ПРАЗИМ ПОРУНЕ В® ’’ • |'||11111111111111111111111111|||||||1||||||||||||||||1Н1П111п:иишшимиш11Л111111111>1н = ' 11ш ш н !!п !1 111!!и и ! 1!11!!!11! ! 1!!<!!11111!!!11. 11<111!<!и<|и1ши1!1:11п 1!1 !!п п п 1и п 1 и < и !1 ш п !ш ш ш 1 и 1 и !!« ш и 1 !1 и т 1« 11!ш !и п !и и и 1 и !ш н !и !и и < и п !и п и !!и ш 1 1 и п и « п 1!ш ш н ш « ш < 1 и < 1 < и !! 11и11«1ипи11 ;<|11и111111и1111111Ш11П1111111111111111111Н11И1111Н11ип1111Н1И11Н1111и:11Н11нп<и111111П1111111111111||||П11П1и:11111111пнп11111111111П11111т1111П111п111111111111П1111П1|111111111111^ ЕЕНОТЕКЗ I *Ш<111П1ППИ||111П1111П11111Н11111т111Н111и111П11Н11||1111111П1П1НННИ11111|111111111П1ШИП!И1ИН1ШПППИ1И11П1ШН1НН1и1 ЕКЗ РАДНИМ идаш ИТИТАМО мгавож празник ?1» ||1111П11ПП1И11111ПП1111П1П11ПП1П1111111|11111111П|1|11|1Н1111111П|11П111П11Н11111111||11111111|Ш111|1П11111|1Ш11П1ПП1НН1П111П1|11111 1птш1ш11шшшн11шш1шшшишишш1шш|шшш111шшшшш111ппшш1шшншшш1шшш11шштшш1шшш1ш 1 I Све башрсне увдте |ШГСТОЛМ|/П I I за ваше доиаћинство «1ИЕи1иН1м11Н| I | I I I I | ПРИДРУЖУЈЕМО I I । । I СЕ I = = = = I I I ПРАЗНИЧНИМ I I н 2 = = = I ЧЕСТИТКАМА I |МАЈ| = ? Е Е огаЕШ^аро^шот^Јотогпс^Л1-РАВАСЈЈ^^^^^Ј| | I СВИМ РАДНИМ ЉУЛИМА Н I I ЛОЛВННМ НШ ! I | = = I I 1 = | ВАЗОИН РЖ | = = = = I II = 11шшшшншшшшшшшшш<шшшшш.......... и1адт.ф.111нии1н1ни11п111111пи<н|1|Н11Н11ипп:т|11нн1!<пн|11Н!ИИ1НПН!161<1Шн1пн<ииш111И1и<и11111и11ШЛ = I = = !|||ШШШ111ШШ1111Ш111111ШШШ1111111ШППП11111Ш1ШППИ1ШШ1П1111Ш1П1Ш1ШП«ШШП1Ш1ШПП1Ш1ШШШИ111Н1ШШП1Ш1» |ШШ1ШШ1ШИ<1Ш1ШШШ11ШШ1ШШП1Ш1ШШШ11ШШ1ШШШИЈ1ШШШ11Ш1Ш<НШШШШ1ШШ111ШШШ1Ш11ШШШШПШЦ ;’ 1 =X1 I ГРДШвСИ ВРОКВОДНА РАДНА ОРГАШАША = 1 = ГПРО СРДА^НЕ = = I I ?ШШШШШШШПИШШ<ШППШШШШШШШШ!Ши11ШШШ1Ш111Ш1Ш11Ши1Ш1:||11Ш11Ш1Ш1ШШШШ|Ш!11Ш1Ш1Ш111Ш11!ПШ1ШШ1<Ш1ШШШ1Ш!ШШШШШШ1|Л
Е ПОРУКЕ 29. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 333 ..С Р 2 А’ „ГРЗА УЗ ПРАЗНИЧНЕ ЧЕСТИТКЕ, П03ИВАМ0 ВАС ДА ПОСЕШЕ НАШЕ ОБЈЕКТЕ ЧЕПИТАМО »®одни ИРАЗНИН РАДА
ФУДБАЛСКА ПАНОРАМА Припрема: Новица Петровић ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА 1. КРЕЖБИНАЦ: СЛОБОДА — ЈУХОР 2. Д. МУТНИЦА: ЈЕДИНСТВО — НАПРЕДАК Ст. 3. Д. ВИДОВО: СЛОГА — ЈЕДИНСТВО Р. 4. Г. ВИДОВО: МОРАВАЦ — ШУМАДИЈА 5. ТЕКИЈА: РАДНИЧКИ — ХЕРОЈ 6. ИЗВОР: ИСК — ХАЈДУК 7. ГЛАВИЦА: БУДУБНОСТ — НАПРЕДАК Св. 3:0 2:1 2:4 0:3 2:2 5:1 2:0 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Шумадија 19 12 4 3 67:23 28 2. Раднички 19 10 6 3 40:18 26 3. Будуђност 19 12 2 5 46:28 26 4. ИСК 19 11 3 5 49:28 25 5. Јсдшгство Р. 19 11 3 5 57:38 25 6. Напредак Св. --2 19 11 0 8 46:45 20 7. Јединство ДМ. 19 8 1 10 29:33 17 8. Слога —4 19 9 1 9 39:52 15 9. Напредак Ст. —4 19 8 1 10 39:46 13 10. ЗУХОР 19 6 1 12 37:52 13 11. Слобода 19 5 3 11 36:55 13 12. Хајдук 19 6 2 11 33:47 12 13. Херој 19 5 2 12 31:72 12 14. Моравац 19 3 3 13 29:46 9 Осми по рсду Омладински фудбалски турнир братских и приЈагељских градовз Марибора, Краљсва, Горажда Ппрота н Параћина одржан Јс у Горажду 24., 25. и 26. априла. 1 Прелспи, нама драги, грал порст Дринс Гораждс отворио јс својс срце и прнмио своЈс драгс гостс из брзтских и приЈатељскнх градова, Марнбора, Краљсва Пирота н Пара ћииа. 1 Гостопримство на сваком кораку, ; аружењс младих мз помепутих грааова још Јсдна Јс гаранција да нде |а коЈа Јс потскла прс дссетак годпна ниЈс била узалудна. Има ли ичег лспшсг иего кад сс сретну ста ри приЈатељи кад се нграчп свпх репрезентацпја дружс без обзира НЕДАВНО У ГОРАЖДУ ОДРЖАН ТРАДИЦИОНАЛНИ ТУРНИР „БРАТСТВО И нз постигнуте рсзултате када се на крају V3 срдачан стнсак руку са су зним очнма и уз довиђења до иду ћег турнира чуЈе песма „Друже Тито ми ти се кунсмо”. Уз присуство свих прсдставника друштвено-политичкнх организацијз и великог бро<а навијача Турнпр Је иа градском сталиону отворио Хасио Хаџовнћ прсдссдник Скутпптипс општнпс Гораждс. Уз свечани дефнле учесиика и хп.мну капитеин скипа су подигли заставу на Јарбол. У првоЈ утакмнцн састале су се ренрсзентаниЈе Нараћииа и Краље ва. У всома доброј нгри са доста ша иси на обс стране утакмица је запршсна нсрсшеиим резултатом 0:0. Тск после нзвођења једапаестераца Кра.љевчани су рсзултатом 5:3 побе дпли нашу рспрезситацију. V дру. гој утакмици Горажде п Марнбор су такође пгралн бсз толова да бп Марнборчани бо.тди пзвођењем једанаестерапа доспелн у финалс. После утакмипе првог дсла свн учесници су У поподнсвннм часовима обишлп легендарно ТЈенгапте где су присуствовзли часу псторнЈс У недељу 26. 4. 1987. године у борбн за треће место пашн омладинци су у веома доброј уткамицп савладали домаћина турнира резултатом 2:0 головимж Радошсвића к Симића. У финалноЈ утакмицп Краљсвчапп су савладалн репрезснтацију Мари бора 3:1 п тако по четвртн пут постали прваци на овнм турпирима. Наша рспрсзептација под вођством професоро Богдановића наступила је у саставу: Станковић, По ПРОЛЕБНИ КРОС „ПАРТИЗАНА” БИТЈИКЛОМ ПО ЗДРАВЉЕ Ф пише: РАСПОРЕД УТАКМИЦА ЗА ОПШТИНСКИ КУП ПЕТАК, 1 МАЈ, 1987. ГОД. Трорађе: Параћин, НуприЈ'а, Светозарево, иашло се у зајсдничкој акцији под називом „Бициклом по здравље”. Прошле суботе у 10 часова љубитељи рекреације на два точка на људски погон кремули су у Нуприју, где је одржам и пролеђни крос ретктреативаца. На Ади код Ктуприје, где су калиле победе и такве атлетске звезде: Миодраг Здравковић, Снежана Пајкић, Вера Николић, није важко ко ће бити први, већ истрчати одређеж^ метражу и заслужити значку „Здрав и способан". ЈЕ0ИНСТВО“ повић, Плић, Снмић, Филнповнћ, Бркнћ РаЈнћ, Јанковић, Радошевкћ, Кнесслац н РаЈић. У пгру су улазнлп н Лазнћ, Ап ђелковић, Милојковић и Којнћ. ПЈта рсћк о игрп напппс омладинаца. Нс псдсљено мгапљње свнх учеснпка турннра јсстс да смо пршозхтн нзј бољу игру а нарочито одбрана која јсдино ннје прнмнла ннјсдан гол кз игре на ово.м Турннру. II оваЈ турнир Је показао да имамо всо.ма квалитстне играче алн да рад у клубоппма пнје задовољаваЈућн. Поред очнтог талента го тово код свих нграча, управе клу— бова а нарочито трепсрп мораЈу много вншс да раде па стручнопс-дагошко.м плану. Мграчп од којих се наЈшпие очс кпвало, Кнесслац. Радошсвнћ, Снмнћ и Бркић коЈи жкве у уверењу да су већ постали фудбалски велп канп али од своЈе величине нису показалп готово нпшта на терепу а посебна Је прнча о њиховом попашању взн терена. О томе треба пре свега опи да размислс јср ако каставе са оваквпм понашањсм остаће само велики талептп и нншта више. Радујс чнњсншЈа да су они наЈмлађн показали највпше и ред јс да их ово.м приликом пстакнемо, Пре свих гори Јанковнћ Је показао Хранислав Бокић НЕДИСЦИПЛИНД ИГРАЧА Како првснство Прве општинске лпге улазн у заврпшпцу, то је све нспзвсснпЈе пптањо првака п ко ће да сачува стагус члана ове лгпе. Оваква нснззссност дајо посебпу драж такмпчсња. Међухим, поссбно забриљава поЈава недпсцпплине пграча II раппје је бпло скспеса, ип овако нешто, чпни сс није било. У задње врсме рстко да сс одпгра пско коло првен ства, а да пемамо прекид нске утак мнце због напада на судију. Да играч илп неко другп пападве су дпју за лоше суђењс или навијањс од стране судије за протпвничку страну може да се схватп, алп да се мзврпш напад на судпЈу без раз пога нз чнста мнра п порсд доброг суђсња, то ннје ннко у стању да разуме. То сс управо догодљто на утакзшцн Првв општниско лпге у Крежбипцу између домаће екипе ФК ,гСлободс” п екппс ФК „Јухора” из Поточца. Како пас Је оба« псстпо делегат ове утакмице, Божи новић Топлица, догоднло се следеће: У 75. мипуту, дотле врло добри судија, ГоЈковвћ Градкмир, досудио Јс један фаул за гостуЈућу окппу. Тог тренутка птрач ФК ,Јрхорам, Тодоровпћ Мнодраг, пако Јс досу« 1. ПАРАНИН: ПЕТРУС — НАПРЕДАК Ст. п у 10 час. I 2. ПАРАНИН: ВРАПЧАНЕ — МОРАВАЦ у | 17 час. | 3. ШАВАЦ: МОРАВА - СЛОБОДА у 1. |час. 4 ТРЕШЊЕВИЦА: ШУМАДИЈА — ЈЕДИНСТВО Р, у 17 час. 5. Д. МУТНИЦА: МЛАДОСТ - ЈЕДИНСТВО ДМ. у 17 час. 6. СВОЈНОВО: НАПРЕДАК — БОРАЦ Б. у 17 час. 7. ТЕКИЈА: РАДНИЧКИ — ИСК у 17 час. 8. ПОТОЧАЦ: ’ ЈУХОР - БУДУННОСТ Гл. Гј у 17 час. У Судискн и делсгатскн трошкови падају ЦЈ’ на тсрет домаћиНа а нсплата се врши М преко Савеза. ј.ј | [стштташа | „БОРАЦ” НИЈЕ УСПЕО у РегноиалноЈ лигн Шумаднје и Поморавља ,,Бо раи” јс и у рсванш сусрету поражсн од екипе „Јсдинстпо” из Градац са 5:2, а тиме испустили послед ну шаксу (всроватно за доглсдио време) док не стасају млађи) да сс такмиче у виши ранг Међурегионалну лигу (П Српска лнга), у којој ее такмичили до 1981 године. КОНАЧНА ТАБЕЛА РЕГИОНАЛНЕ ЛНГЕ: 1) „Јсдииство” Градац 16 16 0 = 80:16 = 32 бода 2) „Борац” Параћнн 16 14 2 = 75:24 = 28 3) , Локомотнва” Лапово 16 10 6 = 59:46 = 20 4) „Младост” Кнјсво 16 8 8 “ 55:53 = 16 5) ^.ШумадиЈа” Аранђел. 16 8 8 = 41:56 — 16 6) „Полет” Сењс 16 5 11 = 42:63 = 8 ( 2) 7) „Буљане” Буљане 16 4 12 — 34:67 = 8 8> „Слога” Милатовац 16 4 12 = 31:73 = 5 (— 3) 9) „Партнзап” Партизани 16 3 13 — 45:68 = 5 (— 1) ^ТЕКСТИЛАЦ” ИСКОРИСТИО ШАНСУ: У Мсћуопштннској лиги Репгона „Текстилац” Је у послсдње коло победио ,лНапредак” са 5:0, а у ,А1ајстор1Шп” на неутралном терену н „Станово’' са 5:2, тако да је постао трећи члаи Регионалне лигс из Нашс Општпне. КОНАЧНА ТАБЕЛА МЕБУОШПТИНСКЕ ЛИГЕ 1) „Текстнлац” Параћин 13 11 2 = 63:26 = 22 бода 2) , Станово” Крагујевац 13 10 3 = 56:27 =20 3) , Напредак” Купнновац 12 9 3 - 49:27 = 18 4) ,.Хало 93" Параћнш' 12 5 7 = 41:40 = 10 5) . Слога” Баточина 12 5 7 = 29:37 — 9 (— 1) »,) ,'младост” Гор. Мутн. 12 2 10 = 20М9 - 4 7) „Борац П” Параћин 12 1 11 - 16:56 = 0 (— 2) „ШТОФАРЦИ” ЗАБЕЛЕЖИЛИ УБЕДЉИВУ ПОБЕДУ ТРИЈУМФ У НАСТАВКУ Те :стча?л’ — КгргЈзорђе 2:0 (0:0) а Стрелци: Симпћ у 65. и Богдановиђ у 77 минуту за Текстилац. Стаднон: Текстилца. Гледалаца: 20С. Суднја: Нешић (Куприја). . Текстилац: Матпћ —, Стојановић 7, Пауновић 8,1ајнћ 7, 1 Радисављевић 8, Симић 7, Богдановнћ 6. Кркић 6 (С Замо1 н»ић 6), Милошевић 6 (Миловановнћ 7), Странновић 7, Стефаповић 6. Слабо на почетку, добро па крају, тако су играли фудбалери. .Текстилца. „Ир-.. вени" су се у првом делу представнлп у нзузетно блсдом издању. Анемичпа игра. непсвезане акције са много грешака, била су главна обележја прнказане нгрс у првих 45 мпнута. Једну нзгледну шансу н.мао је у 30. минуту центарфор домађн.х Мнлошевиђ. којн је са неких 25 метара упуто ош тар ударац. Голман госгију је за тренутак испустио лодту, што Ј.с покушао _да искорпстп Богдановиђ, адн је прп том фаулирао чувара мреже гостпју из Раче. У другом делу смо гледа ли много боље издање „црвеиих", У паузи, добро нскрнтиковани од сгране свог тренера Аризовиђа, нпрачи су просто кидисали ка голу гостију. Стојановић је у 48. минутту упутпо добар ПРВА СРПСКА ЛИГА СА ПРВИМ - КАО И СА ПОСАЕДЊИМ ® ЈЕДИНСТВО — МАЧВА 2:2 (1:1) Једннство: Фклпповнћ 8, 3. СтоЈа новнћ 6, Стсвановић 8, (Божиловић), Урошсвип 6, Пстковић 6, Мк лићевнћ 6, Д. Стојаповић 7, Јовановнћ 7, Панић 7, Мнлнћсвнћ 6, Живковнћ 6, Мачва: Васнћ 7 Давнловнћ 7, Ко еачевић 6, Пријпћ 6. Јовановнћ 6. Кесеровнћ 7, Јошнћ 6, (Новаковић —), Рнзнић 6, Златарић. 7, Мплосав љсвнћ 6, (Мплинковнћ —), Крстнћ 6. Играч утакмлце: Стевановић. Резултатскн пос.матрано, свс јс Јсдко Јединству са ким игра кући. И са „фењерциЈом” нмеилком нз Уба и „Лндером табслс шабачком Мачвом .зелени" играју нерсшсно. У међувремену пораженк су у ван редном колу од Колубарс у Лазаревцу. Овакав салдо послсдњих трн кола Једпнство јс задржао на нвн ци степеника ка Другој српскоЈ ли ги п предстоЈн му тежах пут оп станка. Од утакмнцс са Мачвом иијс се много очскивало. Највишс а ’ то се шапутало у ^.добро обавештеним круговнма", очскпвала сс подсла бо дова. На сву срсћу резултат н игра која се одвијала прошлс нсдс ље на стаднон Једпвства дсмаптова лн су члшпрсд договорсин рсзултат. Гостн су повс.тн врло лспим голом пстсраиа Златарића у 12. минугу послс брзс контрс. НзЈедначио је борбснн н стално мсђу паЈбољи ма Ненад Јовановић на цсптаршут Стојаповића у М. мпнуту До краЈа полувремспа судија Днпчић поннштно Јс гол Мнлнћевнћз а до кра јл сусрста и нада Јсдпнства. НаЈпрс |с Панић пз гужве савладао врло доброг Васића да бн у 89. мннуту. нпски бск Даппдовић био иаЈвишн кред голом ц изненаћуЈуће доорог рсзсрвпог голмана Јсдинства Јовицу Фнлипонићз. М. Миленковмћ „БУДУБНОСТ” ПРВАК ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ: Екипа „Будућност” Је првак Огпптинскс лиге захгалуЈући што су у међусобним сусретима д«а пута поразили скипу „Елсктросервис” са 5:4 и 5:3. Без обзира обс екине су стекле право на квалнфикапијс за попуиу Мсћуоппгпшске лиге. ,,ЕЛЕКТРОСЕРВИС” ПРВАК „КУП М. ТИТА” Псрспсктивна скипа „Електросервис” Је сасвим скс лиге. Прво Је за противннка нмала „Будуђност” заслу.-хсио освоЈнла нсхар за „Куп М. Тита” Опцггинзатим , Одрсд Извнђача” п у фпналу „Врапчане” и :ве три скипе нобсдили са нстнм рсзу.ттатом 5:2. Руди Ванек ТГП11Ч ■ММДМИМИОИИМИ СТРЕААШТВ© Стрепци стаклаве првацн региона Послс освојепог првог места на општинском првенству у оквиру радпичко-спор СФС освојнла је прво место тских игара, екппа стрслзпа ! V региону ца такмичсп.г Деспотовцу претпрошле недс ље. Екппу је предводпо всI теран Милорад Ковачевиђ, у којој су наступали још Зо- >ан Милојковнђ, Драгап Здран ковнђ и Зоран Живковцђ, Трофеј из Деспотовца је утолико дражи што су Парађинцп иза себе оставпли врснс стрслце „Црвене застанз Арапђеловца и „Каблова” ве” пз Крагујевца, „Шамота” из Светозарева. Станко Здравковиђ центаршут, а Милошевић јс у пресудном тренутку песдретно реаговао. Тринаест минута касније, исги играч је био у још изгледнијој прилици, али се са свега три метра од гол-линије спетљао и прилика је ггропала. Играо се 65. минут када је уследила радост домађих. На изванредно набачену ло пту храбро се бацио Симић и у ладу тлавом затресао мрежу Карађорђа. Коначан резултат лоотавио је у 77. минуту до тада мало запажени Богдановиђ. Он је правим „евро-голом” за пам ћење са ивпце казниног про стора савладао чувара мреже „Плавих”. Лопта је одсела у горњам левом углу гола госгију. Тренер „штогараца”, бивши изванредни играч Једин ства, Риста Аризовиђ сматра да је његов тим био овога пута оптерећен чињеницом да се у следећем су орету састаје са месним ривалом н лидером овог степена такмичења — Борцем и да није могао да пру жи партијудкакву је и сам очекивао. Када су у другом делу домаћп фудбалери успели да среде своје редове и повежу све лшшје у тиму, опда ни победа није изостала. Драган Јовановнћ да диспиплнном, еољом и знањем једппо може да се дође до резул. тата, он је наш кајбољи пграч на свом турннру. Всома добру игру су показалн голмам Станковпћ, и бекови Поповнћ н Илић. У нападу су такође доста добро пграли Рајп||, Раднћ, Којић и Милојковић. СвоЈом нгром јс импоновао Жарко Филнповић јср јс био јсдан од иајбољих цеитархалфова на турниру оли сспка на љсгову пгру пада због нсдисцвплпне ван тсрсна. Нс треба лшого бринути за будућ ност Параћннског фудбала јср је сгидсптно да има много талената алн ту предстојк мукотрпан рад у клубовшиа на стручно-псдагошком плану и правнлном усмераваљу овпх младића. Турнир је затворпо предсдпик скупштинс опшпше уз Довпђсља идуће године у Краљеву”. Новица Петровић ђен фаул за његов^ скипу, прпговорпо јс судпји на суђељс, без ра злога □ то Је мапа свпм паттгим пг рачпма. СудпЈа јс хтсо да му додс ли жутв картон за неспортско попашаље. Мсђутнм, тај пграч Је физички насрнуо на судиЈу, поцепав шп му дрес са грбом, па Је Јсдну мпрну, фср II корсктну утаклшцу довсо до прскпда. Запгго јс то учи цпо, то је само љсму знано, јср је рсзултат до тог трспутка за његову екппу бно повољан (0:0). Код оваквих снтуација ппЈе довољ «о да кривци буду саио кажљеив, всћ у клубовпма морају да се мпло вишс зампслс на понашањс своЈих пграча, јер је рад на васпитаау вг рача у клубовпмз врло слаб. БОРАЦ ЧЛАН ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ Побсдом над екгшом Јагодпнс одбојкашн Борца су обезбедплп улазак у Другу грпску рукометашку лпгу, и та ко постпглн значајап успех у нсторпји одбојкс па Црницп. Утакмнца са одбојкашима Јагодине одпочела је нервозпо н Парађинци су изгубили првп сет. Међутим, 'кад је тренер Алексиђ направпо измену од тог тренутка постојао је само један тим — Борац. Победа од 3:1 била је довољна за славље Парађпнаца, јер су сс плаппрали на чруго место иза одбојкаша Моравс из Еуприје, што је бпло довољно за даљу прохолност. Борац је пграо у саставу: Костиђ, Рнбпћ, Вук, Борђсвпћ. Богдаповиђ, Спасиђ, Мп.тлнопић, Међг најбољима јс ветсрап Борђевић а њем^ раме \ ’ раме јс Костиђ Мплаповпђ. Мнрољуб Богдановић СТРЕЛАЦ СА ИЗГЛЕДИМА ПЛАНИНАРСКО СПОРТСКО ДРУШТВО „ЈАВОРАК” Дан вмра ПРЕД МАЈОМ КАРИЈЕРА . Стрслац СД „Бранко Крсмановнћ” Маја Собск па прво.м јуниор ском настулу освојнла титулу првака Србије у гаћању ваздушном пу шком Л врсдносг потврднла на др. жавном првенству освајатвсм високог шестог места. Упорност рад, и нссумњивп талснат склоп су околностн коЈе су Мају Собек, доЈучераипвсг пионира, стрелца СД „Бранко Крсмановнћ”, сада је всћ снгурно, избациде у арбиту српског стрсљаштва. Скромпа и сигурна у ссбс уз добру саради.у са својим тренсром Животом Сапнћс.м, Маја Собск Је просто прелетсла пионирску конку ренцпју и успсшно запловнла у Јуннорски.м водама, гдс јој предстојп још пет година такмичења. Једна од карахтернстнка начннл на коЈи се так.мичп Маја Собек Јс и нзванрсдна сигурпост на ватрсноЈ линији. Овс годннс на свн.м такмичењи.ма рсзултатп су далско пребаццвалн потребпс нормс. То го ворп да са друге стране шпканл глсда снгурпост око н .мпрпо срце. Може сс прстпоставити колнко Јо.'н тога лспог чека Мп|у Собек у следсћсм исрноду, иаравпо у3 услов дп шктапи са досадашњим нпчипом ра да којн Јој мадграђујс стрељачкн талснат. М. Миденковнћ У Овчар Бањи јс 12. априла 1987. године одржан Прс лећни дан планинара, манифестација којој су присус- •твовали и чланови ПСД ,Јаворак”. Гости п ватрени навијачи нашег Друштва били су ученици Основне школе „Радоје Домановић”. Одржано је такмичење у оријентационом трчању и успон на врхове планине Каблар. Врх Каблара освојило је 11 чланова „Јаворка” и 5 ученика основне школе „Радоје Домановиђ”, а у оријентационом трчању најуспешнијн су били: У сениорској конкуренцији: Александар Милојковић, 1. место, Дејан Радоваповић, 2. место и: У конк\фенцији омладинаца: Деј'ан Илић, 1. место, Але ксандар Станишић. 2. место, Бојан Миловановић, 3. место. У повратку плацинари су посетили: Ликовни салон у Дому културс, изложбу „Вук Караџиђ” 1787 — 1987.”, и р*етроспектпвну пз.тожбу сликара Милуна Митровића V Уметничкој галерпји „Надежда Петровпћ1’ у Чачку. Анђслка Аранђеловнћ ДЕЗЕЛИН ДРУГИ V Крушспцу Јс предпрошле субо те и нсдсљио олржано Рспублнчко првснство СрбиЈс у „цугу”. Мсђу четрдссст и два учесника бнло Је ц седзм из Тексттица. МаЈсторски каиапдат Мн.таи Дезелнп оспоЈпојс њтааирћлио друго место док Је Алек саидлр Мцлошепнћ поцслпо пласиин од шестог до осмог. Радоммр Мнлошевнћ био Јс 15 а Младси Мц лснковпћ одпсо јс иаграду као иај боље пласирани пиопир. м. м.
Уређује: Ковиљка Шћепановић — Блажевић ШНЗОФРЕНШ бОЛЕСТ ЧИТШГ СВЕТА (2) (наставак пз прошлог броја) Зсмљс у коЈој је вршсна аикста о шизофрсннји (1967 — 198ђ.) Кпна, Колумбнја, Чсхословачка, Данска, Нпднја, Нигсрија, Вслнка Бргпаппја, СЛД, Руснја, Бугарска Западна Немачка, Ннзо гсмсЈ.а, Судан, Швајцарска, Турска, и Југославнја. КЛИПНЧКЛ СЛПКЛ Душсвна болсст коју Јавност највишс познаЈс п коЈа сс идсп гифвкуЈс са лудплом, клиничка суштина позпата под имсном „шизофреннја” Је бпла оппсапа првп пут 1911. годипс од странс Јсаног швајпарског пснхпјатра, Она сс разлпкујс од дс.мсицнЈо Јср ис постоЈи код болссннка губитак основних ннтелсктуалготх функцпЈа (памћсњс, оријснтација у врсмсну н простору). Интс лектуалнн поремсћаЈн су нпак доминантнп са озбпљном проме ном »ишљсња, делпрнјумима халуцппацнЈом, Једно осећање дстереонилизацпЈс, оссћања гоњења, чудпо понашање у комс до минира псзпнвтсрссованост, изолацнЈа, псприлагођсио и нсповс аапо лонашање, равнодушност прсма околинп, ћутањс п повлачс нл у себс. Промена афсктпвнс равнодупшости у наглом мржсњу илп аргсечвност прсдстављају начпп понашања. Попашањс Јс чссто усиљенс* и стерсотвпно. Пснхнчкп живот Је уопште порсмсћен, фрагмснтаран (одаклс н долнзи пазпв шизофрснија) са губљењем склада пзмсђу мисли п осећана, мпслн н емоција. Интрапсихпчки прскпд повлачп и пусхид са сестом и повлачсње у себс, плн аутизам. Иа мотормом плану могу сс запазитн псрнодп илн трајно стање кататоми Јс плп мускуларнс пспокретпостп мање нли вишс потпуно, пре кндаио ндглнм локретпма гдс тсло заузи.ма чудпс положајс и уиоченосг. V формп којт је названа „парапопдна’’ шизофрспиЈа сс махифсстује углавном јачипом дслпрнјума са халуцннацнјама (слуипшм или визуслнпм), психичкнм (прсношсњсм мислн) нлн моторннм (покрсти унутар тсла). 29. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 333 ПАНОРАМА АНКЕТА: КОЛИКО СЕ ВРЕДНУЈЕ ^■^‘"^^ТТРОИЗВОДНИ РАД Рад се нагпађује напамет ф Пронзг.одни рад Јс оно у шта сс сви заклшвсмо н злричемо да 1а трсба адекватно и платити. А да ли Јс увск баш тако разгог.аралп смо овпх дана са производннм раднпцпма и наше опипине. СВЕТИСЛАВ АНТПП, Српска фабрнка стакла. — Пронзлодпн рад сс врло сс врло слабо вреднуЈе. За осам сатн не можс.мо много да зара димо, а да бн прпмнлн вншс морамо да радимо дуже од осам сатн. Сваки посао мора да сс нормира да бн зналп зашто ра ј димо. Ми у стварн радимо нп- : памст па пспаднс колико нам | ДаЈу. РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА < РАЗБИБРИГА Можда нисше знали Припрема: Миша Гајић ... да су брнтанскп биолозн п психолози направили, т основу дугогодншњих нспнтивања, квалификацнону листу иителжгспцпЈе жнвотпња. Као мсрпло служнла Је сналажљивост ври 1Ф&13СКУ у-нша н путсва гдс сс одвнја Јак саобраћаЈ. На челу те табслс су, всровали илн нс, гуске! Следс затњм свиње ■ мачке. »1ог.ск, као поссбна жипотињка, заузнма тск чстврто место, испрсд кокошака н паса. ... да Јс Сирано де Бсржсрак (1619 — 1655), писац и иаЈславлиШ мзчсвалац Француска, чиЈп Јс пустоловину живот Роста ну послужно као пнсппрацпја за пстопмсну драму, преживео на стотпнс лвобоја, а погинуо јс тако што му Јс на главу пала дебсла грсда! (Анкета Светске организације здравља из листа „Монд") Са француског превела Ковиљка Шћепановић Блажевић ПСИХОНЕУРОЗЕ СИМУЛАНТИ Пише: Зорана Рашић Сензмтивш! хистсрички порс.чсћаји могу такођс битп разноврсни. Најчсшћс јс реч о хипсрсстезпји пли ансстсзији једне половннс тела, при чсму грапица прс.ма здравој страии лежп у строго срсдњој линлји трупа. Сензорнчки поремсћаЈн наЈчешћс су локалпзовапп у областп чула вмда, почсв од лагапог сужења вмдног поља свс до потпуног хистеричког слспнла. Хистсрички слсп болсснпк не да јс много забринут због свог стања, н карактсристично се крсћс '■а доста укрућспим вогама. Вазомоторис ■— трофичкс сметње нису нарочито чссте. ЈављаЈу сс поссбно на одузстим скстрсмнтспгма у виду цијанозс, сдсма. Чссти су и всгетатнвнн порсмећаји у смисду технкардијс, убрзанс перисталтикс црсва, честог мокрсња и друто. Пнтањс с којим сс пспхолог и лскар често срећу у своЈоЈ профссноналној дслатностн Јсстс питањс односа хистсрпјс и спмулацијс, утолпко прс што јс нскад стварно тсшко, па п најбољем стручнлку, опрсделнтн сс за јсдну од тс двс могућности. Симулант нсћс прнхватнтн сугсстију п лскарска убсђнвања ради оздрављсња, а хнстсричар тражп лскарску помоћ да сс ослободп своЈнх спмптома, показујућн прп том спрсмност да сарађуЈс колнко Јс то у домепу „свесног дсла гвсговс пснхс”. Парасксва Радуловпћ, Штампа рија. — Пронзводнн рад сс ни прн ближпо нс награђуЈс како бн то требало. Лнчнп доходак ко Јн има.мо ин изблнза пс одгова ра врсмспу коЈе проводпмо у ШтампарпЈи, а то поссбпо важн за КВ раднике. СитуациЈа у иашсм колсктиву Јс сада нс што боља алн упрапо радпмо на повнм актпма коЈн баш тре ба да омогућс бољс награђива ње пронзводног рада. Стаматовић Мплутни НВТКТ „Бранко Крсмановић’’ — Мпого сс прича, а мало ради. Радиицп Још увск ппсу до бро иаграђснн. Сталио сс копфсришс о награђивању, а оно остаЈс исто. МОЗГАЛИЦЕ Народне иослоБице Уређује: Миша Гајић А) Поштогани читаоцн, овде с.мо навелн дсвст народннх посло впца, које је сакупио Вук Караџић. Из свакс смо намсрно изоста вили другу реч (броЈ тачака означава броЈ слова нзостављсних ре чи). Ваш задатак Јс да открнЈстс коЈс су то речн. Нормално, те гсчи морају да одговарају смислу пословнце. Почстна слова изостављснлх рсчн, чнтана рсдом дају рсч која Је у дпрсктној всзи с овом мозгалпцом. Жслимо вам прпјатну забаву! 1. ИАУЧН . .. ПА УЖИВАЈ ПЕВАЈУБИ. — 2. С . . НИ ЧОРБАЊА НИ ЧАРКАЊА. — 3. КЛКВА . . . ТАКВА ЖЕТВА. — 4. КО. ПЛЛНДУЈЕ, ЗИМИ ГЛАДУЈЕ. - 5. БЕЗ .. . Н ЗДРАВА КОПАЧА ПЕ БИ БИЛО КРУХА НИ КОЛАЧА. — 6. КО .. . СЕЈЕ, ЖАЊЕ ОЛУЛУ. — 7. КО .. . ПАМЕТИ, НЕ ТРЕБА МУ СРЕБА. —’ УМ . . . А СНАГА КЛАДЕ ВАЉА. — 9. МНОГО .... ТРЕБА ДОК СЕ ИСТИПА САХРАНИ. Припрема: ДЕЈАН ГОЈКОВИН — есвЈ нинесЈц :ач<агпад IV 5 НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. АПРИЛА 1987. ГОДИНЕ — по влђењу 7,5 одсто — орочено преко з месеца 48 одсто — орочено преко 6 месепи 81 одсто — орочено преко 12 месеци 84 одсто — орочено лреко 24 месеца 86 одсто — орочено преко 36 месепи-88 одсто. Ове.?каматне хтопезсу на снази’од 1. априла 1987. Лист СоцпЈалпстпчког савеза радвог варода оаппиие Пара ћин. Издајв! Цевтар за културу в ивформисаае Д1арађинм — Па. оаћкт. Директор,: Славољуб Оорадовић, Главнп и одговории уредхтик Мпрослав Димитријевић, Издавачкп савет, Живојип Томиђ (председвик), Нада Јовавовић Светислав Живковиђ. Бори војв Маривковић, Момчило Вучковић, Јовав Томић. Добрила Ћор рђевић, Мпрча Младеновић, Драгав Антић. Славољуб Обрадовић Мирослав ДимптриЈевић. Свежана Јовавовић ■ МилпвоЈе Плић Уређује редакпиови колегпјум. Новнвари: Милица Живковић. Ми ... да чувсна Рубнкова коцка. хкт-занимадиЈа прс једнс дсцсвије, омогућуЈс 43 252 033 27-1 489 856 856 000 разннх комбннациЈа!’.! . да су збо! штампарске грсшкс, и умстања јсдног зарсза у тексту закопа о царини, СЈсдањспе Лмсричкс Државе своЈсврсмспо нзгубиле два милиона долара! Умссто да у тексту стоЈн: „ОслоСођспс царпна: ссс иноетрапс садннцс »оћа ’, одштампа мо )с: .ослобођсно царппа: спс ииостраис садницс, воћа . .. . да су Енглсзи, порсд осталог, п врло всштн трговци. Постојс потврдс о слсдсћим брптапскнм продаЈама: бубњева там-там Нпгсријн, пафтс Арапима, шпзгста ИталнЈанима, псска арапскоЈ држазн Лбу Дабп, а врхупац Јс бнла продаЈа маипша за чишћењс спсга СауднЈскоЈ Лрабнји! ПОРЕКЛО — АКО ЈЕ НЕКО ДАЛМАТИНАЦ, ОТАЦ МУ БАНАКИН, МАЈ КА СРБИЈАНКА, РОБЕН ЈЕ V СК0ПЛ>7. А У?<1 ?О У СЛОВЕИИ ЈИ, ШТА ЈЕ ОИ? — ПОКОЈНИК ВАЉДА. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 18 МАТ У ДВА ПОТЕЗА НАГРАДНА УКРШТЕНИЦА (22) Аутор: вм Миша Гајић — Миг •ЧАме-јгимосА гглд, ■омл. чтал. зим - теииАРТур МАТАЕ(*о ВРСТХ. ПАПА ГАДА ПАНЧС8о А1СУ. 5РАЗуАх. СЗООС РУЧ ни поглис Коњи ВРСТА КАУБ итдл <4>иби Аутор миид' ГАзис, ГРАА стАги ИОВАи, МАТ. ПРС-аЈ '37. БРСТА инссХТА прзи ^ДТАЧ МУЗЕД МАА.Р. НАПОР МЕсТс ЛРСА мин ер-АА ЗАМ6 пох - Чски8АЊ& Иоштовашг чптаоци, у рсбпо Је да рсшите појам СВОЈЕРУЧНИ ПОТПИС. ■^УЧНи бог БОЗАЧ ❖орм" 805 КО'.|ЈА|» овоЈ наградноЈ укрштсннцн (22) пот- ■V Другом водоравном рсду. Даклс: Ваши одговори, нскључнво на дописннцама (разглсдшшама), трсоа да стнгпу у Рсдакцију до 8. моЈа 1987. годнцс, а награде у ОВО.М ороЈу су двс књнгс „3 еднциЈе Књижевног 1туба „Мирко БаЈсвнћ из Параћипа. Желимо ва.м много срећс у извлачсњу! НА1?ЛДте БР. 2„ .П^ост. ПРО. ПЕЛП. о.п., „р,о. ,!И!. чооот. „„„„„„ , прп„аРе. ... о„м„с. аз. „с, г. „ришт. тиковнпа. ауторка, славолук. Награде у х.рошлом броју добнлн су: Дејапа Ивковић нз ПаРа /иша н Зораи МарЈановнћ из Поповца. о г.хн Мплеш:ов»ћ п Милиеоје Нлнћ, Пословно 1ехничК’< с-кСлапика - Пантнћ. Адреса редакцнЈе: Макснма Гспкс.1 4 Поииански 38 Телефони: глашш и одговорни ^е^нп (ОЗм ноаннарн (ОЗз) 53-694 Претплат*: годиш- (Бс 2.60О шпора, полугопишња 1.309 динара за иностранство дц^стргко /Кпрн-рпчуп Цсмтрп за кул-г/пу »• пмЛопчпсаље 6л5'Ј-У <ПЗ 1973 г.ој СДК Параћн Штгмпа: Г?П • ,15н ■ Бзоград Влајковићспг 8. тстефон: (011) 310-551 Гираж; 11000
водичштеновинЕ НСТРАЈАТИ У 1ЕШШМА САРАДЊА КРАПИНЕ И ПАРАЋИНА Дан ослобођсња побратнмске општпнс Крапина — 8. маЈ прослављев ШТАФЕТА МЛАДОСТИ ИАЈДРАЖД ПОБЕДА - ОНА СЛЕДЕЋА Штафсш — симбол младоста И Југословснства спске 18. маја у наш град. Њој у част и Даиу младости о.младппа Параћпна прппрсма пссвакидашњу смотру стваралаштва. А ванприврсди јс тсшко здраз ству поссбпо, алн паш тсшп снгурност н свс изражс инја жеља да сс нстраје у гсшкоћама. ИСТОРИЈСКИ ЧАС По традицнЈи, сваког деветог ма- : ја, на Тргу Браика Крсмановнћа о- । купљаЈу сс м.тади да би сс подссти I ли па дан када Јс моћиа псмачка ј .машинсрија, по< Хитлсровом руком, капитулнрзла. Тако Јс било и овс годину. На тргу прсд ученицн ма школа коЈс носе Бранково имс, | јс радно и свечано. У нмс нашс грађанима и бориима, одржан Је I др^-П1ЛЈено.полнтичкс заЈедннцс брајавнн час нсториЈс. Час су реалн- : „ ' тске поздравс прснела Јс делегаци- • зовали учсннци Срсдњошколског ] ' центра „Братсо Крсмановнћ". | 1а V саставу Витомир Ивашшгевнћ, ; Истог дана, функцнонери друшт- I прсдседник СО, Мллош Стевић, | всио-полнтичких оргапизациЈа и прсдссдннк ОСВ, п Милош ДракуСкупштнпс општинс гприлпчнли су ' 1 .. , ' . ‘ ловић, сскретар Председништва ОК приЈсм за оорце у знак ссћања на славнс даис исторпЈс. СКС. На свечаноЈ ссдницп говорио М. И. . Је Витомир Пвапишевић. „Не желимо да стално понављамо како смо најјачи, када је најтеже", и ти.мс се тешимо прошлошћу. Нама је најдража победа, она следећа. Желимо да се умешамо у »гсторију. Ове реченине истргнуте из једпнствене поруке мтадих Југославије, која путује V штафстној палиии довол.но речито говоре, о жељи младих. Штафета стнже 18. маја у Параћин у 8,20 сати и бпће дочскана на Тргу Бра нка Крсмамовпћа. Штафету ће млади општинс Параћин преузега од вршњага из Ни ћсвца. а предати првим носиошзма пз огшггине Варварин. Иначе штафета ће боравнти и V Српској фабрици стакла, која ове годиие обслежава значајан јуоипеј — 80 годпна стакларства. М. И. 4. МАЈА У 15,05 САТИ ПОШТА - ТИТУ ВЕЛИКАНУ ГОДИНА XVI Ш БРОЈ 334 ■ 13. МАЈ 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ н ЦЕНА 150 ДИНАРА Игра је прекинута. Дечаци одају пошту свом другу Титу Четвртог маја на седму годшнњицу смрти друга Тита, на првим часовима у школама и јединицама ЈНА говорило се о лику и делу револуцнонара Јосипа Броза Тита. Тачно у 15 часова и пет минута, када су се огласиле сирене, застали су радници крај својих машина, застали су на град ски мулицама. Параћин је одао пошту великану. М. И. ВР4ТН1И СЈАЈ ЗАДРУГАМА РАСТ ДОХОТКА А ГУБИТАК Иако Је област здравства имала иаЈвсћи раст дохохотка п исти пзносн 113,9‘/» н такав раст дохотка ннје обезбсдио нор.малио послованл здравствсне делатностн, всћ Је напротив оствареп зпатан губнтак. Све ово нас упућуЈс да наЈвсћу пажњу у области друштвсне дслатностп мора.мо посвстптп здравству. Нада Јовановић, заменик председника СО ...Морамо да повратимо славу и поверен»е задругама и да бирамо задругаре. НаХга ннсу потребни шпекуланти. Душан Миловановић, директор ветеринар ске станице: НДЈБОЉД ЗДХВАЛНОСТ — Мн нс с.мемо да заборавимо да нашим борци ма за слободу много дугуЈсмо п да ћсмо им се наЈбољс одужитн ако слободу чувамо и броннмо. Надам се да ће.мо овс године видстн прсдставннке Парађлна у нашсм Тнтовом Ведењу. Едвард Центрнх Титово Велење ЗА ДВЕ ГОДИНЕ ЧИСТО И БИСТРО Кад систе.м за пречшпћавање воде прорадн, пзвршнће сс прнкључење лостојсћс градскс каналнзацнЈс, затим Српскс фабрнке стакла н др\тих организациЈа. Кад и то будс готово, а морало бн најдаљс за наредне двс године, рачунамо да ћс.мо нматп бпстру н чнсту реку Црницу, рачунамо да ћемо пмати чистиЈу н здравнЈу животну среднну у цслгаш. Јовав Томић, председннк Одбора за изгра дњу улица и канаизација НА/БЕЗБЕДНИ/А /Е ОНА ЗЕМЉА КОЈУ САМ НАРОД ЧУВА Начелник СУЛ-а Петко бедностп, истичући- успехс ју сам народ чува, јс опЛековнћ, по традЈШији, о- и .резултате службе безбед- штеприхвапено гесло. Индржао је конференције за ности. Титова (мисао да је тервју са Петком Лековиштампу поводом Дана без- најбезбедшгја она земља ко- аем на страни 3. Из средстава самодоприноса СИСТЕМ ЗА ПРЕЧИШБАВАЊЕ ВОДА — ДО ДАНА ОСЛОБОБЕЊА У Самоуправној интерссноЈ зајсд ници матсријалне пронзводње 7. ма Ја потппсан је утовор о изградњи система за прсчишћавањс отпадних вода из нашсг града. Одбор за нзградњу улица и каиализације изво ђсња радова повсрио јс РадноЈ ор ганизацијн .Дунав — Тиса — Дунав" — Канал" из Новог Сада. У пме извођача радова уговор је пот писао гснералин дирсктор Алексаидар Нл. У нашс име Јован Томпћ, предссдник Одбора за пзградњу улица н канализацнЈс. Радови на пзградњи систсма за пречишћавањс отпадшгх вода почс ћс, као што јс уговорено 15. маја. Настојаћсмо да роковс строго по штујсмо и да уговоренн радови бу ду завршени до 13. октобра Дана ослобођења вашег града. Наша је жсља да празник ослобођења Пара ћина будс обслсжсп пуштањсм у рад снстсма н да и пашп радници коЈп градс систсм учествују у про с.тави празшша грађана Параћпна, рскао нам Је Александар Ил. гсне ралнн директор РО ,,Дуиав — Тнса — Дгнав — „Канал”. д. г. ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ БЕБА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ: У ПРВОМ ПЛАНУ ПОЉОПРИВРЕДА И ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ ВДВДСТВО БОЛУЈЕ ОД БЕСПАРИЦЕ Мецицинскп центар прошле године исказао губитак преко 12 старих мнлнјарди, а СИЗ здравствене заштите 5 милијарди и 896 милиона И Уводна излагања поднели Божмдар Бокић, директор АИК „Параћин” н Нада Јовановић, заменик лредседника Скупштине општине Дванаеста Заједничка седница свих већа скупшпше општине Параћин, одржана прошлог уторка, 12. маја, на дневни ред ставила је осам тачака. У први план су изашла питања развоја пољопривреде са посебним освртом на улогу АИК-а, о којима је ^љодно агзлагање поднео Божидар Бокић, директор АИК-а, Такође је посебну пажњу побудило уводно излагање Наде Јовановић, заменика председ ника СО која је презентпрала слику Финзјнсијскнх резултата друштвених делатности по завршном рачуну за прошлу годину са посебним освртом на пословање организација удруженог рада здравствене делатности. Уводничар, Нада Јовановић, пово.рпла је и о актуелшм плтањима самоуправног интереоног организовања. Делегати Скупштине разматрали су и извештаје о раду СИЗ-ова: здравствене заштите, основног образовања и културе, социјалне и дечје заштите, затим извештаје о реду Центра за дечју зангпггу, цеилра за со цијални рад и Самоуправне интересне заједнице за запошљавање. Делегати СО су накои уводног излагања Божидара Бокнћа. усвојили закључкс који су у сатласју са закључцима извршних органа ЦПО. Највише пажње долегата побуднло је уводно излагање Наде Јовановнћ, замсника лредседшгка СО, које се највећим делом бавнло проблемпма здравственнх организацпја. Исказашг губици у прошлој години довели су овдашњс здравство V незавидну сптуацију. V бројним дискусијама провсјава мншљење да је најбржи пут за решавањс про блема у интерссно.м повезивању са Нупријом, подели рада на нпвоу субрегиона н спречавању непотребног одливања средстава. м. и. ПОПЛАВЕ ИЗНАД АУТО-ПУТА ТЕСНО ГА СКРОЈИЛИ Обилнс кишс у горњсм дслу токова Грзс и Црницс подиглс су ниво Црницс толико да ова паша рсчнца ииЈс могла да сс „провучс1’ кроз тс сно скроЈспс пропустс испод аутопута. Према налазнма пнспскцијскс комиснје у главнчком „Кључу" н у „Лозшшн" поплављсно је око 50 хсктара, одвојак пре.ма Главици као и 350 хсктара оранпца изиад Главнцс н Давндовца. Комнсија јс мишљсња да Је узрок поплавама нсзавршсно нспрнмсрно корито Црницс као п пропуст ауто-пуга, а да су за то крнвци нзвођачн радова на ауто-путу. ДОВРШЕТАК РАДОВА ИСПОД АУТОПУТА И У ГРАДУ РЕПУБЛИНА ОБЕЋАВА - РАДОВИ НАСНЕ Аутопут „Братство јсдннство" јс одавно пуштсн у саобраћаЈ а Републичка СИЗ за путсвс и нзвођач радова „Партнзански пут", нн до дана данашњег нису нспуннлл своЈе обавезс према Парађнну, а које су бнле дужнс да завршс још — После овог телеграма прсдссдннк ОК СКС Мнлан Паинћ н Ја прпмљсни с.мо код председшгка Нзвршног всћа Скупштннс СР бнјс друга Дссгашра Јсвтнћа том прплпком му лзложнлп потешкоће у вези непзвршсних Срсве оба 1984. годнне. То тнмо, завршмгак У граду, пршшза зашпгта од водс. су, да се подссодређеппх улнца пспод аутопута п букс и асро зага. ћења. На адрссу председпнка СО Внтомира Иваипшенића 11. априла стнже телсграм у коме (днрсктор Једпог ООУР-а?! ,,Партпзански пут") каже да сс радовн конзервврвЈу до даљњсг. веза, И овога пуга, као и прнликом Јсвтићевс посете Параћпну 3. фебруара, добили смо чврсто обсћање да ћс република нспуш:- ти све обавсзс пре.ма опшппш Параћин. Према раннЈем договору рок Јс бно 30. Јун ове годннс. Очнглсдно радови каснс, рекао нам Је ВНТОМИР ПВАНИШЕВИП председннк СО Параћлн. ФЦ „нови ПОПОВА1Г’ СТАО И ДРУГИ МОТОР Пспадањс всптилатора млина у Фабрици цс.мснта нз погона зауста впло Јс Фабрику. Захвал.ујућн нзу зстном разумсвгњу нз какањске Фа брнке псмснта догремљеп Јс мањн мотор, коЈп Је каки — тако замсњнвио за трећпну већи поповачки. жалост II оп Је ускоро отказао. Фабрика Јс опст остала али, како нам јс саопштио Душан Стсваповнћ, тсхннчки дпрсктор. услсдно | Јо убрзанн рсмопт првог мотора у I суботичком „Ссверу" м мотор пра вс снаге 11. маја помопо Јс угра- : ђсн у вснтнлатор. м. м.1 I „ДАНИ МЛАДОСТИ 87” ЈЦЕО ГРАД АНИМИРАН Од 15. маја до Дана младостн трајс с.мотра омладикског стваралаштва у готово свим дисциплинама. Током тпх дссет дана цео град ћс бнти аиимиран, а на десетнне пунктова одвнјаћс сс иајразиоврснији прогрс— младнх и крсативннх људи (Опширније стр. 2.) ПОБРАТИМСКИ СУСРЕТ ШКОЛА МУРСКЕ СОБОТЕ И ОШ „БУРА ЈАКШИБ” МОСТ БРАТСТВА Осам година нспрсклдпо траје мост сарадњс н братства н Јединства ученнка п наставника Мурске Соботе и Основнс школе „Бура Ја кшић" из Параћина. Побратимство нз љубавн а у ци љу свсстране сарадњс у свпм облас тпма пашсг соцпЈзлнстпчког самоуправног живота. У побратнмству смо Јачп, племешгтпЈн, непосрсднн Ји и богатпЈИ' Сусрст приЈатељства у Мурској | Соботн и Параћш<у су кајискрсни 1 ји доказ да братство и Јединство । н сарадња цементнрапа под Титолп.м стсгом јс нсразрушива и нера скидива. Зоран Радојевић Збор пионира Југославије ПАРАНИН ЗАСТУПА СРБИЈУ Ученици осношш.х школа „Стсван Јаковиљсвић" иа Параћина и „Вук Каранпћ", из Поточца заступаће С1’ Србију на Збору ппонира ЈугославиЈс „Под заставом слободс бранилн смо Тита". Збор пнонира Јутославнје одржава сс у Титовом Дрвару од 16. до 18. маја, а са једннствсшш опредсљењем: чувањс тсковнпа револуцпЈс, најнрс братства н Једмнства. Пионнрн -нз пагае средипе заслужилн су ово прпзнање нзузстнпм рсзултатима у учењу н ваннаставннм актпвпостнма. Младима Југославпје параћинскн ппошгри приказаћс краћи програм н упознатн их са републнком и краЈсм нз којсг долазс. м. и. л . . ВРЕМЕ И УСЕВИ [ ДКА Ш ЗЛАТНА Кпше коЈс су послсдљих дапа обнлпо пале натопиле су поља н дошлс су као „мелем па рану" за пшсшгцу, а парочито за семс коЈс се сада налазн у зсмљп: кукуруз, шећсрну рспу и сунцокрст. Јака кошава, коЈа Је дувала првнх дана маЈа, доста Јс осушнла зсмљу, тако да су ове иаЈско кнше заиста — златпс, Јер Јс пшспицн у садшшћем развоЈу потребно ггуно воде, Јер расту зелена маса — стабљика, од чсга завпси н род. Мнша Гајић
13. МАЈ 1987. • БРОЈ 334 ОСВРТН политични им гии ЛРЕДЛОГ ЗАУКОР нису дешли ДА ОБЈИЕ Дневнп ред Скупшлше опшпше на прошлом заседању, понудно је овдзијн>ој ПТТ органнзацијш могућност да одговорп на миога пптагва коЈ’а тиште наше грађане. Био је то иачнн да сс разјасне неспоразуми. Алн, прнлнка ннје искорншћена због немарности ПТТ радннка! Овдашња ПТТ органнзација понудила је Скупштини материјал под назнвом: „Развој ПТТ система на подручју оппгпше Параћин од 1980. до 1990.” Материјал је презентиран најпре, Извршном савету, којн је тре бало да да „визу”. Нажалост такав материјал ниЈе могао да ,прође”, јер вшпе збуњује него што одговара, а на сатанку, када се говорнло о ПТТ развоју није било нн једног представника Поште, иако су уредно позвани. На предлог Изврпшог савета и Председништва Скуп штнне ова тачка је скинута са дневног рсда. Наравно, нензвесност, неинформи сансст, н нелагодан утисак избегавања остаће до наредне седншЈС (?), а приче и неспоразуми ће п даље тећи на устаљенн начин. М. И. ЧЕКАЈУБИ ПМЕРЕ СА ВРХА СГЈ5<!'.<ЊО>:’ Фабрика наменске водње „Застава”: од тражи да се боримо процзнас се против бирократиј'е, јавашлука, нерада, а за то немамо правог примера „одозго” Наша процена: Савсз комунисга је савез без јединства. Мислпм да партијско чланство треба још да се оспе, треба да из Савеза комуниста изаће још један број чланова, који су примани масовно, уз „молбу” — каже Јовановнћ. Они су, углавном, носиоци иегативности, они само крптикују и са странс стално понављају: „Шта смо добили од Партије”? Слободан Цупарић „Светлост” САРАДЊА ПАРАЋИНА И ШСВОГ ВЕЛЕЊА Друштва за спорт н рекрсацију ииног Друштва у Параћнну, остаћс у трајном ссћању. Ннје случајно доДан победе када је обележсна и змом. Први дам боравка гостију Другог дана боравка, гости су ХИТНА интервЕНција ФУНКЦИОНЕРАНАШЕ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ОТНЛОНИТИ НЕГДТИВНОГ НОСЛОбДЊД заЈсдннцс предузимвју брзе ко по тромсссчном пословању. V понедсљак Јс Јсдан такав сатппак одржап у СрпскоЈ фабрици стакла, са прсдставпнпнма ДПО, руководсћпх ћс битп одржлз у Фвбрнци цсменрадипчке задрутч „7. јули". лицу места и утврде конкрстни задапн како да се прсвазиђу нсказани и нзнађу наЈбољп програмп н путсвп познтивиог поОПШТИНСКО ВЕНЕ СИНДИКАТА Је Мплан Палић, предссдник скс. ОК У оргаппзацнјама 1 удруженог пшира- - сша мт да п органнзацпЈама друштвеннх дслатпостн коЈс за девст мсссцн овс год1ше пскажу губитке доћиће до с.мснс наЈодговорннјег руководства, дпката оппггпкс Параћнн, када јс општннп за псрнод јануар — март Предссдншптпо Јс разматрало и ггврднло прсдлог Самоуправног споразума о удруживању срсдстава за ИЗВРШНИ САВЕТ Ј0Ш УВЕН НЕМДРАН ОДНОС одвојп од радп свој рукоподства у смнслу да оео.м састанку. раћнн коЈи ћс бити на ЈавпоЈ дискуспЈи, а дато је п позитпвно мншљсње за формнранл Земљораднпчке задругс у Буснловцу. нпцс Извршног савета Скупштине ПРЕКОСУТРА ПОЧИЊУ „ДАНИ ЧЛАДОСТИ 87’ сиои оиаииг СТВ^РДКШТВА II Манифестацијп културног ствара.чаштва, слорта, младалачке радозпалости под назнво.м „Дани младости” крену ће 15. и трајати до 25. маја. Пођимо редои: НаЈпрс 15. маја креће локолна штаФста, а љу ћс пропратптп нхтожба штафета у робноЈ кућп Шумадпја. Наставак машхфестацнје планнрап Је за 18. мај отвараљсм изложби уметннчке фотографиЈс у робпоЈ кућп Бсоград, пзложбс слпка Јапка Брашнћа и његових учсннка у холу Градског аматерског позоришта тумачељу овдашњнх иозоришнпх аматсра. Девегпасстог маЈа крснућс спортска так.мичеп>а, а истог дапа предвиђсно је отвараље изложбе Литинуклсарпс карикатурс п трпбина „ЕкологиЈа — Јуче, данас, сутра” у средљошколском цеитру „Браико Крсмановић”. Затим за љубитсљс впдсо и рачунара прнпрсмљсн Је богат програм у „ШвајцарпЈи". Сутрадап 20. маја планпрап Је сарпп „Бранко Крсмаповпћ", а ,у всчсрњпм часовнма зајсдпнчкп наступ музичке м књижсвне омладмнс у Доњсм парку, а фсрпЈалцп оргапизуЈу „Плаво всчс" у ресторапу „Три шарана". На Дан ваздухопловства 21. маЈа крсћс падобрапски тромеч Параћми. Мурска Собота, Варшава, а током дана ићп ће п трпбнна „Самоуправ љањс — шта даљс” п АкадсмиЈа у сали позормшта. 22, маја: фпналс спортских сусрста, фплмски маратон и први иап Фсстнвала дсчјих песама. Рок маратоп са овдашњим рок група.ма нде „Швпјцарије", 23. тсраси док јс 24. ззказан Збор извиђача „Титовпм путем" п смогра фолклора. достн, 25. маја организујс се Омла динскн вашар у Поточцу, а истог м. и. По рсчима Југослава Рпстића ипспсктора рада стање Је пезадовоља вајућс. Услови рада су разлнчпти од оргапизацнјс до оргапизације, а лсктива. Ипспсктор Ристић је ука зао и на веома лош и нсодговоран титним срсдствима. Такођс је па овои скупу истакну то да су радннци лпчпим заштнт ш!.м срсдствима добро опремллнп. ну заштнту која изнскујс велнка м. и. ЗАКЉУЧЦИ СА ЗАЈЕДНИЧКЕ СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ОК СКС, ВСС, ОК ССРН И ОК ССО ЗД ИЗВРШАВАЊЕ-ОДГОВОРНОСТ скп прс циљу квалнтстпиЈсг н економпотпуннјсг развоЈа трсба што испнтати могућност п утврдити предлог пропшрси.а СОУР-а АИК укључивањсм одговарајућих оргапизациЈа пз области пољопривредс: 33 „Поточанка" 33 .Дрсновац" п Встсрннарска станица. Садашња ордлог органнзовања пољоприврсдне пронзводњс у индпвндуалном ссктору. Старачка домаћпнства су одавно значајап проблем у пољопрпврсдн п у току ове годннс знаће се тачан броЈ онс.моћалит домаћппстава са укупно.м зсмљншном површино.м коЈо.м располажу, закључсно Је на псдавноЈ ссдпицн извршних органа ДПО. За нсизвршавања закључака прсдложсна јс одговорност. 11 РО „7. јули" мора бптп подврг- ПОВОДОМ ДАНА ДОБРОВОЉНИХ нута критичкоЈ аиализи у циљу остваривања СвоЈпх 'фуикцпја И од- ДАВАЛАЦА КРВИ говарајуће мсђусобнс поделс рада. Комитст за приврсду, фипанснјс н друштвенс дслатности пружаћс сталпу стручну помоћ заинтсрссовапнм селнма у циљу фор.мирања зсмљорадппчкпх задруга. АИК „Параћки" н Комнтст за лривреду наставпћс актпвност око уређења зс.мљншта и утврдиће приоритет села у којима ћс сс вршпти комасацпја аропдацнја н хидромслиорацнја, а утврлнтсту пољоприврсдшгх површина. Ове две структупо сачшшће и прсПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД ДОЛАСКА ДРУГА ТИТА НА ЧЕЛО ПАРТИЈЕ ЗНАЧАЈНЕ ПРОМЕНЕ У ИСТОРНЈН СКЈ Долазак Јосипа Броза Тита па чело КПЈ, 1937. године упоредо са повратком партијског руководства у земљу, један јс од најзначајнијих момената у историји КПЈ, а тиме и у историји југословснског рсполуционарног покрста. То пије само ствар јсдног датума, нити стицај случајних околности, всћ сложен и дуг процес праћеп бројним спсцифичностима. Опај догађај обслежен Је и савлађивањем једне од најтежих криза у КПЈ, која је настала, нс само због обнављаља фракционашких борби у врху, всп посебно због опасности да Партија буде распуштепа од Коминтерне, што би имало тешке последице за раднички покрст Југославије. Пошто је руководство враћсно у земљу, Тито 1938. године одлази у Москву на позив Комиптсрне. Тада је коначно решено питан»с КПЈ, одиосно, отклоњспа јс опасност да опа буде распуштспа, а Коминтерна је након дужих разматрања, 5. јануара 1938. годинс дсфинитивно повсрила, односно, потврдила мандат Јосипу Брозу Титу као секретару КПЈ, одобривши сав његов дотадашњи рад. _______________ УРАЗУМИТИ ВРЕМЕ САСТАНЧЕЊА САстадк - НАЈДУЖЕ ДВА САТА Онима који «у у прнлицп п обавези да присуствују разноразним састанцима не мнлн се поћи на скуп. Свима је познато да су дугп и да није реткост да некп састанак траје и до четнри-пет сатп. Говорницн обнчно ронављају јодно тс псто, или препричавају своје раније дискусије усклађене са терминима т<?ме која се обраћујс. Тако је било н па педавном састанку извршних оргапа ДПО, који је само једну тачку дневног рсда разматрао близу трп сата. Иритирап дужином трајања састапка н предугпм лпскусијама, Милан Панић. пред-1 седннк ОК СКС, је предложно председннштвима да подржс предлог да убудућс ни један састапак НЕ ТРАЈЕ ДУЖЕ ОД ДВА' САТА. м. и. У СалиОРШ Градског аматсрског по-ИМНН зоришта у Параћину, 11. маја Јс поводом Дана добровољног давања крвп одржана свсчана ссдннца црвсног крста. Вишеструхпм даваопима крви овом прилнком су уруПРЕДСТАВЉАМО СЕДМУ ОО СК У ШТОФАРИ 01 СЕ »К ■-« СЕ ИИН1Е р ИхаЈу делспта >< у Цснтрхшом ко.мптсту ј-ј Ссдма осповна органпзациЈа СК у ИВТКТ „Бранко Крсмановић’’ Јсппа Јс од најактпвннЈнх у општипп д Бројп 25 чланова д Стуктура: 24 жене, јсдан мушкарац п шест омладиикл. Питамо сскретара ОО да лн Јс оваква структура прсдпост нли мапа? ДОБРИЛА ПЕШТЕРАЦ, сскретар наглашава да је лрсдпоот, Истпчс 1ч1 добрпм мсћуљудским односима. Питања којима сс наЈчсшће бавс нроизводнп „Ишнвачннце’’ спада у рсд лајбу дннјих и наЈупорниЈнх. Првс приме ду. — V пашој оргаппзацнЈи боримо иаграђпвања према раду коЈи би гараитовао п квалитст и квантнтет, а иаравио п добру зараду. Иначе партиЈска организацнја ТИТО У ПАРАБИНУ (1) Пише: Предраг Петровић 00 №ЈМ НАРОДА нових радника непоштовању само управпнх договора н указују на пропусте али сс до краја н боре да се аномалиЈе нсправс По речпма Добрнлс Пештерац, спидснцпЈн за лријем повнх интсрссовању за улазак у редове М. И. чена признања, а паграђени су најбољи лптерарпи н ликовни радови учсника основннх школа па тс.му „Крв коЈа живот значи". [ТРВОМАЈСКИ УРАНАК П0 ТРАДИЦИЈИ МАС0ВН0 И ове, као и претхсднвх годи-на неколико хиљада Па раћпнаца се окупило V парку „7. јул” на традиционалпом „Првомајском уранку". Домаћин овогодиипбсг уралка била је Српска фабрика стакла, барјак Уранка за наредЈП/ годину носиће радтаци ТУРО „Г!рза”. Житељи нашс општинс шсст пута су у својој срсдии« поздравнлп најдражег госта, председ<шка Тита. изражавајући спре.мност и оданост волуцноиара и мудрошћу великог државлика, водно лсгендарни вођа По повратку из посстс приЈатсљскоЈ суссдноЈ зе.мљи ГрчкоЈ 7. Ју1954. године епепиЈални воз сс задржао у Параћину, пошто Је друг После тога госте је прпмно и шоЈ срсднни пријатно осећаЈу МпДраго Кажтар, прсдседннк ДСЕИ родпмз н тим је Кантар уручно члан Председ1шштва ДСРИ Титово Вслење. станипи задржн исколико минута. Долазак воза једновремсно су поздравиле све фабричке сирснс. колектива фабрике стакла и бурии узвицн прско 5,000 грађаиа — „ТИТО — ТИТО". Друг Тито сс поЈавпо иа прозору воза у свечаиоЈ маршалскоЈ унифорглч V пратњи Јогаиа Всселинова п срдачио поздравио грађане Параћииа. Ппонирка Дубравка Беговић, чијн НОР-у. п г.нонир Слободан Урошевнћ, прсдалм су предссдмику Тнту букете црвених ружа. Возу је пришла и старица Јованка Мицнћ, чиЈа су два спна и с\т!О\т палп у рату као жртве домаћих издаЈннка н поздравнла се са другом Тнтом. у име грађана Параћинског среза, председннка Тнта Је поздравно посланик Савезне народне скупштиие н секретар Среског комитста СКС ДобрнвоЈс Бошкоамћ. Друт Тито се граћзмп.ма Параћнна з.жвално иа топлом дочеку н но уверење • да ћс посези ГрчкоЈ корнст:пм још бољој сарадњм Жарко Векић • „Држава то сам ја” — и тако 22 милиона пута ИОИВРЕДА НА АСШАЛТУ ДРАГАН ЛНТИБ, ПРЕДСЕДНИК ОК ССРН: .. .Цитирам једног сел»ака из Пзвора: „Органмзације које окупљаЈ’у пољопривредннке имамо на асфалту, али нс и у селима”. * ШПЕКУЛАНТИ НА ВЕЛИКА ВРАТА РАДЕ СТОЈКОВИБ, СЕКРЕТАР ОВ ССС: ... РО „Ссдмн јул” сс прско ннспекције борн кротнв шпекуланата, а сама је у радни однос прпмила пеколико шпекуланата. ---------НОВО РАДНО ВРЕМЕ — ЗДРАВИЈЕ ЗОРАН АНТИБ, ИВТКТ „Бранко Крсмановић”: — Ново радно врсме јс V функцији заштите здравља човека, а не гледања. филлг ова. како поједини хоћс да нагласе. пзлжткг МАКСИНЕ Марксизам се не може помнритп са наш<онал1!змо.м па био он „најирапсднији''. „најчистији” и најцивилизованији. Владимир Илнч Лењик родитсљи попшули у Карикатура Зорана Живковића
НОМЕНТАРИ ИИз ОТВОРЕНА СТРЛНА НОРТРЕТИ ПАМЕТНО УЛОЖИТИ ТЕШКО ЗАРАЂЕНИ НОВАЦ Закомом о обављању привредких делатпости дичнкм радом средствима у својинн грађана је регулисаио да радни људи коЈи обављају привредну делатност самосталннм личннм радом имаЈу на основу свога рада, исти друштвсио-економски положај н у оспову иста права и обавсзс као и радници у организацијама удружспог рада, Да лн сс то у пракси у потпуиостн остваруЈе врло често нажалост зависи од општннске бирократиЈс од коЈс ниЈс имуна ни иаша срсдииа. У пракси се оцсњујс оправданост да грађании може основну сгзистснцнЈу за радом рсшити своЈим средствима и ако нам то закон ниЈс оставио као могућност. Морамо смслнЈс и са вишс повсрова да прихватимо полуду грађана, али пс само то, већ Јс потребно у будућностн таквс људс, а прс свсга повратнике нз иностранства дочекати готовим програмнма и понудити мм могућност да ламстно уложе своЈа тешко зарађсна средства. Здравко Филиповић РАЗГОВОР СА ПЕТКОМ ЛЕКОВИНЕМ, НАЧЕЛНИКОМ СУП ПАРАКИН НД1БЕЗБЕДНИЈД ЈЕ ОНД ЗЕМЉД НОЈУ НДРОД ЧУВД ОДЛУЧИЛИ - ПА ОСТАЛИ ЖИВИ Сходио договору „у с.мислу а иа бази” па састанку од тад и тад комс су лрмсуствовалн највишн општинскн функциоисри, затим чланови ПО АИК, прсдставиицн „Обуће" и представницн „ЕлектроднстрибуциЈс” Радничкн савет днстрибутера донео јс одлуку броЈ 463/15-87. коЈу у прилогу доставља. ГЈрспрнчана одлука садржи налог да сс „Обућа” нсслн нз просторија ЕПС-а, копкретно нз трпезарнЈс а дугове и обавсзс измнре, Рок за исељсњс продужава се за два мсссца а наЈкасниЈс до 31. маЈа. Ради сс о садашњсм магацину готовс робс н репроматеријала Фабрике ципсла у развоЈу, коЈу узгрсд будн рсчено користи н Штофара и Стаклара. Рекло би сс фср и корсктио, отказни рок од два мсссца Је мспоштован. Међутим, да нс би ми коментарисалн писмо нудимо вам цктат трсћп пасус пнсма упућсног АИК-у: „Међутнм, морамо папомснутн да Је Одлука донета због уважавања личног ауторнтета прнсутннх функинонсра, као н разумевања просторног проблема 400 упослсиих у обући. Закључено Је да се рок, нсељсњс из трпсзариЈс Још овог пута нз навсдсних разлога продужн али да се после тога нс толсрпшу иова прскорачсња ...” Радн сс о трпсзармЈн, а провсјава жеља „газдарице Дистрибуције” да сс курталише сироте станаркс. А, шта бн се дссило да иијс „уважен лнчнп ауторитет присутиих функционера”? М. Миленковић • Друже начелниче, Још Један Дан безбедностн дочекуЈемо у слободи. Реците нам нешто о резу.тгатнма н успеснма СекретариЈата оствареним последњнх година? — Основна оријентација у раду Секретаријата задњих година била је усмерена на даље јачаље н развијанл система друштвене самозаштите и безбсдности уопште. Читава наша актнвност била је усмерена на јачањс спремностн радних људи и грађана, да се заједно са службом најнепосредније укључују у свс послове друштвеие самозашгите. Ово због тога што је послсдњнх нсколнко тодина изражсна доста сложеиа и тешка друштвсно-економ ска снтуација која има одговарајући утицај на укупио стање безбсдностп. То јест ситуацију карактерише пре свега пад обима п?опзводн>е, а сампм тнм долази до губитака у процесу производње, којн се најнепосредннје одражавају на пад личних доходака, а самнм тим и на пад животног стандарда. Имамо п појаву обустава рада, неспровођсње програма екоиомскс стабнлизацијс, внсок степен >п|флације, слабљсње ПРВО ТРОМЕСЕЧЈЕ ПАРАНИНСКЕ ПРИВРЕДЕ (2) Пише: Милош Димитријевић НЕДОМАЋИНСКО ПОСЛОВАЊЕ ■ На почетку ове годипе посеоно је био пзражен раст цена производа као и недомаћинско пословање у делу раста н псмлате срсдстава за лнчне дохотке. Отуда Јс на предлог СИВ-а донето нсколнко ннтсрвсптних закона од коЈих Јс најзначајнијн онај на враћању цсна на виво 31. 12. 1986. годинс увећан за 20,3 одсто, и интервентнн Закон о нсплати личних доходака. Праи интсрпентнп Закон погодпо Јс Српску фабрику стакла за асорИСПУШТЕНА ГЕНЕРАЦИЈА Видстп ппјаног пубсртетлмЈу на улици како Једва идс постала јс нормалиа поЈава због којс бн у овом друштву нско трсбало да будс забрпнут. Ко? Родитсл>н, школа, социолозп, пснхолози, или свн заЈедно? Аогично јс да сс запитамо коЈпм путсм нам иде омладина? Да ли Јс иормалмо да младп људи режу сопствсно тело у имс некс псличннс само њнма знане? Чему служи та адолссцсптна „хирургнЈа”, тај бунт младостн којој сс пружаЈу мпого здравпјн путевн што воде у зрслост. Нијс ли то Још јсдан у низу деструктивиих покушаја поЈсдинаца да скрспу пажњу на себс и утичу на друтс да се и они тако поиашају. Од покрста хипика шездесстнх годниа до саврсменнх резача кожс данас протекло Јс доста врсмена а знамо шта су нам, порсд добрих ствари, ти покрети оставилн у залог, Наркомаиију, у првом реду. А против тог хла сс и данас борнмо за свс мањс успсха, јср му ннсмо поклоннли пажњу онда када Је требало у зачстку. Склонн смо да оптужуЈемо младе за девнјантно понашањс, а ннсмо ни прстом мрдиулн да проннкнемо у срж проблема и разоткрнЈемо узрокс таквог поиашања. Мнрослав Чопа ПРИВРЕДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН V ПРОШЛОЈ ГОДИНИ (3) . Пише: Стојан Вељковић НОМИНАЛНО РАСГ/ - РЕАИ ОЛАДАЈУ ■ Лични дохоци су нам најнижи у Региопу, а У Републици у другој половини општииа са најпижи.м личннм дохоцима. Изиосе 62.557 динара, у Региону 74.415 динара, , а у СР Србијп 81.104 динара. | Обзнром на то да су лични дохо- । цн основни генсратор пронзводњс, 1 нпкако инфлацијс како то искп ' доста паушално истнчу, заслужуЈс да сс о њнма нсшто вншс каже. Последњнх година лнчнн дохоцн номинално расту, алн реално опаТЕРИТОРИЈАЈТНА ОДБРАНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН (2) СТАЛНА ОБУКА Пише: Гвозден Стањевић, командант ТО Од формирања до данас Штаб, командс и ЈТО су редовно обучаваис и опреманс са матсриЈалннм средствима, плански и организовано. Обука штаба, команди и ЈТО нзводнла сс према постављсннм критеријумима позивања за обуку, врсмену траЈања и начину обучавања. V претходном псриоду као и до сада то Јс бно тежишии задатак овог Штаба. Кроз обуку, у ванреднс данс и вежбс провсрс мобилизацијскс готовости ирошлс су све јсдиннцс сто посто а нскс и по два пута. Кроз војнс всжбс прошлс су свс општинскс Јсдиннцс изузсв позадинскс базс, ЈУР прошлс су 63 одсто а ЈМЗ кроз дводнсвну обуку сто одсто. Јсдиницс коЈс су имале приоритст у обучавању — Јсдиннцс за спсцијална дсЈства прошлс су у пстогодишњи псриод кроз обуку сто одсто два пута. Са свим Јдииицама када су билс на воЈним всжбама извршспо Јс гађањс из личног п колсктивног паоружања а рсзултати су били добри. Послуге ручнпх бацача н мипобацача на ирипремннм гађањпма су биле врло добрс и одличис. Карикатура Драгана Колака | дају. Задњнх година у рад Јс пу- ' штено нсколико всома значаЈннх । капацнтста нс само за општнпу Параћин, већ н за Рспублику СрбиЈу па и чнтаву зајсдницу. То су, новс Фабрнке це.мента, пова фабрика амбалажног стакла, фабрика алучеличних ужади, бетонских стубова и друго. У очекивању да нови капацитсти даЈу оптималну пронзводњу фабрнка цсмснта Још увск ннЈс прсбацила милион тона цс.мепта н нови.мала, или зато што личнн дохоци нису бнли довољно стимулативнн за додатну пронзводњу, илн стсчеие наввкс за личним дохоцнРАСПОДЕЛА И АКУМУЛАЦИЈА Пише: Живорад Симић КРЕАТИВНЕ НИНО НЕ СТИМУЛИШЕ ■ Обично кажемо да пико не спрсчава добре стручњаке, добре раднике да раде и стварају. На папиру, нико. Међутим, нико их и не стимулише, а свако од иас тражи неку мотивацију за свој рад. Добар иижсњер, добар организа- ловс приврсђивања у својој оргатор посла, великм познавалац тржи- низацнјп. Таквн људи нс радс сашта, можс много да утнче на ус- мо 8 сатн, такви људи су стално ИЗ ЛИСТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА ИЗ ПОПОВЦА УТВРЂЕНИ Сед.мог априла изгорео је електро.мотор вентилатора млина сировине 4, снаге 1500 К\У. У мећувремену, застој је смањен на минималних 12 I дана захваљујући, пре свега, предусретљивости Фабрике цемента Какањ која нам је позајмила свој мотор. • Народ би изменио стање преко ноћи, али се плаши мрака. соцнјалпстичког морала н друштвенс дисцпплнне п одговорности н све то итскако условљава и бсзбедносно станл у зсмљи као целшш, па и у нашој опнгпти. Пстко Лековић Радсћи у оваквнм околностима наш рад јс био усмсрсп ка ефикаснијсм раду и снерпгчнијсм деловању па спречавању незаконптог понашаи>а и других негативнпх појава. За свс ово врсме остварнли смо повољно бсзбедносно стањс у Општнман трговачког стакла као и Фабрнку бомбопа н ратлука „Параћннка” за њснс пропзводс. Обзнро.м да Је ова мсра приврсмсног карактсра њсна прнмсна нс бн трсбало да има озбиљниЈе послсдицс на успсшност пословања овнх колсктнва. ма у из.мсњспн.м условнма прнврсђивања су порс.мстилс дннамику пронзводњс, па чак су изазнвалс и пад у поЈсднним псрноди.ма. У току прошлс голинс бнла Јс и мања обустава рада због лнчннх САМОУПРАВНО ИНТЕРЕСНО ОРГАНИЗОВАЊЕ У ОПШТИНИ Пише: Нада Јовановић ФУННЦИОНИШУ ЛИ ДЕЛЕГАЦИЈЕ? В Неопходно је да се код новоформираннх СИЗ-ова за више сродних делатности у оквиру Ј'сдинственог рачуна обједнњеног СИЗ а, воде интерни рачуни за сваку делатност иосебно. Ово истичсм због тога што сс баш због овога у нским раднпм заједница.ма отворио проблем и дилс.ма око тога како водити финансиЈскоПРОШУСТИ Непобитно је утврђеп пропуст људи који су задужени да контролишу подма знвање и, уопште, рад млина. То би било, у првом реду мазач млина, надзорник млина и шеф смене у погону, а има изглсда да и неки радници одржавања неће моћи да остану по страни. ' Н. Миловановић тннн пгто сс впди пз нашс активности на сузбијању и открнвању кривичпих дела, одржавању стабилног јавног реда и мира и доста повољннм кретањима у осталим областпма јавне безбедности. Остварсна је пуна мобилност и садејство свих паших служби у циљу што ефикаснијег извршавања бројних редовних и ванредних задатака. У првом реду акценат смо стави.мг на превективни рад. Стално су праћени и анализирани акгуелни догађаји и појаве па су на времо предх-зимане одговарајуће мере. Таквим радом и ангажовањем Службс обезбеђено је повољно беобсдпосво стање у коме су се несметано одвијале све друштвено-полптичке актнвности у нашој општннн. Укупним резу.тгатнма рада СУП-а за задњнх неколнко година можемо бнти задовољни, јер су они мсђу бољима у нашси Репгону. Посебно треба истаћи веома повољна крстања у области јавног реда и мира, где нис.мо имали масовног нарушавања ЈРМ са већим последицама, а у прошлој години је број прекршаја сведеп испод сто, што ниЈе забелсжено за задњих десетак година. У мо.мснту усвајања поссбан проблсм за јсдан број ООУР-а Јс прсдстављао интсрвситни Закон о нсплати лнчних доходака, Но њсгова пакнадпа измсна о.могућнла Је исплату лнчннх доходака ООУР-има којс су и.малн повсћану акумулативпост у одпосу на грану и домаћинскн сс понашали у расподсли да повсћаЈу исплатс личппх доходака у нашој приврсди бар до могућности пздржљнвости дохотка. доходака. У СФС Је, условно рсчсио, дошло до хнпсрпродукцијс пропзвода због с.мањсног извоза пића, па педовољан доходак има утицаЈ на споро повсћање лнчпих доходака. У Штофарн и порсд наЈвсћс производњс, нсдовољно стимулнсаи извоз ниЈс обезбсдио адскватан доходак, па нн лнчнс дохоткс што Јс запрстнло падом пронзводњс. -књиговодственс пословс у новофор- .мираним СИЗ-овима, п друго, оссћа сс прстсизија код нскнх раниннјнх СИЗ-ова коЈе су ушлс у нопод опсссијом посла коЈи ооављаЈу, такви људи пс жртвују само ссбс всћ н своЈс породицс. Таквн људи морају да сс паградс. Ми то кажсмо, алн треба водпти рачуна да сс стнмулацијом таквих радиика ис повсду и миош друт којв то не заслужују, У пракси најчсшће у мали.м срсдииама, као што Јс иаша, тсшко долазн до прнзнавања способностн кроз иаграђнвањс. Всома нам тсшко пада када' крсативцу трсба да лризнамо всћн лични доходак, иако њсгов рад утичс и иа повсћањс нашег личног дохотка са нстнм ангажовањем и улагањн.ма. V природи Јс човска да тсжи да увек има више. Међутнм, код свих то ннјс нсто. Зато поЈединцн у немогућности да за своЈ рад добију довољис лнчне дохоткс траже додатие изворе прихода, н то чссто и ван своЈе струке, што разводњава и смањуЈе могућиост за уснвршавањс знања. • Колнко Је наша Служба безбедностн опрсмљсна за сваку евси туалну интервешшју? — Наша Служба је технтгчкп опремљена и кадровскн оспособљена за извршавање и најсложенпјих задатака како у редовштм тако п ванреднтш притакама. Наравно техшгака опре.ма и наоружање се стално усавршава — унапрсђује, тс јс неопходно да пратимо та техннч ка достигнућа, како би билп још спремтпЈЈп н способнпјн да брзо п квалтггстно извршавамо све задатке који се прсд нас постављаЈу. • Ко.мтко друштвена заЈсдннца поклап>а пажњу рсшавању тскућнх проблема радника нашсг Сскрстарпјата? — Општина као друштвепополптнчка заЈедница поклања пуну пажњу рсшавању тскућих проблсма нашпх радника. Чинс сс изузстнн напори да сс техничкн опре.мимо да се поправп матернјални положај нашлх радника, а стамбенн проблсми сс решавају доста добро, Мп смо са разумсвањем ДПЗ и помоћн која нам сс пружа задовољни. • Значн, бсзбедност овс зс.мљс Јс у спгурним рука.ма? — Друг Тнто је јсдно.м прилико.м рскао: „Најбезбсдннја јс она зс.мља коју сам народ чува". И.мајући у пиду ову мисао друга Тита ја бих рскао, приладшшч наше Службе су део народа, па зајсдно ћсмо остварити ову далекоссжну Титову мисао. Славсћи ову 43-ћу годишњину у слободи обсћавамо да ћс.мо и даљс будно бдитн над бсзбсдношћу рад нпх људи и грађана п обезбсднти им спокојство и миран сан. ПОЛИТИЧКА ШКОЛА ОК СКС ЗАВРШИЛА РАД Прско 40 полазннка Политичкс школс ОК СКС завршила је наставни план и програм н у пстак, 15. маЈа у 18 часова, у сали Всћа техникс одржаћс сс свсчаност на коЈоЈ ћс битп додељене дипломс полазннцнма и проглашспн наЈбољн слушаоцп. Полазннци Политнчке школс у зајсдннчкоЈ екскурзијн обнћи ћс родно мссто Вука Карацнћа — Тршић и свс спо.меникс рсволуцнЈс на тој маршрути. Душан Ристић воформнранн, да сс па нскп другачнЈи — нов начин могу користпти срсдства других чланлца у објсдињеном СИЗ-у па сс вршс прнтисци да сс фннансираЈу неки програмн за којс ннсу обезбсђена срсдства, тс се на таЈ начнн троше снате н одвлачс од значајног концепта утврђенс полнтнкс. И на крају, истакла бих Још једно питањс. СоцнЈалистички савсз и Снндикат трсба да остваре увид и у то како и да ли у пракси, бољс нсго рапнје, фупкционншу дслсгациЈе за СИЗ-овс којс су изабраис на другачиЈи, сластнчннји начии, као и то да су ова два предссдништва и прсдссдннштво СО, а у духу потрсба трспутка сс ангажовалн да кључна пнтања нз домена охлучнвања СНЗ-ова буду разматрана у равноправиом делокругу са Скупштином општипе — што смо програмнма утврдили. ЕПИГРАМ МЕЊАЊЕ СМЕРА И елиса пропелера је за мењање смера. ^слов Ко има говорну ману појавиће се на ТВ екрану. Славцца Костнћ — Пошарац ЛИСТА АКТИВИСТА1 АКТИВИСТА НЕМА ЛИЧНИ ИНТЕРЕС Александар Кнежевић, пен зионер, а помало и наш колега за рубрику листа активиста размишља: — Лнста актнвпста се све ла на ужи круг људи, којн су свој допринос дали још на почетку обнове наше зе мље. И данас раде са пуно ентузијазма, иако свој‘е бре ме година товаре на активистичка плећа. — Мислим да ј*с интересовање за друштвенн рад опало код оних којн су се превасходно бавили друштвеним радом из каријеристичких побуда, мало резигнирано закључује наш саговорник, Александар Кнежевић. председник Скупштине месне заЈ*еднице „Цен тар". М. И. ОСВРТ ЗАБОРАВИЛИ НА ПРАЗНИК Деценијама сс V раним Ј*у тарњи.м часовима, на Кнссс лачкој чесми V парку „7. јул”, окупљају житељи’ Параћина да би обележилн ?ле ћународни празник рада „Први мај”. Раиијих го^ица инјс било осмишљепих?иро1’ра.ма, више се забављало за свој грош уз којс чашицу п „приручно" мезз. Ове године је договорсно да се програм осмисли и ангажована 'су три културно уметничка-др\'штва „Бра 1ко Крсмановић"’ из Параћина, „Бранко Ристић", фаорике цемента п фолклорна гргпа села -Текија. Нажалост, на летњој позорнпци појавплн су се само члановн КУД „Бранко Крсмановић”, оста.ти нису нашли за сходно да доћу и својо.м игро.м и пес.мо.м дају допрннос свечарској ат.мосфери. Очигледно су заборавши да је Први .мај и њихов празник. М. И. НЕКЕ ООСК НА ПЕРИФЕРИЈИ 36ИВАЊА Аангажовањс Савеза комуниста у самоуправннм органима је Још важ Н1.'јс при разради ироблема читаве је.шс области, као што Јс расподе ла, 111шсстиц||ома политика, радна и тсхиодошка днсциплииа, послов ш> политика и пословнн рсзултати I! тако даље. Задатак Савсза ко.му писта је да дсфинишс став илн пла тформу на основу којс јс могућс у симоуправпој праксн тражитн кон крстпа решсња, а да сс ис повредн аутономнЈа самоуправпог охтучивања. Јасно је да је активност Савеза кемуписта у самоуправним оргаиима марппгално пнтање коЈим сс оскопне оргашгзацијс нс бавс, а н када га ставс па дневни рсд, онда јс то изпуђсно н касни за развоЈсм дегађаја. КД1ША ОДМАХ Од 1. апрпла, као што Јс познато, уведене су нове, оестно већс кама1пс стопс нп дшгарске орочене уло гс. Од истог датума каше пословне банкс примењуЈу Још једну корисну иопнпу. Уместо раннЈс праксе да власннцнма орочснмх пара на рок од 3 мссеца кхмату нсплаћуЈу само по мстеку пословне годипс (а мс по нстску рока орочавања), од саса се, када прођу три мссеца од цана орочавања, штедншп нсплаћу Јс, порсд глнвнице, н камата! Миша Гајнћ
УПРУЖЕНИ РДД ИСНОСА 13. МАЈ 1987. • БРОЈ 334 СУСРЕТИ СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА САГЛАСЈЕ РАДА И ПОЛИТИКЕ За име Љиљане Марковић, најпре се лепн епитет најбољег радника. Не фразерски већ и званично. Дпе године за редом она је проглашавана најбољим младим радником у акцнји „Млади радник — самоуправљач”. Исту ласкаву, радну титулу носи и прошле године на нивоу општине. Из камгарна, предиопнце чешљаног предива, где се доказује радом, путеви су водилн на бројне акције друштвено-полптнчкнх организација, где није нсказп вала ништа лошије резултате. Својим радом доказала је да може да се успешно усагласи н рад на радном месту и у друштвено- 'Политичким задацнма, а они нису мали. Из таквог односа према раду, пропсте кло је поверење, да пз ове средине, Љиљана МарковиИ, седи у делегатској клупи Већа удруженог рада Скуп штине СР Србије. На питање како успева да усклади обавсзе лаконски одговара: Врло једноставно, ако се то жели! М. И. Камера похваљујс ЗЕЛЕНО ОСВЕЖЕЊЕ На улицама Параћипа, освануло 'јс ових дапа осссжсњс у зслсном. На мнопгм мсстнма, тамогдс су се брда хартвјс ваљала под ногама пролазника, постав.љене су укусно ураћснс зелене кирпс за бтпаткс. Оие по свој прнлици трсба да убсде све пас у то да Је отпацпмд место у корпа.ма. И Још јсдпо освсжењо у зелсном. На простору код „Куле" постављсие су бстонске жардињере са украсним шибљем. СТАРА АРХИТЕКТУРА ПАРАБИНА КУПЉЕНА ОД АМЕРИКАНАЦА Зграда броЈ 31 у улици Радста Николића Пикуле прсма речнма са жшпаег власннка стара је око 160 година а њсгов дсда кућу Је купио од неког са надимком „Америка. иад”. На две трсћине зграде са дворшп не странс налази се трсм који носс стубовн са Јестспн.ма. П стубовп н јсстецк су профилнсанн. Пошто је терен у паду на трсм се улази преко нсколпко стспсшпса. Под на трему је од опеке а пзмсћу стубо та на трсму постојп ограда, накиад но постављспз. У собама нскада су бнле внднс греде, а постајала је п оџаклнЈа коЈу јс садашњн власшш уклонио. Зградд Је покрпвена четвороводнмм кровом са ћера-шдом н прспуштеним стреЈама. На стреЈдма су вмдни рогови а у прозорнма осгацп топллја. Архитсктс нредххку дз зграду у даљем трсттграљу трсба обавезно за држати. М. М. ВЕДРИЈИ ДАНИ ЗА МЕТАЛЦЕ ФТМ „1МИР" ПРЕВАЗИШЛО НРИЗУ • Фабрнка текстнлних маппша ц процесне опреме „Пролетер" која послује у оквиру СОУР-а „Гоша” ових дана Ј'е почела са радовима на изградњи анекса на хали браварскс радионице, са циљем да постави кранове „ПАРАНИНТРАНС” Транспортери се захуктавају Параћинсхи превозппцп обједињс нн у Радну организацнју „Параћпн транс” су и званичко регнсгровани. Ову оргоннзациЈу сачињавају трн ООУР-а „Црница” која сс ба гп путннчким саобраћаЈем, затим | „Теретпп саобраћај” Поповац и | , Стандардтранс” Параћни. „ЈУГОПЕТРОЛ” — ПАРАБИН Сигурније снабдевање нафтом 0 Радна организацпја „Југопсг рол” у току овс годпис иа бснзин ским сташшама у нашс.м граду из вршпћс рсиовирањс и проширењс рсзервоарз, како бп потрошачи има ли сигурио спабдсвање нафтшшм дс 01ДСТЕ1Ж 3ОГМ Пре двс годнпс за 13. октобар, Дан ослобођсња у ООУР „Зслснило” прсдат јс на употрсбу савремсп пластснмк поврилше од 12 ари. У њс.му јс сађско рапо поврћс и цвеће и прнходп су углавном успели да покрију трошковс. ј За загрсвањс овог пластеника ! „Зслспнлу'' Је потребно 300 тона угља годпшње, што представља 70 ј одсто трошкова прокзводњс. Осе зиме се у циљу штсдње пшло на нроизводњу која подпосп пиже тем ј псратуре. Укупаи прпход ове пословнс јсдишшс износио јс 4,4 мп лијардс, на површики од 1 6 хскТРАЖИЛИ СМО ЈЕФТИНИЈЕ У врсме највсћих поскупљења највише нас погаћа кад поскупе прсхрамбени производи. У РобноЈ кући „Београд” Још увек се могу наћи неки прехрамбснн производи и пиће по сгарнм цснама. Конзсрве готових јсла коштају 446 динара, говсћи гулаш у конзср ви од пола килограма 606 дштра, а .мањс паковање 554 динара. Кнло грам пиринча увезеп пз Кинс двоструко је јефтинији од домаћг и кошта 480 динара а компот од шљига и крушака у паковању од 5 килограма 1.564 и 2.000 динара. Литар вињака у Супермарксту Робне кућс „Бсоград’’ сс продаје по 1.472 динара Стомаклнја 1.318 динара, Ппшка Лозовача 1.225 динара, Мастнка 1.359 динара, Коњак • 1.200 динара и Манастирка 1.472 ди ! нара. У овоЈ Самоуслузн пма и ја ј годппског пива од 330 грама по це ј нп од 152 дтшара, Рубпиове Ружнце । о,т 477 дииара, Карловачки рпзлппг ( 630 и Бапатски рпзлииг 621 дииар. НОВЕ НАКНАДЕ ЛИЧНОГ ДОХОТКА ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД — ДО 50 ОДСТО Прсхтогом допупз рспублнчког Договора о дохотку утврћено Јс да запослснп у СР Србпји за прсковрсмсш! рад мзгу добптп 25 до 40 одсто дпсвпнпе, а за најтсжс послове п до 50 одсто. Истим прсхтогом прсдвнћсна је п накиада за рхт поћу наЈмање за 30 одсто, зз дежурство ван радног вре.мспа 15 до 30, за рад државнпм празппцмма 25 до зО л за рад двократппм или Бишскратпнм рзспорсдом до 15 про цсната проссчне дмсвне зарадс. Мнша Гајиђ Ф Није реч о Шекспнровој већ о нашој при вредној трагедији. Илица Манђусов Карикатура Зорана Живковића носивости 10 тона и две тоне. — Договорилп смо се да део тпх рацова радпмо у сопствоној рсжпји рекао нам је директор Драгомир Доорпћ, а то значп да. ће пашп радппши пз пропзводНа јсдној од претходних седшша и.мснован Јс Милан за вршлоца дужностн директора ово раднс орга кизациЈе, а током парсд1шх дана, на седннци централног радничког савета имсповаће сс и остали члаповн пословодиог оргапа. У току су прппремс обЈекта стари мотел, за усељсње, а овпх дана сс очскује н рпватима. О томе смо разговаралп са управиппом ИлиЈом ћупурдн јо.м. — Мн планнрамо да ове годнне реновирамо четнри бензшгске ста шше у граду, да извршимо рекон тара и одржавање зслсних површпна. Залагањсм радника „Зслснила” култура садљс у нашој општини је побољшана али оио што сс садп ие сачува се. По речпма РАЈКА МИЛОШЕВИКА, управппка рЗслсиила” крајсм маја се очскује повр11С и цвсће нз овог пластсника. Могућностп ове оргапнзације су вс лнкс, алп пм је потрсбна још всћа сарадња и помоћ прс сг.сга граћапа, парочпто у Акцпјп „Зслени град иа Цриицн”, коју опн практично рсализуЈу. м. ж. Разлог впшс да уочи првомаЈских празнпка свратите у Супср.маркст Робне куће „Бсоград”. м. ж. СКИТАМ И ПИТАМ Пише: Радомир Милосављевић РУДАР1 - НА ПОВРШИНН У подкучаЈском краЈу рат јс завршсн далске 1945. годинс а пуцњи се чуЈу Још. Исконску тншппу, која силази нечујпо са врхова плашша, прскндају жестоке екс плозпЈс. Овдс се стално смсњују дстопацпје п тмшина. Рата дакле нема, то је снгурно, а нпак као да сс ратуЈс. Нсизвесност пестаЈе кад сс човек нађе на брду изпад Фабрикс цемснта. Стотппу рудг.ра бпЈс бптку лапоноћно са љути.м камемом, красом. У три смене одг.оЈе од стсиа пет и по до шсст хиљада тоиа камсна н лапорпа и лопремс их до фабричких дробилмпа Слнкочито рсчсно, то Је компознцпЈа од ЗС9 вагопа, а у свакомс рачуиајућн по 20 тона материјала. Како то успеваЈу кад сс зна да стена инјс слама а ниЈс чак ни зсмља? Одговор Јс јсдноставан — .мехаипзацнјом и сксплозиво.м а прс СЕСга тврдим рударским рукама. Њпхова мех« шзација ра.тп само кад човек радп, за разлнку од фабрнчких постројењп, а стане кад човск ие ради. Овде, дакле, све завкси од чозека п његосих вештих руку. Шака сксплозвва може да учпни нсвсроватно мпого. Ови људп соакоднсвпо, у просеку, употрсољавају по хнљаду килотрама а има дана када мпннрају дубпнске бушотннс са 10 и 15 хнљала кплограма. То вшие иису спародпчне борбс, нпЈе пи рат, то Јс ужас! Радл њс и адшшистрације да изврше ископ темеља. На тај начин постићи ћемо знатне уштеде а постнжу сс и дру ги ефекти да сс члановп нашег колектива што вишс зближе. Изградњом оваквог капацптета Фабрика сс оснзјашњавањс Фабрикс цеменга п Стакларе о комплетном прсвозу њи хових пронзвода, што Јс бно н зак ључак једнс од ссдпица Скупшгинс општине. Прсма првп.м прогпозама гећ током јуна бп трсбало да „Параћпнтранс” заживи у правом смис лу речи. м. и. струкцнју, да их оспособимо за но рмалан рад јср су то објсктп који су одавно граћенн л прилично су дотрајалн тако да ћсмо ове годнне моратн те обЈскте да доведсмо у стањс за пор.малан рад. Планирамо да на бснзинској станнцн П попсћа мо рсзсрвоарскн простор и продаЈпн простор а да на бснзинској стапици „Град I” н „Град ПГ’ напра вимо настрсшнице које сада псма ју и урадимо све оио што је потрс бно за рад 'ових станица. Изград њом Ауго-пута на старој пстљи ос талс су двс бензннске стаппцс. Каква Јс њихова судбина? На ово питаље управнпк Пупурди Ја јс рскао да ћс једну бепзписку стапицу задржатн да радп као „Град IV” она ћс такоћс бити ре повнрана и нсаособљена да служп за снабдсвање потрошача из горњих села паше општинс, а друга бе нзлнска станнца па староЈ пстљп би ће прсдата транспортпнм организа цијама да нм то буде база за снаб дсвање нафтшшм дсриватп.ма. Такођс сс плакира пзградња тако згаипх нптсрнпх бспзипскнх станл ца за великс потрошачс н то јсдна у Пуприји за потрсбс потрошача нз областп пољоприврсде, а у Пара ћину таква станица бићс пзграђена у Мсдпцинско.м центру. Драгољуб Гајић упорсђсња, та количина бп могла да сруши читав Јсдан град од 50 хиљада становника само за дслић секуидс. Пели с.мо сс ка пстој стажи. Патоварени дамперп силазе према дробилицама. — Мсхаинзацпјс никад доста, кажс инжењер Станнслав Добросављсвпћ, управник. И оно што имамо брзо лотрајава. При.мсра ради спмо гуме на дсмпеоу ие могу ауже од шест мссецп а једна кошта прско 100 милиона старпх. Стиглп с.мо до врха. Челичне чељусти багсра захватају комаде камсна и уз прасак их набацуЈу ка лсђа дампсра. Огромна бушплица пнштн као љута гуЈа п буршЈа- .ма пробпја сгенс и до 50 мстара. II људи су краЈ машина. Бсле се шлсмовн на препланулим лицпма. Рудари, а опаљеиа лица?! — Овде човск поцрни Још од првог пролсћног сунца и првог топлпЈсг повстарца. Летн опече звезла п јарз удари из за1ре.*аног камена па лнпа и руке нспуцају као кере, објашЈкава Мнћа Кркнћ, пос;опођа. 3«ма Јс друга 1:ра'носг Кад дуку ледени встрови и снсг ке мраз — руке се лспе з.» гвожће. И тада морамо овдс. Док ради Фабрнка, морамо н мн! КраЈ је прве смене. Механизаппја ее прнмирпла за тренутак. Људн подижу шлсмове н брншу зпој са чсла. Друта смена тек ппо ниЈс стнгла. пособ.љава за производњу процесне опреме као пгто су резервоари, разни други деловц потребни рудагрству, стакларству, текстнлној 1н<- дустри.јп п тако даље. На тај начин порсд постојећег производног програма добијамо и јодну др\т\' димснзију у ^мислу-оспособљавања Фабрике за израду великих крупногабаритних резервоара где имамо и пости жемо већс пословне резултате. Д. г. УНРАТКО ивткт „Б. Крсмановић” ПОТРЕБЕ ЗА РАДНИЦИМА V овој годјјни Штофара исказује потрсбе за 272 радника, углавном за послове конфекцнонсра и шивача, до којих ће сс долазнти и преквали фикацијом. Српска фабрика стакла: НОВИ СТАКЛАРСКИ КАДАР Путсм стручпог оспособљавања Стаклара хоћс да доће до преко по трсбног стакларског кадра. До кра ја 1987. годиие оспособпћс сс за стаклодуваче, стаклобрусачс, стајки скујарс у рсглерс 135 нових раднк ка. РО ,Д. мај” ЗДРАВСТВО НА ПУТУ КА СТАБИЛИЗАЦИЈИ (2) И ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ ДА ДЕЛЕ СУДБИНУ ПРИВРЕДЕ Јсдини дозвољен рает средстава Је пз прнхода пидвкдуалног сектора (допрннос земљорадннка, ириватпих занатлиЈа) и веће партиципациЈе корисижка здравственс заштнте. Зато се делегати СО и СИЗ-а здравствсне злштнтс бар за прво полугоће ннсу изЈаснили. ОстаЈе да здравствеии радницн деле судбнну привреде и пословања своЈе радне организацнЈе, мало више реда у струхтури, расподеле средстава поштуЈући приоритете у здравственоЈ заппктн. Уианредитн превентивну здравствспу запгптту (амбулаитнополиклиннчке услуте, успорнти раст средстава м стационарно лечење (коришћењс капацитета 85 одсто), повећатп квалитет у раду, сфнкасност. економнчност и рационадност, нарочито у потрошњи лекова. Неминован је процес изЈедиачавања услова за коришћењс здравствене запггитс и процес субрегнокалне пнтеграцлЈе СИЗ-ова здравственс делатпости и паралелно са тнм иитеграцнЈа здравствене делатиостн, у циљу бољсг обезбећивања стаповнпштва за здравственом заштнтом. То ће се остварипг самоуправним споразумима н поделом рада што Је и основни закључак састанка коордннационог тела Меднпинежог центра са функцнонсрима оппггине ПаРаћин КОЈИ Ј® одржаи 23. 64. 1987. годппе. Једпу такву анализу треба сачинипЈ до 15. маЈа ове годннс са детаљним вићењем своЈе снтуацнЈс. Јасмина Петковић-Матић НАВОДЊАВАЊЕ И ОДВОДЊАВАЊЕ Планпра се завршстак радова иа одводњавању на 767 хсктара, док у Јс у току израда документацијс за израду система за наподњавање об радивс површинс од 800 хектара. РП „Београд” У ПОДРЕБЕНОМ ПОЛОЖАЈУ Доктор Милан Миловановић, на седници Огпптинскс владс коЈа ја разматрала финансиЈско пословањс здравствених организацпЈа у прошлоЈ години, између осталог примећуЈс. — Наш губнтак је око 11 милиЈарди, а ми имамо фактурисане неиспдаћенс услуте код нашег СИЗ-а за 20 мн.тнЈардп, па сс питам ко јс у губитху? — Пракса Јс да се прво исплате другс здравствене органнзацијс, Београд, напрп.мер, НуприЈа а нама шта остане. Ми смо у подређсном односу на Нупрнју. Код здравствспих радника су опалн мотиви за рад, што Јс у иајвсћоЈ мсрп проузроковано наЈннжим личннм дохошша у рсгпону. Мп смо примили више лскара нсго пгго Је предвиђсно са људском жељом да упослимо младе лекаре, а сада изнскуЈемо губптак. — Менс као човека и лскара чуди констатацнЈа у матсриЈалу да нисмо повећалн продукптиост? Па ми нс производимо флашс! Не знам шта Јс впше у ннтерссу друштва да има здравс плп болссне људе. ЗавршаваЈући својс раз.мишљање о стању у здравству, доктор Милан Мнловановић поручуЈе. — Ако друштво хоћс здравс људс, мора здраао и да размишља м. и. ПОКЛОН ЧЕСТИТКА ЗА БЕБЕ Кад радник Робне куће „Београд" у Параћину добије дете организацпја му даје поклон честитку у износу од 20 одсто од личног дохотка. Добар пример бри ге о наталитету и помоћи. М. Ж. НАКНАДНО ИСПРАВЉАМО СВЕ ВИШЕ АУТОМОБИЛА — ИЗ ДЕЛОВА ШЕИНКС НД ЧЕТНРИ ТОЧКД Новом врстом бизниса држава гу би на порсзима и царшш, а саобраћај — на бсзбслности. Статистичкн полпцн рспублнчког ( УП-а показују да јс на иашим дру мовима вишс од 20 посто моториих г.оЈила старијс од дссст годииа. У нсто време миога од тих возила из глелаЈу као да су Јуче нзашла из фабрикс. Замсиом шкољке и мото ра чссто сс добија потпуко ново вознло. И после дссетак годпна вожње са тнх олупииа моп’ се нскориститн ме кп рсзервкн дслови, али Јс много уиоскнЈс, међутиМ' трговппа п.ласккчкш! папирима. Пошто законодавац пнЈе дефннн сао када сс сматра да је моторно возило престало да лостоји у прав пом смлслУ' само иа оскову тих па пнра можс се схлоплти потпуно ио во возило, и тако се пзбегаваЈу за кокске дажбнпе. Сласпик тако у виду попралкс \-вози иово возило. плаћаЈући дале ко ниже царнне на „резервие дс-чо ве” купљена на ауто пијацама Аус трнЈе и Немачке. (Танјут) НЕМА ГОЛОГЛАВИХ ЗГРАДА Накнадно, али ипак ма времс, утврднли смо да нисмо ни ПриморЈс, ни Грчка, а и да Поморавље ниЈс Сахара. Мода „гологлавих” зграда, коЈа Је владала у процесу појачанс метрополизацнје Параћнна — прошла јс. Равни кровови вкше нс важе, нове зграде граде сс са „капом”, а старс добиЈају Је накнадио. Неулазсћи шта Је раздог, да ли квалитет изаеденпх радова ка равнњм крововима, да лн нзузетнп клнматскп услови последњнх година, тек параћкнскн равни крововн свс су мање у функцнЈи. Овог пролећа прокисла Је Хала спортова, Дом здравља, СИЗ становања . . . Како сс ниЈс радило о безазленнм ннцндентима, службе у свн.м обЈектима који су прокисли обуставиле су рад. И дан данас прва кап кнше М тамо запослене значн — охмор. Извршпк савет Скупштине општнне доиео Јс од« луку о какнадном уграђивању кровова и на старим објектнма, тако да оспм што стаиарн зграда са равним кровом добнЈаЈу сигурннје склоништс, отвара се могућкост да се у поткровнмм просторнЈа.ма догроде новн стаиови, прско потребни иашс.м граду. м. м.
