14 Дана 1984

Библиотека “ др. Вићентије Ракић ” Дигитална Библиотека Параћин дигитална обрада Драган Бајчета ел.инж.

^iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiniiiiHiiimiiiiiniiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiniiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiii 1 I CA ПОСЛЕДЊЕ СЕДНИЦЕ CO I ДЕЛЕГАТСКА ПИТАЊА | Страна 2. I ОБДАННШТЕ ЈЕФТИННЈЕ, A IДЕЧJH АОДАТАК ВЕЋИ Clpa„, 5 ФАБРИКА ЦЕМЕНТА HOCHE ТЕШНЕЕ0ЛИИД 10111ТЕЖД Страиа 5. Siiiniiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiniiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiniiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin.. ’ ГОДИНА XI ■ БРОЈ 249 ■ ПАРАНИН 11. JAHYXP 1984. R ИЗЛАЗИ CBAKE ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИН, 43 СТАЛНА АКЦИОНА КОНФЕРЕЦЦИЈА ОСНОВН ИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СК СФС СУМИРАЛА ДОСАДАШЊЕ РЕЗУЛТАТЕ Y РАДУ н стварним могућ Времена за замах рада п понашања. аа сопствене снагс, према сопственим иостима. Сада је почетак те тешке године. има, али не и за провере нсправности је ослањање на снагу радннчко — поучеип лскуством на свест да ће једннственн, лакше пребродитп. у 1984? To најбоље показују они. злуради, већ далековиди н објекти HA ПОЧЕТКУ 1984. органнзаипје, која cy y датом (Наставак на 2. страни) ШТОФАРА НАЈВЕИИ ИЗВОЗНИК Y ОПШТИНИ ВЕЂИ ИЗВОЗ НА ЗАПАД зоог мањег клириншког a je ie — Задатак иам је да данас на основа.ма утврђених потреба које произлазе из нашпх друКонвертибтгпп! извоз, кој« ie задње трл године растао по сто V извештају о 1раду ко.ји досгављен делегатима било дневног живота и рада радне тренутку била актуелна. го па за са сс пи од 100 одсто нз године v •дииу, V 1983. се зауставно 8,1 милион долара, што је 1,8 одсто внше у поређењу '82. годјикхм. Међугим, ако доста речи о пооловатву Стак ларе у претходној годинн. Ова фабрика се годннама трудила да сопственим сиаЈгама, «уз помоћ друшпвеаге заједнвде раз дошло до њеног формирања, стална Акццопа конференцнја основних организација Савсза комуниста Српске фабрике стакла развмјала је жмву политичкг активност о питажкма из свакоГодннс која јс за нама одрекли смо се сви са једно ^ушном оценом да је треба што пре заборавити. Била је тешко и претсшко бреме на ветрометипн економскнх лбиваЕва на којилга се налазимо већ неколико годнна. Је 1HOAI речју, година у којој смо се суочавалн са реалнош ‘ду и нстивом: да ништа више није лако и да треба мно го зноја и одрпцањА. Та 1983. била је још једна провера аашс спрелшости, искуства и опредељења. Y условшла у којп.ма смо се нашлп од jiac су тражсни одговори на гштања која смо поставили сами себи. Одговорп су јас та: На путу нашнх опредељења нема алтернативе. Суоча , заље са тешкоћама је реалкост коју признајемо и прих I ватн. *ло и са којо.м бијемо, и порсд сопственнх слабости, ^пак успешну бптку. Успели смо да у мннулој години впше произведемо, вншс нсго до сада нзвозљмо. да штеднмо изнад свнх зчекпваша. Навнклн смо се да се у нелннн пружимо пре ма губору. Друштвена збнља нас враћа у неопходност да грошп.мо само оно што је зараБено. Да иег буде нлузија; шЈе сзуда тако п не понашају се сви подједнако — ста зилнзацијски. Бнло јс и има оних који су v вечито.м по “vuiajy да скрену токове исторлје. Најефикаснија брана Уз објективне и субјективни фактори утицал и чни дохоци недовољна мотивација за рад ® О бољи рад треба очскивати и боље резултате © седника сталне Акционе конференције За веома кратак псрнод рада од краја 1982. године, када је на пословање радне огранизације ® Ниски линераду и дисциплини нерадо се говори Ф Уз Димитрије Шљивић поново изабран за предгакпим настојањима класних кнтереса. И ио тешкоће заједно, Шта нас очекује не би се могло реБи | вни који кажу? Срећна вам нова 1983. годииа. Тиме је ■ много, ако не све реМено. Резолуцијом о полнтици остваН зивзља Друштвеног плана општине Параћнн за ову гоI шну, пмајући у виду отежане услове привређнвања ко И |и сс преносе пз 1983., основнп цпљеви; и задацн друш L 1вено-еконод1ског развоја нису у свери спектакуларних '•ј тредвиБања, већ реално сагледавање чнњеница и домета > ааших могућлости. Јер, ожив.љавање привредне активно |.> гтп, кључног питања из Резолуције, је веома тежак зада № гак с обзиром да је опадајући тренд узео маха задњнх •1 'однна и да његово заустављање захтева крупие промене g V начину привреБивања и укупног понашања. Ово се к може постићи јачањем квалитатнвних фактора економи Jq ie, бољИм коришћењем производнпх капацитета, матерп I |ала и радног времена, бољим снабдевањем и штедњом ђ гировина, материјала п енергије, повећањем личне и « солективне одговорности, савремсном организацијом ра ia, потпуннјо.м применом и унапређењем научно-истра килачког рада, повећање.м ефикасности инвестиционих {лагања и далско већим нзвозом од досадашљег. Уз све ово сопствена понашања морају се подеспти конкретЈим приликама у којима нема места за нерад, отуђквање Фуштвепе имоБНие, богаћења на туђп рачун без залага i>a II рада. | 1-1спун>ењс планова и жеља могуће је једино ако сва <о у својој средини пружи конкретан допринос, ако !ача сопственн идеЈни фронт усмерен ка заједничкнм пн гереспма и зајсдишпсом циљу. Сва ова решен»а морају ?е тражити иа линијн хода социјалистичког управљања. Тракса је показала да политичко-административна ре дсља уз заобнлажеље оних што стварају представља :кре raise са стазе која води једином правом решењу. Значи, ипак, најтсже тек долази: заустављање нега J гивнвх токова н даљи замах у хватању корака са оста . иим светом. Како ћемо у томе успетп највише зависи од !'] нас самих. Искуство нас учн да смо увек смоглп снаге ц аа сс супротставимо свим недаћама и тешкоћама. Зато 3 греба и овога пута битп оптимиста. Али, пскуство исто 4 гако показује да је могуће преживети само ослањање.м Они су ваљда једном за сва времена искристалисанн. Ос гајс још да то потврдимо п да сс кроз праксу докажемо. С. О. Ово је констатовано на нзборној Акционој конференнији Савеза ко.муннста СФС одржа ној 8. јануара, којој су уз деле гате at представнике фабрике били прмаут.нп и, прсдотавници друштвено-политнчкнх организација наше општине. Овак-ав начин деловања дао је одређене (резултатс, ал„ још увек стоји чињешша да је нс довољна сарадња измећу Акшг оне конферегахнје п ооновних организација СК, нарочито припнком договараља или прп реалнзациЈи договореног. внје н унапреда производњу. V томс јс si успевала. Трп нова цропзводна капашгтета за ауто матску пронзводњу ручног и трговачкрг стакла н машшгску производнд’, које представља ho®whv v прон-зводном програму, i.,:aoa да да>ју већу произ водњу за преко 25 одсто. Њихов пуни ефекат треба очекивати у овој годннп. Највише проблема Y послоBaiHv Стакларе V црошлој годп •ни стварали су знатно погоршани односи у прнмарној распоаелн, нарочито дцсггараггет кз међу продајних н набавних пе на. To је фабрагку довело у вео ма тежак подожај. па и поред obitx напора на постпзању веће производње it птгсдње послује са великим губигком који за 9 месецп 1983. годаше износн 234.086.979,00 дшгара. О наредшсм зада-шша Саве за колцииста Српске фаб>р<нке стакла, свом прилзпсој говорло је Днмптрије Шљивић досада шњи продседннк сталне Акиио не коиферениије ооновних органнвација СК. штвених опредсљења, даљег самоуттравног друштвено-еконо мског развоја нашсг друштва у пелнни, па н наше радпе ор ганнзације ближе утврднмо ко нкретне задатке чланова СК на превазилажењу бројних слабос ти које су озбиљно запретиле да укоче и даљи и бржи развој фабрике и друштва у целини. Y 1983. години ИВТКТ „Бранко Крсмановић” је остварила најзкачајнији извоз у параћинској привреди. На иностраном тржишту реализовано је робе у вредности од 14,76 мнлиона долара. Остварен извоз нешто је мањи од укуппог извоза у предходној години и то извоза. LMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiu1: СВЕЧАНОСТ ПРОГЛАШЕЊА НАЈБОЉИХ СПОРТИСТА 1983. ГОД СВЕТЛАНН Н ЈЕДННСТВУ УРУЧЕНН ПЕХАРН Па скромној свечаностн у ресторапу базена Хале спортова, у прнсуству всјпгког броја званица, спортиста и спортских радипка, урученн су пехарц и признан»а најбољим спортистнма општине за 1983. годину. Пехар Светланп Симић, најбољој у прошлој тодини, уручио је главнк и одговорни уреднмк „14 дана” Славољуб Обрадовнћ. Здравко Филнповпћ, председнмк Савеза органмзацнја физичке културе, уручио је пехар пр едседннку Фудбалског клуба Јединство. Свечаност v Хали спортова Је п незванични део, који су окупљенп спортисти, спортски и јазни радннцн нскористили за разговоре, као што је и до сада била традшџгја. М. М снимио: С. Мијајловић I I има v вндг да су цене на светском тржзшггу v протеклој годими биле Ш1>ке за 10 одсго v однооу на предходну годинм и да оу штофарци конвертибклни нзвоз остварили у већем делу на тржншпЕма нндустриЈЈски развијених земаља Европе ■ и Амернке. онда се дооија права слпка вредности поспггн^тпах извозних резу.ттата. Што се тиче пзвоза v овој годагнм, сгручне службе у рад- ’ioj организашвји на време с? цаггравиле планове са нзвознод куђама, а «а вре&е ie обрађеwo м тр.жнште колекцндама про извода прнлагођешгм за светско тржшпге. По платау пзвоза за 1984. годину очскује се нзвоз на конвертибилно тржиигге од око 12 xnicnroHia долара, и извоз на клириншко тржиигге од oiio 4 миЈГиона долара. Знзчи, укупан јпвоз би требало v '84. години да достигне око 16 хквлиона долара. To би значило повећање коивертнбвлног изво за. v односу па предходиу 1» дииу. за око 50 одсто. а пад клнриншког пзвоза за 30 одсто. Истовремвно, планира се пози1иван нешто девпзнн ефскат у бнланеу \*воз — нзвоЗј јер ie то наЛосновнија предпоставха за успешно пословање ове радне органнзашије, имајући V внду ДД ic она велнкн увозник репроматарацјала. Р. Милорадовнћ

ДРУШТВЕНО политички живот II. JAHYAP 1984. • БРОЈ 249 ВЕБЕ 31ИИ0 И ЈЕДИНСТВО ШШЕ I ДЕЛЕГАТИ CO СЕ ИЗЈАСНИЛИ ЗА ПРАВЦЕ РАЗВОЈА УСШИ ИШШ И ДДЉЕ ОТЕЖАНН • Разматрана и усвојена значајна документа која одређују правац економског развоја, окви- (Наставак са 1. стране) Друиггвеио-политнчкн и ско но.мскн стспен развоја нашсг друштва захтсва данас вншс Hero раннјих годнпа свссно и савссно ангажовпње Савсза комуии ста v ислини п сваког члана Са веза комуннста, као н свнх про греонвнпх спага Друштва на разрешавању nocrojehiix слабооти, пропуста п опуштеностп у ралу СК и руководећих стру ктура. Ди.мигријс Шљивпћ је говорпо и о снтуаинји у Стах ларп и о задаинма којнх их очекују. — Имамо довољно могућно стн да радимо више н бо.т>с. Ра сполажемо потребним потснциЈалима за то. Развпли с.мо солидну материјалну основу у производн»и. Има.мо савремене производнс капацитсте, тсхнику и техиологнЈу за пронзпод н>у. Располажемо у довољном броју потребннм стручнпм кад рови.ма, мајсторп.ма, техничарнма и инжењернма. Пробле.м мајсторског кадра нзражен |е једнно код стаклодувача. Са.мо х/правна ц руководна функцн|а у Радној организацијн постављсиа Је тако како смо у одреЈвсном тренутку сматрали да је најбоље. Y оквиру самоупра вног органнзовања, 'органпзоЛп је рад СК, синднката и омладНне. Све нам то омогућава да остварнмо наше задаткс у пронзводњи. To- не значи да у самоуправном органнзовању не трсба ништа мењати. Y даљем спровођењу програма еконо.мске стабнлкзације, снгурно ће се моратн преиспптатц самоуп равно организовањс радне организације. Y то.ме трсба настојати да самоуправно органнзовање о.могућн доследнију примену Закона о удруженом раду, радн бржег остварнван>а постављених задатака. Днскуснје којс су спсдпле билс су отворспе и ннтсресан« тнс, а дпскутантм свесни трсну тка у ко.ме сс налази њпхова радна органнзација. Жнворад Богојевић, јс говорио о потрсби постојан>а ста лнс Лкшгоне конференније, јер су основнс оргаЈШзаиије тако бол>с повезане н у свом делова н»у упућеве јсдна на другу. Ставио јс при.мсдбу што сс планови пронзвод1вс за наредну годнну нс разматрају ц усвајају на храју текуће годкнс. Говорећн о кадровокнм проблемпма, потенцнрао је да је лични доходак фактор који младе оп редељује да сс школују, однос но «е школују за стакларе. Ка да је у шггању најновпја одлу ка да се мимо фабричког круга нс може бсз излазнице, Богојевић је поставпо питан»е a Јнта је са раднннима чија су радна .мсста лоцирана мимо фабрЈгчког круга. Анђелко Нсшковнћ је таKobe no-reiiuiopao (да исма јахе про нзводње без стручно обученнх кадрова. Залагао сс за про.мену асортнмана производа, како би продаја ншла бољс л за што Х1ГГНПЈС ре.мо1ггован»с nebn у одељењу ручнс производње, јер због Јвихове заотарслостн квалитет сгакЛћ нвце пајбољи. Драган Радић је ircnruao ве ликс залихс iia шгаоу фабрике, а говорно је и о тсшкоћама око набавкс сировнна. Захтевао је н да сс одреди судбина руд ннка крешвака у Плапн. однос но убрза љегова изпрадља. Ка да су у пптању личин дохоци, мстакао јс да су вкзузетно лис кн if то раднике «е мотившие за већи рад. Зато је потрсбно мењати сгпартнс основс <п више В|редноват.ц пропзводЈги рад. Радослав Цветковић Је го ворио о ш оправданостн досадашњих ннвссттшија, ко|е по његовим речима тск треба да дају одређсне резултате. По техннчком нагтрстку, парпћнн ска Стаклара је нспред свпх у зе.мљи, a no лнчпом дохотку по радннку мећу последшима. Ка да је у пнтаљу гаснфикациЈа треба очекивати да ће фабрнкд бити прпкључена на гасовод 1. наЈа. али то највише зависл од .могућности обезбеђеЈБа средстава. Када је у питаљу рудннк, истиче друг ЦВЕТКОВИН, днлсме пема. он Је потребан, алн њсгова нзградња каснн, због не достатка срсдстава. Војин Милошсвић сс ос ј врнуо на оно uno јс до сада ' посгппп.то у овој фабриип. a inije за подцењнвањс. Доста се : инвестирало. Фабрнка јс расла и развијала сс динамични.м те.мпо.м, доношени су добрн прсд i лозп, али постоји склоност да се они заобнлазс. За оно што почнс.мо не боримо сс до кра jji, а највишс недостајс зајсдништво на нивоу фабрпке. i Драгослав Нешић је потен цпрао да сс довољно пажн»с । не посвећујс ндејно-политичко.м оспособљавап.у комунпста. 0 нсраду и неднсииплини нсрадо Л говорн. Б1по је покушаЈа да сс проблеми решавају дого ворп1.ма, али сс у то.мс није увек успевало. Залагао се и за <5ол»с награђнвашс поједпннх категорија радннка. Срба Јовановпћ је највнше говорио о кадровским пробле- I .мн.ма и о томс како мотнвмса [ ти радннке да бољс н внше про ! пзводе. Y овој годшнп 17 стак ; лодувача је стекло право на пензију. За две до три године ' бнће пх још 30 до 40. Тиме се пробле.м сгручних радника још внше заоштрава. Говорећн о све мањој мотивиоаности рћл ппка да боље и внше раде. ис та-као је да порсд фабричке ка пије радницп чекају п по 15 ми нгта pauifie пре завршстка рал ног времена да изађу пз фабри чког кр\та. Крстнмир Крстнћ сс у својој длскусијп осврнуо на раз- I логс нелнквпдности радне орга ннзаш1је, а залагао се за утвр 1>пвап>с прноритста у Јшвестирању. Мирослап Рајић је пагласно да се сарадн»а вгзмеђу Опиггин ског комптста СК и ооновиих органнзација СК у Стаклари нс ол®1гја на потребном Јилвоу. Ин систирао је да се пр1Бтико.м vt врђивања тових стартннх оспо ва впшс narpabyje iiolUni рад t н рад за врс.ме адржавнкх праз [ >шка. Слободан Балетић је најпре говорио да су залпхе амбалаж ног стакла недопустиво велике а извоз амбапаже јс смањен за 50 одото. Раатози за стварање залиха су вишеспруки, али тре ба очекивати да ће ситуација ре потрошње и пореску политику у 1984. години. Делегати Скупштнне олштнпе су на четрнаестој зајсдничседнпдн свих nclia. одржаној 29. дсисмбра, раз.матрали и усвојили документа о полшици друштсвпо-скономског развоја за ову годину политпци нздвајања средстава за задовољсљс опште«друштвсш<х и заједгшчкнх потрсба н пореску политику v овој годнни, како у Рспуилици тако и у рсгиоиу п опшгннн. Уводио мзлагање по овим пнтањима поднела јс ЗОРАНА СТЕВАНОВИН, директор Опшгпнске службс друшгвсних прнхода u члап Извршног савета CO. — Остваривање циљева ДРУ * штвено-економског развоја у 1984. години одвијаће се у битно измењеним условима јер ће бити потребно прилагођавати се условима стабилизације, што he за многе колективе зна чити заоштравање услова привређивања. Да би се остварилн ови циљеви развоја у Републици, неопходно -је да се измене и доградс системска привредна решења на нЈгвоу Федерације. рекла је. између осталог, на почетку свог излагања Зорана Стсвановић. У општини Параћин, као и у целој републицн у 1984. годи ни услови привређивања he би ти отежани и то због недостат ка енергије и репроматеријалаОсновни циљеви и задаци дру штвено-економског развоја у нашој општини су оживљавањс и пораст привредне актићности, посебно индустријске и пољопривредне лроизводње, по већање изноза на конвертибил но подручје. а самим тим и Уредније лзмирење обавеза према иностранству и боље снабдевање репроматеријалом. што би се позитивно одразило на прлвредне резултате у овој години. Инвестициона потрошња мора да се сведе у оквире распо ложивих средстава с тим што he приоритет имати инвестици је из, програма гасификације, које су у току л то у СФС и ФЦ „Нови Поповац”, улагања у пољопривредну производњу и изградњу канализације. — Индустријска производља по вредностима у 1984. години требало би појачатн напорен већа у односу на 1983. годину, a no физичком обиму код трго- '^вачког стакла за 15,4 одсјто, код । амбалажног стакла за 18 одсто, за готове тканине за 1,3 одсто, ; за конфекцију 12 одсто, за три у овој годинн биги другачија. ■ Y дискуснЈу сс укључпо и ДРАГАН ПЕТКОВИБ, председ ник Оттшпшског колпггета СКС коЈи је лзмеђу осталог, рекао, да су основнн облнк органпзо вања и деловања у Савезу ко муниста основне органнзацнЈс. Сталне акционс конференцпје и мају задатак да решавају заЈед дннчке проблеме, алл главна бнтка мора да се водн у основ ној организацији СК. Нпз Је заједннчких гпгтања о којима сс треба договарати. Главно је, свакако, стабилизација, односно штедња као њен основнн облик, али и сма№ен>е залнха, рсалнзацпја потраживања, питања мз областн промз водње. Питање расподсле је такођс заједннчко, као н извоза. V оби-ву задатака и пробле- I ма морају се издвоЈЈГти приори ј тетн, чимс ће.мо се бавптн и да се органнзује јединство акии|а и радп бржс. Свакако је нај-1 значајнијс да co СК бори ,за cnpoBobeihc програ.ма економскс стабилизацпје. Неприхватљиво јс са.мо вербално нзјаш-1 њаваље за стабнлизацију. рекао је у својој дискуспјн Драган ПетковнН. На крају је изабрано предссднјпптво оталнс Акннопе кон • ференције Српскс фабрпчсс ста кла. За прсдседника је попово пзабран Дпмнтрије Шљивнћ, стакларски мајслгор, а за заме шиса председшгка Радослав ИвановнН, моделар. Са овс из борне конферешшјс упућеки су поодравнн телеграмп Пргд-1 селшпигвг ИК С1<Ј U Прсдсед нпштву ЦК СКС. М. ЖивковиП су доста оптимистмчке, тако да се предвиђа повећање извоза за 51,2 одсто и то на конвертибилно подручје 69 одсто. а на клириншко планира се пад за 2.7 одсто. У структури извозни ка углавном се појзвљује индустрија и саоб Јчћај. тако да у индустрији извоз на коивертиИСПИТАТИ НЕЗАКОНИТОСТИ Y РАДУ „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈЕ” Делегат Милосав Милнћ Је захтевао да инспекцијски органи истгтају нбзаконитост у раду Електроднстрибуцнје у Параћину, када је у mrraibY наплата прикључака и обрачун камате код плаћања елсктричне енсргнје. Закључено је да о овоме делегати Скупштнне општине буду обавештенп на паредној седнпци. ЗАХТЕВАНО ПРИ CYCTBO ДЕЛЕГАТА Један од делегата је на почетку седнице захтевао да седницама Скупштине општннс Flapaliini убудуће присуствује и делсгат из Савезне нли Рспх’бличке скуппгпше како бп чуо мишљење ове Скутпптине п могао што верннје да га пренесе впшпм органима. би.тно подручје у односу на 1983. годину се повећава за 90,4 одсто и то: од 12 милиона долара на 23 милиона долара. Значајно је напоменути да се у структури извоза планира и повеАање извоза код аутотран спортних организација за 8,5 одсто, рскла јс Зорана Стсва новић. Дозвољена општа потрошња у овој години може да расте до 11,7 одсто у односу на дозвољене приходе за кориш * ћење у 1983. годиНи, а заједничка потрошња за 15 одсто и то део који се ограничава. У уводном излагању је било речи и о пореској политици у овој годни, о чему смо опширније пи сали у једном од претходних бројева нашег листа. На овој седници делегати су разматрали и усвојили лрограм рада Скупштине општине у овој години који може да се оцени као богат и садржајан и прихвати предлог републичког буџета у делу који се односи на инвестиције у привреди.- М. Ж. котажу 7,3 одсто, за цемент 25 одсто, новимал 4,3 одсто, алуче личну ужад 9,5 одсто, бетонске елементе 190 одсто као и пораст пољопривредне производње за 3 одсто. Ако би се остварили планирани показатељи из Резолуције у Општини друштвени производ бл растао за 23,6 одсто. доходак за 24,4 одсто, чист доходак за 22,4 одсто, лична и заједничка лтрошња за 18 од сто, извоз за 51,2 одсто, »тнвес тиције у основна средства за 18,6 одсто и запошљавање 3,1 одсто. Стопа раста с,д 3 одсто у пољопривредној производљи нижа је од републичке стопе и требало би појачати напоре ра побољшаном организацијом ра да и већом одговорношћу да се оствари производња изнад планиране стопе раста, јер на подручју наше општнне постоје природне могућности за већи по раст у- пољопривредној производњи. На пољу извоза прогпозе ПИТАЛИ СМО ПРЕДРАГА БОРБЕВИНА, ЧЛАНА ПОСЛОВОДНОГ ОДБОРА КОЈЕ CY НОBE ДЕЛАТНОСТИ СФС feaso за cossciseiag Предраг BopbcBiih Српска фабрика стакла се недавно обратила Пзвршно.м саBerv Скупштнне оппгтне и затражнла хппвљење о економској оправданостн за проипгреite дел.атпости овс радне органсвацпјс. О каквим дслатно£тп- .ма је рсч, обратилц смо се овпх дана са пптанлм Предрагу Bopbesiihv, члаиу Пословодног одбора СФС, задуженог за технлчка плтаља. Оп нам је о roue рекао: — Српска фабрпка стакла про изводн ватросталнн материјал nowSe још од 1907. године. Међутим, наметнула се потреба за производн>ом специЈаликх ватросталних .маса и лонаца за пронзвоД1!»у разшос врста оптичких и техннчких стакала и то како директке посуде за толљсње с.такла, тако и заштитне посуде за ллатннску опрему коЈе служе за пронзводњу одређсних стакала. Пронзводња тих ватросталних дета.ва јс доста специфична и раззнкгјс се од пронзаодње шамотних сндпката илн магнсзнтних опека које се производе v нашој земљи. Ова производјбд развијаћс се cxo^hq захтевима технологије оптнчких и друтх техннчких стакала v заједшпЈи са инспггутима који се баве пзучава1вем и лабораторнјско.м цроизводнлм високо алуминијтмских, цнрконскпх и дргпгх ватростално-керамнчкпч високовредЈигх пропзвода у зиа тно .малпм количинама ксне захтева нова пронзводља у СФС. М. Ж. 14оанаи 2 ДЕЛЕГАТСКА ПИТАЊА Докле fie се рудник граднтн? Делегат Већа удруженог рада. Драгослав Милојевић на претходној седннцн ннје био задовољан одговором на делнгатско питаље о из градњи рудника кречљака v Плани којп *јо доставила Српска фабрика стакла као инвеститор, ла Је затражно допунске информације као п мишљсње Радничког саве та ове радне организације о овој шшестицпЈн. Одговор Стакларе је глаоио: — Оцсљује сс да су улагања у нзграднчу рудннка кречњака у Плани била потребна it оправдана. Г1 дал>е се остаје при одлуци да изградњу рудника трсба насташгти, али н максимално убрзати како бп сксплоатација у облику који Је могућ, што пре отпочела. Задужује се РЗ „Развој” да у „ајкраће.м року, полазећи од нзмењеног односа према пољопрнвредном зсM.biiurpj, поп^дн алтернатн впо решсње пробле.ма саобраћајшше и транспорта крсчљака до магнстралних путева и фабрике. ♦ Делсгат Милојевић није у потпуностн био задовољан одговоро.м, па јс ца кра ју закључсно да делегатн Скупштине на једној од нарсдпих ссдница буду обавештсит! о року коначног отвараља поменутог рудннка. или старој ценн? Слободан Станковић, делегат Већа месних зајсдннца, је на прошлој седници упутно дслсгатско питање: Шта јс радна оргапвзацнја ,.7. Ј.ул" испланирала да би у нарсдном псриоду остварила бољу жетву н да ли је ђубриво које је купила нлп iniana у складишту до маја мессца 1983. године продапала Kaciuije no ковн.м цснама. Одговор на постављено шгтање гласи. — Радна организацнја коопсраната „7. Јул” је носплац органнзациЈе н реалмзациЈе жетве жнтарица у нашој општини. За реализацију овог задатка ангажовала је своЈих 9 комбајна, као и ко.мбајне земљораднн ка. За жетву у 1984. години рачуна се на истн број. ком бајна, Јер ле постоје могућности за иабавку нових, због неповољних услова набавкс. Прсма томс у жетви 1984. године ангажоваћс се приближно UCTM број ко мбајна као и претходне године. Треба напо.мснутн да овс голнне на дужнну жетве није утицала оргаиизова * пост, веИ нсповољни временски услови. Када су у пита№,у минерална ћубрива, она су обезбеБквана по утврђени.м, од носпо уговореним условима који подразумсвају поред аконтног плаћања н покрнваља штете у пронзводњи као и појачавањс за проширивање материјалне основе рада хемијске нндустрије. Нсмајући довољно финансијских средстава до маја 1983. године/Бубрнво је добијано ,у симболичним количииа.ма. М>шерална ђубрива су продавана пронзиођачн.ма по тако формнрани.м ценама уз обапсзио уговаран.е одговарајуће пољопривредiie лроизводње. Ово Јс радну организацију довело у нсзавндан финансијскк положај, јер су те залихс крс днтнранс внсокнм комерциЈалним каматама до 3 одсто месечно. Јсдан бро.| делсгата исказао Јс cv.Mity у тачност по датака изречсннх у одговор,у на делегатско питање у делу које се односи иа про дају Вубрива. Формирана је радиа група коЈа lie го да испнта I! обавссти телегзте о делу који се односн иа про дају ђубрпиа.

3 f-A.'. ’ ’ - 3 Ем E m c5 3 co co O СТ) Ш ф s CQ сг> см CM CM CM CM е<ј С\1 H O T- CM CO ТГ UO CD CM CM CM CM CM CM CM 1 cr TJ- LO ср Г"-> 00 CD O M CM CM 6 j CM CM CM co к сс CD r- CO О) Q т- CM Т- V- тт — CM CM CM cdo co m <o r* co a> ▼ — V" T~ T~ ▼ “ -T — T — 1 co •ЧГ 00,0) O CM CO H t — t — T- cm cm cm cm 1 < CD О Т- CM CO "З- tO Т— ▼-— v т— т— 1--- 0>< CO Г- CO CD O CM Шo O W— CM CO to CD fcS T “ № 4-» -r— T — V ■ y— ИИ cm co *е in co r* co *r- CM CO *M tn ШQ CO M- ID CD S CO CD Ц № . ’"CM CL Z> COKD Q- CD Z CM CM S R co CLZDCDOCLCDZ 3 co CLZJCDOCLCD Z B 8 CM CM CM CM CM S3 CM CM & CM CM S j cc< 2 8 CM CM CM CM CM Ш MART CM CD Tf IO Ф f4, co T — ■ T — 4 — 1 — t — 5Г— -J — in tf) N CO Ф -o T- ■ IT— T— JUL O O T-cm CO in ■v 4 — rr T" -r— CDШ§ CM CO Tt LO CD >- co T~ T — TT “ TT — T — № in CD h- CO O) o T — fc« ‘г-СМСОт^- CM CO to CO CO z r- CM CO aocoocLwz CL Z> СЛО CL CO Z Q-Z^CDOCLCD Z B CM CM CM to co r- oo CD o CM CM CM CM CM CO 1 E m 3co ■ < O T- CM CO LO <£> CM CM CM CM CM CM CM CO CD o r- CM 0 т+ 1 T- CM.CM CM CM CM 1 CC< C\1 ?M CM CM CM CM CM ji ■ => ■ CO ’Tf LO CO 'Г- CO CT) T — T — T — . ▼ — т — * -7 — T — - z ▼- CM CO ■5f LO cd I CDO m cd r** co o> o t — ® T- •» — T5 — T~ CM CM ■■ lit * CO 00 O) O CM k ' * '■ ». T~ ’ T — t — ^iDQb-cOCD oS £ CO O O 4 — CM CO xf- ifr №* I o T 1 ■■ 9 — M —av CM CO UD T-CM col CM CO in C0 r- № ■CL ±) CDO CL CD Z 0- Z) СЛО CL CD Z 1 CLZ5CDOCL CDZ B co co ?M 8 j co co oc 8 1 I CO CO CT) O T — CM co SI & | ■ •<- ’ T — -r- -r- CM CM CM CD N CO CD O t — v- «r— t — CM Ш O ▼ — CM CO • ’ t tO cD PO fl z OO ’-OJCO'C IT) f4 * CO o> O w~- CM CO 4— T— t— ▼ “ T* T — ▼ “ T — 6u' ■ < CO Xfr in CD r- CO cn §E CMCO^ to CO co T* CMCO XT in co •7 ” “ CD ▼- cm R§ (1.D0O4.0Z- о-2(лоа.(Л2 Q.DCD ’OCLWZ g

3 E S У E g g У x E o CT S s 3 y X •g S o E c3NX X d y o 8* 5 3 3 X 3 o « S y o o s X y X a ■>? У 2 y X 9 s a o g g .» ft o У' x 3 Js - 3 o o b o •a 8 a *8 2§a n £ У У y y u « an g o ft x a Гк£3 »ншг - j « a x o E X Г § ? 2 S 0^3 o 5 5 E ₽ g o X o M x 2 q g 3 g ft *6 ° 8 -° $ “ a 2 X - T w * 5 3 У ° W .-. = £ 3 Is П a § e K И x X и y y S5.§ a x 9* p - У I|Si m E X Q ’ o ? M p y ft У d Jd Cf o O E O cd o Xo y ft CT Xo X o § ft У a ? 2 c a a 3 g x X x = 5 « 2 л ~ 2 ° 2. ?SPS?°s4 y X b У g X ‘ 3 9 a w •s a a o a •a c 2, T3 S'I -° a o EH ° fS 2 E> “S ° Ф.М § = 3 g * S' 3 S •fr-S -hie g P E a cj a o Xy = ft 8 X p a Ow u н = 2 a O'-" <J? y a a O o 3 §I§M w a 3 o - ?=?£§ 38 ow «14 - O s x = 2-a o « < У << 5 з X a 3 з 3 y 2 S I У X 2 y ta Д П a •5o ° P o S i У a a o y y g ■ 5j o a x o „ a => a o r-. ft 3 Xs ■--: £■ S-J ° 2 = aS= § § ?3 •» O x o o y X 6 x a s X y 8 X X o a X o ■g E У laУ ©o X CT 2 3 Vi x - -j ft-a ° © X a x ft И o a a o M X o o ■aS У I s2 = 5 H tn X « X a •=o X У I = X r* . . 3 E, *5 E x E* z » CT y5 e o d See X ill •3 e X g S a Д££» G 0н *O 71 o O = » 5 = S x o o o5 S'© o a o o Q o 21 ° *a <c - *a S£| 3 o У ? S ? O' 2 S 5~'P o 3 У - o )a « 7 E o O o o>8 o 2 У X У “ O У © X ■o I И X o X ~ x£ X E o o S 2 X E Js O E x o E ° S = x o o — o o o o Q o У o У X ft y, •IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIII У e N> зs w 9'S E у ° Ф— BI X 3*1 scfi x |p3§ ° Г S 2 CT x X a a c e 5 g 81 J? a ° y 2 x SP^o3 •o E g ft - S 2 C 2 ?, л' c £ S52y2“2w.s g° as - sE hj- w o ■ s^ E x И “O o o -r c x s S pss S 2 0 o Xo o - s y x ct з-з« У P *- g s л o ft Д 3 ■g ■© У 7, ft x 2 o У = S ~ ft x p x X 4 y g § o h П ft E 9 2 y xg 8Л a o _ у a ft- ! >e у v. Id 0 ч a a = *=!■ y w w p y c ■ft’" 3’sSp X b IH--X и gs a w y ct S x = a CT dPridhli = S'.° =sd‘ ? a -S o ct g r, ? 9 2. E s o O o g I X x = §? ft £ 5 3 aS18=?„ ■M 5 9 У О a и y g « ‘ g % u 5^0и м2 o s h X d 8 8Л ft ° '° y ft g i's z ? » 8 si и SS -Г. y У “ o o “ s SPE n2 y ’ o g o p y Ja s; o o E o c a y E y y 5x2p° о 5 a a w ° ft'w ■a ft Pyx o ogaoaioKEr ft Г w ft X u ju n x x o o Хм2_ро©ст -“a£.S5fB2 и£ ° S g S ° I hghlP У (_. У y =z: ft o — » P 5 2 У >И SafSd ~. g § 2a e y .¥ y <?< т x 9»< O Л M Д Q^S go^S?^ft 2 og P_2 £ s 9 a 3 s s I 3 § K p x ft id X 3 2 >? 2^9 5 to У O X ~ У 2 £-E n X a D X o X y S c 2 8 a y^ K 2 8 ft erx 9 o' y x 5 ? -°? « 2 У '-f 2 T. 9 . к p X o ■°y a a«_, 32 a $£ E 9*84* у ч 9 CT o ft ■o X ft a ° 2 x a ° ft . OftO 0*4 y-Qo 7J o S§* У 8*^5 и E i б У « a 2 r ‘ ft O 9 8Sa„£ p н o g- ? o S c u< — E c ft ho- 5 У S’ P 9 X p К’ 3d uy ft X 3 8s Eg 3 8S o X ft g a y У 3 s 'S5 5 ° ° s s 5 ■ 2 «3 a « p §lssp У У 2 d 9 h-hii’gg Л У o o'ft.E’ftS0' “ idjghas iphl s o 2 — r " y 2 б ~23уcr *< y 9 a o y o 5 ■ S x 3 „ 5j=3 y ° 7 9 - • 3 = X У X P » a X y CT o о o E? CT O Q E = o 2 “ O 0* 2 °P z*. ft X Г' S CT ч *0 У CT. o ., w Ч И a o b ct n o x o r-> ГЗ v - P d © E.2 a o z « a Pt§ > s a o 3 = X ft H a E g © K s X La — z: - d X ft X tSss4^ fiiin sro • 43У 5 a ►a x BiH S"sl §8gi § 2ft ft q - * B p ft O a ft £ky iis: E Eft-ft- Z = 2 = p >Л У ft’d S ■a a п б a ’ PS H-r »I ft $| 2 - ° ств’ ft a tj 2 2 Sig g Ј^°дл§кЕ§^ §§8k§Se?|mS 5 ft4 \= a a ° a 9 S CTo % У "3 is ;xj 5 □ ° 3 d :< a a- з s-c8 ■as 3 *< -s o y o o s«0 § s ? )a § a У o y a 9 - Z E2.a 3 g s 3 P « a X z X a o з g'g ft g g 2 § $ c ч ■ 3 s a^3.= = У s o g s s y E P y'S a 3 ° a 5 a 3. ft r? g 8^2 -:ta=i = a ct o Ч- 3 E *2 ~ £ 1 S .. P. *2 ro £ s a X 3 o 8 a ■5 w rO Ss - E ИИ ft 8 9. 2 d 9 P 7 ft c 2 ? a 3=2 = 2 =>? 5 4 «3 ? ft is a = z 3 У a S S I <CTS x o y 3 $ " X ■§ E 3 y‘ b o ■ 2 d У s 8 a X > o x S - o S3 a ’° ? «? У 5 E z g o Z ©z У g^y ' H У X 8 - S’ a ft X X ft o ? °3o3 g * 3 o “H hi a 2 % y d M g z У a I r- “ Е B & 2 © T E 3 § 3 2 5iHl и; 2 x i: 2 Jgy Ug 3 » a 5 * з o = Ibii a x d o s» = §- = =3 9 2 2 ° ct = = ft a o = .lilog и ■< . siF ■a z •J 8 K o CJ e> F9&1 3 o o a g o’ 2 IS t-. Д ? и T rt ri СИ ft o §55 hfte -8§a|s§ ■v g > 9 g § 2 5 - » 2? x 8 5 p ^4pp??2 eve o ° a © 'б y’a = = У s м ® a r c o’a gg'S^xx^« - s 5 м d c ft »1- fOsfs a a Oa gS O У X « 2 O s 5 o c s x ftS-gooyE a 2&2^3g O 5--'?лЧв©9'о go

ИЗ ДA нА У ДАН ј llt JAHYAP 1984. • БРОЈ 249 ОО СК „ПАРАБИНКЕ” YC. ВОЈИЛА НАЛАЗ РАДНЕ ГРУПЕ ОДНОСНО ПРЕДСЕ ДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА Лругарско pete и оеч • Комунисти у Фабрици бомбона, ратлука и жвака Гигх гума „Параћинка” у по шуности прнхватилп мате ријал Прелседништва о узро , пнма и узрочннцима лошег стаља у „Параћинки’’. Чак сс 29 дискутаната ја 1 внло за реч па састанку 00 ' СК РО „Параћннка", што и ; нс чудп, јср је у пптаљу ’ бпо налаз раДне групе. Коми ј тста, позвапс ла помогнс ко I мунисти.ма „Параћинкс” у превазилажсљу тешкс ситу ' ације пољуљаннх међуљгд- 1 скнх и самоуправнпх одно , са у колективу. Радницп cv свп као један сложни да јс материјал ра дпе групс у ко.ме cv као гла внп „окривљени” евпдепти рани Драган Вељковмћ, дпректор, Радмила Стојадпно виН, бивши сскретар 00 СК, Белпбор Ннколић, руководи лац фннаисцјске службе, Мовнпа Лазић, председнпк Радничког савета п Јовап Кери, шеф лабораторпје, до бар, алп му се замсра да јс могао бнти још оштрпји. Оснм Радмиле Стојадино впћ, која иза себс види не- ' колпко пропуста, наравпо ! ублаженпх, ни Вељковић, ни Николнћ, нп Лазић „не ви : дс своју кривицу". Истини за вољу Драгаи Вељкови'1 I је „обраћајући" тачку по । тачку иалаза, прихватио део ! алн по дпскуспјм судеђп са ' .mo опај којп се одиоси на — ј друге. Како јс то фор.мулисала ЈБнљана БалетиН, коорднпа тор радне групе, сада јс на Основној организацнји да ис пита морално-полптичку од говорност евидентираних. Ст атит је налагао другарска ве ha. Затражпли су их само Јован Керп и Драган Вељко ввћ. Другарска већа треба свој посао да заврше до 20 јануара када цео материјал поново до.чазп пред 00 СК, која треба да изрекне пдсј но-политичке мере. М. Миленковић 1 СТАБИЛИЗАЦИОНЕ МЕРЕ Y СИЗ-у ДЕЧИЈЕ ЗАШТИТЕ Обданиште јефтмје, а дочр додатак већи • Цена обданишта се субвенцнонира ® Дечији додатак већи за 33 одсто Од 1. јануара ове године цене услуга дечијег обданишга су анатно ниже. Одлуку о ово.ме донели су делегагп Скупштипе СИЗ-а дечије заштите на својој последњој седници одржано! храјем деце.мбра. НајвнипЕ лзнос који he роди тељи у овој годнни плаћатије 2.084,00 динара уместо 2.400,00 динара, колико је то до .сада износило, што је 40 одсто од стварне цене коштања. Међутим, по.менути износ he бити субвенцпон-иран. Уколико јед. 'ла породниа по члану до.маћинства ие.ма всћс приходе од 2.000,00 дипара iichc плаћатн обданнш.та. Уколико приход по члану. домаћинсгва износл између 2.000,00 ди-нара и Шмна^ 5 ПОСЛОВНА ПОЛИТИКА ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА Y 1984. ГОДИНИ САВЕЗ KOMYHHCTA И ПОЛИТИКА ЗАПОШЉАВАЊА После тешне-година још тежа Зоог великих залиха — стална неликвидност и олокада рачуна. Y овој години: пристижу нови дугови, нерешена гасификација старих пећи, проблематично снабдевање глазутом... Планира се производња преко милион топа цемента. Јачати утицај у сопствздоЈ средини • И поред улагања одређеннх иапо ра број незапослених и даље расте © Присутне су одређепе злоупотребе и непоштовање договора и усвојене политике © Одговорност Савеза комуниста за политику запошљавања мора бити већа. Крајем протекле годпне Општмнски комитет СКС размат- зација Савеза комуниста осерао јс информацију о реализацији својих закључака о задацп- ћа се више Dana v запошљава ма Савеза комуниста у остварнвању полптпке запошљаваиа, се више рада у запошљава донетих равпо пре годину дана. На овакву активност yiiyhvje МеђУгим« и даље се јавља пре свега озбиљност овог проблсма. ју појединачни случајеви који Иако v фабрици цемента још H'Hcv сагледанн резултати посд.ј ван>а, може се конотатовати да плапскс поставке за 1983. н-ису реалнзоване. Наиме, оетварење плалова производњс клиикера и цемснта и реалнзација кре.Че се из.међу 70 ц 80 процената. Разлози cv бројни и тешко цх ie н.меповатн, а.ди cv мсБу најважни.јнм педостатак мазгга io ком цсле године (изгубљона пронзводња због мазута око 300 хиљада тона цемента) задим недостатак и лош квалитет врс ћа н проблеми с превозсм ко јп Cv нарочггто изражени крајем тодинс. Због малс производње н реализације н повећаних трошко ва (репромптеријал, превоз сле ктроенерппја, .мазут) радна зргаипзашгја ниче била у стању. да плаћа, пе само ануитете, seli н камате тако да укмпне доспсле обавезе износе лреко 750 ми лиона динара. Радн-v организаuniv перманевдно пратн иелик видност ц блокада рачуна. Послс впше разговора са републичклм оргашша, очекујс се одлука Скуиштинс Србије о доделц средстава од 200 милаона динара фабрици цемента, што he ублажити тренмтну с»- туацију. Због CBI1X тешкоћа лпчнн доходак је једва достигао прошлогодишн>и и нијје сваког сеца благовремено исплаћиван. По плану — преко милион тона цемента Из аналпзс пословања у 1983. годииц може сс закључити ца he се crapir лроблем-и v новој пословпој години јавн?ли опет, и да he битц још нзразитији. Наи.ме на невраћен Avr Дђлази повц дуг (уз с®ални порасг због девалвациле динара) велнкс залихе цвмента и новимала v«icте cv v нову годину, питање гаоифпкацпје старог дела фабрике ос-таје нерешено због проблема око увоза опреме и обезбеђења девива. Пер.манент.чи недостатак мазута вероватно he се протегнути н на наредми период. 5210,00 динара родмтељи ћс пла !1ати око 200,00 дкнара маље него прошле године а преко 5210,00 дпнара по члаиу дома hiiHCTDa, плаћаћс пуну цепу од 2.084,00 динара. Пре.ма предлогу који треба да усвоји Скупштина Републи чке заједннцс Дечје заштихе на својој седницп 20. јануара, од 1. априла ове годчле додатак на децу треба да буде Behn у просеку за 33 одсто. Како је наглашена социјална функцнја, тј. да кориснициса најнижнм прпмаљима нмају највеће повсђање, то се дбчји додатак и дзлхј је радни пе увећава за 42 ‘одсто, друге Неизвесност прсд цементашима Због енергетсклх проблема, први пут је пла«ира.но да Пећи 1 и 2 ие раде у првој половпии годЈше, што v-'iaibv-ie плаи производње за 100 хиљада тона клинисера. V складу са cbilm obilm ?чињснпцама, план пропзводње изгле да овако: — клинкера he бпти гтропзведено укулно 883 хиљадс тона (план за прошлу годн-ну 910 хиљада тона. извршење око /00 хиљада), — обс технолошке линије про- ■извешИе преко .миллон н сто хнљада тона цемента, што је само за 15 хпљада тона ман>е од прошлогодишњег плана, али за око 300 хнљада више него што је произведено v 1983. годинн, — план производње новимала повећан јс за 30 хиљада тона и изноои 150 хиљада тона. — планирана је и продаја оКо 50 хиљада тона кречљака трећнм лицима, иако се те ко лпчнне не реаливуфу последњих неколпко годи-на. V отпреми цемента и новимала и ове године се очекују тешкоће, а овом пробле.му сс мора посветнтн посебна пажља јер су целе 1983. године пер.мапентио биле присутне велчке залихе које оу угпицале чак н иа заустављањс постројења. Н. М. цензусне групе за 31 одсто, a Tpehe цензусле групе за 26 одсто. Y кориснике додатка на децу од 1. апрпла укључује се и категорија деце која користи сталну социјалну помоћ. Ова he категорија без обзира на врсту прпхода бити укључена у прву цензусну групу. Основ за остваривање права на дечји додатак и даље јс радни однос, псдзија, кадровска помоћ и нова категорнја корнсника сталне социјалне по.моћи. Највиши износ додатка за децу предшколског узраста је 1.620,00 дитгара, а најнижи 780,00 дннара, за основно обра зовање 1.700,00 динара, а најипжи 820,00 дниара, за усмере но образовање 2270,00 динара, а најнижк 1.030,00 дпнара, a за више и впсоко образовањс. 2.310,00 динара а најнижи 1.130,000 динара. м. ж. На евиденцији незапосленпх налази се око 3.200 лица, од чега око 1.850 жена. У односу на исти период 1932. године број незапослених бележи раст за 3 посто, што је пре свега резултат повећања броја незапослених са високом, вишом и средњом стручном спремом, чи ји је прилив изразит по завршетку школске године. С обзи ром на овако изражен проолем незапослености, самоуправним споразумом о основама плана за средњорочни период планирано је да стопа запошљаваља пзноси 4,3 посто: и то у привреди 4,6 посто и непривреди 2 посто. За девет месеци прош ле године оглашено је 1826 сло бодних места, а запослено 1117 редника. Овако мали проценат реализације појединих потреба је због тога што су неке још у току реализације, али и због тога што поједине' потребе нису могле да буду задовољне јер није било на евиденцији радника одређених занимања које је удружени рад тражио. На први поглед пријемом ис казаних потреба и бројем запо слених може се бити задовољно, али структура запослених је изразлто неповољно. Највећл број оглашенлх потреба се односи на потребе за радом на одређено време, што нлје у складу са планом л тенденцијом бржег запошљавања неза посленлх. У овом перлоду изузетно много је коришћен институт пријема радника до месец дана: највећи број запослених су радници без занимања. Од укупног броја запосленлх са евиденције Заједнице запошљавања запослено је 69 одсто раднлка, а остатак је запослено на радним местлма где је тражено радно искуство. И даље има злоупотреба Још увек један број организа ција удруженог рада нлје потп лсао Друштвенл договор запош љавању. Један број потплсница још увек није усагласио своја акта са Друштвеним договором Код рангирања кандидата, иако се предузимају одређене мере, приметне су разне злоупотребе. Приликом заснлвања радног односа на одређено вре ме најчешће су чињене злоупо требе. JlcTo тако пријем приправника не тече по плану. И ту је један број организација удруженог рада избегавао да лспуни своје обавезе. Још није забележен ни један случај да се за једно место приме два приправника, иако се на томе много инсистира. И даље су присутни случајеви фамидијар ности, мита и других влдова злоупотребе. Бележи се и даље прековремени рад, још увек ра де у неким организацијама пен зионери и лнвалидна ллца итд. Напори организације Савеза комуниста у области запошљавања Закључци Општинског кошг тета Савеза комуниста су обавезивали комунисте у свим самоуправним структурама да стварају могућности за веће за пошљавање, да заједнички и договорио утврђују потребе за одређеним кадровским профи * лима, пре свега за производна заип.мања, да повећају кваллтет планирања и ускладе га са раввојшш могуКностлма, да се ангажују на бржем запошљавању приправника, да ини цирају преиспитивање система тизације радних места, да се увек где је могуЛ врши преквалификација, да се утврде радна места на којима жене имају приоритет приликом запошљавања, да се максимално заложе за веће вредновање и награлђваље производног рада као и за предузимање енерги чнлх мера против радника ко јл не лзвршавају обавезе итд Један број основних оргапизација СК је разматрао матери јале који третирају ову проблс матику и на основу усвојених закључака утврдир сопствснс програме активности на н>иховом доследном спровођењу у живот. Известан број је такође разматрао закључке али ни јс предузео копкрстнс мере за уаврђлвање оперативног програма ради њиховог практичног спровођсња. После доношења закључака и активности основнлх органлПРИЗНАЊЕ ОПШТИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ СРВС Олм за взузетне резште ® Највише признањ^ v Савезу резервних вбјних старешина Југославије подстрек и обавеза за даљн рад. У прошлој години за дугогодпшЈЂс остварлвање раданх задатака на плану обуке старешина у општвии Параћпн, Републичка конференцпја Савеза резервних војнпх стареш.пна доделлла је региону Шу мадије и По.моравља плакегу СРВСЈ, а у региону Опиггинској организацији СРВСЈ у Па paliir.iv, као признаље за изузетан допринос развоју, афпрмацији н јачању органнзације резервног старешинског сасгава п остваривању њених друшгвенпх задатака. Ово је друга плакета која се додељује овој организацији. Бронзана плакета додељена је 1976. године, да би ова органнзаццја 1981. године, од Републичке конференцнје СРВС добила друго признање — Писмену похвалу, која се додељује организацнјама које успешно пзвршавају све задатке у текућој годшш. Y органнзацијн резервних војнлх старецдша лланским радом целе годпне изводе се задаци на илану одеолошкоПОЛ1ГПГЧКОГ II марксистичког образовања, опшгевојног оспособл>авања резервнпх војних старешЈпна, примељеногде ла обуке, информисању старешпна, на плану неговања традиција НОР-а и друпк задатака. На плану идсолоилког п марксистнчког образовања испуњавају се задаци предвиђенп програлнша Савезиих резервннх bojuilx старешпла од федерације до региона, тако што се годлшње за чланове организује по четпрп до пет предаваља. Проверо.ч знања, које се једпно вршп у овој оргагпгзацпјп псказују се нзузетии резултати, Поред огшггсвојног оспособљавања у прпммењснодг делу обука организу негатлвно утичу на расположење незапослених. Још увск јс нсдовол>на активност самоупра вних органа код запошл.авања лица са високом и вишом струч иом спрсмом.код запошл>авап>а приправника један број ООУР-а ие прсдузима никакве мере за н.ихово ангал:ован>е. Врло чссти се покушава избсгавањс осе ооавезс расписивањем -огла са за кадровс којих трснутно нема. Због тога- ангажованост ко.муниста мора бити усмерсна на изналажењу могућности по всћаног запошљавања, на изчитом лоштоваљу одрсдаба Друштсвног договора, на стриK1H0M извршавашу ооавезепрл јема приправника, запошл.аваЕБем два приправника са п<>- ловином радног врсмена на јед пом радном месту, иа бољем вредновању креативног и пролзводног рада. иа емаљељу прековременог рада, итд. Тл задаци имају дугорочни карактер л обавезу свакодневног сагледаваља и лзвршавања. . С. О. ју се разне всжбе на који&а стареиигне долазе до изражаја и на који.ма се прн.мен>ују стечена знања. У овом делу oovке врши се директно учешће и рад па већнм н А1ан>1ш технпчким зборовпма. rabaitiuia, тактичким вежбама, нтд. На .међурпштинским таклшчењнма на нивоу региона ова организацпја је увек заузимала сам врх. Порсд овога треба истаћи да посебну пажњу организаццја посвећује информи caity сгарешцна. Y том сдшслу сваке годпне старешине ироpabyjy четирн до пет- актуелннх тема. Исто тако је значај но што ова органмзацмја посеоцу пажшу посвећује негова »>у традиција НОР-а. То.м питан>у се сиаке године плански и систематски приступа. На крају треба рећи да ова организацпја има н пробле.\1а У сво.ме раду. Оии се огледају пре свега у још увек недовољно.ч сватању потреба ствар- 'лог постојања ове оргаппзације која представља огромаи кадровски потенцијал iiaiuiLx оружанпх снага. Исто такоизу зстан проблем предсгавља’ и финансирање ове органпзацнје, без кога јс тешко да се оби мни плански задаци са успехо.м остварују. С тога резулта-' ти постигнути у досадашње.ч раду представљају п пзузетан напор једаог броја кадрова ко јн се налазс у оснодинм органнзацијама СРВС. Вредно је по.ме1нути још ц то да Параћин и.ма Општинску органпзацију која се успешно реорганпзовала и прва у републпци формирала основне opra.ni зацпје на радно-производном прннцнпу. Тако је она постала огледна органпзација, која треба да у даљс.м раду послужн као прпмср остали.м организацпјама.

11. ЈЛИУЛР 1984. • БРОЈ 249 СА СВИХ СТРАНА СУСРЕТИ И ВИБЕЊА • Зашто пе Витомир Шутип, најбољИ сточар id Горље Мутнице бити принуВен да затре стадо оваца, буљук говеда и чопор свиња О Испов ест и проблеми сточара са Кучајских лланина — Binne волим бучнну но Београд да ми дају. Пуспш свиње, овце, говеду, зашашти стока ко свилена буба, а мснп срцс nyiid, скакућс у Н^УДВ-ма ко пролећнн поточнћ. Лепота једна. тшт младим шг.мама нис.мо ч\ - валн стску. Пазилн смо је као своју. Алп v пбследње времс Шу.мека сскшНа xolic да р&звија ловни турпза.м. Xbhc да гајп bncoKv дивл>ач. Дс1в.вач сс поИ све са_м ово стекао оД сточарства. И Kyhv, п кола, кућг.е лако множи, ИЗ\’ЛШРУКрај сваког cv .тгцсрку, a а пптома стада извора. засаднлп она јс смрт за тређаје н апаратс, кампон. А био сам рстгња. Гајпо сам севто агна и сна-ју, трактор н беда п слстоку. vnoннсад! дао да цд.у Г пностранство, био сам корпстан и сто, дошло полако да не.ма више друттву it себи. A је време да мора.м затирем стокг. јер услова, гбвори Bitтолшр Шутић, хтледни сточар с1з Fopibc М.утнице, који се од својс десетс, зиачи веђ пцинх педесст годнна, бавц сточарствод! иа Кучајсшш планлнамз. ctokv. Cthchvth сМо n Blithe tie мамо к\'Д. Изгледа, од овог прб лећа потпуно ћс да на.м забравс ripHcrvri v h.ia-Hl’hv. И где ћу ја. послс са овп.ч стадом. ггл Td сс Впто.чпр, а у очима му накли суза. Да лп се псплатн да због CTOTKH.V јелена, кодикб пма v ози.м tuv.v.axta. ridTiiv затре.мо овцс, говеда, cBtiibc, ово бд че!а жнШШо? Исплатп лп се тб apviiiTBv. које се бзрл за повсћанх- пронзвојњу xpa.tc меса п млека? — Пре рата, сећа се наш говорннк. на јаворку, Гајинбј Уколико не добнјем објаву за нспашу на пролеће. бпћу пви livbcii да осгавим само две кра ве ci пеколнко брава оваца. Осталб све he iia кланицу. јер ја пемам храпе да v иггалн 4vмлаки, Були, Великом 1! Брезовици чобани Јавбрку из ових вам села нстеривали cv огро.мна eta Да koja cv ykytnib брдјнлћ преко 14 хил>ада оваца. Fodiiiie 1967. бнло ic 7 хиљада, а данас једва да h.Via укукно хнљ^ду ii no оваца пз Буљаиа, ШалудОв ца, Горње МутнПце... Трснутпо нма педссст оваис, двадееет гсведа ц исто толдхб свпња. Намеравам да v сарадљп са ПК „Београдом” запатим још трпдесст ована, да прошкpuat стадо. Алц како могу кад нам лнвадс и паше полако vcкраћују н не дозвољавају да папаса.мо стадо. моја стока шсст де v нЛанинН, a презНмн. A iiehv само мал. Ппзктичио, мессцн провсv штадн са.мо ја да смањпм ctO4p.ii фоНд. БнНе npinivbeiiii то ДВ v4:t»b ri НознНтН cio-iapii v ово.м крају Миле Pdjiill, Јаблан ШутпИ. МВлосав IHanydbв?.ц, Сретен ШалудсвЗц п .ipvги. Таксу сми рсдовно гглаНа.гл За ово времс, паставља цричг Внто.мцр ШутнД коначшигс сал! селио пет nvia. На игт местз премештао са.м кОллбу и торо вс. Ако овако настави, Шу.мска сскција he потпуно да нстрзоп сточарствО v бвом крају. Ilotuv мЛаване cv голеш замзслси-.гл дрвеНем, с.мањмвао »а« сс про стор за пашу. To разу.мем. V СВАКИДЛШЊЕ ЈАДИКОВКЕ (IV) Прсд 11ов\> годичу добар нам страх утераше у кости ови са струјоп, цена.иа, Орве лрво.и „1984. годипо.г", и join ho неккм страхом. Мекугцм, у Нову годину трсба thedaуц Gedph.h дчиг.а јер иа.и с'е отуда весело с.чеиих В"чко и засипа нас олимпијсгасм пахуљица.^а. Д'оссп1111 сс п .ini jady па годинв noceehvju.\ro хчвотиibOAta као и Киг/ези. Например, код ibtLx је прошла годича 'била ibdiiria свиња п вероватно ttticy муку мучили са ceu/beriiHo.u, а ова је ?одина Atutiia, а коб нас ic iodiuid Вучка. Taj 'добрдНудип крволок забављаћс пас заједно са учсспицпма Зимске оли.мпијаде. Поучсчн тућим искуствима, предложио бих да и лш yecbcAto Atecetjc, иа примср телетине, свињетипс, јагњстинс, овчетинс; и других јсс месеце сгрујс, бензииа, јсстивдг уља, и слпчиих ироизаода, а свс то да иазовсАло годином пуног иеиа. .Доста нам је година стабилпзације, стезања кашиева, депбзита, бонова и осталих рскви^ита. CpeliHO ттрумфовали Mody iodtiky! м. п. до сада, хоћемо и одсада. за цену не гаггомо. Само неМОј дд нам Шумска секција из Параhinta забрањгјс да изјављујемо стада па планину. л1; .... •••■' Внтсглир иЈутнН: Више вблј.гл буччну Они нас Јуре одозго са планнне, а дивљач ндс за лама, за cTdkcdt. Где јг.ма стОкс има л дивљачи. To јс доказано. Пр> ко лета дивљач силази hidkc у прсгоатнс IUVMC и воћњаке. Тра жи всду it пс остајс горс. И зверка зна где itoia до.маћс жлвотнњс, tv су условп н за дивљач. Колпко nvra летн доноснм воду да напојmt двадесет и две кравс, а ту недалеко од мене јслени чекају да се iiarntjy. Срие cv tv ii козс, поред ko.tii бс 3I1MU, v блнзинн тб^ова. Беже бд вукова, блпжс човекг. Гдс овне пролазе ту пх п пси чувају. Ја дјнслпм да |с ово бзбнљан друштвснц пробле.м v liaiiibl средини. Хоћемо ли да унпштил1О сточарство у ови.м плапиHcKii.M селпма, која су одзајка да бпла сточарска, радп ловиш та. Има ли ту здраве рачунпце, Л ко јс то прорачупао, нека $ докажс. Шта јс боље за лш осо Прсд крлнбу ми посаднди луиерка. Забрањено ie v овод делг, забрањено у оном па где Немо ми сточарп. номам где да сс сслвм, се Внтомнр Шутип. Kpajv. Biriiic вајка CYCPET НА ОДСУСТЕУ Варадтгка Мнлбрадовчћ, рођсна I960.' у Планк, по заинман.у електротсхничар, по ч;гну деСетар, матппу у „Занат серпису” згмснила је пушкбм. Питомац јс Школс за резервне офи инрг, прва класа другарицз војнпка у Рајловцу. друштво, впшс млека, впше ме ta, ijiiiixe ttyhe h-iit cpiie ii јслс kit. MiicaiiAt да ту може да се haFxs заједннчко решење. Ми сточари с.мб се jKa.iibiii, а ж'1- лпНе.мо се и даљб, Peaiiritiipdно завршава своју д^гЛчку при4V Вктбмир ШутнН Нз Горље Мутннцс, н одводц нас да нг1’л покажс шталу и говсда у њој. 1Итала пуна, говеда једу сено, а на ззук звона лрва се јавња крава звонара отегнутпм mvkом, а онда сва грла дижу гласу п ослушкују. МлаВа грла кадоспа поскакују. Зов лланинс у њпма. Хоће лп ?сш једно.м осстнп: ykVc HnUthiHtxb tnriat-, или he под касапски qckiili на кланицу? = „МОРАЛНО-ПОЛИТИЧКА подобност’ ШТА ЈЕ TO? Овај „нај.ман»и заједничкн ки садржалац" за скоро све конкурсе п огласе толико се одомаћио, да су узалудни нд падк на Stera, иако му сс ја сно и гласно прилепљује епитет — незаконит! Kotii се он са „правом на рац". тековином соп^јализма. Црни нас прсд светом, у супротности је са међунаро дним актима, чији је и наша земља потписнмк. TpieGa бити још јаснији кад је у питању њсг&бо „пр аво на живђт". Овај услов, који се прво појавио у не* ким закснима, а из области образовања, провукао се захваљујући аутоматизМу на шег правног neitMapCTaa и у друге Закбнс али ипЗк из ра злога што доводи у сукоб мо рал и право, протеран јс и остао је једино тамо где има убтавни оснбв, код изббра судија редбвнНх сулова. ЗнгЈчи закон и раније око Нзих 90. одрекли су га се али ОПШТА АКТА и нису. Стварно смешно трага каМДидата BiiM дскументбм, : поступци делујс ho за озаккога нико и ниг-с не може да,им изда ма Ko.’.i' to били и мбралкЦ it пблитлчни. Међутим. ко мисија за радне односе, ако избацимо toryhuocT злбуко требе његове (услоза). . кад cdSie прбцењују МПП кандизата, иду дотле да и за Војннкује Варадинка, тачнпјс сада јс дисетар, обучена да кбмандујс десбтином другарнна. Лепо jbj erbjii плава vhhформа cd укрштецј1.м мачевп- .ма на ревери.ма, снмбблом Школе. Мини вал ла глази. вал одушевљсља на уснама: — Оно што цнгде и пикаД нс може да се бсети, у Ajd.iiiijii мб/кс. To другарство, тај оссВај да увск нмаш пског да tn М. Дттптрнјевић сшшио: М. Илић чистачицу на одређено време том фамозном реченицом „подвлаче” расписане огласе. и конкурсе. Кад су у питању руководе ha i.tecrd; опет н&ма ни трун ке од закона условљавања са МПП; али све донедавно „мишљење Координанисног тела” имало је у Параћину моћ равну „крштеници”. До казу да је човек жив. Ако се сећамо добро. почсло је са избором директора у Це ментари, који су изабрани са „негативним” МПП — об расцем. Наставак се збио у „Параћинки", Фабрици бомбома, жвакаКих гума и ратлука. Комисија за избор ди ректора одлучила се за човска који није дсбио „зелено светло” Координационог тсла. Сада се у та два колек тива закувало, а комунисти траже помоН од Комитета. Другови из Координационог Tend, могли бпсада дассзлу рало csibuie и трљају руке. У ООУРу „Промст” у Цеменгари и у „ПлраћинкИ", њихове процене, ма колико биле без законске подлоге показале су се .палековидим. Наравно, другови у ово тело ССРН, нису бирани тамо да показују ни злурадост, ни да демопстрирају самозадоБољствб због своје памети. Пре he бкти да жале због на сталнх прбблема кбје оада ни читави колектћви немају снаге да реше. Само још не дсстаје баба. ria да цела си туација досије изтлед старице која је проненила своје могућнбсти дајући . банку да се ухвати у коло. а сад нуди дзе да се пубти’’. Било је то време кад је „незакбнитбст” била исправ на. Ваљда поучени ранијим ис куствр.м, onir„ позвтнн у по моИ, радне групе Комитета, ’ сада врлб закоиитб и поли тично иду стазама које во де до решеља „спорног али достижног”. М. Мнл^тбвић помогпе рглуЈе у дајг. Аутора V тсшкоНаиа, да сс вссељу, само Лрмија ових рсдова враћају тс рсчп десетак лета пазад. — Било јс rioTeuiKolia? — Бпло је. ДоШле смо без кондиције нз »дићнле”. Војска је nctUTO друго. Трсбалб јс пап^сгнути ce, 3dtibtii. H тала c,v crapenritrie пј5пскакпле у ntoii. Нншта друго, нсго охрабрења, ’ уверењс да т'о можсмо 11 моглр с.мо. Имале с.мо и (савлададе) Hopeh ппо гра.м једнак np'orpa.Mv Haiunx мушких колега. Hhc.v.«» нб успеху заосталс за њичз. Вараднпка па.м образ. Средњом бнла је пајбз.иа у — .n.1iibrb ’.т је онсна д|>угпрство, је обе.шла оиеном 8.91 класи: гажННЈе од братстг.о и ЈедпнстЕо. Стскла сам друга- л piine нз целс зсмље. И друговс. Чинн дш cfe да 6јгх могла иелг з^лсћу ддједиом да заграим. Сећаимо сс Варадлпкс од раКао „фнса” у првој смсни ОРА ..Аутопут братсгво — једипство”. Стари јс то шерст. Чтгч нешто зашкрипи, ето јбс них шала н умрр сс намах забсравп: — Спевалс Смо псСму; Разнс песме. Идс војска храбрнх девојака, то је војска зпађапог Новака”, to nesaxio кад сс вра ћамо са терена. Сада је на одсуству. Другарнца десетар Варадинка Мн- - • -'zzzzzzzz/zzz.^'zzz/y ИЗ АРХИВА ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА (1830—1896. гддине) лора / 'ип претскла јс Нову грдлнг тачно за чђтирн сата. бна је дои1ла у 20 часова. a Ho ва гозипа пстог дала алн у „00 сатн". To тск толпко ла гс зна. Зпамо и то да су јбј др' гови, nch спремиН за дочех овс dpyre у њенбм ponibxt месгу, Планп крај riapaliiuki, iipn pean.ni срдбчајј lipujcxi: — Лепо смо ce провелн. Баш онако као кад се пе спремаш да бал", па нсна.мештсно нсиадне најбоље. Лети дап за даном бдсуства. Трсба све обиНи. ВиЛетп се са сгарпм друшгвоч, пспрнЧати. Стговоршп iio сгдтп пут nd питање: „Како ти је?” И Варад1шка прича, а прича јој све крађа журн јој сс. За пас је жргвбвала тек колнко за „ но < донт: ,4aiiiiiuy разговора” н једсл.чкање: ,,Као за калако.меитарЈ1ше наше наваљиваље да се насмсши у оојектив и одс — „на .маренду”. Mdno НланиМбко ссло Лешјс, смсштено јс у подможју планнне Бабе, удаЈвсно око 11 км. источно од ПараНина, дало je у X1X веку нсколико значајнпх исзорнјских личности. По свом значају истичу се: .Стојан Јовановић — hciiijaihiii, судија у ПараННну. Ражњу, Крагујсвцу, председнпк Суда у Крушевцу и- .мннистар унутрашн.их дела у кнежсвини Србијн, Рајко Лсшјанпн, проepeedp Права у Српском београдском лицеју, a iiOTd.M министар правдс и Милојс Лешјанпн, који је ннз го;уша тесно сарабнвао са кнезом Мнлошем у свбјству начелника кнежеве канцеларнје. Својо.м ангажовавошћу, радом и утицајсм опп су далско прсвазилазили нахијскс stbbc н били мсВу најистакнутијим лачностима тога вргмеВа у Србији. Нз за сада неиознатнх разлога у нашој зазнчајној историографији, па ii шире, с.матрамо да је непотребно изостављено hr.ie Peiiepaaa МИлојка ЈБвановића — Лешјанина. Бенерал Милојко Јовановић — Лешјаiiini, poaiio се, у селу Jlei'ujy 15. феоруара 1830. idaniic. OciioBHy школу учпо је у Паpahniiy и Нупријп, а четНри разреда * гимназије у Београду. Након завршенс ги.мназијс ступио. јс 1849. годинс у српску crajahy вбјску, a 1850. roniiirc Kdo поднаредник ушао je v hobv АртиЂсријску школу (Академију). , По свршетку Војне акаде.мије у Београду 1855. године, прон.-ЈвсДен јс у чин логРорртика и послан у Пруску да сс <савршава у војнпм знан>и.ма. Bpaha се у Србију 1859. годинс, добија чнн Венсрал Штабног поручника п поверена ity Је катедра на Војној акаде.мији. У времс турског бомсардовања Београда, Лешјанин је добио крманду над спеHtijxTHiiM оде.т>с1Бем одбраче бсоградскс варошп. У врс.мс Француско-пруског рата 1870/71. годинс, послан је’ у пруску војску, те је том прнликом учествовао у опсадама Meua и Стразбура. По повратку у Србију постајс 1873. године војни мпнпсгар, а годнiiy дана каснијс одлази за уЈфаћнИка Bojite академије, где добија чин иуковника. Уочи српско-турских ратова 1875. године, био јс ко.мандант целокупне Српске стајаНе војске. Од 1876. године, када je избио рат, постављен је за ко.манданта Тимочке * дивизијс и за почасног кнежевог ађутанта. Те истс годннс постајс и главии командант Тп.мочкс војске. V вре.мс другог српско-турског рата, био јс ко.мандант Моравског кора, пото.м командант Тп.мочког кора, а прн крају 1879. годнне, постао је начслник ГлавНог bciieралног штаба. За врсме првог српско-турског рата; он je храбро opaiiiib Зајсчар од силног Осман-наше. У време другог рата, он јспрви опколио п блокирао град Ннш И Нотписаб с typekith cTapeiiiiina.\ia акт о предаји Ниша 29. дсце.мбра 1877: rontnle. 3d овај успех Мплојко JleiuiaiujH јс 1878. rbД1п1е дОбио BericpancKii чин. Y својству cniiског ђснерала послан јс у СаН-Стсфа!1 код главног команданта руске војске. Be inког кнсза Николс, као и у Петроград код пара Ллечсандра II. За вбјног Mirini'ctpa дВлНзИ пбново 1S80. годппе, а након то;а noctajc notioub itaчелник Главног Вснералниг штаба. V српско-бугарском рату 1885. годјте био је команданг ТНмочке сојске. Нравац офанзизних дејсТава био јс KOtmeHTpncdii на Вилин. По завршетку рата, Милојко Лсд|јаНи!1 je по трећм пут дошао за начслника Главпог ВенералПог шгаба. По својој молби, пепзиснисан јс 1888. године. Бенерал Лешјанин носио је впшс о.д десст ордена, димаКих и страних. ВиМ. Миленковнћ ше^ годпна Иакон пензионисаља редовно је биран за председника Друштва Црвенбг крста. V onxobeiby је био пријатан, у ду- $ 5° ПР?Д кРаЈ 1.868. годнпе, Лешја- ,игн. Је ои°. професор Војне академије гдс s је предавао: службена Нравила, тВктаку, $ Ненералштабну службу и војну адхтннн- $ стрдцнју. $ Начелник општег војног одељења у Вој- $ но.м лишистарству постао је 1868. годинс. Предраг Б. Петрбвић $ жности тачан, а у власти правичан и човечаи. Бепђрал Мнлојко Лешјанин умро је у Београду, 15. фсбруара Ј896. годпнс. L

