14 Дана 1984

QИQXO E£ « P<E5SoES

W M ? M $ s o o tn s Д >13 o s w И o ei o>-< 'O p n J3 H >o O E K o t3 p G> 3 o g o w Bs§ o a a E o 2., o J h •ss 8« S * с ^53 §E ■ рл g d s0 3 © §l§ = £ £ P £ §*3 a «o W M- 3 A P O = jL 2 о у х w p g“ s 5 o _ У » У §Mgl P Z a _ 45 H o w a c' ’© so 13 « з 8S.= gB $1°м о Б Ihha -©•<££?■ 5 _ a - »• 5 н S d -i = S б •4 'г. 5 § Q 2j ■< o £'< rr •< a a 25 D I 6 б - c - ~ O o £ □ g °, S S «'S B = W//////////Z7/////////Z^^/^^ ? K >< 53 i ?? S3 > ‘13 H E w M a o о 35£g§ lif б 88 § = S Sag 11 д S® У ilgj -g|s!SPes Sts a*3 л” q S o 2 *3 u -<J c 3 - » p a §E 2 c r> " >: O d dg ш. a ■3.§ r - * нЈН «3 § a gsg? т o 9 „ 5 2 9 a § g S F •335-п? “ r- c ? *5 ■*'0 P S eq 5 r 4 R -3 4 5 Б g e ‘ 5»a^ S V c c X о g «’2 p n 3 g£.g 5 g s^h^s 55 0 y o a Д - о « .° a р Р § 2 ° 2 £ s $ S о - - 28 ego? rt м <«■.. 5 X aS o o p prP Q C <5 3 У )J ft 2 is.?-3 si ill о Sa-Sda ?’g?^5 р 3 ^■5 Зг & 2 2 С 2 a. 9 o J? o 3 °^sg3”O ^ = ^»°ss >• = q a o - . £ s p = O 2.^ о Q q < д yx"S *f= 2 a>e^ o g g ~ ® 5 § □ 8 o 3 = gg5 s g #0 ,_*E — o 2 g 3 e >. p 5> o 3 r> 2 с a ° O У &«- *- A S p 3^o g s?9 — — = ^ s Л Oi s E « pi >s O I

« • 16. MAJ 1984 • БРОЈ 258 СА СВИХ CTPAHA • ИНИЦИЈАТИВЕ ЗДРШИВАЊЕ пвмардвског ЗДРАВСТВЛ Разматрајућн Нацрт плана здружпвања по.моравског здравства, аналнзу болничког лечења ван региона у 1983. годшги и нзвештај о раду соцпјално ме дицинскрг одељења Завода за здравствену заштиту у 1983. гопшш, Извршни савет CO је безрезервно подржао иннцијативу за здруживањс здравства у Поморављу. Ово није прва нннцијатива овакве врсте, чу ло се овом приликом, а све досадашње падале су брзо у воду. После бројних примедби на рачун досадашљег начина органнзовања н рада здравствене службе у Помо 9. MAJA НА ДАН ПОБЕДЕ MD ЧАС ИА БРАННОВОМ ТРГУ ■ И ове године 9. маја, на Дан победе, на тргу Бранка Крсмановића одржан је велнки школски час за ученнке средњошколског центра, којн носи име нашег народног хсроја, и делегације ученика основних школа ■ Историјском часу присуствовали су п многи грађани, као и друштвено-полигсички, културни н јавни радници иашс ошптине. Културно-уметнички део часа О Дану победе, о то.м најра досније тренутке новије историје, када је фашистичка сп ла положила оружје и признала пораз, када је свет ушао у нову фазу историјског развоја, говорно је лрофесор Десимир Николић. — Мн, данашња генсранија не с.мемо да будемо генерациЈа без осећања историјске одговор пости. Себс мора да схватимо и дожлвљавамо као карику у ui/iopjijcKOM ланцу. Генерација која не цени напорс и стварала штво претходних генерација нсма право да за себе тражи поштовање од будућих генерација. Вама је исто тако познат огроман допринос југословенскпх народа победи над тим злом, фашиз.мом, који је био почео да хвата корене п на нашсм тлу. Није потребно •писивати звсрства, мучења, стрељања и вешања која су фашисти, страни и домаћи, извршилн над недужним народом, старцима, женама и децом. Сећање на дан велике победе над фашиз * мом треба да нас испуњава пи јететом пре.ма генерацији која је‘ за свога живота имала тај тежак, али частан задатак. Та генерација је испунила свој дуг према човечанству. Она није Јшедела себе. Цела генерациЈа је била на нивоу задатка, али пссебно су се нстицали комунистн, и од 12.000 н»их колико У СЕЋАЊУ: ЈОВАН МНЛОСАВЉЕВНЂ Музнку Јс волео више од свма. Био је Јсдан од утемељмвача музичке културе у Параћнну и као директор Музичка шхоле „Мнленко Жнвковнћ” и као каставинк своји.м радо.м и рсзултатнма служио Јс као узор. Порсд савссног псдагошког рада Јоваи Милосав.ТвСвиК сс Озлио и музичхнм стваралаштвом. За су остале броЈне композицнјс.а њсгову химиу Параћнну па.мтнНе генерације и генерације. Јоваиа Милосављсвића више 1<е.ма .ме * by 1гама, хтп >1>егов траг у ово.м граду и срцима свих oinix- коЈи су га волслн Је ПСИЗбрИС|ГВ. рављу препоручено је Медицинском центру у Параћнну да се активније укључи у акцију око здружнван>а здравства у По.морављу, а друштвено-политцчка заједннца пружа потребну помоћ. Један 'од закључака је и тај да јс потребно урадити конкрстне анализе KaKo би те службе изгледале. Прихваћена је и прн.медба једног од чланова Извршног савета да у овакве ак ције ие треба укључнвати само днректоре здравствених организација већ и самоуправне органе и тела ка ко би се успешно спровела до краја. М. Ж. пх је пошло у par 9.000 јс дало csoje животе. Њн.ховн гробови, знани и незнани, расути су широЛ Југо славнје. Једа"н од тих 9.000 ко муннста, али још нстакнутији, виспренијн, луциднији, шпанскн борац п организатор устанка у Србији, члан ужег руководст ва КПЈ, био је Бранко Крсмано Bull, Мутничанин, Параћинац, херој под чијим смо се споменпком и на чијем смо се Тргу окупили, са жељом да ојачамо сећање ла славну генсрацију бораца против фашизма. На тргу хероја, заједно с па ма стојс и преживели борци и комунисти, учесници рата од 1941.’ године, бојовници са Сутјеске и.Неретве, . припадннцп славне генерације. На на.ма је да им покажемо да љихови на пори и жртве нису били узалуд ни. To морамо да покажемо на делу, као радници и ствараоин, као’добри ученици и добри ск ортисти, као градитељи нових друштвеннх односа, као градк тељи н бранитељп свог псториј ског света, као субјекти ,нсторије, поручио је на школско.м 4acv испред неколико стоткна младих професор историје Десимнр Ннколић. Школки час нз историје бло је нспуњен културно-у.метничким програмом у комс су учес твовали хор и рецитаторска секција оредњошколског центра .„Бранко Крсмановић" М. Д. НОВИ ПРОГРАМИ РАЗВОЈА НОВЕ МОГУПНОС ТИ ЗАПОШЉАВАЊА МААА ПРИВРЕДА-ОКОСНИЦА РАЗВОЈА llllllllltlllllllllllllllltlllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllillltlllllllllllltlllinilllllltllllllllllinillHnllllllllllllllllllllllllllllUlllllllllinillllllllltlllllllllnillllllllllllllllltlllllllinlllllllllllllllllllllllllllllllllllltlll ф Нови програми развоја представљају пратеће гране великих индустријских система ф Велике су могућности запошљавања у области мале привреде, истиче Бошко Иванковић, председник Комитета за привреду, друштвене службе и финансије Комитет за привреду, друштвсне службе и финансије урадио јс програм развоја мале привре де у сарадњи са представницима Српске фабрике стакла, Штофаре. Агроекспорта, „Шумадије", „Будућности". „Ветропрома", „За нат-сервлса" и „Занат-продукта". Рсализација програма малс прив рсде и формирање нових радних срганизација има за цил> продук тивно запошљавање и измену по стојећс структурс учешћа у укуп ном дохотку од стране појсдиних грана привредс. Тако је у 1983. години отварано следеће учешће у укупном дохотку И TO: Индустрија са 58,3 одсто, пољо приврсда 3,3 грађевинарство 4,9 саобраћај и всзе 10,6 трговина 17,6 угоститељство и туризам 1,7 занатство 2,3, стамбсно-комунална дслатност 1 и финансијске и ЛРУГС услугс 0,3 одсто у укупном дохотку општинс Параћин. Из ових показатеља види се да наша општина има три вели ка носиоца привредног развоја, a то су Стаклара, Цсментара и Штофара. У протсклој години на рочито су нсповољни услови при вређивања код Стаклара и Цементарс гдс јс учешћс технолошког горива и електричне енсрги је јако изражено у формирању трошкова производње и осталих економских показа * теља Ови вслики индустријски системи отварају могућност за знатно бржи развој малс привре де као пратеће гранс за imixob join повољнији раст и услове пр ивређивања. Помепути програм развоја малс привреде усвојен је па заједничкој седници свпх Delia Скупштипе општине јануара 1983. године, а обухвата период развоја до 1985. године. Након доношења значајан дсо тог програ.ма почео је да се реа лизује. У оквиру радне организа ције „Шумадија" — ООУР ,,Обу ha", од 60 радника у 1983. годи ни број запослених у 1985. години треба да нарастс за нових .шесто радника.' Уз улагања од приближнр 80 милиона динара, што представља ученЈћс само по 120.000 динара по радном месту и ако се упореди са предходно изграђеним капацитетима где јс ИСТРАЖИША | Према истраживањима Републичког секретаријата за унут рашње послове СР Србије — страдање пешака на нашим пу тевпма и улица.ма добија дпмензије једног од најозбиљнијнх друштвених -проблема. Впшегодпшњом анализом саобра ћајпих незгода п њнховнх узрока, дошло се до уверења да еу пешаци најугроженија кате горија учеснпка у саобраћају. Од укупно погинулнх лица у разним несрећама, пешаци чи не 37 до 42 одсто што је показао просек у последњпх 15 годпиа. Годишње се евндентпра преко четирн хнљаде пастрадалпх од којих скоро 500 потну лих — чине пбшаци. \ Основни разлозп за изузетно велпкп „данак” који плаћају пешаци састоји се, пре свега, у пепажњп и незнаљу пешака, као и непоштовању пешака — од стране возача. Ових дана ка да је евидентно смањена фрек венција саобраћаја иа путевнма ci улицама у апсолутнпм п релативнпм показатељима, све чешћи су случајевц всо.ма иео презног понашања пешака у свим ситуацијама — на улица ма у градови.ма, на 'путевпм^ једно радно место коштало и до милијарду старих динара, најбо ље се види колико су та улаган>а рентабплна. Захваљујући разумевању радника „Електродистрибуције" у Параћину део изграђеног Центра ове организације постаће но ва фабрика обуће. На последњој седници Скупштинс општине пр сдложено је да „Елсктродистрибуција" ООУР-у „Обућа" уступи објекат у коме се тренутно нала зи, под истим условима под којима је објскат грађеп са Дјрено сом вредности основцих средста ва и преношењем обавеза креди та који се на тај објскат односе. У овом објекту призводиће се: модна обућа и обуђа за техничку заштлту за радну организацију „Обућа" — Београд и „Вико" — Вараждин и за извоз на конвер тиблино подручјс, јер је на свст ском тржишту обућа изузетно тражсна роба, чули смо од Бош ка Ивапковића, председника Ко митета за привреду, друштвено службе и финасијс, са којима смо разговарали о новим програ мима развоја параћинске привре де и могућностима за запошљавање. Занатска задруга „Занат-продукт" доводи у функцију послов нс просторијс у улици Маршала Тита гдс he сврј дслокруг рада проширити пре свсга на прераду дрвета. У фази израде је студија о техничко-тсхнолошкој и дру штвено-економској оправданости за израду палета за потрсбс Ср пске фабрике стакла, јер постоји обострани интсрес а производи he сс и галантерија од дрвста за домаће тржиште и извоз. Реали зацијом овог програма запослиhe се још око сто радника. Недавно је почела са радом пр ва уговорна организација за про изводњу дечије конфекције и тр икотаже, гдс је у лрви мах запо слено 30 радника и искоришћенс просторије бившег До.ма ЈНА. Будуће просторијс овс организације биће у ранијем холу „BanKan”, а до Kpaja 1985. године ова организација ће,запослити најмање 150 радника, махом жснске радне снагс. ПЕШЖХИ^- ОПРЕЗ на раскрсницама. Смањена фре квенцнја у саобраћају као да јс смањила онај неопходни оп рез који пешаци морају имати у свако.м тренутку као учесници у саобраћају. ’ Околностп под којима страдају пешаци често су крајње безазлене п наивне. Све то упућује на неопходност далеко већег ангажовања свих заинтере сованих друттвених субјската да се унапреде општн услови саобраћаја, повећа нлво знан>а, дисцишшна и саобраћајна култура учеснпка у саобраћају. “ Y последњнх петпаест година број погниулнх пешака на подручју СР Србије ван територије покрајина Повећан је трп пута, а број настрадалих псшака са већим и мањим после дица.ма повећан је за два пута. Учешће псшака у укупном бро ју погннулих лица у развијеннм земљама Европе је око 20 одсто у условима далеко развп јеннјег саобраћаја, што је два пута мање нсго па паши.м пу теви.ма. Посебне аналпзе су показале да се незгоде у којнма страда« Окосница развоја уговорне ор ганизације која тесно сарађује са Штофаром је асортимап про извода које не производе параћински текстилци, а уз чију је иуну сагласност уговорна органи зација и формирана. Основна ор ганизација је да се удруже влас ници основних средстава и да их користе у својим домаћинствима да им тече радни стаж. На тај начин треба да се запосли 50 радника и још око 400 у домаћинствима на прииципу удружи вања да и средстава по виђењу,. За производе ДКТ „Сан" влада интересовање и на иностраном тржишту. — Када се ради о даљем запо шљавању у ИВТКТ „Б. Крсмано Biih" ООУР „Трикотажа" треба рећи да је ова организација за две године удвостручила број радника. Улдгањима од око 20 милиона динара до 1985. године трсба да сс запосли 120 нових радника, увођењсм савремених високопродуктивних магцина, ис тиче између осталог Бошко Иванковић. У ООУР-у „Конфекција" у току је израда инвестицио ног програма којим сс предвиђа да се до краја овог средњорочног периода развоја број запсле них удвостручи. Комитст за приврсду је у сарадњи са организацијама удруженог рада радио и на програмима за формирањем ових организација удруженог рада. Један такав програм се односи на про изводњу неорганских, ватросталних боја за писање на стаклу, порцелану и керамици, а урађен је у сарадњи са Српском фабри ком стакла. Индустријска проба је изврхпена, а предстоји форми рање ове организацијс. Та орга низација би представљала почс так развоја хемијске индустрије у нашој општини, а обзиром на чињеницу да је змени гас доведен до свих великих. потрошача у општини Параћин, стварају сс могућности да се на реалкзаци ји развоја хемијске индустрије још интснзивније ради у нарсдном периоду. У почстку ове организације би запошљавала 15 радника, а обзбеђене су и прос торије за рад. Колегијални орган Комитета за привреду за Један од својнх ссдница привхатио је и слаборат о формирању нове радне ор ганизацијс у друштвеном секто ру за противпожарну заштиту ју пешацн дешавају у периоду октобар—март месец када су и најнсповољнијп услови на путе вима. Y току недеље — пешаци највнше»страдају петком и ПРЕДНОСТИ ДИСК-КОЧНИЦА Велико ннтересоваше и широке расправе у свету аутомобилизма, што јс иоказо и недавно одрж/нп округли сто на ову тему у склопу одржавања 23. међунароцног салона аутомобила на Београдско.м сајму, изазива систем кочсња, пре свега дискочнпце. Које су предностн днск-кочиннца? — било је основно пнтање око којсх су се водили најзанимљивпја разговори. Еминентни и до.маћи и странн стручљаци из области мотористпке и овога пута једногласно су били да су предности днска пгромме и да их у свету користи 95 одсто возила. Такође, како се чуло, добош кочнице на тешким теретним возили.ма треба да се усаврше и већ први познтивнк резултати у исшггивању постшпутн еу у Француској Интересантан разговор вођсн је и о преносним механизмима. Уочљиво је било да је све већи продор хидраулпчног снстем кочиња на тежпм вознлима уз употребу неазбестннх фрккционих материјала. Y некнм западнпм земљама, како су чуло, азсест, иначе, опасан по здравље, стављен је ван закона. Зато су се стручњаци п ово.ч^ прнликом заложнлп за што брже прелажсње на употребу неазбестннх матернјала, поготову што се очекује it његово скоро по|ефтин>ење. ____________________ (Танјуг) средо.м, а пајмање недељом, су ботом н понедељко.м. „Критичпп пернод” за пешаке је из.међу 18 п 20 часова када долази до промене светлосних околно стн и 14—15 часова када се завршава радно вре.ме. Y незго * дама у који.ма вознла обарају пешаке, највишс страдају особе преко 65 година, због смање ипх рефлекса и деца између 5 и 14 година због крајње неопре зностп. Y 60 одсто случајева пешацп су самл крпви за настали удес, а у 40 одсто случајева пешаци страдају због неодговорног иложишну технику. Ова радна организација треба да обавља ра зноврсне послове, а између оста лог да пуни и одржава апаратс за гашењс пожара, врши динамичне услуге, одржава громобра нс, котларнице. Средства и прос торије за почетак рада су обезбе ђена, а у дашој општини има и довољно стручног кадоа из ове области. У Фабрици адитива програм развоја предвиђа могућност запошд>аван>а троструко више рад ника уз улагања од око 30 мили она динара. На реализацији овог програма се увелико радп. У ООУР-у „Встпром" предвиђа се интензивнија производња лекова хуманс медицине, а вршило би се и капсулирање и табле тирање лекова и производн>а но вих, као што је „Абехол". У изради је главни пројекат, а сматра сс да нећс бити проблема за затварање финансијске конструк ције. Нови програм отвара могућност за запошљаван>е 30 радника. Општина Параћин има огромне могућности за развој пољопрпвреде и запошљавање у тој области. У поменутом програму развоја прсдвиђена је изградња Фарме од 2.000 оваца, фарме ју нади од капацитета 3.700 грла и рибљака у површини од 73 хек тара. Програми су урађени и всћ су предати „Агробанци” у Београду која би требало да их финансира. Урађен је и елаборат о мелиораци:>* 330 хектара зе.мљишта у друштвеној својини а у току јс израда слабората о мслиорацији зсмљишта индивидуалних власника на око 650 хек тара које треба подвести под културу. И поменути програми нз пољопривреде запослпће сигурно преко сто радника. — Последњих година Комитет за привреду, ^руштвене службе и финансијс иптсзивно ради на изради програма развоја мале привреде и иа њиховој реалпзацији. Цил> иам јс да не вршимо притисак па велике радне орга низације да запошљавају нову радну снагу, а да тиме смањују продуктивност рада, већ да запошљавају радиике на новим програмима. Сви ови помепути програми могу још више да се обогате и да у будућем периоду дају изванредне резултате, рекао нам је на крају разговора Бошко ИванковиН. Милица Живковић понашања возача, због велике брзине, неопрезног налетања на пешака, претицања, пролаласка на црвено светло итћ. Већ овп подаци довољно сведочс о неопходиости сннхронизованих акција свих фактора који делују у области превенти ве у безбедности саобраћаја, у свакој средшш, у сваком месту. Задатак да се битно смањи гтрадање пешака у овом трену тку је више него актуслно. (Танјуг) |јДаана@ 5

