правнма и начину мстварн- >.ап>а својих права. О рсализациЈн. олносно финалнзацнји овог пос.та водићс рачуиа Прслседништво и ОК ССРН. Закључци о развоЈу пољоприврсде н улози АНК-ау љоЈ, претходио су разматраии и усвојсни на готово свнм структурама ДПО н оии предвиђаЈу комплстну реорганнзацпЈу агро-систсма у пашој општнни унапређен>с примарнс производље, и продаЈс и низ мера коЈс треба да пољопрмвреду учине равмогтравном са сваком друтом прпврсдиом граном. Сарадња Светозарева, Куприје и Параћина ОБЈЕДИНИТИ ТРИ ПОШТЕ Координацпони одбор за сарадњу општина Свстозарсво, Купрнја, Пара ђин, олржао Је редовну седницу 26. Јуна 1987. тодпнс. За оваЈ скул на дневни рсд, стављена су пптаље самоуправнкх органнзованостн п проблематика Друштвеног договора о мсрнлима за органпзоваље ООУР и .за осннваље Радне оргапизацнЈ? ПТТ делатностн. Учесницн у разговору су прпметн л.( да опа акциЈа ннје ваљапд пођсна, што Јс показао и рсфсрсндум. Пошта Је доста била затворсна у о.чносу на друштвено-полнтичку зајсдницу, и како приметн ВоЈин Фи лнповнћ, председник СО ПуприЈа пшло се снагом Друппвеног догоПРИЈЕМ КОД ПРЕДСЕДНИКА ОСВ ЗА ЦОБИТНИКЕ ПРИЗНАЊА ПОВОДОМ ЦАНА САМОУПРАВЉАЧА ВЕБА ОВОАШЋЕЊА РД НММ СА ЕТИМА Предссдник Оппт1нског синднкал истннског самоупрапл.ан.а, Јср им ног всћа Мнлош Стевнћ, прошлс срсде прнмно Је добнтннкс Плакстс 27. јул и ПрвомаЈскнх паграла п том приликом захвално нм сс на допрнносу развоја самоуправннх н произ лолннх односа у своЈи.ч колсктивима. У разговору коЈи Је том прили ком вођсн добитннии су истакли да Је свс унапрсл ссрсирано н да у новом ЗУР-у радинчки савсти мора да добиЈу всћа овлашћснди Пстар Борђспнћ нз Штофарс залагао сс зл бољн рад иа радном мссту, пра внлннју расподслу дохотка н уношењс још всћсг елана у посао. ПОРЕСКА ПОЛИТИКА У 1987. ГО.ЦИНИ пора а нс снагом скономскс опрап даности. С тога Је закл.учспо, да поиггари сачине елпбор.-.т о скоиом ској оправдаиости ооЈслшкаваља и да распншу иови рсфсрсиду.м у ссп тембру мсссцу. Уследмло Јс обсћан.е и ол представннка лруипленоП0ЛНТНЧК11Х 'заЈсднпца пз олог дсла Поморапља ла ћс по.моћн обЈедин>а нању поштара, а свс у интсрссу д ч л.сг н кпалитетиијег развоЈа овс киталнс службе нашсг рруштва. Лтнцај ООСК на вођење кадровске политике у ра лнн.п организацпјама Је мали. V свнм организациЈама удруженог рада има довољно кадрова коЈи могу дд допрннссу да се брже и организованиЈе осваЈаЈу ноги производни програми, знање и технологиЈа. Ослањање на сопствене снаге Је сасвим могуће. V Фабрици цсмснта нма око стотину високостручних кадрова, у ПТ око псдссст. У другим срслкнама има их такођс. ' Укупно у иашоЈ друпггвено-политичкоЈ заЈедкицн има преко 700 писокостручних кадрова. И поред такве снагс са днпломом високнх школа, н.ма примера да сс на одговорним руководсћим и руководним радннм мсстнма налазе људи са неодговараЈућом шхолском спремом. То сс врло често „покрива” искуством стечспнм у послу. То су радна места коЈа захтеваЈу младе, стручне и одважне људе. Потребно иам Је зиаље и способиост а онда искуство, Јер савремаиа пропзводња то императивно тражи. V Фабрици немем та постоЈи перспектпвни план хадрова, хојн с« хорх стн, алн он не садржн у себн планпрање пронзводннх к др\чгггвено-полтггпчких халрова. Стање у прниредп подвлачп закључак да иителех туална снага тих људн пиЈе довољио искорпхпћеиа, да ннсу довољно ангажованн у ехладу са сптуапиЈом и потребама дапаппћнцс. Вођсње кадровске полптпке ниЈс чврсто нсзано за рпзвоЈ плавове ■ дугорочвс програме. Основни проблем Је зашто тн људк иису довомоаигажованп >< ко да их апгажуЈе, шта Је то што може да их покрене да више даЈу своЈој радиоЈ орга ннзацнјн и овом друпггву. Потребно Је стимулатжвније. каграђнвање, адскватннје поЈедпначно вредноваље ра да, боља органнзациЈа посла, веће повереље, већп послопп утлсц н бољп социо-тгрофеснонални статус х«дрова. Јсдан броЈ руководећпх и руководиих хедрова е» нсдовољно укључуЈе у друштвено- полнтичхи рад. Нерсловни су на састанцима н мало су у хонкретном спровођсњу политичких акцпЈа, Са нсповсреплм гледа Ју на снагу друштвсно-полнтичке ангажпваиости. Такав однос присутан Је у прнличном броЈу средпна н доста сс неповољно одразно н одржава на полнтич кн рад и рсз\лтате повсдсннх акцпја. ЖВИ11ЕР-ЗД ПгаЧЕР Прнмсри сарадње техно-бирократских структруз су Сројип. Радиички савст у СФС Је два пута доносио одлуку о помоћи омладиискоЈ организациЈи коЈа признања им зпачс много. као подстрек у даљем раду, алп да су због многнх девалвнраннх олноса п сама нзгубнла од свог сЈаја г зпачсња. Млрослав Марнћ, лредставник ОШ „Вук Карапнћ’’ у Поточпу говорио Је о потребн још бољег проучаваља само\Т1рављања у иижим разрсдима, о фориираљу самоуправпс свестп од малих ногу н о признаваљу статуса произвођача образопин-л установама, коЈе инсу само конзумспти дру штвеинх средстава, Олгица МиЈајло внћ, и Љубпвојс Митровнћ из IV ООУР-а СФС пстаклп су податак да су раднпчки саветн лотпуно ступаМ!1 у свом раду, да охтучуЈу само о маргииалниА* стварн.ма, да ис.ма ПОСЛЕ НЕУСПЕЛЕ СЕДНИЦЕ ВУР-а Н ВМЗ-а ПОНОВНА СЕДННЦА У ЧЕТВРТАК Због недостатка кворума, послсдња седница Всћа месних заједница п Већа удруженог рада нијс одржана, па јс за четвртак 9. јул- заказана нова заједничка ссдница, која ћс се одржати у малој сали Синдиката са почстком у 9 сатн и са истим дневним редо.м. ШАЊЕНА ОПТЕРЕЋЕНОСТ ПЖРРЕ © V 1985. 1ОДНИП у укупиој збирпој стопн општинскн порезн н доприносп учестповалп' су са 64,83 одсто, у 1986. годинн са 65,52 олсто, док у 1987. гојппи учссткују са 57,23 одсто. Нз овнх података сс можс пидс- штинским порсзима н допрнпоснмп ти да је оптсрећсиосг припредс оп с.мањсна ла 8.29 одсто у олносу на НОВЕ КЊНГЕ: „ПОМОРАВЉЕ У НОБ у И РЕВОЛУЦИЈИ” © Издавач: ИсториЈски ар хнв „Средње Поморавље’ Светозарево ® Аутори: Бошко Живано вић, Дамјан Поповић, Миод раг Јовановнћ и Зоран Марковнћ. Свстлост дана углсдало Јс Још једно свсдочанство блнскс нсториЈе ог.од дсла Поморапља. .Поморавлл у НОБ-у и РсволуцнЈн”, дсло Бош 1.а Жнпаноп>|11, Дамјан Понопића, Миодрага Јопанопића н Зорана Мар >швнћа |с допуњсно, друго, нздање ксЈе сс опог пута појазљуЈс V атрл кзпвној опрсмн Слободана Штстпћа. 1!а свсчапоЈ лромо!И|Ји, 4. 1ула, о књизи >1 нзлапачком подухвату говорно Јс рснсзснт доктор Вснцсс- .-.ап Гли1инћ. М. И. прсдходиу годнну а у цнљу растерс 1|сн>а обапсза нз лнчног до.хотка ра дпнка привре.те, стојн у анализи о норсскоЈ колптнцн у општнип коју су размз>ралн лслсгатн Скупштине општинс. Обапсзс за занатлнјс н лруге прн прсднс дслатности су у односу на прсдходнс годнпс у порасту п може се констатоватн да су онс всћс од збнрпнх стопа нз личиог лохотка ра днПка. што пма за циљ всћс захвахан.с од стаповннка за потрсбс фн нанспрпња општс заЈсдничкс потро шњс. Порсскс обавсзе зсмљорадннка у оеоЈ и прсхходноЈ ГОДНН11 су знатно повсћанс због новс знконскс обавсзс за плаћање пснзнјског н ипвплнд ског оснгурања. м. ж. МАРШ ТРАГОМ ПАРАБИНСКО БУПРИЈСКЕ Н РУДАРСКЕ ЧЕТЕ У ПОХОДЕ ИСТОРИЈИ Дан формирања Параћнн скоћупријске н рударске чете, 27. јул, бнћс обслежев традиционалпим маршем иладих општина Параћин, Бунрија и Деспотовац. Учесници марша походићс стазс славннх претходника 25. н 26. јуиа, а V Шацдовцу. где јс и формирана чста 1941. године, заказаиа јс централна манифс стација. пнје извршснл. „За разлику од те одлуке, квјјж се^ доносс ппр. охзука о набавцн писаће машине — иолмах сс реалнзује”, Пма прпмсра (ФТМ „Пролетер”) да сс отеже са наградама за присак на члановс породнце, нновацнје, да се вршн распорсђуЈе на слабнЈе I н крсЈНОБана рална мсста итд. Спе до покрстања дис1*ипЈП1нског поступка. А мора сс нагласити да су ретки руководећи кадрови коЈи ннсу чланови Савеза комуннста. Лко јс Сапсз ко.мунистз аваигардна организациЈп. нс1пки члановн не могу да се попашаЈу двоЈако у друштБсним процссима, не смсЈу да буду дволични. САМЕ СМО КРИВЕ — Питамо сс зашто не.ма довољно другарпца у ргдовима СКЈ? Мислим да смо ми жеие са.ме крнве због тога, Јср смо се прнхватиле бремсиа маЈке и доиаћицс, и као да не желнмо да мсшто значаЈпије урлднмо нл лфирмацији у друштвено-политичком сми слу. Та наша ц||фериорност је паш нроблем, а нисам прммстпла да су другови сујстни због иашег присуства, рекла Је Јелицп Ивановић, члан ОК СК. палитачкЕ — Бсз братства и јсдинства пе може бити снажнс и срећне Југославије* Јосип Броз Тита (194$) ТИТО У ПАРАБИНУ (5) Пише: Предраг Петровић ЦЕО ГРДД У СУСРЕТ ТИП Пети сусрет са Титом Дру1 1И1О. са с\1фу>ом Јошшком н сарадннцима пошао јс срсднио.м мартв 19(6 годипс у лкодисвиу кружпу посету кроз цснтралну Србију, сусрсвиш се са радпим л \ дима и гпађапима у више гралопа ШумадлЈс и Поморакља. Друг Тпто Је у ову посету пошап пепосредио по одржаиоЈ седницн ЦК СКЈ. на 1.<>јлј су дпмшпсрали задаии Савсза комуниста у сировођељу прив рслле рсформс у зс»1љи. Као и у лрутим »рнлнкама до та.та, лруг Гито јс на оком путу п<> Србији хтсо ;<а се хвсрн са каквгм апгажовањсм и одгог.орн<»и1|у су рал ип л.удн и комупнстн прихвати II* тежнну н комплсксност акцп|е око спропоћсња прнвр''‘I с рсфсрме. По доласку ..и >;н:О1 вота’’ у Параћии 16. марга 1966. гсдинс. .<ру>л Тпт? п њетоге са|.а н:1п - — -чно <с поадравкЛо прско десет хн /ата окуп љеинг граћана П.-.раћ-ма << < ^плинс. Дочеку су прпс'.< гглм а-и: прсдседимк СО Гралибор Сакић секретар ОК СКС Бошко Жнвпч’и;пћ прслселнпк ОО ССРН Стсвач Сто”:опнћ. прст ссдпик ОСВ Ранкп Б1Љ1*|«>вић. председпнк ПЛ НОЈ-п Мпрослав Маркопнб ч прслг.едник ОО ('Т-ИПР.а Бо|аиа Јовапсчић Друга Тига Је V пме гпаћзна оппт<ме Параћнна гп--р;> <•.. пр- ч-еп*и" Скупшпше «шитл;е I ралнбор Савкћ. Захваљујућп се 1*а гтмачпом точеку. <ру1 Гито 1е обс!>:<« ла ће се прнлнком слс.хгће< лсхаска з\—.-е затржатк г Пар-»ћи:п. чк:<' 1е н по^т пн грађаипн. Срлачно пспраћс>*. лру| Тито. са с» пругом Јоваиком и оггалнм сарад ниипма иаст.зг.но |с п<т прсма П\прн|и. Како ли ће тек јуришати у рату, кад овако гину за фотељу. Драгнш.з Плнпуровић
8. ЈУЛ 1987; иомми ОТВОРЕНД (Ж ПОРТРЕТ ^..,Е1Ена • БРО.Т 338 ЗЛУСТАВЉЕН ПОРДСТ НЕЗДПОСЛЕНИХ ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ И ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУПИ У 1986. ГОДИНИ ПРИВРВДНИ ЛОПОВЛУК -У ПОРАСТУ ЛИСТА АКТИВИСТА НАДЕ У МЛАДЕ Проблсм нсзапослспих у иашој општинп Јс још увек доста изражсн. Скуиштниа СИЗ-а запошљаванл (Јшотнис Параћии п БуприЈа овом ироблс.му прилази жт>1 сдговорпо. Охрабрујс грсиутпа чињсш.ца да Јс за устав.љсн порас! броЈа незапослекпх са гсндснциЈом лаље! сма1ћС1ваа Утирћспи план заношљчг.ања сс досга дооро остпаруЈс, а код оствлрииапд! илапа запошљлап>а приправпнка, стручпог оспоспбљавања н пре- |.ћалификациЈе. обуставл.апд: тсн/1сти|јс запошљавања пек88.т1|ф||коване и полуквалификооаис раднс снагс и зипош.љавањс на одрсћсно врсмс и лруга пнтања, захтевзЈу шпрс акгажовањс свпх субЈсктквннх снага у нашоЈ друшгпспополитичкој заЈсдници са поссбнпм впгажовањсм за обсзбсћнвап>с услова за Г>ржс запош љавања прнправппка, стручиог оспособ.т>авања п прс скупо н свако дужс чскање дсвалвнра знање н спре-л ност ла на одрсћспн пачнн н врсмс, укл>учива11>с у рвд, вратс друштву и приврсдн трошкповс школока1М1. Питањс приврсдног кримииала к преступа, нашло сс овпх дана па днсвним. рсдопнма Извршног савета п Скупштнпс општнне. Прсма аиалнзи коЈа сс пашла прсд лслсгатн.ма помснутих форума прошле годинс за кримнналне ралњс оптужсно је 146 лица. Процсктуалио глсдапо, за 25 одсто впшс Јс оптужспнх у одпосу нл 1986. годину. Пратсћи броЈке у материЈалу зашгмљиво јс задржати се и иа податку да Јс наЈвншс подносплаца било нз рсдова Оргаиа \нутрашњих послова, док Са.моуправнс радпнчкс контроле нпсу прпјавиле НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ СЛУЧАЈ. Пмајући у внду ову чии>с1ишу дс лс-гатн оба тела су закључили, да јс рад Самоуправних радтшчких коитрола, тачнлЈе исрад, забрињаваЈућн. Констатовано је да се озбнљно ваља позабавпти радом ових органа, јер како Је неко осаквн какви Јесу бољс умп1уе Анализнрајућн поЈаву пнх радњи у прнвреди, приметио, кримииалСТОЈАН ЕЕЉКОВИћ, председиик Извршног савета пзносн ни мало приЈатна са зкања. По њсговнм речнма забриња ва групно своЈинско понашање н Нада Јоватвић И УГЛЕДНИ НЕ Ш1ШЈУ Порсд нслакошгтог понашања па штсту друштвсне н.мовинс суочснн смо п са разнн.м облнцпма нсУ СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА Референдум опет ннје успео КраЈсм Јуна у СрпскоЈ фабрнцп стакла Јс понопо сироксдсн рсфсре кду.м, јср прстходни пијс успсо, ра дн усвајаља Споразума о изменама ј и лопуна.ма Са.моуправпог споразума о зајсдничким основама и мсрп- ;>пма за распорсћнпањс дохотка н расподслн срслстава за лнчнс дохот кс н заЈсдннчку потрошњу, као н нзмснама и допунама Правнлника о моралног понашања - нсизпршавањс осн.њннх граћан распорсђ11ва||.у Ч11СТОГ лохотка „ ра скнх обавсза за урсдпо регулнса.вс комуна-ишх оба споделп срсдстава за Л11ЧНС дохоткс веза станарнпс, грсЈања н сл. Због тога Јс ООУР „Е- „ заЈс1и111.|ку „отрошњу са снстсмалвктродистрнбуцнЈа” током 1986. годпис 1П1тсрвснтно । Т|13а11Нјом обншла око 1700 домаћпнстава која су бнла прсдпнће !___ - послова п гадних залараднпка агла која усвоЈсна сва нор.матнвна су усаглашсна са Друшсвеопптта краћа у предузећлма. У кслу свеоппгте пљачке друштвене нмовине највндннЈе место заузнма Ф1.М „Пролетер’^ и саобраћаЈне ра дне органвзаинЈе. ПоткрепљуЈућн ове тврдње ВЕЉКОВИК износи дра стнчан пример у „Пролетеру”. Рад М1ШИ на нме чскаи>а на посао могу више да зараде него ли за стругом. Један радник Је за девет свтн ефек тивпог рада у Једном месецу ,дара дио” девет старих милнона. Или репимо пример у Теретном саобраћају у Поповцу. Њнхови камнонн најчешће нду до 200 кклометара. а опслужуЈу пх дупле посаде. Уз мали договор Један возач ради 15 даиа а исто толико проводн на нскнм своЈнм пословима. нв за нскључнвањс струЈс (па дан 19. 01. 1987. годнис потрошачк су дуговалн 420 мнлнона дннара). СНЗ стаиовања Је нсдавно поднсла 13 тужби нротпп лнца ; така. II на овом рефсрсндуму всћи пн ралника у Стаклари сс пзЈасни ла протпв. Разматрајући разлоге за псуспсх коЈа всћ дужс нрс.мс нс плаћаЈу стапарниу, а у току дру1итпсно-по.|||тичкс организацпЈс и Је 89 спорова прсд наллежним оргаио.м ради наплате пословодио руководсгво у Фабрнци грејања за нзнос од 7,4 1111111011,1 дниара. Мсћу њн.ма [ су закЉучил11 ла су на зборовима твсним договором о формнрању п расподслн дохотка п чнстог дохотка. То значн да ћс сва нормативна акта моћи да се прпмсњуЈу од I. јуда бсз дслолан>а Иптервснтног закона о расподсли лнчинх дохолака, а у складу са Закопом о укуп пом прнходу и дохотку, који Јс уп раво ових дана усвоЈсн. Предлог вредновања послова н ра диих задатака како бп се успоставпли правилннЈи одиоси у расподе ли лнчннх доходака у корист бол-ег врсднован>а пронзводног рада у тешкпм условнма ни|е прнхваћен па ћс сс лнчни доходак у будуће исп.таћнвати по старнм стартннм осно вома. ' Такође Је на овнм скуповнма ука зано н на „сиву"’ економију, коЈа цвета код рада на дивљс бсз пореза. без друштвеннх давања. Посеббан вид крн.миналних радњи, како Је прн.мећсно, остваруЈе се у спрези друштвеног и прнватног ссктора, што Је најчешће нзражено у трговнни и угостнтељству. м. и. ИЗ РАДА ДРУШТВЕНОГ ПРАВО БРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА Доходовни односи офрље Је н РК „Бсоград”, РО „13. октооар, РО . Параћпн'______________________________________________________________ Је током прстходнс тодипс утужпла 5X3 лица за уку- > у ПАРАКИНСКИМ РЕСТОРАНИМА лан нзнос од 236 хнл.ада шшара јср ннсу платнли । Мада су доходовни односн рсгу- глашавањс самоуправиих општих лисани Закопом, ороЈни су проблс- аката н само га јс убрзало доношс ми у овоЈ области. Каснило јс уса н-с Закоиа о прнврсмсној забрани рисполагања дслом друцпвеннх сре дстава за расподелу лнчних дохода Правобранилац Је благоврсмсно угозоравао на усаглашавање, прсвс нтивно делујући. Још од првог дана од ослобоћења Љубохшр Огњаиовић, предратни ра динк у трговипц прихватпо Је сони јалнзам као своЈ снстем и свесрдно се трудно да га развпја н унапређу Је. Та 1м:гова борба траје н до дана шњих дана. V свом богатом самопрсгорном ра ду налазио сс на разлнчптнм радннм местнма п функциЈа.ма, а какр сам рсчс пре свега је био прпвред ник. Ссћамо га се н као прсдссдннка Скупштнне огшггннс, а сада као пеизнонер и дслсгат у Скупштп ни општнне бсскомпромисан Је борац за идсалс солиЈалнлма. — Само рад и рсзултатн рала .мо гу да буду услов за напрсдовање, ка н е Љубомпр Огњсновнћ. Мнслим да ланас друштво нс корпсти довољно младс људс и да уз њихову помоћ убрза своЈ даљи развоЈ. У њи.ма сто Ји несумњива снага, а ово социЈали стичко друштво управо су градилп млади љули коЈи су изнслп и рсво луцнЈу, поручујс Љубоммр Опвсновић, истакнути друштвено-политичкп раднпк својс дугогодншње искус 1ВО. м. Ж. нзношен>с смсћа. Мећу овим граћанима нма лнца разлнчптог матсрпјилног н имовпог стања. различнтс соцнп-профссиона.п1с структуре, и.ма чланова Сзвсза ко.муниста, нма н „углединх личностн’’. Хигијена на нули Након тровања храном стотинак радника у рссторану друштвспс нс , хранс у Фабриии цс.мснга „Носи По иовац'’ у Поповцу а по закључку 11з11р|пног савста појачан Јс рад са нгтарнс пнспскцнЈс на обЈскти.ма Шгофари, Шумаднји, локалима Раднс зп јс — Имањс земљорадничкнх задруга гдс се прппрема и ставл>а у промсг као ругло. Задругс се бавс грговином, шпскулпцијо.м ланас служи । ; храна и осталс животпз памирнпце. •И другнм нсдозвољсним рад1ћама, нс радс шта трсба, \ онс инкад пољоприврсдиику, оиакпс каквс Јссу, нс Чио1у да служс као узор. Од њих ипшта пс можс ди сс иаучи, рскао Јс пољолрнврсдпик пз Доњс Мут1>!шс, Всља Јоваиовић. ■ Конгрола у рссторану друштвсне ||схраис у СрпскоЈ фабрпци стакла. органнзације „Грза’’ — турнДсчнјсм одмаралншту па Гр локазала да јс у свим овнм објсктнма лнчна и општа хигијсна псзадовол>авајућа а поссбно хнгијси скс навикс запослсног особља, о че му говорп всликп број нсисправннх бриссва. 1 ксхватљнво јс такво поиашање та чинје рсчсно такве радне навнке за послених у обЈектнма где се припре ма храна за вишс хнљада људн. Не .хпгнјеном се угрожава здравље љу дн, а у нмс всћс продуктивности треба се боритп да нам рестораии друштвсног стандарда у организаци ја.ма удружсног рада буду на стандарном нивоу. Код оргаинзација п зајсдшша ко Је исказуЈу губнткс у пословању кзостаЈе утврћнвањс одговорностн, а кривнца за исказанс губитке углавном се баца на „разлогс обЈсктивнс прнроде”. м. ж. ОТВОРЕНО ПИТАЊЕ „СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ ЗА ДЕРАТИЗАЦИЈУ НЕ1У1А ПАРА-А ГРОЗНИЦА ПРЕТИ Из ХНГНЈСНСКО-СПИДС.МНОЛОШКС слу;кбс у Пупрнј|| упозораваЈу да Параћипу прстн бсснило и .мишја ЈАРЕ - ЖДЛНЕ ШЕ“ Пнше: Здравко Филиповић Иако Је у овоЈ области дошло до усаглашавања са.моуппавшсх општпх аката, Још нпЈс заживсла рас подела према раду н рсзултатнма рада. Све друго се вреднује, н стру чиа спрсма п радпи стаж, п врсмс проведсио па раду — само не рсзултат рада. Има случаЈсва да се расподела вршн н мнмо нормп из Самоуправпог општег акта. Такоћс, догаћа се да сс Самоуправна акта мсн>аЈ\' допуњују не путем рсфсрск ду.ма, всћ сс углавном појсдине гру пе тако хоће, оваЈ поступак заврши 1<а нивоу органа управљања. ЛимнтираЈући фактор у прнврсдн прсдстављаЈу ннскн лнчпп дохоци, ирло јс тсшко обсзбсдпти рад субо 1ом за иормалан дисвнн лични до I ходак од 3 — 4 хиљадс дннара, када је надинца у по.ћопрнврсди прско приватнн посао. Питањг снвс скоио мпЈс Јс ширн друштвснн проблс.м, али с.мо још у днлсми да лп бољи трајс орнјп всћ дужс врс.мс у нашоЈ тсн пракск, али свака адмнинсмилпои динара. Вслнкп проблсм грозннца. У нашој оиштипи се рсдовио' Штофарс. а н других радних оргарал обсзбсБуЈс всћс личнс дохоткс плн пак всћп лнчнн дохоцн оснгурзвају бољс рсзултатс. Ова днлсма тративна иптсрвснција споља, па била она у најбољој намсрн нлп мз краЈњс иуждс ствара нсразрсшквс проблсмс у радноЈ органнзацнЈн. V овоЈ областк наЈављуЈе друштвсни правобранн.тац самоуправљања предстоЈн активизација у свим <|рганизац||Јама и зајсдннцама како бм се прсвазншлн бројни проблсми. ПАРАБИНЦИ ПИТАЈУ: ЗАШТО НЕМА ЦРНОГ ХЛЕБА Параћин има пекару н капанитет за две овакве општпне, али не.ма црног хлеба суботом и иедељом. -Зашто? Мсћутим, 11 преко'-педеље га псто тако впше" пу'-" та не.ма. Питају људи, зашто се нс поштгјс Одлука СИВ-а? Сма тра се да у југославији пма много радних људи са нижим примањима па би се могло рећп чак педесет одсто. Сличан однос је ако не и гори V нашо.ј општини. Одговор очекујемо од руко водећих људи пекаре „Извор”. Гојко Боројевић М. Миленковић вакцикацнЈс домаћнх животнња против бсспнла, црвеног ветра, свињске кугс, а послсдњи лут дсратнзаинЈа Је раћсна прс трн годпнс. Прс.ма обавсштсњу мз епидсмиолошкс службс нз БупрнЈе порсд сконо.мске штетс мншсвн прсиосс и вслнки броЈ болестн, а најповол>није Јс да сс дсратизацнЈа врши свакс ; две годнне. У Ш1СпекцнјскоЈ служби рскоше иам да ■њзациЈа у нашој срслшш прсдстап љаЈу радннцн коЈн се дслс нз.мсћу града н шнпс у V цнљу врс.мсна ссла, односно из.мсћу мафабрицн н њнвс иа селу. бољсг коришћења радног ло.мсрсн Је почстак рада У ПРВИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ за дератнзацнју овс годипс ис.ма пара. умссто у 6,00 сада сс ради од 7,(М) ЖИВОТ ДУПЛО СКУПЉИ I до 15.00 сатп у првој смсни. алн сс општоЈ бсспарицн за прсвснтиву у областн здрав- Јг.ццлп вслика рсакциЈа п то нс са ства нема средстава. Шкртарсћн на томс отвара сс питан.с-.! када сс почињс са радом »•огућност да всћи броЈ људн оболи од заразннх бо- црјј како сс радно врсмс касно залести што поприма карактср спндемпЈс, а послсдицс тога су вслике. ЦзбиЈањс епидс.мнјс значи одсуство- , мње већсг броја радиика са посла п губнтке у прн- ■ вршава, наравко са жсљом да се што прс стигнс на њиву илн други Просечан раст цена пропзвоБача нндустрнјскнх про извода за првпх пет месеци ове године нзпоси 82,4 одсто. цена на мало 92,9 а тро шковн жпвота всНп су за вредк. НиЈс ли дсратнзацнЈа Јсфтиннја од послсдица ; ———————————— . коЈ. су мопкс уколоко ло I« ... доое. НАКОН ЗАМЕНЕ ТЕЛЕФОНСКИХ БРОЈЕВА 92,5 процената. Средства за лнчне дохотке и за заједничку потрошљу су улвостру чсна. Проссчни миссчни лични доходак V привреди СР Србијс, V прво.м тромесечју. износио је 109.875 динара. Губиташи су дслилп просечни чнсг лични доходак у пзиосу од 99.797 динара. Миша Гајнћ СТАЊЕ СЕ НОРМАЛИЗУЈЕ Накои замене телефонскнх бројсва петоцнфренпх са шестоцифреним у нашој општини неколико дана нпје било могуће упоставити тслефонску всзу. Најкритич нпјн јс био 27. јун. Међу1им везе се полако успоста вљају, а стање вормализује. — До загушеи»а саобраКа ја је дошло због тога што трађапм иису знали, пако с.мо настојали да их обавестпмо на више начина да је дошло до промене бројева, па су заузнмали линпје бпра јући старс бројеве и на та.ј начпн блокиралп нормално одвпјање телефоиског саобраћаја, каже Драгутин Миленовпћ, тсхничкп директор параћинскс Поште. Снтуацн ја се сала пеупоредпво бо ља, а овнх дана очекујемо потпуну нормализацију телсфонског саобраћаја. ТРАКТОРИ ДОНОСЕ СМРТ Једна од на.јважнтцих ак ипја Републичког савета за безбедност саобраћаја на плтеви.ма СрбиЈе V овој годпни — је битка за појача- !бс превентивс и с.мањиван>а броја „тракторских” уде са Према последњим статистички.м полацима на подру чји уже Србије пма 190 хиљада трактора. У последн»их пет годпна догаћало се V просеку 550 удеса сваке годнпе у којима јс бивало поврећено или погинуло око 700 лпца. >. с КОЛИКО СЕ ПОЗНАЈЕМО: НУПРИЈА ГРАД ПО МЕРИ ЖНТЕЉА Општипскс мсће нскада су чврш ћс нсго и Клнсски зид. Ту на „пра ћко.мст”, ннз Вслнку Мораву угње зднла сс НуприЈа, нли како су Је нскада звали стари ри.њљани: Хорсум Маргн. Ако бн сс прсвсло зиачнло би Житннца Поморавља. У нстнну, оваЈ град са 20000 становнп ка иаЈвсћим дслом Јс окрснут Пољоприврсди. Вн ћупрнЈско приврећивањс, као ни осталих комшиЈа (Свстозарева н Параћина) нс може да сс похвалп тн сЈаЈшш рсзултапша. II оно Је брсменито. Скоро су почсли да раде нови капацктеп! (Фабрнка лммунскс кисслпнс п лнзина) коЈн још увск нс даЈу очскпвањс рсзултатс. Мсћутим, овога пута оставнлн би с.мо прнвреднс проблсме по странп, Јср они 'су евпдснтпи и морају. сс рсшаватп. Жсља нам Јс да чуЈсмо у разговору са Купричанпма, шта Јс то лспо у Купрнјн и због чсга воле оваЈ град иа Морави. Саговорннка н волнча по КупрнЈскп.м сокацпма нашли смо у Пстру Плнћу, новнизру. урсдннка листа „Поморављс”, добитпнку овоголишње плаксте „27 Јун’’ за рсзултатс у областн пнформнсан>а. Колега којн има пуно разумсва ња н за своЈ град н за суграћане напомнњс да су сами Купрнчанн вајари лика свога града. Од рата кз ова.мо сталнњм самодоприноснма, нз гралилн су улице, рсшнлн питањо водс, удомнлн пајмлађс по дечЈнм вртићима п школама, саграднли Дом злравља, а ускоро ће ураднтн и базен. „ШпартаЈућн” по кохиинјскнм те мама прпмсћуЈемо да Је Купрпја град шсћсра, нрсннх младпх музпчзра, атлстпчара. књпжсвнпка. .. Ппшп суссди имаЈу п Једпу лспу маннфестациЈу под називо.м „Матићсви дани”, а у част велнког песнн ка, рођспог Купричаш1на, Душана Матнћа. Прпродпнм током стварп долазпмо до пптања заједннштва градова Светозарсво, Куприја, Параћнн. м. ж. Обострано Јс мишљсњс да Јс та сарадп>а нсмнновност Много Је нсвндљнвнх и видљнвнх вела коЈа везу ју ова трп града п која га чнне Једннм организмом. Алн долазнмо п до закључака о постоЈању антагонн зма коЈи се Јавља н мећу самим граћаннма. О томе иаш саговорннк кажс: „Заједннштво ћс постатн пра во када се раздвоЈс личнп п општи пптереси. Борба за што боље место само можс да успори времснску не мпновност.'’ — Нн вслпка, нк мала. нп ружна ни лепа, алн менк Је добра, казуЈе саговорннк коЈи рече да се зово Ра дс а презпме пиЈе важно за новинс. Ако Је суднти по нзјави случаЈпог познапнка, а сухпкн нема мсста КупрнЈа Је град по мсри човека. М. Илић У АВГУСТУ ЦЕЛА ПЕНЗИЈА ПЛУС Скупштнна Рспубличке са могправне интерссне заједнпце пензнјског и инвалидског оспгурања усвојила је одлуку о гсклађивању пензнја са васто.м лпчних дохока V 1987. годпни. ПремВ тој одлуци, пензионери у СР Србији добиће повећан»с пензија од 13.76 посто, којс важп од почетка ове годинс. ј У СИВ-у треба запослитп кошаркаше: тежс би се задуживали до гуше. Мирослав Чопж ЕПИГРАМ Ово је као У фгдбалу: Будућност пам на зачељу. Карикатура: Д. Лудвнг
в. ЈУЛ 1987. СУСРЕТИ 1ЛаанаЕ • БРОЈ 338 УДРУЖЕНИ РЛД нсносл СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА ОДЕ НОРМА КАО ОД ШАЛЕ Сваког јут-ра Мнлунка Видојевић из Поповиа. где живн путгјс до Параћина, до свог радног места у ИТ -4,Б. Крсмаиовић”. И тако од 1978. годнне. У одељсњу шивачшше у току мссепа кроз руке ЈО.ј прође 5 до 6 хиљада метара штофа. Кад треба ради н прековрс мено н месечно зарадп око 13 милпона старих дпнара. Као мајкн п домаћицц није јој лако, али све стигне. Норму на радном месту ре довно остварује са преко 160 одсто што је сврстава међу најбоље раднике у шивачшши. — Штета јс што још немамо бенифнцнрани радни стаж, јер за овакво напорно радно место какво «је моје то је потребно, каже Милунка. Задовољна сам својим радним местом па н личним дохотком за који мора досга да сс ради. Сва ки млад човск ако је заинтересован може да се уклопи у .производњу. Посебно, ако ]‘е вредан као Милунка Видојковић. М. Ж. НАПОН СТРУЈЕ ИСПОД ВРЕДНОСТИ Жнворад Микић, делсгат ВсНа уд ружелог рада је на Јсдној од после дњих ссдшгца Скупгатпнс општнне поставио делсгатско пнтањс „да ли Је електро-мрсжа у нашс.м граду у реду н у коЈоЈ се мсри радп па н,с хем одржавању и доградњн?” У од говору ООУР-а „Електродистрпбуци !«” се пзмсђу осталог кажс да сс | лотрошња електричне епсргиЈс нз гсднне у годшгу повсћава проссчно преко 7 одсто. Да бп се о.могућило овакво поес ћање потребно Је стално улагати у лрошнрењс и реконструкцпју електро енергетскнх објската, што „Елс ктродистрибупија’' п чнш заједно са СИЗ-ом за уређсњс грађсвннског земљишта н месним зајсдница ма. Но п поред знатних улагања у ноЈедлхпм деловнма мрежс вслнчпхш напона Је испод »шнималппх врс диости. Ова појава јс иарочнто из ражена зпмп у псрноду повећања потрошње електричне енергпЈе, Да бн се ове прплнке побољшале и омогућила повсћапа потрошњл електричне енертЈе у овоЈ годнни еу схлопљени споразуми са мссннм заједпгцама Доњег Вндова, Ратара, Куежловца н Лешја, а у току су пре ; говори са ТекнЈом п Лебнном за рохохструкцију п изградњу елсктромреже. То ћс бити ураћено п у гра ДУМ. Ж. АКТИВ ПРИВРЕДНИКА РАЗМАТРАО СТАЊЕ И ПРОГРАМЕ У ФТМИПО „ПРОЛЕТЕР” II ТМ „ПРОЛЕТЕР" НУДИ НЕШТО ВИШЕ ■ Фабрика текстилнпх машпиа и процегнс опрсмс „Пролетер” која пеколико година аослује у саставу СОУР-а „Гоша” има најбољи положај у прнмариој расподели у односу на све друге радне организације у нашој општини, чуло се на Активу прнвредника када је разматрано стање у „Пролетеру” и програмн које ова органнзација нуди за свој даљи развој. До сада махом орпЈснтнсани па чаЈилје и крупннЈе развојне про- иостојећмм кадровскнм и мвшинпроизводњу опрсме за текстнлну нн граме. Од 1960. осввЈана Је про- скнм потенцпЈалом, а по речима дустрвЈу 1,,,СУ У-тазилн у некс зна- пзводња прокроп шавннх цевн са СЛОБОДАНЛ ЖИВАНОВИБЛ, дкИЗ ИЗВЕШТАЈА О ПОСЛОВАЊУ САМОУПРАВНОГ ФОНДА ЗАРАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ ФОНД ОПРАВДАО ПОСТОЈАЊЕ За дванаест годпна постојања Самоуправног фоида за развој прпвредс и отварање нових радних места, оцен>\^е Извршни Савет Скгпттнне Општине у потпгвости је оправдано оснивзјбс п постојањс ове асоцнјацнје. Његовим средствима отклоњена су уска грла V производњи код РО „Будућност”, ИТ „Бранко КрсмановшћГ, ,,Грзе”, „Параћинке” Захваљујући из.ме ћу осталог и овом фонду потпомогиут јс бржи развој обуће, услуге, пчеларске за друге а нова радна .места отворена су „Стандартрансу”, „Параћинкп” н „Космају”. Мсђхгги.м, свп кориснпци кредпта своје обавезе према Фоиду нпсу пзлшрили, па нп фопд пре.ма друпш удружпошша средстава. Та кођс, један број осннвача фонда нс удружује средства, а и.ма органнзапија које нису ни поттшскици осни вачког акта. Извршни савет оцењује да је правп потез ако фонд предузме мере ради прину дие напЛат доспелих обавеза али и да нзврши репрограмирање дугова тамо где се то оцени оправданим. Предпаже се да фонд приликом доделе будућег кредита као самоуправна асоцијади.ја даје средства уз „нежније услове” од баиака. М. М. рсктора Удружсња тектнлно-машииске опрсме „Пролстер” спада у Једиу од реткнх органнзацпЈа у зеЛ1т>н коЈа н.ма искуства и кадра са таквом врстом пронзводње. Пошто су потрсбе зс.мљс за овим цевима огромне, оне се сада увозе. а тражснс су п ца ннострано тржиштс „Пролстср’’ своЈ будућн раз вој базнра иа производњн прокропских цсви, о чс.му су па овоЈ седници упозналп Лктнв прнвредника. Планираиа Је куповина техиолошњс линпЈс за њихову пронзво лњу под доста повољиим условпма уз улагање страног партнсра. „Пролстер” је за опај програм добио пуну подршку уз коистатацнЈу да трсба да сс брзо реагуЈс Јср је то шанса да ова организациЈа крсие са мртве тачкс у спом разкоЈу. Како рече СЛ0Б0ДМ1 Ш.ЛНИБ јсдан од руководнлаца у „Пролстсру” нова линија трсба да купн нопе хале н ноес машиис за ову радиу организацнЈу. .М. Ж. ЗАШТИТНА РАДИОНИЦА У СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ИЗНЕМОГЛИ - А НАЈБОЉЕ ПОСЛУЈУ У октобру прошле го.тннс у Српској фабрицп стакла формнрана Је заштнтна радионнпа. Колико у »оЈ има радгпгка и какви сс резултатп постпжу ппталп смо руководжоца радно јсдпнпце Мподрага Мнлпћеви ћа. — У прво врс.ме у заштитној радионпцн рали.тп с.мо оно што Јс било најпотребниЈе радноЈ органпза цпЈн, а то Је прпЈе.м п поправка и расподсла дрвених палста. Сада пма мо 22 раднпка, рекао је руководилац Мвллћевпћ, а плапнраио јс 35 до 40. Како Је то била нова служба поститла Је одлнчн? рсзултатс. БЕОГРАДСКИ „КОПАОНИК” ОТВОРИО СТОВАРИШТЕ У ПАРАБИНУ ДА АИ ЈЕ ТО МОГУЋЕ □ Некп'пропзводк јофтинији чак и за 13 милиона старих динара. ВсруЈсмо да пма и таквих којп ппсу Још увск чули и сазнали, да на простору бившс цигланс од нсдапио „пуном паром” ради иово створспо стовариште геађсвпнског матсријала, РО „Копаоннк” у Параћину. На овом стоварншту се могу купитн спе врсте грађевинског матсриЈала. Оно по чс.му се ово стовариште разлпкује од осталнх Јссте, да сс робж бсз посрсдшпз директно набав.га од пропзпођача, па је купац поштсђен ливелацноннх тЈ. такозваних дневних цена. Порсд тога што Јс тотово спа рооа на овом стоваркшту Јефтиннја за 30 одсто трсба на крају помснутн једну готово нсвсроватну чнњснпцу, коЈу на.м саопштава шсф „Копаопнковог”. стоваришта у Па раћину, Мкодраг Рајић, — маши1<е за мсшање малтсра јсфтииије су на ово.ч стоварншту, за разлику од осталпх трговина у гразу, нн мањс нп вншс нсго за 9 до 13 мклнона старнх дкнара. Љубгапа Цвстковнћ Луша АДАПТАЦПЈА МОСТА НА МОРАВИ РАДОВИ ТЕКУ ПО ПААНУ Мост па Морави у Пупрнјн# уско ро би трсбало да лрсстане да буде кост у грлу трограђа, чуло сс на ссдницп Коордннадионог одбора за сарадњу општипа Светозарсво, НупрпЈа, Параћпп. На мосту овнх даиа увелико тра Ју ралови, а оправку изводе радни цп „Буре Баковнћа” нз Слааоиског Брода. На основу прикупљенпх по пуда најбоље услове п квалитет га ралтовали су брођани. Оправка мо ста кошта 350 ми.шонз и по свим прсдвпђањнма трсба-та би да буде готова до 30. септс.мбра. м. и. НОВА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНА ТЕРАПНЈА Бити здрав з> човска прсдставл>а право богатство о нашем здрављу се, ових дана, побрииуо СИВ наЈ иовијим поскупљсњима пића, цигарета и горнва. Штетност дувана свима Јс позната: од цнгарста страдају срцс н плућа, а кад Једаи од ових органа откаже човек — умре. Кал откажу оба н да нс говорнмо. НаЈновијс цсис цигарста управо су прилиха да се човск олрекпс пушења због двострукс користн; сачуваће здравље и новац. Са алкохолом ствари стоје још бољс. Они што пчју прсвншс опасно угрожавају Јстру и жипцс, па ако пх про.машп цироза, погодиће нх дслиријум тремснс, а то ниЈс добро, Јср човск нзгуби с.мксао за боју, па види белс мншсвс, свракс, мралс п још пске белс сотопс, све док му нс падпс црнпло на очи, то Јест опадне. Као н у првом случају баталнти алкохолисање прсдставља трезвсн потсз. Не болн глава, а паро остаЈу у испу. Свака част опима што умерсно пију, алп клацкалпца коЈа сс зовс алкохол има двс погрсшне странс. Мирнсс издувних гасова из аутомобнла нико пе воли, они гушс к убнЈаЈу драгоцснк кпссопик око нас; њихово сагоревање ствара буку и остале пспријатне звукс па јс драстичпо поскупљсњс горива шанса за љубитсље вожњс да смањс гас и почпу да размши ;мЈу о — бициклама. Опет вслика корнст. Вознш сс ппбе, јачаш коиднциЈу и нс производпш смог. Дакле вншс цснс могу бнти нскомс н од користи. Хвала друговнма што водс рачуна о пашсм здрављу. О поскупљсњу опих пар стотина других производа не размпшљам много. Депрсснју, дрхтање руку и белнло у глави прн погледу па њнхоЛс цспс готово сам излечио — двсма паклама ипгарета днсвно п лнтро.м ракије. Ушнкам сс тако сваки лаи н заборавим иа нфлацпју. Важно Јс сачуватн здрављс. Мирослав Чопа Према скопомским показатсљи.ма само за чстири мессца остварили смо око 15 милијардн старпх днна ра. Овај посао обавилп су ннсалпди и старн н изне.моглн радницп иа тдј пачин уштсдели Фабриии новац коЈи би морао да сс зиа новс пале тс. У заштитиој радноипцн запослс «н раднпци зарадили су ие само своЈ личии доходак него нма и оста так дохотка. па у шали кажу да јс ова радна једпнпца трснутио нај акумулативпија у Фабрици. Драгољуб Гајић ЦРУШТВО ИНЖЕЊЕРА И ТЕХНИЧАРА СФС НОВДЦ КВАРИ ПЛДНОВЕ Друштво инжењсра н техничара Српскс фабрикс стакла је V протеклом четворогодишњем периоду постигло солидие стручио-пословне резултате, констатовано је на пзворној скупштпни Друштва одржаној 15. јцна. И овај псриод V раду Друштва показао је да је всо.ма тешко рсализоватп релативно амбицнозне планове и програме рала због нсдостатка финансијскнх средстава. М. Ж. МР30В0ЉНИ ТРГОВЦИ И ОГОЛЕЛИ НУЛЦИ Падом жнвотпог стандарда опала Јс н купопна моћ потрошача. Свс сс ређс задржавамо прсд нзлозима са скупо.м робо.м, а нски н свс рсђс улазс у продавницс. Л када ућсмо, поготову у нску од робннх кућа чини пам сс да Јс н трговцс захватила нска чудна апатија. За гондолама јс тсшко иаћи продавца коЈи бк дао нско блнжс обавсштсњс о квалитсту н цснн робс. О оваквнм условнма понудс и потражњс трговцнма ниЈс лако Јср жнвс од промста робс, односно од онога колико продаЈу. Лли, нн потрошачи.ма којн са> оно мало пара што им останс иакои нампрпвањј!, сечних обавсза крсну у продавиицу да купују. Чешћи.м посстиоцнма трговнискњх радњи у нашсм граду пада у очи да ни излози своЈнм пзглсдо.м а и садржајс.м нс ма.мс потрошачс, а роба по сниженој цснн сс најчсшћс чува за своје прмјатсљс. Да бн у овакви.м условн.ма приврсђивања промст робс како тако одвкјао потрсбно јс н миого всћс апгажовањс радпика у трговннк уз дужно поштовањс потрошача. м. ж. ЊЕГОШЕВА УЛИЦА — ПРОПАЛА Више рупа него стихова ГРАДСКА АРХИТЕКТУРА Старица од 150 година Зградз у улшди Светозара Марко« вића број 7, одувск је нском својом „монумснталношћу” пленила логледе пролазника. Зграда је всли ха, покривсна чствороводним кровом на коме Је ћераммда. Стреја Је препуштена и олшпвсна. Прозо ри су велпки, са гвоздснп.-л решет кама, архптекте прстпостављају да су претрпеле измепс. На плафопп ма у просториЈама пекада су билн шшповцн, алн су каснпје скнпутп I ■ плафоп Је сала малтсрпсан. Тако ђе, у кућици сс нскад налазила ста рвиска оцаклпЈа алн Јс п опа укло *миа. Унутрашња кокцепцпја куће ' остала је нспромењспа. Власннк Драгнћ ЈапићнЈемћ. згра , ду Је кугтио од Боже Поп —Јарнног . (Петковићв). По њсговом свсдочењу нре 15 година/зградд Је стара око ; 140 годнна. м. м.| ЗБОГ НЕИНФОРМИСАЊА ПАСИВНОСТ САМОУПРАВЉАЊА V овој годпјш Друштвенн правобрдЈшлац самоуправљања запажа недовољно учешће радш<ка, односно њпхово нсдовољло ангажовањс, у не кнм облнцнма самоулравног одлучива!ва. Овн проблсми се јављају п кад Јс у питању лично нзјашњаванл путем реферепдума п кад Је оно преко дслегага у оргашша управљгпва. Испољавају се у недостатку „кворума’’ чак п кад је у пптању расподсла лнчних доходака нако је одувск за ово питање владало интсрссовањс. До пасивизациЈе радника долазп чссто и због нсдовољне информаци постп „прсбачаја норме” кроз колнчшгу и броЈ аката, а понскад и због онсмогуђепог увида у самоуп равна општа акта. Сзмоуттрапна радтшчка контролз у свпм облЈшпма нсдовољпо сс оства рује. У овој годннн Основнн су.т удрркеног рада Рсгпоиално п Оп штппско веће синдиката п друштвсшј прзвобранпоци органпзовалн су сзЕстовзље са члановнма контрола, оргашгла самоуправљања п пссловсдннм оргапнма. Сервис На . последњој седници Скупштине општнне донета је одлука да се фор.мира Радна организапија за пру жање фииансиских-рачуноводственпх услута „Рачуновођа”. Ову врсту послова за потребе 'самосталних занатли.ја, угоститеља и друза малу привреду гих мањих организација до сада су обављали пензионери нли запосленс књнговође гз вслике хонорарс, чиме је друштвена за.једшша била оштећена. —- Ново формираиа организација V почетку ћс запош.љавати 5—6 раднпка економске струке и биће до ходовна, а њени оснивачи ће издва.јати одређени проценат за њено финанспрање, рекао нам је Здравко Филиповиђ, начелник Општннског сскретаријата за привреду. м. ж. Њсгошева улица у Параћину, асфалтнрапа брзом брзином прско блата и калдрме, ниЈс пише за сЛобраћаЈ. У тоЈ улици коЈа носи и.ме всликог пссника нм> внше рупа иего у Њсгошсвом „Горско.м ВиЈеицу". У стиховнма песннкови.м криЈу сс мудростн а у рупама уличним опасности. Нс треба никад с.метаути са у.ма да њоме свакоднсвно пролали стотину дсце, ученнка основних школа „Бура Јакшнћ” п стотнне аутомобила чиЈн возачи чуваЈућц амортизсрс и предњи трап нзводс правс вратоломиЈс у овоЈ тесноЈ улици. Можда Је лстњи распуст право врсмс да се улица среди. М. М. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА СТАКЛАРСНИ СУВЕНИРИ НА Српска фабрнка стакла успостави ла је сарадњу са Радном организа цијом „Југопетрол” из Бсограда на гај начии што ће се дуж аутопута „Братство н једпнство” од Београда до Нпша на бснзинским стаиицама „Југопетрола” где постојн продајни простор наћп и роба Српске фабрч кс стакла. Како нам јс рекао магис тар Стојаи Алексвћ руховодвлац маркетнига ради са о стахларсхнм пропзводима намењеннм за домаћин ства н то од обнчног стакла прско кристалкна до кристала у бојн. Прва таква продаЈа ограпизована јс на новоотворсној бензинској пумпп на Ауто — путу код нашег града где је роба већ пзложена н можемо рећи да мећу опима коЈи сврате на ту бензинску пумпу постоји ве лнко иитересоваи^. Туристе иитере сују суаеиирн које могу да купе јер су они ие само декоратпвни за до маћпиство већ н могу да имају сва кодневиу употребу. Такође у пиљу побољшаЈка плас.ча ма наше робе нарочпто амбалажАУТОПУТУ пог стакла наставио јс Ллексић, ми смо на скопском саЈму зајсдно са иашим највсћи.м купцем „Рубииом” из Крушсвца имали заједнички^ штанд пошто оваЈ купац своЈе про-ј изводе пакује искључпво у нашим боцама то сматрамо да ће сс и ова сарадња показати као лсома успешпа. Сви посетионн нагаег штаида поздравнлн су овакав начин сарал. ње н сматрају да добри пословни резултатн нсћс изостати. д. г. Одрастао сам на проји, она је сада специја литет. Моја децу једу бели хлеб и он ће ускоро бнтн спецнјалитет. ’ Миодраг Глигоријевнћ Карнкатура: Д. Лудвнг
МЕСНЕ ЗЛЈЕДНИЦЕ в^кИанаЕ 8. ЈУЛ 1987. “ • БРОЈ 338 смшв”јзИ РАШЕВИЦА: СУСРЕТ СА БЕРКАСОВОМ Прошле суботе Рашевчанн су били гости иријатељима и побратимима из Бсркасова, села надомак Шида. Око 50 борапа, грађава и омладинс Рашсвице поново се сусрсло са старим пријатсљима, полсећајући се на тсшке дане ратоваља на Сремском фронту, када је велики број Помораваца заувск оставно својс костн у ово.м крају. Послс полагаља венаца на спомен обелсжје у Беркасову и пријсма за госте. који су се затим разишлп по кућама својнх домаћина, а у поподнсвннм часовима одржан је традннноналнн фудбалски турнир. ПРИПРЕМЕ ЗА ЖЕТВУ ЖЕТЕОЦН СПРЕМНН ■ Килограм пшенице 137,50 динара — Утврђене цене , комбајнврања: - ЖЕТВА КАСНН ј Више нсм* иепознаница, а разрсј шено је и наЈболниЈе пнтање: | Утжрђена је цена пшеиицс. Са I аезни сскретариЈат за информиса । ње саопштио Је последжсг лана ју на, цену. а она нзносн 123 динара | по кнлограму. На основну цену (заштнтну) лодаћс ^е 10 одсто од откупљимча, тако да Јс коначна цена килограма жнта, пр ■е класе, 137,50 дпнара,. Ва ља рећи када Је рсч о цени, да Је Савезнн секретарпјат за ннформацрјс саопштио да постоје вслнкн ■131леди добнјања пре.мија за откуп- .љеиу пшеницу, а коначну реч о прс.мијама даће републнка н покрајнне. Резервнл дслови су о<5езбеђени, а техннчке прегледе, без којих се не може ућн у њнвс, обавнће ра дна организаинЈа ,,Првп мај”. Послове око скидања жпта оба вљаћс се преко „7. Јула” гдс већ увелико радн жсталачка ПОТОЧАЦ: ЗДЈЕДНО СА ВАШИЧАНИМА Дслегација Поточца 4. јула узвратила посету сремском сслу Вашице у Шидској општини- са којима негујс побратимске односе всћ дуги низ година. Још једном је одата пошта свим нзпгнулим борцима па Срсмском фронту н у револуцији. а после тога је прирсђен заједнички сусрет дугогодншњих пријатеља. РО „1. МАЈ” ПУНО ТОВИЛИШТЕ оператнва, Проблема с* горпвом нсће битн, обезбсђсно је у оптнм«- ЛПН.М количннама. Такође Је хнсистнржно н на коректннјем одмосу према прокзвођачзш*. * пнспекцнје ћс појачати своју активност н спречити врш.љањ* иеодговорннх комбајнера. 11 на краЈу подсетнмо д* ће цена комбаЈнирања износнти 450 килограма по хектару, а у оканру оае нене урачунато Је( балнрањ« и везмвање. Лко Је судити по досадашњкм ДАВИДОВАЦ ЗАБОРАВНИ ИЗВОЂАЧ Прошлс године у марту отпочела Јс изгра.дња споменнка палн.м боринма нз два рата у цектру Давн ловца. а спомсннк јс открнвсн на свсчаностн олржа ној 7. Јула. Међутнм. нзвођач ралова Мнолраг Мнтић Је нзгледа заборавио на Још нске сво|с обавсзс коЈс су пронстекле пзградњом спомснпка. НаЈпрс да урадк још нскс завршне радове, а потом да уредн н про стор око спомсника. Надлсжнн у овоЈ МесноЈ заЈел инин настоје ла заборавног нзвођача радова натсрају да нзвршн своје обавсзс. Божа Петровнћ Гадна органнзацнја за пољоприврсдну пронзводњу и коопсрацију „1. мај’’ у шталама на своЈоЈ економијн има капацитсг зв 472 грла у јсдном турнусу. Момента.тно погпуно попуњено. Како нам Јс рскао директпр Мнодраг Всљковнћ уговор и.мамо са Клапичном и конзсрвном нпдустрнјом „22. Јули” нз Крушсз ; ца II то Јс заЈсдничка пронзводња ззснована на дсобн заЈедничких до- ■ хсдака. Крушсвац обезбсђуЈс товни матсриЈал, односно обсзбсђуЈс товну Јунад тежпне 250 до 270 килогра М1 а Радна организација „1. мај" обсзбсћуЈс храну, обЈсктс н услугу одвосно рад за тов тих Јунали. Укупна пронзводња биће од 225 000 килограма мсса за годину дана, дпе трсћннс од произвсдсне колнчине месо ндс у нзвоз. Корпст од овс сарадње Јс обострана, наставно је длрсктор Всљковић утолнко прс што се данас сточарство налазн у пеома тешкоЈ снтуацнјп гбог тешкоћа у набавцп сировинс, затим око продаЈе готовпх производа п око иена. „22. јули'* пз Крушевиа и „1. м*ј’’ из Параћина су вашлн заЈедничкн пнтерес тако да Крушевац увек има обсзбећсну сировкку за своју Кланнцу а ,1. мај” има попу 1М-не објскте, обсзбеђену производи,у. Д- г. припремама — не би требало очекивати понажљање пропуста нз р*. нијнх годин*. М. И. Мини курс есперанта Пише: Лнђслка Аранђеловић ДЕСЕТА ЛЕКЦИЈА Интсрпароло (разговор) — Бонон таган, камарадо инструнсто — Бонон тагон, Киел ви фартас? Кио естас нова? — Данкоу, ми фартас бонс, ссд миа патро естас малсана. Ли естас лакомотпвестро кај лц хавис малграндан арцидентон. Кнел ви фартас? — Данкон ми фартас банс. Чу вн банс прогресас ен ла ларнадо де ла лингво? — Јес, ми боне прогресас. чар ла интернацна лингво Есперанто естас тре фацила. — Чу Есперанто естас нур фацнла? — Не, Есперанто не естас нур фаццла. гн естас анкау тре белсона кај логнка кај логика кун симпла гранатнно. Ги тре плачас ал ми. НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ: сед — ам. него већ локомотивестро — машиновођа акциденто — неорећа, удес прогреси — напрсдовати лернодо — учење, цар — јер, внтернациа — међународни, лнндоо-језик, фацила — лак, белсона — милозвучан. логика — логичан, симпла — једноставан, плаћи — свиђати се. АКТИВНОСТ МЕСНИХ ЛОВАЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА УЗГОЈ ПЛЕМЕНИТЕ ДИВЉАЧИ • Локачко друнпво у Параћнну Је Јсдпнствсна оргаинзациЈа за целу општнну, Ралн бол.е организаиијс носла у мссним заЈсдннцама постоЈс мс снс лопачкс органн»агијс. О њихоеој активностк разговаралн смо са през ссднпком .Чзгачког друштва „Параћнн” Мнлошсм Дракуловићс.м, коЈн нам је поред осталог рекао: ДЕЛЕГАТСКА ПИТАЊА КАФИЛЕРИЈА И КОМАРЦИ ■ Делегат ДРАГАН РАДИБ. поставио је питаше смрада који долази из Нупрнјске кафилерије и запрашнвања легла комараца. Н* ова два пнтаиа одмах Ј« одговорсно н то: да сс проблсм и«пријатког мнрнса из новоот*ор«на кафилсрнЈе у Нупријц намстпуо опмх дана, н да ћс се у заједнпмч са суссднма из ћупрм|еа иеплтат« могућност одстрањивања непрцЈатиог мнрнса. Што се тиче комарац.д мало се мож« шт* урадитн. Најпр« с« ■«- пречила снормно жисока иена корпшћења аанона за прскањс и хемнкалмЈа. Такоћс, постоЈл мог\ћноет ла се прн прскању унпште и пчсл«. Међутмм, и кад* Он се изнашл* средстжа за запрашнвање легала комараиа, учннак бн био врло малн, јер бн комарпн нз суседннх општа ик занемарњти лока.тие граннц«. — Мссне ловачкс органнзацнјс нмају својс програме у оквнру Јсдннствсног програма Ловачког друштва и тс програмс рсалнзују на ссојнм подручЈ|ша. Поссбну пажњу поклањаЈу заштнтн и узгоју племенитс днвљачи. прнпрсмају прпхватилншта за фазанскс пнлиће, уништа ваЈу свс врстс штсточкна којс су шгстнс за племсниту дивљач и уЈед но вршс припреме за урсђењс путе га, ловишта, ловачкнх табла и тако даљс, да би ловншта што квали тстнија и што урсђсннја бнла. Има мо доста вслики број веома актнвннх месннх ловачкнх органнзацнја .мпда има и мпњн броЈ неактивннх. .Мсђу најактавнијс спадају мсснс ло вачкс оргаиизацнЈе у Забрсзн, Извору, Клачевици, Плани, Дреновш, Стрижн н друге. д. г. КОМБДЈНИРАЊЕ ПОСЛЕ ЛЕТЊИХ ПРОВАЛА ОБЛАКА И БУЈИЦА МНОГО ОШТЕЋЕНИХ МОСТОВА У токг протекле зиме у нашој општннн је страдало внше мостова и то V Изворг. на Грзи код „Колуое”, на путу Попован, — Буљане. лешјански, главички. по точки и два .моста V Својнову. и то због обилих падавпна, због поткопавања и рушења утврда. Највпше је оштсћеп главички мост, а како с.мо сазиали од Жнвојипа Николића, секретара СИЗ-а стамбено-комунал них делатностн до овог ош тећења је по свој прилиин лошло због извоћења радова низводно низ Црницу. Саобраћај је забрањен пре ко изворског и главнчког моста, а велпке воде нису дозвољавалс да се за сада интервенише. Да бн се ови мостови саппрали, Заједпица ћс морати да нздвојњ преко 5 мплијардн старих динара. М. Ж. САВЕТИ СТРУЧЊАКА Пише: Јован Цветковић ПОСТРНА ИЛИ ДРУГА СЕТВА Послс жствс, Јсчма, пшсницс н грашка остајс дут псрнод до краја вегетације н до првнх мразсва 70 до 120 дана. Падавнне у овом псрноду су нсдовољнс па сс допунским наводњавањсм стварају нзванрсдне моц'- ћностн з^ добнјањс двс жстве годишњс, Могућности за гајсњс другог уссжа су великс н разноврснс а могу сс гаЈитн тако рсћи све ратарске културе, многе врстс повр. ћа и броЈнс кр.мснс културс. Сетвом ратарских култура нронзводн се велнка колнчина бнљке масе за дирсктну потрзшњу у сточарству или снлирањс (кукуруз, сирак, суданска трава, сунцокрст). Веома добру пронзводњу у пострној сетвн дају поједннс врсте поврћа: бораннја, каснн купус, краставац корнншон, цвс-ла, карфиол, роткпс, касни парадајз. Помснуто новрћс сс ссје док сс кулус, парадајз н карфиол расађују. Послс грашка свс повртарскс културс даЈу всћс нрипосс нсго нос.те пшеницс. Лгротсхннка пострнс сетис слнчна Јс пролећној сетвк или садњц, са.мо Јс дубнна ограде мања а изооди сс плнћнм орањс.м до 20 с.м или тањирањсм. Сетву треОа обавиги одмах после жствс јсчма, пшсницс илп грашка. Колишшс ђупрнва су мање к сводс сс на Једну трсћнну колнчнне коЈс су потребне за сству. Повртарскс бнљкс заливатк свакнх 8 до 10 дана, наравно после сстве нлн расађивања залнвањс Јс обавезно. За снло кукуруз п другс ратарск* биљкс довољна су 4 до 5 заливања. Од новртарскнх ку.тгура за посгрну сству погоднс су следеће сортс: — боранијс „Блу лсјк 274”- -кордон”, „галагин 50", „панонка”, „орбашг* и др. — корнншона „карабо” н ,,левнна” — паприкс „бслн калвнк” — карфнола „цсрвнне” „вернона’’, „лавине”, „Јуре”, „ваЈтопа” — цвскле ,'Дикор** — купуса „српскн ме.тез”, „футошкп”, „вараждинскк” и др. Друга жства омогућуЈе допунску пронзводњу хране, унапрсђењс сточлрства, шнрс гаЈсњс поврћа, одкосно сваки хсктар другс жетве Је п новн хектар ораница којих Је свс мање у нас и у свсту. То Јс право богатстпо иЈ дар природс којс трсба знањсм и рлдом пскорнстити. ПШЕНИЦА У КРИЗНОЈ ФАЗИ 0ПДСН0С1 ОД ТОПЛОТНОГ УДДРД На основу података добнјених од стручне службе у Земљорадничкој задрузи „7. јул”, који су прибавл.а ли нз скоро иеле територије општине може се известн закључак да је стаље уссва, имајући у виду да јс сства обављена V нсдоба. преко зиме. као н да јс засејана одрећена колшпши јарих жита — пеуједначепо. Долуше. пољопрпвредни произвођачн прпмевили су све агрохетнпчке мере почев ол прехраљпваља заштнте ол корова. али даљп исход овогодишљег приноса зависвће ол временскнх прнлпка. Због кашљеља вегстације н високе тсмперат\гре која следи, пшснииа би могла ла „доживи’ топлотни \дар. који бп јој нанео велпке штете. • М. М. ПОЧЕЛА СА РАДОМ ЦАРИНАРНИЦА Токо.м овпх јунскнх дана. на Железннчкој станици зажнвела је „испостава” Цабгшарнпце нз Светозарсва ва организација, тренутно ради за потребе приврсдс највећих корисннка царинПараћвна, а у најскоријс ских услуга, а V доследно времс очекују’ сс послови н врсме пут до царпне ћс бнти за околне општине. Позити- лакши и краћн и за физнчка внн сфсктп сс оссћају код лица. Коме Закон лежи у томпузу трагови му смр де нечовјештвом. м Ставра Бркић, делегат ил Клачевицс поставпо Је пи твње: Ко одрећује цену ком бајнирања, и да ли неко мо же да регресира цене услуга комбајнера. На ово пигање олгоаорено Ј« ла цгну комбаЈнирања одрсђуЈе Гегнона.тни задружнн савсз. Ово годим« износиће 450 килограма по хектару са везивањем и ба.тнрањем. Нажалост, рсгреснрање нсма ко да прнх г.атн, Јср општкнскн буист сс р*зболео од несташние пара. М. И. МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ .,РОДИЛО МОРА СЕ ЉУЉАТИ" ДА ЛИ ЗАКОНСКИ ПРОПИСИ СПУТАВАЈУ РАД МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ МЛАДИ БЕЖЕ У БОЉЕ Банке се служе са иовцем месне зајсдннце од самодопрнноса без динара каматс. Тако да се може десцтв да код банке буду ог ромна средства годину лана и више без дпиара камате. Да зло буде всће услови за кредитирањс ^ених зајсднпца су исти као в за ; радне организације. Кредити за непрнвредне инвести- | иије је немоггће • добити или уколико бп се и добио неки кредит сслови су неиовољпн н неисплативп. јер с\* каматс веома високе. тако да се крслитом само може још погоршатн и онако лоше стање. И на крају бих рекао ла Мсспе заједниие V траду су ' V повољппјем положају, јер ралне. оргапизаиије сталио финанснрају нзградњу по неког објекта за своје потребе, а то све корнстп гЈтађаннма што нијс случај V ссл\' Зато V гралу има све, и паре за све поI чсв ол асфалтннх улвца, ра зннх продавпица, робних к\'ћа. амбуланата, водовола телефона и други.х објеката да нс набрајамо внше. Зато ћс још гвек младн масовно да сс селе V град. Златоје Лазаревић Мбмир Станнсивљевић Прслставинци лрупггвспо-политпчких органнзација мссне заЈедниц« „XI конгрсс”, нславно су сели за ксти сто са колегама из општпне, да размотрс проблемс ове основме гралске ћслије и да расветле могу ћност опстанка КТД „Бранко Крсмаповнћ”. Из, такозваие, општинске структуре, разговорнма Је прнсуствовао председник општине, председник ОК СКС, прсдседиик ОК ССРН, пре лседник ОК ССО к председнкк Он штннског комитета за привреду. Овако пробрани састав покушао Је да одговори па постављена питања. Кроз питања, одговоре и разговор« ка сиену Је нспливао проблем хоји тншти овдашње месне заједнице. а коЈе су се уселил* у иовонзгрвђеке зграде. Нове просторнје, аграде, корнсте месне заЈединце „ЗиоЈац — Данхово'*, „Глоиак”, „XI коигр«с”. Свс су то лепн и вслнкк про стори. Међутнм, ти всликн и лепи просторн траже средства за одржа ■ањ«. Нжжалост, пара нсма довољ но, Јер оно што стнжс из бупета нема нн з* кнсету жоду, коЈа обаве :«но пратн састанке. Даље, просторцЈе се недовољно корнсте, немаЈу ону намену за коЈе су грађане. 14 тдко круг сс затеорио. Закључсно је да јс иекада лакше направнтн нсго одржаватн. а председннк ОК ССРН, Драган Антнћ. прнмећуЈе: „Дсте ее рпднло — 'мора се љуљлтн''. Како л.у.љатн н ко ће га љгљатн, па то пнтањс нкЈ« могао ла се да одговор. НаЈпре „крапа музара”, у овом • случаЈу опипипскп пуист, а посред но прнврсда, Је нзмузсна н тек по коЈу драгоцену кап допустн музачн ма. Значн мора се окрсиутн ссби, самоф|1иа11снрању. Опст како? На| веропатннЈе „комар||НЈ*.т:1за||ЦЈам'* простора. Какжнм видовима „комер И1|Јал11зац||Јс се позабавиги, а да се нс дсградпра основпа намена домока месннх заЈедпкца? О«им пнтањем морале Г»н да о« псзабаг.с све градскс с^руктуре, да гам дљмоан ис пп .тпчнлн на Пот« мникопа ссла- Они мораЈу, како Је то прнметно Милак Паннћ, прсдсе.т пнк ОК СКС. да жнвс, ла кмаЈу 1 са.тржаЈ, да окуп.т«а|\' грађан«, и« счеЈу да стојс закључапн * пауцн „мрежу плсту". V разговору су се чул* мншљења да су сада домовм споиеннцц нечнЈ« ивгаломанкјс« Но, пе трећа долнватн уље на **тру, Многа су пнтања отворсна коЈ* траже одговорс, о оин бн моралн да стнгиу с* налс11инца.ма „Препо- । рука — хнтно*’. М. Илић
ћ ДНЦЕНТИ 6 ОћРАЗОВДЊЕ-НУЛТУРД ДВД ВЕНД 8Ш СКУПШТМНА СИЗ-а ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ ЗАПОШЉАВАЊЕ СА ЧЕТВРТНМ СТЕПЕНОМ Пише: Душнца Кркић Планирано је да се у 1987. годнии у паиЈој општи ни запосли 110 лнца са срсдњом сгручном спремом а за средњорочни псрпод 856 и то највише економскнх технпчара 164, хемпјских техннчара 101, машинскнх 90 и 63 мелицннске сестрс. Ове бројке пзгледају задовољавајуће али ако се узме V обзир да на евнденцији незапосленпх у општпни Параћнн се треиутно налази 132 матуранта гимназије, 88 прехрамбеннх техничара, 66 хемпјскмх технпчара. 48 рачгноводственнх. 41 финансијских, 42 електротсхннчара, 22 преволиопа сарадннка п лруго. Снтуација је сасвим другачија. Уоттштс сс пе плапира запошљавање појелиних занп мања као што су: архивар. лабораторијски тсхпичар за физичку п бнологнју, тсхничар за прцмењепс скологију, матсматичко-технпчкп сарадннк п слично. Тскућс запошљавЗњс такође пс обу хвата лппа ових занимања. ВНШКОВН ВРАВЕНН ПРНВРЕДИ Извршпц одбор, а потом и Скупштина СИЗ-а основпог образовања и васпитања су крајем јуна раз.матрали финаиснјски план За једнипе за ову годпну. Зоог. померања потрошње дошло јс до ребалапса фипанспјског плава, а донета јс оллука да сс вншак за првнх пет месецп у износу од 2,7 мнлпјарли врати прнвреЈ?!. Скупштииа јс разматрала извештај о реалпзацијп рскрсативие наставс за проТРАДИЦИОНАЛНИ ПРИЈЕМ ЗА „ВУКОВЦЕ” вуновци ПОНОС ДРУШТВА Нада Јовановић замсник иредседннка СО уручује радс и днпломс ОМЛАДИНСКО КУЛТУРНО ЛЕТО ИСПРАНАЈ РЕГРУТА II \ ПАРАПИНСКОЈ ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНПЦН НЗ К/1УПЕ - у . — ЈОН1 ЈЕДНА ГРУПА МЛАДШ1А ОТПШЛА НА ОДСЛУЖЕЊЕ ВОЈИОГ РОКА Нскала Јс то бпло дрггачнјс. Нл о.тслужењс војног рока су одлазили кздшћн са зпатпији.м разлика.ма у поглсду броја годипа. Готово свако јс на овај частаи задатак одлазпо у оном трсиутку када јс био пачнс то у поглсду својих животнпх опре дсљења. Са.та, мсђутим. оојничку униформу обтачс пзузетпо младп људи, такорсћн још увек псдовољио нзграђснс лпчиости. Жслезиичка стангца у Парлћииу, Гчјли јс шсспасстог Јуиског поподнева поприштс пспраћаја младића иаше општнне у редоее иашс Армпјс. Нако видно псиспавапи од пспраћаја на којпма су били проте К.И1Х ИОћИ, И буДућИ ПОЈПНЦИ, И 11,11 хови другови и рођацн, иалазили су и ирпили пз ссбс послсдњс атомс сиагс како би растанак обелсжнлн на што достојалственпЈи пачин. У нзливу е.моцкја људи су ипак настојалп да свакн сво| покрет коитролншу, да поступци одишу свсжнном, како се којим слгчајем нс би догодпла пска нссмотрсност, која у опаквим трепуцнма зна да будс зао гост. НаЈвссслнја Јс бнла једна група, смсшгспа уз сам првн колосск ужарепнх шпиа жслсзничке ируге. Уз топлс звуке хармоннкс, броЈалн су пос.тсдњс мппуте до доласка по.та из правца Инша. Иако ии другпма пиЈс бпло ло песме, Јсд ном младићс, то сс Јасно вндсло, 1 ао да уопште нијс падало напамст да сс макар мало прпблнжи бар првом колосску. Док су другн псвушн.ти, бсжао Је од пругс што да- •тс и са нстннскпм болом гр.тио сво Је најмилије. Мпоп! су тада помис лплн да озај младић нсће прскора чнти врата вагопа. Мећутмм, дого днло се супротно. Алармантап фп јук локомотнве јс кз опуштсности прснуо спс прнсутпс на стаиицн. Иа запрспашћсњс мпогвх у поз јс ушао баш мл.тднћ за кога то нико 1П1Је всровао. ГлелаЈућн своје нај драже, пог.тсд му јс застао крај чесмс порсд којс јс стајало уплака но лице његове мајке. Са усана му се тада отсло: ,.Нс плачн мајко, вратнћу сс!’» Махао је рукама свс Ј.чче, док му се лик са одмицањсм воза у правцу Београда, ссс внше губио у лаљииу. Па псрону, краЈ чесмс, дуго јс стајала мајка, коЈоЈ ћс како то всћ опичпо бнва, бити најгежс до прнс тмзања првог воЈнпчког ппсма. Драган Јоваповић ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ „ВУКОВЦЕ“ После Вуковаца из основних школа „Бура Јакшић” и „Стеван Јаковљсвић” у овом У Оснобној школи „Сзеван Јаковљсвић" у прнсуству роднте.|.а и фу пкцнонсра нашс оиштикс у пстак, 26. Јуна оргаипзован јс прпЈс.м за свршепс оспоаис, овогодншп.с добн тинкс Вукове дипло.мс. На овоЈ прн годиој свсчаностн говорчла Јс Нада теклу школску годпну и ус војила програм за наредну годину. Поред тога донета је одлука о применп заједнпчког плапа и програма образовно васпитног рада у основним школама за школ ск^ 1987—88. годину. На овој седиици за секрстара СИЗ-а основног образовања васпитања и културе изабрац је МиЛутин Алекснћ, досадашпи директор Основне школс „Р. До мановић”. м. ж. броју предсгављамо вам вуковцс внпх школа „Момчило Поповић „Вук Караџић” ио Поточца. У основној школи ..Момчило 113 ОСНООзрен” и Поповић Озрсн” додељено јс иа крају школске годиие II Вукових диплома. Њихови носиоци су: Јовица Мптпћ, Бојан Божиновић, Катарина Гајнћ. Марија Новак, Сања Петковић, Драган Станковић, Слободан Вељковић, Андрнја Милојковић, Зоран Тричковић, Марија Лазић и Тамара Белојица. Јонановпћ, замсник Скупштппе општине ј к-дно јс Вуковцима ло.мс, као и такмичарнма њи.ма у току књнге предссднпка Параћин, п поделлла днпиајуспсшпијнм иа бројним так.мичспротскле школскс гоМ. Ж. ПАРАЋИНСКИ ФИАМСКИ МАРАТОН Ни у току лета за омладинг Параћина неће бптн одмсра Док брпга.ча „Бранко Крсмановић” б\;де раднла па ОРА „Словеиске Горпнс” код Птуја у граду па Цршши се плаппрају разноврсне култу рне .маннфесгацнје. Припре ма брпгале је V току п до са да се пријавило прско 30 с.млалнпапа. По рсчп.ма Небојише Јелпчића, председн:1ка ОК ССО за опе који лето проведе у гралу код спо.мсппка БранкУ Крсмано впћу, уз обавезно озвучењс оргаинзоваће се суботом и педељом игранке, а у Атрпју.му мннп маратон филмског програма преко „Филмо теке 16’’. М. Ж. НОВЕ КЉИГЕ ХУМОР И ВЕДРИНА ® То.мислав Бокић: „Бнберо во зрно”, Светозарево '87. Ова пова пссничка збирка, конја се псдавно поЈавила као кста књига V еднцији „Гороцвет" у Спстозаре 1н ' представља у свом домену зани мљнво н чптљиво пссничко ШТИЕО, право лнтсрарно освсжење. Пишући за децу и о дсцн, аутор (нначс ду гогодишњп наставник и псдагог) ко рнстн широку лспсзу разнородинх мотива, којс затим всшто уклапа у основно архнтсктонско здањс граде ћн кеколнко базичпих тематских цпклуса — целппа, Иако су Бокићсвп мотпви у дсчјоЈ посзијн и раиијс чссто корпшћсин и стога помало класичпи, лспршавост, хумор, псдрпна н разиграност чинс п.егову лприку л.упком, оригииалном н прспознатљивом. Ауторов псснички Јсзпк потпуио је у складу са овако зампшљсном кс1шепцнјо.м: лаган, слнковит, шар мантан и гибак прсвила сс и враћа попут водсног слапа, са јасно нзражспом н скоро свуда прнсутиом ри мом. ПаЈзад, треба при.метити да кп.н га нијс вајбољс ликовио рсшсна, будући да су БИИ.СТС само пуке плустрације којс нс рспрсзснтуЈу на прави иачин њсиу умстинчку врсдност и садржину. Бсз обзира на то, Бокићсва поезиЈа, допадљива н питка, сигурно ћс стсћв симпа тије наЈмлађих чпталаца. Зорана Рашић ппзотшд ХВДИКА НАКОН ПРВОГ УПИСНОГ РОКА ЗА СРЕДН.Е ШКОЛЕ НИКО КЕЋЕ У СТДКЛАРЕ Након првог уписног рока V Средњошко.тском центру „Бранко Крсмановић” V Параћину и.ма још празних места. За стакларску струку у прво.м и трећ^.м разреду нико се није пријавио. За културолошко-језпчку у прво.м разреду има десетак слободних .места, а за занпмање ткач — прелац и плетач 15 места. Нови гписнн рок је заказан за 27. н 28. август. пише: ГОРАН ПАВЛОВНК СЛАБА РЕЖИЈА МИНОРНА ГЛУМА У примерној школи , Вук Караџић” из Поточца сходно броју ђака, ове године подељене су четири Вукове дипломе. Најбољи ђаци су сви из матичне школе у Поточцу и њихова имена су: Милан Видојковић, Марко Миливојевић, Снежана Лукић, Сузана Стојковић. м. м. НИЈЕ— НЕГО Пише: Софија Ракић Милојковић Пробле.м неразликовања предлога ради и предлога због вео.ма је ко.мплексан, те смо сада у могућности да га само начнемо. Због — предлог с генетивом којим се казује узрок: Никако не .могу логично да опдавдам зашто се толико узрујавам због људске глупоспг. Због недостатка материјала градио је са онп.м што је добпо. Ради — прсдлог с генитивом за искавивање намере, циља, намене; Чувао је ]‘едан всћи виноград радн грожђа и вина. Ради тих старица требало би сазвати један састанак на ко.ме ће се решити проблем. Некњнжсвна је употреба предлога због за исказивање намере, циља: Ја са.м то рекао због тога да ти објасним. Дошао сам у Београд због проучавања те болести, Дошао са.м због учења. Био сам у селу због лечења. У свим ови.м примерема место предлога због треба да стоји предлог раДи. У позор1П11пом животу лсто прсдставља мртву сезону, алп јс са другс странс најзрслијс доба за алтернативна догаћања, Наш град пуди много таквих просгора, од којнх јс јсдап нсдавно бпо искорпшћен; у агријуму градске бнблиотскс гостовао јс Ријсчки тсатар „Палах”. Прсдстава „Залудпа мистриЈа", У рсжнји 3. Тарлса показала сс као драматургија наратнгнс дпмспзије лншепа радп.с и иокрета. У галиматијасу .молитви, појмова и значсња, броЈска, нсстаЈака н нсстајања, рсннкарнативиих догађивања, напорно је било пратити ток н смнсао радње. Све се то одвиЈало (рсцптовало) уз мннориу продукцнЈу покрета, бсз одговараЈућсг мнзапсцеиа. Слаба рсжнја и глу.ма допринслс су мучном оссћају тс вечсри. УСПЕЛО САТИРИЧНО ВЕЧЕ „ИНВЕСТБАНКЕ” СДТИРНЧНЕ ТДТАМДТЕ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР .,Б. КРСМАНОВИК ЗАВРШЕНД ПРШШМА ПРАКСА — ИЗУЗЕТНА ПРЕДУСРЕТЉИВОСТ ЗАПОСЛЕНИХ У РАДНИМ ОРГАИВЗАЦИЈАМА И УСТАПОВАМА — СКУПШТИНА ОПШТПИЕ ПАРА1»ИН ПРИМНЛА ГРУПУ МЛАДНХ ЕКОНОМСКО-КОМЕРЦИ.ЈАЛНЕ СТР \КЕ У ОКВИРУ ПРАКТИЧНОГ РА ДА Друга полошша маја н први дсо мсссца јупа, билн су у свакоднсвннм ђачким активностима учсника трсћсг и чстпртог разрсда СрсдњоНОВЕ КН>ИГЕ „ОСТАВИТЕ ЗАМКЕ ИИСМО У ФЕУДАЛИЗМУ” Будући да сс новинс искомпроми* товале, да прстерују и слично, Ми рослав Димитријепић Јс одлучно да своЈс афоризмс „испишс” пз бројннх рсдакција и листова и „упншс их у библиотеку". Тако јс књижс. вна „Мнрослав.љсва афоризмица" нека врста Мирослављевног сатиричног јеванђсља доступна Је свн. шко.чског цснтра „Бранко Крсмако вић”, обслсжснк ирофссиопалиом ираксом која се одвиЈала у миогпм радни.м органнзацијама и уста нова.ма у Параћнну. И вс само у граду на Црннци. У суседну Бупрн ју, на праксу су сваког Јутра путовали, рецимо ученици прпродиотсхннчке струкс са зани.мањем лабо раторијски тсхинчар за биолошЈу. Иаравно, радило се само о јсдноЈ групи која пнје могла да сс смссти у пашсм граду. Порсд болиицс, о.т рсднштс Параћинаиа Јс бнла н ћуп ма: на радно.м мссту, на улнци и прско пула, у аутобусу, код адвоката, у свакоЈ, а поготову у на_ шој ситуацијн. Мирослав кажипрсто.м у карактерс и некарактсрс, упирс врши шггелектуалне анализе без двоум- .љсња.. Његово „црно на бело” у књизи као прозор, открива шта, ко и како радп, и оне који нс ра. де, иего чекају на посао. Дубоко забрннут за чсвека, Јер п у наше.м друштву баш брига за ПУТОПИСНА РЕПОРТАЖА: БУДИМПЕШТА (2) Пише: Горан Јоксимовић СРЕДЊОШКОЛАЕЈА ријска Мстсоролошка станнца, гдс јс пуно тога закимљнвог и поучиог могло да сс иаучи н вкди. Рад на прогнознрању свакако доноск пу но задовољстава. По већ некој устаљеноЈ традици јн, Српска фабрнка стаклА Јс и ово га пута из.мсђу осталих примниа уче пикс слсктротсхннчкс струкс. Они су ималк праву прилику да стсчсно знање у руковању на мсриим и рсгулацпонпм уређаји.ма проверс у овом нашс.м индустриЈском гигаичовска у прво.м плану, уводи иас у своЈу ризницу где ђстс и себе и ближњс своЈе наћи и препозиати. А ако се и не прспознате, пе значн да вас ис.ма већ да сте случаЈно или мало нспуштени. Да не бн испало, како неко рсчс. да пнсцк прнказа упадаЈу у исту грешку трудс ћи се да нспадну паметниЈи од самог аутора Ја вам топло прспоручуЈсм ову књпгу, неку врсту сатнричног манифсста. Бранкслав Бокнћ — Кан ПРВИ РОМАНТИЧНИ МЕТРО Нн бука која ћс вас затећи помало исочскивано, па пзласку са овс станнцс, бука широких булевара Јсднс праве мстрополе, не може иарушитн тај дух, јср га иа сваком углу изнова доппкава понеки барсљсф нли канлелабар. II свс тако, до са.мог срца града, до „Ваци” глиие, која сс својим поштанскн.м саидучнћнма н телсфонским говорнмцама, 1010 да јс велико финх1с својсврсног путовања кроз последњих стотннак годнна. ЗачуђуЈу вас сецеснонистнчке фасаде, којс потврћују Дз јс „југсндстнл" овдс и.мао врло велнког одјска. Затим с.мсна нпх ограда од кованог гвожћа н пролаза којн се кроз баште и ресторана улнваЈу у ову градску жилу — куцавицу. Ако не будетс у прилици да себп прнупггите прави мађарски масиввртовс гулаш, и.тн бар Једну од „Мађарских игара” Јоханеса Бра.уса ужнво наравно, негде на Дутшвсксм кеЈу, угоћај посластичарнице „Жсбро"' јс оно што иикако не смете изоставитп, ти.м пре што ћсте као нсдовољпи познаг.ала>: елрог.скпх п-к-ластмца овде дожнветм прапо откровсил:. „Жербо", то је укус старих, оригиналиих Бечкмх рецепата, то Јс атмосфера масивних лустсра, засвођсних таваница, ат.мосфера штукова и плишаних тапета, На истом тргу на коме Јс „Жербо”, почин>с и једап важни део исторнје Буднмпсштс. Одмах испред улаза посластнчаринце, тик уз прве столове њене баште, стари.м мсрмерним степеннште.м, .можете сићн на почстну станнцу једног од лрвих, ако не и првог метроа. Док снлазите тмм старим степспиштем, упознаваћете се помоћу паноа на зндовима, са тсхником н начино.м пзградње с краја прошлог века. А доле вас чека, сас лојим ускпм и кратким вагонима, наЈромаитнчнија, жута линкја Будимпештанскг метроа. „Сеобе” су роман, а исељавање новпнска репортажа. Миливоје Илић По друти, Јубнларнн пут, „Иивестбашха” нз Параћина прстпрошлог петка органнзовала Јс Всчс хумора и еатнрс у сарадњн са Рсдакцијо.м „Јеж" и параћинскнм сатиричарн.ма. Параћинскн друштвсно- -полнтнчки кре.м, појачан кре.мнћи.ма из Светозарсва и Пупрнје, слушао Јс и глсдао трепутио прву сатнричну лнгу: Душка Пстровнћа, Милована Вржину, РадивоЈа БоЈнчића, Миленка Пајовнћа, Свстислава Мнловановнћа, Душана Пстровнћа, Драгншу Пандуровкћа, Мнрослава Чопа, Момира Станнсављсвића, Мнлана ГлигоркЈсвића, Зорана ГаЈнћа, Зорана МнхаЈловнћа, затим глумцс Томислава Борђсвића и Симку Бурић, инструменталисту Адама СтаноЈевнћа, певача Владу Алексића н булументу других даровитмх хуморнста и забављача. Том прилико.м гостн.ма ]е понуђена као изнснађсњс и прва збирка епигра.ма у По.морављу „Жежсно" Мирослава Ди.митриЈевића. У општсм урнсбесу, проваљпвпњу, пролупавању до првс награде вечери доспсо Јо Драгиша Пандуровнћ, други је био Мнрослав Чопа, а трећс место деле Миодраг Глигоријевић н Момир Станнсављевић, Водеће личностн по.титичког н привредног живота града чекало Је ннз изненађења, ал у сваком случају мање нсго у стварности. Прави потез „Иивестбанке” коЈк ндућс године слави свој трећи, јубиларни пут. АЕПО ЗЕ ЧОСТРАДАНУс* ~ТО ПРОПАСТ- --------V СбЕТА/ т---------Карикатура: Д. Јовановић