| ГРАДСКА ХРОНИКА 11. JAHYAP 1984. • БРОЈ 249 OCBPT ОДЛАЗИ ДРВЕЋЕ ЖИВОТА ® Најмасовнији средњошколци ® Y нашој општини постоје два друштва аобровољних давалаца крви Ху.маност никад није затајила lillllllillille Прича сс и овс године пбнавља. прича о пдма о liaiuoj Uapani!, о нејјаayBiHOOTMi jiaiiia прНча. Попавља се ij у нгшезј лиету, МсприЧана само мало другачије нбго пр ошле године у бво ><сто време. To је Фужпа при ча о јелкама it join туЖ нија о људипта. И евога пута поееченс су шуме младих јел ки. Упиштено јс једпо богатство које не могу да направе ни машипе, ни компјутери, ни л>уд ске руке. За њихово иас тајан>е потребно је време. Велики део онога што природа даје, а допуњују вредне рукс горана (за чиЈи изузстно значајап и хуман рад пемамо мпбгВ разумевања) само за јед пу ноћ liamoSi Нбрдзум * uoitihy уннштавамо. Понбвила се и кдд нас прича Да cb цела Једна шуНта поссче, прода да Украси домове једне всcerib н&ћи, али и ЈеДка шума која остаје па riit јапа.ма и плочницнма да данима пбдебћа на људску небдгбвбриост ii iib разумћбет. Ako већ тако xiopa да будб, да се без јслки не иоже, зар пије бол»е да сс продалу само оне са кореном, да би мо гле оиет у земљу, да iioново оживе, оздлене, за нас, за децу. Јер, требаће и идуће године ако већ тако мора. Нико ни овога пуга тгл је стао у одбрапу Јел!т, у одбрану зблене niyr-ie А да Је она пзссчена. ц узета из iiaxiinx шј^ма. из наших дворпшта севз ле би секире и пљуШ1а- ■лб песпицс. Такви смо ми људи. Ваљда се и но зна ко треоа да спречи њихдЈју сечу. Чак и бнк који be старају о вима, сску их ii долкзе до моме!ггалнмх najia, до вар лШћог SbriltcrBa. Од кућнпх савета стал по приетижу захтеви на длежиима за доделу сред става за озелсњавање по вршина испред њихових стамбених зграда, за куповипу украспог шибља, дрр.оИа и ружа. Неко (а мисли се на друштвој треба да плати да би нам било лепо и пријатнб. А ми следсИсг јутра у новој годкни 6ацамо шуиу јелки. И нико да због тога поцрвени. Као да смо постали и.мени на сопственп стнл. Тужна прича у којој пс сечелло са.мо грану на којој седпмо, већ yiniiiiтавамо дрвб лсивота. Сва ких пет годипа, са Рет јелки, уништавамо ту ма лу ‘шуму чотребпу за Цс« једаи ЈБудски век. Али, rib нашелј bOjiridjy, шта се то нас тиче. Нека о томе други размиш љају. To је њихова шу.ма. С. О. Молсда u овог пута је нспотребао подсећати на значај и хуманпгдрму ногребу давањп крвп. Алилодсетпди) се неко.члко непријатних и нежељених догађаја које узбуркани жпвот дово * с.»! Сседоци cun бројних несрећннх случајева, саобраћајнпх уде са, прнрОдних вссреГш, болести које једшЈо мбже да изле^и нзј драгоцишја течног људског органнз.ма — крв. А ље нема хчјек довохно. Дапкс вежба, сутра можда сткарнбст: да ли и.ма дбвћљпо крвн! Репуб.чпчкп завод за трансфузију крвн п Општинска организацпја Црвенбг крста заједн-пчкнм акцпјама покушава ју дна падоместћ недостатак тог драгоценог лека. Главлу реч, као п увек воде добровољни даваоци крвн, којмх је с\'- деђп према акцпјама у задњим r'6a,iriid.\ia све Aiaite. E’(::nni?iiuii<iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!i)iiiiiiiiiiii!niiiiiiii!iiiiiiiii!iiiiiiiiiiiiniiii;iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii'iiii(iiiiin!iija I САТИРИЗИЧНИ угао I Д Ф О Р И 3 Ж И I = Рнболовачко удружење данас је најлшогољудниЈа bp- g = гаиизација: сви лове у ацтном. □ = оОо || СвСтлу будућност највпше сања група потрошача ко- = = ја је у мраку. g 1 оОо | 5 И носнлац белог барјака ie баЈЈјактар. § 60° = 1 Једни flpVniAia ндемо низ длаку. ал’ ствар јс све чу- 5 = павија. = = оО° = Стил нмје важан, важно је исплнвати — из дугова. е| оОо | = После свих ових поскупљења дошло 1е време да гла- = Ц даи гладном не верује. е = °0° i Људи ко^и су ушли на мала врата; o6ii‘iiid niiiikaJV = = велике глупостп. н оОо = н- Оглувео Је од Сопствених уеклшга, сад ие чу!е irii е § крик савести. н н М: Димитрпјевић = = Многи не разговарају отво]3ено, јср се боје да нх he g = убије промаја истине. е Вегетаријанцнма никада не може да западне кост у g I грлу. Е т Y здравнм друштвевнм односима сатира се појављу- | 2 Је као потреба, а у нездравим као нужпост. 1= Нп један државни апарат Kxije толпко савршен да § § послс дуже упртр!вбе не застарн. s 5 Join ни јсдан говорник није појео »ткрофон, али су = | зато .thiorif лијкрофонп појели nmore говорнике. g = S f Пбред испитиваља пбрекла нмовине нешша бн тре- g i балб HchhTdtn и пдродично порекло. 5 S Е = Народ fb погонска енергија која покреће точак пс- g g ibphje; | 5 Момпр СтанисављевпН ~ з • В Ако сс прнсетпмо године која је за нама, указамС! на.м се следећп податак: Прошле, 1983. гбдпве, спровбдене су две редовнс акције добровољног прн купљања крви п јодпа ванредиа. По пладу требало је прпкуплти преко 1200 боца драгоценог лека, а бдзпв п резултат је oiio дрећина од очекиваља. Најпре, у првбј редовлој акцији npiiKytr.-Eerib. 'ey 142 боце од нсто толико добровољhilx давалаца крви, док у другој 161 боца. Y међувремену; токо.м лета, када је и највећа потрошља крви п крвне плазме, у ванредној акшгји појавило се још 27. дрбровољних давалаца цз ИВТКТ „Брапко Крсмаловић”. Последњом акцијом која је спроведена ,2б. и 21. децембра протле ■ гбДине у Ј>бпублЈп1ке h огтштинске резерве упућеиа је 161 боца крви. У' овој акцнји треба по.менути и неке шттересантне бројке п чпњешше. На пример, међу добровољним да ваоцима крвн, само у овој посебној акшун, било је 57 ученика из Центра за средње образовање „Бранко Крсмановић” запш пз Фабрпке цеа1ента дошло је 45 даваоца, а преосталн број боца са драгоценом течнбшду је пз вена давалаца 11з општине са 65.000 становника. Средњошколцима петица за хумаиост Сдедњошколцп cv заслужпли петицу за хуманост. Такоbe све похвалс заслужују и раднЈпџг Це.ментаре који се преко свог Друштва добровољс-игх давалаца крвп одазпвају на све редовпе п ванредме- акцпје давања крвп. Клуб добровољмпх давалаца крвп из ИВТКТ „Браико Крсмаповпћ" овог ттута нлје у потпуностп ircnyiwio очекивања, алн треба истаћи да се њиховн радницп одазивају сваком позиву у ванредним сптуацијама. Ипак остаје једла сенка, какб на.м рекоше у Огпћтмнскдј органнзацијп Ilpheiior крста све је мање пових давалаца, а вишеструк!! даваоцп се све ређе бдлучују за редовне акццје. Ипак и.ма истине да је п на Копаонику, несрећа у Алексиначким рудницпма) када су много незабепежепих давалаиа којп се одазивају на позиве болшше л родбппе болесних п унесрећенпх за транефу^ију преко потребнс крвн. У овбј год1шп план п^лкупљања крвп за потребе резерви ii републнчких н општннСК.ИХ, јс на нивоу прошле годпне, а Да бп се бн пспуппо потребно је повестп ширбку друштвелу акшгју добровољног давања крви. Најпре; како нам рекоше, потребнр је преко Координационог одбора OK ССРН rioBecni iiiripoky ripondraiiiny актнвност, кроз упбзнавање са потребама ствараи>а резерви крвне плаз.ме, затнм, кроз упуНтг-заље у »шњенггцу де! давање крвп rie представља здравствену опаблост п позпватве на бдговбрност иеодговорних организатора оВаквих хумашггарипх акцпја. ТакоЈЗе јс потребнб да се укључе сва срадства информисања да про nanipajV добровбљно даћање. крви, истичу најхуманнје прн мере и да прате све акције Цр всног крста и Републичког за вбда за траксфу-зОју крвн. HbBA Е0Д1ША — НАВМ PMOD шм/Шх Најрадос1Ј11Ји ii највеселији за новогодишње празникс били су н овом приликом малишани ћз преДтколских устаиова. У свпм паракшг 'ским обдаииШтима билб је баш опакб kakb деца стварiio умеју да tee рздују и дђчекају Деда Мраза. Уз при годпе програме, Деда Мраз је делио пгккетиће, а малиluaini tey давали приредбе и за запослепе у радиим колсктивима. С. Ј. „Н0Ш1ДНД” НА Аанса.мбл Градског аматер ског позоришта прихватио се овпх дапа веома озбиљlior посл.-i. Наиме, napaliiiii * ски позоришни ат^атери пбчсли 'су 1к1д iia припј5см'Ап>У ;,К'оштапе” за текућу позоришну сезопу. Ово прекрас по СтаиковиБево Двло iia сцени he п8ставит>1 kfijaneвачки редит^љ MoSiiib Брадић. Да нам ху^маност ие мањка и да у наши.м људЈгма постоји добро тло за овакве акннје сведочс и примсри из скоре прдшлоста (железничка несреha код Сталаћа, земљотреси нашн људп масовло долазпли да дају крв vnpecpeheiriL\ia.4 На крају ове бблешке подсетНмб сс да кап крвп може AbiniiBoje Илић СКУПО ПЛАНЕНО ПРАЗНОВАЊЕ М. И. $ Некада јс „миш бели сре hy делио”, а даиас, iia прагу „фамозне” две хиљадИте умссто ове noh ро.иаНтичЈЈе рекламе вашарских снтнпх превараната, миш сачин>сн од црних власи, црног плас телина и маче1шх зуба, у ру кзша ynieiiniiix „прброчица”, постоје опасип „паројед” без трунке самплости за лаковерне. . „Као да ме омађијаше. Дај nape, дај nape и ја дадох!” Овако се вајка iiauia $ суграђанка Круна Н. у кан целарији инспектора СУП-а. Скупо је платила своје праз s нован>е у дапима тбк мПну $ лог празника. А све је пбчђло fepnd намв5 цо. По устаљеном клјипеу. Трп црнпурасте „гошће” ве кбвни пдсетиоци у време rip азника ii teBeTkoriifiia, кдрис } teHii се лепим дбАЈаћиновим расположењем, заиска iiie „свој десетак”. Кора хле ба, ибрче славл>еннчкс пе- < neniiri'e ii, ,;ako iiSiaiu нску типу, ил’ старс цлпеле, ми се циганчићи не । зну”. А онда нсзванс гошће преузилЈају иниЦијативу. До бро познају л>у-де. Та, увек су са њима иодњихживеле „Имаш перијатеља!1 ко га нема? „Да ти га претво-. riiiiw у пријатеља?” А, ко не би то пбжелеб? Н'е презају да дпрају и у најдубљу ini тиму старог брачног пара. Обећавају нову .чладост. Ни to he c&iera. И будукност проричу, тјаравно светлу. Ко ме је до црне суДђине. И тада из повезаче са рамена испливава „црни миш” Комад пластелина нз дечјег комплста за забакиште, са репом од слепљених власи, вероватно гатариних и зуба 6д дела niaanje ЧеЈкустн iiipa игру пред oniiiia заке меле старице. Остале две »колегинице” пупе собу мис тнкВм дб плафопа, SipMjfcajy ћи речц крје „отвара^у будуИпост". Mririi co tehe кбмам iritjte kpehe ii ;,грицка” n^ny j хи.љадарку. Одједпом прес- ј таје. .Дутмашт" је добио Vnoje, а Ибвч&киЦе — нема. Појела Maria! ПРВИХ ДАНА НОВЕ ГОДИНЕ ДЕВОЈЧНЦЕ ОЛО ВОДЕ Док ie HO'Boroacnin-ba радосг обасппала све нас, на пбррдклишту параћинске болнице било ie изгзетно живо. У прва три празаичиа дана свет п Нрву гоДици поздравило ie шест беба, а до краја недеље још четири. Прва ie на свет дошла девој4iriia, Љиљана ОбрадовЈШ из Претрковца код Ражња и, своjmi плаче.м поздравнла Ноз? годпну тачно 1. jawvapa у 8 ча« сова и 20 минута. За љом ва свет дошла ie још једна девзјчица. Другог jawvapa опст девојч^- ца. а затим мгшкарац, који ie као правн каваљер препустиа девојчнцама првзпство поздрављан,а- Нрве грдпие. Трећег јаш<ара јот једна девојчјрца и још један дечак, а олда је aifeдила пауза до 6. када је на свет дошлр трн нбвороВемчет^; два .Ш-шкарца п једна девојчица. И иа Kpa.lv 7. јануапа још ieatta девојчииа, liito 6ii v крајљ&л! 3oirp>v пзаШлб 6:4 da девојчаце. У нме читалаиа честиггке срећним родпг£ел>«ма. Почетком ове годссне сала за венчагве CKVriuitHHe oniiitinie лпје бпла толико коришћена. tipBii који. cv просилн лед v овој годпнп билп су Душица С.маипђвиИ и 3opa.ii Богдановнћ кб|« су 5. iawapa иЗрекли оно сг.дбоноспо ,.да”. И пјшд пуио среће у браку. ,Д<.омандАнту1пе судбине не одустају. Осетиле Муште рију, па је не испуштају. На следећој хиЈвадаркм гледаЈу јаје. Плива жуманце на itoj, a i&ena досада!пн>а газ дарица, у задовсл»ству. Све he јој тећи kao rio лоју у бу дућпости. И сели се нова epeha у пензионерски дом и селе се хиљздарке у тамно- i пута недра. Тако девет пу- ; та. Наслућујући долазећу сре ј ћу, стара пепзионерка и не ■ ripifrieliyje да roiiihb више нсма; А затим, на срећу бр $ ‘ 3?!. схЛа??’ гледајући у пра $ зан новчаник, да мпш црви $ срећу однесе. НаСела је као $ шипарица, мисли док хмта $ у милицију да спашава што $ ’ се спасити може. Из кратког описа пезва * иих тошћа инспектор ripen6 зиаје Мицу и Верицу. Трећу не знају јер је малолегна.„приправница”. Убрзосу попово сви iia, окупу, алп сад јс судбина у рукама слу _ жбепог лица. Њу већ свако д‘_ може да пбгоди: претрес, пр ијава и казна. Прстрес је показао да 9.000 динара neii3riouepK'e Kpyiie Н. није једиии hap празнич ног дапа. Још некога је зз голицала м’оћ спознаје coriствене будућпости. Круна Н. је добила свој повац пазад, а власннк преосталог повца који је одузет код „Пророчица” не зна се. Али гатаре знају своју судбипу’ Просто,'записаиа је у кривичном закону. Срећа у целој овој причи о жалоспом празповању, би ла је псопрезкост гатара. Одлучиле су се Да празник „проведу” у сгом граду п то радно. Зато су м пронађене. Дбсијеи у ОУП-у, Ј1одеб'ели су. Hrijb тб мала радгва, ка жу одговортш. На жалост; ibjixoBa дела открпвају се обичко касно, али зато резул ти biicenaji’cTiia k у Пајраћи пу могу сваки дан да се nil де. Виш<» верују, гатаре у тврду куhy и добар ауто не гз у сЈЈепу iipiibr ii белог ми ша. А кућа Н^НгомобНМа Нма ју — ко мишева. М. Миленкбвик

11. JAHYAP 1984. О БРОЈ 249 СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА АКЦИЈА ТАКМИЧЕЊА Y ПРОИЗВ ОДЊИ ХРАНЕ I „СУСРЕТИ СЕЛА 84" ТРАЖНМО ВРХУНСКЕ ОРОНЗВОђАЧЕ Примамљиве награде • Такмичсње у производњи пшенице, шећерне репе, сунцокрета и соје * Право учешћа пмају сви пољо прнвреднмци и месне заједннце које испуне одређеие услове Ф Високе награде за појсдинце ц ссла @ Такмичење тра је до говембра 19 84. године, када lie се прогласити најбољп ® Акцију води Општинска конфереиција ССРН Вишс врхунских пољопрпвредннх произвођача — Внше хране ској конференцијп ССРН, а учсслици у обезбсБлваљу филанеијскнх средстава су Скуп umnia општинс Параћин, по љопрпвроднс органпзације прп .марне пољопривроднс поизводД1вс и прераде као и тргдвпнскс организације. I Ова акција која полако почшве да зажпвљава у месним зајсдшша.ма налћп he на још шлру подршку уколпко сс месuq конференцнје ССРН потпуно ангажују, као и штабовн за подопривредиу пронзводшу у .месним заједллцама. М. Д. На захтсв Мнриловца и Поповца првс прирсдбс неће старговатп 14. iawapa како јс бнло прсдвиВено жрсбо.м, већ 18. ;аиуара сусрстима Трешшевица — Ратари -ci Шавац — Голубовац, рсчсно је ла последњс.м састанку так.мичарског одбора „Сусретн ссла 84”. Прва награда, за који конкуришу 32 села, нзносн 20.000 динара, друга 15.000, а трсћа 10.030 лннара за најбољс екипе v културно-у.метничком стваралаштву. Уколико се за драмско ства ралаштво пријавп пет села ioделићс се са.мо прва паграда, али.уколико гчествујс вспие се ла доделиће се три награде у ii3hocv од 15000, 10000 и 8000 ди нара. Свс цаграде су строго «аменске. СИЗ културс из Параћина сва ко.м селу које учествује V драмско.м стваралаштву додслиће мању библпотеку, затпм најбољс уређеној ссоској читаоници и библиотеци доделићс Kibiirv v износу од милион старих динаpa, а најбољем редитељу аматеру обезбедиће бесплатно учешће ла се.мсинару за редитеље који he блти органлзован априла .месеца v наше.м граду поводом регноналног таклп«еља драмских аматсра региона. Награде су предвнђене и за подединцс ка® и за екппе квиза из знања. М. Д. СТАЊЕ НА ПОЉИМА ЈАНУАР-ЖМ15А ИХРШМНјЕ ПШЕНИЦ1 Последњнх годнна развој пољопривредпе производшс нпје у потпуности пратио пораст потрсба за исхрану стаповнпш« тва и обезбеЈзсња сировнна за прехра.мбену мндустрију, тако да се у ово.м тренутку повеђздБв пољоприврсдне пропзводн.е поставља пред нашс друштво као вео.ма важан залатак. Повсћањс пољопривредне производње важно је пнтап.е п са ивдусгрлјшгци пољопрнвредлих органп- »ација које су водиле такмиче ље стпчу право на колективну посету пољопрпвредно.м сај.му у Новом Саду. Пшеница која је засејаиадо 20. октобра прошле године и.мала је повољније услове. Влажност зе.мљишта је била ве ha, а температурс одговарајуће. Међутнм, пшешша засејана -у последњој декади октобра и првој декади новембра имала је много лоппгје услове, јер је влажност земллшта бпла ннска, а те.мттературе непо ■вољне. Озн.ма пшеиица засејана почетком октобра налази се тре нутно у фази бокорења, док пшешша засејана' касније у фази ннцања. Јануар је месец за прнхрањввање пшенице, алн и ту тре ба битп опрезаз. Уколнко пшс ница добро напредује..и бокори трсба је прпхранити каном mu! карбамндом у количшш од 60 до 70 кллограма по хектару. Пшеница која се налази у фази нЈшања, значи .каснпјс засејава, ле може охмах да буде npiixpaibciia уколико нема трп сталза лпста. По појавп ових лнстића треба обавпти прихрањивањс по.менутим bvopiiBiuia, јер у противпом уколико waiiby мразевп чисто храниво би јој вишс смстало него користнло, саветују пољопривредни стручњацн. i Иначе, пшеница јс у иашој општини засејана на око 2.900 хектара, значи преко 90 процената од плалпраних површина. М. Д. ско-прерадног аспекта, поготову кад се ради о извозу, зашто имамо реалпих могућностп да пољопривредне производе пзвозимо у знатппм количинама и тиме помогне.мо смањењу негатнвног биланса са инострансгвом. Зпачај повећаља нољопрпв * редне производње наглашен јс и у дугорочном програму економске стабилнзације, што значи да је то обавеза целокуппе друштвсне заједннце, а посебно пољопривредс као виталпе qiaне нашс привредс. ЗАШТИТА Y BOHAPCTBY Оцењивање такмичења Резу.тгати овог изузетно зва« чајног такмичеља у примарној пролзводдБн прати посебан одЗЕ9Ж1Х8 иргаам вомиа У то.м смнслу подржавајући ову акцпју Општинска конфсренција ССРН покренула је так.мичеље у пропзводњи хранс у коие he учествовати еве месне заједшшс. На почстку смо зовс кален- .дарскс годинс, и и.мамо довољ * но вре.мсиа да се припремимо за народну иољоприврсдну ссзону која почлње са првл.м про лећнлм данп.ма. Општинска конференллја ССРН као покрстач акцлјс усвојила је и послала свим мссннм заједллцама правллпик о так.млчељу у производљи хранс л о томе су пољопрлвредлицл обавсштели ла непосрсдал начин. Поред осталог, највеИл злачај овог такмичсња је лроизводља ш.то всНлх коллчлна храле, али п што квалитетлнје са што маље финанслјсклх лздатака. Значи, пролзводња трсба да се одвлја са што мање трошкова. Услови за такмичење индивндуалних пољопривредника. Да би стскли право да сс такмиче у овој масовној акцпјн у којој се пружа шансе за афирмпсањс правих и лајбољих поллпрлврсдника и произво ђача храле, потребно је лспунитл и одрсћелс условс. Такхшчсљс he се одвпјатл у проНЗВ0Д1БИ пшсшше, шећерне реле, сунцокрста и соје. Пољопривродшгк који сс буде пријавио да се такмичи мора под пшеЈШЦом засејати лај.мање 50 арн, под рспом најмаље 30 ари, лод сунцокретом најмање 20 арн и под сојом најмањс 50 ари, одлосло може изабрати једну он овлх култура са којом he учествовати у овом такмичељу. С.магра сс да у обзир за рекордере могу ућл ода пољопрнвредницп који остваре прлиос пшенлце од 5.000 кллогра.ма по хектару, wehepне репе. 40.000 кллогра.ма по хектару, сунцокрета 2.000 кллограма ло хсктару. Обавсзно је да сваки произвоБач тиенлце преда бар 50 одсто од укуплог прилоса, док код осталих кулгура целокуплу лроизводњу јс дужан да лреда пољопривредној оргаиизацији, односно земљорадпнчкој задрузи. Услови за такмичење месних заједница Y оквлру такмичења у пролзводњи храле меоне заједллце такоБе стнчу право да се таклшче за једлу од награда, уколико испуне следеће условс: Свака месна заједнлца тре^ ба да је испунила план јесење и пролећзе сетве и да je’npo цснтуалмо засејала највеће no вршлне од укупно обрадлвлх површила у .месној заједшадп културама које су узете у обзлр за таклшчење, затим да је осгварпла гаан откупа пшенице са 50 одсто од укупно остваренлх прнноса и да на њелом атару лема необрађенпх ловршлна. Висрке наградс за произвођаче На крају такмичења, по своБењу резултата, стручна комисија he у свакој производњи лаградити ло три најболл лролзвоћача, значп n.Malie.Mo ’ укупно 12 рекордера. Прва награда у појодЈСЈачно.м такмлчењу лзноси ' 20.000 дилара, друга 15.000 динара и трећа 10.000 двнара. Месне заједннце којс пости« гну лајбо.ве резултате 6iihe лаграЈјене, алл за укупну активност it то: прва награда пзно * ciihc 50.000 дпдара, друга 30.000 длпара, а трепа 20.000 динара. Сви пољопривреднн пропзвоБачи који пспуне предвпБене услове у овом такмлчењу н функционсри дргиггвепо-политнчкнх органлзаинја п скупштпне меснпх зајсднпца које су иаграђене, затим предсгавбор образован од стране Општинске конфсренције ССРН, а оцс1Б1Пза1ве прилоса, одлосмо иролзводЈБу, по пропозлнијама, вршлће таккмичарска комиспја коју he сачињавати стручљацм лз пољопривреднљх организацнја. ВодиБе се рачуна о постпгнуто.м прпносу, трошкоЈл.ма производЈБС, квалтлтетун кваллтету производа, као и о предаји пропзвода овлашћсH1LM органнзација.ма. НаграБпвањс најбољих вршиће се JI3 фонда за награде који је фор.миран при Општпн ДРЕНОВАЦ: Зимско прскаљс nohaita је најстарија мера заштитс noba * ка од штеточнна п болестн. Ола се п данас широко примењује, како ла илдивидуално.м, тако п на друштвеио.м сектору. Намењсна је сузбијашу пли с.мањењу броја штеточшта које презимљују на стаблнма воћака н ушпитаваЈБу биљппх паразита, чнјп вегстативин или репродуктивни оргами лрезл.мљују на коои грана пли гранчица. Зл.мскшм прскаље.м се најуспсшипје сузбпјају штеточпне сгал.-io фикснранс на кори вођака, као што су разне врсте штптастих вашију, којс опасno .могу да угрозс и опстанак воћака. За сузбијање овпх штеточнна прскања у току всгетацпјс ле .могу да заменс зи.м ско прскање. Задовољавајући резултати постлжу сс п у сузбијању штеточина које прези- .мл>ују у стадију.му јајста мно гс врсте биљнпх вашл, лпсних бува, прсгљева, неки лептлри, и део популацлје крваве вашл која презр.мљује у рапа.ма па падзе.хгли.м дсловл.ма воћке). Зп.мско прскање смањујс број друпгх штеточина које на воћкама презимљују у коконлма it запредцл.ма (гусенице разнн.х с.мотаваца или одраслп пнсекти у заклони.ма на стаблу као што су јабукини .цветождер, јабукина п крушкина буПШПРИВРЕДНА ЗШШ ® Око сто одсто пољопривредника изјаснило сс на референдуму за земљорадничку задругу ® Најнепосреднији самоуправни утицај сваког земљорадника Годлна пред нама поред редовних послова у пољопривреди донеће и извесие промене у њеној организацији. Поштују Које су предности формира * н>а земљорадничких задруга? О томе нам је укратко рекас Мирча Младеновић, директор ва, це.ке врсте лпшера и прсгљева). Од паразпта зпмскпм прска * јбс-М се нарочито успешло сузбнја проузроковач коврцапости лишћа бресквс, у нзвесној .мери смањујс се опасносг од бројних паразита воћака који презпмљују на стаблу. Зп.мско прскањс се обавља препаратпма који су штетни за зељасте делове и које во1гке .могу да лоднесу само у стадпјуму .мировања. To јс врс.ме из.меБу децембра п краја фсбруара. Изван тог псриода примена сдедсгава за зпмско прскаље носи са собо.м опасност ушшггавања роднпх плп ћи захтеве пољопривредлих Земљорадничке задруге у Дре« лисних пулољака. Трсба истаћн да зи.мско rtpскаше нмје довољно да воНке заштлтл од напада штеточнна и ларазша у току вегетаније. Пре.ма томс зн.мско прскагвг v заштлги воћака лма своје одребено .мссго. Оно јс у извесним случајевима неои.ходнр (штитасте ваши, круш.чнна * и јабукина бува) у други.м (киврцавост лишћа брескве, jaja вашлју и др.) корисна а у некл.м (бројлост болестл н штеточлнс) апсолугло непотребна .мера. За зи.мско прскањс користс се прсларагн „креозаи”, „ру- .месан”, р.морбзин", „гебутокс”, „фр\чоиап" л „параппн”. Пошто јс бресква посебно осетљп ва то се за сузбијаше ковриавости лишћа прва чстпрн прспарата користс у нај|шжим Iipei1оручеmiм koiiцелграција- .ма. Прспарати „фрутопан" и „парапин” пе делујс на наведе ног паразита. Код зп.мског прскања всома јс важно да биљке посебно летарасти буду тсмељпо и са свл.х страна окупанн. Штеточиле и паразитп налазе се уједлачено распореБеним на гран члца.ма тс их јс једино на тај пачии могуће ефлкасно сузбитп. Посебло треба пстаћп да су срсдства за -зн.мско прскањс огровпа за човека .и до.маће животиње, па се то ле с.ме нзг\гб11ти лз впда. Инг. М. Станојевпћ произвођача и земљорадника г. тренд друштва ка најнепосред« нијим пољопривредним организацијама, организације коопераната трансформисаће се у зе.мљораднлчке задруге. Све пољопривредне организације из наше општлне требало би према предвиђању да се тран сформишу у зе.мљорадничке задруге, које he чинити сложену задружну организацију. У ТОМ ЦИЉ£ пољопривреднЈг ци Дреновца на референдуму који је одржан пре Нове године, готово стопроцентно су се новцу. * Земљорадничка задруга је најприхватљивији облик оргаиизације за сваког пољопривредника који у њој Ha'vienoсредније одлучује, удружује свој рад и средства и има најнепосреднији утицај на свеоно што се планира, ради, остзарује, на доходак инвестиције и све друго. Земљорадничка задруга и уопште задругарство имају корене у нашој пољопри вредноЈ пракси, и успеха, што потврђују примери кз Селевца, Азаље и других земљорадЗА YCLIEUIHO СТОЧАРСТВО team квмно §ши изјаснили за формираље земљорадничке задруте у свом селу. У току је поступак око пра вног легализовања зе.мљорадпичке задруте,. која практнчно постоји од 1. јануара ове година. ничких задруга које имају ДУ' боке традиције у народу. М. Д. Све јаснија оријентацнја пољоприврсде ла повећање целокулне лродуктпвности, подразу.мева значн и iioeehaibc пропзводње .меса и млека. За сигурније сточарство поред осталог потребно јс обезбсдлти и довољне количиле кр .мног биља. Пропзводља кр.млог биља постајс и.мператив времена и захтева. И Радна оргаллзацпја коопераната „7. јгли" у сво.м производном пла пу за ову годјшм такођс предвиВа повдћану производљу кр- .mhqt биља на индивидуално.м сектору, као н пропзводњу ше hcpnc репе. Y последње вре.ме на Јидмвидуално.м сектору свс је Belie лнтересовање за уљану репицу која тражи квалитетimje и чпстије зс.мљпште. Me ђуги-м, подсетимо се да су лулерка, црвена детелина и звездан такоБс врло погоднс за гајење у впшим брдовитнм пределима. Поред ових такозваннх легу- .миноза, .могуће је сејати и ду* гогодишње класастс травс.као што су љуљ, ливадскл вијуг или .мачији pen, које такоБе дају лзврсне приносе, а погодле су v брдско плашг.-Јско.м крају, какав је претежно п у иашој оппгппш. V

11. JAHYAP 1984. • БРОЈ. 249 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ ,ПП|11Н111|1111111111|||||11|||1И11П11111|||1111|11|||1||||||[||1|||||1||||||||||||Ш|...... f KYJITYPA Y 1984. ГОДИНИ “^ЈДВА ЗНАЧAJHA ЈУБИЛEJA Наташа ОШ „Стеван Јаковљевић' = g IS Очуваље традиционалних манифестација • Више пажње издавачкој делатности • Десет година рада Колоније у Сисевцу и деценија излажења листа „14 дана” • Нристижу срецства за дом културе , На почетку смо године. Праве се и усвајају плаиоБН н лрограмн рала. Такав је случај и у Заједници културе. Каква се година у култури очекује питали с.мо секрстара Самоуправ * не нитереспе за|еднице културс МИЛИВОЈА ВУЧКОВИНА. пристижу срсдства. главни UiBSBO 1И Вре.ме јс било хладно. Природа је мртвд. Устао са.м н видсо како су бсле капе покрилс црвене кровове. ¥ 9 сати OTinnao. сам на снег и почео да правнм Снсшка Белиђа. Тада сам прнметио једну птицу која је у кљуну др жала пнсмо. Бно јс то моЈ прпјатсљ Џивџан. Птица је бацнла писмо на снешка. Нестрпљипо сам га отворио. ¥ том писму је пнсало: Драги пријатељу, ја салт Џивџан. УмреПемо ако нам ие донесеш мрвнце нлп зрна жпта, ие можсмо да пронаБемо храну у снсгу. Било >ш је жао да нм не дам храну, па сам рсшио да паправн.м хранплицу за птнце. ¥зсо сам две даске, кутпју од картона и мрвпцс. Све то сам ставио па дрво. Мој прнјатељ јс све гледао. Отишао је да јави радосну вест ’ осталнм врапцвгма. Позвао их је. „Брзо пзлазрте на поље, пдемо па гозбу! Оцмах су сви полетели. Видсо сам јато врабаца како долеће. Мој пријатељ Џпвиан је мах нуо коилнм.а, и сложни цвркут птица ме је развеселио. Тако ћу целе зиме храпитп птице, a оне he дш чуватн во ћњак од штеточнна. Венад Лазнђ, П-3 ОШ „М. ПоповиН — Озрсн” Сп.-.inh СлаБана IV-2 ОШ „Стеван Јаковљсвић” СНЕГ Све је бело, као у сну, цело село, и река на дну. Од снега се може правити Снешко БелиИ, на њему ћемо ставити, угља груменчић. Двца се играју на улици, као мале чигре, не моусеш проћп, од њихове веселе tape. И тако редом. из дана у дан, a ti у пролеће he се отопитп npcKunvhe се дечји can. Јелица Мигровнћ, VII-4 ОШ „Радоје Домановић” Параћин — На самом почетку године сусрели смо се са јсджом нови пом. Наимс, формирали смо Цеитар за културу и мнформи ci’ise „Параћчи” и у таквој ор гаИизацпји, сигурно је, лакше ћемо пословати и јјздх^и у те кућој годппи, него што је то до сада било. Иначе, морам да истакнем да је ова делатност пекако увск на последљем ме сту. О томе сведочи и стопа до приноса која се издваја за кул туру (114.8) која је међу послед излажења ;шста „14. дана”. Сви досадашњи учесници Ко.то иијс требало би да овог августа буду гости у Сисевцу и да се укључе у рад симпозијума. Да ли he се у 1984. години што конкретније радити на граЛњи дома културе? — Већ су. предузетц неки нкрстни кораци по питању не из ко изн>им у области друштвених , латности. Привремена галерија Не могу да говорим о овој дини, а да се не осврнем и дего на градње дома ^лутуре. Стручна група обишла је неке градовс и упознала се са њиховим домовима клутуре. Ради се на пр ипремању садржаја ове култур не пнституције. Отвореп је наменски жиро рачун где већ рад у прошлој години. Иако смо стално кубурили са фииан сијама, успели смо у прошлој тодини да одржимо достигнути ниво у овој областЈ?. Све трали ционалне манифестације су очуване, а културна позорница града на Црници богаћена је, и иовим садржајима, истакао је секретар Вучковић. Захваљујући разумеваљу ра дних л>уди „Елск^родистрибуиије” завидан фонд слика из Сисевачке колоније добио је дом. Ово привремено решење не би требало да питање ликов не галсрије скине са дневног реда, већ да се друштвена зајс дница више заинтересује за овај проблем и нађе трајно ре шсње за галерију. део фипансирања би био из ме сног самодоприноса грађана. Размишља сс и о локацији, a јавпа расправа која lie се орга низовати у овој годинм помоћк he да се она одабере. Пројекаг he се бирати прско јавпог југо словенског конкурса, обавсстио нас је сскрстар Вучковић. ок\т1љају^целокупно сеоско ста ноеништзо наше општине. У ..Сусретима села ’84” узеће у* чешћс све месне заједнице, што је јелинствеко у целој Републи ни Србији. Али, остали део го ллне културна позорница села била је празна. Текућа година би требало да донесе вишс кул турних програма селима, a Скупштица СИЗ-а културе пос пешиваће месне заједнпце буду покретале акције на ђеЉу домова културе. . које Аматеризам у општини Пара ћин показује завидне резулта * те. Али недостатак простора за рад сигурно да се одражава на резултат. У том циљу адапти рају се просторије садашњег Дома омладине који he послужити за аматерске делатности. Традиционални сусрети села V зимском периоду ангажују и Што се тиче. града и у ово) годики ће се пре свега очувати 'градиционалне манифестације, а планира се гостовање разних уметмика и културних програ ма са стране. Овогодишњи сус рети позоришних аматера Србије у априлу биће богатији и допуњени семинаром за реди * теље аматере. С. Јопановић ГОДИШЊИ ПРОГРАМ РАДА СИЗ а ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ОЖЗ 0ОТРЕБАI МИУЂНОСТИ ii Извршни одбор н Скупштина СИЗ-а основног образовања прихватили Нацрт годишљег про грама рада СИЗ-а основног образоваг£.а и васпитања. Реч радних људи и грађана током јавне ди CKVcnje. Више пажње издавачкој делатности У задње времс, а нарочито у прошлој години доста пажње је поклаљано издавачкој делат ности. У граду на Црници појавио се вилики број публикација, монографија и књига. — Сскција за културу СР Ср бије узела јс за пример пара ћлнски СИЗ културе како тре Г»а нсговати и развијати издавачку делатпост. Оно што је учињсно и што he се радити у овој годкни, ради се пре свега залагањсм ентузмјаста. Током овс године штампаћемо збирку са конкурса за прву књигу, за тим библиофилско ИЗДД1БС кн»и гу песама Момира Станисављс сића, а планирамо да се штам па и зборник параћинске поезије, песника који су оставили препознат.т»ив траг у завичајној књижевности рекао нам Је Милмвоје Вучовић. На десетој седници Скупшти нр СИЗ-а основног образоваља и васпитања која је опржана 21?.. децембра, делегати су разматрали и усвојили неколико докумената који су били битни за рад у прошлој и који he усмсравати рад у текућој години. Најпре присутни су упознати са остварењем финансијског плана Заједиице за период ја нуар — 16 децембар прошле го дине, затим су усвојили одлуку о изменама и допунама одлуке о финансијском плану За једнице основног образовања и васпитања за прошлу годиау. Разматрајући планска докумен та за 1984. годину, Скупштина је усвојила Нацрт биланса сре дстава за ф^ансирање основног образовања у овој гопинп, Нацрт. самоуправног споразума о утврђивању заједничких пот реба и утврђивању средстава за основно образоваже у 1984. години и Нацпт програма рада Заједнице за текућу годину. Нацрт приграма рада Заједнице рађен је на основу доку * мената која ооављају ову дела тност. Поштовање економских законитости у делатности осно вног образовања и васпитања. Шнолска мрежа, ппостор н опремљеност школе Кад су у пнтан»у матерпјални условн, треба мстаТш да Јс програмом прсдвиђено да се у текућој години коначно рсши будућноет осморазрсдне школе у Трсшњевнин н Буснловцу ц прсдложп одговпрајуће решењс Матнћ Саша ОЈН „Радоје Домаповић” nAXYJbHUE Пахуљице ледсне, сличне бело.ч цвећу, ив скривајте прозоре иа њих нтпце слећу. Голубовп драги, сиве, беле боје, сваког јутра доћу па ирозоре моје., Да поједу мрвицу, снтиу малу слатку. Немојте н.ч кваркти o«v радосг KpaTKV. ЗориН Сунчица ОШ Слађана Лонпћ, VI-3 „Б. Крсмановић” Д. Мутница ОШ „Радоје Домановић” Десет годипа листа „14 дана” — У 1984. години прославићс мо два зиачајна јубилеја. Дссе тогодишњицу рада ликовне ко лоније у Сисевцу и деценију роразредне школе у Клачевицн Што се тиче простора, иако постојн закључак да у основhi< школски простор за постојећи број ученика задовољава, ЗИМСКИ PACIIYCT ОД 15. JAHYAPA Две недеље одмора Трднционални зтгмски одмор -------------------- у^еника овом прилпмсом неће одушевити у.морле ћаке. Нан- СВЕЧАНО ПРОСЛАВ- ,мс, само две недеље учеппцн ЉЕН ддН ПИОНИРА he бпти ослобођеш!, свакодневпнх школских обавеза. Било је прсдлога, додуше, да се од.мор продужи на трн сед- .мпце, али ргжоводиоин школа били су убеђени да је и двс недеље довољно да се одмори н прикупн снага за друго полугодиште. Надајмо се да ће ова зи.ма бити блага н да школе нсћс прекорачпти дозвол>ену лотро1шву електрЈгчне епергнје, што би сс у сваком случају догодчло да је злмски распусг потрајо дуже. Дан ппонира, 27. децембар ...................................... ......................................................................................................... . јачање идејно-васпитних функ ција образовног система," даљи развој и унапређивање самоуп равних односа у основном обра зовању, развој друштвеног стан дарда ученика, рад на основ * пом сбразовању и описмељаван»у одраслих и даљи развој основног музИчког образовања су основне смернице овогдишњег програма рада. Предшколско и основно обра зовање и васпитање. оснрвцр збразовање одрасллх, музнчко образовање и васпнтаље»<>и one цијално основно образовање и васпитање су послови којима he се ова заједница базити у 1984. години, а у циљу задовољења потреба ове друштвенополитмчке заједницс. Унапређивање образовно-васпитног рада је стални задатак у остваривању суштлнских за за мале нерацпоналне четпоп Голубовцу. у овој области требало бп радити на сређпвању постојећнх школсклх простора, затпм ггре двидеги одговарајуће pemeibe за боље услове за школовање ученпка v Трешњевнци м Клачевици, прштремитн програм за обезбеђежс школског простора за рад у градскпм школа ма п програм потрсба оста лог школског простора и н>его вог оспособл>ава1Ба за рал. Пп таље уједначаважа броја учс ника у градсклм основнпм школа.ма у заВисности од школ ског простора такође ће се наћн на днгвном реду Заједницс у текућој годннн. евбчано јс обалежен у нашој среднви. Y пионпрским одреднма свнх ткола чуле су се ре чи пионнрске обавезе и тактови добоша, пиожгроки поздрави и пригодам про^рам. Најсвечаније бвло је на прпредби у салп Позорпшта‘где су пнопнри показали колико су одговорпн н шта знају. Цело ■ купан програм служк за сваку похвалу, што је потврдио п ' громкн аплауз публике. С. ј. Било како бнло, ученицпма је расгтуст seofta драг и всрујемо да he уживатп у забавн и зимским радостнма. 9 Ибаанта С. Ј. ШТА ЈЕ СА ДРУШТВЕНИМ СТАНДАРДОМ УЧЕНИКА? Превоз ученика путкика је приоритетан облик друш твсмог стандарда ученика у овој години. У области друш твсне исхраке ученика пуна пажља посвећиваћс се обсз бећиван.у бољих просторних и материјалних услова за рад ђачких кухнн>а. Приликом фпнанспран>а одмора пажња тави у и рекреације учепг 1984. години највећа ће се посветити нас природи, а затим, у границама могућпости, фипансираће се и летоваље уче ника. датака реформе. Предвиђено је овогодишљим програмом рада који је у том делу, закључио је Извршни одбор, треба да се оовежи најновијим подама о предстојећим лзменама у осно вно.м образоваЈву, подацима о заједничком наставном језгруи припремљеношћу школа за пр имену нових планова и програ ма. Може се рећи да су на нашој тернторнјн опремљене намештајем ставним средствпма. школе добро п наОсавре * мењавање школо нс злачи ако паставна срсдства леже закључана у ор.марпма и служе украса ради или за скупљац»е npaiuiiHC. Очпгледност у наставп је одлика модорнс, савремене школс, ш.то у овој годнни мора доћД до пуног мзражаја. Сгручно.ч раду ла усавршаван.у наставника преко Цептра и новоформнратпсх медпјатека, такође се у овој годнни треба Biniie поклањатп пажље, а питап>е школског педагога коначпо 6i I требало да се реалпзуОсновни задатак ове Интерес не заједнице биће и даље унапређивање друштвеак>-еа<ком- «рких односа. а средства за рад и развој основног сбравовања и васпитања одређиваће се на основу критеријума утврђених самоупрааним спораг(ум1ом о основама плана развоја основног образовања и васпитањаза период од 1981. до 1985. године, а у складу са Друутвеним договором о заједннмкој потрошн>и у овој години. Нацрт годишњег програма ра да за 1984, годину прихватили су делегати Скупштине СИб-а основног образовања и васшгга ња, а коначан текст програма појавиће се после јавне дмску сије, са предлозима и ггоимедбама радних људи и грађана. С. Ј. С. Ј.

СТРЕЉАШТВО ЈУНМРИ ПР8Н. ЛИОНИРИ РУГ1 На регионалном првенству о CHOBinix п средњих школа illy маднјс и Поморавља параћин ски baun врло добро су прош лн. Омладинци и омладннкс из СЦ „Бранко КрсмановиН" onли сУ најбољн, а пнонпрн и пн онирке нз ОШ „Стеван Јаков љевнћ" освојпли су друго мсс то у својој категорнји. Појединачно међу јуниорима најбољи је био Зоран ПетровиИ. а за њим љеговп друговн Саша Мплошсвнђ п Предраг Жпвко впћ. Код оЈСладинкн Евнца Ра довпћ бнла јс прва, Славнца Борђевнћ друга а за н*и.ма Be ра Радовановић. Код пнонира Дсјан Слмић је првак регнона, Града Цветко mill ic постигаи другп резул тат, а Зоран Тодоровић трећн. Код пионирки прва је бкла Драгана Гајнћ, а Славноа Псј ковнћ п Зоран Милић постнг ле су нсшго слабнје резултате. Обе екипе из Средношколс ког центра представљаћс наш регнон на финалном дел\' олнмпнјале средњих школа Срби је цлтћс гошне у Крушевцу. ФОТОРЕПОРТАЖА СА СВЕЧАНОГ ПРОГЛАШАВАЊА СПОРТИСТА ГОДИНЕ ЈРУЧЕНИ ПЕХАРН И ДИПЛОМЕ • Свечаном уРУчењ¥ признања спортистима у ресторану Хале спортова присустворали су бројни спортски и јавни радници, представници Скупштинс општнне, Синдиката, ССРН, спортисти и гости. СТОНИ ТЕНИС: ,.БО§»АЦ“ ДРУГИ По завршено.м прво.м дслу првснства у рсгионалној лиги Шумадије и Поморавља „Борац" јс заузео друго место иза екипс „ЛС" из Крагујевца. Сго нотенпсерп Стакларс од осам сусрета изгубили су само јеги почињс 10. марта ндуће го дине турннром у Аранћеловцу. ОПШТИНСКА ЛИГА Настављено јс такмвчење у дан, алв то јс било довољно да Општннској стонотеннској лизаостану два бода за Крагујев гн. У воБству су јуннорн „Бор чанима. И у међуопштинској лнгп за вршен јс први део првенства. У њој учсствују трп екппс из Општине Параћин. Најбоље су n.iacnpaini, на трећем месту, Својновцн са 10 бодова, а ,Бу дућност" нз Главнце п „Борац П" су на четвртом к петом мс сту. Другк део првенства у peni оналној U меоуопштинској ли ца" са девет победа н дсвет су срета а за трећс место води се борба пзмеђу нарелне четпрн екмпе које су нзједначбне док су Доњовидовци сигурнн другом месту. Следећн турнпр нгра се и 23. јапуара ндуИс голнне да би требало да сс табела на 22. УЈе дначн јер многс екнпе ннсу одигралс потребан број сусрета РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ „ШАХ Y ШКОЛЕ’ ПКОНИРКЕ ИОВМиЕ УСПЕХ На регионалном такмичен>у V оквиру акиије „Шах v школе" одржаном од 22. до 25. децелЈбра v Тополп, параћиаске основне школе представљало је четрнаест juioinipa и ттпонир кн. Mebv ocAtopioioM најбољих mi онзгра — шахисга са региода Шумадије п Поморавља налчзк се чак пст основада из Mame onuirjfHe. — Резу.ттати cv врло добри, рекао нам је Влада Богосављевећ, којн је са Огњано.м Ракићем водихо екипу на регионалном такмичењу. Друти nvr за редо.м пионпркс су vtebv најбољсима v реглону. Прво место v Топодц ос Boinna ic Оливера Ракић из ОШ ,Д5. мај” пз Поповна. Дргга ie МаРнна МилОЈковнћ из ,Д1омчила Поповића’’ а трећа Бнљана Богојеви) * такоће кз Поповца, прошлогодишњи првак региона. Код ппонира пласнралн cv се двојнца. Александар Теофлловпћ нз ОШ „Радоје Домановнћ” охлазн на републичко таК-мичење као дргги v регионт, а Саша СтојковиН из Поповца као ОС.М1Г. Ако се у ово.мс врло успешном Haarvriv може тражити хенднкеп, онда ic то одсуство убедљнве првакиње општпне Маје МилојковиН, која због б> лестд inijc настугшла у Тополи. To би сип рно било и чстврто место за параћипскс н«иннрке. Републичко так.мичење одржаће сс од 29. јануара до 2. фебруара у Врњачкој Бањн. м. м. ПРВЕНСТВО ПРОЛАЗИ КЊИГА ОСТАЈЕ ПАРАЂИН HA СВЕТСКОЈ MA.iti ФУДБААА • Кад се на терену равном, као тепсија, појави Тома Михајловић, фешта може да почне Дугогодлшњи пратнлац спортск1гх, првенствено фудбалскнх догађаја и зснвања 'на терешша н око н>1сх, То.ма Мнхајловић. новинар .Арене”. Параћинаи no pobeibv и yoebeibv, своја сазнаува врло професионално зна да пласира. Са закашњењсм. алн само ца око представл>амо овог искусног новпнара п пгблнцисту н>еговлм oiSBuiiEM суграћанлма. Са да, када своднмо рачунс начкњене v пздавачкој делатности, чијп су корени цегдс v обалама Црнпце. нанелн би нсправЛ’ Томи Млхајловнћу, ciihv Јосифовом. Стручњак за репортажс, свој редовни посао у загребачкој ,Аренп”. некад врло популарлој н на овом тлг, шгјс нам разлог шггересоваља. Желимо да Tomv представимо као публнuhctv. творца ieiHe кјмггс о по којном Брусу Лиу н новије, при лог монографије XII свстског купа v фудбалу, првенствт света у Шпаиијм. под насловом „КО ЈЕ КО?”. Ово луксг-зно нз- □ан»с иза кога стоји НИРО ,Дечје новпнс” било је, правц в> дз1ч кроз фестнвал фулба.м. Хрпа података, нмена, актгелних к квалнтетних фотографија, интервјуа цајпознатијих стру чњака, нацшх и светских. није могло без поммњања родног града. Са заднвљујгћом гмешћиошhv професионалца, Тома Мн.хлјловиВ уткао ie v докумснат ко in остаје нме Параћпна и фгц« балског клуба Јединство. Учи * нио ie то кроз пзјавг Mo.vpni.id — Мајка .Стојановнћа, тадап!- љег голгетера Сан Дијега и репрезентатЈШца Канаде — на је дпнп могућц начин. Треба ценити овај његов гесг јер ie књита сада v вптриаама MHoroSpQhuix југословеиских н светскнх фодбаломана, a v H»oi и име нашег града. М. Мнленковић isffliiaHas V и.ме организатора, СОФК-с н лнста „14. дана” лрисутне јс поздравно пред седавајућн Председнмштва Савеза организаиије физич кс културе ЗДРАВКО ФИЈШ ПОВИН. Одлуку жнрија за избор спортисте године прочитао је предссдник ииг. СТАМЕН КО ЈЕЗДИК. Главни н одговорнн уред ннк листа „14. дана” Славољуб Обрадовић уручује пехар најбољем спортисти 1983. годЈгне Светлани Симнћ, падобранскн Аеро-клуб „Hama крпла”. Другн на ранг лнсти пајоољи спортпста бно Јс Mimo ! мир Пслниановић, фудбалер Јсдпнства. Прсдссдник ФК Једпнства” Миломир Мнловаповић при мко је пехар који је ово.м Клубу додељен као најуспсшнпјој скипи у 1983. годинн, из руку Здравка Филнповнћа. За ПСД „Јаворак”, другу екипу на par листи, диллому јс примио јсдан од најстаријих планинара Бранко Шћепановпћ. V име награђених спортиста захвалила -се Светлана Симнћ. I. писмо УРЕДНИШТВУ ПОШТОВАНИ ДРУЖЕ УРЕДНИЧЕ, У лрстпрошлом броју лис та „14. дана”, ваш рспортер је у извештају са годишњс конферснције ФК „Јсдинство" написао да истој није присуствовао пи ставник осталих града. Нажалост, то један пред клубова из је потпуно тачно, али је за још веће жаљењс чиљсница да ннко од чланова ФК „Борац” (ни је лам познато како је са осталим клубовима) није до био пи усмени позив да при суствује овом скупу. Нкје нам жел>а да овнм м путем улазимо у било какву Н полемику са фудбалским ; । клубом „Јсдннство” напро a тив. најискрснијс им чести (У тамо освајањс јесење титу- ! • ле са жељом да тако буде и : ] на крају првснства, али нам сј јс стало да ово писмо будс . ј објављсно како " И била правилно Ц наби јавност информисаза ФК „Ворац” Пстар БуднсалпН секретар Умссто помсна момс лру Мплаиовпђу. чнјп 11а смртн грсршзна I! лажем 1.000.00 липара организацкји Црпепог ouv Алексаи сс годншњн Јануара, «ipn OniininicKoJ крста pabinty, Љубинка Попоипћ — iicBiih. v ’ »» Обжвештавајг се rpabaim да Је адсокатска канцслариЈа ВпчоЈа Сто јаиовнћа почсла са радом у Параћпну. y.iinia Cane Ковачевића бр8. МАЛН ОГЛАСП Mcilsm звосо&ан стап у Купријч зл onronapajvhii у Лараћнну. Пр«дг tioci војннм .иткма. ПродаЈе сс Цнтросн СХ 2200 супср — у аеловнма. Љубкша Мнладнновић, Козарачка 4, Параћин. ПролпЈсм стап у Елмбсовом нассљу бр. Б2/6 njipahnH. Упнтати па тслсфон 018-330-960, Новковнћ. Оглашапам нспаиссћом радпу нњи дснцу нздату у Ппраћину на кме Стојаип Лазпћа' из Ммриловца. Meit»a.M Јсднособан стан иа КеЈу за довособап конфоран. Утпати н>> тслсфон 53-451. fS| IHNIU PARAGIN . Кздајв Cl13 ввфориа **. Издавачкл салеп Нада Брипсоввћ, Моичжло Вучкожић, Са«пссла« Жпвкоаић, Милшл;« 11зг.а, Наж> Јогаповнђ, (миеннв арелсе.ципса) Спежана 1ованоакА ооривојо МзрЈкгомћ, Слкволуб Обрадовић. Жнвота СтоЈановпћ, Жиао|ив (ош«ђ (презсед- нии’ и Јив&л ГомвВ. Vpebyle: Реддкционв козсп *|ум, Гпавнв ■ одгивирт« урсдник Сллиилув ОбраЈкдеВ Невжнврж! Смгжвка Јопамовић, Милшав Жмвковић Мврослав Днммтријевћ, Ми пивој? Илић (чвхвчкв уредипх) ■ Munnpai Мклснковић. Адресв Г«лакци]с: Л<акснмв I орког 4. Поатгвискв фвж U. Гемфок: Гаат<н о одговорнн уредних S2-352, аовштари 53^94. Пр« гиито годијпва 250.00 оинара, полугодлшлв 125,1» Зв востранство овоструко. Жиро рачуж СИЧ» Ј |—Hl twn tt? 1ft код СДК Параћна. Ш1шли ГГО ^ГЛАС", Бсоград, НлаЈкоии ћева 6, м.1офов 340-551, Гираж 11.000.

БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА МИЛАН ДРАГОВИН ПОТПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ СРС HIliOAl БЕЗ ОКВИРА II ШАБАОНА Страна 9. „парабинка” БАШ ДРУГАРСКО ВВЋЕ Страна 6. УДРУЖИВАЊЕ Y ПОЉОПРИВРЕДИ НАШЕ ОПШТИНЕ | СЛОМА 3'ШРАДНИЧКА ЗАДРУГА „ПАРАЋИН" | Страна 7. $ „СУСРЕТИ СЕЛА” СТАРТОВАО КУАТУРПИ МАРАТОН Већ неколико дана на позорницама домова културе v нашим селнма све ври од игре песме и знања. И ове као ранијих годнна „Сусрети села” побудилнсу завидно шггересовање. Пре пунс салс и позорнпнс кајречитије говоре о овој својеврсној манифестацијп културе н знања сеоских месних заједница. ! ; Лист Социјалистичког савеза радног народа општине Параћин «1оана""1375 БРОЈ 250 ■ ПАРАНИН 25. JAHYAP ГОДИНА XI 1984. Q ИЗЈ1АЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ о ЦЕНА 10 ДИН. ИП1И1ДЕИ БРОЈЕВА Ш ПЕТАР СТАМБОЛИН, ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ БЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Y ПОСЕТИ ПАРАБИНУ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБРАЗГС ®@ 0 АКТУЕAМ ПРОБЛЕМИМА И ЗАДАЦ Д Месец ц no дана самр дели два значајна датума укиз~ лажењу ватег и нашег листа: овкм бројем лист слави јубилеј — две стотине педесети број од почетка излажс/ba 5. марта 1974. године кога датума lie се обележити и други — десетогодшињица ч.еговог излажења. Настао као резултат потреба и жел>а радних људи и граћана оа буду бол>е обавештавани о свим битним питањпма из рада месних заједница, орга иизација удруженог рада, друштвено-политичких и др утх ррганизација. и самоуправних интересних заједнииа о свим друттвеним акцијама које су у току, бележио је постепени успон и зрелос? гаједно са људима који су у њему, да би после две стотп пе педесет бројева пзлажења потврдио. да је постао нешто без чега сс у овој сре дине не може. Његовим покретањсм желело се да ова средина има информисање које би ангажовано и 'критички осветљавало друштвене токове и праксу, подстицало на акцију и покретало решавање no јединих проблема. Уз то желело се да се путем свестраних п истинитих информаци ја омогући делегатима и делегацијама и свпм радним људима п граћанима. да печосредно одлучују v свим фазама самоуправног одлучивања. Лист >.14 дана.” као саставии део нашег друштвено-политичког система, а уједно и као његов посебан и изузе тно одговоран део палазио се пред вео.ча сложеним задатком да информише радне људе и граћане о свим токосима друттвеночголитичког живота v са.иохчгоавпом дру ипву чпји је интегрални део и наша оиштипа. Hoped ипформисања лист је имао задатак стварања. социјалисти чког iaenoi Mtbciba који кваллфиковано остварује крупие друштвене п етичке задатке који стоје пред њим кроз ацгџжовано и социјали сгички самоуппавио обавештавање Јавности. Сви ти ииљевп, сигурно је. пису у потнуности реализовани, али је незаобилазна чињеница да се лист у целини посматрано афирмисао као незаменљив и утицајан чинплац у информисању pad них људи и граћана овс средине, као њихова трпбина у борби за социјалистички самоуправни демократски развој у њиховом оспособљавању за квалификовано самоуправно одлучивање и управљање друттвеним нословима v изражавању интереса и цпљева радничке класе, делегатског система, као aicrueaH чинилац у политичкој и друилвеној 'акцији субјекггивних снага, у постизању позитивнпх друштвених проиеса, афирмишући достпгнућа, искуства и вредпости у изражавању спецпфичности интереса. и потреба ове средине. Истовремено посебан задатак листа био је iiezoeaibe традиција народ ноослободплачког рата п ре волуције, борбе народа и па родностп Југославије за сло oodv и равноправност, несвр стану политику, васпитавање .иладпх генерација да се активно укључе у борбу за раз вој социјалистичких самоуп равних односа и одбрану те ковина социјалистичке изградње. Посебне напоре лисг је улагао у борби за економ ску стабилизацију, за мен>ање срих облика понашања супротних саЈчоуправном си~ стему, заузимајући бне ставове који решење многих питања виде само у даљој афирмацији радничке класе. У протеклом периоду на одреЈзивању физиономије ли ста знатан утицај и несумibueu допринос дали су Савез комуниста као водећа идејна снага друштва, Соиијалистички Савез радног на рода ошитине и Издавачки савет преко кбга је вршен најишри друштвени утицај. За све ове дане стицано је потребно знање и пракса за што успеишије, правовремено и објективно пнформиcaibe. У тој улози наставићемо и даље са основним задатком сталног јачања квалптета листа што нотпунијн.ч ц свеобухватппјпм информисањем. Петар Стамболић, члан Председништва Социјалистичке Федеративие Републике Југославнје и 'Милутин Милошевић, председник Друштвено-подитичког већа Скупштине Социјалистичке Републике Србије посетпли Параћип S Функционерн via и представницима друштвеио-политлчких организација општине Параћин друг Стамболић го ворио о актуелној економској и политпчкој ситуацији, о мерама дугорочног програма економскестабилизације и задацима који стоје на том плаНУ Радну посету Параћину, у уторак 17. јануара учинио јс Пстар Стамоолић члан Председнтшхтва СФРЈ којо.м при_ лико.м је од стране функцнонера и представника друштвено-ттолитјјчкјгх организацијa општине Параћин упознат са актуелном економском и политичком ситуанијом у нашој средини, са посебним освртом xia остварење програма економске стабилизације, остварсњс програма развоја, са пројекцијом еконо.мске полптике у 1984. години и лословањем прп вреде у протеклој години. Друг Стамболић јс присутнима говорио о актуелној е_ кономској И ПдЛЈГГИЧКОЈ ситуацији, о .мерама економске по литике, посебно на штлрем пла пу, као и задацима који нас на том плану очекују. После разговора у Параћину друг Стамболић је посетно и Ryn_ рију, где је такође са, предста впицима друштвено-полнтичког жнвота водио разговоре о актуелној економској и поли. тичкој оитуацији у нас. С. О. СФС НА ПОЧЕТКУ ОВЕ ПОСЛОВНЕ ГОДИНЕ ВЕЋИ ИЗВОЗ - МАЊЕ ЗАЛИХЕ В Производња за ннострано тржиште одвија се без застоја, али како обезбедити вагоне за превоз робе За ову пословну годину Српска фабрика стакла планнрала је извоз v вредностн од 76,6 мшшјарди старлх дпнара, а од тога 61 милијарду на конвертнбилно тржиште. Међутнм, судећц према пословима закљученим у јануару месецу, треба очекиватк да ће тај износ знатио битн прелхашен. Ових дана уговорен је посао за лзвоз 56 милпона јединшХа v укупној вредности од 6,3 милибна клириншких долара за Немачку Демократску Републику. Реч је о боцама за пиво, теглама од 720 милилитара, боцама за воНне соковс и боцама за жестоко пићс, које се већ из возе за Грчку. Значај ових уговорених послова је утолико већи јер се ради о роби које у Стаклари има на залихама. Комплетне количинс морају да Другови Пстар Стамболић и Милутнн Милошевић у разговору са функцнонернма општикс Параћин буду испоручене до априла, што практично значи да ће пет машина до тог периода радити тегле и флаше искључиво за извоз. Након уговорених послова ма шине производе, али већ прве испоруке за инострано тржиштс касне. Од 17. јануара дневно је требало да двадесет вагона превезе робу, мођутим, вагона нема довољно, мада Железница обећава да проблема око превоза неће блти. У Стаклари зато очекујемо помоћ наше дру штвено-поЈштичке заједнице, како се са испоруком уговорених количина не би каснило. У изгледу су и велики извозни послови са Мађарском и Италијом, тако да he сви проблеми Стакларе око пласмана амбалажног стакла бити решени, рекао нам је огцх дана Слободд Балетић, руководилац ООУР-а „Промет” у СФС. Значајно је и то да се осећа побољ шањс пласмаца амбалаже на домаће тржиште, тако да he се злихе знатнд смањити већ кра јем првог квартала. Тала наи~ (Наставак на 3. cipaiui) ИЗ РАДА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА ОМЛАДИНЕ Млади о стабнлмзациЈи Општинска организација Савеза о.младине у својим активности.ма гледа да се што внше укључи у свс по ре живота и привређивања у нашој средшш. Водећи такву политику Председни. штво OK ССО иа дневнн ред Конференцијс, ставиНе Програм актнвностн Савеза социјалистнчке омладline на остваривањс мера дру штвено-скономскс стабилизацпје. Овај скуп младих зака_ зан је за 28. јануар, када lie покушатн да iiabv cnoie мссто у друштпено скономски.м кретањнма наше прн! I вреде.

25. JAHYAP 1984. • БРОЈ 250 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО АКТИВ КОМУНИСТА НЕПОСРЕДНИХ ПРОИЗВОБАЧА ЗНАЧАЈ ВЕАИКИ ОБАВЕЗЕ ОБИМНЕ • Усвојени Програм и План рада за наредни период • За секретара Актива изабран Миодраг Живадиновић нз Српске фабрике стакла На послсдњој ссдншш Актнва комутшста иепосрсднпх произвођача одржаној 19. јануара, усвојени су Програ.м рада за нарсднс две годнне и Орјентациони план рала за 1984. гошшу. Такође Је на овом скупу нзабран секрстарпјат Актива на чијем ћесечслу налазити Миодраг Жнваднновић, раднпк Српске фабрпке стакла и замсник сскретара Илија Иваповић, радшпс Фабрнке тскстнлних машина „Пролетер”. Y усвојеном Наирту програма рада за наредне две године нзмеђу осталог се- каже: — Ми данас нисмо остварнли у cbilm средпнама, у свнм облицима органпзовања п де_ ловања Савсза комуниста радничку всћкну, што не значп да полнтнчке и друге одлуке доносп неко у пме радника, мимо 1вих самих. Али и сада стоје разлозн који су наш Caeca комуниста побудилп да формпра активе комунпста не посредних произвођача, као сталнн облик деловања комуннста радника непосредних произвоћача. Управо због тога улога и задацн Актива н даље су једнако значајнп као н painije, а посебно данас, у овим сложешгм условима приврећивања. Пред собом радници комунистп су поставплн ннз вео.ма значајннх задатака. Између осталнх по.мени.мо неке најзначајније. У наредном периоду предстоји борба за очување ре довне пронзводње н реалпзацнју производње на тржишту. Зати.м повећаље продуктивкости у садашњпм условима прп Мподраг Жппановпћ секретар Лктмва врсђиваља. што подразумева 6o.bc вредноваље рада. награђнвање пре.ма раду и резултатнма рада, с.мањнвањс нсонравданнх одсу-твовања с лосла... Такође, \iebv задаиима се налази и ствараи>с бсљих услова рада и живота непосредних произвођача, затпм актпвираље дслегатског систсма v с.мнслу уставних опрсдељсља. Из помснутих задатака зацртаних у програму рада Акпгаа јасно се подразумева да је политички зиачај Актпва занста велики, а да су задацн обплшн. Ови задаци су значајан .далогај” и једпно се могу реализовати уз истинско и стално ПОЛ1ГП1ЧКО антажовање самог Актива н љегових члаПОДИТИЧКА ШКОЛА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА МАРКСИСТИЧКО 0БРА30ВАЊЕ ПОТРЕБА КОМУНИСТЕ • Полазницнма пете гснсрације По литичке школе Општинског комитета Савеза комуниста говорпо Радојко Јо вовнћ, извршни секретар Mebyomxiтинске конференције СКС Пста генсрација полазника Политичке школс OK СКС општипс Параћнн почсла је са радом 13. јануара. Првом ckv муниста свуда у свнм жнвотннм снтуацијама мора да бупу полазшЈка су II предавачи, цп општинске и литнчке школе генерацпја. присуствовалп затим полазнн регпоналне по пз претходнпх дс комуннста којн поштује ркснспгчку доктрину. ма Окупљешш полазшшима политнчких школа обратно се РАДОЈКО ЈОВОВ1Ш, извршнп сскретар МсВуопшпгнске конфереицпјв Савсза комунпста, који је говорно о актуелним полптнчцим н економски.м питањмма и о значају идејно-полппгчког оспособљава iba и марксистнчког образовања комуниста. Говорећи о основним постулатима марксистичке наукс, Јововић је пстакао да је марксистичко образовањс комуниста неопходност, Јср само марксистички I образоваш! комуниста може у ; потпуној мсрн да разуме и ј схвати кретања у нашсм друштву. Марксистички образовап комуниста спреман Је да креира рад у органнзацнји Са_ веза комунпста н да пзпалази права решења за све спигме ј коЈе се јављају у раду организације Савсза ко.муипста. Та нова у сопственнм средпна.ма, закључено јс из.меБу осталог на ово.м скупу непосредних произвођача колцчтста. Оријентацнонпм програмом рада Актива комуниста непо_ средпих произвоВача прсдвиће no је да се одржп 18 ссднпца на којима би се разговарало о сви.м слс.меитима рада, живота и стандарда нспосрсдннх произвођача. На крају подсетпмо Да је актив настао из идејног опредељења у Савезу ко.муниста да треба јачатп утицај комуниста пз непосреднс производње, пре свега, на токове самоуправних односа у оргаиизаинјама удруженог рада, на процесе производњс л продуктпвност рада, да бн се, пошто у мнопш средина.ма још није оства рена радннчка већнна у Савезу комуниста, остварило идејно-политичко једннство Са веза комуниста и радничке класе. М. Илић Почсле га радом и вечерње политичке школе Обраћајући се присутнима Јововпћ је подсетио и на теш ку сптуапвју у привредн Hamer региона. Задатак свнх комуниста је да се личним примеро.м и радо.м боре за прева зилажеље тешке еконо.мске си туације, за повећан *е продуктивности за изналажеље правих путева у реализацији еконо.мских програ.ма. И ова пета по реду генерација полазника политичке шко ле OK СКС радпће по јединственом програ.му Прсдседни Kobe је мок скс рални лик гради и у извршни сскрстар подсетио .п на мокомуЈшсте који сс раду организацнје п у приватном животу, јер ко ИЗВРШНИ СЛВЕТ Аданввм рада Последњс две вршног савста седппце Из Скупшгине општине ПараНнн одржане 17. и 24. јануара биле су пос већене плановима рада државних органа за ову годнпу. Планови рада за 1984. органа’ npanocyba, оргапа за општенародну одбрану и ор гана управе Скупштане општине Параћин наћи lie се н на диевиом реду предстојеће седнице Скупштипе оп штипе. КАДРОВСКА ПОЛИТИКА Y УДРУЖЕНОМ РАДУ КАДРОВЕ ТРЕБА ПЛАНИРАТИ Потребпа већа спрсга удруженог рада н образовних организација О планирању кадрова, описмењава1ву и запошљавању у организацпјама удруженог рада разговарано је недавно на ссднпци Већа Савсза синдиката олштине Параћин у прпсуству директора OOYP-a, кадровскнх руководилаца, ирсдставника ус.мсреног образовања, рефсрената за образоваље кадрова и представника основннх организација синдиката. штва Централног комитета СКС, који садржи 41 тему. Ове lie те.ме бит« обраВене до краја апрнла месеца у 126 часова. Прсдавачи су афирмисанн друштвено-полмтички раднипи из наше средине. Иначе, ова генерација броји 34 по ПОЧИЊЕ И шнолд СИШНАТА лазника »з преко 20 организација Савеза та. Порсд Општннске основних комунисПОЛТГГИЧке школе, од почетка децембра радн н Вечерња политичка школа OK СКС. Вечерња политичка школа ради у три сеоске осиовне организације СКС и то у Стрижл, Доње.м Видову и Чепуру. Предавањз друштвено-политичких радника у Вечерњој политичкој цп<о пи прати' 75 полазника, и у свом раду ће обрадити 36 тема. / М. И. За Политичку школу Општинског већа Савсза синдиката влада велико интересовање. Почетак школе који је планиран за 26. Јануар предвиђа 35 полазнп * ка, али ће највероватније број полазника достпћи цифру од 42 нз 18 основних органпзациЈа Савеза синднката. Ово ћс бити пета по реду гснсрацпја која ће раднти по јединственом програму Реггубличког већа Савеза синдиката, а реализоваће га предавачи, друштвено-политички радшоди из општине, региона и републике. ПИТАЛИ СМО: KAKO СЕ ОДВШАЛА АКТИВНОСТ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА У ПРОТЕКЛОЈ ГОДИНИ НЕЗАДОВОЉАВАЈУЋА 0РГАНН30ВАН0П ЖЕНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖЛЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА ЈЕ HA СВОЈОЈ ПОСЛЕДЊОЈ СЕДНИЦИ, ОДРЖАНОЈ 19. JAHYAPA, РАЗМАТРАЛА ИЗВЕШТАЈ О РАДУ Y ПРОТЕКЛОМ ПЕРИОДУ И РЕЗИМЕ РАСПРАВЕ О Y4EUIRY ЖЕНА Y УНАПРЕБЕЊУ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ. О АКТИВНОСТП ОВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ¥ ПРОТЕКЛОМ ДВОГОДИШ.ЕМ ПЕРИОДУ РАЗГОВАРАЛИ СМО СА ДОБРИЛОМ БОРБЕВИБ, ПРЕДСЕДНИКОМ ОВЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ. Конференција за друштвени положај и активност жена као облик делован»а Општпнске конферелцијс ССРН учествује у крсира н>у политикс и прати оства ривање друштвено усвојсних ставова о положају же на и предлаже, односно пре узи.ма мере за конкретну ак ц»ју Социјалистичког савеза. Y протсклом једногодншн>см периоду настојалп смо да реализујемо планом и програмом утврђене задатке на почетку 1983. године. Me Akiiibhoct на плаиу краткоро чиог и дугорочног плашфања кадрова за потребе удружеиог рада, јер кадровска полшпка дубоко задире v сверу производиог процеса п oprainiaaintjv ра да, битан је фактор v оствариван>у стабизизације. Из дискуси.ја присутнпх пронсгекли су и закључци. Недово.т»но јс пригут на обавеза свнх структура, како друппвено-полнтичких тако и самоуправннх v организапиЈама удруженог рада и образовнЈШ организацијама да се стнмулише школовање радшгка npoiraводкнх зажшања и повезнвања образовања и рада применом елсмената слободне пазмене радз, као и запошл>ава«»е младнх школованих кадрова. днннм производнлм занкздањп * ма. У пракси је потребно да се остварује процес самоуправног преображаја, v циљу д.а се по већа опште ооразоваде п дасе младима пружс једнаке шансе за npimpcAuy за рад и даље образовазБе, доквалификацију и преквалификаипју. Исказивање пот^реба за кадро вима преко годишњнх средторочних н дугорочних планова развоја, једац је од основних задатака удруженог рада, закључено је на крају поменутог састанка. Бутим, у томе се није краја успело, прсебно оном делу када се ради до Y формирању секција жена, тамо где оне не постоје. Тај проблем је нарочито прису тап прн месним конференцијама ССРН на селу и то Када је у пнтан.у органи * зовање жсна v месннм копференција.ма ССРН у граду, којнх је знагно мање, ксго што Је то случаЈ а се лу, може.мо бити задовол.ии, јср од укупно осам, колико их има, још са.мо три иема ју фор.миране секцијс жена и то месне заједницс: „7. јул”, „4. јул” и „Глождак”. Y радним организацмјама актнвност жена се одвнја у оквиру организацнје Синди ката. Обзиром да до краја опог мссеца треба да буду завршснп изоори у свлм ак 1И1ОНН.М коиферснцијама синдиката, може.мо очекнвати да he у свима њима бити формиране секцијс жена. нам је главни рсдни псрнод. О значају секција жена трсба посебно задатак за па органпзовања на сслу не говорити, јер Огимуглат1гвнс мере мора да се изналазе и npornicyjv н дО краја буду конкретизовзис и пр^шлачие, како бн сс у наш0ј средиии удовољило потрсбама уДР¥женог рада за по^е* М. Ж. Правилно планмрањс обезбсђује непосрсдне је то више мање познато, али треба нешто више pehn о учсшћу жена у уна.греЕен»у пољопрпвредне производње, о чему је и вођена рас тграва на састанку Сскрстаријата Републичке копфере нције за друштвени положај и актнвност жена Срби је у прошлој годики, а што је било предмет рачмаграња наше Конференцнје. Из резимеа ове расправе происти чу конкретнм задаци који морају иаћи уместо у нашој предстојећој активпостн. Морамо се максимално заложити на оствариваг&у овог задатка, па ако је потребно затражити помоћ » другнх одговорних струкгура, како резултат не би изо ciao. Добрила Борћевнћ Конферешшја за друштве Ш1 положај н актчвност ;кена у протеклом кериоду у оквиру програма активности на своји.м састанцима третирала је низ питања из области унапреВења друштвено-економског положаја к улоге жепа у социјалпсти чком самоуправнол! друшзву. To је задагак п Савеза комуниста посебно на њнхо вом ширем учешћу у самоуправљању н друштсено-по литичко.м животу. На нашим састаниима јс било речи н о оспособљаваIhV Ч VKn.V4»<Baib’/ ЖСПЛ II жснске омлад у* » у cue cipy i.'iypc онштенароцие ол<)ра- •12 » друштвенс самозашти-, тс као II о вепој олидарноcm у области биолсшке ре продукције it остварнвању фхнкције матвсЛшства, где смо на јсдном оц иапшх са сганака посебно разматрали проблеме обнављаиа станов ннштва и популацнону по- -т•• тнку. Разматранл су и про блеми запошљавања жена и женскс омладине, снабдева н»е робом широке потрошite и многа друга ш<тан>а. Прилпком обележаван>а 8. марта — мсВународног Дана и.сна нмали смо сусрет са Радмило.м Цветковић, председииком Рспубличкс конфе ренцијс за друштвени положај it активност жена, када је воВен разговор на тему: „Положај жсне радника и жене друштвено-полнтнчког радннка” у зајсдницк са Ко нференцијом жена Фабрике цемента „Нови Поповаи". У.з ова пнтања на својим са станцима смо размарали и пнтање здравствене заштите жене, деце и о.младиие, ауз т<> оргаиизоваиа је посета Кући цвећа н Меморнјалном пентру Јосип Броз Тито. Исцрпна днскусија којаје уследила након извештаја о раду у протеклом једногоди 1?ње.м периоду ц н1~едннм задацима послужиће нам као основа да сачипимо богат програм активности за наредни пертвод, који ћс.мо рсализовати само ако се сви скупа макси.мално заложимо, тако да следећи иззеш тајни пернод буде још бога тији, рекла Је на крају Доб рила Борђевнћ. М. Живковић iiniiniHiiiiim iiiim iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

O<<QI—< t—< Wwo

мnм>aKoao%sДS a£B 5=1 o wpH Q *■4? s s>- en ^3O 51 -5OEwo5 ■Ш111111111111|11111И11Ш111И^

