ВОДИЧ КРОЗ НОВИНЕ ИСПЛАТА ЛИЧНИХ ДОХОДАКА Живети са тешкоЈјама И поред тсшкоћа, омладинска актпвност у протек лом псриоду добнла Је прелазну оцену на изборној копферснцији ОК ССО. Нови закони направиће нове губиташе у нашоЈ привредн, а ревалоризација банчлних крсдита —- дужнике. Тсшка година прс.д нама, алп ОЈТПШнзам улива боље пословањс у прошлоЈ го2ПП1И н тренд напретка у производњи. Наша акцпја солндарностп за помоћ слепоЈ девоЈ чипк Марији ПаЈић нз ЛсшЈа наилази на све шнрн одЈск. ЈОШ УВЕК НЕНЗВЕСНО ПАРАНИНЦИ У МУРСКОЈ СОБОТИ КАКО СМО ПРОСЛАВИЛИ 8. МАРТ ИДОЧЕНУЈУ1МТУ НОВЕ ШТИЈСНЕ НЊИЖИЦЕ Служба друштвеног књиго водства очекује правилник Савезног секретаријата о примени Закона о ограни чаваљу личних доходака у коме ће да се дају детаљна упутства како корисници треба да примењују поменути Закон. Недавно Је на Изборној седници ССО присуствовала и делегација омладннске организације из _побратимске Мурске Соботе. Гости из Соботе изразили су жељу да при лико.м боравка Штафете међу учесницима програ ма буду н млади из Параћина. Идеје је обостра но прихваћена и 25. мар та у Мурској Соботи, на дочеку н испраћаЈ’у Шта фете наступаће чланови КУД-а „Бранко Крсмановић" књижевне и музичке омладине. м. и. М. 3. ГОДИ.НА БРОЈ 330 1. МАРТ 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 100 ДИНАРА Осми март, међународнп празннк жена је у нашој општинп обележен бројнпм манифестаиијама. Внто.мир Иванишевић. председнпк Скупштнне општине Параћин је организовао пријем за другарице, активисте у друштвено-политичким и радним органпзаци јама на ко.ме је разговарано о положају жена у савре.меном друпггву. На'Свечаној Академпјн поводом овог празника говорнла је МирЈана Моравчсвпћ, пред седник Конференције за друштвени положај и активност жена из нашег региона, а потом су подељене партијске књижице новопримљеним дрхтарицама. Добиле су их Славица .Миленковић и Снежана Толшћ из .Лараћинке’', Светлана Митић из Музичке школе. и Зорица Пјевчевић из ООУР-а „Теретни саобраћај’’. И ове године организоване су традиционалне изложбе ручних радова у Српској фабрици стакла, Робпој кући .ЈЗеоград”, Цементари, Месној заједници „Знојац-Данково” и Лешју, а у Музеју је отворена изложба стаклених експоната Цветанке Вукобратовић и фотографија Петра Будисалића. УСВОЈЕН АКЦИОНИ ПРОГРАМ ПРОЛЕННЕ СЕТВЕ ДИРЕНТНО МЛАДИ О ПЛАКАТУ ЗА ДАН МЛАДОСТИ ОДГОВОРНОСТЗА МНННРДЊЕ Догађајп око избора идејног решења за плакат поводом Дана младости н штафстнс палнце, узбуркали су југословспску јавност. Подвала аутора плаката, напшла Јс па једнодушну осуду н овдашње младе генсрације, што јс поссбно изражсно на ИзборноЈ конфсрснцијн ОК ССО Параћпн. Топлица Илић, прсдссдппк Коордннационе конфсрснцијс ССО Фабрнкс штофова у свом излагању нстичс: — Нису криви само омладннци у Словенпји. Одговорност трсба да сноси кокплетно руководство Словснпје. ПотсшЈирам, одговорнст морају сви да сносс свн који су допринелп да се један овакав плакат направи. За пске ствари пустпмо младс да погрешно урадс, па их онда критнкујемо. П старпјн другови мораЈу да сносс последпцс, јер Је то и њнхов пропуст. ВедриЈе рдсположење у халама: корак напред у привреди ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ У 1986. ГОДИНИ ОСУДА ПОСТУПКА Укључујући сс у рад Изборнс конференције ОК ССО, Бранислав Позјак, потпредссдник ОК ССО Мурска Собота, СР СлоБснија напомснуо јс: да. Не — Концспцнја Штафете јс другачија пего до сатрсба о томс много говорнти, јер се доста зна из писања штампс. Спорни плакат. гу вам внше рећн о спорном плакату, јср п мо колпко п ви, захваљујућн днсвпој штампи. Је споран и ми га морамо осудити. Такође тражитп одговорпост аутора и одговор на како Јс дошло до таквог плаката. о томе Нс момн знаПлакат морамо пптањс НЕДОВОЉНД здштитд ДРУШТВЕНЕ ИМОВИНЕ Не предузлмају се дисциплинске м«рс против извршиоца кривичних дела, они сс нс удаљавају са дужности, а често се поново запошљавају на агста радна места по издр жавању к^зне, па им се на тај иачин омогућава да наставе са пл>ачкама друштвене имо-’ влне. Оваквс појаве не само да наносе материјалну штету нашој друштвенод заједиици, већ изазиваду и дубљс политичке пооледи-це и пезадовољство радних људи и грађана. Један од узрока недовољне заштите друштвене сво јиие јс и недовољна ефтгкаоност рада држав них органа како кроз изрицаље одговарадућих казни, тако и кроз превентивну делатност. (Из мзлагања на савстовању са резервним војннм сатрешинама) Милан Панић САМО ЧВРСТА ДНСЦНПЛННА Трсба отворспо поставити питан>е да ли с.мо имали доорс садржајс рада, да лн смо добро дискутовали, закључивали п да ли смо били једпнствени и код закључивања н код спровођсла свнх закључсннх ставова. Ако јесмо, каквпх Је ефската било, а ако ннсмо шта треба мсшати у садржају н мстоду рада и Предссдпиштва и Комитета. У иашим редовима морамо да успоставимо чврсту днсциплину, да испољнмо изузетпу одговорност, упорност, принцппиЈслпост и одлучност, отворепост, самокрнтичност и чврсту џовсзаност са радничком класом, а да онда то исто тражимо од основних органнзациЈа и свих чланова Савсза комуЈШСта. Овс карактеристпке морају да иам буду основнн путоказ у грађсн>у кадровске политикс на свим местнма, Јср Јс она нзузстпо важпа у овим тешким трсвуцнма. Погрсшно постављашс кадрова кошта колико и пропала пнвеспптЈа. Ми до сада писмо имали промашснс инвестиниЈе, али иас миого кошта. (Из уводпог пзлагапл на последљоЈ ссдницн ОК СКС) * Милош Дракуловић ® БШ У привреди општине РЕЗШАТН Параћин у прошлој ККШ години остварсн је укупан приход од 110.997.881 хиљада динара а остварен чист доходак износи 17.138.859. хиљада динара. Резултаги које је постигла привреда наше општине у претходној години су бољи од претходне, када се ради о физичким показатељима производње, промета и услуга, речено нам је у аналитичкој служби Индустријска ПЈХ>изводња повећана је за 1,9 одсто, иољопривредна производња је у ттаду, реалан промет такође, али су финансијски еле менти у 'знатном порасту, као резултат цена и инструмената економске политике. Од 52 организације удруженог рада осам је имало губитке и три организације у друштвеним делатностима. Овогодишњи губиташи су Друштвена исхрана V Фабрици Цемента, ООУР Конфекције п трикотаже као и Радна заједннца у ИВТКТ „Бранко Крсмановић”, две оснорне задружне организације „7. јула" и то: У Поповцу и РашевшЈП, ООУР „Теретни саобраћај”, РО „Стандардтранс” и ООУР „Трговина" у ,ДЗ. октобру” Од друштвених делатности губитке су забележили Болница, Дом здравља, Спортско.рекреативни центар. Укупан губитак ј‘е 1.109 лотлиона, а непокривено 463 милиона у привредн је и 12,6 милиона у друштвеним делатности.ма. Укупне залихе V 1986. години износе 24.030 милиона у че.му су пајвнше расле за лихе готових производа п она износе 6.917 милиона, за 115% одсто више него прошле године. Залихе сг знатно брже расле од финансијског резултата. Просечан личнп доходак у привреди износио је 62.547 дашара и растао по стопи од 108,7 одсто, у друштвенпм делатностима 80.317, за 104,2 одсто већи ј‘е него у 1985. години, а V осталпм не привредним делатностнма 78005 са стопом раста од 118,2 одсто. М. 3. УТИЦАЈ НОВИХ ПРИВРЕДНО-СИСТЕМСКИХ ЗАКОНА У ПАРАНИНСКУ ПРИВРЕДУ ПРЕДНаСТ ИНДУСТРИЈС1ШМ БНЉУ Лоша јесен онемогућила је благовремену припрему ораница за пролећну сетву па Је много више послова остало за пролеће. Ситуацију квари незапамћено хладан март, јер је снег на пољима у време кад су оптимални рокови за пољске радове отпочели. Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Општински штаб за спровођегве и координирање акција у пољопривреди, сачинилп су програм сетве у коме се констатује да су припреме адекватне и довољне, а обзиром на временске услове. Налаже се убрзавање пристизање средстава за регресе земљорадницима за сетвенима теријал. У Акционом програмџ оче кује се раст пољопривредне производње V овој години за 3,9 одсто. Оствариваље планираног зависиће, поред бољег коришћења земљишнн, и деловањем кроз сис них потенцијала у општитем цена, премија, регреса и компензација. Правац ових мера указује на повсћање производње индустријског биља као што је шећерна репа и сунцокрет, а на уштрб кукуруза. Акциони план упозорава да бн внсоке цене квалитетпих се.мена и минералних ђу брива могле да усмере пољопривредникс на досејава ње меркантилног кукуруза, као и на смањење потрсбних количина минералних ђубрива што би се резултирало умањењима приноса. Иначе, сегвеног матерцјала и.ма доволзно. • ДВОСЕКЛИ МАЧ НДД ПРИВРЕДОМ ■ Савезно извршно веће крајем прошле године донело је нове привредно системске законе: Закон о укупном приходу и дохогку, Закон о санацији и стечају и Закон о амортизацији. Њихова примена предвиђена је за 1. јул ове године, а како ће нови прописи утицатп на параћинску привреду експериментом утврђуЈ'е Комитет за привреду. У циљу да се афнр.мишу ље друштвенс п.мовинс у реалне еконо.мске категори- доходак и потрошљу да се је, да се заустави прелпва- стекне реалнија слпка успеРЕВАЛОРИЗАЦИЈА БАНЧИНИХ КРЕДИТА НЕЗАДОВОЉНИ И 1ГРАЂАНИ И БАННАРИ Грађанп ј‘ош увек са зебњо.м очекују нове информације у вези са најавл>еном ревалоризацијом стам бених кредпта. У „Југобанци” у Параћину зауставл>ен јс рад са становништвом, па речима Живојина Вељковића, директора банке мали је број оних који ће моћн да отплаћују кредите под новим условима који се најављују. Почетко.м године било је интересовање за стамбене кредите, али оно јењава. Ова Банка до сада није дала ни један стамбени кредит са променљивом каматом. У „Инвестбанци" пословној јединици у Параћину у току прошле године одобрено Ј‘е око 30 кредита са променљпвом каматом, у укупном износу од 3,8 милнјардп старпх дгшара, што је незнатна сума у односу на укупну масу одобрених стамбених кредита од 65 мн лијарди. По речљма Радоја Несторовића дпректора ове пословне једннице, валоризациона стопа ће бпти при- .мењивана од 31. .марта, јер новп Закон о укупно.м прп ходу и дохотку на то обавезује. Мећутп.м, још увек се ие зна шта ће битп основица за ревалоризацију, да ли главншда или ка.матна стопа. Овзјквп услови терај‘у гра ђане који су добијали крешности н пословања органц зација удруженог рада, повећа фннансијска дисшптли на и других разлога, Савезно нзвртно веће предвкдело је да се већ трећи квартал ове године обрачунава на новп пачин. Основна обе лежја повог обрачуна је по већаље а.мортизације путем ревалоризацијс основнихсре дстава и оорачуната амортнзација у току годиие, ре валоризација трошкова пословаља кроз утрошене си ровинс п матерпјал и пове ћање вредностп свих врста залиха уз пооштраваље пропнса о санацпји п стечај. Експерн.мент. којп је ураћен у Ко.митету за привреАКЦИЈА СОЛИДАРНОСТИ ПДРАМН СЈ ОДАЗИВА ® Велики број жена одре као се традиционалпих осмо 'лартовских поклона у корнст Марије Пајић, вамењујући новац њеном лечењу у Риму. Иаш позиа на солндарност, са поносом закључујемо, наншао Је на шнрокн одјек у Параћттну. Средства за лечењс оболелих очију МА1’ИЈЕ ПАЈИП кћери ЗОРАНА ПАЈИНА радника СФС пз Лсшја од првог дана обЈааљнван>а у нашсм ирошлом броју пристнжу на жнро рачун (6350-1-62-112-80710-1383-00717 — ЈУГОБАИКА Параћнн). Мећу првнма своЈнх поклон честиткн одреклс су се друтарипс запошљене у СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА УП1ТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ, а за њнма нз г,13. ОКТОБРА”, ЦЕНТРА ЗА ДЕЧИЈУ ЗА ШТИТУ, ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА. ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ ДРУШТВЕНИХ ПРИХОДА. ШКОЛЕ „ВУК КЛРАЏИН” МЗ ПОТОЧЦА, срсдства Је уплатило н АУТО-МОТО ДРУШТВО >ГПАРАНИН”. Појсдинци као што су РАДУНКА МИЛОСАВЉЕВИН, АНГЕЛИ НА НИКОЛИП, МИНА МИЛОСАВЉЕВИН, а за њнма следе још и другс оргаппзацијс и поЈсдннци и све са жсљом да МЛРИЈА оде на операциЈу, да опсрациЈа успс п онз проглсда. Највећи дсо срсдстава прикупиће се у СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА где су сс запошљсни на зборовима олрскли по 1.000 дннара у њену ко рист, али сс админпстрапија намеће као препрска. Наиме, за овакво нздвајање из личног дохотка обавсзан је референдум, н.тјашњавпњс које за собом повлачи вслика срсдства и губитак времена. Врсме пс ради за МарпЈу. Њена болест је неумбљнва а случај слпчнс акцнЈс н прикупљених средстава за девбјчнцу нз око.тнпе Београда показао Је кање нс опрашта. НајтоплпЈс сс надамо да свпм дародавцнма и другпм цпма нашег листа успетп већ рсдном броЈу да Јавпмо лепе да че ћемо четаоу навссти о псходу опер?—'е МАРИЈЕ ПАЛ1Н. М. Мнленковић ДУ На ОСНОВу ДВОСТрукОГ об 1. " ■- рачуна по „старом" н по ИНТКГРАТТИТА „повом’ показује да пад параћннском прпвредно.м прндите том што који са променљивом камада целокупан пзнос пре враћају, док они су тек планнрали да решавају свој стамбенн про блем са страхом очекују нове мере, са основном дилемом како доћн до стана када у Параћину један ква дратни метар кошта 30 мплиона- динара. меном нових закона висп двосекли мач. Уз дужну ограду од стопостотне тачности експеримент показује да. би многе организацнје ко.јс су „по старом" позитивне по ново.ц Закону о уку ггном приходу II дохотку исказале губитак. Тако бп се у губпташе 1'писали ФТМ „Пролетер" ООУР „Воповод”. РК „Брограл” 33 „Поточанка". 33 „Дрсновап’*. ППРО „Шумадпја”, Ветепинарск* станица п ИВТКТ (за дсвет месецн). Још већн г\^бптак показати бп губнтапти као што сг: „Стандарлтрапс”, „1. мај’- и „Космај”. М. Мнленковнћ САОБРАБАЈА РЕФЕРЕНДУМИ УСПЕЛИ У току овог месеца у РО „Стандардтраис” и ООУР-има за теретни н путничкн саобраћаЈ одржани су реферспдумн на коЈпма су се раднк људн нзЈаснилн за норматнвпа ак. та будућих ООУР-а н РО „Параћин — транс”. На референдуму су нза бранп н делегати за радннчкс саве Новоформирана Радна органнзацн Ја .Параћин — транс” имаће трп ООУР-а и то: ОУР Путнпчкн саобраПај ^Црница", ООУР „Теретни саобраћај'1 ООУР „Стандард транс”. ПредстоЈи копститунсањс ове радне орпшнзацијс.
ОСВРТ 18. • МАРТ БРОЈ 330 1987. лолитични ни У ЖИ1НИ ПРЕДЛОГ ЗА УКОР ПЛИМА У МОРУ МАТЕРиЈАЛд НиЈе лако биги делегат, чуло се пуно пуга, када ти пош гар закуца на врата и донесе повећу хпиу .материјала. Гсштетнс|2,ски стинопис као .1а је рађсн за сгручжакс високог профнла оптерсћен бројним цифра.ма, табела.ма, ко.менгари.ма, а све у „цилу" да сс збуни делегат. Нсдавпо пред јсдну седпицу Скупштипе општине, затрпани дслегат |е по.мало резиг нирано ко.ментарисао хопу' приспелих додатака матсрија лу: „Ови као да хоће да нам продају маглу". На појаву велике количмне материјала, њихову, сувопариост, оптерећеност указано је , и на Извршно.м савету. А м ј време је да се поразмисли о 1 хиљадама умножених листова : који као плима надолазе и просто даве. Овако како су урађени и у коликој количини више одмажу него шт© пома- . жу. М.И. ИЗБОРНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА ОМЛАДИНЕ КРОЗ АКЦИЈУ ДО БОЉЕ БУДУЋНОСТИ • За новог председника ОК ССО тзабран Небојша Јеличнћ, а Љиљана Милошевић за секретара Председништва ® V раду учествовали представпицм омлади нских организација из Мурске Соботе и Крапине РЕГИОН НЕД0В0ЉН0 РАДНИКА У СК Основне партијсже организације у прошлој годггни примиле оу 1.038 нових чланова, а према подацима највиши проценат при- Ј јема остварен је у Деспотовцу (5,5 одсто), најнижи у Баточини и Крагујевну | 1,4 одсто. Примљено је само 280 радника, што је не- 1 довољно, јер њпхово учешће изнооп свега 27,0 одсто. Нешто веће учешће радника имале су организације Савеза комуниста у Аранђеловцу, Баточини, Деспотовцу, Книћу и Парађнну. V Савез комуниста примљено је 37 земљорадника. О протеклом периоду, Новица Митровић, доскорашњи председипк каже: — Овај псриод карактеристичан је н по еиершчип.м напорима социјалистичких самоуправиих сиага за стабилизаиију укупних друштвешЈ.х односа, пре све га, заоштравањем пнтања одговорностп и свођењем нерационалног привређивања и потроштпс у оквиру рационалног. Такође у овом периоду одржани су конгреси свих друштвенополитпчкјгх органпзаиија на нивоу република и земље. Ови скупови представљају подспгцај за брже. решавање наго.миланнх тешкоћа, за стабилизацију нашег економског и политичког развоја, за даље унапређење социјалистЈгчких самоуправнтгх односа. Говорећн о наредним задацима, који стоје пред о.младинском организациНебојша Јеличић — Мораћс.мо најпрс да се позабапнмо друштвепим органпзацПЈама • на које окупљају паЈвећи број .младпх. Затнм као кост у грлу стоји проблем запогпљавања н актпвира- •м* младих којн чекају на своЈе рад но место. МсВу обавезама коЈе нас очекуЈу посебну пажљу поклонићсмо младнма пз средље школс и покушати да оживнмо љнхов рад. јом, Новица Мнтровнђ је апострофирао. — Нашс конкрстно аигажовање у области економске стабилизације мора б«<- ти базирано на акцији која ће мобилисати шпрок круг младих, која ће имати јасан циљ и јасан начин остваривања постав.љеиог циља. Морамо изаћи из оквира састанчења о тако кључном питању, као што је економска стабилизација п ове снаге усмери- •п! ка акцији, јер је она најближа младости. У даљем излагању, Новица Митровић је указао и преостале задатке, најпре на анимирању омладинске популације за рад у својој организацији, затим на квалитетном ангажовању младих у друштвеним, друштвено-политичким организацијагма, радном месту, школи. Учеаници у дискусији, указали су и на проблеме ДАНАС СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОР-а СПОМЕНИК ХЕРОЈУ ОЗРЕНУ Програмом активности Са веза бораца НОР-а општпне Параћин за ову годииу планирано је да се доврши изградња споменика палим борцима у Првом и Другом оветском рату, адаптира родна кућа пародног хероја Бранка Крсмановића у Дон>ој Мутшпш,.. уреди те рен и реше имовинско-правни односи ко.мплекса око споменпка на Грзи и око споменика жртвама фашистичког терора у Голубовцу. Програм предвиђа и реновирање гробница жртава фашистичког терора и црвеноармејцима на параћинском гробљу, да се изврше све прппреме за подп зање споменика народном хероју Момчилу Поповићу — Озреггу у Параћнну и уради хронолопија споменика и сгго.мен обележја погинулим радницима у Првом светском рату и борцима Народноослободилачког рата. Овај програм бор ци ће раз.матрати на седницн Председнпштва Огпнтин ског одбора СУБНОР-а која је заказана за 18. март. М. Ж. са којнма се суочава омладинска организашгја усвом раду. Мпленко Раденковић, ! ггрсдседпик Координационе конфереиције ССО у Српској фабршш стакла истнче незглштересованост руководећег кадра за радомладинске организацпје, пот крепљујући прњмером из сопственс оредЈше. На годишњем скупу по.менхте органпзације није се нашао нп један руководилац. Новица Мптровић Ако бп со броЈчано опсљнвао рад, Ја бнх га личпо оцснно оценом трв плус. Мислим да јаспо говори да Ја било п добрнх резултата, али и ХОЋЕ ОДГОВОРНОСТ И ДОКДЗИВАЊЕ Желела бкх да се жене лигпе уважаваЈу жао ир»- вредннци, руково.днопп, политичкл, културнн радвжхш, ствараоци, истражнвачи. Зато и ову прилику корнстпмо да Јпспо и псдзосмислепо то квжвмо. Хоћемо обавезе, хоћсмо одговорност, хоћсмо доказиваља, али хоћсмо и сталтгп п упорни рад на потпупиЈоЈ реализациЈн паппгх изузетно добро постзпљеипх друпгтвеиих опредсљеља о друпггвено-економском положаЈу женс. (Из излагаља на свечаиоЈ академиЈп поводом Дана жена) Мирјана Моравчевнћ лични дохоци ФУНКЦИОНЕРА У ОКВИРИМА ДОГОВОРЕНОГ Лични дохоци функционера другтвено-по.титинких органнзаиија у прошлој годнни крета.ти оу се у оквирима договореног. Њихова висина у зависности од ми нулог рада углавном је пре бацивала два просечна лична дохотка у друштвеном делатностима отшгпгнс Па- ' раћчин.љ Председник Општинског комитета у периоду од марта до децембра прошле године примао је 163.006 динара личног дохотка и 24.051 динара на име минулог рада, Укупно 187.457 динара. Секретар Ко митета имао је лични до- ј ходак 151.082 динара и I 16.620 динара на име минулог рада. Укупно 167.702 ди | нара. Председник ОК ССРН I од априла до децембра при ; мао је лггчнп доходак од 161.090 дииара и 23.358 динара за минули рад. Укупно 184.448 динара. Председник Већа Савеза синдиката, од фебруара добио је лични доходак у всгсини од 149.102 динара и 20.875 динара на име мипулог рада. Укупно 169.977 динара. Секретар Синдиката имао је лични доходак, од децембра, од 150.000 и 7.500 динара на име минулог рада, укуттно 157.500 динара. Пред седник ОК ССО током про шле годпне имао је личнн доходак у просекуод 126.153 дннара и 4.416 динара на име минулог рада. Укупно 130.569 динара Председник СУБНОР-а, пензионер, добио је функнионатнп додатак од 44.533 а секретар СУБНОР-а то исто V изност од 31.445 динара. ПРЕДСТАВЉАМО ООСК „ТКАЧНИЦА” ТРИ СЕКРЕТАРА == ТРИ ОСТАВКЕ! Радна Једнница ^Ткачнпца’’ V ИВТКТ ,,Б. Крсмановић” има чета ристотине шест запослених од чега су 42 члана СК. У Штофарп Је пам тс као Једну од најброииЈнх, када Јс организација имала прско сто ко муинста. Међутим, од послсдњих из бора доста се паснвизирала, саста пцн су изузетко ретко одржавапи, а наравио и активност изостала. У мећувремеиу промењспа су два сек ретара и тек доласком ><омчила Па вловића — Фнље за секретара поче тком октобра 1986. године ствари по чим>у да се мељаЈу на боље. резултатпма и све.му ономе што се гиче саме радне организације и ко муниста у и>оЈ. То Јс поссбно пот. рсбно у момснту када организацнЈа не иде добро, јер тада све од ссбс најпре мораЈу да даЈу радници л комунистн те организациЈе, па тек опда да траже помоћ од других са стране. Слободан Борђевпћ, председник КонференцнЈе основних организацпЈа СК у Штофари рад овс ОО СК оцењуЈс као изузетан. Основна орга ппзациЈа се у овом псриоду максимално политпчки антвжовала, а то се внди како кроз броЈ одржаши састанака тако н кроз тсме о који ма се расправљало и броЈ евпдснтн ратсх кандндата за приЈем у СК. За новонастале проблеме сматра да ће успепшо бптп превазпђени, а комуппстн у Штофарп, а наравпо в руководиоцп, треба да се залажу да до оваквнх ситуациЈа не долази. неостваренпх задатака. Учпњено Је доста, пдЈпре у радпом апгажовању младих кроз Омладнпску задругу, а ту су бпле ■ друге акцнЈв кво формнрањо Књижевпе, иузпчке омло дине . . . — Многе ствар« су речене али се није макло с места. Да ли ми нехгамо воље, да ли не знамо како да радимо. Идемо у крајност, где смо сви, такорећи, задоволши, помало апатични. Тражимо нека решења од друштва, али нас друштво не чује, или ми ниомо довољно гласни. Испред др\шггвено-полити чке заједнице у рад Изборне конференције укључио се и Митош Дракуловић, секретар отшггинског коммтета СКС који је младнма поручио. — Млада и стара генерација морају да у једном контексту ггреносе штафету живота и човечанства. Мла ди морају да преузму одговорност за развој друштва и развој човечанства. У раду седнице учествовали су и гости из братских опшигна Мурска Собота и Крапина, који су изразили спремноот да и даље јачају устгостављене везе, а тиме и највећу светињу Социјалпстичке рево луције, братство и јединство. М. Илић НАЈПАСИВкИЈЕ ОРГАНИЗАаИЈЕ На основу података коЈима располаже Општиискв комитт, без иЈедног одржапог састанка су слсдс ће ОО СК: Трсгаљевица, XI СФС, XXI СДС, ^Заиатсервпс”, РЗ „ШумадпЈа”, „МплопродаЈа” — .ДПумадн Јп”, ,7. јули” ОЗО ^Параћин” п Цсктар за ку.тгуру, По Један састанак су одрждле: Горља Мутнпца, Доња Мутница, Клачсвица, Стржа, Шалудовап, „Поврпшнскм копови” — ФЦ, „Услужне делатности’ — ФЦ, ,ЈСомерциЈалнн послови” — ИВТКТ, ^.Трнкотажа”, XIV СФС, РЗ „13. октобар”, „Нпскоградља”, „7. Јули” ОЗО „Поповац”, РЗ ,.7. Јули”, >(Поточанка'‘, „Југопетрол”, АМД, СИЗ физичке културе и Орган управе I. Само два пута су се окупллле: Буљапе, Доње Видово, ЛсшЈс, Мириловац, Поповоп, ТекнЈа, Шавац, Буснловоц, „Манппу-лацнЈа” — ИВТКТ, I СФС. П СФС, Ш, СФС ХУШ а СФС МП „Пролетар”, „Бодовод”, „Уссгуга”, , ВелихопродаЈа” — „Шумадж. Ја”, „Црница”, Железничка стагапш, СИЗ обреаомаа, Радпичхл уииверзитет и „Техннчка роба” — ДПума днја”. Са три одржана састанха су следеће ОО СК: Крежбивац, Лебииа, I ООДК града, IV ООСК грела, VIII ООСК грода, ОШ ,Д1. Посовпћ”, „Тожужие д*. латностн” — ИВТКТ, V СФС ХП СФС, XV СФС ХУШ ОФС, IX ОФС, РЗ .Ларећмн", РК ,ДЦумадаЈз”’ „1. маЈ”, ^Вапмпртраио”, ТС, .ЈСосмаЈ”, ПТТ, СУП, СДК, Оргои управе Ш п РЗ Медицпнски цеитар. СТВАРНО — НЕ ФОРМАЛНО ДЕФОРМАЦИЈЕ У НДГРАШАЊУ Раапсдола личнаа доходаиа, и ако су у ооновји правилшици о грашодсли личних дохо дака оистематски рсшаггивио добро поставље Н1и, због одотупања у примеии дошло је до великих деформациЈа у аистему Јгаграђи^аЉ^ при чему су поједини оанови постали'’« 'в'Уа ма дестилтулативпи. Даигас има код неких раднигка и преко 10 оонова по којима оотвару ју лични доходак. Има случајева да ое за јс дан облЛк рада отичс лични доходак по вшпс оано®а. Драгац Коматина ЈАСНО И ГЛАСНО НЕРАД ЗБОГ РДСПО-ПЕПЕ Податак да око 55 одсто .радника остварује свој личнји доходак преко просека, а нс преко овог стварчог доприноса, значи појаву керада (јер личнји доходак се остварујс) к. такође, појаву немотивисаноспи за већи и бо л>и рад, јер у садашњој ситуацији постављена расподела нс гарантује и всћа примања. Радослап Вссић ЈЕДНА—АЛИ ВРЕДНА Нажалост, технолошкп развој Југославије је у рукама полптнчара, а пе инжењера. Др Властиммр Матејкћ Искуспи комунисти н друштвенополитички радник бп жслео да ожи вп рад озе ОО СК, да у разгозору са .худи.ма, уважаваЈући пх н хра брећп, натсра на вктнвност, указу Јући пре свега ка положаЈ у хоЈп се налазп ова радиа оргаппзациЈа. За пет мессцн Један омладннац Је 1гримл>еп у СК, а евидентнраио Је десет кппдндата за прнЈем са коЈвма се ннтензивно радп. На првим састанцима Је рвзговв рано о пронзводњи уз захтеа дз се уоченн недостацн и проблемн раЈ решаваЈу н да се о томе на наред ном састанку упозна Осповпа оргз низација СК. Један од аамл>учака бно Је и таЈ да руководнлац радне Јединнце са своЈнм сарадпппп.ма на правп такву органнзацнЈу пронзвод н>е коЈом би се отклокпли уочепн нсдостапи. Када Је, о томе требало да ее разговара на састакку ОО СК руховоднлац радне Једлпице, руково дилац пронзводњс у ратпоЈ Једпни пп н руководнлац пропзводље у ООУР-у нису присуствовали састап жу, а да о томе ннкога нису обавсстнли. Када Је на следсћем састап кт покренуто пнтање њпховог недо »ека пале су тегпке речи. После тога секретар Момчило Павловић поднео је оставку на фупкцлЈу сек ретара ОО СК п на свнм функцв |ама у фабрнчхои п Отптннском ко мнтету СК. Ово Је трећа оставка секретара озе Основне органнзације СК \’ озом нзборном периоду, па се намећс питале да ли ти сспрстари ни еу желелн да раде или им није пр\ >-енз подршкл у ралу. Осповна ор ганплалнЈа СК Је мссто где треба >а е» рззговара и о пронзводним ИЗВРШНИ САВЕТ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ УКИДАјУ СЕ ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ □ Предложено укидање привре.мених .мера у ШтампариЈи □ Усвојен Акциоии програм пролећне сетве ■ Разматрана Анализа стања у области планирања уређења простора у оппгппш Параћин Члановн Извршног савста, иаЈпре су упозпатн са податком да Је РОГД ,,Вук Карапнћ”, у коЈој су уведеие привремене мере успешно пословао у протехлоЈ годипи. По речнма Ра домира Ракпћа, овакви резултатп су постпгнутн, наЈнише захваљуЈућн нискпм лнчним дохоцима (46.900 ли нара). У ШтампарнЈп тренутио се \т»оди новн програм сложеиих кутиЈа за цппеле коЈи би требало ла упослп аутоматску производљу. Прс дставнпк Штампаријс упозорио Је да Је потрсбпо н упослити велиги броЈ неквалифпковапих радпика, ко Ји се налазе на платној лнсти овог колсктива, ИмаЈући у виду постипгуте резул тате у параћпискоЈ ШтампариЈп, Из вршни савет Је упутио препоруку Скупштпнн општние да укиие прпврсмене мере. Под лупу интересовања нашли су сс пзвеигтаЈи о раду Огшггинског секретариЈата за ипспекциЈски нат зор, управно — правие пословс, Оп шпшског комитста за урбапнзам в кохгуналне послове Општписке уприве друштвенкх прнхода и Геодет ског завода. Оцењепо Је да су побројани орга пи Скупштпне опппгине у суштнпл. нспупилп залатке н прпхвлћени су Н.ИХОВП пзвеиггаји. Пзнршпи спвет размлтрао Је и Ак ционн програм пролећпе сегзе и усвојио закључке Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривре ду и Општш1ског штаба за спрово ђе1Бе и коордннпраље акциЈс у пољопрнвреди. На овом скупу чуо се и податак да Је 2.707 хектара засе Јано пшепицом, од тога 2554 хекта ра на индивпдуалннм поседима. На дневиом реду 34. ссднипе Извршног савета нашла се и аиализа стања у областп плапирања и уре ђеп>а простора у оппггпии Параћии, коЈа Је између осталог садржала н програм активпостн. У програму ак тивпости наводе се задаци, рокови и извори фииансирзља. По програму, до 1990. године, требало би да се ураде урбанистичке основе Попо впа, Сикириие Дреновца, Рашеплце, Поточца н Дон>е Мутнице. Осио ве убранистичких решеља требало бп да добију и месне заЈеднице Бо шљане, Буљане, Буснловац, Горља Мутннпа, Извор, Мприловац, Плана, Ратари, СвоЈпово, Стубнц* н Треш љевица у првоЈ фази, док бн у дру гоЈ фази биле урађсис урбоиистичкс осповс за Голубопац. Горље Впдово, Забрегу, Клачевицу, Крежбинац, Лебину, ЛешЈе, Сињп Вир и Ша.п довап. До 1990. годнис, зацрта но Ј$ доношсн>е детаљиНх урбанис тг.чких плзпова центра града н насс ља Данково. Извршнп Савет Је такоће гсвојио п новн цсповник за бсспралио од РАДНИЧКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ стрељену или на други начин униш тену дивљач. м. и. 24. МАРТА СЕДНИЦА 00 На заЈедиичкоЈ седницп свпх већа биће између осталог, разматрани њзвештаЈи о раду Извршпог савста Скушптнне општипс, општииских ор ганж управе, самоуправнлх интереспих ннтереснпх заједница и других оргаппзацпЈа за 36, годину, при чему ће делегати опешгги љихов рал п заузети одређене ставове. Порсл тога посебио актуелио пнтаље ћс бнти разматраље кретања послованл привреде и резултата друштвеинх делатпости по заврпппш рачуннма за 1986. годипу, где ће се, евеитухтно, дати осврт на наЈповиЈе прописе о лич>шм дхопнма. Делегатп Већа меснпх заЈедиипа и Всћа удружспог рада ће, па посебним седиицама, разматратн и програм за падзиђивање зграла ради из градље стаиова п претварања зз једничких просторија у стаповс за 1987. годину, затнм информациЈу о спс.бдевености грађана робом широкс потро!пн.е. ниформацпЈу о приЈему приправпнка са прсхтози.ма за ос;>обађап>е органнзација п заЈсдница од обавеза приЈема припраБНика Јђиљана Вуковић РАЗВОДЊАВАЊЕМ — МИНИРАЈУ Један број људи, па чак и КЈОмуниота, само јс на састанку за акцију. У пракси они минираЈу акгсганооти. Додушс не.ма отвореног противљењ^, али има разводњавања тик акција. Слободан Ђорђевић, радник Штофаре ПОЛИТИЧКЕ МАКСИМЕ Економика данас не подноси чак ни европску аугархију, а ка.моли југословенску или републичку. 7 инггеграција ширих раз.м- ]ера јс иеопходпа да би се наша привреда успјешно развијала. и.
НОМЕНТАРИ ПОРТРЕТ НЕПОДНОШЉИВА РДВНОДУШНОСТ А У расподелн п онако оскудних средстава ретко се ко понаша домаћински: мало или иимало одваја за будућиост, углавхом сс сви труде да, кад год је то могућно, макснмално повсћавају личне дохоткс н мимо продуктнвности рада. Та брига за будућност довсла јс прнвреду у ситуацију да јсдва одржава просту репродукцију. Да ли Јс допустнво да у прнвреди општинс Параћнн просечан личнн доходак буде за дсвст мсссцн 1986. године 55.289 дпнара п као такав на самом дну лсствнцс личних доходака у Региопу, пза општина којс имаЈу всома мали нлн ннкакав удео нндустриЈе у укупној прнврсди? Ако Је лични доходак основпа нли најбитниЈа мотивацнЈа радника за ве11ом производњом, одаклс онда наћп додатпа срсдства за всћс (а самим тим и стпмулативпиЈс) личнс дохоткс, кад дилсма око узрока н послсдица у овом I трепутку Још ипјс разрсшсиа. Одговор дсла прнврсде (и то оног н>сног дсла од кога сс очскујс, а опа са своЈс стране нс пружа довољно стручностн, креативности, трагања за новим производима и одговорности) па сва упорна залагања и заговаран>а да сс Јсдино бољим квалитетом, поштован,см рокова, новим производима, всћим коришћсњсм постоЈсћнх капацнтста, всћом днсцнплином, може поправнти стањс н побољшати рсзултатс, јс нсподпошљива успаваност н равнодушност. (Из извсштаја о раду органнзациЈс Савсза комуниста у 1986.) ВИСОКА СВЕСТ — МАЊЕ КРАЂА Потрсба за оспоообљавањем за успешније лзвршаваље задатака из области ОНО ДСЗ, као и све чешће појаве иапада «а друштвену имовину намећу потребу сталног развоја све сти код радавих људи и грађана о све неопходнијем схваћаљу да јс заштита друштвене лмовине обавеза свих, а не само одређенмх друштвеиих и државиих органа. То намећс потрсбу свакоднсвног указивања на такве по јаве 51 свакоднсвног разговора о тим обавезама. Недељко Гуњевић ДОК ТРЕПНЕШ - БЕЋ СИ ОДРАН Нови талас поскупљсња опст нам запљускујс џсповс. Прсти да удави, да пам прсплави н опо прсостало парчс острва коЈс сс зовс сгзнстснциЈа, да пас I прствори у социЈалнс биљкс што сс смрзавају на кошави иифлације. Мссо, пићс, цигарстс, намештаЈ н још стотинак других пронзвода добили су новс цсне, свежс, најбољсг квалитста, прворазрсдпс. Опи са ниским лнч- I нцм дохоцима иека прнтсгну каиш Још мало ако имаЈу гдс. Кажу нпје то нншта, бићс горс. Вероватпо на нсбу јер долс сс вишс пс можс. Пуцањ у мсту која сс зовс џсп, као и сви прстхо1ДНН. нзвсдсп јс ноћу, бсшумно, са наЈвећом прсцизношћу тако да Је бнло какво прсживљавањс свсдсно па мннимум јср јс калпбар раксте СИВ-8 зсмља — џсп разораи и правп великп кратср у кућном буџету. ' Онај много опаснијн кратср којн, при поглсду на , бљсштавс нзлоге, изазпва бес, очај, дспрсснју н исмоћпо кршењс руку, јсстс на душп и свс Је шири. Има лп олакшаваЈућсг момента? Наравно да пма Јср смо заборавнлн па природу. | Пролсћс јс па прагу н трсба искорнстнти њсгов долазак. Пролсћс је највсћи супсрмаркет па свету у коме јс све бссплатио, а избор робе нссаглсдив. Како ће тск да нам прнја ручак од младих ко- | прива, всчера од дпвљнх крушака, доручак од пржсних пужсва, жабљи спецнЈалнтсти су одавно познати, а о псчуркама и да не говоримо. Опет смо спашсни. Треба само пружити руку н убратн. Можда баш у оном грму лежи зец? Или Је н несрстни зеко рсшио да скупље прода своЈу кожу па сс из грма преселно у Савсзнп завод за ценс. V њсму јс драњс масовиа појава п врши се брзо. Док трспнсш всћ си одран. Јаукаљс пс помажс. Стабилизацпопи рсз Је оштар п обсћава резултатс. | Али о њпма ћс нсшто вншс знатн да кажу нашп уиуци. Мирослав Чопа ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКЕ ОСНОВЕ РАСПОДЕЛЕ ЗА АКУМУЛАЦИЈУ И ПОТРОШЊУ У ИЗГРАБИВАЊУ САМОУПРАВНИХ МЕРИЛА У ПРОДУКЦИЈИ ПОВЕРЕЊЕ СПОСОБНИМ КАДРООИМА Неопходно је да се живи од рада, од резу.тгата рада, што је много лакше рећи не го у пракси то спровести, по готову пгго у нашем привре дном систему нису поштова не економоке законитости, па доходак и резултати рада, више су зависили од донетих закона, шу.ме прописа СКУПШТИНСКИ живот У ЧИЈЕ ИМЕ ГОВОРЕ ДЕЛЕГАТИ Седнице Скупштине Општине по правилу имају богат диевни ред, трајудугачко, а и доста делегата на њима дискутује. Чују се различита мкшљења, постављају м-иога делегатска питања, али оно што пажљивом посматрачу не промакне је да се махом јављају за реч и днскутују једии те исти људи. Остали послушно дпжу руку, односно гласају и лрођс цео мандат, а да највећи број не каже ни једну једину реч. Значили ли то да сс њнхова делегатска база у начелу слаже са свим оним што Скупштина предложи или да можда уопште и није коноултована. На другој страни сс намеће и пнтање да лн онн АКТИВ ПРИВРЕДНИКА ФОРСИРАТИ НРЕАТИВНЕ Доктор Властилшр Матејић, 6. марта, говорио је члановима Актива привреднпка о сгратегији технолошког развоја СФРЈ п СР Србије. Говорећп окупљеним члановима актпва, др Матејнћ је лодсетио да је Југославија технолошки до бро снабдевена и да је сва мудрост сада добро искори ст!шI постојећу технолоп1- ју. Како кажс еммнентни познавалац ове области: Важније је искориспгги не го створитн технологију. Сагледавајућн место Параћина у стратегији технолошког развоја др Властимир Матејић је приметио: Параћин мора да поправља карактеристпке постојеће технологије и да осмишљава нове производе. ‘ М. И. ПООШТРАВАЊЕ РАДНЕ ДИСЦИШШНЕ У ОРГАНУ УПРАВЕ СО ИЗЛАЗНИЦЕ ЗА ОПШТИНАРЕ ф Од 1. марта ове године за радникс органа управс Скупштннс општннс Пар.11п.1; увсдснс су дозволс за нхлазак са посла у току рада. Тако ће убудуће сввкк радвпк ,,ван зградс општннс” у рсдовно радпо врс.мс бити спаблепсн дозколом било да се радн о службеном илп приватпом ихтаску. Паравно, ка краЈу мсеца сабраће сс прнватиа одсуствовања са посла и крсдавати рачуноводству ради обрачупа н умањсња лпчког дохотка. ОваЈ потсз поштравања радне днс цпплине нмЈе заборавио ни старсшп не органа. Њнхова се нзлазак евнден тира уз потпис код службе председ киштва, тако да се сада увек зка где се ко од старешкна налазн, ако јс ван зградс. НмЈе ово Једини фактор усмерен на побољшањс дисциплинс у управн. Ускоро предстоЈн .снимање” ра дних мсста, после чега ћс сс знатп колико Је сваки поЈеднпац био до сада оптерсћен ка радном месту н ко.тико ћс радпкка надаљс трсбатп тс на основу тога предложптн нова органнзацнЈа органа управе (свака- ; ко са мањнм бпоЈем радпнка) а свс • са цпљсм остварквања сфикасниЈег ; рада управс и бољег односа према граћакнма за њпхово брже стварппањс права. Ради Јсднообразкости коришћења паузс у току рада од пола сата, у1 будућс ће свп раднкци у оргакима ' управс то врс.мс п.матн од 8,30 до 9 часова. и субјективног оцењивања државних органа и уоппгге ДПЗ о подстииању неке привредне гране или чак накло ности одређеним колективима. Опигге је прзнато да резу лтати пословања колектива могу да се изборе у канцела рији, на неком форуму а да којн диокутузу увек износе мшшљење своје делегатске базе, односно јесу ли те делегације изузетно активне и по сваком питању заузимају став или делегат најчешће износи своје субјективно мишљење и ца тај начин утиче на коначРЕАГОВАЊА: ОДГОВОР КОМУНИСТА ПЕКАРЕ „ИЗВОР” ПОВОДОМ ЧЛАНКА „ЗЛОУПОТРЕБА ПОТРОШАЧКОГ ПОВЕРЕЊА”, ОБЈАВЉЕНОГ У ПРОШЛОМ БРОЈУ ЛИСТА ВРАТНЋЕМО ПОЉУЉАНО ПОВЕРЕЊЕ У вашсм лнсту „14 дана” у броју 329. од 04. 03. 1987. родинс, на трећоЈ страни објављена Јс блиц ан кста вашег новинара М. Миленко вића под насловом: „Злоупотреба потрошачког поверења”. Како Је нста прављсна н прсзснтирана чнтаоцнма само на основу одговора неких пословођа самоуслу га, позивајућп сс на Закон о шта.м пи, узимамо за право да потрошачнма н читаоци.ма вашсг лкста кз несемо нске податкс н чкњскицо коЈи ћс више светла бацитп на оваЈ проблсм, а надам се и помоћк да се псти прсвазиђе. Из навсдспог ра злога вас молимо да оваЈ текст у нслишг штампате у једпом од ва ших нарсднкх бројева. Тачна Јс констатација да Је пека ра ( Извор” у последњих мессц дак«1 обуставила повраћај баЈатог хлс ба н пецива из самоуслуга и другкх продавкпца у граду, Јср јс продавница брашна „1109” (код пц Јапс) коЈа Јс вршила продају истих остала бсз рачупополагача којп сс разболео, па Је иста затворсна. Ка ко нсмамо магацински простор да истп складигатпмо, а пп закопско право да нспосредно продаЈемо, то Јс био п остао Једнни мотив зашто је пекара „Извор’* престала да при зпајс растур хлсба и псцпва. Мећ\тим, нс можсмо прихватити тврдњу пословоћа и њпхову боЈазаи да уколико вишс наручс хлеб и истн остане, да ће пћи па њихов тсрет. У 1986. годпни Пекара Је укупно расходовала 73.172 килограма хлеба н псцпва. Пошто Јс продаЈом пстнх До краЈа овог мсссца Скупштипа општинс ће размотрптн свс извешта Је о раду органа у протсклој години а до краја апрнла н извсштајо правосудпих органа# Душан Петровић ЈЕДНА — АЛИ ВРЕДНА I Питамо се зашто се стручни кадрови не Јављају на огласе за руководећа места: па ко је луд да се јавн на конкурс којн је унапред припремљен? Душица Кркић, члан ок скс се залостави производња и тржиште. У производњи, се ни издалека не остварује ра нионалност у трошењу сиро вина, шкарту, квалитету готових производа, о тржишту — да ли оно призна]’е ту нашу, производњу, зашто не мамо одговарајућу реализацију, па имамо огромне за лихе готових производа, ско но доношење одлуке. У оба случаја има места размишљаЈћима, а рекло би и доста посла за делегације да оцене активност својих делегата и њихов допринос у систему одлучивања у делегатском систему. М. Ж. дсо уложсног у сировнкс к снерги Ју повраћсн, остала Је нсгативиа финансиЈска раллнка коЈа нзноси 3.137.468 новнх дннара. ООУР „Малопродаја” као интсрнп купац вратнла јс робу у вредно стн 2.539.114, а 598.354 иовнх дииара остали купцу. Сав горе навсдсни нзнос пао је на тсрст пскарс ЈИзвор” нако по Са.моуправном споразуму о трајној пословној сарадњн са „Шумаднјом'* стоЈн да ћс ооа партнера сносити ризик око зајсднпчког пословања, осим у случајсви.ма субјективних околности Јсдпс од потписница спо разума. Из изнстор се и види коЈу рачуннцу има „Извор” када своЈе про изводе дистрибупра вап града у Ба точииу, Варварипу и друга места, и када %и скстсрнп купцп продају бли зу 50 одсто производњс са минимал пнм повраћајем. МеВутим, рсшсњс проблсма како град Параћпн може нматн хлсба п у поподнсвпим часовима, мн видн.мо у бољоЈ коордпиацнјн између посло воћа, односно рачунополагача и пс каре „Извор”. Пословође које су учествовале у вашоЈ блпц анкстн, исћс пли пс жслс да таЈ истн тс лсфон којпм су оптуживалп пекарс, искористс и позову пх макар Јед иом днсвпо, н по потрсбп пзвршс корссцпЈу трсбовања (повећаЈу или смањс колпчинс) и тако до прннесу бољоЈ снабдевепости грађапа, а у нсто врс.ме смањс растур. Овакав вид сарадње успелп смо да успоставпмо само са самоуслу гом Робне кућс „ШумадпЈа”, само услугом „Јслсп” н Још некпм ек стсрпим купцпма, али Јс то у сутп тннп мало за град Параћпп. Нашс Јс мишљењс да ћемо само Јсдном овако дуторочном сарадњом успети да вратимо пољуљано поверење купаца, али нисмо снгурни да ће сићи горак осећај пекарима са усана кога носс после сваког овак вог папада у повпнама. НиЈе на од КАМЕРА ЗАМЕРА ВОДЕНИ ТРИЦИКЛ Да свашта трпн папнр, то је позната ствар, алн све чешће се увсравхмо и да вода свапгга трпи. Ра дознали обЈектнв нашег репортера снимо Је оваЈ трнцикл у Црхнцн у самом средншту града прско пута зградс комнтета. Очиглсдпо Је неко жлсо да нпправи „водни” трицикл. ро у свим нашим колективи ма. Ангажовали смо огроман капитал да покрије те залихе, па имамо неприхват љиво веома мали коефицијент обрта ангажованих сре дстава. Сада, када је полптика при вређивања таква да је неопходно окренути се тржишту, цела наша прнвреда, ове на ше организације удруженог рада, веома су неприпремље не за конкурентску утакми цу, како на домаћем тако и на страном тржишту ,због ведовољног квалитета. заста релог дизај‘на, високих цена. Садашњи тренутак наше привреде везан је за односе према њој -у ближој и даљој прошлости. Тај однос проис тиче и из нашег субЈ‘ективног дугогодишљег понашан>а па и кроз општу политику која се водила лрема поједи (Наставиће се) Жнворад Симић мет подсститп читаоце да пскари „Извора” раде 362 дана у годиии, да преко 50 одсто свог радног вска проводс у ноћноЈ сменн, да незнају за празникс, викснде и слично, не маЈу бенсфициранн раднк стаж и са личним дохотком који за прошлу годину, заЈедно са ноћним радом, нзноси 68.285 динара. Мора се прнзнатн да ннЈс много за уложени труд!. ОРГАН ЗА ПРЕКРШАЈЕ НАЈБОЉИ У СРБИЈИ МИЛИЈАРДЕ од кдзни V априлу ће се лред делегатима Скупштине општине Параћин наћи пзвештај о раду Органа за прекршаје. Према доставл>еној анализи Већа за прекршаје у Крагујевцу, Орган за прекршаје у Параћину је најжурннји на решону Шумадије и Поморавља. Остајс да се внди из Републичког пзвештаја да ли ће и ове године као и лане овај Орган бити и најажурнији у Србији. Од 6.476. предмета, коликоје било у раду, на крају године оправдано је остало нерешено само 34. предмета 1гли 0,52 одсто. Ако се то упореди са најажурнијим органом за прекршаје у Баточини, чији је проценат нерешених 40,97 одсто, онда се с правом може констатовати да су оудије за пре!кршаје Параћпнске општине за последњих седам година константно најажурније. Д. Петровнћ ЈОШ ЈЕДНО СУБЕЊЕ ПРОФЕСОРКИ ЈУЖИЛАЦ НЕЗАД0В0ЉДН ДоскораццБој професо.ркп Средњошколског центра. Оливерн Тодоровић, Врховнп суд Србије ук1гнго је првобитну пресуду Окружног суда у Светозареву, по кој’ој је због узпмаЈБа мита осуђена на три године затвора, и наложио ново суђење. На поповљеном суђењу у Светозареву, пресуда је преиначена у годнну дана затвора, али сад је жалбу најавио окружнп тужнлац, наводећи да се овде не ради о „обнчном" хшту, већ о уценн ђака. М. М. ЛИСТА АКТИВИСТА ДОСЛЕДАН ЗАДАТКУ Драгомир—Дракче Ћурић,' човек из првих редова активиста, почевши из своје Стакларе, па до Социјалистичког савеза где је једно време био предоеднлк ове нај.миогољудније друштвено-политичке ор ганизације. На свим задацима показивао је и паказао да је .доследан својјгм опредељсњагма о чему између, осталог и каже. — Од увек сам се прихватао свих задатака без колебал»а. Покушавао сам да будем увек доследзд задашпта и до говорима, мада то код нас и није стална пракса. Ја бих и млађима поручио и саветовао да буду доследни договору и опредељењу. М.И. ОДРЖАВАЊЕ КОЛОВОЗА Асфалт први „предветао“ Почев од главне улице која је од моста до споменпка у, за сада још увек нс ударним рупама, па до приградских путева, све чека на про лећно кршвење. Негде ће то моћи да ураде путари са лопатама и ручшш набијачем, а иегде довођење у ред значи ангажовање нелокупне механизације и љеликих средстава. Параћггнске улпис све су углавном г хттотреби без „бинде”, хабајућег слоја, те сц њихове зимске озледе V бптошљупку много теже природе. V ери опште несташице средстава и ппиче да ће сс тешко сасгавити коај са крајем V СИЗ-овима обоатили смо се СИЗ-г ста- ?лбено-комг-налних ^слатнос" тч п секретарг Жпво.јичи Чпколићт. са питањем: ..Ка ко довест” параћннске глнV пед?” Изузстне прпликс овс знмс оштстнле су путиу мрсжу. У пеколнко топлих дана током марта отпочсло се са пупоњавањем ударинх рупа па улицама али због захлађси.3 таЈ посао. јс морао ла сс зау стави. То јс непрсдвиђепп трошак. приврсмсно рсшсњс, којпм би сс омогућпо какав такав саебраћа) свг док времснски услови не дозводе ,.крпљењс бито-шљ\д1ком”. Стање путева п могућност њиховог одржавања сигурно намсће ооавезу да се о обсзбсђсњу средства се чссто заборавља кад сс правс програмн: планпрапа срсдства пристижу сунцсспвно током годпнс, а путсвс трсба оправљати одмах послс знме на почстку годинс. М. Мнленковић УСКОРО Ал.ЦИЈА „БЕЛИ ГРАД НА ЦРНИЦГ Градска конферснција СС РН већ неколико годнна организује акцију на уређењу града. Овс годпне акцпја почиње с првим пролећнпм данима н у њепо реализовање укључнће се већп број субјеката. Најпре Друштво за заштиту животпс средине „Бреза”, затим Комунална радна организацнја, месне заједнице омладпна, кућнн саветн, школс ... Цшб ове акције јс да се уреди град и зелепс површине у њему при чему бп се ангажовали п сами грађани. У току су договори, а чим то временски усло.вп дозволе поћи ће се у заједнпчку и организовапу акцпју да нам град на Црници буде чистији. М. Ж»
ИСКОСА СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА ЦЕО ВЕК У ТРИ СМЕНЕ Радан Миленковић, радник Фабрике цемвнта, зало слио се далеке 1952. године V старој, тада јединој фабрици. Од првог дана радио је у три смене. Цосле је изграђена још једна фабрика, па још једна... Радан је, као вредан и искусан радник, добно но ве послове, али и даље — по сменама. И тако до данас, пуннх 35 година. Три и по деценпје рада затеклс су га на веома одговорном, правом цементашком послу пекача највеће и најновије пећп. Вредан и савестан, а скро ман, радник Радан Миленковпћ награђен је поводом дана Радне оргапизације 1986. године као један од најбољих н пајстаријих раднпка. Признање пред пензнју? Радан одоија и да разговара о одласку у пензију: — Силне године сам одрадио долазећп пешице на посао из Доње Мутшше, но сећи од куће скроман доручак н враћајући се сав прашњав, па ћу радити и сада када имам уредан превоз, топлп оорок п купатило на радиом месту. Одрадићу пуш1 раднп стаж! Невенка Миловановић ТРАЖИЛИ СМО ЈЕФТИНИЈЕ ЗА ВАС У РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ „13. ОКТОБАР” П0СЛ0В0ЂД„ПРЕСУДИО" ГРАЂЕВИНЦИ НА ПРИНУДНОМ ОДМОРУ Временске прилнке ове године не нду грађевинцима никако на руку. Ми смо моралп да пустнмо све наше раднике кој’и су запошљенп у оперативн на принудни одмор и то нз простог разлога што су температуре испод нуле, тако да је немогућ било какав рад органнзоватн на граднлшптнма. Раднипн су били на принудном одмору недељу дана, од 9. до 16. марта. На питање шта још омета нормалан рад параћинских грађевешара технички директор Владимир Марјаиовкћ је рекао: Па * лоред лошнх временских ! услова основјпх проблем код грађевинаца је недостатак посла. Све мање има посла за грађевшгце. Наша радеа организација броји негде око 1.000 радника и у ситуацији је да је остала без посла. Од ј'есенас ми радемо са смањеним капацнтетом. То што треба да се ради ј'ош увек није дефинисано а и оно што јс дефинисано не може да се организује из простог разлога што су законски прописи доста риторозни и Закон је регулисао све будуће инвестиције на тај начнн што Ј'е зелено светло упаљено само за инвестнције у привреди а све што је ван привреде је стопирано. ЛОПОВУ КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА У ПОПОВЦУ Проблеми са опремом н превозом □ Сусрст МИОДРАГА СТЕФАНОВИКА, генералног директора Фабрике цемента „Нови Поповац” са новинарима на Конференцији за штампу одржаној у овој Фабрици у среду, 11. марта бпо је прилнка да се блпже упознамо са положај'ем поповачких цементаша у групашф којој припадају. ни у Поповцу се надају да ће се ситуација бар донекле побољшати, мада цене превоза енормно р-сту и прете да достигну цену цемента. БИЋЕ И ТЕЛЕВИЗОРА У БОЈИ Продавница ,Ипш — слектро” је добро опрс.иљсна и у н,ој сс још увек могу наћи производи по ста рнм ценама. У овој продавпици цр. но—бсли тслсвизор кошта 129.000 ди нара, а стерсо грамофон са звучнпм кутијама 29.000 динара. По старим цснама се продаЈу н машн не за всш произвођача ЕИ „Ншп” н „Ободпн" и мотокултиваторп. Од шеснаест цементара, колико их има у нашој земљи, по резултатима којс је постигла у претходној години Цементара у Попов цу јс на другом месту, а по просечно оствареном лмчно.м дохотку на четрнаесто.м. Ова Фабрика је у про шлој' години произве.ча 10 одсто Ј'угословенске производње цемента. Овакви резултат« нису за потцењивање, али треоа рећи да план пронзводње, ипак, није остварен. По речпма Миодрага Стефановнћа поред субјективних фаI ктора кој*пх и Јпгје тако ] .мало на бо.ље коришћење | капацнтета и већу произ- | водњу утичу пласман и пре I воз це.мента. грације транспортних организација у нашој опигш- м. ж. ПАРАНИНСКА АРХИТЕКТУРА (1) } У току зп.ме, односно од I новембра до марта ова Фабрика пспоручује симболи- ' чне колшпшс цемента, и тада је проблематичан лревоз јер се превозници оп- ■редељују за уносније туре. У време када капацитети раде пуном снаго.м дневно сс из ове Фабрике отпрема 6.000 тона цемента и новимала. Организације које се баве превозом у нашемграду нису у могућности да превезу те количине, а ни покушаји са другим организацијама да се овај проблем разреши нису успели. Зато су приморанп да планираЈ*у застоје у производњи. Међутим, након интеНАЈСТАРИЈА КУЋА Једина зграда у самом центру Па раћива, изграђена у стнлу старе бал канске архнтсктуре, валази се у у. лнцп Максима Горког. бр. 13. О љој у каталогу ,,Стара градска архи тктура Параћнпа", који је нзрадпла сквпа Завода за заштпту спомшгка нз Крагујевца ппшс: „Кров јој Је четвороводам, покривен ћсрамидом а стрсја прспуштепа са видним роговнма с дољс стране. По средини куће Је трем са тра стуба који к мају јастеке. Из трсма сс преко на колико степепмка од дрвста долази на доксвт. Доксат нма ограду од шжшоваца, а степсинштс огрвђскн рукохват. Испод доксата улазн се у подрум.” Пошто Је згрздж још увск у добром стаљу, н једнин је пример т« врсте жрхитектуре у овом делу Параћнна, архнтскте предлажу да се уклопи у урба!Шст1Р1КИ план градж, ставн под заштнту државе ц сачува. На питање шта Раднаорганизација планира да ради директор Марјановићје рскао: Па морамо да се окренемо нашим домаћим ■ резервама. Наша унутрашња резерва је изградња објеката за тржиште. То је доста неповољно за радну организацију, неповољноиз простог разлога што банкари постају глуви на све наше захтеве да кредитирају стамбену цзградњу, Ми може.мо да добијемо кредите. Међути.м кредкти су са вео.ма неповољним каматама тако да смо прпнуђени да све оно што хоћемо да инвестирамо у станове за трЖ1гштс односно такозвану тржишну градњу морамо да ради.мо на бази остатка односно остварене аку.мулације. Познато је да ‘уназад за десетак годнна остаци у грађевинарству су мали, односно фондови су веома мали због тога грађевинци су и дошли у такав подређени положај тако да морају да се сналазе свако на свој начзш. д. Г. ПОЗИТИВНО ПОСЛОВАЊЕ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” У ПОПОВЦУ Успех који обавезује 0 После нснолпко годнна нсгатнвног пословања цсментара остварнла позптиаан финанснјски резултат © Остао чист доходак од трн мнлијар дс двестп осамдессг пет мнлиона динара. Фпнансмјски резултат за 1986. го дниу, коЈи је крајем марта усвојен, најбољн је доказ да Фабрнка цемси та „Новп Поповац" пз Поповца из лази из депрссвјс која Јс прати послсдљих нсколпко година. Прсма завршном рачупу који је презепткран, ова РО је остварпла доходак од чстмрп зшлиЈарде осамсто даадо сет пет мплпопа динара од чсга је, II порсд овако успсшног послова ња цсмспташп нпсу задово.љни. Гла внк разлог забринугостн је сазнаље да успсшно прошлогодишљс посло ван>е ннје само рсзултат пронзвод. №С и иласмана пемсита и новпмала, лсћ да је до љега, прс свсга дошло захваљуЈући ослобађању од иеких друштоеннх обавеза. по пзмирељу свих друштвеннх веза, остао чмст милијарде двеста милиона дннара. Овако остварси доходак од осамдесст обатрн пст доходак је о.могу ћио да се, у складу са друштвеним договором, издвоји за лпчни доходак милијарду девесто четрдесет сс дам мнлиона дкнара, па Је проссчап лнчнп доходак у прошлоЈ годк нк по запосленом био седамдесет осам хиљада дипара. За стамбену нз грвдљу је пздвојеио сто педссст ми лпона, колнко и за фонд заЈсднпч ке потрошље — остале намене. У пословни фонд Је инкасирано осамсто милиона динара, а за резсрвнк фонд сто деведесет три мнлиоха дк нера. Тако су лодизаље цснс цсмснту као и успорсн раст снергетског го рцва, којс представља највећу стапку у трошкоппма Фабрпкс цс.мен та два главиа рпзлога овако успсш ног фипанснЈског резултата. Напомснимо п то да јс ова РО у прош лој годинн бнла ослобођена некнх обавсза нз дохотка као што су пздвајања за пснзнјско и пнвалидско осигурањс као и допрннос за усме рсно образоваљс, што је такође ути цжло на велнчпну чпстог дохотка. Да су, поред ових олакшнца, план скп задаци, производља и пласман це.мента били нзвршснп у потпупо сти, а нс само са осамдесст процс ната, финаислјски резултат Фабрк ке цсмента би бно неупорсднво ус НОВА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАНАТЛИЈА Удружење за бољи рад На недавно одржаном зоору занатлија Параћина, сви власници самосталшк радњи, угоститељских објеката, залатлије и осталп чланови Општег удружења пи код ОПШТЈШСКОГ руководства у циљу прибављања просторија за рад Удружења. друштвених прихода, која их је упознала са системом занатлија занатлија изразили су жељу да се оснује Удружење занаглија —: Параћина. У Удружењу, у коме би запошљавали једно до два лица, параћннске занатлије завршавале би великн број послова, које су до сада обављади у Крагујевц\'. Једина асоцијација занатлија до сада био је Одбор прн општем удружењу на нивоу Регпона* ,.И за најмању ситницу администра. тивне првроде морали би да закључавамо радње н пугујемо*у Крагујевац”, ис- •псчу члановн УдружењаНа збору је постигнута сагласност да се оснује Општинско удружење, 'којебн нмало празпц карактер и пуно помог.то у ефикасности. Форшграна је Компсија М. Миленковић I да у име занатлија настуЗбору занатлија присуствовала је и Зорана Стеконтроле и новинама у порезивању самосталнс латности. девановић, директор Службе ПОНОВЉЕН РЕФЕРЕНДУМ ЗА УКИДАЊЕ ООУР-а ПТТ У М. М. ПАРАБИНУ псшннЈн, а разлога за забринутосг бн било много мање. Момир Станисављевић 13. ОКТОБАР’ Уобичајена гужва У „ШумадиЈскоЈ" самоуслузи у близннн Стакларе. То Је и карактеристично за нзлазжк прве смене. Каси прнлази висок тридесетогодишљак преко рамена држи прсбачеку торбу а у руци неку ситнииу. Пословођа узима новац ставља гж у касу а онда изнснада му скида торбу са рамепа и из »и: извлачн вслпку поникловану кутлачу и распади га по главн. Збуњени купац се невепгто брани да Је то купно у друтој продавницн али што се ударцп пондвљаЈу он испраћсн псовкама пословођо нзлнћс паглавачке из Самоуслуге. И Јуче сам ухватио јсдног обраћа се запрспашћснпм кушшма пословођа, краду углавиом особс преко тридесет али знам ја таквс. Кад су га купци упнтали зашто инјс назвао милицпју одговорпо је да опп не желе да иктсрвскишу у оваквим случаЈевима. РеакцпЈа купаца била Је подељеиа. Једни су одобравалп овакав потез пословође док је било н таквнх коЈи су говорили да су и трговци лоповп. ___ ____ Покушађемо да па пепрнстрасан начин посжвимо овај проблем. Купац никако нијв смео да узме арткиал из продавннцс јср сс тимс днректно утрожава задужење одговорних. Нијс постоЈала ни матерпЈална основа Јер Је купац у рупи држао коверат са аконтакпЈом личног дохотка. Да доднрнемо и крајност без обзнра на пад стапдарда нпјс био вероватно ни гладан јер ниЈс поссгао за хлсбом. Глсдано из другог угла веруЈсмо да ће се пре пронаћп лек против рака него безгрсшни трговац. Ко.тико смо пута бн.тп оштећекп у кусуру, мерењу нлн цени. Ако сс побуниш добнјеш безвољно нзвињењс нлп те јсдноставно игноркшу. Зампслкте жад би у складу са њпховнм понашаљсм п муштерије ту« кле трговцс коЈи нх поткрадаЈу, продавнице бн лпчп. лс па боксерскс ревиЈе. Иако нпсмо успели да решимо оваЈ прболем пека то останс меродавниЈимж али остаЈс утпсак да би то ипок трсбали да буду прдставпици закона а нс пословођс продавннца. Иема лосла Параћински грађевинари посебно страхују од године која долази. Да би ч ова пословна година била успешна потребно је остварити укупаи прнход од 500 милијарди старих динара, што се у овом моменту чнни недостижно јер посла једиоставно нема. Ова радна организација тренутно ради три објекта за тржиште са 114 станова и око 500 квадрата пословног про стора. — У овом моменту се не планира изградња ни једног објекта у граду па >е наша ситуација утолико тежа, каже Драгутнн Петровнћ, директор 13. октобра. Уз то дугачка зима нам онемогућава да завршавамо и оне објекте које тренутно радимо. Нн Закон о привременој забрани располагања друштвеним средствима за непривредне н непронзводне инвестпцнје и ревалоризација најављена стамбенпх Д. Пандуровнћ ЗДСДДИ ПА СЕЦИ Свакодневним пролазницима браном из правца Глождак према Стаклари ове зиме је посебно падало у очи да је зеленило поред бране из дана у дан оечеио. У том делу си. гурно није било квалитетннјих засада, али када озелени стварало је пријатну слику и каква таква плућа овог нашег индустријског града. Дилеме ко то чини нмје било, јер је грање преко жице пребацивано у простор ООУР -а „Зеленило” и уредно слагано. Не желимо да овог пута никоме држимо лекцију да прво треба засадипи, па тек онда сећи, алм се надамо да ће на истом месту бити подитаут нови засад негован рукама радника „Зелинзи ла”. М. 3. ЈЕФТИНИМ ТРИКОВИМД ДО ПАРА Недавно јс у Стубнци гостовао „Страпшн мађиоии чпр, хнппотизср и чаробљак" БИОМИКС којн јс сво јпм „унпверзалшш и нспоновљим” Јсфтнннм дсчијнм триковнма нзазивао смех и презир око три стоткнс присутннх. Пе знам да ли постојп било каква провера, цепзура или контрола прнликом штампаља рекламних плахата оваквнх ,,Аваитуриста” који за 400 дкнара целих 60 минута вараЈу децу коЈа нз оваквих предстапж не могу да извучу ништа ново, Надам се да више нико у месним заЈедиица.ми ссла неће иасести иа добро осмншљени рекламни пла кат. Те да оваЈ ,,уметннк” више нсће нмати прођу. Б. М. кредпта не иде на руку грађевнпарима н још више ће отсжавати њихов и овако тежак положај. М. Ж. Поштапи опет обашка • Ие Ш1ИОВЛ'.1И м рефсрендуму у ООУР-у ПТТ у ПараНину, одр. жаном 12. марза, зцпошљепи још једном пису прнхватили Самоуправни споржзум о промепамц у организоваљу РО ПТТ сабраћаја Светозарево, по комс би се ООУР-п ухннули н постојала радла орнифмивјз ии ннвоу мрежне групе. Претходнп рефсрсндум, пз децем бра имао јс резултат ни ,,за" мк ^протда", по тумачењу лравннкд, алн Је Јасно бнло да запошљенп у параћпнском ООУГ-у нцсу би.тц спремпн на улружнжан,е, Да ли су у питању дезннформапиј*. о статусу који чека заношљс не у новоЈ радноЈ органгаациЈп нли каио плепуму друштвено-политнчких органнзацнЈа оп само Једна, Јсдинствеиа ООУР-а је бнло „Параћин", радницмма нијасно ипа их чека у оргз мимнионом ЦЛН ДОХОДОВНОМ СМКС.Ц-. Стрецње изржжеис н* плекуму да јс Ереме мзмећу да» ржфсрепдуиа бнло кржтко за пржвилмо нмформпса н.с _ обнстнниле су ее. Нж последљи рсфереидум изашло Је 104 радиккж, само Један је нзостао, а од тогж 60 је било против усвајања Са моуправног споразума а 42 Је гласа. ло „за". Ииачс, укрупњавањс ПТГ организацнЈа и ствараљс јсдинствсИО1 сцстема у Југославијн а нс само у Србнјц акцпја јс иприх размера па је за случај заустављаља акцнјс лрсдвиђска интсрвецција вн ших оргапа, уколкко се ООУР-и про ■пље укидаљем, њнховог досадашљсг статуса. Оснм О0\Т-а ,.Параћин" н ћуприја јс олби-ц Сзмоупрарнк споразум, а како смо чулн на Пленуму негатмвни резултат фсрендума забележен је у Још ким градовима у СрбнЈи. ре- , неМ. м. Карикатуре: Драган Колак 1
18. МАРТ 1987. м гшшше >-■; • БРОЈ 330 м - лољипривредл И30ШТРЕН0 СТРИЖА ПЕШАЧКА СШ5 ДО ГРАДА У току ове године лсвом страиом пута према Стрнжи у дужннн од 1,5 киломстра до пута према Лебинн бнћс изграђсна псшачка н бицнклистнчка стаза, шнрине два мстра. Радпћс се срсдствима основне и Репу&лнчкс зајсднпцс за путсвс и Рспубличког и Општинског савста за бсзбсдност саобраћаЈа. ВРАПЧАНЕ” ЗА УНАПРЕБЕЊЕ СТОЧАРСТВА У РЕГИОНУ СТОЧАРЕЊЕ УЗ НАУНУ ОМЛАДИНА ЦТЗВ* м. ж. У циљу унапрсђења сточарства, спровођен»а превенције, репродукциЈе и то ва, општине Шумадије и Поморавља закључиле €амоуправнц споразум са Регионалним Ветеринарским заводом из Крагујевца. V будуће за научниЈи при лаз у сточарској делатности. како у друштвеном тако и у приватном сектору, задужен ј’е ти.м сарадника регионалног Ветеринарског института. То је обавеза ове организације, проистекла нз недавно потписаног са.моуправног споразума чи ји су још учесници Скупштина општина Аранђеловац, Рача, Топола, Крагујевац. Кнић, Баточина, Свилајнац, Рековац. Деспотовац, Параћнн, Куприја и Светозарево. За средства која ове општине дају, Регионални завод дужан је да сконцентрише потребе н омогући примену најиовијих достигнућа у гајењу, тову и заштити стоке на подручју региона. као и да се брнне о усавршавању истраживачких н стручних кадрова из области сточарства. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК АСФ ДТ Н РАСВЕТА Пише: Јован Цветковић Савст Мссне заЈсдиице „Врппчане” Је овпх дана ВО1.СО одлуку да се на рпскршћу улица ДимптриЈа Ма I■1м>.<>ипћп п Бранка Радичевића убаци сувншиа коц ка и да сс до 1. маЈа у улнцп Бранка Раднчелића уради псфалт и улнчпа расвста. .Т. Томнћ ,ГЛОЖДАК ОМЛАДННСК. ОРЕ :НИЈ.'ЦНЈА Сваког понедељка у 18 часова у МесноЈ заЈеднппи „Глождак” се одржава састанак прсдставпика ДПО на коЈњма се ризговара о проблемпма овс Мссно заЈсдиице. У последње време главна нм Је преокупдциЈа како пскористити постоЈсћи простор у новом обЈекту Месне заЈедннце. ИаЈчешће се заговара идеЈа да сс ту отворп предшколска установа, а у тоху јо п формирањс омладинске оргаппзацпЈе. М. Томић ,4. ЈУЛИ ТРАЖЕ ;дводн>шњт Становиици улице ВоЈводе Путника н других улпца у делу око новог ауто-пута жале се на подземне воде које нх угрожаваЈу нзградњом нове деонпце ауто-пута. На састанку у овоЈ МесноЈ зајсдници тражи се да оваЈ проблем нма прлорнтет у фннапсирању ове годипс из срсдстава мсспог самодопрпноса. 3*10 Јс потрсбно нзградити дрснажни сиессм п фе калну канализациЈу. М. Јовановић ЦЕНТАР УСПЕЛА АКЦНЈА Актпвнстп Меснс заЈеднпце „Центар” су спровелн акцнЈу прикупљања добровољних прилога за изградњу спомен обслсжЈа „Срсмски фронт”. АкциЈа Је успсла. Добровољш! прплог дало Је преко 500 домаћнпстава п преко 50 занатлиЈа, адвоката, самосталннх угостнтеља и трговаца. На пмо помоћп за изградњу спомеп обелсжЈа „Срсмски фронт” Месна заједнвца „Центар” уплатнла јс на рачун: 65700—849—822 „Сремски фрошг” износ од 312.430.000 данара. Александар Кнежевић „ЗНОЈАЦ — длнково МАСОВНО УЧЕШКЕ ЖЕНА Поводом 8. марта — међународног Дана жена, месна заједшша „Знојац — Дапково” одржала Јс прпгодну свечаност. Организована Је нзложба ручних радова жспа са тсриториЈс мсспс заЈсдницс „ЗноЈац — Данково”. КомисиЈа за доделу награда нзабрала Јс и наградила трп рада. Прво мссто Је добио рад всзсни столњак Љиљанс Јанковић, друго место хеклани сто.дњак Милоранкс Борђсвић и трсћс мссто Стани Нпколић за хеклану апликациЈу. И поред хладног времсна в лошнх услова у просториЈама Мсснс заЈедннцс жене су сс масовно одазвалс што је доприпсло свсчаниЈем обелсжавању 8. марта. НОВИ ЦЕНОВНИК ЗА БЕСПРАВНО ОДСТРЕЉЕНУ ИЛИ НАДРУГИНАЧИН УНИШТЕНУ ДИВЉАЧ РИГОРОЗНИ ЗАКОН О АОВСТВУ ф Скушптина Оиштиме Параћин усваја предлог одштетиог ценовника за бесправно одсгрељсну хли на други иачии уништену дивљач чиЈе су цене у овносу иа досадашње ригорозне. Начнн да се сачува природа. Закон о новству СрбиЈе палаже да свака општина, на прсдлог орга низациЈе коЈа газдује ловпштем до иесс одтрпш ценовннк за случаЈ од стрелп или уништавања траЈио заш тнћене н ловостајем заштнћене днв љачи. Предлог Извршни савет тину оппггине, могу да доћу ценовника коЈи Јо припремно за Скупш налажс свнма који у ситуацију да се ЛовостаЈем залггнћсна дивл.ач у случају одстрела у нелопно времс може да кошта и до старе мнлнЈар де. Нан.ме, толнка јс цена за одстрел Јелсна са трофеЈем лреко 220 посна. Врсдап срндаћ лоси одштету од 1.500.000 динара. Још Један Је рскордер у одпгтети. То Је медвед одстрељен у ловостаЈу. Овакав „тро феј" може да кошта и до 10.000,000 динара. Висина одштстс нз ценовннка, на лаже законодавац, вршиће се најма ње сваке друге годнне, узимаЈући у оознр иифлацпЈу. М. Миленковић Сетза криног биља У току овот мвсец* у ктахјским прелслима и у шжем брдсхсм под РУчЈу (од 15 — 30 мвртж), оочнње сетвл крмног биља. Прилпкок сетве придржаваЈте ее ових препору ка: Предсетвена прппрема земаншта за све хрмн« бињк« састоји с« од дрљања, тањнраља нли фревнравм1 огрсше о Закон о ловству, врло оп рсзно попашање. Тако рецпмо у слу чаЈу да неко уншптп плп одстрели ВЕВЕРИЦУ, ШЉУКУ плп ГУГУТКУ мора бнтп спремвп да надокнади 10.000 дпнара. Толико кошта и ма лн пух нли ставор како га зову у напшм краЈсвнма. То су уЈедно нај пнжс цене пз оштетног цсновннка. Всћ одстрел траЈно заштнћснс дивљачи, хао што су свн ОРЛОВИ СО КОЛОВИ, сова ушара нске чапље и тетребн, кошта мплноп дппара. Мно гн ловцн, да неловце и нс помиње мо, пе знаЈу да сада одстрељивање ГЛВРАНА ГРОБАРА може ^а их ко шта 100.000 динара. Дупло мање се плаћа за малу ласпцу видрнцу н Још некс трајно заштићснс врсте. И ШАВЧАНИ ХОПЕ КОМАСАЦИЈУ »ШШЧКА ВАРА« На збору бирача крајем прошле године донета је одлука да се покрене поступаас изјашњавања грађана Шавца за комасацију, која може да донесе боље услове за развој пољопривреде у овом равнмчарском селу. Комасацијом бп се исушила и чувена шавачка бара, која је узрок нефритиса и неиздрживог смрада током летњих месеци, и под којом леже хектари РАК РАНА неис^оришћене моравске зе мље. „Шавачка бара" је рак рана за село. Пружа се кроз сам центар села, извор је нехигијене и загађеносп-1 воде, и идеално место за комарце. Исушивањем „Шавачке баре” добиле бн се нове парцеле, што је корист за власнике земљишта и целу друштвеиу зајодницу. Драгољуб Марковић ИЗ УДРУЖЕЊА ПЧЕЛАРА НеосноБан сшрао? од иореза ф Иема говора о опорезпввњу, Је унипрећсње пчеларства. већ наПротив основни п јединп циљ Како с.мо всћ основу Закона о ћен»е сточарства ственоЈ запггнти Јављали да су на мерама за уналрен Закона о здравживотпња „Службеш! гласник СРС” броЈ 38/84 сви држаоци пчсла дужнп да извршс прмЈављпвање Комитету за прпврсду СО Параћин, броЈ пчелињнх дру .дггава н место држања у току Јану ара месеца сваке годнле. И поред тога пгто Је рок за прнјављивањс продужен до 15. марта н што Је за прећена казна од 50.000 динара, на шн пчеларн хоЈи нису чланови Пче ларског друштва (за члаиове друшгпа, прпјављивање врпти друштво) нсрадо пријављују своЈе пчеле. Разлог неоправданп страх од опорезивања. У многим зсмљама света врши сс стнмулисање пчелара у циљу повећа п>а броЈа пчслињнх друштава, због добро позпатих користи од пчела и њихових пропзвода, у виду готовннске нсплате заЈедно са пчсларском задругом н Комитетом за прч вреду СО Је обезбедпло бссповратни кредит од АГРОБАНКЕ, пз фонда за унапређсње пољопривреде, у висинн од 30 одсто од цене пчслнњег друштва. НастоЈп да уз помоћ пољопривредиих органнзацнЈа и АИК-а обезбсди камион за бесплатан прсвоз кошница до воћњака и скономиЈа. Прнјављивање Је обавезно зато што встсрпнарска ннспскција пма обавезу да са обученим прегледачима нзврши преглсд свих пчслнњих друтптава на територијн општине у циљу откривања и спрсчавања ширења заразних болести. Пчеларско друштво Је донело одлуку да за своЈе члаиове пзврши регреснрање цснс лекова у внсинп од 50 одсто. Потребну колпчпну и врсте лскова одредпћс прсглсдач у моменту прсглсда пчслињсг друштва. Трошковс прсглсда пчслињсг друштва за чланолс сносићс пчсларско друштво, а пчеларн коЈи ппсу члаиови друштва споснћс трошковс са мц. ДЕБАТНИ КЛУБ ПЧЕЛАРА Успешно Јс почео са радом ДЕБА ТНН КЛУБ ПЧЕЛАРА. На првом са станку тема Је бнла „Први пролећ нн преглсд пчелпњег друштва” коИзвршии одбор СскциЈе за друштвсну активност жспа Меснс зајсдинцс „ЗиоЈац — Данково” захвхљуЈући БлагоЈу Нпколићу ОО ССРН наше меснс заЈед- I 1П1цс, као и свим другприцама па сарадњи. ЗИМСКИ РАЗГОВОРИ: ТРЕШЊЕВИЦА ШНОЛА ПРВА БРИГА ф Вслпка Основна школа, грађека по свим прописима стављена под кров н стигла у финансијски ћорсокак. Слободанка Димнтријевић ГЛОЖДАК ТРАЖЕ ОРНОРНТЕТ Трсшњевнца, некад село са бноскопом п два фудбалска клуба, амбу лантом, н трговннама, жели да поврати стару славу. Граде се куће великс, просторане, ,;као осноане школа”, како то умемо да кажемо за неприкладно и мегаломанско се оско градитељство. Међутим, то Је симбол престижа н тешко да ће би ло коЈа акцнЈа ма колнко шнроких Скупштпна Мссис заЈсдннце „Глождак” Јс у току ' размера блла, утицати на очнгледно фсбруард разматрала лрограм корншћсна срсдстава ј нспотребну квадратуру. ’ самодопрниоса. Ова Мссна заЈсдница ззхтсва да се “ овс годвле прнорнтстно рсгулншс прикључнвање Ос- ' новнс школс „Момчило Поповпћ” на градску копа- | лизацију ::оЈа ћс ускоро бити у функциЈп, Јер уче- । ницима овс школс претп опаспост од заразпих боле- [ стп. м. ж. Н у Трсшњсвии могу ла се виде „бели двори", углавном изграћени па тсмељпма „ДоЈчс — маркс" и шплинга, алн много Је упечатљнниЈа слика правс правцкјате школс која ниче у центру села, Започета про двс године, школа Је дошла под кроп, зидари су отншли н градња Јс стала. — V темеље ове школс уграднлн смо наш рад и жељу да 220 трсшњсвачкнх осповаца 1<ма условс за рад п учење, каже Драгослав Јопа новић предссдпик Извршпог одбора Скушптине Месне заЈедннце н Јсдан од пајагилннјнх у настоЈању да се започнс са изградњом школе. V школу је, осн.м мсштапа улагао п СИЗ основног обрззовањз, оно лпко колико Је могао. Других сред става ннје било. Мештани су сс одлучилп за са.модопринос, Једном повећали процентс лздвајања, сад имаЈу намеру да то Још јсдном учн ие. Али да би четирп учиоипце ц За добар прижос пожељно је уне ти 30 — Ј40 кг. азота, 130 — 170 хг фосфора и 120 — 140 кнлограма ка лиЈума по хектару. ЛУЦЕРКА ее оеЈе на боздш зсмљиштпма. СеЈаднцама се сеЈо у гус то редове 10 до 15 сашпметара са Јп Је успешно пзложио Јсдан од унетог свмена. наЈстариЈнх пчслара у нашоЈ опш ——— тпни Предраг Ранковнћ. Пчсларн са 30 нт семавв по хектару. Тамо где на успева луцсрка, ва кнселнм п влажннЈти земљпппвма, ссЈе се Црвена детелппа (троготка). СсЈе се на растоЈању као п луцерка са 20 килограма семена, односио 25 кплограма ако се сеЈе ручно. ЖУТИ ЗВЕЗДАН; успева иа кнсе лнм, мање плодним земљпштмма, прстежно у брдско — планппском подручЈу. Може да се сеЈе у редо ве као н претходнв хултуре са 15 — 20 килограма семспа по хектару. Ако се сеЈе у смсшн са гравалш хо ристн се 10 до 13 килограма семена звездана н 13 до 20 кллограма семе нн траве по хектару. СТОЧНА РЕПА сеЈе св у редове са размаком 40 до 50 сантнметара ■ V Р«ДУ 23 до 30 сантпметара м Један хектар треба 13 до 20 хилотра мп семена. Одмах после сетве засеЈане површине треба поваљатн како би се омогућнло лакше и брже ницвње РЕШЕНИ ДА УСПЕЈУ I После дуже паузе, формирана је О.младинска организашгја у РО »ДТраа”, На иницијативу паргцјске органнзације, а у сарадњи са Оптшинаком ко»- ференцијом ССО, пропптот петка тачније ' 13. марта млада РО „Грза” су се оку ШЈли, конспггунсали организашгју и изабрали руко-; водство. Ова Радна оргамизација залошљава око шездесетак младих кој’и због специфичности посла нису могли сви да се окупе алн је и јепна половина њих који су приоустБовали, била до вољна за формирањв Оо' новне оргаммзације ССО. Оно што посебно радује; је чињеница да сасганак није лротекао протоколарним рутински.м избором ру ководства, него се подобно, надугачко и нашироко расправљало о свим предложеним кандидати.ма за фун кције у Основној организацији ССО. Млади су критички оце^ нили досадашње непостојање о.младинске организације, али су исговремено решени на успех, сами себи посгавили конкретне задатке и пиљеве којима ће у нарепно.м периоду тежити. За председника је изабрана Снежана Обрадовић, турис тички техннчар и вишегоди шњи омладински актависта. Према њеним речи?ла, убудуће треба очекивати до бре резултате организације на чијем се челу налази, а убеђен сам да неће изостати ни помоћ партијске орга низације. Камо среће да је оваквих примера више. Бранислав Миленковић ДРЕНОВАЦ СЕ НАЈЛЕГППЕ ОДУЖУЈЕ ВУКУ су сс договорилн да клуб ради свакс суботс од 9 сати у просторлЈама пчеларског друштва. Предвнђсио Је да на Једном од састанака клуба пчеларима наше рпштинс прсдавање одржн ветеринар, пчслар практичар Рапа Бурђевпћ из ДнЈагностичке станице из Свстозарсва на тему „Здравствена заштита пчела’’. Пчелари ће о време ну и месту предаваља бити накиадно обавсштенп. Дугаан Николић СТАТИСТИКА БЕЛЕЖИ ФЕБРУАР СКУРЉН ОД ЈАНУАРА СКИТАМ И ПИТАМ (5) Пише: Радомир Милосављевић РОБЕН 341Н4ПУ Дуне Петровић ради у Параћнну, а жнвн у Дреновцу, великом, лепом н пнтомом поморавском селу. Прплпке су утпцале да се определн за ону народну: град хвалн а у селу жнвн п ннЈо се преварно. V селу је данас н чпстпје п здравпЈе. се на краЈу видн н но њему — глсда као да му Је трндесет п ка пако има пеку внше (и Још То изиску вшис). И духом Јс исобично млад: ведар је, духовпт и вессо. Дуне радн, п то всома успешно, јсдан посвс озбплан посао: судн, од мерава лросуђује. V средњем веку, његовс колеге по послу носиле су перпке у знаку нарочнтог достоЈанства н важиости. Данас тога иема н бољс Је што га нема. Ако би неком његовом холегн псрпка н даЦене На V феоруару пас пристајала, њсму снгурно ив . ОНЛе су за 91,6 едсто веће не бп и то нз втпе рахлога, а најпре по у нсто.м месцу прошле го дине. Према најновкЈсм пзвсштају Сашто Је он савпм ововремскп н савремен. Дунетова поЈава носи: људскост, озбн.љност • п шарм. А пза тога се везног завода за статнстику, цене на мало у фсбруару бпле су за 7,2 кРиЈе п вРсба склоност за смешпу одсто всћс нсго у Јапуару. Фебру- стРан\' живота. И у озбиљним прпарску ,трку цена" повелс су услуге коЈс су поскупеле за 8,7 одсто. Повсћанс су, нанме, цсне превоза. станарина комуналттх услуга .. . Па ипфлацнју у прошлом месецу утнцало Је такоће п поскупљење струЈе, дувана п другпх пронзвода. Стптистпка даље белелсн да су лнкама он тражм опу необпчпу к веселу жицу. Умс да уочи људске необпчностн п пропусте н да нх каже. Склон Је да се пошали па туђ плх н на своЈ рачун. По томе Је по знат у срединама где радн н жпвн, па н даље. Дуне је добар суднја у граду и пенс на мало у фсбруару бнле за општшш а у евом Дреновау Је то 91,6 одсто всћс нсго у нстом месе- и впшс од тс-га. Њсгов Је успех, И\ прошле годнне, а за 14,8 про порсд осталнх, што Је мобилнсао цената нсго у денембру. своЈс мештанс да зајсдно негуЈу Трошховиокивота у прошлом ме- култ — смешног ц веселог. Годпнассцу билн су за 7,3 одсто већи не- ма с Дупе# са своЈам Дреновчаниго у Јапуару. Пропзводи п услугв од ма, успешно поси са наЈдуховитичетнрн кабнпста прнмили ђаке у бнтпог значаЈа за становнпштво ћос Јпм среднпама у СрбпЈн, Црној Госиојс окрил.с трсба пм Још 50 ми- гупслп су, V односу па фсбруар рп, Боснп и Херцеговикп а о Дрелиона, а доприпос доносп 6 годпшње. М. Миленковић прошле годнпс, за 93,6 процената. новцу код Параћпна чуЈе с падалско н више него о Параћнну код Миша Гајић Др'»«овца. В1ИИТЕКА ЗА ИМЕР О Предстојн акција сакупљања књига Да у мору сивила постоје и светли примери, уверили смо се ових дана у Дреновцу. Сеоске читаонице, запуштсне, књиге раскупусане, то је најчетпћа слика кој‘а се виђа у нашим сеоским месним заједницама. Међутим, на срећу, има н окттротних примера. Сеоска библиотека уДреновцу могла би да послужн као леп пример. Просторија је окречена, чиста блиста. Књпгс лепо упаковане. у рафове. Дечаци и девојч^шс са књнгама у ру цн са пуно поштовања пребиру по рафовима. Светлана Јовановић, тренутно библиотекар труди се да помогне у избору књига. Како сама каже, она је адмшнгстративни радник у месној заједници.а бнблиотекар са ттно љубавн, од 7-10 и 17-21 час. Питамо Светлану, колико има књига и читалаца? — Наша библиотека броји 2.600 књига. а има 400 члаиова. Књиге које имамо су добијене од библнотекс ц на разннм такмичењима. Нажалост, немамо довољно књига, јер село броји преко 2.600 становника. Средстава у месној заједиици за набавку књига нема, по речнма наше саговорнице. Како смо сазнали ових дана покренуће се акција _за сакупљање књпга, које бп требало да се удоме у сеоској бпблнотецц. Иначе најчсшћн корнсницн су учешодп <1 иајвише се чита лектнра, али има и доста верних читача међу пољопривредницима н радЈницима. М М.