МЕСНЕ ЗЛЈЕДНИЦЕ ж СЕ110 - ШПВРЕЛА ИЗОШТРЕИ ЧЕПУРЕ: БУРА СЕ СТИШДЛА АЕРОЗАГАВЕЊЕ ПОПОВЦА Дугогодишн>и проблем воде у Чепуру, најзад Је рсшсн, а уз свс то ратпе сскпре коЈс су тим поводом подиглс одрсћснс групс људи овог села најзад су закопаие. Ситуација се стишала, а ускоро сс очскуЈе всћ утоворсиа акцнја изградље ПТТ мреже.- Светлаиа Радивојевић Решење се назире кроз прашину „ВРАПЧАНЕ” ТЕЛЕФОНИ ДО ЈУЛА Најдаље до Јула овс годннс грађаии ће добнтп дуго очкнваис телефонскс прикључкс, за коЈе су уплатили Још 1981. годннс, тврдо обсћаваЈу из параћинскс Поштс, Пзвршнн савет Скутшттине општи1 пс, на своЈоЈ последњој ссдници од 7. маЈа, разматрао Је Информацп- : Ју о стању и проблему асрозагаћења насеља Поповац. Свп.ма Је, веI роватпо, познато, под каквнм условима жиис мештани Поповпа. Довол>но Је само проћи путем порм фабрпкс и погледатп зацементиранс крововс, Јабуке са бдагим предивом цемеитм*! прашнне и да чоаеку застане дах. У аиадизи, измсћу оста.тог стоји и Једаи драстнчан податак, да је у 1986, гозини колпчина таложких ■латерија три пута бил» већа од дозво.мне. Све ово звоии иа узбуну. А узбупа јс подигнута поодавно, раћене су студиЈе, али се мало конкретно урадило. РазматраЈући оваЈ проблем Извршни савет је закључио да понућсна информациЈа са закључци.ма не даЈе право решењс и да Је потребпо хитно предузети конкрстну акциЈу. Питаље раселења наЈугроженпјег аела, . хничкс могућности нли нсмогућности спречавања одласка цементне прашинс у ваздух, остало Јс да се у року месец дана сагледа и да се даЈу конкретни задацп. На састанку су се чула, ауторитатнвна, мишљења, да је могуће, чпсто техннчквм решскима, без рз ссљавања, заштитпти околину фаб рике од нежсљенпх тал-ч*. „НЕКОРЕКТНО И НЕИСТИНИТ0‘? На ссдницн СО одржаноЈ 24, СЗ. 1987. годннс, делегати ВУР-ж Миклћ Жнворад н ВМЗ-а Ставра Бр кић, поставили су делегатска пнта ња: „ГЛОЖДАК” РАЗЛОГ ЗА РАДОСТ И становпици улице Жарка Зрсњанкна нмају разлога да се радуЈу. Оввх дана ПТТ ралнпци раде на постављаљу кабловскпх капалнзациЈа до нассља ,,ЈагодЈБак" кроз коју ће битн повсзани и станари зграде „Ломсла" у истоЈ улнци. ГОРЊА МУТНИЦА 30РАН0В0 ПРВО МЕСТО Зоран Пстровпћ, псвач а.матер Још Једном Јо доказао споЈ нсоспорпи таленат. Недавно Јс у Крушовцу освоЈно „Златни глас 87”, на такмнчељу у организацпЈн сстраднн.х уметника овога града. Н. ПетровнБ КРЕЖБИНАЦ БРУКА ЗА СЕЛО Спомен чсс.мн палнм борцнма у НОР-у налази сс у прло лошсм стању. О њоЈ нико не волп рачупа. Малтср јс опао, опска оштсћсна, а околнна запуштена. Захтсва хитну ннтсрвснцију, ПЛАНА: НАЈЗАД — ТЕЛЕФОН Послс пстогодншњсг натсзаља, ППРО „Шумадпја" најзад јс увндсла потрсбу и у пролавницц број 1 у Плани увела тслсфон. Продавница јс снабдсвена богатим нзборо.м робе за шнроку потрошљу, а вреднс н младе продавачнце Јслица Лукнћ н Зорица Љубпчпћ коЈс од нсдавЛ(Но>-раде увек су спрсмнс -са љубазношћу да вас услу- ■ -,ке. Сада су потрошачн у могућпостп да окрсну тслсфон 42-356 и добпју потрсбна обавештен>а у везн са куповином робе. Жарко Векић ЛАКША ПАКОВАЊА ЗА ОСТАРЕЛЕ Пољопривреда нам заиста остарела, Не у механнчком, всћ у људском смислу. Тсжачки посао стао је на не.моћна старачка плећа. На њивама још додуше нсма корова, алн нн младих од короваПроблем јс у радноЈ снази. Дугогодпшњн пољопрнврсдник Божндар Раднвојевић, из села Чепура, коЈп јс овс годинс зассЈао всликн број парцсла под кукурузом, прсдлаже фабрпкама које производе мипсрална ћубрнва, да својс пронзводс пакују у мањнм цаковима, како би остарели пољоприврсдннцн могли лакшс да изиесу до својих љива. Светлана Радивојевић ПСЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ Пси луталице прсдстављају проблсм не само за наш него п за друге градове. Зато се прсдузимаЈу мсрс да се пси уништавају како не бп дошло до нежељсних последпца. Раиије предузиманс мерс давалс су половнчне резултатс, па Је због тога инспекциЈски орган Скупштинс ошптине успоставио сарадњу са ловачкнм друштвом. Та сарадња је дала веома добрс рсзултатс на уншитаваљу паса луталица. Пси се упиштавају на хумаи начнн и до сада јс у четнрц наврата уннштсно око 200 паса луталица и всћк број мачака. Након уништавања лсшсвн су уклањами и уншптаваии. Са оваквом актнвношћу можемо бити задовољнн Јср сс постиже вншеструки ефекат. Наиме, спрсчава сс да граћани, а посебно деца буду изложсни уЈсду паса а уједно сс спречава и ширсње разних заразннх обољсња, којс пси и мачке могу да прснссу. д. г. Карикатура Зорана Живковића ТОКОМ ПРВОМАЈСКИХ СВЕЧАНОСТИ У ПЛАНИ ПОСТАВЉЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА ДОМ КУЛТУРЕ V Плапи под Бабом за 1. маЈ Славље пред почетак гралње Допразновало се веселнЈе нсго нкал. *њ културе кога заједнпчки симбо Почела грапља Домк културе, ус- лично започеше прсдссдиик Месие пела нзложба умстности и радинос дслегапије ССРН Мнлутин Стсфино ти, Рака свирво а коло нграло. вић и прсдседннк Месне организаТресла се Баба док су Плањани, ииЈв ССО Горан Милосављевнћ потрадицноналио алп ове годнпе посе лвгањем камена темељца. потрепље бно громко славилн ПрвомаЈскн |!о Је јагњетином и залнвепо доб лразнпк. На окупу нашли су се ри рим виио.м, као што Је и ред. Првп маЈ за Плањане завршчо св 3. мзја. Опег у свсчаној ат.мосфе ри настзвљена је игра овог т.^та уместо у колу Плак.ани су зангра ли на фудбалском терену утакми иом нзмеђу Истока 63 и Младостн из Сикирнце. М. Мнленковић И.мзЈућп у виду сва самгн из ИнформацнЈе, дискусиЈе чланова Извршног савета закљученз Јс да се у року од месец даиа пзјасни мссна зајсднпца Поповца о локацн- — Када ће ООУР ПТТ Параћик да завршн залочету инвестнциЈу на подручјнма МЗ Д. Мупппга, Лешје, Клачсвица, Пзвор, п другам где су грађани плзтнлп прикључке и прв једне деценпје н може лн неко да стане на пут захтсвпма за доплату и натсра нх да изврше обавезу? Одговор је стигао од директора ООУР-а ПТТ Параћнн: ме уз раме младн н иаЈмлађи стхри оба пола, ссљапн они који село хнале а у граду живс, углавном сви коЈнма Је Плана прнрасла за срце. Почело Је изложбом нароцие рпдиности и уметности коЈа се дешава на обронцнма Бзбе. Претспп прскривачи, штнкованс чарапс, вс игго нзграћепи дрводељски експона ји за свснтуално расељавање, затим да Фабрнка цсмента предложи гехничка решсн>а за постављање и акппнрање постоЈсћнх филтера, а Ко.мнтет за приврсду финанснЈско обезоеђнвање акциЈс чишћења неба над Поповцом. м. и. РЕЧ ПОЉОПРИВРЕДНИКА ИСПЛАТА НЕИЗВЕСНА ги, слнке, плетарство. Изложбом отвореном уочн 1. маја почело Је На седници СО-е одржаној 14. 04. 1987. године делеслављс, а пунп за.мах достпгнут је гат ВМЗ-а Срећко Јовановнћ, постапио је слсдећа делсгатна Уранку, у коме учствује цело ска ПИТања: село да би кулимпнпрало 2. маја када Је у присуству наЈвтпих гос ти|у нз оппгпше положен камсп те мсљац за по свој прилпци гранлиоз ни и прекопотрсбни Дом ку.тгурс V коло коЈс сс орило из труба на далско чувсног н за 1. мај редовпог госта у Плани Раке Костнћа хаата ло сс и старо и младо. Празинчно расположсЈБС прснело се и нл про токоларне госте, тако да сс још Јед ном потврднла прича о „проклстству’’ Плањана коЈнм нх у вечс пред Косовскн боЈ прокле кнез Лазар на всчно играљс н псвзљс ■ Када ће 33 „7. јули” да изврши исплату дигестија за шећерну репу пољопривредним произвођачнма за 1986. годину и зашто 33 „7. јули” нема фпксан дап откупа за одрећене произвоце као што су јунаД, прасићи и гако дал»е? Одговор ј'с доставила Зе.м љорадничка задруга Јули Земљораднпчка задруга „7. јули" Параћпн V Лараћп ну, извршиће иеплату дигестије за шећерну репу рода 1986. годинс када оудс при.мпла средства од Фабрикс шећера, пошто иста до данас није извршила уптату средстава, јер је у ста лној блокади, тако да ова организација није V могућиости да псплатн дигестију. Оза радна органпзација бавп се откупо.м и промсто.м пзљопривредних цроизвода ц стоке. Што се тиче откупа пољопрнвредних про пзвода врпш се свакодневно и одмах се исплаћује. Због ове настале ситуације код откупа стоке устаљенп су откупи код телади, док код крупне стоке је мало поре.мећено, док пре ове ситуације и код ов скатегорпје би.ти су фиксирани дату- .ми откупа. И поред ове ситуације и код ове категорииут, тер.мини се договарају, а произвођачи се обавештавају на вре.ме како би своја^ грла припре.мшш за предају”. — Сматрамо да Је једннм делом питање на месту и то у самом поче тку где сс по.миље рок завршетка рздова, другн део делегатског ип тересовања шггсрпрстиран Је на на чин којн је врнтнрао радне људе параћинскс попгте. Најблнже рече но, некоректно п нсистннито нзно шељс чнљекица на седнпцн Скупштнне ствара кркву слику о колек тиву којп Је дуго издваЈао и Још увск издвзја за развоЈ капацнтета ка тсриторнЈн наше ДПЗ. Неодгова ра истини податак да су грађани уплатилн тф прикључак пре Једне децепнЈе. На подручју МЗ Д. Мутнпца, Лсшјс, Клачевица п Извор, грађани су прсма уговору, бњтп обавсзни да уплаћују средства од Ју.та 1983. годпнс. Даклс нс пре дсценмје нсго нспунс четнрн годи ис. На поменутој седхппџ* ннје нз нет врло битан податак да граћани пису испоштовалп сгојс обавсзс. Само до краја те 1983. годипс нпсу нзмпрпли своЈе уговорпе обавезе за цирка 700 старих мллнона. Шта значн само то нспоштоваљс рокова нз уговора пластично говорн по датак да јс врсдпост тслефонскс цеитрале бпла мања од нсуплићеног дсла граћана, а да Је пошта пз сво Јих веома скромннх фондова п других изнора почстком ове године иабавила и платила то срсдство 8,5 старих мнлнјарди. Зиштнта од заразних болести КАЗНЕ ЗА НЕВАНЦИНИСАЊЕ У складу са • Републнчким програ .мом о заштитн животнља против 1 заразннх болести наша општнна јс почетком ове годнне нздала нарсд- ■ бу о обавезно.м вакцннисању до.ма : ћнх животнња и паса против зараз ннх болссти и то свнља против свк ' нске куге, црног пришта, бсснила । и тако даље. Нарсдба јс доставље на свнм месним заједницама, а нс товремено Је обавезана Ветсринар ска станпца да спроведе ову акцнју. Акцнја Је у пуном Јеку у свим месннм заЈеднмцама према уиапред сичшвеном плану н програму, од знв граћана Је доста добар разлнчк то од месне зајсдннце до мсснс за Јсднице, а сматра се да уколико сс 80 одсто грађана одазовс са сточшгм фондом ма вакцннацпЈу да Је акцнЈа успелв. Секретар Органа за инспекпнјски надзор Радо.мир Жнв ковић, нам Је рекао да ће се нас тојати да ова акцнја потпхио успс. У првом реду прсдузи.маће сс прсвентивне мере да грађани вакпннн ш\' до.маћс жнвотнњс, а уколнко и порсд тога нско нзбсгава вакцниацпЈу жнвотиља бнћс прнмсљсне н рспресивне мсре. До сада је всћ поднсто 40 пријава против грађана коЈи су избсгавалн да вакцннпшу ломаћс животнњс, исти ћс бити ка жњени, а накнадно ћс нм бнти уру чсиа рсшсља да домаће жнвотнн.е вакцннишу. Д- Г. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК КОНТРОЛА НА ЗЕЛЕНОЈ ПИЈАЦИ С№ IIКШК ИСПРАКНК У току протеклчх дана пзвршеиа је контрола квалитета оира и кајмака на ЗеленоЈ* пијаци од произвођача узета су 24 узорк^ Узорковање је вршио Регионални ветертгнарскл завод нз Светозарева. Од 24 узорка према достављаној аналгизи 22 узорка су исправна а два гзоркц кајмака п један узорак сира је бактериолошки ненспрован. Када је реч о квалитету снра оп је више него задовољавајућн јер је установљено да нема иикаквих других дода така односно нема скроба или било каквнх примеса који бн се косилги са важећим проггисн.ма. То практнчно значи да грађани како нам је речено V инспекцијско.м орган^ могу бити спокојни када је реч о квалнтетг сира и кајмака на Зеленој пијаци V нашем гра ду. Ове жпвотне намнрнпцс н даље ће бити редовно кон тролиоане. д. г. СТИЖУ ПИСМА ИЗ БОСНЕ НМА НАДЕ ЗА ПЛАЊАНШ НЕЖЕЊЕ Треслс се новине протеклнх дана, долазили су људи од пера из свнх крајева „говорног подручја" и трагом новицрке вести истраживали фено.мен: Зашто пла њански мо.мци не мопг да се жене? Њихове исповестн о томс да девојака у Плани и.ма али, дд раднје после школа остају у граду, па макар живеле V лоши.м гслови.ма него што бц то било V Плани. са 'фотографнја.ма објавише силне новине. Дирнуте V срце судзино.м кршннх Плањана и читатељкс (које испуњавју услове) јавише се Плани. Достојанственн мо.мци из Плане замолнше нас да пе објављује.мо нмена, па го и не чинимо. Пнс.ма су носнла жигове босанских, далматинских. а и градова пз Србије. Ппс.ма стижу п дан данас и за сада је то једини контакт. али је акција ...масовие женидбс” направи ла великп одјек па нијс згорег очекивати да пис.ма прерасту V нешто чвршћс. М. М. „СЛИКАМ АЛИ ВРЕМЕ НЕ ГУБИМ” ОМЕР ИМА МЕРЕ Без жсљс да му сс сликс наћу у италнЈанским купатилнма и.та да потражи еааршењтмо Једнакости са Рабузином, Ган<ралићем, нли ти Брашићем у Плани слика Омер РаЈковнћ. Излква Омер своЈс набоЈс на п.чатно. Нс нн иа лесоннт, ни на стакло, нн па картон, Платно Је бнло сликарскн матернЈал и остало, тако тврдн Омер н бсз обзнра што Је за њега наЈвсћн проблем затезање н прнпрема Пише: Јован Цветковић БОРДОВСКА ЧОРБА Хе-мијска пндустрија >.Жу па" мз Крушевца је проЈгавела бордовску чорбц V виду праха — концентрата за суспензију што се — првн пут јавља код нас и веома сс лако припрема прп че.му јс нзбепгуто коришћење пла вог ка.мена и креча. Бордовска чорба Ц—20 — Жупа може се корпстити за сузбијање следећпх протзрокованнх биљшгх болестн. У впноградарству: протпв пламе1&ачс, црвенила лишћа винове лозе и црне трулежи грожђа. V воћарству: пегавостн лншћа и краставостп плодова јабука п крушака, коврџавостн лишћа брескве и шупљнкавостп лтнћа патлпиана, пламењаче лука н купуса. За све ове болести користн сс V концентрашпи 1.5 одсто што одговара 150 гра .ма у 10 литара воде. Одмерену колнчннг препарата лретходно пзмешатп са мало воде п направнти кашу без грудвица, а затим то уз .мешање пре.четн у сгд V комс се налазн одговарајућа количина воде. Бордовска чорба Ц-20 — Жупа се .може мешати са свим препаратнма осим са препаратпма у уљу. Прспарат је отровап за људе, рибе п топлокрвпе орпанизме. После третпрања бордовско.м чорбо.м а’0- гу сс корпстптп за употребу кпомпир и парадајз после 14 дана, грожђе и поврће после 21. дан. Но било шта Јс било, да би се посао ипак г.рнвсо краЈу Пошта н граћапи договорилп су ,сс о допла ти одрсђснпх срсдстава. Велпким дсло.м обављанп пословн о.могућнће да прве од 500 претплатника укључимо у ТФ саобрзћај већ почстком аггуста. ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ 700 ШОМШРА [А /ШРОМ | БШЗННА V месту Кастеле (Француска) одр и.ан Јс шзмппопат на коЈем су учс сгвовалн нскључиво самостални кон структори возила, при чему Је по бсдник онај ко за чстрдесет минута прсђе стазу од 16.443 мстара н прн гоме потрошн најмаље горива. Свм учесннци су младн п амбпцпознн љу иа са доста знанл п вештппе нз опе области. Победннк Је брптански конструктор — пплот коЈи Је сво Јпм колима могао теорстскн да пре ђс 746 кило.мстара са лптром бснзи иа. Нанме, он Јс стазу од 16443 ме тара прсшпо са потрошснпм 0,022 литра беизнна. • Скидају нам кожу — какав олакшавају ћи моменат. Ирена Роспћ ОШ „С. Јаков* љевпћ
13. МАЈ 1987. • БРОЈ 334 АКЦЕНТИ Цигла вреба ламетне главице Порсд храма наукс п културс гра да Параћина — Срсднлшколског це птра , Бранко Крсманоппћ” палазн сс право правцато градилнштс. На самом улазу у школу лсжи уредно сложсн грађевннскн матсријал, па учснпцп сваког дапа тре ннраЈу трчањс са прспонама да бп стнглн до своЈнх учнопица. Наравно ту је п блато којо учс1Л1НИ храбро посе па својпм патн131.ма. II тск онако, као мала „декораппја” у холу нове зградс школе дс бљи слој прашнне коЈи сс наталожио због блнзнпе грађевпнскнх ра дсва. И тако уз бучну музику машина учсппцп прате паставу. А кад сс огласп звопо учсницп жу рс нп спасоносппх 15 мтгута одмо ра не слутсћп да пска цпгла плп чскнћ врсба бзш њпхове памстнс главс. II како послс пеко можс да каже да је лако ^учптн” школу, кад ђа ци поред толнких опаспости којс их врсбају са осмсхом па лнцу п чврстам кораком ступаЈу у поес школскс побсде. Јасмдоа Петковпђ дегенерацнји Уређује: Светлана Арсић Мпломпр Цвстковпћ прппада кругу младнх крушевачких песника. Нсма обЈављену самосталну књнгу, алн је заступљен у псколико зборника а јача су му н „усмена пздања”. Зарађујс за жпвот бавећи сс камснорезачкпм занатом. Њсгова посзија одликујс сс колоквпјалним јсзиком привндном комунпкатнппошћу, која, мсћутпм, прнкрпва оссћај празнпнс н удес усамљспика. У изразу јс трчевпт, загршцт, сав од протсста и побунс, крећући сс од самосажаљсња до аутоирониЈе, од патстпкс до апсурда. МУДРЕ ГЛАВЕ ИЛИ МОЈОЈ (ДЕ)ГЕНЕРАЦИЈП НА ТА.МНУ НАС СТРАНУ ПУТЛ СТАВШПЕ II ПОЛИШЕ ХЛАДНОМ МЕСЕЧЕВОМ СВЕТЛОШБУ ГОВОРЕНП Н.АМ ДА ПУТ ТУБИХ ЗВЕЗДА ХОДИМО ОБРАЗМДЊЕ-НУЛПРА ПРЕД СЕПТЕМБАРСКУ РЕФОРМУ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ Нова - стара школа • Од септембра у нелој Србији у усмерено.м образовању радн се по новом, Јединственим плановнма и програмима. То значн да ће ђаци у новој, реформпсаноЈ’ школн учитн исто граднво у истим разредима и углавном нз истнх уџбеника То такођс значн да сс исћс дсша ватн као раннјс да ученнку будз псту струку потрсбан разлпчнтн уцбсннк у завпсностп да лн сс шко.чс палази у ужоЈ Србнјп, ВоЈводипп нлп па Косову. Аутоматскн то значи ц искључивањс ранијнх потсшко ћа прпликом прсласка нз школс у школу. По чсму се разликујс нова школа од досадашњс? Прво: ученнци ћс будућу струку бнрати од првог разрсда. Друго, умссто од трсћсг прва два разреда нсће вншс бнти општс-образовна псћ у фуикцпјн стручпог оспособљавања. МАЈСКИ ПРОГРАМ ПОЗОРИШТА ГУСТО НА СЦЕНИ Градско аматсрско позориштс у мају и.ма попуњснс тер.мипс, Богати позорпшни живот прстходпих мс ссцн наставља се п у мају. Најзначајнпји умсткнчки догађај јс РсзнЈа моподраме уз учсшћс таквнх н.мспа као што је Фабнјан Шоваговнћ Жсљко Вукмпрнца, Рада Бу рпчпн, Жпвко ВукоЈевпћ, Иван Бсчај са „Лажом н иаралажом” прошлог пстка. Акадсмнја поводом Дана младости одржава сс у Позорншту 21. маја, а нстога дана ГАП је у СмсдсрсвскоЈ Паланци иа РспублнчкоЈ смотри аматсра Србијс. Сутрадан позорнштс „окупирају” распсвани дсчацн п дсвојчнцс на Фсстнвалу дсчијс песмс „Параћин 87”. Рсформа отхлања досадашњу нсит њсност струка. Умссто 37 сада ћс сс средњошколци образовати у 22 струкс. То значн да ће сс мносе стопнтн у Једну и да нсће бпти по јава као што Је ,,нанашач пснс’’ а затим бријач лнца. Важно је намомепути да од септе мбра по иовом наставном плану н програму керућ ун авЧ.хуа П уриг програму крећу учепицп првог раз реда. Идућс године по новом ради други разрел а тек гаколске 1990/ 91. радкће се у свим разредима по повом настапном плану н програму. Пре.ма проходностн н потражњн за струкама у пркврсдн, највпшс изглсда п.маЈу пронзводна занимања па Је према томе за њих резс гисано највишс мсста у срсдњнм школама. М. Миленковић кјарсв Рсвпја моподрамс почсла јс 11. а завршава сс 14. маја. Всћ 18. маја, у оквнру прославс Дана младостп пграЈу се „Маратоицн” бссплатно за омладнну, а сутрадап О.младинска сцеиа ГАП-а у атрпјуму Бпблиотскс „пмаппшра” СУБЕЊЕ. Маратонцп попово „трчс” 20. маја за радппкс Срнскс фабрпкс стакла и „Обућс”, као што је бпо <*луППЗПРИШНА ХРОМИКА ПРОСТОР УМДЊИО КВДЛИТЕТ Пише: Горан Павловић НАСТАВА У ПРИРОДИ НА ГРЗИ Дечија граја целог лета Како мам јс рскао руководилац Радпс јсдиннцс за одмор н рскрсацију Новнца Мцддсављсвић, иа Грзн сс всћ налазс учспицн Осиов пе школс „Јапко Вссслиновић’’ нз Бсограда за коЈе је органнзовапа пе тнаестоднсвиа настава у прнроди. После њих настава у природп бпћс органнзована за учснике трсћпх зрсда основних школа из наше штинс и то у четнри смспе. ра оп УЧЕНИЦИ ош „момчило поповин ОЗРЕН Неравноправни без кривице И ДАНЕ БЕЗ СУИЦА ИАМ СТВОРИШЕ И НОГ1И ОПОЈНЕ И С.МРТП ЖЕЛЕГ1П ДА ЗЛНЕ.МИМО ЖЕЛЕНИ ДА ОСЛЕПИ.МО ДА НАС НЕ.МЛ ЖЕЛЕПИ НЕМОГУПЕ НА ЛИТЕРАРНОМ КОНКУРСУ „КУЛТУРА У УДРУЖЕНОМ РАДУ” ПИСЦИ из ЦЕМЕНТАРЕ НАЈБОЉИ ВА ВЕНД ВУНД ОДБОР ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ВУКОВОГ ЈУБИЛЕЈА ШИРОК ОДЈЕК Члаиови Одбора з* обележавањс ЈубилсЈа „Два вска Вука поново ће се састатк. до краЈа ове с« активност на обележавању зшчаЈне годишњице оца мицс, да размотро и нзшс ппсменоста. Изузетно успело чпло Поповнћ Озрен” виагпзлрају досадашњи рад и књнжсвно всчс у ОШ „Мому духу Вуковог дела, народно поссло у Средњошколско.м цептру „Бранко Крсмановић”, завршен конкурс за народнс умотворипе нашсг листа и прнпрема зборника иародних лирскнх умотворина нз околпне Параћпна у припрсми под назнвом „Вода ветровнта”, у којоЈ Је заступљепо преко стотииу казнвача, 113 свих села наше општипе, Еј и шпрс, етно-парк у ОШ „Вук Карацнћ’’ у Поточцу !.о)п се употпуњује. . и ннз других програ.ма широм општинс говорн о почетку успсшнс културнс акциЈс. НИЈЕ НЕГО Пише: Софија Ракић Милојковић © АкциЈа оснивања „Мајског салона” заслужује дуготрајнију будућност и не с.мс бпти. сфсмер пог карактсра. У програму „МаЈског салона”, тзв, масмсднјалног догаћаја, нгранс су п позорпшне прсдставс, поссбпо младнх стваралаца. Невсшто ураћсна, са нсшто почстпичкнх грсшака у оргапизацијн, ова акција јс привукла вслики дсо младнх остваривши тнмс свој прп.марни цнљ, о.масовљсњс умстпостн. У.метничкп квалитст Јс зпатпо умањсп због прстсрапог акцсптирања па квантптсту. Акцнја п.ма всликп зпачаЈ за будућс ширсњс у.мстности у нашс.м гра ду и падајмо сс да ћс дстср.мипиУ послсдњо дсцспнјн и по учпњс ио Је доста на обсзбсђнвању материјалнс осповс рада за основно ооразовањс у нашој Општнни, изгра ђене су новс школске зградс опрсмљсност школа је на завидпом нпвоу. Мпслпло сс ссдамдссстнх го дкна да ћс у граду бнти ’ рсшсн школски простор за доглсдно врсмс. Мсђхтлм, жпвот нас Јс дсманто пао. Тако школа „Момчппо ПопоеиН Озрсн”, пма 300 учспика вишс ксго што јс капацнтст школске зградс, днне и лвко јс колнко која Јс изграђсна 1973. го умссто око 600 учннка, ко имала у врсме оснивања и изграћсн простор дозвољаса, школа сада п.ма 900 учсннка. Свс јс прстворсио у учиоппчки про стор, чак п кухтва, па Јсднно учс пицн овс школс нсмају ужину нс само у Општшш, всћ је к једна од ретких на подручЈу СР Србпјс. СоцнЈална структура учсннка јс таква да без одлагања треба да сс обсзбедс условн за нсхрану. Али, увск сс нспгго нспречн. Претпрошлс го динс изграђнвао сс простор у другим школама града, да би се рсшно проблсм у школн „Момчнло Поповнћ", прошле и овс законска ограничсња нс дозвољаваЈу нзградн.у. А дсца трпс јср у школн про г.оде прско 6 сати у току јднс с.мс ие бсз нсхрапе. Зар истнм генерацнја.ма основног образовања у гра ду нс трсба створити истс услове?! Радивоје Смиљанић Када се заврши школска годппа организуЈе сс од.мор за прсдшкол ску и основношколску дсцу нз иашс општпне. Као н раннјих тако и овс годинс учсшши из Баванншта логороваће на Грзи. Дсца предшкол ског узраста нз Бупрпје такође ћс ’П1тл гости Грзе у току Јула мссеца, а у августу органпзуЈс се обука жс пске омладнне из општенароднс од бране, Всћ на почстку попс школске 1987./88. годинс основнс школе нз наше оппгтнне органпзују паставу у природп за ученпке трсћих разрсда осповннх школа што значи да ће охмаралшнтс на Грзи бпти пупо дспс све до позне јесенп. Део трош кова за боравак на Грзн сносс родитсљп а всћи део обсзбсђуЈу зајед ницс Образовањс и Дсчнје заштите пз општнне одаклс дсца долазе. Драгољуб Гајић ош „м. поповик ОЗРЕН” ратп захтсвп п апсли правог мсста чнмс ћс ; ност битн омогућсна. Прс самог отвараља < капибалистпчки тсатар из Чачка прпказао јс доспсти до конссквентсалопа Ба. па улицн На литерарном конкурсу „Култура у удруженом раду” прво место за поезију припало је Славици Благојевић пз Фабрике цемента, друго Јелици Борђсвић «з „Шумадије”, а треће Моми Јанковићу из Цементаре. Награда за једини прозни рат додељена је Драгици Лазић, та-кође из Фабрпке цемента. своЈу прсдставу, бапално п тотално пронпзовану кокетацнЈу са тскстовима X. Л. Борхсса. Из Прнштинс Јс гостовао глумац Стеваи Борђсвпћ са моподрамом „Смртоловка” Драгапа ДамЈановића. Умстничка врсдност прсдставс јс разорсна прсскспоиираном документарпошћу. Након извођсња, глумац С. Борћсзић јс бсзразложпо иисистарао па дискусиЈи о догађањима на Косову послсдњих годпна а нс о умстинчком квалитсту монодрамс. Велика доза полнтизациЈс тсатра и изложбсног простора учпнила Јс атмосферу мучном. Слсдсћа моподрама „Ортаци” Мпрослава Димнтрнјевића, у извођењу Томицс Борђсвнћа, била јс одличан камсрни дожнвљаЈ. Моравска казпвања. дубоке п горЧШ1ОМ прожсте причс о ортаклуку човска н рске, охзично су сс уклопплс у опскуран амбијснт салона, освстљсног свсћама. Врсдпост искрснс народнс рсчи прожстс нотом метафвзпкс умањсна јс чнтањем Хамлстовог упутства глумнпма (3.,2.) п јсдпог поетнчног текста. Након закључсња овог броЈа бићс прпказана прсдставс Малс сцснс (?). ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА Уређује: Горан Јоксимовић БЕЗ КОНЦЕГШИЈЕ - АЛИ СА НАМЕРОМ ТИТОВ ГА1 Ш РАЈ Свакомс ко нолс прати какву-такву културну климу нашсг града, познато Јс да јс сваког маја уназад пстнасстак годнна фоа)с ГАП-а био домаћин сликари.ма, 'аланзви.ма локалиог лнковног клуба, пз манифсстациЈи која носп назив: ,Д»аЈ* ски салоп". Такођс јс познато да сс сваког октобра одржава н друта изложба на којоЈ Јс могућс видстн радовс иасталс прско лста у лпковпоЈ колопнЈи. Познато јс н то да сс двс изложбс и бсз галсрнЈс Параћин припада културним провннција.ма. Мањс јс мсђутим, познато да сс по догађаЈима којп су сс одвијалп у ликовном клубу и око двс насушпс изложбе иаш град може сврстати у културнс метрополе. ИЗЛОЖБЕ: Цсптар за културу н информнсањс — ЗавичаЈпп музсЈ п ОК ССО у пстак, 15, маја у 10 часова отвараЈу изложбу локалнпх штафста младости маднја”. Истога ннци са у ихтогу Робпе куће „Шудана у 18 часова у зајсдСрпском фабрнком стакла у Галсрнји МузеЈа отвзра се ,Д!ала рстроспсктнва” досаддшњнх Снм Ивана Михајловвћ ОШ Јаковљсвпћ” Јср на састанцима јс хроиично долазило до нссугласпца а суфорију око изложби употпуњавалп су слабн одзпви и повлачсња радова. У послсдњих годину дана ствар Је кулминпрала а рсзултат свсга Јс расцсп у клубу. Група која јс иступила псзадовољна радом клуба, оформнла јс сопствспу артастнчку акцију нсшто прогресивннЈег карактера, док је лпковни клуб одржавање својс одложио за јесен. Тако смо од Јсдног добнли два културна догађаја. За разлнку од претходпих, кадд су егаистнралс класнчне пзложбе, ове годпне сведоцп смо дешавања којс траје неколико дана п под св;> Јнм окриљем има рахшчита збива- !ћа од класичне изложбе преко копцсрата до позоршпнпх презстава. Сама нзложба окупила јс велнки број уметнпка, нспуњаваЈући тако јсдан од циљева акцнЈе — масовиост, алн је због сталског презасићсња јер нзложснн радовн обухватају готово сва опрсдсљсња од рсализ.ма до нанвс, а заступљспа најчсшћс у по Јсдном дслу сваког ствараона, дсловала помало за.морно. Такво.м утиску заморност допринсла јс и скучсност простора, алн надајмо сс да је и бар тако пононо. Таквом утиску за.морпости доц бсног простора, кога Параћш! Јоп! увск н.ма. На крају свог прогласа актсри овс изложбс н апелују: ,,ПОТРЕБНА НАМ ЈЕ ГАЛЕРИЈА, ПРОСТОР, ЖЕЛИМО ДА СЕ ДРУЖИМО НУДИМО НОВЕ КУЛТУРНЕ САДРЖАЈЕ”. Порсд пзложбс у овом смо простору могли видетн н монодрамс, концерте озбиљнс, цез и рок музнкс, затим всче посвећено стрипу, посзиЈи, представу јсднс неформалис позоршпнс групс, манифсстацнја какву пис.мо нмалс при.тикс дз вндпмо у нашој средини и која би трсбало да иннцнра нскаква даља културолошка дешавања. Врло јс вредна пажње тенденција за дебирократкзацпју културе, а то се јасно може закључити и из састава органнзационог савета салона. Треба нагдасити да су чланови овог савета уложили велики рад и ентузпјазам па чак и финанснЈска средства да би ова маннфестација успела. Сви гости су иаступалн без икакве матернЈалне накнаде, а подршку је пружипа омладипска организација и неке радне организациЈе. Име оног ко треба да фииансира ку.ттурне .манифестацпЈе у овом граду пнсмо могли нигде да прочитамо. Очитледно да тнм оргапнзацнјама није ии стало до евентуалне културне плиме. позијума гмстнпчког облвковаља Погрешно је рећи и написати: без <>бзира што је предлог закаснио. без обзира да ли се остали сла<жу или не, без обзнра шта се може десити и тако даље. Граматпчари захтевајг да сс између израза без обзнра и речсмице која слсди увек умсће иа то: без обзира на то што је иредлогзакаснио, без обзира на то да ли се осталн слажу или нс, без обзира на то што се може десити. У пракси се ово на то врло често изоставља због гломазности. Конструкција с обзиром на згкгева везник што а не везник да. Такође трсба рсћи? с обзиром на нашето. а не обзиром на јнешто. Да дамо неколико прммера: с обзнром на тр шТо би могао погрешити, с I; обзиром на то што нећс доћи. Било бп. Н дакле, погрешно: с обзир°м да пису сви к дошли, с обзпром да би могао погрешити, ч с обзиром даће онн пристати. с обзиромда иеће доћн. Међутим. ни облик: с обзиром & па т° што пије препоргчљив због своје.Ч прстеране дтжине, те сс у.место овог об- 1 глка можс употрсбмти: будући да. МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Пише: Анђелка Аранђеловић ШЕСТА ЛЕКЦИЈА Карај десамидсоној, V првпм лскцијама упозпали стс сс са инфинитипо.м (—и). презентом (—ас), а сада су на рсду другн глзголски облици. ПЕРФЕКАТ (прогало врсмс) Ггеди сс тако што сс на ш|фкнитивну осиову дода наставак — НС лабоо т ис = лаборнс (радио сам, радно сн ФУТУР (будуће време) Гради се тако што се иа нпфиннтивну основу дода наставак — ОС. Мпопс пролазницн п путници намсрннцп чссто застаЈу краЈ >,Тито ког гаја’’ у параћинско.м насељу „Глождак”. Дшш се чудом не могу да сс начудс брижљпво нсгоиапом и падасвс прпвлачном зсленом куг ку овог дела нашег гра?а. Всрочат но су се некад и запиталп ко свс то одржава. Л, заслуга припада првснствено и>има, ученнцама Основне школс плор + ос = плорос (плакаћу, плакаћсш . . .) ИМПЕРЛТНВ (заповедпи начин) ва Градн се тако што сс на ннфппмтивну основу донаставак — И. Свннг + у =■ стингу (маши!) ПОТЕНЦИЈАЛ .Момчнло Поповнћ Озреп” паставном особљу овс васпитно-об разовне установе. Всћ ннз година ова своЈсврспа „мала оаза” одржава сс вредним рукама ђака ове школе. Али, ваља напоменутн да мп мало нису пасивни околни ста новипцн коЈн увек када за то пмају врсмена залсванлм нли неким другнм послом у гаЈу стигну да помог иу. Градп се додавањем наставка — УС. „ПРОЛЕКЕ И МЛАДОСТ” Традицноналпа лнховна пзложба #,Пролсће младост” у ове годнне би ћс дар нашнх младих — свомс дану — Дану младости. Најбољи ли ковни радови прсдшколскс, гпг.ол ске и средњошколске омладине пнспирисани пролећем и младошћу красиће паное сале Позорппгга. Организаторп ове лепс н полетне манифестације ДечЈе одељсње Бнблиотеке „Др ВићентиЈе Ракић" н Клуб ликовних уметинка под покровнтел>ством СИЗ-а образовања и културе постараће се, као и ранн Јих годнна, да ова изложба буде истинскн догађаЈ за свс коЈн воле лнковну умстност н лругуЈу палетом. ЈБиљана Савпћ *•••*----- ------ --------- ------- стакла, манифестаинјл мећупдродног ! ф Нпје опасно тттто губимо поверење, веп штонемапоштенихналазача. карактсра. м. м. дрмо + ус ■ дор.мус (Ја бих спавао, тн бн спаДраган Јовановић Карикатура Душана Колака ------------------------------------------------- ------------------------
огллси номлп ДРУЖЕ УРЕДНИЧЕ, Пошто знам да Је сточна пиЈаца добила нову локацнЈу, питање Јс када ћс она коначно да се иссли. У овом дслу града за вре.мс кшшшх дана на улици се налазс всликс количинс б.тата, тако да јс нсмогуђе проћи. Зато бнх Вас као члан МЗ „XI конгрес" замолнла да ме преко штампе обавестнте када ћс сточна пиЈаца да се нссли? Елизабета Марковић ул. Огњена Прице 10 Параћин МАЛИ ОГЛАСИ ПродаЈ*е.м кућу у „Глож1ку’* — новоградња. Упи1ти на телефон 54-425. ПРОБЛЕМ СТОЧНЕ ПИЈАЦЕ ЈОШ УВЕК НЕРЕШЕН Једно од нерешсних комуналнпх пнтања иа територвЈи Општинс Параћин јс и Сточна пнЈаца коЈа се иалази поред Месне заЈедницс „XI коигрес”. Дслимкчан одговор на то питањс смо добили у Огпптини Параћин. Наиме, локацнја сточпе пиЈаце Јс одрсђена на територнЈн јужно од града измсђу нассља Ново ссло и Стрнжа са леве стране ЈЈролстерскс улице, на делу градског грађсвинслог подручЈа па површнмн приближно око 15.000 мстара квадратних (хсктар и по). На овоЈ парцели је од 1985, годнне па до краЈа 1986, године била лоцнрана бстонска база ГРО „Плаиа” из Београда за мзградњу ауто-пута. Бетонска базв Јс всељена а и постоље за силосс. Према уго- >ору коЈи Је Општина склопила са грађевннском радиом организациЈом нста Је била обавсзна да простор пошљунча н огради што Је и урађсно. На плацу Је остао приврс.мени магацин. Парцела Је прикључена на водовод н електрнчну мрежу. Тако да постоје бољп условн за пресељсњс Сточне пиЈацо нсго па постоЈсђоЈ локацијн (Јсдино што сточна вага пнЈе прсмештсна), За све то Је одговорна Комунална радна органпзација „Услуга”. „Услуга” је обавезна да се исељењем пијацс исслн п поруши објекте коЈи су са њнховнм прсћутним одобрсњем насељснн. Међутим, када ћс то прсссљење бптн нзвршсно и који су разлозн одлаган>а исељсња Још се не зна, зато што су одговорнн пз „Услугс” бнли одсутнн када смо затражнли одговор. Јасмина Петковић Продајем кућу (новоиз- »ађена) величине 300 ме1ра квадратних са плацем 1 3,56 метара квадратних. цреса: Живојин Тошић, т. Нишка 40, — Параћин. Продајем комплетан грагвински материјал за мау кућу. Моше Пнјаде 58. шефон 51-068. Продајем заставу 128. гара 4 месеца у гарантном >ку. Мај'ора Марка 54. глефон 56-864, Лазар НиПродајем комби дизел МВ и ЈАВУ 250. Телефон: [-626. ПродаЈ‘ем трактор 533 или ењам за већи. Добрица Јо шовић, Рашевнца (код нПродајем мотокултиватор 16 са рнкверц фрезом п рнколицом. Регистрован. питати на телефон 54-781 пи на адресу Шане Милоњљевић, Параћин, ул. Проетерска 47. ПродаЈ’ем мотоцикл ЈАВА 350 кубика, регистрован до 1988. године. Исправан, очуван, са резервним деловима и додатном опремом. Цена 300.000. Станимир Вељ ковић, Параћин, Марка Орешковића 6. ПродаЈ’ем мотокултиватор марке „Књажевачки 509” дизел. годину дана стар, или замеиа за „Књажевачки 506" уз договор. Устаничка 13. Параћин, телефон 51-396 Ходак. Продаје.м њиву 50 ари на Карађорђевом брду и њиву 23 ари у ДоЈђем Видову ме сто зваио Бип. Телефон 52-306 поподне. Параћин. Оглашавам неважећом радну књнжицу издату у СО Параћин на име Ружице Марковић, Поповац. Оглашавам неважећом ли чну карту нздату у СУП Па раћин на име Невенке Аксентијевић из Поточца. ПродаЈ*ем нов котао за парно грејање, има део за печење и кување. Слободаи Симић, Дурмиторска 28. те лефон — 56-294. Параћин. ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Србољуб Живковић НАЈСАВРШЕННЈН РОБОТ „ФРНСТАР" Фраицуска фирма Фраматоме, ко нструнсала је робот намењен спсцн јално за пнтервснцнје у куклеарннм централама, у случају радноак тивпе контнмштациЈе просторнја. Ро бот се зовс „фрнстар” и монтпран Јс на гусенице. Кређс се брзнноп од 2 км/ч по равном терсну, а мо- :кс да прслазп преко прспрека ви сине до 20 саиитиметара да се пење н силази ннз степепнце, као и да вршн свс могућс покретс на лицу мсста. Његовнм рукама сс управља са даљннс а всома су всштс и омо гућаваЈу му да вршп најразличитп је иитсрвснцијс н поправкс. Теледн рнгована помсрања и покрстн руку робота су најновнЈа достигнућа. Двс камарс прсносс слнку робота у раду. Слнка јс благо удвоЈена али глсдаио са специЈалним наочарпма поста Јс рељсфна. Порсд тога „Фрпстар” Јс снабде всн рачунаром коЈн даЈс налогс за крстањс, промснама изпршсња и управљања површним ииформаии|а ма. 1’обот можс да будс потпуно аутономан н прсдставља наЈсаврше нпЈу генерацију робота, за одржа вањс, до сада иаправљенкх. ЗА СКИЈАШЕ, АКЦИЈАШЕ И СВЕ ЉУДЕ НАШЕ Свн онн којн су присуствовали програму н паљсњу првомаЈскс ватрс на Карађорђсвом брду моглн су одозго ссм лСпс нанорамс Парађпна да прнмстс и нс баш леп прнзор на простору пзнад Аутопута. НсхаЈнф набацана ■зсмља/, шутк.отпаци, блоковн бивших тсмсља зграда ссс то прс подссћа на „дан послс” . . . У ' прстпрошлом броЈу прочптали г6мо и напис о првоаприлској шали коју су па свој дан нскуснли млади акцијаши жслећи да Дан радннх акцнја прославс мањс свсчано, а вишс радно, а испало Јс по нашкп . . . Ето, окупнли се са лопатама, крамповима, мотикама а за акцнју нн корова ... Спону нзмсђу ова два напзглсд исвезана контскста, остварујс, уколпко заиста буде остварсна, ндсЈа Драгослава Мијајловнћа, јсдиог од потписника овог дописа. 11 ако би сс спојплс свс премнсс овс идсЈс Параћнн би за нски зиачајни датум, можда чак и Дан ослобођења Параћина, добно новн парк, нову зслену оазу чпје бн стазе знми могле да користс за скиЈањс и санкање. Интерссантно јс, да јс чика Драги зимус, глсдајућп нс баш безазлснс падовс скнјаша на стазн тј. асфалтном путу бсз скиЈашкс „завршницс” најпрс помнслно да сс на напрсд наведсном простору урсде скијашке стазс, а затим се досетно да би то могло тако да се уреди да то истоврсмсно будс н парк, Тнм прс што и садашња „рсзсрвна скијашка стаза” на приватном имању ограђсном жицом ннје нимало боља и лакша од асфалтног пута. Ето тако би наши акцнјаши н будућн скијашн могли да ујсдинс снагс. Нс бн всроватно изостала и помоћ околних внксндаша, а ппоннри облпжњс школс „Стсвап Јаковљевиђ” у оквнру часова друштвено-корисиог рада, моглн би да правс „своје излстиштс". Тако бн Параћнн могао да добијс још Један ски-парк. Могао би да се иазове Спомен парком бораца НОБ-а, илп Спомсн парк Првог српског устанка, Истовремсно, то би био и спомсн парк свих оних коЈи би, изграднвшн га, обогатнлн Параћин још јсдном заЈедничком радпом победом. М. Поповић, Параћин Драгослав Мијајловић Авалска бр. 4. Параћин Дана 17. маја 1987. године навршавају се шест месеци од смрти нашег сина, супруга и оца СЕКУЛИН ХРИСТИВОЈА из Лешја пензионера СФС Параћин Више од пола века је радио у Стаклари. Трокови му ишчупаше руке, а сода у мешаоници отрова срце. Оно преста да куца заувек. Заувек ожалошћени: мајка, супруга и његова деца: Брана, Мица и Града. КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК иа: Славица Костић Пошарац 1. Обућа ол лака биђс сапршено шста п блистава ако Јс протр- ^ате рассчспом главицом црпог луа па Јс изглачатс мском крпом. 1а оваЈ начин можстс повратнтн 1згубљсин сјаЈ и нзношсноЈ лакова еоЈ обућн. 2. Кожпнм ципслама можетс бро повратитн сјаЈ ако их истрља с унутранпћом страном корс од >анапа. Остапитн да се осушс бсз УЗОРАЛИ ГРОБНО ЗЕМЉИШТЕ Пре двс годннс решсњсм надлсжног органа управс »а имовнмсшз ;равп< одлосе Скупштинс општинс Параћнн коЈе Јс правоснажчо п изгршно, извршепа јс скслропрнЈациЈа зсмљпшта за потребс проширсња теоског гробља у месиоЈ заЈсдшшн Плана, Нс такр давно наш лист јс пнсао да нсколико 5ивших власнпка скспропрнсаног земљишта забрањуЈу 1 омстаЈу сахрањивање умрдих, али п поред тога саЕрањипањс Јс и даље вршсно. Но дрски и упорми бнвшн власнмцп нису стали ш ово.мс, па су в ако Је з^мљиштс прспсто у друмтвсну своЈину, ових дана самовласног ушли узоралн I поссЈали усевс ка површини од око 40 арн. Занста Јс чудно п псуобичаЈено понашањс, али Јс 'ош чудниЈс да сс до данас ,нпко од надлсжннх није нласио да свему овоме станс на пут Јср сс радн н з сметању поседа а. и о кривичном дслу самовлашћа. Сада су мсштанн у нсизвесности где ћс умрле сакрањивати, ио ипак сс очскуЈе интервенцнЈа надасжних органа и уразуметн бпвшс власникс да сс овако нс могу понашатл. Жарко Векић 3. Да вам пове кожпс ципслс е би пропусталс воду прсмажи- : их лансннм уљсм. 4. Тсснс ципслс ћс постати коотнпЈс ако у њнх ставнтс прссегн снров кромпжр н оставнтс га току нођи. 5. И.малш! са руку тсшко је опОставнтс маску да стоЈн 25 мннута затнм пажљиво скипптс уз помол млаке водс. Ова маска храпи, Јача и освсжава кожу. 2. Болнс менструацнјс: У јсдну шољу врсле водс пото иптн и држати 3 мнпутс: јсдап г.рстохват жалфнЈе, јсдан прстохват хаЈдучкс траг.с, јсдан прстохват камнлпис јсдан прстохват лаванде. Происдптп. Пптн 2 шољс на даи током трајања мснструаИпЈс. ДВА НОВА ПР0ИЗВ0ДА алн бнти. ако рукс на&шжсте ђазубс добро истрљатс и нспрпЈатних трагова нсБИЉЕ, ЛЕПОТА И ЗДРАВЉЕ 1. Маска од меда н Јабука: Ситно сгругану Јабуку помсшатн г кашичнцом меда п пажљнво наоснти на лнцс, врат и дсколтс. • <0 ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ СТАКЛА ПАРАТјИН ’87 АНАГРАМ Ујко му је занатлија — ал’ не зна.м шта радн'.? (Решење Мујо Кује.) Боро Рупић
И ВАМА ЈЕ ПОТРЕБНА „СИГУРНОСТ” „СИГУРНОСТ” ПАРАБИН, БОРЕ ПЕТРОВИНА БРОЈ 1, ТЕЛЕФОН: 53-907 ■ Сервисира за радпе оргапизациае п домаћинства све врсте пећи на гасовита, течна и чврста горива произвођача: „Крска весо’* „ЕМО", „Пламсн", „Калорекс", „Алфа” и друге Е Одржава и чисти котлове свих врста и постројења и парвог грејања у домаћипствима п пословним котларницама, уклања наслагс камспца у котловским постројсњима, врши антикопоризвпу заштиту на њима ■ Обавља све врстс димпичарских услуга П Врши ватроотпорну заштиту дрвсних конструкција, слектроинсталација и других лако запаљивих матсријала Немојте чскати да вас квар изнспади! Ми Вам можсмо помоћи! БУДИТЕ СИГУРНИ УЗ ООУР „СИГУРНОСТ” ПОНАШАЊЕ Пише: Радмила Миловановић Ужа гра чи@к Јсдном Јс, аутор овпх рсдова, имала улогу полазнпка једнс политичке школе. Ушао Је човек, како се то обнчпо кажс, достојапствсног држања, што ћс рсћи самосвсспог израза лпца из кога јо нзбиЈала несумњива порука: ја знам да сам 11ЕКО. II пошто ми, обнчии људи, обично нассдамо на такво „штоссвс” кроз главу ми је прошло оно паше „куку-лелс”. Човск сс прсдставво како и долпкујс: ја сам таЈ и таЈ, с тнм што Је иајпро павсо пуно н.мс п презпмс својс функције а тск па краЈу својс лнчпо нмс п прсзпмс. Кроз главу ми Јс овога пута прошло само — куку. А. кад јо дотнчнн „тај и таЈ” завршно својс излагањс коЈе ја, уз макспмалио напрсзањс своЈнх моћи разумсвања — нпак пнсам разумела у мојој свсстп остало јс само „леле”, Међутим, да сс нс бп помнслнло да нз појавс н излагања тог Друга нисам нншта научила, морам јасно да кажс.м: Јссам. Научпла сам да положај, улога, звањо тизула и слнчно може сасвп.м да ПРОГУТЛ ЧОВЕКЛ: и што Јс човск МАЊИ подожај га лакшс гута. Човск мора да будс нстинскп велнки да бн остао човск, да нс бп постао: прсдседник, сскрстар, рсфсрспт, профссор, доктор, дпрсктор, шсф . . . По дсфинпцнЈи улога Јс лонашање коЈс се очскује од појсдпнца коЈи заузнма одрсђсгш положаЈ у друштву или групи коЈој прнпада. По правилу сваки човек има више улога. Што је улога виша иа друшгвсиој лествицц она постаЈе све значаЈнија за поЈсдинца и вр- .10 чссто одузима зиачаЈ другим улогама а човск сс с њом потпуио понстовстно. (Наставићс сс) .................................................................................................................................................. Најбрже и најјефтиније до породипне куће или пословног простора. Телефон 54-740. •Н1Н!1П1ПП11Ш11|1ШН1иПППНПН|НИИП11||1П|1ИП1||||11НП1111П1111111НП11|1111П111!11...... 1Н1Н||1ПИ1П111ПП1ППППП1!11!1!11НПП1111111!1Н111|111ПН11111111 РОЛОЛЛУМИНИЈУМ ..Ролоалуминијум” Боре Костића, из Параћина, удру жеш са „Занатпродуктом”, производи и утрађује алу мпнијумске ролетне, алумићијумске жалузпие, ролоха рмопична врста, тракасте завесе, панелтне завесе и та пацнрамо врата. Улица Мирослава Јоцнћа 7. Параћин, Тел. 035/52296; 56865. ||НППИ1П111111И1П11П1И111||1П111ИИ1||ИПП1111И||11П11||11П||1|11Н|1ИПП1И111|111П111|||||1И1П1Пи11||1Н1|11111и111ИП111|1Н|111111||1!11«11111111111111ПН11Н11111 ПАРАНИН И ЊЕГОВИ ОБЈЕКТИ Пише: Владимир Марјановић ИИСТОР КОЈИ ИМО НЕЋЕ' Порсд свих продавнппа у граду уобпчиЈспа слика гомила робс, флашп, матсрнјала који чска на продају. Свакн слободаи Вростор заузст Јо робом, тротоари су прствореии у складиштс, Таква импровизована складишта парочито боду очи ако су у иерсду што јс нормална појава. Гомплање робс на тротоарпма оправдава се исдостатко.м магаципског простора, мада Јс оправдањс блпжс истпни ако сс потражн у паслећг којс су пам сставплп нскп раппЈи завоЈсвачп. Нема ПараИинаппа коЈп пиЈс прошао улицом Ппс Лолс Рибара а да пијс уочпо гомплу робс коЈа Јс усклапиштспа са задч,с страпе РК ..Беогрпл”. Рекло би сс да робпа кућа нсма довољно вслпк магацински простор. Самопослугс робнс кућс и обЈекат ,,П_ј_8_!_ проЈсктовани су истоврсмсно. У првој варнЈаитн испод објскта „Кулс” пнје бно проЈсктопан подрумски простор. Обзнром на дубину фундирања самог обЈскта роднла се пдсја да сс проЈсктуЈе простор коЈп би могао да сс истсорнстп. Тако је проЈсктован простор коЈн Је имао памсну да сс прстворн у првн параћинскп „драгстор". Попуђени простор ннЈе пмао ко да купи (пли нијс хтсо) па Је ова лспа пдсЈа на старту доживела неуспсх. Одмах затим урађспа је III варн- |апта која Је бнла „скромннЈа" у формнрању подрумског простора. Очскнвало сс да сс корнсник тог простора пронађс Још за врсме пзградњс обЈекта, мсђутим, обЈокат је завршсн, прсдат па употрсбу и сво годпнама стојн непскоришћсн. ЗнаЈући да Јс квадратни мстар пословпог простора у овом дслу града око 700.000 дплара, утолнко јс чудиије да се још пнјс нашзо корисник. Са малим захватпма таЈ простор може да сс прстворп у изузстно прпЈатап амбпЈсит, у наЈгорсм случаЈу можс да се користн као магапппски простор. Можда сс за овај простор нс зиа, ово Јс црплнка да сс заинтсрссоваин Јапс плн ће оваЈ простор сачскати боља времена. МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА (2) Пише: Миодраг Марковић Овакав календар Јс по ЈулиЈу Цс зару,. као ипицпјптору за израду ка лсндара, пазивап Јулијански калец дар и у звсгову част дса најдужа и паЈлепша мсссца у годипп назвапи еу Јулп п август. Овакав калсндар је одмах при.хваћсн скоро од свнх парода (Осим код Муслпмана и Јс врсја) јср је био доста тачап н пра ктпчап. Употрсбл,аваи јс вишс од 1500 година. Мсђутпм, током врс мсна људи су прнметилн да иешто са калспдаром инје у рсду и да но јсдппп празници падају свс раииЈс. Тако јс ппр. 1582. годппе пролсћна равноднсвница пала по калсндару 11. марта, умссто 21. марта, како јс бпло када Јс овај калеидар по чсо да сс употрсбљава. Увидело сс да псшто пиЈс у рсду. Због тога Јс рпмски папа Глигоријс XVIII оку ппо научш<кс у Рнму и иаложио им јс да израчупају о чсму сс радп. Научнппи су засукалн рукаве и из рачуналн да Јс астроиом Созигсн прн ирављсн.у ЈулиЈансКОГ калспда ра направио грсшку, Јср Јс годину заокружио на 365 дапа и 6 часова а стварна дужина тронскс годипе пзноск 365 дана, 5 часова, 43 мнпу та и 46 сскупдн. ОваЈ вшпак од II мпнута н 14 секунди, коЈн Јс Созигсн прсдвпдео, Јс учннио да дођс до померања. Тих 11 м:пцта и 14 сскунди су довслн ло по.мсра1ћа вре мспа п врсмсна по калсндару, тако да Јс ло 1582. голннс помсрап.с пзно сило цслпх 10 лапа и сви прззпицн су падали раинје 10 дапа. Када Јс грсшка установљеиа папани су раз нн прехзози о томс како ла се грс шка нспрапи а такођс и прсдлозн о пзмсш! калсндара да до грсшкс убу дуће нс долази. На предлог иаучпи ка, поменутн папа ГлнгорнЈс XVIII јс прсдложио слсдсће: Дз сс посто јсћа рахтнка од 10 дана Једнпстес по избрпшс па да се иза чствртка 4. октобра 1582. годиис, умссто 5. октобар, одмах рачуна да Јс 15. ок „БЛЕКТР0СРБИЈА" •З.ЈРГАЕНа ПРЕДУЗП.Е 34ПГОИЈВ0ДЊУНЛНЛИЛ'Ц>ПУ1*|11Н₽ИЧаЕ111П11ИЈГ,П?0Ј1ћ1112\!и Н ИЈ1РЛДН.У - Краљеао ОРГАНИЗАЦИЈА „ЕЈШКТРОДИСТРИБУЦИЈА^ а Р А Ћ и н ПРИЧА О ПРВОБОРЦУ МИЛОШУ ПЕТРОВИИУ — МИЧУРИНУ Пише: Видојко Арсић Прве социјалистичке идеје Нсколпко година послс завршстка Првог свстског рата долазн у Поточац, са службом, учитсљ Животнје Антопнјевић, родои нз Драгоцвста код Светозарсва, са својом супругом Десанком такође учнтељнцом. ОваЈ млади брачш! пар учнтеља тежно Је да селу помогае што вншс у првом реду да сва деца буду уписава у школу н да се обавсзпо ОПМС.МСНС, Прсма дсцн су бнлн врло сгрога, али правичнн. Порсд наставс, учмтељ ЖквопЈе Јс гајпо свнлсну бубу, садио поврћс, садио и квлсмио воћкс. Дсца су му у томс свссрдно помагала, а он нх је практпчно упућквао у таЈне повртарства, воћарства ж . . . Рад учнтс.ља ЖивотнЈа Антопвјеппћа, пмао Је вслнкп утнцај па Мнлоша Пстровнћл, о може се слободзо рс!.п да је под њсговпм гтппајсм Мнлош н опппло у Пољгшрнзрелну Такођс Је Ми.лош прихватно од учнтеља н социЈалиетичке идеје и опрелељс за задругарство. Полмтичка борба грађанских огранакз водила се од 1935 — 1941. годнпе између владнннх стралака ЈНС (Југословенска национална странка) и ЈРЗ (Југословенска раднкхтна заједшша) и Удружсне опозицпЈе, таорсвнле која јс израсла на незадовољству маса. Удружена опозициЈа ннјс имала своЈ пнсанн програм. алн су све странкс полазнле са једне заједннчке платформе; од захтева за де- .мократизацнју, уставност и парламентзризам у земљи. Главну активност и усмеравање у Удруженој опозпцнЈи, у овом крају, имала је КШ, Треба знатп да је Мндош Петровнћ н пре упознаван.а са Домом Матпћем нз Варваршга бно веома опозицвоно ориЈснтисаи, што доказује његово прво гласање на петомаЈским изборшш када Је г.гасао Зе.мљорадннчку странку Драгољуба Јосанснпћа на тисти 1935. године. 32 ПОТЕШКОЋЕ У ПРИЛАГОЂАВАЊУ ДЕЦЕ Пише: Јасмина Тодоровић, психолог — педагог Иа процес прплагођавања, треба рсћн, извесни констнтуцнонални и маслсдш! фактори, значаЈно утичу. Ошптс је позпато а и паучно доказано да сс поЈсдшш типовп личности поссбпо тсшко прилагођаваЈу новпм сптуапнЈама и да се суочавају са броЈнпм проблемима у процссу прилагођавањз. Чиме Је све условљсио прилагођавање дстста? Мсђу првим факторнма то Јс тслсспо н фпзнчко стање њсговог орга. 1П<зма. За рахтпку од физичкп здравог, фпзнчки не« отпорио н хропично болеспо дето на пове жнмотне ситуације врло ће се тсшко прплагођаватн. Од утнцаја су п претходна искуства детста. Лакше ћс се прплагођавати дстс коЈс Је имало позитпвне емоцпо* налне дожпвљаЈс, коЈс пма осећање сигурпости као резултпт ловољне породичне ситупцпЈе, затнм дсца која потнчу вз випгсчлашгс породица а коЈа су нмвла внше соцнјалних контаката ваи своЈе породнце л сл. Насупрот томе, теже ће сс прилагођаватн деца која долазе из породкца са нссређеннм одностоиа као и прсзаштићена деца. Прилагођавањс дсце, надаље, зависи и од сте* пеиа слагања пачипа и навнка жпвљења са вовонасталнм условимл живота — уколпко Је оваЈ степеи виши, пропориионалап, сметњи у прплдгођаваљу би* ће мање. ПостоЈи разлпха у прплагођавању л од у3. раста детета, Тако ће се дете око 9 п преко 18 месецн лакше сналазптн у промсљсним условпма жн* вота док ће то детету између 9 п 18 месецн бнти зва. тно тсже а што јс послвдица одрођенвх развоЈиих карпктсрнстика. И па крају, како ћс процео прнлагођаваља тећи, значаЈио ваписп и од дететове сре. дпнс, од тога како ћс се околлпа у промењепнм условима понашатн. Осетљпвост дстста на оддајапл од роднтеља и промсну услова живота највећо јс на узрасту до три годинс. Дужс одвајање дето доживљава као непрпЈп* тност н буриа реокциЈа на одваЈање Јс ла известан начин нормалиа појава. Свако дето пролази кроз фазу прилагођавања алп постојс разлнкс у степспу и формп прплагодљквостц одиосно прилагођсности, па трсба разлпковати лак* шс и тсжс прилагођавање односпо (не)прилвгођеност. Прилагођспо понашањс карактсришо нормално одпајање од ролптсл^, показнвањс интереса за пову среднну, контактирањс са одраслпма, лругом децом децом н пормална животна активност. Насупрот томе дстс којс сс тсже прилагођава новој срсдинп, пспрплагођсно дстс, губн оссћањс спгурности п самопоуздања, пс показујс ннтсрсс за нову срсдппу и корпстн разлпчптс психолошкс мсхапизмс одбранс лпчностп. Како помоћп нсприлагођспом детсту? Оспм што их трсба на адскватан начин прспознати (консултација са струч1вацима), уз ипдпвндуалап прнступ, детс треба прихватнтн уз обсзбсђењс попсрспл, разумсвања, топлннс н смнрсностн. Детс нс трсба опомнњатп, нретити нлп му давати лажпа обсћања. Маметањсм ауторптста, постављањс.м захтсва н.ш агрсснвннм одпосом постојећс тсшкоћс могу Још пишс дз сс појачају. тобар 1552. годинс а да бн сс у буду ћностн избсгла овакпа грсшка и да нс долазн до помсрања црквепих празиика у односу па прапу прпрод ну годину, папа јс прсдложио да се тзп. всковнс годинс (Када сс завршапа поЈсдипн вск) буду по 3 сза стоппс просте (1700, 1800, 1900) а свака чстврта вскоппа годпна да буде прсступна и то са.мо она чиЈс су двс првс цифре дсљпве са 4 бсз остптка (2000, 2400 итд.). На црквсно.м сабору 1582. годипс на ко.мс су бпли прсдстаепици каго личкс п православпс црквс (Јср јс тада всћ православпа црква била одвоЈепа од католпчке), прсдстанпи ци православнс цркпе сс нису сложк лн да сс прсме у калспдару просто избрпше за 10 дана н то највнше због тога што Јс таЈ прсдлог потн цао од папс, псћ одлучс да задрже старн — ЈулнЈански калсндар. Слободан Анђелковић ХАИКУ КУТАК Урећује: Б. Латиновић ПРСТВН У ТРЛВИ 1. Плави увоЈци, нспод капс испалп. Дјечак се игра. Отворен кавсз, објсшсн о клин. Пгицс су одлетЈсле. 3. Нупољак шљиве нову невЈесту спрема за свадбепи пут. 4. Ироквала трсшње. ДЈсвоЈка у биЈелом, псиЈет мнрише. 5, Прстеп у трввн. Послсдњн људи кући вду с вашара. Манда Матановић Гала.ма у задњс.м дслу вагона постаЈс нсподношљнва: тамнонути .младић у бслој кошуљи, око ■мгв пог.сћа група људн, покушаваЈући нсшто да ,му објаснс, млатараЈу рука.ма, внчу. Он сс нспрскидно смсши, слсжс ра.мснима п упорно и.м показуЈс некакав иаиир, Прсводи.м тскст: свршсни студснт техиикс из Егнпта, преко међуиароднс органнзациЈс за размсну студсната упућујс сс на стручну праксу. . . V мојс родно мссто! Прс .много годнна тамо са.м оставио моЈс зсмљакс да прсврћу посну земљу м поднжу стада. Кренуо сам у далскн Египат да сс окупа.м у Нилу и откриЈс.м таЈну пнра.мида. Па свс даље и даљс, трагаЈућн за нстином о човску. Из цепа на кошуљи младића внри Кур'ан. Причам му о својнм сусрстпма са Муслимапско.м браћом. Очн му засветлсшс. Дозвољава ми да прсгледам Кур*аи, Кажс.м му да јс књига тсхнички лепо опрс.мљспа и да ми сс допада, али да искрсно жалп.м што не знам арапски на коме је написана имхм Кур’ан па мом матсрњем језику, читао сам га и у прсводу на неке другс јсзикс; нпак, Кур'ап Јс као добра песма, у пуном сјају је само опда када Је у оригипалу. „Јсзик", кажс младић, „ннЈс наЈбипшји; довољно јс знати осиовиа значснл иа арапско.м, и да нскрено прнхватиш Кур’аи, остало јс воља Алахова”. Са велнкнм жаром прича мп о правоверности Му* слиманске браћс н њнховоЈ свстој борбн за победу нзворног исла.ма у читавои свсту. Пнта ме: „Зар човек може у раЈ ако то пс заслужи?” „Лко у раЈ одлазе вреднн и поштени, ја не.мам чсга да се плашим”, кажсм му шаљкво. Погледао ме зачуђено, изгледало јс да ће да се наљути, очпгледно ииЈе навикао иа овакве разговоре. После нсколнко тренутака наставпо Је да ме уверава да Јс Алах створитсљ, да је свемоћав и да му сс треба покорити. Кажсм му: „За оне коЈи у то веруЈу, тако Је, за оне ХОЈи мнсле друкчиЈс, ствари су друкчиЈе; ја поштуЈел! н Једнс и друте, пошгуЈем људе п њихова увером. Богатство живота п јссте у његовоЈ разноврсностн, ■ залога у хуманостн, разумевању и љубавн мсђу луднма. Мени је важпо оио што човек ствара: човсковс производс Једсм, пиЈе.м, облачим, ужпвзм у музнш« коЈу Је човек створно, дивим сс слицн коЈу Јс човек наслнкао". На прнмср, сликар Је створитељ. Знам Јсдног С.1Икара за кога кажу да Је веома добар у свом занату; ои за себе мнсли да је иајбољи у чнтаво.м свету, сматра да само наЈбољи могу да ствараЈу рс.мск Дела. ВеруЈе да .може да паслика свс што видн и свс нпо замисли. Када тс наслика, кажв ти: „СлушаЈ, приЈатсљу, твоЈ жпвот Је кратак, тако ти јс одрсђено. 11а ЈоЈ слиџц живиш дуго. И уцамтн: та слика Је моЈе дело; док Је њс живећу. ц ја, зато сам тс. насликао”* Слнкар, слике створнтс^
=................................ ............................................................................. ....... . .зшнП
§ м « м о н 5 к > 3 « к 5 3 I о $ ег 2 ш
ТДБЕПЕ • В. БРОЈ МАЈ ИЛ 334 СПОРТ ш ФУДБАЛСКА ПАНОРАМА Припрема: Новица Петровић ОПШТИНСКИ КУП ПЛАНИРАНИ ПСД „ЈАВОРАК” Параћин: Пструс — Напрсдак ст. 1:8 НАЈБОЉИ У ЈУГОСЛАВИЈИ Параћин: Врапчаис — Моравац 3;ј Шавац: Морана — Слобода 6:4 Трешн>свпца: ШумаднЈа — Јсд1шство 3:1 Извор: Младост — ГМ Јсдилство ДМ 4:6 Својново: Напрсдак — Борац 0:3* 1скиЈа: Радннчки — ИСК 2:3 Псточац: Јухор — Будућност 4:3 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Комнсија за оркЈентацжЈу ПС Ср биЈе на почетку такмичлрске сезонс оргакнзовала је на КосмаЈу дво дневну фнзичку проверу капдизата за рспрезентгцију СрбиЈе. На осно ву постнтутих резу.тгата у прошзо) гсднни иа прппремама је учгс^чомло 18 кандчдата од тога 6 тжхмч чара ПСД „Јсворадк”: ДеЈаи Идић, Александар МилоЈковић Драгаи Кр стнћ, Слободзч Рздованоанћ, ДеЈан Радоваиовић н Гораи Јанковнћ. Због обавеза у школн ка припремв ма пиЈе учествовао перспективан оријегпиркц Алегезпддр Сгавитић. ПоЈе случаЈио селектоп позвзо ово лими броЈ параћччскнх Пжаампра. они су прошлпголигаљи ехипни зр еади ЈугослачиЈа у ЈгниорекоЈ хоп г.уренгшЈп и прмци СрбвЈе у сеилорскоЈ, ЈучиорскоЈ и пиоиирскпЈ комх-.сеидаји. У пролећном делу овогодншњег поЈедиивчмог такмнчења у оријектациожом трчању коЈа се одвијају г.о правилу ИОФ-а, Међународне ориЈента1'.по«е федерапиЈе, прва ме ста била су резгрвисапа за такмичаре ПСД ,Јаж>рак”. На првлећпсм КУП-у Загреба Алавсавдар МљтоЈсовнћ освоЈио Јс г.сво место у категсриЈп М 17 а ДеЈан Радоваиотаћ друго На Меморијалу „Друговачки пар тнзан” Александар МнлоЈковнћ освојно Је прво мссто у категор-тјн М 17 н Дејан Илвћ прво место у категорнЈи М 15, док Је Слобадан Радовановић другн, ДсЈаи Радовановић трећи. На Меморијалу ,,Члка Душка Јоваповића” — Рајац Александвр Мп лоЈковлћ опет освојио је прво мес то у категорнјн М 17 Дсјан Илић, 1. ШумаднЈа 30 2. Рад1П!чки 30 3. иск 29 4. Будућност 28 5 Јединство Р. 25 6. Напрсдак Св. — 2 22 7. Јсдинство Д. М. 19 8. ХаЈдук — 2 16 9, Налрсдак Ст. — 4 15 10. Слога — 4 15 11. Јухор 13 12. Слобода 13 13. Хсрој 13 14. Моравац 12 ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Морава 24 2. Развнтшс 19 3, Борац — 6 16 4. Радннк 13 5, Младост ГМ. 11 6. Полст 10 7. Врапчанс 10 8. Желсзнпчар 9 9. Петрус 2 1. Крежбннац: Слобода — Хајдук 2:5 2. Д. Мутнпца: Једпнство — Јединство 3:0 3. Шавац: Морава — Желсзннчар 5:2 1. Г Внпово: Моравац — Јухор 4:2 2. Буснловац: Херој — Шумадија 1:4 3. Тскнја: Радннчкл — Напредак Ст. 5:0 4 Извор: ИСК — Напрадак Св. 3:1 5. Д Вндово: Слога Будућност 1:3 ТАБЕЛА ПРВЕ СРПСКЕ ЛИГЕ Мачпа 28 16 9 3 42:21 41 Рудар 28 16 8 4 41:22 40 Зс.мун 28 16 4 8 43:27 36 Бор 28 13 8 7 39:32 34 Обнлић 28 10 10 8 39:32 30 ј.о.тубара 28 9 12 7 25:21 30 Будућност 28 10 9 9 24:26 29 1’адн1гчки (Ш) 28 10 9 9 35:39 29 ПКВ Јумко 28 9 10 9 32:28 28 Чукарички 28 10 8 10 27:28 28 ФАП 28 8 11 9 26:29 27 Цубочица 28 9 8 11 37:35 26 Јсштство (П) 28 6 13 9 23:23 25 Синђслпћ 28 6 11 11 26:33 23 Кристал 28 8 7 13 30:42 23 Шумаднја 28 8 6 14 25:33 22 Раднички (О) 28 6 7 15 25:43 19 Јединство (Уб) 28 3 8 17 21:46 14 Стони тенис ИВИЦА СТАНКОВИН ПРВАК РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ У Параћнну јс одржаи другн познвни турнпр паЈбол>нх нграча Регионалне лнгс н прво мссто освојно је Станковпћ Ивнца нз „Јсдинство” Градац, Пошто Јс на лрвом позивном турииру прво мссто освојно Дулнћ Боривоје, члап „Борца” из Параћпна, одиграпо јс „Супср-фииалс” н Станковнћ Је побсдпо Дулића са 2:0 н тиме освојио Је наслов најбољег играча Рсгионалне лнгс. Трсћс мссто у „Супср-финалс” освојио Јс Илић Мплан, члан „Борца", победом над Марјаповић Небојшом из „Буљанс" са 2:0. РАДИША ПРОКИБ ПРВАК МЕБУОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Такоћс у Параћнну одржан Јс другн познани турннр цајбољих играча МеВуопшттшске лигс Рсгпона н прво мссто освојио јс Јсздлћ Љубиша нз „Борац II" Параћнн. Пошто јс у првом дслу познвног турнирз прво мссто освоЈио Прокић Раднша, члан „Текстилца“ Параћин,, одиграно Јс „Сулер-фнналс". Прокнћ Раднша нобсдно јс Јсздића са 2:1 н тако освојно наслов најбољсг играча (без лораза) у МеђуошптинскоЈ лнгн Рсгиона. Трсћс мссто у „Супср-фипалс” освојио Јс РаЈнћ Мнрољуб, члап „Хало 93" нз Параћина, побсдом иад Јовановић Зорана нз „Тскстилца" са 2:0, Прва три мсста у обс овс Региоиалнс н Мсђуопштннскс лнге освојилн су златну, срсбрпу, бронзану мсдаљу са Днпломом. „КУП МЛАДОСТИ” У ОКВИРУ ОПШТИНЕ ПАРАНИН Завршни дсо скипног првснства „Куп Младости" (Куп М. Тнта) у оквиру Олштпис Параћнн нгра се 16 маја 1987 годннс у ОсновноЈ школи „Момчнло Половић". Право иаступа су стскли фипалпстп Купа „Елсктроссрвис" и „Врапчанс". Такоће и клубови из вишег ранга и Регноналне н Мсћуонштпнскс лнге Региона: „Борац", „Буљане", „Тскстнлац”, „Хало 93”, „Младост” (ГМ) и „Борац II ’. № ШНИРСНЕ НРВАНИНјЕ С№ У веома ЈакоЈ конхуренцлЈи иа енипном првенству оеновких школа СрбиЈе у шаху женска еклпа Основне школе „Стеван Јаковљевић" освоЈила је прво место. Оливера Ракнћ п Ангслина Мплснховић убсдљиво су трнЈумфовале освоЈивши тринаест од четрнаест могућлх поена. Олнвсра Ракић тренутно Је члан ШК „Радккчкп" из КрагуЈев па, Ангелинп Мнленковнћ игра у Тскстилцу. Мушка сккпа у еаставу Младен Миленковиђ, Нснад Жшздовнћ, ДеЈан Динлћ, н Сатаа Јевтић освоЈила јс трсће место н бронзаиу медаљу што јс такође врло велнки успсх. Заслугс за тријумф шаха који сс игра у ОШ „Стсван Јаковљсвић” припадаЈу многима, а понаЈвнше љихопом шаховском инструктору, паставинку Опкену Ракићу. Жинска екипа стекла Јс право настула на фииалном такмнчењу основних школа Југославнјс коЈе сс нгра на пулском Фестивалу поподом Дана младостн од 18. до 23. маЈа. Милошевиђ, да се изједнжчп еа победником такмичењв за Куп Маршала Тггта Региона Шумждпја и Поморавља. Са 15,5 поена првак Је Радничкп из КрагуЈевца нспред Текстилцж са 14,5, чиме је стскао враво да представља Регпон па финалном такмичењу у Врњачкој Бањи. У ЗНАКУ ТЕКСТИЛЦА Традицнонхтни првомајски брзопотезап турннр у Светозареву протекао у знаку играча Тектсилпа. Побсдник је Александар Мнлошежлћ, другн је бно Мнлал Дезелин, а четврто место такођо је приполо играчу Текстилца, Радомиру Мнлошевпћу. м. м. прво место у категорнји М-15, Сло бодан Радованорић друго место у категорнЈп М 19А, Драган Крстпћ друго место у категориЈи М 17, Де Јаи Радовановић тређе место у кагегорпјц М 17. Рсзултати првог дела пролећног такмичења охрабруЈућн су нако и 00 ЈУТРУ дан познвје такмичарн Ја ворка н овс голпно обећавају плас ман у сам врх поЈединачног п екипног такмвченл у лнгн СрбиЈе и ЈугославиЈе. Драган Николић ИТАФЕТНА ТРКА СВЕТОЗАРЕВО — НУПРША — ПАРАБИН БЕЗ НОВОГ РЕКОРДА © Параћинци надвисвли светозарезачке атлегичаре # I У празнично ттредвечерје, 30. априла на старту у Свстозареву наш.ти су се атлетичарн Буприје, Параћина н Светозарева да по 42 пут провере своје способности на стазп дугој 21 кплометар. На сваких петсто мета ра смељивалн су се тркачи из три поморавска града, да би у цил>у у центру Параћина, најбоља бнла екипа Буприје, тачније АК „Морава", на другој позицијн се нашла екзша Параћина, док су Светозаревчатп! заузели трећс место. На циљној линији прва се појавила ч.таница ћупријске екиле Бранка Јовановић н време њено екипе је 51 минут 36 секунди и 64 стотинки, што је непгго ма ло испод рекорда стазе. Победничкој екипи пехар је уручио Небојша Јеличић, ггредседник ОК ССО Параћии. М. И. ОЛИМПИЈСКЕ СЕОСКЕ ИГРЕ СРБИЈЕ 31. МАЈА ТЕКСТНЛЛЦ ДРУГИ У КУПУ СПОРТ ЗА НАРОДНЕ МАСЕ Само Један посн нсдостајао је скзтаи ШК „Текстллац” у саставу Дезслпн, Милошсвнћ, Рашковнћ, Р. Популарни ОСИС прошмрен са градскнм месним заједпицома, по новом програму спортско рекрсатн вних таклтчења мсснпх заједница одржаћс се у недељу 31. маја 87, на терспнма СРЦ „7. јулп” у Пара ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА „ПАРТИЗАНА” ЗД 1РАВ |И -ИИНЖИ Кад јс реч о „Партизану” треба рећи да Јс ово значајна година ове друштвено-спортске органнзацпјс у РС Србијн — 35 година постојан>а и рада. У Параћину такођс. Као друштво зн телссно васпнтањс ДВТ „Партизаи’’ н у нашем граду јс формнрана далекс 1952. годннс. Мно ге генерацијс децс н омладине су прошле кроз ову органнзацнју. И тс гснсрацнјс, а н оргапизацнја у цслнни бнлн су иознатн по спорт. ској гнмнастнцн која је све до 70- •тнх година била основа програма „Партпзана”. Промснол! иазпва ме на се н програмска орнјснтација. Сада јс то спортска рскреација ко ја има за циљ да окупља све узра снс катсгоријс, али прс свсга ста рнјс односно оне које ннсу обухва ћсне организованнм програмом фнзнчког васпитања (у школи) илч спортско.м спецнјализацијом (у спо ртски.м друштвима п клубовпма). Живота Борђевић ћнну. Такмпчсља у свим дисцнплн нама почиљу у 9 сати. Непосрсднн организатор овог пстпасстог по рсду огаптинског такмн чсња је Опитшски савсз за спор тску рекрсацију н физпчко васпнта ље „Партпзан’’ Параћнн у сарацљи са Огаптипском конфсрснцијом ССРН, н огтштинском Копференци Јом ССО. НОВИ КУРС НОВЕ УПРАВЕ „ЈЕДИНСТВА“ Нова новцпЈвтж управа фк дннство” кљуп брода ожренула Је у другн смер коЈи очиглвдно водн уз ветар, Заправо уз ветвр досадашњем начину рада у Јутославажвжош фудбалу, коЈн подразумева доче> киваље, сачекпвањс, татпање ■ нспраћаае, а сво то залнвено пкм дружсљем,, и кад кад „успо. мснама” мжтериЈалне прнроде. ОбЈашљења оваквог типа и тона колају Параћнном упоређуЈућп ре* зултате Фудбалсхог клуба "Једицство” пре н за врсме нове управс. Могућо Јо да су она пронзаод жсље навпЈача за оправдањсм половпчнпх успеха љиховнх љубимаца. Покушајп да се крнвнца за већ пословпчну нсефпкасност "зелецнх’’ пребацн на неке тамно страно спортског н Југословенсхог фудбала. Мсћутнм, немогуће јс одбацити жао имагннарно закључке којп су се намсталп посло угакмнца са Јсдинс« тво.м пз Уба н шабачком Мачво у Параћнну. НаЈблаже рсчено арбнт рн у оепм сусретима кроЈнлп су резултат према свом модмои араку. V оба случаја радпло се о суднЈа. ма са богатпм нскуством у овом ра нгу такмичсља, а људима коЈи вр ло добро познају свс гпмове и све њпхове управе и њиховс методв. Наравно оспм ново параћииеке. КоЈа Јс цеиа за обезбсћељс рсал. ног суђсња? Овнх дана толико св помтлву пиротски суднЈа Костнћ и НншлпЈа Динчић. Уз првога в љегов измењснн аршип сућсља везу ју се шест метард обсћаног штофз а другн Је познат нз врсмена ду. сла ШумаднЈс из Аранћеловца п Је дннства око уласка у Прву српску лпгу. СпшаЈсм околиостп Шумади ја и Јсдинство опет су у дуелу, овог пута за опстанак у друштву паЈбољих српскатигаша. Коликд је била зашпсрссопаност Дитгчпћа п којој се страни приволсо, лако ©с могло впдети на прошлонедољној утаклшци. Брод Јсдпнства већ се љуља, Теоретскн иаш српсколигаш може би П1 угрожсн вако се пласира на четпрп места од краја табеле. Шта га све чека до краЈа пролсћнв пло вндбе можс са претпостаннти Јер торпсда га чекају нз пскадашњнх крстарпца српског фудбхта као што јс ФЛП, Дубочпца, Сггпћедић, ШумаднЈа Кристал,.. Све сазм тешка артиљсрпЈа против „сирка тужног бсз пђс нкога”. М. Миленковнћ ПОСТ СКРИПТУМ Живота Борђевић СТРЕЛАИ1ТВО Циклус такмичеља ваздушном пу шком звапнчно је завршен а то врсме било јс ннз такмичења од оп штинског до нрсекства Југославијс. Стрслци Параћина н порсд по тсшкођа и лоших услова за рад постигли су днвне резултате. Посеб ну ведрину н оптимнзам стрељачком спорту донелн су Маја Собек и Мирослав Тсшић, којн су са пр УСПЕСИ ЈАЧИ ОД ПРОБЛЕМА венства Србвје доне.тн златпе мсда љс н назив првака у својнм катего ријзма. Ош1 су нас представљали на првснству ЈугославиЈс у Сарајс ву где су постигли врло добрс резултате. .Маја Је шеста а Тсшпћ мс ћу првнх дссет. Стрелци прслазс на гренинге и такмнчеља малока.тибар ском и војннчком пушком. На Председннштву Стрељачког савсзз општннс донста Јс одлука дз се 9. и 10. маја одржи ошптинско првснство војшгчком пушко.м на им провизовано.м стрслншту „Лапорац’’ у Поповцу. У току су припремс за првснство рсгиона у овоЈ днсцнплннн која се одржава 16. маја у Пупрнји. Л првенство Србије п Ју гославнЈс током Јула и августа јс у Бору. Станко Здравковић ФУДБАЛСКИ КУП Пајмасовннјс фудбалско такмичеље V нашој општкни Јс таклсичењс за фудбалски куп. Драж овог тжкм»чен>а Је у томс Јср нема изра зитих фаворита, и то што су нзнснаћсња всома честа. У такмнчењу за Општкпски ку<( учествују сеннорске екнпс прве и друге опттпннске лиге. 1. маЈа, игране су утакмнце осмнне фннлла в постнгнути рсзултти су очекивани. Так.мичсњс сс нжставља у Јуму да бн се полуфнналне н фнналне утак.мице нграле на стадкону Јединства, 4. л 7. Јулж. Ово Јс сваке годнне истински празник фудбала. Таклшчењс за Југо Куп такође сениора окупило Је све кчгбоие коЈн одгично Општниско првснсаао \ .. —Њ\' воЈннчком пушком, одржано 9. маЈа у част Дана победе иад фашизмом окупило Је »еликц. броЈ стрс. лаца. Са новим воЈничгзпк пушкаЛ1а, добнЈекнл! од Стрељачког савеНДЈМДСОВНИЈЕ сс такмиче у вишем рангу и прошлогодншњег победннка Општинског купа Једннство нз Ратара. Н&ЈинтсресантнмЈн сусрет играк Је у Дрсиовцу измсђу домаћег Напрсдка и Зсмљорадпнка из Стриже, Изненађен>е у овом такмпчењу Је пораз параћинског Борца у П.тани. У финалу се састаЈу Једииство из Параћина и Напредак пз Дрсповца коЈи су уједно и наши предстжвницп у такмичсљу на Рсгпоналном нивоу. Омладииски Југо-куп Је окупио 24 екппа н овде су одигране све утакмнце оснм финалне. Финале се нгра у Поточцу 25. маЈа а састаЈу се Јединство из Параћпна и Ј<1 ТДКМИЧЕЊЕ дпнство нз Д. Мутнице. И овс две скнпе настављају так.мпчсње на ннвоу Рсгнона. У таклшчсњу за пнонирскп Југо куп било Јс всома иитсресантннх утпкмнца а до краја су стпглн Јс дннстжо из Параћина и 13. октобар. Сва фнпала сс играју у току маЈа. У свнм категорнјал<а бнло Је доста жватнтетннх утакмнца, узбудљивнх, всћпна је зпвршена бољн.м чзпођсње.м пенала. На краЈу да се закључн да један броЈ клубова не водн доста рачу на о млађнм категоријама јср су своЈс утакмицс прсдали без бсрбе. Новнца Петрозић - ВОЈНИЧНОМ ПУШНОМ зж СрбнЈе кжо дар зж успешнс резултате наЈбоље резулгаге у поЈединачиоЈ коикуренцнЈи су постмглн Милан СтоЈаножнћ, ма Цементаре, н Зоран Живковнђ п Слободвн Костић из Стакларе Екипнн победииж |е Стрељвчкч дружина нз СФС, друго мссто Је пркпвло Цементари а треће стрслцнмд Штжмпирнје РжиоОПРАВДАЛИ ПОВЕРЕЊЕ Каратс је дуго постојао као вспгпгна самоодбранс, тс као срсдство побољшшва н одржаваља здравља. Одлучпваљс ко је побсдник, а ко побсђенн није крајњк цнл> каратеа, Каратс јс борбсна всштнна у сврху развоЈа карактера кроз тренинг, како би каратнста бно у могућности савладатк сваку прспрску још мису (вндљпву опнпљнву) нлн нсо пипљнву. У разговору са предссдником Клуба Мподрагом Трут^ем сазналп смо да јс клуб основан*974. године, броЈк око 150 чланова, оц тога 50 одсто сачпњаваЈу пнонпри, 30 одсго омладннаца н остало старпЈих чланова. КК „Црница” нма веома богату таклшчарску традицпју, као колектив Јс 1976. годпне припадао првој савезноЈ лнгп, Алн клуб дуго нпЈе радно, смсна гснерацнја довсле су до тога да овај клуб опет почиљс од почстка. Јсдан од иаЈзаслужниЈнх поЈедлнаца Је н тренер Зоран Ивановнћ освајач сребрне мсдаљо 1985. годипе у Парпзу у кЈоку — Шпн>ак, човек који евоје знање преносн на будуђе освајаче најзаслужннЈкх прпзнања. Првенство СрбиЈе за јунноре по категориЈама одржанпх у Бсограду, клуб је пмао два представнлка. Бобан Халнловић и Слободан Нчколнћ су после дуге и тсшке борбс освоЈнли пето н шесто мссто. Само пола поена су делнлж овж два осмкасстогодншња мо.мка да победс. Прсл.сед|<1питво клуба велпке надс полвже у подмладак, будуће генерпУ врсмс ппсања овог комептара прсдстављена јо дотадашња слнка. Пост скршпум се пнше послс Снв ђелпћа, Кристала, и нема сс пгта до датн, оспм што се добпЈа утисак да Је , земља округла”. ЈасниЈе: нако се поћс у смепу супротном од дота дашњег, идеш истим правцсм. Пра нцппи су рогобапш, а н зоогта Је (опак) округла. м. м. „ЦРВЕНИ” ПОПИЛИ ГОРКУ ПИЛУЛУ НА СВОМ ТЕРЕНУ ОД ПОБЕДЕ — ПУСТИ снови • ТЕКСТИЛАЦ — РАДНИЧКИ (СВИ ЛЛЈНАЦ) 1:2 (0:0) Стрелци: Милошевић у 87. мпнуту пз јсданасстсрца за Текстплац, а Милупшовнћ у 56. н Вдаднсазљсвић у 77. мннуту за Раднпчкн. Стадион: Тскстнлца, Гледалаца 50. Су« диЈа: Мнхајловнћ (Свстозарево). ТЕКСТИЛАЦ: Мптнћ 6, Стојановнћ 7, Пауновнћ 6, ГаЈнћ 6, Радпсжвљевић 5, Знмоњнћ С. 6 (ДпмнтриЈсвиђ—), Богдановнћ 6, Мнловаповнћ 5 (Страпповнћ 7), Мплошевић 5, Сп.мнћ 6, Стсфаповпћ 6. Фудболерн Текстплца после дужег врсмсна осстилн су горчнну пораза. У суботу. маЈа, заслужено су прегрпслн лораз од нсшто амбнцпозннјнх гостнЈу из Свнлајпца. Нео хватљиво и недопустнво слабо игралн су домпћн фудбалерп. Ваљда вж варани н занесспл прошхонедељвом победо.м над Борцсм, мо.мцн у првсннм дрссовљма просто пнсу могли да се препознзЈу. Истпна, покушвЈа и атака кг. протнвничкоЈ половкнн терсна јв бпло, алн је ■- зузетно згуснута н добро постав.*®- на одбрзна Радннчког успапшо одолевала налетпма дмгаћнх. Вредан пажље нз првог дела Је Јак, али •ч .мало испрсцпзан ударац Богдапозпћа у 34. минуту. Али, лопта Је жа инлно првенство олржаће се 16. маЈа у БупрнЈп. Станко Здр<1Вл>оВ1:11 циЈе коЈс ’1е осаЈ клуб вратитн у прву Сивезну лигу где одавно прнпада. Наташа Јовановиђ ч.егову несрећу заврптнла пзпад прачке. Драгаи Јовановнћ