И 3 Д A Н A Д A Н 25. JAHYAP 1984. • БРОЈ 250 ССРН О МАЛОЈ ПРИВРЕДИ И ПОВРАТНИЦИМА ИЗ ИНОСТРАНСТВА изултдтн во а пошњивање • Енергичније спречавати бесправан рад © Псвратници недовољно заинтсресовани за програме који пм се нуде Раз.матрајући ииформацију о досадашњем развоју мале прлврсде, Председништво Огпитинске конференције ССРН јс, уз констатацнју да сс у неким организацијама удружсног ра да и ncKiLM обласгп.ма .могло брже да иде на реалпзацнји постављених задатака из овс области, закључило да се за последњих десстак годпна рсзултатл постпгнути на развоју .мале прпвредс не могу потцсњивати. Посебно јс зпачајан развој „Параћинке”, „Будућности”, „Трнкотажс", „Кос.маја”, Ауто-мото друштва Заиатског сервиса, уговорне органп зације удруженог рада н других органпзацнја којс су уз ангажовање друштвенпх средстава, дело.м из фонда за развој привреде, знатно повећалс лроизводњу и запослиле већи број радника. Мсђутп.м н даље постојиоба всза друштвених субјеката да развијају одређене делатностп, али да се свс више кори« сте срсдства у својини rpabaна и да сс на тај начин брже залошљавају повратницп из ииостранства. Да би се мала приврсда бржс развпјала потрсбно јеспречавагн бесправан рад, а посебно прсиспптати којс су cue организације дозволпле својп.м раднпцнма да раде прива тно после радног вре.мена. У плапови.ма развоја мале приврсдс педостаје прецизност у с.мпслу којс he сс делатности развијати у једној годнпи, како he сс за то обезбеБивати срсдства п колики he број људн битн запослеп. Када јс у питаљу пнфор.мација о одржашш састанцима са радницима привремено запослелих у пностранству, речено јс да нако су они овегоднне бпли всо.ма добро оргаI БЕЗБЕДНОСТ Y САОБРАБАЈУ НА ПУТЕВИМА Y СР СРБИЈИ Y 1983. ГОДИНИ БОЉЕ НЕГО ПРЕТЖДНЕ ВДНЕ; нпзовапн одзив повратннка је| изузетно мали. Састанку у i граду присуствовао јс самоје- ј дан повратник. Највеће инзересоваљс за оваквс разговорс ’ показали су мештани Плане, ' a ibiix 13 се одазвало позиву. Нашн радннци у иностраисгву су више желели да се обавсстс о пски.м други.м ствари * ,ма у вези њиховог повратка него што су ноказали ннтерссовањс за конкретнс програме Kojii и.м се иуде. То.м прили- : ко.м лредложилн су да се ова- , kbit састанци одржавају и ју- [ лц и августа.кад долази пајnehit број радника, што јс од странс оних који радс наовп.м пословима лрихваћено. ИЗВОЗНИ ПРОГРАМ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „БУДУННОСТ” 11ЛЕМ и делАРИ • Тридесет година пзвоза плетарских производа РО „Будућност” @ 166.249 долара, по курсу СИВ-а, у прошлој години ® Рукотворине мајстора из Поморавља у Канади, САД, Западној Немачкој ... Y малсну породицу извознлка из наше опшгинс сврстава сс и Радна организација „Будућност”, али треба рећи да нзвоз на инострано тржиштс није дошао одскора, као и.мператив наше привреде данас, већ да Радна организација „Будућност” свој плетарскн програ.м реалпзујс и извози већ пуних 30 годнна. Наиме, од плетарства се н кренуло као основног делова1ва радне органцзацнје. Прошла година Радној оргапнзацији „Будућност” донсла јс 166.249 долара по курсу СНВа. На конвертибилно трж i штс извезено је укупно 109.222 ко.мада плетарских пролзвида. У плетарском програ.му Раднс органлзације „Будућносг” нзвозс сс корлс за хчеб, корпс за цвеће, за флаше, украсне корпе, корпе за псе као и други украсни прелметп од upyha За сада рукотвориис поморавсклх плетара најц^њенијс су у Западној Немачкој, Сјсднњени.м А.мерички.м Држава- .ма, Канадн, Италији игд. Поред откупно- ма1адина у ■ГТоточцу п централног млгаипна у Параћнпу „Буду!1пост” п.ма магацине у Стопањп и Драгову. Тренутно у нашој onштини има око 200 плстара, који се углавно.м овим поспом баве током зимског периода, али и.ма мајстора који овај посао обављају преко цслс годлне. Цене корпарскпх пропзвода су разлнчите у завлсносгл од модела и квалитеза и саоа дн>а са корпарп.ма се одваја ло принципу кооперације. — V овој години плачирали с.мо да наш нзвозни програм повсћа.мо за око 20 одсто. Mu os овн.м послом бавимо већ три деценије, алп у последље врс.ме н многе радне органпзације са шнрсг подручја региона it суседних општлча улажу труд и средства управо у ову област привређпвања, такс ла чссто долазц н до нелоЈапнз конкуренције. Поред обима извоза повећаћемо и асортп- .ман, већ пре.ма жељи купаца * али и квалнтет нашнх плетарских пропзвода. Посебно добре уметничке пведмете ДЈбнЈамо пз .моравскпх села, рскао нам је Никола Миладиновић фпнансијскн директор Радне организацијс „Будућност” М. Д. ВЕБИ ИЗВОЗМДЊЕ ЗДЛИХЕ (Наставак са 1. стране) лази период када he пивске бо цс II тегле бити знатио траженије. Очекујемо да he проблеми пласмана који су били присутни у претходној години успешно бити превазиђени. — Када је у питању трговачко стакло, треба рећи да се у Стаклари практично 70 одсто производи за инострано тржиштс и то за Америку, СаудиЈску Арабију, Западну Немачку и Русију. За ову врсту производље практично нема довољно капацитета јер нас опеседају и домаћи купци, а ми нисмо у стању да производима ко лико јс потрсбно. Судећи према птребама, да смо имали довољно робс могли бисмо ца па домаћем тржишту реализујемо и до 20 милијарди старих димара, наглашава друг ВАЛЕТИЋ. Српска фабрика стакла највеће прблеме има око набавке. пре свега, енергије, мазута, па чак и кварцног песка и бутана који се не добија у уговореним количинама и квалитету. На ту тему у претходне две године више пута су вођени разговори и улагана средства, али до сада практично нема неког битнијег побољшања. Са решењем ових проблема. треба очекивати и бољу производњу и повољније финансијске резултате у највећем параћинксом колекти ву. М. Живковић ПРЕВОЗ РАДНИКА ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА Невоље са .Вепттт’ Због закашњења аутобуса радници долазе па посао каснпје, а са појединих линија аутобуси често уопште не полазе, па су гужве неописиве „Велмортрансу” зара чуната уговорна казна Пошто сс н овс знмс попа вљају iipoo.ie.Mit с нрсвозо.м радника Фабрике це.мента „Велмортрансу” је коначно упућен званичан допринос у ко.ме се указује на вишестру ко кршењс одредби уговора о превозу, које је овог .месеца нарочпто узело маха. Тако се вео.ма често дешава да аутобус од станнце „Тимок” пе саобраћа, да лозачи самовољно мењају релације, па путннке искрцава ју на станицама удаљсннм од куће, а кашњења за јутарњу смену ннсу реткост. Тако се недавно десило да је због недоласка аутобуса 50 радника закаснило на посао 20 минута. Често сс догађа да радници нзЈгоуге с.мене „прессдају” y Давидовцу јер их аутобус не сачека, па се самн сналазе за превоз, а не поштује се ни одредба уговора о обавезном означавању а ;- тобуса (на којој релацији возе) што је сасви.м једносгавно решитн. ж Иако су више пута ус.мено обавештени о неодговорно.м понашаљу возача, другови лз ООУР-а „Путничкн 'саобраћај” нису до сада успели да нешто поправе. ПознвајуНп се на уговор, Поповчани су већ два пута зарачунали по 1.000 дннара на н.ме уговорене казне, a спремају се да и убудућс умањују фактгрс за предвиbciie лзнносс уговореник казни. Н. М. 1/1вана@ 5 0 Највише је саоорапајних удеса изазваних нс прилагођеном брзином, нбпажњом, техничком неисправношћу возила и пијанством © Пораст броја настрадалих пешака и тракторлста Стаље безбедности саобраћа ја у Републици Србнјн у протеклој 'Годипи у односу на 1982. јс лобољшапо. Али ова констатацмја се .мора пос.матратп релативно због осетног с.мањења нптеизптета у саобpahajy, речено је на Конфсренцијп за штампу у Републп чко.м секретаријату за унутрашњс послове, посвећеној стању безбсдности caoopahaja у СР Србпји у 1983. години. Ј — Прошлу годину карактерпше слободннје понашање во зача. ТакоВе се у карактерпстике убраја пораст броја настрадалих од странс пешака п тракториста, нстакао је Жика Јовановпћ, подсекретар у Рспубличко.м секретаријату за унутрашње лослове. За последњих петнасст година у Србнји ван покрајина број ногинулнх пешака ловећаи јс три пута. Најопасннје вре.ме sa пешаке је од октобра до марта it то од 18 'до 20 часова, a no добу старостп за лица од 65 годииа и децу од 14 до 15 година. Узроцп саобраћајних несреha н даље остају: Брзпна, психо-физнчко стање возача, псиоштован>с лропнса, непажња, непропнсно кретање возача, лоши путеви, технпчка пеисправност возпла и тд. Органп унутрашњих лослова чнне напоре да саобраћај буде што безбедпнјл, али у то мс .мора да добију подршку свнх актера у caoopahajy п свих оних којп су на бплокоји пачлп всзани п одговорнн за љега. Најбољн резултати могу сс постићл превентлво.м, али лс искључују се ни нојачанс рспресивне мере. На Конференцпји за шта.мпу јс рсчспо да he сс појачатп коитрола техничке исправности возпла и да he се том прилпко.м непсправна возила без резерве искључиватп из саобраћаја, појачати контрола лровсрс употребе појасева н уопште повећаним броје.м латрола пооштрптп контрола понашаља у саобраћај. С. О. @ Резултати постигнутп у реализацијн основних задатака сврставају ову организацију у сам врх у нашој републици ® Највећи проблем представља педостатак финансијских средстава ® За председника поново изабран Живојип Лазаревић ОБЕЗБЕБЕНА СРЕДСТВА ЗА НАСТАВАК РАДОВА МОСТА НА МОРАВИ Мост ®80j голнми ® За наставак радова моста на Великој Морави обезбеђено око седа.м милијарди старих дина])а О Недостају још око две милијарде © Хитни радови на уређењу путних прилаза © Плапира се завршетак изградњз у овој годипи Дслегати Осповпе зајсднице за локалне н некатегорисапе путеве с\ на својој седшпш од 13. јануара овс годинс донелн одлуку о доградњи .моста пр^- ко Велике Мораве на путу TTapahiiH — Чепурс Рашевипа. Паи.ме, у прошлој годшш „Мостоградња” из Београда јс нзнела 50 одсто радова, а зб и недбстатка фииансијскг.к срецстава радовн су обустављекп. На помлнухој седннци Скупштнна је упозната да је Општннска заједница, као нолац иквестпција на наведеном објекту, обезбедила још око седа.м .милнјардп старих дппара чн.мс је затворсиа финансијсиа конотрукција прве фа * зс изградље. Да бн се завршили свп радови, биНе погребпо још двс .мнлнјарде старнх ди лара, не рачунајући путне при лазс, у чнјој нзгра пби се очекује noxioh армијскмх обласги л мештана прекоморазскпх села. Дугогодишњи can жптеп>а ових подјухорскпх села биће најзад остварен. Како је планирано и речепо пред делегатима Скупштине Основке заједнице за локалне и некатегорнсане путеве, у овој годинн бп требало да се каже старој доброј cioenii збогом п закордчн на чврсто тло моста прско Велике Мораве. С. Ј. ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА РЕЗЕРВНИХ СТАРЕШИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ПРИСУ1М У ОИМ ТОХО^ИМА РДЖЛ ©ДЖвВАЊА Делегатп су са лажњом пратнли пзлагања гости ју н дискусије дслегата Изборна конференцпја Основне организације Савеза ре_ зервнпх војппх ciapeiuiuia, одржана 14. овог .месеца, у чијс.м раду су учествовалл бројнп делегати п гостн, показа. ла јс да је по рсзултатпма no стигнутп.м у преБено.м псрподу, по својој организованостн н плановима за наредни псри_ од једна ста.мбена органпзаци ја. која и поред низа проблсма са Kojicxia co eyepehe вео.ма успешно iicnvibaua основне ии љеве и задатке. Такав рад донео јс it одрсђена прпзпања како самој Општннској оргапи зацијн, тако п веће.м броју рс .-.ервОих војних старешнна, која су им ово.м прилпком уру чена. Резервнс војне стареџшне актпвно и масовно учествују у акиијама које се свакодневно изводе у основпим органпзацпја.ма удружспог рада, мес_ пп.м заједницама и другпм структурама у општшш. На скулови.ма на крјп.ма се третлрају питања са.моуправљаiba, антиса.моуправннх појава, сконо.мскс стабплизације н друга, видно место у распра1И1 са конструктивним прелло. зи.ма имају кадровп пз основних организацнја старешпнског састава. Активност резервннх старешина огледа се и у њиховом ангажовању у сви.м самоупра. BiiiLM структура.ма пашс друш твено-политичке заједнпце. По себно у делегатсшш структура.ма, лочев од .мсснн.х заједница, прско раднпчкпх савета н СИЗ_ова н њнховпх скупштина. до скупштина друштвсно-политичкнх органлзацнја у KojiLua се налазл око 1.700 чла нова. Такоће у акцијама прикупл>а1Ба месног самодопрпноса зпатан удсо дали сУ чланови ове организацпје. НАЈБОЉИ Y РЕГИОНУ На плану општег војног оспособљавања постпгнути су највреднији резултатн који ову Општинску организациЈу Савеза резервних војнлх старешина сврставају на првом месту у региону и у сам врх у републици Србији. Даља војно-стручна оспособљеност, ос тајс прнорнтетан задатак, истакнуто јс у задацима н про> гра.му за следећм период. У пдеолошко-политичком о. бразовашу су гакође постпгну тп значајш! резултати, али о ово.ме сс мора више пажње по светпти v будућем раду. Приметно је да је у односу на дру ге врстс оспособљечостп, ова у заостаЈању. За успешнији рад, речено је на ссдпиип потрсбиа су п Doha матери јална срсдства. Ово чи.ме ова орванпзацпја распопаже прслставља више си.мболичну него стварно потребну cvMv. А како ова организаиир чрсдставља окоснлцу старсши чског кадра у случају евентуллних потрсба, морају се обеЈбелптн потребпп услови за обављање актнвности и зала така који се очек\'ју од резсрвног војпог састава. речсно је на завршетку конферении. ЈС. С. О.

25. JAHYAP 1984. • БРОЈ 250 CA СВИХ CTPAHA ТРЖИИШИ ИНСПЕКТОРИ ИЗВРШИЛИ КОНТРОЛУ ЦЕНЕ ПО СТДРОМ Након доношења одлуке СИВ-а о замрзавању цена, ннспекцијски органи у нашој оиштини су у првој половинн јануара месеца извршили 18 инспекцијских контрола. Према налазима на терену, нпсу утврђепа никаква одступања у спровођсг *\ поменуте одлуке СИВ-а. Фабрицп цемента јс одобрено повеђањс цена, које је она реализовала пре доношења одлуке. Контролпхпућн цене у промету на мало Y продавнпцама утврђсно је да роба није набављена после 23. децембра по новој ценн. Контрол! н самосталне уготсите. *.^ке радље, тржшпна инспекцнја је утврдила да се у сви.ма љима примењују ценс из ценовннка одобрених прс 23. дсцембра. ООУР „Извор” јс добио одобрење да повећа цсне. Али, пошто новс цене нису реализоване пре наведеног рока нису нн примењиване. Ово је назначено н у извештају о контроли цена који је тржишна инспекција из наше општине доставнла Републичком комитету за робни промет и услуге. М. Ж. £ »лочос 5 ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА СИТУАЦША ВРЕМЕ И 1ИПДЊА ПОБОЛјШААИ KOMYHHCTH „ПАРАБИНКЕ" НЕОДЛУЧНИ Y РАПГЧЕТПТEiABAH>Y СА НОСИОЦИМА НЕГАТИВНОСТИ Y СВОМ KOJIEKTHBY СТРУЈНУ САИКУ БАШ ДРУГАРСНО ВЕ • „Електродистрибуција” дозволила повећање потрошње од 10 одсто у односу на „струјне картице” • Половином фебруара стижу рачуни за утрошену струју у прошлој години Одлука Републпчког нзвршног већа о ограшгченој потрошњи електрнчне енергнје још увек је на снази. Међутим, временска снтуација, тачније снег и кнша су поправили анемичну струјну слику, а увођењем органнченл потрошн»с. такоће, су уштсђени клловати. Овакав развој електроенергетскс снтуације омогућиће потрошачнма повећање потроинве струјс од 10 одсто, тачннје моћп ће Да троше колико н прошле године. опомена следује принуцно искључење. За потрошаче који су претплатили струју одобраваће се камате по банчиним прописима. Ваља подсетитн, наглашавају у „Електродистрибуцији” да he ■ ПОДЕЉЕНОСТ Y РЕДОВИМА КОМУНИСТА ООСК .Д1АРАНИНКА” ОДЛОЖИЛА ОБРАЧУН СА НОСИОЦИМА НЕГАТИВНИХКРЕГАЊА.У ЊИХОВОЈ СРЕДИНИ ■ ПАРТИЈСКЕ МЕРЕ ИЗРЕЧЕНЕ РАДМИЛИ СТОЈАДИНОВИБ, ВЕЛИБОРУ НИКОЛИНУ И JOBAHY КЕРИЈУ ДОК СЕ КОД ИЗРИЦАЊА МЕРА НОВИЦИ ЛАЗИНУ И ДРАГАНУ ВЕЉКОВИВУ ПАРТИЈСКА ОРГАНИЗАЦИЈА НИЈЕ СЛОЖИЛА ОКО СТЕПЕНА КРИВИЦЕ Ако су досадашњп састапци ООСК у Фабрпци бомбона, ратлука и жвакаћих гума, одкад су се ухватпли у коштац са проблемима, били маратонски, у понедељак увече одржан Је супер маратон. Састанак комуниста на коме јс требало донети »длуке о кажњавању и изрећи партијске мере „окривљсннм" за нарушенс самоуправне и међуљудске одпосс, трајао је преко осам часова. Ова чињеиица довољво говорп на коликс проблеме <аилазе комунисти, када треба „стегнути срце” ц отворено, кригнчки и самокритмчкн, нсказатн и примита оцену за нарушено стањс. Одговорнп у параћпнско] „Електродистрибуцији” су кста кли да за сада неће бнтн очитавања бројила и провера потрошње. Уколико се буде проверавала потрошња, на оснсву картица, биће правоврсмено ннформисани н примењнваће се прописане мере Одлукг Републичког пзвршног већа. Рационална иотрошња електричне енергнје У вре.ме рестрикЕм«е н огра нлчене потрошње елгхтрпчнг енергнје домаћинства п прввреда су рационално грошили СТРУЈУ. тако дз ни|; д «ха.«ило до пепредвнђених искључења Потрошч>а ое кретала у оквиру дозвољене количини пстлче у разговору Драгомир Хаиић, директор „Електродистрибутт је". Такође, наглашава да су се повољнијом електроенергегском ситуаоцијом стекли услови да наша привреда ради пу ним капацитетом н да збиг електроенергетске снтуације нс сме да стојч ни један капацитет, али је зато потребно рационално трошење ван производног процеса, што lie сваМОЛБЕ СЕ PA3MATPAJY Y CHYMAJY ПОТРЕБЕ Један број грађана je преко својнх месних заједница упутно молбе за корекцију дозвољене количнне утрошка електричне снергнје. Молбе се још увек налазе у месним заједницама н до сада нису разматранс, јер побољшање.м слектро-енергетске ситуације до звољена је већа потрошња за 10 одсто. Уколико се буде до краја примењивала одлука Републнчког извршног већа п буде очитавала потрошња у време ограничења, размаrpalie се молбс грађана. Свл оправдани захтевн ће битн уважеш! и ннкакве репресивне мере нсће битн предузимане без сагласности месних заједница у којима живе подносиош! молби. Ванредна ситуација — ванредни трошкови Послсдњег месеца прошле romnie у »Електродистрибуцијн” владало је мобилно стањс. Накои доношења одлуке о огранпченој потронпвд електрнчне енергије свп запослени су у рекордпо кратком року обавили свој део посла, очхггавање и компјутерску обраду података, што јс донекле узроковало рсмсћење редовних делатности. Међутнм, макснмалннм ангажовањсм н одгооврношћу у насталој ситуацији, потрошачи нису осетили недаће ванредне си туације. Ванредна ситуација у слектро-привреди за собом је донела и ванредне тропгкове, што је дбнекле уздрмало фииансијскн стабилну ннстнтуцију „Електродистрибуције". НЕШТО HOBO Y ОШ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИБ ’ како повољно утнцатн н ка доходак наших прнвреднпка. I Рачуни стижу половином фебруара на рачунима за утрошену елсктрнчну енергију у горње.м де- :ном углу бити утнсиута впсина мессчн1. аконтаццје ксја се мора уплл^аватг' ло петог у месецу. Уплата аконтације важи за протекли месец. min позориште ЈИВ »г Преко нашег, не баш богатог, културног пол>а штрика „Плави зец”. За њим весела дечја хајка, граја н аплаузп, познв на „бис”. А „Плави зец” штрика ли, штрика, v ситуран успех и популарност. ,Ј1лавог зеца” нећете иаћн чак ни код господина Брс.ма најбол>ег познаваоца фауне. He губите време, већ похитајте по сле зимског распуста у Основну школу „Радоје Домановић”. „Плавог зеца” видећете на некој луткарској представи. И да не замумљујемо: „Плави зец” је прво луткарско позо риште у нашој средини. Весела ђачка дружина која измишља, режлра л глуаш, двадесетак девојчииа и дечака из шестог. седмог и осмог разреда, који увесељавају своје другове к другарице, а све то уз помоћ и анимацију свог наставника Сре ћка Здравковића, ликовног педагога. — Са доласком наставника Срећка Здравковића у нашу школу почели смо са радом у луткарској секцији. Уз његову подршку и помоћ сами бирамо текст, адаптирамо га за сцену, сами смишл»амо ликове за лутке, а наствник и наш друг Стра хиња Николић сценски уобличавају ко.мад, прича Јасмина Живковић. — До сада смо играли три представе: Гавран и лисица, Наглуви певац л Црвенкапа. Поред школске, гостовали сгло н на сцени Градског аматерског псзории/та, затим смо играли за малишане у дечијим обдаништима „ЈЈранко Крсмановић” и „Колибри”, забављали смо мале болеснике на Дечијем одел>еи>у Болниие и <-вуда смо били изванредно пр.чмљени, ка же ученик Зоран Весић. — За Радио Светозарево снимили смо и радио емисију за дечији програм, допуњује свог друга Драгослав КулиЋ- _ — Рад у луткарској секцији је дожлвљај за све нас. И.ма?ио потпуну слободу игре и глуме, осећамо се лепо и дружимо се на креативан начин. Заинтересовали смо и остале наше другове и касније ћемо да направимо још једну аудицију како бисмо подмладили глумачки састав. Ја сам до сада глумила у две предстве. Била сам лисица и бака, прича нам Јасмина Арсић. И свако од луткара: Лалица Здравковић. Синиша Ђорђевић, Зорица Филиповић, Страхиња Николић и многи други имају своју причу о првом раду и искуству у луткарској секцији. А важно је да су сви они пре тежно одлј1чни ђаци, додуше има и врлодобрих и добрих, али они еу сви одлични глумцл кад стану иза паравана и подигну лутке на сцену. „Плави зец” је најнеобичнији зец. He бежи, не плаши се, a изазива црвенило на длановима од аплауза. Позовите „Плавог зеца” у госте. Јединица зва ва кец Ј1оздравља тс „Плавп зец". М. Дкмитријевић Након одлукс Савезног извпшног већа о поскупљењу сгру је, приступило се очитавлг^у бројила потрошача са подру. чја „EBeKTponncTpHoviiHje" Параћнн и очитавање је недавно завршено. Након компјутерске обраде рачуни ће пјловином наредног месеца бити код потро шача. Како смо упознати, рок за измиривање д/гоич на огнову рачуна из‘.''си осам дана од пријема рачуна. За онс који се не одазову ча вре.мс прецвиђена је санкција V виау кама те на неплаћени дуг, а за оне којима ни камата није ваљана Одлука Савезног извршног вс Jia о поскупљењу елсктрпчне енергије за 50 пара по киловат часу још увек није тупила на снагу. Тренутно се чека званично тумачење, јер лиизарним поскупљењем од 50 пара битно се ремети сднос из.међу скупе и јефтине стпује. Након званнчног тумачеља одлуке о поскуљежу. параћинскп дистрибутер електричнс енергије ће правовргмепо информисати све потрошачс о висини поскупљења и времелу при.менс нове цене. М. Илић Y ЗНАК СЕБАЊА НА МОМЧИЛА ПОПОВИБA — ОЗРЕНА ПОСЕТ РНИЗОНУ ЈНА У АЛЕНСИНЦУ • Први контакт представника друштвено-политичких организација Бусиловца са представницима Гарнизона ЈНА који носи име Момчила Поповића —Озрена Вест доносимо са закашњен»ем. Али, како се ради о цогађају који заслужује пажн.у објављује.мо је у овом броју. Иначе, вест нам је донео у Рсдакцију Милисав ПантиН, дру штвено-политички радник сепа Бусиловац, а односи се на почетак једне лепе акције којо.м се чува и поштује и.ме народног хероја Момчила Поповића — Озрена. Представници друштвено- -политнчких организација сепа, њих петнаесторо, 22. децембра прошле године посетили су Гарнизон JHA v Алекснниу, којп носн име народч л хербја Момчила Поповн>а — Озрека, којн јс у Бусиловку исивео пуних 16 година и где јс завршио основну школу. Члановн делегације уручилн су поклон пакет завичајних кн»ига наше средине библиотеии Гарнизона и том приликом честитали празЕшк војницима и 1 старешинама. У разговору епо- ј шгране су успомеве на момчнла Поповића п договорено је да се 3. фебруара ове године , учини заједничка посета селу Суботинац код Алексннца, weary погибије народног хер-»ја. Такође је договорено да се \:споставе трајнп контакти Гар низона ЈНА у Алексинцу са Meсном заједиич >.м Бусиловца „ да cvcrfTH пзнчдо.м Панм ЈНА постану традчционални С. О. „Параћинка”: нарушенн ЈУглавном су сви остали па старим познцијама, којс су пптимно прикриване у ран.ии *им „претресима". На састанку почетком јануара када јс ООСК онењпвала извештај радне групе Ко.мптета, односио материјал који јс усвојен на Председништву OK СКС, налази су оиењени врло високом оценом. Тада су сви до једног тврдшти да је тамо дата оцсна која јс „блага v односу на стварно ста н>е ствари”. Днректор Драган ВсљковиИ јс проглашен узурпа тором самоуправљања, главним кривцем за нарушене међу људскс односе п тутором партијске органнзацнјс. И у делу пзвештаја који се односи на Радмплу Стојадиновић, бившег партијског секретара, Велпбора Николпћа, руководиоца финасијског ссктора, Новицу Лазиlia, председника радннчког савста п Јована Кернја, шсфа лабораторнје, партијска организација нпје имала примедби. Колнко је то једннство било стварпо, показала јс седнииа у понедељак, на којој су ко.мунн сти требалл да се нзјасне о пре длозима секретаријата и другарских већа. Прва оцена секрвтартј ата да је Радмнла Сто.јадпновић за служнла днсциплинску wepv последња опомена, прихваћена је са минима.тно потребном пећино.м. Ту им је на руку ишла самокритнчност бившег секретара иако cv наговецгтајтт да се матсријал Председништва нс прпхвата листом, као на прошлом састанку, најавилп своје присуство. Всћ код одлучивања о после дњем опоменлгвању Новице Ла знћа, што 1‘е предложио Секретаонјат, фракције су се искри сталисале Чак ie ттрм.мсћена п физичка подељеност међу комунисти.ма v сали ресторана друштвепе исхране. Потребне двотрећииске већине за oxtvkv није било. Join једном је ова партпјска организаиија показа ла своју нсмоћ да разлгчи лични од оттштег интереса. Велибору Николићу приписане су „заслуге” за лоит одиос према сарадницима, распирпва ње лошЕгк односа. паии-чаре ље п прејаке емоцнје, које cv га наводиле на грешке .морално-политичке природе. Органи зација ie прихватила предлог Секретаријата да се и Нпколић последњи пут опоменс. Најсветлија тачка v овој аго кији некртггичностп био је отворен Hacrvn Јована Kepiqa. Кери ie сам прпхватио тгоедлог овог тта дрударског већа, да му се за учижене проттусте из рекне .мера опомене. Овим н»е говим поступком изостала еу препуцавања одбранашка или међуљудски одпоси нападачка, што јс за тренутак поправило мучну aтмocфepv v већ поодмаклим саггнма партпј ског састанка. Али само на кра тко. Опшпрна „литература" којом јс поткрепљен наступ представ ника другарског већа, формираног да оценп моралцо политпчку одговорност директора Вељковнћа, и на чији јс састав још раније дата при.медба, инјс обећавала ништа до сада чуто и очекивано. „Исграга” овог другарског ве lia, кој.^се ограничила на исnimiBaiua навода пз материиала Председништва OK СКС много више него на околности под којим су грешке учињене, уме сто човека „оптуженог” за узу рпацију самоуправљања, нарушавање међуљудских односа и врло јак негативан утицај на партијску организагшју, представила је беспомоћника који јс уместо свега тога морао да тражи помоћ за заштиту лпчиог интегритета. Наравно предлог другарског већа, које ie изгледало вишс као „пријатељско”, да се Вељковићу изрекне најблажа мера опомена, изазвао је смех и реакцпју чуђења. Без обзира што је ттрсдлог већ процурео у јавност. Много умеренији у процени својс кривице од другарског већа бпо ie сам Вељковић. Мада II даље остаје на позшхијама да делови извештаја „неодговарају истини”, директор тврди да је навсдене пропусте Y руковођењу п опхођењу са људлма чинио у интересу колс ктива а да је његова највећа грешка што се са потписнилима_ представке нијс pamije „обрачунао”, преко дисциплинске комисије. Почетке „распада” у његовом систему управл>ања види v „болесној амбниији Мирковића да будс помоћннк днректора”. Ипак после лругих дискусија, лопта је спуштена на земљу. Наводсћп да је за н»ега највећа казна то гито је толико писано о ње.му директор је замолио ООСК да му пружи шаису да се поправи а за себе је предложио оштриЕу меру , последњу опомену. Но, чуо се и предлог за искључе&е, °д више дискутаната. Партпјска оргализашпа кнјс прихтптила пречлог „пријатељског всћа” да само опомспе Драгана Всљковића (само један глас „ЗА”) али лн за предлог о пскљгчсњу није било потрсбне већпне од 4? пгчгсгпшх 28 is гласапо за исклд^чегве знректо ра из СК. To није било ловод>по, па ћс се све наћч пред Комшгети.м. ко1и ће Јгчпећи мере и му и Новици Лаздћу. М. Милеикох

25. JAHYAP 1984. • БРОЈ 250 ГРАДСКА ХРОНИКА HA KPAJY ЛОВАЧКЕ СЕЗОНЕ Е Е Е = Е Е 1 ЗНАЦИ ПРОЛЕНА Све се буди a идеје цветају I ПРЕСТАЈЕ ЛОВ, АЛИ HE gg ПИСМО ЧИТАЛАЦА: ОБАВЕЗЕ ЗА 1Е0ВЦЕ1ИА ДЕЛУ $ = Тек што је снег почео да = копни, Јавише се весници = пролећа. Ојужило је, чмни Е им се време је. Кукурек, у = шулти, висибаба у баштама, 1 идеје у главама, све цвета. = Јсднно још птичице не пева = ју. И оне су изгледа поста- = ле опрсзЈПЈЈе. Сазнале су да = којс тшле рано пева, може и = да упрска ствар. Е Баш је брига виснбабу. = Ona вазда цвета, а од плода g ни помена. И кукурек. Свије = махуну, ником потребну, a Е и ником не смета. Другачнје е са идејама. | Расцвета се неком пдеја Е п од пупољка израсте — ин = нестиција. Лепа, велнка, co = чна. Онај чија је спрема сс = да је загризе. Вода лту ндс = на уста од сласти које га = очекују. Е Лепа Је то н велика поћЕ ка. Алн не може човек сам да S јс одгајн. Tpeoa'je зализати, = пгтитити, пазпти да сс нс уц Е рвља. Алтг, пазтгги и да нс Е прерасте. Најчсшће сс пзмиЕ гољи оку домаћина л порас = те у небеса. Тада се улоге | мењају. И уместо да ужива Е у увој, она, незахвалннца, хо = he да прогуга свог створиге | л»а. Онда он трчи, јурп, call мо да је напоји. Тражи нове = пзворе. Углавном nx iiabe и рнвестиција се з ’скругли, = удебља. Домаћин је гледа. Ц Лепа, млада, мамп. Штрбне = мало домаћин. Шгрбну ма = ло они около. Ништа се не = види тако у штрбаЈву, инве- е стицнја сазрн. = Корисне су то воћкс, али е riwa једна врста м;ђу њнма = која се зове — „готопапка”. е Та, уместо да кад је сазрела = почне да храни домаћине п = даје слатке плодове своје, | тражи још. Ту Ie join <едан е напаснрк којн стиже у сезо = ни зрен>а, а зове се ануитет. = Tai ie блш досадан. Дође па Е крцка, крцка, пикако да Е престане. = И зато треба опрезно са = ппвестицијама. Поготово са Е „готованкама”. 1Бенн су ге е ни у ндејама. А идеје које = се расцветају овако рано, = пуппле су у главама ове Је = ссни и зиме. Y време кад Ц нн струје није било, па кад = тако у мраку идеја „бљес- Ц пе” пзглсда светла, много = ссетлија него што јесте. = Y таквим сиггуацнјама тре = ба отнћп у природу. Препо е ручујемо Спсевац, Грзу. По = гледатн биљкс које су тамо = засаБсне, па тек онда наста = вити шпални у граду (л око е itcra). = М. Миленковић = • Очигледно да се у Ловачком друштву „Параћин” ове године добро газдовало. Најбољи доказ је добар уловов 9 Скупштина друштва 18. ^ебруара Кад се чујуловзчке приче, доживљаји из протекле ловне се зоне, наравно одоаци оно што је ,,ловачко”, добијс се закључак да Је ова ловпа сезона била врло богата. Као и прошле годнне логци су се одрекли па Скупштини лова у октобрс, јаднковапи у том мессцу када је свака педеља била супчана као створена за лов, али све је то дибпло епплог у богатој сезони лова. НовемinT нап^1то Ранчевс ловаца, зечевима, фазанима и јареби5llllllllllllllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIh7 СТАНОВИ ЗА СТАТИСТИНУ ® Y општини Параћин има 7885 домаћинстава и 7554 стамбене јединице © Од тог броја, 7359 су настањени, 152 привремено настањена, a 43 напу штена стана Тежс је било доћи до зеца у равничарским деловима ловишта, нарочито послепњих кедеља лова. Али, шумскс-планин ски терени пружшш су право задовољство ловцпма који су за пратиоцс у лову ималп гониче свих врста. Време је би ло наклоњено зечијој навиии да залеже у шуми. Нпје бкчо ветра па су гошгчп имали пуне шапе посла. Ловци из ,,горн»нх'’ села још су задовољнији иротеупом ловцрм сезоном. Фазанерија чијом доградљом he се идуће године дутишратп капацитетп, извршнла јс спој део задатака. Фазан је преплавио равиичарскс терене и постао прави заштитни знак иаших лугова и лотбп. Веривзтно да је на бројност ове дивљачи поред времена највише утицала добра припремљеност лови шта у којима су пуштапи фазанчићи. Фазан јс уз свсг.одпу по.моћ ловаца сачуван у воеме рашћсн>а од штеточпн i и нсвремена, али зато је јаребица препуштена са.ма себн преплавила стр њике п кукурузишта и поред Мораве и у другим, вишим пољи.ма. Јаребици је погодовало време онда када је излегала и водила младе, тако да су многн ловци препунили пушке ситнијом сачмо.м и кренули у овај атрактивнп лов. Вероватно да јс на њихову бројносг највише утицала годнна паузе када је опа одлуком Скупштгнне Ловачког друштва ставл.ена у ловостај. По богатству фазана предњачио је резсрват број 1. .мо равски којн јс уједно и , трезор *' зсчева. Као п сваке године н овога лута у деце.мбру оргашпована је акција хватаља зсчсва коју су ловци од рсда прнхватили, али време лм није било наклоњено. Y акцију се ишлс по јакој киши која за днвно чудо нијс много о.мсла акцију хватања. Y два краИа погона ухваћено јс 157 зечева и свн су према раније утврђеном плану пуштени у друге, слободне тсрене како би освежпли крв у њи.ма. Епитет ху.маности у овом случају одпосн се пре свега иа особл.е Хпруршког оде љства параћннске Болнице на челу са докторнма: ЉУ- б БОМИРОМ СТЕВАНОВИ-1 КЕМ, БРАНИШОМ CTAHOJS ЛОВИНЕМ, БОРОМ КОСТИј REM и СТОЈАНОД! РАДЕН-| : КОВИНЕМ, стажистом и друк :гима. Ганут несебичпом, ста | : лно.м н стручном пажњом $ :наведеног особља, жслим na i ■ јсдан овакав начнн да и.м ice захвалим. Када ми је детету, Загор-| inn Manacnh, бпло најтеже^ • и када сс још поуздано ни-^ • је знало од чсга болује, они^ •су уложпли макспмум труда^ п знања да бн дошли вс диЈагнозе. Након свих налаза јпма су располагати, до пра$ са ко-fc изврРезервати испунмли намене Ловци који су порец заловољства које им пружа лов учествовали н у добровољни.м п у обавгзни.м акцијама иа штеточнне и на фазанерији, у децембру су п.малч прпчичг д?. по симболичној цени од дннара по комаду уплате мерцијални одстрел два зана. 100 фаИзловљавањс фазана у Јсрватп.ма трајало је is после редецембра јер требало је надмудрити дошљака из Азије. Лов цп су ппак однели победу. Те»; су неки остали без фазана, алн бар су пмали прилике да испуцају целе реденике муниције. Ваља се припремити за скупштипу Поменути подаци су садржа јтн у инфор.мацији Регтубличког комитета за урбанизам, ста.мбене н комунуалне делатностн која је светлост дана угледала у деце.мбру 1982. годиие, а нама била доступна ових дана. Y привремено нена_ стаљене станове спадају они станови који су празни у току градње или су испражњени због пресељења, а у ненастањене, односно напуштене они који се не користе дужи временски период, чак ни као стан за одмор и рекреацију. У наше.\< региону има чак 283 папуштена стана. Податак да у Параћпну 43 напуштена стана био је по_ вод да се заинтересујемо који су то станови н како и за_ што су празни. Ни код општинсккх органа, а нн у СИЗ-у становања правог оДговора ни је било. Међутим, наглашавапо је да оргашгзације удруженог рада држе известан број пра зних станова, и за н>их mahaју станарину, а реч је о та_ козваним кадровским станови ма. Неки шири коментар није потребан, али још само Да ка жемо да су недавно када су дељени становн салидарности, 52 организације СИЗ-v стано_ вања исказале потребе за уку пно 1247 стана н то СФС 233, Штофара 311, Цементара 127, .ЈИумадија” 27, Шталптарија 149, ФТМ „Пролетер” 28, „Ста ндардтранс” 75, Ко.хгунална ра дна органлзација 21, „Грза” 38. М. Ж. НОВИНЕ Y ПТТ CAOBPARAJY 0БАВЕЗН0 УЧЕШМ ЗА ТЕАЕФОН © Веће учешће радних организација приликом цобијања телефона Грађани плаћају 30 одсто од стварних трошкова за телефонски прикључак Извршни савет Скупшпше општине је раз.матрао Самоуправшг споразум о обезбеђивању средстава за реалпзацију плана развоја ПТТ саобраћаја за оваЈ средњорочнн период за реП1он Шумадије н По.моравља. Овогодпшња Скупштина Ловачког друштва „Параћин" заказана је за 18. фебруар. Tana lie бити поднети извештаји свих органа и компсија. Материјал пре тога, бпаговрсмено добиће месне органнзашце којс треба да га ciaee на јавну дискусију, а закључке и ставове на Скуптшнни изиеће н>ихови делегати. Делегати се бирају по кључу: један делегат на десет ловаца. Но, пре него што почне припре.ма за Скупштину, ловцс очекују и други послови. Најважнији од 1бих је прекрана која је у току и коју треба наставити према \тврђепим планови.ма. За перна’ у дквљач обезбеђена јр зрнаста храна, a за срнећу noli се износл луцер ка и поставља co. Y исзо врсме трсба организовати хајке на лнсицс јср сс показало да је она један од главних узоочника сиромашења појединих делова ловишта. ; ипити су веома успсшап хи- $ : руршки захват н у овим гре :нуцима она се веома ус-^ : пешпо опоравља. Осигм :«аведсног стручног особља,^ :у помоћ су јој лритекли : добровољпи даваоци крвп, :без чега се један овакав зах^ ват не може ни замнслити. | За драгоцену течмост, ко-^ ја је спаспла жпвот мојој Неркп, захваљујсм се: Мпла^ ну Павловићу, ЖивојинуКо^ јићу, Душану Боројсвићу, Горапу ма ФЦ Оорену Ово.м Остојићу, радннци-^ „Нови Поповац” н $ Матнћу, пензионеру.^ кратком н госкреном^ $ захвалницом свпма помену- $ ^тим, желим нстаћи да је co-i ^лидарност и хуманост и да-$ $ s ^нас прпсутна у нашем друшз | тву. | Радојко Милутннопнћ $ Поповац код Параћкна $ М. Миленковић КДМЕРОМ СНАМЕРОМ АДАКАЛСКА УЛИЦА .................................... . I САТИРИЗИЧНИ УГАО | = Исецањем стабла обавезно пада и круна. Е ооОоо | = Гснеза всре: прво смо били сујевсрни, после лаковершу, a = 1 сада cw> неверни. | 1 ооОоо = И за взградњу свссти Је потребна добра подлога. = ооОоо i = Нски су постали јако патепгчни сећајући се рата. Е ооОоо I И лоповп се кређу у одређеним круговима — нарочнто = 1 загворскнм. ооОоо Е 1 Каријериста: „Не дирајте моје кругове пријатеља". = = = ооОоо = 1 Тапшањем по леђнма не престаЈе грцањс v дуговима. ооОоо | У милитарнстичким државама после с.мртн дворске луде е Е та улога прелази на народ. = ооОоо = Некада Је за заљубљсност доволша н јсдна особа — наi рочито ако је нарцисоидна. Модшр Станисавље1лћ “iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiHimiiiiiiiniiHiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiHiiiiiiiniiim. Цена телефонског прикључка је до сада у свим општинама на нашем региону била различита. Овим Споразумом потарђујеседасе потрсбна средства за изградњу телефонског прик ључка утврђују јединствено на нивоу региона. Радп реализације програма развоја и задовољење заједничких интереса и потреба у области ПТТ саобраћаја, у обезбсБивању срецстава учествоваће и грађанп и цруштвеноправна лица, корисницп услуга, дпректно или преко месних заједница и ПТТ органнзацнја. Грађани који заснивају претплапптчки однос за телефонски прикл-учак учествују у обезбеђшг н>\' спсд става у нзнос? до одг«-о од просечнс вредности телефонског прикључка. Остатак срсдгзава обсзбсдује ПГТ оришизгција. Друштвено-правна лица гу до сада на нме телефонскнх прикључака плаћала 2.160,00 динара, а сада lie на ociiobv овог Споразума да учествују у обезбеђивању средстава у нз носу од 50 одсто од вредлости телефонског прикључка. Г.заЈза нн којн први пут добијају прикључак у викендипч пли куНп за одмор обезбсђивчће учеиЊс по стварној цени кошган.а односно неколико старпх милиона. Претплатшши који се налазе ван подручја д»есне телефонске мреже, на пример у селима, обезбеђиваће ср.едства за телсфонски прикључак по стварној цеин коштања. Споразумом je предвиђено да учешће граБана у изградњн телефонских капацитета, односно телефонских прикључака може бити мањс уколико основке организа’,1ме ПТТ саобраћаја имају за io ш герсса и располажу с^едст?има за инвестчције. Од Дрк\т»на \1илензвиНа техниччог дирекгора GOYP a ПТТ у Hapahiniv, сазнали с.мо La ће овим спорачумом бн7и сбухваиенм само нови претги.а тнпци, а за оне који су већ уплатили за приклучас важи стара цена, назначена у уговору. Када смо код грађана коin су уплатили, а нису добили телефон, да кажемо да ће према уверавањпма у параћинској пошти, тслефоне добитп до краја ове године. У току ове године телефони he се огласити и v Д. MyrHifuii, Лешју, Извору и Клачевпцп iep he бити монтирана иентраза са 600 бројева. Y прпом квар алу ове године тел .»фонска централа v Дреновцу б i’-e проширена од 160 на 300 боојева. Y току је монтажа и н јес еле,- ктронске нснтрале у Бусиповцч капацитета 300 бројева, а за потребе Бусиловца, Крежбинпа U Голубовца. М. Ж. ...НЕКАД И САД...

23. JAHYAP 1984. • БРОЈ 250 СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА УДРУЖИВАЊЕ Y ПОЉОПРИВРЕДИ НАШЕ ОПШТИНЕ СПО№ЕНД ЗЕМЉОРДДНИЧКА ЗЛДРУГА ,ПДРДЂИН‘ • Референдум 9. фебруара ® Све органпзацпје у области пољопривреде и ветерпнарска станица биће удружене у Сложсну земљорадничку задругу • Економска оправданост и нови инвестиционн програми Ф Земљорадничка задруга — нај ближи облик сарадље са земљораднкцима | „СУСРЕТИ СЕЛА ’84” I РЕВОРДАН БРОЈ СЕЛА Y развоју прнмарне пољоприврсдне пронзводње послед- »бих година евлдентно је заостајан»с у порасту продукпгвности рада и непотпуном коришћењу прпродних потеицијала. Запажа се и недовољно учешће друштвеног сектсра v укушшм капацитетима, сточном фонду н засадима, вслика усптњеност и испарцелисаност индивндуалног поссда, нпскам робност пољопрнвреднпх произвођача. Стихијно рсгулисање понудс н потраживан>а, значи недовољно органкзовано тржиште неповољно утиче на разво{ пољопривредне пронзводње на удружнвању рада и средстава, односно на остварење бољих пословних резултага у пољопрпврсдп. Све ово до сад рсчено јсстс чшвепнчно стаљс у овој важпј привредној грани и утнцало јс да сс коначно прпђе организовапом решењу проблема. ■Садашњс стање у организоваљу друштвеног Сектора пољопривредс пронзводње, као н нсдостатак основне сировине -у преради млека, скученост пословног про стора' и недостатак обртнлх средстава, најкраћи је списак пољопривредних проблема у на ir.oj општини. Потреба и циљ удружнвања Свс ове тешкоће годлнама на гомилаване нагонпле су на. рагмишљање како побољшати по љопрлвредну производњу и створити нову организациону шему која би била најадекватнлја у овом моменту. Удружлвањс у Сложену зсмљорадничку задругу тренутно јс најнсправнија оријентација, јер се задругарство у пољопрлвредл сугерира л са највиших друштвеиих форума. Који су цлљевл удружлвања раднлх органи^ зацлја наше општлне л земљорадничклх задруга у сложену задругу „Параћлн”: Побољшавање организације рада, рационалнлје корлшћење производнлх капацитета л стручнлх кадрова, оствареље фржег сопстве ног развоја, повећање дохотка у друштвеном сектору и флнан слјско јачање, стварање услова за већи број лндивлдуалних по љопривреднлка удружених у ову органлзацију, као л повећање прлноса, редовно обезбеђење репро-материјалом, осавремењивањем машинског парка л развој новлх програма. најкраће речено, јесу основни мотлвл који су превагнули код одлучивања о удружлвању у земљорадничку задруту. Организациона поставка сложене земљорадничке задруге „Пара- _ ћин” уПараћину Сложену земљорадничку задругу he сачињавати Земљорад нлчка задруга „7. јули” са својим основним задружнлм оргаплзацлјама у Параћину, Попов цу, Рашевлци и Стрижл, затим Зсмљораднлчка задруга „Дреновац’, која већ послује под но влм назлвом, Земљораднлчка задруга „Поточанка” he само задржати свој статус у сложеженој земљорадничкој задрузл. затлм Радна органлзацлја ,.1. мај”, одиосно досадашња Основна органлзацлја „Агроекспорт’’ која се недавно лздвојила лз овог спстема и реорганпзовала као Радна органлзација под старлм назлаам. Радна органлзацпја Встеринарска статпша — ПараИнп задржаће статус п у сложеној земљорадничкој за друзл, а у оквлру сложене земљорадничке задруге постојеће л радна заједнлца заједничких служби као новоформлрана организациона целина која ће нма •гл задатак да оствари заједничке функције. Њено флнанслрање обезбеђује све организаirnije, задругс at .радпе органлзације. = НајхшаБн на „сусретима” плсне пажњу вољом н шар.мом s којим приступају сцени Општлна Параћин располаже са укупном пољолрлвредном површлном од 32.500 хектара. Од тога на лндивлдуални сектор отпада око 31.000 хектара, док друштвеном сектору прилада само 1.500 хектара. Ораничне површлне изиосе 21.600 хектара ллл 94,9 процената у корлст лндлвидуалнлх валсника пољоприврсдног земљапнта. Трс нутно у општлни Параћин постоје четлрл органлзацлје уд- ’ руженог рада у областл пољопривреде: Основна органлзацлја „Пољопрлвредна пролзводн>а’, Радна органлзација „Агроекспорт”, Радна органлзацлја коопераната „7. јули”, Радна органлзацлја „Дреновац” и Земљораднлчка задруга „Поточанка”. Ветерлнарска станица послује као посебна органлзација удруженог рада л нлје ве зана ни за јенан систем, док је РОК „7. јули” члан породице ПИК „Ћуприја” лз Ћупрлје. Члњенлца је да између овлх организација не постојл готово никаква пословна сарадња, а свака појединачно ннје способна да посебно носл терет бржег развоја пољопрлвреде у нашој општинл. Проблеми пословања у друштвеном сектору пољопривреде У свакој од поменутих раднлх органлзацлја и земљорадничких задруга постоји влше проблема л препрека, а међу којима с₽ истиче проблем снабдсвсностп рспро-матерпјадом, сарадња са лндивидуа.тиим сектором своди се на кооперацлју уместо да буде заснована на доходовном прлнципу, лоше ко ришћење економског потенцијала, проблеми откупа и промета пол»опривредних пролзвода прате ове радне органлзације, недостатак поврсмене раднс снаге за квалнтетно и квап тлтатлвво обраНивзЕБс, влшеструка оптерећеност сточарске BORAPCTBO V ЗИМСКОМ ПЕРИОДУ РЕЗИДБА ВОЋА © Ргдовну резидбу воћака почињемо од тренутка када је оформљено стабло жељеног облика (резидба у периоду узгоја), али она траје и у време када воћка почне редовно да рађа О Да бисмо резидбу правилно изводили, неопходно је добро познавање воћне врсте на којој резидбу вршимо Врх стабла јабукс и крушке орезује се тако што се одба_ це бујне усправне једногодишње гранчлие, а за вођицу се одабере једногодишња гранчи ца, која лма кос положај. Y_ колико је остављена вођииа предуга, скратн се на дужину од 50 до 60 см. Ни јсдна од Ш1жих гранчица не сме да буде дужа од вођице. Y том слу чају u ту гранчицу треба скр атптл. Водоплје на јабуци су бујле једногодишњс гранчице ко је расту лз дебла готово под правнм углом. Водопијс не доноса род већ само настављају бујап пораст и ремете равнотежу и у круни воћке. Уклањање водоппја мора се нзводитн сваке године. Yko.uiko запазимо да је на воћкп заметнут великп број цвстшгх пупољака потребно је због спречавања претеране ро дности одстранпти део цветплх пупољака, проредити једпогодЈгшље леторасте и скратитн за 1/3 лли 1/2 дужлне двогодпшње граие са роднл.м пупољцп.ма. Ако се укаже по_ треба могу се лзбацити читаве родне граие, посебно оне које и.мају лош положај у крунн. За вођицу код брсскве оставља сс погодна непрекраћена једногодишња гранчлиа на вр ху стабла. Због лзражене осо_ блне брескве да вегетацлју преноси v вршне делове круне остављајући при том спољне доње делове гране, прЕспгком резпдбе остављају се скраћене гранчлце за замену родног др вета. ЈедпогодшшБв ллп двогодкнпБе грапчнис дуж иелс скелетне гране са пупољцима скратс се на два до четирп окца. Изникле гранчицс нзостављеннх окаца доносе род у паредној годпни и служе за обнављањс огољених скелетних грана. Приликом резпдбе брескве обавезно је уклањање водогшја, јер оне због велике бујности немају цветне пупољке. Танкс гранчице брескве оштећене родом у току вегетације се исцрпу и почтгњу да се суше. Због тога је неопходно да се прпликом резидбс уклонс. ОдрезЈгвање се вршп тако што сс те пзродне граичиие орежу до прве погодне мешовите гранчице. Шљнва jL\ta врло изражену особину да нарочнто у годнлама када не paba ствара вслики број водоплја у основи скелетних грана. Због тога је неоттходио водопију отклошгги од основе. Домаће сорте шљивс pabajy . на краткпм гранчицама да дтзо годишњем дрвету. При тгзвођењу резидбе треба оставити једногодишње транздце на којима родно дрво треба да се развије. Код вишње п трешње резидба у раду се састојп у уклањању водогптја и сувих гранчица. Неопходно је проредипг гранчице на Bpxv стабла ’nixie би се избегло засен»нван»г ннжих делова круне. Код кајсије се примењује ве ома умерена резндба . на са_ мо.м почетку вегетаипје. Уклаibajy се суве укрштене и сувишнс усправне граие. Да бп се омогућило обнављање краткпх родних гранчица неопходно је иеке од једногодиппвнх гранчтша скратлти за дужину од 30 до 50 с.м. Инж. М. Станојевић Процена пословања сло жене земљорадничке задруге до 1985. године Формлрање ове организације само је почетни корак у лнтеграцлоним процеслма у општл нл, у областл пољопрлвреде, примарне пролзводње, прераде л промета. Као што је всћ речено, удруживањем садашњлх орган-иланлја у сложену земљораднлчку задругу очекују се новл ква ллтетл у пролзводњл, бржи ра звој прлмарне пољопрлвредне пролзводње у друштвеном. сектору. To се може видети и лз прогнозе развоја ове земљораднлчке задруге до 1985. године дате у елаборату о оправданостл оснлвања. Укупан приход за ову годину предвлђа се на сто лтпШЕЈардп аг 830 милиона, a већ у 1985. годлни на двесто милијарди и 650 мипиона сгарлх длнара. Доходак ове годлне бл требало да износи 193.000, у 1985. шест пута_већл. Прпредбама Шавац — Голубовац и ТрешЈБСвпца — = Ратарн стартовали су „Сусрсти села 84” који ове годппе = окупљају чак 32 месне заједннце, осим Лешја, што прецЕ ставља рекордап број учсстпса у овој најмасовш1јој = културној акцнјип иа селу. Y квизу знања такмичари овс годнне одговарају нз = пољопривреде, (шећсрпа репа), caoopahaja (Правилпик = о уреВајима п опреми па возилнма н „з општенародне Г одбране (Закон о општенародној одбранн). Културноза- = бавни програм остао је по пропозицнјама од прошле = године н 1Б0.му се дајс предност у циљу развоја и афпр- = мнсања аматеризма у нашој средини. = После два кола по две најбоље скппе из обе групе Н наћн lie се у „плеј-оффу” п одлучнти о прва три мсста = за која су обезбеђене вредне награде. Награде и прп- = знања чекају н пајбоље склпе пз квиза-знања, пајбол»е = појединце и групе „з културно-забавнлх програма, као = и за глумцс аматере, чпје так.мпчење почиње каснијс. ДО 1985. ГОДИНЕ Y ПОТОЧЦУ ЗА ПОТРЕБЕ СЕЛА Нови инвестициони програлш Програм развоја пољопрлвре де на нлвоу републике Срблје су усаглашинл и постоје реалне могућности за реаллзацлју до 1590. године. У том периоду реално је очеклватл повећање пољопрлвредне пролзводње, a to he се одразити н повећање укупног прлхода, дохотка и осталих финанслјсклх ефеката. Поред лзградње фарми од хлл>аду крмача и 20.000 товљенлка и фармл за 2.000 оваца годлшње у сарадњл са ИВТ КТ планирано је да се лзградлфар ма за јунад од 3.600 комада годлшње као и жлвинарска фарма од 360.000 комада годлшњс. Поред овога, у програму развоја до 1990. године обратиће се посебна пажња откупу земљлшта од 300 хекггара, мелиорацији, механизацији, ко.масадлји за 2.000 хектара, лзградњл откупнлх станица за млеко. магацлна и мини хладњача, затлм лзградњу централно-тех1П1ЧКОГ сервпса, пластеиика и стакленика. После одлуке о затварању кланице предвиђена је њена дислокација, затим предвлђена је и лзградња погона за прераду воћа и поврћа у два објекта, планлра се .и лзградн>а два рпбњака ка товљељс ша рана на 70 хектара. a to he укупно износити 1,380.000.000 ди нара. Рсализашсја овог програма захтева обезбеђеђе знатнлх допунских средстава и у том циљу упућени су захтевл Осно вној заједницл за сточарство Србије, Инстлтуту за примену науке у пољопривредл, Основној заједници пролзвођача жи вине и живинсклх гтроизвода ..Живлнопрогрес” и другим. У току сваке пословне године утврђ1$ваће се план лнвестиција за наредну годину. М. ДимитријевиН ■ ШТЕДЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ НАТЕРАЛА ЈЕ МЕШТАНЕ ПОТОЧЦА ДА ДРУГАЧИЈЕ РАЗМИШЉАЈУ О СВОЈОЈ СВЕТЛОЈ БУДУННОСТИ □ МИКРОАКУМУЛАЦИОНО ЗЕЗЕРО СА ХИДРОЦЕНТРАЛОМ НА ПОТОКУ ИЗНАД СЕЛА, ГРАДИПЕ ЗАЈЕДНИЧКИМ СРЕДСТВИМА МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА II СИЗ ЗА ВОДОПРИВРЕДУ РЕГИОНА Регнонална самоуправна ии тересна заједница за подопрнвреду иђ Крагујевца у сарад 1бп са Меспом заједнииом По_ точац почела је реалнзацију пдеје о пзградњн микроакуму лационог језера испод Јухора, на коме ће се до 1985. годиие изградпти мшп! хндроиентрала За потребе ове месне заједнпис. Y току су радовп на утврђи ваљу обале пута од месне заједшиде до јсзера, којс игводп предузећс „Бујпца” из Кра гујевца. Радови на изградњи .минп хпдроцентрале финансираће Месна заједнпца и СИЗ за во допрнвреду, уз учешће Огпитинске заједнице за водопрпврсду, обавестио пас је Стојан Петковић, председнпк Ску пштнне месне заједнпце Пото чац. М. Д. ДАВИДОВАЦ: Пензионери као младићи © 439 часова добровољног рада ® Сарадња са месном заједницом па висини ® Најактивннји пензионер Милован Јовановић Пензионерп Месне организацнје из Давлдовца као да не осећају бреме година и умор после радног века. Ова друштвена организација једна је од најактивнијих у Месној заједницп. Резултати рада основпе организацпје пензлонера о_ држане 15. јануара овс године угтраво потврђују ово мишљејбс. Органнзацнја пензионера бројп 84 члана, а од тога је 27 жена. Скупштннп је присуствовало 63 члана. Y току 1983. годлне пензпонерп Давидовца далн су 439 часова добровољног рада на припреми п \7>ebeiby аеродро. .ма за аеро-.митвнг који се о_ држао јула месеиа. Y сарадљн са омладином засадллп си 88 стабала за друга Тпта, затлм су органпзовали три екскурзи је, основали фопд солидарности и узимали учешће у свнм акцнјама које водл Месна заједница. Скупштина је усвојила Изве штај о раду п Програм за ову годину it поново пзабрала Сто јадииа Станојевића за председника Оргаппзације пспзиопера који сс доказао својом активпошћу. За најактивнпјег пснзионеса V лрошлој годипи проглашен је Миловак Јованови11. коме је уручено н јавно прлзлаље. М. Д. 8

25. JAHYAP 1984. • БРОЈ 250 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ gUIIIIIIIIIKIIIIIIUIIIII....... .......................... IIIIIIIIIUIIIIIIIII...... „„...... . I I |ЂАЧКО ПОЉАНЧЕ I I МОЈИХ OCAM ГОДИНА I МИЛАН ДРАГОВИН, ПОТПРЕДСЕДНИК СКУП ШТИНЕ СР СРБИЈЕ, ГОВОРИО ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН Школа без оквира и шаблона iiniHiiiitinnirniniiiiiiiiininiiiiiiiiiiinifniimiHu И.мам осам година. Kopaчам улицама .детишства и размншљам. Y тнм улицама свет је другачијк. Сунце другачнје греје. Сунчанв зраци се играју са дсчијим осмесима. Та улица је ограђена капијо.м детињства. Сви који одлазс од н»е машу јој рукама. Тада се све ктице претворе у сузе. Алн сузе не вреде, детињство је прошло. КИШНИ ДАН 'Седим поред прозора и размншљам посматрајући: Нсбо Је тмурно. Не.ма више шарених цвстића. Киша је. Гле! Једна кап кишс паде на мој прозор. Била је сама. He прође нн пуп дшнут, при дружи јој се Још мноштво капљица. Пада вече. Краљкца ноћи звезде своје сипа. Кнша не престаје. УЈУТРУ када сам кренула у продавницу барс су покрнле цсо пут. Али упркос то- .ме, огреја сунце н сву воду из бара попи. । Весна Мијајловкћ Весна Мплутиновић, •= | ОШ „Радоје Домановић” ОШ „Стеван Јаковљсвић" 1 ItlllllI>1Illi1111llllll111111II11111llllll11IIIIlli111IItiII1111111lit11IIIIIIIIIIIIIIIIIII1111III111111111iII11II1111111111111II111111111? АКЦИЈА ОПИСМЕЊАВАЊА ОДРАСЛИк УЏБЕШЦИ СТИГЛИ У ПРАВЕ РУКЕ • Акција описмењавања одраслих дала резултате у овој години О Све основне школе ангажоване на описмењаван>у одраслих ® За сада прнјављено око 150 полазника © Уџбеници подељени онима који стичу прву писменосг Друштвени догово.р обавезује нскорењење неписмености до 1985. годинс. О овој акпији много више сс прпчало hcio што је конкретно рађспо. Школа за основно образоваље одраслнх чинила јс одреЈзене напоре, алн условп за неке значајнијс рсзултате на овом послу нису постојали. Једва да је годишње описмењавачо no јсдно одељеље полазнпка. Акционн одбор за оппсмењавањс одраслпх на једпој од својпх седннца закључпо је ла се не могу очекиватп бољи резултати бсз укључивања основних школа у ову значајну друштвену акцпју. Самоуправна интересна чајсднпца осповног образов.ина н васишања је v овој години донела програм мера и учиње Изложбе: СЛОБОДАНОВЕ СКУЛПТУРЕ Y КРУШЕВЦУ V Уметничкој галерији у Крушевцу 19. јануара отво рена је изложба Слободака Стојановића. акаде.мског вајара из Параћина. Скулптуре и цртежи, које јс неда вно видела и параћинска Јавност на нзложбн у Зави чајном музеју, представљени су овом приликом кру шсвачким љубителшма уметности. Излолсбу Је отворио н параћннског вајара представио Миливојс Вучковнћ, секрстар СИЗ-а културе Параћин. | С. Ј i_____ —----------- - ------ - Људн су деца. Деца су лутке. Уместо кућица је радост, љубав и весеље. Отвара се калија, пред жутим дрветом нско нзлази. Отвара се капија, пред зеленим дрветом неко улази. На тој каппји пнше. Забрањен улаз стариЈим од 14 година. Ја сам срећна и весела, јер сам дете. I Ивана Иванковић, П-1 ОШ „Бура Јакшић” тито Тито је слобода, Тито је цвет. Тито је човек. Тито је најлепши свет. Тито јс човек слободе и .иира Тито је најбољи друг деце ц пионира. 7 ито је цвет у. башти који не вене Тито је најбоДНс учитељ за мене. ни су озбпљнији кораци a први резултати су већ изашли на впдело. Све основнс школе на тзриторији нашс општине укључене су у акцију описмењавања одраслпх. Успостављеи је контакт са неписменим лшшма и за сада око 150 кандидата је прихватпло овакав начии образовања. Заједница образовања је набавила уцбе1-дп<е кији су подељени школама. За сада највећи број кандидата пријавила је Основна школа „Момчило Поповић — Озрен a no тренутним резултатима не заостају много ни школе „Стеваи Јаковљевпћ” и „Радоје Домановиђ" Ови резултатп нису за потцењивање. Међутим, не смемо да заборавимо да статисгпчкн подаци са пос гедњег поппса становништва показују па јс на терпторнји наше општннс око 1600 непнсмених лица U да оваквим темпом рада нпкако нсће моћи да се пспоштујс Друштвени логовор и лнквпдпра’ непнсменост ло 1985. годнне. Ни школе, ни СИЗ образовања нс могу да дају задовољавајуће резултаге без подршке и учешћа шнре друштвене зајсднпце. Друштвено-политичке организаиије и Скупштина оиштпне, месне заједшше и радне органнзацијс никако нс с.меју да заборавс својс место и улогу у овом и тс како важном послу. Јер, иодсетимо, неписменост јс вд лика и опасна кочнида у Ра“ звоју нашег друштвеносконом ског система. С. Ј. Шмнаш 9 нд FFMHHAPV КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН 19. ДЕЦЕ1ИБРА ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА НАШЕ ОПШТИНЕ О АКТУЕЛНИМ ПОЛИТИЧКЈШ И^ОНОМСЈШМ ПИТАЊИМА И ЗНА4AJY ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Y ОВОМ WFHUKA ТПРЕПСЕПНИК СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ ■ О УЛОЗИ ШКОЛЕ Y ВАСПИТАЊУ УЧЕНИКА ЗА САМОУПРАВЉАЊЕ ГОВОРИО МАГИСТАР БОШКО ЦВЕТКОВИБ, НИК ИЗ КРАГУЈЕВЦА ■ ПОРЕД ГГРОСВЕТНИХ. ТЗДНИКА CEMHHAPY пд ХНОВшГсЕ ДРАГАН ПЕТКОВИН, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС, НАДА ЈОВ.ЛНОТИБ СЕ КРЕТАР СИЗ-а ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА И РУКОВОДИОЦИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИХ YCTAHOBA НАШЕ ОПШТИНЕ Милан Драговић Y органпзапијп самоуправне иптереоне заједнпце основног образовања и васшотања. 19. де цембра одржап јс се.хспнар за просветнс радн-пке наше општи не. Сусрет који cv v оквагру јануарскпх дана том приликом нмали просвеггни радници са другом Мпланом Драговићем, потпредседш!ком Скупштине СР Србнје, допринео је да сс ца правц начпн упознаји најпре са поллтимком и економском ситуацијом v земљп, а затим и о значају образовања и васпитања v овом TpeHiyrrKiy. Говорећи о приврсдној ситуацији, друг ДраговиИ је истакао да је прошла калсндарска година била изузстно тешка. Међутим, иако се' првређивало под отежаним условима, успело се да се постигну солидни резултатн. Ниво индустријсКе пропзводше 1е одрлЈан, чак нгш то повећан, повсћан је извоз, a смањен увоз. Стечеиа искуства у прошлој години послужиће да се у овој још лакшс савлада пут који показује у Дугорочан програм економске стабилизације. Када је било речи о томе где се образоваље налази у овом тренутку што се тиче материјалног положаја, друг потпредседник је нагласио да је ова делатност доста запостављена, као што је то случај и са науком, културом и здравством. Најбољи пример томе је ако се глоредц .учешће ове дела)тности у народном дохотку. Према гре нутној ситуацији то учешће од говара проценту из 1960. године. Тежак материјални положај угрожава саму функцију тих делатности. Неопходно је да се нешто мења у тој области. Да се тражи и изналази на чин за додатна средства, само нпкако преко каса салк>упра’вних интересних заједница. Јасни и садржајни програми могјг са.мо да донесу нова средства из организација удруженог рада ши меоних заједница, рекао је друг Драговић. Пратећи развој у основном и средњем образоваљу, Милан Драговић је изнео запажања да је основна школа данас супериорнија од средњс и да се са оствареним резултатима у њој може бити задовољно. Али ста вио је примедбу што се тиче васпитне улоге школе где пуно тога треба мењати на боље. Школа треба и мора да утиче и на родитеље и на ученике. Мора да се ослободи старих ка лупа и шаблона, да из школе излазе креативне и конструктивне личности, мислиоци пре свега. Друг Драговпћ се крпшчки осврнуо и на наставне пла нове и програме, а нарочито на однос и став просветних радника у њиховој реализацији. Ста ри начин предавања и испитивања треба већ једно.м да сс пре вазиђу, а ученик нс образује за оиену, већ да се бори за знање. у чему је битна улога наставника, као што је таква и његова улога у развијању југословенског социјалнагичког пагриотпзма. Одговарајући на питаква про светних радника, друг Мплан Драгопмћ је папоменуо да јс всроватно лоша матернјална си туација одвлачила од ове делатности. и да оу се заниман.> просветне етруке са потцењивањем бирала. Овакво стање се полако исправља, а ова област јс област у којој се ради са пу мо ентузијазма и постижу значајни резултати. Друштво то, сигурно, мора и треба да цени, што потврђујс и податак да раст потрош&е у образоваау у овој години неће заостајати од других области привреде. Говорећи о ученичком самоу прављању магистар Бошко Цве тковић, саветник из Крагујевца, нагласио је да оно у школама. још није схваћено како треба. Васггитан.е за самоуправ љање ie једна од бпгшик компо ненти социјалистичке школе и qiiuiiniiiiiiiiiuiiiiiiiiiniHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiniimtHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiuiii| I CYCPET С ПОВОДОМ | I Дете је најлепши | | ррас сита I ® После 29 година рада Невенка Зоњић, ва- g спитач Центра за дечју заштиту „Бамби”, | отншла у пензију ® Радни век испуњен љу- | бављу и лепотом | „Васпитачице, немој да идет", молиле су уплакане очи једне плавокосе девојчицс Ј9. децембра. Ручак је, a у Taibupn.ua групе Невенке 3oibuh, 19. дана деце.ибра ос тало је непоједено јело. Малишани су се одвајали од своје вољене васнитачице. To је био задњи радни дан Невеика ЗоњиН. Са 29 година рада, Невенка је отшила у инвалидску пензију. Чиста и кристално јасна као суза је душа дстета. Она је. отворсна, дете је нуди васпитачу. И љубав. Нај eehe благо и вредност се уза јамно узвраћају. Са тим осећајем и сазнањем Нсвенка Зоњић стала јс први пут пред децу и од њих отишла тако 19. децембра. Први сус рет је био са албанском децом v Подујеву. После трогодшањег искуства, одакае носи дивне успомене, Невенка је нреузела дужносс васнитача, нрвог v 'граду на Црници, при ОШ „Б. Јакmuh". Од тадц је Нсвенка извела двадесет ц шест гене рација. — Дете је си.ибол нечег најчисшјег и најплеменитијег. Прво сам .ua.ua, па еаспитачица v rbezoeicu очима. Оно осети tiotjied, додир.. Одвајанзе од родитељске куће васпитач мора да учини taro безболнији.и. II узек са.и успевала то да учиним, нпичала на.и је Неоенка са при.иетно.и сетом у ?ласу због тог физичко?. одвајања од detie, како наглашава. ТИ СИ MO.1A НАЈСТАРИЈА ДРУГАРИЦА Тако бо?ат радни век ti.ua цкно OHoia што би требало нагласити turo би требало рећи о личности иле.иенитој и вредној која ie с<зако дсте прихватила без резерве. и никада, чак ни dote cnaeaiv, децу није остаељала cauv v соби. Шта /е то turo је ову жеии чинило сре huo.u у padv са малшиани? ма?‘ — He.ua већег признања nd tipaee дечије љибави и поверења који су ми иоклан,ани од гсчерација којс сам водила. Тихо спиштена чоколада v -uoi tten илц бо.чiiiillllliiillllliliitiillllilllllillllllllllllliililiuiiiiiillliiliillillllilllillilllllllllillilllllillllllllllllillllllllllllllllllllli.? самоуправљање се учи од првог разреда основне школе. Много више ученици знају о самоуправљању у организацијама удруженог рада и месним заједницама, а мање у школи. He само разредни старешина већ и сви наставници кроз све облике наставе, морају да негу ју самоуправљање. Одељен>ска заједнииа и пионирски одреди преко својих органа су самоуправна тела преко којих ученици треба да се оспособљавајдг аа самоуправно понашање, да би могли да се укључе у нормалан живот и рад у социјалистичкод! друштву, нагласио је, поред осталог, Бошко Цветковић. С. Јовановић бона што су их .иоји љубим- = ци дслили са мно.и је сре- = ћа. Срећа је када .ии .иали- = iaau каже да сам н>егова = наЈСтарија другарица, када = .we 11озовс ма.иа или тета = Нено. А сигурно, да је неиз- = .иерна и незаборавна срећа s uito ми ie један дечак ре- = као: „Учитељице, ти си мој е женски Тито". = Жали Невенка што јој f здравствеио .craibe- није доз- = волило da join неку годину = ради као васпитачица. Али, i задовољна је што је отишла = из радие организације вед- = ра и расположена, коју ie = с.иатрала саојом кућом. Са = колсгама и Ko.iezti4iiiia.ua, = са риководиоцима увек ie н . tt.ua.ta један коректаи однос = и тако се и растала. S Признање и поклон од ко- = лектива красиће њене витри = не и биће јој дпаго иодсећа- н њс на лепе радне тренутке. = Најоражи поклон су за њу е честитке и разгледпице испц = сане веветто.и руко.и и no- = клон честитка од .иалитаиа = zpync са гсојо.и се опростила = tine .месец даиа. fz He.ua даиа да их она не s обибс, а чести пријатни- eye = рети ци улиии и загпл,аји су = потарда da ie тета Нена би- = лд п остала васпитачица за = 26 tctirnaiiuia. И.иа ли лсп- = тег и пунијег живота од оно s га када човгк живи са толи- = • ко пријатсља. С. Јовановпћ СЕМИНАРИ 3А УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА Просветни радници без одмораI • ЗИМСКИ РАСПУСТ СА MO ЗА УЧЕНИКЕ • СЕМИНАРИ ЗА НАСТАВНИКЕ СВИХ РАЗРЕДА И PYКОВОДИОЦЕ ШКОЛА Y ОРГАНИЗАЦИЈИ ЦЕНТРА ЗА ИНОВАЦИЈЕ Y НАСТАВИ Q ПРЕДАВАЧИ CTPY. ЧЊАЦИИЗ РЕГИОНАЛНОГ И РЕПУБЛИЧКОГ ПЕДАГО ШКОГ ЗАВОДА И ОПШТИ: HE ПАРАНИН По већ утврђеној пракси, ri двај зимски распуст ко« ристе када _је реч о одмору, само ученнци. Петпаест дана они се одмарају прелиставајућн пређено граднво п припремајући се за наставу у другом полугодишту. Међутим, наставници ове две седмицс, углавном, користе за присуствовање великом броју семпнара. Наиме, Центар за иновацију у настави организовад,jte се минаре за наставникс свих разреда преко стр\^пшх'актпва. Поред оваквог начина усавршавања који се преко актива практпкује целе године, наставници наше општине присуствовали су п семинарима у Крагујевцу које је органнзовао Просветно педагошки завод. На јануарскимданима просветнпх радника ишли су руководиоци опшитнских актива којп ће своје колеге касније на састанцима актива упознати са новим сазнањима донетим из Београда. с.; ЗИМОВАЊЕ НАЈМЛАБИХ МААИШАНИ ВОАЕ ГРЗУ I @ Око 200 малишана предшколскнх устано ва нашег града зимују на Грзи Центар за дечнју заштпту „Бамби" н овог јануара обезбеВује зпмовање за малншане предшколскнх уста нова. По сменама од по седам дана, од 15. до 30. јануара проводи око 200 малншана лепе дапе на Грзн. Уз своје васпитаче, под сталиим надзором меднцинског особља и укусне оброке деца се у право.м с.мислу одмарају н окрепљују. Права је штета што ннје било више основаца у одмаралншту на Грзн. Нашли су се салто неки ученици који су ПО1ШШ са својјш млађнм брато.м нлн сестром. Органнзованог зимовања за њих пнје било, нако су цене биле прнступачис. Наиме, седмодневнп боравак на Грзи за малншане нз обдашппт изноато је 800,00 а за ученике 1.500,00 дннара. С. Ј.