16. MAJ 1984 • БРОЈ 258 ГРАДСКА ХРОНИКА АКЦИЈА „ВИШЕ ЦВЕБА — МЛЊЕ СМЕНА” СУСРЕТИ С ПОВОДОМ У зпсаввј сцепини -боњи резуптати ЗНАЊЕ ПОБЕДИЛО YpeBiwaibc зелених •Одбор за Bobeibc акцнје „Више цвећа — ман>е смећа”, хоју јс с пролећа покренула OK ССРН, одржао је крајем ап рила још један радни састанак са •представницима месннх заједница и школа о њнховом површина у граду учешћу и обавезама • Укључи ти и села у ову акцију. као и радне органнзацнје После упознаваља са програ мом акцмје, присутнп су у мно септембра гобројним дискусиЈама истак- Јем септемора. ли најакутнпје проблеме у всзн са уређењем града. Прн-мера ради, Параћнн је пекада iLMao 25 квадратнпх мстара зелене површнне по главн становника, а данас само 2 квадрата. У Параћнну прс десетак година било јс око 4000 стабала да .би се та бројка данас свела на само 760. Прсдставшшн школа су обећали да he предузетп све што је у њнховој моћи, како бл школска дворишта пзгледала још уређенија, а радна средина ђака још здравија. У цпљу улепшавања града истакнута је и потреба што хитнијег решења паркинг-простора, пресељења сточне пијаце. а нсопход но је појачатп санитарну контролу. Закључено јс на крају да акпију треба обавезно прошири * ти и на с^оске месне заједнице. Треба обавезати н раднс организације да прлступс уреБењу својих плацсва, а конач но оиењивањс извршићс сс кра М. Д. СМОТРА НАУЧНО-ТЕХНИЧКОГ И ПРОИЗВОДНО-РАДНОГ СТВАРАЛАШТВА ЧУДА ЧИНЕ • Одлични резултати на Општинском такмичен»у •На републичкој смотри научио-техничке културе младих СР Србије из Параћина учествовала пионирска и Y органнзацији Општинског већа народнс технике и СИЗ-а основног образовања и васпнтања 21. апрнла v Основној школн „Момчнло ПоповјЉ — Озрен” одржана је Општинска смотрГ! ■научно-тсхничког ц про нзводно-радног стваралаштва на 'којој1 су учествовали најбо л»и чланови клуба младих гех ш&ара из свих осповних школа. Пре.ма укупнпм резултатима највише поена на одој с.мотри прикупнлц су учесннци Школе „Стевак Јаковље®ић”, обсзбеКу јући јој ти.мс прво место. на друго.м јс Школа „Вук- Караиић” нз Поточца. а трсће место дслс школс ..Evna Јакшић” „Мо.мчнло Поповић” и „Бранко Крс.мановнћ" из Снкирице. Од најбољих појединапа сачнњена је скипа за републичку смотру иаучно-техннчЛе култу рс младнх СР СрбиЈе која је одржана од 9. до Крагујевцу. Опшпшско већс нике нз Параћнна 12. маја у народнс тсх учествовало омладинска екипа је на смотри у конкурснцпј« пионнра м омладинаца. Пионнр ску екипу чннилн cv чланови клубова .младнх техничара, по бедннци на општннском так.ми чењу: Дејан Сн.мић (архИтекту ра и грађевннарство), Дејан Бо жпновнИ (avro-MOTO технпка), Срђан СтевиН (бродотехника), Мнодраг Николић (ваздухопловно моделарство), Саша ТодоровиН (електротехника). Брапклца ЈеремиИ (кпбсрнетика п аутоматика), Влалнмнр ЈанковиК (копструкторство п проналазаштво), Јас.мнна Јовановић (кинотсхнпка). Саша Јовић (ма шинска техника), Бранислав Бурћевнћ (пољопривредна техника), Александао Драгаиовић (радао-техника), Жарко Радоје внћ (ракетно-моделарство), Иван Стојановпћ (Фото-техннка) Александар Бскнћ, Роберт Расговнћ, Ненад Аранђеловнћ. Алсксандар Борћевић, Гралнмнр ЦветковиН, Дејан Милоше вић, Јелсна Иванковнћ, Ненад АћимоВнћ, Зоран Мнлић, Вссна Ннколић и Дсјан Симић чи нили су екипу за област наука и техника у одбрани и заштити. Од ученика Центра за срсдн>е образоваље „Бранко Крсма hobhIv сачињена је екипа која се такмичила у ‘конкуренцијн клубова народне технике: Алск савдра ТодоровиИ (фото-техни ка). Драган Толић (конструкто рство и проналазаштво), Миливоје ЈовановиИ (хеми|ско-тсхнолошка техника), Душан ДнмнтријевиН (елсктротехннка), Зоран Јовановић (ваздухоплоп на техиика). Владаи Антнћ (ра кетиа тсхника), Зоран Николпћ (бродомоделарство). Немад Ра дуловпћ (кнбернетиха и аутоматика), Александар Марковић (ауто-мото технпка), Мнлован Шћспановнћ (кино технпка), Милош Прпа (по.њопрнврсдна техника) Зоран Ралосављевић, Слоболан Голубовнћ. Саша Ми лошевнН, Предраг Живковнћ, Зоран Хацип, Ана Петровнћ. Горан ЈовановнН, Бобан Мнлој ковић. Слободан Радовановпђ, Зорииа АнђелВћ п Валентина Коцпћ чинс екипу која се у овој конкуренцији такмичнла у областп наука н техннка v одбрани и зашпгги. 'iiiiiitliiililiiiliilllliiliiliiiiliiiiiliiiiiiiilliiilliliiliiiiiiiitiliiillltlliiiltlilliiililililiilllliltlliiiltlllllliiiliilltiiiiitlil; Саширизични yiao АФОРИЗМИ Осећа.м се као пас. Јурим за сваком мачком. Крв није. вода, нарочито код алкохоличара. Русима сване, кад се Амернкакцнма смркне. Сава још увек нојбол.с ловезује нпше републнке. He шалите се на мој рачун: нула је. Лакшс бнх поднео да са.м у затвору, него у нензвесностн. Момир Станпсављевнћ АЛЕГОРИЈЕ На млађима све остајс, уз дужно поштовање према ста' ријн.м за дугове којс су нам оставнли у наследство. Злн језици зврде да с.мо упали у Норсохак. Као добронаМерник тврднм да смо само улетели у економски перпетуммобиле. Љубнша ЦветковнИ — Љуша ПЕТА СТРАНА СВЕТА Саставио је крај с крајем — обесио се. II ја сам могао да паправи.м Тајну вечеру, да ме хонобар није стигао на вратима. Тешко је жнвети у среме малнх људи, а великпх догаbaja. Прссташгге да допнсујете садашњост, имам утисак да сам у будућпостн. Цнљ је промашно човека. Миомнр Љубичић АФОРИЗМИ Свако нма право да хвали оног што је на властн. Мито: очекивао прасе, □ добио патку. Мајстор Је да направп дуг н остане друг. Милнвоје Шћепановпћ Ј11111111111111|||||>|>|||1111>||||||»||||»111111111111111111111111111111111111111Ш111111111111111111111111111(11111111«11111111111111111; ■ Олнвера Јочић, ученнца Центра за средње образовање .ЈЈранко Крсмановић’', иа савезном такмлчешу у знан,у француског језика освојнла прво мссто ■ Татјана Јовановнћ једаиаеста у знан>у француског, а Данијела Симић дванаеста из руског језика ■ Све три ученпце путују у ипрстранство Недавно с.мо лепим речима говорилп о републички.м побед ници.ма у знању страног језика, Татјанн Јовановић, Оливсри Јочић и Данијели СимиН. Још лспшс су звучиле речи на савезном такмичењу у Сарајсву којима јс проглашен првак у знању нз француског језнка. Те речи су Оливери ЈочнИ узбу диле срце и испуниле очи сјајем, радошћу п весеље.м. Како се н не веселитн, а битн најбо љи у Југославији, и освојити на граду — путовање у Француску. — Испунпо ми сс сан. Путоваћу летос у Француску, а та| пут ми је још дражи јер сам је већ боравила у Француској, оспорно прво место и доделно треНе. ДВА ПУТОВАЊА Y ФРАНЦУСКУ И ЈЕДНО РУСИЈУ Републнчка првакиња у Y зна њу фринцуског језика Татјана Јовановић имала је мало .мање среће на савезно.м такмичењу. Освојити једанаесто .место у Југославијп пак није мала creep. — РадуЈем се што у Француску заједно пузује.м са Оливе ром. Овом приликом и.мала сам маље среће, мада, чнни ми се, Нсма нм равна: ТатЈана Јовановнћ, ДаниЈела CiimhIi и Олнвсра Јочић кву. Чека ме и нова обавсза —- међународно такмичељс. За разлнку од мојих другарица ко је се сада могу безбрижно при премати за путоваше у Францу ску, менс чека Олимпнјада у Москвн. Но, упркос томе моја радост ие може бити Tinie ума њена, још увек узбуђсна гово рила на.м јс ДАНИЈЕЛА о осво јеној награди. — Успех мојих учешгка ме ни много значи. Стекла сам дра гоцено искуство и сада знам колико јс потребно знања да би био најбољи и шта значи би ти најбољи. Оваква такмичења су добра и због сусрета и упоз навања. Учсници су сс дружили, спријатељнли, размсљивали искуства. За оваЈ naui yenсх, поред Hauler рада, заслу;к ан је и цео наш колектив који је и.мао пуно разумевања, a такође и условн које нам је Цснтар обсзбсдно, истакла ;с Споменка ЈоциИ, професор фра нцуског језика. — Оваквн сусрети ученика су добри. Подстичу ученнка на рад, а места сусрета су извори за нова другарства и пријатељ ства. За регионално и републн чко такмичење, што се Time њп хове организације, треба pchu све најплешс, али савезно так мнчење није пружнло учесницима могућност за пормалан рад. То.Ме би убудуће, требало впше пажње посветитн, чулп сМо од Мпло.мнра Јовановића, професора руског језнка. — Сви су нас цодржавали п веровали у нас и мн то нпс.мо с.мелп да нзкевсримо. Радост целог нашсг одељсња, која јс свему томе прстходила, победн ла је. II ми се сада cpchiio при пре.мамо за путовање, рекле су на.м на карју три одликашнцс, „вуковцн”, учсннце н омладпнке за пример из одел>сња које јс комплетно такво, из одсл>си»а где је од 30 ученика љих 29 оц личних. га знањем освојнла. Знање.м са.м освојила награду, али оно ми је помогло и да стскнем нова познанства, друговс н прнјаге л»е нз целе Југославије. Јер, мн смо се у довали, навнјали на лнна ловенска Сарајеву дружили, ра заједно страховали н једнн за друге, озарс причала на.м јс југос шампионка у знању језнка, којоЈ Је жири на рспуб С. .1. личко.м таклшчежу, верујућн да да је савезно такмнчење бпло лакше него републичко, прено сила нам јс своје утнске ТАЊА. Из Скопља са савезпог так мнчења у знању руског језика вратнла се Данијела CiiMiih, рс публичка првакшва. ОсвоЈено дванассто мссто у Југославнјн такоВс није за потцењивањс. — Мене, као републнчку пр вакнњу, чека путоваже у Мос Има ли лспшег поклона Дану младостн од овнх дпвнцх ре зултата које остварује о.младнна из одељења 11-17 Центра за с^едње образовање „Бранко Крсмановнћ’*. С. Ј. ОСНОВНА БАНКА „ЈУГОБАНКА” — ПАРАНИН Ha ochobv Самоуправног споразума о поллтнцн каматиих стопа удружеиих банака Југославнје, усво|еиог апрпла месеца ове године, Основна банка ,Југобш«ка” Параћин од 1. ма.|а до 1. 1\'ла овс године примењиваће нове каматие стопе на штедне улоге н креднтс — штедни улозн орочснн и са отказннм роко.м преко 12 месеци — штедни улози орочени и са отказни.м роком преко 24 мессца 11°/п 13.3-/O 1. ДИНАРСКИ ШТЕДНИ УЛОЗИ — средства по виђењу — Штедни улозн ррочени па 3 мссеца и са отказним роком од 3 мессца — Штеднк улози орочсни прско 12 мессан н са отказним роком од 12 мссеци — штеднн улози орочсни преко 224 мссеца са откаЗним роком од 24 месеца Банка може прнматн од грађана орочене 7,5«/о 30»/о 35"/О 38з/о штедне улоге на 3 месеца само v слуЧа|у ако ie првц положени нзнос најмање 20.000 — динара. 2. НА СРЕДСТВА TEKYHHX PA4YHA И ЖИРО PA4YHA 7,5о/о 3. ДЕВИЗНА KAMATA НА ДЕВИЗНЕ PA4YHA И ДЕВИЗНЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ — средства по внђењу — штедни улози ороченн и са роком преко 12 месеци отказшш 7,5«/в — пггедни улози орочени и са роком преко 24 месеца отказнш! — пггедни улозн ороченн и са роком преко 36 месеци отхазним 12,5з/о Камате на девнзне рачуне и девнзне штедне улоге, V складу са чл. 96 Закона о девизном пословању. Бапка ће обрачунавати v девизама, а исплаћиватн v дннарнма. 4. ДИНАРСКА KAMATA НА ДЕВИЗНЕ РАЧУНЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДНЕ УЛОГЕ — средства по внћен»у — штеднн улозН орочени и са отказним роко.м преко 36 месеци 15,5°/<јНа дсвизна средства {угословенскнх грађана на привременом раду v нностранству, за време боравка v littocipaHCTBv, камата се обрачунава и пспла!1у|с V дсвизама нли на њнхов захтсв у дсвизама н динарима, односно V динарима, о че.му се они из|ашн>авају. Све штсдншс Основне банкс »Југобанкс” — Параћин које cv на привременом раду v нностранству добићс формуларе за пнсмено нзЈашншваше о начииу обрачуна камате, да ли жсле v девиза.ма или динарима. Уз то. штсдише he прилагати н |едан од доказа да cv на приврсменом раду, a to ie радна виза, препис уговора о раду, закључсн са нностраннм послодавцем цли потврду днпломатског, односно конзуларног представнншта v иноcrpancTBv нли потребног надлежног органа кош ie vnvтно радннка на привремени рад v нностраиство. КАМАТЕ НА КРЕД1ГГЕ СА РОКОМ ВРАНЛЊА ДО ЈЕДНЕ ГОДИНЕ — потрошачкн кредити — крсдити за остале намене no ochobv продајс девнза без полагања депознта 30«/,. КАМАТЕ НА КРЕДИТЕ СА РОКОМ ВРАБАЊА ПРЕКО ЈЕДНЕ ГОДИНЕ — потрошачки крсдмтн — крсдити за остале па.меие no ochobv гтродајс девиза без полагаља депознта 38‘‘, 380/г, Са.моуправнн споразум ко1им he битн регулисапи ста мбенн кредити |ош ни!е завршсн. а јбсгово vceaiaibe се очекује v tokv овог месеца. — Ове ка.матне стопе Основиа банка .Југооаика Парађии обрачунаваће ол 1. априла до 1 iv^a, кала he оне поново бити понећане, о чему ће штсдише бнти Глаговремеио обавештене.

ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ГРАБЕВИНСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ II КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСГИИК"tIA.,2CHOBY ЧЛАНА 28- и 33- ОДЛУКЕ О ГРАБЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ („ОПШТИНСКИ СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК , БР. 3/80 И 62-3/82) И ЧЛАНА 28. СТАГУТА ЗАЈЕДНИЦЕ, НА СЕДНИЦИ ОД 10. MAIA 1984. ГОДИНЕ, РАСПИСУЈЕ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА Y ЦПЉУ ИЗГРАДЊЕ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА ЗА ДАВАЊЕ на трајно коришнење неизграбеног 1. Предмет овог канкурса је неизграђено градско грађевинско земљиште намењено за индивидуалну ста.мбену изградњу, и то: Редни број Оријентациона ОријентаЦиона висина парцеле површина накнаде за парцелу 6 3,81 3,72 360.045,00 7 , 351.540,00 8 3,82 360.990,00 9 3,98 4,03 376.110,00 10 380.835,00 11 4,02 379.890,00 13 4,03 380.835,00 14 4,05 382.725,00 15 4,02 379.890,00 16 3,98 376 110,00 17 3,98 376.110,00 18 3,98 376.110,00 19 3,98 376.110.00 20 3,95 « 373.275.00 21 3,92 370.440,00 22 3,92 - 370.440,00 31 3,59 339 255,00 32 4,54 429.030,00 33 ■ 4,57 431.865,00 34 4,12 389.340,00 35 4,46 421 470,00 36 4.23 399.735,00 37 4,44 419.580.00 38 4,44 419.580,00 41 3.45 326.025,00 44 3.64 343.980,0(1 45 3,70 349.650,00 48 3.88 366.660,00 49 3,94 372.330.00 50 4,00 378.000,00 51 ' 4,06 383.670,00 52 4.13 390.285,00 53 4.18 395.010,00 54 3,45 326.025,00 55 3,52 332.640,00 57 3,64 343,980.00 58 3.70 349.650,00 59 3.76 355.320,00 60 3,82 360.990.00 61 3,88 366.660.00 62 3,94 372.330.00 63 4,00 378.000,00 64 4,06 383.670,00 65 4,13 390.285,00 66 4,65 439.425,00 b7 • ч 3,46 326.970,00 68 3,52 332.640,00 69 3,58 338.310,00 - 70 3,64 •343.980,00 71 3,70 349.650,00 72 3,76 355.320,00 73 3,82 360.990.00 74 3,88 366.660,00 77 4,07 384.615,00 78 4,13 390.285,00 79 4,18 395.010,00 80 3,46 326.970,00 81 3,52 332.640,00 82 3,58 338.310.00 83 3,64 343.980,00 84 3,70 349.650,00 85 3,76 355.320,00 86 3,82 360.990,00 87 3,88 366.660,00 90 4,07 384.615,00 91 4,13 390.285,00 . 92 4,50 425.250,00 93 3,46 326.970,00 94 3'52 332.640,00 95 3,58 338.310,00 96 3,64 343.980,00 97 3,71 350.595,00 98 3,77 356.265,00 99 3,83 361.935,00 100 3,89 367.605,00 101 3,95 373275,00 102 4,01 378.945,00 103 4,07 384.615,00 104 4,13 390.285,00 105 4,13 390.285,00 106 3,46 326.970,00 107 3,52 332.640,00 108 3,58 338.310,00 109 3,64 343.980,00 110 3,71 350.595,00 111 3,77 356.265,00 112 3,83 361.935,00 113 3,89 367.605,00 114 3,95 373.275,00 115 4,01 378.945,00 ’ 116 4,07 384.615,00 117 4,13 390.285,00 118 4,56 430.920,00 146 3,58 338.310,00 147 3,64 343.980,00 148 3,70 349.650,00 149 4,04 381.780,00 150 4,10 387.450,00 151 3,88 366 660,00 152 3,93 371.385,00 153 3,90 368.550,00 154 4,24 400.680,00 155 4,35 411.075,00 156 3,98 376.110,00 157 3,98 376.110.00 158 3,98 376.110,00 159 4,34 410.130,00 Површпне парцела и впсиша пакнала дате су приближно, a коначна ловршина н впспна накнаде утврдиће се уговором, па основу веродостојних псправа. 2. Ко.мунална опремљеност зе мљишта обухвата: улпчиу иисконапонску електро птрежу са улпчно.м расветом, улпчну телефонску мрежу, лсфалтпрану улицу. кишпу канализацнЈу, во доводну мрс/Ку и фекалпу канализацију. Троишопс прпкључака на ин сталације пз претходног става сносиће нови корнсницн; 3. План парцелацмје са лока иијо.м објската н урбапистнчко техничкнм условима биће иста кнут у просторијама Раднс заједнике СИЗ-а улгша Крагујела чка број 4 I! огласној табли у холу Скупшпше општнпе Паpahini. План парцелације састаВни је део овог конкурса. 4. Учеснипн конкурса могу конкурисати за н?,јFinnic трп парцеле, на пропнспиом обрасцу. 5. Приорптетн за дапагпс зе.пл.ишта утврћенп су члаПом 31 Одлукс о граНелпмскпм вемл>иiitTV и чланом 3 Ппапшшнка о блнжем опреБипан.у ■чсрила за давач>с .зомл.пшта ,па трлјно ко рншћеље; 6 V пилл.’ бпо!а бодова учесници he доставпги: — доказ о ста.мбешгм прилмкама (издаЈе СИЗ становања, ако станује V друштвепом ста ну, а уколнко станује у својоЈ kylin оргам vnpane падлежан за стамбене пословс); — за радне пнпликс и дужнну радног ствжп; потврду орга низпцијс v којоЈ радннк радп; — за сош?|плпе прилике: за болсст чланова породиис (нзвештај надлежнс здравстпсне ус танове), за неуслопне нросторн јс за становшве, број члаповд породице п малолетну neuv (no твпда подручпе месне заЈсдпп не); — за учешИе.у HOP-v, потпо да Општинског одбора СУБНОР-а; — за инВалНДНост, решсн-е пПвалПцске коДШсиЈе; — за зграду предпнћсну зв pynieibe и зсмл.иштс на Коме није дозвоп.сна градп>а, извсштај Комитета за урбаПИЗПМ; — да lie гшседујс у својинп зграду нли стан на лруго.м мсс ту, yncpcibc вадлсжпог оргапа управс; — за уступање стана са роком исељења, потврду даваону стана на корншНсд.е; 7. Учссппцп Конкурса уплат he гарантни изпос у впсипн ол 20000,00 дпнара на жнро рачуч 63504-662-500079 — Самоупранна интересма заЈеднпца за упраил>ав>е грађевпцскпм земл.пштем п KOMvuarinc дслатмости општпне Параћмн, коју прклаже уз захтсв за додсљивање парцеле; Учесницима ко.рша буде дато земљнште на коришћење, га раптнн нзнос сс урачунапа v пакмаду ко]а обухпата цену земљшпта, vpebiiBaibe н опреmaibe земљишта, а осталим уче спнцима гарантпи пзнос се вра ha. Учеснрцпма коЈи одустапг ол уступл,С11ог зсмл,пшта гарантни износ се не враћа. 8. Корнсник ’обмјсног земл.и шта 'По ово.м КопкурСУ обавезан је да пзгр-»пн,у зграде запачче у рок\’ оц 1 гопипе н доппчги у рокг од 2 годпне од vBobeiba v посед, а у противчол! пвестаЈе mv право корншheir>a земл.пшта; 9. Захтев за добијан.е грачског земл.чшта подносп се у затвореним коведта^а са назнаком ,.за Kottfcvpc". CaMoviipaii ној интересној зајсдници 'за гппапл-з1ко гпађевиМскнм земт.г<Ј1»-лМ и комхгналне лелатносTii Пппаћин. vanua Кпаппеваm’.'t боо? Д, псппспепјЈо ••лп nvтем ппштп ’’ »'"»tv од 15 лана од дапа кпи- •'Оса у лпсту „14. даиа”. Захтсв се почиосп на пссебиом o6pacuv к«1ч се добпја у просторпјама CI-13-a; 10. Отваг)ан»е попспелнх ппи јава пшОпћр гр јрпчп ко-мцсијски ч CV^nTV 2. jvH'A ’п?4. гплнис са ’■ 10 00 час.обз у пчосторпкша Стпгчне слг жбе СТТЗ-а, v.nm»n КпагНсеппка броЈ 4. Од TneHVTKa кпца 1е почело отпараље приЈава, уче снпци не могу птељатп питп цо пуњапатп дате прпјаве. Отвапап.у поиспелих ппиЈава могу прнсуствоватн свн занптереголпнн граћанН; 11. Учеснпку конкурса за од ређеиу парцелу, са ппјпеђпм бројсм Подова даИе се та парцела за коЈн јс и.мао пајвећи број бодова, а осталим учесннцима премп броју бодова да ће се сЛедећа парксла за коЈу Hiije бнло интересената. Овај Конкурс распнсала је Скупштина СИЗ-а за управљаље граВевипскпл! земљпштем it комуналне делатности општи- I не ПараВгш, па седниЦи од 10. маја 1984. год., а објављен у листу „14. дана” од 16. маја I 1984. годнне. На основу Одлукс Првостспсннх комиспја за сгп.мбсип питан>и корнсника иснзВја општкпе Аранђеловаи, Деспотовац, Кпнћ, Крзгујенлп. Парађин, Рача. 1’сковач, Свстоларсво, Свнјалајнац, Топола и Н\" прлја (осп.м општинс Баточпне), рпсписујс сс О Г Л A С за псдношен.с захтсвл за цодслу станова корисннинма пензијс Основис заједницс псизнјског п ннвалидског ослгураља ралннка за рсгпон Шу.маднје н Поморапгиа — буприја. I. Црава учсшћв на оглас п.мају свн корисшши пснзиЈс сл полручЈа Основис заједиице пепзијског п ннвалнлског оснпраиа радника за рсгиоп ШумадпЈс н оПморзоља — Пунрнјп. 2. Захтсп сс подноси на прописаном обрасцу нрпостеиспим комнск јама за ста.мбсна пигаља корисчНка лспзија са подручја општине у којој корпсник пспзије и.ма прсбнвалиштс, п прско Огпипшске организацнјс испзнонсра н ннвалила рала н.\н Службс Основне аајелнлце. * 3. Уз захтсв корсннк пепзије је дужан да приложн слсдећу до-- кумеитацнју: КО.МИСИЈА СУБНОР а за ршг-звања ста.мбснпх проблема учесника HOP-a, иа оснопу члаиа 9 к 30 ПравИЛнпка о критсриЈумнма п услопн.ма за рсшавањс стамбених проблсма учесннка НОГЧа општкне ПараIiiiii, пд 22 Ш 1983. годипе н члана 11 м 13 Одлуке о даван>у станова на Kopiiiuhxibe н додслн зајмова «а ста.мб«1у изградл.у учсснлпк.ма НОР-а ол 24. Ill 1983. годипс, расписујс О Г Л A С За расподелу средстава за стамбску нзградн>у ученика НОР-а Прппо учсшћа по ово.м Огласу нмзЈу учссшшк НОР-а до 15. V 1945. roiiiHc. чиЈс ј-е стшшо мссто прсбнвалиогга нв тсршорнЈи опптше Hapabini, шП.мање 5 годнна, а који 'нпсу у радиом односу НАи пензиouepw, H.-U1 којн nucy KOpitcnuiH срсдства no onoj Одлуии, uim< је нлхопо стамбено пнган,с ретено, као fl да НМЈе отућно раннје кућу itiiit crall у cDojitiiii. нлп друштпеноЈ cboJiiiih Ho бхло ком оспову (чл. 9. Оллуке.) Учссниии по Огласу дужнк су да уз захтсв прнложе доказ о стам* бснпм прклпиамп. броју члапова породице, здравствсном crafty п fillпалидиосп! учссннка HOIVa н члапова fteroae уже породнпи, ptemhy у НОР у, ду;кш< борппапкп ка подручЈу општине Параћин, као п nonpay да су кредитно способни, и то: 1. За изградњу, доградљу и алаглвцпју пндшшдуално пораДнчм стамбене лграде il.hi куповпну rraiia до 200.000,00 ainiapa са роко.м враliaitA ол 16 годкаа it каматком стопом од З1/«; 2. За nonpuieite чн оправку стамбешгх зграда и станова у својннп до 100.000,00 дннара са роком враћапл од 10 годннђ н каматном стопом од 3’/>; * 3a.la.4t учссппка ИОР-а ДодељуЈе сс уз обавезно учешбс корнснкк.ч 1л|ма А11ЧИ11М средстппма од 20'/» врсдпосгк одобрепог мЈ.ма.* 'Јпхтсв GO HOAiiocii Зијед1НП|Л станова1м omuniltfe llapahitn н на обрпсцу fcojfi се ДобКЈа Ксјд стручпс службе СИЗ-а CTaildtrtta ynlnid КрагуЈешшка fipoj 4 (бпнша зграда CYIt-a) у року ОД 13 дана од даиа пб{авл.нвап.а Оглас у листу „14. лака” од 16. V 1984. годнпе. НспотПупц it нсблаговрсмбпи захтсви неће бити рОзматрвни. За спе потребпс нмформаинЈе ДЛГчгГересоВГГИ сс могу обраШти тручној службм Saje.iftxiit. 4. мпЈ 1984. годпие П a р a h н ц — уговор о корпшИењу сгана плк рсшсњс о долслн стаиз. — pcuien>e о пензијн, — лскзрско увсреио (уколпко корксннк иснзнје нли члан >всговог ло.Маћпнстиа балују од: туберкулозс,. парализе, слепила, пеког душевног обољстБа, мзлкгнкх оболсља. лсукемије, инфаркта нлн бронхпалнс асгмс). — дока? о Орсју члапооп породичпог домаћнпства. — иоказ о аужшш боравка на подручЈу Осиопне заЈелннис. — 4. Рок за подношс)ћс аа.хтева |е 9. VI 1984. roninie. ПРВОСТЕПЕНЛ КО.МПСПЈ,\ ЗА СТЛМВЕНЛ ПИТЛЊЛ КОРНсИИКА пензпје tlPBOCtl-IlEHA КОМПСИЈА ЈА СТАМБЕНА ПИТАМјА КОРНСННКА ПЕНЗИЈР НАКО СЕ ИСТИЧЕ ЗАСТДВД СФРЈ Y последње време, а нарочи то при прослави овогодишњих првомајских празника, могло сс уочити дл застава пијс сву да правилно истакнута, па нијс Учеспнк коЈн је конкурисао за парцелу која сс налази у делу грађевинског зе.мл>ншта које је пред.мет копкурга са нсдовољнчм бројел! учесиика, даће се у цил>у заокруживања граћевпнскрх велипа комуналпе имФпаетгпоЈтуре парцела која је пајбли/ка објектн.ма кому налве ннфраструкгуре; 12. Утвр|јцвпп»е npriopirrera u распоред пардела извршиће ко мнси]а нпкои чега he на огласчој табли crpi'Bjie c.nv;r;6e н Скупштпие општмне Параћин истакнути редослед кандидата. На \TRpbenn редослеп капдндатп могу да поднесу ппсмепе ппигпворе Извршпог савсту CKvnuiTinte општпне аПраћнн у року оц 5 дана. Копачни предлог за Скупштину општине утврдчИе Нзврпши савет Скупштпнс општпне. а одлуку.о даnaiBv земљшкта на тпа1но ко гнпнђеше донеђе нп своЈо] сед ik’hh Скушнтнпа onuminc Паpahnn; *124 13. УколНко се на конкурс ј не Јавп довољап бро| учестпт- • ка, конкурс оста|е отворен до • попуне свнх слободних парце-. ла наведенИх v овом koiikvpcv, а преМа редоследп прнспелпх захтева најкаснмје до 1. IX 1984. године; 14. Пријаве поднесене противно условима конкурса или после утврђеног рока неће Guth разматране; 15. Учесник иа конкурсу који добпје ттлац, дужаи је да исти псплатн на следећи на- I чин: — од.мах пп прпјс.му Одлуке ј о давању земљ.чшта па трајио , коришНсње 52% од утврђене ЈЈредностп, — друга рата после 120 дапа 24о/о, — трећа рата после 120 дана од друге рате 24%. 16. За сва обавештеља заинтересованп се могу обратпти Стручној служби СИЗ-а, ули- I ца Крап,Јевачка број 4 (бнвша I зграда СУП-а), млн на телефон 51-014 н 52-013 излшпно да се овим чланком иолссти.мо на законске одредбе о ућотрсби грба, заставе н хим не СФРЈ, као н о употреби лика и имена Јосипа Броза Тита. Пре свега, застава п хн.мна СФРЈ и лик н и.ме Тита употребљавају се у складу са одрс лба.ма закона, јавни.м поретком и морални.м норма.ма социјали стичког самоуправног друшштва, а иа начин којим сс не нарушавају углед и достојанство СФРЈ. Ти снмболи пе с.меју сс употребл^вати ако су оштећенп или својим изгледом ис подобни за употребу, односно ако се хнмна изводи по утвр Иеној мелодији и тексту. Грб, застава СФРЈ и.предмет са лпком Тнта увек се* стављаi ју на почасно место. а химна ! прва no реду нзводи. Највише одступања од закон скпх одредаба чипе се прп истл цању заставе. Тај пачип уреbcii законо.м пзгледа овако: Ако се застава СФРЈ истиче v нашој земл,п са више домаћнх и страннх застава, застава СФРЈ налазм се, завпсно од на чина постављања тих застава; 1) Y средини круга да се јаспо внди — ако су друге заставе nopebane у круг. 2) Y средини полукруга — ако су другс nopebane у полукругу; 3) На челу колоне — ако су друге nopebane у колонн; 4) На првом месту у врсти — с леве стране гледано с преда — ако су друге nopebane у врсту; 5) На челу групе, ако су друre nopebane у групи, Кад се застава истиче са дру ги.м застава.ма на укрштеним копљп.ма, копл>е заставе СФРЈ мора б;1ти посгављенр пспрел копаља тих застава. HajpacnpocTapaibennjii начш! пстицања заставе СФРЈ је па зградама п јарболима. Тај рецослед изгледа овако: — Ако се застава СФРЈ(, д<?-, гпче заједно са две другс заста вс, застава СФРЈ наладп се у средпни, — Ако ‘се застава СФРЈ истпче поред неке друге заставе, она се увек палази с леве стра не, с преда глсдано. Најважније је код истпцања илн постављања заставе ‘да се плава боја налази с леве стралс с преда гледано. Y случајевима када се застава СФРЈ подиже и спушта, истпче и склда, односно проноси, то се чини уз уобичајене почастп (гстајање, поздрављање п сл.). Ове почасти дају се и хнмнп, без обзира да лп се она изводи свирањем, певање.м илп свирањем и певањем. Душан Петровпћ