та • БРОЈ 334 I/ 13. МАЈ 1987. ЛРЕВОЛЈ ■ш РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА Уређује: Ковиљка Шћепановић — Блажевић Можда нисше знали Припрема: Миша Гајић м хкмилж може да издржн без воде д^ недеље, жлж зато оос'ле може ДД попкЈс 140 лхт.р. ж>де, и то за десет — ЗЖТО, ПОСЛС нута!!! НОВД МОЋ ОЛИГО-ЕЛЕМЕНАТА Л1сћу олпго-слсмагпита, тим металима којп постоЈс само у трагу у људском органпзму мекп су меопходни за жпвот као гвожђс, бакар, цпнк, силшшјум, сслсшгјум, кобалт. пнкл мапган. јод II тако даљс. Другн мање ваишп имаЈу всћ познату фармакатошку моИ. Флуор утпче на карнЈсс и остсопорозу (пбнтак супставпце костнЈу којс се поЈављуЈе око 60-тс годнпс) лнтиЈум у*псфСМсћаЈ1Ша понашања. ЛостоЈн Још много нспозпатог о улозн и терапсутској моћп олиго-слсмсната Ппак, завсса сс днже захваљујућп аналитичкпм методама коЈе су свс вншс осетљиве и захваљуЈ^ћи иапретку биохсмпјс. Због тога Јс улога олнго^лсмсната боље означсна. Тако цпнк највсћи олиго-слсмсиат игра улоу рашћсњу, рспродукдпЈв, зарашћивању рана, виду, апстнту п'тако даљст Бакар пма утацаЈ на кожу, хрскавицу, зпдова артсрнЈа. Хром поЈачава утнцај ппсулипа. Сслепнјум штитн од кар дповаскхларнпх болсстн, старсња, чак н рака. Почшк сс псто тако са пспшањсм позптпвпог дсловања извссних олнго-слсмсиата V разлпчптнм болсстнма. У МЕДЕЦУ пзложсни су бплп најскораЈпвХ радови иа овг. тс.му. Тако Је профссор Сардуки, тастроснтсротог пз Марссља показао дсловањс мангнана н кобалта, болсстп Снмптомн? Многи ОД нас их позпаЈу. Отицапл стомака, сметнлЧ’ протоку, боловн у стомаку са јутарњом мучннном, умором пршппшм бућсња н несаншхом. Ове болсстп којс ннсу с-збпљнс најчсшћс сс попово враћају н упркос лсчсњу постдју г.роплчнс. Доказано јс научпо, наравно, да скуп мангнан, кобалт плус магпезнЈум (узпмани два пута дпсвно орално) побољшава стањс паппјспата п спрсчавз поновно јављање, и има познтпван с<Ј>скат иа умор прн бућсњу и нссашгци. Јсдоп благм лек коЈп јс маљс штстан за умирсње. Друта болсст коЈу бп могли у олпго-елсментп: алсргијска астмв. од узпмања срсдстава будућности да ублажс Мари Реноден (Из часописа „ЕЛ” превсла са виљка Шћепановић — Блажевић) француског КоПСИХОНЕУРОЗЕ ФОБИЧНИ БОЛЕСНИЦИ Пише: Зорана Рашић Порсд хистсрпјс чсст обаик псуроза је п страх. Ова врста обоље.ћа захтева познавање .многпх проблсма везапих за страх као посебие врсте афсктивног доживљаваља. Основна карактсрпстпка пеурозе страха је готовост болссинка да сс привсжс за сваку подссну садржш«у прсдстава, при чсму Јс чссто шпгснзивно фпксвраи за одрсћсне обЈектс или одрсђспс сптуацпјс, што бива праћспо бројннм соматскпм, првснствсно всгстативнпм порсмсћајпма. Такво осећање страха коЈс и за самс болсснпкс не пзглсда оправдано, п којс понскад постајс тако шгтснзивно да га онсспособљава у соцпјалном смпслу, познато Је под имслом фобпја. Фобпчнп болесницп је којс би моглс нзазватп страх би ссбс умпри.тн у таквпм врло свссно избсгавају свс сгггуацпп чссто чппс поссбан напор да псповољнм.м стап>има. V всћинн случајсва, фобија Јс всзана само за Јсдан оојскт ЕРОЗИЈД МОРДЛД да би се иапнсалн (од „Једак * до .^лиок”), потребно лиоиа, 888 хиљада и 896 цнфара. свн броЈевж оД .4” Д° „1.000 000' Је исписати у-купво 3 ми- „восдедњи пророк", одседл не би пробудно своЈу Радомир Мнлутиновић, руковолплица Омладннске задруге: — Нашли смо се у тсшкој н друштвсноЈ и екопомскоЈ ситу ацнЈи, кала сс социЈалистнчкн морал ставља на пробу. Нажалост, код Јсдног броЈа људп, ко Јн ннсу ловољно стабилнн соцн Јалистпчкп морал се срозао. да Је Мухж-мед. осинвач нслама, каоцео рук« -г свечаног огртачв мачху. МЖЗУ. коЈ« Је бАВ*еН° *“----- он нссхватљиво много »олео. Сзободс коЈи доминирж хуком ЊуЈоркж од 1886. . . . да КНП С”060"* Ј пропорциЈе. Наимс, у глжву стжтуе ГОДН.К, има заиста колосалне Р« буКтиљу стаЈе „свега”, може одједном да стане - У ■ буктИљу, луга Је 12,81 12 људн!!! Д^/^Х^пн. .ншпи. стату«, - — м.„р, анос . -Ч'’'"*-’ "* врха главс изпос« 33.55 метар висок Јс 2715 метара’ спавала нж рубу рукавж " *°ЈУ Је па на острву Су.матра постоЈи племе у ~Ју'с~ поса^ове, а^мутпкарци само играЈу шах!!! од стопала до коме она стоЈи коме жепе обада пас не можс да разликуе ни Једну боЈу! да Јс наЈдужн палиндром (то су речи или реченнце коЈс се 'могу чктати од почетка пли од храЈа) имао 65 000 речи!!! Саставио га јс 1983. годинс Енглез Едвард Бенбоу. Топлнца Плпп, радпнк Пндус трнјс тскстпла Браико Крсма новнћ": — Социјалистички морал, жалост јс дапас дсградпраи. Дапас сс мсшају иитсрсси. Прс оагну имају личнн, над друш твспим. Алсксапдар Јовановић, просвс тпи радник: Крстан>а у друштву довсла су до крпзс соцпјалнстнчког мора ла. Како нсправити? Всроватно поболлиањсм и друштвскпх н скономских услова, а н смањењсм броја псзапосленнх. шала лас оцржала политиЧАРИ — Политичарима не треба нротивуречити. — Зашто? ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 19 МАТ У ДВА ПОТЕЗА М^ЗГАЛИНЕ Миша Гајић Архимед открива превару — Само треба сачекати да сами про- •мене мишљење плп за једну сптуацију, оли јс сасвпм могућно да у јсдпоЈ пстоЈ нсуротнчноЈ особн постоЈп више раз.тпчптих фобпја, као и да се прсдмсти и сптуације којс изазивају страх поврсмсно ммвају. ПостоЈн чнтава лпста раз.тичнтих фобија која сс врс.мсном прошпрује. Најпознатпје фобиЈс су: клаустрофобија — страх од затворсног просгора; агорафобпЈа — страх од прслажсња улица и тргова; асрофобиЈа — страх од спољашљег ваздуха; аптропофобиЈа — страх од гомнле људи; хпдрофобија — страх од воде; нозофобија — страх од болести; сритрофобнја — страх од црвсњсња прсд другнма; всртигофобнЈа — страх од вртоглавицс на јалпом месту; мпзофобија — страх од печпстоћс; тапатофобнја — страх од смртн . , . п многе друге мање познатс фобије којс се полако откривају. У праксп сс најчсшћс срсћс агорафобија — страх од прслажења улнца илн од спољаппвсг простора уопштс. Запнмљиво јс да су таквс особс свеснс да иису оргапски болесппцн, алп нпак не могу да сузбију оссћање страха које се маш1фестуЈс у виду ннтснзнвног дрхтања, вртоглавице, лупања срца, тсшког дисаи>а. На основу бројшгх прнмсра закључсно Јс да фобнја (нсуроза страха) пастајс всома чссто као рсзултат стварно дожнвл>сног страха коЈи је „заборављсп”, потиснут у нссвссгш дсо пснхс. Хнјсрон, владар Спракузс, дао Јс јсдном умстппку 8 килограма злата н 2 кплограма срсбра да му нзради круну. Послс извссиог времсна умстппк донссс круну. Премсрс је на тсразпЈама п, пошто јс тсжила 10 кплограма, ризнпчар потврдп прпјем. Убрзо почну да круже гласовн како је умстник подвалио владару, јер јс у крупу ставно вншс срсбра нсго злата. Хпјсрон, чувшп тс гласовс, позовс главног матеДЈатичара Архпмсда и нарсдн му да рсшп овај проблсм. Архнмсд јс, примснившп иске своЈс законс, Још једном доказао своЈу славу. пмс, зппо да чисто сс потопн у воду, дсо тежпне. а када Он Јс, назлато када губн 20-ти се потопи срсбро, оно губп 10-ти дсо тежинс. Дрсугим рсчнма — јсдап килограм злата бп под водом тсжво 950 грама, а Јсддн кплограм срсбра 900 гра.ма. ЗнаЈућп то, ииЈе му бпло тсшко да установн да јс умстннк заиста подвално владару јср је круна од 10 кплогрр^ма, под водом тежнла само 9 кнлограма и 250 грама. Колнко јс у крупп бнло злата, колнко срсбра? ОДГОВОР: У крунн Јс свсга 5 кплограма злата п лограма срсбра. Према бпло томе. умстник Јс подвалио владару, јср Је утаЈио 3 кплограма злата н замснно га срсбром. НАГРАДНА УКРШТЕНИЦА (23) Аутор: вм Миша Гајић — Миг ДУТОР. Миид ГАоид ВРСТА гмизАВЦД СГОСКО Земљ,и ите Еоги»кЕ СУАсине МА0А '87. 4ЕО нлмеиТА ЗА МАСЛО нити велике 8РУКин е срси3<Ј АЛКО - ХОЛНО пиц-е СААА пи е - УЗбик МРА< га ли- □ УМ пригоВАРАЊЕ и,ртии,А ЛјТАНП' ПАПА- >< СНС. им е ОСТАЛЕ НАИ песник ВРСТА птии,Е •ЛДЦТАМ 4>вгке <ХР. МИ./ • ВРСТА УМЕТМ. миг '87. МилоСР$А мхико име ЦЕМОН осветЕ Мд Ниски Д.ОСА5и &аЊА те.р НАР МУШКо име ПОк р ВОЈво. НиоЕ тешКА Змидс Ц>ар титлн 8РСТА инсеКТА женмн отац, • СТОАЕАС леш - иНАР —:— коп - Ча /мн-/ геч мо ОСТР30 Ар>К.АбА У Азиои СОЈА >Аии,А наГео!! :а*натас1 м о б месеци 12 месе- ' 1ШШ 24 месеПоипованн чптаоци у овоЈ иаградноЈ укрштсницн (23) потре ГРАЈ|\ДСР^ИИ П°ЈаМ ПОСЛвД№СМ 'справном реду. Дакле: УРЕБУЈЕ: Дејан Гојковић 6/ ЛИМИТРИОЕБИЈч &■ .ЖИВКОВИЕ вана ЖИВОТ ЧИНЕ СИТИИИД: ДИНАР М ПРИМЕР' И и а м НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. АПРИЛА 1987. ГОДИНЕ — по виђењу 7,5 — орочсно преко 48 ОДСТО — орочено преко 81 ОДСТО — орочено преко ци 84 одсто — орочено преко ца 86 одсто — орочено преко пи 88 одсто. одсто 3 месеца 36 месеВаши олгмвори. искључиво иа допнсницама (разглсдницамв) треоа дп СГИ.-НУ у РсдакциЈу до 25. маЈа 1987. годинс. а иаграде ' овом с* лве хњигз из едицнЈс Књнжевног клуба „Мирко Как^пиП’* нз Параћина. Же.-имо вам мпого среће у извлачењу! РЕШЕ1БЕ НЛГРАДНЕ УКРШТЕНИЦЕ СР 22: ?О1РАМ, трвп. ати, ровац. Ове каматне стопе сназм од 1. априла су на 1987. а.чрсса, груди, тд, руда, иолокапн. ук, ара, икар. па, •тар, еш, хвала мтк, сао паоло, АУ прадо трумаи. луик, авогазро, Лист Социјалисгичког савеза радног народа општинс Параћин Издаје: Центар зд културу и информисање „Параћин” — Параћин Директор.- Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни урсдник: Мирослав Димитријевић. Издавачки савет: ЖивоЈин Томић (прсд ссдник), Нада Јовановић, Светислав Живковић, Боривоје Марин' ковић, Момчило Вучковић, Јован Томић, Добрила Ћорђевић, Мирча Младеновић, Драган Антић, Славољуб Обрадовић, Мирослав Димитријевић, Снежана Јовановић ц Миливоје Илић. Уређује пе дакциони колсгијум. Новинари: Милица Живковић, Миодраг Ми- ="‘ Па„т.7;ресаИ₽е и?Т^НГХНИЧ^ С*'и«3 Љах 38 ’ 1 ^а^си.ма Гсрког 4. Поштански нари (035? 53*94 ‘ ПоДппа" °ДГОК>РНИ ^2'. „озн нари (035) 53 694. Претплата годишња 3.900 д.шара, полуголишљ: 1.900 динара, за иносграисгво двсетруко. Жиро - рачуи Центрв п" К>ГРОРУг'л^Н кР''”гаН,С 633М-603-19” х« СДК. пзраћин. Штзу Тиоаж 11 ооо еоЕрал’ Влајковићева 8. тслефон (011) 340-551 хираж и.ооо примсрака.
ВОЛИЧЖШНОВИНЕ ПРИЈАТЕЉИ ОД МАЛЕНА ПОЛИТИЧКА ШКОЛА „ЈОСИП БРОЗ ТИТО” НАЈЈЛЧИ ВД ЈЕ НАЈТЕЖ.Е Счажемо сс са овом поруком младих поводом Штафете, коЈа Је срдачно дочекана п у нашсм краЈу, а прстходпле су ЈоЈ броЈпс свсчапостп у селу и граду, посвсћеие симболу младости и ЈубилсЈу доласка Друга Тита па чсло СКЈ. МаЈ Јс био у знаку младих, коЈи постају свссннји да бсз братства п Једннства у ТитовоЈ Југославији нсма пи папретка у будућност, ма колнко садашњост бнла тешка. Југословспи су наЈЈачи кад Је најтсжс. , У тродневноЈ посети вршњаднма пз Основне школе „Бура Јакшић” боравпло Је 40 основаца н десетак професора нз Мурске Соботе. Ово дружсње које траЈе всћ осам година од првог трсна започело Је приспо и свечано, заЈсдничким програмом у хо.ту школе „Бура Јакшић”. > МИТРОВИЋ У КУМРОВЦУ Новица Митровпћ, доско рашњи председник ОКССО, Младп осповцп из Мурске Соботе | ОВе ГОДИНе биће ПОЛаЗНИК смсштспп су код своЈих другова и По.ТИТИЧКе ШКОЛе „ЈОСИП другарнца нз Параћнна а током 1 БрОЗ Тито” V Кумр-ОВЦу. посстс обишли су знамените споме- ј ОВО ј’е ИЗуЗСТНО Признање никс н радпс организацнЈе у Пара- ! ОВО.М ВреДНОМ ОМЛадинЦА’ И ћипу. 50 ГОДИНА ОД ДОЛАСКА ДРУГА ТИТА НА ЧЕЛО СКЈ СДЧУВАТИ НЗВ0РН0СТ тнтовнх мислн „Програм обележавања 50-то годншњице овог изузетно значаЈног Јубилеја изражава богатство Титове револуционарне и стваралачхе мнсли и његовог дела, истиче аутентичност наше револуциЈе, развоЈ НаЈпре ће се у свнм основним организацијама по Једаи састанак посветнти животу и д«лу великана југословенскнх народа н уЈедио крндруштвено-политнчком ра- , М. М. ! диику НЗ наше ОПШТИНС. ; ЈубилеЈа. соцмјализма као светског процеса и настајање и дсловање покрета несврстаности”, стоји нзмеђу осталог у програму коЈим су запланиране активностп у обслежавању тичкн сагледатн радне средине. овим састаицима стање животне и Такође ће се на примати нови члановн у редове комуниста. Овдашњп музеЈ упрпличићс нзложбу посвсћсну животу н делу дру га Тита н његовнм боравцима у Параћнну, коЈа ће у мсђувремену обнћн и раднс колектнве и школе. У обележавање јубилеЈа укључићс се н рсдакцнЈа листа са пригодннм напнсима, а такођс и остале установе из облпстн културе, Библлотека, Позориитте, Раднички универ. знтет. Током октобра месеца Општинскл комитет Савсза комуннста посветићс Једну од своЈнх седннца овом јубнлеЈу, а током годит иктензивираће се актнвност на осаврсме- >ћавању мстода, облкка н садржаЈа маркснстичког образовања. Ово је само део плана, коЈи треба да нас још Једном подсети на потрсбу да сачувамо Тптове мисли коЈа озо полустолеће. аутентнчност је обслсжила м. и. ГОДННА VI БРОЈ 335 27. МАЈ 1987. ГОДТПТЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ЦЕНА 150 ДИНАРА ЖЕ© СЛОВЕНИЈА СЕ РАДУЈЕ СРбг Прсдссдннк Мсђуопшлшског одбора С.товсЈшје Чртомил Мскарпћ, председнлк СО Марнбор: — Спрсмни смо да дочскамо Воз братстза и јсдип ства н сретнн смо да нашоЈ браћн Србпма лопудпмо гостопрпмство н захвалпост за пружспу руку у току рата. Возу братство Једипство дат Је зпачаЈ пацпопалне гзанифсстацпјс СловсниЈе, и нскако се оссћа ;кеља сло всначког народа да баш у ово врсме Јачс пзражава своЈу прнпадност ЈугословснскоЈ зајсдппцп,’ а Воз братство — Јсдннство Јс једап од паЈлспшнх начнпа. ВОЗ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО ’87” КОМПОЗИЦНЈЕ БРАТСТВД ■ Овогодишњи воз Братства јединства, седамнаестп по реду 4. јуна понеће у Словеннју некадашње домаћине н њихове пото.мке у госте изгнаницпма којима су пружили уточишта у тешки.м временима. Возови братства Једпнства којн сваке другс годннс крсћу нз Србнје у СловсннЈу или из Словенијс у Србнју, овог јуна поссшћс 1806 путпика нз Србнје у госте некадаш п,нм изгнаницпма којс Јс фашисти чкн пдсал стннчке чпстоће раселио нз њихових домова због „нсаријсв ског” порекла. Две композицнЈс 4. Јуна увсчс крсћу нз Краљева и Тнтовог Ужи ца н свака на своЈој траси прима лутнике, да би у Топчндсру зајсд ппчкп крснулл пут СловепнЈс. Ком позицнЈс се поново рачвају у Кршком, Једна за Маркбор, а друга за Јссенпиу. Наравно, свс прсме уз пругу сакупљаЈућп поздравс на свс чапостима које ћс бнти прпрсђспс овнм јсдлнственим композициЈама. На конфсренцмЈн за шта.мпу лва мсђуопштннска одбора нз Словенн је п Србпје забелсжнлк с.мо и ово: — Припрсмили смо со за Воз и српскн народ се радуЈе сусрсту са браћом нз СловсннЈе, рекла Је ОЛГА НИКОЛИБ, председник Одбора н наставнла: Путујс.мо дугачким еозом са жељом да сви братски и дуго живпмо у зајсдницп народа н кародности ЈугославкЈе. М, Мпленковић КОМИТЕТ ЗА ОНО И ДСЗ Е ВЕЛИКО ТРОВАЊЕ У ЦЕМЕНТАРИ БЕЗ МИЛОСТИ ЗА КРИВЦЕ НОВЕ МОГУБНОСТИ — Ја сам захвална Фабршди што мп Је дала да раднм у стаклу. Рад у стаклу за мспс ннје повост али овакво стакло, ннје уобпчаЈено код пас у Само бору. Мн радпмо крпсталпо стакло а ово Је сасвпм псшто друго, другачиЈе Јс обликовање па сам се мало морала прплагоднтп раду каков Је у СрпскоЈ фа- ‘ брицп стакла. Стакло у СрпскоЈ фабрици стакла ( због боЈс даЈс мпого могућностп. Бранка Реговић дизајпер из Самобора КАД 0ПРЕЗН0СТ УВЕНЕ ШПЕШАЦИЈА ЦВЕТА — РазвоЈ пољоприлрсдс трсба поставнтп па здраве а не шпскулаптске одпосе. Шпскулација цвста тамо где је друштвенп ссктор затајио, тамо где се пиЈе добро организооао. Збсг тога шпекулаитп н одвозе стоку испрсд иоса. Сгојан Вељковић, председник Извршног савста СО КАКО У ЕРУ КОМПЈУТЕРА — У Стакларн 1000 радника пе радп у дпректноЈ производњи, 1370 раднпка Је искваллфиковано, а 1600 Јс полуквалнфнковано, зато морамо да настојпмо да брже мсњамо овакву структуру радие снаге јср са њом пс можсмо да пдсмо па увођсњс новс тсхпологпЈс која је пре свега компјутсрска, рекао је на плснуму друштвсио-полптнчклх оргапизација Стакларс Драгомир Хаџић, генералшг дирсктор раднс организације. ове Најдражн симбод братства н јединства у рукама младих Параћинаца ШТАФЕТА МЛАДОСТИ БОРАВИЛА У ПАРАБИНУ 18. МАЈА И111111!Ш111111111111111И1111ИШ Н Штафету са поруком младости Југославијс донео Топлица Илић, радник ИВТКТ „Бранко Крсмановић” ■ Штафета обишла и Српску фабрику стакла, која ове године слави јубилеј, 80 година стакларства Подно расцветалих кестенова, п бронзаног лика народног хероја Бранка Крсма иовића, 18. маја, зауставила се Штафета младости Југославије. Пре него што је Штафета „дотрчала", ношепа у рукама младнх Пара ћина, обшила је Српску фабрику стакла која ове године славп јубилеј, 80 година стакларства. На трг „Бранка Крсмановпћа” Штафету је донео На прагу смо будућности и од нас завнси каква ће она битп. Подржавати Револуцпју значи ЈЕ! ИЗГРАБИВАТИ БИТИ за самоуправљање значп РАЗВИЈАТИ ГА; Више не можемо битп гснерација која слеже раменима. Поносимо се што има.мо властита и критичка премишљења свегга социјализма и наше са.моуправне стварности. Будуће време нам на томе неће замерити. Немојте ни ви који се још увек дврумпте да ли да чуЈ‘ете н наш глас. Да. „небо се осваја на јурпш”, потврђује Бранко, а испод његовог брижног по гледа рашпрнла се лепеза „Бранковог кола" као синони.м братства п једннства југословенскнх иарода. М. Илић ОПАСНОСТ ОД ЕПИДЕМИЈЕ в Већи број радника Фа брике цемента „Нови Попо вац” 15. маја затражпло је лекарску помоћ, а до увече зоог болова и грчсва у сто маку задравственоЈ' служби се обратнло преко 120 радника. Брзом шзгервенцпјом елидемиолога и инспекциј’е утврћено је да се ради о „Салмопелн” типпчном тро вачу хране, коју још зову к' болест прљавнх руку. V рссторану друштвснс псхранс у Поповцу запослепо Јс 36 радни ка којн сваких шсст месеци редов но пду на здравствспе прег.тсдс н сви су положкли курс хигиЈспског 1 хшпимума. Како јс „Салмопсла" ушла у раднички ресторан, накнад ИО ћс СС \'ТВр.'111ТП. — Икспскцпја Је појачала контро лу над мссарама, рсстораннма друштвснс исхране гдс сс припрема храпа за већп број радпнка и стптељскпм објсктима, рекао Јс овпх даиа поводом тровања нпка РАДОМИР ЖНВКОВИН. утопам рад начелнпк Оппгтнпског сскрстарнјата за инспскш|Јск|| надзор. Контрола М. Жпвковнћ Најпре хавариЈа мотора вентилатора, а потом и хаварнја мотора ло заЈмљеног од какањске „Цс.мснтарс, зауставплн су производњу. Мсшањс адитнва псмента п новнмала, чњме Је добпјено 40 тоиа за Фабрн ку неупотребљпвс отровнс смсшс, узбуднло Је духове у Фабрицп цемепта и опшгини( да би епидемијт салмонолозс прспупнла чашу невоље, Ко.мнтети за ОНО II ДСЗ после дуге н псцрпнс дпскуснје закључи ли су да Је углавном, осим код дру ге хаваријс, затајно човск. У же ли да бржс п ефикасппје раде нз З.ШГПГТП људи II друштвсие н.мовиис донсссни су закључци коЈн обл везуЈу свс службс н органе да ефн ! каспнЈе решс питањс одговорностн за поповачкс догађаЈс. ПОСЛЕДЊА БЕСТ СУСВДОВАНА РАДМ Због насталс епидсмнЈе у Цсментари суспспдована су чстирп крнвца: Жнвојип Мпкпћ, шеф рссторана, Босиљка Николић, шсф кухињс, МпхаЈло Сапић рсферент п Стојадпн Живковић рад!1нк на прнјему. Зараза јсњапа, а у току су строгс мсрс дсзинфскције. ОПЕТ ПОПЛДВЕ Карикатура Зорана Живковића пошто СКТИ МА ВЛАСТИ^ТИ си и ОДГО6СРАН ЗА СВу СИТУАЦИОУ* ЛОКАЛНУ ШТАФЕТУ ДОНЕЛА МАЈА ГАЈИБ Нспосрсдно прсд долазак, Савезне Штафстс, 18. маја, на трг Бранка Крсмановића дошла Је и штафста младнх општш1е Параћпн. Локална штафста кренула јс 15. маЈа из Школског цсн тра ,,Бранко Крсмановић”, обишла све радне организацлЈе, меснс заједнпце, школе п 18. маЈа се прикључила свечаностн поводом доласка Савезне штафете. Локалну штафету на свсчану позорпицу донела је Маја Гајпћ, побсдник у такмичењу „Тито — рсволуцпја — мир”, нпаче учсшта ОШ „Стсвап Јаковљевић”. Топлица Илић, радник ИВТКТ „Бранко Крсмано впћ” и предао Небојши Је личићу, председнпку ОК ССО Параћнн. Са Штафетом, Југославијом путује и јединствена порука младих. — Време је да се сетимо што је Броз рекао себн и историјн прнје педесет година. Слобода никоме није поклоњена. Будућносг пе чека неодлучне. ЈАВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗУР-а СТАЛНО ЈАЧДТИ САМОУПРАВЉАЊЕ Закон о удружсном раду, плн по пуларно назван .Раднчкн устав’’ ових дана долази у жижу пнтсрссо пања. Нацрт измспа н допуна Закона о удружсном раду паћп ће се на ЈавноЈ расправи од 1. до 3. Јуна у основнпм оргапизацијама Савсза снндиката. Расправа Је иначе отпо чсла 20, маја трибпном у Српској фабрици стакла „Самоуправљање — шта даљс”? Саветовањем чланова актнва за спровођсњс Јавнс расправс, прсдседшжа спндпкалних органпзациЈа, секретара основних организација СК, директора наЈављсн је „поход'1 коЈи бн требао да осавременн „рад пнчкп устав”. Иа саветовању са посиоцима активности око јавне расправе, говорно Јс БРАНКО СТОЈАНОВИБ, стручнн сарадник у Савезу снндиката СрбнЈе хоји Је из.међу осталог нагласно да Је цнљ промена у Закону о удруженом раду, наЈпрс ја чање самоуправљања, затнм Јачање друштвено — екоиомског положаЈа радника н Оргапнзацнја удруженог рада, отклањање претераиог норма тшшзма, Јачањо радне дисцнплинс, повећањс продуктивностн Звкон о удруженом раду, током децениЈе којом трпјс п годипп ко јс следе, показао Јс и одрсђснс про пустс, и сада сс чннн прлн корак, прва фаза п.сговс дорадс, пз.менс. Друга фаза пзмепа и осаврсмсњаиањс тпву 1989. услсдпћс пакон промсис у Ус СФРЈ, пајвероватипЈс токо.м н 1990. годинс. Нацрт измспа Закона прсдвнђа промснс у 256 ч.танова, а такоће ну дн н 59 новнх чтанова са 24 алтср натпва, плн прспсдено на јсзик ста тпстикс, нзмсњснн Закон о удружс пом раду нмао би око 40 одсто новог тскстуалног садржаја. Сезона клша која нас не напушта чнтавог пролећа, поиово јс изаз гала излпвањс Црницо у Г.тавнцл и Бошн>ану. У Параћииу Црннца јс поплавнла дсо дољсг парка н изазвала ван рсдно стање у колективнма на ње ии.м обалама. Нпак, свс сс заврши ло нспумпавањсм водс пз најблнжих подрума, понајвшпе захваљујућн внсокнм п уређсннм обхтама Цппнце. За рахшку од тога кроз грал Црница поред Главицс, уколп ко сс пре.ма договору са нзвођачиМ1 радова на ауто — путу њене । обало не уреде н даљо ће угрожа ватп ораиицс а п саму Главнцу. ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ ОК скс о КРШЕЊУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ СПРЕЧИТИ НЕЗАКОНИТОСТИ Прсд члановнма Општпнског комнтета СКС, на снноћноЈ ссдпнцп у малоЈ сали Већа Савеза синднката, поред резултата лриврсђпвања у првом кварталу н програма обслежавања псдесстогодншњпце доласка Друга Тита на чело СКЈ, нашла се н врло зашшљива тсма, односно аналпза остварпвања уставносто, законптостн н соцнјалистпчко! самоуправног морала. Облицп нарушавања уставности п законнтости и девнЈацпЈе морала у мпогпм срединама су ■ многоброЈне почсв од мит«, корупцнЈе, протекцнЈе, затпарања, нс спровоћеиш судских одлука, шпскулација, пљачка друштвснс и.мовинс, богаћсње бсл рада, до штп.мовања завршннх рачуна. Борба против оваквих облнка приврсдног н друштвсног крпмннала повсзана Је са борбом за економску стабнлизацнЈу, а прсд члапопима СКЈ н држапним органнма сто Јн озбиљап задатак врло сфпкасног дсловања ц хитног сузбнјања у свнм срединама. О ови.м н другнм појавама опшнрниЈе у нарсдпом броју. ИНТЕРВЈУ СА МИЛАНОМ ПАНИБЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ ОК СКС У ПАРАБИНУ НЕМА МЕСТА ЗА КОЛЕБЉИВЦЕ Ово Је пзЈавно првн човек органн зацнЈе Савеза комуннста општнне, нсводом наЈновијнх н паЈактуслниЈпх друштвспо-политнчкпх н скономскпх промепа у СКЈ п нашој срсдннн. Разговор на трсћоЈ странм.
ОСВРТ 2 политични живот У мм ДЕЕДЛОГ ЗАЖОР НЕКЕ БАШ БРИГА ЗА ШТАФЕТУ Преллставамо дневник ко ји је вођен током кретања локалне штафете. Кренула је 15. из СШЦ ,-Бранко Крсмановић”, а свечано дочекана на тргу народног хероја „Бранко Крсмановнћ”. На већини места је била дочекана уз прнгодан програм, али... Радио-алтатерн, којн су пратили штафету јавили су: —_ У Огшггинн нипгта није организовано. V „Петрусу" није ништа организовано. Аутобуска станица, ништа није органнзовано. у РО „Будућност’’ организација програлта — нула. Меена заједннца Врапчане — без програма, »ЈСосмај” — без програлта. Ово су цитати из дневннка који је датиран 15. маја. Цитирамо дневник од 16. маја: — Шавац, нула. Главнца, нигде никога (овогодипгњп победници „Сусрета села”), Идемо даље; 17. мај: Мириловац — нула, програм није припремл>ен. Месна заједница „Глоџак” и „4. јул" такође нншта, закључано или свадба. Овде је сваки коментар излишан ВЕЈтЕ САВЕЗА СИНДИКАТА СТРОГО ПОШТОВАЊЕ ПРОПИСА Пећс Савеза синдиката, иа својој ссддшпи 20. маја, посвстпло је п?- ну паж»»у нсдавном троваау реднпг:а Цечетггаре. АнализпраЈућн узроке трговања Синдикат Јо оценио да је овдашњп Дом здрадља недовољно спремаи да ггрихватн свс угрожене ОВШ1 обликом епидемиЈс. Тахођс су члановп већа затражнлл од Сскрс тарнјата за унутрашње послове прагосудтгх оргона, ниспекциЈе да повсде ригорозну контролу у свим радним органпзацијама где сс припре- .ма п сервира топли оброк. Посебпо је препоручено радппм оргаиизациЈамд п школама да провсду строгу контролу припре.мања и сервирања хранс, а за оне коЈн не попигуЈу хигијснске нор.мдтиве да се предузимаЈу законскс мере, а За руководноце рестораиа друштвене лсхране тражнће се и покрстан»е кривичних поступака. На своЈоЈ седшши Веће Је, такођс, разматрало н Нацрт самоуправног споразума за стамбену пзградњу, коЈн Је прзгхваћеп н па прпврсдно-политичком активу и предло жпо да сс оваЈ пацрт да на Јавну расправу. КЛУБ САМОУПРАВЉАЧА ПРИЗНАЊА ЗАСЛУЖНИМА На последњој седници Клуба самоуправљача, одржаиоЈ 8. маја, распровоћеља Јавпе расправс о измез.матраи је Програм активности око нама и допунама Закона о удруженом раду. Ова ссдница Клуба самоуправљача уједно је бнла н схечано пнтонирана. Нанме, Једно.м броЈу актнвиста н органнзапиЈа, уручена су прнзиања за актпвно учешће у развоЈу самоуправљаља н остварењу задатака Клуба са-моуправљача. м. и. ПОВОДОМ ДАНА БЕЗБЕДНОСТИ ПРИЈЕМ КОД ПРЕДСЕДННКА Поводом 13. маја Дана безоедности Витомир Ивапншевић, председнпк Скупштине општине Параћин је за припаднике Службе безбедности организовао прнјем. У име радаика Секретаријата на пријему се захоалио Милован Чолић. заменик начелника СУП-а у Параћину. М. Ж. ФУНКЦИОНЕРИ НАШЕ ОПШТИНЕ У РАДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ГУБИТАШИМА СМЕЊИВАЊЕ РУКОВОДСТВА ЗА ГУБИТАШЕ ■ Стаклару ненаплаћена реализација одвела у губитак ■ У Цементарн траже заоштравање одговорности због неиспуњавање плана производње Тромессчнп обрачуи показао Јс резултате у привредп нашс општи ие- Редне оргпнизацнЈе коЈе су пос ловале са губнтком овнх дана посетили су представппци друштвсно полнтпчких органпзација нашс оппггпнс п на пленуму свпх структура у тпм оргапзацпЈама разговара ло се отворепо како да се превази лазе нпсталс тешкоће и да сс постпгпу бољн фннапспЈскн рсзулта тп У СрпскоЈ фабрици сгакла чули су се стари проблс.ми: залихе, сма љена пронзводља, шкарт ненаплаћна реалнзација, висока рсжнЈв. У Стаклари су спрс.мпн да сс престроЈс да сс Још бољс организуЈу како бн н.м резултатп бнлн бољи иего за три мессца. Један од закључака са овог састанка Је да се до краЈа ове године за раднике ко Ји раде у првоЈ смснп свака субота буде радна, када ће се акциЈашки радити иа препакнваљу садаш њнх залиха робе. У Стаклари Је подржана нннциЈатива Општипског већа Савеза син диката, што Је уостало.ч зацртано н конгреспим документима да у нашоЈ оппгппш лоБе до смене руководства у организацијама коЈс за дсвст мессци имају вслнке губиткс, уз опаску да би такве мере могле да се предузнмаЈу н на ннвоу општине. У Фабрнцк цемента у Поповцу се чуло да Је до сада одржано ви ше оваквнх еасталака, али да ни- „ДАНИ МЛАДОСТИ 87” НИША „РАЗВОДНИЛА“ Мдннфесталије којс пратс обележаваље Дппа младостп, траЈале су овнх дана иа многнм местима у грвду. Током протеклпх дана отворепе су три пзложбс: Уметннчкс фотографпЈс, чланова Фото-клуба, ззтпм локалннх штафста у пзлознма робпттх кућа , .Београд” и „ШумвдиЈа” н слпкара чувеис Опарићке школе под руководством Јанкп Брапшћа. Такоће Је у средњошколском центру „Брапко Крсмаповпћ” траЈала пзложба антппуклеарпе карнкатуре, а среднлшколцп с\' разматрали, на трибпни, пптање наркоманнје и заштнте човекове жлвотпе средиие. У СрпскоЈ фабрппи стакла младн раднпци су разговарали на тсму самоутгрављаља. У мећувремсну, у гарнпзопу ЈНЛ одржана Је изложба паоружања и сред става. Такоћс су сс током протеклих дана, параћипској Јавности, представнли чланови Књижевпс и музичке омладинс, фолклорне груНАЈЧЕШБИ ОБЛИЦИ НРШЕЊА ЗАН0НИТ0СТИ пе, рок састави, а у бпоскопу сс вртео фплмски маратон. Театар имагннпцпЈе, ученика шхолског центра „Бранко Крсмановић” Је пмао своЈе печс, затнм своЈнх пет минута ималп су фсриЈалцп, пзвиђачи, спортпстп. Све у свему богата активпост, коЈа Је, нажалост, остала н мало скри ПРОГРАМ вена од очнју Јавностн. НаЈвтпе Је томе допринела кпша, коЈа Је ових дапа немнлосрдно залпвала град, па су многн програмп, коЈи су бпли планпрапп за пзвоћен»е на отвореноЈ сценн, моралп да се прсссле у затворепе просторе. Закључак Је: ипак се нептто креће. м. и. шта од закључака ниЈе конкрстно рсалпзовано, иако се годпнама план производље пе остваруЈс. Ка ко иеко од днскутаната рсчс, ни у ПартиЈн, нн у Снндикату иико сс ппЈе запитао зашто Цемсптара имн огроман прсковре.мсни рад, нпко нс говори зашто пемент ниЈе доброг квалитста. Раднпци немају пишта против да руководмонн фабрике имају добре лнчне дохотке али за њнх мора да стоЈи искн рсзултат, квалитет, добра продаја. Стиче се утнсак, а пгто је и иа самом састанку потврћспо у неколико днску снја да у овоЈ органпзацпЈн постоЈи нскн тнхн рсволт и нсзадовољство радннка, што сс одражава на пронзводњу. На састанку су усвоЈсне мере коЈс трсба да се спроведу, а потом и анализ!гра љпхово нзвршење, Јер како рсче Један од дискутаната дру штво Је доста уложило у ову Цементару, а рсд је и да му се одуже. Функцнонерн нашс општиие посе тили су затим Штофару, 33 „7. ју ли”, ШтампариЈу и другс губиташе. М. Живковић ОБЕЛЕЖЕН ДАН МЛАДОСТИ У ПОТОЧЦУ СЛАВИЛИ СА ПОБРАТИМИМА Уз у-чешће ђака, борана, замљорадника, госпију из Вашииа и Товарника, побратима Поточца, прослављен је традиционално, свечано и весело Дан младости у Поточцу. У оквирт,’ прославе отворена је у Галерији „Ш” изложба великог у^метника сликара и вајара Стевана Боднарова а Поточцу је припала и организација овогодашњег финала О.младинског оппггинског купа у фудбалу. Главни покровитељ прославе Дана младости у Поточцу била је Земљорадничка задруга „Поточанка". М. М. ПОЛПТИЧКА ШКОЛЛ ОК СКС ЗЛВРШИЛЛ РЛД ДАЈТЕ СВОЈ ПУНИ ДОПРИНОС — Честатајућн ва.м па успсшнм завршсноЈ школи, познвам вас до сс всћ од сутра укл»уч1гге у све друпггвсно-полЈггичке н екопомске токове и помогнетс око превазплажења кризне ситуацпЈе у коЈоЈ се нашс друштво нашло, рекао Је полазнлцима -МИ.ТАН ПАНИН, продседник ОК СКС, на завршноЈ свечаностнЈ у пстак 5. маЈа у Всћу техни ке. У осмоЈ гснсрацнЈн По.мгтачке шко ле ОК СКС прнзншћа за најбољн успех добили су: РАДОШ МАРЈАНО ВИК ДУШАН РИСТИБ, ВЕРА РОСИН, ЉУБИША ИЛИћ, и СЛАВОЉУБ АНТИН. ПОЛИТИЧКА ШКОЛА САВЕЗА СИНДИКАТА ОКОНЧАЛА РАД ПРЕДСТАВЉАМО ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦШЕ: ООСК ДРЕНОВАЦ ОПЕТ СЕВАЈУ ВАРНИЦЕ У многим сферама живота Дрсновца, Земљорадничка задруга је камсн спотицан»а. НајновнЈа одлука Савста меспе заједннце да даЈу отказ на корншћење просториЈа ЗемљорадничкоЈ задруав нзазвала Је доста бурна реаговаља. Наравпо, та итекако значајна тема н одлука, ниЈе могла да мимоиће ни реакцнЈу трндесет осам ко муииста нз месне заЈедннце Дрсио вац. Љуба Миладиновић, секротар осиовне организациЈе, до скора омладннскм активиста, у разговору са наппш репортсром покушава да одслика стањс и рад у партаЈскоЈ организадиЈи. — V перподу од 1981. АД 1988. године, у селу је постоЈао раскол ин тсреса. Бнло Је доста неразумсван»а, а то се дпректно одразило п на рад партнЈске оргапнаацпјс. У мећувремепу, успелп смо да превазпће мо неспоразуме н кренули смо у рад са Једпнственнм ставовима. Мећутим, данас опет уноси немпр одлука о исељавању Задруге пз просторија Дома културе. Мн .морамо да охватнмо, а то Је и став партијеке органнзациЈс, да нам Је задруга потребна и поред свпх њенпх мањкавости. Треба трезвсно размпслптн о свему, Јер та Задруга п ннЈе толпко црна као што сс мисли, кажс паш саговорник. Извршни савет СО ЗА ЧИСТИЈИ ГРАД По „реду вожње”, прошлог уторка, 19. маЈа, зассдао Је Извршни савет Скуппттипе опптгине. Овог пута, општплока влада” разматрала је информацпЈу о отању комуналнс хптиЈопс н том прнлпком прихватпЧињсиица Је да Је ова партиЈска организација до сада издржала ударс свнх неспоразума у селу п ако „малоброЈна”. Сада пред њом стоЈн Још Једаи испнт и доказиваље прпнципнјелности, баш по иаЈврућем питању. Ваљаио Је помеиутп, да ова партнјска органнзација прати рад младих, и да су већ иа вндлку трп партаЈске кљпжнце п трп црвепа каранфнла . . . ла оперативни програм за побољшан»е хнгнЈенс, а са мотпвацпјо.м: За чистпЈи град. Поред комуна.тне хнгиЈенс у фокусу пажљс чланова Извршног савета бпла су п питања: наЈмањег броЈа учсннка у оделењима која се налазс ван еелипгга мвтачне шхолс, затам паркирања у улнци Маршала Тпта и текућа проблематпка. М. И. Способнн дз раде н самоуправљају — Циљ опс школс јс да људе оспособимо да Још бол»е раде н самоуправљају, да пмаЈу бол»п однос прс.ма средствнма за производњу и да допринесу бржсм превазнлажењу ситуациЈе у коЈоЈ смо сс нашлп; овим рсчима јс МИЛОШ СТЕ ВИБ, прсдседпк ОСВ поздравно осму гснерациЈу Синдикалнс политичке школе, 14. маЈа на завршетку гпколоваља када су уручене днпломе п прпзпања паЈбољима^ Школу су завршнлм: Драпппа Кркић, Зорон СтаноЈевнћ, Слободанка Жнваднновић Мнодраг Пернћ, Миладлн Радисавл»сннћ, Борпсав Рнстаћ, Виолета СтоЈковнћ Слаћана Миљковнћ, Добрпла Николнћ, Крста Рапојснић, Јовица РлЈић, Срба Мллетгковић, Зорица Мпдосављевнћ Зоран РаЈковић, Драгиша Пантић Драпона Мнлстић, Драган Спаснћ, Милосава Мидић, Јасмпна Борпћ, Милета Иванчек Живко Стсвић, Божинкл Петровић и СтоЈанче Снљаповски. ТИТО У ПАРАИИНУ (2) Пише: Предраг Петровић МИСИЈА МИРА Тнтова друга посета Параћину У току 1959. тодипе друт Тито је два пута боравио у Параћшц’. Прнн пут 7. марта. иосле повратка са тромесечие поссте земљама АзиЈе к Афрлке, хоЈе су новински извештаЈи и кратко назвали — „мнсиЈом мира”. Другп боравах друта Тита Је И. новембра те годинс, кад је отворио аутопут „Бр^сгво — Јединство” код Параћнна. Са препуног станичног веропа друта Тнта су лоздравили: народни посланик и секретар ОК СКС Драгиша Бокнћ, председник Народног одбора оппгтане Љуба Стаменковпћ, председник Народног одбора ССРН Милутин Милошевић, председник Општнпског синдикалног већа Стеван СтоЈковић, иосиоци „Партпзанске спомешше 194Г* и представннци гариизона ЈНА. Захваљујући се граћаннма Параћина на топлом и срдачном дочеку друг Тито Је тада поред осталог рекао: „Ми смо са представницима земаља где смо боравили разговаралн о томе шта би трсбало радптп да се мећународна ситуацпЈа поправн и да сс сприЈечн пова катастрофа човјечаиства. Једпом речЈу, дошли с.чо до заклучка да морамо да објединимо нашет моралне снаге и да се охтучно боримо, п у УЈсднњеним нациЈама и ван њпх, ради спречавања п онемогућавања онкх коЈн су за даље воћење хчадног рата п за даље одржавање мећународне затегнутости. Ми смо у тг.м зсмљама које смо посстили позпати као носиоци полптпке активпе и мпрољубкве коегзистепциЈе п мира у свнЈету — н 1и народп пам се у томе придружуЈу сви.м срцем”. Граћаки Параћииа и околних места су буриим аплаузпма и дуготраЈппм скандирлњсм „Ми смо Тнтови — Тито Је наш1' срдачно нспра тили друга Тита на луту према Београду. Маркс и Лењин никада нису били у комунизму, али су га лепо описали. НаЈчсшћн облици кримлналиог напада на друштвсну своЈину су бнли: кривична дела краћс и тсшкс крађе друштвенс пмовпие (109), осгала кривична дсла против друштвсне имовиие (51), злоупотребе службсног положаЈа (43), проневсра (24), несавссно послован»е у привреди (8), остала кривичпа дсла протнв приврсдс (13), кривичиа дела против службснс дужностн (13), при.маљс и даваљс мнта (4), п.љачка (8), прсварс (3), нздаваљс чека бсл покрнћа (12) н ? друга кривична дсла против приврсдс. Ова кривична дела врше углавном лица којима !.1 је повсреио руковањс и располагање друштвсним | срсдствнма а нидикативно Јс поиашањс оштсћсни:; организација удружсног рада којс у наЈвећсм броју? случаЈева приЈављуЈу лица ван своЈс организацијс, 4 док се доста индолснтно понашају лрсма своЈим ра- Ј диипима коЈи врше ова кривична дела (структура оп- 2 тужених лица по занимању Је: днрсктора (6.) пос-Г ловоћа (11), рачуиополагача (49), благајинка (1), ос- & талих радника опгтсћеиих радпих организациЈа (54), * спо.љних лица (166). Токо.м 1985. и 1986. године највпшс Јс оптужсиих лица из РО „Стандардтранс” (19), ОЗО у саставу РО „7. Јули” (12), РО „ШумадиЈа” (11), РО „Грза турнст” (8), по 5 лнца из РО ФЦ „Нови Поповац”, РК „Београд”, по 3 лица из РО Српска фабрнка стакла, ООУР „Градитељ”, 2 лица нз РО „Занат-продукт” итд. Укупно Је обухваћсно 18 ОУР са тсриториЈе штинс Параћин и 10 ОУР пз других срсднпа. За приврсднс преступс Је током претходне годнне приЈањљсно 157 правних и 310 одговорних опдве ца, од чега Је осућено 89,5‘/» правних и одговорних ли-В ца, док су остале приЈаве одбачене или су донетс ос-Н лобаћаЈуће нли одбијајуће одлуке. НаЈвећи броЈ при-*? Јава за прпврсднс прсступе поднела Јс Служба дру»ч шгвсног књнговодства (181), инспекцпЈа (39), инспек-1 циЈе ван оппгппш (28), СУП (8), и СУП ван опнгги-!* нс (32); док органнзациЈс удруженог рада нпсу под-1 неле ви Једну прпЈаву за почпњене приврсдне прсс- & тупе. Оцена рада правосудинх органа коЈу Је дала СкуЗ ппгтпнп огаптипе Је позитивна, при чсму се порсдш осталог имоло у виду н то да се годишљс само код-"' Оппгтпнског суда решава око 14.500 прсдмста свих врста. Имајући у виду да Је наведеним кршшчннм делп- ? ма друштвеноЈ заЈедници нанета штста у нзносу од? 12.686.000 динара, н уз констатацнЈу да је угрожавање друпггвепе својкне у порасту, мора се истаћпн захтсв Савсза комунпста да оргапи гои»ења и сућеља треба, уз примену Закона, да у всћоЈ мсрн заош- !* трс и уЈедначе политнку гоњсња п казнсну политп-| ку у цнљу што потпуннЈе заштпте друштвенс сво- (-■ Јнне. | КРНТИКЕ КАО ИЧВЕ | ^ВРЕДЕ У добром броју средина недовољпо сс прнмсњуЈсМ критика а посебио самокрнтипа као начин изгрлд-ЈЈ ље и Јачања дсмократских одпоса. Критнка се гешкоЗ прнма и врло чссто доживл»ава као напад лнчност. „Када доћс до мменоваља појсдппца, када пско осетп да можс њсму да сс ра. он планс, вичс, прстп птд. Ако си конкретаи, нс мо-| жси: а да сс нс замсрнш*’. Умссто тога, критиса се обичпо усмсрава па мањс важне стг.ари. Крупнп п‘ сложенп проблеми сс нс дотичу — корнснс мал-1 верзацпје, кршсње закона, договора и споразуг.а.; про.машајп п тако даље. V оквнру прославс мајскнх празнпка Општннска б конферсицпја ССО Је за четвртак у 19,30 сати зака- ■ зала свечану академнју. Замисао Јс бнла да се уз -г прнгодан културио-умстничкн програм, то нскада раћсно окупе и сви бившн омладнне нз наше оппгтинс. Мсћутпм, академија ниЈс одржана Јер, како бн политнчара рекдо, ниЈе било кворума као ппо Јс Н прсдседннци И ова свечана сс рсчником0 односно пуб-Н дике. НаЈвише Је изненадило то што се готово нико од бнвших омладинских функционера иије одазвао позиву, са изузетком двоЈице. НиЈе ли то Још Једаи доказ да су опакви скупови прсвазићени и да би омладина морала да понуди неку нову концспцнЈу про- I славс .маЈских празннка. М. Ж.И МАКЕИМЕ I — Мсћусобни односи нацпја зависс од тога коликоЕ! Је свака од њих развила евоЈс производнс спагс ик поделу рада. Е Карл Маркс Карикатура: Зоран Живковић
КОМЕНТЛРИ 27. МАЈ 1987. • БРОЈ 335 01ИА СТРАНА ПОРТРЕТИ УПОЗОРЕЊЕ ИЗ ХИГИЈЕНСКО- -ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СЛУЖБЕ РАЗГОВОР СА МИЛАНОМ ПАНИБЕМ, ПРЕД СЕДНИКОМ ОК СКС У ПАРАВИНУ ЛИСТА АКТИВИСТА „САЛМОНЕЛГ - БОЛЕСТ ПРЉАВИХ РУНУ ■ Говори др Радпца Јаковљевпћ, специјалиста епидемиолог. — Поводом епндемиЈе тровања храном, коЈом су захваћснн радиици Фабрике цемеита ,,Нови Поповац” У Поповцу, ХигиЈенско-спндемиолошка служба Медицннског центра у Параћину УПОЗОРАВА Јавност на иогућпост ширења ове болести. Тровања храном су наЈчешће изазвана салмопслама, црвсним бактсрнЈама које човск унссе ла уста. Код оболелнх се наЈпре Јаве болови у трбуху, повпшсна темлсратура, повраћање и пролив. Оболео човек постаје извор заразс за своЈу околипу у току болссти, а понскад нзлучује пзметом ове клице 20 дана пли чак и 2 до 3 мессца после нзлечеља. Всома чссто после уношсња ових клица па уста човек остајс здрав али можс да буде нзвор заразе та своЈу околину, Јср и он нзлучуЈе клице нзи;том. Извор заразс могу да буду и домаће жнвотшке од коЈнх сс болест добиЈа месом, млском, ЈаЈнма уколико ннсу довољно кувани или печсш!. ЗАШТИТУ од тровања храном могућс Јс спровссти: — ХИГИЈЕНСКИМ спремањсм хране (довољпо кува г>е и печсњс мсса, кувањс млека), ЧИСТОНОМ кухи ње н просториЈе у коЈима се Јсде, — ВЕТЕРИНАРСКОМ КОНТРОЛОМ стокс, жнвнне п намиршгца животињског порскла, — СНЛБДЕВАЊЕ.М здравом водом за ппћс, — ПРАВНЛНИМ УКЛАЊАЊЕМ отпадних матсриЈа (изгродња хигиЈенских нужника и ђубришта, урсђење дворишта) рсдовиим чпшћењем и дсзинфекцпЈама санктариЈа хлорннм прспаратима (варнкпиа), — ОБАВЕЗНИМ ПРАЊЕ.М РУКУ водом и сапуном ПРЕ ЈЕЛА ПОСЛЕ УПОТРЕБЕ КЛОЗЕТА и ПОСЛЕ ПРЉАВИХ’ ПОСЛОВА. ИМ «11 31 НШ1111Е И СМУТЉНВДЕ ДОГАБАЈИ У ЦЕМЕНТАРИ ПРВОНЛАСНД НЕОДГОВОРНОСТ Пословни рсзултати у Фабрицн цемсита „Новп Поповац" у Поповцу па краЈу прошлс године охрабрпли су вас н улилп наду да Је овом вслнко.м колсктиву коначно креиуло и да се све успешннје прсвазилпзс проблсми у тој средини. Међутнм, недавно Је нз Цементаре стигла всст да Је дошло до хаваријс мотора због чега Је заустављена производња. Прва нстражнвања показују да Је у питању људскп фактор. И позаЈмљени мотор је нмао сличну судбину. Некако у то врсме нсчијом грешком прпликом пстовара у Фабрицн је створсна отровна маса која Јс запаљпва н експлознвна, чпја Је даља судбипа неизвссна. И коначпо овпх дана у Ресторану друштвенс ксхране у Поиовцу долазп до трованш прско сто рад нкка, а стручњаци тврдс да је у питању „Салмопсла”, зашто Је поново крив људскп фактор. Сви ови догађаји у Фабрицв цсмснта упућују па то да Је у овом колсктпву пастала тотална опуштсност и Јапашлук, због чсга сс доводс у питање п људскн животи и друштвсна нмовнна која нм Јс повсрсна иа управллње. Пос.тс псгативних фннанспЈских рсзултата за три месеца овс годннс и свнх ових догађаЈа у Цемситарн морају да се дигну на узбуну све друштвсно-полнтнчке организацпје Комнтет за ОНО н ДСЗ, а каравно и свн запослсни, како би утврднли одговорност за сваки поЈедииачип случаЈ' и настоЈали ла консолпдуЈу своЈе редове, како се не би дссило да у овоЈ организацијн попово затаЈи л>удскп фактор, хш овог пута са много всћпм последццама. Милица Живковпћ • Друже председниче, идеЈнп пле пуми рспубличких партијских организациЈа, пи годину дана послс пар тиЈског конгреса, расветљаваЈу и оцењуЈу шта то стоЈн па путу рсализациЈп копгресних закључака. Како се копгресне одлуке рсализу Ју у нашоЈ среднни? — Тринассти хопгрес Савеза комуниста Југославијс и Десети копгрес Савеза комуниста Србије свестраио су размотрили насталу ситуацију, као и перспектпву и начип љеговог превазилажења и поставили јасне задатке пред органс и прсд чланство Савеза хомунпста. Полазећи од тога, задатак јс био осповних орпшизацвја Савеза комуииста, секретаријата 00 СК и Конфсрснције Савеза комуппста, да на бази и духу конгресних одлука и опрсделења свестрано сагледају актуелна ндејно-полптичка пнтаља лруштвено скономског развоја, да заузму политнчке ставовс о пачппу њиховог бржсг рсшавања и да утпр де јасне задатко и заоштрс одговор ност органа и чланства за њихово доследно нзвршење. Када сада аналнзпрамо одрећене активности које су испољиле основне организације СК, секретарпјати 00 СК, Конференпија Савеза комуннста и пелокупно чланство у нашој оппгпиш, може се констато вати да те ставове, закључке и од лукс нпс.мо у довољној мерн осстварпли и ако су постојали рсалпи услови да остварени резултатп буду много бољн п већи. 9 Зашто писмо доследпо остварп ли конгресне одлуке н кроз коЈн облпк се опс пспољавају. Опште је лознато да резултате приврећнвања у нашој општшш но постижемо задовољавајуће. Недовољно се хорпсте производнв капа иптети смањује се физички обим производње, повећава се број запо сленпх а смањује продуктпвност ра да, квалптет провзвода пије задовољаоајућп, процепат шкарта засто јл и полома се не смањујс, расту губицп, пснаплаћена потраживања и залиха готовнх производа. Нпзак је ниво организације рада. Личнп дохоци су најпижи у општини у односу на остале општине у Региог.у. Запошљавања у друштвеним дслатноспша п у радшш оргаипзацнјама где се пословп обављају у режпји стално је у порасту у од носу на раднпке који се запошљавају у процесу рада — непосредној производњп. Осповнп узроцп што ннје остпарск квалнтетнији заокрст у друипвево скономском развоју и што су >настављене нсгатнвне тенденцнје у нашој прнврсдн, налазе се у спором и ведоследном спровоћењу програма економске стабнлизације и у задржавању постсјећнх услова лривређмвања у којима сс такво ста^Бс репродукује. • Судбпиа, соцнЈализма у Јггославпји зависп од Јединства Савеза комунпста. Днференнијација партиј ског члапства Је пужпост у овом времспу п она се одвпЈа у свим срсдинама. Како таЈ процсс тсче у партвЈскоЈ органнзацији наше општнне? — Јачаље редова Савеза комуниста његовс идејне и акцпоне способности нс врши се само пријемом нових чланова већ н ослобађа »ем од оннх који актпвно не допрпносе остваривању његове водеће Мплан Панић у.тоге или који рушс њсгов углед и лик чланова Савеза комуниста. Сто га је псопходио да процсс идејнополитичке дпференцпјацнјс буде сталио отвореп и подстнцан у сва кој осповиој оргапизацпји Савсза комуниста. У 1986. годнни Општпнску оргаии зацију Савсза комуниста по свим основама напустило је 345 чланова, а у истом периоду прнмљено јо 128 нових чланова у Савез комуннста. Највише чланова је отшпло из Савеза комуниста зато пгго нијс би ло доследности у остварпвању оног што смо се договорпли. Забрињава н то што Савез комуниста већицом вапуппају радници, док је мање оних лз адмшшстрација н других занимања. Осиовис органпзацпјс СК, у своме раду треба још више да појд чају потребу за што доследннјом политичком диферснцнјацијом која треба да буде усмерена па чпш сти, носиоци бирократске самовоље и они којн су напустпли идејне позицпје и политиху Савсза комунлста Југославије. Прпјем у Савез комуниста у току 1986. годнне вршпле су 40-ет ос новних организација Савеза комуии ста, а 120 основнпх органпзација није вршило пријем у току године. За прпјем у Савез комуниста по стоји стална заинтересованост од стране раднка, зсмљорадника п осталих структура. Тамо где они ства рио одлучују о условима и резултатима свога рада и где основне организације Савеза комунпста делују у складу са њиховим интсрссима, изражеп је већи захтев за цријем у Савез комуннста. ф Без здраве прнврсде не.ма ни здраве будућности. Интервентнс ме ре СИВ-а нзазвале су незадовољство радтка у »гногии градовима наше зс.мље. Међутпм од почетка годнпс до дапас у нашој општтпш пије бнло обустава рада. Рсцптс на.м колнко Је данас наша прнврс да спрсмна да се ухватп у коштац са тсшкоћама н птта јс предузима у пнљу њсног даљсг оснажења? . Плаиирани раст производње од 14,5 одсто у 1986. годшш нпс.мо остварплп пробле.ме у снабдевању са рспро.матсријалом и енергпјом углавиом ипје бпло, а ипак остварсн јс раст индустријске производње од само 1,9 одсто. Негативаи тренд пропзводње нз квартала у квартал стално се смањпвао. У првом квар талу 1986. годпнс није оствареи раст произподње за 3,2 одсто. Иа полугођу 6,2 одсто, за дсвет месецп за 11,3 одсто, и на крају годиие плаи је подбачен за 12,6 одсто. Исто тако и у пољопрнврсдп у 1986. години планпрани раст такођер нпје остварен. Годпла је за вршена са непокривеним губитко.ч од 427 милиона динара, а исказале су га 8 организација удруженог ра да. Остварен је проссчан лнчнц дохолак од 62.557 динара. За први квартал у 1987. годшш остварен је нижи обвм производње за 24 одсто у односу на исти перпод прошле годиие, што значи да се и даље наставља лоше пословање у нашој гтрпвредп. Са оваквом смањеном производњом у овом кварталу, нормалио је да су се појавили и всћи губпци. 25 осноиних органнзацнја удруженог рада у овом кварталу исказало јс тубит ке у изиосу од 2.805 милиона динара п оствареним проссчним лични.м дохотком од 82.751 динар. На бази укупно изпетог стаи>а у приврсди наше општине за 1986. го дину исто тако и за први квартал у 1987. годпни. Може се закључити да су они крајњс забринлвајући. По.титнчке послслине таквог стања су очигледпс. Погоршава се по ложај радннка у друштвспој рспро дукцији што успорава развој самоуправљања, слаби мотивацнје за рад и поверсњс у могућност ефпкасног решавања одрсђених питања у процссу рада. За прсвазплажење оваквог стања у приврсди наше општине мора сс пћп на коикретпзацнју личне одговорностп и дослсдно поштовање принципа да свако јавно одговара за свој рад, за оно што чпни ичп не чини. Одговорност мора бити са свим конкретна како у односу па свакп ради задатак, друштвену оба всзу и самоуправну одлуку, тако и у односу на појсдгпша, одговарајућс тсло или оргаи који тај задатак шш обавсзу трсба да изврши. Тре ба се борити за то да свако у сво јој радној срединп уради оно што му је дужност. СВАКО ВРЕМЕ ТРАЖИ СВОЈЕ БОРЦЕ Дугачак Је списак актквпостп у коЈе Је РАНКО БРАНКОВИБ, дугогоднппћн друтгпвсно-политички радник нз наше оппгпше учествовао у свом дугогодихшћсм раду. Ссћамо га се као предссдннка омдадшгс, прсд ссдкпка Оппгпшског већа Савсза синдиката, савсзиог посланика, чла па Општинскоа комитета СК п другпх њсговкх функцнЈа О свом дугогодишњсм раду РЛНКО БРАНКОВИН каже: — Некада су се ста»‘т>р и закљгчцк брже спроводкчч у живот. У мсђуврсмсну услови су се пзмспк»и и само рад и рсд могу да нас повуку напрсд. Младима трсба пружнти всћу шансу у учењу, бржем запошљавању, раду, да дођу на нску функцпју. И то младс прогреснвнмх схватања којн су спрсмни да сс борс Јер рсволуцпја Још тсчс, а свака тражн својс борцс . .. м. ж. ПОСЛОВАЊЕ У ПРВОМ КВАРТАЛУ ОВЕ ГОДИНЕ Свав д|уп1 губиташ Пише: Живорад Чемерикић ћењу спојих рсдова, од паспвнпх члаиова, од оиих који нпсу спремлп да сс актпвно ангажују на остварлвању раднпх задатака, у акцп јама ООСК, у раду других ДПО? од опортуннста, од онпх који се понашају бпрократски, технократскп којп нс допрпносе јачању самоуправних, демократскпх и међуљудскнх одпоса, а поссбно од оних којп су у Савсз комуипста ушли из каријеристичкнх побуда, из жсљс да остваре одређснс личнс 1Штересе, од оиих жојн својнм понаша н.ем руше углед и лик члана Саве за комуниста. Савез комуниста пс с.ме вшпе доз волптп да у његовим редовима и даљс остају колебљввци, опортуниУ овом перподу радна организа* цијс са подручЈа нашс опнптше нма Ју губнтак у укупно.м нзносу од 2,910 .милијарде динара, од чсга пајвећи дсо губитка од 66 одсто се односи на трп паше паЈвеће фабрнкс: ИВТКТ „Бранко Крсмановић" у којој су спе основне органпзацнЈе удружсног рада зајсдно са радпо.м заЈсдппцо.м нмалс губптак у укупном нзпосу од 700 .мнлнона динара; Фабрика цс.мснта у износу од 616 мнлпона дннара и СФС у којој јс губнтак имала само ООУР „Амбалажно стакло" у пзносу од 609 мнлнона динара. Остали дсо губитка сс односн на ГПРО „13. октобар’’ од 355 мнлиона дпнара. РО „Тсрстни саобраћаЈ" од 99 мнлиона дннара, ФТМ „Пролстср" од 86 милиона динара, „Будућност" од 64 милиона, РО „Стандардтранс’’ од 53 .милиона, РО „Црннца” од 50 милиона, „Грза-турнст” од 50 мнлиона дннара, „Параћпнка” Фабрика бо.мбона од 35 мнлнона, РО Фабрнка адитнва од 34 милиона дннара, „Прпи мај” од 34 мплпона днпара, Зс.мљорадничка задруга „Дренопац” од 20 мнлиона дннара, Занатска задруга „Запат-продукт” од 19 мплпона днпара, н у осталнх пст радннх органнзацпЈа са мањњм нзносом од 7 мплпона дпнара. Од укупно 53 ООУР-а нз областн припрсдс, 25 Јс нсказало губнткс, илп скоро свакд друга, што свакако ннЈе доОро. У ПОТРАЗИ ЗА ЗА ВИДОМ ПОМОБ ПРЕКО АМБАСАДЕ После одласка мале Марнјс Пајнћ са роднтсљњма за Рпм ц повратка који ппЈе донсо очскивапу радост, добили смо пнсмо које Јс профссор Внћснцо Марћи из Рима упугво фамилпји Пајић у коме кажс: „У везн са одговором — ЕРГ, којн стс ви упутнлн и са вашом посстом у фебруару, на жалост, саопштавам да нс постоЈи нн Јсдна могућност побољшања шпи мсдншш« ском тсрапнјом, шгтп хпруршкв. Искренн поздрав”. У разговору са Зораном ПаЈнћсм, оцсм малс Марије коЈн 1шкако нс жслп да поверује да сс њиховој дсвојчици пе можс наћи лск, сазналн смо да су управо ступпли у везу са југословснском амбасадом у Москвп како би на нској од Совјстскнх клнника потражнли помоћ за Марпју. м. м. ИНИЦИЈАТИВА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОР-а ОБУСТАВЉЕНО ИСТАКАЊЕ ЦЕМЕНТНЕ СМЕШЕ ТЕРИТОРИЈАЛНА ОДБРАНА ОПШТИНЕ ПАРАКИН (3) Пише: Гвозден Стаљевић МОРАЛ НА ВИСИНИ МобилизацнЈска готовост ТО Је добра, попуна општннскнх Јсднница и ЈМЗ вршн се на тсриторијално.м прнндипу а попуна ООУР на пропзводном принципу. Мобплпзаипјска зборишта су постаиљена у срсдишту тсриторнЈс са којс се формирају Јединнц:, а највсћа удаљеност Је код тсриторнЈалпог одрсда око 10 кнломстара, што обсзбсђуЈс да се цслокупно људство окупн и наоружа у предвиђеном врсмсну мобнлизацијс. Мобнлизацијска зборишта су добро изабрана. ИмаЈу обЈекте за склањање и заштиту људства, а усмереиа су на могуће правцс и рсоне употребс. Морално-политичко стањс у ТО Је у целини врло добро н одраз Јс унутрашн>сг стања п органнзовапости ТО с Једне странс и политичко-безбедноспог стањл у Ошптини Параћнн с друге странс коЈс Је у исл1П111 повољно и у овом момснту стабилпо. Инспекција не да отров у реку Пакоп мсшања цсменппгх адптива у цистсрш! крајсм марта и дилемс шта урадити са новонасталом смсшом сатурола и емулина, Пнститут за хсмпЈу, тсхнологиЈу и металургнЈу из Бсограда предложио Је асрирање смеше и љено впсоко разбдаживање, а потом испупттање у реку. Пошто јс смеша, а н поЈсдиначнс супстанце „трговачкп заштићсна” од странс произвођача, нијо сс могло са сигурношћу утврдптп шта ове тсчностп чпнп, до решсља хсмнчарн су дошли експсримспталннм путсм поштуЈућн норматнвс коЈп сс корнстс на западу. По њнховом налазу рнбе којс живе у слнву Вслике Мораве пздржавалс су у разблажсној смеши коЈа Је претходно аернрана (кроз њу пропуштен ваздух) прско 120 чосова и тиме су онп закључпли да је смсша безопасна ло флору п фаупу у рсцп. Поступајући по пзвсштају Пнстптута Цсмснташн су пзвршпли разблажш1ан>е смсше и 13. маЈа код Каменолома почелн пспуштање „бсзопасног раствора”. Всћ идућсг дана Водопрнврсдни и сашпарни пнспскторн забранљти су испуштањс тсчностп, тако да Јс у Црннцу отишло свега 400 литара раствора образлажући да Цемснтара пема водопрпврсдну сагласност за нспуштаље отпадпих вода у реку. ИнспекциЈа нс побнЈа налаз београдског 1П1ститута, али захтева да сс пспоштуЈу правн путевн чнмс бп осим Стакларс, Болпнцс, Штофарс и другпх Цсмснтара користила Црницу као каиалнзацпони колсктор. М Миленковић ПОТВРЂЕНА СМРТНА КАЗНА I Врховпи суд Србије потврдио је казну Окружног суда из Светозарева којо.м је пстоструки уоица инг. Миодраг Милојевић осућен на смрт. Адвокату Миодрага Милојевића, Томи Фили преосгају још двс могућпости да тражи блажу казну за свог брањеннка. । М. М. ПОЧИЊЕСАНАЦИЈАМОСТА У ПУПРИЈИ После вишегодишњег договарања и вишемесечног одлагагва у понедељак, почела је санација моста пре ко Мораве у Нуприји. Мост ће бнти затворен за сваки саоораћај а пешаци ће прелазити Мораву преко импровизоване стазе. ДоЗО. септе.мбра, кад се планнра завршетак радова, саоораћај ће се ус.меравати у три уско грло правца Светозарево — Крушар, Светозарево — Гиље — Чепуре и Ауто-путе.м. Аутобуск!I приградск!I саобраћај одвпјаће се као и до сада, преседаље.м путпика у Нулрпји. Радове нзводи „Буро Баковнћ" из Славонског Брода а коштаће око 400 милиопа дшгара. М. М. РАСПОДЕЛА И АКУМУЛАЦИЈА ЗАШТО ОДЛАЗЕ СТРУЧНИ КАДРОВИ Пише: Живорад Симић Подручјо нашс општкнс има всома погодну локацију као географско подручЈс што повољно утпче на запнтсрссованост стручљака да ту живс и радс. У нашоЈ општшш н- .мамо нсшто шппе од 700 запослсних са впсоком школском спрсмом. Мсђутнм, морамо посвстнти всћу пажњу да вам добрн стручн>ацн нс напуштаЈу ову средину. Поред мотивацнјс кроз награђивање, морамо зпатн, а то често заборавл>амо, да нам је културно-забавни живот всома важиа комлонснта живогног стандарда. Спорт и рекреација нс чнне само постоЈање одређених клубова већ и њнхов рад. Чссто кажемо да су мнвсстициЈе у срсдства за пронзводљу бачене паре ако не постоје одговарајући кадровн. Зато нм се мора вшпе пажње посвститн, како ио бн нсдостатак кадрова постао још већи проблем. НЕКА НАРОД ОДЛУЧИ Савсз бораца Јс на својој годншњој Скупштнни, као и на ссдници Општинског одбора покрснуо нницпјативу за подизањс споменика народном хероју Мо.мчилу Поповићу-Озрену у нашсм граду, а шпшнјатива Је прнхваћена од свнх бораца у нашоЈ општшш. Има мшпљеља н сугестиЈа да се умссто спомсннка подпгне спомсн- ■дом са називом Момчнло Поповић- ■Озрсн. О то.мс Нлија Божић кажс: — Прпхватл>ива Јс и јсдиа п друга ииицијатива а коиачиу рсч ћс датн грађанн на зборовима у мсспнм заЈсдницама. М. Ж. Карикатура: Д. Јовановић — Фсра Народ треба да савлада све, нарочито своја осећања. Борислаи Митровић _________________-I ПАРКИРАЊЕ ПОЧЕЛО КАЖЊАВАЊЕ Убудућс зелеие поврпшне у Параћииу нећс битп бсз заштн тс. Комуналнн рсдари и нкспекциЈа за гажсљс травс п па ркнроњс возпла иа парковскнм површннама и "рављацима нзрнчу мапдатие казне. До поне дсљка псторица возача ушлк су у тсфтср рсдара. ЕПИГРАМ Ко нас не зна скупо би нас платио: Тако би СИВ дугове вратио.