ПРЕВОЛИ 0БРА30ВЛЊЕ КУЛТУРА 18. МАРГ 1987. • БРОЈ 330 ПВД ВЕНА ВУНА ДАНАС У СВЕТОЗАРЕВУ СУТРА У ПАРАНИНУ НИЈЕ НЕГО ПРЕДСТАВЕ СА „ДАНА КОМЕДИЈЕИ теКАКО ЈЕ ЦРНИОА ДОБИЛА ИМЕ Непој.мљиво је великброј манастира и цркава које су спрски владарп подигли у долинама Млаве, Ресаве, Раванпце и Цршпце. Међутим, ниједна од тих задужбина не може се похвалити таквим романтичним по ложајем какав н.ма Пструша, посвећена Огњеној Марији; сам. тај положај био би довољан да распали народну машту. Али за цркву је всзано и предање да су Турци тамо извршили прелад на народ окупљен на сабору 29. јула (по старом календару) н да су све поклали. Крв је текла у таквам млазевима да је Бели ца на то.м месту потамнела, па се отада зове Црница. Ово предање, нма црква Петруша и изнад ње разрушена стеновита тврђава подсетили су ме на хроничарску белешку ломенуту на стр. 90, у кој’ој се међу тврђавама које је разорио претендент на турски престо „цар Моусиа” наводи и досад нендентификовани Петрус. Да није можда из освојеног Сталаћа послат некп казнеш! одред којн је иапао н разорио оближњу тврђаву и цркву Петрушу? Из књнге „Србија” Феликса Каница Ве.тшчИ Фестнвал „Данн ко.медпје’’ који се почетком марта одржава у Светозареву, дело.м ће се преселити н на параћинсјку сцену. Под пароло.м „Данас у Светозареву сутра у Параћнну” већ* је уговорено гостовање Нишког путујућег позоришта које натсупа у поноћном програму са представом „Поггусг" за 24. март а сутрадан требало би да гостјуЈу Зајечарци са Го гољевом „Женидбо.м”. Посебна посластица за па раћинске љубптеље позори шта по свој пршпши биће ПРОМЕНЕ У СРЕДЊОШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ ИЗ УГЛА УЧЕНИКА ПИШЕ: ЗОРАН РАДОСАВЉЕВИН Реформа али за нога? Дошло је поново време великих реформи. Наравно, мислим на реформу школства. Само чини ми се да брзо прелазимо са једне на другу реформу и да у тој журби не успевамо ни да сагледамо претходне пропусте, и бојим се да нх не начинимо опет. Данас с.мо дошли дотле да се наш центар .средњег образовап>а претвара V радну организацнју која се дели V три ООУР-а. Морамо признати. велике промене које ће унапредитп школство за бар 50 одсто. На боље пли на горе остаје да видимо. Не знам само где је ту селекција ученика, уво ђење квалитетније наставе, побољшање васпитне улоге школе, затим шта ће бити гостоваље загребачког атра „Јазавац" Ифадила Ха цића, као п Кабаре Микија Крстовића. I М. М. „ПОЕТСКА ПАНОРАМА’ Уређује: Светлана Арсић ШИБА НДЈБОЉД „Књига о шибн” песникиње Зоране Рашић, победпице овогодшпњег конкур са је осмишљено и зрело лоетско остварење, складно заокружено Између њихових пет у целину. .Фијука” и БИОСКОПСКИ водич ПУНО ПДЉБЕ Пнше: Зоран Марковић V овс хладпс мартовскс данс Јсцнно што може да загрсјс публику пашсг бпоскопа, нпјс добро грс |ањс всћ паљба коЈа одзвања нз свих могућцх оружја. Рахтог томе треба тражитн у рспртоару који је овог месеца састављсп, углавном, од авантурнстичких, акцпоннх н филмова „чувенс” Хонг Конг процукцијс. сс мучно сазреваљс, егзп- „Одјека” одвија КоЈп фнлм нздвоЈнтп нз тог мора осрсдњостн? Ако бн сс требало определити, мзбор бн спгурно пао на толнко всћ рсклалшран филм „Лмсрпчкп нинца”. Фи.тм коЈи рас паљуЈе машту глсдалаца п чмнн да всрујсмо п у нсмогуће, натприродно. Но у томс и Јсстс магнја фнл ма. ПИШЕ: Софија Ракић — Милојковић Једна од честих грешака јс употрсба лика би у.место бисмо односно бисте. обту грешку праве и људи који су дужни да добро познају стандрадни језик. Тако сс чује „ми би то знали”. „ви би тако постулил-и” и општедруштвени прогрсс. О то.ме нико не расправља а нас ученике нико н не пита. Стекао се један опшјИ утисак, бар од оног . што нам је ус.мерено образовање оставило да се наше школфесори налазе у врло деликатној стггуацији (можда де ликатнијој него ученици који бирају будуће занимање) (а то је ко ће да предаје у ком ООУР-у (читај: школа). Не треба бити много мудар па схватитп да је наЈвећа потражња за непроизводним смеровима, што ме више подсећа на реформисање професора а нас ученика као да нема. ство планира негде далеко и од ученика и од лрофесора, да затим падне као с’ неба а његовим ауторима са оним професорима који немају одговарајуђу стручну спрему да предају V шко лп ц са онпм професорима који свашта раде у просветп и бацају љагу на је.уан од позива у кога треба највише улагати ако желимо ни — другарска критика. О исправности и оправданости овог утиска нећу нн да говори.м, само ћу да кажем да су успомене толико горке да их неће.мо брзо заборавити. Да буде још већа иронија тренутно се ‘поједини проПокојни чика Душко Радовић је одлично окарактерисао црошлу реформу школства али изгледа да ће ова његова мисао бити још актуелнија у току ове реформе: „У.току је још једна реформа школе. Просветне раднице мењају презимена, боју косе, ттромениле су гардеробу. Депа ће веђ данас приметити велике промене". ОПАСНИ „НЕСТАШЛУЦИ”: ПИШЕ СНЕЖАНА ЈОВАНОВИН Странпутице прнвлаче основце Чудпо нско врсмо дођс. Врсмс Кад ђак свс вншс постајс „вандал’’. Расипа „вишак снагс” и ружн п опо што му сс пс пађс на путу. Из доколнцс трсснућс вратима н стакло ћс се сручнтп, угрозпвшп п њсгос п живот његових другара. Столнце столови п други школски пивентар иа спе лпчс, само не иа оно што им Је првобитна намо на. Школс су посталс честс „играчкс” за ноћие авантуре. Кроз прозоре и врата (прво пх развалс) улазе у школе и уз окриље мрака „господарс” школскнм учплпма, уншитава Ју докумснта, а ако панђу па новац 11.7Н пгга друго вредпо односс! Но, та напга деца (узраста од П, до УШ разреда) проширгапс своје, „пссташлукс” п ван школских ок внра. Стптоше на улицу, п ту иађошс „играчку”, Аутомобили су добри за разоноду. Поготову кад се обију и покупп свв пгго сс нађс врсдио. Ту се сада нађе и понеко искуспнЈп коЈн украдену робу ирода. . ПОЗОРИШНА ХРОНИКА ’ ПИШЕ: ГОРАН ПАВЛОВИН НоБим сналама до усиеха стеицијалпа драма „шибаног”, ухваћеног у стеге едукативног инструментарија. Поетски субјекат јс сићушно биће пзгубљено у дну огромног Храма којим одлежс грмљавина Ауторнтета, уз фијук шибе. После дњи циклус ..Припрата” је, може бити, нека врста исклизнућа, нјггелектуално-емотивни заклон, „унутрашња емиграцпја” пред агресивним „инжењерима душа”. Послсдњих годипа интсрссоваи.с публикс, а п продуцсиата за ову врсту фил.ма нагло јс порасло. Публика јс добила Јупака коЈн Јс, бар прввндно, испобсдив захваљујућк сиојоЈ всштини, а продуцситн су проиашли нспресушаи извор прихода. Задовољство Је ооострано. За разлику од многих „Нпнцн” до сад сиимљсиих, ,Лмерички” јс про фссиоиалпо п зналачкн Древис борилачке всштннс урађсн. тајанствсног истока, прснстс на вслнки скран, држс т-блнку папсту од почстка до краја, пс дајућн Јој могућност да одахнс. Оии. псшто мла ђп глсдаоцн, псроватио ћс бсз да ха пратнтн авантурс , Амсричког шшис''. Дуго није учињено ништа п једпно ангажовашцнм дом п свеобухватнијим укључивањем свих који су рараДсца су деца. Трсба им пгралпга та# треба им забава. Та дсца пмаЈу г.аспитача, имаЈу родитеља! Огледа ло иашс су она. А ми, родитељн, често имамо важнијег посла. У пот разн за шаку марака, остављамо де цу да сс „забављаЈу” на напрсд поменутп начин. ОСВРТ НА СВАКОДНЕВИУ ДЕЛАТНОСТ СТРДХ И ЕРОТИКА сположени да се опробаЈ’у у аматеризму, позоришна институција би се спасла од креативног сакаћења н колапса. Позоришним проблемнма дн моменталног крпљења ----- --------- рупа у пројектима који се попут матери.Јалног • неадекватног начпна вођења и неегзактног ђивања репертоара стања. рукоутврследп Узимам своје срце и смештам се испод њега као з.мија под камен Дејан Љутић Пише: КарнЈсра, престиж у друштву, нам важнп, па заборављамо да тс псћс само повац, да му треба зумсвања, разговора љубавп. .. су дс ра Кладтм се у заборав да неће битн човека који ме нећс — ујести клинци ПЕСНИЦИ I Лазина писма Од Јовановпћ Јове: ,Ј5нха, ђиха, свс чстнри крутс” А од Костић Лазс: „СантаМарпа делла Салутс'\ И ко јсде бслн лука н ко јсде паприкс љутс трсба да зна Лазину пссму: „Санта Марпа делла Салутс’ II ко поси лаптхтопе спвс п ко носи хаљкннцс жуте трсба дд зна Лазину песму ,Санта Марна делла Салуте” Исклма се од'евс пссме мозговн помуте јср Је лспа Лазина песмз: „Санта Марна дслла Салуте”. Мирослав Перпћ уч. V разреда ОШ »С. Јаковљевнћ'’ НиЈс потрсбио поссопо истнцати да у биоскопу ,,Раднпчки” доминнраЈу трсћсразрсднн фплмови којн се впшс нс приказуЈу лп у ссоскн.м до мовима културс. Два — три добра фплма у фебруару јс мхло да дадо вољп вслпки броЈ глсдалаца. Чинн се да сс одговорнп у нашем Биос копу вишс брнпу за своје личнс до хотке псго за репсртоар својпх фил мова. Можда Јс зато најбољс да у мзрту „убијете времс” на неким дру 1И.м местпма а не у бпоскоппма. „Профсснја Комањос”, мишнћавп н патстпчнн мохпхк са всћ оћелзве лпм н нзкомсрцнјалпзоЕаннм Клаусом Кпнскнм. „Убиство са триком”, пршада жаврт спнн филмова који Јс успсо да уједппп основне карактсристпке хорор фнлмова (страх, нензвесност). СвоЈевремсно се овај фнлм добро котпрао кд светскхм вндсо — уста ма. За љубнтељс доброг „тадаља” ту Је „Амернчка нннса” (свака слн чност са Јапанском Је случаЈна), рздно га је Сенфирстенберг, правп спепвјхтаста за ту врсту жанра. За схм краЈ рспертоара, остакмн Јс „бнсер” међу ерогским филмови ма „Страстк” (откуд то код Амери канаца?) Са вуно подналулнх лепо тгаха, решнћете се својих младхтачкнх Фрустрација проблем псдостатка одговарајућег концепта н сфективиијег плана рада. Услед тога долази до знатног пада капаинтета позоришних прс пстава н сродннх сценских догађања (којих Ц тгначе нема сем .природби и прослава) пз чега произнлазп несиггрност ансамбла, па тим и пад квалитета понућсног сценског пзраза. Глслаоци тако нмају прилику па поатс лошс и све ређе ппсдставе, постајмћи сведопи мипооис потенцнје позоришта коте полако поераста V хладно место културне псзрслости. Када се поменг пооблеми аматсрског ттозортппта тт притом истакне срозавање кмлтгрне п гметничкс вредностп н лош квалитет, такве констатаиије. ма колико биле истините, не смејм се ггрпхватитп „здраво за готово", јер појам аматеризам (м овом случату позоришни) V изреченој мислп се рсдптдантно резонујекао заљубљеност V позортппте. велики рад, пожртвованост и несебично глагање већег дела свог бића на том пољу. ’Али, поставл>а се тпггање како рсзоновати у случају позорпшта које има мали анса.мбл, слабог г.метничког обима насуттрот основној идеји да као прави аматерски колектив поседује велики знсамбл различитог профила. И поред тога чине се огромне грешке, па у.место да се разним аудшшјама (озбиљног, забавног цли одређениј'ег карактера) привукм и учлане многи који би желели да пруже део себе позоришту п да заузврат добију много више (рад, задовољство) наилази се на неретко прпврс.мено регрутовање глу.маНа султњивог квалитета рараде. Тиме се V старту представа квалитативно сакати и делимично (често и већииом) јој се ограничава дијапазон будуће вредностн. Несумњиво је да та грсшка није настала као производ разпих немогућности или нспостојатва услова, већ представља једаи велики ап СУРД типичан за места V којнма влада летаргпја и нерад. Те проблеме је могуће лако решитп прнвлачењем омладине п њиховим укључивањем у разне пројс ктс, отварањем нових сцена друтачијег карактера од постојеће (алтернатнвпа, камерна, кабаретска, сатпрнчна, експериментална...), једном речи давањем живота позоришту. Ситуација је зрела и време је да се, поред наведених корака, исправи грешка која *је направљена расипањем ансамбла. Лабилна (у неким случајевима раскинута) веза између позоришта и већ проверених уметника (кахо редитеља тако и глумаца) који су далп огроман допринос да та сцена постане уникатна, је егзакутарна за позоршпте. Познато је да је позорнште отворено сваког дана, али се не види разлог зашто(?) ако је V њемг светло увек угашено, сцена зврји празна и хладна а свлачионица и фундус тп-ни прашине. Једини могући потез сада Је апел да позориште шпром отвори врата онима којЈг желе да . раде п да стварају, чија је креативСРЕДЊОШКОЛСКН ЦЕНТАР „БРА ИКО КРСМАНОВИБ” Усиело Бече У Срсдњошколском цсптру опст Је дно приЈатно књижевно всче посвсћсно Дану жеиа у организацнјк учснпка другог разрсда. Пригодап рсцптал музнка клавира, п иајбољи стпхови Биљаис Ракпћ н Снежанс Всљпћ уз добру посету остало јс у пријатиом ссћању. Снежана Вељић РОК ПОГЛЕД Пише: Саша Векић Рокенрол преБара ност набхпала- ц жели да буде опробана а не да замтгре на рачун мањине. У садашљој ситуацији аматер ско позориште може пружити веома мало јер те взпанеђење немогуће. Потребно је утталтгги светло и показатн прави пут у аматеризам. Плоча групе Снг Сиг Спутњик „Флаунт пт”, коЈа Је лицснцно нздата пред краЈ прошле годнне, сти гла је и код пас. Са закашњењем или нс, свеједно Је, Јер ради се о правој рокенрол превари. Помпезно пајављсна, форсирана до највсће мо гуће мере, група себе рсклхмира (и плочу наравно) као рок музику будућности, желећи вероватно да искористи свеошпту компјутеризациЈу п све благодетп технологије. То се лепо чуЈе на пссмама (да лп се мо гу пазватн песмама) са овог албума. Понекад се не зпа да ли „пева” машпна плн Човск. А све Је то угнЈено у нску лажпу агресију и субверзивност, па и обилним коришћењем неких познатих ариЈа, чак н рељлама нзмеђу песхма, као да а.еле( да прнкриЈу недостатак инвеп вепцпЈе на овоЈ плочи. Ако Је му зпка у будућности (коЈа Је изгледа већ почела), таквп какву Је представљаЈу ССС, онда се те будућностп одрецпте. На ваше грамофонс нска се врате Битлсн, Стонсн н Ди лан. Они знаЈу да свираЈу н имају душу. сл. уместо „ми бисмо то знали”. „ви бисте тако поступили”. Откуда та грсшка? Погодбс ни начин у нашем стандардном јсзику има облик би у три од ухупно шест лица: „ти би И поступио, он би поступио, они би поступили". I. Овоме можемо додати и прво лице јсднинс р у коме се јавља бих као правилан облик, али р се х често не чује, загго што је тај сугласник м изгубл>сн из сугласничких оистсма многих наших народних говора. Тако јс облик би у | већмн-и, па отуда тенденција да сс он прснесс и и у прво и друго лице множине, уместо бис- р мо односно бисте. Међутим, никако нс би било пожељно да V погодбеном начину изгубимо обличку разлику у првом, другом и [ трсћсм лицу множине, јер бисмо онда мора- | ли уз глаголе обавсзно употрс бљавати личну заменицу. Како бисмо иначс знали, ако ка- ј' жемо „Онда би тако поступили”, на кога ми- М СЛИМО: ми, ви или они? У прошлом броју поткрала се техничка грешка, због које се овом приликом извињавамо нашим чЈстаоцима. Наиме, требало је да у осмом реду пасуса стоји: Долази из Светозар — Милетића, Прмближавамо се Светозар — Милетићу и сл., јер је даље кон статоваио да први део оваквог дводелног на зива места оотаје неагзмењен, «е деклинира се, увек стоји у иоминативу (оинтулара). Софија Ракић — Милојковић ПИСМА ИЗ СРЕДЊОШКОЛСКЕ КЛУПЕ (3) Пише Светлана Панић ЗидоБи мудро ћуше Из даиа у дан исто. Зндови постаЈу мудрнЈн од нас. вре.ме у иадмепоЈ ттапнпн пз коЈе се када га професор прозове, наравски. Из даиа у дан постаЈемо свесни Нама про.тазп понеко огласк, да време брзо № пролазн — п празнн оссћамо терет гомнлс лажп, а подсвест нскрено прети’ да угуши радости. Претпоследњи час. Ихтазн Ј. нспред табле. Ми галамимо. — Шта Је пгта се буните, ко Грцп у Вп да раднте, масо бсзобразна”. Н тек питање: двукла? „Шта Је то пнпатп сс кад сп апсу. Има опо право га већ по- .предикат", речс Ј, „А у чпЈоЈ функцнЈи?”, „па, пнпатн се Је у функцпЈи глагола, „А X А”. За то врсме неко вргаптп у ходппку. „Дабогда поцркали” чуЈе се у комснтару пашег профссора. АЈде ти ради теоЈу аналмзу, бпла си тп добро дете све док ниси пошашавела. 3. не добацуЈ, да пс дођем. Врс прогутавши последљп глаголскл прнлог, болесно врска. Мпка одЈедном дижс фрку п дсре се ЕХ УСУ. Шта? МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Пише: Анћелка Аранђеловић ДРУГА ЛЕКЦНЈА У првој лекцији смо се упознали са приденима, именицама, инфинитивом, а сада су на реду замеиице----------- ме: Јсднииа Ј &и и презент тј. садашњс вре1. Ми сстас — ја 2. Ви сстас — ти Н множтсна сам аи 3. Ли естас — ои је Ши еотас — она 2. Ви еотас — ви сте 3. Или естас — они су је Ги сстас — оно јс (за стаари и жлвотиње) ПримерИ: 1. Ши естас Лериантиио — Она де ученица 2. Ли етас бона кај била добар и леп младић. 3. Ни лернас еспсрантон. ]‘унуло —' Он је кај ви? — Ми учимо (лерни — учити) еспоранто, а ви? Исправка-. У претходној лекцији уместо СОНА (здрав) треба да стоји САНА. р ' Упозорење: Код олова ш, ч, г, ј (ш, ч, ц, ж) хвачица треба .да стоји обрнуго (овако) што је технички неизводљиво прллпком штампања текста.
ЧН1Л011И И7 - цпвд ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА НЕРАВКОПРАВНИ 360ГУШНЕ Молнм урсдннштво да мп по могућности да одговор зашто школа „Момчнло Поповнћ Озрен” нема ђачку кухнњу, а свс ссоскс н градскс школс пх имају? Жалоспо Јс глсдатн дсцу коЈа за врсмс одмора прстрчавају улицу и журс до првс самопослугс да што прс купс доручак, а прн том се н нс обазнру миого на саобраћаЈ. Зар пс може да сс постави Јсдан киоск у близини школс нлн у дворпшту коЈи бн продавао одговараЈућс пронзводс. Узгрсд да пнтам зашто се укндаЈу школс у Лсбинп н Мприлиовцу и оптсрсћуЈсмо ову градску тколу, кад пн оиа нсма осиовнн.х услова за рад? • Миодраг В. Николић Глождачки венац 25. Параћин ЗАШТО НЕ РАДИ БАЧКА КУХИЊА У ОШ „МОМЧИЛО ПОПОВИИ ОЗРЕН” Одговор на питањс нашсг чптаоца потражнли смо од ВоЈнслава Хаоића, помоћннка директора овс школе. ПРАВА И ДУЖНОПН ГРАТјДНД СФРЈ У ВЕЗИ СД ОДБРАНОМ ЗЕМЉЕ — ОШ „Момчнло Поповић Озрен” Јс планираиа за 600 учсннка рекао пам Је том приликом друг Хаџић, а она нх сада има 900. Због недостатка школског простора мн смо просториЈу која Је намењспа за ћачку кухпњу прстворнли у учпошшу. У мсђувре.мсну смо ураднлп проЈскат за нову кухпњу, прнкупљсна су и средства, алп иас законски пропнсн спречаваЈу да Јс градимо. Обавеза служења у резервном саставу оружаних снага извршава се учешћем обвезника на војним вежбама, курсевима, и другим облицима војне обуке и извршавање других дужности прописамих законом. Лица у резервном саставу — мушкарџн могу бити позвани на војне ве жбе до навршених 55 година живота, а жене — до навршених 45 година живота. Лице у резервном саставу може бити повезано на војну вежбу највише до два месеца у току једне године. На захтев војпог обвез ника вршење војпе веж бе се одлаже из следећих разлога: 1. ако је болестан — до наредног позивања по његовом оздрављењу, 2. ако се из његовог домаћинства у исто време позива]‘у на војну вежбу два нли више чланова или се неки од њих већ налазе на војној вежби или на служењу војног рока, 3. ако у време војне вежбе полаже испите и ако би одласком на војну вежбу био спречен да заврши школску годину, 4. ако би услед смрти или тешке болести у домаћинству односно услед елементарне непогоде до маћинство било доведено у тежак положај његовим одласком на војну ЕСЖОу, 5. ако је непосредно пред одлазак или у време о<ласка на војну вежбу наступила смрт у до маћинству или у породиВршење војне вежбе се може, изузетно. одложити због неодложних поттреба службе ако. то затражи надлежни орган друштвено-политичке заједнице или други друштвени орган, организација удруженог рада или друга самоуправна организацпја или заједница код које је лице у резервном саставу запослено. Војна вежба која траје дуже од три дана може се земљораднику и другом лицу које самостално обавља привредну делатност личним радом средствима рада у својиОбавештења ци. Мали огласи ни грађана, ако је позвано на војну вежбу, изузетно одложити због неодложних радова, ако у његовом домаћинству нема другог члана способног за привређивање. Захтев за одлагање вршења војне вежбе се подноси Секретаријату за народну одбрану у року од 8 дана од дана пријема позива за војну вежбу, сем у случајевима наведеним у тачкама 1. 4. и 5. када се захтеви могу поднети у време када настане разлог због кога се тражи одлагање вршења војне вежбе. ОДЛЕПИТЕ СЕ ОД СТОЛИЦЕ Знма, мртва сезона за пољопривреднпке ето већ прође, а што се тпчо неког курса нлп предаван>а о пољопрнвредн по сслнма, Је Још увск педовољно. Прнмптивно сс рукуЈе опасним срсдствима за заштпту бнља, фугицидима, пестнцидима, инссктицидима . . . Друтовп агрономп п тсхипчарн, одлепптс сс од вашнх фотсља п топлнх просторнЈа, пођнте у села п објаснитс пеукнм произвођачима како да рукуЈу и када п како да употребљаваЈу не баш бсзазлсннм заштнтнпм срсдствима. Многс из потајс пезнаља врсба тровање па чак и смрт. Зашто да туђом кривнцом страдаЈу нсдужна деца. Драги Мијајловић Авалска 4. Параћин ПУТЕВИ СА НРАТЕРИМА Мпогс улицс у граду и локалнн путеви у пашој оп штнпн су у всома лошсм стању н нзгледаЈу као да су прстрпслс срупцнјс вулкана нлн падањс метсора. До овнх дсформацнЈа па коловозпма долазп послс дугс н оштрс зимс, прсоптрсћеностп путсва, буЈпца и срозпјс. Лли би требало повести впше рачуна о њнховом одржавању п чшпћењу Јср лошп путевп пре упропастс и остарс аутомобнле п др\та прсвозпа средства. Л стар аутомобпл на путу Јс потснцнјална нссрсћа. Гојко Боројевић Параћнн О УПИСУ УЧЕНИКА V ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Упис ученика у први разред основне школе обавиће се од 6. до 17. априла 1987. годипе за градске основне школе, а у времену од 4. до 15. маја 1987. године,. за сеоске основне школе. Право и обавезу уписа пмају деца рођена 1980. године. Поред ове деце могу се уписати и деца рођена до 30. јуна 1981. године, на основу мишљења посебне комисије, а рок за пријаву исте је до 17. априла 1987. године. Остала обавештења родитељи могу добити у свнм основним школама и у СИЗ-у основног образовања и културе у Параћину. Другарски сусрет СЕЋАЊЕ Пре трн године умрла је наша много вољсна ВИДЛ АНТОНОВИБ, профссорка француског Језика из Параћшш. Хвала Јој за пскрспо приЈатељство и несебичну љубав коЈу нам Је пружала Драган п Јел-. 131ца са децом. 1М МЕМОК1АМ У наст прославе јубилеја — 80 година рада Српске фабрике стакла у Параћвну организуј'емо другарски сусрет свих радника електроструке који су раднли у СФС, и оних који саца раде. Сусрет се одржава дана 28. 3. 1987. године у Фабрици стакла са почетком у 12,00 часова. Програм: 12,00 сусрет радника и оби лазак СФС од 13,00 свечани ручак са пригодним проурамом. Госте ће забављати оркестар КУД-а СФС. У нади да ћете вашим присуством увеличати ову нашу прославу шаљемо вам обавештење са пријавиицом коју ћете попунити н исту послати заједно са уплатом за вас и вашу-ег супругу-га па -адресу: Рнстић Милутин — Рипе Ивана Милутиновића 31 35250 Параћин. Уплата је 2000,00 динара по једном члану. • Рок пријаве је до 20. 03. 1987. године. Ближа обавештеља телефон 035/65-090 локал 227, 251, и 345. Организациони одоор НЕМА ВИШЕ ДРАГЕ ГАЈДАША У.мро је Драгољуб Стојановић „Драга" познати виртуоз на гајдама из Плане, стар 67 година. Ретки су уметници не само у нашој Општини него и шире који су умели да засвирају на старом инструмснту — гајдама као што је то умео Драга гајдаш. Драга сс често дружио са млађима и учсс твовао у суоретима оела, па је са народним фолклором из Плагае, плеиио аплаузе публи ке када засвира народне пеоме и кола. 19. МКМ БРНГвПА Општински одбор СУБНОР-а позива све преживеле борце Деветнаесте бирчанске НООУ бригаде да се јаве овом Одбору, а ради израде Монографије о борбеном путу ове бригаде коју ће радити Републички одбор СУБНОР-а Србије. ПОМОБ ДЕВОЈЧИЦИ Смрт је била неумољива и звуци из њсго вс гајде заувек су заћутали 21. овог месеца, али ће нам и остати у дугом сећању јср су се чули у мгаогим домовима културс на подручју наше општинс. • Дана 10. 03. 1987. године навршила се година дана од смрти нашег очуха и де де Васе Рачића — пензионера из Поповца. Уместо годишњег помена прилажемо 20.000 динара за лечење Маријс Пајић нз Лешја. Славка Марјановић са ћеркама: Мирославом, Ангелнном и Љиљаном Хитно продајем! Парцеле кп. бр. 580/2 место „Слатина”, 26,79 ари и кп. бр. 587 место „Слатина’’ 3,31 ар КО Главица. Парцеле се налазе преко пута „ТрафостаЕподе” Пара ћин — Г.тавица. Мираод Шћекић, 18.000 Ниш, В. Ле однна 20а/36 телефоп: 018 — 335-483. ★ * л Продајем ј’еднособан стам са сутуреном и подрумом у „Елмосовом насељу’’, Македноска 15/10. Цсна повољна. Могућа н замсна за већи. Телефон: 56-594 преко целог дана. Продајем кућу на Караћорђевом брду са плацем од 5 ари Бура Петровић, Милоја Јоцића 5 Параћин. Продајем кола комби К-430 пронзводња 1977. V исправном стаЕву, нерегистрован, телефон 44-537 Снкирица. Продајем заставу 750 регистрована до октобра 1987. године. 15 милнона старих динара. Мића, тел. 55-036. ПродаЈем трактор, Торпе до у одличном стан»у. Драгослав М. Секулнћ, Доња Мутшода. Продајем пушку руска орозара калибар шеснаести село Плана код Параћина. СтаноЈе Б. Николић. \ Повољно продаЈем кућу 160 м8 са плацем 7,5 ари у центру Параћина, Мицићева 6. Телефон: 035-24-533 или 011-143-399. ИСПУЊЕН ПЛАН ЗА ПРИЈЕМ ПРИПРАВНИКА ф Ралнс Назне огаипзације зона подручју непрто наше општиис су прс.ма обавезч пшшна из Закона о радннм односима дужнс да при.мс у радлн однос на нсодре ђсно врс.мс 402 прниравннка. Пре.ма расположивој евидснцнјн доку.мента циЈс Оргаиа инспскције рада укупно јс примљсно 407 прпправпнка и на шњоу О1ШГТННС је обовсза испуњена. Примљсно јс 363 квалкфнкованпх радиика, са високо.м стручио.м спре.мо.м 35 н са вишо.м 17, II порсд тога што Јс Јсдан броЈ радкнх орранизација дослсдно пспу нно своју обавезу па чак и преба цио, рекао нам Јс сскрстар Сскрс тарнЈата за пнспскциЈскн надзор Радо.мнр Жпвковпћ као што су Фаб рпка цемента „Нови Попопац”, Фа брлка текстилних машпна „Пролстср”, „Грза — турпст”, Радиа орга Ш1зациЈа , Црннца” Мсдпцннск« цснтар и Радна организацпја „Обу ћа”, Јсдан број радннх органнзацн ја нпЈс испунио своју обавсзу у по г.тсду пријсма приправннка. У даље.м поступку хтсо бих да напо.мспс.м да јс нско.тико органнзациЈа удружсног рада поднсло захтсв за ослобађањс од прије.ма прнправникп, Мсђутнм, падлежнн органп одо брили су то само Радпнчком унипсрзитсту. Надаљс орган инспскцк јс рада ћс донсти рсшсљс о обавс знвању овнх органнзацнЈа да пспунс своју обавсзу н истоврсмсно по днсћс захтсв за покрстаљс прскр шаЈног поступка, а казнс су врло ригорозне и крсћу сс од мплнон до пет милнона старих дипара за рад ну оргвнизацнју п мплиои дннара за одговорно лнцс. Исто тако н оба всзс из Закона о запошљавању се мораЈу поштоватн у смислу да орга пнзациЈс којс ие испуне обавсзу мо рају да уплатс одрсђени взнос код ЗаЈсдннце запсшљавања како би мог ли приправницп да буду запошљепн у друпш органнзацијама где н.ма могућностн. Драгољуб Гајић ПАРАНИН И ЊЕГОВИ ОБЈЕКТИ (3) Пише: Владимир Марјановић Насеља Оез основних услова Нассља . Јагодљак” п „Глождак” су иизграђсна всома брзо. Прс дссетак годпна у „кукурузиштима” ни кле су зграде коЈс су брзо запосслн станарк пајчешћс млади људп. Ова ква мала, ммкропассља захтсвају н свс оио што таква нассља пратн: пошту, тслсфон, банку, амбулаиту, самоуслугс. Од свсга овог нису ништа дооила, одпосно добијаЈу зграде месне зајсднпцс која не нспуњава своЈу намену. Зато грађанп у овим насељима за ипјекцнју пешачс километре. Слпчна Јс ствар са поштом, банком, трговином, Дсца нз насеља „Јагодњак” н „Глождак” су уписнвана у ОШ „Момчидо Поповпћ” коЈоЈ „гсографскн” припадају. 1-------------------------------------- Дапас Јс то бројчано и просторано најоптсрсћсннја школа у граду. V тоЈ школп нема ни метра слободног простора. Због помањкања учионица учсшшк исмаЈу ужину коју су раниЈе имали. Уместо да користс од .мор нзмсђу два часа, учсннцк сс селс пз учнопицс у учионнцу јср је распоред часова паиравл>сн тако да сс простор п врсмс сто одсто нско рнстс. Можс лн се у оваквн.м условима говорнтп о квалитсту наставс, психофизичкој спрсмнсти ученика н љнхових профссора. Да лн пма мсста питаљу шта Јс било потребннЈе, школа плн просториЈс мс спе зајсдиице? Хоћсмо ли моћи да објасннмо дстсту због чега у љсговоЈ школи нс постоЈн кухнља, а у дрггој у коЈоЈ ссди његоп вршњак постоји? Распоред просториЈа п површина у мсспој заједннцн „Глождак” омо гућавалс су отвараљс три учионице у којима Јс могао да сс сместн читае Јсдаи разрсд са трн оде.љсља. Мссна зЈсдннца пма свс садржаЈе коЈн су потребни за рад школе, те рене, три учионицс, цснтрално грејање, а постоЈс поссбпе просторпје за рад учнтеља и органнзвање кухнње. На таЈ начин бк школа „М. Поповић” била растерсћсна прптнска учсника коЈн Је све већн. Чкнл-ппца Јс да ово ииЈс право решењс н да ннЈе трајно алн је можда у овом треиутку најприхватљпвнје јер не тражн пикаква улагања. СУМЊА ОКО ИСПОРУКЕ УГЉА Сумња која се поЈавила КРИВАЦ код по- клп већа од назначсне ЈЕ декларациЈе РУПНИН у кесама. До разлшсе у тежкни до трошача прнлнком испорухе пакованог Сењског угља опрапдана Јс Јер декларнсана тсжина од 20 кило грама на кесама нс о.чтовара тој тежнни. Потрошачи бн требали да добнЈају 100 кеса две тонс угља но онп добнјаЈу мањс. Јер у поЈсднннм кссама колнчниа Јс маља што обавезуЈе нспоручноца да прилкком испоруке \тља нзмерн продате колнчннс, што лначн да се угаљ два пута мсри, прилпком исноруке Рудннка и нспорукс стоварпштс „ШумациЈе” потрошачимз, с том разлнком да сс иа рачуну пнше пспорука у кнлограмнма а не шло Је због непсправности мерних урсђаЈа у Ссплком рудппку п декларнсаие кесе су биле на лагеру, сазналн смо од одговорнпх људи ООУР-а „МалопродаЈа” ит ШумадиЈс. Сва ближа обавештеља мргу се добитн на телефон: 33-973. Јелица Борђегић
и. март 1*ет. • БРОЈ 330 ИШ М I №0ПШ Програм орикупљања крви у општини Параћнн у 1987. години Радн обезбеђења гготребних ко.тичина крви за рсдовно лечење радних људи и грађана у здравственим организација.ма,- стварања неопходних резерви крвн и продуката од крви за случај рата и ва«редних стаорганмзоваво и планско оња, обезбеђсња усЛова за купљањс давалаца крвп и редовно прикупљањс планираних резерви крви, а полазећи од Уставом утврђених начела и принципа о заједничким јединственим интересима радних људи и грађана, њнховој солидарности и узајамности, социнизму, а имајући у виду јалкстичкој етици и хумапотребу да се у Општини Параћин, као самоуправној заједкици у пракси обезбсди јединствено, одговорно и организовано остваривање утврђених задатака из Закона о здравствсној заштити у СР србији (чл. 101) и плана прикупљања резерви крви донетим од РИВ, СРС СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН, на заједничкој седшши свих веђа, одржаној дана 17. II 1987. године, донела је П Р О Г Р А М ПРИКУПЉАЊА КРВИ У општини ПАРАКИН У 1987. ГОДИНИ 1. Програм прикупљања крви у Општини Параћин за 1987. годину (у даљем тексту: Програм) има за ци.Б да се организованим н планским окупљањем давалаца крви: — Обезбеде у равномерном приливу потребне количине крви за редовно лечењс оболелих и повређеннх радних људи и грађана, и —створс неопходне рсзерве крви и продукти од крви за редовно лечење и за случај рата и друтмх ванредних стања. Програмом сс утврђују: — Врсте п обим потреба које сс обезбеђују прикупљањем крви, — нормативи крвп и резервс крви, — финансирањс, — мерс и активиостн учеонпка у спровођењу Програма прикупљања крви. 2. V циљу стварања потребиих количина крви н продуката од крви из овог програма, на подручју Општине Параћин, треба да се обезбеди укупно 1.290. даваоца крви у 1987. години Овај број планираних давалаца крви може се кориговати са укупним бројем давалаца крви (вишеструки даваоци). 3. Обезбеђење резерви свеже крви и стабилних продуката од крви врши сс у складу са бројем становника на територији Општине Параћин. Од укупно прикупљених количина крвп обезбеђује се: а) За редовно лечење повређенмх и оболелих на клиникама Медицинског фа култета 0,4 посто или 250 давалаца, б) за редовно лечеље оболелих и повређених у општинскнм и регионалним здравствеиим оргаиизацијајама 0,4 посто или 258 давалаца, ц) За стварање и обиављање општинских резерви 1 посто илп 645 давалаца, д) За стварање и набављан>е републичкнх резерви 0,2 посто или 129 давалаца. 4. У складу са овим «Програмом утврђује се обавеза обезбеђења давалаца крви, а по критеријуму: — У радиим оргамизацијама 7 посто од укупног броја запошљених, — У месним заједницама 0,7 посто од укупног броја становника који ту имају пребивалиште. Све организације удруженог рада и меснс заједнице на територији Општине Параћин доносе своје годишње ирограме прикупљања резерви крви најкасније у року од 45 дана од доношсња овог Програма н истс ће доставпти коордииацноном одбору прп ОК ССРН. 5. Финапсијска срсдства за организовање становништва за давање крви, за здравствено-васшгпну делатност и за узимање и прераду крви за стабилне про дуктс, обезбеђујс ОСИЗ здравствеис заштпте Параћин. 6. У спровођењу Програма прикуљања крви учествују: Скупштина општина Параћин и њени органи, ОСИЗ здравствене заштите, Друштвено-политичке организације, Општинска организација црвеног крста, ОК ССРН, све организације удруженог рада, Медшдгнски центар ,,3дравље”, месне заједнице, сва удружења здравствених и других радника и др. У циљу ефикасног остваривања овог програма, обавеза је свих пословодних органа, самоуправних органа и друштвено-полнтичких органпзација у организацијама удруженог рада, да сс појачано ангажујуна доношсњу својих програма за обезбеђеи>е давалаца крви. Исто тако савети месних заједница и друштвено политичке органпзацпје у МЗ треба да организују и анажују свс структуре у доношењу п рсалпзацији Програма за скупљање давалаца крви у својој средшш. Обавеза свих учесника на спровођењу Програма прикупљања крвп су да, у складу са годишњим норматпвима давалаца крви стално обављају послове и задатке и обезбеђивање годишњег броја давалаца крви, односно давање крви, како би се у равномерном дневном прпливу планиране годишње потребе задовољиле са свежом крви и продуктима од крвп. 7. Органнзовањс п координација актнвности на прикупљању рсзсрви крвн врши и обезбеђују: — у Општини: Координационл одбор лри Општнн ској конференцији ССРН, — у организацијама удруженог рада: одговарајућЈи одбори или ко.мисије уз посебно ангажовање друттвено-политпчких органзЈзација самоуправнлх н посло водних органа п ко.\п<тета за ОНО и ДСЗ, — у меонпм заједницама: одговарајући одбори п комисије при мсспим конференцијама ССРН и Извр шни одбори МЗ, као и све ДПО и комитети за ОНО и ДСЗ. 8. Стручно-медицинске по слове у остваривању овог Програма обављају специјализоване органнзације и Републички завод за трансфузију крви СРС Београд, као и Дом здравља и Болпица Медицинског центра „Здравље" Параћин. Прераду крви и стабилне продужте вршп Завод за траисфузију крви СРС. Смештај, чување и занављање резерви крви поверава се Заводу за трансфузију крви СРС и станици за трансфузију крви у Параћииу за резерве крви СО Параћин. 9. Вре.ме извођсња акције узимања крви од давалаца врши се према календару извођења акције давања крви који је утврђен за 1987. годин-у, према Програму Завода за трансфузију СРС и Коордгшацноног одбора при ОК ССРН, који воде, организују и рсализују. 10. Комитет за привреду, друштвене делатности и финансије и Секретаријат за општенародну одбрану, пратиће реализацпју ’ овог Програма и преду^зимати мере за његову доследну примену о чему ће по потребн извештавати Скупштину општине Параћин. 11. Програм прикупљања крви за 1987. годину објавиће се у лнсту „14 дана". СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН Број 011-9/87-01 од 17. II 1987. године ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШИНЕ Витомир Иванишевић, дипл. инжењер И ВАМА ЈЕ ПОТРЕБНА „СИГУРНОСТ” ЈВ1—■■■ ТТИI ■■III |:Сцц|рносПГ: Г- □ □ ПЕ ■I „СИГУРНОСТ” ПАРАНИН, БОРЕ ПЕТРОВИНА БРОЈ 1, ТЕЛЕФОН: 53-907 ■ Сервисира за радне органнзације и до.маћниства све врсте пећи иа гасовпта, течна н чврста горива пронзвођача: „Крека весо", „ЕМО", „Пламен’', „Калорекс", „Алфа" н друге ■ Одржава и чисти котлове свих врста н постројења н парног грејања у домаћинствшиа и пословним котлариицама, уклања наслаге каменца у котловским постро- (ењима, врши антнкорозивну заштиту на њнма в Обавља свс врсте днмничарских услуга ■ Врши ватроотпорну заштнту дрвсних конструкција, слсктроинсталапнја и других ла-о запаљивнх матерп1ала Нсмојте чекати да вас квар изнснади! Ми Ва.м можемо помоћи! БУДИТЕ СИГУРНИ УЗ ООУР „СИГУРНОСТ” 4на1рам ДАНА ВАРГА требало је бити што анаграм каше, ели ко то .може сада да докаже.. (решење: Авангарда) Бора Рупнћ КАНАЛИ Бестселер: фигуре проневерис. Прво га треба добро префарбатн а онда нсполнтнзиратн. У напшм жиријама као да седе браварн: све раде по кључу. Браннстав Бокпћ — Кан ПРЕДСЕДНИШТВО ОМЛАДИНСКЕ ЗАДРУГЕ „ПАРАНИН" У ПАРАНИНУ РАСПИСУЈЕ: К О Н К У Р С за идејно решење амблема Омладинске задруге „11а раћии” Амблем би могао да садржи симболе ССО, самоуправног социјалистичког друштва, омладинског задругарства, креативностмла де генерацпје. Пријаве доставити у просторији Омладииске задруге, ул. Бранка Крсмановића бр. 42 до 1. 4. 1987. године. Рсшеље које се усвоји биће награђено. ФЕНОМЕН ЗАЉУБЉЕНОСТИ Пише: Трифуновић Славица, социјални радник Готово да нема особо коЈа није бар Једпом у животу Јсмала оссћаЈ заљубљености — осећанл провза. шло пз потребе човскове прнроде да поли и буде вољен. Феномсн закубљености, о коме жслимо овог пу. та да говорп.мо, прсдставља веома сложен и важаи дсо људског понашанл, део човековог емоцконалног живота. Без обзира у ком сс жнвотном добу јавља, ’ заљубљеност прспознаЈслш по пратсћим реакцпЈама . као пгто су лупањс срца, зноЈсње дланова, црвешгло лица. Заљубљспост к.ма нско.тико своЈпх фаза коЈе од. рсђуЈу врсмс 1Беног траЈања а самим тим прелазак у љубав а у нским ситуацнЈа.ма п брак. V почстноЈ фази заљубљсностн особа настоЈи да сакрпЈе онаЈ дсо своје лнчности коЈи се по њспим процснама нсће свнћати партнсру, нс желећи да прнтом прнхвате рсалност коЈа бп могла угрознти њихову всзу. ОваЈ део прнкривања Једног дела сопствепе личностн од. внЈа со песвесно п рацпонално у сталпом настоЈан»у да се истакиу оне особнне коЈе ће одговаратн партперовим жељама и потребама. Та „слепа заљубљеност” ствара переалиу слику вољепе особе, стварајући лажнп оптимизам коЈи утврђуЈе веровање у свемоћ љубавп а чпЈе неувиђаље доводн до озбнљне кризе у кдспиЈим фазама плн браку ако до њега доће. Друга фаза заљубљеиостп карктерише се апсолу. тно.м идентпфикацијо.м партнера хада пм ппје тешко да чине све због вол»ене особе. Ма колнко овц бнли емоционалио и пспхо-соцнЈалко (не)зрсли, не мо гу сс одупрети веровању да су њнхова осећања вдм« тнчна, узајамна и дд је свет створеп само за њих ■ да други пе постоЈе. За разлнку од ове две, коЈе ее махом е«ш>Ју нссвесно п нереално, долазн до треће фезе ваљубљености коЈа омогућава реално увнђање партнера, њо гових карактеристика, навпка, потрсба, очекивања. Самим сазна1ћем да та особа коЈу смо створпли сво* јпм н.магинарним размишљањем ниЈе таква у стварностп, доводи до дубоких разочарсња н дилеме да ли Је прхватнти такву каква Јеста нди тражата обЈсктнвне разлоге за краЈ те везе. У овоЈ фази мљу(ћ љеностн, особа не жели да вкди у свом партнеру сж« мо лспу страну његове личности всћ увнђа и иајбапа.'нп|Је стварн коЈе Је неквд цеиила п 'вредновала а коЈе ЈоЈ сада сметаЈу и због којнх не жели да жртвуЈе ссбе. Многн млади, до тада страсно заљубљс1П1 у свом ромаптпчно.м расположењу пе внде пср. спективу у даљс.м забављању, нсспремнн су за прилагођавање п даље прпхватањс партнера. V СУСРЕТ 1. АПРИЛУ ДАНУ ДОРА 14 ове године омладина нашс општлне, обслсжићс 1. ап рил Дан добровољних омладинских радннх активности. У години пррдуктивноспи мла ди ћс појачаним радним ангажоваљсм дати свој пуни доиринос цзвођсњсм лока.ших омладинских радних акшца у радним организацијама, школама, месним зајсдшшама града и ссла као прави пут где сс са.мо радом може изаћи из тешкоћа у којима сс налази нашс друштво. Ово јС ујсдно и прицрслга омладинок11х раднлх бригада за одлазак на савезнс омладогнске радне акције. Задатак свих омладинских кућних савста и школа :с да у својим орединама извсду раднс акци.је 1. априла како би дали свој допринос зашти ти човекове средине и лрослави Дана радних акција. ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО и1111111111111111111111111111111111111111111Ш111111111|||||||||||||||1|||||||||||||||||||||||||||П1П1111(||11111111111|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||(|||||||||ц| СТАММ.Ш ГА ЈОМ ’ — ЗШО ЛАГАМ1К Најбрже и иајјефтиније до породнчие куће или пословног простора. Телсфон 54-740. . ................................................................................. ............................... ...................... ................................................................ РОЛОАЛУМ1ШИЈУМ „Ролсалуминијум” Борс Костнћа. из Параћина, удружека. са „Занатиродуктом”, производн и уграђује алу мииију.мске рслстне, алу.минију.мске жалузпне, ролоха рмоннчна врста, тракасте завесс, панелтне завесе ц та памирамо врата. Улииа Мирослава Јоцића 7. Параћнн, тел. 035/52296; 56865. ......................,,,и,|,,,,“П«’|И»«ШПШШШ|||1ШШШШ1Ш1....... .... Од дана ОБАВГШШ 23. 2. 1987. годлнс оуворсиа јс радња за фото колирањс и умножавањс сппса. Је сл:ештена У просторнјама старог бноскопа ~ пРеко иута управне зграде „ИНВЕСТБАНКЕ и продавтшс цнпела ,ДЕДА” у улици М. Тнта V Параћину, ' у Услугс су брзе и јефтине. Це.че по једној фотокопира дној страници: у на формату А4 — 50 дин; иа формату АЗ — 70 дин. Хвала на сарадњи. . ВЛАСИИК РАДЊЕ, Драган Вуковић Афоризми Док смо њихове грептке уочнли, они су их већ орочнли. Нисте на мом ппвоу. Ја сам потонуо. Тојппсо смо у раскораку Да једни дргге већ преплићемо. М. Чопа ПРИЧЕ ИЗ СВАКОДНЕВИЦЕ Пише: Слооодан Анђелковић „ЧАСТ СВАКЕМ - ИЕМ" У фабрнцк прославнс.мо значајпу радну побсду: изградњу нове салс за састанкс. Сада ћс.мо моћн да разговара.мо и да се договара.мо до .мнлс воље. А баш па.м је нсдостаЈала, на.мучнсмо сс по бувацн.ма; нн да ссднсш као чоиек, да сс раско.мотнш, да размнслши о оно.мс што прнчаш. Све нскако с'ногу, напола. Послс н .мора да буде ћошкасто. Коштало нас ћаво п по, алн нс марк, ксплати сс. Само, мора.мо добро да је одржавамо, кад' другу да дешразнмо, нпкад; једва п ово спетљасмо. ПУШЕЊЕ ЗАБРЛЊЕНО! Лко, ако, тако н треба, ово нпЈс пушнонпца. Комс се пушн нска изађс напољс. Ко пушн нск пушн, њсгова стзар, баш нскога бркга што сс труЈсш и горнш парс пред очпма. Само мснс оставн на миру, Ја не пушнм, и псћу до мс трујсш. Трсбало јс да стојп: пушсњс строго забрањсно. Да пе буде забуне. Кажу, мапи, и опако јс .много рапаво, боље да Је бп.то: пушсње ннЈс дозвољсно. Ма шта то онн, хаЈде да ставнмп као у чскаоннци — УМОЉЛВЛТЕ СЕ ДЛ НЕ ПУШНТЕ. Лко ћсмо тако, у пн.т.арниии је забавниЈе: ЧЛСТ СВЛКЕМ — ПУШЕЊЕ НИКЕМ. Довољио је овако: Пушсње Јс забрањсно и тачка. Памстни.м људима јс ово сасви.м дово.љно. Јаско Је, и да Је строго забрањсно, и да ииЈе дозвољсно; част пушачу „сваксм” — своје здрављс „никс.м”. Разговара.мо у новоЈ салн. Сие нскако лспша; велпкн светли прозорп, завссе чксте. Л зпд бео као снег, да сс оглсднеш. Столице су ппак наЈважнвЈе, комотнс. Кпо по мсрк. А рсчп, зиуче нскако па.метпиЈе; лспо сс чуЈс.мо, лспо саслушамо. Пљуштс договорн, Јсдан, два, трн . . . тридссст п трп . .. Више и нс броЈи.мо. Са.мо, да их пе буде мкого. Морс, мно1о Јс само када те туку. Истиии за вољу, понскад можс да буде миого и када дарови.ма павале; торта, торта, али када сс преЈедеш може и од ње стомак да заболи. Договорн.мо сс шта да ради.мо, како да радпмо, како да повсћамо производњу цигарета, а оно неће па нећс. Подижс.мо ми цсне кад год па.м се ђсфне, око тога се наЈлакшс договоримо. Нсго, како пропзводњу да повсћамо, то нас мучи. Па опда, таЈ врашкн квалитет; погосподи.тн сс људп, хоће фнне цнгарс. Побољшамо мн таЈ квалнтет, њима опет нс ваља. скупс њм цигарс. Ко ће свету да угоди. Зато с.мо и нсриозии, мора.мо да пушимо. Нека пуше, ннЈе и.м лако, свс сс дуже разговара, ко ту да се уздржн. Човек Јс чоиск, хоћс душа; пска пуше, нсће да се цркне. Поскупео дуван, па шта — ле живи се сто годииа. Са овима што по пуше да видимо шта ћемо, мањпиа су шта да им радимо. Свс вишс дима. Нско показуЈс па ,дабраи.сно пушсње”. „Пусти тад тс снтшгце”, вичу на њега, „даЈ да видн.мо зашто не идс ово што смо се договорнлл”. Постављамо пиксле, боље нсго да трссс.мо пспсо у искакве фтпеке. У задњс вре.ме све Јс више оних коЈп ие долазе на састаикс. Кажу оставн.тн дувап, не исплатп се више, много поскупсо. Сада и њима ним смста, трвжс да се у сали не пушп. Добро. кад Јс таква ствар, баш н не мора да сс пуши. Ставићсмо и нов натпнс: ПУШЕЊЕ СТРОГО ЗАБРЛЊЕНО. Нско рсче да пикс.тс остану на сголовнма, да пх нс мувамо час тамо час овамо. Какво пнкслс! Решнлн смо да не пушлмо, и готово; ке морамо ваљда прсд пикслама да доказуЈемо колнко нам Је карактср чврст. Ипак, боље да нх ск.тоннмо; II бсз њих имамо довољно главобо.ље.
X ш < о ^'|и111111111111ги11111111111111!11111111|1111111111111|||111|||||||||||||||1||1|1П|1Г||||||1|1||1||||11||||1|111|||||1||1|||П11111111111111111111111111111и|111111111|111111111111111<111’ РАЗГОВОР НА РАДНОМ МЕСТУ
К X = о ои3 45оЕдоо 8X оX о о1» *до Ог « Т5МЕX оо3ои2 О д Д2бизн5 Е о88оКДКXЕ3КДо№О « 45о2 аз Пои= н о<адноX м >е » - доодо о8 < 3 п 5 аои5д§ )а ><он *О 5. м в§о5и8и5 \© оон« ЕДс 53Оо ег< ©Е С/Ј «о М>
ТДБЕПЕ АУТ 6 Т' СТОНИ ТЕНИС ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА V Параћииу одржан другн Познвки турнир Србн- > иа хоме су учествовали најбољнх 16 сспиора и 14 сениорке, који су играли међу собом свако са сваклм за наЈбољи пласмаи. Прва три места у конкуренциЈи сеннора освоЈи1. Горан Коцић, „Црвсна звезда” Београд, 2. Дарко Роп, „Црвсна звсзда", Бсоград, 3. Љубомнр Павасовић, „Црвсна звсзда", Бсоград, А у конкуренциЈп севпоркс прва три места освојнле су: 1. Марина Срстеновић, „Млади борац" Жупања, 2. Наташа Станковић, >#Младл борац" Жупања м 3. Марјана Вукајлбвић, ,Д*удар” Костолац. ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ 1. „Електросервпс" Параћин 2. „Будућност" Главицд 5. „Хало 93 П" Параћпп 6- »»Одред извиђача" Параћпн 13 15 15 15 15 15 14 13 10 10 9 9 ЛИГЕ 2 5 5 6 74:18 70:22 37:30 52:32 28 2$ 20 20 36:38 18 49:39 18 7. „Текстилац Ж” Параћнн 8. „Центар” Параћип 9. „Младост” Сикприда 10.„Твжотплац П” 11.,Д1отвранл” Параћнн 12.„КосмаЈ” Параћјш 15 15 15 15 15 15 7 8 7 8 5 10 4 11 2 13 50:49 14 37:46 14 31:50 10 31:59 8 16:65 4 0 15 1:75 0 РЕГИОНАЛНА 1. .^орац” Параћнп 10 9 ЛИГА 1 48:14 18 2. ,Дединство” Градоц 8 8 0 40: 5 16 3. „Локомотпва” Лалово 10 6 4 36:32 12 4. „Младост” Кијево 8 5 3 29:21 10 5. ,ДИумаднја” Аранђсловац 10 5 5 25:34 10 6. „Слога” Милатовац 8 4 4 24:33 7(-1) 7. „Полет” Сењс 10 3 7 24:41 4(-1) 8. „Буљапс” Буљапс 10 1 9 15:45 2 9. „Партизан” Партнзани 10 1 9 26:46 К-1) МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА 1. „Станово” КрагуЈевац 7 7 0 35:10 14 2. „Напредак” Купиновац 8 6 2 34:19 12 3. „Тскстнлац” Параћип 7 5 2 33:18 10 4. „Слога" Баточнпа 7 4 3 24:27 8 5. „Хало 93" Параћин 8 3 5 28:29 6 6. „Младост" Г. Мутиица 7 1 6 11:30 2 7. ,Д>орац П” Параћни 8 0 8 8:40 К-1) РЕЗУЛТАТИ ОПШТИНСКОГ КУПЛ Јухор — Развитак Јединство (Р) — Желсзничар Врапчане — Хајдук Шумадија — Полет Будућпост — Радник Херој — Морава Борац (Б) — Слога 4:1 13:1 4:1 3:0 5:1 1:3 6:5 5 $ б 8 и § $ 5 8 111 г МИНИМАААН - ААИ ПОРАЗ • Раднички Зорка — Јединство 2:1 (2:0) Шабац — Стрелци: Макевић у 10. и Костадиновић у 9. за Раднички Зорку а Вулићевић V 77. за Јединотво. Сгадмон: СРЦ „Зорка" Глсдалаца500. Судија-. Ђурашковић /Гео град). РАДНИЧКИ ЗОРКА: Ђурић 7, Палешевић 6, Ралова-нои»ћ 7, Живановић 6, Тришић 7, Са вић 8, Павловић б (Ракић 6), Јозановић 7. Дамњановић б, Макевић 8. Костадиновић 6, Маринковић 6. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвић 7. Соколовић 6. Стсванозић б, Вулићсвић 7. Миленковић б, Милићсвић 7 Стојановић 7, Урошсвић б. (Панић б), Јовановић 7. Матић 6, (Стојановић—), Живковић 6. Играч утакмице; Савић (Рад нички Зорка) Оцене дао Ј. Иваиковмћ На пролећној премијери и поред пораза Јединство се приказало у лепо.м светлу. Го лови су пали после кикса одбранс 1-.0 и из преотрого досуђеног једанаестерца 2:0. У доугом пслувре.мену Јединство је надиграло домаћина који је био бољи у црвом деСТРЕЉАШТВО: лу утакмице и нерешеаи исход, био би најпрадеднхји. Ву лиДевић је постигао гол из једанаесгерца, за који се руку на срце може рећи да је идентичан једанаеотерцу домаћих Што се тиче дисциплине, одговорноста у игри и залаган»а, све ове три ствари пису недостајале екипи зелеиих, па ое може очекигвати успешан наставак пролећног дела првенства. М. Мнленконић ЦРВЕНИ КАРТОН ВИДЕЛД ЖАБА... ДАН ЖЕНА СПОРТСКИ ОБЕЛЕЖЕН На аутоматсхом стрелишт\' Штофаре, 5. марта одр жан је Турнир у стрељатптву на коме је учествовало 9 екила из наше општине. Највише успеха имали су Штофарци, друто место је припало Српској фабрици стакла а тређе пионирима из ОШ „Вук Карацић" из Поточца. У појединачној конкуренцијн Маја Собек је опет била нена дагашна са 185 од 200 могућих кругова. За њом се пла сирата Евица Радовић а затим Соња Стефановтгћ. Најбоље пласиране такмичарке учествовађе 21. и 22. марта на отвореном првенсгву Србије у Хали спор това ,језеро" у Крагујевгпл Станко Здравковиђ ИЗ ИНВАЛИДСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ШИШЕ ФУДБАЛ ЕВРО © Борац — Партизан (Партизани) 2:0 Борац: Златковић, Скенцић, Каштеварац, Пеливановиђ, М. Милошевић, Мар ковић, Стевић (Јовановић), Стефановић, Павловиђ, Ми тић и Савнђ/ ГОА СКЕНЏИЋА Лидер јесењег дела првен ства наставио је са победама најављујући још убедљивије вођство на табели. Борац је реализовао прву шаноу у 20. лпгнуту када је преко левог крила Савиђа дошао у вођство. У 87. минуту прихвата повратну лопту Пеливановнђа и страховитим шутем са 30 метара погађа мрежу под пречку. Био је то Евро гол, који ђе окупљени посматрачи дуго памтити. Страишлшр Зоговић У две нпвзллдскв оргамивацпјс Дап жена Је свечано п спортскн обележен. У ОтшггинскоЈ орсанизацвЈп ннвалида рада после свечане седннце Предсвцншптва п пригодног пзлагак>з Ранка Бркнћа о значзју празпвкз Мећународпог Дана жева, санм првсуттшм женама урученн су при год>ш похлони-поклоп честнтке поа чане вредносгп од по 5.000 дннара. Међутнм у ОппттннскоЈ органпзаппЈп за спорт п рекреацију инвалп да одржано Јо спортско такмпчење — Пикадо за жене. Овом прнлнком Драго Кантар пре дседкик Друштва, за постигвуте резултате у днсцнплинп Пнкадо за жене уручио Је најбољпм такличаркама друштвена спортска прнзнаља која су освоЈпле: Дапица Поповић, златну, Видосава Савић, сребрпу п Бисерка Маринковлћ, бронзаиу медаљу. Жарко Векић Мода висипских, нжзвв» ских, морских и осталих припре.ма захватила је оне најма ње клубове. Изазову разнораз них „спортских" центара за пабијање снаге, нису моглп да одоле ни овдашњи чланови Прве опшпшске лиге нз Рв« тара. Ратарци су запуцали у Ивааицу, не бн лп набпли снагу. Међутмм, у ово жреме беспарпце, поготово по малнм, сеоским клубопима, ованвано јава може да притираЈЗероватно су играчи, на реки начин салш зарадилл за прнпрв ме, али логичпије је питати зар тај вовац ниЈе могао да се употреби за уређиваае итралшпта п просторија. За нахраду, верујемо да би било депо отићи можда на неку утокмицу, попут Звезда — Реал, бхлр би и корисниЈе и практичније, јер ако не оду у витпи ранг, с правом ће се шггати неко, за што су датв друштвено паре. М.И, ФУДБАЛ: БОРАЦ У ФОРМИ Фудбалери белих спремно дочекују наставак првенства. Екипа Борца после ре креативнпх вежбп у Хали спортова провела пет дана на Грзи па онда седам у по знатом приморском лечилишт\/ Игалу. На прштремама у Игалу екипа је радила на стгграваљу поједЈгннх ли нија и одатрала је неколико утакмица са веома јакјгм противницима: „Моторн" (друта лига Пољске). „Арсенал” (Тиват), „Оријент” (Зеланика)) и „Трговачки” (Краљево), а у повратку са мора игралп су против параћлгнског „Једаи ства" и „13. октобра” као н „Ооилића'’ из Крушевца. Што је најважније, екипа је стекла вео.ма добру физи чку конднцију а тим је унгран. Страшихиф Зоговић Д КАРИКАТУРЕ: н ЗОРАН живковин БРЗОПОТЕЗНО ПРВЕНСТВО ПАРАБИНА У ШАХУ „ЦУГЕРАША” КАО НИКАД Масовност, квалитет и добра организација красили су Турнир у брзрпотезном шаху, кога је организовао ШК „Тск стилац". Чак 46 мајстора, мајсторских кандидата и више од девет прво и другокатегорника из Параћина, Ћуприје, Светозарсва, Крагујевца и Зајечара слило се на брзопотезни турнпр у шаху прошле суботе м недеље. Организаторл, руководотво Шаховског одуба „Текстилац", спре.мно су дочекали праву бујицу мајстора 64 поља. Тур нир је организован у два полуфинала и једно фдаалс у коме су најуспешнији били Дејан Антић, мајсторски кандидат из „Каблова" и љегов клупоки друг .мајстор Слободан Радосављевић. Исдред Милана Дезелина мајсторског кандидата из Тексталца. Четврти је био Драган Динић, кандидат из Кристалћ и Владан Благојевић из Ћуприје. Овако маоован Туркир не би могао да се организује без помоћи радних организација које су обезбедиле поклоне и друпи материјал за такмичеље. У Текотилцу због тога изражавају захвалност ИТ „Бран ко Крсмановић", СРЦ „7 јул" „Кока Коли" Параћин, ..Параћинки" и Фабрици адитива. М.М. ГЕОГРАФСКИ АНАГРАМИ 1. КАКО СТАРИ живе то само оип знају. КОСТАРИКА 2. КОТИ рече да је то главни град? КИТО (екватор) 3. И у СЕЛУ се спроводе олнмпиЈске игре СЕУЛ-Кореја АНАГРАМИ ЧИТАЉКЕ: 1. ТА ИСТЕ су само ако их знаш упоредити. АТЕИСТ 2. Кажу да су ВРЕТЕНАРИ риба јако жпва али овај анаграм кешто друго скрпва ВЕТЕРИНАР 3. Он свој посао ради ЧАСНО! НОСАЧ 4 Подручје БАРБА МАТА »лајгоре Је крајем марта „БАБА МАРТА” Еора Рупнћ 1
ПСИХОИШРРЗЕ Пише: Зорана Рашић БЕЖАЊЕ У БОЛЕСТ ит плнорлмд I __________ •______________________ , ... НАША АНКЕТА: ШТА ТО ТЦЕБД МЕЊАТИ У РАДНИЧКОМ УСТАВУ? Настанак неуроза представља заправо веома комплексан проблем којн пронстнчс пз два слсмснта — човска са свнм његовнм специфнчипм способностнма, констнтуционалин.м спојствнма н одрсђсном прсднспозшшјом, п срсдннс са њснн.м полн.морфппм своЈствпма. Основна карактсрнстнка нсуротнчког порс.мсћаЈа Јестс да опн настаЈу бпло због притпска коЈп на поЈсднниа вршн спољапш»а срсднна, било због конфликта којн сс у њсму води. У всћшш случаЈсва, нсуротичкн порсмсћаЈи су рсзултат комбпнованог дсЈства тнх дваЈу фактора. Довољно Јака, хармовична, сређеиа, стабнлна п консолндована лнчност одолсваћс мпого лакшс свнм тнм, па п наЈтсжнм притисцима. Нссређсне, смоцнонално незрслс, нсстабнлнс и песнгурне лпчностп неће моћи на рапионалан начнн рсшаватн постоЈећс сукобс, па ћс битп принуђсне да бнраЈу другн мсхапизам за рсшавањс кризпих сптуацнЈа — мсхашоам нссвесног бслсања у болсст, нспољавајућн прп то.м разнс нсуроп<чке порсмсћајс. Права бн рсакцнЈа здравс личностн у сукобу са срсдином била настојаљс да прилагодн ссбс своЈоЈ средпнн и срсднну своЈим жсљама н потрсбама. Постојп вишс разлнчнтнх класификацнја нсуроза, а свс онс су резултат разлнчптнх ставова аутора прсма стиологиЈи н патогенезп настанка неуротнчких порсмсћаЈа. Нз практичннх разлога лснхолози п психпјатри придржаваЈу се углавном наЈновнЈс подсле према МсђународноЈ класнфикацнјн болсстн, коЈа Јс и усвоЈсна од Светске здравственс организацнЈс. Према тоЈ класнфикацнјн, психонеурозс сс дслс на: а) стања узнемнрсностн са нлн без соматскпх слмптома; б) хнстсричкс рсакцијс; ц) фобиЈс; д) опссснЈс н компулзионе рсакцнјс; с) неуродспреснвнс рсакциЈс; ф) пснхонеурозс са соматским знацима у всзн са кардиоваскуларинм апаратом; г) психонсурозс са соматским знацнма у всзн са днгестивним трактом; х) психонсурозе са соматским знацнма у всзл с други.м органнма; н) пснхонсуротпчке порсмећајс осталпх вр- • ста, мсшовнтс н блнже нсозначснс. У тсксту којн следи бићс говора о навсденнм облицнма психонеуроза. Основна карактернстика првог навсдсног тнпа пснхонсурозс (коЈп сс чссто назнва и пурастениЈа) састоЈи сс нз многих субЈсктивнпх жалби болссника на пснхпчки и физпчки замор, на општу психофнзнчку нсцрпљсност, при чему постоЈи читав ннз суб Јективннх тегоба, најчсшће у виду нссаннцс илн површног сна, нсспособностн концентрацнјс, слабости упамћивања, раздражљивостп и многоброЈних сензацпја всзаннх за функцнЈе унутрашњнх органа. Велики број таквих болесннка свс своЈе тсгобс всзујс за прстсраип рад, али ако сс пажљиво аналпзирају јбпховс нзЈаве и утврђсња, чссто се нећс добптп потврдни подацп. Пснхнчкс смстње почињу обично жалбом болссника на поремећспост сна. Свакп нарсдпн дап, због непроспаваних ноћи, водп нсцрпљсности, малаксалости, нерасположењу, поспапости прско дана п забринутостн, а па тс појавс постепсно се надовсзују и осталп, всћ помснути порсмећаји. Као рсзултат свега тога јавља сс п губнтак самопоуздања. Многе сснзацнЈс којс нормалпо постојс бивају прсосстљнво примаие, погрсшно тумачснс (обнчну нсуротичку главобољу бопесницп често обЈашњаваЈу тумором на мозгу, лупањс срца — пртсходннцом срчанс капи). (Наставиће се) ШКОЛСКА ОРДИНАЦИЈА Пише Радмила Миловановић 1ИАЛ0 ЗРЕЛИХ ЛИЧНОСТИ Мссто догађаја: кшшслариЈа психолога. Школа, час јс у току. Улази дсвојчнца облнвсиа сузама п прича: Нс знам вишс ко сам, нс знам гдс сам. Нс жслнм да идс.м у школу, не жслам да ндем кући. Илн ћу да побсгнс.м од кућс нли ћу да сс убнјсм. МоЈи.м родшсљи.ма нс значим иишта, они кажу да их само брукам и никад и.м ннсам довољно добра. За њнх сам и ружна и нсспособна и луда”. Слсдећсг дана, причају родитељи: — '1о јс обичан блсфср и лажов. Свс смо учиннлп за њу. Што сс нас тичс ми с.мо потпуио псправни као родитсљи. Нис.мо учшшли ни јсдну грсшку”. Девојчшха нма седамнаест година, одличан Јс ђак, кажс за ссбс да јс „обична иула” и да од њс нсма нссрсћнијс особс. Шта може бити узрок оваквог нсслагжва у доживљавању ссбс н другнх? Нико од њих нијс ни болсстаи Ш! луд! Могући одговор Јс да незрели родитсљи чинс нсзрслим и своЈу децу. Појам зрелостн ннЈс никоме стран п врло чссто сс корнсти као карактсристпка нсчијсг поиашања. Прсма правним прописпма зрела је свака лнчност која има нзнад осазшасст година. Но, да лн Јс баш тако? Пажљнвим посматрањс.м поступака људп почсв од пшховс улогс у породнци п односа прс.ма децп до ширсг коитскста у друштву стнчс сс утпсак да Јс мали броЈ људн коЈп бн с правом могли бити названи зрелим личностн.ма. И.ма много људн коЈн кроз жшјот пролазс са пеодрсђсним а често п протнврсчним глсдиштима, неЈасним иитсресовањнма, сумњивнм моралним врсдности.ма лишсни усклађсног приступа стварностп. Таквн људи остављају утпсак удаљеностп од ссбс и чини сс да они никада нису ни раз.мишљали о ссбн и да због тога нсмаЈу Јасну слику ссбс са.мих, а о другнм људима суде на основу трснутног расположсња. Њихов одиос прсма другн.м људима јс стихиЈскп л хаотичан н око ссбс правс бсдсмс у чиЈс оквнрс никад ни сами не ступаЈу. Онн су нсспособнн за било какав увид у сопствено понашањс 1! по њн.ма су за свс увск друтн криви мада ту крпвицу нису у стању да бјаспе нптп сс у томс трудс. Они коЈи су како се то обично каже, „промашили” и избор брачног друга и приЈатсља п заиимањс утлавном су склони да кривце тражс у другима и просто плашс своЈо.м псрсалношћу а не тако ретко и агресивношћу п рушнлаштво.м. (наставнћс се) гу СШИП дискуснјг П НаЈанљују о предстоЈсћим сс промскс промснама, у Закону Ф№М1Ш о а удружсном каквс онс рапу. трсба У да току бу II М ду, разговарллп смо у трп иаЈвсћа параћннска кблсктива. ЖмЈсота Стсфаповић, за.мсник прсдссднпка Радннчког савста у Српској фабрици стаг-ла. — Оно што мспн поссбно смс та у садашњсм Заксну о удру жсном раду н то што трсба ме њатн је конссизус. V сложспим органнзацнЈама удружсног рада као што Јс Стаклара. мањина може да донссе одлуку о већинн. То практпчно значн да ако се Јсдна оргапнзацнја са најма њим бројсм запослсппх изјасии протнв опога што Јс на рсферсн думу то нс можс да будс прнмсњсно. Ово Јс доста унсло за бунс и у судскоЈ пракси н о томс смо распрапљалн па ссмпнару у Крагујсвцу у Суду удру женог рада. Гралнмнр Цвстковнћ, гснерал ни директор ИВТКТ „Б. Крсма новић”. — Сматрам да у промсиама ЗУ1*-а смелнЈс грсба ићи у два правца, у смањивању нормативп зма п јачању функцнЈе послово дпог оргаиа. Саглсдавајући њси зпачај можсмо рсћи да Јс нор матпвпа дслатност у удружеио.м раду пзраз самоуправљања радиика кроз коју сс наЈпотпунијс изражавају самоуправна права радинка. Мсђутнм, отнш ло сс у другу краЈност па јс законскп.м и другим проппсима пхметнут изузсто вслпкп нор мативизам у органнзациЈама удружсног рада. Променама у •ЗУР-у трсба датн шира овлашћс ња људима на чслнпм мссти.ма у радпим оргаиизациЈама, али под условом да иза тих овлашћсња стоји одговорпост за доно шсњс одлука, а нс всћа власт пад радшшима. Сава Младеповић, прсдссднпк Лкциоис конфсрскције синднка тп Фабрикс цсмснта: — ПрсдстоЈсћн.м изменама ЗУР-а трсба ојачатп улогу Рад пнчког савста док Збор радни ка трсба да останс облпк рас правс, пкфор.мисања, изјаши.пвања, а ис одлучисаи.а. Самоуп рављањс је толико оптсЈрсћсно формализмом да радницп губс поверсње да сс на бсзброЈним састапцима п састанпнма уоп што можс псигго зиачаЈио одлу Ч1пи. Запажам, такођс, да с.мо прсплављспп норматпг.ним акти ма. Мпоги од тпх аката предста вљаЈу паЈобичннЈс прсписивањс законаа НајважпиЈи, али и наЈгсжп задатак ЗУР-а би морао да будс одговор на пптање: Како да рад буде Јсдипа мера за успех и поЈсдннца п радпе орга ннзацнЈс. М. Ж. МОЗГАЛИЦЕ Уређује: Миша Гајић Поштованн читаоии и данас вам, уместо уобнчајених класич них мозгалпца, прсзснтнрамо још 20 шаљнвих народиих пита лица коЈе Је сакупно паш вслн ки рсформатор Вук Карацић. Жслимо вам пријатиу забаву! ПИТАЛИЦЕ: 1. Бсз чсга нс можс млинар млетп? — 2. Заш то зсц прстрчава пут? — 3. Чс му наличи по.ча тиквс? — 4. За што зсц бсжн у луг? — 5. Гдс јс зсц ЕсЈспгурнијн? — 6. Зашто сс вежс во? — 7. Кад Јс крава најтсжа? — 8. Зашто сс риба стружс? — 9. Кад сс по убнЈа, у шта га иајпрс ударс? — 10. Зашто сс коњ подн на појнло? — П. Кад сс кућа прапи, у шта сс ссксср прво удари? — 12. Зашто ловац тражи зсиа? — 13. Каквог дргећа највпшс има у шу.ми? — 14. Шта радн рода кад стојн на јсдној пози? — 15. Која свсћа вишс горн: воштана нли лојана? — 16. Шта радн пстао кад скочн на плот? — 17. Колнко човска н.ма па свсту? — 18. Шта капу на глапн држи? — 19. Колико скссра трсба добро поткован коњ? — 20. Коли ко корака направи врабац за јс даи дан? ОДГОВОРИ: 1. Бсз лупњавс. — 2. Зато што нс можс испод пута. — 3. Другој половнпн — 4. Јср луг псћс за њпм. — 5. На ражњу. — 6. Да не бн отишао. — 7. Кад човску стаке на ногу. — 8. Јср нсма псрја да сс чупа. — 9. У длаку. — 10. За улар. — II. У главу.' —'12. Зато што нс зна гдс Јс. — 13. Кривог. — 14. Другу поднгне увпс. — 15. Нн Јсдна вншс, всћ обс ннжс. — 16. Држп сс да нс паднс, — 17. Само, чсткрн, јср сс прско тог броЈа кажс — љу ди. — 18. Копци. — 19. ИнЈедан, пошто јс всћ добро потковап. — 20. Ниједап, јср нс кора ча нсго скаче. ОБРНУТИ РЕБУС: Дејан Гојковић решење: Јапан РАДЕНКО: Зоран Живковић КА.МАТНЕ СТОПЕ НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. ЈАНУАРА , 1987. ГОДИНЕ — по внђењу 7,5 одсто — орочено преко 3 месеца 46 одсто — орочено преко 6 месеци 52 одсто — орочено преко 12 месеци 61 одсто — орочено преко 24месеца 64 одсто —■ орочено преко 36 месеци 66 ОДСТОг Лисг СоцжЈалнсткчког савеза радвог аарода општине Параћин. ИздаЈе« Центар за културу и информисаае »Параћив" — Паааћин. Дирсктор,: Славољуб Обрадовић, Главни и одговорни уредпик- Мирослаи Дпзштријевић, Издавачки савет, Живојин Томиђ (председннк), Нада Јовавовић. Светислав Живковић, Бори воје Маринковић. Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ђор рђевнћ, Мирча Младеноввћ, Драгав Антић. Славољуб Обрадовић. Мирослав ДнмитриЈевнћ, Свежава Јовавовић в МиливоЈе Илић УређуЈе редакционн колегнЈум. Новинари: Милица Жквковић, МиРАЗБИБРИГА > РАЗБИБРИГЛ • РАЗБИБРИГА Сатиризични угао Уређује: Милијан Деспотовић УИ АНТОЛОГИЈА САТИРИЧНОГ АФОРИЗМА НиЈе то твЈ камен — рекоше Скзифу на врху. Владнмнр Јовнћевнћ Јов Учинитс ху.ман злочнн: убпЈте полтрона у себн. 4 Петар Стефановић Поттроиа нс хг.атајтс за реч всћ одмах за врат. Ненад Носић Миоги су нзгубплн осећаЈ за меру, па днжу од ока. Зоран Д. Чукнћ Кад не.ма мсда оптужујемо пчслс. Зашто се заборавља на одговорност. трутова. Марко Марковић Да лн Јс састављањс краЈа с краЈсм народна радиност? Драгиша Пандуровпћ Иако Јс прошао кроз много творшша остао Јс сировпна. Марннко МнЈовић Нс прнпада свакн точак исторнјс локомотиви револуцпЈс! ЈБубиша Милнћ V рсду. моЈ жквот Је коЈсшта, алп освстићу вам сс аутобпографијом! Зоран СтаноЈсвић Тражи посао, па моли богове да га нађс. Зоран Живковић ШАЛА НАС ЈЕ ОДРЖЛЛА НЕЖЕЊА — Је си ли се оженио? — Нисам. — Па, шта чскаш? — Аутобус ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 16 Радомир МАТ У ДВА ПОТЕЗА НАГРАДНА ^РШТЕНИЦА (19) Аутор: вм Миша Гајић — Миг Поштовани читаоцн, у овоЈ наградноЈ укрштеници (19) потребно Је да решитс појам у трећем водоравном. реду. Дакле: ВРСТА СКУПОЦЕНОГ КРЗНА. Вашп одговори, искључиво на дописницама (разгледннцама), треба да стигну у РедакциЈу до 27. марта 1987. годкне, а награде у овом колу су две шбнгс Књижевног клуба „Мирко Бањевнћ”. Желнмо вам много среће у пзвлачењу! РЕШЕЊЕ НАГРАДНЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. 18: Топломер, Оклахома, СВЕТОЛИК, Тиса, дна, ро, ба, р, пи, тава, а, калина КосмаЈац, трпода, с, алва, тв, п, ои, Иран, ПаралнЈа, ИталиЈан, реферект. ЈЈатраде у овом броЈу, по Једиу књигу из издавачке иродуцццЈе Књлжегног ктцба „Мирко Бањевић” добили су Алсксандар Илић из' ТскиЈе п Љаљала Млленковић из Доњег Видова. озра1 Мнлслковпћ. п Мпливоје Илић, Пословно-технички секретар: Славпца Мптић — Пантић, Адреса редакцнје: Максима Гзрког 4. Поииапски фох 38. Телефони: главнн и одговорни урецник (035) 52-352, иошшари (035) 53-694. Претплата: годишња 2.600 дшулра, пслугодишња 1-300 динара, за иностранство двоструко. Жиро-рачун Центра за културу и информисање 63504-603-1973 код СДК. Параћн, Штампа: ГРО „Глас" Београд, Влајковићсла 8. телефон: (011) 340-551. Тираж: 11000.