СЕЛО о ПОЉОПРИВРЕДА 16. MAJ 1984 • ЕРОЈ 258 ПРОЛЕПНА СЕТВА ПРИ KPAJY 26. ОМЛАДИНСКИ ВАШАР Y ПОТОЧЦУ МОФЕСТАЦИЈА ицоетл И ЛЕПОТЕ © Кукуруз засејан на око 13.000 хектара Ф Семенски кукуруз на 140 хектара Радне организације „1. мај” О Није остварен план ceiBe tuehepне репе и сунцокрета Почетак вегетацијс овог про лећа касни готово месец дана, што се одразило и на почетак пролсћне сетве. Али, са првим топлим и сунчаним данима у мају пољопрнвреднкцлма нашс општиие бпло јс довољно само петнаестак таквих дана да сству привсду крају. у МЕ^ЕОРОЛОШКЕ НЕПРИЛИКЕ Орах потпуно страдао, као и крушка, бресква сија е Пшеница н повртњаци знатно оштећенп ногради тешко страдали н кај- □ ВнНедавнн мраз над Поморављем однео је свој харач са наших пол>а и воћљака. На минус девет стснени нај вишс је страдао орах. На мпогим местима орашари су осталн потпуно голих н црних грана и тешко сс опорављаЈу од мраза тако да је ОВОДНШ1БИ род готово немогућ. ТакоВе су тешко страдали воћњаци, а прс свега осетљива крушка, шљива и кајсија које су потпуно уш1штене. Међутим, ни мраз нијс свуда подједнако почлнио . штету. На висннском делу паше општјшс у Стубици, I Буљану, Шалудовцу вокљаI ци и виногради боље су поднелн хладноћу док су исI ге сорте воћака у долпни >1 котлинама тсшко страда I Ле’ Y атару Сикирице, на I пример, орах је потпуно уништсн, пшеница „опрљена” по младим листовима, I Ш1И су ту последлце незнатие, док су код крушке н брескве у цвету мзгубл>ене све наде за даљн развој пло дова. Виногради су такоБе „погорели” тако да су вино I градари приступилн поиовI но.м орезивању „у главу” и припрсмили мх тек за иа« |реднц род. Ни у прекоморавском крају ситуацнја пије, ниш- |та повољнија. Поред воћп»ака м винограда страдали су и поврпБацн, пре свега салата и cnanah. Пролеђни I мраз изгледа дуго lie од 8 Ипанаи На инднвпдуалном сектору сства кукуруза јс завршена на око 95 пронсната површине, односно на близу 13.000 хектара. Семенског кукуруза било јс довојбно, минералног ђубрива такоБе, али само за уговорсну производњу, док су се лољопри вредници који нису гтоварали naxiTimi, а још више осетнтн иа трпези и зимнлци, као и у цени дефицитарпнх пољопрвредних пронзвода На лијацн. М. Д. cabeiuu сшруџњака КАКО СУЗБНТН РН1ННУ ПШУ На шсћерној репи у ово вре.ме долазл обично до појаве репнне пипе, једне од најопаспијих штеточлна. Нсобично је значајно да сс сетва нзведе што раније, тако да биљке од.макну у порасту када сс она појави. За сузбијање рспине пипе користе се обнчно прашнва на базп линдана, мањс диледрина, јср је вео.ма отрован. У исто врсме кад и пипа, јав љају се и бувачл који сс могу сузбити исти.м псстицидима. У случају да сс појавс гусеницс co впцс — применити исте прспарате као и за пипу, али је још боље посаветовати се са стручњаком. Штеточине на житарицама Ради сузбијања обољења приликом ницаша кукуруза, потрсб но јс ссјати добро запрашено сс мс, најбоље кеким препаратом на бази тирама. У случају хлад ног врсмсна прзћсног кишама. бољс јс сетву кукуруза одложи ти за неколико дава да би из-. бегле всћс гатсте на склопу усс ва од паразитних гњива из зем љишта. Пазити такођс да се се тва нс обави прсдубоко, јер нај пре страдају изнуренс биљчицс лаганмм и дуготрајни.м пробија н»ем до површипе земљигцта. производњу сналазнли како је ко умео. Нп пратећа механнза ција и гориво нису били смст ња да се сетва одвнја нормално. MebyniM, и поред погодности план сетве шећерне репс и сунцокрета није остварен у по тпуиостн. На друштвсном ссктору Радне органпзације „1. мај” завршена је.сства сунцокрета на 1140 хектара. Ово је уговорена производња са прсра1м1вачко.м индустрпјом ..Уллрница” пз Београда. Са Инспггугом ,»3еI мун поље" такођс јс уговорена | прозводња семенског кукуруза 1 на 140 хектара, а сетва је управо окончана. Шеђерна репа v Радној органнзацији „1. мај)’ уговорена је на 40 хектара, алп због временских неприлика за сејана јс само wa 32 хектара. Меркантплни кукуруз на ловр шини од 50 хсктара бнће употребљен мскључиво за сопстве ну пропзводњу н тов јунадн. Солидну оонову за остваривање плана пролећне сстве пре дстављале су ц лооранс површине дубоким јесењим ора1Бем. Скоро 90 одсто земљишта блло је већ припремљспо, што јс омогућнло ла н поред знатног закашњења овогодншња се тва сс мпак' обави у оптималним роковима. М. Д. Н „Всчс револуције” 24. маја в Стижу побратимп нз Ваплша н ToBapiniKa g Културне и спортске приредбс младнх ■ Ллковпа нзложба у Галерији „Ш” И Финалс за „Први глас По.моравља” И овог 25. маја Поточац lie бити домаћин поморавској младостн, младима нашс и суседних општина, који he на траднционалан начин обелсжнтн свој дан. Пунс две п по деценије у мо равско.м селу Поточцу обележава се Дан младостн пригодпи.м културним н спортским програмима у којн.ма .учествује школска, сеоска и раднпчка омладина. И ове године про слава lie почети још 21. маја, аудпцијом певача аматера за такмичењс „Први глас Поморавља". Y предвсчерје празника 24. маја приредиће се ве че револуцнје уз логорску ватру, беседу прсживелих бора * ца п Козарачко коло. Овога пута 25 диналпггнлх експлозија обележиће зиачајан јубилеј О.младннског вашара. У ово доба можс доћи до масовне појавс житних стеница ко је увслико смањују нс само при нос, већ it квалитст пшсницс, та ко да сс морамо и против н>их борити. На мањим парцслама трсба жита прскати прспаратима Диптсрекс Ц1 — 50 одсто у концентрацији о,1 — о,15 одсто. To је веома отрован инсектицид и приликом прскања треба бити обазрив. Почстком овог мссеца запажа се на пшеници и јсчму штете од житног бау*ара. Лишћс нападнутмх пшеница је изувијано и сасушено тако да изгледа као изумрло. Нападнута места су чссто у виду концентричних кру гова или сс штеточина јавља фронтално. Чим сс примсти по јава овакве штете и утврдс лар вс којс сс налазс у земљишту, приступа сс сузбијању. Бауљар сс успсшно уништава запрашпвањем пападнутих биљака прспа ратима лепдана. ипг. М. Станојевић На дан 25. маја Месна заједница Поточац дочекујс бројле госте и пријатељс, као и својс побратпме из Вашица н Товарника. Послс култу1»ног и спортског програма предви ђснп су у поподневннм часовнма п атракционп скоковн падобранаца из „Асро-клуба” „Наша крила” из Парабина. После свечаног миттшга Месна заједница lie прнгодлим прпзнањима и захвалницама одатп прнзнањс досадашљнм покровитељима ове манифеста * ције као п сарадницима око мзградње асфалтног пута кроз село. САХРАЊЕН НЛЈСТАРИЈИ СОЛУНАЦ Y НАШОЈ ОПШТИНИ Y 98 годнни престало је да куца срце најстаријег солун ца у иашој општини, о коме је наш лист прошле годп не донео шпру рспортажу. Умро је Душан Младсновнћ ратник из првих борбених редова ц војнпчких ровова кроз алабаиску готготу и тежак, али славан Coxy и тежак, алн славан Co лунскн фронт у првој светској. војнп. Митраљезац са Кајмакчалана био је узоран ратник са всћн.м бројем одликовања узоран и међу мсштанима Душан Младеновић Поточца, а омнљен nieby мла дима. Свима који су га познавали улпвао је љубав пре ма родној груди п свом народу кроз ратннчке приче и очинске савете. Солунац Душап Младеновић, ocrahe у сећању сви.ма којн cv га познавлли нли се са >би.м дружнли, алл је OTinuao без пспуњене после дље жел>е, да буде caxpaiben уз војничке почасти како долшсује прекаљеном ратнику. М. Д. Н овога пута Галернја „Ш” бићс отворена за посстпоце, љубитеље лнковне у.метностн. Увсчс у 20 часова почиње фи нална прнрсдба „Први глас По Одржана ревијална приредба„Сусрети села ’84” СТОТИНУ НА СЦЕНН Y сали Аматерског позорншта у Параћину пре осам дана одржана је ревт!јална ттриредба „Сусрети села 84” којом- се окончало општинско так.мичсњс сеосклх средина п‘културпих аматера. Око стотину најбољнх учесни ка из десетак месних заједница наступили су пред параћинском публиком, да прнкажу само део изворног народног ства ралаштва које се још увек негује у нашнм селима, захваљујући прс свега овој културној маннфестацији. Пет најбољих фолклорних дружина, мушке н женске гру пс певача, пајбољи солисти и ОСВРТ Блесјо издање pebuje Piped непуном салом позоришта у Параћину и пред регионалним жиријем, 8 маја овс гобине одржана је ревијална приредба „Сусрета села", али овога пута no карактеру такмичарска, јер је квалитет њеиог извоћеtba no npeii пут оцењиван. Heiuro je остало бледо. Pipe свега, сцена на којој јс приказано народно стваралаштво ннјс имала. ама баш никакве везе са карактером програма. Извоћачи (изузев фолклора ч појединаца) гардеробирани no сопственом укусу, фармерицама. и дигитронцима, заједно ‘са оркестром на сцени уводили су нас у очекивање „non" и „рок" музике. Ни најбољем режисеру неби пошло за руком да припрелш у оваквој ситуацији ни амбијент ни програм, јер му то није ни пружено. Кренуло се неувежбаном групом „старог" фолклора Доњс Мутнице чији су се актери, очигледно уморни од целоднеоног пољског посла, једва консолидоеали да до краја заиграју бар приближно уједначено. Најављени хор Главичана је био и остао само група певача у којој су се поред неувежбаности гласова виделе две контрасти: мушкарци прикладно обучени за хорско извоксње и женски састав у разнобојуој народној ношњи. Чуло се и видело чак три дуета. Стара добра изворна песма „Еј, гита се бели" коју су отпевалс Мутничанке оставила је захваљујући Петрији добар утисак, док се за друга доа Главичка то неби мо?ло pehn, а нарочито за женски дует који је то био само no ношњи. Оно што је добро, публика је поздравила. Ту су прс свега одлични рецитатори, дечји фолклор из Главице (тражен на „бис"), фрулаш Лазић из Стубице, група жена из Извора, п хармоникаш Нпколић из Доње Мутнице. ■ И шта после бвега рећи? Ншита друго. осим да јс ово поука да се ревијална приредба пе држи у 'пуној сезони пољопривредних радова и након ду?е паузе после завршетка „Сусрета села", јер се тада луби сваки континуптет 'са квалитетом програма и ритмом извоћења. Исто тако, салу Позоришта и класичну позорницу треба поново заменити Халом спортова, јер je naiu радни човек eeh за њу везан п тражи простор и odioeapajyhu амбијент. Тада се пеби десило, као taro то није пи раније, да ревијална приредба падне испод иивоа који je прпхваhen од публике. а стечен дугогбдишњим радом. Озвучењу треба оштро пршоворити it ставити му на dytuv део сепке. Па и поред незаступљене тачкс „наоодни обичаји” која је обавезна no пропозицијама, остајемо у нади за добрнм пласманом — наравно ако нема много бољих од нас у другпм онтшииама. 1 Душан Петровић YflPY>KEH>E ПЕНЗИОНЕРА ИЗ ДАВИДОВЦА ПОМОБ ПОРОДНЦАМА НАСТРАДДЛНХ РУДДРА Предссдништво Месне организације пензионера у Давидовцу на недавној седници донело је одлуку да се прнкључи акцији солидарности са породицама по страдалих рудара у Рудниморавља”. Заинтересовани певачки таленти могу да сс при јаве на адресу Основне органи зацлје ССО или Месне заједннце Поточац до 20. овог месеца, сазнајемо од Стојана Петровића, председшгка Скупштине месне заједнице. I М. Д. инструменталисти на народним ннстру.мснтнма, рецитатори и другн у.метницн направллн су леп .колаж народног стваралаштва и били срдачно награђегш од параћннске публике за своју у.метност. Да подсетимо на крају овогодпшњег таклшче ња, чијн су организаторн били Општинска конференцијаССРН :t Општлнска конференција ССО, победнлчко постоље су поделилс две еклпе, Главнца н Доње Мутннцс, чнји део про-' грама смо такође видели на приредбама у Позорншту. М. Д. ку Стрмостеп. Одлучено Јс да пензионери Давидовца, н»их 80, нздвојс срсдства у висини од 20.000,00 дннара и упутс породицама настра далпх. М. Д. 1

КУЛТУРА ОБРАЗОВАЊЕ------------------------------ ----- 16. MAJ 19M • БРОЈ 258 |fflumiuiiniiiiiimiiiiiiiniiinnnmwiiiniiiiiiiiiiiiiiiim]miiiiiuiiiiiiimiiimiBiiiiiiimiHnMuiiinnniMtmiiL УДРУЖЕНИ РАД ПРНХВАТИО НАЦРТ ПЛАНА УПИСА УЧЕНИКА НОВЕ КЊИГЕ ПЕСМА БРОЈА ВОЗ ЉУБЛВИ ШТАФЕТА МЛАДОСТИ Воз лубави и пријатс.-,љства i c пссмом креће. y далипс, y пространства u планине Словенијс. Покрај рска tt рсчица и њнхових ea.ia носи братскс иоздравс далеких другара, усред зсм.Ђс поносне. уеред зс.чљс заноснс. зе.чље Тита и Победе, зс.ч.ђс Среће и Слободс. Безброј руку наше младости поносно носн свој си.мбол мира. Сгуда се чује песма радника, омладине н пноннра. Тнтова идеја из н»е пламти: заједно смо од свнх јачи! To свако од нас мора да памти. =к Е Е I I Е Е■ = Е — I = =— i i I Драгапа Јовановкћ. VIII ОШ „Б. Крсмаповмћ” Д. Мутплца .МлаБан Живковић VII/ ОШ „Б. Крсмановић", Д. Мутница = Тпто јс Тјгто је | Тито Тнто јс тито цвет у баштн љубав у мамггн. птнца v лсту. је лептпр на ивсгу. KAKO РАСТЕ МОЈА ОТАЏБИНА I | Он је створно слободу и мпр И зато га волп свакн пнонир i Као кхд v јсссн грожђе зрп, као кад растемо ми, кзо што повемо и играмо, као што псва.мо и кграмо, тако расте моја отаибнна. НОННУРС ДО НРД1А МАМ D Оллос 72:28 опсго у корпст произг.о>.,т1лх занимања мора да се ислоигцје ц 3» произкоднв зан1гмвн.а бићс неограничел ,број учсннк * к По1ребно Јв до сс исгтнта могућност за школовање кадра за производнл/ обуће Нацрт плана vrnKa уЧеннка и нолазкнка за uiko.ickv 1984/ /85. годинг био ic на јавној аиCKvcniH v нашој огшпцнн до 7 алрнла Организатори w носноии јавне расправе бн.ти cv Ошптвнска конферениија ССРН. Општинско веће Савсза cioiahката и Огплп»н<ка комфсреннија Салеза соцнјалисгичке о.младине прик » Ценгра за сред« н>с образовање „Бранко Крсма>:1овнћ * ’- Раднн .'bviH. првенствено нашнх већих радннх органмзаиија разматрали cv Напрт пласпптања захтева ла v свнм опииинама обапсзно буде исјк>- шгован однос 72:28 идсчо v корисг пронзводних зани.мажа. с образложењем ла бч свако ојступање изазвало поремеНај Уколико се не би испоштбвао тај олнос, дошло би до непогребне флхкт\а1и<је учеинка из једне опшгнне v npvrv. шг<> ба, снгурно. онтерешло и родител»ске иепове. CaxjovrrpaBiioi ннтересној заједл.гци је исто тако rrpenopvчено да v реоргзннзашпи мре- * CTPYKE И ЗАНИМАЊА Y ПАРАКИНСКОМ СРЕДЊОШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ Бкљана Чабрнћ, IV ОШ „Б. Крсмановнћ" Д. Мутннца тито У Кумровцу, у трошној кући пре скоро јсдног вска, родио се Маршал Тито, човек којн је више on — човска. ЈБнљана Марјановнћ, IV ОШ „Б. Крс.мановић", Д. Мутница THTO Младост Наша радост Цвст у росној трави Ружа сунчаног маја Слпо:а мог заничаја ЈБубав права Љубичггца плава. Јас.мина Петровнћ, VII-1 ОШ „Б. Крсмановић", Д. Мутница V школи учимо, I Е | I = 2 = 2 = = Тито — то је цвет. Он је цео свет. To јс наша всчност. Оп нас води у будућност. у пгколн се мучимо, у школл сс трудимо да од децс људи буцемо. Тито Је звезда која нсбо красн. Чувај.мо ie у срцу Радиша Катић, VII-1 ОШ „Б. KpcMAHOBith", < Д. Мутница Y Центру м срелн.е обпа.^овжл.е ..Бпчнко Крсмачолић" у Параћшу да ткплску 19? *- 'IS гоакиг плакнрвпл Је tn се у пран релрсч гпи □ie 600. a v ipyni paipea 40 учеипка. Ученппи ко|и 6npa|v чаишмаua. то Јест ynacyly трећа р«зр«.т. попгниће 540 с.тободтгх мсета. а у четврти разре.т бвће vimcam> Ј50 у слелеће струм- н Јмт< *м>: Мпппгнска 90 60 (млпгтгбпакар 30.50. металострггар 30 50. мегазоП10ла<1 15 0. граћеимчск!? тггмап15/0); F лектротсхви”';о 60’30 Јплгоискм еЈектрнчар 30 0. електромсхапнчар за мерпе и регу.-упноне rpebaje 30/0 електротечнпчар an мерие м регула цпону тешнку 0/30,): ■Пексти.таа 90'60 (конфечпноппр 30/0, oiuiMiciMnu *! текстила 30/0, т« хнмчап — коофекпжжар 0 15. текс тн.тпн тетннчар 0/45): Стакларска 30’0 (стах.тоаумч 15/0. реглср стак.-апиих маспнна 15/0); ХемиЈско-технолтпка 30 30 (техмолог хемнЈско-техно.1ои1ке струк« 30/30 Нрехрвчбена 60'30 (техвјичар прс храмбеис струке 60,30); TproBitwexa 30*0 (вродаваж »ГЈиовнте робе 30/0); Правнл бвротекничк« 0/30 (т«хинчар аа управне посдове 0/30); Еклноадеко-коиерцијелна 60 30 (фи напслЈски TexHF'rn V/30, рачуново лстаехх техдлчар 30 0); Приротно-теххнчка 30/30 (лаАоратл рпјски твххшчпр 6лологи|у 30'30) Математнчко-тетиичка 30 30 Гматематнчко техшппчВ слралххк 30/30): Је.чапхо-превоАРлччка 30 0 (прево лплац atpBwrx 30/0). 3« nerw степен crp^’wocTB n.iaww рано Је 60 лолазннка no 30 ла ua птчиекг н електрсгиххичку струху. Лррпг стег.мт стручностн у ждуhoi rnxo.’vxol гојкепт у Цеитоу м срелм? обрахожагие ..Брапхо Крска мовић" требало би ла стсхну 120 по лознлга в то М с|члвдуаача а ве to towio реглера сгвнларош * ммлплна. Овгти нжчтпгом обрлзохжги ое пособипо б»1 се н ча лруг * ствпеи cipv«rsocT4 30 хзрађнмча npoxsaosn ои xn'f'oa м бомбола. зок бч с< а» трећи степеп стручностх освособн ао 1*0 хак->нтата, а ха четжртп 30 у следеће стргке ч аатгман. *. Магпинск« 30/36 /мжгпхнбравар 20/ 15 метастругар 10/15); F » чтрлтехннчка 30/9 (погопскм електрп **п 15 0 х е.чектромоханнчар ач мерне и регч.тацноне ypebaЈе 15/0); Текстлдна 99/0 (ллетач 15/9, опле ме№иаач текств.ча 15/0, презхстац 30 0, ткач 30/0); Стакларскл 30'0 (стаклогравер 15/0 с.таклослихлр 15/0). Бранкове ђачке године (Драгомнр Боднћ: „Бранкове ђачке године”, Бсогргд, 1984.) Овнх дана лобгил' смо јохп једну занимљнву књигу која потпунмје осветл>ава живот н дело народног хероЈа Бранка Крсмамовића. .Јбраикове ђачке године", аутора Драгомвпа Бо.тпћа fe нсторпографски роман о животу и раду Бранка Крсмановића до одласка у Праг. Уз no.uoh вмагпиаилје, a irpe.ua пмсаннм доку.ментима и казиван»лма pobaita. приЈатеља, другова н знанада Hamer народно! хероја, Боднћ се латио тешког али часног посла аа на кгнмжепнв топло и присео прикаже узоран живот дечака нз М^пгвотце који за 26 годнна успева да се вине у врхове чаше револуцнје н новије историје. На трнстн стралнца, уз неколнко фотографнја, Бодпп успеоа да да широк гпектар догађаја из кратког живота Бранка Крсмаиовмђа. Од Бранкогих потомака преко најрачијег детин^тва, псмназнјскнх дана ц велнких замоса, жмвота v Јатодмггн, Купрнји п Кљажевцу, жнвота у поролпчном ’ крпу, л-убавп према прнроди н највеће л.убапи ггре.ма комуниз.мт и рсволуцнјп до одласка на студнје опвнја се пстннпта надахнута а жнвотна нстори|а револутоголапа, бч/тућег гапанског борца и народног хероја Брзр^ка Крсмановнћа. — „Бпанкове ђачке годнне’’ представљају студнозан дета.ч>ан допрАнос осветаљвањр жнвота Бранка Крсмановтчћа Вредна сдлнк? књиге је осветљалан>е жнвота овог младог човека — Бака пз њсговлх нај.млаЈзнх дана до и.еговог ‘гслесмог, политичхог и класног сазревања у пространо.м мплеу очлашњег грађанског друштва, средвпЈс у коЈо) Је Бракко жнвсо, учио и примао утицаје, у којо» сс у пелггко! мерн и формирао као личност. Аутор спргтно посл прнказиаан.а родослова Боанкове породлпе даје љену соцнјалну слнку н економско сналажеље. Са топлипом н реалношћу описује ону здраву, у напону снаге и експанзије сељачку средину која зна своје домете и шта гхоћс С разлогом види да је она као таква била снажпа васпитна основа за темељно формиран>е Бранконе личности. каже у рецензнји ове кн»нге др Милнсав Обрадовић. професор историје, срдачно Јв да Y се не угасп. Бобан Радон»пћ, VIII-1 ОШ „Б. Крсмановнћ", Д. Мутница ПОНОВО У школи школу идем ал: нмсам најбољи Бак, али сам постао велнки н јак. Могу и Рачста да бнјем чак. Желим да од њсга будем одбрана ја свим мојим лепнм другарица.ма. Увбенинп се пробудилн, baiin се од.морпли, пгре се сакриле, оцене наступиле. Сада су стигле шарсне слике књнга нових, на лнцима деце осмех благ, радост блпста са усана малих учитеља се чује ход драг. Љубиша Рнстнћ, VII-1 ОШ „Б. Крсмановић", Д. Мутница Драгана Младеновић VI1-1 ОШ „Б. Крсмаповић' *, Д. Мутиица на ггтиса, v целости га ггрихв?- тилн са предлого.м за мзвесне допуне. Наиме, из удруженог рада погскао ie предлог да се испнтају могуНности за школовање полазника за дргги м грећи с renew стручности кожарске стр\/ке, iep cv нашој <>пштини потребни раднини за производњу обуће. На састанку прецставн-ика OK ССРН, ОСВ, ОКССО, Заједнние за запошл»авање ц Цеитра саглелан ie резултате јавне дискуснје и прихваћен Нацрт плана vnwca са поменутом предложеном допуном. Такође ie допет закљгчак да Заједиица ус.мереног образовања и важа средм>мх школа v ПаЈраћлhv осгану прмродно-математичка и еконо.мско-ко.мерцијална струка од негтроизводних, а од производних хемијскотехнологпка и прехртг.мбена струка, затим електро-техничка, машимска и гекстилна струка. Након сагледаважа резултата јавне nucKvcnie иелог регнона, 24. априла одржана ie седнииа Скупштине СИЗ-а \<мереног образовања и васпигања на којој ie исвојен прелложен Нацрт плана ггтиса v целостн, а заједннчкн kohkvpc за пелу републмку Cp6xiv бнће објављеи до краја маја. С. Ј. СТАНЛАРА ДАЈЕ СТИПЕНДИЈЕ ДРУЖЕЊЕ С ПИСАНОМ-РЕЧИ Литераоци из Воње Мутнице • У овом броју на Бачком лољанчету гостују члановн ли терарне секцнје из Основне игколе „Бранко Крсмановић" у Доњој Мутници. Литерарни секције из Дон»е Мутнице која носи име Десанке Максимовић не.мају велнке' могућности за честа сасгајања и дружења. Вре.ме }с ограннчено, путују дсца, путује и наставнпиа МпладнЈа Радић, која води литерарну секцију у овој школи од 1977 годинс. Иако услови ннсу по годни за нор.малан рад, нс про be празник ни годишњица писаиа- да се на пригодан начин од сгране чланова ове секције не обележи. Зидне новине 'украшене стиховнма често привлаче пажњу посетилака. Нпчу стиховц. нижу се релови, али чешће дружење и раз.мељивање нскуства охрабрило би и оне стнлљивије да опробају песничку вештину. У идуће.м броју сусрет са члачовкма литерадне секције Основне школе „Бранко Крсма новиИ" у Сикирицп. С. Ј. Y цнљу стммулксаља учекнка за опрсдељење за упис на произволња занимања у многим радинм организациja.ua чигне се папори да се нзнађу средства н на<пгн ка ко бн се ученнцн прпволели за рад у производној хали. Ученнци који се буду определили у идућој школс;:о| го-шни за неко од стакларских занимања чека пријатно пзненађегве. Наи.ме, Стак лара Је обезбедила стнпеиди Је у вредностн од 600 хнљада старлх динара. Y овој ра дноЈ оргапизацијн чгГне се одрећенн напори н на побо л>ша№у услова рала и других погодности за запослене раднике, тако да he, верујемо, већ у пржом угтисном рп ку одељење стакларске стру ке бити попуњено. ИЗЛОЖБА Y ХОЛУ ПОЗОРИШТА ПАСТЕЛИ ВЕРЕ КАРАМАТИЈЕВИЋ Ликовни живот града иа Црницц 14. маја обогаћеч је joui јолно.м нзложбом. Намие. параћпнској јавности овом прилмком представила се Вера Караматнјевић, слнкар из Београла. V холу Позорншта нзложепи су riacie.'iH ове београдскс уметннце о којн.ма је лепим речима говорила Љпљана Га довановнћ, отварајући из.чожбу, чнјн је организатор Самоуправна ннте.ресна заједница културе из Параћина. Моанад 9 5 препоручившн читаоцима и издавачу. Кн«ига „Брапков- ђачке године” делује врло инсткр | ративно, књига де.тује снажно и подстицајно, а посебно = иа младе чмтаоке ко!нма Је Бранко Крс.мановнћ остао I узор борца и револухпооиара. ј НЕЕИИЧНД СТУДНЈА 0 ЗДРАВЉУ | (Момир Станисављевнћ: ,,ДАНИ ТЕРАПИi ЈЕ” Срећко Здравковић, графике и ликовна I обрада, издавач СИЗ културе, Параћин, • | 1984.) Са.ма чнњеница да се млади песник Мо.мир Станисав- = ,-вевић одлучно да прву збирку песама об.јави у библио- = филској опреми и тиражу, говори о његовом внсоком 1 nujeierv пре.ма књизи, вероватно, најзаслуженнјем елс- | менту култгре уопштс. Вратити поново књтден углед и поштоваље, достојан- = ство у свегу нових медија. који прете да с^»зе књизи = вековно поље зрачења, био ie измећу осталог један од = задатака у.метничког дуа песннка Момира Станисављеi вића и слнкара Срећка Здравковића, чнје графнке и ли- = ковна обрада књиге „Дани терапије” плене својом лелоI том. 1 Прво библиофилско издан»е у пбслератној културној = традпннји Параћина, па и целог средњег Поморавља, = прпхваћсно ie v књижевним и културним круговима са = респектом у-з комплименте издавачу који се одлучио на 5 звај јединствен корак. Још једном је доказано да у кул- = тури нема правинције, и да мгли издавачи могу да об- = јаве велмке књиге. Уметност ie духовна апотека. Књига медикамент. Ста- = ри Хипокрит одређује терапију — песму, слику, сгих. | jlenoiv, дакле. И гако почињу дани терапије. Целог жи- = вога. Бол као иелат Ружног, цс мислн се превасходно на | физнчки бол, али и на њега, свакодневно камуницира на | релацији Појединац — Средггна. Али зато уметник мора = да б\ де „Отгтравшгк бола" и усмери га ван себе, v бес1 iparniy. Приптомљен бол по оном познатом стиху, „твога = сина МеиЈто дивно боли", зна да буДе и филигранг и да | на груднма пзвсзе „ручни рад v боји". Несник ie v двострукој глози: и лекар и пацрјент, i једном речи, покус, експернмент, лабораторнја отворе- = на ц^чооодна, смела, али и „сллавар тешке болесги чеј кања и мнран самоубица на младежу”. Методе којим се i лолази до здравља cv неограничене и све завнси од на- | дареносш лекара — пацијента iep само кад је здравS л»е v питан>\' »ииљ не греба да бира средсгво". Значи до- | звољсна ie н „акупунктура подсвести". „Временом отва- = рам (средину иг.че) и истерује.м витке срне (да пасу) крај | реке (везане погледом), открива нам песник своју метоI ДУ. Слободни с.мо да кажемо, да је књнга Момнра Ста- = нисављсвипа „Дани 'терапије” права песннчка спд-дија о | здрављу, менталној и духовној хнтијени, о чистотц коI ioi ie идеал сунчев cia.i, светлосна ризница ду.ховног ис- | куства и племенитости. Стихови Мо.чира Станисављевића теку .матицом те- £ ме, не изливају се непотребно нз свог корита, и као шго = површина воде има концентичне кругове на киши, тако | и његови стихови граде своју богату мисаону и асоција- | thbhv игру. Охмерени н сталожени, са укусно распоре2 ђепмм украсним елементи.ма одајг изузетно уређен пе- | снпчки простор, песннчку „ардинацнју” и потврђују I Станмсављевнћев галенат, и уметш1чко здравље. г Значч. пред нама је млаа. али већ искусан лекар — | песник/чијем песничком и људском искуству треба ве5 ровати. Књнга вансеријског ^афичког формага. са несва- | кидашњим днзајном, изгледом из породице старих ал5 бума, као да служи за свечано лнстање и читање.. Гра- । фике маштовнтог садржаја, одлнкују се вештом линн- £ io.M која праги ликовни и литерарарнгл садржај. Уме- | тничке биографи1е двојице аутора дате су на темпера- | tvphi<m лнстама, значи v складу са тематнком, садрже = занн-мљг-гве и духовне податке, уз добре фотопортрете. ■ Гај директан доживљај са књигом ,Дани терапмје” има I v себи свечаностп и сериозпости, a rpabew је љубављу, 5 ■ младог сликара Срећка Здравковића кош ie свој првн 3 испмт испит на опреми књиге положно највишом оце- = но.м. I Мирослав Днмптрпјевић 4iiiiiiiiiiiiiiiiiHiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiAiiiiiiiiiiiiitriiiiiitiiiiiiiiiiuiiiiiuiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiimirauunuiiffi in n iiH iiin in u iiiin iiiiiu iiu iiiiM iu iiiiiiiiiiin in iin iu iiiiiu iu u u iiim u iin iiiin iiiiiiiitiiin iiiiiiu iiiiu iiiitm iiim iiiiiiiiiiiiiiiiin n u iiin n fu w ru a D a iiiiiiiiiiiiitiiu n n in u in iiiiiiiiiin u itiiH iiiiiiin iiiiiu iiiiiiiiiiiiiiiiiiiu iiiiiitu uruiiu(iiiiuiiM H <iiutM U M U U iiw iuuiniH uiiiiiH iiiiiiiantiiiiiuiiuiiiii№ im H /nH uiiiim iiiuiuitiuiiiuuuuiiuuiiiiiiiiiiH i<iH itii<iiuiiiiiM um iim uuw iiuuiiui<uuuuum M ttuH U U uH iiw iiiiuit