ЧИТЛОЦИ Здт СПОРТ - оглдси! вдтерпШ СТАНОВН (НЕ)СОЛНДДРНОСТН 31. ПАДОБРАНСКО ПРВЕНСТВО СР СРБИЈЕ ЧЛАНОВИ ПШОАЧКОГ И БКТЕМЈОЛО КНМ ,Д?НЖХРГ БРАПТЛИ СЕ СА ПРИПРЕМД1 У ЗНАКУ ПРОВЕРЕНИХ АСОВА Одлуком самоуправнкх органа СИЗ-а становаља у Параћину додел.ен Је стаи солидарностл Средњошколском центру „Бранко КрсмановнН" коЈи Је намемен за решавање ста.мбеног проблсма ралннка, коЈк нкЈе у могућпостн да сопственнм средствима решн стамбено питање. ■ На победничком постолу чланице параћинске екипе Светлана Симић и Мирјана Раднековић ■ Параћинска екипа на Државиом првенству у Никшићу. Сад)д Славко Кхлајић (Ноан Сад), Алексаиджр Зубан (Новн Сад). КомисиЈа за стамбенс односе у Центру Је бодовала радннке којн су се приЈавили на Оглас за доделу стана солндарности н направила низ грешака. Прло место на ранг листи припало Је профссору којн Н.МП кућу у сслу и повопзграђсну кућу у Крушсвцу. (Могао Је да гради и у Параћнну). Поред ово1а професор остваруЈс олрсђена срсдства од ауторског хопорпрв преко жнро рачуна код „Југобанкс", а она нису мала. О поссдовању кућа и срсдстава са жирорачуиа професор ниЈс упознао комнсију коЈа Је знала за ово стање. Улажеи Је приговор Савету па рад КомиспЈе. Са | вет Је приговор одбио и донео Одлуку о додели ста- I на со.тадарности професору. По Правилнику СИЗ-а становања таквом лнцу се ие доделуЈе стан солидарности. Приговор Је ставио радннк који пма просечни лични доходжк за лрошлу тодину свега 40.000 дпнара месечно, • жнви у 12 квадратних метара стана са девоЈчицом од 10 годниа м мужем коЈи Је радник СФС. Савет Центра прнговор одбиЈа н доносп Одлуку о Након тродпежних надметања сли ка победиика бп изгдедала: раћнн од увек аажко за добре до. маћине југословенсклм ваздухоплов цима, што Је и иа овом првенству доказаио. Љубитељи ваздухопловотва, коЈи су се окупнлл на аеродрому Дави. домц, уживади су у жаздушном спектжлу — аеро мхтингу, а тхттом у так.мичарсклм скокомма. СКОКОВИ НА 1ШЉ: Дршган Митић (Крвљево), Урош Шумжр (Нови Сад), Момчило Павловнћ (Крељево). Прва и друга екипа Параћина — успешно Тридесст п прво падобранско првенство СрбнЈе, одвијало се под сложени.м мстсоролошким условнма од 4. до 6. Јула на спострком аеро дрому Дапндопац. Овдашњи вазду. ФИГУРАТИВНИ СКОКОВИ (ЖеНЕ); Светлаиа Си.мић (Параћнн), ТатЈана Шнлн (Нови Сад). ГЕНЕРАЛНИ ПОЕДИЊЧЧНО (ЖЕ НЕ): Светлана Симић (Параћин) ТатЈаиа Шилк (Нови Сад, МнрЈака Раденковић (Параћнн). ГЕНЕРАЛНИ ПОЈЕДИНАЧНО (Му пгкарцп): Урош Шумар (Новп Сад) ГРУПНИ СКОК НА ЦИЉ: Новп Сад, Параћин, Краљсво. ГЕНЕРАЛНИ ЕКИПНИ ПААСМАН: Нови Свд, Краљево, Параћнн. роделн стана професору, коЈн има двс куће, доходак од око 160.000 дннара месечно, плус ски хонорар коЈи није мали и аутомобил. Правилиик СИЗ-а станован.а предвиђа, да лнчни ауторхопловнп ентузиЈастн из асро-клуба ,,Наша крилж” прихватили су уко.тиЈош Једном, значајног посла п до краја га извсли, на свеопште задо. вољство учесника. НаЈпре Је 4е Јула у празшнном преподневу, на смотри 15 ехнпа са 57 учесника, неустрашивим Јахачи.ма плавпх внспна, говорио Мп. лутин Милошевнћ, потпредседник Републнчког извшног всЖа СР Србп биЈе, који Јс подсетио, да Је ПаСКОКОВИ НА ЦИЉ (ЖЕНА) Све т.таиа Симић (Параћин), Татјана Шили (Нови Сад), ковић (Пжраћнн). ФНГУРАТИВНИ ШКАРЦИ): Урош МнрЈанз РаденСКОКОВИ (МУ. Шумар (Новп Имајући у виду поброЈане пла. с.мапе параћпнски падобракпи могу бити задовољии својим учинком. Наиме, Саетлана СимиЦ, већ дока зани шампион падобрапскпх иадме тања п овс годкне Је потврднла м* ее етан солидарностн доле.та непржвплно радна ор гОпоацнЈа га мора у целостн исплаткти. ФинанспЈ- •|||||||||||||||||||||||1Ш1Ш11111111Ш111111111111111шш1Ш1111Ш11111111111111||1111111111111т1Н11111П111<и1111Ј На основу рдлуке Радничког савета број 98 од 27. 02. 1987. године РО „Обућа” Параћин, обЈављује: «ко стање Средиилпколског пентра Је тешко, се овахо реди биће још теже. На оргаиима самоуправљања понашамо се соиствелнчхн п крајње несавесно, зато често реаговам н револта радника. Овпм допнсом а ако снтнои п.ма желнм да ухажем како се солндарност претвара у НЕ СОЛНДАРНОСТ. Душица Милојковић радник Центра .Бранко Крсмановић” ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА ГОДИНА (НЕ)КВАЛИТЕТА У насељу „Врапчане” у нашем граду телефони су ућуткани, нерад« већ иеколико дана. Кад пдете и ургнрате даЈу одговор: да Је гром погодио пнсталацнЈе, • другог дана да Је квар у подзе.мноЈ лнсталацији. Збсг обилне кнше која је пвла ових даиа, пробнло Је ла кабловским инсталаииЈама. Када ће телефопн да прораде знак Је литања. Телефонп не раде и у целоЈ улнци Бориса Килрнча, Железикчка станнпа не.ма те лефонске везе, „Феротекс", један део ЗОП-а, Јер је лезан за телефонску централу у ЖслезнлчкоЈ станнци. V насељу ^Жабари'* телефони су умуклн скоро на мсти начлн. Власник Је ургирао скоро сваког дана и најзад после четирн месеца телефон 53-191 прорадио Је. Да ли телефонн раде нли не раде важно ла пошта узнма месечиу претплату. Познато је да Је лошта Јавна установа која у року мора да отклони квар али онн се не журе. Бажно Је да су ПОШТАРИ нстаклн иатпнсе у поппансхлм иросторијама да Је 1987. ГОДИНА КВАЛИТЕТА ПОШТАНСКИХ УСЛУГА. Миодраг Жикић Б. Кидрича 62, Параћин ТРЧАЊЕ ЧУВАР НАШЕГ ЗДРАВЉА (3) Пише: Срба Николић ПРИРОДА НАЈБОЉИ СТАДИОН Успоравање старостп ћелиЈа завлск такође и од хране, цигарете, а-ткохола, боравка у загуп(љивнм просториЈама м слнчно, погубно дслуЈе по наш организам, а треба да зиате да храна нгра велику улогу код свега што је везано за спорт и организам човека. Храпу треба узлматн тако да у њоЈ не претсруЈете, да Је разноврсна, а н.ој морате укључити доста воћа, поред млечних производа. Велике количнне меса долосс више штетв него користи. Хранљнвост хране израчунава се цулима, тако да мора.мо сразмерио узн .матн храну, према нашоЈ умноЈ л фнзичкој активвости. Уси.мањем велике количиие хране, а битн физички неактиван, ствара.мо у себн више џула коЈа подстнче гојазност, успорава све функциЈе у систему оргаиизма. Прављењем разноразннх анализа скоро увек сс долазнло до сазнања да физпчким актнвношћу умерно узимање хране подетиче се психнчка активност апсолутна стабилност читавог организма. Под мотхвом „прнрода Је најбољи стадион'* рад ни л-уди и грађани трсба да шнроко користе непресушна богатства приодннх терена — лижада, шума, река, и језера плаиинских висова — и да у кгрн и кретању задовољаваЈу своЈе потребе н жељс за актнв ним одмором управо оваква спортско-рекрсатнвиа активиост у прпродн, представља, илеалан салржаЈ на ђених слободних дана пркхватите овај савет, и приружнте се онима коЈи су то одавно схватнлн и коЈи што више своје слободло проводе ужнааЈућв у прпроди бавећи се спортом н спортском ркреациЈом. ваЈчешће. „ВЕЛМОТУРС“ ЛИЦИТАЦИЈУ НЕЗАБОРАВНИ ДАНИ У ЦРИКВЕНИЦИ Пливачки п ватерполо клуб ,,Црнхца” нз Параћииа Је органнзовао влтерполиста у Црнхвеници. Домаћин пливачима нз Параћвна бво Је Клуб из пстонменог града са коЈнма су у дванасстолпеаипм пржпрс.мама одржали внше плнвачхих такмнчења и четнрп ватерполо утакмице. Ватерполо клуб из Црихвеиице нма педесетогодиипљу традициЈу, а љихов тренер Је ИВО РЕИДИН. коЈи Ја у свом богатом тренерском раду створио низ Јутословенсхлх рскордера у цливању хао на пример ЗДЕНКУ ГАШПА. МеВутим, сва такмичења су показала да пхоннри Пливачког хлуба „Цртпцв” из Параћнна по резултатпма не заостаЈу за пнопирима домаће еххпе. У четирн ватерполо сусрета ио Једном су победили гости н домзћпни, а две утакмпце су завршсне нерешеним резултато.м, На овим припремама од жатерПослонин путобус почсв од 15. УП 1987. године сваког дана оснм нсдсље полази пз Параћииа нспред агснцнјс „Вслмортурса", за Кра ■ ујсвац путолутсм у 7.20 мннута у Крагујевцу је у 8.30 минута. Нз Крагујспиа у 14.30 са Аутобускс стаиице Крагујсвац. 1'едергац|>Ја н продаЈа карата код АгснцнЈс .ВЕЛ.МОРТУРС-а" Па ра1|ин, Бранка Крс.мановнћа 14. Тслсфон: 553-696 или 553-018. Ауто-транспортна радна органнзацнја „Вслнка Морава” из Пупри Је органнзуЈс превоз до мора у псрноду од 1. 07. до 31. 08. 1987. го днпе на релацпји: 1. За продају отпадног крупона у количини од 250 до 300 кг, са почетиом ценом од 100,00 динара по Једном килограму. 2. Лицитација ће се одржати у кругу РО »,Обућа” Параћин дана 06. 07. 1987. године са почетком у 9,00 часова. Право учешћа имају сва правна и физичка лица уз уплату обавезног учешћа од 10 одсто. БОР — ХЕРЦЕГ НОВИ Вр. у пов. пр. у олл. 04.00 Бор оо,: 05.00 Зајсчар 23.45 Нараћкн 21.20 08.45 Крушсвац 20. ОЗ.аО Врњачка Бања 18.45 10.05 Краљсво 18.25 12.00 Титово Ужице 16.40 1430 Нова Варош 14.30 18.30 Колашнн 11.20 20.00 Тнтоград 08.50 21.10 Пстровац на мору 07 30 21.40 Будва 07.10 22.10 Тиват 06.30 22.40 Херцсг Новп 06.00 ПАРАБИН — ХЕРЦЕГ НОВП .35 1.00 6 Вр. у °?л Вр. у пов. ПОСЕБНИ УСЛОВИ 16.00 Параћнп 08.30 16.15 БупрнЈа 08.15 16.30 Светозлрево 08.00 17.10 КрагуЈевац 07.15 17.45 Кнић 06.50 18.30 Чачак 06.05 19.50 Тктово Ужице 04.45 21 40 Нова Варош 02.50 23.30 БиЈело Поље 01.00 01.45 Колашим 23.15 04.00 Титоград 22.00 06.05 Пстровац на мору 20.00 06 40 Будва 19.30 07.10 Тиват 19.05 08.00 Хсрцег Новн 18.00 З.А ПОВРАТНЕ КАРТЕ: т«дштдуалнс — одраслн леца дс 2 године старостп лена од 2 до 7 годпне деца ол 7 до 14 година РелсрмииЈа н продаЈа карзта раћи.1, Бранка Кргмановнћа 14. Наведени крупон се може може видети сваког дана од 6 до 14,00 часова а налази се у круту РО „Обућа” Параћин, у улици Стеве Писара бб. На основу одлуке Радннчког савета РЗ „Заједннчкн послови", број полиста по резу.тгатнма посебно су се пстаклп МИЛОШ ТОМИК. ЗОРАН СТОЈАНОВИБ, НЕНАД ПЕТРОВИВ, САША ВЕЉКОВИН, СЛОБОДАН БУрбеВИБ, ДРАГАН ВА. СИЉЕВИН, ДЕЈАН МИЛОШЕВИК, и голмак СЛОБОДАН ВЕЉКОВИН а од пливача МИЛАН МАРЈАНОВИК, ИГОР ВУКАЈЛОВИН, ИВАНА ТО.МИН, ИВАНКА ВАСИЉЕВИН п ЈЕЛЕНА НЕСТОРОВИП, ЉИЉАНА ТОМИН, ЉУБИША ЈОВАНОВИН. Вође параћпнске екипе су одушевљенп приЈемом коЈи су им ттрнредпли домаћинп из Црнквенпца н стаорпли изванредне тслове за рад. — Мк се Једино надамо да ће- .мо иматк снаге да п*< узвратнмо гостопрнмство када знхгус буду дошлп код нас, каже ЉУВИША ЈОВАНОВИН, тренер пзраћинсхжх плпвача. 290, од За 29. аорнла 1987. годпне, распнсује се ЈАВНА ЛИЦИТАЦИЈА исхрано продају отпадака од хране (помпја) нз Рссторана друпгтвенс ИВ1КТ „Бранко Крсмановић’' Параћнн. О Право учешћа у лицитацнјп н.мају сва правна п физичка лпца, која на Благајнп Радне органнзациЈе, пли нспосрсдно пре отварања лицвтације, уплате 10 одсто од почетне цсне; О Почетна пепа отпадака Је 1.500.000 динара за пернод од 15. августа 1987. до 19 августа 1988. године. Лпцнтацнја ћс се обавптн 3. августа 1987. године у просторнЈама Рссторана друштвене исхране са почетком у 12 сати. Комисија за провођење лнцвтације ШКОЛА ЗА МАЛЕ ПЛИВАЧЕ Пливачки клуб нз Параћтша упнсује у пливачку школу пионире до 10 година који већ знају да се одржавају на води. Школу ће водити Љиљана Томић, професор и Љубиша Јовановић, тренер Клуба. Пријављивање је сваког дана у 7,50 испред Хале спортова. ПЛАНИНАРИ Ш МЕМОШАМ Дана 13. 7. 1987. годпие навршава се 40 дана од с.мртн нашег У ШТАЈЕРСКУ ПО МЕДАЉЕ драгог СВЕТОЛИКА С. РАКИБА — Тола Бабаш — пснзпонер СФС — попуст 10 олсто бесплатно попуст 60 одсто попуст 40 одсто код агенцнЈа „ВЕЛМОРТУРС-а” Па тслефон 553-696 илн 553-018. 3|1ш1ш1ш111шшшшшшш||ш1тшшшшшшшшшшшш1шшшш||'ш|ш|ш|шшшш>ш' МАЛИ ОГЛАСИ Мен>а.м двособан комфоран стан у центру за два мања. 53-553. Продајем кућу у „Глождаку’' — нсвоградња. Упнтати на 54-425. Продајем викенд кућу од рата са парцелом од 50 арп Нлколића 52-620 Стојковнћ. Пикуле 39. Упптатн: телсфон 40 квадограђсн мрежастом жнцом. Расађенн воћњак и винограл. Налазн се на пгту Параћин — ЗаЈечпр 7 км од Параћнна, Београдска 8. Параћин 035 — 53-563. ПродаЈем кућу у улици Радстл Четрдссетодневнн по.мен одржаћс се на Гробљу у Доњем Впдову. Позива.мо рођаке и прнјатсљс да тога дана посетпмо љсгову вечну кућу. Ожалошћсна породнца: Ракић, Борђсвић, Мнладнновпћ и Мишпћ ПродаЈсм внкендицу к плац од 7 арк под воћњаком н лозом на Ка рађорђево.м брду. Ранка н Лале Цве жовнћ Б. Кндрнча 46. V ПродаЈе.м кућу у којоЈ Је кафнћ ужем цснтру града 553-488. Продајсм кућу у цсптру Параћпна величкне 115 м’ на плацу, 5 арн са свпм комуна.тнЈама. Могућа лог ралња спрата. Кућа комфорна олмах усељнпа. Могућа замена за Бсог рал. Телефоп: 035-551-757. 019 - 2«-295 к 011—158-419. ПродаЈем ново нзгрпђеиу кућу хнтно због олласка у инострапство. непосреднл преко пута супсрмаркс та у НншкоЈ улиш< ћппу. НнформаинЈе н тсле<|>он: 554-587. ПродаЈем кућу у броЈ 40 у Парана лнцу местл коЈоЈ Је кафнћ \ ужсм цснгру града 553-188. ПролаЈем воћњак са малом иом у Зељиводк. М. Тнта 65, фои 553-010. Пролајсм плац н 2 хектара кући телеобраднве земље к хектар под шу.мо.м. Љубомнр ГаЈпћ село Плана. ПролаЈем култиватор „Голдо|... 10 кс — днзел са фрезом, косом „плугом н урсђаЈнма скоро нов. Обавсп1тења на телефон 553-992 пос лс 18 часовз. ПродаЈем врбак 26 арн. Упитати: 556-579. ПродаЈем половни црсп, 2.500 комада, (Иишкн) 250 комада снпорскс блока, 300 ко.мада гктср блока, 200 метара букове летвс. Обавсштење у Рсдакцији лпста, а поподнс па телс фон 531-070. Оглвшавам нсважећом дозволу за обављањс до.маће ра.цтости нздату па име Мирољуба Дацића кз Пара ћпна, М. Гупца 32. Члановп ориЈентацноне сежциЈо ПСД „Јаворак” незнају за пораз, Иа дво.мечу Штајерске и СрбнЈа у Лајбницу у АустриЈн коЈи Је одржап од 3. 06. 1987. до 9. 06. 1987. го дпне, учествовалн су четворнца тжк .млчара нашег Друштва од укупно осам репрсзентатнваца. Било је два такмнчења. „Спринт куп” одржан је 6. 06. 1987. Слободак Радоваповнћ освојпо јс I месту у категорнЈи М — 19. Драгап Крстнћ, П место у М — 18, ДеЈан Радоваио внћ, V мссто у М — 1у и Александар МнлоЈковнћ, VI место у М — 18. II на лругом таклгичењу, одржаном 8. н 9. 06 1987. постнгнутн су солнднк резултати: Слободан Радо ваноонћ, освојио Је П место у като горпЈи М — 19, Александар МилоЈ ковнћ, V место у категориЈн М — 18, ДеЈап Радовановпћ, X место у категориЈи М — 18 и Драган Крстпћ XI место у категориЈи М — 18, Параћннски плашшари су у Шта ЈерскоЈ освоЈњти по Једну хтатну и сребрну медаљу н уместо пехара две нацнонална сувеннра — велнка ШтаЈерска звона. А шалшионе треба позлрављати тск тако, звошша — зар нс? општински (полуфшале) КУП Напредак (Својн.) — Шумадија НСК — Борац (фннале) ИСК — Напредак Победа ИСК (Извор) једанаестерца. 1:1 из
СЦДД - НУГД 20. ВЕНД " 8. ЈУЛ 1987. • БРОЈ 338 ПДНОРАМА РАЗБИБРИГА > РАЗВИЂРИГА > РАЗБИБРИГА Можда нисте знаљи ‘ Пише: Др Душан А. Вељковић СШ У СВЕТУ Синдром стсчспог нсдостатка нмутштста је првн пут опнсан 1981. годпнс \ САД-у, али сс тада ппје нп слутпло о каквом тсЈдком н опаспом обољсп>у сс радп. До 19. Јануара 1987. годпнс у Лмсрпци јс рсгпстровапо 29.114 оболслнх од СПДА-с. Мсђутн.м ства рпи број оболслпх јс спгурпо хсупореднво всћи. Број носиона антптела да вирус СПДА-с у САД-у изпосп око 1.5 мнлноп. Доналд Маклоналд, помоћлик фсдсралног сскрстара за здрављс преллпђа да ћс ’1991. годннс у СЛД-у бнтн око 270.000 оболслих, од којих 180.000 умрлпх. У самоЈ 1991. годпнн броЈ затсчснпх оболелих пзноспђе 145.000, а умрсћс их око 54.000. Ово зпачп да ћс СПДА по смртпостп прсвазпћп чак п броЈ погпнулпх у саобра ћаЈнпм удесвма, п да ћс прсузетп неславпо прво мссто узрока смртн. Исто тако сс сматра да ће 20 до 30 одсто од пронењспнх 1.5 мплпоп Амсрпканапа са аптптсли.ма СИДА-е (којп су до тлп у контакт са впрусом СИДА-е, а коЈп су практпчпо здравп), клипичкв оболелн од СПДА-е до краЈа 1991. годпнс. Сида Је до 14. Јануара 1987. годпнс рсгпстрована у 85 земаља. I Наролпто сс бр.зо развиЈа у Афрппп где попрпма драматпчпе ра ГЈ змсрс. Тамо је однос оболелпх мушкараца прсма жснама скоро Р 1:1, лок Јо таЈ одпос у Европп 9:1. До 30. септембра 1986 годпно Ву Европп Је свпдентпрано 3.735 случаЈсва обољсња у укуппо 27 [' зе.мала, а број оболелпх за Јсдну годпну од септембра 1985. годп [• не до сегггембра 1986. годпне јс порастао за 137 одсто са даљом [’ тенденциЈом раста. Што се рпзичнпх група тпче V Европп па хо рмоссхсуалпв долазн 60 до 90 одсто оболслпх, а на наркомане око И5 до 11 одсто, а на болеснпке оболеле од хемофплиЈе око 4 одАЛТЕРНАТИВНО Е ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ: ИРИДОЛОГИ.ТА (2) | Пише: Зорана Рашић КАРТОГРДФИЖ ОНА Свакп знак ва очној јабучицн пма своЈе спсцпфично значсн.с. Беле тачкс влп мрљс су знак упалс, док су црнс тачке знак смањено општс функцнјс оргавпзма. Всома тамне мрљс, са Јас ио пзраженпм пвпцама, указују иа пролазну затровапост пзазва пу претерввањсм са цпгарстама, алкохоло.м пли лсковпма. Жућкастс мрље знак су внфскцпјс, а зелснс указуЈу на тубсркулозу. Тау.ан прстсн ско плаве зеннцо знак јс нагомилавања токспна у кожп и отежане псрпферпе пиркулацпЈс, одпосно склоностн ка келулиту, акнама, скцслшма, птд. Подсла јабучнцо на областн којо одговарају поЈсдинњм орга ннма досга Је компликована, измсђу осталог н због тога што некад неколико тачака одговара Јсдно.м истом оргапу. Лсва јабучшц одговара органпма са лсве странс тсла, док десна одговара оргапима са дсснс. За ноге, руке в бубрсге снтуацпјс је суп ротна, одпосно, прелому лсвс ногс, реци.мо, одговара мрља на дссиоЈ Јабучвпн. (Наставпће се) ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК Припремила: Славица Костић Пошарац ШН ПОМвЋНИЦЕ Ако одмах послс узимања бслог лука сажваћстс гранчнцу ћсршуна, плн нсколпко зрна пржснс кафс, пспрпјатпи мпрпс ћс сс пзгубптп. 2. НаЈЈсдноставпвЈе срсдство за чгппћсњс лица: излупајтс јсдно ЈаЈе и помсшајтс са маслиповпм уљсм. Послс чншћсња пспсрпте лнце млаком водом. 3, Коса ћс врло добро добити свстлнји топ на супцу ако јо прс сунчвња пстрљате лимувовжм соком. 4. Стара таЈна за младалачки нзглсд кожс: Гсчнн.м парафино.м (парафшго.м нз апотске — пе парафпн за грсЈањс) истрљајтс читаво тсло пре купања. Ако нсматс увск врсмсна за цео третман, онда бар у водп за купаил додајте нсколпко капп парафпнз. МОЖЕТЕ ЛИ НА ГОДИШЊИ ОДМОР? МОРЕ СВЕ ДАЉЕ СтоЈан Крстић, пспзнонср: — Всроватно пско са пснзиЈом и можс да оде на морс, али ако сс зна да прско <40 одсто пснзпопсра нз нашс општине прпма мпнпмалну пензнју до 5 мнлиона п 900 хнљада динара, а да 60 одсто пма 6,5 Ашлиона, опда јс јасно да ћс малп бро| пспзиопсра овс годипс ссби да прнуштп годпшњп одмор. Мплшгка Милосав.љсвић, сскрстар ОШ „С. Јаковљсвић": — Са платом просвстног радппка која п са прско 20 година радног стажа изпосн око 10 милиона старвх дивара, тсшко да можс да се одс па .морс плв бп ло куд на одмор. Просвстни ра дници су у поссбно нсзгодном положаЈу Јср нс.мају своја лсто валпшта па п ако се оде то је најчешћо у властитоЈ рсжнЈн л уз доста одрпцања. Мила Костпћ — Мнлосављевнћ, курпр у ПТ „Б. Крс.мановић'’; — Ове године пнкуда пс могу па одмор. Прошлог мсссца сам прпмила 5 мплиопа старих дина ра. Од тога 800 хиљада дала за кнрнЈу, платила еа.м струЈу и купила нспгго од гардсробс за сина. Да би га ове годпнс посла ла па морс мораћу у полодисв нпм часовнма ца рддн.м приватно. М. Жпвковнћ ПРАВНИК Пише: Мирослав Филиповић НАЈНИЖИ ИЗНОС СТАРОСНЕ ПЕНЗИЈЕ Најнпжп нзпос староснс пснзиЈс ннјс условљсн пмовнн.м стањсм оспгураппка. Код овс пснзнЈс потрсбво Јс да мушкарац и.ма 35 годнна радног сгажа п 60 годгшл старостн а код жсна 30 годшга радног стажа и 55 годпна сгарости. Виспна ове пснзијс утврђујс сс пајмањс у ввснни 60 одсто од проссчког мсссчпог личног дохотка остварсног у прстходној годвнп на тсрхториЈп СР СрбпЈе вап покраЈипа. Ову пепзију пс могу да корпстс онп, којп су остварнлн право на прсврс.мгпу пснзпју свс док жсна пснзионср нс вапуни 55 годннп старости а мушкарац 60 година. Ла би радник користио ово право стручпа служба 1’0 трсба да га пре одласка у пензиЈу упозпа, парочмто ако сс приближнл испуњсњу услова у поглсду годипс старости н дужипи радног стажа. Може да сс десп, да Јс раднпк пспунно услове у поглсду годпна старостп а да му педостајс коЈп мессц да пспуни услове у дужипп радпог стажа. Довољно Је да п.ма са.мо Јсдап дан мањс од 30 годипа. Жена плп мушкарац од 35 годива радиог стажа, па да пм пснзнја буде мања и до 2 мнлиона старпх днпара, јср нису пспупплп условс ла прпзнавање прага па пајнижп пзнос старосне пснзије. Опо сс поссбпо односп па радникс којп су нмали мале личве дохотке. Оеа се грешкл нс може псправптп, те ћо до краја живота бнти оштсћснн. — по виђењу ^«5 одсто — орочеио преко 3’мссеца 48 одсто. — орочено прско 6 мссс ци 81 одсто. — орочено преко 12 месе ци 84 одсто. — орочег.о преко 24 а:есе ца 96 одсто. — орочено преко 36 месе ци 88 одсто. Ове каматне стопе су на снази од 1. априла 1987 Лисг Социјалистичког савеза раднот народа општошс Параћин Издајег Центар за културу и информисањс ..Параћин" — Параћин Директор> Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник Мирослав Димптријевић. Издавачки савет: ЖпвоЈин Томић (пред седник), Нада Јовановић, Светпслав Живковпћ, Борпвоје Маршг ковић, Момчпло Вучковпћ, Јовав Томпћ, Добрила Ђорђевић Мир ча Младепоппћ, Драган Антпћ, Славољуб Обраловић Мирослаг ДимитрпЈевић, Спежана Јовановић и Миливоје Илић. Уређује ре дакпиони колегијум. Новинари: Милпца Живковиђ. Мподраг Ми Припрема: Миша Гајић ... да шведскн владар Карло VII (1155—1167) нжЈа ба» чашк, всћ гтрви. Осталих шест владвр«, њсговвх прстходпш, аа нм». ном Карло, нису ни постоЈали (!), и они су, у ствари, еамо шед маште пгведског историчара и упсалског бнсхупа Јохмеса Магнуса. Према томе, сви шведскл владарк од Карла УП до Карла XV носилп су „погрешне броЈеве" због онпх шест нзмшшминв предака. . .. да када јато гаврака пође да тражи храиу, оио постави стражара, коЈи Је у стању да рвзликуЈе човека коЈн иоск нацач* кн штап, од ловца коЈи носи ловачку пупхку. Ако иађе тврду кору хлсба, гавран ће Је однети ло иаЈблкжег потока н потава* ти Је у воду све док се не раскваси. Нађе ли шкољку, понеће Јс високо у ваздух и пустити да падне иа неку стеиу да б« ЈоЈ сс разбио оклоп. Ово су само неки од доказа колнхо су гавре* нови досстљиви. ... да се у устн.ма пужа налазн, веровалн нли ие, врехо 20.000 зуба!!! шала мас одржала ПЛАТА — Шта јепла та? — Нсшто без чега се, а ни од чега се може живети. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 22 МАТ У ДВА ПОТЕЗА Укрштене речи (27) Аутор: вм Миша Гајић — Миг миид г.Ааис; "мигФиску чтурМ1^К_ М6СТО У СРЕМУ ВРС ТА МАЗМУНА ' ММ / НАОЈА РСК4 схл^л,-поко-Ј Простј имд.и-СЕ8ЕР Р-АХи РАбви-ЛбЊА’ ти 'ПлуГА СГоо' ЛТпс њз* Јемост/ММ/ АЗЦЈ6 (-д-у М.А5- (Ј Б АУТООЗМА1С* ТРСТА НАПО- | МЕМАЧСОЗА I и МА. I комп. РЕШЕНЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР, 27: спортпсг, товарнвх, &т<.’.'Н1, ба, сора, рит, н.мс, керн, тс, ван, отменост. сваштаре, тартарен. МОДНИ БУТИК: ПРЕДЛАЖЕ С. СТАМЕНКОВИП ленковић и Миливоје Илић. Пословно-тскнички сскрстар: Славиц5’ Мигић — Пантић. Лдреса Рслакције: Максима Горког Поштанск? фах 38. Телефон.- главни и одговорни уредник (035) 52-352. нови нари (035) 53-694 Претплата голишња 3 900 дпнара полуголишњ 1 900 дчнара за иносгранство двоструко Жиро — рачун Иентрг ча културу и информисање 63504-603-1973 код СЛК Параћин 1Пта1* пз: ГРО ..Глас” Београл Влајковићева а гслгфсн (011) 40 551 Тираж 11 000 при.мерака. ---------------------------------------------------------------------- --
ОРБ „БРАНКО КРСМАНОВИН” ВОЈШЧИРШШОВИНЕ БИТКА ЗА ИНЛИЈАРДЕ 5 Јеку Је иаЈважидЈи посао године — битка за ктпеннцу, која трсба да донссс милиЈардс. На другој страни, пак, из касс иашс „Југобанкс’’ треба да сс о.тлиЈу мнлнЈарде, послс деобиог билаиса са и.мења 1.МН.0.М из Свстозарсва. Како ће сс завршити оваЈ спор коЈи Јс добио политички значаЈ, вндсћс.мо. О ,ОМДПО ДаНаС РаспРавл,а на пленуму нзвршннх орга* Све иовиие живе Јсдан даи, а , 14 дана’’ — двс иедеље. „Нпсманци“ Омладинска радна бригаза ,.Бранко Крсмановић” 25. јула у поподневним часовима крсће у Птуј, где ћс овс године да учествује на акцнји „Словенскс Горицс” Свс је спремнода 37 омладинаца иЗ омладинке крену на ново ра дилиштс. И овом приликом V опремању бригаде учество вале су радне организацијс из наше општине, .а бригадири су спрсмајући сс за ак у Словенији нију уређивали нассље ,.7. јул”. Међу бригадирима је највише школске омладине, а 12 омладинаца је из радних организација. Командант бри где је Љиљана Милошевић искусан бригадир којој Ј’е ово 12 акнија, иначе иа фун кцији секретара Општинске конфереиције ССО. М. Ж. ПАРТИЗАНСКИ МАРШ ТРАГОМ ПАРАНИНСКЕ, БУПРИЈСКЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ СТОПАМА СЛАВНИХ РЕВОЛУЦИОНАРА Као што смо најавили у прошлом броју ,25. и 26. ју ла кренућс ’ Партнзански марш Трагом Параћинско — ћупријске и рударске чете. На маршу ће учествовати 60 омладинки и омладпнаца из Деспотовца, Параћнна и Нуприје. Домаћин цен гралне манифестацијс биће Шалудовац, 25. јула, гдс јс прошлс годи не отворсн сно.меи лом „Параћипско — ћупрпјскс и рударске чете. Сутрадан 26. Јула, младп ћс известп так тичку всжбу крај спомсппка на Грзн. Од овс годипс. у знак сећања нд, истакнгте борис пз поменутс чстс, водовн ће убудуће носитп пмена Лука Јелић (Деспотоваи). Херој Пупа (Бупрпја) п Јоснп Ерјавсц (Параћпн). М. II НА ЈУХОРУ ОДРЖАНА ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ДАНА УСТАНКА У СРБШИ УСПЕЂЕМО СШ ЈЕДИНСТВЕНИ Цептрална прослапа 7. Јула — Да па устанка по траднцијн обележс.ча је велнким народнмм зборол на ЛоброЈ во.тн на Јухору, ко.т Спомсн — чесме Јухорском партнзапском одреду. На мпткпгу Је говорно Ра де.мир Васнћ, прсдселинк СУБПОР-а Барварин, коЈи Је истакао погрсбу за Још всћим јетннством мис.кг и акцнЈе, потрсбу Још чвршћсг кора чанл Тптовнм путсм. као што су то смсло чшшлк борци Јухорсксг пар тпзапског одрсда н најпгппсдиијм дсо народа. Органнзатор прослапс била Је бо рачка организапиЈа Поточца коЈа је своЈу улогу домаћпна успсшн > испу пила. Грађани Поморавља, Тсмнића и Лсвча оста.ти су до касно у ноћ пз Добрн.м водама, уз богзту трпе* зу, у всдро.м расположењу. У БУСИЛОВЦУ ГОДИНА VI ■ БРОЈ 339 ■ 22. ЈУЛ 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 150 ДИНАРА ЗАВРШДВД СЕ НОВД ШКОЛД ТИТОВНМ ПУ10Ш0М — Мораспо свп зајсдно на челу са СКЈ изнадазити нова решења и превладатп постојеће слабостп у мзградњи друштва, крулнијим корацима ићи папрсд, и увск ис прсз себс птмати као путоказ дсло Јостта. Броза Тита, рскао је Рато.мпр Васић, предссдник СУБНОР-а Варварпна на велпком пародном збору на Јухору, поводо.м 7. ју ла — Дана устанка у Србијн. П.таниранпм те.мпом заБршазз се мова шко.та у Бусилопцу. По свој прилици оснонцн нз Бусилопца, Крс жбшша и Голубовца у нову саврсмсну шко.ту уселнће се за Дан ос лобођења. Очекују их 670 квадра!а шест учионпцв, кабинета за физику, хсмнЈу, оптпте техннчко образонањс. опрсмљснп па|саврсмсш|Јом опремо.м и учклнма. Мсштанн Буспловиа школу грале пз месног самодоприноса нздвајају ћи 13 олсто пз катастарског прнхода и два и по из лпчпог дохотка. обсзбсђујућн тнмс и срсдства за ре конструкциЈу слскричис мрсже, уре ћсњс цснтра ссла и спомсн дома Мо.мчила Поповића — Озрсла. хМ. м. СТАКЛАРА ТРАЖИ ПОМОГх Нај.млађи ко.мбајнер у општини Неша Живковић Снимио: М. Илић СВЕТ НЕ ЧЕКА НА НАС Проб.тс.ми са којн.ма сс данас суочавамо су тсшкн к комп.тикованн п зато пам јс сада најпотрсбниЈе всће јсдннство у зс.мљи, Јср са.мо Јсдинствсип можсмо успсшно да савлада.мо сконо.мску крнзу н многс друштвснс н политичке проб.тс.мс и да оснгура.мо развој у интсрссу радннчкс класс и народа и народиости Свп бисмо најзад морали да схватнмо да сс налазнмо се на лрагу 21. вска и да нас нн врс.мс ни на прсдна Европа и свст нс чскају и нсћс чскати, рскао јс МИЛУТНН МИЛОШЕВИБ, потпрсдссдник РИВ-а СрбнЈе, недавно у Давидовцу. ЖЕТВЕНИ РАДОВИ У ЈЕКУ ОЧЕКУЈУ СЕ ДОБРИ ПРННОСН ТЕМЕЉННЈЕ ПРОМЕНЕ Очнглсдно Је да ЗУР, уоста.то.м као и значајан део Устава, почнва на тзв. договорној скопомиЈи и да се мора тсмељпнЈс мсњати да бп могао да одговорн на захтсве тр:кншнс сконо.мијс. Захтсви да се он то.мс прн.тагоди Јако су нзражснп у току Јавнс раснраве у нашој Општшш, како кроз подршку понуђеним решсњпма, тако и кроз критичку аиалнзу осталих одрсдаба 3\’Р-а, рекао јс БОРБЕ ПЕТКОВИБ, сскрстар Скупштннс општннс. Уколико врсмснске прилике не поремете планове жсталаца, убирање шиеничног 'зрна, биће готово до краја недеље, чули смо у разговору са Пстром Адамовићем из АИК-а „П(1раћин”. Прошле јесени, је према 'Званичним нодацима, на њивама у атару онштине ПараНин засејано око 2700 хектара. Ових дана, 76 комбајна, убрзано скида лстину, а прс ма нрвим нроценама ,и нодацима нриноси су „шарс* ни”. Ово „шаренило” приноса узроковано је неповољним врсменским условима, затим каснијом сетвом прошле јесени а и различитшм сортама пшенице. Приноси се кре/гу, зависно од терсна, од две хиљаде на до 5.000 килограма пшеничндг зрна по хектару. Мећутим. бољи резултати сс очекују ових дана када за жетвхг стигну родније ншенице. Ииаче, на друштвеним газдинствима, на добрима. „Првог маја” до нонедељка ,је завршено преко ноловине носла и приноси се крсћу у онтималним границама!. М. И. ЛЕТО ТОПН ЗАЛНХЕ Српска фабрика стакла на залихама има огромие количипс робс. По пгго’ Је у опим лсгњнм мессцнма потражња за флаша.ма за тсгла.ма вслнка потрсбно Је све тс залнхс прспаковати н нспоручнти купцу. То стакларцк. нс могу самн па зато анелују да и.м сс у то.мс помогнс. — Познвамо свс онс органнзацпјс које су ‘нам сс годннама обраћа ло за по.моћ, а мн с.мо јс пружалп да сада нама помогну иа тај иачип ипо ћс јсдног дана да кол иас прс пакују флашс и теглс. II мн с.мо г.гобилни, спаке суботс оргаиизујсмо раднс акцнјс, али јс очиглсдно да пс можсмо самн, кажс нз.мсђу осталог Драгомнр Хаинћ, гснсра.т ни днрсктор Српскс фабрнкс стак ла. Всћ н.ма одЈска на апел стакла раца. V суботу 25 ју.та свп запослс ни у зградн Скупштннс општикс раднћс па прспакнвању у Стањлари. м. ж. ЛИКОВНА колоншл „СИСЕВАЦ” ШЕСТ СЛНКАРА Тринаеста по рсду ликовна ко.гоиија „Спссвац”, почињс 3. а завр шква сс 15. августа. На листм учсс пика налазс сс сликари: Нсвсна Те скарсвнћ и Љиљана Ковачсвић из Бсограда, зати.м Владо Раичнћ из Ниша, Гига Бурагић — Диле нз Ковиља (САП Војводпиа), Хасан Бо ручић из Босанског Новог и јсдаи члан овдашњег ликовиог клуба. Сликарп ћс као к ранлјпх годлна радитн у лстовалишту, Сиссвац, а изложба радова иасталих у колони ји прсдвиђсиа Јс за октобар, када сс обслсл;ава општннскн празиик. Органпзатор колоннјс Јс СИЗ Обра зовања и културс. ОПРЕЗНО СА СЛАДОЛЕДОМ БАКИРНЈЕ У КОРНЕТУ ЦЕОБНИ СПОР „ЈУГОБАНКЕ” 113 ПАРАБИНА И „ЈУГОБАНКЕ” ИЗ СВЕТОЗАРЕВА ЦОБИО ПОЛИТИЧКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ НЕПРАВДА: ДВА ПУТА ПЛАЋАЈ ИСТИ ДУГ ОБАВЕЗА СВНХ — Потрсба за оспособљавање.м за \ спсшније извршавање задатака пз области ОНО и ДСЗ, као и све чешће појаве напада на друштвену имовину намећу потребу сталног рг.звоја свести код радних људи и грађана о све неопходније.м схватањг да је заштита друштвенс и.мовине обавеза свнх, а не са.мо пдређених друштвених и дожавпих органа. То па.меће потребу свакодневног ук^зивања на такве појаве п свакодневног разговопа о тп.м обавезама. и За данас јс заказана ссдница пзвршно-политнчкнх оргапа друштвсно-полиггпчких оргашпамнЈа општине Параћии па којој ће се поред актуелннх пптања из области запошљавањз раз.матрати и информацпја о спорннм односима нзмсђу Основне бапке „Јггобанке” нз Светозарева п Основне банке „Југооаике” из Параћнна. Из понуђспог материјапа внди се да параћинска „Југобанка”, преиа одлуци Основиог суда удруженог рада греба два пута да платп нсти дуг, који Је већчзмнрнла. О чему се заправо ради, питали гмо Живојина Вељковнћа, директора параћинске .Југобапке — Приликом дсобног биланса коЈн Јс усвојен 17. апрнла 1984. годипс параћ1тска „Југобанка” ималд јс укуппс обавсзс од 920.430.609,50 дпнара. У овај изиос обухваћси Јс главнп дуг п ка.мата, Послс нзраде деобиог бнланса због нсгагивнс дсШ1знс познцпЈс Банка Јс нсплатнла укупно 949.649.037.70 дннара. У овг нсплату ушла Јс н динарска протиа срсдпост дсвизпнх обавсза наи.мс ку повања опремс за Цсмснтару. Тск пошто Јс „Југобапка’’ из Параћнна нсплатпла свс својс • обавсзс прсма Споразу.му, свстозарсвачка „Југобан ка” поднсла Јс прсхтог Осиовног суда удруженог рада у КрагуЈевцу ради из.мпрсња „паводпих дсвпзппх обавсза'’. Всштак кога Јс Суд одрс тио предлаже да пзпос коЈи јс „Ју гсбанка” всћ псплатила трсба смањнтн па 814.734.212,20 дипара п утврђуЈе дсвпзпе обавсзс. На оваЈ па чнп вештак пе утврђуЈс ла лп јс #Југобанка’’ Параћнн измпрпла сво Је обавсзс према Споразуму већ врши нзмсну Споразумз. У међуг.рсмсну „Југобанка” Параћнн истнчс да всштак пнјс добро обавво посао, алн Основнп суд удруженог рала одбиЈа прсллог за ново всшта чсњс, па нису помог.тн ни накладш! докази, пп нова тумачења „Југобанкс”. И порсд свсга напред нзне тог Суд Јс донсо одлуку, а другостс пени потврлко, да „Јутобанка'’ Параћнп трсба да плати Још и тражсн износ лсвнза. У мсђувремснг ? кашњу ссдннцу, цслокупап поступак овог слорног односа ннЈс воћсц на уобичаЈск начнн, пнјс поштованз пог пупа самосталност правосудних органараћинска „Југобанка*’ јс скши.ла дсо главинцс н каматс са свог рачуна закључно са 1984. годином. а нсплатила изиос од 697 милиона дн пара. Алн остајс за нсплату Још огро мна сума новца на и.мс ка.матс, каже Псљковић. па, а постоЈс н рсалнс ирстпоставкс да Јс вршсп нрнтнсак на правосулке органс. Скндањс навсдсних срсдстдаа са рачуна ^.Југобапкс” Параћнн угрозићс исплату лн>пшх доходака. како у прнврсдп тако п у лруштвсннм ле.татностнма. а поссбно у процссу прнврсднс пронзводњс. Хитпс м±рс Како стоЈн у пнформацнЈп за датребало би да сс одвијаЈу у два прав ца, да послокодни органи „Југобан кс” хнтно прнступс нзналажсп.у мо гућности за краткорочпо наломскиање одлпвсннх срсдстава. н друго хитан поступак прсдузиман.а мсра ла иопраћај псоп^авдапо отућсннх срсз става, Иостоји рсалиа опасност, ако сс об*. мсрс нс прсдузму благолрсмспо н нс поврате псосновано одливснл срслства, ла доћс до озбиљног посор ш?ња политпчкс климс и расположења, па н до озбил.пог парушавања иолитнчко-бсзбедоиоснс ситуацијс у оштшш Параћнн, кажс сс на крају пнформацпЈс. Копачпу оцспу даће по .'ипнчко руководство опигпшс Параћип на дапашњоЈ ссдишш која почн н.с у 12 сати у малој са.ш Всћа Сассза Сниднката, и утпрдпћс даљс пу токазе нзласка нз ове нсмчлс снтуицнјс, коЈа Јс помало замутнла заједпнчкс токовс моравскс. Н овог лста као и рапнЈих годнпа сапитарпа инспскција појачалз Јс своју активност на контроли обЈеката у којима св производн н обавља про.мст животних намнрннца. Порсд рссторана друштвенс кс хране п присатппх угоститељскпх обЈската поссбно сс коптролпшу посластичаршша у прво.м рсду сла долсл. Лпспскторн су узелн 13 узо рака сладолсда и аиализе су показалс да шсст узорака нпсу бнлн Сактериолошки исправни. Нан.ме ут г.рђсио Јс да су пстн за^ађспи бактсрпЈама које сс прспосе зблг иепридржапања основпнх правнла хп гпјспс. Због тога су поднстс прекршаЈнс пријавс прстнв погластш-ара коЈн су пмалн ксисправак сладолсд радп кажњава1ва. а казн* сс крсћу од милиоп до пст милнона старих днпарз. ц р НЗВНВАЧН ОБЕЛИЛН ОБРАЗ АКЦИЈА ОПШТИНСКОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕИА БЕСНАМАТНИ КРЕДИТИ ЗА СВЕ Ко.мпсиЈа за жпвотнс н радне ус лове при Општннском Всћу сннлмката. покрснула Јс шшцнЈатнву нре ко „ШумадпЈс’’ н робне куће „Беог рал” за продаЈу робе путем позољних крсдита. Реч Је о тромессчном креднту без камвте, учешћа н :кираната коЈп бп био одобрапан за сву робу коју нудс трговцнскс куђе. Ову иниинјатнву прихвати.тс су оСе трговинске куће н у објсктиме поменутнх органпзацнја креднтн су зажнвелн. Како смо ннформиса пи, свн грађани могу да корпстс повољноств крсдптирања, под условом дд Је основна орглнпзапнЈа Синднкате потписала одговарајућп уговор са трговннским органпзпцн јамв. Гакођс Је покрснута п пнпцпјзтпва да СИЗ образовања испнта мо гућност крсдптпрања набавкс уибс ника, ■ резултатн ће бити позна тл другом половином августл, када се завршава летњн распуст за прос встне раднике. м. и. На \'Ш с.мотрн изннђача Јућосла 1.1|Је под пазнпом „Титовпм путсм, члаиовп одрсда „Брапко Крс.маног.ић" постнглн су запажснс рслулта тс. V такмичарском дслу освоЈнлн су лва прва и јсдно трсће место, а у вапрсдпоЈ сптуацпЈи, првдиком по плаве Адс Цнгаилијс, показали пз паирсдну организованосТ' Опширнн Јс па странн 7, Опасност за кошнице ПЧЕЛНЊА КУГА Како упозоравају стручњшш. овнх дана прстоЈп опасност да се опет поЈавн болсст пчслнњег гнезда звана „амсрпчка куга”, Јср постоје свп прсдуслови за то. Болест. би нансла огромне штстс пчеларима па сваку евснтуалну поЈаву трсба хнтно прнјавитц инспекцнЈп.
ОСВРТ 22. ЈУЛ 1987. • БРОЈ 339 У М ЛРЕДЛОГ ЗА УКОГ УМЕСТО ПРЕДЛОГА ЗА УКОР ПРЕДЛОГ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ ПОТЕМКИНОВА СЕЛА? Невслпки броЈ мсссин је протрчао кроз калсидар, а новонзграђсни домовн културс: Шллудовац, Дона Мутница, алаптнранн доч у Сттби меинии жељама за бољнм простор нпм и културним домашајем. Домовн рађени са намсром да раздрмају устаЈалу културну жабо кречнну и данас зврје празнн. Лко гантннје: ПоброЈана ссла и њихови млалн су боље радплн док нису нма лн адскватие просторне условс. Под сстпмо сс, ускоро ћс битн годику дана од нзградње спомен дома у Шалудовцу а спомсн соба Параћии ско-ћупрнјскоЈ чети јс и даљс затво Зашто сс подсећамо, баш у лсто, када и у Параћину не ивстају ружс Можда Је сада врсме да размпшља мо о помснутнм објсктнма да не би посталн својсврсна Потемкинова се ввЈу од радо доћи ће врло брзо. СВАКИДАШЊА ЈДДИКОВАЊА Дслсгатн Скупшпшс ШумадиЈе и Поморавља разматрали државни н самоуправнн аспскт зашпгте друш тгег.е кмовине и закључили: стање цспшгмсн^сио — и даље се крадс. Ч С4ак1<шви питања н сваки.шшЈелном прошле нсдеље ча Скупшги пи Региона када су делегагп раз-ла трали „остваривање улоге држав1!нх, самоуправнпх и друштвснпх ор ис’’. Пајобнмнији извештај је поддсо ЗаЈсднички секретарпјат уи\трашњнх послова Гсгиона, што порс;> похвалс ангажованости ове слу а;бс указуЈе иа аномалију дп сс о друштвсиој своЈини највнше брипе милиција. ДЕЧЈЛ И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА НОВИ ПРОСТОР НА ГРЗИ У области дсчије и социјалнс за1ПТИТС постнпгутп су добри резул тати, а када сс праве будући пла РЕЗИМЕ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ О НАЦРТУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНА МА ЗУР-а (1) ПОТРЕБНЕ СУШТИНСКЕ ПРОМЕНЕ ■ Осноина примедба изречена током јавне дискусије у нашоЈ општиин је да у предложеним нзмснама и лопупама ЗУР-а нису уграВене суштинске измене које су постављене као захтсв у Дугорочпом програму скономске стабнлнзације, Крптичксј анализи функциоиисања полптпчког система сони јалнстнчког самоуправл>ања, а и посебно 13. Конгрсса СКЈ. Очуда п незадовољетво V доста средина, што треба тумачигн и као за хтев да се у промсне иде брже и са раднкалипм захтевима. Посебпо Јс истакнуто ла Јс нзмс нс н л.опуис ЗУР-а и уставнс про мене трсбало вршчтн истоврсмено ч у што краћсм року. Опо нз разлога што су рсшсња у ЗУР-у лнрсктно завнсиа ол решсња у Уставу и ла је нсрацноиалпо н друштвено ис опрнвдано, с обзнром на екоиомску крнзу и полнтичку ситуацнју у зсм л.и, вршнти промснс ЗУРа у фазс, Јср то аигажујс огромча штпсна срслстпа и снагс ар/ Прсдложсне нзмсне лопупс ЗУР-а нс обезбсђуЈу у довољноЈ мс рн осиовнс мотиве и цпл.све коЈи су сс желелн постнћн, а то су даљи разво| н унапрсђење самоупра нљан.а, али уз бптпо постављање □СТВАРИВАЊЕ КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ У СК И УТИЦАЈ СК НА ОСТВАРИВАЊЕ УКУПНЕ КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ У општини Нунше лромене нласног састава Пише: Душица Кркић Чвњсннца Је да Је кадровска политика стално у жижн нктсресова ња пашс опиггипскс организациЈс СК, алп да се по први пут саглсда па овај општнји начнп. Докумепта са ХШ кокгрсса СКЈ упућуЈу да је „потрсбап радикалан прсображај тсориЈскс и ндеЈнс свести, садржа ја к мстода рада СК уместо акцнја са нли у пме органа власти СК мо бллише и усмерава самоуправљаче, дслуЈе преко и у дслегатском систс.му ангажуЈе и подстпчс рад и од говориост комуипста у изградњн и Фупкциоиисању систсма у цслпни”. На свим ииЕоима организованости |Цжно јс да сс јача одговорност свих чланова СК, а поссбно изврш но-политичких органа прсма оними који су их нзабралп Оргаиизапноно оспособљапање СК подразумева његово прнлагоћавањс деловање у политнчком систсму сопнјалистичког самоуправљања. То тражн развнјањс н јачање стваралачкс полнме и афирмацију основнс органпза ције у остваривању целокупис и»ене полнтнке и свих акцноног повс знвања комуииста. Ово Је посебио бптно за дсловање у удружено.м ра ду. Због тога морају да слсде иуж не промеие социјално-касног саста ва чланства н руководства СК. Чињсннца је да тс промене у нашој оптптннп не иду набољс. Но, јсдно У ДРЕНОВЦУ постулка, као и праћсњс ефикасно Доста учссника у тсмског закопа али ЛИ1П1ЈП. нма статус уз обавсзу буде кратак и Јасап. Он трсба да рсгулише само основна питања могућег облика самоуправног организовања удружсиог рада н ниг.оч од лучивања, да рсгулише осповиа пн тања управљаид н располагања дру штвеним срсдствима из дохотка. Истакнут Јс н читав нт пачс пшх припрема чија Јс значајна каратс ристика ла Закон буде јасниЈи, кра ћн и рациоиалнији постављајући прнврсда самоорганпзујс. Као крупна замерка пстакнуто Је по рачуна о целнни удружсног расавремеиу радинчку класу све више чине и стручњаци планери иопс производњс, паучии и .културнк ра дннцн( то Јсст свн они коЈп на тс мељу овога рада допрнносе развоју иронзводних снага п односа. (Наставнће се) пронзводњн, док су потпуно запос тављсна специфнчни услови п проблсми осталих делова удружсиог ра да наука, здравство, култура, обра ПОРЕСКА ПОЛИТИКА ИСТО КАО У РЕПУБЛИЦИ Н Пореска полптика у нашој општинп креће се у )квир1Ема Друштвсиог договора о пореској полнтици у СР Сроији, тако да се може рећн да су проблеми у њој слични проблемпма у Републици. Пстн нсдостаци у порсској поли тицн Републике мучс и чпнпоце за дужене да стварају доходак н опе да из њсга узму лруштпсип дикар. Недостацн порсскс полптикс којс се одиосе па впсоке збирнс стопе пореза н допринлса како пз личног дохотка радкика од обављања занатских и сличнихЈ1слап1ости, 1л прихода, углавком су к недостацп пореске полнтикс у општпнп. V тим впсоким стопама норсза и допрнноса по половина отпа.та на општипу и Рспублнку. То гово ри, како Јс недавио зак.ључнла Апализа порсскс полнтике у оп1ПГИНИ, парцнјално ко нсдостатака много нс ломажс. Зиа пз катастарских. чи, значајннји корак учншфс тск када се захват извршл иа оба Иорескс олакшнцс п ослопоВе.ч а од доприноса н пореза иису прн.ме н.иванп као посебан вид мимо до1оворсних, јер у иашој опшпшП. закључујс анализа, инсу мостојали уеловн за поссбнс видовс ослобађа и>а нз разлога што су потребе за финансирањс општих и заЈсдинчких потрсба иапрсзалс срсдстиа то лнко иикакав простор за одрицањс од прихода. м. м. УТВРБЕНА ПОДРУЧЈА ГРАДСКИХ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ОСАМ ГРАДСНИХ ЋЕЛИЈА На последњој седннци Скупштине општпне, 30. јуна дслсгатч соа ћивап.у подручја мссних заједннца У Граду. По ..новој” шс.мн Параћни има осам гралскнх ћслпЈа. Месил заЈсдница ..Врапчлнс'' заузима лростор ссвсрозападног дела грала, нок се месна заЈеднпца „Бранко КрсманоОПЕТ ПОЛИТИЧНИ ПРОБЛЕМ Спор измсђу Меспе заједгаше у Дреновцу н Задруте у ово.м селу Још није разрсшеи. Задруга Је на суду изгубнла спор око зграде Дома ку.тгуре, али још увек није ослободнла просторпЈс коЈе Је до Зеишо Је да ће измсђу Задругс шење спора укључи Извршни саг.ст П Месне заједнице да дође до дшо СО и Комнтст за приврсзу. М. 3. њс приврсде, рсчспо је између ос талог па недавмом састанку када Јс у присуству функцпонера, раднлх органпзациЈа и самоуправних оргаразговарано Је у згради Скупштиие опгатипс овнх дана у прпсуству фу нкцнонера свпх политичких структура Дрсновца док прсдставпицн Задруге нису дошјш па састанак. ЗАПОШЉАВАЉЕ О актуелинм питањнма нз ооласти запошљавања разговараћс сс :<а Пленуму извршпиг органа друштвсСАСТЛНЦИ ЗАПОСЛЕНИМ У на разговарапв о рсзултатима и проблсмима' у раду СИЗ- дсчије н сопиЈалне зашткте. На овом саствику Јс највшце ре чп било о погрвбн да се у дечпЈем олмаралншту иа Грзи доградн прос Месна заједшша захтева да сс За друта нсели из просторија Дома, ка ко би се ту ззЈсднв са ППРО „Шу мадиЈом’’ реновирале просторије н пресслњта амбуланп, а ова трговик ска радна организација отлорила но-политнчкнх оргаиизациЈа 1 општине. Подаци показују број нсзапослених белсжп ги пад, али то нс треба кашс нпцс. завара, јср броЈ од око 3000 исзапо слсних младих људи обавезуЈе да се опоЈ области посветн Још лсћа пажња. Ц даље је присутач иесклад измсђу потрсба разипх органпзација, коЈе углввном нсмаЈу ду горочнс програмс потрсба за кадровима н кадрова коЈи завршавају посао. тр.а за днсвнк боравак остарелих лииа, уз копстатапнЈу да би Цснтар само ако за то привреда будс има м. ж. лични дохоци ФУНКЦИСНЕРА ГИТО У ПАРАНИНУ (6) Пише: Предраг Петровић ПОВДЊА НДЈДУЖА ПОСЕТД V впше наврата до сада објављнвали смо колико износс лнчнн дохоци фупкциопера наОК СКС пзпосно је 232.000 двпа ра. Председник ОК ССРН, прсд ссдлк ОСВ, секретжр ОК СКС, ссдик Извршног савет* СО има ли су месечиа примања од Тјгто шестн пуг птеђу Параћинцима 237.600 динара, а предсгднмк ОК ССО 216.000 динара. Ово су лкч впћ” протсже јужно од „Врапчапа". „14. Јулн” запосео је ссверо нсточни дсо Параћнна, сесерпп дсо припао Јс месноЈ заЈслпицп „7. јул". Цснтрално подручјс града јс под „патронатом” месне заЈедккце ,,Цсн тар, док ,,9. маЈ” запрсма простор под нмсно.м „Глоџак”. „XI копгрес" сачињава нассље „Ново ссдо” н Јужнк дсо „Глоцака” ии дсо града бићс у осмс мссне зајсдпицс а Југозапад надлсжности „Даиково” м. н. СА ПРИВРЕМЕНО ИНОСТРАНСТВУ договор смиг дша Како до радно! мсста, како до ио словиог простора. како н у шта упа гати п уопште, шта паше људе запошљсне у иностранству, очекуЈе при повратку у зсмљу, мо!>и ће да се чујс иа састашшма, коЈи ће се Једнако, внше детаља и закопску. ратак могу чути у ЗаЈедници запош ллвања н у Општииском секрстаријату за прпврсду, сваког дана док боравс у Параћину. Плани. м. м. Послелил посета друга ТИТА Параћииу, Бупрнји п Светозареву 4. вприла 1972. године, била Је за разлшсу од осталих приа дужа званнчна иосета радннм љуаима средњсг Помордвља. Тог аирнлског дана 1973. голине иа станичиом перону у Пвраћину окупило се исколико хиљада граВана, хоЈн су чекали да најдражем гоупуте добродошлицу. .плавог воза”, другу ТИТУ п његовој супрузи Јобзнкл предааи су букет цвећа пноннри СИЛВА ПЕРИН и СИНИША МЛАДЕНОВИБ. У лме граГана пзраћнпске опипинс друга Тита п његовс сарадннкс и гооте поздравпо Ј8 председннк СО Параћни ЉУБОМИР ОГЊАНОВНП речн ма: „За Параћнн, храд са богатом индустриЈском траднцпЈом н бројном радиичком класом, Једннствен је доживљаЈ што Вас можс данас дочекаги п широким срцем својих грађана најтоплнје поздравити као нспоколебљпвот Сорци за самоуправна права и бољу будућност радннчке класе, као борна за братство и Јединство народа ЈугослввиЈе. Вашу данашњу оосету средњем Помправљу ценнмо као Још Јсдан израз Ваше безграничие љубави према радпим људима, граБапкма и омладиии, коЈу испољавате па сз^ком кораку свога жмвота и рала''. Захвзљујући се иа топлом и срдачном дочску, друг ТИТО Је рскао: ,.Познат<> мп јс да јс Параћии старо нпдустриЈско мјесто са бројпом раднн чком класлм. којоЈ Још јсдном жслнм много успјеха у будућпссти. У том поЕледу жедим много успјеха радкичкоЈ класи н свнм 1рађаннма Пара За штедне улоге јамчи држава,- која одум ире. Раливојс Бојичиђ РАЗРЕШЕЊА И ОСТАВКЕ ПОСТАЋЕ ПРАКСА Оно што јс до еада рсчено о кадровскоЈ проблсматшш може да сс изразк Једиом Јсдином рсчсипцом - положај прпврсде Јс крптсријум окснс рада. Совсз комуннста има снаге да прсвазиђс гзкво стањс, нс са.мо у овој области нсго и иа свнм дру (КМ КЉУЧНПМ ДСЛОВИМа ДруШТНСПО-ПОЛНТИЧКОГ Ж1П.-Ота. Потрсбан Јс всћц стспси одлучности одговориости н нницијативс у кретнпх акција. Идејно-полнтичке ључујућн оставкс и покрстању и органмзоваљу кони друге мсрс одговорности, укразрешеља с функциЈв, мораЈу да постану саставни део праксе Савсза комуниста ра дн заоштравања коикрстнс појединачне и колсктпвне одговорнбсти. Ллн мерс које ћс да сс примењују. ОдлучниЈе се мораЈу извршаватп. На одговорним местима у Савезу комуниста и друштву мораЈу, у миого всћсм броЈу, да буду раднпци из удружсног рада и други ствараоцн који зиасе боре с дапашњим друштвсннм гфоблемпма. ДВСЕЗИ сивидаи ЗАКОН У нашоЈ срсдинп се можс без последпца, зато нико ие одговара, прибавити свакоЈако уверењс нлн потврда од лажног развргнућа породице и лажног пркјава мсста станов&1Ба и сл., иа оспову коЈнх сс може обезбедитн матсриЈална и друга корист. Наракно за такву услугу следи протцв услуга, Нс треба ин говорити о томе пгта свс то значн у погледу незакошггог стицања права н правилног о.хлучнвања у самоуправним органима, судовњма, и другим оргаипма. Савсз комуннста мора имати јасан друштвсни и полнтички одиос прсма поспоцима таквнх и слнчннх дсформација друштпсно-полнтичког снстсма. Судовн. оргаии управе, мсснс зајсдццс и другн оргатН1 ЗДуи:тисне самозаштитс имају нскл.учипо дужпост да доследио спроводс законскс пронпсс. Благовременост, сфнкасност и објективиост органа управс, оргапа гоњсња и правосудпнх оргаиа, њихова самосгалност, прсдуслов су остваривања уставносш и законитостн. Мајсфикасннја браиа покушојима кршсња уставности Јс даљи развоЈ самоуправне демократиЈе, јача њс и остваривањс дслегатског и самоуправиог систс.ма и учвршћивањс владајућсг положајд радничкс класе. 1 11 здкљужи - БЕЗ 01ЈЕНА Вслики број ца.ма органа п закључака, донст иа ссдни' организација ц послат при вреди иа равматрањс остао јс без нужног реаговања и повратног одговора. Да ли онинакојесезакључци одиосе, исте не ре ализују јср сматрају да можда имаду бол»а решења? Имајућп V виду да <е ситуација .погоршава, очигледно је да сс боља решења< ппак пе налазе а закључци не реализују. А закључци без промеиа, које и чине н>ихов^ суштину, заиста остану само слово на папнру. ШШИГИЧКЕ МАКЕИИЕ — Имати заједничку славу. прошлосКарикатура: Зораи Живковић
КОМЕНТДРИ 22. ЈУЛ 1987 31 • БРОЈ 339 ОТВРРЕНД СТРАНА ПОРТРЕТ ШТОФДРА ЈЕ |ЗАСЛУЖИЛД ПОМОЋ ЗАШТО СЕ РАДНИЦИ ЖАЛЕ РАДНИЧКИМ СУДОВИМА ЛИСТА АКТИВИСТА V стратсгији дугорочног друштвсно-скоиомског ра звоЈа рсгиона од 2005 годнис коЈа јс Још у фази Јавнс расправе свидснтирапо Јс рслативио заоста|ап»с приврслс општине Параћипа за приврсдом рсгиопа. Кала Је у пнтању тскстилна индустриЈа свпдситно Је заостаЈањс опс радпс оргапнзацнЈс за текстш1ним оргаспзациЈама у зсмл>и п Рспублнци, но стојп Ч1Н»с инца да јс фабрика Штофога у Параћипу као јсша од посећих органнзацнЈа у зе.мљн после рата била т нор финапспрања миогих кзпацнтсга којн сада оства рују бол.с рсзултатс. ЈЈс бп смело ла сс заборави да Је потребио дсо оиога шго Јс ова оргапнзацмја у лргге \лож'нла да се врати сада када јс у тсшкој сктуацнји Спгурно јс да су срсдства охтазила прс сг.с1а прско Рспублнчкпх органа па јс псопхотно да <с нсгпм пугс.м и дсо уложспог врати па пстн нлн слпчан начин. Здравко Фплиповић СЛОБОШ РАЗМЕНД РДДД Изјашњаваљс радних људп ца зборовн* ма о обн.\ш и намени срелстава за заловољ?|Ван>е заједничких потрсба и.ма још твек изразито формални карактср. јер пије ос лоњено на јасно и конкретно лсфпнисане програмс и плановс развоја Отгда није ретко мишљење ла су то средства која тзнмају СИЗс претежно за спојс слгжбс. а пс за рсдован пал ових делатностп. бсз чнјег доброг рада и развоја нсма напрстка. Зато је свако пптан.е изналажења п гтвр ]?1Рван»а елемената слоболпе размене рала прво питањс којс се мопа V лаље.м постхг пку трапсформисан»а СНЗа па алскватан начпн разрсшитн Нада Јоваповић ,ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈД‘ ИМД СВОЈ „СТДНДДРД" На .одсљењими гдс се продаЈс слсктро-снсргегска опрс.ма у продавницама у нашс.м граду можете наћн ка.мплстнс елсктро-ор.манс са двотарифпн.м бројплом. склонком и свим онн.м што јс потрсбно да бп се само уграднло у објскат. .Међутпм. ако и одлучнте да купитс Јсдан такап орман л.убазпп продапац ћс вас обавсстпти да то пс чнппте јер наша Елсктродистрп бгциЈа не дозсољава њнхову уградњу. Имају онн друге дммснзпјс п тс ормарићи мора пско прнватно да вам уради. Изпснађснп овакг.нм сазнањсм риспнтујс.мо сс ко свс пронзводи ове ормарпће, а то су „Енсргоинвсст'' из Ирпштинс. „Донат" из СловсниЈе, „Радиик’’ из Пмрота. „Монтср” из Ннша н други. Зар )с могућс да сви ови слсктроор.манн нмсу добрп. а да су јсдино добри онн које ћс да оам паправи приватник нз нашсг градс, можда уз то и радпик ЕлектродистрпбуциЈс? Постојн ли Југословснски стандард шта, ти ормарнћи свс трсба да са.тржс? V доста непрсцнзном одговору на ова постављсна шгганл ЧЕДА БРАНКОВИ11. тсхнички руководнлац у Електроднстрпбуцпји пзмсђу осталог кажс да овн ср.мамп трсба да садржс опрсму која Јс прсдвиђсна прописо.м. Ако то свс може да станс у ор.ман он можс п да сс уграђује у објскат. Нсзнамо само знаЈу лп тс прописс произвођачп тих ор.мапа? м. ж. РАДНИЧКИ СУДОВИ НЕ МАЗЕ Мпого сс говорн да судов.т улргженог рала „мазе** радпнхе, н да је практичио пемогућс 1131‘.'>»гтл по сао због исрада. Мсђути.м, истина јс другачиЈа, констатуЈе сс између осталог у нзвсштају о споровпма на релацији радник — удружсни рал. Осај матсрнјал Је разматрхта . и Скупштина општннс на својој пос лслнзоЈ седннци. Шта се нзчеђу есталог каже: У току године пред Осиовнич судом удруженог рада у Крагујем цу рсшавано је 21Х предмета у ве зи са повреда.ма радиих дужности. НЕАКТИВНЕ РАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ (1) Пише: Богоје Лазић НЕ МОГУ НЛН НЕ СМЕЈУ ■ У цп.љу заштите и осткарипања својих самоуправ них права радницв у основној н друтим организацијама удруженог рада имају право и дужност да вршс самоуправну радничку контролу. Устап СФРЈ н Закон о удружеио.м раду утврђуЈу да сс самоуправ 1>а радипчка контрола остпарује па три начнна: нспосрслно. преко ор1лна управљан>а н поссбиог оргснч самоуправнс радпнчке коитролс, (»лбора, компсиЈс). РазвоЈ социЈалнстпчкнх са.моуправ пнх олпоса наметнуо Јс потрсбу за разнијаи>ем таквлг систе.ма друш- >иснс коптролс у комс ћс се тсжк штс тс контролс налазитн у самом улружспом раду. Основпа функцчја самоупр.тБпе ралпнчкс к- ‘потс Јс заштпта самоуправнгт । |(ка ралиика н друштвеис СВОЈ1...1-. Пракса н доса.таипћа пскуства по казују да сс самоуправна ра итчка контрола неловољно и нссфикасно остварују, одкосно да ниЈс свуда оставила своју улогу. Самооуправпа раднпчка конгрола у пракси сс углавном остварујс лс .товаи>см поссбпих органа самоуправнс радничкс контролс, (одбор, ко ■мнсиЈа), мсђутпм, у право.м реду трсба ту контролу ла остварују ра динцп нспосредио, а затпм прско органа управљања. Практични проблс.ми у остваривању са.моуправне радничкс коптро лс су бројпн а као наЈкарактсрис тичнијп могу сс мавссти: испруилн>с стручнс помоћн, неактнвност чланова органа са.моуправис раднк КОМУНАЛНА ХИГИЈЕНА ДА ГРАД БУДЕ СВЕЖ Разматрајући Информацију о сган,у ко.мупалнс хнгнјспа Скупиппна <>п1ит11на јс усвојмла оиератпшш програ.м коЈн иајпрс обавсзуЈе рад пс организаци|е ца наЈ.мање јсдно.м у шсст мссспп дстаљно урсдс сиој г.ростор. ца га озелсис и рслооко одржаваЈу. Слнчну обавсзу цмају н кућин савсти са простором око сбг.Јпх стамбсних објската. Грађсвннари и нзвођачн разова м.орају да прописно оградс градпл« ште II спрсчс растурањс матсриЈала. ООУР „Зслскило” јс у обавсзи ди озслсњава н пошумљава зс>нс површинс, а да всћ урађгпс парко вске површннс рсдовио одр:каиа. Комунална радна оргапизацнЈа трсба да поЈача активност па пзношсњу смсћа, а СИЗ станозања да чке контроле, избор лица за члаио ве органа самоулравне радннчке контроле коЈа ннсу опредељена за лоследно остваривање ове функцпје. СУВЕНИРИ „ИСПОД РУКЕ" Посстнти Параћнп н Српску фабрнку стакла, а пе покети суве нир. нскада. а и сада сматрзло се промашајсм Најчешће госг.ч су се днчнлн стаклариЈама у облнку рпба. Јслена, гуштсра, рода. Всште руке стакларскнх мајстора виртоу зко су обликовале врслу масу, заус тављајући Је у најнзраженпЈсл1 тре путку, па су нз фабрпкс излазпла права рсмек дсла стакларског запа та, алн наЈчсшћо цубоко у цспови ма, скрнвсна. Можда баш то дајс драж оно) „у.метностн”, а.тн снгурно ла нс бн много изгубила да у фабршгл пос тојн радионнца, а у граду пролав мица. Шта бп значио за Параћин јсдан „Бутпк стакла”! За фабрику која управо слави јубилс). гакоћс! Паравно, нс бн се ту продавале са мо ђпнђуве II украсчићи, у таквој скслузнвној радњп могло би ла буле п уннката. А бутнк, као Јсзпнсгис но место. сигурно би прпвукао љу бптсљс лспог пз хшогнх краЈсг.а. М. Мнленковић Од поменуте цифре 186 предметз односило се на тсже повреде радинх дужности за коЈе је нзречсна мсра престанка ралног односа. Од предмета којк су се односилн на теже повредв радинх дужности деведесет и осам је правоснажно решено и то: 75 захтева ралннка Је одбиЈено, дсвет вх је покукло предлога, а само Је 14 радника вра ћсно иа посао захваљуЈућн Основном суду удруженог рада. Ако је судити, барсм по ог-нм иодацнма, а они су слични и у ранн јпм годпнама, ралничкп судови лс „мазе” раднике. к не толесишу нс рад. М. II. У ПРИМЕНИ ПРОПИСА ИНСПЕНЦИЈА СВЕ РИГОРОЗНИЈА Охтука о заштити комуналнкх об Јската и комуналној хигнјснн која Јс нсдавно усвојена всћ се интензн еио прн.мењујс. Нанме од сгранс (општпнскпх) комуналних инспекго ра доследно се врши контрола и то у вншс праваца. Најпре, пастављеиа Јо раинЈе започста актнвност у погледу лагсровања грађевннског матерпјала па Јавним површина.ма н чнп постоЈсће прнвре.мспе депопије рав на по потрсби и рсдовпо воши за мсну дотрајалнх контејнсра. Омла динска органнзацпЈа нма обавсзу да фор.мира омлмдввску бригаду коЈа би раднла на чишћсњу н урећсњу града, док би о уређењу школ ског простора брннула школска ом ладипа. м. ж. НТД. То СС ДОС1СДНО контролишс и свс Је всћи броЈ грађана који сс днсннплнмовано понаша. Међутим, постоЈи Једак друти проблсм, а то је да многи грађани паркираЈ» своја вознла па зс.тснпм површииа ма, што је, такођс, кажњиво и ко* муналнн ниспекторп су за оно крат ко врс.ме изрекли 26 мандатппх ка зии по 1.500 лннара. Такођс, јсдаи броЈ грађана Је лагсропао одрсђсип матсријал зсмљу, шут и тако даљс, а ти грађанн су идсптификовани, наимс онн су у Карађорђсво.м шап цу на Карађорђсвом брду лагсрола ли помснутн матсрнЈал, што заслу жује сваку осуду. Како нам је рсг.ао секрстар Органа инспскцијс Ра до.мнр Живковнћ, ти грађани ћс морати да одвуку тај материјал, а годнсће.мо и прнјаву за кажњавањс. У ЦСЛ1П1И всћииа грзђаиа прпх иага охтуку о заштити комуналних објската, алн пма још увск нскпх којн сс неднсцпплпновано поиашају, а инспскиија ћс прсма њи.ма би ти ригорозпа. д. г. ОСВРТ ЗАР СМО ГРЗУ ЗАБОРАВИЛИ? Лстовањс па мору је свс скупљс п за всћнну породииа оно јс свс да љс. Мањи Јс број оних који ћс овс годпнс моћи да приуште двопсдељно лстовањс на обалама лшра. А опима коЈн цслог лста остану у граду намсће се питање како у гра ду коЈи пма са.мо јсдно дсчијс нгралиште дсцп ос.мнслптп летњи рас ПУСТ. Раннјпх година дечмЈе летовалшп тк на „Грзп је у лстњпм месецпма било прспуно дсцее Још из пери* сда када до Грзе ниЈе бпло асфалта била Је место где су малишанм у току лста врло радо одлазнлн ,и ту у хладу густе шуме играли се са својнм вршњацп.ма. Грза вијнс није тако атрактивна, само нс;<памо за кога за децу или ролитсље. V Цснтру за дсчиЈу заштиту кажу да нс.ма ннтерссовања да дсна тамо лстују. Мсђутњм ннс.мо сигурнп ца и малпшанп тако мпсле. м. ж. ПОТРЕБНА ВЕКА ОПРЕЗНОСТ НА ПУТЕВИМА ПОСТРАДАЛИ ИЗВОРЦИ—ОПОМЕНА ДРУГИМА ■ Теретњак у тунелу налетео на сено и при том јед но лпце усмртно, а четворо тешко повредио. V првом тунслу код Извора, 10. Јула око 16 часова тсрстњак ТАМ, иишкс рсгистрацнЈс коЈим јс управ љао Вовкца Мплснковпћ (29) нз Скорицс налстсо је па запрсгу са ссном. У нс.могућпости да укочи ка мион Је у пуноЈ брзнни сустнгао за прегу, оборнвшп путнпке са ње. На мссту Јс пздахпула Анка Борић (66) нз Извора, а тешко су поврс ћснп Рало.мнр Борић, (67), Радовап Борић (68) Радквојс Бошковпћ (69, н Живана Бошковић (71), сви пз Извора. Тсшко поврсђенн смештснн су у болницама у Нншу н Параћпну. Још једном је превоз сена на маги стралнп.м путсвн.ма узсо свој данак. Оваквс нссрсћс тнпичнс су за јули п всчсрњс часовс овог мсссца. Из сскрстарн|ата за упутрашњс посло ве познвају возачс на повсћану опрсзност, јср су чссто запрсгс псобслсжснс. М. Миле1.'КОВ1!ћ НАКОН УЗОРКОВАЊА СЛАДОЛЕДА ЗАШТС Након узорковања сладолсда од странс Општпнскс инспекциЈске слу жбс апалнзс су показале да цобар броЈ сладоледа није псправаи. Пн спсктори су о то.мс обавестпли јав ност, али бсз имеиа и лрезпмена опнх чиЈп сладолсд ннЈе добар, од НИСУ ОБЈАВЈБЕНА косно опасаи за људску употрсбу. Добро Јс што сс анализе сладолсда у овнм претоплим врс.мснњма чпни јсдно.м псдсљно, али ннје дпбро што грађани незнаЈу где га пе треба куповати. Из ИпспскцпЈске службе ИМЕНА улозоравају да ће након поновљсних узорака да забране иролзвод њу свн.ма они.ча којн не пронзсозе хсмиски п бактсриолошкн нсправап сладолед. НиЈе на одмет мало впше Јавностн у раду. ИЗ ЛИСТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА ИЗ ПОПОВЦА РЕШЕЊЕ ЗА ОТРОВНУ СМЕСУ Коначио с.мо у ситуацијп да објавимо добру вест у вези са отклањаљем помешаних адитива. На састанку одржаиом 16. јуиа V Загребу, код „Кро.моса", договорено је да се тран спортују цела количипа од 40 тона отровне мешавнне у Загреб, где ће бпти униште па. Произвођач је, наиме, утврдно да се мешавпиа емулина н сатурла не може искористптп не прерадптп у комерцијални пропзвод. Трошкове превоза сносиће ООУР „Кемосклад", а трош кове унпштавања ООУР „Ку грплпн” II. Милованоппћ ПАРАНИНЦИ ПИТАЈУ НЕСРЕЂЕНО ЧУДОВИШТЕ Чија је то обавеза, да сс корито реке очпстп, бар јед ном у десет година. Мпшље ње постоји да би требало очнстптп бар онај бетонски цео за водоток који је иосе бно бетонпран, а сада је пун песка и земље, тако да се воденп талог расипа по пелом корпту п представља пра во цесређено чудовиште. Да лн наша радна кому-налпа оргашоација може то ча ради или це може? Гојко Боројевић Кад се темељ дрма, уљуљкује ее врх. Мнлован Вржина Нључна места иладима Стеван Милупшзвић Огромпо јс пекуство коЈе у свом лггогодишњсм друштвено-полптичком раду п.ма Стссан Милутнно* впћ, пснзпонср, бивши руководилац прппрсмс Ткачннцс у Штофарн. Те шко јс иабројатн свс функцпје н активностн у коЈс јс бпо укључсн, Б.чо Јс вишс пута прсдссдник Радничког савста у овоЈ фабрппп, члап Плснума Снндиката ЈугославнЈе, Члан Општинског н Срсског ко.мнтста СК, прсдседннк Удружсња пе изноисра, сада прсдссднпк Скуп штинс СИЗ-а дечнјс заштите. — Иако јс рзиије било тсжих ус лова за рад н.мам утпсак да се рапнЈе са вишс воље радило, кажс Стсван Мнлутпиовић. Гледајућп са став Скупштиие СИЗ-а лсчнЈс н со ипјалнс заштнтс запажа.м доста мла днх људн, а мнслим ла би тако трсбало да буде па свн.м нивоима. Позитнвио бн бнло да свака кључ на мсста зауз.му млађн људп алп Јс прпсутан бирократски одиос да сс- нски старнји другови тешко одрнчу својнх фотсља. Стспан МилутиИовнћ Јс за свој рад н апгажовањс у друштвено-полнтичким оргапизацнјама впше пута одлпковап. м. ж. НОВИ ИЗВОР ВОДОСНАБДЕВАЊА Почело коришћење артерског бунара Почетком јула у снсте.м бо доснабдевања укључен је и артерскн буиар који се налазп код Штофаре. У врс.ме пу повећапе готрошње воде повп пзвор обезбеђује. око 9 лптара воде м секундп; саз нали с.мо од Станојла Радој ковића, дпрсктора параћинског „Водовода”. М. Ж. Аутобуси све већи изазивачи удеса Прсма пајнопкјнм нпформацијау.а нз Савсзпо сскрстаријага за уну трашњс послове у прво.м тро.месечЈу овс годннс иа путсвнма нашг зе мљс догодила се 21 аутобуска р.ссрсћа са всома тсшкн.м иослсдицама, У овнм нсзгодама 44 .чнца, су псгинула, а 294 Јс задобило тсжс н лакшс поврсде. С обзиром па сис .масовннЈу орјентацнју елшовшгштса ца корнсте услуге јаипог прум ског прсвоза сва прсдвнђањз пока зују да иоисћана онасност од но1>их аутобуских у-»сса особито у псрноду вс-шкс фрсквсицнЈе на путсвима у врсмс турпстичкс ссзонс, објсктивно постоЈв и да греба анга исовати све друштвене субјекте на поЈачаиоЈ прсвснтнпно| акпиЈн. (Танјуг) ЕПИГРАМ Кад мудра власт на неког. знаЈ повпсн глас — повисн му н положај.