ВОШНМРОЗНОВИЉ ПРВДАПР^СНЕ 35НЉЕ НкфлациЈа, губнцп у прнвреди, утпцаЈ шггервен тних закона, внсоке цснс и друге глапобољс р.члног чожека к произвођача, доста су пас уозбиљпли опих првоаприлских дана. Смешак н всдрнну доносн саз 1М1вс да СК прсдузнма сбс сфнкаопгЈе потезс, СО та кођс ССРИ развпЈа своју ншроку актпвност, Сшпп кат тражн да буде свс вншс пнтан, да сс заЈсдпнш тво три града свс бољс оазвпја. ГЈрвоапрнлскц конкурс за карнкатуру. наш Јс донрпнос Дану Шалс. ОМЛАДИНЦИ УРЕЂУ1У ГРАД Први април, Дан о.младинскнх радних акција ове године ће бити обележен | постројавање.м бригаде мла' дих на тргу Брапко Крсма-1 иовпћ, а пото.м ћс урсђи- ј ватп фабрички круг ИВ-1 ТКТ „Б. Крсмановић” и; простор око центра. Месне заједнице „Глождак". У овој ћс акцији учествовати проко 200 о.младинаца. М. Ж. САРАДЊА МУРСКЕ СОБОТЕ И ПАРАБИНА ЗАЈЕДНО /3 ШТАФЕТУ Куд „Бранко Крсманоинћ” побрао аплаузе Боравак Штафете у Мурској Соботи, била јс приЈписа да сс још једно.м искаже добра и квалитетна сарадња братских општЈша Мурска Собота (СР Словен-ија) и Параћина. Прошлог 25. марта на позив о.младине братске општине у Мурској Соботи боравило је културно-уметничко друштзо „Бранко Крсмановић", којс ГОДИНА XIV н БРОЈ 331 л 1. АПРИЛ . 1987. ГОДИНЕ ■■■гашигжатжт ДИРЕНТНО ГРАЂАНИ ТЕШКО ОСТВАРУЈУ ПРАВА Стање законитости, сфикасности и ажурности решавања о правима и обавезама радних људи и грађана, које врше јавна овлашћења, не задовољава. Грађани тсшко остваРУј'У своја права, а о њима се често, решава изван рокова, а по пеки пут и на пезаконит начин. Има случајсва изразите неажурности, Милан Паннћ председник ОК СКС :.Ј ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА је са вршњацима учествовало у програмима поводом Сорав ха Штафетс. „Крсманци” су у централ-. ном делу свсчаности извели 1 јсдночасовни програм који јс наишао на изванрсдан пријем препунс дворане и њихов дво дневни боравак јс још јсдном показао да међу младима нема неспоразума. (Опширнијс на страни 2) нагода огшггине Паоаћин ПАРАЋИН ПРЕШ13Н0 II САДРЖАЈНО ■ Ч.тансви Општинског комитета СКС 26. марта усвојили су своју Статутарну одлуку, која ступа на снагу данас ■ После раз.матрања примедби Сттгутарнс комисије ЦК СКС и сугестија које се чуле на самој седници, чланови комитета су једногласно усвојилн овај важан документ. Прсма рсчи.ма Милана Панића, предссдника ОК СКС. ноза статутарпа одлука јс у сви.м својим одредбама много прецизнија и концизнл-ја, што јс од. важпости за даљи рад и ту.мачењс. Новим доку.мсзто.м укидају сс акционе конфсрен ције, крје моту да постоје само тамо где има и ООУР-а, па ће тако Параћин имати са мо једну акциону конференцију у Агроиндуссријском ко.м бинату- Конференција СК града престајс са радо.м, а Статутарном одлуком се лоед виђа формирањс овог облика гдловања свуда тамо где комунисти имају интерсса да разговарају о заједничким проблемима. САРАДЊА ТРИ ПОМОРАВСКА ГРАДА ЗДЈЕДНИШТВО НАПРЕДУЈЕ Прошлонедел»ним састанком Коорлинацноног одбора у Пуприји насгављена Је боља сарадља три поморавска града. Овом прнликом договорсно Је да 70 одсто потрсбпик средстава за изградау .моста на Моравн да Република Србија а остатак Параћин, ћуприЈа н Свстозарсво. Половнну од тога даћс ПуДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ■ ЦЕНА 100 ДИНАРА •,,р,,ја' 30 одсто Светозарсво н 20 ____________________________ одсто Параћин. Разговарано Јс и о пробле.му влакнатнцс, као и о пред тојећнм уставипм промсиама. Покренута Јс ииицијатива за нзмсну Устава, како би Параћин, ћупрнЈа и Свсгозарсво добнли зајсдпнцу општнна, а затим п градску Скупштниу. На слсдећем састаику у Параћнну разгосараће сс о ПТТ саобраћаЈу, здрлвству и интсрссно.м оргакнзовању. м. ж. „ЗЕЛЕНИ ГРАД НА ЦРНИЦИ” АКЦИЈА СОЛИДАРИОСТИ Озбиљна лица делегата: спре.мнзст да се брже иде напред ХИЉАДУ нових СТАБДЛА БИРОКРАТИЈА ШИКДНИРА РАОНИКЕ ДЕСЕТА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕНА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН — Радницп пе смеју да указују и критиКУЈУ. јер касиијс бивају ШЈшанирани од странс бирократа и тсхнобирократа. Нпшта не могу онима који грсшс а свака њихова грсш ка сс бслежи и прсти опасност да будс чак и истсрани с посла. Са таквим појсдинцима мо рамо хитно рашчиститп. Милош Дракуловић, секрстар Прсдседништва ОК СКС бРЖЕ отида.от ТЕШНОБЕ Е На послсдњо) седимпи СО, којој је председавао Внтомггр Иванншевић, усвојеим су извештаји о раду Извршног савета, затим општинских органа управе и органнзације од ннтереса за општину Параћпн у 1986. годнин н Раз.матрана нифор.мација о основни.м кретањнма у организацнја.ма удруженог ра да, ванпрпвреди по завршни.м рачуни.ма за протсклу годину ■ Шта.мпариЈ*а без нрнврс мених мера ОД КОЦКЕ ЗА ЗАШТИТУ — Први пут сам чуо да се за основну социјалну заштиту срсдства издвајају из лотоа и томбола. Никада нисмо социјалну заштиту спустили тако ниско да јс сведемо такорећи на коцку. Тако нлско нс бисмо с.мели да паднсмо. Драган Антић председник ОК ССРН ПОТРЕБНИ ВЕДРИЈИ ТОНОВИ За тревутак заборави.мо проблеме са коЈи.ма се као жене сусреће.мо. Можда ће.мо тиме дати наш скромни доприиос променч једне друштвене климе сгалног негативног глсдан>а на друштвено-економска крзтаЈва и појаве у нас. Рише нсго икада, данас су нам потребни ведрији тонови и шјцји друштвени опти.миза.м и то нарочито у ношењу обавеза васпитања деце и укупне стабилности породицс. На ова два упоредна колосека мора.мо да водимо сталну и упорну битку. Мирјана Моравчсвић Протекла годпна 1986. нашла се на тапету десете заједничке седницс свих вепа 1 скупштине општнне 14. мар та ове годинс. Делегати сва , трп већа најпре су размат- . ралп рад Извршног савега и скупштинских органа. Обиман материјал за расправу понудио је делегатпма и ин- . фор.мацпју о основним кре- ! тањпма у привредним орга- |. низацијама, организацијама | друштвенпх делатности и радни.м заједницама.у непривреди пакон завршеног рачу | на за пословну 1986. годину ' Скгттштина се такоће позабавила и питањи.ма мале прк- ‘ вреде, акционим плано.м лро лећне сстве, а усвојила је и Самоуправни споразум о унапрећивању добровољног да валаштва крви и дала сагласност на престанак прнвременлх мсра за РОГД „Вук Караџић”. Подносећи уводно излага- : 1ве. везано за нзвештаје о раду скупштинских органа ј и привредним кретањи.ма након завршног рачуна за 1986 годину, уводничар Стојан 1 равс, Извршни савст, па и кривепо 427 мцлиона динадруге ннституције, већ да крптпчкп и објсктивно сагледа.мо шта то смета радном човеку н граћанпну кад доћс V зграду општинс н шта треба мсњати, напо.мснуо је уводничар Стојан Вељ ковнћ. Када је реч о губпиима треба по.менути да јс параћинска привреда исказала губЈГтке у висини од 1.109 мнлијардп. да јс V међувремену покрпвен губитак ол 682 мплиона, а остало непоКарпкатура Зорана Живковића Вељковић, председник Извршног савета СО, критпчкн сс осврнуо на рад поменутпх оргапа. Много је примедби стављено на рачцн по.менутих и покренута је иницијатива за разрешавање проб, лема на релацији граћанпн — оргаип хправс. О го.ме се из.мећу осталог каже у уво дно.м нзлагању. — Нс треба гајпти илузнје да ће всћ сутра биги другачије понашање поједнпих радника на шалтери.ма и кан целариј.ма. Сиаго.м инерције и традиције остаће доста тога да се рутинерски решава без праве законске подпогс. Често пута се каже, па то је до сада тако рађено, а кгда се једном учини преседан онда се тешко одупире лругим захтевима. Циљ наше расправе није да за броЈ'не тешкоће и невоље са који.ма се данас суочавамо, не само прввреда наше општине, већ н читавс југословснска заЈ'сдница, окрнвимо органе упра. Извсштаји о раду Извршног савета и органа управе и организација од интере<.а за општину усвојени су јеУ току пролећа град ће добити још 1000 зелених „суграђана” Главни носнлац акције јс | Друштво „Бреза” које је у тону прошле године засадило 263 стабла, а спроводиће ; је заједно са Градском конI ференцијо.м ССРН, прско 1 м»сних заједнпца кућних' савета, школа, омладине. . Сваки наш грађанин може да постапс члан Друштва „Бреза" и да своји.м улого.м од 12.000 динара куип једно стабло које ће бши засаћено и пеговапо, а учлањпваћс се и друштвене ор- .■анпзацнје. Акцнја почиње 1. апрпла на Дан о.младннских радних акција када ће о.младишш ! да уређују круг ИТ „Бранко Крс.мановнћ” п Месни заједннцу „Глождак". Драгн нашп суграђани укључнте се и вн у ов^ лепу п занвмљиву акцнју. Дајте и в» свој допринос ца ва>ца МАРИЈА ПУТУЈЕ у РИМ Ху.мани Параћнн отворио је своје срце. Велика акција солидарности за помоћ десетогодишњој Марпји обезбедпла јс преко трп милнона динара за њено путовзјбс у Рим и операцију која бн јој о.могућила вид на макар једно око. Марија Пајић, кћи Миодрага Пајпћа из Лешја, возача у Српској фабрици ста кла, десстогодншњакиња ко ја од роћења није угледала дневну свстлост пн лнкове својих најближих, захваљу јући ху.мано.м Параћнну пу товаћс у Ри.м на операцнју од којс очекуЈ‘с да јој оспособн ј‘сдно око, за које нталијански доктср да и.ма наде. АкцсЈЈа покренута странпца лнста ,.14 наишла је на широки тврдп преко дана” одјек дногласно уз неколико пре- Месна заједница, ваша улидлсга и сугестнја. ца. ваше двориште, балкон, У раду седницс Скупштл- излог, буду пајлепшн. Зато не општппс учествовали с.у: ће вас Градска конференциЖиворад Микић, Влада Ми- ’ лојевић, Здравко Филиповић, Жарко Векић, Ставра Бркић, Милан Бокић, Градимир Цве тковић, Благоје Стој’ковић и Зорана Стевановић. М. Илић ја ССРН наградити вредчим наградама Јављајте се и нашој Редакцнји са предлозну радннм организацпја.ма, меснп.м заједница.ма, школама и код појединаца, чије бп пабрајап>с чпнпло по дужи сплсак. Наравно, као што се очекнвало највећа помоћ дошла је од Српске фабрике стакла, чијп су сс радници листом одреклт! по 1.000 динара за Маријино лечсње. Прпкупљено јс на тај начин око 2.300.000 дпнара и још око мплион дпма и мишљењнма како ова акција била што успешнијс организоваиа. М. Ж. би пара од добровољних прнлога граћана општнне Параћнп свпх узраста, професпја и матерпјалног стања. М. Миленковпћ ОД ПОНЕДЕЉКА СВИ РАДЕ САТ КАСНИЈЕ НОВО РАДНО ВРЕМЕ ■ Од понедсљка сви радимо сат касшдс а Шта значн ново радно времс за „пролетере” а шта за „полугане” који.ма фабричка машина и канцелариЈ*скп сто нису јсдшш излаз прихода? На основу иницијативе покренуте у радним организацијама и друштвено-полпчким организацијама о у)‘едначавању почетка времена Извршни Скупштннс општине радног савет донео је одлуку да од понедељка 30. марта утврди јединстзено радно време за летњп знмски период у радним другим организацијама. н н Према новој шеми (која нема везе са летњнм н знм ским мерењем времена) сни они који су до сада почнн>алн са радом у пет стартоваће од шест ва. Онп чнје радно сати часовреме ла који раде непрекпдно, бифеа „Путник’’ на Аутобуској станици чије се радно вре.ме слаже са радним времено.м превозника. Продавпице 1гндустриЈ’ско-техничке робе почпњу са радом у 8 па до 12 и у '16 до 20 часова, суботом од 8 до 15 часова, Исти режнм рада имају пре храмбене и продавнице мешовнтих производа, док ће Робне и моднс куће радити од 8 до 20 часова а њихове самоуслуге од 7 до 20 часова, суботом до 15 часова. Фрнзерске радње радмће од 8 до 19 часова а недељо.м од 7 до 12 часова. Пекаре и буИСПЛАТА ЛИЧНИХ ДОХОДАКА рекџије нмају* радно врем; од 6 до 12 часова, апосластичарн од 6 до 21 час ц н?- ЈОШ НЕМА КОДАТАКА У фебруару све организацијс удружсног рада, раднс н де.љо.м, понедељко.м могу да друге заЈеднице су примил^ не раде. Киосци за продају новина и дувана органнзоваће рад од 5 часова а суботом и недељо.м најмање трп киоска у граду морају радпти од 7 до ( лични доходак. Служба друштвеног књиговодства још 19 часова. Шалтерске службе у бан-, ка.ма, поштп, ЕПС-у. СИЗ-\ ! становања, Водоводг, Услу-. гн, Општнни и СУП-у орга-1 иччпндћг* гпп1 пап такп па 1 увек нсма податкс које су организације псплатиле већн личнл доходак у односу на ранмји период, али је сигурно да ће они који су у прва три месеца исплатили већи лични доходак .морати да га врате у наредна три месеца. м. ж. могу обављати посао у току I •И1Ј прве п друте смене. Бензпнске пумпе раде од; СТАМБЕНИ 7 до 20 часова осим пумпе у Змпчу која ради нспрекндно. ■ М. М. почшвс од шест часова сада раде од седам и тако редом. Основне п средње шко ле од осам а обданишта пола сата пре почегка прве сме не. Занатске радње радићс од 8 до 12 и 16 до 20. односно од 8 до 20 часова, ако раде једнократно. Угоститељски објекти такође би стартовали V 8 а завршавали са радом V 22 односно 23 часа, нзузев хотеЦЕНЕ ВРАЋАЈУ БЕЗ ПОГОВОРА После отупања на снагу Одлукс СИВ-а о враћању цена појединпх произвада на од рсђени ниво Контрола од странс инспекцп-Јскмх органа је у току а по речима Радомира Обрадовића, тржишног инспектора, запажено је ла се свом приликом сви субјекти веома дисциплиновано понашају, што до сада баш нијс увск био случај. м. ж. I КРЕДИТИ IНЕМА ИНТЕРЕСОВАЊА У „Југобанцп” у Параћину и „Инвестбанцп” Пословној јединици у нашем граду престало је инторесовање за стамбене и готово све друге кредите од стране грађана До краја марта сви грађанп чији кредити по било ком основу подлежу ревалоризацији настојали су да те кредите и врате што им је било омотућено. м. ж.
1. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 331 попитнчни жин. У ниини ЛРЕДЛОГ ЗА УКОР КО 10 МУТН ВОДУ? Нсдавно јс па шест адреса: СИЗ-у ооразовања, прсд седницпма Скупштннс општинс, ССРН, секретару ОК СКС, ИнспекцијскоЈ' служби и месној заједшши Буљана, упућен захтев — улти.мату.м слсдсће садржинс: ( „Пошто је Хнгијснскп за вод у Купрнји већ две годинс забранио употребу во де за пиће нашим ученицима, а и поред нашег ургирања ннсу предузете мере, на се тај недостатак отклони, ми смо донели одлуку: Уколико се за 15 дана нс1 регулише снабдевање школе у Бу.љану здравом пнјаћом водом бићемо принуђени да нашој децн ЗАБРА НИМО (подвукла редакција) даљи одлазак у школу”. У потпису председник ССРН Буљана Радољуб Илић. Чудно звучи овако срочено писмо. У већини села решено је снабдевање здра во.м пијаћо.м водом, захваљујући оној старој народној „V се и своје кљусе”. Мало је нсзахвално тражити од шире друштвено-политичке заједншде да реша ва локалне пробле.ме. Тачно је да подмлатку морамо да омогућимо здра ву животну средину, јер они ће морати да нам обез беде и здраву старост. Та-. чно је и то да се не смемо| поигравати дечицом која су најмање крива за наше пропусте и инате. Зар није било боље да су мештани Бу.љана засукали рукаве и решили тај проблем, а не очекивали да и.м други решава будућност. Ваљда сво јој деии могу да обезбеде здраву воду за пнће? -1.0 лРвакво препуцавап»е, а можда и обострано неразу ,гтомећд1Бе не води ничему. 1-1 као по неписано.м правилу увек дебљи крај извлаче они који су нај.мање криви, а то су*овог пута деца. Она морају да имају и добру школу, здраву воду и нс с.меју да се питају: Ко то мути воду? М. Илић „ПРНВЕРДНМА" ћНЈЕ МЕП У ПАРТИЈН V овом крнзном врсмену, како јс ззбележено у политичко-бсзбсдносној процени, Савсз ко.муннста нс остваруЈе успешно своју \’ЛОГУ, због чега Је све видније повећано „осипаље” ч.таиствп, с.ма1ћен>е интсрсса за прнјем у ПартнЈу, губљењс поверења у снагу и .моћ Савсза комуннста да успсшно решава нагомилане проблсмс. Радникс иритнра чнн.еннца да сс поменута дифсрснцијација’ најчсшће завршава на њнма, док директо рк корнсте све како би доказали д* су у праву. Носиоци пегативннх поЈава утлавном су чланови Савеза ко.муннста, којп су, по мншљењу радника уважавали Партнју док нп су посталн моћници. Таквп људи су, кажу главни кочничари у раду основннх партиЈских организацнја, те Је индпкативан податак о днфс ренцнЈациЈи у стплу: ^мн” и „они”, иако су свн члановп нстс ПартиЈе. Рвднпцн, траже да се партиЈски ре довп очнсте од „привезака”, н „мртвих душа” н пнтају зашто они лако н брзо одговараЈу за пропусте, а руководиоин — тешко. „Светлост” — С. Цупара Једна-али вредна 4 У физичкој култури Ј! СЛОр ту се углавном одлучује ми-ј мо младих, а да смо њих раније питали можда не бп допУ ло до овако лошег стаља. 1 Ранко Нико-шћј ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН ШНРОК ФР0Н1 шнвностн Протекле недеље Социјалистич ки савез је имао врло изражену активност. Најпре је 25. марта Председништво ОК ССРН, заједно са Председннштвом Већа Са веза синдиката, расправљало о актуелним питањима самоуправ ног организовања у општини, стања у физичкој култури са освр том на лоше одржавање спортскнх објеката и могућностима даљег финансирања спортског аматеризма, затнм о ставовима за обележавање значајних датума и годишњица, а подржало је и одлуке о измени радног времена, и образовања облика делова ња. Два дана каснијс ова ;цта питања нашла су сс и прсд члановима општинске конференцијс ССРН. На тој трепој ссдници ОК ССРН најпре је всрификован мандат новим делсгати.ма у ОК С.СРН из ОК ССО, а онда јс рад Председништва ОК ССРН у цротсклом периоду оцсњсн као врло успешан и добио високу овенуУсвојен јс план рада ОК ССРН за ову годину, који обу хвата сва најбитнија питања у овом тренутку живота и рада нашс оредЈшс. Координмоани рад са лругим субјекти ПРЕДСЕДНИШТВО ОК ССО Ооитиви® за Дан Млздости □ По првн пут расписап штафетс На седници Председни штва ОК ССО која је не давно одржана договоре но је да се 17. 18. и 19. апрпла за све новоизабра не актпвисте у омладиШ1 организује семинар коикурс за израду локалне на Грзи. На прилреми се минара радиће Комисија за идејни рад са омлади ном. На истој седници је формиран одбор за прос лаву Дана младости прихваћен предлог да лтурне манифестације водом тог дана трају дељу дана, Уједно је први пут до сан конкурс штафету. ОМЛАДИНА ПАРАБИНА У МУРСКОЈ СОБОТИ и ку по не по сада распиза локалну М. Ж. вним снагама и скупшип. ским органима, врло интслзи. на акгивност и одговорнои. за све прогрссивнс снагс ј< најкраћа карактеристика ра да Социјалцргичког савеза. У самоуправном организова њу јављају се всликс тешкоћс, јер и порсд спајања дза и вишс СИЗ-а нијс дошло до суштЈјнске променс и размсне рада већ јс то још увек мс ханичкр обједињавањс интс рссних заједница. Закључак је да друштвени субјекти мораЈу спречити даља већа захватања из привре де за опште и зајсдчиике потребе. СИЗ-ови морају сачинити оптималнс програмс потреба радних људи у овакој области, затим програме смањења бро ја запослеиих у њима, а квалитетнцЈС обављањс послова је неминовно'. Раоправљајући о стању у физичкој културм закључено је да ое мора радити на обједињавању оредсгава и онага у фннанаијском погледу, како би аматеризам брже напредо вао, а запуштени апортски об јетсги омогућиоти мигогмум услова за акгивно бављење спор том омладине и радних људи. Треба утврдитм колика су средства потребна за санацију, и на који начмн их обсзШТАФЕЕА ОСТШ СНШЛ БРАТСТ8А И ЈЕДИНСТ8А Концспиија Штафсте и прославс Дана младости, донеле су пуно нсспоразума. Сви.ма су довољно познати догађаЈн којн су сс одвијалп, почсвши од решсња ^Штафсте хоклицс”. па до бсџсва који су дељснн на сам дан поласка штафете, ,,111тафста — нс хвала”. Једног сак да се словсначку Штампа Јс момента стскао сс ути о.младнна подслнла па и остатак Југославије. овпх дапа прспуиа нсприЈатних догађаја којп су пратили припрс.мс и крстањс штафете. У овакпој „узаврелој атмосфери”, младн нз општинс Мурска Собота, са коЈо.м наша друштвено-политичка зајсдница гајн братскс одпосс, позвали су своје врш!ћакс нз Параћнна да зајсднички учествују у манифсстациЈама које пратс боравак Штафстс у овој срсдини. Прсдлог Је на обострано задовољство прнхваћсп и рсализован. Прошла срсда, 25. март бно јс у зпаку манифсстациЈа посвсћсннх Штафети. „Крсманци" су зналачз:и умели да искористс понућсно времс и да надахнутом игром и псс.мом донссу колорнт Србије у ПомурЈе. Порсд чланова фолклорнс н хорскс сскциЈс запажен иаступ имзо је и рок састав друштва на всчсрл рока, гдс су прсзситирали своје стварањс на.мсњено суботичко.м фсстивалу „Омладнна". Ово гостовање „Крсманца” продубнло је сарадњу која траје и успсшно сс развија. О сарадњн збратимљсних срсдина у поздравиоЈ речн, председнпк СО Мурска Собота, АНДРЕЈ ГЕРЕНЧЕР између осталог кажс: — Сарадња наших братских општина одвнја сс на свсопштс задовољство на мпогим плановнма. Она белагги. А она ће бити мала. Што ое тиче њања у ССРН, очигледно неје највпдниЈа п најплодпнја, баш код вас младих, што нас обострано радуЈе. Нажалост сарадња, на приврсдпом ллану пс пдс како бн смо жслсли, алн с.мо ту да ту сарадњу осмпслпмо. Има.мо много заједннчког у прнвредн н то ћс битн наш нарсднн задатак — да повсжсмо нашс приврсдннкс. М. Илнћ ЦИВИЛНА ЗАШТИТА У МАЛД ПРИВРЕДА ВЕЛМИ ОСЛОНДЦ Жслећн да сс озбиљииЈе позабаве овим ■ те ко важимм пита1Бем, Комитет за привреду, друштнс дслатпости и фииаксиЈс, сачпнио Је аналнзу о иућностнма развоЈа .мале привредс па нашем тегну. и да -.реде гава. Из понуђсне анализс Јасно сс може разабраЈс ово поднебље захвално за развој мале прии кроз ангажовањс друштвсних личних срсдМсђутнм, као да сс неки страх јавно код одређсннх структура о чсму Јс говорио п Здравко Фн.пГј повнћ, председник Ко.мнтста Скупшгине општкнс. за прнпрсду па ссдници _ Друштвсна настоЈања за унапређивање развоЈа мале привредс пратс и неразумевања, погрешна тумачсња њснс улоге и значаЈ, па н проблема н от-^ пора идсјне прнродс. Задњих годнна сс у нашоЈ зсмљи води широка друштвеио-полнтнчка активпост.*. Но и поред тога јављају се отпорн коЈн прсдстав-' ллЈу препрску развоЈу мале приврсде. Реч Јс пре свега о догматскнм схватањпма која са нсповсрс1мм гледаЈу на развоЈ лнчног рада н иду дотлс да тврдс ла он ннЈе у складу са иашом социЈалистичко.м самоуправном орнјентацнЈом. ИдеЈно-патнтнчка опрсдељсња су одређена н Јасна, Јср он и ннЈе стран соцнЈалпстичком самоутгравл>ању, нтгтп Је у супротности са нашпм друштвепо-економскнм спстемом. Њега треба посматратн и вредноватп као равногтраван и нужан део укупнот соцнЈалистичког гтрнвређнвања. На седници Скупштине, Внтомир Иванншевнћ, укључујуђи сс у рад по овом питању иаглашава, да су врата мале привреде отворене, могућпостн велнке. Мала прнвреда у овоЈ средини, по речима Нваншггевнћа, требала би да пратп овдашње велнке колективе, Стаклару, Штофару, Цементару н да заједнички корачаЈу сигурннЈим прквредннм стазама. Значн врата се отоараЈу, на рсду су да погеае вуку љу.ти од ндсЈа, финаиснјсрн, и да како, ооштипске службе задужене за оваЈ ссгмснт посжпам овдаптње друпггвено-полптнчхв зоЈоднтпјс. облика делова може сс рсћи да је рад народног фронтара зуђен, да врло добро радс свс секцијс и да Социјалистич ки савез добиц! своје право место и улогу у нашој средини. Успешна обука становннштва Уз добар одзи-в обвезника Својнову, Поточцу, Трешње вици, Рашевици, Чепу.ру и Шавцу. Предаван»а у органи зацији Штаба за цивилну заштиту одржана су по програ му обукс припадњика цивилне заштитс за дејство код слемснтарнмх несрсћа, РБ.Х дејстава и у првој помоћи. Предавачп су били ци народне одбранс внс старешинс, уз сла)‘дова и филмова. наставни и резерупотребу м. м. ОДГОВОРНОСТ -НАША СЛАБОСТ Лмчна и колективна одговорност је и највећа слабоет. Одговорност море конкретноу да се поставља. Мора да се зпа увек, ко. ко- . ме и зашто одговара. Свака ООСК и сваки орган су обавезни да I критички оцевују резултате свога рада, да о томс полпосо извештај, да опењују долокнос сваког свог члана тим резултатима, да указују на пропусте и СЈ'абссти и откланнњу оно што омета рад отиоревије да говоре о пеодговорпости, о педовољпом апгажоваљу појсдинаца, о нсспремности прихватања обаа веза, о формалном прихватању и неиспуња-1 ва»У- а И (Из пзвештаја о раду ОК СКСу 1986; годј.у ДВОЛИЧНО ПОНАШАКР — Није циљ да закључке само подржава-В мо, већ да их реализујемо у пракси. Кад сса Једном усвоји политички став, одда мора, даЧ сс сви ангажујемо на његовом спровоћсњу.д Често неке одлуке прихватамо само манифес! тационо, а у пракси је другачц>. 'ј Ђорђс Петковића секретар СО 3 ЧЕТВРТА ОО СК У ООУР-у „ТРГОВАЧКО СТАКЛО’ КОМУННСТН ТРАЖЕ ВНШЕ РЕДА Што једна организаиија испољава већу активност, што сс на састаншгма 00 СК говори отвореније и кон кретнијс већа је и могућност за за.мера1ве и конфронтпраље. Таквих Ј‘е при мера В1пие, а ми износимо само један. Четврта Основна организаиија СК, првог погона, првог ООУР-а је од октобра 1985. годинс одржала трииаест састапака Основне организације и дсвег са станака Секретаријата, у просеку један састанак месечно. На састании-ма су нај чешће разматрана питања производЈБе, могућност с.ма њења шкарта и како повећати прсизводњу, што јенај већи пробле.м овог ООУР-а. Од многобројних закључака који су донети највећи број ј'с остао на папиру и фиокама. Када је Основна организација СК закључила да се направи вишс реда у Службн одржавања у овом ООУР-у дошло је и до сукоба имећу секретара и рукаоводвоца ове службе. — Нема дово.љно сарад1бс са руководиоцима, као да немају довољно слуха и интереса за рад Основне организацнје СК, каже њен секретар Душан Јовичић. Иако су комунисти изузетно актнвни, редовно дола- ј зе на састанкс, днскутују и својим предлозима поку- ; шавају да побољшају поло жај радне оргаиизације. Ти закључци се као по прави- , лу не реализују. Зато није—, ни чудо што један број љу ди жели да напусти Савез комуниста, а као разлог наводи се неповереље у СК, а не ретко и високу партијску чланарину. Општински одбор СУБНОР-а РЕДОВНА СКУПШТИНА КЛУБА САМОУПРАВЉАЧА У БОРБИ ЗА СТАТУС ф Клуо Самоуирављача општннс Параћнн јуче јс одржао своју редов пу скупппнну иа којо; је размагран протскли двогодишњи рад Клуба н усвоЈснн нарсдни зздаци. О раду Клуба самоуправ.љача, ко мс се ево ззвршава трсћи мандат говорнла је Анализа о рсзлизацкЈи програмд идејпо-политичко:, друштвеио-екопомског, оспособ.кава:ћ.1 н маркспстич1;ог образоеаЈћа члапока Савеза скндиката радних људн, гра ћапа. омладинс н пољопрнврсдних пронзвођача Клуб јс у врсмену 19?5 — 1966. радно у изузетно сложенни гсловнма подноссћц неддће које су пратиле и све остхле асоцпјаппјс II организацијс. Нажалост, и порсд стеченпх иску става и оствареннх резултата нма субјеката, закључуЈе се у аналнзп о раду, у којима не востоји разуме г.ањс њпхове улоге и функцнЈе. Овакав однос према клубовима самоуправњача који се по негде нз јсдначавају са некнм облицима ос пособ;ћава1ћа радника за самоуправ л>П1ће или прсдстављају као паралеле народним и радннчкнм уливсрзнтс тима п маркснстпчкнм цсптри.ма, у крајњој лннији пмао је за последи. цу нсрацнонално коришћење средсдава и кадрона, а то волп ка деза вунсању улоге клубова самоуправљача. М. Мнлснковић ЈДРА С1ВЕНА ЗА ТН1А (0 АЦА Програмо.м рада Општинског одбора Савеза бораца НОР-а за ову годину предвнђена је активност на плану здравствене заштите учесника НОР-а. У току су систематски прегледи бораца који н.мају за циљ да утврде здравствено стање учесника НОР-а на основу кога би се одредиле даље мере здравствене заштите и организовање других облкка медишшске по.моћи. И ове године обсзбећена су средства за одмор и опоравак бораца. Критеријуми које је утврдило Председшнлтво Огплтинског од бора СУБНОР-а предвићају да се на одмор и опоравак у неко од климатских лечилишта шаљу они борни којн то до сада чису ксристили, матернјално меобезбеђени, односно са ниским примањима и они бор ци који примају материјат ну помоћ. М. Ж. ПРИКУПЉЕНА ЗНАТНА СРЕДСТВА Месне заједнице из наше општине су се укључиле у акцију прикгттљања средстава за изградњу спомеи обележја на Сре.мско.м фро нту. У 11 месних заједница сакупл>ено је укупно 1.332.780 средстава динара. Највише сакупљено је у месној заједници „Центар’', а средства за ову намену издвојиле су и неке друштвене и радне орагнизације. М. Ж. ТЕРЕТ ПРИВРЕДИ Коликс није било добро вршити прије.м нових радника, још горе је, а то је карактсристика и за друге средине, што је управа била погодан вентил за пријсм нс само суви.шних, веђ и нестручних кадрова, тако да је данас управна администрација, и ако слабо плаћсна, постала велики тсрст и трошак 1а осиромашену привреду. Томе су свакако допсиа«ссила и лоша зтконска и друга решења с организацији украво која су дозвсљавала организовањв и ситних оргача па и разнс одсекс са по иеколико радника како б I на челу био нски шеф и слично. Нисам сигуран да данас тврдим да су измишљена и места сскрстара већа, али сс начтгн рада ништа није измснио у односу када су секрс тари били рсференти. У нсдостатку способних кадрова, а пре свега лошег система расЈподеле према раду у коме би пресудан критеријум био квалитст, прибсгавало сс прсво ђењем радника у виша звања, тј. у боље плаћена места. То није добро, па ће Извршни савет и ово преиспитати, али и настојати да способне и креативне кадрове за свој' рад и адекватно награди. (Из уводног излагања на седници СО) СтоЈ‘ан Вељковић ПОЛИТИЧКЕ МАКСИМЕ Критичари нашег самоуправног систсма, да бп доказали своје измишљсие тезе узи.мајг екстреме из праксе, а прећуткују резултате г.оје смо постигли у социјалистичкој изгради41. Јосип Броз Тито (1975. године) „Час анатомије” Зорана Жнвковића, награћена на наше.м конкурсу кари-
НОМЕНТЛРИ 1. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 331 ОТВОРЕНА СТРДНД ООРТРЕТИ ЗАДРУГЕ КАО НОСИОЦИ РАЗВОЈА МДПЕОРИВРЕДЕ Капацитети малс привреде могу се отварати у меоним заједницама где постојс објектл који сс нс користе, гдс су рацници за којс не трсба градити нове станове, а и пита н>с превоза се не поставља. Такође се тиме остварује давно поставље ии циљ сс стварају једнаки услови за жи РаД’ како У граду тако и на селу. Тако јс на пример „Јавор” из Ивањице изградила нсколико -мањих производних капацитета у околним селима: „Гоша." из Смедеревске Паланке, „Заводи" Црвенд Застава" аз Крагујевца и Електронска индустоија из Ниша лодижу сервисе и мање погоне за про изводњу резервних делова, а залажу се и за развијање. кооперације и пословнс сарадње са низом организација мале привреде. Нажалост, код нас је тај вид отварања нових радних места и сарадње јрш није заживео. И поред тога што сс јављају иницијативе из сеоских месних заједница Давидовца, Крежбинца, Стубице, Својновд и др, Има размиш љања, а и ставоза и са виших инстанци ла би земљорадничке задруге могле убрзати пазвој мале привреде у селу и да је -то Једно од оправдања да задруге буду V селу а не у цен трима општина. (Из уводног излатања '„Анализа развсја мале привреде") Здоавко Филиповић ДЕЛЕГАТСКА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ПУТ ПОД УПИТНИКОМ Делегат Већа удруженог рада Жнворад Микнћ, поставио Је питање о судбппи пута Параћнн — Дреновац. Одговор којн Јс услсдио нс доносн баш много оптимнзма. Всћ излокана „царска џада” према Програму Рспублнчкс заједнице за путете, коЈи још ниЈе донет, предложено је да сс за ту намену милиона динара. Исту суму би трсбало ■ ова друштвсно-политпчка заЈедница. толнка срсдства овдашња срсднна нпЈе у пздвоЈи 48 да одвоЈи Нажалост стању да издвоЈн, али су у току акциЈе за нзналажење могућностн за санпрањс овог пута, коЈн Јс уЈсдно и паралела ауто-пута, бнло бн иајсажетије прснет одговор на делегатско питање. Делсгат Живорад Микић, у нме своЈс дслсгацнЈс изЈавио Јс да пнЈс у потпуности задовољан. ФАРМА ЗД ТЕЛЕФОН ћО Да је наш народ сликовит у нзражавању н убедљив може да послужи и прпмср којп ћс.мо навсстн са послсдњс ссдннцс Скупштинс општпнс, одржанс 24. марта 1986. годшш. Делсгат Клачсвиис, Ставра Бркић, говорсћн о псрипстиЈама са овдашњом поштом и увођењсм тслсфона прича. — ПТТ Параћин јс са меспом зајсдпнцом своЈсвремеио склопно уговор о нзградњи тслсфонскс мрсже н свакн појединац Јс морао да уплати по нскадашњнх два мнлнона п двсста хиљада. Обавсзс ннсу испуиплн. Затим, Је тражено још три мнлиона у Јануару овс годиис н опет сс иишта ннЈе урадпла. Како нсзваиично чуЈс.м тражнћс иам још којн милион. Превсдсно на иаш сељачки Јсзпк то бн овако изг.тедало. Јсдан тслефон Је прво кошто Јсдно мушко теле, па послс свињчс од 60 кнлограма, а сада бп хтели да поједу н Једно Јагњс, духовпто али лстинито. МЛАДИ У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА НИ ПРСТОМ ДА МРДНУ Шта раде младн у осповшш организациЈама Савеза соцнЈалнстичкс омладнне у МЗ? На то питаил стварно је лако одговорнти са само Јсдном речЈу: шшгта. А када би сс поставнло следсће шпање које пронзнлази из прстходног зашто? Одговор би се већ мскомпликовао, јер неке ОО ССО МЗ илн нс постојс илн сс само фор.мално водс на папиру. Нормалио је да н овде има нзузетака али и њњхов рад је сведен па минимум њнховнх моПћиости. ТаЈ проблем Је запажсн још доста рашЦе али на његовом прсвазилажсњу досад ниЈе нншта урађено а и ако Је учињеио остало Јс бсз нкаквог ефекта. Снгурно ћс нски „актнвисти" на овс моје речи и навсстн нске од акцнја своЈих осповннх орпа ганизација али мснн све то много внше лнчн своЈсврсне последњс трзаЈеве њихових ОО. НнЈс мн уолштс Јасно зашто су грађсне доста скупе МЗ када се њнховс просторнјс прстсжно корнстс за прављење разноразних испраћаја, свадби и много других овште-народинх - вессља. Ја сс стварно нс ссћа.м да Је нека МЗ направила добро органнзовану а самнм тим и добро поссћсну трнбнну, књнжевно вечс, музичко всчс или бнло који други сусрет младнх у 1МЈХОВКМ просториЈама. Зар више кема снтузнЈаста и актнвних омладииаца коЈн би сс ангажовали иа рад у своЈим мссним заЈедннцама. Зар су младнма толико дражс кафанс, кафнћн п „ШвајцарнЈа” да нс могу од свог слободног врс.мена да одпојс барсм мало времена па рад у МеспоЈ зајсдници. Дејан Станисављевић ,Критика н са.мокрнтнка Зорана Живковића_ ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКЕ ОСНОВЕ ЗА АКУМУЛАЦИЈУ И ПОТРОШЊУ У ИЗГРАБИВАН.У САМОУПРАВНОГ СИСТЕМА ПРОШИРЕНЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ АКУМУЛАЦНЈА-ПУГ КА ВЕЋОЈ ПРОНЗВОДЊН Пише: Живорад Симић ■ Ми смо склони да каже.мо и уошптавамо да нам је ниска ПЈЈОдукпшност рада, а то је условљено недовоњним организациЈ*ом рада, заостајањем у технологијн, недовољном истраживању тржипгта, не увођењем нових производа. То су све чиниоци коЈи утичу на продуктивност рада. За успешно превазилажење | технолошког заостајања при- : вреде потребна су знатна материјална улагања. Кључни проблем наше привреде. до сада је био а вероватно ће бити и у наредним годинама, ограниченост акумулације. Ни једно од горућих питања развоја привреде наше општине не можемо успешно решавати са акумулацијом коју сада остварујсмо и којом располажемо. Зато је однос према стварању и рационалнијој употреби акумулапије, једно од кључних идејних и политичких питања развоја, како у овој тако и у наредним годинама. На способностн овом пнтању наше привреде за стварање акумулације, заI ИЗ ЛИСТА „НОВИ ПОПОВАЦ ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД ОДВААЧИ МИАИЈАРДЕ Због великих доприноса за оваЈ внд нсплате, прсковременн рад нас Је коштао у прошлоЈ години готово 5 милијарди. А осим тога оваква Тим пре што наши норматнвнк акти не омогућуЈу овакву нсплату. Генерарни директор МИОДРАГ СТЕ ВАНОВИН дословце Је рекао да до исплата ниЈе по актнма. Извсштаје о прековремсном ДУ разматрали смо увск као чне преглсде о боловању илн оваквих исплата не бн дошло да Је економски ссктор поштовао слово самоуправнпх акта! Н. Миловаковић снива се питање способности за проппгрену репродукцију. Морамо бити свесни тога да стварање акумуланије. вредставља једини пут ка већој производњп, бржем запошљавању, релативном смањењу издатака за друштвене делатности, већи животни сгандард. Када говоримо о стварању акумулације обично се задржавамо на расподели оствареног дохотка, на акумулацији и потрошњи. Међутим, ту су могућности деловања врло сужене. с обзиром, на висину личног дохотка и заједнпчке потрошње у нашој општини. Наиме, лични лоходак по раднику су на ивици егзистенције. Боја Јовановнћ (Наставнће се) раслнф.туктуациЈп радне снаге, као да нас сс то п не тиче баш много. Међутим, всту нам на последњем радннчком саконачно се испоставнло да свима истичу нз џепа новчапнце н прелазе право у џеп ковременнх” радннка, а Још одлазн неповратпо пз рвдме нпзацнјс. О чему Је реч? V прошлоЈ годиии на нпвоу органнзацпЈе нсплаћено Јс „прсвише оргарадне скоро 1,5 милнЈарда на м.ме прековремспог рада, а допрннос на таЈ износ одвлачн нам из лнЈарде! Да би Јарди из равдана, касе још три мнКОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА СТАКААРА СВЕ ВИШЕ ИЗВОЗИ цнфра личних ефекти од скоро доходака 5 милибила оп- — Српска фабрика стакла се све више орнјентишс на нзвоз. ОчекуЈсмо да ове годние нзвезсмо 150 милнона боца. Свнм напшм купцнма у земљи са којнма имамо склопљенс уговоре гарантоваћемо испоруку, али сс плашпмо да за Југословенско тржнште ове године неће бити довољно амбалаже. Ово Је ових дана новинарима саопштпо ДРАГОМИР ХАЏИК, генерални директор Српскс фабрике стакла на конфсренцпјп за шта.мпу. СитуациЈа са стаклом последњих година Је лозпата. Залихе амбаллже у параћинској Стаклари су нагло расле, прс свега због пада жнвотног стандарда, Јер се пе трошс производн коЈима сс пуне тегле л флаше, а дошло Је и до неконтролисаног увоза амбалаже. У СрпскоЈ фабрнци стакла оваЈ проблем Је решаван гашењем неких производних линиЈа. Због овакве ситуациЈе ова радна организацлЈа је п.мола штету око 300 мнллјарди старнх дннара, рскао Је на Конфсрснцнји за штампу ДРАГОМИР ХАЏИћ. Међутим, почстком овс годппе снтуацнја се зиатно мења. На пностраном тржишту Је огромна потрожња за овом врстом пропзвода. Ових дана склопљсн Јс уговор за нзвоз још 60 милиона боца, а у Стаклари всрују да ће да изпсзу чак 150 милиона боца. БОРБЕНО И РЕВОЛУЦИОНДРНО — Ја сам активлста од 1941. годиие, мало у шалм, а више у збиљи започиње наш разговор Боја Јовановић. О лику активисте наша саговорни ца и.ма следећс лпгшљењс. — Прс свсга мора да буде борбен, сапуно револуционар ног духа. Не смс да клоне духом, мора да иде до краја, до самога циља. А младима поручујем да треба пре свега да се активирају и длгну свој глас на свлм окуповима. Ту подразумевам, месну заједнм. цу, збор радних људи. оин7Л кат, ССРН, Партају. На само да ћутс и да се чују у оквиру својих форума. Морају да буду гласнијл да бих чули ми старији и да би дошли на своје место, које и заслужују, поручујс актависта ПОСКУПЉЕЊА НОВЕ ЦЕНЕ ПТТ УСЛУГА да бп морали видљнвн. А да ли су? прсковрсменог рада буду и те како На седннци радннчког савета чуло се, од људи коЈи то знаЈу, да сс чссто на.мерно нс приступа интервснцнЈи у радно вре.ме због добро плаћспог ,,позива од куће”, а да сс у налозпма за прековременп рад уопште нс дефиншнс посао. ОМЛАДИНСКА ЗАДРУГА „ПАРАНИН’ ЗАСАУЖУЈУ БОЉЕ УСАОВЕ V четвртак, 25. марта 1987. годпне одржана је Изборна ссдпица Скупштпне Омладинске задруге „Па раћнн”. За предссдника Скупиггппе Омладннскс задругс изабрап Је ДеЈзн Бабнћ, Поред пзбора осталих орга на и тела Скушптнне, разговарано Јс о раду овс специфпнчс органпза циЈе која пружа могућпост ла преПАРАБИНСКА „ДИВЉА НАСЕЉА’ ЖИВОТ ИА Усред друштвсног пољопркврсдпог добра „Економије” пре 30 годи пп, ннкло је Јсдно мало насеље ко је сада има 40 до.маћпнстава. То су претежно доссљсници нз Црне Горс, Косова, Врања л овдашњнх око лпнх села, коЈп не припадају нн Јед пој МесиоЈ заЈсдннци н живс без осповнпх комхиалинх услуга. Трндссет годнна јс довољно да породицс пусте своЈе корснс „обећаноЈ земљн” у коЈу их Јс тс V до всла иевоља и нада у бољп жнвот. Лли ово насељс носи жиг „дивљс изградње”. Ваљда су због тога условп за живот скоро нс.могућн, Јсдиио по чс.му Јс слнчно осталим ци иилпзовани.м насељима града Парп ћина Јс слектрнчпа струЈа, коЈу су добнлн пре десстак годпна а уз вс ИВНЦИ ПРИМИТИВИЗМА лпки труд н залагањс мсштаиа, прсд затворсним вратима Општинс Параћпн. Иако се две месне п „ЗноЈац то пасеље налазн измсђу заЈсдннце, ,Х1 Конгрес” Данково”, опо не прнпа дп ни јсдноЈ од њих п тако остајс заборављсио усред нзоранпх њнва. Борећи сс са тешким условнма жи вота Јер насеље пема нн воду нк пут а телсфон Је за њих апстрак тан поЈам, мада Јс већина становнн ка са засновни.м радннм односом и плаћа месни самодопрннос. Још Јсдан вслики проблсм Је и жслсзннчка пруга на самом у.тазу у пасељс прелаза раћаЈне дитељи лих ђака. иа коЈоЈ пема изграђеиог па сс дсшаваЈу чссте саоб нссрсћс а због коЈих и ро стрспс за живот своЈпх маПРОКИСЛА ЗГРАДА ДОМА ЗДРАВЉА ЗАУСТАВЉЕН РАД Киша која је пала почетком прошле недеље донела ј'е много невоља Дому пи апарати који су овом приликом наквашенп. здравља у иашем граду, м. ж. јер су готово све просторије на последњем спрату прокпсле. То је на неколи ко дана зауставило рад офталмолошке службе, неуропснхнјатрију и ушног лекара, јер због влажне таванице н зидова није било струје. Милисав Богдановмћ, управник Дома здравља нам је тим поводом рекао да се у Медицинском центру предузимају хитне мере да се раван кров на зградн Дома здравља нгго пре покрије и на тај' начнн заштпте бројни и скуДа ли јс потребно да прођс још тридссст годнна да сс нешто про.мс ни у овом чити у 21. робота, бсз нассљу, нлн ћс закора век, век компЈутера и водс, пута н тслсфона? Јасмина Петковић кс хнљаду и триста младпх обезбедч ссби повац за разлнчнте потре бе (летовање, џспарац). Задр^т Јс у прошлој годшш остварила рсализацпју од шездссет дсвст мшшопа осамсто хиљада динара чнмз Је плап од три н по милијардс прсмашсн за скоро сто одсто, пстакао Јс у свом извештаЈу о финансијскнм рсзултатн.ма Радомнр Мнлугпновкћ, ру-ководнлац Омладниске зад]>угс „Параћнп”. Вслика пажња посвсћсна јс услоии.ма у коЈпма Задруга радп. Осом нриликом указано је да добрс фннанснЈскс резултатс н всома вели кн значај коЈи Задруга нма за друштво не пратс и добрн услови. С тога Јс иовоизабраном руководству стављсно у задатак да рсши прос торни проблем, Јср Јс трспупш кра [ јње неадекватан. . Од четвртка 26. марта поскупеле су н услуге ПТТ у просеку за 19,9 одсто. Та ко је сада цена преноса пи сама повећана са 40 на 60 динара, а дотшсница са 30 на 50 динара. Реч телеграма поскупела је за 11 одсто, док је један телфонски импулс повећан је са четпри на пет динара. Но, ту није крај! На заједничком сатанку представника ПТТ речено је да уколико друштвено-политичка заједница нађе разумевање за про блеме ПТТ ново поскупљење треба очекивати почетком јула овс године! Наздравље! Миша Гајић ИЗ ЗАЈЕДНИЦЕ ЈЖ ПООТЕО и воз Владнмир Јанковић 11111!111111!11!!11111!11111111111111111111111111111111111!111 РО „ПАРАКИН —ТРАНС” ИЗАБРАНИ ОРГАНИ УПРАВЉАЊА Ових дана је у мпраној радној* цији „Параћин-транс" конновофорорганизаституисан централни раднички савет. За председника Радничког савета изабраи је Драган Вучковић, саобраћајни техничар из ООУР-а „Стандардтранс", а за вршиоца дужности директора раднс организацпје именован је Милан Милић, досадашњи директор Ауто-мото друштва- у Параћину. У току је и конститушсање радничкнх саве та у сва три ООУР-а ове радне организације. М. Ж. КАМЕРА ЗАМЕРА ЗАБОРАВЉЕНИ ТЕМЕЉИ Нспосрсдно прско пута парка на улазу црквс, н дан данас стојк темсљ, вероватно за некп кноск. Рушењс тсмеља Је започето поодавно. На гомили шут од разбнЈспог бс. тона, дсо неразбнјснс плочс цс коЈе впрс. п жнда Да подсстпмо опс којп су уклонс ову мрљу са лица дуљлн града, да Јс врс.мс да то урадс п укључс се у акцнју „Бслн град на Џрннци”. ЕПИГРАМИ Кућица моја од плеве и блата. нарасте камата као да си од злата. Радннк наш у фабрици се да спн нашег на Кенбричу 1 ! МуЧИ нДРуга1 учи. Славица Костнћ — Пошарац Лопови највише доприносе растерећењу привреде. Од суооте 28. марта поскупмо је и превоз железницом. Превоз путника поскупео је за 13, а робе за 20 одсто. Поскупеле су и доллате, тако да сада доплата за брзи воз нзноси 360, за експресне 600, пословне 960 динара. Резервација сада стаје 120 дннара, а вожња у кушст колима 1.560 динара. * Миша Гајнћ ЗА РЕЦЕПТ 120 ДИНАКА Републичка интересна заједница здравства СР Србпје предлаже да партицнпацпја за лекове у овој републици уместо досадашњих 57 динара по рецепту буде убудуће 120 динара. Ова нарпццшација одређена је на основу издатака за лскове у прошлој годинн. Овај предлог треба да усвоје делегати Републичке скупштине здравства од 16. априла и од тада и почињс прнмена овс одлутсе. Миша Гајић НОВЕ ЦЕНЕ ПРЕВОЗА ПУТНИКД Од 10. марта промсњенс су ценс превоза пупника у градском и приградском саобраћају. Цена превоза путчписа у градском саобраћају повећана је за 42,8 одсто, а цена превоза путника у приградском саобраћају за 44,6 одсто. м. ж.
СУСРЕТИ Лаана 1. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 331 привредл! КСКОСА СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА лрвл и НАЈБОЉИМА Драган Рајковић је предпоследња генерацнја Стакларске школе која је више годпна школовала пајстручппји кадар за стакларска занимања. Њихова стручност јс потврђена на ванп, за машином, ва најтежпм пословима. V такмичењу поводом осамдесетогодишњице Стакларс Драган Рајковић је постигао најбољс резултате у својој смени, као уосталом и безброј пута до сада. Драган радн у четвртом погону првог ООУР-а као реглер, на једној од најпродужтпвнијој п најмодер нијој машпни за производњу чаша у Европи. За осам сати на овој машини се пронзведс 30 хпљада чаша. — Не могу да сс пожалим ни на посао, ни на лччии доходак који изноои између 13 и 16 милиона старих динара, каже Драган. Радник хоће и може да ради уколпко је адекватно награђен. За рад јс потребан мотив. а то је најпре личии доходак. Међутим потребна нам је и добра организација и довољно алата, да би резултати били још бољи. Врсном мајстору треба веровати. М. Ж. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА МОРЕ НДШЕ НАСУШНО Истраним цаши на кварцнои песну У тражсњу рсшсња за траЈно обе збеђсњс кварцппх сировппа за пот рсбе пндустриЈс стакла Српска фаб рика стакла већ ш<з годпиа ради на том проблсму а у послсдље врс ме ступила је у договор са Радном органпзацнјом „Ковпловача” у Дсспотовцу са циљсм да сс пзвршп нс тражикањс квзрциог псска на прос тору „Рапатна” у селу Ломшша. Прва нстраживаља извршена су 1985. п 1986. годпне. ХемиЈске ана лизе коЈе су урађене у ИндустрпЈк стакла у Параћину н Индустријч стакла у Папчеву дале су задовоља вајућс резу.ттате. Порсд хемиЈскнх аиалпза мзвршсна су п одговараЈућа полунндустрпЈска п нндустрнЈска испнтпвоља кварцног псска одпоспо топљсње стакла са овим квар шшм псском. Рсзултати су задово љаваЈућп. У оквиру тога договор Јс постнгпут да се ндс даље. Наимс, договорсно Је да се уради програм | ПОВОДОМ ИЗГРАДЊЕ „ЦЕНТРА ЗА МАЈКУ И ДЕТЕ” Децу очекују бољи услови ‘ Примаријус др Милан Џајковски 13 ЦЕ1Г1АР ЗА МЛЈКУ И ДЕТЕ пружпће могућност за квалитстну стручну н сгвремену ванболнпчку, превептпвно-куратнвпу заптггу здравља детета м мајкс ИЗ ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА ДАВАОЦИ ЈАВИТЕ СЕ Поводом 11. маја, Дана добровољвих давалаца крви Општинска органпзација Црвеног крста у Параћлну припрема знакове при знања, али како смо обавештени, због ванредних давања крвн, нсма потпуну евиденцију. Организацпја позива зато све оне који су ванредпо и нсевидентирано дали крв да се јаве секретару ради убележавања њиховпх хуманих поступака. Према повим правплнма о стимулнсању и награђивању добровољних давалаца крви, прпзнања се уручују за прво давање, пето, десето, двадесето, тридесет лето, педесето и стото. Општинска организацпја Црвеног крста сада се налази у улици Лоле Рибара бб, а телефон на који се могу добити обавештења ,1'е 53-279. М. М. 3 По први пут ћс се у Параћину, срсдствима самодопргпшса, граднти Један обЈскат од лзузетпог значаја за упапрсђнвање здравља наЈосстљнвиЈс популацнје становништва — деце п мајкм. У мовпм, намснскн урсђсннм про сторпма смсстиће сс: Дпспапзср за прсдшко.тску дсцу, Диспанзср за школску дсцу п омладнну са комплстном превснтпвном службом (одељсња за вакцимацпју, саветовалишта, одсљсња за систсматскс прсглсде п др.), Дпспанзер за жепс н Стоматолошка заштнта. Досадашњп рад опих службп одвпјао се н одвмја у просторпјама којо не пружају нп мипимум могућностн за пормалиу делатност на стручпом п хигиЈенско-спидемиолошком плану. Мало је оних у нашем граду коЈи мс знају какви су просторпи услови за рад Службе за здравствену заштиту децс п омладппе, која сс послсдњих годпна више пута сслила из једног у другп обЈскат, чссто мз бо.љсг у гори. Нитн у једном од тнх објската ннје била стпорема права могућност за одвајањс здравог од болесног детста, одојчста од ћака, На мстом месту, у пмпровизованим п мрачнвм ходпицпма којп су п.мали п јопт увск нмаЈу улогу чекаонпца, заједно су тражплп здравствену помоћ здрава озоЈчад у прппм мессцима старостп п болссна деца свих узраста, оболелих од разшпс иифекцмЈа и заразнпх болсстм. Јасно Је свакомс, а не само здра1>ствеш1м радпцпма, да у оваквпм условима постоЈе пермаиснтпс опасиости да сс ппфскцмЈс шпре са болсспог на здравог, а да за то нпсу крпвци здравствспп радпицн, всћ нсхигијепскп п сппдсмнолошкп условп за њнхов рад. На срећу, н порсд спсга, плузегним напорнма н залагањсм педијатријских радника, дсчЈа служба всћ годппама, доста успсшно обавља своју дслатност. Континуирана и комплстпа вакципацмја, салетовалмшто за одојчад, систсматски преглсдн по сслима п у граду и многе друге активностн спроводе СС ТОКОМ ЦСЛС ГОД1П1С и то у високом процснту и на стручпом ннвоу. Новп Цснтар треба да пружп могућност за још квалнтспшЈу п сЕсобухватпнју здравствену делатност, прсвасходно на пољу ПРЕВЕНЦИЈЕ н настојањмма за сталпо унапрсђивање здравља. Л баш тој превентпвној заштити се, псгдс иице иегде маље, алп ингде оптпмално, нс покла>ћз довољно пажње у цслоЈ нашој зсмљн, нс увск из објсктивних разлога. Како би иначе могли обЈааштн неславни рскорд, коЈн наша зсмља држн у Еврош: — ДРУГО МЕСТО ПО СМРТНОСТИ ОДОЈЧЛДИ (Иза АлбаниЈс). „Због те националне бруке н срамотс опоменути смо и од Свстскс здравствснс оргаппза. циЈе, уз упозорсње да смо дужни прсдузстп сфпкасппјс мсрс, како би сузбили ову ^епндемиЈу смртм”. .. (нз мзлагања прсдседшгка Рспубличког комитста за здрављс СР СрбиЈс — „Вечсрњс мовости” од 7. марта овс годпне). Такву Јсдну нсугодпу смтуациЈу за наше здразство у цслини, можсмо н морамо превазнћп јсднпо унапређиваљем ПРЕВЕНТИВНЕ ЗЛШТИТЕ ЗДРЛВЉЛ будућих маЈки, трудница породнља, новорођсичвд«, одојчади, мале и школскс дсцс н омладннс, уз стално присутпу мнсао да Је само здрављс циљ н мсрило за успсх у раду здравствснпх раднпка н здравства у цслипи. Надамо се да ћемо изградњом Цснтра за мајку и детс допрннстп том општем циљу, а очскуЈемо по.моћ од сввх оних коЈп кмаЈу на уму чин.синцу да је здрављс човска најлсћс богатство п да га морају и могу сви чупатп и стално умпмрсђивати. зз детаљна геолошка истражнвања, шпрег простора и дубпнским слоЈс вима у локалитсту .Рапатна”. Како нам Је рекао директор раз воЈног ссктора Зиад Кадрић дата Је шира днмензпЈа овоме проблсму овс сировинске базе у Деспотовцу коЈе Јс нсразвијепо подручЈе. У договор су бнли укључени Регнонална комора у КрагуЈевцу, представ пнцн Скутптпна општнна Параћин и Деспотовац прсдставницп Фабрп ка стакла Панчевп и Параћппа п још неккх нпстптуцпЈа. Договорепо је да се уради програм а фвнапси рање тога програма извршило би се од стране учесннка п то на таЈ начмн пгго би поред осталог срсдства за истражнвање могла да сс апгажују и из фонда за разпоЈ нсра звнјеппх подручЈа Републпкс СрбиЈс. Озбнром да Је Деспотовац нераз ввЈсна општнна. Драгољуб Гајић Од данас ВЕБЕ КАМАТЕ НА ШТЕДНЕ УЛОГЕ Од даиас па наменскс дпнарскс штсднс улоге грађана банке н Поштанскс штсдношше плаћаће нове, вишс камате. Напме, уколпко пггеднн улог „одлсжп" дуже од шест мссецн, камата ћс изкоситп 81 одсто. Орочавање на врсме дуже од годпну дана повлачићс камату од 84 одсто, а прско 24 мсссца — 86 процсната. Коначно, ухолвко се штсдпта одлучи на рок дужи од три године, припада му камата од 88 одсто. Наравпо, могуће Је н орочавањс иа трн мсссца, алн у том случају можс да рачуна са камжтом од 48 процсната. Од данас сс такођс повећава и врсдност безготов>п1ског чска грађана са досадашњкх 25 па 50 хиљада дннара, а помсра сс п досадашња граница нсгативног стања ималаца тскућих рачуна са 40 на 60 хиљада дпнара. Миша Гајић Море Је природпа поЈава коЈа за радног човека прсдставља купање, одмор, рскрсациЈу, опоравак, флерт и — банкрот. Пошто Јс врло исприЈатио остати без новца, човск се, из године У годину, одлучуЈе да остане беа мора. Нн синдикат вишо не можс да ишчупа ствар. Цене панснона су високе, застрашујуће, апоквлнпти. чие. Ове године поготову. Кажу прспођшпто ће копгтати п до милион старих дииара. О осталмм трошкови.ма дв н не прнчамо. ПрппадаЈу хорору и ниЈе здраво да се о њима размишља у всћпм количина.ма. Тако нашс мора свс вишс постаЈс разглсдинца, туристнчки проспскт, ТВ рсклпма, фотографија, текст, пссма и свс остало што пиЈе опипљпво хао ЖЈ1во море, до гушс, слана вода. За дсвизне страице ове трагичне »шљсиице су нспознате. Они долазе сваке годипе, пливаЈу, мграЈу тснпс, шкљоцаЈу апарптнма шстају голп, пзлсжаваЈу сс на сукцу до бесвестн, правс дсцу, Јсду ћевапчмће, жснс се напптм женама п сносс златна девизиа Јаја тако потребна у исхранн закржљалог државног буцета. Наша Јаја >шсу на цснп п хотслнЈерп пх избсгаваЈу. Наравно не сви. У ГрчкоЈ п ШпаниЈи пх воле. Не смста и.м што су дннарска. Напропге. Постоји и проблем друтс врстс. Могу ли родитељп да одгопоре своЈоЈ дсци на питање — „Тата зашто и ми бар Јсдном не одемо на море”? Наравно да могу. Дсца се плашс аждаја и трсба пм рсћи како Је море препуно таквих чудовишта и разноразних аЈ. кула коЈе грнзу, Јсжсва којн боду, гусара коЈи нападаЈу, кслнсра који дсру, хотелпјера коЈи бриЈаЈу на суво, продаваца сувснира који опустошс цеп док трспнсш п осталпх австи са којима дсца нпкако не би трсбало да се срстну. Дсца ћс, всроватно. после тих података мањс досађиватн п задовољићс се оближњим базсном, илн брчкаљсм у лавору у свом дворишту. За многс лстовањс на мору остаЈс и даље сан а плптки цспови сурова стварност. Зато саљајмо код своЈих кућа Јср нас буђсњс псћс коштатн милион старпх динара. Л н пссма помаже Јср пско рече да нас Је пссма одржала. Зашто пс би п сада? „Наша мпла Боко, нсвссто Јадраиа”, псвао јс Алскса Шантић всроватно мс слутсћн да ћс Јсдног дана ти стпхови битп успаванка за добар сап о мору н другим врслим инфлаторним поћима. Мирослав Чопа СВЕ ВИШЕ „СТАРАЦА” НА НАШИМ ПУТЕВИМА ТРЕМ ЈЕ ОБАВЕЗАН Зграда тппнчнп прсдставнпк мора жске архитсктуре, прпземљуша са кровом на четнрп водс, покрнвепа ћсрамидом, налазн сс у Мпцићевој у.тпин број 20. Стрсја јс прспуштс на, роговп вндни са дољс странс. Зграда љма обавсзнл трсм на две трећине својс дужлнс а посе га три стуба. Таваннца у трсму Је од вид них дрвспих греда н каратавапа да шчаног. Власник зграде је Бослљка Младе новнћ коју је наследпла од Драгу тпна Јовановића, нскадашп.ег управнпка Попгте, чпЈи се отац досе хио нз Крушевца а жсна му Јс бпланз Пирдома из Бугарскс. По при чаљу власипцс зграда је стара око 220 годлна што се може закључити по топлиЈама коЈе се п Данас внде на прозорнма. м. м. На параћпнскпм улицама и паркп ралнштима, а ништа другачије мије ип у осталом делу Рспублккс, све је шпис старнх аутомобнла. Не повољни крсдити, ако их уопштс пма, опала куповна моћ „хомо мо торикуса”, приморава ову класу на шсг суграђапнна да чувају опо пгго пмаЈу. Нншта боља ситуација није ни на пијаца.ма аутомобила. По не баш „прнстоЈним ценама” пуде се дссетогодишњаци свих маркп и тппова. Пи за стопу пе одступају ис кадашњп кућпп љубнмци коЈи би сс моглп сврстати у , олд тајмере”. Као највсће чудо н рсзпме ове сптуацнЈе, купопродаја не Јењава. Ку пуЈе се, трампп сс мсња и доплаћујс, а по журбн којом се дотада шљи власшши одваЈаЈу од аутомо бнла можс се предпоставптп да су свп задовољнп обављенпм послом. Такви иаптминканп н налицкани аутомобили код иовпх власнпка доживљавају нову младост. Међутпм. све Је то само краткотраЈпа слпка. Опо што стварно чннн аутомобил аутомобплом, срсдством за обављање послова и задовољавање прп ватнпх потреба, а не торбом у коЈу се ставља глава, углавпом остаје исто. Машпнсии склоп, дољи под стрск управљачкп мсханпзам п сис тсм вешања углавпом се шппе пе могу повратптп. Такав аутомоблл свакпм дапом свс је всћа опасност и за власника и остале учесннке у саобраћају. V Секретарпјату унутрашњих послова затражплн смо да нам људн који сс бавс свакодисвно пословнми рсгистрацијс аутомобила урачс штих пробу у рстстрацпонпм лис товима нз Јсдног даиа. Узорак Је по казао да тек свакн дсвети аутомобил посп озпаку „прва рсгистраци Ја”. Нажалост, више од две трећи нс тих аутомобила први пут сс регп струЈе у пашоЈ земљп. Углавпом се довозе инострапп аутомобпли са плацсва и танкштела, рабљенн п прло рстко очувани па ппвоу којн би задовољно потрсбе свропских стапдарда спгурности. На крају, као резнмс иаЈбоље јс датн препоруку. Пешапима да сс чуваЈу иа улицама^ а возачима да се уздају у всштипу н срсћу. Овак >41 снтуациЈа нс.ма нзгледа да сс у скоријс врсмс попрапи поготоио кад се зна да једап проссчпп „стојадин*’ кошта трнста милнопа хшого, иако су старе паре у пнтању. М. Миленковиђ ОВИХ ДАНА ШАНСА ЗА 1ШДЕ . ТСКПНЛЦЕ Податак шггсрссантап са стаповишта да раднА оргапзација НВТКТ „Бранко Крсмаиовић” нпЈе у могућности да обсзбсди довољпн број квалификованс раднс снагс, тс јс принуђсна да запошљава нсквалифпковану. Иптересовање учсника за опрсдсљељсм да сс посвсти изучаваљу тскстилннх лакиммва јс мало, иашта всроватно утичу н нискн личнн дохоцк. Да би се постојсћа ситуаиија побољшала предузсте су мсрс радн обучаваља псквалнфиковаипх радника кроз курссвс и практнчиу обуку у производњн. Такођс, слсдсћи примср друп<х, прсдвиђа сс стипендираљс учспика но завршстку П стспспа, коЈп сс опрсдслс за тсксгмлна заннман>а, са мог\ћношћу проходиостн даљсг школоваља, нормално уз наставак стипсндираља, уко.тико за то покажу ннтсрсс. Радосав ВесиН нлн т\ нлн стАН Све Је мање децс коЈа правопрс- проблема у спровођењу овог знача мено нису обухваћена вакцкнација ма, истичс примарнјус др. Милан Џајковски. Вакцинација коЈа се Још одавно у Параћину прнмењуЈс перманснтно а пе као ранијс кампањски омогућава малишаппма да буду вак цпнисани сваког радног даиа ссм суботе од 7 до 13. Вакцинација Је у пнзу, чнЈлм сс давањсм деца штптс од дифтериЈс, тетануса, дечи је парализс, вс.тнког кашља малих богиња, заушкп и туберкулозе. дс ну чнни заштлћспом а мајке безбрнжпнм. У разговору са др Млланом Џајковскпм, н особљем нз екипе за ва кшгиацнју чулп с.мо да Је све мањс ТРАЖИЛИ СМО ЈЕФТИНИЈЕ ЗА ВАС ЈЕФТМН1ЈИ ТЕНСТЛЈ1 II ОБУБД Јног медпцннског захвата у зашгх ти здравља наших малих суграђана. МаЈке се углавном интсресуЈу кад Је времс да дете пркми вакцнну, рокове поштују а понскад су злравственн радшши прк.морани да пош тујући законску форму опомену ро длтеље па њихову опавсзу у зашти тп порода. — Сигурно ла мн нс бнсмо самн успе.тн без обзнра на уложсни рад. дл немамо добру сарадњу са патро пажном службом саннтарним инепсктором и школама. подллачи др. иајковскп. ЈСД1ШП проб.тсм коЈи, рскли бисмо са нзаесном дозом рсзигнацнЈс пстичу у Дечијем днспанзеру је лростор у коме радс. Диспанзср практнчно нсма чекаошше всћ сс у Робној кући „Шумадпја” продаје се обућа по спижсппм ценама н то шгпсле, сандале, полусаидалс, дечпЈе спсксерице. На одсљсљу га лантсрвје могу се наћи мутике ко спуље по ценн од 2.664. дипара и 2.775 дннара, а гамучне кошуљс за омлздвну по пснн од 3.885 динара. У овој РобпоЈ кућп тревира за мушке н женске комплетс се пролзје по ценн од 1.880 дипара н то у’ дуплоЈ ширлнн, а жсрссј по цспп I од 1.380 динара. Теписн Билећанке се могу кутпгти па кредпт бсз учешћа, а нтпсопи на крсднт са 20 одсто учешће и ка матама од 16 одсто. На одсљсљу где се продајс техни чка роба мотокултиваторп у комплету по рс«шма трговаца коштају само 478.000 дннара, гуме за аутомобиле 12.000 до 17.000 дпнара, а црпка за по.тнвање 114.000 дипара. м. ж. у ту сврху користе мрачни ходшши н псприкладпе просторије. Изгласан Је самодоприпос и у њему нзгралља Центра за маЈку п дете, пред чију изградњу се нспречују законске фо рме због локацпје, надамо се саа ладиве, На краЈу, н поред всћ пословичнс ,'Моћп" админнстрацпјс к бнрократије, дешава се да неко нспадне из евпденлиЈе. Мелицинари поручују да за вакцниацнју нпкад нијс касно. Ово треба схвапгга по спстему „боље спречитп... ” позпвају родп тс.ље да без бојазнп од санкција дсведу децу, радп њиховог н општег добра. М. Мнленковић дкт „слн” УСКОРО НОВЕ ЛРОСТОРИЈЕ За три годинс колико рау™в?1>На организаци)«! ДКТ „Сан' ни јсднс године нијс и.мала губитке. Заштитном одсћо.м која сс у њој про мзводс опрс.маЈу сс болнице И оодаиишта а врши и услугс грађана у салону. У мају ова органлзација тре оа да добијс адскватие ггростортгјс, чија јс адаптација у току а од 1. априла се траисфор.мишс у радну оргаииза цуји, двс годи.че ранијс нсго што јс прсдвиђсно. јср су за то сазрели услови. Робу продају широ.м Југославијс, а у досадашње.м раду велику по.моћ су к.мали и од Штофарс. Преласко.м у новс простори је биће бољих услова за рад, а донсклс ћс бити рсшсн проблем магацинског простора, али како речс Раде Љубичић, директор ДКТ „Сан највишс их тишти што су друштвспс обавсзс прсвслике и што их врло тешко иззршавају. М. Ж. Лко сте добили друштвенп стан спавајтс мирко. У најгорем случаЈу погоднћс вас скоиомска кирпја, ако јс уопштс увсду, и ништа вишс. Алн, ако сте бпли прнморанп да своЈ ста.мбспи проблсм рсшаватс сами, да узнмате кредите, да сс много тога одричсте, с то Јс всћ псшто друго. Ко Јс од друштва добио стан нмао Јс предиост да добиЈе плац п да тај стап „прода” исколнко пута за добрс кредите, бсз обавсза да сс у неком разумно.м року иссли и стан да оно.ме ко Јот увск ннЈе рсшно своЈ стамбсни проблем. Или Јс правећи кућу на тенанс дочекао да дсца стасаЈу и да се због ширења породице задрм:ава н кућа и стан. Бнли с.мо сведоцн таквих сигуацпЈа а да ннко ниЈс имао снаге нн Синднкат ни Партнја нити ко друтн да со томс станс на пут. Хоће лп повонастала ситуацмја са стамбснљм кредити.ма када с.мо сигурпи да радник нс можс да сам рсшапа споЈ стамбени проблсм спм да нас иатсра да буде.мо нстраЈннЈи у акинјп „Нмдш кућу пратн стви”? Време ћс да покажс али Јс сигурно да сс псшго мора урадити. М. Ж.