ЗАВР1ПЕН TYPHHP Y MA1OM ФУДБАЛУ „ПАРАБИН 84” јцкг Всликн И турнир у малом фудбалу кога органпзују СИЗ физичке културс, Хала спортова „7. јул” и Ошптински савез за физичку културу и спортску рекреацпју „Партизан”, завршен је фпналннм сусрстима у којима су учестновале скипс „Подуста” „Пријатељп” изСтри же, „Стандардтранса” и „Цица-.маце — Клнсура”. Највишс успеха у фнналном делу имала је екппа „Подуста” коЈш је освојила прво- место пспред „Пријатеља”, „Стандардтранса” и ,Цпца-мацс — Клисура”. На Турниру су учествовале 83 екппе са 900 фудбалсра. Публике је увек било, у просеку 500 гледалаца сс увек .иалазило на трибинама Хале спортова „7. јул”. Све четири екнпе, учесници финала добиле су спортску опрему if днплхме, а првак екнпа „Подуста”, коју су сачињавали фудбалерн .Дсдинства” и пехар у трајно.м власништву. Најбољн стрелац турнира био јс Горан Станковић, члан „Стандардтранса". Њему је такоbe прнпао пехар. <-.Ј М. М. = ПО ТРАДИЦИЈИ НАГРЗИ • На припремама 22 играча • Сгигла појачања < Припреме v три фазе „Зелснн” на старту зимских припрсма Поштујући традицнју да јс Грза одувек бнла „талична” за фудбалере Једпнства, и овс годнне тамо се на .седмодпев * ннм припремама нашло деветнаест играча првог тима, троjima из подмлатка и стручнп штаб. — Циљ нам је да у продећном првенсттву освојммо 19— 20 бодова, што сматрамо да је довољно за освајање првог Meera, рекао на.м је тренер Мома Томић. Потребно је освојитп шест илп седам бодова на страни, а код кућс задржати досадашње резултате. Фудбалери Јединства су само на кратко билп слободнм. Није сс играло ни тренирало од нове године до 10. јануара, а од 10. јануара Јсдинство сс САЧИЊЕН ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН гаиизацијама којс су нам о.могућнле да сс сакулнмо на Грзи. Вратнћемо то у нгри и бодовима. првснства у комс Јсдјшство браш< титулу jeceitcr првака. Екипс ПКВ, Мсталац, Шумадн ја, Палплулац, Слога и Јастрсбац су врло јакс. Из тог разлога he миоги тнмови губнти бодовс и код куНе. Сматрам да гостовањс Шумаднје и нашс пгрс у прва два кола имају одлучујући зиачај. Ако ми побегиемо Шумадији, тада ни пораз у АранВеловцу нећс битн страшан. За нас је најблтиије да сс одржн радна днсцпплина II јсдинство у екипн. Да бп пспунилп своју, а и жељу навијача, тражн.мо разу.мевањс за нашс играче. Да могу редовно да долазе на трснинге, јер ако ми имамо добро утренирану екипу — про- ■ni-BHinc нас ле интересујс. Тренери Томић и Савнћ има ју са собо.м 22 играча. Никада овако комплетно Јединство ии је дотло на зи.мске припре.ме. Ту су: Богосављевић, Фнлпповнћ, Трифуновнћ, Павловнћ, Петковић, Мнрковић, Милићевић, Матић, Пеливаиовић, Мнлић, Каштеварац, Станојевнћ, Гавриловвћ. Станковић, Ракић, Стефановнћ, Костић, a дан каснпје треба да прпстигну Миленковић и Анђслковиђ. Са првим тн.мом пошла су н три играча подмлатка Ilaimh, MiuicHOBiili и Радчсављсвић. Јединство се појачава Нови члап Клуба са Црннис постао јс Радивојс ГаврнловиН (1960), бивши играч Трепчс п Напретка. V Јединство је дошао из Краљсвачке Слоге. Навални јс нграч, а дсјствује са крплних позиција. Из ћупријскс Моравс уово.ч прслазном року дошао је одбрамбснл играч ДрагомирСта нковнћ (1955). Јовица Ракић (1961) и Мплутин Стсфаиовпћ (1962.) такоbe се налазе на прмпремаман дошли су из „13. октобра”. На припре.мама се налази и Горан Станковић (1963). Са његовнм клубом Јастрсбием нз Ниша у току су преговори и очекујс сс да he овај чладнћ који је поникао у Радничком приступити Јединству. За н»сга кажу да је изразшп цслтарфор, даровит н тнпнчни представннк спглсског фудбала. Било би врло добро да сс он нађс у танде.му Костпћ — Пелнвановпћ. М. МилснковиК СТОНИ ТЕНИС: — ОПШТИНСКА ЛИГА V оуботу и нсдсљу, 21. н 22. јануара одржан јс четврти турнир у стоно.м Tcunov за еквпно првенство општинс. Турнир је одигран у сали Српскс фабрике стакла и v ссдмом колу постлгнутн cv следеКи резултатп: Младост (ГМ) — Буљанс Јаворак — Борац (јун) Једииство — Морава Младост (С) — ИзвиБачи „14. дана” — Хсрој Текстплац — Напредак II 2; 0: 0: :0 Заостали сусрети Налрсдак П — СУП Јсдпнство — Поштар Младост (С) — Космај Херој — Новоселац Напредак II — Космај Јединство — Новоселац Младост (С) — СУП Херој — Поштар 5:0 0:5 5:3 5:0 0:5 0:5 5:0 Напрсдак II — Поштар Јединство — Космај Младост (С) — Новосслац Хсрој — СУП Напредак II — Новоселац Једииство — СУП Младосг (С) — Поштар Херој — Поштар VIII коло Младост (ГМ) — Налредак Хсрој — Текстилац ИзвиБачи — „14 дана” Морава — Младост (С) Бораи (јун) — Јсдмнство Буљане — Јаворак Следећи турнир ш-ра сс 5:0 0:5 0:5 5:4 5:4 0:5 5:0 Сагледавајући потребс п цсне које очекују Једнпство у овој годинп, предвиВен је финансијски план од шсст милиона динара. To треба да буде довољно за годину у ко јој се јурнша на прво место. Средства су обсзбсћена из внше извора. МИЛОМИР ПЕЛИВАНОВИБ: НАША ЈЕ СНАГА Y 3PYFAPCTBY Капитсн Јединства Мпло мпр Пслнвановић, у краћем разговору, одмах по доласку па Грзу, рскао на.м је: — Надамо се да уз добре прнпреме можемо да сачува мо тнтулу. Нас је увск кра сило другарство. Ја сам у Клубу 23 године и знам да нам је то највсћа снага. Својом игро.м хоћу да дам пример млађнм друговнма. Y име нграча захваљујсм се руководству и радннм ор ДРЕНОВАЦ У PACKOPAKY — МИЛОЈЕВИБ ПАУЗИРА ДВА СТАНДАРДНА ПРВОТИМЦА ОДСУТНИ Од Јована Дрсновца, полу ткс Јединства, чијих сс непредвиђеннх потсза плаше иротивничкс одбранс. можда ћс.мо сс опростити. Овај г.рстап играч дао је пупо ди брнх игара у протеклнм сс зонама, алп п подпео доста жртава. За сада је под лнако.м јбсгов наступ у зслепо.м дрссу јер како смо чу.ш притискају га многи проблс ми. Због бављења фудбалом у Јединству остао је бсз пос ла са незапошљеном супр/- го.м и дететом. Хоће ли управа Једниства прискоч.чтн у по.моћ Јовану Дреновцу? Мирослав Милојевић, јсдан од бедема одбранс каја вио је паузу у овој ссзони због обавеза на послу. М. М. Средња школа унутрашљих послова ,,Пане Букић" у Сремској Каменнци РАСПИСУЈЕ К О Н К Y Р С ЗА ПРИЈЕМ Y4EHHKA Услови конкурса: Конкурисатн могу са.мо мушкарци који ncnyibaBajv следеће услове: 1. Да редовно noxabajy други разрсд зајсдинчког средњсг I*ter в?.епит2 **.аваспитања и образоваЈва; а) да су првн разрсд завршили у јунско.м року. без поправних нспнта; б) уколнко су у прво.м разреду полагалп поправпи испит, потребно јс да нм је проссчна оцсна успеха најмање 2,50; 2. 3. 4. 5. 29. јануара. Одржава сс редовно дсвето ц десето коло, а одиграће се и сусрети са накнадно укљученим екипама. Р. В. Да су југословенскн држављанп; Да нису старији од 19 година; Да су психнчки и физнчки здрави; Да нису осуђнванн, односно да прс.ма њи.ма ни* су примењиване васпнтно-поправне мере; 28 п 0:5 4:5 5.0 5:0 0:5 нам јс 20 бодова 6. Да се против њих нс води крнвнчнн поступак. Школовањс почшћс 1. септембра 1984. годинс к грајс две године. НАЧИН КОНКУРИСАЊА Кандидатн подносе прпјаву, такснрану са 4,00 динара општинском oprairy унутрашњих послова или ста * ннци милиције (по месту пребивалишта). Пријавс сс подносс на обрасцу који с« можс добнти код свих оп' штннских органа унутрашњих шције. Крајњи рок за подношењс 1984. годнне. Ближа обавсштсња у вези с послова и станица мипријаве је 17. фебруар ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Борац (јуп) 11 11 0 55:5 2. Текстнлац 11 10 1 51:13 3. Морава 12 10 2 54:21 4. Буљане 12 9 3 55:23 5. Напредак II 12 9 3 49:32 6. Младост (ГМ) 12 6 6 37:39 7. Јаворак 11 6 5 30:29 8. Младост (С) 12 5 33:42 9. Херој 12 5 7 28:44 10. СУП 8 4 4 34:23 11. „14 даиа” 12 4 8 32:44 12. ЈеднЈИтгво 12 4 8 22:46 13. Новоселац 11 3 8 32:40 14. Одр. извкћача 8 2 6 12:30 15. Koc.uaј 11 2 9 11:45 16. Поштар 11 0 11 0:55 Мо.ма Томић: Цил» прнпре.мало у Хали спортова. У овом перподу рађене сувсжбе снагс, чиме је оствареОа прва фаза припрема по зами * слн тренера Томнћа. На Грзи he Јсдннство всжбати за бољу нздржљивост. Тандем Томић — Савнћ прнпремили су програм по ко.мс играчн треба да стекну окретност п повеНају своју брзину Тнме би била заокружена пслина опште физичке припреме. У трећој фази фудбалерс Јсдинства дочекује уигравање у пријатсљским хтакдпшама. Ка рактерпстнчно -је да се прсдвиђа већи број утакмица на страну и са јачим противпицима. — Бнћс всома тсшко, каже тренер Томић за пролећни део , МАЛИ ОГЛАСИ Пролајсм женско ждреие г.раие бојс старо 10 мсссии. БорлвоЈе Ха ипћ, Главнца. Продајем мотоцлкл „Јава” 250 спорт. Хитно н Јсфтпио. Миомлр Дсспотовић, ЛешЈс. Продајем приколицу „Брако". 1е лефон 55*126. * Оглашавам нсвджсћим свсдочан * спво ос.могодпшње школс ,.М. Попо вић” y riapahinry нздато 1979/80. годиис на име Зорана СавнћандЛе бпнг. * Оглашавам нсважсћом дпплому Иснтра за срсдње ооразоаањс „Б. 'Крсмаковнћ” — електротехничка струка и свсдочанство о зааршспом чствртом разрсду кздато иа име С>ц»жанс Радујко. конкурсом дају општински органи унутраЈШБих послова и станнце милш^ије. СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАБИНСТВО ИДпанан ИздаЈв C1I3 овформнсапа. Иддшчкв сжвет: Вадл Бранковоћ, Момчпло Вучковвћ. Светнслав ИпгвковиИ. Мвлпојв И.таП, Нази Јов&вовлђ, (замеввж прелсеаинкаЈ Спежап * 1опанг,вић oopnnofc Млр.1иковпђ, СлавољуО Обрадивчћ. Живота Стојзоовнћ ЖивлЈин 1омиђ (прслсед- mi> *' в Јован Гомић Ype»y|e: 15е<мкни<1ки калегијум. I иавни ■ '»д|ши«рмн **релиин Cjihim>z»-vA Обрхижом Нокмнмрн; Снежинв 1овановвћ. Милнца Жиоковнћ Мирисаав 111ппири|еип \1И пнвоЈ? ИлиВ Иехнчкв урсмник! - Миппра> Милеикоаић 4дрес * I <>рки< 4. Лоилмм-мм фаж *». Гелсфок! I павпн о одговоркв урелиив 42-552 лииииарн 45.694 llpei алзт». 25O.UI' вннари 125.0U За ■острамшво ишнггруки гХпро оачу» ClIXa &3504-M9-16 код СДК Нараћиа, Ш1адша ITU Бешрад, В.шјкови iicjia 6, ввисфоо 540-551. Хираж 11.UVU.

Банка нашег времена Олимпијски ппамен симбол спорта и мода Од данас у Сарајеву горн олимпнјски пламен — сим5ол спорта н мира. Запаљен је 29. јануара у древној Олимпији испод Хереона и од гад до данас превалио пут љубавн. На свом путу олимплјски пламен, прсношен са бакље на бакљу уисо јс олимпијски дух н ра сположсњс и мсђу наше људс. Сиимио: В. Љубнчић ГОДИНА XI И БРОЈ 251 ■ ПАРАНИН 8. ФЕБРУАР 1984. s ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ и ЦЕНА 10 ДИН. ТРИДЕСЕТ ПЕТА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА OK СКС НАШ КОМЕНТДР ____________________________________ . НА ПУТУ ОЗДРАВЉЕЊА За остварење договорених прогресивннх циљева у наше.м друштву и превазилажење присутних слабости насталнх као резултат разних околности, алн понајви ше као резултат наших свеу купних понашања, Савез хсомуннста мора да стоји у првим борбеннм редовима. Његово одсуство из жиже збнвања значи напуштање фронта на коме се одлучује о стратешкпм циљевима и интереснма друштва. Говоримо о томс да бисмо сс критички осврнули на по јаве понашап»а у којима је дан број чланова Савеза ко муииста одступа од статута рних норми прснебрегавају ћи своје обавезе и авангар дну улогу организације којој примада. Y пракси све се више тупн оштрица н>иховог реалног сагледавања ствари, што доводи до губ л>ења поверења у способност са.ме организације и поштене намере највеЋег броја правих комуниста. Сведоци смо последњих месеци потреса у једном броју организација удружс ног рада у којима је дошло до озбпљних раскорака из међу nnipnx друштвеннх ин тереса и ускнх диљева гру та смогле снаге да крену пу па н појединаца н у којима су мећуљудски односи до те • мсре поЈвуљани да one саме i без ломоћи друштвене зајед 1П1це hiicv у могућностн да g iiaby peuiei^a која би их из- : вела нз пасталнх тешкоКа. ј По правилу и основне орга пизацлје Савсза комуниста су полељене, поиашају се иавијачки м често ни оне нису v стан»у да погледајгнстини у очи. проиађу узро ке и предложе права реше ц>а. Исто тако по правилу су у сукобу поједипе групе руководећих људи у ти.м радпи.м органи.зацијама — колгунистп који су највеНи.м дслом заслуго.м Партије м пошлн на та места. Указивањс на погребу енергпчног рашчишћаваља у сопственим средина.ма, снл гом властитих могућности ннје дало одговарајуће ре зултате у једном броју тпх организација. Као крајн>е решење, морала је да се уме ша и Општинска оргнизаци ја Савеза комуниста, форми рањем радних група. Али, и поред њнхове помоћи у нз налажењу узрока и предла гању одређеинх мера п даље је у једно.м броју основних организација показано нес хватање снтуације и дубока подељеност у њима. Дилеме ннје било: слабости којелостоје плод су несамоуправ ног понашања одређених ст рултура раднпх л»уди v тим оргаиизацнјама, непринципп' јслног понашања м непош говање основних кригернју ма који проистичу из стату та норми Савеза комуписта једпог броја љеговнх члано ва. Једини правилан пут да се изађе из нездравс сигуа инје био је да Опг.ггински комитет Савеза ко.муикста креуз.ме одлучие копакс п пресече не само иит, всћ и кореие таквог понашања. До оваквих корака, за сре ћу. дошло је само у једној основној органлзацијц Савеза комуниста, док су друге, уз сву помоћ Олппннскс ор ганпзацшје Савеза ко.мунис тсм превазилажења таквог стања, илн cv на добром пу ту да то учине. Бнтка за стабилизацију, за прогресивнс промене и токове не може се добити без одлучујуће улоге Савеза комуннста, a он може да ус пешно остварује своју уло гу са.мо ако властитим при меро.м делује и у праксн до казује исправност своје по лнтике. Раскорак између ре чп » дела само појачава пе повсрењс у љегову снагу н способиост н умањује успс UJHOCT зајсдничке битке за остварењс прогресивних нде ја и циљева. Из таквог пока шања извучсна је надамо се прапа поука у свнм средина ма где се радило онако ка ко нс ваља. с. о. Поред анализе нзбора за партмј ска руководства, извршена ;је анализа вежбе јединица територијалне од бране под називом „Одбрана 83”. © Формиран Политички актив за праћење остваривања ствова ЦК СКС на јачању уставности, законито сти, и социјалистичког морала. Месец дана после спроведених нзбора у основнпм организација.ма Савеза комуниста, акиионим конференцијама п Активу радника непосредних пронзвођача, Предссднггштзо OK СКС пзвршило је анализу, критичко саглецавање и оцену прсгходних припрсма, саме изборс и дало оцену успешпости ове акцијс. На оспову целокупног саглсдавања пзбора за партијске чланове у следеће две године уследиће одребегш ставови, крнтшп<и осврт и одговорност тамо где нису испоштовапи изборни критеријуми п статутарие одлуке, као и договарањс о даљем току активиости органнзација Савеза комунпста. Избори ‘су -одржани, конста- . товано је у анализн, у .време које је обележено пнтензивном ri стваралачком актнвнош * ћу Савеза комуниста и свих субјективних снага на спровођсњу ставова XII конгрсса н IX конгреса СКС, Устава, дугорочног програма економске стабилизације и изузетним напорп ма радничке класе п чптавог друштва на очувању, учвршћпвању п даљем развоју тсковпна паше револуције, равноправности, братства и једннства нашнх народа н народности, јачању социјалпстичких самоуправних друшхвсно-економскн п политичкнх односа, јача њу матерпјалне основе удруже пог рада, сконо.мског н соцпја.ч ног положаја радног човекап његовог утицаја у друштву, ја чаљу општенародне одбрапе н друштвене самозаштиге, независностп нашеземље и њепе не сврстане политике као н јачаibv улогс Савеза комуниста v ра звоју нашег друштва и мећународиог радничког покрета. Y тпм II таквим сложенпм условнма, задацима п обавезама требало је спровести пзборс v KojiiMa he одговорност преузети способни п бескомпромпсни борци, људп спремнп да се ухвате укоштац са сви.м проблемпма са којпма се суочавамо и којп су у стању да Л11ЧНПМ примером, конкретним радо.м noBvicv не само партијско члаиство, већ п остале радие људе и шпроке масе у копкретизовање догопорене полн тике и реализацију узвишених вредностп нашег друштва. To је бпо 'веома тежак н одговорап 'посао од чп.јег псхода v многоме завнси колико ћемо v даљем раду бити способнп да се борпмо за прогресивне промене п токове, за односе и понашање од 'ко.јпх се очекује пзлазак нз тешкоћа. Ови задацп, оцељено је, уо пешно су лзвршенн, како по квалнтету мзбора, по спре.мностл целокупног чланства за пова npernvha, тако и по стру ктури по којој је обсзбсђспо веће учешНс раДника, пспосредних пропзвођача, младпх људп н жена. На оваквој, релативно задовољавајућој структурп, (у којој . пе задовољава структура пољопривредних про пзвођача) не смс се остатн. За датак је да се она п даље одржава у корнст радннка, а нарочито пољопривредних проПЕТА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОР-а САЧУВАТИ ИЗВОРНИ ДУХ РЕВОЛУЦИЈЕ На овом скупу разматран прошлогодишњп рад и усвојен План и програм рада за 1984. годину О Драго Кантар поново изабран за председника Општинског одбора са једногодишњим мандатом Међу главним задацима борачке организације у наредном периоду је и борба за повећање пољопривредне производље. Послсдњег дана јануара месеуа Онштпнскп одбор С¥БНОР-а поставио је на дневни ред своје Пете седннце прошлогодишњп рад н задатке за нарсдни период. Y присуству бројннх гостију представника друипвено-полигичког жнвота наше средпне it представиика Републичког одбора CYBHOP-a, нстакнуго је да у овој срединн живн и делује 2.570 учесника народноослободнлачког рата, најпре кроз борачку оргаипзацмју, а да су борцп заступљени и у раду друшх организацпја, Савезу комуниста. Социјалнстнчком савезу, Савезу синднката, скупштннским теппма, Црвеном крсту и осталим органпзацнјама. Борцн одлучпп у својилх хтењима Y уводном ивлагању Драго Кантар, председник СУБНОР-а. истакао је да оу свн борци материјално, здравствено н стамбено обезбеБенн, мала неки av станови посталн неадекватни услед проширења породице или да су у лошем стању алц захваљујућл разу.мевгику Скупштине општине и друштве но-полцггјгчклх организаци<ја ч ова се шггаља успешно решава ЈУЕгзнстеншЈЈална пигања учесннка НОР-а су, како је нстакнуто, успешно решена ц решавају се уз доследну стрпљпвост п разумевање самнк бораца и онп то прихватају као реалноет алц их, како то вече Драго Каптар, љуте разне девијацнје у друигпву. Најпре ту су по-једини елементи који данас оцсњу IV HOP и дискд-rvjy да .ти је правилно вођена битка на Неретвп, Сутјесш!, v Београду на Сремском фронту. v .Х>вакво понашање поједиинх може да буде само непријатељско прс.ма пашим народима п тековннама НОР-а. Тн Berni људи коментаpimiy где је влше погннуло и у којој републпди. Ми онда писмо гледалп границс. Ми смо се боршпх тамо где је бнло окупатора", напоменуо је Драго Кантар реплицирајући на све чешће пребројавање погпнулих U .лстордјскттх доказивања” псправности нскпх војннх одлука. (Наставак на 2. страни) извођача, да млади кадрови брже замењују оне који треба да уступају своја места. Изабрано је 164 сскретара, од тога радника 79 и пољопри * вредннх произвођача четири. Од овога је 20 омладинаца н 18 жена. Први пут су у улози заменика 98. Кроз оргапнзованс облпке пдсјно-политнчког оспособљаваља и 'марксистнчког образовања прошло је 376 чланова секрстарпјата, што износи 40,6 одсто. Јсдну од политнчкнх школа завршпло је 109 секретара. Прс.ма то.ме, стоји оиенадаје ндејно-полнтичка пма рксистпчка поткованост п секретаријата, а поготову секретара веома добра и да је то велики гарант за успешно вођење основних организација СК, за правилно постављатве партијских циљева, лако откривање пеприхватљивих по.јава п брзог изналажења могућности за њихово решавање. Резиме свега овога би изгледао овако: избори су добро оба вљени. Основне организације СК су н поред неких исказаних слабости показале да могу успешно да извршавају сво ју улопг у областн кадровске политике. ИскооЈппћена је широка кадровска основа настала израстањем нових идејно-по литичких опредељених члако ва Савеза комуписта. Недостајало јс само мало внше ангажованости it 'конкретније поMoliii непосредно задужених за спровођсње ових акцпја. па да све буде добро. С. О.

8. ФЕБРУАР 1984. • БРОЈ 251 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО САЧУВАТИ ИЗВОРНИ ДУХ РЕВОЛУЦИЈЕ (Наставак са 1. страпс) ОДГОВОРНОСТ ЗА СВЕ КОЈИ HE ИСПУЊЛВАЈУ ЗАДАТКЕ Y дискуснјама које' су се развиде након уводног пзлагапм, бории cv својгш размишљаа.«- .\<а друштвенс и скономске понеодвојиви дсо стварности и креапгепа снага на свим пољима друштвене и сконрмске лолнтнкс. ДАНИЛО РАДУСИН: Жслео бих да постави.м питање Елабо * рата о привреднил« кретан>и.ма, сиабдевености, удруживању .. . И борачка организаинја га .1« исцрпно проучила и дала своје сугсстнје. ЗДеђутнм, изгледа да ј< све то ©стало мртво слово и» иапиру, Јер из елабората ништа киЈе ураћено. Питам се заш то ПШПС.МО и усвајамо програме које не реализујемо. Никола Стојановнћ: Забри’**- ва ме чињеница да смо били задовољнији када смо бита л’- ромашни а данас када боље и лепше живимо .мн с.мо незадожјљни, негодујемо. Ми сада нравимо планове иприхватамо их оберучкс (правимо идеалне гтланове, доносимо одлучне .чакључке). ЈСада дође до реализазација застаје. Мишљења сам да ее најчешће јављај? субјективне слабоспг код оннх ллгДи који треба директно да реалвзују закључке и планове. Привреда v нагпоЈ оппгптп је v oflHocv на друге општине у рсгиону добра » код мас није бнло всликих пнвестнцноних промашаја. хМсђутим, жслео бих да поставнм питањс оправданости изградљс акумулацлоног Језера у Спортско-рекреационом цектру „7. јул”. шта сс желело лостићн ово.м акумулацијом када смо свссни проблема који „ас мучн, несташшда водс за пиће. Бојана Јовановић сс v својој дискиснјн највише задржала на питањима гајсња peBo.ivmioнарнпх тсковпна п нз.међу осталог подсетвла. „Нако смо доста учнннли на неговању реполуционарннх традиција и обслежавању значајних историјских догађаја и чувању ликова истакнутих учеспика револуциЈе кроз изградњу спо.меника и спо.мен обележја. нажало/, мора.мо да констатујемо да Параhim и данас не.ма споменнк учеснтппша народно ослободилачког рата. Акцпја на изградњи спо.мекика започела |е пре 25 година и до данас је израђен слаборат, обсзбеБена су сред ства, али споменик још увек не ма одговарајућу локацију. Нама нуде простор на пернферији града. Ми борци пе прихватамо такво решење. Један такав споменнк заслужује простор у главном делу града нзмећу споменика у-чесницнма I светског рата и Скуппттнне огпптитте”. Млка Урошевић информисао Је ггрисутне учеснике ц госге са напорима који се улажу за реигава-!Бе просторугих проблеча Драго Кантар председник ОО СУБНОР О СТАБИЛИЗАЦИЈИ НЕПОСРЕДНО МЕБУ РАДНИЦИМА ПРОИЗВОДЊА БАРОМЕТАР СТАЊА У ОРГАНИЗАЦИЈИ @ Потребно је всће договарање на нивоу региона МеБуопштинско веће Савеза спндиката Шумадије и Поморав ња је у склопу остварлвања задатака на плану дугорочие економ гке стабилизацнјс у зајсдници са ВеНсм Савеза синдиката општине ПараНин оргапизовало састанке у оргаинзацијама удруженог рада, гдс је разговарано о томс у којој се мери у тпм оргаки« зацнјама слроведс мсре економске стабилизације које су донели н усвојили њихови оргакм управљања. МЛАДИ О ОСТВАРИВАЊУ ПОЛИТИКЕ ЕКОНО МСКЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ЕКОНОМСКА СТВАРНОСТ НАЛАЖЕ АКЦИЈУ • Општинска конференција одредила конкретне задатке у спровођењу политике економске стабилизације © Главни „мотор” су акције „Млади радник самоуправљач” и „Млади пољопривредник — самоуправљач” © И школска омладина има своје место у процесу стабилизације „Обезбеђење економске стабилностн друпггва поставља се као класни захтев и императив за одбрану и очуван»е тековнна социјалистичкс револуције. To је данас а и у буд¥ће главнк задатак и дугорочна обавсза целог друштва. To је једини пут младој генсрацији за изгра дњу срећниЈег живота и бољс будућности. Мн млади смо свесни да сам» морамо себи градити соцнјалистичку будућност. На организацији Савеза социјалистлчке омладине наше општнне је да будс идејни носилац и акционн организатор лромена за новп начин живоtr младе гснсрације, којн подразумева активнији и стваралачкмји однос према свим питањм.ма друштвених односа к укупног развоја. Одавно је било време а сада је и нУжда да иаша организација постане генератор про.мена, да се искажс kro организовани фронт младе генерације у којем ћемо спозhrtji себе и спремно иоћп у биTKV за сопствени и друштвени прогрес. Друштвено-скономска стварност налажс акцију”- Ове речл забележене су на скупу Општинске конфсрошије Савеза соиијалистнчке омладнне v казивању уводничара Новнце Митровића, председпика Комнсије за дргптгвеио скономскс одЈК>се, 28. јануара. Млхди су на дневни ред, свог најзначајнијег скУпа, посгави- -ји Програм акпшност« ССО оттттине Параћнн «а осгварнван.у политике економске стабилмзације. Након овог декларативног нз јашњавања и потврде потребе за акцијом, омладинска органи зација 'јс кроз чињехпше Koje стоје у nparpa-му лонуда®1 својој стварностп пут у стабилмзацвона кретапл. V ттрогракојн је усвојен пзмеђу оствлог стоји да млада гснераимјр себе мора да усмерава ка бољем корншђељу раДД»°г ®Ре* ме»а, већој уштсри материјзла јг средстава у процесу пргипвоЧ1ЂС, бољо.ј организацији рада W гжзтпунмјем коришћсњу рад- }к>г врсмена, Behoj одговорно сти и самодисниплини у раду, већем лскоришћавање на\,чно- -техиичких кадрова, стимулатм внијем награЂнваљу, Даље у програму млади себи налажу миого веће учешће у борби за повсћшБс лроизводње хране, к<роз веће укључивање у рад пољопривредтптх организаиија, кроз већс радпо ангажован>е на пољопривреддпш имаљи.ма, у акцијама за обраду свнх тг> вршина. Такође шанса за стабллизоваЈБе налази м у учвршћивању сарад<ве са СамоУправно.хг лнтереслом заједпицом за запогпљавање, Синдикато.м, са ортанизанијаЈиа удружепог рада на решавању горућсг п»пан»а — незапослености. Да би се све запламирало и провсло потребно је, по речима учссника овог скупа. да све основне организације ла основу усвојених докумената сачиве сопствене илановс, запш да се са максималном дозом озбнљностп укључе у акцијс „Млади радник са.моупра8љач”, „Млади лољопргшреднпк са.моуправљач”, затим у акцијс ’.Најбољи појединац — Ученик — школа”, „Најбољн пионирскн одред, оделеЈве — заједзшца”. Ове asoDtje су најбољи гаранпш здравог такмнчарског духа који he поспешавати озбпљ!шји зг квалнтепшјн приступ раду, било у ђачкој клупи, бнло у лроизводној хали. Поред поменутих чшвежша у закл»учцима стојн да треба омасовљавата осиовне оргамизацпјв Савеза ©оцијалистичке ом ладине, а хонкретно да је потребно формлрање основних организанпја ССО v OOVP-у ,ЈНу- .мадаје”, „Обућа”, затихг у „Будуђностн”, „13. октобру” и месној ззједнгадг Лешје. Ово бн био најкраћп резиме једног значајног омладинског скупа који поручује и сввгхс осталим друиггееним средЈмама да нађу себе у токовима стабнллзаиије и да соповеним доп« риносом потврде прнврженост -вхиггетом и хреативмом качнцу прнвређиваља. друштвених просторија у којима ои се оадпљали боргш, a то решење се назире у пзградњи стамбене зграде „Црница I”. Мшпа Живановнћ, • члан Републичког Одбора СУБНОР-а о браћајући се ^есннци.ма седнн цс из.међу осталог је подсегио. „Нама борцима најтеже падају ове недаће и невоље. Ми и данас мора.мо да будемо у првим редовима, да их решавамо и прсвазилазнмо, да имамо поверење у Савез комуниста Y СФРЈ као државу, јер мн н-мамо и смоћи ћемо снаге да иза Вемо, исплнвамо из проблема. ; Подсетио бих да смо и ми бор- | ци дело.м криви за пробле.ме, јер међу онима који eV доносили одлукс, а нису извршавалн задатке с лравим еланом су н нашн другови борци. Овом приликом желео блх самр да вас, другови борци, подсетм.м на два најважнмја задатка која пас очекују. Прво борцн морају да свс своје снагс н сав свој ауторитет улои<е v развој пољопрнвреде и noBehaifcy производн»е хране, другн важан задатак је пружање ломоћи месшш орга нмзацијама С¥БНОР-а у реализацлји својих планова, јер heмо само тако постнћм све name циљеве које с.мо зацртали у нареднЈгм годинама”. На крају најзначајнијег го« дишз *ег скула борада Драган Петковић, председаик OK СКС информисао је учесннке скула о привредним и економским кретанлша v општогни Параћин. Драган Петковић је подсегио форце да је најважнији задатак у протеклој години исдутвен, a то је било повећање нзвоза на конвертибилно тржиште за 233 одсто и да су V томе предњачипе два највећа колектива ИВТК.Т »ЈБранко Крсмаповић” и Српска фабрика стакла. ТакоБе је говорећи о стаibv v приврсди Драгап ПетковнИ подсетпо и иа губипсе који су исказани v првом деветомесе4bv и који ©V пзноснли тридесет crape лаглијарде, а исказани су у 10 колектива (највсћи губици забележени су у Цемен тари и Стакларл). Овп губпци v доброј .мери настали су лошом прлмариохс раоподелом, јср cv ла лри.мер v лрошлој годинц испоручноци гаса и .мазута (технолошког горлва) v два наврата повећавали цене за 41 и 42 одсто. а да су финализаторн производње неадекватнЈЕм повеha-њем цена финалних производа, исказалн губитке v лроиззодн>и. Y нареднп пернод тре5а гледати са внше рптихигзма, подсетио је Драган Петковнћ, јер чние сс .максимал1т напори ла мсправљању лелоглчности У примарној расподели, а вели ки мовоизграђепи капацитети V параћлнским радннм организација-ма тек сада треба да се ис Y среду 25. јапуара разговорц су вођени у Радној органлзацији за производњу електроене ргетске опреме „БудуНност” и Радној организанији кооперана та „7 јул”. Поред гтредставника дрхтнтвено-политгичкнх организашгја, органа управљања и руководилаца ових органпзација састаннима су пртгсуствовали Милорад Радаковнћ, секрстар МОК Савсза оиндихата, са стра-ч-НЈШ сарадницима и Радомир Милановић, председник Be ћа Савеза синликата огпптине Параћин. Разговарано је о поло жају obiix органмзанија, о пропзводњп, организаиији рада, <-га ндарду, животним и радним условима, кадровскнм и друтим тгтатмтма која cv у домену еко но.мске стабилнзације. Радна организација »ЈБудућносг” форхгирана је пре 30 годнна. Почело се од плетења корпц преко реда на сиц дечије трп котаже, прераде дрвета и алуче личних ужади. По доношењу 3YP-a регнстровани су за производњу алучеличних ужади и бетонских стубова. Прегходна година је за ,Дудућност” била тешка. За де®ет месеци осгварен је губигак. За задња 3 месеца збијени cv редови. ©мањен шкарт, извршена нова организација, 4 бригаде у 3 с-мене. Од 22.000 тона ни један килограм алучелика није остао на залнхама и губитак је по кривен. Највећи 1е проблем хако обезбедагги потребан материјал. Несебичиг помоћ овој радној органмзацији тгружа Фа брика каблова v Светозареву, која им је обезбеђивала највећи део потребних аировкиа. Во bemi cv и разговори о успоставл»ан»у трајне пословнотехничке сарадње, што би бгало регугтисано сахго^лтравним сооразумом. — Пропзводни резхлтати су баро.метар стан>а у једном ко лективу истнче Станоје Андрејевнћ чкпх тива. да се нспред друштвено-полити организацнја овог колекY колективу се настоји с1ггуација прикаже каква јесте. да радаппхи буду правилно н правовремено инфораднсани. Зато и има разумеванл и ИЗДАВАЧКИ САВЕТ ЛИСТА „14. ДАНА” РАЗМАТРАО РАД И ФИНАНСИЈСКЕ ПРОБЛЕМЕ вии a миесш ншн Због недостатка финансијских средстава до веден је у питање опстанак листа „14 дана” ИздавачкЈ? савет листа „14. дана” Је на ссдници одржаној 31. јануара разматрао извсштаЈ о раду Редакшдје лнста за 1983. годину, Програм рада Редакције за ову годнну, статус Редакцн« је н материјални положај радннх људн цесетогодишњице излажења листа. у н>оЈ и обслсжаваи»с кажу v пмном свстлу. На крају пете седжте СУБНОР-а резл-мирајући 00 свој рад и зададке закл»училЈв да је рад са омладином и брже запошљаван>с стална брига борачке организације, затим од бораца сс тражи максшмална активносг у свпм друшпвено политичким организацијама, ук .Бучшвање бораиа v повећаљу 1ххтх)привредне лроизводЈве (нај пре лнчшед jrpmiepoM), борба за повећаЈве безоедносги и друштвене самозаштате, борба за стабилпзаиију... За борце нема залзнпја, јер како неко рече v дискусији, борбом се дошло до власпг, а сада ilm пр_едстоји борба за очувал»е аутентичности револуционарног духа и борба за лепшп живот ове сахгоудравне и соцвјалнапимке заједшше — Ј\тославцје. Пета садиица Огшгпјнског одбора СУБНОР-а изгласала је и по др\ти пут повереље Др.агу Кантарг. председннку ОО који he л ове годлне 6imi на челу борачке органзгзаш<је. М. Илнћ Y протеклој години Рсдакција лнста је издала 25 редовпих бројева листа. Од тога три броја су изашла иа повећаном броју страннца, један је пздат у посебнрј опре.мп, а поводом централнс прославе Дана младости одржаној ла Грзн. Издат је и сспарат v коме је штампана Резолушлја о друштвено-еконо.мском развоју општнне Параћин са пратећим планскнм документпма. За време трајања раднс акције „Братство јединство” за потребе акције 'мздато ie 16 бројсва листа а.радило се и па билтенима, v сви.м прилика.ма када је то било потребно. Y 1983. години посебпа пажља била је посвсћсна обележавашу значајних историјских jvбллеја и то: 40-годишн»ицс Др\' гог заседаља АВНОЈ-а и бнтака на •Сгтјесци и Нсретви. Лист је настојао да v што већо.ј мери постане саставнн дсо нашег соштјалистичког caxiovправног систсма и да се афпр * мише као гласило удрх женог рада. чиме сс у cviuthjlh и одpebyje његов класни карактер, чуло се на седници Издавачког савета. Програмом рада за ову годину такође ie планирано нздавање 25 редовних бројева лп ста на 10 страница, и ако се за то укаже лотреба *још два ванредна броја, што је условљено обезбеђивањем потребнлх финансијских средстава. Оцењујући извенггај о раду за претходну годину и програм рада за 1984. учесншш у дискусцји cv истицалн да ie лнст доживео своју nynv афпрмапију као гласило Јзадних људн и грађана наше општинс. На овом састанку домшгирало је шггање фтшанстгратБа листа. Финанспјским планом Са моуптравне Јлггересне заједтшце културе, преко које се филансира дакпије лпст „14 дана" и Релиста, за obv годину бнће обзебсђено .4.385.876,60 дилара, а према стварнпм трошковнма за издавањс листа „14 дана” v 1984. годннп. потребно је 6.309,315,90 динаца, односно 1.923.439,00 дпнара више него што је иланирано. Y овај износ није урачунато повеИање лнчних доходака радника Редакплјс. Оваква финансијска ситхацнја озбпљно поставља пнтаље ^опстанка ллста. Фор.мирањем Цеитра за култург и илформнсањс, које је уследило почетком ове годline, проблем пије решен, јер су v новој оргапизанијн извори фипансирања и средстава остала иста. Матернјалпи положај запослених v Рсдакпији лпста такоВе је незавидан. Лични дохоци радника Редакцмје мањи су за трећину од про сечног личног дохотка v јбихово| грани, односно новинско- -издавачкој делатности, како у републлцп тако и • v региону, а н no условном радвику заоciajy за лпчним дохоцима ШО1 општини. ннје ниптга необично да радник пз погона за проткзводњу алучоличних ужади npebe и_ради у погон за пронзводњу бстонсклх стубова, увек када је то потребно. Просечан лични доходак за девет месецн хтрошле годпне био је нешто виши од 11.000 динара, да би на краЈу године бно ловећан и то највише радницима који нмају иајмаље ли чве дохотке. Један од закључака на кр«0У овог састанка је да је потребне веће договарање на нивоу региона око обезбеђивања сирр®«' на и репроматеријала, исграживаља и проиаводних програмл, а ,Будућност" то може са Фабриком електропориелана у Аранћеловцу. На исту тему разговори су BobeoGi v. РОК „7 јул". О циље« вима. акпијама и мерама за отгровођење економске сгабиди. зације говорио је Петар АдамовИћ, директорПољопривреда v општпни Параћин, као v осталом и ипгре има тешкоће око набавке резервиих делова, длспаригета цена, набавке Бубрива и семе. нске робс, због нелпквидности и ниске акумулативностк. Када cv у питању инвестшпгје, речено 1'е на овом састаику, v °пштинн Параћлн шгје било ве1-xdx злоупотреба у трошењу средстава „зеленог плана". Било ie речи и о току форхшрања сложене земљорадшгчке задруте које се прнводи крају. Y Радно! организадији коопераната „7 јул”, 43 лољолривредна струч»>ака capabyjv 10.000 домаћннстава. која располажу са 20.000 хектара. Учссници v дискусијн су истицали неопходкост да се нзврши апализа земљипгта н да се зна тачно које ћубриво треба бацати Y коју земљу. Стављене су 11 примедбе на рад инспекцн« је, која ннје увек довољно оДлучна када је у тпггању, шпскулација. Y овој организацији удружело је 400 пољопрнвредника, али не и на доходовним односима, јср дохотка v пољолривредп нема. И.ма других ннтере са, као што су кредити и саветн. Земљорадннцн су директно укључени у органе управљања, а могу да остваре пензијско и инвалидско осигурање. Овакви састанци које организује Синдикат непосредно у бази и на којима сс говори о про- ■јзводњн и стабилизацпји имају вкшеструки значај. Y првом рсду представљају размену искустава, која irxja велтиис зпачај у тражењу најбољих решења. у на Како је лист ,,14 дана", кога иначе издаје Општинска конфсреншпа ССРН, оправдао сво је постојање и постао саставни дсосредлне у којој се првп нуг појавпо 5. марта 1974. године. закључено је ла се што прс лристхтш рсшаванд’ пробле.ма финансирања, по угледу на дрг ге општине v СР Србији. Y том *цпљу формирана је радна група која је 'урадила материјал v коме предлаже могућности за финансирање лнста,-' a данас lie га раз.матратн Предсе дншптво Општпнске конферснпије ССРН. Проблеме финансирања листа „14 дана” разма траНе и Извршни савет Скупштлне општине на једној од сво.јнх нареднлх седница. Y Српској фабрици стакла ПОТПРЕДСЕДНИК СКУППЈТИНЕ СРБИЈЕ Y РАДНОЈ ПОСЕТИ Прошлог петка у радној посети Српској фабрици ста кла били су Имре Балинт, потпредседЈшк Скушптине СР Србије и Милутин Милошевлћ, председник Дру-- штвено-политичког већа Ску пштине Србнје. Том прилико.м водили су разговоре са колешјалнпм пословодним органом и представшшнма друпттвено-политичког жЛво та Српске фабрике стакла. Гости и домаћпнн су размснили мишљења о условима привреБиваЈва Српске фаб рике стакла п проблсмима са којнма су тренутно суочеии. М. И. м. ж. Шпана^

NfUiJiti Гј

25 as SCSI'S I P д Op o'-2 o - O ox s S wd >с н ~ hhi.h s P з $Clg 40 н = Д Sg p^ §*d » >• & p o hsi 9 5? 9 p K Wp eg ■&« >o % 3 ~ 3 o 3ogo ►e- »IS x’S'p S бч K 3 2§5- P r 9 8<c *< S5 9 ~ o' *^ S § p'g ?: = 2»< §л.о<-Л г>&° * ° £. X ” O P O H ?TH £j 3 O - 9? o\-< •3 = p n 2 # ° 6 o s s? ’ ? o□w>wss 3III raFRHSF^Oат^тг.-«е5а yW>aoБ&>> cPM §w J=1 s©is

I ИЗ Д A H Д У ДАН 8, ФЕБРУАР 1984. • БРОЈ Ш ^|||||||||||||||||||||||11П1Н11111111111|||||||||||||||||Ш1]|Н|||||||||||||||||||{|||||||||Ш1лн1иитнп1М11Ш1М111Л1ПШш = = f ОСВРТ • 1 I рад — ј I мерило награђнвања | = Звања не могу битн основа за стицање сред- ј | става за личне дохотке ако иза њих нема зна- | | ња и рада Е Комиснја за друштвепо- равнк споразуми, па и са- = = -економске односс и самоу * моуправна огппта акта ос- = F прављање OK СКС припрс- новних органнзацнја. = ма аналнзу о актуелним пи- Основна слабост је у ост- f = тањима расподелс дохотка варнвању дохотка под раз- Е = и личних ’доходака из којс лнчитнм условкма. Није све = | преносимо јсдан дсо који једно да ли Јс доходак по- = = се односи на врсдловање већан подизањем цена, no- f = рада. вољнијпм условима приврс- = = Уставом и Законо.м о уд- ђивања и сличио, или ве- f | руженом раду је угврћено ћом продуктивношћу рада, = S па радници у OOYP-има за- па отуда имамо становиште = = једно са радницима у дру- — није важло како радиш = = гим организацнјама утвр- него где радиш — да ли јс н = byjy заједничке основе и то „Електродистрибуцнја” = | мсрнла за распоређнвањс или Српска фабрлка стак- = = дохотка и расподелу срсдс- ла. Једна од ад.министрати- = = става за личне дохотке и да вних мера за успостављање = = у складу са тим заједнич- извесних пропорццја јс за- = Е ким осиовалЈа и мерилима устављан»с раста цена у ус- Е Ц утврђују it основе и мерила ловима високе инфлације и = = у својој основној органнза- елиминнсање присутног дн- = = цији удруженог рада. Y по- спарнтета. = ступку закључивања спора- Уређивање односа на тим = = зума учествује н споразум основама изузетно је знача- 1 = потписује синдккална орга- јно не само што је у гпгга- е Ц ннзациЈа, а ако ова не при- н»у веома значајна област = = хвати Споразум овлашћена социјалистичких самоупра- = = јс да покренс спор предна- вних друштвено-еконо.мс- = = длсжшш судо.м (члан 122. ких односа, чије је развк- | = Устава СФРЈ). Ако Суд по- јање и унапређивање ipaj- = Е ништи споразум и акта у на основа све потпунијег Е Е основннм организацнјама остваривања исторнјских н = удруженог рада донетс на интереса радничке класе, = е основу н>ега, радпицн до ло нсго што је то у садашњн.м = = ношеља новог акта могу условима и битна претпос- н = прнматн са.мо зајсдничке тавка остваривања програ- = = лмчне дохотке. ма скономске стабнлизаци- е Е У не тако давној про- је. Е шлости Самоуправнн спора Једно од веома значајних н = зум о заједничкнм основа- питања у расподели личних = = ма у Српској фабрици ста- доходака је награђивање е = кла могао јс да се нађе пре према резултатима рада. 1 = Судом да нлје било шире Дуго година, а и садаумно z интсрвснцијс. У једно.м бро гим органнзација.ма — ред- = = ју органпзацпја удруженог ним заједница.ма поготову = Е рада одредбе ЗУР-а о рао внсину лнчног дохотка од = = подели личних доходака ни ређују звања, као што су Е = су прекорачпле праг (Фаб- сарадник, саветник, помоћ- = = рика цемента, и још неке), ннк итд. Међутим, звања = Е а у другнм пуни лнчни дсн само по себи не могу ника- Е = хоци сс исплаћују за поло- да бити основа за стнцање = Е вичан рад (Стандардтранс). средстава за личне дохотке, н = Захваљујући активности јер ако иза звања нема зна- е = Снндиката, у распореБива- н>а л рада, онда нема нили- = Е н»У чнстог дохотка и распо- чног дохотка. = = дели срсдстава за личне до Отуда је потребно да са- е = хотке многе слабости се от- моуправне социјалистичке = Е клањају, иако то не нде ла- снаге покрену још снажни- = ко и подједнако у сви.м ор- 1у акцију на мерењу допрн- Е = ганмзацнјама и срединама. носа сваког радника, како = = Још увек мма слабости од оних пронзвододних — од = = којих трпе и важећн друш- чмстача до саветника. g твенн договорн и самоуп- С. Вељковић е riinillllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllllimillllllin?. ФАБРИКА БОМБОНА, РАТЛУКА И ЖВАКАБИХ Г¥МА „ПАРАНИНКА” Оставказамир Раднички савет „Параћинке” прихватио оставку директора 9 Основна организација СК покренула иницијативу код других органа за даљу одговорност Раджтчки савст „Параћинке” прихватио је оставку директора Драгана Вељковића. Оставка је прихваћена једногласно али inijc усвојен предлог директора да' му раднп однос престане закључно са првим мартом. Делегати су бплн мншљења да директор остане у радној организацији н тек кад преда дужност „добије испнсни * цу". Састанак ООСК, одржан у понедељак још је појасиио, мишљење комуниста да у случа * ју Новице Лазпћа, председника Радничког савста и директора Драгана Вељковића, вемају снаге да изрекну мере. Тада је и донета одлука оваквог садржаја, па су ЛазиИ и Вељковић „предати" вишсм органу. На исто.м састанку учињен је и други корак у рашчишћа5 Baity пољуљаних међуљудских односа. Затражена јс одговорност за онс којп су већ партијски кажњени, овог пута, како је то и у материјалу радне групе, односно Председшшггва комитета и предложеио, за неислуњење радних обавеза и кршење радне дисциплине. Директор и председник радничког савета и по опо.м пнтању у надлежности су Комитета, док be Радничкп савет „мати на девном реду рад финанспјског руководпоца Вслнбора Николиha. О Јовану Керију најпре he своју реч рећп његов непосредни руководилац а за Радашлу Стојадиновић, партијска мера последња опо.мсна, биће и јсдпна санкција, по свој прили * ци. Пренсгштивање радних доприноса н оставка директора првн су кораци ка оздрављењу односа у „Параћинкл", којп су запали у дубоку крнзу и коју радни људп могу да превазиђу коренитим променама у понашаљу. М.Мпленковић АКЦИОНА КОНФЕРЕНЦИЈА ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СИНДИКАТА СФС РАЗМАТРАЛА ДВОГОДИШЊИ РАД СИНДИКАТА Y ОВОМ КОЛЕКТВУ НСБИАИЗАТОРСКД УАСГА СИНДИК.ЧА • Рацншдима треба пружити шанс у да више зараде ф Озбиљније прићи спровођењу економске стабилиз ације • Инвестирати само у најнуж није • Никола Пауновић, члан Председништва Савеза аиндиката Југославије говорио о одговорности за спровођење договорсног — Мобилнзаторска улога синдиката мора да дође до изражаја на стратешком правцу, јер је снгурно да ће од тога зависитм и брз!ша самоуправног развоја н мопгвисаност радника за стварање већс производн>е дохотка, како би они којп паЈввше допрЈшосе природно имали и највеће користи од тога. He смемо нн једног момента занемарнтн да инфлацлја и све што је пратн највншс погађа оне који живе са.мо и искључнво од свог рада. Ово је са.мо дсо реферата о нарсднтш задацнма које је подиео МИЛОШ CTEBHfi, предссдник Акцмоне конфсренције основних органпзација Савеза синдиката Српске фабрике стакла иа изборној конференшгји одржаној 27. јануара. Двогодшдњи лернод рада овс радне органлзаиијс, који јс сагледаван, карактернше изузетно нсповољна лриврсдна ситуација која сс одразила и на пословање Стакларс. У услови * ма заоштраван>а скономских односа и бројних тешкоћа и проблема са којима су се суочавали, Синдлкат је заједно са осталим снагама настојао да мзнађе Jiajoo.be решење. И поред одређеннх лропуста лости гнути су задовол>аваЈући резУлтатл. У овом периоду пулггена су v рад три нова капацлтета, а лзраженн су захтеви радника да без колшромиса улазе у борбу за првеазнлажење тешкоћа којс произнлазе из сложености Радо.мир Мллановлћ, председник Beha Савеза слндиката onnmnie Параћин, дискутујући о овнхг лроблсмима посебан акценат ставио је на то да he прнкључење на гасовод за Стаклару битн од вншеструке користн јер he снабдевање бити сигурније, а наша земља осдобођена увоза скхилх течннх горнва. Говорећи о задацима основнпх органлзација Сикди« ката, нагласло је да су стратешка питања производдБа и органлзованост процеса рада. He треба занемаритл нп заштпту радника, обезбеБлвање кадуслова привређивања. Организација сшшиката је наеочлто настојала да да свој пуни допрлнос у извршаваљу суштипских и лрлорлтстних задатака, као што су noBehaitc лролзводЈве лзвоза, лродуктивлостн рада, веће вреднова«>с пролзводног н стваралачког ра да, народна одбрана и друштвена самозашпгга, одмор i< рекреација и животни сталдард радника. Учеснлцн у длскусијл су потврдили овс констатације н говорплп о пробле.ми.ма који VTH4V ла укупне резилтате v СФС. Милорад Крнста је у својој дискусији говорио о томе да честс промене асорпшаиа про изводње утичу ла укупно пословањс које нпјс задовољаваjyhe. Када су у шггању скуии алатн, који су до сада увожени из Италије, нзнађене су могућностн да се заменс дрмаhmt производи.ма „14. октобра” лз Крушевца, алн су петоструко ск.Упљи. Зоран Мнтровић је нстицао лошс услове рада у лропзводним логонн.ма што угичу да број илвалида рада буде све Behn. Посебан су проблем лични дохоци који су за девет месе * ци прошле годлне порасли само за 9 одсто. Радном човеку треба о.могућитн да зарадн. поручује у својој днокусији друг Митровић. Миодраг Жпвадиновић се залагао да са проблемима који се разматрају на оваквим састанцима обавезно будг упознатп радниии преко основннх организација слндиката, а када су у питању кадровски проблеми сигурно пх не би било да су лични дохоци производних радника већи. Момир Илић је нстакао да се са спровођењем мера економске стабилнзације у овој Фабрпцп готово ннје ншпта урадило. Зато је предложио да новопзабрано руководство Спн диката са осталпм друштвенополитичким органпзацијама покреиу хитно акцију за спровоbeibc програма мера економске стабплпзацлје. Код инвести ција треба, вајхлтније да се зауз.ме став, шта је најпотребније и да се у то инвестира. Стојан Нпколић се залагао да поједлле категорије стакларсклх радЈгнка, уз већ nocrojehe, добију бенефициралл радни сгаж, а Мирко Трнфуновић је говорио о потреби да се личнл доходак повећа посебно раднк * цима којп раде на тежим радним местп.ма, како би се на радилиштима обезбедио већн број радника. За изборну конференциЈу Синдлката Фабрике цемента с пра вом сс може рећи да је потпуно оправдала очеклвањс чланства V ооновним оргамлзацијама сп-н диката и подружшпдама. И то пе толико лзбором новог руководсгва, јер су предлозл и изјашњаваља базс уследили пре нзборне конфоренције, колпко оценом стања v радној органпзашији и тражењу излаза цз садашњс незавидас ситуациЈс. За неиспуњавање планских за датака и лоше пословање за пооледње две годлне и делегатц и гчц^ницц Акционе кодференције (Знндиката окривили су пре свега недовољно залагање на раднлм местима и неиспуњавање радннх задатака, почев од лословодне структуре д<> извршиоца послова. Истина. оволг прЈЈЛиком укалано Је и на некс објективне тешкоће, као што су: недосгатак мазута, али је u оцена да су се нза мазуга „криле” многе субјектлвне сла бости пре свега преко спорог организоваља, лоше радне и те хнолошке дисципллне н другпх. Само нови млнн цемемта, речено је овом приликом, стајао je внше од 50 дана због пунлх сита што наравно, нцје зависпло од мазута и сличнјк објектнвнлх тешкоћа. И по пнтању спгцања ц ]>аилбређиван»а дохотка л расподелс средстава на личис дохоткс лије сс скоро нипгга урадиито. Y.uecio расподеле према раду, вршена је расподела бодова на радним месташа и то скоро у свнм ООУР-има и радним зајсдницама. Још rope је што сс ова раоподела лајчешће обавља ла „гашење.м” неких радних ме ста KOja су се потом опет ,.отварала". Делегатп акционик ко нфсренцпја Синдиката и Савеза комуннсга -указалц су својевремено на овај погрешан рак, али су се свц ООУР-н и радне заједнлце потпуно оглу-. пвглп, а пре овега лартијске и сплдикалне организацнјс. Скоро све днскуаојс и раднн магеријалл конференције иста1сш су потребу већег заједнлмттва v радну организашуу, насупрот затварању у сопствене интересе и границе. Ово утолнко пре што qv У овом тешком вреmchiV за|једнинке скоро све reinкоhe н проблемн у колектнву. Оцеча |с такође да се мало урадило и сада мало чпнн на рова и информисаност радника. Значај правилног п благовременог информисања нарочнто је дошло до изражаја приликом уписа зајма за изградњу гасовода. Укључујући се у длскусију Витомир Иваннтевић, председник Пословодног одбора СФС, говорио јс о пословању ове радне организацлје п про блемима са којнма се суочавају, а који су доста познатл. „Ова изборна конференција треба да буде договор за будуhe акције”, рекао је на почетку свог излагања Никола Пауновић, који је Конферешшји присуствовао мспред Предссдништва Всћа Савеза синднката Југославије, чији Је члан. „Питања која сте покренули су актуелна у тренутку у комс живимо. Ваша радна органнзација налази се у изузетно тешком положају, зато је неопходно да и организација Синдиката заЈедно са самоуправним органима реализује мере економг ске стабилизације. Ннкола Пауновић је говорно и о одговор« ности. — НаЈбитннје је питање одговорности за спровођење оног што смо се договорили. Ако не променимо понашаље нећемо лмати ни резултате. Са огромнид! напорима покушавамо да реалпзујемо план друштвено -економског развоја земље. Изузетно можемо да будемо задовољни радничко.м класом коју нмамо, која је дубоко свесна к може да буде мобилисана на ови.м задацлма. Производња је питање број један, а расподела гаггање број два у овом колективу. Налазимо се непосредно пред анализом завршних рачуна. To је прилпка да се оцени како се радило и коЈн су резултати постигнути. To је уједно н тренутак да радне људе мобилншсмо да внше производе, рекао је из.међУ осталог, на крају своје дискуснје Ннкола Пауновнћ. На Конференцпјп је изабран нови Извршни одбор, за председника је поново изабран Милош Стевнћ, топар, досадашњи председник Акционе конферен цијс слнднката. ОДРЖАНА ИЗБОРНА АКЦИОНА КОНФЕРЕНЦИ.ТА СИНДИКАТА Y ФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ” Отворено о свим пмтањима © Изборна конференција Синдиката, завршни чин широке изборне активности крајем прошле и почетком ове године ® Ново руководство Синдиката, анализа двогодишње активности и усвајање програма активности за наредни период © Изборној акцноној конфсренцији Синдиката уз бројне госте из општине и региона присуствовао Никола Пауновић, члан Председништва Већа Савеза синдиката Југославије мсрама стабилизацлје и штедн»е. Шта више у неким радним средлна.ма још ле постоје јаснс оријентације и програ.мн. Видпо место. у дискусијама заузело је лопшвеЕБе о још веђој- активности основних органнзацнја снндиката v разрешавању проблема у сопственнм орединама. У бур/ућс v бази тре ба знатно више да се рашчишћавају неспоразуми и проблеAm, а мање на Конференцијн и њензгм оргашЕма, игго ,]'е до сада био случај. Поред недостатака у ггротеклом периоду колектив „Новог Поповца” забележио је и вреднс пословне н друге резултате. Међу првима је потпуно уходавање и оспособљавање нове Фабрике цемента п замена мазута гасо.м. ТакоБе, завређују пажњу напорн v ООУР-у ,ДроЈгзводња цемента и новимала” да се скуп мазут замени јеф тннијим додацима, пробе за примену v.irfHLx шкриљаца па и угља. Делегатн Конференције Синдиката на крају су изабрали нов Извршнн одбор. Председннк Извршног одбора је Градилшр Стојановпћ из ООУР-а „Малопродаја”. Р. Милосављевић МЕТОД И САДРЖАЈ РАДА СИНДИКАТА 8ЕМ ЛДЖЊД 0СН0В1ИМ 0РГДНИЗД1ЈИ1ДМД ■ Синднкат је у досадашњоЈ акпгвносгч у вишс наврата разматрао метод н садржај рада. РазговарајуПи о томе нзвалаженп су начшш како да се боље радн. О .мегоду н садржају рада Савеза спндиката разговарано је и 25. Јануара на ссдницп већа Савеза синдиката општинс Параћин, у присусгву делегата III конгреса салшуправљача Југиславнјс, VII конгреса Савеза синдиката Србнје, IX конгреса Савеза синднката Југославије, МеБуопшпшског већа Савсза синдпката, iVIebyопштинског одбора Савеза снндиката, Мсђуопштинских коми сија Савеза спндиката. Ова те.ма посебан значај добија у условима спровођења .мера еконо.мске стабиллзацпје. McbvTH.M, чуло се на ово.м састанку и.ма п оннх органнзацпја које hiicv оспособљене за основна опрелељења. Говорити о методу н садржају рада значн покренутл сва она лптања која су од жнвотног пнтереса за радис људе: анализлрати радну ч тсхнолошк.у днсшшлнну, неллквпдност, cnpoeobeite стабилпзацлје, производњу, животни стандард, функцноннсан»е дслегатског система. Главнп проблем у раду Синдиката још увек јс рад осиовнлх oprainieaiurja, које по оценн неклх днскутаната сво ппше слаби. Зато је наглашено да тежиште активностп у ралу Сипдлката мора да буде Основна организација Стгнднката. Друштвено-полнтички радтшш! све чсшћс мора да дођу у основну органлзацију и да поспсшују it стварају услове за н»ел рад. Милорад Радаковлћ, секретар Мећуолштлнске ко.чференције Савсза снндиката Региона Шумадијс и По.моравља, којн је присусгвовао ово.м састанку јс истакао да oapcbyjyhu метод и садржај рада треба тражити начина ла сс поврати поверењс људи. Морају се мсњати п навике да бн сс повећала пропзводша да рад буде култ. Чламо * ви Снндпката морају да разговарају о пропзводњи, самоуп * рављању, да анализирају нзвр> шавање планских задатака п договор о cTimaity и расподелн лохотка. На ово.м састанку су покренута н многа друта питања које Слндикат мора да покрене и реалпзује до к.раја. Закључци са овог састанка треба да послуже као једна од основа за утврђиваЉе метода ц садржаја бидућсг рада. М. Ж.

8. ФЕБРУАР 1984. • БРОЈ 251 СА СВИХ СТРАНА ЗА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ Више пара за здравство • Новине о учешћу корнсника у трошковима здравствене заштите • Већа партаципацпја, јединствена за целу СР Србију, бнла би регулатор у потрошњи здравственог динара • Јавна дискусија траје до 15. фебруара Скупштнна Републичког СИЗ-а здравственс заштите је у склаца са својим плано.м мера и активносги за спровођење Дугорочног ттрограма скономске стабилизације усвојила Haupr Самоуправног споразума о учехпћу корисника у трошковима лдравствсне запгтнте в достажила га рсгиокалннм н оппггин сжим СИЗ-овпма. Овим Споравумом уједначавају се условн у трошковима здравствене за пггите у читавој Републипм, тпто до сада није био случај јер су радништ до сада v noјединим општннама имали различига права на здравствеку затигу и на накнаде и помоћ ва спучај болести. Поменутпм Самоуправннм своразумом утврђенн су впдот здравствене запггитс н изиоси учешћа корнсника у трошковима коришћења здравстве не запггитс п то за лекове 30 дпнара по једном рецепту, за специјалнсттгткс ттреглсде 50 динара по једном прегледу, за жгрекид трудноће због социјалугих нндикација 50 одсто ол цене коштања, за лечен»е у РАДИО КЛУБ „ФРАНЦ РОЗИН” Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ Остварено 23 хиљаде веза |ф Одржана изборна конференција ® Мирослав Вемип и Милорад Димитријевић добитници Бронзанс плакете „Борис Кидрич ’ коју додељује Народна техника Југославије О Радноклубг „Франц Роаин” који постојн већ децсннјама v нашем граду, бнло је речи, недавно, v једном од пред ходних бројева нашег листа. Овом приликом, повод за чланак је изборна конференција Радио клуба, одржана 14. јануара 1984. године v сали Дома народие тсхнике. Ово је прва изборна конференција, јер је она званично тек конституисана уместо Скупштине, усвајањем новог Статута Радио клуба v складу са Статутом Савеза радио-аматера Србије. Нови Статуг усаглашава новине о статусу и органнзованостн колективних чланова ССОС. Изборној седници Конференције присуствовало је 24 делегата. али и гости мсђу којима и друг Hebo Гуњевић, председwhk OK. ССРН, Божидар Иванковић, председник Комитета за привреду CO и председник Већа I1ароднс технике, Божидар Николић, иачелник Центра за обавепгтавање CO и Момчило Вучковић, председннк OK ССО. Верификацијом органа и румоводства за председника са овогодшињи.хс мандатом изабран је Мирослав Вемић, дуголодишњи активни радио-аматер, за секретара изабран ie Зоран Атанасковић, млади радЈдо-аматср са завидним нскуством и квалитетом операторског рада.' Оетали чланови председништва cv Сплваиа Милић, Драган Милошевић и Ненад Спасић, све млади и перспектпвнп аматери, заљубљеишш v радио-уреbajc и антене, који за њих зиаче средства за путовање по фрекввнцнјл п прнјатељства из „етра”. По усвајању пзвештаја о активности РК v лретходној години, Плана рада за наредни период и осталих докумсната уследила је плодНа дискусија v којој су узели гчешће бројни чланови конфсренннјс и гости- „У пернодг од прошлс годиие одржано ie vkviiho 23.000 веза. Од тога, 5.000 всза су такмкчарске, са клуттске радио-станиие одржано је 15.000 веза, з радио-амате.рн cv гчествовзлг у око 40 так.мнчења н освојилн 25 диплома н лругих прпзнања" рсхабилнтапноним центрнма 30 до 50 одсто од цене по боле сннчгком дану, за ортопедска помагала н средства од 10 до 50 одсто, у завпсноств од spсте. За сстетскс корекднје ор гана и делова тела спешНалмзованнм здравствешгм организаплјама трсба да се плаћа 50 одсто од цене коштања, оспм за лпца nuiafra од 26 година, a за пратиоца детета комс ie одређено лечењс прнменом прпроднпх фактора. учешће грађана ћс бпти сто одсто од трошкова смештаја к исхране. За здравственс услугс у свим здравственим органнзацијама, осим v здракгтвеним организа иијама за специјализ «ванч рехабнлитацију плаћаНе сс 20 одсто од цене коштања лечсња у стационарним здравствентш организацијама, односпо 50 одсто од Irene услуга у осталим здравственим органнзацијама. Од учешћа у трошковпма ослобаћају сс корисници кош подлежу обавезннм вндовнма здравствене заштнте, који.ма се указује хитна медицинска помоћ као и корпсници који — истиче сс v извештају о раду РК „Франц Розин” v 1983.пго длни. Ове бројке нису само статистичкн материјал ко.ји би био понос и много боље опремљених радио-клубова, већ доказ о обученосгн, квалитету и елану наших радио-аматера, о једном нзванредиом ентузијазму да v сваком свом хобнју дају од себе .максимум. Свечани део седниис увеличала cv лва савезна и једно рспубличко признан>е. Милорад ДиАШтријевић и Мирослав Вемић добитниии cv бронзанњх плакета „Борис Кидрич” коју додељује Народна техника Југославије за нарочите резултате v ширељу техничкс кглтурсПризнања је уручио Божидар Иванковић, председник Beha техиике. Момчпло Вучковић, прсдседник OK ССО, угручио ie ИЗ РАДА САВЕЗА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА Све већа Резервне војне старешине наше општиис већ крајем месеца почеће са остваривање.м сво јих програмских задатака. V том смислу су већ обавптене консултације са председницима основних органнзаиија ссла, града и радних организаиија. Договорено је да се појача активност у зимско.м и проле ћпом периоду и изведе што већи број активностн. како би за топлпје дана остављено доста времена за пољопрнвредне радове, јео v редовима резервш<х војннх старешина има доста пољопривредних произвођача. По програму из ндеолошко •полнтичког образоваља и оп штевојног усавршавања старе шина обрадићс се двс теме: „Оружана борба као основнн и одлучгјући облнк борбе н отпора у општенародном рату” и „Позадинско обезбеђење тактичкнх једнница оружаннх сг.ага”. Поеле обраћених тема к пзвршене консултарије по уживају сталну социјалну по’ моћ. Увођењс личног учешћа оси гураника у трошковима здрав сгвене службс има за цил> да се утичс на корисчике здравственс заштите, да сс рашкх налнијс користн здравствени динар. Значајш! су и фкнанснјски ефекти који се постижу увођењем всће партнципа * цнјс за здравствене услуге. Срсдства која би се на тај начин убрала, нарочнто код партниппаиије лскова, користпла би се за обртна средства са којима би се куповалп •лековп, а оснгураници уредније снабде валп. Овнх дана Споразум су разматралн Комиспја за животне и радне услове Већа Савеза синдиката наше општнне. Секпија за здравство п соинјалну полнтнку OK ССРН, Одбор за развој самоуправних — друштвсно-сконо.мских односа н Одбор за унапређсњс здравствене заштите, а ускоро lie се наћн н на јавној дискуснји. Коначну рсч о тсксту Споразума даће радни људн н rpabaки на зборовима, најкасннје до 15. фебруара. М. Ж. плакету ..16. новембар” за изузетне резултате v до.мену друштвеног рада са младима, коју додељује РК ССО. Млади и надасве вредни радио-аматери настављају свој рад са мното елана. не осврћу се на ловорике, Клуб је већ пун диплома н прнзнања. кажу. Највећа радост је рад за станииом у скромно опремљеној просторији Клуба. „Неопходно је усавршавање те.хничке опре.мљености Клуба како би параћннскн аматерн ишлн укорак са другнм РК v овом погледу. Инвестирање v obv област никада није погрешно и без основа, посебно ако се и.ма v виду значај радио- •а.матернзма за ОНО и Д.СЗ’’ — поручују чланови РК „Франц Розин”. Весна Илић активност изложеној материји, са старсшина до 60 година извршпћс се провера знања. Старешпна које покажу слаб успех обрадиће се тема поново н пзвршити нова провера зватва. Програм који је усвојила OK СРВС је допуњен новим темама које су произашлс из упутства које је упутила Реттубличка конференција СРВС. Старешине he се са осталим структурама упознати н са Стратегијом оружане борбе коју је прошле године усвојило Председншптво СФРЈ. * Стратегија he бити подељена у 6 те.ма и све е бнтп обрађене до краја године. Помоћ у овом велнкрм послу, органпзација СРВС очскујс ол ССРН, Огпптинског комитета СК, Гарннзона ЈНА, Штаба TO, секретарнјата за НО, Извршног савета CO и Органнзапије СУБНОР-а. в. с. СТАБИЛИЗАЦИЈА Y БАНКАМА Значајан оолаинос „Инвестбанке“ Како се Пословна банка, односно »»Инвестбанка” у Параћину уклапа у стабилизапионе токове? На ово питање одговара Радоје Несторовић директор — Стабилпзаш!онн tokobp су. за све субјекте namci друштва, а посебно када сс ради о удружсном раду. чи ји је ччнилаД н пословна банка. Чнни мн се да су пословне банке прве схватнле да се понашања морају мењати, да сс .морају поштовати мере монетарно крсдитне по литике и кп£дтгпгратп заиста оио што јс п шнре најцеллсходније. У том правцу „Инвестбанка" у Параћину своју пословпу ангажованост усмерава на кредптпрањс гаснфЈгкаии.је код Срп скс фабрикс стакла, којим ће ова радна орЈанпзашра битн ослобођеља обавезе сД' збеђивања 14 мклиона дола ра ГОЛШ1ГЊС, за увозно горнво. Надаљс ..Инвсстбанка" у Параћпну пратиће пронзвод ibv шећсрпс репе н друпгх СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН 1. ФЕБРУАР — ДАН РАЧУНОВОДСТВЕНО-ФИНАНСИЈСКИХ РАДНИКА Пред одговодним зашшниа Организацпја рачуноводствених л фннанспјских радника Југославије обележава ове годнне 40-годи1пн>ниу доношсња зпачајних лривредно-финамсијских одлука, којнма ie, још у јеку борбе за ослобођењс земљс извршено заокружниапА * фпнансијског система у мовим друппвено-економскнм мдиоспма н које су коначно облнковане у оцрсдбама првог Устава СФРЈ. Y склопу овог пзузетног јубилеја и Друштво рачуноводствено-финанснЈских радника отшгпше обележило је 1. фебруара — дан који је узет као почетак постојања ове службс. V Параћлгпу Друштво рачуно водствено-финансијскпх радн-ика акгивно постоји од 1955. године. Y току свога рада, Друјијгво је радипо са ,мање јцлп ви« ше успсха. Један од разлога сла бијег рада у цеком од ових кериода је недовољан број актндних и реглстрованлх чланова. Да бн се овај проблем превазн шао, Председнииггво Друштза је 1978. године зацртало програм рада за дужл пернод, по ко.ме јс акценат стављен на омасовљење чланства. Задњих го дина полако ал1Г сЈгпурно број чланова се повећавао, тако да данас друштво броји преко 300 активнлх чланова. — Y овој годани, поводом обелсжавања 1. фебруара — Даиа рачуноводствених и финачсгијсклх радника, нстакнуто ie у реферату посебна је обавеза да се сагледају задаци оргалнзације v спровођењу оамовних задатака Дугорочног нрограма економске стабилизаније. Активност организацизе на развоју друштв'ено-економскпх односа v извршавању осковних задатака Дугорочног програма економске стабилизацпје треба да буде усмерена на активлрање, подизање свести на основама кодекса профссмоналне отика и оспособљавању чланова и друшх рачуноводствених и финансијских радшгка да на со> ји.м радни.м местима дају пуни допрпнос налорима са.мо\поавннх органа ц друшпвено-полн тичких органмзација, за остварење основних поставки Програ ма економске стабилизацијс. Обезбеђивање.м реалннх, oojsКТ1ГВНПХ и правовремеиих подагака и ннформацнја о резулгатима рада и пословања у органнзацијама и удружсном раду у цслнни, како би радниди редовно пратилн оствгренс резглтате и проверавали оствариван»е Програма еконо.мске стаоилизације, имајуђн v впду да сд квалитета рачуноводственлх нн формација зависи како he радници управ.ватп, остваривати и распоребивати доходак. Основне претпоставке Дугоро чног програма је јачан»е \iaieријалне основе удруженог рада и самоуправл»ан»а. Извршавањем лаведецих задатака н понашања, раднипи овнх службн .iahe nv-Hxi допрннос осгзаривању Дггорочног програ_мн и ти-ме на достојан начин обележити 40-tv голишнвииу доношења значајних економско-финансијских мера и 1. фебруара — свој дан. С. О. „Инвестабанке пољокултура, а и нзвоз са овог подручја. Поссбан је проблем с обзиро.м на структуру прис^типх делатностп н обсзбеђивачл динарских средстава. како за набавку потребиих сировина и репро материјала, тако н за благовремено измпрење обавеза, а и исплата личних дохода ка. Ho V3 ангажованији оДнос свих оссћа се да благовремено схватање нужних промена и уклапање v тол? правцу, омогућава поступно и полако премотћење снога пгго је раннјс бпло скоро нсмогуће. Свакако овоме п банке, у овом случају „Инвестбанка * нпак доста нспомажу, посеб но капа се рагпт о есконтова h»v менниа, што није нншта лруго ло краткорочни облик кредитирања, а што постаја ггравнло. Д. Гајић ПИТАЛИ СМО: KAKBQ CY ОБАВЕЗЕ OOYPh» ПТТ Y CTY4AJY ПРИКЉУЧЕЊА ДВОЈНИКА Обавештење је ооавезно Всћп броЈ граћана у послелље ме негодујс птто км OOYP ,ЛТТ у Параћнну приклучуЈ« двојннм телефон п менл број телефом без пкаквог прстхолиог обавсштенл. К*. квс су обавезс ПТТ организацнје у таквнм случзјсвнма гпггали смо Mitt *. КА ЈОВАНОВИБА, дкрсктора OOYP-a ПТТ Параћин? — Граћаии кмаЈу право птто n.rw дују када aeh имају телефон, а накпадло добпју лвоЈ1П«ка јср тада об?. всзно дођс w до променс броја тале * фона. По закону имамо гграло ва сву^а где је то могућ® прнклучлмо двојне тслефонс, јер за мањс пара добиЈсмо Btttnc телсфона. ОТВОРЕНО ПРВО AVTOMATCKO СТРЕЛИШТЕ Y ПАРАНИНУ Мета иа огме О Y Индустријн вуненнх тканина. конфекције и трикотаже ,,Бранко Крсмановнћ” отворен је нови спортски објекат — аутоматско стрелиште за гађање ваздушном чушком. Штофарскп стрелцп нису тако давно основалп друштво, али резултати н акције коЈе они препузимају говоре да ће ово бити врло успешна стрељачка дружина. Овај објекат се налазн у склопу Рекреацноног ueirrpa „Текстилац” и поред стрељане, пуиаоннце са 6 аутомата, стрелиште шта н своје пратеће прос’ TQDuje за прштрему и одмор стрелаца, кшшеларнЈс за pan сСлија и мокри чвор. Y Свечанр отварање које је обављено 30. ianvp.oa нмало ic п такмичарскн карактср. Први хптац опално је гснсрални дцректор Градимир Цветковић. Свечаном отварању присуствовао је веђп број функционера н представника OOYP-a као н председнпк п сскретар Стрсл.ачког савеза Србије Блажо Лазовић и Жарко ЦрнојевиП као и сгрелтш осталих клубова нз Параћина. О значају негова н>а стрсљачког спорта говорио је председнпк СД „Бранко Кпс мамовиђ" Жнвота Савнћ. ИзMebv осталог оч сс ocrphvo па значај ове активностп у односу на ОНО п ДСЗ као п на праксу у Штофарр да се овом делу живота одувек поклањало доста пажње. За стрелце у Штофарн аутоматска стрељана значи, рекао јс Савић, подстрек да и даље раде на остваривању ииљева друштвеие самозапгтите, не само кроз obv организаинју всћ н кроз све лруге облнке. СД „Бранко Крсмановнћ' укупко 6poii< 4(Г члановл a од тога сс актчвно бавн сгрсљаштвом н>их 20. Мушка сениорска екппа редовко ie била на општннским такмичењима, а на регионалном так.мвченО одржаном прошле године за гзела је ‘пето место. Екнпа сениоркн редовно осваја прво место у општпин, a V регионал ннм размера.ма такође је v ШоанаЕ Н Олмах да кажем да једАн број гра ћана нс зна да кода intajy двојтпсж то не значи да љвхове рззтсворе ло- ;кс нско ла прис ушгује. Јетлно та дпа прстл-нтшп<Ј ис еогу исп.време« ><о за разгошрају Мп нчсмо обавс. зин да консулту; мо грађане про прмкључења двојнн <ј н пром-:нз броја, али смо у обав^зи ла 15 дана про лромснс броЈа о 1О.ме rpabaae облвестимо. пгто нисмо v свпм с-туч.чЈсвнм« чнш<лн. Надам сс да до овакшгх пропуста Binne псћс долазити, рекаг. кам је на крају АШРКО ЈОВЛНОВ4К м. ж. врху. Највише успеха постигле су Јуннорке које су на олимпијади срсдњошколаиа освојиле прво^.место н пласпрале се за републичко такмичење. СБЕЧАНОСТ И ТАКМИЧЕЊЕ Мада први хитац кога је испалпо дмрсктор Градпмир Цвстковић пнјс био „мајсторски" (погодак v 2), мета he наћи cBoie место у исторнјц рада стрсљане. Bch следећи хиии Ko.ie су испалили такмичари гарантуЈу успешан рад стое- •љанс. и Насгупили су стрелик Српскс фабрике стакла, О:аовне Јлколе „Стсвзн Јаковљсвић”, Јуниори из Средљошчоггког нентра п стрелцц до.маћпна. Слооодан Костић и Милорал Николнћ бнли су најбољн са 175. одкоспо 174 круга. Код пниора најбољи јс био Зоран ПетровиИ са 172. а иза њкега Сгниа MiinouuBi'h са Гз. Koi лсвојака најбољс су бнл • unoФарке. Вера РадовановнН (р'/) н Евица Радовиђ са кр... |ова. Mehy пииниримл Дејан СимиИ јс постигао најбо.Бч рс3V лтат од 166 кругова, а очмзх ■■за гкега пл-счрао <?с Гопш ЦветковиИ (мл.) са 160 кругова. С. Здраикониђ На свечаности отвзран»а заслужнн.м члановн.ма Црги * ва долел.ене cv захвалнпцс за io принос v рг-.зпоју стрсљичког спорта и изградњу стре.вапе. М. М.