СУСРПН 22. ЈУЛ 1987. • БРОЈ 339 УДРУЖЕНИ РДД СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА НДЈБОЉИ МЛДДИ РАДНИК У СТДНЛАРИ Томислав Дцнпћ, топар. најбољи младн радник само управљач у Српској фабри ци стакла. Најбољи мсђу 800 омладинаца колико јс тзело учешће у овој традиплоиалној акцијп. Томислав јо хемијски тсх ничар и радп на једиом ол пајтежих радних мсста V овој фабрици. Бити топар на лннији 5, како је попгча рно зову, значи бити мобилан за читаво радно врем?, а грешкс нису дозвољенс, јер се ради са гасом На свом радном месту са посеб ннм условнма рада просечна температура је преко 40 степенп. Али свс то као да му ие смста да будс и најбо л>и радник п предселппк омладнне у својој смснп, члан СК и врсдан активиста у родном Крежбтгнцу. ’ — Непрекидап процес про пзводн>е п овакви тслови ра да донскле отежавају рад о.младине, али ми настојимо да се п поред свсга окупљаМо и да радимо, кажс Томнслав. Запажамо да млади неће у Стаклару најпрс због лнчног дохотка, али се, ипак, надамо .да ћс и ту нсшто да м. ж. Нови двомаслинасти' • Први сусрст са воЈничкнм животом у регрутром пентру ВМА • Прегледи код врсних спепиЈалиста Војне медицинс п дружење Пећ другу годипу заредом параћннска општииа са околином мес то у Регрутнсм Цвитру ВоЈно-мслишгнске акадсмиЈс добнЈа у .мсссиу јулу. Прошле ГОД1П1С Је то био почетак, а ове срсдина наЈтоплиЈсг мссеца у годиии. Једна од група се па пут у глап нн град наше зе.мље отпснула 14-ог. а друга 15-ог опог месеца. И првог н друтог дана испрсд зграде СО Параћнн пста слика. Маса младпћа у ишчекивању поласка за Београд месртпљпво очскујс прозивку. Пошто су младнћи заузели своЈа мссТа, караван зелених аутобуса Јс могао да крсне пут наше метрополс. После пздржанс врућине н прз жог пакла, у иначе улобним аутобу епма, Параћпнцп су бпли у обавези да своЈе стварн доставе на пега љ*н преглед. Наравно, алкохол јс био краЈње непожсљаи. Све до 19 часова на располагању Је бнла про сторвја ВоЈнпчког клубз, где се мо гао погледдти телевпзнЈскн програм. Након тога, по всћ \тпр1>е пим групама у пратњи зоЈпика — груповођа отвшло се на всчсру. Хрз и» умерепа, оиаква каква Јс потрс бна да се јутарњн прегледи могу слровести на најбољн могући иа ЧНН. -’Јутру устаЈање — воЈннчко, ша ле нема Уследили су аатим рутин схж лабораторнјскн л остали прсгле ди код врсннх спсцијхлнстл војне медициие. Иако млади у напону спа ге са много животног слапа ннсу баш свн стоичкп могли да потесу иапоре које Је захтевао Један овлхав поглед. Неколпцина Је поклек цула код вађења крви, алн и та препрека Је убрзо била саптаддна, Код психо-тестова валало Је зо1.-азати своЈу ннтелпгсвиију у прлво-.! смнслу те рсчп. НаЈвећа награла п најбол.н дск аа заборав тежих трепутапа јс знави чио саопштење нл коЈнх већина са зиаје да Је способна зз служење во Јиог рока. Некп од овогсдпшњпг регрута ће на олужлвање часнаг дуга према домовннн већ по.тови вом септсмбра. Драган Јоваповнћ СРС „СЕДМИ ЈУЛИ” ПРИПАО ДРЗИ" У ПОТРАЗИ ЗА РАСХЛАБЕЊЕМ УСКОРО НОВИ МОТЕЛ НА АУТО - ПУТУ ■ На последњоЈ’ седннци Скупштпне општнне донета је одлука да се стамбени павнљон у насељу „7. јул” пренесе па употрсб^, без накнаде, без права располагања Радној орга!шзацији „Грза-Турист” из Параћииа. — Посло дБОГОДНшњег усаглашааа иа стлвова коиачно Јо донста одлу ка да пам со овп обЈскти пренесу, д V циљу адаптвциЈе у могелскп ко мглскс па аутопуту коЈн Си био опасан жкцом, каже ткм посо.шм Зоран Вељковнћ, директор РО ,,1‘р за — турпст”. Међутим тачпо Јс и то да ова оргапизацпЈа не може сама да нсфтшалсира алаптацпЈу која ћс на базп идсЈног рсшења да кошта око 1,3 мнлпјардс иовпх ди иара. Стап наше оргаиизацнје, као II цруштасно-полнтнчкс заЈсдштс Јс да ћсмо морати да тражнмо по моћ иског Јачег партнера у обласш туризма као игго су Гснекс, Ко.мпас н Јутотурс да заједио са њима на базн доходовннх одпоса изврши мо адаптациЈу. Напомпњем и то ла су обЈсктп пос.тсдњпх годину дана нопад|«утт1 и палазе се у лоста ло оп'м стању, тако да ћсмо морап« ФТМ „ПРОЛЕТЕР” УГОВОРЕ ИСПУЊАВАЈУ ПРЕ РОКА Фабрика тскстилннх маши па н процссие опреме „Про, лстср” овс године има веома амбнциозам план произподње којп ће цснећп пре \;а резултати.ма постнгиути.м V прво.м полугођу овс годи41111111111111111111111111111111111111111111111111111111111’' „КАПРОМ11 КОНКУРИШЕ НАКУПЦИМА • Раио воће и поврће произсоћа ча пз Македоннје, ЈсфтиниЈл Је и до 40 одсто од локалннх пнЈачних цсна. Зсмљораднпчки ипдустријски комбинат, „Скопеко Поље” ООУР — Труда, „КЛПРО.МЛ'' отворио Јс недавпо своје представнипггво са сто вариштсм у Параћнну. Оспорнз де латност овог повоотворсног предста вннштпа, јс трговнна, — спабДсиа« ње раиим воћем и поврћем, Параћина и шире околинс. Истопремсио, послалицп оког представипштва, одавдс из Поморавл.а сиабдсва ју тржнште Максдоннје л;нво’! стоком. Овај лсо посла реалчзују у заЈедници са локалиом Зем корадиичком задругом „7. Јулп”. Цепо раног воћа и поврћа, које „Капром” пласира, прско Ј:ока.*те трговинс, ^тоститељства ресторана лруштвснс исхрапе, као и лирсктпо у самом стопаришт^’, Јефтмније су чак и за 40%, од цсна >1окалног тржпшта. Параћии је отворсн град, каже днрсктор „Капромовог” зрсд ставинштва у Параћину, Борикојс Еожиповнћ, па очскуЈемо ла ћСмл ускоро добнтн и сопствсии простор и тезгу на локалноЈ пнЈаци, где ће мо снгурно, зпатно ннжим цснама ових производа, коЈе овдс као уосталом и шром наше Зсмље, ло сата успешно и без копкурсиције дикти рају, накупци — прекупци. Љубиша Цветковић не бнтн пспуњени. Како су нам реклп V ФабрЈши у току првпх шест месени ове годпие раднн колектнв је настојао нс само да остоарп протгзводне планске зада тке пего н да купиима нспо ручс опрсму прс уговорснпх опрема. Тако на прнмер тек стилног фабрнци „Преспатс кст” из Ресена у СР Македо нијп паручпа опрема V врел ности од 140 мплиона цспоручена је трн месеца пре рока. Текстилној индустрпји „Интерплст” Брчко, „Рубнну” Крушевап Текстил ном комбннату у Загрсбу п другпма испоручена јс опрс ма у вредности од 360 мили она динара такође знатно пре уговорсних рокова. Д. г. да оргаиизујсмо комнспју за примо предвЈу обЈеката, како би се вндсло са чнмс се располажс, истт.че Зорап Всљковић. ПдсЈни проЈекат за ддаптацпЈу пивиљона у иасељу „7, 1у.Т' КоЈн јс фннапспрала „Грза*' ну.дн могућ иост да сс 6 смсштаЈних навиллла ачаптнрлју тако што ће сс до5ип1 140 лсжаЈсва у Јелнокрелстннм к двокреветпим собама. Об|Нром ма постоЈсћс стањс то ћс битн доста крупан захват. ПостоЈећк ресторзи би се такође алаптпрао кзко бн био Још фуикционалннји м добко пову тсрасу. Нужпо јс да сс изгра лс два млња обЈекта гле би бнла смсштсна рсцсппнЈа и котларпица, да сс урсдс нове комуиикациЈе и урсдс простор за камп н паркпра лиште. Нужно Јс оплсмсннти и шу му која Је послсдњих гозина лоста ссчсиа и иалазк се у доста Јалчо.м стању. Свс ово ако сс бржс ралп кошта 130 .мнлнЈарди старнх дннара, а свако лаљс оллагањс лиатпо повсћава исиу коипања адалтацнјс. Лко сс зна да би се улагзњсм ових срсдстава добио мотел ип Еиропском иивоу и лопео вслике причотс параћннској пркврсли нма миого оп равлања да сс са тпм што ире започис. У ТРИ ГРАДСКЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ТЕВ0Н110015. ШША ПТТ предузће у нашем граду завршава радове на увођењу тслсфона у већем броју домаћинстава V нашем граду. Ради се о меснпм зајсдпицама ..Врапчане”, „Бран ко Крсмановпћ” п „7. јул”. У новим мссинм заједшшама треба да сс реалнзују 230 Vговора од чега јс до сада рс алнзовано око стотнпу а до половинс авпуста очскујс се да свс уговорне обавсзс којс се односс на увођење кућппх телефопа буду испун.е 11е. На питање ла ли у Пошти нма још слободних бро јсва, односно да ли грађанп могу да сс и дал>с јавл.ају иа телефоне дирсктор Мир ко Јовановнћ јс рскао да јс постојсћп капацнтст ауто.мат скс цснтрале у Пошти потпуно пскорпшћсн и да внше слободних бројспа пема, п по његовој оценп нећс нх бнтп још пајмањс за годину дана. Након тога очскујс сс даљн развој н увођсњс новог система у Пош1н, Д. Г. ОМЛАДИНСКА ЗАДРУГА РАДОМ 00 ОЕОАРЦА □ У омладинској задрузи У иашсм граду момснтално ј‘с учлањеио 1.100 задругара. То су омладииии и омлацннке углавном средњошколци, студснти и пезлпослсна лнца из наше општипе. Оволики број задругара омогућава Омладинској задрузи да прнхвати све врсте послова које нуде организацијс удруженог рада. на да иађс посао у пољоприарсди. У току су прсговорм са ралном ор НаЈвсћи броЈ омлздииаца — за.т ругара, ових дана ради у Српско| фабриии стакла. Псто тако вслики броЈ младпх радио Јс на путеви- ,ма, и то оие постове коЈе им је повсри.та Самоуправна иитсресна заЈеднпца за путеве. ТаЈ посао Јс псћ зпвршсп на обострано задовољ ство. Јсдан мањп броЈ ом.тадннки рплп мп мору у угоститсљским обЈе ктимв. Како нам Јс рскао Дсјан Бн бић прсдссдник Скупштипс Ом.тади нскс задругс, омладинци задругари могу дксвно да зарале од 400.000 ста рпх динара до мнлиоп и пстсто хпљада, а има послова где можс н вшпе да се зарадн. Исћн броЈ ом.тадинаца моћи ћс нарсдпих да 1анкзацнЈом „1. маЈ” око упошл.а оап>а наших чланова иа ссзонским пословима у пољопрпврсдп. Интсрс СОПВП.С младих за рал је велнко. прата нише Залругс су отворснн снима коЈн жс.те да зараде повац за цспаран, лстовање и набавку књи га и прнбора за нарсдну школску годнну. д. г. НАШЕ НАРАВИ П0М0Р18СНЕ ИНА0И1Е Лет1ћс јс прс поднс, сунце једиоставпо пржи све на зе.мљи, али то као да пи мало не смета срсдовсчмом човску и отреснтоЈ ссл.анки. Всћ луже времена, онн Једно другом обЈаипмм|у нешто са оштрим гсстикулациЈама ргкама. ,Ама слушај ти човсчс, нсћу бре да развгопарам сас тебс. Ти си мо Ју њнву трнпут бециклом прсгазио. ез ти јасно брс ”, жучно Је објашн.авала вндно узб\ђсна жена, ,.И за ово ћу те тужим па иек кошта кол’ко кошта, па нск сс прпча после по село да те суд казнпо'1, опст Је пркосно говорила ссљанка. Ип сељак ниЈе жслео да ЈоЈ останс лужан: „Прс неко ксче бсшс тн слава. Цео ноћ Ја ис мога да заспим. Пропирим кро:> псниср, а оно ви шрате, ајле то, а/ нсвате .Извнни, рсче да и за ово Каже он. пишс у има казнп, И да вш”. I’ многп брс гласно ал’ мсни алпокат мог’ да тс тужим. закон ла и за опо вндкш 'оћу, очнју СТАРА ПАРАИИНСКА АРХИТЕКТУРА КУЋА СА ОЏАКЛИЈОМ ЛЕТЊЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ (1) ПИЧ8М0 - ПА ДОКИЕ СТИГНЕМО Овај рефсрат који гро.могласно исва Сеад Мемић — Вајта, а невуши сав радни народ, звучи оптимистички. јер на кра^ каже „на море стићићу”. Но како су морске цене такве, да се од њгсх добије морска болест, многи ће остати. ради финансијског здравља, у својој ктчици и кадици. Кад смо код рсфрсна. јед на моја комшика, толико се саблазнила над овим ••ничим” да је преживела лаки соча ни удар. Међутим, пре некн дан када је гледала „Иневник'' на телевизији и видела да се један скушитичскц де легат нрсзива Куроња, \скликнула је као и тнца .Л-та.'! ти презњие". Иначе но параћинским /,ч лоарњиа причају се оа';не приче. Једни тврде да ћ' Па раћин ц Шабац потписати по вељу о трајној сарадњи. дск други добацују, само ако Је динство \ће у Иругу шг\ Они највсћг' оптнмисти / де да ћс Всселин Вујовић — Вујо, доћи да лично и бсс платно \чн рукометаше »'• ћсг рукомстног клуба .Једии стео”. Прича се да ће Шаба чка ..Металопластика'^ изгра дити лимене запушаче за све стакларине боце које трентт но звоје нразне на релацији Параћин — Главица. Иначе из Костолиа стижу нспово.гг нс вести. Параћинч неће внше испортчивати хгаљ. Ма ко их ииииа. овдс је иначе чоигларнија Крека и гањски \гаљ Има још ессти. V Моравн пибе трснирају лсћно њгиваче. М .Илнћ Овог лета преовлађује боја мрка — капа. КУПАЊЕ УЗ СОПСТВЕНИ РИЗИК Врсли Јулски даии прнмораваЈу Параћппцс да се расхлађуЈу свуда н на свако.м мссту. Док сс стармјм злдлвољаваЈу лавором хлалис оодс, туширањсм, млаЛ11 сТановнии.ч нашег града обнгравају Јсддн базсп и дивле плаже. Затоорени Оазеи спаким даном Јс тссниЈи, па сс спас тражи наЈчешће иа „Језсрцсту”. Нскала чувска птажс као што јс „Буљанка’’ на Моравк, Јаружица, Мали и Великк Јаз што због рсгулациЈс реке, што због запуштсности, а понајвншс због загађења, нала зе сс у другом плану. Прсостајс Јсзсро са свим ризиком којн купањс уз градску дспоикју доиосн. Не тако давно бнлн смо свслонк обољсвања купача са Јсзсра од разннх кожних ннфскциЈа, а Јсдио г.рсме је и употрсба рнбс тамо упсцане за Јело била заорањсна због паитљичарс. Ипак, врсли јулски данн (и ноћн) победкл« су опрсз. Купача Јс свс вишс а зпаннчинцн нли ћутс млк су исдовољно активнн да у оквиру спојнх обавеза на заштнтн здравља учинс вишс. Послсднцс се тск счскуЈу. М. Миленковић НОВ — А ВЕЋ ЗДПУШТЕН ПДРК У овим лстњим данима свака хладовкиа добро дође а њс но праонлу нма паЈвишс у парковнма, ко111, ако су лспо урсђсни, љулима пруЖаЈу приЈатпо уточиште за одмор и рслаксациЈу. Наш наЈвсћн парк у граду код Халс спортова управо прсдставља примср неурсдиости и нашс нсодго иорносн! лрсма ови.м зелснн.м оааама. У иарку нсма нк Јсднс корпс за отпаткс па сс оне иа.тазс разба каис око клупа и па трави која, узгрсл буди рсчспо, ннК нн покошсна. С обзнром да за сада тс отпатке икко не чнсги, парк личи на ђубрнштс. Доста от па.шка лсжн н порсд ограде бвзспа, па Јс слнка још ружниЈа. V вечсрњнм часовима у парку н.шда мрак а поред урсдно постављспс расвстс јср пста — нс радн. 'Гу п тзм-ј могу сс срссти рсткн заљубљсин наровп па клупама алн о нскоЈ масопип|оЈ посетн нсма нн говора. Била бп пс.тпка штста да овај парк останс запуштен, поготово ако сс зна, да јс слојсврсмсно бнло право задовољство боравитн у њсму, а.ти со он тала бољс одрЖАвао н ниЈс умнрао од прљапштинс као сада. Мирослав Чопа Иа самом углу улица Жипкс Дам Јановнћ, и Бранка Крсманозића на лази сс Јсдна од послсдњих тнипчнлх прпзсмљуша ба.тНанскг архнтектурс. Куђа Је оокрнвеиа сровом иа четири иодс са ђерамндом. Прс пуштсна стрсЈа са трп страпс опшивсиа даском. V одс.тсн.има ч иас су на п.тафоинма шјшобип. Такођс лостоји и оиак.тнја само су отворн зазидани. Архнтектс пз Завода >а заштнту споменика културе из Крацјслца препоручуЈу да сс прс евенца.11101 ук.тањања зградс узме комллс>нз техиичка докумснтацнЈа. М. М. Бранислав Бокић Кан СТВЛРНО НЕФОРМАЛН© ХИТНО ПРЕСЕЉЕЊЕ ФТМ „ПРОЛЕТЕРД* — Ниједаи страни партнер не жели да разговара са ,.П.'ролетером” ондкав кг<кав је и што прс трсба размишљати о његовој дислбкаиији, рекао јс СлобОдан Живаиовић директор удружсња текстилно-.машинске опрсмс на седнпци Лктива привредника. Карккатура: Мнлорад Сн.мпћ
МЕ ЗД1ЕДНИЦЕ 1В№ —: СЕЛО - ПОЉМРЕШ’ ИЗОШТРНО ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ,БРАНКО КРСМАНОВИК’ БРИГА ЗА ЧИСТОЋУ Комунална хигијсна. одржавањс ста.мбених зграда, проблсм водоснабдевања, акцпја „И.маш кућу врати стан” су са.мо нске од тс.ма о којима сс расправл»ало на нсда впс.м састанку Прсдсединштва Скупштипс Мсснс заједницс V годинп чистоћс, како јс назвапа тскуће 1987. лсто. У реалнзацпји су укљученс 1-отово све структурс пз овс Месне заједнипе ц први рсзултати су свидентнн. Душап Ристић ПЛАНА ДОМ КУЛТУРЕ КРЕНУО Дсвсти жнти као јул 1987., годипс, трсба забслезначајан дату.м за мссну заједпицу V Плапи. На ц.ме тог дана јс знаннчпо почсо ископ темсља за будућп до.м културс, јср јс ти.ме почсла изградња истог. Радовн сс за сада изволс углавно.м у сопствсној рсжијп месие заЈеднцце ангажоваи>с.м мсханнзапијс п радном снаго.м одужсијс.м мссног самолоприпоса, а уз стручни надзор грађевинских стручњака. Овакву вслпку с.мелост плањана да сс прихвати ипвсстииије која у ово.м трспутку изпосп око тридссстак старнх мплпјапди динара- Трсба поздравити и пружити пуну по.моћ II солпдарност шире друштвсис зајсдницс нашс опигпшс н ваи ње. <К. Вскпћ ДЛОЖДАК ПРОБЛЕМ П0ДЗЕМНЕВ0ДЕ Подру.мскс просторсјс објекта Мсснс I зајсдницс у Глождаку поплављенс су подзсмнн.м вода.ма- које су почеле да пзбнјају. Овај пробле.м .мора ла сс рсшава зајсдно са оперативнп.м одборо.м за пзградњ^ I- • улпца п капалмзацијс. јер јс објекат граћен •средстви.ма мссног са.модоприпоса. ,4. ЈУЛ” ЗГРДДА МЗ ПРИ КРАЈУ У Меспој зајсдпици ,.4. јул" у току је уређивањс простора око иовог објскта Мсснс заједниие. У поткров.љу су планиране лросторијс за дсцу предшколског узраста, а у организацији Цептра за дсчију. заштпту. МИНИ КУРС ЕСПЕРАНГА Пише: АнВелка Аранђеловић ЈЕДАНАЕСТА ЛЕКЦИЈА Познату песму Васка Попс ..Очију твојих да није” на Еспсранто је превео Велимпр Михајловић. Покушајтс да је научитс тако што ће те је упоредити са орнгиналом 8о пе екхЈбШз оки1ај \тај пе скг151и5 опкаи 1а с!е1о сп е!а ша 1оиејо 8е пе екхЈзШб пдо У1а тигај пешат с! оки1ај та1арсги5 8е пе скизШб пајИп§а!оиј пај ваИкај хгепегај петат 1ап5 8ој1оп 1гара5и5 8с пс скхЈзШб тапој мјај 511110 пепјат сп зопио ша ЈгапокШб ЖЕТВЕНИ РАДОВИ У ТОКУ ИЗОШТРЕНО ЈУППАВИЈА" ННЈЕ ПОДБАЦНЛА №■» ■ Пшеница и јсчам увелнко се слажу у силосе, а.мбаре... ■ Жетвени радови су у Јеку, а наш репортер, прошлог четвртка, у пратњи Драгана Јовановнћа, пољопривредног техничара обишао је потез охо села Чепуре. Прс.ма првнм утпсци.ма, нзглела лп су пољоприврс.тиици ЗЛДОВО.ВИИ >1 цено.м од 150 дннара и прнносом. Док смо обнлазили пшсннчна по.м павратнли с.мо до ларцелс Вслибора Борћсвића. На двалессгак ари Вслибор јс зассЈао пшеннну тнпа „Југославнја" и урод је нзносио ирско 5.000 кнлогра.ма по хектару. Рлзговарамо са БоривоЈсм Живко вићсм комбаЈнсром у хладу облнжњег дрвета, док сс за управљачсм ко.мбваЈиа налази њсгов унук Псша. будућн срелњошколац. — Пн комбајнсри мису нсзалоао љнн. И.ма довол-но резсрвннх дслова, али су брате и много скупн. Они коЈн су раниЈс, као Ја купилп ко.мбаЈнс, могу ла нсшто зарадс, међутим, данас Је комбаЈн папрсно Комбајн с.кнкс клас за класом, а „иакароши" са нескрнвенн.м задоволством пмтежу вратовс набрсклн.х иакова. СтоЈпн Илнћ Јс .млад човск и уз то прави пољоприврсдннк. О сво- „З.мајели" (ко.мбајни) бљују пшеницу јкм искуствн.ма са пшсиицо.м гопо рн: — На.ма сс нснлатн да ссјс.мо пшсннцу. Не због цене п добрнх услова, всћ због посзрнс сствс. Пра ктично двс где пус Т0К0.М годннс скнисмо жетве, Сада ћу на парцсла.ма јс била пшсница, зассЈати куи паприку. Иаравно мора да сс залсва, алн то доиоси и зараду. ЗАПИСАНО ИЗМЕБУДВА ОТКОСА Док смо недавно патроли Велпбора и ноштсно обавио рали пшснпчни.м пољима на жеталачки посао. ишлп с.мо па зани.мљиву прц Њпва и житород пс трпс чу. зађсвице и траже вреднс ру 'I По.мирење пред камеро.м нашег репортера БоривоЈ*е /Кноковић н Ве либор Борђевнћ дуго нису бнли у добри.м односи.ма због комшијскнх заћевнца. Мсђути.м, ових дана Бориво је је своји.м ко.мбајно.м бсз раз.мишљања ушао у атар ке. Длап о длан и прсд амеро.м пашсг репортсра стнар јс изглађена. По.мирењс је пропраћено ситнпм „зађевица.ма' стилу: опасан јс ои човек. Оп јс као мачка, бацаш га ,Ма па главу, а он пада на ноге". СФЕРА РЕКОРДЕРА Иза жнтног комбајна раЈио.мсрно корача Бранислав Араиђеловчћ по .т.оприврсдии произвоћач, комс ле по прнстаЈс и атрибут — робпн пронзсоћач. У внтрипама по.љоприврсдипх гс псха, стоји нкз признаља, а .међу њн.ма н октобарска награда Општннс Ипраћпп. Удобно заваљсни у „фотсљу” ко Ју Јс малочас израдно ко.мбаЈн, упо зпаЈс.мо сс са добрима саговнрнк ка Бранис.тава. Под његопим будпнм око.м и врсдпн.м рука.ма инче пет хсктара пшсннцс, хекгпр и по озпмог јсчма п чстлрп хектара шсћернс рспс. Такође, кро.мппр је из иикљао на јсдно.м хсктару, а па 90 арп се шспурп папрпка. . . Н тако рсдом. Монолог Бранислава Аравће.тови ћа, лрспричап би гласно: — Има.м дссст хсктара зс.мље. Обрађујсм још оса.м у закупу. Мп с.мо окорслн од рада. Код куће . у шталама дссст бнкопа и 150 сшпза, — Сарађујсм са „7. Јулом" и сада с.мо лспо слагали. I до лспо ПРЕД ПОЧЕТАК ЛЕТЊЕГ ЛОВА СУНЦОКРЕТИ СЕ ОТВОРИЛИ Летњи лов, који због цене муинцн Је нма све мање присталицс отвара се у Параћнну 16. августа. Голубо ли, грлице, прспслнце и дивљс птов кс, према томе, не мораЈу много да брину. Ипвк, тога Јутра наћи ћс сс у по.љу и поред бара нлЈзагрии с нпЈи, ловин коЈвма Јс лов у крша. Као и обично ред јс да сс у овом трснутку подсегимо на правнла понлшања, а счс у а сљн да спрсчнмо не.мнле догаћаЈе коЈн знаЈу зпдо пољство да претворе у грагетнЈу. Поље Јс „обучено”, ратарн еу на њлвама. Риболовцн су усрсд срсдс риболова, порсд бара рска И Јсзс ра О свнма њима трсба иолнти ра чуна кад се поли:кс пушка иа |аго грлииа које се обрушава, плонке у ннско.м лсту нлп наЈопасвије о овом лову, прспелинс којс ннкрд нс ,чс)е впшс иего до виснне човека , лобар поглел" Јс ловачкп поздрав. алв н уполорење, па мх оба упућујсмо. М. Миленкопнћ М. И се слажсмо. Али нпкад иије било тс жс псго ова два мессца. — СлушаЈ, ја гајп.м пшсш.цу, јср Је волим, али не могу и да заралим. Наводњавпм споЈс поиршкис и много улаже.м. Бсз вслнког улагања. нс .могу сс очскивати н зс.|пкп рсзултатн. Ови <|>раг.мспти из раз1оворл довољио убсд.љнво говорс о актпг.нос тп пашсг саговорннка. Док разгова ра.мо о пољопрнврсдн, Брлпнсаав Када всћ говорнмо о пољопрнв- | рсднику СтоЈапу кажлмо н то да Је ј ње:ов спн упнсао пољоприврсдну школу у Свњлајнцу н да ће наста- ' БГГГИ пољоприврсднњм ХОДОМ ПО ‘ „ружама и трњу'». Како рскоше на шп саговорпнци. Зорана Нлића су одговарали од намсре, али ран ннЈе послушао. Лел зар нс? их Зопример ЖнвоЈнн Марковић Јс пшсницу н пожално нам сс. — Јуче сам одвсзао тону и скннуо по пш; шшс у „Жнтомлин”. Инсу мн лрн .мкти Јср наводно немаЈу радника. Провсрнли смо, у Житомлину су одбацнлк такву тврлжу. Рсчсно нам јс да ако Је враћсн, то је само због нсдопустиво велнке количпне влагс \ ПШС11ИЧНОМ зрпу. Такођс су нам нагласнли, да су соремнн ла током жствс свс урале како се ни Јслан по.копривредннк не би г.ратио из н>н\ог.ог круга нсобак.т>сиа посла. Ово бк био паЈкраћи рапорт, илн ко Пољоприврсдио зсмљнште у друштвсиој својнни се не корпсти опти.мално. Прс све га, вслике површипе друштвеног зсмл.ишта сс нс обра ћују, а на обрађени.м површина.ма, по правилу, не пос тижу сс прииосц у склапу са савре.мсни.м достпгпући.ма наукс, технике п тсхиологи је. Са.мовласно загзсћс земљишта у лруштвено.ј својипи ј'с појава која датира још пз предратног пернода. Упркос иастоЈ*атћи.ма лрмнсоидпраше тсрсиа. Ако је суднти . ва се ова појава СГЗОНЈе по првим утисцимз трсба очскива- )( и'сКореп,гјС. ЈОШ \ ВСК СС ти лспс иссти са жигородних поља. М. Ианћ нс постижу одговарајућп ре зглтатп. Стање V овој об.пас ■ ти се меп>а пепрестано. Док ; сс непрестлно опвија пропес псвраћаЈа лпгштвеног .-смл.ишта у формално прав ном илп лругом поступкг, пстовремено сс појављују нова заузећа. Она сг после- ;;ппа пс само псднснпллинс, Бранмслав Аранћеловпћ г.римсћујс, истмну, да и шпва поред 1 ||>нвс ис раћа нсто. Јср све загнсн | од до.маћииа који јс обрађуЈс. Дал-е, сазиајсмо да Јс паш до.маћии ,.тс»как'’ три трактора, две приколице, јсдаи ко.мбајн и сијасет при кт.учиих машина! — Да, Ја сам свс улагао у .мсха- |<изацн|у, II тако, класЈе се а не у куће. . . прича тсчс својим токо.м, претвара у зрно. Браннслав аисгдота: К дав.зо изјапе Је иезакоинтог неморалног олпоса друшгвсних објеката којп.ма је зе.мљпште повеосно иа гправљање, кори шћење н управ.љање. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јоваи Цветковић — КДНО СДЧУВАТИ жито У СШДИШ1У копипс, суссдн су сс буишт, Јср и.м Је порсз повсћан! Иада.мо се да ' овог тта нећс бпти повсћап порсз. ' П. С. По.т>опр11чре.1пн произсоћач I Браппслав Арачћс.топић, ове као и 1 риннЈих годнна пдс на Мпре. ' Всома Је важио прнпрсмнтп скта дпштс за прпјем новог ро<а ;кта. Хколнко постојс рупс и пукогикеу складншно.м простору треба пх очиститп и затворнтн п ако треба пзвршнти н друге потребнс поправ кс на поду, крову, прозорпма. Прс упошења жнта овако припрс М.ЉСНО складнште испрскатп јсдмнм ол слсдсћих прспарата: „Егпол 57”, „Фснитротин 50 ЕЦ”, „Лкоти-ж 50'’, „Нуваи 50 ЕЦ", „Малатион користећн прописапу дозу, уз напо мспу да сс препарати па базп мана користс на бстоискоЈ Против штеточвпа пшенпиа сс мо НОВИ ПРОГРАМИ РАЗВОЈА У АИК-г к У Агроиндустрпјско.м ко.мбпнату „Параћпн” ових дана у цснтр: љи развој организацнја удружсног рада које су чланпцс ЛНК-а. О гомс с са Бошко.м Ппанковпћем помоћннко.м. прсдссдника Послово.тног очбс-.рч к рсд оста.чог рскао: — Разматрамо села.м зајединчкнх програма коЈн треба дп сс рсплизуЈу ог.с и нарсдннх годпна заЈсдничкн.м улаган>нма, Пнстпгут за ге о.тошка истражииан.а ит Бсограза Је утврдио да у зони Параћпна по стоЈе геотср.ма.1нс воДе тако да сп нндустрнЈо.м вуненнх тканппа ,.Бра ико Крсмаковнћ" радимо па саглсдапашу и на истражппању гсотср малннх водв коЈе ћс бпти коришћс не за потрсбс пидустрије вунених тканина а нсто тако могу шт сс ко рисгс за нзградн.у новнк пластспнка за произподњу поврћа, цвећа н лсковитог бил.а. Други програ.м је наставно Јс Пнанкоиић онремање .табораторнјс та испптнвање земљншта олпосно за нспитилање хсмиЈско-фнзичких особина, игго ће бн тп всома значаЈпо за разпој по.љо ПрКВрСДС у 11ЛП10Ј ОП111ТИПН. Ту Јс гакоће и програм. Вредно Је пажње повсћањс производњс сп рсва н прерада млска у 1’0 „1 мај” коЈа всћ нма ову произволи.у. Нашој општпни нсопходно Јс <<прс.ман>с Јсднс зсћс радиоппцс зи ссрвнснрањс н олр.кавањс пољопрп прслпих машппа што би свакако п<> злравилн пољоприврс.чпп прои.шоћа чн. V Програму сс такођс налазп нзградња снлоса за мштарицс капа цитстл 10.000 тона којн |е у плану не са.мо наше општнпс исћ п Рсгн она и Рспубликс. а коЈи бп сс гра дио у ЗаЈедницп са матсри|п.т11нм рсзсрпама у СрбиЈн. 1’силизација овс инвсстнциЈс трс ба аа почнс у парсд>1о| |одини. V Плаше ме питоми: све ми поједоше пз руку. :ке запрашптп прспапатол као пгто јс „Етнол спсцијал" у количиин 100 гра.ма на 100 килогра.ма ссмена, али прсмсљаве овпкб запрашено жнто обавсзно опратн. Квалптстнс колнчипс /Кигд треба сместнтн у припремљена склчдкшта. а сумњнвс келичнпе у посеона склалпшта или у лругом краЈу про сторпЈс, иа начпп онемогућа па.кп>С |е да- ,,ач,° мешаље стми.ивог са здраснм •ТЗГПР-ПТТИ ; њт-том.. ш:'| је по- Супни1 I ћп.х проблема шниен.е ј Хколико »кито нма само мало гсћн програмг је такоћс ук.1ањањс ко.мс проиеиат влагс од нор.малног поле11Р.1пе к.т.мНтс на нову локацнк' . ’ • Ј ћава се днсање у зрну и моп-ћшто Је пслики захвп! са пиљсм да сс ол загаБинања запгп1Ге воде рс ке Црппце п Вслннс Мор-чњ. Новл ност кварсња. Спмо ко.т оних зрна .токација кланпце бнла Гш блпжа глнвном колектору гралске каналнзапиЈе н лагунама коЈе се граде. Је |пн ол програма рскао је нп крају Бошко Ивлш.тншћ. ОД11ОСП градњу стап1<113 ш снабленпње горпком којс бн ее ■ралплс у нским Мссннм заЈслпнца.мп. .Тпннс н«ши П1>љопрнвред111|1|11 мора да цоћу V сто. лнсан»а н ск-тено на мнич-.и-.м. .Ако се јкстмп обапл.а у врс.с каЈ т<>пли|пх лаиа то |е и тсмлература млсе зрпа лоста ппсока, а каки »•<>« то има пнску топлотну прлподгиност то сс одмох гскла.-ппцтеио зрбр.то к<> чннс испотрсбне гп1>11п:о*'С. градња сгаппиа бнла ■’•;< у -<••’ цн сн ..Југппетрппоч' • ••• ••• |ели1И|а. та И.1- Нонрд Црпчошћ кеарн. Зато такво »шгто пре сгав.љања у склалиште ратастртн на раа:1о| п сучоЈ НО1ЛПЛП. V сло|у ло 39 сачтп метвра н лопптптч какл 6и се садр- •л.-аI илпге зопео до нормале. Суво Ж1ГГО позиаЈс игто завлачсњсм рукс ла Је у жнту хла.иго. оссћа топлота и влпга ба наставнтн. Усклалншгсно сс по нмлл!) осеђа( шнптањс тр< । рсОа чегпће контролксатн јер опасност иипала штеточииа увск постојп.
0БРА308Ш-КУЛТУРД 8. ЈУЛ 1987. АКЦЕНТН 6 • БРО.Т 338 ШЈИИШ Пнше: Душица Кркнћ УПОЗНАЈ ЗАНИМАЊЕ ДА БИ ГА ВИШЕ ВОЛЕО За учснпкс који при лзбору запн маља прс свсга нмаЈу жсљу н намсру да даљс студпраЈу укалујсг.о на .могућпостп запошљаваља са VI и VII стспсном стручпостп. У парсд ном псрполу бићс пеопходни .машп нскн, грађевински, електро, пољоприврсдпи н ннжсљсри технологијс како у VI тако и у VII стспену стручности (пнша н внсока стручна спрсма). Насупрот оваквнм потрсбама нзражсне су жсљс и опрсдсљеља мла дих за нзучаваљс занпмаља друштнсног смсра па се на евилснцнЈн Зајсднинс запошллваља акомулправсћи број незапослсннх ових заинмаља. Код лншс стручнс спрсме највишс Је паставннка разрсзне паставс, праг.ника н економиста, Код внсокс стручнс спрсмс паЈвп шс Јс нсзапослсиих са заннмаи.сл профссор разппх струка и економн ста, а у послсдљс времс пзражен јс проблсм суфнцктарности лскара. На крају Јсдна порука- Бол-с Је упознати занн.ма1М прс почстка образопан.а пего након запослсља. О .могућиостима запошл.асапл мпра сс водптп рачупа. Прекасно упо зпавап>с од одабраног занимаља мо ;кс пматн далскосежпс послсдинс :< то како у лнчном тако и у профсспопалном жпкоту. НА ТРОПСКОЈ ТЕМПЕРАТУРИ „ИСПАРИЛИ” И КУЛТУРНИ ДОГАБАЈИ ВУКОВИМ ТРАГОМ ЛЕТО ЈЕ Пошто Је ссзона годншљих одмо ра, није нншта нсобичио да Јс град промспно своЈс уобпчаЈсно лнцс. Учесталс жегс утнцале су да љегонс улице испразне, да сс радови иа ве, рпзнпм обЈсктима готопо обуста а што Јс ппЈжалоспнЈс млади потпупо заборавнлн да жнвс у н,ему н у том цнљу нпшта нс прсду зпмају да га улспшају, слнка се б.зпализовала до наЈвсће могућс мс рс. Жнвот Јс внн духови мс. Чак и постао мопотоп, крсати нско давпо прошло прс годншљп о.тмори нсмогућс, јсднпо што Јс то ировокација впшс. зпучс јсдна Просто сс на.мсћс шпаљс, шга рлде млалн л>удн овнх спарнпх дана, коЈа су љљхог.а пнтсрссонаља КУЛТУРА ПЛАНДУЈЕ к да лн уопштс постоЈс обавсзс? Ллн нпЈс ннмало тсшко одговоритн на то пнтаљс. Млади сс миого д^же онс популарнс дсвпзс: „Мп мсљпмо ноћ за дан Мн мсљамо дан за иоћ” Л интсрссопаља, ако она могу да сс назову тако, за сада су усрссс ђсиа у различнтс прапцс. п правци су супротно очскиваљима разнолнкн: Јсдан дсо младнх одлазн у Бсоград, други део глуварн, нскн су на правом града. Културии тсрн II учсспнцн ОрганнзациЈа Јс слаба. V бнти его цзам Јс гзсо пслнкс размсре, одгоСИГУРАЦИЈА । Снгурно пж на вашар. Сто посто снгурно кн у Беч, ! Снгуран ки врбов жараЈућа липа духовно су посуста- спст лстуЈс, а култура у хладовшш । ла, нсма начнна да сс размсљуЈу пландуЈе искуства, да сс ннштраЈу кудтурна догађанл, свс у свс.му лсто Јс и Светлана Паннћ ПОГРДНИ Арум, Билмсл. клип. МУШКИ НАЗИВИ Богаљивко, бр.љоммр, врљача, вр- ! ломнр, грбовко. грбача. дупетало, душсгубац, кркотжнвот Јс затпЈио, нсма годишљсм одмору ван - Гра.д без културних догађаја током лста л.ивко, крмсљивко, тороља, отронлк, цнпов, штркља. Записао: Чеда .Товановнћ, Буљаие ПРЕДСТАВЉАМО „ВУКОВЦЕ" НОВА ПРЕДСТАВЛ У ГРАДСКОМ ДМАТЕРСКОМ П030РИШТУ ,ПАНЛЕНА ПОМОРАНЏА1 V режнји Нспада Уршеви | ћа, млалог рсдитсља пз Бсог ! рада, всћ познатог параћии- ' ској публици по успешпим режпја.ма (ХАЈ-ФАЈ н Ссљанн радннцн и прнродна птс лсна поморанца”, познатц по великом успеху у филмова легепнпја) анса.мбл Градског пој верзији. аматсрског позоришга нри- Екипа свог великог пројск прс.ма социјалну дра.му ,Пак та броји око двадесет глума | ЕЈИћ'' рсп” После вуковаца пз основних школа ,,Бура Јак1 Ш1ЦС и ца, углавном м-‘1аДнх« ранијпх припаднпка омладинске и пионирске сцене. Пробе су на часак прекинуте за го дпшње одморе, да би се всћ крајем августа наставиле и представа припремила за л° чстак октобра. М. М. НАКОН ФЕСТИВАЛА ХАРМОНИКЕ У ПУЛИ НАШ УРЕДНИК ЗАСТУПЉЕН У ПРВОЈ АНТОЛОГИЈИ КЊИЖЕВНОГ САТИРИЧНОГ АФОРИЗМА НАШИ КЗДМ У АТАМЈУ „ИСТОРИЈА АФОКАЛИПСЕ" Овнх дана у издаљу нздавачке ШКА КУЛТУРА СТАИЗВАЊА Становцгтп. Параћпна ви ше неће морати свуда но граду да праве депонијс и због тога долазе под удар закона> всћ јс довољно да нозову ООУР „Услугу” и свс с.мсће ће им нстог дана битн пзнето нз дворитта. Лко стс решили да очнстите својс двсриштс позовите „Услугу’’ која нзносс! нз ваши.х домова свс се.м шута и грађезннеког материјала и то без пкакве новчанс падокнадс. Акцћја изиошсња кабасгих ствари ор ганнзоваћс се два пута годишњс о чему ће грађани лосебно блти обавештени. На иедавпо одржаиом фс стпвалу хар.моникс у Пули учествовао јс и орксстар му зпчкс о.младпис из наше оппЈТпне са солистом Живора дом Милосављевнћем. ЈБн1 \ов наступ с бпо веома за пажси, о чему најбоље гово ри познв да паступајм на I међуиародном фестивал^ ко I јп се сваке годипе одржава 1 у Анксни у Италији. аутологиЈа сатирнчног кљижсвног а<Ј>орнзма под насловом г,Историја Афокалнпсе" вутора АЛЕКСАНДРА БАЉКА, савремсног водсћег сатнрн ЖИНЕ, РАДИВОЈА БОЈИЧПБА, ДУ ШКА ПЕТРОВИБЛ, до нај.млаћнх кљнжспника, заступљсн јс и МИРО СЛАВ ДИМИТРИЈЕВИБ пз Параћипа. м. V овоЈ ЈсдннствсноЈ и своЈсврсној амтологнЈн, коЈа почнљс афорнзмпма ЈОВАПА ЈОВАНОВИБА ЗМАЈА. ЈОВАНА СТЕРПЈЕ ПОПОВИБЛ, пре ко ВЛЛДИМИРА БУЛЛТОВИБЛ ВИ БЛ, МИЛОВИЛ ВИТЕЗОВИБА, БРЛ НЕ ЦРНЧЕВПБЛ, МИЛОВАНЛ ВРМИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВПН је до сада обЈавио збирку афорнзма „Афоризнпца” н збнрку спиграма „Жежено”. Сатпрнчпс прнлогс је штампао у многим листовнма и ча соппснма: Студснт, Јсж, Дута, Осмица, Полнтпка Експрсс, Младост, О.младинске.Рсч младих п у низу других гласнла, Добитпик Јс нсколи ко награда за афоризмс. САОБРАЋАЈНА (НЕ) КУЛТУРА „Стсван Јаковљсвнћ’’. „Момчнло Поповнћ Оз ,,Вук Карацнћ” мз Поточпа предстажљамо из ОШ „Бранко Крсмаповић’’ из Дољс Мут ,,ОШ „Радојс Домановић’’ нз Параћнна. годннс у Мутннцн ■ бележимо само два вуковца. То су: МИР0СЛАВ ГАВРИЛОВИБ н ДРАГИШЛ ГЛИШИБ. Основна школа „Радоје До.мановнћ”, мпого већа по броЈу ученнка, бнла је и издашниЈа броЈу ђака са самим пстнцама. Од I до VIII разреда макспмалне оценс за своЈе зна!ве из свих прсдмета ималн су: ЖАКЛИНА ГОЛУБОВИН, МИЛА ПЕТРОВИП, БОЈАНА МИЛОЈКОВИБ, ВАЛЕНТИНА ТОДОРОВИН, АЛЕКСАНДРА ВЕЉКОВИН, САША ВЕЉКОВИП, ВИОЛЕТА ВИДЛНОВИН, ИВАНА ЈОВАНОВИБ, ТАТЈАНА РАКИБ, ЉИЉАНА СИМИБ ВЕСНА ВЕЉКОВИБ, ЈЛСМИНА СОКОЛОВИБ, ДРАГАНА МИЈАЈЛОВИБ, И СЛОБОДАН МИЛЕНКОВИБ. М. М. НИЈЕ—•НЕГО Пише: Софија Ракић-Милојковић Такође ниј« књижевна употреба предлога ради за исказивање узрока, мотива, разло* га: Ицостали су ради болссти, Радн честих бежања увела је команда казне, Држите се за рукохвате ради наглог кочсња, Ја ачм то рекао ради тога што сам погрешио, Дошао сам овамо ради дезиања, Погрешио сам (ради незнања. У свим овим реченицама правилно је употрсбити предлог зоог мест предлога радп. ТУРИСТИЧКА РАЗГЛЕДНИЦА ЗАЧАРАНА ЛЕПОТИЦА На тридесстак кнло.метара од нашег града иалази сс једио од наших највећих излетишта Сисевац. Некако сакрпвено у брдима ннка I није у потгпности откриве ио и 'искоршлћеио. У времену од.мора кад многи кућни буиети ескипирају мор ске обалс и надморске цеис. ово излетиште би могло да будс идеално решсње за одмор и рекреаиију. Поред тога што сс ништа не догра ђује (изузсв у приватној режијп) рупш се и ис одржава оно постојећс. А има и запуштених терена за разнс спортове, базен олимппјских размера. река погодна за риболов и изврсни терени за зи.мске спортовс. Некада су ови тсрени коришћени за припре.ме спор тиста а сада је свс то аветињски запуштено. Сисевац и.ма швајцарски шарм и ле поту Словеније, а свс то уз плодно Поморавље, Мсђутим. туристички, угоститељски и остали профсспонално (ие)заннтересованнм за ово излстиште очигледпо иедостају амбиције да нсштв предузму. Ова чувена стабилизација све всрни је изговор за нерад и иемар. За почстак прсдлажемо да сс бар у данс внкенда уведе аутобус који бп из Параћина ишао у Сисевац ујутру, а увече се враћао. Још ако би пролазно кроз Главицу и Бошњане и даље преко Стубнце гараитујемо да бн путннка бнло и за неколико аутобуса. А туда се не би догодидило да људи летују у Грчку и Бугарску, а још инсу ишди у Сисевац или да дуго лису били V њсму. А једпа ваиредна лпнија не може се браннти теретом стабилизације зар ие? Недавио сам био свсдок кафаиског разговара у ко.ме сам сазнао да сс за нсколико старих мплиона у Јсдиом босанском граднћу може до бнти зваљс возача аутобуса. Кажу лажио Јс само уплатитн износ, а да ли знаш да возиш то љих не интс ресујс. Вероватио због тога што онн нсћс возити љиховс путнике. ОнаЈ разговор сс поклопно са масо 1ПШ.М примаљсм возача у тсрстном »< путничком саобраћаЈу у пашој опш тпни. Пнтам сс колнко Је тахвнх лозача прошло на „босанску везу". Углавпом данас нас возс бнвшп гра ђевинци, тракторнсти и остала нс баш возачка елита. Аутобуск трзаЈу м ропћу под ие стручни.м возачима, налећу иа перо пс и паркирапа вознла, среКо.м још увск бсз људскнх жртава. Стари во зачн сс смеју када им постнв^амо питаљс о новопсчсним колсгамд и кажу да о љпма пнта.мо оис који су им узслп новац да нх запосзе. Путннцн бсже у задљс делове ауто буса, а аутобуси изударапп као да су дошлп са Голапскс Висоравпи, Оинх дана примљспа Јс нола 1рупа возача. Да апсурд буде већп обу члваЈу их они нз прсдхолне групе којп још 1шсу научили да прави.т по уђу у аутобусе. Неко би сс .могао позабавптк овим проблемлма док још нпсмо доспслн на насловне стра нпцс црнпх хроника. Пли ће.мо зажмуритп као л много пуга досад. С. Катанић Д. Лудвнг Д. Пандуровић Д. Пандуровнћ Путописиа репортажа: Будимпешта (3) Пзућн калдрмисаиим улнцама и улнчицама готово лавиринтског старог Буднма-града у коме сс Јсдиа за друго.м с.мсљују гостионнцс смештенс по полрумима, оцсипћсмо другачнје, боемско расположеље овог дела Пише: Горан Јоксимовић ЦЕНТАР ПАНОНИЈЕ Ол свпх мостоса ксЈи сс распнљу пзнад Дунава, нз Пештс у Буднм паЈпезбогшиЈе ће 1-ас превестн старн внсећн мост, тако добро познат из турнстнчких брошура. Монумскталност огромннх капија моста, снша коју одају чсличнс онруге, страх кога кзазнва поглед надоле, у зелеика сте праменоЕс велнкс рекс, а онда доминнраЈући стари град, са кулама, бсдемнма н торљсвнга, „Немзетн галернЈа’’ и Цнтадела. Готово да сс осетн спокојељо, када се доћс до краја, када се мост почие претапатн у обалу. када днпа-.ппса љс!овог профила опадне, а љегове се моћне саЈлс зарију дубзко у бстон. Неколнко десетнна метара дал.е, чека вас у свом староеремсчском сјаЈу, жичара да вас подигнс у наЈвише деловс града. (а тсраса и пллтоа „Немзети галернЈе”, некад галернЈа Угарских плс-Јића, ко|с ч\в-< орао држсћн у своЈнм канцама мач, пуиж поглед и с Једнс н с рруте стране, па равну Псшту н брежуљкастн Будим, пуца плг лед иа ракпарт н.< коме се у чудном лизу смељуЈу зграде берзе, хнпермо дерпн хотелп, спомспнцп државннцима, ПстефнЈу н руским воЈниимма, м немрси^пм, с.мело, чпии сс неоготско здаље Парламента. града. Поред саме Када обићете ћсин топови, низ катсдрале Јс права туристичка пијаца, и на пијаци ... м лсво крило утврђеља на чиЈи.м су бсдемима распорс сто педесет стспеника спустиће се до љс. Када обнђсте и лево крило \тврБе»ка па чијим су бсдслшма распорсћспн тоиови, низ сто педесет степеника спустнће сс до Једног од маљнх паркова. По ларкови.ма, а најпозиатиЈн су: Варошлигет и Неплигст, Мађари Још увег шетаЈу, олмарају се у љиховим столетиим хладовннама, а по трапнаш-ма сс н сунчаЈу. На краЈу тог ларка вас чека ме тро који ће вас нспод Дунава вратити у Пешту. Буанмпешта Је лостала главин град тек након распада Аустро-Угарске. С краја прошлог века желећи самосталиост, Мађарц су били спремни да је прогласе престоницом, али устанак је утушси, а несуђеном краљу, Гсчком престолопаследиику Ллсксандру Фердинаиду који збос своЈе лдбаг.и према МариЈи Всчери и бсжао нз Бслвсдера, испречио се на путу Мајерлиш. У врсмс развејаиих светова, док су сс Словсни тск смиривали од всликич путокзља. у Панонску се низиЈу досслно један Угро-Фински народ, ту остао, оснлвао своЈу краљевину и већ у дссетом веку примпо хришћанстБО. Ако је све по Марксу, зашто је онда преко мојих лећа? Милијаи Деспотовић ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА Радови Горана Јоксимовипа Карикатура: Д. Лудвнг
ЧИТДОИИ ИТО7 —- соои - огшси изж ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТЛ VIII СМОТРА НЗВИБАЧА ЈУГОСЛАВИЈЕ ЗАТРПАВАЈУ ЖИВУ ШУМУ На домак фабрикс стакла, поред корита реке Црниие некблнко деценија расла је прелепа шу.ма, за одмор за рекрелшјг, за добро свих оних који знају шта значи дрво. Део пута који повезује петљу такође морао јс да прођс тз ш\м\’. Мећугим, поновило се исто. Ш\'.ма, је посечена много Бнше него што јс трсбало. Тужан је крај овс нашс шу.ме, која јс расла на домак јсдног од највећег загаБивача нашс средине Фабрике стаклаи на до.мак града, коме је сваког дана на кубнкс, издашно давала чнстог кнсеоника. Радна организација „Зеленило'’ нсмо посматра како сс зсмља дспонујс V шумг. снажни бхлдожсрн затрпавају све пред собом. Најлепша* зелена плућа града полако умиру, а свн желимо да будемо здрави. Овако нећсмо далеко да одемо. ОУР „Зследило” посекла све велика стабла поред корита реке. а гпмгча! о зеленом појасг града остаје већ годинама мртво слово на папиру- А сви желимо будућност нашој децн. Срба Николић Десет даиа, тачпије ло 9. јула. на али Цигап.шЈи у Београду, жнвео Је Једаи неуобичзЈсии град младнх. Под шаторе сместило сс 12 хи.-вада илвићача из свих краЈс ва ЈугославиЈе коЈи су се нпшли иа VIII Смотри под назнвом „Титовим путем”. Мећу 12 хиљала млалнх налази.(с се 26 нзвићача из Олреда ,,Бранко Крс.мановчћ" из Параћкна. Њихов боравак проткан лружен.ем улспшан Је и лспнм такмнчарскнм резултатпма, а реч јс о победвма н то у Првснство Србије у гађању војннчком прпком, одржаном у Бору краЈсм Јуна на коме су учествовале наЈбоље екипе из СР СрбиЈе про текло Је у полагању норми за државно проснстпо. Параћнн Је насту нпо са екнпом из СФС-а. Слобопан Костнћ, оспоЈно Је срсбрну мслаљу, а скнпа сс лласнрала за првснство ЈугославиЈе. Трсба споменути н пзПДРАЋИНЦИ ОСВЕТЛАЛИ ОБРАЗ пружању прсс помоћи, где су осглјили макснчалан број бодова, а најбољи међу најбољима су билн н полсгарци 17—11 годииа), коЈи су на пстодневном такмичењу надмаши.тн своЈе вршњаке нз ЈутославиЈе. Лспим резултвтом, трећим местом, могу сс похвалнтк п њнховс стариЈе колеге у дисннплини савлаћивање полигона. На овом дссетодневном друтован.у извићачи су показалн Још нешто што их красп н што говорн о нзузетном лруштвеном значаЈу овс органнзациЈс. Нанме СТРЕЉАШТВО: ТРЕМ 10АЉД СА ЛРВЕНСТВД СР6ИЈЕ МАЛИ ОГЛАСИ Млвдп брачнн пар трпжн Једнособан комфоран стан. Јавнтн на телефон 535-698 од 17 до 20 сати, 00000 Тражнм комфоран стан. Јавитн на телефон 553-694 Јц* 15г*пеова. 00000 ДаЈш тамм■дотематике Ваггима и етудентнма теСтефок 545404. Стуцент IV годтае математпхе. 00000 Апсолввнт физнке лаје часове мате.матнкс п физвке основцнма н средмшколцнма. Телефон 552-518. ооооо Продајем јсднособпн стан у нассљу „Елмос”. Тслсфон 555-545. ооооо ПродаЈем двособан ко.мфоран стан у личној своЈини. Цена по догоаору. Рада Богдановић, ул. Нпшха. „Елмосово насеље” улаз бр. 2. стан бр. 6 поред Супермаркета. ооооо ПродаЈсм двособан комфоран стан са гаражом у улицп Моше ПнЈаде 80. Тслефон 555-818. ооооо Продајем стару кућу (2 одељења) са плапем од 15 ари у селу Јовцу. Вера Неннћ, Мнрослава Јоцпћа 1, Параћвн, ооооо ПродаЈем кућу у којоЈ Је кафпћ, у уже.м цснтру града. Телефон 553-488. ООООО Продајем внкенднцу н плац од 6 ври под воћњаком на Караћорђевом брду. Топлица Божнновић, ул. Браћс Јутовнћа 4/4, телефон 531-415. ооооо ПродаЈем 10 арн плаца са внкендицом. Место Лознца. Јавитн се на телефон 556-777. О.тга Мнлосављевић. ооооо Продајем парцелу код Мотела у површннн од 8 арн и 6 м*. Логодна за виноград и воћњак. За ближу илформацнЈу обратитн со Мнлораду МихаЈловпћу-Радету у Главидн, телефон 546-124. 00000 Продајем 5 кошннца са медом, 25 саћа и сав пчеларски лрмбор и путтачкн комбм 430. Телефон 548-337, Сккирица. ооооо Лродајем мотоцнкл 15 ХТЛ, М. Гупца 22, тслефои 556-205. 00000 Продајвм ,,фнћу‘* и „попи експрес”. Телефон 553-477. 00000 Продајем лриколнцу за аутомобил 180 х 100 х 50 веће иоснвостн са амортизерима п гибњевима. Упитати на телефон 552-563, Звокко. 00000 ПродаЈем ко.мбајн „Змај 132”. Адрсса: Драгиша Милосављевнћ, Чепуре. ооооо ПродаЈем камнон ТА.М — 2001. Цена 2200.000 н фиат 132 —- 200. Цена 2.300.000. Дранппа Илић, Горње Видово. ооооо „ЈАВА” 250 кубнка у одличном стању са утраћенвм жмигавцима продаје се поаољно. Ми.тутпи Пауљевић, Теслина 4. 00000 Оглашавам неважећом месечну карту кздату на нмс Светланс Величковнћ из Дољег Видова. ооооо Оглашавам неважећи.м пасош на нме Станојке Матић из Буљана. ооооо ПродаЈем органе „Корг” јавитм на телефон 034 841.536. 00000 Мењам јсднособан стан н гарсоњеру с парним греЈањем за двособан у центру. Јавнти у Бакаруши улаз А/3 Максимовић. 00000 Оглашавам неважећом месечну карту нздвту на име Горданс Милутнновић нз Голубовца. ооооо Продајем кућу и имање у Новом Брачину. СтруЈа, водж. Цена по договору. Телефои 035/555-608. 00000 Продајем кућу у „Гложлаку" — новоградња. Упитати на телефон 554-425. ванредне успехе Драгаиа Денпћа п Милорадв Ковачевића. Успех на државном првенству Државно првенство у гађаљу воЈпнчко-м пушком, одржаном 4. јула у Бару, лоиело Је радост стрелпп ма Параћнна. Велпки подвпг напПЛИВАЊЕ: ПИОНИРСКО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ одлични 11. Јула у Крушсвцу одржано јс гц.нснстпо Србије зп ннонпрс ол 14 годнна. Учсствовалн су н.ткпаш „Звезде”, ..Партнзана*’ н „Врачара”, ,,11. Јула’*. Пашн п.тиначи су постиглн задозољаиаЈуће резулгате. V екнпн су се посебно нстзклн Сло блдан Бурђевић, и нарочито Мнлош Томнћ. Захва.-1>ујући резулгатчма постигнутнм на овом такмпчсљу Милош Томнћ Јс позваи да подазио треинра са наЈбољим пливачлма Ср бнЈе у кампу плнпачкнх нала у Кплжевцу. За плнвачима који су стартоии ш у Крушсвиу, по пласманн.ма н резултатнма ннсу заосталн ппопнр.-1 „Црнице” коЈи су се такмнчили у Београду. Такмнчење Је одржано 12. Јула а шступали су плпвачи узрас РЕЗУЛТАТИ та до 10 годнна. У скнпп „Црннце'* Милан МарЈановнћ Јс поспп-ао нај бољс резултатс. Нашс нлнваме, 22, јула у Крушсвцу очскуЈс номо закПИОНИРА шлсње, а надамо сс да ћс пас об радовтн медаљама. Данијела Мнлетић а Прво место припало заслужеио екипл „13. мај” нз Парађина састављеној углавном од прнпапнпка СУП-а Параћнн. Бројне награде п признања најбољима. V Бусн.товцу јс завршсн традиии нз Параћина н околнпс. По први оналнк турнпр у малом фудбалу пут ове годиис туркпр сс играо под којс Јс овс годнне окупио 38 екопа покровнтљством „Всчсрљнх новосНА ТУРНИРУ У МАЛОМ ФУДБАЛУ У БУСИЛОВЦУ ПОД ПАРАБИНА ПЛАВЦИ - НАЈБОЉА ЕНИПА СКУПШТИПЛ СЛМОУПРЛВИЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗЛЈЕДНИЦЕ СТАМБЕ 110 КО.МУНЛЛПИХ ДЕЛАТНОСТН. УРЕБИВАЊЕ ГРЛБЕВИНСКОГ ЗЕ.МЉНШТА И ПУТЕВЕ ОПШТННЕ ПАРАБИН, на основу члана 19 Статута Зајсднние и Праашшнка о .мсрнлнма н критернјумим» за расподелу средсгава со.тнларности намсњеннх за солидарпу стамбсну нзградљу, на ссдни ци одржаноЈ дана ------------- 1987. годнне, расппсуЈе НОНКУРС ЗА РАСПОДЕЛУ СТАНОВА ИЗГРАБЕНИХ СРЕДСТВИМА СОЛИДАРНОСТИ I. Станови су у току изградк.е и то у обЈектнма Ламеле IV н V у улнци Мопсе Пијале у Параћнну у насељу „Јагодљак*’. Довршстак изградње станова плаииран Је за 13. октобар 1987. године, а градн се укупно 40 станова од коЈих Је 31 двособак н 9 Једиособинх станова. П. Право учсшћа по овом Конкурсу имају онс организацијс и зајсднице са подручја Општнне Параћнн, коЈе, с обзпром на расположнва средства нису у могућностк да успешно рсшаваЈу стамбене потрсбс раднкка а у складу са Правилннком о мерклима н крнтсрију.мнма за рас поделу етанова солприрности >1а.меп>сннх за солндарну стамбсну мзградљу. 27. Јула 1957. Ш. Учсслнци по овом Конкурсу дужнп су да доставс потрсбну документапију, прописану Правнлннком, н то: 1. Програме решаиања стамбсних потрсба (чл. 10 Правилника. 2. Број нерсшсних стамбсних шгтања радннка коЈм мспуњаваЈу услове по ч.т. 11 Праиитника. 3 Укупан броЈ нсрешеннх стамбеннх пнтања радпнка цслс ООУР — РЗ 4. Остварени доходак ло раднику у претходноЈ години. 5. Сстнаренм личии доходак по раднику у прстходној годннм 6. Општн акт којим Је регулисан начмн расподелс стапова, а који јс у екладу са критерпјумнма нз Прави.-пшка за додсљнвањс стлнова нзграђених средствима солидарности стамбене изградњс. 7. Прлорнтетну листу ралпмка коЈн нспуњавају условс за добнјан.с етанова нз средстава солидарностн. 8. Одлуку оргама управљања о обезбеђеним потребним срсдствммл у складу са условмма нз члана 9 Правилннка. IV. Прнјаве се подносе на обрасцима коЈи ћс бнтн послатн свнм оргаиизац||ја.ма и заједиицама на подручЈу Општмнс Параћин, заЈсдно са ! овнм Конкурсом. V. Рок за подпошењс прнјава јс 20. август 1987. год1шс. VI. Пеблаговремсне и непотпуме приЈаве нећс моћн бмти разматракс. \'П. ПрнЈаве сс полносе СНЗ-у стамбеио-комуиалннх делзтмостм Параћин, улица Крагујевачка број 4. УШ. Конкурс објавктн у листу „14. дана". СКУПШТИНА САМОУПРЛВНЕ ПНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СТАМБЕНО-КОМ\ НЛЛННХ ДЕЛАТНОС1И, УТЕВНВАЊЕ ГРАБЕВННСКОГ ЗЕ.МЉНШТА И ПУТЕВЕ ОПШТИНГ. П А 1* А Б М Н :>РОЈ: • < - —■ од • 1987. годмне. ПРЕДСЕДННК СКУПШТИШ Душан Маленовнћ пред празничнн, Четврти јул, страховмта хнша је буквалио потопила Шатоград ма Адн циганлнЈи. Цео Бс оград, почевши од обпчних људн па до припадника ЈНА бнли су спремнн да помогну пзвнђачима, да пх, ако трсба прсселе на друго сув ље .место. Понуђена помоћ Јс оста ла само на понуди, јер мх ш< неврс ме ниЈе пзненадпло. Снашлн су со извавредно у веома тешкоЈ снтуациЈп по.мажућп један другом н вр ло брзо вратнли пређаипмг сјај Шаторграду. Како прн.мсти Душак равио Јв Милорад Копачсвић којп Ја ваузео девего место п стскао зваљв епортистс савезног рангл. Он јо другп стрелац коЈп јс па званлчпом првенству освоЈпо ово високо зваље, послв Мирослава Тешнћз. Овмм Јс и завршен циклус такмичс м»а воЈнпчком пушком а ПараИннци настављаЈу трешшге малокалпбарском. Станко ЗдравковиН тн” нз Бсограда, тако да пајбоља скнпа са овог турннра сгичс право да игра иа фнналном турннру у малом фудбалу оиог рсномираиог дкевног листа еа најбољнм екппама из целс СрбнЈе. Побсднш; овогодншљсг турнира Јс склпа „13. .маја” пз Параћпна са стављена углавном од припадппка СУП-а Параћии, која всћ ннз го.тн на наступа у мстом састаау всћ ш«з година н постиже запажсне рсзултате на турнпрнма, па је овим успсхом та сернја лспих рсзултата н Јовнчнћ, нскусан нзвиђач секрета ра КонференциЈс одреда „Бранко Крсмановнћ”: ..Нисмо моглк да имамо бољу проверу нашсг деловаља у акцнји Ншпта нас ме сме лзнснадитн. Многн су се нсверицом гледалн шта и како раднмо, а мн смо спрсмнн н у најгежоЈ снтуацнјн да делујемо у духу система Општенародне одбране н друштвсне слмозаштите". Охтазак параћинскнх нзвиђача на Смотру у многоме су помогли Изврцлш савст, затнм ССРН, штабо- । и ТерпторнЈалне одбране и Цнвил не зашпгге, Фабрнка штофова, Аутопревозтурнст... Иначе за нзвићаче нема одмора. За који дан наћнћо се на стзза.ма Параћинсхо-ћупрнЈекв и рудар скс чете, а у автусту радићв п вишедневна школа за водпике. м. и. Изјава захвалноств У понедељак 27. јула навршава се година дана од смрпг нашег драгог НЕБОЈША МИЛУТИНОВИН ПОСТАВИО ДРЖАВНИ РЕКОРД У СКОКУ V ВИС На атлетском двомечу Југославтгја — Мађарска, наш суграђанин Небојша Милути повић, члан АК „Морава”, пз Нупрпје прескочно је внсину оц 2,09 метара и тиме оборио државни рекорд за старије јуниоре. супр\та и оиа Душка — Дулета Борђевпћа. Тпм поводом сс захваљујемо ГПРО „13. оЈ^гобар’’ чији је он радник био, однос ио ЗБеговим колегама- ро ђадима и пријатељима који су у најтсжим моментима бшш са нама. Даннјсла н Дарко са мамом ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ рацијс 60 нз Стриже бољнм извође љсм пенала 5:4 пошто је у регулар ном току сусрет завршсн нерешсно 2:2. Као награду ■обсдннци су добнлп пехар, дар Вечсрњпх новости из Бсограда комплет спортске опре.мс, од 20.000 кљиге као и позчану награду од 50.000 динара. Међутнм, члановн по бедннчке скипе су после уручењз иовчанс награде део ове награде динара уручили ОсновноЈ школи у Буснловцу за набавку снортскс опрс.мс. Напомсшшо и то да су победничку скппу сачнљавали: Борнс Рнбаровски, капптсп, Јовнпа Филнповић ,члан Јсдпнства Параћпп ,Слобо дан Јовановпћ, члан „13. октобра”, Драги Јовановнћ, Мномнр Милиђ, Слободан Ракнћ, Мпша Стсфаноиастављена. У фпиалиој утакмнци гурнира „13. мај’’ Је савладао скипу ГенеПоводом смрти нашег драгог супруга. она и све кра Милашнна Петровића захваљујемо се особљу Интерног одел>ења па рађинске болнице на челу са директром Митићем што су све учшпади што је у њиховој моћи, као н рођацима п пријатељима који су у нај« тежим тренуцима били са нама. внћ п Томислав Макслмовић. С. ДрагутнноБић Породтада Петровнћ На основу одлуке Раднмчког савета ООУР-а „Трговачко, тсхничко н оггтичко стакло и оплемсњнваљс стакла” бр. 176 од 29. 6. 1987. годипе. СРПСКА ФАБРНКА СТАКЛА — ООУР 1 ОГААШАВА Потребу за обуком камдндата за заннмањс „СТАКЛОДУВАЧ’’ П степена стручности за 30 камдидата — старости од 17 до 27 година. Занитсрссоваии капдмдати порсд општих услова дужнн су да уз молбу прнложс: — свсдочанство о завршсној осмогодншљој школн, — нзвод из .матичие кљигс рођсних. Прнмљсннм кандидатима за врсмс спровођсља обукс обсзбеђуЈс сс: — комшк-тдн шгнрнатскл смсштај, — мсссчна стнпсиднја у нзносу од 30’/» од проссчног лнчног дохотка радника ООУР-а I, — поссбна радилншта за обуку, — стручнн ннструкторн, — по успсшио завршсној обуци засннвањс радног односа на неодрсђсно арсмс. (\'>у|.а кандидата трајс 8 мсссцн у организацнЈи Школског цетра 1 за усмсрсно образоиањс кадрова „Бранко Крсмановнћ” н Српске фабрн- I ке стакла у Параћину. По успсшно завршсноЈ обуцн кандндап! добиЈају днпломс о 11 степену усмсреног образовања за заннмање „Стаклодувач”. Прнјавс по огласу достављају сс Кадровском сектору Српске фабрнкс стакла у Параћнну од дана обЈављнванл огласа до 15. 9. 1987. годнне. Прс о.глучивања о прнјсму, камдндап! ћс бнп! позпанн на разговор. Обавештавамо возаче да је аутоелектричарска радња БОГДАНА ЧУКИБА отпочела са радом 12. јула, па их познвамо да се за квалитетну услугу у случа ју потребе јаве на телефон 553-738 или циректно пођу у радњу у улици Раце Кончара 16 у Параћину. На осноау од.чукс Радннчког савета броЈ 98 од 27. 02. 1987. го , днне РО , Обућа” Параћпи обЈављуЈе: ЛИЦИТАЦИЈУ 1. За пролиЈу оишдног крулоиа у колнчнин од 250 до 300 кг. сз почстном цено*1 од 100,00 днмара по Јсдном кнлограму, 2. ЛнцнгацнЈа ћс сс олржати у кругу РО „Обућа" Параћин дана 27. Јула 1987. годпнс са ночстком у 9,00 часова. Прав> учешћа има|у сва нравнп н фнзичка лнца уз уплату обавез ■им учсшћп од 10 лдпо. Ппислсни крумон се можо вндстн свако! дана од 6 до 14,00 ча соае п па 1лзи се у кр\гу РО „Обућа’* Параћнн, у улнци Стсвс Пнсара бб.
СШ - НШ 20. ВЕНД [Пише: Др Душан А. Вељковић I СШ 10! НА.С V ЈугоетавпЈи јс до краја 1986. годпкс рс<пстрооапо 8 слу- 'чајева СМДА-е, од којих два у 1985. год. и 6 у 1986. год. Оболс лж од СНДА-с, као и сумњивм случаЈеоп пспнтују сс м лече ‘пскључкво у лкфсктлвнмм клшшкама у Бсограду, Загребу и ^Ллбљанп. Провера познтпвинх лабораторнЈских налаза се врган 'сбпезно у Лабораторнјп за СПД-у прп Медшшпском факултету ?у Љубљанп. Од случаЈсва открпвенпх у пашоЈ зсмљн, јсдан Јс странац ' (стаповнпк Јсдпс афрпчке скваторнјалпе зсмљс, а осталп су нашп грађанп. До сада нх Јс умрло 6. Мсђутим, забрпњава по датак да јс од "0379 узорака крви нспнтаннх до 31. 12. 1986. го ' дкне, иађсно прпсуство антитсла у 428 случајсва, што значп да •се број клинппких случајсва СИДА-е у скорој будућностн може нагло повсћатн. У ЈсдпоЈ казпспо-поправној установн Је 1986 ■годнне тсстпрано 23 простптуткп од којпх јс 6 бнло позптпвно. Подпш* о случајсвнма открпвснн.м у Југославпјп указују на то да смо »ш зсмља са Још увск малим бројем случаЈсва обо- •лелн.х од СНДЕ, Мсђутпм, број прпсуства антптсла на внрус ('СПДА-е у крвн нспитнваннх забршвава, јср указуЈс да се п мп налазимо ла почстку сплдсмијс, каква Јс већ у нскп.м зсмља- ; ма Европс п у САД узсла маха. Нарочито Јс порастао броЈ обољења код хо.моссксуалаца и ужпвалаца дрогс. АЛТЕРНАТИВНО ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ: ИРИДИОЛОГИЈА (3) Пише: Зорана Рашић СДТ ОЧНЕ ЈАБУЧНЕ Уошптсло говорсћи, очну јабучнцу можсмо замислпти као сат чпја со површтша дсли на дванасст „часова”. Тако сс на ле воЈ Јабучпци пзмсђу првог и другог „часа’’ налазп област врата између другог и трсћег област плућа, пз.мсђу трсћсг и четвртог зоиа грудног коша. Такође се може нзвршнти п одрсђсна кружна подсла: прга регпја, најблнжс зсннцс, одговара оргашгма за варењс, срсзња рсгнја крвотоку, бубрсзкма п мишпћнма, а пајудаљсниЈа костпма, кожн, јстрн, носу и устима. •Ј Очна јабучнца јс, даклс, карта нп коЈој јс лрсдстављсп сва ! «и део нагаех тсла. Микроскопска аналнза јабучног састава чссто ' открпва степен сволуцнјс пскс болссти, односно да лн сс радн I о акутноЈ, хронпчној или пролазсћоЈ болсстн. !’ :. Припремила: Славица Костић Пошарац I , СИТНИЦЕ ПОНОЂНИЦЕ 1. За зашпгту руку: пзмсшајтс јсднакс колнчннс глицсрпна И ЕОДС Н КОЛО1ВСКС ВОДС. 2. Прстс жутс од дувана можстс очлстити јсдино хидрогсн / ПСрОКСНДО .1. ћ 3. Ако в?м после фарбања иа рука.ма остану траговн боје ■ најбоље срсдство јс да је отклопите јс мсшашша парафииа п ‘ терпснтнна илп тсрпснтина и лапсног уља. •ПРЕВОДИ Уређује: > Ковиљка Шћепаповић — Блажевић У 47. П0С1А1Е годппи она прсдставља УИМА слику правс глумкцс, срсћпс супруге и брнжие мајке. Ппак оиа јс пзабрала да у филму, „Дпн послс злочина'' игра улогу пропалс глузшцс, алко.холичарке умсшанс у ЈсдноЈ афсри убиства. У филму „Даи послс злочнна’’ она нгра глумнцу огрезлу у алкохолизму умсшаној у убнство у трснутку када Јс била лнјанл и опа мора да ко;кс своЈу нсвш:ост, а у томе ЈоЈ помаже Џеф Брмц бившп полнцајац. ,Фплм бсз порукс нн полнткч ког садржајта" кажс Џсјн. „алн којп показуЈс »шак да нс.можс да е изађс на крај са проблсмима, као што Јс то алкохолизам, ако писмо сзеснн тог проблсма. Жева коју ја нграм. када Јс углсдала у болници човска којн Јој јс помогао да се нз тога нзвучс жслсо бп да чујс да бн ои волсо да и:ивн са љом. 11 како сс он ие одлучујс опа му наЈзад добацујс: „Не жслиш да проведсш жквот са јсдиом пропалпном?”. II изговарајућп ову ужасиу рсч оиа по први иут вндн рсалност. Превсла са француског Џоан Гудман Ковнљка ШНспановић I I ована 22. ТУЛ 1987. • БРОЈ 339 пднорама ЗНАТЕ ЛИ ШТА КОЛИКО КОШТА? ЦЕНЕ ЗБУЊУЈУ ПОТРОШАЧЕ Ковкљка Шћспановић, профефссор: РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА Можда нисше знали Припрема: Миша Гајић — Цене сс мсњаЈу из дана у дан п Ја када пођс.м у продпппицу нс знам шта колико кошта Врло чссто сс дсшава да сс ирс храмбснн производп, наЈпре поћс н поврћс након скапавана на тсзгама бацн у нскп од кон тсјнсра, а да се цспа ке снилн п људн.ма омогући да то уиотрс бс. ,.. да саобраћаЈна нолнцнЈа у Рио де Жаненру примењуЈе орипшалан начнн кажњавања возача због неприилног нарклрања. Тколико возач остави кола на погрешном мссту, на њих ће бити иалепљен плакат са упозорењем: „Овде Је паркпрање забрањено"! Ту ничсг чудиог не бн било да се плакат не депк прско целе површине ветробракског стакла („шофершаЈбне") п то лепком такве Јачине да Је возату потребно наЈмање пола сата напориог рада да га скине п наставн вожњу. .. Нспрописно паркирањс опало Је за трп пута. Млрослава Јовановнћ, домаћица: — Свакодиевно купуЈсм, али вишс нс знам шта колико кошта. Свакн улазак у лролавннзу Јначи и новс цсне и Ја лшслнм да вишс нико то ннјс у стању да кх запамти. Наталнја Трифуновић, хс.мпЈскн тсхпичар: — Производи свакоднсвпо пос купљују, тако да ннкод од нас ниЈс у стању да то пратн. По ссбан Јс проблсм што су цсне пстнх производа од протвођача до произвођача различнге. Спс то идс иа руку тргопцрма, али потрошачи су нсмоћпи. м. ж. ПРАВНИН Пише: Мирослав Филиповић СТАРОСНЕ ПЕНЗИЈЕ Ако раднпк пспунн условс ра дног стажа, а пс и годинс ста ростп то ђе со поправнтн нспу њсњсм годлпа старооти. Дсшава се да ова пензиЈа будс у ВИС1ШИ лнчног дохотка ко Јп јс радшгк нмао пре одласка у псизпју, па п већа. Нзјш!Ж!< изпос у Јуну мсссцу 1987. го.ч. износио јс 5.891.600 старнх дипа ра, поЈсдшш рад1шцп у току мсссца инсу пмали толикс личис дохоткс. Радшши, г.оЈп пспун.звају навсдспе условс, а имају пнске ли чне дохоткс у РО, вишс им сс исплати да користс ову иснзиЈу. Ово тим прс што навсдсни износ пснзија чссто повсћава и всзана Је за рспублнчкн просек. Порсд тога, одласком у пс нзнЈу ослобађа се рад::о мссто за онс коЈи годннама чскају на заЈсдпицн запошљавања. ИЗ КЊИГЕ СРЕДЊЕВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ” РАДОСЛАВА ПРОКИПА НЕСТАЛА СЕЛА ГУЊЕВО СЕЛИШТЕ 1380. годнне сс по.мињс као ме ђно ссло прнлпком утврђивања поссда манастнра Лешја. Прсма рсдослсду помсна ссла чалазило се измсђу данашњсг ссла Шалудовац п Горњо Мутпнце. Као напугагтсно ссло рапнЈс ’о прппа дало нском властслицу Гуњу. ПРИЈЕЗДИИО СЕЛО 1380. годш1о сс помкњс као су ссдно ссло Сињсг Впра и палазило се нзмеђу Моравског п\аа н Моравс (ссвсрно од *.1араћпна). Постојп кзвссна могућпост да сс ово ссло повсжс са иојводом Нрпјсздом кога помињс наролна пссма, а којн је касннје страдао брансћи Сталаћ. ...да се у лзлознма Јапакскнх продавннца (опет тн Јапанцн!) поЈавно необнчан буднлннк. Његов власник можо да се буди гласом са магнетофонске тракс. Јачнну звука могуће Јс рсгулнсати, а тскст варира од жеље. Рсцимо: „ХаЈде, драги, устаЈ"; плн „Дижи се л.еншткно"! МОМЧИНА — Ои је дпван дечак. — Знам. Његови родитељи жале што контрацепција није ретроактивна. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 22 БЕЛИ ВУЧЕ И ДОБИЈА ■ Укрштене речн (28)' Аутор: вм Миша Гајић — Миг Фаб- '?сб2.е1МАринјМАОА1 ;цнт~Х^ј’87. УРЕБУЈЕ: Дејан Гојковић о н о К >< и нА И § м С4 — по виђсњу 7,5 одсто — орочсно преко 3 мссеца 55 одсто. — орочено преко 6 месе ци 92 одсто. — орочсно нреко 12 месе цн 95 одсто. — орочего преко 24 месе ца 97 одсто. — орочсно преко 36 месе ци 99 одсто. Ове каматне стопе су гјз сназн од !• јуна 1987. Лист Социјалисгичког савеза радног народа општине Параћин Издаје: Центар за културу и информисаље ЈЛараћин” — Параћин Директор« Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник: Мпрослав Димитрпјевић. Издавачки саветз ЖивоЈин Томић (пред седник), Нада Јовановић, Светислав Живковкћ, Боривоје Марив' ковић, Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ћорђевпћ, Мпр ча Младеновпћ, Драгав Антић, Славољуб Обрадовпћ Мпросла> ДимИтрпјевић, Снежана Јовааовпћ и Мплпвоје Илпћ. Уређује редакциони колегијум. Новинари: Мвлица Живковпћ, Миодраг М» МАМЕУТ УСКЛА- ?ЕНОСБООСТВО миид глзиц "мигц ЛЕши-, швАзи,1 □ед.дм ;на?(ј I□УНАкIроА’Ј' АфгиРЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 28: стрм, квалнтет, лоз, врла, ард, ав, ц, дневнлк, инл, он, л, очн, вата, санторнн, траг, име. ЧУЛО ВМАЛ /Ми / ГРЧКо ОсТРВо АХА НЕМАЧ гекА ОНОМАТ &ОАТ личнА 5аметречии ПАмук НА5- ив» МОДНИ БУТИК: ПРЕДЛАЖЕ СЛАБАНА СТАМЕНКОВНП Једдшствсно и атрактипно лспковић и Милпвоје Илић. Пословно-техиички сскрстар: Славица Мпгић — Пангић. Адреса Редакције> Максима Горког 4. Поштанскк срах38 Тслсфон’ глгвни и одговорни уредннк (035) 552-352 нозинарл (035) 553-о94. Прстилата годпшња 3.900 динара полугодишња 1.900 динара. за иностранстзо двоструко. Жиро — рачум Центрл за културу и информисање 63504-603-1973 код СДК. Параћин. П1та\ па: ГРО „Глас” Београд, Влајковкћева * тепефон (011) з-и 551 Гпраж 8.000 при.мсрака.
ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ БРИГАДИРЕ ОРБ „Б. КРСМАНОВИК” ПОСЕТИЛИ НАЈВИШИ СЛОВЕНАЧКИ РУКОВОДИОЦИ ТРАГОМ ПАРАНИНСКО-НУПРИЈ СКЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ У СЕ И У СВОЈ РАД ШтраЈкови нам неће по.моћн ако пе остваруЈс.мо евоЈе производне и развоЈнс плановс и лрогра.ме. Више ннко са стране нсће и не може да иадокнађујс маш иерад, немар, и лоше резултате. То кажс и Закон о санациЈама, чиЈа се прнмеиа приближава. Губкташи иосле овог полугођа мораћс озбпљио да поразмисле о своЈоЈ будућпости. О томе, о неморалиом потезу светозаревачке ,Југобанке”, жствн, бригадирима п Још око 200 тсма читајте у овом броју. Нс може се бсз хлсба, водс и стана, а ни бсз „14 дана”. ГОДИНА VI БРОЈ 340 НУЧАН И АНДЕРЛИЧ МЕЂУ „КРСМАНЦИМА“ Председшшп партпЈскс н о.млазипске органнзациЈс, СР Словеннје, боравсћи на акциЈашким полигонима у СР СловениЈи обпшли, су измећу осталог и бригаде на акци ји „Словснске Горицс” у ПтуЈу. Прнлнком поссте акпијаши.ма, коЈи градс рсгиоиални водовод, прсд- , ссдинци словсначкс партиЈскс н о.младинске организаннје, разговара ли су са представиишша ОРБ ,.Бранко Крсмановић” и том прнликом ПОжелези лепе акцнјашке резултате, успут интересујућн се и за лове боравка младих у Птују, ји су на задовољстао брнгадира завндноЈ висиии. АВГУСТ 1987. ВАН УСТАВА И ЗАКОНА НЕМА РЕШЕЊД Говорећн представннцнма пронзводних одељења Штофаре за вре.ме штрајка, Милутин Милошсвнћ потпредседник Извршног већа Скупнггнпе СР СрбнЈс истакво Је: Решења исма ван Устава н инцв може помоћи тсрећнвањем њеног и помоћи за појсдине фабрике Закоиа. Шира друштвена заЈсдпривреди кроз олакшице н расукупног прнхода, рскао је Милошевнћ, истовремсно напомињући да се корисннцв друштмлог динара тешко одричу всћ укалкулнсиижг вара, чнја Је потрошња пспрограмирана. ■»<Г- чпц; ТРАЖИМО РЕАЛАН СУД — Ни једног момента нисмо желешг да утичемо на судове. већ желимо да раде по, законским нор.маЈча. Ми тражимо да судови буду реални, објективни и самостал ни и да на време извршавају своје обавезе, а, такође, се залажемо и за то да се решење тражи V оквиру региона, рекао је Мнлан Пацић, председник ОК СК. УВОД У РАДИКАЛНЕ ПРОМЕНЕ ЗУР се мора мењати, ма колико да смо са обимом предложених измена незадовољг ни. Схватамо то као почетак као увод у радикалније промене политичког система социјалистичког самоуправљања. Пошто знамо како се успостављају дераци.ји (консензус), треба ову шансу и променити оно про.менити у овом тренутку. односи у Феискористити што се може односно до лромеце Устава. Ако оставимо да| промене V ЗУР-у вршимо само после промене V Уетаву, може нам се деспти да се отварају псново и питања о којима већ постоји сагласвост за промене. То не би бпло прзи пуг. Борђе Петковиђ, председник Коордипационог тела за рЈасправу о ЗУР-у Карикатура: Зоран Живковић ПАРТИЗАНСКИМ СТАЗАМА СЛОБОДЕ ■ На полазиште параћкнско-ћупрнј ске н рударске чете ннсг се појавпли млади Деспотовца Обслежавање 27. јула, дана формв рања Параћинсжоћупрнјсхе н рудар ске чете, када су пред Пстром Стам боднћем и Филипом КљаЈићем. пар тизанн положилж заклетву, н ов« го ус- ј дмне Је протекао у зндку марша. ко- , Млади из ћуприје и Параћина, 25. на । и 26. Јула, ишли су трагом славнкх претходника. Мећутпм, ове годнне, ваоола општине ЈДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ дана окрсталн леђа производњи ТРОДНЕВНИ ШТРАЈК У ШТОФАРИ I ГПР : ПАРАЋИН ЦЕНА ДИНАРА Сннмпо: Р. Милорадовић ОСТВАРЕЊЕ1ГЛШ-ПА ПОВИШИЦД ■ Пауза за вечеру од 28. јула у Индустрији текстила „Бранко Крс.мановић” трајала је три дана ■ Најпре у Доради, а затим-у осталим производним одељењима, заустављене су машине, првц пут на овај начин од 1936. године □ Компромисом је договорено испуњење захтева радника, али новац за повећање личних дохоцака ра се остварити испуњењем тешкоће. Штрајк Штофараца којп »с започео 28. Јула у 17 часова ц трајао до 11 часова 31. јула, изнсо је иа видсло многоброЈнс тешкоћс гоЈс прате индустрнЈу у цслинп, а тскстнлце поссбно. Захтсвп рацника као услов за паставак пронзводњс наЈбоље говоре о њнховоЈ природи. Тражсно Јс да ес псплати рсгрсс за годшпњи одмор, да сс ретроактивно повећа личнп доходак за 50 одсто, да се слгањп броЈ рсжнјског особ.ља у радноЈ заЈсдшшп н у производним одељењпма, као и боље награћпвањс непосрсдних пропзвоћача у односу на административце нстпх квалифпкацпЈа. Захтсв коЈи Је пзнешсн на састанку са послодруштвено-политнчкнм структурама лз Фабрикс, општпнс н Регнона садржао је и услов као што је ломерањс радног восмена на шсст часова уЈутру, повећасањс надокнаде за превоз, „крссање” рспрезентациЈс... На великом саетанку, коЈн Је замлшљсп као разговор представннка производних одељења са руководством чуло сс Још мпого примсдбн на статус приврсдс, на захватапл из њсног дохотка, на нсјсднакп положаЈ поЈсдпнпх грана, вафтпе нндустрнЈс н електропрнвреде на супрот другима као и револт иа укупну апуаднЈу у југослоЕенском друнгтву у којој је проблсм Косова и галопирајућа инфлациЈа узимају наЈвећи данак. Раскорак у раету личппх доходака пронзводипх радника и оних коЈи живс од доброг дела њиховог двнара нзазнвао Је револт, чуло сс са говорницс у велгкоЈ сали зд копференциЈс. У више наврата помннлно '.ретроактивн®” повсћање збуњивало Је, па је договорсио да сваки днскутаит, као лозицпЈу са којс говори, паведе влсину лпчпог дохотка. Гласипе, којс су у лшогомс утицало иа температуру у сали о впспни лнчиог дохотка функциопсра ниЈо бнло могуће дслшптовати, у броЈчано перавноправном разгово ру. Очш-ледпо да бп права ииформациЈа у право учпнила. Ипак 31. јула ника усвоЈсн јс решсње захтппа време много вншс на збороиима радсписак предлога за радника. Рлдлипк су се вратилн иа посао сагласшши се да до 10. августа добнју регрсс планираног у штофарском Програ.му мера за излазак за годшшћн одмор трн пута всћи за нспосрсднс произвођаче од радинка у админнстрацнјн. Да се Јулски личии доходак исплатн 23. августа у просечном пзносу о;< 120,000 дпиара, а да накмадним нсплата.ма то буде просск текуће годпнс. УСЛОВ ДА СЕ ОВАЈ НАЈБИТННЈМ ЗАХТЕВ ИСПУНИ ЈЕСТЕ РЕАЛИЗ.АЦИЈА ВЕП УСВОЈЕНОГ ПРОГРАМА МЕРА ЗА ИЗЛАЗАК 1’3 ТЕШКОКА. ТО ЗНАЧИ ДА НЕКПХ „БО ЛШЕБНИХ” ПАРА ОД „НЕКУДА” НЕПЕ БИТИ. МОТРЕБНО ЈЕ ОСЛОБОДИТИ СЕ БАЛАСТА З.АЛИХ.А ПА СВИМ НИВОИ.МА. И свн други заСПОР ДВЕ ПРИВРЕДУ моиз хтсви радннка су испуњек:! !■ јс рок за њнхово спровоћсњс. дат Но па систематизација смањићс рсжиЈу до краЈа ссптембра. До крзја иовсмбра у складу са всћ усвоЈсним лолазннм основама радници нстс квалификацнЈс у пропзводњч имаће 30 одсто В1ппс пего онн у рсжијк. Радно вре.ме, кад се усклади ред вожњс вратпћс се на шест часопа а у складу са Друтптвсннм договоро.м пспитаћс сс мовућност ?а повсћањс падокнадс за лревоз. Свн радннци коЈи нс.маЈу одговарајућа решсња пратнћ« се нз Радне заЈсдннцс. маршевска колона остала је непопу њена младнма нз Деспотовца, којл се нису поЈавнлн због недовољног броЈа људн. Чета Је као н раннјкх година фор мирана у сслу Батннап. општнна ПуприЈа, уз срдачну добродошлнцу мештана «вог влашког села. Потом су наставнлм пут Шалудовца. У оиом гостољубивом месту, у коме Је прошле годнне отворек и спомен ло.м четн, млади су предахнули до 26. Јула. Токо.м боравка у Шалудов цу учесници марша н мспттанн су воднлн разговоре са борцима Пара ћина н ћупрнЈе, а у поподневиим часовнз.1а охмеркли. сиаге на спорт скнм полнгокнма. Завршни даи марша 26. јула, од вијао се на Цриои врху и у долинн реке Грзе, краЈ спомсника параћвн ско-ћупријскоЈ и рударскоЈ чети. Уз пут, учесннци марша, положнлн су венце свежет цвећа на спо.мен об« аежЈу. Маршевску колопу поред омладн наца Параћина и Буприје сачлњава ;ли су извнћачи, планинарн и војии ци из гарнизона Параћин и ћулрн Ја. М. И. ЗАВРШЕНИ ЖЕТВЕНИ РАДОВИ ПРИНОСИ ПРЕМА ОЧЕКИВАЊУ Жетва на близу 2.600 хетара јс завршена за 12 дана. Приноеи су се креталп у зависносги од примене агротехничких мера, од 3 по 5.000 килограма пшеннчног зрна по хектару. а ва поједииим парце.тама достн зао је и 6.000 килограма. По речима одговорнпх же гва је протекла без посебних проблема, али се у недовољној' мери планови откупа зрна. Опширније на реализују пшеничног странн 5. ЗА НЕРЕДОВНЕ ПЛАТИШЕ СРЕДСТВА САМОДОПРИНОСА ПОЧИЊЕ ИСКЉУЧИВАЊЕ ВОДЕ Наплата потраживања од | грађаиа за испоручену воду ; све више представља проблем за ООУР Водовод. Стру I чна служба нема објашње- ј ња за овакво понашање гра | ђана, а Водовод је једина ј организација која до сада | није зарачунавала камату на доспела потраживања. ; МеђхтЈш. то грађанима не даје за право да не извршаваЈ*у своје обавезе, где предљаче неки кућни савети. Зато из Водовода зоравају да ће такви потро шачи бити пскључени из система водоснабдевања, а СВЕ ТЕЧЕ ПО ПЛАНУ Иако су кншни, а потом н прсто плн данн доста омстали извођачз радова на градском колектору, коЈк сс фннаисира срсдствњма месног са модопрнноса, радови на овом обЈек ту сс одвнјаЈу по утврћепоЈ дпнамн ци. Колектор Је ових дана споЈен. утрошак срсдстава Јс по плану, а радови нс трпе због годишњих одмора, Зато треба очсклвати да овк радови буду завршеш! до 13. окзоб ра, како је п планирано. м. ж. НЕСТАШИЦА ЛЕКОВА ТРАЈЕ Несташица лскова опасно је угрожавала ново пр] гкључење на потраживање гро.ман трошак за потрошаче воде. животе наших суграћала и камата биће онесавесне м. ж. НОВИ ТАЛАС ПОСКУПЉЕЊА По речнма ВЕРЕ МИЛОВАНОВИВ руководноца Апотек« у Параћину, до сада у нашој апотеци пиЈе бнло нпкаквих лекова против болова, витамннскнх препарата, против реуме, гушења I мсћаЈа, срце и I днн. п других органских порепротпв тетанусд, нзоптин за многн други, тако неопхоV нашој општини повсћана Је цс на водс, уелуга за изношењс смећа, поскупалн су детсрцснти свих врста, пиће, сокови н Параћннккнн проиаводи. Ових дааа н хлеб сс продајс по ноппм цснама. Белн хлсб од 1 кг кошта 580 динара, бсли хлсб од 800 гр. 500. Лолубсли од 800 грама задржао псту 1 цсну. Стнгле су нове цспе и нове колнчинс лскова, алп по речима ВЕРЕ МИЛОВАНОВИћ лекова и даље нећс бкти у довољшш колнчинама. м. ж. ПРЕКРШАЈНЕ ПРИЈАВЕ ЗА ПОСЛАСТИЧАРЕ ОСНОВНЕ БАНКЕ „ЈУГОБАНКЕ” УГРОЖАВА НЕМОРАЛАН ПОТЕЗ СВЕТОЗАРЕВАЧНЕ „ЈУГОБАНКЕ“ ■ О насталпм проблемпма информисанн . . сви нзвршно-политнчки органп друштве* но-политпчкнх организација ■ Днректно угрожено 12.000 радника ■ Скупу присуствовали н представнпци регноналнс друштве но-полнтичкс заједнице Претпрошла среда, 22. јули, била спор основних банака „Југобанке” \ Јс н тс како врућа. Поред тропских Параћину и Светозарсву. Да подсети врућина, поЈавила ее врела тема, мо укратко. ИМА ПУНО ГУБИТАША АКО СЕ ПОНОВН -С/1ЕДН ЗАБРАНА Санитарна шкпскција нас Је ових За шест мессцн премд првнм показатељима губнткс у машоЈ општини нсказале су следеће органпзацпЈс: ИТ „Б. Крс.мановнћ” (ООУР „Производња предива” и „Трнкотаже”), „КонфекцнЈа и трикота* жа” и „Енсргетика”), Српска фабрика стакла („Амбалажио стакло” и „Тсхнички пословп”), Фабрика цсмента, „13. октобар” (ООУР „Гра дитељ”, ООУР „Пролетср” и ООУР „Трговима”), „Будућпост”, Теретнн саобраћај „Поповап, транс”, Робпа „Црнпца” _ кућа „Станддрд- „Београд’’, пупшчкн саобраћаЈ, „Занат продукт’’, ,#1. маЈ” пољопривредна произподња „7. Јул) (ОЗО „Параћпк”, ОЗО Поповац п ОЗО Гашсвпца), СИЗ здравствснс н соцпЈалпс Лшппс м ООУР „Болннца". По нсказшшм губпцима за првнх шест месецн овс годпнс по Закону о саиацнЈама и престанку органнзацнЈа удруженог рада (Сл. лнст СФРЈ 1 72/86 и 42/87) предвнћепа Је обавеза корнснпка друштвеннх срсдстава коЈи су нсказалн губиткс па донссу програм мсра за отклан,ање узрока губптка. По овом Закону мора да ограппчс нсплату лнчш<х доходака, односно нсплата по Закону о укупном прнходу н дохотку (80 одсто од просечног месечног бруто личног дохотка по радннку у тоЈ органнзациЈн за прстходну год1П1у коЈп Је обрачупала прсмл Самоуправном општем акту, одиоско Савсзпом закону, увећаног за процснат раста просскд трошкова жнвота). Жпворад Чемерикић Југобанка Параћин издвоЈкла -е почстком 1985. годпнс из основне банке у Свстозарсву. На основу дс обног биланса, лараћннскн банкарн уплатнлл су светозаревачким коле гама блпзу 95 мнлнЈардн. У оваЈ пз нос ушла Је н протпввредност деви зннх потраживања. Нажхтост, после правног слалома, Југобанке Свстоза рсво, а на основу охтука Основног суда удружсног рада н Окружног суда у КрагуЈевцу. нелавно Је сл дана обавсстнла да јс контрола I сладолсда показала да је код некнх I произвођача у сладоледу пронађсна । бактериЈа Ешерихија Ко.тн, као реI зултат непри.мењивања основних । правила хнгпЈсне, због чега су подI нете прскршајие прнЈаве против | Јакупп Шабана, Адеми Шедада, Ме- ; ђитн Међата, Мсђнти НсЈаза и ФетаЈа Всбпе Уко.тпко у поновљсном поступку резултатп буду нстн забраннћс нм се даља пронзводња сладоледа. Ова контролд је показала да у сладоледу нема антнбнотиМ. Ж. >г.нро — ипјардн, живања. но, нсти рачуна скииуто Још 70 ми а иа име дсвизних потра Јсдиом рсчеппцом псказа дуг Је два пута пап.шћси. У момснту, када Јс скннута помсну га сума, полоонном Јула, озбиљно Је довсдсна у пнтањс .чиквндност банкс, а тнмс и параћппскс приврс дс. Међутим, таЈ дуг по други пуга иаплаћен, ннЈе копачан. Јср увећан са каматама нзиосп 170 милпЈардн! Свс ово Јс пзазпало жссток по! рсс, тако па су челнн људп ошшп пс н дру1итпспо-11ОЛ1гп<чк11х органиШТАФЕЛАЈИ ОПЕТ ПОСТАВЉЕНИ Прошлог поисдсљка отпочела Јс са радом колонија у Сисслцу, а за штафслаЈпма се налазе сликарн: Исвснка Тсокарсвнћ Љнљака Ковачесиђ, Влада Раичић, Гига Бурагнћ, Хасан Баручић к Мподраг Мкрковнћ. Оин ћс током сбог боравко обсковсчитн снсевачке пеЈзаже п обогатнтн фонд колопијс новим радоинма. Иначс гоком ради колоннЈс обавнће се и траппционалиа нро мсциЈа новнх књпжевних остварсња опдашњнх пссппка. (Наставак ш 3, странн) Опширннје на страни 6.