[тади 1. АПРИЛ 1987. $ РАПОРТ СА ПОЉА БРАНКО КРСМАНОВИН Ш Ћ ЗА МАРИЈУ Савет Месне заЈсдницс „Бранко Крсмановић'’ Је па своЈоЈ ссдницп одржаноЈ краЈсм марта донсо одлуку да сс 10.000 динара издвоЈн за лсчсњс МариЈе ПаЈић, дсвоЈчице нз ЛсшЈа. ЗНОЈАЦ — ДАНКОВО ОШРАЊЕ мице У Мссној зајсдлицп „ЗпоЈац — Данково*•'* сс највншс расправља о пошљунчавању улица и како да цсло нассљс добиЈс воду. ОчскуЈс сс да ћс ових дана ла будс разрсшсно питање отварања улицс коЈа Јсдан лсо нассља повсзујс са пролавницом. Због те нсотнорснс улицс Јсдац дсо мсштака наЈвсће Меснс зајсд1пшс у граду п до два километра заобилазним путем псшачи до продавштс. ВРАПЧАНЕ • БРОЈ 331 ШНМРВДА ИЗОШТРЕНО Ж. Митић МЉ№ША№Е ПУТЕВА Мссна заЈедница „Врапчапс'’ настоЈп да активира толубарску секцију коЈа Је у њоЈ формирана, а на послсдњим састаицима Је паЈвншс бнло речн о потрсбн пошљуичавања пољских путсва како бн се лакшс долазило до парцсла. ГОЛУБОВАЦ ЗАВРШЕТАћ ПУТА И. Просев Семодопршгос хојн траЈе трп годпне, послужпћс мепгганнма за запршетак пута кроз село. Остало је Још километар нсасфаЈТтпраиог пута, асфалтну пресвлаку требало бн да добије са првпм пролећним да- ■има. У фииапснрању са половпиом средстова учествује н СИЗ — за локалне путеве. ЈЕдне СЕла - ДВА ГРОБЉА Ових дана мсштани Голубовца покрепулн су и ннициЈативу за нзградњу новог гробља. Старо гробљс удаљено јс преко три кнлометра н свс сс тсжо стиже до њега. Простор за ново гробљс Је пронађен н сада се очекуЈе одлука Комнтста за урбаннзам, а финансирањс Јс регулисано лнчним учешггђем мсштана Голубовца. 9[НН ЛЕБИНА ДЕМИШ Ј5ММЦШ Комасација која јс у току у агару ссла Стрижа одвнја сс по утврћсноЈ процсдурн. Мсћутнм, комиснја за комасациЈу н мсштапи Стрнжс, обратнлн су се Извршном савсту и Скупштнни општнне да се ко.масациЈа извсдс и у делу Катастарске општпне Лебина, где вс.тпки броЈ Стрпжапа има поссде. ОваЈ захтсв Извршни савет Јс прихватио и предложио да то исто учнш« п Скушптина опигтш1с. м. и. МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Води: Анђелка Аранђеловић ТРЕЋА ЛЕКЦИЈА Сви сспсрантнстп су углавном радознали људи п приликом упознавања жслс да што вишс сазнаЈу о свом истомишљснику (самидсопо — нстомишљсник). Како ћсмо сазиати основнс податке о особи коЈа нас занима н нстоврсмсно њу внформисатп о себн? Х/1ДДНО ВРЕМЕ ОД/1АЖЕ СЕТВУ ■ Иако смо дубоко загазили у пролеће зима се ј’ош неда. После узјогуњене баба-марте натпао је варљиви април, време хладно ц никако погодно за наше У „7. јулу” од Миодрага Радовано.вића чулл смо да су присиљего! на чекањс. Маптине, оејалице, сетвени материјал и људи, сви су за фронталнл напад Вре.ме нсвреме већ је ратаре спремни на лоља али их хладни дамм задржава ју у гаражама. спречило да сс посејс јсчам а опти.мални рокови за репу всћ тску. Сетва озе врло зажнс индустриске биљке са срло повољним условима на тр.кишту ти.ме свс вишс г.олази у питање. Што се сетве нај.распросгра њенијег пролећног уоева тиче, кукуруз још аије на дневном рсду и за н>ега још увск има вре.мена. КАКО МЛАДЕ ЗАДРЖАТН НА СЕЛУ? е ■ Становниппво оппгг Параћин пз године у гом.м. РЕПУБЛИЧКИ САБОР ТАКМИЧАРА ЗА ВИСОКУ ПРОИЗВОДЊУ СфЕРН РЕКОРДЕРН СРЕБРНА РЕПА" НЗ ВРАПЧАНА за рскорзни г.ринос у СрбнЈн, друго место за производњу репе прнпало Јс зсмљораднику нз Врапчана Браниславу Аранђеловнћу, за принос од 92.000 кпло«рзма репс по хектару. Углсднн пољопрнврсдник; до.маћин који за своЈ рад већ посн нсколико награда и призпања, БРАНИСЛАВ АРАНБЕЛОВИН Још Једном је потврдио своју високу спрсмност да па плодноЈ ПоморавскоЈ зсмљн остпаруЈс рекордс. Прошлс годинс на оглсдпој парцели од Јсдног хсктара засеЈао је репу и остварно принос од 92.000 слатког плода зашта му ла друга награда. Вишс од две дсцснпЈе килограма Је припатраје такмичарскн покрет са рекордннм прнносом на пољимв у разним културама. Какве шнроке размсрс Јс попримило ово такмичсњс најбоље говорн податак да јс за звање рскордсра копкурисало 76.000 домаћиистава. V таквој конкуренцнЈн БРАНИСЛАВ АРАНБЕЛОВИП са успсхом Јс . бранио боЈе Параћина”. Испред њега сс јсдино пласирао МихаЈло Радовановнћ ил Кочнног Ссла коЈи Је у прошлоЈ сезонн про нзвео скоро 10 вагона репс. V разговору са нашим рекордером уз честиткс упутнли смо н пнтање: И.ма лн таЈнс у „произво.чњи" рскорда? — Нема тајнп. Наша парцсла у Змичу Је лобра, прнмснилн с.мо свс агротехничкс мсре, а то зиачи 1.100 килограма мешовитпх ђубрива по хектару, уз чстири наг'.одн.ава1иа. резултат пс можс бити с.таб, каже БРАНИСЛАВ АРАНБЕЛОВ11П. Да високн принос нијс случаЈ, да човек можс да падатада и лошу годипу говори полатак да ћс домаћннство Бра1П1Слапа Араиђсловнћа н ове године ссЈати рспу, четпри хектара н да се са нсстрпљењем очскуЈе сства. М. Миленковић ЗИМСКА ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОБАЧЕ ШПК Н НВНСУ1У ШМЕ ПЗ Део предавања у Зимској школи за пољопривредне произвођаче, течај'1! о пољопривредној ђало преко 200 пољопривредника. Од 6. до 8. марта инструктори сервисне школе ИМТ у оквиру Зимске школе за пољопривредне произвођаче . ,у.. Доњој Мутници, Чепуру, Бусиловцу и Стрижи о-. држали су врло успешан течај за коришћење и чување пољопривредне механизацијеПреко 200 полазника прошло је кроз овај течај, шго најбоље потребн механнзацнји похаговорн о значају и организовања ова поправке на тракторпма, говима и приколицама. Сви полазници добиће пломе као почетник да плг диквог облика обуке у селима. па можда и ширпх ра у будуће. На полигонима су раз.мепољопривредннцима у ов°1 зимској паузи демонстрирали употребу пољопривредних ма шнпа па чак се и прихватали алата да демонстрирају завршили течај, а уручиће им се на свечаној седници којој ће присуствовати представнини сервисне школе ИМТ-еа као и предавачп. По свој прилици свечана седница уз краће предазање о пољопривредној мехапизацпјп одржаће сс 10. априла у Рашсвпци. м. м. ЗГРАДА ЛЕШЈАНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАРНОМ СТАЊУ Мали број житеља села Лешја годинама су издвајали самодопринос пз личних доходака радннх људи и катастарског дохотка вре дних ратара да би се направила садашња зграда школе. Објекат је без накнаде пренет на трајно управљање и коришћење матичној школи у Доњој Мутшши. вање одговорности за ста- из својих испова, и шта је и>с објекта за чију су из- са наведени.м средствњма. градњу грађани одвајали Стаиојло Радојковић ЗАВРШЕНИ „СУСРЕТИ СЕЛА Пише: Јован Цветковић ПГАЈАЛЕ САМН ГЉМВЕ Иа тржишту и због високс гљнва често нема а цепе препоручуЈсмо вам да их самн произЕоднте за шта мпого ис треба ни зиан>а ни труда. За производњу гљнва трсба: Једпо буре, Јсдно корито, 100 кнлог рама сламе, 10 килограма ссна и око 5 килограма гљнвиног семсна (мицслнја). Слама п сено се добро исецкају ставе у бурс н прслиЈу врелом водом. Буре се прекрије пластпком поклопи поклопцсм и тако остави 12 сати (да преноћл). Сутрадан ту пастсризовану масу вадитс вилом и стављатс у чисто корито гдс сипатс 5 килогра.ма мнцеллја и рукама заштнћеним гуменим рукавица.ма добро нзмуљате. Пре тога рукавпис умочите у двопроцентнп раствор формал1П1а радп дезпнфскпије. Ти.м добнЈсин.м супстратом пуинмо чистс пластичие врсћс равпомср по нзбушснс како би сс цеднла су впшна вода. Та маса сс добро сабпјс. ВИСШ1С до 70 сантимстара а врсће всжу канапом н однссу у та мну просторнЈу где температура трсба да будс од 20 до 24 цслзијусо ва стспеиа (подрум нлн штала). За око две иедсљс ссме по.тако почињс да избиЈа, исшто сличио као да сс ухватила буђ. То Јс врсмс да сс врсћс изнссу напољс у ба шту или иа тсрасу на местима гдс нс допнрс С1ТШС (у хладовнпн). Та дл трсба маказама прн диу исећн пластичиу врећу и уклоннтп јс, када остаЈс купа коЈу обапезно треба цва пута днсвно зхтивати. За нсдсљу дана добићсте првс „буковаче”, а преостаје вам да их бсрстс и једетс. убраћете толнко Зз двадссстак дана п кплограма. НаЈтсжс је да покушао још сс сс почкс а ко нвЈс покајао. Јс Сс.мс гљива (миљслиЈ) производп и продајс Инстнтут за ратарство и повртарство Нови Сад, Всљка В.таховнћа бр. 2 а обавештења сс мог/ добити на тс.тсфон: 021 — 58-366. локал 257. ГЛАНИЦА ШШ11Н11 ШЖЕДШЖ ЦсшапДо (питањс) 1. К1и \-1 ез<аз? (Ко стс ви?) 1а) К1е VI шош^ак? (Како се ви зовстс?) 2. К1у VI сз1а$? (Шта стс в»?) (мис.ти сс на занимањс) 3. Си VI еМаз? (Шта стс ви?) (Да ли стс ви студскг?) 4. К1с VI тКаз? (Гдс ви жнвнтс?) 5. Си VI С51аз 1ађог1з<о? Да ли сте вн радник? М1 пс смаз 1аћогк1о. кај п11 С81аз 1стап(о. Кезропбо (одговор) 1. М1 С51а5 Магко. 1а) М1 потЈЈЈаз Магко Ја сс зовем Марко 2. М1 С51В5 (1етап<о). 3. Јс5, т! е51аб 5<и<1сп1о. 4. М1 хказ сп(и) !а игћо РзгадЈп Данас је то ругло од некад лепог објекта за чијс одржавање није учињено, а.ма баш ништа. Објекат је без .мало у стању распадања: ољуштена фасада, покидаиа и де.моитираиа ли- .марија, иструлела столарија, уништени дови, потонули остало. виназ-потротоарп и Најбољи у Културно-уметничком стваралаштву мешташ. Забреге. Култу.рни маратон ссогких месних заЈСдница јс завршен. Након збрајања поена освојс них у културно-у.метнлчко.м делу програ.ма, знању и друш твсно-еконо.мски.м односи.ма свсукушш побсдник јс Глази- • ца са 1794 посна, а за 1ћо.м слсдс Доње Видово 1694 п до н>а Мутница 1692 посна. У културно-у.мстничком ства ралаштну највишс је показала с.кипа Забрегс, док су им за петама Главица и Лсшјс. Ндјаишс знан>а у квизу показлла јс Главпца, затим Дон»а МутУ сснсранту двоструко нсгацпЈа јс нсправнлпа (нпр. Нс, мн нс хавас тилон) — Пс, Ја нсмам кћсрку Правилно је: Мп нс хавас филон. Вероватно сте примстпли да па крају пеких речн стоји — 11. То Јс наставак за акузатив (4. пддеж) Гис ла рсвидо — До внђења! Пдући пут ћсмо паучнтн Још нскс поздравс и Још по нешто. Ако се зна да у ово.м случају школа у Доњој јс власник ПЛАНА по закоиу дужиа јекат обрачунава матична Мутници да за обамортиНаграћена карнкатура Милоша Милутиновића зацију и да иа терет текућег прихода обезбсђујс сре дства за инвестиционо одржавање оида је евндентна пе.мариост за ста^ве овог објекта. Ми, друштво као целина, иисмо толико богати да би смо мог.тн овако да се понашамо. Мислим да ће ово послужнти као полазна осиова да друштвено-политич кс организације Лешј'а покрену поступак за утврђиНа месне днну све више старн. ПодаЈ нз последњег пописа говоре да 15 одсто нашег становго ггва има преко 60 година, а на селу преко 18 одсто. По счима ДЕЛИНКЕ ПАНТИБ, заменнка секретара СИЗ-а с (нјалне заштнте пре.ма њиховим истражнвањнма свако :.мо домаћинство на селу је самачко, а тај број се из го дине у годину повећава. О проблемима села у протеклом периоду није се много разговарало. Развијала су се стихијски, углавном препуштена сама себи. Али, број незапослених и најновије ме ре економске политике које се односе на стамбену изгра дњу упозоравају да ба Социјалистички савез пре свих, а наравно и остале структуре морале да се овим проблемима озбиљније позабаве како би младе задржали на село, односно како би им у селу створили адекватне услове за живот и рад, чиме би се свакако смањили и проблеми града. Шта о томе каже Драган Антиђ, председник ОК ССРН. Ја нисам од оних који мисле да на селу постоји мањак радне снаге за рад у пољопрнвреди, већ да они који могу и који би. желели да се баве пољопривредо.м имају мањак земљишта. Код нас постоји мањак радне снаге у услужним дслатностима, а као доказ за то су одговори на питања: Ко нам поправља тракторс комбајне, веш машине, телевизоре ... 7 Није ли међу њима. више приучених него за го на уобичајен начин оспособљених. Жеља да се напусги село није код већине резултат тежње да се будс „грађанин”. јер многи „грађани” живе лошије него да су остапа V селу, како у социЈално^психолошко.м, тако и V култгрно.м погледу. Њи.ма би било боље да нису нн напустнли село, али под условом да имају јефтинији превоз и бо ље услове путовања (удобније аутобусе п повољнији ред вожње). Наравно још боље би било кад бп индустрија односно погони били другачпје распоређени, кад не би били лоциранп пскључиво V граду, кажс из.међу осталог о овом проблему Драган Антић. ница, а трећс мссто дгле 2абрега, Доње Видово л Плана. Здвршница „Сусрста села” одвијаће се 3. априла у Глабици, када ће регионални жи ри погледати најуспешније тачкс из културно-уметнмчког стваралаштва и одабрати најбољс за реглонално такми чењс. М.И. ОВОГ ПРОЛЕЂА ДОМ К.УЛТУРЕ нсдавноЈ седници Скупшгинс заједницс у Планн, сумирапн су резу.тгати рада и актнвпосгп у 1986. годнни. У извештају о раду ко’и Јс усвојсн, констатуЈе сс, да услед обЈс«.- тноннх потсшкоћа, а по скономскс кризс, План економског развоја 1982 дпнс, пиЈс могао бити готову због друштвсно- - 1985. добрим дс по.м рсализован. Када сс радн овом Плану у првом реду пнјс заиочста изградња Дома културе ако Је имао приорнтет у првом рс У 1986. годнин, бнло Јс рсзулгата: започета Је нзградња спортскпх тс рена, довршена Је нзгродља неки« улпца, постављеп Јс телефонскн МЕХАНИЧКА РАДИОНИЦА „ТРАКТОРИ1 кабл Плана — Лсшјс, којн Јс знат но побољшао ПТТ всзу са свстом, пзвршсна Јс скспропрпјацнја н проширсњс ссоског гробља и уредно су одржаванн комуиалнн обЈск тн, Јавпа распста н друго. V извештају сс озбиљно указуЈе на пеактнвност органа меснс зајсд ннце: Савста потрошача и Ја а такође и на круппе ћс и условпма под којима турепо Одсл.снл основнс комисипотсшко рали ис Ова зграда сс ие одржава, школс. кроп прокишњава, а псдостаЈс ни здрава ппјаћа во.тз та ученпкс. 11звсшта1 п раду и завршни рачуц за 1986. скЈски план 1987. годнну годину, затнм фпнапи Програм рада за 1 комс |с твкође лап приорнтст нзградњп Дома културе јсдногласно Јс усвојен. Такоћс јс на краЈу пмепован н Одбор за нзградњу дома у комс су ушлс исгак нуте друштвсно-полнтнчкс лнчностп општипс којн су прпсуствопали овоЈ седници: Вита Иванишсвнћ, Мн лан Панић, Драгои Лнтић, ПлиЈа Бо.кић, Стојан Вељковић п Богоје Лазнћ. *1рсба напоменутн да прсдрачуп ска врсдност (н то прошлогодншња) за нзградњу Дома износн 250.000.090 дннара, и то Плана нсћс моћн сама да обсзбсли, зато Плањанн очскуЈу номоћ шнре друштвепе заЈсдннцс која всрујсмо нсћс нзостати. Мсханизацнја наше пољопрквреде Јс одувск бнла нстниана као једак од путсва ннтснзнфикацнјс ове врс тс производн.с. Нарочито значаЈно мссто у овим покушајима припада послсдњпх годнна акцијн стваран>а познтивиог услова за развоЈ мсханпзацнЈс. Трактор скоро Јс нсзамсн љив у свнм фазама модерне пољопрнБрсднс произподњс. Трактор Јес те чудо што рад у пољопривреди прати, скоро као нп Једну другу грану људскс делатности. Разлозиу томс свакако лсже у сложсности агротсхничкнх метсоролошкпх н биолошких услова који пратс пољонрнврсдну пронзводњу. Пољопрнвредиа производнл јс производња Јсдна од грапа људске дслатностн и што Јс више мсханпзована са вишс пољопривредних оруђа за рад: машина п тракгора, сл што зншс обучсног људства у пољоприврсдн, бнћсмо скономски Јачн н богатнЈи. Када говоримо о пољоприврсдноЈ мсхакизацнЈи мн нс бк смслк заборавнгп да нмамо сслики број поврсда на раду, блнзу око 14.600 рад ника, као н 300.000 нзгубљснпх рад нпх дана. Трактор је побра .маши па, хти има своЈих маиа, тс за руко взњс са тракторо.м мора радник бити добро обучсп, да би користжо свс нлговс особипе у раду. Трактор Је машпна коЈу пратн ве лмкп број разлпчитих покси, бука, вибрацнЈе, тлкснчни гасовп скстре мна температура, и сл. коЈс штетно Жарко Векић дслуЈу на обучен за машпнама, заштитннх саслада и пологиЈу и човска. Мсђутнм, човск рад са пољопрквреднпм за прапилпо корпшћење мсра. све ово може да да повећа модерну техтсхнпчку културу н поКаква је то правда када живи у палати? љопрпвредннм радовн.ма н производа у нашоЈ пот.оприирсдн. Гојко БороЈевић
шаанаа 1. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 331 06РД30ВДЊЕ - НУЛТУРД Јјамнввиннввнмжнвв ДВД 8>ЈШ ЛЕВОМ ОБАЛОМ ГРЗЕ Претавши код Светс Петке на леву обалу Грзе, јшјјш смо путем који се у црвеном повлатном пешчанику стално пење, а његова најстрлпгја места, мада недавно реконструпсана, п даље отежавају пролаз колима. Многа букова стабла, оборена да би се имао бољи преглед терена, леже лево и дссно поред путаи нико за њих нс хаје. Даби се овдашње изврсно одржаване шу.ме могле рационално користити, морала би се пзградппг шумска пргта кроз Средњп Поток, преко Доње Мутнице и Ле- ј шја, до параћинске железничке станице. Среталисмо многе караванс. Сељацису | с воћем, стоком, житарица- I ма ' и вуном путсвали на I коњима или колима од Тимока ка параћинској пијаци. На први поглед, Срби и Власи се нису разликовали, јер и једни и друпг носе чупаве игубаре. (Из књиге „Србија — земл>а и становннпггво” Феликса Канпца Превео: Глигорнје Ерањковић ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ РЕЦИТАТОРА V ПОТОЧЦУ РЕЦИТАТОРСКА ПРВА ЛИГА ■ Колектпв Основне школе „Вук Карацпћ” још једном сс показао као ненадмашнп органнзатор. И ово општинско такмнчење рецитатора из основннх школа посвећено Вуковом јубилеју, било је нзузетно припремљено и спроведено. У одговарајућем амбијснту, детаља, са аЈЗванредним проетнолошких м етнотрафских грамом згз Вуковс биоернице. лочело је надметањс најбољих. ЈЈублика је слушала прву ђачку рецитатораку лигу, а жири је бир на муци, хога међу најбољима прогласит за најбољим. После скоро трочасозног ТАКМИЧЕЊЕ ОСНОВАЦА „ШТА ЗНАШ О САОБРАНАЈУ” ОРОФЕСНОНАЛЦН БИ НМ ПОЗАВНДЕЛН ■ Учениш! Основне школе „Радоје Домановнћ” освојили прво мес^го на такмичењу „Шта знаш о саобраћају” У суботу 28 озог месеца одр жано је такмичење ученика основних школа и усмереног образовања са територпје олштине Параћзгаг, »у познавању саобраћајннх прописа и правила, спретносги у управљању биЦИКЛОМ И бИЦИКПОМ Оа МОј торо.м, литерарном и ликовном уме-ћу на тему „Шта знаш о саобраћају”. Савет за безбедност саобра ћаја општинс Параћин, као организатор и локровитељ овог такмичења омотућио је победницима и пригодне наградс. Најбоље резултате показала де школа „Радоје Домановић” док је друго место грипало школи „Ћура Јааошић” а треће школц „Стеваи Јаков љевић”. Од појед-ииаца свакок треба поменупи Динић Бодана код млађих узраста школе „Ђура ЈакшиЈГ' и Репановић Сашу из исте школе код ста рмјих узраста. Пооебна комисија је ценила литерарнс радове у првом напрадом наградила Радивоја Таоића, уч. VI разреда школе победника а у ликовном стзаралаштву Сајко Дејана уч. VIII разреда Ооновне школе „Сгеван Јаковљевић". Деоет ученика из свих шко ла чинмће репрезентацију напге општинс на репионалпом такмичењу 11 ацтаила у Деспоговцу. Душан Петровић пссничког матинеа, за најбољс рецитаторс у нижем узрас ту проглашени су оедсћи учентши. Биљана Јовановић из ОШ. „М. Поповић”, Јадранка Јовановић — „Вук Кара цић”, Мплена Младеновпћ — „С. Јаковљевић” и Слрбодап Ранђсловић „Р. Домановић”. У вишем узрасту прво место је припало Драпици Кантар из ОШ ,С. Јаковљевић” и Данијела Ненадовић из шко ле домаћпна. Даљи редоалед изглсда овако: Славица Мнхајловпћ вз „В. Караџић”, Силвана Сви лар нз „М. П. Озрен” и Сне жана Стефановић из „С. Јаковл>евић”. Победнмци општинског так мзгчења стеклм су право и оба везу да представљају својс вршњаке на регионалном такмичењу, а према квалитету говорења народних лесама, мнопи 313 наше рецитаторсхс елите имајју велике шансе и за републичко надметање. ВУКОВИМ ТРАГОМ ИГРД КАО ПАЊ У КАНАТЕ Боље нсожс&сн син у кафани, пего ! неудата кћср у кући. Боље распарена чарапа, него босс ноге. 1 Боље да ти воденичар узме ујам два пута, него жена јсданпут. Сређсн као задружно »ивчс. Игра као пан> у канате. Смрзао се као миш на качамало. Поднео се као празилук у торби. Ужива као пас на поздср. ВепггЈша сече стсриае. Кад сс кола преврну сви су памстни. Изреке записао Југослав Костић ПОЗНАТИ МУЗИЧАРИ ПОМОРАВЉА Пише: Томислав Милосављевић БОНШАР 8ЕКИЂ - ОКАРИНА За човска саврс.хшс урбанс срсдннс, окружспим чссто свакојаким музичким смогом иароднп, она права нзвориа пссма илн пгра, прсдставља лоссбно освсжсњс н задовољство. У настојању да се бар на овај начнп сачува од заборава паш| традицпја прсдставља.мо вам Божндара Векпћа — окаринисту чиЈе нас споитано свирањс прспоси у прошлост, открнваЈбуђи од старипа брушсно музичко благо од нс- ; пролазпс врсдности за пашу кул- | туру. Рођен Јс 1901. годиис у сслу Плаиа код Парађннз. За свпрањс сс за »штсрссопао као дсчак од дссст година и свира на диплама и фрули. Са дпапассг годииа прско нс- | кнх чобана упозиаЈс окарииу ко- I ЈоЈ посвсђујс такоређн сав свој жи- ‘ вот. Свирање Јс учио сам по слуху а паралслпо са свирањсм почни сам да пх пзрађујс. Израду : окарина Је довсо на високи стспск (сматра се да су окаринс Вскнћа најбољс иа Балкаиу). Тоиска мсреп>а која су вршсна на стномузпколошком ипстпттлу госорс нам о високо.м мајсторству п чистом слуху који Је псопходап да бн сс направпо ииструмент о.т глннс коГДЕ НЕСТАЈУ БАЧКИ ТАЛЕНТИ? ЖИМ ПЕСАК ЗА ТАЛЕНТЕ Прс извссног времена група чланоћа Књнжевнс о.младпнс Параћина покушала Јс са осннвање.м огра пка ове органпзацнЈс у срсдњошко лско.м центру. На општс запрспаш тсњс органнзатора на њнхов позив ученицнма нпје сс одазвао ннко — ни учешшн а нн профссори књижсвности задужеш! за рац са књи жсвиам секциЈа.ма у школс (којс су посталс са.мо рецптаторскс Јср жи ве песшЈчкс речи скоро уопште но ма). Прво питање којс сс поставп.а Јс: зашто? Гдс су свн они учсстши и побсдници Пссничке олимпнјадс која се већ неколнко годнна уназад организује по основннм пп:ола ма. Зар са преласком у вишу шко лу сви прсстају да сс бавс писањсм? Или ако нису зашто сс ловла чс у интнму н нсдозвољавају да још нско ужнва у њнховим дслнма? Та питања су сс постављала још доста ранијс алн још ннко ниЈе успсо да одгодорн. Никомс ннјс јас но због чсга параћинска срсдп.а школа лнчк на жнви пссак за мла дс ствараонс. Да лн трсба тражити крипцс у њнма самима или у профссорнма који за разлнку од каставница и учнтсљнца но оснозпнм школама мањс подстпчу њнхо вс дслатностн. Да ли Јс то срецње школс као п цсло друштво захватко талас ионшалантиог односа пре.ма културн (зар пс бн трсбало ла будс обратио). Зашто на приредбама н ирослава.ма разних ЈубнлсЈа ис бн взашлн са жпво.м рсчју нсго по ко зна коЈи пут понавл>ати већ банализоване рецптале (нпр. на прнредбн поводом дана армије бно је из всдсн рсцитал Снсжанс Вељић, учс шпјс другс годнне Средњошколског иентра којп јс код публпкс имао одлнчан прнјем). Зар нс би требало да се много више пажњс посвети ти.м младнм талентима и да се подстакие њнхов рад. Остајс иам јсдино да се нада мо некнм промснама у раду профе сора и да ће те про.мсне допрписти веће.м одзиву ученика у друго.м по кушају оспнвања огранка Књижевие омладпнс Параћииа у срсдњо школско.м центру „Брапко Крс.маковић’’ Дејан Станисављевић НАЈБОЉИ Учеиици Основне школе ;,Стеван Јаковљевић” су и ове године на ошптинским такмичењима показалм најбоље Јрезултате. Први су у шаху, физици, математики, биологији, хемији. а друпт у пецитовању и стрељаштву. Одлична шахиспсиња Оливера Ра кић ове годинс иде на савезно такмичење. Марија Гајић је добар физичар и тскмич-иће се на Републичком такми, чењу, а ову школу на даља такмичења представљаћс и Саша Спасић из математике и физикс и рецитатори Дра гица и Снсжана Стефановић. м. ж. НИЈЕ - НЕГО ПИШЕ: Софија Ракић — Милојковић Не може-се рећи „у вези тога и долазиу,о”, „читам нешто у вези тог састанка", „Јгнтересује ме нешто у вези мог рада”. Је- ! дино је правилно „у всзи са тим и долазимо”. „читам нсшто у вези са тим састанком", „интересује ме нешто у вези са моЈим радом”. У нашсм крајЈ' чссха је грсшка да имспица женског рода које се завршавају сугласником мењамо као именице мушког рода. Та- ■ ко сс може рећи „тај маст се ужего", „пије корп>ачин крв", ,,баш је тај ноћ дошао". Име ницс типа крв, маст, пећ, ноћ су женског рода и имају специфичну промсну која води порекло из старослсвенског јсзика: (та) крв. (од тс) крри (тој) крви, (ту) крв. вок. крви. (са том) крви/ (са том) крвљу, о (тој) крви Правилно јс рећи: „та маст сс ужсгла", „пије корњачину крв”. ,,баш јс тс ноћи дошао". СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР „Б. КРСМАНОВИБ” НЕНИ НОВИ ВЕТРОВИ Из Срсдњошколског цснтра „Б. Крсмановић’’ почсли су да дувају неки нови встрови бсз уобнчајсног смрада учмалости и мртвила вегровн коЈн обсћавају боља врсмепа. Нанмс група учсннка основала |с Ллтсрнатнвну омладннску сцену „ИмагинациЈа” која јс два пуга прсд прспуинм глсдалшптсм пзводи ла комсднЈу „Суђсњс”. Лутора ове комсднјс Алсксандра Драгановпћа упиталн с.мо откуд му ндсја за писањс и каквн су даљи плановл „Имагинацпјс’’. Идсја сс у мснн родкла спонгапо, а пншући „Суђсњс” хтсо сам дп карнкајући пскс аномалијс нашс свакоднсвннцс укажсм н осуднм тс поЈавс у нас. Што се тичс да л>пх плаиова „Имагинација” ћс учс стсовати на рсгноналном такмичсњу аматсрских позорншта и у току су пробс како би сс прсдставили у што бољсм нздању Јср Јс то каш пови настун ако сс изузму они за учсннкс — пстакао јс Ллсксандар Драгановнћ. Ово што радс <1лапови „Имапшацпјс’’ само потврћујс да мсђу м.та дима постоји огроман потеициЈа.т. Ваљда сс понесснн овим примсром ПОЗОРИШНА ХРОНИКА којн заслужуЈс < вс похвапс, поћи и свн осталн који имају склоностп за псчим, а то досад ннсу нсхазалп. ј Пише: Горан Павловнћ СМЕХ СНУП-АЛ У ПРАВО ВРЕМЕ Владимир Јанковић јн одлнчно штп.мујс бсз пкаквог помоћног апарата. Као н сваки маЈстор Божа и.ма нску своју таЈну за израду окарина (всропатно сс она налази у израдп ка.тупа (а даљн поступак јс пабавка добрс зсмљс која нијс жпткп и нс пуца прн псчсњу. Ииструмснт сс прво излнјс у калуп, п док сс још нмЈс осушио мало уштимује (уколпко Јс потрсбно), утискује му сс запггптнн зпак (Божпн јс лнст) ставља на псчсњс а нвкон тога лакирае По лакирању нпструмент је спрсман за дуготрајну употрсбу. Као свнрач — пароднп умстннк Божа се прочуо сасвим слх^гаЈно. 1955. годннс пугуЈући возом за Бсоград, као н обичпо у доколнцп, засвнрао Јс своЈу окзрп:<у. Срсћ.» Јс хтела да у истом возу путује н наш пстакнути фрулаш Сава Јсрсмнћ кога Бол:а тада нпјс позпавао. 41-вши звуке п савршсно свпрање Божидара Бекнћа, Сава га одводн на ауднцију у РТБ гдс су га одмах прнхЕатплн п ту остајс ла свнра свс до 1977. голнпс када због астме папушта пароднп орксстар и враћа сс у Параћин. У том псрподу Јс обшиао внше градова прнрсђујућп копцсртс са познатим умстшшима нашс народне музикс: Савом Јеремпћем, Царсвцсм, РадоЈком и Тпнетом Живковић, Бором Тодоровић... Вскић Јс обрађсн у вншс стномузнкалогиЈа а њсгозе окарннс сс данас налазс у редовпоЈ поставин нсколико стнолошких музеја шнI (смех до суза н сузс бсз с.мсха) Комсднја јс псровагно најпрнх- । влћеннји позоришни жанр. Всћн- ! пом лаган облик сцснског истра- | жива1ва, чссто актуслан и савре- . мсн, најближп јс шнрој публици. 1 Спсцнјално данас. У овј ситуацн1 јп (кризној п. а .) свима на.м јс потрсбно доста хумора и смеха па ; макар само у позоринпу. । „Дани комсднјс” којн сс одржавају у Светозарсву овс годинс пас ппсу заобишли. Изиенађујућо.м. иквснтивношћу одговорних људи нашсг позорншта нмамо прилпку да ' шдпмо пст прсдстава са помснутог ј фсстивала н могућност да сс и I наша публнка добро насмсје (чс- ' му сс надамо упркос лошнм крн- । тикама пз Свстозарсва). Нз богатс ' зајсчарскс позоршпнс ссзоис прсI дстав.ља пам се „сасви.м псвсрова- । тан догађај” — Жснидба” Н. К. I Гсгоља коју Јс прнрсдно С. Жигон. ; Нзјвшие пажње мамн прсдстава е,Под Крлсжнном капом” загрсбачког тсатра „Јазавац’’ под упра- ! вом Фадила Хаџлћа. Картс за ову ] прсдставу плануле су у рекордном року. За актуелан тон нашсг мшш феспгвала ту Је прсдстава „Српски Рсвпзор” крушевачког позорншта и кабаретске ннсцснацнје путујућсг позорншта „Смех” нз Ннша н Микнја Крстовнћа из Бсограда. V првом случају ради се о јсд- , 1,-ОМ занпмљнвом истинитом до- ! гађају који не аутор коинцндентпвпо повезао са Гогољевпм „Ревн- ' заром”, а Крушевљзни га показују тскстова уз то актуслинх и свсжих а често и вулгарних. Тако сс дсснло да овог мссена у нашсм градг виднмо три кабарстскс прсдстгвс (рачунајуђи нсдавко гостован.с Кабареа из Крушевца у салк С. Ф. С.). V Свстозарсву сс, судеђи по критпкама, иису мпого смсЈалн, док сс код пас с.мсх чуо још при куновнни карата од по 1000 дннара (мада Још ниЈс сасвн.м јасно са којс странс благаЈнс сс орио смсх). Многнм посстнопима су још тадл пошлс сузс на очи али пс од смсха. Ипак без обзира на цсну смсхл врсдно Јс још Јсдно.м похсалитп овај потсз. НОВЕ КЊИГЕ „ОСТАТАК САВЕСТИ“ , О^-.атак савссти” Драгиша Паидуровнћ; издавачи Српска Фабриг.а сзикла и Књижсени клуб — Параћнн ром свста превасходио заслутом нд проннчно-документарпстичкп па професора музпчке академпје г чнн. Кабаре као вова фор.ма сцсБеограду Драгослава Девпћа којн ' нског казнвања опус вшпс уметнога Је п први сншшо далске 1954. I стп и разних профнла уметннка годнне. I весма ј< привлдчаи за публнку због Афорпзам јс као н свако друго умстничко дсло полунстпна, алн формулисана тако да „браннона онс друте полошшс удари срчапа кап’* рскао јс Један пталпЈанксп књижевннк. Афорпзам Јс наЈкраћа књпжсвна форма. Обпчно од једне речснпцс. Алн код добрих афорнстнчара довољно јс н пола рсчспндс. Тако да Јс афорпзам највећа тврдшп, за рахтнку од романа, на прнмер. алп форма коЈа пружз богатство асоцпјација и ндеЈа. Добар афоризам мора да има тротплско пуњсње. Да експлодира у сесстн читаопа, да га шокнра. да га растресе п врати пз свакодиевне лптаргијс, илп колотечине. То Је моћ кратке афорвстичке форме. Афорпзам припада кругу такозваних „златннх мислн” значи у блпском Јс сродству са пзрском, пословицом, сентенцом, макснмом... Афорнзми ДРАГИШЕ ПАНДУРОВИћА, раднпка Српске фабрике стакла су то п псшто друго. Јс гласпо размншљањс аутора о ссби, другима, о околини, односпо разговор са свзкодисвицом. Наравно сажет и луховит. Књига плснп лажњу Јср долази иам дпректпо из фабричкс халс. пз Српске фабрнкс стакла, која јс увек нмала бнстрс радиике, и радпичку класу. Всћ пз наслова ,.0статак савести” види се да ПАНДУРОВИБ жсли да својоЈ збпрци лз моралну димензнју, да нагласн етички момеиат. ПАНДУРОВИК зна да човск прс свега мора да остаис човек, да његов моралпи лик нс сме да се обрувн, осипз н руши, н да само тако друштво у пслпнн може да напредује. Мпто, корупцвја, неморал, екопомскс н политичке теме предмет су размншљања овс књите, која жели да буде истовремено н актуелпа и трајна. V слапу од сто тридссст реченпцв наћи ђе се во иека мнсао за сваког. Игкрнца, варннца, жар. „ПОЕТСКА ПАНОРАМА” Уређује: Светлана Арсић МАСТИ/10 ЉУБАВН Шарбаповачки пссппк Живко Лврамовнћ заступљсн јс у јсдном збор ннку, али за сада пс.ма самосталпу књигу. Доброна.мсрни чптач њсгоес поезиЈс бићс награђси за своју стрпљивост пзнснаднн.м искричсњсм нмагипарпс ружс, свстлуцањсм златних зрнаца. Кроз лирску потк»> продсва суптилну нпт рсфлсксиЈе. Заљубљсиост у реч п истииску хумаиост Једноставног човска, Ж. Л. спаја у дивноЈ мстафорп „маствло љусави”, исписујући њимс п свој ЖИЕОТ и своЈс стиховс. нок Кћеркн Александри Капљс восак са зидина у мојс очи Свстлости толпко блиска (ннкад блшка) ружн нскричавоЈ и чвору прстију мојих прздсдова У душн вр:а дсвоЈашш мс псс.ма опи са стрелом п Јатагапом уцвсљсним Капљс восак са Каструма на Чело Орфејево Капље ПИСМА ИЗ СРЕДЊОШКОЛСКЕ КЛУПЕ (4) Пише: Свеглана Панић ТЕШКО ЈЕ ШИ ЖЕНА ХАКТА МН । „Оаога часа !»с па обнааљамо”. „Хајдс 3. рсци мц : нсшто о сстстскоЈ арс.тностн Шолоховљсвог „ТПХОГ ДОПА". ,,Ти, тамо, нс забављај народ”, ,,Кад си послсдњи пут одговарао, кад тако псуморно при- ! чаш"? „Ис знам, ХАМЛЕТА мн”, рсчс Л>. ,,Нс знаш, а, ссди долс, само да знаш, слспац Јс рскао — вндсћсмо." За то врсмс 3. смншља филозофскс максимс и још јсдним критичким потсзом уоквируЈс фабулу. ОдЈсдном затрспсрн, бсзразложан, тактичан, с.мсх одсљсња. „Шта вам Јс, шта се цспатс? Благо вама, ви кал бц ушли у подсннцу, гдс сс мсљс брашно, ви бнстс поцркали". Још јсдном искоса засија оштро нрофссорско око н нова приднка: „Као да стс испили сва зкања, па сад можстс да прпчатс до мплс вољс, и да глсдатс у таЈ проклсти сат." Док профссор тако са повишсним тоном, прсти, Жорж изисрвиран ломи прстс и чска да доћс до рсчи, али га у том момснту профссор прскнда. ,,Рсд би би.то да кажсмо коју рсч о Исидори ' Сскулић", „ЛЈдс ко ћс”? А ко ђс да мн каже, зашто свн КУТУ?” Пз послсдњс клупс, помало пспрскидап глас, али, ипак, увсрљиЕо, гласно размишља: „Врађамо сс стварпости, тешко Јс бнти жсна”. Карикатура Душана Лудвнга
НОМПЈУТЕРИ '^ННИШКВ1 УРЕБУЈЕ: Душан Петровић, старешина органа за прекршаје СО БЕСПЛАТНИ ОДГОВОРИ НА СВА ПИТАЊА ПРАВА И ДУЖНВСТИ ЕРА КОМПЈУТЕРА: ; Пише: Србољуб Живковић Рсдакција листа „14 дана” наставља своју сталну рубрику „Правиик вам одговара". Ова рубрика показала сс нсопходном, јср су даиас правнс услугс всома скупе и многима нсдоступнс. На Ваша питања, бесплатпо ћс одговарати стручни људи из Удружења прав ника. радпих организаиија, оргапа управе, суда, тужилаштва, СУП-а, и комисије за заш титу права радника при Олштинском всћу Савсза синдиката. Упутите благовремспо ванта питагеа Рсдакпији листа, а правггци ће пам ппмоћи кгко да остварите пргпо код оргаиа упразе, Суда, СУП-а СИЗ-а, радпс оргаиизације, мсс пе зајсопице и сллчно. Користите нашу рубрику да се о праппим питањима подробнијс благоврсмено и бесплатно обавестите. ПРИЧЕ ИЗ СВАКОДНЕВИЦЕ: Пише: Слободан Анђелковић ОДЕ МОЈ ДИША Дође му вреие за пензцЈу. Штста, адл пгга се ту иоже, све што дођс мора и да прођс. Вгапа сила, шта лв. А заслужно је ту пензиЈу, нс.ма шта; пун радни стаж, мало и прско тога, па годинс старостн, и свс друто што закон традш. Закон Је закон, каже днректор, ваља га погатовати; моЈе бсшс па прође, време ми Јс да се повучсм. Ту сам Ја, нећу далеко, помагаћу и даљс колнко могу. Остао бнх Ја и даље са ва.ма, овај колсктнв ми је друта кућа, само звате како јс, закои Је закон, ваља га поштовати. То Је наш закон, ннко нам га ниЈе убацио кроз прозор. Такав Је наш дшла од како га знам: Закон Је закон, ваља га поагговатн. Има свакоЈаких дпрсктора. Ннсу ни свп прстн на руцн јсднакп а ка.моли днрскторп. Нски ис поштуЈу закон; трсба да нду у пснзнЈу, а О1Ш — Јок! Кажу, није то, како зли Јсзици тврдс, зато што ништа не раде, па кад Је то тако бољс >ш Јс да сс нзлежавају на радном месту за вслпку днрскторску плату нсго да то псто чнне код куће, само за много скрошшЈу пензију. НиЈс то, тврдс, нсго папросто нс знају комс бп колсктпв оставнлп. Обрнн, осврнн, прочсшљај кадровску полнтику н уздуж и попреко, једноставно не вндиш ко бн макар и приблнжно био слособан као ти па да и>е.му оставиш колектнв коЈц тако дуго воднш. Зар да тск тако пропадне депо коЈе сп мукотрпно стварао. Не, нс, мнста’ 1шЈе у пктању дирскторска фотеља; фотсља као фотеља, ђв^о да јс носн, код куће нма бар туце таквих сгс.шца. Нпје овај наш дирсктор као те његове колсгс, божс сачувај. Оно што сс мора мора сс, драгс вољс. Дошло му врс.ме да ндс, н ндс, колсктип нска изабсрс другог. И.ма днша поссрењс у свој колсктнв, изабраћс људн кога ваља, нс смс ту да буде грсшке. Замисли да Је овај наш диша урадио као онај 1всгов колега; улете таЈ у мскакве градњс, бога питаЈ, каже не можемо да .мислимо са.мо на ссбс, треба нсшто и за нашу дсцу да створнмо. Видпте колиг.о Јс тих младнх школовапих људи, а тск ћс да прнстнгну, свс крснуло у школу; трсбаЈу нам новс фабрикс, погош1, машинернја, много на.м трсба, мора.мо понечсг н да сс одрскнемо. После му крив ђаво што оде са мало.м пензнјом. Мора да буде мала када Је ко.тсктнв презадужсн па за плату нс остаЈс бог зиа шта. Ко га је тсрао, мого јс мирно да одссдп у фотељн тнх нсколико година до пснзиЈе, па да свс буде у најбољсм рсду: ои, вслпка плата н велика пснзнја, радннци, всликп плате, ко те пита, сви задовољни. За те новс фабрике нска мнслс они после нас. Пма.мо ваљда и ми душу, доста смо ми радилн, нека нсшто останс и за онс послс нас. Зар Је од .менс мало што сам сваком дстету направио по Јсдну кућу; зар трсба свако.м н по Једну фабрнку да направнм. Е, нс можс, тс фабрикс самп нска правс, од менс јс н ово доста. Пос.те сс таЈ днша чудн игго на испраћају људи нису билн баш весслп. Као да Је пао с Марса. Бога ми, испратисмо ми нашсг дишу како доликуЈе; Јело, пићс, говоранцијс, поклонн, свс по мерн, нсма шта. Жао људи.ма, одлази домаћин, добар човск. Умео Је да разуме човска, н»сгове бригс, као да тп Је рођени отац. Другн днрсктори су крутп, снтннчарс, траже длаку у ЈаЈету, важниЈи нм посао н од самог човска. А има ли нсшто важније од човска. Закон Је закон, али и таЈ закон ствара човск. Посао Јс посао, свака част, али нама Јс човск најважнпЈи. Овај наш днша Јс стварно разумсо човска. Будс ти у кућн, свадба, слава, да поорсш, да окопаш, жкв си човск, жнв човек мпого тога мора преко главс да претурн. Одсш код дишс и затражиш три дала да прославиш славу. Треба ти у ствари пст дана, док прнпрсмиш, прославнш, распрсмиш, трсба после тога мало и ца се одмори, нс можсш на посао тск тако. Срамота те за пет дана. П за три ти нсугодно. нсма ни двадссстак дапа си свадбовао. Да уз.мсш боловап>е, нс ндс, „наболовао** си се као нико, а н одбиЈа сс од платс. А н што би свс то, диша воли кад му лспо кажсш како ствари стоЈе. Одеш код дишс к потражиш та три дана а он — људииа; и пс саслуша баш зато тп то требп, има човск миого брига, нсћс ваљда са моЈом славом да се замајава. Разумс са.мо да Јс три дана, па кажс кратко: — Добро, добро, када Је таква ствар, само шта да ураднш за три даиа, сво ти још доа па обапи посао како ва.ља. Кад нсшто радиш, ради како ваља. Златан Јс наш днша, таквог мајка нс роди. Бога мм смо и ми прсма њс.му увск бнли као пгто ваља; чини добро па сс добру надаЈ. .Мандат му нстскне, нсма проблсма, нашк с.мо људи. Ко ћс комс ако нсћс свој сво.мс. Налазилн су му нскп манс, те не ваља ово, те не ваља оно; ннсу они из колсктива, ваљда ми бољс зиамо шта се у пашоЈ кући дсшава. На краЈу, шта сс па кога н тичс шта мн радимо у нашоЈ кућн. Нска свако гледа своЈп носла и мнрна краЈина. ГРАЂАНА У ВЕЗИ СА ЗЕМЉЕ । Војни обвезник кога 1 надлежни орган позо- 'ве у вези са вршељем . војне обавезе дужан је да се јави одређенога дај на у .месту и у време ко- ! ји су означенк у појединачном или општем пози ву и да са собом понесе ствари и исправе које су одређене у позиву. Ако се војнн обвезник не ода зове позиву и не оправда свој изостанак поред захтева за покретање прекршајног поступка, орган који га је позвао може издати налог за његово принудно привоћење. Регрут и лице у резерВНОМ саставу дужни су да у року од 8 дана од дана настале промене прнјаге Сгкретаријату за п&родну одбрану и то: очнгледну промену здрав ственог стања значајну за способност за војну службу, стицање школских и стручних квалификациј'а, заснивањ* и престанак радног односа, врсту и место обављања самосталне делатности личним радом средстлима рада у својини граћана, односно друге професионалне делатности, про мену стана (нову адресу), промену пребивалишта, повратак са служења вој ног рока и губљење војне књижице. Такође наведена лица су дужна да пријаве боравак у иностранстзу дужи од 40 дана и привремену одсугност из пребивалишта дужу од 40 дана — у року од 8 дана пре одласка, а повратак из иностранства, односно у пребивалиште у року од 8 да на од дана доласка у пребивалиште. КОМПЈУТЕР— ВРЕМЕПЛОВ Ера компјутера увс.тико траје. Преко ноћи сс откриваЈу ио ве могућиости и праве свс савр шениЈи програми. Велике могу ћности у усавршавању компјутсрске технике и проблему скла дпштења меморнЈе пружа ново открнће — КОМПАКТ дискови. То су лассрски пспражљени сребрнастп круговп (120 мм у пречнику) коЈи се всћ хористе у аудно — индустриЈп н имЈвлли су правл бум (вероватно сте чули за грамофон са компакг — диском и лакерском итлом). Ствар Је у томе што компакт — диском и ласерском иглом). мегабаЈта мсморнЈе (око 300 000 куцаних страна пгто одговара снциклопеднји од 20 томова, 7.000 слпка у 256 боЈа и нијанси). Са овом техником Је могуће повезатн грамофоп са рачунаром при чему се преко рачу нара интерпретира музика Моцарта, Баха, Бетовена, док на монитору читамо све у везн еа њнма (ноте, насловп дела, пода ЦИ О Ж1ГВОТ\'. ...) ■М ВШ ■■ НБ ■■■ I СКУПШТИНА МЕСИЕ ЗАЈЕДНИЦЕ : МИРИЛОВАЦ ДАЈЕ НА ПОНОВНУ | ЈАВНУ ЛНЦНГАЦНЈУ камион ,,ФЛП” кипер ј Није у возно.м стан»у. Полазна цена 1.200.030 динара. Камион се можс видети сваког дана пред Домом културе Мириловцу. Лицптација ће се одржати у суботу, 11. априла 10 сати. Учешће на лицитацији 100. 000 динара. СКУПШТИНА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ МИРИЛОВАЦ ши ошси Продајем кућу у „Глождаку” — новоградаа. Упитати на телефон 54-425. 00000 Продајем парцелу 40 ари прско пута гробља. Погодна ; за викендице, виноград, воћњак и башту. Пут и вода и.ма. Раде МихаЈ*ловић, Пикулина 51, Параћин. 00О00 Продајем фићу 1973. године, није регистрован, у возном стаљу. 41-917. Лазар Костић, Бошњане. 00000 Продајем, „заставу 101”, годива производње 1979. регистрован, у возном стању. Косовска 51 (шавачко насеље). 00000 Продајем шкоду 110 Л у возном стању. Нерегистровану. Радиша НоЈ‘ић, Плана. 00О00 Продајем цистерну за осаку, немачке производње 4.000 литара у одличном стаау. Топлица Поморишац, Пролетсрска 100 Параћин. ооооо Продајсм трактор ИМТ-539 са компресором и кабином, стар 7 месеци, 130 радних сати и комби 430—К, 1976. регистрован. Миладин Марковић Шавац, телефон 44-104. 00О00 Продајем трактор ИМТ-533 у одличном стању. Гордан Ракић, ссло Скорица код Ражња. 00О00 Продајем нов мушки бицицкл, „Рог" — петобрзинац. Телефон: 51-370. 00О00 Продајем замрзивач 345 литара марке Горење. Филипа Кљајића бр. 3, Параћин 55-429. ооооо Оглашавам неважећим чековну картицу број 01464—7 и чекове од 4617562 — 4617570 и број жиро рачуна 0700—66 —01464—7 издате у Инвест банци на име Гордана Марин ковића из Параћмна. ооооо УСПЕШНО ПРАЊЕ СВИХ ПОДНИХ ОБЛОГА И ЛЕЖАЈЕВА МАШИНСКИМ ПУТЕМ. МИША ЖИВКОВИБ ЗЕЛЕНГОРСКА 27 ПАРАБИН ТЕЛ. 56-544 У НАШИМ НОВИНАМА ДНАГРЛМ КРЕДИТНИ нас сваког понедељка гледа у 19 часова нпко.м мнра не да. (Решење: ИНДИРЕКТ) БОРА РУПИК Барнца Руттчнћ ИНТИМА Капље туга кроз лроцјспс. V менл спутвн ЈсцаЈ ко громада, Студен у меии одсјсла. Обалу мм одиоса млоак. У холандскоЈ компанпЈн ,,Фи липс” већ Је створсп програм „Врсмеплов” који Је састављек од историЈе западне цнвнлнзацл је од 500 година пре нове ере до данашњих дана. Тако Је са да могуће на екрану видетн п« ки град, на западу Европе, нз 8 рах-шчитих углова (за време Римљапа, Шекспнра, Наполеона...,) док пз звучнпка слу шате одговарајући текст н музику тог доба. По први пут на нашим просторима направљен је стрип о Вуку Стефановићу Караџићу. Користећи Вукову биографију из пера МИЛАНА Б. МИЛИБЕВИБА, објављену равно пре сто година, параћински стрип-цртач Зоран Матић, илустратор и карикатуриста нашег листа, урадио је први југословенски стрип о великану наше културе. по тскстт из К№иге: поменик МИАДН Ђ ЛШИћСЕИћ ПРИАДГОД,И§ ЗА СТРИП И* нацртао: З^РОН д&тин © . 04 ОЦА4ГГ4ВАНА И ГИДТСРС ЈСГД«...- ...роднт«л>н сг се вгкг »ко оврадоеалн:ј€? су,п₽« Нј€ГА.НЛ\ЛЛИП€ТОРО АЛЦ€,ПАИХЈЗ С5С ПОКРНЛАЦРНЛ Зв*ЛА !5Л1Х> СГ И ХСЛЕЛМ ДАСЛ «ЈОСЛ ЛЧУИКЛРЦУ НОМНС КОАЛ |<€ УД2 НН УР0ЦН,НН чинн.ннти икојл мевнлмна снлл,каодасг слп,нлиддтеовон>нховодет€нце ислатн.у сво»жм&сгг.дл«е бори с слнопкл н врло Јјлкмлч кааа<ла'.. ...нсл,оак&И1УЈе,нак1»нт«№Г,нлдЕнгто ж*е кгк;н снЈеостое хнв^цуов.и нлшчдлјцна каликг гддлст р»днтел>- ...Автин<т80са<бспроћ«оЈ<*ЛАи8УКгтшочжкЛЧг \ __ .) Ј С€ГК ТРНИћУ.ТГ, НЛ КРНАУ СВ^јС .САГИЛЈГНИ Нђ ЈТ..VТО ДСБА ЛМаРЛАА Јв ЛЧМКЈЛе вуиг ООЛМА«Т« нЈекллл. Н>«НИК УСТЛ КРАСНУ песл\г,к<ул .ТМСвИНХ ВРСТСНУ 5 ГГСЛЛА ,КАЛДЈ€ к<уи СТАРАЦ,С ПОЛЛ ЗПТНОРСННСЛ а пдлл гккллже ддсе ерхд окрећс ;илм бајнг прнчг к«лен , сгзннм очнм&,гНко струнајаворслихгуслла, ГАУГ« анл\н>< ВСЧ€РН,КЛ5И8ЛА4 5Д ВРССбЛНА ДЛ8НЛ ,ЗА НСКОЗНЗЛО н нлде НЛРСДНОГА СРЦЛ... догаКАЈ« век <*интле јлсллчно с<Ј«,пгвн пгг.ллалин [г —---------------------------------- ЗОДлхДуо ЛЧ16>«СЛ нлралјнглЈеанка н нлродннх луслоАауаV -. вгкх псчссгчитнктигг г МјАкд,т«вте |<ц?пн^ ЗАСПУГА8А ОТАЏВМИГ^-------------------- ...ГОДННС 17»Б,0АВСА€ <УГДЦВГКАГА05ННЦГ,Ги»Л _________-с»рупаЦ: ДВХ&5 &Еи<п<» иет.1Чг«'1п -_______ -Пиши коо што говоршп, а читој кпо 1ито је нописано. (нлстнве с«...)
................................. . Нема идеапног додитеља И ВАМА ЈЕ ПОТРЕБНА ..СИГУРНОСТ” СП1 косш & & В! ■I 31, Најбрже и наЈјефтнније до породичне куће или пословног простора. Телефон 54-740. „СИГУРНОСТ” ПАРАБИН, БОРЕ ПЕТРОВИНА БРОЈ 1, ТЕЛЕ<А’ОН: 53-907 ■ Сервиспра за радне организације и домаћинства свс врсте пећи на гасовита, течна и чврста горива произвођача: .ЈСрека весо”. „ЕМО”, ..Пламен”, „Калорекс” ,Длфа” п друге 1 Одржава и чнсти котлове свих врста п постројења п парног грејања у домаћинствима н пословнтгм котларницама, уклања наслаге каменца у котловским постројењима. врши антш<орозивну заштиту па њима ■ Обавља све врсте днмничарских услуга ■ Вршн ватроотпорну заштиту дрвсних конструкција, електроннсталацпја п цругих ла*о запаљивих материЈала Немојте чекати да вас квар изненади! Ми Вам можемо помоћи! БУДИТЕ СИГУРНИ УЗ ООУР „СИГУРНОСТ” >1>||1111111111ИИ111111111И11НП1111И111|1111ПНШтИ1|1Ш11!ИИ1Ш|Ш1ШИНШ1Ш1ШПП|1Ш|1Ш1||1ШШ1ШШ11ШИШШИШШШ11ШШ1ШШ»|Ш11Ш11Ш1»1ШИ РОЛОЛЛУМИНИЈУм ,,1’олсалуминијум” Боре Костића, из Параћина, удру. жема са „Запатпродуктом”. производн и уграђује алу мигшју.мскс рслстне, алумшшјумске жалузнне, ролоха рмоннчна врста, тракасте завесе. панелтне завесе ц та паиирамо врата. Улива Мирослава Јоцића 7. Параћин, тел. 035/52296’ 56365 . ................................................................................................................................................................................................................ . ПАРАНИН И ЊЕГОВИ ОБЈЕКТИ (4) Пише: Владимир Марјановић „Бело усијање" родитеља Од дана ОБШШШ 23. 2. 1987. годпне отворена је радња за фото копираљс и умножавање списа. Радња је смсштена у просторнјама старог бпоскопа „АВАЈЈА — преко пута управне зграде „ИНВЕСТБАНКЕ” и продавтше ципела .Ј1ЕДА" у улици М. Тита у Параћину. Услугс су брзе н јефтине. Цене по једној фотокопира ној странпци: на формату А4 — 50 дин. на формату АЗ — 70 дин. Условп рада у ГрадскоЈ болници су испод сваког миилмума. Радови на доградљи спрата хируршког бло ка, адаптација гинеколошког одеље ња н породнлншта су кап у мору. ВсИ сам податак да су услови рада на овнм одсљсњпма испод минимума указују на тсшкоће са коЈпм сс свакоднсвно сусрсћу људи од коЈнх очскуЈсмо занггиту у сваком грсну тку. Да ли јс бпло потрсбно пивсстирати динар убраи самодоприпосом у ннтсрпо ОДСЛ.СН.С Градскс бо лпицс нли у објсктс мссипх зајсд1шца. Интерно одељсње је смеште ио у зградама које су одавно зрслс за рушсљс, а пзграђене су досга давно. Свс су урађене бсз одгова рајућс хндролнзацијс, а о функцији просторија да пс говорнмо. Поврсмснн захвати н интсрвснцн Је. на обЈскти.ма Пнтсрно: одељсња пнсу могли да даЈу »равс ефсктс. Питсрвсн1.!?_!е »а тим обЈсктима ви ше су израз жсље да је нешто учи њсно »сг<» оно што би требало да буде. Деп.ч прсдшко.тског и школскпг узраста сс лечс у амбулачти ксја личи на све друго са.мо ис на школску амбуланту. Огромнп рсдо Ш! за прсглед у ускнч и тссним ход ннцима сттарају нсописиву нервозу и гужву. Родитеље доводе до „белог усијања”. Сва 1радња усмерена јс на меднцпнско особљс коЈс ни криво пн дужио мора да слуша п трпи свс оно за шта ипјс крнио Грзду јс прско потребан Јсдан цснтар којн бн могао да пружи ком плстну лсчју заштиту. Ако су дсца пашс наЈвећс богатство да лн иам Јс свест мирпа, хоћс лн овим битп продубљеља? Хвала нд сарадњи. ВЛАСНИК РАДЊЕ, Драган Вуковић ЖЕНЕ ДТЈУМАП.И.ТЕ” СОЛИДАРНЕ Пише: Радлшла Миловановић, психолог Слаки човск иоси у ссбн свс своЈе дотадаш1кс слике. Одрасли човск Јс споЈ свих протеклпх догађаја коЈи сс стапаЈу са вредпостн.ма садашњсг тренутка у цслпиу, специфичну за појсдинца п карак. терпстнчну само за њега. Свако у свом зрсло.м добу носп у себи дстс, како Јс бпо п слпке својих родитеља. Човск постајс родитсљ по сопствсној жсљи и следећи своју сиссну животну орпјентацнЈу, нли слу. чајно, стнцајсм околности. Бсз обзира на начин коЈим јс ушао у ту, за људски род, всома важну уло. гу, човск-родптсљ мора да зка да се 1ћсгово дете родило са одговарајућпм акато.мско-фнзиолошком структуром исрвног систс.ма која носн заЈсдннчке особнне врстс којоЈ припада, алн п да пма поссбна и специфичиа обслсжЈа која чпнс да свака Јсдинкл прсдставла уникат; да Јс јсдинствсна, особсна ц непоновљнва. То зпачн да родитсљ мора да зна да ће његово дете имати спсцифична своЈства тсмпсрамента, оссћања, жсља и способностн прилагођавања. Да ли ћо сс развоЈ тих потенцнјала коЈе је дсте донело на свет рођсњсм заврппгги у здравом и нор. малном току илп ћс доћи до одступања, зависпће од мпогнх фактора, а прс свсга, нарочпто тога мора да буде свсстан, од родитеља. Први контакт коЈи дете има са своЈо.м врстом је контакт са роднтељима. Неспремно за самосталан жпвот, потпуно упућено на друте, оно рођењем улазп у всома сложену релацију: родитсљ-дсте. Дете има своЈе особености које уноси у ту релацвЈу, као што их има и роднтељ; и мајка н отац су личностп формиранс својим особеностима н својом личпом историЈом. Они нмају и иикакав нх идсалпзам нс можс тога решпти, своЈс потрсбе, жеље, страхова1ва, очскивања п својс особине личностн. Поред родитсљства онп имаЈу н другс животнс улоге у коЈе настојс да сс уклопс. Још прс рођења дстста они, свесно илп несвеспо, фор.мнраЈу у себл „идеал де. тста”, како би желелп да имаЈу, почев од пола, прс. ко нзгледа и здравља до ионашања и успеха у жцвоту. Алн дете сс ипак рађа такво какво је; понекад болссно или са нсдостатком, чешће здраво и папрсдио али готово никад онакво какво су га родигсљп замишљалн. Оии су желсли да буде женско(?) а оно мушко, они су хтсли да буде плаво а оно црио . . . да будс мирно а оно стално плаче, да добро јсде а о:1о одбиЈа храну. Ирво што роднгел., даклс, мора у себн да пзмнри то јс раскорак нзмеђу ндсалног дстета н рсхтиог дстета. Прихнатањс дстета онаквим какво је, ма ко.шко то родитељи ис нрпзнавали, захтсм озбн. љан рад на себи од чнјсг ћс успсха, понскад, завнсити читаво њнхово будуђе понашање прсма детсту «< дстетов однос нрсма њнма и са.мо.м ссбп. Иајчинско разумееање ХАИКУ КУТАК Уређује: Б. Латиновић ПРСТЕИ У ТРАВИ 1. Плави увоЈцп, испод капе испалп. Дјечак сс пгра. 2. Отт.ореп К2вез, објешен о хлвн. Птицв су одлетЈеле. 3. Пупољак шљвве иову невЈесту спрема за евадбспи пут, 4. Процвала трсшља. ДјевоЈка у бијелом, цвијет мпрншс. 5. САЗНАЈЕ СЕ ПЕНЗИОНЕРСКЕ ПОВИШИЦЕ ТЕК У ЈУЛУ Тек од 1. јула пснзнонери могу да очекују псплату првог повећања које им прппада лрема члану 25. Савезног закона о пснзпјско-ннвалидском осигурању, сазпајс сс у Савезно.м комптету за рал, здравство и соцпјалну заштитг. Иако је прнмсна ове законске одрсдбе дуто иајав.љпвапа и очскнвана, најстарији осигурашпш ће по том основу прнмитп највншс до 4,5 одсто од пснзијског основа. У заЈедпнцама којс су у послсдљс чстири годнне чсшћс давале ванредне повишнцс, ови пзносн ћс бити још мањп. (ТанЈуг) Миша Гајнћ Сазнавшн за десстогодпшн>и мрак мале Марнје Пајић из Лешја, жене„Шумадије” су покреиуле иницијатошу да се одрекну традишгоналиих честптки за 8. .март и средства пренесу на њен жиро рачуп за даље лечење. Жене ООУР-а ..Великопродаја”, ООУР-а .Извор” и Радпе заједниие су се све одрекле и једннм дсло.м жене ООУР-а Малопродаја*’ и жене запо1..1снс . \ ,.Ш\мадп ји’’ са терпторпје Ражња. Ових дана прикупљена средства пренета су иа жиро рачун солидарносгп. Јелица Борћевић С другс странс, нормално јс да родитсљ прнхвата дсте и рсагује на њсга у складу са својнм особннхма лнчности п зависно од својс способностп да се мења тако да јс инсистнрањс на идехтном родитељству илузорно. Модел ндсалиог родптсља нс постоЈи и прсвслика опссднутосг питањс.м ,да лп сам довољно добар родитељ" може да штсти п детсту и роднтсљу кпо човеку. Грсшкс у васпигању су нор.мална појава и оне нс морају да осгаве послсдице уколико су осповни за.хтсви за развој дсчјс лнчнстн испуњсии. „СУВЕНИРИ" И СА ДАЂЕ Прстен у травп. Последњи љу.тп кући иду с вашара. Манда Матановнћ Карпкатура Зорана Живковића „Прваци крегаља” натраћена карикатура Драгана Колака БЕРБЕРСКО- ФРИЗЕРСКА ЗАДРУГА Нема довољно ппостора Прошлс годинс Бсрберско -фризерска ■радња „Украс” из Параћина је пословала успешнијс нсго ранијих годипа. Двс еконо.мскс јсдиницс оствариле су и остатак дохотка. Највећс пробле.ме ова организација има са простором, јср постојећи нс одговара њи ховим лотребама. Зато су заппстерссоватаи за локалс вап центра града, у оквиру мес них заједница, како грађаки за ове грсте услуга не би мо рали да иду у град. Нсма ни кадра за ово занимањс и св? сс мањи број људп одлучује за берберс и фризере. Поссбан јс проблем што неколико радника ускоро одлази V пензију, па сс поставља питањс како обезбедити њихову замсну. По и порсд свих ових проблсма бсрбсрско-фризерска задруга има амбицију да у оквиру сусрета радника направи рсвијалну прирсдбу ка ко би том приликом показали својс умећс. Радомир Живалпновић, директор Задруге всрујс да ћс у томе и успсти. М. Ж. Мк с.мо парод, ошптс јс познато, којн стхтно »сшто славп, бсз обзнра у каквоЈ сс сптуацијн палазнли. Та разноразна славља, пракса је то показхта, нс би била „оно право” ако сс на њи.ма не би лумповало, одиосно угашттавало и ннвентар п посуђе. „Пракса" је, такођс ц то врло добро знамо, да сс са овкх прослава п свсчарсња, кжо сувсннр, нешто понесе — наЈчсшће чаша, таљпр, сланик, кашпка, виљушка . . . То Је, рскосмо, са прослава. Међутим, пз поЈсдиннх села у иашоЈ општнин стижу вести да су у последж врсме, всровхти или не, к сахранс постале места одаклс сс нешто носн од „сувеннра". Тако је недавно у Једном поморавском селу у нашоЈ општнш!, после сахрано Једпог нмућинјсг мештанина, ожалошћсна породлца установпла да јоЈ Је, послс уобичаЈсне печере (софре), поред осталог, нестхло и 18 капшка, дакле тачио за три сервнза. Алал вера! Миша Гајић СКИТАМ И ПИТАМ Пише: Радомир Милосављевић Ладе Петрус од наше немарности Када јс вслслепни н тврди Петрус стајао гордо на задн»ој литмцп Кучајских планина, внсоко нзнад корнта Цршше н моравске до- .-пше, Параћнн је био схмо прелаз преко рекс — Паракинов брод. Тек са падом Петруса под Турцнма и пропашћу средњевековпс Србвје, Параћии ће се раззпјати у насеље на прелазу преко Црницс а ва раскршћу путева од Царпграда прс ма Бсограду. Уместо тврдог Петруса, сада су само остацн. Срушнлн су га Турци далеке 1413. годнне, а наставнли врс.ме и нссавесност људи. Сада му се приближава Још једиа опасност — тоне сксплозива н фабрпчка мсхаиизација. Постојн, вспша, одлука СО Параћшг о заштпти овог нсторпЈског спомеппка кулутре и забраиц сксплоатације на 300 мстара од града. Мереио \ ваадуху — та граннца достнгнута, иа зсм.1.4 — још којп десетак мстара. Шта ће бити за коЈн месец. а млжда и годппу даиа, видсће сс?! Петрус (камсн, стена) потнче нзглсда још из времена Римљана и Впзантннапа. По нассљавању српских племена у овс краЈеве, Петрус Је обновљен и упР^411* V времс јачања српскс државностн Петрус је представљао једно од најзиачаЈкијих сред1ћеве1:овних упорншта у тхтанпиој Моравској Србпји. ИсториЈа Је посве игпрт, аам зна за Петрушког клсза Вукосава сааременпка Цара Душапа и л.сгово' скна Црспа коЈп |с био нзх-зетан ратнпк. 1381. годиие Цреп је до нсгу потукао Туркс >>а иуту »з«еђу Петруса и Параћпна, »а мссту званом Дубровнице. Зато кнез Лазар у једиој повељи каже „То је онај мој брат Цреп којн сизби Турке на Дубраапици"... Послс Косовског боја о Црсиу се иингга не зна. Вероватио Јс тамо јуиачкн поптуо а Турцк су дуто заобилазили Петрушки кра| и сам Петрус све до 1413 годинс, За моћи тврдог Пстргса у 1мговој блпзини бпла је такозвана Мала Света Гора. ПостоЈс матсријалки остацп 14 маиастира и цркава, у њтксури рекс Црнице, почсв од клвора па до ссла Дасиловца. Толико Је исторнЈа записала а то Је мхто. Опо пло јс остхло иза ње, ушгаггавали су векопи и људн. Баш зато треба сачгвати и то мало, ради потољих покллсња и разп историје, Радомнр -Милосављсвић ПОШТОВАТИ ЉУДСКУ ОРИРОДУ Кажу људи, као анегдоту причају да се у Ен* глескоЈ засеЈс трава а онда пусти народ прско трав1иака. Тхмо где сс утабају стазс градски оци бстоннраЈу. Колнко јо то мудро у нашим оквнрнма не зна« мо. али да Је боље правнти се Еиглез нсго по сваку цеиу „васпитавати" људс може да послужи следсћн лри.мср. Око школс „Бура Јакшић" недавио Јс постављсна нова, внсока ограда са шнљци.ма, коЈа као и свака ограда ограћује школско двориштс од осталог свста. Ту своЈу намену Је испунила алл шга са ошша коЈи ннсу осталн „свет”. Да ли намерно нлн случајно у најудаљениЈсм углу дворишта зидари су оставнли узани пролаз којн Јс добро дошао ђацима као трећа каппја. Ко зна из којих разлога оиа јс запрсчсиа н ђаци вншс нису могли кроз прсчнцу. Ако мнслитс да су тиме утеранм на малу и велику капнЈу варатс се. ПпЈс прошло много врсмена, разваљсна Је трећа капиЈа. НаЈпре Јс то бнла дјала рупа тамаи за основцс а ускоро је од кшгајс остао само рам. Права штста. Можда би бњто -боље да је поштоваиа људска прнрода. • • м. м.
2 &- О*м соКиДоооом2ки с-медоомн3мом СЦЕ а« &М
о и 3 & 2 а о > м 01 о > Е Р1 о
ТИ ОШПРВЛНД СТОНИ ТЕНИС ПИТАНјЕ првака региона V РегионалноЈ лиги ШумадиЈс н Поморавла за прво мссто решнће мсћусобпн сусрет „Борца” пз Параћина л „Јединство” из Градца на пос.тсдљем -цринру у Градцу из.мсђу „Јсаинства" н „Борца”. Уколико сс „Борац" рсваншира „Јсдннстиу" за лораз од з:з нз I дсла првснст!ш, играћс сс ,,.мајсторица за првака Рсгиона. ТАБЕЛА РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ: 1. Јсдннство Градац 12 12 0 60: 9 24 2. Борац Параћин 12 П 1 58:18 22 3. Локомот. Лапово 12 7 5 43:37 14 4. Младост КлјсЕо 12 6 5 39:39 12 5. „Шумадија" Аран. 12 6 6 31:39 12 6. „Слога" Милат. 12 4 8 31:53 7 (-1) бод 7. „Буљаие” Буљанс 12 3 9 25:49 6 8. „Полет" Ссни: 12 3 9 24:51 4 (-2) боаа 9. „Партнзони" Пар. 12 2 10 33:53 3 (-1) бод НЕИЗВЕСНО V МЕБУОПШТИНСКОЈ ЛИГИ У МеВуопшпшској лиги Региона нма три кандидата за првака те лиге, мсђу њнма п „Текстнлац" иа Парпћипа. Да лн ћс „Тскстилац" пз Параћнна. Да ли ће „Тексп1лац" да освоЈи прво место, решиће сс у последн.ем колу, најисропатниЈс н однгравањем „МаЈсторнцс" измсђу лаведених кандидата. ТАБЕЛА МЕБУОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. „Станово" Краг. 2. „Напредак" Куп. 4. „Текстилац" Пар. 4. „Слога” Баточпна 5. „Хало 93“ Параћпн 6. „Младост" Гор. М. 7. „Борац П" Пар. 11 11 11 9 10 10 10 9 9 9 4 3 2 2 2 5 7 9 9 49:21 49:22 53:24 49:32 31:39 15:45 15:46 18 18 18 8 6 2 0 (-2) бода ЕЛЕКТРОСЕРВИС’ „БУДУННОСТ или У Општинској лнги води сс уЈедначедна борба мзмсђу првс двс пласиранс екипе „Електроссрвиса" и „Будућности' ‘ п коначна одлука рсшићс се тск у последљпм колима тог лрвснства. ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ: 1. „Елсктросервис" Параћнн 2. „Будућност" Главица 3. „Врапчане" Параћип 5. 7. 8. 9. 10. 11. 12. „Буљанс П" Буљанс ,,Одр. нзвиВача" Параћип „Тскстнлац 3” Параћин „Хало 93 П" Параћип „Центар" Параћип „Тскстнлац П" Параћип „Младост" Сикирица „Встсрани" Параћин „Космај" Параћнн РАДНИЧКО ФИЗИЧКА КУЛТУРА: СТАЊЕ И ОБЈЕКТИ ПРЕД ССРН СИОРТ ИЗЛАЗ У ДОГОВОРУ И ЛОТОУ Физичка култура општине Параћин, пре свега финансијскн проб1 леми у 1боЈ и стање спортских обЈе 1 ката у општинн, билн су предмет иитерссоваи>а Сскцнје за обра.това ■ њс, науку културу н фпзичку кулI П.'РУ ОК ССРН Параћин. Прсхтожс но јс да сс нзлаз из пеззвиднс фн 1 наисијскс ситуације лотражи у прс расподсли средстала од лотоа н дс ла комуналног самодоприиоса. Фнзнчка култура са броЈним спор товпма н клубовима дужн низ годи на оптсрсћена јс проблсмима, а поссбан је опаЈ фииакснјскс лри- !____________________________________ роде, чнје се превазилажење ие очекује „редовним путем”. На СекциЈи Је стога заузет став да се по моћ потражи у ванредннм нзворимз, како бн сс оваЈ важни сегмент жнвота довео у пристоЈпо стање. Фнзичка ку.ттура у огпптини Пара ћин финаисмра се преко Скупштнне самоуправнс иитересие заЈеднице за фпзнчку културу нз стопе која износи 0,17 одсто из личног дохотка запошљевнх, као и из остатка прихода од томболе, углавном уз занемарљнви износ којн општиии Параћнн остаЈе од игара па срсћу. спортске прогнозе тачнијс. Недово љно за нарасле потребе спорта, с.та жу се свн, а у прегледу спортскнх стопа у околним ошптинама, Пара ћннска је на последњем месту. Сек цпЈа ССРН предлаже, а подржавају остали оргапи да се иззрши прерас подела остатка пара од лотоа, која ннЈе мала, н која је до сада у 97,5 одсто случаја одлазнла СИЗ-у за социјалну заштиту. Тако је у протеклоЈ годшш (за девет месецп) од лотоа СИЗ-у соцнјалне запттитс ос тало 21.098.877 динара, а СПЗ-у фи зичкс ку.тгуре 611.859 дпнара. У ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА „ФАП“ - & Прибој: Јединство — ФАП 0:0 Приоој: Стадион: Спортског центЈза. Гледалаца: 3.000. Судија: Стевановић (Шабац) 5. ФАП: Шиљак 7, Ивановнћ 6, Боковић 7, Софтић 6, Пантовић 6, Поповић 6, Дабић 5 (Топаловић 5), Табаковић 5, Радош 6. Зошпћ 6, Лончаревпћ 5 (Рабренови 5). Јединство: Богосављевић 7, Соколовић 6, Стевановић 7. Вулићевић 6, Петковпћ 6. Мнлићевић 7, Стојановпћ 7, Бандука 6, Јовановић 7, Матпћ 6, Мплопковић 6. Играч утакмнце: Драгиша Стојановић (Јединство) Једаптство јс издржало налет ФАП-а. У врло важОДБОЈКА ИПАК ЗАОБИЂЕН ној хтакмици освојен је још важннји бод. До-маћи отггерећенп чињеницом да већ трећу утакмицу не поотижу гол јуришали оу овим снагама али оу Ботооављезић, Соколовић, Стеваиовић, Ву лићевић, Петковић и Милићевић издржали. Итра је бпла борбена па су и „Зелени” пмалн неколико својпх шанси, које су нажалост остале неиокоритпћене. Испромашивали су се прописно и гост«и и домаћи, алн за пзгубљеним бодо.м могу много више да жале Прибојчанп јер полако али сигурно заузимају место у опасној зони Српске лиге. Јединство које у овој сезонм нс гаји претензпје за висок пласман. освојпло је један непланиранп бод и по проценама за .миран сан у Српсхој лиги треба им још девет дратоценнх тачака. V недељу очемује их сусрет са вечггго незгодном ,ДПуАШДИЈом'' из Араиђеловца, тимом који је знао да их дежласира у Аранћеловцу и обрнуто, да на коленима напустн терен Јединства. Надајмо се да тра диција и овог пута неће бити изневерена, тим пре што се у Једииству осећа жеља за потврдом вредности тима који је на почетку првенства претрпео велике промене п ко.ме нису прорицали светлу будућност, уз једно „али" јер су четворпца играча „прописио" повређена па увек врућем терену у Прибоју. М. Миленковић „БОРАЦ" ПОЛОВИЧНО КПЛШ1 ФУДВАЛ 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 15 15 12 10 10 2 2 2 10 11 12 15 17 84:24 80:25 63:30 52:42 60:52 56:48 37:56 31:60 16:75 30 30 24 20 20 18 18 14 12 10 Јединп одбојкашкп клуб у Параћину „Борац” ову се зону отпочео је половичним успехом. Стакларцн су најпре иа свом терепу лако савладали одбојкаше из Јовца са '3:1, а несрећно, после пет сетова, изгубнли од Рудара у Аранђеловцу са 3:2. Ипак, наступом у Регпоналној лиги овог пролећа Стакларцп могу бпти задовољни јер су у њиковом поразу од Аранђеловчана превладале нијансе, домаће судије највпше. М. М. СПОРТСКЕ ИГРЕ РЕГИОНА Рсгионалне спортскс радиичкс нгрс одржанс у прији уз учешће осам Општипски.х скнпа. Прво Нусто бсз пораза по траднцнјп освојилн су „Каблови" из Свстозарсва, која нас представља на Рспубличком • такмпчсњу којс се одржава у Аранђсловцу. Иста скн- | па јс всћ вишс пута освајала прво место у Репу- , блици. Параћинској екнпи (Фабрнци стакла) остаје само успомена на освајањс првог мсста у Републици 1980. годвнс у Александровцу. II овс годннс су елимиин- ' санн у прсдтакмичсњу од „Црвсне заставс" из Крагујевца са 5:0. Руди Ванек Карикатура: М. Миладпп^^а НОВОСТИ ИЗ РУКОМЕТА Рукометаши на старту другим општимал1а Шуиадлје н Поморавља расподела се крсће у рав номернијем односу, углакном, па Је с тога прсдложено да се средстса која остају огштшн Ппраћнн од ,,Лото-а'* делс. Ранкјн нзвор прпхода уз томболу и стопу доприноса СИЗ физичке културе остварнвао је н од спорт ске прогнозе али са опадањем јштересовања за ову пгру, и средста ва је бпло све мање. ОбЈсктп фпзнчке ку.тгуре: стадион Јсдинства, са пратсБнм објекткма, базсни, Ххла спортова н другс сале, право су богатство Параћнна. За њихово коршпћењс а поготово одражавање потребно је много сре дстава, па нн ,,фпфтп—фвфти’» од ,Лото-а” пе бп бпло довољно. Заго, процењуЈе СекциЈа ССРИ-а пот ребно јс да органи Скупштипс СИЗ-а фпзичке културе покрену ниицнЈативу и прсзснтираЈу је Скуппггинн општппе да сс Један део колгуналиог доприноса уступи СИЗ- -- и та средства псхористе за санпрањс обЈеката. Судсћп по садржаЈу остхтнх зак ључака, ССРН најављуЈе повсћану брпгу о квалнтстно.м спорту п спор ту уогппте. Тако псће се све снагс пскористпти на помоћ нашем најве ћем Клубу Јсдпнству, већ са орпЈен тацијо.м да у спопту жпвн алгатерн зам јсднако ће се третнратп и плн вачки п другп спортовп. Тако нала же се СИЗ-у п СОФК-н проучаваље могупностп да се базспп ставе у функцпЈу (Параћппскп, поповачквп спссвачкп). Тражп се начнн да се у последљг вре.мв све вшпе затворснс сале п спортски тсрс!В1 у шко.тама ставе на употребу радппм људима од чи јсг су дпнара и нзграђенн. Норма лно под руковоћсњс.м спортскнх радппка у школама. Оцсљсно је да бн најцслисходпиЈс опло фкнансирањс рада Хале споргова од стране органпзације удружсног рада, које бн Јс корпстпле за своје клубове п рекрсатпвце. Нису заборављсии нн спортскн об Јсктн у селимп, за коЈе со каже да су у врло лошем стању. Свеснн да месне заједннце пемаЈу срсдста в» за тбихово одржаваље пз ССРН поручуЈу да је то њихоза обавеза алн и обавеза осталпх субјеката. То значн да ћс се ССРН залагати да се проблемпма пз физнчкс културс у будућс у Скупштину СИЗ-а рав ко.мсрпо бавпла и Скупштина општккс. Јсдан од пачш<а садржчн Је у послсдњем закључку којнм се прсдлажс да спортскс органнзацпјс у општкнн нс плаћаЈу општински порез на промет. м. м. ЈУГОКУП Једивстао — Младост М „13. онтобвр” — Твхсталац М Младост — Исток 4:5 Зеиљ. — Једннство 6:2 Цемевт — Напредак 2:3 ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА (14. Коло) Шумад. — ХаЈдук 6:1 Јухор — Напредак 5:4 Радннчки — ИСК 0:0 Напредак — Јед. (Р) 4Л Морввац — Слога 7:1 Херој — Будућност 4:1 (15. коло) Слобода — Шултлд. кЗ) Једип. (Д. М.) — Раднлчкп 2:1 Морава — Мтздост. (Т М.) 7Л Слога — ХероЈ 0:3 ИСК — Моравап 1:0: Будућност — Јухор 1:0 Напред. (Св. — Напред, (Ст>)4:1 Једин. (Ра.) — ХаЈдук 2Л ДРУГА отптинскА ЛИГА Петрус — Развитак 0:2 Борац — Полет 2:1 ПРОКИСЛА Обс скипе Текстилца и му шка и жснска стартују сиедећсг викенла у својим такмичсњима. У суботу мушкарци играју са Првом петољетком у Трстснику а девојке V нсдељу започињу своја такмичења у Хали опортова са Лацис ладом. Још јсдна новост у руко.метном клубу Текстилац: Дугогодишњи рукомстни радник и судлја Стеван Марић прошлс недеље положио је испит за савезног контролора и постао четврти човек са овим звање.м у Репиону Шумадије и Поморавља. м. м. СПОРТСКА ДВОРАНА ШАХ: вдмв ^Тексшилаи,{< ојачао Шаховски клуб „Текстилац” после .Дросторне кон солндације" и стварања одличпих услова за рад Клуба, доживљава и кадровска побољшања. Овом Клубу приступили су и играчн ко ји значе појачањс и с«1гур ност Клубу у вишсм рангу. У будуће ' таблс Тскстилца држаћс и Милан Дезелин. Славољуб Рашковнћ, Саша Милошевић, Андрија Петро вски, Љиљана Дезелин, а још увек се воде разговори око иреласка Драгана Дииића, Главичан-ипа који тре нутно успешно бран-и боје „Кристала" нз Зајечара. М. М. ^лттлтАитаВЕовнАо лОСМАЈ" — ПАРАБИН ма хали спортоваI Поред Дома здравља и СИЗ-а за стаиовање и мно глх других приватнлх објеката под дутотрајиим снегом и ледом и последњим кпшама попустила је кровна облога и на Хали спортова, па се део овог објекта нашао ван употребе. Од дирактора Центра за спорт • и рекреацију Небојше Обрадовића чули амо да се извођач радова „већ налази на крову” и поправ ља оштећено, јар је он још у»ек под гаранцијом. По свој’ црплнци, поп\гт мнопех објеката у Параћнну, и Хала спортова ће овог лета добити коси лименп кров, чпме ће се избећи сталне пнтервенције на њему. М. М.
1. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 331 ПАН8РДМД Пише: Зорана Рашић Хистепије ЕтнологпЈа ■еурастсниЈе представља истп проблем као н етиологпЈа неуроза. Чссто сс говорп о такозваиоЈ неурастсннчаој прсдиспозицнјп, прп чсму сс мнслн па поссбпн психофизлчкп склоп личпостп спрсман да у поссбнн.м жпвотннм сптуацпјама рсагуЈе неурастсничкпм порс.мсћаЈнма. Разнн соцпЈалнп факторп, брже лромспс у соцнјално-скопомском п тсхннчко.м поретку, мпграцпЈа станопништва нз села у град, нагла нндустрнЈализацнЈа, птд. снгурно су факторн у пастаЈању нсурастсничкнх поЈава. Хистсрнја Је другп, всо.ма важан п често днЈагностпкован облик пспхопсурозс, а у ланчком свсту свакако и наЈвншс употрсбљаван психнЈатрнЈски термнн. У народу сс он чссто упо- ,1 требљава сасвпм нсадскватно, тако што сс њиме квалифпкуЈс I утлавном карактср сексуалпостп нскс особс (жспс), означаваЈућн тим нзразом њсн повишспи „ссксуалнн темперамснт". Пз исторнјс психнјатрнЈс добро Јс познато да Јс хлсторпја Још у доба Платона п Хипократа озпачавала болсст због полпс апстппсицпје, будућн да су њснн снмптомн најчсшћс налажснн код младпх удовпца п псудатпх жсна. Па и сам назнв болссти (хнстсрпЈа) потнчс од грчкс рсчн „хустсра”, што у прсводу значи матсрнца. (У то врсмс сс всровало да јс обољсњс спсцифнчно само за жснскп пол). Врсмсном су сс хнстсричкс поЈавс почеле објашњавати нским демонскнм утнцајсм, па јс н лечсњс било тако управљсно да сс на посебан, чссто ритуалав начнн, дсмош нстсрују нз органнзма оболслс особс. Нс залазећи дубље у исторпЈат схватања хнстсрнЈс, важно Јс напомснути да Јс Фројд п овдс имао значајну улогу. ШТА то ТРЕБА МЕЊАТИ У УСТАВУ СФРЈ? ОЈАЧАТИ ПОЛОЖДЈ РДДНИЧНЕ ЛЈ1АСЕ И ЈУГОСЛОНЕНСТВО Д V нашој зсмљн се свс чсшћс говорк о потреби промснс г'<.~апа СФРЈ. Шта у Уставу трсба мсн>ати разговаралц смо овнх дана са нашим суграћаннма: Мклнвојс Сњмоновнћ, радннк ООУР-а „Про.четср”. — Уставним нзмснама на пр вом мссту мора да сс постпгнс всћс братство н Јсдипство у на шоЈ зсмљи и да сс побољша по ложаЈ радпнчкс класе. То јс смпслу ћсмо да подржпмо спс захтсв нас радннка н у том прсдложспс промспс. РАЗБИБРИГА • РАЗБИБРИГА ♦ РАЗБИБРИГА Можда нисте знали Припрема: Миша Гајић . . . да Јс наЈдужу граматичкн исправну рсченпцу до данвс написао Виктор Иго, наЈвсћп француски књижсвник. Речеиица сс састоЈи од 823 рсчи и садржп 93 зареза! . . . да Јс наЈлошиЈс одсвен владар у нсториЈи био багдадскл калнф Абдалах Мснсур (712 — 725). Ои Јс за читаво време, своЈс владавш1с имао само два одсла — свечану одору, коЈу Је наследио од свог брата, и свакоднсвно одсло, коЈс јс купно половпо и носно га 21 годнну. За то врс.мс у њсговоЈ ризппцп лежало Јс округло 140 тона злата! . . . да Јс Бсджпх Смстана, чсхослопачкп композитор и сим<1>опичар, компоновао пст опсра, Јсдан квартст и своЈс наЈзиачајпијс симфонијско дсло ,.Нз моЈе домовппс” потпуно — слув! . . . да се најдрскнја крађа у исторпЈи дссила за врсмс 1ОЛПШЊС војпс парадс у Москвп 1880. годипс. Тада Јс цару Алсксандру П, коЈи Јс бно окружсп своЈим главннм штабом и цслокупном пратњом, нско из цспа украо хтатан сат. Цар Јс крадљпвцу понудио награду и опроштаЈ. Мсћутнм, сат Јс био враћсн поштом, али се крадљивац ниЈс појавпо да прпмн награду. . . . да Јс Едгар Алаи По, славни амсричкн књнжсвник (1809 — 1849), обпчно писао — с мачком на рамспу! . . . да у ШкотскоЈ постоЈи Јсзсро под имспом „Јсданасст”. То’јсзсро има 11 мп.ља дугачку обалу, 11 острва, II врста риба н 11 врста водсног биља. ШКОЛСКА ОРДИНАЦИЈА Пише: Радмила Миловановић Зрела пичност - а омпзнута Кад се у друштвсном контсксту појавп зрела лнчност она увек „боле очп” н скоро рсдовно постајс „мста", а готово нпкад нс остапс незапажсна. Таква особа нс мора да будс, а ! паЈчсшћс п нијс, гсниЈс, она Јс обнчна и сасвнм проссчна, влп ј Је одмах Јасно да је необнчна, по том што Јс свссна себе, што I себе и прихвата п што зна шта хоћс, а Још вншс шта можс. . Оиа свст ВИД11 п с обзнром на то, Јасно сс у њсму орпјсн- | тпшс. Она зна КО ЈЕ, али зпа и КО СУ ДРУГИ, зна шта дајс и шта ускраћујс, зпа зашто ннЈс успсла али и зашто Јс неко успео, зна кад патн — зашто пати. А што Јс најчудније, опа умс да се радујс. Таква особа нсма потрсбу да сс кријс иза маскс узвншсне озбнљности свсштсничкс непогрсшнвости илп недоднрљнвс всличинс. Таква особа можс да пати, али Јс бол нс плашн, Јср она умс да сс поси са животом, јер позпајс ссбе к својс снагс. И изнад свсга она умс да воли: она нпјс нпкад равнодушна прсма људима; спрсмна да помогнс и кад сс ломоћ од њс не тражп, у нашсм свсту чссто постаје сумњнва. Таква лнчност јс часна, правнчна, одговорна, обЈектнвна, реална, отворсна друштвена; пиЈс пакосна, нн охола, нн нссчпрна н заплашсна, ие завидп и не мрзи. Она пренспитуЈс ссбс и трага за сопствсном одговорношћу и свссна је својих грсшака Ако Јс иеуспсшиа на послу тражи прс свсга узрокс у ссбп, ако јс нсуспешан роднтсљ спрсмна јс да ссбс сагледа н да се корнгује. Па, размислимо мало о ссби — ваЈвише бсжимо од ссбе самнх. Окрснњмо се, можда око нас нма таквнх људи, можда су то баш онн којс највишс мрзнмо а да сс никад нисмо пптали зашто. Од њих можсмо мпого да научпмо, јср онн су најчистији примсршг људскс врсте. ----- Жноојни То.мић, суднЈа Општннског суда у Параћнну: — Трсба меп>атм онс одрсдбс Устава којс сс односс на удружсни рад, а у цњљу остварнпања јсдннствснс ннтсграцијс у југословенском друштву иа базн удружепог рада. II односп рспублика и покрајина морају ца буду дстаљппјс, потпупиЈс ц садржаЈниЈе рсгулисанп. Боривојс Божиповпћ, прсдссдинк 00 исндпката „Пропзводња н отпрсма” Фабрнкс цсмснта: Мишљсња сам да у уставпим промспама треба рсшптп положаЈ Србпјс и покрајпна, али ништа нс мсњзтн када јс у пптању иашс зајсдпиштво. Жслнм да нагласим да у повп Устав трсба уградити слсдсћс: Ипструментс за бољс утврћнвањс лпчис и колсктнвпс одговорностп и прсцпзннју заштигу друштвспс своЈннс. шала лас. одржала ЏУКЕЛА — Само ући, не обазнри се на пса, каже домаћпн. — Значи не уједа? — Управо хоћу да проверим. Јутрос сам га купио. ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 16 ^г»>лч,/5е: Радомир м»А.поупевић МАТ У ДВА ПОТЕЗА МОЗГАЛИЦЕ УРЕБУЈЕ. МИША ГАЈИН Поштовани чнтаоци, и данас вам, уместо уобичајсних класич нњх мозгалица, прс-зентпрамо Још 27 шаљнвнх цародннх пнта лнца које јс сакупио наш вслн ки рсформатор Вук Карацић. Жслпмо вам пријатиу забаву! ПИТАЛИЦЕ: 1. Кад јс за во- । ловс наЈвсћп мраз? — 2. Каквог псска највншс има у мору? — 3. КоЈа јс рнба пајбоља за Јслдденкб ШАЉИВЕ ПИТАЛИЦЕ ло? — 4. КоЈа Јс риба нај.ма ња? — 5. Која ватра нс псче? — 6. Куда идс дстс кад навршп чстврту годину? — 7. Шта чннс дванасст гусака па лсду? — 8. Шта трсба Јсдној доброј чиз- .ми? — 9. Зашто људи копаЈу вн ноград? — 10. Зашто сс хватаЈу зсчсвн? — 11. Зашто сс кућс правс? — 12. Зашто во лсжн? — 13. Шта Јс у кући ново пстс сано? — 14. Шта на тавану би ти нс може? — 15. Шта о кли пу внснти нс можс? — 16. Шго приЈс цара вино пијс? — 17. Што путел! ндс а пут нс тичс? ОДГОВОРИ: 1. Кад и за кра вс. — 2. Мокрог. — 3. Псчсна — 4. Она којоЈ јс рсп наЈближи врату. — 5. Угашсна. — 6. У псту годнпу. — 7. Туцс. — 8. Друга чнзма. — 9. Јср га пс мо гу оратн. — 10. За уши. — 11. Јср нсћс да расту. — 12. Јср не можс да ссдп. — 13. ЈаЈс. — 14. Бунар. — 15. Сснка '(Јајс). — 16. Чаша. — 17. Нога у обућп. |б-2П >| ГГТТТ1 рсшсше: албатрос НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ 1 Припрема: Д. Гојковић ^КГРАПН^ РЕБУС НАГРАДНА УКРШТЕНИЦА (19) Аутор: вм Миша Гајић — Миг ОД !. ЈАНУАРА 1987. ГОДИНЕ — по впЈ5«н»7 7,5 -одсто —• орочено преко 3 месеца46 одето -,ора«во преко 6 месеци 52 Свдств —;орочигск/треко 61 одсто —.ороч€«о с преко - 24<месеца 64 рдсте АУТОГ мишА гдзис ВеличинЕ мегБ ЊА КРАЛо гота |турс. МУШ. им е ОВДР ЛОСАО НАРОА «О Му цј. СТР. Хен. име АУКА Чилеу ГРАА ИА □Ал,? АН? АШу НАи ПОАигичдр 5ААГАЗНА СТР. м. имЕ икоАс ПРис. МАЈЛ '87. илими ВРСТА ТКАН. иисо4.ирАмпер НАЧЈ ШАхи- <=г АУТО - ОбМ. хдити ЈА ОТААиОА испит име спирове непри ХВА - ТАЊА столи РЕЧНА Хивот ПРЕки - нути СКАоп А5ОТ ЗРСТА ткдн. ми г •87. - тгмст. ТРОВАЊ5 3. ЗАНОСУМпор ЕАСКТ ГХЖАГ Л..МО - ГРАМ 4ОО ГРу ПА ЗА36Ч. ВРСТА птии,Е СТР. муи. им»г Р6КАУ Алпи Афги. — иист посПАЦ - ост писи/ лето ПисА РЕШЕЊЕ ИАГРАДПЕ УКРШТЕНИЦЕ БР. 19: Опстаиак, прсотсти, АСТРАГАН, киви, ора, та, пт, м, кн, слнк, а, Ата' нас, Маракапа, правац, в, анат, ба, с, жр, по, Лим, ’ варм арабсска, министар, аснстснт. Поштованп читаоци, у овој наградноЈ укрштсипци (20) пот рсбно Јс да рсшнтс поЈам у другом водоравном рсду. ДаклеЦИЗАЛИЦА. Ваши одговори, нскључиво па Лопнсницама (разглсдницама), трсба да стнгну у РсдакциЈу до 10. апрнла 1987. годинс, а награде у овом броЈу су двс књиге из едицнЈс Књпжсвно! клуба „Мирко Бањевнћ” из Параћина. Жслнмо вам лишго срсћс у извлачењу! Наградс у овом броЈу добили су: МирЈана Фи.-пшовнћ из Па Г-аћпна л Пвица Пстровпћ нз Црњекова код БиЈсљпие. Лист Социјалистичког савеза радног варода оаштиве Парз ћин. ИздајвЈ Центар за културу ■ ивформнсаае „Параћив" — Паоаћнн. Дпрсктор/. Славољуб Обрадовић, Главни и одговорни уредпик' Мирослав Дпмнтријевнћ, Издавачкн савет, Живојнн Томић (председник), Нада Јовановић, Светнслав Жпковић, Борл во]е Марннковић, Момчило Вучковић. Јован Томић, Добрпла Ћор^ рђевић, Мирча Младеновић, Драгав Антић. Славољуб Обрадовић. Мирослав Димитријевић, Свежана Јовановић и Мпливоје Илић УређуЈе редакциони колегиЈум. Новивари> Милипа Живковпћ, Миолра! Мплслковнћ. I« Милпвоје Илић, Пословно-техничкп сскретар: Славица Мнтиђ — Пантић, Адреса рсдакције: Максима Горког 4. Поштапски фах 38. Телефони: главнп н одговорни урсднпк (0351 52-352. новннари (035) 53-694. Претплата: годишња 2.600 дш-ара, полугодишња 1.300 динара, за иностранство лвоструко. Жиро-рачун Центра за културу н информисање 63504-603-1973 код СДК. Параћн, Штампа: ГРО „Глас" Београд, Влајковићсла 8. тслефон: (011) 340-551. Тираж: 11000.