СПОРТ • ФИЗИЧКА КУАТУРАЈ ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Ла ли је ail лресуђенв? • Јединство — Палилулац v Нишу 0:1 Не знам да ли ће момке у зеленим дресовима, бојама параћннског Јединства, мање болетн ране н модрнце донете из Ниша, алн нм треба упутнти речи утехе. Y Нишу јс „супар ник” био бројнијн а како се показало и мотивиранијн за бескомпро.мисну, до последње Kami зноја — бсскрупулозну игру! Занпмљнв утнсак алв, нажа лост, трагично тачан иако не разумљив. И раннје су „зелени" налеталн на мпне. Нагазне, под земне и повратне али ово што сс њима догађа не може да оп равда никакво спортско надме тањс и жсља јсдног тима из „најсредније средипе” да савла да могућег лндера. Бар оружје хоје су том приликом корис muni сва „петнаесторпца из про-пплнтчког табора” (следи објашњсњс) не говори о спорт ским порпвима шппког страда нија Јединства. Апсолутно одсуство спортског најављено је још пре почетка „кориде”. Како објаснити, којо.м лепом спортском жсл>- о.м, добацнваље.м до.маћег халфа гостима док су се загревали: „Само сс ви загревајтв’’! Ако ова пртења и нпје уплаши ла .делене”, следећи каламбур, најблаже, није им дао подстрека: судије, аутгрихтери предвн ђенн за овај важан сусрет »nicy дошли. Уместо нлгх на стадиону појавилн cv се ,;случајно” двојица — Y DPOJIA3Y. Нс ма случаја! Показало сс да та цвојнца поседују уредан налог за суђење утакмице Леминд — Шумадија у Лесковцу (подеље КОШАРКА — МУШКАРЦП HYi.'T.’КРЕМ l!. ОУИ0М ПИИ „ПАРАНЛНг — „СМЕДЕРЕВО" 68:65 Y другом колу Међурсгноиалне лпге •кшш ОКК „Параћин" побсдила јс co дидно „Смедерсво". Утаклшца јс била мзбудљппа п псмзвссна тако дп сс по- ©едннк није знао до самог краја. НаЈвећл -допр1П1ос победи' домаћииа Д1ли су Н. Миљкопић и крсатор кгрс с»е бољн бск Тодоровнћ. „ЗАСТАВА" — „ПАРАКИН" 72:78 Y пзванрсдној н атрактншЈоЈ >ггрп кошаркашп „Параћпва" су освојили два врло важна бода. Ол *ука јс доне та Y самој завршпипп сусрста када јс iicK^-cini Д. Миљковпћ са неколнко увастопнкх погодака решио свс диао ме око побелшка. Ya доброг Мпљковпћа трсба нстаћи EopbcBitlia а ч Лалићв. „ПАРАБИН" — „ПОШТАР'« 81:98 ОКК „Пара11ип“: Радспковнћ 2. Хво ростански 29, Мнлутпповнћ, Dopbcmth, 2. Пантнћ, Трнфуновиб, Миљковић Д. 14, Лалић 14, ТодорошВ 2, Миљковић Н. 14, Стојановиб, ЧслсбиН 14. Искуспа екипа Поштара нз Бсограда у којоЈ кгра псколнко лрволпгаш ких пграча, мс&у Kojiuia Вучнипћ, По поваћ, Јелнћ, Латпфнћ бнла Јс псу »пше гтрсвслики залоглј за младу и иеискусну екипу Парзћипа. Прво полуврсме донсло Јс резултатску нсизДВАНАЕСТИ СУСРЕТИ ДРУГАРСГВА УЧЕНИКА СПЕЦИЈАЛНИХ ШКОЛА Параћин Општшкко друштво за по.моћ недовољно развијеним лицима са седиштем *у Основпој школи „Стеван Ја ковљевић” организатор је овогодшјпвих „Дванаестнх сусрета другарства” за ученпке специјалних основннх школа и одељсња за регион Зајечар и Поморавље. Y пстак, 18. маја у 18 часова свечано ће се у холу Позоришта отворити Сусре тн, а затим ћс присутни разгледатн нзложбу ученпч ких радова и присуствовани бодовн) алп сутра! Пошлн људн ,дтало раније”, па да не дапгубе. II нису дангубили. Ни они, 1ш главни, вођа троЈкс у црноп. Нису штсделн ни барја niilie нн шппгаљку — алн кад. је требало санкционисатм Једннство. Домаћи, осокољени, као да су бнлм надражени зелсно.м бо 1ом, кидпсалн су пре, послс и за време контакта нграча са лоптом. На терену и ван љега!. Ana МатнН „уракљен” је из чет вртог пута. Y 15. мннуту нзнешен је са тереиа уз сулпву у папрсллну ногс. Пелнвановнћ је ускоро нмао распаран мншпћ а највећи део утакмпце Јединство је нграло са једним иг рачем „на лсжећем положају”, уз аут. Скупо је плаћсн пораз у Нн шу. Колико јс он коштао упра ву Шумадије, која је овај сусрст посматрала само до (не)срећног поготка а затнм се пре селила у кафану на стадпону, можемо само да наслутимо. Be селили су се добро. . Чини сс да је прво место пос тало „кисело”. II не само то. Виђали смо и у Параћину суди је (Јединство — Тнмочанин 2:0) које су нмале кисео осмех. И контролора (назовп) суВења. „Зелешша” и њиховим број ним навијачпма остаје да размншљају шта ће бити са Мстал цем. Са Милановчанлма се састају и Шумадија и Једлнство a два бода разлике, ако јс спорт у пптању, и не морају да буду нсдостижни — ОСИ.М ако се не игра по систему „11 Ч- 3”. Миша Миленковпћ вссност .Mcbvriut у друтом полувремецу одлучпла Јс вмснна и вслнко нску ство екнпс Поштара. КОТАРКА — ДЕВОЈКЕ „СМЕДЕРЕВО" — ОКК „ПАРАНИН” 28:101 ОКК ПАРАБНИ: Савић 9. БорВевзћ Спмић * 8, Пстровић В. 10, ЛнтонпЈоBiih 16, Глишнћ, Мплошиђ 18, Петровпћ С. 8, СреЈић С. 2. Младсновић 10, JairKOBifh 16, Живковнћ 4. У првом холу Српске кошаркашк * лпгс кошаркапшпс ПараВина сгзнбнцп оиом нгром декласпралс су cinmy Сме ^срсва. Бнла Јс запстп мплина гледатп ову лепршаву п блкставу партију пара ћикскпх кошаркашина. Трсба рсћи да Јс на овоЈ утакмнпн, пајзад прорадпла н uoirrpa преко брзнх бскова ЛнтоннЈевиК Л»пљс н МидошиН Esnrue која Је н краснла злат ку генерацију параћинскпх девојака. Y ciunriH се нхекако осетно попратак ЈанковиИ Всрицс, Пстровић Всспе, Ми лошсвнИ Е-мнис и новог члаиа Савић Вссие. Y псдсл>у у 10 часова па р«ду друго коло у комс сс нгра поморав скп дсрби са Јагодином, а то Је и прн лпка да сс впдн и права врсдност ове по многнма наЈбоље скнпе у лнги. М. Мклошеапћ домаћин тн културно-уметннчком програму у сали Позоришта. Дружење и спортски сусретп планпранп су за 19. мај, а \ времену од 8 до 19 часова у Спортско-рекреационом центру „7. јули" деna lie се огледати у кошарцн, одбојци, фудбалу и атлетицн. Сутрадал, у недељу биће проглашење најбољих скипа и затвараше сусрета. С. Ј. стрељдиггво ПосЛе дужнх припреиа и одлмчнпх резултата на Општимском првепству у оквпру Радничко-спортских нгара, стрелци Српске фабрике стакла 5. маја учествовали су II ш. првеиству региона Шумадијс и Поморавља одржано.м на Опленцу. YuecTBOEann су стрелцн из дсвет општлна са 18 екнпа, 9 мушких п 9 'женских. Највсћи фаворити рсгионалног гађања бнтш су стрелцп Каблова из Светозарева, a затим, по неком. редоследу, Крагујевчанп, Аранђеловчани, Тополчани. Нгчг-?тп!ве ie rr'ni’x 8 часпза. Стрелци Српске фабрике стакла предвођени ветерапом КовачевнНем, тактичкн и смирено габали cv веома добро. п сасвим заслужено’ п неочекивано освој.иш прво место v м’ '_чкој II трз'»е v ":е”ско1 Kc.;’Kvpcr””’i;i. Најуспешнпје су међу мушкарцнма гађалк Драгослав Милосављевић (169) кругова, Драган Здравковнћ (1ђ8) кругова и Мплора I Ксвачевић (164) круга. Нсшто слабилп резултат забелгжио је Томнслав ТомпИ. Код жена, Мирјана Дпнић п Косара Борђевпћ „убпле су’’ по 148 крутова, а Анђслка Макеш 139 кругцра. Освајањем 'првом места на Опленцу „стакларци” су стекли право да се 26. маја појаве п па републнчком првепству у оквлру Taiawineiba на раднпчко-спортскпм пграма у Смедереву. С. 3. СТРЕЉАШТВО МАЈСКИ ТУРНИР БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА Поводом 40. годшлњице Служ бс безбедности, Секретарнјат уСТОНИ ТЕНИС: ИСПУЊЕН НАЛЕНДАР • Наставак активности у Стонотениском савезу септембра Туршгрпма 28. апрпла и 6. ма ја у фискултурној сали Фабрнке стакла завршена cv такмиче м>а прсдвпђена календаро.м Општинског стонотениског савсза. Позпвнн турнпр најбољих нг рача Прве општинске лигс на коме је учествовао по један, најбољи играч из свакс скппс, од 14 општлнских лнгаша, завршси јс победом Раднше Про кић нз својновачког Напрстка. Другн јс бно Небојша Марјано внИ нз Буљана, а на треНем месту нашао се Љубиша Јсздић, члан екппе Борац — јунио РИ. За фннални део так.мичења Кул Маршала Тнта општине Параћин стекле су право учеш ћа прва екнпа Борца, члан pbТРАДИЦИОНАЛНА ПРВОМАЈСКА ШТАФЕТА пдраш шта Yann 1. маја давпе 1946. годпне одржана је прва шта- <]>етна Трка која је почетак и крај и.мала у Светозареву, односпо Параћину. Ова јединствепа атлетска манпфестацпја траје до даиашњпх дана, снмболично повезујућк три поморавска града. Пред овогодншњи празник, уочи 1. маја, атлетичарн су стартовали у Параћину, а цпљ је био у Светозареву. Као шго је осича| да цнЈвеви, однесло стнптови буду у ова два града, тако је и обичај да екнпа Еуприје стпгне прва. Овога пута шдафету су пајбрже предавалл Нупричани, преваливши растојање између старта и циљз за 53 лшнута и 39 секундн. Параћин је забележио овог пута добар успех победивпш екипу Светозарева. Нашм голобрадп младићи трчали су одлично н бпли су најмлађа Штафета коју је више гонило срце него атлстско знање за рахтпку од Јагодннаца који имају атлезскн клуб. Заслуга за оваказ ycnex Ilapahinia прппада н Србн Нпколићу ентузпјасти, Момчллу Тамићу којн је уједно био и коректор такмпчења и Жнвадипу Мплојковнћу. Ове три годпне праи у ШтаФетп био је Мића Ан * Белковић, радЈшк Стакларе. нутрашљпх послова и Стрељачкн савсз општинс ПараНнн органкзовали су турннр у стрељаштву. На турннру је учсствовало пст екипа или дружина са преко тридесет стрелаца. Прво место убедљиво су освојнли стрелци Штофарс, друго Српскс фабрнке стакла, а треI1C екнпа Цсментаре. Екипа СУП-а пласпрала се на четвртом месту. Y женској конкгренцпји „штофарке” су бпле боље од „стакларкн”, а у појсдиначној конкуренцији редослсд изглсда овако: Николић, МилојковиН, Ракић, Ковачевић. Табела за жене и.ма слсдеИп изглед: Рнстпћева, Радовнћсва, Радовановићсва п Дтпшћева. С. Здравковић гионалнс лиге п Будућност нз Главпце, Напредак из Својпова и друга скипа Борца нз Мсђуопштлнске .лигс Шу.мадије п Поморавља н екнпа Бгљана, по бедник Купа Првс и Другс оп-“ штинске лиге. Прва екипа Борца савладала је убедљпво Напредак, а зати.м Буљане да би у фнналу са 5:3 цобедила и БудуИност нз Главн пе. Победпик фииалног дела Борац освојио јс пехар у трајном власлиштву. Y финалном делу такмичеља за Кул Маршала Тита на ннвоу рсгиона из.међу 16 скппа из name општинс iialiir he се осн.м Борац и Будућност п Буљане. Фпнале сс одржава 19. .маја у Параћину у организацијн Општпнскот стонотенског савеза. М. М. ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ ТУРНИР „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” Леп фупбал - још лепше дпужење ■ Екипа Краљева Је овогодншњи победиик ■ Typinip отворпо Борђс Петковић. председншс MOK ССРН П Идућс године поновни сусрет фудбалских репрезснтанпја Горажда, Марибора, ПараИина н Краллва у Краљеву ___________ Нспосрсдпо прсд првомајско славље, 28. и 29. априла поново cv се нашлс на oKynv младс фудбалске репрсзентаннје Краљеву, Горажда, Марибора н Параћнпа да на зеленом пољ\' одмерс фудбалско знаљс н BeurniHv. Овогодишњп пети по реду турнир јс почетак дрхтог ццклуса так.мпчсња. a v прстходном цпклусу највише ФУДбалског зна-ња показали су мла ди фудбалери Марибора. Y суботу, 28. априла на зелено.м Tennxv ФК „Цемент” v Поповцу свечано јс отвореи Турнир. Добродошлицу V имс грала домаћина младим Фудбалерпма јс пожелео Станојло Богдановић, председмцк Органпзационог одбора Typinipa. a Турнир отворпо лредседник. МсБуопштјшскс конфсренцијс ССРН Борђе ПетковиН. Првог такмичарског дана одпгране cv двс утакмице и то: Краљево — Марибор 1:1 и ПаpahiiH — Тораждс такоће 1:1. Псбеднике cv одјшчили пенали, v прво.м cycpcTv били су vcncшннји КраљевчАни a v ’другом фудбалске наде Горажда. Сутрадан v фпналиом aenv Tvpнира први cv настч/пнлп младиНн из Jlapahima 71 Марибсра. Више фудбалског знања п сре he ималп cv rocTii нз Марнбора и заслужвно побсдили миннмалним резултатом 1:0. Y \,збудљивом финалу нзмеВу Краљева п Горажда бнло јс правих фгдбалских посластииа ц лспих голова. Након cvanjcKor звиждука који ie огласпо крај финалнс утакмицс резултат ie гласно 3:2 v корлст крал>евачкс екипс. Ово.м победом Кпаљсвчани cv заслужно лонели поМАЛИ Проглјс.м комфорну кућу врло пово.гно у улиин Мирослава Јо инћа 50 у Параћину.. Упитати на телсфон 46-101. Јованопнћ. ооОоо Продајсм двособан комфоран стпн 71 m2 са гара/ком н полрумом, одмах уссљнв. Елмосопо иасељс, Нишка 6-2/6 1»:лсфон 018 350-963 од 10 до 12 п од 17 ло 19 -|<сова. Братислав Повкоопћ. ооОоз Продајсм плап на Kapabopbcгом брлу. OOnBeiureiba нд тслсфон: 51-683. Мнлуиовнћ. ооОоо Продаје.м фићу. Годпна производње 1974. Ушггпти иа телсфоп 56-049 од 15 до 17 часова. СтоЈановић. ооОоо Продајсч xtocKBHK у деловнма, одгогОрају за типовс 408, 41Д н 426 it два фоливагсна, 1200 у вој ном стан>у и 1300 комплетап. Обавспггс1Ба на тел: 52-189. ооОоо Продајем прикол1игу всличине 2x 1.30x0,30 пзраћена за мотокулшватор „Голд01ш 14 кс“ a може да се п^гправн п за оста ле .мотокултнгаторе. Упнтати v Ilapahmty, МплоЈа Јоцнћа 30. ооОоо Продајем Kyinihe новоделандсхи првснн и бсли, бслгиЈскл ор пјашс, вслнку руску члнчнлу, калифор1п»Јскс и рскс. Срба Ннколић, Цара Душака!, Параћлш. беднпчки пехар v град на Ибpv којп he идућс годинс бити домаћнп овог традпционалног фудбалског скупа. За Кралевом следс Гораждс, Марибор, a Параћин ie као правн домаћцц сва трп места испред себе „прсnvcnio гостпма”. На завршној свечаноспг vpyчена cv и признања најбољим ло]'ед1П1ци.\1а и заслужним фудбалскнм раднинима за органнзаннју ових лст турнира, Најбољи стрелац 6iio је Дарко Николнћ из Краљева, а псхар за фср-плеј припао ie екшш riapahinr. Када веН помињсмо фер-ллеј само да кажемо и ово да cv судија.ма жгги и црвени картони били нспотребни. Овом приликом vpv'icHa cv и признања осморпци фудбалских прегалана за изгзетно залагање v реализацији досадашн»;гх турнира ко;и cv се свлх пет година одвијали v нстинском дуxv братства п једллства, чн.ме cv овравдали и пмс ове лепе спортскс .манифсстаии.је. Плакетс cv ручСнс Ратку Стојићу ji Мнлану Симончићу пз Краљсва, Мнленку Клисури и Хаибу Хаџићу из Гсражда, Алфонcv Хорватлћу и Мпру Максимовићу из Марибора п Милаhv Бокпћу и Новици ПетроBiiliv нз Параћпна. На крају кадсимо и лрснесн- .мо компли.мснте. гостију за вео.ма добро организовану спортckv маиифестацг.ју п за право дружење на фулбалском терену н ван њега. Сви су бпли једиогласни да ie право име цзабрано за свај Турнир — „Братство — једнпство”. М. Илиђ ОГЛАСИ Продајем 30 комада огссаних грсда ду:кннс 5 метара. Рале Ма iiiKKoniih. Параћни, ул. Авалска бр. 50. ооОоо Оглашавам пспажсћом радну кн>к:кплу пздату у CO Ilbipahmi па нме Марипс Мклошевнћ нз Параћппа. • ПроллЈзм ,^>;стану 750” пронзвелсна 1974, cpcbrHa. всна по во.вна. Телефок 52-967. Продајс.м мотоипхл М» 150 ку бпка, V лозпо.м стан.у, са рсаср ви|тм деловимв м по поооллој цсип. Пнтати на тслефон 44-596. Продајсм Заставу 101 „Кон4>орт”, прпизисд-ну 1979. прсш- >а 29.000. км. Обавсигтшм на тслсфоп 52-339. На продају xyha површкнс 120 мстара квадратних, са бунаро.м и плацем засађснпм eoIicm величнне 5 ари. Кућа сс na.iijii прсма &11<риловачко.м пугу. Цс- “па ПОВОЛ.НЛ. Тед. 035/53-656 сва ког даиа од 14 часова. Повратинцн, вс.и<ка nianca ПродаЈем кућу и дпз објскта од тврдог матсријала са нлацем пелнчкне 9 арп у цситру Дои>е Мгппгцс полољио за малу прпврсду. За ипформаипје упктатн лпчно Радивоја Диву Васнћа Доил Мутшига. Шванаи ПздаЈе U13 впфоршгсвиа. Нвджмчхв савет: Надв БранховпВ. Момчвло Вучковић. Светвслав Живковаћ, МпЈИВОЈе Нлжћ, Нјсвз >о*астпил. (вамепхм аредсед>пгха> Спежаиа 1оааиоввВ Б.>рнво)с М.»р.1нковнћ, СмаалуО Обрааовиђ, -Жншгтв Сзи|аиовнћ, Жмжп|пн 1пмн!> (првлсвл- mi * ’ в Јогам Томвћ VpeByJ« Puakuwohw калггнЈуи, Гпаанв а ошоворнп урсднн« СЈтпплуб Обралппжб Ноаинарв: Снежахв Јоавноввћ, Милица Живкатић. Mxpocuiai. 11нмнтри|епћ Ми Илхћ icbwwm грсппчх a Mi«uipa> Мнлекхоаић. Адреса Нвдакан1е; Шаксимв 1орхо« 4. UoumiHca-H фаи 38. Гелефон: 1 павлн в одгпвлрни уреапив S2-5S2. аокнпарн 53.69-» През п.итп гоии и-.»а 250.W лиивра >м>л\m.iumiba 125.0U За востраиство авоструко Жнро рачуа СПХа виформисвм б3504-М *-16 ход СДК Пвраћмл. Штампа ГНО ^ГЛАС”, Беслрад, (LiajKoeu heaa 8, велсфоа 340-551, 1ираж ПЛМЈО. 1