3. АВГУСТ 1987. ОСВРТ ■ БРОЈ 340 политични нивот У жижи ЛРЕДЛОГ ЗА УКОР ТРАДИЦИЈА "Е ЗАБОРАВЉА? Да лн садашњн прсдседници омда.шнс у Буљлпу и борављају траднцнЈу за учссникс марша ћ1шско-ћупри|ске и Шалудовцу загостопримствл Траго.м парарударскс чсте’ ГаниЈих годнпа смсштај учссника т> к\ ћама фупкцпоиисао Јс бсспрскорно. Ове, нажзлост. пнкако. Предеслиик омладипс пз Бу.љана јс Јурпо фулбалску лопту док су га потенцијалнн госп! чскали нс з»аЈућн куда ћс п како, ноћ провсстп. Предссдник омладипс Шалудовиа када Јс требало сместптн људс зап\тио сс пскс свадбе остаиРЕЗИМЕ ЈАВНЕ РАСПРДВЕ О НАЦРТУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗУР-А (2) ДОКПЕ БЕ ДРЖАВА ИМАТИ МЕЗИМЦЕ Н Изражепо Јс незадовољство променама које се предлажу у сфери друштвено- -економскнх односа, јер за деловањс тржишта нормално би било оставнти удруженом ралу шпре могућностн за уређпвање унутрашњих односа, посебно за реафирмацију уговора. Дато Јс више конкрсгнпх прсдлога и сугестија коЈе ћемо мн изнс тн, мада нски од тпх прсд.тога ужс гледано нису нз матсриЈе ЗУР-а — треба Још прсцнзннје опрсделмти о коЈсм делу. дохотка ралннШ> прнмарио охту^чују. — постављено Јс питање докле ћс држапа иматн мези.мце као што су слсктропрппрсда^ нафташи, пЈлинска прнврсда, нтд. гдс зп малн рад имаЈу вс.шке личнс дохотке захпалд јући форспрзњу од стране државе, односно монополском положаЈу. — да сс крнврсђивање у слектропривредп ставк под контролу државннх органа, да се посебно рсгулише н ограпичи доходок св којнм могу да располажу електропрчвред не органпзацнЈе, што се може уреднти посебним одрсдбама ЗУР-а. Ово зато што ове органнзацнје користе средства за личне дохотке и заЈедничку потрошњу а за развој шта пм остаие. — сматрп се да Је неадскнатпн рсшсн однос пзмеђу радне организациЈе и њених радннх Једнница и то у делатиости које има|у заокружеи проиес рада а нарочнто у организвцијама коЈе су просторно уда љене од еедишта радне орглншацлје. — мстакнута Јс нримедба да у држави, односно друштву постоји велика рвжнја адмннистрац«Ј а, љајућн својс старнјс друтове снс заЈсдпнцс па цсдилу. п НР.ЧПН покварпо лсп утисак чска. из на медоНо традмционалиа гостопрнмљмвосг ннјс дозволнла да младпћн из НуприЈс п Параћина провсдг поћ под всдрим исбо.м, а највишс захваљујућн људима нз Мсснс заједницс који су пспит положили са десетком док љихове млзде колсгс нз Буљапа п Шалудовпа Ш1су заслужплс пп нулу. РЕГИОН „КДСКА" ЗД РЕОУБЛИКОМ ф ИндустриЈска производња у првих шест мсссип нижа за 5 одсто од рспубличког просска, л акумула ттњност мања за половину. Нсопхоз пп фипансијска, гсхнолошка н калровска копсолилација. Овогодишња ирпврсдна крстања у шу.малнЈско-поморавском рсгнону. и.тузсв нзпоза, су неповољннЈа нсго у Рспублннп. Пстомсссчнп оби.м ма њи Јс Ж1.<скоро пст процсната од рспублнчног лросека, а сто!}а аку.му .1атнв11ости упола Јс нижа нсго у СрбнЈн. ва па која Јс Такођс што сс исповољно одражарепродуктпвму способиост опала за трндссстак олсто. забрињава високз истрошсност основних средстава, посебно оирсме која јс на грапици нскорнш ћсностн. Да бп се такво стањс прс вазпло, како јс нстикн\-то па консу лтатнвном састанку у Рсгноналној пр||прсдно'| комори Шу.ма.шЈс н По мправља неонходна јс фпнанснјска, привредно-тсхнолошка консолнлацнја, као и То Јс поссбно зпачајно п кадровска всћи извоз. за колективе чоЈн зГчи нискс акумулативности не мају пара за всће инвестиционе за хватс, а Још мањс дсвиза за увоз пове опрсмс. ОСНОВНА ЗАЈЕДНИ ЦА ЗАПОШЉАВАЊА ПАРАНИНА И БУПРИЈЕ ЗАПОШЉАВАЊЕ ПО ПЛАНУ ове периоду јануар — јули године број оглашених потреба за радншшма у органнзацпјама удруженог ра да V нашој опшкшн износи 1.401* што чиин 97 посто од укупних планираних годишњих потреба. Највећи број оглашсних потрсба је за радо.м на неодрећеио вре ис и то 591 потреба, или 42 посто. За прпправницима је оглашено 380 потреба, што чини 27 одсто од укупних потреба. На одрећено вре.ме до месец дана траже но је 209 радннка и на одређеио вре.ме дуже од месе дапа 221 радник или 16 одсто. У овом периоду запослено је 996 радннка плн 71 одсто од укупног оглашеног броја или 69 посто од планираиог броја за ову годину. што је задововољавајући облик запошљавања. Како на.м је ре1сла Милица Сммић, стручнн сарадннк у Основној заједшши запогпљавања највећи број запослених радника је без зани.мања п полуквалнфикованнх радника и то 5*0 док је најмањн број запош.љених са вишом стручном спре.мо.м свега 36 ратника. па и удруженом раду, да Је греба ОСТВАРИВАЊЕ КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ У СК И УТИЦАЈ СК НА ОСТВАРИВАЊЕ УКУПНЕ КАДРО ВСКЕ ПОЛИТИКЕ КО ПРЕДЛАЖЕ Пише: Душица Кркић смањнти, а и запатања за оие потребе. Много је лнтересовања бнло за одредбе о слободноЈ размени рада. Изражена су различнта мишљења (па и супротно о томе). Ево нско лико захтева: — иужно Је смањење друшгвених обавеза удружеиог рада за оплтту и заЈедничку потрошњу, јер при постоЈећим условима тешко да ћс моћи да се обезбеди даља лруштвсна рспродукциЈа. — тражи се даља рациопалнзација мреже самоуправних пптересних заједиица, — прсдлаже се да ее здравство и образовање не третираЈу као поттрошња. — истакиут Је захтев да се из бруто личних доходана издваЈају и средства за дечпЈу заштиту, ч ие лз дохотка хако се предлаже. ТАЈ И ГАРАНТУЈЕ САСТАНЦИ СА ГАСТАРБАЈТЕРИМА СТРУЧНЕ КАДРОВЕ НА ОДГОВДРАЈУЋА МЕСТА Кадровска распоређеиост пиЈе свуда добра. Правн кадровн се не иалазе на правпм местима. И полнтичкн и раднк. Полнтички, због свмх слабостк које су већ наведсне, радни због изражсне зациЈе, фамилиЈарностн, абог утицаЈа ужих поЈединаца на одрсђема кадровска рсшсња тања оиих коЈи не испуњавају критсрпЈуме. прнватигрупа и и намсИма доста радпнх места коЈа су запосели људи са неодгомраЈућом стручном спремом. Нор.мативна акта рсчнто говоре како сс вршн попуњавањс и у коЈи.м оквирнма су одступања дозвољсна. Лли Јс то мало мжно за службе које се тимс баве. У систс.матизовању радннх места се уграђуЈу рсшења на основу постоЈећег кадровског потенциЈала а не иа основу развоЈних потреба. Правплницн се прнлагођавају људима који тренутно ту радс, доста су нспрсцизни н иеконхретнн и зато се различито тумачс. службе су недовољно амгажоване иа тим недовољно одговорне и доста затворенс. приличнв потреба за њиховим Јачањсм у Кадровскс питањи.ма, Оссћа се свим радннм органнзацпЈама, а нарочито код наЈвсћнх. Присутно Је у пракси да квалнтет производа контролишу лнпа са основном пткодом, лица која су нсупућена у тајле технологиЈе одређеног пронзвођача (прегледач — СФС), да раднв организациЈс пред судскнм орпинма заетупаЈу средњошколци. ■ Изоори су прилика да сс критички сагледа двогодишња активносг и оствариваље Статута, утврђених улога, обавеза и одговорности, али и прилика да се утврде конкретни задаци и даљи правцп акција. Од то'а како ћемо кадровску политику остварити у долазећем периоду, завпси у многоме даља укупна ндејна и акциона оспособљеност чланства, и ефикасност борбе за решавање актуелних питања и проблема које живот Морамо се заложнтн да промснн.мо извссне ствари у мстоду рада код нзбора и да изабранн кадрови буду прс свсга, рсзултат цстокуппс активности чланства при чсму ће се обавсзпо г.одити рачуна о .моралннм и рад1шм квалнтстнма пих. Поссбно сс мора одговорпост за онс коЈи то Јсст, они мораЈу да прс.'ио.ксзпоштритн предл.1жу, стоЈс нза сиојн.х прсллога- као гарантп за лаљу успешкост у раду. Нс можс сс очскнватн да осповнс пос.тоие у кадровској полнткци завршавају коордннацнопа тсла, изабраии кадрови, всћ, избори кавдп^гСКта»јц и ширс морају бкти резултат рсг укључнппња члакства. • шиОцснп да положај приврслс Јс критсријум оцеис рада и с тнм у всзн одређењсм кпалнтста људи на руководсћи.м местн.ма у општинп .морамо додати пнтањс да ли људи нмају довољну подршку коц спровођсња одређсне полптике. Нг можемо сметнути с у.ма да је послонањс нашс прнпрслс обзвром структуру тј. делатност изразнто отсжано н чссто брсменито тсшкоћама које су |<с (Законска Морамо на кључимо да дошле н нзван општч рсшења и сл,). крају само још да заСавез комуннста нма спагс да прсвазнђс овакво стањс нс само у овоЈ области нсго и на свим други.м кључннм деловнма одговорностн н пннцнЈатнве у подрупггвсно-политичког живота. По- кретању и организовању хонкреттребан Је всћи степен одлучности. ипх акцнЈа. Данас и сутра у Планм се одржаваЈу састанци еа раднпцнма на раду у западннм земљама. Шта интересујс наше људе нз белог света у везн посла, инвестицпЈа, повратка и уопптте њихове будућностн на родноЈ груди, требало бп да се чу- |е иа овнм траднционалннм састанцнма. ЈОШ НЕМА ПРАВЕ ДИФЕРЕНЦИЈДЦИЈЕ м. м. ПРЕДВОЈНИЧКА ОБУКА ВАНШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ УЧЕ ОДБРАНУ ДОМОВИНЕ Обука мушке и жснске ваншколске омладннс одржава се сваке године у цнљу обучавања п оспособљавања омладинс за општспаро.шу одбрану п друштвену самозаштиту. Код омладинс треба развитн свсст о могућности успсшног супроставл,ања свакоЈ агрссиЈи, формирање свсстрано развнјене социЈалистичкс личиости лдсЈно политички н војно и стручпо оспособљсни и обучитн да упозна облике и начине евентуалног угрожаввња нашсг друштва, да сс прсвентивно оспособн за укључивање у оружаоу борбу, неоружано супростав&ање и друге облпке борбе н отпора агресору. V току пстнаестоднсвнс об\же рекао Јс ЉУБИША .МИЛУТИНОВИБ, ко мандапт наставног центра на Грзм омладина ће се оспособнти за пра. внлно руковањс личним и колективни.м наоружањсм као п разннм средствима за личну н колективну заштиту 6д савременпх хемнЈскнх. биолошкнх п рвдиоактивннх средстава за масовно уништење. Посебно мссто ова обука пма да пдеЈно- -политпчкн н морално оспособн омладину за њихово свесно ангажовање у општенародноЈ одбранк друштвсноЈ самозаштити. Обука нзподи заЈсдно са ваншколском ладином нз општинс Баточина к ом н Рача у Наставном цснтру на Грзк. У току обукс у слободном времену учссницнма обуке пружсна је могућност да оргаиизуЈе културпо- -забавин п спортскп “ жпвот кроз разна такмичсња. Д. Гајић УТВРБЕНО УПУТСТВО ЗА ДОДЕЛУ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА КОЈЕ БИ СЕ КОРИСТИЛО ЗА СТАМБЕНУ ИЗГРАДЊУ ЗА ПРАВЕДНИЈУ ПОДЕЛУ ПЛАЦЕВА На послсдњоЈ седпнцн Извршног савста, одржаиоЈ 28. Јула, усвојено јс упутство за спровођсње мерпла за утврђивањс прпорнтета за дава ње градског зсмљишта за стамбсну изградњу. ОваЈ документ са дугим насловом, трсбао би да по.челу пла цева учнни правичниЈом и регулар нијом. На последњу поделу бн.чо 1е много прнмедбп п сумњкчења у ре гуларност поделе и то Је узроковало та се пронађе нови модел подела. Према упутству, умногоме Је промсна се односи на рангиоање кн ндндата. Неће моћи, као до сада. да се конкурише за трн плпца, већ се конкуртппе за плац. На оспову бодовз одреднће Једппственз Радници органа управе и ДПО радили на испомоћ у СФС ОПШТИНДРИ ПОП СТШПДРН V суботу 25. Јула запослсни у Органу управс и друштвено-полити чкнм организациЈзма у пашоЈ опиггинн одазвали су сс позиву Срп— скс фабрнкс стакла п радилн на препакивању флаша и тсгли. По рсчима ДРЛГОМНРЛ ХАЦИћА, гене ралног дирскто[<1 Стакларс, одзпв Јс бпо нзванредан. Тс суботе радило Јс преко 200 радника коЈи су постнгли пзваиредне резултате. Посл« ссзоне годишњнх одмора у ову акцнју укључиће сс и дру!е органпзацијс и школе, а посла ће бити до зиме, Јер су флжше и тегле веома тражене на домаћем тржишту. М. Ж. ИЗВРШНИ САВЕТ СО Станпзри прети тешка жеђ Изградњом аутопута псгочпом ез рнЈантом, Српска фабрик а стакда дсведеиа Је у всзгодан лоложај. У производпом процесу, Стшслара ко рвсти огромне колпчпне тгхнолош ке во.те, коју Је до сада коппстнла нз Црнпцс. Међутим, измештањсм корпта Црницс. стаклари је запрс тнзз жсђ. и уколнко сс пешто под хптно пс предузме на иотоснабле взп.у Стаклара ће остатн жслпз, а то зпачн н заустзвљан>е пропзводгпм процсса. Како сх ннфлрмисвни чланпш! Из ФУНКЦИОНЕРСКЕ ПЛАТЕ МАЊЕ ОД ПРИЧА Овнх дана личнн дохоци параћннских функционера били су честа тема разговора. Помнњане су и вртоглаве цифре од коЈих застаЈс дах, а такође изазиваЈу огорчења код радничке класе. Међутим, истнла Је другачија. У протеклих шест месепч просек личиих доходака предссдника Оппггипе и Комнтета био је 252.000 дкнара, док су функцнонсри осталих друштвено-полнтнчких оргаппзациЈа п председнпк Извршпог савета зарађквали у просску по 237.600 дниара. Последљи на ранг листи по примањима је иајмлађи то Јест председпш: Савеза омладине у чиЈп Је кокерат стаЈало по 216.000 динара. Ипак су причс далеко више пуниле фуикционерске коверте иего ди благаЈжицп. ранг лнста, а учесницн ће моћн да бнрају плацсве. Могућност избора Јс већа за оне са врха лисге, док ће остали моратн да сс задовоље преосталим парцелама. Што се тпчс бодовне слпке њен нзглед би бно следећн: 100 бодовл за учесннка »опкурса ако не корнс тн стап илк мс поседуЈе хућу нлн стан у своЈини; 80 бодова за учесннке комкурса коЈи ће Макоп трн гбдине вратптн стам. Такође су предвиђени н бодови за оне чнје Је пребнвалипгге у Параћмпу, за ра.чиц стаж, борачкн етаж, затим за тежину посла, уколико се руши стамбена зграда мтд. Међу бодовпма ко ји учесннка могу да попну на внши стенеи Јелпмствене ранг листе посто Јс и бодови који еу препвнћени уколико гради и ни рад. Према скраћен са стамбепим просгбром пословни простор за личупутству, у миогоме је н поступвк са прпбавља њем документапиЈе за кОнкурпсање. Учеснпцн конкурса д&ваће нзјаве у.место хрпе докумената, а у случа Ју давање нетачних поДатака мож* доћн до искључивања са рапг ллсте. Све ове промеие коЈе Је усвоЈио вршиог савета, на седници од 21. Јула, шгвестнтор градње аутопута, Гспубличкн СИЗ — за путеве Је . вољан да уради ксрито поред Сгакларе, алп јс запело са нерешеним кмовипскнм односпма на траси ка иала коЈн треба да напоји « вз»шњсг гиганта. Извршнп савет \е нало жно органима Скупштинс ла под хитно разреше нмовинскн чвор, п да се ступн са инвестнтором радн што хптнпЈе изгра.тње ппвода воде. , ЗАНИМЉИВА АКЦИЈА ОК ССРН Награпе за Дзн ослобођења м. и. Након што је Општинска конференцнја ССРН покрснула акиију за најлепше уређен излог V град? комисија је обишла све нзлоге п сачиннла шгтрп нзбор добро уређених. V току лета плапирапа су још иеколико обилазака. Резултатп ове за нпм-љиве акције бићс позиа ти у октобру. а за Дан ослобођеи»а поле.тиНс се на« градс. Бмрократскн апарат се пушта у рад притиском на човека. Врло често се по.миње идејно-политичка дифереицтгјациЈа. Под тнм се подводе разлнчити садржаЈи. А у ствари, баш оног правог нсма. Слободно сс може хонстатовати да у нашоЈ ОрганизациЈн СК пема праве идеЈно-политичке дифсрснциЈапнјс. ООСК иемају сиаге да то пнтање суштпнскн решавају. Неллаћање чланарнне, недоласци на састанке иису идсјно-поЈппичка диферепцпЈација. Она бн то била ако бн се ООСК ослобађалс чланова који пс испољаваЈу друштвсно-полптпчку ангажоваиост, коЈи нс учсствују у спровођењу акцнја, коЈи се неодговорно односе према радном месту и задацима коЈс оно захтева, коЈи се у приватном жнвоту нсдолично понашају. СвоЈеврсна дифсрсицијациЈа би могда да будс неодговоран однос прсма за.мснн партиЈскнх књижипа Јер Је то дубоко идсЈно пнтање. До дапашњсг дана књнжицу ниЈе замснило 350 чланова у 78 ООСК. ОДГОВОРНОСТ ДЕМОКРАТСКИ ЦЕНТРАПИЗВ Одговорност и да буду потврђенк демократски централнзам морају као основа и ме.ханнзам пдсЈног и полптичког деловања у Савсзу комунпста, али и у читавом наше.м друштву. То сс чсстп мшке чути, али се у илсЈно-полнтичкоЈ праксн мало прпмсњујс, што доводн до дсвалнацнЈс самоуправног полнтнчко1 систсма, осећања неснгурностн н ОоЈазни од рспаншнзма. Стога треба створнти тпкву друштвсну дсмо* кратску климу у коЈоЈ ћс се исгатнвне поЈапс п њнхови носиоци раскринкавати бсз боЈазнн да ће се тО некоме осветитн. Без одговорност н нзграђснс самоуправне етикс нсма нн познтпвног развоја са.моуправљања, нити успешне борбе протнп несамоуправних понашања и злоунотреба, нн сфнкаснс одбране принцнпа уставностн и закоМитостн, Морају се стварати услови да иосиоцн права и обавеза одговарају, особнто они са више овлашћења и одговорностн. У пракси Је обрнуто. Радник лако дође у ситуацију да одговара за несамоуправно и неодговорно понашањс, док у поглсду оиих других на истурснпм — одговориим друштвсним и нолитичким послови.ма и задаци.ма нс зна.мо за примере да Је било ко позван на одговорност, иако њихова понашања имаЈу далекосежпе и друштвсне последнце. МАИТИЧК& МАКСИМЕ — Ми у Југославији морамо ,:ати прнмер да не може бити већине и манлше. Со цијализам то одбацује, јер подразумева равноправност свих. Постоје произвођачн, радни људи посто|с равноправш! грађани СФРЈ... Г г ■: I ■ Јосип Броз Тито (1967.) Илија Милованов Изврптнн савет требало вазиђу ракнЈе пропусте праведниЈу к реалнлју ђевикског земљишта за ну изградњу. бн да лре и ла учпне поделу гра ин 1пвкдуал м. и. м. ж. Карикатура: Миодраг Си.мић
5. АВГУСТ 1987. НОМЕНТАРН ОТВОРЕНД СТРДНД ПОРТРЕТ ■ БРОЈ 340 СПОР ДВЕ „ЈУГОБАНКЕ” УГРОЖАВА ПАРАНИНСКУ ПРИВРЕДУ I ЛИСТА АКТИВИСТА ЛОШИ ПУТЕВИ УЗРОЦИ НЕСРЕЂА Познат Јс случаЈ коЈн Јсдан возач код Фабрикс билом налстсо на повсћу се нсдавно догодио да Је адитнва са новим аутоморупу и доста га оштетио Наравно, послс тога тражио Јс и добио О1итећен.е. Порсд људског фактора и лошн путсви су Јсдав од главннх разлога чсстих саобраћајппх нссрсћа. — Ссм ауто-пута и пута прсма Зајсчару путсвв у свим праоцима су нам доста запуштсни и у всома лошсм стању, кажс Раднпојс Симнћ, судиЈа Опшпгпског суда у Параћину. То сс марочито односи на пут Параћнн — Дрсновац коЈн Јс доста оптсрс. ћен, а на и>сму нма и аутомобила и залрсжних вози- ,ла, бицнклнста, пешака. Зато пиЈс пи чудо што Ј« вс.тпкм броЈ саобраћаЈннх пссрсћа Јср па таквом путу пн|с лако прплагодити вожњу. Рсгнонална Самоуправна интсрссна заЈсднпца « за овакво стан>с путева правда нсдостатком средста. ва. Међутнм, нн ссоскс мссис зајсдппцс нс могу да се похвалс нском актнвношћу како би сс оваЈ проблсм прсвазишао. м. ж. НЕПРАВИЧД1ОЈ1НОС СВЕТОЗАРЕВДЧНИХ МНПРА (Наставак са 1. стране) Токои дискуспЈе, мкого Је оптуж смо раднлн бнланс нжје бкло т ПОТПУНО ЗАВИСНИ ОД ДРУГИХ ЦЕНА зациЈа моралн да обиђу прагове ре гиоиалних ннстмтуциЈа, не би ли спа силп што се спаспти може. У седишту Рсгионалие зајсднице покуша ли су да разумсЈу проблсме овдаш њс среднне и о томе Је прнсутнг ккформисао председник Извршмог савета Скупштинс општнне Параћмн, Стојак Всљковнћ. По његови.м речима тражено Је да се обнови поступак, а да се вештачење повери Институту за судско вештзчење, а нс поЈединцу. Да се не обрачунава камата на 70 мнлиЈарди док се не рашчнсти спор, затии да се узме краткорочна позаЈмнца од Народне банке, коЈом бн се нсплатилк лич ки дохоци радниха из овдашњих фабрнка. У узаврслоЈ атмосфсри чуло се доста рсских дискутантских тонова. Стојаи Всљковнћ у уводним папоме нама нстакао Је иа прпмер, да Параћнн не жели туђн дннар, али да ћс своЈ бранпти, и по цену пступа ил из регионалие заЈеднпце. бн пало н иа рачун судских органа Регнона коЈи су водлли оваЈ посту пак, а такође Је било м помена да се ради и „осветољубнвости'’ поЈеди них љ\-ди нз Свстозарева, који г.е могу да прежале „одваЈањг” параћннске Југобанке. УчествуЈући у дискусијн, Борђе Петковић, секретар Скупштпнс општине Параћин, Је у ЈедноЈ рсченпци сликовнто приказао доскорашњу политику уснтњавања: „Чшш мн се да Је издваЈање Југобанке у Параћину бнла ..лабудова пссма” дезннтсграционих поступака у на шој среднни. Долази време другачн Јег размиш.љзња. Чн1љеница је да је Један дуг два пута враћсн п да Је то неморално. Потрсбно Је да сс убрза решавање на обострано задовољство, да се не би оптерећнва ли односи две друштвено-политичке заЈеднмце’’. Мнлош ДпмитриЈевић, члап коми <шјс за дсобпп биланс Југобанке: — Од почетка нздвајања параћин ске банке било Је проблема. Док ргчи о враћању девнза, већ дниара. Мислим да се ради о тепдениији да се параћинскоЈ Југобанцд стали иож под грло! Славииа Шабан, учеству-уАи у ли скусијн указала Је на ннз пропуста, недозвољеких у судскоЈ пракси, ре чпма ,Да се ради о примеру драсти чног кршења закоиа”. УкључуЈући се у рад извршнил тс ла ДПО Драгомнр Хаиић. председник извршног одбора Југобанке Па Скуппгтине општнне Параћкн, нало раћнн напомиње: ..Извршнн одбор параћннске банке Је од почетка' ншао на коректниЈу деобу, да се не б:« Југо И1ТО ства рала тешка политкчка снтузцијл, да се не би продуб.љивао анЋионизач на релацијн Параћмн — Светоларево. Хацић, Је такође указао на броЈ кс проблсмс са коЈима се сусреће овдашња Југобанка апострофирај: ћи их речима: „Ситуација Је изузет.чо алармантна’’. Божидар Мадић, у време леобе ба иака, прсдссдннк Извршнпг савега — На примср само цснс гаса су пораслс за скоро трипута за последњих шсст мсссци па ћсмо поиово доћн у ситуацнЈу да иам трошковн снсргиЈе учсствуЈу са близу 70 одсто у укупним трошковима, а онда су нашс могућиости за бољс пословањс у потпуноЈ зависиости од свих цсна. РАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ НЕАКТИВНЕ (2) Закржљале од почетка Кад се узму у обзир свс овс чињенице уз утицаЈ новог начнна обрачуиа а поссбно даљс тешкоће у пласману всома тсшко може.мо прогиознрати будуће пословањс оси.м да ћс бити знатно мањн губнтак за прво полугоднштс уз вслику нсизвссност како ћсмо даљс у полнтнцн лнчних доходака, рскао јс Миле Стефановић, днрсктор Фабрикс цсмспта. Пише: Богоје Лазић БИЋЕ БОЉН ОД НАС Обављвн>е потребннх админнстративних послова, разни притпсци на чланове, страх од последица за рад у овом органу, потцењниан.е рада овог органа, нсзамераље прпликом доношења закључака, непознавање права и обавеза, због нерегулисаних односа, недовољна сарадња са дру гнм органнма и службама у органн зациЈн и ван н»е, метод рада, проб Слабост у раду самоуправне радннчке контроле се јављаЈу нарочито у оннм организацијама удружсног рада у којима су нсразвнјеии са.моуправнп — друштвсно — еконо мскн односп и у коЈпма долази до разннх несамоуправних понашања. Основни задатак самоуправне радннчке контроле Је да делуЈе прсвек тивно, како бн се избегле поврсдс самоуправнпх права раднмка и не занотно располагањс и коришћсњс лсм благовременос инфор.мисања рад друштвенех средстава и друге иеже Морамо посвстити всћу паж&у нашој ладини, нарочито око запошљавања, као и по омоснпка н др. љене последице. У даљсм развоЈу соцпЈалпстичког самоуправљања сигурно Је да ће да расте значај самоуправне радничкс контроле, као друштвеног органа са мим тнм и нсопходност да ?е само угравна радиичка контрола оствару Јс у свим своЈпм облнцима. Нсто тако биће од значаја гапра друштвсна акинја у цнљу дослсаног остваривања ове функције, посебко активиост друпттвсно-политичких ор ганизацнја, у првом реду Синднката, како би се створили бољи услови за рад н дсловање овог самоуп равног органа. талнм питањима. Познато јс да око запошљавањз младнх има доста грсшака које чннс нске раднс и друге организације Јер сс пспридржаваЈу ранг листс већ примаЈу оне коЈе онн хоћс (по всзи и приЈатсљству)'чи.\4е наносс вслнку штсту чптавоЈ друштвеноЈ заЈедницм. ЗЛОУПОТРЕБА СТУДЕНТСКИХ КРЕДИТА Сматрам да су за овакао рад наЈодговорннјн руководноцн тих радиих и других оргапнзацнЈа коЈн треба да одговараЈу за овакав штстан рад, да буду смењенп са руководећих дужностн и кажњени. ТолеранцнЈн нсма мсста, па било о коме да сс радн. Муђке на „академски“ начин Треба имати на уму да је наша о.младина, наша будућност н да она прсдставља наЈвсћу врсдност овс земље. Подсетимо се само да Јс око 85 одсто само омладнне учсствовало у ПОБ-у и да Јс она поднсла наЈвећн тсрст рата. Будимо снгурнн да ако би трсбало да се поново брани слобода и тсковннс нашс рсволуцнје, наша бн сс омладпна показала као н ми, па и внше од тога. Зато кажем, посвстимо впшс пажње и брнге прсма младнма, јср онн то од нас в очекуЈу. Плима мућки к коЈекаквпк незаконитнх радњи, ннсу заобшлла ии академске грађане, нлитн студситс. Недавно на Извршног савету осванула Је информацнја. овдашњег СекрстариЈата за унутрашље послове, о злоупотребама код корпшћсња студентскхх крсдмта. Како се чуло на седннни Изортног савета, бпће покренут крнвнчни поступак против студсната коЈи су злоуиотребпли повсрсњг друштва, а такође ће се затраиштн н одговорност службсннх лпца коЈа су о.могућплн преваре. Члановн Извршног дл Јс савста су ннформислпи н покрсн\т поступак иротив рсфсрснта Скупштнне оптптчм; коЈи Је радно на пнтањпма студснтских крсдпта. мкње дж Је оваквв случвЈ резак у судској пракси, а.т потсшшрд и уверење да се иза овога крп(е осве- ( то.љубивост, Јер неки не лгогу да се г.о.мнре са издваЈањсм парлћлчскс Југобанке. Доста врућа днскуснЈа нагнала Јс Петра Стефановнћа предссдиика .Ме ћтопштинске-регноналне заједнипс, у рре.ме деобе председник Изврвшог одбора основне баике у Свегозарс ву, Да реплицлра прстхо.тиим днску тантњма, тврдњом да он пнје бно протнв дсоба. п да лично ннЈе вршно иикакав прнтнсак, нити вршн прнтнсак па судске органс бранећп ннтсрссс светозаревачкс банкс. Такође Је Стсфановић, подсстио иа Сотну нстпну да над Југобанко.м и у Параћину и у Свстозареву, Још увек висп. „Дамаклов мач’’ у виду 1000 н пешто мплпЈарди промашенс нивестицијс „Влакнатпца” у Двориш ту код Деспотовпа. По његовим рсчпма, баикари би морали да буду срсћнн уколнко Републнке прнхва ти половнну дута, а друга половнна остаће на неЈака лсђа поморавскпх привредннка. Такођс Јс прсдселник МРЗ Пстар Сгсфаиовнћ апострофипао и чињешшу да дле овакво малс и неЈакс банке ннсу у стању да прате привреду овог дсла Региона. Томпслав Јоваповић. прсдседнпк МОК СК, даЈућп своЈ допринос раду овог скупа, иапомпњс: — Нн мало мп се нс свпђа овакво срозавање судова. Судовн су самосталнн и нсзавнсии. Политика Је та која бира судијс. доиоси законе. Па ако нам сс кс свнђа и ннсмо задовољш!. пма могућности зв сс другачнЈе рсгаава нсзадовољство. Јовановнћ^ да.љс сс у сво.м пзлага нл залажс за мирио решсње и прс длаже да сс ово пнтањс ставп на дисвни рсд Координацнопог одбора за сарадњу Параћпиа, Пуприје и Свстозарсва, а свс у иитсресу очувања добросуссдских односа и ства рању здрапс политнчкс клпмс. Милан Панић, прсдседнкк ОК СКС Нараћин, домаћип скупа, подсстпо Јс да 12.000 радника преко своЈих радних органнзациЈа, дпрсктио завн си од Параћиискс Југобапке. II у том интсрссу напомнњс да се решс м.с мора пзиаћи што пре. По њсгопим рсчима, Параћин иастоЈи да Још јсдиом одговарајућа ннституција уг врди да ли Је Југобанка Параћнн у праву нлн нс. СТАНКА ЗДРАВКОВИНА ^тлавном зпамо као врспог стрслпа са прско 50 днпло.ма за стрс.љаштво и куглаље, 20 мсдаља и преко 50 војпнх призпања. Станко Је загрижсии спортиста, савезни суднја у стрсљаштву и трснср, алп н нзузстно врсдан човск п активзи лруштвспо-политичкн радлик. Нн накоп пспзиоиисања, а воЈни Је пснзпоиср, за њсга нсма одмора. Акткваи Јс комуниста, а у послсдње врсмс пајпшис у своЈој мссноЈ зајсдннцн. КраЈлл дисциплинован, као у воЈсци извргаава ссс своје обавсзс. Вишс путз јс био сскретар ОО СК, члаи Општинског комитста, а како сам рсче најдражп му јс рад са воЈском па прсдвоЈничкоЈ обуии мушкс жеиске омладине, на предавањима као рсзервнн војнп стареиипга н обуци јсдиннца цнпплнс заштитс. II лаљс актпвне прати сва зоигања у нашој зсмл.и, а посебно га заСфнњава слаба продуктквиост рада, што сс друштвеиа нмопина слабо чува и што су изгуб.љснс прапс моралис вредности. Станко Здрасковлћ Јс при.мср како сс трсба борпти на спортсксм пољу и у обласп: друштвсно-иолнтичког рада. м..ж. КАЗНЕ ЗА ПРЕКОМЕРНУ ПОТРОШЊУ ВОДЕ У ннфор.мациЈи студентским Душан Булат крсдитпма нзмсђу осталог стоји и слсдеће: „СекретариЈат за унутрашњс послове у Параћину извршко Јс увид у целокупжу документациЈу за 1985. н 198«. годнну код студслата коЈи еу за ове две годние конкурисалн за студеитскн кредит. Провером документације утврђено Је да Је Један број захтева неис- (БЕЗ)ЖИВОТНА СРЕДИНА м. и. М. Илнћ Почиње еколошка катастрофа НвЈновијн налаз саннтариих стручњака говорн да нам кроз град СТАНОВА НИ ЗА ЛЕК праван н хтсва на да су подносноци тнх занезаконнт начип стекли У нашу рсдакциЈу свакодисвно долазс људн и желе да даЈу оглас да тражс стаи. Нс прође дан, а да неко од познаннка нс тражи стан за неког свог. Чинн на.м се да станови иикада нису били тражснијн нити их Јс мањс било, А када сс о овомс размишља ирво питање којс нам сс намсћс Је да ли су досадашњом политмко.м у овоЈ области стварно решаванп стамбеии проблсми. На новим локацнјама ничу вишсспратннце. Прсдност прилнком додслс илацсва пмаЈу они коЈн враћаЈу стаиовс, али станова ипак псма. Вншс ннко н не помнње акцпју „Имаш кућу врати стан”. Можда је сада врсмс да сс сумнрају њснн рсзултати. М. Ж. Карикагурс: М. Симип И у току свог лста осетна је несташица воде у нашем граду. Зато је забрање но прањс аутомобила, тротоара- поливање травњака п свака друга прекомерна потрошЕћа воде. Казне за свс прекршаје крсћу сс до 1 милиона стари.х дннара, а иоред тога дол-а^.пчства ћс збс1' перационалне погрош1вс битп искључивана. право коришћења студентског кредита”. НаЈчешћ« се маннпулнсало са пстврдама о просечннм личним дохоцнма, затнм са члановнма домаћинстава, са хатастарсклм лриходнма, неприЈављивањем радног одиоса роднтеља. Има н случаЈева када су корнсницк креднтп уживали и стипендиЈе, па Је чак забелсжен и случаЈ да је Један корпсник крсдита нмао м стипенднју пз Титовог фонда. На основу преглсда материЈала, радиицп СУП-а су утврдилн да Је у 191 случаЈу дошло до злоупотребс, а да ће за њих одговарати око стотинак лпца, Јер су се некн више пута огрешнлн о закон. тече река четвртс, последље горнје, а да га напупгга као ва текућнна ван категориЈс. Јесу ли наши прецк били катспрљадалековиди када су бнстрој води коЈа мз живог камсна у Сиссвцу крсћс пут Параћина дали нме Цриица? Всроватно да Је то стнцаЈ околностм немнновних рскли бисмо. Брзн (и куси) развоЈ индустрнЈе у Параћину, а н самог насеља, »егова мсхитрена урбанизацнЈа, учиннли су да сечемо уши и крпнмо другс дслове тела. Чим напустп клпсуру Црннца улази у баражну ватру загађивача коЈи Је нападаЈу и фронтално м појеанначпо. V Забрсзи ннспскција Је у внше наврата кажњавала и опо.мнњала, али нужннци су и даљс мад реком. Сав отпад пз штала и домаћннстава такође се слнва у кедужиу, дотле, н пастрмкама богату воду. „Што пропусти дпЈстс ГруЈица дочекуЈе дели РадоЈпца”. Ил Поповца п Цементарс у реку се шливају нове фекалне воде н Црница обремењсиа од индустриЈских мзлучевпна путуЈе ка граду. Изглед?. да Је ин чнста Грза пе може опоравлти Јср већ загаћена стиже до Космаја. Одатле почнњс права голгота. Детерцспти, њеиа мнстн, и остали нндусгрнЈскн отпад суновраћуЈу се у реку, а старнна Параћин своЈнм прљавим артсрнјама сфузију Штофаре вода. Ни успева у даЈе ЈоЈ последњу трансмрти и нз града, иза у Мораву отиче мртва рибс, нп здраво бнље ие том каналу када га срсдства за прањс и бојење забсле. Ла.мснт над ирннцом, рском мнопи младости, не можс.мо завршитн, нажалост, ни мало опткмистичкн. ИзвсштаЈн које радп Завод за заштиту здравл.а у Пупрнјп о стању нашпх вода нити Је дста.љан, мити упућујс на „заштиту здравља” у случају употребе ових вода, као птго Је за протскле жегс био случаЈ. Људи су се купалп у води IV категоријс. тражнлн спас тамо гдс их очекује папаст. Законодавац. до душс обавсзуЈс индустрију на прсчшићавањс отпадних вода. ИидустрнЈа свссна свнх последпца наручује проЈекат, добнја га и — ставља у фиоку. Много Је Јефтиннје плаћати годнпгњу мандантну казну иего градитк скупонен уређај. Решење сс значи нсћс исцеднти пз пречишћшгача. ИаЈвсроватннјс и Стаклара и Штофара прикључнће се на будућп градскн колектор п тпме пссољу преселитн негдс .далеко” у Змнч и Тоњу. Станови М. М. солидарности КОНК^РС ЈЕ V ТОКУ Половсшои јула Са.моуправпа интересна зајсдница ста.мбено-комуналних дслат ности распнсала је конкурс за расподелу 40 станова солидарностн, и то 31 двособан и 9 једнособних. Станови су у завршној фази пзградње-' а њихов довршегак је планпран за 13. октобар овс годпне. Право да конкуришу за ове станове њма ју свс органсЕзацпје и заједпице. а пријаве сс подносе СИЗ-у ста.мбено-ко.муналних делатностн. Отворени извор заразе У вајужем центру града непосредно иза болницс годпнама отиче јаз у који се упушта фекална канализација из параћинске болнице. Када је у јазу било воде. н>егово постојање је би ло подношљнво« јер је вода отицала и све са собом односила. алн пакон регулацнјс рекс јаз је готово прс сушио. Сада је немогуће тамо проћи од смрада, а и опасносги која претн из оВОГ Нс ља алп отвореног ..колектора". зна.мо далн се разшппо судбинн овог канала, оп овакав какав је пред ставља опо.мену и опасност Или се можда чека епндсза све станаре п љихову де- мија. цу у непосредној околини. ОД 1. АВГУСТА СКУПЉА Још једап „струЈнн удар"! Од 1.. августа струја је за домаћннсгка поскупела за 45,5 одсто и то, да сс зни, док трвје нпжа (лстња) сезоиска тарнфа. Значи, за потрошаче коЈи имају једнотарифно бројило киловат обрачупске снаге сада изиоси 1.494,17 дипара, а цена енерМ. Ж. СТРУЈА гијс по киловат—часу Јс 28,15 дннара. Исти Је кнловат обрачунске сна гс и за потрошачс којк и.мају двотармфно броЈило, алн Је цена за већу (дневну) тарнфу 35,14 динара, а за мању (коћну) 17,58 дннара. Наздравље! Миша Гајић Ово јс правна земља. Доследно се поштују сви природни закони За првих седам месеци ИНФЛАЦИ.ТА 105,5 ОДСТО Према иајновијпм подацнма Савсзиог завода за статистпку, цснс на мало у Јулу биле су за 105,5 процспата вишс исго у истом мессцу прошлс годнне. На Јулске цснс највишс су утпиала поскупљеил млска, пшеничиог брашна и хлеба. Иначс, Јулскс цене су наЈнзразитиЈс порасле на секгору услуга, где су „скочнле’’ за 15,4 процента. То се догодило због поскупљења саобраћаЈннх н птт ус.туга, оситурања, иакнала за стамбено-комуналне трошколе п других услута. Фнлип Младеновић СУЗБШЕНА МОГУЕНОСТ ШИРЕЊА СИФИЛИСА Захваљујући изузстном апгажовању хнгијснско-спидсмиолошкс слу:хбс у Дому здрав.ља н одговарајућнх служби у ОпштинскоЈ инспскциЈи, локализовапа јс п по свој пршишн сузбијсна могућност ширсња опакс полне болести луеса (сифилиса) у Параћину. Круг од преко 40 свснтуалннх косилаца овс болести сужеп Је после резултата нспнтнванл у Заводу за заштиту здрааља у КуприЈн на четворо познтниш1х којн су свн под терапнЈом за снфилнс п са добрнм нзглсднма за излечснл. м м.
СУСРЕТИ Маана^ 4 5. АВГУСТ 1987. ■ БРОЈ 340 УДРУЖЕНИ РАД ИСКОСА СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА ПЕРА - УЗДАННЦА „13. ОКТОБРА" Тсшко Је на Једном раднлмшту, међу бројннм грађсвииарн.ма изабра ти наЈпогодннЈу лпчиост за нашу рубрнку, Јср у грађсвпнарству нмз доста врсдних н честнтнх људн. алн нам Јс у нзбору помогла Гор дана Жипковпћ, грађевпнски пн:кс и.ср, шсф радилншта сугернрајући да разговарамо са Псром. Пстар Вукићсвнћ, тссар н међу својим колегама ва:кл за нзузстног радннка. Након взучавања стаклар ског заиата и нсколико годпна ра да у Стакларп прсовладала јс љубав прсма дрвсту, ваљда због ње говог шумовитог Лсвча одакле су му корсни и дсфннитнвно се опрс дељујс за грађсвинарство. Стнцао је искуство радсћн у пностранству, затпм у „Поморавље’’ нз Свстозаре ва, да би сала бно узданпца ГПРО ,,13. октобар”. А рсзултат тога пску сгва су миогс иаградс на региоиал ним и републичким такмичењнма где Је мсђу тссарпма увск заузимао једно од прва трп места. Као зпак прпзнања за лзузстан допрпнос развоЈу и Јачању самоуправног соппЈалпстпчког друштва у Светозареву му је 1982. годиие додељепа Октобарска нагрзда. Алп у разгово ру са саговоринком Псра мање нстнче то, а вншс опо што га тишти. фва радна оргапнзацнја нсма дбвољно посла, због чега с\’ нам п личпп дохотпи малп, прошлогодишњп просск нам Је био око 6 мнли оиа старнх дпнара. Ие ретко се дс шава да се погађа посао нспод пенс само да бн пмалп шта да раднмо, V ПОБРАТИМСКОЈ ОПШТИНИ МУРСКА СОБОТА ЛЕД ОБРАО ЛЕТННУ Страховнто дејство ледених проЈектила, града, видљнво је ових дана, на подручЈу Мурска Собота. 25. јула у поподнсвним часовлма пет мпнута ледене туче нансло Је штете у внсини од 3000 старих милиЈарди. НаЈвишс Је настрадала пољопривреда где је у вотпуностн уииштсна летипа. Ових дана ваш репортср Је боравно у СловенмЈи и и.мао прилику »а се и сам уверп у страшну слику. Усевп сравњенп са земљом, поразбиЈани кровови, разрушени пу теви, покндани далеководи, уништени телефонски стубови. Обилазећл вжстрадало подручЈе са секретаром омладинске органпзапиЈе МИЛАНОМ ФУИСОМ, зашлн смо у дво ршпте ФРАНЧИШКЕ КРЕЦ. И у невољи дочекала нас Јс са боцом Ломурскс ракије и впдно узбуђена скорашњом тучом. — Вндитс и сами на шта лпчс наше њнве, а ове годинс је понело као ретко када. Остављамо нашу домаћнцу да са суседима постави нове цреповс иа кући н скономсклм обЈектима. У разговору са секрстаром, Општннске копфсренцмЈе ССРН Мурска Собота, ЈОЖЕ СТВАРНИКОМ, потврђуЈсмо сазпање да је штста прско 3000 старих мнлиЈарди. СТВАРАНПК пам говорн: — Очскивалп смо од ове годнпе изузетан род, Јер Је све наЈављнвзло добру јесен. Међутим, за само пет мпнута све Је уништено. Вслике су ово ппгете п нсћемо моћн сами да Је надокнаднмо. НзЈвећу помоћ очекујемо од Републнке, а верујемо да помоћ нсће изостати ни са шврих подручја. 11 ми се пада.мо да помоћ неће нзостатп, јер самн мештани уннштеног подручЈа неће моћи самн да исплнвају. У међувремеку отворен је жиро — рачун за псмоћ 51900-743-73057 код СДК Мурсга Собота. М. Нлић ОМЛАДИНСКА РАДНА БРИГАДА „БРАНКО КРСМАНОВНН” НА ОРА „СЛОВЕНСКЕ ГОРИЦЕ” У ПТУЈУ НОВА АКЦИЈАШКА РАЗГЛЕДНИЦА ■ Млацн из Параћина „појачанн” с троје гостнју из Деспотоапа и Осијска грале регноналнн водовод. Резултати очекиваио — добри, другарство на внсини. Поред младнх из Параћина у Птују се налазе брнгаде цз Мно нице, зати.м Олова, Тптове Мнтровице и Подравскс Слатнне. Почстком протсклс нсдеље, међу акцнЈашнма у омладинском насељу акцнЈе „Словенске горице’’ у Птгју боравпо Јс н наш рспортер. Овога пута нећс отпочстн рубрику соцреалпстнчкнм прнказо.м насс.ћа, коЈпм „хара” прегласнп разглас, а кпте га на десепше парола у, нспзбежно плаво—белоЈ—првепоЈ боЈи. Напроткв, ово нассљс, тачкнЈе, Бачкн до.м, у самом стамбено.м срцу Пту'Ја, складно се уклапа у окашву, а од акинЈашког пмпиа. осталп су само акцпјаши, бед класнч а« уинформн, алп са класлчно добрнм расположсњем. На њиховим^ длановима, иако је то бпо почстак смене пицали су њуљевн, коЈн ме „смрде” па повикарску театралност, всћ „дншу’’ мстилскпм радом, коЈи »и«Је по сваку пену олтерећен радннм рилултатама. ЛкцнЈашп у СловендЈн пишу нову акцнЈашку разгледницу растерећсну окорели.м акцлЈашкнм схереАЛКОХОЛИЗАМ У РАДНИМ ОР ГАНИЗАЦИЈАМА ПИЈАНИ НА РАДНОМ МЕСТУ л Српска фабрика стакла п.ма највсћи број евидентпраних алкохоличара од свнх органнзација у нашем регнону. Педавно је у овој организацијн прављена аналпза у коЈо) је проблем алкохолмзма детаљно трстиран. — По пријавама пословођс и других руководилаиа н.мамо прско 200 актнвннх алкохолпчара кажс Олгииа СтоЈичнћ, соцлЈа.тни радинк у Стаклари. Половила од овог броја се актпвно лсчн. Алкохолнчарн сс махом јављају тск онда када западну у крнзу и наЈчешћс због тога вмају велики броЈ нсоправданих изостанака, па нм прстк опасиост да остану бсз посла. лечењу алкохоличара нма успсха ако је остварена сарадња лекара, соцпјални.х радника, психоло1,т, прсдставника раднс органкзацнЈе, а сам болесник добро мотнвисан да активно учеспује у свом лечењу. Оргапизоваи н планнран приступ у лсчењу алко.холичара кроз видове прсвенцпје п кроз клубове лечепих алкохоличара н у сарадњи гстановама лечсње отипима, гдс командантп јуре признањв, не би лн у онерској будућностк Ји посн вишс. Међутим, да се н своЈој функцнубелсжнлк кодаље ради. то ударнпчки, свелочс и жуљевн, мстри нскопаннх канала, којпма бп требало да тече пкЈаћа воза н утолн жеђ овог дела СтовеинЈе. Нако пнсу пол стсгом полуаојннчке днсппплнне, младм са нескрнвеннм ентузиЈазмом рвзс п обављаЈу свакозневнс дужности. Раде, збиља, добро. Одлнчно се друже. Слика спстава Јс шарена. О.ч двојице встсрана ВоЈпна Мнлошспића (27 акцнЈа), Драгољуба Томића са 34д па до наЈ.млађег Влазе - Пстковића. Са њнма су н тројс „хронично заљубљеннх у акцкјашењс” дпе дсвоЈкс и јслаи млазић нз ОскЈска н Деспотовпа. 11ма пише, Јсдап другп ту Још рсинмо учсннк будућм много о чему да сс о браћп Всмнћима, класнчиог ус.мсрсња. пилот Ратног ваздухопловства. Можла о првоЈ лами оваквих ллца треба да омогућн ла- мсђу комвндантима Љиљанн Милокшп рад на овоЈ проблсматици која је веома изражеиа у Стаклари каже се нзмеђу осталог у информацнјн о проблемима алкохолиама. у СФС. шевнћ првом лицу миожинс ОРћ „Браико Крсмановић*'. Но, Још нскс интсрссантнс прнчс остаку за каснијс. М. 3. М. Илнћ МАЛА ПРИВРЕДА ПО ПАРКОВИМА Наши урбанистк сс нс шале, почсли су да издаЈу локацајс за објекте намсњене малоЈ привреди, н то по парковима. Као да су заборавнлк зашто они служе, заборавилн њпхову намену, схрву. Мссна заЈсдиииа „Глождак”, поссдуЈс парк који дагнра впшс ол 35 година са лспнм крошнати.м стаблнма, некада су ту бнле последњпх нсколнко година ширсњем улпце Један дсо н то ннЈе умањнло драж и клупе, цвећс. Међутнм.у парк јс запуштсн, а простабвла Јс поссчсн, али лспоту овог парка. ОУР „Зсленнло” заборавило Јс на ову зслсну површику и уместо да поставе клупс, покосе траву и урсде парк, онн су дозволнлн да се у парку поднжу објектн за малу прнвреду. Да ли мн грађани овс .мсснс заЈеднице и.мамо нско право, да ли ми можемо да заштнтимо наш ппрк, н друговс урбанистс подсетимо да опим обЈсктима нијс мссто овдс, и да треба да их уклоне. Да нх подсетимо да су овом парку потрсбнс клупе, мало цвсћа, а то Јс довољпо да сс човск, дсца одморс у хладовпнн, Срамота Је гледап! људе како чуче, стоЈс у ово.м парку, чскаЈући аутобус за оближња ссла, у њс.му нсма ни Једна клупа, а то би трсбало да знаЈу другови нз општинс, да о овом парку нс можс да одлучуЈс Јсдаи човск да Јс парк подигиут за опште добро н нека тако остане, н нека обЈскти буду уклоњснн н нека ОУР „Зслспн прсдузме брнгу о њсму. Срба Николић ЗАШТИТА НА РАДУ ЛОШ ФАБРИЧКИ УРБАНИЗАМ ти не Када говори.мо о заштктн на раду морамо нзнен овс податкс којп су нам всома важни н коЈе може.мо заборавнтн и мора.мо их под хнтно рс- — Мислили смо да људп са ссла кшого вншс иију, каже измсђу осталог Жика Лазарсвић, социЈалнк радннк. Мсђутим, ова лналнза Је нокалала да Је управо обрнуто. Соиијалин раднпци у Стаклари ову лојаву објашњаваЈу најпрс цпјалли.м статусом тих лица п могућношћу да задовољаваЈу своЈс потрсбс, тсшким условима да, а нс рстко човек почнњс сонссве рада пије када је псзадовољан собом. Оно што је всома ннтерссантно свс вншс пиЈу и жсне п о.младина. Нссрсће на послу много су чсшћг код алкохолнчара. Раднццк коЈк прекомерно узнмаЈу алкохол врло често одсуствују са. послд због болести. Ти раонпци брже старе м губе способност за добро обављање пос.това п н.маЈу лзмељен однос прсма породпчном жпвоту. ИЗ ЛИСТА „НАШЕ СТАКЛО” СРПСКЕ ФАВРИКЕ СТАКЛА НА ШТА СЕ ЖААЕ САМО*ПРА«А>АЧИ Л Подстакнутн чнњенипом да су се у последње време ссднпце Радикчког савета у нашнм основннм органнзацнЈама стално одлагале услсд нсдостатка кворлма прнступилн смо дубљој анализи ове појаве. Ова аналпза поткрспљсна 1е препорукои РадшЈчког савста 1 ООУР-а .Трговачко, техничко оптичко стакло н оплемењпвањс стакла” да св нспптају рахтози педоласка, тЈ. одсутности дслсгата са ссдница Рад ничкпх савета. Утврђено је да многи дслегати нсоправдано одсуствуЈу са ссднниа и њихова присутност пзноси до 20 одсто од укупног броЈа одржаннх ссдинна. Од укупиог броЈа лелсгата 1 ООУР-а анкстпран Је 21 делегат, 23,8 одсто Је бнло нсзадовољно садржаЈем рада Раднпчког савста, док Јс 66,6 одсто анкетираилх било де- .-пгмнчно задовољно. Дслегати су лајвише нсзндовољни нзвештајнма оператпвних планова о укуппоЈ маск за расподе.ту лпчног дохотка. Плановн су унапред утврђенк, нерсални н 57Ј одсто од аикетира ннх лелегата сматра да се само фо рмвлпо пзЈашњааају. Већина анкстнраннх ннЈс олговорила на питање због чсга нс ирнсуствује ссдницама Радничког савета док јс 47,4 одсто нзјавило да нс прнсуствуЈе због лошег функцноннса 1ћа дслсгатског прпнцнпа п спстема одлучлванж н пеодговарајућег тср мнна одржавања седница. На пптање шта бн трсбало урадк т-.г да делегатскп пршшип функцно нише, добнли смо следсће: Про.меннтн надлежност питања јс Радничкн савет разматра. — Спровссти охлуке Радннчког ко РЕГИОНАЛНА СИЗ ПЕНЗИОНОГ И ИНБАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА вета, а за нспзвршавањс познвати на одговорност. ОПОРАВАК ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ За 1987. годииу предвиђсио јс да Гсгионална самоуправиа интересна зајсдница пензноног и вивалндског осигурања нпшег Региона упути на опораеак у бањско-климатска 2.500 корисника пензија из Параћина, Пуприје, Светозарева, ^КрагуЈевца, и другвх места нашег региопа. Како нам јс рекао сскретар ЗаЈеднинс Драгослав Букановић( до каза Јс упућено негде око 1.900 корисника и то у Нишку, Сокобању, Буковнчку, Матарушку и Врњачку бању. Пензнонерн који охлазе на опоравак и рекрсациЈу су махом у структурн оних којм примају загатитни додатак и за њнх је практпчно опоравак бесплатан. Нешто мањн је броЈ пензионера ко1и примају пензнЈе преко нзноса заштитпог додатка а који плаћаЈу 25 поето од трошкова боравка, а сасвим Је мали броЈ оних пензвонера који сами сносе трошкове свог жпвота у бањсхо-клнматским местима. Па и у том случају бораве лод повољннм услови.ма Јср за боравак плаћаЈу мање него што плаћају остали посетиопи бање. ОчекуЈе се да ћс на опоравак бвти послато прехо плана још један броЈ пенвиопера јер јс ЗаЈедница постнгла ловољке услове од страие бања н климатскнх места па ће кж тај начин бптп уштеђсна средства за боравак већег броЈа пензнонера од планнраио.*. д. г. УСКОРО У СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ОДЕЉЕЊЕ Израда палета је салах део послова које треба да обавља Запгтптна радионипа у СФС. Други део који је н за Фабрику био пробле- .матичан, а то је запослити старе п изнемогле сггакларе. СТАНЛЕНЕ БИЖУТЕРИЈЕ — Зато је у току форхсирање одељења за израду \тсра сних производа од стакла: бижутерија, дорада стаклених пронзвода који се третирају као шкарт. Програм је гсвојен, припремају се просторије у оквиру I ООУР-а у том новом одељењу било је запошљеио од 30 до 40 ВК и КВ радника, рекао нам Је Мере Милићевић, руководцлац ове радне јединице. Д. г. ЛЕТЊЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ (2) НАША ЦИРКУЗИЈАДА Ко је како преживео троп ске врућине, знате, најбоље и сами. Ово безобзирно сунце заковало се за ,небо, па никако да $е сакрије иза неког облака. Питам пријатеља хоће ли да ми прави друштво да идемо у циркус? Волим да глсдам безубе лавове како лењо машу рспом и олињаг ле тигрове са плачљивим погледима Обожавам напудсрисанс кловнове а највиг ше артисткињс на трапезу. Пријатс^Ђ одречно одмахну главу и добацује: — Слушај, сваки дан 1там циркус на послу, радничком савету, на синдикату-, на партијском сасганку, у ро&еној кући, циркус ми У глави и доста ми је више ^иркузијаде, Циркуска шатра се испумпала као дечји балон, крезуби лавови и нлачљиви тиг рови, са напудерисаним клов новима, забављају оне који немају свакодневни циркус. Тужним погледом, препла шеног ланетт. гледам капи воде како се једва откидају са уста славине. Водене патроле, које сачињавају љу ди задужени за штедњу НгО, крстаре улицама и бе~ леже сваки покушај залева ња хлорофила, купања ме' галних мезимаца. Иду улицама, завирују у неповредивост стамбеног простора. Чини ми се да .мере сваки гутљај попијене воде, и да ми неко вирка кроз кључаоницу док се туширам. Радио и телевизија, уз помоћ гутембергове галаксије, јављају да је Универзијада завршена. Надмашили смо себе. Ми смо највећи! Кез нам није силазио са уста, док ини студенти нису от* перјали пут својих студентских изби, пресрећни због колосалног, феноменалног. Имам говорну ману: говорим шта мислим. — да сс одлуке тно поштуЈу и не ворс на дслегатска дслсгата стрнг. нзПсгаватн одго 1ИГПМ1Л, — треба бољс ин<|к>р.мпсати људ-: о спровсдсинм одлукама Радннчког савста уз образложењс. — Редовно долажење свнх делеВећинн делегата сматра (52,17 одсто) да масу за ксплату лнчног до хотка кроз оперативнп план треба утврђнватп по нстеку мессца. ППРО „ШУМЛЦИЈА’ УГАЉ КАО РАРИТЕТ Пре.ма тренутној ситуацији, на стоваришту угља стање је забрињавјуће. Списковн граћана који чекају .Дрно злато” су дугачки а на лагеру не.ма угља потово ни за лек. Интересован>е за .ЈСрепољнн” је мало, због скупоће- а њега за сада једино и нма. иенадмашног, всличанственог провода! Прошао је 25. Радничка класа јс спаковала плаве коверте на сигурна места. На срећу, нису се обистинила страховања да због спора банкара неће бити плата. Радничка класа и даље, без нроблема, издржава темнературу усијане стакле не масе, чангрљање цементашких млинова. Жетва је завршена. Авангарда је на мору, зноји се од тропских врућина. Једино су киша и штофар ски радници у>горни у обуствари рада. Загреб је имао Универзијаду а Параћин изгледа добија — циркузијаду. М. Илић Мирослав Лазић шааатк, Јср наш дииар Јс всо.ма интерссантан! Снстсм изградњс фабрикс јс стар око шсздссст и пст година и нспостоЈс неке могућностн да се то данас прсграђујс и дограђуЈс, јср тако мора за сада остати. Мора сс кстаћи да код иас постојк фабрика хранс и мснза прско пута — дру.ма гдс ралпнцн морају сваког дана да прслазс до мепзе н назад н то у чстнри групс, а када сс зна да јс саобраћаЈ густ н да спи журс опда сс постав.ља питањс ко ћс прс проћн и да лн нсћс бити неклх исжсљсних послсдица на том прелазу. Мсђутим, то сс догађа и то чссто а то боловањс пада иа тсрст радис органнзациЈс. Истпчсмо да јс ту вслккн ОроЈ ралппка н да у ЈсдноЈ групи н.ма око осамстотииа ралпика н да јс то вслнкк баласт за радну органнзациЈу. Морамо истаћи да Јс дошло до вишс тс:кпх поврсда па раду када по лекарскоЈ нзјави н горс! О овомс пмшсм Је раднпк пао под аутомобнл и остао Јс жнв, али Јс могло ЈЗцтн нз разлога што трсба нско и оаај проблсм да рсши на најадсквагннји иач1Ш, јср постоЈс могућносги, али нико нсћс да пита одговорне струч1вакс. Ми имамо таквих стручњака, али се ие шгтаЈу, а свк тврдс да зато нсма инкаквог решС- ■оа. Међутим. постоЈи могућност и да сс са малим иивсстнционим срсдствима рсши овај проблсм за всчита вре.мена и да не будс оваквнх нсжсљсккх последпца, јср њнх Јс рсдовно годншњс око двадесет случаЈсва што изискује велпка матернјална издпвања у радној организацији. Подзс.мнн пролаз кз круга раднс орг&низациЈе до прсд меизу био бн право решсњс. Гојко БороЈевиН НА ТАЛАСИМЛ НОВИХ ПОСКУПЉЕЊА У ПОМОЋ ДДВИМО СЕ На Једно.м од скупова, рсзигниранн рздкици су тражилн да се пошаље протсстни телеграм каЈвишим органн.ма ФедерацнЈе због вртоглавих поскупљења. Степешше цена далеко су вишс нсго ли платежне моћи истањених личних доходака. Неривнопровна трка у коЈоЈ се зна са.мо губитник, а то Је радничка класа, маратонскн дуго траЈс и не впдп ЈоЈ се краЈ. Баук ннфлацнЈе надвио се над сви.ма нама, а днвкзнЈе стручњака као да нс зиају илн не могу да нађу мач за стоглаву аждаЈу. Међу обичним жижљем, коЈн у правом смнслу рсчи живи од плате до плате, увлачи се страх у хости, када листају новине илн укључуЈу телевизпЈске и радио апарате. „Нсмилосрдки” уреднпци као да ннсу укалирвдн да поскулљење више ниЈе ннкаква вест и поштеде и онако разорсне жнвце своЈих читалаца, слушалаца п гледалвда. Превнсока нас кроз чиЈе чараног круга поскупљења изазиваЈу огорчење свпх цсповс дува про.маЈа. Да ли се нз заможс нзаћи? Поскупљнвачи и даљс тврдс да ни новс цспс нс могу да гарантуЈу кормално пословањс. Заморчићи су на нвици колапса. На таласмма поскупљсња спс јс вишс оиих коЈи вапнЈу: У помоћ, давимо се, даЈтс иам сла.мку . . . / ЧОКЧЕјНЧ сно УлдрАкииУ а не № ЗДДРРШУ' ; Карикатура: 3. Живковић
вана/ М-ПОЉОПРИВРЕЛА' ИЗОШТРЕНО 5. АВГУСТ 1987. МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ■ БРОЈ 340 ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ДОЊА МУТНИЦА ТЕЛЕФОНИ ДО ОКТОБРА До 3. октобра, рођендана наролпог херота Бранка Крсмановнћа, Дон»а Мутница добићс аутоматску тслефонски централу од ЗАВРШЕНА ЖЕТВА V ОПШТИНИ ПАРАНИН Откуп испод очекивања ■ На 2. 534 хектара у индивицуалном и 173 хектара у друштвеном поседу, жетвени радови су завршени. Преко 70 комбајна је на време скннуло шпеницу, а просечнн принос износи око 3.500 кнлогра.ма но хектару. штена на самом почетку же гве изазвала неоотребно на петост н неизвесност код произвођача- што би требало да буде наук за наредну сетву и жетву. БНЛО БИ 10 БДЦДЊЕ ПДРЕ У ВЕТДР У извештају АИК-а .Па- ' раћин” који је овс годнне 800 бројева, која ће да опслу-жујс н окол-', водио вии11М лчсипу жетву,, стоји ^1иЈН између НЛмСиу н& села. Послс вншсгодишњнх напора. по- ј осталог да су сс у завнсностигнагг јс коначав договор са параћинском лоштом, јавља наш сарадник Бранислав Катић. ЧЕПУРЕ ВАГА ОД ТРИДЕСЕТ ТОНА сти од поштовања техно.тогије- прЈгноси кретали о.т 3 до 5000 кнлограма по хекта ру на пидивидуалним поседима, док је на државттм економијама прннос ишао и до 6.000 килограма пшеннчног зрна по хектару. Овогодишња организовапост- истичс се у извештају била је на завидној висини, тако да је н поред кашњења вегетације жетва завршепа у рекордно.м рокг ој 12 дана. Иначе први откоси пали су на теренима око Својпова и Поточца. Стзјбс доброг дела парцела ннје бнло задовољавајуће, пре свега због превелике заксровљености* која је поред успоравања утниала Према незваничним сазна њима, са откупом пожњевеНа седшши Скуттштине оггигппте од 30. 06. 1987. гоне пшенннс са нндивндуал дине делсгат Већа удруженог газдннства нс идс по ног рада Драган Радић је и на : зрна, : ломова квалнтет пшенпчног затим на повећање I и заостаЈ‘ања комбајнирања. Даље се у извештају пстиче да је коначна цсна гппенице која је саопПрнпремајући сс за јссењу кампањг вађење шећерне репе Фабрика шећера нз Купрнје предузсла је мере на изградњм велике ваге од 30 тона којом ће моћи да се мепе трактори и камионн са пуним прпколицама пепе што ће умногоме убрзати ог кгп. Квалнтетнија струја за плану. Међ\ти.м, треба сачекати још који дан и сагледати праву слнку огкупа и његовог заостајања. Сами произвођачи кажу да се нс радо одлучују на сетву жи та. јер свака сетва им доноси неизвесност. Највише их мучи несигурност у ценн пшеницс, а затим и високи трошкови примене агротехннчких мера. ! поставио делегатско пптање да лп ћс се предузиматн не | кс мере ради запрашнвања града од ла нх је а има их У вези БРАНКО КРСМАНОВИН’ КРАДУ ПРОТИВПОЖАРНЕ АПАРАТЕ Апарати за протпвпожарну заштиту постављени су у свим зградама прсма пропнсу, алн је евидентна чињеница да врло брзо нестаЈ'у са својпх мсста. Против „позајмљп* вача” морају сс прслузетп казнснс мсре. Душан Ристић ВРАПЧАНЕ ОБЕЋДЊЕ ЗА РДДОВДЊЕ Бећ две годхн« зграда Мссне зајсдкице у Вранчану (од нвсриис и салоиита) чека на адаптацпЈу. ОбећаваЈу на.м новац за адаптацнју зграде коЈа је већ у јадном стању, жалн сс Пван Проссн председпнк Скупштннс Мссме зајсдницс, н. наволи: „Под од виназа потлуно јс пропао, кров јс уздр.ман, а сталацијс слектрнчне струје прстс пожаром. Што сс обсћања тичс Врапчаици су се њима инрадовали н кад јс речсно да ћс сс изградитн улнца Бранка Раднчевнћа. Тада Је она коштала 12 мнлиона, а у ово.м тренутку, иако Још ннЈс започета цена ЈоЈ Је 40 .мплпоиа, У Врапчану иа грађсвинарс чекаЈу н Далматхнска и Јадранска уднца. м. м. МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Пише: Анђелка Аранђеловић ДВАНАЕСТА ЛЕКЦИЈА У Есперанту постоје слнчне речи: киу, кио, киал, тне, чиам ... То су тзв. корелативи које добар познавалац међународног језнка успешно разликује. «1------- «1- «окаго4 оМ1к в«оаг«б4• •ђИк Ј?Нк 2.31- ' оЈг!г.а4 0 *1о 11« 110 ±•4(0 Ј1о ■го Х«П1О «а Мс* 1 Ми ко. *®ј1**2« а»ко И.к! ' С1и ' ••*•*<» ■так! 1 ] § 5 ------ 1<к«Г х«к«к»г С1« а*а1* В* а»з«о "Мо' ' ' Е<1о Ио 033» а»б^о «Ј1» вгивДс П«О1О Ие<1* Г Дкаа* лес1«а • 21 Уггвиа 4.6» оек«!* и»»к 1>1к«а« - 03 Ио.-. <103 поа С1ОП □еп.ол х* коие. коИко ТоИко пекоНко «у»коИ., оекоИко <0120 2010 з>б«е«. 2ђОС Г1Гвв а»01«1 »1 >ђое Л«г.« . . ' - »1 2»1. 41.1 аео1«1 «* ЖаНа како Л«<0 Хекако •такако »1к«кО •1’ к1»» 2434 '€!•• 1 сг°-'1 в«> «т*!134 О»ахеа хШј! Карикатура: Милорад Симић комараца* обзнром било у прошлој и овс годпне. са постављеннм питање.м да би се извршило запрашивање прскање сеоска домаћинства И ове годпне ..ЕчектродкстрибуцпЈж'* хзводиће знатне ра.дове на реконструкцнји електромреже у ве । ћем броју села на подручју општи не како бп сеоска домаћннства била обсзбсћсна што каалитетжмјом рсконструкцији електрнчннх мре-.ка у селнма Текнјн, Лебини и Дреноацу. Укупка прсдрачунска лредкосг ових иквестнинЈа за обз три сси износи око 230 мн.тнона динара. с гим што је н ту договорено да ула г.тња буду зајсдничка 50 одсто Елск троднстрибуциЈа а 50 посто Месне за Једннце. Всроватно да смо овс дине извукли довољно ГОНСкуства и да ће меродавни органн предузсти нсшто да се пољопривредни произвоћач осећа сип/рним. када са сејалицом улазн у њнву. елсктрнчном енергнјом. Како Је рскао руководиоц техничког тора у „ЕлектродистрнбуцнЈп" домнр Бранковнћ. На сеоско.м Драгољуб Гајић М. И. сек Че иод ручЈу у току су радовх у Главнцм н они су при крају, а исто тако у Доњем Внлову, н Бусаловцу. У Лсш Ју предстојн почетак радова као и у Ратарнма у укуппоЈ вредпостн ох 150 мнлиона дннара. V овпм селпма уграђују се нове трафостачнпе ч обавља реконструкииЈа нисконапонских мрежа, као и пзгралња одговарвЈућнх внсоконапонски.х волова. Предрачунска арелност тих радова Је око 130 мплиона лннара, а финан снрањс се вртн заједиичкнм улат њмма ЕлсктролпстрибуцпЈе н меснмх заЈсдница. по архнцнпу 50 олсто прсма 50 одсто. У току су разговори а мбже се сматрапг да су то н коначни договорн да се приступи ПОПОВАЧКИ ЛЕТЊИ РАЗГОВОРИ Дошло време за ■ Док остали докони свст још препрпчава Унивсрзијаду или утиске са летовања, у поповачкој иовој колонији чн.м се сретну двојица јадикују. А разлозх жм бар пе достпју, Јср у овом насе.љу одавпо кнје све баш потамам. Зато да направнмо Јстан пресек њнховнх проблема дв их бар споменемо, ако инсмо могућности ди им помогнемо. V Почипмо од СИ?Л становања. Ил њнхове услуее овде ннко се не жвли. одмах почињу да се жале јер онн те услуге одавно већ н нружају. Разлог каЈбаналннјн и нс нема новца. Ако се улореле станаринс, десетак да наш Водовод ЛЕШЈЕ: ШТО НЕ МОЖЕ СЕ/10 Лешје Ј‘е познато по при- Давид Милетић. досељеродним пзворима воде. На лик нз Голубовца у старој сваком кораку чес.ма. Од 5 папуштеној караули на стачесама једна је подигнута ром путу Параћин Зајечар бории.ма овог краја и стоји је ових дана о сво.м трошгодинама напуштена. ку реновирао Једну од чеВУКОВИМ ТРАГОМ КУЛТ ЈАБУКЕ У ПОМОРАВСКОЕ СЕЉАКА Откжнеш прве, јулсхс Јабухе х пружЈпп кх хомшингцк преко тараб«. Узма хх пажлкво хао духат. Очж јоЈ зажагре прсд хтатасторумевкастом Једржиом. Затнм хх целива хао ихоку н тек онда, пуна срца, хреће ха хуЈп. Нс, неће кућн као могло, Сиажвв курјачкм хх поЈестх! ЧугаВ* их у амајлију док год то буде Јакуарскх дан. Мећавл завија кезећп ледехе зубс. Банеш у кућерак ус*мл.еиа старнце. Огреје те топао осмех сме* жураног лица. Проћаскаш с баком, жељмом људског г.таса, а пред растанак дрхтава рука протегие се до арха хреденца х скида дачуЈЈуЈуће очуаану будкмху, х.ти кожару и лруж* тн Је као наЈискреижјн знак добродош.тжце. Да знаш да су гп врата њене кућице срца увек отворепа. њеног ОлемоћаЈу ноге старог чобаинна и врореди се стадо. Оп коЈв Је децениЈама друтовао с горама, кладенцнма и меденинама непогрешнво наслути смрт. И баш тада се латн брнтве иа поЈаса х велцера с највлеменктнЈе Јабуке. Окаламж дквљаку у честару, крај уржпе в козјо стазе. Нека нз ње идућ»г пролећа, кад њега више ие буве, букке новн живот! Нек се пеког будућег лета кротжа оспе медким плодожжма! Некж се сладе деч\р.тп. ја и гтутници иамерницп! И нек помену име покоЈног пастнра — ка* лсмара. Опет Јабука — на]плел<енигхЈж мпнс чоаеку. И наЈтрајннјн траг. разуме се. V кућу доЈазди сиатовска буклн|а. Поделн се радост с рођаком или прнЈатељем. Окитх се буклвЈа парама (оне су често „прљаве'*), освоЈком ауне н.тн пешкиро.м и, >п* равно, наЈкрупниЈом јабуком. Оха Је иаЈчистнЈп ашбол иајлепши.х же хп упућсиих Младехцима. Стаса дечак у регрута, па у војску креие. Кроз село весела, нскићсна поворкп. Другари га на рукам1 носе. А прх дну села изнсиала шкрипне каппЈа н испред хармонпкаша се пспречн слабашнп и иаглува старица. Хоће воЈннка у оба образа да пољубн н да му за „срећан пут" поклони румсннку јабуку. Ону стару лубоморно чувхну на дну сандука за овакву, взу* зетну прилнку. Нек му се нађе у беломе свету, да га чуаа од метка, хтс рухе и дупгмажског окж. И тако кроз деценнЈе н векове. Поморавскн се&ак х Јабука. Она нма неуннштпвж хорен у диу ње1овог бнћа. Счадухха јаб\чсж од срца му с« отхнда х претазн само V Руху коЈа се волж. Томнслав Бокић Свако има право да се креће и да буде планање давнниа, п у њој гњсцав хлеб. ксји, нпак, стиже пре подне. душе скоро редовно у касно подне, а.тп н то је боље него Допре оне су скупљс него у дваградова СрбиЈе. Очпгледно СИЗ цеии оно што има. Је дотрајао и пода Је на ивнин лозвољспог за људску употребу. Снабдсвањс слабо, јсдна про МОЖЕ ДАВНД сама у селу. Фарбу за фарбаЕБС циглс наручио је чак из Немачке. Избегонирао је чесму, поставпо нову цев, клупе« сада ће и ограду. После ове чесме планира и ..Недељкову чесму” да реновира пошто Месна заједница то још ннје урадила. Давид Мнлетић је ра дник Ауто-мото друштва са својим члановима живн од једне плате и од тога је издвојио средства за реновирање чесме а планира и остале чесме у селу да поправн. Меигганин којим треба чс. Комуналци су овде ушли у Гнннсову књигу, Јер четнри годинс ппсу по.мерили Једвп контсЈнер. Сада Је знатно бољс празне га обавезно сваке годнне. Мссна заЈеднпца Јс ви1пс мссна, ксго заЈсднпиа, па о њој п нсма.мо шта ла додамо, сем да су мам дотурнли трофазну струЈу до зградс, а унуграшњн радовн ће почекати прос.:аву 200 годнна Теслиног роћсња. Нова колопиЈа Је нскад било насељс „великаиа*'. У н.с.му су становалк најуглелннЈи пршредпнци. холнтнчари п просветарн. Али сад су лрукчија времепа, н оЈо насељс је за мпоге привремени или пгжни смешта). А.ти меснп сељацх Још су под уткском времена хад су ту жпвела ..господа" па се са скоро „пацпоналпстнчком" мржњом о.тносе прсма „колонцнма”. V томе најпншс прелњачп Једап возач аутобуса Поповчанкн ТОПЛНЦА БОР БЕВИБ. који се не лпбх да пх отворено назша дошљацхма н још пограла против ко.мараца неопходно је обезбедити одго варајућа средства, обавеста тн становништво и мзвршити друге припреме и то; — Запрашивањс би се обављало спецнјалним авионом привредне авијације ЈАТ-а са специјални.м средство.м против ко.мараца које сс зове .Малатион” произвођача ,-Зорка” Шабац. Запрашивање једног хектара без срелстава само рад авиона стаје 550 динара а запрашивањс са средством које би обезбедио запрашпвач — ЈАТ кошта 2.400 динара по 1 хектару. Градска површина са приградским насеље.м износи 500 хектара а чиста градска површина без приградских на сеља износи 650 хектара. Уколико бн с.мо сами обезбедпли средства исто кошта 2.400 динара по литру, а за запрашиваЈБе 1 хектара раства-ра се 0 600 грама што за 1.500 хектара треба обезбедити око 900 литара малатнона који би по садашњн.м ценама коштао 216 ми лпона плус надокнада за коришћење авиона у износу од 82 милиона те би укупни трошкови запрашивања коштали 298 милиона старнх дннара са нашим средством а уколико бп све обезбеђпвао ЈАТ укупно‘ ои нзносило 360 .милиона. да ти се поносн Лешје. Свака час Давиде. Славица Благојевић грдннЈе врећа и всује, тако да V тренутку осећамо, као дж п тражп етиички чнст Попожац. лм Је и он као лсчак завидео Да ма Ефекат уништавања комараца јс максималан уколико јс времс сгабилно без встра и падавина након прскаЈва у трајању од најмаЈБе 5 дана, као и уколико бп ову акцију спровеле и суседне општине Нуприја и Светозарево, а потпуни ефекат бн бно уколнко би се запрашивање поновило још једаипут. Према нашим сазнањима суседне Општине нису планирале извођење ове аккчвности до дана сачињавања ове информације. лнм колонпима коЈи су се купали лок Је ои радио на њквн нлн Је у пнтању нешто дубље незнамо. Vглавном он Је својп.м понашањем н онако ннзак >гиво прсвозннка спустпо на кочиЈашке разпне. Разие жалбе о свим овкм проблемнма које су ,,колонцк" писалн кису чак К1! удостоЈене одгоаора, тако да се овде добиЈа утнсак да човек вшие нсма ко.ме ни да се жали. СТАЊЕ ШЕБЕРНЕ РЕПЕ Драпппа Пандуровнћ ПРЕТН СУША Н ШТЕТОЧННЕ н Дугачак с\тшш период тропске врућнне потпуно Телефони за сеосна домаћинства ■ Ових дана почнњу радови на реализаци|и уговоринх обавеза према грађанима месних заједмииа Доње Мутпице и Лешја. Са овнм месним заједннцама пошта у Параћину давно Ј*е закључила уговоре о увођењу кућних телсфона. Како нам је рекао днректор Поште Мирко Јовановнћ овог месеца почтпву радови на монтирању тслефонске централе од 762 броја. Истовремено већ су почелп радови на нзградњи телефонске мреже па крајем августа на подручју овнх двеју месних заједница прва домаћинотва добиће већ кућне телефоне. До кра ја септембра сва домаћинства у овим меоним заједни цама' добиће телефоне. У овом делу наше општине, наставио је Мирко Јовановић, Пошта кма обавезе и према сешсма Извору и Клачеетши. јер је потпнсан уговор да до краја ове године хтоворенп посло ви буду завршени. Сметње не би требало да буде јер ј‘е сав потребни материјал лабављен, централа се мон тира у Доњој Мхтнзши и за ова два села. До краја годнне села Извор и Клачевица моћп ће да уведу 700 телефона. У том правцу 500 домаћннстава закључнло је уговоре са Поштоси у увођењу кућннх телефона. Д. г. кретен. Радомир Кундачкна су исушиле земљнште и по себно ое негативно одразиле на стање шећерне репе. Сла ткн корен нема влагс. а I лва лигра недавиа довољно кшиа од метру, само по квадратно.м > јс освежила листове, које узгред напада рептша пппа и друге штеточине. Карикатура: М, Кораксић
НЊИГЕ ОБРДЗОВЛЊЕ-НУЛТУРД ДНД ВЕНД ВУНД РЕТКО МУДРА књигд Ппко друга кн.ига Алсксапдра Баљка, Јсдног од паших пајвсћнх саире мених пфорпстичара, „ПсторнЈа афо калнпсс” прва Је кљпта тс арете код нас. Обухвативши значаЈан ире мснскп дијапазон од друге полови ис XIX вска па спс до нашнх дана, у овоЈ аптолсгнјн српскоЈ сатпрпч пог афорнзма заступљснп с\' свн они чнјој смо се духовноЈ спазп и брнткостн ума одувск днвили: од З.маЈа н Кпежсвпћа, прско Радовнћа н Внба, до пај.млаћс гснсрацпЈс са лрс.мспнх афорнстнчара као што су Цвсткопнћ н Чотрић. Наравно. озо значајпо остварсљс привачн пашу пажњу утолпко г.ишс што Јс у тој плејадп нзјпсћих српскнх афористн чг.ра заступ.љсн н наш завичајнн плсац — Мирослав Дамнтријсвпћ. Всћ лстпмпчан поглсд на Баљков антологпЈскп нзбор Јасно указуЈс да афорпза.м као „дрпблинг духа на малом простору” копачно добиЈл мс сто коЈс му Јс као краткоЈ п саже тој али значаЈној књижсвиој врсти одувек прппадало, У снажном таласу модсрпих афористичара оп (ајзад доживљава своЈу пуну сатисфакнпЈу. II баш као нгго „свн праг.ч пнс ни самн стпараЈу својс прстсчс” тако и сапрсмснн м.чадн афористи чарл ствараЈу повс могућностн за 6о.т>с разумсваље раннјнх сгвлрала иа. ПОЧЕЛА РАД ЛИКОВНА КОЛОНИЈА » СИСЕВЦУ ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ВУКОВОД V оргапнзпциЈи Самоуправве интсрссне заЈсдницс образовапл п културс у одмаралишту у Снссицу о.т 3. августа одржапа се по трппасстн пут У.мстппчка ко.тпччја „Сиссвац '87”. У прогеклпх Ј2 годнна у Колоннјп Јс ствартло у.мстппчка дсла пишс од сто рспо.мпрлпнх умстпика из свнх краЈспа паше до.мовннс. Овс годинс у Сисевцу су сс окупилн: НЕВЕНКА ТЕО КАРЕВИГ1 и ЉИЉАПЛ КОВЛЧЕВИП из БЕОГРЛДА, ВЛЛДА РЛПЧИК нз Нпша, ГИГЛ БУРЛГИК из Новог Са да н ХЛСЛН БЛРУЧИП из Босап ског Ноиог. Као п рапијс тако п овог н<та у*.сси11ци Умегнпчкс колоппЈс оставнћс за Уметннчку галсриЈу у пашс.м граду по Јсдну слоју слнку, Тако да ћс фопд Галсријс и.мати впшс од стотпну умстннчкпх дсла. Као н рапнје тако и ове годппе у току рада У.мстничкс колонијс оргаппзоваћс сс и аругс културнс манифсстациЈс за ликовнс у.мстннг.с и гостс у охмара.чншту у Сиссвцу. Појхд осталог овог пута бићс про.мовнсанс нздатс кљпгс чланова Кљнжсвпог клуба нз пашсг града. Д. Гајпћ ЛЕТО ПРОБЕ — МОГУБНОСТИ ОСТАШЕ НЕИСКОРНИЕНН КШУРНИ ПРОСТОРИ КРВИД ■ Не може. се рећп да је културии живот однедавно стаптрао (значп са почстко.м летн»е сезопо. То назадован>с узело је маха послсдших иеколико месеци. Разлози су маљс више познати, али зато ненскорвшћеног простора нма нодоста. Лфориз.мп, као правн биссрн српског духа, значајпо сс разлнкуЈу по споји.м тс.матскн.м опрсдс.ксљима н фор.мн, али о;бн.1,ност, сиспрспост п друштвсна ангажоианост лачпч сии адскватпим дозама хумора чинс псн тралну осу коЈа нх повсзујс. Саврс мсни афорпзам тсжн сажимању ч што всћој фрагмснтарностн. Најзад, бптан део „Псптрије Афо калнпсс” јс н падахнут поглпор Прс драга Марковпћа који Јс састаг.по случаЈни избор афорнзама Алском дра Баљка (Баљак своЈс афорнл.мс у антологнЈи нпјс нн помснуо. Бсз то1 нзбора 1ш ова књига нс би бнла опо што јсстс. Зорана Рашић Некадашње стално прсбпвалиште умстпика и осталпх културних радпика ЛптикварпЈат ,#Доротсј" нскадашњи „Кос.мос”, нзгубно сс у го .мили цигала. Још јсдна потирда нашсг пропннцпјског мситалптста, аљкавости прс свсга, а уЈсдно нс постојаи>е смисла за сстетнку. Нско мс је засметала мала просторн|а АНТИКВЛРПЈАТА, пожслсли су псшто боље, алн ни до сада га пнсу нзградили. хосо стално ангажоиаљс, зпачи пре ко цсле годипс. Култура за ссбс постојн, гражсћн мало впшс актуслнију срсднпу, рушс сс зградпцс коЈс су носилс дсо тог жнвота а градс сс кафанс, нспобитнс кочпнцс културног рлзвоЈа. Светлаиа Пантић Карикатура: Д. Катаиић КУЛТУРНИ ЖИВОТ НА 40 СТЕПЕНИ ДИО - 0Д ТУГЕ БИХ ВРШ'О На крају прсдстављамо и вуковце из последње две од осам основних школа у којима сс школују млади у параћинској општини. Звање вуковна, једина у Основној школи „25. мај” у Поповпу понела је Ивана Димнтрнјевић. V Основној школи „Бранко Крс.маковић у Сикирипи иа крају прошлс школске године било јс трп всковиа. То су: Лндријана Богдановић, Иван Богојепнћ и Славољуб Симић. Да заврши.мо са коистатацијом из Основне школс „Буре Јакшпћ” у Параћнну. Број вуковапа из годпнс^у гсдину опада, а разлози за то п.мају и субјективни п објективии карактср. И код учсника бс.тсжи сс пад еитузијазма, а и у ра.ту просветиих установа све јс впшс потешкоћа којс узкмају дапак п кроз број одликаша. М. М. ЛИСТАМО ПРВО ИЗДАЊЕ ВУКОВОГ „РЈЕЧНИКА” Избор: Миодраг Гиша Марковић МУТНИЦА, рнјска н Доља Мутшша ссла моравског). у параћмнскоЈ пахији (Горља у срсзу параћинском, округа НАКОЊЧЕ: Мушко дпЈстс што сс по обнчају ла дјсвојцк НА КОЊА, кад Јс сватопи довслу прсд младожсњину кућу. По оннјс.м мЈсстима гдЈс сватовн сад нс нду по дјсвојку па кољнма, псћ на колпма, такпо се днјстс дода дЈсвоЈци на кола, алп пс вјсру јс.м да сс зовс наколчс, нсго опст накољчс. ПРЕВРАТА, прсвратуша. Кукурузно брашно закуха сс ЈаЈн.ма (У какпо.м суду) па сс онда опаЈ скроб изаспс у тпгаљ па врућу маст. Кал сс олозго потпсчс, опда сс прсврнс, тс сс н с другс странс нспсчс. По то.м сс јсдс (попајвншс врућс). СТУБ Балсамоваип лажни глумац Очсрупанн лутак Јадан и досадан дрхтај Чеумсшног даха Чудо од неснретњака ДЕВОЈК4 Мирисна поља Дијана бела окосила пластовс задихана и јсдра встрењача Млада дева зоре. Свстлапа Панић С другс страпс ту Јс кспскорпшћснк простор градскс Бнблпогскс „Др ВићситпЈс Ракић” (АТРПЈУМ) коЈн н.ма шпроки круг могућностк а н са ссгетскс страпе врло Је привлачак. Очпгледко рсч јс о привплс1ованом простору у с.мпслу исднрнутог. ПостоЈи сумља у могућпости датог дг.орпшга, а.ти као н код свакс вспскоришћсне тернгорнјс у почетку су разна бес.мислска нагађаља, док сс касннЈс спс ; одвиЈа природним током. Тако јс и са АТРИЈУМОМ кашс Библиотскс, кад се она отворп посстноцкма, алн рскох рстко. Још увск јс љсгова душа вслпка тајпа за л.убитсљс ку.ттуре. I ПАВИЉОН код дољсг Парка бно | је п остао Је просторпи драгуљ. ЈБсгопа мнннЈатурпост, очито прима.мљипа драж, за сада су лспота за ссбс, а бпло би то право ослежсље за културнс прсгаоцс, уметннчкс душс, а и доконп свст пс би бно па одмст, умстност сс радујс оцсни народа, али сто нн љс псма. Уосталом свн тн просторн који заслужују пажљу пропадају и псто времс нрепуштсни зубу врс.мспа. Да Јс мало вншс ннтересоваља за љнх п онн бн сс подмлаI днлн. У нсто време жалосно Је да сс таквн простори корнстс у јску наЈјачих културннх збпваља у цслој нашоЈ зс.мљн, значн кло пратећи слоЈ а мало се улажс па љиСсдп.м у сспарсу дпско клуба окружсп шарспнм свст.чнма, лошо.и музнко.м и љулпма коЈн соаког часа улазе н излазс. Уторак је н нсма гужвс. МоЈс пнсаљс за сто.том позрсмспо нзазпва радозпалс погледс појсдшита, Овдс сс одг.пја пскакав жппот, опа .мрвица тако потрсбна да се запара глад за промсном, да сс побегнс од нсуротнчпс спакоднсвнцце која нас, спс што смо стариЈн прстиара у урбаис инвалндс, аутомг.тс и још пскс мсханнзмс С1>о1- стиспс врсмспу ко.мс прппаламо. Сва ова свстла, децибслп, прсиупс пнкслс и потоци пића само су Јсдан од стотипу начнпа на сс т.ожда потиснс депрсснја, подигну нске палс врсдности у на.ма за којс ,мислнмо да постоЈс, размишл.а о ссксу и постепспо ућс у прву .[:ату алкохолиз.ма. Ово илузорно мссто савршено сс уклапа у слсктропскн мнљс врсмсна, гдс су тслсг-нзпја, вплсо тсЈлови, компјутсрн и сатслпги постали иони дизајпсрп наших душа, а мп, псмоћнп да јсдпо обпчпо цвстаље прнродс, раст траве и.чи .мнрис озо па послс кишс дожпг.пмо свнм срцсм. це.чп.м бићем, оссћамо како иам нсшто псдостајс, како смо сс празпиЈн ма колнко ојачпо покуша вали да ног.цсм, пнћсм п памстпим разговорнма зауставн.мо нско прсмс у ссбп. Нсма ппшс опих дапа кад смо бпли астар п с\чте. Остали су блс ди трагог.п којс попскад чупамо нз корова заборава јср свакоднсв1П1ца ис трпн дужс духовнс нзлстс у нрошлост, пс хаје за осећаљл у том правцу, пс пружа пам шапсу да сс вратимо. Нс удаљавамо ли сс сваког дана по мало од самих ссбе. Мажда смо заборавилп да смо кап врс.мена у оксапу пролазпостп. Можда ннкада псћсмо успстн да сазламо колнко с.мо то МИ' колико нам Је премспа потрсбпо да иреп.чипамо ту дубоку рску псспокојстза у ссбп. Можда Је, ппак, ,.та каша обала” — како рсчс Јсдак пссник, „миого лспша кад јс' понопо уг.чсда.мо послс свих бсспућа”. Светла се полако гасс. Музика јс утнхнула. Копобарн днжу столнцс. \стајсм и уран>а.м у ноћ. Иапољу је всдро н свсжс. ЧуЈс.м шапатс. Мсжла тп зпсздс говорс? 0 јутру? О пама? ко зпа. Мирослав Чопа НИЈЕ — НЕГС Пише: Софија Ракић — Милојковић ДЕЦА СА СТРАНПУТИЦЕ ШАН „ОПШТМ ДНЕ" (0 тужној судбинн једног параћшлгког дечака) Аутобуска станица у Параћнну. Спарио лстње всчс. Свс мањс путипка и свс рсћн аутобуси. Псроном пролази нлавокос дсчак с прсдутачкнм сомотским пантало. >.ама. ПоЈас привсзан канапом. На ногама му клопарају ко зна чмЈс цппслетнне. Кошуља подсрана и изгужвана. Но, то ннЈе оио што највише прив.чачи пажњу. Људн посебпо загледају љсгов заденут „псндрек’’ и „пнштољ”' Заправо, то су сломљена алумннијумска цсв н обнчиа, пластнчна пграчка. Дсраи покушава да корача „одпажно” н да сс држн „звапнчно”. Кажс да јс „Дсжурни милицаЈац” и да му је „плата 2 мнлнона”. Основнц облик прсллога са ,1’с с (гпппс сс бсз апострофа!). Обчнк са у старнје.м јс знку гпотребљава пс само испрел сугласннка који отсжавају нзговор с, ппр. са птицо.м, са кћсрн.ма, са .мно.м, са школо.м. Дапас сс знатно прошпрпла упогреба облнка са, алп сс ппак препоручујс с гле год јс то могућс. Даклс, бол>е јс: с прпјатељем, с дсцо.м, с госгима, с омладппо.м, него: са прпјатсље.м, са децо.м, са гости.ма, са омладнно.м. Прсл књпжсвпс (а .за изговор тсшкс) рсчп кћп, књнжсвна јс н реч кћерка (такоћс тсшка .за изговор). Због тога су се у паролпн.м говорима развплц ови облици: шћп, ћерка, ћер, шћср, шћерка итд., али пијсдан од гнх облика ннје књижеван. СЛУЧАЈНИ МЕБУНАРОДНИ СУСРЕТ ОМЛАДИНЕ УРНЕБЕС СА НЕМЦИМА Изузетну монотонију која је у ове летље дане захватила град на Црннцн* разбили су једне суботње јулскс вечери младићп и девојкс из СР Немачке. Иако уморни од пута са обала топлог Егсјског мора. једноставно су изгарали на вруће.м играчко.м подију.му популариог састајалишта .младнх, напросто ужарене -■Швајцарије'’. Младим Немцнма придру жнла се п омладнна Параћнна. Настао јс прави урнебес. Одједно.м је свуда постало тесно. Ат.мосфера јс достизала усијање, па је пролаја освежавајућнх, хла днпх нагпггака постојала свс масовнија. Било је и за инмљивнх сцспа и познанстава. Драган Јовановпћ ПИСМ0 СА РАСПУСТА Па ипак, шта ее крнЈе нза ове ^нгрс”? Внди.мо да јс дсчак н блсд I и мршав. Прплазимо му пријатсљски н он убрзо отвара срцс. Кажс да сс зове МИЛЛП ЛЛЕКСПП и д.ч има 12 година. Огац ,му Јс „ватро- \ гасац у Стаклару”. Пма још и старнјег брата и маћсху. У школу нс пдс, пако Јс „тата платпо каз- ј ну". Рсч но рсч м схватамо да Је отац алкохолпчар. Тучс малишапа ' често п иемилосрдпо као оиаЈ проклети Џоп Хохохонд. Маћсха ништа боља од онс Пепсљупшс. Трпсза најчсшћс празпа. Зар Је онда чудно што дсчак Јсде шта стигнс н где стигнс и што нс сме да спава код кућс?! Били с.мо свсдоци ккд Јс молпо „маЈстора” да га примц у аутобус за Клачевицу како би у љему, кад стнгне у ссло, преноћио. II поред очиглсдног сажаљеља, возач то ииЈе смсо. Ко зиа . е . Док Је ноћ полако одмицала, нмЈе трсбало да га питамо да ли Јс гладан. Ха.чапљнво је гутао кокицс које смо му купилн код „дежурног" посластпчара. Зиа ли параћннски Цептар за соцнјалн рад „случај” оног дечака кога у опн.м, најосстљнвнјнм годикама, вребају многс страшцтицс. Томислав Бокић ЛИКОВИА ГАЛЕРИЈА „СИСЕВАЦ” Портрет Стевс Богданова — рад Милорада Стојића УМИЉАТО - СУРОВО Људи ца путу нанлазе на бнљке жнвотнњс. Свс то уништаваЈ-.', нс знлјући да им то продужуЈс тај сурови жнвот. Жпвотнњс не волс мнопј људн, којн нс знају да су н’.' оне најоданпЈи другови. Има и оних коЈн не поштују пи л.\де, којн кдд нс бн постоЈалн учи |.илм би живот празппм и пустнм. Цскп их нп пс волс, јср су некн пут жсстоки ривал. Свп људп нису исти, Нскн су: т\жии. пеки вссели, неки љутн, ис ки равнодушнп, нскн су у.миљггн, а нски сурови. Станнмо код тих рсчи: „умнљати" — ..сурови". Шта зпачи реч „умиљатп”? Кад ннко пс држн до љс. Реч „сурови’ је вишс у свсту заступљсна, Та рсч више ва жн. Бнти суров инјс тељкос дово.:. по јс намргодитп сс и ишчупаги пајмаљу травку, па сп положпо нсшп за исшто ружно — сурово. Нза суровости не стоји увек зло срцс. Неки пут оно суроно поступа због неког велпког рахчога, али гако пешто се мора нзбегаватн. Марија Иачариз, уч. VI разрсда Тресла се гора, родно се — мит. Миодраг Милојевић
ШДОЦН јтао 7 —СДОРТ - ОПИСИ СПОРТИСТИ ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА ПРЕД ПОЧЕТАК ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА У ПРВОЈ СРПСКОЈ ЛИГИ ХТЕЛИ БИ У ВИШИ РАНГ ТО ИМ ДУГУЈЕМО ■ Јединство пос.те бурног завршетка пролећног дела у протеклој сезони консолидује редове и на Грзн прнкупља снагу за Је сеи, како би изборилп што бољп пласман и ушићарили у евеитуалној реорганизаиији Знамо да је Грза место где се углавном проводи одмор. Није ни важно што ово летовалиште врсменом постаје н наесље. Тре* ба да знамо да се на овом мссту однграо и догађај везан нз сЛазних даиа наше нсторијс. Да у срсдишту Грзс стоји спомсннк који нас подсеђа на људе који су пре 46 годнна дали својс животе. 46 годпна се нс можс прнћи споменнку, јер пзмеђу пута и спомспика протнче хладиа Грза. Доћи до споменика је право мајсторство, односно зн^тктксљник мора битп способан лг. скакућући од камсна на камен пређе реку рачунаЈући увск на могућност да сс оклизис и пошгепо оквасн. Свс се полако заборавља. И бурни завршстак првснства 1986.'87. • оставкс, тактизирањс, су.мњс- преласци и доласцн фудбалера: „Првенство јс завршено — првенство почињс”. V ови.м спарнн.м дани.ма за >зелснс ’ пе.ма одмора. Под руководство.м трспсрског трпја Цекић, Аризовић — Мнлићевић, провсли су десет иапорних дана, ка ко признају играчи, трчећи по сиагу на обронцима Јужног Кучаја. На списку тренера Цеки ћа иалази се 23 играча- скипа нс много под.млађенаекппа која јс сачувала костур прошлогодшшвег тпма Јсдинство су напустили Матић, отишао у Борац, Стојановић у сарајевски Железничар и Ди.мић и Ра шић отншли у Текстилац. Екппу Једнпства појачали су: Пегровнћ из Јагодипе, .Младеновић из Бора, МилоЈковмћ нз Паргизана 46 година мн псможемо напрасити прелаз („мост” којп би омогућио да грађанн а I поготову дсца која углавном оргапизовано долазе могу доћн до споменнка, прочитати !златиа слова на мерм^рној плочи, упознати се са делом исторпЈе, положпти букет свежег пољског цвсћа, одати пошту младим људима којп су дали своје животе за данашњицу, за братство и Јсдпнство, а који су изгппулп углавном од вздаје своЈвх сунафодиика. Додуше пре десетак година извићачн су подигли брвио на иајближем месту, алц је време (или људн) учшшло своје, бујице које су то однеле. Зар нпсмо у могућиости ла цемеитара одвоЈн топу — две . цемеита, Градитељ шљунак, стручну радпу • снагу, а мп млади: извиђачи, планииарн, '< омладшшп, иаправићемо два дана бивак и радну акцпју и да поднгнемо мостић, моI стић којима ће бити доступно доћп до споменика, а толико смо тоне цемента вздво- • Јили н кубике шљунка дали за друге ствари. ■ Сада Је друга прнча за простор на коме ■ се палазн споменнк. У недсљу 26. јула про- ? стор око спомснпка јс обрастао у впсоку траву а лево н десно од спомсника прнмећујс се да је свеже покошсно. За март се зна2 ло, зиао се и тсрмин, да лн Је неко могао Л контролисати то н обезбедити да сс обави о и кошеље око споменика. Нас пеколвцина 5| дошлн смо раннје и рукама покидали тра11 ву да бн се колко-толко могло прићн, поМ ложнти венац, одати дужна пошта. Зашто Н се неоткупп простор на комс лежн споменик нли одузме, да се подигне спомен парк кј и ту ће извиђачн, горанн, омладпна радиК Т,<’ посадпти саднице, алц ће знати да сур тРа може доћи, прошетати уређеним стаза- ,л<а,.сести на клупу у хладу бора. Овако до [ гЛ спрмрцика се може доћи п стрспети да ти у.ј можда пскочи нека змпја или друго. Е сада оно главно, све смо направили, и • Ј све можемо, зашто на овом простору не бн сј могао и СПОМЕН ДОМ „ПАРАНИНСКОИ ПУПРИЈСКОЈ — РУДАРСКОЈ ЧЕТИ”. Знам, м у питању су срсдства. Алн, зар она нису Јјј увск у пнтању па сс опет нађу. Колико смо п' само средства дали на репрезентацнју, зар вј не можемо током годпне одвојпти 20 одсто од тога, мање пословних ручкова, мање чашица док се склапају уговори и имаћемо спомен дом. Грубо је помоћп, омладина син гурно неће остати по страни, увек Јс била 8 спремна да да своЈ допринос када зна да К ће имати место за окупљање, за своје акЕ тивности. А један такав СПОМЕН ДОМ, у К подножју Црног врха, првенствено може Н послужити нама извиђачпма, а планинари4 ма, горанима, феријалцњма н другнм организацпјама јер он исће остатп нити преко лета пн преко зиме затворен, увек ћс у њему бити актнвпости. Ми пзвиђачп спремни смо да помогнемо колико можемо, апелујсмо на општински одбор СУБНОР-а да прсузме инициЈативу ц да се што пре направн мост коЈи би омогуВ ћио ирилаз спомснику, изради спомен парк и а највише СПОМЕН ДОМА. Он се може Ц изградити. Завнси само од добре воље н В упорности. Душан Јовичић I РОГД „ВУК КАРАЦИН” — ПАРАКИН ОГЛАШАВА ПЛАНИНАРИ Продају моторннх возкла путем јавног надметања и то: 1. Застапж 101 конфорт год. производње 1980 — нерегнстрован. Почетна цсна 600.000 динара. 2. Застава Комби 435 ф, година производп>е 1980 — нерсгистрован. Почетна цена 300.000 — динара. Јавно иадмстање ће се одрл^ати дана 12. VIII 1987. годкне V кругу Радне организаците са почетком V 10 часова. Међу њпма било је три пионира Алексапдра и Иван Атанацковић’ и Мирослав Нико.тић, а од омладпнаца Владан н Александар Мелецтијевнћ и Горан Ристцћ. У повратку, планинарн су посетпли и позпатп Рилскс! манастир. Иакои двадесетак дана од освајан>а Мусале- најужег вр.ха па Балкану, двојица њтапипара су освоји.та још један значајаи врх , Бо ботов кук” (2528 м) на Дурмптоду. Пут Ду-рмитора То мислав Милутиновић и Ми одраг Петровић су кренули 24. 07. а вратилп се 26. 07. 1987. годиис. Сем Боботовог кука, освојили су и врх „Клскната глава' (2179 м) п обишли Ледену пећину. Она је једна од најзначајнијих природиих зпамс1ШТОСТП Дур.мспора, позпага но томс што су сталакти ти и сталагшггн сазданн од чистог леда. којн се ннкада Учесннци на надметању су дужни да пре почетка уплате 10 одсто од почетне цсне возила. Право учешћа нмаК правна и физнчка лнца, ко|а ' могу да погледа^ возила сваког радног дана од 6 до 14 часова. Возила се купуЈу у виђеном стању, порез на нромет плаћа купац, а к|ха|њи рок преузнмања возпла |с пет дана након одржаног јавног палметања. На основу одлука Радничхог савета бр. 17618 од 26 08. 1986. 323 12 од 23. 03. 1987, 617 10 од 29. 04. 1987. РО „Параћинтранс’' ООУР „Стандардтранс” Параћин раснн сује ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ за продаЈу основних средстава и то: 1. Путничко возило „Застава 101", рег. бр. СВ 888 — 89, год. пропзводњс 1980. г. 2. Пупшчко возило „Лада 1600' рег. бр. СВ 444 —■ 35. год. производње 1979. г. 3. Путничко возило „Вартбург" — Караван рег. бр. СВ 894 — 69 производње 1977. г. Почетна цена 400.000, — динара. Основна средства се продају V виђеном стању бсз права накнадне рекламацпје. Лнцитација ће се одржати дана 18. августа 1987. го дине са почетком V 10 часова V кругу ООУР „Стандардтранс” V улици Пролетерској број 2 V Параћину. Право учешћа па лицитацнЈг имаЈу сва правна и фнзичка лица гз уплату кагтдиЈе 10 одсто код почетнс ценс основног средства. Трошкови преноса права власништва пааЦу на терет купца Разгледањс основних средстава може се вршитн сваким радним даиом од 7 до 15 часова V коугл/ ООУР-а „Стандардтр1анс" V улнцн Пролетерско! бпој 2 V Параћину. ЗАШТО НЕМА ШКОЛА ЗА АУТОМЕХАНИЧАРЕ САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА КУЛТУРЕ ОПШТИНЕ ЛЕСКОВАЦ И РЕДАКЦИЈА ЛИСТА „НАША РЕЧ” РАСПИСУЈЕ НАГРАДНИ КЊИЖЕВНП КОНКУРС V писту „14 дапа” од 8. јула 1987. годннс прочитали смо да јс за упис учспика после поправнпх псппта остало у Цснтру за средње образовањс само 15 мсста за заннмаи.е ткач и плстач. Питамо се кад сс та мсста попупе, шта да ради.мо н где да ндсмо да бп учили неко пропзводио зани.мање? Да идс.мо у Нуприју, Светозарево, Крушевац да учимо нски заиат? То пупо коппа, за аутобус, исхрану, стаповањс. Зашго сс ие отворп одсљење за аутомехапичарс? Учсшши путују у Нуприју у школу. а ираксу обављају код раднмх оргачизација у Параћипу. Сви ауто.мехаимчари Параћииа су сс годпиама шко човачи V сво.м граду. Свакс годинс до сада учснпци су могли да упишу производпо занимањс V Параћи- ! пу. Зашто са.Да ис може? Родител.п и учепицн коЈи имћју поправин испит, а надаЈу се да га положе Мсњам Јсднособан ко.мфорац стан у Цснтру, прнзсмљс за вс1ш уз договор. Упнтатн: Јовановпћ, 556-388. 00000 Мсњам 1арсо11>сру у цсвтру 30 м! за Јсднособаи нлп двосооан стан. Телсфоп: 553-702 после 17 ЧПСОВа. ооооо Мсњам гарсОњсру у улицн Лолс 1'ибара 16 (код Днсвпог клуба за исизнонерс) за ЈсдносоОан стан. За обавсштенл упнтатн на тслефои: 553-513. ооооо Продајс.м спратну куПу у БрсгалннчкоЈ ОроЈ 2. ООрагитн сс Брапку Брсга.тннчка 1/1 Параћнн. ооооо Продајсм ком<]>орну кућу у сслу Стрнжп. Станисав Пстролнћ Стри- :ка. 00000 Продајсм длособан комфоран стан иелнчкне 62 м’ са гара;ком и подру.Мо.М, који сс налазн у мирно.м делу града. Топлица Божиновнћ, ул. Врлће Југонпћа 4 4, тслефон: 551-415, 00000 ПродајеМ хитпо новонзграВеиу куКу зОог одласка у нностранство. Нспосрсдно преко пута Супермаркста V НншкоЈ у.тицп бр. 40 у Параћнпу. Ипформацпјс нп .тнцу .мсста и тс- -тсфоном 554-587. ОООСО ПродаЈсм 16 арн нман.с. Место ^Зсливпд:«” са воћи>аком, внпогра- ,'1ом н осталим опЈск|пма. Удаљсиост од града 2 км. Тслефоп 552-812. 000(10 ПродаЈем спрптну кућу од 250 »впдрнга рађену у Запнд|1О11емлч за кратку причу и песму Тематпка прича и песама по слободноМ пзбору. Прича треба да буде дужине највише 90 редова куцанНх машином и да Је писана српско хрватским Језиком. Радовс трсба слати V три примерка потппсане шпфром, V посебном затвореном ковертт решеЊе шифре (адресу аутора). Рок за слање радова |е 15. септембар 1987 1987. године иа адресу: Редакција „Нашђ речи’’ 16.000 Лссковац, Масарнков трг 7 са назнаком „за књижевнп 1 конкгрс". Ппва награда за причу износи 15 00« динара дргга *0 000 а трећа 7.500. Откупнће се и трц прпчс по 4.000 дипзра Прва награда за песмг изиоси 9.000 динара дргга 6 000 л трећа 4 500 динара. Откупићс се п трн иесм? по 2.500 дннара. РезУлтатп конк^рса биће обЈављени V ,.!1ашо1 речи1’ ' од 23. октобра 1987. годнне. Свсчано уручиван.е иагрздл I обавнће се V Лесковцу 7. новембрп на Лнн „Паше речи". ( Прапо учсшћа на конкурсу има|у сви грађвнп СФРЈ , осим упосленика Икформативне оргапизациЈе „Наша реч ’. (Г)> Тодоровпћ из Борца и Васић пз Буковика. — С.матрамо да ће нам по јачања уз старп -пш. омогућити борбу за впсок пласман, што бп уз очекнвану реорганизацнју значило пре лазак у впш ранг, нзјавио је Ранко Николић, председник Клуба. Јединство у првом колу гостује у Београду. протпв Обнлића. М. Миленковић ликови СПОРТИСТА БАСА - ФУДБАЛСКИ ДАСА ОСВАЈАЈУ ВРХОВЕ КАО ОД ШАЛЕ М Као и прошле, и ове године од 4. до 6. Јула, 26 члана ПСД „Јаворак” имали су за циљ освајање врха, „Мусала” (2925 м) на Ри.ти у Бугарској. Поред отежаних временских прнлика, јер На иеки.м местпма п.ма још доста снега, а у повратку је падала јака киша, врх је освојило 24 планинара. Стободана РадоЈковпћа — Баса познају љубитељи спорга у целом Поморављу. У спортској карпЈери дугоЈ 25 годниа Баса је бпо незамспљпв го.тман, цсптархалф, непогрешивн егзскутор Јсдапаестсрвца. фср плсЈ спортистз, У п.сгог.ој внтрини блистаЈу св златне, срсбрне । и бронзапе медаље, плакете п ди- | пломе, захвалннце за достнпгућа у фпзичкоЈ културИ' Стартовао Је нз ТекиЈе, у матичном клубу Раднички, али бранио Је и боЈе Борца, Тскстнлца, г,13. октобра", Земљораднкка, општпнскс фудбалске репрсзеитацнје ... Слободан РадоЈковић Баса Је фудбалскп тренер, су. днја рспублпчког рапга, вођа ешгпе из ТеклЈе Јсдном рсчЈу човск којн ни дапас после двс н по децениЈе активног спортског живота не мпсли да окачи копачке о клнн. Данас кад сс ссћа прошлог вре1 мсна нс мож* а да нс истакне златну гснсрациЈу ФК „Радничког" I у саставу: Глншнћ, Баса, Божа, Ми- • тпћ, Цуксар, БоЈић, Мплапчс, Тома, Дилка, Зоран и Левн. Жсља л»у Је | да му матични клуб оргаиизуЈс оп. | роштајну утакмицу на коЈоЈ би опст наступила шсгова наЈдража ге- | исраинЈа. не топи. Обзиро.м да оу временски услови били врло неповољнн због кише и сна жног ветра, који су иначе о.метали и успон на Боботов кук, планинари нису били у могућности да 27. 07. освојс још два планираиа врха Медет (228 м) и Савип кук (2303 м). Једина тамна сенка са овог пута је неодговорно понашање радника на параћинској железници. коЈп су 23. 07. 1987. (кад је планиран долазак) давали погрешне инфор.мације о доласку и одласку возова због квара код Багрдана. Тако се петнаестак путника са резервацпјама, у.морни од чекања и неизвесности. вра тило СВОЈИ.М кућама, не зна јућп да воз управо стиже после 2 сата закашњења а воз за Бар, ппак чека у Сталаћу. Иван Петровић ||||||||||||||||||||||||||||11„н11,||111|||1||||||||1|11||||||||(|1Ж||т|||||||||)||||||1|1...... |||||||||ц||,||||, МАЛИ ОГЛАСИ У СЕБАЊУ I КПоГ.Г.Ц 1ОГ ДОКТОР МАРКОВИН Ових дала наш град остао Је без Још Јсдног свог житсља, У 66-оЈ, годнпн живота после тсш кс болссти прсзпшуо Јс лекар Милија Марковвћ — Чича. Рођен 1922. годипс у околјшп варо шпце Лнћсвца. Двадссст година касниЈе укључуЈе се у НОБ-у, прво плегалпо, да бп 1943. годн пс ступно под оружЈем, п до краја рата се борно протпв оку патора н домкћнх пздаЈннка. ком стилу’ са 2 стапа у у.тицл ТатароогдановоЈ, уссљнва. Телсфон 5:4-889. 00000 ПродаЈсм внноград у шпа.тнру на Карађорђсвом брду од 10 ари (иепосрсдпа близина спомсннку Стсве Пнсара). Упитатн у Борс Истровића 4.6. Живановпћ. 00000 ПродаЈем двособан комфоран стан у лпчноЈ своЈпни. Цена по •договору, Рада Богдановнђ улнца Пншка. „ћ.тмосово насеље” улаз бр. 2 стан бр 6. Поред Супер-.маркета. 00000 Продајем камион ФАП 13. Драгос.тап Стсвановић — МИМА Мирнловац. ооооо ПродаЈсм мотор ТОМОС—14 ТЛЦ. ПнформацнЈс на тслсфон 553-700 од 7 до 15 сатн. ооооо Оглашавам нсважсћнм налог 5роЈ 687. од 11. 11. 1985. годнне, пздаг од РО „Будућност” Параћин за бстонске блокове 200 комада .ЧББ-^20 на и.мс Алсксандра Динпћа мз Нупрпјс. ПРОДАЈЕМ НО птнчара, браон- -мелнран, 10 мсссци, бсло-орапж сстерд 10 мсссцн н бело-ораиж сетерку 3 ГОД1ШС. КуЈа Је у тнпу расс, плс.мснита, ловна, оце1ћсна, са вишс днплома п од.тиковаи»а — 2 х првак разрсда младнх, ЗхЦАЦПБ, у Буднмпсшти Рсз. ЦАЦПБ, 7 х ЦАЦ, Ппколић Ллександар, Друта нова 13, 11222 ЈаЈннцн — Бсоград. ПродаЈсм кућу близу цснтра. Плац 4 ара, н репо 4. 035'551-272 после 15 сати. 1|1И111|111111111111111111111|1111111111111111Н11|11Н11|11111111И11111|1111||111|1||||||||||||||||1111111111111111111111111111 Одмах после рата упнсује ме дишшу, да бп по окопчању сту | днЈа, своЈе првс лекарске кора* ке започео па Косову. Прво у Прнштини, а касннЈе у Гн>пдану где Је основао болштцу ,п као 16С1Г начелник остао до прве двадссст годнна, када га-Је игра судбпне вратнла у срце СрбнЈе одакле Је п поникао. Раде- ; ћи у нашоЈ средшш стскао Јс поверење код пацпЈепата, п као । добар диЈагностичар, алп п лечо ћи их не само медпшшском већ и оном тако потрсбном свакрм 'човску а поготову болеспом, љу дском тераппјом, лепом п тоц лом рсчЈу, увек спрсман за ша лу н размепу доброг вица. За рахшку од службоваља па Косову, где се порсд меднцине бавно и политичкнм радом, Јед но врсмс бно Је члап Обласног комитста Косова, (одмах нза ра та), у Параћ1шу со посветно нс кључиво медпцшш. Њсговом за слугом у оквнру пптерпог Оде љси>а, чнЈс Је бпо наче.'шик до одласка у пензпЈу 1985-е годпне, прс 10 годнна основао Је п саветовалнштс за дијаиетпчарс, коЈе ћс поред много тога људског у раду драгог пам — ЧИЧЕ, оста тн као сета н помеп пацпЈедтлма н ис само љпма, па ЧОВЕ КА и ЈГЕКАРА, Мплију Марковп ћа Члчу. Љуоиша Цветковић — Луша
СИДД - НУГА 20. ВЕНА пана 5. АВГТСТ 1987. ■ БРОЈ 340 ПАНОРАМА рПише: Др Душан А. Вељковић »СПРЕЧИТИ - цак СЕ ЛЕК НЕ НАЂЕ Пошто за сада ннјс откривсна вакднка ннтн лск којн бн успешпо лсчно ово до сада паЈтсжс обољсњс људског рода, необично је важио прсдузњмањс снстсматскс, пнтснзнвнс кампање путс.м срсдстава ннфор.мисања и здравствсно-васпитниз активности. Бнтно јс пропагнрањс знања о начину ширсња пн> ј! фекцнЈс, методама самозаштнтс, као н заштптс ссксуалног партН нера, као н партнсра у у;кнван>у дрогс датс путем всна. Исто I*' тако јс нсопходно вршнтп контролу крвн добропољипх дават лаца, пошто су до сада открнвсна 4 познтнвна случаја, од уку- '>! пно 64.099 испнтанпх. У случају СПДА-с пуном свстлу долазн до мзражаја внше ц, пута проверавана п потврђсна иародна нзрска: ,,Бољс јс спрс- [- чп1Н, него лсчнтн" —• јср лска, бар за сада, нажалост не.ма. наши суграђани: КАКО РЕШИТИ ПРОБЛЕМ ВОДОСНАБДЕВАЊА? ШОЛНЕ БОЛЕСТИ (1) п.Пише: мр. др Радивоје Томашевић ЛАКО СЕ ШИРЕ - ТЕШКО !«.(Вснсричне) болестн спадају: Гонорсја (Трипер илн капавац), Снфцлнс, Мскн шанкпр и тако звана чстврта вс- ); 'нсрична болсст. За све полнс болести јс зајсдгшчко да сс прсносс најчсг’ шће директним контактом — полпнм актом или рсће посредно •_ преко заражсних прсдмста. Знаци обољења сс не јављају одмах р всћ после одрсђсног врс.мсна којс јс карактсрнстично за сва- »| ку болест поссбно. Болсст нс захвата са.мо полнс всћ и другс г органс. Ширењу полннх болссти највншс допрмноси чсста про.мсн на партнера, затнм проституцнја, алкохолнзам, нарко.манија и |В честе ссобе становнмштва, а погодуЈс н.м краткотрајно, нсдовољпо лечсње, нсдоволша здравствсна просвсћсност становнншт* ва, лошс хнгнјснскс навнкс, страх оболслпх да се јаве лекару на преглед' како сс нс бн сазнало о њпховоЈ болсстн, недава ње тачних података о особн од које је болсст добиЈсма, а н нс ретка поЈава да оболсла особа свесно желн да своЈу болсст накалсмн другнма. Јсдна инфнцирапа жсна можс своју болсст прснети на вншс мушкараца, а ови опст на вишс жсна чнмс се затвара круг тако да јс у праксн всо.ма тсшко прскннути ланац ширсња болестн. Осн.м тога многс особс н порсд свих тсгоба којс нмају нс обраћају сс за савст лскара, а тимс н не знаЈу од коЈе болсстн болују. У Европи су од значаЈа гонорсја и сифнлпс. Снфилнс се прн слабн.м соцпЈалним и хигнјснски.м приликама може јавнтн у облнку ендемиЈа. До другог свстског .рата била су позната подручја спдемнја у Југославнјн и то у некнм дсловн.ма Боснс н нсточној Србијн. Радосав Мпладиновнћ, нз Зе* лснгорске: У току лета врнтнсак у водоводној мрежи Је с.мањен, а када су највсће врућинс, водс нема скоро уопште. Замерам што Је у нашоЈ општпни оволико ширсна мрежа и сада ниЈс нп чудо што не.мамо довољно воде за свс. Зато трсба обапсзно тражиги нова изворишта јср су Параћииу потрсбнс нове колнчннс водс. НА ГРАНИЦИ НАУКЕ Пише: Зорана Рашић С1НБ6ММ И08А У данпшњс врсмс постоЈп вслпка потрсба за „чспркањем” по човсковој подсвссти п проналажсњсм тумачења за разнс симболе Сновн, сновнђсња, халуцинацнје, днсвни снови, маштања, необнчнс фнкцнјс и фантазије, свс што јс нсразу.мно, бнзарно, мутно и луцидно, одувск јс било прсдмст људског интсрссовања. Ако стс сс и са.мп одувск занималн за снове — ту.мачнте нх, служсћи сс траднционалнпм и модсрним објашњсњњма. Иако неки људи тврдс да уопштс нс сањају, научно је доказано да свако сања барсм 7 до 8 мшгута у јсдном сату спаваља. Јсдна Је разлика у то.ме што се појсдине особс нс сећају својих снова, док всппна памти одрсђснс одломкс коЈп због псчсг делују всома упсчатљиво п поссбно значајпо. Што сс тпчс са.мнх симбола, људска пспха јс сувншс комплсксна да би могао постоЈатн Јсдннствсн кључ за тумачсњс. Сваки човск трсбз да се руководи својнм пнстшгкто.м да бн одрсћснс симбо;>е примснио на своЈ сан. !•. I/ Пише: Славица Костић Пошарац СИТНИЦЕ ИИЖЈЂВДЕ 1. Како да парфс.м дужс миришс: уља имају особнну да задржаваЈу мирнс парфема. На мсста гдс ће тс напстн парфсм прстходно панссите тапак слој уља са исутралним мнрнсом. Мирвс парфс.ма се наЈбоље оссћа, ако га ставитс на најтоплија мсста на тслу: на руку, на тачку за мсрсњс пулса и на врат са странс (нс нза уха, иа кост, као што сс чссто погрсшно чини). 2. Обрвс ннје потрсбно стално чупатп, ако всћ имају жељсни облик. Довсднтс их у рсд старом чсткицом за зубс. Затим пх учврститс жслсо.м за косу. 3. Врло чсста кућва биљка је — чуваркућа — искада јс блла обавсзно прнсутна у свим познатнм францускпм кућама лепотс. Сматра сс да ова мссиата биљка садржи супстаицс којс обнављају ћслијс кожс. Ако нијс прскана, биљка сс изпбсчн, а сок сс намаже по кожи. Радмила СтоЈаднновнћ, нз Кнез МнхаЈловс: — У дслу града гдс ја станујс.м у току лста скоро да уопштс пема водс. Дођс у ка. снс сатс и уЈутру ионово нестане. Вода је уз то и доста топла. Проблсм водоснабдевања мора да сс решава прс свега самодоприносом, а паравно и другим срсдстви.ма јср оволикн град нс можс да чска лсто бсз довољних количипа водс. НнЈс рсшсњс у кажњавању због потрошњс, како би сс на тај начин штсдсло, всћ у новнм количина.ма воде. Данпца Борђсвић, из Маршала Тита: — У Кули где ја сгануЈсм углавно.м има воде Јср су нам уграђенс пу.мпе, али на вншим спратовнма станари сс жалс да немају довољпо водс, поссбно када су вслике врућпнс. Вода нам Је нсопходна, зато приликом завођсња новог самодоприноса нс.ма днлсме да Јс новн снстсм за водоснабдсвањс наЈнеопходннЈн нашем граду. М. Ж. ПРАВНИК Пише: Мирослав Филиповић Право на прсврсмсну пснзију стпчс осигуранпк кад мушкарац наврши наЈ.мањс 55 годипа жнвота п 35 година пснзиЈског сгажа, а жсна 50 годииа живота и 30 година пснзнјског стажа. Внсина преврсмснс пснзнЈе одрсћујс сс прс.ма дужинп пснзијског стажа, тако ла сс за сваку годнну мпњсг стажа од 40 годипа нлн код жсна од 35 година умањујс за 2 одсто, тс са 35 годнна стажа код мушкарца нли 30 годнна стажа код жсна пснзиЈа нзноси 75 одсто, тако да Јс ово умањењс ТРАЈНО. Одласком у пснзнју прс навршсннх 60 година живота код мушкарца илн 55 годнна код жсна псизиЈа се умањује још и за 1 одсто за сваку годнпу жнвота. Ово у.мањсњс Јс прнвремсног карактсра и траЈс док пснзионср мушкарац напунк 60 годнна жпвота а жска 55 годнна, Прсстанком у.мањсња код прсврс.мснс пснзнјс по навршсној години старостп не значи да гада корпсник прсврс.мспс пснзије стичс право на 85 одсто пснзијс. ИЗ КЊИГЕ „СРЕДЊЕВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ” МР РАДОСЛАВА ПРОКИПА НЕСТДЛА СЕЛА БЛАТКОВО 1398. годинс помпњс се топо ни.м Блатковскп пут, прнликом о.мсђивања атара Параћннског брода. Судсћн прс.ма ређању то понима, налазнло сс у блпзннл данашњег Параћшш, на дсспоЈ )балн рске Црннцс. ТРНОВО 1398. годин« сс по.мнњс ка< мсђннк ,'Трновски пут” а 1943 године сс помкњс као Улак — Трнавци. Мсштанп овог ссла с, билп дужнн да се старају о п< штанскнм коњпма. Судсћи прем; рсдослсду ређања мсђа и прсм< обавсзама ссла у 15. вску, нала зило сс на моравско.м — цар:« радском путу ссвсрпо од Пира- &ина. ДВОСТРУКИ АНАГРАМ Припрема: Бора Рупић Станите, тети сан поремећен. (САНИТЕТ) Дора се радо купа у тој реци. (река ОДРА.) РАЗБИБРИГА О РАЗБИБРИГА ♦ РАЗБИБРИГА Можда нисте знали Припрема: Миша Гајић . . . да Јс вслнкн нс.мачкв филозоф Иманусл Кант заврпшо својс дсло „Крнтнку чистог ума” тек у 75-оЈ годнни животж! . . . да Јс Микслаиђело, Један од наЈвећих у.метника ренесансс/сликао у 69-ој годапш живота своЈе огро.мнс ко.мпознциЈе! . . . да јс Лсополд Ранкс, чувсни немачки исторнчар, почсо да ппшс своЈу чувсиу исторпЈу света у 80-оЈ годнни живота, а довршно јс прсд с.мрт, у 91-оЈ! . . . да Јс ТицнЈан, најславннЈи италиЈански сликар ренесапсс, у 75-ој години добио моћ полста у раду и створио би, можда, у 100-оЈ годпни живота ново ремек-дсло, да га куга ннјс покосила у 99-оЈ. шала нас оаожала — Шта треба урадити са мишем који цичи? — Па треба га ваљда подмазати! ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 22 Мат у два потеза Укрштене речн (28) Аутор: вм Миша Гајић — Миг миџ.А гаохјс; "Миг" 5АМ лист МАЗА '87 ЗРСТА у\еу<А 3 0 1Ј ц> 2 2 .< о 3 БоОА ЗА КОСУ ВРСТА П6РЦ1У и Л НАТри^- "44' ЛАРАлин Бетлр САОСР. 5МДК "Миг" '8% МУ5А песииш - т 8 д Хснск им? СУА у - ГРЧКОЈ • г ЗСД.Н.А СлекТРо^д Муихо име произВинл ми?- ис. скстоЗАгево СТО. им? и ме певлч лукод 4 коњи књи> 4‘ело ЧЗВРЧ ни 04.Б0Г РСЈМСХ1 и>д_?_ ПАГ7АУзвик при Скоку сестр.д од, КМЛА КРА Њ ГЈСЛ.АН 5АНАТ лиоА СТАРО имс- -ЗА • РЕШЕ1БЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 29: оркап, станка, катода, аро.ма, св, лспа, ио, нсрон, опа, сеја, паркетар, агарјани. ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Србољуб Живковић РОБОТ „ХУМАНИЈИ” ОД ЧОВЕКА Замнслптс такву будућност у којоЈ сав човсков посао ж сву одговорност прсузму роботн и ко.мпЈутерн. Тада би човск могао да сс бавп опнм што га занпма н да тпме испуаава всћи дсо свог врсмсна. Било би вишс врс.мсна за одмор, учсње, рскрсацнју . . . Та будућност коЈа почпње Јссте лепа, алн не свнма. Замнслитс лицс Хари Џсмисона из Портланда (САД) када Је Једпог дана добио опомсну за неплаћсни рачун за струЈу следеће садржинс. „За сада, господпис ЈЈсмпсонс, добијатс опомсне само од мснс, обнчпог компјутсра. Али, ако наставите с таквнм понашањс.м па п даљс не уплаћујете своЈе рачунс на вре.ме, ступићу у контакт са нскнм човском а онда ће он предузетн кораке коЈи вас .могу запањити!” Нсзгодно зар нс? — по виђењу 7Л одсто — орочено преко 3 месеца 55 одсто. — орочеио преко 6 месе ци 92 одсто. — орочено преко 12 месе ци 95 одсто. — орочегл преко 24 месе ца 97 одсто. — орочено преко 36 месе цн 99 одсто. Ове каматне стопе су «1 снази од 1. јуна 1987. Лист СоцијалЈхтичког савеза радног народа општиве Параћин Издаје: Центар за културу и информисаае Д1араћин* — Параћин Директор! Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник: Мирослав Димнтријевић. Издавачки савет: ЖивоЈив Томић (пред седник), Нада Јовановић, Светислав Живковић, Боривоје Марин* ковић, Момчило Вучкогић, Јован Томић, Добрила Ђорђевић Мир ча Младевовић, Драгав Антпћ, Славољуб Обрадовић Миросла> Димитри}евић, Снежава Јовановић и Миливоје Илић. Уређује редакциони колегијум. Новинари: Мплица Живковић, Миодраг М» МОДНИ БУТИК: ПРЕДЛАЖЕ СЛАБАНА СТАМЕНКОВИП ленковић и Миливоје Илић. Пословно-технички секретар: Славица Митић — Пантић. Адреса Редакције: Максима Горког 4, Поштански <рах 38 Телефон- главнииодговорниуредник (035) 552-352 новинарп (ОЗв) 553-694. Претплата годашља 3.900 динара полугодшпња 1.900 динара, за ииостранство двоструко. Жиро — рачун Це^ггрз за културу и информисање 63504-603-1973 код СДК. Параћин. Штаи па: ГРО „Глас” Београд, Влајковићева 8. телефон (011) 340-551 Тираж 8.000 примерака.