вооичиргановинЕ 0 приврелн и СИЗ-овима О губкцима у прнврсди у 1986. години н повнм ус .••овима приврсђнвања разговарало сс овнх дана на готово свим нивоима. Стањс у физичкоЈ култури ннјс добро, и у циљу превазнлажења стаил тражсна су рс М1сн>а, такоће на мпогнм седницама од ОК ССРН до Сг.уцшттшс општнне. II ннтерссно органнзовањс побудило Јс пажњу одго 1Ор»ИХ. О то.мс као н о много чсму чнтаЈтс у овом броЈу са око две стотнне новинскнх наслова, коЈи као и до сада, доносс богату паиора.му друштвсно-полптнчког живота нашс општине. У ТОКУ СУ ПРИПРЕМЕ ЗА ВОЗ „БРДТСТВА И ЈЕДИНСТВА“ „Воз братства и јединства” креће за Словенију 4. јуна. Из наше општине поз вано је 17 породица, одиосио путују 33 члана, затпм званична огшггинска делега ција и побсдник наградног тсмата. Припрсме су у току, а пнтерссовањс за овај воз огромно. КРАПИНЦИ У ПАРАКИНУ ПОБРДТИМИ ОПЕТ ЗАЈЕДНО У суботу, 18. априла гости нашег града биће чланови културно-уметничког друштва из" Крапине. Поред пригодног програма Културно-^лметничког друш тва који ће да изведу гости, разговараће се о могућностима сарадњс на пољу културе између ова два града. М. Ж. ДАН МЛАДОСТИ ОБЕЛЕЖИНЕ СЕ БРОЈНИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА СТВАРАПАШТВО У ПРВИ ПЛАН ■ Штафета стиже у Параћин 18. маја ■ Програми поводо.м Дана младости трајаће од 17. до 25. маја Млади су одлучили да про славу Дана младости уприличе низом акција и маннфестација, које би требало да избаце у први план креативно стваралаштво. По новој концепцији прославе Дана младости, би кренуле 17, а ои се 25. маја, и активности завршиле оиле би у знаку јубилеја. 50-тој годишњнци доласка друга Тита на чело Комунистичкс партцје Југославије. Током Дана младости, ор ГОДИНА XIV ■ БРОЈ 332 ■ 15. АПРИЛ 1987. ГОДИИЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ В ЦЕНА 100 ДИНАРА ганизоваће се трибине на којима ће бити речи о најактуелннјим пробле.мима младе генерације, а учениш! средње школе поставипе из ложбу антинуклеарне карнкатуре и разговарати на тетему 'екологија. Мајски дани су уједно предвиђени и за пријем пионира у пио-- нирску организацнју. Међу атрактивне садржаје свакако улазс и рок конТИТОВ ФОНД директно ПОСЛЕДЊИ ТРЕНУТАК ДА СХ8АТИМ0 Најважнијс јс у овом тренутку да ми прво схватимо да сс повс мерс СИВ-а и пови задаци одиосе на нас, а не на неког другог. Лко тако буде, бићс добро. Међутим рсзултати пословања у прва два месеца ове године показују мањи обим физичке производњс за 38 одсто, што је забрињавајућс. Послсдњи јс тренутак да схватимо сву озбиљност коЈ‘а нам долази у сусрет. Стаби.чизационе програме сачинптн до 20. априла — закључак дслегата ОКСКС п ОСВ Милап Панић прсдссдпик ОК СКС ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА И СИНДИКАТ ПОЛИТИКА ЈЕДНАКИХ СТОМАКА НЕОДРЖИВА Има тежњи за политиком „једнаких мака”, јер наводно тешкоће п скупоће сто-; јсд- I нако погађају све. То је неодрживо. Ми мо рамо да мењамо и усавршавамо систем рас поделе. који је за сада још увек лош. 0 Рсзултати прнвређивања по завршним рачунима за 1986. годину и идејио-полнтички аспектп положаја основног и средњег образовања и задацн Савеза комуниста н Савеза синдиката задржалн су дслегате и госте скоро чеТири сата у живбј, занимљивој и доброј дискусији, на заједннчкој седници ОК СКС н ОВС која јс одржана 7. априла у великој салп Већа синдиката. Милош Стевпћ председник ОСВ ј После уводног излагања Стој‘ана Вељковпћа, председшгка Извршног савета ; СО л анимирајућс дискусије Милоша Дракуловића, НУКЛЕУС РАЗВОЈА Параћин мора, да буде нуклеус даљег развоја. Да помаже и подстичс развој других неразвијених п суседних општина. А има све потребпс услове за то. Само треба сачинити конкретнс програме и предлогс куда и како дал>е. Радојко Јововић мзвршни секретар МОК СКС секретара Председништва ОК СКС, о пословању привреде у лрошлој годиниговорили су Миле Стефановић, дпректор Цементаре, Града Цветковнћ, директор Штофаре, Драгомир Хаџић, директор Стакларе, Мнлош Стевић, председник ОСВ, Топлица Недељковић, делегат у Већу република и покрајина, Скупштине СФРЈ. Драгн Николић, стручни сарадник СДК, Здравко Фи липовић, начелник за прнкако се организовати у новим условима рада. Какоје дошло до неспоразума у примени интервентног закона о лпчни.м дохоцима потребно Ј’е објаснити улогу „Закона о платама ", као и начин спровођења поменутих регула. Чланови СК и Синдиката морају се залагати за доследну примену принципу награђивања према раду и резултатима рада, изналажењу правнх мерила и критеријума за вредновање рада са ш<љем да се афирмише пронзводни рад и реалан дохбдак. Велика је улога Партнје и 0 лоложају основног средњег образовања са Н ИВРЛО ПОШТЕНО АЛИ ВРЛО РЕТКО вреду, п председавајућп Мнлан Панпћ, председник ОК СКС. Констатовано Је да остварени физички обим производње знатно остаје за планиранпм, заодСиидиката у пој‘ава спречавању замагљиважа сопКад носилац одређене фуикцијс проценп да због здравствених разлога, умора несналажења, одсуства подршке одређене сре дине, неспссобности или неког другог раз лога не може да испуљава што се од њега очекује — најпоштеније је, и према себи и према друштву, да се повуче са функци је. То је одговорг.о, морално али на жалоог врло ретко у нашој самоуправној пракси. Драган Антић председник ОК ССРН носно од 14,5 одсто реализован је раст од свега 1,9 одсто. Присутна је недисцплина у исказпвању финансијскЈЕх резултата односно фризирања завршног рачуна. II раст укупнор при хода од 65,3 одсто знатно заостаје за расто.м цена и инфлације у лрошлој годи-. Ш1. На бази свега овога закључено је да се све основне организације партије и синдиката обавезују да завршне рачуне у својим радни.м организацијама посебно раз.матрају и да траже разјашњенл за све корншћене законске могућности око свентуашшх по крића губитака. Такође су у обавези да раз.матрају урађене санационе програме код губиташа и да траже решења од одговорнпх о сЈпгурности покрића губита кз, као и решење за будуће позитнвно пословање. Комунисти на руководећим радним местима мора да ураде до 20. априла стабили зационе програме на бази нових системских закона и да дају конкретна решења ствених слабости и прпкри вање сопствених неспособности, неодговорности и по словних промашај’а од стра не пословодних органа и руководилаца. Један од закључака је и појачана активност око пролећне сетве, како временских жиле. би се пос^едице услова убланиерт овдашљих група на отвореном простору, филмски маратон у биоскопу „Радничкн”. Ту ће такође наћи ‘места и видеофилп у заједници са добрим познаваоцима рачунара. На једно.м месту видеофили ће моћи да размене п пресниме видео касете, да се упознају са новим видео транловнма, компјутеристи нове програме. Од пропрама нз културно уметничке сфере, запланиран је наступ омладипске сцене ГАП-а са представом суђење, песнички митинг Књижевне омладинс. концерти Музичке омладпне. смотра фолклорних дружина сеоскпх месних зајелнипа и ннз других догаћања. М. Илић Стиннје преиа мсгућностима БроЈ' стипендија Тптовог фонда у наредном периоду завнснће од финансијске могућностн овог фоида, од носно од висине и редовности уплата чланског улога појединаца, радних ор ганлзација управних заједница. У овој и других самоорганизацпја и години органима Титовог фонда наше општине п његовим оснивачпма предстојн одговоран задатак па организовању и спровоће њу актнвности на усвајању Самоуправпог споразума којим ће се његовп учесншш определитс! за рав ноправно материјално учешће радп остваривања циљева Титовог фонда. Радне организацнје би у том случају издвајалс исти про цемат на бруто остварени дејно-полптичког аспекта го ворнла је у уводном излагању Душнца Кркнћ. После ње учешће у дискуснју су узели Радомир Смиљанић, директор ОШ „М. П. Озрен”, Слободан Лнђелковић. руководилац Маркснстичког центра, РадоЈ'ко Јововић, извршни секретар МОК СЕС и Милан Паннћ, председник ОК СКС. Закључак је да нема довољпо кординиране сарадње удру женог рада и образовног центра у Параћину. Више школујемо кадрове непроизводшгх занимања него што је потребно док радннчка заннмања су годинама већ дефицитарна. Оспособљавањс кадрова преко Радничког универзптета, та кође претежно за непривре дна загшмања, представља проблеме у даље.м школовању кадрова. Нов начнн организовања школства мо ра допршгетн уравнотежавању ових односа. доходак по пернодичном обрачуну п завршном рачуну. Проценат који би у ДРВО ПО ГЛАВИ СТАНОВНИКА Лкција Друштва ..Брезз" за озс- .тсњавањс и пошумљавањс слободннх површина у граду нктснзнвно се одвија. У току априла засаћсно јс 500 иовнх садипца брсза, четш<а ра, и другнх садннца. И« обилнЈ кнша коЈа Јс падала 1. априла ннјс спрсчи.та радннкс „Зс.тсннла" дз коп објскта мссис зајсдницс , Гло ждак" засадс пстнаестак новњх ста ба.та четинара. Садњу нзводс н учс иици Срсдњошко.тског цснтра добро вољнпм радом. Друпгтво „Брсза" апелујс на свс кашс граћанс да н онн својим учла њењсм у ово Друштво и чланскњм у.того.м од 1.200,00 дш<ара, колико кошта Једна садница дају своЈ доп рннос да у нашсм граду буде што вншс зсленпла. СЕТВА КАСНИ М. 3. Испогодно времс и земљиштс оз бил>но су успорнлн сетву. Охрабрујс података да Је ипак рела зассјана на 500 хектара. Јсчам Је још мање зассЈап исго нрошле голнне. СеЈали це са кукурузом крсћу овнх дана. ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СКУПШ ГИНЕ ОПШТИНЕ И СИЗ-а ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ САНИРАТИ ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ На заЈедничкоЈ седници скуппггине општнне н СИЗ-а за фнзнчку културу, разматрано Је незавндно стање спортв и рекреациЈе у нашоЈ срединн. Указано је на проблеме фннанспрања, затнм на лоше стање спортских објеката намењеннх такмичарском спорту и рекреацнЈн. Том прнлнком делегати обеју скупштина, подржалн су Ставове о далеи развоју физнчке културе, СекцнЈе за образовање, иауку, културу и физичку културу ОК ССРН. Делегати обеЈу скушптпиа указн« вали су на потребу веће сарадње спортских колектнва, олслшмм сла бости коЈе се јављаЈу у спорту, Ја- тава чању Јавиости у раду и већи друш- коЈн твснп уткцаЈ код расподеле средс- среднне. намењеннх фнзичкој културн, Је битан сегмент живота ове ОПШТИНСКО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО КРИМИНАЛИТЕТ У ПОРАСТУ У протеклоЈ годннн Опшпшско Јавпо тужилаштво Је нмало 1614 предмета, што Је за 103 предмета више у односу на 1985. годниу. Ахтнвност овог органа била је усмере па на брзо и ефнкасно гоње>ће свих облика крнмннала, а посебно ма она кривнчиа дела којкма с« кр ше мере скономскс стабњтнзацнЈс н оштећуЈе друштпена своЈина, на обезбеђнвањс већнх утнцаЈа на брзпну кривнчног поступка и казнсну политпку суда, Јср Јс прсма броЈча ним показатељима кр^шпналитет у поресту. м. ж. виду чланског улога уплаћивали радвини при.мењивао би се на чист нето лични доходак сваког месеца. М. Ж. &ЖШМДМЖЈ111111111 Ј||||М|ИИ1 АКЦИЈА СОЛИДАРНО^ТИ ЗАКАЗАНД ОПЕРАЦИЈА Марија ПаЈкћ, дссстогодшшбз кћи Зорана Пајића из Лсшја која од рођова не внди, по своЈ прилици : 21. априла путуЈс у Рим на опера1 циЈу коЈа бп ЈоЈ вратила вид на IЈсдно око. Све јс спремно за опсрацију. Параћии Јс још Јсдпом показао своЈу хуману душу прикупивши око три ктлиоиа дипара а у с.тучаЈу да не буде довољно загарантована нова срсдства. Преко Банкс у Београду носац то су Јс прстворен у дсвнзс а Јутос.товенскп Лсротрапспорт са своЈс стране одобрава повлашћсну илп бесплагпу вожњу до Рнма п назад. — Свн ме пнтаЈу када ћемо на пут, говорн отап Зоран ПаЈпћ. И у селу где су моЈи мсшташ! прнкупплп око 300 хпл>ала дипара, п у Фабршш н на улици. Оссћам да сс спн ннтерасуЈу и да писмо сами у нашоЈ исвсљи. Нарапно, наЈнсстрпљпвиЈа Је мала МарнЈа која се ових дапа налази у Лсшјг н Јсдва чека па крспе пут Рима. Њо( и њсним рлднтсљима жслимо соећан пут п |сш срсћипји повратак. М. Мппенксзчћ I НЕМА ВРАША Након доношсња ннтсрпснтног Закона о лнчнпм дохоцнма, почстко.м овс годннс, ЛИЧПН ДОХОШ! V овоЈ годинп су мора.ти да буду па почетку послсдил трн мсссца 1986. го1 днпс. Све организацпЈс којс су исплатилс всћн лпчни дпходак требало Је да ту разлику вратс. Међутим, пзменама интсрвснтног Закопа коЈс су услсднлс крајсм марта корисницнма друштвеннх срсдстава Јс омогућено да нзвршс усаглашавањс личних дохдака са стопом пораста дохотка, односно са стопом својс продуктнвностп. У том случаЈу В1ппс нсплаћснн лнчни доходак нсћс бити враћсп. МЕСНИ САМОДОПРИНОС Љ-Ж81 КАМАТЕ РЕМЕТЕ ПЛАНОВЕ Бапчинп кредпти са новпм каматшкм стопама пореметили комуналну нзградњу у нашој општшш и програм реалпзације меI сног самодоприноса. Послс најављеног поскупљења камата разматра сс могућност да се делимично измени програм реалпзашЈЈе месног самодопрЈшоса. У новонасталим условима цео будући притш самодоприноса ишао би у отплату ануитета и камата. Тренут но камата на ову врсту кре днта износи 92 одсто, а очекује се н»ен даљн раст.
ОСВРТ 1& МПЧМ >907. • БРОЈ В32 ■■ живог ПРЕДЛОГ ЗА УКОР ОПШТИНАРИ НЕ ПОШТУЈУ ДОГОВОР На бројне захтеве да службе Скупштине општине ра де V вре.ме када то радно.м човеку одговара, договорено је да се рад ових служби уторком продужм до 17 часова. Новом прерасподело.м радног времена, у уторак 7. априла, био је првн дан експеримента. Експери.мент је, нажалост, са.мо делимично успео. Радници Скупштинс општина су по неко.м, само њима знано.м систему, радно време скратили за 15 ми нута. Својс каицеларије су напустили у 16 часова и 45 минута. Верује.мо да овнх 15 мннута нису билн обустава рада са напуштањем радног места. М. И. ДОБРО ИЗРЕНдаНА ФАРСА Прошлонсдсл.на седница Скупштн добро пзрежнран судскн процсс, ко Јп ћс, всћ на почстку је било Јас но нзгубпти — оптуженн! А >(судп ло” се друштвеном правобраниоцу самоуправљак.а Илијн Марковпћу. 11 „лресуднло": Марковић нстека мандатл, смсњен са кцнје. је, прс овс фун Лнста њсгових „грехова” јс врло дуга, посебно опа коју су сачинили ргкоподпоцн .Дисинце”. Всликл Је, мсђутим, н броЈ питања која, и пос ле „пресуде", остају отворена. Најаре начин гласања Скупштини. Нико иије бројао ни гласовс „за” нп „протпв” разрсшења. За тнм, да ли нза прнјава против Мар ковића стоЈс појединци илл читави колективи? Зашто о његовом раду иису уважавана позптивна мишљсња виших иисгаици, а и самих дс легата Скупштпие? Зашш је иогреш на Комиснја оцењнвала његов рад? Зашто Је Прстседништђо ССРН, бсз мпшљења КонференцнЈе, прсхтожилп њсгово раЈрсшсњс. . . „Свет.тост” Маргита Цветковић Једна-али БРедна За неке кадрове ма тврдммо да су ни, а гура.мо нх СИЗ-ове, банке. ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН О САМОУПРАВНОМ ИНТЕРЕСНОМ ОРГАНИЗОВАЊУ Не механнчко спајање - већ слободна размена рада ■ О актуелним питањима самоуправиог интересног органнзовања у нашој општини било је током протеклих недеља гоиора иа више нивоа. О томе се иајпре расправљало на заједннчкој седннци Председништва ОК ССРН и Председншптва ВССО, која је одржана 25. марта, а дана каснпјс. Анализа о стању инаности СИЗ-ова у зати.м ц органиопшти ни Параћнн дала је јасну слику V којој сс запажа да је рационализација учпњепа V знатној мери, али још увек нсдовољно п да јс спајање два или више сродних СИЗ-а више механички учињено, него што је дошло до слободне раз.мене рада. Опгодинаспособу неке малтене на седнпци Општинске конференције ССРН одржаној штпнска конференција СС РН закључила јс и прпхватпла ставове Председнпштва Рспубличке конференци је ССРН о даљим правцњма активпости на усавршаваЕБу самоуправног интересног организовања, који се састоји у даље.м раду на афирчацнјн изворне вредности бодне размене рада и два тасамоуправног организовања, шггересног затим слоко да.ље. Мора се сачннити дугорочан план оптјг малне мреже развоја и распореда иституција, а СИЗ-ови морају да рсдовно извештавају о реалпзацијв програма рада. Онемогућавање додатног захватагБа из дохотка прнвреде и ствара ње такозваних вишкова V СИЗ-у, врло је важан моРАД ОПШТИНСКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ОНО АКТВНОСТ ВРЕДНА Делегатн сва трп всћа Скупштинс општнне Параћин су па послсдњој ссдннци разматрали Извсштај о раду Општннског сскрстарнјата за на рсдну одбрану п Општипског штаба тсриториЈалне одбране у 1986. годп 1п<. Том прилнком Јс оцсњено да су у пзвсштаЈном перноду пословп н за даци извршавани у складу са закон ским пропнснма н програмом рада опих органа. Општ1шски сскретариЈат за народ ну одбрану Је своју активност усмо рно иа пословс војнс обавсзс н .мо бплизацнјс, израду, допошсњс н ижурирањс плаиова одбранс п плаиова за ванредне прилнке н органп зовањс н обуку Јсдинпца п штабова цивплнс заштите п иа другим пос ловима. Огпптинскн пггаб територлЈалне одбране Је у претходноЈ годпнп по себан акцснат у свом раду дао на ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО И ШТАБА ТО ПАЖЊЕ нзрадн новог мобнлизацноног плана. На даљоЈ доградњн оргапнзацпЈскоформацпјскнх струка, обуцн и впспнтавању јсдиннца територијалне од бране, рсЈонскнх штабова, штаба и комапдн као н опрему штабова, Јсднница н комаидп матсрпјално-тех ничких средстава. Свп резултати коЈе су овн органп постигли постнгнуги су уз помоћ другнх оппгтннских органа чпЈп Је доприиос врло значаЈаи. мснат у даљој рационалцзацији. У нашој општшји у току је спровођење акције на ос нову ставова и закључака 18. седнице ИК СКС и Председииштва Скупштине СРС, којом је учињена одређсна рационализанија. Међутим, све то не функцнонише V потпуности, а посебно код стручнпх служби п делатности. Неопходно је приступити даљем усавршавању делегатског система, довесги акције обједињавања здравства и СИЗ-ова запошљавања у субрегиону, утврдити најрационалнију си* стематизацију стручних слу жби и смањити број радника у друштвеннм делатностима. Скупштине СИЗ-ова и кординациони одбор за самоуправно интересно организоватве, који требд да се формира покретаће одго-, варајуће активности V ш\љу реализацпје ставова и закључака РК ССРН и других опредељења у афирмацији самоутгравног интересног ор ганизовања. М. Ж. ГРАДСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН ОГЛЕДЛЛО НЕМАРД На тсриториЈн Општине Параћин, по подацима ЗавичаЈног музсја н ОО СУБНОР-а Параћии, постоЈп 18 спомсиика палим борпима, осам споменикд палп.м ратнипима од 1912. до 1918. године, затим шест спомсн чесама Народноослободилачког рата, 30 спомсн плоча посвсћсно учесницима НОР-а, четири бистс народним херојнма, Спомсн музеЈ народног хсроЈа Бранка Крсмаповића у ДоњоЈ Мутннпи п Спомсн соба Параћпнско-ћупрнЈскоЈ и рударскоЈ партпзан скоЈ четп у Шалудовцу. ИшЈућп у виду напред навсдсне податкс, можс се закључитп да се Параћин одужпо изгинулим ратницима у ослободилачким ратовнма. Међутим, на јсдноЈ од своЈих ссдннца Извршнн савст СО се позабавпо н овим питањима и сккнуо прсшппгу заборава са проблсма одржавања спо.меника п спомсн обележја. Слика је поражаваЈућа. Запуштсни, рупнпранн, оштећснн спомсници, од којих као да су, нзглсда сви днгли рукс. Многа спомснЗ обслсжЈа су у стању распадања, споменик ЖргвамиЦ фашистичког тсрора на гробљу у Параћину, руиннра-Ц па спомсн кућа Бранка Крсмановпћа у ДоњоЈ Мут-| пицн, заборављснс н нзблсдслс спомск-плоче н чссме. Да не иабраЈамо више, Јср с.тнка Је све тужпнЈа, наравно и верно одсликава нашу небригу и пемар. Боле рсчи коЈс су сс чуле иа седници Нзвршног савста 31. марта. ЦитираЈмо само неке: — о спомсницнма сс води рачуна само када су нам потребни за маннфсстациЈс коЈима се обележавају значаЈнп датуми, комснтарнтпс стање споменика и спомен обележЈе, Марнн Брмболић, управник ЗавичаЈног музеја. Илија Божпћ, предссдипк ОО СУБНОР-а Параћии, измсђу осталог резипшрано примећуЈе: — Затражићсмо, макар, да уклонимо имена са плоча да се не срамотимо прсд мртвим друговнма. Свн смн прозваии да са мало вишс пажње п пнЈетста сачннпмо слпку вссника слободе, а коЈи нису успели да ни грам слободног ваздуха удахну у плућа. М. Илић ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА- УСПЕШНО У четвртак, 9. 4. 1987. го- ције О.младинске политичдине уручене су дипломе ке школе која је _ радила полазницима прве генера- при Координационој конфе ОПШТИНСКИ ОДБОР СУБНОР-а МОЖГРАФИЈАО лост У едицији наших народа „Ратна прошмоШИН Ш нографије једишша народпоослободилачке војске Југославије” ускоро из штампе пзлази Монографија два десета српска бригада (45-а дивпзија). Бригада је формирана са око 360 бораца, да би пред полазак из осло бођених градова Поморавља у борбс за ослобођење Ужица и Пожаге бројала преко 4.100 бораца. Највећим делом, скоро 3.400 бораца пореклом је из бивренцијп ССО Средњопгколоког центра „Бранко Крсмановпћ”. Дипломе је уручпо председник Општинске конференције ССО Параћин Небојша Јелпчпћ. Овај вттд идојно-политичког оспособљавања са успехо.м је завршило 41 пола зник, и тако се целокупан рад школе може оценити као задовољавајући. Колико је школа оправдала своје постојање показаће време, а то пре свега зависи од броја младих који ће наставити са радо.м шег Поморавског округа у ССО. (срезовн равнички, темнићки, варварниски, левачки, В. Јанковић НЕ » ШИРИН» ВЕЂ » ВИС На заЈеднпчкоЈ седницп Градске конфсренциЈс ССРН-а п Савста гра дскнх мсснпх заЈсдшша усвојсп Јс план рада Градсг.с конфсреиције ССРН, а подржана Је и акцпЈа ЛС1П1 град на Црппцп" коЈа сс годнне оргаппзује. Када јс разговарано о уређењу „Зс овс про стбра за^пчдпвидуалну стамбсну из градњу у иассљу „Гложлак" цнЈс обЈекта #,Мајка н детс' чсно алну љуЈу лока закљу Је да сс убудуће за пндивнду стамбепу изградњу вишс додс парцеле у ужсм дслу града ко Је, су слободнс како сс град нс бп ширио. м. ж. ДД БАУК ШАЛТЕРА НЕ КРУЖИ НАРОДОМ Пракса говорп да сс граВани према органнма управс осећају често пута немоћнп.м и нсскгурннм да ће нм се захтев решитп, па отуда траже всзе п познанства п за најсЈтпнја питања, зашто не.ма нпчег спорног за позптивно решење. То Је последица дуго годпка нагомилапих негатпвностп коЈа се изражавају кроз самовољу н равнодупшост према хитиоЈ жнвотноЈ потребн обичног човекл, а другачиЈим, разуме се позитивним, решењпма за неког „вишег" утицајканл на шалтерима, па су се ваљда због тогп оии нијег друга. Јсднн инкада и нису осећалн тсгобу чскојн су раннјс радили на шалтсрпма повукли у канцеларије, а страикс сада чекаЈу по ходгашЛма. Отуда су, вндели стс то и у иретпрошло.м „14 дана", уведснс и ихтазннцс за све раднпке, па н функцноцсре, а извршнЊе се н сагледавања • потребног броЈа радппка по оргапима. Ту ћс бпти п закоискпх тсшкуЈу п промене Закона о државноЈ управи, као и уосталом Уставу н ЗУР-а. Стојан Вељковић ИЗБОРИ И ИМЕНОВАЊА параћински) и из градова Параћин, Нуприја, СветоСвиВарваиз за- . и соградои Раодбор зарево, Деспотовац, лајнац, Нићевац, рин, Рековац), као и главског, бољевачког, кобањског среза и ва Ниш, Алексинац жањ). ОПШТИНСКЈ! ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО СЕМИНАР ЗА МЛАДЕ политички дктив — ДОСТД НЕДКТИВДН трафике, и њихова стручност никада да дође до изражаја, а била би нам сада врло потребна. Бура Букић ЈАСНО И ГЈ1АСНО Због недостатка трајних обртних средстава на позајмице. квим камата.ма наше прпвреде ду анулирани А са идемо I оваНа последњоЈ седници Скупштинс општине за друштвеног правобрани оца самоуправљања општнне Параћин поново Јс имснопан дипломира ни правннк Богојс Лазић, за начел ника СекретарпЈата Скулштнне оп штине поново Је имснован Алексан дар Јовановнћ, дипломирани правник. Делегатн су дали сагласност на одлуку Програмског савета Бнб лиотеке ,#Др. Вићеитнје Ракић" о кменовању ЈБиљале Радовановпћ, професора књнжевностп за ннокоспог пословодног органа ове Библио СУБНОР-а позива борцеове бригаде да се јаве овој организацији, како би се прегплатили нографију на поменуту мом. ж. Традиционални семинар за новоизабрано омладинско руководство одржаће се на Грзи 17, 18. и 19. априла. На семинару ће учествовати 80 омладинаца из наше општине, а радиће се у чепфи васпитнообразовне групе. На пленарној седшгци ће се разговарати о актуелним питањи.ма пз живота младих, а последњег дана семинара на питања омладннаца одговараће истакиути друштвено-политички радници из наше отгштине. М. Ж. теке, а за поново Је новић. На овој судиЈу Општппског суда пзабрана Драгнца МарЈз седници су изабрана н зрн представиика Скупшпше оппгти не Параћин за чланове Координаци оиог одбора за праћсље самоуправ ног споразума о унапређењу добро оољног давалаштва крви у оппгпши Параћни и обезбећењу рсзерве кр вн и то: Јасмииа Пстковић — Ма тић, делсгат Друштвсно-политичког всћз, Босиљка Пстровпћ, дслегат Ве На мссннх заједннца и Живота ђевић, дслегаг Већа удруженог Бор рам. сви напорн могу Дћ буГрада Цвегковић Политнчки актив, од кога сс много очикивало, ннЈе дао потрсбну помоћ ОО СК. Поприлична нсзаиитерссованост, наЈпрс у успостављању контакта са секрстарнма а онда н у са.мом раду ООСК. Нерсдовно одлажење. Нсобавештавање Комитета о стању п проблсхшма у 00 СК. а нензвршеним задатком броЈ активнста. Истина, таЈнлв Је одговорностч А ал иеизвршеним задатком То су обслежја за добар да тражс одговорност оД бнло Је и активних. Закако људи са одговорнњм да траже одговорност од КОНФЕРЕНЦИЈА ЖЕНА ХУМАНОСТ НА ПРВОМ МЕСТ1 КонфсрснциЈа жена на нивоу општинс Параћип у свом програму за ову годнну пмала Је планирану поссту дсце лишсне родитељског ста рања у ЗвечапскоЈ броЈ 7 у Београду. Посста је била заказапа и имала јс пре свега хуманп карактер. Дру гарш^е из КонференцнЈе жена су однеле деци п скромне поклоне. Из „Параћннкс” су дсдп уручени пакс тн слаткиша коЈп се пронзводе у „Параћинки” п који су по свом квалитету добро познати свим малнм сладокусцпма. Из ИндустриЈе вунених тканпна „Брашсо Крсмаиовпћ” Параћпп дсци у ЗвсчанскоЈ су поклоњене лутке које се пзрађуЈу од остатка тканина у радиоЈ једиппци ,Д1ала прнвреда”. V ЗпечанскоЈ Јс другарнце из Кон ференциЈе жсна примила сестра Ена и са њнма обишла цслу дечЈу устапову. Све просториЈе за днснин борасак децс трпсзарнја у којој обедују и саиитарне просториЈе би ле су бсспрекорпо чнсте лспо МИЛПЈИ, Из разговора са ссстра Еном дру гарнце су сазнале да у овоЈ установи пма дсце од нсколнко дапа па до 18 годипа. Дсца су по свом узра сту распорсћена. СтариЈа деца жи вс у породицама од 12 чланова. других. Опцгтннски комнтет СКС Јс морао али квд всћ ш|Је мораћс да и мећу њима изврши дифереицпЈацнју а ООСК чнЈи су чланови размотрс неактнвност н предузму одговараЈуће идејно-полптичке мере. (Нз ИзвеппаЈа о раду организациЈс СК општнне Парачпн) ПОЛИТИЧКЕ МДКСИМЕ Пре неколико дана ИЗДШАО СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК СО Овпх дана изашао је првп број Општинског службеног гласннка, општине Параћшг Покретаљем Гласника отворен је простор за брже ком\-н«1цира1Бе одлука и решења које доносн Сктппгпша општина, Извршни савет, самоуправне 1ппепес:1с заједнине дру урсђене. Свс Је то говорило у прилог поГврдн да деца коЈа су лише на родитељског старања нису лншс на н старања друштва. Особље којс ради у овоЈ установи макслмално се трудп да деци пружп сву пжжњу и љубав коЈа им Је итекако потребиа. Труд ових дивних људн је неш то наЈвредннЈе јер су онп тим малпшаиима сада п пајблнжв и најНапуштаЈући ову установу друга рнце су добиле захвалиицу али неле и лспс н приЈатие утпске деца' коЈа су украс света нмаЈу за безбрижио детнњство, алп жалост не од своЈих иаЈближих Ји су се иа један специфпчан чин одреклп своЈнх обавсза. Јелена Симић ОПШТИНСКИ СУД УСПЕШНА ГОДИНА Оппггинскн суд у Параћину у прошлоЈ години нмае Јс велнкн броЈ прехметр у раду прпмљених у ШТВСНО-ПОЛ1ГГИЧке И радне текућоЈ години а п доста перешеорганизације. Одговорни уредник Борђе Петковић. секретар СО. Све заинтерених из 1985. године. Салдо пословања Суда говори да Је броЈ иерешених пред.мета смањен за 252 а кад сованс оргаНИЗаЦИЈв за пре се узме у обзпр да приЈем странатплату за општински слу- ка због прахних савета информацижбени гласник могу да се ја Је ограннчеи у Суду се белсжи јаве редаКННЈИ листа „14 преоптерећење велнкЈш обнмом подана’’ која дистрибуира слом. КоефнпиЈенат неажурностн ну а наЈбољн у односу на осталс судове на подручЈу Окружног у Свстозареву. Квалитет одлука у крнвнчноЈ матерпјн Је задовољавајући док Јс нсшто слабнЈи код паршша. У НзвештаЈу о раду закључуЈе сс да суд нма задовољавајућс услове за рад, да Јс пзвршен здскватан распоред органа н службн а органнзациЈа рада предолрсђена судском пословшгку. скуптнтписко гласило. бољн Је у одиосу па прошлу годпДРЖАВА СНГУРНО НЕБЕ ОДУМРЕТИ ДОК ИМА ОВА КО ДОБАР АПГТИТ. Још једиом подвлачим овде да јс паша ДУжпост да се ослонимо на своје сопстзенб спаге. Јосип Броз Тито (1944) поца свс на- 3 .Уставобранитељи” Драгаиа Колркз м. м. Воја Радић
„ОМЕНТДРИ РАЗВОЈ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ УЧИТИ НА ИСКУСТВУ БОЉИХ Позитивпа искуства других досадашњим развоЈем мале бити задовољкн. морамо кориспттп, Јер приврсде не можемо У СР Немачкој стрнЈи запошљсн у ннка, у СЛД Јс у Јс свакп трсћи радник прсдузећу вслнчнне до прошлоЈ дсцсннЈи око у нпду200 рад90 одсто 1 свих нових радних мсста отворсио у прсдузсћима до 250 запослснпх у Јапану у малој приврсди Је запослсно прско 50 одсто радника, у НР МађарскоЈ се, порсд одобравања отварања приватнпх, угостнтељских објеката фабрккс у трсћоЈ смени уступаЈу приватпо.м раду, у БугарскоЈ Је у кратком року формирано 700 мањих прсдузсћа. По броЈу запослених на укупан броЈ становпика, СР СловепиЈа предњачи нс са.мо у нашој зе.мљи, всћ у Европи и свету. Она нма 1,5 одсто псзапослспих. По тоЈ лопши у СловсппЈи бп требало да постоЈс иајстрожиЈи услови за прнврсђнвањс у малоЈ привреди. Мсђутн.м, ситуацнЈа Јс супротна, од могућности рсшстрацпје свих вознла па и аутобуса у приватиом сектору, пзградњс мањих фабрика скоро у свако.м сслу лСовснијс до нзградње мнни хидро слсктране у приватвоЈ рсжнји. У иашоЈ Републици у об.тастп мале прнврсдс друИ штвсиог ссктора запошљеио Је преко 50.000 рад1шка н 1000 запослснпх у уговорнн.м оргаиизација.ма. Сигурно јс да то инЈс довољно, поготову када се да податак да свс овс организацијс позптнвно послуЈу — нсмају губпткс, онда Јс то доказ оправданостн друштвсног опрсдељења да сс подстпчс удруживањс рада I! срсдстава грађапа у цнљу отварања вишо мањих оргапизациЈа (Из уводног излагања „Лиалпза развоја малс прпвреде") Здравко Филнповић УСПЕШАН ПОТЕЗ Срсдствнма меспог самодоприноса грађснс су друштвснс просторије у градским мссни.м заЈсдннца.ма и оие сс углавном ис користе, поссбно зпми, Јср је њихово грсјањс прсскупо. Цснтар за дечију заштпту јс, у жсљи да се овс просторијс адскватио користс н да дсцн прсдшколског узраста прпближе обЈекте у којнма ће радитн потпнсали су Самоуправни споразум са Месном заЈедиицом „XI кокгрсс” о уступању дела простора за потрсбс прсдшколскнх устапова. Такав Споразум јс попуђси и МссноЈ зајсдници „Глождак", а ускоро и другнм месннм заједницама. м ж. СТВАРНО — НЕ ФОРМАЛНО ПРЕДСТОЈИ БИТВД ЗА КВАЛИТЕТ — Наш средњорочии програм је аутоматизација, модернизација и борба за квалитст јер ми можемо да имамо још квалитетнијс стакло, а нсмамо довољно квалитетнмх сирови на. Борба за тржиште и квалитет мора да бу де доминантна на свим радним местима. рекао је Драгомир Хаџић, генсрални директор Српскс фабрике стакла. ИЗА ГОВОРИИЦЕ — АЛИ ИСПРЕД ВРЕМЕНА ЗДРАВСТВО НЕ СМЕ ДА ТРПИ — Све организационс промене којс Пе да уследе због законских прописа нс с.мсју да успоре нити да стопирају даљи развој здравства у овој општини, нити да иду на ушгрб осигураника, што сс већ донсклс оссћа, рскао јс Бора Костић, управник ООУР-а Гол ница. __ КОНСЕНЗУС МОГУЋНОСТ ПАРАЛИЗЕ Прс.ма закопским прописима и иормативпи.м актима доваљно јс да сс од постојећсг броја ООУР-а само Једап, било који. нсизЈасни по неко.м заЈсдиичко.м акту и да тнмс паралише самоуправни процес н прн.мсиу прсосталнм дсловнма органнзацноне цслине. 15. АЛРИЛ 1987. • БРОЈ 332 .3 ПРИВРЕДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ ОТВОРЕНД СТРДНА ШАНСА НИЈЕ ИСКОРИШЋЕНА Пише: Стојан Вељковић ■ Имајући у.виду да ће инфлација бити стал ни сапутник и наше привреде, али да ће.мо имати несметане набавке сировина, репроматеријала и енергије, пре свега, планиран је раст производње за 1986. годину од 14,5 одсто. ■ Проблема у набавци репроматерпјала и енергије углавном ниЈе било, а, ипак, остварен је раст индустријске производње од само 1,9 одсто ■ Негативан треид производње из квартала у квартал је бивао све израженији, и нажалост продужеи је и на почетак ове годнне. У првом кварталу 1986. године ни је остварсн раст производље за 3,2 одсто, на полугођу за 6,2 одсто, за дсвст месеци за 11,3 одсто, на крају годинс план Је подбачсн за 12,6 одсто, а на почстку ове годипе (имамо податке за прва два мессца) трсба раста чак за 38 одсто, при чсму нматн у внду да Је н план производње од 14,5 одсто с.ма њен на 12 5 одсто. У пољопривреди планнранн раст ниЈс, такођс, остварсп. прннос жнтарица од само хсктару Је далско испод Остварен 20 мц по плапа кспод остварења из 1985. годпне. Иста или слнчна ситуација Јс и код сунцокрета и шећсрпе рспс. У области грађевинарства забсле жсн Је мањи фонд часова рада за 2,7 одсто у односу на 1985. годнпу, а промет роба јс опао чак за 40,8 одсто. На другоЈ страни, остварсн јс укупац приход од 110,9 милнјарде ди нара са стопом раста од 65,3 одсто доходак од 24,6 мил. дннара п стопом раста од 118,3 одсто, чпст доходак од 17 мил. са исшто вишс од 300 мнлијарди (стопа 336,7 одсто), а за лнчнс дохоткс јс издвојсно Ј4 3 мнлијардс, чпмс јс обсзбеђсп проссчнн личнн доходак од свега 62.547 динара. Истоврсмсно, забслежснп су и губици од 110,9 мнлиЈар де старнх дннара. Шта свс ово говорн, п нашта указује? Говори да Јс приврсда бнла осло бођена стега којих је било крајсм седамдссетих и почетком осамдссстих годннама ове децениЈе. Ситуаци ље економвје пословаља, а знатно због цене енергнЈе. Тако шанса за Још већим дохотком ниЈе искоршп ћсна, тим пре што су и цене иеких нндустрнЈскнх пропзвода брже расле од каматннх стопа. По нзвршсноЈ ревалорнзацији залиха недовршсне производње, готовнх пропзвода, спровина н матсрнјала преко осталнх прнхода, прсрачунато, каматне стопс у 1986. годпни су чак за 6,7 одсто биле ниже од каматннх стопа из 1985. годннс. Обавезе из дохотка су за 7 одсто спорнје раслс од цсна индустрнЈскпх производа, а читав раст укупног прнхода је под утицаЈе.м цена јср су и у смањеноЈ пронзводњи залнхс готовнх про пзвода повсћанс за 115 олсто. < (наставнће се) Ја но 53 Јс у примарноЈ расподсли потпу из.мсњсна. Остварсн Јс бржн ра дохотка од укупног прихода за одсто, а утрошена срсдства нманнжу стопу раста од дохотка за 63,7 одсто н то дслнмичио због бо- ||||11111111111111И11111111111111111111111П11111111П111111111111111111111111111111111111111|И1|1|||1111111111И11Н11111111111111111111|||1111|1111111111111111|11111111111 1111111111III111111111111 САМОУПРАВНО ИНТЕРЕСНО ОРГАНИЗОВАЊЕ У ОПШТИНИ ПАРАИИН ОТПОРИ ДАЉОЈ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ Пише: Нада Јовановић У протекло.м периоду, а пајефнкасније непосредно по покрстању акције ставовима 18. седнице ЦК СКС и Председннштва скупштнне СРС. у нашој општини је Ј.е ма ли труд уложен у рационализацију орга низованости СИЗ-ова, са посебном пажњом н схватањем тог питања као елемеитарног дела акције на спровођењу Програ.ма економске стабилизације То јс био случај н у Фабрнцн стакла, када сс раднло поре отклонити. Можс сс закључити да јс рационалпзацнја постигиута, како у погле ду с.мањсња броЈа СИЗ-ова, тако и у поглсду с.мањсња броЈа дслегата у Скупштина.ма и и>сннм тслима н органнма. Из преглсда висинс срсд сгава коЈа се нздваЈаЈу за СИЗ-ове г.иди сс и дсо тих срсдстава коЈп сс пздвајаЈу за рад њиховнх струч инх службн. ТаЈ податак сам за ссбс нпјс нн битаи по величнни, колико Је битно оцсшггн да ли Је допринос тих служби квалитетан у с.мнслу оправданости функције постојсћлх СИЗова. Што сс тнчс броЈа запослсних ј у стручнн.м службама, користиће ■ се чињсницом да многс од њих оI бављају и конкрстпс пословс за спо | јс дслатиостп (прн.мер: основно об • разовање и култура), можсмо кои- | статоватн да нпјс било у нашој сре I дини нских аномалпја у правцу по । раста и шпрсња ад.мп11истрацпЈс, али Јс прнсутап отпор код даљсг ра ипонализова1Ба п прихватања додат ннх послова код повофор.мираиих јсдипствсппх СИЗ-ова сродних делат пости. Мора.мо признати да из.мсђу одрсђсних традиција н стсчсних позиција н нових захтсва саврсмспог Ј трснутка и.ма раскорака₽ па сс чс ' сто лични интсрсси стављаЈу изнад , друштвених и тако оспорава ожнI потворсњс почетка промена, за ко- ' јс се дскларатнвио увск позптивно ■ изјашњавамо, а у праксн сс супро । тно понаша.мо. Свака стваралачка ниицијатива, акција па и покрст прогресивне, соцпјалистичке оријентацијс тражи ко.мплстно укључнва њс н пнгажовање свнх субЈсктивпих снага, у којн.ма мораЈу дати лпчни дсприиос и у и.с.му изразити и по тврдити све своЈс врсдностн. Неки примсрп у нашоЈ досадашн>оЈ акци ји нс иду у прплог оваквоЈ тврдњп и ми морамо разЈаснптп шта Јс и у коликој мери у ово.м тренутку значајно и приоритстно, а свс отДосадашњс учнњснс оргапизационс промснс у СИЗ само су Јсдна, па не и најсажнија прстпоставка за унапређивањс укупних односа и функцпЈа у њнма. Јсдно од најва жпиЈих питања на комс морамо да ље радити Је начин финанснрања путем слободнс размене рада, а у изградњи адскватпог самоуправпог мсхаш1зма морамо судсловатп са прстходно јасно п дугорочниЈе дсфнннсаним програмима и прноритс тнма у развоју свакс дслатности н мрсжс инстнтуцнЈа. Морамо призпатн да досадашњи, добрнм делом стнхиЈскн, локалним критсркјумн.ма одрсђиван развој, коЈи Јс довсо да прсширокс н нсрациоиално распорсђснс мрсжс институцвЈа. (наставнћс сс) о усвајању планова,I, правплника, правнлннка, самоуправних самоупрашшх ака- --------------------------------------- та, то је утицало на правилан рад осталих ООУР-а 1ГТТТЛ Т Л па и на углсд Српскс фабрнкс стакла прс.ма спољ- ИНСИЕКЦИЈ/! КАЗНЕ ЗА ЈАВАШЛУК НОРТРЕТИ ЛИСТА АКТИВИСТА: ДРАГОЉУБ ТОМИН МЛАДИМА ДАТИ ПОВЕРЕЊЕ НАКОН ОДЛУКЕ СИВ-а У НАШОЈ ОПШТИНИ САМИ СНИЖАВАЛИ ЦЕНЕ Послс доношења одлукс СИВ-а о враћању цсна којс су сс образовале прсма условнма тржишта односно коЈе ннсу билс нн на јсдном од облика нспосредне контроле, тржншш! ииспсктор Је нзвршио увиђај како пашнх произвођача тако н у трговинским радннм организацијама. Контрола Је вршсна у сарадњи са рспублнчким тржишним инспектором. Ова контрола Јс показала да јс Српска фабрика стакла сама вратила цене трговачког стакла на старо а то Је исто урадила и Параћиика. Штофара ннјс повсћавала ценс мил1о одлукС' док су цснс амбалажног стакла цсмента и производа 1’0 „Будућност" бнлс под нспосрсдпом контролом и нису дошлс под удар одлуке СИВ-а. На листи активиста данас се налази Драгољуб Томић. или како му млади тепају „Солунац”. Свуда га има, од месне заједнице до форума друштвено-политичк!IX организација на нивоу општине. Вишегодшињп акцијаш са брдом ударничких значки, највише воли да ради са младима и овога пута говори о њима. — Дуго сам година радцо са младима, па и данас тврдим да лмамо велнки број младих, талентованих и креативних људи, који би билп спремни да се ухва тс у коштац са многим про блемима, само им треба указати поверење. Приче да млади када се запосле неће да раде, јесу продукт старијих којима не иде у рачун да младосг, ако се усмери може далеко више да пружи да постигне далеко већс резултате. Па, то је природно... М. И. ПРВА ИСКУСТВА НОВОГ РАДНОГ ВРЕМЕНА ПОАУТАНИМА" НЕ ОДГОВАРА Прсма послсдњим обавсштсњима нз Општинске мнспекцнјс иадлсжнс да пратн спровођсње одлуке о помсрању радног врсмсна, јсднна јс ШтампариЈа , Вук Караџић" про цспила да јоЈ ..свропско’’ радпо врсмс ис одговара. У овом колек. тнву поново сс ради од шсст, јср су самоуправшс оргапп донслн такву одлуку. Од Радомира Жпвковнћа, начслннка чулн смо да ннспекцнЈа нсма прпмедбу на „реко. впрано радно времс" јср производнс радис органнзацијс имају права да одабсру врс.мс којс н.м највишс одговара. Тада, послс прсвал>сног са.моуправиог пута цела радна организацнја, односпо зассбнс целинс могу да сс управл>ају пре.ма потрсба.ма и могућностпма. Одлука о по.мсрању радног врсмсна изазвала јс много отпора па чак можс сс рсћн иицндспт од странс групс радннка Српскс фабрикс стакла. којп су потражили правду" у Општннском ко.мнтсту. У всћннн случајсва заговор1шцн РАСПОДЕЛА И АКУМУЛАЦИЈА м. ж. рада по старом су опн пеопрсдљсЈШ. О:ш њиви а писаћпм сада у одгозара а народ ПронгЛн који су јсдиом ного.м у другом за машином или столом. Њима поготово врсмс орања и сствс нс 'Прсссчени радпи дан’’₽ као народ жпва вода. ћс начин да пзврши прсрасподслу н задржи статус кзо са желл.м да сачува П радно место у зсмљпцу — своју и јарс и парс. фабрици н своју слободицу”. М. Милспковпћ МОТИВАЦИЈА ЗА РАД ОДСУТНА Пише: Живорад Симић Са оваквим личним дохоцима да₽ всроватно јсдан број радника исма додатне нзворс прихода, ималп бп далско тежу соцнЈалну ситуацнЈу и послсднце. Но, и порсд тако нпскнх личних доходака и заједнпчкс потрошњс, нс можсмо се похвалити ви сииом акумулацнје, коЈа остаје при коначној расподсли дохотка. У докумснтпма о политицп разво ја утврђсно Јс да општа н заЈсднн чка потрошња расту споријс од до хотка како би отпочсло матсрнјал мо јачањс приврсдс. Можда можс мо у областн општс потрошњс нз вршити пско ре.тативпо смањсњс, али кад конкрстно аналнзирамо, до ђемо до закл.учка да нам јс то свс потрсбно, што н јсстс тако, али свс што нам Јс потребно и што хо ћемо да ммамо, мора бнти покривс но матсриЈалном базом. Сада нијс такав случај, па сс у праксп мпого нпшс захтсва за оппм што се зовс друштвсиа надградња, псго што ско помпја можс да пратн. Иа подручју општс потрошњс огроман дсо се трошп на лпчнс дохоткс, а продук тпвносг, организацнја рада и ксоп ходпост постоЈања одрсђспих пнсти туција у облнинма какви најчсшћс Јесу, тсшко сс прнлагођава могућ ностима п потрсбп друштва. Овдс сс нс мислн на ннднвидуалпс личнс дохотке и индпвндуалну продуктип кост јер н ту Је присутна уравнк ловка у расподслн, а могивација за рад јс одсутна. Лко већ кажемо да кроз расподс лу дохотка ис можемо бктно да утнчемо (ово сс нс односи на свс колсктиве) на повећањс акумулаци је, онда морамо да тражимо рсшс ња која дуб.т>е задпру у ову ироб исматику. Личин дохоцн н акумула циЈа су међусобно повсзанс катего рпје. V нашој општннн. ако би 15.000 запослсних у приврсди у про шлоЈ години примњто по 1 стари ми лион лнчин доходак мање моглп би всћа срсдства да издвојимо за аку мулацију за око 250 старнх милија рди, што би уз срсдства која очску јсмо значило и нску оптималну или скромну величнну. Мећутим, пошто су наши проссчпн лнчни дохоци у прппрсдн всома писки, свако да.т>с усклађивањс нанижс значило бн да ње губљсњс мотивацијс за рад и угрожавање сопствснс сгзистсниије. пом свсту. Д. Коматина шака_ нормалпо одвиЈањс саобраћа ја, за занушснл капалнзацнЈс. Ко ТРОШКОВИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ НИСУ РЕАЛНО ПРИКАЗАНИ м. м. Велики броЈ грађана још увск ла герује грађсвннсхи матернјал на улицн и тротоару и другим Јавни.м површииама што представља вишс струку опасност за безбедност пе Карикатура Матре Урошевића УМЕСТО ДА ОДУМРЕ. ДРЖАВА РОДИЛА ОСМОРКЕ! Лаза Костић ^цнална инспскцпја јс п овог про лсћа у сарадњп са ко.мупалипм рс дпрнма и месним заједннцама кре нула у акцнЈу за уклањањс матерк Јхта са тих површпна. За разлнку од рапијих година гра ђапн нсћс бптп упозораванн и опо мпњаии всћ ће сс одмах прнЈављн аатн, а како с.мо сазпалп у Општнп скоЈ ннспекцпЈској службн казнс су врло ригорозпс п крећу се до 5 ми лпопа старих дннара, уз трошкове уклањзња коЈи такођс пису мдлн. Судећп по подацима пз завршних рачуна које су радне организациЈ‘е параћинској општини сервпрали под ставком „репрезентаци ја”, нисмо сс миого гостпли за кафанскпм столом са пословним прпјатељима. Про ценат повећања ј‘е 105 одсто, а узевшп да су кафанске цене вртоглаво расле н није много. На пљескавице, ћевапчиће п „кнло белог н спфон соде” цсла параћппска привреда утрошила је 78.021.000,00 динара. Годину дада ранпје, 1985. та цпфра била је дупло мања. Тако говоре бројке алн, („алм” девојку кварн), постојп оправдана бојазан да цифре н њпх обрачуна нису всћ да су средстпа већа, те ову хвалу узетн са резервом, анализа СДК. ГОДИШреалне, далеко треба сматра ПРИМЕР ЗА ПОХВАЛУ V оквпру акцијс Зелсни град па Цршшп’’ кућми сазст стакларских зграда у улнци Маршада Тнта 65, 67 и 69. орпишзовао је 8. апри ла радну акцпју чшпћсња и урсђсн.а дворншта. Том приликом је 25 стаиара засадило дссет брсза дванаест садница украсног шибља и траву. Заливањс травс и садница вршићс сс по поссбно.м распорсду. Акција Јс прихваћсна са великл.м одушсвљсњс.м од страпс схвнх ста пара а органнзовао Јс СЛАВОЉУБ ПЕТКОВИН, прсдссдник кућног савста. Зијад Кадрић ОПАСНОСТ ПР01Ш1А Нагло отопљсјбс снега н Јаке кншс пнсу наудиде ПараћГшу. Рано пролсћс углавном јс врс.ме када во н онако впсоких ПОДЗС&ПШХ да у Параћину нагло порастс н ка надолазн. Почстак априла чудо ннјс донсо овс псвоље. ниворсзаЗа разлнку од нншког н тњмочког краја водс су протутњалс укроћене у корита. Страдалн су једнно подрумн у Адакалу" због внсоког водостаја а подземне воде нису се пеле тако да Јс всћина подрума остала сува. м. м. СОРНМА 9 Путоказ иа нашоЈ слнцп више дсзинформишс и збуњујс нсго што упућује. Нскад Јс био леп н тачан, а данас огуљсп и збуњуЈућн. Као да су га заборавнлн, па сво прнлнкс да га сс сстс, да га обоЈс н пспишу тачнс податкс. Иначе, путоказ сс налазп у самом срцу града код моста на Црницн. 1. Неке другове смо овластпли да би нас упропастили Није нн то работа лака: да слушаш мудрости лудака. Славнца Костнћ-Пожарац
СУСРЕТИ СЛИКА НАЈБОЉЕГ РАДНИКА ПОСЛЕДЊИ ВОЗ ЗА ПЕНЗИЈУ Среда, 8. алрил била је последњп раднп дан за Бранислава Матејића, радннка на железничкој станици у Параћину. Првокао пружнп радник, потом скре тничар и .магационер Браннслав је пув«х 35 годцна радио на железници. Из родне Дон>е Мутаице сваког дана је путовао на радно А1есто и за све те године имао је само 21 дан боловања. Доста необично за нашс овдашње прилике. Срећан је што одлази у лензију и отнара ново радно место за неког младог човека, али је помало тужан, јер се растаје са колегама са којима је провео толике године. Волео је свој лосао и није било обавезс коју није могаода изврши. За свој досадашњи рад Браннслав Матејић је добио више признања од организације у којој ра ди, а снгурни смо да су она отишла у праве руке. М. Ж. поводом 15. АПРИЛА ДАН ЖЕЛЕЗНИЧАРА Дан железничара, 15. април ће на Железничкој ста иици у Параћину бити обслежен на пригодан начин. Тога дана за један бројрадника биће приређен испраћај у пензију. а планирана су и традиционална спортска такмичења у шаху, стоном тенису, малом фудбалу, рукомету где ће узети учешће радницн на железници запослени надеоинци између Велике Плане и Алексинца. М. Ж. ПОЧЕЛО „СНИМАЊЕ" МОСТА Ових дана почели су радови на снимању и испитивању носивости бетонског моста преко реке Црнине у иентру Параћина. Радове изводи Институт за грађевинарство и архптектуру из Ниша, а послс њиховог ралаза тггврдиће се даља судбина моста. М. Ж. ПОЧИЊУ РАДОВИ НА ОПРАВЦИ МОСТА МОСТ до — АВГУСТА Радови на оправци моста на Всликој Морави код БупрнЈе, који је всћ годпну н по дана „косг у грлу” жптсљн.ма трију ошпхина — Параћина, НупрвЈс н Светозарева, почсће, како јс договорено, 20. апрпла, а бпћс завршсш! до 15. августа овс годвне. Према новом пројекту, сва оштећсна челична конструкција бнћс поправљсна, коловоз од дрвешгх греда замснпће се бстоиском плочом дсбљине 15 саптпметара, док ћс са обе страие моста битн обсзбеђеке стазе за пешаке. Комплстна оправка моста нзнеће 695 милпона динара, од чега ће “0 одсто средстава обезбедптп Републнчкн СИЗ за пугевс, а преостзла дсо оппгтнпе Бупрнја, Светозарево н Параћнн. Наша сппгппи ћа у саиациЈи моста учестЕОватн са « мнлвона данара. Мнша Гајић М. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 332 УДРУЖЕНИ РАД ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ПОСТОЈАЊА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ЈУБИЛЕЈ УIДКМИЧАРСКОМ ДУХУ Раднички савет Српске а такмичење у раду се ор- програма, а целокупна ова одређеном врстом произвофабрике стакла је усвојно ганизује под називом „Нај- акција треба да се одвија у да и дизајна, а самнм тим програм обележавања 80-го бољи радник у години јуби- функцији рекламе и пропа- до веће производње и бодшшвмце постојања и рада леја”. У току ове године у ганде т&ених производа, од- љих финансијских резултаове радне органнзацнје. Про Стаклари ће бити .приређе- носно да се на овај начин та ове радне организације. слава има такмичарски дух, но више културно-забавних дође до новпх сазнања за М. Ж. СТАЊЕ У НАШЕМ ЗДРАВСТВУ ШТ*ЕИ ЗДРМСТМ Ако вас Јс некнм случаЈем пут кансо на грудно одељсње параћннске болнице ситурно Је да сте се за трснутак бнлн збуњенп амбиЈснтом коЈп вас окружуЈе. Овс просторнје на све личс, алп пс на Болппцу, ка место где нско ко Је болестан треба да се пзлечп, Слична Је снтуаци јл н на пеким другим одељењима на пример ДечпЈсм. Запгто Је ситу ацвја таква потражили смо одговор од Боре Костпћа, управппка Болли цс у Параћипу. — Укупна врсдност осповнпх сре дстава ООУР-а .Болпнца” пзноси 12.928 мнлиона старпх динара, рскао Је на почетку разговора Бора Ксс тић. Од тога 60 одсто Је отппсано, тако да стварна вредност те опрсмо пзносп 40 одсто од поменуте суме, а готово половнна целокупне опрсме старпЈа је од шет годпна. Сва болничкд опрсма н инвентар ова здравствена оргапизацпЈа наба пнла Је пз властптпх средстава од носно из такозваног здравственог ди нара, а тим срсдствпма су нзвршене п све адзптацпЈе и догрпдње. Новнм законским одредбама дош ло Је до проппгрквања права осигуранпка алп н до смањења сред става. По речима Боре Костнћа овпм спстсмом плаћања н фкпакси рање здравства здравствеш! радпи ПИ су прпморани да иду на колпчп ну, а ие на квалитет. То нецовољно мотпвише здравствепе радинке уз пеадекватну расподелу рада. Медгагински цептар Је прошлу по словну годнну завршио са губнтком. У склопу сапацпоног програма коЈи се ради прилнком угопарања са СИЗ-ом пнсистираће се на квалн тсту услуга опреме и безбедиост па цнјената. Међутим, здравстпо Је све више упућепо на удружени рад, да сс слободном размсном рада да вс ћн квалитет здравствепс заштпте и стЕоре бо.ље услове у Болници. М. Ж. УСКОРО ■ ИИ - М ■! ИИИ V току је доношсње новог Прави лнпка који треба да обсзбе.ш реал ниЈс врсдновање у поступку утлрћи вања прнорптета за „добнјање” гра Всвинских парцела за нзградњу индпвидуалних стамбених зграда иа по дручју града Параћина, тс Је и прилика да се, макар и на овај на чнн, кажс свс оно пгго бп могло да допрписсе да таЈ правплиик буде Још бољи. Плац је место под суипем грал* скнм, дсфннисаио урбшиспгако*тех нппкнм условшиа коЈи одређују ње гову величнну, начин градње, са не ном коЈа треба да прсдставља збир трошкова потребш1х да се то зсмл.шпте опрсмп свпм обЈектима коЈи омогућуЈу да нови власпик реално ту можс да жпви: коловоз, года, капалпзацнЈа, струЈа, телефоп н друго. Из годинс у годнну све Јс Јача мнграциЈа ссло — град, те досеља' вањс из других краЈсва и нассља, све Је већа потражња за плацсвпма, уређених п дивљих било коЈнх, град од турске паланке пз Ниптког пашалука на грагшцп према Београдском израста у векилл град, ва жан трговачки п нпдустрнЈскп цен тар, жеље да се жпви у грацу су свс веће... Плац много коптта, обичпо знатпо вЈппе од цене по коЈоЈ се продаје на конкурсу, значл раз.тикл у предности се субвеппиогаппе нз дру гнх извора прихода ЗоЈедниц«*, обич н<» нз градске ренте, оциосно пак надс за корншћење градског земљи шта коЈу плаћају житељи граца. V условима ограплчене понуде грађевинских парпела к утроструче нс потражње зпачаЈ Правплнпкл по стаје пресудан за реалиу рзсподелу. Износим пска своЈа разхшшљања у всзн са постоЈећим Правилииком нашта би евснтуално требзло обра тпти пажњу код нзмспа. Требало би увестп фактор елими папијс за све оне који неко времс нису жпвели у граду, одиосно Општнни јер иису у граду ни плаћа ли комуизлни допринос, самодопрн нос н друго. Таква пракса, на при мер постоЈи у Београду. То зато што изгралња кућа, поред факторд сгзпстеиције почела је да поприма п карактер својсврсног бпзписа. Пма ситуације да се поједпни ка ндидати ЈављаЈу вгапс пута на конкурс бсз успеха, што потврђује њи хову решеност, ваљда и потребу, да добиЈу плац, из коЈпх разлога би, можда, требало свако такго безуспс птпо јављање вредноватп пеким бро Јсм бодова. рнст за друштво алп нкаква за дру гог учссника на конкурсу, он не мо же да добнјс тај стаи па прс.ма то ме од је пеправилно кажњеи, тии прс што корисиик стана исто тако у неким случајсвпма можс да по истом основу добнјс и кредпте од РО. Ако је нсчпЈа кућа предвнђена за рушење њеп власник на конкурсу по том основу добија одређенк броЈ бодова, то Још увек не значп да ће та кућа бити срушена, однос но кад ће бпти срушена, односно опет су бодовп коЈи штете другом учсснику... Бодови по основу забрањеие стам бспс изградње на зсмљишту којим власник располаже су псто тако дк скутабплпи јер има случаЈева да по јсдннци купују такву земљу иако знају да је на њој забрањска град ња. Бодове по основу неопходностн ка дрова трсба начпсто брисати јср, мањс више, свако је нсопходаи у својоЈ РО на пословнма на којпма ради, зашто би иначс био на том радном месту, као и чшБСннце да већ сада у овом тренутку на свкдснппји за незапосленс нмамо кад рова свпх струка. НпЈс мн бп.та жеља да полемишсм, всроватно да од изнстих прсд лога има и добрих и о>п<х који то нису, добро би бнло калп бн сс прс ко нашег цењсног листа јавнли и други са својим прсдлозима и ми шљењпма. Станојло Радојковић УКРАТКО „БУДУВНОСТ”: ДРУГИ НУДЕ ЈЕФТИНИЈЕ Радна организација запро изводњу електроенергетске опреме „Будућност" у прош лој години бележи повећајбс производње код најакумулативнијих производа, а то је алучелична ужад. Остали пронзводи бетонски сгубови и остали бетонски елементи пронзведени су у броју мањем од планираног, а како стоје ствари, бетонска галантерија из Па раћина имаће ове године још тежу прођу, јер друти произвођачн нуде исту робу са нижим ценама. М. М. АДИТИВКА „БЕЛВИТИН11 ИЗНДД СВЕГА Прошло је вре.ме нереалннх планова, оцењује аналнза СДК. Планира се у оквнрима могућностп н про пзводи оно што нде на трЖЈГште. Фабрпка аднтпва у прошлој години пребацила јс план производње „Белвита" и нарочнто „Белвитпна”. Остали пропзводи прах крвне плазме и допунска крвна смеша, не досежу нн планирано. М. М. ПОВОДОМ 7. АПРИЛА — СВЕТСКОГ ДАНА ЗДРАВЉА имтзшм - ШШ ЗА СВДКО ДЕТЕ 7. апрвл се у целом свету обелс жава као светски дан здравља. V нашоЈ Репуб.тицн оваЈ дап Је обеле жсн отварањем традиционалне ихто жбе светског здравственог плаката у НуприЈп и округлим столом на коме су еминентни стручњацн из целе Републике говорнли о новнна ма на тему: Психофизнчкн развоЈ деце, предности прнроднс нсхране — грудпо дојсње, орална рехидрацпја код диЈареалних обољења деце н тако да.ље. У данашњем свету, коЈи каракге рише снажан прптисак потрошач. ког друштва на свест човека за ст варање новкх проблсма коЈи најчеш ће стварно не постоЈс и коЈи често нсмаЈу зсзе са здрав.љем, чак супро тио од тога парушаваЈу мснтално, физичко и соцпјално здравље поЈе дкнца. и породнце. Спстска здравствсна оргаиизацпја у оквиру стра тегиЈе „ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ ЉУДЕ ДО 2.000 ГОДИНЕ”. покрсће широ ку акцију п нуди обнље тема >а прораду. Изложба Светског здравственог плаката ће после НуприЈе обпћи мпоге градове у зем.љн па н наш град. Она Је постављспа тематски „ИмунизацнЈа — шанса за свако дсте”. Јасмина Петковић — Матић ТРАЖИЛИ СМО ЈЕФТИНИЈЕ ЗА ВАС ОД АЛАТА - ДО ОДЕАА V новоотвореноЈ продавнкци ,#Извор” Техиохемије из Бсограда у улици Маршала Тита 113. продају сс спе врстс боЈе н лакова, кућна козметпка, гуме и тсхничка роба, ХТЗ опре.ма, подне облоге и друга разноврсна роба. 1' овој продавници срсдства за прање и оплсмењивање руб.ља су по изузетно пово.љним ценама. Сапулш коштаЈу само 111,80 и 137,70 дииа рае Пола квадратног метра плутс деб.љиис 2 мкли.метра кошта 377 40 динара. Разне врсте лустер — фолк Је у боЈи по Једаом килограму стаЈе 865,34 динара. V овоЈ продавиици квадратни ме тар подне стазе продајс сс по цс ми од 2.442,00 димара, а одевнк скај 1.377,13 дииара по квадратном метру и 677,00 дкнара, а гумени опанци су по цеин од 1.729,30 дннара. По рсчи.ма Граде Ружића послово ђс продавниие у овом обЈекту се могу наћи јефтнкије иего у другим продавкицама, церадно платно за бундс коЈе кошта 1.624,76 динара. по дужном метру, гума за „Заставу 10Г* по цски од 14.766,80 динара, за „Ладу” 17.489,00 динара н гуме за трактор 17.012,90 дкнара. м. ж. -ИНИЦИЈАТИВЕ КОМИСИОН - ДА ИАИ НЕ? Ако достав-љзмо потврду да кућа у коЈој нам жнве родитељи ниЈе па ша, нсма много логике зашто тс истс родитсљс прнјављујсмо као чланове којн жихе са иама у поро дпци. Не вкдим запгто се уступанл друпптеног стана вреднује са на прнмер 20 бодова, то јесте одређена ко Наш град је, поред свега, п прилично великн трговачкл цеитар, са широким спсктром продавпица, две велнке робне куће н нсколнхо специЈхтизованнх продавннцв. Излози су пуда разноврсне робе и, ако не гледамо у цене, просто маме! Међутнм, ако желпте да купите, па прнмер, телефон „дипггронац”, фармерице, батерпју за сат или упа- .љач, видео-жасету, дигнтрон, шпил карата за играњс . . . то нећете моћи да учинитс у лиЈедноЈ продавннци друштвеног сектора. Ту робу, то и ви врло добро знате, само на штандовима испред робие куће „Шумаднја” од коЈи имаЈу „приваиси ДИВЉЕ ПОНАШАЊЕ И ПРИКЉУЧЦИ Примстно Јс да се броЈ прикључака фекалних каналнзациЈа на улнчну атмосферску канализацнЈу у пашем граду нз дана у дан повсћава. То се наЈчешћс вршн раскопавањсм тротоара и улнца. На првмер у улици Максима Горког, а негде и препумпавањем Јама у атмосферску каналнзациЈу у току ноћи или за време викснда. Једно домаћинство у АвалскоЈ свпњски стајњак баца у сливну рсшетку. Честа Је поЈава да због шљунка и мсшалица за бстон сливницп буду забетопиракп као па примср у ЉубљанскоЈ улнцн, Јагодњаку и улици ВоЈводс Путинка. На углу Љубљанске п Моше ПнЈаде Лоле Рибара и Моше ПнЈадс и Тсслинс и МаЈора Марка станари бацају помнЈу у сливник. У насељу ТекиЈа поједнни власници стамбеннх зграда не празне септичке Јаме рсдовпо всћ се њихов садржаЈ нс ретко слива улицом МилоЈе Јоцића све до Новоселске, а возилима со разноси даље. Наша посла, а и много посла за писпскторс н комуналне редаре, Јер са.мо заЈсдно и рпгорознпм казнама могу се боритп против оних коЈи ие поштуЈу Закон н загађуЈу животну средину. м. ж. „У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ПРОВИНЦИЈСКИ ДУХ“ Дан — 1. април, врсме — 7 сати уЈутро, атмосферскВ прнлике (или бољс рећн нсприлмкс) — кпша пада као пз кабла, место — трг Б. Крс.мановнћа, ахтсрн — група нсзапослених и радно расположегасс омладннаца и група, што бившнх, а што садашњпх омладинских руководплаца са наЈшппс омладинске иистанце у овомс граду. Још увск сањива лица комешају се под тремом биоскопа „Раднички'' зсљпо шпчекуЈући полазак да биоскопа „Раднички” жељно ишчскуЈући полазак да радно прослздс Дан доброво.љних раднпх акциЈа. Чак ии обилна киша која је падала цсле ноћн, још пепосустаЈс, ниЈе могла да их спрсчи да не дођу, Јер у пидању је било, ићн илн нс пћи у школу нли на посао. Свп овн активни ом.тадиици су радиЈс изабрхти ово друго. Најзад покрст. Али ту су памстни омладинскл руководкоци који нс жслс да им бригадири спавају у строЈу па су повели опу одабрану чету на малу шетњу кроз град, на бољс упозиавање са нстим (мислили су ваљда да ни јсдан омладпнац Још нс познаЈс довољно своЈ град, па су по оваквом пасЈсм врсмену одлучили да пм га покажу.) Одредиште: В^Т „Браико Крсмановнћ”. Свп нскнсли стисли су сс нскако у салици Штофарс и свс устрсптали у ишчскивању обавезних говора нашнх драгих дирскдора. Бураи аплауз да бн сс бар рукс загрсјалс. Историјат добропољнпх радннх акција ндс са колена на колспо на политичком стаблу, па свп омладинцп знаЈућн га напамет у збору понављају за нашпм пзабраннм говорнпком. II то сс иајзад заврши н сви сретии кренушс °у погопс на рал, а по могућству ће у неком ћошку п одрсматп мало. Ати, пе лсзи вражс всћ их Јс предухнтрпла пракса учспика средњошко.тског цсптра и приграбила п опо мато посла што Је бпло за рад. Тако свп разочарапп растурншс сс по кругу да мпло бо.љс упознаЈу оваЈ параћннски пгаакт. Али како време брзо пролази у ра- ! ду. Нсчако сс сакупишс са миннмалпнм губицима и нс могу да радс са празним стомацима. ФаЈронт. Ко хоће кућн нска иде а ко желн на спортскс активности нска нзволи има за свакога по нешто. Већа група радне — омладиис оде кућн на заслужсн одмор, док Јсдан малк њси дсо одс да потврдн од памтнвска стару пословицу ,,у здравом телу — провшпшЈски дух”. На повратку кући са иптсрссовањс.м упнтах јсдног днрсктора какав Јс учинак за сада још ииЈе познат, алп Је већи од прошлс године". На то ја сав изненађен поглдах га и упитах га да ли Је то могуће а он сав сретан узвикну: АПРН-ЛИ-ЛИ-ЛИ ... Дејан Станисављевић КО ПОБЕГНЕ ОСТАНЕ-СУВ Због веома лошег коловоза улица МаЈора Марка Је за врсме кишних дана нспуњена водом која, прн пролазу многобројннх возила, прска иа све странс, а нжЈвише иа пролазнпкс коЈи се крећу тротоаром. СитуациЈа је нарочито неприЈатна код ми.моилажења двају возила која се, због мале ширине ове саобраћаЈнице, приљубљују уз банкпну н сву воду из- &це на тротоар и људе. А онп буквално беже по тротоару како би се сачували оваквог „освежења". Псонке И негодовања не помажу много. Возачн ту нису криви, као ни грађани који овом улицом у велнком броЈу свакоднсвпо одлезс на посао и у школу. Зато се препоручуЈа свима оии.ма коЈн жсле да остану чисти и сувн да избегавају опу улицу, кад у њој и.ма водс, а секциЈи за путепс да прсдузме мере у ци.љу саиациЈе рупа иа коловозу, па до исI пријатнпх сцена нсћс долазити. Мирослав Чопа тан бизнис”, односно од, нска се не наљуте — шверцера. Комнспоиа, дахле, нема. Чнни се, нпах, да је храјње време да наш град такву продавннцу мора што пре да отвори. Миша Гајић ОД ТОЛИКО ЛЕПИХ СГВАРИ, РАДНИЧКОЈ КЛАСИ УТРПАШЕ ВЛАСТ!