27. МАЈ 1987. СУСРЕТИ • БРОЈ 335 УДРУЖЕНН РЛД ИСКОСА | Ј ДРАГОСЛАВ МИЛОЈЕВИН — НАЈБОЉИ РАДНИК СУП-а ИЗМЕБУ ДВА ПРАЗНИКА СПРЕМАН ДА СВУДА СТНГНЕ ДРАГОСЛАВ МИЛОЈЕВ1Ш па фу пкцијн замсгапса комалднра Станп це МилппнЈе раппЈе ннспсктор у крнмпналпстпчкоЈ служби, Још прс тога студснт Впшс школе за унутра шње послове у Зсмуну, слнкар п г.ајар аматср, прсдседпик умстничког всћа Градског аматсрског позо ришта, проглашсп Је за пајбољсг радвика Сскрстарпјата упутрпшњнх гослова у Параћпну п паграђсн. Награду му Јс уручпо прсдссдппк Скппптппс опшпшс ВИТОМПР IIВАНИШЕВИП. Врло успсшап ниспектор ДРАГОСЛАВ МИЛОЈЕВИН, ширсм ауднторпјуму познат као дслегат Скупшпп:с општиис у прошлом сазпву ■ спремал Јс ла свуда стнтпе. Привржсп служби, рсвиостап п тсмсљит у раду запао је ћа око многпма. ТБсгово попмање посла којим сс бавн прпмећнвано јс „с обс стране закона”. Као такав од Новс годинс постављсп Јс па мссто замс ппка команднра Станицс МилнцпЈс н сада у уннформи Јсднако успсш но обавља свој дсо додатака пз бсз бсдпости. Опо пгто посебно крзсп лпчност ДРАГОСЛАВА МИЛОЈЕВИБА, Јестс ншпта мзње залагањс у друпгтвс1П1М актнвностпма. У Градском ама тсрском позорпшту, у Уметтшчком већу, не ссди само да продаЈс памет, већ јс спремап да кад траба прп.хватп сс п чскпћа п молсрскс чстке п оргштзацнЈс. ПРЕКО 50 ПУТА ДАО КРВ Славољуб Стамснковић Је ЕК радннк на одржавању у Предионици у Штофари, познат друштвсно-полнтнчкн радник н вшпеструкп давалац крви. Недавно му Је за преко 50 давЕ»>а крвн уручспа медаља. Крв је првн пут дао у воЈсци и од тада редовпо у свпм акциЈама коЈе орга>шзуЈе Црвени крст или кад га позову. Кад јсдпом дате крв, кажс Славољуб то жпви са вама увск, а вн дали датп. мера ЖНВИТО крп п и са оннма коме стс са опи.ма ко.ме ћетс Сећа сс многпх лепих прнкада је своЈом хуманошћу помогао другмма, мада сс по њсговим рсчима даваоци труде да остапу анонпмни. Јсдан од најтсжих момспата у жпвоту всзан Је за давање крвп, када Јс пре впше годпна зајсдно са груиом сзојих колега дао крв за чстворогодпплБег малншака комс, ппак, нпЈс бпло спаса. Бркгу за туђе жнвотс Славољуб Спменковић јс препео и па споја два сииа којн су такођс радницн Штофаре п вншеструкн даваоип крви. Блће још зп1ого прпзпања за Слаиољуба н његовс сииовс. И ТО СЕ ДОГАБА ДНРЕКТОР СА ДЕЧЈНМ ДОДАТКОМ ШТАМПАРИЈА „ВУК КАРАЏИН” ПОСЛЕ ПРИВРЕМЕНИХ МЕРА НЕ УМЕЈУ ДА САМОУПРДВЉАЈУ □ За три месеца Штампарнја „Вук Карацнћ” ннје нмала губитке ■ Остатак дохотка износио је око 10 000 000 динара, а проссчан личнн доходак од 77.000 динара ■ У овом временском периоду производња је у физичком смислу у односу на истн период прошле године већа за 37 одсто, а шкарт смањен са једне тоне на трн тоне производа на једну тону на четрпаест тона пронзвода. Међутим, прсстапком прпвременпх мсра у овоЈ РадпоЈ оргпппзациЈи апрпла кола су већ крспула пнзбрдо. Првн нсспоразумп су насталн спровођсњсм правплника о лнчннм дохоцима када Је Јсдап броЈ радипка псказивао нсзадовољство. Тада Јс дошло до буђсња старнх сиага чнЈе Јс попшпанл н довсло до увођсња прнврсмснпх мсра. У овоЈ радноЈ организацнЈн Је магло опала производња, шкарт сс пз дана у дан повећава п прима свнм показатсљпма ШтампарпЈа ће за шест мсссдп да пма всликс губнтке. — Колнко сам био поиосан на резултате толпко сам сада разочаран овпм што се у колсктпву дешава, кажс МИЛЕПКО РАДИСАВЉЕВИБ, сскрстар 00 СК. У тренутку, када сс трудамо да обсзбсдимо посао и да има.мо добре фнпопснјске резултатс дошлн смо у ситуацпЈу да Устаж им@ват©растанларе „Бланд 85” је пазпв четворовретсне глодалице за спсцнЈалну нзраду стакларског алата. ПдсЈа о оваквоЈ машинп настола Је 1985. године као потреба за рсшсњс уског грла глодачке обрадб калупа за потрсбе пронзводшгх погона. Ауторн идсЈе и њснн рсалнзаторн су већ добро позната групп нноватора Ш ООУР-а: металоглодач Браннслав Јовановић, днпломн* рага! машински инжсњсрп Браико Лазић, Родољуб Алскснћ и Нсбојша ГаЈнћ и машппскп техтапар Драгиша Борђсвић. За празппк рада машпна Јс кренула са пронзводњом н сфскти су запста изнад сваког очекивања. Цсна пзраде машппс Јс 1,2 милпјарде а машпна слнчинх особнна у ппостранству кошта пстнасстак мнлијардн. Са оваквом машппом траЈпо Је рсшсн проблсм калупа а због повсћаног капацнтета радиће вероватно само у ЈсдноЈ смснн. Услови рада су оплемсњени Јер је досад у нормалннм условима радгатк подпзао калуие па машину ручио п то прско сто тона мсссчно лли впшс од 4 топе днсвно а сада то обавља пнеуматичка дизалпца са механпчцнм рукома. У досадашњем раду у Сгакларп корпшћне су глодалицс нз Чехословачке коЈе су доста скупс а и одр. жавање отежапо због нпостраиих рсзсрвнпх дслова „Бланд 85” је са правом понос своЈих конструктора јср он радн све бржс, обрађуЈе до 18 комада у циклусу уз помоћ чс- . тири глодачке клаве са поЈедннвчннм погопом. Уз всћ помснутс творцс пдеЈа и всликн удсо у монтажп маппше су дали Драгослав Сурко Малстнћ н Слободан Псшпћ, реглери маплша и Славољуб Арапђсловвић, бравар алатннчар. слим да нн ова ОО СК нема снага дп се нзборн са свим овим проблемнма. ВЕСЕЛННКА ЖИВКОВНН, раднн ца у непосредноЈ пронзводњи пово дом наЈновнЈих догађаЈа у Штампа риЈи каже: — Знам да ггмл много поквареиих пословв. За све Је потребно внтпе труда н добркх маЈстора, а наши маЈстори одоше у шефове. Са престанком привременпх мера нсма нп добре организацпЈе послова. КраЈњс јс време да се запосленп у Штампарији „Вук Кпрапић” у Параћпну захгасле над своЈом судбипом. Друштво Је помогло овоЈ радпоЈ органпзапиЈп да превазплазп настпле проблсме, а.ти н овонастала ситуацпЈа указуЈе да наЈвећи броЈ тпх проблема управо ствараЈу самп раднпцп ШтампариЈе. После прпвременпх мера и губнтака ова радна оргпнпзациЈа може да оде под стечаЈ. О љоЈ судбгат одлучпваће нпци Штампарије „Вук своЈоЈ дасами радКарацић”. Д. Пандуровић м. Жнвковпћ ПРОБЛЕМ ПАРКИРАЊА У ГЛАВНОЈ УЛИЦИ ТЕСНО КАО У ШИБИЦИ Све тсже Је у шпицсвима паћи лишта ширн сс и даљс. Када би се место за паркирањс у улпцп Мер- сви просторп зд паркирањс на улнпгала Тпта, а недостптак паркнра- цп пскорнстплп и то косим пар- (НЕ)ЉУБАЗНОСТ ПАРАНИНСКИХ ТРГОВАЦА Куповање „мачке у цаку44 праг нзостаје □ Потрошачи највише пробле.ма имају када прелазе „Ловца” ■ Неопходна стрпљивост трговаца — често Миогп жнтсљп нашс општпнс, као и остоли потрошачи који су имхтн лрнлнкс да пазаре у нашим трговипсккм радп>ама, нсмају баш пуно тога лспог да кажу за људе са друге страпс тсзге. Изузстака, наравно лма, п њима свака част, а то је, ако бисмо хтсли взабрати оно наЈбољс — особљс Робнс кућс „Београд1'. Они у пуној мсрн одскачу од ос талих. Коректним и иадасве љубаз ним одпосом прсма ссојпм потрошачима, сиабдсвсношћу п широким асортнманом робс, свп заслужују честнткс. У врсмсиу када сс цсне стално мсњају купцп бн хтсли да иснс свих артикала буду видно истакпуте. То налаже н закон, алк га дословце изглсда поштујс само ова Робпа кућа. Наиме, примећсно јс, рсцимо у нскнм самоуслугама да су цсне доступне само трговцнма и да од њпхове вољс зависн кзко ћс вам коЈу робу наплатити. Није онда ни чудо што се чссто испрсд ове Робне куће могу впдетн возила са странпм рсп1страцнЈама. А то може бнтп зппк да Јс вслпкс своте иоваца овдс трошс иаши рад нпци на прпврсмспом раду у инограду пмамо при.мср заборављања тсорнЈс. Кога год да с.мо питалн пиЈе имао ни јсдну похвалну рсч за особљс Продавннцс спортскс ои рсме „Ловоц”. Својом нсљубазношћу п нскоректинм одпосом прсма потрошачњма, они јсдноставно про тсруЈу купцс нз своЈс радп.с. Примсра радн, тражсни арпгкал сс од мах пакујс, а да грађанин није успсо нп да га поглсда. Мало који човск није пзашао нз ове спсциЈа лизовапс продавниие, а да ниЈс нзпсрвнран. Тада људи н рсшс да нс прслззс праг овс радње, али бива ју припуђсни да то чннс попопо, нз простор разлога што јс то Једпно клрањсм аутомобнла од школе „РадоЈс Домановпћ” па до моста могло би да се сместц тек 128 аутомобила. Међутнм, процењуЈу у СИЗ-у стамбсно-ко.муналннх делатности, та би бројка задовољила потребс власннка аутомобнла коЈи долазс па кратко, као пгто су куповина, посете, н слнчно, да станарп зграда у улнцп Маршала Ткта парклралпшта на коловозу не корнсте као бссплатне и неограпичснс гаражс. За сада сс паркнрзлиштл на улпцн користс бссплатно, алп постоЈи могућност наплате паркнрања било нспосрсдно са иикасантпма, било уз паркиралишнс аутомате. Општннски комитст за урбаплзам и комуналнс пословс сматра да јс рсгулисањс ппркирања ломоћу „паркомстра” ефпкасниЈе Јср нспосредна паплата обавсзујс и на чување вознла, зашта очнглсдпо нс гаранцнју. Трсба очскивати врло брзу лнзацпју наплату паркнрања а даЈу реадотпродајно граду. мссто оваквс врсте у страпству. СлучаЈ Је хтсо да ми у нашсм (Наставнћс сс) Драган Јовановић лс, радн проширења паркинг простора урсдићс сс простор на углу улнцс Маршала Тпта и Савс Ковачсвнћа као прнврсмсно рсшсњс. М. Миленковић ПУТЕВИ - КРАТЕРИ Ако имат« потребу да путуЈете мало даљ« од седкштж ошптане путевима регионалиог зкачаЈа жво пгго Је Варварин — Ги-ље и Пжраћнн — Вићеаац преко Дреновца, не будите разочарани стањем у <комв ее онн налазе. Од ударних рупа тешко Је проћи аутомобилом, па се одмах намећс закључак зашто се толико чекало да они путеви буду у такво.м стању. У данашње време „иема пара” Је одговор на мпога питања, а на поменутим дсоницама Је потребк* раднти много аише од крпљења удариих рупа. Републнчки СИЗ за путеве Јс своЈом политиком зацртао да код рекокструкдиЈо путева са 50 одсто средстава учсствуЈе и друштвеио-полптпчка заЈедпица на чнЈоЈ сс терпторнЈи налазп пут коЈи се свпирв. Свс опо указуја да ћемо се Још дуго возитп овим п оваквпм путевима свс док се нс постигие пекп догоаор. м. ж. ЈММЕНИ ЉУДОЖДЕРИ Неколнко дана послс Дољевачке несређе, поЈавила се анализа стручњака Републичког секретаријата за унутрашње послове СрбнЈе у коЈој се констатуЈе да Је стање бсзбсдности саобраћаЈа на путсвима током 1986. године всома погоршапо, да Је броЈ песрећа са настрадалим лнцима у забрпњаваЈућем порасту и да су „лпмени људождерн” прошле годнне прогутали 1.044 жпвота. НмаЈућн пред собом податкс о краЈњоЈ застарелости возног парка коЈи се данас налази на путепп.ма стручњацп кажу „да би бнло потребио равно 17 годнна да се колнко-толпко обнови фонд расположивих вознла, уколнко бн се наставило са данашњнм тсмпом његове модернжзацнЈе ... ДодаЈмо томе п податак да су органп контроле саобраћаЈа искључили 21 хиљаду возила у прошлоЈ годинн због тсхничке пепсправностн — неупореднво вишс нсго претходне годипе. „ТАШУГ” ЗАШТИТИМО ОКОЛННУ Морамо стално указнватп да наши парковп, наша прсдузећа, радна мсста и други обЈскти мораЈу да буду урсдни, Јср вода, ваздух н тле, храна и ово друто Је у питању, зато мора.мо датп вншс од ссбе Јср друштвена акцпЈа се Још налазп у стању дефанзиве, одбранс и санациЈс. Потребно Је да мп свп н све месне заЈедннце рсшавамо овс проблсме да нам при раду дође нашс богатство, да пам приладне оно шго ми тражимо, а то Јс здравл.е и лепота. ово треба да буде заштићсно, да буду овакои како то захтсва пашс здравље, нс само нас ст 1рдх, већ п здравље нашс дсцс. Гојко Боројевић РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ПАРАНИН-ТРАНС’ — ООУР „ЦРНИЦА' проблем летовања ООУР „Цргаша” рспшла Је пнтап>е одмора своЈнх радкика па таЈ начпп птто Јс на Прсспапском Јсзеру обезбедила плац и 10 камп-приколица а у плану Јс куповнна Још шсст камп-прнколица. Условп за летовање су врло повољш!, а дланасстоднерпи одмор по члану опог колектива кошта 41.600 динара. Пнтересоваље радхпгка Је вс.мтко, а прва група крећс 21. Јуна. Душан Ристпћ СРЕДСТВА САМОДОПРИНОСА ГРАДН СЕ К0ЛЕКТ9Р ПРИЗНАЊА НАЈБОЉИМ ЦАВАОЦИМА КРВИ ПРИЗНАЊА НАЈХУМАНИЈИМА □ На свечаној седннци Скупштпне Општинске организације Црвеног крста која је одржана 11. маја 359 давалаца крви је добило признање за вишеструко давање крви. * Медаљу за педесет давања крви добили су Славољуб Стаменковић, радник ИТ „Б. Крсамновић” и Аврам Савић радник Скуппттине општине. За преко 35 пута дату крв плакете су уручене Небојиш Анђелковићу, Драгомиру Давидовнћу, Владану Степановићу, Радомиру Станојевићу, Зорану Милутиновићу, Станимиру Петровићу, Николи Јевтићу, Љубо.мнру Павловићу, Светиславу Антнћу, Стевану Павловићу, Србобрану Остојнћу, Горану Остојићу, Драгомиру Маринковићу, Предрагу Лазнћу, Авраму Савићу, Владпславу Милојевнћу, Драгославу Петровнћу, Славољубу Стаменковићу и Миловану Микићу. м. ж. ОМЛАДИНСКА ЗАДРУГА Интернат-пуста жеља Са ночетком сваког ссптсмбра паш град знатно повсћа броЈ младог стаповништва. По траднцлЈн стпже всликн броЈ учсиика п то како из околних, тако и из удаљсних крајсва. Осети се тада сва суровост подстанарског живота. Ствари се у многоме комплнкуЈу уколпко ђацн нмаЈу ту срећу да иаиђу иа нељубазие стаподавцс, коЈи, част нзузецима пнсу баш реткн. А, каква Је њпхова улога у ти-м првим тренуцнма, о томе Је чак и сувишно говоритп. Зато и не треба схватити као нешто пеумесно оно о чему прича Једна млада Алексинчанка. — Ннко.ме не бих прспоручила стаковање код припатника. Па то Јс страшио. О1П1 тс прате па сваком кораку. А, Још када у договору са родитељпма одреде „карантнн”, опда ме то рросто излуђуЈе. Ја сам се и некако сиашла, али када помислпм шта чека онс млађе коЈи тек долазе, ондо сам Једноставно забринута, Због тога бих прехтожила моЈн.м Параћинцима, кажем моЈнм, Јер их много волим, да некако покушаЈу да у овом граду саграде интернат, Ево, нека се то и остварн Првог маЈа идуће године. Бнла бнх много срећна кад бих на празник рада 1988. године прнсуствовала отварању Једног оваквог обЈекта. Драган Јовановић УСПЕСИ И ПРОБЛЕМИ Прошлс срсдс, 20. 05. 1987. годн* нс одржана Је годишња ссдница Скупштнма Омладинске задругс „Параћнн” у Параћнну. Врсмс одр жавања годншњс седлицс Скупипи нс поклоппло са трогодиши.нV пашој свакоднсшшцн бптп дпректор значи нматн велнки лнчкн дохода!:, влсок стандард, прпвплегпЈе и да нс набрајам. А да баш увек Ш1ј тако потврђуЈс прнмер Зораиа Бсљковића, дирсктора РО „Грза”. И супрута му је запослена у овој РадиоЈ оргаппзацпјн, пмаЈу двоје деце н прнмају дсчвЈз додатак, јср пм је просечап лич1ш доходдк по члану домаћпнсгв* дости низак. Још једак прнмср да свако правило пма нзузетке. Половином маја Грађевннска радна организација ДТД „Канал" лз Новог Сада почела је радове на систему пречншћавањс отиадннх вода у нашем граду који се финанснра средствнма месног самодоприноса, комуналног доприноцом осииЕшва овс оргаиизгцнје пре ко које више од хњљаду младих остварују допунска новчана срсдства за своје школовањс, одмор, цспарац, гардеробу нтд. са н л-чегпћа друппс субјеката. Радови треба да буду ----- . завршенц —до ј2 октобра ове годпне, а градњо&1 биће тзље отпадмих шем граду. његовом решено вода у 113- пннаСсднпцу Јс отворио прсдссдиик Скупштине 03 „Параћии1' ДЕЈАН ЕЛБИћ, коЈи је том приликом говорцо о позпгнвним рсз\лтатнма коЈе Јс постпзала н постиже Омладппска задруга као п 1ћспи оргаии, и тслз. Нзрочпто је истзкао значај нзграђивзња стваралачког н одговориог односа чланова задруге прсма раду п друштеенпм срсдствк ма, развпјање спссобности п пеклоностп за рад п самоуправљање за друштвспи живот, као и примену стсчених зиа1ћа у практичпом раду. Задруга јс у прстходпом периоду доста учинила и на финанснрању вслнког броја актикности младпх у организацнЈи ССО и друштпеши оргапнзација. Н овом приликом нстакпути су проблемп са којнма се залруга сусретала и сусрећс. Као иаЈзначаЈнпЈп проблем пстаклуто јс персшено пнтањс просторија. Садашњи статус „подстанар подстлиара”, Јср јс задруга трснутно смсштсиа у са ли ОК ССО Параћин, чнјк јс власпик Всћс Сааеза Сннднката Општиие, ие пру-.ка ни &шннмум услова за рад једие ОргаиизациЈе коЈа Је у прошло) годкни забележвла промст од 68.650.543. — динара, а камоли за органнзовање задругара. Учешће у раду Скупштинс узсо Јс п РАДОМИР МИЛУТИИОВИН, руководилац 03 .ПараћЈгн” износе ћи податак да Једап броЈ организа ција удружсног раде ис аигажујс за друтаре иако за то има могућности, всћ да тс пос.товс обасљаЈу стариЈи коЈи су у сталном рпдиом олносу п имају обезбеђену егзнстен цију, а радс хонорарио, Догађа се д.т поЈединс радне једпницс траже омладинце из задруге а послс их нсплаћују #,на руке”, као на пркмср „Пољоцентар'' из РО „ШумадиЈа”. Истакнуто Је да великп про блсм лрслстасља и нсликвндност по јсдиних ОУР-а, гато се дирсктно одражава н иа брзнну исплате за рзде задрутарима. Скушптина Је донсла и низ закљу чака од коЈнх су наЈважппЈи: — затражнти од надлежнкх струк тура у нашоЈ Општини да што пре изнађу могућиост решавања просторног проблех4к задруге. Сарадња са ОУР-има са коЈнма се до сода иије сарађивало. Владилпф Јанковић Ако се употреољава, сваки врх временом отупи.
27. МАЈ 1987. МЕСНЕ ЗАЈЕЛНИЦЕ • БРОЈ 335 М - ПОЉОЛРИВРЕЛЕ ИЗОШТРЕШ СТУБИЦА: ПОШУМЉАВАЊЕ И ЗАТРАВЉИВАЊЕ У наредном периоду на подручју ове катастарске општипе пошумиће се 10 хектара са 25.000 стабала бора и црне с.мрече и затравити још 30 хектара површине. СТРИЖА ПРИПРЕМЕ ЗА КОМАСАЦИЈУ Израда инвестициопо-техничке доку.ментацијс за одводњавање у Стрижи је завршена. Комисија за комасацију ради, а Стрпжани ће комасирати 739 хсктара орамше. ШАЛУДОВАЦ СПОМЕН СОБА ЗАТВОРЕНА Спомен-соба Параћинско-ћупрнјској п рударској чети отворена Је 28. јула прошис године, али је и до дана данашњег остала затворена за посетиоце, јер још није решен проблем запослења лица које би било водич и бринуло се о одржавању. ЛЕШЈАНСКИ САМОУЦИ На ТрадпцпоналпоЈ шшњапокој взложбн поводо.м 1. маЈа ове годнне су учс-ствовали п ЛешЈанн, Изложбу Је впдело 1.500 посетилаца. Изложено 560 експоната домаћс радипостп занатства п умстпичкпх слнка са папоо.м песа.мд пет лсшЈанских пссника уз доделу награда. Славица Благојевић ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић КРОМПИРОВД ЗЛДТИЦА Крајем мајв и почетком Јуна на кромппру се Јавл>а наЈопаснија штеточина крохширова златнца. Ову лепу златиожуту бубу са црни.м уздужним пругама веома Је лако прелознати али ннЈс тако лако сузбнти. Веома Је важно кромпжрову златицу приметнтн пгго пре тако да уннштавањем исте онемогући.мо нли с.мањнмо полагаље јаја и пил>ен>е ларви. Заштптом у то времо уншптавамо већи броЈ женкл којс ћс позожнтп Јаја. Друга фаза запгпгте хромплра у моменту наглог развоЈа надзе.мне, биљне масе Је такоће вео.ма важна када се на лишћу могу наћп одраслп ннспектн, парве свих стадијума развоЈа и положена ЈаЈа на аалнчЈу лнста. Ефикасних препарата протпв кромпирове златнцс нма доста али су у првоЈ фази пожељни препарати Јаког контактног дејства па препоручуЈемо сумицидин, И др. посе, болатон ЕЦ-50, Днмекрон-20, Децис ЕЦ ЗБОР КОхМУНИСТА ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ „7. ЈУЛ НЕЗДРАВА КОНКУРЕНЦИЈА У ИСТОЈ КУЋИ ■ У првом тромесечЈ*у губитак исказала ОЗО „Параћин” од две стотаие старих .ми лиона ■ Купци дугују 14 мнлпјарди ■ Формирана јединствена партијска органпзацпја Ових двна док се сумираЈу резултати пословања привреде за прво тромессчЈс, и када на светло дана излазе неприЈатнс нстине да параћинска привреда грца у губипнма, први л>удк друштвсно-политичких орга1П1зација су на терену. Мећу сви.ма коЈи су исказалн губптке у првом кварталу године, на.лазе се н представници друштвепо-полптачкнх органпзапиЈп, коЈи са члаиовнма Савеза комуннста покушаваЈу ла сагледвЈу узроке губптака, п иа равно, помогпу у прсвазилажсњу тренугних слабостн. Претпрошлог петка 15. маја, одржан Је збор комуннста у ЗемљорадипчкоЈ залрузи „7. Јул". Опом скупу комуниста присуствовалн су МИЛАН ПАНИП, прсдссдник ОК СКС и СТОЈАН ВЕЉКОВИК, прел седник Извршног савета СО Параћнн. Учесннци у расправп, члановн СК ове радне организациЈс, указа.ти су на низ обЈектнв1п<х и субјективнкх проблсма које прате ову задружну организацнЈу. НаЈпре, указзно је на нпз друпггвспих чу на сам рад пољопрпвредним соке камате на срсђсни односн пропуста који утиса инднлилуалнмм пропзвођачима. Викрслите, затим нсна тржшдту ПОЉОприврсдппх производа, пслоЈглиа конкуренцлЈа, утичу на лоше производне резултате у индустрнЈн хране. Да зсмљорадмичке задруге ннсу пмунс на субЈектпвне слабости показала Је и ова днскусиЈа ч.тапова Савеза комуниста. Нсдовол.ио квалитетан рад „представпнка" задруге у селима, Један је од бктних узрока лошег послован>а, а како се чуло на Збору комуннста, н за оваЈ проблсм се тражн разрешсње. Најпре, разрсшење субЈективних слабостн сс видп кроз размсштаЈ радника који раде на откуппнм местима, а за коЈе кажу пол.опрнвред1П1ПИ да су успоставили пску врсту монопола. Мсђутпм, и ту сс наилази на прспрскс, јср мссие зајсднице којс се жале на рад откупљивача, нажалост не жсле да промене ,,моиополнсапс" радннкс. Да сс задругс сналазе како знаЈу и умсју казујс и чнњсница да „7. Јул”, папрнмср, има потраживажа од купаца 14 старих милнјарди, а да јс својнм повериоцима, земљор?д|.':шнма дужна 9 милијардн. У том иесагласју наплате, задруга тешко ,,плнва" а подјсдпако нспанародној, „У сс и у своЈе кљусе”, бнла бн поруха предстсвнпка друштвсно-полптмчког живота којн су пратњли рад овог скупа. Очигледно је да ће члановн Савсза ко.муннста иматн доста посла да усредсреде снаге на превазилажењу проблсма, а да Јс почсло са озбиљпнм радом говори н податак да је од чстнрв Осиовнс организације Савеза комуниста фор.мираиа јсдна, која би трсбало да гаран тујс оперативност н клхтитетниЈи рад. штају и задруга инднвндуални пољоирнврсдни произвођачи. Такоће Је на овом скупу указано н на поЈаву нсздравс коикурснције мсђу самим чланицама ЛИК „Параћин". Конкрстно ради се о нскоректном понашању приликом откупа стоке на рслацији „Први маЈ" — „Ссдми Јул". Да Је пољопривреда оптсрећена низом системских мера коЈе им нс иду на руку, то Је чињсница, али тражснл пзлаза из постоЈећс сптуацпје може сс само усмсрити по оиоЈ ЈПШТИ РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ У ОПШТИНИ ПАРАНИН И УЛОГА АИК-а Надвладалаздравалогина Пише: Божидар Бокић ■ Проблем развоЈа, па чак и просте репродукције у гекућој пољопривредноЈ производњп су се годипама по- »ављали и увећавали В Впше пута су чпњени покушаји за изналажење решења, али је велика разЈсдињеност и довољност самом себи била падали Вре.ме је неумитно а последице исказане веће.м заостајаљу ове јача од заједништва и пстк су протекло, у свс гране у односу на суседе, бивале су све вндљивнје. Параћин је, не само заостајао у развоју примарне пољопривредне производње, већ је остао без 113грађенЈгх прерадље.м да се приђе решавању пробле.ма, који би се могли дефшшсати у: сталном заостајању у развоју при.марпе производње, опадању проду ктивности рада и иедовољном корпшћењу природних потенцијала. А затим недовољиом учешћу друштвеног сектора у укутшпм капацитстима за пропзводњу, великој уситњепости пндивидуалних поседа, стихијности, немању адекватних пла пова заједничких развоја н тако дал»е. ИНИЦИЈАТИВЕ НИХ чан капацсгтета као класипри.мер снровинске базе за ближе и да.ље суседе. Онда је коначно надвладала здрава лопгка и дошло до стварања СОУР АИК „Параћнн" са основнпм ци голд шв V Вашем, а и иашс.м лпсту, Ср. 334. од 13. маја 1987. годипе под :: . писом „НЕКОРЕКТНО И I НШО”? објављсио јс дс-т.гјљ. ■ | питањс постављсио на сел1;::. : (. ј 24. 03. 1987. од странс д; .. ј ВМЗ Ставре Бскић као и одговср .■ рсктора ћам се । М'< <ела гу која м. и. СУСРЕТИ СЕЛА’ ГЛАВИЦА ЧЕТВРТА У РЕГИОНУ Финиш вишемесечне акције културе у сеоскнм месшш заједницама „Сусрета села", следе на регионалној смотри која ће се одржати у Бадњевцу 6. јуна. Домаћин ревијалне смотре Бадњевац из ошнтнне Баточина, је свеукупни победник на нивоу региона Шу мадије и Поморавља, аГлавица, најбоља у отштттгни Параћин, заузела је четврто место. На ревијалној приредби. 6. јуна у Бадњевцу наступаће из наше општине члановк тамбурашког оркестра из Главице, а са њи- ■ма ће на сцени бнти и дует који је певао изворне народне песме. М. М. ДИК—ЗА ПРАВЕЗАДРУГЕ Из Својнова а нз Буси.товца сти- од њих пијс бсз неког облнка удру жу захтевк за фор.мирањс задруга жпвања. нарочито Својиово. У то.м у ови.м сслп.ма. До душс ни Јсдпо сслу данас постоје прсдстаоипштва У ЗАБРЕЗИ ОМЛАДИНА ПРЕДЊАЧИ У ДУБОДОЛННН Основна органнзација Савсза социЈалнстнчке омладинс у сслу Забрези спада у ред наЈактивннјпх ООУР ПТТ Параћпп. дужним испргл л~ ‘ К' •.ппце да избр;:: :. - > —,1 Јс кроз овај напис и ку.от ј оагои р на пктањс бачсна на г.оју ' лелиапиЦ, Нап.ме. ради се о погрсшпом прззентнрању сзмог дслсгагског шгт<- ња пгго јс дпрсктор ПТТ псшто иско ристио и оклсвстао моју делсгацн Ју. Делегатско питање ко]с са.м пос тавио на тоЈ седнпцн нпје садржало податах „да су грзђани меских заЈедкица Клачевкце, Извора, Д. Муттппхе н ЛсггЈа платпли прнкључш н пре Једне децениЈе. Већ је стаЈао податак да су „Јогп давнс 1983. године склоппли уговоре” што сам н на припремној седници СО 12. маЈа 1987. потврдно п Предссдшшггву СО оставио копиЈу тог питан>а и као доказ тражио да се чује снимак, са претходпе седнипе. Подагак „Јсдиа деценпЈа” кзпео Је делегат ВУР-а Живорад Мпкић н он се односп на неке градске МЗ алп га директор 11ГГ вешто „уклопио” у одговор мојој делегациЈи п на таЈ пачпн оклеветао како .дшкорсктно п нс* НСТШШТО ПЗПОСП.МО ЧШБСНИЦе’ ДслсгациЈа Л13 ссла Клачсвицс није се до сада никада служнла нитн је пмалж потрсбе да се служи неистнно.м, па с.матрам да нема мсс та ш< клсветама од страие днрек тора ООУР-а ПГГ. ДелегацнЈа чврс то стој« нза тога да Је, све што Јс рсчено на ссдницн СО 24. 03. 1987. кроз само дслсгатско питањс и кроз њсгово образложсње, гола нстпна. Ставра Бркић, делегат ВМЗ СО Параћин У периоду наглог пораста кромпнра предност треба дати СУМИЦИДИНУ коЈн се користи у количини 0,5 литара по хецтару уз утрошак 1000 лптара воде. Напо.мињемо да се оваЈ препарат може највишс зда пута употрсбитн на истоЈ површшш у току Једне годпне. НА ПРАГУ ЛЕТА МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Уређује: Анђелка Аранђеловић СЕДМА ЛЕКЦИЈА СЕОШТУЖАИ У ЗАПЕБКУ Аннмирати село, учннити жнвот у њс.му што лакши, пнтерссантпнЈи граду несличннм, бплк су де бсл« разлозн у врсмс размишљања о сеоском туризму. Пре нсколнко годнна мислили смо из пстних жи ла где лоцирати сеоски турнзам у Ево још неких афикса (суфикси и префикси) 1. Префикс мал означава супротност параћинскоЈ оппггини. Да ли ће битк неко од поморавскнх села добрим внном, богапш пољсм и ком уз кућу. Да то будс Једпо то са рс од оргапизација. Младп нз Забрсгс посебно су бнли актпвни у прошлој и овоЈ години и за постигиутс резултатс добнли су прпзнањс Општинскс конфсренцијс Савсза ссцпЈалистнчкс омладипс, Плаксту, што ћг свакако подстакнути младс из овог ссла да н даље буду мсћу иаЈбол>пма. И у са.мом сслу о.младнпа ужива вслнкн углсд, а то сс показало п приликом послсдњкх нзбора када Јс вслики броЈ омладннапа нзабран у руководства друштвсно-полптпчких оргапизациЈа п Скупштпнс Мсснс заЈедкпцс. Огног.на организацпЈа Савсза комуннста у ово.м селу и.ма највсћп броЈ чланова нз рсдова омладнис. Како пам |с рскао омладинац Даннло Миленкопић председипк Извршпог сапста Скупштинс Мсспе заједпппс младн у овом сслу су иипцнЈагорн свнх <»ктнвиости везаис за даљи напрсдлк села. Рад Оснопне органпзациЈс Савсза соцнЈалистпчкс омладинс сс засннва на радннм, спортскнм и културно-заоавннм актнвностима. V току овог пролсћа омладина Забрсгс извсла је ја на урсђсњу СПС”.< више радиих акциссла а сада сс раокретншта за аутопростора где ћс се :ик палим борцима у Прпо.м и Другом ссстском рату. Млади пз Забрсге успсшпо сарађуЈу са о.мллднком Фабрике Цемснга „Новн Псповап” н то како у рални.м акцијама, тако и у области кулгуре. Готово спи омлазпнцп су члаиовн култтрпо-уметничког друштва , Мнлпћ Живковић-Мнћко" којс ради н наступа у радпнм органвзацнЈама н мсспим заЈеднпцама. Кеалитет прнрсдбн којс ово Кулгурпо-умсткнчко друштво лаЈе па|- боље потнрћујс осво!ено прг.о мссто у ОВОГОЛН1ПЊН.М „Сусретнма ссла” у културно-зг.банном делу. Д. Гајмћ и „Поточанкс” и рашсвачке задруте а и оближњи Обреж прнсутан Је у ово.м селу винара н аутопревозпнка. У Бусиловцу ради „7. јул”. Мсћутнм, земљррадкнци имају своје разлоге да траже нови начнн удру жнвања. Нсдавнн састанак чстирн председништва доо им Је за право и упутно их на АИК „Параћин” за сву тсхннчко-тсхиолошку помоћ у оргапизовању. У АИК-у разговарамо са Божпдаром Бокнћем, предссд ннком Пословодног одбора: — У АИК-у сматрамо да треба омогућитп пол>опривредно задрутарство свуда тамо где и.ма оправдања јч оспивање задрута. У складу са закључком четкри председппштва мп ће.мо пружити помоћ сваке врстс јср и нама Је у прплогу да сс шири право задрутпрство. У Бусиловцу земл>орад1П!ш< се жале на нсдовољни рад „7. Јула” а за хтсв из СвоЈкова садржи оправдање у снду неостваривања самоуправљања. пако у задружни.м саветнма пмају своЈс дслсгатс. У разговору са Бокпћсм стичемо утисак да задругарство коЈе бп сс бавнло пољопрнврсдном производњом <! рсализацпЈом тпх пропзвода не може да буде конкурснцнја. Ме ћутнм наслућуЈе сс боЈазан да задругс пс ретко послуже као параван за трговину и другс пословс који ннсу днректно всзаш! са пољоприСФЕРА РЕКОРДЕРА СЛАЕК0В .3ИКОИ РЕКОРДЕР Трогодишњи бик „Бошко" власшгштво Славка Антића пз Бошњана попут многих од сабраће завргшго јс у скопској кланици. Још за живота „Бошко" изазивао је ннтересовање, а после клања и залрепашћесредпом производњом. М. М. малбона — лсш малбела — ружан маљуна — стар Префнкс — фн и суфикс ач имају исто значеље (иешто погрдно) Фиевало или чевалача кљусина, коњина. Шта је, што не купујеш? чска.м снижење. Карикатура: Д. Јовановић — Фера нашнх неколихо села на обронцнмз Кучаја. Дошлн смо до закључка да је живоппсна Забрсга са богатнм нсторнјом флором к фауно.м, залеђем. Иза Забреге, од.мах прсд кањоном Црнице мала „Света гора’', обрађена археолошкк и историјски заинтсресовала би многе ко јк бп да проникиу у прошлост н осладе се културиим наслсђс.м. Рл болов од Сисевца до Забрегс скоро да Јс пвантура. Лов у тромсђи Грза — Сисевац — Забрсга такоће | много нуде. И шта смо ураднли нп । смо маклп даље од почезпе ндејс. Некад заостала Забрега пс стојн. То село сс не либк да користп све благодстк градског жнвота од водо ј вода па до „хај-фн” урсђаЈа, ауто I мобила, и друштвеног жнвота. V исто вре.мс Забрега љубо.морно чуиа своЈу прслкост забачсног села, своЈ мир, своЈ чнсти ваздух и на- ' далеко чувено — планинско гостопрнмство. Права Је нссрећа што сс овакав капитхт нс уновчава. м. м. Није сваки чо/.ек ДА ЛИ ЗАКОНСКИ ПРОПИСИ СПУТАВАЈУ РАД МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ње. Нанме, бик је био тежак 1.040 кнлограма, а у тој тежени нашло се преко 620 килограма чистог меса. Овакав рандман одавно није забележен, што говори о високосортности „Бошковој". ПРЕДСЕДННК У КОРНСТ СВОЈЕ ШШЕ Е- Сада у вре.ме бурннх дискусија око усташшх проме1л.1, погрсбно јс размпшљати и о про.менама у .месним за јсдмицама □ Очпгледно јс да су овакав рад и стање у .месипм заједнмцама — неодрживи. Рад и рсзултатн рада у иесним заједнцама углапном запнсс од прс дссднкка, колнко јс он слободан. колнко има вол.у н хоће да Превазнћен во.топтсрскк прсдседннка па добровол.иој Садашњк пословн прслазс тс ради. рад базн. оквн ре н прслселннк месне заЈеднице А1оже да буде само особл коЈа нсма паметннјег посла, да нс кажем нскк фанатнк. — Ово каже.м због тога што послопи у мссноЈ заЈедницп су за нслахсални и ако би човск то хтео да урсдио н псдантно обавља, да би сс видслп рсзултати у месној зајсдиип, требало бк му да радн свакоднсвио по осам сати, даклз пуно радно врс.ме. Овако сада мора сс одрицатн од своЈих днсвпих ларада, слободпог врсмепа и порсд тога трошнтн својс ппре око путовања за потрсбе меспс зајсднице. А порсд спега тога увск Јс прсдмст н мега за критпку, а изнад паредк нкти можс кога да кешто иатера нлп казни. Председник у са дашњнм условнма мора прво да глсда радну организацнју н своје радно место, одиосно оно од чега спегп може пнкомс ништа ца човек, неко мора да бу де и руководплац. На слшхи: пред утоваром „Бошко" је изазвао големо интересовање у Бошњану. М. Мпленковић ХИТ н живн. Затпм кућу н породицу, ■ а за пословс мсспс зајгдпицс ако I Ј]ако је оти]1и из цросТОра стигнс н колнко стшие и то неодговорно Јер ннЈе плаћен и нсзапнтересован дд по сваку оцену чува споју тнтулу н место, што би морао да му је то радно место н јсгдс се губи свест, ми одлазак вечито живи у иодсвести. дино _ хаиг парче хлеба. (Иаставпће се) Златоје Лазаревић АЛУЗИЈА Угра!>ујем у себе део непроживљеног и кунем оглувелу вечност. Јасмина Јокспмовнћ
АНЦЕНТН СУСРЕТИ СА СТВАРАОЦИМА Колсктпв Музпчке школс г,Мнле пко Жпвковпћ” нз Параћнна пуп је талентованпх наставника и учеппка, снтузијаста и уметнпка композитора п органнзатора. Да је тако потврђују бројне награде, прн зиан>а, донсшсна са странс, са бро јиих такмнчшва п фсстпвала. Овог пролсћа поссбпо сс истнчс СПОМЕНКА СИМИБ, паставница клавира коЈа Јс прсдводсђи Градски омладннскп хор у Новом Пазару па тпкмнчењу хорова Србпјс донс ла свом граду срсбрну плакету и днплому за друго мссто. Нессблчпо Јс Спомснка скоро годину дана ра дила са своЈнм дсвоЈкама и дсчл пима, радпнцама п студснтима, срс дњошколцпма и момцнма којн су, попут њс, свс дали да сс име Параћина прочуЈе и на музичкоЈ ма пп обелсжи ирвешш словпма, Јер запста Јс празник слушатп овај хор, све тс гласовс који сс слнваЈу у музпчку руковст, данас најврсдппЈу у Србијп. Спомснка Јс роБсна 1958. годинс, всћ 11 годипа прсдаЈс на одсску клавира у Музнчкој школн алн иза ње јс Још богатиЈе искуство у хорском псвању код профссора Ра доЈице Мплосазљсвпћа из Ннша који п дапас хрзбри и подржава своју пајтале:гговапију учекицу СПОМЕНКУ СИМНЕ. II порсд свих тсшкоћа, прс свсга матсрија лне приоде, али и »шстнх нсспоразума, Спомснка пс намсрава да окрснс леђа својој љубзвп — музн ци, да оставп днригсптску палицу, всћ са новпм жаром припрема из бор новнх композиппја за градски мсшовитп Омладппски хор. * Ведич Уређује: Дејан Љутић 27. МАЈ 1987. • БРОЈ 335 0БРЛ30НДЊЕ-КУЛТУРА ОДРЖАН ТРЕБИ ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈИХ ПЕСАМА СРБИЈЕ „ПАРАБИН ’87” ПАРАЋИН — ВРЕЛО ДОБРЕ МУЗИКЕ Прошлс суботе сала Градског ама тсрског позорншта личила јс на правп нзвор, врело, мсточник поезнЈс п музнке. Трећв Фсстнвал дечиЈнх песама Србије, у финалу окупио је 12 компознтора из мноВелики успех Градског омладинског хора ДРУГИ У СРБИЈИ Нп годпиу дана послс оснивања мсшовити омладипскн хор из Параћнна забслежно Јс нзванрсдап успсх па такмпчсњу хорова Србпје, одржапом почстком маја у Новом Назару. Друго мссто у занста јакој конкуренцнјп нзпснадило јс н самс сслскторс п члановс :кирнја. Под руководством Спомснкс Спмнћ срсбрну плаксту н Диплому заслужнлн су Љнљана Бокић, Татјана Тадић, Сунчнца РаЈпћ, Драгапа Тошић Аннца Борћсвић, Жанка Мнлосављсвпћ, Љгапја Натић, Душпца Јовановнћ, Вссна Нпколић, Драгана Спмић, Валснтина Антић, Снсжана Мнтпћ, ДаннЈсла Днннћ, Клара Лазић, Свстлана Мнтнћ, МарпЈа Несторовић, Јаспа Николпћ, Ана Бокић, Јасмпнка Кадрић, АлеДВД ВЕНА ВУНД НИЈЕ - НЕГО Мнлугнп Симпћ, ДеЈан Илић, Горан Цвстковнћ, Жарко РадоЈевнћ, Небојша Пстровнћ, Душан Марнћ, Југослав Симнћ н Милован Шћепановнћ. Пмсна коЈа обсћаваЈу светлс трспутке музичког живота у граду на Црннцн. гнх краЈева наше земље. Њихове песме певалн су најдаровнтиЈн ученици пз Београда, Доњег Мнлановца, Светозарсва, БуприЈе, и осповних школа нз Параћнна и Поповца. Жирн у саставу: Констаптпн Бабић, Душан Раднћ п Звоннмнр Костнћ одлучнлн су да прва награда припадне пссмп „Нада у свемнру” МнхаЈла Мнн>е Борђевнћа нз Београда, друга песма „Добар друг” Ненада Илијића пз Доњег Милаиовца, а трсћа песмп „Учнмо пссникс” Новака Радуловнћа из Ншпа. НаЈбољн солиста на Фестивалу је Маја Митровнћ пз Доњег Мнлановца коЈа Је псвала пссму „Бсоградска балада”, награду за најбољи тскст добила је песма „Рондо за маслачак” Радомира Јоксимовића из Панчева а паЈбољп аранжман јс урадпо МихаЈло Живановнћ са песмом „Зима” ВоЈнпе Нешпћ из КрагуЈевца. Фестивал су организовалп СИЗ ј образовања п културе, Музичка шко ла „Миленко Живковић”, СИЗ културе СрбиЈе, Савез аматера СрбиЈс, Савсз за бригу и заштиту децс СР СрбпЈе и Скупштнна Општнпс Параћин. Фестивал Је отворила Смиљка Блажевпћ, секрстар Савсза ппонпра ЈугославнЈе. Пише: Софија Ракић Милојковић Да освстли-мо и јсдпу доста стару и укорсњену грешку која бк трсбало да сс највишс тиче ђака. Наимс, погрсшпи су облици: пра(х)нсториЈа, пра^ХЈисторијскп, умссто којих трсба да стоји: прс(тх)ксториЈа, пре(хт)псториЈски. Прсисторија није нска давна првобптна историја (што би одговарало зиачају прсфикса пра-), него у извссном смислу супротност историјн: времс пре историје, прс првих писаних докумсната. Наши давни преци — праљудп жнвсли су у превсториЈском добу, које спада у делокруг археолотје, а не историје. Употребитп тсрмин праисториЈа значпло би допустити и постојањс тсрмина прапгколско доба (место (предшколско) плп прапзоориа хампања (мссто прсдизборна). ДЕВЕТИ СИМПОЗИЈУМ СТАКЛА ОСАМ УМЕТННКА НЗ ЈУЕ0Ш8НЈЕ Деветп Сиашозијум обликовања стакла који је отпочео прошлог петка сачињавају уметници из Југославије. Њих девет покушаћс да из стаклене масе ■\-з помоћ мајстора извуку досад невиђено. Новина на овом Симпозипуму је поЈедан рад употребне вредностп уз слободно обликова1Бе. Учествују Фердо Пак из Рогошке Слатине, Веселко Зорић и Небојша Деља ксандра Јовановнћ, Алексапдра Бскић, Миланка Глпгорпјевпћ, Иван Дслчев, Горан ПсЈчнповпћ, Алсксандар Костнћ, Нсбојша Јовановнћ, и1111П111111111и111111П11111И1ип1И1111111111111111111111111111111П1111111111И1И11111111111111111111111т111111111111111111П11111111111П11111П1П11111111111И11111111111111111111|111111 ВЕЛИКИ УСПЕХ УЧЕНИКА ОШ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИП” НА ЈУГОСЛОВЕНСКОМ НО? Мушка и женска скипа ОШ „Стсван Јаковљсвић” у Параћнну као прваци регнона учсствовалс су на скппно пионпрско првеиство осноВ1шх школа СрбиЈс. Првспство Јс играпо од 30. апрнла до 3. маја 1987. годинс у Псрућцу уз учсшћс 23 скнпс пноннра н 14 екнпа пио-Нснад Живковић, Владал Динић и ниркн. У конкурснцијк шшннркл Саша Јсвтић освојнла трсћс мссто. скипа ОШ „Стсван Јаковљсввћ” у саставу: Ол1гвсра Ракић п Ангслина Милснковпћ падмоћно је побсдила н освојила псхар, док јс мушка еки ла у саставу Младсц Милспковић, из Београда, Бранка Реговић и Иван Медаед из Самобора, Бојана Швертасек из Загреба и Горки Жувела и Васко Липовац из Сплигга. Отварању Симпозијума преј тходила је „мала ретроспек; тива Симпозијума уметнич-! ког обликовања стакла”, изложбе коју је припремио уметнички директор Александар Портпој, а отворила је заменииа председника општине Нада Јовановић у Галерији Завнчајног музеја у Параћину. Пише: хевшк«/ Горан Павловић 0СО1 ИЗНИАТЛА На основу пласмана жснска екипа овс школе учсствовала је на ппоннрском првенству ЈугославиЈс у Пулн од 18. до 23. маја, уз фнпанснјску помоћ СИЗ-а основног образовања п васпитања, помоћ у опрсмн од странс Пндустрнје вунсних ткашша „Бранко Крс.мановић” и Робпс куће „Бсоград” из Параћина. Драгослав Марјановић АНАГРАМ СКОКОВА ДЕВОЈКА много добра била многима је она ране зацелила. (одговор: Косовка девојка) Боро Рупић КОРАК НАЗАД ЗА КЊИГУ Човек Је одувек рушио старо да би саградио иово. У том сравцу ла пољу урбанизациЈс се најдаље охмакло. Руше се дотраЈали обЈекти да би уступили место модсрннЈим илп се добпо користап простор за град у експанзиЈи. У пашсм јс граду та обиова у пуном јеку, нарочвто у цсптру где Јс читав блок бивших продазнлца и прпваппгх локала пспражњен н прнпре.'х^сл за рушењс. И док су неким прнвапшцима обсзбсђеии новп локалп за књнжару и аитиквалијат (Јсдини у граду) чиЈп Је власннк Зоран Нолић до сада ниЈе обезбеђен лнкакав простор. Ако сс зна да је књижара пеколнко година уназад, порсд продукцпЈс књнга била и стешпптс и оргаиизатор мпогих културних збивања у граду, почсв од нхтожби слика, фотографиЈа и уметнвчккх ирсдмста па до промоцпЈа књига и књижесних всчсрн (уз то сс и са.ма бавила излавачком делатношћу), зпучи помало невсроватно да Је оваЈ обЈекат прсстао са радом само зато што лсма просторнЈс у коЈу би сс преместпо. С другс страис да лн због фннансијског ефекта илн иечсг другог, поЈсднпим кафсинја.ма сс додсљуЈу одговаријући обЈскти, Јер Јс број од око чстрдссстак кафана, кафпћа и кафаннца у граду изглсда мали, да подмири потрсбс грађапа за оваквпм здањнма па га треба сталпо увсћаваш како случаЈне не бисмо заостали за други.м кафапскнм средпнама. Мирослав Чопа жанр | Кримпиалистички фплм п њсговс веома успсшнс двадессте године, сада су далеко. Сстнмо сс, крн.мк иалистичког фнлма у амсричкој квнематографпјп чстрдссст годипа. Оставнлн су исизбрисив траг Хјус тон, Хокс, Вајлдер... Од тада, па до дапашњих дана (сем часннх нзузстака), овај жанр је полако гу бно на популзрпостп. Јсдино Је серијал филмова о Џсм су Бонду одржавао какав — такав I одпос снага у продукцији. Мпак, од | осамдссстнх година, броЈ добрих I криминалпстпчких фнлмова растс. ј О то.ме говори податак, да ћс у ! 1987. премијеру дожпвети „Несало мљивп”, филм Брајана Де Пал.ме. | Мајкл Чп.мино је завршио сни.ма ње Сицплијаниа по роману МариЈа Пуза писца „Кума Г’ н „Кумз П”. . Амерички кримппалпстички филм, । доживљава ссоЈ процват у другоЈ лоловпни осмадесетпх година. Филм вз овог жапра. коЈп ће мо видстн у нашем бноскопу Је ,Окто | пуси". Један јс нз филмског ссри Јала о Џсмсу Бонду. У улозп глав ( ног јунака појављуЈс се Роцер Мур. V музпчкпм фплмоппмз опробао се и рсжисср спотова „Бпли Џин”, । „Лавнрннт” (Дсјвид Боуви), .Стив ' Барон. Творац Је фплма „Електрн чни Снови”. Нска сс у нмс фнл.ма врати спотовпма. Рсвија монодрамс изпснадила јс и обрадовала свс искрснс љубитсљс позоришта у нашсм граду. Прнказано јс осам моподрама из Бсограда, Загрсба, Ниша п Параћнна. Првог дапа пам сс прсдставно одличаи глумац ФабпЈан Шоваговпћ пзвсбши своју позпату монодраму „Бука БсгоБпћ” адаптирану за сцс иу од истоимсиог романа Ивана Козарца. Наративна форма која Јс само условно позоришиа, пружсна на лозорпипц у лику простодушног славонца, ироипчно али бсз уврсдљнвостп, пијс доссгла ноту народне нскрсности (паивс) пз романа. Шоваговић Јс био сјајап, мада мало успаван на почстку. Истог дана нз Ниша Јс гостовао Живко Вукојссић монодрамом „Јавиа ауднцпја”. Отворсна, слободнија монодрамска форма уз честе контактс са публпком н бсз всћих прстснзија, добро јс забавнла свс у сали. „Мслина Простптутка” Олгс Вукојсвић из Ниша нсказана у ЈсдпоЈ интопацији са рстким и усиљсним гласовним пспадпма прс јс мопотоиија нсго монодрама. Велнки узрок томс јс н баналан тскст који потпору тражи у врсмспскоЈ котациЈи (послсратнс годппс исувншо пскоришћаванс дапас под дсснзом умстпости). Фантастичан дожшЈљај, личпи кабарс, цсо свој живот (од спсрматозонда до дапас), посматрап кроз самокритнчкп сатирнзоваи обЈсктив, пружио нам Јс Жсљко Вукмирица. „Повјест моЈе глупости” је одушевила сваког у салп квалитетном иронијом и пзузетном скспреспвношћу и траисформацнЈом младог глумца. Параћинска публика давно ннЈс овако аплаудирала. Монолог Дарија Фоа и Франкс Раме „Усамљсна жсна" скуп Је тривијалности и простог хумора на пивоу опскурних трач рубрика нз жснских часописа. Ради Буричгш ннје врсдсло што јс сфсктивио пласирала тскст и да пијс бнло Псидорс из „Страха од лстења” Ернкс Џопг, всроватпо би остала бсз аплауза. „Шумски граћаннн'’, Иван Бскјарсв, говорио је о свом животу, рсволуцији, ссксу, студснтскнм дсмонстрацнјама итд., алн довољно хладно да сс на, шгачс добар, хумор рстко ко у салп насмсЈао. 11- пак било Је па изузстном лрофеснопалном нивоу. „Ортаци”, моравска казивања Мирослава Днмитрпјсвића, у извођсњу Томнцс Борћсвића приказани су послсдњс вечери рсвпЈе. О извоћсњу монодраме на нсдавпом МаЈском салону смо писали у последњсм броЈу, а сада можемо констатоватн да јс потсз поновног ожнвљавања овс монодрамс, након дужсг ненграња, охтичан. ШТА СЕ ТО ДОГАЂА У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ СВЕТЛАНА ПАНИН | НА „ГОРДАНИНОМ ПРОЛЕНУ” На југословепској манифестацијн младих пссннка, „Горданшго пролеће”, кој'а се одржапа крајем маја у Сврљигу наступалс п млада параћинска лоетсса Свеглана Панић. Међу стотанак аугора из свих крајева Југославије. који сусва је стихове послалп на овај конкурс. Светлана ПанкН је изборпла место међу десет најбољих и потврдила свој песнички таленат. Због немогућности да сс прсвазн Бу конфлпктнс сптуапнје јс нзме ћу управс и Јсдног глумца, представа Градског аматерског позори шта „Маратонцн трчс почаснн круг” победник. рсгионатшх сус рста, није отпутовхта на Рспублпч кн фсстпвал у Смедеревску Палаа ку. Који су рахтозп нагналн ^зараћс не стране’ на рсклн би псхитрснс п брзоплете охтукс ко је употрсбпа право а ко га хтоупотрсбио, остајс да утврдс схмоуправнн п уметшгчкп оргалп ГАП-а. Тск овак еом на прсчас допстом одлуком, , оспм пзто се позорпштс у години јубплеЈа прсдставило шпроЈ зајсдшши као псозбнљан креатор, јср КАДА БЕ ВИСОКОШКОЛЦИ ДА СЕ ЗАПОСЛЕ? САМО 22 „СРЕЋНИКА" У вези постављсног дслегатског пптања иа ссдннци Скупштине општинс од 14.04. 1987. годннс, од странс дслсгата Всћа меснпх заЈсдница — Срсћка Јовановнћа, а којс гласн: „Када ћс СИЗ запошљавања у сарадњи са друштвено-политнчким ор гашгаацпЈама СО-е да прсдузме кон кретнс мере у запошљавању младих са високом п вишом стручном спрсмом”, одговор јс стнгао из СИЗ -а запошљавања: Код високнх стручгшх кадрова планом сс прсдвиђа запошљавањс и то: 6 скономнста, 2 машннска иитсшко да постојс разлозп, ма колп КО ОИИ бплп ЛНЧ1П1 II СМОТИВНО НД бпјеии, који ће оправдати „ауто суспензпју’ Позоришта. За већу нсвољу н друга представа ГАП-а „До последн>сг шаха*’ Једна од две прехтожепе за фсстивал деч иЈих представа у Жабарима, охтуком селектора жабарског фестивала нс путуЈс на такмичење. Органнзатор Фсстнвала пружно је образложење да нс могу на Рс публнчки фсстивал две представс пз пстог региона (?) па је предност н право учешћа даљем такмп чсњу дао крагујевачкој представп „ЦецплнЈа”, м. м. Уређује: Светлана Арсић ОТАЧКИ ЈЕЗИК Нсдељко Жугић припада млађоЈ гснсрацпји босанско-херцеговачких писаца. Поред поезиЈе бавн се и прозом (роман, прича, ессЈ, драма). Живи у СараЈсву. V заокруженом песиичком пројекту под насловом „Отачкн Језнк” постнже готово немогуће: емотивно усиЈањс и узшшкну мирноћу форме. Њсгпв раскошии Јсзнк озарује сумрачпе просторс бића, прнлива њсгове поморне дуЗине. СТУХИЊА пнје себевида па взгубљену себе тражн. у сутон потрчкари уз прикућак. из каменлра запухнс Је гуЈа љута# устух, устук ... дан Је прњан. муж, ено га шћућурен у пригрсвку, тркопиш одавде. мутпкн послена — □обрзава, а посао бпЈега. потега дугпе је к гробљу. вли прпјс тмуше означЈс трсба разастриЈетн, треснне од коЈкх беже вразн, од свиЈета отуђинчепа, страви од злости Јетрвнне; ннз склнзак бн Је стрмац, у Јаму бездалу! због тога стуха. помрка Идемо у комунизам, а тек ће да видимо свога бога. жсњсра, 5 лскара општс праксс, 1 електро ннжсњср, 1 правппк, 1 техиолог, 1 встсршгар, 1 шумар, 1 псдагог, 1 текстилац, 1 проф. историЈс умстности п 1 сарадник за културу и умстност, што укупио нзносн 22. Скупштпна СИЗ запошљавања на послсдњој ссдиицн Је закључнла да предложп Скупштшш општннс, Већу савсза ашдпката н ОпштипскоЈ конферснцнЈн ССО, да заЈсдничкп сс размотрп могућност всћсг запошљаван>а лпца са внсоком и вишом стручном спремом. ДАН ШКОЛЕ „Б. КРСМАНОВИН” У СИКИРИЦИ НАГРДДА ЗА „ВЕРНОСТ" У Основној шко.ти ,,Б. Крсмановић” у Снкирпци је свечано обележсн 9. мај — Дан школе. У Сикирици н Дреновцу су тим поводом одржане пригоднс приредое, а иаграђено је 10 ученика за најбоље радове на тему: „Чувадмо успомену на Бранка и поносимо се њиме". У овим школама организована јс изложба цвећа и дечијнх радова из техничког ооразовања, а одржани су и спортски сусрети са ученицима Основне школе „Радоје Домановић" и Основне школе из Доње Мутнице. Дан школе био је повод' да се награде радници шко, ле. За десет година непрс-. кидног рада у овој школи! награђени су Станислав Кркић и Мила Аранђеловић. За двадест година су награђени Новак Анђелко-, вић и Гордана Богојевнћ.ј а за 30 година Герасим и| Душанка Мишић. М. Ж. ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА Уређује: Горан Јоксимовић ИАЛНИ ТАБЛОМ гг Повратак псдсстпх, када сс склопо тадашњсм соцнЈалистичком заносу, радпицпма на радпнм местима и широкп.м народннм масама, пудпла култура путсм копцсрата и изложбн у фабрнчким хала.ма, илп пак повратак раних ссдамдссетпх када је у.метност тсжкла да напусти изложбспн простор н пзађс на улнцс? Пс зиам какву јс копцспцнЈу имао па у.му аутор поставкс фотографија у излогу робпс куће „Бсоград”, алп нас Јс па наЈднрсктниЈи начпн, уз зпукс улпце, уз природно нлн неонско освстљсњс упознао са ссдморицом наших суграђана — ствараоцима у овом домсну уметности. Л. Грдић (нс знамо цело нмс, или се он можда тако зовс?) Јс човек коЈп Јс успимно брадату појаиу чија глава почива на (по свему судећи) ивичњаку. Да ли Је Сало.ма умешала овдс својс рукс п мач, нлп та глава Још увск садсјствуЈс с тслом нсизвссно Јс. Л контраста — нигде. Т. Борђевић се Јсдшш прсдставља лаЈф фогографпјом. Његови радови углавном задовољаваЈу критсријумс алн бн са Још мало градациЈс н коптраста били свакако оољи. Иоссбпо сс издваЈа сцсна на рипгишпилу. (Паставићс се) СОНЕТ Кроз ноћ пролази магла пашсг хтсња, у галопу коња звук бежања топот, савршепство плача, попут воде клокот, са цвсћсм, у току, мир жпвота мсња. Авантура дсце, у иаручЈу травс, док поглсдом тражс напуштену реку, заврши се, у трен, на станици Јаве н бол сузс почсшс да болнијс пеку. Луда игра преста са рађањсм јутра. Нсзнајућп зашто покупих маштања н кренух ка месту гдс сунце израња. Ехо за мном одЈекуЈе н у ново.м сутра, док он о<шма, по пустињи неба, осгаткс игрс са олуЈом врсба. Марија Смнљанић Карикатура: Д. Јовановџћ — Фера
27. МАЈ 1987. пш К0МП1УТЕРИ ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА: ко КОГА ОБМАНУ И ЗАШТО МАЛИ ОГЛАСИ Продајем руски комби ма ркс „РАФ” производње 1976. 0 0 0 ЗАЈЕДНИЧКИ СУП РЕГИОНА — СЕКРЕТАРИЈАТ У ПАРАНИНУ ЕРА КОМШУТЕРА: Пише: Србољуб Живковић из произзодње, Јсво наиђе Један од оних с.мсиовођа нашпм новинама поЈавио иатпис о ко.мс јс иедавПаимс тада сс у како су залице. Мнопг су одобравали оваЈ гсст, али нелсжи вражс те оловкс коЈе су они оставнли „тобоже да Јс оољс радити псго руководити”, бсшс кратког века, Јер лосао који Једино коЈп су сс поиово вратили. и.м одговара то Је овај на Тел: 46-213. Ненад, Главица. 0 0 0 Продаје.м хитно ИМТ 533 (1974) са I.' компресором. Милошсвић, Шавац. трактор кабином Драгиша Продаје.м мотоку.тгиватор „Голдони 14-6” са фрезом и • приколицо.м. Слободан Атамсковнћ, Текија. 0 0 0 0 0 0 Оглашавам неважећом ли Продајем „Москвич” годмна производње 1979. први власник. У добро.м стању. Возило можете вндети исПитам сс Ју Јс сврху ПО.МНСЛИ ... само чс.му јс служио оваЈ латппс н конмао чланак којн ме наводи на разне Б. Борђевпћ — Лоћа радинк Српске фабрнке стакла ПРИМЕР ЗА УГЛЕД СтицаЈем околностп (због поврсде рукс) пашла сам се на Одељсњу фнзнкалнс терапијс, коЈс Јс смештено у тескобио.м делу халс спортова; кажсм у тсскобном, Јер о томе свсдочн како мали узан ходник, тако и остале просторпЈе, а поготову сала у коЈоЈ се лациЈентн рехабилнтуЈу. Међутнм, скученост просториЈа нпје прспрска да вас особље (почев од картотскс) дочскујс са нссвакп дашњом љубазиошћу. Посебпо сам била изнснаћсна одиосо.м младог лехара-физиотерапеута БоривоЈа Петровпћа, како прсма особљу, тако н прсма пацнјентнма. Др БорнвоЈс Је увек спреман да сс љубазно интересуЈе о сгању опоравка својнх пациЈспата, да их обпђс за врсмс терапиЈе и упути реч охрабрења. У овоЈ установи радс Још п виши фнзиотсрапеути. Вернца Даниловпћ и Драган н Всрица Бркнћ — сви млади људн. Искрено речсно, у данашњс врсмс да се нађс на окупу овако млад кадар, коЈп Јс свој позпв прихватио са много љубавп, савестн н поштовања људске личностн Јс права рсткост. Свим овпм људнма 1ш најмањс нс пада тсшко да и за време своЈе паузе за доручак, устапу у датом моменту н укључс шш нскључс поЈсдпне апаратс, ставе парафпн и слнчно и свс то уз примстну љубазност п порсд тога, што јс њихова пауза парушсна. Стнче се утнсак, да су свн овп млади људи у овом колсктнву одабралн прави животин познв са цнљсм да помогну људима како би сс, што бржс и ј боље оспособилл за живот н рад. У сусрету са пациЈснтима овс установе, односно, I овог одељсња могу да се чуЈу само речи похвалс у односу на особље. Сматрала сам зато за потрсбно да сс п јавно похвали ова „Чста мала, али одабрана”. Мплица Раданов пеизионер НОВН ПРЕДЛОЗИ чпу карту јхј име Христине Цветковнћ нз Параћпна. 0 0 0 пред Самоуслуге Продавац. ђорисав вић, село Шавац, телефон 51-965. „Мост*’. Милоше услужни Мењам стан земљу зграда 33 км у приКлуба пензи 0 0 0 Обавештење Обавештавају се грађани са подручја Општлне Параћин (који имају пребивалиште пријављено на територији Општине ПараћиЕ). да је Правилником о смештају и чувању оружја и муниције, обрасцимд и начину вођења еоиденције прописано да се досадашњи обрасци оружних листова замене за нове. Према томе сваки власник оруж]а )е дужак да свој стари оружни лист замсни за нови, а да би се урадлло то потребно је: онера. близу Зелене пијаце, за већи уз споразум. Аранђеловнћ, Цара Лазара IV! целог дана. Оглашавам неважећом ме сечну аутобуску н лнчну ка рту сић на име Љиљане Алек из Стриже. 1. ПОДПЕТИ Сскретарнјату за унутрашње послове Па раћин, захтев у једно-м примерку (образац број 6, купује се у књижзри). Захтев обавезно попунити машином, и то тако што се у рубрику: А — уносс подаци о физичком ЛИЦУ; у рубрику Ц — подаци о пребивалишту; а у рубрици Е — подациооружју закојесс издаје оружии лист одоорење, захтев мора да буде потписаи, а испод потписа обавезан је број личис картс и назнака СУП-а од кога је исга из дата. 0 0 0 2. ЗСУП УПЛАТИТИ 50,— динара на рачун 617000-637-635. Крагујевац — СУП Параћин, за оружни лист. КОМПЈУТЕР У МЕДИЦИНИ Продајем кућу у „Глоџаку — новоградња. Упитати на телефон 54-425. 0 0 0 Продаје.м култнватор „Го лдони” 10 кс — дизел са фрезо.м, косо.м, плугом и уређајима скоро нов. Обаве штења на телефон 53-992 по сле 18 часова. ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ за продају основнмх средстава и то: 1. Путничко бозило „Застава”, рег. број СВ-888-89, година производње 1980. године. Почетна цепа 500.000.— динара. 2. Путничко возило „ЛДДА 1600” рег. бр. СВ-444-35, година производње 1979. Почетпа цена 500.000.— динара. 3. Путничко возило „ВАРТБУРГ — КАРАВАН” рсг. бр. СВ-894-69 година производње 1977. Почетпа цсна 400.000.— динара. Основпа средства се продају у виђеном стању без праза пакнацне рекламације. ЛпцЈпација ћс се одржати дана 5. 06. 1987. године са почстком у 10 часова у кругу Радне организације у Ул. Пролетерској 2 у Параћину. Право учешћа на лицитацију имају сва правна и физичка лица уз уплату кауције 10 одсто код почетне цене основног срелства. 3, Лична карта са одређеним матпчним бројем (ошј граћани ко’и немају одређсн матични број обратиће сс такође СУП-у за добијање истог). РОК ЗА ЗАМЕНУ ОРУЖНИХ ЛИСТОВА ЈЕ 31. 6. 1987. године. ЗАЈЕДНТ4ЧКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УНУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ КРАГУЈЕВАЦ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УНУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ ПАРАЂИН, број 2011, од 20. 02. 1987. ГОДИНС. На оспову оцлгка Радничког савета бр. 1761-8 од 26 — 08. 1986 голш1Р??3-12ол23. 03. 1987. голине, 517-10 од 29 04. 1987. годипе РО „Стапдардтранс” Параћпн расписује: |1|||||1Ш11111111111111111|Ж^ Драга Рсдакцијо, Има.м нсколпко прсдлога: Молнм вас да у слсдс- ’ ћнм бројсвима лнста напншстс нсшто о рок групама у Параћкиу. Предлажем да увсдсте нску шарсну страпу на којоЈ бисмо сарађнвалп п мп чнтаоцп. Нс би бпло лошс да сс увсде стална рубрнка биоскопски репсртоар. Зашто нс направитс нску аиксту са младима о запошљавању? Посетитс Параћштс коЈи на прнмср чуваЈу голубовс, коЈп сс бавс ловом, риболовом или имају нскн други пнтсресантап хобн. Радојка Дулмћ, ул. Нишка 61/10 Параћин Трошкови преноса права власпшптва падају на терет купца. Разгледање основних средстава може се вршити сваким радним даном од 07 — 15 часова у кругу Радне организаци- )е у ул: Пролетерској број 2 у Параћину. ЛИЦИТАЦИЈА Па оаснову одлукс Збора радннка оглашавам тапнјом путнпчко вознло „126 П” Јавну продају лппвЈавна лицнтацнја ћс сс одржатп 16. VI. 1987. у 13 часова нспрсд зграде у улици БсоградскоЈ годппе са почетко.м бб. (код Југобанке). Кола су у возно.м стању, произвсдена 1978. гаражирана, прсшла саМОДНИ БУТИК Предлаже: Слађана Стаменковпћ Почстна цсна 400.000? — цннара. Право учсшће нмају сва правна п фпзичка лица уз полагањс 10 одсто кауцпЈс од почстпс вредности. Кола сс могу разглсдатп 16. VI 1987. годннс од 11 часова. „ПАРАБИН — ПРОЈЕКТ” ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК СИТНИЦЕПОМОЋНИЦЕ Припрема: Славица Костић Пошарац 1. Воду у којоЈ сс налази цвсћс одржаћстс слатком ако у њу ставите комад дрвсног угља. 2. V поду са цвсћсм ставнтс при родни сунђср. Цвсћс ћс боље стајати и вода ћс дужс бпти чиста, Као држач може послужити и ко лут кро.мпира са избушеним рупама. 3. Цвсће ппкад нс треба држатн на тслсвнзору, порсд псћи, нитп каспрам извора сунчсвс свстлостн нарочито ако Је ваза за цвсћс од сгакла, Јср светлост бржс пролази п убрзава развој бактсрнЈа у води. 4. Дрвснастс сгабљике цветова пзломнтн прн лпу дрвеппм чекпћсм а Јсдан слој коре при длу ољу ШТ1ПИ. 5 Прс псго што јоргоаап ставитс V воду одссћк му листове. БИЉЕ, ЛЕПОТА И ЗДРАВЉЕ 1. Тоник за суву и осстљпву ко жу: Прелитп шољом врслс воде и оставити 3 »шпута: 1 прстохват боснљка, 1 прстохват црног слеза. Процсдитн. Лко сс корнсти као обнчан тонпк, прстходносс лнцс чист.< млско.м од ружс. 2. Фригидност: У Јсдну шољу врслс водс потогјн тп и држати 3 мпнуте: два прстохвата жалфнЈе, два прстохвата чубура. Процсдити. Пнти двс шоља па дан. Колнко савремена компју терска технпка може да бу де корнсна и у мсдшхик«и, може да покаже и следећи прн.мер: Недавно је у меди цини почео да се користи проточнп силиконски чии који открива јоне у крвн. Ради на слсдеће.м принципу: У току великих оперативинх захвата кроз овај урећај из руку пацнјента стално протиче мала количина крви стварају се слектрич ии сигнали који се затим преносе на .микрокомпјутер и приказују на мок»итору. Захваљујући томе. анестети чар добија тренутну визуел ну анализу крвн пацијента, уместо дуготрајног класичног метода узимања узорка крви за анализу, што је од животног значаја ако ниво калијума падне на критнчну тачку н сачинн тим можс да дође до смрти пације нта. Силикоески чип је истогремено осетљив и на Јоне калцијума, водоника н нат ријума. Стручњацн сада раде на усавршавању и могућ ности прнмењивања сличних уређаја за ширу хемиј 1ску анализу. ®11Р»Д АДИТНВА ПРИПРЕМИЛА ЈЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ ДВА НОВА ПР0ИЗВ0ДА „БЕЛВИТИГ са витамином 59БЕЛВИТИГ са витамином п 1гс125а аЉш/Це ћшЖе
........... (П(МННИНИ111П1!11111|||||||||И1||||1||||||111111111111111111111||||||||||||||||||1||)||| ||||||||||| Најбрже и најјефтиније до породичне И ВАМА куће^или пословног простора. Телефон ЈЕ ПОТРЕБНА „СИГУРНОСТ” а п Е1 Сшцрносш [је? Г7-. „СИГУРНОСТ” ПАРАНИН, БОРЕ ПЕТРОВИНА БРОЈ 1, ТЕЛЕФОН: 53-907 И Ссрвисира за радпе организациае и домаћинства све врсте псћи па гасовита, течна и чврста горива произвођача: „Крека весо" „ЕМО", „Пламен”, „Калорекс", „Алфа” и друге Е Одржава и чисти котлове свих врста и постројења и парног грејања у домаћипствима и пословним котларницама, уклаља наслаге камснца у котловским постројељима, врши аптикопоризвну заштиту на љима Н Обавља све врсте димпичарских услуга П Врши ватроотпорпу заштиту дрвених копструкција, електроипсталација и других лако запаљивих материјала Немојте чекати да вас квар изненади! Ми Вам можсмо помоћи! БУДИТЕ СИГУРНИ УЗ ОСУР „СИГУРНОСТ” ПОНАШАЊЕ ЧШ НАС НА ПРВОЈ КРНВМНИ Пише: Радмила Миловановић Он вншс није лекар само у својој ординацнјн — ок важност своЈе улоге изпоси нз болссничке собе н на улицу и мсђу своје познанпкс. Лко јс функциоиср он то прсстаје да буде само на свом радно.м месту, он почињс да верује у своју вишу важност свуда и на сваком мссту. Себс с.матра позвашш да говори о свим људима, да оцењује њихоиу личност н понашање чак да прсузпма и кораке који директпо заднру у лнчност жнвот и интегрнтет особа коЈс на нски начнн зависе од њега. Такви људн сматрају да у домен њихово улоге’ спада сасвим мсродавна и нспрнкосновена оцена ваше, рсцимо морално-полнтичке подобности, пако вас уопште не позпају, сматрају да им њихова улога допушта да вам залупе шалтср испред носа (узгред буди речено: шалтери су тако и прављени да прсд њн.ма човек мора да се сагнс — поклонн .моћном бирократи нза њсга), да вам, ако су профссори дају оцсну какву хоће псзавпсио од вашег зпања и слпчно. • Л ако им се, не дај боже, замсрите (за њих је највсћа увреда ако ие цокажсге јаспо и несу.мњиво да сте схватили њнхову важност и ако ваше понашањс нс будс довољно снисходљнво) очскујте да ћетс то осститц на сопствспој кожи, Јср сачскаће вас „на првој кривипи’’ Ако се замспшс .текару — одбвћс да вас лечи, судији — осудићс вас тужиоцу — оптужићс вас, професору — пошвљаћстс, директору — пзбациће вас с посла, функцмопсру — бнћстс исподобнн, а то вам Је довол.по. Ннјс неопхозно да будете крпви — довољно Јс да онп ХОНЕ. II да сс вратимо па дефинппнЈу — улога јс очскивано попашањс — Да ли то мн од њих очекујсмо? Не, ми лм то у стварп само допуппамо. ■|||||||||||||||||11111111111111111111111111111111111111111111111111111||||||||||||т1111111Н1111111111111|||||||||||||||||||нп11||||111111111111111111т111т1Н1НН111111||1111111111111 РОЛОАЛУМИНИЈУМ ПОЛАЗАК ДЕЦЕ У ВРТИЋ Пише: Јасмина Тодоровић ,.Ролоалуминнјум" Боре Костића, из Параћииа, удру жси; са „Занатпродуктом”, производи и уграћује алу мшшјумске ролетне, алуминнјумске жалузине, ролоха рмопична врста, тракасте завесе, панелтне завесе и та пацпрамо врата. Улица Мнрослава Јоцића 7. Параћин, тел. 035/52296; 56865. ||,||'||||||||||||||||||||||||||||1|||||||||||||||||||1111111т1п11|1111111111111ттш11ш1111тт1тш1ттш|||||||<11|т11111шш1т11ттт1тт1тш11штш11п 5. јун-а 1987. навршавају се три године туге и бола за изгубљеннм вољеним татом и супругом. БРАТИСЛАВОМ БАТОМ СИМИНЕМ Тога даиа у 13 часова посетићемо љегову вечну кућу и окитити је цвећем. Остао је пераскидиви део нас, са неизбрисивом рапом на српу и сећаљима на краткотрајну породичну срећу. Супруга Мира са децом. .-ТЛЈ-Ј ■•ч-^-'?-лут.-џ.^;жцш—.ш ијц___ _____ ______ । И|| । џН Ш МЕМОК1АМ Навршава се година од како нас је оставио наш мили ДАНИЛО — ДАНИЛО РАДОВИБ V знак љубави и сећања у недељу 31. маја 1987. у 12 часова положићемо цвеће на његов гроб. Њсгови најмилији т МЕМОК1АМ Дана 4. VI. 1987. године навршава се три године од када нпје са нама наш дрги супруг отац таст н деда ДУШАН Ч. РАШИН КЕПА Тога дана посетићемо његов гроб и положити ивеће. Супруга Перка зет и деца ПРИЧА О ПРВОБОРЦУ МИЛОШУ ПЕТРОВИБУ — МИЧУРИНУ (3) Пише: Видојко Арсић Стожер ■ напредне омладине Послс одржаних пстомајских из>ора 1935. годинс нсиародни режпм нмЈе могао да угуши ни расположенл маса, које се .маиифестовало путси зборова и демонстрацнЈа којс јс органнзовала КПЈ преко Народног фроита. Паргаја даје дпректпву да се вапрсдпа омладина села окупља у оквиру задрута. Тада су у Иот&чцу биле основанс две задруте н то: ЗсмљорздЈШчко-набавно-продајна ■ Штсдно-крсдитиа задруга. Мнлош Пстровнћ, окупља млађс људе, добре, врсдне н поштене во- .-мици.зр-.-шшкС у С1-ТШРУ ових двсЈу амруга. ПолружЈппда У Поточцу Је нмала руководство коЈс су сачнњавалн: Прсдсед1шк, секрстар, п благзјппк. Мнлпш Јс бнз предссднпк подружиице, а члановн у прво време бнда су: ЖпвоЈин Мнлетнћ, Драгослав Бурић, Драгослав СреЈнћ, Раднсав Ксстаћ, Жгсван Костнћ, Богосав Јожичпћ, ВндоЈко Стевановпћ н Ја. Снн члаповп водружнпце плађхш су мессчну члапаргшу, а седншге су одржвшр* ’—у месецу. СЕБАЊЕ НА СРЕМСКИ ФРОНТ ни ПРЕШЕИМ Два брата Селнмнр 19 годнна п Дссн.мир 18 годана, оба бсз оца и мајке 1944. годиие кпо и сви њихови вршњаци стутшлн су у рсдовс НОВЈ н припалж 6 ЛичкоЈ пролетерскоЈ дивизнЈи. Већ почетком децсмбра истс годинс Деснмпр одлази у допуну 21 СрпскоЈ дивизнЈи коЈа Јс већ држала фронт н ступа у прва ватрсна крштсња код ссла Нсмаца, Комплстжнаца и других. Сслимир такође као припадник 6 Лнчке ступа у борбу на другом краЈу Срс.мског фронта. Јсдног дана у првоЈ половиии јануара 1945. годнне деда Толн и ба ба Мнлсвп стиже нзвештаЈ да су и.м упуци нзгинули, према извештају 4 бригаде 21 дивизијс Дссшшр је попшуо 3. фебруара приликом форсирања рскс Босута у близипк села Комлстпнаца, а Сслпмнр код ссла Липовца. У кући Тасића тада сс окупнло мпого свста да дсди и бабн уручс саучешћс п да са њнма по обпчаЈу подслс жалост и тугу за изгубљеним упуцима. Девојкс су умссиле два саборннка и окнтилс две трс I шњсвс гране пошто су обоЈс билп нсожењсни. Теткс, бабс, стрипс и друге жснс нспрсстано су варнцалс помињућн њихово тсшко детшвство I бсз роднтељске љубави бсз добрс одсћс и обуће, слушајући овс тугованкс свн.ма су сузе теклс. Покојницима су даванс све даћс остављсно је п 40 дана. Јсдног дапа нзисиада дошао јс Сслнмир старији брат вслико изненађсње окупило сс ссло да га вндн потекле су сузс свима адн овога пута радоснкцс. Сслкмнр је објашњавпо дп |с једис иоћн дошло до ,мсшаи>а са нспрнјатсљском војском и да Је њсгова чста дужс бнла у блокали псприЈатеља, а за то вре.ме нско Јв огласио њсгов исстанак и обавсстно . кућу. Са.мо други даи после стариЈег бра та стиже кући н Дссњмир алн из заробљеннштва, био јс заробљси. Оба брата су сада бО-годншњаш; бавс сс земљорадњом н живс срсћ ; но у кругу своЈнх породица. Стојан Петровић Наравно да ће то зависнти од организацпЈс живота која влада у устаповн. Поссбио јс значајно за мало дете, коЈе се врехгенскп још увск не орпЈснтиш&, да првих дапа ис боравп цсо дан у вртићу-Јаслама већ да га родптељи узимаЈу прва два дана прс ручка, трећн дап послс ручка п да сс потсспено тз времс боравка повсћввз. ОдваЈаље од родптсља трсба даб удс лостспспо. Међутпм, прнликом сваког растанкп родптсљ треба да буде смпрсн, да пс буде первозап п да сс растапак не отеже у псдоглед, уз силпе пољупце п одлажсн>а, поповна враћања дстету. ПоЈсднна деца реагуЈу на поповпи сусрст са родптељима плачем, коЈл Је прпродпа реакцпЈа за пакупљену папетост и пепрнЈатпост због одваЈања. Ако де -те чврсто загрли роднтеља, снгурно Је да Је папсто треба му омогућжти да одреагуЈо своЈа осећања. Тих првих дапа треба бнтп осетљив па дечЈа реаговања. Дете треба саолупгатп и одговоритп па његова питања, птратп се втппе него у обичтшм ситупиЈама, водптп га у шетњу. То ће омогућпти опупггаље п смпрвваље од пепрпЈатпоотп коЈу Је дете дожпвело. ЧВОР (2) Пише: Слободан Анћелковнћ Сликар, слике створитељ Створих те да по свету ходимо; заЈедно, не могу сам. Изазову зкпвота мог узвраћам тек скицом жпвота таог. Супгтана Је у менн, само Је лпх твој. А тп сп хгудар, просудп сам: ио Је заправо човек, в ко н>сгов бог? Атељс своЈ саградн сам: мука п зноЈ, алп ко бп то друтн!? БоЈе за своЈе сликс сам справља. Истиче се поносом: ХАИКУ КУТАК Уређује: Б. Латиновић РАЗБИЈЕНА ОКНА 1. Под ногагм ускомсшаие сснкс ласта почетак (ессин 2. Разбијеиа окна не ради више стара водешгца 3. Болсеттчка соба по зеленом ћебсту гуссннца мили Владпмир Зорчић „Све моје боЈе скривеие су у прпродн, треба само да сс помучим п да нх откриЈсм”. Израда чсткнца коЈпма слика не прсдставља му особиту бригу: парче гранс и прамсн сопствено косе, то Је све. Мучи га Јсдино ткање сликарског платна. Умсо би п то да урадп, алп му пзглсда нсдолпчно за мушкарца; жспип Јс посао да прсде п тка. Всчнтп млпдожсња; однос човска и жспс откри му легендс: „Жена са обалс јсзера посматра двобој човека п аждајс. Када човску понсстане снаге жспа загазп у хлалну воду те пољубп човска. Ово човску да нову снагу да наставн сурову борбу”. А прс.ма лсгепди човек и жсна настадоше овако: „Бог пре.ма ссбп начиип ново бнћс коЈс бсшс тако моћпо да се бог побојао за споЈу власт тс га прсполови у два рззлнчпта: човека п жеиу. Од гада ова два створа пастоЈс да се спојс али пм то бог нс дозвољава”. Упркос лсгенди, охпучн да покуша: само пежпс •лч-пскс руке могу да изаткају платио за њсгово рсмск дсло. Платно: бсло, као н зид из кога пзрања. Прспуно празшшс, изазива као плодпа њиза, да сс узорс; као расцвстала ружа, да сс мприше; као сазрсла дсвојка, да сс убере. И би угао први. Неполпко корака удссио од платиа, на дрвсном троношцу врпољн се слнкаров модсл жсиа: млада, витка, са дугом светложутом косо.м. И би угао други. Испред платна јс други троножац — празаи; у сто.-шцп од врбовог прућа, подаљс, смсстио се човск: густо наборано чсло, уснс згрчснс. И бн угао трсћн. Троугао: ои п опа, плус, још Јсдном оп, плп Још Јсдном оиа, како иам драго всћ. У јсдном троуглу — два, ако иам тако годн; вссело предење и распредање троугла, брачног и ванбрачиог. Но што јс спгурпо, сигурно Јс: сви ликови су пзмишљепи, свака свсптуалиа сличиост, случаЈна Је. То што се прпча да се збило, ииЈе се збило, изпази шшзчега п одлази ниушта. Нсма га кад га превишс има, то што имаЈу спи, као да пико нсма. Измсђу иичег и пичег је ништа, Јсзсро дубоко. У Језсру Је аждаја; Јсзеро и аждаЈа, бсз човека легенде пема. Нп бсз жсне; где бп човск без жене: коно* пац дса краЈа има; у среднпн јс чвор, давпо запе331!. Оп п она: чвор Је угао трећи! Чвор платпо слпкарско празпо, плодиа њива неузорана, пзмсђу жсне н човека. Човек!? Како га пзмешггп пз лежаЈа удобног па столац троножни тврди, да сс прове са собом сачгим; да зноЈ врелн исцеда из себе сува, да напоЈн њиву жедну, благородну; да се мучн н ствара: плодећи жску, ссбе да влоди. Платпо: бело н празно, мамп. И би троугао: живот моЈ, и живот таоЈ и чвор (КоЈи нас спаЈа: плаха суза наше наде, на тврдом 1лнцу судбине. (Наставиће се) Пољопрнвредна подружница је реила врло активно све до избијања Другог евстеког рата, када Је врестхча са радом, од доласком оку- □атора у нлшу земљу. Могу рећи да нисам зкао, а ннсу ни оетали члаиови знали, изузев Мнлоша, да Је та подружиица основаиа по днректнви КПЈ. Мплош о тоЈ организацнји и осннвању ннје нам никада нмштва гозорио, всрогатно из копсвиратнвнмх рахтога. На V конгресу КПЈ 1948. годипе Организацпопп секретар КПЈ Је у евом рефсрату нзпсо да Је била директнва КП да се по селнма при земљврадничким задрутамв, формирају пољопрпвредне позружиице коЈе ће бптн гжавиа уиоришта ПзртиЈе на селу и овз* за прппремање млађпх кадровв нв еелу за приЈем у члаиетно КПЈ. Мпслим да Је то била добрв ндсја н тактика КШ да »куиља сељаке и регрутуј их за своје рсдовс. АФОРИЗМИ Ваши су штрајкови историја, а наши само обустава рада. Укључио се у ЈАТ-ов јубилеј. Одлетео је на вишу функцију У вашој игри једине су пропозициЈе — чување позициЈе. Драгижа Пандуровић