ГРАДСКА ХРОНИКА 8. ФЕБРУАР 1984. • БРОЈ 251 ОЧЕРУПАНИ ФАП НИКАД ВИШЕ ПОСЛА ЗА ПРЕКРВ1АЈЦЕ Већ дуже време у улипи Борнса Кидрича, код Станице стоји ФАП „13 октобра”. ФАП је очнгледно бсз власника, нако иа вратима носи а.мблем овс граЊевинскс фирме. Међутим, није заборављен, као што на први погле изгледа. С времена на времс посећују га нски, „чудни посетиоци”. ОблВу га, скнну по некн део са itera и °ДУ- М. М. __________________ Снимио: В. ЉубичиН МОРАВСКМ ША.УНАК ПОД КОВТРОАОМ • Прекршиоци су углавном поједннцн без дозволе, док радие организапнје шљунак и пссак ваде са исправним документима Од октобра до делембра ггрошле годнне општннски водо * привреднн ннспектор пмао је 29 целодневнпх контрола. лри чему је обухваћено 680 предлига. Том приликом нађена су 28 ллцау прекршају јер су чрлш ла взђењепсскан шљунка 6са водопрнвредне сагласностн. Г(р отнв н»их су поднете пријаве иадлежно.м прекршајном опгаиу. Прекршајни о«ган је шест лнца казнно са по 2.000 ±<нара, трн лпца са 2.500 до 4.000 динара, два лнца са 5.000 дннара и једно са 6.000 дннара. Поступак ie обгстављен v десетак случајева. Када се погледају висине нзреченнх казни, број контрола лзвршенлх од стране затражено је од днректора ,.13. октобра”, односно ООУР-а „Гра дитељ” ттнс.менн извештај о радлознма нензмирења финансијских обавеза пре.ма ово.\т СИЗ-у. НЕСРЕНЕ НА СТРИШКОМ ПУТУ ¥ четвртак 2. фебруара на стршпхом путу животје изгубио Миодраг Николиђ (50) нз Стрнже. На н>ега је у вечсрн>нм часовихга заставом 101 налетео Слободан Нпколић (40) из Параћнна. ПокоЈни Николнћ кретао се као и возач „Заставе” ггре.ма Стрнжи са својпм не осветљеним бициклом када га је гутомобнл сустигао и ударио. Ннко.тић је нздахнуо на m/ry за болншгу. ' М.М. САОПШТЕЊЕ ¥ четвртак 26. јануара V 3RMCKOM каналу, на пу ту Параћвн — Нуприја, пронађено је мртво но вороћеигче у пластггчлој кеси у Kofoi су поред ihc га биле још и женске патнке. СекретајЖјат унутрашњнх послова Параћин молл све rpabawc којм могу да пруже неки по датак о озом случаЈу да сс јаве на тслефон 92. — ВОЗАЧИ — I Ilin ПРДВЕ I I II Ilin II IIIIII.HII.JIIIIIIIII II ПОСАО I 11И1 nun If HIM—MW > Судије за прекршаје нису имале него прошле године ® 6.834 ггредмета, а од тога само 74 остало решено. М. Д. ХИГИЈЕНСКО СТАЊЕ Y ШКОЛАМА ОПШТМНЕ ПАРАПИН ЗАРАЗА ПРЕТИ Држећп се законскнх фгнкнија »з којих пронзилазе права н обавезе органа за преко шаје, Закона и тренутно актуелних задатака из документа. протеклн период, 1983. годину, општински суднја за прс крпгаје окарактсрнсао је на стојањем ла се што ажурније н брже ради. више посла Прел њи.ма је бнло чак је неНнјс забслежена тснденцнја пораста политички обележенгтх прекршаја. Вођсна су само два постулка у којима је једно nine кажњено затвором збгл тога што је на нднионално! основн вреБало грађане цо\ гс националности. иа јавнзм месту, у хотелу. Казнена политика у овим лепиоду била јс знатни оигтрија него раније, шго најб>»е нлу струјс податак да је чак 43 лица кажњено затвором. Суднје за прекршаје имале су пунс руке посла у току iipoin.ie голнне. Ппограм рада предвиђао је тек 4.500 предмета. а прсбачен јс за преко две хил>аде. Очнгледно је да су судије засукале рукаве у разрачунавању са прекршиоцима јавчог реда; слободе и права радних људп. М. Милепковић дрггнх органа може се оисннтн да сс нс ангажгју свн дово- ;вно на сузбијању појаве беслравттог вађења шљ\кка и песка са Велике Мораве. чиме' бн сс спречило незаконитр богаћеи»е поједнниа. Треба очекнватп да he се нарролећс ти односи про.меннтн. Извршни савет је зато сугерисао paniniM организаиијама које се баве експлоатацнјом пе ска и шљгнка ла на вре.ме прнбаве дозволе. односно да продгже постојеђе сагласностн. Упозорен је СИЗ за локалне и некатегорнсане путеве да предузме мере за рсалпзаии.ју накнаде за корншћење гпггева и Краје.м прошлс године, тачније у нове.мбрг и децембру Завод за заштиту здравља ,,Поморавл»е” из Буприје и санитарна ннспекинја Скупштнне општкнс Параћнна нзвршнли су коитролу хнгнјене свнх школ сквх установа на тернторнји наше општннс. На основу детаљног прегледа н нађеног стања сачнњена је анализа из које се види да велики број школа још х^век не.ма санитарни мннп.мум, односно хнгнјенски исправну воду за rnihe, хигијенски WC н хигијенско ђубриште. Констатацнја Завода нз Rvпрнје је да се рали спречавања избнјања заразннх болести САТИРИЗИЧНИ УГАО ПЕРОЛАКА ¥ боксу је најбезопаснија перолака категорија, a v локалном новинарству је и најбројнија. САВЕСТ Тек кад смо лупнли главом у зид, пробуднла нам се савест. НДЕЈНА ПОВРЕДА Пала му је напа.мет сјајна идеја, али га је при том и повредила. Сад опет нипгта не мисли. РЕЗЕРВАЦИЈА За пут и лепшу будућносг резервншЈгге на вре.ме — социјалне карте. HE ИДЕ “ / Нс лк)же шут са рогатлм. Нарочито ако су му роговн од жене. Мирослав Днмитријевкћ ЕРОЗИЈА Он се ловукво — на бол>п положај. Прсд надш је светла будућност, ако опст нс буде рестрикција. Обавештавамо наше читаоце да |с завршен Каф(к)а процес. . He гутају се хнедле само у мензи. Мизго je оних којц нас возају — без дозволе. Милијан Деслотовић МОМИРИЗМИ He могу да умрем за вас — ннсвм полиглчки подобан. Циклус ми Је рсдован. Сваког ттрвог ми удари крв у главу — кад ввди.м колиха .ми је плата. Глава породице, глава ттредузсћа’. глава ооштине... све са.мс главе, а срце ко зрно бибера. Молтр Сганисављевић посебна пажња, поред наведеног минимума који треба да и.ма свака школа, треба посвстити одржавању личне хигијене, односно прању руку после употребе WC и пре узи.мања ужине. Y то.м смислу истакнуто је да је неопходно веће ангажовање просветних радника као и увођење Бака хигнјенн * чара. Уочено је такође да се и прилпком пзувања ученика ствара могућност за заразу, јер због краткоће времена и гужви нема могућности за прање руку. Материјал о хигијенском стан>у у школама наше отптиие достављен је свнм школама, Заједницц образовања, СИЗ-у дечнје заштите, санитарној инспекцији и Изврпгном савету. Поменуту анализу која даје ружну слику наших школа, раз матрао је 31. јануара Извршнн савет и осудио такву појаву. He .може се рећи да’ су материјална средсгва узрочник оваквом стању. Јћудски фактор је затајио. Динар није потребан ца би се отварали прозорн и проветравале учионице, јер је запажено да су учионнце у школама загушљиве и пуне прашине. Извршнн савет је овом приликом закључно да је лоше хипгјенско стањс последица немарннх односа руководплаца и просветних радника, a ке недостатак .материјалннх средстава. Такво стање неповољно утиче на фнзнчки и психичкн развој детета. Препоручено је СИЗ-у основног образовања и васттнтања да разматра ово пнтање и да утиче на побољшање стања. Санитарни инспектор добно је задатак па свака три .месеца нзвсштава Извршнн савст о хитијенском стању у школама наше оппггине. Сигурно да до овога нмје смело да дође. Јер, нзгледа, да су заборављене многе обавезе и да се много више обраћа пажња на неке безначајне ствари, а ман>е на битнијс. He с.мемо да заборавимо, а и просветни радннци то добро знају, да је чистоћа пола здравља. С. Ј. Посебан акпенат дат јс обла сти прекршаја којп сс односе на безбедност саобраћаја, прох:ета робе. а са подносиопима захтева појачана је саралња. па је све резултирало повсћаљем кажњеннх. Само у ове пве областн број кажњеннх износп 933 внше пего у 1982. гопинн. Орган за прекршаје бно је врло ажуран. Ол 6.834 прелмета v раду. чак је 6.760 решено v току прошч? године. Ук\т1ач број прекршаја којн су лошлн пред суднју већн је за 20 одсто него голину лана раннје. Мада овај број расте лз године у годнну, оволнки пораст не'охрабрује. Прсма евиденцији правоснажнпм .пресудама кажљено јс 4.689 физнчкнх лнца. 57 праBinix лниа н 34 малолеттшка. Због повреда саобраћајннх про писа кажњенб је 3.813 лнца. Ова бројка јс дал-гко исггред сшгх другох ка таб **1ч разлога кажљавања. Из областп прнвреде (бссправиа градло, водопрттвреда, путеви, комунална делатност), повећањс кажЈБсшгс је 100 одсто. Јавнн рсд и мнп реклп би, ттрема табели, прати развој града и из године у гпдчну расте за око 40 случајева. Прошле годнне о јавнн ред н мнр огрепшло сс 285 иапшх суграЈЗана. Јавни ред н мнр много чешће него раније Hapyij'aoajy „коцкари". Оин cv ,.О1Ворнлн карте” пред сидијом 32 iryia више него 198^. године Пгра се у станови.ма, кафакама. сео скмм 'домовнма културе, у дннарска I! дсвнзна средства. Срз та средства одузета при коцкн, па.мсљена су хуманнтариим организацијама. Због n'Ha кажњено је 134 лнца, што је запажена бројка. МАЛОЛЕТНИ БРАКОВИ Моанав 7 Експрес провалнмк ■ Втппсструкн провалнпк Миодраг Стсфановић — Ошш, из Светозарева, похарао ссдам станова у Параћину за само два ц по сата Када му на повике: „Газда, домаћнне! Иду гостн!” ннко није одговарао. камен, мотка илн лакат, v-место вра та, отварала су му прозорс. Самозванац јс настуттао врло дрско. Палио бн светла у кућа.ма, прсвртао по фнокама н „брзо.м брзнном4 кутшо новац или сптнс драгоцености. Попут фурије јс пролетео 21. јануара кроз ПараНнн, са једиог на другл крај града. Упао je v станове Боре АтанацковиНа, Боривоја Петровића, Томислава МарковпНа, Млодрага Добросављевића, Милоја To.vniha. Љублле Станојеввћ и Раддшле Поповић. V овом походу покупло јс 33 хиљаде динара и сат. Плев би бпо још всћм да ннје примећен v једлот кгћн чији cv власннци i/Vmo- * странству. На позив да нзађе искочно Је кроз раилје прппре.мљену одступницу н дао се v бекство. Прспознат, стари познаннк милпцнје, ухалшсн је у свом стану у Светозареву. Стефановић јс н ранн|е вршљао по ПараИнлу. М. М. ,06JEKTHBH0z fiOCIAI Ф Појава малолетних бракова у стагнацији Ф Изостаје презентивно ^еловање Сви наши прописи о браку и лородичним односима регу.чишу пигање ираковд .малолетних ллца. оних којн cv v тој мерн зрсли да се на оптл.малан начин .могу прихватитн ства рања сопственог брака и породице. Члан 49 Јакона о браку и породлчнкм односима СР Србијс регулише да брак може склошпи и малолетно лице стариЈе од 16 година ако јс „оно достигло телесну и душевну зрелост” л ако је о то.ме дао мишљењс орган старатељства. Y Kojooj мери и ко.м кваллтсту је. засг\ - пљено ангажовање органа старатељства наше олшгнне. интамо v Центру за социјални рад поихолога Миру Богдановић. V цсллни узев, ретке cv снтуаиије када се може говоритн да je млада особа 'v ioj мерн зрела и адекватно .мотивисана да не croie разлозн било које природе којн нас ctpvmhc раднпке не бн стављалн у дллему датп илц не дати сагласност. У разговору смо чули да простора за дсловање екипе Центра често и.ма вео.ма мало. Скоро да је правило да се наилазн на снтуацлје када су све околности око таквог брака решене л када евентуалне дилеме и нису дилеме. Шта урадити v ситуацији када већ постоји за.једница, негде трудноћа, дете. vroворена свадбена весеља и учнњени oi'PO.mhh матернјалнл издаци? Законска обавеза — To је јсдна v низу наших законских обавеза — каже нам пснхолог. Ангажујемо се од момента када добнје.мо захтев суда да испитамо лнчност .малолетнс особе која жслн да заснује брак. Од наше екнле, koiv Milne социјалнн радник, лсихолог м« дилломпрани лравник, тражп се да исппта ннтелектуалнн л образовни ннво младе ллчносгл, емоционалну л социјалну зрслост. мотиве за скла пање брака. Свакл члан тн.ма са аспекта своје струке анализлра неку од компонентп лнчностл. што се ла крају испитнвања слнвд v јединс1вено .мпшллн>е Ценгра. Крајњл цнљ ]с да се сагледа да лн млада личносг на друштвсно прихватљив иачнн схвата ццљ н cvштину брака. — Ко склапа такве браковс, и.ма ли т\ правила? — плталл смо даље. — Скоро Да iLMa — мнш.вења јс пснхолог. Пре.ма .Moioi проценн постоје две категорнје. .мада л tv н.ма неких варијација. У прву. масовннју. сладају онн (најчешће оне) којл овн.м начино.м разрешавају неку од својих потреба л пробле.ма. Брак ie најчешће индјјкован лошом породичном снтуацнјом. некад неуспехом v школи. Незнатнији број покренут је емотнвним разлозлма, заљубљивањем. Заједница са ризиком — Иако се ради о заједниии са рнзиком, негде и већи.м, околности да гаквс заједнице може.мо прагнти усмерава нас да дајемо сагласност и тамо где то можда не бн требало. Чнњенцца је да нам „објективно" постаје објектнвно. Но го није проблем само Параћлна л наше средине. Радн се о проблему са ширим оквирл.ма. Срећла ie околлост што се радл о прјавн која код нас сгагнира, просечан број пред.мета је око 40. алл V лсто вре.ме н чињеница значајз здравог брака за једно друштво, даје cev важност проблему мадолетничких бракрва — ставови cv v Центру. Уместо здкључака осепа.мо лотребу ла назначнмо да ie на ово.м плану погрсбно што’ шта дограБиватл, поготову v прсвентивно.м с.мислу. Своје место v то.ме требало бл д:1 ла-‘ by поро.тиле и ЛЈколе, органкзовалз зајсдница. С обзлро.м да ie v пнтању погреба прсвентивног рада, управо донета одлука v СИЗ-у социјалне заштлтс о формирашг Саветоваллшта за предбрачнс, бпачнс п породнчне односе, иаје основа‘за nanv ца ће са доста тога разрешити кроз obv hobv фор.му рада Центра за соццјални рад v ПараћлнуМ. Влајковић

8. ФЕБРУАР 1984. • БРОЈ 251 СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА CYTPA Y СВИМ ПОЉОПРИВРЕДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМАНАШЕ ОПШТИНЕ ИЗЈАШЊДВАЊЕ ЗА ЗАДРУГУ * Y свим пољопривредним организацијама, земљорадничким задругама н ветеринарским станицама расписани cv референдуми о изјашњавању за интеграцнју у Сложену земљорадничку задругу „Параћин” ® Рсферендуми се одржавају сутра 9. фебруара На свјш досадашњим зборовима радних људп и удружених пољопрпвредних пропзво1>ача нзнете cv позптпвне оисне о елаборату о интеграцпјп п статуту будућс сложенс земљораднпчкс залруге као и о свнм дргпт пратсћим доку.ментима. Зато сс очекујс да рефсрсндуми само потврдс досадашњс YCKOPO Кривовирскн сир из Аараћина јсг облика за даљн развој пољопривредс. Будућу сложену зсмљорадни4Kv задрупг чиниле би: Земљораднпчка задруга „7. јули" са својим основним задружннм оргаилзацлјама. Пољоприврсдна органнзацпја „1. мај”, Зс.мЈворадннчка задрхта „Дрсновац" из Дреновца п Земљорадничка задруга „Поточанка" пз Поточ ца. као и Ветерипарска станнца која he задржати свој статус v оквиру сложене задруж- !ic организаццје. Еконо.мска оправданост, нови инвестшшони програми и бољс могућностн за развој пољопривреде, посебно при.марис производње, затим нове могућностп непосредног одлучиваКрнвовирска лглекара је огпо чела са радом 1973. годи^јс. Откупљивала је млеко пз Јабланнце, Лукова и самог Кривог Вира све до 1980. године, а затим се због бољлх услова пресељава у Извор, v делу згрзде Основне школе. Међутим, ци у Извору условц нису бнлп на потребној висини због немогућности да се обезбедц потпуво чисга вода п добра електрична лнста^ација. За доградгву и ада птацију ових rtpocropuja потребно је уложпти 400 хпглнона старих динара, алн ни после то га не би дошло до правог решен>а. Према тврдваи сгручњака из Пољопривредне организације „1. мај”, зграда crape Пекаре v улшхи Боре Петровића уз адапTaixujv која би коштала од 350 до 400 хгнллона сатрих динара псппуно би одговорпла овој намонн. Y л>ој би се могло прерађЈгватп 7.000 лнтара млека дневно, a v летљој сезони ц до 10.000 литара. Y v новој Млекарл иаставио би се довоз млека из Јабланице, Лукова и Кривог Вира, као и из евих околнихсела у оппгппги Параћлн. Побољшали би се условц за рад, побољшала би се и технологија v пронзводњн и фер.ментацијп си рева која одговард савременнм н HOBUM технолошкгш захтевнма, а уједно о.могуВава и аобољшаљс квалптета хглечннх производа. У новој млекарп про изводнц асорти.ман бн обухватао: белги сиревп, крављн, овчнји н мешанп качкаваљ и маслац првс ci друге класе као н ситан cup. Разматрајући захтсв „1. уаја’' Извршпи савст Скупштилс општине је закључио да ie јсдан овакав потез оправдан да откгпљено млско са ширег подручја треба убудуће ус.мерити на прераду млекаре v Цараћиhv, затпм препоручено је Радпој организаштјп ,Шу.мадн1Ја” да овај свој пословнп простор одстушг Пољопривредној организани.јп „1. мај” и обеВанц јс помоћ око реализацијс овс за- .мисли да сс чувепн крпвови-рски снр пропзводи v Параћину V бО-БИМ технолошкп^! услозлма. М. Д. опрсдељење раднпка п vapyженвх пољопривреднпх произвођача за стварагвс земљорадннчке задруге, као најпогоднпи>а земљорадника п удружених пролзвођача cv најкраће рсчепо предности нзпете у обилном елаборату, које оправдава!/ један овакав потсз. М. Д. ЈУБИЛЕЈ ПАРАБИНСКИХ ПЧЕЛАРА ста година «ЖК0Г gPMTOft „СУСРЕТИ СЕЛА 84 Одустале три мес^г зај8^ии|8 Y току је први круг такдшчења О Води Главица ® Квалитст на познатом пивоу О Ове године Удружење пчелара ,,1'рза” из ПараНина обележипе значајан јубилеј — стогодишњицу од оснивања прве Пчеларско-воћарске задруге, која је касније прерасла и у школу Богат програм прославс © Цеитрална прослава у октобру Y то вре.ме, по писању „Пољопрнвредног календара” из далеке 1898. годпне „Пчеларско-воНарска задрута" за округ моравски V ПараИину и.ма девет почасних л четрдесет редовнпх чланова. Земљиште itua девет хектара... на н>ему се обделава ичсларство, воћарство, влнодељство п повртарство. Пчеларник бројп 50 БсрзбноСАВЕТИ СТРУЧЊАКА: АКО ГАЈИТЕ РАНО ПОВРКЕ Производња расада Жнвота Радивојевпћ | Из даљег такмнчења за = пазив најбољег у овогодп- = шњој акцијп „Cvcpern се- | ла" одгстали су Млриловац, = Својново л Бошњапе. тако = да број учеснпка се смгбвио = ла 29 екипа. Уместо да сс = ове године постигне рекор- = дан број учеснлка од 32 ме- | сне зајсднице, број такмича- | ра је поново свсден на ни1 во од пре неколико година. | Штста је да су одустале = скипе као што су Мприло- = ваи, неколпко пгта побсд- | пнк овс најмасовннје кул1 турпе акцнјс, Својново, по i квалитету увск v водеНе ски = пс и јсдном впнсшампнок, н Бошњане са позпатим кваi литети.ма .м доказанп.м тале- = нтп.ма. Друштвено-полгггнчке ор- е ганизацнје овнх месних за- = једница морале cv да нађу 1 рсшење и попово омогуће = својој омладини да се та- 1 к.мпчи, а ветеранпма ове ак- = ције jour једну потврду. Bn- i me напора морали су да н уложе it са.\ш организато- | ри „Сусрета села”, н пру- | же помоћ учесницпма којп | cv сигхрно желели да сс = уклдгче y ОВУ пзванредну = aKtiujv. = Y tokv јс први‘круг', ri за 1 ca.ua највсћп број поспа је = сакупила Главица. Квалн- 1 тет остаје v дооро позна- = тим оквнрпма, а карактсрн- . s стџчно ic да су рсии.мо one i Тодпне боље one екипс које = cv сматране за аутсајдсре v i раиијнм сусретима. = ТРАГОМ ПРОШЛОСТИ Расад је тежс однеговати v заиггићеном простору него на отвореном пољу. Гајење расада v заштићеном npocropv изводи се v оном делу године (зимски период) када то није могуће раднпг напољу. Зато леје и пластеннке треба дотлнсед загреванеб, радатирам WP, теметнд 30 и ДРУГИ. Начини производње је крајем јаиуара или почетком <J>eopvapa v добро пршгремљене топле леје а касније се плкира. За сетву је потребно око 8 грама семена по квадратном .мегру леде. ти. ма ње Једино у каснијнм роковиоетве (март, април) загреваније потребно. Загревање леја Код нас се загревање најчешће обавља свежим леја стајским ђубрлво.м. За грејањс леја мајпогоднАгји ]’с коњски стајл>ак којн се брзо загреје и ослобађа доста топлоте. ГовеБи стајњак има лошије особине од коњског које се мешаљем са коњским стајњаком сламом илн ллевом могу поправити. За сваку врсту прврћа примењујб се посебан начзш производње расада. Тако се расад паприке може произвести у топлим лејама л у пластекицима. За panv пролзводњу овог лролећа расад се мора гајити у топлим лејама а за каснију Y пластензприма цлц лоллтоплнм лејама. За хектар усева потребно је okq килограм семена добре кллјавости. Топлотно дејство стајског 5убрнза траје 40 до 60 дана. To трсба иматп на уму прнликом планЈграња рокова сетвс и садн>е биљака. Учинак стајњака зависи од љеговог кваллтета и дебљине слоја у леји. Ако се леје подлажаг Y зимском периоду, 'дебљина слоја треба да износи 40 до 60 сантнметара, док за каснлјн расад леје moev имаги тан»и сло1 ђубрпва — око 35 сантнметара. Паприка: За најраннје пољскс усеве лапрнку треба оејата v првој половинн фебруара. Сетва сс обавља густо (10 грама семена на лгетар квадратнл). Та ко густ расад се пикира. Пикираље се лзводи када биљка раз Biijaiv два стална лпстнћа. Паприка се пшшра на раз.мак 8x8 с.м. Најбољп рани расад добија се пикирањем у саксијп. Рани купус; Расад раног купуса прокзводи се v топллм лејама. Ако се бпљке пикирају, сетву треба обавнти у нрвој no ловтгнк фебруара, однооно 40— је се у фебруару. За цроизводн>у расада потребно је v првом ди на размак 5x5 cm. Y произ50 да?1а пре лзношења на стално .место. Непикнран расад сеслучају око 8 гра.ма семела no квадратном метру, a v другом случају 5 грама. Када сс расад купуса пикира онда се то пзвоводњз! расада овог поврћа зажно је одржавати одговарајуИу температуру у топлој леји (15— 20°С). Ако је у лсји оувише топло долази до «1£здуживаи»а и полегања Јзасада, а ако су тсмпературс нлске пспод (10°С) бпљке се нзјаловс и лнсу у стап.у да образупу главицу, већ развнјају цветоносла стабла. внх кошннца, систе.ма америка нског и 20 кошница домаћег”. На годншљој скупшпшп, заказаној за 11. фсбруар, -вараhiiHCKH пчсларп треба да се договоре о обележавању свог зна чајног јУбилеја. Токо.м целе године Лчеларско друштво he нмати лзузегно богату активлост, а главна, цснтрална прослава одржаће се почетко.м октобра, у част Дана ослобоБења трада. Према речн.ма Животе Радивојевића, секрстара Удружења пчслара „Грза”, у овој годлнл пчелари he отворити 'Лчеларску задругу, тојест продавпицу пчеларскпх лроизвода. а у Основној школи „Мо.мчнло Поповвћ Озрен” формираћс сс baчка ттчеларска падруга са пчелињаком v Млрнловцу. Пчеларско удружсље „Грза” спада v ред најбољих v нашој Рспублпии, а у Региону заузима водеће мссто. Тренутно у ОПП1ТИНИ ПараИпн и.ма' 450 пчс лара са 6.500 пчелшвпх друштава. Само удружен»е бројн 120 чланова, али број се из дана у дан повеКава, тако да постоји могућност да свп пчслари буду члановп Удружеља „Грза". Треба pchii ла јс .мсд са нашлх fes иимз 1 ПараИину Живојин Михајловић пензионер из Параћи на један је од најистакнутијих пчелара у на шој општини. Из његове богате документације о развоју пчеларства у нашем крају доносимо неколико пзвадака: — V прошлом BeKv становнини Параћина и околине су прско 95 одсто упражњавалп пољопрнвредну делатност. Поред праксс којом cv ратари располагалн, група папредних rpabaна основали cv Задругу за воћарство м пчеларство. Она је касније прстворсиа у школу, која датира пз 1882. годпне, a убраја се .\ieby првс у прсдраг иој Србији. вс од по неколико дана нз пчсларства, воћарства и вннодеља. Слушалаца је бнло свега 261. Слаб успех, који се због краткоћс времсна оваквим курссвима уопште показујс, нагнао је дапашњу управу тс је по пристигну г. Мпнпстра народне прпврсде, отворила сталну школу нскључиво за земљорадничке сииове, којн су завршилп 4 разреда основнс школе. Како cv сс ти догађајп одвп- Школа сс зовс: „Школа пчеларјали документованб казује нам Лољолривреднп календар из го дннс 1898. у комс стоји: „Пчеларско-воћарска задруга за округ моравскп v ЛараНлну" кма почаснс л рсдовне чланове”. Земљишта лма 9 хектара, које јој је уступила општина паНа стајљак сс палоси слој зе мљшпно-Бубрсвнта мешаввна. Дебл>ина овог слоја обнчно је 10—15 сантлмегара. Земљу за топле леје и супстрат у пластеницима ооавезно трс-ид дезпнфиковатл. За obv сврху/ мопг се користлти н разни хемијскт пре паратн: бсзалпш граиудат, ш<- Парадајз: Расад парадајза се на.јчешће пропзводц у топлпм U палутоплим лејама. За рани парадајз мора се однеговати ппкнраии расад, док се за средн>с ране и каснс уссве тгоопзводи непикиранн. Производња пикираног парадајза почпње обично око половине фебруара. Најпре се пронзведу сејаншг (сејс се 7—8 гра.ма семена на метар квадратни леје) који се онда пикирајг. Ппкнрање сејанице парада^за лзводп се на размак 10x10 ллн 12x10 сантлмет-jpa. Техшска пронзводње раног ра сада тхлавог паг.ишана готово јс исговетла као код патпхЈке и парадајза. Овај рагад се сетерена, са Јужнокучајских по-- раћинскц иа бесплатно уживаКарфнол: Расад раног карфиола лроизводп се па слнчан на-, чин као и код раног купуса. Обавезно се пикира. Y ово.ч слу чај-v карфиод се сеје густо (око 10 гра_ма на квадратнп метар), па се сејанци пикирају. Размлк пиклраља: 5x5 сантиметара). И ранп расад келерабе ироизводи сс у топлим лејама. Сетва се изводн у фебр.уару у неколико наврата. ради сукцесивног прнстнзања бербе. На квадратни метар сеје се око 50 грама ceAieiia. Рано посејан расад оојгчло се miKKopa. Инж. М. Станојевић opba један од најквалнтетнп- ibc докле год ц она траје са јнх, што потврђују п речи до- зградама за канцеларију, учпоктора Јована Т\л1акова који јс ницу, 1зачкс станове к .магацисвојевремено боравио па овим пе. Ha ibC.Mv обдслава пчелартерелима. — Y част стогодишнлше Удружења пчелара v огплтпни ПараНин органпзоваћемо пзложбу која he трајати неколико дана v Хали 7. јули. БиНе то једпа од лајквалитетнијих изложби до сада л по бројл' екслоната и по ономе што he се вндети на н»ој. .ОбслежавајхЋл стогодлшњицу пчеларења објавићемо током годнне и моиографију која ће на сажет наЧ1Ш ла илуструје развој савременог пчсларетБа на сшш тепенима. рекао лам је Жквота Раливојсвић, секретар Пчеларског удружеља. М. Д. ство. воћарство, виноде:вство и ловртарство. Пчеланик бројп 50 Јзерзонових кошница, систе.ма а.мериканског. н 20 кошнила до.маhnx. Bohibai; и.ма 500 ко.мада разног воНа, а у расалпику 15.G00 окале.мљени.х младица, ко јс сс продајг ло врло ннској цени сем јагода, огрозда, рнбизла, малина, гкраслог дрвеИа и другог. Ловртњак јс велпкп 20 ари. Расадник лозе opojji 25.000 чокота матлчњака свпју а.мсрпканских лоза. Од постанка задруге, па све до 1896. године, оиа јс прлре5ивала разне практичнс курсеско-воћарскс задруге за окр. моравскн”. Y 1боЈ се предаЈс: пчеларство, свнларство, повртарство, винодеља, наука христова, рачун, српскп језнк, нсторија српског иарода, земљопис, пољопрнврсдно К1БИГОВОДСТВО, лрактична гео.метрија, наука о здрављу п сточарство са основним појмовилга марвеног лекарства (у два течаја). Пре.ма то.мс, нпје нп чудо што је код наших лољопривредпика остала традиционална паклоност прсма овнм гранама пол>- скс приврсде и дачас присутпа. To стање најбољс илгструје активност Пчеларског друштва v ПараНицу „Грза", којс и сада дс-ivie v духг просперитета на oiiuiTv добробит савре.меног пчс ларства пако под врло тсшким околностима, упогрсбом хемиј скпх препарата око заиггитс плодова. страда и лчела као инсект. Живојин МнхаЈловкћ

8. ФЕБРУАР 1984. • БРОЈ 251 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ --------------------- ----------------------------- - J'iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiniiniiiiiiiiiiiiiimiuiiiniujiiiuiiinHimuHuinuninunHunnHHfn^!^ ЂАЧКО ПОЉАНЧЕ | I ЗИМСКО JYTPO Y MOM ГРАДУ YCHEX УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА HA KPAJY КЛАСИФИКАЦИОНОГ ПЕРИОДА ВИШЕ РАДА У ДРУГОМ ПОЛУГОЂУ Отн-ма ce зи.мско јутро од иоћн отпма Се у грму од лсда, док зве зде бледе п псстаЈу са нсба a док ЉЈПОв отац — Мсссц из фсње ра просппа свој послсдњн златви прах. Журтм у школу дох се зшш са мном утркуЈе да мп кажс лн Је допутовала из двлскпх краЈсва у сребрнлм хочлЈама, сл чаробнпм птталкћем у рукама п сребрноА! круном на главп. II ове године онв је донела депн ггрегршт зим схлх радосгп п же.т. Иза Једног утдж нзпшла Је на улицу армнЈа дечака и девоЈчица наоружалнх санхлма и другим прибором за схлЈање, санкшћс м кллзање. Сто Јнм иа улгаш п посматра.м шта се дешава око мене. Гомпла аутомо бнла узалудно похушава да преплхаа снежни ок*.ан, док радни љу дп журв у фабрнкс к своја прецузећа. Ветар завпЈа у крошњама дрвећа, чнЈе се грпне сввнЈаЈу под теретом снсга. Дплпћаци кућа личе на запал>снс цнгарсте забодсне у нсбо. Мраз је на прозори.ма ку ћа своЈо.м четкнцол! иаслнкао најлспше псјзаже. Из овог размшцљања пренуо мс Јс звук шкоаског звона, н Ја пожурих у школу. Зорица Марковић, VIII-1 ОШ „Стеван Јаковљевић" ПРВИ СНЕГ Први снег је пао већ, зато свуда букти пећ. Пахуље беле no небу, трчкарају лете, веселе се и раздрагане к'о какво мало дсте Дечаци и девојчице радују се јако. Нијс ни чудо, сме?у се радујс свако. Клизаљке санке и скије. донеле су деци нове враголије Марина Перовнћ, VIT-2 ОШ „Радоје Домановнћ’ САНКАЊЕ • Млађи основци бољи ђаци • Доста одличних ученика V ОШ „В. Караџиђ у Поточцу 28 ученика неоцењени због непохаБања настаке За крај године очекује се бол>и успех Већ десетак дана траје настава у другом полугод1шггу. Двонедел>ни одмор је завршеи, а по.мало и заборављене муке и радости из првог полугодишта. Но, оцене у дневницима и ђачкнм књижица.ма су трајно сведочанство о томс колико су рада и труда уложили ученицн у савлађиван>У градива. Око пет и по хил>ада основаца похађало је наставу у нашој општинн. Четнрн и по месеца у једној или две смене слушали су Ваци предавања, стицали нова знања и празептирали га наставницима. За показане резултате добијали су оцене. Према подацима којс смо до били од руководллаца шкала, уочљиво је да су основци доста озбнљно схватили своју ђаwy обавезу и успех је скоро у свакој школи подигнут за којн пропенат више у односу на прошлогод1Ш1Н>и ја?гуарски резултат. Нижи разреди — виши успех СНЕШКОБ ЖИВОТ Лепршаве пахуље у сво.ие су паду чокриле свс у цело.ие град^, Весела су деца изашла на улицу и стаоила лонац Сиешку Белићу. Очи су му била два црна камена, a пос једна црвена наприка. Снешко 'се с.мејао своме животу све док сунце не -показа своју лепоту. Тада Снешко оде у бистру барицу, а сунце у сјајну лоптицу. Деца су тужно посматрала бару и тихо говорила „Освети/гемо се жару,г. Марица ЦветковиН, V-3 ОШ „С. Јаковљевић” Природу јс покрио бели јорган. To јс видео мали Јордан. Ra другови.ча је изашао на брег. Гдс јс нао одличак снег. Деда Мраз напољу штипа. .4 Баба 3iL\ta пахуљице снна. Док Дсда Мраз uiape пише. Хладни ветар гранс њите. Владнмнр Симнћ, П-3 ОШ „М. Поповнћ Озрен” Градиво мање обн.мно је за ученике ннжнх разреда, јер је и узраст нижм. Алн оцене од првог до четвртог разреда су знатно бољс него код старих ученика. И.ма одел>ен»а где ско ро п нема негативних опена, a пролазиост, упоређујући све школе у општинн, у ннжнм разредима нде преко 90 одсто. Десотак п впше одлнчних у одсљсњу JUije реткост у.нашп.м школама. Било да је реч о првом, другом, трећсм пли чствртом разрсду, петнца јс веома че ста оцсна. ПАО ЈЕ СНЕГ Ено где асјс <снег, кошава бела нзнад града и села. Пожурите дсцо, брже, овамо, да се скупа наиграмо. t TJpaeuhcMO белог снешка, on ћс нама да се смешка. Играјмо се сае дан, нек свак буде радостан. Свуд сс блиста бели снег ајмо сада сви на брег! Драгана МнловановнН, Ш-1 ОШ „Радоје До.мановнћ” ИЗЛЕТ Најдепшц дан .мог распуста бно је у суботу 28. Janyapa. Тог дана сунце је грејало. алн Јс врс.мс нпак било х.-4адно. Ја са.м устала у 9,30 ч. Прочитала са.м једну прн чу, ла мн врс.мс брже npobe. Сачекала сам уЈака и уЈну дд сви пођсмо на Грзу. Кроз стакло моЈих кола, гледала сам д1гваи прпзор. Брда н долине били су обасјанп сунчсвнм зраци ма. Сисг Је бмо бсо, а на дрвсћу Још no iicKif заостао лист нрпснс, жуте м браои бојс. Ми с.мо хтслн да идемо иа Горњи дом, али су ловпи својнм коли.мп ззкрчклн п< г. Кола смо оставидц на мосту. Тог дана. Ја сам била пданпкар. Посс видн зслено Јсзеро. Дал>е >тсам иогла, Јср јс снсг бно дубок, па ми Јс тако пропала жел>а да освојим ово брдо. Послс с.мо отишаи на Доњц дом. И ту Јс било нгре и смсха. Дои сам се санкала, неко.шко пута сам падала. II менн, мојоЈ ееетрнци и браћи носнћн п руке су билк цраемн кзо крв, н то нас ја Join вишс радовало. Дан сс блнжио крају и »П1 смо моржли да мдемо кућм. Јако ми Јс бнло и.ао uno ннсам Још Haro остала на Грзн. Јслена МнлкН П-3 вела сам се до пола брда, са кога ОШ „М. Поповић — Озрен' Распуст је завршен, наступају нове обавезе Од петог до осмог разреда ситуацнја се .мења. Ycnex опада ilui оо/Бе речено интересо« ва1ћс за књигом сс смањује. Број одличннх ученнка јс од лола мањп него у ннжнм разрсдима, исто је и са врлодобрн.м, а јсдЈгннца јс знатно више. Има одељсња гдс јс скоро трсhtnia ученика оценама. Упоређујући свнм школама, са недовољним пролазност у запажамо да су основци из Основне школе „Б. Крсмановнћ” из Доње Мчтницс постиглн најбољи успех у првом полУгодишгу. Наиме, 82,33 одсто Бака је без слабих оцена. Са 80,81 одсто за ученнцима нз Мхтнпце је Основна школа „25. мај” у Поповцу, а затим Основна школа „Стеван Јаков.вевнћ”. Ученицн ове градске шко ле остварилн су успех са 80,13 одсто, док је проиенат оних којн су имали једну или више слабих оцена 19,87 одсто. Y Основној школи „Бура ЈакшнН" је остварен успех са 78,93 одсто, у школн „Момчило Поповнћ Озрен” 22,24 одсто у чснпка Јгмају слабе, а без једилица је 77,66 одсто ученика. УЧС1ШШ1 пођухорског Kpaj’a су па крају овог класнфпкациоког псриода остварили успех са 77,59 процената, a 109 (17,85 noточки.х основана и.мају једну или внше педовољних оцена. Од 1.102 ученика Основне школе „Радоје Домановнћ” без АКЦИЈА ОПИСМЕЊАВАЊА ОДРАСЈШХ Нако ownииж ©■ Школа „Момчило Поповић Озрен” ради договора позвала 150 неписмених лица, а одазва ло се 13 Контакт са неписменима нреко Месне заједнице и обилазак ло кућама V треиутку кала се води ене рглчна акција за оппсмењавање одраслих, пмали смо недавно прилику да се на лицу Meera VBepii.MO 'како теку пословн. Наиме, Основна школа „Мо мчило Поповић Озреи" упутнла је позившше на име 150 лпца која су према статистичким подацнма *лз последњег пописа без ијсдног разрела школе, a не н бнлн спремнп ‘да одговоре на мпога пнтања. Оно што сс овом прттлпком чгло је леп полстрек п стимуланс за све ОНС КОЈН *CV бпЛН nDlICVTHH и којн cv нз прве руке схватнлп да је пнсменост највеће благо ко.је човек можс да поседује. Њих нсколпко сс п изјаснило да прпхвата описмењаваше. По која по месту становања прцпадају овој васпнтно-образовној установи. Неписмени ово.м позпвннцо.м позванп састанак, којп је одржан јануара v 18 часова. a су па 31. цил> штоване су лнчнс кима biiuic одговара пски.ма патронажнн да. долазак учитеља Малн јс број који жсљс. Heшкола, a облик ракућн. прплико.м одазвао на се ово.м позпв слабих оцена је 841 ђак, што у процентима износи 76,13. Са недовољном оценом јс било 1бих 255 (23,15), а шест ученика је неоцењено. Учсници ОШ „Бран ко Кромановић” из Сикирице остварилн су успех на првом полугодшлгту са 75,86 одсто, a 24,14 одсто ђака било је недовол>но. Једно одељење неоцењено Интересантно је истаћи да у основним школама нма доста учемнка којп нису оцењени на крају првог пол\/годишта. Наиме, веллки број ученика није похађао наставу у прва четири и по месеца ове тколске године. Вео.ма мали број ученнка је са наставе одсуствовало због болести, а знатно већи нз других разлога. Забрињавајући ie податак да 28 учекика Основне школе „Вук Караџић” у Поточцу није оцењено због непохађања иаставе. Како смо сазнали, то су ^тлавном ученици мз ■ Трешњевице, ромскбг порекла, 1 који би по старости требало да буду у завршннм разредима, а они нису нн пошли још у игколу, већ су на евиденцијп пр ; вог разрсда. Y трснутку када , се води снершчна акнија за ис- . корен>еЈБе нсписмености, иес- . ватл>иво је да још увек може . да сс догоди да толнко деце не похађа наставу. He треба дозволити да младе генерације, које тек стасавају за школу, остану неписмене. Сигурно да постојн могућност да сс лзнађе начин и деца образују ре- , довним путем. МАРИН БРМБОЛИН MAHACTZP НАМАСИЈА НОВЕ КЊИГЕ састанка јс «био конкретан договор око овог значајног посла. Међутим, од 150 позваип.х лнца дошло је само 13 rpabaiia, два мушкарца н једанаест жена. Всћина од »бнх је прскорачила пету деценију живота и сампм тим Закон их впше пе обавезујс иа школокаљс. Дакле, скоро сви cv нма- ’1и неко оправдаље да неће Mohn да крсну са описмењавање.м. Прсдставници Мссне заједпи ие „XI конгрес”, којој' прппада ова школа, *секретар СИЗ-а образовања, председннк Акцпоног одбора за описмењаваље одраслих, руководиоци ио.мену тс школе и учтггељи ко.јн су спре.мнн да дају свој допринос овој акцн.ји сачекали су позваОсновне школе „Момчнло Поповић Озрсн”. Где су они млађи? Где ic још оних 137 позваних којнма јс спгурно пнсмсност потребннја? Како доћи до 11>их?, ппталп смо дпректора Основне школс „Момчнло ПоповиИ” Радивоја Смнљаннћа”. — Ми не можемо да одуста немо од овог рада. Морамо наћп -начина како Не.мо доНи до оних којпма јс пнсменост потребна. ПокушаИемо, најпрс, преко Месне зајсдннце, а онда hcMO it обнћи сваког са наше свнденцијс. Спремни смо да ОЖанаи нм помогнсмо и не впднм разлога ла сс неко х стргчава н не олазива позиву. Како мп схватамо obv акцију озбпљно тако п сви онн који су обавезнп на мколовањс треба да сс прилру же п да заједнички оствари.мо добар резултат. Всрујемо да he ова школа добигн још доста новнх полазника а и v другим срсдина ма he се пз дана v дап смењивати 6poL неппсменнх. (Марнн Бр.мболић: Манастнр Намасија, Параћии 1984. годинс) После археолошких ископавања 1978. године манастирски комилекс Намаспја, изнад ссла Забреге у клисурп Цршше. постао је доступнпји јавности. Овога пута монографијом „Манастир На масија”, аутор Марин БрмболиН, архсолог Завичајног музеја у Параћину, потпуно заокружујс слику о овом значајном срсджовековно.м објскту којп је упе риоду од XV до ХУП вска играо важну улогу у духовно.м п свотовно.м животу и бцо један од значајних цен тара овог дела Поморавља. На трндесст странпца, стручним али прпступачннм јсзнком, уз обиље фотографпја и иртсжа, обраbena је пстбрнја манастира Намасије, и то јс до сада, кол1<ко је нама познато, најопширнмји „звор о овом споменнку средњовековне српске културе, који је до сада п најкомплетнијс истражен од свих цркава п ма настпра у долини Црнице. После уводног нзлагања, слсде текстови који обраbyjy: Цркву са капелом, спољни простор и објекте непознате намене, сушаруи ковачницу, конаке, ксрамнчке налазе, оруђе и остале налазе који се делом могу видетн п у Завичајном музеју у Параћнну. Монографија „Манастир Намаспја" обогатила је прс свсга стручну лнтератур^ Завнчајног музеја, али јс добро дошла и читаоцима који irxiajy ннтересовање за средњевсковну српску културуМ. Дамнтријсвпћ 3 С. Ј.

ШАХ: OTBOPEHO ПРВЕНСТBO СВЕТОЗАРЕВА CAIHA ФУДБАЛ: ЈЕДИНСТВО ПРЕД ПРОЛЕННИ СТАРТ ГОЛГЕТЕРН Y ТОП ФОРМН СТРЕЉАШТВО: СТАРТУЈЕ ОПШТННСКА ЛНГА МИЛОШЕВИЂ ПРВАК • После успешио спроведених припрема на Грзи, почеле су тренииг утакмице > Горан Стаиковић нови центарфор На спворсном првенству Светозарсва Саша Милошевпћ н Мнлан Дезелнн освојилн тптуле „мајсторскп кандндат”, Дејан Брамковнћ упао у прву ка- ј тегорпЈу 1 На отворсном првспству Светозарева, хоЈс је пграмо по „швајпарско.м систему” у једанасст кола са 74 пгра- 1 чв нз Поморавља, прво мссто освоЈно 4 Је седамнасстогод1Ш1н.н шахиста ШК „Текстнлац”, Саша Милошсвлћ. Нај- ( прнЈаткијс лзнекаВсж овог нначе врло јаког турннра био је младп Мплоше- | жнћ. Пласнрао се нспред Иванз Мплснковкћа коЈи са Днншем дедч дру. го и треће место, псдргд Мнрослора Миленховића и нспрсд псторипс шахлста којн деле пласман од пстог до дссетог мсста а ту групу чнпа Бркљача, Радосављевнћ, Дезелпп, Мчрковпћ х Поповнћ. Ycnex параћинских шахлсла Мл * лошевнћа к Дезелгат утолнко је всћн игго су за противнихс имали иајЈаче пахнсте турнпра. ОбојпМа су а= састали са no пет хгајсторских кандлдатж ж једним мајстором. Због овпх јп. хих поЈединачнлх сусрета посна којн су освојили у н>пма м Двзелли х Млошевнћ освоЈпли су зван,« * мајсторсхог хвндвдада. Одличап успех иостнгао Је л Дејан Браиковвћ хојн Је иосле Отг.орсног првенства Светозарсва прсшао у првокатегоринке. м. м. ПЛАНИНАРСТВО ОНЕНТИРЦИ НА 25 ТДКМИЧЕЊА Оријентирш< ПСД ,Јаворак” завршили су веома успешио протеклу годину. 6својили су многобројне дипломе н пехаре као н друго место на ранг листи најбољих спортских клубова у ОШПТШП1. Члановп овог клуба нису сс задовољили само овим успесима *већ без престанка и даље трснирају врло интензивно за ћу сезопу. nocrojeПрво такмнчењс v овој годпнн заказано јс за 18. март на теренима Кошутња ка v органпзацпјн Планпнарског друштва „Авала” из Београда. Порсд овог, орпјсптнрис очскују још 25 такмичења у земљи. од којих се двадесет бодују -за лигу Србије. Највећа међу њнма су ,Дунавск11 куп” v Нештиhv, „Куп ослобођсња Загреба”, првенство Србије, фннале Купа Југославије v Београду/ ,,Куп дневншса” на фрушкој горп и Куп безбедностп у Београдг. • Поред такмичења у земљп очекују их п неколикоу нностранству, a to cv „Мечек куп” .у Печују (Мађарска), „Ичин куп” v Чехословачкој. и „Куп Варне” у Бугарској. Такмнчен>а која их очекују, .оријситирпп cv схватнлн врло озбнљнн, свесни да представљају свси град п зсмљу.. Тиме је и оправданија нада да he п ове годпне битп v врху југословснског оријентационог спорта. 3. Радосављевић Новајлије: Гаврнловић, Стефановпћ, Жггвковнћ; чучс Г. Станковнћ н Д. Станковић Традиционалпе прппре.ме између два дела лрвенства које су као н сваке годиис одржане на Грзи, лспуниле су очекивања стручног штаба. Фудбалери Јединства вратилп су се са Грзе и тиме је завршен другп циклус лрипрема у коме је требало прмбавнтп издржљивост. Прошле недсље отпочелс су тренинг утакмицс. Први сусрст у новој ГОД1ПШ одржан јс у Стрпжн. Домаћпн је декласиpan победом од чак 14:1. Овај сусрет обрадовао је и назнјачс к стручни штаб врло добром иг ро.м Костнћа, и новог центарфора Гораиа Станковића. Запажеиа је и игра Гавриловића к-ојн јс слао врло употребљнве лопте голгетернма. Прелазнн рок јс завршен прсма очеклвању. Једннство се појачало са вншс играча a СТОНИ ТЕНИС: ТЕШВЛИ ПРЕСКОЧИЛИ ЈУНИОРЕ ТАБЕЛ,\ ПРВЕ ОПШТННСКЕ ЛИГЕ Тскстилац — Борац (јун.) 5:2 Јсдннство — Младост (ГА1) 0:5 1. Тскстплац 2. Борац (Јун) 3. Буљакс 4. Морава 5. Напрсдак 6. С\Т1 7. Херој 8. 9. 10. 11. 12. Младост II (Г.М) Одр. извићача Младост (С) Космај „14 дана" 13. Једпнство 14. Новосслац Завршсн прпп 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 12 10 7 з 2 3 5 10 10 11 део 65:11 62:11 60:23 54:32 44:43 50:45 38:41 38:40 27:49 21:49 29:54 17:56 35:53 такмичшка штинскс лиге у стопом коло всћ 18. н 19. фсбруара. 26 20 18 16 14 14 12 5 8 9птсннсу, слсдећс Завршми турнир Општинске лиге у стоно.м дснису одржаи јс 4. н 5. ф«- бруара у Српској фабрицн стак.та и аостигпутн cv слсдсћи рсзу.тгатп; Шиана^ „14 дана” — Буљане 0:5 Наггрсдак II — Морава 5:4 Херој — Иавнћачн 5:1 Победом над досада водсНим Јуниорима Борца етонотснпссрн Тексти.тца заузелм су чслну позпцију са 13 побсдл из 13 сусрета. Из даљег такмиче>м нсклучене cv скнпс Јаворак и због нсрсдовног рима н ibiixonx дела такммчења Попггар мз Параћнна одазнваља на турипрсзу.ттати из првог с« сл.мпнлшу. Следећн туриир за скмпно првсиemo игра се 18. и 19. фсбруара. срстп се одвиЈаЈу по калспддру кмичснл за другн део а клубовн гу no мсБусобном договору да сс Сумо стају и унапред уз наЧчу Такмичарској комиснји. Р. в. ГОЛ’ ГОЛ! Г0Л’ Y СВАКО ДОБА, Y3 ПРИСЛТПАЧНЕ ЦЕНЕ, СВЕ ВРСТЕ СПЕЦИЈАЛИТЕТА СХ РОШТИЈБА И KYBAHA ЈЕЛА НУДИ ВАМ ГОЛ УЛИЦА МИРОСЛАВА ЈОЦИНА 25 ПАРАБИН iiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiniiiiiiiiniiiiiiiiiiiiir U3 тл.ма јс отишао Урошсвнћ да настави каријеру у Тексткл цу. Својлх услуга тнм јс лишио и Милојсвић због пос ловнпх обавеза, а .нсма ни Каровпћа. У замепу за Урошсвиlia зелснн дрес јс обукао Жјгв ковић из „Текстнлца”. Трспп део ттрипрема Јединство ластавља трешшг утаклшнама. Очскује сс хтаклшца са Јастребцем из Нттша, а такоbe у госте Јсдпиству треба да дође и Палплулац из Ниша. Са Напрстком сс планира један сусрст, а са Кристало.м два н један са Тнмоком. Свс утакмшде требаЈте бп да сс играју на тереЕгпма Текстилпа или Цс ме-нта у Поповпу. М. Миленковић ■ На ссдници Председништва Параћпну, одлучено да лига Прво коло Општкнске лнге у гпВан.у ваздгшпом пушком која треба да цма четирн турнпра укупно одржаће сс 11. фебруара, друго 13, треће коло 25. фебруара, а четврто, завршмо 10. марта. Оснопни цк.з. одржаиаља лпгс јс да што всћи бро.1 crpciana учсствујо у таклшчсњу. Право учстћа нмају сви узрасти н оба пола, л у obilm rabaibH.Ma трсбпло бн да се увсжбају за рсгионолпо првспство како бн испулшли ворму за дал>а такмпчсња у Рспублнцп н на савезном ниСтрељачког Савеза огпптине у стартујс 11. фсбруара ■оу која почин.у «>» положхиои марта. На седнипи Је усвоЈен халелдар стреллчклх такмпчснл з* ову годхлу, хао и нзветптаЈ о фииаиоЈсхом no. слован>т за прошлу. Било !• рсчп ма седнипи прсдссдЈГШтва п о проблсмн. ма хоЈи прате стреллчкл спорт, a no. себно о нзради градског стрелипгта на жутом песху, кдо и о привреметом оспособллвању стрслишта за малокжлнбарско оружЈе у СрпскоЈ 'Јабрипх стакла, како стрслци не бл путожали ха трехлнге у суссдну hynppjy. С. 3. На основу Одлуке Радничког савета, Радне организације за туризам и угоститељство „Грза — Турист” ПараИин, одржане дана 17. I 1984. године оглашава јавну МАЛИ ОГЛАСИ Продајем пикспдипу па Knpabop ђсвом брду, велнчипс 35 m2. Ynnтатн на адрссу: Дрпгољуб Пстровић, Чнка Љубхна б.б. Elapahiot, п.ти на тслефон: 52-702. ооОоо Продајем плац од 8 взнад । обратптп Хајдук Стакларс. За । сс Бранкк Вс.гка, Тскмја. ари н 20 m2 информациЈс BoJhiiobhIi, ооОоо ПродаЈсм парцсле од 16 арн п од 10 ари у мссту звлком „Јсосibc”. Миодраг Бокић, Параћпп, Драгослава фон 55-052. Продајем 51,28 ари. MapittiKonnha 25. ictcооОоо н>нву у Горуњу од Милан ДимнтрнЈсвић, Бсоградскв 8, Параћин или тслсфон: 53-563. ооОоо Продајсм плгву од 94 ара па луту прсма Млриловпу. Може п на парцсле. Ушггатм па тслсфон 51-804. ооОоо Продајсм трактор IIMT 558. Станко Лазаревић, Стубвца. поОоо Продајсм „Заставу 101 ’ поокз всдсму 1975. годннс п ириколкцу „Брако”. Драган ШапиН, Нмика бб. Згрпда Елмосп, тслефон: 55-126. Продајсм „Заставу 750". Цсиа попол.на и кауч и две фотсљс. Упнтатн: 51-506а. ооОоо Издајсм Јсднособап конфоран стап. Продајсм камп прнко.-пшу „Брако". Тслсфон 51-347. Параћнн, Цсрска 22. ооОоо Мсњам Једнзс--сан стан у иептру града за всћи v ПарлБину. Јлвгпи на тслефон: 56-388. ооОоо Мењам једнособан конфоран стан у Крушсвцу за исти у Параћнну плв Свстозарсву. Тслсфон: 037-33-015 или 035-51-029. ооОоо Купујсм, за фарму, псобрадљово зсмљнштс (можс □ пссковито) од 0,5 до 3 ха. Јавнгн ма тслсфон 52-750 од 16 до 18. ч. Јовица. ооОоо Оглашавам иеважећИ-м дпплому к сведочансгзо о за ’paiewol срсдн»оЈ школи на нме Слзвкче Пајић из Параћнпа. ооОоо Оглашавам нсважећзм радпу кн>?- жицу издату у Параћину на мме Милипе Ракић из Бу.т»а>га. ооОоо Оглашавам неважсћом радну књпжпцу издату у Купрпји на име Саше Јоваповић. ооОоо Оглашавам иеважећнм сведочам. ство о завршсној Гимиазпји школсхе године 1977/78. иа име Братислака Идхћа Огзашавам иу кн>нжнцу из Параћипа. ооОоо нсважећом здрачгг«. издату на име Сганс- 'Ја Мнлошевић нз Пда>№. ЛИЦИТАЦИЈУ За уступан>е пословних просторија Пекаре у ул. Пролетерској op. 1. у Параћину са свим основннм срсдстви.ма, кнвентаро.м и инсталацијама за загревањс. Почетна цена лицитацпје је 1200.000,00 дннара. За блнжа обавсштења заинтересовани се могу обратити v дирекцнји РО v ул. Б. Крс.мановића бр. 14, канцеларија бр. 11. Учесници лицитацпје cv обавсзни да на дан лицптације до 10 часова уплате износ од 10 одсто од почетне литгтационе цене v корист жлро рачуна РО бр. 63504- -601-1450 СДК Параћин илц на благајни РО у ул. Саве Ковачевнћа бр. 7. где ће се одржати и лицитација у времену од 10 до 12 часова дана 16. II 1984. године. На основу одлуке Радничког савета OOYP-a „Амбалажно стакло” бр. 308 од 16. XII 1983. године и OOYP-a „Ручно трговачко стакло” бр. 15 од 18. I 1984. годиие Српска фабрика стакла у Параћину РАСПИСУ|Е КОНКУРС ЗА СТИПЕНДИРАЊЕ СТУДЕНАТА; — Технолошког факултета (Машннског факултета Електротехничког факултста 2 студента 5 године Еконо.мског факултета Кандидати су дужни — бнографију — доказ о уписаном се.местру 1 студента II годнне 1 студента V године 1 студснта V годннс 1 студента III године да уз молбу приложс: — увереЕБе о ммовинско.м стању — потврду о лнчном дохотку родитсља — изјаву да нс примају стипендију — лскарско уверсЕБе. Пријаве по конкурсу достављају сс Кадровском сеKTOPV Српскс фабрнке стакла — Параћин у року од 15 дана од дана објављивања конкурса. СВЕ БАНКАРСКЕ YCJIYPE ЗА ВАШЕ ДОМАГ1ИНСТБО Идддје (Л»3 пн>1»ормисанЈи Изпамчкв сахет: Нада Бранковнћ, Момчхло Вучковаћ, Светнслав Жнвковић, Мвлипоје НлпП, На_х> Јов&повић. (saunnin арвасеакмкв) Снежап^ 1омн<> *н6 Борнкојо Славздуб Обрадоапћ, Жнвотв СтоЈановић, ЖмвоЈиа Гоипћ (лрелссл- вни’ м Јован Гомнб. Vpenyje: есадхииинм колегшум. I павпм н oiuniM'piii. vpe,uu«M <^|а|им-уб Образо|;«»|> Иовинари: Сиежаш Јовановлћ, Мллмца Жнвковић, Мврослав ЦнммтриЈеаћ Ми линоЈ- Ииић Иеличкн урсдник! и Miwiapai Милеиховић. ддрес * PemtKiiHlei Мак. има | оркис 4. Иоигтанс-хм фах 58 1е;>сфон: (лални п оаговорни уреднпп 52-552. нови1Еари S5J>94. Ilpei xiam гоан.црл 25U.W иинар.« • "iHiuiha 125,(JU 4a востранстс чм.клруки Жмро рачув CI13- * шлформчсаиа 63504 649-16 кид СДК Нараћнм. Штазшв ГР(Ј „ГЛАС", Бсоград, ВлаЈкови ћсла 8, млсфон 3-W-551, 1ираж 11.UVU.

банка нашег ВРЕМЕНА ИНВЕСТИЦИОНА ПОТРОШЊА ПРЕДНОСТ м ПОЉОПРИВРЕДЛ Страна 2. ФУДБАЛСКИ TYPHHP „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” Параћин поново домаћнн _ _______ Хтрана 10. Y ПОЉОПРИВРЕДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА Референдум одложен ЗНВНИИНИИНИНИВНИЕ1 Страна НАРЕДНИ БРОЈ НАШЕГ ЛИСТА — ЈУБИЛАРАН 10. ГОДИНА Маана^ • Y среду 7. марта излази 253. број листа „14 даиа”, којнм се заокружује десетогодишњица вашег н нашег гла * спла. Управо толико је прошло од оне, сада већ далеке, 1974. године када је група ентузнјаста покренула лист, који је постао нераздвојнн дсо наше свакидашњице. Тај број листа бнће знатно богатији и странама н прилознма, разговори.ма н репортажама из свих области живо та и рада. За свој десетн рођендан лист „14 дана” приредиће својим читаоцима јсдно пријатно нзненаВеље. Нанме, у оквиру тог броја појавиће се сепарат „Сатпризнчног угла” са пзабраннм сатпричним прплозима својих сарадника од првог броја до данас. Тога дана у салн Градског аматерског позоришта бнће одржана свечана седнпца нздавачког савста и редакционог одбора, којој ће присустговати п бројни гости н званице. Оснивач листа, Огпптинска конференција ССРН и Издавачкп савет са Рсдакцијом листа доделпће броЈна ггрнзнања за допринос н сарадњу у информисаљу радних људи и грађана наше општпне. ^зимсжП ПОУНЕ Иадајмо се да јс протекi ли „снежнм талас деценнје" ' i и последњи ове зи.ме. V суп | I ротиом не би ваљало, јср I ! за тако кратко време нс би- 1 смо лако мздржали дпс сне- ј жне блокаде, нитп бк успе- | ли да се мало боље органи- ’ ! зујемо, јер смо годннама на । викнути на благс зн.ме поверовали да је клима проме 1 ннла ћуд и ла је наступпо | период „пролсћпнх зима”. ; Невреме којс нас је заде- ј ] спло локазало је праву сли- : ку нашс организованостп и способности да сс у таквнм ванредннм прилика.ма одупремо стихији п води.мо колико толико нормалан жи- ' hot. A oqeiia свсга тогп, не- : бнсмо моглм рећи поразна, ; али у сваком случају нсзадо ' вољаваЈућа. На.мах су многе ' ствари лзашле на впдело. „Ннскоградња” која се бри- , ■ не н одржава локалне путс- ■ вс ргаговала је, могло бн се 1 рећи одмах и успела да за ! , релатмвно краттсо време по- ; ».еже сва села са градом. У 1раду сасвим друтачија слн- 1 ка. Улице пунс снега, непро ходпе и за вознла и за псша ; ке. Чињенп су покушаји да ; с? бар главке саобраћајнлце ! оспособе, али је н то лшло ј t доста споро н неефнкасно. 1 Улнце ван строгог иентра | ; града чскале су на сунце да ; ! нх рашчистп. ' : Најтежа јс ситуација би- : I ла са електрнчпо.м енерги- ј јом и телефонскил1 везама. ■ Стотине ллнмја и још више | • бандера, као и неколико ва- ! жниЈих водова бнло је по- ' ло.мљено или изваљено. Иа- ’ ко су екнпе одмах изашле ј иа терен, лротскло је пуштх оса.м дана док је и послсдн>и потрошач v сели.ма доI био електричну енсогнју. 1 Шта то значи, нс треба нп ј трошмти речн. Консгатација може да буде да су организације које се баве овнм пословнма релативно брзо мобилисале ■ своје снагс и кренуле у нор • малмзовање стања. Али, то ' ‘ није бнло довољно. Без бо* ’ । ље организованости, без снн ј хронмзованости послова и ' боље опремљевости не могу се очекнватп ни бољи резул татн. Посебно јс пптањс ква литета онога што годинама градимо, када то први озбиљнијн снег у једном даху i уништи. ј Најслабијг онену из предмета организованости добили су сами грађани. Мали . број нх сс укључно у раш- ; чишђавању снсга и снеж- 1 : шгх наноса. To ннсу чжп<- , : ли ш< испрсд својнх станова н кућа, очекујући да то не } ко други уместо н»пх уради. Ту су подбациле и меснс за . јсдшше. И.ма и часшгх мзу- ј ; зетака и н»има припадају ! ) сва признања. Нарочито о- ’ . нима који су заједно са рад . I нлцима „Електродистрибуци ' је” настојали да отклоне те ј шке кварове. Надајмо се да смо из све- ! »а овога извукли нскакву ; поуку. Прво оиу да морамо I бптн организованији у овак ( вим прилнкама, да морамо I бити боље опремљени, јер I се само лопатом н раоником не може много учгапгги. С. О. ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА АНАЛИЗИРА АКТИВНОСТ Y ПРОТЕКЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ ПРЕД ПРОЛЕННУ CETBY ОЦЕНА СОПСТВЕНОГ РАДА СТА5МЛИЗАЦИЈСКА СЕТВА @ Основне организације Савеза комуннста до 27. фебруара размотриће извештај о протеклом раду ® Изборна седница Општинског комитета Савеза комунис-rd 3. марта © За председника Општинског комитета СКС и секретара Председништва поново предложени Драган Петковић и Момчило ПавловиВ ® Случај „Параћинка” при крају Основнс органпзацнје Савеза комуниста, почев од 13. фебруара када cv одржанн првп састанцн, па до 27. фебруара, разматраће извештај о раду организанцје Савеза кр.муниста v опшчиии Параћин за протеклп двогодншњи перпод. To је закљичсно на 32. седпшш Председништва Општннског ко митета СКС. одржаној ‘13. фсбргара. Иако јс оцсншвањс сопстве1>ог рада тек на почстку, seh сала ie пзвесно да јс организаluija Савеза комгпнста оствари вала своју водећг пдејно-полптнчку vnorv v вео.ма сложснн.м цохштвеио-скономскпм гсловима. алн да cv и поред тога остваренн запажсни резултати v сбим областпма, како v олно * cv на .даље' правце лруштвског н економског развоја, тако к v погледу метода лелован»а Савеза комуннста v политнчком chctc.mv соунјалнстичког самоуправљања. To ie допринело да нмамо стабилну по- .-niTir-iKv cinuaunjv и висок степен идејног и акцноног једгпгства Савеза комуниста н свпх cvoieKTUBHHX снага v решаваh>v кључних пнтања нашег даљег развоја. Отуда и реална оцена да јс организација Савеза ко.муниста v оппггини способна .н спре.мна ла н надаље нзвршава ceoiv водећу идсјно- •политнчку улогу. Исто тако већ сада је извес но да оспособљеност мнопгх организација није на нивоу те жпне садашњих проблема и за датака које треба неодложно решавати. Зато је у овом тре нутку веома значајно да се води •ЈЈИрока и организована акци * ја за још веће идејно-политнч ко оспособљаваже основннх организација СКС и за развој гамоуправн^х друштвено-еконо мских и политичкнх односа п јачање матернјалног и друвг гсеног положаја радког човека. Коначну оцену о двогодиш« њем ,раду, по одржашш састаиии.ма у основним организација * ма СКС, уз примсдбс, предлогс н сугестијс даће Општпнскп комитет на Изборној седшпш која he битн одржана 3. марта. YTBpbeii предлог кандидата за функције у Савезу комуниста Председништво Опшпшског комитета СКС на овој седници је, на предлог Кадровске комиснје OK СКС, утврдило преДлог кандпдата за функии« је председнцка Ошптпнског комитета и секретара Председшгштва Општинског ко.митета, као п прсдлог канидата за чла нове Ко.митета и надзорне комнсијс органнзације Савеза комуниста Параћина. На ochobv обављенкх консул тација Кадровска комисија и Прсдседпиштво OK СКС cv оце нили да cv досадашњп прсдседник OK СКС и секретар Председннштва OK СКС v протскло.м двогодпшњс.м периоду сво јп.м радом и залагање.м оправпалп поверење комунпста које нм је указано мзбором на овс Љхнкпијс. па предлажг основнн.\1 организацијама СКС н Оп ттлнском комитету СКС ла Лоаган Пегковић; предсезгтк Огшиннског комитета и Момчнлр Павловић, сскретар Прсдседнпштва остану на овим ду жиостима и v наредно.м перисду од две ГОД1П1С. ТакоБе јс закључено да ОК СКС кооптира осам новтгх чланова. Два места cv остала упражњена одласко.м чланова ко мнтета jia прпвремснп рад v нносгранство, а шест чланова I - - . . - СНЕЖНИ ОРКАН НАНЕО МНОГО НЕВОЉА СТАНОВНИЦИМА НАШЕ ОПШТИНЕ ПОСЛЕДЊИ РАПОРТ ЛИЕ8И ИР0Х0ДНИ-СТРУ1Е ИМШ11РШ Снег који Је пао претпрошлог петка донео је радост само оннма који су га први пут доживелн. Снежнн тепгтх којн се неколнко даиа гомилао панео је грдне невољен гтановшпилиа наше отпптине. На сву epehy и поред драма тнчннх околности inije било i11illlllllliniUlltlllllUHUiinil<MHIINIIIU4IIIIUIIIIHI<limilUIIUIIIU4HUlllllllllWlllUIIUUIIIINIIIUIIUIIIIHIIIlllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIilllllllllllllllllllllllllllilUllll'uillllllllillllllllllllllllllllUIIIIUIUHIIIIllilllUlltillUHn се замсњују због исказанс знатне неактивности v протскло.м периодл'. Још једном о одговорностп у „Параћинки” Председништво јс раз.чатрало ток акцпје на сређЈГванд’ поремећенпх одчоса у „ПараliMHKii” н констатовало да се побољшавају. али да јс још ’•век потребно да се овој органчзатфт макспмално пргжи по.моћ да моментално стањс. крјс још гвек инје добро. пјто пре превазнђе. Пнтање одговориостп .за'Драгана ВсљковнНа и Hobiiuv Костића, за којс Основпа oprainiзаипја СКС нрје имала довољно снагс ла га разрешп добнhe коначан сгпјлог на прелстоjehoi седници Општинског комигета Савсза комгннста. С. О. људскнх жртава. Овакав снег којп пас годннама ниЈе походио подсетно јс да не жнвимо у клнматском поднебљу где спег представља нзпенађење. ‘И поред ненадања у снеж не падавине, на крај се иза шло rt са овом певољом. Пу Овога нролећа у нашој опшгсини треба да се засеје око Ј4.000 хегстара ораница. Од ro?a j:yKypv3O.\i 13.283 хек тара шећерном репом 450 xeicrapa ц сунцокретом 250 хектара. С обзиром да је ре ализација јесење сетес подбачила (засејано јс 180 xeizтара тииенице чање) и да јг знатан део повртима непркнремљен (око 20 посто) за сетву пролеИних култура бп he. потрсбно уложитп в&лаке напоре да се tiponyture.no иадокнади Од то?а клко he- .ио н да лн heuo о року обаентн пролећну сетву, зависн н усне.х економс’.-е стабилизан’>1е. Треба очекиваги, с обзнром на мањс засејане. новрtiittfie иод шиеннуом, tzap н :бог curvauuje ■ ^гале ''п нсно.ч кукуруза da Tie нланиI pane кошчине бнтн н нре- ‘ Atatuene. Што се тичс tae- , hepttc' рене tv се изражава сумња, јер је ппогиле гобине iedea засејано 250 xetcraра н нереално је очекиваги одјсдпом да се та површнпа удвостручи. тари, радници Електродистрибицује, радпицн Попгге успели су да крајњнм напо ром, уз максималну помоћ становннштва, стварп доведу у ред. Штете су велике и Још увек се не знају праве днмензнјс. Проблеми на које се jota ј v ооом прннре.ином делу ча- • клази ннсу мали п безна- ; чајни. Нема нара за креои- < riipaibe tuehenne pene ti dnv- Г гог индустријског бпља. Ta- J . Kobe цена сс.ченског .чате- ј ријала шећерне pen?, и сун- ; цокрета. пако је сетаа на '|. нпагу, jota увек се не зна. [ Скгуација са вештачкн.ч hyoptieo.M је још тежа. Нсма г.а довољно, изузев за гговоречу пропзвгдњу. Али. и да га пма, какб су нам рскли v одсеку за пољонривнед\’ н 1нг.\1'Р''гво Скупштпне onturutie- Параћин, због, сисоке иене неће се употре- : бнти нотребне колнчине. ■ Hiro he се, eeh сада ie спгур ; но. одразити и на nptttioce. > Ако izpajfhti исход пролећ- • ие сегвс нероспедно 'гтпче ( на животни стамдард станоа । нкка name зе.чљс, a rtixte и I itauie средине, онда v roi 6:unToi atztptiti ti^a м^ста за j cee izoiti xobe. u могу da no- I moi.hv. Jen. ако exto саглас- I нч. da je производ’ња хране ; стратсшкп питање. онда npe ! н.еим тако треба da се n i no.4aiua.uo. С. О. ј Шта се све збивало у вре ме када су ммоги били одсечени од света опширпије на 5. страшоди. На фотографијама натпег фоторепортсрд део пз мозаика „снежног учинка” на крају претпрошле недеље. I