вопичште новине Упркос схсатању, август Јс вр.то бурИн. ШтраЈк V Штофари, талас носкупљсња: струЈе, превоза, меса, хлеба . . . Д.тк кад хлсб поскупи, никоме ииЈе до лгре. Ленс инсу тако внсокс, колико су мам ниски .тнчни дохоци, каже прслссдпик ОК ССРН. Ича ту истнне, Јср су нам спшањс и расподета дохотка б».т правог рсшења. Повппарн и допнсннцн нашсг .тиста нашлн су сс сг.уда гдс сс нсшто догађало и нуде ва.м обиље наслов.т. Раша луховна храна — лнст „14 Даиа". | ИНВЕСТБАНКА — ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА У ПАРАНИНУ УСКОРО КРЕДИТИ ЗД ОГРЕВ И ЗИМНИЦУ После последњих поскупљења велики број грађана се пита како да за ову зиму обезбе.лн огрев и зимннцу. У ,'Инвсстбанци*’ — ПословноЈ Јсднкици у Параћину, наговештаваЈу да ће ускоро почети да одобраваЈу крсднте за огрев н зим ницу под повољниЈпм условима и са мањом каматом. Док чскамо одлуку Органа бакке, са ближим поЈеднности.ма о условкма кредлтнраља, снгурии смо да ће.мо и свс трошкове овс Јссеии н зи.мс лакше пребродити уз ломоћ пословнмх бапака. м. ж. ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА 50 ГОДИНА ОД ДОЛАСКА ДРУГА ТИТА НА ЧЕЛО ПАРТИЈЕ НАША1Е СНАГАIIТИТО „Снага Јс наша — говоршле нам Гпто — у идсјама коЈс пас надахњуЈу н цнљсвиш за којс сс боримо... у радннчко.) класи н њеној отлучуЈућоЈ улозн у друштву... у * шоЈ младој гелерацнји која |с ц|.нгрлнла тековине револуиијс као своје и која зна да нза ссбс нма ,пжп псрнод рада н жпвота у стоооди и мнру псго п Јсдла прстлСдна гснсраииЈз на овом тлу... у ссцнјалпсгпчком самоупраспом сис тсму... у широком фронту оргаиизозаннх соцнЈаллстнчкпх снага са Савсзом комунпста на чслу.. у л:’дгу п моћ Југословспскс канарсдн армнЈе. . . у пашој нсзавнсностп и нссврстано] полптипн... Снага јс наша п Тнто. ГОДИНА XIV ■ БРОЈ 341 ■ 19. АВГУСТ 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ КОВИНЕ ■ ЦЕНА 150 ДИНАРА НЕСТАШИЦА ЛЕКОВА И ДАЉЕ ТРАЈЕ ПОЛУПРАЗНА АПОТЕКА Пакоп поскупљсп>а лскова у току прошлог мсссца, снабдсвсиост Јс била ма.1о боља. Стигла Јс мања колнчина лскова коЈих ло сада ниЈс било, а која по рсчима Всрс Миловаповић, руководноца апотскс. ин приблнжно ие зазово.љапа потрсбс становништва. Многи лскови уопште нису допрсманн нако су цснс промењеие. То се поссбно односн на ампулирапс лскове. — Има врло озбнљннх обољснд с]гда гдс Јс потребна комбинацнЈа лскова, а њпх нема. Нсизвсспо Јс кад ћемо шта да добпјемо пгго вишс нс завнсн од нас, ии добављача всћ до самог прокзвоћача лскова. Не само мн всћ и сви другп градови су у слнчиом положаЈу, каже управиик Градскс апотскс Всра Мнловановић. м. ж. НАКОН ПРИКЉУЧЕЊА АРТЕРСКОГ ШТРАЈК КАО ПОУКА — У Штофари смо прпгушнлн ватру која може ! |<»1<>г.С1 ш »»".•сиг. За:-» мора.мо да шт.-.л.»и азлх«л1< !" зирамо гдс нам сс срсдста одливаЈу и како то да ј организацнја коЈа има рекордну пронзводњу можс < ,1 да и.ма губнткс и малн лнчни доходак, репао Је СГОЈАН ВЕЉКОВИП, прсдссдник Нзвршног савсГ та. РЕКОРДЕРН —А ГУБНТДШН — Срамота јс двапута сс саплссти на лсти хамен. Из опс обуставс рада у Штофари морамо взв\ћи поуку н за другс органнзациЈс. Нсма.м утисак да смо сс свп довољно залагалн, а у ралним органнз.1цијама за прсвазилажсљс сгаљд ие »рсбаЈу нам пограмп којн нису прн.мсрснн жнвоту,- рекао Је БОЖИДАР У РОШЕВИК, лрсдседник Међуопшткнског всћа Савсза сннднката. НЕМОЋНИ ДПОТЕКДРИ — Всћ двадссст и ссдам готина радим у Параћину н никада писам била у тсжој моралној сктуациЈи. Молимо пациЈснте н ст^новникс да схвато ш.туацију око нссташнцс лскова и нас, да набављамо свс оио што нм трсба у макснмалним количинама, односно колико нам пошаљу. НнЈе на.м важна ни фабрика ни боја иа кутиЈн, всћ садржаЈ п лск, али смо нс.моћни, кажс Всрп Миловановнћ, руководилац Градскс апотскс у Параћину. СВЕ МАЊЕ ПРИЧДМ ПРЕДСЕДНИШТВО ОК СКС И ОСВ О ШТРАЈКУ У ШТОФАРИ ММ11ВДИНЈЈ ИМ11 ■ Након обуставе рада у Индустрији текстнла „Бранко Крсмановић” Председшнптво Општннског комитета СК и Председннштво Већа сапеза Синднката разматрали су на заједничкоЈ седннцн информацију о овој обустави. После уводног излагап.а када су присут"и упознати са током доЕађаја у време штрајка председннци акпионих конференци јз Партије и Сиидиката ове радне организације у својим дискуснјама, чипи нам се са много беспотребних детаља, донели су суд да Партија и Синднкат у Штофари нису оспособљени за деловање у дагој снтуацнји. Међ\тнм. добар броЈ прнсутан Н.Ч ниј« дао за право, исгнчућк ла сама организаииЈа штраЈка и злштеви штраЈкачког комнтета пог »рђуЈу да Је радннчка класа п тс како идеЈно оспособљена, а захтева пм су брже превазилажеи>е проблема у дррптву, брже мењвње односа у радноЈ органпзациЈн н повећање пичхих доходака. Руководство Штофаре, обустава рада нн|е смела да нзнепади чулр се иа састанку Јер Је наЈављена м да Је схваћсна сва озбиљност снгуацијб и да еа блатовремено реаговало, вероватно, да до обуставе неби ин дошло. Доста поле.мике Је било и око тога требали оваква плтања да се разматрају' на посебним илп заЈедннчки.м састанцнма Снндиката и ПартиЈе. Дилема Је разрешена фор.мнран>е.ч нензбежнс радне групе коЈа треба да оценл узроке н последице обуставе рала. а н>сн нзвештаЈ Сннднкат н Партн1а раз.матраће иа посебнпм седница.ма. И после овог састанка остале су ди.чеме каква Је улога Снндлката прнлико.м обуставе радника и нису ли у трци за већн.м дохотком у радннм организациЈама запостављани унутршњн пробле.ми коЈн на овај начнн ескалирају. Пз ове обуставе треба извући поуку како до обустава рада неби више долазило. М. Ж. Забринута за машипо.м. Сни.мно: М. Плић БУНАРА ВОДА НИЈЕ ЛОШИЈА Грађаии пс мораЈу да страхују за квалитет водс у градском вотоводу Јср је накои укључсља водс из новог артсрског бупара у водоводну мрежу вода истог кпалптета као раниЈс, можда само мало топлија. поручуЈу из Општипског ииспскцијског органа. Вода која сс употрсИЗГРЛДЊА КОЛЕКТОРА СВЕ ТЕЧЕ ПО ПААНУ Овнх дана Параћпп јс посстпо Алсксандар Ил, дирсктор ралнс организа1П1Јс „ДТД Капал’’ коЈа изводи радовс иа снстс.му за прс <л|Ц1ћапац,с отпадних иода, одн<» сно колсктору. Том прнлпком обн шао Је раднлнштс н упозпао сс са степсном извслеиих радова. — Свн ртдовп па тсрсиу одпнјаЈ' сс прсма утврђеној динамици, а у току су радови на црппој станпци н лагупп. До сада Јс завршсно око 75 одсто утоворснпх радовз глсдано у физнчком смнслу. Роковн ћс снгурпо бити нспоигговапп, одпосно оваЈ обЈекат бићс завршсн до 13 октобра, рскао Јс Алсксап дар Ил, том прнлнком. бд.апа за пиће, како из Пзвора, тако и пз артерског буиара сс свакодисвно коитролпшс. Свака два сата коптролишс се колнчпна хлора ' у води, а н аи.-1лнза код Хш-пЈсиI ског завола у ћуприЈи сс такођс рсдовпо сршп. У ПОСЛСДП.С времс прптисак воде у .мрежп варицг п крсћс сс од Јсди-Ј до пст атмосфера. Када Јс малн । притисак цсвн увуку ваздух, па при I тсчсњу вода побелп, што не значп ла вода нијс добра, поручуЈу нз нпспскцпЈске службс. м. ж. КАКО ПОЗНАТИ гед хш н РИ1У Ппслс поскупљсња хлсба дошло Је ло прапс збркс \ иродипннцама око ценс п клалптета. Да б|| 1И1.цспило снтуациЈу Савсзнп илвршно ссћс пос.тало јс телекс са \—нрђснпм цснама свих прста хлсба. Опишриијс на 3. Страннцн. ПОБОДОМ ДАНА РУДАРА — Углапном чита.м новинс, шстам, посматра.м, сликам, али мање. Трсба сс олморити од уметностн. Сада разговара.м са млаћи.ма, како да пс, па не.ма старнјих од Х1енс. О ссбн свс мање прнча.м^ слушаоцн све зиају, а ничег новог нема, кажс Стсван Боднаров, бард Југослогепског ваЈарства. -■ м. м. г---------- —----------;----------------- :----------------------------------------~ ----------- -—-- -------::---------------- V ПРЕДСЕДНИШТВА ОК СКС И ОСВ РАЗМАТРАЛА ШЕСТОМЕСЕЧНО ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ УСКОРО ДЕТАЉНИ1Е АНАЛИЗЕ ■ Два председништва Већа Савеза сивдиката и општпнског комптета СК на дневно.м реду последњег заједиичког састанка и.мали су пословање привг-с.чс за шест месеци ове годиие. О првим показатсљп.ма пословања привреде прпсгтнс је упозиао Живорал Чемеркић, директор СДК, са посебним осврто.м на губиташс. О пословап.^ прмврсде па овим органима разговараћс се са много вишедетаља када све аналпзс службс лпуштвсног књиговодства буду готове. Прсма првим локазатељнма, губнтке у нашоЈ општнни су нсказале многе организацнЈе. То су: ПТ „Б. Крсмаиовпћ’' (ООУР „Пронзводња предива'’ и „Трикотаже"). „КонфекцнЈа м трикопжа” и ,Ене ргетика’'), СрИска фабрика стакла („Амбалажно стакло" н „Техннчки послопн’’). Фабрнка цсмснта, „13. октобар" (ООУР „Граднтел,’’, ООУР „Пролстер" и ООУР ,,Трговина*’), „ћудућност’’, Тсрстнн саобраћај „Поповац", „Стандардтранс’’, Робна кућа „Бсоград", „Црнпца'- — путинчки сзобраћаЈ, .Ланат продукт’’, „1. маЈ” — по.ћопрнпрсднл произг.оди>а „7. Ју.т'). (ОЗО „Пара ћин", 030 Поповац н 030 Рашевнца), СПЗ здравствснс н соцкјалие заштитс и ООУР „Болннца". м. ж. ОТКУП ПШЕНИЦЕ У РЕГИОНУ НН ПНЛОВННА ННЈЕ ОТКУПЉЕИА Прсл приватним млиновима V Стрижи Бусиловцу. Доњо) Мутпипи и другнм мсстима ссс су л\’>ки рслови помељаоа Пољоприврсдници.ма изглела послс иашовијих поскупљсља хлеба нс пада напа.мст ла пше ницу овоголишњег пола прслају V силосе БоЉа је оачуни пл ако то евентуално уоаде са ; брашном. ко<с ћс сигурно и- ј мати много всћ\' пену. Изглсла сличпо «е и V пругпм сслима пегиона. <сп прсма пајновитпм инфоомацијама откуп пшсниис тешко иле. Ни полорина плана ни>е оствапе- ’ на. Откупљско Је нешто прско 40 хиљата точа. гито ч* V свахсм слтчаЧ’ нсллвољно. ПОПОЕАЧКИ РУ/?АРИ СА ГРУЖАНШ Дан рудара — 6. руадара у Фабрпци цсмспта јс обслсжсн па таЈ пачпп што су запослснп у новршннско.м копу посстмлн своЈс катсгс запослене у руднику Лнпица у Гружи којн послуЈс у саставу Фабрнкс цсмсита „Нови Поповац" и са њнма зајсдинчкпм дружсп.см н пригодном свсчаношћу обслсжили свој | празник. м. ж. У ЛРЕНОВЦУ НИКДД БОЉЕ 11 Ш11 новнпари коЈп су пратили опо.-одишњн Јубпларпп фсстивал псиача у Дрсновцу тврас да јс бнло пзвапрсдпо. Пољопр (предна нзло жба, коЈу Јс отсорио БОРБЕ ПЕТКОВПБ, сскрстар СО. спортскн сусрстн . најбољи певачн... Страцд 5. КУКУРУЗ плдтио ЛДНДК ЗА ДАНАС ЗАКАЗАНА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН ПИТАЊА ОД ЖИВОТНОГ ЗНАЧАЈА ■ На деветнаестој седннци Председнн штва ОК ССРН прва тачка дпсвпог реда биће посвећена значајном јубипеју — 50 годнна од доласка друга Тпта на чсло (КПЈ) СКЈ. Према историјским нзворима, Јос:ш Броз Тпто преузео је одговорност за КПЈ 17. августа 1937. године. Стање и пробле.ми у предпгколским и школски.м организацијама. нзвештај о обављеној жегви и пшеннци и јечма ,а посебно занимљиво питањс биће стање и пробле.ми задовољавања потреба грађана за прехрам беним артпкли.ма у граду. Извештај са седниие објавиће.мо у адућем броју. Тим поводо.м разговаралп с.мо са Драганом Антићем, председнико.м ОК ССРН, а 1вегов интервју објављује.мо на другој страницп. Дуго, топло н с\1к» тето нспадокнадиво (с смањпло прпносс на нар целама под кукурузо.м >■ пвсуљом Ссмснска пронзводња ».-укуруза \ РО ,1. маЈ" прстрпс.та Јс кслнк\ штету ц кукуруз <с \ врлл тошсм сгању. Услон |с бпо нхтожсн по ЈачаноЈ појапн корова. напалн.ма полссти II птточниа. посебпо лсне п кукуру.тиог п.чамснца. Код шећернс рспе прпмећсна Ј« поЈава трулсжн корена. Што сс пасуља тнчс, п<» спо| прп .тнцп прсги нестпишца памнрпиш „Храие наипонале-'. Ово1однш11>и ро.ч ласуљп изузстно Јс лош у чптавоЈ зсмљи, п лоссбио код шч н МаксдониЈц. 1 м. м. ОУР „БРАНКО КРСМАНОВИБ” ПОКУПИЛИ СВА ПРИЗНДЊА Омладипска радп» бригада „Брап ко Крсмаповмћ" која јс овог лста ралмла на акциЈн Словснскс Горице, у нсдсљу 16. авгусга вратила со са акцнје. Брнгадирн нз Пара 1шна су на овоЈ акцији оссоЈилц Траку акцнјс, сва ударништва, 11 \'лар1П1чких лначака и 11 похвала. Г| цмлађа и ндЈвссслија у нассљу , опслнла Јс образ, а по рсчпма : Љпљаие .Мнлошспнћ. команданта : бри:вдс рсзултатп су пзпанрсднн, I поготову када се зпа лр јс по | старосноЈ структури ова брнгада I С<ида врло млада. м. ж.
Ипана 2 19. АВГУСТ 1987. ■ БРОЈ 341 ПОЛМТИЧНИ ЖШТ1 у МИ1НИ ЛРЕДЛОГ ЗА УКОР ОБЕЋДЛИ ПА НЕЋЕ ДА РАДЕ РАЗГОВОР СА ДРАГАНОМ АНТИНЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН ННСУ ЦЕНЕ ВИСОКЕ - ВЕЋ ДОХОДАК ННЗАК Гадпички савст НТ „Б Крс.маногић” јс цонсо олтуку да се радно врс.ме пзгубљсно у недавноЈ обустави рада надокиади радо.м у иа- , рсдннм субога.ма, што је устварк ' ВгрифнкацнЈа Једноглксног обећанд1 зборова радипка датнх пакон нрнхпатаил њихових захтсва. Међутнм всћ првс суботс Један бро.1 )рзиика ..заборавио’’ Јс на дату обавезу, тако да на примср у До- | радн трсћа смена ннЈе радн.та, у | Ткачннци нп|е радило 27 радника, у ШтраЈхтарну 32» а у Ка.меарну , 48 радника. Олакав олнос према раду утичв иа нзвршапањс планских задатаки. а искп нећ уговорсне испоруке робс од странс „Муре” „Каменског” и „Бска" су отказанс. Пословодиа одбор Штофарс Је зато донсо одлуку да радннцн коЈи нс одрадс нзгубљсно времс у обустави рада прнмс умањсп личнп доходак за одрсђене данс кроз обрачунату раллшсу. • Друже председниче, овпх дана запљуснуо нас је још једаи талас поскупљен»а. што јс нзазвало нзвесну пометњу збуњеност и огорчење грађана. Који су проблеми у снабдевању гра ђана? — И у овој години резултатн наше прпвреде. како у пропзводпом тако и у фпнанспјском погледу нпсу добри. То је због објск тивпих разлога (застарела техника и тсхнологија. високе цене снергије и репро матсрпјала и друго), алп псто тако, а можда и вишс, због слабс организације рада н неодговарајућег коришћења кадровских потенцијала. традцционализма у ггроизводној оријептацпји ц неприлагођавању захтевима савремених тржишта. недомаћпнских пословања и тако даље. Због свсга тога доходак је мали- па су личпн дохоци већег броја испод пивоа којн о.могућују Драган Антнћ задовољавање основних жи вотиих потреба, а поготову са овакви.м про.мена.ма цена. Даклс, ие ради се о недостатаку робе, већ о ие- .могућностц да се она купи. У оквиру тога. разу.мљиво, пробле.м обезбећеил основних животних намиршша је на прво.м .месту, па је хлеба свс више а .меса све .мање на нашим трпеза.ма, • Ових дана поскупео је п хлеб... — Хлеб се куттује свакмг дана и зато у мору других поскупљења то је постала централиа те.ма свих разговора. Но и кад би био упола јевтинији, многи.ма би и даљс био ок\т1. јер није у питању висока цена хлеба. већ ниски лични дохоци. Ипак- у ситуацији каква је ова објектнвно јесте о хлебу треба разговарати и предузимати мсре са ци.ље.м да се обезбеде довољне колнчине, да јевтинија врста буде у пропиРегион извоз У ПОРДСТУ Колсктиви шумадпЈско-поморавског рсгиона поссћали извоз за 15 одсто у одиосу на исти перпод ланс. Покривеност увоза извозом пзносн 112 процсната. И овс годинс заводн „Црвсна застава" били су наЈуспсшииЈн нзвозници. Надмашнли су план за 35 одсто, поссбно захваљуЈући изузетно доброј потражњн „Заставиннх" аутомобнла на амсричко.м тржишту. Нндустрпја каблова „Моша ПиЈадс" из Свстозарсва јс, такођс у .првом^ полугођу прсмашила извозне ооавсзс. Извсла Је каблове и ирбБодшпиг у вредиости од 56 ми.тиопа долара или пет пропсната вншс нсго у истом псриоду протсклс го.тппс. Међутим, Јсдаи од великих нзвозника из Шумадијско-поморапског рсгпона — ИндустрнЈа „Браико Крсмановпћ” пз Параћииа. због пада пропзводн.с подбанила јс и у лзвозу. Купцима Јс испоручнла мањс робс за 9 процсната нсго у истом псрнолу прошлс годинс. „Светлост" А. Раиковић ОБУКА ВАНШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ Осног.на зиања нз воЈпс всштипс стскло јс прско 130 омладипапа протсклс двс недсљс на Грзи, где Јс за њих оргапизована реловпа обука ип прог,М>|у обучапана. ДсвоЈкс н .м.тадићи, паншколска о.младина, онн коЈн нису бнли у могућностп да кроз рсдовно школовањс савладају прсдмет опште нарсднс одбранс и друштвснс самозаштнте, са успсхо.м су савладалп теорстски дсо обукс, а на гађању послсдњих даиа забслсжнли изванрсдне рсзултате. М. Миленковић РЕЗИМЕ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ О НАЦРТУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗУР-А (3) ООЈЕДВСТв« РАДНЕ ОДНОСЕ са.мо за конкурс, а нс и за оглас, што сс олносн на члан 170. — у више среднна дат Је предлог да се идс на с.мањсње радног стажа односно да сс по силн закоV вези са радни.м односи.ма дато јс и вишс заии.мљивих прсдло:а и сугестиЈа: — изражспо је мишљење да се Закоиом о удр» ;кеком раду предвиди да радпик засиива радни однос у радноЈ организацнји, а нс у основноЈ органнзацнЈн. Дссстогодншп>а пракса у примсин ЗУР-а пбказала јс да всзивањс радника за Јсдну, основну органнзацнЈу у којоЈ Јс засновао радни однос коЈн осбнто добро рсшсњс, с обзнром на то да дслатност удружснпх основнпх оргапизацнја н њиховнх зајсдпички ннтсресн захтсвају всћу по крстљивост радинка нз јсднс у другу оспоцну органцзацију.' _ ’ , — Предложеио јс да сс тсрмии „иослови и ра-днн дадацн” за.мс1ш тсрминрм „радпо мссто". Тср.мин „пословп одпосно радин задацн” у праксу је увео ЗУР, што нсма пског иарочитог оправдања. Наи.мс пол појмом посао подразумсва сс трајна актпвност радника, унапрсд утпрђсна са.моупрзвии.м општнм акто.м, а радни задатак Јс времснскк п лрсдмстпо одрсђспа активност радника. — паралслпо са папрсд изнстим прсдлого.м, лат Јс и прсдлог да се умссто тср.мнна „радник који ради на пословима н радним задаци.ма на који.ма има поссбиа оплашћсња п одговорности” замсип разумљивијнм тср пшом руководилап, односно рукоБодсћи радпмк, пошто садашњи тсрмин за руководсћсг радника јс кованица тако рогобатна и збуњуЈуђа тако да пзазлпа. чување. — прсдложсно јс брисањс стана 3. члана 172., одпосно прсдложсно јс залржавањс салашњсг рсшсња у у случају да нпко од кандпдата нс будс нзабран по конкурсу односко тласу тј. обЈављнвањс новог конКурса — огласа, с тн.м да сс обаЕсза објављнвања конкурса односно огласа у днсвноЈ штампи прсдвндн на у псизнЈу одлазп са — за мушкарцс кад навршс 35 годнна стажа осигурања, односно 60 годниа живота, а за жене хад наврше 30. година стажа оснгурања, односно 5.3 година живота. — дат Је прсдлог да сс пренспита садашњс рсшење по ко.ме оргапизацнЈе удружсног рала исплаћују личне дохотке н допрпносе за раднике са скрзћсннм радни.м времсном — инвалиде рада. саној сраз.мсри, како у Друштвеном тако п у прпватпом сектору. Исто тако пеоправдапо је сталио контролисати да ли нсма злоупотреба од произвођача у вези тсжине п квалптета, предузиматп мсрс да сс свс пронзведене количине јевтиннјег хлеба ставс у јавну продају и да се корпстс за људску исхрану. • Како брже отклонити слабости у снабдевању? Наравно. нсопходно је аналпзирати стање снабдевености тржишта н остали.м артиклнма. идентпфпковати слабоспи и отклањати нх, као и предузи.матп мере који.м ће сс обсзбедиги да стаи>е у овој областп буде боље. То нре свега важп за месо, пошто нсмамо приручну кланицу преко које бп се обсзбећпвао разноврснији асортп.маи. © Где видите друже предссдннче, излаз из ове ситуацнје? Конферснција потрошача и друга тела и органи ССРН ће и убудуће свој проблематиип посвећиватп потребну пажњу и утпцати на отклањање слабостп. Синдпкат такоће. Међутпмсве то неће битно поправити стање- јер већи радни резултати већи доходак је пут којн води правом решењу. ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ И ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУПИ (1) Пише: Драган Петковић »МЖЖО1 НЕПОШТОВАЊЕ МО ПРАВНИХ ПР01ЖА ' '• •1'Ј/. ‘ □ Тенденција раста привредног кримннала нз године у годину се наставља, а прнвредин крнмннал је најгрубљи и најопаснији вид напада и угрожавања друшУ 1986. годшш за сва крмвичка твене имовнне. Прс свега, трсба рсћи дп Је рад правосудних органа у <986. годинн бно знатно отсжан броЈнпм проблемнма са који.ма сс наше друштво у ЦСЛИ1П1 суочавало. Свс сс чсшће исказуЈс нспоштовањс прописа и настоЈање да се створе друштвсни односн и понашања коЈи су у супротности са правннм системом. Уз роцн за овс поЈавс су многоброЈв« н сложсни, а свс тс поЈаве и понашања обЈективно се рефлектуЈу и на наш рад. лсла која сврстанамо у приврсднп крнминалитст, из надлсжности Општннског суда пријављсно јс 202 лпца, што Је у одиосу на 1985. годппу вишс за 10 лнца или 5 одсто, а нз надлсжностн Окружног суда прнЈављсно Јс са тсрнторнЈс општнне Параћнн 34 лнца, што Јс у односу на 1985. годнну пншс за 27 лнца. (Наставнћс сс) МНОГО МОГУЋНОСТИ ЗА ЗЛ0УП0ТРЕ6Е Исажурна свидснција друштвсис своЈинс, нсажурно књиговодстео, поискад нсистинито састављене снидснције бсз упоређсња са стварпим стањсм и одсуством контролс рада представљају подстицаЈ за кршсње кривичних дсла. V промстин.м радним ор- ' 1а1|изацијама у складу са Закоиом о књиговодству, продавницс сс задужуЈу са.мо финанскЈски, а нс водг. сс робно књнговодство, што пружа вслнкс .мо- ' цћностн за злоупотрсбу плрочито у услоин.ма када сс вршн стално повсћање цсна коЈс прати наш при- । врсдни живот. Запажена Јс поЈава да се дневни пазар задржавл 1 код рачунополагача дужс врсмс, ла се послс пописа к констатовања да иостоЈн мањак истн прапда тнме I да Јс днсвни пазар био затурсн, нсгдс у нској фасцпкли па сс тск онда уплаћуЈс, да сс нс врши урсдна прнмопрслаја повца, благаЈника на рсгистар каси н рачунополагача да сс нс чуваЈу траке са рсгистар каса, што омогућуЈс рачунополагачнма присваЈаI њс гншкова, коЈн су настали у роби. Врши се нрисаајањс нссвидсптираних вишкова насталих од куиаца. нс постоје адскватни са.моуправнн споразумн о прњзнавању кала и растура у малопродаЈп, што ствара могућност за злоупотрсбс и одбрани окрииљсног прсд судом. V неким раднпм оргзнизациЈама нс водн сс рачуна о заштити робс, 1рађсвинског матсрнЈала, дотраЈалих па и нонич основних сродстаиа и другог инвентара, као што Јс у РО Српска фаб- । рнка стакла, РО Фабрнка цемснта „Новп Поповац’’, ,.?’О Грза-турист”, РО „Шу.маднја’^ РО ФТМ „Пролстср” и другс. Ти прсдмсти сс чссто остав.љаЈу на . отворсно.м простору или у нсприкладним шупама и .магацииима тако да је нзложена врсменским утицај јнма и протнпправном присваЈању. ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ ЈОШ УВЕК НИСУ ИЗВОР КАДРОВА Миогн састанцн су бсжпвотпн. Питања од виталног ннтсрсса за радну н животпу сре.шпу сс ис обрађују илн се разматрпЈу иа нсадскватан начин и ксблаговрсмсно. Нискс су ндсЈно-политнчкс оснонс и потрсбна '.поткованост'’ за политнчки рад. То казује да политичкс школе, а видслн смо да онс прсдстаиљају осноени облнк оспособљавања, пс дају до гољнс резултате. Слабости су у избору полазника. Ис бирају сс пајпсрспективнцји међу наЈбољи, а не сагледаваЈу се довољно потребс ООСК, што зиачп ла сс оспособ.љавањс нс пршп плански. Има случајела да се у школу шаље ко прпхвати. Кад сс прсдлаже водн сс И1чуна да то буде радник са нспроизволног радиог .места, мањс радпс ангажован м тако даље’ • "8 И Оцена је да су всћииа волазпнка полптичких школа исактнвни. ЗДсђу њнма п.ма и оних којн ’су наиапусгнли Савсз комуннста.' Јсдан броЈ полазника Полмтнчкс школс МОК СКС нс даЈс очскивано и не ' Г.р.-.«|| уложспо. АКЦИЈА СИНДИКАТА ОЛАКШАНО КУПОВАЊЕ РАДННЦИМА Након всликих поскупљсња и . пада жнвотног стапдарда Всћс савеза синдикага општине Параћпн ћокренуло је акцију да станов- (К1Ш1 наше општине- оргачизовано прско синдиката могу да наоављају сву погребпу робу са одложеним роко.м плаћања. Избор робе вршп сам купац, а може да пазари бпло коју робу која се продаје у.објектп.ма » Шу.мадије' и РК .Београд". На овај иачип синдикалне оргаппзације за своје раднпке могу да обезбеде зимницу. школскп прпбор и осталу робу, а да могу ла јс исплатс у неколпко рата. РДДИМО ДОНЕКЛЕ Ннко, илп рстко ко сс љутн кад нв тараба.ма шппс свашга н то ниЈс пстнна алн када на ЗБВННЧ11НМ таблама, плакатимд, н радиЈу, тслевнзнЈи плн новинама парод уочн нску ненстину, слсдс дсманти, нсправке, пзвињења. Е, па народс, не очскуЈте увск изппњења. Нс:« и Пуднте сретнл кад прођсте бсз грдње. Јссте ли проГжтк да у десет мннута прс НАППСАНОГ Н ИЗВЕШАНОГ обавештења о радно.м времсну лођете у банку, ахмоуслугу, стоварнштс. Тамо се према ономо Ц|то пише м| вратнма НоНашвЈу кдо да Је Па тарћбама Лспо кажс: „од 7 до 13”, а у 12 нико пн да по.-леда у муштерију пред вратнма. ..Готопо”, каже пско, а шта Јг готоео, кал па таблп шппс да Још 1П1ЈС Јсдипп цччин Јс пзглслл да се напрлвс таб.те са обапештсње.м о радпом врсмену, коЈс су чнтљш-с и са унутрашње страпс, ћпрплнцом и криппнЈим слопнма. М. Миленковић РАДПО МЕСТО ПРЕМА КВАЛИФИКАЦИЈАМА МЕСТА ЗА ПРАВЕ СТРУЧЊАКЕ Зашто није бпло воле у понедељак КВАР НА ГЛАВНОМ ДОВОДУ Због квара на главном доводу, у понедсљак 17. августа, од 10 до 17 сатн, у П > ћину ниЈс било г,оде. _ V оваквнм случаЈсвима нема могућности, да грађане обавсстн- ,мо, ла водс бнти, га-кс Бранко Милошвћ из ,,Водог.ода”. ОваЈ нзвор јс брзо поправљен захвзљуЈућн Гцпрпча г :ма. коЈи су са мсханнзаинЈом лрчтжли \ по- .моћ. Јсдно од решења «»н.»о бн и п»- во нзвориштс водс Грзн. чп|а |с изград1ва прсдвпђенл. ■ Ннспскција рада је свидентирала ла готово сви.м организацнјама удружено! рада V нашој општннц већи број случајева распо ређивања радннка с једног посла на другн, а да нема одговарајућу квалнфнкапију. Тако на прн.мер на место са средњо.м стручно.м спремом распоређен је радник без кналпфикације нли на места вишс п високе спрс.ме распоређени су радницн са средњо.м стручно.м спремом. Како нам Је рекао Рддомир ЖиБковић, сскрстар Инспскцијског ор гана, инсу проблсматнчни случајег-и кала радннк коЈк годипама оба г.ља одрсђсни посао заузима место срсдњс илп вншс спремс, као ни слччајсви глс Јс прсдвиђспа алтсрпатнва, срсдња нли внша спрсма, Јср пашп проииси такву алтсрнативу дозвољаваЈу. Пробле.матични су случајевн гле радпнци бсз одговара (ућс квалифнкацнЈе заузимаЈу мссго вишс или високс стручпс спрсмс. тпм прс што таквог кадра и.ма свс вншс па свндсицији нсзапос..-е1П1х. НаспекпвЈа ралл јс сада ћптензнвнрала таЈ део посла п у нарелном периолу Јсдан ол прпорптетнлх тадатака бпће дп сс такви ралнмц!- пслаЈ^ квалпфикаииЈс рпспорсде н> друте пословс, а ла се на њпхова места приме стручни радницн. Всћ је почела та актнвност у ИВТКТ и у нсколико случаЈсва су већ дата решеља и та решења на коЈа су уложеие жалбе од стране РО потврдио Је Комитст за рад. Ово је оквалификовано као прекршај, па ннЈе искључиво да РО којо нс поштуЈу прописе булу кажњене. НА ПУТУ ЗА КУКУ ЦВЕКА ДОМАЋИНИ Група омладинаца коЈа је пошла мз Ннша пешнце у Кућу цвс ћа у понслсљак 17. августа свратнла јс ’ V Параћин и ту преноћиII. Домаћпн омладинцпма из Нн. НИШЛИЈАМА ша билк су „Иииестбамка’’ ц Ме. спа заЈедннца „11 конгрес”. Из Параћнна пут их |е да.ље водио прсма Кући цвећа. м. ж. А онда доЋоше подоони и отераше днвље. ОваЈ дсо послова Је од вслнког знача.и и даћс му сс приорнтст у парсдмо.м периоду, с обзиро.м да се на оиај начии ос.тооађаЈу -квалифнкована рвдна мссти са вишом и гнсоком стручном спрс.мом, а такапх квлрова нма на спндснциЈн СИЗ-а. Д. Г. ИНСПЕКЦИЈА СТРОЖИЈА За оса.м месеци оис годннс број нрекршаЈних прајава н изрсчених мандатиих казни код свих инспскцнја Општннског сскрстариЈага за инсиекцнјски надзор Јс знатио всђн нсго у нстом перноду прошлс годиие. Број прпЈава Јс и резултат повсћане активиостп поссбно код ксмуналне, сакитарнс и ицслскцкЈс радл По речима Гадомира Живкош *> • начелинка ИнспСкциЈскс службс н поред тога што сс пресемтнвном раду поклања вслнкз пажња у многнм случаЈсвима ме може да сс избегнс подношсње ирекршајних прнЈава. Михајло Всљковић пплитичо — Прошлост јс прошла. Опа је била ства- । риост и и>у у позитивпо.м с.мислу треба иско- | ристити, а пе у такво.м виду. да 1е каже „ми | с.мо бољи од вас” и слично. , Јоснп Броз Тпто
опинш сж ПВРТРЕТ 19. АВГУСТ 1987. НПМЕНТДРИ ■ БРОЈ 341 КАД СВЕ ПОСКУПЉУЈЕ САМО ЧОВЕК ЈЕФТННО ЗВУЧН Хлсб )с пцскупсо. Поскупсо јс и бсзброј 'пт.з ло сада, али љегова цсна иикгца није изазвала толику иолемику. као ових дана. Четвопоч.таној породицп која диевно куп\чс 2 хлеоа са.мо за. овг основпу животнг иа.мирнпих’ V ток\/ јсдног мссеца потребно јс око 3 милиона старих динара, нли трећина просечног личиог дохотка. Полгбели илп наролни хлеб јс двостргко јефтинији, али тг њсга инје баш једноставно доћи јср га нема доволшо за сво који би га киповали. Х.теб 1с поскупсо, али и мссо, млеко, стргја, мгаљ дрва и да нс набраја.мо. Све всћи бро! штрајкова, а и рачгшшс показ\чЧ’. ла јс ррЈДничкој клапи свс тежс, а напежа борба за голи живот. Сииликат се за саиа ссм што крптикујс поскгпљења це оглашава. Л гправо је његова улога. V овако кпизпим моментима најзначајнија. Можда чскајџ да још нсшто поскупи. М. Ж. И ПОРЕД ПОСКУПЉЕЊА ИЗИ - СОИНШИ ПРЕВОЗ И поред последњег поскупљења прсвоз железниио.м јс свс интересантнији за путникс са .иачстнм џсповима”. Интересован>с за ирсвоз жслезницом. гпркос свим љсним нсдостацима V вре.мену и простору много 1с разумљивије кад сс наведс податаж да превоз аутобгсом од Параћина до Бсограда V јсдно.м правцу кошта 2.020 динара. а V истп врс.мс повратна карта на овој рслаппји железницо.м кошта 1.850дннара. Рсткп с^ они који неће жртвовати мало конфора. и вре.мена, а да се за дупло нижг цспг возс до Бсограда. м._ м. НАКОН ПОСКУПЉЕЊА КАКО ПРЕПОЗНАТИ СВОЈ ХЛЕБ И ЦЕН ■ Ових дана, у нашу општипу, стигао је телекс са одлуком СИВ-а о формирању цена хлеба и брашна типа 500 и тила 850. ■ Полубели хлеб који се прави од брашна типа 850, такозвани народнн хлеб, по тој одлуци кошта 190 динара по килограму, а од 800 трама 170 динара по килограму. На осиову одлукс СИВ-а обавеза је пекара да од укупно произведене количине хлсба најмање 30 одсто народног хлеба. У општинскоЈ ипспекциЈској службп смо сазпали да ООРУ „Извор’« и приватии пскари ставллју у промст 38 одсто тог хлсба у раНИ.М Јутарњим часовнма јер тала око 70 одсто граћана купуЈе хлеб. Огај хлсб Јс обслсжсн са три тачкс п дистрибуира се свим продаЕницмма, пзу.1св у ссоскнм, Јср је у ранпЈс.м перподу враћси. Бслн х-тсб сс произволи од брашна типа 500, обслсжен Је са вишс црта и 1исгова цсна по јсдлом кнлограму Јс 500 динара. Мсћгтпм, у параћннскоЈ Пскари сс вскна ој јсдног килограма нс производе. грама, францгски н пеинва нмаЈу поссбну цену коЈа се формнрл иа бази цснс брашна н адктнва коју хц' се додаЈу, тако да <е цена ви* ксид хлспа 550 динара. а потроЛИСТА АКТИВИСТА АКТИВИСТА СТАРОГ КОВА пл куповале фабричке иевзс. ћгтнм, после корекдиЈа цсна. Меструко Је смањсна пролзводња внг.енд клеба, а повећана пронзволња белог н полубелог, тако дп н сада ма тЈ»жншту нма у подЈеднаким количанима. Ценв брашна тмпа 850 је 194 дилара по килограму франко Нови СЛАБ ОДЗИВ ДАВАЛАЏА КРВИ СТРАХ ОД СИДЕ - ПРАЗНИ БОЦЕ 1Ј Да јс стањс у прикупллњу крвних резсрви н.>01>'лантно говорп сс Извршно ВСћс Скупшишс СТ Србнјс латло овог проблсма, н у Јулу дало прспорукс кико бн ге непуннлн плановн прнк\пл.ања крвн. Завод за трапсфузнЈ\ крви СР Србвјс пспунво Јс шсстомесечни план тек са 49 одсто. Ма!ш пма срелнна сп комллетним остварењсм, просск • варс рсзултати нз шсст београлскнх с.пп 1П1К1, А.'1сксипца, Књажевца, Нсготина. НуприЈс, Пстровца Шапца ладова н — Параћнпа. У општпнама остварсн»е јс далско испод планирано!. Рспгблнчки извршно ј.азлога опакно.м стању, 1>сдовол>а11 и неснстема всћс оцсњујс а да јс на да Јс нрпо.м много месту здравствсно-иросветни рал. иаричито са омладином. Такоћс, Г111> прсиоручујс примсну јединствсних стручних ставова у рацнона.тпом корншћењу крви н продуката од крви, као и мсћусобно испо.магањс кроз самоуправнс сиоразумс о мсћссобноЈ сарадњи. м. м. У ШТОФАРИ САШ ЈЕДНА пе™ СТРУЧЊАКА — Од укуппо 55 раднпка са внсоки.м образоваил.м са.мо Јс 111 из об.тастп тскстилнс струкс, што јс забрињаваЈућс стањс поправило прсучсника срсдњих школа> којс трсба да обсзбелс всћу заинтсрховапост за гсксп1лна запимања. Псиуњсње оиих основнпх услова омопћнћс у парсдиом исрноду 1.сћ започета 1П1всстиц|1Оиа дња саврсмсне конфскцијс на површинн од кнадратнпх мстара \ потпупости оправда. да сс изгра16.000 псћ од 800 грама и њихова јс 440 дикара. Спсцпјалис врсте хлсба у спадају впкснд, ручни, од цсна коЈе 600 шачи ћс га познати по томе што ннје обслсжсн. У ранијем периоду, у нашој Пекарн, Јс највкше произвоћен викснд хтсб, а белн хлеб су наЈвнтим што нжведену иену додају троптковн који прп падаЈу трговннн (утовар, нстовар, маржа). Цена брашна тнпа 500 Је 460 дивара. ПОСЛЕ НАЈНОВИЈЕГ ТАЛАСА ПОСКУПЉЕЊА ПР0СЕ14Н ГШв ИСШКШ Проссчни Југословсп живи свс горс и горс. Проссчни Југословсн одричс сс свс|-а и свачсга. Наравпо, чсга сс можс одрсћи. Проссчни Југословсн и.ма ауто стар лссст година, тслспизор у бојн малко млађи, за.мрзнвач, којн му квари традиционалпу исхрану п спашава исн над коЈим стрспн, Јср поправка лсдсног сандука кошта прско половннс новог. Просечии Југословен нсма стсрсо урсћаЈ, нн кућнн рачунар, нн викендицу, нн могућност дл двојс дсцс води сваке годннс на морс. Проссчни Југослопсн троши мањс сапуна, кафс, шећсрп, мање ким фор\мимл нма за мотив тешку матсрнЈалпу сптуацију писна. А нема боловања, ви креднта прнмп струЈс, маи>с новина, мањс по главп > „по глави'1 воде још много тога мањс од своЈих свропскнх парњака. Проссчнп Југословсн јс — испод просскд. Четрнасст хиљпда таквнх прошле голпне обратило сс иском од синднкалпнх већа — за помоћ. Шсздссст од стотнну писа.ма—жалби упућепкх разним другим политпчПОЈАСЕВИ У АУТОМОБИЛУ НИ МИЛИЦИЈА ИХ НЕ ВЕЗУЈЕ Шта јс „пнсаиа” Јс свс днс производњс. осам сати радс свс могућности „н.ивицс од два Амсрнци” нли , ! ВНШС 113 НСПОСрСЗпачи оних коЈи и тнмс псцрпљују за зарздом, бсз < хсктара” „тстке у „нског од малих н плату а куца на врата установс. Значн лп то да на када смо говорилн: класа има разумевања за шкоћс и веруЈе у бољг < соцнјалие су времсрадннчка I наше тес\тра про Пскари свакодневно, пре пуштања у про.мет врше нспитнвања брашна м хлеба, Једиом у трк месеца хлеб узоркује ХнгнЈенскн завол нз ћупрнЈе, а Пољопрнвредла н санитарна ннспехплЈа по потреби. Брашно коЈе нспоручуЈу млинари нпЈе нстог квалнтета. па у овоЈ ситуаплЈи нп пекарнма пиЈе лако. На основу нзвршног увкда у телекс, тржпшна ннспскцнЈа Јс нзвршила бодовање коЈе драгих” иа прпвре-.мсном раду у нностранству. Овакав податак алар.мпра: човск здрав и прав( олрадн мсссц дана, ш.:а? Свакако. Ситуацнја је таква да јс свс мањо могућноств всрован-а (н прсжнвљавања) до „сутра'’. Ваља чинкти нешто ка бољем — данас. М. Миленковнћ мо квалнтетан скл нсправан ннм условнмв. Је показало да Једехлеб коЈн Је хнгнЈкн н одговара пропнсам. ж. ПОЧИЊЕ СЕЗОНА УЏБЕНИКА МШ0№ НА ЛЕММ1 Нсправедио Је прсдстављати најбоље активистс из наше општинс, а нс помснути БОГОМИРА РАКИН.А, сада пснзнонера, донедавно просветног радника, једпог од нај! актнвннЈих у нашоЈ општиии у послсратном перноду. Учнтсљсвао Је у внше ссла паше општннс онда када се на лсћа просветног радипка свс сваљивало, када јс учитсљ у сслу био наЈвсћн ауторитст. Било јс то врсмс када нијс бнло рахтога да постављсии задатак нс будс извршсн, Јср Је то за собо.м повлачњто одговорност. \лн, тако то сала нијс. Након доласка у Параћнп посвећуЈе сс тсхнпчком образовању где Јс постнгао извапрсдне рсзултатс, а пзузстно јс активап као рсзсрвпн војнп старешнна. БОГОМИР РЛКПН не посустаЈс. II даљс Јс актнвап у скоЈоЈ месноЈ заЈсдницп, гдс каже да нсма довољно младнх. м. ж. Е Педаптпп статистичари (добрп математпчари) израчунали су да полазак првака на (оесплатно) школовање родитеље кошта 50.000 динара. Ту је урачуната сва сила радних листића, уџбеника, школских свезака. Патике, ш-зртсеви, и остала школско-спортска опрема овде ннје урачуната. V параћннсккм кшнкаразза р«. спнтнвалн с.мо се за цспс комплста уибсника, коЈе су свудц истс, н дошлн до следсћих података: ЕО.МПЛСТ кн>И1а- за-првакс, без свеТака, 'оЛ<ЈВКМ7~Т><;зал1,шгу.мица, стаЈе 8.300 дннара. То нсто, за другн разред јс мало Јефтиније 7500 дннара. Уибсннцк за трећн разрсд су у штампп и до закључсња листа ннсмо сазналн њнхову иову цсну. Четвртспцн за уцбсникс плаћају 6.300 динара, а ко.мплст за пети разрсд стајс 13.300 Д1о<ара. „ШестсншГ' своЈе уибсннке платнће 6.300 дииара. а уибеницп за седми разред, такоће су у штампн. I (ајЈефтиније уибсннке ове године пмаћс учснпцн осмог разреда. Комплст за њнх кошта 6.000 дннара. Наравно, постоЈс н друпг путеви за пабавку уибеннка, као што је „од старог Јс остануло млаћем”. Такоће. шаролнкост у ценама омоПћава да се блокови. свеске, лењнри. поиека торба и атласн могу да се иаћу по староЈ ценн, сазтлн смо у књижарн „Космос”. Роздпељнм,! ће се сигурно нсплатптн мала шетња по параћннским трговннама, Јср „старих цена” има Још понегде. м. м. допрпнсло опадању употрсбс снгурносннх појассва? Др Павле Тодоровић дирсктор Градског завода за заштиту здравља истнче да и милициЈа нсрсдовно везујс појассвс н да Је контрола прнлнчно попустила, порсд казни неопходно Јс п пропашрањс предностн коЈс појас у случају саобраћајнс исзгоде пружа. Чак и стручњаци, каже Тодоровић, допрпносс нскада кснфизнји иаглашаваЈући да поЈас може бити опаса.1 прнлнком пожара м слстан>а у воду. Мећутнм, и у такви.м ситуапиЈама наЈбитнпЈс Јс да путници остану при свсстн, чему појассвн у мпого допрнносс, кажс Тодоровић. (ТанЈуг) СТИПЕНДИЈЕ ЗА ВИСОКОШКОЛЦЕ САМО ШТОФАРД СТИША СТРУЧЊАНЕ □ Тсшко да ћс октобарски бруцоши успети у Параћнну да .пскопају” додатпи извор финан снраи>а. У разговору са кадровском службо.м стакла, чули стипсндиртњс у Српској фабрици смо да за сада нс интсрссује, бар нс на начин како Је до сада обаввио.м суф1шитарни кадровн нли трснутно нспотребни. Како ни самн ннсу знали шта ћс са њима. стипснднја н.м Јс опраштан^, а њима даванс одрсшсне руке. V Стаклари следн рсоргаиизацнЈа хоја ће битн завршсна половнвом септембра и тад ћс се знати шта ће СФС ст1тендирати. Нема планова > али ускоро ће се одбору Ко.мбпната вор о потреба.ма впсоког профнла. ти у „АИК”-у, на Пословодном повестн разгоза стртчњацнма љсно. У Наимс, због лошсг планнрања, Стаклару су се до сада враћалн то као свршсни студсити, углаУ „Параћинки” нс.мају потребе за високостручннм кадровнма, све Јс попуњеио, па према томе не правс плановс, обавсстнли су нжс из Кадровскс службе. Фабрнка цемевта нн раииЈе се на дужи рок инЈе снабдевала потребиим кадром, алн су стипендије додељиваие са.мо у случаЈу соцнЈалннх потреба денн умрлнх нли настрадалнх радннца Це.ментаре. ПОСЛОВАЊЕ СТАКЛАРЕ У ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ ОВЕ ГОДИНЕ МАЊА ПРОНЗВОДЊА МАЊН ГУБНЦН ■ За шест месеци ове године у Српској фабрпцц стакла губитак је износио четири стотпне милиона динара, пзвоз је удвостручен и достигао вредност од 2 мнлиона н 900 хиљада долара, а залихе су преполовљене. ба да пстопи њнхове залихс, а до не би стваралс огромис залихс. У Стакларн су охрабрсни тнмс да Јс на домаћсм тржншту Јаг.ма за стакленом амбалажом, штв треОво су иајкрзће рсчсио резултатн коЈе Јс ооа радна организациЈа остварнла у првоЈ лолов1П1И годннс. V ово.м врсменском псрноду мањс се и пронзводпло, планскп, Ралосав Бсс’^ ФТМ „ПРОЛЕТЕР произвошва запослила нову радну снагу. V* ф ур ДУЛ2 Једнно се у ИТ ,,Бранко Крсмано вић'» ндаље размншља на дугачке стазе. Штофара је одувек стнпенднрала потребне високошколце, па ћс х овог октобра бнтн додељено шест стнпенднја студснтлма тексти.тне технологпЈе н четнри студснткма технологнЈе конфекцнје Лутајућа камера ) Пљунути у шаке - није нехигијенски Иаш фоторспортср Зораи Нлић натг.ао Јс на ову лопату која от ворсно н крнтнчкп упозораиа брнгадире у насељу, д* без рада нема нп резу.ттата. Кад би слична упозорсња стаЈала и на другим раднпм местнма у ндшоЈ ОПШТ1НП1. Дохазано Јс од памтшска да пљунутп у шакс нпЈс нсхнп|Јскскн, нитп нскултурно. краја годинс почсћс комплетна производња. Борбом за мањк шкарт п равиоправни|и положаЈ на тржншту у овоЈ радноЈ органнзацлЈи всруЈу да ћс да нзборс повољнпЈс фппанспЈскс резултате, и краЈ годние дочекуЈу без губнтака н са много всћо.м масом за лпчне дохоткс. Алн да лн Јс то право пословање. трикотаже. м. м. ЗЕМЉОТРЕС ТЕК ЗА ПРИЧУ НОВИ 0&№И НА Н0В01 Л0КА11И1И? Фабрика текстплних мапшпа н процесне опреме ..Пролетер’’ је ових дана утугила захтев општинским зрганима тражећи нову лосацију за нове хале у коиг.ма ћс сс производити про фил-шавнс цсви. V овој ор- '•анизацијн сс предузимају активности да дођс до рсализацијс новог програма за производњу шавиих цеви. које се махом увозе. Нађен је п увозник за увозну опрему Југотекс нз Љубљане. Новз локација бн По свој ПрИЛИЦИ Фабрпке адитива. била кол а нова бв М. Ж. Оставите ме на миру, ја сам револуционар. Земљотрес коЈн Је задесво Краљсво и околину 14. августа у 8 часова и 25 мниута. осетно се н у ЛЕТО БЕЗ ПОЖАРА ОБЛАН ОД ГУМА Густи, црнп облак којн сс преднрошлс нсдсљс падвио пад Параћином потицао јс од упаљсних, старих гума на Жслезничкој стаН1П1Н, коЈс ту складпшти „Фсротскс'’. Густн црни облак нзазвзо Јс 1П1терссосањс становнишгва пз око лних улнца, а убрзо су стигли н ватрогасцп из профссиппалпс Јсднннцс н њнховс колсге из Штофарс. Зајсдппчкн.м снагама пожар је локалнзован уз врло малу матсрлЈалну штсту. Параћкиу стамбеннх Потрсс тернЈалну на вншнм спратовпма зграда. ннЈе нанео нпкакву штсту ■ вослужно Је као тема Јутаржих. разговора у ДГ* матек гра м. м. Павле Ковачевнћ ЕПИГРАМ I Поскупљују стан п храна: На краЈу овог века цобпћемо новог пећинског човска. Карикатура: Дт.торад Сн.мпћ
19. АВГУСТ 1987. СУСРЕТИ ■ БРОЈ 341 УДРУЖЕНИ РДД ИСКОСА СЛИКА НАЈБОЛЕГ РАДНИКА БУЛДОЖЕРОМ ЗАРАЂУЈЕ ХЛЕБ Милован Радојковнћ Да љубав према пеком послу зна за граиицс н нијс прспрска не за желпкп остварсња на 1гајбол>н начнн иотврђуЈс МИЛОВАН РАДОЈКОВИК. радннк у поповачкој Цсмснтари. СвоЈеврсмсно јс овај прсданн радникрадио на скрепсру у лапоролому, где Јс и провео пајвсћп део рздног вска. Међутим, послсдњих годпна у каманолому рпдп као булдожсрпста. Рођсн је 1933. годинс, а од 1955. го днне Јс нспрекндпо у Цсмснтарн. За МИЛОВА11А јс 27. Јун, Дан Фабрпкс цсмснта, био Јсдан од иајзначајппјнх у животу. Тога дана урученн су му срсбрњаип као нагрпда за велпки уложспп труд у послу. Право Јс задовољство гледати овог човска како са псликнм задовољстном и лакоћом ужива у послу на комс радн. Он јс псуморан у открнвању меЈдапа, прнпрсмајућн снровнну за сксплоатацију. Дубоко јс свсстап да тај посао нпЈс славан, Јср се на насловннм странама листова и књнга ни ЈсдЈен булдожернста ипЈс појавио. ТРАЖИЛИ СМО ЈЕфТИНИЈ^ СН^ЖЕЊА У „ЈУГООЛАСТИВ „АСТР1Г ЈЗБОРУ" И У продавннцн „Избор" може*с наћи синжснс женске комплсге по цсни од 25.000 динара, мушкс плнталонс коштају 6.540 динарл, а памучни матсриЈал 710 динара. У овоЈ у свим бојамз продасници од 1. V „Јутопластнцн" прско 150 артпкала Је снпжсио, коифекцпјл трикотажа, галантсрнЈа, п обућа до 50 одсто. Обућу јс спизила и „Лсда’' а наЈвсће снижење обућс Јс у „Астри” и то до 75 одсто. ПАРАБИНСКА АРХИТЕКТУРА ДОРСКИ И КОРИНТСКИ СТУБОВИ Ни архитсктс нз крагујевачког за вода коЈи дскс 1571. за заштиту' спомсника чултуре су урадили Прсглсд старс 1ра архптсктурс Парзћнна датскс годпие не крпЈу своЈе одушсв љење лспотом фасадс и комплетним архптсктонским захватом иградс у улнш: Маршала Тита број 4 у ко|оЈ Је данас смсштспа дирекцпЈа „Мн жестбанкс". Цсла улнчна фасада ура Јбена је у класичном стнлу и на њој ЛОМНиирају чстири стуба са елсмен тилш дорског и кориптског стпла. Ј.знад доњсг рсда прозорд иалззе се тпмпзнонп, којп су мало «оди фициранн. Кровни вепац носе мхте г.оилозе а нзпад њега тшсођс се иалази .модифицнрапи тимпзнои у чијоЈ Је срсдинн скулптура. Зграда је сазидзна измгђу лва уага и Јсдла Је од пајлгпшпх у Па раћину, па бн Јс ссзкако требало сачувати. М. Мнленконпћ РО БУДУПНОСТ ПРВИ ПУТ НЕГАТИВНО ПОСЛУЈЕ ■ За шсст месеци ове године „Будућпост", радна оргапизацпја за производњу слектро спсргетскс оире.мс по први пут је забслсжнла губитак од 130 милиона лпиара. У овој оргапизацпји нам објаспишс да је до тога дошло због неизвршења плапских задатака и због примснс новог обрачунског систс.ма, јер јс на и.ме ревалоризације обрач^пато преко 150 мнлиона лннара. „Будућпост има ссома исповољан положај у пре|.марпој расподсли, а но рсчнма ВУКАШННА МИЛИИЛ деректора велнкн Јс дпсппритет из.међу цена улазног ммтсрнЈала н цена готовнх пронзвода. Рсзултати бн бнлн још горн да инје било лодатпих послогр за нзооз за потрсбс Фабрикс .Каблом \ Свсторареву. — Пзлаз ћсмо трцжитн у всћој производњи н сман>си>у трошкова кронзводње и довршстку новнх ма шина у сопственоЈ ражији, ш а шс директор МИЛИН На састанцима Г радннцпма Јс разговарапо о полс-.каЈу раднс органнзаиијс н како га побољшатп Радинчкн сапст је дслео одлуку да за иаредни псриол повсћа арслпосг бода за 20 одсто како би ралници бнлн стиму лисанп за већу пронзно;ику. У овој органнтциЈи сс налаЈу да ћс ло краЈа годиис да покрнЈу губитак. М. Ж. ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦША ПАРАКИН ННВЕСТНЦНЈЕ ЗА КВАЛНТЕТНУ СТРУЈУ Елсктроднстрибуцкја „Ппраћин’’ као н улажс циону сваке годпне, тако и овс, знатна срсдства у инвсстиизградњу елсктросксргстскнх објеката. Улажс сс у електроенергетскс објсктс напоиског нкпоа 35 10 0,4 док сс прнпрсмају п.-јзнови за нзградњу објската о.т 110 киловолти. Улагања сс вргше како на градско.м, тако на ссоском подручЈу. II иа градском п на сеоском подручју — рскао нам Јс Чсдо.мир Бранкосић, руководилац тсхпичког ссктора. — и на градском и 131 сеоском подручЈу, Електродистрибуција, заЈсдно са мсснкм заЈедницама учсствуЈс у фикансирдњу у пзградњп новнх и рсконструкцнј« лостоЈсћпх обЈската. У граду Јс то СИЗ за урсђсњс комуналног зс.мљпшта. Фннанспрањс Јс по прпнциСПРОВОБЕЊЕ ПОПОВАЧКИ РАДНИЦИ У БАЊАМА пу 50 одсто све годнне урађене су прсма 50 одсто. У току на градском подручју трафо станиис у Улц. ЦИ О.хридскоЈ, трафо станнца у Улнци Борпса Кндрнча, трафо станппа за потрсбс обдшгашта чија сс пзградња управо завршала. — завршпва овс исиред зградс слектродистрибуииЈс. Свс то подразумспа и иисконапокске нзводс одголараЈућс водовс. Такођс на градско.м подручЈу, ЕелскгродпстрибуцнЈа Је-ангажовакп на нзградњн дплековода 1« трафо-станнца за снабдсвп1ћс слсктрнчпо.м спсргиЈо.м систсма за прс чпшћапање отпадпнх вода. Укупна шњестнцнја ОУР далсковола јс око 42 МНЛНОКЈ1 дннара, од тога учешће ЕлектродистрнбуцнЈс 20 одсто, а остало је учешће опсратипног олбора за изградњу тог систсмп. ЈТрслрачунска врсдпост ралова у граду на трафо станицама и далеководу је око 75 милиот дпнара. Такођс овс годинс — наставио Је Чсдомнр Бранколнћ — рађсн Јс далсковод од 33 КИЛОВО.1П1 од трафо-станицс 1.0/35 за расплст прсма постојсћим трафо станнца.ма. Т\ јс бно ангажопац спсциЈцлизолап и.тсођач ралоса нз Краљсва, а прсдрачунска врсдност јс била 20 милиона дпнара, тако ла прсма нским илановнма за ову годнну за инпсстицноис радопс утрошн 400 милпона динара укупно. Надамо сс ла ће.мо вслнкк део радопа засршнти у току годпнс пн- ■ ажујући спољнс изпођачс, а нсто ТПКО II нашу ИКБССТПЦПОНу групу. УЗ ОДМОР И ЛЕЧЕЊЕ Фабрици нсмснта пслнку саоЈих борпма лнката иика 1 Д. Г. кажњу одмору поклањаЈу к лечењу радника. На пзжршиим озосновннх оргапи.тација сниоллучоно Јс ла се 46 рал упутц органнзацији па бањско лсчење. ** „Аутопревоз-турнста" радннцн ћс у цепн услуга учествовати са 50 одсто свог учешћа илк са 25 одсто, уколнко 50 олсто плића Рспублпчки СИЗ пнва.тидско •пспзнЈског осигурања. Прилнком доношока одлука у об;<|р Јс узимаио прс сзсга здравствсно стањс, а онда н матсрнЈалне прнлике подносилаца захтсва. ДРУШТВЕНОГ РОК СЕ РсзмпшљаЈуђи на „дуге стазе’’ и прсдвиђајући проблсмс у стицању и расподслп дохотка у Србијн н спснтуалпс стрампутнцс, нн договор о основама Друштвсуправно уређивађс односа у стпцању и р’асподслн дохбтка СР Србијс пз Јуна 1985. годинс у себи садржи и члан коЈн обавсзујс општннс да вођсња. Суштину’ формирају Коордпнацноусаглаи?апан>а је бпла да сваки корисиик можс расподелу дл врши у оквиру оствареног, а пе стихнЈскп п нпсу' билн из пзвора којп иикако рсзултат рада. Згмчн, договор Је био корак реда у расподели којп Јс, по оцснн помспутог КоордпнаДОГОВОРА О РАСПОДЕЛИ БРЗО ПРИБЛИЖАВА ционог одборо, на врсме учинилз параћинска прнврсда и нсприпрс Међутим, слсде новс мсрс СИВ-.т у внду Зркона о укупном приходу, дохотку п «Л1стом дохотку, Закона о санацнји н прсстанку ОУР-акоЈп су условплп одрсђснс промснс У' већ „заживелом" Друштвсном договору. Иовн закони прпморавају кориснпке да у актима извршс променс, значи усаглашакања, која такођс контролишс Коордниациони одбор. Рок за цово усаглашавањс јс 25. септембра овс годипс. — Коордниаииони олбор Је за само дпа мссеца прсглсдао прско са Друштиемид| договоро.м у делу коЈи сс односп на расподслу лохотка и чистог дохотка, рекла нам јс Симк^а Бурнћ стручни сарадник у РадпоЈ зајсднпии ДПО и члан Одбора, и додала: Мсђутим, ихат раднпх органкзаип* Ја које од ссбс, упркос што сс рок ближи нс даЈу ни гласа. — Коордннацпони одбор сс чудн да у нашој општнни има чак 16 корнсппка пз приврсдс п нспринрсдс, коЈп се нису маклн даље од суштог интсрссовања како уса1лашнти доку.мснт-а а нскк до сада . ннсу нн покуцалн на приа одбо — Корисницпиа прсдстоји да д$ кажс Симка Бурнћ. акта дао јс позитнипо То зпачи оиа мншљсњс. усаглашсна краЈа рока усагласе и други деб коЈп сс односл иа расподслу срсд стагр за лнчис дохоткс и заЈедничку потрошп>у с тим ,1Д он мора проћп кроз њихопо рсфсрспдуме. Обппсзу усаглашапања ирвн су у Параћниу испуипли ООХТ „Црннца" п Фабрнкп це.мспта, Попопчапи су прс краја јуиа своја акта у потпуности успгласнли. Зп н.има су сагласпост лобнлс Радне зајсднице неприпрсдс којс су ималс мањп обпм послова нсго прнпрсда, до краја Јула укуппо 92 корнспика. Дап за дапом пролази. рок б.дижи а Закон Јс Закон ра макар се звпо и Договор. Они.ма коЈимл 25. • септсмбар умакпе долазе поз удар Закопа о укупно.м прихолу а то зпачн да Ју вратитк просск. личнк дохогрк морана прошлогодншњи М. Мпленковић СЛИКА ЖУЉЕВИТА КОЛИКО ЈЕ ПАРАНИНЦИМА НАКЛОЊЕНА СРЕНА (1) Пише: Драган Јовановић СЕДМИЦУ МОГУ ДА П Срсћа као саставни и нсизбсжпи пратилац у животу, уколнко се жсле лећа остварења, у послсдљс премс, што се тиче игара на срећу, нијс баш савезнпк Чараћинаца. Ј1 порсд тога што наши суграђани важе за доста упорнс п истрајпс учсспнке, пе могу да сс у послс дн>е врсмс похвалс неким всћим дометнма. Свакако најпопуларннјг* јс игра на срећу — Лото, па зато за становннкс града на Цриицк више ннЈе никакво нзнеиађсње када угледају великс рсдове за уплату. Општс познато правило — што јс ссћа крчиа, то људи вишс олробагаЈу срећу. Овога пута тп сс дси*ава код нас, Јер свк би хтели да прско ноћи постаиу милпјардсрн. — Е, нашн с\грађанн баш пе.маЈу срсће — уз смсшак нам говори Славииа Аранђеловпћ, службсиииа ЛутрнЈе Србије у Лараћипу. За попсдељак немоЈте да мс питатс. НиЈс ми са.мо јасно зашто људи чс к.тЈу последњи дан за уплату Лото-а. Међутим, верујте њпма нс врсли ЛЕТЊЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ (4) Пнше: Миленце Илић Велеградсне бопесги Параћчна Постајс.ио прави микро-мегаполис. Нсдавнп с\' на.м поштари одредили новц начин бирин.а те чефонских саговорника. Као и у метрополи иријатељи сс телефобирају апаратом са шест цифара. 1ош мало. као рулет. а све \ интересу лакшег и квааитстнијег бираШа саговорнрка Не знам да лц сам ортодоскни тип? Никако ие могу дс изаберем нравог саговорника! Манија миро—меганолиса и.итги тестоцифосних бр'- јева уселила се и иа регипарске табшц? пвдашших мг тални.х парипа, како автомобиле сликовито пцзинц иац колега Бошко Самарци?!. Све говори да идемо V светлу б\ дућност корацима од ссдам сентимегара. Народни хлеб јс најчешће штампапа реч у днсвним новинама, а наравно ц изговорена на радију и тслсвизији На жалост. ја јс Још увек ниса.ч конзумнрао, пн рсч ни Капитализам је већ Једном ногом у грооу УДАРНИК НА МАМИН НАГОВОР СДЊАЈУ причати, Јер увск ћс сс паћи којп ћс у послсдњсм трсиутку лстн да уплатс својс лпстпћс. опи жеПначе, нашп л.ули П.1Г.1С *а кпд Јс питању \ опште штедс. !л уплзту пара увск мора да будс. Полатак коЈп смо лоби.ш од 1 1‘пцс Лрпнђсловнћ да проссчпа лата зп Лото проссчно нзпоси сто старих мплпопа по Јслном лу. само потврђује ла за Лото г.ан усск мора да сс иллчпјн. Дошли смо до полатка да је Слиоко нопре нсколнко 1олнпа, када сс на Лотоу погаћало пст ол трпдосет шсп’ броПротскла акцнЈа ..Слокснскс Горццс” у Птују Јс седма по рсду. а са њом Јс лошла и шеста ударничка зпачка, ВЛАДИМИРУ ДИМИТРИЈЕВИКУ, ученнку друге годнис срсдњошколског цснтра „Бранко Крсманопић". Владпмир Је са брнгадом „Бранко Крсмановић”, прокрстарно многа Југословоцска раднлншта, наЈпрс као волоноша, Јсдва вкши од половнне лопате, а данас зналац свих акциЈашкнх адатки. Врсдан и паметан момак, којн надасве радознао .Успсшно сс опробао као добар ђак, такође и као глумац у Гралском аматсрском позоришту п на краЈу апсолвирао добровољни омладниски рал. М. И. објекат (хлсб). Мо’ стандард мк дозвољава да спавам до ксгних јутарших сати, тако да мс народни .хлеб нијс ни \по1нао. \1ојч векерица је нрограмцрана на шсстчасови и гридесст мииута. Нс дај боже, Параћин није доживсо земљотрес на Светог И шју. 'I (, . мо ми решилц да раскрсгимо са нрошлошћу. До темел.л да уклонимо све оно што нас подсећа иа несловни ирошла времена. Шга ће нама нека срнска чаршија, заостала нснапредна. На местима чаршијских к\1ш шшни ће вслелепнс шаклене куле. које нас воде у 21. вск Нама и.чсг потребни ар.хаизми. мц смо изданци б\д\11с? иикро-ме/анолиса За коју годицу озбиљно ћемо разговарати о трамвају Параћин-Светозарево и са нашим г -евним градом хграмвајтц се у 21. вск. Такоће би.х предложио дв сс забрани сликаше сгарих ирада, сгпрог Параћина. па челс са сликаром Миодрагом ■\нћелковићем — ћелетом Мнслим да је овогодишњц ка- '.енОар са нехерсним кхћерцима. Онима кошма сс 7 -ггда пачш нрош 1ост и који пате од нске посталгијс обсзбсдићемо ' утобус са водичима. на нска гледају Ва1-езо, Ипан-ицу. Врање. . . \1ц рушимо стари Параћин. Ни три ћелста не чогу да му помогну. Јер како рече Пав1е Мцнчнћ: Рушнте браћо, рушите свс, рушите браћо нлаћено ]'с. Такорећи прелази у социјализам. Пстар Лазнћ ТОКОМ ЛЕТА НИКО НИЈЕ ПОЛИВАО НОВЕ САДНИЦЕ КДНО УМИРУ „БЕЛЕ БРЕЗЕ“ Сама рсч умирањс не везу|с се само за човска, животињс, умнре н дрвсћс, и опо има споЈ век. Алп код „пашнх’’ брсза Јс сасвим лруга прича. Наши прзслављени урбаписти за задњу дсцсипЈу толпко су упиштп.ти стабала па тсрнториЈп града ла Параћин некпла град са наЈвпше зеленпла због Јакс иклустриЈе остао готово дессткован. Свс вншс Је ауто.мобнла, донссс граду штетме гасовс заЈсдпо са фабркчкпм дпмњацима да нам љули падаЈу у месвесг по тротоарима града, порел осталог и због нечистог ваз.цха. V ОУР „Зслснило", како њихов директор тврзн, у граду јс посађспо у овоЈ годннн 1230 бслих бреза, алн ннЈе умсо да одгопори колико сс прн.мило, а готово све сс осушило, баш захваљуЈући човеку, коЈи у датом трснутку нпје сс сстио да у другнм сушним дпннма тоЈ нстоЈ брсзи трсба долнти и мало Еоде, па би прсживелс. Матсрнјална штста Јс велика бсла брсза нлн свсмнрско лрво, како Је нз милоштс зову, украс Јс многих градова н домова, али у нашоЈ срсдини нсбриго.м човска, у.мире не успевши да прсживи. До града донссс зслспнла и кнссоник, ла за тропсрн своЈп.м, сисмирскнм листови.ма, да у њсном хлат\’ људн нађу бар мало свсжиис. Срба Николић ДРЕНОВЧЛНИ зд ПРИМЕР Ове годпне по 24 пут Дреновчанн су заборавнли све својс пробле.мс п зађевице* ујединилн се и успешпо организовали манпфестацију ,,Село моје’ завичају мали", која је грајала трн дана. Фестивалским тапчма п-редходнлн су радови на уређењу До.ма културе и летње позорнице гдс је ма.хом добровољни.м радом уграђено впшс стотина кубика шљунка н песка Дом кул туре п просторије у љему су променнле лик. Било ј‘е лепо гледати реке мештана села* у време трајан.а ове манифестације« којз сс кретала прсма цептру. гдс су се од.ржавали сеп значајппјн догађаји. У ова три даиа Дреновчани су живсли са ово.м манифестацнјом. Ова слнка нас је подсетнла п на н»ихов настур- иа. тур.чиру духовнтостн каба су једпнствснн п сложни бсз обзпра Уа године староетн н заннмање „бранилн боЈ’е” свог Дреновиа н својнм пласманом покпзали ла спортскпм рсчннком речено, инсу аутсајдерп У Дреновцу живп н укључује се у свс акгивностн већи број м.тадих људн који во.те својс се.то н настојс да својпм мештанпма и себн живот у њему учине пријатнијп.м. У томс п.х не ометају ии стариН1 већ настоје пм помоНн, као на прпнер Тихомир Борић који је са своји.х 80 ,'сднна дошао да помогне прнлико.м бетонирања летњс позорнице. Да није на одмет мало слогс у селу потврђујс и овај дреновачкп прнмср. љ хМ. Ж. ГРАБАНИ ПИТАЈУ: коио имд ЛОВРЕДА ИА РДДУ Посзављамо пнтање каква Јс ситуациЈа код нас јср иигде исма извсштаЈа о заштити иа Гаду броЈу поврсза на раду, броЈу инвалица рада, раду'здравсггсннх оргаиизацц.г. у радним организациЈама, свсу то елсменти о коЈнма би и ми грађаии требалн да знамо Јср су то наши рални људи. Нико ннје нзнео некн иови податак о они.м радним мсстн.ма коЈа су узета у обзир као радна мсста са посебнн.м гслогн.ма рада, алп знамо да су радццци На тим местнма подпршути поссбним закоиским пропнснма н зпамо шта за њих трсба ураднти. Свс овс проСлемс треба да знамо и да утиче.мо код решавања тик проблемз Јср и ми у нашс.м граду ц.мамо удружење лаштите на раду коЈс нуди своЈу по.моћ наШ1м радиим оргакнзацијама за решавањс тих пктања, а.ш остајс питаил када ћс удружсил ДОћи до кзражаЈа на ти.ч иољима. Гојко Боројсвић Параћин
19. АВГУСТ 1987. 5 № & МЕСНЕ ЗД1ЕДНИЦЕ ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА БУСИЛОВАЦ ■ БРОЈ 341 ДОБРО ОРГАНИЗОВАНЛ ЖЕТВА ’87 М - ПОЉОПРИВРЕЛД И30ШТРЕН0 Жеш п“ плану-оснм у Поточџу Од првог априла прошле голине мепттани 1 .ма ссла Бусиловца. Косжбиниа и Голубовпа ј огварање.м нове поштс 1е о.могуђено да сс брзо и сфикасно. користе сви.м унутоашњи.м и мгђуцаротни.м ирста.ма поштапских услугз. ј Да је голипа 19«?. година квалитета V ' ПТТ саобраћаЈу и то нс само на папиру потврђује полатак ла тс V току проширивања тслсфонске мрежс зз још осамнаест бг>о1ева. На вслико интспесоваЈћ? утнпало 1е и то што се уплатом 350.000 линаоа вео.ма бпзо ■ Општннски штаб за спровођење и координацију акЈшја у пољопривреди и Одбор за пол>опривреду СО Параћин по завршстку же тве оценили су њену успешност, извршење задатака организатора, похвалили успешне, а за санкције задругу „Поточанка”. Жетва Јс оСављепа у рекордком року од 12 дана. Залагањ« комбајнсрп н осгалкх учсснкка у жетвн оцењсно јс добрим. Времснски условн, уз велккс врућине такођч су билк иак.тоњснк жстсоинма Пило је, закста ређе, еокушвјв дсзорганимцнЈе, алк су оне сузбнЛибија прикључак. као И могућност коришће Јзнс Још на самом почстку. ња вишс.мссечног крелита Анђслка Лранђеловић ““ Ссоски малишанн нсравноправнн МАЛЕ ПЕПЕЉУГЕ II« у Једном насељу општине Параћин, осим у самомс граду, не поспојн ни Јсдан намснски гређсн оојскат иамењсн дсцк предшколског узраста, док их у 1<\пријској ОП111ТН11Н са1рађено осам. Поссбан ироблс.м прсдстажл.а до1раЈалосг •(утобусм , Ппујући пргнћ*' па сс рсшсње гражи у купоаинп комбпјп коЈим би сс дсца и.| дпа ссда прсбацнп<.1В до зрсћсг гдс бн бнла обсзбсђе! а |сдна од пп;олски« прослорнја за лрихват дсцс нз сва <рп села, Про сп»гиЈс бн билс опрсмљснс намсштајсм и ди.зикткчкпм средствкма садашњст вртнћа „Бракко Крсмапоенћ”. Карнкатура: 3. Павловпћа мини ЕСПЕРАНТА Води: Анђелка АранЋеловић ТРИНАЕСТД ЛЕКЦИЈД Пошто у свету влада велико интсресовањс за наше народне мудрости група сспсрантиста приводи крају припреме за шта.мпањс првс антологијс српскс наролнс књижевности Попола саџо — провербој (наролна мудрост — пословица) 1. Анкац нигра бовино бланскан лактон донас. (И црна крава бело млеко дајс) 2. Са каприно менсогас, ла корној не согас. (Ако коза лаже — рогови не лажу) предложилн Земљорадннчку Пише: Зоран Живковнћ ХПЕБА И ИГАРА 5з све похва.те другмма за оргакизатора прекоморавске жствс, за Зсмљоралмичку задругу „Похочанка”, речено јс .та иије изерпшла задатак. V Поточцу жетва Је текла иеоргаиизовано к стихикки од само1 почеткл. За овакво неодговорно понашање, оугаиизатор мора да снози саикцнЈе. По понашању у 3. 3. „Поточанка” су.шћс гр',па сачнњсиа од чджнооа и Одбора. радна Штаба За разллку од н.их други аналпзи жетве разговарети о ћс по оннма коЈи заслужуЈу признања. за услешну, кво ннкад до сада, обављеиу жетву. ,СЕЛО МОЈЕ ЗАВИЧАЈУ МИЛИ” У ДРЕНОВЦУ Никад боље организовано и Традицноиална маннфссгација „Село моје завичају мили” која Је овс године по 24 пут одржана у Дреновцу грајала 14., 15. и 16. августа. II овом приликом Дреновчанл су се показали као добрн органнзатори и дома ћини. Изложба пољопривредне мсхапизаиије и пољопрнвредннх производа, коју Је-отворно 60РБЕ ПЕТКОВИН, секрстар општпие Параћнн, показала Је најновпја достнгиућа и резултатс које постижу мсштани овт богатогЈШморавског села, а у оквиру ње за наЈбољег домаћнна проглашен јс МИОМИР ПЕГРОВИБ. Традицоиално такмичењс певача а.магера ј'с, уз позпатс звсзлс естраде којп су били гости. окупило већн број младпх који су се борг 1.1И за први глас и награду ол 50000 лннара. На финалпој всчери иајбоља је била Владанка Матић, Медојевиа- друго место 3.000 динара припалн из и су Верољубу Пантнћу из Маскара и Драгану Раднћу из Сикириис, а трећа награда ол 20.000 динара Јовану Ми лановско.м из Параћииа. V оквнру овс манифестације обележена је четрдесе тогодпшњица фудбалског клу ба ..Напрсдак” из Дреновпа. На турнпру гдс су учествовалс чстпрп екппе побелник је екипа -В. октобра" из Параћина. М. Ж. ВИНОГРАДАРСТВО И ВОНАРСТВО Прскање против црва Дуга суша оставила 1с трј(- говс и V виноградима. Појавмла се ожсготина на гооздови.ма Поссбно је опасно да сс V воеме високих те.мпеоатура било 1ита рали V виноградима а поссбно не заливати. У ово воемс у воћкама сс по јављује црв. али и друге штето чине, као што јс црвсни паук Поскањс 1’с нсопходно. али сс не сме изволити мколико воћка сазрева за лвалесетак дана Прди иољуоаи, Први додир усана личи на казаљке иа мост обала преклопљене сата измећу на шминку која храни кожу на селојтеп срца нрви пољубац склопи очи мислима заустави дах и траје док се не истроиш сазнањем. Мирослав Чопа ТЕЛЕФОНИ У СЕЛИМА СВЕ ВИШЕ ВЛАСНИКА ТЕЛЕФОНА Недавно Је потписап уговор између гнраћннскс Поште и месних за1едиица Буљане, Ша.пловац п Горња Мутница. Уговорне обавезе чЈе актквкра дв 30-ог Јуна 1987. го дине. Реалпи су изгледи да се твј меспнх зајелиица <у пзграле мреже на сво|им подручјнма и спољни пут до Поповца, а обавезс парпћннске Иоште су да набави и монтира аутоматску телефонску иснтралу, прсносие снстеме н све остало што Је потребко за увођење књучних тслсфона у домаћмнствнма у поменути.м селнма. Уговором Је прслвиђено да се то подрурок одржн, Јер Је велнкж опрсме обезбеђен. На питање колико ће броЈева део до битн помепутж села, лиректор Поште. Мнрко Јожжновнћ Је рекжо да уговором прелвићсно 400 вроје алн због капацитета централе нелпког питересс алња меттана. кентрала ће нмати 500 броЈем. Поипа у Параћниу такоће планира проширзњ« ностоЈећнх аутоматских телсфонскнх цектрала у Бусиловцу п Дреновцу. Нанме. у опњм селкма, као и у Крсжбнниу и Голубовцу аећн број домаћннставо коЈа раиије нпсу увела телсфоие желе да то учннс сада. Како је рскао днректор .Товаиовнћ, за зо костоЈе могућпости к кајвсропатккЈе за два месеца моћи ће ла сс укључс 80 коаих претилатккка из Дрсковца, као и 80 нових лрстплатннгп ш Бусиловца, Крежбшша и Го.тубовца. Д. Г. У саошитсњу два опсратнвна тела каже се ла Је потребно иитезивиратн откуп и преузкман>с ушурз. из чега се закључује да овзј други лео жетве ннЈс протекао по плану. На састаику лва оргака за пупћене жстве. всћ се разговарало о каредно) сстви. М. Милснковић Народ коЈн зна да је овогодишнл пшсппца откупљиванз по 150 дмна- । р» за килограм, који се чуди што . брашно од те истс пшенпце у ма- • лопрззаЈи*. кошта око 660 дннара ц коЈи се пита нара на путу на с прааом , савсзне н.таде । ком смањитн где иде окнх 450 диод пшснице до брашЈе очекииао од Своје да ћс хитнхм поступнрптнраЈућу и крајње САВЕТИ СТРУЧЊАКА ЗАШТИТИМО СЕ ОД ПЕСТИЦИДА Пише: Јовап Цзетковић ■ бсзобразпу цепу хјс6п. Мсђутнм мноп<ма иије Јжспо штћ Јс илала хтела тпме што јс охтучкла ,тд х.1сб нс сме аа коигга више од 508 динара, јер је п тзква цена краЈње кспрнхватљпаа. Мпоп<м поротичинм буиетнма Јс свеједпо да лп хлсб кошта 580 плн 500 дннжра, вли би им мкого значило да хлеб стаЈе мкого мањс. Али по свему судећи таЈ фплм нећемо гледати. II док хлеб као вртнкал ол жксогнс важностн постаје луксуз угрожеинм структуупма нашс заЈединцс, каљ су пзгубљснс све битке ла ннф.тацпјл не прсђе стотку, оку другу компоненту нз паслова имамо на прстск. Л х право такве игре и Незна.мо тачпо колпко хеммкалија и.ма на нашем тржи шту којс кооисте по.љопциврсдни пооизпођачи .мала 1с прописана обухваћсност око 790 опасних јелињсња > шим пољопрлврслним кама скооо и ла нема > њака кош познају сва < ва хемијских прспарата штиту биља. Опасним пестицидима базриво рукује потпуно фоомисано. у највећем лолуписмено или V наапотсструч-ј СВ01СТ-■ за за ; нграриЈе су добродотлс ла наролу замажу очи и одвратс га од размишља1ћа на малопре поме1цте чк- , 1*«11нце. Шајбер и његово прспуцавање са Сулом удруженог рала. .тнлеме око тога ко ће нас прсдстааљати у Ев- , |>(.пк, Вардар н.ти Партнзан, ко испа.та Ви111;опцн илн Сарајево, успешно замајапаЈу хнљаде и хнљаде всрннка којн н порсд свсга н даље всрују у наш фулбал. Кад се пој мкслкло да Је став.1.сна ' тачка НСО н,аЈбеР,,ЈадУ ” м”"ус шест, из Сплн тл Јс стигла бог.Па—всст о хашценсинбПО1У н.у позпатог спортског ралиика Л»убе Шпањола. Клупко је почело да становништво. због ч,сга 10 ол гто пољоприврелника гопишие због тровања испада из пооцеса пољопоивослне производ ње. Савстујсмо свим пољопоивпслни.м произвођачима ла прс употрсбс било ког хсмјпског спслства за заштиту биља оба всзно поочигају упутство о на чину, воемену поимсне и користс п-пописану дозу како Гш се обсзбслила сигурна и сфика сна поимена Да се хоана. лекови. п.роизволи за интеону или спољну употосбу као и олевни поедме ј ти дожс Фи.зички олвојсни ка неписмено , сс одмотава, указано |с на кривце ко би се избсгла свака могућк мућкарошс, народ сс лабавља до миле во.ђс. Нсгдс почстком јула сазнали смо да инф.тациЈа износи 107°», али ко Је тада мнслио на то. пажннЈа иам Је фудбалска уЈдурма. Шајбсрова оставка у некнм случајсвима н његова глава. У право врсмс ноћнч програм Радио—Бсограда промавише нову секзациЈу, тако потребпу и добродошлу опо.м кароду, овом по дпебљу. Измншљена Јс нова атракциЈа, свсмоћна Вава коЈа путем тетелефонског разговора може све д> погодк из жпвота оног с друге стране тслефонске жиис. .Тавина је крснула. Радио—Беопктд Је лрстрпак пнсмима н шшајима за по.моћ од новс .мслиЈске звезде. продукта НОСТ конта.минације УСЛСП гре ,,а,ис крш«. свемоћне Вавс. ЛакоПГКС V илснтификацип! Пот- »српп су Још јсдном прогуталн *<аосбно је обелсжити их Гасно’ ознако.м коЈа казује ла <?е рали о опасни.м матсријама ло живот људи. Хе.мијска срелства за зашти ту биља дпжатн на мести.ма која нису поивлачна за дсц? и ло ко:сг деца не могу лако лл дођу. Да <?е ппазна амбалажа не баци било где. већ на сигурно месго уништити (спалити или закопати). Важно 1е ла сс хемијско срс лство нс употоебљава V већој дози ол поописане и па се пло дови после ппскања или запод шивања одмах не изнссе на пијаци или кооисте за употрс бг лок нс поођс 7 по 14 или 21 дан, како је предвиђено прописи.ма. ; мац. II лок се не зпа судбина са хлсбом; за нгре не трсба ла бри- । ие.мо. Поиипе су обЈаппле пеЛ дж се ускоро снпма филм са Лспом 1-реном у главпоЈ улозп. И тако ; кад сс Шајбсри п Ва>;с испуцају имаћсмо новс свеже зап(1мацнЈе. Премијеру помеиутог филма ћемо вероватно пмати оиог трспутка кад нифлацпја буде стнгла ио цифре 200°о. кад ћс се за кн.1О1Оем хлеба ’ плаћатп 1000 липарз. за литар млека... V правл врсме. у прави час. Уз тдквс нгре ко ће Још мислнтн на хлеб? меКарикатура: Д. Лудвнк 3 Малмумте паролу. јулте лабару. (Мањс причај. више ради) 4 Нс чио естас ооо кио брилас. (Није злато све што сија) 5. Пост плуво аисрас суно. (Послс кише јавља сс сунце) ВЕБА АКТИВНОСТ У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА НЕ БИ БИЛА НА ОДМЕТ Не само за народна весеља ■ Разу.мљива је фннанснјска страиа прилпком издаваи»а просторпја зд спадбе к пспраћаје, али то нмкако не сме да буде једнна прилнка за тако масовпо окупљање грађана. Ближн се врсме испраћаЈа у ЈН\ сг-адбс се некако у ово време на|- впше организуЈу н ето прнлнке да неке од наши.м месних заје.тнлиа шнром отворс своЈа врата, лрнме у својс просториЈе свагове н друге званнцс н тпк<1 понуне своЈе. к онако доста мспражжеие касе. Када се ксшто боње размнсги, добро је што нашн људн у месним ззЈелницама то.тико брину где ће њн хови мештанн органнзовати такозвана општенародна с.тав.м, али ће сс ноле трезвеп човек замислитн пад иечн.м лругим. Зашто месна заЈсдппца ппЈе жариште свнх најзначаЈнпјлх збнвања краЈа у коме Је лоцнрана? Много Је заЈедиичкнх потреба н иктереса коЈе бн раднл људИ н грађанп требадк да оствар\ју у своЈнм месннм заЈеиипЈама. Номенпмо само комуихтме дслаткости, фпзпчку ку.ттуру, заштнту човскове срелнпе, иароджу одбрану, друштвену самозалттвту, соцпЈвлну заштнту, као ■ нвз другнх области жпота ■ рада. Зато, овогв пута авелујамо аа све наше месае зајбднице да ж иоред иостмтнутвх вмеснжх уежехв жвппо V МНОГИМ СЕЛИМА КАПАЦИТЕТИ СЕ НЕ НОРИСТЕ НИ ПРИБЛИЖНО ураде и покрсну из учмалости наше ралне људе и граћане да буду нешто актпвпнЈн. И.ма људн, у то с.мо скгурни, коЈи би хтелн да се укључе у рад сжоје меспе заједннце, алн не знају прапн начнн како од то да учнне. Ваљало бн, рецпмо почетак датн тачну сатннцу каЈе председннк Скупштнне неке месних заједннца тачно у својо) канце.тарнјн п тако људпма отворкти пут да изпосе евоЈе предлоге и даЈу кннцмЈатлве. Јер, напш суграћаии, нарочпто окн младн су пуни лдеја и треба их саслушатн. Док се нешто бнтннЈе не пз.менн, остаЈо нам да виђамо како човем у своЈу месну заЈедннцу првн пут улази квда му, на пример комшнЈа удаје ћерку. Драган Јовавовић ПРОБЛЕМ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ У ШКОЛАМА Посебан проблем представља недостатак здраве пнјаће воде у највећс.м ороју издвојеннх одел>ења, нашнх- села па је неопходно поиово апгажовање Завода за здравствену заштпту у Ћуприји ради рсшавања овог пптаЈва, као што суто учишгле школе и СИЗ основног образовања у Нупрпјп. Ово тилг пре, што Завод п иначс редовпо вршн анализу воде п добро наплаћује своје услуге, па постављање и одржавање хлоринатора* вероватно, не би довало до знатнијег повећања трошкова. Нерашгонални.м коришћењсм производппх капацпте. та онемогућава се стварање и увећавањс дохогка н повећање обп.ма друштвспс својнпе. Нсдовољно корншћсн>с друшгвсних. матсрнјалнпх. пропзводпих спага је стално ■прнсутно. мада сс оно озбнл.нпјс пспољава час код јелнпх час код лруги.х прнврелних субјеката. То потврђује 11 нсоствари ван.с прошноднн.х планова у Општннп У.место 14-5 раст пидустрцјскс проп.тводње у 1986 је само 1,9 тромесечју производи»а 1986. годину годинн нлчоспо одсто У нппом 1987. готнс. је у О1нос\ па мања чак за Снови револуционара се нису испунили, али су им се исплатили. Миленко Пајовнћ 25 олсто. Порел објскитних тешкоћа узроип ова квог стања су садржаин и у неадекватиој организацц. ји рада- у помап»кап>у а.м биција* слабости.ма у кадровској политипи. бујању алмшшстрацпје Отуд н ннжа репродукцнона способ ност удруженог рада.