•1 2 2 ? к м б и 5 1 § П 5 = §'? 5 &5 $о м 5 2 5*2 Е В 0»Н1 н 2 х 2 Р м о. ? г*. -Ј . *> б л 2 п. о 2 д •|МГ 5Т>§1 Г ЕЕ 5 ОО 8В&б-|& л« 2 а С?^бЛ ,Л..-Л&бб« б сз Е св д И> СЗ . 2 & $ с 5 « к з? м 5 е х СЗ -5^5 0§’3 §2 б« о о о § б к = &?а 1&И Л «= 0-3-5 2 п ^ЈЗ « б X О Е ЦЈ р “ >1§ 0 х Е 0 . X п « {? б Е > г>§ р ?' о о 2 5 К ^.2 '^а-с-§с X о о && ►5 •“" С5 СЗ ?;% Л »б 9Со 3 о = 5? 3 о 5 § 2 2 2« с! П <осЈ 3 1 § &« = б 8*8 5 СО о о Ч о 2 о - 9- а 2 2 О X Е = = т< X 2^§ §&и8 2.6 33 о§ 5 <3 » в. о л с? & X § 2 3 ©1б <° §2§1 ог I - . _ г = X 5 о Мт? *б >15 а о' § 2'3 СЈОХ^Л М (3 §! О ₽, ојд «о$ 18^ •о н§ I ;|5 ћШвР.$У « 3 о о СЈ §"а&ИР 5 2Дс§ 2 « § б1^ С § 2 зО&§« = Ч а о- 2 § а Л.§,!3 е 38 “48^ 3 бФ &■ п о о 2 § -- < -Н “ х _. 2 « > к НиВнЛ« 0 2 б д₽ « = ач аШ^аГМР^ ж*|НМШ о, - г - 2 «ШЕ = 8 ^е-^Ш &=.в,лЗ §■=,&-§ З-о ? « « Г5 1 X §1* - и х * &« 5 3 8с « § СЗ — м X о м о (5- в < * м н
$ И н Ч. 3 2 5 м Н §§■ Р о X =рЕз о Е .— X 'ћ. ? 2.Г о и у “ 3 о га8 б 2 о а ~ ° >3 3 3 до да = дзфор.д .9 3§<Ј9^„ ^ |§ и а а 6 < р о * « - м ог и * Сх«р а и & слз р г^‘ -11 в. а = о р 3 в н Р го р о 2 1 3 ш:§§ н ? »3 □ Р? • I О\О е> • ,а § О о 5 о и р X о _, б 5>2 5 Л> о § т ш ш 13 3 ° §1 3 га р х » Ј I I § 8 о 9« р ЕрЕ о он 0> = I р о 03 р о 3 о ■д р о ОЕ 05 1.5 « Х5 о ■ § с\» р5§ Р 3 » 2 5 2 о а о Р сз н ° ез-* » ^хз 9 •5 а о г: •V 2 5 П СЗ р о о гт = 3 □ Р П ?§3 2 У р 3 8 га «2 2 3 з § о о р ~ , 2 о = и «-,. о о О= 2 р о < и л 2 = I О ■ с о > & р з д о = м- Н 0 У о = ~ Н X 5 О р п □ и I I® “ 75 Зг-Ч 2 ° — б =- с Е Зро 9§§ вш >> 5« 2Е иИ 7? ап И л < д о с 3 >: - - 5= м _ „ 8 р а м ® ° 1*6 §* а^за е-дцз д < 2 а 2.^86 02 ! п21ба^е® •н тм ИМ х 3 м о. а и " з б _. -■ -.9о 5 ® § 2 =ма _ ЉЗ о Зх> 8 8 д л •_, м о <Г м о 3 С1 Д о Р р н х гЈ §§ д 2 о о §8 = 5 » » = =. =- 3 м га 5§о §-8:1в ОМО О - 2 д о Гђ 3 5 2 I а 3о о _ О <\р в* и з о а ри о Р Х> О Р _ = = « 9 о = об о и Н -.п ^Ј о - О о = <? аЕЕ Зз Н~§ 35 «=О 3‘_^.= воа2^8» = оо =§§■§§§ -и § 5 § и « о 5 18 2 л О Л X м 2« о .9 о СЈ 8 и2н §•02 о а оЕ §>§ ?3§в§ § = §§§ о 8 ф м & ф 8 со И О Г в < О мо — 8 2 § = р Ии а X Р р а Н о ТЗ = §2 н; 8*? д о и о о х ° — о а о ох о схо У о § м 5 = 5 л <9 §=59< О и >-. л -• р „ 0 Р о о Р о и д ? *?2.9 о 5 3 3 2§3 5 = Е 13 а о «-. н • X = О У п Р о - » “ X. р?рб9 Д р а р -о . — Е р с = = ОН д о о ? Р » с.пр = = 2 п р °' Г.5 з 5=1 х з 2 < о = Х5 р п 8 = 2 а х § га 5 О Со 1 -• = Г5 6 ^о »5 "1 2 з 5 1>з 2=^Н х о К = а 3 о X о б “ _ о Р 2 § 1 р п Р ро2 в 755 3- о к о о О ч X 3 2- з м а о Д ч а “ = о ои 5 Оо О . 1>> _ = езз §8О т б В .° < о м 2 х = 2 о м Ч р 9 х е )з г а р а а о о - р о о в 21 б о = ?§ 2 5 д о и о Ј=О 2 !» СЈ О м о о 2 3 5 § • О^о. Рс еГ = 3. 5 » о Јз «5 5 м Р9п •ј м м ф — л ° '°?*о§ Е О§< Е ’ 6«$-% - нн « х Е 0 = рг » 0 = >3 б Е ‘< «=• 0 ? га 9. §8 ^Е®?° Кх р 3 5^ О р Л з •< а т: к о с Р о о р & -1 Ј > >гч । § > о кр 2.9 )=1 р р •=’ Зз о с> О 5§ = 2 о р § - Е95 9 о - о 9 о § а » 8x0 0 ■ р О П о > и д о Јз 2рб Д О и о )= о 2 3 9 ? I р? 9 5 2 р X о к јд X р*0 ■ и 01 ф 3= 2 о _ _ §*зв* 3.5§ Е ₽? р о с р >а 2 2 _ б^ђ § 5чз - 6 б Р Е Р Х,‘ о 2 2 ° 2 8 га о о 8 2 2 о О о М!= * рИ«- р р “ О 'С' т н <ђ 3 § = 5 >'9 "<3 О $ <— $ <7»
СПОРТ АП 27, МАЈ 1987. 0 • БРОЈ 535 : (13НВ •5 $ ТДБЕЛЕ Припрема: Новица Петровић ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ПАРАНИН РЕЗУЛТАТИ УТАКМИЦА ИГРАНИХ 17. ПРВА ОПШТИНСКА 1. Главпца: Будућност — ИвК 3. Чепуре: Хајдук — Радничкп 5. 1987. год. ЛИГА 2:1 5:3 ШАХ: ШАХОВСКИ ФЕСТИВАЛ У ПУЛИ ОЛИВЕРА И АНГЕЛИНА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПИОНИРСКЕ ПРВАНИЊг Ј ШДН 5. Својново: Напредак — Јсднпство ДМ 6. Стубица: Напрсдак — Моравац 7. Поточац: Јухор — ХсроЈ ДРУГА ОПШТИНСКА 1. Давндовац: Радник — Морава 2. Боппванс: Борац — Младост ГМ. 4:2 0:1 ЛИГА 3:0 9:1 3:0 Оливера Ракић и Ангелина Миленковић освојиле прво место ва Шаховском фестивалу у Пули. На„Опен турнмру" у Пули Дезелин и Рашковић врло успешни. После освајања титуле пр вакиња Срби.је у пнонирској катсгорији једино што су моглс да ураде и да иас обрадују Оливера Ракић и Ангелина Миленковић из ОШ „Стеван Јаковљевић*’ би ло је да стекну титулу првакиња Југославије. Оне су то и урадиле и ставиле кру ну ва досадашњи успешан поход. Екипа мала али ода брана у 14 партпја пзоорила је десет и по поена и из Пуле вратила се тријум фално у пратњи свог ментора и најзаслужнијег за успех пионирског шаха наставника и она Огњена Ра кића. О овом успеху ред је да се напише више и то ћемо РЕЗУЛТАТИ УТАКМИЦА ИГРАНИХ 24. 5. 1987. 1. Крсжбпнац: Слобода — Напредак Св? 2. Д. Мутницд: Једннство — Будућност 3. Извор; ИСК — Слога 4. Поточац: Јухор — Шумадија 5. Г. Вндово: Моравац — Хајдук 7. Бусиловац, ХероЈ — Напрсдак Ст. ГОД. 5:1 1:3 5:0 2:4 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. ШумадпЈа 23 15 4 4 80:30 34 2. Радничтш 23 14 6 3 53:20 34 3. Будућпост 23 15 2 6 54:35 32 4. ИСК 23 14 3 6 61:33 31 5. Јсдинство Р. 23 12 3 8 65:49 27 6. Напредак Св. —2 23 13 0 10 50:57 24 7. Једииство ДМ. 23 9 1 13 36:43 19 8. ХаЈдук —2 23 8 2 13 43:56 16 9. Моравац 23 6 4 13 39:52 16 10. Напредак Ст. —4 22 9 1 12 46:43 15 11. Јухор 23 7 1 15 46:64 15 12. Слога —4 23 9 1 13 44:68 15 13. Слобода 23 6 3 14 47:73 15 14. Хсрој 22 6 3 13 37:78 15 НЕИЗВЕСНО ДО КРАЈА Како сс ближн крај таклшчења у првснству Првс Како табсла показује за тнтулу првака се борс чстнри клуба док се за опстанак у друштву најбољих првс ошптипске лигс борн чак 8 клубова. Што Јс нснзвссност већа свс су чсшћн изгрсдн на тсрсни.ма јср сада сваки пораз доводн клуб далско од постављсног цнља. Обнчпо клубови својс лошс нгре правдаЈу лошим суђсњсм па су зато н чссти притисци па чак и иападп на фудбалске суднје н суђсње на нским утаклшцама доста чудно поготстннјих судиЈа. ПСД „ЈАВОРАК” СВЕ САМИ ПРВАЦИ Члановп П. С. Д. „Узорак” не мпрују. На Дан побсдс 9. маЈа одржап јс на Грзи Мсморнјалпн поход „Брапко Крсмановпћ”. Па њему су учсстповали н учсници наших основпих школа поред оргапнзатора П. С. Д. Јаворка. У исто времс 9. и 10. маја на Крал.свом врху код Стубпчккх Топлица и у шу.ми код Загреба одржано јс појсдиначно такмичсње плаиппара у орЈеитацпоном трчању за КУП „Ослобоћсња Загрсба”. По веома тешком тсрену, такмичарп ПСД । „Јаворак” освоЈнли су следећа мс- • ста: Дејан Илић, 1 мссто у кате- ! горнји М 15 —'16, ДеЈан Радовановнћ, II место у катсгорнЈи М 17’— ■ 18, Драган Крстић, IV место у категориЈн М 17 —18, Алексаидпр Милојковнћ, V место у категорнја М 17 —18, Слободап Радовановић, VI место у катсгориЈп М 19 А Алексан дар Сташппнћ, X место у катсго« риЈп М 18 — 18 н Зоран МилоЈковнћ XIV место у категориЈп М 17 —18. Вођа скипе Томнслав Милутпно* впћ задовољан Је пласмапом и см» тра да би пласманп бплп бољн да су такмнчари билп одморннјп. Нап« ме, послс 14 слтп путовања, стартовали су одмах по доласку па тсрсп. Алн, опо ннје све. Поводом Дана младости на фрушкој Горн јс одржан традиционалнн X планннарскп маратон „25. мај”. ОваЈ маратон јединствсн Јс у Европи по дужшш стазе, савладаПРИПРЕМЕ ЗА „СТАКЛАРИЈАДУ 87” ШО И УМ Иа прсдстоЈсћоЈ 22-оЈ стакларнјадн ЈугославиЈс у Бсограду, паша Фабрика узеће учсшће у осам спортских днсцнплнна: атлетнци, фудбалу, шаху, стоном тсннсу, одбојцн, пикаду, риболову п куглању. Уједно су то днсциплине у којнма су н.мали н највишс успсха, на оваквим такмнчсњима. Почињу и оурска такмнчсња на нивоу раднс ортнизациЈс, тако да Нс скппс бн ти састављсне, прсма успсху поЈеднпаца н скнпа. Радннчко спортскнм играма '87 па ннвоу општннс, регнона н Републикс, бнло јс доста успеха а да су такмнчсња у појсдиним днсцнплина.ма у току. Папомсшшо, да су побсдннцн Регноналног таклшчења, шахисткињс, стрелцл, одбоЈкаши, рибарн. Одбојкаши, старостн прско 32 годнне били су 4 у Рспублици, док рнболовци 23. маја покутпалн су у Владимнрцн.ма да упсцају п сам врх у Рспублнци, јср пос.те убсдљнвс побсдс на рсгпопалном пмају лепс изглсдс. Поводом прославс 80 годнна постоЈања фабрнке, бнћс оргапизована разна такмичсња па нивоу општинс у коЈим ћс покровитсљ бптн Стаклара. Срба Миколић вању Енсииске разлике н по томе нгто су сви победнпцп коЈи га препешаче. Дужнна велнког маратопа Је 88 кмамалог25 км. Због лошег врсмсна, овс годнне Је стартовало само 1528 маратонаца за разлпку од прошле када Је бпло око 3.000 учеспика. Из Параћпла је учествовало 22 члапа Јаворка. Томпслав Мнлутпповвћ п Слша Павловић су прешлп стазу од 88 км за 22 сата непрскндног пешачења. Томпславу је ово четвртп прсђсни вслнки маратон. Од 14 чланова коЈц су прсшлн мали маратон бплп су п ппонпрн Сандра Атанасковпђ и љсн брат Иван, Јовап Мпдпћсвнћ п Мнрослав Николпћ. Упорсдо са овом всома важном манпфсстацнјом одржано Јс Орпјснтационо такмичсње планинара КУТП „Бсзбсдпостп” коЈе се бодуЈе за Лпгу Бсоград, Лигу Србије н Лигу Југославнје. Као п са прстходних пст такмпчеља пролећпог дсла првснства и овог пута такмпчарп Јаворка су се вратили са пајвсћпм броЈсм медаља. У катсгоријп М 19 А прво мссто освојио је Слободап Радовановић, а његов млађп брат Дејан бпо Је први у М 17 — 18. У пстој катсгорпји друго мссто прппало Је Зорану Мплојковнћу, а треће Драгану Крстпћу. Ивана Петровић таншш у наредном броју. И још једна радосна вест стигла нам је из Пуле. Такмичење као што је Шахов ски фестивал окупило је на стотине шахиста. „Опен тур шф” једна од најбројнијих и пајквалптетиијих кон куренција имао је чак 470 у-чссника, а ОД њих 22 веле мајсгора. Шаховски клуб „Текстилац" послао је на Турнир мајсторске каидидате Мипана Дезелииа и Славољуба Рашковића. У јакој и маоо вној конкуреицији Дезелин је из 11 партија освојио 6,5 поена и пласирао се од сто тог до стопедесетог места. Славољуб Рашковић пласирао се у средину табеле. МИЛЕНК08ИЋ НА РЕПУПЛИЧКОМ ПРВЕНСТ8У После три дана Регио налног Омладинског првенства у организацији Шаховског савеза и Текстилца омладашац Мнленковић из ШК „Текстилац" изборио је треће место иза Павлови ћа и Жпвановнћа, обојица из Крагујевачког Радничког и стекао првао да се у јулу пОЈ*а-ви на Омладинском пр венству Србије у КрагујевДУОБУКА ЗА ПАДОБРАНЦЕ ии шкм Г ЈИГ' РУНОМЕТ НА РАСНРС11 У нашем граду са промсиљшшл успехом делуЈе Рукомстни к.тгб Тск стилац. Окупља доста прпсталпца ово атрактшшо »грс. Под нстнм нменом такмпчп се и жснска скнпо. Прппадпицс лепшсг пола насту паЈу У СрпскоЈ лпгп н трснутно сс налазе у врху табелс. Њнховс коле ге из мушке скппе такмиче сс у оквпр? друге српске лигс. Због но лттхптттог подаиаћпваљз скипс и сзгене гвверацпЈе, мушкарцп се са да боро за опстпнак. Заљубљеннк у рукомет, амбпциоз ни стручљгк АЛЕКСАНДАР МИЛИНЕВИН, нначо професор физичког васпитаља у Средљошколском пснтру водп чак три селекппЈе. Под њетовим вадзором су поред првог тима јжспсгс скипе, јуппорп и пиониркв. Нагласно нам је да се још увек размпшља о дугорочном реше љу тренсра првог жснског тима. Јср, како нам речо МНЛИНЕВНЕ, осковнв проблем Јв у кокппгупраиом раду. Трснерима Је пзгледа некако постала пракса да у Текстплац дођу, олп се зато потруде да нз љега брже-боље оду. Управа овог клуба се труди да максималпо нзлазн у сусрет нграчпма н тре пернма свпх селсклиЈа. Права Јо штета што Јунворп овог птма нпсу у могућпостп да пасгупају у РсгпопалноЈ рукометпоЈ лигн. По резупгатима, онп то свака ко заслужуЈу. Док сс пешто значаЈпнЈе не про.менп, јутшорпма остаЈе да се п даље за прелазак у ову лигу сваке године боре кроз разпоразне туршгре. А, већ ту не заввсп баш свс нскључиво од љих. Сада Је на потезу Управа овог клу ба као н СИЗ за физпчку културу. Од љих практнчио н завнск да лп ћс параћпнскп рукомет дос тићп у будућности всћо домстс, пли ће таворнти н падаш све нпжс. Ипак, остајс нам да веруЈемо у ово прво. Драган Јовановић м. м. ПРВА СРПСКА ЛИГА 1ИЖ11 РЕМИ ва понашају у грапнцама како то правила палажу. ЛЕТОВАЊЕ НА КРЕДИТ ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА им ш БОРБД 00С1ШК Стадиоп: Једииства. Гледалаца: 1.000. Стрелци: Панић у шестом а Стојаиовскп у 57. и Мусић у 62. минуту за Бор. Црвени картони: Јовановић (Јединство) и Милачић (Бор). Судија: Милошевић (Лозшша) 7. Јединство: Богосављевић 7, Соколовмћ 6, Стевановић 6, Урошевић 6, Мирковнћ 5, Миленковић 5, Стојановић 6, Ву.тићевнћ 5, Јовановић 6, Панпћ 7, (С. Живкови —), Бандука 6, (3. Живковић —). Бор: Голубовић 7, Милачић 6, Антић 7, Милојевић 8, Живаљевић 7, Мусић 6, Стојановски 6, Иванов 8, Мијуцић 6, Николић 6, Младеновић 6 (Цветковић —). Играч утакмице: Иванов (Бор). Кад се промаши пенал, па макар оп био и преоштро досуђен (а млако пуцан од стране Вулићевића), про пусте шансе какве су пмали Миленковић, Урошевић, не преостаје ништа друго него да се логнуте главе напусти терен. Двс светле тачке у тиму Јединства бнли су Богосављевић на голу и борбени Панић. Иван Панић је постигао гол у шестом минуту искористнвши мпннмалну шапсу у гужви. Насупрот Једпнсчву раци оналном нгром Бор је користио сваки тренутак непажље и сигурно кажњавао неспгурну одорану и њене грешке. Изједначење је дуго висило у ваздуху кад је, такоће из гужве Стојановски савладао Милосављевића, а ускоро н после лепе акције Муснћ. Овог пута пп најватрепији навијачн Јединства не могу да приговоре судији. Његова пнштаљка радила је по даху домаћих, али очигледпо дах им је био кра так. Судија Милошевнћ искључио је бека гостију Ми лачића у истом моменту кад и Јовановнћа, јер јс домаћи пападач врло песнортсхш реаговао на фаул ударивши лактом у лице свог чувара. Јсдлнству предстојп врло озбиљна бсрба за опстанак међу најбољим српсколигаши.ма јер су овим поразом пали на четрнаесто место. V групу крнтичннх. М. Миленковић У Аеро-клубу „Нашакрила” почела је теоретска настава радн обуке спортских падобранаца _почетника. Укупно има 25 полазника из редова средњошколске, радничке и студентскс омладнне. Међу полазницима је п већи број омладинкп. Настава ће трајати до 20. јупа када ће падобранци почетници на Аеродрому код Давидовца пзводити пр ве скокове. Њима ће се придружити ради практичне обуке и падобранци. почетнпци из Бора, за којеје теоретска настава организоватга у том граду. У оквиру сарадње са Аеро-клубом пз Бора у току јс обука троје моторних пплота на Аеродрому у Давндовцу. Д. Гајић □ Јединство — Кристал 0:0 0 Јединство — Кристал 0:0 Стаднон: Јсдинствз. Глсдалаца: 1500. СуднЈа Радпсавчевнћ (Краљсво) ЈЕДИНСТВО: Богосављевлћ — , Миљковпћ 6, Стевановпћ 7, Матић 5, Петковнћ 6, Мпленковпћ 5, СтовЈановић 6, Бапдука 5, (Урошсвнћ — ), Папнћ 5 Вулнћсвић 5, (Живковпћ — ), Јоваповић 5, ОТВАРА СЕ БАЗЕН У ХАЛИ СПОРТОВА СТДРТ Од понедељка, 1. јуна по чиње аа радом затворени базеп у Халп спортова. Ула знпцс коштају 500 динара са могућношћу мессчне пре тплате од 5.000 динара. Организована је школа за обу 1. ЈУНА ку нештивача која кошта 5.000 динара по полазнику. Базен ради сваког дана сем понедељка од 12 до 18 часова. М. М. СТРЕЉАШТВО ВРЛО УСПЕХ ДОБАР ПИОНИРА Регионалио првенство ма локалибарском пушком за гатсгорију пнонира одржано је 23. маја 87. године на 1-радском стадиону у Бупри н!. Пионпри СД „Стеваи јаковллвпћ" после краткочрајне, а-П! успешнс прппре ме заузеле су треће место у веома јакој конкуренцији. Екипу су сачшБавалн Малпша Милошевић, Бобан Стојановпћ. Бојан Анђелко внћ и Мнхајло Милачнћ. Првснство Србнје одржаће сс оредпном јупа у Смадереву. С. Здравковић КРИСТАЛ: Борђсвпћ 6г Манчсв 6, Бојковнћ 7, Цветкоппћ 6, Гаврп ловпћ 6, Стојаиовић 5, Рашчанпи 6, Првуловнћ 5 (Мплупшовић — ), Ј. Ннколпћ. 5. Играч утакмице: Мплован БоЈко впћ (Кристал). Ншпта пово, инппа лспо, нншта од фудбала нис.мо вкделн прошле нсдсље на стадпону Једнпства. Бпла је то утакхшца коју треба што пре заооравитп и коЈу Је пуолпка одглсдхда у академском мнру, персагуЈућн чак нп на учестале ^грешке” судпЈе. Једцпсгво Је одпграло своЈ трнпа сстп ремп у овом прнспству. Нека да Је нсрсшсни исход бпо прнвплв гнЈа гостова1ва ,/зелених*’ а у последље врсме. Ремп постаЈе разлог за сумљу у регуларност утакмпцо, и никоме не служн на част. Уоста лом сумње у регуларност целокупног такмнчења у ПрвоЈ СрпскоЈ лнти инспприсало су предстев&икв к-тубова на КонфсренцнЈн одржаноЈ 9. маЈа у Параћпну да преузму ко нкретне кораке у циљу спречаваља намештаљки. Тако Је допетп одлука да кључним утакхшцалш а бнло за нспадање нз првв нли упадаље у виши рапг такмпчена прпсуству Ју такозванн „посмдтрачп” коЈс шаље Одбор зд дслнгнрање суднЈа и коЈп ће практичпо бпти нлсгал. цн »а трибпнша. М. Миленковић
ПРЕВОДИ Уређује: Ковиљка Шћепановић — Блажевић РАЗБИБРИГА > РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА ЕВРОПА Ж ВИШЕ СТАРН Боље упознатн нстражнвања пзиршсна послсдњнх годкна \ Евроии* то јс бш> главнн цнљ ссминара „Еуропроспсктнве" коЈг. јс окугшо бројпс стручн>аг:с у Цснтру за науку л нндустрпЈу у Парпзу, од чствртка, 23. до суботс 25. апрнла. Јсдзп од 27 радова Јс бпо осгсћсн дсмографнЈн „старог” контннснта комс се свпм добро прпстајс тај назив. А пашс пснзијс? Ко ћс их платитп? Данлшњп чстрдссстогодишњадп, дспа послсратног „осјпи — •бума'» иису забринутц бсз рахлога. Зајсдничка грсшка јс мсђутнм, што сс то свакндашњс питањс нс сматра за огроман друштвснн проблсм. Јср у току јс . ссда револуцнја”. Таква рсиолунија, кајо захтсва одрсђспу полнтпку па бројпим пољпма, а пс само по питању спстсма усклађпвања пспзија. Свсдоцп с.мо трн мстоврсмскс тсндснцпјс: број старпх осооа је свс всћи, свс су старнЈс и старпЈс, п њнхово учешће у друштву нс прсстајс да растс. Измсђу 1950. и 1980. био јс Јсдаи псрпод у трајању од осам година, псриод нашнх највсћнх иадања за повсћањс прираштаја. БроЈ стаиовппка изнад 65 годнпа, срслнном прошлог вска прсдстављао Јс мањс од 5’/» укунног, свропског становпиштва. Данас та бројка нзпоси готово 14%. Главпп „побсдннцп" у тој хпт-парадп старости су: 3. Нсмачка, В. Бр1па1П1ја н Данска. 2010. годпнс, броЈ стамовнпка пзпад 65 годпна прсћп ћс броЈку од 20%, а мсћу њима ћс људп у дубокоЈ старости бпти шппс од двадссст милнопа. А ко зна шта крнје мсдипипа! Ако по пнтању смртностп дсце немамо готово пппгга вишс да очскуЈсмо, онда продужстак трајан>а жпвота дозвољава свс надс .... п свс боЈгзш! у всзп с скономским оптсрсћсњсм до кога ћс, у том случаЈу, нсмшшвио доћп. ИмнграцпЈа? То Јс у шнроклм размсрама бпло заустављспо у всћпнп европскпх зсмаља. Уосталом, примстпо Јс да страикињс рађају свс мањс н мањс дсце >< тако сс прндружују Европљапкама. Нови „бејбк — бум"? Нс постојн ништа на основу чсга би сс то могло ирсдвидстн. У. сваком случају, морало бн сс сс битп довољно всшт да бп сс постојсћа тендснцпја окренула у супротпом смеру. <,Старв1ое Европс Јс испзбсжно п псповратио", сматра всћи из сгручњака Нскорисно Је даклс сап.атп о млађој Европи. оТ јс старпја и рслатпвно ман>а Европа која ћс моратп да бранп с:.ојс мссто у свсту почстком парсдног вска. Роосрт Солс с Француског превела: Александра Тодоровнк ПСИХОНЕУРОЗЕ КАКО СЕ ОДНОСИМО ПРЕМА ДРУШТВЕНОЈ ИМОВИНИ РАСИПАЈУ КАО ТУЂЕ И Свс јс чсшћл напад на друштвену имовину. Како сс одпоспмо прсма друштвсној пмовиш! разговарали смо овнх дана са нашим суграђанима. ВЛАДИМИР ШПИНДЛЕР, бо рац: — Прсма дрсштвсноЈ нмовп1П1 сс всома лошс одпоснмо. За то Јс потрсбно већа одговорност, а у овом нашсм друштву иико нн за шта не одговара. питн Јс ко за нсшто с.мсњсн, нако се друштвена имопина раснпа. ПрсдстоЈсћим измспама ЗУР-а моралн бис.мо да заошгримо одговорпосг, поготову ка да Јс у питању чувањс друшгвснс имовипс. ПЕТАР БОРБЕБИК, судија за прскршајс: ) — Друштвсиу имопииу штитс само прописи н службс које су за то задужснс, а лнчну нмовнну људи користс са всћо-л пажњом и имају всћу могућиост за њспу заштиту. Међутим морамо да штитнмо лруштвспу имовииу јср њу користн всћн броЈ људи а велик« броЈ сматра да та пмовина нијс њпховд ссћ туђа. Можда нисше знали Припрема: Миша Гајић . . . да Јс Франческо Мариа Грапалдо (1464 — 1515), италиЈан. скн песник из Парме, могао нстовре.мепо да ствара две песме на латннском Јсзпку и да Једну записуЈе десном, а другу левом руком!!! . . . да Јс Алфрсд Ааигсвсн из Дстропта, у Мичигсну, могао да дува на очи!!! Ову своЈу веппииу он Јс прнказао прсд многим мсдпцинским стручњацњма коЈи за н>у нису могли да нађу објашњсњс. „Встар" из Алфрсдовнх очнју бпо Јс прплично Јак, тако да Јс %!огао да утасн пламсн свсћс! . . . да Јс у току Јсдног рата, Муња, раџа нндпјскс покраЈипс Малва, заробљавао 16 пута Танла II, краља ГодовариЈа, п 16 пута га ослобађао ропства само да би сс рат могао наставити. У седамнасстоЈ бици ратпа срсћа сс окрснула н краљ Танл Јс заробпо рацу Муљу. Но, он ннЈс поступио као њсгов противник, коЈи Јс очигледно волсо рат, већ Јс рацу сместа погубио! . . . да би произвсла само пола кнлограма мсда, Јсдна пчс- ;<а мора да слстм, веровалн или нс, иа око 7,5 мнлиона цпстова(Ј) >1 да прсвали пут коЈи Јс раван троструком обн.му Зсмљипс куглс!!! . . . да је Архнмед, уншсрзалнп гсннје Старог вска, како га мноп! називаЈу, конструнсао у Снракузп, 236 годнна прс нашс сре, прави правцати лифт!!! Та њсгова днзалица покрстала сс помоћу јсдног протнвтсга, а могла Јс да се поднпга до висиис од 28 мстара! . . . да Јс Марк Твсп, широ.м свста позиати хумориста, рођсн 30. новс.мбра 1835. године, на дап када Јс ХалсЈсва комета била впдљнва. У.мро Је 1910. годннс када сс ова комста поново поЈавнла. , Божа Мпловановић, сскрстар синдиката фабрнке цемента Одиос радника прсма друштвсним срсдствима би требало да будс много бољн а нарочито према срсдствпма за пропзводњу. Многи радннци, парочнто младн, врло лошс одржаваЈу срсдства за производњу а та срсдства су наЈважниЈа у оквн ру друштвснпх средстава. Значи, Јсдно недомаћинско понашд њс коЈе можс да се из.мсни строжом контролом. Уређује: Миша Гајић ПРИСИЛНЕ НЕУРОЗЕ Пише: Зорана Рашић Прпсилнс исурозе су спсцпфпчна врста психонсуроза код коЈих постоЈс као основни зпаци неуротпчког порсмсћаја, било прнсилнс радњс, било прпсплни подстицаЈи. Чссто смо бпли у ситуацпЈи да дожпвимо пску приснлну мисао или радњу која би иам се намстала (арија пли доживљај), илн смо исвољно (присилио) бројали бандсрс па улнцн. Иако смо готово сигурни да смо послс ихласка нз кућс лпчно закључхти врата, враћамо сс и попово провсравамо. Наравпо, свс ово Још увск ис прсдставља праву присплиу псурозу, коЈа пма опссснвно-компулзивнн карактср. Прнсилнс мнслп, присплпс радњс п подстпцаЈн добијаЈу карактср Вилинскц краљ хтсом јс да саг радн замак ни на нсбу ии на зсмљи, па зато нарсдн да хи .љаду дстлнћа па хиљаду стаба ла издуби проглас како он тра жп зндаре. Ти зндари морају 5ити обавезно блнзанци, Јср у • 1сбдсћсм дворпшту лсбдсћег за мка трсба саградптп палатс — близанцс за њсговс две кћсрн удаваче. А зна се да се у град њу падата — блнзанаца разуме |Ју само блпзапци. Дошла су три момка, сва тро I Јица стаснта, а растом п лицсм у длаку истн. — Јсстс лн ви зпдарн? — упн та их краљ. иала нас ©држала ЛАЖЉИВКО — Како знаш да овај политичар лаже? — Па чим видим да му мрдају усне. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 19 МАТ У ДВА ПОТЕЗА псурозе тск онда кад сс одрсђеиа мисао плп вншс мнсли намсћу болсснику таквом Јачином да свакн покушаЈ њиховог свсспо! н вољног одбацивања остаЈе бсзуспсшан. Приснлпп псуротпчар сс наЈпрс сам упорпо бори протнв оваквпх мислп, што Још пзразнтиЈе доводи до појачавања њсговс упутрашље папстостп, до лсмлрс, страха и сталног очскпвања да ће му сс поново наметнутн одрсђсна мнсао или рзд1ћа. Прпсплие мпслм могу бнтн најразлнчитпЈс, почсв од пајбанхлипјих, па свс до таквих коЈс су исспоЈнвс са ллчпошћу особс ЖоЈоЈ се нзмсћу. Поссбио Јс тсшко п пспрнЈатно кад јс рсч о мнслима п радњама коЈе пмају карактср непристојног, нсдопуштспог на пример кад сс маЈци памеће мисао да уоиЈс дстс, да га баци кроз прозор нлп удави при купању. Важно Јс нстапи да се код прнснлннх нсуротичара таквп подстицаЈп којп сс косс са моралним лпком особс готово никад нс остваруЈу, јср нсуротпчар пма још увек довољпо снагс да сс одупрс. Пснхотичар с таквнм ПСП1М присплним мислима своЈу намсру увск п остварн: шизофрсна маЈка с подстицаЈсм да убпјс својс дстс — то ћс и учн- ■штп, пошто нсћс моћи да сс одупрс таквоЈ козшулзиЈи. РЕБУС УРЕБУЈЕ: Дејан Гојковнћ — Јссмо! — одговорн срсдњи. — Онда покажнтс мајсторске дипдомс! На тс краљсв рсчи, из Једне торбс извадишс три днпломс. — То Јс врло лспо — обрадо ва сс краљ — впдим да ста тројцн. — Нис.мо мн троЈцп! — одма хну глпвом опаЈ с лсвс странс. — Како пнстс?! — зачудц сс краљ. — Ту стоЈн да стс од нстог оца, од истс мајкс и да стс истог даиа и нстог сата рођсни. — Тако је( господару, како читаш. Ипак нисмо тројцц _ рсчс онаЈ с дсснс страпе. Краљ се помнри са одговором, а три брата завршнше по сао од нзласка мсссца до зали ска сукца, а то ииЈе снппша чак ин' у Зсмљн Прнча. („КвизологиЈа", 1975.) Поштовани читаоци, пнтамо вас: ако су три брата рођспа истог дана, од нстих родигеља, како то да су рскли да нису троЈцп? ОДГОВОР: Бпли су чстворци, али четвртог брата нису поссли са собом. (Моглн су паравно би ти п псторцн нтд.) НАГРАДНА УКРШТЕНИЦА (24) Аутор: вм Миша Гајић — Миг НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. АПРИЛА 1987. ГОДИПЕ — по впђсњу 7,5 одсто — орочсно преко 3 месеиа 48 одсто — орочено преко 6 мссепи 81 одсто — орочепо преко 12 месеци 84 одсто — орочено преко 24 мессца 86 одсто — орочсно преко 36 месеци 88 одсто. Ове каматне стопе су на снази од 1. априла 1987. мишд гаош; вага ЛОВРиинА /МЦ./ илигСКА «РАД»- ии,а МАЈД '87. ЕКСТРемите! /КРАСА мно> . БРСТА м*зиЧАРА ДР>1А8А У месопОТАм. Кисс - омик. ХЛАТ./ сп - РАТ КУГ, с;ои> - АК ВРСТА папаПА ЗА /мм./ БАи,АЧкА СПРА5Д, РАДцјул 5АПАл>ен>Е и,А ОТАЦ, ад. милзА М6РА зл и >'е Н6МАН чогск* П03А5А РбЈЕКА ПРЦЈАтг,^иид "ААГОЛ. о5лик миг '87. мссто НА БРАчу б*5 ТАНАК 'им /Мм ' ^Р5О ТР.ЧА - н>е евРопПОАУ - острвс А^о телр-. &и зсучен чоее« . V ис лаКотХ^ рии,А Део стоп- «. ГРАА, У 4>рдии, кдли - □ >-м УЗВик МАРКА РЕ8ОА. 5ГСТА гројкЂ* ПРОСДАКјјПррф - ЗА ЗАЗДУ> ГРЧки сог ДРО - њд к, ХРПА жеи - Ско им е Поштовапи читаоци, у овоЈ наградноЈ укрштсинцп (24) потрсбно Јс да рсшите лојам у првом услравном рсду. Дакле: ВАГА. Вашн одговорн, искључиво на дописница.ма (разглсдннцама), трсба дг. стнгну у Рсдакцију до 8. Јуна 1987. годиис, а награде у овом колу су двс књнгс из сдицпЈс Књнжсвног клуба „Мирко Бд1исвнћ" пз Параћнпа. Жслимо ва.м много срећс у извлачсњу! РЕШЕЊЕ НАГРАДНЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. 23: рум, снон. сто, тама, приговор, тира, ара, ине. нлнћ, ла, крнни, срстсн, маленн, илнЈа, дк, лака, боа, оса, таст, стрвинар, токс, ада, ирак, тсн. У прошлом броју наградс су добнлс: О.швсра Гвоздсновић п Слободанка Гадонаг.овић нз Параћина Лисг Социјалисгичког савеза радног народа општине Параћин Пздајс: Центар за културу и информисање „Па*раћин" — Параћии Директор: Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник Мирослав Дилштријевић. Издавачки савет: ЖивоЈии Томић (пред седник), Нада Јовановић, Светислав Живковић, Боривоје Маритг ковић, Момчило Вучковић, Јован Томић, Добрила Ћорђевић, Мир ча Младеновић, Драган Антпћ, Славољуб Обрадовић. Мирослаг Димитријевић, Снежана Јовановић и Миливоје Илић. Уређује рс дакциони колегијум. Новинари: Милица Живковић, Миодраг Милснковић и Миливоје Илић. Пословно-тсхнички сскпстар: Славица Митић — Паитић. Адреса Рсдзкцијс: Максима Го-рхог 4, Поштански фах 38. Тслсфон: главни и одговорни урсдник (035) 52-352, нови нари (035) 53-694. Прстплата годишња 3.900 динара. полугодишњ; 1.900 динара, за иностранстео двоструко. Жиро — рачун Центрг за културу и информисањс 6350-1-603-1973 кол СЛК. Параћин. Штау паг- ГРО ..Глас" Бсограл, Влајковићсва 8. тслсфон (011) 340-551 Тираж п.соо примсрака.
Председник МОК СКС у посети Параћину јволичштеновинЕ НАШИ БРИГАДИРИ У У СЛОВЕНИЈИ Возш брагства и памети Омладинска радна брига- 1 да „Бранко Крсмановић” из I Параћина овс године ради- ; ће од 26. јула у другој сме ни на акцији „Словенскс Горице” код Птуја. ОмлаГГРОДУБЉИВАЊЕ САРАДЊЕ ТОМИСЛАВ Јоваловић, цредсед. ник Мсђуопштинске конференцнјс САРАДЊА ПАРАБИНА, НУПРИЈЕ И СВЕТОЗАРЕВА СВЕ БОЉА ТРОГРАЂЕ СВЕ БЛИЖЕ ■ Светозарево, Куприја, Параћин динци и омладштке из наЈучс се вратио „Воз братства и јединства” нз ше оПШТИНе на ОВОЈ аКЦИСтовениЈе. Још једном смо се погледали очи у очи и . ји радиће На НЗГрадњи ИНсхватили да су братство и јединство — наша зајед- . фраструкгурс И СВОЈ1ЕМ реничка 0x0161013. ОваЈ воз и.ма будуђност. ■ зултатима преносити име и Али морамо пожуритн да нам ис умакнс воз раз гоја иовс технолошкс ерс. Ту нам трсба много памети п рада. Да нс закаснимо у будућност. славу великог револуционара Бранка Крсмановића. Припрема бригаде је у току. , СК н предстазници крагуЈевачке трговиие, ових дана су билн у Парзћину н то.м прилнком посетили Фабрику бомбона ратлука и жвакаћих гума .Параћинку” н Српску 1 фабрнку стакла. У тим органнзацпјама вођен Јс разговор о сману робс у КрагуЈсвцу коЈу изводе овс фабрпке. плапро- - „ ..................... в — Л>п града. Ј'едан од другог далеко да се каменом добацнш , од нсдавно отвараЈ'у „демаркацноне линнје” па Је покренута инициЈ3ађВа Се ^Ставом СР СрбнЈе омогући конституисање Једне Градске скупштине за троБаци, раднмди, купци и ^дпстачи” сачнњавју праву рску која свакоднсвно у нсднфшшсаном протоколу спаЈа Свстозарево, НуприЈу и Пара ћин. Средње ппсоле, факултети, рад нс организацијс, трговине, здравствсне установе циљ су њиховог са обраћаЈа. Упркос уско локалистнчким антагонизмима, тако своЈстве- леђа врло тешко, а уз то и нека ним Поморавцнма — лсд се топи. рђава нскуства још нису заборазОваква атмосфсрз није дошла нпти кзненада, шгги нсзнано одкуд. Екс комске прилкке н нзналажсн>е ноепх мог\'ћностп за рацконалннјн жнвот дикткралс су „побољшањс’* добросуссдскпх односа”. — Сви смо сагласни да ћс нас економска нужност и некзбсжиост рацноналннјег органпзовања, не са мо друштвенпх делатности, всћ и дс ла приврсде натсрати да сс понашамо онако како то ради развнЈски свст али знамо да је брс.мс иасљена, констатује председннх Скупш тине Општнне Параћин ВИТОМИР ИВАНИШЕВИћ и наставља: ипак псново полако крећемо па појсдннпм питањима пзбсгне.мо да поновњмо шке, односно да се све У сарадњу н уколнко старе грешто је зам. ж. М. • Лист Социјалистичког савеза цадвог иаоопа општине Паоаћин] Воз „Братство јединство” је прилнка да присетн.мо на тешке и славне дане који нас иераскидиво повезали, али и прилида пстакнемо да једино живећи заједно. ГОДИНА БРОЈ ЗАЈЕДНО У БУДУЋНОСТ м. ж. Путници братског воза из Параћина Снимио: 3. Плић се СУ ка ја”- рекао нам јс овнх дана ДОМИР ЖИВКОВПБ, начслник спекцнјскс службе. Шта послс епидемнје кажу у Цементарн, тајте на странн 3. РАинове чикабоПосле тровања прско 100 радинка Цс.ментаре у рссторану друштвс пе исхранс сс још увек не припрема храна, Јер по рсчима инспекциЈских органа за то сс још увек нису стскли услови. Еппдсмиолози сс Још нису изјаснили, а.ти аиалнзс су иоказалс да Салмонсла нијс дошла из меса коЈс је купљсно код ППРО „Шумадн упознато са путевпма и рактеристикама опаке лести СИДА. а пе једнн поред дрггнх. можемо лакше да сарађујемо и савлађујемо тешкоће и уопе- ј шнијс да изграђује.мо срећнију будућност, пскао је Драган Антнћ, председннк ОК ССРН ) Параћпн у име делегацпје нашс општине побратимима V Мурској Соботи, прижком доласка „Воза братство и ј'сдинство”. ИНСПЕКЦИЈА И ЗА ЧИНОВНИКЕ ј — Непостојање уттравне инспекније јс | разлог лошег извршавања послова и чино.’:- | ничког нерада. Када би постојала инспек-1 ција за орган управе билп би многп бољс , | н ефикаспије, рскао је Борђе Петковић, секретар Скупштине општине Паоаћпн. МАК НА КОНАЦ — Хоћемо да знамо имена функционера који су утииали да орган инспекцијс не из I вршава свој посао. не спроводи гставнос! и законитост, да се каже то г ам није д> звочио тај н та! друг. Морамо »едном да нстерамо ;лаас на конац ре<ао |е Милош Дракуловић секретар председништва О1С СТАЛНА ОПАСНОСТ ОД ОТРОВА — У времс хемије и развијене техноло гије V пољопривреди треба организовати предавања за пољопривреднике из ових области, како не би дошло до тровања храг ном, Јер за безазлен лек имаш рецепт, а врло отровне матерпје сч V слободном промету, рекао је Момчило Вучковнћ, члан лредседништва ОК ССРН. ЈУН 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ КОВИНЕ ЦЕНА 150 ДИНАРА ,ВОЗ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА” БРШГШСШ-НШ СУДБИНД 1111П11111|||111111111111!11111111Ч1111Ш11111Н11111П11И1П11111111111111111111П111и111111111111|111||||1|||||1|||||||||||||||||||||||||||11111111111111|||111||||||||||||| 111111111111111111111 Сваке друге године, седамнаести пут за редом пут Словеније или тл Србије креће воз љубави, „Воз Братство јединство". Прошлог позпцпје, ва, друга ца слнле четвртка две комједна пз Краљеиз Титовог Ужису се у Топчидеру у „Воз братства јединства”, којн је повезао 1.800 путшгка, пекадашњњх домаћина и њихових потомака за Штајерску и Горењску у сусрет браћи Словеи цима. Некадашњи изгнаници, Словенци којн су радије напушталп своје огњиште него да се прихвате германогва, „гурнути су у Србију”. негде на Балкану. Нису их сачекале ни гудуре ни стеновпте планинс, нн глад. Стигли су у братске руке у широ.м отворена врата до.мова својих иесуђемих побратима. Садасе то враћа. Наравно, у лшру н добром во.љом, са жељо.м да се ратнс ограхоте никада не врате, са осмехом тријумфа људскости, правде н човекољубља. На свом путу до Марибора и Јесеница „Воз братства и јединства" дочекиван је као снмбол знамења из свог имена. У Загребу је прнређен велелепни: дочек са богатим програмом н даље испраћен богатији за хиљаде жеља пз главног града Хрваггске. У Кршком још једном се манифестовало братство сковано у тешким временима, Да би у одредшшгпм местима Цељу, Марпбору, Мур ској Соботп, ЉубљашЈ, Кра н»у, Јесеницама и још у много словеначких градова и села гости постали домаћини. , ____________ ___ једннчко, као у некадашњим жеља.ма, лоцира у Једном месту, успсће.мо да остваримо давнашњи пнљ — Јсдну градску скупштину за ове три општннс. М. Мнленковић ПРЕТЕ БЕСНИЛО И МИШЈА ГРОЗНИЦА Општина Параћин друга по пријављеннм, заразним а прва по цревннм заразпим бостестима у нашем субрепгопу, чуло се на седници Извршног савста, ка да је раз.матрана ова проблематика. Параћину попово претн беснлло п мишија грозница, на шта посебно треба да се обрати пажња. Један од закључака са овог састанка је да СИЗ здравства и медицински центар органпзују предавање на коме би најпре сред њошколска омладина, а и остало становшпитво било М. ж. ПОСЛЕ ТРОВАЊА У ЦЕМЕН1АРН „ПАРАБИНКА” НА НОВОСАДСКОМ САЈМУ СЕДАМНАЕСТ МЕДАЉА Фабрика бомбона, рат.тука н жвакаћих пма „Параћинка'* је ове годнне на Новосадском саЈму излагала своЈе производе иа штанду СОУР-а АНК „ПараћшГ', у чијем Је саставу. Практично све што Јс ова орга. ннзациЈа ихтагала награђсно Је. „Параћинка” са Новосадског саЈ ма носи три златнс, 12 сребрних и две бронзанс медаљс. По речима ВУКИЦЕ ЈЕЗДИК, шсфа Маркетин га, захзаљујућп добром квалитсту пронзвода ова органпзација пема проблемс са пласамапом својпх про нзвода. ФИНАНСИЈСКЕ ТЕШКОБЕ „14. ДАНА” НИКАД ТЕЖЕ „Воз братства јединства’’ је у Словенији проглашен за националну манифестаиију и па достојан начнн је дочекан. Уместо планпраних 1800 путннка, читаве 2:000 људп видело сс са драгом браћом нп за трснутак не раз.мншљајући о трошковима овог путова-. 1ва, која су сами сносили. „Воз оратство јединство" по свој прплици још дуго, дуго.’ ћс возитх! по шина.ма братства, јер сс прпча о по.моћи брату у невољп пре поси са колена на колено. II у Севериој Словенији и па југ\/ домовнне. п всчпто гостољурнвој Србпјн. М. Милеиковић СИЗ ооразовања и културс к.оЈн фпнансира шгампање нашсг лмста, ; лрсдвидсо јс 14 милнона динара за ову годнну, алн та срсдства нс мо- ' гу да достигну ни шсст мсссци рсдовног излажсња. Како даље? V СИЗ-у кажу да лист ниЈс само њн хова брига всћ зајсдничка, и да у њсговом даљсм фннапсирању треба да узму учешђе ДПО и Скупштипа општппс. А срсдства има још толнко да можс да сс плати симо Још оваЈ број, коЈи држитс у рукама. Опширинјс на страни 8. И стаклари 3/МВ ВДЉЕ ЗА Ш/1НШ На управо завршеном Новосадском сајму Српска фабрика стакла је освојила две златне медаљс и једну сребрну за боце и тегле које ј’с излагала. Квалитетом ова Радна организација крчи себн пут на домаћем п иностраном тржншту. М. Ж. Ш9 19. СУСРЕТИ ГРАБЕВИНАРА ЈАВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ЗУР-а ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ РАДНИКА Како смо п најавили у прошлом броју нашег лпста, првих јунских* дана у ооновним организацијамаСа веза аигдиката, трајала је јавна расправа о Нацрту закона о измени и допуни Закона у удружено.м раду, илп популарно пазваном „Радннчким устав”. Пре.ма пнфор.манијама ко је смо добили у Већу. синдиката до закључења броја, расправе су одржане у свпм организашгјама. и у току јс свођење предлога н прпмедби иа рачун Нацрта. Како смо информисани, радници, чланови основних организациЈа синдпката, нсказали су ннтсрес и активно се ључивали у расправу пупи ука о предлозима и примедбама, ускоро ће расправљатп п Општнноко Већс ССС, о че- 'му ћс битп внше речп наредним бројевима. М. V И. ГРАБЕВННАРНМА З/ЈАТО Дсветнаести сусрети грађевипара Шумадијс п Помсравља, овс годпне су одржани у Крагујевцу. На стартној позшшјн нашло се 18 екппа грађевинских радних организација у про изводно — радним п спортски.м дисцпплиналт. Након сабирања поена најбољи у производно радним дисциплннама, билису параћински грађевинари нз „13. октобра”' а за њима радници ,'Романије'' и ..Поморавке”. НЕПОВОЉНА ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА У ПЕРИОДУ ЈАНУАР МАРТ ЗАБРИЊАВАТУЋЕ СТАЊЕ м. и. I Музичка школа ј -МЕБУ НАЈБОЉИМД У ЗЕМЉИ ■ Незавидна ситуациЈа у параћннској прнвредн нагнала је да се током протеклс недеље, 2. јуна одржи заједничка седннца Извршног савета СО Параћин н Председпиштва Већа савеза снндиката, а јуче 9. Јуна, са истнм дневннм редом, и заједничка седница Већа удруженог рада СО и Већа савеза синдиката. Да у парађниској прнврсдн ни мало не цветају руже показала је аиализа СДК о пословању у прва три месеца ове годпне. Губптак у внсин од 2.706 милнона дипара, чиЈи је раст 569,1 одсто у односу на губнтак у 1986. годпнн је углавном под утнцајем смањепс производње, реалвог пада лромета робе, необезбсђеннх послова, гомнлања залнха. исакпшностн у наплати потражи вања, алн и под утнцаЈем цснм. Једном речн, услед недовољног ра ста укупног прихода и бржег раста трошкова, стоЈи измсђу осталог у оналнзи СДК. Нове мере СИВ-а н тс како су се леповољно одразиле на послова1М нашнх прнврсдннка, а тек тешки дани предстоЈе, иаЈкраће се да закључити из нзлагања учсснмка за једннчкмх седница. На оонм скупповн.ма пнсистирано јс да сс даЈу конкретнн предлози и виђењс начина пзласка из прпвредног ћорсокака, а коЈи би билн уграђснн у закључкс коЈп ћс бнти усвоЈени ми слсдсћоЈ ССД1ПШН СО, закључено Јс на ЈучерашњоЈ ссднпцн ВУР-а и ОСВ. На Сусретима хармонпкаша Југославије, одржаним од 28. до 31. маја у Кулн учествовало је и пет солиста, ученика Музичке школс „Мпленко Живковић” из Параћина. У првој категорији Мирослав Перић ц Јелена Милић заузели су треће место, у другој категорпјп Јасмитза Тадодовнћ ј‘е трећа, а Ирена Борђевић и Невена Вељковпћ су четврте. м. ж.
10. ЈУН 1987. • БРОЈ 336 политички живвт 1 ии ЛРЕДЛОГ ЗА УКОР ХРОНИЧНА НЕСТАШИЦА ДИРЕКТОРА На многим скуповпма, ових дана, говори се сес чешће о хроничној несташпци дпректора. Млоге раднс оргшпгзације пе могу да доћу до квалптетног „првог човека”. Очиглсдпо да Је директорска фотсља по стала и тс коко арућа. Њу обплато загрсваЈу приаредне нелогпчности, лоше пословањс, ннска продуктнвност, поремсћенл мсћуљудски од носи, нсздрвле амбнпнЈе поЈедииаца накарвдпо тумачсње са.моуправ љања. .. Било Је спЈасст проблсма око пз бора првог човска АИК-а, затпм „Параћпнтранса", Штампаријс, не рећа.мо вппте. СлушаЈућн да сва раз.мпшљања наЈпре се дођс до зак ључка да многи који фигурирају као потенцнЈални днректори нс жс лс да напусте удобпост тренутног радпог места, страх од новог нлн нс спрсмност да се ухвате у коштац са проблсмнма тако да постављаЈу, не ретко, н спсциЈалнс услове, не бп лп поншалаптно одбпјали ,,прн мамљнве” понуде. м. и. ДАН МЛАДОСТИ МЕБУ НАШИМ „ШВАЈЦАРЦИМА’ И ШЕСНАЕСТА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОК ССРН ИНСПЕКЦИЈУ ЈАЧАТИ И СТРУЧНО И МОРАЛНО ОргаЈшзованост п остгоообљеност лнспекцпјског органа, аналпза о коришћењу л усклађивању повог радног вре.мена п информација о раду Зи.мске школе за пољопривреднс произвоћаче три су најважније те.ме последљс * седапше Прсдседншкгва ОК ССРН од 4. јуна ове годЈЕне. Из полазног .мате-рнјала и дискусије у којој су учеЖнвојин Стојановнћ, дељко Гуњевнћ, Илија НеБожић, Мира Жикпћ, Радомир Жнвковић, Борђс Пет ковић п предссдавајућп ове седнице Драган Антнћ доспекција свс боље радн журније и ефикасније, је потребно н>у ојачатп ада каствовали Милош Дракулић, шло се до закључка да Индровскл п морално и осамосталити је да може нссметано да спроводи уставиост и законптост. УСТАВНОСТ, ЗАКОНИТОСТ, СО ЦИЈАЛИСТИЧКИ САМОУПРАВНИ МОРАЛ ДРУШТВЕИО У ПРМВАТНЕ НЕПОВЕ Е Друштвсна својина недовољно се штнти, уставност и законитост непотпуно остварују, друштвена средства преливају се у прнватну п групну својину, а све се теже остварују права код надлежних органа, оценио је Општинскн комитет СК на последњој седницн у мају. Комитет СК констатујс да се дру штвспн договорп, самоуправни спора.чумн, охзуке н закључцн друштвсно-полнтичких органнзацнЈа н сдмоупрашшх органа, нсдовољно по штуЈу н закључује да: „наступкла јс срознЈа соцлјалпстичког ла”. Схватања као што Јс „свс па предузнмаће мсре којим их закон овлашћуЈе. ИдеЈно-политнчко оспособљнвањс чланова СК на зпштити и Јачању уставности закоиитости и соцнЈали стичког са.моуправног морала бнће тсма програма ОО СК, а све у цнљу разбућивања нс малих спвга којс су у могућпостл да спрече ерозиЈу соцпЈалнстпчког самоуправног мора ла. мораМиодраг Миленковић Аналпза о корншћењу и усклађпвању радног врс.мена доносн позитивне онене после првих искустава, и у веђини радних организација радно вре.мс јс у функцији повсћања продуктпвности и ефикасности рада. Постоје још неки отпори човом радно.м врсмену, али је ствар свакс радие оргапизације да своје радно вре.ме прилагоди своји.м по требама закључено је на седници. Чланови Председништва прихватплн су и информацију о раду Зимске школе која би трсбала да буде још садржајнија и масовнпја по тпгтан»у полазника. 60ГДЂЕЊЕ 6ЕЗ РШ Посебни облнк насртаЈа на' друштвсну имовину Јс изражен кроз одиосе приватиог и друштвепог сектора. Тако Јс на прнмср, РО ,3анат продукт", платнла сскундарне снровинс прнватном добав.љачу секундарних сировина, а да рачун пртсходно ннје овсрсп од странс Општинскс управс прихода коЈа уз овсру наллаћује н порсскс обавсзс. Дозволивши псплату, Радна организациЈа се прсћутно сагласила са утајом пореза. На таЈ начнн, друштвсиа заЈеднпца Јс оштећсна за 250 милиона. ЈУР ,,.Мста.\", у саставу РО „Грза-турист" јс добављачима секундарннх снровнна прнзнао зависнс грошковс, мада на то нема право. На таЈ начин им |с лице коЈе Је то дозволило, омогућнло да стскнуј протнвправну имовннску корист у пзносу од 5001 старнх милмона днпара. У оба случаЈа судскн поступак Јс у току. Са.мо пз ова два прнмсра, и ако има много више, видн се да сс вршн прсливањс друштвспнх срсд-ј става у корнст прпватника, а јсдан дсо се, вероват-1 но, враћа олговорноЈ особи у облику „протнвуслугс", провизнје птд. Прнватнн ссктор прп том ннЈсј оштећен, Јер се срсдсгва за корупцнЈу, провизнју, мнта п друго, увск уграђуЈе у договорсну цену, а иа1 другоЈ страни вршп се утаЈа порсза н других друштвених обавсза чнЈи Је резултат стнцање огромних средстава без рада. Диференцијација кадрова НЕНА ВВД ЕВРОПА Празник младоети, 25. маЈ, обслежава сс низом пригодиих култур но-уметннчких и спортсклх маинфсстација и мећу нашим радници ма на приврсменом роду у ииостранству. Тако нам је недасно стн гла вест нз Луцерна (Швајцарска), да се и тамо богатим програмом обслежаваЈу значаЈнн ЈулпбсЈи. НаЈ пре, рсч је о Дану младости, затим о јубилеЈима: 50-то годшшћнцн ласка другз Тнта па чсло КПЈ '200-то годишњнцн Вука, којн бити обележепн 14. Јуна. Иначе, мсђу учесницнма доста до ће је дечака п девојчица из овог краЈа, а оргапизацпју ових значајнпх дату ма водн Мнодраг Радовановнћ, нс кадашњн сскрстар СИЗ-а образова ња, а сада први човек, у овом дс лу ШваЈпарске, за образопање дсце наших радннкп на приврсмсном раду у ииостранству. М. И. ПРЕДСЕДНИШТВО СУБНОР-а О КРЕТАЊУ КРИМИНАЛИТЕТА што Јс корисно за радну оргапнза цнЈу илн друштвено-полнтнчку зајс дницу — дозпољсно Јс’„ опасна су и нс само да угрожаваЈу друштве' иу своЈпну всћ нарушапају нор.мс соцнјалнстнчког морала и основс са моуправног система. Наоко прсче ове „кориснс малвсрзациЈе’* ри успораваЈу разпој нашег друш, тва, а нијс редак ни њихов утнцај (кад сс за њнх прочуЈс) на полити чко-безбедиосно стањс у општини. Одливан.с друштвепих срслстава у прпватис џеповс нлп групну сво јипу, исто као п нскоришћсњс про изводних капацитета Стагнирање пронзнодњс нли продуктивностн рада, прскомсриа потрошња, опадање аку.мулацијс, нсрримсрно захпатањс оц прппрс.тс, прскомсрнн раст цена. а са њом и инф.тациЈс, нсодговораи однос прсма раду, неоправдапа одсуствопања, нссфикасност самоуправних и пссрсдпих оргаиа, хава риЈс и пожари из нсхата илн нсб рите, дирсктии папади па друштвс ну споЈину, припреднс иреступи н прскршајп — дирсктио \тичу на расположење радних људи и граћа на и успораваЈу остваривање Дуго рочног програма и примсну иитсрвентпих закона — и излазак из номскс н друштвспе кризс. Овнм сс поЈавама мора стати СПОСОБНИ - НАПРЕД ■ Очигледно да је дошло време „отрежњења” и да кадровска вртешка мора брже да се завртп. Са вртешке бп ТЈЈсбало да од.детс они који мису у стаљу да нздрже деЈство цетнрифугалне силе, а на њихово место да дођу онп којима се неће замутити у глави, после првог круга и у лаганом „пијанству” вућн нслогичне потезе. Иа заЈсдничкој седпицн Општинског всћа синдиката и Извршног са вста СО о пословању приврсдс у првом тромсссчју овс годннс, потсн циран јс и закључак Општпнског комитста СК, коЈн тражи диференцпјацнју кадропа у радиим оргапп зацнјама н указуЈс па потрсбу пру жања повсрсња м.тадпм кадровпма. способннм и школовапим. У њсму сс кажс, да јс потрсбпо датп попс рсња опима који иуде рсшсња, а којн сс до сада нису доказалн а рашчићавати са опима коЈн нису искористнли свс понуђснс шансс. Нрви рсзултати дифсрснцијацијс ка дрова видсли би се иакон дсвсто мсссчног обрачуиа. Учсспици скупа подржавали су оваЈ закључак, а Милош ДимнтриЈсвнћ дипломнрани сконо.мпста у ПНофарп, пијом конкрстнпх имспа указао да Је Штофара н тс подмладила споЈ руководсћи кадар, што сс осстнло н у квалитстннЈсм ирпврсђивању. Милош Дракуловнћ, Политичке школе Трагев^ма исторнје укључуЈући се у дпскусију о овом закључку напомињс да кадровн ни су само руководноци, всћ сви орга низаторн производњс, па п радник којн Јс бно дужан да подмазујс слсктромотор у Фабрици цсмснта п □бог чијсг исмара Јс овај колсктив и.мао огромнс штстс. Града Илић, из Фабрикс цсмснта у Поповцу, говорсћп о овом закљу чку примсћуЈс: ни стари, всћ ни кадрови". Всроватпо да ,,11е пи способни младп, нс и провсрс провсрсннм" кадровима „старнм и бНТИ И ОТ псра али и њима мора да будс Јас н<1 да су и тс како млапн ускакалн у кацровскс фотсље. М. Илић Ју це не, И НЕОДЛАСНОМ - ОШТЕЋУЈУ ДРУШТВО „Наши делегатн су оштстили Радну организациза 89 старнх мнлијардп, Јср нису ишли на седнискупштнна СНЗ-а и Општинс, током 1986. годнако ништа друто, бар да остале дслсгатс упознаЈу са положајем Фабрнкс" пагласплн су саговорницп у ИВТКТ „Бранко Крсмаиовнћ”. „Укупна скономска п политпчка снтуацнЈа одвраћаЈу пажњу од унутрашњпх проблсма у колективнма . . . Радници су незадовољнн свакодневним поскупљсњпма п падом животног стандарда . . . Инфлацнја је толико висока да пагонпмо људс да убрзано трошс, чак н да купуЈу шта било . . . Оваквн проблсмн натсрају човска да пе можс да размишља о проблемнма правим редослсдом. То Је болно пнтањс и разлог нсзадовољства п чланова и печланова. Како да радник будо свсстрап, апгажовап н самопожртвован комуннст и самоуправљач, кад прнмн шест старих мнлнона. Људн тражс да сс рсшаваЈу тс спољнс ствари . . . НнЈс проблсм у радннцима, онп су спремнн да раде . . . Због овпх ствари ми (комупнсти) и не радимо” — нстаклн су порсд осталог учесннци у разговорнма поводом анализе о актлвности члзнова СК у другим ДПО. Раднпцн у трговшш и угоститељству имаЈу најиижс ллчне дохотке, а маЈвишп сталдард у општини, имају скупе аутомобиле, намсштаЈ викенднцс, Јсдном рсчЈу стаидард коЈи радницн у пронзводњи нсмају, чуло сс на ссдницн Прсдседнш тва СУБНОР-а када Је разматраио крстање кри.мпнала у нашоЈ општини. — Мн борци нисио против зарада коЈе су поштсно зарађснс, међу тим радом се то тешко постиже већ чсшће крађо.м, шпекулацнЈо.м, утвјом пореза, мито.м корупцнјом и другим махинацнјама, рскао Је на овоЈ седници НлнЈа Божнћ, пред седнк Општннског одбора СУБНОР м. ж. пут свим расположивим средствима па сс поставља енергичан и неодложан .захтсв да се овнм поЈава ма супротстави пшрокп фронт радннка, самоуправних органа, оргаиа друштвснс и државнс заштитс, пос ловодинх органа... Оцена јс Комитста да сс свс кои ферснцпјс п ОО СК првснствгио мораЈу ангажовати у оцењивању си туацнје у својим срсдинама али и да утврдс потом конкрстнс мсре на њнховом сузбнјању и слсмнннсању. Свако ко било као појсдинац, било као члаи нског форума нс поштуЈе Устав и Закон мора бпти именован, п као такав спосн идсјно-политнчкс мсрс. Самоуправнн п држа вни оргапн у оквпру својих домеТоком протсклих мсссцп прсдаио су раднле чстири политпчке школе и то Савеза соцнјалистпчке о.младине, Синдиката, Самоуправљача и Савсза комуннста. У окпиру настав ног плана, за свс успсшнс полазнкке, предвићен Је и дводпсвнп пзлст трагом нсториЈе. Прстпрошлог внкснда пут Крушс вна, Краљева, Титовог Ужнца н Тршпћа (родног места Вука Карацића) крснули су полазници Политичких школа самоуправљача л Синдиката, а 6. и 7. Јуна на нстим местима н нстим поводом, боравили су полазнпци партијскс и омладии школс. СКУПШТИНА подОДБОРА НОГ УДРУЖЕ ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА РЕЧИ ХВАЛЕ ЗА ВЛАСТ Поздрзлљајући члановс п гостс председпик пододбора Параћнн Зоран МнлоЈковнћ, свсштеник нз Дре повна, истакао Је жељу удружењз да п дв.ље помажс властнма и свима добронзмерннма, подцртжваЈућн то тежнлм да Је ,,сшш стало до снажне Српске православне цркве у сналшој ЈттостлвиЈи". Проблеми у раду удруженл се споро решажа Ју’», али решсња се нхтпру. Изрсчсне су благе речп хвале за разуменањс „општннскнх отапа" за рад Удружења, коЈе Је раммпрамш члан ССРН. И финанснјску помоћ коЈе Удрутксње добнја за раа. м. м. Успела војна вежба ВМСОК МО У ннзу воЈннх вежбп, које требају да покажу ниво војне обученостп рсзервног и стхтног састава Јсднница ЈНА, на нолпгонима у вгапе дпевној всжби, воЈницн старешиие МИРОЉУБЛ ЛЛЕКСИКА показалп су високи ниво борбене готовости н морално-политнчког стања. Полазници политичке школе ОК СКС Такмичење цивилне заштите ПР8ВЕРА СЛРЕМЖТИ „Матуранти’’ омладннскс политичке школе су прнликом боравка у Тршмћу, поклоннлн взвс стан броЈ књита за будућу бнблпотску, коЈа сс формира у част 200-то годишњнцс Вука Стефановнћа Карацнћа. м. и. Провсра спрсмности скипа Цивилнс заштптс да рсагују у датом трс нутку и на прави начин, извршнл Је на Општииском такмичењу, 23. маја( и то у четири дисциплние: Радио-биолошка н хсмијска заштита, Прва мсдицинска помоћ, Про тивпожарна заштнта п Опште намене. ОБУЧЕНОСТИ Једииииа, тачннЈс арснљерци, су на полигону показалн врхунску прс цизносг у гађању, а њиховс „уши и очи’’ се доказалс као добри изви1зачи. На краЈу вишедпевис всжбс одато јс призиањс воЈницима. На такмичарском полпгоиу којп Је припремила ИВТКТ „Бранко Кр смановпћ'' нпјпише зиања и спрет ности показалс су екипе: РБХ — ИВТКТ „Бранко Крсмановић", Прва мсдпцпнска помоћ — РО „ШумаднЈа”, Против-пожвриа заштита — Опиттинска једипица ЦЗ н Оп ИВТКТ „Бранко заштитс, нашли су сс н прсдстаг, ницн ссоских мссних заЈсдница Чс пурс, Поточац, Тршњевнца, Шавац и СвоЈиово а своје знањс н спретност исказала Је и скипа Одреда пзвнћача „Бранко Крсмановнћ*’ нз Параћгша. Свс првопласпране скипс по днсцпплимама, такмнчсће се и на нивоу рсгиона ШумадиЈс п Поморавља, 13. јуна у Аранђеловцу. 4 Општииска провера екнла Цнвил не заштитс Јс саставни дсо обукс. а ујсдно Је н Јсдна од маннфестациЈа коЈом сс обележава Дан цнвил ие заштитс, 20. јун. Тим поводом бићс оргпиизоваиа и Свсчапа акада М. И. Крсмановић". Мећу учеспнци.ма општннске про вере оспособљености екипп цивилнс миЈа, са нзложбом дсловања Јсдиннца Снимио: фотографиЈа из Цивилнс заштн м. и. Зоран Илић ТИТО У ПАРАНИНУ (3) Пише: Предраг Петровић СД ГРАДИТЕШИМА АУТВЛУТА На аутопуту „Братство — јединство' Другн боравак друга Тита Параћину у току 1959. г. Је 22. новс.мбра, кала Јс отворно аутопут „Братство-Јсдинство" код Параћипа. За Дан Рспублике 1959. године, мллди су даривали Титу и Југословенскнм народима Још један дсо трасс аутопута „Братство-Јсдинство”, дсоннцу од Параћнпа до Ниша. Радовп па овој деоннци аутопута отворсни су почетком апркла те године и завршсни за само осам мссецн рада. Око 50.000 бригаднста из свих краЈева наше зсмље, за свсга 169 дапа сфсктнвног рада, нзградило је модерну асфалтну траку дугу 110 кмлометара. Стручњаци су процењивалн да бн без њиховог младалачког жара и такмнчарског заноса, са тада најмодернијим махшшама, требало најмање двс и по годние рада. Друг Тито Је жслео да буде сведок, да чсстита вредним градитсљима и да са њпма подели славље успеха. Па перону железничке станицс у Параћнну, друга Тита н његове сарадиике срдачно су поздралили прсдставннци града домаћнна, група младића н девоЈака у живописноЈ народиоЈ ношњи, одреди пнонира н леколико хиљада грађаиа. Након поздравне речн председннка Народног одбора оиштиис Параћин Љубе Стаменковнћа, другу Титу Је пришла група пионнра са букетима цвећа н дала му пионирску реч да ћс кад одрасте учествовати у свим раднпм аг.цијама. На свечано место, око 2 киломстра од Параћииа, где су почетком априла бригадисти ударили првим крамповима, долазак друга Тита и 1веговпх сарадника раздраганн бригадистн поздравнли су песмом. Тнтовим пресецањсм снмболичне бсле врпце и свечаиом прсдаЈом аутопута на коришћење бригаднстн су поздравнли сканлирањсм: „ХсроЈ Тнто", ,Т1гтп-Парти| . ® Комунизам је последња фраза развоја РАДНИЧКА ЕЕ НЕ ППРИЧЕ ШЈЕСП1 Радник Фабрике цемента, Радс Павлоппћ, члан Предссдннштва ВСС пнта сс наглас: — Молио бнх одговорнс другоис да мп кажу: Д.1 ли су нашн псспособнн да продају цсмснт нли стварно сс не може, и како то да може да се производи, а не може да се транспортуЈс? Одговор сс очскуЈс од нодлсжних. МЕЊДЈ МЕ ИО ње .Милош Днмитријевнћ, Штофара: — Треба да мењамо, али да добро проценл.мо стакада, где и кога мсњати. Кад повлачимо таквс. потезс, трсба добро поразмислитм да протскнс што безболније н без вслкких потрсса који бн нсгативно деловали у овој ситуациЈи. (Комсптар закључка о ди ференцнЈацнЈи кадрова). МАКЕИНЕ ЈБуди нису склони неком апстрактно.м јединству, већ желе стварнр јединство V свакодневнот поакси. Јоспп Броз Тито (1965.) Друже председниче, тражи Вас онај друг кога стално спомињсте. Карикатура: Д. Јовановић — Фера
10. ЈУН 1987. НОМЕНТЛРИ • БРОЈ 336 0Т8М СТРЛИД портрет СЛУЧДЈ „СДЛМОНЕЛЕ" ДДЛЕКО ОД ЕПИЛОГД РАЗГОВОР СА ДРАГОМИРОМ ХАЏИНЕМ, ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ ИНДУСТРИЈЕ СТАКЛА — СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ЛИСТА АКТИВИСТА Псшто Је до тровања дошло код вслнког броЈп људи у псто врсмс, мзвор заразе лв може да буде. здравн клнцоноша всћ само храна! Општииска сашгтарпа инспскцнЈа всома ретко поссћуЈс магацин живоптх намнрннца, а прегледн особља и кухпњс су краЈн>с рутпнскп. После изЈавс Радомпра Жнвковнћа, ’ сскрстара инспекциЈског надзора СО Параћин, коЈа Је обЈављсна у нсколпко листова („14 дапа”, „Пови Пут”, и „Полптика Експрсс”) а односи сс на узроке масовног трованл храном у Фабрици цсмспта, побуђснп смо да укажсмо на Јсдпостраност и субЈсктлвност ових нзЈава, како због правплног ипформнсања јавности, тако н због утпцаЈа коЈп онс имају на тек започети дисциплински н кривичпн поступак. Разумљиво, у всзн с помснутнм догађајем прикупплп смо максималшт броЈ података од наЈстручнијнх лнца, а као паЈпоузданнји помшвемо запнснпк коЈн јс сачинила рспубличка екнпа спидсмнолога п инспсктора и коЈп пиЈе у супротностн нп са оним што с.мо чули у нспосрсдном контакту са лскаДобитп битку за квалитетну производњу • Друже директоре, данас нвЈе нпмало лако бити руководилац у производњи^ поготову наЈмногољуд ниЈег колектива у нашоЈ општики. Рецнте наму укратко,. са коЈим се све потешкоћама сусрећс Српска фабрика стакла? окретатп, па макар и на штету штета је врло велика. опомсна за заблуде које су још сна жно присутне. ВИШЕ МЕСТА ЗА МЛАДЕ рима спецпЈалнспша у болпицн. Суштпма опог налаза налиоЈ всрзиЈи) Јс: — експлозпвна поЈава лараћпнскоЈ и ПуприЈскоЈ (коЈи поссдујемо у орнгитровања (60 људп у Јсдпом дапу) може бити проузрокована само храном, а према подацнма узстим од оболслнх — то Је нссумњпво бно говсђи гулаш. (Узорак као потврда ове тврдње ипЈс узет, Јср храпа ппЈс сачувана, алн то пстоврсмсно зпачи и да дина исправиа!) — у момспгу жсна у рссторану вирка која нсма ке.ма доказа за тврдњу да Јс говеизбиЈања спидс.мвјс само Јс Јсдна имала сал.монслу (и то помоћна ссрдодира с добилс каснпЈс — даклс, радницима! — општн ниво хигпЈснс храном) а остале су је нстоврсмсио са осталнм у рссторапу јс нпзак и погодовао јс ДАЉЕ.М ШИРЕЊУ клице, али ниЈс УЗРОК тровања. ПзЈава Радомнра Живковића, сензацноналнстичкп лнтерпрстирана („гевсдипа ннЈе крнва") у потпуноЈ Је супротности са налазом рспубличкс екипе струч- ■кака н, јаспо, срачуната Јс да заштпти инспекцпЈску службу СО Параћпп. Жнвковнћ тврди да Јс спорпа говсдина бнла нсправна само на оспову тога што Је, У НАЧЕАУ, сва — Добро Је познато нашпм радницима, па и грађанима наше општинс да није лп мало гако радпти у Фабрнцп стакла. Скоро да нема ни једног радног мсста гдс је лако радити. Такав је пропзвод ии програм и такав је тсхнолошки лроцсс да увек има тешкоћа, али се оне смањују са различптим нн тензитетом у производљи, продаји, набавци, финанспјама, расподелп... Врло је тешко пратити технолош кн развоЈ у свету у производњн стакла. Опрема застарева за 3 ло 5 годпна, а сада у ерп компјутера и брже*. Нажалост, морамо констатовати да нисмо у стању да пратимо такав развој и да све впше заоста јсмо иза развијсних земаља Последњих неколико годлна имамо всликих тешкоћа са продајом, посебно амбалажног стакла; набавка је увек проблематична јер за ос нопнс спровине имамо само по јед ног добављача у зсмљн ели пз уво за, кадровска структура је врло не повољна, а као последнца напред набројанпх проблсма и општсг еко помског стања у земљи, беспарица и нслнквпдпост стално су присут* пе. Но, нама хоји дуже раднмо у овој Фабрици, познато је да се ове тсшкоће цпклично понављају. Уз •мере које смо предузелн почело јс смањењс залиха, а оне ће потра јати до потпуне равнотеже исто оно ллко колпко је трајхто супротно кретање, то значп до краја идуће гошше. • Ваш средњорочнп програм раз воја предвиђа пре свсга квалнтет пронзвода. Како мислнте да се за то нзборнте? — Ово питање је уско везано претходно. Квалитет пропзвода за је бптан фактор за успешан пласман. У нашем друштву су многе вредно сти побркане, па и крнтеријуми квалптета. То је резултат дугогоди шњс подгрсјане конјуктуре под ути цајсм нереалне потрошње. И све док јс тако, иде се линнјом мањег отпора. Тек када доће до проблсма у пласману, кад залнхе буду огро мпе, када се мора пзвозпти плц уставити пропзводња, схвата се бсз квалЈпета псма опстанка. да у Драгомир Хацић трговачком стаклу Је пормално да пмамо залихе, с обзиром па шп рину асорти.мана. Међутим, ако апсолутно радили прсма захтспу жпшта, оне бп билс мање н ту димо главну бнтку. Па впдите би тр во да Али, ове тешкоћс су пзазов а рсд тога радшпш овс Фабрике ле своју Фабрмку. по во сс н у друштву у вајвпшњм врховпма и у економској науци, бнје илеолошка битка за промену схвзта и-а и тржишну орпјегггацнју. Зар нам екопомска криза н прпврслие тешкоћс које пмамо пису довољно Тачно јс да смо мп зацртали сре дњорочпњм планом борбу за кватитст, желнмо да створимо покрсг за кг.алптет. То није нимало лако. Од тражења схватања до потребнњх ге ликих улагања у сировпнс, техноло гпју п опрему. Но, важно, Је да пр ву фазу успешно савлађујемо, да сазрева схватањс да ћемо због другачијег схватања прстрпети вслику штсту. Добар део робс на залнхи сз мора поново контролисати, посе бпс тегле за конзервну нндустрију. Још јс прпсутаи извозпи и домаћи критеријум, роба прве и другс кла се још је најважпијс угурати робу у магашш, па ћс и борба за квалитетну производњу лрема критери јумима светског тржпшта потрајати. • По тромесечном обрачуну опет сте сврстани у губиташе. Како пре двиђате ову пословну годину? — Прво морамо рећи да у нашсм привредном систему позитиван и.ти нсгативан финансијски резултат ни су ни мерило доброг или лошег рада и залагања колектива као и што лпчнн дохоцн не завпсе од тога како радшп веђ где радиш. И док је то тако, тешко се мотп впше колектив на веће напоре. Ти ме не желим да кажем да ми уоп ште не утичемо на финансијски рс зултат, јср сам напред био дово.љно самокритичан. Познато је да је велики број колектпва у земљи но новом обрачунском систему остварио губитке. Овај резултат би бво врло успсшан ако би се обрачуна вало по старом, што не значи да се зллаже.мо за систем који је до сада примењиван. Оио што за нас може да буде врло лоше у будуће, је логоршањс лоложаја у примарној расподели у 1986. годинн. Цене амбалажног стакла повећаис су само за 44 одсто, а доходовно само за 20 одсто у условима инфор мације од 90 одсто, Сада смо поас ћали цене за 32 одсто, док је кварц ни пссак повсћан за 70 одсто, кал цнннрана сода за 58 одсто а зсмни гас 65 одсто. Све сировнне и увозиа еиергија имају слободне цсне, про изводи који се пуне и амбалажу та кође, а стаклена амбалажа је на рсжиму сагласности. Па зар сс у таквим условима могу лрогиозиратп финансијскн резултати. Тешко је набраЈ*ати све функције н активносги које* је у свом дугом друштвено-политичком раду имао Илија Јаковљевић, пен зионисанн инспектор СУП-а. Учесник НОР-а, учесник всгше омладинских радних акција, (изузетан активиста у месноЈ* заједници, секретар ОО СК, члан Општинског ко.митета СК. члан Председништва СУБ НОР-а. — Мало је младих на руководећим радним местима, каже Илија, а ми старији као да негсмо спремни да им уступимо своја. МеВутим, морамо да им пружимо шансу да се искажу и докажу, па ћс их свакако тада вггше бити и у меснпм заједницама и у свим друшгвено-политичклм орга ннзацијама. м. ж. роба лсжс родс мент коЈа сс продајс у трговшш псправна Јср подииспскцијском надзору. То Је доказ такве прикао. када бпсмо мп купцу коЈи рсклампра цсодговорилн да јс псмогућс да јс цемспт лош Јср мп имамо лабораторпју! У почстку смо нзЈаве Радомнра Живковића рсшшш до толсришемо, али се показало да њсговс тврдњс озбиљно утпчу на поступак за испитивање дисциплинскс п кривпчнс одговорностн коЈи сс воф Залихе нису „комплнмент” нп за Једпу радму органмзацнју, а ста клара управо сс бори против таквс „хронпчне болсстн”. Како н када мнслите да можс доћн до њихо вог растерсћсња? ПРИВРЕДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН дн од но протнв впшс лица. У нмс готово 150 људи оболслих тежс п лакшс салмоислозс трудпмо сс да макснмално обЈсктивн правсдно ћстс н ви томс лнко дстаља нз рнтст позивамо. одрсднмо кривца, па сматрамо да допринсти објављивањсм овнх нсконалаза стручњака на чији сс ауто- — Повећањс залпха амбалажног стакла су логична последнца деловања више фактора, који су овога пута дошли у исто време. ПовећаШ1 су пропзводни капацитети у зем љн, опала јс тражња због екопсмске крпзс и пада жпвотног стандарда; опала је коњуктура у свету, увоз је био велики, Фабрика није спрсмна за флексибнлну пронзводНеспособни морају под стечај Пише: Стојан Вељковић 3 Многа понашања сс морају промениги, Ј*ер је н став СИВ-а да остане доследан на пугу ка оздрављењу привреде, свестан чињенице да ће ту бити пуно тешкоћа. Дакле, компромпса па опредељењима Дугорочног програ.ма економске стабилизацнје неће бити јер је то став и 13-ог конгреса СКС и X конгреса Синдиката. СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ” њу п брзу промсну лнтсту производа досољна пажња, а пспхологија да са асортн.мана, ква ипјс поклоњена прнсутна је н машнве морају Законом Јс утврђсно да сс радпицп у радном односу могу обавсзивати па плаћањс доприноса из личних доходака само за основну здравствену заштиту, основно образовањс, пснзијско и инвалидско оси гурањс п социЈалиу заштпту. Свс остало, култура, физнчка кул тура па п срсдњс образовањс у грапицама могућности. И лнчни дохоцн у рсдоследу плаћап>а су на трсћем мссту. Најпрс сс морају нзмнривати обавезс па тек онда лич1(11 дохоцн. Оип коЈн нс могу својс об.звезс да пз.мпре н буду блокирани 20 даиа нспрскндно, односпо 45 ТЕРИТОРИЈАЛНА ОДБРАНА ОПШТИНЕ ПАРАКИИ ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТИ ДРУШТ ВЕНИХ ДЕЛАТНОСТН У ОПШТИНИ Пише: Гвозден Стаљевић СПРЕМНИ ЗА ЗАДАТКЕ Бсзбсдност н самозаштита бнло нсгативних поЈава коЈс у ТО Је добра. НиЈе бн нарушавале такво стањс. Мсрама и актнвностима коЈс сс прсдузпмају заштнћснс су највшмс врсдностн б/г. МТС поссбно наоружањс п мунициЈа добро су заштнћсна мерама командоваи>а, обуком и друтм захтсвпма. Са надлсжним органпма бсзбсдностп н ДСЗ на териториЈн општине успостављсиа Јс потрсбпа сарадња у процсни МПС, заштптп мобилнзацнЈе, мобилнзацпјн н зборишта, пзбору п провери људства нтд. На основу изнстог н укуппог станл б/г цснимо да Штабови, командс п јсдппице ТО општине Параћин су оспособљснс за извршавањс иамснскнх задатака У ЗДРАВСТВУ ДРАМАТИЧНО Пише: Нада Јовановић ■ Укупнн прнход у друпггаеним делатностнма у прошлој години је износио 2.969.890 динара (у хиљадама) од чега утрошена сред ства много брже расту од укупног прихода за 17,2 индексна поена у односу на предходну годпну чиме се успорава раст дохотка. Сви трошкови, осим амортизациЈе, много брже расту од раста укупног прихода, а најбрже матернјални трошкови п —то ------------- ----------------- ------------ се нарочи то испољава у здравству. ЈОШ УВЕК НЕУСЕЉЕНИ СТАНОВИ СОЛИДАРНОСТИ IСЛЕДИ ВРАЋАЊЕ 1 СТАНОВА дана са прскндима у току једног тромсссчјс и даље за 120 дана иг отклонс псликвидност слсди сте-ј чај. ј Вншс нсма пи покрнћа губптака из опнггннских или рспубличкпх фондова заЈсднчких рсзсрви, а кре-' днти за покрићс губитака су са каматном стоном од сто. битака 92 одСвс ово значп да исспособнс ганизацијс морају под стечај. носно другм.м рсчима, да сс уз орОдпомоћ науке мора производитн само оно што ћс сс продати. ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ У ПРВОМ КВАРТАЛУ Након лодела станова солидарности по последњем конкурсу за расподелу станова солидарности, а од тада је прошло неколико месеци, девет станова ј*ош увек није усељено. Празна су четирп стана ИТ „Б. Крсмановић”, два стана Ме дицинског центра, и по ј‘едан стан који је додељен ..Грзи”, Фабрнцп адитива и Средњошколском центру. Самоуправна пнтересна заједница стамбена-комунал них делатности утврдилаје краћи рок за усељење овнх станова, о чему ће ових да на да обавести ове организације, у. противном ће им станови битн одгзетп. М. Ж. НЕМД ПОКРИВАЊД ГУБИТДКД РУШЕЊЕ У ГЛАВНОЈ УЛИЦИ У овпм трошковима поссбан знача] има камата, јер Је за 4,3 пута повећана, што се наЈдрастичниЈс одразило на пословање здравствд коЈе Јс ужнвало у 1985. годннн ду. горочии крсдит за обртна срсдства од 18 милиона н краткорочнп од 13 милиона дннара, коЈи су врло скупи, што Је Јсдан од разлога губитака овс дслатностн. у 1986. годшш износи 80.317 дипара (повећан за 104,2 одсто) у Регнону 81.696, у Рспублнцп 95.230, алп Јс прнсутна чињсшша да јс задњих нс колико година реалап личип доходак опадао по проссчпој стопп годпшњс од 3,9 одсто, што укупно Месечни лични доходак по запослсном у друштвснмм делатностнма кредити Н са високпм растом срсдстава за друштвснс делатностн раст губнтатај пад нзносн у односу на у 1979. годнну за 23,9 одсто приврсди за 19,5 одсто. базу ка јс још бржн и пмају га организацијс удружсног рада здравствс мих делатмостп у мзносу од 121. ми лион динара, а п СИЗ здравствснс заштитс у износу од 59 мнлиопа днмара у 1986. години. С обзпром н на показатсљс финанснЈског пословања и рсзултата п у овоЈ годиии за I тромссчјс, снтуацпја у овој областм Јс, можс сс рсћи драмати чна. Зато проблсм здравства морамо са поссбном пажњом размотритп. У ЈУГОБАНЦИ И ИНВЕСТБАНЦИ Стали стамбени Од ступања на снагу Закона коЈнм Јс прсдђиђена валоризвциЈа ста мбсних крсдита па до данас, у пословиици Параћиискс Внвсст бап кс ннЈе сс Јавио ии Јсдан грађаннн са захтсвом за одобрсњс стам бсиог крсдлта, док је већина дужипка исплатила комплстие нзносс, кажс заменик днрсктора овс Банкс Слободан Купдаковнћ! И у Основној банци Југобанкс у овом граду, нсма нп јсдног захтева за стамоснс крсдптс, а 90 одсто старих дужника нсплатпло јс ко.мплстнс пзносе, чиме су користс ћи датс роковс успсли да пзбегну отплату по валоризованим скалама. Љубмша Цветковић СИЗ СТАМБЕНО- -КОМУНАЛНИХ ПОСЛОВА Ускоро нови плацеви У току лета бпће објављеи конкурс за још око сто плацева. Ове парцеле су лоцирапе из.мсђу Сутјсске. Патрпса Лу.му.мбс п 27. .мар та и дуж улице Мппана Ра кића до 29. нове.мбра. М. Ж. • Прелази ко кога стигне, ал опет заостајемо за светом Пише: Живорад Чемерикић; Укупнп губицн су всћи за 596 одсто од нсказаних у истом псриоду прошлс годннс, а од нсказанњх ио завршиом рачуну за 1986. годнну вс ћи су за 136 одсто. Трсба истаћн Још јсдну забриња-, гајућу чињсницу, а то Јс да јс код наведеннх губптака запошљена всћн-[ на радннка, одиосно око 64 одсто од укупног броја радннка. Као н ранпЈпх годпна по овом пе-’ риодичном обрачуну за раднс организацнје којс су нсказалс губитак у пословању, п по поводонстом Зако-[ ну о санацијн није прсдвнђсн пос-1 тупак покрнћа губнтка, као и огра-. нпчењс у нсплати личних доходака/ мада всћ по првом парсдном обра-| чуну и слсдећнм обрачунима оваЈ закои ћс бити у примсии са свнм! слоЈнм пеповољним и сграпичавајућнм дсјством на исплатс лнчннхј доходака код губиташа. Извршсном аиализом код навсдс’ ГРАД МЕЊД ИМИЏ У ужем центру града у улици Маршала Тпта у тоКУ јс рушење неколико дотрајалих објеката. Параћин свс брже мења свој лпк. На место садашњнх подићп ћс се новн објекти, две коцке попут Рсбне куће ,.22. децембар”, а иза њнх објекат са псдесетак станова, пословним простором, и трговачком улицом. М. Ж. ПОЉЕ ПОСЛЕ ОБИЛНИХ КИША КОРОВ ГЛДВНА БРИГА Поморавски ратарн које јс дуготрајии кншни псриод држао ван њпва овњх даиа у пољнма се боро са параслнм коровом. Бујна вегста ција направњта Је правс џуиглс на машпм њнвама, поготово оне под !шх радних организадцја Је утвр- рспом савладао јс КОроВ. Ратаре ђено да пои обрачупски спстсм у ОчекУје велики посао Уко.шко желе погледу исказипања фниаисиЈског да од овс ссзонс врло курснтне рс рсзултата, односно појавс губнтка, пс осгаорс пла1111ра11у зараду. ннЈс имао значајнпјп утицаЈ, чак шта вишс код Фабрпкс цсмсита, да Је прнмљен досадашњп обрачун скн систсм, мсказанп губитак бп бно Још п већн. м. м. Нашп законн нису баш прости, ал јесу дужи од дневннх заповестн.