МЕСНЕ ЗЛЈЕДНИЦЕ ИЗОШТРЕНО „ГЛОЖДАК” ПЛЕСНА ШКОЛА У Мссној заЈсдннцн „Глождак" ускоро почкње са радом плссиа школа. Још увек ннје касно да сс пријавитс, сваког дана од 9 до ЈЗ часова, а мсссц дана школопања кошта 3.000 днпара. Бисерка Гајић „11. КОНГРЕС”: НОВА САМОУСЛУГА На садашњоЈ локацнЈн сточнс пијацс ППРО „Шумаднја" ускоро почињс да гради всћу са.моуслугу намсњсму за снабдевање становника овог дела града. „11. КОНГРЕС” СРЕДИТИ 4 УЛИЦЕ Скупштпна Месне зајсдшше „XI копгрес" Јс усвоЈи.та програм трошсња мсспог самодопрнноса уз захтсв дп се у првом полугодшпту ове године уради тсхничка докумснтацпја за Савску, Мишарску п део 27. марта, а да сс овс улнце градс у другоЈ половини годипс као и тротоар у улнци МилоЈа Јоцића. За прсдссдника Месие конфсрснцијс ССРН у овоЈ МссноЈ заЈедницн умссто Станка Младеновића нзабран Јс Јован Плић, радник Српске фабрикс стакла. м. ж. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „4. ЈУЛ” ПРОЗИВАЈУ УРБАНИСТЕ На прошпрспоЈ седннци Председннштва Месне конферснцнјс ССРН „4. Јул” одлучсно Јс да сс од Комитста за урбанизам и комуналнс послове Скуппгпше ошитаве Параћнн затражн нзвсштаЈ шта је конкрстно урађено у поглсду санирања подзсмннх п површнпских вода у улицн Војводс Путннка послс изградње новс трасс ауто-пута? Од Комитста Јс затражен н одговор шта се конкретпо прсдвиђа за уређење напуштсног простора с обе страпс улицс Жарка Зрсњаннна. МИНИ КУРС ЕСПЕРАНТА Води: Анлелка Аранђеловић ЧЕТВРТА ЛЕКЦИЈА За сспсрантнсту — почетннка (кошепсапШо — почстш!К) који Још увек није у стању да са своЈим саговорннком води дссаљннЈн разговор, важно Је да зна конвенционалне рсчи, поздраве н фразе. 1. Вопоп шагспоп 2. Вопоп Јадоп 3. Вопоп усзрсгоп 4. Вопоп покГоп Вопсо1и Рагдопи Вапкоп Ас11аи — добро јутро — добар дан — добро всче — лаку ноћ — пзволнте — извшштс — хвала — збогом Иако Је сспсранто нзванрсдно логичан Језпк, правплно о избсгавању бубања градива напамет, као шкнлске методе учења, овдс не важи. Ево прве мало дужс реченнцс коју сам научила у возу од Јсдног сспсрантистс из Ниша приликом свог лрвог путовања, а коЈа ми Јс много помогла да успоставим контакт са странцнма: Рагбопи а1 ш1, пс котргспоз г1л ђопс, баг т! С51аз котспсапНпоЈЈ Опростоте мени (ал-предлог за датив, (з. падеж), а нс разумсм вас добро, јер оам ја почетннца. Кад ово изговорнте, следи осмсх вашег саговорннка и повећан напор да сс комбннацпјом речи и гстсова нпак разумсте: Зсправкс нз трећс лекције: 1. А) трсба да стојн К1с1 VI попбеаб? (к!е значн гдс) 2. К1о VI С5(а5? 3. Си VI С5!а5 51ис1сп1о? Код рсчн КОМ1СА5 нзнад слова г трсба да стојн обрнгта квачнца (каква сс налази код латинског ч), што је иажалост технички нсизводљнво. V рапиЈим лекдиЈама јавило сс Још иснолико грсшака овакве врсте н всроватно ће из бити и у нарсдним лскцнЈама, али: не С51аз ћс!роп - пип (нсма помоћи — сада). Је Ма запо, 5аппс1сапој! (Ево Још Једнс здравицс: У вашс здрављс, лстомишљеницн). КаЈ 5а1и1оп! 2 • БРОЈ 332 15. АПРИЛ 1987. ИЗ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА: О ПРЕМИЈИ ЗА МЛЕКО СЕЛО-ПОШОПРИВРЕДА НОВЕ ПРЕМИЈЕ ЗА МЛЕКО • У предлогу републичких закона о компензацијама наше произвођаче кра вљег, овчијег и козијег мле ка који сарађују и имају уговорену нспоруку млека, захвата прс.мија од 7 дннара по литру испоруЧеног млека. Наравно, под услово.м да цена и квалнтет од- •оварају прописима. Произвођач млека има :1раво да пре.мпју добије Јаједно са исплато.м продај не иене за испоручено млеко а пајдоцније у року од 15 дана предлаже Закон. Организагпцама удружеРЕВИЈАЛНА ПРИРЕДБА „СУСРЕТА СЕЛА 87” КРЕМ АМАТЕРСНОГ ИШШШ ■ Жирп регионалних Сусрста пратио Ревију и оценио је високим збиром од 305 бодова. Овогодишњп победник Су срета села, Главица, показала се као достојан домаћин завршне манифестације 3. априла. Иако просторни услови нису дозвољавали КУД „БРАНКО РИСТИН” ИЗ ПОПОВЦА више замаха учесницима, организација и приредба је била на високом организационом и уметничком нивоу. Иначе, ревијалну приредбу пратио је жнри који бира најуспешнија остварења за Регионалну смотру н по речима чланова оцењивачке комисије, са задовол>- ством су дали велики број бодова, чак 305. На фотографији: заједнички наступ у изворном делу домаћина и мештана Лешја. М. И. ПОТОЧКА И ДРЕНОВАЧКА ЗАДРУГА Залдге доОро иосивам У извештају о пословању параћинске привреде у делу пољопривреда између осталог наведени су резултати пословања две овдашње земљорадничке задруге Дре новац и Поточац. Земљорадничка задруга V Дреновцу остварила је прошле године укупан при-чод 379.688.000 динара што представља раст од 93.6 одсто. а остваренн доходак веђи је 69.3 одсто V односу на 1985. годину. Код земљорадиичке задруге пз Поточца укупан приход 1‘е износио V прошлој годинп 749.070.000 дпнара што је у односу на 1985. пораст од 79.7 одсто, док је проценат повеђања оствареног дохотка 80.1 одсто V од посу на 1985. годину. Очигледно, задруге си добро „пливале" \ прошлој пос.товној готпии. ЗАШТИТА V ПОЉОПРИВРЕДИ Лољоприврелиа „Жута нњига“ V свсту постојс такозваис ЖУТЕ КЊИГЕ познатс публнкацнјс о опа сностима у току рада у пољоприврсди са хслшјским супстаица.ма, ко је садржс упутства за њпхово обслсжавањс, а ово из здравствсиих за хтсва за радникс. Зато предлажемо да сс у циљу наших младих пољопрнвредника о наЈнижој границп старостп, коЈа се у шшустриЈи као и у пољоприврсди сматра као опас иа за младеж, и трсба да сс води квалитстнпја свидсиција за нашс наЈмлађс пољоприврсдиикс. Порсд овпх свидснција којс сс мораЈу водитн у нашој пољоприврс дч мора сс н испитивати правилан одпос код примсне правилног руко вања сд нашом заштитпом опрсмом коЈу су дужпи да носс иаши по.љо приврсдннцн. Овдс сс намсћс правило да јс иотрсбно да сс изврши обука из областк заштитс на раду као и заштита човсковс срсдипс и околиис која Јс битна за нашс здра вљс. Овдс сс говори да свп обуку из заштнтс на раду морају проћи, како радннии тако и свп осталн из пол.оприврсдс. Гојко Боројевпћ ЗИМСКА ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ Велико интересовање V организацији Клуба самоуправљача Зимска школа за пољопрпврсдннкс завршила свој рад. Поссбио шггересовање мсђу пољопрнпрединцима владало Је за курс руковања п одржавања пољопривредпих машина. Квалитстне прсдаваче обсзбсдио јс Клуб самоуправљача нз Сервиснс школс П.МТ-а а успсх овнх прсдавања био јс прсдодрсђсн обострапом заиитсрссовапошћу. Прско 200 кандпдата завршкло јс оваЈ куре па су нм на посебним свсчапостима оиа уручсна уз завршис рсчи управника Ссрвиснс школс ВлаЈка Каурина. Мн одржавамо прсдавања о нашим машннама свуда по свету оспм АустралнЈе. Веома нам Је драго кад нас нско позовс Јср смо лнчно заиптсрссовапи да што бољс обучимо људс у руковању машниама. Клуб самоуправљача у зиак добрс сарадњс уручио Јс захвалницу Ссрвиспој школи н пнструкторима СтоЈану Јовнчићу, Пстру Грбићу и Славољубу Апдрићу. М. М. И КОД ИНДИЈЛНЛЦА СУ САМО ПОГЛАВИЦЕ БИЛЕ ПРЕМАЗАНЕ СЛН I БОЈАМА! IIпа Мажуранпћ ног рада које се баве прера до.м млека обезбеђује се подстицајна срсдства за изградњу II модернизацију от кгпних станина у висини од 0,50 динара по литру откупљеног млека. Овако убрана средства млекари могу користити ако_ на то додај'у још својих 50 пара по литру, н наравно ако имају програм изградње н модернизације, не баш сјај них откупних станица. М. М. КРЕЋЕ У ОФАНЗИВУ ЛОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТНИК Пише: Јован Цветковић Пољоприврсдници коЈн со опрсде ле за сству соје трсба да знаЈу да је овај усев дођц на исгу парцслу после сваке пете годинс. На истој парцсли ииЈе пожсљно да буду прсд ходни усевн сунцокрет или у.љана рспица Јср нх наладају сличнс бопссти. Циљ предсствснс прнпрсмс зсњљи шта за соЈу састоЈи сс у томс да се њо.мс створи раван, расЈрссит аппољно влажан и допао површински слоЈ земљншта и да сс уншитс коровске биљкс. V припрсми сс.мсна за сству сојс с.матра се обагсзном мсром инокула цпја (заражавањс) сс.мсна чпстич култура.ма бактсриЈа. У ову сврху корнстс се прспаратп зваии „азото фиксин’’, „итирагип” и „раднцин’. На о.моту ових прспарата има упуг ство како се нзводи ова мсра, алн трсба обратпти пажњу да прспарат пс будс стариЈи од 6 до 9 мсссци. ко што се у јсдаи литар лоде ставс Впокулација се вршн у хладу и припрс.ма сс са.мо на количипа с©( мсна која ће сс поссјати док Јс се мс још влажно. ИнокулациЈа ссмсна изводн се та ава паковања прспарата да сс расгворе а затим сс тај раствор добро нз.меша са ссмсном потрсбннм за јсдан хектар. Ово.м мсром повсћава сс броЈ квр жпца џа корену соЈс а лринос је онћ и до 1000 килограма по хскта ру као и већи садржај бсланчсвина у зриу. Соја сс сејс у приближно нсто врсмс када и кукуруз а то јс друга иоловпна апрпла и почетпк маја. За јсдан хсктар трсба 80 до 130 кплогра ма ссмсна. Сеје се у рсловс иа дубшш 3 до 5 саитиметара а нзмеђу рсдова 30 до 40 сантпметара. Пољоириврс ншцњма савстујсмо да се опрсделс за сству овс културс пошто ћс због закашњсња са оптн малним роком за сетву шсћсрис рс пс и.мати слободнс површнна на рае полагању. I Послс дуже паспвностп многкх секцпја КУД рсафнрмнсао сзоЈ рад Наступом у Гружп показао да Је спрсман за још всће н озбнљнпје прирсдое. Готово када Јс постајала опасност да ће многе секције КУД-а „Бранко Ристнћ” вз Поповца живети саио на паппру дошло је до оживљавања и новог окупљања његових члаиова. СвоЈу прву прнлнку да покажу пу блици пгга су спремилн за само ме I ссц дапа од свог поповног окупља ња, имали су всћ 8. марта када су прнказалн прпголан културно-уметпички програм за раднице Фабрике цемсита. Охрабрсни своЈим првпм наступом п аплаузом публикс, своје умеће су ј покушали да прпкажу и на Сусрети ма другарства коЈн су одржани 2. I априла у СрпскоЈ фабрици стакла. Мсђути.м, велика жеља за Јавшш наступом ван фабрпчког круга бнла Ја угашсна лошом оргаиизацијом и ; нпзом пропуста, како од страпс са мог организатора овс традицнонал не радничкс .манпфсстацнЈе, тако и од странс самог ломаћина. Всћи броЈ учесника од броЈа публике ии како ипЈе могао да мотивише нзво ђаче да покажу више од онога шго су показалн. Ако Јс овај паступ демотквисао члановс КУД-п то сс не би могло рсћи за наступ који Јс оргашиован всћ слсдсћсг дана и коЈи Је попова чкпм а.матсри.ма вратио самопоузда њс и дао праву сатисфакциЈу за уложсни труд. Мала са.та Основна школс у Гру:ки била јс тссна за све онс који су ЖС.1С.ТН да .тровсду при јатно вече. С.мењивањс фолклора и група псвача тамбуараша и дувачког оркссгра би.то јс прскидано бу рннм аплаузом, ко|и Је био главнц разлог што Је програм продужен за чнтав сат од плапираиог врсмена. Ова трп наступа различита по мно го чс.му, биће драгоцено искуство, ' ие само члаиовима КУД-а всћ п онима који радс иа организацнЈи п I апимацнЈи културс у радппм органи зацијама. Још |сдан лнак да Је кул тура у удружсном раду потрсбна н да за њсн жипог у ра.тннм органн зацнЈама пма п мора бити мсста. гШмнр Станисављевић УЧЕЧИЦИ ОЈП „М. ПОПОБИК ОЗРЕН” ЛЕКОВИТЕ БИЉКЕ: Зова Рстка јс жсна, која незпа за лс КОВНТОСТ ЗОВИНОГ ЛПСТа П ЗОВИНО' цвста. Нарочито Јс позпат чај од зо вс, то јс врло старо м много пута испробапо срсдство иротив назсба. Чај сс спрема од зовмпа цсста. пет гра.ма на чстг.рт лнтрс водс која ври. ЧаЈ сс пијс алн се можс њнме „Инхалпратп”. То јсст удисати на ра, као лск против назсба грлп. Ако паправнте Јачп чај на у њсиу натопите облогу, коЈом ћстс превнтл озлсду, бићс то одличан лек пропш отока од удара. Плод зовип може сс нсцеднтн и гај сок (око 15 до 20 грама диепно) врло добро утичс на неуралгнчнс болове. Цвет од логс сс суши као и цвст о,- лнпе. Плод сс мо ке свмо свсж употрсбљавати као што Јс горе оиисаио. Гојко Борој*евић | ЈЕДИНИ БЕЗ УЖИНЕ Социјалиа структура учсника обзвезујс да бсз охтагања треба обезбедпти нсхраиу. У пос.тсдњој дсцсипји учињсно Је доста на обелбеђивању. матсријалие I основс рада за основко образовање 1 у нашој опигг:1!П1. Изграђснс су но- । ве шко 1ске зградс, онрсмљспост ј школа јс на нивоу. Мислнло сс ссдамдссстих годииа да ћс у граду на I Црницп битп рсшен школски простор за доглсдпо времс. Међутнм, , живот иас је дсмаитовао. Ту констатацнЈу иотирдио Јс својим рсчима днрекгор О.Ш. „М. Поповић", Раднпојс С.миљашћ, учсствујући у дискуснЈи иа састанцима. — Основиа школа „Момчило Поповић" има ’00 учсннка вишс него шго јс капацнте! школскс зграде, која Је изграђсна 1973. годинс и . умсто 6С0 учспика, колико Је имала V времс оснисања ц колико изграђсн простор дозвољава, школа даиас има прско 900 ђака. Сво је пргтворсно у учионнчки простор, чак и кухиња, иа јсдипо учешши осе школс имаЈу ужнну, не само у општини. већ Јс п Једна од рстких на подручју СР СрбнЈе. СоцвЈалиа структура јс таква, нагласио јс дирсктор Смиљанић, да бсз одлагања трсба обсзбсднти услозе за исхрану. • 11о, упск се нсшто испречн. Претпрошлс године изграђпвао се простор у другим школама града, да бн сс рсшло проблсм у школи „Момчпло Поповић", прошлс и ова за- -тсонска ограинчсња ис дозвољаваЈу изгрздњу. А деца трпс, јср у шкопк проводс прско шсст сати у тоху |еднс с.мене бсз ужпне. Зар истим генсрацнЈама основног образовања V граду не трсба стптрпти псте услог.с (?!), пит&о Је прикутпе днректор Смиљанић, н лобно потврдап одговор — обсзбеђсњс услова за рад кухињс Јс обавсзап. Снежава Јовановнћ
АНЦЕНТИ ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ У ОПШТИНИ ПАРАБИН кшовсно и МЛТЕРИЈДЛНО ЈАШЕ Пише: Душица Кркић У основном образовању последњпх година створени су, законском регулативом, основне програмске и органи зационе претпоставке за ква лнтетнији васпитно-образовни рад и за бољу припрему младих генерација за усмерено образовање, живот и рад. У тој области имамо најмање отворених системских питања. У СР Србпји усвојен је и већ се примењу је једпнствени програм осно вне школе за цело подручје Републике. У току је је при према увођења инфарматике и рачунарства у основне и средње школе. У основном ебразовању треба наставити рад на ства рању материјалних предпоставкл за лзвођење савремене п квалигетне наставе. Ово условл>ава добро опремљена школа савременим учнлима наставннм средствима .и квалификованим просветнпм кадро.м. Можемо рећи да је у нашој општини ситуација задовољавајућа. Активна образовна политика представља такав друштвени третман образовања који ћс бити у смислу да је .образовање производна инвестииија. Значи трсба се надаљс залагати за ја чање материјалног положаја образовања у целини, без обзира на • проблеме које имамо у друштвено-економ ском развоју у циљу да допринос образовања истом будс већи. Треба створити такође предпоставке за организовање перманентног у савршавања наставничког кадра на свтгм нивоима образовања. Нужно је стално усавршавање наставника у смислу педагошког, андроГОШКОГ II ПСИХОЛОШКОГ ОО' разовања. Савез комуниста сс мора активно залагати за пзградњу социјалистичког *лика васпитача. учитеља, наставника и професора, којп одговара потребама свестраног формирања младих гснерација V условима савременог друштвено-економског развоја за условс који ће омогућити спстематски и интензиван идејпо васпитни рад просветнпх рад1шка и позитивну селекцију у области образовања. (наставићс се) ЗАВРШЕНАСМОТРА УЧЕНИКА НИЖИХ МУЗИЧКИХ ШКОЛА СРБИЈЕ ВЕЛИКИ УСПЕХ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ У конкуренцији 52 школе у СР Србијн на смотрп одржаној почетком месеца у Раковшш ученшш Мл^зичке школе „Миленко Живковић" пз Параћина још једном су забележили изванредис резултате. Мирослав Перић, хармоннка) и Марио Рајић (кла ринет) освојили су друге награде. Валентина Радосављевић, (флаута) добила је трећу натраду као и дуо Владимир Симић, (клари- „ПОЕТСКА ПАНОРАМА” Уређује: Светлана Арсић ГЛАДНО МРШАВО 0К0 Зоран Бурпћ рођсн јс 1961. годннс г Пећн. Објављпвао у ^Књижевној рсчи’*, „Багдали*’, ,дНобом свету”. Заступљсн је у неколнко зборнпка посзијс. Објавио у сдицвји ,,Псгаз ' књигу песама „Мршаво око". Живи у Крушсвцу. Њсгов пссничкп рукопис одликујс пспретспцнозаи потсз, упадљнвп „лу дпзам”, пронијски продкоптскст. | Поврсмсно балансира на ивнци ба- ( налности, склизнс у фразу лли од луга за случајном речи по духови ти обрт иа крају паглом пзменом утла гледаЈва наЈчсшћс прида псс ми нову днмснзпју. ЈА НИСАМ БРЕТОН Ја раз.мншља.м о всличипн својпх стопала Ја сам тло коЈе газим Ја сам влажно тло II суво тло Песковито тло н тло Од густе нловачс Ја сам бетон , ЈА НИСА.М БРЕТОН Ја размишљам о оелнчшш својнх , стопжл*. I РЕГИОНАЛНА СМОТРА ПОЗОРИШНИХ ПРЕД ПРАЗНОМ Одабране (?) аматерске представе из нашег региона и ове године укрстиле су крпља у сали ГАП-а. У првој половпни смотре виделп смо аматере из Светозарева, Мијатовца, Параћина и Аранћеловца (и лолупразну салу свако вече). ГАП Светозарево се представило инсценацијом текста Слободана Жикића „Пиши као што ћутиш" који је изгубио на квалитету услед израженог покушаја документарноста и укључивања у „Вукову годину". Слаба глума водећег дела ансамбла била је испод иаших очекивања. Млади аматери КУД-а АДанило Димитријевић"из Мијатовца не штедећи се играли су познати водвиљ Жоржа Фејдоа „Идем у лов", преценившц своје могућности али оу ипак издржали терет представе и пзмамили довољно смехаи солидан аллауз од малобројне публике, награду за свој труд. Трећег дана видели смо двадесетоминутну монодраму „Радојка" чланицеКУД-а „Шамот" из Аранђеловцаи по.менуту лредставу „До последаег шаха", ’ Казивање АМАТЕРА САЛОМ Бранке Ранковић изгубило се у огромној сенци параћинских малишана. Једина права и самим тим вредна аматерска пред става у првој половини суорета је Нушићев „Свет" у режији Витомира Стефановића коју је извела драмока секција КУД-а „Кабловн" нз Светозарева. Глу мачка екипа се добро уклопила у средину Нушићевог матограђанског кичераја. Шта се тиче друге половине регионалне смотре остаје нам да се надамо већем броју публике и квалтггетнијЧгм представама. нет) и Ема Петровић (клавир). Емилија Станковић, солиста на клавиру добила је поссбну похвалу? Ови му зички талентп још једном 1 су пронели име п славу Па раћину, захваљујући свом таленту али и нзузетном раду њихових професора: Предрага Асановића, Томислава Милосављевића, Споменке Симнћ, Стане Псјовнћ и Југослава Симића. ОСНОВНА ШКОЛА „Р. ДОМАНОВИН” УСПЕЛА АКЦИЈА Ученици Основне школе „Радоје Домановић" у Параћину са пстуренпм одељењем у Стрижи прикупили су добровољни прилогу износу од 272.762,00 динара за лечење Марнје Пајићиз Лешја. У овој акцији солидарности највише је прикупило одељење V-! и 1-1. Акдија је у току. ШАМПИОНАТ ЗНАЊА „ТИТО РЕВОЛУЦИЈА-МИР" ПОЗОРИШНА ХРОНИКА Пише: Горан Павловић УСПЕЛА ЈО ПОСЛЕДЊЕГ ИШ“ Премијера представс ,До последњег шаха", дечије сцене, изведена почетком месеца, одушевпла јс све присутне у препуној сали ГАП-а. Деца су бпла сјајна. Оналажљивнја н покретни, са незнатном тремом, упустили су се у „велику игру" показавши сњмпатичан осећај сцене и поседовање добре дикције (посебно дечак у улози белог краља). Задихани и весели, на крају представе су измамили велики аплауз из гледалпшта. Редитељ пред ставс, Бока Обрадовић направио је добру представу, набијену инфаталним хумором, са доста дннамике, синхронизованим изменама сцена и са доста супталнпх сонгова, (можда недостаје нешто дечије раздраганости и измена неких, деци непознатих шаховских појмова), једном речи она ће бита успешно играна на велико задовољство како млађих тако и старијих гледалаца. Костами Ирене РОТ ПорТНОЈ СУ ОДЛИЧШ1. БИОСКОПСКИ водич Пише: Дејаи Љутић ХАЈДМО У „АФРИКГ Великх успсх са филмовима Рокп I, П, Ш, Сталоне иаставља и са Рокпјсм IV. Комсрцијалнп успех остварси са Рокпјсм I омогућио је Сталоне наставак прпчсЈ о бокссру Рокију Балбои, Сцспаро за првп дсо причс иаписао јс сам јои 1975. Сталонс коЈп је до тада био позиат по нс баш иајуспсшнијим улогама и тв. ссријама п фплмовпма, , Пасјс поподис”, „Коцак*’, „Кум’’ итд. Добија иовац од Јупајтнд Артиста п огромап успех пфлм ског ссриЈалао Рокнју Јс започст. Всликп сксптицизама прагно је про дуцснтс прнликом сваког паставка. Упркос томе Роки Ш јс постао дру гн, послс Спнлберговог „И ТиЈа”, ||зЈгл'Ј 31П|Јп филм свпх врсмспа. Роки IV наставља успсх своЈпх пре тходиика. Прошлс годипе заузимао јс чстврто мссто пајглсданијнх филмова у Амсрнци. По нскима то би био крај причс о „РокиЈу”, по Сталонеу ... Ко зна. „Котоп Клуб’’, рФенснса Форда Кополс, иајглсда1п<ји јс филм 1935. годиис у Европи. Обавсзио га треба поглсдатн. ,МоЈа Африка’’# Сиднпја Полака, је сигурпо најбољи филм којег ћс мо гледати у нашс.м биоскопу. Јсдап јс од бољих филмских остварсња којс јс пуолика имала прнлике да видп у току прошлс п обс годинс. Свсму томе допринсла Јс и изврсна глумачка сшша коју прсдводи Робсрт Рстфорд. Од приказапих фњтиова са Бсоградског ФЕСТА, у пајскорнјс врсмс, имаћсмо прнликс да виднмо филм „Бс тн Блу”. Ускоро, бар се надам. КУЛТУРА У УДРУЖЕНОМ РАДУ Завршни дсо акдијс „Култура у удруженом раду” на тернторпЈи општнне Параћин, одвијао сс 3. апрпла у СрпскоЈ фабрпцп стакла. Победник у ку.ттурно-уметпичком стваралаштву јс скипа Фабрпке цемспта из Поповца. V лнковном стваралаштву првонаграђснп јс Бора Лскпћ, радннк-сликар нз Фабрике штофова, награда за цртеж припала јс Србобрану Кнлнбардн нз Стакларе, а за фотографнју каграђсп јс Саша Спасић, такоБс радник Стакларс. ОШ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИП” ВУКОВИМ ТРАГОМ ВРЕДИ КО СЛЕПЦУ ТОЈАГА — Мирно сс магарс товари. — Го ки црквен миш. — Пошо кај дсда у говсда. — Лети нс иди без гуњче а зими без хлеоа. — Опанак те одранио. Изрекс записао: Чедомир Јовановић (Буљане) ОШ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИН” ПОБЕДНИК Овогодјшпбц шампнопат зпања „Тито — рсволуција — мнр“, одвнјао сс 4. априла у Доњој Мутнп- ! цн. Накои сабирања рсзултата са | тсстнранл добијсн јс побсдннк, а , то Јс скнпа ОШ „Стсван Јаковљсвнћ", док је друго и трсћс мссто прнпало скипама школа „Радојс Домановвћ" н „Вук Караиић”. Највншс знаЈБа од појсдинаца по- । казалс су учсницс ОШ „Стсван Јаковљсвић”: Анђслка РадоЈковић, ј Снсжана Стсфановић, п Марија Га- | Јић. Све саи мгвон Учсппци Основне пгколе „Стсван Јаковљевић” на многобројннм такмичсњнма постпжу извапрсдне рсзултатс. На рсгионалном такмпчсњу из биологнје прва јс МАЈА ГАЈНБ учсница ове школс п пдс па Ргпуоличко такмпчсњс. Екипе ове школе такмичилс су сс иа Рспублнчком такмичсњу у рптмнчко-спортској гнмнастпцп. Од млађнх пиониркп друто место у Рспублици освоЈпла Јс скипа овс школс у саставу: КАТАРИНА КОСТИН, КАТАРИНА СТЕВАНОВИК, СНЕЖАНА ПЕТКОВИП и ИВАНА АНБЕЛКОВИН. Екипа старијнх пно 1шркЈ1 је трећспласирана, а сачињавалс су Јс: Е.МЛ ПЕТРОВПК, ВИОЛЕТА БОРБЕВПК, НАТАША АВРАМОВИК и ЗОРАНА ХАЏИК. У појсдппачном такмичсњу и БИЉАНА ТОМИН, млађа пионнрка и ИВАНА СТОЈАНОВПК, старија пионпрка освојилс су по срсбрпу мслаљу. М. Ж. СТАЛНА ПОЈАВА У ТРЕШЊЕВЦИ РОМСКА ДЕЦА БЕЖЕ Током овс школске годипс на тсриторпЈп општиис Параћин, у 248 одсљења са 6060 радозналих главп ца упија осиовна знања. Ови пода ци иалазс сс у Ипформаиији о обу хвату дсце осиовним образовањсм и васпитањсм. Даљс у Пнформаци Ји, коју јс разматрао Нзвршнн Са ЗАВРШЕН КОНКУРС НАШЕГ ЛИСТА ЗА КАРИКАТУРУ НАГРАДА - МАТРИ На југословсмском коикурсу за карикатуру, расписаног поводом 1. априла Дана шале, пристигло је око 30 радова. Прву иаграду добила је карикатура „Без речи" Александра Уро шевпћа — Матре из Светозарева, другу награду осво јио ј‘е Зораи Живковић, из Житковца код Алексинца за „Час анатомије", трећа јс додељсна Драгану Колаку из Титела за карикатуру „Правци крстања", а по сеону награду добио је Мом чило Милутиновић, из Параћина за рад „Печурке". Жири је радио у саставу Срећко Здравковић, сликар, Момир Стаиисављевић, сатцричар, Зоран Матић, стрин -цртач и карикат\-риста и Славица Благојевић, песникиња. НАГРАДА ИАШЕМ ИЛУСТРАТОРУ ЗОРАН ЖНВКОВИЋ ОПЕТ МЕЂУ На Јггословенском конкгрсг за карикатуру, „ФИКОМ ’87” у Зајечару, одржаном 4. априла наш карнкатуриста и илустратор Зоран Живковнћ добпо је трећу награду за карикатуНАЈБОЉИМА ру „Доручак на трави" коју је и параћинска пуолика имала прилике да види на недавној изложби. Прошле године Зоран Живковић је на овом истом фестивалу добио прву награду. ТАЈ ДРУГ НАМ УПОРНО ТВРДИ ДА ЈЕ АТЕИСТА, А ЖИВИ КО БОГ? НИЈЕ - НЕГО Пише: Софија Ракић — Милојковић Глагол требати сс доста често, али и неправилно употребл>ава у личном глаголкжом облику. Глагол стоји у било ком лицу а оиај који нешто треба постаје субјекат у но.минати ву: требам да идем у школу, трсбамо да се договоримо, требају да нас саветују, требдћу да идем, требаћеш да читаш, требаћстс да видите, требао је да дође, требали смо да прочитамо, требали су да подложе итд. Гла гол требати има некаквих особености којс кс мају други глаголи. Овај глагол узима сс за сва лица само у једном облику и то у трећем лицу једнине. Тако је исправно рећи: тРеба да идем у школу, треба да се договоримо, треба да нас саветују, трсбаћс да читаш тре баће да идем, требаће да видите, требало је да дођете, требало је да прочитамо, тРебало је да подложе итд. Ако глагол требати нс тражи допуну (неки пунозначни глагол), сто ји самостално, тада има лични облик: не тре баш ми, требам вашу помоћ, они требају на мирнице. То значи да се овај глагол све више употребљава и у смислу: бити потребан, мада се данас чешће чујс: потребна ми је твоја помоћ, него: требам твоју помоћ. ПИСМО ИЗ СРЕДЊОШКОЛСКЕ КЛУПЕ: (5) Пише: Светлана Панић КРАЈ - РАЈ Блпжп сс краЈ школскс годннс Можда Јс то узр^ што су млади устрептали. Поссбпо матурантп. Ош» ионако опс годинс морају да, на наЈсвечаниЈи начип прослапс растанак са срсд1ћошколским образова1БСм. Бсз обзнра на сва комешаља матурско печс Јс всћ заказано. Сумњнчави су сс н овога пута љутилн на „надлсжнс” због погрсшно донссснс одлукс. Међутим, у бнти јс сасвнм другачиЈс од неколико алтсрнатива, агснциЈа је прсдложила хотсл „Моравицу” нз Соко Бањс, као наЈЈсфтинпјн араижман са 750.000 старнх динара. Мотсл „Нанс” Јс слиминпсан збо! цснс која Је износнла 850.000 дпнара. Чак п за оне ‘ ■ врло пробнрљиве јсфтини арапжман „Моравиц^чг, изглсдао је наприхватљивији. А што Јс још важниЈе комнспЈа од неколико члаиова из нашсг цснтра „Брапко Крсмановић" 6 априла Јс посстнла „Моравицу” и увсрпла се у квалнтст њених услуга. Комснтар послс свсга био Јс да су условп задовољавајућн. •5 ИЗ ШКОЛЕ вет, на својој седкнци од 31. мзрта, сазнајсмо да је успех ученнка добар н да се Параћнп по успсху па лази мсђу најбољим срединама у Рсгиону.1 Нажалост кроз Извсппај провсја пајЈ1 и нспријатие бројке којс сс ти чу нспохаћања школс. У рубрици не похађа наставу забслсжсна јс броЈка »58. Од помепутнх 48 учснпка који нс похађа иасгаву Јс 39 из ОШ „Бук Караиић’’ у Поточцу, тачнијс одслења из Трешњсвнцс. То су уг лавном деца Гома којп су и наЈвс 1ш проблсм. Коистатовапо јс да се појава нс похаћања школс најчсшћс своди на слсдећс рахпогс: Дсца су васпнтно запуштсна роднтсљн у ииостран ству, или по земљн у потрази -ча послом, а мпога деца су родитсљима 1сао испомоћ у њиховим пос ловима. По показатељнмл Извсшта ја чнта се да Је од 48 захтсва судн ји за прскршаЈс, решсно 38, а од тога Јс 29 родитеља кажњсно казна мг од 2.000 динара, Међути.м казнс су нсувише симболичне, и родитсљи нх плаћају бсз поговора и паравпо и даље дсцу пе шаљу на науке. Резтшрајућн чињспично стање. за клучено је да треба макспмалпо учишпи папоре иа „доЕођсњс” дс цс у школскс клупе, а такође п одреднти ригорозније казпс за ро дитеље, који се оглушуЈу о обавсзу. На крају ово Је годпиа Вука а Па рзћии Јс тренутно општина бсз ис писмсних. Не бп смело да се опет вратпмо у друштво онпх који сс пхтцем потписуЈу. м. и. Милијана Балетић КУЛТУРА НА СТУ5У СРАМА Нсдавно Је Фабрнка стакла била домаћип траднцноналпих општниских сусрста друтарства под назнвом „Култура у удружсном раду”. Нзузсв фабрнкс цсмснта коЈа Јс наступпла са комплстннм програмом скипе Штофарс и Стакларс су сс пропнсно обрукалс са по јсдпим такмичаром у забавном дслу програма. Организација Је бнла таква да Јс похвално рсћи само да јс била лоша. Празпа сала н нспоштовање тсрмина озлоЈсдплн су и члановс жнрпЈа и учссиикс пз Поповца коЈи су скоро 3 сата чскалн да им се пружи прилпка да покажу оно што су мсссцима увежбавали. Ко јс крив за овакав пропуст тсшко Јс имеиовати јср сматрамо да криваца има вншс. Прво оргаиизатор оваквих мапифсстација јс морао да обнђе радне органнзацнјс и да провсри постоЈс ли услови за такпс програме јср всћ дужс врсмсна штофарски а поготово стакларски КУД постоЈи само на папиру. Овако нско да би всроватно оправдао своЈ лнчни доходак лроследпо организацију даље и свалио одговорност на друге. V овом случаЈу то су чланови Извршног одбора на папиру постојсћег КУД-а „Фраиц Розин” чиЈи сам и ја члан. После вишегодишњсг мировања заказалп су нам састанак (гле ироиијс) 1. априла на дан шале. Тражено је од нас да будсмо добрп домаћини са оркестром коЈи не жсли да пратн псваче са фолклором који ни сад ниЈе ии окупљен и са Јсдном гаЈбом кока-колс. Брука Јс била нснзбежна н наравно догодила се. Мсђутим, оио што је најгорс већ сутрадап ннко више ниЈе причао о томе као да Јс свс бнло у реду. Ако то нису учинили мсродавнији овом приликом желпм да се нзвнни.м оним вредпим аматсрским прсгаоцима чији смо труд изиграли. А то Јс днвна и хомогсна екипа КУД-а „Бранко Ристић” Фабрикс цемеита из Поповца. Д. Пандуровић Карцкатура Зорана Живковића
. КАМИОНИ СЕЈУ ЂУБРЕ Вадо чнтам наш лист „14 дана" из кога се детаљно инфорлшшем о свим ‘бпвањима на тсриторпЈн општнне Параћин и први пут сс Јавља.м у всзи са акцпјом за лспши н чистијк град. Одмах да кажсм да Је она всома корнсна, с обзиром на нсчистоћу улица и тротоара којс одсликаваЈу наш однос прс- »ш н>пма. Оваквом стању у великоЈ мсри доприиосс и тсшки камиони коЈи расписуЈу пссак, зсмљу, бстон и пуно другог матсриЈала. При оваквом нсмарном прсвожсњу терста градсннм улицама тсшко да бн много већи броЈ радпнка стиг.та да очистн улицс. Као примср наводнм Јсдан случај камиопа са миксером аз бстон на раскрсници код бввшсг „Тимока“ великом брзнном прн сретању расипао Је всћу колнчгшу бетона на свсжс опрану раскрсницу. За Још веће чуђсње Је и начин ва који баш вознла градскс чистоће нзносе смећс вз зграда. Они у правом смислу речи ссЈу отпадни папир, и друго ђубре улнцама нашсг града. ОвоЈ акцији „Зслснн град па Цриицн" моглн би да дају вслнкн допрниос н органи саобраћаЈнс милицнЈс који би кажн>ава.тн несавссне возаче поменутих камиона и мнксера. Душан Стојановић ул. Бориса Кидрнча 11 Параћин ПОШТЕНИ НАЛАЗАЧИ О возачима и ковдуктерима чссто се пише негативно, а Ја бнх желео да истакнсм Јсдаи позитиван пример. Ради се о кондуктсру Слободану тСанковпћу н »озачу Жнвоти Миленковићу из ООУР — „Црннцд". Нанме, они су 4. марта око 10 сати навечс по завршетку линиЈе нашли у аутобусу 1.500 француских франака, што у вашсм вовцу взиоси око 13 мнлиона дпиара н после два три дана трагања за власнихом новац вратнлн СтапоЈлу Пстровићу. Срсћни власник их Је частно са 200 хиљада старнх динара, вли су поштени налазачп таЈ новац уплатилн на жиро рачуи слепе дсвојчнцс аМриЈс Пајић нз ЛешЈа. Душан Ристић ООУР „Црница” Параћин С НУПЉИ ПРЕВОЗ ОД КРАВЕ ћ Прс нзвссног времспа бно сам прппуђсн да дам краву после нсуспслог тељсња фабрици „Јухор" из Светозарева, а продаја Је ишла прско РО „7. Јули" нз Параћнна. Краву су мн превезлн до фабрикс, п после вишсчасовпог чскања н мољакања да Јс нстоваре нз камиоиа, наЈзад су привели краву на клање. Речено ми Јс да ћу износ да наплатим прско својс звдругс, „7. Јулп" у Параћпну. Послс 20 дапа обратио сам сс одговарЈућоЈ службн да пропсри.м податкс о тсжини меса и цсшг. И по њиховом прорачуну испало Је да сам више платио превоз до Светозарсва, него што Јс та крава засекла по њиховоЈ ценп. Чнсто месо Је бнло тешко 254 килограма а цена Је 100 дннара по килограму. Зато ме м не чуди што Је „Јухор" -Лод прннудном управом, Јср кад сам отишао да интсрвенншсм рсчено ми Јс да сам касно дошао н да је већ све прокњнжсио. Мој коМпшЈа Је нмао вгппс среће и краву је продао заједничкој кланицп коЈа му Јс платила чнсто мссо 90 одсто вредностн. Златко Фнлиповнћ село Плана ЛЕКАРСКА КОМИША ЗА—КОМИСИЈУ I Обавештење пензионерима Како нз године у годпну Да бн корисник пензије растс број пензионера на отворио текући рачун поподручју СО Параћин, то треоно је да дође на шалсе обавештавај‘у коовсни- тер своје поште и са со1ш свих пензија да поред бо»' понесе последњи изпостојећег начина исплате вештаЈ о пријему пензије пензија постоји још ефи- и личну карту. Посао око каснији начпн да се пен- отвараља текућег рачуна зија при.ми преко текућег биће готов за 10 минута. рачуна Поштанске штеди- Сви онипензионери који онице Београд. то желе да убудуће своје На ооснови Одлуке Радннчког савета од 27. 03. 1987. Iгодине РО „ГРЗА — ТУРИСТ” ПАРАНИН РАСПИСУЈЕ I Јавну лицитацију За продај‘у основних средстава и то: 1. Путнпчко возило марке „Лада 1600” година производње 1979. Почетпа цена 1.000.000,— динара. 2. Путничко вознло марке „Фиат” — 128” година производње 1985. Почетна цена 2.000.000,— динара. Осиовва средства се продају у внђеном стању без права накнаднс рекламацнје. Лицитација ће се одржати дана 18. 04. са почетком у 10. часова у просторијама Р.О. у улици Саве Ковачсвпћа бр. 7. Право учешћа на лицитацију пмају сва правна и фпзичка лица уз уплату кауцпје од 10»/0 од почетне цене. Разгледање основних средстава је на дан 18. 04. 1987. од 7 до 10 у просторпјама Р.О у улици Саве Ковачевића број 7. Трошкови преноса права власништва падај’у на терет купца. Плаћање нз лицптпране цене за правна лица је у року од 8. дана а за физичка лица на дан лицитације. Хо.мер је бно слеп, Вук Јс храмао, Демостен Јс муцао, Ван Гог 1шје имао уво, Бстовсн Је био глув, Рок Хадсон умро од сиде, питатс се шта фалн, н шта Је то са псчувеном параћнпском лскарском комисиЈом. Шта Јс то са овпм нашнм времсном, па то нн перфсктпом Кољчицком всроватно нијс Јасно. Зашто мема вншс као нскад у атмосферп здравствсноЈ онс днвнс стикс, људскс топлинс, шт лечи? Двадесст-чствртп фсбруар, 16,15 часва. КомиснЈа ка^ сни 15 Ашнута, но иико сс нс бунн, касннмо и мн и внше за сством, важпо Јс здрављс. Мирно чекамо, Јср од тс комиснЈс зависи чссто и вишс нсго што н сама комиснја можс да схвати. Људн увијеш! у завоЈс, гипс, са штакама, чскаЈу упуте, закључсњс бловања, за инвалпдску пензнју. КомисиЈа делује ко стршни суд, ради брзо, рскло ( би се прсозбиљно. Чујс се по нска псовка, псгодо- 1 ванл, миЈс лако ни Једннма, ни другима. Наједном, кроз нагло оворена врата и избацнше нског, чује се „вратите ми штаке". Одмах након тога отворншс сс поново врата и други члан комисиЈс (лекар) врати му штаке уз напомепу да Јс врло незгодан, кад Јс у пнтању псока. Вишс исго очиглсдно, али шта ћсмо са оним да је пацијснт увск у праву, шта ћсмо са лекарском стиком, шта са заклетвом, шта. - • - Ја сам послс месец н по дана лечења у ’ етеР«° Б клиници у Бсограду. враћсн иа кућиу нсгу, тим што ћу СС рсдовно Јављатн на контролу. «м ,'.=»с-.еи ... «ри»р..Ј.. мсрам код „параћинског" лскара за упут, таЈ се ппеда до 14 часова комнснји коЈа зассда у 16 ча се преда до м „релазак нз Јсдне у трссова и тако даљс. пошто ј*- Иако оам рођсн и живим у Светозарсву, пошто скгпљи (трошкови прсвоза) п да би ћу општнну све скупљи обавио посао за Једаи дан, однсо сам уп г од сво текаоа (њима туђсг) из Свстозарсва. КомисиЈа трсба оХ. ТРадаи. ||М1е хтсо да ми каже Лскар ноЈн ни име с као покоЈник из (морам да га . аамн1ШСтративаца, али у „Ожалошћснс породнн ми „сшто „ пуноЈ сн“';/^Хопп ^ма'нз т- општине). залупи врата. (Тако м11Шљсње лскара нз аН томс Јс писало Р <)бјасИ1|М да Сутра мосутрадан и прсглсд платио «: јс то Пптам сс, а и вп с с. пР> , рсд Јс да могућс? покушао саМнД’ (саучсшће из нехата). прнзнамо: кривн смо । ,.„..по бн трсбхто?! Кад Можда немамо образосањс । студснти поласмо код тога, сво примера. Код ~ Јапапци их по- * пспитс да би завршили шко^ .тажу да би Јс започсли. Па шта. Брачислав Бокић Ка« Свстозарево Потребан празан комфоран стан у Београду на дуже време. Понуде достављати Редакцнји. * * * Мењам стан 33 квадрата у призе.мљу, близу зелене пијаце (у згради Клуба пен знонера) за већи уз споразум. Арапђеловић , Цара Лазара 11/1 преко целог дана. Мењам једнособан ко.мфоран стан у Нуприји за сличан у Параћину. I Упнтати у Политикином киоску код Стакларске про давнице. Продајем двособан комфоран стан у Елмосовом насељу или га мењам за кућу или стан. Нншка Б-2 стан 6. Продајем кућу (новоизградња) величине 300 метара квадратна са плацем од 3,56 метара квадратних. Цена 29.000.000. Адреса: ЖивоЈин Тошнћ, ул. Нишка, 40 — Параћин. АНАГРАМ ЈАМЧИ ЈЕДАН редитељ да ћс премнјера успега.- (Рсшење: Дејан Мијач Бора Рупнћ Продајем кућу у „Гложцаку" — новоградња. Упигати на телефон 54.425. ПродаЈ*ем једнособан стан 64 квадрата са подрумом и гаражом у приземљу. Македонска 6/1, Миловановић Илија. Тел. 55-545. * * л Продајем двособан стан у центру Параћина 62,5 ква драта у улици Саве Ковачевића бр. 3. телефон 52-649. ПродаЈ*ем арбрихтер. Упи татн на тел: 53-878. пензијс примају прско текућег рачуна имају предност што могу користити позајмице до одређеног из носа са роком враћања за 6 месеци, као и плаћање рачуна тј. услуга, претплате за радио и ТВ пријемник, рачуна за купљену робу и што могу своју пен знју подићи у свакој пошти у земљи. За сва обавештења око отварања текућег рачуна обратити се поштанском контролору поште Параћин или упражшку поште у месту где корисник прима пензијг. ООУР ' ПТТ ПАРАНИН « 1111111111111111И11Н^ УСПЕШНО ПРАЊЕ СВИХ ПОДНИХ ОБЛОГА И ЛЕЖАЈЕВА МАШИНСКИМ ПУТЕМ. , Миша Живковић Зеленгорска 27 Параћин Тел. 56-544 1111П111111П1111111111»1П1111111Ш11111111111ИШ .ЖЛ08АЊГ АУТО-ПУТА НА ПРИНЦНПУ СДМОФИНАНСИРАЊД По свему судећн краЈњс Је време да сс реши питањс финанснрања путнс приврсдс како би со створи лн услови за бржу изградњу и рсконструкцнЈу, алн и одржавање пу тева. Ти.мс бн сс поспсшно нс са.мо за бржи развоЈ иутне, већ читаис прнврсдне Рспублике н ублажавањс њсног заостајања за другнм краЈсси.ма зсмље. Финанснрањс нзградњ^ Хитно продајем хармоннку дугметару 140 басова, 12 регистара. Тел. 54-862. Продајем хармонику дугметару од 120 басова. Тел. 52-569. Продајем у Параћнну супер комфоран стан са парним грејањем у строгом центру града, 72 метара квадратних. Питатн од 19—21, сваког дана на телефон 51-333. КАН — АЛИ ОД ИЗБОРА ДВА ПУТИНА. Услед снлних заокрета, привреда Је изгубнла корак. Бнло како и било куда, будућност нам не гине. Б. Бокић Кан и реконструкциЈе путева мора да долазн из вгпие нзвора. Поред нов ца коЈи пристиже нз накнаде за путевс део срсдстава .морале бн обс збедити н огшгпшс и друге приврс дне дслатности. Бсз обједињавања свих овнх срсдстава тсшко је очеки вати напрсдак у развоју путне прип рсде, а тимс. н прнвреде у цслинп. • кнкдаеназ изоапца тиорјин панссж I ш нодаш чћФњ ББСКП БНСКл.т! У НАШИМ НОВИНАМА Пише: Србољуб Живковић Шноловање у нући У Канади се још од 1978. године примењује, нова информативна технологаја названа ТЕЛИЦОН. нанапреднији систем те врсте у свету. Базира се на све већим могућноспгма компјугера, сликовног капацптета телевизије и уннверзалну везу телефона. Преко подешеног ТВ монитора, корисници овог система примају нај свежије информације ко је су им потребне. Амогућности су неслућене: куповина и одабирање робе, банкарске услуге, плаћање струје, пореза г разних других дажбина, резервација карата за саобраћај, праћење и коришћење достигнућа и података из привреде, медицине и било кој‘е гране науке,... Систем :е за сада користи само у Канади и САД-у. На Аљасци се користи за образовне сврхе (ученици који због снегаили удаљености, не могу да госећују наставу, прате предавања из свог стана). У Канади најмање 100 компанија користи услуге овог система, а на 20 универзитета и колеџа он се даље исштује и усавршава. Србољуб Живковић 0РВ1 СТРИП 0 ВВУ (2) По први пут на нашим просторима направљсн је стрип о Вуку Стефановићу Караџићу. Користећи Вукову биографију из пера МИЛАНА Б. МИЛИБЕВИНА, објављену равно пре сто година, параћинскии стрип-цртач Зоран Матић, илустратор и карикатуриста нашег листа, урадио Ј*е први југословенски стрип о великану наше културе. потексгдз кнјИГ€ : поменик ПРИАЛГ^Д ЗЛ СТРИП н нацр™: лмгић © Г ТР^Н^ШИ €Т€ВАНАВ СИН Н1«€ ост Ј^Т^.ИАИ шп ссош те®«■ ВН1ЈС РААЈ1АА НСГО УЧИАА.НАИ СТЛЦЦ€ПЈЕ НИЈС „„ - ^\ВАТИ НИМ6 С...:----------- нсто>ији пнсдно) пачеткбл ■- , ----- ---------СТАЦ. Нј€П$Е нцје „ € ТР€Б{ШД9СГИЗ!\Т^П€НЈи?.. -- сг. . \- <т ка чпстуобразу жло требсс. ... АА КГГ€ ВУК ПАЕ€ГН€ ИЗ •тр^нмјг на нсккг..._________ ...Н€ ИЖШЂИ УТГКА* ВН БАРт.ШМГПГО ВН ГА Г ВА$М1,И тилхе БИЗАЛИСИВМ (НАСГАВКИС СС...Ј
Н»АИ IIПОРОМ И ВАМА ЈЕ ПОТРЕБНА „СИГУРНОСТ” „СИГУРНОСТ” ПАРАПИН, БОРЕ ПЕТРОВИПА БРОЈ 1, ТЕЛЕФОН: 53-907 ■ Сервиснра за радне организације и домаћинства свс врсте пећн на гасовнта. течна п чврста горпва произвођача: „Крека весо” „ЕМО”, ..Пламен”. „Калорекс” „Алфа” н друге ■ Одржава и чнстн котлове свих врста и постројења и парног грејања у цомаћинствима п пословним котларницама, уклања наслаге каменпа у котловским постројењнма, врши антикорозввну заштпту на њпма ■ Обавља све врсте димничарских услуга ■ Врптв ватроотпорну заштиту дрвених конструкција, електропнсталапија п других лако запаљивих материЈала Немојте чекати да вас квар пзненадн! Мн Вам можемо помоћи! БУДИТЕ СИГУРНИ УЗ ООУР „СИГУРНОСТ” ОБШШТМ Од дана 23. 2. 1987. годане отворена је радња за фото копираљс и умножавање списа. Радња је смештена у просторијама старог биоскопа „ЛВЛЛА”' — преко пута управне зграде „ИНВЕСТБАНКЕ” и продавиице штела ,Д1ЕДА" у улици М. Тита у Параћину. Услугс су брзе и јефтине. Цене по једаој фотокопира ној страшши: на формату А4 — 50 дин. на формату АЗ — 70 дин. Хвала на сарадњи. ВЛАСНИК РАДЊЕ, Драган Вуковић •“|1И1111111»111111Ш“Ш1»1Мт11М1И11Н1НШ1Ш1“11»»Ш11ШШН“1111Ш11111М1!ННН1Ш1Н111Н«ИН||НЈ | ПОНАШАЊЕ 1 Пише: Радмила Миловановић | | Позмтиван став - здравије друштво | Поизшање људи (постуоци н реаговања) зависе, као што је = познато, од личности особе н захтсва сптуаппЈе у којој се нала- = зп. Понашање може бнти рацноиалпо — засновано на саглсдавању = ситуацнЈе у свесној одлуци, вли можс бити и сасвпм с.моцнонално = — руковођено тренутпим осећањем. Оно веома често, прсдставља = нсход заЈедничког деловања и Једпе (разумске) н друге (осећаЈнс) = људске странс које удружене мајчсшћс даЈу СТЛВ према некоме Е илн нсчему. Став, онда, „гура" и усмерава личност да се понаша = овако нли онако, да буде ЗА нешто и.ти ПРОТИВ печега. Врло чссто можс да се чује да је неко пешто урадно зато = што има „такав н такав" став, а због разлпчитих ставова до.тази- = мо и у сукобс са другим људнма. Свакн човек нма мноштво ста- = вова коЈн се формираЈу у току развоја личностп под утицаЈем, = пре свега породице, школс, културе, срсдстава лшсовних кому- = никацнја (штампе, раднЈа, телевизнје) група којнма припада и = сл. Ставовн могу бнтн мање или вншс трајнн, мањс илн више по- = стојаии. Постојс људи коЈи ставове мењају веома брзо, завнсно = од ситуацијс, тЈ. „ветра коЈн дува", као н људи изузстно чврстнх, = стабнлиих ставова. Интересантно Је којом брзнном нскн људн мс- = њају и заузнмају ставове. Довољно јс да нешто „начује" о неко- = ме нли нсчему п већ имају „своје мишљсњс" о томе. С обзиром да је познато да став „гура" личност ПРЕ.МА = = цхи ОД нсчега јасно Је дв став усмсрава попашдњс и одређујс = = његов квалнтст. Постоје ставови којн су сасвнм личнн (прсма на- = = шим познаннцима, родитељима, неком фнлму књпзн п сл.) н = = ставови за које јс друпггво нзразито заинтересовано као што су = = ставови према социЈалхзму, наоруждау н одбранп земље, са- = | моуправљању, револуциЈи, Савезу комуннста, поједнним нацнЈа- = |ма, јединсту земље и сл. Свако друпгтво настојп да у личност = утради позипгане ставове премв гагтањима битним за одржавање = друштва ■ очуаање поретаж. Што Ј* у томе успсшпијс тнм Је = друштво здравнје н востојаинје. - (настзапћс се) §»Ш11111Н1»Н1НННМП1111Н>1М’»““«***,*И!П,'™‘“‘»м»‘“,‘‘"«‘‘‘»<И«"‘’«И1НИИ111ИН11!|1111; Најбрже и иаЈјефтиније до породичне куће или пословног простора. Телефон 54-740. сглмвтн зллгУТА ^том- — плглаин УП8ГЈ РИШ У Ш01) ИКП МТНА I|IН^IIIНIIIIIНIIНIIIIНIIIIIIIIIIIIIIIIIII1IIIIНI|IIIIIIIIIНI»I^IIIНIIIIIIII^II1ПШIIIIIIIIIН^I|IIIIIШНIIIIIIIПIIIII^IIIIIIIII “IIIНI“IIIIII^IIIIIIШIIIИIIIIIIII““,1I»“»,I, рололдумпнијум „Ропоалуминпјум” Боре Костића, нз Параћина, удружепа са ..Запатпродуктом’. пронзводи и утрађује алу мнпијумске рслетне, алуминијумске жалузине, ролоха рмонпчна врста. тракасте завесе, панелтне завесе н та папирамо врата У-пша Мирослава Јоцнћа 7. Параћнн, тел. 035/52296; 56865 ||,,|||||||||1,11Н,“1“Ш,““1“,111Н111,||1|““|1ШШ,1“Ш11,,»“П““,Н1Ш,П,,Ш»,»,“Н1,1Ш“11Ш»,Ш“НШ““,,Ш,Ш,1ШШ,“П,НШ,Н,|,Ш,»11,,,»Ш1,Ш,1Ш ПАРАБИН И ЊЕГОВИ ОБЈЕКТИ Пише: Владимир Марјановић ПОЗОРНИЦА НОЈА СЕ ВИШЕ НЕ НОРИСТИ До коЈпх грпиица може да нде расппањс друштвсмих срсдстава и слобода у трошсњу наЈбољс плусгру Је слсдсћн прпмср. Прс неколпко година Параћин, тачннјс Грза трс бали су да буду мссто где ћс сс одржати цснтрална прослава Дана младости за СР СрбиЈу. Прославп Јс замишљена тако да то будс скуп младнх одиосно празпик на ко.мс ће на симболичан начин битн извр шена смотра младнх п' њнхова дос тигиућа. Уосталом младп и ис тражс ништа вишс, они су због своје младостн уопштс скромни. ТелсвнзпЈа Је хтела са своЈс странс на свој начпн да да свој допринос та квоЈ прослави. Бпо је најављен ди рсктан прснос ТВ. Мсђ\тим, организовању прсдноса прпшло се дос та нсорганизовано па Је у.мссто прсноса емитован снимак Јср Грза јс због свог гсографског положаја била „нетслсвпзпЈска”. Нанме, тсло визнЈа нпЈс могла бсз сцсциЈалне опрсмс да реалнзујс ТВ прснос. Све то мањс Јс спорно у односу па оио што Јс пратило прнрсдбу. За прос лаву Је направљена иозорнница гра нднозннх ди.мспзнЈа која јс тог дана коришћсна и никад вишс. Позор ница је рађсна матерпЈалом као да ће у наЈмању руку битп корншћсна сваког дана у нарсдннх 100 ■ однна. Свс јс то могло да се ура ди са много мање срсдстава и матс рнјала скромно н изузстио сфсктпо. Нпсу билп потрсбпп инкаквн бстонн, никаква ппссбна апгажовања радника, материјала, мсханнзацијс. Пише: Радмила Миловановић МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА Ппше: Миодраг Марковић С03ИМ0В ШЕНДАР У стара врсмсна, угланном до ло јавс Рнмског царства, свакн народ је имзо своЈ калсндар, односно ра чунао Јс врсмс иа споЈ пачин н за своЈс потрсбе. Зајсдннчко за спс народО јс то ипо су спн рачуналн почетак Новс годннс с пролсћа, око пролсћнс равнодпсвпицс, 21. марта, када су даи п ноћ Јсднаки. Ое татак тнх светковипа Новс годипе пз паганских култура имамо и дапас у народним обнчајнма као мас ксрадс, машкарс а у околинп Пара ћина — комсдиЈс. Стварањсм велнког Римсхог царства које сс лростнрало прско цслс Јужне Европс, југоисточие Азнје и Северно Лфрнкс, појавио сс пробдсм у тако всликом царству да сс врсмс мсри и догађаји бслсже јеДШ1СТБСКО Јср дотадашњи тзв. рнм ски калсндар, по комс Је нова го дипа почпњала 1. марта, иијс бно баш прецизап па Јс долазнло до за буна. Због свсга овога всликп рнмски импсратор Јулије Цсзар Лвгуст одлучио јс да овомс станс на пут и дл створн повн — тачан калсидар. којн бн сс Јсдинствсјпо иримсњкпао у цслом царству. У том нпљу обратио сс тадашњим научницнма а пр- »снсвтвсио сгипатском астроному Созпгсну 1) (И. Ф. Полак, ВриЈс.мс и калсндар) да нзрачунп и направн тачан калсндар. То је бнло 46. година прс новс срс. Созпгсн Је прионуо на посао па Јс иомоћу звсзда и сунца, токо.м ви ше годкиа, израчупавао тзв. тролску годкну, која је по Созигсиу н.мала 365 даиа н 6 часова. Годниу је поделно на 12 мссеци. Седам месгјцн по 31 дан, 4 мессип по 30 да на н јсдак мссец 28 дана, одиосно 24 у прсступпој годнии. Даклс, да не бн дошло до ломсрања Сознген јс увео да свака 4 годнна будс пре стулна (4x6 часова коЈк преостају од свакс годннс). Сознгсц јс такође олрсдно да нова година почнње пр вог јаиуара. Овај калспдар јс бис одмах прпхпаћсн у цслом римскох царству и код других иарода. Пошто се убрзо хришћанстг.о кас всрски покрст учврстило п прнхв«' ћсно у цело.м царству, иа саборс црквсннх всликодостојника снил хрншћапа (Тада још увС|К Православна црква није била одвојсна од Католичкс), којн Је одржан у граду НиксЈи 325. годнне н. с. у калекдар су уистн појсдиин псрски праз нпци у част појсдиних светаца, односно људн који су најсишс допри нсли побсдн хришћанства као вср ског покрста. У калсндар су унетп и договорснн н други тср.мнии всзанп за разнс обреде и всрскс пцаз ннке н донста правила о спровође њу служб<1 у црквама и разним приликама. Основ за одрсђивађс тср мина всрскнх празника јс бпо Ускрс, односио дан када Јс по Јеваићсљу Васкрсиуо нз мртвих Хрнстос. СКИТАМ И ПИТАМ ПИШЕ: РАДОМИР МИЛОСЛВЉЕВИН •1 ћ Он свано место нмало по Златоја Када је Златоје Лазарсвпћ завршио основно образовање у свом Буљану, дуго се двоу.мпо пзмеђу мало своје зе.мље и неког другог посла. Пролазиле су године али су и Златојеве ишле. Најзад је кренуо лз села али оез квалификације. Посао је нашао чак у Параћинско.м „Космају” као ноћнп чувар. Имао је лосао али то није била његова будућност. Бистар и релатпвио млад, уписао је ванредно средњу електротехничку школу у Нишу н завршио је. Сада је имао квалификанију алп не и по сао у стрхгци. Олет нова од лука и нова квалификација — руководилац парних котлова. Најзад мало среће: запошљава се у котларницц Фабрнке це.мента. И сада је тамо. Воли свој посао и предано га ооавља свих оса.м сати а срцс .му јс често у Бу.љану. Алп не на оно мало своје зе.мље већ на проблемеу селу. Председник је Скупшпше Мссне заједнице. Много проблс.ма а .ма ло пара. И оно што н.мају, углавном из самодоприноса, једе стално инфлација. Самупи се а на крају године скоро ништа. Тако из годцне у годину. До сада су завршили реконстргтшију електро мреже, трасирали пут Буљанс — Сисевац и асфалтирали један део тог пута, углавно.м кроз ссло. А треоа још скоро шест кило.метара! Хо Не ли успети Буљанци и Златојс са њи.ма? Без по.моћи са стране — неће свакако. А овп.м планинцима. што значи и Буљанци.ма и Шалудовцима и Горњомутничанима и Забрежаиима неопходан је добар пут до срца планине, јср нсма куће у ови.м ссли.ма која не.мају своју ,дланину”. А пуг је свакако по требан и остали.ма. Да их ово.м приликом не набрајамо! Оно ппо Је прс свсга услов за иормалап развоЈ личности детста Јс здрава породпчна атмосфвра. Складан одиос између родитсљског пара задоваљиће основну дсчју потрсбу за сигурношћу. У породнцн у коЈој су родитсљк растрзаш< .мсђусобним сукобнма дсте осоћа нссигурност и страх што често доводи до нсуротских рсакциЈа, агрсснвностм или повлачсша у ссбо н паспиности. Само мсђусобно усклађенп родитељи могу детету да пружс праву и здраву љубав коЈа му је за развоЈ неопходна. Права родитељска љубав може да неутралише многе грепхке у васпЈитању али њен недостатак ничи.м не може битц надокнађен. На жалост, пракса показује да се роди« тељска љубав свс мање подразумева и да се то питањс може веома чссто, аргументовано да постави. Дете Јс често, у имо прокламоване љубавп, само средство на хоме се нспуптта роднтељска бес и незадовољство нзазвено потпуно другпм поводима. Родитељн су веома чеото у снтауцпЈи да пред детс став-гпЈу различнте захтевс Јср су сами као личности нсусклађсни а н у њиховим васпитним ставовнма не постоЈн сагласпост. Ако су захтевв Једиог роднтеља и његови васшггни стввови супротнп друтом родитељу, то доводи код детета до несигурпостн н ставља га у положај да се одлучујо пз.мсћу роднтсља. Такво васпитшвс формира двоструко понашање н суI коо у самоЈ лнчности дстета као и нссигурпост у । исправност бнло ког њсговог поступка. У слично понашањс водн н недослсдност роднтсља, њнхово реаговањс по прннципу тренутног расположен>а. Таквн родитсљл нсмају јасне васпитно гиљсвс н врло брзо губс ауторитст н поштован>с од странс своје децо Јср она увиђају дд ни са.м роднтсљ нс зна шта хоћо, да јс нсдослсдан н колеиљив а всомд чссто и нсправсдан. То у дсцн подстнчс отпор, рсволтпн инат. С обзнро.м да друштво преко роднтеља пастоЈн да у детс уградп нормс понашања и захтсве друштва, схватан>а о пожељном и непожсљно.м понашању роднтељи мораЈу пред дсто да постапљаЈу к многе захтссс па Јс према томе днсциплшт у процссу васпитшћа нсопходпа. Али, родитељ .мора да зна да Је узор свом детету, модел за пмнтациЈу па пре.ма томс он не сме да дозволи да разлпха нзмеђу опог што говори и сам чинп буде сувшпе очигледна. Он мора да будс примср познтивиог понашања, да захтева то исто оД дстста п да његопе покушаЈс подстнче, хвалн н паграђуЈс. Уколико родигел. правилпо усморава | својс дстс, а за то јс потрсбно миого стрпљсња, доследно слсдсћи своје васпитнс циљеве, кажњавањс , као васиитно срсдство нећс чссто бнти потрсбио. ! Батинање дстста јс прс свсга одраз родптсљсвс нсмоћн у васпнтању нсго доказ њсговс моћн и ауторнтста. Васпнтањс на страху никада нс доводн до позптивннх послсдица тим прс аво сс дстс раззија V I послушно и заплашено људско бнћс, песнгурио, к I удаљсно од својих људских врсдностн. 1 ХАИКУ КУТАК Уређује: Б. Латиновић Прошла | ноН А 11 V Некада маЈци инзах Јагодс — данас ) низ кванчица^ 2' " Каска кучснице. > Бсо реп виори се с перуникама. ј 3. ) Капап за рубље. \ На свакој фронцли шалд висн кицтиа кап. Биста ратника: сдпа дсвоЈачка и ' двс леденице. 5. Прошла поноћ. Сат Једнако биЈе, само — јаче се чуЈе. Славко Седлар
<<< 14 0кч□оX <У окчооX <ц 2
и о к м о 53 33 03 о 2 о § м е» м л о и м 1П1П11ППП11111111П1П11ПП11ППП1П11П11ПП111111ППП1111П1П111П1П11ППП1111П1111111П111П111П1П1ПП1111111П1111111111П11111|11ПП1111ПП1П1111111П1ПП1ПП11П1П|111П11П11ПП1111П11ПП1П1П111П о К ж м о е Р1 3 3
15. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 332 панаи 13 ом КОМИСИЈА ЗА ПРОДАЈУ СТАНОВА НА КОЈИМА ПРАВО НОРИШЋЕЊА ИМА ОПШТИНА ПАРАЋИН РАСПИСУЈЕ ОГААС 0 ЈАВНОЈ ПРОДАЈИ СТАНОВА а) ОгЈтаптатгл еп ташт _ __ ________ ___________________________ ' е — ........ ир-ммаЈА на КО1ИМ21 ПНАР.О тсппншћри.а тјгплго г>г»>.^>>,.„ 17. Нушићсва, 14/5 једнособан 1958 27 — 2.662.511 раћии. оишгипа АЛ-А- могућа доградња 36. Руднкчкз, 6'4 једнособан 1959 25 — 2.119.783 могућа дог- , V радња ' б) Предмет станови: продаје стаиова су некомфорни 18. Нушнћева, 14/6 Јсднособан 1958 27 — 2.662.511 могућа догстан догра37. Филипа Кљајнћ, Јсднособан 1964 33 — 3.120.427 ђсн радња 14/1 кп. бр. 4297 19. Нушнћсва, 16/1 јсднособан 1958 27 — 2.662.511 могућа дог38. Церска, 26/1 једнособан 1964 33 17,50 5.299.459 стан догракп. бр. 4297 ђсн Рвд. Улнц. н бр. стан.Катсго- Гол. Површ. Почстна ----------- радња рија ггапа нзгра- V № врсдност Примсдбе 20. Нушићева, 16/2 једнособак 27 — 2.662.511 могућа догОснов- Дог- стана на рађе- за лппирадња 39. Церска, 26/2 једнособан 1964 33 3,75 4.058.529 стан дограиа таццЈу ђеп [уУз 21. Нушнћсва, 16/3 јсднособан 1958 27 — 2.662.511 могућа дог1. 2. 3. 4. 5. 6.’ 7. 8 радња 40 13 октобар, 12/2 Једнособан 1930 23 — 1.867230 посебан плац -------------------- 12. Нушпћева, 16,5 јсдпособан 1958 27 — 2.662.511 стан дограђен кп. бр. 2267 1. Маршала Тнта, Г»р. 141/2, 2 собс н сухиња 33,51)। _ 3.118.033 стан адаппгпран 41. 13 октобар, 12/2 Јсднособан 1950 26 - 1.939.016 ппссоап плац Ш --------- —---- 23. НушпЕ1сва, 18/1 дзособак 1958 51 6,75 6.477.849 2. Мнр. Јоцнћа, бр. 17. кп. двособан 1925 52 — 5.601.688 - ђеп 42. 13 октобар, 12/3 гарсоњера 1930 19 — 1.819.352 посебан план 6р. 1783 24. Нушнћсва 18/2 апособан 1958 51 4.845 22(1 могућа доградња 3. Мостарска, 14/а двособан 1961 52 — .601.798 стан адап- Ц) Право учешћа па јавној продајн стаиова имају сва правна и физпчка лииа. Н| Д) Сваки учесник у јавној продаји станова дужан Јс да на благајни СЛЗ-а сгамбепо комуналних делатностн, управљања грађсвпнскпм зс.м- КЗ љнштсм и путеве општннс Параћин, на жпро рачуну бр. 63504-662-224 упла М ти па и.ме кауције гзиос од 50.000 динзра, у року од 5 дана, прс дана Цд заказанс Јаине продаје. кп. Ор, 2783 гпрап па по ссбпо.м плацу 23. Нушнћсва, 18/3 двособап 1958 51 6,03 6.289.834 стан дограђен 4. Нушићспа 11/1 кп. бр. 2723 јсдпосооан 1958 27 - 2.718,010 стап адаптн ран могућа нзградња . 16. Нушнћсва, 20/1 двособзп 1958 51 — 5.804.032 стап адаптпран 5. Нушпћева 1/3 јслноссбап 1958 27 - 2.718,010 иогућа доградња 27. Нушнћсва, 20/3 двособан 1958 51 — 5.804.032 стан адаптпран Изппс кауциЈс ^рачунаће сс у купопродајну цену купцу а лиие коЈе Ка иа јаоној продајн буде најповољнији понуђач, а одустане од куповипе. |И губ»: лрасо 1-а повраћаЈ кауцнЈс. [ 6. Нушнћсва бр. 1/6 јсдпособан 1958 27 - 2.718,010 могућа доградн>а 28. 29 новс.мбар 54, кп. бр. 2650 јсдпосооан 1955 44 — 5.607.433 поссбан плац стан адапГ) Купац је дмжан да ол постнгнутс купопродаЈпе псне уплатп изно«. од 25°О у року од 60 дана, од дапз извршепе јавне продаЈс, а остатак ол 1 _ 75« ;• кгпац-поснлац станарског права плп члан породнчног домаћинства Ии носиопа станарског права плаћа у месечним Једнаким ратама у року од П.-3 7. Пупн1ћева бр. 2/1 Јсдпособан 1958 25 9.85 2.817,601 тнран 15 годииа са камагом прсдвпђеном за стамбене бачапс крсдптс. < ђсн 29. Рудничка, 4 2 Једнособан 1959 25 — 2.251.447 :тан адаптиКуицн кг.јн нчсу носноцп станарског права на становнма, коЈн су Е9 предмет Јапне продаје, исплаћују поститнуту цену на јавној продајк, у иелостн, у року од 60 дана, од дана извршсне Јавнс продаЈе. Ј <ћ) Ако на ЈавпоЈ продајн стан купн лице које пиЈе носилац станар- ДД схог врапа. купуЈе псусељнв стан н без обавезе продавца на нспражњење , купл-еког стана, а погиопн станарског права, уколнко не купс предметни ј < 8. Нушнћсса 2/1 јсднособан 1958 27 9 2.698.215 могуђа доград1ћа кп. бр. 4066 ран могућа доградња 9. Нушићсвз, 2/5 јсдпособан 1958 27 4,00 2.698.215 стап дограђсн 30. Рудннчка, 4/4 Једнособан 1959 25 — 2.185.615 могућа догјсдпособап 1958 3,00 2.998.018 стан дограрадња стан, г:<Јф>швају стсчсно станарскб право. 10. Нушнћсва 2/6 30 ђсп 51. Рудпнчка, 4/5 1959 Г) Оглас ој јавноЈ продаЈк гтапова остајс отворен до продзјс свих рјв 11. Пушнћсва, 2/7 1958 стап дограЈсднособан 25 — 2.548.574 могућа доградња стапопа. п па/каснп! до 30. октобра 1987. годппе. КомпснЈа за продаЈу [ ' јслпособап 25 10,95 4.236.935 ђсн стапов:« одожаваће јавпу продај\' стапова сваког трећег месеца п то [ сааг.ог погдсдњег петка, одпосно 24. апрпла, 31. Јула н 30. окгобра 1987. [ ; годнне. !; [ Јална продаЈа стапова одржаваћс се у малоЈ салн Скупштннс општипе Папаћпи са почстком у 9,00 сатн. Почетиа гена утнрђсна овнм огласом увећаааће се прплнком свакс дД •аппс просајс, сраз.мсрао порасту цсна у грађсвпнарству, а на основу / статистпчких података пз часописа „Пнтекс’’. < ’/<! 12. Нушнћсва, 12/1 Јсднособан 1958 27 - 2.805.749 могућа доградња 32. Рудннчка, 4/6 Једпособан 1959 25 — 2.924.957 могућа доград1ва могућа дог13. Нушићева, 12/2 јсднособан 1958 27 — 2.805.749 радња 33. Рудничка, 6/1 јсднособан 1959 25 — 2.422.611 могућа доградња 14. Нушнћсва, 12/5 Јсднособан 1958 25 5,70 2.597.917 стан дограђсн 15, Нушвћсва 14/1 једпособан 1958 27 - 2.662.511 псма доградње 34. Рудннчка, 6/2, јсдпособан 1959 25 — 2.317.279 могућа доградња Сгпас сс објав'ку|с у нсдељпо.м лпсту ,,14 дана”, као н на други Дд пг-добап пачпн. 16. Нушнћсва, 14'3 Једнособан 1958 27 — 2.662.511 нсма доградње 15. Рудннчка, 6/3 Једнособан 1959 25 — 2.119.783 могућа доградња 3’ Параћипу дапа 1. 04. 1987. годпне. Ппецсепник КсчисиЈе. / . Смнпша Борђепић, с. р. ИЈЕДНА ТАЧКА НА ЗЕМЉИНОЈ КУГЛН ННЈЕ ДАЛЕКО АКО СЕ ОДЛУЧНТЕ ЗА „АУТ0ПРЕВ03ТУРИС1" ПАРАЋНН
Iм ОГЛДСИ СВДШШНЕВНВД Дана 23. априла 1987. године павршава се шест тужних месеци од преране смрти наше вољене супруге и мајке. ФАБРИКА БОМБОНА, РАТЛУКА И ЖВАКАБИХ ГУМА „ПАРАНИНКА” Нови производни простор и опрема ПРИЧЕ ИЗ СВАКОДНЕВНИЦЕ Пише: Слободан АиБелковић ЦВЕТАНКЕ ДИКИН — КАРАЏОВСКЕ Време не лечи већ само даје сиагу да подносимо бол и празнину за њом. Остаје нам њена несебична љубав и топлина којом нас је племенила за цео живот. Са поносом чувамо успомену за њом. Супруг са децом Срсдњорочии.м планом ра звоја Фабрпкс бомбона и ратлука „Параћинка” предвпђено је отклањање ускпх грла у процесу пропзводњс, јср је то услов за повећањс укуппс пропзводње п продуктпвпости. Пола зећи од таквих опредељсња рекао нам јс директор Сретеп ОбрадовиИ. приступпли смо отклањању ускпх грла, и градњом погонског простора л инсталира њем капацлтета којима сс фннализује пропзводња нацјих артпкала. Ради се о набавцп машина за савремено паковањс бомбона. Приступнли смо куповини опрсмс од домаћег пропзвођача „Фплппа Кљајића" Дана 23. априла, навршава се шест тужних месеци од преране смрти паше вољсне суп^уге, мајке, ћерке, сестре и тстке. ЦВЕТАНКЕ ДИКИБ — КАРАЏОВСКЕ Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо 19. априла у 12,00 сати посетпти њену вечну кућу и положити цвеће на њен гроб. Њени најмилији, Супруг Слободан, синови: Јовица, Владимир и Марјан мајка Фона, брат Таки, и остала многобројна родбпна пз Крагујевца који се врло озбиљно већ неколико годипа бави производњом ових машина. Јер, за увоз таквих машииа потребиа су девизна средства до којах се у садашњим условима веома тешко долази. За инсталирање тих машина пеопходно је билр градити и нови простор јер постоНА АУТОПУТУ ОТВОРЕНА Модерна бензинска станица „Европа” Управо смо пустилн у рад бензнноку станииу на Ауто-путу правац Ниш — Београд. То је бензинска станица типа „Европа", ко ја је грађена ове године и за дан Јутопетрола смо пустили у рад. То је објекат, рекао нам је управник Радне јединпце „Југопетрол” Илија Нупурдија у коме наши потрошачи могу да се снабдевају свим врстама горива и мазива за моторно возило. Поред снабдевања горивом и резервним деловима за моторна возила потрошачи могу да дојсћп погонн у „Параћиики" не омогућавају у садашњим условима увоћењс новог машинског парка. То наравно утиче и па производњу, и на органнзацнју рада, па квалптст. на психофпзнчко стањс и здрављс радника. Мн смо са домаћом радном организацијо.м „Заварпвачем" из Вра и»а уговорплн нзградњу 1 200 квалратпнх мстара простора. То су две халс којима се омогућава повећање садашњег лрсстора скоро за двоструко. Изградња ће почети крајем оног месеца, пројектн су јгрпведенп крају, конструкција фннансирања је обезбећспа са „Југобаиком" Параћпн. До краја године нзградња треба да буде окон чана а такоће и инсталирање новог машииског парка. По завршетку изградње укупиа пропзводња и продуктивиост требало би да буду повећани. Наша коицепцнја екопомске оправда ности заснива се на томе да ће средства за отплату кредита коришћена за изградњу погонске хале и куповину опреме потицати од увећанс производње, да ће та производња својом вред ношћу обезбедити средства неопходна за плаћањс камата које нису мале п да ћс отплате такође имати покрићс у амортизацији по стојећнх ооновних средстава п ова која се накнадно уграћују. Кад је рсч о конструкцији финансирања ове инвестиције, рекао је директор Обрадовић, желим да напоменем да су средства коришћена по одбпју и освежавајућа пића, прехрамбене конзервиране артикле, кекс, бомбоне и тако даље. На питање да ли су оба објекта завршена и с једне и са друге стране Ауто-пута, управник Вупурдија рекао је да је за сада пуштеи у рад само објекат у коме бензином могу да се снабдевају путници који иду из правца Ниша према Београду. Објекат са друге стране Ауто-пута на коме ће се сиабдевати потрошачи који иду из правца Београд — Ниш треба да буредбама закопских проппса о кредитнма за основна и трајна обртна срсдства, односно камате такве да мало која инвестиција у отплати крелита .може ца будс рептабнлпа. Увексе рачуни рептабплигста у псрноду отплате налазе нли на крптичном нивоу или је стварно крпшчан Нншта другачије иије ни код нас алп с.мо мн у циљу пнтензивирања целог посла одлучилн да са нашо.м бан ко.м „Југобанком” привремено овако финапсира.мо ннвестиције с тим што смо сс обратпли нашој друштвено-политичкој заједницп, општппи Параћин са ви-ше захтева чијим прихватањем н удовољавањем се стварају услови за једно олакшање у ннвестпрању за појефтнњење читаве овс инвестицпје. Наиме, мн смо се обратили фонду за развој привредс, затим заједничкњм резерва ма општине, да на.м се доделе средства. Такође смо се обратпли Скупштпни оп штине за ослобађање од неких самодоприноса као па пример за изградњу склоништа, и ако се ти наши захтеви уваже онда би посао био знатно олакшан, нарочито када је реч о ка- .матама. Сматрамо да друштвено-полнтичка заједница треба лоред моралнеподршке да нам пружи и материјалу поготову када се уз.ме у обзир да „Параћинка" већ низ година није имала од стране наше општине материјалну помоћ. А Д. Гајић Припажем дискусију Када стс прочиталн иаслов можда стс помнслнлн да Јс рсч о конгресу. Нс, овога пуга ннЈе у питан.у такап скуп, всћ Једаи други, такођс политпчкп и такођс миого важап, само јс пнво различнт — пајвкП1И општипски оргапп, партијски п спндикалнп, зассдаЈу заједно. Скупу прпсуствуЈу и полазннци општппских политичких школа: у школи учс тсориЈу, нска вндс како ствари у пракси изг.тедаЈу, како сс дсмократски распраоља и ставови заузимаЈу. ЗиаЈу, то они, нпјс баш да нс зиаЈу, алп пскуства пикад доста. Прва тсма распјхавс Је приврсдна, мука поголе.ма, нарочпто у времену кризиом. Ствари на.м ту пе стоЈс потамап, жуљи нас као теспа ципсла; ходамо ми, пс стојимо, шта јс ту' Јс, ал’ да жу.ља жуља, и свс вишс: раслс ценс, расле платс — мртва трка, рекло би сс; такву ии најбољи тркачи нс могу да добију. Како п би, када раст уаупног прпходп ниЈе условљсн растом индустријске пронзводњс: план 14,5’.«, раст — 1.9’6. Од оваквс впсипскс разлнкс н најздравнЈем би сс памет порсмила. За платс ова впсина прсвисока — стадоше; за цснс пишта 1П1Јс прсвисоко. Докле, брс, да расту!? Ако би се наставило са слабо.м пропзводњом и повећавапем плата дошли бпсмо у сптуацнЈу да за килограм спапаћа даЈсмо килограм пара; п све тако, док вишс ис бисмо ималп пара нп да купимо хартнЈу од којс сс парс праве. Гадно, нсма шта; трсба нам значи модерна прпврсда. Модерна, пајмодернпЈа: на међупародном терену пгра сс брз фудбал, ако си трапав пзгураЈу те у аут. Модсриа прпврсда не можс бсз модсрнс пгколс, можс ли машина без мајстора. зпо у зсмљу сабпја. Нит’ сс у цпфрама виде како онаЈ обичаи човск, радпик, онај што га бреме крпКрсну расправа, крснушс дирсктори, потекоше цнфрс. Цифрс, цпфрс . . . Ако, пије то лошс, треба нам матсматика; од силипх цпфара нс внде сс човск, валчх, нит’ сс на ссдницп чу како долнкуЈс. То бешс лошс. II врсмс ручка дође, па п то прођс. Унервозшпе сс људи, тако пзглсда, рсдови им сс прорсднше. Тад’ друга тачка почс — образовање! Дођс днск^ггант до говорш<це, ставп пред себе некс паппрс, али уместо да чнта то пгто у њима плшс, рсчс: — Наука би сс грдпо наљутнла када бн чула да о образовању почпњсмо да разговарамо након трн сата рада, и у врсмс ручка, када су организму наЈважинји храна и поподневни одмор. Срећом, ово пгго желим да вам кажем наппсао сам Још јутрос. ПоштуЈсм науку, попггуЈсм вас, па ћу .моЈу днскусиЈу да прнложим." II прпложи човск своЈу дпскуспју, као да Јс на каквом коигрссу. А нијс бно конгрсс, општнпскп договор Јс бпо — како од Копгрсса до впшс хлеба п млска, п свсга онога што свакоднсвни жпвот тражп. де завршен за месец дана. У склопу бензинске станице „Европа" изграђени оу „онек бар" и једна вели ка продавница која ће да држи туристичка угоститељска организација „Грза”. У „Снек-бару” ће бити и храие и пића а у продавни ци ће бити пајвероватније комисион продавница. Туристичко-угоститељско предузеђе „Србија” већ се усељава у ове продавнице тако да ће и оне ускоро да почпу да раде. Драгољуб Гајнћ ФАБРИКА АДИТИВА ПАРАБИН — ФАБРИКА АДИТИВА ПАРАНИН и 1гс1 га г<1гаг1је ћиЛНе ђггј?