22. ФЕБРУАР 1984. ■ БРОЈ 2S2 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО ИНВЕСТИЦИОНА ПОТРОШЊА Y 1983. ГОДИНИ ПРЕ ДНОСТ ИМ А ПВЉОПРИВРЕДД © Стварати услове за оживљавање инвестииија Извршни савет је закључио: У Резолуцнји о полптнии остваршзања Друшвтеног плана у нашој огшптпш v 1983. години прсдвпђсн ic раст впвестиција за 21,6 одсто од остварснпх инвестпција v претходпој голинн, с тим да сс улажс v значајпс приврсднс објскте ко ји треба да иптснзпвнрајг про нзводнд'. обсзбсдс услове за њено несметано одвијањс уз KoiiTiiHVJipano обезбеђиваље еУбрзати нзградњу фарми ована нергијом п да сс проширп н убрза пзградт^л комуналннх објската. Мсђутим, ннвестппиона потрошња v нашој огтштини није сс одвпјаЛа тим тсм пом. Исплатс иа нивсстшшје V 1983. годинн х' виснии од 666 ми.тнопа динара мање cv од исплате v прстходној годнчи за 28.8 одсто, при че.му cv привредне иивсстиипјс с.маљснс за 39.7 одсто, а нсприврсднс за ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАЦШД ПЕНЗИОНЕРА ОДРЖАЛА ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ Већа брига 3,7 одсто. Крајсм прошлс и почетком ове годинс пријављена ic пзтрадЈва седам повнх објеката v vuvniioi врсдиости од 312 мнлпона линара. Tpchvtho cv v изградњн 47 објеката. Од посебпог су -значаја гасовод v СФС, мост па Всликој Моравн и avro-база за потребс РО „Стандардтраис". Информапнју о пнвестиппопој потрошњп v 1983. годинп пазматрао је Извршнп савет CO 14. фебргара. Номинални пад vKvnniLx ннвестшшја v наmoi општипн за 28,8 одсто ie неодржив. један ie од закључака ИзвршнСГћ савста. Овакво стагћс cv условплс околностм да параћннска прквреда ннје внше могла ла ннвестира, a v гсловима економске стабилпза niiic пнвестииијс трсба свссги на pa3VMiiv меру; Долазп пеииод када мора више да се хлажс v onpc.MV, молсрмпзациiv. iiooavKTifBiiHie машнне, a све мање v скупе објскте. Извршни савет ic закључмо да јс висок степен задужености нашс привреде битно утипао на смањење инвестииија. Овакво стање мора да сс мења, односно треба стваратн услопс за ожпвљавање ннвестициia. У наредно.м периоду прелност v инвсстирању имаће по љопривреда, зато јс препоручсно поЈћопрпвредним органнзанија.ма да ннтснзпвпрају напоза пзградњу рибњака и фар.мс оваиа, о чему сс у послсдње врсме доста прича. М. Ж. НА КРАЈУ ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ ПРИЈЕМ ПРИПРАВНИКА Y 1983. ГОДИНИ НИСУ ИСПУЊЕНЕ ОБАВЕЗЕ © Два приправннка за једно радно место И у 1983. години организације удружсиог рада и радне заЈсднице су билс у обавезн да запошљаваЈу прлправнике. Y том периоду највише прмправника су при.миле Штофара, Стаклара н Цсментара, а међу органпзацпјама које су нспуниле своју обавезу прпјема приправнпка спада н „Параћинка”, OOYP „Обућа”, „Огандард-транс”, Робпа кућа „Београд”, „13. октобар”, ФТМ „npohcTep” „Грза”, ШтампариЈа. Укупно је запослено преко 200 приправннка. Известан број органпзацнја чије је седнште основних органнзација удружсног рада ван Параћина примио је прпправнике. V НЕКОЛ11КО РЕДОВА УТВРБУЈЕ СЕ ПЛАН РАДА Данас у 12 часова одржаће се седнина Предссдништва Већа Савсза синдиката огпитиис Параћнн. На њој he Опти утврђен прсдлог пла на рада Прсдседништва н Bella Савсза спнднката опш тине Параћин у остваривап.у Дугорочног програма скономскс стабилизације. УСКОРО СЕМИНАР ЗА АКТИВИСТЕ На састанку председника основних организацнја синдиката нз областп друштвених делатности и привреде иашс општнне који треба да буду одржане у петак 24. фебруара разговара!'1е се о прсдстојећим актнвностнма у ocHOBiniM организацпЈама синдиката и припрсмп ссми нпра који ће потом бити олр жанп. М. Ж. V број примљеннх приправунка hhcv урачумати раднппи са сдодњом стпгчнохј спремо.м. који cv засновапи радни однос као неквалификовани ра дниин а такве раднике је запо слила ФЦ ..Нови Поповац”, Ста к.тара, Штофара, .ДПумадија", „Папаћинка’’, „13. октобар”. По Закону о радмим односима ова .iliua не би мотла да се третнрајг као приправниии. нзгзсв ако се у току процсса пада распореде у оквиру сво.је CTPVKC. Разматрајућн ово питање, Извршнн Савет CO је оценио ла организацнје гдру^кеног рада нису v потгпгности нспуннле csojv законсЈо/ обавезу пријема прнправнмка, а за то ,су постојалс и објективне тешкоће. Препоргчено је органнзаинјама удруженог рада у области привреде да настоје да до половине ове годнне нзхшре cBojv обавезу пријема за 1983. годину и to v првом реду производних радника, а да v другој половинн запошљава- \ прнправнике по плану за obv годииу. На овој седници се чуло и то да радне органи * зације могу да за једно радно место запосле два приправнпка са половином радног времена јер н у toxic случају тсче н.м iivH радни и пензи|ски стаж. М. Ж. ГЛЕДАНО ИЗ НАШЕГ УГЛА ] БРНГО МОЈА ПРЕђН НА ДРУГОГА На изборним конфсренпи ја.ма СК и Спндиката у Срп ској фабрЕгци стакла бмло је доста речи о кадровскнм пробле.мима ове радне орга ; низапије. О томе се често в жучно расправља и на састанцима општинског ннвоа а огпужбс сс упућују средњем усмереном образовању да није у стању да обезбеди потребне кадрове за стакларска занимања, стаклодуваче, банкаре, реглере ... Средње усмерено образовање у својој органтсзацији има пропусте зато и предсто је измене. МеВутим, чпнн нам се да гласноговорницп из Стакларе нпак морају.вк ше да се замисле пред овим проблемо.м. Почнимо рсдом. Да бн се јсдан млади човек опрсдслио за радннчко запнмање пре свсга га интере сују услови рада, а они су у Стакларп па такозваш<м „дефицитарнпм” радним мес тнма нзузстпо тешки. Годи- ! нама се улагалО у нлоо об- . јектс и машине, а у погону . који се бави ручном мзрадом стакла пије много рађе но. Чишћељем, кречељс.м, смањењем прашнне н буке, постављањсм нлиматизације сгворили би сс неупореднво бољи услови рада. о старима © Стварати услове за ожмвљавање ннвестиција ф Пензионери носиоци многих активности у нашој општини © Старим и изнемоглим органнзовано ће се пружити помоћ ОпгптшЈска организацпја пензнонера мма 33 месннх организацнја са 3.200 чланова. Овај број локазујс да од 5.800 пензионсра, који жпвс на тсрнторији наше општинс внше од по.товинс је учлаљено у ову организанију. Али, у будуће овом питању треба поклонити још већу пажњу како би н осталн пснзионери били организовани. О ово-ме јс бнло говора на Конфсренцијп Општинске оргаиизацијс пензионера, одржзмој 14. фебру * ара. Уводно излагање о раду организацнјс у 1983. години поднео је СТЕВАН МИЛУТИНОВИП, председник оргакизације. Организација пензионера је у протеклом једногодишњем периоду одржала три конферепиијс, две седнице са председниинма и секрстарима месних организацлја пензиопсра, двапасст ссдница Прсдссдништва и низ седница комисија, одбора и месних органмзаци * ја на којима је воБена расправа, а нека од питаља cv: Организациопо учвршћнвањс организацијс, колективно осигу ран>е чланова код ОЗ-а, снаб * девање угљем, разматрање периодичних финансијских обра чуна, стамбена лроблематика, опоравак и рскреацнја, организовања излета и ннз другнх питања. Месне организације су у овом периоду испољнле знатВу активпост, посебно онс које су и.мале просторнје за рад. Пензионерн cv активно ра дилн v месни.м зајсдиицама н били носиоцн многнх активности у нашој општинл. Општинска организација лензионсра је всо.ча акдивна у рсшавању стамбених проблема својнх чланова. Сада у општини Параћин има лреко 150 пснзионерских станова. Y току је изградња стамбсногоб јскта са укулно 90 станова, у самом цснтру града, а Српска фабрика стакла је нсдавноку« пила 16 двособних станова за својс пснзпонере. Y призсхиву нове стамбснс зградс налазпће сс лросторије за обављање разних активностн пснзионера, као п за пружањс помоћи и негс стари.ч и изнемоглим ли* ци.ма. Уз организацнју псизиомера носилан ове активности је СИЗ сопијалне заштите. Иннцијатива ове органнзације да ;iobc до припајања са ДОДЕЛА СТАНОВА Y MAPTY Y марту one године бнће расписан конкурс за додслу кових станова у згради која се гради до Хотела „Петрус”. Додела ће се вршити пре.ма постојећој ранг листк која важи до половине ове године. организацијом инвалида рада добила је пуну подрџЈку како у општини и региону тако и у републнци. Постигнут је договир да се Самоуправним споразумом регулнше да сва пеизионисана лнца буду обухваheua opi анизацијом пензионера, док бн инвалиди рададругс и трсће категорије који су Y радном односу бллн органиЈовалн поеко Савеза инвалида рада. УчешКе у дискусији на овој конференцији узели су: Данило Радуснн, Никола Стојаковић, Градибор Радовановић, Бора Ружић, Радан Лазарсвнћ, Стојадин Стојановић, Мнлнћ Милстнћ, Марија Обрадовнћ, Гвозден Марковнћ, и други. Највнше су говорнли о ста.мОсјшм проблеми.ма, потреби збрнњавања старнх и изнемоглих лнца, и о томе да сви пснзнонери буду члановн Орга 1шзаннје пензнонера, а инвали ди рада чланови те организације. На Конферениији v усвојен Програм рада за obv годину, a за предссдннка Општинске органнзацнје. пснзнонера поново је изабрап Стеван МилутиноBiih. М. Ж. KOBE МОЕУБНОСТИ 3131НДШИ1Е ® Уместо пет, заиатлија може да запосли десетрадника Нацрт Закона о обављању привредшЈх делатностн самосталним личним радом у својини грађана је на јапној днскусији. Овим Нацртом закопа рстулишу се услови и начпн обављања привредних делатностн са.госталним личпим радом средс1внма у својини грађаиа. Он прсдставља кодификацнЈу свих прописа из области личног рада и отвара нове могућностн за обављањс личног рада. Мала привреда, малн дућап, корист велика Јсдца од новина v поменутом Закону је та што се даје могхћност да самостални занатлија може да запосли до десет радника, а до сада је могао само пег. Закон отвајза могућност и за оснивање заједничких занатских радњи. О новина.ма V Закон\’ разговарали смо са Зораном Стевановић, директором С.тужбе улраве гтрихода, Скупштине општине. Она на.м је из.мећу осталог рекла да се ОПИ.М Законом повољније регули ш\’ приврсменн прекнд рада и прсстанак обав.Баља са.мосталног рада што до сада није био с.-пчај. Отварају се и пове могуИности за обављање самосталног рада пројектовања објеката грађана. v области лосреловања у тиризму, туристичких водича, посредовање v уметни чкн.ч и дрггим програмима v областп Kv.iTvpe. Ближе је дефинисана и мопФност запош * љавања v домаћој радиносги. Грађанн he у б\'дуће моћи да обављају као рсдовно и основно илн као споредно занимал»е чу-вање деце и помоћ болеСНИ.М и стари.м лицима. Нацрт закона лазматрали cv органн Скупштине општине, Удружења занатлија и Опиггннска копференинја ССРН н том пркликом су стављене при.медбе. Основне прн.чедбе се односе на то да сс приликом нздавања дозволе за рад да већа могућност саглашавања .месних заједница н Скупштине огплтине, односно да се отварање занатских радњи усклади са плановима и потреба.ма месних заједница и општине v целини. Код издавања одобрења за обављање делатности један од услова треба да буде н потврда о исплаћеннм порези.ма н доприносима. Y дискусији се чуло и то да се код угоститељских н трговинских радњи уз све друге потребне условеза отварање радње лоложи и је.мство чнме се обезбеђује могућност наплате порескнх обавеза, уколико грађаннн то не учнни редовним путем. Ово је предложено због тога што се у овим делатностима запажа велнка Флуктуација, а није ретко да се власници тих ради»и преселе и друштву остаиу дужни. Када cv у питању са.мосталт превозници, 'лредложено је да се бритпе органичење прево за тсрета до 12 тона и да се створи могућиост да грађани могу да врше јавни превоз сопственн.м моторним возилима неограничене тонаже. To бн изједиачило услове обављан>а јавног превоза у нашој земљи. Један од предлога је и тај да се код заједничких самосталннх радњи да могућност да се број ралнпка од 11, како се предлаже, повећа. Пре.ча очекивањи.ма, Закои треба да ступи на снагу до 1. априла, а према речн.ма Зоране Стевановик, греба да створи моггћност за веће запошљавал>е и да се на што једноставнији начин добије дозвола за рад личним средствима у својини грађана и ла се та впста рада подстиче. М. Ж. Личнн доходак ]с такођс једна од ставкп која утичв на определ.ељс за нзбор заmixtaiba. Међутихт, награђивање пронзводног рада п да ље нс добија онај зиамзј ко Ји бп требало да има. Само уз другачијс односе у награ ћивању у корист производног рада може сс очекивати ла he се млади људп внше опредезћивати за раднпчка занимаЈћа, како јс уосталом у Bchiniu свропских зе.маља. Y време када Је при овој радпој организацнјн радп.та стакларска школа ученици ма је обезбсћиван смештај. Међутнм, сада нико са снгур ношћу не може да каже по c.ie тголико година пазног стажа he јсдан стаклолдлвач или банкар моћн ла добије стан. Y неком OOYP-y радник може да добије стан већ после трн годнне panиог стажа, док Је у ДРУ1"0'’ то немогуће ни послс 15 година, о че.му се у послсдње време у Стаклари доста рас прављало. Проблем обезбеђиван>а де фнцитарног кадра за стакларска занимања Стаклара мора сама да решава. Kpirтернјум дефицитарности мора да буде искристалисан л прилтењивам и прнлпком утврђивања стартпих основа и код доделе станова н ллацева. Тек кад непосреднн пронзвођач обезбеди место и материјални положај у на шем друштву какав и заслу жује можемо очекиватн да ће већи број младнх л»уд’< да буде опредељен за таква занимања. Јер, како недавно рече један од радннка уз вану, тешко Је од логаег уче ника, који се најчешће и on редељују за стакларска заии.мања, направити доброг радника, самоуправљача, ко мунисту. М. ж. Моанг^ 2

САМОУПРАВНА АКТИВНОСТ

3 w o 5 o a o w o o «p E *E' — a w p s o s «hl Hsg^ PC? .■5° m m P p “ 8 c 9 = S p 'ЈP CCJ 2E O = ’ s§ aS a Д g s o w £ ’O'P S 5 o = 2 p l?sa Sp8 a б P 3 a - '■• - ►9-C P E ft5 = -E \2 £ 6 *O 1 = p S El’S p o i"s2 hl; g E E a9 E= £p x =glV gnSu'Ss K E П 'OGj P <5 cop P 'o P H a <= Q 9 P P E y >_ 3S-a A< o 2 p o o_ gs=>3gg3 fc-4 P p C C E r. ■— . 00 t* t-jP s.eis 3« = x 2У E8 X a E s eg B •s? 5 - c E 8 5? - S E rt‘ = 8 E = El = y li § a a o >2 ’ д o И o w = 5 E P2J° B’s'©‘§'« -> a - n w a s И w ет o o o c = o 3 3 a u X jE! - 2c *?S -1 ° hs ■ n P E P E Zo s w w o 5 s ce /ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ^ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ<Z>ZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZ/ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ/ZZZZZZZZZZZZ^ _.gc O’S c 3 2 EE §£«•» 5

22. ФЕБРУАР 1984. ■ БРОЈ 252 ДРАГАН ВЕЉКОВИН СНЕГ ОДБИЈЕН HA ПРИЛАЗИМА ГРАДА „Нисг^ дао оставку Дружс урсднпчс, V прошлом броју вашсг лвста објавл>св јс ‘Liaiiaic под „азнвом „оставка за •мир”, чпји јс аутор' Мнша Миленковвћ. Y по.мснутом члавку псистпвнто сс иаводи да са.м воднсо оставкх' ва дужвост директора РадBc организацвје кс” v Ilapahuiiy, „Парађпвва молпм да ва^ освову Закона о иггам ии објаввте.да сс вс ради о оставпп всИ о споразу.мпо.м раскиду радвог о(тпоса и разрешенл/ од дужностн, радп нреласка у др\т\- радву органвзацију. Ово са.м учпвпо пс због „мвра” (како аутор члавка ваводи) всћ вз разлога хнто јсдав број другова уггорно и смишл>ено покутава да паралитс мој рац што може изазватп порсмсћаје у пословању са несагледпввм последпцама. Аутор' чланка. уколико нс зва да прави раз лику вз.мсђу оставкс и споразумног раскида радног од носа, ради преласка у другу. радпу органнзаиију у тср мтголоинсом п суштинском смнслу речп морао је да пи та прсдстаснвке стручвс с.:\' жос ра.тпе оргаивзаппје уко ллко није жслсб да будс тсидснпиозап. a пест пзазовс сензацију. Помспути новинар јс и ра вијс v псколнко ваврата пи сао •ноистиву о менп, а mole пзјавс дате њсму некоректно и нспотнуво интсрпрстпрао. па задржапам вра во да v јелно.м од нарелви.х бројева вашег листа напише.м прав1* и аргумснтовану истииу о све.му томе. С поштован>ем, ДРАГАИ ВЕЉКОВИП, днректор .,Параћннке”. Пошто је писмо Д. Вељко внћа ствтло v Редакцију два сата прсд закључсње лисза то с.мо v иемогуђпости да дамо одговор у овом броју. Одгрвор нашсг новинара објави11смо у наредном ороју листа. ОСПОСОБЉЕНИ ДАЛЕКОВОДИ „НИСКОГРАДЊА" НА ВИСОКОМ НИВОУ Први радни дан после снежне офанзиве, понедељак ујутру, као и у целој Републици, дочекан је заседањима штабова за одбрану од елгмгнтарних непогода. Тада је извештачима средстава информисања дат овакав телеграфски извештај: у недељу цео град је добио струју. Од 33 села још 11 немају cipyjy. Телефони не раде у 5 села. Сви прилазпи путеви очишћени су Још у петак, 10. фебруара. Штгри нзвештај v себи носи впз ппнмсдби па онс cv за.тгжснн да делгдг v чај’/ када се слсмснтарне ооруше на паш град. али iba речснина крнјс у себи који СИЛС задnpaвв подввг радпика и машнна чији је задатак можда један од најтежих v оваквпм случајевима. Y Цевтру за обавсштавањс и \;’б\1?нвање имају извсштај да су cKimc OOYP-a „Нискоградн»а" бнле на пгтевима од почстка стнхијс. Пробијенп cv на воси од првог снега, а новс снежис падаввне трајале. су тск толнко колнко јс моНним машинама потребно да превалс растојање од почетка до краја пункта. Y cvootv у.јутру. послс напорпс. сви jbv" п\'тевн cv бесане iiohn ,v возном стаПроблема је бпло врло мало n to ria најкритичнијим лвнија.ма, ка брдским сслнма. CTPYJE ИМА зм| -;' ••■ Ова пссимистмчка слпка, на epehy. СНЕГ HAO МАКАЗЕ ® Прошлог петка струја стнгла у све месне заједницс ® На оспособљаван>у далековода радили су сви — од радника ,,Електродистрибуције” до средњошколаца ® Штете се процењују Снег којп је претпрошлог петка вејао направио јс праву пустош на слектровоцшла. Под терегохт влажног снсга ломпле су се бандсре као сламке, јзјдзлс жвце као најтанавија влакна. Велики део града н многе сеоске мссне заједнвце остале су без електричне енергнје. Екппе „Електродвпрвбуцијс којс су нзашле iia тсрсн, могле су да комстатују: Даноноћни рац на оспособл»аван>у инсталација путн, да крајњнм пожртвоваibc.M н ангажовањем параНин * скпх електричара прнвредне ооганпзаипје ннсу пмале посебнпх проблема са снабдсвањсм слектричне енергије, што је донеклс ублажпло нсзавпдпу ciiTvaunjv. Данак снежнпм падавннама још vbck нтпе познат. Комисија Kojv ic формнрала „Елсктродпстрибуција” своди рачупс снежног данака, а како кажу, овог пута нпје затајно чо век, илустрацлје ради, падали cv и ломнлн сс стубови од бетона, кидали водови који су нсдавно раБснн по свим техничким пор.матмвн.ма. М. Илпћ Субота у.јутру, и поред тога што је задатак на прнлазнн.м путевима нзвршсн, ппје дан одмора за раднике и Mainline „Нпскоградње”. Од тада, па v наредна трп дана, изiiocii сс снег нз града. На том послу Olin cv прискочнли у помоћ ООУР-у „Услуга". Тек v понедељак смо успелп да дођемо до 'Зорапа АнтиНа, чправника механпзацпје v ..Hu скоградљи”. 3a4ybvivhii мир после трн дана ударнпчког рада. Зоран. Антић то објашљава задовољством због обављеног задатка. He само ои већ и љегови.х 20 другова п девст тешких грађевинскнх машина п камнона, ocehajylin ис ти слаткп умор. Док нам прича како се он п екипа „Нпсконијс трајала дуго rpajibe” успели да одбранс ти.х 134 кнлометра приградских nvтева, вишс улнна v граду, па чак it онс деловс магпстралннх путева који пису v „ibiixoвој надлежности", сепа сс доrabaja којн vbck красс овак вс пзузстне тренутке: — Од пстка до понедељка. Мада је било .с.мсна, грсјдсрпста је радио 48 сатн без прскида. Човск јс пздржао. али машнна ннје. Међутим, попраBiiiie се. Важно је, да је посао завршен. Док разговор приводљмо крају, телефони звонс. Јављаiv се људп са маље важних праваца и места. У Ратару моле да сс очистп још једна улица. Y „Кока-коли" траже њнхр ве машине дап м очисте складишни простор. Уморно клима ibc главом зпачи: стпћп ћсмо. Зорана Антића н Јвегове дру говс остављамо да испуне друго ooeliaibc. Рекао иам је' у иоверсгву да he сад заспати и спаваћо до сутра гјутру. Bepvјемо да xohe, уколнко ситуаци ја поново нс наложн мобнлно стање. Напољу промиче ситан снег. Играчка је према ономс који јс v пстак успео да засстави главнс артерије саобраћајних крвотока у целој републици. М. Миленковмћ ТРЖИШНА ИНСПЕКЦША ИЗВРШИЛА ¥ВИД Покидани далеководп. Најтсже стање на далеководнма Ратарн — Доње Видово, Дреновац — Доњи Катун, Крежбилац — Дренован, Поточац — Својново, а пи остали далекоВОДИ HHCV бплп v .много боље.м стању. V граду покидани водоводи за Врапчанс 'и Глождак. Данас, десетак дана након свеопште хаварије, стање је санпрано и све месне за^едзнце iiMaiv светло. Прошлог петка и последња села * добила су струју, *а најдуже су чекали Доње Видово. Доњп Катуп јг део туристичког комплекса Грза. Ha oBiiAt подручјима бпла је и најтежа ситуација. Илу страције ради. поменимо, да je на релацији Ратапи — ‘Доibc Видово нзмењеи комплетан далековод. — Овнм смо. само саннрали ситуаиију, • алн нам предстојп великп посао на довођсњс v noTnynv техничку исправност свнх водова, кажу у „Електроднстрнбгцнји”. ПОМОН МЕШТАНА УБРЗАЛА САНАЦИЈУ Два дала пакон хаваријс водова и сами с.мо моглн ла се чверимо v „дслотворност" снеЖ1шх падавппа. али н ла се уверн.мо да сс није седело 5 скрштених pvkv и чскала помоћ само од радника дистрл- (<цнје. Поред свих раднпка днстрибупијс. v акцпјг саннран.а укључплн cv се мештаин околнпх села, којн cv копали рупс за нове бандере, развлачпли водове својом механизацпјом, v правом смпслу речи бнлп десна рука раднлшвт дпстрибуцнје. Поред мештана велику по.моН cv прчжнлн оиштннски ттабови Терпторпјал не одбране ц .Цивнлне заштитс, затим Секрстаријат за yuvтрашње послове. Међу онима који су првп притекли v помоћ билџ cv н припаднпцп ЈНА н ученицп средњошколског центра „Брапко Крсмановнћ”, који cv треслп снсг са преоптсрсћсиих водова. И поред пајбоље вољс п рада од свитања до невидела бнла јс потребна по.моћ join неколнко стручних екипа, a оне су дошле из Новог Пазара и -Краљева к својом помо11и \'брзалс санацију слсктро- -водова. Најтежи дсо посла јс завр1нен са олакшагвем кажу v .Члсктродистрибуцији". Сстало ic још стотипак прикључака где ic. потребна нитсрвенцнја. ‘најчешВс код домаћнп * става. Реч [с о кућннм водовпма којн морају са.ма домаИинства ла санирају да би раднпци днстрибуцнјс моглп да прикључе потрошаче нисконапонску мрежу. Y нелој овој незавпдној си туацијп, на крају Јреба'помеОГЛУВЕЛИ ТЕЛЕФОНИ Обплан снег нансо је невоље п поштари.ма, а многе јс претплатннкс лишно телефопскпх веза са светом. Најтежа хаварнја на телефонским всзама јс на спољ нсм воду за тслефонске цен трале за Поточаи н Рашсви цу тако да су прешлатницн пз ових места били до уторка отсечени од света. На деоници телефонског вода до поменутих села сру шеио јс 17 бандера и покидано око 4 кнло.метра кабло ва. На овом најтежем делу посла апгажоване cv свс скппе OOYP ПТТ Параћнн и уз по.моН мештана Рашевнцс и прппадника Терцторијалне јединине прошлог уторка успостављен' је рсдован телефонскн саобраћај. Токо.м овнх даиа без телс фонског саобраНаја билп cv п Поповац, Дремовац и Сикнрица, алп cpehoxt овлс ни су v пнтању водовп, веН нгс тапак струјс. Са доласком елсктричне енргије у поменута села стигло је и телефонско хало. Параћпн јс п.маоа далеко мање проблсма са телсфонским саобраНајем, јер cv у граду подзсмни водови. Иск ључења која cv настала, a трснутно је око стотинак поетплатннка без телефонског спгнала, су због покнда них ваздушнпх водова у по једнним деловп.ма града. Како с.мо информасани у параћинској пошти, до краја недеље свнма lie бпти санн рани телефонскн приклл/ч1Ш. М. И. Цеие no ciapoi. Ф Након интервенције инспектора цене снижаване Коптролншући cnpouobeibc прописа о ценама, прописа робног промета као и одлуке о максилшрању цена свих пропзвода и услуга из надлежностп друштвено-политпчких заједннца, тржншни инспектори Скупштмне општнне Параћин су у псрподу од 16. јануара до 10. фебруара извршили пет контрола. Контро1исане су радне организацијс и то: Српска фабрнка стакла, Фазрмка адитмва, ППРО „Шумадмја’, ИВТКТ „Бранко КрсманоOOYP „Промет” v Српској фа бриип стакла добио је одобрен>е за повећањс цена амбалажног стакла од 21. децембра. Меbyni'M, Стаклара ово одбрено повећање цсна нијс реализовала до 23. децембра већ крајем месеца, па је закључено и донсто решење да им сс остварсна разлнка у цени одузме. Сгаклара је потом донела одлуку о Bpaliaibv цена својих произво да на нсрво прс 19. децембра н амбалажи продаје по старом. OOYP „Извоз” који послује у саставу ППРО „Шумаднја.” до‘- био је одоорењс о noeehaibv цс на пецива са прнменом од 23. деце.мбра. Међутим, у. договору са тржлшном инспекцијом, нова цена није прнмењнвана већ је наагављено са продајо.м рибе по старом п иосле тог датума, а што ie утврђсво v ннопекцијској контроли. Фабрнка аднтнва и OOYP „Ткачннца”, која јс v оквиру ИВТ 1CT _,Б. Крсамновић”, продају сврјс пропзводе no рашпје одобрсннм ценама. V дванаест цнспскцијскнх прс глсда у трговннн није утврВено повећање цена мимо одлука СИВ-а, а про.метне органмзацмје нмале су ооавештеља своЈпх добављача да су повећање цеча реалнз<^алн лре 23. дсцс.мбра. ППРО „Шумадија”, OOYP ,Д1алопродаја” ПК „Београд” и л>идна куна „22. децемиар" као м друге продавннце код којмх je дошло до повепаша цена извршиле су њмхово снмжавшвс, враНајући их на ннво од цре 1у. децемора. tiiije извршемо еннжавање цена производа чије јс nouenaibe уследмло у скла ду са одлуком СМБ-а, а роба оних добављача који су остали доследнн у прнмени сбојпх цена повучена је нз продаје. ооог нанлате производа по аеhuxi ценама од one које је одредила радна оршннзанија п«ЈДнета је једна п^мјава за прекршај и изречене трн мавдагас кадне. Y области угостлтељства нзвршена је ц једна коаггрола кзд самосталних угоспггеља. Утврн>ено је да јс издат рачун no .Behiiai ценама од оних којс су биле v ueiiOBHUKv п поднета ie пршјава за прекршаје. У областц занатства није угврћена no вреда прописа, али стојн обавеза тржншта цнспекције да ла кон дооијања обавештсња од стране AiebyonuiTHHCKe заједни це о понишггењу ценовннка самосталних занатлија и угостнтеља, оцобреЕпгх v периоду од 19. до 23. децембра изврши инспекцијски надзор и да предузмс одголарајуће мерс. М. Ж. ПРЕВОЗНИК НЕСПРЕМАН Аутобуси „Велмбртранса” којп саобраћају на прнградским линијама зимско невреме дочекалп су у летњим гу.мама. Ни један аутобус није нмао ни парче ланца на точковпма, тако да cv че сто остајали и на по свим пропнснма очмшћешш путс впма. Оправдана је љутња радннка „Кискоградн>е” ко ји су нх сретали па отворе ном путу. Уместо да вознлс удесе према условима вожibe, од свега тога једнно с\ возачи били удешени. Ретк5 ко од њнх ннјс HAiao кравату. „УСЛУГА НА КРАТКЕ СТАЗЕ” и док смо код „Нискогоа дн>с” стеклн утисак да им је зимских послова мало, у делу обавеза које има „Услуга". кроз Параћнн. Градско коглукално предузеће, осетила се потреба за помоћн. 3aio су грејдерм „Нискоградње” ускакали v пбједине градске улицс, a „Услузн” је остарљемо да се брине о главшш праг.цима Параћин. Можда би све било у реду да мраз нпје ноћу стегао м уместо равннх улица, на асфалту cv остале урвине в гребени од залеђемог снсга. Агрсгат it co којн су баченп на залсђене улинс тск he на празпти проблеме када сс све растопм. Тнм прс чудп одлука људп мз „¥слуге” да бацају овакву смешу на рараћннске улнце, к.-»да су они ти псти којн ће у првтгм то- ј плим даннма бринутн о канализацији. М.

22. ФЕБРУАР 1984. ■ БРОЈ 252 СА СВИХ СТРАНА Геолошка истраживања на нашем региону Самовласно заузеће у нашој општини И ПОРЕЦ „ТЕШКЕ" ГОДИНЕ ХАЛА СПОРТОВА УСПЕШНО РАДИ ПРОГРАМИ НЕРЕАЛНИ Разматрајући Програм рада и фннансијски. плак СИЗ -а за гсолошка нстраживања региона Шумадпјс н Поморавља за 1984. годпну, Нзвршнп савет јс оценио да у бу дуће годншљи програми трс ба да буду рсалнији. Y програму морају да сс чешће нађу и проЈекти оргаинзаци ја удружсног рада из наше општпнс који би сс финансирали и делом нз овнх срс дстава. СТАЊЕ НЕЗАДОВОЉАВАЈУБЕ Стање имовннскпх односа код садЈовласиог заузећа зсм љншта ниЈе задовол.авајуће, рсчено је између осталог на ссдннцн Извршног савета CO када је раз.матран извештај о самовласно.м заузећу. Закључено је да што прс треба урадптн програм, a no том н нзвсштај шта се чинн' у тој области. Органпзаинје удр^женог рада морају да се пзјаснс прнхватају ли са- .мовласно заузетс парцслс од стране поЈедпнаца и да се у противном онима који су нх заузели понуде да »х купе. На овај начпн треба да се заустави посезање за друштвеном имовином. М. Ж. ДВА ПАРАЋИНА У ХАЛИ • За годину дана, током 1983, Халу спортова и базен посетило прско 50.000 људи Хала спортова јс базирала свој рад према потребама омладпне и радннх људи општине Параћнн, па се може pehii ца Је ттротскла годнпа била пзузетно богата у свнм депатностнма њеног рада. Вслнки број спортских и културно-забанних прнрсдбн, уз учешће врхунскнх спортиста и ем1птснтннх умспшка, одржа * ио Је прошле године у Халп спортова. Средњошколин су такоће корнстили борилнштс Хале спортова токо.м целс годвне, са wavзетко.м распмста, за фнлччко васпитање н образовање. Савез за физичко васпнтање и спортскг рекреаппју „Патрмзан” такоде јс своју дслатност обављао vглавно.м у Хали спортова. Деца, МУЗИЧКИ живот ШКОЛА—РАСАДННК ТАЛЕНАТА б-младина, радни људи и rpabaни Параћина по посебном распореду сваког радног дана са Партнзано.м нспА љавалн eV сво је потребе за рекреацијом и ‘физичким васпгитање.мТри спортска клуба кошаркаши ОКК „Параћпп" п руко- .мслашп „Текстилиа” сваког дапа. а каратистн „Цршше" трп пута недељно до 18 до 22 члса кор.нстилм cv Халу спортова Y зп.мској паузи кад мали спс ртови мирују, Халг- су користилл фудбалски клубовн: „Једпнство , „Борац”, „Тскстилад” и ..13. октобар”. Y току прошле годнне многе радне и друштвене органпзаипје користиле су Халу спсртова за организоваље својих интеринх такмичења, а и гранскнх спортсклх игара. Ови.м корпсни цл.ма услуге hhcv ' наплаИнвалс, тако да јс то посебан допрш^ос Хале спортова развоју фпзпчкс култд’ре. Као кориснсши јављали cv сс ПТТ, Грађсвннска радна организашгја ..13. октобзр”, СУП, ОРА. „Аутопут” и ЗОП. СИЗ фнзнчке културе, одиосно Хзла спортова „7. јул” током прошле годпне организовала јс впше прхунских спортских прпрсдбн. Y марту је одржана боксерска рсвија ЈБеоградски победнпк” полуфиналнс борбс кошаркаши репрезентацпјс амс рпчке државс Илпнонс и Црвенс звезде такође cv одржали тили чланови „Партизана”, којп јс вршио обуку нсплнвача д п о.младннии ОРА „Аутопут” којн hhcv v6pojann у посстпо це са купљеннм карта.ма. Када сс v посетпопе базена гбројл и Основна школа .аМомчн.го Поповнћ — Озрен” са сзо јим редовннл! часовима плпважана ie и за времс ноћења Савознс штафсте младости. Летн»у сезону v Хали спортова отворпли су певачк са „Хита лета 83”, а наставио је Драган Пстровић, про.моштјом прве ni> че Y јессњем делу вреднн су по.мена још н Фсстивал „Ој, Мораво”, завршна приредба ■ ПРАВИ НАЧИН НЕГОЕАЊА МУЗИЧКОГ ПОДМЛАТКА £> ПРОЛАЗНОСТ Y МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ „М. ЖИВКОБИП” ОСТВАРЕНА СА 98 ОДСТО НАЈБОЉИ 1I1ECTII РАЗРЕД Е ОТВОРЕНА ВРАТА ЗА СВЕ ЉУБИТЕЉЕ МУЗР.ЧКЕ л '.’ЕТНОСТИ ® ЕИП1Е РЕДА И РАДА Y ОМЛАЦИНСКОМ И ГРАДСКОМ XOPY Ко пева, зло нс мислп, каже иаш народ. Ко пева п свира. ко савесно ради на развијању музииких талената. постпжс и солидне резултате, истичемо мн. са нко лац А такав Је случај управо Музнчком школом „МилеЖивковпћ”. Главни лосимузичкс културе у гцаду на Црницн ie ова образовна гстанова. Y пет класа распореВено ie 125 ученпка са којима раде 9 наставника. А резултат који ie остварен v првом полугодишту може да служи за прнмер. Наиме, средња оцсна школс ie 3,95. пролазност јс остварсна са 98 одсто, а свсга два ученика ii.Majv по -једну недовољну ouchv. Најбољи разред у школн ie шести. Матусечпа неоправдана нсдоласка слсдн искљ\гчен>е. Попсдсљак и четвртак cv данп када сс у 19 часова састајс хор. v nav.3W V3 чај и сок размењују сс нскгства и договора за регв/блпчко такмлчењр v Новом Пазару, за такмичење v Пупрпјм, за гостовањс v Алексинцу, Костолцг, KoarvjcBUv... На пара ћин^кој сценп he наступпти увек кад се хгкаже потреба, поnv4v«v п\'ководиоцп хора. Стапа Псјовић, Прелраг Асамовић и Југослав Симић и истич\’ да за сваког којн жели да опроба cnoic музпчкс квалнте * те н.ма места. С. Јовановнћ свој сусрст у мају мссецу у Халн спортова. Црвена звсзда је Још јсдном гостовала v ПараЈнгну и тада сс састала са „Радничким ФОБ". Стонотенпсери cv свој традиционални турнир Kvn Ilapahinia такође одр жалп у Хали спортова, а највећн број посетилаца нмао је Турнир v малом фудбалу „Паpalutii 84”. На Турниру јс учествовало чак 900 фудбалсра у 83 скипс. Било је преко 5 000 гледалаца. Осам хиљада купача Затворенн базен v Ха.тн спортова овс годнне радно је са.мо у летњој сезони. Y периоду оД 29. јуна до 30. септе.мбра базен ie посетнло 8.000 људи. Поред купача који су сс рекреирали v базену, плива.тнште су корпс Хала Је отворена свима: Са јсднс од прошлих манифестацнја аматерског стваралаштва п,а н бригадЈгри. број корисннка базена пење се чзј> на 12000 љуДи. Од Лепе Брене до „Сусрета другарсгва” Ипак јс сстрада привлачила највише посетилаца у Халу спо птова. Y априлу гостовала је Лспа Брена, са њени.м оркестри.м. Tor дана Халу јс посетило 4.110 људи. Прс we су Параћин ии и.мали прилике да виде „Хит паради 83", Тозовца. КУД ,Ли кола Предојевић” <<<з Сомбора, кгриознтст ове прнрсдбс је бесплатно гостовање аматера пз Војводнпе, а приредба ie дошла као награда нашс.м qyrpabaHiiHv v наградној игрп „Полптике скспрес”. Рсвијална приредба .Сусрета села”, као и оби чно, одржана ie у Хали спорго ва. a „ општински „Cvcperw дру гарства”. Велтгка приредба одрОРА .Дутопут”, Хвт године, co лнстнчки концерт Миодрага Јсвремовпћа, комцерт „Рокеоа с Мораву” јесења ревпја народне иес.мс, .Сусрети дЈхчацства ника Србије” и ирпредба ,1»араћип — Копаонику”. Многс од ових маннфестацчia нису донслс пркход Хали спортова јер cv као друштвено важнс заслуживалс бссплатну услугу. Што сс певача ткче, Па раЈпигш! cv изгледа постали пГ° бирљивији. Солистп не пролазе. Мики ЈевремовнН н Драган Тозовац цмали cv па своЈим ко нцертнма укупно 650 гледалаца. To су најдрастичнији приме ри опадања популарности, а нп остали ннсу далско. Но, без оозЈгра, Хала спортова и даље остај^ nonpinirre културних п мањс кулгурннх збнвања када су у шггању звездс са естрадс. М.Мпленковић ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКИХ ФОТО ГРАФИЈА ЗОРАНА ПУРГЕРА ПОХВАЛЕ МЛАДОМ УМЕТННКУ Y Галеријп Индустријс препизнс механнке у Бсогра ду 26. јануара отворена јс прва самосталпа нзложба параћинског фотоаматера ЗОРАНА ПУРГЕРА. Изложбу је отворио мајстор фотографијс ДРАГОЉУБ ТОШИБ, секрстар Фото-савеза Србије. Пургср је изложио трина ест фотографпЈа v црно белој техници it пет v колор техннцн. После ове, пзложба ће обпћи 11 галерпје ,Д1и хајло Пуп1ш”, „ЕнергопроЈекта” п БИГЗ-а и боравићс месец дапа у овим колектнвимн« Поред Драгољуба Тошића, топле.речи похвале и познтивне крптпкс упутилп су и љубнтељи уметнпчкс фотографпје, тако да јс ова изложба наишла на изванредан пријем код публикс, што је и био циљ Фото-савсза Србије, да овз пзложба и.ма и спшулатнвап кврактер. ранти ове школе, како их v шали назива дпрсктор Предраг Асановпћ, остварили су успсх са средњо.м оиено.м од 4,30. Озбиљнији рад за овај колектив тек лрсдстоји. Пролсће ie период Koiw захтсва nvnv ангажованост. Предстојс пазна такмичења са коргс cv сс до сада враћали са добцим резултатима, a то радом трсба и оправдати. Школски хор сс већ прилрсма за такмичење v Београду, чији рсзглтат јс битан услов за \'чествован>с на так.млчење хорова v Illanuv. гдс *је хор СВАКИДАШЊЕ ЈАДИКОВКЕ (5) ПУТ ПОД НОГЕ I М. Д. овс школс прошле бно лед. јер десст нашег региона нп ннје x’MecTBOBao. годинс прогоднна из један хор ПЕВАЊЕ ИЗ ЉУБАВИ Аматсриза.м ic v овој школи нсшто што се посебно iteryie н ценн. Мгзичка школа ic отворила шпро.м врата за све љу бнтеље музичкс гмстности. Ycпешно радп и о.младтшски и гра дскн хор, а и група певача ie остварн.та солидне резултате на музичкој сцени у прошлој години. Да овом раду треба ioin озбиљнпје прнћи свсдочп н недавни .састанак. Y четвртак, 9. фебргара анализиран ie рад у прошлој и разматран план и програм за теKvhv годану. Формиран ie програ.мскп савст кога поред руг.оводилаца хора чнне н -његовп поедставнипи. Утврђена ,cv правпла радд п понашан>а, a за сваког члана важпћс убудуће да са два уаасгопка мсПутовања, путовања и са- .1'0 nyroecib/J. Kaico рсче песпик:'„Номадска жеља v човеку да се сели п да обилизи свст". Нарочито када it млад. Али, колико та исконска жеља за путовањем .иоже бити осакаћена само једпим малим, осамдссетокилометарскпм путовањем измсћу два места трећсразрсонпм превозним средством (аутобусом) — да нагласи.м da ie бсз икаквих социјалних алузија оно трећсразред ни. јер код нас су сва прсвозна средства утлавном трг ћеразредиа и то изгледа баш због гкидања тпх социЈалних разлика. И кажем колико та жел»а може бпти осакакена. A, eeu и заипо: Замислиге летњи дан, замислпте и тај трећеразредни аутобус neicof аутотрсиспортног пр'сдузећа чији јс под мастан од прераћенО1 ул>а, чија су седишта са.чо некад не тако давно била фч но тапацирана сунћером и ошиивена скајем, чији прозори могу или само бити отворени или само затворени. чији су држачи изглаељсни и много других чији али увек у негативноу. cauicлу. За.числите ц себс, ако нматс довољно храбрости, у таквом препуном аутобусу, п замислитс тај аутобус како се тба no локалним путсви.ча, а и онц oner трећеразрсдни. Све то замислите н немој да бацате пола у во dv јср то није tapa. Све то а>ожс лако да вам се деси акп и није већ. Н v то.и и такво.м аутобугх гбе љгди заударају ма ivK п кобаспцу, на до.чаћу t'Ati dn0A>v ракију, ide east јс. нека cnatua »абила пола котарице v стомак тако da су црева почела на hoc da пам излазе и у том и таквом аутобусу за.мислитс и шофеоа који из велике љгбавп пае.уа мчзшли ,odanne” paduo do краја и онба почиње филовање. Зеучници углаеиом крче, јсо су изглављени или поиепани тако da се ми лозвучни глас певача че ч'?- јс или се јсдва препознајс. Али не мари. Шофер добро познаје све иптерпретаторе новокомпоноватсх народних песама и добап оео рефрена ако не и реле пссме и њему ии с.иета да у свом шоферском заносу постане 1>з првс руке други глас. Уз то и јсдна доброиамсрна опомсна: свако скрстање па жње шоферу на бсс.числсност оваквог начина забавс за врс.че путовања може ло me да сс заврши no дотичну особу. Додуша тог упозорсња не.ма нигде истакнхтог плп се nod ontL\t „ЗАБРАUiEH РАЗГОВОР СА ШОФЕРОМ" мджда' и то подразумева. А, то је и његова decна рука илити човск познатцјц под називом кондукгер. Он је ту да ти одржи пре daeatbe лепог понашања, да тс подссти на богате ризнице нашег еротског изражавања. да примети непрас.илности прописа и друге аномалчје v аутобус^ и ван њега. О, хвала ти, јер ти си једини који Afti кажскс „поhit напрсд". Од сада ћу да 7П се обраћам са.ио са Ви. Да не заборавимо и заустављањс на сеакој раскрсници и бескомпромисни нокушај оног из средпне аутобуса да у последн>ем хренут ку напусти ту машину за. це ћење зноја ма нравој ста~ ници. А. када стигнстс на цил>, то се на cey cpehy jota увек .исну, када игнстекљ кгик ш редовно догаћа, мада са малим осцилацијама v време~ ну. када стшнете на тај циљ и када изаћстс на перон осе ћатс се некако паметнији. Да, паметнији! He зато што стс стс стигли тамо ide наулшли. него што стс билч довољно Mvdpu преживите у тој еуровој бо рби за простоп под сУнцем. Путовања. п-^твања, и са^ мо нутовања. Жељу за путовањсм, ту номадсгсу лсељу V човеку да се сели и да обн лази свст — како рече пес^ лик, послс једног оваквог пу товања мо ако пко стс се тако сити. можете да имате са стс мазохисга или унапред сигурни да нешто не .иохсе дсМомир Станисављевић 6 9 S ( I S I I

| ГРАДСКА ХРОНИКА 22. ФЕБРУАР 1984. ■ БРОЈ 252 ИЗАБРАН НОВИ CA3DB ЛОВАЧКЕ СКУПШТИНЕ ПОЈАВЕ СИТНЕ КРАЂЕ Због евидентног опадаља животног стандарда, куповна моћ потрошача је све ма н»а. To се оссћа, не само када сс ради о ман>е потреб пим, луксузним или проп.зводима коЈи сс не купују снакодневно, него и код' ош<х који су нужни, без којих се заправо не може. Опала је куповина средсгава за личну хнгијену, одећу и за исхрану. И како Је то сбс израженпје закидање на л«е ри, манштулисањс цепама, нсвраћан»е кусура н сличнс спсцнјалности једног броја трговаца, коЈе су некада бнле усамљенн случајевн, све внше постају поЈава. Заправо, по правилу трговцн мере на штету потрошачз. би • ло да се коЈп грам звкине, било да сс роба мери са ам балажом, и слично. На пронзводпма јс и по не колико цсна којс су прецрта ване и додаване, па потрошач није снгуран колнко стварно све то кошта, а трговац наплаћује по цснтг коЈа v сваком случају н>е.му пдговора. Овоме погодује и хаос у трци са цена.ма н м»и лови.м ограиичаваљем, јер је тешко контролисатп дссети * нс хиљада пронзвода којп.ма се годншље по неколико ггу ia мењаћ' исне, иаоже, порсзи, и тако дал-е. Таква ситуација постајс рај за несавесне трговце. И инспекимј ска служба је нсмоћна. Kana би сс са.мо тпме бавила не би могла да стигне да обави нм половину послова. Најраспростран»енија пој.л ва је неврађање кусура. Нс ради се вишс о .ркуто.м” нив цу. Заокружује се у корнсг трговаца v зависности од ве личине износа: дннар, два, дссет и више. Ако потрошач и ставн примедбу ствар се завршава пзв”” зњемг .глн псовком, али како всћнка потрошача и нс зна колнко шта кошта, једноставно плаћају ћутс. Шта јс то за Jenifer потрошача: дннар — лва дневно. Неће због тога да пропадне. А за трговпс. то већ нсшто прсдставља м значи. Многи су нзгубилп стнку н морал, Настао Је лов у му тном. На изглед ради се о ситннм крађама, али one су ићше велнко зло. Да се нс наљуте- они tioiuтсни трговцн, који жпве ол свога рада и личног дохотка п ко.ш се љуте када v другој продавници н>има закилаЈу. Али, зато бн онн у првом реду требало да утичу на cbo’" чс тачо спвв/'ме колегс. ПоЈава бн се онда свела на случајсвс. С. О. Ссиииризични yuto „ЗЕЛЕНН ПЛАН” ЗА СВАДБУ Док жупљаиц крчс виноградс, Поточанп узимају „зелеии план” за к\иоопну флашнраннх вина за свадбсна н друга пессља. ПРИВРЕДНИ ВЕЛЕСЛАЛОМ Доста смо гледали спуст парађинскс приврсдс. Сад с.мо окренути Сарајевској олимпнјадн. CTATYC Поточка задруга „Поточанка’ ’задржаће свој статус н у будуНој сложеној земљорадннчкој задрузи, јер нс воли слогу. ФЕНОМЕН Само мачак спава н прсдс. ПОСКОЧИЦЕ . Ију. ију, нјују. <>Де грожће на вересију. Хеј деда Јеремија, копао си, копам и ја. Задруга нас увек брија, таква нам је фамилија. СТОЈАН ПЕТРОВИБ ПАПИГА Јсдан потрошач је прпјавио поскултллње храис за папагаје, па јс затражсна интервенција инспекције. Хитно је дошло до интервенције, јер ко зна шта би све папагаји до данас испричали. ДУШАН ПЕТРОВНБ МОМИРИЗМИ Неки функционсри много подсећају на криви торањ у Пнзи — стално тону и криве ce. а никако да падну. Зна.м младе којн доручкују идеале. а вечерају материјале. Шта вреди што су вам руке чисте када вам је образ укал>ан. Знам марксисте који пред спавање стављају КАПМТАЛ под јастук. Срећа се и мени понекад насмешн, али иронично. Свака држава која је пзграђена без виска демократије склоиа је паду. Код пссимнсте кеуспех }е редован, а успех случајност. Једини кармјсс од кога болује зуб времена је историја. Момир Сталисављевнћ таи голкн^ ПРИМЕРНОГ газлсвањд ■»!■■■ ИП Ч ■■14 1—ИД—Ц—■BHWI I—II1 II П- HI- Н I ■■■■■ ll На Скупштини Ловачког друштва „Параћин”, штине и Председништво • Y следећем мандат ловић ® За пр-едседника Кинолошког друштиа одржаној 18. ф>5руара, изабраи нови сазив Скупу председништву Jie председавати Милош Дракуизабран Божидар Торњански Ако на xpaiv четворогодишrhcr пеоисда, коллко ic трајао мандат делегатској скупштипн Ловачког друштва, треиа рећи v најкраћем резнмс. с пунлм правом се овај пермод може лазвати периодом доброг газдовања у овој оргапнзаплјл која бројл вшпе од хпљадг чланова. V Ловачком друштву, оргаллзаллјл која и.ма посебан зна чај. чсшћл контактнма и па> говорима са ловиима v меснлм организапијама п полргжнлпама. бољим информнсањсм н но рмативннм репллисањем одно * са. постигнути cv значајни резултатл v развоју самоупра«- љања v оргалнзаилјл л делегатско.и cncrc.Mv. V чствсрогопн ипвсм периоду одржано ic 67 седнниа Председннштва п грн ссднпце Скупштине, заппаво чстнрн са овом последњом Председништво јс поладало ра чгнс делсгдтпма н анализнраа је рад свих органа Друштва. паз.матран је ФивансиЈскн изBciuraj, финансијски план. каЗЕЧЕ8Д I НО ПЛЕВЕ I Апрнла прошле годннс нз- = вршено је лребројавање див = л.ачн н на теренима Лозица, е око Стрнжс, Доњсг Впдова, = Хектарима, Јелсжу и резср- н вату Петруш. Резултати cv = слсдећи: нзбројано је ни ма е ње иивише него 4.410 зечс- = ва. Бројачи су вндслп 1.200 = фазана п 3.300 јаребица. = Прошле годнне па штето- е чпнс је ншло 1.327 ловача и = V току тих акцнја уннштено е је: 203 лггнце, 110 паса. лу- = талнца, 3 шакала, 172 свра- = КС II BpaHC II IICTG толико = жихових гпсзда. лендар.лова л календар акилia. Obij докумснти служплн cv спроводн свакс годинс преброiaeaibc дивљачи. Акцпје пребројавања овс годнне пзвршенс cv на чстирн локацијс л на ibM.ua ic ичествовало око 300 ловаца. У извештају упрапс ловншта датн cv подаци на основу којих ’може да се процсни како сс треба понашати npe.ua ловлштнма и дивљачп v њп.иа. На занста повећану бригу о дивљачп ирпслљава и податке ла јс организација ловаца из годпнс v годннч све бројнпја. V 1980. годнни организапнЈа је л.мала 923 члана. a v 1983. број чланова пзпосио јс 1.117 ловаца. За obv ap.uuiv треба обезбспити oaroBapaivhii фон.г дивљачи. JIobcibo. и ловачкп. спорг нскако лду V3 ловокрађу. Заправо ловокрађа сс одвајкада провлачила V3 поштси однос ппсиа jiobuv. Мада јс пзвештај дисииплппског тужлона све „богатиш" чињенпца да je tv све забележено, да cv мере пзречснс, говори да ловокрачимс све uaibc ocraiv ncnpn.Meheле. О неки.и дрсги.и при.мерп.иа кпшеља ловачкс стцЈ<е могло би вишс ла сс напишс. али драстичам ic забележен v подружппци Поповца глс ic у SIpoi рам активностп за пет Програ.м актнвпостл Лова чког друштпа Параћпн, усвзјен на .Скупипнии, у наре дних пст годпна садржн углавио.и све онс детаљс и обассзе које ловцс очекују свакс годннс. Можда треба поссбмо истаћм неколико задатака из слсдсћег петогодпшњсг периода: Наставитп изградњу започете зградс за ннкубаторску станицу на фазанернјн Karo бп она прорадила у мар iy идућс годнне. година Карлова водснииа која јс у поседу Ловачког друиггна требало бн да се прода, a средства од ње треба vc.uc- | рнти у пабавку опрс.ис. FIpexpaibHвање v зм.мскнм > дани.иа као и праћсњс здрав ственог стан.а дивл.ачи за- b датак је сваког ловца п о- ' ге и у нарелнс пет годпне. За one који својн.и залагаи.си it лопрн« iocn.ua истакну ссбе предвнђена су призна- , в»а, као и предлози за одлнKOBaiba. ____ ____ ____ I августч прошле године на пгуcan начин ибпјено 97 фазанчпћа. Panvie констатација нз нзвештаја тчжиоца која говорп да и пррсд одређених слабости може.ио бнтп задовољни V погледу организованостп v борби против ловокрађе и нелова\Х»г понашања, icp cv рсзултати нзнад просека. ИЗАБРАНИ ПРЕДСЕДНИЦИ Дслегати Ловачке скупштпнс. једногласно cv прихватили свс нзвсштаје, а дискгсија коia ic уследила када се и препставнмк' Кинолошког дргплтва нојавио сс својим извештајем нпје дала много примедби на предложепа докимента. Нај.зна чајнијс од свсга ic при.иепба иа калсндар лова гдс ie за октобар предложсно да поного постане цео лован н да ce v ibc.ui лови no један фазаи. Делегагк cv јсдногласно прнхва7Н.1И враНање на „стару варија . inv”. За председника Лолачког дру нпва v нарсдно.и псрноду изабран ie Милош ДракуловиИ, ло вац који ie већ једном ,био на свој дужиости. За' прелседнп * ка Кцнолошког друштва изабран је Божидар Торњански, а мзабрани cv и остали oprain: Дршптва. М. Миленковић АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИБ, СРЕДЊО1НКОЛАЦ, РАТНИК НЛ 64 ПОЉА МАЈСТОРСКИ КАНДИДАТ ИЗ ШКОЛСКЕ КЛУПЕ као основа за нареднн периол. Девиза под којо.м се радн у Ловачко.и друштву „ПараНпн’ ic: узгајпти и унетн v ловишзс nai.uaibc толико колико ie олстрељано; Та девиза ie до сада остваривана. Свакс годино ® У шестој години наступ на симултанци против Карпова најавмо је улазак Алексаидра Милошевића у свет шаха Шахнста je pobeii кад« у четвртој години научп да игра , шах. а на пнтање оачамерија јс обогаћивала при родни прираштај фазана v лоBHiiiTv, а пз рсзсрвата, послс обавезних акција хватаља зсчева „обргаћивана је крв” v слободним терени.иа. И финансЈпски п извештај v праве ловпшта говори да ie сфекат постигнут оба правна. Фазансрнја која за капашггет од 12.000 лобро нскорпшћеље. сада има јаја даје Овс гогтине произвсдено ie п осопособљено за пуштањс 8320 пилста. Ова бројка углавном је сваке .годинс слична. с ти.м што he.uavhc године највсроватпијс бити дуплирана изградњо.и новпх капацптста. на Фазансрпји. Посебна пажња v протеклој, а и ранијп.и годнна.иа, бнла је посвеНпвана обогаћењу ло вшпта ернећои дивљачи. Ловпо.тсхничкп објекти у задњпх нсколпко година интсизившџс се граде. Само v прошлој Години изгра!зеца су оса.и солпла и шест хранплишта. Овс годнне план де шест i paibc u чи. Закон ништво KOlb?” нс одговара већ каже: „На Б-8. Г-1 ц Г 8". Всропатно са nix лц cy it ,Л1СПТОр|/" „ГДС ЖИВИ „у штали” пољп.ма Б1 и позицпја стартоваАЛЕКСАНДРА МИЛОШЕВИБА, стричсви ЖПВАН и Р/1ДОМИР, овпј лр»тн познптпјн у шаховским круговима као Шнки. Дечак јс дрвсну рат. Н.мао ставно под UliiKiijcBOM паско.м пидио војску, губно бнткс II — лобио јс шсст годпна када се супротбудуће.м ..жладару". всликом магу-шаха. АНАТОЛИЈУ КАРПОВУ, на спму.тганцп у Параћну. Загрнзао је САША, тода Још увск млсчннм зубнмп. тврду слатку воћку шаховскс побсдс. Наравно, КАРПОВ јс и у то врсмс био ТОЉА, џсптлмсп и неумољнп. CAUIA Јс пзгубно napnijy. алп остпла Јс c.Tinta. успомсиа н жсља. Отаи ЖИВОЈИН, поносак ка спна, nitјс и.мао пишта против >herone жслл — inoxa, свс док школа „добро нде”. Од тада САША води дугу снмултпнку см школо.м и шахо.м. До сада Јс увек пхлазпо као побсдпик. Мада ,.јак прлодобар ' v пјко.тл itnjc iieto што и „мајсторски канапаат" у >паху. Учсннк Јс трсћсг разрсдп усмсреног образовап>а слсктротсхнпчкс струис у средњошколском цснтру ..Брапко Крс.манолпћ”. II у овпл! годинама плгопи мснтори су уз »>сгп. Тнтулама нх Јс прсвазшпао алп предвиђа да се изгрависокс чекс за oc.uaодстрел впсокс днвл>аобавсзује а Лредседса управо.м ловшпта Join увск нс >1 нскуством. „Од шаха сс не живк!' *. i јс РАДОМИР. САША Јсднако мора буде спрс.ман са мно.ч да штемуЈс кабловс и нгра шах. а.тудхрајућн струку снновца, закључује стрпц. ..Спстозарсвом шаху". Очскујс га плап сачи|м>| у Клубу у комс трсба аа однгра 60 до 70 турннрских оартпја. да бп остао у форлш ц с.ччупао тптулу. Наш Клуб гаЈн max на дуге стазе, али бамл.си>с шпхом тпп младим људима пс смс ннкако да смета у обавл>ап.у жихових других, а нарочпто школскпк зпдатака". вили коЈа оиавсла очскује шахпсту у так.мичарској годнни. па био он омладинац или ппонир. Тврле -да 1с Саша .Иплошсвић продукт obukboi рада. a немамо разлога да и.м пс всруЈсмо. иако нам Јс нагопештспо да у Тскспшцу кмаЈу и „тајно оружЈс”, Још млаbar омладпнца који трсба да crobi \ ’ рамс са Сашо.м Мнлошсвнћс.м. Шахиста са највсћом тнтулом у Клубу, двоструки првак Клуба, нсма поссбан трстман. Друговн га ценс због н.егових рсзултата и због њсговог понашања, рекоше нам у Текстмлцу да on псма ннкаквих прнвнлегнја всћ напротпв всћс обавезс. ..Нривплегја”, намсњспа Јс сппма они.ма коЈи жел« ШАХ: ОСМОМАРТОВСКИ ТУРНИР Друштвено-по.1итичке орга нпзацпје ИВТКТ Крс.иановпћ” и клуб „Текстилац” „Бранко Шаховскм поводом Ог.о јс карактсрпстнчан однос прс.ма младпм тале1гтнма у Текстнлцу. На|- бољн доказ з« to Je 4>iii<aiicnJcKii плаи по ко-мо од 210 хиљада дпнпра колпко Јс na.Mcibcno Клубу за кслогодпш11>у категоршшн -акппшост, чак 120 хпљала ycfiepcna јс СТЕВАН ЦВЕТКОВНН, • предссднпк Шаховског клуба Тскстилап, као н остали у клубу, преузео Јс дсо одговорirocTU да се рсзу.тгат у СашиноЈ „симу.тгвЈгцк”. ке про.мешс „Саша Је цва за paamijaibc омлодкпског н ппопнпског шаха. Свакако да he САША .МИ ЛОШЕВНН nahtr ccojc мссто у оргапизацпјп какву жсле н какву нмаЈу у Текстплцу. Нс може оздс да сс не помспс ..позаЈмљнважс" п apahnibc САHIE МПЛОШЕВНПА. Ривалста«! пута освојпо првенство К.туба. 1982. п јаке ссннорске влада нзмсБу Борца п Тексталиа дв i шаховска клуба из нстог грпла и pat личнтнх ггепена так.мнчен>а. Борац имз 1983. годпне. Y овоЈ годкнк мћ Је ча- о.м;|ашп1скм.м табле. а кубурн 11 П1(ОННрСК1ГМ. V Тскгбележио пзванредвн успех осваЈ>>м:м тклцу како рсчоше пмаЈу ухола-ц првог места ма втворсном првенсгву машнну, плановс из- којкх се тачно Дана жена организују првн Позпвнп ос.мо.мартовски тур нир. Турнир ће се пграти у вре.ие внкенда 2., 3. и 4. мар та у сали за конфСренцнје ИВТКТ „Бранко Крсмано вић”. Право учешћа и.мају сви шахнсти којн се ппнјаве шаховском клубу Гекстплац до 24. фсбруара под услово.и да су женског пола За најуспсшнијс учссннце прсдвиБенн су псхари, дипло.мс н награде. м. м. да своЈ талснзт. развиЈају кроз рад н туриирс. Y овоЈ години ихља CTii.iua да резултптп лошеви11п „избапс *' у вснство ЈугославиЈс. Јс људл 113 ТскАлсксандра Мпаг-густу на прМ. Мнленковић

22. ФЕБРУЛР. 1984. ■ БРОЈ 232 I СЕЛО ПОЉОПРИВРЕДА Y ПОЉОПРИВРЕЦНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА НАШЕ ОПШТИНЕ ОДЛОЖЕН РЕФЕРЕНДУМ Рсфсрсндумн о изјшшвавању за ннтеграцнју свич пољоприврсдннх оргапизаииЈа у општннн ПараИнн, казани за 9. фсбруар заморалп су да се одложе Наиме, због несагласнлстс neкпх делова комплекса „Агро експорт”. пољопрнвре.ша on ганнзацпја „1. мај" im.ie добнла сагласност за нзлазак из овог пол>опрпврецног снсгема. Правнс с.мстп.с појавнлс су сс и код Раднс оргапиза цнјс коопсранта „7. јули” која за преретистрацнју за зсмљорадничку задругу треба да остварн још некс прапне нормс, сазналн с.мо од ДРЛГАНА МИЛОЈЕВИБА, потпрсдседнпка Скупштине општннс Параћин. Рсферсндг.ми су одложе11н за 14. март ове годннс, а дотлс ћс сс обавитн још неки разговорн са пољоприв рсдннм произвођачима, којп he се још потпуније обавестнп! о процссу ннтегра цнје II стваран.у сложснс зс мљорадннчке задругс. iM. Д. ПЛАНОВМ ОСНОВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ВОДОПРИВРЕДГ ИСУШИВДНјЕ ВОДОНРЧНОГ ЗЕМЉИШТА ф Наставиће се радовп на регулацијама © Заштита вода од загаБења Одвод подземннх вода \ ЗАВРШЕН ПРВИ КРУГ „CYCPETA СЕЛА 84 ДРУГО NAI MIE ААНАС • Скупштина „Сусрета села” разматрала досадашње резултате постигнуте у првом кругу • Извучени парови за друго коло 0 Главица за сада има највећи број поена Програ.м рада Основне заједннцс зл водопривреду општline Параћин у 1984. годиин представ.Ба континунрапи происс средњорочног програма 1981—1985. годипс. Y овој годинн наставиће сс са радом на рсгулапнјама. Најнрс у зонп моста преко рскс Велнке Мораве. кол села Чепура, радиће се на рсгулнсању обалне утврде и одбранн обалних стубова од срознје. су наводљавањс v летњнм псУ области регулацијс наставићс се п са регелаинјом pei'c Суваре v Горњој Мгтннии. Jenna од бптних ставки v програму Основне заједннце за вогопрнвреду ie н заштита воде од загађења, која се односп нз изградњу каналпзацнје, одниено колектора н система за дргчншћавање ошадннх вола грала Параћлна. Читава једна половп на финансијскот дсла односи се на obv ставку. Једна од новнна v овој годинп представ^аhe н нзрада планова за заштнту плодног пољопрнвреднбг зем.-hti шта од подземннх вола. Tv he се v саралњи са Скупштином опшгине Параћнн. у оквири бу дкћс комасације, која трсба ла следц за потсзе од Змича ло Кад јс реч о мелнорпзацнјн полземних вода вих комплекса и ствараље ноза обрађнвање пољопрнвредног' зе.мљишта, радп сс о потезнма од З.мича до Ложионпце код Железннчке станице v Параћину и наставку изградње одводног канала Дан ково то јсст према Стрижн, Впдовг п Снкирнни. Затнм следп укључнвање вода утај велики капал нз Лебнне и одводних падина поред садашњег ауго— пута. Оваква истражнвања касннје he o.\ior\hiiTH да се у пољопривредну производњу vse.rv и површннс којс су сада забарене, као што су Стрншка бара, вслике депресгрс из.међу Стрнже и Ратара, тако да he 1БПХОВО.М изградњом да сс добириоднма, а посгојн н MoryhirjCr да сс па таквом јсппо.м цевоводу угради нека мала минн x.iдроелектрана. Средства за реалп занију овог програма изпосс 22 милиопа н 755 хиљада уз могу ћност да сс та средства п повеhajy, iep ocraiv неисплаћене обавезе нз 1982. и 1983. годнке, рскао нам је на крају Тома Антнћ. Скупштнна такмичара п органнзатора „Сусрета села” на последњо.ј ссднпцн усвојнла је извсштај о првом кругутакмичења. уз примедбе и сугсстнје у цнљу побољшања квалитста V другом колу. — Овогодиинва акцпја „Сусретн ссла” углавном је препуштена омладннскнм организацијама у селима, а да сс друге структуре, прс свсга месне организаннјс ССРН, ннсу укљу чивалс у довољној мсрп. Тамо где су све друштвсно-полптичкс организацнјс узсле учешће и спроподплс координирапу акцију, резултати ннсу пзоста лн. ' Често ни пропозицпје ннсу протумаченс како ваља, па сс дешавало да један такмичар учествује п у внше дпсцпплнна, а и да наступа за двеекнпс. У једном броју села заиста су „Сусрстн села 84” спроведенп прнмсрно. To су пре свега Текнја, Ратарп у нашој такмичарској групн, кажс Милан — Проблем укл.учнвап»а свих структура бпо јс иајтежи код села Буспловца п Шалудовца, где су се кола свалила само на младе, а да сс старпји нису нп појавилн на сам дан при редбс. Прпмер Својнова је у најмању руку нсукусан. Својповци су одусталн да никога нису нн обавестилп. Али смо зато бнлп пријатно изпснађсни екипом Сшбсг Внра која јс била масовнија и Поповца, кога су победпли. Проблем хорова on са.мог коначно н постајс све jriiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiltiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiu ЕРЕМЕ И YCEBH СНЕГ 1HTIITI1 НШЕНИЦУ • Са грана младих воћака трсба отрести влажан снег да пе доБе до одчепљивања На пол.има око Параћнна дебљипа снсжног покривача крсћс се прско четрдесет цснтнмстара, захваљујући обилним падавипама протеклс недеље. Ако је снсг нанео штсту и непријатностн у дру ги.м областнма жнвота и рада, озшшм усевима дошао јс у правн час. Белп покривач изванрсдно штити пшсницу од јаких мразева, a no ссбно јс добродошао касно зассјаним уссвпма, који he из знме. изаћн неоштеНенн. Опасност прети касннје, кад снег почне да сс топп, због великих количина воде, нарочито па подложнпм теренима. Зато тамо где је мо rylie трсба извршити одводњапањс. Тренутно треба обратити пажњу код младих воНњака, ОЧИСТ1ГГИ снег са младих гра на, јср због влажности мо- ;ке доћп до одчепљнваља. М. Д. Јовановачке реке, односно до Дреновца, учиннти да се твр1Ш1 одвод подземшцс вода пгтем одређених канала. — Y областц нстражнванл н пројектовања, а на захтев месних заједница за регулисаже појединнх потока, као н веке Грзе, односно њеннх прнтока, у овој години многс захвате he мо повољно рсшити. За ндуНу годину имамо одређену техничку документацпју и моћићемо још некс захтевси месннх заједнлда да удовољнмо до краја овог средн>орочја, рекао на.м је Тома Антвћ, сскретар Основие заједнице. Што се тнче конкретно захтсва меснс заједште Лебнна, Доња Мупшца, Гланица, баш кроз овс програме истраживања ми ћс.мо покушатн да им удовољнмо. јс 3 или 4 хектара плоднс моравске земл>е прве класс. V овој годннп предвиђа се и наставак и завршетак започетнх радова на уређењу iyxopских бујтша, као што ie Велики поток v Поточцу. Такође се пре двиђа п завршетак нзградње акумулациЈе „7. јулп" на Кнеселачком потоку. Ти cv радовн v овом моменти 90 посто готовп п отпочеће пгњењем ак\- мулаиијс. Ова акумулација he нмати пља за задатак да прик * водс и задржава пх, • БокпН, Д. Г. председннк жнрија. У целнни, квалитст јс мало слабнји у односу на раније годпне. нзразитпји. Вншс нп у једном сслу нс може да сс нађе правн хор, већ на брзину скупљенс групс. Трсбало би да се за ндућу годнпу ангажују музичкн стручњацн из наше општнне, паставници музичког васпитања којн би сс уз нску падокнаду прихватпли посла да припремају по сели.ма хорове, плн ову дисцпплппу треба укннути, пстпче 'Бошко Нпколнћ, члан жирија. Треба затим увестц п оцену из режнјс прнредбе н тако наградптп младе роднтсље којп знају да укусно и лепо поставс свој програм. Овако пс постојирубрпка за ову област, а екипа јс ouirchciia. И ове годинс имамо успешап наступ најталентованијпх група п појединаца. Женска група псвача пз Извора, мушка .група из Поповца, рсцитаторн из Сињег Вира п Голубовна, певачп пз Сињсг Внра н До1бс Мутнице Томислав Пстровић н Славољуб Жпкпћ, инстру.мснтална трупа из Cryбицс, Смиљана Мијајловић, рсцитатор и хар.моннкаш Драгослав Николнћ из Доње Mvtннне спадају v пајуспешпнје так.мнчара на сусрстпма Kaжс Бошко Нпколнћ. Данас почнње друго коме се састају: Ратарп жбинац, Дон>е Впдово iba Мутннца, Рашсвицп коло у — Кре — До- - Давидоваи, Поповац — Горња Му тнпца, Трешњевица Горњс Видово, Клачевпца Шавац, Дреновац — Сикнрпца, Голубовац — Чепуре, Поточац — Стрнжа, Стубпца — Буснловац, Текпја — Буљане, Главнца — Плана, Забрега — Лебина, Шалудовац — Горн»а Мутница, Снњн Вир Нзвор. м. д. РОК „7. Ј¥ЛИ” .lin||lllllllllllllll1lllllllllllllllllll||||||||||||||||||||||||||||||||||||!llllllllllllllllllllim^ Мнтепесавање удоуншвањем Расте интерссовање пољопрнвредника за удружнвањсм и коришћењем средстава „зеленог плана”. Тај утпсак сс стичс према захтевнма пољопри вредника, упућеним осно вншт организација.ма коо псраната Поповап, Рашевица и Параћин. Коначну рсч даНс Радпичкп савет раднс организацнје. На истој ссдннци треба да се донесе и одлука о предлогу јсдног зсмљорадшпса за Ордсн рада, поводом осамдесетогодиш 1бицс задругарства у Србнји и дссетак пољопривредшпса за медаљс рада. Y сваком случају биће предложенн најбољи про извоБачн и рекордсри из нашс општине. м. Д. Да би сс внпо избнстрплб „са.мо од себе” нотрсбно јс рслатпвно дуго време, па сс често подвргаса бистрсњу додавањем одрсђсиих срсдстава. Поред * тога што мзбистрсно вино нарсдујс пзражснп сјај н лепш" боју. О|1° добија 1< пзражсннјп vicvc и мнрпс с обзпром ла честице мутноћс v пзвесној мсрн маскирају овс матеоијс. За бистреље внна данас сс располаже чнтавнм низом срсдстава (танпн, желатин. бстопнт птд.). a icoic he сс од 1бпх vrioTpcoHTii зависн да лн сс радн о 6ncrpeibv белог илн обојсног впна. За бнстрсњс бслог вина ранпјс сс корнстно танпн н желатнн. док сс данас icao всома ефнкасно < осдство v овс сврхс кбрнсти беитоннт. У обзпр долазн и обрано млеко када се радн о бпстоењу оксидннх бслих впна. Ркокнчаста н црвепа вина бистре сс најјсдноставнпје желатином. додајс сс на свакпх 100 литара внна. Додатнн таннн v облнку раствора трсба 'добро пзмешати са вином које сс бнстри. На коп неколнко часова додајс се п жслатнн. На 100 литара белог внна н на 3 до 5 грама танина трсба додатп 4 до 6 гра.ма жслатпна. Ако ]'с желатнн v листовнма. тада пх треба пскпдатп па Malte комадиће и прелпти хладном водом. Ово јс потрсбно да бп сс .одстранио старн мирис v жслатпни, а н због 'тога да дођс до његовог 6v6peita v Bonn. Уколнко ie жслатнп сам- - Ј I 'ч кнјпм. Прпликом бпСТРСДХЈ ВИпа желатнном. *• rauaibc внна са талога сс обавЈва након 10 до 12 дана. Бнстрсњс вина је најбол,с вршитн око трн до четирп мссепа од завршстка врења, iep сс за то време из впна под дсјством алкохола нсталожс матсрнје којс чссто отежавају бнстпељс впна. МеВутим, бнстрсГвс внна може да сс обавн vciiemiio Beh н v roicv ianvapa нли фебруара. Инж. М. Станојевић ЗАХВАЉУЈУНИ ГРУГТИ ГРАБАНА ¥ СТУБИЦИ Бистрење оелог вина Обзиром да су бсла впна сиро.машна танинским материјама, најпрс сс трп до пет гпама танина (прах жућкасте боје) растворн v око пола лнтра впна и дода biihv које треба бнстрнти. Ова колнчнна танпна лсвен. тада га трсба само прслити хладном водом. Сгтрадан сс одлнје хладна вода и желатпп се раствори v biihv загрсјаном на око 40° Ц (узме се око један лптар вина). Растворсни жслатии v biihv додајс сс biihv којс сс бнстрп. а коме је претходно додат таппп. Бистрење црпог вина ГОДИШЊА СКУПШТИНА ПЧЕЛАРСКОГ ДРУШТВА „ГРЗА" БОГАТ ПРОГРАИ РАДА CRPTO MAP У школи на не долази до ' одлнван.а ibiixoBor н плављења плодног пол»а равннне Знмча. Касније he та аку.мулација бнтн предата на улравллње Пољопрнвред ној организацији »Агроекспорт’ која he ie у okbiiqv својпх програма даљс разрађпвапг. Могућ пости су за то велнке. као што Прослава стогодпшњнце пчсларења v Параћпну биће пспу ibcna бррјним активностпма, a централна прослава је v октобпу поводом Дана ослобођења. Годишља скупштина, четрнасста по реду, одржана 11. Фсб- • аоа, окупнла је велпки број napaliniiCKiix пчелара, чланова v.ipvniciba, али и друге запнтесоване, који су након седнице постали повп чланови. На .почетку седнице, .Скупштшјј' cv лоздравплк млади пчеларп из Основнс шнрле ,ЈЛо мчнло Поповнћ — Озрен", најактнвнпји подмладак Удружења пчелара у општнни. Након днскгсијс, дслегати 1својнлн извештаје о раду фпнансијском пословању cv и прошлој годлни, као и програм рада v "овој години. Изабпано је пово председннштво, самоуправна коптрола, и изабран је делегат за прсдселннштво Савеза пчеларских органпзацнја СРС. На Скупштини ie разговарано н о прославк јубиларне crore годпшњице пчеларског удру жења, чнја • he сс централна прослава одржати у октобру .месецу. М. ц. За бпстрење црног вина илп гн'жпчастог корнстн сс желатнн v количпни од 8 до 14 грама на 100 лнтара внна. Пошто ружнчаста и црна вина садрже довољно танинскнх матернја, танип сс овим впнима пе додајс, како јс случај код белнх вина. Припрс.ма и додаван»е желатина вршп сс на начин како ie оппсано код бистреша У раним jyrapibitM часовн мд, 1 складишту за угаљ Осноснс школс у Сгубици изненада јс пзбпо пожар. Дим су први прпметнли путниди којп су чекали аутобус за liynpnjv. Први се енашао Че ломнп Николнћ. noil! је о то ile обавсстно по.моћког раднмка школе. чпјп телефопски HO3I«5 су ватрогасци из Параћнна стигли у ро ку од двадесстак миггота, иа ко је тог дана била прва сне жна блокада. Штетс cv пезнатне, али су могле буду несагледнве. белог вина таннном п тином. Уколико јс прно внно жслаИ.1И нак ружнна ]ако опора. ц. садржн много танннских матсрија које јако сакгпљају уста и чине вина нехармоннчнпм н грубим на vkvcv. тада оваквп.м вннима треба додатп 20 до 40 грама желатнна на 100 литара вина, како би сс нз внна уклоИНО ТаШШ И OHO УЧИИЛЛО питда се на локализованд' псжа ра нијс ангажовала група трађана. а каскије и путпнци из локалног аутпбгса. МеБу првипа треба спомснутн: Стсвана Јаблановнћа, Сдибодана Танаскогзпка, Мн рослава Раднсавл *етн?ћа ц To мислава ЖиванопиИа. Б. МилснковиИ l^aaisa^