ЕСЕЈ Жана 19. АВГУСТ 1987. ■ БРОЈ 341 0БРА30ВДЊЕ-КУЛТУРД ДВД ВЕНД 8Ш Пише: Горан Павловић РАЂАЊЕ ТОТАЛНОГ ТЕАТРА (?) Екопо.мска криза, „галопнраЈућа" нп<]>.\’||нја, цснс коЈс расту, пад стандарда м др. чннс јсдну очаЈну смтуацлЈу у коЈоЈ ннЈс х.огуће ннлредовање културе, конкрстннЈс у.мс тностн. Ппак, ннје спс оиако како се чннн на прин поглсд. Настаје пнтањс да лн јс овл снтуацнЈп зрела за рађањс тотзлног тсатра. (?!) Антонен Арто (1896—1540) вслнкн н с.ул!нснтни свстскн тсатролог (псроватпо н најс.мннснпшЈн; прнмсдба аутора). тсатролог коЈи Јс проннкао у ггјдубљу бнт позорншта, у њсголу суштппу н у многомс допрннсо да дапашњн модерпн тсатар буде овакав •>,;лн Јсстс, највсроватпнје бн сс сложно са копстатаппЈом пз прг.ог пасуса опог тскстц. Зашто? у ссојој књнзн ,.П<> зорнштс И ЊСГ0Н ДВОЈПИК’' у сссЈу „Позсриштс н куга" Арто кучу маполн као Јсдап од могућих вплока позорпштл, т. ј. као његовог двоЈпика (појам двоЈтк Јс нс1пто ужег значсња јер нх он мстафорнчкн пдснтнфпкујс). (Мирјапа Миочниовчћ у студнјн „Суровг позорпштс" нстнче тс слнчностн: Као п куга позориштс трапсцендмг»’ разум и логику, као и куга и оио се ппсноси на друге. кас и ку | оно Јс „откровсн с. пстнцанс, разоткривање прикрпвсннх ко рсиа суровостн’’, као н куга оно .разрешава сукобс. остобађа спаге, открнва могућпос'.«.ч’'. као н куга оно јс „крнза коЈа разрсгрва смрћу или исцел>сњсм”...). У таквн.м сигспннЈама долази ло потпупс промсне људског владањл (нпр: у „аветињскнм" граиовмма коЈе Јс лсссткога.-ц куга долазп ло увећане појлве паспља. пљачки. мала су тада узалуднс) што бн трсбало ла прсдставља вид тоталног тсатц:. Данас, у условнма пассдсним нв почетку тскста. такођс долази до значаЈпиЈе променс у попншању, в.-галању; л.т*“«'К и жпвљењу љулн. МењаЈу сс порујС, моралпн кодсксн. и опште друштвсне нпвлкс (квко индпвндуалпс тако и колсктн г.пс). Примср: ШтраЈк, популарно (?) обустава рада, нпЈс далско од р?‘» а (нлп стварање зрслс снтуапијс за рнђањс) тсатра. Раднпк, чмЈп Јс основни задатак рад (произволња). пс самовољно всћ због нс ке од .вишнч снла" (најчсшћс оправд-но нсзадовољство условпма и положаЈем) прсстајс да рзди, постаЈе главни актср позорншта којс настаЈс. Он артифицкЈелно стоЈи осам сати у хали пли кругу фабрпкс мсгираЈућн тако свој друштвснн н класпн апгажман. Одбанује нормс и кодсксс (јср јс сптуацнЈом пјчтснљсн на то) и почпњс да сс влада другачнЈс. Прсузш» функцију инкопатибплну раннЈој, чссто супротну. Тада он глу.мн... и то одлнчно. Њсгова улога сс нс можс вредиовати системом Станпславског, МсЈерхољдовом био.мсхап1<ко.м нли... већ са д|О оправданошћу н>егоси< захтсва, а глумац јс увск у праву. Новонаста.ти односи изазнваЈу тоталнс порсмсћајс из коЈнх следп промснв рсап д т.а н устаљсног кре тања што прсдставља нови мизанс псн. Ако се нма у виду да Јс ссс то, у всћини случајсвз, ад хоц, може сс рсћи да прслс ( ва постоЈи — театар Је рођсн. оПрсд овог ол хоц пг41.мсра мма и траЈннЈнх, нпр: услед поскулљсља народ свс .мањс Једе .мсса и бслог хлсба, услед несташица сп «•, ају сс рсдови и гужве нспрсд трговина, итд. Да ли настаје тотални театар- позориште суштинс? Театвр Јс мртав, гклвсо тса-.< >! Одјек мисли По трагу зиам где оде лигсао ако је тешка. Нз/.ажсно срцс нр.е1п'ти јаук иза чела. Као бумеранг врати. се једнако опасна али лакгиа. МпрОслзв Чопа ТРИНАЕСТА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У СИСЕВЦУ ИНСПИРАЦИЈА НА ИЗВОРУ се Н Уз званичне учеснике п госте Колоније. мсђу сликарима у Сисевцу налазпо Стеван Бодпаров, бард југословенског слнкарства и вајарства Сликарп ГНГА БУРБЕВИК—ДН- ( ЛЕ из Повог Сада. ХАСАН БАРУЧПП нз Босанског Новог. Л>ИЛ-А- ' ИА КОВАЧЕВИК н НЕБЕИА ТЕОКАРОВИК из Бсограда( ВЛАДА РАИЧИК пз Ннша н вајар СЛОБОДАН СТОЈАПОЗИК пз Параћнна, боравилн су у турпстпчком цезг.Једннии културс и оораЈовлњп опппипс Парпћип, која Јс па ова| пачин остварнла богати фонд значиЈнп.х умстничкнх дела, мсђу коЈи.ма и она потпнсима ПЕБ1! нтру Спссвац члапопи 13. лмI копнс колониЈс. Слпкарн су у обапсзн ца по Јслно спојс дсло, настало у колоппјн остапс оргапп- | затору, Самоупраппој пнтсрсспо; МПЛОСАВЉЕБПБА. СТЕВАПА БОДПАРОВА н другпх лнковнпх стваралпцп п.1 Југославнјс. Сликари сс „папајаЈу ннспирацијо.м’’ па нзвору Цркицс и па обропцнма Јужиог кучаЈа, коЈн ћс прсточпти на платио у своЈнм атсљсима”, како са.ми поссбпо нх чннп срсћпи.м што међу њима бораг.н СТЕВАН БОДНАРОВ, прави бард Југословепског вајарства и слпкарства. 1’аниЈс и сим члап Колоннјс, Бодпароп Јс сада њсн „заштнтни зпак", окружеи гржњо.м у.метннка. осталнх гостију н наравно, супруге Хслепе. Неуморни и лрло киталнн ћоднарол у Сисевцу пс слика одмара сс од вслнког посла коЈи Је нсдавно завршпо. Наслнкавшн двадссст Вуковнх портрста, Бодиаров. их поклања школама имсна српског великана. Актуслан, као и увек Боднаров Јс псдавно заночсо разговорс дл се Титова бнста, коју Јс он родио, поставн у ово| годинн ЈубилсЈа па острву Вангп. Сиссвачка колонија упркос тешкоћама. све своЈс нслостатке траје всћ трннаесг година захваљ\|ућн упорности допсдавног сскрс гара заЈеднпце ку.тгурс МплнвоЈа ћучконнћа н остваруЈе сноЈу културпу мисиЈу у „| чком срелинпу ћс сс показатн кад сс у њоЈ начни нзложи коЈа недостаЈс .поморавском уметни- " — Парг.ћину. Онп у правом светлу тск остварсно на прани Јавностн у галсри|н а дотлс слику о ссМАЛА ПУЛА” НА ПАРАЕИНСКИ НАЧИН ВВДЕЂЕ СЕ ЈЕЋ ВИЂЕНО“ И Последњег дапа августа, па до 5. ссптс.мбра у овдашњем биоскопу „Раднпчки” вртсИе сс фплмовн са овоГОДИШ1БСГ пулског фестивала. Овај потсз хвале врсдан којп ће нам о.мсгуВпти да у пајкраћем року впдп.мо иска од остварења југословсчскс кппелштографијс у овој годвнп, отиочеће пројекцијом филма љсвића. „Апђео чугар”, Горана Паскабп допуњуЈе улогом сабирпог цсн тра умстннка заљубљспика Сиссгпа. Нанмс, групу „чпаинчннка” у КолонпЈн допун.уЈу, као н сваке 1 Потреспа прнча о продаЈн ро.мске { дснс, у коЈоЈ Јсдпа од посећнх । улоул прппада псвачу Шабапу Бајрамовнћу. Другог лана „Малс 11уле’’г рспсртоару Јс овогодишњн пајбо- .т.н филм, „Псћ лпћгио", рслитсл. । 1<>рапа Маркопића. Фил.м „ У пме парода”, Живка Нпколића Јс нп рспертоару 2. сстс.мбра. „Стратегкја Шлраке" у којоЈ Јс брпљнрао Предраг Лаковпћ као пепзиоппсапп заст&впик ЈНА, заузсо Јс тсрми:< 3. есптс.мбр|1, а прича са бсоградсвнх прпградскпх улица пз шсзДСССТПХ 1ОД11НП „Догодил.1 сс на даиашњи дап” пртсће се 4. септс мпрз. За последњи дан „Малс Пулс” остављсн Јс фпл.м Бранка Балс тића са врспом жснском глу.хрчком скнпом( „Увск спрс.мнс жснс”, коЈи јс из.мсђу осталог сипман и на по.љопривргдпом добру „Добрнчсво”. ПроЈскцнјс филмова од 31. августа до 5. ссптсмбра почпн.аћс у 1« н 20 часова, а поЈсднначнс ул."^« шз коштају 600 дипара. голппс, ЖИЖА ВЕЛИЧКОВИП, Л ВИП. ЗОРАИ Ш!П₽ акадсмцн ТРОШНБ, ВОЈКАН ВЕРА КЛРАМАТИИЈП1П, ЗОРАН СЛи аматсрн. М. М УхМЕТНИЦИ ПАРАБИНА СВЕ ГЛАСНИЈИ ТРАЖЕ КЛУб У^ЕТНИКА М. II. У ОВОМ ТРЕНУТКУ Пише: Зораи Живковић И Или обичну просторнју 4x4 метра Умстннци комупицнраЈу на разлнччтс начине: прско маинфссчациЈа, у оквиру пскнх сусрста органнзоваппх прнрсдбн . . . Пркликом тога СЕДМА С1» СТАКЛЕНИМ НОГАМА Прс.ма пајповиЈпм нстраживањи1 ма Сассза новппара ЈугославиЈе про ссчан Југословснски новинар нма ’ 37. годпна факултстско образовање, чир на жслуцу н аутомобнл. Осомс трсба додатп и податак из Јсдног амсричког истражнвања по коме иовнпар жплп ризнчнпм а;ивото.м, па је ло опасностп, психоф|:- Т<> јс и гланпи узрок што су многс рсдакцијс п против своЈс поље чссто прппуђепс на пспопуларан корак — поскупљсња. Година.ма сс понавља јсдпа тс пста слика када повннскс и радио- •тслсг.пзијскс куће нзађу са захтесо.м за поскупљсњс. Тада, порсд Јакпх и оправдапих разлога за веће онп и так.мичс. Али нма мсста ; зпчкн.м и.сгов стрссовп.ма н заморност!; живот лсствицн ■ |ц|х заппмања одмах н: I млазних аппопа. Економско-.матсриЈалнп угрожепплота цсие, свн нстичу како јс крајње нрс.мс да сс прсдуз.му копкрстне мсрс за побољшањс њиховог полошгампс 1лих јавни ПОЛОЖДЈ г.тасила жаја н то у пнду давања рсгреса сс из годкпе у годипу погоршава. за папир за днсвно по П1тичко-1Шфор.мативнс листовс, затнм ос-чобаћања од плаћања царннс па увоз опрсмс, рсзсрвннх дс.1опп н рспроматсриЈала, као н ослобађања од порсза н искнх допрлноса, с ти.м што би се та срсдства усмсрила у развоЈ иовннскс дслатностн. С тн.м прсдлозима, рскосмо, ноеннске кућс и друга Јавпа гласкла излазс всћ годипа.ма. Али нзглсда да свс останс па речима. Јср, чптаоце, паспониранс гутаче штампс свакако би обрадовала всст да Је држана то копачно п ураднла. то Јсст ослободилп јавна гласнла од царпнс, од бсзброЈ порсза и доприноса. По свсму судсћи, тсшко да ће.мо такпу г.чс су онн интпминјв, гдс Јс свс у домсну пријатслљтва, тс Је у всзи с тим нзостављсп тпкмичарскн дух. Таква се мсста третнраЈу као к.чубовн уметника. Мсђутим, она у нашсм граду нс заслужуЈу тако п.мс. Разлог Јс нспостоЈањс Јсдпог правог клуба. Потрсба за у.мстпичкнм клубо.м Јс потрсба. Цнљ у.меишка Јс да -сс у.мстност нзборн за сг.оЈ статус, са шнрсг дспекзд,., да цлмсира најврсдипЈа достигнућа из тс области. То у оваквнм околностп.ма ниЈс могућс. ТсндснцкЈа ка то.м остварсњу ретко паплази па разу.мспање, НОВЕ КЊИГЕ нссг у скоријс илн чуЈс.мо. Зато многим да сс довијају вре.мс ла прочнтамо рсдакппЈама остаје како знаЈу и умсју ХУМОРИСТИЧКИ ПСИХОГРАМ 30::р» ;а Мпросла 41 шта.мпањс спнграма „ЖЕЖЕН0” Димитрнјсвнћа( чиЈс је омогућила „Пнссстбанпе за.мара; прс прсдставља своје- | ка” из Ппраћ.чпа поволом традп1 ционалне Всчсри хумора н сатнре, ј прва Јс књига тс врстс у Помора- ! вл у. 14 ко невсликд по свом квантптсту, аутор то лсшто квалитатнI пно надокнађујс. МИРОСЛАВ ДИ.МИТРНЈЕВИН трага за „злим духовн.ма’* у човску изван њсга, жигоше разиосрсие нндквидуа.ше деструкшвпости. и.ти друштвене најчсшћс обојс. Политика, ста: д рд, корупција, анар хлчпост, чпњснице каријернза.м... реалнс су нашег врсмс!№ којс он крнтпчкн уочава комептаришс. ПриказуЈућн дотраЈалост нских фор , .ми човсковог понашапл у свсту г?1- парложеног духа н с.моцнја, аутор пас мзводи на актуслно размиш.ља- । пе о политппп као олреднпии судСннс поЈсдинца, свестан њепог зппчсиа у оаом хаотнчпом врс.мсиу Г.ез утогд|је н плузнја. Својим спи- . грамима првн плак свс I онс бптнс прсмпсс којс човска наисг доба чипе прспознатљпвнм: ј оп Јс статпчан, бссциљап н апатп- ■ 'цв; оп бпг-а м месија п крсатура, , фзптпста н прсстутпп;. арудита и лажоВ' Јунак п блсфср. Нардвио, аугор својим запажсњн ма нема претензнја да менк свс:. Стога ова кп.нга пс оптерсћуЈс н врсни пснхограм модсрног човсш п друштва п добру подлогу за : < ку психотсрапиЈу. Присуство са.мог аутора свсдсно Јс на миниму.м, он Је н да на све могућс иачннс нзбсту оно наЈгорс — гашсње листова. Послс спсга овога и нс трсба ла чуди што Јс вск новннара краћп од вска обкчног грађлнина за 12. голнна н што 60 одсто њих нс дочска пснзиЈу. Тако изглсда друта страиа .меднљс ове профссиЈс за коЈом чсзнс вслнки броЈ младих ус.мсрењака ку.чтуролошког смсра, одсек новннар — н још рсђс на бнло какву толсранцнју др«/шта. Будућн да у.мстпост и.ма сврху да илазива лсла оссћања у духу човска коЈк Јс дожнн.т-ава као такву. сасви.м су разу.мљива ннтсрссовања за њсно сгзнстнрањс, на нивоу нског клуба. По своЈ прилнци Јсдап би такав клуб био организатор многнх културннх акцнЈа у оквнру паше општинс и ширс. V њсму бн сс откривали и форснрали нови младп талеити. Дс факто, културпа нсчуЈан као али сснка, дистанциран, нсвихљиво прпсутан. Јср како I ■ ■ каже: „идсално њушкало мора сда нањуши прво своЈ трлг у своЈоЈ души" свако.м случају, „Жсжсно’’ у нотпуиости опрандава свој Згусиутог •:држаЈа, из њсга памстпс мпслн и рсчн. назнв. варниДок мисао потпупо не сагорн. До г.матскс стсне. Нлн пспсла. Рађсиа калнгрзфски, књига стек.чд Још всћу маОрС1ГННХ1НОСТ и спсцифичпи шар.м. У основи лнрског тсмпсрамепгЈ, Шутор нас по други пут изненађуЈс своЈом сатиричном форујом. Свс ово нам показуЈс да је ДнмнтриЈевић Јслан од пмсаца коЈи упорпо, из књпге и књнгу. с великом снергкјом и ептузијаз.мом, трага за новим 11НН.М облпци.ма нудсћн на.м г.иди > рсшења. Наравно, склопост књиженепрсдњсгова књижевном експеритимсптисању ниЈс пуко поигравање с катсгорнјом језпка и тскста, всћ своЈсврспа умстнпчка авантура тсжња ка универзалиости. Дошло је н ваших пет векова. сарадннк. Како ћс ка као и и.ивотнс и послс свнх ових подачаупозорсн>а Комисијс за радпс условс прн Саисзу новпнара ЈугославнЈс, да се ни у ближоЈ будућпостн нс мои;е очекипати битно побољшањс животнну к радних услова новинара ти људи глслати на профссн|у младн повинпр( остаЈе да сс види. По нама, свс ово Јс најгора могућа реклама за „ссдму снлу’’. збиља овога града бнла би псдопуњсна јсдном пјхзсторнјом тс намснс. Мсђутнм, у бити јс сасвнм другачиЈс. Нс.ма 11икаквнх потсза од страпе одговарајућнх органа, а нс.ма нн онпх који сс осећаЈу одгоиорињм да врше притисак у цнљу било каквнх измсна на том пољу. Нашсм граду у сваком случају нсдостоЈс всћа простор! р, коЈа бп користн.ча у.мстнниама свнх врста. Можда Јс и ово јсдан од начинп да се апслуЈс на свс одговорне н оне мањс одговорпс, коЈн сс оссћаЈу способнпм да оживс нашс умстничко поднсбљс. Светлапа Панић НЕОЧЕКИВАНЕ ПРИЧЕ (1) ЧОВЕН ОД РЕЧИ Оде.м код Јслиог исо.ма важпог друта у Општнни. Важан друт, па велпм, иаЈбољс је да се н»ему обратпм. Опалим по намештеиим конкурсима. по сви.м оним радни.м органнзацп Јама којс нх расписују. Испрнчам каквн.м мућкама сл: свс цакама н н како успеш по пзиграју закон. Друг се чули и крстп. Устварм, нс крстк сс, Јер ои Јс, рекос.мо друт, исго се просто чудн и на глас пијл: О, зар Је мопћс, па ла човек просто не поверује. Видим ја да Јс прали трснута!.- па с како пожалим ва.кном другу ћс ускоро Једпа фпрма ла распише конкурс, коЈи Је као створеп за мепс, хтн се увслпко прича да је таЈ конкурс уствари распнсан за сестрића од директора те фирме. Кад I« то чуо. важан друг-лупн шаком впкну: — Е. вала нсће битн примлен! Даје.м ти рсч. Па крају. важан друг ми загражи све податкс о том, водно намсштсиом конкурсу, ји су услови и то. Све јс то важаи друг записао, што Јс у мснк створило нзвссну тн.мизма. Прођс мсссц даиа. Радпс организацнје су лолу опИ« ме всстили да ниса.м прим осп. писам много 0431.1^30^ Јер дсх да пиЈс примљсн нн ■шректоров сестрић. Ва;кап др\т јс одржао рсч. А знате лп ко Је прн-хчл?и? (Бсгов Али |е таЈ рођсни сни. нема всзе. Важно је да друт, чогск од рсчн_ Зоран Живковић ЛИСТАМО ПРВО ИЗДАЊЕ ВУКОВОГ „РЈЕЧНИКА” Избор: Миодраг Марковић — Гиша КЛИНЧОРБА, ПрпповЈелаЈу да бабп у кућу. и искао да му да она му кпзала да псма нншта у тн ми даЈ барс.м тнгањ п мало клннчорбу”. Баба .му то да, а он Је дошао солдат иггогод да Једс, а кућн за Јсло: „Д еодс да пачинн.м уз.ме чнгањ п мстне у њсга гвоздсни клин, па иа.тиЈс водс и мстис иад ватру. Кад сс вола угриЈс, а ои запштс од бабс малс соли (н баба му да) тс Је посолн. Кад вода узаврн, а он занште мало брашиа (баба му а и го само да внди од чуд.а каква ћс то биги клипчорба) тс саспс у ону воду и замстс. Потом заиштс Јсдно ЈаЈс. тс н њсга разбијс у опа| скроб. Онда заиштс Још мало мастп тс опо замасти, па скинс ватрс н клнн извали, а клиичорбу пзјсде. ОЛОШ, свакојако ђубрс што пода снссс. НИЈЕ — НЕГС Пише: Софија Ракић — Милојковић Донедавно био 1с V источнп.м коајсви.ма нашс зс.мљс V кљижсвно! потосби са.мо инфинитив спасти, д по заиа.лпи.м и југозападним крЛЈеви.ма употпебљавао сс и облик спасити. У нашсм новом Правопису гпагот спасити упу 1)сн ’с на глагол спасти, али није реченс овај некгћижеван. Прсма томс. књижевнп су I облици ол глагола спасти: Спасем. спасао, спасох, спассн. спассна итл • ви.х облика употребљавају се и •спасити, спасим, спасао. спашсп. спассш, Пооел оОбЛИЦИ: Међути.м. глагол несвршеног (и перфективног) види — спасавати може и.мати само инфинитив са С, никако са Ш (спашавати). У говору и писању трсба употребљавати само обликс: спасавам, спасапају, спасанај итд„ то 1сст облике са С, а не облике са □!. оне обаИ-’> виЦртсж: А. Симоповић Владп.мир Јоничевић Карикатура: Душан Лудвиг
19. АВГУСТ 1987. ШИ ОГЛАСИ 7 ■ БРОЈ 341 СПОР' Професор, .мо.мак, гпотребом купатила. телефон 535-488. тражи стан — собг са Понуде на услгжни ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА Ј - НА ТИТОВ НАЧИН X X X На проДају кгћа за стгсговање — викенлипа са поткровље.м и подрг.мо.м V близини Агтобгске станппе на Карађорђевом брду, величине 70 квадрата на парпели са поћс.м и виновом лозом величине 16 ари. Обратити сс на телефон Светозара Марковића 2 Радс. 554-185 нли ххх Продаје.м глшш број галничка 1/1 спратну кућу V 2. Обратитти се Параћии. Брегалничкој Бранку. БреX X Продаје.м СКОРл ИОВУ СТОЛЛрИЈУ’ ПрОЗОРН са полетна.ма. Јевтић П. Милорад. 37260 Обреж. ххх Продаје се сеоско до.маћинство са кућом и 2 хектара» земље V ЛешЈу код Параћина, Телсфон: 011 — 175-211 и 037 — 825-167. X X Продајем 7 ари плаиа и викендицу на Карађорђевом брду Лале Цветковић. Б. телефон 551-701. под лозом и воћем. Кидрича 46, Параћин X X Продајем локал њивг V Зељиводи. 553-924, П.краћнн или 011 V центрг Параћнна и Јавити се иа телефон 544-340. XXX Кхгаује.м кабинет за шиваћу машинуПонгде на тслефон 553-991. X X Продајем јапанске препелице свих гзраста. као и јаја-лриплодна и конзумна. Упитати на телефон 552-082. XXX Оглашавам неважећом аугобу«'ску карту издати V Стаклари на релацији Параћин — Горње Видово а на име Славољуба Андрејића из Горњег Видова. X X Продајем мотоцикл телефон 556-205. 14 ТЛ, М. Гупца 22, X X х Купујем мешалицу. 555-615 Бгни Савићу. Јавити на телефрн X X X Продаје.м котао за централно грејање25 ККВ Подвис Књажевац, Повољно- 10 одсто од цене. Телефон: 551-111. X X Продајсм хитнп новоизграђену кућу због одласка V иностранство. Непооредно преко п\та Супер.маркета V Нишкој улици бр. 40 V Параћину. Информације на ЛИцу места и телефон 554-587. XXX Продаје.м кућу V „Глоиаку” — новоградња. Упитати на телефон 554-425. Продаје.м кућу одмах усељиву близу центра. Плац 4 ара, и рено 4. 035/551-271 после 15 сати. Хитно продајем фићу- година производп>с 1981. Телефон: 556-049. Продаје.м кућу и и.мање у Ново.м Брачину. Струја. вода, пут, плац од једног хектара забран н>иве. Упитати на телефон 035/555-608. НЕЗАСЛУЖЕНН ДЕБАКЛ У БЕОГ ОБИЛИК: ЈЕДИНСТВО 3:С(2:0) ■ Стрелци: Снтарина у 18. и 67. минуту и Пуровић у 31. мипуту. Стаднон: Обилића. Гледалаца: 400. Судија: Вукановић (Пожаревац). ■ Обилић: Поповић 7, Ха.мидоБић 7, Лукић 6, Марјановић 6, БурнчанИн 6, Кецман 6, Пуровић 8, (Голубовић —), Ситарица 7, Смиљановнћ 5, (Фнлиповић 5), Вукадиновпћ 5, Папићепић 6. а Јединство: Богосављевић 6, Јовановнћ — (Марчетић 5), Стевановић 5, Миленковић 6, Петковић 5, Милићевић 5, Стојановићб, Живковић 5, Паниђ 6, Вулићевнћ 6 Мнрковић 5. Мада сс нзишначи са утакмнце у Београду разликују у оцсни игре Јслвнсти!, самокритичкс нзјавс по сле утакминс голорс да Јс Једикство слабо стартовало. Крила „зелсних” била су поп1С11\та, па су б1Кови догрћих билн у ста.тној офаизиви. Ипак. наЈвећу крнвицу за дебакл >га старту овогодиши>сг првснства сноси несигурна одбрана. Па|прс Јс Вулићевић као руком додао лопту Сктарнци, Богосављевић пом *. о да ораии али му Је лоита ипак измакла из руку. Н код другог гола одбрана Је слабо рсаговала. Високи скакачи у х*лф лнииЈн допустили су да наЈннжн ДРУГА СРПСКА ЛИГА „ЦЕНТАР” СИЛОВИТ СТАРТ „БОРЦА“ д Параћкн: Борац — Слога (Пожега) 2:0 (1:0). Стадпон: код Стокларе. Глсдалаца. 800. Стрелцн: Стспановнћ и Усковић (Богри) СудиЈа: Псгровић (ХрагуЈсвац... рБорнк: МитнИ 8. Јсвтић 8, Златановић 8, Каштсварац 8. Николић 9. МаркоинИ 8- Павловић 8, Матнћ А. 9, Стсфанопић 9, Псливаног.ић 9, Ускогнђ 8. | Слога: Инко.’п11 5, Мсђеловнђ 5, ЈанкопнН 6. Миловановпћ 7, Куккђ 6. ВарннчнЋ 5, Мијанловнћ 6, Сарнђ 5, Вра.тсвац 6. Савиђ 6 и Косткћ 5. Играч Матнћ А. Борац). Од првог сгдиЈског звнждука „стакларци” су снловпто крепулн к>| противнпчком голу н резултпт тога Јс прпи погодак коЈн Је са 16 мстара постигао цснтарфор Стс фаповпћ шутнрајући у доњи дссин \'|о порсд нсмоћпог голмана гостиЈу. Исти пграч у првом полуарсмену даа пута промашује стопроцентне игапсс коЈе се указуЈу после сЈаЈнс пснстепциЈе Ацс Матпћа н Пелнваноаића. У том псри оау играчн Слоге сс непрестано бране тгр-.ксћн своЈу шапсу у нзпенадним контраиападпма. Друго Јом игром на срсиши терена. Соло ппзлорима нграча оба ти.ма покушаваЈу да угроже гол и из тамннут\’ снажно шутнра али лопта одлази нзнад прсчкс а исшто затнм узвраћа н најбољи играч гостиЈу центарфор Врањснац алн јс голмаи Матнћ на мсстг к резултат остаје не промсњсп. Прел краЈ утакмкцс у 35. минути послс цсптаршута домаћих са леве страпе у казнсиом простору гостиЈу паЈпрк себннЈи Је Усковић коЈп погађа мрсжу Слоге и то јс краЈњп рсзул тцт дсрбија нопаЈлнја у II СрпскоЈ Л11ГН. В. Љубичпћ ЈУБМЛЕЈ .,НАПРЕТКА“ ИЗ ДРЕИВЦД Поводом чстрдссетогодишњицс постоЈања фудбалског клуба Напрстка, одржан Је турнер на ко.ме су поред доМаћииа насгупи.тс скипс ,,13. октоОар”; Текстилац и Младост нз Д. Јхатуна. V финалпој утакмици, бољим извођсњсм Јсданаестсраца, 13. октобар је побсдио скипу Напрстка рсзултато.м 5:4, пошто јс ларнн дсо утакмицс завршсн шсним резулчтом 3:3 рсгунсрсДругоплас11рапоЈ ^скипн Напрстка уручсн. је-. пслар иокровитсља ооих сусрета, рсдакцнЈа листа „14. дана”. Победнику Јс припао велики псхар, дар оргаиизатора турнира, а домаћии је сви.м учссницима подслио пригоднс лок.тоис. Поссбие нагрпдс добили су још и наЈбол.и стрслац, пајбољи нгрпч и најмлаћи гост. Утакмицама је у току сва три дана одр;каван>а туриира прнсуствовало доста публикс, како домаћс тако и из околиих мсста. В. Љубнчић ДРНИЦА’ ПЛИВАЧИ И ВАТЕРПОЛО УСПЕСИ У Крушевцу Је 23. п 24. Јула одри:ано пливачко првсиство за пионпре уже СрбнЈс. Такмнчарн Плиаачког клуба „Црница" из Параћлна су са овог ли фантастичннх тнме показали на сти овог спорта Биланс од једнс такмичси>а лонсосам мсдаља, н огро.мне могућноу нашем гралу хтатне, пст срсК®ЈИ ©БЕ^аВАЈУ чар на првснству, освојившн 1 златиу и 2 срсбрнс .мсдаље. Поссбно сс истакао у днсциплнии 200 м — мсшовитим стилом гдс Је постнгао свој лични рскорд уз нсвсроват1н»х 3 минутп — 38 секунди н наравно прво место. Овом всликом успеху подЈсдиако су допрннели и оста.ш члановн нашс скипс пиопнри Слоболан Борђсвић (срсбро 50 м—краул случаЈним рсзу.тгатнма иаших „малнх Јуиака”, говорс блистппн рсзу.,- тати постигнути у Лучанима 29. и 30. Јула на такмИчсжу V коНкуренцијп пионирг. до 16 годниа. жхсм.в хрјоЗ нцрб|П1хдј одатиаЈ Очиглсдно. рсч Јс о пзузсшни ;е конфереациЈе ССРН ј ових лана. И да.т>е оз остваривање своје ’ пелатпости како об дсплтне ц културне п к-ч с1-|јс, тако и организа13 метагУжсног рада, месве Сигур*: и спортске мави вирају активности и олговарајући.м садржаје.м афир.мишу етичке. сопијалнс, ' ху.маннс. тичке и рево.туцмонарне норме које су се манифестовале V личности и делу Јоснпа Броза Тита. » резх ћснн Ј сзмом кмицу. му 1И1Г ваио. треба аа иптензи- М.Ж. 1РИ У САВЕЗУ КОМУНИСТА Прав јесепм која нам пре лића Савезу комуш<ста прсд ссва е се нзборне актпвно • септсмбра до депемпоред :Сца, у 160 оеиовнпх ра » »ацнја и у Лкцпоии.м у Па »снција.ма одржаће сс Трс бсрпи ц изборнн ску мп!н11 л који.ма ћс узетн учс гаће 4.716 чланова СК са терпторије отлтнде Лараћнн. План припремних, прсдмзборних и нзборних актнвностп биће донст на нарелној седннци Председншптва и Оп штинског комитета СК. М. И. гањс за с.т< х-ае^^^ПГГМИИИИИНМИИИИЗМММШИИ Врања =ШЖИТЕ СТВАРНО НАЈБОЉЕ среме за Једногодишч«.рање резултата у рапдашњс срсднне, козполи током свечаноТР* зктобру мессцу, крсгтдт-У. На странпцама МЛ1листа наћи ћете Крига за доделс наЈзнаПиП; { пРнзнања општипе Параћшт, октобарскпх награ да. Пажљпво их проучнте и погледајте. око себе- јер и порсд скоио.мских тешкоћа у којој се налазл наша сре дина, сигурно је да има по јединаца н колектива којн заслужују ово вредно прнззнање. Страна 7. ЖИТ" ппЦ1 П 1 Ученицн новГЖолд основне школе „Брв* ОПШТННН >е „Агрокомсрц" нз Ве.ти Ш : издцвао мснице без по чала Је вслико негодоваоЈ земљп. Прсма пракм таквнх меница нма и у су је ЈУ су де. зш неколико органнзацн НајЧС СВСМу судсћл нема мес ’ МНО СРС^ фабрчтн стакла у проСНЗ „ису наплаћсне ,,АгроV н менице у врсзностл оз дс дуга оиара, послате су иа нседностп о.т 8.567.029 дниа гу ре: трсба ; V будс наплаНеио 11 Рсг'ннара. По рсчпма ПЕГЕ МО/КС' ЕВИКЛ, Једног од руконе. I тренг благо ја пр богаћ Стакларн ове мснице не озс пословање ове радне Јје. а очекуЈе се ла се о :удбшп1 одлучн 6< нниоу нлп ФсдерацнЈе. бомбона раглука н жваа ..Параћннка’' тргуЈе са Ј.р..д. тцама у оба прав) *. сат- , ' |од СРЕЈЕ ОБРАЦОВИНА. ћ11ОС7 ' „Параћннке, тако да нн СЛути ■3а||Ија са њима не.ма нп ЗСрва »облема. Служба друнгтле МС Дс Родстпа прггеупља податке ко „Крсмановић", нстурено одетегм у Бусиловцу, отпочели су нову шко лску годину у иовим просториЈдмв. Нова школска зграда располаже са 750 квалратна мстра корнсне површппе: два кабинета. пет бпблнотека. медлјатсцз, а просторпјама налазиће се хнња. Опширннје страна учиониоа, у старкм ђачка ку6. брнн.х и 2 броичане медаље говори ' т.' о песум1ћивом квалитсту’ и успешном раду са најмлађом катсгорнјом иашпх плнвача, па коЈе н те како трсба обратптн пажн>у, што су уосталом н резултати показалп. Мн лаи МарЈановнћ — талсптовани пи онир бно јс пајуспсшннЈи такммдвс бронзанс 400 м краул п 20(1 м мсшовпто). Мнлан Марјановић. Љор БукаЈловић, Алсксандар Павлоиић сви учесници штафете 4x100 слобо днп стнл н 4x100 мешог.нтн сткл н опст нараппо 2 срсбрне мсдаље. Да се не радн о трснутпим и На основи одлуке Радничког савета ООУР „Болнпца’’ број 176. од 10. 07. 1937. годинс расписује <с ЛПЦИТАЦИЈА За продају отпадака од хранс (помнја) пз Болницс Параћин Право учешћа н.маЈг сва правна и фпзнчка лица уз уплату од 10 одст0 од почетне пене. прс почетка лнцитације. Лицнтација ћс се обавнти 04. ссптсмбра 1987. годпнс V 8 часова у друштвеним просторнјама. талснтнма дагошкнм Гпстића II пи. као и у споЈу са стручннм, псралом трснсра Л»уб«и»'е осталпх саралппка у ски подршкп одрсђхчшх аруиггвсннх структура. пдгогороих другова за развоЈ спортп и ф|П1"П.->' културе у пашсм грилу. ко|п бн у нарсдном псрнолу моралн посг.стптп пншс пажњс. олаоЈитн пишс премсиа и новаца за ову сЈа.Јну •1ејапашнх младих плнсача. Снс то би сигурио услосило |ОО1 бол.им резу.тгатима, допсло пуио лсинх трснутака а параћниско .1 спорту. а у супротном — нс искорнстити почетпс успсхс, счггузпјазам мла.дих људи. услопе коЈе оруи-а спортско рскрсат11111И1 цситар ,7. Јул’’ н осталс указане 1иапсе значио бн пелнку штсту за наш спорт, псналокпа.тпп пбигак и још Јсдан ст промаша1а одговорпкх лругова за развбЈ спорта (иарочито П1ипп’и;о|' у нашем граду. 3. Илпћ бљеш мнр крста на а не с ' матс ње ( целоЈ општп1П1, о чс.му лти у ипредпо.м броЈу наМ. Ж. ПОСТ< ?1АШАЈЕ МНО1- |ди ла узропн штраЈка нис\ чс") I, псћ унугг|зшн,1<, о којима НСЧН 'ц|11пс говорило на скуповиСИгур.овољних радника! ШС.М Т\В ВЕСИП и милли III. И. Џ1.1„..|1ИД_.Ц1Ј11 СКУПО ЂУБРИВО И КРЕДИТИ V РадноЈ органнзацнји „7. Ју.ш'*, кл'| се ут.тавном брнне за обвзбеђивањс сегвеног материЈала н око спровођсња сетве пшепице сазкд.-.п смо да Је у овн.м пословнма заигазала „суша”. МИОДРАГ РАЛОВАНОВНН, руководплаи ове радне органплацнЈе еаопштио нам Је да Је семенска шпеница уговореиа. да нешто ћубднва има, да |е оно скупо, а за се, очекуЈе пова ко.шчпна ђубрива, »рравно са новим цснама. Обнм сегве м њеио спровођењс ловоде у питање вуло неловољио крстнтн. За чржтвсдњу пшенние ка.мата нл креднтс Је 102 одсто, кад се одбнју неко.1Ико ПеинфицлЈа ка.мата сг|за на н даље врло скуппх 85 олсто. а то пшснниа не можс да нсп.татч. м. м. Од прекЈуче „ВРТИ“ СЕ „МДЛА ПУЛД“ Парађппски приказивач фнлмовж 1’а.1лнчки ун|гвсрзнтет. потрудно се за .*1С упозна са најновнЈпм оства рсњнма Југословенске кпнематограф скс продукцнје. ПрнЈатно летње'оеI вежсњс почело Је овогодктшмет ћул скнм побсдтшком „Већ ' Немојте заборавити -Да са.мо здраво тело све задатке постављене пред њим и »Бршава '. Пола сата пли чегрдесет пет минута дневпо које ћстс одвајати за НОВИНА У РАДУ БАЗЕНА спортску актпвпост многоструко ће ва.м се враћатн. Ш МЕМОК1АМ 27. авггста 1987. године навршавају се три годипе од тоагнчпе смртн нашсг доагог и никад прежаиљеног ЖИВОЈИНА АЛЕКСИЋА — МИКЕ Гста лана у 13 часова изаћи ћемо на гробљс у Параћин\ да још јсдно.м С1'зама н ивсћем залпјемо његов гроб. син Зоран и супруга Вера ПОНОЋНО КУПДЊЕ Базен у Халп спсртова пз дана у Дан бележи рекорде у броју посетплаиа па сс јавила потреба- за протекле жеге, и за рало.м \ ноћним часовнма. Одлучено је да базен у будућс ради под рефлекторима пегком. суботом и неде.љом- и рад у ноћним часовима постао је редован. Цена овог романтичног брчкања цуплпрана је и нзноси 1.000 дина ра за ноћ. Како смо обавештени од днректора Центра за спорт м рекреацију Небојше Обрадовиђа, пнтерссовање постоји те ће се овакав впд рада поштоватн све док је базен у погону. м. м
РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА > РАЗБИБРИГА Пише: Горан Павловић РАЂАЊЕ ТОТАЛНОГ ТЕАТРА (?) Економска крчза. „галопкраЈућа" >«и<]>.'\'пнја, цсис којс расту, па:< станаарда н лр. чине Јсдну очајпу снтуаипЈу у хоЈоЈ ннЈс могућс нппрсдокањс кглтурс, конкрстниЈс умс тностн. Нпак, нпЈе спс опако како се чнпн па прпп поглсл. Настаје пнтањс ла лн Је ова сктуацнЈп зрела та рађањс тотзлног тсатра. (?!) Антонсн Арто (1896—19-*8) велнкп >< см.пнентнн свстскн тсатролог (всроватпо н пајемнпентннЈн; прнмслба аутора), театролог коЈн Је проппкао у 1’4’Јлуб.т.у бнт пог.орншта, у њсгопу суштнну П у МНОГОМС допрннсо ла лангтњн молернн тсатар буде овакав • м чав Јсстс, наЈхсропатпнЈе бн се сложно са копстатаппЈом пз првог пасуса опог тсксцч. Зашто? у своЈој књнзп „П<» ЗООНШТС Н П.СГОЧ двобшк’' у сссЈу „Позорнштс н куга” Арто кугу паводп као Јсдап од могућнх вплока позоршпт«), т. ј. као њсговог цвоЈпнка (појам двоЈгшк Јс нспгто ужег значсша јср н.х оп мстафори<1кн пдснтпфпкуЈс). (Мпрјапа Миочппосчћ у сту.тнЈн „Сурово позорпштс” нстнчс тс слнчностн: Као н куга позорпштс трансцспЛ1<П’ разум и логпку, као н ку>а н опп се прсиосн па другс. кас >< ку | оно Је „откроксис, истицанс, разоткрнваже прикрпвсннх корена суровостп”, као >< куга опо ..разрешава сукобс. остпбаВа снагс, открнва моп/ћпог.сГ', као н куга опо јс „крнза која разрсгила смрћу илн нсцел.с‘ксм”...). У таквнм сиггацпЈама долазн ло потпупс промспе л.удског владан.а (нпр: у „аветпњскнм" грачовпма коЈс Јс дссетковалн куга долази ло увећане поЈавс насиља. п.љачкн, мала су тада узалудпс) што бн трсбало ла прсдставл.а впд тоталног тсатци Данас, у условпма навсдснпм >*з почетку текста. такоћс долази до значаЈпнЈе промспе у поппшању, влалању* па'<»*-к и жнвљсњу љулн. МењаЈу се иоруЈС, морални кодскси. н општс друштвспе њлвикс (како пнднвплуалпс тако и колектн ТРИНАЕСТА Ј ино В Уз зианичнс сс Стсван Бодпаров, Сликари ГНГА БУРБЕВ1 ЛЕ нз Новог Сада, ХАСАН ЧИП из Босанеког Иовог, НА КОВАЧЕВПН н МЕБЕП КАРОВИВ пз Бсограда РАПЧПП пз Ниша п ваЈау БОДАН СТОЈАНОВИК пз ! боравили су у турпстпч! нтру Спссвац као чланови 1 ковис кс.тонпЈс. Слпкарп су всзи да по Јсдпо споЈс дсл стало у колоппјп оставс о затору, Самоупрапној пптс|. КОЛИКО СУ МЛАДИ АКТИВНИ V ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ? ХОЋЕ -АЛ НЕМАЈУ ШАНСУ ■_ На најодговорнијим руководећим радним мсствма н политичкнм ФункчиЈ^ама нема довољно младнх, констатовано је безброј пута до сада. Шта о томс мисле млади нз наше општине: „МАЛА ПУЛА” Н/ ВИДЕ] ЛндиЈа Внлановић: — На наЈодговорннЈнм местнма нс.ма мла ■шх. јер стариЈи у нас немаЈу доаољно поверења. Младн пису мотивпсани да се боре а п став стариЈнх према љима је на то утиче. Зато се још узек ннсмо наметнули н нисмо довољно актнвнп. Син1ппа Јовановнћ: — Прнсуто је нсповрсње у младу генеаннЈу, а она јс пуна снагс н :лапа. У другим земља.ма смсне И ПоСЛСДН.ег дапа||а много вншим нпвонма су по дашњем О<1ОС«хОПу „Раш<азплс да младпма трсба усту ГОДИШЊСГ пулског феСТЈпнти мссто. Мнслнм н да се јп ћс НЗМ ОМОГућитп ЛаггарнЈи доста плаше за своје оствареља југословечск(1оложаЈс. отпочеће пројекцијомф;_______ _________ Горан Борђевпћ: — Прво младн нсмаЈу довољно место за окупљаи>е и активност и да имамо дом омладинс ситуацнја би вероватно била другачнЈа. Младнма се не пружа прнлшш н све што онн мислс старији нх поклапају. љсвпћа. Потрссна прнчи о пролајн дснс, у коЈоЈ Јсдпа о.т ПРАВНИН у.107.1 прппада певачу Шаба рамопићу. Другог дана ,,Малс Пул репсртоару Јс овогодиши.н л.и филм, „Всћ внБеио", р У ОВОМ ТРЕНУ Пише: Зораи Ж1 Прс.ма паЈновијн.м пстра: ; ма Савсза повипара ЈугоелзI ссчан Југословснскн 110:11111 гие). Пример: ШтраЈк, популарно (?) обгстава рала, ннЈс далско од ј р?‘« а (или стварањс зрслс снтуаинјс за рпђањс) тсатра. 1’алннк, чиЈн јс основнн залатак рад (произволња), нс самонољно г.сћ због не ке од .внших сила” (иајчсшћс оп- ; 37. годппа, факултстско обр. . чир па жслуцу и аутомоби; мс трсба додати н податак ; ног амсрнчког истражи1жња ме повинар жпви ризнчпи.х I том. па Јс по опасности, : 1 зичким стрссовима п зам< . његов живог па лсствицп пнх заннмаи.а одмах >:г.а млкзних аппопа. Еко»омско-.матсриЈали(! штампс » осгалпх јавних Пише: Мирослав Филиповић ПРЕВРЕМЕНА ПЕНЗИЈА Погрсшно Је схватање нашнх радника кол олласка у прсврсмспу псплнЈу, а ћс испун>ењсм година живота стећн право на пуну пспзиЈу. Разочарсњс паста Јс кал добију решсњс о пснзији. Значн, да када мушкарац озс са 55 год!П<а живота н 35 година пспзиЈског стажа а жсна са 50 година живота и 30 годнна пензиЈског стажа, њихова пензнЈа у старту износкћс само 70 одсто. Испун>сњсм годнна живота, 60 мушкарац илн 55 годи- >:а жсна. престаЈе се са умањсњсм пензнЈа због раинјег охтаска у пснзпЈу те псизпЈа траЈпо остаЈе на 75 одсто. Корнсннцп ове пензиЈс а учезиЈе а по навршсио| годипи живота 85 одсто. Радницн са бснсфицпраним радннм стажом су у повољниЈој снтуацији код умањсњс пепзиЈе »бог годнна жлвота. снкцн рата су у повољинјој ситупцнји. Код њих сс пршх умањсњс само за мање година живота, док се мањи пснзијскп стаж употпуњуЈе са 30 одсто попсћањс за учешће у рату, тако да у старту имају 80 одсто псиКоришћсњсм лрсврсмспе пеи- :нЈе искључује могућност корпцћсња наЈнижсг износа старо- :не пензиЈс до нспуњсњс годл- >а живота. Ово поссбпо идс па пггету раднпка са малим личним оохотком. ИЗ КЊИГЕ СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ” МР РАДОСЛАВА ПРОКИпА НЕСТАЛА СЕЛА Старче НиЈс Јасно дл ли сс у помсну Зиојац 1398. годиис се помињс као 1ОЧСТНП мсђник за омеђивање њраћннског атара. ПнЈс снгурно да је то бнло село. Мсђутим постоЈи могућност да се оно каснијс назива ТскиЈа, гдс сс, прсма заппспма аустрпЈских офицп ра пз 1783. године, палазп зпда нн гроб, са плочо.м, пског турског „свсца". Можда нисше знали Припрема: Миша Гајић ... да јс гспард на краћим стазама најбржи сисар, а жајомнљсииа: храиа су му антнлопс. При лову се служи всликп.м лукапством н инстинкто.м, а због изванрсдис способностк за лов, он се Африцн и АзаиЈн употрсбљава умссго ловачког пса ,..да Јсгдн одраслн кнг даЈс толико мсса колнко н 125 валогп!!! Мгсо му Јс црвснс боЈс и по укусу слично говсђем. ...^з наЈвпшс псрја од свих птнца вероватно има лабуд. Пзрачунато ј«. ла он има око 25.216 псра! ...да афричка жлвотинл! џсрбоа, коЈа спада у глоларе, може ла, нс окрсћтћи глазу, внди и прсхмсте иза своЈнх лсђа. Видно пољс овс :>и1:оттии нзноси 360 стспсни, т|. прслставља пун круг! шала нас оаржала ПРЕХЛАДА — Шта је то снег, Перице? — Тојејако прехлађена киша. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 23 Мат у два потеза ■Укрштене речи (30) Аутор: вм Миша Гајић — Миг ОМДАА, РАА,НА АК4.М КАлиЗУМ МАЈА '87. име БУАјБ5 равдзно нсзатоипљство условима и положаЈем) прсстајс да рзди, постаЈе главнн актср позорпнгга којс настаЈс. Он артнфпцнЈслио стоЈи осам сати у халн илп кругу «]>абппкс иегирајућк тако свој друштвсни и класнн вигажман. Одбанујс нормс и кодсксс (јср јс снтуацнјом пртснљск на то) н почињс да се влада другачнЈс. Прсузи: I функци ју ннкопатибплну раннЈоЈ, чссто супротну. Тада ок глумн... и то охтично. Њсгова улога сс нс можс вредноватн системом Станпславског, .МсЈерхољдовом бномсхакнком нли... већ с|,\|О оправданошћу њсговис захтсва, а глумац Је увск у праву. Повонастали односи изазнваЈу то- , талис порсмсћајс из коЈих следп ‘ - '1 ика и гстхљспог кре моднф>>куЈу пј се из годнпс у годпну пог<|„3 1398. ГОЛИне радн о селу илн ’ власнику атара. Ссло сс нала- | зи.то у б.тнзинн Параћнна. Мирослал Ди.мнтријсвића, ч. ПрИГфСМа: шга>™ о.,огућ..,.а ■»јаН ГОЈКОВИћ ка” НЈ Пцраћина поводом т ПАЛИНДРОМНН РЕћус ционалне Всчсрн ху.мора и са-----’--------------------------------- И КОЛЕ НАНИТ је ушао у псторију, Николетина (Бурсаћ) прва Јс књига тс врстс у По: МИРОСЛАВ ДИМИТРИЛ вл у. Т4 <;о невелика по титету, аутор то всшто вно надокиађуЈс. ДРУЖЕ, ЛОБ нс пзводпш травилно. Булдожер РЕШЕИ.Е УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 30: пастр.мка, одметнлк, смст, оти тнпа, жан, ора, ппрс, ка, налаз, лоара, е» п, уднца, тарас, сг. ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Србољуб Живковић трага за „злим духовима’' у ч илп пзван њсга, жигоше *ч I Рсшсњс: каталог Камате На динарске штедне улоге од 1. јула 1987. године — по виђењу 7о одсго, орочено преко 3 месеца 92,0 одсто- орочено преко 6 месецп.93,0 одсто, орочено преко 12 месеШЈ 95 0 здсто, орочено преко 24 месеца 97,0 одсто, орочено преко 36 месеци 99,0 одстоОре каматне сгопе су на снази ол 1. јула 1987. Лист Социјалисгичксг савсза радвот народа општиле Параћив Издајс: Цсатар за културу и информисаље ..Параћин” - Параћив Директор: Славољуб Обрадовић. Главни и одговорнм ^реднихМирослав Димитријевиђ. Издавачки савет» Живо1ив Томић (пред седник). Нада Јовановић, Светислав Живковић Боривоје Марик ковић, Момчило Вучковић, Јовав Томић, Побрила Ђорђевић Мир ча Младевовић, Драгав Аитић Славољуб Обрадовић Мирослат Димитријевић. Снежана Јовановић и МплнвоЈе Илић Урећује редакаиони колегијум. Новинари? Милппа Живковић Мводраг М» КОРАК ФОТОГРАФИЈЕ Ебо једп« нновацијс која ће иптсресовати све новпнаре. Наимс, Фрапцускс фнр.мс ,,5ос1е(с сугорссппе Не ргори1»1оп” и „.чувта”, водсће свстскс фир.мс па пољу новнписке фотографиЈс. пропзвсле су систсм за управљање к глсдање статнчких и аннмнранпх фотографија. У новинским агенцвЈама и лабораториЈама. Систем сс зовс „Јтартиг с1осшпеп(а1ге”. . Слстсм пружа корпсннку комплетан сервис потребан прл корлшћсиу Једие колскцпЈс фотографпЈа укључуЈући структуру Сапкг података (фотографпЈа), консултациЈу, одабирање, расснорсђилан.с, рспродукциЈу на филмовима као и чување коЈе се може остваритн, на два типа подлога. Избор завпсв од бро- ;а слика којс трсба чуватп и врсте излаза коЈн се користи. Систем сс састоЈи од три скрана: првп служи да представи чупану слику. други да внзуализуЈе 16 малих цриобелих слика у четири колоне, а трећи доводп корпсннка у везн са ускладнштеап.м тскстуа.тннм подацима, всзашш за ту слику. СИТНИЦЕ МОЋНИЦЕ Припрема: Славица Костић Пошарац 1. Кад кувате грашак нс.моЈте солптп до пред крај пувања. Али на почстку додаЈтс коцку шећсра и поврће ће бити г-ео.ма мскано. 2. Пот утицајем влаге шсћср се згрудва, да би постао употребљнв ставнтс ко.мад хлеба у кесу, и за иеколико часова шећср ће попово постати прах, мстн рсзултат се постижс кадд се шсћср загрсла на пари. ленковић и Миливоје Илић. Пословпо-технички секретар: Славица Митић — Пантић. Адреса Редакције: Максима Горког 4, Поштански <рах38 ТеЈЈсфон- главнииодговорни уредннк (035) 552-352 новинарп (035) 553-694. Претплата годишња 3.900 динара полугодииш>а 1.900 динара за инострансгво двоструко Жиро — рачун ЦентрЈ за културу и информисање 63504 603-1973 код СДК Параћив Штам па: ГРО „Глас” Београд. Влајковићсва 8. телефон (011) 340-551 Тираж 8.000 примерака.