ТДБЕЛЕ • БРОЈ 332 СПОРТ ФУДБАЛСКА ПАНОРАМА ОПШТИНСКИХ ЛИГА Припрема: Новица Петровић ПРБА ОПШТИНСКА ЛИГА 5. април 1987. ДАЉИ РАЗВОЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ У НАШОЈ ОШ1ГГИНИ МАСОВНОСТ И ПАМЕТНО ТРОИЊЕ Напрсдак (Стубпца) — Будућност 2:1, ШумаднЈа - Јсдннство (Ратари) 4:1. ХаЈдук - Напрсдак (СвоЈпово) 0:2, Јухор — С.чога 0:1, ХсроЈ ИСК 1:3, Моравац - Јсдинство (Доња Мупшца) 5:3, Раздшчкн - Слобода 4:1. 12. април 1987. Слооода - Моравац 3:0, ХероЈ - ЈсД1шство (Д. Мутнцца) 1:0, Будућност — ХаЈдук 5:0, Радпички - Шумаднја 4:0, ИСК - Јухор 8:1, Слог.ч - Напрсдак 2:1. ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 5. април 1987. ШумадиЈа 17 п 4 2 64:22 26 Радничкл 17 10 4 3 37:15 24 Будућност 17 и 2 4 43:24 24 иск 17 9 3 5 43:27 21 Јсдипство (Р) 17 9 3 5 49:35 21 Напредак (Св) 17 10 0 7 40:43 20 Јсдпнство (ДМ) 16 7 1 8 25:23 15 Слога 17 9 1 7 36:43 15 Напредак (Ст) 17 8 1 8 38:33 13 Јухор 17 5 1 11 34:49 11 Хајдук 17 5 2 10 27:41 10 Слобода 16 3 3 10 25:49 9 ХероЈ 17 4 1 12 25:68 9 Морапац 17 3 2 11 28:42 8 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА Врацдано — Борац 1:4, Полст — Пструс 0:0, Разввтак — Младост <ГМ) 3:0. 12. ппрпл 1987. Моравац — Развптак 2:0, Радпнк — Жслсзничар 4:1, Младост (ГМ) — Полст 4:2 п Петрус — Врапчанс 1:3. ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Морава 10 8 2 0 52:09 18 Развитак 11 7 1 4 26:21 15 Б о р а ц 11 9 0 2 44:11 12 Радник 11 5 1 5 22:21 11 Полет 11 4 2 5 19:22 10 Младост 11 5 0 6 23:31 10 Врапчанс 11 3 2 7 16:36 8 Жслсзничар 9 2 2 5 14:30 6 Пструс 11 0 2 9 8:43 2 ЈУГО-КУП — СЕНИОРИ Параћнн: Тскстнлац — Јсдпнство (Параћпн) (псналн). 3:5 Плана: Исток 63 — Борац 9:8 (пеналн). Наредно коло Југо-купа нгра сс 15. апрнла у 16,30 а састају сс Јсдннство н Исток 63, док јс Напредак слободап. ТАБЕЛА РЕГИОНАЛНЕ ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКЕ ЛИГЕ ПОСЛЕ XIX КОЛА „БОРАЦ” НЕЗАУСТАВЉИВ 1. Борац 2. Победа 3. Ароенап 4. Слога (Деспотовац) 5. Младост 6. Сељак 7. Карађорђс 8. Тскстилац 9. Слога (Деси) 10. 11. 12. 13. Радничзд: (Св.) Будућност Мл. рудар Раднички ((Ч) 14. Локомотива 15. Руутар 16. Партизан СТОНИ ТЕНИС Током фебруара и марта о стању у физичкој култури и проблемима одржавања и ко- љем развоју спортског амарншћење спортских обЈеката ц терена, као и могућностима даљег фннансирања тсризма у параћинској опспортског алгатеризма, било је речи на Секцији за образовање, науку, културу и фи- штини. Поред СИЗ-а физич зичку културу ОК ССРН и Председнншт вилга ОК ССРН и ВСС, да бп после ових дискуспја и ставова Општинска конференциЈа ССРН коначно определнла своје ставове по овом питању. Масовност, првенствено лика физичке културе. ува- терена, рационалније корикод деие н омладнис, рав- жавање врхунских спорти- шћење кадрова и објеката ноправан третман свих об- ста и екипа, изградња нових — основни су ставови у даСТРЕЉАШТВО: РЕПУБЛИЧКО ПРВЕИСТВО ШЈА I ИРОИАВ - ПРВАЦИ СРБИЈЕ На првенству Србије, одржаном у Крап.^јевцл' учествовало је 24 стрелца параћинских дружина. Маја Сооек н Мирослав Тешић билп су врло успешни и пласирали се за Републичко савезно ирвенство. Првенство СР Србије одржано 4, апрнла у Сремској МиТешићу,. који су у својим категоријама освојили убедљиво прва места. Још две златне медаље стигле су у ке културе допринос мора да дају и други СИЗ-ови, образовања, дечија заштпта здравство, прпвреда, месне заједнице, ДПО, Скупштина општине као и радни људи и грађани. Друштвена средства мора да се рационално користс у складу' са утврђеним планом. У садашњој’ ситуашгји треба нскљу чити изградњу нових терена и објеката а постојећ? санирати и привести их намени. ИмаЈ’ући у виду да су инвестиције V области социјалне заштпте углавном окончане неопходно је из прп тровицн донело је радост Параћину. Маји Собек и Мирославу 'Станко Здравковић ОДРЕД ИЗВИБАЧА И ПЛАНИНКИ „БРАНКО КРСМАНОВИН ОДЛИКОВАЊА ПАРАЋИНЦИМА Поводом обележавања 35- -годншњице рада Савеза из виђача Србије, за изванредне резултате у протеклом периоду одликован је Одред нзвиђача из Параћипа „Зла тним нзвпђачким знаком н Спомен-дипломом”. Одликовање од Савеза ча Србије долаи ку кад се млади извиђау тренутПараћинци припремају за учешће па смотри пзвиђача Југосла вије. Поред одреда пстим орденом одликован је и Ду шан Јовпчић који је у протекле дведесет и три године аткивно укључен у сва зби вања, рад и активност овог Одреда и целу извпђачку организацију. Душан Јовичић КАРАТЕ: РЕГИОНАЛНО ПРВЕНСТВО ИАРДЂИИСМИ НАРАТМСТИ I »ХУ Јуниорско и кадетско првенство за сониоре Решона Шумадије и Поморавља у каратеу окупило је седам екипа у прелепој спортској хали 5. априла у Аранђелов цу. Млади каратнсти Параћина представпли су се ноос1м надама, а први пут је учествовала и женска екипа Сања Медић брпљаптпим наступом у извоћењу ката одушевила публику и освојила прво место. Небој ша Лукић пласирао се на друго, а Саша Савић на треће место. У категорији јудшора Иаташа Микић је освојпла прво место у борбама, а Бобан Халиловић, Слободан Николић н Дејан Мнленковнћ освојпли су пр ва трп места у овој категорији. Наташа Мшшћ ОМЛАДИНЦИ „ЗЕЛЕНИХ” ХВАТАЈУ СЛЕДЊИ ВОЗ ЗА УЛАЗАК У ЕЛИТУ ПО31 23 23 22 20 20 19 19 18 17 16 15 13 13 12 Онс У РегионалпоЈ лнш ПКмадијс н Поморавља пптаљс 35ИЕН0“ ЈАТ0 №■ На врата првог тима већ куцају Кнеселац и Поповић којп помно пратс резулта. ска остварсља младог погоиа Једии Из сезоие у есзону овај тнм за дс друштво какво представља Омладн кска лига кашс Рслублпкс. А друштво јо бсз логовора одабраио. До вољно је чутн да сс ту порсд осталкх такмиче и два бсоградска рива I ла као што су скипе Црвсне звсз ; де и Партизапа па да спс будс кри ! стално Јасно. па као што су Кнссслац и Попо вић. Зато иска сс ис гонснадс па раћински љубитсљн спортз, фудбалв поссбно. Ова двојнца г.овсрсњс свакако заслугкују, а кад ће га до битн, то зависп најпрс од љнх са могућностн будс н потпуио учерно, I! од пзузстног стручњак-Ј, трснсра првог тима „ЗС.ТСНИХ” — Мо.мчлли 1омића. Параћипски „зслснн” су одупск нмалн даровитс гсисрацијс, алп се првака репшћс сс у мсђусобпом сусрету н „МаЈсто- I Свс уг.чавном завршавало на Јсдпом рцце" Јсдпно ако сс „Борац" ревшшшра „Једннству" • таквом констатоваљу. Тога су сисс из Градца за пораз пз првог лсла првснства. Кона- ј пп м СШ| у садашње.м цграчком тачца одлука знаћс се 18. 4. 1987. годинс у Баточпнн. ТАБЕЛА РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ 2. „Борац" Параћкн 3. „Локомотнва" Лап. 4. „ШумалнЈа" Аранћ. 5. „Младост" КнЈсво 6. 7. „Слога" Милатоваи 8. „Полст" Ссљс 9. „Партпзан” Партпз. 14 14 14 14 14 14 14 13 10 10 14 3 2 12 бору овог тнма. У МсћуопштннскоЈ лпги Регнона 70:14 68:19 49:42 33:57 31:63 32:61 38:63 28 26 14 6 (-2) 4 (-2) б. б. реалне шансе нма „Текстнлац" да ■ освоЈн прво мссто, а тпмс н да постанс трсћи члан нашс општнне у РегноналиоЈ лнги. првака Јединству И приступио №из скппе ,.Ис тока 63” из Планс. Одлучио сс ук лопио у екппу и дсјствује из такорсткост да сс по кад — кад упише п у листу стрелаца, нако шра у по задини. Експлозивна дсвстка, цситарфор и пзразнтн стрслац је ДсЈап Рацошс гпћ, којн сс одлнчно сналазп па малом простору кога бп поже.в.0 свакн тпм. Да је редовпије треки р.чо са првим тнмом, што због шко .'<<-• пнЈс могао, врло је веровагво да бн сада бпо првотпмац. Овако хода игара на срећу која оргатшзује лутрија Србије а које припалају Параћин СИЗ-у опнггинп физичке културе у овој и нарецним годинама обезбедитп 30 одсто. Ова средства употребљавала би сс искључиво за спортске објекте и терене. Сарадња спортскпх колектива такође је предуслов за рационалинје корпшћен>е објеката, кадрова и средстава. Клубаштво, намештање ре зултата, затварање, групно својинско пбнашање, раси* пање средстава не треба само крптиковати, већ првенствеио онемогућавати. Рсзултат није превасходнп циљ већ здрава и мораина личност. Спорт има пре свега васпитни и здравствени уггицај. Јавност у раду, н вс ћи друштвени утицај код расподеле средстава у СИЗ-у физичке културе такође мо ра да дођу до нзражаја, ста вови су ОК ССРН. I ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА правк спортнсти кадаЈу пајбол.ем. Иалазс се у врху табсдс Рсгкопал пе лнгс са реалинм пзгледима да се у ЈсдноЈ витешкој п падасвс ко ректиоЈ борбн вину у еллтно салве ко будс могао свакако помоћн љнхов учцтсљ Миша Стсфановић, млад н амбиниозкн стр\’чн.ак, иначс про фссор физичког васпнтаља у нашсм Срсдни>шко.тском цснтру. Стсфзпо. г.ић јо једно врсмс пгрзо у првом тшну „зслсних’’ да бн сс касш/јс стпцаЈем срсћлпх околностн обрсо у На леђима носи дссстку, пма осамнасст нпо година, а фудбалскп ндсол му јс Драгап Сто|:оишћ — Пикси. То је Зорак Кнсселац, агн лиа лева полутка, нграч .ча кога ка да крснс у незадр.-кпаом прпдору ка нротпвппчком казпсном простору псма прспрекс. Слободнн ударцн су н.сгова спецкЈалност, а тиг.е саио иаставља и обсћапа Још једног пзразитог стрслца када су у пптзљу слободни ударцн какав Јс у Јслипству био Мнломнр Псл|1сз:<овп1|, по пуларни г Ерац”. ОсаЈ млалпћ с;рп љнио чска своју шапсу и потлјпо се нада да бар мало .чашрд у цедсљу када у Параћин стнже екнич. обрс нсвачког Радничког. Пожс шмо му маого срсћс у љсговнм настоЈањм остаЈс му да сачскв пску лику. Увсрснн смо у свстлу параћинског фудбала, т<> тако спакако пма Драган ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО У За другу прн будућност тако нсеч пуно аргумсЈоваповић СТРЕЉАШТБУ Коначна одлука знаћс сс нсто 18. 4. 1987. годннс । СуССДНОј Лустрнјн, где јс искориссс Драган Попопкћ, мс11.ч;ппии1>1 скакач п корсктор у тиму Јсднисгва. Њсговн пасови су прецнЈпн. ■Јплпграптскн, а ои Јс потпупи »ос ■ УСПЕХ У САРАЈЕВУ Дпа иараћпнска стрелца Маја Собек нз Штофаре и у Баточиии. ТАБЕЛА МЕБУОПШТИНСКЕ ЛНГЕ I тио своЈс футбалскс способности V : правс сврхс. подар снтуацнЈе на сцом дс ц' 1опс Мпрослав Тешић п СФС на Ппивачи „пливају“ и без базена .Фсротскс-ом", прнПоповић** п У плану су акпиЈе у СФС на □ако> вању пхчста н чипћсњу круга Фабкрај апрнла. тсрполпста у друтоЈ половпнп Јуна на мору. Боравак на мору захппп« љен је тако да пливачп „Црппце” Пливачког клуба „Прнморје” нз РиП1П1С. Плквачкн клубовп пз Ријеке и Цриквсницс вслпкодупшо су уступи.тн своје базснс □ тсрмнно својнм 1шца“ и понудилп да током чнтавог боравка буду њихови домаћипн. Деца Параћпна пмају базен коЈи не ради, Ш1ти се зна када ће прора« днтн. Дсца РнЈеке п Цриквснице ____ . _их разумсју и свој базеп пм усгуна и гостовдњи^д Б^дућност — Јединство 1:0 (1:0) I Стрслац: Шестовић у 18. минуту. Стадион: Крушпка. Гледалаца: 500. Судија: Гли шић (Беопрад). Будућност: Пантелић — Даниловић 6, ГрабовЈша 6. Новаковић 7, Лукпћ 7, Мишовић 7, Андрнћ 6, Николић, Шестовпћ 7, -Јанковпћ —' Рајковић (Бошковић). Јединсгво: 7, Јовановпћ Вулпћевић 6. Мплићевић 6, Вујпћ 6, 6, Панић 5, Петковић 5, 6, Стојановић пају на коришћсљс. Град на Црници нсма разумеваља за њпхове потребе. Базсн је потребан децн Параћина, потребан је граду. Владпмир Марјађовић СТРЕЉАШТВО: стогодишњи ЈУБИЛЕЈ СТРЕЉАШТБА У СРБИЈИ УСПЕШАН 1. „Тскстнлац" Пар. 2. „Стаиово" КрагуЈсвац 3. „Папрсдпк" Купнн. 4. „Слога" Баточппа 5. „Хало 93” Параћнн 6. „Младост" Гор. Мут. 7. „Борац П" Параћнн II 10 10 10 9 3 3 7 10 53:24 49:21 49:22 29:37 31:39 14:45 15:51 Руди 18 18 10 0 (12) б. Ванек Ва.-ка напомснути да иа врата пр во! тнма куцају двојнца младића Јају од осталих. Всроватно ће публи ка на пашем Градском сталноиу кроз коЈу кедељу к.тда сппкеп оудс 1 саопштзвао спставе чути и нрсзпмс говн уз потпупу сагллсппсг до.|о51- капнтспску траку иоЈу си цонпснм носи. и он се патаЈно нши уласку мсћу првотцмце, али то ппзх тапц сн од многнх околностп. У већ минулом, летњем ирелазиом року „зелснцма” Јс прист-.чик) дес |<н халф Жарко Фплиповић. Он Је лржапнрг првенству у Сара јспу, олржаном 11. апрпла цостигли су запажене резул тате. Иако слабија пего на рспубличком такмичсњу, Ма |а је осиоЈпла 6, место, док јс Мчрослдп г.мао лошпЈн резултат, алц се Још увек не зна н-сгоп пласман. 7, Урошевпћ 6, Бандука 5, Матић 6. Жшзковић 6, Динић 5 (Стојановпћ). Минималним поразом Јединства у Ваљеву измећу два нанр броја претходила је мннимална и у послед1вем минуту извојевана победа против Шумадпје и драматичан, може се рећи грагичан пораз у Београду против Чукаричког. Све три \Јтакмице рећн имају заједнички имешггељ а то је у овој сезони већ пословична — неефпкасност. Протпв Шумадије пграла се „Впкторпја" пред голом гостију. Севале су лопте али ни једна пије хтела у гол. Онај победоноснн постлгнут је пз полушансе. У Београду протпв Чукаричког Јединство је постпгло благовремеио вођство да би у поетедњих дессг лппцла при мили три грла. Ситуација за Риплија. Будућност из Ваљева, тњм ослабљен победпо је мшгималио а „зеленпма'* остаје да жале за' бројним пропуштеним шансама. Послс 23 кола Јсдинство је пало на једанаесто .место, можс се рећи у групу тимова који морају озбиљно да размнсле о опстанку у друтнтву најбољих српсколпгаша. НАСТУП »КШАЦА Јубиларно првенство Србпје пз серијске ваздушне пушке, поверено Стрељачком савезу Крагујевац је одржано у Хали „Језеро" окупило је преко 1.000 стре лаца из наше Реггублике. Највећу масовност имала је ОШ „Вук Караџић" из Поточца а пајбоље резултате постиглп су сениори СФС. 'Мирослав Тсшић је још једном доказао да је стрелац високог квадитета, поновиО је резултат савезног мајстора м обезбедио право наступа на првенство СР Србпје које се одржава у Сремској Мнтровпци, као и на првенству Југославије у Сарај’еву. Маја Собск, јуниорка такође је изборила место за првеиство Југославије. Одличне резултате ималн су Зоран Мплојковпћ и Зоран Којић. м. м. Станко Здравковнћ
15. АПРИЛ 1987. Уређује: Ковиљка Шћепановић-Блажевић имш И№1 ИЕЛОГ ИП Аикста Свстскс орпшлзацнјс здравља показујс да Јс шнзофрсннЈа болсст чнтавог свста на коју нс утпчс ни друштво нн породагаа. СлучаЈсвн шнзофреннЈс су встп у друштаено-културшш средашама тако разлпчитим као што могу да буду Јсдно мало афрпчко ссло, нндијско нлн колумбнјско нли Јсдна вслика скандинавска прсстонппа, руска влн амсрнчка. Развитак болсстн можс, мсђутњм, да варнра прсма тоЈ околннп и друштвсно професноналнн утпцаЈ сс открнва лакшс у неразапЈешш зсмљама псго у осталим. То Јс главна поука коЈа можс да сс нзвучс нз студијс бсз прсссдапа коЈу водп всћ двадссст годпна Свстска оргашоација ’ здравља захваљујућн сарадњп двадссст спецнЈализованпх цснтара 1 коЈи дслују у ссдамнасст зсмаља прсма строгим критсрвјумпма дефшшсаШЈМ од стране доктора Асспа Јабланског, шсфа овог подухвата у Жснсвп, •шјп знапш домст трсба да будс прсдмст шпрокс прнмспс. У најпрнмнтнвнијем и најзаосталнјм сслу Инднјс, НпгсрнЈе, Судана илн Колумбнјс као н у западннм вслпкнм градовима илн на оглсднвм мнрннм фармама Швајпарскс плп Данскс налази сс свакс годинс код становннштва од 15 до 80 годнпа псти или пак приблнжио нсти броЈ случаЈсва шнзофрсннЈс, нлн прнблнжно јсдан до два случаја на дссет хнљада становника. Ови случаЈсвп су ндснтпфнковани према строгоЈ днјагностичкоЈ табсли, коЈа Је постављсна пдсптично за свс истражнвачкс цснтрс удружснс у овом послу у чнтавом свету. Тако пада у воду и теорпЈа која сс одржавала п коЈа јс брањсна годннама од страпс прнсталица стнопсихијатрнЈс за којс јс шнзофренлја „тшшчна етннчка пснхоза цивплнзованог друштва" п нс би могла прсма томс да се нађс у племеннма н примитивннм сслпма. Исто тако падаЈу у воду н паснопиранс тсзс жсстоко брањене од странс Р. Лаинг и Д. Купср, односно тсзе прсма којпма једна од наЈозбнљнлјнх друштвенкх болестп која наЈвшпс збуњујс бп била нзазвана понашањсм породашс н породнчнс околнне дотлс окривљспс до крајњпх граннца као што јс то илустровао фплм Кенст Лоах „Породнчни жпвот". Дрсгнм рсчима, за присталица овнх тсориЈа као н за А.мсрнканца Томаса Зака, ннјс особа болссна, него Је то нлп друштво, углавном модсрно, нлп нсдостатак релнгиозннх структура, када бн сс п наЈсолндашЈп духовн порсмстилн, или пак породица чиЈс бп понашањс упропастнло п наЈстабнлније личпостн. (Анкета Светске Организације Здравља нз листа „Монд") Са Француског превела Ковнљка Шћепановић-Блажевић ПСИХОНЕУРОЗЕ Пише: Зорана Рашић ХИСТЕРИЧКЕ 0ДУЗЕТ0СТИ ј (наставак нз прошлог броја) Са пснхолошко-меднцинског становишта, симптоми овог облнка пспхонеурозс могу бнти веома разноврснв. Онн сс јављају у оквиру моторпнх, сензнтившх, сензоричкнх н вазомоторно-тро фичкпх функцнЈа. Моторнн снмптодш сс могу јавнти у внду хистернчког трсмора, тикова, нскордашпсаних покрста, паралнза, хнстичких мутпзма, свс до афоннЈс н всликог хнстеричног иапа да. Хистернчкс одузстости су најчсшћс млитавог типа (пзузстпо могу имати п спастички карактср), при чему су тстнвни рсфлсксп очуванп или повишсни, алн ннкад патолошкп. Важан дијагностнчки знак Је тзв. „фсномсн виска". Хнстернчки одузста рука стојн наЈчешћс приљубљена уз труп, всртикално, н при захтсву да сс болссник нагнс тако да паправи прав угао измсђу трупа и доњих екстремитста, одузста рука остајс и даљс уз труп. Код органске одузетостн, слсдсћи зсмљншну тежнпу, рука би морала да пођс напрсд. Мутнзам п афонија, као хистернчкн спмптоми, такође сс лако могу разлнковатн од сличинх органских стања: код хистсрнчког мутизма нема никакве фонацпјс иако Јс при том мимика врло жива: болссник лако еарађујс писаним путсм, а гласнс жице нс показују нпкаква органска одступања. Моторнн хнстсричкн напади могу сс углавном пспољаватп на два начнна: 1. у виду „рефлскса нмобнлизациЈс" прн чсму сс болесннк у ситуацијама нсповољних за њсуову лпчиост, потпуно укочн и нмобилишс, што представља подсвссно коргапћснл многнх одбрамбсннх мсхапизама добро познатих у прнродп; 2. у виду бссцнљних, свссио нсмотпвисашк покрста бсжања, млатаранл рукама, ударања. Вслики хнстернчки напад јс само варнЈанта ове другс могућностп. (иаставнћс се) лдденко БДаана!§16 • БРОЈ 332 пднордма НМШМК; КАКО ВАМ ОДГОВАРА НОВО РАДНО ВРЕМЕ? ВЕЋИНИ ОДГОВАРА НОВО О Есћ двс нсдсљс у иашо| општннн сс радп по новом радном врсмсну. Шта о њсму ми слс п колпко им одговара разговарали смо ових дана у нско лпко органнзацпЈа. СВЕТЛАНА РАДИВОЈЕВИБ, стручна служба СИЗ-а стамбсно комуиалинх дслатпостп. — Сваког Јутра путујсм па посао нз Чспура. Ново радно врсмс ми вишс одговара и чнни хп1 сс да Јс прсвоз сада знатно бољс органнзовап. Ранијс сам имала доста проблсма да на врсМОЗГАЛИ11А РАЗБИБРИГА ф РАЗБИБРИГА > РАЗБИБРИГА РАДНО ВРЕМЕ Можда нисше знали Припрема: Миша Гајић . . . да четворогодншње дете, према статнстпци, за двадесст п четнрп сата изговори 12 хиљада речп и постави у просеку 920 пнтања!!! . . . да сс стоиога хранп свим и свачим и да не мора увек да пма сто ногу. Срећу сс стоногс, научннци су то доказали, и са 59, 49 илн са 37 ногу! Познат Јс случаЈ стоногс са 31 иогом, али оиа Јс бнла инвалнд! . . . да Је вслнкн нсмачкн песннк Јохан Волфаиг Гете иаписао Јсдну причу на седам Језнка! Заннмљиво Јс да Јс Гетс ту примс стнгнсм иа посао нлн су аутобуси стпзалн сувншс рано. Чнни мн сс да смо сада охморппЈн п да можсмо бољс да радимо. МИОДРАГ ГЛИГОРИЈЕВИГ1. Српска фабрика стакла. — Здрав и исправан човск јс добар радник. До сада су моЈс колсгс којн путују са странс морали да устаЈу н у два сата да бн у пст сатн Стигли на посао. Свн би увсчс да посдс са породнцом, да поглсдају тслсвиУређује: Миша Гајић Поштованп читаоцн, још јсдном прочптајтс наслов, па онда покушајтс да од датих рсчп саставптс рсчсшшс слнчпс пасловној. односно рсчсшшс-пос ловпцс којс одражавају нско упорсђењс. Мн смо рсћи пз тих рсчсннца-пословнца намсрно по рсмстили, а вп треба да вратитс сваку па своЈс мссто, тако да онс имају правилно, логично зпачсњс. Да вам ка:ксмо н то да јс овс пословнцс сакупио наш вслнки рсформатор Вук Ка чу написао кад му Јс било Једва 10 годнна! . . . да Јс султан СулсЈман Другн, прсд којим Јс 4*^ зиЈскн програм, а ујутру се мора рано па посао. Ново радно врсмс јс права ствар и тврдим да ћс позптивно да се одразн иа производњу. ГОРДАНА РАИЧЕВНП, ООУР „Зслснило". — Мсни вшмс одговара оно старо радно врсмс због породнце, дстста. Дан мп јс нскако бпо дужн, мада ми сс чинп да Јс сада сфскат па послу всћп Јср па посао долазпмо одморннЈи. КРОТАК КАО ЈАГЊЕ раџнћ н да су всома познатс, тако да вам ова мозгалица псћс прсдстављати поссбпу тсшкоћу. Наравно порсд датнх рс чн, у свакоЈ пословпци употрсбнћстс и рсч „као". Жслнмо вам прнјатну забаву! Датс рсчн: БОС — ДЕТЛИП: ГЛАДАН — ЛАВ; ЈАК — ЛИСИЦА; ЉУТ — МЕДВЕД; МУДАР — ПАС; ОПРЕЗАН — РИС; ШАРЕН — ВУК; ЗДРАВ — ЗЕЦ; БЕЛО — СТРЕЛА; ЖУ ТО — ПАМУК; МЕКО — ОКО; ПРАВО — МЕД; ПУНО — КРВ; СЛАТКО — КАМЕН; ТВРДО — ЈАЈЕ; ЦРВЕНО — ВОСАК. ОДГОВОРИ: Бос као пас. Гла дан као вук. Љут као рис. Мудар као лиснца. Опрсзап као зсц. Шарсп као дстлнћ. Здрав као лав. Бсло као Јајс. Жуто као восак. Мско као памук. Право као стрсла. Пуно као око. Слатко као мсд. Тврдо као камсн. Црвспо као крв. НА ДИНАРСКЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ ОД 1. ЈАНУАРА 1987. ГОДИНЕ — по виђењу 7,5 одсто — орочено преко 3 месеца 46 одсто — орочено преко 6 месеци 52 одсто — орочено преко 12 месеци 61 одсто — орочено преко 24 месеца 64 одсто — орочено преко 36 месецн 66 одсто решсњс: Таково Лист Социјалпстичког савеза радвог варода општиие Пара ћин. Издаје> Цевтар за културу в ивфор.мисаае „Параћин" — Папаћнн. Дирсктор,: Славољуо Оорадовић, Главни и одговорни урсдппк Мпрослав Дпмитријевић, Издавачкп савет, Живојип Томић (председник), Нада Јовановић. Светвслав Жнвновић, Бори воје Марпнковић, Момчило Вучковић, Јовав Томић, Добрила Ђор рђевић, Мирча Младеновић. Драгав Антнћ. Славољуб Обрадовић. Мирослав Димитрпјевпћ. Свежава Јовавоввђ в Миливоје Илић УређуЈе редакпповп колегиЈум. Новпнари> Милипа Живковиђ, Мидрхтала са сул- нсла Европа, имао ммого љубавних Јада. Наимс, у браку робиња отста од Сарацсна, бпо Је таннјом Росаном, коЈа Јс као потпуно „под њсном папучом"! . . . да Јс 14-тп по реду ватпу мсмориЈу. Тврдп се да коЈу књнгу само Јсдап Јсдннн ДалаЈ Лама Јс довољно пут и да Јс у Тибсту имао нсвсробнло да прочита бнло научн напамст! да обична кокошка нма на свом телу око 8 хиљада псра! . . . да Јс исдавно у Чнкагу ухашпеп лопов коЈп 1БС ни вшпс био хапшсн 73 пута због крађс. ИрониЈа таЈ човск зовс Шсрлок Холмс! . . . да орао лсти брзином од 200 кнломстара на бсз хранс можс да нздржи пуннх 30 дана! БОГАТСТВО — МОЈА ПАМЕТ ЈЕ МОЈЕ ЈЕДИНО БОГАТ СТВО. — ТЕШИТЕ СЕ, ДА СИРОМАШТВО НИКА ДА НИЈЕ ГРЕХ. Јс нн маЈс пгто се час и да ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 17 БЕЛИ ВУЧЕ И ДОБИЈА НАГРАДНА УКРШТЕНИЦА (21) Аутор: вм Миша Гајић — Миг ВРСТА спомТикоВо АРБо Поштовапн чнтаоцк, у овоЈ наградноЈ укрштсшши (21) потрсбно јс да рсшнтс поЈам у другом водоравном рсду. Дакле: ЕЛПСА. 1ћшл> о.тговори, искључнво на дописницама (разг.тсдницама). трсба да стнгну у Рсдакцију до 24 априла 1987. годашс, а награде у овом броЈу су дво књигс нз сднцнЈс Књижсвног клуба „Мирко Бањсвић" из Параћшш. Желимо вам миого срсћс у извлачсњу! РЕШЕЊЕ НАГРАДНЕ УКРШТЕИИЦЕ БР. 20: Мокарска ЕЛЕВАТОР, Рамадани, срар, Ннк, ил, шп, а. рх, гсст, н пзс лон, престатн, састав, клср, да, с, ар, ла, кг, кама, плапикар сањивост, аналнсти. На>радс (књиге) у прошлом броју су добилл: Нопнца Ми.1Сл коЈ.ић 11.1 Мнриловца, и Драгослав Марковнћ из Бнћсзца. озрп! Мплсшсовић. „ Миливоје Илић. Пословно 1схничк;к сек. ретар: Славпца М.сић - Паптић. Адреса редакцпјс: Максима Горког 4 ГЈотански фох 38 Телефони: главии „ одгошЈрии уредппк (0351 иовинари (035) 53-694 Претнлата: годишња 2.600 дшлара, полугодишња 1.300 динара зл ншЈстранетво лвоструко. Жпро-рачуд Цситра за култур* •• п-.>.С;гч,2 63504-603-1973 еод СДК. Параћн Шт^мпа: ГР(» « Бесград Влзјковнћслг. 8. тслсфон: (011) 340-551 Гираж; 11000.
[вошмирадновинЕ I УЗ РДД ОСТДЈЕШ МЛДД Све више постаЈсмо свесии да не можемо делити Ј незарађено. Рад н рсзултати рада су Једина мернла ,1 за расподелу. Ослобађамо се илузија да може да сс •ј жмви и без рада, н да има „хлеба бсз мотнкс”. Кроз I ту акииЈу Савсз ко.муннста трсба да добиЈе главну ј битку, н овнх дана жсстоко прсиспитује своЈс актнвI иостн и рад сваког појсдпнца, ЈачаЈући редовс п углед. ј Здрава радпичка класа и чврст СК су гараициЈа будућности, коЈа уз рад остаЈс увск млада. ПОВОДОМ 9. МАЈА ДАНА ПОБЕДЕ Велини шконсни час 9. маја иа Дан пооеде иа тргу код сиго.меннка Бранку Крсмаговићу биће одржаи велики школски час на коме ће х/чествовати ученици [ и борни, а после тога ће за ! борие бити приређен при-| јем. 4. МАЈА У 13,05 СЕЋАЊЕ НА ТИТА ХЕРОЈА И ове године у нашоЈ општнни ће бнти обележена годишњица смрти Јосипа Броза Тита. 4. маја у 15,05 часова огласиће се си рене радних организацнја, на полнтичким скуповима тога дана минуто.м ћутања одаће се пошта Титу, а у школама и једнницама ЈНА првн часови ће бити посвећенн животу и делу Јоснпа Броза Тита. МАЈСКЕ СВЕЧАНОСТИ СТАКЛАРЦИ ДОМАЋИНИ УРАНКА И ове, као п ракијих, година наЈ масовниЈе и највеселиЈс биће на првохгајском уранку. Всћс Савеза синдиката општине Параћип, у заједиици са домаћпиом уранка, Срп ском фабрнком стак-га, која славн ЈубилеЈ 80 година стакларства, прнпремнла Јс богат и атрактиран про грам. Првог маја у ранс Јутарње ча совс тачнијс 4,30 пспрсд Скушмгане Општннс кренуће поворка рапо ранилаца на Кнесалачку чесму и у парк „7. Јули”. За учесннке Ураика обсзбеђен је богат културиоуметничкн програм којк ћс нзвестп члановн Ку.ттурно-уметничких друштава .Бранко Крсманопић” нз Параћшга. „Бранко Рнстнћ” из Фаб рикс Це.мснта н ТекиЈе. • Уочн празничног славља 30. алрпла Српска фабрика стакла позипа свс заинтерссоване да крогу на Ка рађорђево брдо гдс ће се упалнти траднционална логорска татра. Полазак је у 18 часова нспред Српсхе фабркке стакла, а мајскп крееовл биће запаљеии у 19,30 након чега лрсдстоЈи пародно вессље. V дане прво.мајског празника, овдашњи прсвознпк Црница органнзо ваће редовнс аутобускс поласке за об.тажље пзлсппптс Грза, где се очекуЈе, по традицнЈи, масовпа посета. м. и. У СУСРЕТ 25. МАЈУ БОГАТИ ДАНИ МЛАДОСТИ ГОДИНА XIV ■ БРОЈ 333 ■ 29. АПРИЛ 1987. ГОДИНЕ ДВОНЕДЕЉНЕ НОВИНЕ И ЦЕНА 100 ДИНАРА 0 Савезна пггафета стиже у креће 15. маја Ученицп Срсдњорошколског псптра .Бранко Крсмановнћ” припрс мнће локалну штафстну палицу, и послаћс Је на пут по ссосккм мес нпм заЈсднинама, радним организа инјама и градским мсснпм заједнп цама. Штафста ће поћи нз школског центра 15. маЈа, а затим ћс ноћити у СФС, Цементари и Сикирици. Параћин 18. маја о Локалпа На Трг Бранка Крс.мановпћа доћп ћс заједно са Савсзно.м штафе том, 18. маја у 8 часова н 30 мпну та. V оквиру обслежавап.а доласка си.мбола Југословепског Јсднпства и братства н празннка младпх од 17. д<> 25. маЈа одвнјаће се богат програм под назпвом ,,Дани младости”. м. и. „ЗЕЛЕНИ ГРАД НА ЦРНИЦИ” МАРИЈА ВРАНЕНА БЕЗ ОПЕРАЦИЈЕ ПРВОМАЈСКА ПОРУКА ' ЕдДЕ НАВОРД — АЛИ И РЕЗУЛТАТА Први мај је наш, раднички, празник. Р' Ми га тако ц обележавамо, радно. У на шој средини успели смо донекле да зауставимо пад производње. - Проблеми који се јављају применом ин ? тервентних мера СИВ-а о расподели лич- $ них доходака, ангажовањем Синдиката и | спремношћу радничке класе се превазила | зе. Такво наше понашање је резултирало ? повећањем производње. н Већом производњом, штедњом, залага К њем на радном месту, брже ћемо развити самоуправљање и боље живети. И поред р тешкоћа око обрачуна личних доходака, п по мерама СИВ-а, нисмо имани ни једну Ј обуставу рада, а до њих није долазило • • због спремности радничке класе да се ухва ги укоштац са тешкоћама и добре инфор8 мисаности, која је успешно текла преко ос К новних организација Синдиката. |! На крају свим радним људима и грал ћанима честитам Празник рада, са жељом (ј да на својим радним местима постигну а још боље резултате. Милош Стевић, председник ОВСС ЗАВРШЕН ПРВИ ДЕО АКЦИЈЕ У АкциЈу уређсња града коју во ди Друштво за заштнту и уређењс животне срединс ^Бреза” овог про лећа на трннаест локација засађсно Је 726 садница чстниара, лишћара, украсног шибља и два дрворсда, На руку Је ишло и врсмс, тако да треба очскивати да сс све садницс и примс. Ово јс констатовано ових дапа на ссдници Извршног одбора друштва ,,Брсза’’, када су сумира пп резултати овс великс акције. У акциЈу сс укАучио и параћински Гарннзон, а војницп су у свом кр\ гу засадили 200 ружа. Садња ћс трајатн још који дан а сада сс могу садитн само четимарн. Акцнја ће сс наставптн у Јесеп, а у току лста ће се раднти на уређсњу простора гдс су садницс већ засађенс и на њиховом пе говању, а Општински комнтст за урбанизам и комуналнс пословс ћс одредитн п разрадитн нове површн не гдс ћс у Јссен битп засађсно још око 1.000 новпх стабала. НЕМА НАДЕ У РИМУ Да лн због накнадкнх снпмака или из некпх других разлога, Италијанскл лскар доктор Вићенцо Марћи вратно Је Марнју Пајић из Рнма и нс погледазши јс. Нссрсћни роднтељи одлучш! да н даље тра- . же помоћ за Маријинс очн уздајућн сс у зрачак надс који и.м Јс таЈ нсти доктор улио на првом прсглсду. Разлог за то налазс и у случаЈу девоЈчнце Милпцс коЈа Је као п њихова кћп враћена из Рима бсз операциЈе, а овпх дана спрема се за пут у Сједпњенс америчгас државе на операцију. ОпширинЈе о догађајима у Риму пишсмо на страип 4. ,88 СТАБАЛА ЗА ПАРТИЈА СВЕ ЈЕДИНСТВЕНИЈА САМОДОПРИНОС '87 ПОЧИЊЕ ГРАДЊА СИСТЕМА ЗА ПРЕЧИШЋДВАЊЕ ДРУГА ТИТА’ БЕСПЛДТНЕ САДНИЦЕ КраЈсм фсбруара објављсн конкурс за нзградњу снтссма Све месне заједнице, и градске и сеоске које на својој територији нису подигле Титов гај под називом „88 стабала за друга Тита” могу да добију бесплатне саднице. пречншћавањс отподних вода града Параћнн и каиализацнјс н у- — У ошптинском комитетт СК до сада је било јединства. Било Је додуше неспора зума и неслагања, мишљења и демократске расправе, али су наше одлуке увек биле је динствене. Милан Панић председник ОК СКС >« фабричке хале: СШ1.МПО М. Илнћ ЗАПИС [ ПРЕМОСТИТИ БАРИЈЕРЕ 1 ЛИ ШТА ЈЕ РАДНИЧКА КЛАСА? Долфи Шмид, председник ОВССХ Крапине: — Сарадња на пољу културе, затим сарадња младих Је на високом нивоу. Такође Јс квалитетна и сарадња радиих организациЈа „Бранко Крсмановић” н нашег „Кратекса". Алн, иажалост, немамо контакте нп привредном нлаиу. Постоје могућностн економ* ског цовезивања у графпчкоЈ индустриЈн, затим у индустрнЈи керамике а такође н код металскнх радннх организациЈа „Једннство" нз Крапнне и „Пролетер" нз Параћина. Да ли смо толико далеко да се економскк не можемо повсзатн? Дошло Је врнЈеме да умЈетну баријеру прекинемо и нашу сарадњу преточимо иа економсже токове. Спрсмни смо за братску сарадњу, нзЈагио Је у нме радничке класс Крапине Долфи Шмнд. и Сваког првог маја, оци ’ облачили нове, плаве гузе, беле кошуље и нешто растезали машне са гором на ластиш. На рерима се кочоперио црве с каранфил из мајчиних цветољубља. Оци су командовали маама да нас што боље шју, да нам косу стро_ ■ на раздељак зачешљају попрскају шећерном водицом. Онако зализани, хо дали смо колонама у нрвомајским поред наших очева. Наши оци су нам после поносно говорили: Навешти и малени цункали смо измећу њих, тачније лебдели у колу. Вра ћали се кући на ‘раменима наших раздраганих отаца. — Видиш ли спне је радничка класа? шта Сутрадан су нам гоаорили: — Учи сине школу, да не носши ову умазану блу зу, да целог живота не носиш ову котлајку и једеш хладан пасуљ. Послушао сам оце. На ревер тексас јагсре качим каранфил из оближње цве ћаре и не знам шта да кажем синовима. Мнлнвоје Илнћ лнца у граду, што се измсђу осталог фннансира и средствнма мссног са.модоприноса. 11а конкурс сс Јавило чстирн извођача. Послс рачунскс контролс п попуђсних попуста од странс нззођача и искључења Једне од позлцпја којс се нсћс радити ,,13. октобар" са коопсрантнма Јс своЈу цену свсо 94,5, милнЈардн .Партизански пут” са коопсрантима јс своју цену свео на 62 милнЈарде. Мсђутнм наЈпово.ћнији извозач Јс на крају био „Дунав — Тиса — Ду нав” коЈн ћс и градпти овог лста у Параћину. Цо сада Је за ову намспу из срсдстана самодоприноса обсзбеђсно 9. мнлиЈардп и 119 милнона старих дииара, што Је само 13,3 одсто од потребннх срсдстава да сс СТАО МОТОР — СТАЛД ФДБРИКА Кад људскн фактор затаЈн, односно кад нсмарност к радна дисциплнна дођу до изражаја, онда Јсдна ситинца заустави фабрнку, као недавно што сс догодило у Цсмснтари. Сада всћ фабрика радн са позаЈмљсштм мотором, алп је пнтањс доклс ће. И колпке су стварнс штсте. Поготову што Је у процссу дошло до затварања цсмснтнс масс од 40 тона?! ОпшпрнпЈе на 3. страпи. до 13. октобра заврши снстсм ' СНВА ОКОНЧАНА прсчншћавањс отпаднпх вода п да . сс до сад изграђсна каналнзација I До Првог маја бнћс зассјанн н последњн хсктарн кукурузом, на коначно ставн у функцнју. М. Живковић 1П1||1|11111|111|11111111111111111111111111111111|||1|1111111111111111>1Н1111111111111111111111111111111111111111111||||||111П11111111111111111Н111||||||||||||| СЕДНИЦА ИЗВРШНО ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНА ДПО | површини од 12 000 хсктара. Репа |с готово всћ изннкла на блнзу 700 хектара док ћс јсчма овс године бити у нссташнци. Карикатура Зоранд Живковића КОМУНИСТА НАСТУПА ОФАНЗИВНОЈ ■Спровођење задатака п закључака Савеза комуннста у областп пољопривреде п ангажованост чланова Савеза комуппста у раду других друштвено-политичких организација биле су две основне теме о којима се расправљало на заједннчкој седници четири преХседништва ДПО 28. априла у малој салн синдиката. У циљу квалитеппсјег и економски — потпунијег ра звоја пољопривреде треба испитати мотућности за про ширење СОУР-а АИК „Параћин" припајањем осталих организација, односно земљорадничке задруге ,Доточанка", Дреновац, Ветеринароке станице, као и осталих које буду заинтересоване. Формнрањем Земљорадштчклх задруга у Сикирици, Бусиловцу и Голубовцу треба створитн још повољније услове за развој пољопривреде и помоћи тим организацијама да што бол>е послују. Врло важну улогу у даљем развоју поЈђопрпвреде нпра комасаци* ја3 дрондацица, и хндр^мелиорација иа чему ће се интензивно раднтп у наредном периоду. АИК „Параћин” као главнп субјекат даљег развоја агрошгдустрн је мора да оснажи параћин ску пољопршзреду п привреду, уопште и врати углед друштвеном сектору. Апгажованост чланова Са веза комЈуннага у раду дру гих друштвено-политичких организација и самоуправних органа јс јасно \'очл>пва а резултати су видљиви. Међути.м, у овом периоду кр-изе свпх ских још нова превазилажења привредпих и економтешкоћа потреоно је веће ангажовање члаСК у свим порама дру штвеног жпвота. Битка мора да сс добије у основним организацијама СК. Друштвено- -политичке | органмзације, Скупштина општине Параћин и Редакција наших новина честитају вам 1ЈРВ0МАЈСКЕ ПРАЗНИКЕ
ОСВРТ Шаана! 29. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 333 ПОЛИТИЧКИ живот УИИ ЛРЕДЛОГ ЗАУКОР ЗАБ0РАВЉЕН0 НАСЕЉЕ Омладинско насеље „7. јул" које је година.ма красило, нстоимени парк н служило младима као Дом за уморна акцнјашка тела, овнх дана преживљава тужну судбину. Помало заборављено и руиннрано. Изгледа, да правог „власника" иема. А мно го се говорило и говорн о будућности овог лепог објекта. Било је комбинација да ово постане мотел, затим, чује се у новије вре- . ме Хотел, за младе путни- ' ке по овоземаљским мери- | дијанима. Како било да било. На- . сеље стоји тужно и ружно. I За Први мај доћи ће му у госте учесницц урадннка, а затим вероватно ће остати како и јесте... Можда ннчије. М. И. АНГАЖОВАНОСТ ЧЛАНОВА САВЕЗА КОМУНИСТА У РАДУ ДРУГИХ ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И САМОУПРАВНИХ ОРГАНА НЕОПХОДНА ЈОШ ВЕЋА АНТНВНОСТ СВАНОГ ЧЛАНА СК Од увоћсња социјалистнчког самоуправ.љања у нашој земљи 1950. годинс, централна пнтања мвркснстпчке правпе п полптпчке тсорије п соцпЈалнстпчке праксе бнла су: у којоЈ мсрн Јс самоуправљаас постало домппаптап друштвсни одпос, и како н колнко Савез комуннста остваруЈс своЈу водсћу ндеЈно-полнтнчку улогу у пзгрвдљи полнтпчког систе.ма соппјалнстичког самоуправљања. С поЈавом крвзннх стан>а у друштвспо-екопомским одпоснма н стагпацпЈом самоупрввнпх односа, ова пнтања постпЈу све актуелниЈа. За успсшпо дсловаљс Савсза комунпста у друштвсно-политччкнм организацнјама п самоуправпнм орга1П1ма постоЈе пзразпто повољнп предусловн, На тернторнЈи општнне Параћин у удружспом раду Је запослено укупно 16,254 радннка. ОрганпзацпЈа Савеза комуппста у Оппгппп! броЈн 4.791 члана, од којих су 4051 члан повсзан нспосрсдно у ООСК у ООУР. То значи да Јс свакп чствртн запослсн радник члан Савсза комуписта. Улога п положаЈ друштвспо-полнтичкнх оргапизацпја н њихова међузависност п сарадња су Јасно утврђсни н исдово.љно афнрмнсапн у пракси. Да.љн напрсдак прсдстав.ља још чвршћу мсђусобну завнсност лруштвено-полнтичких организација ИЗВРШНИ САВЕТ О ФОНДУ ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ И ОТВАРАЊЕ НОВИХ РАДНИХ МЕСТА Осмишљеиј® усмераваше средстава п њихову ширу п продубл.снпЈу повсзаност са самоуправном базом. Продубљпвањс међусобне сарадње и њпховог односа са радшгм људнма п грађаипма трсба да сс остваруЈс прско Социјалнстпчког савсза. Зато Јс веома важно да СоцнЈалпстпчки савез будс мссто сталпс п правс дсмократскс комупикацнЈс, место дсмократског утврђивања заЈсдничкс полнтнкс и друштвене акцпјс. Сопијалпстпчкп савсз ппЈе до краЈа то постао. Зашто? Због нсдовољпс ангажовапбстп мсснпх конфсренција коЈс су проузроковапс броЈним слабостима важсћнх за оваЈ друпттвени тренутак, због ппсртиости п осповпнх организапиЈа СК, основнпх оргапизациЈа Савсза спндпката п основпих оргапнзациЈа Савеза сопиЈалпстнчкс омладппс. Нагомнлплс Партија не сме бити чиновнична Доминаптиост радника у искључивању, брисању и своЈсвољном напуштању мора да забрине. Далеко с7 највише брнсаних. Да Је идеЈна днференциЈацвја била права, њих пс би било можда мање али би спгурно било вгапе оиих коЈи су такођс пемарпи као п онн. Да јс прпмсњивана одговорпост за спс подЈсчнако нс би сс десило да сс искључи 3 пута вншс радннка од свих осталих. У образложењима искључивања навођспо Јс нспоштовап>с самоуправиих права радних људи (6) н пасивност у У односу на смо чиновничка одсто. ПриЈсмом 83 (само Једном), кршењс законнтостн раду (54). прошлогодишњс сагледаванл постали ПартиЈа, или мањс радпичка за 3.6 омладинаца нијс могао ла сс спрсчн процснтуални пад учешћа младих у ОргапнзацпЈи за нсшто манл од 2 одсто. А да Јс коЈим случаЈе.м ихдазак био всћи од 56 онла би говорили о зиатно бржем старењу Оргапизације коЈа и нпЈс витпс Тридесет девета седннца Извршиог савета Скупштине општине Параћин, одржана 21. апрнла, у највећој мери посвећена је разматра н»у извештаја о пословању Самоуправног фонда за развој привреде и отварање нових радннх места V пеМЕБУОП1ИТИНСКО ВЕБЕ САВЕЗА СИНДИКАТА О ПРИВРЕБИВАЊУ НЕ МАХАТИ САМОУПРАВЉАЊЕМ риоду од 1975. до 1986. годцне. Током постојања Фонд је више пута мењао форму ра ди измена законских пропнса и пошто нема услове да делује као Самоуправна интересна заједнцца ои данас делује V постојећој фор мп. За време, од 1975. годиие. када је формиран на рач\п! Фонда се слило 11 милијарди и четристотииа десет милиопа старих динара. Проблем у РЗДУ Фоида су и неуредна уплата оснивача, затим невраћањс узетих позајмица из Фонда, под веома повољним условима. Углавном, како је -речено, сви сматрају који су уз$лн кредите да су то поклоњене паре и не хају да свој дуг измире. Из дискусиЈ‘а чланова Из вршног савета, Петкд Лековића, . Зијада Кадрића, Стевана Стојковића, Томе Мла деновића, пропзилази да бп постојеће средства требало улагати у једну алп вредну инвестицију, која би могла да запосли већп број радника и да доиесе извесну акумулашгју. Наглашеио је да не би ваљало наставити са некадашњом праксом уситњавањем и овако не великих пара из Фонда. су се слабостп и тсшко пх Је од Једном пскоренптп. Нсдовољпо присуство комуппста и омладпнс су један о.т разлога пгго у СоцпЈалистпчком савезу псдовољно долазс до изражаЈа пдсјс, ннициЈатпвс н мшпљсња авангардс радпичкс класс и младс гснсрацпЈе. ОрганизациЈс Савсза соцпЈалистпНа крају је извршни са- ,|КС омладпне имаЈу пзвссног удела вет закључпо да се ажурира документација Фонда и чланица, затим да се изврше мзмене нормативних аката Скупштине фонда да се измене постојеће каматне стопе које су мизерно мале, да се •инсистпра код дужника на повраћају коришћених средстава Фонда п да се убудуће рају конкретпц п тпвнп програ.мп. у раду СоцпЈалистичког савсза п самоуправпих оргапа. Видљивн резултатн остварснп су кроз добровољии омладинскп рад п афирмапиЈу ку.ттурног стваралагптва и аматерпзма. Алп то Је само дс.тпмпчно потврда. Њпхов утппаЈ па допоптсње к.ључннх одлука Је Још увск малп. Око 16000 зппослеппх у пагпоЈ лру штвсно-политичкоЈ заједпицп оргаинзопано Је у 96 основних оргаиифннанСИ- заппЈа Савеза сппдпката. Ова друперспекМ. Илић СЕМИНАР ЗА ОМЛАДИНСКЕ РУКОВОДИОЦЕ тако млада — са 14,9 одсто омладинаца то п нс можс да будс. Скоро два пута вгппс жсна Је пзагало из Савеза комуннста него што јс прпмљсно. Највпше су брисане. V апсолутпом износу њихов број се смањио за 38 али се у процснтуалном повећао за 9,4 одсто. Стварно радпичко одлучивањс о условима и резултатпма свога рада п деловања Од СК у складу са њиховим интсрсспма Јс јсдшт услов да класпо опрсдсљењс дође до пзражаја и у ОрганпзациЈн СК. (Из ИзвсштаЈа о раду органпзацпЈе СК општннс у 1986.) Дежурни кривац Излаз из тсшкоћа — са.мо радом. Псдопустив пад пронзводњс на почстку. јодинс. Обассза еиидикалннх ' организвниЈа ла остсаро максимап • ЈЈу^Собнлнтт члаиства на задацима <>,*; нспосрсдног утпцлја за повсНпр.с дохотка. НаЈважннји залатак Синдиката је да мобилишс члапство у удружсном ]’аду за већу произподњу и да сгва ра атмосфсру домаћинског понашана н укупнс одговор'иости за пзг.р шсњс стпбнлизацнопнх задатаг.т. Ово јс рсчспо на прошлопсдсљној сгднпнм Мсћуопштипског гсћа Сасе за спнтиката у КрзгуЈевцу, на којој Јс распрасљацо о прпвређивању у нротсклој и црг.нм мсссинма овс го дипс. Пргма првим показатељнма. у ја нгару и фсбруару нидустрнјска про пзводња у Шумаднји н Поморављу смањспа јс за 7,9 одсто у порсђењу са истим псрподом проштс гоцнне. Н псрсд очсклпања да ћс резулта тн марта бптп псшто повољннЈп, с.матра се да исма мсста спмотадовољству. В. Бракус „Сест.тосг" ПРИМЕРАИ ОМЛАДИНАЦ ЊЕГОВО ВРЕМЕ ТЕК ДОЛАЗИ Влади.мир Јанковнћ Јс омладинац, отворсн и нспосредан ученик трс 1.ег разрсда скономско-комсрцнјалнс струке, члап СК, прсдссдник Координационс конфсрсициЈс ССО Срсљошколског цснтра, члан Пред ссдпиштва ОК ССО, предссдннк Друштва младих нстраашвача. П>сгово ангажоваж у раду Омладинскс организације је оно што га кздваја нз својнх рсдова п сврсга ва у рсд најактнвнијих п најпред ииЈих омладкнаца у нашој општи ни. А активност за Владнмира зиа чк имати мало вре.меиа за себс. Њсговнм доласком на чело Омлади нске организацнје у Средњошкол ском цснтру рад омладине ’е ожи вео. — Омладина је оиолико активна кслико јој је пружена могућпост ла учествујс у одлучивању, рекао пам је ових дапа овај врелан мо мак. ЕнтузиЈазам јс замењси трком за новием. а н свм снетем школоаа ња је такав да не дозвољааа псћу актпвност. .Млади су ти који иогу да мсњају свет, а В.љ*диммро|ц» оре ме тск долазн. Образован омдадинац—успешан Псдесетак новоизабраних руководилаца у' ‘ осиовним организацијама ССО, током претпрошлог викенда радили су па Грзи у оквиру се манира за омладинске актнвистс. Током тродневпог рада обрадили су осам тема. Полазиици семинара радили су у групама: Удружеш! рад, Мсснс заједнице. Образовање. Међу иредавачима, који су радили са учесницима, био је и Горги Генов, члам Председништва РК ССО СР Србије, задужеи за рад друштвенвх, органпзација. На крају семпиара о стању у прнвреди и друштвено-политичком животу, млади су разговаралп са Витомиром Иваиишевићем, пред седником СО Параћин, Миланом Панићем, прсдседником ОК СКС Параћип, дпректорима највећих радних организација — Драгомпром Хаџиће.м, днректором СФС, М1 Јодрагом Стефановпћем, Цементара п Градом Цветковићем, директором Фаорике штофова. М. И. штвспо-полптичка п друпггвено-сконо.мска органпзацпЈа пс успспа да оживотворп свс опе залатке коЈн су ЈоЈ намсњепн. РазвнЈаЈући скономску фучпншЈу она трсба да омогућп раднпчкоЈ класп ла, кроз радпп чкс савстс, п друтс дргпгтвенс органс, непосрсдпо одлучуЈс о своЈпм проблемпма, да сс борп за демократпзацнЈу у управллњу н за су- . збпЈањс. .бпрократскпх поЈава. Ипак, Савез комушгста, нсдолољно остваруЈс своЈу водећу улогу. Неопходна Је већа актнпност. Сапсза комуннста у Јачању утицаЈа и улоге нспосрсдпнх произвођача у одлучпвању н њпхове одговорности за садржпну и спропоћсњс одлука коЈе доносс. <111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111|111Ш111|111111|111111<11|11ШИ 111111111111111111 КАДРОВСКА ПОЛИТИКА БИ МОРАЛА БРЖЕ ДА ПРАТИ ПРОМЕНЕ У БАЗИ Кроз конкуренцију до најбољег Наш приврсдии и скономски разеој јс тржншно опрсдсљсн, прско и у окпнру тржншта стичсмо признањс илн исгацпју за уложсни рад у производњу одрсђспих употрсбних врсдности, њихов квалитст, дкзајп, цспу, стпчсмо укупан прнход кога остварујсмо доходак илп губптак, остаЈемо нлн пропадамо. Значп свакоднсвно у борбн за скономскн бпстанак пзложспн смо пспоштсдној \такмнцн н конкурен* цнјн, бсз мнлостн и пардона. Дозволнтс, ја мислим другачнЈе, мпслпм да би н друти моралн да мнслс другачиЈс. Кадровн су фактор чијим се наговарањем прекп средстава а рад на предмете рада оргаинзацпЈе рсиродукцнонн процесПРИМЕНЕ ОДЛУКЕ СИВ-а О ВРАПАЊУ ЦЕНА Дисциплиновано враћади цене Извршни савет, на својој седници од 21. априла, разматрао је и Извештај Општинског секретаријата за пнспекцијски надзор, о при мсни одлуке СИВ-а о враћању цена на ниво од 31. 12. 1986. године. У пзвешта ју сс констатује да је по објављивању одлуке тржишни инспектор обавио прегледе код домаћих произзо ђача н код трговинских организација. Оцена је да се ова ‘одлука СИВ-а озбиљџи је схватили и испоштовали него ли одлука из јуна 1986. године. Контролом произвоћача код до.маћих утврђено је да У СРЕДЊОШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА У ОСВЕЖЕЊЕ Дуго очскиванп тренутак за младс параћннског средп>ошколског Цснтра је дошао. Свсчана сала је почела да се пуни нешто послс 19 часова. да бп сс у заказано врсмс заЈедно са својим професорима појавмли кандндатн за чланове СК. • Нсстрпљење младпх је било очигледно, па сс присуттпш кандидатнма н профссорпма обратно Мнлош Јовановић, прсдседник ОО СК пашег Центра. О сваком кандидату члаиовн су се изјашн>авали поссбно. .Младн су у члаиство прпм.љсш! на прс.хтог Коорднндционс конферспцијс в иа личш! захтев јслногласном оддуком. М. Жнвковнћ ; СК РЕДОВА СК Буран аплауз јс бпо права потврда за сваког новопримљсиог члана. Значнло Јс то и подршку, како неко од прпсутпих рече, за младе сиаге, пред којим жлвот тск предстоЈи. Прнјем у редове СК представ.ља велнкп лзазов зд пзраћнпскс средњошколце. II оин ће, нека сви у то буду уверсни, учпнитн све да снагом аргумеката, младалачком полстношћу н ставовима допрннесу ндејноЈ н полнтпчкој диференцмЈацији Драган Јовановић Кадрови поставка жишта. Ових су основна „мнпут" за боље рсзултате дана треба биратн претДО тр новог сскрстара Заједннце образовања, у духу изнетог, то подразумева конкурс, јаван и доступан сваком испуњава тражснс услове, ко дн нлп може да понуди вшпе ко Н\' је код СФС дошло до пробијања цена трговачког ста кла за 7,7 олсто и да је организација сама вратила цене, док је амбалажно ста кло под непосредном контролом I! не подлсже Одлуци. Такођс су под непосредном контролом ц цене про извода Цементаре, ..Будућности". „Параћинка" је оног где смо сада, всћн броЈ кандидата п већа могућност да се самоуправпо прихватн бољи кандидат без „препорука сугестпЈа". морала да шест својих код осталих зација иије врати цеие за производа, док радних органипостојала потрз оа за враћаљем цена. М. И. ИНИЦИЈАТИВЕ Ако паставља.мо са старом праксом да у нмо самоуправљача неко други прсдлажс кандпдата зашто бар нс буде г.ишо кандидата, да у МссноЈ заЈсдшгцн кзда даје.мо својс мишљењс не оссћамо тако ништавно и бсз права иа избор, бсз могућности да сс сами опрсдслимо за нешто што сматрамо да Јо бољс? Зар ста1ћо у коме сс налазимо ниЈс довољна поука да коначно морамо да се и мн сами 4<ењамо. . . као п услови у којима продајемо, трошнмо. производимо, егзпстирамо. с. Радојковић Један дист за конкурсе Републмчка конфсренциЈа Савсза Социјалнстичке омладнне Србијс локрснула је ннлцијатнсу за издава Јање гласила коЈн ће објаввти конкурсе о потрсбним са територнје цене радинм мсстнма СР СрбиЈе. На оваЈ начин бн сс свн незапосленн ставилн у равноправан положаЈ, јер би свима бнле достпис информациЈе о радним местнма, бсз обзира где ко живн. Владимнр Јанковић # Иаша држава није дужна па ружна, веК је лепота пролазна. Љубиша Цветковић Луша Знам поуздано да Је оргал управе увек био „дсжурип крпвац" за свс. О унравп се мало говорп шта похвално, всћ шта треба да ради п крнтпкује се оно што Јс урадила — како је и зашто баш тако урадпла и за оно што ниЈс урадила а трсбало Јс да уради. Бнла Је и остала Јс нсзаобилазна тсма у миогнм расправама у МЗ илн ДПО и кад сс разговарало о другнм тсмама. То Је п разумљиво Јср су органи управс наЈближи грађаннма а и органи пз ширс ДПЗ често пута критнкуЈу општпнскс па се стскла и павнка. Но бсз обзпра олаклс су критнкс упућсис ваља пх саглсдатн и извлачнти поукс, а пробле.мс разрешавати. Стојан Вељковић ПОБРАТИМСКИ РАЗГОЗОРЦ „ ЗА ЕКОНОМСКИ НАЧИН САРАДЊЕ Прилнком нсдавног боравка „Жснског налалшита" пз Горњег Јсссња (побрати.мска општина Крапнна, СР Хрватска) у гостнма јс био п Динко Цањуга, лрсдссдник ОК ССРНХ Краппнс, који јс нашсм новннару анализнрајућн сарадњу братских општина измсћу осталог прнмстио: — Пмамо идсју за сарадњу алп пис.мо нзшлп форму и начшг, за рсалнзациЈу, ИдсЈс бн трсбало у што краћс.м вре.мспу размотрптп са обс страпс и пронаћп правп скономскп мачин Јср за то постојс увЈсти и потребе, а проблсмн су иам слнчни е . . — Расподела нам 1е највише зла тнела. Ако остане оваква каква јестс ситуаци' ја ће још вишс да сс погорша. А ако се ова компонента изгуби деловаћемо још паничније. Бура Букић члан ОК СКС МАКСИМЕ — Свака непоштена манипулациЈа и материјално оштећен>е других иде на ште- •П' читаве друштвене заЈешпгце и јбсно/ угледа. ЈОСИП БРОЗ ТИТО (1958.) Карикатура Драгана Колака
КОМЕНТАРИ Стално сузбијати деформације Разумљиво Јс да пе трсба прсвпдстн појзвс којс пратс личпи рад срсдствима у својипи грађала богаћсил бсз рада, разпс шпскулациЈс, пзнграваљс порсских и других обавеза, облпкс и видовс нсдозвољсипх пословннх спрсга са друштвешш ссктором, корупцнЈу, мнто н другс дсформацијс. Свс јс ово прнсутио у личном приватно.м раду, али и свуда тамо где Јс затајила друштвсна комтрола гдс је нсдовољна ефикасност ппспскцијских, порсских као и других оргапа, те то ис бн смсло да будс оправдаљс за кочси»см овог облика рада псћ се .мораЈу оспособнтп укупни друштвспи субЈскти у сузбнЈаљу свих видова дсфор.мациЈа у нашс.м друштву. То значи да са всћом одговорпошћу морамо паставити на упапрсђивању и бржем развоју малс приврсдс, али тако што ћсмо прелазнтн са општих и всрбалннх изЈашљаваља на копкрстап рад. Па то пас обавсзуЈе и укупка политцка скономскс стабнлизацнЈе која нс трпи да.ља сдлаган>а у остварпвању зздатака и на ово.м подручју развоЈа нашс прпорсде н укупног друштва. | Здравко Филиповић ДЕВИЈАНТНЕ ПОЈАВЕ МЕБУ МЛАДИМА ■М СЕ» М Нс тако даппо млади су знали да сс окупе у пар ку око гнтарс и сањарс до дубоко у ноћ. Касипјс јс главпп рсквпзнт свс вишс постајала флаша са коЈо.м јс путоваљс у „зрслост'* бпвало бржс, али са накпадном главобољом. Затим Јс јсдпо прсме у моли бнло ,,дуван>с" лспка. КоЈп Јс појсдипцс псколпко сатн држао ома.мљспс, одпоспо дрогиранс, да би на краЈу наЈновнја забава појсдпнпх адолссцсната била урсзпвањс рецкн па рукама оштрпм прсд.мстом. Кожа сс пајчсшће зассца жнлстом, а н ножнћ одлично може да заврши посао. Ссапса јс болпа, али момцп стоички подносс упакажавап>е сопствспих руку н вр ло су задовољпн постнгнутнм рсзултатом. Ко пздржн впшс рсцки, тај Јс ваљда побсдннк, новп Буда, број јсдап, прва лнга, Чињепица да може доћп до ннфскцпЈс одпосно тровања крвн нзгледа да их нс узбуђуЈс мпого. Такоће пх нс забрињзваЈу ружпи ожнљцп коЈи остају послс сеапсс а пзгледа пи њпховс родитсље. А можда јадпн родптсљн и ие знају шта н.м дсца раде. Очпглсдпо да опи коЈп трсба да подс брпгу о васлнтавању младнх ис радс то добро. На прво.м месту родитсљи н школа. Та спрсга јс за сада врло лабава. А док сс опа не учврсти младн ћс п даље да буду прспуштсни ссби сами.ма и улпцн. Трсба п.м помоћи да се као лнчностп прапилно развнјаЈу п сутрадан лостану корнсни члановп друштвз. • Мнрослас Чопа ................. !»|И ■■ 1 I ■НЧВ■ ■■■■■' ■ ■ I ТЕРИТОРИЈАЛНА ОЛБРАИА ОШПТИНЕ ПАРАБИН (П Пише: Гвозден Стањевић, командант ТО СПРЕМНИ ПРОТИВ РУШИТЕЉА ТО нашс општннс као најишрн облик организовапог оружаног отпора и дсо јсдинствсних ОС органнзован јс на једннственнм основа.ма, у складу са потрсбама н плановп.ма одбране. ТО јс оргашоована у штабовс, комапдс и општинскс Јсдипицс, јсдинице ООУР-а и Јсдппнце мсснпх заједница. Свс Јсдиницс покрнвају чнтаву тсрнториЈу нашс општппс. Јсдишјцс су разлпчитог фор.мацпЈског состава од одреда до одељсња. Свс су оне прилагођенс потрсба.ма и намснн дсјстава у различити.м условима. Оспособљенс су за дсЈства па разничарском, таласасто.м н брдско- ■планинско.м зс.мљишту, за дсЈства па рсцп и у граду — пассљсио.м мссту, за дивсрзаптска п протнвдиверзантска дсЈства, за борбу против спага „спсцнЈалпог рата” за одбрану индустријскнх објската, борбсну контролу тсрнторијс и обсзбсђсњс обЈската од |.оссбног ннтсрсса за народну одбрану као и оргаг.а властп. ЈТО могу сс употрсбљавати у борби против одметничких, днверзаитских, терорнстичкнх, и другнх нспрнЈатељских група, одиосмо за спречавањс и слимииисање ванрединх прилпка о чсму одлучујс Прсдссдништво СФРЈ а по иаређењу Савсзног сскретара за народну одбрану. Изузетпо у случаЈу избнја>ва ширпх побуна, појава рушилачких дсмонстрацнја, тсрорнстнчкнх одмстничких н другнх оружаннх група коЈс оргапн бсзбсдности нису у стању да онсмогућс властптим снагама, а лостоји опасност од тежих последица Комитст за ОНО и ДСЗ Републпкс у складу са Одлуко.м Прсд ссдпиштва СФРЈ о употрсбн ОС можс донети Одлуку о употрсби ЈТО. ПРВО ТРОМЕСЕЧЈЕ ПАРАНИНСКЕ ПРИВРЕДЕ Лроизвооња ислод планидане Пише: Милош Димитријевић ■ Данас када анализирамо прегходиу, већ је истекао и I квартал 1987. годинс. ».рмврСдлЈа кретања иа почстку прве године реалне екоиомије нажалост, ие могу трсиутно да охрабре. Производња је, изузев у неколико ООУР-а (СФС п ИВТКТ) углавпом испод планиранс а готово код свих испод прошлогодишње. Ово јс у толико теже ако се зна да је снабдевеност репроматеријалом п енергијом била задовољавајућа Разлог јс за с.мањспу приврсдпу пзводп>с стакла у с.мањсноЈ могућ- рподу а код Фабрнкс це.мснта од активност трсба тражптн код про- ности пласмапа у досадашн.ем пс- врс.мснскнх прилнка. На пословодПРИВРЕДА ОПШТИНЕ ПАРАКИН У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ (2) Пише: Стојан Вељковнћ ГуОчв - стали иатиад Е До повећања залиха је дошло због отежаног пласмана нарочито стакларских пропзвода где је дошло и до прииудиог ремонта па су и трошкови инвестиционог одржавања зиатно повећани, за 181,3 одто и износе 2.947 мнлииа дннара. Како је обрачупата амортнзацнја за 1986. годину 2.989 милиоиа динара, то значп да је ова одмах п утрошсна, а и средства резерви су трошсна за покриће губитака још приликом нзраде завршвих рачуна. па је за репродукцију остапо веома мало средстава нз акумулације, те остаје п даља коистатацнја иаше прнвреде веома писке акумулативие н репродуктиве способностп. У анализп пословања прнврсдс нарочнто су апострофиранн трошкови ннвсстнционог одржаван>о раднс органпзацпјс „I. маЈ” коЈп су всћ у 1986. годппц у односу на 1985. годниу за 12 пута, да су трошкови сировинс и .матсрнЈала повсћанп за 1,6 пута а нсироизводне услугс за 81 пут. Овде сс ради прс свсга, о издаци.ма за опрс.мање радне заЈедницс АИК-а од кога ова ДПЗ доста очскујс мада ће тсшкоћа бити, о којима ћу псшто гснсралио касниЈс рс1ш. Да пстакпсм Још нсколнко карактсристика прпврсдс у прошлој годинн. Губицн су наш стални прптилац. Прошлс годинс, всћ са.м рскао, нзносе 1.109 милиоиа дпнара, а у току израдс завршних рачупа покривспи су 61,5 одсто, те Јс остао нспокривсн губптак од 427 милпона дннара. Губитке јс нсказао 8 ООУР-а и то три нз области индустриЈс- 2 из пољопрнврсдс, 2 из саобраћаЈа п Једиа нз областп трговннс. Све ОУР су покрспулс поступак санацијс, а у „13. октобру" се размишља о стсчаЈу ООУР „трговина'’. Покрићс губитака Је вршсно пз срсдстава рсзсрвп, с.мањсња камата на крсднте за обртна средства путс.м рсвалорпзациЈе обртпнх срсдстава у облпцн.ма залиха нсдовршсне пропзводњс, готових пропзвода, снровнне и амтериЈала, али всћ у озоЈ години доћи ћс до тсрсћсња трошкова пословања повсћањс.м залиха прско рсвалорнзацијс за 7.080 мплиона диНара. ни оргапп ових организација закључњтк да ће у псрноду којн долази рсзултатн производње и реа- 'лизацвЈе бпти повољнпји. Но, оцсњују се да ће се Јсдан број ООУР-а нз области грађевнпарства (због недостатка посла), трапспорта (због губнтака и амортнзовапс опрсме), пољопрнврсдс због познатих проблема у њој н штампарскоЈ дслатпости наћи у пзузстио тсшкој ситуациЈи. Све овс оцснс су у толико битниЈс ако сс зна да Је 1987. годипа прва година реалнс скономвЈе. Наимс, краЈем прошле годние и иочстком овс усвојеи јс чптав ннз Закона и мсра за пз.мспу услова у приврсђпвању. Ово се првснствено односи на изменс коЈе са сабом допоси Закон о укупно.м приходу и дохотку. Првс симулације завршннх рачуна за ппотеклу годпну говоре да ћс сс збо! повећаних трошкова нзазванпх ревалорнзацнЈом укупне и.мовиис н потражпвања и сами рсзу.тгати погоршати. РсвалорпзациЈа свнх видова залиха всроватпо ћс утнцатн п на повсћану стопу инфлацпЈе кроз раст цена «>ог потрсбс обсзбсћења повсћаног дохотка. Овај Закоп такође јс до макспмума заошрно питањс обсзбсђења сопствсннх обртиих срсдстава. односно. заоштрси пробле.м лнквидности до горњс грапицс. Тако ћс оргапизацијс које су нспрскндно у блокади 20 дана нли 45 даиа у кварталу по доспсли.м обавсзама .морати да радс санациоис програ.ме а након 120 дана блокаде нду у стечаЈ. ЛИСТА АКТИВИСТА ДРАГИША БОКИН ЗАБОРАВЉЕНИ ЕЛ11Н Драгиша Бокнћ, дугогодишњи прнвредник и друштвено-политички радник на многим одговорним функцпјама, данас у пензпонерским данима, рекапитулнра активистички рад. — Активисти морају да њмају поштен однос према раду н проблемима коЈ*е тре ба да решавају. *1лади се мало одлучују да учествују у раду оптерећени својим проблемима, незапосленошћу, јер нијс исто седети п одлучиватн подједнако са онмма који су запошљени н решили егзистенцпју. Данас нема довољно ентузијазма, елана. Некад се ишло у обнову земље, а да нико није пнтао нн за време ни за надокнаде. Бпо је то понос када можеш да учествујеш у акцији. М. И. САМОУПРАВНО ИНТЕРЕСНО ОРГАНИЗОВАЊЕ У ОПШТИНИ ПАРАКИН (2) Пише: Нада Јовановић РАЦИОНЛЛИЗАИИЈА НА ТЕРИТОРИЈАЛНОМ1ИИ © Демографски, медицински, техничкн, кадровски, организацпоии, екопомски услови омогућавају такво организовање у овој областн на подручју субрегиона — Поморавље, о чему је воћена расправа у одрећеним структурама* у нашој општини п веома разумно дата подршка тој варнјаптп организовања У току су даљс распрасс п утвр ђивањс одрсћеппх послова п задата ка а на јавној распранн Јс и Нацрт Закоћа којн.м ће сс утврдпти одре ћсна рсшсн>а, уколико сс са.моулра г.пим поступко.м, започста акција пе извсдс до краја. Такођс нам пргос тајс да уложлмо даљс нгпорс код трппсформисања СНЗ-а запош.љасања па тсриторијално.м принцппу, 'али са проширсњсм акциЈс, на исти дсо — субрегпон По.морапл.с^ јер Јс нз мпого разлога прнхватљивнја ра цнснализацпја истих СИЗ-ова на тс риторијалпо.м пршшипу, иего сроднпх СИЗ-ова у оквиру јсднс општп пе. Ми с.мо у нашој општиип пшли и на спајањс нскнх сродпих СИЗ •ова у Јсдипствснс. Тимс су псосио рно пост1:гнутс значајпс рацион:*~'1и зацпјс и уштедс, али што се фун кционнсања таквих СИЗ-ова тнче, .можсмо слободно рсћп, ла Је то још увск са.мо мсханичко обједиња вањс, бсз адскватиог с.мањсња броЈа запослсних у стручннм служба ма, нзраде њспе оптпмалпе структу рс, што свакако прсдстоји као задатак. У овакво.м прнступу присутип су још нскн проблс.ми којс треба ово.м прплпком истаћп и у иарсдпо.м псриоду нх трсба разрсшнти а то су: корншћсњс срсдстава у ново-фор мираним СИЗ-овн.ма даље фуикцп оналпа всзл општннских СИЗ-ова са Рспубличкпм, којс су фор.мнрапе као поссбнс СИЗ; уЈсдначавањс рсшсња у погледу упутрашс структу рс објсдпњспих СПЗ за впше делат постп, начип усаглашавања и доно шсња одлука у њп.ма и друго. РАСПОДЕЛА И АКУМУЛАЦША Са многих кровова вреба ОПАСНОСТ ОД РАДИО-АКТИВНИХ ГРОМОБРАНА ф У Параћнну нс постоји лицс обучсно за скидање н за.мсну радио- —квних гро.мобрана © НаЈвсћн ”'к у школама Обавсзс корисннка ових громобрана, коЈи сс требају изводптп по поссбним проппсн.ма, као и њихово одржавање ниЈе у наЈбољс.м реду, па Је дата прспорука да овс основне и другс школс скнну овс громобранс Јср зато и.ма опразданог рдхтога. Школскс зградс су па.м у поссбној опасностп. а зна.мо да јс дозпољсна радноактивна доза 2,5 милнренгсна на час, всличина оп?спс зопс зрачсња и ако уз.мемо гз.ма зрачсње која су знатно по^однијз за радиоактивнс громобране, домст гама зрачсња у ваздуху износи неколнко стотипа метара, Гојко Борој*евић Пише: Живорад Симић МАЛОЛЕТНИЧКА ДЕЛИКВЕНЦИЈА ПРЕД СУДОМ ВАСМЕ МЕРЕ жпо шни Општински суд у Нуприји, задужси за малолстннчку дсликвенцпју са подручја општипа Деспотовац, Параћин и НуприЈа у ИзвштаЈу о нрошлогодншњс.м раду констатуЈе да кри.мииалитст малолетпнка у параћииској општинн н.ма нстн ниво као и у 1986. ГОД1П1И. Истрага је отварапа у 22 случаЈа против 26 малолетника у прошлој годнни, а разлозн су крнвична дсла крађс друштвсне нмовнне у чстнри случаја, трпнасст приватне н.мови-' нс, јсдно дело тсшкс крађе, једио крнвично дело лаке тслссне поврсде и друго. м. м. Акција ССРН НАГРАДА ЗА НАЈЛЕПШИ ИЗЛОГ У оквпру акције уређеље града под називом „Зелени град на Црници” Градска конференција ССРН-а водн и акцију за најлетппе урећеп излог у нашем граду. За то формирана комнсија ће једном месечна обилази ти град, а у октобру ће бити проглашени резултати и подељена признања. М. Ж. Опада ноннурентска моћ Где онда да тражимо излаз када зпамо да нам пропзводња у неки.м пећим радии.м организаш|Јама п.ма ирло спор раст Додушс, имамо по ред стагнацијс у производњн, у не ки.м колсктнвпма чак п опрапдањс, што јс веома поражавајућс за развој тпх органпзацнЈа. Мора доћп до дпфсрснцпјације пзмсћу способних п мање способних, морају сс појављивати успсш 1шји н мање успсшни. Мсрс скоио мске политнке морају да сс ослонс на опс оргашовцијс које у условп ма вслнкпх тсшкоћа показују најсе ћу внталност и способиост да ос ваЈаЈу тржнштс, да ствараЈу всћи доходак п акумулацнју. Напротнп, прнврсда нашс општинс има најве ћс тешкоће у рсалнзацнјн готових пронзвода. Остварнвањс.м пужпих прстпоставки за .макси.малпу скспан зпју на тржишту, резултатп прпврс дс наше општнпс би сс прско ноћн побољшали. Залихс готооих производа у Стаклари, Цс.мснтари, Штофари, „Параћинки", ,Обућп”, ,Шу мадији”, су таквс да ангажује ве лнка н скупа срсдства, прско којнх сс одливају све онс милијарде о ко јима прича.мо да недостају. Мсћутим, п залпхс у иашн.м колс ктивпма н нсдовољпо искорпшћава њс постојећих капацитста, су послс дица одрсђсннх фактора из структуралне сфсрс нашс прпврсдс. Накмс, структура прпврсде Је таква да тражи сталнп н висок степсн при.мснс високс оргапизациЈе рада, внсок тсхпички н тсхнолошки ниво и пср.манснтпо усавршавањс кадровп, како у производњи тако п у маркстпнгу. У пропзводњи стакла пли тскстилппх производа, вео.ма јс раз внјсна конкурснцнЈа, како на до.ма ћсм тако и па страно.м тржпшту. Тржнштс то показуЈе Јср н једнн п другнх пропзводн всо.ма тептко до лазе до купца, што сс впдп по нпвоу залпха. Низак ннво организацпЈс рада, нсдовољан квалптет пропзвода всликп шкарт, псусавршсност днзајна нтд. су карактеристикс које трс ба што прс прсвазнлазнти. Стао мотор - стала фабрика Због хаварије млтора пентнлатора ео илину снровпна која сс у поповачкој Цементарп дсспла 7. апрпла, а прпјављепа 13. овог мессца, стала је нова Фабрпка цемента Секретаријат унутрашљпх послова радп на утврђпваљу крнвнчне одговорностп збор цндиције да јс хавариЈја прслсднца несавесног рада на одржавању урећаја. Директна штета зваппчно нпје процењена, алн се претпоставља да се креће нз.међу 30 ц 40 мплпона динара. Укупна штета је далеко већа јер велпкп дсо постројетБд Цс.меитарс због тога ннје бпо у погону. КУДА СА 40 ТОНА ОТРОВА? Непажњом манипуланта прплнком складиштења цсментних адптива дошло јс до мешања пнтезпфикатора н асрата, чпме је добпјепа вслпка колпчнна течпостп вео.ма јакнх токспчпнх својстава. Цементашн прсд пробле- .мо.м како се решитн 40 топа новопастале отровне с.мсше, послалн су узорке на пспптпвањс у Инстнтут за хе.мију н технологију прп Прпродно-.математнчко.м факултету у Београду, где сс тражп могућпост њене разградњс на једињења безопасна по околину. Дпрсктна штета изпосп 7 мнлнона дннара. • Грабимо у комунизам — шта ко дохвати. ПРЕДСЕДНИЦИМА СКУПШТИНА ОПШТИНА ПАРАБИН, БУПРИЈА И СВЕТОЗАРЕВО Вратите аутођсе на пола сата! Користећн се често услуго.м у превозу аутобусо.м на локалној линији Параћин — Нуприја — Светозарево уочио сам да је на овој релацији, од преласка па ред вожње ца ,свгр<и сат, у.место као раннје на сваких пола сата, у аутобусн.ма толико велика гуж ва од превеликог броја путнпка, да је то стање прах тпчно неподношљпво нарочито у критичним турама (јутарње, подневне и * ране вечерње). Тако је се.м свакодневног пешачења --трчање зоог кашњења и несигурне везе) преко моста на- .метнуто и једно непотребно и неоправдано малтретирање грађана — путннка. Па пошто, вероватно не постојн оправдање да сс и даље одржава овакво стање на овој аутобуској релацији, то вам овим предлаже.м, друговн председницн да ва шим ауторитетима, ауторитетнма првих људи наших општина учините све да превозне радне органнзацијс „Велмортранс” и „Јагодннаексирес” хитно врате ред вожње на раније стање односно не поласке из Сзетозарева односно из Па раћина на сваких пола сата. Оправданост ове иницијатпве ће се лако утврдити ако се погледа број продатих карата (дневно, недељно. .месечно) нлн преко падлежнпх инспекцијских органа. Са.мо да додам још и то се у овим гужвама у аутобусима редовно чују* ммсгм пј/отссти, псовке и нзлпви револта на рачун власти, полнтике и превозшгка. Очекује.м да ће моја иницијдтива наићи иа Ваше разумевање, па Вас другар скп поздрављам. 1 Љуба Огњановић Делегат СО-е Параћнн ип11111Ш1111Ш11а1111и111ни11Ј111»111111Ш!1 1 ЕПИГРАМ НЕ ДИЖЕ СЕ Ни данас Нема наде: Динар паДе. Славица Костић Пошарац