СУСРЕТИ ДОКТОР ЗА АУТ8 СЛАВКО ЈОВАНОВНН, аутомсханичар Је позпата лнчност у пашс.м грвду. ЗиаЈу га власгшцн аутомобнлв, јер важп за изванрсдног позиаваоца аутомеханнкс, п њсговс ко леге, као доброг раднпка. За ссдам наеет годнна рзда стекао Јс вслпко мскуство за попрввку п тсретнн.х и путничкнх возила свнх програма, а ужа спецнЈалност су му „Застзвина” вознла, зашта сс поссбно школовао. — Све може да се поправи, каже СЛАВКО коЈи последњпх осам година радп у Ауто-мото друштву у Параћшгу ПозиаЈс „душу’’ путомобпла, а како нам рсчс свс Је мање добрих маЈстора Јср сс занат учи уз рзд. За то Је по његоппм рсчима крива и школа, а он Је занат учно тако што Јс Јелан дан ишао у школу, а другн лан у радиоипцу. Реформа школстла коЈв Је у току обсћпва да ћсмо поисво школоватп врсне аутомеханнчарс као што Је Славко Јошаповић. м. ж. САВЕТОВАЊЕ ' ЗРГАНА ЧУВДРА ЈАВНОГ РЕДА И МИРА ПООШТРИТН ЗАКОН 0 ПРЕКРШАЈИИА V органнзацији Всћа за прскрша Је нз КрагуЈсвца к Органа за прекр шаје у Параћнну, 3. Јуна јс одржа но рсгнонално савстовањс посвсћсно заштптп јавног рсда н мпра. Овом сзветовању су прнсуствоза.чс свс су диЈе за прекршајс из 12. општина ШумадпЈе и Поморавља, прсдстав ници свнх органа за унутрашњс по слове и државпе бсзбсдности реш оиа, представшши Ншпког, зајсчзр ског и краљевачког регпона, као и подсекретар за правосуђс и управу СРС Пера Минпћ. Учеснике савстовања Је поздравнла за.менкк иредседника Скупштипс општнне Нада Јовановнћ, а уводно излатање поднсо стареппша Органа за прекршаЈо Душан Петровнћ. Пре.ма упоредним показатељпма, за послсдњнх дссст годпна у Пардћнну Је за јавнп рсд и мир каи.њс но 3.131. лнцс, од којпх 207 казнама затвора. Мсђутн.м, мстодолошкпм лрнступом Оргапа за унутрашње но слове, Органа за прскршаје, Центра за социЈалнн рад и других субјска та оријентацпја је била на прсвен тивно деловањс, што Јс н рсзултнрало да у 1986. годнни буде само 105 повреда Јавног рсда и мнра, илп 2,4 одсто свих прскршаЈа, док Јс таЈ просеку у целоЈ Рспублицн Срби Јп био чак 9 одсто. Иако Је наш град моментално паЈ мхрннЈи у региону, уводничар исти че да несмсмо са тим стањсм да се задовољимо и да нас оно завара. Живимо у врсмсну у ко.ме организацнонп облици мсћународпог крнминалнтета пе позпају државнс илн неке друге гранпце. Прско иа ше земље, шверцује сс оружЈс, дрога, девизе, разиа роба, сксплози вни материЈал, младп су нам прспу штени утнцвјпма разпих спага, почев од нацпоналнстпчкнх и ирсдсн тнстнчкпх па до граћанских н мало грађалскнх. Одговорно се указуЈс да се младл по прпватним просторп Јама подвргаваЈу дрогама, лепку и другкм омдмљуЈућим срсдствнма и да восле тога и у таквом стању по јавннм зградама псппсују одређенс зиаке н пароле, иесвоЈствсис садашњем тренутку. Тешко Је данас, истпчс уводпнчар у многнм прпликама разграни чнтн шта Је критнка а шта ксирп Јатељско исгупање. Запали смо у керазЈашњепп циклус разних псса ш коЈс имају карактер неприЈатсл. ског акта илп пак увреде нацнонал ннх осећања граћана, Учесницп саветовања су јсдпогла снн у предлогу да сс важећи Закон о прекршаЈпма против јавпог реда ■ мнра хнтно мења и то како у хвалификацнЈама прскршаЈа, тако и у внсннн прописаностп казни, ко је сада нн вз далека нису адекватне. Подсекретвр за правосуће н упра ву Је саветовањс оценио всома успешним, уводно нхгагањс квалптст ним са хонстатвцнјом да Је ово пр во савгговање Органа којн пгпггс јавни рсд и мнр са добро замишље ном н обрађеном темом. Наредно сав^товање захазаио Је м Јасанас у Деспотовцу, када ће еа расправљатн о безбедноетн у јаз ном саобраћаЈу. Д. Петровнћ 10. ЈУН 1987. • БРОЈ 336 УПРУН1ЕНИ РДП ПОСЛЕ СТУПАЊА НА СНАГУ СТАМБЕНИМ КРЕДИТИМА ИНТЕРВЕНТНОГ ЗАКОНА О КАКО ГРАЂЕВИНАРИ ДА ПРЕЖИВЕ Ступањсм иа снагу ннтсрвснтног Закона о стамбсним кредитнма у овом првом таласу нашли су сс корпсницн всћ куљпсних станова. П они су како јс ко умсо и знао, нашлн нска рсшења и подиелн валори зацпЈу кредпта. Нски су користећи могућност датих п.м рокова, исплатили свс преостале ратс, одјсдном, а нскн, и.ма и таквнх у мањс.м броју. који ћс и у новпм интсрвентним мсрама изналазити рсшсња за ссбс. Тај назовимо га првп талас, лрошао је. Удар другог таласа, чини се за послсдпцу ћс и.матн, дакако, драматнчннјн епплог. Да је ова претпосгавка тачна, увсрава нас днрсктор плраћппског грађевинског прсдузсћа „Граднтсљ’' Момнр Гелснск који из мсђу осталог кажс! — Ми упошл>авамо 500 радпика, н са укупно уговорсннм пословима у ово.м трснутку, како на друшгвеинм објсктима, тако и на становп.ма за ИЗ ЛИСТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА У ПОПОВЦУ Епндемнја збуннла параћннске меднцннаре В У параћннском Медицинском центру н сами прпзнају да су неспремнн за епидемнје заразннх болести (и за још штошта...) а Закључак радничког савста: иницијагнва за ннтеграцију здравсгва Параћнн, Пупрнје и Свеатозарева. Всћпна радника, пепосрсдпо зара јксних хрпиом, осстнла јс смстњс у току поподнева и ноћу, алп су сс лскару Јавплн раио 15. .маЈа. Осо бље фабричко амбулаптс (укључуЈу ћи н дсо коЈи при.ма мсштанс Пополца н околипс) било јс изнсна!)е ио поЈавом всликог броЈа људи с ис тпм симпто.мнма болсстн. Али, пош то Јс било Јасно да сс ради о тровању, сви болссницн су органпзова но прснстп у параћипску болиицу. Всћ сутрадан ујутро знало се да Је узрочипк обољсња опасна са лмонела, коЈа Јс и даљс косила људс, а из параћинског мсдицпнског цснтра Јавнлн су сс, нудсћн помоћ тск у уторак, пстог дана спИдс.мнЈс (Епнде.мполог др. Радмнла Јаковљс вић урадпла Јс своЈ носао узимања узорака, а упртства о болсстн и мс рама прсвснтивс дала послс нсколнко дана сПиде.мнјс. О заштити од болсстн хнтна упутства дало Јс, опст, особљс Фабрпчкс амбулантс). Лко су лскари пашс амбулапте би лн лрепуштенн сами ссби у јску страшне спидсмпЈс, права слпка оп штс нсорганнзованостн вилсла сс тск у болниин: нако нсмаЈу инфек тивно одсљсњс, лскарн параћинске болиицс почсли су да упућују болс спике у НупрнЈу тск када внше ни су и.мали гдс да их смсштају. Тако су протнвио проппсима и здраеој па.мети, заразис болссннке смсстплп и па хнрушком олсл.сњу, мсђу тск опсрисапс људс! Послс су пх прссс љавали по болпнци да бп нх групи салн. Клнничку слнку су почели да нм пратс после три дана. Хлорнн крсч за дсзиифскцију нису имали! (Спи с.мо сс пнтали: шта би било да Јс колсра. ..) Уосталом, првн љулн Мсдицпнског цснтра у Параћину отворспо су рскли да „нису спрсмнн за спплсмиЈс”. н. м. тржкштс, наши капацитстн су а:<- гажованп са свсга 40 одсто: Пстоврс.мсно за тржнште ра.днмогради.мо укупио 172 стана. од којих ћс 56 бити спрс.мно за употрсбу ссптсмбра овс године, а прсосталнх Ло станова, ћс до јссспи 1988. годпнс бптп спрс.мно за усс.љсн.с. Ма да јс нспа у свн.м условнма реалпа, квадратии мстар стајс од 24 до 25 .мњлиопа старих дкиара, за нијслаи од 172. стана, до овог трепутка није пам се јавио ни јсдан потепцнјалнн купац ни приватпн, а нк друштвеии ссктор. јср очито бсспарп.ца јс захватила широкп дсо друштва. Узалудно тражи.мо иовс послове, у Градишту, Бсограду, Будви, и другпм мсстпма, јср граћсвинарп са тсриторија ових општина, прсжнвљаш-.ју пстс пробтс.ме, па јс по логнцн ствари њихово појављивањс па лнци тацпјама, аутоматски н приоритстпо. Захваљујући пнтсрвснтно.м Закону ко јп јс намстнуо валормзацију ста.мбснпх крсдита, граћсвинаство јс захватпла опасна бсспарииа, чнјс су послсдпце у овом трснутку несаглсдиве. н ма како то чудно звучало, ппшу на.м се црпп дани”, кажс дпрсктор Гсленек. Љубнша Цветковић Луша СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА АКЦИЈА ПРОНАЛАЗАЧА „ИНОВАТОР—СТВАРАЛАЦ” ИЗАОЖБА 15. !3 На изложун — трибини појавићс се 167 актера из осам радних организациЈа, и том приликом биће уручена признаша најбољима. Поштујући порукс сусрета самоуправљача „Црвени барјак” који је радио под СТАРА АРХИТЕКТТРА КУЋА ЗА ИНШРАШШ У улицн Радомира Нпколнћа — Пикуле, броЈ 11, а нза зградс Скуп шгннс општине, под прозорима Ко мптета за урбтшзам палази сс Јсдна од најтипичиијс кућс, прсдстав ппцс балканскс арнхтсктурс у Параћнну. Архиктекл! су записали о њој: „Зграда са чстворосодним кровом од ћсра.мидс, препуштених стрсја коЈс су на угловима заобљснс. У дворишном дслу зградс налазн се трсм, коЈп Јс накнадно затворсн дрвеннм прозорнма. У наставку трс ма налазп сс доксат, испод кога се улази у подрум. „Пошто Јс терсн у паду, на доксат сс улазн преко неколико степсиика. У два одељсња Саддшњи власпнк јс Ефросина Пс шић, удовпца Јована Псишћа, овдашњег”. Да ли ћс ова нскадашња лепоткца успетп да „нспрвоцира” ц параћинскс урбаппсте, па да н у Параћипу ннкне пска нова зграда коЈа ћс и обликом н намспом „тећи’’ на своје мссто? М. Мпленковић макснмом „Бржп технолошки развој у прпмени науке, ослањајући се искључиво на сопствено знање н технолопгју”, Веће савеза снндикагга, Клуб самоушрав љача и Савез проналазача општине Параћин сачинили су посебан Програм. Овим Програмом измећу осЈУНА талог предвиђена је п нзложоа „Иноватор-стваралаи', на којој би бнли приказана значајна достигнућа радних људи из удруженог рада. Изложба је планирана да се отвори 15. јуна 1987. године у Српској фабрици стакла, а у част 80-то годишнлгцс стакларства. М.И. АСТРОНОМСКЕ ЦЕНЕ СИРОВИНА Српска фабрика стакла свс више губи битку са иенама. Цене сировина за ста кларску иидустрпју сс слободно формирају, а од Нове годиие до сада пссак из Рготине је псскупео 70 одсто, ка.тцинирана сода 50 одсто, зсмни гас 53. а фелдспат 104 одсто. Ове цене све впше и вшџе одржавају положај стакларске пндустрије, док су цене стаклене амбалаже под контролом. Коментар нпје потребан. М. Ж. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ПРОСЛАВА ДВА ЈУБИЛЕЈА Предссдништво Конференцијс Савсза комуннста у Српској фабрнци стакда усвоЈило је програм прославе псдссетогодншњице доласка Јосппа Броза Тита на чсло комуннстичке партпЈс. Програм обухвата рекао нам је предссдник Конфсрсн ције Савеза комуниста Мподраг Станковпћ, следеће актнвности којнма ћс се бавпти основнс органнзације СК у нашоЈ Фабрицп. Прворазредни задатак је да у сарадњн са Савезом социЈалнстичкс омладнне примнмо што већн броЈ младнх раднпка коЈи своЈнм радом то заслужуЈу и да тако освсжпмо рсдове у основним организацијама Савсза комунпста у нашој фабрици. Ова активност траЈаћс целе годнне. На крају годинс органпзоваћс сс свсчана ссдпица на коЈоЈ ћс повопрпм љсннм члановима бити уручснс пар тнЈске књнжнцс. У програму јс Још прсдвнћсно отварање нхтожбе иноватора стваралоштва и у сарадњн са иноваторима зајсдно са њпхово.м нздожбом бнћс отворсна и из ложба Тптопих фотографнја под називом „Тито у Поморављу’'. У отварању овс пзложбс помоћн ћс нам и Завнчајни музеЈ коЈп располажс са већим бројем фотоса. Изложба иноватора н нзложба „Тнто у Поморављу” бнћс отворска 15. јуна. Очскујс се да ће том при .тпком у нашу фабрику доћн већн број представника радннх организа ппја општннс, Рсгиона и Рспублике а воде сс разговорн да нзложба.ма будс присутан п акадсмкк Павлс Са впћ. Додао бих још и то рскао Је прсдссдник Стаиковпћ да у заједницн са Снндпкалном органпзацијом пашс Фабрике органнзуЈсмо у току цсле годннс производно такмпчсњс свих паших радника н на таЈ начин такође обележавамо педссстогодишњицу доласка друга Тита на чсло нашс Партпјс п уЈедпо обелсжавамо 80-огодншњнцу постоја п»а н рада Фабрпке стакла. ‘ Д- г. ПОБОЉШАТН РАД КУБННХ САВЕТА Нсдавно Јс у МЗ „Цснтар” одржан заЈеднички састанак председни штва Месне конференциЈс ССРН и прсдседника кућнлх савета (18. 5. 1987. г.) уз напомену да Је предход ио заказаии састанак у априлу 87. г. олложен Јср Јс од 28 позваних предссдиика кућних сасста дошло само чстнрн. НпЈе био много бољн сдзнв ни на одржаном састанку, јср сс одазвало само 8. прссслпика кућ них савета. Расправљало сс о инвестицпоном п тскућем олржавању стамбеинх зграда, актпвностц кућиих савста и зборова станара, као КЛУБ ЗАОСТАРЕЛА ЛИЦА ИЗАОЖБА СТАРИХ ВЕЗИАД Подом 25. маја Дана младостн дне вни цснтар — Клуб за старнЈс и остарслс граћане отворпо Је продајну кзложбу ручшгх радова, чланнца овсг Клуба. На овој нзложбн су налагадс: АНГЕЛИНЛ БУРПП ЦВЕГЛ РАТКОВНК, РЛДХШДА МДА ДЕНОВПБ, ОДПВЕРА ЛНРЈДНОВНН МИТРА ГЛЈПБ, МИРОСППКА СТЛНОЈЕВИБ, ЉУБИНКЛ СТОЈЛНОВИН, МИЛОСЛВЛ КРИВОКЛПИН, ЖПВКА АНБЕЈ1КОВИГ1, ТРА ЈКЛ СИМНН, н СЛАВИЦЛ ЈОНЧИЛ м. ж. и о проблему хнгијене улаза заЈсдннчких просторија и простора око станбс!П1Х зграда. Истакнуто Јс ннз проблсма, али п потрсба да се активнпјс радн на њнховом откламњу. Кад Јс у пита њу актнвност кућних савста речено Јс да су исти нсдовољно активнн и да проблемс углавпом рсшаваЈу прсдседници колпко Је то у њиховој .моћи. Наравио, Јсдаи од основних проблема Јс нсдостатак сред става за инвестнцноно н текућс одр жавањс. Састанпн кућпнх савста г.с ома чссто не успспаЈу како због нс достатка просториЈа тако и због сла бог одзива чланова кућних савета. Што се тпче просторија за одржавањс састанка прсдссдннка Скупштп пе МЗ „Центар’* Јс свпм прсдседнпцима кућннх састанака понудно сарадњу олносно просториЈу за одр жаван^ седница кућних савета. Ваља рсћи ла Је иаглашено н то да се передовно спроводе избори кућннх савета, да у неким станоеннм зградама нема ни пзабраних кућпнх савета, као на примср у зграли у 1-тши1 Боре Пстровића бр. 4. ц « а, Саве Ковачевића 3. Ламели 9, Док пеки предселЈПШП. нису мсњаНП у внше маплата. Неодрживо Је да солнтери П и Ш у улици Ивс Лоле Рибара нмаЈу заЈедннчкн кућ ни савет, а у зградп „Бакаруша” у ул. Маршала Тита 53 трсба свакм улаз да и.ма своЈ куГпш савст. Прсд ставнпк СПЗ-а стаиоспо ко.муиалне дслатности обавсстпо Јс скуп да ћс сс нзбори за кућне савете одржати у току мссеца Јуна. Што се тичс инвсстнцноног одржавања нстакнуто Јс да сс лбог нсдостатака срсдстава мски неопходпн радови одлажу. Има дотраЈалнх фасада, доста прокишњавања нарочнто па згра дама са равннм кровопнма. Трсба извршнтн прсправку свих равннх кровова, у косе дозидати поткровља н иа таЈ пачин доћи до новнх станбсних просториЈа. Прсхтаже се СНЗ за станбено-хомуналне делатно сти да против РО „13. октобар” ООУР „Гроднтељ” покрспе спор зоог пеотклањања запкснпчки коп. статованих недостатака при приЈему стаибсне зграде (>Бакаруша”. Као поссман проблем истакиута Јс иехнгиЈспа улазннх холпнка. стс пепншта, заЈедннчкнх просторнја (полрума) и простора пко станбсних зграда н коптеЈнера. Александар Кнежевић # Данас је свако псовач своје срепе. ПОСКУПЉЕЊА СТРУЈЕ СМРКЛО НАМ СЕ У светлу свакоднсвних поскупљења у овоЈ годинн електрична снергнЈа тренутно заузнма „наЈсветлије” место. Од апрн.тског поскупљења нпЈе протекло много врсмсна, а већ се прнпрсма пово. коЈе ускоро ступа на снагу. С обзиром да је врло незгодно живстн у мраку, потрошачу не преостаЈс ништа друго нсго да плаћа и остане нидљнв. Чнњснпца да смо водом, Јсдпа ол наЈбогатиЈих зс.маља у Европи, изглсда нс значи много, Јер су на.м рске макспмално нскоришћснс само за — загађивањс. О ато.мскнм централама у овнм дужннчким врсменима исма нн говора, што због Чернобнла, пгго због нсколико мнлнјарди долара холнко кошта њихова нзградња. Ии обилне кише овог пролећа нису моглс да спрсчс вишу цену струЈс Јер су нам акумулациона Јсзсра прспуна губптака. Са штсдњо.м ствара такове стоЈс лоше Јер нико не воли да чнта новине уз свсћу, кува ручак у гране, купа сс водом из бакрачста нлн перс всш у кориту. Бар нс у данашњс време. Телевизор и радио коЈн раде на мссечпну Још нису измишљени, па нам нс прсостајс ништа друго нсго да прогутамо Још Јсдну инфлаторну кксдлу. У цспу Јс ионако одавно мрачио. ПрсдстоЈсћс зата.мњнвањс само јс Јсдно у низу уобнчаЈснпх буцстских помрачсња. Заиста, смркло нам се. Мирослав Чопа ЗДШТО ПНЈАЦА 1 РАДИ посж поднв Ови.х дана непријатно нас јс изненадило сазнање да зслена пијаца по нској општинској одлуци не може да ради V поподнсвнп.м часовнма. што нам јс потврђено и од руководиоца ппјаце. Нисмо успелп да сазнамо о којој се одлуци ради, алн ма ко да јс донео трсба јс преиспитати и >.што нре промснити. Куповати у поподневипм часовнма је нужда за највећи број запослених жена поготову за оне које пмаЈу фабричку капп плн су нормом везане за своје радно мссто. Алн ако им се то ускратп бпђе доведе нс у изузетно тешку сптуацију. Зато им треба омогућитц да на зсленој иијаци купују у току читавог дана. М. Ж. ЕН1УШЗАМ МН ДВКЛЕ? Послс вншс бсзуспсшнкх покушаја 1984. године у нашс.м граду Јс формнрано Културно умстннчко друштво и од тада ннЈсдна културна маннфестација V граду ннјс прошла бсз учсшћа њсгових члапова. Његова активпост Јс позната и вап граница паше општинс, Јср су врло успсшно наступали у МурскоЈ Соботн на дочску савсзнс штафсте, Ердевнку, Бсограду, Крапипн. КУД изванрсдно радн, а за годину дана овн млади људи за своЈу активност добнЈаЈу сњмболична срсдства, тачпнЈо 21.600.000 хнљада старнх динара. Може ди ова аматерска група са око 70 ентузнјаста да битишс, ако сс зна да и.м месна заЈеднииа „11. конгрес’*, где трснутно одржаваЈу пробе, Јер немаЈу своЈс просторпЈс мессчно за лстњу сезону тражи 7, а у току знме 14 .милнона старих динара. Ентузијазам у области културе јс неопходан. Ллн доклс су његове границс и у ово.м случаЈу сс намсће као питање. Рсзултати коЈе Културно уметннчко дру штво постижс обавезуЈс да сс у нашоЈ општини озбиљннЈс раз.мишља о његовоЈ даљоЈ судбиин. М. Ж.
ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ГУП-а ПАРДБИН 10. ЈУН 1987. • БРОЈ 336 ПРОСТОРНА И ФУНКЦИОНАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОДРУЧЈА ОБУХВАПЕНОГ ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ГЕНЕРАЛНОГ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА ПАРАКИН СА СТРИЖОМ, ТЕКИЈОМ И ГЛАВИЦОМ И ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ ПАРАКИН Улица Дихштрија Марјановнћа представља алтервативу ВрапчанскоЈ улнци што треба да олакша вођење саобра« ћаја кроз стамбену зону града. Јавш! путнички в теретни саобраћај (извод из документације) ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ГУП-а ГРАДА а) б) Увод Генералпи урбанистичкн план града Параћнна, донет је 1982. год. на сединци свих већа Скупштине општинс, после широко спроведене јавне расправе уз учешће свих носилаца развоја и по доношсњу одговарајућих мишљења надлежне комисије РИВ-а СР Србнје. У склопу ГУП-а Параћина разрађено је саобраћајно просторно решсње трасе аутопута Београд — Нпш пре.ма прихваћеној западној варијанти. После усвајања прсдлога ГУП-а Параћин 1982. год., уследило Је опредељење да се део аутопута који пролази кроз град Параћин гради по нсточноЈ варијанти. — Такође су нзвршепа усаглашавања у централгагим зонама града планираних за мешовиту и колективну стамбену нзградњу из.међу потребе очувања градитељског и амбиЈснталног наслеђа и скономских могућностп улагања у адекватан начин детаљног плапирања и изградње тпх зона. — Предложеним измснама н донунама нс мсња се основин концепт развоја града ни у друштвспо-економском, нивоу просторно.м поглсду. Ц) ИЗМЕНЕ II ДОПУНЕ Измснс и допуне у областн саобраћаја Мрежа путева иа подручју града и општипс Планиранн систем јавног путничког саобраћаја у граду допуњује се аутобуским стајалиштем за приградски саобраћај у ул. Жарка Зрењанина у непосредној близинн улаза у фабрику стакла. Положај аутобуске станице се у планском периоду не мења. РазвоЈ организованог Јавног градског превоза очекује се и у планском периоду. Основпа пз.мена у односу на мрежу линија у ГУП-у односн се на положаЈ кружне линијс која би требало да користи унутрашњи саобраћајни прстен (улице: Раваннчка Б. Кидрича, Б. Баковића II. Милутиновића, Стришка, Зрењанипа, М. Марка М. Горкот). Нишка, Вођсње тсретног саобраћаја треба да се у потпуности оствари прско спољног саобраћајпог прстена (магистралпа обнлазнпца). Површине у зони Слатине које су у постојећем ГУП-у предвиђене за сервисирање путничких и теретних возила, укључуЈућн и постојићи мотел и припадајуће објекте. предвиђене су за целовито решавање смештаја јавног теретног паркцнга н аутобазе. Мотели, сервиси, пумпнс станице Овакво опрсдељење. за.хтсвало је истражнвање које ће показатн могуће утицаје усвојене трасс па плаиска решења органнзације простора у већ донсто.м ГУП-у Параћина и утврдити потребне измене и допуне које треба извршити у ГУП-у Параћина да би се ускладио просторни развој града са насталнм променама и њиховнм утнцајнма. Измене и допуне у мрсжп путева на подручју града п општине доносе се па аутопут и магисгрални пут за Зајсчар. а) Постојсћи мотел и сервис донекле мењају на.мену у оквиру целовитог решења ко.мплекса аутобазе н паркипга *за теретна возила. У.место дакле да служс првенствеа) Основна нзмсна одпоси се на пзградњу аутопута коригованом трасом, постојећег мапгстралног пута М—1, иа деоници од Буприје до Текије од км 734 + 500 до к.м 7434-425. Веза града са аутопутем остварује се преко но транзитно.м саобраћају на аутонуту јекти мотела и сервиса, уз одговарајуће н проширења требало би да сс корнсте рстног н локалног путничког саобраћаја. постојећи обмодификацпје за потребе теНа основу рсзултата спроведеннх истражнвања утврђене су следећс потребие нз.мсне и допуне планских решења у ГУП-у: петље у продужстку улице М. Пијадс. топута нс укида се ниједна веза града објсктнма са нсточне стране аутопута. Изградњом ауса нассљима и б) Постојсћа мрежа од четири пумпне станицс допуњује се још једно.м пумпном станицо.м на месту укрштања обилазне магистрале и пута за Чепуре. 1. Измене и допуне у областн саобраћаја — измене трасе аутопута са припадајућим коридоро.м и обЈектима и везом за Зајечар, — из.менс саобраћајне органнзације града под директним утицајем положаја трасе аутопута у односу на град и радп усклађивања са потрсбама насталих услед промене планских рсшсња просторне органпзације града. — допуне саобраћајне мреже града заобилазннцом у западном делу ради растерећења градских саобраћајница и бољег повезивања ссверног и јужног дсла града. 2. Измене и допуне просторног обухвата ГУП-а — измене укупне територије коју ГУП обухвата — измене граннца ГУП-а — измене граница грађевпнског подручја ГУП-а — измсне граннца месних заједннца. Ове измене и допуне урађеие су у складу са примењеном политиком заштите квалитетног пољоприврсдног земљншта и одговарајућом законском рсгулатнвом. 3. Измене и града допуне у области просторне органнзације б) Про.мсна трасе магиотралног пута М. 5 из правца Зајечара која иа делу од укрштања са путем Параћин — Поповац (П—273) до новс пстље на аутопуту пролази северозападном падпном брда Иукара. Тиме се остварује всза пута М—5 са новом пегљом на аутопуту. Изградњо.м аутопута н нове петље постојећн објсктп мотела н сервиса не могу да служе транзитпо.м саобраћају на аутопуту. Због тога ови објекти добијају нови значај и улогу у оквнру рсшења комплекса аутобазе п паркинга за теретна возила. — измсне и допуне намене површина у свим зопама (центар града. центри МЗ, друштвени стандард, становање, комуналне зоне, ипдустрнја и агроиндустрнја, пољоприврсда и заштита) Осповиа улична мрежа а) Катсгоризацпја основнс уличне мреже извршена је у трп нмвоа: градскс магистралс и градскс саобраћајннце I и Н рсда. Мрежу градскнх магистрала чине улицс: М. Горког, М. Тита, Пролетсрска. Б. Крсмановића, М. Марка, Кајмакчаланска, М. Пијаде, нова обилазпа саобраћајшша пут за Нуприју — Данково — Текија — улица М. Пијаде. Мотелско-камперско насеље и бепзинска стапица типа „ЕВРО” који би требало да служи искључиво потребама саобраћаја на аутопуту, предвиђени су у оквиру постојсћег омладинског насеља у парку „7 јули”. ИЗМЕНЕ II ДОПУНЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА ПАРАНИНА ОД УТИЦАЈА АУТОПУТА ч. Попречнн профили магистралпих саобраћајница садржи орнјентационо по две саобраћајне тракс у једном смеру а код нових деоница у разделну траку, помоћне траке, пешачкс и бпцпклистичкс стазе. б) Нова обнлазиа саобраћајница (пут за Нуприју — Данково — Тскпју — улица М. Пнјаде) положена је већп.м делом у корпдор западпе трасе аутопута и представља бнтну измсну у односу на основну мрежу саобраћајница у постојећим ГУП-у. Ова саобраћајннца преузи.ма улогу ћем ГУП-у чија и значај Новосслскс улнце у постојесе траса у овом рсшсњу напушта. ц) Саобраћајнице I реда чине улице: Врапчанска, Б. Кидрича, Б. Баковића, II. Милутиновића, Стришка, Нншка, Ж. Зрењанина, Раванцчка, ДурМиторска, Теслнна, Војводс Степс, саобраћајнпца М. Горког — Карађорђево брдо — пут за Зајечар — пут за Главицу — нова петља на аутопуту н саобраћајница Знојац — Стрижа. д) Мрежа саобраћајннца I реда се у односу на мрежу секундарпнх саобраћајница у постојсће.м ГУП-у мења и допуњује у следећем: Заштита од асро-загађења и буке а) Основна пз.мена односи се на промену положаја. величинс и карактера заштитне зоне у складу са променом трасе аутопута. Са обе стране аутопута планиран је заштитни појас зеленила ширине 50 м у ко.мбинацнји лишћара и четинара, као заштита од иптензнвннх утицаја загађења. б) У дслу града где је индивидуално стамбено насеље неопходно уз аутопут, плаиирана је посебна заштита — изградња заштитног насппа виснне 3,00 м у комбипацијп са хортикултурнн.м уређењем као под тачком а). ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОСТОРНОГ ОБУХВАТА ГУП-а Укупна територија коју ГУП обухвата смањује се за 640,0 ха и износи 1910 ха. Смањење териториЈе извршено је од северозападиог ка јужном и југоисточномделу града дуж предложене границе ГУП-а. Тиме се ово земљшпте наЈквалитетнијих класа ослобађа за продуктивну производњу и омогућава се спровођење комасације. На северном делу, на Карађорђевом брду обухваћено Је 40,00 ха заштптпог појаса шуме. — измене и допуне днстрибуције објеката друштвснлг стандарда по областима. Ове из.мене н допуие извршене су због днректнпх утпцаЈа аутопута, затим у складу са циљем очувања граднтељских и амбнјенталних вредностн посебно у централним деловима града којн су такође планирани за мсшовиту и колективну изградњу као н због промена стања нзграђености појединнх зона. као и због нзграђеностн делова града предвиђеннх за реконструкциЈу солидним грађевинским фоидом. Иа основу изнетог може сс закључнти: — Измене и допуне Гснсралног урбанистичког плана Параћина покренуте су због усклађивања планских решења просторне организације града у свим доменима са променом трасе аутопута и променама услед утицаја који нз тога проистичу. — Предложеним измеиама и допуиама ослобођепе су површнне најквалитегннјег пољопрнврсдног земљпшта у циљу комасације и продуктивног коришћс1ва. — Предложеним измснама н допунама ГУП-а цзвршсна су усклађивања просторно-планскпх рсшења са утврђеним утицајнма промењснс трасе аутопута, чиме сс омогућава опти.мално елпминнсан»с негативних утицаја аутопута на град и адекватан просторни развој града потребама становннка. — Предложеннм изменама и допунама ГУП-а нзвршсна су усаглашавања из.међу рсалних скономских могућности за шире захватање рекопструкције (што захтева всликс инвестиције) и стручних поставки о потребвом степену урбаног уређсња централпих зона града датих у важећем ГУП-у. — веза потеза Нишка — Стришка са Синђелпђевом ули цом одноно потезом Данково — Стрижа. — продужсње саобраћајницс од Карађорђевог брда преко пута за Зајечар до петље на аутопуту (паралелно са трасом аутопута). — мсња се ранг улице Димитрпја Марјановића коЈа представља алтернативу Врапчанској улици. е) V мрсжи саобраћајппца II реда, улица М. Јоцића продужује се до улице Д. Марјановића уместо директне везе са улнцом М. Горког како је дато у постојећем ГУП-у. Концспт саобраћајис мреже у посгојсћем ГУП-у подразумевао јс корншћсње старе трасе магистралног пута М—1 у интерномо сабраћају п то првснствсно за вођење снољног саобраћаја и транзпта на правцу север — југ. Након пзградњс аутопута по постојсћој траси (источна варијапта) нс постоји ниједна одговарајућа саобраћајница која би могла да преузме ту улогу. Нова магпстрална обилазница у корндору западпе варнјапте аутопута треба да омогући алтернатнвно вођење саобраћајппх токова па правцу ссвср — југ, поссбно теретног саобраћаја и транзпта. Саобраћајннце II реда које чине упутрашњн прстен део су рсшења датог у постојећем ГУП-у с тпм што се оно допуњује всзом Нпшке и Стршпке улпце са Сннђелићевом чиме се повезују унутрашњп и спољни прстен. Нова саобраћајница II реда, паралелно са трасом аутопута са псточне страпе, повезује стари и нови пут за Зајечар и тиме заокружуЈе спољни прстен са северне и источпе странс. Ова саобраћајшша првенствено треба да омогући боље повезпвање Стакларе (посебно у ванредним ситуацијама) и саобраћајних обЈеката п поврпшне у зонн старе петље са новом петљом на аутопуту. Из.мене границе граћевгшског подручја ГУП-а. Граннце грађевннског подручја у ГУП-у идентична је са граннцама месних заједннца. С.мањење површине грађевпнског подручја износи 398,5 ха, а укупна површнна нзноси 1461,5 ха. Смањење је нзвршено највећим делом на јужном и северозападном делу је извршено ослобађање квалитетног земљипгга за пољопрнвреду од планских обавеза. Измене гртшца месних заједннца. Код свих мссних заједница измењене су гранпцс, тпме 1е измењсна н површина територије коју свака месна заједнпца заузима: При том је повећана територнја месних заједннца I, II, IV, V, VIII и X, а код осталих је дошло до смањења териториЈе. Истраживања су указала иа неопходност промепе границе свих М. заједница због директннх утицаја иове трасе аутопута (код МЗ III н IV), због потребе ослобођења пољопривредног земљишта од планскнх обавеза (код МЗ III, VIII и псебно IX), затим, због потребе усклађивања са постојеђим стањем изграђености у прилазиим поЈасе вима града (код МЗ VIII, III и IV), и најзад због потребс диференцирања површнна намењених за заштиту н пољопривреду. Ови разлозн одпосе се на делове месних заједпица у појасу према границама ГУП-а. Унутар града, измеве граница месних заједпнца настале су због усклађивања вслмчнне п структуре садржаја месних заједница и њнховог међусобног утицаја. Дисттропорције у величини мссш1Х заједница су смањене у мери у коЈој су бнле оправдане због различите категорије становања, тппа п начпна постоЈеће стамбене изградње и будућих потреба за изградњом као и делатности хојом се прппадајуће становништео бавн.
10. ЈУН 1987. II • БРОЈ 336 ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ГУП-а ПЛРЛБИН Оснм тога, јасно су одвојепе површнне намсњенс пољопрнвредн унутар грапнца ГУП-а п грашша меснпх заједннца од површина планпраних за заштитни појас унутар и ван граница меснцх Зајсдннца. ИЗМЕНЕ II ДОПУИЕ У ПРОСТОРНОЈ ОРГЛИИЗАЦИЈИ ГРАДА Центар града Псвршнна градског цснтра плапирапа по ГУП-у из 1982. год. смањсна је за јужни део, испод улице Мошс Пијадс у велпчннн од 5 ха п у северном делу за део између улнце Бранка Крсмановпћа п Макснма Горког у величнпп ол 2,6 ха. Додатс су површпне дуж деснс стране улпце Моше Ппјаде у вслнчпнн од 1,2 ха и са дссне стране улпце Бранка Крсмановпћа, такође 1,2 ха. Укупна повпшнна цептра града износи 6,1 ха. Смањсње површипа градског центра односп се па дсо плапиран по ГУП-у за реконструкцпју у цпљу изградње вншеспратних објеката за колективпо становање комбпновано са функцијама друштвеног стапдарда н на дсо планиран за изградњу таквих објеката у зопп која има пајвише сачуваннх а.мбијенталних вредностп н културно-нсторпјских споменпка односно градптељске баштине. Обзпром да то да е ове површинс највећпм делом изграђене н да су објскти новнјег датума п доброг квалптета. пнсу оправдана улагања тако значајних фпнансијских средстава у реконструкцију цснтра. 4 У зони заштите непокретнпх културно-псторијских споменика п амбијенталннх вредности иеопходап јс посебан режим изградње па је оправдано планирап за мешовиту изградњу бсз високоспратпих објеката за колективно становањс које би пореметилс основну физичку структур) — матрицу очуваног дела града. Центри месних заједница. ПОЛОЖАЈ ЦЕНТРА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА промсњеп јс у МЗ II, V н X и то: — у МЗ II планиран је на углу улице Бранка Крсмановића и Максима Горког где је и изграђсн. — у МЗ V дуж улице Саве Ковачевпћа са Јужне странС од улице М. Тита до улице Боре Петровића. — у МЗ X на простору непосредпо изнад површина озпачених као центар МЗ у ГУП-у из 1982. год. г ВЕЛИЧИНА ЦЕНТРА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА смањсна је код МЗ I, II, III, V, VIII н X. САДРЖАЈ ЦЕНТАРА МЕСИИХ ЗАЈЕДНИЦА Промепа садржаја цснтара месних заједница одпосе се углавпом на допуне и то код месних заједипца IV, VII, VIII, IX. X п XI. Код месних заједннца IV и VII у склопу центра планиранп су објекти дечје заштите — јаслс и обданшпта. Садржај цептра МЗ VIII „Данко” допуњеп јс шалтерима поште и банке, истуреним одељењем матичне библиотеке, а.мбулантом, апотеком, основним сервпсима за оправку техпичкнх апарата и мањом биоскопском салом која може бити замењена впдео клубом. СадржаЈ центра МЗ IX — Стрижа допуњен јс објектом за дечју заштиту (јасле и обданиште), затим шалтерима поште и банке, апотеком у склопу постојеће амбуланте. видео клубом или мањом биоскопском салом и сервисима за оправку техничких апарата. Садржај центра МЗ X — Текија допуњен је шалтерскпм служба.ма поште и банке, истуреним одељком библиотеке, апотеком у склопу амбуланте, видео клубом п сервнсима за оправку технпчкнх апарата. Садржај МЗ XI — Главица, допуљен је поштанскнм шалтером. нстуреннм одељењем библиотеке, амбулантом са апотском и впдео клубом плц мањом биоскопском салом. Осим објеката за дечју заштиту и амбуланти, остали садржаји могу бити смештени у приземљима стамбеннх објеката п у приватном власнпштву, што би смањпло ппвестнције за формирање п пзградњу цептара. У центру месне зајсдвице I — Врапчане уместо здравствене станнце, планирана је амбуланта. Становање Изменс и допуне на.мене површина за становање односе се на: — пздвајање зоне старог насеља које није било третнрано као стамбена зона, а било је прпкључсно зони пидустрије МЗ II. — легалнзовање изграђеннх инднвидуалних објеката пог.ршине у зонама МЗ Данково (око пута за Шавац п Чепуре) п јужно од објеката пољоприврсдне задрхте „1 маЈ” у зонн заштнте које су постојале и приликом израда ГУП-а цз 1982. год. — додавањсм зоне од 7Д ха у МЗ Главица због псказаних појачанпх пнтерссовања за ово насеље из разлога близпне прклазном путу од Зајечара ка Параћину и пзмештене петље на аутопуту. — евпдентпрање изграђеппх зона упутар грађсвинскот подручја града а на рачун зона са другом иамепом, пре свега заштнтне зоне. Ове зоне су пзграђенс индивидуалним стамбеним објектима (зона пзмеђу реке Црнице, ул. Моше Пијаде у МЗ IV, зона изпад ул. Мајора Марка према аутопуту такође у МЗ IV, зона између реке Црпице и пута за Шавац у МЗ VIII). — затпм проширсњс зоие за становање пољопривредног тнпа у МЗ II у оквиру старог насеља због промспа граппца ГУП-а и границе месних зајсднпца. Укупно повећање зоис становања пзноси 82.15 ха. Намена површина Измсне п допуне намснс површипе највећпм дслом одпосе сс на ослобађање пољоприврсдног зсмљпшта квалптстпог бонитета I, II катсгорије од планских обавсза у ГУП-у. Укуппа површина нндустријскс зонс смањсна јс за 10,4 ха п нзносп 175 1 ха. ДРУШТВЕНИ СТАНДАРД Зопе планиране за друштвени стандард ван градског нентра и цсптра мссних зајсдница смањенс су нсзнатпо за 11,59 ха п износс 172.77 ха. Најзначајнпје измсне п допунс су следсће: — Комплекс на Карађорђевом брду смањен је за дсо површине од 18,8 ха које су почелс интеизивно да сс пзграђују, и износи 70 ха. — Комплскс спортско-рскреативног центра дуж улнце Максима Горког повећап је за 1.2 ха до пругс за Поповац и пзноси 600 ха. — Комплекс између реке Црпицс и пута за Данково планиран за објекат дсчје заштпте (обдаништс) укпнут је и планнран за индустрију. али је поред њега, повећан комплекс у троуглу између путсва за Дапково и Шавац и пзноси 2.7 ха. — Из.мсђу путева за Шавац п Чепуре у МЗ Данково планиран је комплекс за осповну школу вслпчине 2,8 ха. — V МЗ VI одређена је површина за осмогодишњу школу. V Изменама и допунама ГУП-а, нздвојепе су поссбно комуиалне зоне, зоне агрокомплскса (прерађивачкн и про- ! дајнп простор у објектима). КОМУНАЛНЕ ЗОНЕ Измене и допунс зоне комуналнњх служби ссрвиса одног се се пре свега па диференцпрање зона унутар граппца ГУП-а. Затим, на извршсне допупе у складу са саглсдаппм променама потреба од доношења ГУП-а 1982. годипе до пзраде измене п допупс и то: — у зопи постојећег мотела где је планпрана површина од 8,5 ха за јавнп теретни паркпнг са свим пратсћнм ссрвисима, — комупалнс зоие измсђу ул. Мајора Марка и аутопута у МЗ IV ушла је у индустрнјску зону Српске фабрике стакла, али са наменом за јавни терстнп паркинг за потребе фабрике са потребнпм сервиспма. — у зони петље на аутопуту јужно од фабрике адитива планирана је резервна зона за аутобуску станпцу п ауто-базу всличинс 6,6 ха. — у зони петље на аутопуту, са јужне странс пута за Зајечар планирана јс рсзсрвна зона за мотел са потребннм ссрвиси.ма за путничке аутомобиле величине 4,2 ха, — у зони петљс на ауто путу ссверио од пута за Зајечар пла нирана је рсзсрвна зона за јавни тсрстни паркинг са потребним сервисима, величине 5.5 ха, Укупно комуналних површнпа нма 65,9 ха. Зоне агроиндустрије — Из.мене и допунс одпосе сс пре свега на днферспцирањс припадајућих површнна, — зона пољопривреднс задруге .,1 мај” са припадајућнм комплексом пољопривредног земљишта у грапицама ГУП-а пзпосн 34,2 ха у МЗ Данково. — Управа пољопривредне задруге „1 мај” са продајпим простором. магацишша л сервисом за пољопривредне .машине планирана је у МЗ III па јужном дслу индустријске зоне где је всћ формиран комплскс и изпоси 1.8 ха. Укуппа површина зопе агропндустрије илносн 37.8 ха. Заштптно зсленило: Највеће нзмепе намснс површина из ГУП-а 1932. годпне су у зони заштитног зелснпла која није бпла нздлхф' цпрана и обухватала је од шуме на Карађорђевом брду и на југоисточној страни месне заједницс Главлца до пољопрпвредних површина по цело.м ободу града од истока преко јужне стране и запада до северозапа.ше стране. Највеће измене су у ослобађању пољопрпвредног зсмљиш та за комасациЈу, величине 640,0 ха. Затп.м диферепциране површине у грапицама ГУП-а величппе 152,8 ха. 76,а ха површине заштитне зоие унутар границе ГУП-а добпла је другу на.мену претежно за индустрију, комуналнс ссрвпсе и стамбеиу изградњу. 54,5 ха па Карађорђевом брду остаЈе у планском псриодр заштитна зона, али као рсзерват за индивндуалну стамбепу изградњу у после планском периоду. 16,3 ха заштитног појаса у зони пстљс на аутопуту плаппран јс као рсзерват површина за транспорт м пратећнх комуналпих услуга у послепланском периоду. Остаје 232.0 ха слободног заштитног шумског поЈаса у севсрном и ссверопсточном делу града. Поссбно је планиран заштптнп појас са впсоким зелспило.м, дуж рекс са обс стране, дуж западнс заобилазнице н дуж ,чр\ге- ширнне 25 м што укупно изј.оси 98,8 ха. Дуж аутопута, са обе стране у граннцама ГУП-а у складу са сскторском студијом скологпје, планнраан Је заштнтпп појас због интензивних загађења коЈп износи 54,0 ха, а којн трсба да буде засађен комбинацијо.м чстинара и листопадног дрвсћа да би пмао — прави ефекат заштптс. V дужини од 850 м јужпо од аутопута испод Карађорђевог брда планиран је појас поссбне заштите од интензнвних загађсња од аугопута. Укупна површипа зоне заштитс нзноси 388,8 ха, од тога 54,5 ха као резсрват за одређепе намене у послепланском псриоду. Одбјекти друцпвеног стандарда Здравствени објсктп: планиранн комплекс у ГУП-у нз 1982. год. на Карађорђевом брду замењен јс комплексом у зонп друштвеног стапдарда у склопу мсснс заједнице IV, у постоЈеће.м комплсксу здравствених објеката уз његово проширење. Планнрано проширсње капацитета основне здравствепе заштнте обезбедпће се формирањем здравствених амбулантн у месннм заједницама VIII н XI и по' већаним капацитетима у МЗ X. Спорт, рекрсација, угостптсљство и турнзам, Турпстичко-угоститељскп и спортско-рекреативни центар за град Параћин са омладинским нассљем и парком на Карађорђевом брду. планпран по ГУП-у из 1982. годинс, за пнтензивно коришћење од стране свих становника града, а физички одвојен од града ново.м трасом аутопута, нема услова за одговарајућс измене. Изменс су незнатне и односе се на: — укпдање омладинског насеља, — планирање мотела на локацији омладинског насеља, — одређивање локације за летњу позорпицу п у граду, у зони друштенс иа.меие, у IV МЗ, поред реке Цршгце. — планирањем повољиијс везанс саобраћајнице пзмеђу града и ове зопе од пута за Зајечар иза петље на аутопуту. преко дела трасе старог регионалног пута и паралелне саобраћајннце са аутопутем на Карађорђевом брду. ИНДУСТРИЈА За Српску фабрику стакла планирано је потребно проширење на површпнама непосредпо уз садашњи комплскс до обале реке Црпице у делу регулисаног корита п делу између постојећег Јаза п трасе прсдложепс за регулацију до заштитне зопе аутопута, укупне величине 27.6 ха и на севсру од улнцс Мајора Марка до аутопута, величине 5,1 ха, чиме је омогућен нес.метан развоЈ фабрике до планираног заокруживања процеса производње. За фабрику адитива обезбеђено је проширење од 5,0 ха између ул. Моша Пијаде и јужне обале реке Црнице, уместо дела ко.мплекса којн јс остао просечан планирапо.м регулацпјом реке и прппојен је Српској фабрицн стакла. У склопу комплекса планираиа је локација млекаре. Планпрано је прошпрсње ИВТ .,Бранко Крсмановић”. у западном делу до заштитне зоне западне заобилазнице. Мзгацпн коже јс V периоду од допошења плапа изграђен и овим Изменама и допунама плана остаје ван ггххнпце ГУП-а. За објекат кланице одређена је локација у х!идустри|ској зонн у МЗ I. * П. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОШПТИНЕ ПАРАБИН Ове сс из.мснс и допупе односс пре свега одржавају на прсмсну услова повсзивања одређспнх група нассља али нс у нској знатној мери. / мрежи насеља не чине се промсне. Заштпта насел>а По повац од утицаја цементпе прашпне тражи примену свпх мера друштвено-економског, правног н планског карактсра да бп се нашло задовољавајуће решењс. У прпоритетне мсре спадај^ планске активиости којс трсба спровести да бн ср обезбсдилп услови за даљп друштвено- -скопо.мски и просторпи развоЈ насеља. ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ И КОМУНАЛНУ ДЕЛАТНОСТ СР СРБИЈЕ — БЕОГРАД
10. ЈУН 1987. • БРОЈ 336 БУСИЛОВАЦ МЕСНЕ ЗЛЈЕДННЦЕ СЕНО-ПОЉОПРИВРЕДД И30ШТРЕН0 АИК „ПАРАБИН ЈУБНЛАРНН ТУРННР Десети. јубиларни турнир у мало.м фудбалу „Буслловац '87” овс године сс одржавао од 6 VI до 7. VII под покровитељсгвом „Всчерњих новости” на спортском и тсрену „Момчило Поповић-Озрсн”. 4 Утакмнцс слимииационог карактера игралс сс под светлошћу рефлектора сваке суботе и недеље с за прве гри екнпс новчане награде у 20.000 динара. ЈЛОЖДАК почстком у 20 часова. а билс су предвиђене и износу од 50.000, 30.000 и Анђелка Лранђеловнћ ЗДРАВГЛВЕНА ТРНБИНА 0 снди У Месној заједници „Глождак” је одлучено да се повремено организују здравствене трибине на којима би на питања грађана одговарали здравствени радници нз наше општинс. Тема прве трибине бпће СИДА. м. ж. ПЛАНА ПРЕКНД ТЕЛЕШОНСКЕ ВЕЗЕ Пет дана Је Плдиа са 160 претплатпнхв би.та у нрекиду телсфонском везом са светом. Како смо сазпали до прскпда Је дошло због тога пгго су на неком тсретном камиону отхазале кочнпце, па Је са вслпкнм убрзањем ударпо у телефонски хабл и покндао га. После пстодисвне интервенцнје ООУР ПТТ Параћнн, телсфонски саобраћаЈ јс нормализоваи. Жарко Векић ,ГЛОЖДАК ПОЧЕЛА ТЕННСКА ШКОЛА Ових дана у Месиој заЈедигаш „Глождак” вршспо Је обелсжавшво игралишта за тенис, а почео Је н упнс у теннску школу. Њеин полазницн могу да буду п граћанн пзмсђу 7 и 77 годниа. МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Уређује: Анђелка Аранђеловић ОСМА ЛЕНЦИЈА Ми пардонас (извињавам се), али морам грешке из претходне лекције — главни раз лог је то што се есперанто пшпе латиницодмах на почетку да исправим техшгчке ом, а ваш п наш лист се штампа ћирилицом. Треба да стоји: маљуна, фичевало или ребаларо. А сада о1јхраћ1е с!а аапигп ј уаћ <еј51т огегеЈеГе Ба па ебрегаШо: „Мој комшија Томиелав је радник: Ра ди у великој, модерној фабрици, Он рано ујутро одлази у фабрику и после рада иде кући где спава и одмаре се. Томпслав спава у истој соби са својим брато.м који је ученпк, а њихова сестра је библиотекарка у градској библиотеци. Потребне речи: Комшија, сусед — пајбаро, велик — гранда. модеран модерно модерна фабрикд фабрико, касво малфруе, јутро — матемо. после — пост, где кие, одмарати се рипози, исти — сама, свој — сиа, са — куп, гр«зд — урбо, градски — урба, библеотска — библиотеки — стино. УСНОРО ИЕ ЛАРА ЗЈ ОТНУЛ СТОНЕ Снтуаиију у којо} су цспс стокс ииске, у коЈоЈ кланине немаЈу пара, а крсдитн су ску’пн( у коЈој сељаци нису расположсни да се бавс |1Сакумулативним сзочарством ксрнсте врло псшто шпекулантн ко Ји св пар отктпљсних грла, углав ном*од своЈкх при|атс.!>а, прсдстзв љајући сс у лпку пеких ..спасилаца”, а у стварн сзмо прзвс забуну мсћу људима^ Горњу констазацнЈу знају утлавном свн коЈн се баве сточарством. кданичном нилустрнЈо.м и задрутар ством у било ком облику. Н>у нам јс само потврдио недавно у разгопору ПЕТАР АДАМОВИП, члзн Пословодног одбора АИК-а ..ПараРАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ И УЛОГА АИК-а „ПАРАНИН Пише: Божидар Бокић СОУР цнљАИК ..Параћнн” повсзуЈс три основне прнвредне дслатпости: прнмарну пољоприаредну производњу, индустријску пронзволњу и трговину II промст. Примарну пољолрнврслну пронзво БОГАТНЈА ПОЉОПРНВРЦА руга „7. Јулн'* и РО за пољоприврсдну пронзводњу и коопсрациЈу „1. маЈ". ИндустриЈску производњу н прсраду обављаЈу: РО ..Параћиика'* (производња кондиторскнх производа), ООУР ,,Извор" (иропзводхрамбсну индустриЈу н компонсната , Обућа’’ (прокзводњс ХТЗ и модне обућа). Промстом робс сс бавс: ТРО ,#111умаднЈа" осиопнп дслатност, 33 •>". јули’’ и РО ,,1. маЈ" — спорсд нп дслатност. Основнн зајелннчки циљсви би сс могли дсфннисати у: — Обезбсђнваи>у усклпђивања и бржсг развоЈа прнмарнс пољоприв. рсднс пронзводн*е, друштвсног и ин ПРОТИВГРАДНА ЗАШТИТА дивдуалмог сскгора, прерадс и пропроизвода, — прошнрењу матсријал табилности ц дохотка и на тоЈ осрадиика н удружснпх земљорадника сталном \сапршпва!ву самоуправ дирпофи и узаЈамностл, Споразуммом о удруживању у СОУР угврђе пс су зајсдничке фуикције: развоЈ, маркстииг н финансиЈе. У ГЛАВИЦИ НЕМА СТРЕЛЦА □ Некадашња навалнца на функцију послужиоца противграднпх станица 1е мипула. До пре неки дан у Параћину није се знало како активирати противграднс станпце у Извору, Главици, Стубици и Рашевици. Ипак пронађенн су стрел цн за три станице оснм за ону на Чукарн која припа да Главицп. О овом проблему, којн ннје са.мо параћински разговарало се п на председништву Скупштине Међурешоналне заједшше Шумадије и Поморавља. Тамо се слно податак да чак 12 протпвграднпх станица у САМОВЛАСНО ЗАУЗЕЋЕ ЗЕМЉИШТА ћин”, наговештаваЈући да Је уређивање односа у сточарскоЈ производњи зацртано н разрађепо у прог рамнма АНК-а н да овнх дана долазе прсдставинци ,(Агробанкс” са којима би се урсдилн н кредитнн односп, како бн бар друштвски откупљивачи имали довољно пара за откуп стоке и блатоврсмене исплаРегиону није, у фукцији. Оси.м тога закључак је Пре дседништва да нодостају протиоградне ракете те је Х1 гдро.мстеоролошком заво ду у Београду упућен захтсв да благоврс.мено органпзује дистрибуцију нових ракета у општине Региона Шу.мадије и По.моравља. М. М. КЛУБ САМОУПРАВЉАЧА: О РАДУ ЗИМСКЕ ШКОЛЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ ДВЕСТОТИНЕ ЂАНА СА ЊИВЕ 0 Зи.мска шхола зп пољопрнврсднс произвођачс, коЈу јс у паузи пољо прнпрсдннх рздова зимус организовао Клуб са.моуправљача, оцсњсна Јс као успешиа Око двсста „ђака са њива’’ село Је у скамиЈе и одслушаИнсу свн по.воприврсдиици били М. м. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић 1« иа ће првп зиацп обо.љсња парадаЈза ло тсоретска олржавањс и Борећи се оргазпгзације прсдавања, а потом, уз Још всће интсрссовањс, и курс за коришћсњс пољопрнврсднс мсхаиизациЈс. са потешкоћа.ма око и по питању прсдавача л просторлја, Клуб самоуправља ча са успехо.м Је залршпо овогоди шњу зп.мску школу о чсму говори и оцепа на рсдовноЈ годишњо| скупштинн. Наравно, нијс све ишло по плану. ДА ЛИ ЗАКОНСКИ ПРОПИСИ СПРЕЧАВАЈУ РАД МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗД ЧИЈЕ БДБЕ ЗДРАВЉЕ Самовласно заузеће земљишта. у друшгаеној својшш је појава која датира још из предратног периода. Упркос насгцјааБИма друштва да се ова.појава сузбиЈа и пскорењује, још увек се не постижу задовољавајући резулгати. Стање у овој области се мења непрестано. Док се негцрестано одвија процес повраћаја друштвеног земљшша у формално правном ијш другом лоступку, истовремено се појављују нова заузећа. Она су поаледицане само недисциплине, незазсонитог и неморалног односа друшгвених објеката који- .ма је земљзшпе поверено на улрављаље, коришћеил и располатање. Заузимача њма на више хиљаца, а Јаврс.ме за прво гтрскање бпљака про тип овс болестп препаратима на ба зи Цпнеба у концеитрацнЈн 0,3 од сто, бакарии крсч 50 или бакароцнд 50 у концснтрацпји 0,5 одсто н друго. Пстим фунтицидпма сузбиЈа се п наЈопасниЈа болсст овс бпљке пла мсњача парадаЈза. Пламсњача парадајза се јавља обично почстком или среднио.м .мс ссца јуиа п препознаЈс се по круп ни.м псгама на листови.ма налик на ожеготине од пламспа и по крупним тамиим пегама на плодовпма који омскшају н труле. штине Параћин тренутно само по овом оенову води 356 предмета. МИЛИЦА СИБИНОВИН — СЕЉАНКА ИЗ ПЛАНЕ СЕЛО ПЕСМОМ ОПЕВАНО Милица Слбиновић, рођеиа 1941. године, за ссбс кажс ..активип од рођсња’’ споје село псс.мом опевава. Нс може да прође пи Јсдан не обичан, ни Јсдан за другога обнчан дан а да не будс укњнжеп у свеиршци пссгшкињс Милицв Снбииовнћ, ,,сел>аикс из Плана”. — Сваки зиачаЈан .мишљсњу исобичан ја јс за мсне каже Сви су у П.тани датум, по мом дан пнспираци Мплица. могућп лпковж Карикатура: Зоран Живковнћ Л НАЈВ ДИРЕКТОР ЗЕ КАО МЕДБЕДНитТА че можемо гјерга итлти дргкдвА! Друти разлог за исрад и јавашлук у месннм заЈсдиицама углавиом на сслу, што се грађани понашаЈу се комотно бацаЈу и истоварају колима с.мсћс, стакло разнс олупннс бс лс тсхнике, амабалажс од хсмнјских производа н другпх смсћа и иечистоћа по потоцима, рскама, по љским путсви.ма. Јсдиом речЈу гдс комс згодио. Испуигтају сс на улица.ма отпадис водс из дворишта, гиоЈива из резсрвоара за ђубре, постављаЈу сс бстонскс и другс оградс гдс коме и како одговара, заузимају сс друштвсиа зсмљишта, прсоравају се путеви н другс друштвспе површинс. Укратко ради шта ко хоће и како хоћс Јср ииспскцпјске службе су броЈчако малс а и иемогу свуда да стпгну и сбс да виде. А п да видс опст бл била пста стпар Јср су казнс иов- «шпе п врло .малс да скоро инко од казис н ис прсза па ако и трсба да плати псшто мало нијс важно, бптпо Јс да сс посао заврши, како то појсдинцу одговара. — А прсдседпик пдс лп||||Јо.м исзамсра!ћа, зашто да сс замсрава ка да и са.м види да Јс пс.моћан нсма нпкакву власт ии прапо и зашто да сс замсра за чнЈу корнст и здрап љс, да пби својс живис када од заинтсрссовани да саслушају и научс псшто ново нз об.тасти комаса пиЈс, пснзиЈског и инналидског оси гурања, новости, у техиологнЈи шсћсрнс репс, наводњавању, примснн хемиЈских срсдстава, и нз другнх области чиЈс пспознавањс штстп и њп.ма п зајсдници. Рсцнмо Стрижа ни оцењуЈућн да су „посисали сва знања” из пољопризрсдс” па предавања нису долазили па јс оргапизатор прскпиуо школу у овом се лу. Доста муке било Је и у другом сслу .првака”, Дон.о| Мутпнци. Насупрот њ!1.ма Чспуре, Бусиловап били су свстлн примсри, У Бу силовцу, Јс Зимску школу похађало око сто пољоприпрсдника, жељних сазнања о нови.м кретањнма у обла сти од коЈс жппс. Нарочпто п!!терссова1БС владало Је за други дсо школс „курс олрживања и коришћсн.а пољонрннрсл пс мсханнзациЈс’’. Рашсвииа и !1звор тражили су да сс и код њнх организуЈе оваЈ курс, мсћутнм, прн лике ннЈс било, бар нс овс зимс. М. М. ПарадаЈз се почиње да пгпгги чн.м се примстп болест а затггм се заш тита обавља сваких 7 до 10 дана, до завршетка пораста бнљака. Уколнко Јс лето кишовито а уз то н прохла дио с прксањем се мора насташгги до краја бербе плодова. Послс прсцвставан>а парадајза замстања бобица против прспоручуЈе се прспараг концснтрацпји 0,2 одсто пламсњачс мангеб у због садр. жаЈа мантана за коЈим биљкс пара днјза н.мају вслике потребе. Уколико се у току вегетациЈе парадајза запази Јача поЈава прег љсва (гриња), њнхово сузбијањс вр ши се прнмсно.м прспарата као што су исорон, тсдиои Б-18, кетлан п др. Послс завршетка бербе парада|зл трсба свс остатке биљака прикупи ти и спалнти а дубоко орање обавити благовремено. Плсмсњача напада кро.минр, крас тавац, лук, грашак и др. повртарскс културс против коЈе сс и на њп ма могу корнститн иапрсд номснути прспарати. тога исма баш ФинансиЈско зајсдницама Јс томе у идућем никакву корист. пнтањс у месним поссбио питап.с и о броЈу. (Наставићс сс) Златоје Лазаревнћ Ловачко друштво „Параћин” ГНЕЗДО СА 25.000 ЈАЈА ■ Својим средстви.ма, средствпма Републнкс и радом лопаца фазаиерија Ловачког друштва Параћип прераста у праву фабрнку фазава. Фазаисрнја Ловачког друштпа „Параћии” од врсмена када Је започела са радом, пре једно дссстак година, па до данашњсг даиа графнкон продукциЈе безежи узланзводњс нспоручнћс.мо старим куп цнма као што су Ловачки савсз СрбпЈе, Ловачка друштва из Лесковца, Кићсвца, Вариарнна и другПх места а око 5.000 комада пустићсПРВА ОПШТИНСКА СМОТРА ФОЛКЛОРА Фолклоџом ллотив масмедија зном лнннјом. Најновији о.могући.ти су да се у.мссго девет хи.љада фазашшћа у зоне произвсде чак 25.000 звонара моравских лугова. захватн осам — току сс пилића мо у до.мпћс ловиштс. Всћ ндућо сезонс узгоја рад на фазаиерији пуиим За двадссстак дана почшнс уиешке гасо.м. градња — У ово| годинн Још увск радимо са непуиим каиапитетом н пла ннра.мо произволњу 11.000 фазанчића, рскао на.м Је управник фазансриЈс .Милан Маринковић- Дсо прон< лостаЈућих волнјсра па ћс се лов ци одлучиватн хоћс ли пропзводитм 25.000 фазана илн ће, у зависности ол тржишта пронзводнтн мпњс алн ла знатно краће врсмс. М. Милснковић нз њених песама. II омладинцж ж пснзноисрп и животиње домаћа и дипље, и копачи и орачи. СвбЈим рсчн.ма, песнички Јакпм н стпховима у којима се нопекад , пескпчка слобода*' користи до даске ома жх опсвава н одмах саогпптава. Опевалл је градњу новог До.ма културе, ПрвомаЈско всссље а и плањански жснидбенн кандпдати ушли су у њсн тсфтар: ,(Сто момака — двсста девоЈака*', гласи наслов пссме због хоЈе еу тж мо.мци п помало љутн на њу. Можда због ових стпхова: „Седе момди у кафапу п живе у иаду, жениће сс на Јссеии са Босанку младу’’. — Кратим време. И у кућу и иа њпвн, из рсда у ред мпого ми Је лакшс кад стиховпма кратнм време, оправдава Милпца своЈ хоби. М. Миленковић СКУПЉАЧИ ПЕРЈА КУД „Б. Крсмановић: још један успех V иедељу 24. .маЈа у салн ГАП-а одржана Је смогра фолклора у окг.нру програма Данц .младости 87’'. Од позваиих 7 КУД-ова са територнЈс иаше општине одазвало се 1М1х чстнрн н то КУД из: ТекиЈс, Шавца, Лсшја н КУД ,(Б. Крс.маионнћ” нз Параћина. Прнказан је добар програм што ио1арћ\Јо да поЈеднна друштва радо контннунрано да су овакнн сусрети потрсбнн радн ддљег побољ1ннн>а у раду. Ово је прилика да се вндн како негуЈемо фолклорпн мелос н другодннн Вужа оваквс програ.ме Још впше ОС.МИСЛП.МО и проширн.мо. То Је нсопхо.чно за даљи рад КУД-ова и за очувам културпог ппслеђа у нрс.ме .мас.медмја који намећу уннформиост на свнм пољима. Свакако дз трсба похвалити и ГАП коЈн Је ц овом прплнком нзашао у сусрет н омогућио лв со ова с.мотра одржн. Јслпе пролећне недеље кад сс суичсв зрак крно у латице багре.мовог цвста. Дошао Јс циганин у кочиЈама од зулке |< донсо мп несрећу. Црнл.м ножеи одсскао мн Је свилсну копгуљу. у коЈоЈ са.м крнла лабудово перЈе. Кроз бледп костур свога тела убијала сам шп-анпна и цнганинове пиганчнће погледом СЛИЧ1П1.М њнховнм. Билн су срсћнп умотвнн пвицом неба ут.радсие иоћн са лабудови.м псрЈем у косн. Глслала сам за њима свсзана за трновнто дрво како су оллазпли у кочиЈама од зулке. Док су ми пз рассчених грудж капалж лабудова ЈаЈа у Језеро лабудово. Славица Благојевић КО ЈЕ КО Н. Јелпчнћ Оллазпм с повраикоад, враћам сс с одласком. Питам пралазнике Ко је ко? © Шугава овација зарази цело стадо К^тдаш на врата. Знам да су лоше весш. Отварам каталог. Јасдццш Јокснмовнћ
10. ЈУН 1987. ШШИ 8 • БРОЈ 336 0БРА30ВДЊЕ-КУЛТУРЛ ДВД ВЕКА ВУНД Избор занимања и могућност запошљавања Пише: Душица Кркић Прнблпжава се првн упнсни рок којн почнње 23, јуна када ће досадашњн учсшшн осмог разрсда ос новне школе н другог разрсда усме реног образовања одабратп својс будуће занпмаље. Стпцајсм околностп због . доношсња закона о усмсрсном образоваау п васпптању овс школскс годппе опрсдсљнваће сс за своЈе будуће заипмање двс гснсраЦпЈе. Изабратн запимаље ипЈе нп мало једноставно. ПостоЈк велвки број занимаља в свако од њнх захтсва одређене способностп знаљв, вештине, фнзичку развпЈеност, здравствено стаљс, и друго. Основно Је да млади човек буде запнтсресован за одрсђено занпмаље да бн оно касннје било нзвор задовољства п успешности у ®<чном животу и раду. Да би неппв могло да се изабере оно мора добро да се познаје. Иста је ствар и са избором занимаља. Што се внше заннмања зна то је рсалннЈе очекпвати да ћс избор заиимања бптп правн. У овом временском периоду када је на кра Ју завршетак школаке годпне прво пптање коЈе ее намеће за ученикс осмог разреда и другог разреда усмсреног образоваља јс ШТА КУДА? Иако су о заннмањима пуно размишљалп н разговарали п учсницп п родитељи у већипн случајева се избор оставља за крај, то Јест блн зина рока одрсћује поступкс, у овом случаЈу упнс на одрсђену стру ку односно заннмаље. Са учсшшима у нашој општнни којн се налазе пред избором заиимаља доста се разговарало, прс свсга у школн. Пружане су им информацнје о томе која заннмаља могу упнсатп у нашем Средњошколском цснтру н ширс, који су захтевн поЈсднних запимаља, способ ностп потрсбнс за обав.љањс нстнх и посебно подаци о могућностима запошљаваља. ФИНАНСИЈЕ ПРИТИСКАЈУ ЛИСТ „14 ДАНА” Најтежа финансијска ситуација листа ■ СИЗ образовања п културе преко кога се финансира лпст „14. дана” планирао је, увећавајућп потрошено у прошлој години за графичке услуге цену вишу за 28 одсто. Графпчари без много обзпра за самоуправно организовање, своје цене зарачун^вају хладно на економској рачуници. Тако је плапнрано повећање графичких трошкова до- | сегнуто још у првнм бројевнма ове године, а одатле раскол нзмеђу планираних срсд става и очнгледно нспланнране цене се повсћава. Тако 14 милиона динара иамс- ЖПВОЈИН ТОМИК, председннк њсннх лнсту „14 даиа’’ задостнли су тск за половнну годинс. Шта да љс било Јс питање упућспо плансрпма п оннма којп сс брнну да се спроводи урсђквачка и нздавачка политкка. Издавачког савста листа „14 дана” о садашњсм трснутку параћинсклх иовина кажс: — Од како памтпм мп смо углавном кубурплп са фннаисиЈском ситуацнјом лпста „14. дапа”. Међутњм, нпкада нам није било тешко као сада, КраЈње Је време да сс друштвено-полнтнчка заједница акгажуЈе око рсшаваља статуса п фн панснрања листа. Хитпост у рсшаваљу трсбало бн да будс на највншем нивоу. Долазе годшпљн одмоИЗВРШНИ САВЕТ О СРЕДЊИМ ШКОЛАМА ПОМОЋ ИЗ ФАБРШ Н ОПШТИНЕ Прнхвамјући пнформацнју о преооражаЈу усмереног образоваља са полнтиком упнса ученпка и освртом иа спровсдене прнпрсме за про.мсне у органнзовању, Изврппш савст Скупштнне општнне предложпо је неколико закључака коЈп обавезују радне организацпЈе н друштвсно-по лнтичку заједицу. Новом оргаинзацнЈом са три ООУР-а дошло је до тсхннчког ви шка у настави. Наимс један дипломиранп скономиста нсма посла, а у Ш ООУР-у, коЈн школуЈе за пре храмбену тскстнлну п хемијско-тех нолошку струку, четпри радника псмају одговарајућу стручпу спрему те онн не могу обављатн даље досадашљн посао. Извршни савст прсдлаже Скупштпни ошптнне да се нзвршп „збриљавање'’ овнх људн. Радне органнзацнЈе би требало да се лате посла око стварања тсх ничких услова и опремаља кабпнста и учионнца у првом реду за рад природно-математичког смера. Сматра се да у Индустријн тскстила. СФС, Електродистрнбуцпјн и Пролетеру има стручних људн н средстава за оваЈ восао. Изврппш савет ниЈе осгварио без задатака ни саиоупршне органе у Средљошколсиом центру јср онн одговараЈу у случају да дозволе закашљење са почстком у новоЈ школскоЈ годнни, као и да се превазићу евентуалнп „оурски’’ проблеми око коришћеља н одржавања заЈсднггчкнх просториЈа, првснствсно нове фискултурне сале, м. м. рп, а то значи застој којп финансијска снтуациЈа не можс да поднесе. Ваља процспнти: да ли овом граду трсба лпст, па ако сс тако закључн, а ја мислпм да јс он Параћину нсопходан, прсма томс трсба и деловатп. Трсба пронаћп новац за основну сгзпстснцнЈу листа за паЈнужнија срсдства за рад, јср лнст нсма памсрс да љима прави К<111111ДЛ. Плановп су, мвже се закључитн прсвазнђснп са првнм даннма Јаиуара. Графичке услугс, коЈе пружа ГРО ,,Глас’’ из Београда, пратећп цене у гранп „на првоЈ кривпни’’ скочпле еу за трпдесстак од сто. МИЛИВОЈЕ ВУЧКОВИБ, савстнпк секретара СИЗ-а образовања и кудтуре то обЈашњава овако: — V пнтању Је немаштина, коЈа Је довела у нсприлке не само лпст, всћ и неке друге делатностн. Штам парске услуге су нспратнве поготово не може да пх пратп дсо доприноса којп се преко СПЗ-а образовања п културе издваја за ииформисање, а ож је једини извор финапснрања. Оваква сптуациЈа, да се лнст финанснра само из допрнноса је карактсристпчна само за нашу општипу. Рачунн се гомилаЈу, покриваЈу се меницама м морао бн да уследн врло хитап договор у коме би учествовалн и пред ставннци пздавача п прсдставницк друштвено-полнтпчких заЈеднпца. ПОДНЕО СЕ НЛО ПРЛЗИЛУН ВУКОВИМ ТРАГОМ Бољс да те бије комшија но спн, мањс боии. Бољс нсожењен сип у кафапи, нсго нсудата кћср у кући. Боље распарене чарапе, нсто босе ноге. Бољс да ти воденичар узме ујам два пута. него жена једанпут. Сређсн као задружно њпвче. Игра као пањ у канате. Смрзао се као миш на камчало. Поднео- се као празилук у торби. Ну тс поломим као мачс мушкатло. Изреке записао: Југослав Костнћ НИЈЕ— НЕГО Пише: Софија Ракић — Милојковић СУСРЕТ СА НАЈБОЉОМ МАТЕМАТИЧАРКОМ Веснапрва у Републици Вссна Стефановнћ, ученица У1-2 ОШ М. Поповић Озрсн” освојила прву награду па такмичсњу младдгх математичара. Међу најбољпм математнчарима основних школа нашла се нсдавио у Чачку н Весна Стефаиовић као побсдннк нашег Региона. Мнрна, напзглед незапнтересоваиа, Вссна је као од шале, без пмало треме, заузела самп врх у Рсггуолици. Како се осећа као рспубличкп пр вак? питамо Весну. — Драго ми Је што сам оправда ла повсрење и рспрсзснтовала сво ју школу и општнну па најбољп могући начшг. Драго мн Јс и због своје наставиггас Жнване Илпћ, која је миого часова провела всжба јућн са мпом, одрцчући сс слободног врсмсна. Математпка јс лспл и осваЈа човска нснаметљиво, али тражн стални рад, всжбаљс, она је п иека врста у.мстностп, јер се мајвише вежбањем постпже, каже Всспа Стефановпћ. Иначс, Весна нпје само таленат за матсматпку. Она зна само за пе тице из свих прсдмета. За то је за служна учнтсљнца Милка МплошеИма га за шетњу биоскоп слуша љс музнке, а и за учсље. Примср још Јсдног врсдног, амбициозног ћака, таленат коЈн и даље трсба ус мсраватн на правп хгут. Прва награда, бссплатан боравак по 12 дана у Струги и Крупњу у вић, која јој јс усадила те навике. Добар је и омиљсни друг у разрсду и школи. Воли да се дружи п врсмс распоређује увек правилно. школи младнх мате.матичара, обога тнће Вссну новпм зпањсм п другар ством, Снежана Јовановић М. Миленковић ИЗВРШНН САВЕТ СО Преображај усмереног образовања Нзвршии сасст Скупштиис општи не је крајсм маја разматрао ннфор мацију о преображаЈу усмерсног о&разовања са политиком упнса уче ипка и освртом па спровсдспс прип рсмс за променс у организоваљу. Послс уводпих напомсиа Мплорада Милошсвпћа, дирсктора Срсдљошко лског цсптра и дискуспЈа закључе но јс да сви пословп око реоргани зацијс буду завршсии до ссптсмбра како би нссметапо мсгла да отпочнс нова школска годнна. Око свих овнх послова укључићс сс и Пзврш ни савет поссбно када јс у пнтању тсхнолошкн впшзк у Срсдњошколском цснтру. м. ж. „ГРАН-ПРИ” ЗА ЗОРАНА ИВАНОВИБА ТРУД СЕ ИСПЛАТИО Зоран Иваиовић, акадсмскн сликар из Параћина излагао је иа два десет првој иптсриациоиалпој нзло жби саврсмсне умстности у МоиаНА РЕГИОНАЛНОЈ СМОТРИ „СУСРЕТИ ДРУГАРСТВА РАДНИКА” ку. Сслскционп Комитст имао јс вслнки посао да мсђу 9.500 слаЈдоиа, каидидата за излагаље целог свс та одабсрс 154 скспоиата, слика, вајарских радова, графика. Рад Зорапа Иваиовића „Ссћаљс па природу” нс само да је ушао у изложбснп програм всћ јс на љсгову адресу у Параћнну 5. Јуна стп гао тслсграм коЈим га оргаиизатор иознва у Монако, у Хотсл Мнрабсл на уручсњс награда. Зорану Иваиовнћу припала Је Днплома Фон дацпје принца Рсннјеа Ш, М. Миленковић ПОСЛЕДЊА ШКОЛСКА ГОДИНА ПАРАНИНСКОГ ПРОФЕСОРА ПРАВА НА РЕПУБЛИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ ИЗ ФОТОТЕХНИКЕ ДЕЈАНУ ЗЛАТО И БРОНЗА Дејан Богдаповпћ, учсник VIII—1 ОШ „М. Поповнћ Озрен” првп на Опнгпшском региоиалном и првп и трсћн на рспублнчком такмнчељу из фото технпкс. Општннски п регнопалнн побсдинк такмичења пз фото техппкс Дс јап Богдановпћ, уч. УШ—1 Ош , М. Поповић Озрен’’ поповио Јс прстпрошлогодишљп рсзултат п па рспублнчком такмнчељу. Млади парл ћипски заљубљсннк фотографпјс до ис{1 Јс ове годннс из Костолца зла ТО II бронзу. У изложбсном дслу, рспортажс: „Пијаца”, „Отац и син’’, „ЛиниЈс", „Фотограм’’ ДеЈан ниЈс имао прсм на. Прво место н златна мсдаља припалс су њему, а за такмичарски дсо Ш место и бронзана мсда ља. — Праву љубав за овај лсп посао \садио мн Јс ДРЛГАН ПВПП, секрстар ОШ ,М. Поповић”, ииаче. прави маЈстор фотографнје. Од VI разрсда озбиљпо сс бавим фотогра фпјом н планирам да мп оваЈ леп хобн и даљс богатп живот. Јср, фо тографнЈа Је вслика тајпа и изазос. Са наставннцом ЉПЉАНОМ ВЕЉИВ, помзжсм млађим друговн ма у школскоЈ фотосскцпјп п всру јсм да ћу пматп наследпика. Завршавам сада УШ разред. Снежана Јовановић У нашем дијалекту веома је жив псиесивни датив: син Милану Петровићу, ово је ћерка оном шустеру, донео мачку у оном трговцу кућу, кућа оној Мари нз продавнице. Исправно је употребитп гешггив уместо датива н рећп: син Милана Петровића, ово је ћерка оног шустера, донео мачку у кућу оног трговца, кућа оне Маре из продавнице. У највећем делу говора косовско-ресавског дијапекта, па и у наше.м параћпнском говору, изостају образовања суплстиввс множине на — ад; бурући. дугмићи, јагњићи, телићи, прасићи, те не срећемо облике: Бурад, дугмад, јагњад, телад, прасад, који су једини исправнп. Бачко посело у ОШ „М. П. Озрен” ВУНУ У НЕЗЛБОРАВ - С1 ТОПЛИХ УСЛНЛ ЂШ Прошле суботе учсшшн иижих разреда н старијих разреда прнреднли су два ђачка посела посвсћена јубилсју — два вска Вука. Из богатс Вукове ризницс одабраии су .пароднн бисерн који су деца још бољс презентирала. Добро осмпшљена п садржајна приредба дсловала је богато, разиоврсно и шар.мантно. ПОЕТСКА ПАНОРАМА Уређује: Светлана Арсић Гораи Брсжицкк из Ниша рођск Јс 29. 09. 1963. годиис. Добитник Је награде „КаЈух” за рсволуциоиарпу поезиЈу, наградс „25. маЈ” града Лссковца и пишс пута учсснкк „Октобарских сусрста младих песпика” у Нишу. Објављпвао у „КљижсвноЈ речи”, „Пољнма”, „Вснцу”, „Гороцвсту’’ . . . Над љсговом посзиЈом као да лсбди дух „уклетих песника”, поссбно Бодлсра. Прецнзно опнсуЈе понорне дубике сопствсног бића, сложсна душсвна ста ња, халуцннаитнс впзиЈс. ПРПВПБЕЊЕ БАВОЛА И СВОЈТЕ ЊЕГОВЕ НЕЧАСТИВЕ НА „ГОРДАНИНОМ ПРОЛЕБУ”У СВРЉИГУ Светлани Панић друга награда Параћпнска поетеса Светлапа Панпћ, једна од победнпца конкурса за Прву књигу ‘85 још једном је потврдила своје кљпжевне квалитете освајањем друге награде на Југословенском фестивалу „Горданпно пролеће'* одржаном крајем прошлог месеца. [ најбвАи Регионалпа с.мотра радничког стваралштва под иазивом „Сусрстп , другарства радника’’, одржана 13. маја у Дсспотовцу, окупила јс иаЈбоље прсдставннке рсгпона у народ ном ствапалштву. У катсгоријн на1 роднпх оркестара најбољи је био тамбурашкн оркестар КУД-а „Браи ■ ко Рнстнћ” нз Поповца, коЈи јс овом победо.м, у надсвиравању, обс ! збсдио место на рспублпчком такI ммчењу. Оркестар нзступа у саставу: МПЛГ. ИВАНКОВИБ, МИЛАН СТЕФЛ11ОВМБ, ДРАГАН ТАНИН, БОБАН I НИКОЛИћ, СТОЈАН ДИНИћ, 30- РАН МИХАЈ.ТОВПБ п КОСТА МИЛИћЕВНћ. м. и. ПМ ОДПЛЗАН □ У заслужену пензнју одлазн предани просвеЈни радник — Петар Кухтичек ■ Цео радни век посветио ђацима, поезији и прози. Растанцн су саставии дсо живота и као по нском неппсаном прл вплу, тсшко падаЈу. Са том немпно впом појавом суочиће се са почетком нове школске годиис Петар Кухтпчек, профссор права у Среди>ошколском цептру, септембра овс годннс. Школско звоно ћс се огласнтп, алн ће оно за њега у тпм трснуцпма бити безначајно. После 25 год^ша рада у заслужену пензи ју одлазп неуморнп просветни рад нпк и плоднл песннк и прозаиста нашсг краја. II поред извесне сете због одласка, Кухтмчек не крнје нн вслика задовољства коЈа му је овај посао донео: — Всома мм задовољан послом којим сам се бавио. Било где да сам радно, морао бпх да нмам свог дактнлографа. Овде ми ннје потребан, Захваљујући своЈим, доста добрпм методама, успевао сам да на часовима одржавам дисцнплину, што ми Је за несметан рад било врло важно. За ове две и по деце пнје рада ннсам имао било каквнх проблема• И занста, Петар Је својнм метода ма Једноставно нмпреснснираи, Иако, осетно хеиднкепиран, ои је умсо нзванредно да органнзује час, а да ученнцима притом све буде за нимљиво. ПосзнЈа је његова велика страст, али не занемаруЈе ни прозу. Штам пане су му три кљиге. Најпре је то бнло његово прозно дело под насловом ,Бекство”, а затнм у два нздаља збирке песама .^Кубор ук роћене туге’». Тренутно ради на прнпрсмн нове кљиге, зашта ђе, с обвзиром да одлазн у пензнју, има тн врсмсна налретск. Драган Јовановић О Свака брука има своје бруководство. НА ТАКМИЧЕЊУ ПЕСНИКА У СВЕТОЗАРЕВУ „№јска перо“- Светлани Арсић На конкурсу за кљижсвну награду „Мајско перо 87” којп јс под гсслом ,Ту, око нас” расписала Књижевпа омлашша Свстозарсва у конкуреицији 480 радова 214 аутора из целс ЈугославпЈс побсдила јс пес ма ,,Авс, барбарогснис'’ параћинске песникиље СВЕТЛАНЕ АРСИВ, За заврштш део фсстивала младнх лисаца ЈугославиЈе „МаЈско псро 87” на коме ћс 28-ог и 29-ог маја у Систозареву наступити дссет иајбољих учепнка са конкурса позвана Је још Јсдна параћинска песшпипва — Љ1ЕЉАНА ГОЈКОВИћ са песмом ,,СВЕТЛЕћА РЕКЛАМА”. Бајо Џаковић (одломак) Од Мнтра до Пстра о уштапу стуштс се па мс с таваинцо црна всштица с мамузама зелсна с бичсм црвсна с тоцнлом п тсстсром сву ноћ Јсзде на мсне НОВЕ КЊИГЕ МИКРО ЗБИРКА - МДНРО ДОЖИВЉДЈ У сдицнЈп „Мацоу Башо” покреиутој у част Јапаиског песннка, недавно се појавнла нова књига Борс Латиновића „Прољстни цвет”, дело мнннЈатурно по својој форми, алк веома значајно по садржннн. Ово суптилно уметничко здањс које чине трндесет хаику песама увск пам нзнова показуЈе како се н том микро-песничком формом (коЈа Је шшчс страна нашсм пацноналном тлу) може нсказати сва сложеност лрнродс и људскс мисли. Јер, Лапшовнћ у своЈој посзијн мајсторски постнжс готово невероватаи споЈ рсалних исечаха нз коккретнс стварностн и љихових имагннарних одблесака, рсфлексиЈа, у строго внднвидуалноЈ људскоЈ свестн и природи. Кретањс љеговог умстиичког доживљаЈа увск Је двосмерно н управо у томе добрим делом лежи уметничка снага овог виртуоза рсчн. Брнљантан и савршен језик, концкзаи, у језгровпт стил, другл Је разлог којн овог пескика сврстава међу наше наЈбољс маЈсторе ханку поезпЈе. Зорана Рашнћ
НОМШУТЕРИ ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА ТО СВЕ РУШЕ ПОКВАРЕНЕ ДУШЕ Искрено се дивим н радуЈем, свему оно.ме што сиај моЈ град чннм лепим, лспшим н удобпиЈим за живљење у њему. Но, томе Јс свакако придопсла свсст грађана. Јер, преко двадесетпет година одваЈаЈу од скромних лнчннх доходака за САМОДОПРННОС, чнЈа Је сврха да створи све потребно за градски жнвот. У том циљу већ делује и новоформнрано друштво „Бреза”, чнЈи се рад всћ прпмећуЈе, а уједио и надовсзуЈе на видноЈ оставштннн предратног добротворно-хумапитарног дру штва за улспшавањс н чистоћу овог града. •••Али око мс не вара! Јср, видно Јс да свс оно што дан>у стварамо, то нско ноћу тихо и полако скрпавн. А таЈ „нско” открнва своЈ пр.љавп траг и снгнализира да Јс ту присутан, а како га друкчнјс назватн него — нсприЈатсљ овог града. Јер, ко би други укиштавао овоградску нмовину н са тим наизглед „ситницама” напосио штету, као што су: поломљсне клупе по парку и па плацу хотела „Петрус”, приземнн држач букета застава на Тргу Бранка Крсмановића — бачене у реку, неколнко столсва са терасе хотсла Петрус — бачено у реку, рефлектори за осветљење спомсннка Бранку Крсмановнћу — уннштснн, многоброЈнс светлосне кугле испред „ШваЈцариЈе”, са Трга „Брапко Крсмановнћ” и дуж КеЈа су поразбнЈане, нове садннце дрвећа п цвећа се чупа и ломн н да не набрајам више, нсго остављам чнтаоцнма да се ссте, Још много тога! МАЛИ ОГЛАСИ Мењам једнособни стан у Београду за већи у Параћину. Назвати сваког дана од 17 до 19 часова. 53-073. Продаје.м кућу у „Глождаку" — новоградња. Упптатп на тслефон 54-425. Кућа на продај'у у улицп „27. март" 154 величине 50 м2 са плацс.м од 3 *ара. Упптати на тслефон 56-252. Продајем кућу близу центра, плац 4 ара и рено 4 Телефон: 51-271 (035) после 20 сати. Мплан Канднћ, радник СФС Воводом текста „Куповање мачке у џаку" ПОМОВОђННО ОБЈАШЊЕЊЕ Молнм Уредшшгтво да по Закону о штампн обЈавн оваЈ допнс поводом чланка „Куповнпа мачке у цаку”, аутора Драгана Јовановпћа, коЈн се између осталог односн на продавницу „Довац” а коЈи Јс штамлан у прошлом броЈу лнста „14. дана” на странн 4. У противном, обратнћу сс Суду. У помеиутом чланку аутора Д. Јовановнћа каЈКс се између осталог: „Кога год смо пнталн, ннјс ммао нн Јсдну реч похвалку' за особље Продашшце спортске опрсмс „Ловац'*. СвоЈом нељубазношћу и нско ректним односом прс.ма потрошачпма, они једноставмо протсрују купцс нз својс радњс. Прнмсра ради, тражени артикал сс одмах пакуЈе, а да грађанин ниЈе успео нн да га погледа. Мало коЈи човск нијс нзашао нз овс спсциЈалпзбване Продавннцс, а да ннЈс пзнервираи”. Продавшша за лов, риболов н спортску опрсму , Ловоц” отворсна јс у граду далскс 1966. годннс н Ја у њој радим од првог дана, значн впшс од 20 годмна, а моЈ по.моћник више од 18 Јсдан, док другн радн вишс од 5 година. Да јс нолс тачно што Јс рсчсно у помснутом чланку о продавницн „Аовац”, она би одавно трсбало да будс затворсна, Јср коме се нсплати да Је држи толико годнне ако сс ништа не продајс због нсљубазностп особља прсма купцима. Истина Јс обрнута, наша продавница Јс свс снабдсвсниЈа и тссна Јс за робу коЈу пудимо и продаЈсмо потрошачнма, што можс .свако да сс увсрн. Даљс, сасвим јс произвољно и тсндснциозно пнсање: „Кога год смо питалн нијс имао похвалну рсч за особље Продавннцс . . .” Кога Је то пнтао аутор Д. Јовановић, пола града, цсо град, л>уде са села? Зашто није навсо бар Једно имс? Паушално баратањс: „Кога год смо питалн . . .”, показуЈе само колико Је аутор тендснцнозаи м ксувсрљнв. На тај начнн, то нсто можс да сс кажс за сваку продавннцу и за свако особљс у граду у селима. Цнтирам даље: „прлмера ради, тражсшг артикал се одмах пакуЈс а да грађаннн ннјс успсо ни да га погледа . . . „Испада даклс, чим купац прстом — роба Је ка тезгн и всћ сс пакуЈе. То бн могло да будс н похвала за рад нашсг особ.ља, да члакак о , Лсвцу” мије сасвим тсндмцнозан, паушалан и произвољан. Или, пак, да „Ловац” нудн само бофл-робу коЈу треба да утрпамо пре него што Је купац п погдеда. На краЈу, свс ме то наводн да неко стоЈн иза аутора чланка Д. Јовановнћа када пишс о „Ловцу”. Ие знам само комс корнстн нсистпна н бла.мирањс Прс давнице н њеног особља?! Пословоћа продавнице „Ловац”, Мнливоје Пстровић, Параћин МОДНИ БУТИК Предлаже: Слаћана Стаменковић Модели за ово лето ПродаЈем „шкоду 1000 МБ". Упитати Зорана Гојића Светозара Марковнћа 7. Параћин. Продај’ем очувану „Заставу 101", произвсдену 1981. годиие. Тишомир Алексић, Млечни ресторан „Спорт". Продајем „Заставу 125 П" година производње 1981. камп приколице „Брако" машину обућарску и кројачку марке „Сингер". Телефон: 53-590. ЈАВНО НАДМЕТАЊЕ ВОЗИЛА НА ПРОДАЈУ ООУР „Техничкн послови и транспорт’" Српске фабрике стакла" - Индустрије стакла - Параћин сходно Одлуци Радничког савета бр. 90 од 1. 04. 1987. године оглашава: Продајем кућу всличине 11,15 м, ширпна 8,25 м, обор два одсљења и плац 3 ара и 82 м2. За инфор.маЦИЈ*у обратити се од 15 до 21 час лпчно Раји Радојковићу улица Ивана Горана Ковачића 39 Параћин. Продајем .ладу 1500". Година производње 1978. Телефон: 51-506. Параћин. * * * Продајем музички стуб „Теас" комплетан 4x55,VI, ТВ са даљинским управљачем. Цсна по договору. Телефон: 55-429 Емил. I Продајем стару кућу (2 одељења) са плацем од 15 ари у селу Јовцу. Вера Ненић, ул Мирослава Јоцића 1 Параћин. Продаје.м комплетан грађевински материјал за мању кућу. Моше Пијаде 58. тслефон 51-068. ЈАВНО НАДхМЕТАЊЕ РАДИ ПРОДАЈЕ слсдећнх моторннх возилз и цистерни: 1. Тегљач „Лнјаз" СВ 586 08 некомплетаи, са почстном ценом од 700.000,— дннара 2. Тегљач ,Ј1Нјаз" СВ 586 18 ненсправан, са почстиом ценом од 1.000.000,— дпнара 3. Тегљач „Лпјаз! СВ-982-79 истграван, са почетном цено.м од 2.5О0.000,— дннара 4. Шест (6) цистернп — исправних са почетном цсном од 2.000.000— длшара по цистерни. Разгледање возила обавиће се 15. 06. 1987. године V 10 сати а лицитаци|1а 17. 06. 1987. године у 10 сатн у кру гу Српскс фабрнке стакла, Параћнн. Право учешћа у надметању имају сва правпа н фнзичка лица. Учесннци надметања су дужнн да плате 10 одсто од почетне цене возила прц надметању на жирп рачун бр. 63504 601-4949, ООУР „Технтпткм послови н тоанспорт" СФС — Индустрија стакла Параћтпт, а код СДК Параћнн нли V готовом на благајни радтте организације. Трошкови прсвоза н порез на промет плаћа купац код н!адлежног органа Општине V месту становања. Купац се обавезујс да возило преузме одмах по исплатн купопродајне цене а најкасниЈе V року од 7 дана по завршеном надметању. ЕРА КОМПЈУТЕРА Пише: Сроољ^б Живковић КАБИНА ЗА ПРОБУ ОДЕЛА Францускп проналазач Жан-Клод Бурдпје, рсалнзовао Јс кабину за пробу одела ,Д1М—2”, коЈа Је већ ко.мерцнЈалнзовапа у ФранцускоЈ, САД^ Јапану н Канадн. Кабина се састоји од огледала у ко.мс сс види само глава особе коЈа стоЈи пред њнм. Остало Је силуета одела које се проба. Уз по.моћ тастатуре коЈа Је постав.љена десно од огледала ку пац подешава снлуету своЈкм димснзиЈама (шнрнна, внспна, обнм.). Кад то заврши, преостајс му само да притнском на последље дугме пзабере одело коЈе ће се појавити у огледалу. Ако му се одело не допадне купац Једноставно прптиснс дугме у огледалу се види следећп модел одела. Наравно могу се бирати и другн пратсћи елементи одећс, као што су: ципеле, рукавн це, марамнцс, шаловн, мараме ... Ова кабина нуди преко 80 разних модела, а састојп се од спстема ог* ледала, пројектора п добоша са диЈапозитивпма — све скупа под контролом компјутера. Елсктроиска кабнна нудк многе предностн: редуцирање стокова, смањење хабања кових одела, опемогућавање крађе, подстипањс радозналостн купаца, навођење на куповнну допунских артпкала п коначко упггсду у пер соналу. „ЕЛЕКТРОСРБИЈА« •ЈДРУЛМО 11ИДПП.Е ЈА ЛРОИЈВОДЊ) И ДШРШЦИЈ) ШТРИЧНЕ11ИР1ИЈЕ,ПГСЛКТОВЛЊЕ Н И5ГРАДЊУ -Краљезо ОРГАНИЗАЦИЈА „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈАи-П А Р А Ћ И Н ПРАВНИН Пише: Мирослав Фидиповић шшш стдж Радннцнма у ралноЈ организациЈи обичио су позиата мсста на коЈи.ма Јс утврђен стаж осигурања са увсћаним траЈањс.м — бсиефицирани радии стаж. Мсђутнм, всћи броЈ радиика ннЈе упозиат да се радии стаж са увсћаним траЈањсм признаЈс п радиицима којн су у радном одиосу с телесшш оштсћењем од иаЈмањс 70'/, (чл. 73. Закоиа о основиим правима из псизиЈског >< иивалидског осигурања). Беисфнцнрани радни стаж признаЈс се војним ннвалиди.ма од I — VI групс, цивплпи.м инвалидп.ма рата од I — V групс, слепи.м лицима, лнци.ма оболслим од днстрофнЈс и дсчнјс парализс. За свакнх 12 мсссци сфсктивно провсдсних у радпо.м односу рачуна сс као 15 мсссци стажа оспгурања а старосна граница прописана за стнцањс староспс пеизиЈс смањуЈс сс за по Једну годшгу за сваких 5 годнна сфективно провсдсних на раду. С.матра сс да ови радиицп са телссинм оштсћењс.м прско 70’/« у току рада улажу всћи папор нсго оии бсз овако вслнког оштсћсња. За рачуиањс стажа осигурања са увсћаним траЈањсм бсз утицаЈа Јс да лџ јс тслесно оштсћсњс настало у току радпог одиоса — за врс.мс осигурања или прс ступања у радпи однос. ЖЕНСКИ КУТАК ЗА СВАКИ ТРЕНУТАК СИТНИЦЕ-ПОМОБНИЦЕ Припрема: Славица Костић — Пошарац 1. Прокувајте мсшавииу кафсног соца и водс у тигању где Јс пржена риба, затим нспрати хладном водом. Мирис рибс бнће отклоњен. 2. Рнбу не треба кус«*3! у води коЈа кључа, већ лагапо да впше струЈи. Тако сс нсћс распасти и са чуваћс добар укус. 3. Тањир за ‘супу којн сс добро опрали н избрисали прсмазати кором од лимуна пре употрсбс. 4, Мсталии овал за ссрвирањс рнбе н прибора »м Јсдо, трсба испрати у топлоЈ водн у коЈу стс додалп мало ссифа. 5. Пакоп члшћсил рибс па рукама остајс неприЈатан .мп-пс. Ако прн руии и.мате крпшку Ц муиа^ рукс одмах пстр.љаЈтс њомс а затнм влажном сољу. Рукс добро кспсрптс вољом и утр.љаЈтс нску хранљнву крсму. Мнрис рнбс нз коже можстс уклопнтп ако влажан талог црне кафе добру истр.љате, а потом кспсритс. И шампоп од Јабукс ужлонићс мирис рибс с вашнх руку. БИЉЕ ЛЕПОТА И ЗДРАВЉЕ 1. Лоснон нршпв знојсња пазуха: 80 грама водице од лаванде, 10 1р. тсчног екстракта камслиЈе, 10 гр. тсчног скстракта од храста, 20. гр. тииктурис жалфпјс. Свс састоЈкс снажно промућкатн у добро затвореноЈ флаши. Овн.м лосиопом иавлажитс пазух. Лосион спречава зноЈсње н дсзодорншс. 2. Против убода ннсекта: Прс.титн шо.љом врелс воде н остшштп трп минута: 2 прстохвата сукалиптусовог цвета, Процсдити и нппранитп облог од хидрофилнс ва тс, Држатн на месту убода 5 до 10 мииута.