В0ПИЧНЖН0ВИНЕ Ако нжм Је лето нзгледало дуго, селтембар згушња м наше обавезе, брнге м проблеме. Школе су пуне ј >?ка, али и проблема. У односу ни приврсдне ж непхгледжЈу тако велнкн. За пословне промашвЈе руковод стж мораЈу да а«осе одговорност. Само тапо млжемо заоштрнти радну ж технолошку днсцнплину. Пзбори у СК ■ синднкату су приллка да нзаберемо паЈузоринЈе, «ли и прилнком предлагања за „13. октоб.тргиу пагра ау". V поплавн ннформациЈа на десет страннца за сва ког ћс се наћн по нешто. ПОМОН ПАРАНИНА БРАТСКОЈ ОПШТИНИ МУРСКА СОБОТА СОАИДАРНОСТ СА 50 ГОДИНА ОД ДОЛАСКА ДРУГА ТИТА НА ЧЕЛО ПАРТИЈЕ ПОБРАТИМИМА ДОСТОЈАНСТВЕНО - НА ТИТОВ НАЧИН V току јула Мурску Соботу задесила је, најпрс олуја са гра.то.м, а пото.м и по плава, тако да су граћанв н привреда ове наше брат- ; скс општинс претрпелв веI лпкс .матерпјалну штету. За | то јс Председпиштво Општи 1 нске конфсрснцпје ССРН покренуло акппју прикупљања новчапс по.моћп за вастраI лало подручје. V овг акцију треба да сс укључе свс друштвено по.лнтичке радпс органмзаипјс и Сви видови обслсжавања до ласка Јосипа Броза Тита на поједЈШЦИ. Средства су упла • чело КПЈ и свс ћују на збирнн рачун Оп штинске копферснцијс ССРН ло број 63504-678-5192 15 сс птс.мбра, после чега ћс срелства бити упућена општнвп Мурска Собота. којс су до квалитетво скромно И активности сала организовапе су програ.миранс достојавствсно, бсз и.мпровизапије и свсчарења на сви.м нивои.ма нашег друш твено-политичког и друштве ног организовања. закључсно М. Ж је па ссдпици Прсдссдпиипва □пштинске конференције ССРН одржапој ових лана. И даље грсба кроз остваривање своје псдовне лелатпости како образовно-васпитпе и културне ипституцијс. тако и организапије удружсног рада, месне зајслнипс и спортске мани фестацијс трсба ла интензивпрају активности и одговара* јући.м садржаје.м афирмишу етичке. сопијалнс, ху.манис* тичке и рево.туционарме норме којс су сс манифестовале' у личности и делу Јосипа Бро« за Тита. М.Ж. ПАРАЋИН ГОДИНА XIV ■ БРОЈ 342 ■ 2. СЕПТЕМБАР 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉВЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 150 ДИНАРА Лист Совдјалистичког савеза равдог вдвовд огшггине Паоаћии ИЗБОРИ У САВЕЗУ КОМУНИСТА Током јесенн која на.м пре тходн, Савсзу комуннста одвнјаће се нзборнс активно сги. Од септсмбра до депе.мбра .мсссца, у 160 осноснвх организацнја и у Лкциоии.м конференцијама одржаћс сс предизбсрни и изборнн ску новн ј.«л који.ма ћс узети учс гаће 4.716 чланова СК са тернторнје опигппјс Параћнн. План прнпре.мних, предмзборннх и нзборних актнвности бнће донст на наредној седннци Председништва и Оп штннског ко.митета СК. М. И. ПРЕДЛАЖИТЕ СТВАРНО НАЈБОЉЕ Прппре.ме за једногодишњс сумнрање рсзу.пата у развоју овдашње срсднне, које сс изво.ли током свечаности у октобру .месецу, креПараћин, октобарскпх награ да. Пажљиво нх проучнте и погледајте, око ссбе- јер и порсд скономскмх тешкоћа РЕВОЛУЦИЈА СВИХ ГЕНЕРАЦИЈА — Непроцењнва је заслтга дргга Тита што је наша рсволунија живот који тсчс н доноси ново и прогресивно. То јс револуција свнх генерација. Ту и такву револуипј\’ створили су Тито м Партија. Очувати такву револуцију. стално је развијати и богатнтн наша је обавеза. При томе, а посебно сада када смо суочени са тешкоћама, неопходно је да нам путоказ буде Т>пова .мисао и дело, рекао је Драган Ан* тнћ, председнпк ОК ССРН, поводбм обеле жавања 17. августа — дана када је др\т Тито дошао на чело КПЈ. нуле На страницама иашсг листа наћи ћете Критеријуме за доделс најзначајнијих прнзнања општине у кој’ој се налазп нашд сре дина, сигурно је да има по јединаца н колектнва који заслужују ово вредно прнззнање. Страна 7. ПОЧЕЛА НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА СИПДЈУ ПЕСАК У РЕЗЕРВОАРЕ ПУНЕ ШКОЛЕ ЂАКА „АГРОКОМЕРЦОВГ МЕННЦЕ Н У НАШОЈ ОПШТННН — У овој организацији ће бити бол>их резултата само ако се више ради и ако се не баца шодер песак и ттгцвал колега.ма у резервоар, као што то неки возачи чинс рекао је између осталог на збору Црагиша Стеваиовић, председник Привре.меног оргања у ООУР-у „Теретни саобраћа ј’’ у Поповцу. Од 1. септембра оживсла су школска игралишта, у.чионице и кабинсти. Почсла јс нова школска година и летњу разбибрпгу заменила јс школ ска брига. Ђацима јс најлакше. Они л.мају задатак јсдино да поверују у пссниково: „од колсвке па до гроба, најлепшс- је ђачко доба’’ .и да — уживају у радости стицања знања. Нешто тежи залатак чека оне.задужене да лепоту ћачког доба. Реци.мо, Трешњсвце ла заврте нову школу. у параћински.м школама да сачувају наставни простор и по могућству проширс га. књмжарс да набаве уџбеникс, у . Срсдњошколско.м центру да се договопе о „подели царства”, ролитељс да набаве новнс за РС2ОВНС скскурзијс и осталс трошковс бесплатног школовања. Всст да Јс „Лгрокомсрц" нз Вели ке Кладуше издцвао мсннце без ло криђа нзазвала Је вслико негодован>с у 1*д1оЈ земл>п. Прсмв првим сазнањима таквнх менниа нма м у нашој прнврсди, највише у Стаклари, а и у Још нсколико оргапизацн Ја, али ио свс.му судсђп нсма иес га 1|пицн. У СрпскоЈ фабрнци стакла у протссту су, а нису наплађсне , Лгрокомерцове’’ менице у врсдности оз 4.514.352 дннара, послате су на нсплату у врсдностн од 8.567.029 дина ра. а тск трсба будс каплаИено 19.937.991 динара. Цо рсчнма ПЕГЕ МИ.1ИЈЛШЕВИНА. Јсдног од р>укоподнлаца у Стакларн ове меннце нс ће да угрозс пословање овс радие органнзациЈе. а очекуЈе се да се о ннховоЈ судбини охтучн ннпоу Гспублнке или ФедерациЈе. Фабрнка бомбона раглука и жвакаНнх гума ..Параћинка” тргуЈе са овнм меницама у оба прав< *, сзтнали смо од СРЕЈЕ ОБРАДОВИН.Ч. дирсктора Параћинке, тако да ни ова организаннЈа са њима пема нн ■■таквнх проблема. Слу;кба друштве пог кн.игоподстпа прнкуп,»а податке п стак.у у целој општшш, о чсму ћсмо писати у наредном броЈу нашсг лнста. м.м. м. V Бусиловцу НОВА ШКОЛА Ученнцн основне пгколе ,,Бро. ко „Крсмановић", истурено одезељ« у Буспловцу, отпочелп су нову шко пску годииу у новим ппосториЈзи«. Нова школска з^рада располаже са 750 квадратна метра корнсне иовршнпе: два кабинета, пет учноннцз, библиотека, медпјатсцз, а у старнм просторнјама нала.хиће се ђачка кухиња. ОпшпрннЈс страна 6. ................................ 1.^ј । СКУПО ЂУБРИВ0 И КРЕДИТИ V РадноЈ организацнји „7. Јулв«’, кл'| се »тлавном брине м обеваеђжвац>с сегпеног материЈала н цко спровођсља сегве пшспице сазна_-.п смо да Је у овнм пословима завзга. зала ..сугаа’’. ММОДРАГ РЛЛОВАНОВИН. рукеводплап ове радне органиааппЈе еаоппггио нам Је да Је семенска пгое1П1ца уговорсна. да негаго ђубрнва има. да Је оно скупо, а за се очекуЈе нова количина ђубрива, >*ррав. но са новнм ценама. Обнм сстве м н>ено спровођсн>с доводе у питап.е врло неповољно' крепити. 3а -|рммвсдн>у пшениие камата на крсднтс Је 102 одсто, кад се одбиЈу некодико бенифицпЈа ка.мата сг| за иа и ' даље врло скупих 85 одсто. а то пшсница не може да нсплатч. м. м. МЕЊАТИ СХВАТАЊЕ Говорећи недавио на Председништву ОВ СС. Ммлош Дрвкуловлћ, секрствр ОК мзмећу оствлог: — Узрок штраЈка у Штофарк блемн хако се говорило. Сада се СКС, прнметио Јс нису спољни про стварк, уиутрашњи проблеми правн мотив штрајка. Мж ћемо тражитк да се у колективу Штофаре нзвр шж диференцнјадиЈа кадрова, и одговорност за промашжЈе у пословиоЈ мемлмо схматања и политнцн. Такоће, морамо да убеђење, а када их променимс можемо врло брзо да послујемо добро. ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКОГ ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА ОДГОВОРНОП ЗА ПОМОВНЕ ПРОМАШАЈЕ ■ Након краћег летњег одмора, Председништво Општинског Већа Савсза синднката, окупило се 26. августа да би раз.мотрило акт\’елну проблематику ■ Н? днсвном реду нашла су се питања водоснабдевања Параћина, затим рсализаш.ја закљу чака након вишедневног штрајка у Индустрнји текстнла „Бранко Крсмановић” а 1.1ановн председништва, такоћс су усвојнли и календар прсдизборних и изборних активности у основним организацијзма и кон фсренцијама Синдиката. Наравно, пајвсћу пажњу Прсдседппштва побуднло Јс питањс реалиж! циЈа закључака нахон штрајка у Штофарн којн Јс добро уснЈао, всћ и о(»ко, врсло лето. Из првнх сазнанл до којих су дошли чланови Предссдништва за радникс Штофарс. а и ову друштвсно-политичку за Јединцу, нанлази тсшка Јсссн. словноЈ политицн. Сскрстрр општпа знраЈући ток обуставе рада, узроке скс ПартиЈске ор1аннзације, аналн. и последнце, напомнњс да сс сада Јасно види да узроци штрајка ннс\ екстсрни, всћ \нуг[|1шн.1<, сс н наЈвише говорнло на ма нсзадовољннх радннка! 1’АДОСЛЛВ ВЕСНП Н о којнма скуповм- .миллн ПГОК1П», члановн прелссдиншгва ОВ СС указали су и на проблеме (Наставак »п 2. страии) ОПШТИНСКА КОНФЕГЕПЦИЈА ССРИ О СНАБДЕВАЈЕУ □д прекјуче „ВРТИ“ СЕ „МАЛА ПУЛА“ Парађппскн приказнвач фнлмовв Ра.шнчкн универзнтет. потрудно се да .61С упозна са најиовлЈим оствв । рсљима Југословеиске К1гнематограф скс продукпнЈс. ПрнЈатно летље’оевежсње почсло Је овоголгшн.км ћул скнм победипком „Већ внђено”, 31. апгуста. а у међувремепу смо жнделп ..Анђео чувар” н „У пме иаро- ."а*’. До краЈа „.Мале Пуле” пмвћс \ч. приликс та одгледамл и фд.п<ов« „СцнтегиЈе Швраке", ,,Догодн1о 'се на данашњи дан" и „Жене на све спрсмне’’. Говорсћн о рсалн.зациЈк закључакж, МИЛОШ СТЕВИК, нредседннк ОВ СС ук^чзао јс на чпн>еннцу да су делимично испуњени захтсви рад пнка, коЈи су нстакнутн током обу- ; ставе рада. Исплаћснн су рсгресн н корнговани лични дохоци на оспоку । тражења радника, алм сс остали зак ључцн споро рсализуЈу. Коцкретно рсч Јс о захтсвима за сман>ш<ан>« |1спрш1зводнмх радника, за тра.1.сње одговорностн калрова коЈн су довелн до овакве ситуацнЈе. Прсдседник ошитнпскс организзпиЈе Сипднката Је :||кође ипформисао чланове Прсд ссднштва о разговорима коЈн су воћсни у ПриврсдноЈ коморк СрбнЈс. Рсчено Јс да расположен.е за помоћ опдашњсм гигапту постоји, али ;га 1’С најпрс сам колскгпв морати да испупи своЈ прогрмм сапирања аггу ациЈс. УкључуЈући се у рад Предсг.пппптва. МИЛОШ ДРАКУЛОВИН сскрстар ОК СКС Јс ппснстнрао иа । дифсрсп1(11ЈапнЈк калрова н траже- । п.у одговорности за промашаЈе у по НАРОДНИ ХЛЕБ ПОД КОНТРОЛОМ ■ II даљс Је потребна поЈачана контрола од стране ннспекцијске службе, како бн се доследно ноштовала одлука о производњн хлеба н то 30 одсто од укупне пронзводње полубелог, 30 одсто од укупне производње белог и нсто толнко спсцнЈалних врста хлеба, закључено је на Председннштиу Општннске конференцнје ССРН, кад је ових дана разматрана проблематика задокољавања потреба граћана за прехранбенкм артнклима. На ннспскторима Је да н лале коитролшцу квалитст и квантитет х.те6», а на трговцнма да табрапс ку повину внше од 3 вскнс полубелш хлеба. ПродаЈа полубелог хлеба усостнтс.т>ским орга11пзаци|амп и рестораннма друштвене нсхране Јс забран>ена, а онк потребну колнчину тсг хлеба могу да обезбеђуЈу мнмо про измдепих колнчши за погрошпче и посебним уговорнма са пекаром. Про давиппе нмаЈу обаве.ту да прописно растураЈу таЈ хлеб, односно да га до бро к.таснфнкцираЈу по врсгн, д пс ну истакну на вндном месту. 11» ССЛ1111Ц11 Прдссчинпппа Ј.- кокстатоваио Је након прсстзЈИ а сл ра.том наше кланице град слабпЈс бсВсња меса н да са ткм сн)3бдсвеп мссом. Зато Је на Савету Прсдссдништво. потрошача да саглсда стан>с о>'о обс.т ,ИНВЕСТБАНКА” — ПАРАПИН упозна м. ж. КРЕДИТИ ЗА ОГРЕВ И ЗИМНИЦУ Да би грађапи могли да користе потрошачки кредит за куповипу угља и зимпице морају да и.мају па штсдиој књи жици код Инвсст бапкс де сст одсто ол изпоса крслита пре подношења захтева или да при.мају лични доходак прско Банкс. Овај крсдит ће сс одобраваги у износу ол 300 хиљада динара, са роко.м от плате од 12 мессцм. и каматном стопом од 75 одсто. М.Ж. СНАБДЕВАЊЕ МЕСОМ У ПАРАБИНУ ЈЕДЕМО ШТА НАМ ДАЈУ Послс гашсња кланицс Параћин се снабдева месо.м из Жагубнце, Пожарсвца, Велике Плане, и из „Јухора’*. Углавном се испоручујс тражени квалитст. а то је мссо другс категоријс, плсћка. врат, ребра 1'ср је оцсњеио да одговара куповној моћи Параћинаца. Свс се вишс при.мећује нелостатак ко.муналне кланице јср .месо од добављача путује дирсктно у продавнзше. без обраде што знатно утиче на пазноврстност понуде. ! (опширннје па странн 3.) I > *.М. Карикатура: Зоран Живковнћ
ОСВРТ итага 2 МТИЧНИ ЖИВОТ У ЖИЖИ ■■■■■■■■■ ■■■■■■■■■■■■■I ЛИЕДЛОГ ЗА УКОР НЕБРИГА ЗА РАДНИКА Станарн нз улмцс Буре Салаја пз оСјскта СО 8 жалнлн су се на свога комшиЈу :р им чз љсгопог сгана излпва вода н угрожава околне ста пове. Увнђајсм на лнцу места у стану Буднмпра Пантнћа, деднпка ..Стандардтрапса” запослени пз стру чне службс СИЗ-а стамбснокомупал нс дслатлости су бплп фраплранк. Поменутп стан Је тоталио дс.молиран без плакара, плочнца санитарп Је у купатпла зидовн су ољуштепп, стакла поразбиЈа1га, Јслпо.м рсчју стан Јс тоталпо упропашћен. Према првнм сазнаљнма, власнак оиог стапа Је ООУН „Услуга”. Ова органилацнја би морала за сс заппта каква јс њсгопа даља сулбина Јср овакав какан јс нсупо гребљпв Је, поготову када сс зна њсгова' салашња цспа. И коко јс могло да ,то дели Јсдан овакав рунпирап стан сво.м раднпку. м. ж. ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКОГ ВЕНА СА ВЕЗА СИНДИКАТА ОДГОВОРНОСТ 31ПОСПОВНЕ ПРОМДШАЈЕ (Наставак са 1. странс) коЈн су нзроднлн накои обустане да речи.ма: „Стање у 1брпцн нзузетно тешко”. ра Јс Кпко прсвпзићн ивств I- тешкоће коЈс су озбнљпо звпретњзе Штофарп, одговпр бц се можла напњо у ЈслноЈ речс1п«ци коЈа се чулв нв спом скупу: „Пзлаз нз овс ситуацпје впди се у трп могућностк — сте чаЈ прнврс.мснв мерс. нли ла сс мсњаЈу људн. Пап.-.вио сннлпкат ии јс за сзсгаЈ! Саглелавајућн пробле.мс привређиСИНДПКАТ 0 ВОДОСНАБДЕВАЉУ ПараВин пред колапсом ■ Ноторна чињеппца, да уплзад пеколико и ове годинс узне.мирава становнпке олштннског годпна Параћип важи за жедан грал средишта ■ Суве славине у многим деловима града н у вншеспратшшама, уносе немнр и изазпвају бројна негоцовања ■ 1<1та и како раднти, да би се у сувим даии ма, колико-то.тнко утолила жеђ и отржавао хпгпЈенски мнннмум, питало ГШш РЕГИОН „КИСЕЛО ГР0ЖЂЕ“ густа/ Лнректор „Водовода” С1ЛНОЈЛО РЛТОЈКОВИБ Јс прпс\тнс упознао са проблс.мп.ма коЈи ггастаЈу у водоснабдевању. Несташнца јв лроуз роковапа: Повсћањсм погрпшњс поде због апсокнх тсмперапра. грађсвинскпх радова п полевања, Смањен Је доток воле сга врела „Света Пстка” у Извору: Нсравпомерпост с|забдеван<| такође узрокуЈс висннска разлнка, разткчнтн профил.ч цсли . . се и на састанку Председииштва ОВ СС, сте сопстасну тсхннчку воду. а да рална органнзаннЈа „Параћнн у су шни.м лс.1овима обезбсдп норхулмо снаблеван.е пијаћом волом путем ии стсрнн. Чињенина |е одржаном 26. авда су ово само интер венте мсре коЈе донскле могу да лажс проблс.мс, али ие и да рсше. убих кања штофараца у контексту о<пиге приврелне снтуапиЈе општиие. п<. коЈн пут је регистроваиа бол?|> чч н.сница, да смо по успешности пр>« пређивања „феи>ерције'' у СР Срои Ји. За брзи кзлазак нл незавилне позиције рсчено Је: ,Нити носгоЈи чаробнк штапнћ. нитн ће га кп ско ро илмислпти. Јелии „чаробни шта пић” коЈи на.м може помоћи Је рзл л про.мсНт схватан>а и убећења’’. Слолсћи расправу закл>учсно Је ла Општннско веће сннликата мора у лаЈелннцк са Синликато.м Штофарс крс1:утн V реализацију донстнх зах ључака, а од 1’звршног одборз Син ликата ИТ „Бранко Крсманог.нћ” затражсно Јс да се сачини аиализа радннх резултаТа руководећсг кадра на основу чега би се м водила конкрстна акциЈа. НЕ ЗНАЈУ НИ СВОЈЕ ДЕЛЕГА1Е Није присугна пракса да основне орга нпзАггије прате. аналмзирају и оцсњују рап својих чланова V одговарајгћим самоиправни.м и дсл^- <ким органима и телима, V дрггим друил**зно-политпчки.м организаци1?.ма, V .мссним заједнина.ма. V скупштински.м органнма итд. Основне организације не изграђују ставове и смернице за њихову активност у ти.м инститгпијлма. Несхватл>и во је, али је присгтно, да чланомг поједииих ООСК нс знају који <п’ све њени члапови делегати V одговарајгћем органу, телу или другом облику деловања одређене самогправне организаиије или заједнице. М. и. М. Илић КРЕПЕ ИЗБОРНА АКТИВНОСТ У СИНДИКАТУ Нова чшБеннца јс да Јс крагуЈеплчки Окружнп суд поннштно оллуку Скупштине у Тополн, од краја марта ове голпне, коЈом је смсњен општипскп правобраиплац самоуправ.љања Илија Марковпћ. Суд јп оцснно да у оллуци нису изнетч ||тзлози, нитн образложсњс за ње- «ово разрспЈсп>е са дужностн, а сама процедура изјашњавања дслсгата Скугпптннс показала је да Је оа 85. сечнпни присуствовало 62 „глгасача”, ол коЈих Је само пстнассторо дигло руку за смсњивањс, дсвст бн ло протпв а Јсдан уздржап. Другпм речпма, Скупштпна сс ниЈе всћином гласова изЈасннла за прсдлог општипскс Компсије за избор п пмсповрња, дакле одлуке иијс ни бн ло. Међутим, Марковић јс морао та покупн стварп, |ер. како Јс Још та да пнсала н ова нопина, „по сваку иену морао битп склоњен”. Тако су хтели чслни људн. Шта Је правобранилпп Марковић згрешно богу (парлон, боговима) — одговор Је Јасан: пије сс „уклопно” у политпчку пгру срсдпнс, јер Је хтео да радн по злкопима овс држа вс а пс „печпјоЈ’’ пронени илн вољи. Пезванично, бпо јс „крут и тврдоглав’’ нпјс лрнстајо на гледрњс кроз прстс на таЈ начпн Је „омео” и пскс руководнопс у њиховом уходаном раду. Е, сталп бато! Чим се не уклапаш у игру следуЈс ти клупа — чнст спортскн резон .Мећутим, Марковић је и далл остао „тврдоглав” и ннјс хтео да се помирптп са нсконструисаном одлу ком Скупштинс. Пред краЈ јула добио Је и помснуту судску прссуду која Је на његовој страни н која обалсзуЈе полнтичарс у Тополм да цео поступак обновс. То Јс, дакле, сижс досадашњнх цадних „происса у Тополп”. Неки другп дстаљи, чгк и ?о да од прс нсколико дана функциЈу правобраниоца у Општинн обзпља правобра нилац из Аранђсловца, нли да је Марковићу (прс\>1 писању „ИнтсрвЈуа”) нуђено нско.тко правничких послова у ралним органнзацијама у Тополи, сала моп’ да остану по страни. АГРОПОЛИТПКА ОТКУП НЕ ИДЕ ПА НЕ ИДЕ • До краја августа откуп пшенинс забележио јс врло слабе резултате. Златно зрно борави н даље у амбарпма, јер »7. јул" је пспуиио свој план откупа свега са 50 одсто, а проценат планираног откупа у општинп далеко је пижи. Папори који се чипс да не би дошло ло иоленог колапса, огледају се у лслу нзкештаЈа: #.Ни време и брзо сс трудимо да отклањамо све кваровс на мрсжн, рсловно оби.Тази.мо трасу водовола Извор — Параћин п прати.мо ре;клм пздашности ерсла, рал вазд\-шнпх аемтила. У нспосредном с.мр контакту са брганнма ппспскцнЈс. средстви.ма ин-Јшр миоања, Цнвилно.м запгтито.м, а поссбпо са подручЈсм где је отсжаио спабдсвањс водо.м!” Сви напорп коЈс улажу људи „Во довода”, о'п«гледно ие могу ди утоле жеђ. Чињснпца Је да с.пашњп водовод ие може у догледно време да обсзбсди стабилпост у снабдевању. Како сс чуло па овом скуну. ре шсњс за бољс спабдева«Бс, мора : сс тражнти у новим нзвориштима н градњп новпх построЈења (водовода). Брзи развој овс срецнне то не миновно условљава наредио.м псриоду мора сс поклонити макспма.лв> пажња волосипбдсгању, п «.о ја сс по рсчп.ма ВЛЛДЕ МИЈАТОВИ ПА, длрсктора РО „Параћин мо кс рсшити велпки.м парама, а нс завртањс.м всптила. V трсиутноЈ ситуапиЈи која сс нс мо;кс битно промсш«ти само Јс обил на киша спас. Могућпост трепутис помоћи угроженим дсловима града је у солпдарностн. ПрепоручуЈс се раднпм организацијама. вслпкнм по трошачима водс, најпрс СФС, максч мална штсдња, .-птнм грађанима вла снпцима буиара н пумпп да кориПРЕДСЕДНИШТВО општинског ОДБОРА СУБНОР-а БОРЦИ ТРАЖЕ С80Г ЛЕКАРА Нсфролошкн ДИС1ПИЗСР До.ма здравља у Параћину оргаинзовао Јс систсматски преглед борапа учссиика НОР-а са тсриторнЈе наше олштинс. Овим прсгледом Јс обухваћспо 1703 борца, а његов циљ пнје био да сс спмо сними здрапствсно стан>с богппа всћ и да им сс укажс н потрсбпа лскарска помоћ н дуже лечсње ако Је лотребио. Оцењујући извештај о овом систсматском прсглсду на Предссдниппву Општинског одбора СУБПОР-а Је закључено да се нспнта могућ пост одрсђивзц,а Једног лекага коЈи бн вршно прсгледе н пружао здравствену заштиту борцима. Затражено Је да патронажна служба рсдовпо обњпзп борце п пргжа нм елементарпу медицнпску помоћ. ^Једло је упућено миого речи хвалз за доктора В.1АДНМИРЛ ВИДАНОВИП.А који Јс врпто преглед бораиа. М. Ж. М. М. УСВОЈЕН ИЗБОРНИ КАЛЕНДАР в Изборни цнклус V организацијн Синднката запо- диката Српске фабрике стакчиње овнх дана. Пре.ма програму, који је усвојен на по- ла, Индусгрије текстила „Бран следњој седници, Предссдништпа, до 20. септембра одржађе се састапци нзвршннх ~ сно конфсремцнја. До 20. октобра греба ла се олржс прелизборни скупови у свим основним организацијама и конференција.ма. Паљи ток изборних активности каодбора 00 Синдиката, одножс, да ћс до 20. новс.мбра изборм бити завршсни у свим основним организацијама. а у лепембру избори ћс сс обавити у Конферснцијама синАКТИВНОСТ ОМЛАДИНЕ ко Крсмановић", Фабрикс цемента у Поповцу, затим „13. октобру”. Радној ји „Папа_ћин”, „7. цинском центру. овим каленларо.м организацијул" МедиТакође се предвиђа и конституисањс КонфсренциТс синдиката на нивоу АИК „Параћин”. М.И. УПРИПРЕМН ТЕМАТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА За крај сдНтембра 011ШТ1Ш ска конфсренпнја ССО заједно са Сотпалнстнчкпм савсзом припрсма тс.матску конференнпју на којој ће сс разговаратн о лруштвеннм организапијама. Омла динпн очскују да ћс овим прпголиој маппфеСтанпјп разговорима да присуствују свнх опих којп у нашој опгости пз Рсгиона и Републн- пгпши посс цмс иародног хс кс роја п шпанског борпа БраОмладина ће се н овс го- пка Крсмановнћа. лвне актпвно укључити у прославу „Бранковнх дача’’ м. ж РЕЗИМЕ ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ О НАЦРТУ ЗУР-а (4) ПОМЧШ тик С8ИХ ЗАЖЛЕШ п Иисистира сс па већо| олговорности у аруштву и тражн да се и у обоат Закону о томе дају прецизнија решења, посебно у всзн са заштитом друштвеие имовинс. У одсљку о олговорности радннкл за вршсња радних обавези стављенс су примсдбс да су ис.тогољио уграђсие одрсдбс које иредвнђају о€пхе зс и одгопорносги инокоспог посло всдног органа и радинка коЈи раде иа послови.ма и ралннм задацима са посебн*1м овлашћењима и одговориостима. Нако су прописи о писпнплннској одгоаорности всо<тп сгрои«, како се мисли у ИВТКТ, предложеко Је ипак и исколико пз.мена \ овоЈ области; — да се члан 197. ЗУР-а измени тако 1«а сс мера пресганка рашог односа обавезно нзрнчс због нгоправдаиог узастопно! нзос * јања са посла 1<«ј.мањс трн умссто пет радних дана како Јс до сала било, — ла се мера престапка ралног од 110 4« обавезно нзрнче и пословодиом органу, ако не покрснс днсцнплински поступак против ралникм коЈп тсжс поврсле радну дис1Ш.|:н1\’. Ово бн био пстнаести случај лорсд 14 случајева прсдвиђеннх у новом чла ну 197. — да сс ла право ДнсцкплккскоЈ ко.миснЈи да новчану казпу нзричс онда када онснк да Је то погребно, а не како Је у иацрту прелииђеио да се у самоуправном опште.м ашу утврђују иовреде радне лнсииг.лине лбог коЈнх се можс изрећи новчаиа казна. МЕТОД РАДА ОРГАНА САМОУПРАВНЕ РАДНИЧКЕ КОНТРОЛЕ АКЦИЈА ССРН ЗА НАЈЛЕПШЕ УРЕБЕНИ ИЗЛОГ СВЕ ВЕЋИ ИЗБОР Након покретања акциЈе од страпс Градске коиференци|е ССРН „Најлетпн нхтог у граду” ко.миснЈа је по други пут овог лета обишла све ихтоге н прва запажанр су да су лепши, чистиЈн и уређен«’.ји него мссец дача ранмје, ппо говлри о одЈску оке акцпје. У августу мессцу у шири пзбор за најлспшс уређсн ихтог конкуришу излози .Д!етал1пе-комерца'’. „Атекса”. продавии« * „Текетил”. ..Солид”. Бутпк . "Аиа”, „Атекс’’, „Србпја”. „Зека”, .403", „Обућа", „Краш*' „Беко”, нове штофарске продавнице п Робпе кућс „Беогрод” и Шумадијс’’. АкниЈа се наставља, а ре зултатн ће битн позиати у октобру. Том прилнком бнћс ндграђсп и наЈуспетниЈи вранжер н организациЈа’ у коЈоЈ рхти. М. Ж. Пише: Богоје ЛазиЂ ДОСТД ЛУТАЊД И НЕСЛДГДЕБД У свом досадашњем раду Само укравна радничка контрола сс служила разннм мстодама и да Је користсћи сопствена нскустжа нзграђивале метод деловањв. У свом раду тражиле су мстод и садржаЈ рада, тако дд је бнло доста л\1дња и иесналажења па и отнора и ннз субЈективних слабости. У свом практичном поступању СРК# углавиом треба да поступаЈу на трн начлна: а) непосредни.м вршењем увнда, б) преко одговараЈуће стручне слу жбе и ц) преко стручнс службе унуграш ње контроле НЕПОСРЕДНИМ ВРШЕЊЕ.М УВИДА СРК се елужи кала свом чла ну поверава нзвршење одређеног за датха и када у свлм саставу нмл стручинх чланова за вршење одређсног задатка. По извршењу за датка задужени члан обавсштава о томе председника Одбора СРК. ПРЕКО ОДГОВАРАЈУНЕ СТРУЧНЕ службе се поступа када ч.|ш Олбора СРК ниЈе стручио способан да обави одрсђеии задатак, те Је тада потребно да се Одбор СРК писмено обратн одрсђсноЈ стручноЈ елу жбп (правноЈ, службн за опште по слове, рачуиоводству итд.) ради хзвршења одређеинх ррдњи илн достављања података и да у остављеном року обавсстн Одбор СРК. Одбора којн је задужеи са извршењем овог задапеа може одржаватн везу са олговориим руковоллоцем службе. тражнтн накнадна обавештења. свс радн употпуњавања извештвЈз коЈи подиоси Одбору СРК на састапку. Девизе социјализма опстају захваљујући девизама капитализма. Зора» Љубичић ТРАЖЕ ВЕЗЕ И ЗА НАЈСИТНИЈА ПИТАЊА Делегатске скупштине сваке године усвајају извештај о раду тправних органа и организапија којс врше јавна овлашћења, оцењујући њихов рад позитивним. С друтс страиепредседници.ма скупштлне општпне, друштВено-политнчких организација, грађа ни се н даље. мада ређе, обраћају жалбама и .молба.ма ради решавања неког проблема'. Из тих разговора иепосредних контаката и писама дошло се До бољих сазнања него из са.мих извештаја са низо.м бројки и показатеља. Разчмљиво је да ћс руководилац органа тгре наппсати оно дооро а нај.мање оио што није добро урађеио. А пракса говори да се грађани према оргаии.ма управе оссћају често пута ие.моћиим и нссигурним да ће и.м се захтев решити па отуда траЖе везе и познанства и за најситнија питаг*-а зашто нема ничег спорног за позитивно решење. То је последица дуго година нагомиланих негатнвпости које се изражлвају кроз самовољу’ п равнодгшносг према хитној животној потреби ооичног човека а другачнјим. разгме се позитнвним, реше- •>ма за нског „вишег” утипајнијег дргга. СТВАРАТИ УСЛОВЕ ЗА РАД ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И поред врсивх резу.тгата, услед економске кризе н недостатка друнггпених средстава, за фннансирање активностл друштвсних организациЈа н {удружења, па чланарина п лични допринос члапства. а.ма терски рад н ентузпЈазам мораЈу свс внше'1 дБлаЈнти до изражаЈа у раду ових органнзациЈа. Њихов одгопораи, добровољан и самопрегоран рад мора се друштвеио прнзнати, мора се чешће наћи на страница.мп срсдстава Јавиог информнсања, мора сс узимагн као крнтериЈум за доде.ту друштаеннх прнз.ча ња н нзбор кандидата за функцпЈу V Општнни. 06- зиром да рал у окн.м организацпЈама допрпнссн развоЈу н даље.м усавршавању социјалистнчкњх самоуправкнх одпога, то Је потребно па се њнхови програ.ми прнлаго.те савремепом животу. актуелном полнтнчком треиутку са више са.монпнцијатнвности евежнх идеја и формн нзбегавајућн паралелнл рад коЈи Је кратког даха' и слабог домста, успорсва друштвену вкцкЈу и чини Је неефнкасном. Отуда, обавеза је свих организованнх соцнјалнстичкнх снага да се у наредном периоду апгажуЈу па стварању друштвеннх и другпх услопа за рал у друштвенлх оргаинзацпЈа и удружеп>а грађапа. Делован,а Савеза комуниств, Снтмката. Сапеза соцнЈалистичке ом.тазнне. бораца, трсбало Пи мпога внше да се осећа у друштвенпм организациЈача и у.тружењима. а у свему томе пезвменљпва Је улога Соци|алнстнчког сажета као фроита организованкх соцпјалистичкнх снага. У изборној активиости ВИШЕ ДРУГДРИЦД Всома често говоримо да п.мамо мало тр\’гарица на зпачајнијим фхжкшца.ма. Алн не тражи.мо \ вск разлоге зашто. Још увек се на жеп\' гледа као на личност којој треба да буду најважније породпчне обавсзе а за друштвено-политичкп рад ако остане вре мена. А готово никад не остане. Женама су много мањс доступна ргководећа радна места и пз неког неоправданог традиционализ.ма, с\ јетности, нсповерења. Такав при ст\п мегира жен\’ као комплетну личност и показује нам још \век поису^тну отсђепост. То.м питању мора сс посветита много впше пажње, и ствари повољније услове за потпуно испољавање жена на таквим постовима. Карикатура: Зоран Живковнћ
И30ШТРЕН0 2. СЕПТЕМБАР 1987. КОМГНПРН з • БРОЈ КО ГОВОРИ ИСТИНУ Када је ових дана на Прсдссдништву градске конференције ССРН бнло речи о снабдевању, неко од днскутаната рече да из ППРО „Шу.маднја” стижу обавсштсња да V граду јењава ннтересовање за полубслп хлеб и да су продавнице почеле да га враћају лскари Изненађени овн.м сазнање.м, као госталом и свп прнсутнн на ссдници, сетнлц с.мо сс свнх редова и ггжви V први.м јутарњим часовима. када Је са.мо мопће купити бвај 'хлеб, а чак сс говори и о физички.м обрачгнп.ма, по прпнципу ко ћс прс. Свсдоци с.мо свс чешћих дсзинфор.м^ција и гласипа које колају по гралг. алн ако оне иду са званнчног места то свакако није лобро Нс крије ли сс нза ове инфор.маиијс жеља да сс више производи скупњи хлсб јср је зарада на полсбсло.м нај.мања. МНОГЕ НЕРАДНИКЕ У ООУР-у „ТЕРЕТНИ САОБРАБАЈ” V ПОПОВЦУ Интересују их само дневнц,..т1, су хдлацхтетн коришћ? Раловаповнћ ■ Нерадници, мутиводе и днсвпипе п своју личиу корист, варили ни до половине. Овнх дана у ООУР-у „Гсретнп са обраћаЈ” у Поповцу зака.тЈН Је збор па коме Је требало да се разгоеара о послотњу за ч мессци ове го.тине и активностнма коЈе се лредузимаЈу након увођспл приврсмсн1гс мсра, Па почетку збора, коме Је крпсуствовао друштвени поавобранн ;<ац нли јс грађапима већ досаднло да га једу. ; За ППЦ ову 1*1 ннформацпју ■<('< 1Г»М511 »II I 1/ 1'11Пûû’' МЛ»Л ИИ'17. „Извор' је потпуније објашњсљс. на.м дугуМ. букачн мисле иако свој план самоуправ.љања и само нису Један на ОСТброЈ прсдставнпка друштвено-полити.кс зкЈсдпис раднипи доггцњалаЈу дпгзпи рсд захтеваЈући да св паЈгтре ра зговара о днсвшгца.ма па тек тада о пословању. Таља Је збор готоио растурен, Јср га је всћхпа напустпла, члановп приврсмсног оргркл су приххитилн тшгав оредлог ооаску да Је логичније да се ваЈпр* разгаатра нзвештај о фвдаисијском■ пос ловању, па тек онда днеанвд« али радничка се не порнче. И све што се потом иа овом абору чгло инводи на закључак да јеовде х раније трсбало завести прнвремене мерс. г,На овом састигту радниии су само днскутовали, Једаи ее Јављао више пута. о дневивдама Јер кх пра ктично само то иитересујс. То што 51 одсто, што је од годнпа 5! р|идило ■ што вд4‘О|’ -Ча се куннЈе остварн.то плаи, :з 'ожсни проса 29 одсто ппо су дрллик кзложба ваља брже расли од у ссп си‘>Р*‘> п’ дд вдкога ннЈе тггерг^У »од по:м> ко тога се олжко пр Взча ’с д,>-7а Је чак н некнх загош' тсшкоћо којс уопште, требало да Д|/ н »^очарству. СНАБДЕВАЊЕ МЕСОМ У ПАРАБ ИНУ ЈЕДЕМО ШТА НАМ ПОНУДЕ КАКО НАМ СЕ СВЕ ЗОВУ УЛИЦЕ НЕМАШ10ВИТ0СТ Да лп стс чули за улицу Ста.мбсна 1, 2. 3 и 4. Да вам по.могпс.мо, ове се улице палазс V Глождаку. Чудан назпв, алп не >1 јсдинн V наше.м граду. Всћниа улица » Сопствену крнвнцу не прнпнснвати другнма ■ Некада Је у Параћииу радила Кланица- заиста .мала, али продавнице у гралу наЈвише захваљујући њоЈ имале су разновр сиу понуду коЈа Је врло добро задовољавала потребе Параћинаца за месом. Гашсње.м Кланице снабдевање Је усмерено на Кланице у Жагубици, Пожаревцу, ВелпкоЈ Плани п светозаревачко.м .Јухору”, Процена трговаца ла Параћину углавно.м треба месо друге категорнЈе, због куповне моћи становништва, иашнм продавннцама обезбеђује плећ ку, врат пли ребра. ња из „Велмортраио1 бмли крими бнвшк ■ да подсетимо да су < сами одлучили, ка. су проблсми евндент Ју за право једиоч овоЈ оргаиизацнЈн Д ннчклм ннтересима ко пол.уљано Једвв.' и тераЈу га у пропа< жемо да је Једаи ове орпаннзацнје зазправп д. г. у склоиу милиона старих дии»подс иа рсгулаИггак, купии све чсшће пезадовољнн папупплЈу касапницс |ср не лобијаЈу оно што желс. Трговцп су немоћни да иаблвс шаролп1:и|н асор тпман а обрлла мсса практично у иснтралноЈ г.Јмлњачн се и пе пршн ссћ су то снтнн покгшгцг у касаи процедуре, правилннк бк се прнмењнвао од 1. Јануара ндуће годинс. По њсму би купац у Касапи.тци добпЈао „копфскцнонирано месо”. Значп жсљсн ко.мад са озпако.м ква Параћину носп пме неког гоада, као што су [ . . Д\бровачка, ПсћкЛ. ДеЛПГраДСКа, КпчевСКа. и»Ц«ма да сс обезбсде поссбне кла Косовска. док је .мањи брО| ОНИХ ЧИ|И јс С« меса и иесне црерађевмне лнтста, цспом, тежпном п датумом пронзвод1вс долазпо бк у касапиннс. што практичпо значн па би касапн врло ретко корнсти.гх благоле ти своЈе вештнле, а купцу бн то допело оп^урност да Је добио шта Је тражпо. М. Миленковић На овом збору були речено трајао охлучеио Је да се рлднвди взЈасне за гих жози.та. Оно ппосматразд збунпл’ састанку ннЈе прис прсд иовоформира ..Параћинтранс” к Једннн транспорт т изнад ауто-пуга Д. г. назив и.ме некс иознте и заслужне лпчно-I стн нз псторпјс. Ко.мс јс пало на па.мст да СЈулсшска улппа носп баш тај назпв- кад V њој скоро да и не.мд нпједног студента. Част нзузенп.ма. У ло ћс Они којп су одређпвали назив улица наше.м граду пису показалн пи _маннвентпвностп. Зато шпе пи чудо што Соцпјадистичкп савсз покрснути акцнју Ннтересангно јс та Ларпћин тргу Је стоком. Много ппше сс стокс извезе са подручЈа општипе а мпого млње одговараЈућсг квалитета .мсса стигне у касапннце. Прилнко.м »гоелраи>а набавке снгурно да се узнма у обзир рсципроцитсг међугнм. ГЛАСИНЕ венски спзциЈалнс заст која Је завла ј нам јс ребсрсиг ггннском комптсту здраг Попогнћ. О 1нм шум>ма Попоза нзмену и.мена једног броја улица V градг. М.. Ж. швсрц стокс одиоси данак. Практпч но не постоЈи евндспцнЈа колнко се стоке производс и прода, Јер шверперн иа Једно уверсње прсвезу гпшс тура. ЖРИШВНН НЗВОР ННФОРМКцом крају прнмсће Оцсњено Ј< I 1шца у свак Је ла бн комуцзлна кла ДОГОВОРОМ ШТРАЈКОМ А НЕ 1И1ца у сваком случвЈу много учи- ' Познато Је да су код. нас у послсдње ЛМ6 к>» • сталн штрајковн (обуставс рада) радннка вре.мс ученекнх радннх органпзациЈа због нискнх лнчнпх доходака. Зна се коЈе су то радне оргапнзацнје где се ниЈе радпло по два до три дана. То Је све давало ружну слику сваком пролазшгку у иаше.м граду, поготово што смо ми соцнЈалнстичка земља са радничким самоуправл>ањем. После опог штраЈка рсшсна су пнтања штрајкача н нпстављсно јс са радом. Памећс се оправдано питање, да лн Је бнло могуће пре штраЈка решнтн рад>тчка пнтања, коЈа су решсиа путем штраЈка? Мислнм да Јссте н још лакше сада када добро сарађуЈу руководиоцп са свим одговорннм факторнма, па иивоу раднс органнзациЈе, радничкпм савето.м, Сннднкптом, Савезом комуинста и тако дал>е. »нла за комплстннЈн исортнман меса. л меснпх прсрлћсвина каже сскрстар инспскциЈе у општинн Радомнр Жнвковић, који јс ову мвтериЈу нзлагао недавно на лрсдседништву ССРН. У инспекннЈи смо н чулн за припрему новог правнлннка о нролајн меса. Уколнко на вре.мс проће све Свсдоци с.мо све чсшћсг н агреспиннЈсг дсловања ,^влтерпатнвног извора ннформисања’', рскла — казала. Од уста до уста кружс „пог.срљнвс” причс чиЈн сс распон крсћс од наЈобичннЈих комшиЈскнх оговараил па до оннх којс дхднру у впталнс ннтсрссе овс зс.мљс. Тс лрнчс су богато зачињсне разноразним пикаптеријама, које даЈу посебну проходност ннфор.мацнЈа.ма „нз алтсрн/1тивнпх извора”. Всроватпо н пи знатс 1П13 прича нз сопствснс срсдине, а и оне са ИЗ „ВОДОВОДА”УПОРНО ТВРДЕ АРТЕРСКА ВОЛА ЗДРДВА ВОДД ■ Оси.м што је за неколико степени топлиЈа од изворске н има мањи притисак. мало тсжнм садржајнма. Тлко на примср, ових ддна посл« обустаае рада у 4№брнцн тивни извори „сменили”, мало ство овдашње чко заЈедкнце, □ггофава, а.тгерн«- ннформисања су не. цело руковод врушттено-полнтиКако могу уверљиво да делуЈу гласине, наЈбоље сведочи и „скорашњи земљотрес'* на Светог ИлиЈу нлити другог августа у Крвљеву. Иреплашенн грађанн су „судње” коћи напустили Краљево не веруЈу ћи ни демантнма саме „пророчнце” Ваве. Многи социолози коЈи су се бавилн фоно.меном гласнна, тврде да Је „реклп-казала” у бнтн нашег менталитста. Тахо на пример, њхховим закључцнма, најчешће ло Јављпцдње трачева поклапа се са Наравно уз то мора да се Мећутим, стоЈн Јсдва сарадњи свнх одговорних Једне радне органнзацнЈе чуЈе и глас радника. нстнна, где Је год добра фактора са ру-ководством ту ће се увек наћн праКада је разговарано о водоснабдевању у Параћину, на председништву Синдиката, чу ло се уверавање одговорних из Водовода. да је вода из внлно решење за раднике и неће доћн до штраЈка. Такође, мора се иматп у внду да Је наш радивк свестан тога да оно пгто се иема пе може се ни добнтн. артсрског апсолутно, мијским и писима јс бунара у Данкову, исправна. По хездравственл.м произнад декларисанлх норми и неким особииама је „чистија” од волс са изворишта „Света Петка”. Ову тврдњу доказује и сваколневна контрола коју ради Хигијснски завод из Ћуприје. Једина разлика јс у температури: Вода из артероког бунара је нешто топлија. Морам да подсетим само, дж смо шли без вгде ичега. Окупатор је свс штно. Раднло се на обнови порушене тра до мрака. Нпко није пн □омнслио однео и униземље од Јуда тражи било какву накиаду жни н задовољнп, нелн. После рата до за твЈ рад. Бнлн смо Јахо слозато смо сав таЈ терет лако подданас много смо постигли, лзградн.ти зсмљу, то се видн на сваком кораку. Увели смо радничко самоуправљаље м постали примср у свету. Сваки са стране којп би дошао у ЈугославиЈу понсо би по неки узорак од нас да □рнмени у својоЈ зе.мљи (Кипа и други), Свссни смо и ћа коЈе су нас затекле, али уз заједничке можемо нх пребродити. НаЈважпвЈс нам Је што нма.мо слободу тептконапоре што с.мо господари своЈп на своме. Зато хажсм, решаваЈмо своЈе проблс.ме на начнн коЈи нам доликуЈе а то Је договором, а нс штраЈко.м. Душан Булат ШТОФАРСКЕ НОВИНЕ ОПЕТ САМОСТАЛНО НДШЕ ДЕЛО“ НД ВИДЕЛО ■ После дужег вре.меиа заједничког излажења у „„ виру „14 дана”, новина ИТ „Бранко Крс.мановмћ” поново ОКизлази самостално. „Наше дело” практпчно постоЈи већ 33 годнне и до 11. августа изашло Је 470 броЈева овнх новии/1. Са ударннм насловнлга: . Радпицнма до горело до поктнју'’ у ко.ме се говорн о недавноЈ обустави рада, „Наш рад нема цену’’, тексту коЈи се ла ћч нпска котнзацнЈе штофарског рада, пнтервЈуом са председшпшма партнје к снндиката, „Наше дело” обрађује актуелни тренутак нс сти дсћн се да у рубрнцн .Други о н.л ма” опалс шамар са.мокрнтике. Ти мс сс задржала концснцпЈн „Нашег дсла” да на правн начки увек буде у жижн зОнван-а у свом колективу, концепцнја коЈа га Је оволпко дуго н одржала. „Наше дсло'* се лоЈавнло аамостално, у пупо.м обнму, опет нсквко у врсме када јс права пнформацнЈа у Штофарн поста.ча драгоцени чи нилац управљања н руковођсња. Ову Лсњннову мпсао, „учпти, учи ти . .коЈа Јс врс.мсном мо;кдл и посхпла фраза, не трсба занемзрм вати и ннтсрпрстнратн у букваду. Треба стално учитн, али не само мз књнга, енцнклопсдија, всћ нз ;кнво та на грсшкама, туђ!Ш и сопственнм. А мн то не у.мс.мо нли нсћо мо ... Спарину н монотоннЈу пвгустовспкх дана прекннуо Јс шгрзјк у Штофарн. Послужио Јс као изванрсдиа тсма мпогооројиим састапцч ма, параћннскнм бсспослнчарима да „убнЈу"’ врсме. за ћаскзње, илбежну Јутарњу кафнцу, ипка но канцелариЈама. 1 прашина слсгла и поного неКада со завлплаЛл монотопија, л:огу се чутн разни гомснтарн. ,,Из овс обуставс рада у Штофарн. морамо извући поуку и за лруге раднс организацнЈс” рскао Је Божнлар Урошсвић. председнпк Мсђуопштниског всћа Савсза ката. А Јссмо лп? .. . .’2рло Јс познато, да Јс СННДП пос.те шгра(ка. било обуставс радл у пс- >оЈ радној оргакизацији. Додушс, само у јслноЈ радноЈ Јслиниц рад1м;ци су прскинулк посао Јср нм ■ рсгрсс инјс био нсплаћеИ' И зпатв I како јс рсаговао Јс<>н ол руково- ' всћнх ка.та јс то сазнао: „Па ви нс , о сушсње стлбала ; рздитс ко.т мснс. ако хоћстс радн- . црног бора и »ра | ге, ако нсћстс нс моратс”, Ко.мсн* скономсклм н.ти иЈи не можсмо го- ! гар пзлишан. за.ма, хада тренд сте. Колање гла. шума за паза и пратећа поЈава »аЈу али прсоЕ.шдаинфор.миааности ■ Је општи агак на нашање извора од (,киссли< кии.а*', ља празаи прогс и разних других ањевпто убацуЈу:<|»срс, нзалк!-) слз"»- форматори.” Мз свега гласмне 'т->бала, кога у по- '|у разни да се закл>у<1итн Јсла могу сузбнтн кајпрХ0 правовременом и ваљапом пнформацијом, без обландн п без могућности читања између редова. Брза н аутентична пнформацнЈа на јавпост делуЈе >еао сиажнн антнбнотик, док заказснела и фрнзирана личн на гашсње пожара бензпном. . II на питањс Јсс.мо лп и штћ ■ научплп одговор сс сам ламеће. Алн, нс трсба смстиути с у.ма, јср како речс СтоЈап Всљковнћ, прс.дгсднпк Пзвршног савета „V Штофа рп смо пригушили ватру која можс плнопо ла букис*'. Са.мо да зада не буде горс. Јср бпће касно за приссћањс на Лсњнна, и за кајан>е( алн ћс зато битн г.рсмена да сс соп ствсна кривпца прмпишс другом. Данпјела Мплетпћ не НИ БЕ№У М. Илић НИ НАЗНИ ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ Пише: Драган Петковић ПОТРЕБНЕ ОШТРИЈЕ КДЗНЕ ■ Повећан број крнвнчних пријава узроковао је повећан број покрепутих крнвичних поступака. Тако II Је, V оквиру програ.ма .мсра за ову годнну за спрсчавањс заразпих бо* лестп животања у току је вћкцпнациЈа свнња протнв куге н црвепог встра. а вршпћс се вакцпнацнја паса против бссннла и лечсље протнв црсвпих болести. Вакцпнацпју ссшка спроводп Встернпарска стаипца пз Параћнна која Је одговориа за њсно спровођење, обавештаV 1986. јодини из надлежности Општинског суда стављено 93 захтева за спровођење пстраге и оптужено 146 лица, што је за 32 одсто више истрага и 26 одсто више оптужења него у 1985. години. вањс н односно стп на Екнпа сппзоотклошку ситуапнју, за стањс зарпзних болетсрсну. Ветсрннарске сташше Је Из надлежностн Окружног суда са териториЈе оппггнне Парсћнн оптужеио је 20 лвда. ппо Ја за 16 лица внше оптужења иего у Ш5. го дини. Имајући у виду ове иодатке основлно пакључ уЈемо да приврелни к рихшналнтет у оггшппш покалуЈе тспдепцнЈу раста. Донето Је 94 олсте осућујућих пресуда, 2,5 одсто ослобађаЈгћнх и 3,5 одсто одбиЈаЈућих пресуда Ови последњи подаои са којнма можемо битп задовољни, указуЈу да Је квхлитст оптуженхх аката био всома добар н да се проценат осло&ађаЈућкх пресула налазн на до- |«)ј гранипи без коЈе ие бн бнло правог н демократсхог сгдовања. О нзреченнм хазнама постоЈе разлнчнте оцене. Судови сматраЈу да су казне аа.*и ватне и сразмерне степеку друштме не опасностн н дела и њиховжх учи нл.тапа. а у јавностл се све чсп.'ћс чују гласови да су взречеке казнс блмге. х да у томе треба тражнтн узроке попећању неккх облнка крч мпналне делатностн. Неулазсћк сала у оао питање. ипак се га снгурношћу можа рећи да је . кшправањс казнене полнтпке један оз »рнмарннх услова на сузбнјлњу прив^сд ног крнмина <а. обплазпла сва села, а први резултатн показуЈу ља Је најлећи одзни у прскоморавскп.м сслнма, где Је вакцпнисапо око 85 одсто, а најслабији у Лсшју, Сикирнцн, Крежбинцу. Клачсвпци, Пзвору. Гор- >ћој Мутннцн где се одзив до 30 олсто. У овим селпма наинјн ћс бити поновљсна, крсће вакцнонс коЈи нс Бакшшншу своЈу стоку прсдвиђспс су казпс. м. ж. ОВОГ ЛЕТА м. м. ОГРЕВ НЕМА СЕЊСКОГ НИ БАНОВИЋА М. м. „Сењски” и „Беновићн’ до.тазе. Дрва прнстпжу од прошлог палсдслка и цева са превозом у Пара« ћину Је 24.000 даиара. ОТВОРЕНЕ НОВЕ УЛИЦЕ Синко, под хитно да нађеш запослење док М1смо измислилн соцпјализам. Карикатура: Милорад Симић На стоваришту угља у Нараћину ксма утља нн комада. Заправо ова кву ситуацнју диктира топло врсме, Јер угаљ не сме да стоЈп ускладиштеи. Чим стигме угаљ се рдзмози, а то Јв угфвном „Крека”, „Сировл вреоци”, „Читлук”, и „Крепољин’’, Рок испорукв Је око 7 до 8 дана, а цснс са прсвозом за мрке угљевс Је 67.293 за „Крепољпн'* и 63.617 за ^Читлук’’. „Крека” м „Си рови Врсоци” коштаЈу 46.406 дишра односно 29.951 дннар. Траднцпоналнс врсте угља коЈе су се некадр трошпле у Параћину, х току овог лета у нашем граду неколпко улнца је до краја отворено тако да ће саобраћај V њнма моћп несметано да се одвија, а то су: Иввна Мнлх-тиновића, Буре Баковнћа. Нишка, Бранка Радпневнћа, СтудентсУ капитализму су разлике социјалнс, а у ка. Граз полако добнја ви лик са комплетном фрасгруктуром. но1ШСннмио: 3. Илић ЈУТАРЊА БИТКА м. ж. СОЦИЈаЛИЗМу Капиталне. 'Момчило Михајловић Са.мо што се заоршнла бптка за пшенпцу, почела је битка за — народки хлсб. Отпмање такорећп. Гу х.-цд, гутсгула, оппгге гурање ... Јесте Јефтиппје — алп н много пвкултурпнЈс.
ОСВРТ •И 4 !~Г УДРУЖЕНН РАД Ј ИСНОСА ЛРЕДЛОГ □А УКОР НЕБРИГА ЗА РАДНИКА Станарн нз уднцс Бурс Салаја нз објскта СО 8 жалили су се на ссо1а комшнЈу ;<а нм чз њсговог етана нзлпва вола и угрожава околне ста пове. Увнђајс.м на лицу места у стану Будн.мпра Пантпћа, ршднпка ..Стандарлтрапса” запослени пз стру чне службс СНЗ-а ста.мбснокомупал нс дслатностн су бплн фрапнранн. Помснутн стан Јс тотално тс.молиран без плакара, плочнца сашппрп је у купатпла, зпдовц су ољуштенп, стакла поразбпјана, једном рсчју стан Је тотално упропашћен. Према првим сазнањнма, власнлк евог стана Јс ООУР „Услуга”. Она органнзациЈа би морала да сс запнта каква јс њсгова лаља сулбииа Јср овакав какав јс псупогребљпв Је, поготову кала сс зна њсгова' садашња цсна. II коко Јс могпо да до дели Јслан овакав рунннран стан свом раднпку. ПРЕДС ГРАЕЕВИНАРИ ПРЕВАЗИЛАЗЕ КРИЗУ О^РАДИТЕЉ" 0БЕ36ЕДИ0 ПОСЛООЕ рганпзацнЈа удруженог (Наста1тељ’’ Је Д* пренедостртка послова нп који су нзрсго Је отворио трн нова аа речима: Гради се дспадаис хопзузетно тешо Јсзеро" у Великом Градишту, стамбена зграда у Кучеву н вдапЛцнЈр дома 4. Ју.тв на Во ждовцу у Београду. У току су пре говорп за лзраду стаклспика у вред ностн од око сто мнлнЈардн стари.х дтшара у ПадинскоЈ Скели. У самом граду трснутпо сс завршамју радови на три обЈекта. То су Јгамела IV и V са 56 станова, рок за прсдаЈу тнх станова Је 13. октобар. То су становп грађени из фон;> солпдарностн. Други објекат коЈн прсда СИНп)ЕСТБАНКА“ ОДОБРАВА КРЕДИТЕ I| л<Ииввстбаика’’ — ло- матом од 92 одсто п крсдпт уна- стбанци’’ у Парпћину впслнс ови.х И 8 V* V Параћниу почи- прсђсње прнврсдне делатности по каматннх стоиа су про.мснљнвс. ава креднте. Условк м. ж. ј.јоЈ' истн као н до сада н овс годш,,егстопс нешто проделовима г“,ое1™ крелпт од Е П1та и какс је '5 °ДСТ°- Камд' хппненски чкп кронт КОЈИ сс ГГСТЗ ’ полииу Угља к знм- •о. Ка.мата за крсдцт Тнрсктор ,.В,е по основу продајс РА ТОЈкОВНК >реном промснљивом са проблсмнма са роко.м отплате доснабдсвању. одпне јс 79 одсто рокована: Повс! ће одобравати крсде због впсокн продајс дспнза за ђсвнпскнх радов Урсдбом СИВ-а са њсн Је доток во Петкз" и™,'0 ’ " «- спабдевања тако ска разлпка, р основу лспоз.чта са каматом од 79 одсто. Како с.мо сазнали у „Инвс- м. ж цсви . . ХЛДДНО ГРЕЈДЊЕ РЕГИОН „КИСЕЛО ГРОЖБЕ" Нова чињеиица јс дв Јс крагуЈевачки Окружнп суд поннштио одлуку Скушптние у Тополи, од краја марта ове годпне, коЈом је смсњен општипски правобрапплац самоуправллња Нлија Марковић. Сул јо оцснпо ла у оплуци нису изнетч јцтзлози, нитп образложсње за њс- >ово разрсшсње са дужности, а сама процсдура изЈашњавања дслсгата Скутптиис показала Је да !* .»»’• 85, сеанлцп прнсуствов92' жсна нам ча”, од коЈпх |е сам_ „ .. л. ’ Ј Ј о ссои, о њој дпгло руку за смег ло протнв, а >> « С ,БСНИ резул™« гпм рсчплп Дзна спрс.мдла сс на ћ«рлу тлс такођс трсба да кува. Стигно она свуда п увск, а сигурп> смо ла ћс и то својс задужсњс да обави са мншо савестп >:ао. и досада. м. ж.; НАША ПОСЛА ДЕПОНИЈЕ НА СВДКОМ КОРАКУ Јсмо, рекао Јс г.чгвнп ннжсњер Вла димир МарЈаповнћ то је стамбепи зграда П^-4, П+5 у цснгру града а преко пупт Музичкс школе. Компсгја за техпнчкн прмјсм овог обЈск та всћ ради н за нсколпко данл становн трсба да буду прсдатп на употребу. Трећн обЈскат коЈи завршзпамо Јс пронзводна хала у Фабрпни бо.мбоња » ратлука „Параћпн кв’’. Ралннци којн завршс овс обЈскте »ћн ћс па новоотнорсна градилншта, нгто значк ла ћсмо ш • гн послова до краЈа овс голннс. I ј д. г. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ОДЛУЧИЛА ИНТЕРНАТ ЗА СТАКНАРСКЕ УЧЕНИКЕ • V цпљу обсзбсђсња кадрова за стакларску мндустрпЈу а посебно стаклодув‘ача у Српској фабрнпн стакла донета Је одлука да се поново отворн Интсрнат за смештај ученпка. ПросториЈс за ову намсну су всћ купљене, то је досадашн.а гра.чска ђачка кухшва. Па питање шта ученппи пмају у шггсрпату ру ководиоц службе за кадровску поли гнку ЧЛСЛЛВ СТОЈАПОВИН јс рс сс.о: — Пптсрнат може да прими 39 учсника а за »рсмс школохзња учени пн.ма Јс обсзбсђсн бссплатан смеш- >ај н нсхрапа. Мсссчпа школарина, одпосно цспарац \ изиосу од 30 одОгрев. НаЈежнм се при помисли да долазн зи.ма. Али не од хлвдпоће већ од овогодкшње цсне огрсва. Да се човек смрзис у оепу. Угља час пма, чдс мема, а кад наЈзад стмгне ирсл капиЈу човск установи да инЈе бог зиа каквог квалнтста — у прашинн и Јаловпни пронађс се и нско парче — угља. Наравно квалитстнији угаљ Јс запакован у пластичимм цаковима, али Је његова цспа прспакопапа, ваљла зато пгго се при ложењу не прљаЈу руке и врши значајна уштсда сапука, дстср ЈИНЕ” ЗВРЈЕ ПРАЗНЕ Напори који С1 ПАРАЋИН СВОЈ ПОДМЛАДАК раћпнТ^апЈатњмо^1роблем у ПаРаћ,<нУ» надве—натри урбанизошане вароши, која на грсла рад ваздЈ град’ рећ,< ће К1Лади родитељи јесте: куда са децом? Могг ли „клиици нспосрслпом смо " даље одРасти иа У-ипш? Воли ЈШ Параћин свој подмладак? пнма писпскпиЈс, -тпнове и обданпш мноања, Цивнлнох>ог објскга код себпо са подручЈсс добнјају нншта. спабдевањс водом!с нз Штофаре секат. У овој гранСвп напорп којс ,аткнх рукам ос. довода”, очигледно 6 до година лс жеђ. Чнњснипасс залово4.е 1а водовод, Л&,јСН11м учнонниама у пре да °$^1!им осповннм школама нду у *Уоју „малу школу’’. И то у граду. У селнма нс постојкии једац оојекат иамењен њима док нх рски.мо у Купрнји лма оса.м, спсцкја.шо памсњсннх малим школама. Често чуЈсмо с^аркје коЈи за депу кажу: „Расту бујна’’. Сигурнода бн оваЈ дс.моднранн епнтсг употребилн н ма.иппанн за њих с«..мо кзд бн знали њсголо прпво значењс н кад бн знали шта Јс го Зграда друштвено-полнтичких оргакизацмја. (читаЈ: ,,Месна зајсдннца'*). Е, такве задужбинс коЈс сећма зврјс пра знс подиглн су њпховн (буј.гт) мчевн н шрочито декс. Праг.а Је мотц завлалала међу „задужбитрима за мапдата.” „ЗноЈац-Данково”. „XI копгрес”, „Глождак’’, „4. Ју.чи’’, ве лслет«а су фугована здањд кортпћена ненамснски н.ти ће се користи ти у тс сврхс. Искуство Је показало да им Је значаЈ у организацио' ним сврха.ма преднмепзнонпран. То зиачн да се користе ретко и нсрационално. Скупе су за одржавање, а да о градњн ис прнчамо. Сумп>а .мо да бн ова здања изгупин:! чшта од свог сјаЈа уколнко ои у.мссто политичког добнлс соцнја.тнн :<дрлв ствсни илн прос»стн» цатржај. М. Мн.тепковиН сто проссчног мсссчног лнчног дохо гка радника стаклара као н нскн аругс погодпостН' По завршетку пшоловања учснпци постају стаклар ски мајстори и њнма сс обсзбсђуЈс трајпо запослсњс. Конкурс јс о>во рсн до 13. ссптс.мбра а могу ла кои курншу кандндатн који су занршили наЈмањс осмогодншњу шкот/ и г<>. нису млађи од 17 пптп стариЈн о.1 27 годппа. Разу.мс сс да кандидати могу да буду нс са.мо из наше опшпшс, Рсгиона и РспубЈШкс већ из цслс нашс ло.мовннс. д. г. осната и осталих скпдача прљавштиис. Дрва су посебна прнча. На ппЈацн тзв. кубик кошта и до два и по мнлпона старпх линара. Да се чокек прессчс у корсну. Алн то јс цснп жс.«-с свакш поЈсдпнца ла бзр преко шпорста у.кнва у мпрнсу борова, цсра, букве, багрс.ма и осталих плсмснпти.х врста наших шума. Мвравпо ако му Је фуруна бољс> квалнтета па не лнми много. Ко.ме се не дими, грс|е сс па струју. Све |е чнсто, исма мириса алн зато струЈомер ра н< преконремсно н ту на.тппцу дебсло наплаћујс. Л.а се човек згрчи прсд шалтсром слсктродлстрибуцкЈс ол гаг;во> финансиЈског улара. Онн што упражњаваЈу парпо грсјанл ннеу <■ Лп. љем положаЈу ол осталпх, Јср парс ла лву ипсгу загрсвзња бржс нспаравзЈ^ из цспа нсго кап *о»с у пустнњн. Пошто знми нс.ма ловољно супца лошс с»"ће су и опн коЈи сс греју соларном енергнЈом. карапно ако су снабдсвспи таквнм снстемо.м којсг за сала на пијани огрсва нсшто пема. Пз свега овога произплазк ла бк паЈбоље бнло ла нсма зп.мс. За иеке поЈслнпнс ње и пема јср се као птнцс селнцс, прс.мештаЈу у топлн|е краЈспс. Мало скокпу ло Северне Африкс, мало ло Бразнла и АустралнЈс, наравно о лруштпеном трошку, а спс за лобробнт нашс прпврсле, олпосно њпхових СОУР-а ООУР-а п осталих РЛ . . . За колсктив колсктквно сс путуЈс. Са службсног путовања у топлиЈс крајсве дру. гопи сс обичпо прате лобро угрсЈапн са Још топлпЈим — обећањпма. II тако зпма долази а мснс хвата пска дрхтавица. Дали због недостатка топлог кап*да, далн ол струЈе. нли празнс гпупе, пс зиам. Зато сам рсшно ла сс овн зпмс пе смрзпе.м. Топлота Јс у пама, сп.мо Јс грсба актпвнрати. Сваког лана ра.тпћг склековс. чучњспс п остхтс акробацијс и тако сс грсјати, Ем Јсвтнпо, ем злраао Па ако овс зимс прсжнвнм п нарслне ћу паљда. Мирос.тав Чопа КОЛИКО ЈЕ ПАРАНИНЦИМА НАКЛОЊЕНА СРЕНА (2) Пише: Драган Јоваиовић СД ПЕИЦ0110 БОЉЕГ ЖИВОТА Лко нашим жнтсљи.ма, што сс нгара па срсћу тнче, у последње вре ме нлкако да ,процвег(аЈу ружс”, то никако нс значи да нема онпх коЈи су у исгпто б.тижој прошлос1и, захваљујућк добици.ма иа Лото-у, рсшпли бројпа сгзистснцпЈална питања. Всрујтс мн па реч, нма их сигурно, треба се мало потрудити н пропаћи нх. Јсдан од таквих, мзгледа рођснпх нод „срсћном звездом Је и Алсксан дар Симоновнћ, иначс рсферсит V параћинском СУП-у. Трећег маја, са Д|>. за њега незаборавне 1983. годние срећ(а му се топло осмехнула, заку цала на њсгова прата, а оп јој широ.м отворпо. А 1>ијс бкла мала ствар. Добити прс чстнри го.ише споту од 40 старпх милпона зиачп- .10 Јс отпочстп из корспа повп живот у стнлу „пс.ма проблсма”. — Добро сс ссћам, гада сл.м уплатпо са.мо Јсдан лнстпћ на коме са.м однграо сасг.нм обпчап систсм. Показало сс да јс то бно пуи пого дак. II данас памтим тс броЈссс. То су: 5, 22. 25, 27 и 29. Наравио, у т(> врсмс сс по:|*ђало 5 од 36 бројс ва I! бнло Је нснпо ла>:шс да сс погодн — ка:ке нам срсћни добитнш Снмоповић. Повац оствареп овн.м путсм .\лск саплар јс уложно прс свега у купо в>шу памсштаја, колор телевизорл, а дсо средстава ингсстирао Јс у нзгралњу по.моћне зградс. Да би внм пскако прнближнли добиЈсну су.му. рецнмо да би то значило као да стс слда на прнмср добнли пола мп н<- Јардс. Ис би вас Јсдна опаква прем>:Ја иал.утила, у то смо сигурни. Снмонопнћа Јс срсћа пратила и ка сииЈс. Дспстог Јула 1985, голнне осстварио Јс добитак од 30 старнх мн лиопа. Е. ла срсћно! Ко чсшћс про. < зн у.шцом Моше ПпЈадс порсд Днлетовог млпнчета могао Јс дд запазн да је тај дсо У току само овог лста вишс цута । ■шшћеп, а да су граћани всћ сутра аап Ј',а том гстом мссту правпли по ново депонију. Свашта сс ту баца, а пајчсшћс шут грађсвнпски матсрнјал и разноразин отпади. .Мсоутнм нијс то једина такла днвља лспони'4) у граду. То су свн нснзграђсни плацевн, иростор измсђу Асал ске и пругс, и у Тсслппој љод пру ге п многа друга места. 1Ј1то јг нај чуднкјс п рска све чсшћс постаје дспоннја а нсдавно јс усрсд рсчиш корита бачсн старн шпорст. По инспспиЈском надзору дспоннје сс очистс. а Јсдио чншћсње гош та до мплнон иоппх дигпра, ал» сс па истом месту смсћс нопог.о баца. У нашој ОП1ПТН11Н нитањс дсиоиије ннЈс до краЈа рсшспо. одређуЈу <-с прпвремспс којс устварн самом грл ду чппс мсдвсђу услугу. Јср сс при- I ликом пзвожсња зсмље прљају улн цс. Пзостала Је п сарадња грађана коЈп н само трсбају да сиоечаиа Ју наста|ањс дипл-нх депо.чпја коЈс могу да постану гегло зпразс Јср сс на њи.ма бацаЈг и оргапскс н неор ганскс .матсриЈе. У ОВОМ ТРЕНУТКУ Пише: Зоран Живковић Лко јс до сада једнно секс к|зо спротнњска забава бно прихваћсн општим конссизусо.м на «ч>тавоЈ тсриториЈи нашс зајсднице, однсдавпо смо Једннствсни н кала је у питан.у ралноправиа подсла привредних промашаЈа. Готово свака федерална заЈсдннна у саставу СФРЈ (част пзузспн.ма ако постоЈе) има своЈ ман.и или всћи Фски Обровап. Последњи у том низу лривредних колапса је случај Агрокомерца из Велике Кладуше. Додуше, случаЈ са »спокрпвени.м мсннцама се по особе постн настанка разлпкује од споме ника људске глупости а ;»з Фени. алн ћс н он нспоставптп рачун ко •и ћс морати да платн гогово свако о.> 23 милиона Југословспа. ТНТАННК НЗ ВЕЛНКЕ КЛАДУШЕ НАМЕНЕ 5АРИКАДЕ нА II) I Ј 11ПЈе ».>......во КЈнснађсње да војсНи ау>о на п\ ту ■>Ј|._«.С !■« К&Ц 1.Ј.. пи. А1Н4К .МО„.^ .1 Ј.ипи ,а*| х„,1, СС ка н« нуту у ј*.а<шм ».слу. м -•иц јс.а 1>рШ,и У последње време на путу Параћнн — Чсиуре учсстило јс намсрно посгав.кање ка.мсња на ко.>м»ој\ Ка.мснс марнкаде обично сс посталљаЈу око х-* чаиа и то на дслу нута око Спомен чсс.мс. 16 што нско ради у чспуру нснри.мсрсно Јс цнвклнзовано.м човску и ојОиљно доводк у пнгаше мсзоедност саобрапаЈа на овом Нуху, којн сс и осј овог не можс нохва.штн нарочшм.м оСммсдношну о ч«.му шворс и учесгалс саоораћајнс нслодс. Можда он нско омо проко.мснгарисао као нскултуру н личну стаар иоЈсдннца. ТачннЈе да јс нскул1ура лична ствар поједннца, али кад та неку.ггура доиоди у опасносг .мио*с невнне људскс жино^с онда се сви .морамо супроиташпн „попнњм .манијаци.мц коЈи се своји.м вандалскнм понашањс.м нграју људскнм животима. АпслуЈсмо овом прнлнко.м на све одговорне :>а бсзбсдпост саобраћаЈа, да што пре стану на пут овим нзливн.ма дивљаштва и обести, како нс би било и људских жртава. За то врс.мс возачк.ма којн пролазе овим путе.м саветуЈемо да, повсћају опрезност како нх камсие барикадс ,нс би изнснадилс и довслс у нсзгодну ситуациЈу. Влади.мир ЈанковиЧ У СПЗ-у стамОсно-комугтлне лслл тности пстнчући оваЈ проГ-де.т паглашаг.зЈу г.а Јс набоље рсше>:л ла се одрслн сталпа гралска лепо:<п|* ј западно о.т постојсћс у шхп-.п.тзплч : Језеру н за ге прилнпом ло.к’ >с 1 плансва спаком »>.1гпикг г •'•>»> >..• же гле треб.т да лептпЈс земљу Одскора Је и ООУР ..'.гцгз” гго»» ' впо грађпннма помоћ. Нлп-. ч.л св.мо ла окрснсгс »>»\ОВ '.роЈ г- ;е фона н ова оргзшиацпЈа >-.е 1( < и| дворншта изнстн смећс. !| >л »I < • пкаквог пакчвлнш плаЈ-з.-к*. Пз . >. ће пам грзл Онтн поначпо мл.н> ’ Непокрнвене мснице из Агрокомсрца ће добро уздрмати нонако климав привредни снсте.м, показуЈући ла много што штр не штима. да се пуно тога лрнкрнвало всшто.м шминком н закрпом. Може.мо само да нагађамо како ће сс клупко одмотавати. али прсма првнм зпапима све ов<> ће сс (а радни народ очскуЈе да нско ко> г.ч но пз хрете кнстант економиста и приучеиих прнврс.н<.нка платн цсх) као и много пута лре завршити по оној народноЈ „Тресла се гора родио се миш". Извеснн ауторнтстк су охмах прелузели сле како сс ол овог случа.’» нс правп афсра (???) л:< се стварп нс налумпавају, већ да се сачска коначан извештаЈ мпо:птво о<]>ормљспих компсиЈа. Зато пијс н» чуао што су новннарн наилали ли >‘А знд ћутања, па су са.мн .мора лп ла копају по ,.пр.т.авом всшу” Д>рокомсрна н тако пру.килн Јавнс стп жсљене информацлЈс. Можла случаЈ „Агрокомсрца" и ис треба ла чудн, Јср корсин дапашП.С1 стан>а лсжс у оннм врсмсннма прс крпзипх олмдссстпх кадп смо уз бахато попашпњс ужнвалн у бла годстнма п снлпо потхршћипаин тсзама како »ас нншта нс можс задеснтн, нс размшлљајући .•»> Г>с итс икала снаћи троннфрсна >ч|флпинја. М.МФ као Дамклоп чач »;'Д гла- >:ом, луг од 22 мнлијардн до.тарл. У т»м годипаг,* рдђдле су се скт|» — фпкшп ндсЈс о прерастању смљлралннчких залруга у велкке прнврсдпс гшантс, извозникс, свс је то почнвало на мегаломанском ЦНкести рању бсз покрића. Управо јс такав случаЈ — нзбно н-л вндсло. „Са с.мссом ЛКО свс Је лако’’ !■ даљс се вртн у ударпи.м термкнима паше тслевизпЈс, али све ге налпцкапс рекламе Тптапнкз из Всли г.е Кладушс сад н.маЈу дра:к Пкрогс побсдс. Једап „Агрокбмсрц" Је пу.тао. Колпко лн ћс их још бигн? II. С. ОваЈ тскст јс ннсаи 26. агп сга. Свс пгго се ол та и па до нзласка иопина пз пггамиарпЈе гађало иде ка душу Агрокомсрца. ЛЕТЊЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ (4) Пише: Миленце Илић ДИНДР ТОНЕ МЕНИЦЕ ПЛИВДЈУ Толнко брљотина око нашсг дпнара да човеку пуца глава. Разорни монстаркн земљотрсс, лрмпго јс жеетоко Вслнку Кладушу и Агрокомерц, а богамн грссло сс \ свим републикама п покраЈинама. Новипскс ротацнјс нс могу да „пспљуЈу” толнко прича, колнко рсвноспи новинара шаљу са гпнцентралпог лела. Мснице као угннулс р|*>с плнваЈу пог.ршипом наше новчане рскс. :> шгкар п<>п*т камена топс свс дубљс. 1а| п.ш., кесрсћпн дгншр, кта спн псуЈемо. а •ел коги нс ммч < мч, зала)с нам жестоку главобољу. Н»ма обнчпим смртницима којн нс мо ксил ла мсничарнмо, остајс да га неко скупкамо нс би ли пос.тали 1сну < школу са т ибсмицима, «н.-тавили коЈЦ » >од јсссни та зиму. Мсђутмм, шта ми све ра.тимо том нашем типару? Чпни ми сс сс тако пе односимо нн прсма поиииској хартнЈи. Оиај мали мсталип новчпћ од Јсдног динара, всћ сам н заборавио шта Јс могло ла сс купи са њн.м. Јсдиио ми |е у свсжс.м ссћињу да са.м за ,.ирвспдаћа" до скоро могао купитн повнпу. Како чузамо нашс „сиротановиће", „тсслс”, ..црвсндаће"? Ннкако. Носчапнци су прстссни да прнмс толику количипу папнра коЈнм плаћамо егзистсицпју. Гужва.мо их ис.милосрдпо као пскарп тссто. Металме новчнћс шутирамо дуж гротоара. Чак сс н просЈаци мрштс кад и.м понудиш снтнииу. Почслн су н трафиканти ла сс изг.ињавају када враћају кусур у кованпм илн мсталппм дссетнцама! Врсдиост нскс робс илн иског залонољства у кзузетннм услови.ма прсрачунапамо * липарс, а ради|с у лоларс, маркс, шнлипге, франке . .. Колико цсппм сопствсни иог.ац. показалн су на.м токо.м лета и страиии .тсатрално палећп цнгарсте нашим баикнотама! За то су добн.тв по коЈн да» татвора — условпо (по, но ви нестаин1н странци)! На улнцн у Илраћшц пуио <цта сам ииђас исцспкану стоишарку . . . И ла нс набрајам како сс односнмо према том обезврсђспом дннару. С к.нмс сс нонашамо као пнјани милнјарлсри, а трсбаћс нам коЈи динар да скуцкамо, ндс |ссси. па за њом знма . . . 01ЕШЊАЛА ЗЕЛЕНА НИЈАЦА Ако субото.м редовно пазарнте па пијаци всролатно вам Јс пало у очи да Је простор зелене пијаце лрсмалсн за град као што Је Параћин. Кад овс Јессни на пиЈацу стигну пуна кола паприке коЈа је добро родила, купуса, кукуруза м других Јессњнх производа тешко да ће моћи да се проћс и на мнру купи оно што ва.м Је потрсбно. Последњнх тридесет годнна зелен« пкјаца Је и» истом простору на коме Јс и спда. Било Је поку шаЈа да сс таЈ простор осаврс.мсни али нс и да се прошири јср град од прско 25 000 становника не можс ла сс снабдева на оволнком просгору. ПиЈачнкм даном поссбан јс проблсм како проћи улнцом Боре Пстровнћа иоја Јс закрчеиа и прсдставља опаспост п з« псшакс. Зато сс чешће размиш.ља.мо да ли се урбанисти уопштс снабдсваЈу на параћинскоЈ зеленоЈ пиЈацк. м. ж. Чонека спс вишс користимо у хумапе сврхе (Карнкатура: Милорад Си.мић)
МЕСНЕ ЗАЈЕЛНИЦЕ 2. ОПШМВЈИ* • БРОЈ 342 СЕЛО - 110Љ0111« И30ШТРЕН0 Илана АИК „ПАРАБИН ООУР „7.ЈУЛИ Још сшошину пријаБљених телефона Приирема се иољоириБредна изложба Сопствену Овс године навршава сс седам годнна од када Је по први пут зазвопно телсфон у 160 од укуппо 430 домаћинства у МЗ Плана. Мећути.м, обзнром на величпну насс.ља па прикључци нн издалска нису задовољнлп. Још прс пст годнна сто домаћинства обратило сс надлсжиим у сноЈој МссноЈ заЈсдњпци и зражили проширсњс АТЦ уз прсдност да сносс трошковс ннвсстирања, међути.м ннко нс показуЈс во.љу за удовољсњс овог захтсва радних људп и граћапа док су у неки.м Мсснпм заЈедиицама од странс ООУР 1ГТ1' Параћин вршс проширсил капацитста и по нсколико пута. Трсба напомспутп да постоЈс тсхничкс могућности да сс на постоЈсћоЈ АТЦ може извршитп прошн рсњс капацитста Још за 90 прикључака али се краЈ то.мс нс види. ■ У Земљорадничкој задрузи „7. ју.ти” у току су прнттремс за органпзовање де- прожаЈу своју произгоде и куоују вете ло реду пољопривреднс изложбе у Стрижи. Како нам је рекао директор задруге мехжшивцмју днректор Ралшиовнћ Миодраг Радоваповић пољопрнвреднн произвођачи изложнће своЈа најбоља грла говеда, 1’ објаснио да је н ршљјнх годнпа ■ ' могло Иа самој нзложбн да се ку- свиња II оваца, а поред тога моћи ће да изиссу повртарске, и воћарске производе као ц производе до.маће раднностп. II опс годннс по траднцнјн на пзложбн ћс моћи да сс вндс по.љопрнврсднс машинс као п хе.мијска и друга срсдства која сс упогребљли.ју у пољоприврсдноЈ пр шјволп.и. Ихтожбу по.љопрпврсдис мехаппзаиијс оргаиизуЈсмо у заЈетниии са Агроопремом. Исто тако пружзЈу се мсгућиостн и трговинскмм радним органнзацијама да изложе робу коЈа се односн на пољопривредну нро изводњу. Као п раније тако н овог пута наЈбоља грла бићс нагрићспа а та сада се још незна внснна нтраал пошто се многи спон.гор.1 који иомажу отварањс ■злочсАс одлучу- |у такорећн V звдњсм момсшу ко анка ће средства датн. На питање пуЈу нли уговарају из.шжени пропзводи. По своЈ припицн изложба ће битп О1жогсна 23. сеп ембра. пз ннтсрссовањс за нзложбу код по.чо гривредннх произвођача је до-.та селнко бсз о^зира на тсшкоћс које их пратс у ратарству н сточарству. ли пол.оприврсдницн могу да д. г. Жарко Векић ОСВРТ Ко шо крши наше путоказе Чудап с.мо ти мп пскн народ. Многим стварнма покушава.мо да промснимо сврху постоЈања. Тако с.мо саобраћаЈну снгиализацију (зиаковс, путоказс . . ,) лреобразилп у бодн-билдннг паправс, мстс за свнх врста и калибара, таблс за писањс п у шта Још. оружЈа ко зна У ВИШЕ СЕЛА НАШЕ Оираћљају ОПШТИНЕ се ошшећени мосшоћи У.место да служс рсгулисању саобраћаЈа ћаЈии знаци постали су срсдства на коЈнма саобра- „снагаторн" опробавају сиагу своЈих ммшица, гдс мноп! стрслци провсравају своЈс оштро око н сигурну руку н гдс многс нсзрслс особс шкрабаЈући порукс обично вулгарие садржннс даЈући одушка својоЈ нсижпвљсности. Због свсга тога, слпка поломљсннх, избушсних п нзшкрабаннх знакопа чссто прнсутна на пашпм путсвима и свс јс блнжа да постапс дсо пашс (не)културнс баштннс. Ко зна можда ћсмо странцпма ускоро као туристичку атракцнју понуднти трагањс за нетакнутим зпаком. И ова паша навнка само иде у прнлог оноЈ да смо типичнн балканцн кроз чнјс вснс Још врућа ратннчка крв. тсзп тсчс О матернЈалноЈ штсти коЈу друштво трпи од уништаван»а саобраћаЈнс снгналнзацнЈс овог пута нс жслнмо да говорн.мо Јср би свакн комсптар бпо сувпшан. . Ако путуЈући прпмститс нски нстакпути знак, •учшпгтс нсшто да сс хармонпЈа уииштспих знаковс нс порсмсти. ВашоЈ вољн прспушта.мо далп ћстс га полупатл, нзбушпти. пшкрабатп плп можда чак пшчупатп, важно јс дати допрнпос општоЈ знаколом- -љави. Због велнких киша коЈс смо мма ли у маЈу у два маха набуЈала Црпнца и њсна прнтока Грза оштстиле су исколнко мостова. Тако на рсцц Грзи у селу Нзвору вода је тако оштетн.м мост да саобраћаЈ прско њсга бно псмогућ. Дслимично Јс оштсћсп мост на рсцн Црници ма путу Поповац — Бу.љанс. Загим мост на локалном пугу између Главнцс и Параћмна и мост у Поточ цу. СаобраћаЈ се одвпЈа на путу Поповјац — Буљанс пп мосту преко Црпицс п у Поточцу на Всликом потоку. Док мостовп у Главиии на рсци Црппцп н мост у Нзвору су псупотрсбљнпп. Зато смо се обратпли по.моћпику сскрстара Са.моуправнс ннтерссне зајсдницс матсриЈалне произволн>с Томнславу Аитмћу са питањсм шта се прсдузнма да се опи мостовн оспособс за саобраћај. Оисњујући потрсбу саобраћаЈа одговорно Јс Томпслав Аптић и мотрсбс грађана из тих нассљ.а донста |с одлука на оргаппма упрапљапк! Самоуправнс ннтсрсснс заЈсднпцс за содоприврсду ла сс оспособи мост па рсци Грзи у селу П.звору, Срслства су обсзбсђспа у нзпосу од мнлпјарду п 850 мнлпона егарнх д.чпара. Одмах сс прпступнло радовима н ови.х дапа мост ћс бнтп поно11О способан за саобраћаЈ. Значај мо С11» јс всликп , јср Јс потрсбан стаповпиштву сслр Нзвора л исто тако потрсбап јс и да омоп;ћи прпскаптирапом изворишту које .љане преко Црнние такође је саннран а за то су обезбсђена срсдства у износу од сто ммлнона старпх ди пара. За мост у Поточцу преко Всликог потока обезбсђена су сто мнлнона старих динара. Ова срелстаа удружена са срсдсзвнма Меспе заЈсдпице н Мссна зајсдннца је пре узела даљу бригу око оправке моста. За мост преко реке Црницс на путу Параћин — ЗаЈсчар срс.тства ннсу Још обсзбсђена Јер тај мост трсб»а да се оправп у склопу гралова коЈн се изводе на регуланнјн рскс Црниис нзнал ауто-пуга ,10 села Главице. Д. г. Владн.мир Јанковић снабдсва водом иаш град и Нупрпју. Мост на путу Поповац — БуМИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА лов УМИРУ ШУМЕ У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ II код нас шуме обољећају — Непознвта болест десеткуЈе шу мс у Западној Србијн, док се код нас Јавља поЈсднначно на стаблима старијих култура. Болест шума која уннштапа шу.мс на Зла^Јру, Голији, Тарн и ЗлатнСАВЕТИ СТРУЧЊАКА Пише: Јован Цвегковић Радоћи у сеишембру У месецу ссптембру пасцвља се сства ознмннх уссва: уљанс рспнце, луцеркс, и трава. зоб, раж пшеницс. сетву. Почнње куруза и Пшие: Анђелка Аранћеловић Чешрнаесша лекција Питања везана за датуме н време нај- . пре научс еспсрантнстн који често путују.. КЈота 1адо ез1а8 НосЈпаи? илл I Кш с!а1о С51а5 ћосПаи? I гезропбо: Нобпаи С8(а5 тагсЈо, 1а ипиа бе I зерСстћга. 1 К’ат VI паккћиб? М1 па5к1с1215 1а ипиап с!е аи§и51о с1е 1а 1967. К1от да јагојп у! ћауаб? 1 М1 ћага.ч с1ис!ек јагојп. Еа Торај с!е 1о бстајпо сб1ав (ланп у недељп): ЈипЈо, тагдо, тегкгедо, гаис!о, уепс1гес1о, 5аћа1о кај сћтапбо. Ба куаг зехопој дс 1а јаго еб1аб (годпшња • доба) ујп1го (знма), рппГстро (пролеће), ботего (лето), аи(ипо (јесен). Ба топаЈој <1е 1а јаго е5(а$: јапиаго, Гећгиаго, таг!о, арг11о, тајо, јитно, јићо, аи^ибГо, з«р1етћго, окСоћго, погетћго кај с!есетћго. Пошто у ндућем броЈу завршавамо са курсом чнталац који у свом примерку нашег листа нађе велпко слово Е зелене боЈе и донесе га у Редакцију добија једногоцишњу претплату на кинески еслерантски часопис „Из народнс Кипе" којп својим читаоцима поред изванредие техничке опре.мПјСности, обиља интересантних информација шаље п — новогодишње поклонс. и ИМ7ЕРВЕМТМИ ^КОН ММА РУПЕ... /54ИЦЈУ Ко/и стехем : Карикатура: Зоран Живковић црвснс Затнм и лан. дстслннс, смнљкс озкма грахорцца, Набавл.а се ссме и прнпрсма зс.мљнште за бср<а раннх сунцокрста. ваћсњс шећсрнс рспс ваћење кромппри. хибрида кужства соЈе, н завршава Берс сс прнспсло поврће 'а почиПшии,е и лоћи,и Лстњи лов, лов на грлнце, днвљс голубове прспслнцс н пловке, свакс нсдсљс прошлог мсссца (а н у ово.м ћс) ма.мио је у поља под сунцокрстом и поред барр само пра ес заљубљсникс у дрсвну всштнну. Заиста ннјс лако тск тако подн ћи пушку па брзолсту 1рлнцу н опрсзног голуба п сваки пут рсскира тн патрон чнја цсна вишс пиЈс ма ла. Ипак, остајс задовол.ство стечсно у искону када Јс човск ловац обсзбсђииао храну себи и својоЈ хор ди. Додушс, тада пиЈс било праиила каква су данас. Тада Јс важилл Једнно: „убн, донсси дивл.ач да остали Јсду, како нс бц био са.м гоЈсден’’. Изглсда да сс дубоко у душама нских ловаца задр.као таЈ „страх” па умссто да по данас важећнм правилима само недс.љом уЈутру до крнвнцу прнписнвати другнма Ову Лсњннову мнсао, „учпти, учи тп .. коЈа јс врсмсном мождз н посхила фраза, пе трсба занемзрм вати н ннтсрпрстирати у буквазу. 1реба стално учитн, али ме само нз књнга, енцик.топсдпја, всћ мз живо та на грсшкама, туђим и сопствекнм. А ми то не у.мсмо мо . .. Спарнну и монотониЈу слкх даиа прекннуо Јс мли ’всћо августовшграјм у ППофарн. Послужио јс као извапрсдна тсма мпогобројннм састанцк ма, параћнпскнм беспосличарнма да „убнЈу’’ прсме, за ћаскдњс, плбсжну Јутарњу кафицу, н»ка по канцсларнЈама. 1 прашнна слегла и понопо уз псслужбеКада со злвлата- ;1л монотоннја, могу се чути разни ■ омснтари. ,,11з овс обустазс рада у Штофари. морамо извућн поуку и .та друге радне органнзацпЈс" рскао Јт Божндар Урошсвић. прсдседр.ик бору, ннЈс југословенски сиз.чнЈалн- ј тст, всћ Јс то лошаст која Је завла дала свстом, рскао нам јс реФсрслг > шумарства у општннском комптсту за прнврсду Миолраг Попгоић. О Мсђуопштннског всћа Савсза ката. А Јссмо лн? .. . .•Јрло Јс потнато, да је ц|гра|ка, било обуставс рада СПЦДИ после у пстоЈ ралној органнзацнји. Додушс, само у ЈслпоЈ радноЈ јсдинпц рад1М.-Ш1 су прскпнули посао Јер нм ситуацпЈн у наши.м шум>ма Попо- ■ рсгрсс пиЈс био исплаћси, II зиатл внћ каже: I како Јс рсаговао Јс (ш о.т руково- — У параћинском краЈу примсћс ( псћнх ка.та Јс то сазнао: „Па пи нс но Јс поЈсдипачно сушење стлбала : раднтс код менс, ако хоћстс радикултура црног ста, те о спндсмиЈн не ворнтк. Узрок болести шума бора и »ра ј ге ако нећстс нс моратс", Комспможемо го- 1 гар излншаи. | II на питање Јсс.мо лн и плЛ ЗА н.с са сство.м спанаћа, салатс н лука .'м пролсћну потрошњу. Код Јап тн сс закндаЈу столони а може сс изваднги н Јсссња садња Јагода. V млади.м воћњацима трсбало бп мз>:р|цити сству биљака .4 зслсннш но ђубрењс (ознму грахорицу, уљану рсинцу, сточин грашак нли дру го) а ако сс нс току септсмбра, обрадом да би коЈи сс краЈсм засеју овс бпљкс у трсба прсстати са сс развилн корови октобрп заоравају. оркчњацн нагаћају алн прсосладака мишљсњс да је општн агак иа природу, почсв од „кисслих кна.а’’, прско радиЈацијс и разнпх другнх агснаса нз атмосфсрс. мзалкм слз'»- л.ењс пмукитета стабала, кога у послсдњем стаднјуму иападаЈу разнн ви поткорњацн и од кршких јела борова и храстова остају тужнч ко стури, неупотреб.љнве масг. У октобру припрема се Југос.говснско савстовањс па коме ћс се 1тврдитн начин борбс прогиз овс болсстн недостаткд пмунитетл шсмв, коЈа јс прнмсћена у нашој земљи Још 1983. годннс. М. Миленковић научилн лдговор сам ламеће. Лли, не трсба смстнути с у.ма, јср како речс СтоЈап Всљковић, прсдссднпк Нзвршпог савста „V Штофа рп смо прнпшили ватру коЈа можс попопо ла букпе’’. Са.мо да т^да пе будс горс. Јер биће касно за приссћањс на Лсњина, и за каЈањс али ће зато бити врсмсна да се соп ствсна кривица прмпншс другфх Даннјела Мплетпћ У ПАРАБИНУ ПОТРЕБНА нелобци УОЧИ „СУСРЕТА СЕЛА” Табла са дсвет сати поднжу пушку на голуба. грлнцу, дивљу пловку и по коЈу прспс.шцу, распаљуЈу п у нсдоба к у нсдозвољсно. ОдЈскне пуцањ, а на небу ни трага од птпцс. ОдЈекне иуцањ у авг\сту н уместо поносног грнваша и внткс грлице споп стнгнс фазапа или зсца. Прско Моравс, у забитн параћинскс оппгтнс, а сп мнм тим и ловншта, тирдс очсвицн лови сс по закону: „Жуто, риђс што нанћс’’. Нсма контролс, да о самоконтролн н нс прича.моГ Слнчно сс догађало и првс недељс у Змичу н ко зна где Још. ФазансриЈа Јс Једон од сегмената у Ловачком др\дптву чиЈпм се радо.м можс.мо дпчнти, Уложе се ЈаЈа, нзвсду фазанчнћн, очува|у. вакцнни шу, продаЈу, а добар део остаЈс за домаћс ловишгс. Некада Јс бпо прааи празнпк за ловцс у сслнма кад кч Ловачко друштво додслн 50 нлн 100 пстлнћа. Тада се гра.те волнјсрс, атаптери, а н славч се. Како цанас стојс стпарп о.мрснли су сс јгдино ссоскн псн. Впше стотнна фазанчнћа пуштсних у атару Стрижс, н прс нсго што су добили крила и спасоносну могућност да летс залршилн су нсобсзбсђсни у чсљустима паса. А ловци су бнли дуж* пп да их чуваЈу п сачутаЈу. Нсловачко понашање, ловокрађа, нсмар и хаос владаЈу параћннскнм ловшптима. Зиамо да протнв нссавесннх ловаца тужплац Ловачког друштва водн поступак п кажњава пх. Али такођс знамо да сс п Ловач ко.м друштву које се „нссавссно" попаша такођс могу прпмсннти сан кинЈе. Ваљда нсћс дотлс доћп. Сирема се ноБа планом града М. Мнленкопнћ ЗАПИСИ ИЗ ПОБРАТИМСКОГ КОНАРЕВА Јсссн, 16. август уз снгурну руку возача аутобус одмотава лоследњс кнломстрс до краЈњсг цнља. — Конарсво у општини Крал>сво. У аутобусу с.мс.хотрссна оли.мпијада, орни за шалу и с.мсх, плањскн младићи доказују да н.м по пнтању шаљивости нема равнс па макар н па своЈ рачун. Но, ннЈс разлог оваквог расположсња добро с.мншљсна прича нлн новп виц всћ одлазак код своји.х побратима у узвратну поссту и прославу 40 година ФК „Будућност" — Конарсво. И ко зна колнко би могли путоват у овакво.м расположсњу да нс чус.мо рсчи вођс пута „Краљево, побратнми нас чскају у Краљеву, а затп.м узвишспн.м гласом, ено их! Уз благу шкрнпу кочпнца на врати.ма аутобуса са осмс.хо.м на лицу наш првн домаћнн. Здраво друговп, како сте путовхтн ваша лосета почсће посстом спомсн парка стрс-љани.м Краљевчанима, каснпјс ћс.мо се поздравитп у селу. Убрзо пред нама лслени пропланак са столетним стаблкма псћа чиЈи листови благо поветарац њнше, а онн ла жсле рсћи шта сс збнло иа овом пропланку. чан број нсзнамо вам рсћи бнло пх Је преко дркао Тапет а можда и шсст хиљадс њихове јауке прнгушнвалн су топовнма чуЈе сс узбућено треперење гласа трудконцеициЈа Овс године по 15. пут V нашој општинн одржаће сс традицпонална магшфестаиија „Сусрети села”. За разлпку од ранијпх година прппреме Не почетп знатно раније, всћ V септе.мбру, а по речи.ма Небојшс Јеличића, прсдседннка ОК ССО раз.мишља се о новим програ- .ми.ма, а разговараће сс ц са одборима села како би садржај н програ.м овс манп- — Нзвипитс, зпате лн где се налазн Улнца ...? Олмахивање главом и слсгање рамспима су изЈчсшћи одговор нл овакво и слично питањс, Јср пиЈс рстко да чак ни дусогодц шњи становпици Параћина ие мо« гу да помогну намсрпику нз про« стог разлога — зато што нс знају локацпЈу вс.п(ког број|1 улпца. Аутора овог тскста зашша како то да падлсжни оргатш ннсу дошли на идеЈу да у цсптру гратл п у блнзини аутобуске п железпнчке стл ||1шс поставс план гррда? Познтивнс сфскте ннЈс тсшко прс двпдстп, а у паЈгорсм слргају дежурни злобпппи пмали би јсдан ар п.мсиат мањс за тврдњу да нам фестације опо још интере- »м<*таЈс пословпи дух. СаНТННЈП, н окупио што вс-. Анђелка Аранђсловић Нн број села. села Дан за аамћење л.квог водича. Одлазсћн ћао сам неко узвншсно са хумкн стрсљаннм осе поштовањс н осећаЈ дуговања за садашњост онн су ово свс платнлн своЈнм жмвотнма. Асфалтом, пар мннута, наш краЈњн цпљ — Конарево. Дочск какав се пожслетн може, домаћпнско понашање па сва|\ом кораку узаЈамно поштовање, вслнки снтузнЈазам н всра у боље сутра чинн врлнну овпх људн коЈн са попосом на.м показаше ограђснн сталион са новнм фудбалскпм просторпјама преуређене просторнЈс за рад друштвенопатптичкнх оргапнзацнЈа, За нас поставише и нзложбу „Тнто — ПартнЈа". Од.мсрнсмо снагс на фудбалском тсрсну ссвну и попска варннца алн нс због рсзултата всћ због нсуспслих акцнЈа н унграннх варпЈанти. Наравно нсзамисливо Је гостопримство бсз богатс закуске коЈа и беше прнлнка за узаЈамну размсну поклона коЈп ће обележктн сусрет добро расположењс н музика у вечерњн.м часовнма допринело Је да славље потраЈе дубоко у ноћ. ЗавршаваЈућн ово зајсдннчко дружење, морамо прпзнатн да Је растанак тсшко пао алп без растанка не.ма састапка довмђсња н дођнте код иас па наш ЈубнлеЈ 25 годнна ФК „Исток 63" из Плане. О.мер РаЈ’ковнћ БУСИЛОВАЦ КРАО ПА се втаио Глава десета, записа џелат у свој тефтер Миливоје Млађеновић Мада сс порасту кримннхтитстз у послсдње врс.мс приписуЈе погоршање социЈалппх услова и пад стаи дарда, за прО1 * тпу крађу коЈу јс нзвршно малслстпи ДД нз Бусиловца то сс нс можс рсћн. Искористношп нспажњу укућанл у домаћннству ВоЈпслава Обрадоии ћа из Бусиловца, Д. Д. сс ушуиао у нсзакључанн сг.тп. пзиршио прсметачину на брзнну п пспод Јасгука на комс Је ло мало час до.ттаћип бсзбрнжно спавао изпсо го.мнлу разпих девиза. Новац Јс размењивао по околтшм 'цнкама, а значаЈпн дсо маркп и ши.-шнга потроишо јс всселсћн с«ј под вашарском шатром, богато пла ћаЈући хармонпкаша. Захвзљујући брзој интсрвенциЈп МилнциЈе на прпјаву провалс, добар део иовца вг/тћси је пласшп;у а за дсо коЈн Јс завришо у ссфовн мн банака н иепопнма хар.моинкаша тешко да пма изглсдиијс швисе. М. Миленко1ћ1ћ
ДННИ11И ИЕЕЕВ6 г ~'’” ОБРДЗИМЊЕ-НУЛТУРД Ш ™ ВУНА ПАНОРАМА КУЛТУРНИХ ЗБИЗАЊА СТАЊЕ И ПРОБЛЕМИ У ПРЕДШКОЛСКИМ И ШКОЛСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ПРЕД ПРЕД СЕДНИШТВОМ ССРН ЈУБИЛЕЈ ВЕЛИКАНА КУД „Бранко Крсмановић"’ Нови програми Богата активност члаиова КУД-а „Бранко Крс.маноонћ’’ иастављр се н у ОВ1Ш позним ЛСПМ1М даннма. Иа окупу су члаповп хорске, музпчке п фолклорнс сскцпЈс, коЈн пп тсзнвно гвсжбввају нове програмс. Фолклорш< пнсамбл се овпх днпа „подмлаћуЈс” новнм члановпм^, којп ће со бпратп на аудпппЈн 6. сеп тсмбра у 9 сатп. Свн заннтерссова. нн, коЈи показују жељу и смпсао за народпу игру, могу Да доћу поменутог дана у мссну зајсдшгау ,,Х1 контрсс'’ п опробаЈу пграчкс всш тнне. Иастуо у Крапинн „Крсманип” чз Параћина током ндућо нсдсљс маступаћс у Крапнни (СР Хргатскп) и Горњсм Јаснњу, по водом општинских празнпкп. Иначс. ово Јс узвратпа посета чланцца.ма жснског друштва пз Горњсг Јаснња коЈс су гостовале током маја мссс ца, на параћ>шској сценп. Концерти су заказаиЛ лз 11. и 12. ссптсмбар# „Прођох Левач .. Традиционалпа манифсстација народног стваралштва ,,Прођох Левач, прођох ШумадцЈу’’, протсклог викснда обопатнла Јс „Културно лсто” осог дела Поморавља”.' КраЈ манастира Калсннћ, окупилн су со бројпн радозналцн да би пратилп настуи фолклориих дружипа, псвачкмх гр\11П. ппделп кдко ствара Ју самоукн пајари и сликари.1 V дслу програма који јс посстиоцнма Сабора прсдставио иародно стваралаштво, наступали су и члановн фолклорнс ескцијс из Лсшја. Оео лспо прнзнањс, да сс нађу мсђу најбољим играчима овог крај.1 Србије, уследпло јс пакоп врло успешног наступа »а прошллм „Сусретнмд ссла”. М. Илнћ ПУНЕ ШК0/1Е МКА Н ПРОБЛЕМА ■ Судсћи према извештају просвстног инспектора којп закључујс да Је Параћии учинио много за основно школство и заузима врх региона, може да сс замисли какво је стање у осталим општннама. Нове школе, нова забалншта, но- у последњнх 25 годнна ипак нису Дапкову у Глождаку, нзричнт је ин вв обДтништа, адаптацнја старнх пратнли дмиалшчан рпзвој грлла и спсктор всћ у друтом пасусу гпосзграда, и осавремењпвањс опреме, ппраст стпновнпштва нарочпто у штаја. II мора тако, Јер тек сала СИЗ ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ ПОМОЋ УЧЕНШ0А СЛАБИЈЕГ МАТЕРИЈАЛНОГ СТАБА ■ Самоуправна интересна заједница Оснопног образовања п културс као н ранијпгх годнна н ове године обезбедила јс фипансијска средства у износу од 180 милиона старих динара којима ћс се набавнтн уџбсницн за учснике из породнца са малим приходима, трсћег и седмог разреда Основнс школе, то јс за учеипке оних разреда у којима се уводи нови наставии план и програм. Ва питање да ли постојн могућност да се пружн помоћ н учсннци ма осталпх разреда сскрстар ЗаЈсдннце МИЛУТИН АЛЕКСИН, објас пно јс да готопо свс школс у »ашој олштпни пмаЈу такозвапе позаЈмне библнотске, Па ћс сс учсннцн.ма оста лмх разрсда обсзбсднтн књиге одно сно уибеннци из овпх библиотска. Наимс ученицн за којс сс пабавс бссплатно књигс дужнн су да исте на крају школске годинс вратс, тако дц у иаредној школској годинн .могу да их добнју други учсшшн. У Лкцнју набавке уџбсника за учсни кс учсствоваћс н Самоуправна интсрссна зајсдницс дсчиЈс и соцнјалне заштитс. Наи.мс, опа заЈсднниа обсзбсђуЈе уибеникс за ђакс којн потичу нз соцнјално угрожспих породнпа н примаЈу бссплптне уибсннкс добнћс учснпци коЈи сс бсс- »латно хране у ђачкнм кухињама. д. г. свссно и одговорно тврдпмо, пружа ли смо сс дуже од губсра. Ткпнута су сва одсљсња у Шавцу и Давидсвцу, вишп разрсди у Мирнлооцу н с тимс повсћаи прилив у градскс школс, којс су отсшнгалс. ПаЈдрастичниЈе школа „Момчмло 11окоЕпћ-Озрсн”, чпЈп су калацитстп прсвазиђснп за трећину. Број учскика у 18 одсљова јс протпвзаконит и само Је раскорак измсђу услаЈања Закона о основном обррзова њу и почетка школске годинс спасао директоре прнЈава. Овс годннс так пе поЈавс псћс толсрнсатп, саошптно Јс инспсктор Мнлквоје Нсшмћ у аналпзи. Опрсмљсност школа је такођс нспод потрсбног миннмума. Учнлл нсма довољпо, а н тамо где их пма, прнмср Поточца где Је купљско пст комлЈутсра, нсма довољпо људи стру чнпх да обучс учснпкс нсчем вишем од вндсо нгара л забавс па п.има. СгСбдевање водом такође Јс забелсжсио као проблсм. Срсћом пе пс решнви. Умссто пгто сс Заводу да заштиту здравља у Бупрпји пллћаЈу нс Јсфтипс анализс поле, учпн >••.001171110 би било иоставити хлори натор п одржавањс њнхово, <пто се V аналнзп п предлажс. Прсдссднпштпо ССРН у потпупости Јс прпгезтнло налаз гшспсктора, и њсгове прсдлогс, уз обавсзпвањс да свк одговорнп у оквнру своЈнх скага заложс да тсрпторгјалпа кон ИТРЕШ ПР8ШВА У потош Двс стотпнс годнна од рођсња Вука Стсфаповића Караппћа, човска блиставог ума н „оца” српског Јсзика, достојно сс обслежава п у нашој срсдани, закључспо јс иа ссдшод« Одбора за обслсжавањс Вуковог Јубнлсја коЈа јс одржана 27. августа. До сада Јс у свпм школскнм срсдппама, на прнгодан начин обслсжси јубнлсЈ, а у СрпскоЈ фабршш стакла јс оргаппзовапо и поссбно прсдавање о Вуку и њсговом дслу. Иначс, свс мапифсстацпјс које су органнзовапс и којс ће уследити су под окриље.м Општпнскс копфсренцнје ССРН, а реализаторк су порсд школа, радппх оргшшзациЈа, Бнблнотска, СИЗ образовања п културе, Књпжсвни клуб, -Књнжсвна омладнна . . . Цсптрална маннфсстацпЈа оргапнзоваћс сс 11, нопсмбра у Поточцу, у шноли која носп Вуково пмс, а тада ћс бвти прсдстављспа п кљпга „Водс ветрогвте’’. Помсмута кљига јс збиркр народних умотво рипа пз ширс околипе Параћина, коју Јс за пттампу припремио Мирослав ДпмитрпЈевнћ. Искрс пародног духа ДпмитриЈсвић Јс са бројнпм сарадншшма бслсжно дуги низ голипа да бп Јс прсточпо у најле* »ши спомсник Вуковом лслу, а у графичкој опрсмн Слоболана Штстића, врсног графичара п слнкара из Свстозарсса. М. II. И ОВЕ ГОДИНЕ Кредитирање уџбеника Оппггинска канференциЈа ССРН је заједно са Всћем савезћ синднката наше општнне покрсиула нницнјатнву да се овс године уџбенпцп за учсннке иабављаЈу на тај начнн што би их родитсљп плаћвли у трл Једнаке ратс. ИнипнЈ(атпва је добра н прнхватљива, алп по речима МИЛУТИНА АЛЕКСИћА, секрстара СИЗ-а основног образовања и раиијих година бпло је покушаја да сс на оваЈ начин набавллју уџбснпцн, али углавном није бпло иптсрссовања. Родитсљп су за своЈу дсцу раднЈс одмах нз- .мирнвалк обавезс. Мећутим, та могућност јс остављепа школским задруга.<4> коЈс могу да својим учсницима књигс и школски прибор омогућују уз одложсно ллаћање. М. Ж. фузијп у организовппости нс попримп псћс размере од аадашњнх. Јс д!пп< пут јс смањење прплнпа ћака у град п равномерлпја расподела у сеоскпм школама. На свим нивопма образоважч, по рсл обсзбсђивања стручпог паставио1 кшдра, обезбеђиваћс сс н стручњаци другпх профпла, кој.ч би помог лп унапређпвању наставс. Закључии ССРН даље обавсзуЈу школс на рационалннЈс корншћсњс простора п срсдстава, наравно уз поштовдњс псдагошкнх принпипз, М. Миленкоонћ У БУСИЛОВЦУ ОД ЈУЧЕ У НОВУ ГОДИНУ У НОВОЈ школи Учсници Основпе школс „Бранко Крсмаповнћ” у Сикириин, у истуреном одељсњу у Бусиловцу иову школску 1987/88. годину почсли су у »овоизграђсној школскоЈ зградн у којоЈ су нм обсзбсђсни сви услов» за саврсмсно извоћсњс наставс. Нова школска зграда јс грађсна срсдствима меспог самодоприноса мсштана Бусиловца, срсдствим/ Самоуправис пнтсрссне заједпицс осповног обрпзовања п културс као и уз помоћ нашс друштвсно-полптнчкс зајсдннцс односно општинс. V току радова на изградњн новс школске зграде омладина и мсштанн Буснловца нзвсли су инз добровољних раднпх акциЈа, АкциЈс су извођсие на урсђсњу платоа нспрсд школс п платоа испрсд споменика „Момчила Поповића Озрсна” као и ма озслсњавању школског дворишта. Такођс добровољним радннм акцпЈама изграђсп јс полигоп за малс спортовс, коЈн ћс служити како учсницима тако и омладини Бусиловца. Пова школска зграда како нам јс рскао дпрсктор школе Слободап Миловановић располаже са 750 квадрата корнспс површпнс, а ту су укључсна два кабинста са припремним одељсњпмја, пст учконлцс, јсдна библпатска п јсдна мсднј тска. Бачка кухнња бнћс смсштсна у старој школ— скоЈ зградн. НамсштаЈ јс обсзбсђен за свс просторпјс и обезбсднли смо и саврсмена учнла за реализацнју наставс у нзносу од милнјарду нпо старнх динара. д. Г. ДРУГИ УПИСНИ РОК ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ ЈОШ ТРАЈЕ ТРАЖЕ СЕ СТАКЛАРЦИ И ТЕКСТИЛЦИ Пише: Софија Ракић Милојковић Располагање и расположење. Значења ових две1у речп врло сч сродна, алн сч се ипак толико удаљила да о њи.ма треба водити рачуна. Располагање значи да неко располажс чиме, па се каже: располагање имовином. новцем. имање.м. приходима, кућом, наследством и сл. Тако ће се рећи и: Стављам Вам се на располагање. Ја сам Вам на располагању, Моја ме дужност ста вља зе.мљи на располагање. У сви.м ови.м примерима садржано је основно. значење: неконечим или неким располаже, рукује,, управља; свуда је присутно материјално зна чење самог пред.мета којим сс располаже. Расположење значп душевно стањс, а како оно може бити различито, уз ту рсч долазе разнс одредбе: су.морно, всдро, рћаво, добро расположење и сл. Каже се да је неко расположен. тј. пријатно је расп°ложен, где и сама та реч носи одредђено значење лрнјатно, добро — друштвено стање, Пита се: Какво је његово расположење? И поред овако потпуно одвојених значења ових днсју речи јавља се мешање смисла и упог ребе. Тако није правилно: Њега оу ставилп иа расположење судпји Јанковићу. Био им је шест месецп на расположењу и иису га се сетилп. ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА У Средњошколском цснтру добнли смо обавештење да нису сва местд за средњошколце попуњспа. Стак ларска зашгмања, као н обичко нс буде ннтсрссовање основаца и тсшко да ће се >Лаћи тражснн броЈ срсдњошколаца ове струке. ТЈакођс нма мсста за упис Још Јс дног целог одсљења тскстилнс стру НОВЕ КЊИГЕ ДШРИЈУ1И ПОТРАГЕ ЗА СОПСТВОМ ке, а квко нас Је обавсстно днректор, Милорад Милошсвић н у оста.тим струка.ма има места. Мећутнм, тачна кнформацнЈа д,шта и ко лнко'' можс се добнтн Јсдико на лицу меспа, Јер сс ситуацнја нз цана у дан мсња. У питању су испнснвања, напуштања и промсна оп редељења срсдњошколаца. По предвнћањнма ово ћс траЈати до 10. ссп тембра. м. м. РАДОМИР РАЈКОВИК јс песник констаитних темнтских опредељења н књижевнс форме. Рођсн је 1940. у Бсограду. Двпломирао па академиЈи за позориште, филм, радио и телевизнју. Пише посзију, лрозу и књшкевну критику. Обј;<- иио је осам песничких кљига. Песмс су му нрсвођснс >га пољскл, мађарскл, румунски, шпанскн, енглески, словеначки н максдонски Јсзик. СвоЈом последњом пссничком књи гом „ЦНКЛУСИ’’, Рајковић Је наставио онај књнжевмо-крнтичкн контекст за коЈв Је иисање прс свсга трагањс за властнтим идснтитетом. Члтав Један упутрашњн свет у делирнјуму потраге за сопством, вспуњен фнЈушсиа ветра н звездакнм талогом, затворсн је међу странлце ове књнгс. Живот Јс псгде .лзван”, иза ммогобројнкх стаклених врата која ограничлвају простор промпчу сспкс, одатлс у свет •мте проднру слаповп разнобоЈнс свстлости н доприиосс осеђ.-.њу егзагстспцвЈалне Језе. У свим Рајковићевкм песмама чнтаоцу Је предочсн Једпн помало хаотичан п нсстваран, а опет, на сасвлм ррзгопетан пачпн, свакоднсвни свст. После сиакс мислн коЈа Је понскад само импулс разу ма, жудњс, сграха, стрепље), јавља се нова мисао, нови импулс, читалСш као да Је са сгнх страна поплављен исповешћу песнмчкс душе. Управо из тог днректног суочавања са самнм собом настала Је и ова књмга-впшеслоЈпа и разиоврсн1з, Језички савршепа в флундна. Песннчга актпвност Је „субверЗНВНа 81ГП1ВН0СТ која довол> у питање све што се издаЈе за природпо и вечмо”, и таЈ песнпчки стаи провлачн се кроз пслу књпгу обезбеђуЈућн ЈоЈ неопходно Јслпнство. Аутор заиста верујс у мзгичну снагу поезнје и рсчи, у стпарност рсфлектовану кроз прпзму илливидушпшх и субјектнвнпх огледала: „Заклоњеп сам, а рсч ће оборитн н последње дрво; далехо време блнже нам Је. Док се љутнм на ветср слика сс мења.” Порсд „Циклуса’’, треба пстаћи Још једну Р,аЈкош>ћеву књигу „ОДБРАНА”, коЈа се поЈавила у еднцпЈи „ДрпгоЈло Дудић” Бсоградског издавачког-графичког завода. Спсцифичност ове књпге лежп у њсноЈ тематскоЈ различнтостн („Од брана” Је збирка родољубпвих псаама), али нам управо опа показуЈс како се и разнородии мотиси могу доживљавати на пачин коЈл ће аутора чнннти самосвоЈним и увек препознатљивнм. Пст циклуса -цслина садрже свс битнс карактеристике Рајковпћевс поезиЈе. II заиста, његов особен Језик, метафоричан н гибак, вешто нзбалан сиран н до крајњих могућности нспуњси сруптивним песпнчшш набојсм. бнтаи је разлог којн овог аутора Ч1П1И значајним српскмм песнпком. Зораиа Рашић ПОЗОРИШТЕ „ПАКЛЕНА ПОМОРАНЏА“ Глумачки аисамбл Градског аматерског позоришта након лспкс паузе поново се прихвап>о послс. На стављено Је са пробама „Паклснс г.оморанис”, а у рсжиЈи Пслада Урошевића, коЈи Јс овдашњнм гледасцжиа познат по прсдстави , Радни цц, сељаци н поштена 1штслкгенш1 ја”. Иначе, у овој предстаг.н, своЈе глумачкс задатке добили су и чла пови Омгпдпнске сиенс. ПремиЈера се плаиира за „Октобарске сусрсте*'. Мнленце Илић Наша штампа нма чланке, али иема кичму. Зоран Спасоспћ
2. СЕПТЕМБАР 1987. оглдси ПРЕ80ДИ I । н СВАШТДРД Са децом другује: Анђелка Аранђеловић • БРОЈ 342 Драга дсцо, срећан вам полазак у школу. Од оеог броја почињемо да исписујемо схранмце наше СВАШТАРЕ, песмама, цртежима, шалама, ребусима, и свим другим творевинама дечјс маште. Расгитс и маштајтс. Машта је најправеднији судија. Рсците својим наставници.ма да ваше најбол>е радове пошаљу у ваш лист „14 дана”. Од данас у свако.м броју имамо и наградна питања. А награде су књиге и играчке из ИТ „Б. Крсмановић” из Параћина, Ако имате бољу идсју за „Сваштару" пи шите нам. ПРВ^ СЕЛТЕМБАР Септсмбар нас децо зове Хајд' у школу — бриге нове. Ствари лаке за прваке, мале ђаке. Септе.мбар сс примакао н V школу долутао. Ево сада бриге јаке за прваке н све ђакс. Радојнца Рајић, V-! „Бранко Крсмановић” Буопловац ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА 13-ТО ОКТОБАРСКУ НАГРАДУ ПРЕДЛАГАТН СШРНО НАЈБОЉЕ • Рок за достављање предлога 20. септембар Као што вам је познато, Скупштииа општиве Параћип сваке годнне додељује 13-то октобарске паграде за изузетна достигнућа оргачнзашЈЈа удруженог рада и других самоуправних организашца, заједннца и појединаца а V складу са Одлуком о установл>ењу 13-то октобарске награде. Позивамо вас да V складу са одредбама Одлуке, уколико сматрате потребним истакните кандидатурА/ организацнја или поједннаца за доделу овог изузетно признања. Образложсне и документоване иредлоге треба доставитн Компснјн за доделу 13-то окгобарских награда Скупштине општпне Параћин, најкасипЈс до 20 септембра тскуће године. која је овлашћена да врши селскцијг пред* ложехшх каидпдата јер је фоид паграда ограпичен. Уз иредлог трсба доставпти и детал.но образложсњс 2. Редовпо извршавањс обавсза прсма пословннм партнсрима. 3. Да организацпја удружеиог рзда није бнла у ситуацији (за перпод од трп годинс) да нсплаћује зајемчсне личне дохоткс. 4. Да за органнзацнју удруженог рада постоји опште уверење и позитнвна оцсна о развијеносгн самоуправнпх односа и да V том смислу није било негативннх оцена од стране друштвено-политичких организација. 5. Да је знатно модернизовано и унаиређено пословање — посебно гехнолошкн процес производње. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЕЛУ 13-то ОКТОБАРСКИХ НЛГРАДА 6. Да је постигиуто знатније увсћање обнма и квалптета производа. I. За организације удружсног рада, самоуправне нптерссне заЈедштцс н друге самоуправне организације и за|едннце. 1. Задовољавајући п изузетно позитпвни резултатп попослолања најмање за пернод од грн годпнс уиазад. 7. Да је укоредо са модсрнизаци|ом и осавремењивањем производног процсса дошло до повсћања броја запослених, одиес1Јр смањења броја запослешгх у раднпм организацпја ма др^шгвеинх делагиости. 8. Да извршила јс органпзација удруженог рада благовремено роализацију обавсза из ЗУР-а и других прописа. МЕ Да ли срис сме ла заболн и да изазове плач н туту кад један дечкс кош те волн Познв теннсернма 9. Да перпод. илта угврђсну пронзводну оријентацију за дужн 10. Да има на одговарајућн начип правнлап однос прсма општнм н заједннчкнм потребама општннс у смислу унапређсња прнврсдног и лруштвеног развоја, случајно Ана Ана Ана А ;а заволн другтСнлвана Мптровнћ.I. VII I Општински стонотсниски Савез Параћин позива стонотеннскс клубове, секцијс у Месним заједницама све града и села. основне школс, радне органпзације ла сс укд>учс V стомотеннско такмичење за такмичарску 1987/88. годину. Поред постојеће Општпнске лиге формираће се и друга 11. Оцсна положаја у оквиру делатвостц — групацпја нд ширсм подручј^ (зависно од всличина и значаја органпзацнјс удруженог рада). општинска лига. Цпл> је да се V стонотениском спорту II За поједннце Ерпх Фриед: ЧИСТУНАЦ Ја још пншта шјсзм украо што зпачп да сам понгтенлк. н Још нп јсдно дстс ннсам ооога.т>ио што зпачи аа ннсам днсљак н још ни Јсднот мушкерца ннсам кастрпрао што значн да са.м добричина н још пи |едну:ксну1П!са.и спловао ипо значн да сам нежжн и Још нн јсдну жену писам сп.товао 1лто значи дз са.м бсзоиасан шкпм још био пи у лузницн игго значи да сам нор?.1а.1аи п |ош писам мртпз што значи да сам жио Алн Још ннштз о,т сбог аапгота нисам и.мао с иемачког Никола Б. Цветковић ЕК1Х РК1ЕВ, вемачки песнпк, јеврс1склг порекла. који живп у Лондону. Роћеп је 1921. годнне у Бечу, после , прикључења" Аустрпје 1938 бежи у Епглеску. Од 1946. слободап писац. Прсводи се е!.«глеског, ?.-ебрејског и грчког (Шекспнра. Дулан Тхо мас, Т. С. Елиот, Сулвиа Пла 1х и др.) Добитт.-ик је награле Прих Интерпатионале дес Едитсурес 1977 78. ц Лптсратурне награде града Бре мена 1983. воли воли воли цвеће да бере. да се игра. ластих. волим Ану. Јслсна Димитријсвић 1-2 ОШ ,.М. П. Озрсн” Историја — Псргшс, шта Је то историја? — То је прсдвиђање уназад. Географија — Зашта се вода пајвише корнстн, Перице? — За прављење окена. учнтељице. Матерњи језпк — Који се глагол мења V свнм временима? — Глзгол — волети. П^ТАЛИЦЕ ЗА СКИТАЛИЦЕ 1. Шта се ссрвира, а никад се не једе? (Тениска лопта) 2. Ко1и 1е наЈлакши начин да се удвостручи новац? (Да се пресавиЈе) 3. Шта 1с вслики димњак рекао малом? (Сувише си мали да пушиш) 4. Ш:а људождери 1еду кад сг на диЈети? (ПигмеЈе) МОЗГАЛИЦЕ ЗА СВЕЗНАЛНЦЕ локомотивом има А до града Б прегкључи што внше екнпа односно да се што више омладинаца укључи V физичну културу. За једни стонотенискг екнт- потребно је најмањс трп пграча односно од пет пграча. Пријављивањс се може извршити најкасније ло 10. септембра 1987. голине на алресх: Општински стонотенпскп Савез Папаћин. поштански фах 85. Првенство почиње 19. септе.мбра а сви сусретп се играју V Хали спортова. ОПШТИНСКП СТОНОТЕНИСКИ САВЕЗ 1. Степсн постигнутих радних ефеката н допринос уналређивању производњс у радној оргаиизацијп, односно друштвено-политичкој оргапнзацији. 2. Да јс друштвено-полнтички активан (задужсња, члап ство V другим , руштвсно-полптнчкн.м организацијама, повсрсњс). 3. Углсд V средини где живи и ради да је на завидздЈ висипи. МАЛИ ОГЛАСИ 4. Прсдност онима чију кандидатуру подржс друштвено* политичкс организације нли њихови представници. 5. Оцена са становншта броја и структуре предлагача, односно ко 1е све учсствовао у пстицаљу каидндатурс. Продајем хптно новоизграћену кућу због одласка но та У на иностранстно. Непосредпреко пута Супермаркеу Нишкој улицн број 40 Параћпну Информацнјс Продајем органу и појачало маркс ,>Роланд”. Упитн на телефон 552-441. 6. Оцена претходнс активности V соцнјалистичкој из градњи 7. Оцепа политичке прошлости кандидата. 554-587. лнцу места н телефон Продаје.м кућу у ку” — новоградња. на телефон 554-425. ,>ГлоцаУпитати Једнособан комфоран стан у строгом центру Параћина са парннм грејањем (Бакаруша) V спрат). Мсњам за већи. Понудс на телефон 552-894, после 14 часова и 556-543 до 15 часова. Продајем кућу од 75 квадрата н 5 арн плаца, улица Војводе Степе 33. Телефон 551-987 или код адвоката Слободана Драгутиновића. Продајем кућу, новоградња у Главици, Стојан Мптић, Главнца. Продајем трактор ИМТ — 553, 2230 радних сати. Цсна ло договору. Стојап Радуловић, Доња Мутннца. Продајем повољно ,>Шкоду” 1973. годиштс. Телефон 552.057. Купујем половни плуг ИМТ-755, једнобраздни. Телефон 553-982. Оглашавам неважећом аутобуска карта на релацијп Параћин. Поточац издата у СФС на име Радивоја летића из Поточца. Оглашавам неважећом сечну аутобуску карту Ми ме на релацнјн Параћин — Својново издата у Штофари на нме Снежане Марковић. 8. ња ол и. — са Оцсна предлога са становишта досадашњих признастрапс других организацпја и органа. Област лелатности нз ко1е 1е предложенн кандндат аспекта воћсња рачуна о правнлној заступљсностп свих дслатности. ГТН МЕМОРИАМ У недел.у 6. 9. 1987. године навршава се година лапа од како заувек изгубпсмо нашег лремилог сина и брата ДРАГАНА МИЛЕТИЋА уч. 4 разреда ОШ „Р. Домановић' ГОДИШЊИ ПОМЕН нашем никад прежаљенолг сину одржаћемо б. септембра у 14 сати на гробљу у Рашевици. прешао свакч в;г (одговор 720 км) Професор, момак, тражи стан — собу са употребом купатнла. Понуде на услужни телефон 553-488. Продајем котао за етажно грејање на чврсто горпво ЕМО централ 25 — нов. Ин формацнје на тел. 551-067. Вечно ожалошћени: мајка Гордапа. отац Зорап и ссстра Сања ._______ . Воз који заједно са дванаест вагона од града шао је 720 км. Колнко је киломстара гон? НАГРАДНА ЗАГОНЕТКА Ј септембра, на И Г „Б. Крсмановнћ": виоок углед н квалнтет па мећупа родннм сајмовима тако да деда се преврће у пеће представљати проблем 1Н'». псћс пматц разлога да гробу. Одговоре шаљнте до 9. допнспицама са назнаком за бнтн комплет кн.чга нашег књижевног клуба ,.Мирко Бањевић” ц нграчк^ из ИВТКТ „Бранко Крсмаповић” обЈавнћсмо V бро|\ од 16. септембра. Верујем да вам решење ове загонетке --------------------- рубрину СВАШТАРА, а имена 2 срећковића ко1и ће цо* Чиме почиње ноћ, тиме се свршава дан; а чиме свршава дан, тиме почиње ноћ?