СУСРЕШ удружени рал ИСШ 29. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 333 НА КРАЈУ РАДНОГ ВЕКА АКТИВ ПРИВРЕДНИКА У ПЕНЗИЈУ БЕЗ СТШ Свака позоришна представа има своје главне актсре. Кад се завеса спусти аплаудира им се. Глумцп и редитељи су најзаслужниј'и за успех једнс представс, а нико при том и не помн сли на остало запослено особље које је многе године уткало и везало за судбину Позоришта. МИЛАНКА СТЕФАНОВИН је свој' радни век прозсла у параћинском Позоришту, поред дасака што жпвот значе. Као помоћни службенпк раднн дан је започињала у јутарњнм часовима, а завршавала га касно у по ноћ кад се завеса спусти и све утихне. А за то време МИЛАНКА је чистила, прапа, псглала, н паковала гардеробу, кувала кафу н радила многс друге послове, а глумцима увек бнла на услузи. Ова драга и тиха жена је из прикрајка гледала сва ку позоришну представу и изнова се радовала сваком успеху који је постизао ансамбл параћннског Позори шта. Ових дана као инвалид прве категорије одлази у пензију са веома малим личним дохотком и без ста на, али она се не жали. М. Ж. ПРЕТПРАЗНПЧНИ СУСРЕТ НА РАДНОМ МЕСТУ ЧИСТАЧ НАЈБОЉИ ЧИТАЧ МИОДРАГ, ДУЛЕ СТЕФА НОВИН је радник Ко.мунал не радне организације и ради на чишћењу улица у граду. Познат својим суграђанима као вредан п ведар човек, а његови најближи знају за његову Положај ђевинара, : ГРАЂЕВИНАРИМА НИКАД ТЕЖЕ ј параћинских гра као п уосталом и осталнх у нашој’ Републици јс нзузетно тежак, конста. товано је на последњој сед ницн Актива привредника када је разматран положај ГПРО „13. октобар". Ниједан од ООУР-а нпје запослеи тако да се за 800 радннка тражи посао шнро.м СР Србије. По рсчи.ма најодговорнијнх у овој Грађевинској радно.ј организацији, ако се од више послова за које 1с конкгрисано добнју бар два н.ма пзгледа да сс ова пословна година како тако успсшно завршн. На састанку је констатовано да V овако сложеним еконо.мским односима и у вре.ме с.мањених инвестици* ја овој области мора ла се посвети веће пажња, посебно развоју овс органпзације. Актнв приврсдника 1’е разматрао нзвештај о пословању Са.моуправног фонда ИЗ ЛИСТА „НАШЕ СТАКЛО” СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ћан Добри изгледи за повс извоз амбалажног стакла — Велики нзгледп постоје п за нзво.: у ДДР боцс за сок (бсла боја 0,5) 30.000.000 јсдниица и Гамбрнпус боца у ко.шчннп од 15.000.000 Јединнца — укупне вредностп око 4.500.000 долара. за развој приврсде и отварање новпх радпих места за перпод од 1975. до 1986. годинс. По то.м питању јс закључено да овај фонд мора да претрпп траисфор.мацију V с.мислу новонасталих еконо.мскпх одпоса, да се из фонда додељују средства само организацијама којс редовпо уплаћују V фонд, које гредно враћају већ добијена средства п организацпјама које нудс комплстне програмс и тиме отварају већи број радних меОво.м прилнко.м је прихваћен и иацрт Самогправног споразу.ма о улргжнвању срелстава за стамбену изградњу. М. Живковнћ ЗДРАВСТВО НА ПУТУ КА СТАБИЛИЗАЦИЈИ (1) У КОРИСТ ПАЦИЈЕНАТА V областп друштвеие делатности здравствека дслатност је по завршном рачуну из 1986. године исказала наЈвсћи губнтак. Убрана финансиЈска сред. ства су сс кретала у оквиру друпгтвенодоговорене политикс и раст пстих Је био у складу са расто.м произвола. Средства за финанснрање здравствене заштите су у 1986. години изпосила 1.678.641. динара, То ниЈс бнло довољмо Јер Јс раст губптака бно всћп п у здравственој делатности износи 121, милиои динара а у СИЗ-у здравствене заштптс 39 милиоиа дииара. Озбпљно се поставља питање покрпће губитака од 180 мплиона дииара. За прво тромсссчЈс овс 1987. годинс фпнанснЈска ситуациЈа сс п даљс погоршава, због тога трсба саглсдати сопственс слабостп обеЈу страна п пре свсга почсти од анализс остварнвања планских задатакл из резолуиије докумената о пздвајању обсзосђењу п остварнвању општс п заЈсдничке потрошње у 1987. годпни н програма плана Рспублпке и СИЗ-а здравствснс заштитс. До овако ОПТ1ШИСТПЧКОГ закључка Д0Ш.-Ш с.мо у разговору са Слободаном — Батом Балстићс.м, дпрек тором комсрцпјалног ссктора, разматрајући рсалнзацију наших промзвода у I кварталу овс годппс и уговорс — Опс коЈи су всћ пот писани, а п онс коЈн су још у току прсговарања, за извоз, како трго вачког тако и амбалажног сткала, правн рахтог за овакав оптимнзам, управо су склопљепп уговорп за пзвоз амбалажпог стак.та, коЈс пам јс пскрепо рсчсно, всћ свима тсшко притпскало срце гомплама палс та у читасом фабричком кругу. — Да бнс.мо боље сагледалн ситу. ацију са рсалпзацнјом пеких пропз вода на тржншту морамо прво саглелати слсдсћс податкс, рскао нам Је БАЛЕТИП. V току прошле годнне — од 1. оприла до 31. децембра пзвсзло јс паше робс у вредностп од укупно 2.970.000 долара, а само у I кварталу овс годнпе пзвоз бслсжн цпфру од 1.620.000 долара, па јс нормално да по овом тренду — уколп ко сс он настави, до краја овс го динс прсмашпмо, не само прошлогодншњи нзлоз, већ п планнране количмпс за ову годшгу. Што сс извоза амбалажног стак ла тичс, ту всћ и.мамо закључсн уговор за извоз боца за Грчку у вредности од 1.700.000 марака, до:< го ће и даљс воде преговори за мповсћс врсдности узорцн су посла и до 1, маја ћс се зпатн колнке то битн количиие и за којс куге цс. За сада су то најављсне колнчинс од око 12.000.000 једпннца. Само Једпом од познатнх западно иемачкнх фнрми, 3. апрчла јс скло пљен уговор за изпоз 23.000.000 је динина бутељки (аредиост 4.500.000 марака, док за ту нсту боцу постоји шпересовањс и код дру гс псмачкс фирме са коЈом се воде лреговори о пзвозу у врсдиостн од 3.600.000 маракл, а исход н утоварање ће се извршнти до 20. априла. КАКО ДО ЧИСТИЈЕГ Е5 Строге казне за прекр шиоце јавне хигнјепе □ У разговору кога је са представницима мссних зајсдница и представницима комутлалнс организацијс водио председник Скупштине општнне Вптомир Иванише внћ евидентирано је мпого проблема у комуналпој хигпјени, али излаз је један: о свом граду и његовој чисто И УРЕБЕНИЈЕГ ГРАДА ма а затим пажљпво очистилс кал др.му нспрсд својнх оне могле калдрму, асфалт. И уопштс ваљхто кућа. Кад су можсмо ц ми би мало дслом манифсстовати љубав и привржсиост грпду на Цринцн. За сада то само чини.мо рсчн.ма па дсло попскад ин|с љубављу прожсго. Јср, кзко објасиити да сс у улицн Борпса Кпдрнча ,,због окретања багсра" гади 50 година старн дрворец и нудн као огрсвно дрпо. Ко га во ћи МОрали би да брину ТВС лп наш суграђаиин кад лође у Ко га, шуштс н он нс можс да заспи. Ис волн овај град ни оиаЈ ко ђубре просппа крај кон^сјнера, алн ни онаЈ који га препуног нс изба цу]с. Одлука о комуналпоЈ хнгп јсни која јс ступкла иа скагу 25. марта прсдвиђа санкцнјс за нару шпоањс комупалне хпгнјсне. Прекр шиоца то може да кошта до три милиопа старнх. Праитично то зна чп ла се словом закоиа учнмо рс ду. Уместо ла научимо абеисду \то дног жнвота у лепом и \-рсђсном граду. V СИЗ-у здравственс заштнте иеопходно Је унапрсђсњс друтптвско-екоиомских односа иа оспова.ма слободнс размсне рада. Доходовнк однос на том прпнципу трсба да слиминпшс досздашњс паушално одређивањс накнаде, нссконо.мично захватањс срсдстава п прстсрано дспласирањс пстих за рад у здравственоЈ дслатиостн. Слободиа размена рала трсба њс давалаца п кориспика услуга на бази програма да сс базира на доходовним односима трајие сарад- ' са краЈњњм цпљсм за бољс рсзултатс. У то.м смислу СИЗ прс уговарања трсба да: — догради и утврдп мерила, крнтсрнјуме п стандарде за опену квалптста рада у здравстпсноЈ дслатностн; — крптсрнјумс за образовањс за остварсне програмс, то јсст цснс за појсднначне здрасствсис услу- — ла \тврлн мернла за оцсну допрниоса здрапствене делатностн у укупном друштвсном развоЈу; гови житељн. Какав пам Је град, колпко чист, како урсђсн пепотрсбно јс говори тн, а камолп пнсатн. Свп су сс, углавпом председнпци скупштина месних заједпппа на нсдавном сас танку са предссдником Скупштннс општнне сложплп, наводећн само драстичис — алн зато многобројне примсрс којп заслужуЈу критику. Доста је лошсг рсчсно о раду кому налнс службе, доста јс добро кому нална служба својс слабостп оправ давала кадровскнм и технпчким про блсмима, алл најваж>п<је јс што се могло чути Јс прсдлог да сс грађа. нп латс мстлп н свако пред сво јом авлијом и у свом дворшпту начшш рсд. Нс могу комушалцп, ма колнко врсднк и опрсмљскк бк лн да стшиу на нсвсроватних 65 кк ломстара градскпх улица. До душс, онв су плаћснп да тск 30 саобраћајница чнстс рсдовно, поврсмсно а гоад у комс сс одржава Јсдна че твртниа улица — нс можс да будс чист. Испада да ако жс.тпмо чист грлд, морамо пљунути у дланог.с. Нскада домаћнце Јсдва су чекале гтрави ма лп ритуал пстком поподпс када бк најпре вртларском кантом .угасиле” прашину на ужареним улицамунално н тражп да сс посеку вн тке тополс „трспстљнке" Јер, забо. М. Миленковнћ — V прошлоЈ години виђсно запошљавањс по па г.сказанн губитзк. За иика на Је и та внсока Је запослсно 65 новкх радстопи од 1,9 одсто обзпро.м ову годин’.1 јс закопом прсл стопа запош.љапања утнцала ДПУМАДИЈА’ 7 аа !.с срсдства за здрапство и даљс да расту у скла ду са друштвсним производом. ДЕЖУРНЕ ПРОДАВНИЦЕ 1. мај 1987. године 2. мај 1987. године Самоуслуга ..Партнзап” од Са.моуслуга „Зелеиа пнјаца” до 13 часова, Самоуслгга од 7 до 13 часова, самоуслу- „Деликатес” од 7 до 11. Са- га „Јелен” од 7 до 11 часова. моуслуга „Конзум" од 7 до 11, са.моуслуга „Плавн Јадран" од 7 до 11, „Супермаркет" од 7 до 11 часова, са.моуслуга у Данкову од 7 до 11, продавннца „Авала” од 7 до 11, Кантпна „Црница” од 7 до 11 и месаре Јухор п у Ллг мели раднће такође од 7 но 11 часова. самоуслуга „Мост” од 7 до 11 часова. самоуслуга „Глождак" од 7 до 11 часова, продавннца „Новоселац” од 7 до 12 часова продавница Карађорђсво брдо од 7 до 11 часова Каптина Зелена пијана од 7 до 12 часова, Кантпна Кошута од 7 до 12 Месара на пијацп број 3. од 7 до 11 н Месара „Морава 2” од 7 до 11 часова. СУБВЕНЦША СТАНАРИНЕ МАЊ^ ПРИХОД ВЕЋА ПОМОЋ Јасмнна Петковић — Матић ПРВОМАЈСКИ ЗАПИС КУТИЈА ЗА ПЛАТУ не Нсгдс пред 29. нове.мбар прошле годпводи се овакав разговор V кругу ЕПС-а из.међу радннка (?) Електродпстрнбуцијс и радпика „Обуће”. Радп појашњења ваља натласити да је погрешио накљукани компјутер у „Шумаднји” и онако мали обрачунао лпчни доходак обућарима на тек половину. Ситуацнја напета, директор на путу али ппак свако ради свој посао: ДОКТОР ВРАТИО МАРИЈУ БЕЗ ОПЕРАЦИЈЕ страст према читању. Тридесет и пет година је у овој радној организацији и исто толико редован члан параћинске библиотеке, са неоројано прочитаним књигама. У време његове прве младости није било телевизора, а радио апарат је ретко ко имао. Вечери је најчешће проводио са мајком која му је причала бајке. Жеља за новим прпчама и доживљајима тералА. га је да лозајмљује књнге и да их чита, а од првог зарађеног новца 30. априла пре 35 година учланио се у Библиотеку. Младима поручује да. што впше читају и да наЈ*пре кроз књигу сазнају своју псторнју и на тај начнн тгроширити своје видике. Треба следнти све те примере, а МИОДРАГ, ДУЛЕ СТЕФАНОВИБ. је снноним за то. Милица Живковић НЕ ЛЛАШИ СЕ Нека те не плаше странпутшде. олује, ветровн и кише. ја трајем због твог зкивота, а због свог -мање — више. ИталнЈански доктор н не погле- 1 давши Је одлучно да пе оперише ] Марнју ПаЈић, коЈа Је са родитељи I ма у заказано време стпг.та у ње- 1 гову ординацију. > Нема наде у Риму. Као што Је ■ изпснада креснуо варницу наде у ] души родитсља МарпЈс Пајић из : ЛешЈа, тако ју је лзпспада и уга- ’ сио нталијански доктор, Внћснцо Марћи вратившн је 21. апрпла са 1 прага ординацнје натраг у домови- < ну нсобављсна посла. < — Нс знам шта да кажсм, нс знам шта да мислнм, пун очаја, са главом међу рукама прпча несрећнп отац, Зораи ПаЈић, возач у СФС. На првом преглсду рекла нам је да има маде за јсдно .Мари Јипо око да прогледа. Нпшта вшпс ннсмо тражили, тек толико да дете рахтикује дан и иоћ. Да вндп тск толико да може сама кроз жнвот. Марнја са роднтељима била Је у Риму всћ 20. априла у 19. часова. Днрсктно су се одвехлн у ордипацп 1у доктора МаћиЈа алн он тога дапа кпјс радио. Пајнћи су одселн у приватнн панспон и сутрадаи око јелхн по подне, кз.та се отвара ордзнзција бнлл су ттред вратпма. — Прпмнла нас ]с сестра а затнм смо свн ушли у ординациЈу. Видео сам да нсшто ннЈе у релу Јер ми »е доктор тражио докумситацију - коју с.мо мн њсму послалп поштом. Позвали су преводноца да телефон посредуЈе у нашем разговору. Тек тада саопштено нам Је да Је доктор иакнадно прегледао комплетну документацију и охтучио да не опсршпе Марнју сумњајућп у исход. Још Је рекао да неће пабе да на.м узнма новац, ЈадихуЈе отац. Нсср&ћни Пајићи вратили су сс првнм авноном за Београд одакли У 1987. години носиоцн станарског права на становнма у друштвеној својини ослобађају се плаћања станарнне уколико су имали приходе у претходној годшш по члану домаћинства до 16.090 динара. Уколнко је тај приход од 16.091 до 21.238 дннара станарина им се умањује за 80 одсто. Ако приходи износе од 21239 до 25.744 динара станарина се умањује за 60 одсто. Уколико су приходи по члану домаћинства у претходној годинн износили од 25.745 до 30.892 станарина се умањуј’е за 40 одсто, а од 30.893 до 36.041 динара станарина се умању је за 30 одсто. Преко изно са од 36.041 динар по члану до.маћшгства станарн нс мају право на субвенцију. Грађани који станују при ватно као подстанари остварују субвенцију на благајни СИЗ-а становања тро месечно у готову, а према припадајућем стању у складу са огпитим актом своје органмзације удруженог ра даМ. Ж. Јасмнна Јокснмовдћ отац н мајка на сг.ој мрак. пссао а Марнја у ШТА ДАЉЕ? Мада уморни. узнемирснп, изигране кадс, Зораи и РадоЈка ПаЈпћ не помишљају да одустану од тражења помоћи за њпхову МариЈу. — Мп морамо да идемо даље. У СССР у САД пли било где. Ако чу Јемо да има наде најављује отац. Њихова настоЈања потхрањује до гађзЈ са сапатницом њиховс Марије, дсвојчицом Мнлицом која се та кође вратила нз Рнма са безуспеш ног пута. Наиме, та путоватп у Америку лском. Срећа је дз финанспјске прнроде девојчнца ће у потразн за бар препреке не стоје пред Марпјом и љепим ролптељпма. М. Милетжовић КУДА НА ЛЕТОВАЊЕ? — И.маш ли кутнју за цнпеле. — И.ма.м ону у које пакујемо чизме. — Е, баш одлично, таква ми и треба. — И док магационер обуће тражи лспу кутију за свог друга и комшију из ЕПС-а, тек онако, реда ради, пита га „а зашта ћс ти”? — Па сво, треба да прнмим плату. па да и.мам V шга да је ставим! То рече и утече. М. Милевковић ОПАСНОСТ ОД БЕСНИХ ЛИСИЦА И ове године Српска фабрпка стакла и ИТ „Бранко Крсмановић” за своје раднике организују летова1ве у Макарској. Стакларци ће летовати у шест с.ме на по 12 дана, а у смени има 120 лежајева. За раднике летовањс кошта 45.000 динара бсз превоза, а за трећа .тица 78.000 динара. Радници Штофаре ће такође летовати у шест смена, а закупљено је 55 лежа јева. а исхраиа је у сопствеиој кухињи. Цена летовања сс крећс између 58.400 «< 68.400 динара, по особи, V зависности од квалитета соба. Такође и јсдна и друга фабрика организоваће слање својнх радника на од .мор и опоравак у бањама и рекреатмвни.м центри.ма по потреби. м. ж. 8ЕЋА ПОТРОШЊА ЛЕКОВА О економскоЈ' сигуацији у Медицинском центру са косебним освртом на потрошњу лекова, која у укупним трошковима пзноси 16 одсто, разговарано је на са> танку стручног колегијума Медицинског центра. Да је сило и одређених недостатака показала је и анализа на узроку од 16.300 преписа них рецепата коју је детазвно урадио др Борђе Чубрнло. Ј. П. Матић ф Радничка богата четврт— бурека Ловишта V ужој Србији нису више безбедна оаза у европско.м резервоару беснила. Природна заштита, реке Саве и Ду* нав. ове зи.ме су преброђене. Лисице оД' стрељене или пронађене угинуле V Нсго* тинској крајпни говоре да чист« ловиште није више наша привилегија. Све сч биле бесне. а то значи да мере заттите од ове зиме моцамо спроводити те.мељно. без поговора. Сви ловачкц пси благовре.мено .морај^ се вакцинисати. Благовре.мено значи нај.мање месец дана пре него што изађи V ловиште. ј-ср вакцина пе делује одмах. Како наше ловнштс обилујс лисицама, а видели с.мо ове зи.ме и вукови.ма, озбиљност ситуацијс је па највишем нивоу, па ловци не би требало да се нп тренутка пазмишљају да ли злпггптити пса од УЈе- □а бесних лисица и вукова. М. М. 11111111|11111111111111111111|1И11|11||||||||||||||||||||||||||||1|||1111111"1>1"""""1"1 Карикатура Душап Лудвиг
ЛРДЗНИЧНЕ ПОРУНЕ 29. АЛРИЛ 1987. • БРОЈ 333 & » н у I $ И ј ј ? I “■Ј & ? § ДЕЦЕНИЈЕ ШРДНТУЈУ ЈНВДЛИТЕТ Индустрија вунених тканина конфекције н трикотаже „Бранко Крсмановић ПРАЗНИК РАДА Наши производи носе међународни знак квалнтета Радници ИВТК „Бранко Крсмановић"
29. ДПРИЛ 1987. • БРОЈ 333 ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ СТАКЛА ПАРАЋИН ’87 СРПСЗА ФАБРИКА СТАКЛА ПАРАЋИН СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА — ИИДУСТР ИЈА СТАКЛА ПАРАПИН ОВЕ ГОЛИНЕ СЛАВИ 80 ГОДИНА РАДА И ПОСТОЈАЊА И СА СВОЈИХ 4.650 РАДНИКА СМЕЛО КОРАЧА У НОВЕ ПРОИЗВОДНЕ ПРОГРАМЕ И РАД НЕ ПОБЕДЕ СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА ПАШЕ ЗЕМЉЕ СРПСКА ФАБРПКА СТАКЛА ПРВОМШЕ ПРАЗННКЕ СРПСНАШПБРННАСПШ ИНДУСТРИЈА С ТА К Л А -П А Р А Б И Н Пословним пријатељима, штедишама ЈУГОБАНКА РОЗТА РАНАСПТ РОбТА РАРАбПТ ЗУ1М КО ЗТОР ЗУ1М I БУШ К0В151Ј1С1МА И51ДЈС-А СЕ5Т1АН0 РВА2П1К ВАВА РЈЈУ! јгдј К0В15К1С1МА ТЈ5ЕЛСА СЕ5Т1ТАМ0 РКА21Т1К ВАЗА ЕВУ! ДДЈ 5Т0Е В15В1С1МА СЕЗТ1М0 РВА2Н1К- ДАОА РВУТ НАЈ ОСНОВМА
МЕСНЕ ШМЕ 29. АПРИЛ 1987. • БРОЈ 333 СЕЈГО - ШЈЛјОПРИВРЕДА И30ШТРЕНВ ПЛАНА ЗАДАТАК АИК-а У РАЗВОЈУ ПОЉОПРИВРЕДЕ ПРИПРЕМЕ ЗЛ ПРВОМАЈСКО ВЕСЕЈБЕ Како свакс тако и овс годнне, радни људн н грађапн Планс, нрвомајске празникс обелсжићс на трл дицноналан на>пп1. Тог празинчног Јутра у раним Јутарњпм часоппма, омладина и грађзнп организоваће нзлстс иа планннн Баба а орксстар п труба Раке Костнћа из Бољсвца, огласићс дводнсвио ошптенародно вссс.љс. Бићс лспо и прнЈатпо свима ош<ма коЈн су одлучили да првомаЈскс празннкс проведу у Плапн. Жарко Векић МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „7. ЈУЛ’ Траже завшиу раипу Становници Мссне зајсднице „7, јул” на зборовима захтсваЈу да се на пружно.м прелазу у Теслиној улици изгради заштитиа рампа нли снгнални уређај обзнро.м д.а су сс на том не обсзбеђеном пролазу десило неколико саобрађајннх удеса. Станојло Радојковић МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „ГЛОЖДДК” ДКТИВНИ У ДКЦИЈИ ОЗЕЛЕЊАВЛЊД У току маЈа мссеца на Скушптпкн Мссне ннцс „Глождак” бнће рвз.матран Самоуправнн зум о давању простора за коришћењс Центру заЈсдспораза дечнЈн рад за отварањс прсдшколске установе у просторнјама пове зграде Мсснс заједницс. Становннцн овс Мсспс заједнице су се актпвно укључнлп у рсализацију акцнЈс „Зслснн град па Црнпци” и прсма досад постигнутим резултатнма 'међу најактивнијима су У граду. м. ж. НАШЕ НАРАВИ 1ЕНМ НЕЋЕ БИТИ Прс нзвесног времена Један млади пољопривреднп произвођач из једиог поморавског ссла у нашоЈ опшштинп упознао Јс у једном „кафнћу” у нашсм граду своју градску вршњакнњу. Рсч по рсч, уз дискретно свстло и заглушујућу Музику, младић јој се прсдставио као хсмијскц техничар, алн бсз запослења. То познанство прсрасло Јс у љубав, каснијс у веридбу, а на путу била Јс и свадба. Мсђутп.м,, ту Јс н краЈ „кафнћ-идилс"! Завршило се, наиме, тако када Је девоЈка дознала праву истину и одустала. А сазнала је да ЈоЈ Је всрсиик „нсшто сасвим друго”, односно да ниЈе незапослснп хсмиЈскм техинчар, то Јест пролетер, Јер нма: дссст хсктара наЈплодниЈе моравске земље, трактор н све прикључне машине уз њега тЈ. ко.мплетну пољопривредну механизацнју, камион, комби, фарму свнња и крава, троспратну кућу са три купатила, два ТВ у боЈн и на краЈу, два пупшчка аутомобила! И све то у облнжњем питомом поморавском селу, до кога водп асфалтни пут. Вснчања нсћс бпти! Миша Гајић ЕСПЕРАНТА Уређује: Анђелка Аранђеловић У овоЈ лекцијн жаучнћемо неке речм које сваки почетннк трсбало да зна. бн Уеп! — доћи Котепс! — почетн У1по — вино Рапо — хлеб 51(11 — ссдсти Сатћго — соба 5<га<о — улнца У11ако — село У1Ш — видсти 5кг1С1 — пмсати Воп! — дати 1г1 — лћн Ш вцаћа т алипмим свктеот Према програму општег разво ја пољопривреда у општинн Параћин и улози АИК-а „Параћии” у н»е?лу, ова укрупњења, иова организација добија значајна заду жења. Пољопривреда у друштвено.м сектору у општини Па раћии дужи низ година суочена са миогобројним про бле.ми.ма не успева да постигне чак ни просту репродукцију. Вишс пута тражсна су решења али су се углавно.м разбијала о СФЕРА РЕКОРДЕРА разуђени пољопрквредни комплекс а понекад и необјашњивн антагонизам. Сада друштвени сектор уједињен у СОУР АИК ,,Параћвн’’ морао би успешно да решн проблеме као што су стално заостајање раз воју примарне пољопривредне производње, њена продуктнвност п непотпуно ко ришће^ђе природних могућнсстп. С.матра се да ће АИК лодићи на вишп ниво учешћс друштвеног сектора у капашпети.ма пољопри вредне произвсдње. V стоино.м фонду, осрадивн.м по И ТРН ош жм Љубиша Савпћ, зсмљорадкнк из Параћина недавно је од Радпе организацнје „Импаз" из ЗаЈечара добио прву награду за рекордну производн.у млека у 1986. години. Са овим врсиим пољопривредиим произвоћачем разговавршзшама, разноврсности култура и машинској опремљеносш. Утицај ЛИК-а на индггвидуадиу пољопривреду морао ои да елиминише садашњу ведику уситњеност по седа слабијој производњи а снаго.м своје производње да регулише понуду и по трошњу, односно да слречн сгпхијност на тржишту. О свс.му овоме разговарало се на јучерашњем заједнпчко.м састанку највиши.х фору.ма свих друштвеио-политичких орагнизација наше општине а са њега сс очекују коикретни задаци са извршпоцп.ма п рокови.ма у циљу уиапређења пољопривреде у општини Параћин. 97 ОДСТО У КОМАСАЦИЛГј УРЕЂЕЊЕ ЗЕМаНШТА « БРШЕГ РА380И м. м. рали с.мо у његовом дому. ред осталог рекао — Радна оргаиизација „И.мпаз” из Зајсчара краЈсм марта позвала мс Јс па свсчанн збор пронзвођача мле ка комс су прнсуствовзли произвоћачи млека који сараћуЈу са овом радном органнзацијом а који су прс дали вслнке количннс млска, односпо коЈн годншњс прсдају внше оц 10.000 литара млска. Ја сам добио прву награду јср сам у 1986. годннп прслао вишс од 50.000 литарл ПАСИВНОСТ ОПЕТ ЗАХВАТИЛА СТУБИЦУ Заборавили на гостопр^мство Овога пута, нс желнм да крнтпкуЈем нн омладнну, нн стариЈс. Хо ћу само да подсетим на оно што се нскад .радило” и што сс сада (>ра ди’’ у Стубицп. Стубица, доскора успагано село, полако се будн. Ратпри, на далско познатн по сво.м вслнком раду, всћ одавно су на пољи.ма забслсла су сс стабла окрсчених воћака, зажаре пеле се пори.љанс блште, дакле, на ши вредни старнЈн почињу свс нз почетка. . . А млађи? На то пптање ннЈе тсшко одгово рнти. Укратко речспо омладина Стубицс, ммала је ове знмс далеко наЈсиромаппшЈк културно-забаван жнвот, у селу, за гх>следњих пст — шест годнна. Велика сала, дома Кул туре, отворена Је ове знмс, тек неколико иута. Услови за рад су повољни, алн, нема ко да ради. л,Сусрети села” после ннза годнна организовања овс годнне изгледа пнсу била потребна, омладини сс ла. На питања других: „Зашто ннс тс спремнли „Квнз"?, браннли смо со говорећи, да смо хп< то већ одав мо .прсвазишлн”. Можда, али смо ипак одлазилн по друтнм селнма да се забавимо н погледамо њихов програм. И тако Јс једна зи.ма прошла покрај нас. Можда Је требало да сс бар мало потруднмо, да из њс пзвучемо Још коЈн дожнвљаЈ, јер биће Још пуно зима, али, нпкад вк Том приликом он иам је помлска. Добио сам Диплому и награду динар и по за сваки предати лнтар млска. Колико грла имате и далн наме рапатс да повсћате броЈ крава? — Имао сам дсвсг крава а сада сах5 куппо Још четири тс имам укуп Ио трннаест, а то значи да овс годннс треба да прсда.м још всћс количипе млска „Импазу” у Зајсчару. ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОДСЕТИИК Пише: Јован Цветковић Колико зом”? — Са „ дуго сарађуЈсте .Импа .Пмпазом” сарађујсм од 1976. годинс. и надам сс да ћу даљс са њи.ма сарађивати. Днсвно дајсте око двс стотннс лн ира млска. Како сс то млско прсузима? — Од Млекарс „Импаз’’ добно сам расхладнн урсђај, Мојс краве три пута дпегшо музсм. То млско снпам у базсн односно расхладни урсђај а они долазс прс подпс камионо.м прсузпмају млско н возс у Млска- . ру- . ______ ... ........................ . Шта пп мнслитс иа којн нпчнн ше она нртпа двадссста нлн дсадс сст трсћа. Можда би преко свсга — опога могло мирније л.а сс пређе да није дошло времс да сс прабудпмо. А сво и главног разлога. Паимс всћ је друга годнва, како сс дружнмо 1< посећуЈемо са нашнм побратнмима из села Паланкс код Брчког. Послс дњс организовпно дружењс било Јс прошлс јссеин у Паланци, овога пролећа, младп Паланкс, требало бн да дођу пама у госте, наравно наша омладина прнжељкујс понов ии сусрст, али проблем Јс у то.мс што јс рад наше Омлаппнскс орга низациЈс већ одавно зптајпо, пп смо изгледа заборавнлм, да пружи мо гостопримство, треба узвратнти. Биљана Мијајловпћ Вињета: Драгица Кантар ОШ „С. Јаковљевнћ" мњ;:е да — Прс нзвоћачи се ловсћа ппонзводња -мле свсга пољоприврсдни протреба да имају снгурност да ће својс пронзводс моћн снгурн« да продају и то но ценама коЈс лдговпраЈу. Исто тако пољопрнвре л.чи произвођачи треба да сарађу Ју са пољоирнврсчинм Азрганизацн Јама. Само па тај начин пронзводњо млска може да се повећа н да и пољопрнпрсчни произпођачи н лрупггоенн сектор има|у коопст. Без обосртапе користн нема ни веће пг>отлол,1м:. Како осезбсђујете сточну исхра- — Псхрану ла стоку обезбеђуЈем глпстпеннм ратом на свом нмању Пмам К' хчктлрп обрадиве земље. смлажу прзпчм са хсктара и 50 ари. Па таЈ иачнн стварам веће колпчии« "егтитстпс храие за стоку. Колпко треба грла да пма пронзвођач па да будс робни пропзвођлч? — Па нс би могао да пма мање од пет крппа ла бн постао пронзвођач м.тска. Шта |ош пронзподнтс на ораннпама? — СсЈсм шећерну рспу п добар ИСХРАНА ГОВЕДА У ПРЕЛАЗНОМ ПЕРИОДУ Свакп прслаз на бнло коЈе ново храннво мора бптн постспен. Ово нсрочнто важк уколико сс но храшњо много разликуЈс ппјс коришћсних какав Је прп прслазу са зимскс на ксхрану. Уколико су грла храњсна дотнчод раслучај летњу сочно.м храном прелазни псриод може би ти нсшто краћп и обрнуто. Уколпко су грла у слабнЈој кондпциЈи оваЈ прслаз мора бнли нсшто дужи. Прслаз са. зимске на лстњу нс- . храну може сс шзвссти на слсдсћс пачинс: — Мсшањсм' до. тада коришћсних храннва са зсленим храиивом коЈа ће се корнстити у наступаЈућем псрноду. У прва 2 до 3 дана зелспу храну уводити само у всчсрњем хртњсњу у количини око 5 килограма. Код млалих грла ова колпчина Јс сразмсрпо мања. Затим се уводи дотнчно храниво и V јутрашњи оброк. Потом сс у всчсрњсм делу оброка сасвпм замсии суви дсо оброка, односно храна коришћсна у току зиме, Овн пе риоди обпчно трају 3 до 5 дана. Коначно се по истом поступку пзврши потпупа замсна и у јутарњем храњсњу. Добро јс уколико дуже врсме остане бар мања количина ссна. Прелазни перпод укупно трајс око 10 до 12 дана. — Прелазна нсхрана можс сс организовати и тако што се грлима прво даЈе сувн дсо оброка а потом се пусте да пасу. У почстку испаша траЈе 10 до 15 мпнута, а затим се свакп дан времс повсћава око 5 минута док сс не обезбедп вашим преда1см фабрпип у П\прп|н. Репу си днм на дпа хсктапа. Пше.шцу ппо нзводнм такоће п втпикове прсдајем V Жптомлнн", а кукупуз ппопзвз лим на<вч|п алн га нс продајсм всћ употреб.љава.м за псхрану стоке односно кукуруз ппетварам у млско. Драгољуо Гајић сптост грла само преко нираног оброка. Млада зслеиа хранпва тс нх стока врло радо и новог пла су сочна брзо коизумира, што прп неправплппм ппелазима доводн до појаве проливл, надуна, опадања апстпта и друго. То снс у крајњсм случаЈу утпчс на про нзводњу млска и прпраста. Не заборавитс златно правило, што Јс прслаз постепснпЈе то Јс н услсш нији. ЗАПИСАНО НА АРТИЉЕРИЈСКОМ ПОЛИГОНУ Ватрени тепих за непожели V оквиру редовне обукс, рсзервне војне старешнне из Параћина нрисуствовалн артиљернЈском гађању лрнпалника Једшшца Божс Пет ковског. Понедељак, 20. аврпл. Колоне ау тобуса са резервним воЈннм старсшинама нз региона ШумадиЈс н По моравља, успнњу сс уз кучајске нрлети до ватреног положаја, На положаЈу укопапи к добро маскира нк топови 130 мнлпмстара, хаубицс 155 милнметара. На ЈедпоЈ узвисннн мало хаћнперскн, посађен камион са чудннм саћпма на прнколицн. Наш домаћпн, старешнна, упозна јс нас са ватрснпм положајем, ору ћпма к тактичкнм перфомансама. Ова „челнчиа мезимчад’’ на дссетнпс километара нспред себс гађају НСВИД.1Л1ВН цнљ са стопостотном пргцизношћу. Артнљерци старешине Божс Пстковског дсмонстрнраЈу обучепост и прсннзност у гаћању. Но во изнспађсни!. Домаћни нам саоп штава да сс гађање водн из вазцуха, тачннје нз хеликоптера ла ссрском технологнЈом. Највншс пажње и радознолости нобуђује, „Огањ”, чнсто југословснскн пропзвол од паметп до из радс, страховнтс убојне моћн. Реч Је о самоходпом вишецевном баца чу чнЈе 32 ракете праве хаос у агре сорскнм рсдовнма. Прасак п пламснн реп коЈн се гу би некуд нзнл.т брда. За коЈн минут нл рсона цнл.сва Јпвљено. Погодак у само срцс цнл.а. Затнм још чсти ри раксге у среднште. „Огањ” Је н пред нашнм очима внше дего ус пешно „положно нспнт”. Вињета: Дарко Бајкпћ ОШ. „С. Јаковљевић'’ • Непријатељи разних боја нападају наше сивиЛо. Миодраг Лазаревић Прсма програму уређења пољоприврсдног земљишта до 2.000-то годннс, прелвиђено Је. да сс комаси ра 97 одсто ораннчпих површнна. Срсдњорочним планом развоЈа општнпе за слсдеће чстпрн године планирапа Јс комасациЈа на 4.900 хсктара. Накнадно, на пинцпЈатнву ДПО п ДПЗ формирана су два комасациона подруцја ла коЈпма Је предвнђсна и хидромелиорацнја. Па полручју коЈе се огранпчава путем Параћин — Чепуре, обала Мораве, КО Дреновац н аутопут укупна комас.-пшопа и хндромерно лациона површипа пзносп 3.923 Ха п ту улазе и 650 хектара новообра днве површипе раније баре растињс шуме п међе. Друго подручјс комасациЈс налозн се пзмсђу грашша са ВуприЈом, обалс Мораве пута Параћпн — Чепурс и Ауто-пута. Укупна површк па 2.400 хектара и планирана је за обраду са НулрпЈо.м, где бн се такође извршнла комасацнЈа. АКЦИЈА КИНОЛОШКОГ ДРУШТВА „ПАРАКИН” м. м. 8РИ ПАС Т ИОИП . □ О дугогодишњем пробле му како сачуватп племеннту и осталу дивљач од сукерица п паса непозгптих раса и особина, разговарали смо са Слободаном Милојковићем, иижењером шумарства и председником Кинолошког цруштва Параћнн. Разнн сс пси уводс у ловнште. Власннци понскад су поноснп па њнхово порекло, понекад на њнхов изглед, а најважнија им је особнна рад пса. Али сведоци смо да су II истом ловншту и наЈплеменитпЈи и најобнчиијн пси у исто цреме. — Лов са неидснтнфикованпм сортама паса ннкако не води ка организованиЈем и бољем ловству, каже Слободап Милојковпћ. Кпнолошко друштво се трудц да таквс псе сведс на разумну меру ако Је већ немогуће, због наших наравп, пстерати нх из ловншта. Оспм сапстодавпог н просветптељског рада са лозцњма Кннолошко друштво спроЕОДн редовнс пролећне и јессње смотре ловачких паса на коЈпма ее псп оцењуЈу п уводс у свидсшшју. Иако Закон иалаже кажњавањс и забрану лова са непропнспмм ш^смњма, до сада се у оваквпм случајевнма поступало „пежно”. — Мсђутнм, следи врсме када сс пропнсн морају примењиватн, а то зпачи нопчзно кажњавање, најављује прсдссдшпв Кннолошког друштва. Уторком и петком нско нз Кинолошког друштва увек Је у просторијама Ловачког друштва „Параћнн” п нуди ипформациЈе п помоћ око регулиса&а стчтуса ловннх паса. Никомс не пде у прнлог нстериван.е правде помоћу казни, а кад сс узмс у обзпр да су трошковн нзвођсња пса па оцсњпвања врло ннскп, заиста нсма рахтога нзбсгавати ову (закопску) обавезу. РУДАР главом ц руком отима просгор камвну и тпажи но дну оаз\> ваздуха мање опасног. Отвара следећа врата понору ватру сакупља на гомилу и предаје је животу. Мпрослав Чопа
АНЦЕНГИ аана^ 15. АПРНЛ 1957. • БРОЈ 332 СИЗ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ нмгит ДВДЛЈШ ВУКОВИМ ТРАГОМ Пише: Душица Кркић БЕЗ МЛАДИХ СТРУЧЊАКА НЕМА НАПРЕТКА Срсдње усмсрсно образовањс у на шој општннп јс прпступнло промснама које му сс палажу. Прсдстојс многп пословн, алн обзиром на број п квалификацнону структуру људи коЈи су укључепи у обављањс нстих, можсмо сс надатп да ћс посло ен битп окончанп успсшно и на врс ме. Мсђутнм, чиљеница јс да сс дру штвено-скопомскп односп у образо вању често нс развиЈају у складу са Уставом и Законом о удружском раду н порсд осталнх закључака дз образовањс треба нспосрсднпЈс по везиватп с друштвеном срсдниом и удруженим радом па припципу сло боднс размспс рада. V овоЈ области пмамо вулгарнзацнјс коЈс сс ог ледаЈу у злоупотребама начсла нспо среднс разменс рада и њсговог прет варања у трговнну дипломама нлп пак у настојању да мнслнмо да сс све потрсбс у нашој општпнп тре бо да задовољс у пашој срсдњој ппсолн нако Је то нерационално. Чнљсннца Је да образовањс трсба да прнпрсма кадар за удружсни рад. Међутнм, чнљспнпа Је да ми оваЈ проблсм често нсдопустпво уп ропашћуЈемо. ПостоЈи опасност да нас завара стална потрсба удружс ног рада за кадровнма мањих обрз зовннх захтсва п да псрнод увођсња модерне тсхнологпЈс дочекамо кадровски неспремни. Потрсбс удру женог рада треба да пратс условн за стварање непосреднс размснс ра да. Међутпм садашњи начип фннап сирања срсдњсг усмсрспог образовања не омогућава одвајањс школа коЈс добро раде од оних коЈс радс Још бољс, не стнмулншу матсрнјал но младе талснте, о образовању за дсфицитарна производна занимања, о унапређивању образовању кадро вг за дслатност везане за развоЈ да н нс говоримо. Можсмо закл.учнтп да за рсшсњс псусклађености пзмеђу занпмања ко Ја су неопходпа удружспом раду и занимап>а која даје наш образовпп систсм пе поетојс системска рсшсња 1ШТП могу постојатп всћ се про блсм мора превазилазитп збиром и ј сиптсзом потенцијалинх реше:ка. Рс публнчка конферспцпЈа ■ ССО Србпје у једпом од својих закључака каже да бсз јасне паучпо всрификова нс стратсгиЈе привредног п научно тсхнолошког развоја нсћс сс остваривати приврсднн раст и развој на ма тако потреоан. РсализацнЈом тих стратсгнЈа створићс сс просго ри за нова школогања, пова запос леља, отвориће сс перспектива. Истоврсмсно о проблсму се може раз мпшљзтн и овако: заиртаис страте тпЈе нсћс се остварити бсл младих и стручппх кадрова. Ссс док опи буду одуговлачнлн студнјс и окуи ља.тн сс у бироима за запошљавањс а не у развојшш службама ралпих колектива стратсгије ћс остатп заНАЈБОЉП УЧЕНПЦИ ОСНОВНЕ ПЈКОЛЕ „МОМЧПЛО ПОПОВИ1Г’ ® ■» Први на такмнчсњима разних ни воа. СНЕЖАНА СТЕФАНОВИН, учс- , Јпша VIII—1 освојнла прг.у паграду на траднционалном конкурсу поводом Воза „Братство Јсдинство" и томе стекла право да буде Је.таи | од -путника овог легсндарног воза. Док Спсжана блиста па литсрарном пољу, прсрастајући у право по стссу, њсни другови, МИЛАН РАДОЈКОВИН, VIII—2 и ДЕЈАН БОГ ДАНОВИН, шампионн су на тањми ■ чсњу младих тсхничара. Мњтан јс нзЈбољп у дпсшшлннн — ракетна тсхника, а ДсЈан први у фототехници. Најбољп математичарп овс школс су ВЕСНА СТЕФАНОВИК. ученица ј VI—2, прва у Региону, а БОЈАН БОЖИНОВНН, УШ-2, и АНДРИЈА МИЛОЈКОВИН, V—3, првн у општвпи. АРИЈАНА НМПШРОВИП. уч. УШ —1 освојнла је прво мссто у општинн у знању руског Јсзнка, чсгврто у регпону п пласпрала сс за рспубличко такмнчењс, као п њен друг СЛОБОДАН ВЕЉКОВИБ, као други у оггагпппг и пстп у регпону у знању фрапцускс« Језпха. Најбољи рсцнтатор млађсг узраста у опшппги Је БИЉАНЛ ЈОВАНО ВИК, ученнца IV—3, а СИЛБЛНА СВИЛАР, VIII—1. тређа у својоЈ ка тегориЈи. Млади спортисти, мушка кошаркашка скипа, својој школи је сд ошптниског такмнчењз донела највпше поена и прво место, а добрн позпаваопи саобраћаја треће место. Срдачнс честиткс шампноннма к љпховим паставннцпмз- Брзво, п са .мо напред. Снежана Јовановнћ 1 ИНФОРМИСАЊЕ М БЕНМ ХЛЕБУ • „Инусграцпја којој не претходи дубља а налнза ствара проблемс”, каже о стању у интегрнсаном СИЗ-у основног образоваља и културе „сектор у оставци” Братпслав Пскић Укрупњавања свуда ц на свако.м .месту, свсга п свачега, кад год се урадп бсз дубљих сагледавања познтивних и пегативних последииа, углавно.м доводс чпнпоие V пспознату ат.мосферу и г.место 'вајде чешће изазивају штету. Једну такву ситуацпју бележимо и у новоосновано.м СИЗ-у основ. ног образовања п културе. У основп овс асоцијацијс налази сс V стварп три заједнице интереспо везане. Најпре је то био СИЗ основ ног образовања, СИЗ — кул тгре и СИЗ информисања. Л затим, „од мање ка већој' риби” претапали су се један V други, а онда и V тре ћи. Копгло.мерат интереса Пише: Горан Павловип ЗАВРШЕНИ РЕГИОНАЛНИ СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА □ У другој половини регионалне с.мотре аматерског стваралаштва приказане су квалитетније представе којим је присуствовало нешто више ггублике него раније. Виђна су остварења крагујевачких н параћинских аматера. Прсдстава „Прозивка за вечност" јс нсторпјска прнча, сцснски црнк о трагнчном стрсљању у КрагуЈевцу прнказала блсдо и пснзражајио. Труд и масовност аматсра нз КУД „Застава" јс за похвалу. Драмскн студио из Крагујсвца прсдставио сс ннсцепацпЈом слабог ткста Борислааа Пскића „У Едсну на истоку". Страх од друштва, срсдинс, познатог и пепозпатог губљсње лнчностп >1 псгирањс идс1гтитста (бскстовскс те.мс) основнс су карактсристикс опс прсдставс. Рсднтсљ, Милош Шкорић, јс осакатио прсдставу тимс што Је спутао покрст п акценат ставно на текст. Хепдпкеп прсдставе умпогоме су ублажпли одличш! глумци (спсцнЈално млађи, ш>Јп Јс всроватио наЈбољп глумац овс смотрс). Чланови Студентског пу.тгурног цеитра, из КрагуЈсвца, разочарали су малобројну публнку у сали ГАП- -а. Њима јс као н њиховим суграђапнма псдостајао адскготиији мпзансцсн. Домаиовнћсв сатирпчип тскст чссто сс губпо н био нсдорсчси у нссрсђспоЈ игри на сцсни. Костими су бнлн о.цлични. Последњс вечери смотрс догодило сс изненађсњс (које сс могло очскнватн), сала јс била дупкс пуна (просск старостп публикс 18 год.). Чланови омладннскс сценс, такозваног тсатра и.магииацијс (2!?), учсници иашег срсдњошколског цснтра, давалп су своју представу „Суђењс". Заш1мљиво виђсп>е нских проблс.ма из пашс спакидашњице пружспо Јс у тогплно иушићевском маниру. Нсдово.љно Ја« тскст са доста тривијалпог хумора, драматургиЈа скеча и то.мс подрсђсни дијалозп представљају производ уских претспзнја. Ништа ннјс омело младе аматсрс да одушевс и иасмеју прспуну салу. Највсће лохвалс трсба дати ДсЈану Илнћу, Јсднпо.м глумцу овс с.мотрс коЈи јс добро загрсјао длановс публнкс (аплаузом). Истс вечсри „Маратоици" су трчалн успсшније него до сада (избачсни су искп изузстно монотони дстаљи). Упркос, Још увск, пс постнгнутнм квалитстом „Маратопцн" су, можс.мо констатовати, иајбоља прсдстава иа овогодишњој смотри. Порсд тога прелстава је заслужнла и признањс за најбољу режпју. Завршен литерарни конкурс „Воз братства н јединсгва” НАЈБОЉА СНЕЖАНА СТЕФАНОВИН Победник овогодишњег на градног жонкурса поводом Воза братства и јединства, који је расписала Општппска конференција ССРН је Снежана Стефановнћ, учени иа Основне школе „Момчило Половић Озрен” која ће путозати са још параћпнском делегацијом у братску Мл рску Соботу, почстком ју на. Другу награду је добпла Емплија. Станковић из ОШ „Бура Јакишћ” а трећу њена дрггарпиа из истог раз реда Ана Миленковић. Исте всчери „Маратонци" су, можсмо коистатоватн, најбоља прсдстава иа овогодпнпћој смотри. Порсд тога прсдстава јс заслужила н признањс за најбољу режију. Жнри у сатаву: Бошко Трифуновић, Мнле Пстровнћ н Томнпа Борђспић донели су слсдеће (Једногласне) одлукс: НаЈбоља представа Јс: „Маратонци трчс почаснн круг" ГАП Параћин Најбоља жснска улога: Гордана Јсвтовић — КУД „Кабловн" НаЈбоља мушка улога: Внтомир Живановић — ГАП Параћип Најбоља рсжнја: Милош Шко рпћ — Дом омладпне Крагујсвац НаЈбоља жснска спизода: Улога Госпа Мнцс из прсдставе „Власт" — Старо Ланнштс. Најбоља мушка спизода: Стсваиовић Драган — КУД „Застава" НаЈмлађн глумац аматср: Ивап Мпхајловнћ — ГАП Параћпн Најбољп тскст: Алсксандар Драгановић НаЈбоља костн.мографнЈа: Ирена Рот Иортпој — костнмска рсшсља прсдстава ГАП Параћнн ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ КЛУБОВА МЛАДИХ ТЕХНИЧАРА влчга ЗНДБЕ Клубовп младпх техипчара су органпзације које об једпњују сзс тсхоичке активнссти у осам матичпих основпих школа и Средњошколском центру „Бранко Крсмановпћ". Провера њизовог знања обављена јс 17. априла на Олштинском такмичењу, а лобедници су стекли визе за регионално такмичење које је пзведено 25. априла. Такмичење се одвијало по аледећпм областима: Уређује: Светлана Арсић ЛИРИКА МАЛИХ СТВАРИ Радмпла СтапоЈловић позната (е генсрацнјама параћинских средњо шхолапа као професор српскохрват ског језпка и књпжевмости. Мањс Јс познато, међутпм, да Јс годинама, као део споје пнттшс, записп вала стиховс али сс дуго ннЈе одлучнвала на објављивањс. Управо шта.мпапа књнга .Дептирова ходочашћа” својом тапаном ли риком, трсперавпм жспством п ду боком племенптошћу опрапдава ову позпу поетску аванттру. Са чи стом вером у лепоту и хуманост псва о своЈим најблнжпма, завнча Ју, природи, љубапи ... То је ли рпка благих акварелних тонова, лп рика свакодневице н „малих ства рп”. Неспорно Је да Јс та посзнја традшшопалистнчка и чак анахрона у изразу, али пленн својом искрспсшћу и прнсношћу. На краЈу, како рече рецензент Мнљко Јовановнћ, ове песмесу „не жељне. внспне" — н то Је кључ ко Јп ће добропамерном чтттаопу открптп љпхову једноставну лепоту. ГОЛОЈ ИСТИНИ СТАВЉАЈУ СМОКВИН ЛИСТ НА УСТА Карикатура Д. Лудвига код трећс пптеграцпје успео је да са.мо^ фпктивмо удружи овс зајсдницс, а V стварп: — Ми с.мо се спојили бсз дубље анализе, а сад решавамо проблемс, тврдп Брагислав Пскић, секрстар (у оставци) Самоуправпе интсресне заједнпие. Јавплп сч се проблемп V радНаЈбоља сцснографпја: Жиклиа Јовановић — прсдстава „Амброзпо уннштава врсмс" Награда за масовност: СКС КрагуЈсвац Награда савсза аматсра боравак на фсстивалу у Кули: Загорка Борнћ — Светозарево Две се предлажу за пакнадну селекцију: „У Едсну на истоку" ДО КрагуЈсвац н „Прозивка за всчиост" КУД Застава За сусрете другарства прсдлажс се прсдстава: „Свст" РО Кабловн из Светозарсва За пнонирске сусрете у Жабарима прсдлажу се прсдставс: „До послсдљег шаха" ГАП Параћпн и „Цецплије" ДДР КрагуЈевац За ФЕДРАС прсдлаже сс прсдстава: „Идсм у лов" КУМ „Даннло Дп.м1ггријсвић'’ Мпјатовац НаЈвсћс критпке трсба упутпти оргаппзаторима смотре због очајне оргаиизацијс и иублици коЈа у по зориште уме да дође само кпда се даЈу прсдставс нз Бсограда, Загре ба итд. Архитектура и грађевинарство, победннк Оливера Цвпјовић.ОШ „Радојс Домановић”. Ауто-мото техника: Зоран Мијајловић, ОШ „Стеван Јаковл»евић”. Бродотехника: Аца Вучко вић, ОШ „Бранко Крсамновић'' Доња Мутннца. Ваздухопловно моделарство: Зоран Тасић, ОШ „Ра доје До.мановић". ЈЕлектротехника: Љиљана Симић, ОШ „Радоје Домановић”. Кибернетика: Бојапа Милојковић, ОШ „Радоје Домановић’*. Конструкторство-проналазаштво: Милан Милошевић, ОШ „Стеван Јаковљевић. Машинска техника: Иван ПОЗОРИШТЕ НА „ПЛУС ФЕСТУ” ТОПЛО НА МЛАНИ • ГАС Параћин гостовао у РиЈсци на Југословенском фестнвалу #,Плус фсст’* ДОВИБЕЊА „ДОРОТЕЈУ” Приватна књижара „Доротеј" Зорана Нолгића, у са момо центру града, лагано и неумитно затвара свој'а врата. Књигофили, остају без могућности да набаве добру и по цени популарну књигу. А много се говорило, када је отварана прва приватна књижара. Данас, као да смо је заборавили. Књижар, мора да се исели, јер зграда у којој је до сада била се ру ши. Уступа место новим архитектонским визурама. Адекватан локал није про нађен. М. И. пој зајсдници око оргашЕзацијс, у финансирању културе такође. Са школом смо сачинили Самоцправни споразум, а К°Дкулттрс то пс идс па пе иде. Органп СИЗ-а радс свој посао и Извршпи одбор и Скупштпне. Такође. и поред проблема у финапсирању организације V култури остварују своје задаткс. И наш лист фипансира се пз динара који се одваја за овај СИЗ. МишЈђење јс. заправо чињеница да довољно новца за ову највећу ста вку V .финанспјском плану СИЗ-а образовања и културе — нема. — Фипапспрање листа мо ра да се реши на неки дру ги начпи, предлаже Пекцћ. Стопу не можемо повећаватп, а и са овом остварујемо впшкове које не можемо ла трошнмо. Кад би постојали програмп у култури са ценама, знали би колико можемо да трошпмо ц V то би се уклапали. Закључак се сам намеће: пара за културу нема довољно. Законско повећање од 28 одсто у односу на прошлу годину, п кад бп сс финанспрало само оно што је прошле годинс урађено, не би било довољно. Очпгле цно да култура мора запловити неким другим водама по којима нс пловс поклон пакети већ да бп се из ње шта извукло морај\’ сс завр нути рукави до лаката и прионути на посао. М. Мнленковпћ ЗЕДНА НУДА - ДВА ПАМЕТНА СЛУДИ — Гдс млннара глад обори ту народ ннје. — Само коњи лнпцовају па ногама. — Једна луда два »лметиа слуди. — Кој сс љутп сам ћс сс изути. — Нијс да мн фали, него иштсм да се окористим. Заппсао: Чсдомир Јовановић (Буљаие) ЧИЈЕ — НЕГО Пише: Софија Ракић — Милојковић Лексему алтсрпатнва у пачслу треба употребљаватн само кад су посрсди двс могућности: Друга алтсрНатпва изглсда нам прихватљивнја. Тако нијс добро рсћи: постоји још нсколико алтсрпатива, Јсднна алтсрнатпва нам је . . . Боље јс употрсбити нску другу именнцу: могућност, рсшењс, излаз, пут и сл. Израз бсз да нс прнпада стандардном језику. Не можс сс рсћи: Ствзрн сс односе бсз да ико обавести власника. Отпутовали су, нс утврдивши шта је по срсди. Глагол назватп употребићсмо само кад хоћемо нскога да осдовимо нским имспом, називом: назвао ме јс лажовом, назвао га јс заштитником слабнх и понижсних, пазвао ју је лепотицом. Према томе, место: „Он јс њу назвао тслефоном” трсба рећи ,,Ои јс њу позвао телсфоном". V протпвном бнсмо прву рсчсппцу моглп проту.мачитп: он јој јс рскао да јс она тслсфон. Милић, ОШ „Браико Крсмановић”, Сикнрица. Микрорачунари: Саша Спасић, ОШ „Стевап Јаковљевић". Пољоприврсдна тсхника: Александар Цанић, ОШ „Вук Караџић” Поточац. Ракетна техника: Милан Радојковнћ ОШ „Мо.мчпло Поповпћ-Озрсн", Параћин. Радио техника: Мила Пе тровић, ОШ „Радојс До.мановић”. Кнно техника: Маја Снмпћ, ОШ „25. мај" Поповац. Фото тсхннка: Дсјан Бо-. гдановпћ ОШ „Момчило Поповић-Озрон” Параћин. Наука н техника у одбрани ц заштитп: ОШ „Вук Карацић" Поповац. М. И. Јиоскоцски БочиЧ СОЛИДАН 13» Пише: Дејан Љутић „Стар 80“ јс прича о бнвшсм фотомоделу, првоЈ да.мн плсјбоја, коЈи у филму нгра Марго ХсмигвсЈ. Јсдан дап жнвота, са мама Хуаиитом, фљхмска атракција псдссстнх годнна. Донсснтс обавсако чмв<(у рамнцс. 1Г.ВМОП ,в Буитовшт ид .мојс школс, всо.ма добра адолссцснтпа прича, штста што је Џс.мс Днн всћ одавно постао днв. У амернчком фплму Топ-ган, са Кслн мск Вплис н Томом Груисом прпча о најпознатпЈој амсрпчкоЈ базн у Мираману, у којоЈ сс школује састав ла пи по>е на косачима аппопа. Фил.м јс всћп.м дслом снн мап на војном аеродрому у Сан Јсгу. Истинита прича о јсдиницп која Јс основана 1972. годннс, послс пеускслпх акцпја амсричких пилота у Внјстнаму. На члакату филма „Топ-ган пншс: , Ступи у морпарпцу то инЈс само посао, то Јс авантура”. Рсжкја Тов Скот. Јсдна од наЈбољнх прсдстава Град ског аматсрског позорншта у после дње врс.мс ,Дажа н паралажа” ус псшно јс извдсна иа Фестивалу „Плус Фсст” у Ријсци, маинфсста цији која окуп.ља нзабранс прсдста вннке позоришис, музичке п лнков не умстности. ,Лажа и Паралажа’*. топло Јс примљсна у позорншту иа рнЈсчкоЈ Млаки. 1'озшслав Борђсмић, Славољуб Матић, Вптомир Жи вановић, Симка Бурнћ, Миолраг ГлигориЈсвнћ и Алсксипа Борђсвић бпли су убсхљиви, па Јс узгрсд прнмљсн и позив да исга прсдстава поиово, иа лето, дођс у РиЈеку и прикаже сс још ширсм ауднторн јуму. Селектор фсстпвала Звопко Тарле риЈсчкоЈ публнци, пробирљиво н театарски образованоЈ, понудпо је три прсдстав из Србнјс. ГАП-у Параћин припала је част да међу профссвоналцпма п аматерима ДЕС театар нз Бсограда, и Краљевачке аматерс репрезентујс прошло годишљи трепд српског позорншта. Урећује: Саша Еекић ВМЕЗНДЦНОСТ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ Чак н данас, у овпм сиптстичким врс.менима, по стојс људн коЈн бсз обзпра па постојсћс треидове и ко.мсрциЈалне захтсвс тржишта, имаЈу своЈ музички израз п своЈу скспликацнЈу свста, живота, љубавп. Иако су прошле чстири годпнс од послсдљег студнЈског албу.ма групс Полис, ова група, која Је обедежила краЈ ссда.мдссетих и почетак осамдесетих годнна, поново Је у цснтру пажњс. Компнлацијскн албум спиглова (у нздању ПГП РТБ), Јс права и ретка прнлнка, да ужнвате у чистом рокепролу, без терета наЈразличитпјих манипулациЈа. Хронолошки ред коЈим су сиигловп напизани, даЈс нрнлнчно свсобухватпу слику најбољих трснутака I у раду Полиса. Ако жслнтс да сс мало одморите од ; овог загушљивог и захукталог свега, ова плоча можс вам помоћи. Мсђутим, љена вишсзпачност натсраће вас па размишљањс. Надам сс, да сс не плаши- 1 тс тога.
Ш0Ш1 И1ГШР1 Номе да се жалим?’ Јажљам св вашој РсдакцнЈи са жељом да ппгру Јааност упознам са својим случаје.м, јер ие зна.м коме више да се жалпм, нити коме више да се обраћам. Била сам радница Српске Фабрике стакла у 'Параћину, 30 година к пре извесног времена отншла у пензнју. Двадесет година сам стаиовала у самачкоЈ зградн и на краЈу радног века стекли су се услови да добиЈем бољи стан, Јер сам бпла на ранг листи друга. Међутим, када Је дошао на мене ред таЈ стан Је додељен другом раднику. Жалила сам се Суду удруженог рада и пресуда Је донета у моЈу корист. И другостепени суд Је потврдио ову пресуду, алн све узалуд Јер се поменути друг већ уселно у стан, а Ја сам отишла у пензнЈу без стана. Жалнла сам се свим органима и функционерима у Општнни, али без рсзултата. Поменути друт и да- |,ље нес.метано стануЈе у противзаконито усељен стан, ја Ја обиЈам прагове и постављам питање да ли судска пресуда некога обавезуЈе или у овоЈ фабрицн може свако да се понаша како хоће. ФДБРНКД М ПРОНЗВОДЊУ ХТЗ И МОДНЕ ОБУБЕ „ОБУБА" Ангелина Стајић, пензионер Мајора Марка 76, Параћин 1ШИН пише Душан Петровић ЧЕСТИТА 1АМ ПРВИ МДЈ ПРАЗНИН РДДА ЕРА КОМПЈУТЕРА Пшпе: Србољуб Живковић ИНТЕЛИГЕНТНИ РОБОТ ШТАМПАН ЈЕ ПРВИ „СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК” ОПШТИНЕ ПАРАВИН Одлуком Скупштиц. општинс Параћин са заЈеднихе седнице од 17. 2. 1987. г. утврђено Је издаваље !„Службеног гласинка” општинс Параћнн н обЈављнвање одлука и других оппггих аката Скутаптнне оп- □пинс. То Је службсно гласнло коЈе ће н&тазнти према потреби н у ко.мс ће лоред општинских одлука бнти објављнвани и са.моуправни општн акти самоуправних интересних заЈедпица, месних заједнпца, органнзацнја удружсног рада и другнх самоуправпнх организацнја н заЈедница са територије општинс Параћпн ако Јс тп.м акти.ма тако прсдвпђепо. Првн „Службени гласник” обЈављен Је 25. марта о. г. н донео Одлуку о одржавању чнстоће и заштити ко.муналннх обЈеката на територнји општннс Парвћин коЈо.м Јс замсњсна раниЈа одлука доиета Још 1976. г. Ово.м Одлуком рсгулисан Јс начин одржавања чистоће на Јавнн.м површннама, дворнштнма, уређењс града н нассл>а п заштнта комуналних обЈеката. Детаљно Јс регулнсано одржавање ко.муналнс хпгијсне, спортских тсрена и забавпнх терена, спо.мснпка културв'/н 'опо.мен-обелсжја, Јавне расвстс п ПТТ урсђаЈа, локални превоз путинка у граду, перонн н паркннг-простори, обале и корнта река, саобраћајнс површинс н снгпализација, раскопавањс улица, чишћење снега, спољни делови зграда, истицање фнрми н рсклама, одржавање дворншта, ссптнчкпх Ја.ма и ка |налнзације, водовода н других водпих обЈеката, ппЈаца, паркова н зелсннх површина, нзношсње и дспоновање отпадака и корова, одржавање чнстоће у сеоским нассљнма, држањс животиња, отварање п држање флиперскнх и др. забавних радњи о. т. д. Падзор над спровођсњсм одредаба ове одлуке вршићс надлежнс инспекцнЈс и комунални редарк, а I казнс пзрицатп судпЈа за прскршаЈс и овлашћспи инспсктори. I За непоштовањс Одлука прописане су казне за радис органпзацијс до 150.000. д., одговорпа лица до 50.000. д. и појсдпнцс до 30.000. д., а на лицу места ’овлашћснн ннспектори ћс наплаћиватн новчане казпе ! у нзносу од 1.500. д. поЈсдинци.ма н 3.000. д. правни.м I лицима, Одлука Је ступила на снагу 8, дана од дана објављивања „Службеног гласннка” н инспектори по њоЈ । всћ вршс контролу. Запажспо мссто у објављсним локалним лропиI сн.ма и.ма одштстии цсновник за бссправно одстрељс- | иу нлн па другн начин уннштену днвљач. Тако, цсноI вннк прописуЈс пакнаду за дивљу свнњу од 50.000, до 1.000.000 динара, зсца 150.000. д, срисћу дивљач од 100.000. до 1.500.000. д. днвокозе 100.000. до 1.250.000. д., дивљу гуску н дивљу патку 100.000, д, веверицу 10,000. д. итд. Радна организацнЈа за прсвоз „Црница” у Параћину објавнла Је нову тарпфу за прсвоз путннка у градском п прнградско.м саобраћаЈу на подручЈу општинс Параћмн, која сс крсћс у износу од 100. । дннара за градску вожњу до 300. д. за киломстар-зопу, 23. до 30. км. | Исто тако „Водовод” у Параћину објавио је и нови цсновиик за употребу воде н коришћење кана- : зизацнје. Главни и одговорни уредник овог „Гласника” Је Борђс Пстковић, секретар Скупштиие општнне Параћин, а „Гласник” штампа „Вук Караџиђ’’ у Параћину. АИК „ПАРАБИН”: ПРОГРАМ ЗА „ОБУБУ” Отешњала „обућа“ Фабрика за произиодњу ХТЗ н мо днс обућс, за сада мушкс а ускоро н свнх осталих врста у послсд њс врсмс нсзаспто сс шнри. Од Обућарске задруге н 42 радника про исколнко годипа прсраста у фнр.му са 450 запослеппх и име значаЈно у републичкнм и Југословспски.м ок вирпма. „Обућа” је највећп пропзво ђач заштитпс обуће у СР Србији ко јн поседујс и атсст за своЈс произ водс у овој годипи. Финапсијски рсзултати задовољавају, за кадровскс сс можс рсћи исто, али прсд њнх сс нспречују просторни проблсми. И раднс п адмпнистративнс и ма гацннскс просторпјс нису рсшили прсма захтсвпма пронсса. Сада су у статусу подстанара у Елсктроднстрпбуцпји а лоши условн доводс до испотрсбног ссцкања производног нроцсса. Зато Је планирана изград ња новс производпс хале површннс око 1000 квадрата чијн би кров донсо заштпту н радннку и процссу пропзводњс. Хала бн трсбало да сс иастави на садашњи објскат „ЕлстроднстрибуциЈе” даљс уз улицу Стсвс Пнсара и по првнм прсдрачу нпма коштала би 250 мплпона дн нара. V разговору са руководством „Обуће” у развојпо.м ссктору АИК-а чнЈа Јс јединица „Обућа” сазналн с.мо да средства за објскат и опрс му од 130 мнлнона дннара планнра Ју да обсзбсде из вишс извора, а да су у пнтању кредпти са нискпм ка.матама нли бссповратна срсдства за потстицај псразвијсннх подручЈа. М. М. МАЛИ ОГЛАСИ Карикатура Зорана Матнћа У НАШИМ НОВИНАМА Сви мање-внше знају шта су ро> боти. Међутнм, не знају сви колихо су ти роботи иапредовалн у свом развоЈу. Даиас постоЈе двс врсте робота. Роботи прве гсиерациЈе раде пешто што им Је предходно прогрдмнрано и нпсу у стању да на то утнчу. Роботс друге генерацнЈе, коЈи се данас тек пробнЈају, такође треба врограмиратн, али они и сами могу да доиосс одлуке. То су тзв. „интелигентнн” роботн. За њпх су потребни сензори. Научници са Ксрнсги — Мелоновог универзнтета у Пнтсбургу (САД) намераваЈу да конструншу Јсдан нарочпто интслигентан робот. То трсба да будс самоходно возило коЈе ће моћп да обавља различите задатке: да врши извнђање на боЈнам пољу (на местнма гдс Јс опасно за људс) да замени људе под водом,, у радиоактивноЈ срединн нли на другим планетама .. . Наравно, возило Је поручнло Министартво одбране САД, а назпв му Је „терсгатор” („зсмаљскп на вигатор” — снгл. тсррсстрпал навигатор”). Засад сс тсрсгатор крсћс незграп ио по унивсрзитетском дворишту, али како каже др Ханс Моравец, којн Јс одговоран за његов развоЈ, робот тек \-чи да сс одржава на пу ту. Истраживачп с.матраЈу да до 1992 године трсба да буду рсшсне многи проблсми, као што су: распоз иазање ссикс, врстс тсрепа (трава, асвалт, камсн), брзика п самосталпост доношсња одлука. одржавањс на путу . . . Планнра сс да се у цнљу лакшс обрадс сликс у тсрегатор уграде информацнонн дстскторн и сопор. први стра о му (3) По први пут на нашим просторима направљеп је стрип о Вуку Стефановићу Караџићу. Користећи Вукову биографију из пера МИЛАНА Б. МИЛИПЕВИБА, објављену равно пре сто година, параћинскии стрип-цртач Зоран Матић, илустратор и карикатуриста нашег листа, урадио је први југословенски стрип о великану наше културе. потекстг из кљиге: гктник 1$$8. МИААН т> лши&евиБ ПРИЛАГ*ДЛ& ЗЛ СТРИП и. НАИ^ТЛО: ЗОРАН ЛЛТИ8 © Мењам двособан стан у Зајечару за једпособап или гар соњеру у Параћину. Телефон: 035/56-875. 0 0 0 Продајем кућу (новоизграђену) величине 300 метара квадратних са плацем од 3,56 мстара квадратпих. Лдрсса: Живојин Тошић, ул. Нишка, 40 — Параћин. 0 0 0 Продајем н>иву 53 ари (Пст ловац Слатипа) Милош Мванковић, Њсгошсва 11. телефон 51-785. 0 0 0 На продају всћп број паоцела КО Бусиловац и КО Га жан>. За све Јтформацијс об ратитс се алвокату Слоболану Драгутиновићу, М. Тита бр. 9- 0 0 0 Продајем повољно „Тампића двеста" сандучар. Горља Мутница код Параћипа. Може те погледати педељом. Ми.тан Живковић. 0 0 0 Продајем таљирачу (20 лис ка) шпартач за кукуруз, шко да — 80 милиопа. У возном стан>у. Парцелу „Јелење" 18,5 ари, дрљачу 4 крила, свс пово и омицу 14 месеци, паучену. Драган Ћокић, Косовска бб, Параћпн. Тслсфон: 55-975. 0 0 0 Продајем житни комбајн „Змај 780". У одличпом стаљу Милисав Ракић, Београдска 28. Параћин. 0 0 0 Прода)'ем „Фапа" 145 кон>а. Драгослав Стевановић, Мириловац. 0 0 0 Тражи се празан двособан конфоран стан у ужем делу града па годину дана, почев од 20. 05. 1987. годиге за сме пггај ипжеаера РО „Обућа" Параћип. Попуде слати на телефон: 52-005 У врсмену ОД 7 — 15 4. АНАГРАМ ВАРА СЕ ко мисли да то нисам ја! (решење Ева Рас, глулпша) Бора Рупић! АЈД САД’ СУТРА СЕ НЕ РАДИ! Неки су од рада зарадили гроу, а некп трегере. Колико Је мени познато човека је створио мајмун обављајући физиолошке потребе. Радннчкој класи је поред рада потребна и лова. У годшш Вука радничка класа је у улози овце, Шишају је иуларицом. Љу&мша Цветковић Луша
0П111П1 БРЛН Н ПОРОШШЛ '||||||||||1111|||||||||||||||111Н1т1тми||итим «НПтНННН!И111МН11И1|НН!МШПШ11ИН!11М1ШШИ11П1!||1||1иИ11..... . И ВАМА ЈЕ ПОТРЕБНА „СИГУРНОСТ” Стурнос Б? ■л ■ Најбрж^и најјефтиниЈе до породичне 54 740 ИЛП пословног простора. Телефои СТЛМЕГН* ЗАДГУГЛ .ЛОМ' — 1КЈ0 ПАГАЋ1П! „СИГУРНОСТ” ПАРАНИН, БОРЕ ПЕТРОВИПА БРОЈ 1, ТЕЈ1ЕФОН: 53-907 ■ Сервисира за радне организације и домаћинства све врсте пећн на гасовита, течна н чврста горива произвођача: .ДСрека весо” „ЕМО”, „Пламен”, .ДСалорекс”, „Алфа” и друге ■ Одржава и чисти котлове свих врста и постројења и парног грејања у домаћинствима н пословним котларницама, уклан>а наслаге каменпа у котловским построЈељима. врши антикорознвну заштигу на њима ■ Обавља све врсте димничарских услуга ■ Врши ватроотпорну заштиту дрвених конструкција, електроинсталација п цругих ламо запаљивих матсрнЈала Њмојте чекати да вас квар изненади! Ми Вам можемо помоћн! будите сигурни уз ооур „СИГУРНОСТ” ПОНАШАЊЕ Пише: Радмила Миловановић Понашања која ннсу страна ни пашс.м друштву, као што су: пационалнстпчки обоЈсна попашања, антпсоцпја.твстпчка иступања, антикомутшстнчка пропаганда н сл., рсзултат су прпсуства псгатпвпих соцпЈалннх ставова код појсдпнаца. Таква понашања су чсшћа у вре.мс економсквх крнза јер незадовољство поЈсдпнаца достпже врхунац па ,еу људи прнЈсмчквн за нпформапије коЈс су усмерене протпв постојсћег друшгвеног сжстемп, '■ : -Т-"' У вре.ме екопомских крпза чешћс сс јавља п поссопа врста става ■озпата под именом еттшчка предрасуда. То су чиплнпчки неосповагш ставовп коЈи нмаЈу јак емотпвнн набој н нпЈчсшће сс везуЈу, у вишс- ■ацноиалним земљама као што јс наша, за одређспу нацпоналпост. Лгресивност нзазвана иезздовољстаом усмерава се премз једној иацнјн коЈа постаЈе ,ркртвсии јарац” п крнвац за свс. Овакве предрасудс удаљавају људе од реалпих проблома друштва и могу да пзазову кпо што Је познато и нацноналне сукобе. Негатавнп ставовн према руководпоцпма, директорлма, шефовима, колсгама на послу п слично, такођс доВодс до лоших мећуљудских одпоса, сннжаваЈу продуктпвпосг н иара1>1то ремете ошпту климу у друштву. Прсдрасуде везанс за нека занвмаља као „пижа”, мање вредгга и иеугледпа доводе нас у ситуацију да нпко но желп нска заиимпња па се на таЈ пачпн ствара всштачка незапослсност. (Годипама школе уписују пелроизводна занимања: екоиомску, преводплачку и сл. струке) а иека занимања се пе уписују због предрасуда коЈе и.мају учспици и њиховн родптељи. Предрасуде везаие за село, жпвот на селу и „сељаке” доводс нас до тога да су њове оптстеле а иска ссла просто иестаЈу. Предрасудо према жепи — као мање вредном људском бнћу доведе жене до нсцрпљивања да бп доказале да врсде, нтраЈу млоштво улога ■ нсцрпљуЈу своЈу снагу па доказпвање нсчега птто је прпродно. Чак ■ саме жене често вмају предрасудс везане за своЈ лол п слажу се дд Је боље бити ^мушко”. (А оеај свст јс кројси по мушкој мерп — п «идимо какав је). Прсдрасуде всоане за бооест жао „срамоту” доводс л>уде у положвј да се осећају мање вредккм људским бићама кпд оболе н да то крију чак и да избсгаваЈу лечењс ■ лекаре. Постојн мноштво предрасудд и негатпвних стзвова нарочито у ■ашем друштву а имгхово нскорснлвање Је мунотрпаи посао. Образовавдм, шнрењеч впджка, хуманим васгпггањем бар неке пд љих је могућс превазнћн. Неооходио је да се свакн човек уздржава од докошења брзопзеткх в лвпречас доветнх стааова, јер је то пре свсга, одраз лудске површиостн. ПРИЧА О ПРВОБОРЦУ МИЛОШУ ПЕТРОВИВУ МИЧУРИНУ (1) Пшпе: Видојко Арсић ||1П11111111111111111111111111111111111111111111111111111П111тп1!1111111111111111111111111111111111111|||||11||1111111|11||||||||||||||111П1111111111П1111П1||||||||||1111111П1111111111пп РОЛОЛЛУМПНИЈУМ „Ролоалумшшјум” Борс Костића, из Параћина. удружена са „Запатнродуктом’. производи и уграђује алу миинјумске рслетне, алуминнјумске жалузине. ролоха рмоннчна врста. тракасте завесе. панелтне завесе та панирамо срата Улипа Мпрослава Јоцића 7. Параћин, тел. 035/52296; 56865 |||п1п1!п1пн11пп1п111пп111п11|п111||1пп1п1п1п1п1111111111п1111ппп111п1п1|1т11п1|1|пп1111|пп|1п|11пп1пт11пп1ппппппппппиппп1птпп111111п1п111 ПАРАНИН И ЊЕГОВИ ОБЈЕКТИ Пише: Владимир Марјановић V спортску халу како мн ПараНл ици кажсмо идс сс кад сс мора. опда када гостују сстрадпи умстпи ци типа „Роксри с Морапу’’ и Шс.мса Суљаковић. Најчсшћс као олравдањс служи на.м изговор да су обЈскти далеко ван града. Ово Је са.мо дслимнчпо тачно, пре би се рс кло да јс нстина на другоЈ стракп. Цснтар нс нуди ништа атрактип по п прихватљпво, не нудп оно што Је радном човску зашшљиво, однос но оно што бп могло да га привучса Удружсш! рад хоћс у снако.м трснутку за својс раднпкс да плати оно што Јс добро и шггсрссантно. Истипп за вољу пма и свстлих трснутака пзузсцп коЈн пс могу ла по крнју свс оно што спада у нсдос таткс нли промашајс. Паша спорт ска хала сс нс грсјс базснн из нс тих разлога нс радс, ресторан којн Је замишљен да буде мссто на ко мс ћс сс окупљатп млади, односно посстиоци и корпспици услуга спор тско рскреационог цснтра, можс да будс нзвор добрнх прихода такоћс зврЈн празан изузсв тренутака када сс у њсму организуЈу свадбеиз вссеља. Вслнка Јс штста да оваквн објсктн у коЈс су уложснс дссетиис милијарди друштвсних срсдстава ма лн број користн нлн нс користи. Спортска сала се не грсЈс, ако сс греје онда Је то када сс нграју ко шаркашкс утакмипе (и то тск од псдавно) свлачпонице су хладнс, нс ма топле водс, а базенк раде само у лстњем псрподу. Оп?ппи обЈекти са опаквнм радом прс одбпјаЈу него што привлачс. Пма пуно пстине у внцу коЈи кружи Параћпном да У СЕНАЊУ Петог априла 1987. годинс у раним јутарн»им часови- . . ма преминуо јс Јопо Јокић, рођсн 1923. годинс у Влассници у БиХ. Борац је од 1941. годиис у Шестој пролетсрској бригади, прошао је кроз славнс биткс и офанзивс Народиоослободилачког рата и Рсволупијс, дочскавши слободу као ратни војии инвалид. После рата био јс војно лицс, затим милициопар, да би се као пензионер одлучио да свој век проживи у Параћину. Добронамсрност, доброта, шаљивост и плсменитост красили су овог човска и борца паше Рсволуције, а СУБЕОР Параћин и иаша средина остајс заувек сиро машмпа за једног друга мање. Дана 3. маја 1987. године навршавају сс три тужне године од смртп нашег драгог н вољеног ЈОВАНА МИЛОСАВЉЕВИБА - ЈОВИЦЕ наставника музикс Позивамо роћаке и прнјатеље да тога дана у 13 часова изађемо иа његов гроб н положимо цвеће. ЊЕГОВИ НАЈМИЛИЈИ Виђен н запажан мпадип На овој вашој ■сторнјској балканско} встрометпнм, вратаицп велпжжх миграткжжх ■ воЈжжх похода — попрпшту велпкнх судара и боЈева, где су мвч ■ жремемча прелззплн по пелвсавом закону опстанка, са оца ■* сииа — на недорасзо унуче/ рат Је одавко всћ постао нормална појава за сваку гепералнју, * ссз мача, шкргут зуба п днм барута састпвпи део свакодвежвог жжвота многвх покољењз. , Такм Ј« ам вапи мвам. Такви су кршааи и плакжмв нз чијпх сс соког.а са журбо« раћаЈу ■ теку бистре »ода, потоцм, осхудши м рске слободс. Онм одолемЈ® « пркосе ккоиш? п пајсздама — нзбраздапн су врсменок и нсторијо.м - ногом људсхом ■ коактама завоЈсвача - рововпи ■ гробовдаа ; . . Поснаиш су крвљу и коепша - кроз векове, крож-гсдарацжј« е.; • јс рентабилнпЈс од спортске халс направитн магацнн одпосно склади шин простор нсго што она у овом тренутку пружа својом намсном. > Свн овн објскти грађснп су из крс ј дпта, анунтсти су бнлн вслнкн алн су на врс.мс плаћенн и то у врс.мепу ,,'кад за то врс.мс ннЈс”. Гдс су стпбнлности? У нашсм намсру и нсбрпзн нлп незашггсрссовапости људн који раде у тпм објсктнма. Процсна може да будс субјектнвна алн Јс нстина да јс живот у тнм објектпма исорганпзован. За овакву врсту објската за њихову сксплоата цпЈу потрсбио Јс много рада, много знања, умсћа јср у њпма жипот мора да сс олвнЈа као па траци испрскндно. Нашн обЈектн зо нсмају а ј звпбсленн у њнма ужппају у нско.м буџетском илп СИЗ-овом вагоиу на компознцији коЈу финансира нико друго до прнврсда. Што би неко ■ морао да се сскира кад му за то ппЈс дан? Порсд нсорганнзрвапостн обЈсктн сс и пс одржавају како трсба. Паркет у хали Јс зрео за за мсну, инсталациЈе поде у туш кабн пама нс радс, ннсталацпјс грсЈања по ПОЈСДШП1М просторнја.ма због ква рова сс нс користс, базсн нс радп па због тога страдаЈу филтсри, а прдсториЈс'рссторапа са сваким сва дбсннм всссљсм свс вншс јадно нз глсдају. На крају нс трсба изводнтн закључкс илн тражити одговорс на постављсна питања. Одговори су ту а њихову правплност погг.рдиће врс мс нлн ћс их оспорити. ХАИКУ КУТАК Уређује: Б. Латиновић ВРИСАК У ШУМИ Мнлош ПстровпЛ, Је рођен 1910 године у Поточш, п потичс из пс. ома пмућне сељачке породице. Завршио јс, порсд основне школе, н, ннжу пољопрнвредпу школу ц вратно се на има:кс својих родитеља. Мнлошев отац Жнвадин-Жира н .мајка Стојанка, били су всома врсдпм п поштепп људи. То Је била врдо углсдпа и цсњспа кућа у селу са доста патрнјархзлно васпптамнх чељади. Како то обнчно ва селу бква да наЈстарнЈа деца иодносс и наЈвсћи део терета у кући н у пољу, то је н Мнлош, као лрвенац, имао највећн терст н мног • ешпс. папора од остале децс. Пмао јс н опг.«?:г... да поред оца, ради и па прнпрепању сестара за удају. ТаЈ задатак је Милош одлнчно обавио, са осталнма у кући, те Је прппрсмно н удлмио ссстре .Милану ■ Данццу пре рата, док Је најмлаћа сестра Лнгслнна била Још .млада за удају, а н ратно стање је одложило љену удају за касније. Мнзош Петроспћ Је завршио Осиовпу чствороразр-;.::!у пшо.лу у сс. лу Поточцу у времену од 1918 — 1922. годпнс са одличннм успехом. После завршене Ннже пољопрнвредне школс Мнлош сс враћа на имшБс своЈих родитеља. Са собои доносн стручну литературу коЈу проучава и продубљује своЈе стручно зпањс које Је у школи стехао. Ту науку почињс практнчно да примењуЈс на своме нмању. П>сгов рад био Је одмах запажеп н у селу су одмах почели да се шире гласови хвале о гвему, као добром, вредном и попттеном омладиицу, коЈц одскаче од својих вршњака, по рзду и постигиутим рез\лтптнма. V Поточцу је постоЈала Земљорадничко набавно-продаЈна задруга н Кредитпа задруга. Обе задруте су биле под руководство.м н контрлом напредних њудн вжрочнта учнтеља Жнвотија ЛнтониЈевића, .Мнлоша Пстровића и друтнх утледзн« земљорадника демократски орпЈентнсаннх. Г.рнсак ненадан — зачух. Змија пресечс пут дсчаку. Неадекватност у дазвоју деце Пише: Јасмина Тодоровић, психолог-педагог Свака промсна у жпвоту чоаека представља таквс животне ситуацијс, коЈима он мора да се прилагођава. За лстс таквс животне снтуацнЈс, коЈи.ма мора ла сс прилагођава могу бити: олваЈање од родитсља, полазак у дечјн вртић, сусрет са одраслим непознати.м особама, смрт Јсдног родитеља, рођење другог дстста у породицн, нова храпа, лекарскп прсглед. У процсс прплагођавапм!, мсђутнм, ниЈе укључсно само дстс већ исто тако и дстстова средппа: одрасли, друга дсца, члаповн породнцс. Код наЈмлађс дсцс спмптоми непрплагођсности наЈчсшћс сс структуираЈу у органскоЈ, фпзнолошкоЈ сфсрп (одбијање хранс, порс.мсћаЈ спа, губитак тслесне тежнне и сл.) а потом па пспхолошком плану (псрвознс резкцпје, агресивно понашање). Сфера физиолошких процсса наЈчсшће Јс всома осетљтга и „погодна” за реакциЈе па промеиу услова ж1гвота. Тко можс дд се порсметп до тада нормално задовољаванл мотива гладп п нормалак апетит (одбпЈањс хране, повраћање, боловп у стомаку). Иако рсђе, као рсакцпЈа можс да се Јавн п поремећаЈ сна. У тсшкоћс у сфсри излучшгап»а, такођс могу бнтн провоцпране променом услова жпвота. На пример, на одваЈање од родптеља, дете, коЈе Је успоставило контролу мокрсња, може поиово псконтролисано да мокрн. Извсстан броЈ дсцс реагуЈе па промене тзв. нервозннм понашањсм, коЈс се манпфестуЈс: сисањем прста, грипкањем ноктвЈу, чупкањсм косе, љуљањем тела н сл. Код поједпне депе Јавл>а се рсгресивно понашање, коЈе карактерпшу облипп понашања хоје Је дете у спом развоЈу прсвазншло, облтгпи којн су карактерпстичнп за нскп ранп пернод развоја дстета. На прнмер, можс се Јавнтп мокрење, снсање прста, пузење, одбнјан-с чврсте храпс, тепањс у говору н сл. пако Јс дс тс у развоју превазишло овс впдове понашања. Понекад се Јавља н агрсспвно понапгање, као последпиа дожнвљаЈа неправде, па дстс својс перасположењс због новоиасталс ситуациЈс нспољава ударањем н уЈедањем другс дсцс плп одраслнх, внкањсм, бацакањем, ударањем главе н сл. Али нска дсца на промсис услова жнвота рсагуЈу повлачењсм у себс, нспоказпвањс.м пптсрссовапл за нову снтуацпЈу. Опакво попашањс сусрсће сс најчешћс, код плашљнве дсцс. Прнлнком одваЈања од роднтсља такво детс нсћс плакати п папзглсд ћс, сс ЧИ1ПГП! да оно прнхвата пову ситуацпју. Мсђутпм, опо ћс сс издвоЈптп само, ссстп у пски угао собе п, нсће пматп жељу да сарађуЈс са срсдином, _____________ V шуми звиждук ме прсну. Прслеће са храста кос. 3. V мрклој ноћн расцепи муња иебо. Осветли богаз! 4. Ннсмо са.мп у ноћи. Внри напола скпивсн месец. 5. Синра с естрпм у кронш.м бопа цорчка. Мнришс С’:ола. Мплијан Деспотовић ЧВОР Слободан Анђелковић Галама у задн>ем делу вагона постајс нсподношљива: тамнопутн младпћ у бслоЈ кошуљи, око н»сга повсћа група људп, покушаваЈу псшто да му обЈаспс, мдатарају рукама, вичу. Он сс непрскидно смсши, слсже раменпма и упорно пм показуЈс нскакав паппр. Прсводим текст: свршсни студснт тсхникс из Егп пта, преко мсђународне оргапнзациЈс за размену студспата упућуЈе се на стручну праксу , . . У мојс родно место! Прс мпого година тамо сам оставио моЈс зсмљакс да прсврћу посну зсмљу ц поднжу стада. Крснуо сам у далски Егнпат да се окупам у Ннлу и открнјс.м таЈпу пнрамида. Па свс даљс и даље, трагаЈући за истином о човску, Нз џспа иа кошуљи младнћа вирц Кур’ан, Причам му о своЈн.м сусретнма са Муслкмаиском браћо.м. Очи му засветлсшс. Дозво.љава ми да прсглсдам Кур’ан. Кажс.м му да Јс књига тсхнички лепо опремљена и да мп сс свиђа, али да искрсно жалим што не знам арапски на коме Је написана; имам Кур’ан на мо.м матсрњем Јсзнку, као истраживач вслнких светских религија, читао сам га н у прсводу па неке другс Језнке; ипак, Кур’ан јс као добра псс.ма, у пуном сјају јс само када је у оригиналу. „Јсзик”, каже младнћ, „нијс иајбитнијп; довољно Јс знати основна значења на арапском, н да искрсно прнхватнш Кур’ан, остало Је во.ља Ллахова.” Са великнм жаром прнча мн о правоверности Муслиманскс браће п њиховоЈ свстоЈ борбк за победу изворног нслама у читаво.м свету . . . Пита ме: „Зар човек може у раЈ ако то не заслужн?” „Ако у раЈ одлазе вреднн н поштени, Ја пемам чсга да се плашим”, кажем му шаљиво. Поледао ме зачуђсио, изгледало Је да ће да се наљути, очиглсдно ниЈс навикао на оваквс разговоре. После неколико трснутака наставио Је да ме уверава да Је Алах створитељ, да Је свсмоћан и да му сс трсба покоритп. ,.3а опе коЈи у то веруЈу, тако јс, за оне којн мисле друкчнЈе, ствари су друкчнјс; Ја поштуЈсм Н Јсднс и другс, поштуЈем људе и њихова уверења. Богатство живота и јесте у њсговоЈ разноврсностн, а залога у хуманостн, разумевању и љубави међу људима. Мсии Јс мајважннЈе оно што човвк ствара; човсковс производе једем, пије.м, облачи.м, ужива.м у музици коЈу Је човек створпо, дивн.м сс слнци коју Јс човек насликао . . Па пример, слнкар Је створитсљ. Поглсдајмо једиог од њих, било кога, слкчнм су један друтомс као ЈаЈе јаЈсту.” !-во. то Је ои, сликар. Кажу добар. Он за себе мнсли да Је пајбољи; само наЈбољи могу да стаараЈу рсмек дсла. ВеруЈс да може да наслика све што видп и све што замксли. Када те наслика, каже тп: „СлушаЈ, лриЈатсљу, твоЈ живот Јс кратак, тако ти Је одређсио. На мојоЈ слидн жнвнш дуго. И упамтн: та слика јс мо|е дело, док јс 1м жнвећу ■ Ја, зато сам те насликао”.
оглдси 29. АПРт ж. • БРОЈ ззз КахтамаАотоВеоопао КОСМАЈ'1— ПАРАНИН# ^№Ј^«ВЛдаЛ*В»1*1Г*№В»ГДатаМВВВМ!№<МДЦЦИМе^^ИМД УЈЕДНО ПОЗИВА ВАС ДА ЗА ПРВОМАЈСКЕ ПРАЗНИКЕ КОРИСТИТЕ ЊЕГОВЕ АРАНЖМАНЕ
пана: ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ иоповдц ЧЕСТИТА МАЈСКЕ ПРАЗНИКЕ својим радницима и свим пословним пријатељима