КУЛТУРА « ОБРАЗОВАЊЕ |. 22. ФЕБРУАР 1984. ■ БРО.Ј 252 iiiiin iiiiim u ito iiim tiiiim iiiiiH iiiiiiitiiiiiiiiiiiiiH m iiim iitio itijitio iH ......... ...............................................................................I'm u u u m iiiw im u ' 1ШПН111 песнична ПЕСМА БРОЈА Д\ТА Сунца нс.ча, киша лије, црно лице земљс .чије. Пљушти киша ко из лонца, нада јер је бсз ослонца. После кигиг, видим нетто, иисарано ерло eeiuTo. Црвена је боја крви, a iviaea је боја неба, зелена је боја траее, а бела је боја хлеба. To је dyta еитка стаса, што на небу се таласа. Виолета, Маринховић, HiiiHjmiiHiiuniiiHHimiiiiiiiiiiwiinininiHiiHiiiniininmnmiiMH' ооо оо олимпиЈада ВИСИБАБА Крај потоха биссра, крај дреета мала, сиривен/i у снегу еисибаба цеала'. Стајала је тако, на маленом брегу. а кад scrap дуни несгаде у cneiy. Милинка Стојкљковнћ, VIT4 ОШ ((Р. Домановић" ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ Док се ујутру сањив буднм, гЛеда.и кроз замагљени прозор, првс нахуљице надају, v.paec снеу.сне враголије, долазе згсиске чаролије. Док се Деда Мраз у замки смеши. поклоне cnpe.ua, не бн хтсо да погрешн, у спремању разних врлима долазн Нова година, YTBPSYJE CE НАЦРТ ПЛАНА УПИСА Y4EHH KA Y ШКОЛСКУ 1984/85 ПЛАН HAKOH JABHE РАСПРАВЕ • Представници удруженог рада, средљошколск ог центра, Заједнице запошл>авања и Регионалне заједнице средњег усмереног образовања дискутовали о Нацрту плана уписа ученика у идућу пгколску годину 9 Параћин тражи три одељења више • За која занимања ће се ученици школовати у идућој школској години знаће се- тек након јавие дискусије Е Е До1с се деца на брег журе, хоће санке да појуре, уз ос.иех, гиалу. и'разне враголије оолазе зимске чаролије. Крај је фебруара, снег се топн крај је зи.иских чаролија крај ie 3ttMCKux враголија. Горан Јованокић VHI-3 ОШ „Р. Домановнћ” 5 СНЕШКО БЕЛИН I I Сви се хвале, како имају снежуљке мале. И ја имам свога снешка, ен у ерту моме стоји, глебајте га, он се смешка, па jota мало да се зноји. Опет доћоше нусте кише, снешка i-te.ua сее еише и euute. Почиње он. да. се зноји и своје броји. .иинуте Ено еидите, метлу баци, и око му сад иопаде, и са себе капут збаци, а носић му паде. Оде снешко с овог сеета, нема више .иог другара, иза њега оста само, једна мутна, мала бара. Весна Мијајловић, УП-4 ОШ „РадоЈе Домаиовић” ..■■■•пш 1 va|il.or\.UD|l|t, VI-3 ОШ „РадоЈе Домановић” ЧУДНА МИ ЈЕ ОВА ЗИМА Чудна .ии јс ова зима, снега ne.ua, па га и.иа. Тад мразица чаробна, нашара нам ведра лица. Ал’> бојице нису хладне, снега ne.ua тад да падне. Залуд беше нагиа нада, снег заборавио да пада. Зато чубна ми је ова зи.ча, снега не.ча, па га има. Оливера БорБевлћ, VT-S ОШ „Радоје Домановнћ” ПРВИ СНЕГ Веје, веје. први снег, да покрије цео брег. равца поља и долине наше лепе доловине. Са свих страна деца јуре. И ка брегу она журе. Ко-ће први та.ио стпћи'. па низ брег онда сићи? Са санкама ил’ ца скије, to cad etittie важно није. Највахније мрви битн, први бити — победнти. Драгава Вељковгић, V11L4 ОШ »ЈРадоје Домановнћ” ПААЕ СУ ПРВЕ ПАХУА»Е Лаху.и та бела балерииш, коЈа сс лоносхо ifawrwr, в* имолсћк на своЈ краЈ. Лелотипа зстмв, кћар гом. Оиа зна да ун«се ср®ћу у ја срца, алм и тугу У српа стармЈих &удм, јср тада врестају шихоа * »уге шетн.е пкрком. су хграле ж н».5«.ч* н* косу вршжи S 3 Овс годипе су пас прле пахуље врло раио взненакчле. Тајанетв«Но су пале једне Прне ноћи, иуа маслећж на тугу жнжотжка и лудм. мћ слмо иа радост д*це. Поиосно шж срсбрпх уирасж, нао ро] жчалж v иролаће. Падала су п нал дж су жалсза да изведу >гЛабрдово Ј«з«еро” жлж нашто слжчпо. Нахутае су лапа, али кратжотрајма радост, јср зоће м тренутак да се растајемо од тих бе.тпх баларжна. I = Татјана Ранђеловић, VM O11I „Радоје Домановић” S 3 I .iiuiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiHiiiiHiiiiiiiniiiiiHiHHiiiiiiiiHiiuiim'iiHiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiHiitiiiiiiiiiiiiimiiMiMHinii.- Прилико.М израдс Напрта илана уписа за следећу школску голину v Центру „Бранко Крс.мановнћ” пошло се пре свега од броја ученика v текућој годнни. Такође је v обзпр гзет број ученика из *cvселимх огпЈИтина друтог рсгиона који cv сс утпгсалн v трећи разрсл школскс 1983./84. голине и од броја гченика који заврпгавају заједннчку основу преко Радничког гниверзитета. Узкмајући све то у обзпр, Обр.азовно-васгпггно веће Центра за средње образовање „Б. Крсмановнћ" јс гтврлило предлог Нацрта плана гписа ученпка v школскг 1984.785. годпну. V први разред би се vmica.io 20 оде.-вења, у други 17., трећи 18, w четврти разред 11 одељен*з. Гледајући по струкама. v Центру „Б. Крсмановић” у трс ћем разреду on се v наредној школској години школовала трп одељења машинске струке, два електро, лва прехрамбс нс, четири текстилне, хемијско-технолршке и једно 1'едио стакларске стр\л<е. V четврти вазред би требало да се гпиinv no лва одељеља магпннске и текстилне струке и по јсдно електро, прехрамбене п хе.мијекд-технолошкс струке. Када се радм о лрулЈтвелцдг лелатностлма, преллог је био да се .у трећл разрел vmune два одељења скономско-комерцнјалне if по једно одсјбсљс правло-биротехплчкс. ггрнролнотехнн«п<е. мате.матлчко-тсучнчке л 1‘езАчкп-г|^евтпла’”-с. V четвртп разред би се у овим по.мст him сгоукама уписало no једио одељсње сем језпчко преводилачке. О овакво.м предлогу Нацрта плана вођепи cv 'недавно разговорв са представнлпима удруженог пада, средњошколског пенгра. Заједште запошљаван>а it Рсгионалне са.чоуправне интересне заједннце средљег ус.мереног образовања. Секретар Са.могправне иптересне за- |едннце региона Шу.маднје и По.моравља ставио ie прнме;х 6v на повећан број олељења (18 г.често 15), а посебно на два одел»ен>а друштвених лелатности (по једно економско-комериијалгне и језпчко-ггреводи лачке струке). Представнпнп гдпуженог рада н средњошко * лског пснтра hhcv се сложили са примедбом »секретара Рсгноналног СИЗ-а. Наи.ме. истакнг to ie да ie у текгћој школској грдини испоштован однос 75:25 у корист ттрои.зводннх занлман>а, што је овај Центар довело V ситуаиију да углавном ггрипрема ученнке за пронзводна заннмаи»а, због чега ie велнкн бпој параћнпских ђака. првенС1вено са бољим успехом, отишао на школовање у друга Meera. Ynopebyivbn проаенат vnw cawux учеиика у нашем региohv. внлн се да се друте огпптнне, нарочпто развијенпје (Арап ђеловац, Светозарево, Бупрпја) ннсу придржавале договорепог односа, па cv нма.-ic далско всћи проиенат непроизводннх него што је бпло до1оворено. Иако ie нстина да cv прнврели Параћина noipeuwnia про изводна занпмања, ис motv .се сасвим зане.марнтн н такозвана канцеларпјска заннмања. По традЈшпји бнвша економска тпкола -бнла ie далско испрсд свпх 'истородних v peniouv. па и пепиблиии. Огтремљеност кадровска п матсрнјалпа Цсптра Параћиш’ задово.кава све услове којс од савремене школе тражи Закон. Зашто онда остваратн малс, несавремсне и прп.мптивпе школс п одсљења, а затваратп one којс имају изванредпе гслове за ра^. шгтано је ово.м прплпком. Такођс јс наломенуто да гпркос полмтипи да се што .мањс школујт кадровп дргштвених делатностн. на евпденunjv Заједнпцс за запошллван>с пристпжу .Tima са дппломама пз прггих истггара. ппвепствечо паппнчкнх пшверзптета из разннх градова, што бп Регионална заједннца о томе, НЕГОВАЊЕ ЛИТЕРАРНОГ ПОЦМЛАТКА Нреће песничка олимпијада • Песничка олимпијада кренула 8. фебруара © Први сусрет са литерарном секцијом ОШ „Р. Домановић Младим лнтерардима чнтао своје песл^е Мирослав Димигријевић ® Песма броја из сваке секције Најбољи у-чес- ■1вују на завршној књижевној вечери где се оирају победници 9 СИЗ основног образовања и васпитања организатор и покповитељ завршне књижевне вечери V време Зимске олнмпијаде у Сарајеву. код нас почшве ieдна нова. Песничка олпмппјада. Намме, Редакшпа листа лошла је на ндеју да организгкњмгама. а р\ ководпогш литеоарннх секиија за неговање младпх литерата днплома.ма. CHTvpHo. требало да вбди виiue рачгна. Тиме сг првенствево оштећенн ученнш« са добрнм успехом којн.ма се оспорава школовање v месту. а са нстим лкпломама долазе са лошлм vcriexo.M који псли да пх добпју v дрггом граду. Реформпсана школа н они CV VCнеко.м лаје прнмат пронзноднкм занн.мањнма. Параћпнски Центар ie h»v осетно ,н те како. Можда ie ово ггрилика, , непосредно пред изменс v средњој пгколи, да се неке греигке исправе. 06- зиро.м ла he сс укрлтгњаватн занпмања и с.магмгги број стру ка. всћ сада, приликом плакипања овогодишњег уггиса требало би воднти рачуна о томе, истакнмто јс овом ггрилнком. Проблем обсзбеђивања кадпа за стакларску струку (стаклолмвачи п реглери) и донск.лс текстнллу загзео ie мсста v днскуснјама. Пре рефор.ме нмје било тсигко обезбедити мченлке за'ова заннмања. Иако ie Стаклара пмдила и неке повластинс, што he за идућу ппсолску годнну предложпти и ИВТКТ .Бранко Крсмановић”, за стаклара се за осам годипа определпо само један ученик. Зато ie сада једпно реше н-е оспособљавањс мченпка за ова занимања са другим степеном стручностн, а у будуће би се ово требало решити на неки •другп начин. На помецутом састанку пијс постигнута -сагласност о предлогт Нацрта плана vnnca учспика. Рок ie прецпзнрап када Напрт плапа упнса треба доставитн делегаткма Регионалне скхлтПЈтипе. Времена за шнре дискусије нема, а сваке године се нстпче да о овом питан>у треба много ранпје мислитн. Предлог Нацрта плана враћои јс Наставном всђу да се поново размотрн. Мала корекпија ie нзвршена. Уместо једног одељсња правно-биротехттчке струке школовало бп се одељсње трговачке струке. С овим измекама Нацрт плана уписа бпће достављсн делегати ма Регнопалне скупштине који ће га у фебруару усвојити, a након јавне длскуснје знаће се тек за xoie ће се занпмање школоватп ученинп V параћинскоас цедтру. С. Јоваповнћ KAKO CY СРЕДЊОШКОЛЦИ УЧИЛИ Y ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ ВИШЕ ММ10 ИГШ fflME © Прваци најлошији ђаци ® За око пет одсто бољи успех на овом класификационом периоду од прошлогодишњег S Неоправдани изоie cvcpere са литерарпп.м сектШЈа.ма параћинскнх школа. Дружење са младим песннпн ма и литератама траје всћ годпна.ма на странпца.ма нашег лнста. Гости „Бачког пољанчета" би.ти cv бројни млади талентн, будућп песннци п слпкарн. V min»v неговања тог младог песничког нараштаја н коеће ова Песничка олимпијада. У договору са наставнпцима, руководионн.ма лптерарних секиија прнсуствоваће часу и на том књпжевном поселу чгћемо песннке, а стручип жирп одабраће најбоље. Најбољи радовн бпће заступљени v baчком пољанчету, а најквалитстнији песнпк представљаће сво ју литерарну секцнју на завршној књнжевној вечери. где ће се опет бтгратп најбољи. Дакле, nai6o.’bn од најбољега п ето врснс песнпчке екипе, од 'које ће се многи верујемо пазвити ,v добре песникс. Haiбољи на овој завротој км»и жевној вечерп биће награђенн Првп сусрет са .младим пес- ■ пппима имали смо 8. фебргаоа у Ословној школн „Радоје Домановпћ Билн с.мо гостл ■ литерарнс секцнје коју годлнама сспешно води профссор ■ српскохрватског језнка Љн- 'ваиа Га.шћ. Чланови ове секuii.ie cv више пута до сада награБпвани на бројннм конкурспма v граду н шире. Да се v oboi секццјн озбиљно рашг гвеоплп смо се п прплнком nocere. Каблнег за српско.ховатски Језнк био ie испуњен до последљег места. За сваког sain1тересованог ученика места нма у овој секцнји, поручује професор Љлљана Tainh, а ми лола(емо да је потребнпја и вепа сарадња меБу свкм наставницима матерњег језика. станци смањени Колнко су ученици средљег образовања дзЈтовали са књигом у првом полугођу говоре оцене v днсвницпма. Од 1860 ученика. колико ie наставу похађало у прва четири п по месеца ове школске године, 795 средњошколаца је без слабих оцена. Много ie више оних који су имали једну, две или внше недовољних оцсна. HanAle, да је v јануару бно крај школске године 1064 њпх не би добнло сведочанство о завртпеном разреду, а око 650 би поповлло разред. Првн разред на крају овог поллтолшлта нмао ie 587 ђака, сврстаних v 21 одељење. Ман>е од половлне ученпка бпло је бсз слабих оцсна. a 57,25 одсто нх ie имало једнг, две imu внше нсдовољнлх опена. Пролазност у др\тој годннтг остварена ie са 42,89 одсто, a од 450 ученнка трећег разреда 43 одсто iuto је и.мало позитиван успех. Будућп матуранти бн.чп cv дгало вреднијн, мала ie п код њих нешто внше од лоловлне било са једпннцама. Са позитивним -успехо.м м четвртој години бмло јс 44,71 одсто од мкупно 337 мченпка. Средњн успех ученика Центва за Средње образоваље „Б. Крсмановлћ” на крајг овог ГРАДСКО AMATF.PCKO ПОЗОРИШТЕ ЧЕТИ ПРЕМИЈЕРЕ Ретко које поозриште, па и професионално, може да се по хвали да за једну сезону припрема четири премијере. При« ‘ јатна је вест што се то управо догађа у параћинском позорншту. Ансамбл „Градског аматер * ског позорншта” прсд љубитеље позоришне уметности нзићи ће краје.м марта и одиграги „Коштану" у режнјн Молшра Брадића. №1&ана@ Лепо јс било присуствоватп надметању стихови.ма и жирп * jv пије бнло лако да се опрелслп за најбољс. Најбоље написана пес.ма н песма броја no оценн жирцја је „Дуга” VIM07* МаР11нковић, ученпце Следећн сусрет имаћемо са лнтерарном секпијом Осповне адколе „Мо.мчнло Поповпћ — Озрен”. С. Јованонић попугодилгга нЗносн 42,74 одсто. Ynopebvivhn овогодишн»и резултата успеха средњошколаца са прошлогошпшбн.м запажа се да ie за око 5 олсто venex бољи на овом класифпкаиионом перподу, Ималп смо прнлпке ранпје да нстичемо пробле.м нзостајања средњотпколаца са наставе. Овај проблем ie прнсутан п ланас, алп ie вредно пажње истапп да је 6poi неоправданих пзостанака смањен скоро за половииу. Неогтравдано су учсIIHLUI изосталп 8.072 пута, водепп рачуна да не 'саЈЦше онпх критичних 25 изостанака и не оуду искључени из гпколе. Влше од четири пута cv средњошколци нзостали оправдано с наставе, јер је на овом класифнкаппоном периоду бнло 40837 оправданнх нзостанака. Ова бројка заслужу.је доста пажње, као и успех, о-чему снтурно, поред Наставннчког вспа, треба да дпскулује свака одељењска заједжша н о.млаЗшнска органпзаццја школе. Јер, допрпнос стабнлизацији из овјгх редова је што бољн успех в мање одсуствовал>а са часова. Новнна за параћпнске љубнтеље позорншне у.метности је свакако што ће на даске овог храма богиње Талије ускоро статн н пионири и извести ггредставу „Вашар у Тополн" коју ^ежира Дука Јовановић. О.младинска сцена је друго пријатно освежење. Учсници Цснтра за средње образовање „Бранко Крсмановић" за ову сезону прштремају „Пропаст иарства српског” у режији Славољуба Матнћа. Љ^птељи монодраме имаће могућност да ускоро чују текст Мирослава Днмитријевића „Ортаци” у пнтерпрета1Шјн Томислава Борћевића, до казаног глумца овог Позоришта, у режији Боке Обрадовпћа. С. Јовановнћ Све ове прппреме наговештавају богат позорптнн репер тоар за ову сезону у граду на Црницн, што ће, всрујемо, вериа публика поздравнтп саодушевљењем. С. Ј.

СПОРТ *ФИЗИЧКА КУЛТУРАј ЗИМСКЕ ПРИПРЕМЕ „ЈЕДИНСТВА” ; КОНФЕРЕНЦИЈА ФУДБАЈ1СКОГ САВЕЗА ОПШТИНЕ ПАРАБИН СНЕГ ПОРЕМЕТИО ТОК ПРИПРЕМА ПРЕПУН ФУДБА/1СКИ КАЛЕНДАР • Усвојени извештај и календар за наредну так мичарску годину • За новог председнмка фудоал- • Па и поред тога осећа се радна атмосфера и ске организације изабран Хранислав Бокић дисциплина Ф За једно место у тиму и по три кандидата ® Новајлије се укључују тек од другог, одиосно четвртог кола Снег је умногоме порсметпо прхптремс фудбалера „Јсдинства”. После тренинга у хали и висински.м припремама на Грзн. играчи параћинског српсколнгаша према плану тренера Томнћа требало је да кроз трспингс п прнјатељске гтакмЈше упгравају BKimy. Од шест планирашгх утакмица, одигрзне cv само две, против „Слоге” (3:3) и „Земљораднпка” из Стрнже (19: **. Почетком марта у Нупријн се одржава турнир на комс he noрсд „Моравс", МОП-а н „Радннчког” vMCiuhe узети и фгдба лери ,Јсд’.!иЧства”. To he no свој ррнлицп биги важна фава v дал»с.м току припрема, а непосредло пред почетак пролећног дела лрвеиства, које почиље 18. марта. V првом колу .зелепи’’ he гостовати v Крагу.јевцу, гдс их дочскују итрачи „Шу.маднк”- . . Треба рећи да «ова|лн1С ле Morv од са.мог старта ла се укл»\чс v екнпг што јс такођс. нсповољно v овој ситхацијл. Гавриловић стпче право у apvгом колу а Д. Станковић, Г. Станковић и Живковић те;< м четвртом колу. Значи. на самом сгарту v леколико кола терет he утлавном поднетп стари са став »з прлиле сезонс. И поред огежаннх услова тре нЈЈНга, трепео Томић јс задовољан одиосоч« к тренннгом игрзчз, који редоино долазе и и> nvH>aBaiv све задатке. На crn»- ску треиера налазн се двадесет и једам играч За овако место у тпму конкуришу по два—три нграча, што ствапа раднг и амбишгознд' атмосферу. За .месго голмана конкуришу Богссављевић, Фнлнповић и Три фуновкћ. За бекове: Сгојановић АнВелковић, Д. Стаиковнћ и Павловнћ. Порсд пеш архалфа Петковића за дрес са ppuje.v псг конкуришу joiu и Ml'PKOBllh н Мпленковнћ. Од везннх играча кснк * pnuiy Матић, Пеливановнћ, ДренсБац Каштсварац, Живкозић н Стгфановић. У навално.м реду су Костпћ, Милмћ, Мнленковић, Г. Станковић н Гавриловић. Тренер рачуна л на neepebenor Ракпћа, уколико се опоравп од повреде. — Цпл> на.м је задржати сс на Bpxv табелс ц v пролећЈим делг лрвенства. Мисш.м. Ла heмо успетн v то.мс, кажс тренер Мома Тохвгћ. М. Д. TYPHMP „МОРАВЕ” У част годишгвипе Фудбал ског клуба „Морава” из Бу прнјс 3. марта одржава се Фудбалски турнир v коме учествују „Морава" као помаћин, ФК „МНП”, ФК „Ну прпја” и napahinicKo .Једин ство”. М. М. . Нај-виши скуп Опиитонскс фу , дбалскс организашгје на г.осле- ' Д1вем cacTainciy, одржаном проI шлс оуботе, разматрао је јед1 логодлцлвн рад и оценио ла су ' свн постаеллгни задацц нспуње ' hv;. Овај релатЈПЗНо лнгра.ч скуп ..запаљен i-арницом” уводмпчара Славољуба Милетнћа, доса । дашњег поедседннка ФСО Пара Плн, подгрејао је раз.мишљал«а । о односу Фудоалског савеза н Оргалпзације фудбапских суди i ‘а* л ! — Ово.м приликом треоа осу дити покушај. одреБеног ироја „моћннка” нз судијске ooiani; зације, коЈц су покушалн ла у вишс наврата на појсдиним ута кмицама кроје резултате, шти је бнло Јаско и људима које, ие ннтересује фудбалски спорт. He .можемо овом прилкком да окривљујемо само судијс којс су на непоштел начнн форсира ле неке екнпе или друге о»:емогућавили у својкм насгоја љпма. Орпе треба оштру, загер ПАРОВИ ЈУГО И ОПШТИН 1 СКОГ КУПЛ ВИСИНСКЕ ПРИПРЕхМЕ ФК „ХАЈДУ1СА” ИЗ ЧЕПУРА На седници Општииског фудбалског савеза извучени су парови за ЈУГО н Општннски куп. V првом кругу CinuiTHHCKor купа који треба да се irrpa 11. марта састаЈу сс: ИСК — Напредак (Дрсновац), Једннство (Ратари) — Моравац, Слога — БудуИност Параћнн), Железинчар — Радннк, Развшгак — Слобода, Лешјанлн — Врапчане, Младост (Параћнп) — Напредак (Својново), Петрус — Јухор, Раднички — БСК, БудуИност (Лебкна) — Младост (Горња Мутннца), Херој Г Борац Полет — Мо рава, Земљораднмк — Једин ство (Дон>а Мутннца), О.младннац — Напрсдак (Стуби ца). ку да ynvTMMd и одреБсном бро ју, назсвимо пх, фудбалским раднитсла, који су то тражиш <?д судија . Ова рси.гжа унела је дсггд жшјпсти v раду седнице ц па к.рчју јс Јгакључено да не треоа лолемвсатп у односу фудбалске и судлјске организацвЈе, јер обс су саставни део ове гра не спорта Речено је да заједешчком акдијом треба таквс иојавс у Kopciiv cacchn. Токо.м дискуспјс делегатп су се са.мокрипгчкц освриули ла рад на.|ве!1с спотрске оргажгз.чцнјс. На овом скупу назначн! ie и вео.ма лезахвалан материјални положај клубова, чланова ове органлзацвје. На дневно.м реду ФСО Пхраhim иашао сс календар такмичења за којп ie речено да ,ic препун. а иајоптереИенкј,! јс пролећнв дсо сезоне. По ка-ienaapv таклшчеља првл отартују КЛ.ибОР!' Другс ОПШПШСКС ЛИГС и то чсчвртог марта, затлм 11. марта ie пово коло Општвнсклг кхтта |8. стартује Прва опшглнска ллга и ЈУГО куп. Порсд поменхтих такмичеља апрллу је if тоадицвоналлц фд^балоси тгрнир .Јзратство једплсгво” .ч<\ к »мс vnecTBvjy младе екипе 18. годлва) 113 Горажда, Крал/> ва, Марибора п Параћина. Делегагн Фудбалске органлза иијс ојштинс napahnfi, нзаорчлј! с/ за новог предсодвнка са јелно10Д1пнн»пм мандатом Хранвслава .boKirha, истакнугог спортсксг радника. М. И. ФУДБАЛСКИ ТУРНИР „БРАТСТВО— | —ЈЕДИНСТВО" I iU.HI.ilH ОПЕТ Ч • Од 27. до 29. априла на зеленом пољу одмериће снаге младе репрезентације Краљева, Горажда, Марибора и Параћина • Све утакмице се играју у Поповцу Традиционални фудбалски турнир младих рспрезенg тација „Братство — јсдинство”, који је свој живот запоН чео маја 1980. годнне у Параћину и ове године окупиће бројне поклонике фудбалске игрс. На зеленом пољу у По9 повцу од 27. до 29. априла одмервћс снаге младе репреЈ; зентацнјс фудбалских савеза Краљева, Горажда, Марибо4 ра и Параћлна, које всзује дугогодишња сарадња и ПоR веља о братској сарадњи. Овај Турнир је свој жввот залочео .маја месеца 1980. Н годиве v ПараНвну и до сада је игран у Краљеву, ГоражU ду и Марибору. Иако овде резултатн нису у првом плар ну. подсетлмо сс да је Параћнн прве годш<е турнпра био И победник зати.м, Марибор 1981. п 1983. а Краљево 1982. гоN двне. До.маћлни овогод1Ш1н>ег турнира фудбалски раднипи Р ПараВина фбрмирали су Одбор за органпзацију који ic $ на свом лоследњем састанку утврдво програм такмнчења и донео сдлуку да се све утакмице играју у Поповцу у цпљу проиагираља фудбалског сггорта. Поред Фудбалске !1 организаипје општнне Параћив домаћини турнира су и Б Месна заједвнца Поповац в Фабрпка цемента, који cv обезбедили првгодне поклоне за најбољу еквпу, најуспсшнијег стрелца и награду за фср-плеј. М. И. ПАРОВИ ЈУГО КУПА: ЗАЛ1Т СД ГРЗЕ Фудбалерима ФК „Хајдука” из Чспура била јс довољна само полусезона да се у новој лиги Међуоппгпшског фудбалског . савсза —■ група југ, дбкажу као озбиљни кандидатн за прво место. Тренутпо се налазе на трећем мссту, са само два бода мање иза водећег Стрмостена и бод ман>е иза ФК „Цсмента” из ј Поповца. Cjuiobht јурЈШ! момчадн из шњи сан о уласку v Шумадиф Чепура на вр\ табеле није из ско-поморавску зону. остаје да uenabeibc за бољс’ познав^оие се впди. фудбалсклх прилика. Озбилуне М. Д. амбицнјс повлачс за собом м ________________________ озбиљан рад. А фудбалерсв ,Xai13. октобар — Цемент кгра се 18. марта, Младост (Параћпп) — Исток 63 нгра се 21. марта, Младост (Ратари) — Будућност (Главнпа) и Шумадвја — Хајдук игра ју се 25. марта 1984. годннс. ПАРОВИ 14. КОЛА ДРУГЕ □ПШТИНСКЕ ЛИГЕ ИГРА СЕ 4. МАРТА: Напреп.ак (Својново) — Железничар, Полет-Младост, Петрус — ИСК, Слобода — Морава, Будућност Јухор, Омладинац — Лешјанин. СТОНИ ТЕНИС: CEPIJA „14 ДАНА” ® Младићи из Брапчана у наставку лиге нанизали четири победе за редом У фискултурној сали Српске под именом „14 дана”. Млацн фабрике стакла, 18. п 19. феб- стонотенисерн из Врапчана сав руара одржана су два турнира ладали су најпре „Младост" из општинскс лиге у стоно.м тени Сикнрице, „Новосслца”, еклпу cv. V ова чстлри кола, поред „Напретка 1Г' а за водећу еки уобичајеннх фаворпта, заблис- пу са табеле, стонотеннссре тала је п екипа која сс бори „Текстнлца”, нијс л.мала снагс. ТАБЕЛА ПОСЛЕ XVII КОЛА МАЛИ ОГЛАСИ Власииштво за «.'>аслкпгпм> Трособан коз<фораи стаи 73 м! Y цептру Лссковца, са телефоком н rJipHUM грсјмБсм. мсн»ам ла исти, слнчан или Kvhy v Иараћпн?. ШнфРа „замепа” дука” обс зп.ме имали cv н врло сериозле припреме, од тога десетак дана на Грзи. СТРЕЉАШТВО: СТАРТОВАЛА „ЗИМСКА ЛИГА 84” Y ГАБАЊУ ВАЗДУШНОМ ПУШКОМ — Припремс смо започелн Још 1. фебруара. После Грзс, чека нас низ пријатељских угакмнца са: »Јухором” из Обрежа, „Слогом” лз Пићевца, „13. октобро.м”, „Борцем”, МИП-ом' л лараћинскнм »Јединством На Грзи с-мо стекли кондшхпону и психолошку спрсмност, е:<кпа нам је врло хомогена, а мотпвлсаност 1е изванредна, каже трс нер Драгол»уб СавиВ — Поштар тако да сс падамо да прегазЈШо и Tiix иеколико корака до трсћег места. — Чепуре живи за успехе свог клуоа. Мссна зајсдкица ио маже Фудбалски клгб и матери јхтно и флнапснјскн, а жеља лам је да л-м створнмо што повол»нпје условс за игру п победс. Овог лета ћемо на новом те рсну нспод села уредили свлаЧПОН1ШС и опремити вх свим хипгјенско-тсхлЈгчкпм услови.иа каже Немшва Илмћ, председник Фудбалског клуба »Дајдук Да лп he РакиЋ, Перић, БорБсвић, ГајиН. Радисављевић, МилоЈ ковић, Стефановић, Ташковић, Васић Радошсвић, Ташковнћ, Р. Пешнћ, Илић, Ракић Н., Апдерсјевићи: Мирослав, Л>убпша и ЗоРан, Бокић и Антокијевић, оправдатн поверењс евог тсренсра и испунити дугогоднРЕЗУАТА Прво коло општннске лиге v стрељаштву одржано 11. Фебруара, а друго седам дана каснпјс. Учествовалс cv четирн стрел>ачкс дружине и то СД „Стсван Јаковљевић". пионппи Xi пионирке, јуниори из СД .ЈБрапко Крсмановић” п сенпорп пз .стрсљачкмх дргжииа ИВТКТ „Бранко КрсмановнН” и СД „Мкхајло Илић Куља”. С обзиром па прилкке. резгл тзтп су гглавном добрп. нешто бољи код нскуснијих стрелаиа. Дајбоље резултате постигли cv стакларпн. а п женска скипа Штофаре. Код jvwnopa и ппонира пезглтатн с\- неујсдиачени п крећу се од врло добрих до слабпх . V прва два кола висок пезглтат постигао јс Мнлооад Николић. 361 и 363 круга, Сло бодан Костић 357 н 360 кругова и Марнћ Браннслав 357 п 346 кругова. Сва тројииа cv стрелцн „Куље”. Сениорп ira Штофаре и.ма.ју скромне резултате и најбољи међу н>има је Драган Јаковљевић са 334 кпг га. слгде Слободан Петровнћ 327. Живота Савић 322 п .]vh;i И ДОБРИ ор Зоран Павловић 327 крггзва Евкца Радовнћ пма бољи рс- ?\'лгат од својнх колега лз дрг жчне. Она је посгнгла чак 340 Kpvroea. Ргжина Јапковић, гаKobe из ПЈтофарс, ,л-била_ је’ 327. Славнца БорВсвић 315, л Всра Радовановнћ 314 кругова. Од јунвора најбољи је Зоран ПетровиИ са 341 крггова, слелј Прсдраг Живковић ’39, Саша МллошевиН и Зоран Хаџић са по 335 кругова. Пионлрн cv пупалп такозваhv .\ianv серију. Дејан Слмкћ • оио је” 169 крггова. а за ibhxi сГ Зоран Тодоровлћ са 163 к Града ЦветковпН 160. Плоннрке cv бллс мање уо псшне од својих др\това._ Драгала Гајић постпгладе 135 кр\> гопа, а Славлца Пејаковлћ 133. Осталл пионирл и пноллрке бвли cv знатно слабнјн. HapejBO коло Ллгс олржаће сс 25. фебргара ва агтоматском стрелиштг Дружине ИВТКТ „ђранко КрсмановпН”, када се o4eKvjv и знатно бољи резилтатн. С. 3. 1. Тскстнлац 17 17 0 85:13 34 2. Борац (јун) 17 16 1 82:13 32 3. Буљанс 17 14 3 80:25 28 4. Морава 17 10 7 64:50 20 5. Херој 17 10 7 55:46 20 6. Напрсдак II 17 10 7 54:53 20 7. СУП 17 9 8 60:59 18 8. Младост (ГМ) 17 8 9 50:51 16 9. „14 дана” 17 5 12 44:65 IU 10. Одр. извнБача 17 5 12 35:65 10 11. Младост (С) 17 5 12 27:67 11 12. Космај 17 4 13 24:69 8 13. Новоселац 17 3 14 46:73 6 14. Јсдкнство 17 3 14 17:76 6 Осталк рсзултатп: XIV коло XVII коло Одрсд нзвнђача — Новосс- Новосслац —- Текстилац 1:5 лац 5:1 Налредак II -- „14 дана” 0:5 Херој -- Младост (С) 5:0 Морава — СУП 2:5 Младост (ГМ) — Јединство Борац — Младост (ГМ) 5:2 5:0 Бул.анс — Хсрој *»• / СУП — КослЈај 5:2 Космај — Налредак 11 0:5 Одр. извиђача — Буљане 0:5 Јсдинство — Текстнлап 0:5 Морава — Борац и:з Младост С — „14 дана’ ’ 1:5 М. М. ПРОКУПЛ.Е — Т1АРАБ1Ш. Мснам двособ1гн копфоран стпн са тс.че^о ном r плац □□ rapajcy у Прокупљу за одгопарпјућу у Параћину. Момчз н аа једноппособаи по договору. Тслсфон: 027-21-898 н 035 51.223 * * * Продајем комбд 412 HE дидел. Производња 1978. теретнп, носнвости 1100 кгр. Цена no договору. бнша Mimocnn.i.cmih 35257 Црсновац чслефон; 45-349. * • * Ог.пашавам пева-жсћом ра.тиу кнл жицу * на н.ме Јоце Hnico.niha издату у ЦрноЈ Трави. * * * XV коло Новосслац — „14 дана” 4:5 Тскстплан — Младост С 5:0 Напредак — Јсдинство Херој — Космај з:0 Младост (ГМ) — Буљане С:з СУП — Космај 5:2 ИзвиБачи — Морава XVI KOLO Морава — Новоселац Борац — ИзвиВачп з:и Буљанс — СУП з:и Космај — хМладост (ГМ) 1:5 Младост (С) — Напредак л 5:0 Јединство — Херој 0:5 „14 дана” — Текстнлац 1:5 Ог.таптвам ксважећнм сведочинство о завршеној осмотолпптнх>Ј школи 1976/77. издату на Радттччком ппсверзнтсту у Параћтц-, а на име Драп1це Јокпћ. СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАЕИНСТВО lixuj *. C113 •нформисал *. Иадшчкв сав *т: К*д> БранховпЦ, Мончнло Вучложић, Светчслав Живховић, Мпшгоој« НлгА. Наха 1омвовиП, (nutaim opaaeasHinui) Смжапа Јомжошђ Борпаојо М*ричжо«жћ. СлашлуО ОбразомЈћ Жижотз СтоЈааовжћ. ЖивоЈин Гоммћ (прелсед- aux * н Јоман ГомиБ. Vpettyje: 1'едикциомв аолегпјум, Главт ■ оаговорнв урелтог Слажшуб Обржзожаћ (lowwnapni Сплмат 1ован<1вић Мнлшк Жнвкоаић Ммрослап Цамитрн|еаћ Ма аимоЈе Нлић исгпчкр гредимх) « Miioapai Мнлекхомђ. Адреса PajuuttixJei Макогма Горк« 4. Лоагтвлстп, феа W- Гелеф««« (павлм « лпгпнорнп уреамии 52-432 пивииарн Прп ллзто roa«<tn>di 2SU.W омнара аолут.чкшн^ 123,0(1 За вострввство цдосгруко. Жлро рачуж СИХа ивформлсажа 63504049-If кш СДК Нараћин. Шзжмпа П*О ^ГЛАС", Бсоград, НлаЈкови bejia 8, хслифои 540-551. 1мраж 11.U0U.

НАШНХ ГОДННА ГОДИНА БРОЈ 253 ПЛРАН1Ш МАРТ СРЕДЕ »1 -дан. PARACIH 72 32 PARACIH 84 31^ №5 Славољуб Обрадовиђ toiSto Јцм-ч*п^^нанп-<г»-1 *w Hainv дссетогодишњпцу o бележавамо заједно са вама овнм бројем. а за данас 1е REOAKCIJA LISTA 14 DANA PARACIH 17842 PAR Vlic.1 TL BGD ■ 97/8923 BEOGRAD 54 27 1249 RECAKCI JA USIA 14 DANA PARACIH PEDAKCIJI LISTA ,, 14 DANA .. PARACIH Да ie наш лнст „14 дапа” заждгвео п да нма својс верне чнтаоце доказуЈе н овај малн јубилеј, 10 година од нзлажНћа првог броЈа. Ових данау редакцнју стнжу бпо јне честнтке, пгго нама којц радпмо даје подстрек за SLAV0LJU8 OBRADGVIC f'LAVIU UREDN1K LISTA 14 DANA HAKSIMA GORKOG 4 PARACIH вИ ow»» O0OO CESTITAJL'CI VAM 2AI.'A£AJAII JUBILEJ IESETOGOOJSl.’JICU IZLAZENJA L’STA 1. REDAKCfJE.ZEL1H DA Г USUI пт^Ј?ЛАГ'Е Пк ™*«.l HUHANDH I IKFORHISANJA CRADJAK'A I RADU1H i.nn POVODOH П GODINA I’LAZENJA LISTA RADNlH LJUDIMA REDAXCIJE .CESTITAMO JUBILEJ I 2EL1M0 MNOGO USPEHA U DALJEH RADU RADNICl CENTRA ZA DECJU ZAST1TU », BAMBI ,» U PARACINU POVOCOH DESETOGODISWJICE 1ZLAZEHJA PRVOG BROJA LISTA .» 14 DAKA.,, UPUCUJEHQ VAM SRDACI1E CESTHKE RADUJE NAS OPREOELJENJE LISTA DA 0BJEKT1VK0 I BLAGOVREMEKO JKFORHISE NASD JAVNOST 0 DRUSTVEN1M ZBIVANJIHA KAKO NA TER1T0RIJI HASE 0PST1NE TAKO I SIRE P0KLAMJAJJC1 POSEBNU PAZHJU IHFORMiSAKJU IIAS1H RAOHIKAPRIVREHECO ZAP0SLEH1H U 1H0STRANSTVU 0 DRUSTVEN1H KRETANJ1HA U KASOJ SREDIHI U WASTOJAIIJU OA SE NASA SARADNJA JOS VISE PROSIRI I P030LJSA 1SKREK0 ZEtlHO DA .U DALJEH RADU POSTIGNETE JOS VECE USPEHE RADHI LJ’JOI 1NVESTBANKE PJ PARACIH збивањима нашег динамичнаг развоја, на линији ^7С'О1{ијалистичке самоуправне опредељености, на ге1Ј нералној лпнији Савеза комуниста лист је саставии део друштеа, покретач прогресивних идеја и стваралаштва, критичар свега што ie идејно и политички страно ibezoeiL’.i интерссима, хроничар збивања и dozabaja и будна свест друттвенс акције.Једном речју,овако on-' редељен ц оријентисан постао је битан стваралачки субјекат самоуправног друштва, његов нераскидкви део и присутан чшисаац социјалистичке самоуправне демократије. овом кратком времену „14 дана'* ја имао прогреТ/смвну лтсију. Настојао је да иза сваке написане tz речи стоји ц порука из које he друштво у свом ходу и.чати odpehenu путоказ. Matzo реч живи у времену садашњости, она у континуитету трајања може да значи и својеврстан уггицај за будућа времена. У то.ие је величина писанр речи, али и изузетна одговорност оних који је пишу. Због тога, само -истинита, социјалистички ус.черена и прогресивио ангажована . реч може имати прогресивну мисију, служити интересима и циљеви.ча радничке класе, чији је u она преко лиага интегрални део. fpew1 tiofu POVODOH VASES JUB1LEJA - 15 GODINA li SRDACHE CESTHKE SA ZELJOH DA LIST 1 GLASILO KOLECTW SDK EKSPOZITURA PARA уди y листу нису caAto обављали ceoj tiocao. Ohu Љсу za часно извршавали. Писали cy у.чеНем и cpцем, не само као посматрачи догаћаја и збивања, всћ као његови судиоиици. уносећи објективкост садашibocru. али и дух нивог вре.иена. Ако је њихова реч постала прршлост koiа је одиграла одрећену прогресивну мисију, обавеза а.и ;е да у бубућности то ие само оправдају. иего и крену 1ош већим замахом у сутрашњицу. Такви они he ц сутра бнти v праву када се буде тражила историја ове средине на страницама еашег и нашег листа. O’SI m ДАНАС СВЕЧАНА СЕДНМЦД ИЗДАВАЧК0Г CABETA још квалнтстнијн рад и за максимално залагање за Тош боље, брже и ангажованије информпсање. заказана п Свечанд седнпца Издавачког савета на коЈо! lie бпти уручеиа прнзнања најзаслужнпјпм по1единцн* ма и колектпвпма за ра?во1 ннформнсања v нашо1 опшТ1ГНИ. i1Ws 11ЛО je y обо.ч времепу u онога што није речено, a Ј^Лребало је. Али је исто тако сигурно да све оно Ј-^што је рсчено, истшшто, аргументовано и одговорno, учињено je v интересу радничке класе, свесни да је она једини прави посилац свега што нас води у опредељену будућност, па зато и пристрасност према њој не значи Hiuuva друго него веровање у историјски доказаиој ibeHO] мисионарској улози. А да будемо на висини свога одговорног и повереног задатка морамо се без резерве стално потврбивати у борби за економску стабилизацију. за јачање братства и јединства ц за јасно опредељене друштвене циљеве и интересе. Јер, у контексту суочавањр са разнил1 противречностима само социјалистичка усмереност новинарства може да води до повеpeiba радничке класе, соих радних људи и граћана. Истицање вредности прећеног пута н потенцирање наших социјалистичких самоуправних опредељења icoju отоарају нове узвишене вредности остају најузвишениЈи цкљеви tiaiuez листа. StUim IIД 1 4 5 8ER СТАЖОЛИ овом периоду лист се у це.-шни посматрано афирЛ/.чисао као нсза.чеиљив и утицајан чинилац у цнtT формисању радчих људи и граћана name средине, denezaifuje и делегата као њихова трибина у борби за социјалистички, самоуправни, демократски развој у њиховом оспособљавању за квалификовано самоуправно одлучивање- и управљање друштвеним послови.ча, у извршавању интереса и циљева радничке класе, делегатског система, као а\стиван чинилац у политичкој и друштвеној акцији субјехтивних снага, v подстицању позитивних друштвених процеса, афирмацији достигнућа и вредности, у изражавању специфичности интереса и потреба ове средине. ~г прошлости ие.ча ни јубилеја. А ево, за нама је Jj^eeh десет година. He тако много, али ие и тако ма~ ло Оа не треба да кажемо коју пригддну реч. О нама, ° времену којс је као документ збивања и судбина о љуоима. Г1ма.чо прошлост, значи да смо трајали, да смо ocTcieiLUi тра? у iboj, а сада ц јубилеј који означавамо оа траЈс.чо, Прошлост је у иа.ма, на страмицама листа, а саоашнгост у' настојањима да иашс речи постану прошлост која he значити у будуНем времену cehaibe и tieTopujy. :«sw: I • ■ --V > гЧ;-ј<<<А-; ВЗММтитб ,r *.*. gp«»»<, ж?д

19744984 ДрушиЉенО UOAUUIU4KU SKuboill 7. MAPI 19M. • БРОЈ 233 Л Г ДВАДЕСЕТ ПРВА СЕДНИЦА ' ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА У ЗНАКУ ДУГОРОЧНОГ ГД IПРОГРАМА —1ШИ11И111 IIIIIMIIHIIH HIMHWHII СТАБИЛИЗАЦИ HIMI mil HI MiiiaLl- „-Wk.-. ЈЕ Постнгнути аначајни резултати у свим облас тима ® Привреда општине ГКараћин суочава се са многим проолемима 9 Седници присуствова ли: Ариф Тановић, члан ЦКСКЈ, Момчило Вићен гГЛт^-ЧЛаН ЦКСКС’ МилУтин Мнлошевић, члан ЦКСКС, Милорад Илић, извршнн секретар MOK СК Шумадије и Поморавља, Борђе Петковић, председник MOK ССРН Шумадије и Поморавља, Драгомир Бурић, члан Савета Републике, председници Акционих конференција СК, nr?Сгг7ВНИ1,И организапија удружепог рада и јавног живота ове средине Ф За председника OK СКС поново изабран Драгап Петковић, а за секретара Председништва ОКСКС Момчило Павловић | MorylwocTH за I повезшње Двадесет п првом седницом ОКСКС. на којој је разматраи кзвсштај о раду организашце СК општине Параћнн за протекли ЛВОГОДНШ1БИ париод, оојектлвпом и критпчком атгалнзом приступило се утврђиван.г оствареног степена развоја, era iha v материјалним и друштве ним олносима и ослонаца и пра ваца на који.ма he се темелдттл актпвност у паредном периоду. — V всома сложеним друш твсно-економскпм услови.ма, истакао је у рсферату Драган Петковић, председник ОКСКС, у којима je oprainiaaunja СК остварнвала своју водећг идеј но-политичку улогу остварени су запажеип резултати у свпм областима. To је' допринело ла нмамо стабилну политичку си туацнју и висок степен ндсјпог и акционог једннства СК и свих субјективннх снага у решавању кључннх питања нашег дал>ег развоја. OcBphvhn се на стап.е приврелс у пашој средпни Драган ПстковиИ је рскао да ннжи оо нм пронзвод1ве планираног и Morylicr, Bch дуже вре.мсна при сутан несклад измсђу глазнпх п нзлазних цена наших про извола, као и повеђане обавсзс за огплату ануптета за новонз граБенс капац.чтате, условили су.п успорснијн раст дохогка п чпстог дохотка а ти.ме неаде кватав пораст личних доходака, односно пал животпог стан ларла радннх људп. У всзи с тнм it успешно остварнвањс Ду горочног програма еконо.мске стабилнзапијс није могуће рса лизоватп бсз брзог превазилажсп.а текуђих пробле.ма у пос ловању привредс. На овом many чнне сс огромни напори, алц to join увек није довол.но за прсвазилажење присутне ситуа ције. Потребан је идејно јак СК Сложеност ситуације указује да па.м је за спровођеи»е кошресннх ставова и задатака Дугорочног програма еконо.мске стабиллзаипје неопходан пдсјно II акционо оспособљавање СК. Такав он представл.а сигуран ослонац у борби за прева зилажење присутних противурс чности v нашсм дпламичноч друштвено-економском и политнчком развоју. Свс прнсутнија критнчка св ест мора вишс да дођс до нзражаја кроз захтеве за всћу о iroBopnocT, мароцито за спро вођен»е отхредсљених ставова и одлука. ОДРЖАНА ПЕТНАЕСТА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ У понсдел.ак, 5. марта одр жана је петнаеста заједничка седкица свих всћа Скупштине општине Параћип. На седници је разматран и усвојеп план мера за спровођсн>е Дугорочиог програма економске стабилизације у општини Параћип, а уводно нзлагаљс на ту тему подпео је Божидар Мадић, . предссдник Извршиог савгта CO. Разматрано је и ста- { н.е одбрамбених припрема у { општини Параћик, мнформ.ч ција о предузстим мерамз за отклан>ап»е последица чзазваних снсжпкм падавннама, извештај о раду правосудних аргана, а дати су одговори и на делегатска пи ' таља лостављена на претхо дној седници. О свему оппмс писаћемо опширније У варедиом броју нашег листа. м. ж. Гости нзборне седнице с пажњом прате излагаље дискутаната Присутност економскнх проблема Стојан Вељковнћ, члан Нред седнпштва OK СКС, дајући гло балну оцену остварених рсзултата у услови.ма континуирапс изградље организацпје СК, посебпо се осврнуо на проблем цена и одговорност за такво стање, v коме значајно место ича н СК. — Својеврстан је рефрен лрн врсдно-полптичког нзјашњаван,а за опште супростављање аутархнчном развоју, зауставл.а н»у дпвљања цена и спровобе н>у Дугорочног програ.ма екоио .мскс стабилизације. Међутп.м, иене су највише расле бат ка да су биле под коптролом и по Драгап Петковнћ и Момчило Павловић ИСТАКНУТА КАНДИДАТУРА ЗА НАЈОДГОВОРНИЈЕ ФУНКЦИЈЕ V СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ ПАРАБИН РЕЗШАТИ ЈЕДИНО ИЕРИЛО Избори нису само питаље форме п технпке, нстакпуго на седниш; Прелседништва OK ССРН на којој Је за председника Скупштине општине поново нредложен Топлица Недељкоппћ, а за за.мснпка председнлка Дртан МнлојсвиН Прсдседништво OK ССРН истакло је кандидатуру за изборс председника и заме ника прсдседника Скупшти не општине Параћин и прс дседника спа три в^ћа следсћи мандатни пермод две године. Полазсћи од тога да лд «1 рад и резултати рада једи но мерило лримарни кандидата, је оценило и»и.м радом односно да су у свмдептнран>у Председпиштво да су досадаш- •го потврдили еа дашњи председпик Топлица Неделковић и заменик пред седника Драгап Милојевић. па њихову кандидатуру по ново истиче. свпху Председништво OK ССРН и Синдвкаг организгју »боро пе радиих људи н грађана правилу увек на штету привре де општнне Параћип. . . Јасно је да су цеие биле потпуно ис пуштенс из руку и да је тешко прпвести лх оно.мс зашто се за лаже Дугорочни програм: да бу ду нзраз тржишних законитос ти, ефикасностн приврсБиваЗапажена дискусија Љнљане Балетић, у којој истиче да смо спре.мпи, а да' је то н о.миљенп политички термин, да признамо да п.ма слабости, алн да преко њих олако прелазимо, прећутку је.мо и заташкава.мо, била je окренута пнтању: где је соцн јалистичкн морал, како се као ко.мунпсти понашамо?У прплог своје дискуснје навсла је при- .мер сви.ма познатог мапипулисања ма о ћгти. са становима и кредитикоји.ма се у овој средини на којима се разматра рад и активност органа и скупштипских . функционера у двогодишњем мапдату и даје мишл>ење о предложеним кандмдатима. За председиика Већа удру женог рада поново је пред ложен Стојан Живановић, за председника Beha месних заједница Боривојс Мз ринковић, радник Фабрике цемента и Зоран Јовановић * (поново). а за прсдседнкка Друштвепо-политичког bcIul Гордана Станковић, делегат Већа синдиката — радника Ј1ВТКТ „Бранко јКрс мановмћ”. Избори he бити одржаии у априлу месецу. с. о. — Социјалистички морал се ставља на пробу, а потпуно за таји кад се ради о личним интересима, истакла је Љнљана Балетић. Недељко Гуњевић, председник Комисије за развој и метод рада је у дискусији покренуо питање класног развоја СК, истичући посебан значај овог питања у организацијама удру женог рада у области матери јалпе производњс. Он је такоbe истакао да у претходном пе риоду није довољно вођено ра чула о прије.му v СК. Затајиле су ООСК и то пре свега у удру женом раду, док су на селу пот пуно подбациле, тако да је и даље број чланова СК само сим боличан. Топлида Нсдељковић, члан ОКСКС је говорио о економској стабнлнзациЈИ са аспекта сп ровоНсња Дугорочног програма. — На.ма је јасно, истакао je, да је у превазилажењу свих тешкоНе тедннц ослонац на сопствене снаге. Економија се мора одвијати на тржшпним принциппма. Спремност нашнх органпзација да се тако понашају, на ocnoBv директних разговора v сви.м средпнама, као и договора је нс са.мо извссна, већ н нужна. Зати.м јс Т. НедељковиИ го ворио о ономе шта пас очекујс у овој годинн, изразивши ол тимизам у погледу могућности и коначиих резултата привреде, односно да се очскује боља го дина од предходне. Арнф Тановић, Др. профссор Филозофског факултета у Сара јеву, члан ЦК СКЈ се такоће у својој днскусији осв-рнуо на економску ситуацију, истакав * шм да је она сложена и слична у целој зеливи. Он је посебао истакао значај питања како љу ди то све прихватају. Утнсак је недвосмислен да сс улажу вели ки напори у свим орединама да се присутни проблеми што пре превазиђу. Друг Тановић је говорио о задацима СК у спровођењу Ду горочног програма и утицају радничке класе на демократски развој, о појавама неодговор ности у неким среднна.ма, да би па крају рекао да не сме.мо дозволити да нам било шта и било ко спутава Савез комунис та. Y дискусији су још учествовали: Гордана Станковић, пред седник Акционе конференцпЈе СК ИВТКТ; „Б. Кре.мановић Зоран Радојевић. члан Председ ништва ОКСКС, Милош Драку ловић, извршнл секретар ОКСКС, Боривоје МарпнковиИ, члан Председшоитва ОКСКС, Внтомир Иваншиевић, члан ОКСК и Димитрије ШљнвиБ, председлик АК СКС Српске фаб рике стакла. Указано поново поверење Опшпшски комитет СКС јв једногласно за следећи пермод од две годнне изабрао за пред седника ОКСКС Драгана Herковића. а Председнпштво ОК СКС за секретара Председништва. Момчила Павловића. Такође је изабрано осам но вих чланова Огшггинског коми тета на места упражњена одла ском из ове средкне и због исказане анатне неактивности ше слорпце досадашнлгх чланова Комитета. На ссдници је дата сагласносг да се за Председника Uaвеза комуниста регнопа Шума днје и Пђморавља поново изабсре Војин Фклиповић, а за сек рстара, такође у другом манда зу Гордана Борић. С. О. Топлица Недељковић, председник Скушптине општине Параћин говори о стању и привреди параћинске општине lOeHe I вдвдеж П Функционсри name друштвено-политичке зајсдпице cv од 1. до 28. фебруара обилазили радне органнзаннје из области привреде са циљем да сс сагледају резултати приврсђиван>а v 1983. години. пројекција пословнс полптмке v 1984. годлни, ллан развоја тих организација до краја овог планског периода и ДО ?-000 године и уку пнм друштвено-економски и самоуправни односи, рад друштвено-полптичклх оргаиизација и органа самоуттравл»аља м садејство свих тих органа В Мотив за овакве разговоре био је измена метода рада v смислу папушraiba стереотипних форми, такозваних привредно-по.титнчких актива и да ce v једној непосредноЈ раз.мени мишљења дође до укупне проблематике v РВДе радних оргапизација и да те информације повратно послуже уку пној политици општине у даље.м вођењу акције. О резултатима тих разговора разговарали смо овпх дана са Топлнцом Недељковнћем, председшгком Скутшгпше оптпnine Параћпн. On пам Је о — Глобално речено производна активиост. у свим ра дним оргаиизацијама, које с.мо посетили одвијала се у веома отежаним условима прнвређивања, а било јетешкоћа у набавцн енергије и репроматеријала, отежаног .плас.мана, недостатка обртних средстава, лоред тога остварена зитивна стопа раста трпјске производње. ратнвно пос.матрано али и је поиндусКомпа оства- $ рсна стопа раста нндустри- $ јске производље већа је од стопе раста у региопу и републици. Могла је бити и ве $ ha да’није бпло овпх проб- $ ле.ма везаппх за еиергију и $ репро.матернјал. Оно што је посебно важно то је да је извоз у односу на 1982. годипу увећан за преко 20 од- $ сто, шго је и најважније, увећан је извоз на конверти бплно тржпште. Међутим. финанспјски резултат није био у функцији оствареног фнзичког обима производн>е. Грошковн пословагва расли су брже од укупног прихода, што је морало да се одразн на величину дохотка. Овај податак указује да с.мо у размени робе са други.м лоше прошли, односно да нам је статус у при.марној расподелн неповољан. To се посебно одражава v индустрлји стакла и цемента. Неповољан је статус и у такозваној секундарној расподели. Уговорнс и законске обавезе су у односу на претходну годину двоструко веће. При оваквом стат¥су у примарној и секундарној расподели није се могао обезбедпти ни већи пораст личног дохотка, који у односу на 1982. годину веђн за 15 одсто, заправо ннсу могли да се искомпензирају трошкови живота, услед чега је у целини пос- .матрано дошло до пада жи вотног стандарда. Иста ситуација је и ca остатком чистог дохотка, односно са средстви.ма за прошнрење материјалне основе рада. Y контексту изнетог тр*. ба тражити узроке за повепану неликвидност радних организација и коришћење скупих краткорочнлх кредн та за одвијање нормалног процеса репродукције. На повећану неликвидност _ ^тицале су ц нешто повећане залихе, како полупроиз зода тако и готових производа, ненаплаћена потражи вања у ранијем периоду преливање обртних средста' ва у инвестициона средства. Пословна политика за 1984. годину, како у физичком тако и у финансијско.м с.мислу, пројектована je са више оптимизма, па чак се .може рећи и са доста реалнрсти. Стопа раста индустријске производн>е тр еба_да се креће између 10 и 1з одсто впше у односу на прстходну годину * Планови нзвоза су у одно су на 1983. годину већи за око 40 одсто, односно укупан извоз у овој години тре томе рекао: ба да износи око 28 до 30 милиона долара, од чега 22 милиона на конвертибилно тржиште. Овај извоз треба да остваре наше две најBebe радне организације ИВТ КТ „Бранко Крсмановић" и Српска фабрика стакла. На бази оваквих физичких пла нова производње и извоза очекују се повољнији филансијски ефекти. Друштве нп производ трсба да буде већи за око 24-одсто, за то лико и доходак, чист доходак за 22,5 одсто, а лични до хоци за око 20 одсто. Што се тиче пољопривреде, може сс рећи да је план јесење сетве доста добро ре ализован. Од планираних 3.185 хектара, под- пшсницом је зассјано 2.987 хекгара или 94 одсто, што јс inline од регионалви. и републичног просека. За успешно обављањс про лећие сетвс биће неоиходно * да да ва се уложи доста нанора се обезбеде сви noipcoрспроматеријали, ории’ резервни делови каи и i.uiреина фннансиЈска срсдства за набавку овпх ренроматсрпјала и рсзсрнлпх делова и за кредцтпрак»е нроизводње. Када је у питању paasoi до краја овог планског нсриода 11 дал>е. договорено je неопходно да ce Hajupe предузму све нотребнс мере да се уграђени капаците ти користе до њиховог техничког у вези рачуна ва око максимума и да се са тим ефикасниде на завршетак послогасификације. Нова улагања реално ce могу извршити у даље проширивање производње обућс, конфекције и грикогаже и делимично код металопрерађивачког - - ---- комплекса. Улагања у ове области вишеструко су. значлјна. НаЈЈефтинија су по радном месту, обезбеђују робу за извоз и запошљгшају највепи број радника. До краја овог средњорочног периода треба да реализујемо један део лрограма иу области пољопривреде. При крају су израде инвестиционпх програма за фарме јуиади, оваца и риби>ака, као и за проширенл асортимана производа у Фа брици адитива. Ови се програми раде у сарадњи са Ропуиличким ко.митетом за лривреду и одговарајућим научним институтима, ањи хова укупна врсдност ишоси око сто милијарди с*арих динара. Посебно је ичтересантан програм проширеља асорти иана Фабрике адитива код КОЈИХ се однос укупнихулагажа на укупам приход утврђуЈе на 1:6 у корисг прихода. Ови разговори су показали да нисмо до краја искористили .све могућносги у повезивању наше привреде »• да ту постоје резерве и потребе да се на једном сво дном састанку ове .vorvhЛОС1И операцпонализују, ре. као је иа крају разговопа Топлица Недељковпћ. М. Ж.

vo •2 n a 0 s SI=I 3 a 3 ^e)s._,252 s a > a a a ~ 3 Ft Д- 30 Eto = 3 o p s § t->g o a 3>2 9 3 S a S 2 aa p a g S ft 2 <U O s o a p a E Et O o ^0 a 3 ee « >'? , 0 o. Z-e SG дa o S I 2 3 §^a r a — =5 c [* a a H af5 >$•<3 o 2 3 .° a' 5 ‘ o ’ a t5 a o o* c a o .2,9 2 . = a « 2 ~ = * a a 2 - < C a n 3 o a O o 3 P2 o a S rt « p; >, a a a a rt 3 §‘2 o S nt ipS Д 0<E<!^co h ЕДП’ E a „ ^о'" 8'2- g e s o 3 a 2" o §52^3 oa E?S7? a- ®o 3 o |g.c§ ra P G a' is бs fin Ф 2 ‘ o 5 2 o S- = o po *56 a a i_ p*a o c .-: 2 vo -: a) 9« Г5 з b _ 3,M o « q s 3 'А «, a a=«^2^3 a 5 5 £5 A ® Soo av§vo S S a « м P a a a r>2 Q §2 c 2 a 3>S ■ 5 2 a2 8 nt Ooa 5 “si Л & = i^ P2 a ~ 2 n, p 5 « s, c< ° § s a a K « 3 4 2 - Д 3 в-е< . ° * 5 ? - P 3 3? I H ,« 2 g a p и п °£ O 3 a*s3. o"^, a - P i- £ lA = 1 2- C. g & s 2- Б. < 3 S Hs QOO< ffl O |8 ao 2 ® 83 nt 6 2 Q ” 7* r » и ag “ = nt a — ri <•» a aP a5 % aE WPhEw tSwao E w: PP< &ЧK QO ttK Ettf R ° б Q x a ■? § *§. F § ' S 5 £ « « o5 < ® 1 5 s - - 1 3 <U a £ 5 2 2 a □ д 2 ~ a a* o aCs&& - a<<^ ° ■'g p 2 Г.9~ s> 5 5'a'§ < o o ‘S aoб a 3 o o Дчc s 2 n So O g 2 a o, 0 0 £ a Sgs 8 « § pS PI wX a a pp c- ~ a2 5 § o „ *" 2 o c в a 3O a* ” 1 Et 2 3O s ft=§ o^g a 9 aO“O p a 5 д o-p Q « p н 2 2 Ш§ Eg« * 8^g s-£ a - o 3 a 8>-2 0 = c aa O m 'Kl O 0 3.; и -- a >-; 3 o : a^ : 3 3 Qa gs o 23 2 ><>5 И §oc p = 5 t? ca EQ tl cn a o §.'3 * 4-e * fc 6 и R o3 o3 a 5 « > Р л 3 S o Иo § 8 8,5 a aa ca a a a33o 8§ a >< o S d < §p - - O § ”55

л >; Ipч■ a g E q s r *5 O y co H asP Д U c S c> to a a ° 3 ,°5 8 re Xo *-<3 P co £ O sg o rs y 0 ° p У b SoS 2 ° esq. a x B M '' o Q X o a Б n a иу’?. § ci c 3 a £2 a 8 y y a y r. y 73 «- to re a y s io Xo 5 a n 7t s g x | б I «3 P3 2 o a ? S E o Eg^»go^ § c S.E ■§ IllfepyMWW S O " ° a r> “ 5 □ = S £ § ?» ГЧ o S tj E G nj мitsgi ГЈ £*“= §S5 £.3 3 S re' • c o X X = . J w U V w J S S S « S -a Go O 1:Г p a c llo o | o=. б§ a P re >4 a 73 x £a£'~£3gp2 v-.’S^x 2’0 cx a 6 *> £ o 3 X °o3 t-.p * re з a 2 ? y 73 E d o a ,^11 y 5 £ u d a p S P o£|^>3 o§ e x Д re M °2?o - p E 5 fs P o •a <5 10sgS SE cp g a o • o •'2 2 >— 5£88 s P £ ■a * G ° a Ss s w ? a s t» = :^S a E~S 2-8 re g«Bsij ? '- O G> P p>3 У У E P 5 3 TJ — u O 73 У o -.•d 5 5 o-P 2 « H « » : 3 У o o E в o a § 3° £ c p « 9 9 W O O BS33 o 40 c© a 5 x 7 o fi y S a P | O n a rt 7 D p 2 o -° t?£ Is §35 £ u O S a y 5 a o t- = P a a •s|«|s|gn pq y§oqE2m 'q'. : 7 9 o o O ?o? X E si fi=~ y = £ a o B o S3 §EB s e -S' re q20pEo o .0°>3 ^p 3 Д o o -Zj fcj 75 y p O p-1*3 3 S £ d re н X o X gg»esg и a§3§ p w 3 Q a ц B a a.a 3 23 y o a 3 w o 8oo b8 ’ a o a x y^-yy o?.S§ I •§■ * a Q £=> ^;c g R’S E ©£. yay £Ja ?? O £J H re « E a .5 8 5 «8 a O w E o e RS 14 P o g re 3 3 98ps 5 o§ a= »—a• 3 ~ p£ o У 2 _ a 3 u-. o o У *< re P y re a ~ ° 2 a_ - 2 «'..re O д to> 5" 8д iiHlI o y a fi (S.'X'Ts X E « o O м« w y y c Et a % У 3 У •n o W § 2 E o hO.^' E re o st b8 a £ 2 2 8gS2 Sow3x a ° o a p o □ •o c 3 x 35 -■ o — Hu-s- *© S£?a sis’s E o 8a, aj j= y s§i p 5 p re p )a re У Xo re§ w sh W u? sg-s-pg gg-sgg na n a.E ° a 3 E Sais ОУ a 3 ?5E 3 fSag 5-3 3 a y y •5 « 2 q a a “ O C Б g a S e S'EP S C< Д S CJ S ~ 5 2XE a X xfl /Л тГ E y‘° 3* *3 re'~ s a ‘d >4 Г- E y ©£.re a re 73 p 5-3 2 o £ y £ - ° 2 y 3 <? g ?=? S o E x Jo o gt? 5 C E y o < 9 С' p У re UJ og^ggoi^’B c Q .re iii S<§ 5 3 C boo oc>y ш O • дЗ в « " re &* a px o g C B 2 5 g'a - F«.” 3 S = 3 *§■ И Q S’S^a 3S§§ f3 n8 -i o *a 2 e S a'G o K-°§ o o o p •o o ta o w o № 3=1 s 8 P м )=? м S E W > 33 3 E O - У Eg r y re x в 8 8 §g P g k»X >-o re’a y S o o o к E y a y E | y y re a Is y o 3 o о C o G x II y P y £ y P2 ;%§8 a£ i O§ a° У re § У a 2 8 S" y >-» y a S б y p 3°O *8 a w o s S3 ►<op3rf3Ss z tJ 5 - < a 03 “r ? O o б Јз ._£ 2 у S 3 N> Q O< <~>S л Om 14 Јз 3 B ДТД o 8?-<i чз м d a 5 E* 3 «3 y E a*2 is g P g W oa§ B X y o Pws a o •ggg^lis a t, у a o w = o У re s-g§S3 X — n P s a PS. Is'S^ Д g > £ S P w O M © g o *! P > w & n I w M w 3 ooO 5 I i S

7. MAPT 1984. • БРОЈ 253 s’liiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiuimniHiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiniiiis = НЕДЕЉКО ГУЊЕВИВ, ПРЕДСЕДНИК OK ССРН = = Из дана у дан 1974-1934 Д И даље отвореио и аиаи Само благоврсмено, објек тивно и потпуно инфор.мисаии радни људи и гракани могу равноправно учесгвова ти v расправама. к кзјаиииавати сс, a то значи самоупправљатц, чспосредно одлучивати, залагати сс за иајприхватљивија решси.а v од peheHOM тренутку. И заро није иц мало случајно што је Општинска коцференција ССРН, баш 1974. године. зна чи у време усвајања новог Устава и Закона о удружеiiOM раду, уз свестану помоћ и подршку осталих дру штвено-иолитичкчх оргаиизација, Cizymuriuie отитине и радних оргацизација. покренула лист „14 дана’. Покренут као средство за боље. информисање радника у удруженом раду tt осталих граћана, лист је залазио у сва подручја друштвено- -политичког и привредног живота са задатком да дстаљно информише о садржа iv наше самоуправне праксе, о свпм битним питањима из рада padmix оргаииза ција, месних заједница, Ору ттвено-политичких организација п самоуправних инте ресних заједница. Тиме /е чреузео изузетну н врлп од говорну улогу. Иако mije остварио у потпуности све tftubeee, својим критичким написима, nodcrmiao је иа акцију и може се слободио рећи да је одиграо велику улогу v разаоју делегатског снстема и постао пезамеиљи во средство сваког рабног човека it гоаћанина за боље информисање. Својпм паписн.иа v којима је критички саглсдавао и објашњавао схчатину рдлука н закључака чинећи пх блнжим радни.и љиднма п zpabamLua, истовремено је допрнносно образовању радничке класе да кооз своју непосредну са.иоуправљачку акцнју nocrajv cveepeни]н н сигурнији у одговор hum самоуправним функцнјама које врше. Поготово v садашњс впсме када се суочава.ио са раз ннм теитоћа.иа у производibu, снабдевању, радни људи и zpabaim имају велику потребу за тачцим, свестоани.и и правовременим инфор Mticaibe.u. Неопходнб је све те тешкоће, узроке за ibuxoво настајање и начине и могућности за ibuxoeo решава ibe стално објашњавати са цил>ем мобализације свих субјективних снага на прева зилажењу постојећих слабо сти. Информисање као делатност, од посебног друштвеног интереса мора бити joui ouiue укључено у укупне на nope радничке класе на cnpoeobeibv мера екопомске стабилизаиије као ц ставова конгреса Савсза ко.иунисса. Праћење реалазације задагака из Дугорочног npoipaма . еконо.иске стабилизације v радним организацшама. месним заједницама, дтчитвено-политичким организаipija.ua и сви.м другим срсдн нама и информисање свих радиих људи о тим резултаru.ua, може само позитивно да утиче на one који савеспо Извршавају своје задатке али да истовре.иено делује критички на one који заборављају своје многобројне обавезе. Ради ових лтогобројних задатака и потребе да сс на ibuxoeoј успешној рсализацији ангажује сваки радни човек и граЈзанин, намеће се потреба да и даљс и то јоил више него до листу буде речи о раду делегата, делегација, делегатских ску тпитина и дригих са.иоуправ mix органа. Лист је био, а и далс треба да буде, својеврстан ту.иач name стварности, хроничар dozabaja и три бина на којој се измењују позитивна мишљења и искуства из чаше ceaKodneene праксе. Да би то постигао мора вшие da 6yde присутаи у свакој cpedumi: у padmi.u организацијама, месни.и заjedmuia.ua, школама. Jediio.u речју .иора da 6yde jota сабржајнији и окренут cadam ibe.u живота. To му неће бн ти TeiiiKo. с обзиро.и на стечено 3iiaibc и искуство новинара као и to da су сгсраиице листа отворене за сваkv do6py вест, коментар и do6poHa.uepHy критику. И cada Kada славимо јуби леј листа: deceTOzoduuiibimy његовог роћења, прелистава.ио у мисл1сиа његове стра нице, nodcehdjybti се на doгаћаје које јс бележио, мора.ио da констатујемо jedno a to je da je стекао rpaduipijy u пебројене пријатеље. Због свега овога морамо da му помогнемо da истраје у напорима за jota успегини је информисање радних љуdu и граћана, da остане јеdait od субјеката баљег раз воја самоуправљања, da све своје снаге ставц у функцију афирмације моралних вре дности и тиме deayje мобилизаторски у даљој изграбibti нашег самоуправног coцијалистичког dpyiurea. ДВАДЕСЕТА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА У ШН ПРИСУТНИХ ПРОБЛЕМЛ Избори у Савезу комуниста успешно спроледени Y решавању проблема запошљавања оргаиизација Савеза комуниста не сме бити само посматрач ® Крај случаја „Параћинка” На днсвном реду претпоследњс седнЈше Олштинског комитста Савеза комуннста, одржапс 23. фебруара, нашла су се три веома значајна, али иеговремено и no сзрјој тематнцп всома разлнчнта пптања. Свако од њнх је нзазвало изузстно интересоваЈве чланова Општинског комптета, па је због тога седннца неуобичајено дуго трајала — пуних пет и по часова. Чланови Општинског ко.мптета, после Председништва. о че.му смо већ писали. анализирали cv нзборе v основни.м организација.ма Савеза комуниста. акдионнм конферелцнјама п Активу комунисга раднпка — непосредних произвођача. И чланови Комитета, као н чланови Председништва оценилн су да су избори за паргпјска руководства успешно спроведсни, како по квалитегу избора, по спремности целокупног члапства за нова прегнућа, тако н по структурп no којој је обезбеБено вс!јс учешће радника нелосрсдних лроизвођача, младпх људи п жена. Оцена ie Комитета да су основие организацпје СК н поред некнх исказаних слабостп noказале да могу успешио да извршавају сво.ју улогу у областн кадровске политике. Искоришћепа ]е широка кадровска основа настала израстањем пових пдејно-политпчки опредељенлх чланова СК. организацнја Савсза ко.муннсПрихваћено ie и овог пута чињеплчпо стаље да се судбина незапосленнх налази v рука.ма залослених и да овом npoOrieMv морају све структурс посвети још већу пажн^' него до сада, iep on ic већ постао како егзистенцијално, тако и политичко питање. Питаи>с запошљавања нс може се решити аддшнистративним путем. Оно је у директној (рункцији са стопо.м раста нроизводње и његово решавањс треба тражитц само V јачању привредс, односно повећање.м производње. Оно мора да буде продуктивно, нагласио ie ТОПЛИЦА НЕДЕЉКОВИН. ниста v „Парађцнкп” п Прсдседништву Општинског комитета СКС, нашло и на овом највише.м партијском фору.му. После днскусије ве.чиког чла нова Комитста, једногласном одлуком Драган Вељковнћ ic искључен из Савеза комуниста, а Новнца Лазић, досадашњн председнпк Радннчког савета, кажљен опо.меном. Тимс се овај случа.ј скнда са дневног реда. а организацији СК остаје да се после усвојенор нзвештаја раднс групе Председништва ОК СКС Параћина о стању самоуправних и међуљудских односа у Радној организацији ,Дараћинка" и Извепггаја ,радне групе Прелседништва OK СКС о токовима и резултатима полптцчке акцијс на сређнвању поре.мећених самоуправшпс и међуљудских односа v овој организаиији, помогне да пгго пре стане на здраве ноге и крене путем којим се, сталном узлазном линпјом кретала, све цок ннје дошло до овог случа ја, коме ie вероватно ово сада п коначан крај. С. О. EilllllllllllllllllllllllliinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUlllllllllllllllllllllfllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllt.. 8. МАРТ ДАН ЖЕНА Атадемије5 Међународни празник жена које се сматра да жене — 8, март и ове године има рад способне, што парочито долази но свечарски карактер у наш« ој опшпшн. Свечана академиЈа одржана је 6. марта. Y већнм радним организацијама отворене су изложбе (ручних радова. Један број активисткпња обишле cv социјално угрожене другарице, а сусреле су сс са женама, мајкама палих бораца. Једну групу другарнца примио је Топлица Недељковић, предс едник CO. Стабшшзација, запошљаван»е, повећањс таталитета м друга значајна пнтања су плаг форма. актлвности у овој друппвс11О-ПОЛЈin14кој орга1 тзатI ји. — Положај жена у нашем друштву данас је знатно бољи, али још увек има послова за нису Опет о запошљавању Савез комуниста не може бити само пос.матрач, веН активан учесшпс у решавању проблемд запошљавања стално раcryher броја незапослегшх, пре свега младпх стручних ва, истакао ie Драган вић, чпмс је потврдло овог питања и његово кадроПеткозначај све чешће присуство на форулиша У!вана@ до изражаја приликом запошљаваља. Жене ннсу адекватио заступљене ни у друштвено-по литичким оргашоацијама, где свакако треба да их буде више. Треба још времена да се намсг иемо II да докажемо да смо у свему равноправне са мушкар цима, ових дана поручује Добрнла Борђевкћ, председник Кон фереиције, за друштвени поло жај if активност жена у нашој општпни. Активност ове друштвено- -политичке органнзаштје he би ти багатија овс године, а меБу најзначајнцјим су учешће једног броја жена нз наше општи не на сабору рекордера пољоп риврсдних цроизвођача Србије и изложба ручних радова, xoja треба да буде одржана почетком деиембра, а поводом Прве конференције АФЖ Југославије одржане у Бооанском ПетровОДГОВОР НА ПИСМО ДРАГАНА ВЕЉКОВИНА НОВИНАРСКЕ .Чланови OK СКС дали су лодршку новом Самоуправном споразуму о удруживању средстава за фннанснрање проширења могућностн запошљаваља и затражили од свих комуниста да га у својим срединаиастеиЕ^ ма подрже. Крај случаја „Параћинка” „Две пунс ташне”, односно преко 300 писаннх страница, ка ко ie речено на седници, био је „доказни матерпјал" против Драгана Вељковића, чије се iniтање после расправе у основној организаци.јц Савеза комуKAKO ЈЕ ПОСЛОВАЛА ППРО „ШУМАДИЈА’ Резултата задовогБавајући су ® Из укупно оствареног дохотка покривене све уговорене и законске обавезе, исплаћени лични дохоци и остварен је остатак чистог дохотка за проширење материјалне основе рада, стварање и обнављање резерви Основне карактеристпке п проблеми који су испољени у пословању организације удру жепог рада из области робног промета у 1983. годинн, а који се односе на неповољно кретаље промета као једног од бит них чинилаца за успешно посло вање организације удруженог рада пратлло је и OOYJP „Шумадијс”. Због смањене производње у појединим индустријсклм гранама, веће орјептације на извоз. као и смањеног увоза репроматеријала и робе широке потрошњс, отежано je снадбевање тржишта велики.м бројем лроизвода. Y тако отежаннм условима привреБмвања Радна организација је оства рила укупап про.мет од 300 лшлијарди старих дннара и интср ии промет 150 милијарди старих дииара. Овако оогварен про мет у 1983. годинп већи је за 36 одсто од оствареног лромета у лрстходној години. Y оквпјру обављања произво дне делатности Радна организа ција је остварила укупан прпход у износу од 20 милијарди ста рих дашара нлп већи за 40 одОвако остварени резултатп у промету 11 производљи условили су оотвареље укупног при хода иа пивоу Радпе органпза ције „Шумаднја” у цзносу од преко 400 мидијарди старпх дп нара плн 42 одсто већн у одно су на 1982. годину. ну геристичио за послов годину јесте бржц попорает набавке вредностп робе. Сагледавајући положај уку пне трговине у примарној расподели са поссбним нагласком на снстем одреВивања цена и услова послована трговнне у Мада је вићу, н без Драгану Вељкоовога, дато дово л»но одговора, нећу му га ускратити. Добар правник, каквим он ссбе представља, зна да све оно што сс односи на н.его ву ОСТАВКУ пишс уЗУР-у (чл. 520,. ст. 1. тачка 1) Ч1то уосталом свако можс да пр очита. У чему је онда проблсм? Проблем јс v слабој политичкој поткованости овог функционера што јс оз нс штсдимицс потвр1?ивао. По следњи чин (да ли последн»и?) мучних догађаја у „Параћинки”, седкица Радничког савста, резултирала је РАЗРЕШЕЊЕМ помеиутог директора. Ма како на звалк одлуку којом н>ему престаје функција шгокоспог пословодпог органа, цео чин је ОСТАВКА. А остаика је ЛОЛИТИЧКА ИНСТИ ТУЦИЈА, а не самоуправна, чимс директор упорко покушава да се „покпије”, као кратким ћебетом. Што се тиче ..неисткне” на страницама нашсг лисга. толико славољубивп hiicmo. Таква иста „нсистина” мог ла сс прочитати још и у не колико дневпих јшстоел, ре пхоиалној штампи, а и у разпим рсвија^а. Драган Вељковић, „задржава право" да се накнадно iauii v иашем листу са „право.м истипом”. у којима ветничког н ар1ументованом Такви поступии и.ча прегећег, octi раније су му били евојствеки, па никога не изненађују. Уосгалом и на састанку Комигста када je одлучивако о љсгоном да љем чланству у СК, „задриутку На ју то је право. У овом хре оба је изгубно. крају крдјева, на во- .праву истину’ мислп Драган Вељковмћ? М. МиЛр*1К0'Ић СА ПОСЛЕДЊЕ СЕДНИЦЕ БСС систему замрзнутпх маржи ла апсолутан износ из ранијег пс риода, укупнн остварени пословни резултати ППРО „Шума дија" су задовољавајуђи. Напме, из укупно оствареног дохот ка покривепе су све уговорнс н законскс обавезе, нсплаћеш! лнчн11 дохоци и остварен је остатак чистог дохотка за проши рење матернјалне основе рада, стварање и оонављање резервн. Стабилизацнја основнца Остатак чистог дохотка je нешто мањц у односу на 1982. тодину, а што је првенствено условљено врло високим издва јањем дохотка за уговорне оба везс међу којима камате пред стављају велико издвајање. Нап.ме, када су сопствена средства за кредитнрање ост варења про.мета и производње недовољна н у ситуацији када су банке ограипчене за пласман средстава, финансијска политп ка Радпе органпзације за обезбе ћење обртиих средстава представља трајан задатак. Укупно пздвајање за камате од лреко шест мплијардп старих динара представља двоструко већи нзнос у односу на 1982. годину н овако високо издвајање за камате уоицало је на смањење остатка дохотка. Фннанспраље заллха роое које су у физичком обпму маље а у апсолутпом нзносу рас ту за сваким порастом цена утпцаће и у овој 1984. годшш на остварење планнраних резулта та, а планирано је остварење укупног промета од преко 4U0 мплпјардп старих динара п про извода од преко 40 лшлијарди отарих дпнара, рекао нам јс у разговору Аца Кузмановић, фпнанспјскп дпректор ППРО „Шулшдпја". Драгољуб Гајић производње Дугорочал програм економске стабнлизахшје је окоснпца актпвности Бећа Савеза синднката општине Параћин. Ово |е закључено на седнпци Beha Савеза снндиката општинс Параћин одржаној 29. фебруара. Том прилнком јс усвојсн 11лан рада Већа п Председништва Beha Савеза синцнката општине Пара11ии за период јапуар — децембар 1984. Јоднне, оперативпи план активности Beha Савеза снпдиката општине ПараНш! у остварпвању Дугорочног програма економске стабилнзације и програм сгмпнара за председнике основннх организација спнднката. На својнм седннцама Beha Савеза синдиката општине he најчешће да се бави питан>има као што су: производња, привређивање, како се оствару је извоз и договорена полити ка цена, како се -стварају услови за брже запошљавање. a на дневном реду мораће да се нађе и брпга о ника. На Већу ката ма и што овој основним укупном стандарду радСавеза синдиорганизацијачланству је да заложи за оно је договорено, чуло се па седници. Морамо и иа другнм је проиодичу овој годани. да сс ангажујемо акгивностима ко у току рада у рекао Је хзмеђу осталог на седници Раде Мила новић, председник ВСС оншти не Параћин, а та пктаља су: Друштвени договор о стицаи>у дохотка и расподели личпих доходака који је па јавној цис кусији, тгтање из стамбене проблематике, бенлфипирапи радни стаж м друго. Усвајајући План рада и one ративни план активности Веће је заузело став да о живот ном стандарду радника Синди кат мора свакодневно да води расправу, да pearyie са клаотпгх позиција. Свакако не треба занемарити ли питаие планирања, посебно кадрова за потребе удруженог рада.