1 ПРИВРЕДА Y ПРВИХ ПЕТ МЕСЕЦИ СВЕ ШОРМ За последње две годмне прпврсдна крстања у општини Параћнн н рсзултатн прнвређнвања н.мали су негативне токове. Производп»а пнје текла прсма капацтггстним мо гућностима, нако су они проширснн к модернизо r.aini. Платшрани произво дии II финансијскн резул тати се нису остваривали V овпм годипама пословало се са впсокнм губи цп.ма, нпскнм личним дохоцима и акумулацијом и високом задуженошћу. Y таквмм условнма гомплале су се н залихе не довршене про„зводн>е и готовпх производа. Неликвидност све впшс погађа прмвреду н онемогућава нормално пословам>е и подмнр1гван»е свих обавсза. Привреда општине рас полажс свн.м потенцијали ма да се успешно укључи у спровоВење мера еконо мске стабилизацпје. МеБути.м, на 1984. године са старту својим резултатпма нсказаним по периодичним обрачуннма за псриод јануар — март, а таква су прва са глсдавања за април и мај месец, она се није vcneui но укључнла у спровоВе и»у овпх захтева. Нанме, уместо да нндустријска производња расте од 4 до 5 одсто, она у овом перн оду у општинн опада за 1,7 одсто док на нивоу Републике расте за 4,8 одсто, продуктивност ра да такође онада, уз даљи заст залиха недовршепс дропзвод1т>г н готовмх нр жзвода. водње н зултата Док је Планови произфпнансијских ре се ие остварују. акумулацпја у ов f 1 периоду и ниска и оиала, губици и дал»е расту. Велики део губитака нз претходне године није покрпвен. Пренети губитак са маизим пзузецима такоКе, алп за разлику од рапијих годнна личнп дохоцп знатпије расту, мада су п даље веома нис ки н у односу на раст тро шкова живота успорсни за 29 индекснкх поепа. Са 31. мартом 1984. годи не привреда има непокри вен губитак од 125 мнлцонадинара. Пренет губитак из претходне годмне, да би се покрно дохот ком из ове годнне износи 340 милиона динара, а гу битак из пословања за прва три месена 1984. из носи 502 милиона дшхара. Укупно 967 мнлиона. На базн оваквих прив редннх кретања још ви ше се погоршавају квалн тети прпвређивања. На име, ангажована послов на средства имају најве hy стопу раста, али м>у не прате и одреБени резулта ти пр12вређиван»а. Y прва три месеца прив реда општине је остварн ла укупан прнход од 7.699 милиона динара, чнји је раст 57 одсто од остварења v hctcV периоду прошле године. Остварпла је доходак од 1.137 лшлиона динара са растом од 19 одсто, а чист доходак од 601 милион динара чмји је раст са.мо 3,1 одсто. Личии дохоци и заједнич ка потрошња износе 932 милиона динара и раст им је 24 одсто, док акуму лација износи само 68 мп лиона динара п ман»а је за 11,4 одсто. МеВутим, губитак износи 502 мили она и двоструко Јс већи од исказаног v истом периоду 1983. годмме. Лични доходак по зас£" ^“ ном износи са.мо дииара и раст му Је 29,2 посто. уз раст трошкова живота од 58,2 посто. BPEMEHCKE (НЕ)ПРИЛИКЕ Лисг Социјалистичког савеза радног народа ошптине БРОЈ 259 гз ПАРАКИН 30. МАЈ 1984. В ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ .. . т| ГОДИНА XI нш нш С' МОРЈВЕ ВЕДРННЕ Када v једном дану жива V термо.метру досгигае тридесетн подељак, барометарсхн притисак спадне испод нормале, а затим се замрачн небо и сручн киша као из кабла, илн ударп лед из градоносних облака. He може се рећи да је ма| иајлепши месец у години. Бар не v овој која је по све.му нспрсдвндива и разлнчита од других „које памтнмо”. Ипак, мајске кише добродошле су Зеленим пол»имв, па макар н променили мншљење о мају. На слици: Када се Морава усталаса и скела 1е привезана уз обалу. < НА СЕДНИЦИ CO ВИIЛРИПРЕМЕ 1375 ЦЕНА 10 ДИНАРА ОЦЕНА ПОЛИТИЧКО-БЕЗБЕДHOCHE СИТУАЦИЈЕ Y ОГШ1ТИНИ ПАРАНИН НА СЕДНИЦИ ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА KOMYHHCTA Садашња политичко-безбедно сна ситуацнја је повољнија не го што је била ако бпсмо је одређивали само на основу ста п>а у привреди. Савсз комунис та поссбно је дужан да подсти че иннцијатнве и акцнје нуде решења за излаз нз коћа. Полнтичко-безбедносна које теш- _ ------- ситу ацнја је и лоред свих тешкоћа кроз којс пролазимо, парочито у прпвредшш токовгша, у целини гледано, повољна, и као таква, у датим условнма стабилна. Ова глобална оцена истакнута је на седнпци Општцн ског ко.митста Савеза комуниста на којој је разматрана про цена политлчко-безбедносне си туације у општнни Параћнн. Одржавање г^табплности у условима поремеће£их прпвредннх и другнх гикова резултат је високо развнјеног акционополитичког јединства друштве но-политичких органнзацнја и Скупштине општлне у напори ма да се превазилазс (растуће тешкоће, чији су извори једннм делом ваи територнје опиггине (снабдевање прнвреде, ценс, пад реалног животног стандар да). Постигнути рсзултати за последњу годину дана у различитим обласлима, нарочито у области јачања законитости и' социјалистичког морала као н заштнте друштвене својјшс, на лример. сасвим су очигледни,: са веама повољним одјекомЈ код најшире масе људи, али битно не могу да поправе оцену полнтичке * ситуације, јер/ иако су по себи значајнн нису , својим захвато.м, ни по ширинини по дубини сасвим примереии сложености сгггуације у ко јој се налазнмо. Бсзбедносно1 стање, пос.матрано једностра-1 но као питање класичмог гра-: Банског рада, сасвим је задо-ј вољавајуће и стабилно, нако се ни као овакво нарочито у ■ дужем временском. оквиру, те, шко може да одваја од конте кста сложених текућих економ ско-друпггвених и политичких прилика. Оваква генерална оце на лолитичко безбедносног л посебно само безбедносног ста^ ња темељи се на чињеници да се укупан друштвено-економски л полнтички живот, лако кроз волике н све Belie тешкоћс, континуирано одвнја, a op ганмзоване социјалистичке сна ге на челу са Савезом ко.муннста остварују своју уставпу улогу у социјалистичком самоуправном сисТему. Ставови ХП конгреса СКЈ; п IX конгреса СКС, истакнуто јс даље, пе остварују се у ме ри и на начпи како Се то очекивало л још увек очекуЈС у најширој маси радннх људи м грађана, а повереље у Савез ко. муииста, као водсНе идејно-по. литичке снаге друштва, само је делом нарушено. Верује се да he Савез комуниста наћи., излаз из тешкоћа које сада нмамо. Од TeniKoha којс нмамо najозбмл>иијс су оне у привреди, I и то како по текућнм тако н по дугорочиим могућим негати внпм последицама, али тешко he још увек се у потпуности не одражавају на животнп ста идардљуди, а преко тога и на њихово политичко расположење. Разлог за овакво стање je У веома широким допунским мзворима прихода код великог броја људи, што омогућује нешто спорији пад реалног живо тпог стандарда. За оцену лолитичко безбедносног стан>а прворазредни крп ■теријум је сптуација у привре ди, нарочпто када се врше дугорочна сагледавања. Садашња полнтичко безбедносна ситуаии ја је повољнија него што би била ако бисмо је одређивали само на основу стања у прмвреди. Ово још и због тога што се још лису у потпуности у свори животног стандарда на рочито, испољили сви негатив ни трендови у привредним токовима, алп би евентуално даље погоршавање привредне си туације нужно са собом повчк ло и погоршавање политичкнх прилика. V савлађивању тешкоћа и спровођењу Дугорочног програ ма економске стабшшзације о предељеЈБе је да се одстрачи све оно што је нерационално и што није слособно да се при лагоди нови.4 захтеви.ма. Уз ирисутне тешкоће у привреди и незапосленост предста вља изузетан проблем који тра жн брже разрешаваље. Memoryћпост благовременог уласка у процес рада н тешкоће у преузи.ман>у с»;ог дела одговор ностл за судбипу сопственог и друштвепог развоја тсшко поraba младс. нзлаз из ове ситу акцијевиди сс у бржем оживљ авању приврсде, и у оквиру њеразвоја мале привредс која још увек иије и практично сх ваћена као наша велика шаиса, у преквалификацији кадрова II школовању оних профила којн могу брже да се укључе у процес рада н који су потре бни овој средини. Да би органнзаиија комуниста у опшпгнн лина, њенн органи и Савеза као цеОО СК, сви чланови СК, могли још по тпуније да понесу револуцнонарно авангардну * улогу н политичку одговорност за даљи развој социјалнстмчких самоуправних односа у вео.ма сложе пим економским н друштвеним условима живота и рада, неопходно је: Радикално ojaчати унутар партијску дисциплину сталном диференнијацијо.м у редовима партијског чла нства, лолазећи од односа чла нства пре.ма својим обавезама и задацима; појачатн рад на марксистичком и ндејно-политп чком оспособљавању партпјског чланства п ради тога квалите тно доградитп и кадровски ос пособнти оптптински марксистички центар; квалитетно про дубити унутар партлјску де.мо кратију уз доследно поштовање Програ.ма н Статута Савеза комуниста, као и актуелне по литике Савеза камуниста; питању класно-социјалног јачаљаСа ;| веза комуниста, као дела укупне ! политике пријема, поклонитн на ! јвећу моп'ћу пажњу, полазећн од што пуннје афпрмације изво » рних соцнјалистичких са.моу- | правнпх вредности човека и ње говог рада. Страна 2. © аи Страна 2« © ФУДБАЛ: — ПОРАЗ Y ЛЕСКОВЦУ МЕОЧЕКИВАИ — ДО ТИТУЛЕ CAMO ТЕОРИЈОМ Страна 10. опЛТЖК дЈмаћм^ећ^иш”0*1 " мнсли- Св€чаност су. увелпчали н гости - побратнлш Јл ВапХ? Товарш™^ домаћшш већ више годнна одржаваЈу прнсне побратнмске везе и потврНују делом братстаои 1едннстао пскапт?! Сремском фронту v заврппшм операцијама за ослобођеље земље. ратство к Једннство нсковано на Младл су. како то већ годшшма бнва и овога пута мз узетно вессло прославили своЈ празнцк. ПОТОЧЦУ 25. МАЈА

16. MAJ 1’84 • БРОЈ 23« СВЕ БОЉА СНАБДЕВЕНОСТ Тиха стабилизациЈа тртшмта Све пгппе робе у рафовтгма продавннца, алн нстовремепо и нуповна моћ становннштва .1® смањена. Очекује сс настамак позитивних кретања у сиа 5девености тржншта основнмм проНзводпма. На последњој ссдншш Скупштине онштннс дслегати сва три већа разматралн су иифор Параћин: у ншчекивању даљс стабилпзације ОПШТИНСКИ ОДБОР CYBHOP a Борци неће нову химну На шестој седницк Оп социјалнстичког друштва штинског одбора СУБНОР -а, одржаној 27. априла ове године, којој је пред седавао Драго Кантар, поред осталих питања ра справљано јс п о покрену том предлогу за измену хи.мне СФРЈ. После опширних дискусија закључак Јс једно душан: Постојећу химну не трсба мењати. Химна „Хеј Словепи" рођена је и прихваћена у револуцији, постала је спмбол слободе и самоуправног ПЕТА ГЕНЕРАЦИЈА полазника полиТИЧКЕ ШКОЛЕ OK СКС ЗАВРШИЛА 1’АД У сусвет H0BNM задацима ■ Од оспособљеиих и образовакнх комунпста очекује се значајап доирпнос. пре свега у срединама где живе и раде, истакнуто на свечаностн поводом завршетка школовања Пета генераЦија Политичке школе Општинског комитета Савеза комуииста, свечаннм уручивањем диплома 18. маја Завршила је оспособљаваље и образовањс стицано кроз четворомееечни рад. Највкши облик образован»а комуниста у општинн завршнло је 28 полазника. Y раду пете генерацнје Полшкчке школе, поред успеха, било је и пратећих проблема са којима су се сусретале и претходне генерације. To се пре свега односи па прнсуство наставн. Поред субјектнвних било је и доста обЈективгаагх разлога. Полазихпшма ове школе ннсу билв 'обезбеђени условп док траје пастава да раде само у смени када се наслава He одржава као н некп друпх о чему ће се у следећој школској годинн посебно водита рачуна. Али, и поред свих тешкоћа, нстакнуто је мишљен>е да ће м ова генерацпја, као и раппје, да се кориШћењсм стечепог знања актнвно апгажује у сопствсној средНни у ocTBaptiBaity поЛвтике Савсза комуннста и да, no речнмп Дрпгана Петковића, председ1пп:а (Јл СКС, који Је чеспггао полазпнцима успешан завршстак шкотлован»а, д»ју нопи допршгос, новн пплнтпчкн за маЈап. у срединама где живе и pane. ма.цију о стању снабдсвсмости тржншта најважнијн.м пољопрн вредно-прсхра.мбсни.м и нпдустријско-непрсхрамбеним прои зводима. Из ннформацијс сс сагледава ла сс негатпвпа тснчиија у крстању, односа н > нуде н потражљс која јс Гжла нзражена у 1981. и 1982. годнни зауставила у прстходној го у Југославији. Са посгоје ћо.м химмо.м, крвљу палих и прсживелих бораца сте чена Је садашња слобода. Са данатњом хштном стсчен Је ауторитет, углед н велпко пријател *- ство наше земље широм света. Она је пратила на мирољубиВдм путу и друга Тита, па је као таква пос тала симбол мира п слобо де, а чуо је највеГш део човсчанства. Ж. Векнћ днни код многих дефпцитарннх промзвода. Таква тспденшпа занажа сс н у првих пст мессцн овс године са добри.м изгле ш.ма да тако остане до краја гол1шс. Знатно јс побољшано снабде вање многи.м пољопрнвредчопрехра.мбеним производима. Од пНДустријско - непрехрамбсннх пропзвода задовољавајућс јс снабдевање угљс.м, а контннуи рано јс снабдсвањс дстерцентнма, пако их пе.ма у довољпи.м количннама. П даљс се осећа нсдостатак тсрмике и аку стике, каблова, проводника, про пзвода хемијскс индустрпје, ауто-делова, ауто-гума н других производа. Куповна моћ становништва је нешто смањеиа, због брзог и високог раста цена, као и пооШтреннх услова за добнјаље потрошачких кредита, али сс и даље задржава висока тражња робс шнрокс потрошње. Садашње стање снабдевенос ти тржишта основним произво дн.ма широке потрошње норма лно је код брашна, домаћсг воћа и поврћа, задовољава спа бдевеност шећером, свежим млеко.м, кафо.м, детерџенти.ма, и угљем за широку потрошњу, док је рслативна снабдсвсност прерађевина од млека и јужним воће.м. Недовољна је снабдевеност свнм врстама свежег меса, јестивим ул>ем, свнњ ском машћу. Позтггивне тенде нције у снабдевању тржншта великим дслом су резултат до сада предузетих мсра п актнв пости на реалпзацијп закључа ;.д Скупштине СР Србнје н Скг пштине СФРЈ, као и мера којс су предузимане у општпнама н трговпнским организашгјама. На основу до сада предузетих мера и активпости и .мера које ће се предузети у нарсднн.м месецнма ове године, може се очекиватн наставак позптивннх кретања у снабдевености тржншта основним прои зводи.ма. С.О. ФОРМИРАНА ОМЛАДИНСКА ЗАДРУГА Оовац за ивпарац У протеклом периоду главна активност Општинске конферен цпјс Савеза ССО у нашој општи ни била је на организовању ом ладинске задруге. Омладинско задругарство као појава у нашем друштву има велики значај, јер. прско омладинских за лруга омладиици обезбеђују се би дсо срсдстава за џспарац. Омладинска задруга за тс мла де људе преко радних организа ција склапањсм уговора обсзбе ђује посао који омладинци, чла нови задруге, могу да ураде. Ова актпвност је у потпуности успела и Омладинска задруга у Параћину трснутно броји око 90 чланова који су заинтересовани за рад. ДЕЛЕГАТСКО ПИТАЊЕ КУКУРУЗ ЗА На седницама Скупштине оп штине највећу активност пока зују делегати из сеоских месних заједшша. Зато није ни чу до што су постављеиа дслегатска питања иајчешће из области пољопрввреде. Милутин Милетић из Ратара је недавно на једној од седншха питао ка ко се врши замена меркантил ног кукуруза за концентровану сточну хралу од страпе „Жито .млнна” Светозарсво, Фабрике сточне хране у Параћнну. Од-» говор Регионалног задружног саВеза Шумадије и Поморавља на ово питање је следсће: — Увидом v докумснтаниЈу „Жпто.млнп" Светозарсво констатовалн смо да су калкулаци је производн>е сгочне хранс ра днлс на бази цепе кукуруза од 17,70 дннара, a no ,,Сл\жбс ном листу СФРЈ” н иенс оста КОНЦЕНТРАТ лих компонената садржаних у концентратн.ма. Пре.ма врста.ма концентрата, тј. према садржају протеина вршили су и врше за мену једиог килогра.ма концентр ата за меркантнлни кукуруз у разлнчитнм односнма, и то за СП-1 са 18 одсто протеина за 2,2 кгр. кукуруза, за РСП-2 са 16 одсто протеина за 2,0 кгр. кужхфуза, за СН-2 са 16 одсто протенна за 2.0 кгр. кукуруза, за СС-3 са 12 одсто протеииа за 1,8 кгр. кукуруза, за П-4 са 20 одсто протеина за 2,4 кгр кукуруза, за П-8 са 18 одсто протсина за 2Д кгр. кукуруза, нтд. Према изјави представника „Жнтомлнпа” ннсу вршнли за мену једне нстс врстс концент paiai са разлнчитим количнна- .ма кукуруза. м.ж. ОДРЖАНА ДЕВЕТНАЕСТА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕНА СКУПШТИНЕ ОПШТИИЕ За успешну жетву: по времену као што Је ове сезопе, механизација мора да је спремна ® Са ситуацијом у кол-ективима потпуније упознати раднике © Утврђени задаци за што боље организовање жетве Резултати пословаља привреде, припре.ме за жетву, снад бсваљс и запошљавање спадају свакако у најзначајпија пнтања која су раз.матрана на девс тнаестој заједиичкој седници свих всИа Скупштнне општине, одржаној 28. маја. Исказапи показатељн о пос ловању прнвреде иаше општине за перкод јануар-марг ове годН Оснивањем ове Омладинске задруге пружа се и помоћ при вреди нашс општинс, а не само младим људима. Млади л>Уди he зарадити па томе, али и привре да ц}1а користи, јер неће мора ти да организује прсковрсмени рад већ ће те послове који су привремсног карактера да ура де чланови Омладинске задруге. На тај начин друштво у цс лини нашло је ингерес осниван»ем омладинске задруге. За чланство у омладинској за друзи постоји велико интересовање, рскао нам је Слободан Мпхајловић, заменик председника СкугпнтшЈе омладинскеза „е су пајнеповољнији у н»еном послератном периоду, Једна je од констатација која се чула на овој седници када је разма трано пословање приврсдс за прва три месеца ове годинс. После уводног излагања bo жндара Маднћа, председннка Извршног савета CO, делегати су усвојили закључке у коЈИма се посебно наглашава да би у друге. Свакако да има омладинаца који још увек нс знају да је задруга формирана. Сви они који Желе да постану чланови Омладинске задруге могу да се пријаве Општинској кбнфсрекцији Савсза социјалистичке ом ладине, при којој се налази и Омладинска задруга и да се учлане. I Д. Г. ИНФОРМИСАЊЕ Y CABE3Y РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА Побољшатн инфортисање Комисија за информативну делатност Међуопштинске кон ференцпје Савеза резервних војннх старешнпа Шумаднје и Поморавља одржала је своју пету седницу 18. маја у Крагу јевцу, на којој је расправљано о плану рада на пољу информисања у општинским оргаиизацијама СРВС, као и о начину још ефикасннјег информисања међу резервним старешин ским кадро.м. Седницм је пред седавао Милан Вез.мар, који је између осталог нагласно: — Иифорхтсање у Савезу резервннх војнпх старешина нлш огроман значај за даљи развој ове организациЈе н .чизаве наше самоуправне социјалиспгчке заједнице. Информиса>ве се одвија преко више медија: штампе, телевизије, ра дија, шггсрних гласпла, општи нских и локалних листова. 11 порсд прнсутности, актнвност рсзервног старешнпског кадра мора да буде још прмсутнија наредном периоду требало већу пажн>у посветитн отклањању унутрашњнх 'слабости у самнм колективима. О ситуацији у ор ганизацијама удруженог рада у нашој општипи треба потпуни јс и непосрсдпије упознати рад нике. Један од закључака |е да Belie удруженог рада на по себним седницама разматра ио ложај организацнја удруженог рада које су у прво.и гроче сечју пословале са г\гбитком. Осиовне организације удру женог рада које пмају непокри всне гублтке по завртном рачу ну за претходну годину .\iopajy да усвојене санацноне програ ме доставе Скупштини до iu. јуна. Разматрајући извсштај о пролећној сетви, о припрсмама за жетву, у .циљу што бољег организовања жетве, закључе но је да се што пре доставе спискови потребних делова за ко.мбајне, да се са комбајнерн ма закључе уговори и утврди распоред рада ко.мбајна. Потребно је формирати и комисију која ће да утврди тех ничку исправност комбајна, да се са »Југопетролом” уговоре потребне количипе нафте и да се са „Жнтомлпно.м” нз Свето зарева на време постигну сви потребни договори како у .вре ме жетве не би било проблема око откупа пшенице. М. Ж. v јавности, да се јавност што потпуније упозна са радом наlue организације. Посебаи акценат морамо era вити на информисање унутар оргашЈзације СРВС. Појачатн овај вид информнсања једал ic од задатака и кохшспЈе за информисаљс, који се састоЈи Y пружању копкретне помоћи општинскнм и основним оргаШ1зацијама, нагласио је Мплан Везмар. Пошто је план рада за ову годину усвојен, истакнута je и обавеза да сс предсгојсћпм сусрети.ма резервних појнпх старешина на КосбВу и на Вла сини да одговарајући акценат Y средсгвпма јавнбг инфор.мнсања. м.д.

aonopn »=B£■3 2*S a 5 3 1! ilI fi» Иg o p o CO - O' O s?X ° oy g KJ p3 ■3o SУ§3aБ£■s5c o w p a O n 4- ►i i* a o q g p:i < «1 u S 3s 64 m N0i sдooss aEw £3MaQ E n & X c < o ИoKc %O«-< ’ w o ><nwMa 01ФSoswwo ]=l iSp ><*s 8S>Ew >4W£o o -osp s*»