ЗЛПИСИ НЕОЧЕКИВАНЕ ПРИЧЕ МОРЕ, МОРЕ... Тог дапа Мика Пстровнћ, ридннк кз нспосрсднс пропзводње, прпмно је плату, повпшпцу ретроактппно и регрсс за голпнњп охмор. Чптаво поподнс јс са женом п двојс дсце обњтазно продавппцс, робнс кућс ... Међутим, задовољство због дсбљс ко ссртс траЈало јс кратко. — Нс п нс! говорно Је Мпка. — Од Дубровипка нема шшгжа лспше. Морс таласн, пссак, мплппа Јсдна. На исбу галсбови. Да глсдаш, па склоппш очп, па опст глсдаш.. . — нлЈе то за пас — умешалм сс маЈка. — Мп смо брс радпнш). — Па шта ако смо радшшп? Да сс впдп да -п мп знамо за морс! — грмсо Јс Мнка Пстровић, радник из нспосрсднс пропзводње. — А зашто пс Хсрцсхпопи? — попово ћс мвјка. Некако сам за п.ега всзана срнсм ... младост ... уф, кад сс сстпм . . . Отац је бно одлу чан: Нс п не. — Татнцс хоћемо Сплит! повикагас утлас дспа. — Куш! Вал.да сс зпа ко овдс ко мандујс. Продавац коЈп Јс свс то слушао сс У разговор: — Изввпптс, нко сс Ја пптам, глз са.м за Макарску. — Вас нпко тпшгга ннЈс пнтао. Има да буде Дубровннк л тачка — од лучно рсчс Мпка. — II, алЈс напишптс рачуп — У рсду .. . сво . .. каса јс та.мо дссно. Послс псколико трспутака Мнка се вратпо и пргжпо продавцу наплаћсни рачун. ,,1е л' у рсду? — Да, да. Ево, изволнтс . . . хгала И ДОВИђСЊЛЧим Јс чстворочлапа породпцп изашла на улипу. огласила сс глава породицс: — Тако, а ти жсно следсћс године купи таЈ твоЈ Хсрцсгнови за кухпњу. Ја хоћу да мп овог лста пад крсвстом влси Дубровинк. Дпвпс ли слпкс. Да гледаш, глсдаш, па да склопиш очп па опст глсдаш ., . лу. г Слободан Петровић ПРИЈАТНО ВЕЧЕ У ПАРАНИНСКОМ СНЕК БАРУ „АС” УСПЕО ШОУ ЈБУ6Е „М0ЉЦД“ Млади Паргћина су просто „жедни" за културио-ззбавни.м догађаЈНма, па оно што пм сс поиуди Једчо ставно „гутаЈу’’, попут л.удл у вс кој пустнњп када наиђу на оазу. Двадссст чстпртс свгустонскс всчсри та оаза, правн мали раЈ под називо.м Сиск Бар „АС", биза јс стсинштс на дссстинс нашпх млађпх и нсшто старнЈпх суграђана. Нс трсба уопштс да будс чудно што Јс тс всчсри градско шеталпштс нскако остало полупразно и што Јс всћина путсва и одрсдншта би;.а усмсрена ка ,гАС’’-у. Разлог Јс било гостовањс комичара п пзврсног гчу мца Мнодрага Лндрпћа, шнроЈ јаг ности миого познатијсг Љубс „Мољ ца". Својим добро познатим орнгиналии.м вицсвима, всшто састав:1.еним парол.нја.ма на актуслна збиван-а у нашоЈ забавној п народио! му зшш. за шалу и с.мсх увек спрсмпн Љуба „.Мо.љац”, олушевно Је свс нрнсутне у лстњој баштм овог Бара. Просто Јс нспсроватно како Литрпћ успсва да своЈпм гсстовима, мнмиком, ппжпм п вишим гласом нзгаи релно комуннцира са п\блнком н на таЈ пачнп обсзбс.ти апсолутпу тишппу, скрсћући при том сву иажн.у гледалаца па ссбс. То могу само мајсторн хумора. гакво умсћс требн поздравнти. Права јс шгста шго оваЈ умстнпк у свом послу ннЈс у довољно мсри искоришћсп па нашој тслсвизијп. Мсђутим, њсгоко врс.мс тск долазн. За сцаку јс похвалу ангажовзп,с пласннка Снек Бара, Славољуба Вељ ковића, ла у иашу срсзину довслс јсдног оваквог глумца. Лспо је то птго се нзшпм Параћннцпмг пружа прил|пла ла бар на >пс1цтак заборавс свс своЈе проблеме п кроз смсх н шалу лровслу |едио нзузстно прн Јвтно всчс. ОстаЈс пам да сс на.имо повим приЈатпнм пзненађсп.пиз и да очскуЈсмо повс занимљпвс лнч ности у иашсм «радг. Драгдн Јосановнћ 2. СИПТЕМБАР 1987. • БРОЈ 342 РОБНА КУБА „БЕОГРАД” СА СВИХ СТРДНД ОГЛЕДАЛО МОДЕРНЕ ТРГОВИНЕ Сто трндесет. радника Робне куће „Београд” у Параћпну, већ седамнаест годнна чине окосницу модернс п успешпе трговине. Када су се појавплп први грађевпнарп, којп су постављалп темеље нај.модернијег продајног здања, многи су вртели главом сумњајући -у успех. Мећутим радници ро бпе куће -.Београд” су пока зали да модерпим прпступом пре.ма потрошачу и шп роким асортиманом роба могу и те како добро да послују. Како данас пзгледа ова трговачка кућа? У оквиру спстема ово јс 25. робна кућа по реду и данас и.ма ПЧЕЛАРСКО ДРУШТВО „ГРЗА” 11 продајнпх јединпца, на којима нудп преко 100 хиљада артикала- такорећп свс од иглс до локо.мотиве. Иначе план продаје за ову годпну нзноси 470 милијарди, а ло краја протеклог шестомссечја реалпзовано је 222 милијарде. Током месеца ова кућа опслужи блпзо 100.000 потрошача, што јс безмало четпрн Параћнна. ВРЕМЕ ЗА ЗАШТИТУ ПЧЕЛА Пчсларско друштво „Грза" Јс у циљу здравствснс заштитс пчс.та почсло са нспоруко.м регреспраннх тс кова за своЈе члапове. Пчсларп члановп друпггва плаћају 50 одсто од цснс лска. Лсковп сс преузпмаЈу у пчсларској продавиицц. Друштво прспоручуЈс п осталпм пчсларн.ма да Јс сада идсално а и краЈњс врс.мс да нзвршс трстнрање сбоЈнх пчсла са нскн.м од прспарата против ВАРООЕ. Истс могу иабакитп у пчсларској продапници. Пчсларско друштво организујс н посету ихтожбс „ПЧЕЛАРСТВО 87” у Бсограду 13. ссптембра. У склопу изложбс бнћс оргаипзоваио и низ крсдавања као н бсрза пчсларског прнбора н пчслињпх пронзвода Пчсларима члановима друштва као п члановнмда њпховнх породица ко ји сс буду приЈавнлн уз поссту мзложбс бнћс органнзоваиа п посета Кући цвсћа. Пријављивзњс до 7. 9. 1987. у пчсларској продаоници. Душан Нпколић И на крају још једна ле па ствар из Робне куће. Ра дници овог нсвелнког, али успешног колсткива, први су „повукли ногу’’ и одобрилп тромесечнс бескаматие кредите и без учешћа, као по.моћ овдашњсм радпи штву прсд јесењс. даис који су богати пздацима. М. II. чмтдоии ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА Без филовања Друже урсдшгчс, Рсдовнн са.м чпталац нашсг и вашсг лнста. Имам свс похвале, а поссбно ми сс сппђа мпогоброЈна сарадња са дописпицима из народа чп.мс су вашс ипфор.мациЈс из првс рукс бсз филопап>а, пгго нс могу да сс похвалс ни всћп листови од нашсг. У доба | брзог жив.мња нико ис обраћа пажљу на културу. I А трсбамо знати да сс по томс само разлпкуЈемо од Ч осталпх жпвих бића да Ш1јс њс иза нас остао би I само пустош, зато што ствара.мр н ралимо ми обо- Е гаћуЈсмо нашу културу. Ваш и паш лист ^рати ства- ■ ралаштво у културн што ми Јс Јако лраго. Мснн п I свима оппма који раде иа културном стпаралаштву I н цснс културу — грубо рсчспо. Дружс урсдничс, У прошлом броју чланак под иасловом Тражс I клуб умстпика другарпиа Свстлана Панпћ Јс на пра- | г.ом путу, алп да ли ћс проћи тлЈ пут впдсћсмо. У ■ Сваком случаЈу пдсја јс изваирсдпа, алп опа остаЈс Е мртпо слово па паппру ако сс ис рсализуЈс. II само- 0 уки у.мстпицн из Планс прндружуЈу сс овоЈ пдсји и К спрсмни су да дају свој допринос иа отварању Клу- I ба у.мстннка у Параћину. О.мср Рајковнћ, самоукп I слнкар из Плане | ТРАЖИЛИ СМО ЈЕФТИНИЈЕ ЗА ВАС „Грза-турист", продашпта ЈУР „Мстал'’ на лагсру нма пслпкп лзбор ксрампчких плочпиа по пзузстно приступачним цснама од 2.800 до 6.700, лппара по квалратном мстру. У овоЈ пролавпнци. која сс иалази у улпци Мошс Пнјадс можсте купптп лавабо коЈн кошта 9.540 п 12.500 лииара, лпвсну каду по цсии од 7.600 п ксрампчкс жар дпњерс коЈс у зависности од прсте к облпка коштају од 5.000 до 10.000 дџшара. Овде се могу купити п тапстс ■:рве класс чпЈа ролна кошта 830 дипара. Поципкованс цспп су на(- ЈсптиннЈс у граду а килогрвм Јс 330 дннара, лок су кладратнс цсви 278 динара по килогра.му. М. Ж. Блнжи еуну сс нолако краЈ С1шгодине -1 иш млш али сс ова суфориЈа око Вука нс стишава. Тс ово у час Вуковог рођсња, тс оно. А ја баш п не видпм пског поссбног повода за толнко слављс. Чак напротнп за свс ово данас што нсваља ја мало крпвн.м лично Вука. Ои је отац ппсмспости а гидитс шта па.м овп ,,11исмснп'’ урадпшс. II сад што Јс најгорс сг.н смо пнсмспн, начптани и учсии. А ко ћс да радн. Да ми пмамо азбуку као киисзн са нско.чико хнљада знакова опда бн лако 31галп ко јс ппсмсп а ко нс. Овако овпх тричавих трндссст знакопа научс и прсдшколскп дсца. Поглсдајтс само ову иашу бирократију (то су свс Вукопн потсмци) каква су онп чуда успсли да испишу са та тридссст знаки. Пук Је бно рстко пис.мсн у врсмену у ко.мс јс ;кивсо па ипак нпјс бно књаз всћ Милош који Је био нспис.мсн. Та традпцнЈа се Још по нсгде код нас провлачи. Алн Јс таЈ иепнсмсии Милош успео да сс усаг.таси са Турцпма и урадн оно што друти ннсу моглм за 5 вскова. Нпјс мсни криво иа Вука што Јс чшао п пксао књигу он Јс од рођсња био оолсшљив па и пнЈе био на нскс тешке послопс, алн мп Јс криво па ову дацпшњу младсж здр&вн п прав|( стасалн за рал а свп бп хтелн у пнсарс. Ето ту опст долазимо по Вуковс , крпвпцс". Лако јс Оити писар са трпдссет словпих знака, ннјс маЈка роднла Јуиака који ћс д,*з измислп азбуку са милпои знакова. Сви бн опда днглн рукс од пискарања н радпли псшто памстнмЈе а то јс баш оно што на.м фалм, Памстан и поипен рад. П у тоЈ оиштоЈ гу квн радних људп нс бн сс ии прнмећниа.ти тих нсколико пнсар-шћа. Опако псшто од Вука нснгго од <шог Стсвс Писара и сто постпдошг пашм лотомцн писари. А од мастпла сс пс можс живети и зато мо| Вучс пскатн Јс богом просто за ово што пам учнни. Можда си тп п имао добрс намсре алн нспадс хто и иаопако Али пошто тс свн славс п јаћу да сс прпдружпм нскд тн Јс алал пм«; јср су овп твоЈн ПОТОМ1П1 у част твога имсна појелн (репрсзснгатпвио) вишс Јагњади нсгп што кинеска азбука нма знакова. Вуку слава а за слављс хвала. Д. Пандуровић БАРОМЕТАР Пнше: Љубиша Милић Иа садашњсм ступњу развоЈа со* цијализ.ма постављам ссби само јсл по, наизглсд судбоносно питап.с: да ли ња.м паролс и данас морају оити тслико оптимнстичкс!? Можта јс нс комс ова дилс.ма с.мсшиа. али да бич вас разувсрио послужићу сс малом хронологијом. па ћстс всдсти да се паролс из 1987. годинс у односу па 1946, споро с.моиионалпо хллдс! Да, баш тако! Ево, па при.мср. јсднс нз 1946. ГОД1ШС која Јс бнла исписана иа плоту који.м Јс мсЈа гим пазиЈа бигц одвоЈсна од цркве. Опа гласн: „Свс за фронт — све за побсду! Илп, „Збијмо густо рсдовс протнв народнпх пепријатеља''! „Да нам живн, жнвн ра.т!" Ако сс споро смоцноиално х.тздс, ондм су барс.м н даиас актуелпс! • « * Како шулљс-лразно и антипатонО1СКИ звучи слогап „Сви на море" 1.ојн сс, разгмс сс, односн симо на оис Југословснс коЈи су сопствсиим станлардо.м О1раи11чспи па Јадјпзи. а нски од њпх н па грчко мор«*, 'док јс бнло Јсфппп|Јс од пашсг. Али, како да отпутуЈу на морз онс којима Јс н прсвоз до ралпог мсс та асгропомскн носкупсо, па спе чсшћс видим своЈс суиародпике како у блпску будућност (на лосао!) крсћу и псшицс ис би ли пт тај иачин уштсдсли нску цркавицу н тркпулн мссару када сс у ихтогу појавс чварци нлк догцћа кавурма! « « • Каква Је крвна слика нашс држа г.пс приврсдс? У иплази.ча нских стручњака коЈн сс могу похвалпти да су талснтопапп за разнпра-шс ппе трагс тпрдп сс да сс у ир-.њрсдном оргапизму повсћава број бслнх крвиих зрнппк. игто је поуздан зпак дн сс у њс.му палазе жаришга од којих Јс инфлацнја јсдно од пзјссћих н како ствари стоЈс, нсугаснвих! Што сс државс тпче, она нам иаи« од пробада у пределу кнчменог сту ба ко.ме због цснтрппсталних тс:књп рспублнка и покраЈпна прсти дефор мисањс кнчмсиог стуба. А кччмснн стуб, уопште, има функцију да њпм став прсд ММФ-ом будс .што сгабил внјн, достојаиствснији, с да ћисмо и даље н.мали малспко право на мо раторијумс, нове крсдитс и мот>акањд која ћс битн услншсна с обзиром да рсдовпо отплаћуЈемо свс сноЈс обавсзс! • * * Но, шалу на страпу, нмамс ми и много вссслијих тсма, као што су па прнмср страппцс моднпх листова и прилози у који.ма из псра пај псћнх спсц||ја.-а1ста можсмо чнташ о модн, урсђсњу стапа, накпту, слабпру сксклузивнпх лсгш1елвшгз, како да сс иаш.м1пн|1 н коЈнм мпри сима да сс намирншс радпнца која радп у црсварској пндустр1|ј|| нре нсго што крснс на прослав,- иа којоЈ ћс лобнти спсциЈ.алпо одлнковл к.с за тридссст годипа всрпост.т ко лектиоу. Слсди рубрнка пснхолога како да нздржнтс радни длн а ла ис пукистс од заеистн гле.ЈаЈући ад .мииистрацпЈу како сс раскпоца 1.т на сопствснпм ЈаЈи.ма за варијабнлу од 120 одсто! Кад пијан прегледа ј Да сс п пнјаном можсте обратнти за по.моћ зву- ј чц мало нсвсроватно али и нспиигто. У то сам сс „Узелн паре и ћуте" „Нсдавно Је потписаи уговор нзмсђу параћннскс поштс н Мссни.х зајсдница Буљаие, Шалудовац н Гор ил Мугница." „Пошта у Параћину планира про шпрсњс постојсћих аутоматскпх тслефонских цснтрала у Бусиловцу и Дрсновцу, као н у Крсжбиипу п Голубовпу. . Када човск чнта ове рсдовс стичс утнсак да нсма куће, улице а камо.111 ссла у око.пши Параћипа коЈе нсма тс.тс(Ј>О11СК11 прикључак. Мо жда Јс тако у селу гле н чобани и- *1ају телефоис, алн Јс сасвим друга слнка у гралу. Наи.мс, у „Врапчан\" (ссвсрни дсо града, порсд пру гс Београд — Ниш) постоје не само домаћппства всћ п читавс улпае бсз тслсфона. Па тако ак«» пматс којим случаЈсм телефоп а станујегс у иентрх’ грала, моћн ћстс да зојсте коЈс год хоћстс ссло нз околннс Параћпна бст обзвра на УД.АЉЕ- )|ОСТ н ЗАБАЧЕНОСТ, алп ннкако исћстс моћи да позовегс нскога из одређсних улнца у МЗ ..Врдпчан^ бсз обзнра што је дессг п\та ближе нсго село Изеор. рсцимо. Алн, нпЈс то свс што брнне становппке улица: Студентска, Железиичка, Врапчапска ... На тра-.псњс попгге л>уди су уплаћпвали одређспи глпос Још В82. године л за сво| новац (којн и 1ш|е тако малп ако уз.мсмо у обзкр инфлапиЈу од 1%2. голннс до да гас) су добијалж сзмо обећа1ка, обе ђања. Наиме, у Јану-ару Н82. годинс свп ОПИ којн нису И.МЈ1ЛН прнкључке лобнлп су папирс са слсдсћом садра;ино.м. „. . . Са Вашом мссном зајсднико.м потписа.ти с.мо уговор о за|сдипчком улагању у градњи мрсже. За бржи развој мрсжс у Вашој Мс с.'ој ?>Једнкци неопходно је да уплатпте 8.160.000. — дппара, ОваЈ пзмос можсте уплатити одјсдном па шалтсру поштс нлн да користнте крсднт „Југобанке". Уз жел>у да у што -скоријс врсмс постапстс паш прстплаттпп; корпстнмо прилнку да Вам по:кс.1н.мо Срг ћну нову 1982. годнну. Колектив „1Г1Т Параћпн" Ол 1Дда јс прогало пст голша а пишта сс 1шЈе урадило. Да су бао наставп.зи л>уднма да чсстнтају Но ву 1983. 1984., . . 1987. Ја разу.мсм да сс дирсктору поште Мпрку Јовановпћу више нсплати да уведс телсфонс мспгганима селп Бусиловиа Јср прикључак коппа 350.000 дпнара, али ако узме липггтрон у рукс лако може да израчу на колико бн сада вредсли тих 8.160 дннар(а. Бсз много рачунања добпја сс цпфра 10 пута већа од почетна пзгледа да Је бар пмфлацпЈа на стра нм опггећенпх станов1шка МЗ ЈВрзп •:ане. Србољуб Жквковић. увсрмо ових авг\стопских дана када са.м са групо.м радника био у РО „Мсднцинскп цситар" у Параћпну за изданањс лскарског уверсња за возачс виљушкара у СФС. Свн прсглсди, оси.м Јсдпог, пшли су да кажсм брзо и бсз чскања. На Јсдап сс морало чскати н то мало вишс. Рачупалп смо стручан те.мио пс.ма журбс Јсј> шта Јс брзо то јс и кусо. Што Јс врс.мс нпшс тскло при краЈу радног времепа почслс су прнче у ходннку: — оваЈ пиЈан прсглсда. Ннс.мо всровалп у то. Рсшнли смо да пропсримо. Ушао Јс Јсдан од радника да пнта можс ли он ■■ убрзо јс био враћси, Осе ћа се мнрнс. Тачна Јс тврдња рсчн. Још мало чскања и ушла јс повсћа група од десстак људи за прсглсд. Послс интсрвспцпјс Др Богдановића сви коЈи су изашлн, изашлн су са ос.мсхом и питањсм шта оваЈ радн да лн јс ои иормалаи. II паша група раднпка завршила Јс таЈ „чудии" прсглсд. Комеитари су билн 1ласни. Ху.мора иа прстск од прстпричагања како Је текао прсглсд. По завршстку целокупног прсглсда вратили смо се поиово па тај нсти шалтср за лекарски извсштај о обављсном преглсду. У мсђуврс.мсну Јсдап од радиика Јс отишао кућп. ОтвараЈу сс докторска врата два пута са рсчп.ма: — стрпитс сс мало, сачскаЈтс. Трсћсг пута када се доктор поЈавио исти рсчс улазитс за прсглсд. — Ми смо докторс прегледани само иам даЈтс књижицс. Павалпо доктор за прсглсд па за преглсд. А гдс ћс.мо за петог? ХаЈде ти упадај у.мссто њсга нсће нншта примстити, навалпше иа менс. Нс рскао сам поштснп ћсмо бпти пако му можсмо подлалпти п тако н бп. Уђошс чстворица заоршишс прсглсд а псто.м пишга пако Јс прсглсдан са групо.м од дссетак људи. Сви са књижицама одошс одмах кући јср да су стајали још ту' ишли би и трсћи пут на прсглсд. Послс свсга опога што смо доживсли рсшили с.мо да напншс.мо нска људи знају да иа вратн.ма при.мариЈуса ДР Младеновића спсцпјалисту неуропсихијатра у Параћину збуњује ова плоча са овзквпм иатписом. Ту бн претрсбало да стоЈи плочица са ознако.м БПФЕ „Др” 1|Н|ачс тсшко оиим онолпким пациЈснтнма коЈн.ма он прспншс тсрапиЈу, Да ствар будс гора п већа тог 5. 08. 1987. годинс била Јс група за возачс коЈпма сс потпнсом и факсимилом даЈс зелсио свстло за управљањс волано.м у јавпом саобраћаЈу. Надлежио, нли његов начелник, требали бн мало да се позабавс овим проблсмом Јср Јс већ бпло доста проблема па одсску нсуропспхијатриЈс. Идсптмчна слика поповила сс и 14. 08. 1987. године са Још Јсдни.м радинком. Иста слика пста прнлнка н чекањс до 15,30 сати. Човску сс нс жури може у ординациЈу мало и да одспава па ћс кући. Нахлежнн не спавајте. Пробудитс сс док Јс врсме Јер касно Јс увек касно. За групу радкика. Жмвомир Живковић, радник СФС ПараТши
ТАбЕЛЕ пана- 9 2. СЕПТЕМБАР 1М7. • БРОЈ 342 СПОРТ ОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА Припрема: Новица Петровић ВОДЕ СТУБИЧАНИ Рсзглтатв првог кола Прве општинске фудоалске лиге: Доња Мгтнипа: Јединство — Напредак (Стубица) 3:5, Ратари: Једлнство — ИСК 1:2, Текија' Раднички — БулуНност 3:3, Сројнпро: Напредак — Хајдгк 0:3. Шавац: Мерава — С.тога 2:2, Главица: Развитак — Слобода 0:з 1 орње Видово: Мораван — Херој 3:1. Резултати другог кола општинске фудбал ске лиге: Доње Видово: Слога — Будућност 3:2, Извор: ИСК — Јединство (Доња Мутница) 3:0. Стубица: Напредак — Раднички 3:1. Еусиловац: Херој — Јединство (Ратари) 2:2 Поточац: Хајдук — Развнтак 2:2, Шавац: ?4орава — Напредак (Својново) 5:2. ТАБЕЛА НАКОН ДРУГОГ КОЛА 1. Напредак Ст 2 2 0 0 8:4 4 2. ИСК 2 2 0 0 5:1 4 3. Моравац 2 2 0 0 6:3 4 4. Морава 2 1 1 0 7:4 3 5. Хајд\п< 2 1 1 0 5:2 3 6. Слога 2 1 1 0 5:4 3 7 Слобола 2 1 0 1 5:3 2 8. Будућност 2 0 1 1 5:6 1 9. Јелинство Р. 2 0 1 1 3:4 1 10. Раднички 2 0 1 1 4:3 1 11. Хсрој 2 0 1 1 3:5 1 12. Развнтак 2 0 1 1 2:5 1 13. Једпнство дм 2 0 0 2 3:8 0 14. Напредак Св 2 0 0 2 2:8 0 ДРУГА ФУДБАЛСКА ЛИГА ОПШТИНЕ ПАРАНИН Резултатн П’рвог кола: Извор: Младост (Горња Мутница) — Врапчане 2:5. Параћин: Петрус — Радник 0:3 Поточац: Јухор — Жслезннчао 3:0. Бошњанс: Борац — Буду ћност (Лсбина) 5:0. Рсзултати другог кола: Крежбинац: Сло бола — Моравац 2:3. Давидовац: Радлик — Борац 3:1. Доња Мхтнина: Жслсзничар — Младост 1:5. Забрега — Полет — Јухор 3:3. ..14 октобар" 3 3 0 0 7:1 т ПЈ\ мадлја 3 ? 1 0 8:2 6 Морама 2 1 0 7:1 5 Слога (К) 3 2 1 0 3:1 5 Ш.%адии 3 2 1 0 6 2 •> Прни паптизан 3 1 2 0 3:2 4 Копаоник 3 2 0 1 4:5 4 Борац 3 2 0 1 3:4 4 Слога (Б) 3 1 1 1 4:4 3 Азбест 3 0 3 0 4:4 3 Полет 3 1 1 1 2:4 3 Таково 3 1 0 2 5:5 2 Ре.монт 3 0 2 1 6’7 2 Полнмл»с 3 0 2 1 4:5 2 Пгна нстолстка 3 0 > 1 4-5 2 Ја»сдкна 3 0 1 2 2:4 1 Трговачки 3 9 1 2 2:4 1 Сиога (П) 3 0 1 2 1:4 1 Златар 3 0 1 2 3:10 1 ИДУНЕ НЕДЕЉЕ: Поли.мље — Прва петолстка. Слога (П) — Азбсст, Таково — Први паотизан, Јагоднна — Слога (К/ Златар — Борац, Полет — 14 октобар”. ТАБЕЛА ПРВЕ СРПСКЕ ЛИГЕ ПКВ ЈУМКО 3 3 0 0 6:2 6 ФАП 3 3 0 0 5:1 6 Крнстал 3 2 1 0 2:0 5 Младост 3 2 0 1 8:4 4 БСК 3 2 0 1 6:3 4 Обилнћ 3 2 0 1 7:5 4 Ти.мок 3 2 0 1 2:1 4 Дгбочица 3 1 1 1 4:1 3 Зсмгн 3 1 1 1 6:4 3 Бгдгћност 3 1 1 1 4:3 3 Рад. Зорка 3 0 3 0 ?:2 3 Бор 3 1 1 1 1:1 3 Колгбара 3 0 2 1 0:4 2 ИЕК Рудар 3 0 1 2 0:2 1 Шумалнја 3 0 1 2 2:6 1 Јслннство 3 0 1 2 1:5 1 Чгкарички 3 0 1 2 1:8 1 СинБелић 3 0 0 3 2:8 0 ИДУКЕ НЕДЕЉЕ: Кристал — Бар. Сипђелић — ИЕК Ргдар, БСК — Тимок, Будућностн — ФАП, Дубочнца — Младост Тединство -• Чукарнчки Зе.мгн — Колгбаоа (сгбота). Шгмадија — ПКВ Јгмко, Ра тнмчки Зорка — Обитнћ СЛАБ БИЛАНС „ЗЕЛЕНИХ" Слаб Онланс у првс двс уинипше Једлнство је докекле ублажило иеплашграним бодоч у мечу са Колу Оаром, До душс ни Лхваревчано мису миого услегшшји н* стдрту ово> првенстм алп понајвише 9*х*ал>ују ћи, овога пута бравурознкм лбрака ш Чедомира Богосављевић.ч, са гостовања .зелени" се враћају сц једиим бодом. ПАДОБРАНСТВО ДРУГА У ЈУГОСААВИЈИ Претпрошле недеље- на спортском аеродрому крај Никшиђа, одржано је падобранско првепство Југославије. Наша представннпа- Светлана Симић, нажалост није успела да поновп прошлогодЈппњи успех, када је бнла најбоља југословенска палобранка. Светлана Симиђ, је у генералном пла сману освојила друго место и морала је да се задовољи титулом вицешампиона Југославије. Било је много шуем на гоз Богосиљевића, јер се утлхвдом игра ло.нв полвнни ГОСП1ЈУ а.ш непрепиз 1ш Лазаревчанп и готман глјн је имао свој дан учинпли су дд мрежа остане нетакнута. Јунак утакмиие у Лвзаревпу био Је и трагнчар претхотног сусрега у Параћпну. Отувек кезгодпа екипа Г1КВ ,ЈУМКО'* у нелепој’ уикмими сжжладал* је „зелеке” мннк\.алио са 2:!. Го.тови су палп посте грубпх греклака озбраме. а на душу Ксчосгжљевнћа може се стааитп побело ПОСКИ поготак госткју. „Дубннска лопта" премлплж је дуг пуг од цен тра до шеснаест?г*иа Једипствп и кад се очекпаа-чт снгурна нитервенцлја пскусног голмана, лопта му је \;екла за мадо што је'пскорнсгпо наг.адач ЈУ.МКА пребацно шгнклох: Богосап.гевч1<\ и ушетао се у небра СТОНИ ТЕНИС МАЈА И МИРОСААВ ПРВАЦИ РЕГИОНА Првенство Региона Шу.мади је и Поморавља у гађању .малокалибарском пушком (3X20) одржано је 23. августа на град ско.м стрелишту у Ћуприји. Парађин јс наступио са четлри сениора из СД „М. Илмћ Куља" из Српскс фабрике ста кла и једиом јуниорком из СД ИТ ..Бранко Крсмановић" из Штофаре. Маја Собек Јс јсијј једном ижазала да је најбољн јуниор ка испуниоши квалификациону норму за првенство Србије и освојивши прво место. Мирослав Тешић, јс такође најбољи у Региону, а Зоран Милојковић такоће је. испунио норму за првенство Србије. Станко Здравковић ДОБРА ИГРА КРАЈ СТАКЛАРЕ СФС — БОРАЦ: ЈАГОДИНА 1:0 ■ Борац: С. Магић, Златановић, Скенџић, внћ, Николић (Јевтић), Марковнћ, Стевнћ (Љ. | внћ), А. Матић, Дулић, Псливановнћ, Удковнћ. Стрелац: Стефановнћ у 20 лшиуту. V иеома доброј и занпл<љиио| и|- ри коЈа је задовол>ила рекоплин броЈ гледилаца краЈ Стак.гаре. СТС — Борац је освпјно иове болопе и доказао да на сво.м терсну мо;ке победмти спаког протноника. Нарочито је бнло прво полувре- •?с занн.мљиво са пуно обосхрампх ■акцнЈа и шанск прсд јсдним п нред другнм голом. Већ у друго] минути Пелкжаповнћ Јс упутио оштар ударац пре.\<а голу Јагодине алп је голмаи гостију Савпћ мзвапредно одбрапио, а у 15 минути Ускоппћ шутнра греко гола. У 20 минути воћсгво до.маћљх и велнка цздост навпјача. АкппЈа ја потекла преко леве стране од Пелквановпћа коЈн Је проследно до КАРАТ6 Нешност иоја ломи ности Данас кад џудо, карате, анккда н остале бори.сачкс псштиие ухи<ваЈу све већу популарност меБу женсккм колом у свету, у нашгм |рлду то ниЈс случаЈе КК „Црпнца ' броЈи око 150 чланона од тога само око 20 десојака што 1с веома млло у одпосу на мушкарцс. Жквнмо у времеиу у коме нгзка мо са коЈс страке нам претл оп.тсносг. Бројнп кзфићи, дкско-клубо вн, флнпери, шпле прквлаче пажи»у омладпнс и пионира НС1О спортски да носећгЈу трснин1с б-дрклачких вештнка. Зато сс мо*1Мо уплгатп заппо девоЈке нс кормсге ц* могућ ност коЈм нм се пружж да г.осећују трскинге клратса, када су нра.а КК '.Црннца'' н.има шнроч огвореиа. Јсдан од Јрзлога што в.ткдм миш- .хсље ла жснском полу пиЈе месго мсћу караткстимв, да је то груб и напоран спорт на.мењсн за снажнијс (мушкарце). Тврдпм да Јс то миш лење баиалко и нетачно. (Г0) Усковића а овај до Ае Матића ко*и несевично додаје до Стефаиовчђ* којн нсодбран>пво туче у десми доСтефано- њн угао вео.ма доброг голмала СаМилоше- внћа. Нсгп нграч је просустно Још 2 до 3 шансе, олн ср због брзоплето стн пропале. Гостп су у 35 влпцту преко Велм савл.еввћа моглн ивЈедиачптв алн јс \<атић слтурно ннтсрвспвсао. V 40 мннуту Усковпћ улазн у шеснаесте П»п гостнЈу и набачену лопту са лсве стране прнма на грудв жлн са пет до шест мстара шут«ра пре ко гола. Када су сви очекпва.<л сигуран погодак, а у нстом минуту у контранапалу десно крпло гостију упућуЈе добар ударвц нрел<а голу домаћлх алн ,ДИ*ч*к” скггрно питсрвентгше. Друго полувреме до.маМп тим ,|е почео са нзмењеном тактпко.м и пре лустио средпну терепа прошвижку, да би их контраМапала угро^гавао гол противинка. Центарфор Дулић Је у 47 микуту. шугирао порел гола. * оно што је пропусто у 66 мннхту право је умеђе. Квда Је прн мнвпш лопту код центра Сввнђз. уместо да је шпао на Дрпблмиг в иаднгравањс, к тако Је Још Једна танса пропала, а последау шамсу Је пропустио, Усковић у Ј8 када са днп метра после набачене лопте од Пелпвановнћа, шале поре.т года. Тако Је гол постнгкут у 29 мипути уткамиие остао охзучујућн н но рсд великкх шанси, алл гледаоци су аплаузом наградплп пктера овог ме ча, са ;ке.-ћол< да и у наред!П<м утжк мнца.мп виде добар фудбал и фер сусрете. СудкЈа Марковнћ из Тополс Јс са мањим грепткама водно овај м<ч. Страплшир Зоговић њену мрежу. Језинство имж у свом састиу ,.бо гату клупу” п добар доо жременских пграчв. Цекић је у угкамици са ЈУМКОМ обззриво корнстпо резерве и п>ихову млждост. п ослекио! се на искусие играче, поставјпилп! |<х на пе^ззумна места. То му се| разбпло о главу. па већ пдуће пслеј ле протнв Ко.тубаре пзеео је тнм’ сз „мање годнна" и са њам зжра-1 лно непланирани бод. Једииетво: Богосављевнћ 7, Мк.1енј ковпћ 7, Стевановпћ 7, Урошеаић' 7. Петковић 6. Мн.|пћевлћ 6, ГЦисћ 6. Соко.твић 7. Ву.ткћевић 6, Живковжћ 6г Марчетић 6. Колубара: ВуЈовнћ 6, Ристоввћ 7, ЛимнтрнЈевић 6, ДрагоЈловић 6, Ми лојевић 7, Грчнћ 7, Иванкоааћ 6,1 Кадоваповић 6 (С. Радомновић —), Милетић 6. Бајевић — (Бурћевнћ 6), Иетровпћ 6. Играч угжкмнце: БОГОСАВЉЕВИК (Једпнство). м. м. РЕГИОНАЛНЕ ОСИС V *рло ЈакоЈ коихуреицији девет оппптач' н преко 1.600 такмпчара наша екипа се нзванредно п.тасира ла: у нарсдиом иадметању (вишебоЈ оа четнри днсцнплппе), скппа Дреновца освоЈнла је прво место. У стоном теиису Је прво мссто такоће лрипжло дреиов>аанпма. Атржктжвна и поауларна днсципллнж — надклаче ње коиоппа, прнвукла је као н обич но паЈвишс пажње, а екипа Древов ца нзгубнла Је у самом фитжиу. Мушха екипа Доње Мутнице ? ру комсту је посустжла у самом фнлалу. Исто се догодило н у отбоЈнн ж још некнм од четрнаест снортскњс дкспнплнна овог програма. Висок иласман већег броЈа екшф. зонео је отптнин Параћии треће место у ге нералмом пласману. Републичко првенство одржаће се у Смедерево 19. к 20. селтембра, на коме ће наш Регион прелстав.-к> т* екнпе за народНе нждметаи.а, над атачсње конопца н столн телнс, пд Дреповца. Живота Борђевић тсрени. Нарочнто лсвојкс ће кзабратн так ва мсста за проволе н к.зласкс кс пнтајући сс игр и.м се све можс десети, а опасмостн тшквс орсте су свн.ма на.ма полкате. Заго пркпакницс слабиЈст пола треба што внше Ако и.матс 15. 20 н жише тотинк л сматратс ла Је сувнше <аси-> за упнс к ту грешите. Каратс Је вештмна коЈа важе подЈсднако от 7 пазо 77 годнна жа свс. Наташа Микнћ ОПШТИНСКИ КРОС Поводом осжмдесетцгодншњмце Ср пске фабрнке стаклж биће оргахнзо иано такмичсње у кросу то јест првснстжо отитпне н улична тркж по водом ос.Јобођсња । рада. Стак.Тара Је извппа у сусрсг у >::е;ћи да опу здраву сиортску маннфсстацнју учсшће узму сви без обзира на године сгарости, од иио ннра па до встераиа. У ци;иу што бол>е физкчке октипиосги м.та <и и стариЈи имаЈу Јелинствену прнлпку ла нзгзђу иа терене „7. Јула" крвЈем септембра и олл<ере своЈу физнчку способиост са другима. Ово |е уЈедно и позив свим школв.ма, ра лним оргаинзациЈама, спортским клу бовима и сви.ма коЈи желе да кпсту пе на овом кросу. Пошто су у нашој средини у зкдњоЈ деценхЈи оваквн скупови ретко одржавали због некнх рвзлога, лок су у лругнм општм кама готово обпвеза ово.м пгч.шком корнсност троања у прнроди, за сопствено здржв.ие мн свн добро го знамо. 1ћипа општнна има вслккн број шкир, уЈеднд Је ово и позив и ским наставниипма физнчког ла прнпрсме своЈе учеинке и да у што већем броЈу изађу на Јесењем кро с». Нвш колекткв на че-<у са днректором Хацићем, биће достоЈан ор. |анизатор овлг корнсног такмичења. У следећем броЈу обевестнћемо мс о датуму и пропознцнјаиа кросж. Србж Ннколнћ АКТУЕЛНИ ТРЕНУТАК ПАРАНИНСКОГ РУКОМЕТНОГ КЛУБА „ТЕКСТИЛАЦ” НА КРНЛНМА МЛАДНХ ■ Професор Внаоје Крстић, нови тренер сениорки Од нашег послсдњег рапорта из ре довд Рукометног клуба ,,Текствлац''. ппак се непгто променило. Предвнћањж про«ћесора Алексанлра Мнлиће жкћа, кормплара пионирског х Јунк орског погонж овог- тнма су се обнстпжил. Да подсетнмо, Милићевић Је том приликом ваговестно дж ее размиш.ха о дугороЧиом решењу трснеЦ! прве жеиске скпде. За нопог кормнлара сеиноркн кзабран Је ВидоЈ« Крстић. ннжче професор фи личког васпитжњв у ОсновноЈ игхолн „Стежаи Јаков.вевнћ”. Тиме свакако оЈачан Стручпн штаб „штофараг,1” и створена добра осиова за ЛлнставнЈе резулште параћннског ру комета. Код сжкх селекција у Клубу, вмд лива Је масовна смена геперациЈа. Она Је кпак наЈнзражет |> код прн падттнца легпПег пола. Старнје девОЈ ке ее по.-гако, алн сигурно опраштају од актнвиог бавлења рукометом, иа њнховж меси углавном зжузкма ју ученжце. Међупш, фннанснЈе су и дп.-ће бол нж тачха „Текстилца”. Људи у ово.м Клубу се суочиаЈу са не малнм про блемима. Јер, п\товжња нису баш увек крат |. Штофара Је услбд поз натих твпткоћа смањнлж својж нздвајвња, па се, рецимо, поетавла пм тање како отиутовата у тахо удалсие КЈрЈвве и градом иао ппо Је ПрнЈепоље. Драган Јовановић ИЗ ДРУГОГ УГЛА То требг рошнветн Тж сам, а њжх тнладу. И аж жнчу на тебе. прететж, лут* «*, тж ен крнж. А тж? немоћжж, д» бжлл шта' поприиш, несрећжж, сжм. У 1«ш тренуцима же мвслхш ж* еебе, већ <м њвх, тп-то еж нх рамчжржо, хзневарво, нздае. А, мроваж шр тж... А сжда? „НаЈрадаје бжх Т *•* мњу пронво од СЈЖмоте". Ажж х. Још увек си ту ж слушшп квжжжрт »нхожжх ивждужа, Не, ожо ниЈе сам. Ожо Је раалжост. и то еуровж, алн реалкоет жоЈ* пратж спортпете н ево]етжт|< еиорту. Тахха ее снтуацжЈ* ■ догожил* кв утахмнпи Јелшство ПКВ Јумко. Гледаоцп разочжржп хтром своЈжх љубнмжаа пожелж еу ее ун* рево како смо оивсалж. I К<ко се оевћа снортиетв, чвжев, у тпм тренуцкма? Ово смо пжтжјм поетижли голмжну пвраћжњехвс Зв* дпнетм, заелужвом споргкет, н треиутво једиом од ваЈжсжусзвнјкх пграча у тиму. Чедн Богосжжћвићу. Како свако зато вмж своЈе ав* вгто ово смо питње восташиж њему, зато што Је на некх пчск бпо трагнчар овог мечв. „То ес може опвсатж, ни речкмв жас*жжтв. То треба проћн ■ двжнветж. Хтев сам аам да напустнм терев, Ј«р то. дж нспуспгм допту, ■ тако пржмвм го, ннје мп се десжло еткжд се б«- вам фудбалом. Не анам шт* мж ј« бжло, алв, верујте, внше сам бко неерећан због напјачж, жжго жбог себе". Е. па „драги пубажкум*” м*д нвчкете ,зеленима'* Јф заавжлам, шјте да су н енж жухв, * д« оии баш мс жвле нвЈмшм д* ра* зочарају. Даннјвла Мнлггцћ ТРЧАЊЕ ЧУВАР НАШЕГ ЗДРАВЉА (4) Пуиа плућа ваздуха Пише: Срба Николић Најчешће за ове коЈв жвеу миого младн нжЈснпрније срсдетво дж сл чужжју своЈу снагу јесто трчвм, Јвр су у њемс, хао ншдв ДфУ-а«. доступпа ражномерна, дргга ептерећења хоЈа се могу ре«мша ватн лжко осетитж ■ регслжсатж. Трчањем, се може бажнтн пелв годнне. Трчање — то је умк тренннг иа свеже.м ваздуху, то Је огромна колнчши блжготвориог кисеокнка којж про.тази крож плућж н обогжћује жрв. Трчкм отхрим тжкве фнзичхе могућиост« хо Јнмж ипсмо хи слутнлв. Трвшм вобија конзермтнвне врестие о томе да Је запуштеном ■ ослаб.љжаом оргаанзму погребан мир и огрфтг ченж броЈ покрета. Не мнр, в«В р« зумна актнвност (активност а ■• стж рачка моцнЈа) сжстематсхо ■ *осгепено повећање оптерећеЊ* бргаиазма постепеао јача. НаЈчешће во лази се од помислн шта ће другн рећн. Наше време је време нането сти ^_тн в много лвког угодног живота чему се устручавати првд ■•- чнм вгто иам обезбеђуЈе енгурНосг спсжоЈстжо у нашем здђи-зу. Немојте забориитн ,.Дв само здра во тело све Аиатха постажмм пред њим илвршжва". Пола сата ■ли четрдесет ввт минута дммо коЈе ћете одмЈапг м снортсху ахтнвиоет многоструко ће вам е« вјм ћагк.
ШНОМАШ НАРКОМАНИЈА Пише: Др Душан А. Вељковић ПОЧЕТАК-ТЕШКО ПРЕПОЗНАТЉИВ У ПРБОЈ ФАЗИ врло Је тсшко, ако не м практмадо немогуће. нрспознап. особу коЈа сс дрогпра. Пошто су нвркоманн солн-а рии, обичио кови наркоман у лочетку бесолатно добнва лрогу. По слољнсм нггледу он је Још увек неупад.1И>, а лрогу обнчно улима скриг&Јућн сс од родитеља, другова н познаннка. V почсгку наркомап јс повучен у ссбе, нзбегавк друштво. жкључава се у своју собу (ако Је и.ма), под нзговором да желк да буде сам. Лко нсма споЈу просториЈу бнра забачена меств (шупе, подруме) гдо ће бнти што дал>с од људн, њнховнх заппткнпаља н побеп. Такав паркоман Још увск пде рсдовно у школу, н релатнвно је добар ученлк. Увсчс сс пскрада нз куће н прнкључује се оста лим паркоганима. Врсмсном попушта у учељу, изостаЈе аз ип.е ле н 1.с п.чиршаца на врсмс своје школске обавезе. Његово раз мншлаљс постаЈс успорсно, рсфлсксп отупљеми, па.мћење слабн. Прло чссто јс „отсутан’’ за времс часова, тако дл пе слуша иас тапплка и инјс у стању да поновн оно о чему Је ластавнпк гово >рпо. Почшне да изостаје пз школе. Мења се и њсгов спо.т*нл нз глсд: Идз исурсдно одсвси, не одржава лнчну хлгпЈену, тетовлрз сс по тслу. V то вре.мс мо;кс се вапазитп да га пнтересуЈе нзосс па врста лскова (лскови за смнреље, протлв Паркннсонззс болес тп п слпчпо а повсћапо Је н њсгово ннтересовкње за разне врете сиптслпчкпх лскова исправљпвн.м расгворкма, наЈлон кесама. У и.нховнм пспогима могу се нвћп резни шпрнневи н нгле. бопнце н други прибор за ужпвање дроге. ПОЛНЕ БОЛЕСТИ Пише: Мр Др. Радивоје Томашевић СИФИЛИС СИФИоПС јс вснсрична заразна болест коЈу изазива бледа -сприлста. Као н гонорсјз н снфилнс се преносн днректно сексу алнк.м односоМ. Нссполнс ннфскцнје насгаЈу љубљењем. уједом п другим додприма а паЈвишс прстиЈу руку. Посредио преноше нс Јс ве-Јиз рстко. Могуће Је да се болсст пренесе преко прибо ра за јсло, товлстног прпбора, прнбора за бриЈаље, луле, ннстру мспаза, постсљпне и других прсдмета. За време трутиоће узроч11ЕЦ1. сс .могу прснстн на плод прско плацепте. Инкубацијп снфнлнса тргајс око трв недеље. ИЈсматскч сс сифилнс можс подслитп у трв стаднЈу.ма м латс ;ппи п<р|М>д. ПРЈШ С1ЛДИЈУМ траје приближно 10 недоља од момента ии фснивје. На .мссту ннфскциЈе, наЈчешће па полннм органима, на стаЈс нс!.у!1')еи>е вслншшс зрља сочива до мањсг мсталног нов чкћа. То пспупчење убрзо се распадне н настане рана. Болест се хппм шпрн на суседнс линфпе жлсзде и долазн до отока чипфинх жлсзш. у г.рспонама. СИМБОЛИКА СНОВА Пишс: Зорана Рашић ЛЕТЕЊЕ—СИМБОЛ СЛОБОДЕ ДУХА Јсдап од пајчсшћнх подсвесннх људскнх мотвва у сиовима Јс. рсцими. лет. Всћиња људи понскад сања за летн. То ие нзнс наГц-Јс Јср јс човск одувск повсзпвао лет са слободом, за разлп ку «>д всзаиостн за земљу. стварност н снле теже. V такввтм сно вим.1 обичпо сстимо у авнону. ладамо падобраном, леблнмо у Оплону илп сс јсдноставпо прстварамо у птнцу супротстављаЈу ћп сс зсчљпиоЈ тен;и. ЗмпЈс у сновима сс нс могу уопштсно тумачити. Сходно кон тсксту, могу бити зпак страха нлн ослобађаља, кастрапиЈе нлн ипталиосп!. иарочнто на сексуалном плану. V сваком случаЈу, да бн тумачење снова довело до значаЈнлх „открића’*, потрсбно Је прнлагодитн га себп п свом унутрашн.с.м свету. Сповн откриваЈу вас, стога вв откривате снове. ЛШИН СШИ1Е СНШЕ1ЕН НАДЕЖДА МИХЛЈЛОВИК. ом ладинка: — Мнслим да с.мо раннјс бн.тн бољс снаблевсни. Јср су људп пз другнч гралопа долазнлн кол нас да пвзаре. а сала је сипминЈп обрнчта. Ово тумачим тнме ла због нзвоза нзбор робс ниЈе сслнкн. Добро Је што имн спснн|;> лнзованнх продавнииа, п онс до приносс бољем снабдевању. ПРАВНИН РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА > РАЗБИБРИГА Можда нисше знали Припрема: Миша Гајић ДОБГИЛЛ БОГБЕВИБ, лрушг. ВСНО-ПО.ТНГНЧКН радннк: — Ипраћни |е одувек оно добро снаб.тслен грал, али то не бн могло да се каже за остала массљсна мсста у оПшгини. Нај бо.љн при.мср за то Је Иоповаи. гдс Је снабдсвсност нзуЈСТно ло ■иа. тако ла готово н .ха -<ај.млњу снтннцу морамо да дођсмо у град. Нада Дснчмћ, службеннца: — Добро с.мо снабдевснн ојсћом и обућо.м, то бих нсто рекла и за пнЈацу, али Јс свс осет ннЈе ;•< град нема довољно меса. Га нссташнна се посебно одногн на кпалитепшје месо. нтнут.жце, а н на поЈеднне врсте, као што Је јуисћс и тслсћс месо. м. ж. Пнше: Мирослав Филиповнћ БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ Општ<,нска оргаи||тц'||.. савс за нпва.шда рада у Иардћпну је зруштвсно хуманнтлрп.1 оргач«. зациЈа, тс порсд ос1а.тих правц. члановн корлстс н Оссл1вгну правну помоћ. Орга|.н;.овањсм ове помоћн члановн сч ос::обс<1.>! нн лутања око реализгцнЈ«- своЈих права нз областн нснзнЈскоинвалнЈског н здраг.сгзсиог осн- ■ураља, кас н друпк прлта ксм них 1'з ча1с.1снс '>'.т:>сги. Пд послошгма беснлатие ирав ие помоћн ради ип1.тоиира11н краг.ник, коЈн Је у .•илућиосаи да стручпо обради захтеве илп •с.меним у утствима но-.:огче чла нокнма око ос1пар>:кич.а н,и\<> вих нрава. Норсд тога члиног.и су ос<1о«>ођсни плаћ...1><« »ви\ »слуга но !;1кокнм алвкк.искнм га рифа.ма. Пранна по.моћ у трку гсдишобрадн оз 300 ло 4<М) исех.спнх и усмспнх захтевг.. Кол сказииа и.а поми)ш нн|е .•- 1лс,к>.н> >л је дотичи > лние н ч •». <>ве ор 1апнзани:*:. Трошкокн капцсларнЈског хм:>,''иЈала надаЈу на т«*- рст Орг аии а-шЈс. ИЗ КЊИГЕ СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ РАДОСЛАВА ПРОКИКА НЕСТАЛА СЕЛА Крајина 1380. годпне сс помнље као ДсснјвоЈсво Село као, међно се ло прнлпком омеђнгаља метоха мапастнра ЛешЈа н налазпло се на ушћу Брсстанпчкс рске у Грзу. Данас ссло пс постоЈи. Островцн 1380. годннс се помиње као мсђпо ссло прп <-■•-• -!1,у про шнрсног поссла манаси.рд Лсш Ја — као „островнчга мсђл". Опо ссло 1457. годпке, деспот Лазар Бранкожић да>е <;аод рнзнмчару Радос. цву. Пошго јс било пот турском нлашиу, к.рова ње се прошнруЈе и ча ње«'о*с сестрнже — када се буде ос.тобо днло од турске гли-.тн. . . да су прганизатор|> шаховског првенсгва у МалсзиЈм аа.чолнли Јсдног играча да „у знак великодушиости” нромсаж прсзкме. ОеаЈ учесинк турннра презивао се: МО1ШКАВАЗА ГАМЗЕГЛТХЕЗАН!!! , . дч Јс лнст „СвиЈст’’ бр. 10 из 1921. голппе -збЈпвио Једаи чудан н загонетан натпис. Ево како гласм: „КАТЕ, ГОРИ ЈАГОДИПА!” Јаголина, хвала Богу, пнкал ниЈе горела, ал«1 пјЈочнтаЈте ову рсче>гицу на други иамии. Да, за — добро сте лрочиталп: „КАТЕГОРИЈА ГОДИНЛ”. . . . да Је Један „клнња” из Париза на часу математике, на гч тан.« шги Је круг одговорно: — Круг Је округла линиЈа (*ез \тлова и затворена ла се ие би могло вплетн где почпње! Да бм се наш.та површииа круга. трсба помножнтн средииу са центром!!! Ми каже.мо: браво! А ви? шала нас о^ржала догоВОРНО — Шта је то камила? — Коњ про- |екто?ан на основу самоуправног договора. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 24 Укрштене речп (31) Аутор: вм Миша Гајић — Миг ДВОСТРУНИ АНАГРДМИ: Припрема: Бора Рупнћ Она би ОРАЛА А РАЛО јој и«ају. (рска Лоара) Могу тм ЛАТИНИ тамо и НАЛИТИ али та нећеш пити. (Антили) ПРОСМ&У 7\_ ЛДАЈЛКО шуо ЛИЦГ/ КАКо ? ИМ <Е Г050РИ, ' -ЕрКЈХ А^налисали Камате На динарске штедне улоге од 1. јула 1987. године — по виђењу 7*5 одсто орочено преко 3 месеца 92,0 одсто- орочсно преко 6 месеци 93,0 одсто. орочено преко 12 мссеин 95-0 | ддсто, орочено преко 24 месеца 97,0 одсто. ороче но преко 36 месеци 99.0 рдсто Оее ка.матне сгопс су на снази од 1. јула 1987. Лист Соиијалисгичксг савсза радног еарода општине Параћив Пзди|с. Иентар културу и ивформисање .Параћив" — Параћин Циоекгор: Слаиољуб Обрадивић. Главни и одговорни уредних Мирослав Дими||)И|евић Излавачки савет: Жижп1ив Томић 'прсд сетник! Нала ||»еановиђ Саг1ислав Живковнћ Боривоје Марив ковић Мимчилп Вучконић Јовар Гомиђ Лобрила Ђорђевиђ Мир ча Млаченоппћ Дра:ан Антпђ Гпавмљуб Образовиђ Миросла, Л||мм1ри|гт«ђ Снежана Јонановиђ ц Ми.ливоје Илиђ Урећук г.е' ’ жкниони Киле1и)ум Г1овинари> Милиаа Живковиђ Миодраг Ми • РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 31: смочкпце, ллбертас, нлам, ала, корпа, ед, шарка, а, о, чсрга, ку, сонет ава биро. покраЈац, изостати. ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Србољуб Живковић ЗАШТО СЕ РАСПАО „СПЕЈШАТЛ“ СчеЈсл и-агл „челекиср'' после доста успешних мнсмЈа полегсо јс носледн.м пут 28. Јануара 1986. годкне. Послс 72 сехундс иакои 'старта исстао Је у сксплозиЈи и пламену резервоара. Прва изшчидвји су 1оворнли да Је одмазао споЈ између резсрвоара еа гор>.вом н ракетом. Само 3 медеље послс весрсће могло Је да ее пуЈе. гза отказивања спектакуларпе техцологиЈе стаЈала Је људска грешка!!! Гуководноци НАСЕ, у жељи да по свеку цену иастхве серију до тад бсспрекорно извсдсннх летова прешли су ‘ олаке преко упозоре&а стручљака да Је тс.мпература прениска м с« играи лет. ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК Припрема: Славица Костић Пошарац СИТНИЦЕ ПОМОЋНИЦЕ Пе нрн!ктан мнрис из кухмње лотнснуће Јак мирнс коЈи ее оелсбађа кад» се иа благоЈ аатри у мањоЈ посуди нстопн мало шећера у ираху. Потрсбно Је да шсћер, потамии, а нс н да саго рх. Ако иматс нежку кожу а вода Јет врда, истопнте десетак ко вкм шећерд у тоду за купање. То прнЈа нежноЈ кожм.. леиковнђ и Миливоје Илић. Пословно-тсхнички секрстар.- Славиц* Мигиђ — Пантиђ. Адрсса Рсдакције: Максима Горког ч, Поштанскх <рах38 Телсфон* глзвни п одговорни урслннк (035) 552-352 новинари (035) 553-694. Прептлата годшиња 3.900 динара пдлугодпшља 1 900 динара за иносгрансгво деоструко Жиро — рачун Цевтр« за кудтуру и инфор.мисање 63504 603-1973 кол СЛК Параћин ПЈта* па> ГРО ..Глас" Београд. ВлаЈковићсва 8. телсфон (011) 340 551 Гираж 8.000 прммерака.
МОНСТРУОЗНИ ЗЛОЧПН У КА САРНИ „БРАНКО КРСМАНОВИК” РДФДЛИ У МЛДДОСТ1УГ0СЛД8ИЈЕ Мучкц убијени: Сафет Дудаковнћ- Срћан Симић, Хасим Џанановнћ н Горан Бегнћ • Војник Азиз Кељменди на спавању убио своје другове. Срђана Симића, Горана Бегића, Хаз има Цанановнћа и Сафета Дудаковића • Рафал из аутоматске пушке ранио је још петорицу војника Аидреја Прешерена, Анту Јази ћа, Неџиба Мехмедовића, Хуса Ковачевића и Петра Бекића • Во јник Назиф Хаџовпћ спасао главу искочивши кроз прозор спаваоне и том приликом се повредио ф Убица се дао у бекство да би на Карађорђевом брду сам себи пресудио • Док је уснула и уморна во јска сањала у спаваопи на 1 спрату параћинске Касарне ушуњала се звер у човечпјем облпку и по дојучерашњим друговима из строја просула смртоносне рафале • Били су то пуцњи у Југославију ГОДИНА XIV И БРОЈ 343 ■ 16. СЕПТЕ.МБАР 1987. ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ □ ЦЕНА 150 ДИНАРА ДУБОКО СМО ОЖАЛОШЋЕНИ АЛИ СПРЕМНИЈИ ДА ЈАЧАМО ОДБРАМБЕНУ МОЂ — Са огорчењем прихватамо стварност истине о гнусном злочину који се догодно у нашој касарни и који је почннио албан ски иацноналнста у рани.м јутарњнм часогнма 3. септе.мбра овс годнне. Утолнко на.м теже пада ово злодело, јсдно у нпзу којс већ дуже вре.ме доживл»авамо од контрареволуционарних онага са Косова, чији је нзданак и починилац овог злочина. Тежнну злочина још више оптерећује то што се догодио у низу међунационалних ексцеса, оптерећене политнчке сигуације. Трагичан догаћај у нашој касарни ду- <5око нас је потресао и ожалостио, али нас неће поколебати у наше.м настојању да јачамо одбрамбену моћ наше социјалистичке до.мовине, чпју ударну снагу представља Јутословенска народна армија, као што нас ништа не може и неће поколебати у изградњи и јачању братства и јединства. Милан Панић председник ОК СКС Заувек се опраштају од погшгулих Старсшнне и родбнна на Ко.мс.морацијп ОПРОШТАЈ ОД ПОГИНУЛИХ ВОЈНИКА V ДОМУ ЈНА У НИШУ Н Д4ЉЕ ЋЕМО ГРДДНТН 6РДТСТВ0 Н ЈЕДННСТВО Рафали испаљени прстом осведоченог иепријатеља боат ства и јединства. Тугославије, њених вошика. коиг и данас будно мотре над слободом ове земље, угасили су четири ЗЛОЧИН НЕ СМЕ ДА БУДЕ ПОВОД ЗА НАЦИОНАЛИЗАМ — Мучки, рафалима мржње прекинути су заувек младалачки снови четири воЈни ка. Оии су бнли део младости и Параћина, ла Је разумљиво пгто су бол, туга н сузс ових дана у нашим кућама, фабрикама> школама, на улицама...Разумљива је и осу да коЈа се изражава како гл званичним скуповима, тако и у прнватним разговорнма. Међутим, иеразумљиво Је да нма поЈедннаца коЈи бн желелп да оваЈ алочпн буде повод за дал>е деобе ш националној основи и реваншизам, Јер то Је убнца и жслео. 1 Драган Антић, председник ОК ССРН племетагга живота. а болне оане наиели шесторишт војника. Убица Азиз Кељменди, заследљен мржњом. убио је четири друга: Сафета Дудаковића. Срђава Симића. Горана Бегића, Хазима Џанавовића. На путу поплочано^м мржњом, његови меци зариди су се у теладруговаизјединице: Анту Јежића, Андрију Прешере ЕЛ, Наџипа Мехмедовића, Хусе Ковачевића, Петоа Ђокића, Назифа Аџовића. Дак након убисгва. 4. септембра, у просторијаЈи До.ма ЈНА у Нишу. где је и седиште арМЈПСке области. ко.меморативни скуп. У дворани чстири фотографдјс на видном меоту. Туга се увукла V све људе КО1И налазе меота V дво рани. Ту су родитељи и родбина погинулмх војнзгка. на!- блмжи рањеапк. коти видаГУ оане V Нипжо! војној болмици, отдрешинс, војнпци из касарне Бранко Крс.манрвић, де леганиЈа општине ПараћннЈ' Издаае дубоког саучешђа. између осталихи исказује генеоал пуковнмк. Милан Даљевић, полсекоетап у Савезном секретаријату за народну одб.рану. Говорници лриетупа гснерал —мајор Томислав Биондић по моћник каманданта Нишке арлшоскс обдасти. — Не може се речима Јгсказатл туга и бол коју у ово.м часу прожимају. читаву ооцијалистичку ]угослаш1(у. Није Јсдноставно Ндћи речи одрош таја.рекао је Биондцђ, од онпх које смо волелн, поднзали, учили и веровали у њих и желели им срећну мла дост и будућност. Насилно су угашени животи људи кош су били при кпза ју служења војног рока — У вое.ме када СУ се радовали скором доласку нових дана. Ишчскивали су. налали се и радовали скором загрљају са своји.м Јајдражим. Били су са осећањем сигуоносги и самопоуздања ла ћс имати снагу. вољу и жељу да оотваре многс лланове ко!е су ковали у ггоедасима напорног. али часиог војничког жмвота. У лакима, продсденим у АрмиЈи. нагласио је Биовдић; гготпуно су поихватили сазнан»е да V овом сложеном времену. бременмтом тешким догаћајимд. само војничко-струч (Наставак на 2. страни) САОПШТЕЊЕ САВЕЗГЈОГ СЕКРЕ ТАРИЈАТА ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ О МОНСТРУЗНОМ УБ ИСТВУ У ПАРАНИНУ УБИЦА ПЛАНИРАО ЗЛОЧИН ■ У истражиом поступку, након трагеднје у касарнн у Параћину, а пре.ма саопштењу Савезног секретарнЈата за народну одбрану, су о злочину утврђене следеће чињенице: „1. Вршећи дужност помоћника дежурног у војној пошти 2518 Параћин. ворвпс Кељаквдл Азис 1‘е обио службени ормарукојем је пронашао п узео 10 метака 7.62 мм, којима је напузшо аутоматску пушку иа личном задужењу, а затим ср из стамбеног објекга упутио према касарској стралси. Тамо Те под претњом убиства ол командгсгоа отоаже, десетара Алибашић Ризе, одузео два оквмра о муницијом за аутоматску пушку и с уперенмм оружТем у његова леђа повео га назад ло отамБио је 3. септембар, рано Јутро, тачно 3 сата и 5 минута. У прво ј спаваонинн ра фа.тл су заувек прекннули војничке снове тројице младића, а остали буквално затечени на спавању, незашти ћеш, голоруки потражАли су спас испод кревета и воЈ ничких касета. Остављајући иза себе ужас панику и с.мрт звер коЈа се звала Азиз Кељмендп одЈурила Је у другу спаваоиу и у н»ој наставила крвави пир. Прагцтали су меци калибра 7,62 по поду, плафоиу, лустери.ма, радиЈатору — Кел.мел ди Је ссЈао с.мрт. Корнстећи се окриљсм таме, Кељмеиди се пзвлачи нз Касапне и бежи, у непознатом правцу. Недуго зати.н органпзовапа је потера. — Није ме пробудила пуц њава. Пробудио ме мирис ба рута, сећа се Хусо КовачеБИОГРАФИЈЕ □ Сафст Џемала Дудаковић, рођен 16. априла 1966. у Орахову, СО Босан ска Градишка. По народно | сти Муслиман по зани.мању брапар, 14 дана прс кра ја војске. □ Срђан Петра Симић. Рођсн 1. ссптембра 1967. у Зрењанину. По национално сти Југословсн, по заниман»у студент у пола војног | рока. МЛ-ЦЧ.-Л.Ш. ,.■■ ■■»0.,»» _ ЦЈИ вић, рањен у ногу. Устао са.м и потрчао према вратима. Знам да са.м заплакао. Стајао са.м поред вратл неколико .мннута гледајући призор. Више ниса.м могао, посрглуо сам, а оида мн Је прптрчао једаи друг и стаепо ме у кревет. Ниса.м осећао да сам рањен. Тек кад са.м легао поглсдао са.м у но гу и видео са.м крв како мно го јако тече. Много ме је бо лело. Позвао сам доктора. Дрхтао сам Јср ми Је било хладно, достз мн је крви истекло. V првој спаваони рањен Је АПТЕ ЈАЖНН. — Пробудила ме дстопаци Ја рафала. Пао сам са кренета. Док сам устаЈао палпла су се светла и чули су се пуцњи у другоЈ спасаоии. Устао сам из кревета, нисам беног об!екта. Од крмандира стоаже је путем захтевао ла му кажс гле спава војиик СаФет Дудаковић. пгго Је овај одбио да учшш, Дошавши у зграду наредио је ла се десетап Алибашић удаљи. а он јс ушао у пову спаваоницу. Про нашавши војника Дудаковића на спавању отвооио је ватру и у6јто га. а затим оафалом пуцаћ по осталим војництг\'а убизши воТнике Симић Сођана и Бсгић Горана и ранмвши још лва војника. Одмах затим ушао Те у слелећу спаЛаоницу и несумице пуцао рафаосетио да сам рањен. Почео сам да ходам окренуо се н погледао. Нога ми јс бпла сва крвава. НиЈс ми било ја сно ко може у 3 уре по поно ћи пуцат по људима који спаваЈу. До Ниша ннсам знао ко Је пуцао. — Кељмендија сам виђао само на построЈавању ссћа се ХУСО КОВАЧЕВИН. Баш дан пре трагсдијс узсо је ду пли доручак и кад .му Је САФЕТ скренуо пажњу да ће неко остати без доручкаовај га Је мрко поглсдао и ту се нису пшнта замерили. — Стално је бно сам, каже Петар Бекић за Кељмендија и наводи да је убица у другој спаваони најпре упалир светло а затим пуцао. Потера организована за Ксљмендијем нашла га је у 3 сати па КараБорћсвом брлу, са очигледнпм знацима самоубиства. Гпуспн убнца јс сам себн пресудио. ПОГИНУЛИХ □ Хазим Авде Џанаппвић, рођсн 11. ссптсмбра 1965. у Витезу, по народно сти Муслиман, по занимању бравар, мессц и по да на пре краја војног рока. □ Горан Милана Бегић, рођен 13. дсцембра 1967. у Загрсбу, по националности Хрват, по занимању ауто.ме ханичар, 13 дана до краја војног рока. Три сата после трагеднЈе пред капијом Касарне ..Бран ко Крсмановић” зауставио се ауто.мобнл немачке рсгисгра цпје и пз њега изашао отац Азиза Кељмепдија. Дошао је у посету сину! Посетио Је оне коЈнма је његов сш< пре с^дно. Одвсден је у спаваоне да се суочи са безумљем, а и та.мо где је окончао његов син злочинац. Потрешен ниЈе могао да вози воЈска му је дала возача и пратпоца. Истрага коЈу бш<жљнво воде војни истражнп органи сипт)1«з ће открити мпо ге поједпности овог гнуспог н планирапог злочшта, акта безумља који Је запрепасгио н забринуо све онс коЈи овој земљи желе добро. М. Мнленковић лом. гдс Те убио војника Џенановић Хазима и оанио још два воТкика. Након тога, захваљујући метежу и ноћи. убица Те успео утећи ван круга касарне. ,3а њим је организована потера и око 08.00 сати процађен је мртав на улаљености ол око 1 км ол касарне с очитим знацмма извршеног самоубиствд. 2. Анализиран је поступак органа унутоашње службе и стра!же у касарнЈ«. Реаговање страже је могло бити и дру- (Наставак на 2. страни)
САОПШТЕЊЕ САВЕЗНОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ О МОНСТРУОЗНОМ УБИСТВУ У ПЛРАЕИНУ УБИЦА ППАНИРАО ЗЛОЧИН (Наставак са 1. стране) гачијс. алм се и ни V којој ваоијанти ни(е могло избећи ко вопроллће. с обзиром на испољену решеносг убице. Убпца је сзојс поступке очи то ранпје планлрао. разрадио и V врло кратко.м воемену изаршпо. 3. Јсдиница у којој је служио војнм рок Кељменди Азпс нпје васполагала никаквим подацима који бп о ље-му говорили као болсснику или пак неггријатељски настраљено! ли чностп. Информативни рдзгОј; вори са водапшгма и старсши нама, извршени након злочмна говоое ла је Кељмецди био наизглед повучена личност, донеклс искомплекоиран личним изгледом и прилзгчно нср возних поступака. Повремено ОПРОШТАЈ ОД ПОГИНУЛИХ ВОЈНИКА У ДОМУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ АРМИЈЕ У НИШУ И ДАЉЕ МИО ГРАДНТН БРАТСТВО I ЈЦИПВО ?'-/:' •" ■ ::.: О'’ 10$. и учид^имаљи утицаја на Фор миоањс његове личности. Након комемордтивног скупа из Војис болнице V Нишу, испраћеил су посмртни остаци погинулих војника, по војним поописима. М. И. |‘с реаговао као прзница. на агрешван начзнг. Дружио се углавно.м са својим сународни цима. У два наврата Је лолазио у сукоб с вошиком Дуда: ковић Сафетом. Према здоаветвсном картону. Кељменди ос више пута јављао за лсклрске преглсде, углавном због пробавних смст њи, гларобоље. а једно.м због болова у кичми. НајновиЈе провере на терсну су показалс да Те Ксљмснди Азис прекршајно кажњеа с 15 дана затвора због покушаја бекства у Албанију 1983. године и да ое је V срсдњој г школи и на Факултсту националистички понашао. Изражавао је аверзију поема учсњу сопоко-хрватског јсзика. 4. Утврђивање ггоавих мотива овога злочина. као и других околности под којима је изнелсн остваоиће сс током истраге. Једна од спаваони параћинсксг гарнизона у којој се догодила трагедија војника. ’9'г< 1 сисрал — мајор То.мислдо Биондић говори иа комедгорацији (Наставак са 1. стране) НО, ИДСЈНО-ПОЛИТИЧКИ и психоФизички 1'аки и оспособљени могу бранпти тешко стечспу слободу и нсзависпост својс до.мовине Гснеоал—мајор. То.мислав Биондић. говорсћи о сво?им војницима даље наглашава. — Они ко!и су тако узвишсно стајали под часним заста вама светлих тоадиција наших нарола и наоодности и Армије. отргнути ол нас бсзу.мљем остају у нашим животима и ништа ух нсће олвошти од на ше љубави и поштовања. -------------------------------------Ј__ Безумље и злочин не могу сс бранлти. Ниједан морал у историји доуштва то нс може поавлати. Са њима, иашом децом и војницима паше Народне аРмије. оссћали с.мо снагу и достојанство. Цоносили смо сс са њима и њиховом младошћу. То осећање пећс нас иикада напуститц. Ова јуиачка земља увек ћс рађати своју дсцу храбру и достојанствспу, попосру па тековипе својих прсдака. Иако Јс то тсжак чин, рекао је Биондић. морамо учинити напоре ла он има шта .мање последипа нд укупно стањс ИЗ К01ИХ додззс војници и у цело) земљи, и да даље градимо братство и Јединство. љубав пос.ма Ар.миЈм и одбрани зсмље. Оно што смо ло сала сазнали о починиоцу злочина. о чему је всћ писано у штамци. >с ШЈБСница. оскао <е на коаЈу Биондић. дд се рали о агресивној и конфдиктној особи. која је цре доласка V Армију, била у сукобу са нормамадру штвспог понашања. Изглела ла су пооемећењи напионални односи и национализам срслине глс је починмлац живео ДЕИАЦИЈА МРАБМА НА К0МЕМ8МИН0И №ПУ Делегација Параћина: војннци пз гарннзона ц највиши параћннски фувкционсри на пос слсдњој пошти Дан пакоп печувепог масакра V касарни ..Бранко Крс.ма иовић" на комеморативном ск упу била је и делегација опш типе Параћин. Делегација ко ју су сачињавали Витомжр Иванишевић, председник Скуп штине општине Параћнн, Ми лан Панић, предселник ОК СКС, Драган Антић, председник ОК ССРН изразила је саучешће старешипама и родби ни војнпка који су погипули. Такође су пренели гпушање овлашње средмнс и изразе спремпости радпих људи Параћина да помогпу у сапирању пђслсдипе овог нечувспог злочипа против братства и је динства, против Југославијс. Члапови параћипскс делсгације истог дапа обишли су и рањепс војнике, гдс су се задржали у краћс.м разговору Том приликом пренели су им жеље свих грађапа општине Парлћип за што бржим опоравком и повратком у једипи цу и топле домовс својих родотеља. М. И. ТЕЛЕГРАМ САВЕЗНОМ СЕКРЕТАРУ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ, ДРУГУ БРАНКУ МАМУЛИ Б Е О Г Р А Д Друже адмиралеПоводом незапамћеног злочина над војцицима Југословснске народнб армије у гарнизону Параћин, који представља директне пуцње на Југославију, њепо братство и јединство, симбол мира н независности, друшз вено-политичке организације, Скупштина општинс. о.младина, радни људн и грађаии општпне Пара ћин изражавају своЈу дубоку потиштеност бол и огорчење. ОваЈ трагнчан догађаЈ дубоко нас Је потресао н ожалостио- алн нас неће поколебати у нашем пастоЈан»у ла Јачамо одбрамбену моћ наше социјалистичкс домовине, чију ударну снагу представља Југословенска народна армија, као што нас ншпта не може и неће поколебатн у изградњи и јачању братства и Јединства, народа и народности нашс социјалистичке самоуправне н несврстане Југославије. Непријатељски насртајп на наше братство и јединство и тековине РеволуциЈе само Јачају нашу пепоко лебљиву борбу за пзградњу Титове Југославије, предвођену Савезом комуниста. Параћин 4. ссптембар 1987. год. ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ТЕЛЕГРАМ САУЧЕШНА ПОРОДИЦАМА ПОГИНУЛИХ ВОЈНИКА Поводом изненадне трагичне смрти Вапмг сина, чији је живот прекинут у цвату младости, за време одслужења војног рока у ЈИА, свете обавезе социјалистичког омладинца, грађани Општине Параћин, посеоно ом ладшши са којим се дружио саучествују са Вама у ксизмсриом болу. Тешко нам Је да се помиримо са чињеницом да ууместо да са своЈим сином делите пријатне успомеие и сећања иа наш град. оваЈ гнусни злочаш допри иео да Вам Параћин остане у вечитој тужној успомени Скупштнна општине и друштвено-политичке орга низациЈе оппггине Параћин ______ ___ ТЕЛЕГРАМ САУЧЕШБА ИЗ БРАТСКЕ КРАПИНЕ Н. Р. ВИТОМИРА ИВАНИШЕВИБА ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН Поводом пемилог догаћаЈа у касарнп у нмс Скупштипе општипе Крапина и Друштвено-политичких организација Општине Крапина при.мите изразе искрепог саучешћа од стране братске општннскс Крапнне. ПРЕДСЈЕДНИК Ивап Пролцед дипл. ек Куршуми у зиду спаваоне, који су промашили уснула тела, доказ суровог злочина. 5 11 I Породице и родбина убиЈених на комеморациЈ*и у Нишу. Неизмер-; на бол и достој‘анство. Грађаии Ниша: туга. сузе, бол и огорчење. Погинуле војнике испратило је неколико хиљада грађана. Породице и родбина рањених војника у рззговору са југословенским новинарима.