иси И ВАМА ЈЕ ПОТРЕБНА „СИГУРНОСТ” „СИГУРНОСТ” ПАРАНИН, БОРЕ ПЕТРОВИВА БРОЈ 1, ТЕЛЕФОН: 53-907 И Серписира за радне организације н домаћтплтва све врсте пећи на гасовита, течна и чврста горива произвођача: „Крека весо” „ЕМО", „Пламсн", „Калорекс", „Алфа" и друге Е Одржава и чисти котлове свих врста и постројења и парног грејаља у домаћинствима и пословним котларницама, уклааа наслаге камевца у котловским постројењима врши антикорозпвну заштиту на њима. ■ Обавља све врсте димвичарских услуга В Врши ватроотпорну заштиту дрвених конструкција, електроинсталација и других лако запаљивих материјала Немојте чекати да вас квар изпенади! Ми Вам можемо помоћи! БУДИТЕ СИГУРНИ УЗ ООУР „СИГУРНОСТ” БРАК II ПОРОДИЦА Пнше: Мира Лалић, психолог РАЗВ0Д Ш Н ЛЕП Познато је да исма брака који ннје прошао кроз кризу прплагођавања, одпоспо да пс постоЈе партнсрп коЈп у поЈеднпнм моментнма хшсу пмали проблс.ме које Јс трсбало решаватп. Всћина, обичио, успсва да сагледа део свог учешћа у насталим сукобима, да схвати осећања и потрсбе другог н да га прнхватн иако јс различпт, док одређени број траже решсња у разводу брака. Када говорпмо о разводу, обично с.матрамо да је то излаз пз „брачпог пакла”, логкчно послсдица вншегодишњих сукоба брачпнх партпсра узроковапнх алкохолизмом, злостављаљсм, прсљубом као н пемогућношћу међусобног прилагођавања алп к покушаЈ да се „псправн” грсшка лошег нзбора партнсра. КулмшгациЈа бурних л испрнЈатних дожпвљаја, траЈе всома дуго, Јср партнсри оптсрећсни својим поремећсшш доносхша обпчно тражс и иалазс „кривца” за тако дошс одпосе у браку у свом партисру. Тако се круг „тражења” завршава а партисри сс исцрпљуЈу у мсђусобним сукобнма који нтшгта нс решавају а остављаЈу бројне послсдице иа свс члаиовс породицс. Ситуацпја развода брака Је трауматски дожиаљаЈ за родитсље, алп н за дсте, јср копфликтаи однос измсђу роднтеља пе може да измакнс опажању дстста. Таква ситуацнја упхчс на поЈаву оссћања вссигурностн код детста, мсн>а се опажањс н доживљавапл родителл, ссбс и свста који га окружује а након папуштанд породпце јсдног од родитсља, у детсту се Јавља и оссћање одбачспостп. Дсте обично, остаЈе непрнмећено у почетку сукоба роднтеља а искад и каспијс. Оптерећенц сталхшм међусобннм сукобима и личним проблсмима, роднтељн всома мало, илц готово нимало, обраћаЈу пажњу на њехова оссћања, прсжпвљавања, потребе и жељс. Оно постаје актуслно оног тренутка када се востави питаи>с повсравап>а пакои развода брака, па у всћинп случаЈсва брачпи сукоб прсраста п претвара сс у прави мали рат око дстета прн чему сс пе бираЈу срсдства да се постигпе циљ: поклонима, уценама, па чак и претњама се врши притисак иа дсте п покушава да сс прЈиобпјс п што вшпс вежс за једног родптеља а познато је да роднтељи у разводу говоре дсци ружпе рсчи јсдин о другима. Сво то појачава патњу и страх код дстета. Опо ће можда и прсстати да волн родитсља о коме чује ружне приче али ће лрестатн да волп н псни н опог другог којп му то саопштава н који му одузпма потребу да лма н воли оба роднтслл. Чињсшша је да Је развод брака некада нужност, да може да буде конструктивно рсшсње две одрасле особс које су сагледале узаЈамну неспособиост да буду заједио алн п, врло често, почетак сукоба људи коЈо вису зналц да заЈедно живе ц не знају заЈсдпо да се разведу. .......................................................................................................................................... . Најбрже и најјефтиније до породичне куће или пословног простора. Телефон 54-740. СТЛ.ЧИНА МДГЈТЛ ЈО.Ч'- ММО ПАГЛВИК 1111|111|1|111111111111П11111111111|11|1||1111|1|||11П1111|||||11111111|||||11П111111111111П1111111111111111Н1|1||||11||1|1Н11|||111111111111111111111111|111111111||11||||1111111111111111 РОЛОЛЛУМИНИЈУМ „Ролоалумшшјухм” Боре Костића, пз Параћина, удру жепг са „Занатпродуктом", производи и уграђује алу мпнијумске ролетнс, алуминијумске жалузине, ролоха рмонична врста, тракасте завесе, панелне завесе н та пацпрамо нрата. Улица Мирослава Јоцића 7. Параћин, тел. 035/52296; 56865. <111П111111П11111111111111111111П11ПШ||11|1Ш11ПИ11111Ш1|1П1П1П11|111|||11|1И111Н1111111111111111Ш1|1|11111ШН1111111111111111111П11111111111П11111Ш1Ш11Ш11111111ШГ1 1И МЕМОШАМ 5. јула 1987. навршавају се три године туге и бола за изгубљепим вољеним татом и супругом 1.. БАТИСЛАВОМ БАТОМ СИМИБЕМ Тога дана у 13 часопа посстиђсмо љсгову вечпу кућу и окитити је цвеђсм. Остао је нсраскидипи део иас, са неизбрисипом раном на срцу и сећањима на краткотрајну породичну срећу. Супруга Мира са децом. IX МЕМОК1АМ Дана 17. 06. 1987. годнне навршавају сс две године од смрти нашег племенитог брата МИЛОВАНА МИЛОШЕВИБА Успомену на његову доброту н љубав носе у срцу њс гове ссстре: Милица, Цана и Раца. ОБАВЕШТЕЊЕ КОМИСИЈА ЗА ПРОДАЈУ СТАНОВА СО ПАРАКИН Јавна продаја станова на којима право коришћења има Општина Параћин, објављена у недељном листу ,,14. дана” бр. 332, од 15. 04. 1987. године, услед годншљих одмора, иеће се одржати 31. 07. 1987. године, већ само 30.10.1987.године. ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ, Синиша Борћевић, с.р. ПРИЧА О ПРВОБОРЦУ МИЛОШУ ПЕТРОВИНУ — МИЧУРИНУ (4) Пријем у КПЈ Милош Петровпћ, јс био соцнјалмстички орпјеитнсан још про уцозлавања са Радомаром-Домом Матићем пз Варварпва. За саца вема доказа да лн је Мнлош прешдо кандндатски стаж или Је одмах прнмљеп у Партију без пређсног стажа. У оно време постоЈао је СКОЈ за млађе људе до 25 година старостн, а за старнЈе хапдидатскп стаж. Треба 1АИТИ у ннду н то, да је КШ хшала врло сскташкн став ирсма сслацнмз, када се радизо о прпјему V члзпство п таЈ пернод Је трајао свс до 1940. годпнп када Је друт Тнто овакав стаа окарактерпсао сектаппшм ва V Земаљгкој конференцвјп КП коЈа Је одржана у Загрсбу. Посло одржанв ово конференције, нзстао Је перпод млсовннЈег прплшаа сељака у Партпју в фсрмдраља партнјских ћелиЈа по селима од, до тада, проверешсг кадрдЕа. Тако јс тада (1940.) годнпе форашрана и партнЈска ћелпја у селу Поточцу иа челу са .Милошсм Петровнћсм. Ево шта о том периоду каже Радомнр-Дома Матнћ: „У току 1939. и 1940. године у срсзу остаЈе и ради као опозициопар Р. Матнћ проналазећи л>уде опозицвоио расположене. У септсмбру 1940. годнне преко Јанка МилоЈевића опанчара пз Крушевца Матмћ се повезује са Милошем Мипнћем коЈп га учлаи>ава у комутшстичку партију. Мало кдспмје учлањени су од странс Мплоша Всра Матић из Варварнна п Светозар Матић из Вратара, коЈн препосс партијски матернЈал нз Крушевца за Варварпн. То јс чшш.та Вера Матпћ, а такође и Вучнца Матић омлалпнка пз Вратара. Опа је преноснла материјал од Вратара до Варварина. Даље су учлањенн у ПартвЈу исте годпне Мнодраг Милојевић-Мнта, СтоЈаи МилоЈевић и Љубз Лскић ш Парцана, Алсксандар Паанћевнћ из с. Варварппа, Богомир Стефановнћ га Горњег Катуна, Чедомир Жквковић из Бачнне зсмљораднпк, те Милош Петровић нз Поточца. На Једном партпЈском састанку ћелијс у Варварниу присуствовао јо п друг Мплош Мнпић. Првн задатак који Јс постављсн те годппе прсд члапове Партпје јесте прикупљање прнлога у на.мирикцама ц повцу за помоћ незапослсинм раднпцима у Крушевцу. КАД РЕКА УМИРЕ Пише: Радомир Милосављевић Драги друже Радосавс, знам да ниси скоро долазно у иаш крај па тс свс ннтересуЈе. Пнташ шта нма ново овамо и шта се посебно променило од нашег детињства. Сетно сн сс, вндпм, п наше малс рскс која протнчс крај самог села. Па, нма промсна, моЈ дружс, нма п повог. Промсннли су сс људн. прс свсга, а и село. Умссто пстролсј — струја, умссто сокака — асфалт, кућс вслпкс и стајс а дворпшта пуна мсханизацнјс. То впшс мијс опо нашс тпхо п сиромашно село. Не бн га, всруЈем, прспознао послс толико годипа! Пнтам п за пашу рску, Цршшу?! Опа Јс иста, као шго Јс пскад бпло, алн сс п она мсњз. Додуше, иста су поља прско којпх рска течс. (Бсговииа, Горнл и Доње поље, Кључ Закључс), исто корито п оба лс, чак п врбацн. Истн су п вмрсви гдс смо се пскад купали п брзацн гдс смо појнли стоку а жскс пралс, платна и рубљс. Само сс сада вишс нико нс купа у рсци, чак пи дсчаци п камолн одраслп. П стоку људн тсрају што даљс о.д рскс, кажу загађсна Јс и затрована, па јоЈ бранс н да уђу у воду а поготово да Јс пиЈс! Зпаш да и ја нисам чссто крај наше рскс, алн поискад кад прођем Н.СМИМ обалама — срцс ми сс кида. Нека мутна псиа и бсзброј пластич ппх посуда поиграва на сваком дслпћу 11>снс површннс. Нпсам риболовап и нс зпам да лп има исчсг живог у водн, алн ако нсма, а всрујсм да псма онда н наша рска нмЈс вншс жива! Пода бсз жипота јс обнчан поток за смсћс. Зашто |с то тако — ис умсм да тп обЈасннм. Знам само да свс ово нс потиче од изворишта. Неко, даклс, зруЈс рску од врсла па даљс. ВсруЈсм да то не чине дечаци који би се радо купалн у њоЈ, као што смо се и мн купали прско лста. Изгледа то ппак чнне одрасли, којн' су паводно памстимЈи од младих! Ето мој дружс Радосаве, то су углавном променс у машсм крају. Нп почстку ти рскох — да су се промснилн људи, прс свсга, па и ссло. Само, ннсам сигураи колнко см промсне код л.удп баш најбољс?! А када јс реч о иашој малоЈ рсцн, Цршшн, задржи Јс у успомсни коју имаш, и каква Јс накад била, свс док си у твом СараЈсву. Јер, то Јс ипак маЈбоље. ХАИКУ КУТАК Уређ^је: Б. Латиновић ЈУТАРЊА РУЖА !• х Кора банане Иа травн поред пута; Комадић Афршсе. 2. Дпмњак творнице Стабљнка плавом небу; Јутарња ружа. 3. Велнки бумбар Пролети поред храстика; Оста му зуЈ у шум. Фрањо Крижманић ЧВОР (3) Пише: Слободан Анђелковић Међу разбацаним стварима на поду нехајно одабира малу похабануб четкицу. Затим лагано прилази платну и грубим словима исписујс: »Тће сћПсГб ћогп«, на месту 1де се уобнчајено налазн мме аутора. Жспа мрзовољно посматра његовс покрсте и љутито пита: „Шта то нашкраба!? »Тће сћПсГб ћогп«, одгопори човек, „дете јс рођено”. „Какво дстс, побогу. шта то причаш?' узјогуни се жсна. Оп ништа не одговори, »Тће сћНсГб ђогп. 1ће сћПЈ’5 ћот. . .« певушио је рапаво док је седећи на троношцу извлачио вијугаве црте свог ремед-дела. 1 Стоји иза аегових леђа и прати нит која се из њетове руке излучује по просторној белини,- буЈна оаза се шири и испуаава Је неким чудним унутрашаим спокојем. Пробуђено матерпнство можда, и безгрешног зачећа ПЛОД: Дух, моЈ, твој, и дух наш; и плод ДУха пашега. Тће сћ1Ш’5 ћогп. Одмакао се од платна, посматрао га, дуто, врло дуго. Он гледа у плапхо, она у н>ега, па у платно, такође дуго, врло дуго. Хвата га за руку« „Покажи ми длан”, каже му. Затпм н>ему показује своЈ п каже да се липиЈе на платну разликују од лпипја на њеном длану. НасмеЈао се п одмахпуо главом. Опда Је неуобичаЈсно дуго мсшао боЈе док ниЈе пронашао нпЈансу коЈу је желео. Док Је снергпчно повлачно пове линпје на платну пзглсдао јој Је као некп повн човек кога првп пут впдп. Поново се увукао у своЈу удобну столицу. Руке нсмарио опуштепе низ ослонце столице, глава забачсиа уназад. Очп затворсне. Сг.оди рачуне. Сводп, сводн, па краЈу прпводн: у брак духовнн њпхов прнвснча нх судбипа пука; разведошс сс по вољп н>еиој, томе кумовашс он, кад кумству ве бсшс рад. Алн, што бсшс, бсшс: остадс плод, и чвор. Њу та њсгопа поза исрвпра: оссћа се сувшпном, ссби самој личи иа исцеђенн лимун. Губн стрпљеи>с н почпњс да виче на н>сга. Нарочпто сс трудила да му докаже да то што Јс бпло међу њнма л пнЈс бог зна шта, те да и таквн чудацп као што су сликари морају да знају да сс из свсга тога не могу да рађају никаква дсца, па макар она бнла н умстничка. Изглсдао Је потпупо смпрси н равподушап у своЈој омиљеноЈ столпцн. Као да’ се сва та женпна срцба н не односн на њсга всћ па пеког далског кога он не познајс; као да тс ужарснс очи нс бљуЈу огање да га спржс. Или му Је баш та ватра нсдостајала, та људска топлнна, врелпна набуЈалс крвн. Па свс то кнкотањс, задиркпвањс, зачпкивање; сап тај пзазов жнвота на двобоЈ, који понскад бар, трсба да изгубпмо, да би пас савладао живот, такав какав Јс: распоЈасаи, разуларсп, живог у кочс сс смсјсмо до лудила, ждсрсмо, лочсмо . . . Бсз тога као да нисмо потпуни, заправо, као да ннсмо људи. Уместо очскпваног одговора па својс нападс жена сс зачудн када Јс мирно понудн цигарстом. „Хоћсш лп да мс охладшп, а!” рсчс всссло док Јс халапљиво увлачила дим. „ПризнаЈ, код тсбе јс свс смишљсно, ти нншта нс радиш одока: свс има иску сврху. Каква ти Је сада крајња намсра? Мислпла сам да ти смета дуваиски дим; кажу да нс подпоснш пушаче. Зашто онда преживаш ту лулстииу; прнча сс да сн нскада био страстан пушач, такви су наЈгорп, ннко вишс ис мрзи пушаче од бивших пушача. Жваћсш и прсжвакаваш лулу, изазнваш себс, потрсбие су тн побсдс над самим соббом да би могао да побеђуЈеш другс. Мснс, на прнмср”. Њсгово упорно ћутање ју Је дражило. „ХаЈдс запали јсдну”, рсче му заједљиво. „Волсла бпх да пзађсш из те твојс љуштурс и будсш као и остали нормалнн људн. Ево, пушићсмо једну нсту цигарсту — дим ја, тим ти. Јел’ важи?” После краћс паузс упита га откуд њсму цигаретс, и то баш оне врсте коЈу она употрсбљава. „Ту су од онс всчерн!” одговори ои уз наглашсп смсшак. „Па наравио”, рече жсна. „како сам бнла узбуђена добро је да нисам н главу заборавила. Шта Је Још моЈс ту остало?” Из џепа на своЈоЈ кошуљн човск извуче дугу свстложуту длаку, развуче је рукхма пред и>еним лицем, па јс упита зпа ли шта Јо то. Опа загледа мало бољс и рече да Је то обична длака, само какве то сада везс има са њом, и чему то замлаћивањс са »екаквом длаком. „ПогледаЈ мало боље”, инсистирао Је. „ПрнмећуЈеш ли иа њој нешто необичпо?” „Нс, длака као длака, шта ту хша нарочито да сс види?” „Онда опипаЈ”, каже јој. „Само пажљнво, да сс не покида”. На длаци сс налазно чвор, тсшко впдљив за око, осети се тск под прстима. МаЈушан а кочопсран до хча бога, као да Јс у њсму сакупљсн сав пркос овога свста. Изазива; да Је крулниЈи па да га поштено зграбиш пгакама и згњечиш: сву ту збрку' све то нсприЈатие ствари, па да длака буде бсз чвора, да буде као што Је била: дуга, тапана, глатка; да засвнра весслу мелоднју док Је прстима мазиш са краја иа краЈ. Да будс виолииска жица, оиа иајтанл, зацвилн тужно ако си са нлм груб. Као кучеице, стално тн сс мува око ногу, саплићс те, нагазиш га нехотицс, зацвили тужио, помазиш га, залаје вессло. И увек јс ту око твојнх иогу, па дохват руке, увск жељпо да га помазиш, и увек спремио да опростп ако си груб, волн тс и зиа да га волиш. зато ти зло нс памтн, н лако опрашта.
о го о ч о 0 о е-з М Д м $ о а к о д м м < си < м < о м Вм м о о к Рм < 6* еоН 3 сз &8§зл «6.03 а о « О 5 &| = § 2 о ^2 о «22 Е а О д 8 — О сЗ « сз = н сз 68 О « о Б а 2 = ' 6 5 о 22 -Д 2 « б ? с в 'ез 2 2 8 о □ е 5 КДЗ§2 ~§ а | §•§= 8 > = <■•, о. сЗ X а о кЛО | О б И - - 2 = - 5 рР — СЗ ^м= л 'ј! = о О = а в 2 = и"&^ = р сз ..2 о 2 с >с 2 * 2$ <Л:* а б.о о И 10 збН-б-От! ЛН' 5 5--2' ’ « О Е< ГГ О 9 с$ СЗ 2 §9'9 = 2 о II з&*§ « 3 а 2 3 5 0 н °'^ о о а «'Ва сЗ = о &б =*« Б сз о с. = ~ “. ? - §.§ СО ’-> СЗ §!§!- * > б е р & « 2 - 3 2 о Сј Н. Р^8 . о □ - о 2 2 сз о о сЗ | о о 0 о б § р о В б 2 &§ о о О’1-’ ^2'5« Ц :М 8^ >• б &б 0 б д & 8 § -р 1^ = 2 &5 = 8& С о о 3 2 Н°5 Б 3 агшО сЗ « X рС о о а О и-Д = -1°§3 '8 0 а | § б § О О <. Л т < Ч и § 10 бо 2^ ■8 Р х о о к о п = п. ГЈ ГЈ о о п Д&Д = ^О Е( = X 8б о § $ §3| § =° сЈ а о п 8 а сЗ о о « о о = Б р: 5 о о сз а о “* « = а .2, “б СЗС( 2 <3 « д 5 сз .2, гј о = = о о О 2 0.5 Д (ЈКџ о = 3 СЗ о •“ а б &о Г5. О СЗ сЗ 0 2 о 5 = сЗ о = сЗ сз б а- а О = <3 О а о Ч 2 .0.2, с ?§•=• о,1 2 §88 б ? ~ 8 2 сз ° С. 8.е8§о. о *ј 77" г?, С3.2, сз ^ 5 ■■X о -ч о ЛЈ СЗ 0 §К <3 сЗСЗ ,; с - о Е§ з о § 8 О. о § ” = 0 ” с = « ,, ° = .2,5 5 а о Р 2 О 2 сЗ 6.2, о - 0 л^галсзех-Бре, К * Ч « Ч о^о Е»О 2 р о < О б е ЗЕб
к» I о * м а X о д о
"НХЈЗГП-ОХ > 1 Г П Ј > П Ј О “ <т З СА ЛЕI © *В7 А№ РЕВОЗПРИСТОМ »гаи и Прсд Ва.ма је наш про гра.м за ово лето. Уколико на.меравате да се одмараге и забавитс овог лста, предлажемо следећа места и то: МОРЕ: КУПАРИ; камп приколица — паисиои (трокреветна и чстворокреветна) 62.000 динара ИГАЛО: приватни смештај нсхрана у хотелу 82.000 динара. ХЕРЦЕГ НОВИ: прпватни смештај исхрана у ресторану 72.000. БУДВА; приватни смештај исхрана у хотсл „Будва” — 8.400 шшара. МАКАРСКА: Приватни смештај скстра класа исхрана у ресторану. 97.500 дпн, приватни смештај 1 класа, исхрана у ресторану — пансион 85000-. ТРПАЊ: прпватни смештај исхрана у хотелу 73.000 — 85 000 дин, приватни с.мештај са употребо.м кухиње 34.000 - 45.000 дпп Хотел „Фаранон" — 81.000 — 105.000 дин. ПЕТРОВАЦ НА МОРУ: прпватни смештај; 99.430 — 109.430. СУТОМОРЕ: приватни смештај нсхрана у Хотелу 91.000. ДРА 11111ИЦЕ: прмватни смештај 75.000 до 85.000, употреба кухшве 35.000 — 45 000 дин. ПОДГОРА: приватни с.мештај. 76 000 до 88.000. ОМИШ: прпвагни смештај 75.000 — 87.000 дпп ХВАР (СТАРИ ГРАД); прпватни смештај 75.000 — 87 000. Хотел „Адрпатик” 101 000 до 136.000. ЈЕЗЕРА: ПРЕСПА: — хотелскп комплекс 75 000 до 100.000 дии. ИЗУЗЕТНО ПОВОЉНО: НАСЕЉЕ „КРАНИ”. КАМП ПРИКОЛИЦЕ - четворокреветне са употребом кухиње 80.600 за чстирп особе или 20 000 по особи. ОХРИД: прпватпи смешштај 70.000 - 75.000, СТРУГА: приватнп смештај 70.000 — 75 000. Хотел „Изгрев" 120.000 дин. АРАНЖМАНИ ЗА МОРЕ II ЈЕЗЕРА САДРЖЕ: 10 пансиона. боравишну таксу, пријаву боравак и трошковс ооганпзовања. ПЛАНИНЕ: ТАРА: Хотс.т „Бслп бор” 61.000 дин, ЗЛАТИБОР; Хотел Палисад, 72.000' дин, ГОЧ: хотел „Добре воде” 50.000 дин, СТУДЕНИЦА: Хотсл „Студеница” 50.000 - дпнара. Арапжман обухвата: 7 папсион и БТ. РХ ЦЕНТРИ: здравствени турнзам Б. О. дан — днсвни папсион са лечење.м: • ИГАЛО: цена Б. О. дана у.мањена за 50 одсто парти ципацијс ПИО 6.500 — , ЗЛАТИБОР, ЗЛАТАР, ИВАЊИЦА, МАТАРУШКА, ВРЊАЧКА, СОКОБАЊА, РИБАРСКА, БУКОВИЧКА, ГАМЗИГРАДСКА, НИШКА БАЊА са 50 одсто износи 4.000 до 5.500 динара. ПРЕВОЗ: за одређене дистппације органнзујемо аутобуски и авпонскн превоз. ЈАТ одобрава специјални попуст. КРЕДИТИ: Одобравамо шесто.месечни кредит са 9 одсто ка.мате за одрсБене арашк.мане. НАПОМЕНА: Број места је ограничен — завпсно од места вашег избора. Све блнже инфор.мације и резервације извршити у Агенцији АУТОПРЕВОЗА ТУРИСТ - ПАРАНИН, ул.М. Тита 5373 — (иза РК „Беогдад”) телефон: 53-670 и 51 — 876 (035). Радно време од 7,30 до 15 и 16,30 до 19 часова. Суботом, од 8 до 14 часова. Позовите нас пли посетите — очекује.мо Вас. АУТОПРЕВОЗ — ТУРИСТ АУОпрЕВо3 ТиНбНсћа адепсјја !II ФАБГИКД АДИТНВА МММ* „БЕЛВИТИН“ - са витамином Ц „БЕЛВИТИН“ - са витамином Е ц 1гс1 га гскшЛје ћгшИе Вгхх! Урис 3 т .7 ш п п ш ш ш ш |ш п п ш п ш ш ш ш ш ш ш ш ш ш п ш 1 ш ш ш ш ш п ш ш ш ш ш ш 1 п ш ш ш п 1 ш ш п ш ш ш ш 1 1 п ш ш ш ш п ш ш 1 ш ш ш 1 1 п п п ш 1 1 ш ш ш ш п п 1 1 1 1 1 1 ш м 1 ш ш п 1 1 ш 1 1 1 ш 1 1 1 1 1 < 1 1 ш ш 1 ш ш 1 ш 1 ш 1 ш ш 1 1 1 ш ш ш ш 1 1 ш ш ш ш ш 1 ш 1 ш л
к •|11|111|1|111111111111111111111111|||||||||||1|!|||||1П|||||||!||||||||11111111111111|1||1||||||1||||1|11111111111111111111111111111111111111111111111111||111111111111ПН1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111|||||||1Ш1111|1111!111И11111П11|1|1||||Г|||11|||||||||||||||||||||||||||||111111111111111Ч111111111111111111111111Н1111111111П1П1 I НА ОВОГОДИШЊЕМ НОЖШКОМ САЈМУ СЕДАМНАЕСТ МЕДАЛзА ЗА КВАЛИТЕТ = I .......II....... . .......................... .................................... 111111111.......... 111111ИIII1111!111!ИIН11!11П1111!»IП!111!!I!11111»П1!1111!II11П111!!IГIИ11111!Г1!Н!11!Ј111НН1111111111Н1111IIIII11■ 11Ш1Ш1иЈ1111111Ј1И1111)>1П11Н1111)11111111)11П11111111П11111)1»*»1111>1>1Н1П111111’* У ФТМ „ПРОЛЕТЕРУ” НО8И ПРОГРАМИ И Фабрика текстнлннх машина и процесне опремс „Пролетср’’ у цнљу даљег развоја н отварања новнх ра дних мсста нма неколнко новнх лронзводннх програма на чнјн.м ће реализацнјама да сс ради у наред ном периоду. О томе смо разгова рали са директоро.м, Фабрикс Драго мпром Добриће.м којн нам Јс поред осталог рскао: — Наш развој обухвата више про изводннх програма. То су нлн нови програми илн модсрнизациЈа посто јсћнх а од н.их су наЈближа оства рења, слсдсћнх три програма. Модсрннзацнја постојсћсг производног програма и допуиа истог путем по везивања са иностраним партнери- ,ма у првом рсду са фирмом „Бели нл” лз Милаиа — ИталиЈс са коЈим с.мо всћ и.малп пословно-техничку „ИШИНГ И1ЈПЖ Од 20. апрнла паш град Јс богатнји за још Јсдио продаЈно место. Одмах до Хогсла „Петрус” отворена Је иова са.мостална трговинска радња мсшовите робе. Овде се по веома приступачнпм ценама може наћи вслнки нзбор прехрамбепих пронзвода. Ипак, маЈповољнпје су цене безалкохолних пића. Љубнтсљи освсжавјућих папнтака могу у овоЈ продавници замста Јефтино да проћу. Порећсња ради, у кским од параћинских продавница ЛШРАМИ У овој беспаршш НАНИ ПАРЕ није лако. (Параћнн) Не може нам ДУШМАНИЦА баш Јипдта. каже лепа Моравка. (Шумалннап) ЛУПИ, ПА ОСТАНИ ЖИВ! • II Голој нстини су почели да стављају кондоме. Што је сигурно — сигурно је. • Потрошн»а се стабилизовала. Не купују више нп оин што иикад нису нп плаћали. • Ја сам полиглота. Говорнм осам југо — језика. • Неки траже једиог вођу, а неки паре на зајам. ЈБубиша Цветковћ Луша БРЕЗА ЗАШТИТНИК ЗДРАВЉА Научно Је доказано да бактсрнЈе и друге штетне материЈе које падну на лист брезе за шест мннута угнну, тако да се бреза сматра заштнппгком здравља у загађспнм срсдинама као што *Је наша. Из тих разлога у многнм болничким круговвма има највише засађсних бреза. сарадњу у ранијим годнпама. ТаЈ програм се односн на производњу опрсме за текстилну индустриЈу. У оквиру допунског производног програ.ма размншљамо о увођењу, одиосио пропзводњн робе за широку потрошњу и то формирањем зашти тие раднонице. Трећн најпрс остварљив и наЈквалитетиијн програм Јс такозвана производња шалних уз дужно заварсних и брушсних прокронскнх цевн како за потрсбе до маћсг тако и за потрсбе ннострапог тржншта. На питап.е коЈи су то артнклп шнроке потрониве коЈе „Пролстср” може да производи днректор Добрнћ Је рекао: — V току технолошког процеса, производње из дела основног производног програма Јављају се одре кока-кола се продаје по цсни од чак 513 00 динара за Јсдаи лнтар, а исто задовољстао ће вас у новоЈ продавннцн ^Мандарина” стајати 362 00 дииара. ЗаЈсчарски производ, кристал колу можете набавпти за 210,00 динара по Једном литру, док литар голф-коле стаје 222,00 динара. Овде су јсфтини и гоћии сирупн. Тако ћетс за један лктар нског од сжрупа издвојнти свега 800 дннара. Како нас је обавестнла власннца ове радње, Славипа Милутиновић, ђснн отпацн лн.мова и другнх матс риЈала коЈе уграђујемо у наше про изводе, Да бн смо нскорнстнли те отпатке коЈп су иначе врло скупн б _-тјАвдЈ ииЗгат'? лскп л љфллл Јср матсрнјал са којим мн раднмо је данас врло скуп, мн с.мо ушли у Једно размншљање да на неки на чин поменуте отпадке искористнмо. Да бисмо их мскорнстилн догово рнли смо се да направимо Један до пунски програм на пословима мало сериЈске н ссрнЈске производње ро бе за широку потрошњу и кроз фор мнрање заштитие радиопице у којс би упослнли наше мивалидс рада старе и мзнсмогле радннкс. У тој радионнцп у првом реду нзрађнвали бисмо разнс потребштнне за до маћинство, — разне врсте виљушака ножсва и кашика, инксли. обожаваоци пива за јсдну флашу ог.ог пића трсба да плате 165,00 динара. Домаћи истарскн Брсндн од Једног литра кошта, 1.643,00 дннара. Измсђу осталог, прнметили смо да се овде за 240,00 динара може кушггн кнлограм брашна. Верујемо да емо нашнм суграђанима помогли да по пгго прнступачнпЈим ценама дођу до иеких од прокзвода широке потрошње. Драган Јовановић МАТУРАНТИ СРЕДЊОШКОЛСКОГ ЦЕНТРА ПРОСЛАВИЛИ СВОЈ РАСТАНАК У СОКО БАЊИ » СЛАВЉЕ ДО ЈУТРА Млади вессли, раздраганп, билп су прави маЈсторн за добру атмосферу. Да Јс ово занста стварпост, увернли су сс сви профссори који су тс ноћи били у прспуиој сали сокобањског хотсла „Моравица’’, Лс по јс бпло бити те двадссст трсће мајске всчери и двадссст четвртог маЈског Јутра у овом велслсппом здању у подножју Озрена, када су се матурантн опростнли од својих профссора. На самом пвчстку овс забавс, ма тураптима се обратно гснералнп дн рсктор Цснтра, МИЛОРАД МИЛО« ШЕВИП. Пожелсо Је матурантнма много среће у даљем раду, школовању и жнвоту. А онда Је запграло коло до последњег даха. Печат ураганскоЈ музнци, давао Је Јсдап про шлогодишњи матурант, извапреднн хармоннкаш, ДРАГАН ТИМИП, а остали члановн орксстра су му одлично асистпрали. Тс поћн Је све бнло остављено на вољу младих, свс Је било могућс. ИзЈугра, нсшто пре пет часова, све Је бнло завршсно. Утихпула је пссма оркестар сс више ннЈе чуо. Још Једна геперацпЈа на изузетан па чин окончала је своЈс дружење у школским клупама. Ннкада вншс ови младн људи нсће слушатп шко лско звоно. АКТИВНОСТ САВЕЗА ИНВАЛИДА РАДА ПОМОН ИИЈЕ ИЗОСТАЛА Оппгпшска организација пнвалпда рада у протеклом перподу много Је ураднла на омасовљавању органнзациЈе, формирању нопих мсс1ШХ организацнја у граду п сслнма и активима у радннм оргапизациЈа ма. Актнвност ове оргаинзацпје од виЈала се у преко 30 месних оргаШ1зацн]а и осам актива са укупно 3.116 чланова. Ова органнзација активно бринс за своЈе члаповс. У прошлоЈ годнлл обезбеђен је угаљ н животне памирннце за своЈс чланове, а додељене су укупно 122 матернЈалпе помоћп. Миреслав Филиповић МАЛИ ОГЛАС Позивнице, визит карте, обрасце, све врсте блокова, етикете и посмртне листе ШТАМПА „СЛОГ” Самостална графичка радња Миодраг Ристић Драгослава Маринковића 54 тел: 56-953 Параћин ОГЛАС Потребна два конобара или конобарице и кувар и помоћна радница у кухињи за рад од 15. јуна до 15. септембра. Плата за конобаре од 100 до 12 хиљада, а за кувара 150 до 200 хиљада. Упитати у радњи „Шампионка” у Стрижи. МАЛИ ОГЛАСИ Продајем исправан фрижидер, „Супер де Продајем заставу лукс”. Телефон 51-869 128. Година производ- (од 18 —20сати) ње 1984. Јухорска 9, Параћин, телефон: 51-770.
ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ПАРАНИН Припрема: Новица Петровић Прва општинска лига ПСД „ЈАВОРАК” НА МЕБУНАРОДНОМ ЦУНАВСКОМ КУПУ ЈЕДНАКИ СА ЕВРОПЉАНИМА Утаклшцс игранс 31. маја 1987. године 1. Поточац: ХаЈдук — ХероЈ 2:1 2. Ратарн: Јединство — .Моравац 1:4 3. СвоЈново: Напредак — РадЈШЧки 3:1 4. Трсшњсвица: ШумадиЈа — ИСК 7:1 5. Д. Видово: Слога — Јсдинство 2:0 6. Главнц: Будућност — Слобода 7:2 7. Стубнца: Напредак — Јухор 2:3 Утакмицс игранс 7. јуна 1987. годнне 1. Крежбинац: Слибода — Слога 3:3 2. Д. Мутницо: Једннство — ИСК 2:1 3. ТекиЈа: Раднлчки — Будућност 2:1 4. Стубнца: Напрсдак — ШумадпЈа 1:1 5. Буснловац: ХсроЈ — Јединство Р. 5:4 6. Поточац: Јухор — ХаЈдук 1:2 7. Г. Видово: Моравац — Напредак Св. 3:0 На Фрушкој Горн, код значајног места из НОБ-а Срема, „Цигански логор”, одржаи Јс 23. п 24. маја „IX међународни Дунавски куп у ориЈентационом трчању. На овом вс ома значаЈном такмичсњу било је око 150 учеспика из ЈугославнЈе, и око 40 нз нностранства. Поред Маћара ЛустриЈанаца, Чехословака и Швсђана, по први пут учествовали су и такмичари нз АустралиЈе. Такмичари ПСД .Давсрка” из Па раћина, су Још једном доказалп да у овом спорту заузимаЈу сам врх и сваки пут му сс предаЈу са вишс ситузиЈазма и срчаноста. Првог дана такмичења „Куп Днсв нпка’’ коЈс се бодуЈс за Ју-лпгу, плаиннарн Јаворка постнтди су сле деће резузггате: прво иесто у кате горпЈи М-17-18 ДеЈаи Радовановпћ, друго место М-17-18 Зоран МпхзЈловић, Алсксандар МилоЈковнћ, Ш .место у хатегорпјн М 17-18, Слободан Радовоновић П место у катего рвЈн М 19А н ДеЈан Илнћ, VI мсс то у категорпЈп М 15-16. ПОСЛЕ УСПЕХА НАШИХ УЧЕНИКА НА ПРВЕНСТВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ШАХУ ПРОСЛАВИЛЕ ШКОЛУ I ГРАД Табела прве општинске лиге У посоедљсм колу М. б. 1987. годнне састају се: 1. ШумадпЈа 25 16 4 5 87:32 36 2. Радкичхм 23 15 6 4 56:24 36 3. Будућвост 25 16 2 7 62:39 34 4. ИСК 25 14 3 8 63:42 31 3. Јединатво Р. 25 12 3 10 70:58 27 6. Нетредак Св. —2 25 14 0 11 53:61 26 7. Једжиотво ДМч 25 10 1 14 38:46 21 8. Морввац 25 8 4 13 46:53 20 9. ХвЈдук —2 25 10 2 13 47:58 20 10. Ндпредак От. —4 25 11 1 13 57:61 19 П. ХероЈ 25 8 3 14 48:86 19 12. Слога —4 25 10 2 13 49:71 18 13. Спобода 25 6 4 15 52:83 16 М. Јутор 25 7 1 17 50:74 15 I 1. Трешњсвица: ШумаднЈа — Јединство ДМ. 2. Извор: ИСК — Слобода 3. Д. Впдово: Слога — Радничкн 4. Главпца: Будућност — Моравац 5. Својново: Напредак — Херој 6. Ратарн: Јсдш<ство — Јухор 7. Поточац: ХероЈ — Напрсдак Ст. ј ОЛПВЕРА РАКИК и АНГЕЛИНА МИЛЕНКОВИН, учсници Основнв школе „Стсван Јаковљевпћ” су еки пнс првакиње ЈугославиЈе у шаху. — Срећна сам због овс побсдс, кратко јс рскла АНГЕЛННА, која је шах паучнла од татс. — Ово јс највшпе пгго смо до сада постнтле за своју птколу рекла Је нзмећу осталог ОЛИВЕРА, □ обе иам поручшпе да су после ово побсде сигурне да ће и даљс актппно да играЈу шах. Овс две учсницс н добрс шахпстапњв су пр« сзсга првшрвн двца п (лспгтнн ђацп, в Озпвера се всћ борп у шаху га друвбошхешху екпп? »а БрагуЈевцљ. бТН>ЕН РАКИБ, је нвсзпвншс у овоЈ ШЕОПН, а уЈедво Н тревер. Ис тиче да овпЈ успех нпјс случајап већ Јс пропстскао из дугогодншњсг рада коЈи Јв омовућпо СИЗ обраловвља, и у шиодн „Ставоп Јакављевић'' су створсип и изванредки ус ловн за рад шаховске секцнје, Зато ниЈе нн чудо пгго Је Параћпн по шаховски.м толентима п рсзултатпма међу првима градоЕнма у Србији. Поводом овог успеха две младе пгахпсткиње бпле су гошћо „Инвв стбакке** кословпв Јсдшшце у Пара ћину п том приликом уручсне су и.м штедпе књижпцо као признањо за њпхово пзванредне резултатс. м. ж. Другог дана такмичења „Уама” куп*’, постигпутн су опет нзврсми резу.ттати: ДеЈан Радовановић, I место у категорнЈп М 17-18. У овоЈ исгоЈ катеторнЈн Азександар МпхаЈ ловић заузео Је IV место, Слободвк Радовацовпћ V п Зораи МихаЈловпћ VIII место. У М 15-16 ДеЈан Илнћ заузео Је VI место. Како су, Дејак Радовановнћ, коЈн Је освоЈно два хтатне медаље п Азександар Мнхвјлопнћ Н Слободан Радовавовнћ са во Једном бровзавом, потвсрдилп место у репрсзовн тацији Србнје, путоваће у ЛаЈбннц од 3. до 9. 06. 1987. годнне. Твда ће се одржата двомеч са ШтаЈврском, Иваиа Пехровнћ Падобрански куп младостн ПЕХАР ОТПУТОВАО У ВАРШАВУ Тромеч падобранскнх екипа Варгпаве. Мурске Соботе п Параћина, трн братска падобранска клуба, одр жан Је у врсме дана младостм. Спехтакл „Јахача” плавих внсшга, нажалост, остао Је само пуста жеља захваљуЈућп неврсмену, влп су падобранцн п порсд лошпх мстсорозошкнх услова успслп да напраао по трп скока. Након слблрања резу.тгата наЈвећу прецизпост па схок у цпљ, показали су падобрап цп АК, Варшава пз Пољске м однелп псхар у своЈв витрнне. м. и. БАЗЕН ПОЧВО СА РАДОМ ОТВОРЕН ЗДТВОРЕНИ По плану Н црограиу, СОООМВМ средсттпша филалсира се рад МММ реног бажша у перводу Јуав — М> тембар. Сваког данв сва > ммж купача нако врамввсп усаоав боа н ве прнморавају на расхлађиаав. Базен Јв подкгао сзој« стаммв« М дам м га угааваом воада 1МфММ пп корвств као морсву ириир—ш сувчвЈућп ее ва тераси. Цепа улсзнидо Је 500 двжара дмв по гсш 5.000 месечно. Од дкрвкто ра Цеатра зз снорт и рекреишвЈ? Небојтпе Обрадовића тупи смо: — Прсма резултатнма нз прапх дана задовољнн смо п ми, а мрујам н купачп, шш бплп бнсмо презадо вољни да нм можемо пружжш тос топрпмство н у внмстош масацшаМеђутим, да бп Ескорпстили бдаго детп ватвореног бвзетга н тоозе во де моралп бп сваког дана да пмжмо по двеста купача и да сваки од шга плати днститу улазппцу по пепп од 2.000 дипара. Наравно, цена Је пр« впсока, а новс ггаворо фнпансирана н поред пастоЈоња нпсмо мотлп да Јгађсмо, Базсн радп сваког даиа од 12 до 18 часова, сем понедељком. м. м. Коначна табела друге општинске лмге 1. Морава Ш. 16 12 2 2 75:19 26 2. Развнтак 16 11 1 4 41:22 23 3. Борац —6 16 14 0 2 69:19 22 4. Радник 16 8 1 7 35:28 17 5. Младост Г. М. 16 6 1 9 34:50 13 6. Полст 16 5 2 9 23:36 12 7. Врапчанс 16 5 2 9 21:45 12 8. Железничар 16 3 3 10 24:53 9 9 9. Петрус 16 0 2 14 9:59 2 УСПЕХ ФК „БОРЦА” НОВН ЧЛАН С?»Е ИГЕ ОДРЕД ИЗВИБАЧА „БРАНКО КРСМАНОВИН” РАДНИЧКИ (НУПРИЈА) — БОРАЦ 1:1 БОРАЦ: Араићеловић, Златаиовић, Скенџић (Милошсв|ћ), Каштсварац, Лукпћ, Г. Марковић. Павловић, Стс фановић (Савнћ), Фнлпповпћ, Псли ваповнћ, Дулић. Ј Првак у такмнчсњу Друге општинскс лнгс Јс ФК. 3 ,.Морава'' из Шавца која Јс стекла право да сс у К следсћоЈ сезони такмичи у коикуренциЈн Првс оп8 штннске лнгс Пионирска лига Овс такмнчарске ссзонс по лрвн пут Јс орга- | ннзоваио првеиствено такмнчсње у колкуренциЈи пнI оннра. Бнло Јс доста протнвника ово.м так.мичењу В алп су на крају н протнвшшн овог так.мнчсња схваВ тилн да Је формирањв пконнрске лиге пуи погодак. Лнга је броЈала дссет клубова а наЈвише успсха ч нмали су нај.млаћи играчн ФК „Јсдннства” из ПараВ ћина. Под воћством наставинка Милснковнћа пиоВ ннри Једннства су кроз такмичење доживелп само јсдан пораз од 13. октобра уз изванрсдну гол разлику од 115:12. у ово.м такмнчсњу такоћс трсба похвалитн скипу 13. октобра која Јс заузела друго место под воћство.м трепсра С. Стсфановпћа. Ове двс скппс су и у такмнчењу за Пнонирски Југо-куп доспелс до општинског фниала што Јс Још Јсдан доказ да се наЈмлађим фудбалернма у ова два клуба локлања доста пажњс што Јс за сваку похвалу. Освајан.ем Јсдног бода у Пупрнјп г.ротив „Радничког”, „Борац” јс два кола прс краЈа фудбалског првенства Ретаоналпс ШумадиЈско-пој х.оравсс лигс први стигао на циљ I и постао нови члан П српскс лиге — пентар. Утак.мица Је била веома занимљн в:<, а ујсдно и веома важиа за до- .маћи тим, Јср им побспа оснгурасављевић са 18 и вреко жнвог зп да погаћа мрежу голмапа Арапћсло вића. „Борац” настоји да изједначи и у 73’ Дулић погаћа мрежу протпвни чког голмана Богдановића п нзЈед пачава рсзултат иа 1:1. Сва иастојања екила да доћу у воћство остала су безуспешна и ре зултат остајс нерешен. По веома спарно.м врсмену судиЈска тројка из Свстозарсва на челу са Танасковпћсм добро је обаввла своЈ задатак, а жуте картоно су до били: Скенџић, Лукић, Пелипановић п Дулић у скипп „Борца”, а Плнћ и СтаноЈев у скипн „Радничког1'. С. Зоговић ЈОИ ЈЕ1№ иид Вредни и нада све предани нзвиђачи из одреда „Браико Крсмамовић’*, крунисали су активност још једним значајним резултатом. Старија мушка екипа извиђача освојнла је друго место на решону у Пар- 'шзаноко-извиђачком вшпебоју на коме је требало исикв м ШЕЖ казати зна^ве и спретносг у 12 дисциплина. Такмичеље је одржамо у Крагујевцу, 24. маја. а уједно је било и провера спредшости параћинских извиђача, за VIII смотру Југославије „Титовим путем''. која се одржава од 30. јуна до 10. јула на Ади Цшатлији. ИЗ ДРУШТВА ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН нштин Ево коначне табеле Пионирске лиге 1. Јсдинство (Параћин) 2. 13. октобар (Параћин) 3. Борац (Параћии) 4. Текстнлац (Параћин) 5. Псток 63 (Плана) 6. Напрсдак Др. 7. Цсмснт 8. Зсмљорадиик 9. Младосг Р. 10. Младост С. 18 16 1 1 115:12 33 18 15 0 3 70:28 30 18 12 1 5 75:23 25 18 9 3 3 74:44 21 18 8 3 7 32:47 19 18 5 3 10 41:70 13 18 4 3 11 23:58 11 18 5 1 12 31:74 11 18 3 3 12 32:69 9 18 4 0 14 19:87 8 па останак у лнгн, док им нерсшсн рсзултат нлп пораз у.мањују шапсе за остаиак, док (,Борац” нерешспнм рсзултатом постаје и теорпЈски и практично прв.тк лнгс. Игра се одвнјала из.међу два шес насстерца и бпла јс прпа мансварска, а одбране су дсловалс веома снгурно. Прву шапсу су створили до.маћк нграчи у 15 када Јс десна полутка домаћсг тима МнленковиН шутирао поред празног гола нс.моћног Аранћслонића. У 33’ одбрамбсни играчн Борца” су направили прву грсшку када су пропустали лсво крн.то Милосавље спћа да ућс у шеснаестсрац и Лукић га руши, а суднја Танасковпћ досућуЈс (оправдано) Јеланасстсрац у корнст домаћег тима. Мсћутим, десна полутка, Милснкопић погаћа прсчку, лопта се одбнја у поље и резултат остајс пспро.мсњсн. V 36’ Фи.типовић на пас Ду.тића । улазн у шсснасстерац домаћих, алп рсагуЈе неспрстно и шанса пропада, док у 42’ Дулић проиушта сл»:ч пу шансу. V 51’ воћство домаћег тима. Бн.та Је то грсшка суднје који Јс тако рсћи „поклоино’' с.тободан ударац I до.маће.м тнму и лево крило Ми.то ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА БОД ЗА ГЛАВОБОЉУ СТОНИ ТЕНИС „КУП МЛАДОСТИ” РЕГИОНА „Јагоднна” из Свето.зарева првак Завршии дсо скипног првснства „Куп Младостн” (Куп М. Тнта”) у оквиру Региона Шу.маднјс н 11оморав.ља XVI по рсду одржако Јс у Параћнну, уз учешће 8 скипа коЈс су то право стскле из Међуопштннскс, Мсђурегионалпс и Рспубличкс лиге нз нашсг Рсгиона. Прво мссто заслужсно освоЈнла екнпа „Јагоднна” из Свстозарсва члан Рспубличкс лнгс, друго мссто „.'с.ишство нз Градца прпак Рсн:оиилнс лигс к трсће мссто прмпа.то јс „Тскстнлцу” пз Параћкна прва< Мсћуопштинскс лнгс, сада члаи Рсгионалпе лнгс. Побсдник је стекао прако да игрз на ФННАЛЕ КУП-а СРБИЈЕ коЈс сс игрв 30 маЈа 1987. године у Гучи. Дописннк: Рудн Ваиек ВМИ—1 I I I ■ II Јсдинство — ПКВ „Јумко*' 1:1 (1:0) Стадион: Јсдннства. Глсдалаца 1.500. Стрслни, СтоЈановић у 5. за Јсдннство и Мнлојсвнћ у 73. за ПКВ „Ју.мко”. Црвени картон: Мнлстпћ ПКВ ,Јумко'', Суднјс: Срсћкоинћ: КрагуЈсвац 7. Јсдннство: Богосавл.сипћ 6, Мнрковић 6, Стсваног.ић 6, Ми.теиковн11 5, Петковнћ 6, Мњтићсвић 6, СтоЈановић 7, Жив ковнћ 6, (Ву.тпчсвнћ—), Панић 6 (Божн.товић —), Бандука 5. ПКВ „Јумко": Цекнћ 6ж МнлоЈс гнћ 7, Пстковић 6, Момчнловнћ 7, Вс.1нчковић 6, Поповнћ 6, Мплстнћ 5, То.мнћ 7, Савић 5, (ТоЈагнћ —), АЈдарсвнћ 7, Пстровић 5, (Нпколић —). Ј1 шеснассти пут у овом првснству Јсдннство Јс рс.мизнрало. Овај нспланирано изгубљенн бод протнв ЈУМКА оставно јс главобољу управи и нсизвссност чији исход заБИСИ од рсзултата Другс савсзнс лшс. Једннство Јс имало све шаисс да у спортском надмстању освоји два бода против траднцноналиог ривала из Врања али очпглсдпо да нсш то шкрппи у „зслсноЈ машипи”. Као што сс увек дсшава, кад сс пс нскорнстс шансс прн.ми сс го.т, у 73, минуту вр.то добри бек гостпЈу Мнло|свић нролнрс, рсзантно шутира а .топта пролази у исдељу нсснгурног Богасављсвића. Изгубљсни бод против Ју.мка н лаљс Јс задржао Јсдннство у групи оннх којн брнпу за статус Српсколнгаша. Послсдња два кола права су прнлика за мешстарсњс у ко.ме Јсдинство са слабмм тпмом н праз ио.м касом нема шанси. И лстимнчан поглсд на тебслу гдс сс Рудар и Мачва у сваком треп^тку мо гу пзмењатп на водсћој позицнЈн, која водн у лругу лнгу а осим Рад пнчког нз Обреновца п Јсдинства из Уба, хоћс ли остати у Првој СрпскоЈ лнгп брнну још и Синђслпћ, Шу.мадиЈа, ФАП и Кристал. Одлука Јс у рукама Дубочицс са којом Јсдинство нгра у исдсљу. Мо гуће Јс очскивати да Лсскосац слсдећих иеколнко дана будс стсциштс српсколигашких ^ко.мсрцнја.тиста. Са дна п врха табе.те. М. Мнлснковић Чедомнр Мнлошсвић са наднмком „Чедић” стар 78. годииа, родом н> ссла Шавца, по годииама је наЈстаријн а по активиости најврединји члан Друштва за спорт п рек реацију инваллда. После пснзвоннса ш« из Фабрпкс штофа лнје остао по странн, учланио се у пашем Дру пгтву и нзабрао секцнју шахиста. Од тог врсмсна, тачплје 1982. годи ис иако јс при крају осме децени је свакодневно се може вндета у просторнјдма уз шаховску таблу. Игра са задово.љстном и најсрећни Јк Јс када поосди против1шка. Сва ка победа за њега је освежење и лск. .Чедић” јс учсствовао на многнм општинскнм мсћуопштннскЈШ и регконалннм такмнчењша у шаху н многс победс донеле му златне зна чке и днпломс, а како кажс бреме година нза њсга ни пајмање хгу не смстаЈу. ТРЧАЊЕ — ЧУВАР НАШЕГ ЗДРАВЉА Ппше: Срба Николић КОНФОР - Двадсссти вск, вск наукс, тсхппке, комфора, лагодног н лакшег жи пота, у односу на наше преткс. Чосск Јс све то измнслио, али заборапно да плаћа цсну свсму то.ме, заборавно на себе, на своју' околипу. а Једина њсгова грка са лауком, ТСХПНКОМ, КОН<|и>р||11.М живото.м, доводс га до разних обо.тсња н стре сова. Свс Је виш« оннх, којнма ноге НЕИЈАТЕЉ скоро да цису потрсбне порсд аутсмобнла, удобне фотеље, телевнз«*- ра, гур.манлука. Такав човск скорп да ннјс снособаи за никакав физкч ки посао, оси.м всликог стомнка, задсб.љалс главс, опуштеннх удова, н>его1>о срце и мншићи нспаштаЈу. Дужниа живота, код таквнх особа ннЈе много вслика. У овој руб рицн покушаћемо да вам објпсннмо н научпмо, како сс наЈбоље чу в:т своЈс здрављс, како можстс да сачуватс своЈу внталност, радну и пснхнчку способност, да дуго останете младн, да успорите старосг сбоЈпх ћелија, да и.мате оддичаи аиетнт, сан, ослободнтв се страха, и то све п\-тем спорта, к прпроде. ЧовечнЈи ор1аниза.м саткан Је од мншнћа костнју м органа који обав .љаЈу разкс фупкцнЈе. Лскарн су утврдилн да иаш мозак, желудац, п.пћа ,,прсдвиђе1пГ’ просечио за 120—150 годнна живота човека наЈчсшћс нздаЈе срце. Тужну ловорку пркснства мсђу осталн.м болесннцнма освоЈн.та су срчана оболсња, прс свсга због начнна жнвота саврсмсног човска. У прошло.м( 19. вску, израчунато Је да Је од укуннс енсргиЈс произледене н коришћенс на зсмљи 96 одсто отпало на мишнћну снагу човска и до.маћих животинга. А у иашсм 20 вску само 1 проценат снсргнЈс производп се мшнићном енергнЈом, с порастом аутоматизације н мсханпзациЈе стално сс смањује наша физичка актнвпост у производњу човска се сае више своди на управ.љањс свакоЈаким .машинама, н мсхапизацнЈа.ма, у домаћинсгву, цснтрално грејањс, гас, електрнчна снсртаја, водовол, ослобођају човска од тежих физичкнх напора, авнон, воз, аутобус, аутомобили ослобађаЈу човека од дужих пешачсња. ТаЈ наш конфор нн живот доводи до , мишићне гла дн" због чега ее нарушава нормалан рад иаЈважинЈих оргапа н сн стсмп оргакнзма. „Мншићпа глад” можс сс утзлнти само „нспронзвод инм’’ физичкпм вежбама. Са шахом сам започсо 1964. годк »14;, када су се по завршетку НОР-а дсмобилнсалн н врати.ти своЈим ку ћама борцп. Био сам председнпк месног народквг одбора за два по моравскп села Шавац и Чсгтуре, ом ладинци су тра:килн да се органм зуЈе играњс шаха. купио сам неко лнко шах табле и са њпма заиграо. Од тада сс нс раздваЈам од ове забавс и тако сам постао шахис та завршава „Чсднћ’’. Редовно с« дружм и путуЈе са члановима Друштва иа излете радп рскреацијс, Обншдо Је многа места у земљн. Жарко Векмћ
СШ - № 20. ВЕНД 27. МАЈ 1987. • БРОЈ 335 ПДНОРАМДч РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА Г Пише: др Душан А. Вељковић Угрожава све слојеве Даскора сасвнм нспозната болсст СИДА је одједно.м нзби- : ла у први план. Страх од СИДЕ је лостао тако вс.тшш, да всћ . попртш карактсрпстпкс масовно-хистсрнчног страха, поготово у западнпм земљама. Нпјс ш< чудо јср се о Спндрому стсчсј ног нсдостатка имунптста п данас врло мало зпа. Сида је болсст која угрожава практично свс слојсвс становништва. Ирсма новпјим епидсмијским подацима ’ н такозва- ! ну рпзичну групу спадаЈу хомоссксуалип, као хстсроссксуалне Г особе којс имају впшс сексуалннх партпсра. Прсма томе нс по- [• стоЈп лмуннтст нп код особа коЈс су сексуплно „нормалпс". ! У ризичиу групу такоГЈс спадаЈу и иаркоманп, коЈн сс дроги- '• рају путсм вспа, као н лнпа оболсла од хемофнлиЈе (порсмс- .■ ђај згрушавања крвп услсд нсдостатка такозваног VIII фак- ' тора згрупгаваља крвп). БроЈ оболслих, инфицираних као и умрлпх болеспнка у цслом свсту јс у наглом порасту. С обзиром да нс постоЈн сфнкасан лек у лсчсњу ове 1 пзузстно тсшкс болсстн, као нн вакцина која бн спрсчила ово | оболсњс, најважннЈп п основнн пнструмент одбранс против јСНД-с Јс‘ информнсаност о начнпу шнрсља п заштити од иифскцпјс. Младп су иарочпто нзложснп ризпку инфскциЈе пашта . указуЈс и старосна структура оболелих. Због тога љнма трсба ј обратптп нарочпту пажњу, јср је код њих п најЈаче нзражсна ссксуална актнвност. У послсдљс врсмс јс дошло до всликих промсна у ссксуалном понашању н схватањнма сексуалнс слободс, ссксуалнн партисри сс чссто мсњаЈу, вслика Јс могуђност ’ путовања п комуппкацпЈс, што свс допрпносп учссталиЈсм јављању болссти коЈс сс Јављају ссксуалннм путем па наравно п ‘СИД-с. Нсобпчно Је важно, међутнм, да сс ннфскцнЈа вирусом СИДЕ можс шнрнтп и другим путсвима: Прско пнфпцнранс крви, продуктпма крвн, даваљсм пнјскцпја нсстсрнлнпм ■ј пглама, као п у току трудноћс н порођаја, када пнфекцнја моН'ЖС лрс!ш са мајкс на дстс. НДША ДННЕТА КО КРШИ УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ КРШЕ СВИ ОД РЕДА © □ нпјчсшћим облнцнма кршења законитостн писалн с.мо у прстходном броју пашсг листа. Ко све кршн устивност и законнтост разговаралп смо са радипцпма нз нашс опшпше. Станпсав Марковић чистач ООУР „Услуга’’. — По мом мишљсљу Закон кршн вслпкп број људн. Мсђу љима јс огроман броЈ чланова Савсза комуписта, а управо онп трсба да водс ра>гупа да до то га нс долазн н да буду при.мср другима. ДобривоЈе Цвстковић, возач ООУР-а „Стандардтрапс" — У мојоЈ радпоЈ срганнзацп. ји закон се наЈвишс крши у об ласти паркирања. На кршење закоиа нас тсра н скономска крнза. Да бп зарадилп за радпу организаипју н за нас пдсмо на свој рпзик у саобраћаЈ н са псисправним камнонн.ма. м. ж. Радојс Стапковпћ, обучар РО „Обућа”. — Устав и Закоп кршс они људ« коЈн су у прилпци да то чипс, којп су па тим мссгима, пре свега мнслнм на руководс ће људс. Раднпк ннјс у снтуаниЈн да то чини, јср су љсгова права вслнка са.мо па папнру. Можда нисше знали Припрема: Миша Гајић . . да сс Бернар де Фонтел, францускл фнлозоф, жрнпгир, дра-мскп писац, матсматичар и члан Академије наука, у свом жввоту инкада ниЈс насмсЈао нити заплакао!!! Иијс имао ниЈедиог прнЈатсља и никада ниЈс био заљубљен! Фонтел Је живео тачно сто содпна! . . . да Јс прс тридесетак годипа у СЈсдпњсннм Америчкнм Државама одиграна ватсрполо утакмица у базсну напуњеним - млском!!! Циљ утак.мпцс био Јс да ватсрполистп, наравно уз добру паграду, пливаЈу и играју свс док сс млеко у базсну нс претвори у — маслац!!! . . . да сс Лудвиг вап Бстовсп, пајунивсрзалннЈн стваралац у историЈи музпке, врло чссто облачпо исобично и небрпжно. Једном Јс толико лошс био обучсн да су га ухапсили као скнтницу н затворнлн. Када су га упитали за и.мс и када Јс одговорио ,,Бетовсн", сви су се углас насмеЈалн, Јср нико ниЈс могао веровати да таЈ одрпанац можс битн чувеии музнчар. Тек Јс на шпсрвснциЈу Јсдног дирсктора орксстра ослобођсн затвора! . . . да јс ссмс рицинуса отровио. Мсђутим, у уљу коЈе се цсдц нз пстог ссмсна нсма, иевсроватно, пп трага отрова! . . . да Јс Атила, наЈчувеннЈн варварскп воЈсковођа, прозваи „Бич божјн”, сахраљсн у трп сандука, од коЈих Јс спољашњи био од гвожђа, а друга два од срсбра и злата. Да сс не би сазнало гдс Јс Атпла сахрањсн, љсговн доглавницн посскли су све заробљсникс који су му пскопалн гроб. шала о^жала аЗГАЛИЦЕ ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 19 МАТ V ДВА ПОТЕЗА ШСИХОНЕУРОЗЕ Пише: Зорана Рашић фсшсоматсна обољења Што сс тпчс психонеуроза чпји су основнп спмптоми везанп за порсмсћаЈс у функционисању појсдиних унутрашљнх органа, љихоиа тераппја спада у домсн пснхосоматскс медиципе, Учењс о пспхосоматској меднцнин старо Јс практпчно колпко и мсдпцнна. Мсђутнм, оио јс тск послсдљнх година добило правн значај, на човска сс почсло глсдатн као иа Јсдиу интсгрисаиу целнну, а нс изоловано, као на физичко, пли па психнчко бићс. Добро јс познато да нсма соматског обољсња, којс сс на бнло који пачнн нс репсркутуЈс на психу човска, и обрнуто, да многн психички порсмсћаЈп (прс свсго смоционални) доводс до промсна у соматској сфсрн. У сгаљнма узбуђсња настају та хикардија, учсстала мнкција, у стаљима страха — блсдило, гу11 шсњс, лупање срца, дрхтаљс. Кад ова постнгиута с.моцнонална тензнја нослс пражљсља паднс на првобптнн ниво, функцноналнс промсис у организ.му такођс сс враћају на нормалу. Алн ако сс смоцноналнс траумс често обнављају, нлн су сталио прпсутнс (као код нсккх облика нсуроза), онда једног трснутка соматскс днсфункциЈе постају трајис. Овакав трајнн порсмсћаЈ у раду, рптму и правнлностп рада појсдииих органа уско повсзаних са човсковим пспхпчким жнвотом, у праксп сс иазива пснхосоматска рсакцнја. Успсшна терапија псуроза (о којима се говорило у ово.м тексту) улавном доводи до нзлсчсља, илн бар повлачсља соматских снмптома, мада то пс мора увск да будс случај. У закључку трсба истаћн добро познату чињеннцу да су неурозс-болест савремсног доба (мада сс понскад нс сматраЈу болсшћу). Док на Јсдпој странн изванрсдна тсхннчка достигнућа користс човску — на другој странн, она стварају сасвим новс условс за љсгов живот, за којс нс постоЈи могућност бсзболнс адаптацијс. Суштнна је у ствараљу новог, мситално здравог н псљ'.нмки стабплног човска који, сусрсђуђи сс са нсизбсжннм копфлпктним ситуацијама, нсће „побсћн" у болсст н неурозу. Мм Ирсна јс модсриа девојка. Мо дсрно сс облачи, станујс у модсрно урсђсном стану у модсрној зградн II — модсрно МИСЛН. Догодило се јсдном да јс ноћу касно стнгла кући, и кад јс лсг ла нијс могла да заспп. Впшс од пола сата прсвртала сс по крсвсту бсз сна кад јој спну ндсја. Скочп и босопога отрчи до полпцс по тслсфопскн пмсник. Пронађс у њсму нски број, шћућурн се крај тслефопа к по чнс окрстати броЈчашж . .. На другом краЈу жицс нско сс ја ви, а Ирсна — не изустивши ни рсч — спустн слушалицу п с.мсјући сс врати сс у крсвст. За нсколпко минута спавала јс као „заклаиа"! („Квизологнја”, 1975.) телефонсни Иоштовани чнтаоци, питамо вас кога Јс Ирсна назвала и зашто Јс могла заспатп тск послс тслсфонског позпва? ОДГОВОР: На почстку овс прп чс нагласили смо да Ирсиа ста нуЈс у модсрној зградн, а у мо дсрним зградама су зидови тан кн.. Ирснн Јс тс ноћн смстало што Јс љсн комшија нсвсроват но јако хркао. Како од тог хркаља ннјс могла заспатн, Ирсна јс потражила броЈ козшшЈнног телсфона и тслсфоннрала му. Комшија Јс, пробуднвшн сс од телсфонског позива, прсстао да хрчс, тс јс Прсна папонон могла заспасти. РЕБУС УРЕБУЈЕ: Дејан Гојковић ПАЛИНРРОКНИ РСбУС Уређује: Миша Гајић НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. АПРИЛА 1987. ГОДИНЕ — по виђењу 73 одсто — орочено преко 3 месеца 48 одсто — орочено преко 6 месепи 81 одсто — орочено преко 12 месеци 84 одсто — орочено преко 24 месеца 86 одсто — орочено преко 36 месеци 88 одсто. Ове каматне стопе су на снази од 1. априла 1987. Лист Социјалистичког савеза радног народа ошптине Параћин Издаје: Центар за културу и информисаае „Параћин” — Параћин Директор: Славољуб Обрадовић. Главни и одговорни уредник Мирослав Димитријевић. Издавачки савет: ЖивоЈин Томић (прел ссдшек), Нада Јовановић, Светислав Живковић, Боривоје Марин* ковић, Момчило Вучковић, Јован Томић, Добрила Ђорђевић, Мир ча Младеновић, Драган Антић, Славољуб Обрадовић. Мирослас Димитријевић, Спежапа Јовановић и Миливоје Илић. Уређује ре дакциони колегијум. Новинари: Милица Живковић, Миодраг МиГЕНИЈЕ — ОВ.АЈ ЛЕКАР ЈЕ ГЕНИЈЕ. — ЗАШТО? — ПРОНАШАО ЈЕ ЛЕК ЗА НЕОТКРИВЕНУ БО ЛЕСТ. Укрштеница (25) Аутор: вм Миша Гајић — Миг РЕШЕЊЕ НАГРАДИЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. 24: кат, угао, аре, диск, пеуритис, тата, арн, ала, црнг, рн, прије, плесан, сприкт, улема, ба, пста, кан, схс, колт, торнарке, авно, пан, рнта, ана. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 25: хтобност, дубровка, стан, орк, иалог, бт, ата, рсии, цц, челик, кашика, збирка, варда, дс, ника, пап, жк, клима, дим, улар, уносност, ка.мчатка. лснковић и Миливојс Илић. Пословно тсхнички сскретар: С.'|3вица Мнтић - Пантић. Адреса Редакцијс: Макси.ма Горког 4, Поштанскк фах 38. Тслефон: главнм и одговорни уредник (035) 52-352. нови нари (035) 53-694. прстплата годишља 3.900 линара полугодишњ: 1.900 динара, за иносгранство двоструко. Жиро — рачун Центрг за културу и информисаљс 63504-603-1973 код СДК. Параћин. Штау па: ГРО „Глас” Београд, Влајковићева 8 тслсфон (011) 340-551 Тираж и.ооо примерака.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА САМОУПРАВЉАЧА вошиштеновинк ПРИЗНДШД сдмоуправљдчимд СВЕТЛОСТ ЈУЛСКИХ ВАТРИ Овогодишњи Даи самоуправљача, под светлошћу |у лских празнпка, дочекуЈсмо у Јску јаВ|1С распрапс о ЗМ-У, коЈн мора да ојача самоуправљање и пронзвоалу, укупис социЈалистичкс одпосс. Последњи Је час мнну г до дванасст да сс прсстројпмо у прнв редп Јср врло лошм резултати су - звоно за узбун\. ако су сс Срби и Словсици дружнли поводом ,.Коза братства и Једннства", пгга каже дирсктор Цс ментаре о иаЈновиЈнм догађаЈнма. бсз домаћс памсти иема напрстка, послепњи даи за упис, у средњу шко лу... и Још око 200 ннформаинЈа чнтаЈтс у овом СроЈу. Дан самоуправљача 27. јуњ биће овога пута, радно и свечано обележен. За петак 26. јун, заказана јс седнииа ВеКа савеза синдиката п Клуба самоуправљача на којој’ ће обележитн са.моуправљачки празннк и 50-то годишнлцу доласка друга Тита на чело Ко.муннстичкс партије Југославијс. Овај састанак и.маће и радни део који је посвећен Јавној расправи. О про.мена.ма Закона о удружено.м раду. На по.менутој седншш уручиће се признање Клуба са.моуправљача за допринос у развијању самоуправљања, Прво.мајске награде и плакета -27. јуп”. М. И. Дан бораиа, 4. јул и 7. јул Дан устанка у нашој опиггини ће бити обележепн полага1&ем венаца на спо.менике п спо.мен обележја, а за носиоце спомешр ца Витомир Ивашпневићпредседник Скупштине општине Параћин прсгредићс традтшонални пријем. Овс године бићс обележена и 40-годншњица формирања СУБНОР-а. Традиционални сусрет бораца Светозарева, Варварина и Параћина одржаће се 7. јула на Ј^хору. М. Ж. ИЗЛОЖБА Програм обележавања јусплеја — 50-год1гшњице доласка друга Тпта на чело „ТИТО У ПАРАЋИНУ" Ко.мунистичке партије Југославпје, предвиђено је отвара1ве изложбе фотографија о Титовим боравцима V Параћину. Програм је почео да се реалнзује првом мзложбом у Српској фаорици стакла, која је отворена 15. јуна. На отварању, Миодраг Станковић, председник Акционе конференшЈЈе СКС Стакларе у краћем излагању подсетпо је на револуционарно дело друта Тита и на потребу очувања изворностп Титове мисли. Изложбу о Титовим боравцима су организовалии поставили радници Завичајног музеја, а до године фотографије кументи. обићиће раднпх организација : ла. ' краја — довећнну и шкоМ. И. ГОДИНА VI БРОЈ 337 24. ЈУН 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ЦЕНА 150 ДИНАРА ДВЕ НОВЕ „ЈУГОПЕТРОЛОВЕ” СТАНИЦЕ НА ЕВРОПСКОМ НИВОУ КО ЈЕ КРИВ: РАДНИЦИ ИЛИ РУКОВОДИОЦИ Зашто Штофара постиже слабе фннанснЈске рсзултате? Морамо поставнти нсколнко питања која траже одговоре без одлагапл. Прво, да ли су радницн Што фаре лошијн од других радника? Друго, да ли овоЈ органнзацијн недостају стручни кадровн? И треће, да ли су руководиоци затајнлн, односно погрешнлн у посЈккшЈ полнтицп? КоЈу крснраЈу? питао је Здрав ко Филнповнћ, прсдседннк Комнтста за приврсду на недавном састапку у Штофари. Излаз из смене, Али како наћи излаз из кризе? Снимио: 3. Илић У петак, 12. јуна на ауто-путу Бв оград — Ниш код Парађина пуштснс су у рад двс новс бвнзинске станицс типа ,,Европа’’. На пригод иој свечаности говорно јс Владислаг. Филиповић, директор „Југопстрола" ООУР-а „ШумаднЈа’’ из Крт гуЈсвца. То.м прилико.м је рекао: — У овнм двсма бснзпнски.м станнцама симболнзовапо јс и велико јсдннство нашсг колсктива Јер овс бспзинске станице врсдс преко 800 .милиона динара сагрођснс су заЈедннчким средствнма свнх ООУР -а. Пуштање у рад бснзинских ста ннца свсчано је означио Витомир Иванншевић, прсдседннк Скупштннс Општинс Параћин. (опшнрније на страни 8.) Припреме за жетву ДА НЕ БУДЕ К’0 ПРОШЛОГ ЛЕТА У СТАКЛАРП УДВОСТРУЧУЈУ извоз Припреме за жству у параћин- । скоЈ општпни отпочелс су благоире.мсно, алн нс интензитетом РАДНИК НЕ МОЖЕ ДА ИЗДРЖИ Радослав Весић, председник Синдшгата у Штофари, резигнираи најновијим поскуп љсњем размишља*. — Предлаже.м да се упути протестни телег-рам надлежним због ових последњих поскупљења, јер ово што радимо ни]’е добро. Радник са овакви.м лттчним дохотком не може да издржи сва ова поскупљења која су уследила. __ КОНТАМИННРАНА ПРИВРЕДА Радоје Несторовић, директор Инвест бан ке, „чернобилски.м” речником одсликава лривредну СЈиуацију: — Моја је оценЈ, да се параћинска прив- •реда налази у врло изражено.м контамини- ^аном простору. Тешко је у тако израженој контаминациЈ’и вући праве потезе. Ми их морамо вући, јер други неће моћи. Карикатура: Зоран Живковић СИНДИКАТ И ВЕБЕ УДРУЖЕНОГ РАДА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ О ПОСЛОВАЊУ ПРИВРЕДЕ ЗВОНО ЗА УЗБУНУ ■ На заједничкој седници Општинског Већа Савсза синдиката и Већа удруженог рада, 16. јуна усвојсни Закључцп за превазила жење лошег пословања параћинске привреде На зајсдничким јунским скупови ма Прсдседништва Снндиката, Всћс синдиката, Извршмог савета и Всћа удруженог рада, фокусирана Је про блс.матика пословања параћписке привреде у прва трн .мессца овс године. Да подсетимо, параћинска прнвреда је у првом кварталу иска зала губнтке у висинп од 2,8 .мили- |арди, а обпм производњс, у односу на нсти псрнод прошле године, јс мањи за 23,8 одсто. Узроци овако лошсг пословања, по мншљењу помснутнх форума лс же у смањенои обнму производње н пласмана, а код пекнх организацнја, негатпвио се одразио утнцаЈ нових снстс.мских мера. ИмаЈућн све поменуте чињеннце у внду, два Већа, Синдиката и удруженог рада, су сачинила закључке чнЈом би се реалнзациЈом побољшала „крвна слкка” параћинскс привреде. У закључцнма се ннсистира на сталноЈ борби за квалитет, коЈа као трајни покрет и задатак треба да убрза пласман робе, чпме би се сма ишле залихе. Такође се на потребу комплексног ња застоја у производњи иу, а тамо где се оценк указуЈе н саглсдаваи плас.мада су потребии свежи сгручни кадрови ваљано је взвести одговараЈуће кадровске про.мене. Под реднн.м броЈе.м три у закључцима, прспоручује с« радним органвзацијама да напорсдо са нзрадом ребаланса лланова утврде и програмс коришћења унутрашњнх* резервн. Посебан проблем представл>ају нсиаплаћена потражпвања од 18,5 мклиЈарди динара, а јавио се због не доследне при.мене Закона о обезбеђењу плаћања, те сс обавсзују радне организације да се доследно придржавају овог закона. Излаз Агрокоплекса ,,на зелену" грану, види се у обЈедињавању лримарне пољопривредне производњс с Једне и вромета с друге странс. За Фабрлку цемеита је речеио да постоЈи потреба за сагледавање могућности пласмана цемента, а таЈ посао бн требало да ураде Ко.митет за привреду п Комерцијална служба фабрике це.мента „Новн Попо вац’’. Већа Савеза синдиката и удружепог рада закључила су, лзмеђу осталог, да Јо лотребно формнратл еклпу стручаакд коЈн би утврдили узроке застоЈа у односу на друге на дослсдном и брзом спровођсњу општннс и на базн њиховњх нскуста ва предложпла могућности даљсг ра звоја приврсде у општнни Пара ћин. Учесницк скупа су инсистиралн закључака, а такођс н затражилн одговорност за нснзвршавањс, јср звоно прнвредс јс зазвонило иа узбупу. М. Илић По првн пуг овс годипс Стаклар? је нзлагала иа јсдном мсђународном сајму н то на саЈму пнћа и прс хранс у Солуну. За врсмс њсговог траЈања око 40 пословних партнсра јс посетнло штанд иашсг највећс! колсктива и интсрссовалн сс за њс говс флаше и тсглс. Са јсдннм броЈсм партнсра Стаклара јс всћ имала пословнс всзс, док се са другима разговарало први пут, Резултат ових контаката с^ закључснп уговори за продају дссс! милнона боца, а очекују сс нбвс наруџбспнце за грчко тржиштс, јср је у овоЈ зсмљн смањена произвоз ња амбалажног стакла због гашс1кз псћи у Јсдној од највсћнх стаклара. — Одмах по иовратку предузелв смо мерс и вршимо прнпремс за проширсњс асортимана по прспору ци и захтсвимп купаца, рскао иам јс овнх дана Драгомир Хаџић, гексрални днрсктор Стакларс. м. ж. који би задовољио. Задацн су поде л>ени, одрсђеис организацнје које ћс вршити откуп жита, органнзацвје задужсне за праћење жетве а иадзор над пословањем договореног и законског вршнће Огцптински сскрстаријат за инспекцнју. Још ниЈе одрсђена цена овогодншњсг килограма пшснице. По своЈ прилици она ћс се кретати из.међу 13А н 150 дшшра, а у параћинском атару, гдс се ссјс наЈвшпе жвта и у ссоским атарима планира се прз нос од 8.100 тона хлебног жита. м. м. републиче;о ПАДОБРАНСКО ПРВЕНСТВО ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИБ” СВЕ ТЕЖЕ „ПЛИВА” У НЕСРЕБЕНИМ ЕКОНОМСКИМ ОДНОСИМА ШТОФАРА ВАПИ ЗА ПОМОЋ п ЗаЈ’едничка седница Већа удруженог рада Скупштине општине н Савеза спндиката 16. јуна разматрала прошлогодпшње пословање и резултатс привређивања штофаре у прва три месеца ове годиие ■ Без помоћи друштва „вунарци” не могу да изађу из финансијске кризе Како ло.моћи штофарци.ма, била јс основна прсокупација дслсгата два већа, и прсдставннка приврсдне коморе СрбнЈс, рсгнона, пословних партнсра, друштвсно-полнтичкнх радника општинс Параћии. Најкраће рсчено, прошлс године параћинскп вунарци иајвећу пронзводњу продуктпвности за 10 тренд је задржаи и у су постиглн уз повсћање одсто. Ова ј првом тро.мс сејчу ове годнне, али радницк Што фаре, нажалост ннсу моглн да ужи вају у плодовима свога рада. Напротнв, дошли су у веома тешку финанснјску ситуациЈу, пакраће речено, како јо прнметио јсдан од учесника у расправн, НИКАД ВЕИА ПРОИЗВОДЊА — НИКАД ЛОШИЈА ФИНАНСИЈСКА СИТУАЦИЈА? Ваља напоменути, да је штофара јсдан од наЈвећих нзвозннка у СрбиЈи, О озбиљности ситуацнЈе у Штофари .може да посведочи и Једна рсчсннца уводничлра, ЗДРАВКА ФИЛИПОВИНА, председника Кохпгтета за прнврсду: — Проблс.м ликвмдности јс изражен до те мере да пред сваку исплату лнчзшх доходака влада права паника, и то ие само у фабрнцп и банци коЈа пратн ову радну органнзациЈу, веђ н у целој друштвено-политичкоЈ заЈсдппци! Да бн се фппапснЈскп консолидовала ова радпа организација, потрсбно Јс обсзбедити 800 милиЈардн дннара. Са.ми штофарцн су у сачн. њсно.м програму финанснЈскс консо.лндациЈс прсдвндсли да обсзбсдс Једну трећину потребннх срсдстава! а остала срсдстава у внсипи од 50 мнлнјарди морала би да сс обсзбеде са странс и то из срсдстава: На родне банке СрбиЈе пословних баиака и пословннх партнсра. Дозу оптнмизма у нс баш ружнчасту ат.мосфсру овог скупа, уиела су тврђсња ГОЈКА ИЈШћА, Прнвредна комора Србијс, ТОМЕ БУРИ ПА, Приврсдна ко.мора ШумадиЈе н По.моравља, СЛАВКА ПОЊАНЦА,, Центротекстил, да ћс ови оргапи ДАВИДОВАЦ У ЦЕНТРУ СРБИЈЕ Још Јсдном су Асро клуб „Наша крнла” Скупштннс ошптпне Параћин домаћинн значајне спортскс маш1фестације. V времену од 3. ју ла до 7. јула на Асродрому у Дави довцу одржаће се падобранско првенство СрбпЈе у класнчннм скоко впма. Падобранцн, њпх преко 50 надмстаћс се у скоковима на циљ н фпгуратнвним скоковнма. По традицнји 4. јула одржаће сс Аеромнтннг уз учешће всштих пнлота ваздухопловног савеза Југос лавнје. Асромитинг почпње у пре поднсвним часовнма. м. м. п раднс организацнје свим могућим средствима по.моћи овој параћин- | ски.м вунарци.ма да обсзбедс неопхо дних 800 милпјардн динара за обрт ка средства. И ова друштвспо-полнтнчка заједннца, опшпша Параћин, по рсчима ВИТОМИРА НВАНШЕВИН, 'прсдссдшња СО, учпннћс свс да по.могнс штофари. Врсмс Јс да се овој организацнјн помоглс Јср и она јс пуно улагала у развоЈ Рспублике. Сада јс шпра друштвено-политнчка заједннца на потсзу. ЈАВНА РАСПРАВА О ЗУР-у м. и. ПРИМЕДБЕ НА „РАДНИЧКИ УСТАВ“ Почетком овог месеца кре нула је јавна расправа о Нацрту измена п допуна, „радничког устава”, Закона о удруженом раду. У свпм органгоашцама синднката радницц су се изјаснплп о Нацрту, својТш примедбама и конкрстним предлозпг ма. Свођење. јавне расправе обавиће се на седници Већа давеза синдпката, која је плантпрана за 26. јун 1986. године. м. и. Сутра у Стаклари ПОНОВО РЕФЕРЕНДУМ О иовој систематизациЈн н расподслк која треба да доприпссе бо л.см вредиовању рада и паграђива ња по добро.ч комаду, одлучићс су три на рефсрвпдуму радиици наЈвсћсг колектнва у пашоЈ опшпшк коЈи се прс нсколико мссеци нису нзЈаснилк за поцуђсиа докумснта. Овогд пута, послс пзмсна н допуна, очскујо се познтиваи резултат. НОВИ ТЕЛЕФОНСКИ БРОЈЕВИ ШЕСТОЦИФРЕНИ ТЕЛЕФОНИ Због тсхш1чкжх разлога у целоЈ I мрежноЈ групи „035" 27. н 28 Јуиа ! вршн сс промена телефонскнх бро- ' јсва од пст на шест цнфара. Углавном се бројевнма за Параћш! н околиа села додаје нспред садашњег броја „5’’ алн нма ■ дру гих решења. л О томе дстаљно пншемо у овои броЈу нашнх повнна. Страна 7«. НАРЕГИОНАЛНОМ ТАКМИЧЕЊУ ЦИВИЛНЕ ЗАПГГИТЕ НАШИ МЕЂУ НАЈ60ЉИМА Пет Једшшца Цнвнлне заштнте пз наше општмнс вратнло се са рсгпоналног такмнчења узднгнуте главе. Скоро свака од ннх Је међу наЈбољпм у рсгмону. ОпшнрннЈе на страни 3.
ЛРЕДЛОГ ЗАУКОР ЗАБОРАВНИ ЛРЕДСЕДНИЦИ Да је све теже окутшти актнвисте на разговор о важним темама показало се прошлог четвртка на састанку председннка основних Организација ССО. Пред седннци су пред велику летн>у паузу требали да проанализирају боравак ово годишње штафете, да се договоре око обележавања јулскнх празника и одржавања споменика и спо.мен обележја, а активности током дугог топлог лета, о новим ценама чланарине... На договор је дошло осам од четрдесетак планираних! Шта се збило са осталнма, нико не може тачно да одговори. Изгледа да је завладала и председничка криза... М. И. ВОЗОМ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО”’ У СЛОВЕНИЈУ ОВИХ ДАНА ЗАЈЕДНО ДО НЕЗАБОРАВА СТВАРАН УТНЦАЈ ЧЕСТО У РУКАМА МАЊННЕ НАРОД БЕЗ НАРАШТАЈА Све су ређе породице са чстирп, пет и внше чланова. .. Рађамо све мање, старимо све брже. . . Каква нам Је дечЈа н здравствс ла заштата? Сопијална и пореска иолнтака? Колико су школе учмниле да дсте, када пође у првн разред, буде на ситурном док му роди тељн раде? Како васпитавамо дсцу? Колмко друштво по.маже саврс меноЈ (пре)запослепоЈ жени? Хоће .ти републнчка КонфереппиЈа за друштвенп положаЈ и активност же на успсти у својоЈ пнпцијативи да сеженама коЈс раде у .матернјалноЈ пронзводњи скратп псизијски стаж? Можемо лп поновити наш бејбн — бум нз Ј952. годипе? Хоћс.мо ли улагати у наталптст, без кога, како каже академпк Радомир Лукић, сва остала улагаља губе сммсао? Ово што нарочнто ,,боде очи” Јес те чнњеница да од 1971. годинс опа да број домаћппстава са вишс чла кова, док броЈ породнца са 2 н 3 члана остајс на исто.м пивоу. Стручне аналпзс, такође, показуЈу да су опште стопе смртоностн у овом подручју смањене и „стабилнзоваке до врсдностн које се могу сматрати хуманим н одговараЈу11им”, али и упозораваЈу да морталитет у тппнчно, ссоскоЈ остарелоЈ лопулацпји, нма врло високе стопс раста. Маргита Цветковић ПРИПРЕМА ОРБ „Б. КРСМАНОВИБ” ЗА АКЦИЈУ МЛАДИ СЕ ЗАГРЕВДЈУ У јеку ттрипрема ОРБ „Браико Крсмановнћ” за одлазак на Савезну радну акцигју радпће ое на уређе»у спортских торена у „7. јулу” и на земљаним радовнма у Месној заједници у Глождаку, а за узврат СИЗ физичке културе ће овој бригади обезбедити потребну спортску опремг. М. Ж. НЕ Д0В0ЉН0 ЧВРСТИНЕ Добар број основнкх организацнја ССО ниЈе довољно нзградно са држај и метод свога рада п нсдовол.но Је мобилисао своЈе чланство за учсшћс у свакодневни.м актпвно стима на решзвању и усклађпванл базичпих шгтанл средина у коЈима »нвс н раде. Идејио н акционо је днпство V осноспнм органнзацнјамз ССО још увек нс.ма потребан ква- .ппет. Пов^заност осковних оргаии запиЈа ССО са осталнм друпгтвсвп полпткчкпм органнзацијама !е недоаољно чврсто, а рад њихоаих зе лсгацнја и лелсгатз не задоаољава V Једпом броћ- срежкпа псча оргв ннзоваиих омзадииски организаии Ја. В Величанствен дочек пут иика Воза „Братство—једнктво” у 36 словеначких општина ■ До внђења у Срби ји, 1989. године Јуи осамлссст седмс. Србн у СловсипЈп. Возом „Братство—Јсдниство". Возом којн иикада нећс статн. У СловсннЈн, празнмк. Братство —Јсдинство на дслу. Два народа. нз двс републпкс, зајсдио. Зарад сећања на ону хту чстрдссет прву, када Јс из свропскс ратне арснс стнзао схо опаљен ватром, па.мнрнсан барутом, умрљан крвљу, Када су апокалиптпчнс Јсдшшцс Вср.махта, задојснс сулудом ндсјом о хиљадугодншњсм царству млсле цивилизацнју. Када су панцерскс СС—дпвизиЈс ссЈалс с.мрт, цспалс врзинс, ломиле бслсгс на српским гробљима. Србпја Је стсњала н плакала. Шљнвпцн порцнс.чн од дима н барута. Страх одасвуд. Ој СрбнЈо, мсђу шљивама. Бно је рат. Транспортн словеначких изгнаннка стнзали су у Србпју. Л, страх одасвуд. СловснцЛ у српскнм кућа.ма. Србп и Словенци делнлн су ко- .мад проЈе, чашу млека . . . Под српским крововпма од ћерамидс Србн п Словснцн заЈслно у страху, и, у жељи да преживе. Онда Јс Једног дана све то прошло. Дессткованс Једмнипс Всрмахта палиле су своЈс ратнс заставе. Европа вншс ннЈс била у жицама. Преостало Јс мало побеђсипх, и бнло Јс много хсроЈа. Уместо страха — слобода. У слободн, зарад ссћањл, всћ двадесет шсст годнна путују возови „Братство—Јединство” наизменнчно из СрбпЈс у СловенлЈу и обратно. Јун осамдссст седме. Србн у СловсниЈи. Бозом коЈи ннкада неће статн. На загребачком главном колодвору предах. Кнша лиЈе као из кабла, док се у зраку распрскавају акорди дувачког оркестра. □ПШТИНСКИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА О ОСТВАРИВАЊУ КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ ЗА ЈОШ ВЕЋИ УТИЦАЈ КОМУНИСТА Наредна седнииа Општнн ског комитета, која је платшрана за 30. јуни ове године> позабавиће се пптањем остваривања кадровске политике у Савезу комуниста и упшај Савеза ОВИХ ДАНА У СК РЕОРГАШВДНЈА ШК Општинска органмзација Савсза комуннста прпступпла Јс реорганизацпЈн ОО коЈе су на краЈу првог тромесечЈа браЈиле 4715 чланова. По иовоЈ шеми на територпјп општннс Параћпн постоЈала би и раднла 151 оо ск. На овакав потез ОК СКС се одлу чио ради бољег функционисања сво Јих основннх органнзација. Такође ћс се у радним организацијама, основнс партнјске ћелнЈс, коЈс су дсловалс у оквиру раднпх заједни па повсзиватп са организаиијама из нспосредне пронзводње што би трсбало да да нови квалитст у раду 00 СК. Копачну шему требао би да усвоЈи Оппгпшски комитст на ссдннци од 30. Јуна, м. и. ко.муииста на остварЈгвање укупне кадровске политике у огтштини Параћин. У полазном материјалу за расправу о кадровској политици између осталог се констатује: Остварени резултати, и поред тога што нису занемарљиви, нису у складу оа значајем кадровске политнке и потребама и могућностима 00 СК у овој области. Партијске организацпјс нису успеле да обезбеде одлучујући ути24. И 29. ЈУНА цај у кадровској политнцн и нису успеле да у пракси политичког деловања одговорност- као принцип и правилног понашања, дооледно примене у сопственом деловању и у решавању друштвеио економоких односа. Према најавама за овај скуп, основно полазиште за расправу биће прнвреда као кригеријум оцене рада чланова Савеза комуниста. М. И. ИЗВРШНИ САВЕТ АКТУЕЛНИ ДНЕВНИ РЕД На редовној седницн Извршног савета СО Параћин, 23. јуиа, иа дневиом реду нашло сс пнтање Опште и заЈсднпчке потрошње у псрноду од Јануара до маЈа овс го днне. Порсд овог матернЈала, Извр шнп савст се упознао са припрсма ма за обављање жствених радова. о чему нмате ширу информацију на нарсдшгм страницама нашсг лнста. Чланови „оппгпшске владем апалнзкралп су пореску полптику г Опптпш, затим предлоге за уиапређење рада органа управе и самоуправннх органпзацнЈа н оаЈедница. м. и. Људи на киши. Јоже Стварннк, секретар ОК ССРН Мурске Соботе, ето, потегао у Загрсб, да сс Још у возу прндружи побратнмима из Параћнна, нз срца Србпје, који стнжу са обала моравских. Грле сс Јожс Стварннк и Драгап Лнтић, предссдннк ОК ССРН Параћина. Вндсли смо овог Јуна осамдесет ссдмс у Словсннјн п Елу Шаубах, Нушу Јсмсц, Ивана Кчрбиша, Зорапа Флаисингср . .. Вндсли смо Србс и Словенцс заЈедно. Загрљене. ПриЈатељство српског и словеначког народа, утемсљено у најтежим и наЈсудбоносниЈнм данима Југословенске хсроЈскс спопсЈе, трајс деценнјама, неломућено до данас. Два народа, нз две републикс, заЈедно. До пезаборала. Бошко Самарџић ДАЛМАТИНСКИ ЦЕМЕНТАШИ ГОСТИ ПОПОВЧАНА СУСРЕТ СА СПЛНЋАННМА Од II. до 13. Јуна раднпци фабрике цемента „Новн Поповац" из Поповца били су домаћпни гостима из СОУР-а ДалмациЈа цемснт’’ из Сплита. Традиционални сусрет радника ова два колектива био је прилнка да се разговара о жнвоту и раду ова два колектива и проблемнма цемеитне нндустрнЈе уопште. Гостс из Сплита примпо јс н Мнлош Стевић, предссдннк Всћа савеза Снндиката наше општинс. М. Московљевић ИИ11Е ПРЕДСЕДНИШТВА И МЕ1ПЕ ССРН □ Предстоји седннца председништва Оцштинске конференције-ССРН 24. Ју1,а» а за њом и седница Конферен ције 29. јуна. Председннштво ће разматратл предлоге мсра за остваривањс права радних људи код органа, оргапизацнја н зајсдница са јавним овлашћењима. Такође, органнзованост н стање друштвсне самозаштите, као н развоЈ тернторпЈалне одбранс наћи ће сс на днсвном рсду. .Члаиови Предссдннштва н.маћс прсд собом аиа.тнзу спровођсња Закона о инвалндском и пснзнјском оснгурању земљорадника а н акционн програм жствс п откупа пшенице. Од осталих тачака бележнмо разматрање предлога за измсну Друштвеног договора о заЈсдпмчким основама и мсрилпма за утврђивањс лпчннх доходака и друтих прпма1са фуикццонера као н разматран.-е прсдлога одлуке о одобравању средстава за акцијс и манифестаПИЈе. -I -« »I •»<!.- Конференција ССРН и.ма на дневном реду п.тан развоја пољоприврсде у општинн Параћнн коЈој Јс подцртана улога ЛНК-а уз закључкс у коЈима чстирн прсдседнпштва ДПО наводе роковс и нзвршиоце ових одговориих послова. М. М. ДемократизациЈа односа у ОО СК Је врло разлм чита. Тжмо где Је всћа осећа се и већа ангажованост комункста н клима Јс много повољниЈа. Тамо где Је нема довољно, утицаЈ чланов* Је фор.малан. Ства ран утицаЈ јс у рука.ма оних којн су иа руководећим мсстима, коЈи имају дужи партиЈскн стаж, којн имају виши стспен образовања вишс звања птд. V таквнм срединама влада уздржаност у расправама, у дчскусиЈама, учествујс ужн круг људн. Остали члано ви сс „неутрално’’ понашају, нли ћутс или не гово рс оно пгго осећају н .мнслс. Такво понашањс Јс нај очктије у реализаиијп договореног. Најкраће, поиаша Ју се у реализацнјн онако какво су место заузимали у крснрању ставова и закључака. РЕАНИМИРАЊЕ „МПП” СПЕЦНЈАЛНСТА АЛН КОМУННСТА? Толнко помнњана, оспоравапа н нападана, неуставном оцењена „морално полнтичка подобност" у Медицинском центру у Параћину, још Једиом се реанимпра. Укратко, код слања лскара на специјалнзациЈу, прсдност ћс имати чланови СК, био Је предлог на збору. Предлог Јс изазвао реакције и реакције на реакцпјс: Ко ће оцсњиватп нечпЈу морално-полптнчку подобност? Да лн Је то што (млад) човек ннје члан Савеза и знак његове неподобности? Хоће ли оваква одлука (ако се прихвати) изазвати п манипулацнЈе са учлањивањсм у ПартнЈу из чисто карнЈерпстичких разлога? Или Је то опортуннза.м код решавања врло шкакљивог гтитања спецнјализациЈе по систему „прсђи бриго на другога”? А и тешко да би се Општннски комитет СК прихватио арбнтраже у спорним случаЈсвима, када рецимо треба нзмеђу чланова СК изабрати комунпстпчкиЈег. М. М. Закључци председништва ССРН НОВО ВРЕМЕ БОЉН ЕФЕКТИ На седннци СО — 30. јуна РАЗНОВРСНА Сва три всћа Скупштнне општпнс Параћин, 30. Јуиа, #,прсзиојаваће се" над обимннм днсвним редом. Прсд делегати.ма Скуиштинс наћи ће се питања Одлука о лзмснама и допуиама одлуке о просториом плапу оппгпше Параћии, затам одлука о из.мснама и допунама Оолуке о доношењу н спровођењу Генсралпог урбаннстачког плапа Параћина, а Једиа од тачака биће л Предлог мера за унапређење рада Скупштине оппттнне н њених органа у остварипању делегатског система. Поред помснгтнх тачака, на длевпом иалазе св п предлозн ЛРОБЛЕМАТИНА за уналређење рада Скуппггине општине и њсиих органа, затим Предлог мера за ефнкасннЈе остваривање радних људн и грађана код органа, организација н заЈед- >пша коЈе врше Јавиа овлашћења. Делегати Скупшпше раз.матраће п иницнЈатаву за промсну устава СР СрбнЈс, зата.м општу и заЈсдничку лотрошњу у перноду Јануар — мај месец ове годкне. Днсвнп ред обухвата н питања аналнзе пореске политике, затим извспггаЈ о раду Друпггвеног правобрапноца само\-прављања. м. и. ПРОСЛАВЛ 7. ЈУЛА НА ЈУХОРУ НАРОДНИ ЗБОР НА ЈУХОРУ Овогодкшња прослава Дана устан ка народа Србнје у НОБ-у лросла виће се на ДоброЈ Водн, Једном од врхова Јухора уз традпционалпо ево цирањс успомена о току устанка у пашсм крају и славним путсвима партазаиских јсдиница. Па ово.м .месту где Је извршено прсгрупксавањс Темннћког и Лсвачког партазанског одреда и прпкљу чнвањс параћинско-ћуприЈскс чсте, од 1963. годкне окулља се народ с обе стране Јухора. Овогодишњи до .маћинл су Поточани, а у госте н.м долазе Варваркнцн, Пупричани и Параћннци. м. м. ■ И поред изречених примедби превладава мишљење да увођење новог радног времена доносп квалптетнију промену. О аспектима п ефектима временске иновацнје позитнвно су се изразнле све друштвено-политпчке, а и веђина радннх организација. Раз.матраЈући проблсматику усклађивања и мењања радног времена Председништво ОК ђСРН ј« из.мсђу осталог потенцнрало на ссд|1ицн од 4. јуиа; — Председннштво ОК ССРН оцсњује да Је раД права о ово.м пнтању бнла исопходна п да утвр* ђена рсшсња о радно.м вре.мену у органнзацпјама удружсног рада н радннм заЈсдннцама, у цслини глсдано, могу да допринссу повећању продуктпвности и ефикасности рада, као и уштсдн свнх врста енергијс, али су мало илн нимало саглсдаване могућности увођења вишес.мснског рада н даље скраћивањс радиог врсмена у цнљу бОљсг коришћсња капацитета и бржсг рсшаваи>а пробле.ма нсзапослсностн. Уз то, пзостале су н расправс у стручнн.м удружсњнма, а ннЈе било ни наЈбољс инфор.мисањс радннка у поЈединим оргаиизациЈама удруженог рада. Да.ље у закључцнма Прсдссдпнцгтва ОК ССРН се констатуЈс: — На бази практичиих искустава и стручши п научних резултата неопходно Је наставити друштвсно-политичку акцнЈу за продуктавннјн и ефикаснпЈи рад, за скраћивањс радног врс.мена у циљу бољег корншћова капацитста и бржсг рсшавања незапосленоста. м. Илнћ Синдикат и ССРН предлажу ДВА САТА Е1УЕЕА КАПА ТИТО У ПАРАНИНУ (4) Пише: Предраг Петровић БОРАВАК У СИСЕВЦУ Титов предах у лепоти Сисевца Уочп Прве колфсрнциЈе шефова ванблоковских зс.маља у Београду, коЈа Је била Једап од несумњиво наЈзначаЈних државпнх скупова у повиЈоЈ историјн, друт Тнто Је пошао у дводневну поссту СрбиЈн, да би народу предочио своје внзнјс у даљој етапи грађсња социјалистичке самоуправне и псслрстане Ј>тославнЈе. Пакои срдачиог дочека у ћупријн 6. јуна 1961. г. друг Тито Јс са саралнпцима дошоо у Сисевац, где је на улазу био поставллн славолук са речнма ,Добро дошао’’. Друг Тшо јс иаг.оменуо да Је изненађсн лепотом овог краја, Јер ни мало није заостајао за лриродним лспотама Словеиије, и да му Јс драго што Је одмаралиште у Сисевцу намењено одмору рудара После ручка зруту Тпту Је уручен на дар персиЈски ћнлим, поклои ђнлимарске радионлпе .Једпнство” из Равне Реке. Друг Тнто н његоаи сарадкнцк разгледали су и објскте за охмарање, базен м познато узгајалипгте пастрмкн. Након одмора у Сисевцу гости су иастввилн пут према Сепском рудинку где нх је пред улазом у рударско насеље сачекао славолук са текстом „Срећно дошао друже Тнто”, а дуж пута велнкп броЈ грађана. Сличан Је дочек био и у Равној Реци, где Је друга Тнта поздравио велики броЈ рударсхих радника, као п 1-рађани околних мсста. Након краћег задржавања на Троглан Бари, срдачно испраћсни, друг Тпто и Јвеговж сарадници кренули су за Бор, где је на свечан нвчин лруг Тнто пустжо у рад фабрнку сумпорне киселипе. Општинско веће сиидиката нмаЈући пред очима честу слику лредугнх (маратонских) састанака, на коЈима се више мсдитирало пего конкретно говорпло, одлучило Је да све састанке Синдиката ограничи на два сата. Инпцијатива Је прихваћсиа са сугестнјом да дискутанти поштуЈу и своЈе и туђс врсме н да концизношћу излагања даЈу стварни допринос радуДа се одлука поштује, показала Је н послсдња С«Д* ница Председншптва синдиката. на којој Јс незнатно прскорачено вре.ме због деликатностн .матернја о коЈоЈ јс разговарано. СвоЈу одлуку члановн Већа синдиката општинс Параћин, препоручили су и осталим друштвено-политичким оргапизациЈама. Синднкат сс такође одлучио и на још Један радикалии потез, а то Је забрана пушоћа на свим састанцима, почевши од Већа до осиовних организациЈа. Овај гсст Јс начињсн, мада међу пушачнма непопулараи, у интересу очувања здрав.ља, а и самн пушачи кажу да, ако састанак трајс два сата онда ни њи.ма иећс битн тсшко. П. С. На нсти потез да се састанци ограничс на два сата и да се дувански днм протсра из просториЈа где се одржаваЈу јавнн скупови одлучилн су се п чланови Општннске конфсренцнЈе ССРН. ВеруЈемо да ће се и остали придружити. Социјализам је прелазна фаза, у то се свако дневно уверавамо.