30. МЛЈ 1984. ■ БРОЈ 259 ВЕБЕ ЦЕНЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА ДАЉА ГАСИФИКАЦИЈА Y ЦЕМЕНТАРИ НА МЕБЕНАРОДНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ CAJMY РАДОВИ ЛОЧЕЛИ ■ Увођењс.м гаса код преосталих nelin проблем снабдевања мазутом биће, коначно, скипут с дневног реда ка^а п прошле годинс, Пре десетак дана почсли су цемшггп nnetn Y Фаорвди Радови, што доказује да су све тпрн?, ШЛ па Ред°влу упопрспрекс, колачно, превазлђеле требу гаса, производнл резул- ” — ----------’ тати v том делу фабрнке блтно су се изменилп. Све анализе cv потврђивале оно што смо истл! цали последњпх годнна: .мазхт 1с проблем број једаи v пролзводњи це.мента.. л да је гаслфикацлја осталог дела фабрлке сада стварлост. и I himi Златна медаља за „Параћинку" После тога су се родилл планови, а сада су почелл л да сс рсаллзуЈу, да се п прсостала ностроЈења, у тзв. „старом" делу фабрике прикључе на гасовод. Пошто ова постројења ннсу прппремљена за корлшћење га са (нова Фаорлка је граВсна када сс Bcli знало за гасовод, па је све било спре.мло за овај вид енергпје) блла су потребла и средства ц вре.ме да се дође до преорнјентације па земни гас. Дсо опреме из лностралства лспоручло је „Унлтсрм” лз Aycipnjc, а лзвођач радова јс „Млнел" (Млне.монтажа’). Првп радови су већ почелн, a опрсма трсба да прлстлжс од 5. јуна. Завршстак радова сс очекује у јулу. Вредлост ннвестпције je пеш то испод 7 милијарди старлх дииара. Када преостале три псЈ^л поч пу да користе гас, у Поповцу he се, лајзад, проблем набавкс мазута скннути с дневног реда. Н. М. Редовно снабдевање производње без трзавица — после гаса Почев од 1. јуна становни ци наше општлне ће плаћатл веће цене комуналних и некнх других услуга. На пре кјучерашњоЈ седници Скупштпне општлне усвојена је' одлука о одреБлвању највишлх цена воде, услуге канализације, изношсн.а сме ha, производње н дистрпбулиЈе топлоте, превоза путни ка у градском н прлградском јавном саобраћају и станарине. По овој одлуци цене водс и услуге Јсаналпзацпје i.xiorv 6јјти повећане до 70 одсто, лзношсња смећа до 35 од сто, прсвоз путнпка у град ском и приградском јавно.м caoopaliajy до 30 одсто, ста нарине, наклада за впшак стамбеног простора п накна де за одржавање склонпшта до 30 одсто, закупшше за пословне просторлје до 50 одсто, етажни власшши за стамбени простор до 30 одсто, етажни власнини за пос ловни простор до 50 одсто. Ове нове цене повећавају трошкове живота за 0,7 одсто. М. Ж. ФИНАНСИРАЊЕ (Ж'ЖБЕ ДPYШTBEHИX ПРИХОДА OTKYTI МЛЕКА Y 1980. ГОДИНИ Оомчирвиии и®в на поеммЈаиа • Остварена добит lie бити одузета Рсзултатп контроле од стране тржишне инспекције показали су да пољопривредне организације и то: Радна оргаип зација „7. јул", Осповна оргализацлја коопераната за пољо привредну пронзводњу „Поповац" у Поповцу, Основна орга низацнја за пољопривредну про изводњу „Рашевчца” у Рашевл ци, Основна органлзација коопераната „Параћин” у Параћину, Земљорадничка задруга ,Д1оточалка” у Поточцу м Зс.м .ворадпичка задруга .Дреновац" у Дреновцу нису се прндржавале Закона о премијама за кравље и овчије млеко пре ма ко.ме индивпдуални земљорадници који нмају закључен споразуд! о дуготрајној и пословној ’ сарадњи са задругом имају право на премију од 1,30 динара по литру. Ово стоји између осталог у одговору на делегатско питаље које се односило на исплату премија за . откупљеле коллчине млека у 1980. годлни од страле пољопр ивреднлх организација. Наиме, ове пољопрпвредне организације и.мале су закључене самоуправне споразумс са инднвндуалним произвођачима на основу којих су оства рену гфехшју од 1,30 динара делиле на лачлн утврђен у Споразуму, а ие па начлн како је прсдвпђело Законом о пре.мијама, па су припадајуВп део пре.мије индивлдуаллим произвођачима умаљнлс од /0 до 30 одсто, зависио од радпе органпзацпје. Умањељем премнје илдпвпду алним пролзвођачима и осгва риван.е премије за техничкл вишак Ословпе организациЈе коопералата оствариле су разлику у цепп у.,укупноА1 изпосу од 1.706.823,35 динара. У мнспекцијској контроли која је извршена код „Агроскспорта” Београд’ ООYP „Пољо прлвредна производња' 11а раћин нису утврђене неправил ности како код остварења та ко и код исплате премија индивидуалним произвођачима. Тржшина инспекцпја CO Па раћин је за све пеправилностл свлм пољопривредннм органлзацијама донела решења о оду зи.мању разликс у цени и под нела пријаве за учињене прлвредне преступе. Служба друштвеног књигово дства у Парађину скинула je са жлро рачуна Земљораднич ке задруге „Дреновац” у Дреновцу лзнос од 184.511,15 дина ра на име разлике у цени. Код осталлх радних оргахш: зација одузеће се остварена разлика у ценп након доношеља пресуде Привредног суда. Шпана^ ■ Са Међународног пољопрпвредног сајма којп Је одржан у Новом Саду „Параћинка” сс вратпла са четири златне, пет сребршгс и осам бронзанлх меДаља g Зла- . то за жваке је оценплс cv кваллтет свлх кондиторских производа, а про изводл параћинске фабрике до бпли су вео.ма високе оцене. „Параћинка” је добила четири златне, пет сребрнлх и осам бронзаних медаља. И ове године Фабрика бомбо на, ратлука и жвакаНлх гума „Параћллка” учествовала је са својим пронзводима на међуна родно.м пољопрлвредном сајму у Новом Саду. Стручнс комиси ..Парађинка” — лајвсћи произвоВач жвакаћих гумау Србпјп Мсдаље су освојили производи који су највише и присутнну асортиману ове фабрике, a то cv ратлук и жвакаће гуме. Посебно је значајно што су жвакаће гуме освојлле златне меда ље, јер са тим производима „Параћинка" покрлва цело југосдовенско тржшпте, док се ратлук пласира само у Србијп, Максдонијп п Боснп и Херцего ВПШ1. ,Д1ара11ппка” је највећи пропзвођач жвакаћих гума у Србијл к као таква је носплац асортимана п зато се настоји' дассовај асортпман заокружн. Пуштањем новог погона за про лзволњу жвакаћнх гу.ма он lie се заокружлти и ти.ме „Параћинка” lie бити јединп произво ђач жвакаћих гу^ма у Југославји који he пролзводпти свс врстс овог артлкла, чули смо од Мирослава СмиљгСниНа, руководпола продајс. Д. Г. 08 CHS СТАЊЕ НА РЕГИОНАЛНИМ ПУТЕВИхМА Y НАШОЈ ОПШТИРЧ « Ослов за финансирање рада Аправе другшгвелњх прпхода je у Заколу о порезиуа грабана. По овом Закону издвајају се средства из бруто паплаПеллх прлхода друштвено-полити чких заједница, интересних заЈеднлца и других корислпка усЈцта за финансирање Управе друштвснпх прихода. Проце нат лздвајања за флнансираље одређује CicvninTinia општл ле својом одлуком, зависно од обима ч структуре послова управе друштвеллх прихода. Одлука о финанспрањг Упра вс друштвенлх црихода * kojv je донела Скупштлла општлне л која сс прл.мељује објављена је у Општлнском службеJIOM гласнику. Проценат утвррен одлуком је осам одсто. Ол је уједно л најнпжи у односу на све општине у пашем субреглону, стоји у одговору на делегатско плтање, које јс постављеио на једпој од претходллх седннца Скупштине олштл ле. М. Ж. СИЗ НЕМА ПАРА 0 Неопходна помоћ ошптине Услед великнх и честих падавлна v току зиме, као в због танког и похабаног асфалтног слоја којн је раоен прллико.м модернпзаднје пре више од 15. година дошло јс до велпког оштећења асфалтног коловоза па релацији Буприја — Параћин — Појате н Јовац — Еарварлн. Paana организацнја ,.Пут” пз Светозарева која одржава путеве за рачун ове Заједннце је у току месеца марта делилшчно крпила снтним каменгш матернјалом веће ударне рупе, a v априлу то чшш и са асфалтом, попгго временске прилике делнмпчно ----- даље. дозвољавају to lie чшшти и Фннансијско стање ове Зајед нпцс је врло лоше, односно прнлпв средстава за путеве је мали, тако да у садашљем ста њу вије у могућности да у по тпуности саипра ггутеве на ре гпону како бп требало, веИ да само привремеио покрпи ударне рупе па коловозу којс бптno угичу на безбсдност саоора ћаја. За одржавање регионалнлх путева ла тернторијл општине Параклн програмом рада v 1984. годплп предвлђено je 3.554.524 динара од чега је до 1. апрнла за зимску служби утрошено 1.502.983. динара. Uвакво стање путева углавло.м проистиче из чнњенице да се стране овог СИЗ-а п општине Ilapaluni прс пар годпна inije приступило пресвлачељу дотра јаллх асфалтнлх коловоза, Kana су цене блле нлжс, а средства већа, већ се улагало у гра ђење повпх путева. Овај СИЗ he урадитп све што може да ггутеве поправи, алл без всћлх фшшлсијских средстава и помоћи општлне тсијко да he се путеви довести у стање за нор.мално одвијање саобраћаја, стојл ла крају ин формације Регпоналнрг СИЗ-а за путеве Шумадије и Помора вља у одговору на делегатско плтање постављено на једној од претходнлх седнлца Скупш тлне општине о стању региона лних путева и мерама којс he се предузлматл па њлховом са нлрању ла територији општлне ПараКлл. МЈК. ЗАШТО ЈЕ ЗАТВОРЕНА СТОЧНА ПИЈАЦА? ИЕ ИОУСЛВВЕ Решењем ветеринарске инспекцлје Скушлтине општлне сточла пијаца у Параћнну затворена је привремено за свакл промет стоке до даљњсг, односно до ствараља ветерина рско-санитарпнх услова, којпх тренутно нема прсма Правллллку о уређењу сточнлх nuja ца, сајмова и вашара. Промст стоке одвлја се преко РОК „7. јули”. О разлозп.ма привременог ЗАШТО ТЕЛЕФОНИ RYTE? Немвољан М пвеиосника Пијаца и гллеко, гаавнн проблемн тварања сточне пијаце говорпо пам је Нлкола Јоцклћ, ветерлнарскл инспектор: — Прошле годнне уручили с.мо решење Радној организаци јл ,,Параћин", односно Послов no] Јединици „Услуга" да санл рају плјацу према важећем Правилнлку о ypebeH>v плјаца вашара п сај.мова. Па'и поред тога нпшта лпје учшвечо до сада, ллтл је плјаца саплрана © Од септембра поштари обећавају боље услуге нити дпслоцирана, тако да смо ових дана донелн решсн»е о привременој забранн промета стоке. Сточна пијаца у Параћину је нсограђена, немогућа је зна чи контрола уласка, не постоји појилиште, сам тереп je блатњав или прашњав. зависно од вре.мена, људп немају гдс да вежу стоку, нс постојп хпгијснски WC, а не.ма Hii простора за рад референата за из давање п продужавање \шерен>а. У меБувремепу, цредузете су неке мере на уреВењу * пијаце, али предстоје опсежне мере на санирању, рекао нам је Нп кола Јоцкнћ, ветеринарскп пнспектор. Како смо сазнали од Петра Адамовпћа, днректор РОК „7. јулп”, про.мет стоке се одвија преко ове арганизацнје, али у данима којп су утврђенп за сваку лшсну заједннцу. Све по нуђене коЈнгчине бпће откупљене, а цсплаНепе од 15 до 30 дана, значи у законском року. М.Д. Вукадин Савлћ, делегат Bella меснл.х заједллца CO Параћил јс на једној од претходних седшта, поставпо делегатско nirrai-be зашто су телефонске линије у лашој олштнни изузетно лоше. На управо одржа ној седници Скупштнне општл не уследио је одговор ООУР-а ПТТ у Параћину у ко.ме се пзмеђу осталог кажс да је овај ООУР у децембру 1981. године, значп пре ширења капацнтета, v чворној централи лмао 4104 претплатнлка, a 1983. године са крајњим централама, чији сс ванл!есни саобраћај одвија преко ње, тај број ианосио je 6257. За псто то време и код толпког ширења локалних капацитета повећало је, што пре ко главне што прско транзлтне централс, само 40 преносника. To k први и ооновни разлог слабог квашгтета нашег ТТ са oopahaja, то су разлози што je остварен малн проценат веза у односу на бпрање. Међутим присутна је ц чињеннца да по временим неалгажовадвем људи id технике, сметње ocrajy неотклоњене дуже вре.ме, a no себно нередовна контрола сао браћаја у крајњим, чворним и главној централп на подручју ове мрежне групе. Први кораци су предузети у отклаи>ан»у ускпх грла на рела цијн KipajiBiix централа (којнх . у овом тренутку имамо 12) — чворпи — Параћии са спојпим путевима већпх калацитета као п ВФ уређајима који задовоља вају стандарде ЗОПТТ-а, а саM1LM тлм и за стварање услова за квалптетнијпм саобраћајеи. Ванмесни саобраћај одвија се од чворне преко главне u транзитнс централе и поред on тпмалннх услова м техничке исправностп целокупнс опреме у tilm централама, што је условљепо перманетном контролом и мерењем саобраћаја, за штојеу задње време набављен нзвестан број прецпзних елек тронсклх инстру.мената. На ни воу РО ПТТ Светозарево уло жена cv велика средства за на бавку н монтажу већег брора преносника у оквнру уређаја. До краја године број преносника на НОВОГ ВФ садашњи релациЈи Параћпн-Светозарево биће удво стручен, а управо је у току по стављање попречне везе Пара ћнл — ЧАТЦ. Сигурно је да he од септе.м бра и квалптет саобраћаја и проценат успостављепих веза битп далеко бољл п већн, јер је то спгурно заједннчкл пнте рсс наших кориснпка ради ооа вљаља послова л овог ООУР-а у смлслу бољлх пооловппх резултагга.

ПОКРЕНУТА ИНИЦИЈАТИВА ЗА СТВАРАЊЕ YCJIOBA ЗА ШКОЛОВАЊЕ НЕДОВОЉНО МЕНТАЛНО РАЗВИЈЕНИХ ЛИЦА ■ИШЕ ПРОСТОРА ■ Формпрана радна група која треба да направн комплетан програм и урадп анализу о тренутном стању н потрсбама за школовање кедовољно менталио развпјсне дсце. понедељак, 21. маја у Ску гшгппп! општине организован је састанак на коме је покренута иннцијатива да сс у општини Параћин створе бол>н услови за школоваље иедовољ но ментално развијених лииа. Учешће у разговори.ма по.мену тог састанка и подршку иницв јативи дали су и Топлица Недељковнћ, прсдседннк Скупштпне општине, Драган Мплојевић, потпредседпнк Скупштине општине и Доорила Стефановпћ, прсдседннк Републичкс конференцпје ,за ментално зао стал\’ дсцу. Састанку су присус нице ооразовања, СИЗ-а п Це твовали и представнипи Заједнтра за социјалну заштиту, Це нтра за дечпју заштнту, коми тета за привреду п урбанпзам и инвалидског и лензионог оси гурања нз Нупрпје, као и представницп Основне школс „Сте ван Јаковљевић” прп којој palm специјално одсљеље. ИЗ ОПШТИНСКОГ САВЕЗА ИЗВИБАЧА Извкђачн пуном паром Савез извиђача огшгтпне. као јединствена извиђачка организација у општини, у протеклом периоду јс преко својих организационих јединица — одреда „Бранко Крсмановић” и „Братство јединство”, имала не колико вео.ма значајних акција и активности које су својим садржајем допринеле да целокупно чланство стекне и проишри своја зпања, вештине и искуства, које пм омогућују укључивање и оспособљавање за општенародну одбрану л друштвенг самозаштиту. ПролеНна актнвност пзвнђача II планинкн. почела је 25. марта када јс одред „Бранко КрсмановпН” оргапизовао акцнју „ Слобода, радост живљења” и одредску Смотру полета раца на којима јс учествовало целокгпно чланство одреда. У Доњој Мутиин н КлачевиШ1 14. априла одржан је овогодишњи „Извиђачко партизанCKii вишебој” за извпБаче н планилке од 15 до 20 година. На овом вишсбоју учествовало јс 3 патролс планинки н 4 — патролс пзвиђача кош су демонстриралп својс знање и вештпне кроз: оријентацнју, сиг нализацију. дизаљс п рушење шатора, практнчно пружаље прве помоћи, стрељаштво кретаље по азимуту. У конкурениији планинкн прво мссто јс ос војила патрола „Титовс дсвојчнue”, а код пзвиђача. Внхор", обе из Одреда „Бранко Крсмановић” који су стекли Нпанинке кајбоље i регнону На одржаном рсгноналном „Извиђачко-партизанском Втиебоју” од 11. — 13. маја у Нупрнји, у конкурен цвји плашшки, скшха нз од реда „Брапко Крсмаповић” освојила јс прпо место и стс кла право да v M.ianenoBuv учестнује на републичком Ви шебоју слсдећег месеца. У победничкој екшти су се иалазилс: СнмиЛ Виолета, Даниловић Љиљана, Мн хајловнћ Слађана, Дииић Драгана и Нирпћ Сузана ко јс су у овом тродневном так мнчељу показалс cuojv всш тнну, способност н сиалажење у природи кроз изв' Условн у којима се радн сада не задовољавају. Оцењено је да треба да се подигне новн објекат за школовање овс деце на предшколском и школско.м нивоу и да се у будуПс љима посвећује већа пажља. Наи.ме, како је бнтно школова ње још битниЈе је њихово укључивање у живот и рад. На поменутом састанку фор мирана је радна група KOja треба да направи један ко.мпле тан програм и уради анализу о тренутном стању, условима и потребама са који.ма ће бити упознати Скупштина општине н друге друпгтвено-политичке организације. Сама чнњеница да јс ово питањс актгсл”'*»пано говорл да хуманост побеђује и да ова лица ннсу са.ма, јер ова друштвено политичка зајсдница на стоји. колико је то могуће, да им живот, који је према н>и.ма суров, олакша и улепша. СЈ. право да од 11. до 13. маја у Буприји учествују на регнона лном вишебоју. Одред „Бранко Крсмановпћ" јс такође и уку пни победник впшебоја. У Доњем Вндову је 21. апри ла одржана и Општинска с.мо тра полетараца „Рачунајте на нас” на којој је учествовало осам јата, чланови од 7 до 11 година. Најмлађи чланови Олреда извиђача демонстриралн су своје вештине н сналажљнвост: у полигону спретности, саобраћајном полигону, кросу, решавању тестова. Најбоље ia то на oeoi Смотрн je „ОРАО” из Одрсда „Бранко Крсмаповнћ" кбје је тиме стекло право да учествујс на републнчкој смотри. У временл’ од 27. до 29. апри ла Олрсд ..Братство јединство” је опганнзовао друш пут акнију „Мостови братства п једииства" на којој су учествовалс екнпе из: Битол»а, Цапара, Ста лаћа, Деспотовца, Нттћсвца и Чачка. У тродневном дружењу извиђачи cv показалп своје ве штине v cnpoBobeibv нзвнђачког програма који je v склопу ОНО п ДСЗ. V време npBOMaicKiix ппазлпка одреди cv организовалп тра диЈШОналне бтгеакс на Јухору п Гпзп. На одредском бнваку на Грзп кога је организовао олред „Бранко Крсмановић” учествовало ie 30 пзвиђача п плачинки .мсђг којима н гбстн из Чачка са којима овај ол^сд има лобру сарадњу. Д. Ј шавање одређсних задатака. На овом регпоналном Вп шебоју леп успех је постнгла и млађа женска екипа (11—15 годипа) из одреда „Братство јединство” коЈа је у своЈој коикуренцпјн заузс ла II место. Поред женских скппа на Вишебоју су учествовале и две старије мушке екипе. Екипа из одреда „Бранко Крсмановпћ” која јс била један оц фаворнта за највптпи пласнган, освојпла Je IV место а екипа пз одреда „Браство јединство '. V место. На овом Вшпебоју учествовало јс 14 екппа из к региона. Д. Ј. г ХУМАНОСТ 1 | НА ДЕЛУ РАДНИЦИ СФС ПОМОБ ЗА НАЈМЛАБЕ ДЕТЕ РУДАРА На иншшЈативу Слободан ке Јеремић, раднпце контро лс квалнтета, радннци Б смсне II OOYP-a у Српској фабрпцн стакла прпкључнлл су се акцнји помоНи породн цама рудара настрадалих у 1 Рембасовим рудницима. При купилн су новаи, посетилк • су Зорипу Живановић и н»е ну деветомесечну бебу, најмлађе дсте погинулог руда- । ра, н уручилп пм 8000 дипара. М. Ж. I ДРУШТВО ЗА CIIOPT | И РЕКРЕАЦИЈУ ИН-1 ВАЛИДА ОПШТИНЕ I ПАРАБИН ПОМОБ ПОРОДИЦАМА ПОСТРАДАЛИХ РУДАРА Председнцштво конферспције Друиттва за спорт и ре креацнју внвалпла нашс општппс на својој послсдљој седтппди донело је одлуку ла се за породиие пастрадалнх рудара издвојп 10.000 дпнара и уплати на жпро рачул 63502-720-3-3039 „Ре.мбас” ОО УР „Водно” у Деспотовиу обавестио нас је Душан Булат, секретар овог Друштва. М. Д. општински ОДБОР САБЕЗА УДРУЖЕЊА БОРАЦА ПАРАБИН СОЛИДЛРНОСТ СА ПОРОДИЦАМА ИЗГИНУЛИХ Општинскп одбор СУБНОР-а у Параћину донео је одлуку да се првкључн акпијн солиларности са OOYPом „Водно" пздвојивтпи 10.000 лпнара на пме санира ња штетс. Одбор је уједно покренуо у свим. месиим организација ма акцпју прикупљања срсд става за помоћ породнцама настрадалпх рудара, обавсс тио нас је Жарко Вскић, сс кретар ОО СУБНОР-а у 11а раћину. М. Д. ИЗ САВЕТОВАЛИШТА ЗА ПРЕДБРАЧНЕ, БРАЧНЕ И ПОРОДИЧ HE ОДНОСЕ Услед бројннх, мање вшие познатих разлога, породица да нас (наша), мсња се у вншс смерова, од којнх су најзнача лје промсне у структури ор ганизацији породпчшЈХ односа квалитету вршсња функџпја. Тешко је нзјасшггн се које су од н.их најизражеиије, најбит није, најбрже. Сигурно јс да су свс бнтне, свака се своји.м утацајима и одговорностима на укупност породичног живота, а затим и то да су условљене једне другима и да сс прсдпостављају. И док, када је реч о структури породнце, констатује.мо постојањс у нашнм условпма три типа породице, вшпегенерацијске (задруге), мешовите (трогенерацијске савремене илн атомске (деца „ родитсљн), рећићемо, а што је бктно за овај прилог, да се не само у нашој земљн већ и шнре, v светскнм размерама, дешава * један од процеса којп ће битно означити кретања унутар породичне заједнице у овН\1 евук. Реч је о променама устаљенпх норми владања, односа и социјалнхи улога муш карца и жепс, q задатом удар ПАРАНИНЦИ НА РЕПУБЛИЧКОЈ СМОТРИ HAV4HO ТЕХНИЧКЕ KYJITYPE МЛАДИХ СРБИЈЕ МЕДАЉД Пиошфска и омладинска екипа са Републичке смотре научно-техиичке културе младих Србије донелс једну златну, две сребрне н две бронзанс медаље. НаЈвнше успеха постигао Иван Стојановић у областп фото-техннке. V Крагујсвцу од 9. до 12. .ма ја одржана је Рспубличка с.мо тра научно-тсхничке културе младих Србије. Општинско Belie народне тсхнике из Параби на учествовало је на с.мотри са двс екипе, пношфском и омладинском, које чине ученипи основних школа п Центра за средње образовање »ЈБранко Крсмановић”. Овогодишња смотра научно техннчког стваралаштва младих Србнје окупила је 750 ослована н средљошколаца, победнике општинских и региоиалних такмичења научно-тсхничких сскција н клубова меby којн.ма су сс нашли и 4b ПараНинаца. V вео.ма јакој конкуренцији нашс скнпе заузеле су девето (омладници), односно 12 место (пионири). Грудн младнх из 11а раћина на овој смотрп украсилу су једна злагна, две сре брне и две бронзане мсдаље. За Сашу Тодоровића тајна пз електротехнпке није постојала. За постнгнуте рсзултате пз овс научио-техничке дисцпп лине Сашу јс обасјало злато. јсдина златна медаља која јс овс године стпгла са Републич ке с.мотре у Параћин. Y области фототехнике завндне резултате постпгао је Иван Стојановић, ученик Основне школе „Мо.мчнло Поповнћ". Од јс на изложби пионирскс фотографије освојпо друго место. Његови фотограми прнвукли су посебну пажњу, јер ie уз по.моП маштс и фото-апара та покушао да превазиће окви МАКЕДОНЦИ Y ПОПОВЦУ КОНЦЕРТ КУД-а „БАЛАНДОВО” ГЗ ПРВИ КОРАК С/1РАДЊЕ КОЈА ЋЕ СЕ НАСТАВИТИ Чланови културно-уметничког друштва „Валандово" из Валандова код Ђевђелијс прире дили су 25. маја у фабрпцц цсмснта у Поповцу концсрт народ них песама и игара из свих кра јева наше землиг Они су сс, иначе, враћали из поссте братском Лазаревцу, а својим програмом. по комс су познати. хтели су да улепшају прославу Дана младости у Цсментари. Први корак је учињен. a у по повачко.м КУД-у „Бранко Ристић” постоји чврста намера да се посета узврати и на тај начин отпочне трајно прлјатсљство културно-уметничких друш тава из две рспублике. Н. М. НОВЕ УЛОГЕ ЖЕНА И МУШКАРАЦА цу naipnjapxary, вековима пре овлађујућем у организацпЈи по родичне зајсд1пшс н полова. Отац је н дал»с, али не у ме ри каа до сада, глава, ауторптет породице. Али све јс мањс н једшш. Његова надмоћ је подвргнута сумњи, па је и он свс чешће несигуран, дезорије нтисан. Жена је изашла из по родпчног круга и прихватила се другнх улога. Она је све че шће ван куће, са својим новим друштвеннм обавезама. Изашли обоје из куће, свс теже задовољавају захтеве поро дичне средине у традицпоналном схшслу: шајка да буде мо рални ослонац, отац да гтрнвре byje и представља породицу. .Млада генерација? Неоспорно је да се налази у јазу. Још више упућеиа на заЈедништво, јер се дуже школује и теже запошл»ава, дакле несамосталнија је и материјал но зависннја, није често задо вољна оним што јој пружа co пствена породнца. Скептнчна је и су.мњичава. To условљава н>ен отпор, који се може испол»ита на различите начине. '.................... ' Сагледавааући резултате са овогодшлње републичке смотре уобичајене тематике и тех- ре могли бисмо да кажемо да нике ствараља фотографиЈе. су паше екипе и.мале осредњу Поред сребра освојеног на из- жетву. Овом приликом посебложби, Иван је у такмичар- но треба нагласити да се зна ско.м делу освојио н бронзану да cv млади ствараоци научномедаљу, а школа чији је он у- техничке културе борци за еко ченик имала' је <на по.менутој НОМСку стабилизацију. Зато је изложби пајбољу фоторепорта потрсбНо дати још већу подршжу. ку наставницима, школама и Јсдна од 19 научних технич- другнм организацијама које ких области заступљених на окупљају младе и ynynyjy овој смотри била је и пољопри их да се баве техником и техвредна техника. Милош Прпа нпчким стваралаштвом. Даље таклтичио се као члан клуба промене у спстему образовања народнс технике и са такмиче треба да створе join веће мојбд сс вратио са бронзаном ме гућпости за onaj рад, а школдал»ом. Поред ове бронзе о.мла-скс радпонггце треба да поста i'.ihuh су донели и сребрну ме места нове васшггне пракдаљу. Екила Цснтра за средље сс гдс ђе се изграђивати нови образовањс „Бранко Крсмано- однос пре.ма раду и непосредно внћ” у области паука и техни- професпонално усмеравати мла ка у одбрапн и заштити заузе ди# :а јс друго мссто. С. Јовановпћ ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ОПШТЕНАРОДНЕ ОДБРАНЕ И ДРУШТВЕНЕ САМОЗАШТИТЕ ■ И -ц ■■ -L -V ■ ."‘-..S Д - А. '.'.'.'Г/ЛНИМт—I □ Зоран Bcculi, Весна Букић, Драган Шљиг.ип. учеипцн ОШ „Р. Домановић”. Зоран СтанковиН, учсник Центра „Бранко Крсмановић” н Новица Милнћевић из екипс ваншколске о.младинс најбољи појсдинци Поводом 35 година оспосоољавања омладнне за општенародну одбрану и друптгвсну са мозаштиту одржано јс 18. и 19. маја општинско такмичење из овс областн. На так.мичењу су учествовале свс основне 1пколе-,--по две скнпе пз градских п по једна из сеоскпх ос новних школа. Ученици другог разреда усмсреног образовања „Бранко Крс.мановнћ”, две еки пс. такоБе су одмерплп својс знање н спре.мност пз општена родне одбране и друштвенс са мозаштите, као н екипа вапшколске омладннс. Такмичење, чији јс домаГии! бкла Основна школа „Стеваи Јаковљевић”, трајало је два дана и првог дана је органнзо вано так.мичење у га15ан>у ваз душно.м пушком за ученике основних школа, тестираље из курсне наставе и програмских садржаја ОНО и ДСЗ н решавање теста пз нсторије НОБ-а, као и rabaite војничком пушком на стрелишту у Поповцу и тсстирање мз програма одбране и заштите екипа усмере ног образовања п ваншколске омладине. Так-мттчење у оријентацпоно тактичком маршу за све екиле нзведено је другог дана на KapabopbeBOM брду. Шта је са функцијама поро дице? Породица јс прннуђена да део својнх функција, прс свсга социјално-заштитну и васпптно-образовну, преносп на друштво. Само друштво опет из објектјганпх разлога,- спречено је да их на брз и ефикасан на чин прихват!?. Најнезаштпћенп ји, условно тако речено, најст рије и најмлађе генерацнје, осетиће некада и\драстично тај раскорак породичних захтева и друштвенпх пемогућности. Но, то нпје једини аспект овог процеса. Ако у овој сфери овако датој треба тражити од носе мешовите и наглашенлје ато.мске пополнце, и.мамо ситу нтју да један тип породице вишегенерацијскс, патријархал не, себе п своје чланове штити од ошптпх настојања да се део породичних функција подруштвљује. Она се на ра^личите начине брани, настојећи задржи тип односа. систех« вредности, обрасце понашатва. Млада генерација нз ових средина pearvje, настојећи, обзиром да ЖЈ1ВИ у оба ова „свеБОРЦИ ЗА EKOHOMCKY СТАБИЛИЗАЦИЈУ Добро познавањс нз програм ских садржаја одбране и заштите, спретпост н зиаље показале су све екипе. Малп број ноепа јс одлучшзао у рангнраљу најбољих н за са.мо 26 по спа, захваљујуИи првој по.моНи н сакупљању и познавању хра нљивог биља, друга екипа Осно-' вне школе „Радоје ДомаповнН пзборила је прво мссто. Друго место припало је другој екнпн Основне школс „Стеван Јаков љевић”, а па треће.м мссту ie скипа Основнс школс „Вук Ка рацић" из Поточца. Најбољи појсдинци у конкурениијп ученика осчовпчх шко ла су Зоран Бесић. Весна bvкић и Драган Ш.вивпН, свн из школе „Ралоје Домановић". Друга екипа Центра за сред ње образовање „Бранко Крсма повић" пзборила је прво место, а у тој конкуренцији најбољи појединац је Зоран Станковић, док је у скшти ван шко лске омладине најбољи био Новица Милићевић. Подстицање свих активности кроз редовне п изборне програ.ме п ггрограме ваннаставних активности је цпљ овог такми чења, а остварепп резултати говорс да су млади показалп велико нитересовање, знање и добру обученост. С.Ј. та” истоврсмено, да се пзвуче из породичног, конзервативног круга и потражи објекте иден тпфпкације и све оно што јој јс потребио за осмишљено и савремсио формпрашс личноо ли изван породичне заједнице. Због, у основи несинхронизова шIX утицаја ове двс средине, осујећена у захтевима, о.млади на може доживети сопственн положај несигурним, безизлаз1пш, па сукоби унутар њенс личности могу дати анксиозно ст (стреггњу, зсбњу), некад и неуротичност. Резултат тога су ревије и не дељиици пуни обраћања младих психолозима и психијатри ма, који по обрасцу гласс: „Има.м 13 — 18 година и пуно неразумевања од стране конзервативних патријархалних родл теља”. Мнлан ВлајковиП јјДдана^ 6