7. МАРТ 1984. • БРОЈ 253 У OKbupy ^nnnmiimiinmnTnmnnnimmnnTmwnnnHmnminninnnininTnmnnmn]wnmmmnininiTnnnniiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiii»IIIIII,ll,,l,in,lulll,llll,,IIII'IIIH! БОРБЕ ПЕТКОВИН, ПРЕДСЕДНИК MOK CCPH — КРАГУЈЕВАЦ, ПОСЕТИО HAIUY РЕДАКЦИЈУ ЛАРАЋНН ИМА НОВННСКУ ТРАДНЦНЈУ У чereprate, 1. марта нашу Редакцију cy посетили Борbe ПстковиН, председник Мећуопштинске конференци је ССРН региона Шумадије и Поморавља и Недељко Гу њевић, председник Општинске конференције ССРН, и секретар СИЗ-а културе и инфор.чисања Миливоје Вучковић. Поеод за посету је јубилеј, десетогодишњица нашег листа, који је преи пут изашао 5. марта 1974. io дине, а чији je nnett vnedник био Ђорће Петкоеић. V разговору са новинарима друг Петковић је говорио о поггреби формирања листа и његовим првим danu.ua живљења. — ТЈојаељивањс листа 1974. zodttne не треба гледати изоловано већ као дотаћај у сфери културних збмеања. V то ере.ие у култури, чији сам ја био секрелар'. било је реализоеано низ tutu цијагиеа, покренуте манифестације као turo су Октобар ски сусрбТи позоритних аматера. прикупљане архивскс граће, организоеања ликовних изложби, издавање. нових књига, a наше акције су воћење зајсдно са Социјалистички.и савезом. Чи.и би се појаеила нека иницијатиеа, гледали с.ио da је od мах реализујемо. Било је то еремена ентузијазма и није нам било еажно ко даје ини цијативу. Ошипшски лист „14 дана" јс doiuao Kao Haiзначајнија иницијатиеа која сс раћала и реализоеала тих година. Параћиц tc.ua новинску традицију. V послератном nepuody v Параћину је кратко излазио лист „Bydyhност", a it фабрички листоeu „Hatuc сгакло”, Наше de ло" ц „Нови Поповац" и.чају дугу традицију. Те, 1974. zodtine након doношења У.става, npunpe.uaни су ивбори за прве делегагске бкупшгине, акција која је гребало da значи рсволуционарни корак у dpyштеу. Улазитн гако крупне полптичкс акције без правилног инфор.чиеања, чи је имало с.иисла. Зато смо се договорпли да кренемо са излажењем листа, да пзda.no пет бројева у вре.че из бора, па уколико је .udzyhe HacraetLuo и даље. Иако јс бпло одрећених нсзадооољстава, кренуло се заједно са ССРН, па чпје.и челу јс био Никола Bnhuh. Одмах се договорило да новине истампа нека већа штампарпја, да се ипалта у рото техници, јер смо рачунали да ће искуснп графичарп, односно људи ко ји се тим занатом npocfjecuo пално бавс, у стартп моћи да нам по.иогну, јер су на tua цскуства у тој области бпла 'небовољна, a da he гра ћани од првог броја њиати утисак да у рукама и.иају праву новину. И.ие је одрећено на брзину, с тим да се каснијс пронаће адекватније. Мећути.и, радни л>хди и граћани су га прихватили и оно је остало. У новинама су могли да доћу до изражаја сви очи који су желелп и могли да нам по.иогну. Настојалп с.ио да се на његови.и страницама наће taro eehn број људи. Све је то допринело да лист изненаћујуће брзо заживи. Vmccto, сало пет бро јева, колико је у почетку планирано. ето славимо десе тогодишњш{у излажења. Многи су по.иогли прилико.и формирања листа. Меhy првпма ДобривоЈе Бошко euh, Мића Вучковић п Раде Милосављевић пз Ис.чентаре, затим колег^ пз Српс.кс фабрикс стакла. а треба поменути п Бошка Ca.uaptuiha, новинара „Политикс скспрес", затим Драгомира Боdnha, Николу Корбутовског. Чеду Јовановића и многе друге са странс чпја па.и је помоћ била драгоцена. Утврдали смо концепцију првог броја, али се до краја нисмо издоговарали. Сакуппо сам материјал, ставио v торбу и кренуо за Београд. Несебичан допримос у прппремању тог првог броја дао јс Mtuioje ГрбовиД, у то време уредник једног qd Eeotpa дских општинских листова, који је све време био са мпо.и у Штампарпјп. Десег година јс кратак временски период, али нијс мали. Лист је дао пуни donptшос афир.иацнји ове срединс. Концепција са фабрпч кпм листовпма у окоиру „14 daita" није do краја пеалпзооапа, eeh се отишло копак натраг. што није бобро. Лист је најзначајнија dpytaтвена акција v tie ca.no _v њој.која је реалпзовапа Ticx zodtma n тимс је крунпсап еишегодшињи трyd, не ca.no .иој, eeh читавс јебне екипе интузијаста.. На питање tura се danac очекује od листа, односно какав он треба da 6yde it ка ква је улога Социјалистичко7. савеза у бале.ч развоју информисања, dpyz ПеткоGtth јс рекао: — Данас је веома зпачајпо da се cpedcrea јавног инфор.иисања укључе у сферу itatanx dpx'tUTeemtx кретања, прогресивпих примера, dorTtnuvha. И.иа се утисак да су нска cpedcrea инсћпр.ииса tha доДрим dc.io.n всзана магеријале. за састанке. На иа јс потрсбна anifttia, a .иаibe фо^умски pad. Сваки no зитиван при.иер који егче ttanped мора da сс псгакне. To врло често nedocraic чоGttHa.ua. Beo.ua је значајан и крнтички однос. што јс do era rettiKo за локалне hogtine. He c.ue.uo da дозволимо da ce неке creapti збивају.а da ce nc nahy на страница- .ua лисга. Tv чнсмо успели do краја da обезбедимо tuuрину, itpozpecuGHocr тржиtura, орнјсцтацију која he da вуче iianped. "Vnopedo ca афнп.иаццЈом Социјалистичког савеза као г.олнтичкс основс cttcre.ua треба da јача н укупан утицај на iwozva.ucizv отиенга цију. Y лпсту мора etaue da се осети платФоолт Comtiaлпстичког савеза, да се обез6edtt eeha заступљеност deлегатског одлу^1ивања. Да се Со1{нјалистнч1си савез афнрмншс као акциона организа taiia, рекао јс Boplie Пегковић. Г'оворећи о финансијским нробле.ин.иа лнста ,Ј4 бана" dpyz. Петковнћ јс рекао, из- .neby осталог, да бипсу за магернјално јачање лисга треба da 6ttiy Савсз ко.иуннста it Социјалистички савсз. PedaKtfttja пе може ca.ua da peutaea своје финансијске проблеме, изоловано и недо сољно синхроннзовано без других бруштвених чинилаtfo. Јер, гакав присгуп не .ио же да служи ytzvnuoi афирчацијц нити листа нити инФормирања уошиге. Посебан је проблем стагус листа којц ни do daHauvbitx dana није решен. nptidpyotcyjyhu ce честиткама за decerozoдишњицу излажења, захселео је jota бољс резултате и афир.чацнју „14 дана". Разговор забележнла: Милица уКпвковнћ НИКОЛА ВИИИН, ПРЕДСЕДНИК OK ССРН 1974. ГОДИНЕ ЛИСТ IWTFEB Kada смо нокрегали ошитннски лнст знали смо da пр etc број мора da 6yde образац гласила које је потребно радничкој класи и padhum људима у остваривању своје исгоријске улоге на ово.и глу. Као гакаа морао је da 3adoeoA>tt укус еише dece гина хиљада корисника, a нре свега љуби пз ydpyxceног pada, јср у своји.п облу кама о финансирању od.iyчивали су о његовој судбини. Морао је da бокаже преdnocTit nad cpedcreu.ua информирања, са који.иа cv располагале некс padue ор7анизацијс. а нрс свега три najeehe. Морао је da се наметнс својо.ч гемагико.и, са држајем, језиком. објективiiotuhy. техничком страном. Huje с.иео da и.иа ни jeduy слабост. Морао је da nodeva кнс љубе da 7а заволе и при хвате чим ylie у њихове doмове. Било јс врашки тешко ; испунити сее ове, и многс ' dpyze, захтсве, јер је лист > настао у несвакибаисњи.и околности.иа. Дело је не великог броја, ! рекао бих. храбрих снтузи- ' јаста. Бсз обезбећених .иатеријалних epedcraea. без ис- ' куства на тим послови.иа, ј бсз стручних каброва, крс- : нули cv v стварањс немогу- I hez. А било јс и таквих који ј су, у инти.ини.п раз7овори- । лгл, с.иатпали da је v raKotcu услови.иа He.uozyhe реализо- i earn гакав пројекат. Ynyliuea . ли cy нас на редован посгупак, a то је значило, треба обезбедити cpedcrea, кадро ае. пословни простор н г.вс dpyzo, па тек онда започиња ти са реализацијом овог od 7.оворног забатка. За гај пуг нис.ио имали времена. To је било paseodtbaeaibe ствари, која јс daeno сазрела за реРДДНИК ализацију. OdAynttnti смо da пробле.ие petuaea.no у xody. Иначе, постигцута 1е oi> utra сагласност dpytureeHO- -политичких организација и Скупшгине опшгине о потреби општине da icm ceoje тласило. OK ССРН је бонела odzoeapajyhe odaytce о осниeaiby и органнма листа. Vcеојила је и слабораг, којим cy odpcbc.Hti улога и значај листа, иачин финансирања у прелазно.и nepuody, органи it сес dpyzo utro је упутно за гласило гакве ерсте. Политички гренхгтак и dpy 7с околностп ynyhueajitt cv нас da разреши.мо проблсм информисања на нашем про сгору. Оно turo с.ио и.иали нијс било нраво. Унитрано it cnopodauHO, a npc свега сензационалистичко, инфор- .иисање не можс da напаја самоупраељачс da кеалифпкоеано облучију о ontunuu и зајебнички.и нотребама. A нови Устае. чијс doHotuetbc јс услебило rux daua, прокла.иовао је гакве самоуправне dруштеено-економске eaadajyhe odnoce, који информисање дижу на ниво услоеа и интсгралног , бела самоупраељања. Да нисмо СКУПШТИНА ОРЛ „АУТОПУТ БРАТСТВОЈЕДИНСТВО ’83” ПРНЗНАЊА ЗА ДПБРУ САРДДЊУ Послсдња скипштина СОРА „Аутопут братство — јецннство ’83”, одржана у Рспубпичкој конференцијп ССО Србнјс v Бсограду, рсзимирала јс радне резултате ОРА, а ца јбој су н додељена прпзнања заслужнима за оргаиизацнју и одвијањс акцнјс. ОРА ,Дутспут 1983. годинс” остварнла је омладински.м радо.м 42.901.562 ainiapa. Расходи V исто.м перноду су 41.109.817 длнара, према то.мс неутрошена средства ксја he се пренети у идућу годину нзносс 1.791.744 дЈшара. Од колсктнва пз Параћнна захвалшше Скупштнне ОРА добнлн су: АМД ,Д<оша Ппјаде"—ПараЈиш, Рсдакцн |а лнста „14 дапа”, Колектнв Халс спортова, Радннчки ушшерзитет, Библиотека „Др Вићентије Раккћ, Српска <|>абрнка стакла, ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ”, Фабрика цсмеита „Новп Поповац”, РО »ДПумадија”, ГРО „13. окгобар”, OK ССО, С¥П, Војна пошта 4418/7, ВоЈна пошта 7518 п Скупигпша огпптипс Параћлн н поједшпш: Жјшојии Николлћ, Зоран Станковић Борнвоје Дилттров, Небојша ОбрадовиВ, Константин Аксснтијевић, Мирослав Вемић, Слободан Koimap, Зоран Пургср, Јаков Бурнћ и Миодраг Миленковић. Ш11111111111111И11ШП111111111111Ш1111П1111111111111Ш11111111111111111111111111111Ш1И11111111111111111111111111111111111ШШ111111111Ш111111111111ПП1111111111111111111111111Ш1|||||||ШШ111111Ш1111111Ш 1 учинили оно turo јесмо, ио^ пољили би docra еелику глу еоћу на зов гренутка. Било је it „глуеи^, који су нас, сеојим понашањем и „саветима\ подстицали da исграјемо. Политичко расположењв граћана у општини било je на ерло високом ниеоу. Расг crandapda, поеољна привребна кретања, перспекгиее разеоја имтересних и месних заједница утицали су на раднг љубе и граћане da без резерве прихвагају корисие иницијатиее. У oeof Heceaicudauiiboj акцији рачу нали смо на подршку са те сгране. Нисмо се преварилн. Kada се лисг појавио, када је стекао -право граћансгва, Henode/beue симпатије ужиеао је баш od стране padHUка и zpabatta којц су мало, или ни малд, знали како се живи и tura ce padu у комуни. Дефилоеали су кроз Ребакцију, изражавали подрш ку, Hydtutti no.uoh. Морална сатисфакција .иного је значила за оне који су сеоје cno6odHo ерс.ие поклонили листу. Носебно првом броју. За њега ме еези^> ппијат- | не успомене. Верујем da то ucro и dpyzu ocehajy. За ње . га јс еезан страх od неуспе- ; ха. На ње.пу смо најбуже • рабили. Пре.ма њему смо, .ии његоеи rpzoetiu, а и сеи ; dpyzu, били најкритичнији. На њему смо полагати иснит зрслости за гакае посао. Преи број изашао је из uiroMnc на dan усеа[ан,а но еог Статута општине. Хгели смо и стеарно и си.иболично да жиеи ц бела у ноеој етапи развоја. Лисг је из?ле дао пристајно, чак лепо. По мно с.ио пратили реакцију одборника. Лепо је нри.иљен. Похвално су сс изразили они и .ино?и, многи dpv7U. И из балеког света doouли смо nodpjiucy. Схеатили с.ио da v савре.чено.и ceerv нсма иичсг строгп лбкално?. Тпме је наша обгоеорност постала join eeha. Посебна признања за оеај успех принадају РАДОСАБУ ВЕСИВУ. АЛЕКСАНДРУ КНЕЖЕВИБУ. ДРАГОЉУБУ ГАЈИВУ- ЉИЉИ РАДО ВАНОВИБ, ДУШИЦИ АНВЕ ЛИБ, МИРОСЛАВУ ДИМИ ТРИЈЕВИВУ СЛАВОЛ^БУ ОБРАДОВИБУ u .М11ЛИВОЈУ ВУЧКОВИБУ u uHozu.u dpyzu.u учесннци.иа v пно.и значајно.и послу. Без њихоее подриисе не btt и.иали смелости da заночне.ио са ii3daeaH>e.u листа. Преи брсј je утро пуг осталим. Moju сусреги са пима увек су попраћени некаkbilv. неописиеи.ч задоеол^- стеом. Онај први се, ипак, најбубље урезао у срцу. Мо жба зато иао је настао v не ceaKudatutbUM околностима. ПРОШЛОСТ ЗАПИСНАНА V „БУДУННОСТ” (I) шига мо Bion Окошгзла фраза да ковнна жл вп сахо јсдан дан eeli сс пзлизала од употрсбе, када сс говорл о нашел послу, алп инјо згорсг подсстити се још једном ил. Та нсксшоваост доиеклс јс п мала само обмаза, јср ноаинс жнвс u једаи дужи жшзот у искои од пош: за п брижливо чувају тајпу испи сапих оловпих редоаа. Када се нпз повсзанпх нозкнскпх страицца које заударају па иемлу н патину рзскрилс и иадшиу дневис светпосп! огвара се један свст — от вара сс ЈсднЕстБсиа чптанка исто рнјо писанз руком послсн;и<а иовинског заната. За радозналиа је то поново подсећаљс на блиску н.иг далеку прошлост или упозна ваљс ссстз прс сопствснот ппача што хапзот ача^и. Овпх дан1 Ktva наш дист белеаси јсдап мали јубплеј; листам, дл тако хджем, прзоца ддпашљих ,,Че трнаест дана". Y заглав;.у праоца стоји: Смрт фашизму — Сдобода народу'. БУДУННОСТ Лист Нарол ног фронта града Параћнва, Број I. годнна I. Параћлн, четвртак 15. лпрпл 194R. го.тпрч. Прпмерак 2дин нлра. У комплету, тврдих. картонских корица шћућури * ло се двадссетак бројева који су излазили од поменутог 15. априла 19-18. годм не до 19. марта 1919. године. Новинарски живот од годину дана, пажалост прс кратак, али за својс прили кс садржајан. Теме овс и белешкс које следе, нсћс бити историја ни публисти чко истраживањс. Онс има ју мањс амбиције и предла жу вам да заједво прелистамо лист „Будућност” да се кроз н>егове текстоне по уздане подиче. прошетамо кроз 1948. и 1949. годину. Да се подсетимо времена изу зетног прегалагатва и одри цаља, надчовечанске борбе феникса што сс из соп ствспог пепела paha. Пегпаестог дди * у апркду са про лећем 1948. годдае разлвсталп су и први пргшерца ноаог дисга по нмеиу ..Будућносч". Ново чело Гу тембергове галлхстје раагтхзстрло гс ка шеет сгрлЈпша форА:ата не шго мањег од „Политикс”. Увод * ничарскл курзив наслопл>ен je по зивом „Сарадња у нашем локалном ллсту наша је дужност". На три иовинске шлајфпе (куиана стр аница макси.маппим прорсдом) изiiocii се коицспција ношша и ујед ио позпв па ocTBafJiBaibc пето.т.стке. Талашља редакција у свом по зиву на сарадЈБу у сваком читаопу глсда н сарадника н то саопш тава у јсдно.4 пасусу уводнвка: — Паша сарадп.а, a то су сви фроатовци, народна ом ладипа, сваки раднк човек града и сила. који је истин ски пријатељ народа и мз градње боље будућности на ше земље не треба у раду н помоћи листу да спутавз што до сада нису писалл или MKclie да не умеју пксати. Важна је садржина онога нгго се пише, а ие форма. Допис, ма и невеш то написап, или извештај усмено исказап, ако садржи пеку важну вест плп пример који треба истаћи, пеупоредиво је вреднијп од дописа всшто паписаног алн без сздржине. Поред уводника на првоЈ страни ци Ч1ггамо два наслова: „Са свечане конфорашлје Градског нарот иог фронтл” и ..Свечаиа конферси ипја Среског Народног фронта у Пзраћпну”. И код једног н код Аругог тскста нзвештачп ахиентују у поднаслагпмз да ја и једиом и другом приликом за пожртвовани рад одипсовано 20 односно 37 фро итовкн н фронтоваца. Друта стракица првог броја доноси и огпдлран техст под нази * вом „Всликл задатак омладине нз шег срсза" где се говорп о пред стојсћим радшш акцијама, на цз rpaaiui аадружних домова и акпн ји на пзградљи rrpvre Кучсво — Бродмца. На крају текста поклич младостк „Напред у изградњу ГЈс тогодшшбсг плана". Да је 1948. го дина сва у знаку вслпких радних акција сведоче и наслови „Успела радна акнија Народног фроггга у Параћину *', на доаожељу грађеви нског матерпјала за изградњу згра дс Сгаииката и спортског играли turn Текстилног предузећа за прс раду вуие. Запш ређају се насло Bti „Радоаи на изградн>и схндккал ног дома” „Радовл на изградњн задружнлх домова”, „У припре-мним радовима за нзградњу задруж них домова село Буљпе предњачч'’. ..Велики радови фронтовапз села Горњсг Видоза на обезбеђењу се ла од поплава". Такмичарскп дух на радном месту, борба за ударииштва имала је у првом броју изузетан лфтасман. На текуЋоЈ страници наслов цр еко свих пет стубаца „Колектмв Фабрике стакла у Параћину у јапуарском та кмжче&у дао је 34 ударника”, а нспред наслова три велике фотографије — пор трети Радивоја Хаџића че твороструког ударника, Ста ниммра Милутииовнћа. такође ударника и Животс те МилЈтиновића двоструког ударника. Краћи биографскн подаци, а вели ким курзивним словима уписана су н.мена осталпх ?-дарнмка. Друштвено-попи шчкп живот одслнкан је у текстовима „Стваран>с но вих и уздизање старих ка дрова — важан задатак иа ше народнв власти”, „Сипдикалне подружнице у из ■ооима за синдикалпс орга не”, Избори За месне одборе и делегате за Среску скупштину АФЖ. Посебну пажљу привлачн прнлог ..Обданиште у текстнлној фабрнци“ где се измећу осталог истиче opicra фабрихе за децу својих рзд нпка. V једном делу текста стоји: .Деин се даје три оброка, ко ји cy по саставу хранс разноврски Издрж&вање обдавипгга пада на те ргт предузећа 60 одсто, а на ieрет родггге.ча 40 одсто. V обдашпп те долазе деиа радппка за време дох се ндпозп роднтелп калаче на раду- У почепг/ су »дноге мајка са неповгреи>ех< гледале на ову установу, када су виделе резултате васшгганл. својв децс свако нотовереље јо нестало и данас мајке безбрпжно раде .. Из прзог броЈа „Будућности" са знајемо дж је одрждзо пет аиалфа бетскпх течајева. и једаи гтрос. ветни, да је течајево посећивао 121 кандкдат. »Зудућност" нас нзвеш тава и о пазоришном животу где између осталог кажс да је предстапе Спндикалпог културно умстничког друштва вндело 4.100 посс TiLvaua, а на репсртоару су биле представе; „Власт" и „Доктор" од Иушнћа, „Которскн морнари" од Волфа, Чеховљева „Проспдба", ..Прст пред носом' а у припреми су „Госпођа хпппхстарка" п „Руско mrraihe". И на крају огласи. Државни сре ски магаиип .Звезда" обавештава ла у својих дссет продавница нма све артиклс обезбсђсног снабдеваи на крају порухс кажо^Д>ади за најшире потрошачкс слојеве, по маже ocrnapeibo петогодипхцег пла на . Срески савез зем_^ораднпчх1« задруга обавештава потрошачс да нуди текстн,\ доброг асортимана, обућу, стакла за прозорс. чамову граћу, плугоЛе, дрллче, великч Иј бор бнцикла.\а, дувана, соли ... РадЈгдчко — службгаигчка потроша чка задруга облвештавз задругаре ла pacuo.WKe продавницаиа ц јо: Посластнчарипцом, рестораном, мле каром. колоппјхшом бахулуком, мииошггом продавшшом и пнљар пниом. (Наоедне бројевс прслвстава.мо за 14 дана) ..Будућлост'' прелистала ____________________ МилшЈоје Илпћ 6

7. MAPT 1984. • БРОЈ 253 TJiiiiinuui’HiniiniiiiiiniiniiimuiimnMiiiiiiiiiniiiiiiiiiiniiiiiinuiwuiiiniiiiniiiiiHiiiiuniiimiiinniiniimJ = s У окБиру SJSSJ? tASS®’ ПРЕДСЕДНИК ПРВОГ ИЗДАВАЧКОГ CABETA ЛИСТА „14 ДАНА” УЗЛАЗНА ЛИНИЈА Лист „14 дана” је набтао као резултат потреба, рднос но слабости у информисању до тада и као нужан предуслов за даљу демократизацију односа у друштву и с тим у вези развој социјалистичког самоуправљања и увоћења делегатског система одлучивања. Те објективче потребе саглебане су од стране друНсгвено-политичких организација и усме реном планском активношћу покренуте су све dpyuiтвене структуре у општини, добијена је подршгса радиих људи и граћана и ангажоване ру креативне снаге које су несе.бично и са ентузи јазмом приступиле издавању листа. Лист је дакле резултат об јективних потреба ове наше средине и бсии захваљујући томе он се не само обржао eeh и развијао, а упоредо сп тим развојем изграћивани су и усавршавани облици и методи друштвеног деловања, прс свега v оквиру ССРН-а и преко Издавачког савета, као и развијан н уса вргиаван професионални pad Pedatciaije листа. Захваhyjyhu томе, концепција и садржај листа континуирано н.иају узлазну линчју у листу, npe.ua многим званич ним otfena.ua, успешно доприноси мобилизацији свих снага нашег друштва за остваривање циљева економске стабилизације и даљем развоју социјалистичке демократије. Разумљиео, у свему томе има ц одрећених слабости и недостатака, како објективнс тако и субјекгивне природс. Основно ie то што садржаји нису увек актиелни, tUTo се многе акције не пеnicrpyjy и што недовољно ti.ua демократског изражава tba, рсалних интереса радних људи и њихових основ- :них самоунравних заједнииа. констатације и повсзи- -вања, eeh се најчешће региструје само чин донот-ења одлика. Ово је резултат пре свега тога што лист излази четрнаестодневно. Недељннм излажење.ч и ангажова њем већег броја сарадника сигурно би се ово одстранило. Зато, потребно би 6ilio утврдити потребу и могућности финансирања, али и могућности из.иене постојеће форме и програмске концепције листа, јер се то не може једно од другог одвајати. У то.ис иницијатор би сигурно требало ба буде Изоавачки савет. Оеај орган, који је у досадатње.и развоју листа, заједно са Редакцијо.и давао значајан допринос, може и треба дл_ се позабави ови.и nurajbii.ua, јер ако се то не остваои онда iiocToiti опасност да ннтерес за лист nohe силазно.и линијо.и, а поготови uito у овој curyatftiju не.иа много услова ни за прогресивну другитвену критику. Овај јубилеј сигурно није значајан само за лист, већ за t/елу друштвени заједниtfy, која може бити поносна и задовољна сви.и што је ли стом „14 дана" до сада остварено. Мећутим, уместо самозадовољства, сигурно је да ц сада и у будуће развнjafbv и унапрећењу инфор- .иисања преко „14 дана” тре ба посветити пуну нажн>у. ЖИВОЈИН тамин, председник издавачког савета ли СТА „14 ДАНА” stas вм ifшон Ове године наш лист „14 дана”, као средство информисања у нашој ошитини, слави свој јубилеј — десет година излажења. Временски ово не означава дуг пе~ риод, али no свом значају тај догаћај прееазилазц сво је ере.ченско обележје. Прогегсле године предстал љају велике напоре свих прогресивних снага у комуни на изналажењу материјалних MOtyhHOcru за несмс гано излажење листа. Mehytilu, за све активне чиниоце у области инфор.иисања, каи и за радне људе запослене у Редакцији листа будући рао на ujHOAaatcetby најпогоднијих фор.ии самоуправног ор ганизовања, финансирања, подизања квалитета листа и томе слично представљаће додатне напоре. Морамо учинитц све како бис.ио pad hum љуdu.ua и zpahaHU.ua унутар Haute ошитинс, могли jota euuie нриближћти iiatu лист и учинити da им систем информисања 6yde приступачнији, потпунији и одражавати њихоее жеље. и потребе. Истб тако морамо учинити da нат лист буde v жижи сеих збиеан>а у наишм самоуправним срединама, da прати сеа кретаtba у области nptiepcde и dpyuirea, а посебно dozpadtba у наишм месним заједHtitfa.ua, те da кроз реалан прцказ збиеан>а у овим сре~ dtina.ua истооре.иено и дајс. сеоје npednoze за petuaeatbe odpebenttx спорних ситуаци ја, било кроз изношење мишљен>а padnux људм м tpahatba, било кроз критичкн осврт на појсдинс deeujatfti је у odpeheitu.u срединама. Овакав pad учврстиће поверење нашег листа nod ttaших радних љуби и граћана, а са друге стране .лисс he donpuHent даљем развоју демократских и самоуправних односа у нашем dpytaтеу. Cee ћс то изискивати посебне додатне напоре иза радне људс запошљене у Ре daKuujtt листа. taro истовре мено he tt захтееати изналажењс odzoeapajyhux метода у pady, a no потреби и odzo варајуће организације pada. Већим приближавањем Altera наишм радним људима и zpabaHu.ua учинићемо да им систем информисања буде joiu еише доступнији, учиниги od н>их истоеремено и агстивне чиниоуе у oeoi области. Kada danac критички оцењујемо прећени пут у области информисања мислимо da с праео.и може.ио pehu: да је наш лист „14 дана’ do био не само пуно право граћанства, него истоеремено и odzoeapajyhe место vtoje му и npunada у нашој epedtmu. Ово се види из чињенице да иако се лист cada штампа у 11000 примерака, и такав ти раж није боеољан da би поtzpuo потребе наших A>ydu, те д% би сви заинтересовани могли dohu do листа. ТТотре бе наших радних људи и граћана изискују da се тираж листа повећа, uito за cada tuije .иогуће, јер финан сијске могућности то не dottyистају. Стога је на ceu.ua нама обаееза da на самоупраеној демократској осноеи размотримо cadautibe стање и nabe.uo odzoeapajyha petite tea која he гарантоеати da uata лист donpe do^ сеаког uauiez чоеека u постане нераздеојни deo tbezoeoz жиeora ti pada. Бољим информисањем радних људи и zpa ћана бопринећемо ефикасни јем функционисању и нашсг ^елегатског cucre.ua који "liiiiiiiii;iiiiiii!iii!iiiii;ii!iiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiliiiiniiiiiiiiiiiiiiliiiiliiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiii!iiii17 s.'<ll!ll|l!l!l!llllllll!lli:il1lli;illlllllllllllllllllllll!lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllillll!l!llllllllll^ ШТО HIICY ХТЕЛА ДВА СЕЛА, УРАДИО CAM ДРАГУТИН СИМИН Почешс да падају закрпе с неба. Навсја спег. дигоше се усови и сметови, парали са се живот за једну noh. Донесе мећава многе пепри јатности, а однесе и по који жцвот, за ујам. А ко зна, да није тих и сличних мећа ва, мука и тегоба, не бисмо знали ко је међу нама јак, а ко јачи, ко је јунак, а ко слабић. „На муци се позна ју јунаци”, каже пословица. А в^ука је најбол>е селек ционо сито. Снег до појаса. ЈБуди се тешко одлучују и из куће да изађу. Неки нису почис тили снег ии испред прага, а Драгутин Симић из Лебине узима лопату и излази на пут Лсбипа—Мириловац. Два дана је радиб од шест до Дпест, и два километара пута било је оспособл»епо за саобраћај. Успоставл»епе су опет комуиикације па ре лацији ова два села. Уместо четрнаест, заобилазним путвм, Мириловци и Лебинци могли су једни другим пре чицом од свега два киломе гра. Захваљујући пре свега Драгутину Симићу, помоћпом раднику у мссним кан- ^целаријама ова два села, чо веку старом педесет и ссдам година. А нико му није помогао ни лопату. — Кад сам предложио не ким људима из села ушгга ли су ме да ли сам скоро био на лскарски преглед. Прво сам тај пут прегазио и предложио Мириловцима да сви скупа изађемо, заје дно са омладином, и да за ИЈпанае 7 [ЏЈа-три сата савладамо ту де оницу. Нико иије хтео пи да чује, млади посебно. Решио cast да сам оспособим пут за саобраћај, прича Дрл гутип. Што на ум, то на друм. Можда тај пут и није та ко важап, али је у целбј причи битно нешто друго. Све је ман>е л»уди Драгути новог кова. Опих послератних, ударника, који би и го лим рукама на силу природ пу. Смлачило се нешто у на ма, па нам се пе миче са ку ћног прага. Онда није ни чудо што нас снег у фебруа ру изненади. И Још по неш то. Пптамо случајпо чика Дра гутина на крају разговора, да ли је члан Сапеза комунлста? — Beh двадесет и седам година, синко. To ue још и држи, каже нам. М. Димитријевић пребстаеља окосницу даље * разеоја самоуправног система у нашој заЈедници. Pad Избаеач.ког саеета ли ста ,Ј4 бана’ у овом периоdv био је у складу са погребама листа, а базирао се на укупна бруштеена кретања у наисој социјалистич.кој за 'једници. На сеојим сасганцима HsdaeauKu саеег је ут epbueao концепцију листа, у cKAady са погребама радних људи и граћана у нашој ошитини, размаграо pad РеdaKLfuje листа, проблеме фи нансирања листа и dpyza питања која су била od ееhez значаја за област инфор .чисања у нашој ашатини. Bydyhu pad M3daea4Koz са еета биће усмерен на разма трање и усеајање jtanped на лебених it dpvzux проблема као uito су: Побољшање организације pada Pedatctfuje у u3daeaH>v листа. побољшање квалитета инфор.иисања у смислу проналажења најпоzodHttjtix форми pada и ноеих облика, изналажење мр zyhHocrti излажења листа uedcA^HO. .Сее набројане форме pada у Редакцији листа би бопринеле праеовремено.и информисању tiauiux padtiux A>ydu и граћана, a са.ии.4 riLU боље.и развоју de чократских odtioca у нашем другитву. Нека и овај јубилсј истоеремено 6yde nodстрек сеима на.иа за da.ba upezHyha у оеој dpyuireenoj пбласти. .illlinilllllfllllllllinilllinillllllllllllliniilM fillinnillllllllllillllllinilllllllillllllinillllllllinilllllllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIinillllllinitHilllllllllllllltllM IIIUII IIIHIini:illlll!lllli'!!|ini||illl|||||||l|||l!llllll||Ilillltll!!!l1l!llll!|||||lll||||||lllllllllllllllllllllllllllllllllllHIIUItllllllllllllllllllliyill'.llllllllHiinilllllllllllllllllllllllllllllllllllUIHHIIIIIIIIiyHlin'UHIUlIIIIIIIIIIIIIHl'illlHmilllllllllllinilL ,,14 дана” број садашњп ТРАГОМ НАШИХ НАПИСА Улпца Цара Лазара. Соли тср I улаз 1, стан 7. Ка вра тима плочица са именом Светислава Пејића. На зво но, врата нам отвара домаћин. To је исти онај Света али сада пасмејан, широко, задовол>но. Прима нас као старе зианце, у кујну. Света, чистач у шгофарској еле ктричарници, отац Констан тина, сада радника у Штра.ј кгарну II Сузане, која је веН стасала за забавиште. пуди пас „ракијицом”, соком, га фом. Светлу, чисту просторију испуњавају звуци са „грундинг касетофона”. На зидовима слике, пуно слика. Највећа је Сузанина. Слат ка девојчица смеши се са слике. Сада је са мајком код рођака у посети. Још слика. Свбта са штапском заставом из „педесет и неке” и друга, прошлогодишн>а из Вал>ева, са акције. To Света одужује дуг. Поносно нас води кјјоз стан, показу је „ствари”, купатило. Све чисто, сија се: — Уђите, yijiiTc, слободко! Поносан на ред и чистоћу показујс иам и домазлук, кацу купуса. Зимски витамипи. Стан солидарности добио је пре две године. Подсећа нас како је било у бившој штали. He поновило се. — He пијем од 4. априла 1980. године. He пушим и кафу нећу. Прича Света како је ишао код сонијалних радника по савет. И како му нису веро вали да се манути чашице. Али мануо се: Доказао сам им да могу каже задовољно. — Жеља ми је да децу удомим. Сипа да оженим и ако стигнем, ћерку да удам! Снебива се, као да му је жеља превелика. У пензију ћу, каже. Већ је био на комисији. „Инвалида” није велика, па ако се жена запосли, биће добро. Живи живот Свста Пејић. Други. Каже: Родио сам сс кад еам стан дсбио. Соллдарност је победила још је дном. М. Миленковић снимио: В. Љубичић „14 ДАНА БРОЈ 118 ОД 25. ОКТОБРА 1978. ГОДИНЕ ПОЗИВ НА СОЛИДАРНОСТ 1ТЖСИИ живот Свете Иејн11а Вшдеструки ударник са многобројпих градилтпдта шпром земље, отац двоје деце, пасторак у породици, осећа се као пасторак друштва у својоЈ петоЈ цеценији На кроју Његошевс улице. бап« нд мссту гг»з моћне машкпе прппрсма Ју подлогу за модерпн булстр са две саобраћајнс тракс. у хшу аллл је међу ,,издвојси1км” граВсипкама, оборнма и стајама, намернла се не сгамба н у „лЈ човек. СВЕТЛ ПЕ ЈИН, Свстпслап по крштспици, a без трунке светла за своју будућпост. Соојом будућпошћу сматра бу дућност своје деце и супругс Јорговаш^г, на чнЈсм се лицу већ виде дубохн траговн овог жнвота. Кћк Сузана са својих 13 мсссци, всћ ДОбро ПОЗНВЈв ОПОРП MirpHC бОЈПОк пс, алн узалуд Је вкшемсссчно лс 4ciE»e. Бронхнтас, као рсзутггат боравкд у родктсљском стану, демои скИ Јс шчепао ље>Га мала плућа. Тешка мемла прптнска са свих страна. Из налуклкх зидопа. са мм' провизовапо лссојшт тапашгцс. из пода, кога су трговцп тако оскћај >к> назвалч „топли”. Друг Свс/ti ста нује v пгталп! Нсхада за живота маЈке п очуха у тоЈ просторнЈа бпда је смештена стокм, снротињска хшрна — магарнн. Ko aim колнко времспа, било ја то снгурно склошшгго г». магврс ћл живаљ, а затпм га је Сиета пре ниачно у своЈ живопш простор. Зн стоком јв осгала олага, мемла. Y штдлн вочео Је да м;нви човек. Ро дно му ае сип Коистантпи. Сада Ја то пет1гв|гстогод1шрвак, коме бц у ери кокн — колд генграпнјс само највслнкодушкијн далн толлко годн на. CTirr.ia Је ц Сузана. Бсба јс шп роко повпЈсна. Пелене чисте, али нсрвозки, спсцкфичнн покрети згло бопа првк су Bectnmi« опаког рахмтпса. Прнткска тескоба у бплшој штали. Прсти да чог»?к постане бипшк. И Свста to occtje. Huje лако г<в?да тн како спс лагано труие. Реогује људскп. Тражи нзлаз. НаЈлпкши Је н iiajonaciuiju. Од грубе свакллаш. itiitue бежи опасии.м nyrcaiLMa алко хола у привндни мнр. Зна да опп устиари воде у пролраст. Света не мо;ке сам да peimi коцку жквота. Све што зиа, то Је да ралп, .in послуша, допссц, npiuiece. НиЈс зпао да у време расподеле станова содпдпрностн убсли „друговс” у сбоЈ Јад u чемер „шталског живо та”. Увек Је пеко други био првчн'. Лли зато је зиао се са 12 радних акцпја шпром Југославнје не враћа бсз уддрннчко зипчко п пркл нан.а. Слаба су *гу утеха накнаднс кокстатаиије ла Де баш оп трсОало да добкје стан. Још су чудније none I: кад се зиа ди су Сзетике ста .мчене прнлпке • у тужноЈ хпјсрархн јн сврстапе под ,,паЈуг1>ожспнЈе’*. Ово Је апсл. Апел tra правелност. Позив да co спаси што се спас тн можс. V »гмс лудскости, у т»г х1рав'«1'И 6yayh«nrrn оппх којп ло лазе. М Мпленкпв!<ћ

7. MAPT 1984. • БРОЈ 253 1974-1984 ki 10 Година ca нама САРАДНИЦИ АИСТА „14 ДАНА“ ОД 5. iAHA 1974. ДО 7. МАРТА1984. Eopbe ПстковнК, Ннкола Buhiih, Љм.-uuia Радоваиопић, Драган Aitnih, Дгшнца Aiibc.nih, Мплпвојс Пстропић. Радослав Bcciih, Брашслап МарKociih, Бошко СамарциБ. Мнливоје ВучкоЕпћ, Радомлр Милосап.-испић, Драгољуб Гајпћ, Бомчндар Маднћ, Раде Jonaiioniih, Сретеп Стошнћ, Злзтотојс Ламревпћ, Душап Пстровнћ — Дупе, ЖивоЈнп Томнћ, Ааексаидлр Кнсжсвић, Млалеп Радуновпћ, МихаЈло Урошсвпћ, Саша БукнБ. Hpaiair Всљковпћ, Томнслав Airnth. Жика Мил. xoniih, Стојан Пстровнћ, Драгнша Алск сић, Бока ОбраловиИ. Всла Плић, ГоЈко Боројсвпћ. Томпслпв Apcuh, Момир Језднћ, Г.шр Буднсг-шћ. Добрмлз Мнлстнћ, Радс Мплорадовпћ, Зорпи Нваповнћ, Жпворад Мллосаол>спп!>. Вслинка Стамснковнћ, Милутпн Глиго рнЈсвпН, Драшко Лукнћ, Всрол.уб Радпкопнћ, МчлппоЈс Шћспаховнћ, Жлка Пактић, О.тга Apaubc.ior.nh, Љубнша Цвсткопнћ Jlvuia. Прсдраг Маркови1|. Жнвота Борћсг.нћ, Mnnijmia OctobiiIi, Лн'.»-Ko- :.woni:ii. Слсжпдо Жпг.ко жнћ. Миомир Мклепковнђ, Живорад Радоваповлћ, Радпславка Добросап.1л- ( внћ, Дудлшш Стојић, Браннслав Ннко- , лић, Радс Марковнћ. Столс НсдсљкоПРВИ САЗИВ ИЗДАВАЧКОГ САВЕТА: Драган Аптић (председник Бсжидар МаднИ. БорБс ПстковиИ, Славољуб Обрадови!1, Слободан Букић, Матнја Ромихс To ма МнловановпН, Драган Антић, Радослав Веснћ, Радс СтсфановнИ, Зораи Радојсвић, Милорад Мнлојевић, Драшко Лукић. ДРУГН САЗНВ ИЗДАВАЧКОГ САВЕТА: Драган Антпћ (прсдссдтшк) Славнца Шабан, Борђе Пстковић, Жпвота Стојанови!|. То.ма МиловановпИ, Драгол.уб Гајић, Л-иливоје НсшиН, Зорап Радојсвпћ, Нада Бранковнћ. Мплнца ЖивковпИ, Славољуб ОбрадовиИ. ТРЕБИ САЗИВ ПЗДАВАЧКОГ САВЕТА: Жнвојпн Томић, (предссдннк), Иада ЈовановиН, Славољуб Обрадо Biih, Свста Живковић, Борнвоје МарннковиИ, Момчнло Вучковип, Јован То.мић, Нада Брапковић, Живота Стојановић, Снсжана Јовановић н Миливојс Илић. Станнмпр lllynih, Нала (Icmill. лр Мплпсдп Боглаповнћ, Радомир ТанпН Мнросласа ТрзфуповнН. Жнвота Лукпћ. Драгапа Фшптовиђ, Драгапа Maunh, Слађана Јсрсмић, Спежака Ннколнћ, Свстлана Симнћ. НсГ»о1ша Hafaaiioniih вић, Јашп Алексић. СрВвп Узелац. Мнодраг Радовановпћ. Зораи Радојсвић, Душан PyiKiih, Брлнка PaiBicsiih, Радослав Пстковнћ, Ружпиа Стојапознћ, Нопнпа Нлић. БоЈана Tajiih. Зоран Painnh, Зорап Нлпћ, Марко Всл>нћ. Тншомпр Алсксић, Драги Нпколнћ. Bopa BopbcBiih, Бранпслав EoKiih Kan. Зора Јсздпћ, Бора РужиВ, Вссна MapKOEiih. Снежана Тпмилпјсвпћ, Драгослав Радоваповнћ, Љ. СтамснковнВ. В. Стаменковнћ, С. Нсдсл>ковпћ. Дсјап JoBBiiOBiih, Спсжана Мпловпнош|В, Љнл-апа Мндосављевић, Љубпсап Бурпћ, Драгапа Гајнћ, Славпца Никодијсвнћ, • Слшшпа Пскиђ. Бојан БукиВ, Ружгао CioJanoBiih, Зоран Златковић, Всра UbctkobhIi, Нвап Стапојловнћ, Млрјан Обрадовић, Мирослав Miinnh, Слободап СтоЈаповић, Жнпојнп Николић. М. Добросалл-ссић, Слободап Кнссслац, М. Д. ЈовзновпН, Цвстапкп ВукобратовнИ Дгшли с». ill., <...i3i:ouiiii, . . рнвојс Taciili, СлоЗодап Ггспћ V. > саз Лвђслпћ, Гордапа Живковнћ, Брапислпв Јопановнћ, .Марнпа МилојсвнН, рпежана МзрковпН, Спсжапа Мплснкоcuh, Драгана Тазпћ, Јулка Макснмовнћ, Војкан МнлетнБ, Снлвана МатоuicbiiIi, Нснад Милсв, Бранко Псрунн- ■nih, Б. JcpcMiili, Мнрослав Manih, Б. JocaiioEiih, Алск Дс.мајо, Драгпша МаpmiKODiih, Р. ВоЈводић, Божо БулатоBiih, Борнслав МнхаЈлопнћ Михнз, МапоЈлопић, Нпко.чпЈс Мнлпсап ОбрзловпБ, Спасић. Др. Нспад ЖиваповпН, Станојло Радојковпћ, Иовииа РаkiiIi,’ др -Мплорал Стакковнћ, Г.ора Ру пић, О. Тодоровнћ. Драган Мнлнћсвпћ, Р<-1кииа Лрсић. Еојкап Pacnononith. БорБс Трајкопнћ, Радмнла Кисжсвић, Предраг ricuuib, Драгомир Болпћ. Д. Тодоровкћ, Гордана Apcuh, А!р Мплорад Мијатоппђ, Жнвојин Мнхајловпћ, Нснал Kouiih, Л>пл>апа Apcuh, Драгоелпв Тодоропић, Eiubana Bopbcnuli, Зорпца Васковић, Ружнца Бокнђ, Лпднја Осторић, Љубтпа МилосавлхпиИ, Ван>а Говорко, Алсксапдар БурВслић, Нада AirroiuiJcBiih, Жнвојнн Антпћ, Срба Јовановић, Душан Бупнћ, Снсжана Сапиђ, Роксапда Павкоиић, Добрнла Стан копнћ, Дрнна Арапћсловнћ, Славнша Мнлут1П1ов1!ћ, Љиљаиа Милосављсвић, Нсбојша Павловнћ, Радмила Јовановпћ, Слоиодан Aiibc-iKOiiiih, др Мнлан Цајков ски, Владислав МилоЈсвнћ, Славољуб Стефановић, Радмила РадоЈковпћ, Стан * ко Здравковчћ, Маиојло РадосдвљевпН, М. Tlajiih. Р. Мплпд|1нов1|||, Борнвојс MapiiiiKomih, Мплош Paiuih, Пвап Проссн, Бранка ByjiiMiih, 3. МилстиБ, Б. Jcpexnih, Радомпр РадоЈкопнћ, Kanina JoBiPinh, Д. CroJaiiOHiih, Драган MirrpoBiih, Драгољуб MapicoBiih, Зорана ЈсргмиВ, Иикола Корбутолски, Спсжапа МнлоЈсвнћ, Софнја Ракнћ, Радмпла TanacKOBiih, Славниа Ннкоднјсвнћ, Е.ми па КадрпИ, Мнлоје Грбовпћ, Ж. МплоnicBiih, Пстар Кухтпчек, ПсбоЈша Паn.ioniih, То.мнслав Ипановић, Слободанi:a Bvpith, Јслица Мплапопић, Слободап MiLiiiBojcniih, Зорап Бркнћ, Славнца Цвстковић, Јадрппка Стефаповнћ, Снсжапа МилоЈсвпћ, НсиаД ТодоровиВ, Драган Лстровнћ, Бора Лскић, Братпслав Tniiiih, Радослав Соколовнћ, Сре. тсн Стошпћ, Десапка Мнлосављсвић, Вссна Илић, Драгап Млловановпћ, Драгољуб Савић, Д. СтојановиИ, Ракко Ннколнђ, Слободан Бнрнћ, Мнро. слав Чопа, Жива Аптнћ, Браиислав Јоваповић, Данииа Сабљпћ, Драгана JaincoBiih, Зоркиа Нваиковнћ, Слоболрн Јсрсмић, Виолста МилоЈковнћ, Мпле Aimih, Јасмнна Miuicnih, Љшвана Алск ciih, СтоЈан Алсксић, Мирко Јовановн11, Псра Срсћковић, Часлав Голубовнћ, Славка Мнлосав.-всвпћ, Стапко МарЈановић, Борис Рибаровскп, Милсна Mil. тровић, Жплорад Cuxnih, Миодраг Дсбсљаковић, Слободаи Cnncn!i, Всра Map ковнћ, Милнја Марјановић, Славкп ДЕСЕТ ГОДИНА НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ЗДДАТКУ И „Глас“ ]е уз нас • Свих 253 броја штампала је београдска Графичка радна организација „Глас” Десетогодншњица дружеља „14 дана” са својим читаоцима нсзамисливо је бсз врснцх графичара „Гласа”, који већ десет година, од првог броја заједно са нама праве ai обликују лаш лист. Та најважнија карика из међу новинара и читалаца н данас добро шти.ма. Иакосс пос ледњих годнна све чешћс јав л»а несташлца рспроматериЈала, најчешће новинске xapnije п цинка за нзраду клишса, нз лазак новина није. довоБен у питање. Ево, док прппрема.мо овај свечани број, нз Штампарнје отижу непријатне вестн, да опст нсма довољно иинка, за клишес, што донекле уноси нервозу. Алн, надамо се да вам нећемо ускратити задовољство да у свом листу пронаБете фо тофафије које ће употпунити ваше чнтадачко задовоЈБсгво. Пошто су графнчарн нсвидљива страна у крсирању једног листа овог пута корнстимо при лику да вас ближе упознамо са њима. „Глас” је настао из исто лменог лнста којн су јуна 1942. године, у окупираном Београду, покренулп народни херојн MifpKO .Томић и Благоје Нешковнћ. Ратни „Глас” био је глас Народноослободилачког фронта СрбиЈе. Након рата iior.nh, Момнр Ствнисапл>сђ11ћ, Ружица Благојсвнћ, Миро.губ ЈовановнВ, Dinoмир 11Baniiuicniih. Зорпп Трпфуновпђ, Мнлован Жипковнћ, Алексапдар Јова. iionith, М. Мнљкопић, Милан Каиггсварзц, Б. Иваионић, Мнлосаплрвкћ ГДЕ CE CBE ЧИТА ЛИСТ „14 ДАНА' ШИРОМ СВЕТА, ГДЕ СУ НАШИ ЉУДИ „Пријатан occhaj да сс ви ди и прочита нсшто отуд! гдс јс човск тао и гдс Га успоменс нс надокпадити. рођсн и одрас оежу најлспше може сс ничим Заиста се пуЈеданасст хиљада примерака листа сваког другог чствртка „плане” за једно прсподнс. Највсћи број прн Marnh. Градпмнр H.iiih, Малипа Ма. nth, Јасмнна Taciih, Снмка Bypiih, Алекса Богосавл>свић, Радс Mnnih, Бра пнслав Цветков1гћ, Мклаи Кантар, Мплутин PaKiih, Радиша MiuajiinoBiih. Б. Драшковиб, Нснад Xaunh, Јас-.иг-л Мплосав-bcoiih, Драгољуб Трпфуновић, ТатЈана Блажсвпћ, .Момчнло Псрп1>, Спсжна HiiKo.nih, Марнна Мнлосавлх:- впћ. C.iabaiia Илић, Љпљана Алекспћ, Спстлана Гајнћ, Радс Стапојсиић, Ра. доЈс CtoJkobiiIi, Пстар Блажсви!1, Зоран Mii.iciiKomih, П. Ilnaiionnh, С. Је. здпН, Всрпцп РалоЈковп11, X. МарЈаnoniih, Д. Ilnaiionnh, Драгољуб Kpcnih, Мипко Cannh, Б. Jonaaonnh, Слободан Manih, Рашко 11eaineoniih. С. Cannh, Душапка Миловаповнћ, БорВс Apaiibc. noBiih, Александар IIiiKo.niih, Прсдраг Д||ц|||1, Радмнла TaiiacKonnh, Драгол.уб Јапковнћ, Бојацл Кркић, Мома Пап jiobiiIi. То.мпслав Тодоровиђ, Жпво та CToJaiiOBiih, Вссна Урбан, Прс драг MiinciiitOBiih, Олпвсра Мошорннац, Сап>п Пванишевић, Снсжгна СмиљанпБ, Дратца ЈокиВ, Добрила Станкопп1>, Слободан Драгуп1пови11, Мнлош Дракулп!>, Горап Стефапопнћ, Љиллна Боснћ, Мнодраг Baciih, Даница Мплачић, Свста Цакпћ, Славица Пи. ito.nih, Зорица Jlnnnh, Пушпца Cannh. Јовап Мнлосавл.свп11, Олпвсра МаксимопнИ, Малииа Jlonnh, Смиллпа Вслн. Kiih, Драгана Тра|ковнћ. БорнвоЈс Радић, Олга 11||14олнН, Драган Младспо. впћ, Мнодраг Всљковић, Драган МплоmcBiih, Љиљапа Милошсвић. Зоран Та. сић, Ранко ИлнИ, Драгољуб СтсфаноBiih, Олга CToJaiioniih, Давил Стапко. null, Љубипка Cmmh, Рала Јсзднћ, AacKCiiii.n EonhcB.th, Мичспл З.-..-uh, Живота Радпвојсвпћ, Александар Уро lucoiih Матра, Инкола Папловкћ U i.iдста Жпва11опн11, Жпвадннка (IpoKiih, Љп.-кака Cintnh, Слободанка Игњатовић, C.iabaiia Јовић, Р. Pajith Стсвлп Сто.|- KOBiih, Борнс Стсфановић, Мнлојко РадојковпБ, Зорпца ЛазарспиБ, Чедомнр EopbcBiih, Борислав Стсфановп1|, Сло. бодап Спаспћ, Зоран Станојевпћ, Марпн Брмболпћ, Јадрппка Стефановпћ, Л»иљана Нлић, Љубтпа Боглановпћ, мр. Мподраг Стсфаповпћ, Радислап Стсфа. новнћ, Раде Савнћ, Свстлапа НсдсљкоМпрјана Стзнојсвић, Марнпа Остојпћ, C.-iabana Пстровпћ, Б. Глншнћ, Мнр. чста СтанкопиИ, Чсдо.мир Јовчнћ, Мнлпн Мпрковнћ, Надп Диинћ, Свстлана Apcuh, C.iabaiia ТраЈковић, Стојпп Пс. TpoDiih, Жпворад Микпћ, Радиоојс Bacilli, Мплан Милутиновпћ, Коста Стаи. kohiiIi, С. C.-4!iiu»h, Живаднн Бсљко niih, Мпрослап FIoiioBiih, Свстнслав Га aoiucciih, Пстар Михајловић, Б. Toлић, Слободаи BopbcBiih, Зорап Марја. iionnh. Мплап Нсдсл.ковнћ, Влалан Ра Kiih, ДобривоЈс MiiaoDaiioniih, Мплаи БлагојсвпБ, Градимир То.мнћ, Брата. слав Jbyoiiiniih. Милан Нсдсљковнћ, Славнца B.iaiojcuiih, Свстлана Riipiih, Мнлорад Судар, Мнша Гајић, Мкрослап HiiKoniih, Мподраг Ружић, Радојица Crojaaiiiioiiiili, Драгослав Tlannoniih, Радовф! Mii.iouicniih, Милаи Стошић, Крспа Mii.nucau.-bCBiih, Зорап Михајлоiuih. Пстар boplx?nnh, Владица ПстроBiih, Владан Љубпчић, Борко Спасић, Мирослав Cnacuh, Радисав EouikobiiIi, но радујем кад добијсм при мсрак вашсг и мог листа „14 дана”, пишс иам Боривојс Радић из Раперсвита у Швајцарској. ,,Ми читамо саш и наш лист у туђинм и врло смо задовољни са ссим ипформацијама, било приврсдним градским. било пољоприврс д!шм или културним. Ми вам сс захваљујемо за рсдобно слањс дана”, пи шу нам Јагодинка и Слободлн ГајиВ из Клсрмонга у Француској. За дссст година у РсдакЦију јс стигло на стотине плсама, разгледница и дописница, у којима нам сс наши људи широм бслог све та захваљују за везу са за впчајсм. са родним селом и ближњима. којс прспознају у новинама или прочитају о њима. мерака одс чкс класс, зајсдницс. У ЗСМЉИ If у руке раднизатим у меснс прстплатницима иностранству. Нска нс будс прстснциозно, али лист „14 дана” чита сс на свим континентима, значи свуда та.мо гдс живс наши зсмљаци. Лист је нај дражи гост у кући Мчлова на ЛСивановића. Кулвер стрит 29 Рамсгат Н. С. W. у Аустраллји, у Удружењу па ших радника „Свстозар Map uoBiih” у Шведској, у дому Војислава Димитријсвића из Берлипа као и нашим радпмцима у Ираку и Ирану, у Канади, Либији ... Лист јс био и остао за ове л>уде најкомплетнија слика завичаја тамо далско у туВини. Са њим, са листбм „14 дапа” наши земљаци су ближи родној груди и cpeh нији. Бар тако они кажу у својим дирљиви.м писмима. М. Д. Жиаадип Вс.л>ковн!1, Мнрослав Вучкоnnh, Драган Aiiinih, Мнодраг Ружпћ, Миодраг СтапоЈспнђ, Л>уба Kpcriih, Hiu кола РакпВ, Раднсав Радисављсвпћ, Љубисав Стамспкопн)), МнлнвоЈс ШћсnanoDiih, Всра Божпћ, Брап1слав Трп. liKotnih, Милан Вслкчковић, СрбнЈанка Eopbccirh, Јасмниа llinh, Драган Heith, Пстар BopbcBiih, Всра Бранковнћ, НеБорВсвић, D. Псјић. С. Милупшовић, Ж. РадипојсвиИ, Б. Марковић, Borocan Пажшловпћ, Катарнна Стапковнћ, ДсЈан Живаковић, Љ. Jocaiioniih, Бора Марннковнћ, СофнЈа Ракић, Ралослпи ПрокЈ|ћ, Бора Мклнћсвнђ, СофнЈа Ра. кнћ, Радослав ЦпетковнВ, Брашслав Мплснковић, СтоЈан Joiuih. С. Милсмковнћ, Браннслав Л|ггоинјспић, Миро. пачсппђ, Јасна Зубср, Драгапа Ивш HODiih. .Марнна Мнлуишовнћ, Мклаи MiLiCllKOBilh, .Марица Цвстковнб, Саiua Mariih, Би.-нана CrciiaiiOBiih. Зорица СтсфаноспН, Зорица Тс.мс;ми>ви1>, Cue. жаиа PaKiih, Драгаиа IlnaiiKOmih, Виолста MapiiiiKOBiih, Илана Ада.мопи!., Бранислан Цвстковиђ, Марниа Букнћ, Сузапа Hctuith, Дсјан 1'адојковн1>, Јс. „Глас” је жнвео као дневнл лист или недељни лист до 8. феб руара 1952, годинс. Из тог „Гласа" проистекла је данашња 1ра фпчка радпа организација, 3. октобра 1945. године. ДанаидБи „Глас” је значајна графнчка оргаиизација са 460 радника који читаоцима испоручне 6.TH3V 180 наслова. Углавмом cv политичко-лнформатпвна гласила друштвено-политич кнх зајсдннца и основних орга низација удруженог рада. За протеклнх десет година машински слагачн и коректорп били су нашн првп читаоци на хиљаде страница рукопнса, ру чни слагачи — метери, колоне ОЛОВ1ШХ редова сврсталп су у мозаик новинске страинце.’ a раднициротацијесуимали привилегпју Да први визуелннм чглима „опипају” новину. Ред бн било овог пута поменути нмена, алп се бојнм да неко од мстера не ловпче „Уредннчс, дај скрапг за којн ред овај текст", или већи грех да направн.мо да неко кме не по.менемо. 3arortx нећемо прознва ти, већ нм рећи друтарско хвала за допрлнос v затедничком послу и ндсмо дзл>е, јер -члтаопк с нестрпл>ење\1 очекујг нзрдае бројввв. М. 11ллћ вић, Снежапа Mnnenih, Радпслав Лазић, Трпвун БЈелпћ, Мнлап Кандпћ, Жарко Вскпћ, Р. Цпсјпћ, Драган Млаленовпћ, мр СтоЈвн Алексић, М. Стапкопнћ, Ж. Жнвковић, Драгомнр Manih, СлаБапа cnh, Мпрослав Pajnh, Тамара Мнлоше. впћ, Горлана Xapatuiih, Спсжапа ДиjanoBHh, Рада Јездић, ТатЈапа МнЈа. TOBith, БоЈапа Годнћ, Драгап РадоЈковпћ, ЗнЈад Кадрнћ, Славољуб Петко. вић, Брапко Лазпћ, М. Динић, СтапоЈло Богдановпћ, Т. Борћсвпћ, Зорап АнВслковлћ, Снежана Јансвска, Мио. мнр Мнловаловић, Т. Величковпћ, Т. Томнћ, Миодраг Мплнћсвић, Радшиа Мплалгновић, C.iabaiia Васић, Милпна БлагојевлВ, М. Симић, С. Милутиновпћ, Љубомпр Арсић, Драгана Цапхнћ, В. Рапћеловнћ, Љубомлр Kpcnih, Б. Мпламовпћ, Жпвота Стојаповпћ', Мплан Кандић, Радојка Дулић, Адам СтапоЈсвић, В. Hociih, Виолста АранБсловнћ, С. Бурић, Рахмила Станојсвић, Љубохшр Крстић, Вполета Сте nnh, Eopbe Радшпнћ, Мнлутин Pncnih, Мхла Железх>ак, Драгнпа Мнлојковић, Ж. МаноЈловић, Добрнвоје Бошковнћ, Љуба Kpcnih, М. Бслонца, Д. Младе. дељко Гуњсвнћ, Радо.мнр Никодијсвпћ, Нсвспка MitnonanoBiih, Миодраг АнБсл. KOBiih, Зоран Пургср, Мнллца Cmuih, Живота НсшнБ, Всљко ГлпгорнЈеввћ, Ружнца ГлпгорнЈевиН, Весна Коцпћ, Дмитар Госпић, Ир.ма Бснко, СрбнјанМа Bopbesiih, Бранислав Bc.nih, Мнлосав MapiuiKOBiih, Блапша JotiaiioBiih. Радисав Мпладиновнћ, Мирко Раклћ, О.тпгца Eopbenull, Алсксандар Amnh, М. Лваловић, Б. KapajoBiih, Б. Три. чковпћ, Д. Марковнћ, Петар МпхаЈлов, С. Јерсчшђ, С. Иваповнћ, Р. Алекспћ, С. Ристић, Б. ПериИ, Т. Томић, В. МнлојKonnh, Д. Патић, Д. МнЈајловић, М. Стојановнђ, Р. Mii.ienih, Божндар Златановпћ, /Члексаидар Ilaimih, Ж. JoKciLMOBiih, Гвоздеп CmibcBiih, Р. Трнфуковпћ, Maja CilmhIi, Душица Кр. KHh, Внктор СтапковиП, Јасмина Пс nioDiih Manih, МирЈана Дојч1П1ОШ1||, Мирослав Дојчлиовнћ, Д. Мнлосавл.с. вић, М. Стефановић, М. Таспћ, Слободан Балстнћ, Т. Мнлосавл.свпћ, Вла. даи Ракић, Б. MuanhcBiih, Мподраг Mauoj.iOBidi, Вктомир Борћсвић, Д. Риcnih, Драгап Марикковпђ, Драган By. ковнћ, Стојан Дninth, Ннкола JotiKzih, Славомир Стефаповнћ, М. Николић, С. ... и ндоннаре нашега листа слав Марковић, Радохтр ТрнфуновнК, Станно Baciih, Здравко ФилипосиН, Здравко Стојковп)!, Алсксандар CiiMiih, Зоран AiibcaKOBiih, Марија HccropoBiih, Ивана Адамов, В. Палапчпннп, Гале ncTpoBiih, Браш1слав Стојаповић, Камснко Трифу>1опн1>, Бпљапа Ралсвић, Добрнвојс MapKoniih, РадоЈко Ду.-uih, Радојкца Јовановнћ, Свстлана Стефаио. внћ, Мнлан B.iaitKOBith, Радо.мир НнкоnnJeBHh, Раде ILuih, мр. Миодраг Сте. фановић, Радомир Жнвковић, Гордана СтојKOBiih, Срстен Бошковић, ИBana Пстрош||>, МкрЈана Обрадовић. Свст лана Паннћ, Алексапдра Пуповнћ, Та. тјана Грубпшић, Невснма Тодорови1>, Бил.ала БорБевнћ, Таља Жквпћ, Валсипша Aimih, МирЈана Стојановпћ, Мн. ланка BojinioBiih, Eopbe Николић Би- ,i>aiia Paiuih, /клсксандар Hcunih, Би. ibana РадпвоЈсвнН, Миодраг НиколнИ. Cnabana Стаме1гкови1>, 3. МнлоЈсви11, В. Николнћ, Биљана Јоксн.мовпћ, Лндија ВиданоЕпћ, Драгана Ивапковнћ, Дсјан Милошсвић, Јасмина Мнловић, Новкиа МЈгтровић, Малниа Дсбељачки EopbcBiih. Ж. Милојсвић, Драгана Ж«и вковић, Љнљапа Срстеиовнћ, Јас.мина Флнповић, Јас.мпна Manih, Соња Kyprnh, Слободак Лазарсвић, Даннца Марковић, Paanh Лекнћ, Ратомир Bitaeiioanh, 3. ApQiiiiijcDtih, Сон-а Кс цман, Нилка Псрић, Би.-кана Алекспћ. Једска Manih, Иван Адамовнћ, .Vici; саидар Бекнћ, Драгана Гајнћ, Јасмнна Фнлнловпћ, Внолста Спасић, C.iabaiia Гајић, Нендд РадивоЈевнћ, Славка Петронпћ, Евгенија Портаој, Жнвка To. мнћ, Јелпца Eopbeanh, Јасмнна Макси мовнћ, Мошгка Бурмћ, ДеЈан Нлић, Драгаи СтоЈковић, Ирсна Рот Пор. тноЈ, Мнра Богдаповић, Апа Пстровић, Марина Живић, Зораи Милић, Весна Мнладиновпћ, Зорнца Рахић, Cnabaiia Aimih, Драган Иванковкћ, Марко ШЂепановпћ, Прсдраг Б. Петровмћ, Светлана Пакић, Непад Арапћеловнћ, Драган Joeaiitih, Гордана Томић, Моsnip СтшисавАевић, Димктрнје Куле. ■оаић, Јелена Сталојевић, Славкца Колнца MinpoBiih, ЕмнлнЈа Диинћ, Да. ннјела Лазарсви!.. Аликсандар Годић, Дубрапка Макснмовић, Гордана ПсчнiioBiih, Славмца Исјкоонћ, Дрзган Го. ctobiiIi, Момчи.кј BysKoniih 1ордапа Стојанопно, Зденка ЈапкоииН, 1’ордана foaaiioBiih, Радица l*a;iiicau.bcniih, Снлва на Paaocann,cuith, Драгана МитнН, Дра. гана CTaiiKoaiih, Алексанзар Вељковић, 'Милан Златаниои1|, Зорнца Mu.-uih, Владста Miincnih, Зоран Николић, Зла дица Apaiibc-ioiuih, Виолета Марипковић, МаЈа Будпсалнћ, Драгана Снмић, Вс. сна Стсфанови1>, Новнца Пстровнћ, Брднислав Гаји||, Марипа Мавић, Cauia Стојановнћ, Јслсна Кантар, Гордана MirxaJ.-ioaiih, Јовица Jo.-uih, Сузана Hcinnli, Драгана Mii.icnth, М. Мнлошс. Biih, Љнллпа Крндцја Бнл,ака Нсшпћ, Марииа Мнлојковнћ, Марнја МилоЈсsiih, Милаи Јерче, Снсжана -Стефано. anli, Мнла Мпленковић, Moiuhui Боpiih, Славка llcipouiih, Иаташа Авра mobiiI), Станки ЗдравковнБ, Мшпша Tajiih, Ангс.иша Ммленковић, Марика Pcuiih, Слободаи Гајнп, Вссив Мклади ковпћ, Миидраг НнколиБ, Нвана Пст poniih. Сузана Стојаиовић, Мнрослав ЖивановнБ, Јслсна Miiayntiiooiih, Иаа на Иваноинћ. Милан Сскулић, Млдбзп Mii.-ioJkodiiIi, Страхнп>а Ннкоднћ, ДеЈан Paiuiih. Можда јс исчнјс ilmc, од на ших сарадпика нспушзсно. Уколико с.мо у праву дугуЈемо iiJBiiibcibc, алл то иије бнло xionav»:piio. Порсд помснутих сараднпка у ства paity лнста учсствовалп су н новннарн Рсдакцнјс лмста „14 дана": Славољ\б Обрадоппћ, (главнн п одгонорно срсд- ||нк), Снсжана ЈовановиБ, лекгор, Ми. липа Жнвковнћ, iioviinap, Мидмсоје K.nih, тсхнички урсдник, Мнрослаа Днмитријевић, новипар. Миодра« МнnciiKOBiih, иовннар н Слалнца Митић, адмн1111СтраП1вни радник. Маана^ 8