АКАДЕМИК АЛЕКСАНДАР ДЕСПИН НЕМА РАЗВОЈА БЕЗ СОПСТВЕНЕ ПАМЕТИ РАЗГОВОР СА МИОДРАГОМ СТЕФАНОВИБ ЕМ, ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА У ПОПОВЦУ Изречене казне за све кривце ЛИСТА АКТИВИСТД Исдавио одржаиа трнбииа ^Иноватор — ствара- .шц ’ указал* јс и на броЈис проблемс са коЈима се сусрсћу проналазачи, ниоватори, крсатиппи људи. Срсдина и радиа и животна, луио пута нс показује Ловољно слуха за памстис главс, а како примстп Алс ксандар Дсспић, потпредседник Српске акадсмије иаука, проналазаштво јс увск ишло корак напрсд у односу на науку. 1 оворсћп о проналазачима Акадсмнк Деспић, по мало горко примсћуЈс? — Умссто да сс нроналазач свнм средствима подр жава, да ужиза поссбио поштопање у своЈоЈ радиој органнзацнЈи, срсдиии у којоЈ жнви, њсму сс наЈчсш ће нсгираЈу чак >< права па зпачајии дсо вншка дохотка коЈн сс њсговим проналаском остваруЈс, што лредставља вид сксплоатациЈс какав не бн смсо да постоЈн у самоуправном, социјалистичком друштву. Он за та права мора сам да се бори, често уз всли к« отпорс, што обесхрабруЈс и њега и све другс којп би могли да крсну тим путсм. М. II. ПОКРДДЕНИ — А ТБРДЕ ДД НИСУ Тако јс у РО ,,Повн Поповац” 1956. годинс изпршс па тешка краћа у коЈоЈ Јс учсствовало всћн броЈ ли иа, ова РО сс обратила надлежном Суду дописом у коме сс наподн да Радиа оргапизацпЈа инЈс оштсћена. V РО „Стандардтранс” возачи одвојсних посада иа лнпнјама за нностранство прнмају јсдан дсо дисвни цв дсвизног карактсра, Возачи су сс договорнли да само један од њнх вози прсдвиђсиом маршутом, док други седс код куће и ако јс и ои прнмио дпсвницу. Паравно, слслсћи пут овај другн бн сам возно, а онаЈ првн ссдсо код кућс. II ова радпа оргапизација Је изЈавила надлежном Суду да »нЈс оштсћена. У многпм организацнЈама удружсног рада стражар скс и службс протнппожарпс заштнтс нс фупкцпонн шу у складу са закопским проппснма. Вслнкн Јс број пнвалндних лпца (кајчешћс ннвалнди рала), изврши они ннсу обученн нлп су нсдопол.ио обучснп, исмају сдговараЈућу опрему. • Последњих годнна дружс дирскторе се у Параћииу о Цементарн највише говори као о организацнЈи коЈа ниЈе у стању због субЈсктнвних слабости да кспунп годи шн.с планскс .задатке? На само.м лочетку ношсг разговора трсба псшто о томс рсћн, не са циљсм да оправдам субјективпс слабости којих има мпого у нашој Радној организацнји можда впшс исго у другим организацијама у нашој друштвенополитичкој заједиици. Наиме, задњих десетак годнна сс мпого тога догодило у нашој прпвреди, а у грађевннарству поссбно, што нас јс поссбно довело у тежак положај. У овим годинама су сс захтевн тржпшта крстали ка бољим .маркама иемснта и мањим количипама цсмента, потражња јс пала нарочито у задњим годинама, тс су сс за.хтсви купаца свсли углавпом на псрнод »апрнл—октобар и још јсдним знатним падом у отпрсмн у лстњсм псриоду. Бснсфгцпјс којс су цсмснташи давалн купцнма бплс су увск манл од трошкова којн бн изазвала лагсропања .цсмента за псрнодс лотрошис када јс Снло доста цемента у одпосу на ронијс несташнце. Лагсровање цемспта било је веома ограничено. а сви или нико у заигпгп! друштвспс своЈине предузпмамо, како се то всћ каже, „зпачајкс коракс’’ којн су .иажалосг по некада тромн. често сипш, некада уназад, а дсшава се н да буду пачињенп на слепо. Овн послсдњп, несслектнвин паЈчешће су кпда су у шпању потра х нгања услужних органн.тзинЈа од граћапа нсредоп 11их платиша. П ната пог.ина. нс тако дапно обЈапљнвала јс „спнсковс дужннка за кнрнЈу, за струЈг а сво, пнтсн ција Је ла сс овакав начнн прозивања понови упркос испопуларности н познпања па свету правду. Дру гс иовннс, ма колико то било лнцсмсрно, ограћују се продаЈом свог простора органнзацнјама, као што су ).ле1.тродпсгрнбуцнјс, СИЗ-овн стаповања, комуналне оргапнзациЈе. а онда по азбучном или бпло ком дру том рсду, у Јавпост бану пмспа п прсзимена дужника н направс помстњу. Срсдннс као што је паш град, у комс сс малтепе сви знамо пли бар познаЈсмо нмаЈу пуио могућНостн да таквс акцпјо спровсду „нсжно". Ако всћ ЕПС пли СИЗ нлн Комунално не корнстс своја правиа оружја у нстсривању дугова, пска опда нс корнстс пи мач Јавности сскући око ссбс. Тиме под удар овс „слспс правдс” долазе н маде и вслнкс главе. 11 оии коЈп чинс дои.у грашшу просска лнчпог дохотка и опи којн су на њсговом врху. Просто речено под удар јавиости, алн бсз улаженл у разлог договарања у овнм скупим времсип.ма долазс и ошг који нмају и оии свс мањс имају. V списковима су свп Јсдиакн. И радницн н днрскторн и чнстач улинс н „чистач” друштвснпх каса” алп под условом да као до сада, спнсковп ис истрпс фрпзирањс по систсму: нсмоЈте њсга убацпватп, нс.ма смисла. А зна сс ко можс бити тпЈ ,,ОН". М. Миленковии БОЉЕ ВАНРЕДНЕ НЕГО ПРЈВРЕМЕНЕ МЕРЕ Говорећи о мера.ма којс Штофара прслузи.ма за излазак из финаноиЈСке кризс, Живојин Миљковлћ, правник јс лриметио-. _ Бољс да уводи.мо ванрсднс мере у нашој оргачлзаиији, него да нам други уводс привремсне мсре! Карикатура: Милорад Симнћ лагеровање -међупроизвода веома скупо што је нзазвало нове трошкове. Многс цементаре хталисс су свс мањс тсхнолошкс јсдиницс. Миле Стефаковић Свс овс појавс пратнле су и нац.у цсмснтару па смо п ми угасилп (тачнијс всома рсгко радс) двс псАи којс учествују са 20—25*,'« у укупном капаинтсту. • Исколико немилих догађаја ставило Јс Цементару у жижу Јавиости. Шта сте прсдузсли да се кривци примсрно V пролсћс овс догађаја јсдан за казнс? годпне неколнко другим узнемирили су нашу јавност и с правом сбих структура. Одговорни у ресторану друштве нс псхранс су суспеидовани, а о свим одговорним за све ове по јивс детаљно су расправљали лр вснствено органн самсуправљања. Оспх дана јс дпсцнплинска ко мисија нзрекла свима меру пре кнда радног олноса — условно на годпну дана. На Радничком савету је да о изреченим мерама расправља и донесе оштрнју каз.чу. Всроватно је да ће домете дпсциплинске мерс утицати да сс појавс недисцхплипе п неодговорности уз друге мере пословиог руководства сведу па нај.мању могућу меру. Рспите нам неколико речи о проблсхшма коЈи прате вашу Радну орга>шзапиЈу и коЈп су овог трсиутка всроватио Још већн него у претходним годлна.ма. У току претходног периода прсдузпмане су многе мсрс за бољс пословање у овој години: коначно су купљепи батер п бушилице из Савезне Републике Немачке (1775.000 марака) чнмс је делимнчно решсно пнтањс мсхакпзашгјз у рудпику, завршен је анекс макншскс радпоннце (100 мплнона дннара), урађена настрешннца у пакерају и решена су нека уска ИЗ РАДА ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА ПАСИВНИ САМОУПРАВЉАЧИ Пратсћп друштвене одиосс п по- индустријн текстнла укпдањсм ос- Јс у области саобраћаЈа од ООУР-а Јавс коЈс су од иитсреса за оства- новнпх органнзацнЈа удружсног ра- „Терстни саобраћаЈ’’, ООУР-а „Цррнвањс заштнтс са.моуправинх права да и формнрањем радис организацн ннца” н РО „Стандардтраис”. | и заштптс друштвенс срсдинс, Дру | штвепи правобранилац указуЈс на грла чиме смо спремнији ушли у производњу него раннјих година. Одлукама органа самоуправљања дсшет је комплексан лрограм мера којима су обухваћенн сви об.тинк рада и пословања Раднс органнзацнЈе са циљем да се ублаже негатпвне тенденције у пословању почстком ове годнне н помогне реализацнја основиих пиљева лословнс политпке за 1987. годину у смањивањс свих облика потрошње, Мсре су усмерене првснствено на смањивању свнх облика потрошњс, на смањење постојећих залиха које поссбно оптерећују пословање, па тражење путева за стимулацију радпика алн и посебно на повећање знања свих запослених. Програм увоза је општс познаг Ј*авности али вероватно недовољно колнко ок значп за рад наше Рад не организацнје. Не бих хтео да потенцнрам колнко могу бити велике последнце недостатка резервнпх делова из електронике, аутоматског анализирања снровина или рачунара који управља процесо.м, Од осталих проблема треба поменути и даље нерешсно питањс превоза јер интеграција и формнрање иове радне организације „Параћинтранс” није још дала потребне резултате што се у поједнним пернодима парочито кад купци смање превоз својим возилима одражава на испуњавање месечних планских задатака у знатној мерп. И на крају пласман остаје наш највећи проблем који највише утиче не могућност укупне годншње производње на којп ми не можемо утицатн. На жалост у овој годнни он ће још внше утнцати на наше пословање. УПРОПАШЋУЈЕ НАС ЛИЧНИ ИНТЕРЕС проблемс у овој годнни. На плану самоуправног интсрссног оргапизовања доста је учшвено обЈслињавањсм самоуправннх интерсс пих заЈсднца матернЈалне пронзвод п.е дсчнЈс и соцнЈалнс заштнте, културс н образовања и самоуправ пих иитсресппх заједпнца запошља вања општина Параћн« и Пупрнја. Нсадекватно остварнвањс уставног концспта основне организацпЈс удру женог рада и рвдне организацнЈс. као и скономске тсшкоћс у коЈнма је приврсда, допрпнели су тражењу ковнх рсшсња у самоуправном оргаиизовању. НајзпачајнпЈе статуспе лро.мсис у току овс годинс извршснс су у ПОСЛОВАЊЕ НЕПРИВРЕДЕ: ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА Информисању најтеже Пише: Нада Јовановић Основно образовањс и култура у протсклоЈ години доживслк су траи сфор.мациЈу у смислу спајања тс две средннс СИЗ-а. Поред осталих пнтања, ова СИЗ јс на ссдница.ма своЈих самоуправних тсла и органа често разматрала рад и рсзултате НОВИНЕ У ЗАПОШЉАВАЊУ СУД ОСПОРИО ОДРЕДБЕ Уставнн суд СрбиЈс поништио јс нскс одрсдбе Друштвеног договора о запошљавању у СР СрбиЈи п Са моуправног споразума о запошљавању нашсг СУБ Рсгиона. Поменутн Друштвенн договор Јс предвићао да сс нс с.матра незапослсним лице коЈе по завршепом шко ловању одбнЈе да ступп на рад по основу обавезс из уговора о стнпен дпрању, односно крсднтнрању, лице коЈе после преквалифнкацијс, од посно стручног оспособљавања одбије залослење као и лице коме јс раднн однос престао његовом вољом или кривицом, у траЈању од шест месеци, а по Самоуправном споразуму „казна” Је иста за лицс ко.мс радни однос прсстанс његовом вољом н крнвпцом. м. ж. рада дслатностн за које Је формирана. РеализациЈа часова непосредпог рада са ученнцима Је потпуна (са прсбачајс.м од 3,5 одсто) средња оце на општег успеха Је 3,18 одсто, про лазност 97,80 одсто, средња оцсна истнх ученнка у првом разреду за јсдничкнх основа 3,18 одсто а у VIII разреду нмала су 3,67 одсто значи корелацнЈа Је добра, ангажо лање и успех ученика на такмнчењн ма Је изузетно добар — на Републи чком Је учествовало 80 ученнка, 1ито Је 41 одсто од Регионалног а Један ученик Је учесгвовао на Савс зном такмичењу, што ннЈе само случај за посматрану годину већ је то случаЈ за дужн лернод да по овом н многим другим крнтеријумима основно образовањс у нашоЈ општнни служи за прнмер у Рсгнону н Републици. V области културе н информнсања присутни су одрећенн проблемиа И овде се може прнметитн да Је обим послова растао, да су се ове области развнЈале, а да то ннјс адскватно пратно бнлансни лростор, као и то да у овој области ни су односк лзмеђу СИЗ-а и делатности постављенн на некнм критеријумнма слободне раз.мене рада к да се иа тнм питањима мора нешто учиннти. Посебна проблематнка фнианснЈске природе прнсутна Је у РедакднЈн листа „14 дана”, која се мора шнре пренспнтатн н утврдитн адекватни нзвори фнианснрања. РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЈЕДИНИЦА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ НДШИ МЕЂУ НДЈБОЉИМА ИМАШ КУЋУ — ИЗДАЈ СТАН Мнопг грађани су, уз помоћ кредита из друштвених средстава пли без љих. саградили куће и наставнли коришћеЈБе друштвеннх стаиова. То је могуће због тога што се од стране друштвених правних лица ие води довољво рачуна о коришћсљу станова којима располажу. Друштвени стаиовн сс уступају у закуп од стране корисиика, протнвно за-кону и без сагласности даваоца станова на корншћење илп одговарајуће СИЗ. Акција „Имаш кућу — врати стан” се не спроводи онако како је договорепо. Према евидепцпји СИЗ стаповања 28 лпца поседује друштвени стан, а пзграђује или је завршпо нзградљу породпчпс стамбене зграде. БЕСКУЋНИЦИ БЕЗ ШАНСЕ Годпна 1987. од сгрзнс УЈсдињсних нацпја проглашсна Јс годином бсскућннка. А управо у тоЈ години „лупила” нас Је ревалоризација стамбенпх кредита. Новонастала с» туаииЈа наподи иа размишљање како даље. Свакодневно сс чуЈе податак да у »ашоЈ Рспублицц великп броЈ породпца чска стан, а с друге стране послслњи попис станов1п!штва показуЈе да у СР СрбиЈи мма вишка ста.мбеног простора. Ови подаци указуЈу да се станопи »е корнстс »а.мепски, а ииЈе мали броЈ ни оних празних. Уз захтев да сс оду станс од рсвалоризацнЈа стамбсних крсдита трсба утврднти и судбнну иостоЈсћег стамбеног фонда, Јер иас на то обавезуЈе н годнна бсску ћника. м. ж. V суботу, 13. Јуна 1987. голнне, у Арапђеловцу Је одржано регионал но такмичење јединица пивнлие за штите. Оргаиизатор такмичења био Је СекрстарнЈат за иародну одбрану Скупштиис Међуопштннске регионалнс заједнце Шумаднја и Поморавља. На такмичењу су учествовале спецнЈалнзоване Јединице цнвилне заштите нз 11 општнна Рг гиоиа, са изузетком јединнца нз општине Рача. Такмичење Је одржано у пет спецнЈалностн заштнте и спасавања. Из наше општине уче ствовале су четнрн спецнЈалнзоваие јслинице ЦЗ, нобедннце на општнн ском такмнчењу, и то: Јсдиннпа оп пггс на.мене и РХБ заштите из ПВТКТ „Бранко Крсмановић”, Једи ннца прве медипинске помоћи из ППРО „ШумадиЈа” и општинска Једниица противпожарие заштите. По веома топлом вре.мену, од свнх наших екипа иајакше успеха постигла Је Једнннца огппте наме- »е нз ИВТКТ „Бранко Крсмановкћ”, коЈа Је »аступнла у саставу: МИОДРАГ БЕНПК, ТОМНСЛАВ СРЕ ТЕН0В1Ш, НАЈДАН МИЛОВАПОВПК, МИРОСЛАВ ПАУНОВИН, 30- РАН ЦВЕТКОВИК и ЗОРАН ИГНБ, коЈа Је освоЈнла прво место у своЈоЈ категориЈи. Јединипе прве медпцпнске помоћн нз ППРО „ШумадиЈа” севојплж Је друго место у такмичењу овнх Једнницд, а само Је Јединнца из Кра гуЈевпа била боља од њнх. У ОвоЈ Једииицн иаетупвле су: ГОРДАН.А НИКОЛИК, МНРЈАНА РАДОЈКОВИБ. СЛОБА ВУЧКОВИБ, МИЛУН КА ЉУБИЧИН, РАДИЦА РАДОЈКО Ј5ИК, РАДУНКА БОРБЕВИН Ц МИ ЈП1ЦА МИЛОСАВЉЕВИН. Једнннца РХБ заштнте из ИВТКТ „Бранко Кремаиовнћ” у вео.ма ЈакоЈ конхуфенцији заузела Је V место са само 0,33 поена мање од тре ћепласираних екипа КрагуЈевца и Аранђеловца коЈе су делиле треће место. Ова Јединнца наступнла Је у саставу: ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИН, СТЕВАН ЦВЕТКОВИК, ЖИВОТИЈЕ ТОДОРОВИН, ВЛАДИМНР МЛА ДЕНОВИК, ЖИВОЈИН МИЛЕТИН И АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИН. Општинска једнпица пропапожар не заштнте м.мала је кикс већ у решавању првог задатка, тако да Је то уткцало на стабнлност екмпе у нзвршавању осталих задатака. Осмо место, које Је једнннца освоЈнла, свакако да ннЈе прави показатељ њепе обучености и спрехшостн. Једн »нца Је наступила у саставу: ВЛАДА СТЕПАНОВИК, РАДОСЛАВ ГОДНН, ПЕТАР КРСТИК, ВАСА МИКУЛОВИК, ЗОРАН ТО.МИК И МИОДРАГ ЈАНКОВИК. Недељко Гуњевнћ Ко изгуби слух за време, седи иза тапацира них врата. СофиЈа Ивановић Је познати дру штвеко-полнтичкн радннк из наше општннс. Са 16 година постала Је члан СКОЈ-а, а пото.м н члак ПартпЈе. Још као омладинка укљу-чена Је у радннчко самоуправљање и рад друштвено-политпчкнх организацнЈа н остала активна до данаш њих дана. — V врс.ме када сам ја почела да се бавнм друштвено-политнчким ра дом личнп интсрес код људи нпЈе био прнсутак у оиоЈ мсри како је то данас. Када би то уочили ми бис мз те људе спрсчавали. Тнх година после рата сви смо билп слнчног материјалног стања п више смо улагали себс у прокзводњу н само управљање, а чишг ми се да су љу дн сада заборавилн како с.мо некадз живели, каже Софија. За своЈ дугогодишњп друштвенополитички рад носилац јс шппе прн знања. Запослепа Је као коптролор сировина тканпна у „Ткачнпцп” ИТ „Б. Крсмаиовпћ”, а поручује руководсћим људпма да се вшпг друже са радницима да би код њих стицалп всћс поверсње. м. ж. АКЦИЈА ССРН — НАЈЛЕПШЕ УРЕБЕН ИЗЛОГ ПРВИ ПРЕДЛОЗИ ЗА УЖИ ИЗБОР I Г радска конференција ССРН је покренула акцију за најлепппг уређен излог у граду. Ових дана комисија је обишда излоге и у шири избор за награду су ушли излози лродавница. „Солид”, Бутик .«Ана”. Робних кућа ,Д11умадија”, Србија, продавнице 103, >,Обуће”. „Бнсер", Нова штофар ска продавница. Робна кућа „Београд" и новоотворена продавница ,дМандарина”. Комиспја ће у току лета још неколико" пута обићи град, а поводом 13. — октобарских празника биће проглашен најлепши уређен излог. М. Ж. ОД ИДУВЕГ БРОЈА НОВА РУБРИКА Колико се познајемо • Нупрцја првн гост На нашнм страницама, од вдућег броЈа, кренуће нова рубрика под називо.м: Колико се познајемо? Кроз ову рубрику покушаћемо да вас упознамо са суседним општпна ма а у цнљу унапређења сарадње н развоЈа. За почетак од вдућег броЈа простор ћемо уступнти Вуп рији. Током лета пнсаће.мо н о Свс тозареву, Ражњу, Бољевцу, Гшћевцу и побратимскпм опшпшама, Му рскоЈ Соботи н Крапшш. Еишрам Чим радник душо.м дане, одмах заостане.
I СУСРЕТИ | ин 4 X” УЛРУМЕНИ РАД ЈЖЛ СЛИКА НАЈБОЉЕГ ИЗЛОЖБА „ИНОВАТОР — СТВАРАЛАЦ” У СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ж СМАЊИТИ УВОЗ ТУЂЕ ПАМЕТИ СТАКААРСКА ПЧЕАИЦА ■ На трибики посвећеној иноваторству говорно подпредседник Српске академпЈе наука Александар Деспнћ ■ Пет награда за најбоље иновације прппало радницима Српскс фабрике стакла, ИВТК „Бранко Крсмановић” и ФТМ „Пролетер” Прстпрошлог понсдсљка, 15. Јуна, у СрпскоЈ фабрици ствкла, коЈа осс годннс обслежава 80-то го.тпшњп цу стакларства, отворспа Јс изложба „Иноватор — Стваралац”. Излои ба Јс Још једпом показала да у пашоЈ срсдппи постојс и тс како квалитстпп кадровн, којн могу дз сс упустс у реШавање пајсложсни- ; Јпх техпологакнх проблсма, са завид ' пим успехом. На изложбсном простору место Јс „закупнло" преко 60 ипоаатора са својим решсњн.ма, коЈа су овддшњпм радпим органнзациЈама уштс дслн велпку своту новиа. ОтвараЈу ћи ВЗЛОЖбу II трнбнну ПОД 110311 вом „Иноватор стваралац", липломирани инжсњср ЗНЈАД КАДРИН. Јс Још јсдном подсетио да ова срсднна постпжс запажснс рсзултатс п у овој областн приврећивања, алк да Још увск пису пскорпшћснн сви стваралачкн потспциЈали. Макснма крсатнвног кадра, по рсчима КЛДРНБА, трсбало бп да будс ..Смањити увоз туБе пдлјсти’’, а ова нзложба Је управо показала псслућенс могућпости. Органнзатори нзложбе н трибиис, Вгћс савсза сннднката оппггпнс, Клуб самоуправ.љача, Савсз проиала зача општиие и Српска фабрнка стакла, потруднли су сс да у гостс позову прсдссдннкс Савсза пронала зача Југославпјс и Србијс, а на трн бпни Јс учсствовао и АЛЕКСАНДАР ДРСПИБ, потпрсдссдпик Српске акадсмпЈс иаука. ИЗ ЛИСТА „НОВИ ПОПОВАЦ” — ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА У ПОПОВЦУ Јовнца Милнјанчевић Свакк раднп дан Јовнцс МилиЈа : нчевиђа, пословоће у одсљењу аутоматпке н мерно-регулационих уре- । ћаЈа П ООУР-а у СрпскоЈ фабрици стакла Је ннтересантан, а ујсдпо папорап п одговоран Јср Је ње.му и његовн.м колегама повсћана цело купна аутоматнка па свнм објектн иа у ООУР-у одпоспо поверсн им Је целокупан технолошкп процсс. На овпм пословима јс од 1972. го ; днне. Ради на високој тсмпературп уз велнко аерозагађењс. Прилнком ремонта пећи незпа се радпо врсме, а ретко да је коЈа недељп за Јовицу н његовс колеге дан охмора. — Долазнмо п ноћу да пнтсрвеиишемо, кажс он Јср су то послови коЈи захтеваЈу хптпу интервенцнЈу, без застоја и оклевања у протпвном последнце су катастрофалне, а губппи огромнп. Волим оваЈ посао, а на слпчним пословпма му радп н спп којн Јс тренутно у воЈсци. Јовица МилпЈа нчевић Је н актпван друштвепо-по литичкн радннк. V вншс мандата је био секретар ОО СК, члап Прец седништва акционе копфсрснцијс СК, актпвпста у Сипднкату па нн ! Је пи чудо што су га његовп руководиоци предложилп за нашу ру брику. м. ж. СТИГЛЕ НОВЕ 1ШШИНЕ а Нова бушилица „Хаусхер” већ радн, а ускоро ће почетн н „копелов” багер Срсдино.м маЈа, мессца толико ма лсрозног за нашу фабрику, дссило сс и нсшто што нас Јс обрадовало: стпгао Јс багср „КОПЕЛ", а у ксто врсмс н нова бушнлица „Хаус хер”. Као што Је познзто, куповина ова два средства за сксплоатацнју спровнне представља заокружсњс 11ИВССТ11ЦИЈС реалнзовапе још 1981. Пуних шест година нова фабрнка Је раднла, а да ннсмо билп у моРО „БУДУЕНОСТ” иоз ориои АИК „ПАРАПИН” РО „1.МАЈ” УНАПРЕД ПРОДАТА ПР0ИЗВ0ДЊА Радиа оргаинзацпја за пољоприв рждну производњу н кооперациЈу „1. мвЈ*’ Је и поред лоших вре.мен ехпх услова коЈи су били у току пролећа успела да све засеЈане поврпшне способие за обраду земљиш та обрвдн и заснује производњу. За сејалн с.мо пропзводњу семенског сунцокрета на 80 хектара, рекао на.м је днректор Миодраг Вељковић. Уговорено Је са „Институтом за ратврство при Пољопрнврсдном факуптету у Ново.м Саду и надамо се м ће.мо из ове пропзводњо имати велике користп Јер Је супцокрет до еада у изванредпом стању. Засиовалн с.мо л производњу семснсжог кухуруза на сто хектара, а уговорено је са пиститутом за хуку руз „Земуц поље” е којнм пмамо дугогодишњу успеппту п траЈну пос довпу сарадњу. Меркантплнп супцо крет счо посејали па сто хектара 1 и целокупна колнчпна Је уговорснз ‘ са „Уљарпцом” вз Бсограда, с ко- ! јом такође имамо дугогодишњу са радњу. Пнварскл Јсчам смо зассјхтн на , 50 хектара н утоворспа Је целокуп на пропзводња еа ,,БИП-овом „Сла двром'» пз Чачха. Пшсннцу с.мо по сеЈалл ла 142 хектара и целокупну површину предаЈемо „Житомлпну** кз Светозарева. Шећерну репу смо посеЈалп на 10 хектара, опа Је тако ђе у добро.м еаању а .лрсдаћсмо је „Шеђерапп** у БупрпЈп. Порсд то га пронзводпмо семе крмног биља, првену детелнку нз 50 хектара а целокувлу површину пронзведеног семеиа прерађуЈемо и предаЈемо Ин ституту за крмно бпље у Крушевцу. Такође смо засејалп силажнз кукуруа на 50 хектара а исти ћемо узотребитн за производњу сточис храле потребне за наше сточарство. У задња три године пмхчо сарадњу са Илстнтутом за повртар ство нз Смед-ревске Паланке н овс године смо засејалн 11 хектара шар гарепе хоју ћемо такође унотрсбн7и за ггроизводЈБу ссмекз а за потребе овог Инстнттта. д. г. Радпа органпзација ,-Будућност” оргаиизује рад на сиц у велнком броју домаћннстава у Средњем По.морављу. Наи.ме од врбовог прућа израђују сс корпарско-плетарскп проПЗВОДИ II откупљују V ОТКМпним станицама у Поточцу- Драгову, Стопањи и Параћииу. Целокупна производња иде на инострано тржиште у земљс Западне Европе, САД и Канаду. Пла вира се да се до краја године извезе рооа за 138.000 долара. Ценећи пре.ма рсзултатима у првих пет месецн ове године кала јс остварен П13ВОЗ од 52.000 долара као и на основу закљученпх уговора овогодишњи план извоза корпарско-плетарских производа биће у потпуиоош остварен а вероватно н пре.машен. Драгољуб Гајнћ гућности да купнмо и нсопходку опрсму за поссћање капацнтста, у „Копоонма*’. — „Копел’’ има, као прво, кацацнтст кашнкс 4 кубика, а то јс дупло внше ол калацитста „Дсмага”. Всомд јс модсран, нма тзв. расклопну кашику коЈом сс далско лакшс и бржс утоварује. Има н јсдан додатак на катарцп који омогућује рациоиа.тнију потрошњу снергијс, За радшкс — багсрнстс такође ћс про.мсна битн зпачајна: нови багср Је далско удобннЈи. са смањснпм вибрацнјама и буком, што ће н.м очувати здрављс п радиу способност. Зато свс то. „Копслом’ сс и лакшс рукуЈс. Пова будилнца „Хаусхср”, капацитета 700 хил»ада тона годшињс, стнгла Је кстовремеио с багером и већ Јс у сксп.тоатацнЈи. Стара бу шилица (Ј6 годниа у употрсби) с.ту жићс за сксплоатацкЈу лапорца. II. Миловановић Жири организатора ЗЈзложбс Јс одлучио да паградц псг наЈуспсшнпјс пновацнЈс са по 50.000 динара. Како папомсну председнлк жириЈа. БОЖПДАР ИВАНКОВИК, тсшко Јс било оллучпти сс за пајуспсптнјс кновацнјс Јср су сиа понућсна рсшсн»а заслужнвала поссбиу лажњу. Мсћутим, пско мора да буде пајбољн међу пајбољима и пагралс су прппалс слсдсћим кновацнјама: Чегвороврстспа г.тода.'1пца ,,Блапд'* Ау гори: ЈОВАНОВИП БРАНИСЛАВ. БРАНКО ЛАЗИБ, НЕБОШАЈ ГЛЈИГ«, ЦРАГИША БОРВЕВИК II РОДОЉУБ АЛЕКСИП. радхкцн Српскс фабри* кс стакла. Сигнализацпја СТБ Јс на граћспо дсло рвлш.ка Штофаре ТО МНСЛАЗ.А МИЛОШЕВИНА II АКСЕНТИЈА СТАНКОВНБА. Робот који замењује стакларскс раднике Је, такође, паграћсио решсње, а аутори су ПРЕДРАГ БОРБЕВИП н МИР КО ПЛАВШИБ. Ауторски тнм радппка ФТМ „Пролсгср’’, СЛОБОДАИ УРОШЕВИБ, ТО1ШНЦА МАРЈ1НКО ВИН и ДРАГ.Ш БОРБЕВИБ су добпли награду за акарат за бојсњк ХАБ—250. За рскопструкцнју псћи Б—I у Српској фабрпцп стакла па< раћенн су КЕЦМАН ЈОВАН, ЧЕДОМИР ЈОВЧИБ н ДРАГАН БОРБЕВИБ. М. II. КАД И СТАНАРН ЗАННАТЕ У обЈекту Градски кеЈ броЈ ♦ у току прошлв год« • не због лепсправностн ди.мн>ака_дошло Је до вродиI рања ди.мннх гасова у станове, па су поЈедиии стана , рн били примораии да у току протекле »мме ие хо ' ристе своЈе кухши. Да би оваЈ проблсм био решен Извршни одбор СИЗ-а стаибено—комуиалиих делат ности Је доиео одлуку да се у стаиови.ма изврши до зићивање иових димњака тппа „Шидел" и да се блокираЈу постојећи оштећени днмњаци. И сва оште ћенл прилнком извођсња радова отклањаће се на терст Самоуправне интсресне заједиице.. Овај проблем би у току лета бно разрешсн да се нпсу пспречили неки стаиари који пе дозг.ол»амаЈу да се у њихове стаиовс утрађују нови длмњапи, а позиа то Је ла знзањс мора да почпе из подрума. Маша по сла, али се на.тамо да ће у н.мс добросуседских одиоса сви станари пристати да РО „Ипграп" нз Бупркјс до новс грсјнс сезоне пзвршн ове постовс. м. ж. РО „Обућа” НЕМАЈУ Гсзултати пословања у прво.м тро месечју Радие органкзацпЈс „Обућа*’ су задовољавајућп. РО пнЈе исказала губптак у ово.м периоду. У априлу мссецу постнгпута јс иаЈ ссћа лродаја од 20.115 парк цнпсла, а која се односи на ХТЗ н модни ирограм. У мају пак постпгнута јс У ВРЕМЕНУ КАДА ЈЕ ЖИВА У ТЕРМОМЕТРУ ДОСТИЗАЛА И 35 Ц. СТЕПЕНИ ЗАШИ ИЕМАИИО ООДЕ МИ СМО УЧИНИЛИ СВЕ СА НЛШЕ СТРАНЕ, ОСТЛЛО ЈЕ НА САВЕСТИ НЛШИХ ГРАБЛНА, ХОБЕ ЛИ РАЦИОНАЛНО ТРОШИТИ ВОДУ ИЛИ БЕЗДУШНО РАСИПАТИ. КАЖЕ, БАНЕ МИЛОШЕВИП, В. Д! ДИРЕКТОРА ПАГАНИНСКОГ ВОДО ВОДА. Готово да пс.ча даиа а да се иско нс обрати за ломоИ пашсм локалном предузсћу коЈе се бави снабдевањем воде Параћина. У овим спар нпм даллма, догаћа се да всћ у ра ним Јутарњпм часовпма исма водс џ готово свим деловима града, а на рочито у призе.мипм стамбепим обЈектима. Капацптет водовода јс нстн као п хада је пре двадесетак годнна п пу штсп у рад, а у међувремсну лаику би само требало прнчатн колико сс у нсточ перподу нзградило ста.ч бспнх н друпсх обЈската на иивоу Пкраћина. Порсд тога позиато јс да се водом из нашсг водовода сна бдсса и Бупркја од прс више годи на што је на нивоу општина Само управннм договором рсалнзовано. II поред тога Параћип бн могао и.мати довољно воде. У прнлог овоЈ чињенпци као аргу.мснт трсба иста ћи годишње периоде. Тако рецк.мо зпми нема никаквпх проблема са снабдсвањсм воде. А зашто? — Јед коставно зато, јер се знмп не залс ва паприка, не граде куће и други стамбени објекти, а и не пушта сс немилице вода у двориштима како се ублажила песиоспа врућпна. Јас но док Једни решаваЈу на овај иа чии своЈе личне ствари, други немаЈу 1П! толико воде да би моглн да обаве осповпе потребе. Мп с.мо са своЈе странс прсдузелн све, кажс Бане Мплошевић, в. д. дпректор, параћинског водовода. Бгприји смо захииулп одрећсну ко лпчпну воде у нашу корпст. У пос ледњих десетак годпна пскопалн смо и 6. бунара, алн од њнх у пра ксн иема корнсти Јер нсма воде. Овнх дана Бодопод Је посетнла н група ипспсктора, па ће Јсдна такг,а информација коЈа ће садржати проблематику, снабдспања града во лом, ускоро бпти презсптнрапа Извршлом Савету СО. нашсг града. Љубиша Цветковић — Луша ГУБИТКЕ до сада највећа производња о.т 30.400 пари готовс обућс, али јс у ово.м мессцу опала продаја за око 2.000 лари. II порсд оваквпх лодатака нс мо жсмо да будс.мо задовољии, рскао јс днректор Мномнр Мнловановић, прс свсга у прблајк. Разлнка пзмеђу произвсдснс ко.тнчппс п продатс ирсдставља повсћањс залиха робе. што сс укупно нсгативно одражаиа на доходак п ликвидиост. Изражсн проблсм код иашс РО Јс управо нсдостатак обртпих срсдстзва, што нас доводи у ситуацпју да смо чссто у б.токади. Прсма оби му производње нама су потрсбна обртна средствп од око 500.000.000 динара а распо.тажсмо са свсга 90.000.000 — динара, Нећу даљс да комснтар1Ш1см какве тсшкоћс нас прате у везп са овим проблс.мом. Значн служимо се туђпм —• позаЈмљснкм срелствима кроз краткороч не крслпте од око 300.000.000 до 350.000.000 дпнара са впсоком кама том, што нам днректно смањује до холак п личне дохоткс. Просек личиог дохотка Јс око 80.000 дипара, а прошлс годинс у овом перноду пзносио Јс 30.000 дниара. Очекујемо бољу ситуацнју од сеп те.мбра прс свега у пролаЈн, Јср како сам већ рскао то пам је горућн пробле.м п Једпнп начнн да поправа мо нслпквидност коЈа нас притпска. Крнзна снтуаш<Ја Је у целоЈ обућарскоЈ пндустријн, па Је разумљм во да и пас потрсса, алк све тс про б.те.ме треба издржати, упорпо сс борити са њнма, а у олом колскти ву таквнх спага «ма. сви до јсдног смо на то спрсмни, па смо зато оптнмпста када је у питању кона чан кзлаз пз кризс, само треба ма ло внше стрпљсња. Драгољуо Гајић Иноватори СФС ОДРЕНЛИ СЕ НАГРАДЕ Бранислав Јосановић, Бранко Ла знћ, Родољуб Алексић, НебоЈша Га јнћ, Драгнша Борћсвнћ, су чннн.тн тнм коЈи Је изра.тно Четпороврстену г.-.одалнцу „Блапд", која ћс донстн пзузстнс уштсдс СрпскоЈ фабрици стакла. Њпхов рал ниЈе остао пезз пажсн и за „Бланд'* су награћснн, на нсдавпо одржапој нзложбн „Иио ватор — стпаралац*', са 50.000 днпара. Како су сложпо радпди, тако с\ сложно и одлучвли да своју награ ду уступс овдашњсм радно клубу. „Франц Розпп’’, коЈп постижс запа л.сис рсзултатс у раднд-аматсрско.и дсловању. Потсз хвалс врсдан. ... А како прн.мсти Бранпслап Јо г.ановнћ, врс.ти помоћи радип а.ма тсрима јср и у њп.ма „чучс” буду11<| пропалазачп н нноваторн. М. II НЗЛЕТНШТЕ - ПУСТНЛНШТЕ Омладинско насељс и излетпштс „7. Јулп”, недале ко од града, богато је шумом н чистнм мзкухом, до , њсга се долази асфалтним путем а кад се стпгне горе има шта и да се види. У првом реду тсрсна за спорг и рекрсаиију оивнчсни коровом. клупс за ссдсњс бсл ! нЈсднс даскс, кошсви за баскст бсз обруча п табли, чесма за воду бсз славиис, нсочишћсна згаришта, .мпоштво отпадака на свс страпс и Још доста то|а што не приличи Јсдпом пзлстнппу. О постављању неког утостнтељског објскта у облпку лстн.с баште, киоска са прсхрамбспом робом . п.п« сличног пратећег обЈекта коЈсг би сеако пзлетиш I те калибра ,,7. Ју.нГ’ требало да имз и да не гово римо. То не постоји. Изгледа да ннкога не заннма урећењс овог прос тора коЈе би омогућпло масовниЈу поссту грађака н радинм ланн.ма а не само за врсмс лржавнкх прат । кпка. Зато јс ово нзлстпштс вишс пусто исго поссће । но Јср осн.м лепс околинс нсма ничсг другог што би л.уде дуже задржало, Ако се зна да у непосредноЈ блпзпни пролазн ме ћународин ауто — пут и да сс возила загстављаЈу на облнжњоЈ бензннскоЈ пу.мпн, можла бн трсбало размншљати и о друмском турнзму коЈи би па овом । просгору могао да се развнјс и унапредн. Али како сада стварн стојс то Јс лакшс рећн иего ураднтн. Најгоре од свега Јс бити и остати равнодушан на окакве могућиости којс пружа ,,7. јули”. Садашње . стап»с управо јс одраз иаше исзаинтересованостк да се таква шанса искористи. Мнрослав Чопа СБакодневна опасност у це1.«тру града ГЛАВНИ МОСТ - Упркос настојањи.ма камионцнја, аутомобнлкста водоводпнја, поштара и другнх корисника, мост иа Црниин до скора јс одолевао. Прављен далеке 1925. од бетона и камена, преко својих лсђа пренсо Јс вс лнкн део историје. Како то ћацп кажу: „Кад бк мосг могао да прпча. .. ’» свашта бп могао да каже. Нскуство изборако у хамену могло би ла послужв као иаук алн у ово вре.ме атомнстике и елсктронн1:< старина ћути. Занемоћао јс всроватно Јер на њего аим плећихш не лежк више само саобраћај, водовод. каблови разпих профпла и иамена, већ и један од најтежлх терета — вдска пебрпга. Његожи тротоари — „прогледалп су”. Кроз рупе, СПОРЕДНА БРИГА избушене да се умстну кокзоле водосодних цсвн вн ди се река. Пешаци. који свакодневио туда пролазе, нису жељнп такве ромаитпке. Првенствено им Је цнљ да пређу с једне на другу обалу по могућношћу без бедно. Нажалост, то све теже остваруЈу. Неко ( ,стру <нћак" вероватно) решио Је да то поправи. II све то помоћу „покца и канана". Рупа на мосту у глав ноЈ улипи Параћнна затворена Је јелин.м најобични јнм комадом дрвепог панела. Алп пешацк не верују рупи која је нашла закрпу. Заобилазе парче даске од метар еа метар, као путарп своЈс обавезе. М. Миленковић ЗАПОШЉАВАЊЕ ХИВДУ ЗАПОСЛЕНИХ За прва четири мессца овс годинс Зајсднцп запошљавања у нашоЈ општини удружени рад Јс пријавио 958 потрсба за радницима. То Јс у односу на годишњн плап запошљава н.а 46 одсто, значн, обим коЈпм мо жемо бнтп задовол.пп, рекла |е Душпца Кркнћ стручнн сарадик у Основној зајсдпнцн запошљавања. Од укупног броја прнЈављенпх рад ннх места 958, у току прва четнрн мсссца овс годпнс запослсно јв 669 радника, пли 69 одсто од укупно оглашспих потрсба, док Јс рса.тпзациЈа осталнх потрсба у току. Г-роЈсм оглашсппх потрсба за укупним а и за приправнпчким можемо битп задовољии. Оглашено је 287 потрсба за прнправницима алн детаљппЈс гледано то задовољстио престаЈс Јер у оквпру тог броја оглашенпх 287 потреба за приправници.ма 109 се односп на прпправпике коЈе Је тражило Граћевпнско предузсћс „13. октобар" за заннмап.а граћевипскс струке, а коЈа су дсфпшпарна за паше подручЈс п н шпре. Таквпх радика нсма ла евклепцпЈп а жсљс за прсквалифккацп Јом за оза занпмања код пезапослс них нс постоЈе, па ћс ове потребс паЈвероватниЈе остатн незадовољепс. Највпшс јс запослено радника па неодрећено времс. 277, обнм запошљавања на одрећено времс је изнад, планираног а поссбно запошл.авање по хптном постгпку у скла ду са чланом 14. Законз о радннм одиосима за рад до 30 дана. Запошљавањс прпправпика је у о.тносу на план и обавезс остварсн са 23 олсто што Је у оквврима планнраиог за овај верпод обзиром да ниЈе извршена реализациЈа потреба из месеца априла. Број запослених КВ радника био бн већи да има на еви денппЈи поЈедпиих дефицитариих за нпмања стакларске, граћсвинске, тскстнлне н других струк«. У ово.м псриоду иајжећи броЈ нових радиика запослпле су СФС, ИТ „Б. Крсмановнћ’' и ФЦ „Нови Поповац”. Д. ГаЈић ... И ТО СЕ ДОГАВ.Л I ЦЕК УБНЛЕ Н МАШННЕ Недавно јс -у Скупшти-ну општине стигао повећи телекс са новим цснчма ко,с су значиле поскупљење. ОзЗиљно поњуљан стандард, новим поскупљењи.ма Је лобио још , крхкије ноге Дсжурни радник за фотокопир апарто.м Скупштинс општинс, поставио јс телекс у апарат у намери да га умиожи... Али, 1 када се упалило свстло у апарату, и када јс прочитао садржииу- телекса, буквално је пукар. Отказао јс послушност и изглсда да исма памсру да више уножава тслсксе, горепоменуте врсте. У праву сте: Човек је најиздржљивија ' машина, нсго само да и њсму нс пукне. . . М. Илић ЗАШТО СЕ СИСТЕМ ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ НЕ РЕОРГАНИЗУЈЕ? Радници постављају пптвње? Како остварптп било којс право из ннвалидске заштпте? Ово пнтањс се све чешћс поставха, јср поступак дуго траЈе, а у пигању су значаЈпа права соцнЈалпс сигурлостн. НиЈе блтно да ли сс радп о преквалификациЈи, запошљавз н»у, праву на стан или остваривању пнвлидске лензиЈс, накиадн за телесио оштећење, накпадл за туђу негу и по.моћ, све су то пптања егзистенцпЈе болесног радннка, ннвалнднраног човека. Колико Је то озбнљаи посао наЈбоље ће се сагледв тн ако се зна да се годншње поднесе 230.000 захтева за остваривање разних права из те областн. Наравно, к поред најбоље воље, понекад надлежнп органн не могу да послуЈу ажурно. Лечење и вештачења ду го траЈу а излазак на инвалидску ко.мисиЈу чека сс н ио шест месецп па и више. Ахо се томе дода аро гантаи одиос коЈи се скоро увек примсњуЈе, на шал терскнм адмпнистративиим уредима. То Јс оиа правл муха за ннвалпда рада, Јср Јс исти пс.моћан да радн више н да задовољи своЈу нор.му па радиом месту. Гојко Боројевнђ ! Изнесите своје мишљење, па да проветримо просторију. Карнкатура: Д. Секерезовић
МЕШ ЗШЕ 1гта5 ” : СЕМЉ1И1Ш И30ШТРЕН0 ДАВИДОВ4Ц АКЦИЈА ЗА „СРЕМСКИ (№НТ“ У оквиру акцијс зд прикупл-аљс срсчсгара за изградњу спомен обележЈа Сремски фронт активисги месие зајсдницс у Давг.- довцу су прикупилч 35.000 динара доброзсљ ног прилога, а Мсгпа зајсднирд јс из свсјих скромних срсдстава издвојила 5.000 зи нари М. Ж. бГ АЂЕНО ФУДБАЛСКО ГРАРШТЕ За врсмс извсђсња редо нс опукс на да- »идовачком аеродрому војници из >единице Боже Пстковског из ћуприЈСхог Гарнизона с* у сво.м слободно.м времену за«сдно са омладином и актчвистпма из Мсснс ззјсднице Давидовац радили на ограђивању фуд балрког игралишга. Божа Петроеић „ГЛОЖДАК” НОВА ГРУПА У просторијама Месне заједницс „Глождак” всћ дуже времена марљиво вежба музичка група а њен наступ биће на платоу испрсд ове месне заједнице гдс је планирано одржавање рок вечери. МЗ „4. ЈУЛ” УРЕЂЕЊЕ ТЕРЕНА У Месној заједници „4. јул” почињу радови на ур.сђсњу тсрена око објектд који се гради за потребе ове меоне заједнице. ПРИПРЕМЕЗА ОВОГОДИШЊУ ЖЕТВУ ДА СЕ НЕ ПОНОВЕ СТАРЕ ГРЕШКЕ ■ V општннн Параћиц пшеницом је зассјано 2.707 хектара. На индивидуалном сектору засејано је 2.534 хектара а на друштвежш 173. На основу тога очекује се прн нос од 8.100 тона Прнпрсмс за жству су отпочсле. алн нс тако интснзнвно, како би требало да буде у оргпнизацнЈамз ■ којс су залужене за извоћење жетг.е. Ипачс, и у ово| голини у складу са охзухом о условнма за обављањс жетвс и вршилбс оргаинзацпЈс удру жеиог рада 33 „7. Јул", ГО „I. мај’’, 33 ,,П«ггочалка'’ н Задруга -, Дреновцу дужне су да обаве комплстие прнпреме, као ппо Јс потпуиа спрсмност друшзвеннх комбај ка н обсзбсћипан-с репроматсрмјала за прнватнс комбаЈнс. Са њима ћс се закључнти уговори о жстви са условима коЈн ће бвггм утврћснн ускоро. Такоћс бићс извршена распс.тсла комбајна по месннм зајсдни иама н према поврипшама за жетву# како се не бн поновпла прошлогоднши>а слабост да негдс нма и вишка комбаЈна. а нсгдс „ни за лск”. ЗАБРАНА КЛАЊД Ради заштнте такозваног „сточног фонда'*, а у склопу скоиомских мера за повсћањс производње мсса п млска, РНВ је 17. Јуна лонсо Уредбу о привремспоЈ забрани клања похмлатка стоке. Помснутом Уредбом забрањуЈс сс клање тс.тади домаће и шаренс расе у тмпу сименталца до 220 кнлог рама, мслеза до 180, и буше до 100 килограма. Јагњнћи нспод 15 килограма, такоће су поштећени клања, оснм ако су намсњснн нзво СТОКЕ зу, а забрана се односи и на спе прасиће до 25 кнлогравм тежине. Миша Гајић Пратсће организације, као што Је „Јутопетрол”, „Жнтомлин’’, коЈи набављају гориво и откупљу-Ју пше ницу, такоће, ће бптн прпправне, ’ а за резервне делове задужена је Р(* „1. мај'* која ће организоватн I и покрстни сервис за хитнс поправ ј ке комбајна. Општннски штаб за спровоћење к коорднннрање акциЈ« у пољоприврс ди пратиће жетву, а поштовање до ; гоиорсног и законског вршнћс Опш , тннски сскрстаријат за ннспскцнјскн надзор. Из Земљорадннчке задруге „7. Јул" стнжу информацнјс да су прп прс.мс за жетву већ отпочсле и да опа свој терсн покрива са 59 комбзјна од коЈпх су 20 набављена у току последње две годпне. М. Миленковић I РАЗВОЈ АГРОКОМПЛЕКСА И УЛОГА АИК-а „ПАРАНИНА” Пише: Божидар Бокић ВРЛО АМБИ1ВЗНИ ПРОГРАМИ ПРАЗНИЧНО „УМИВАЊЕ" СПОМЕНИКА РЕПОРТАЖА ИЗ ПУТНЕ БЕЛЕЖНИЦЕ мим н Шта Је СОУР ЛИК „Параћнн” да нас, на почетку спог жнвљења. То Је сложена оргапнзаинја састапљсна од побројаних радних организацпја са око 2.200 радника са око 1.000 пољопрпврсдннх домаћинстава, про иг-водни.м потенциЈа.тпма н капацитстнма којн се нзражаваЈу са 5.000 мнлнЈардн укупног прнхода за 19?7. годнну. Шта Је СОУР сутра. Реалнзација програма разг.оја члаппца СОУР-а за срсд1ћо|>очни псрнод бићс прстпоставка даљс афпо М.1ЦИЈС овог СОУР-а, Ти програми су нзузстно амбнинознн н нстн пре дстав.љају у овом момснту попис потрсба а мање нзраз рсалпо моћц чланица. за њпхоно извршење. Нанмс, средњорочни програм прсдстан ЛчТ вићсн.с развоЈа поЈсдиннх орга пкзацнЈа у оеом тренутку. У усло г.пма нпске акумулативностн и рел родуктивпс снособпости члапнца н пооштрсннх услова приврсћивања, чза1пшс сс опредељуЈу за извршењс развоЈпнх програма коЈп сс подсти чу из средстава Републике н пз дру ј гих нзвора а коЈи су од заЈедничког интерсса за СОУР и шире дру , штбо. Такви се услови обезбећуЈу | на плану урећења земљпшта тери- > торнЈс путем хидромслиорацпје, и комасацпЈе и тако дал>е. Развој | прнмарнс произподњс у склопу ! СОУР-а треба да обсзбсди већн ! обим пољоприврсдиих пронзвода на ; друштвсном и нндивпдуалном ссктору, полстакне запошљавање, повсћа доходак н жнвотни стандард. БОРЦИ ПОТОЧЦА ТВРДЕ: ДОКТОР ЗА ПРИМЕР Иако о параћвнсхом здравству круж« приче о иаздравим мећуљуд скпм односнма, о промашеном пози ву поЈедннаца и тешком фипансиЈ ском пословању ипак има оправдаиих разлога да ее за дохтора Видановића п сестру Љиљу нз Југословенског речннка одаберу наЈ.теп ше речп од стране учесннка НОБ нз Поточца н упу-те на њпхову адресу. У прошлом мссецу доктор Вндановпћ обавио Је преглед свих учеснпка рата и том прилнком на све пацпјенте — борце оставио је порсд свог лекарског п велкки лудски утисак како он тако и сестра Селнћ. Многи пацпЈентн самн себи су стави.ти у отпнсане Јер су сматралп да се њиховнм жпотнма блпжпо крај и ако ннсу имали никаква органска обољења, пар њих посећивалп су врачаре, траваре, а спремали су се п некп да посете исцељнтеља Драгана Марјановпћа како би „продужилн’’ своЈ жнвотнн век. ОваЈ добри човек др. Видановпћ, кажу борци, стигао је у правн час, вратно нх Је поново у живот неке саветпма, а пекс лековима, пмао је стрпљсн>а да свакога саслуша п да се спусти на њиховом нивоу. Докто рови пациЈенти поново су на њива ма, впиоградима, поново на окупу и захваљуЈући само њему и љубаз. поЈ ссстри Љпљп ако буде устреба ло, алп да хто нс чуЈе спрсмни су опст да сс спаком непрнјатељу оду пру. Стојан Петровнћ У внше наврата н»ш лист је посвећивао простор пнтању одржавања спомсника н спомсн обслежЈа. Ка ко Јс много пута примећено, на разннм скуповима, велнки број споменнка и спомен обслежЈа, поготово .. .у. .серсклм мссним заЈсдницама, налази се у веома 4тшсм стању. Овнх дана представници Саиеза бораца "* 'Савсза омладннс н овдашњсг музсја” сннмплн су ста ње споменика. Код некнх обележЈа су већ извсдспе одрећене ннтсрвенцпЈе (спомсн бисте народном хероју Момчилу Половићу — Озрену у Буснловцу), а наредних дана омладинци ћс по сеоским месним заједницвма организовати акннЈе иа урећењу простора око спомен обележја. Извпђачки одред „Бранко Крсмановић*' пз Параћнна је задужсн за освежавање слова иа спомсп обелсжЈнма. Лепа вест која буди наду да споменнци нсће бити впгпс туће брига. м. и. МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Пише: Анђелка Аранђеловић ДЕВЕТА ЛЕКЦИЈА Салутон амикој? Да би се научили бројеви потребно је само запамтитзг од 1 до 10, а осгали се добиЈ‘ају њиховим комбЈтаовањем. 1 уни, 2 — ДУ. 3 — три, 4 — квар, 5 — квин, 6 — сес, 7 — сеп, 8 — ок, 9 — нау, 10 — дек, 100 — цент, 1000 — мил, 1 000 000 — милионо »Е ађзепсе пј 1ез (стис пе 5оп1 пепи чиапсј оп 51те«! АИге^ де М155е Двадесетпсти маЈ — Дан младости. Аутобус С.М рсгистрацијс хита асвалтннм путе.м Србије. Иду мсштани села Вашице у посету побратимима у Поточац. Куртоазна посс та? Не! Сусрст Је то ВоЈвођаиа и СрбнЈанаца коЈи сс одржава већ пуних 14 годнна нспрекидно, два пута годишњс. У данима рата Поточани су ратовалп на сремском фронту, Тада су им помагали мештанн села Вашица, колнко су могли, да им ратнс страхоте рововског рата буду сношљнвиЈе. Србијаици то ннсу забора вилн, а ннсу заборавилп нп Вашчанн. Резу.ттат — побратпмство два места, стечсно у миру. Даљина нк Је важна, када се воли. Одлучују срца. СПРОВОБЕЊЕ ЗАКОНА О ПЕНЗИЈСКО-ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ ЗЕМЉОРАДНИКА УСКОРО ОРбИ ПЕН5И0НЕРН V Заједнпци пензпјскоги инвалпдског осигураша у Параћииу обавестилп су нас да су прмстиглп први захтевп за пензионвсање земљорадннка. Преко 20 земљорадника, који су прошле годнне започели са уплаћивањем оснгурања нма ју навршених 65 година, упугплп оу Заједници захтев за докуп стажа уз 10 .•солидарних” годпна, које им друштво поклања* пензнонисаће се као индивидуалии пољопривреднп произвођачн. Из Зајсдниие ја- што бржем решавању ових вљају да су код републич- захтева. ких органа ургнрали на М. М. ДА ЛИ ЗАКОНСКИ ПРОПИСИ СПУТАВАЈУ РАД МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СЕ^О ШПМ-ДРУШТВО РАСТУРА Екзе.МПЛОЈ' — (примери): деквар — четрнаест, дудек квин — 25, цент сесдек ок — 168 мил кварцент окдек ду — 1482. Поточац. Овећа група мсштапа, очнју коЈе нскре, чека да сс већ Једном отворе врата аутобуса. И. оида, радоснн загр.љајп, пол.упци. Нису то само поздрави побратима, поздрављају се сви мсђусобно, сва ко је сваком брат. А шта бива са оннма коЈи су се првп пут обрели у Поточцу? И не.мају свог обра тима? Нипгга лакше. Ту су Поточа ни без побратима из Вашицс и бра тство се брзо склапа. Тако Јс и у Вашици., ПродаЈ'е.м једногодншњс коке носиље, тсжине око 2,5 кг. по цени од 1400 динара ко.мад. Инфор.мацпјс нг* кноску за продају јаја на зеленој пијацн у Параћину. Жнвпнарска фар.ма Дра гп Симпћ — Лешје. Како Јс мсспн самолопрннос јсдини извор ф|П1а11С11раи>а мссних за јсдница да кажсмо нешто о њсму како бн подсетили људс да размишљаЈу нарочито онс који су моћнк да измсне стањс па бољс. Прво знамо да самодопрннос ннкада ннЈс, ннгн сс можс убратп ви шс од 95 одсто у току годннс. Од тбга јс упрапо прнхода наплаћнва ла процснат за своЈ рад око напла тс. Док месна зајслпииа добпЈс по г.ац н пађс пзиоћача радова нлн се у мссноЈ заЈслпнцн логопорс за рад, нпфлапнЈа узмс сеоЈ мало повећн проиепат, затнм долазм па ред Бан ка па н оиа за сваки повсћи налог нвплатн провпзпју (своЈ рал) онла разни доприпосн н другс законскс облвсзс. Када сс свс ово сабсре, од срсдсгава коЈа су планнрана прнликом нзраде плана рада, Месна зајсдннпа можс да уради само Једва поло смну онога што Је нспланпрано н мањс. Ово Је управо због тога што када се мссна заЈедннца појавн као ннвсстнтор за њу важп истп закон гап н за раднс органпзациЈс. Зпачп мора се прво убратп новац нсо пз нос за прсдонђснп посао, да се затпорн фппанснјска конструкцнја. II док мссна заЈедница убнра срсдства н затвара фипапснЈску констрч’ кнпју, времс пролазн, цснс расту п тпко у нсдоглсд. .. Златоје Лазаревиђ Сфера рекордера I СВЕ СЕ МАШЕ СЕЈЕ а V потразп за рекордери ма актуелна жетва довела иас је до Крсте Живановића. За уговорена два хектара н 30 арн он је у сверн рекордера. — Прошле годпне сеЈао сам пшсннну на 4 хектара. алн нас врсме упропаств. Ссјао сам и внше а сада, Јер не вндим рентабплност нмам под пшеннцом нешто преко два хсктара. Можда ћу н мањс да поссјсм, завнси од услова н цснс која сс постаже. Некада јс са имања Живановнћа предавано и по два гагона пшеннцс а сада, уз прпмсну свих агротсхничкнх мсра на лспо обраТексг из прошле лекције овако је требало превести- „Миа најбаро Томислав естас лабористо. Ли лаборас ен гранда, модерна Сабруко. Ли ирас Фруе ен ла Фабрико кај пост ла лабороли ирас хејмен кие ли дор.мас кај рЈнтазас. Томислав дормас ен ла сама ча.мбро кун фрато. Лиа фрамо естас леруфанто, кај сиа Сратико естаестас библиотекистико_де ла урба библиотеко". Питања Је беаброј. РаспитуЈу со о члановпма породицс, о Вашчанимп коЈн нису дошли. летннп, досадноЈ кишн п новостима. СтоЈан Петровпћ, побрати.м свих Вашчапа, за дивно чудо, налазн времсна да буде са свима. За свакога има лепу рсч сваком питање, а осмех са лица му нс силази. Ка ко му Је у срцу може се само назретп_ Ту Је и „Диско”. И он не прави разлике и он је побрапси свнх, свп ма је иа услузи. Има их Још слкч них СтоЈаиу и „Днску”, али има и „себичннх’', онпх коЈи су своЈе по братнме већ одвуклн своЈпм кућама да нх часте. Довешћс пх тек када аутобус треба да крене натраг. Већниа, нпак инЈе таква. Борђе КарафиловнК ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић КОРНИШОНИ БроЈне су прсдносгн 1.лјсња корнн1нопа па шлалнру, пошто сс на огакав пачпп ностнжу много всћи прнносн а уз то је н нсга бпљака Јсдноставннја. Бнљке бржс напрсдују м одличног су з-травља. Лакша јс нсга, бсрба, плодовп чнсти а приносн всћн за 40 одсто. На шпа лнру су бнл.кс здрапнјс ол онпх коЈс сс гајс на земљн. Болссти го тово н да нсма. заштита ол пламс и.ачс Јс сувишна а о оштећсњу пло лова нсма ни говора. Шпалнрни ка чин гајења корпншона ствара одлм чнс условс за развоЈ бнљака а лак п.е се обављаЈу н све псопходпе аг ро-мсрс почсв ол обрадс, лри*;рањи Ш1ва, \1пн1пап?и.а ко)хн1а ол бсрбс 1’астојањс пзмеђу рсдова нзносн 1 — 12 мстара а у рсду 20 до 15 11x1 внспна пшалпра ол В0 цм. Всртикално аођење биљакз ул 1ниалнр је веома |едиоставпо. Доно л.но Јс врх бпљака пз 15 цм «11011111' НА ШПАЛИРУ усмерити на пластнчну мрсжу. чн иу нли канап н она даљс брнне са ма о ссби. За гајсње корнншона на њнвн нлн шпалиру прспоручујсмо необич но родан хпбрнл „Мпранду” гдс нс врсжн даЈс н до стотнну плодова. Прва декада мессца Јула Је оптн малан рок сетвс корнишона за Јссен, мада се могу сејатп н ранијс. Мсђу наЈваж1П<јс агротсхннчке мс ре порсд осталих \браја сс наводњавањс. Кад је суво и топло врсмс корнншоне за.111ватп бар Јслном нс дељно. НаЈбоље наводњавањс увече летн са 40 литара водс по квадраг ном метру. Уколнко дођс до појаве пламсња че н пепелннце 1 прскање обавнти ..Цннсбом” н „Бсномнлом*', П прс г.-ње „БснлсЈтом” и „Бсномнлом”, 11! прскање ..Дктаном*’ н „Бепоми лнм" н ако греба IV прскање „Рп ломнлом” ц „Бенпмилом", ђспкм њнвама у снлосс , Житомлнна’’ иснпаћс тек 10 тона хтебног жита. Услови за произвођача мавају се на горе. Тако с.мо тск ове горјшс успели да остварпмо рсгрес на уговорсну пронзводњу пшеннцс и шсћернс репе, кажс Крста Жнваиовић уЈсдно н председннк За- । дружног савста. Кратка калкулацнја орања, сеја- ; ња, одржавања н на краЈу комбЈјннран>а говорн да Је и цена од 170 динара по килограму на нвиин рснтабњтитста, па Јс разумљнпа резигиацнја овог пољопрпвредI ног произвођача који Је прстпро1 шлс годинс добио прву иаграду за । производњу пшсницеа М. Миленковић »кост Демагогија: иа све нам криво, а тражимо пр авац развоја. Клупа у парку. ватра се разбуктала: мост преко реке. Јаслшна Јокснмовић
жмтк 24. ЈТН теет. • БРОЈ ЗдТ 0БРЛ30ВДЊЕ - КУЛТУРД ШЈШВШ ПИШЕг ДУШИЦА КРКИН МОГУЋНОСТИ ЗАПОШЉАВАЊА ЛИЦА СА ТРЕЂИМ СТЕПЕНОМ 0БРА30ВАЊА Прнвредн општпне Параћшг срсдљорочни период 1986—1990. за пот ребно је 4.091 овакво лицс то Јесг КВ радннка. Искуствено сс зна да ће ова дефнцнтарпост бнти још нз раженнЈв. То су потребс ООУР-а за .радницнма производних струка коЈе се н до сада наЈчсшћс задовољаваЈу путсм прсквалпфпкацијс незапосленнх са суфицитарнпм занп ДАНАС ЗАВРШЕН УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ СУТРА НОВА ШАНСА М УПНС ПРЕДСШЉДМО 8АМ „ВУНОВЦЕ“ Данас, је завршен упнс за учени ке срсдње школе а сутра свн онп I коЈн се нису упнсали могу да се > упншу тамо гдс нма мсста. Срсдњо школскн цснтар „Бранко Крсма новић” од овс годннс Је рсоргани зован у три ООУР-а. V I ООУР-у првп разред похађа ћс 210 ученика елсктротсхннчкн смср 90, културолошко-Језнчкн и прнродно-матсматичкн по 60 учсш1- ка. Трсћн разрсд уписаћс 150 учс ннка: слектротехничку- 60, прсводн лачку н архивско-музсЈску математичко-техннчку п прнродно-тсхничку по 30 ученнка. Други ООУР уписаћс у првн разред 150 учснпка у слсдсћс струкс: машннску машинско-снсргстску 90 и економско-комсрцкјалпу и трговинску 60 ученнка. Трсћн разрсд НОВЕ КЊИГЕ мвњима и путем стручпог оспособ- — љввам лица без запимања. Дсфнцн | ПА П 1Лтарна занимања у овом стспену |Ј ГО К5С7 ПVК> Г1 С1 |ЈА. Г1 I V?Г1 стручности у нашој општини су: ■ ■ похађаће 120 ученнка: машинске 60, п скономско комерциЈалнс 60 учепнка. Трсћп ООУР уписаће у првн разрсд 270 ученнка: хсмнЈско-технолош ког 90, тскстилног 150 п прехрамбспог смера 30. Трећк разрсд поха ђаћс 510 учника, хсмнјско-техноло шке струкс 30, стахларскс 60 и тек сгплне 150. Ванрсдпо ће бптп упнсано у други степсп, стручности 360 ученпка тскстнлне струкс 210 н ста кларске 150. У трећи стспен тскстил пс струке бнће упнсано 60 учсннка. У овом броЈу представљамо вам носноцо Вукове дипломе из основних школа „Стеван Јаковљсвић” н ,,Бура Јакшпћ”. Примсрни у свсму, петнчари од првог до осмогђаин са коЈпма сс могу дичити н наставницн и ролитељи, носноци Вукове днпломе заслужују много внше од објављивања нмена у ковннама. У основни.м шко лама „Стевак Јаковљевнћ” и „Бура Јакшнћ’’ нз овс генсрацпје трудном н знањем Вукову диплому из борнло је 15 ученика. Чак седам Вуковаца нз ОШ „Стеван Јаковљевић” су девоЈчнце. Њнхова именч су: МариЈа ГаЈнћ, Наташа Ивановнћ, Анђслка Радојковић, Снежана Стефановнћ, Весна Стсгаиовић, Зорана Хацић, и Марица Цветконнћ, Част мушког рода спасао јс Саша Спасић, осмн носилац Вуковс дипломе. бетоннрац, зндар, тесар, армнрач, терацер, стаклодувач, стаклогравср. стаклослнкар, рсглср, бравар и тпинбравар, заварнвач, моторни кач, машппскп ткач, машпнскн лжц, конфскцнонар, трикотажср, чвр, кувар, обућар. Скоро сва мапрс сто занлмаља Ш степсна стручности оснм ааннмања продавац, и произвођач кондндоторскнх пронзвода су дсфи цнтарна. НОВЕ КЊИГЕ ФИЈУК ПРАВЕ ПОЕЗИЈЕ тура петрушне области ■ Аутор: Мр Радослав Прокпћ; Издавач: НРИО „СВЕТЛОСТ” Крагујевац и Завод за вац Прошлог понсдељка, на прнгодноЈ свсчаности, представљена је књига „Срсдњовсковна архнтсктура Пстру ! шкс областн”, МР РАДОМИРА ПРО КИБА, архитскте нз Крагујсвца. Ој взј значајан подухват садржн два иаестогодншњс нскуство к сазнањс (1970—1982.) сакупљено на проучава- | њу и конзсрвирању вслнког броја цркава Пструшкс областн, коЈс сс Нако прва „Књига о шнби” Зо ране Рашић управо одржава лскцп ју како сс праве пзузстнн песнпчки првенци, у срећном споју сажстог, мудрог п ЛПрСКОГ; Шиба (прут) Је спмбол васпптања и образовања, ауторнтета п строго сти алн п понпжсња, бола страха. Првн пут у нашоЈ књнжевности да је Једап песпик, а поготову постао смсо да су ухватн коштац свом гранцичом. искорг.сти њсну виткост и стрсгошћу н напшпс прву књнгу нстопрсмсно велнчанствлу заштнту споменика Крагујеналазс у сливовнма рска Црннце и Равапнцс. У овом драгоцсном свсдочанству далскс нсториЈс, говоритн су СЛОБОДАН КПРОВНП, урсдник у НРНО „Свстлост” и ПРЕДРАГ ПАЈ КИП рсцснзснт овс књигс, ииачс нсторичар умстностн. Ваља подсетнтн читаоцс да јс РАДОСЛАВ ПРОКИП, порсд нзузстног ангажовања на скидањс всла тајнн са пструшкнх црквн, п кооаутор „Фонтане Слободе” испред Скупштнне опппине, а такође Јс п хогел „Петрус” изашао мз мајстор скс радпоннцс, архнтекте ПРОКПИздавање књпге „Срсдњсвоковна архнтсктурс Пструшкс области”, фн нанснјскн јс помогла и Самоуправ на интерссна заједнпца образовања н културе, коЈа Је уједно бнла н органнзатор промоцнЈе дела РАДОСЛАВА ПРОКИНА. м. и. РАЗГОВОР СА ПРОСВЕТНИМ ИНСПЕКТОРОМ ПРОБЛЕМ У ПРОСТОРУ Свс основнс школе у параћлнској општинн на врсме су заврпш лс школскс годннс и наставнс про грамс. Једнно Основна школа ,,Бра пко Крсмановнћ” у Дсњој Мутни цн каспн са завршетком годиие ■ због охтагања почстка другог полу о Њсговом 1 гођа У зи.мском псрноду када су класјршог грчког поимања свста. Између танкнх корнца — крупиа постјка гр«&свина. Строга унутра шња архитсктоника, која има пст ФлЈука и исто толико ОдЈска, пст одаЈа, колико п чула човскових, барокно украшешос, смишљспим мс тафорама, да бп, као и уз сваку врсну грађсвшп’, дошла Припрата, циклус псса.ма кроз коЈп сс практи чно улази, пако с краја, у Књнгу о шиби”. То су пссмс коЈс нису сродне цслиин, п баш зато су њсн нсодвојнвн дсо, алн које ЈоЈ отвара ју нову днмензију читања п тумаче |«>а. Језнк сврспсходан н лапндаран. Ннчсг премало, нн прегншс. Као у сваком добром Јслу и дслу. Под ударцима разних „шиба псврсме иа”, наш Јсзик Јс сам по ссбп пос тао једноставнпјн н мудријн коп кретнији и рсчптији. Њсгова најбо ља своЈства употребнла јс Зорана Рашић, дала му лрп.месу свог талсн та, и амалгам. па зато дслујс тако опојно п оппЈаЈућс. То впшс ннјс фнЈук шнбс, всћ армија мудростн и лепотс. Зорана Рашпћ, побсдивца прошло годишњсг конкурса за „Прву књи гу»’ остаћс, по своЈ прнлицн, побсд ница за иного дужс врсмсиа, кад Је у пнтању књижсвпо стваралаш тво. Њсна књнга тражи поновно чи тање. Њснн стнховн сс памтс као секвенцс: Пруту, синопиму свстови онсмогућилп саобраћај. Просвстни ииспектор Милнвој-з Псшић прп крају школскс годинс обилазио јс основне школс . ца смо од њсга добили ову прву инфор.мацнју алн много впшс просто ра у њсговом извсштаЈу заузнма школа које I годнна, све проблсм тсскобннх 1 иако се градс већ 20 су тсснијс н тесннјс. — Општина Параћнн оннх у Рстоиу којс јс јсдна од су највише учпннлс на обсзбсђивању потрсбног школског простора н опрсмс. За по слсдњих 20 годпиа изграђснс су три основнс школс, јсдна адаптн- , рана н прилагођсна саврсмсним по трсбама образовања у граду у нсто врс.ме нзграђено је 12 новпх школских зграда у селима. Пуна пажња поклоњсна Јс опрс.мању наставним срсдствима, по чему сс такођс козирамо високо у Рсгиону, кажс Ми лнвоЈс Нсшић п додаЈс. II порсд сбнх овнх у.тагања показало сс је то нсдовољио. Изменили су планови н програмп, повсћан да број учсиика а мсњају сс п услови рада. Сада нмамо ситуацнју да у свнм школама, осим у двс ссоскс нсдостаЈу, на примср кабинсти за физику и хсмију. Сада се хсмнја н фнзнка дуже учс па су кабинстк У ПЕТАК, 26. ЈУНА МЛАДИ ТАЛЕНТИ ДАР ЗА ИМИТАТОРА ВЕЛНКО Како смо сс много уозбнљилн, а да нс заборавимо да се смејсмо, „Пнвсстбанка" пз Параћина органи зуЈс Вече хумора и сатпрс, по другн пут, којс трсба да прсрасте у традицнонално. Сатирнчни шлаг вс ПОЗОРИШНА ХРОНИКА Пише: Горан Павловић Тужан крај позоришне сезоне У најстариЈоЈ параћинској школи „Бура Јакшић” седморо ученика носи Вукову диплому. То су: Јасми „уска грла”. У разговору са Нсши ћсм, сазнали смо да јс типичан примср псдостатка школског прос тора у Основној школп , Момчнло Поповнћ”. Тамо броЈ учсннка за јсдну трсћнну премашуЈс капацнтст зградс. „Снашлп су сс”, просвста ри у овоЈ школи’’. откпдајућн од ученичког и наставннчког стандарда. ПросторнЈс за припрсму настав мишљања о забранп кажс ннспсктор. У Трсшњевпци је : вслика школа алн зградс п опрсмање Још всћа срсдства. даљег рада. започста нова за довршстак потребна су За времс трајаља управо завршне позорншнс сезоис вештачки су прнкриване слабостн и проблеми у коЈпма сс нашла наша позорлшна кућа, да би на самом крају дошло до кулмннације. , Маратонци” нису истрчалн пред публику у оквиру маЈсклх свечаности, представа нијс отпутовала на републпчку смотру п скипута Је са рспсртоара; ДсчлЈоЈ презставп „До последњсг шаха” одузето Јс право учсшћа на фестивалу у Жабарима. Крпза у нашем позоришту, видн се, постоЈи, али пнтањс јс гдс су њснп коренп. Смсшно Је одговоре 1 тражитн у апсурднпм пзвсштаЈнма из самог позорпшта. Образложсњс 1 за „скпнуту’’ представу, всст о | конфликтноЈ снтуацпји нзмсђу глу- ! Најбољи ђаци ОШ „Бура Јакшић” — „вуковци" ника, Клуб рпја, свс Јс цс. — Пратсћа учснпка, па и трпсза прстворсно у учионнпојава оваквог стања школскс тсскобс Јс у.множавањс плана и програма ван наставних активиости. То ћс се одразитн, снгурно, иа квалитст знања наших учснпка, констатује Нсшпћ. Н Још драстпчнпЈп прнмср јс школа у Трсшњсвнцн. — Услови под којпма сада ради школа у Трсшњсвнци намсћу разРсшавању овнх „пробле.ма у простору” између осталог стојп на пу ту и Закон о непрпврсдннм инвес тицијама, а школство Јс код нас „пспривреда". Оппгга беспарица мзазвана и ограничавањем потрош њ® код СИЗ-ова ■еселсктпвно поЈачава проблсм простора. Рсшсња не ма на впдику н просвстнн ннспсктор закључује: Паставно особље, нспосрсдни рсалнзатори програма нз образовања и васпитања и поред нсзавидннх услова обавља своје задатке уз понскад уврсдљпво ннскн лични доходак. маца и управс само нам пемогућпост самоуттравпих пичких органа ГАП-а да ћу ситуацнју у коју пх показујс ! и умстпрсвазиннко страпс ннЈс гурнуо. НсмоЈмо сс варавати, јсдап глумац, иако умстннчкн дсградпран п нсма са заЈе осН0В1ШХ услова за рад, не можс (,конфлнктннм спуацнЈама” скину ти прсдставу са рспертоара; може јс угрозитп, алп гдс су тада онн чнЈп Јс посао админнстрација обсзбсђсњс нормалнпх услова жнвот позорпшта. V оваквнм туацнЈама очигледно Јс да су за сипоМ. Миленковкћ зорвштс захватиле потребс за промснама. Оно што нс ваља трсба 1 мсњати! ЈОШ ЈЕДАН УСПЕХ УЧЕНИКА ОШ. „С. ЈАКОВЉЕВИК НАГРАДЕ ЗА БАЈКИЋЕВЕ УЧЕНИКЕ На традицноналном копкурсу ,.Цвст у рсчн — цвст у слнци” који организуЈе Матична библиотска „Свстозар Марковпћ” из Зајсчара ове годппс мсђу награђснима за лпковио стваралаштво су н учсннци Основнс школс , Стсван Јаковљегић” из нашсг града. Трећа награда за лпковио стваралаштво припа ла Је БоЈану Борђсвићу, учснику IV разрсда, а награда као наЈмлађсм учсснику Ивани Головнћ, учсни нп П разрсда. Међу похваљсиима су Зоран Мнљковпћ, учсннк IV и Ивана Вучковнћ, учсннца П разрсда. Сви ликовпс БаЈкић, школе. овн учспицп су секцпје коју води ликовнн псдагог чланови Жпвота из овс м. ж. У ГРАДСКОЈ КАФАНИ СИСЕВАЧКА КОЛОНИЈА ХУМОРНСТНЧКО ВЕЧЕ чсрн биће афоризмп прве гарниту ре „Јсжа": Душка Пегровнћа, Ми лована Вржине, Радивоја Бојичнћа н Мнленка Пајановнћа. V сатирнч ном програму Параћинаца наступн ћс: Дуне Петровић, Драгнша Пан дуровиш, Мо.мнр Станисављсвић, Мнрослав Чопа, Томица Борђевић, Снмка Бурић, Миган ГлнгориЈсвић, Зоран Гајпћ, Влада Алекснћ н мно гп други. Смешие награде, пријат на изненађења, хумор, песма и вс сеље. Свака част — „Инвестбанцн”. Путописна репортажа: Будимпешта ПРОГРАМСКИ САВЕТ * Прошлог четвртка констптуисан је програмски са вет Ликовне колоније ,.Сисевац”, која почиње са радом, по четрнаесги пут, првнх дана августа, н окупиће сликаре из готово свих република наше земље. Пре дседник програмског савета је Славица Трифоунвић, а заменик Слооодан Стојановић. Зоран Гајић (1960.) радннк „Обу ће*’, нначе рођснн Дреповчаннн, је дан Је од ретких имнтатора нз на шег краја. Првн пут свој таленат каслеђен од опа, глумца, показуЈе на приредбн ,жСело моЈе завнчају мили” у родпом селу, а по пагово ру некада чувспог Жнке ЧнвиЈе, да бн каснијс врло успсшио нмити рво многе спикере дпректно у про граму Рздно Бсограда н Радпо Свс тозарева. Зоран уме да пмнтпра све што ■нди н чује. Познате лнчностн, гла сове, хретање а у његов тжленат у-вермте се прекосутра на Вечерн хумора м сатнре у Градској кафанн. ДВА 1 Можда се тресак проломпо онда када је велнка река, потекла нспод мзснва „прне плаииие" секућн земху, поцепхта једап грал на два । дела, али вероватније да јс тресак ! дошао од сллине судара два разј личита грала једие културе, на обалама вслике реке, а на земљи потомжкж Хуна. Дж ли су два дела једног града нли су два града, тек осталн су сгтоЈенн вптким луГРАДА СА ковнма нж тешким стубовима, спо-. јснн тик као н руке Адхма и бога, спојене због искре живота на своду Сикстинске капеле. Када се уместо старнм (,ОрнЈенг —експресом” упуте „Пуппишом” возом нешто мало маље удобностп н много мањо романтнчности без ризикв да у љему угледате неку од познатих лнчиости пз ромжна Агате Кристи, проднрућн са Југа ИСТОМ ДУШОМ Панонску низнЈу, као што је са севера проднру последљи обронцн карпата, у рано Јутро, помало поспани и уморнн, утледаћете, ссвероисточно од Бакоњске горе, огарављене блнзином железницс, фасаде првих Буднмпешталских зграда. А онда као да вам поглед избистре врховп куда станице: ,,Нугатн палва—удвар’’ и непоцепаност н*иог неокласицнстнчког унутрашнлг простора. Свнм своЈнм детаљнма, железним луховима и фењерима, ова вас грађевииа врати стотииу година уназвд. када је после готово двестогодншљс окупаинЈе турака Мађарска дожнвљавала свој пунп процват. И већ ту наслутнте онаЈ дух коЈим цео грвд одише и којн се среће у сним његовим сегментнма, а коме као пандан по иајвишим фасада и Јарболнма стоје, у последљих четрдесетак годннж брижљиво разжсуте петокржке. Шири се простор слободе: затвори се пуне. на Станковпћ, Снежана ДесЈатников, Јелсна Ружић, Наташа РадоЈковић, БоЈан Керн, Алексанлвр Годић н Мнрољуб Петковпћ. Вуковце нз свих школа очскујс 26. Јуна прнјсм у основпоЈ школн „Стеван Јаковљсвнћ’’, када ћс ово значајно прнзнањс за рад н знање прославптн у прн суству своЈпх разреднпх старешнна и роднтеља. У разговору са Олгом Митнћ, замсннком дирсктора ОШ #,Бура Јакшнћ” забележилн смо слсдећс: — Опада броЈ Вукована алн опада и снтузнЈ^зам код ђака уоппгте. Из годннс у годпну опада п броЈ носилаца днплома нз поједнних областн, копстатуЈе дугогодншњп просвстии радннк. На пнтањс зашто Јс то тако Олга Мнтпћ кажс: — Имамо ђака коЈи су извапрсднн потснциЈалп алн бсз иктсресовања за так.мичсњс н надмстањс. Има их којн су добро снтуирани. жппс комотно и незамнтсресовано. Незадовољних, којн кажу „н моЈ тата пуно радн, па ннЈс добро плаћсн". ЧГ/9ЧПЊ II наставннцн су доста оптсрсћспн, Јсдкако каокпгп « учсницн. Нсма дана бсз шсст часова, а слободпе актнвностн тражс остајањс послс часова н многа одрнцања. А недостатак простора с.мета нам да савладамо нскс од овнх потешкоћа, закључуЈс Олга Мнтнћ. М. Миленковић НИЈЕ— НЕГО Пише: Софија Ракић — Милојковић пНтиЛТЛ” изв,шите ™ значење: замолити некога за опроштеље, а сличан по пигнКУмаЦИ’" ГЛаГ0Л ИЗВ,ШУ™ значи: ПОМСркги неки део тела ил »ео.џг лежишта чељГовТ ‘ТЧаШИТИ- Ка° Што в~^а. чења ова два глагола су различита, али сс њихови Облици замењују у употреби. Ево Т«°пИКО облика нрвог глагола. Дошао са.1 да се извиним. Нека сс они извине Извинућу сс, маЈци. Извинуо се учитељици НиЈе се извинула. Погрешно је казати- Донг°И^ДакСв ИЗВИНеМ' некз се ну, Извинућу се мајци, ИзвиНуо се учитеД.ИЦИ, Нијс сс извинула, јср су све о^о облици од глагола извКНуТИ. Исго тако би било правилно: Извинуо сам руку, Извинуше му прст и сл. (а није правилно: Извинио сам руку и сл.). Нису књижевие конструкцијс са можда у којима сс употребљава садашње времс у зпачењу бУдућеГ: Можда га нађем, Можда престанс ки-ша, Исправно је: Можда ће га наћи, Можда ће престати киша.