30. MAJ 1984. ■ БРОЈ 259 КОМУНАЛНА ИЗГРАДЊА Y НАШОЈ ОПШТИНИ УСПЕХ ЛЕКАРА ПАРАНИНСКЕ БОЛНИЦЕ ЧЕТВОРОГОДИШЊИ ДЕЧАК ВРАКЕН V ЖИВОТ ПЛАН ЈЕ УСПЕШНО РЕАЛНЗОВАН Када је почетком маја на Дечје одељење параћинске болнлце пренст четворогодишљи малишан из bvл>ана, лскари су констатовали дубоку кому услед тровања инсектицидима. Наступила је и клиничка смрт, алп се лекарп параћинске бо.пшце нису предавали. Почела јс непоштедна борба за један млади живот. Хитио су са других одел>ен.а пренетн потребни апарати. За лекаре Петра Петровнћа, начелника Дечлјег одељења, Душана Вељковића, педлјатра, ?Лплорада Младсновића, неуропснхијатра, Владилшра ВидановиНа, интернисту, Бору Костића, ортопеда, за Ружлцу Пантиђ, анестетичарку и медидннске сесгре Кају ДимитријевиИ, Гроздану Милетић и Јелицу Тодоровић почела је још једна смена у нади да he малишан ппак бити спашсл. И то се и догодило. Када је око 19 часова почео да се буди настала је општа радост, а за многе од н»их био је то и најтежи сл^чај у пракси. Без тимског рада свакако се не би успело. Доктор Вељковић поручује родтп *ел>лма да подаље од деце држе лекове, пестлпиде и друге хемикалије, како се деца њима не би тровала. М.Ж. Н ММТЖКИ SAHA Н НОЂИ Највише примедби на квалитет асфалта • И грађани криви за нечистоћу града ПУКЛА ГУМА — Да не мучимо са.мо мп мукс са гумама, говори п следеПи случај. Пуцал.с предње дсснс гуме на' кипарском аутобусу изазвало је његово превртање код ратарскс цркве п лакше повреде код тринаест путника. Бпо је 18. мај, касно поподие. ЗЛАТО, КАФА, ЧОКОЛАДА Лопов који је провалло следећег дана у кући Длнице Михајловић у Титоградској улици, као и свн други лопови најпре јс покупио златиину и драгоцсности врсдне 50 хиљада динара. На крају спс је засладио са 800 грама дефнцитарне кафс и четнри таблс врло зражс не чоколадс за јело и куваље. ЛОПОВИ Y САОБРАПАЈУ Контролншућп саобраћај, мн лпционари СУП-а ПараИпп у камиону Миодрага Влајнћа пз Стриже пролашли су влшс це вн квадратиог прссска, пред- |п,х око 50 хиљада дпиара. IlpoojiCM јс уочен, како јс закључело, да су цевн још увек власннцЈтво „Феротекса” л да су који трснутак прс тога бпле на складншту ла Железнпчкој с.лниии. Kpabv су пзвршили Милосав Тодоровић (30) нз Давпдовна н ко.мпањон Предраг СтојадпHOBiih (25), обојина запошљенн на Железничкој станици. КАСА НИЈЕ ДАЛА За сада нспозчати лопов покушао је у ноћи краје.м недеСАТИРИЗИЧНИ УГАО АФОРИЗМИ Као и сваку друго и сексуалну револуцију изводе млади. Данас 1е најуносније бити ковач ореола tep cv око нас све сааш анћелл. Престаните да се заваравате. Најбоље јс да то чините другима. Ако сте рудар можете да погинете од експлозије мегана, као политичар од експлозије незадовољства. Момир Станисављевић Данас ни v паклу не примају без девиза. Благо нама. Наталитет опада, ко ли ће враћати дугове? Од дизања цена 1ош нико није добио брух. He лупајте главу о зид: шупаљ је. Љубиша Цветковић — Луша На бродг који тоне бол>е је бити пацов, него капетан. Кад се стар човек ожени младо.м женом постане стражар крај барутане. Кад бисмо се угледали на вране не бисмо Један другом вадили очи. Чедомир Јовановић ПЕТА СТРАНА СВЕТА Да нисам смотан где би ми био крај. Да књига није спаљсна, тираж би плануо. Гледаоци су за посматрање. Отмшао је у бољу будућност. Истрага је у току. Кад те жлвог сахрањују сам сносиш трошкове погреба. Јуче сам био на састанку, а данас ми је веп боље. Мно.мир Љубичић ЉУБАВНЕ ЦАКЕ ЗА ДЕКЕ И БАКЕ Причајте ми мало тлше те бајке, не могу да заспим. И у бескласном друштву мора битн дама — v шаху. Шта ми вреди шлрок поглед, кад ми 1е платна трака уска. Хладно ми ic. локријте ме друштвеном својлном. Бора Рупић 13 ПОВРЕБЕНИХ л>е „лрпгодним” кључем да" отворл касу Земл»ораднмчке зад руге у Стрижи. Каса се ниЈе дала и када је „Н.Н.” гурнуо кл>уч н окренуо га, он се поломно п остао у каси. Допов јс шутнуо касу и отлшао. „ПАНСИОН” ОД 2.000 ДИНАРА При.мамљмва понуда да свра тн на кафу у кућу породние Мплошевић у ПролстерскоЈ у лпци, Борнвоја Спирића, госта из Шумадије, коштала је две нове хиљаде. Од 8 увече до 6 ујутро, „гост јс био смештен (лод кључем) V домаћоЈ радиностл. Наплата је извршена пред зору уз тра диционално угоститељско: „Дај ларе!” Аргументи, два кухињска ножа стављсна су госту на „очнглед” — забодени у астал. Да ли су у „цену” од 2.000 колико сс нашло у ловчанику госта, урачунате и „лосебке услугс”, нс знамо, алнон сс спасао искакањс кроз прозор. Реклама ово.м турнзму у обли ку пријаве за разбојништр.о против Чсдомира и супруге му Мнлошсвић — следи. ЛОПОВ ДАЛТОНИСТА Уопштс, лопов којп јс 21. ма ја провалио у просторије АМД „Моша Пнјаде” у Параћину, није обраћао пажњу на боје. Однео је плаву бушнлицу и лр вену брусилицу. Изгледа, најбитнијс му је блло да све то вреди 80.000 динара. М.М. Плано.м изградње коловоза и канализациЈе за 1983. годину бнло је предвиђено ДД се из гради улична кишна канализа ција у дужини од 2.450 .метара улнчна фекална канализација дужинс 2.050 метара, колектор кишне канализације дужи нс 1.490 .метара, главни колек тор фекалне канализације дужине 1.180 метара и реконструкција и асфалтирањс коло воза дужине 2.400 метара. Пла ном је било предвнђено и пошљунчавање улица, изградња моста на отвореном каналу »Данково”, изградња техннчке документације и решсње имоАКЦИЈА „ВИШЕ ЦВЕНА — МАЊЕ СМЕНА” СЛОЖНЕ РУКЕ ПРОТИВ СМЕЋА Балкони, терасе, лође, баште, дворишта, заједннчкн простор — што уређеннјн, то се станарп лспше ocehajy. Bch се виде први резултати опште акције да на.м град буде лепши. Један од примера cv и стапарц нз насеља „Партнзан”. Њих дссетак inicv могли внше да подносе смеће, које се из дана v дан, нз године v годнну гомилало око њихових зграда, узеше метле и лопате ц сложпе руке очистише оно штб су немарнл годинама гомилалл. М. М. ЗАШТО CY IWTEBH ПРЕД ШФРЈШТОМ? Путеви у Србнји постају хро ничнп бодрсници и члје брзо оздрављење има мало лзгледа. Од 3.500 километара магистрал них путева захтсвд ,/1счење 2.000 кило.метара, а од 8.50U кл лометара регионалних путева 4.000 километара. Ово путно оо гатство које полако пропада, пре.ма проценн директора „србијапута" Вићентија Капларевића коштало је заједницу преко 200 мшшјардп динара. Возаче најтежа искушења очекују на многим деоницама. Поправке угрожених деоница се не одвијају по плану иако се често ради о веома фреквен тним путевима. Снтуација зах тева енергичну акцију. Ако се данас говори ,о превентиви у безбедности саобраћаја онда пу теви добијају наистакнутиЈе ме сто. Стање је озбнљно и на не ки_м регионалним путевима a списак оштећених деоница ка жу у Ауто мото савезу Србијс тешко да је могуће комплетира ти. Y „Србијапуггу” на топ-лис ти оштећених регионалних шутева су — Нпш — Дпмитровград, Крал>ево — Сталаћ, Пара ћин — Зајечар, Лозница — (Јме деревска Паланка, Београд — Зрењанин, Београд — Панчево и Остружница — Обреновац. Према речима помоћника секретара републичког СИЗ-а КАКО ПОВЕЋАТИ БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА Y читавом свету годлшље на путевима гнне скоро трл сто тине хлљада људл (практлчно сваког минута по један) док сс број повређеннх пење на десет хшлиона. Бројке су у сваком случају узлс.миравајуће л упуhyjy ла енершчну акцлју. О изузетном злачају органлзоване друштвене акције у цнљу пове ћан>а безбедностл саобрађаја на путевп.ма — говорио је про фесор Др. Јован Тодоровлб л на недавло.м симпозију.му о прс вептивл у безбедностл саоораhaja на путевима којл је одржан у Врњачкој Бањи. Настојања да с« свесном и винских односа и откуп зе.мље. Укупна дужина изграђене уличне кишне канализацијс je 1.587,49 метара, а вредћост ра дова 5.618.247,00 динара, док укупна дужина изграћене ули чнс фекалне канализације износи 2221,22 метра, а вредност радова 11.439.904,00 динара. Из грађен је и колектор кишне канализације у улкци Ивана Милутиновића, од излива у ре ку Црницу до улице 27. март, у дужини од 1.142 метра и колектора у улици 27. марта од улицс Ивана Милутиновића до улицеМнлоја Јонића удужини за путсвс Здравка ОгњсновнПа за одржаваље путева у Србији планирано је 2,27 милијардн ди нара, а обезбеБено само //и дшлиона. Разлика од 1,5 милијарде педантно је забележена, а како lie се надокнадитн — не могуће је предвидсти. Републи ка је нздвојила интервенпшх 200 мнлиоиа дннара — пола за магистралне а пола за регионал не путева, али је то .мала утеха за садаши»с нсдаће путне приврсде. Око 98 одсто средстава oeaj СИЗ добија од цене бензина и пафте. Због ограннчене продаје бензина овд средства су смање на за око 20 одсто. Сем тога највећи део од 8,269 дпнара од продатог литра бензина (око 5,3 динара) одлазп на покрибе кур сних разлика и раније узете иноотраие кредите, а за одржа ван»е и изградњу путева само незнатан део, објашњава Здрав ко Огњеновиђ. Y републичком СИЗ-у за пу тевс очекује се доста од изврш ног већа Србије. Одлука да се повећа удео за путеве у .малоп родајној цени бензина и да се динар или два од цепе аугооус ких карата уложи у одржавање путева поправила би фактичку слтуацију у СИЗ-у и донсла оар део орсдстава од оннх милијар ди и по колнко се „дугује" Upбијапуту” — организацији'коЈа организовано.м друштвеном ак цлјо.м, уз значајла материјална улагања и актлвли однос према утицајшш чиниоцима, блтно повећа укупно стаље безбсднос тл caoopahaja — дала су у мно глм земљама веома добре резул тате. Тако јс за десет година у перлоду од 1969. 1978. број погл луллх ,ла 100 хлљада становни ка у путном caoopahajy у Дал ској CAtaibei-i од 25,8 на 16,9 у Холандлјл од 23,6 на 16,7, а у Шведској од 16,9 на само 11,4. Y неклм земљама У нстом перл оду се запажа стаглација, или је забележено благо поболдиање: у Аустраллји број погинулих смал>ен са 31,3 на 28,9 у СР Немачкој од 27Д на 23,1 л у Швајцарској од 22,7 на 20,2 на аго хиљада становника. Сллчна кретања су, по Годо ровићевил! речи.ма, ’забележена и у нашој земљп, у којој je у том перноду дошло' до убрзане моторизације алл л значаЈног пораста тралзптног саобраћаја. Од 15,1 попшулих на 100 хкља да становника у ЈугославлЈи у 1969. овај број је растао до 1978. на 24,7 да бл касниЈЛх го длна бпо осетло смањен: у 19аи — на 21,8, у 1981. иа 22, у 1982. на 21,25 и у 1983. на 19 погину лих на 100 хиљада сталовника. од 331 метар, све у вредности од 15.734.580,00 динара. Y прош лој годиии уговорени су и радови за наставак нзградње гла вног колектора фекалне канализације V дужини од 1.156 ме тара, а вредност уговорених ра дова 26.001294,00 динара. План изградње канализације реконстфукније и асфалтирања улица је у највећој мери извр шен, мада су реализацију пла „а пратиле сметње и проблеми као што су недовољна опремљеност извођача радова и њихова неорганизованост код завршних финалних радова н неблаговремено решавање ilmo винских односа од стране инвсститора. Овс Луи.мсдбе стављане су и на ссдннни Градске конферел иије ССРН града. и Акционе конференције Савеза ко.муниста месних заједница, када je раз.матран нзвештај о реализа цији месног самодопрнноса за 1983. годину и план трошења средстава за 1984. годину и уЗАКЉУЧЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПОТРОШАЧА ВИШЕ НО-иРОЛЕ Конференција потрошача подржава акцију Сскрстаријата за мнспекцијиски надзор и Секрстаријата за унутраш&е послове уз напомену да овакве акције морају бити- чешће. Потрсбно је испитати рад упут рашљих коитрола код ОУР-а у оО ласти промета и захтевати всћу ангажованост раднлка иа овим иословима. Констатовано је да Је снабдсвањс грађана дефпцитарним артиклгЈча задовољаваjyhe и да не прети несташица огновних животних намирница. Снабдсвање одређепим артик лн.ма беле технике није задовољавајуће и не.ма изгледа да се у скоро време побољша. Изражс се стара о одржавању путева у републини слична је и ситуа нија у девет репхоналиих ииз- -ова Србије. Они’ „Србијапуту" могу да „уп^гге" само 700 милн она, а за одржавање ових лу тева треба целих 2,5 милијарде дипара. Радови ла поправни многозројних ударнлх рупа ла путевл.ма у Срблји су у току, али је то пре.ма мишљењу директо ра „Срблјалута” (извођач свих радова) обцчно „крпљење" тек толико да возлла могу да ipoby. О трајном решењу не.ма ilu говора и пропадаље путева :е овн.м не зауставл»а, тврдл ка пларевић. За лрва три месеца утрошено је 500 мллиона дннара, па ће за све будуће поправ ке у овој годлнл остатл само 270 милиона. И Капларевић лстлче да се хлтно мора нешто променити у облму издвајања лз цене оен зина за „лечење” путева. У 1969. издвојено јс 39 одсто лз ове цене, а сада се лздваја са.мо 10 — 12 посто подсећа он. Сем тога, објашњава првл човек „Србијапута" иекада су у фина нсираљу учествовале — друшт вено-политичке заједнлце, и при вреда л то у сразмерл динар на динар, налме, колико je pea лизовано од продаје белзина, толлко је добијено и из овлх лзвора. Блло како било, упозо ређење и чистоћа града. На овој седници најжучннЈа сс расправљало о урећењу и чистоћи града, чиме не можемо да будемо задовољни, је јасно речено у свим дискусијфаа. Спохшнлни су. многи проблеми као што су исдостатак депонија, недостатак воде v ВИШИ.М деловима града, лош квалмтет асфалта у новоизграђеним улицама, уређење парко ва, недостатак контејнера, Bella ажурност лнспекције. Проб леми су евидентни, али је сигур но да је потребно да и сами грађанп мењају понашанл, један је од закључака са ове се дшше. Уколико и сами граВани не поведу внше рачуна не можемо очекпватц да ће нам град у скоријој будућности би ти чпстији, јср н Радна организација која се бави колгунал ном делатношћу има проблема у свом раду, а највсћи број тих проблема управо стварају самл грађани. М.Ж. но Је нсзадовољство због логпих рсзултата у пољопривреди. Сма тра се да су персализовањем до говора о иитеграцији у пољопри вреди остали нсрешенп мвоги проблеми даљег развоја ове прм срсдне гране у оаштини. Истакнут је и проблем трг<г винскнх оргапизација због недо статка финансијских обртних срсдстава. Чиљеница је да је Скупшткна општине прско буџста максималио помогла, . коли ко јс било могућности, док су пословпе банкс остале по страни у обезбеђежу фттанспјских средстава за побољшаван.е снаб дсвања. рава Капларевлћ, ако се ’ сада не уложл. длнар у следебоЈ годлш! he морати да се уложи де сет динара. Путеви све влше угрожавају безбедност саобраћаја и на носе огромне материјалне ште те друштвеној заједници. Зоог учесталих саобраћајних удеса, коментарише Капларевиб, губл се око два посто лационал ног дохотка. Y последње трн — четири године, став је дире ктора „Србијапута", требало је можда чак и обусггавитл градњу нових деонлца како би тим средствима сачували бар ово што већ лмамо. Предлог овог длректрра je и повепање такси за регистрацију моторних возлла одакле се финансира лоправка локалних путева. Сада та такса за возила од 1000 кубика износл 427 дина ра годншње и мања је на пример од месечне претплате -за радио л ТВ. Y Словеннји је на прл.мер, истиче КапларевлП, ова такса је већа за 50 — 60 од сто, а повећаће се за још толи ко. Док се не договорлмо чији су нашл путевл л ко ћс се све старатл о љима сетимо се да змо се за н»нх задуживали, узима ли инострале кредлте и пагро шили преко 200 лшлијардл динара. TAHJYD И.ма, с друге стране, и земаља у којима је број поппгулпх на 100 хлљада сггановника порастао V перноду од 1969. до 1978. годн не. Тако је иа прнмер на iuu хлљада становника у Грчкој по већан од 11,3 на 20,9 и у Мабар ској са 13,9 на 19,8. (Танјуг) Шпанаи 7 1

30. MAJ 1984. ■ БРОЈ 239 ГОЈГУБОВАЦ Примерна сарарња шноле и месне заједнице Месна зајсднлца Голубовац, спада у ред малих меснлх заједница, што се броја становннка тпчс, али у рсд вредтшх села. II поред малнх средстава, резултати рада не заостају за већпм селима. Посебно вреди истаЈш бригу месне заједнпце око четвороразредпе школе. Уређен је травњак испред ње н воћљак, а у току су радовн на ограВнвању школског дво ришта и сређпван»у спортскаг полигона, рекао нам је Драп< Јоваловпћ, наставннк разредне наставе у Голубовпу. На прпмергаш је нпвоу и сарадња две чствороразредне школе Голубовца и Крежбинца, којс имају заједничкс сусрете н програме актЈшности. М. Д. САМОДОПРИНОС: УТВРЋЕНА ГОРЊА ГРАНИЦА ОПТЕРЕЋЕЊА ф Делегати Скупштмне општине па последњој седници су усвојили н Друштвени договор којим се утврђује горња граница оптерећења самодоприносом за радне људе и грађане који у својој месној заједници или једном њеном лелу уводе самодопринос ® За задовољење разних интереса По новол! Друштвеном дого од остале нмовине п права тавору из личног дохотка радна кође 15 одсто. ка највише с.мс да се лздвоји Самодопринос неће моћн да на име самодоприноса трп од- се заведе без претходлог плана сто, од пољопрнвредие делатно односно програ.ма са.модопрпно сти десет, затлм три одсто из са, а њега утврБују радни ључистог дохотка удруженог зе.м дн и грађанн заннтересованн љораднлка, петнаест посто на за остварење заједничких инрадне људе и грађанс који дру тереса. Самодопрннос се може штвенс обавсзе плаћају у гб- увести лајдужс за период од дншњем паушалном износу, пет година а пајдаљс до Kpaja пет посто за радне људе п гра- годнне за наредну годину, Kahane који друштвенс обавезс ко би се наплата самодопрнно плаћају прсма стварном лнчло.м. са спроводила заједно са оста дохотку v проценту од сваког лнм дршутвенлм обавсзама ра чединачно остварслог прихо- дних људи и грађана. да на зграде, затим из прихода М.Д. ДРЕНОВАЦ: । Школа прокишњава Знаљс и оцеие ллсу једшга брига колсктлва Основне |школс у Дреновцу. Од нсдавно над њима надвио се још један проблс.м. II најмања киша је довољна па да вода поплави учлонлцс л ходнике. Плоча ла новој школској зградл, подигнутој пре десетак годшга, лрокишљава. I — За caiuipaibe плоче потребно је 180 мнлиона стаI рих дтшара, а гаралтнл рок је само две године. За поI дпзање кровнс конструкцпје потребно је око три стотине кшлиона старих динара, али јс то дугорочно решење, I каже директор Слободан Млловановић. Школа сама не може та средства да издвоЈи. Из I фонда амортизацијс можемо да издвојнмо 80 милиона. V разговорнма са руководлоцлма месне заједшше истаклл смо овај проблсм ц Месна заједшта Дреповац ће вероватно да лздвоји још стотпнак мнлиона. За остала средства обратпћемо се друштвено-политичкоЈ заједннпп и надамо се да ћемо >шатп разумевање, пстиче Слободан Миловановић. Треба рећи да Основна школа у Дреновцу има осам разрсда н двестотлне трлдесет и четнри ученика. Ове годинс у први разред полазн трлдесст и два првака. М. Д. САВЕТИ СТРУЧЊАКА Кукурузни Крапем овог и почетком aiapcдног месеца почиње да се појављуЈЈс позната штегочина кукуруза — кукурузни nnaatenau. Његове гусенЈше жлве у стабљпцл, а понекад и у клипу кукуруза, наносећи зиатнс штетс. Једна од .мера да сс ублажи зараза је унгантаЂап>е кукур\гзовиле, члме се ле дозвољава по тпуно развнће ове штеточлпе. Сузбијазве псстлцидлма је доста тешко и обично се згзводи само на великим газдинствнма применом авиона. На кромплру и даље вршдгл сузбијање крохгплрове златпце раниј$ препорученлм песпшилима. водећи рачупа о шиховим рстацима, а парочито о упшаiv на Ш1рис кртола. У овом .месецу се обавл>ају л најважнлуа прскаља кро.мпира пламенац протлв пламењачс hi црис пегавостп лнстова. Друго прскање се обавља у првој половнни јуна, а .треће 10 до 15 дана дошш * јс. Прллтенлду се лсиг херблцлдл као и за мајско, прво лрскан>е. На шећерној репл у ово време долазн често до појаве ллснлх вашију па је потребно прн cryniiTJi њлховом сузбијању. За ову сврху постоји много пести цлда, па је најбол>е држаггп се гпгтстава која дају стручњаии шећерана. Сузбнјање лисних вашију је всома важно и због тога што не преддгављају лрепоаТоце ждтлце шећерне репе, болести Koiv изазива један впрус. Инг. М. Ставдјеснћ 25. MAJ Y ПОТОЧЦУ МЛАДОСТ ЈЕ ПЕВАЛА • Централна прослава Дапа млацос ти у општини Параћин © Присуствовао и друг Милутин Милошевић, потпредседник Скупштине СР Сроије • Богат програм на свечаном митингу 0 Захвалнице свима који су помогли развој села Поточца <t> Изложба у Галерији Ш Не чкш! нам се само, ако ка жемо да је свакп нови омла« длнски вашар у Поточцу бољи од предходног. Тако је л овај двадесет ц шестл по реду надмашио све досаданш>с, како по броју учеснлка, тако и по организапији, а посебно по расположељу присутнлх. Млади поморавских села са омладлном Поточиа прославнлп cv достојаетсвено свој дал. Дан раније, v предвечерје празника одржано је Вече револуције уз логорску ватру л козарачко коло, евоцлране cv vc Гостп на свечаном мнтпнгу поводом Дана младости у Поточцу помене ца славне ратне дане народноослободллачке борбс. На сам Даи младостн, који јс освануо под сулле.м, Поточац је лзгледао најсвечанше. Миоштво младих лица била cv лајлепшл украс на лрепулич улицама, v школп и око школс. ла спортсклм терелл.ма. После завршенлх спортскнх лриредби пред свечану трпбину окупло се велнки број граћана л гостију на свечанл мјјтивг. Прлсугне гостс п званпце поздравио ie Стојан Петровић, лредседнвк Скупштнпе Месле зајсднлце. Свечаном мнтингу cv npncvствовалп: Милутин Мнлошевнћ, потпредседник Скупштине СР СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНО ТАКМИЧЕЊЕ МЕСЦИХ ЗАЈЕДНИЦА „4. ЈУЛ” И ДОЊА МУТНИЦА HA BPXY Раније ОСИС у које су сада укључсне п градске месне заједнице, постале су так|\шчсње са будућиошћу. Y Спортско-рекреатлвном цснтру „7. јул” у недељу су одржане прве „СТМЗ”, спортска надметшва правпх заљубљеника у рекреацију, сврсталлх у четнри еклпе градских месннх заједннца и 9 сеоскпх. Најбрже, пајдуже, највлше могли су спортисти лз Дон>е Мутнице и M3 „4. јул”. Добили су заслужсне пехаре али и обавезу да на рстонашшм, републичким п савезним такмнчењпма, која их очекују почетком јуна, достојно одбраке боје своје општлне и града. М. М. ТЕЛЕФОНИ Y СЕЛИМА У Ратари телефон у ems дому ■ Y Поповцу се ових дапа пуштају 60 новнх прикључака, Дреновац ускоро добија 140, а Бускловац, Крежбинац п Голубовац, he пмати још 300 новнх претплатника ■ Добра сарадња са месннм заједнпцама Основна органлзација удружсног рада ПТТ — Параћин ове годлне наставља активност прошлрења својлх капацнтета V телефонлјл. Прлмсра радл, у месној заједннди Поповац овлх дана се пуштају 60 ловлх прстплатннка, у месној заједницн Дрсновац акилја јс такоБе у току, тако да ће до 10. јуна битл пуштено 140 нових претплат шпса. V месним заједнлцама Бусиловац,Крежбинац, Голубац V tokv су радови на актлвиран»у нове електронске централс од 300 прикључака bi ту ће, најдаљедокрајајуна, иматл још 300 нових претплатника. Укључивањем 160 нових претплатника у Ратарима скоро да ће свако домаћннство у овом селу поседоватн телефон, што је рег кост ла шгеоу сложепе организацлје удруженог рада ц на нлвоу заједннце југословенскЈгх пошта. Србије, Топлица Недељковић, председппк CO, Драган Петковпћ, председшлс OK СКС, Недељко Гунлвић, председнлк ОК ССРН. Момчило Вучковић, пред седник OK ССО, бројни представнпцп друштвено-поллтлчког, културног и привредног жлвота. По традицији дугој већ једлу деценпју. Дану младостл v Поточцу прпсУствовалп cv п побратпмл лз села Вашпца код Шлда л села Товарнпка код ВуКовара. Y богатом културно умеггнич ком програму учествовали cv гчеллцл Осиовне школе ,»Вук Каранлћ”, а режирали cv Роксанда Јовановпћ н Зоран Млливојевпћ. Сплетом лгара из Војводине представллл cv се и гостл из Културно уметнлчког друштва лз Шлда, л побрали срдачне аплаузе прпсугних. ................ ИЗЛОЖБА................ MIIKE РАДОЗАНОВИБА ¥ ГАЛЕРНЈИ Ш Након свсчаног митпнга отворена је нзложба сллка и иртежа профссора Радомира Млке РадовановиНа из Пожарсвца. Основна организација удружелог рада ПТТ у Парађилу сопствапш средствлма не бп могла сама да изнесе све ове послове развоја телефопије у сслнма до краја да не.ма вео.ма добру сарадњу са месним зајед шшама, како код ранлје уговорешгх послова, тако и код оних којн су у току. Поред по.менутпх, почели су разговорл са join некпм месним заједниПама о yBoheibv аутоматсклх телефон склх централа. како би се н у тлм селима обезбедилн прикључцл за куђлс телефоне, сазнали смо од Мпрка Јовановиha, директора OOYP-а ПТТ Параћин. Д. Г. ^шаиаа 8 Изложбу v Галсрлји Ш отворио јс Славољуб Обрадовлћ, главнн л одговорни урсдпик ллста. У прсдговору каталога за obv нзложбу слнкар Бранислав Кан управник галерлје јс рскао: „ЗаЉубљелик v нетакнугу природу кањоиа л клисура као вптез, донжуан, цеодољиви заводник, мекоћом потеза и топллном бојс, љеговл лаизглсд дивни пејзажл осмсхују сс с.мсшко.м Мона Лизе. Ослобођел теорлје л крлтлке, Радовановнћ ie просликао својом даровитоnihv, уселивши лспо v палстс V неприступачне кллсуре и камен Горњака". ЗАХВАЛНИЦЕ ЗА ПОМОН ¥ PA3BOJY СЕЛА После отварања изложбс VPV чене cv захвалнлце појсдпицима п организацијама за допринос v развоју села и помоћц око асфалтлрања пута. Захвалнице cv добилл: Стојал Арслћ, Влдојко Арсић, РаУллца v Поточцу: забавс на свако.м кораку. Славољуб ОбрадовлН отвара мзложбу Радомпра — Мпке РадовановиНа у Галермји „Ш” Програм су улепшали и гости лз Шлда: сплет војвоВанскмх пгара. Поточкн асробнк: успешпа тачка ученика из ОШ „Вук КаравнН” длсав хМарлћ, Мллан Младеновлћ из Хамилтопа v Канади, Добрлвојс Тинић и Мплош Вељ ковић из Длжона v Француској, који р v туђини не заборављају својс родно село и по.мажу га фллансијски v свим н>сговл.м акцлја.ма. Од раднлх оргалнзашца и зајсднлца захвалнице cv vpvmcлс: Секрстаријату OHO, Асро клубу „Наша крлла", Рсдакцији лпста „14 дана", Слз-v кулTvpc. ОШ Поточац, РНУ ,Новн пут" .Днгропромету" лз Нунрије, „Емони” Љуољана из Бпћевца. РО „Шумадија” лз Па раћииа, ,Југобалци" „Будућности”, ООУР-v ПТТ — ПараНин, ..Тргопро.мету’’. РК „Београд" — Параћин, Зе.мљорадличкој зад друзи „Жупски рублн” из Ста лаћа, СИЗ-v за локалне и некатсгорисале путевс лз Параћина. После уручиван>а захвалнида побратл.мл лз Товарнлка и Вашлца ургчллл cv прлгоднс поклолс својим до.маћллима узнак ссНања иа овај сусрст л V3 краhe здравлце још једном говорллп о значају побратимских сисрета л нсговаљу братства и ]сдинства ла Тлтовом nyrv. М. Д.

tllllllllllllilllltlltlllllllllllllllllllllllllllillllll'IllllllllllllllilllllllllltllliUlllllllllltllllllllllllllllHilliunttnitlHIIHlI: | ПЕСНИЧКД га ШШМПИЈАДА ПЕСМЕ БРОЈА -JlPOCTPYKH Х.ЕРОЈ Пуна je tbuca жма, Ле.шка cy oe/ta 1 ma, ipucxpyKut xepoju t ueoi iiaiuei uuja. |>мииши11шшшш1ш1иншв«шнм!нтмммнмиишии«|н»ит1и1жти1ит1ииж1мнштт1тпишт11тштпти1||п№^ и свима говорио, Храори св бирио da he борба Оонети слободу сваком малом и храбром иаробу. Aim, једном дошао jc тужан дан, четврти ма]. 7 ада смо сазнали Оа '1 итово срце je стало, еиГ знЛмо дело /е остало. Тито je ослободио зе.чљу моју u зато хвала троструком xepojy. Снсжана Васнљевић, VFI-1 ОШ „Б. Крсмановић” Спкнрнца ВОЛИМ СЛОВО М Можда због мелодије једне, Можда због млска, МћЖдп због меда А можда волим. слово М зато taro њпме почиње њсгово име. Биљана Радивојевић VTI-1 ОШ „В. Караџић” Поточац ПРОЛЕБЕ Дошло Је пролеће у наш краЈ испуњеи |е пес.мом сваки гаЈ. Плаветнило неба ссче дечји змај веселн смо, дошао Је иаш пријатељ мај. Ана Марнћ, IV ОШ „В. Караџнћ” Поточаи ПРОЛЕБЕ Дошло је пролеће проиветало цвећс. Љубнчице плаве подигнуле су главе. Ускоро ће трава почети да расте, долетеће с Југа и роде и ласте. Суице са неба баца зраке своЈе, а птице су песме почеле да поЈе. Славољуб Ковачевић. IV раз ОШ „В. Караџић” ПотоЧаи ВРАБАЦ Гледао ме врабац један као да је хтео рећи: „ДаЈ ми Једну мрву хлеба да однесем својој деци’*. Схватила сам поглед н»егов мрвице му хлеба дала, а врабац мп тихо „цвркну" као да ми рече: „хвала”. Биљана ЈокснмотУћ, VIT-1 ОШ „В. Караџић”, Поточац НАЈЛЕПШЕ РУЖЕ V МаЈу, пајлепшн цветовн цветају. ЦветаЈу руже дивиих боја, Латшш црвених као крв хероја. Руже су љупке, мпрнсне п лепс. Оне цвстају у вртовнма, парковнма п пољима. Али најлепше су руже које цветају у врту друга Тита. Најлепше ружс цвстају у мају Јер се у мају родно Тнто, Јер Је у мају Дан младости. Драгапа Алекснћ, VII-2 ОШ „Бранко КроМаНовић" Спкирица i IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIUlllllUIUHHlIIIIIIHinHIIWIinillllllllirtllllllHlllltllHHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII, = = | I E = =Е I СРЦА Моје срие куца TJIK, ТИК, тик... ТвоЈе срке так, так, так .. Једнога дана погледн нам се сретоше и naula срца закуцаше тнк, так, тпк, так ... Слађана Стаменховић, VIII-2 ОШ „В Караџнћ” Поточац МИР Мир — шта Је то? Мир је залазак сунца и пес.ма птица, велнко коло све леце свста. Мир Је златасто класЈе пшенице и ђаци са много петица. Мир је тншина у ноћи и ведро небо са пуно сјаја To су моји дивии снови и Јутарња, весела, дечја граја. Тања Живић. VUI-2 ОШ „В. Караџић” Поточац РАСТЕМО ПОЛ ЗАСТАВОМ ТИГА Другарнце нз далеке .-^иље када те неко за Југославпју пита репи му да сви мп растемо под заставом Тита! Упамти то добро и свакоме рецп Увек ће се таласати жита, а депа паша ће да paerv под заставом вољеног Тита. .Тасмина Јоксимовпћ. VI-2 = ОШ „Вук Карагшћ" Поточац = ОЧИ БОЈЕ ЛАНА Шушти, киша, шушти сећање ми враћа, нешто приблпжно срећи. Срце дрхти, душа се тресе руке додкрују мскп плапгг вештачког осмсха моје љубави. Руке ми досежу до очпЈу боЈе лана, свуд. се шири мирме летље вечери. Препуштам ссбе ThtifHH ноћн, ла мс воде далско, далеко, даље од светла дана, даље o,i очију боје лана. Зорица Станковнћ, VI ОШ „Б. Крсмановпћ" Спкирица ХП СУСРЕТИ ДРУГАРСТВА УЧЕНИ КА СПЕЦИЈАЛНИХ ШКОЛА Y ПАРАНИНУ Другарство на првом месту ■ Сусрете отворно Божидар MajUth, прсдссдмик Изврш * ног савста Скупшгнне општине ■ Свеукупни победлвк XII cycpeia — другарство ■ Сузе на растаику Општинско друштво за помоћ нсдовољно развнЈеннм лииима са седмштем у Осиовној школп „Стеваи Јаковљевнћ" оило је органнзатор ХП сусре Та другарсгва за ученнке спе инјалних школа и одсљења рс гиоиг Ти.мочкс крајнне и Поморавл.а којн су одржанв од 18. до 20. маја у Парнћпну. Око 250 учсника и 70 настав мика стпгло је 18. маја у град на Цршшн u два лана провели у дружсњу, прнјате.вовању к такмичсњу. Прекрасно.м изложбом ручних радова учсника из Бора, Зајечара, Нсготина, Мајданпска, Књажсвца, Светозарева hy прије и Параћина и културним програ.мом у сали Позоришга свечапо су почели ХП сусрстн другарства. Сусрсте је отворио Божндар Мадић, предссдник ИзвриЈног савста CO, полсећајућн да је овакво дружсње ке што посебно, пзузсгно хумано п леп прнмер да деца нису заборављена н остављена са.ма себи. Жнрнју ннјс било лако да од добрнх тачака културпог програма одаберс најбољс. Јер оно што јс нзведено на сиснч Позорншта могло би свнма да служи као углед и нрн.мер. нпак, на републнчкс сусрете кду учсниии из Зајсчара, Бупри јс и Бора. СПОРТСКИ CVCPETH БЕЗ ФЛУЛА Мали фудбал, кошарка, за мушкарцс и дсвојчнис, стони геннс н атлстика привлачили су наопјачс На спортски.м тере иима „7. јула”. Крајње фер и коректна нгра коју су ови уче ннцн показали била је нзнсиађење. Суднје нису биле у прилици да свирају и један ф&ил, а медииииска скппа осгала ie посла. У нравом спортск':.м духу Прогекли су спортскн сусретп и ту је другарство одие io побсду. Екиие пз Бора и За јсчара су ммале најбољс спор тнсте, мада је и град домаћнн постнгао доста добрих резулга ШКОЛА БУРА ЈАКШИБ Y MYPCKOJ СОБОТИ ДВА ДАНА КОД ПОБРАТИМА ® Побратимски сусрет ове године v Мурској Соботн Заједнички културно-уметнички програм, спортскн сусрети, дружење и пријатељоваље нспунили су два дана код побратима Традиционална побрати.мска сарадња Основне шко ле „Бура ЈакшнН" и Цептра основних школа нз Мурске Соботе настаВљепа Је и у овој години. Овога маја параћпнски. учешши и наставницн били су у посетм своЈим побратнм!Aia у МурскоЈ Соботи. Од 24. до 26. маја 44 ученика и 13 просветких рал ника провело је незаборавне тренутке у побратимско.м граду. Културно-уметничкИ програм и спортскн сусретп параћинских ученика награђепи су буриим аплаузима, а два дана је било мало за друже1»>с н 1гријател>оваље, што су на растанку потврДилс и сузе. Параћинци су се из побратнмског града вратили та најлепшим успоменама н жељом да се ннт братскс саради>е и у будуће чува и негујс. СЈ. S На традпционалном збору ппоннра Југославнје који се ове гбдинс одржава од 1. до 3. јуна у Трбовљу ппо нирска делегацнја из ПараГнша представљаће Соцнјалистичку Републику Србнју НА ЗБОРУ ПИОННРА ЈУГОСЛАВНЈЕ ПАРАБННЦН ПРЦСТАВЉАЈУ СРБНЈУ Републичка конференција Са веза за социјалкстпчко васпнтање и заштиту децс Србије и Савет пионира, н.мајући у внду богату и разноврсну активност пионирских одреда у Парабиhv, а посебно у органнзовању Похода Пионира СР Србије „Стазама слободе” одлучили су да пмонири наше општнне представл,ају Социјалистичку Републику Србију на традицио налном збору пионира Југосла вије у Словенији који ће се ове годнне одржати од 1. до 3. јуна у Трбовљу. Збор је посве пен мајскп.м празницнма и Југословенским пионирскиМ игра ма „Растемо под заставом Iura — Да на.м живи жлви рад ОРГАНИЗОВАНО ЛЕТОВАЊЕ ДЕЦЕ ОСНОВЦИ Y КАШТЕЛ НОВОМ ■ У организацпји Центра за дечнју заштиту „Бамби” на мору у Херцег Ново.м летоваНе сто учеиика основнпх гакола ■ На Грзи летуЈу деца предшколског узраста са сеоског подручја из наше ошптнне, ученици из Mope и ове године било прн.мамљиво за ученике основннх Школа. Bcoxta брзо су попуњена места и с.мена од сто основаца кренуће 24. јуна за Каштел Нопп. Цена дванаесто дневпог боравка на мору, рачу најући и путовање, износи 6.550 дипара по ученнку. Грза је ове годппе остала без napahuncKUK учепнка осно впнх школа. Иптересопппт пп је бнло од страис параћпнскнх основаца, тако да he овс сезо Параћннска делегација од дссст пноИира учбствоваће у заједничко.м културно-у.метннч ком програ.му, зати.м ће обићн значајнс културно-историјске спо.менпке, а узећс учешћс и у npvniM пратећн.м .манифесга цпја.ма. Познв за учествовање на о вој савезној маннфестацнјн је велико признање за све пиони ре наше општине, а другарство и пријатељство које lie том приликом бити склопљено са другови.ма и другарицама из целе Југославијс и.ма посебну вредност, што је уосталом и један од цпљева оваквих сусрета. СЈ. Баваншита и Свнлајнца не у ово.м наше.м лепом одма ралишту летовати .малишани предшколског узраста са сеоског подручја. 'Распоређенн у две смене од по седам дана, већ 9. јуна ови .малпшани he заузети љуљашке, клацкалнце н тобогане у рскреанноном цс пгру на Грзп. Основпп из БаРаниипа criihn he На Гр.чу кра *ем јуна, а јули .месец јс реле рвнсан за ученике свнлајначкнх основних школа. С.Ј. та. 'Грсће место у фудбалу, дру го место у .mviuko) н жснској KoiuapiiH и атлетици, а појсдн нцн cy h.v.u.ih н иа|0оље резул тате. Порсд врсдних награда и пе хара за учесмикс и ПЈКилс су добнле моиографнјс „Параћии са посвегом и днпло.мо.м за у* чгшће. XII сусрсги у граду на UpHiiUH завршенп су всдро н весело. Спортско-рскрсацнонн це нгар „7. јули" одјекнваи је од раздраганог дсчијсг жагора, a на крају нотекДс су сузе зоог растанпа. Два дана су пролетсла у јсдно.м да.ху и сви су зажалнли uno дружсњс мнјс .цжс трајало. Ову ху.хшиу акцнју подржале су и по.моглс .многе радне и друштвено-иолитичке органпза цијс из наше општине, а за доиру органнзацију, свакако, најзаслужкији су Драгослав ЈДпетковнћ, председник Мсђуопштинског друштва за по.моб мекгално надовољно развшенс децс н Мирол>/б Стојановпћ прсдседнпк Општипско друштва као и Љубинко Јотовић, пе дагошки савстник из Зајсчара. СЈ. IX ИЗЛОЖБА „ПРОЛЕНЕ И МЛАДОСТ” Спектар дугиних боја Хол позоришта био је прете can да прстпразничкс вечсри прнМи све посетиоцс којн су дошли да внде лпковпо стваралаштво младп.х талбната. ПреКрасни буксти боја, сунца н радости просипалк су се са папоа. Како су пажњу привла ЧИ.1И радовл .малинЈана нз обданпшта, тако су пленпли и цр тсжи и аккарели осповаца и ученика Цснтра за срсдњс оо разовањс „Бранко Крс.маповић”. Жири у саставу: Мо.мПр Ста nncaB.bcnnh, песник, Зоран 1-1 ва ндвнћ, аКадс.мскн слнкар, Слободан Стојановић, акаде.мски вајар и сликар Срсћко Здравковнћ, и.мао јс тсжак задатак да одабсре најбоље. Међу малишаиима из обдаitnuiTa прва награда јс прппала трогодпшњем Дејану Милићу, друга Немањм БабовиНу и Зорану Живановићу, а трећа Ма ринн Мркаљ, Јелемм МнловаНо внћ и Милошу Симићу. ПОКРОВИТЕЈБИ Поред Самоуправне интересне заЈедпнце осиовног об разовања и васпитања параћинску делегациЈу пионира, прнликом прнпремања за пу товањс у Трбовље, матернја лно су помогле и неке раднс органпзације. ИВТКТ „Бранко Крсмановић” »< Уго ворна организација „Сан” допрннеле су да пионпри из Параћина путују на Збор ппонира Југоелавије. онако ка ко то доликује представнн цима Србије. „ОРТАЦИ” Y СПЛИТУ Монодра.ма пнсца Мнрослава Днмптријевића „Ортацн” изведсна Је 25. маЈа у Сплиту. У ннтерпретациЈи То.мпславћ Борђевнћа, гл\ *1 ца параћннског позоришта м режиЈн Боке Обрадовића, представа Је нзведена у ДкоклецкЈановој палати, а спли тска публнка Је са одушевљењем прнхаатила мокодра . му, чему сведочи буран аплауз на крају предстввс. | Овом прплнком вођеии су и разговорн пз.међу сплнтскнх ч параћкнскнх прсдста , винка културе и првн договори најављкју чешће сусре те позорншннх ансамбала оиа два града. „Орвелова '84". је сплнтска представа коју би Параћннцц треблло уско * ро да анде па својој сцеии. t ПОЗОРИШНИ живот ГЛУМЦИ ИЗ ЦЕЉА Y ПАРАБИНУ V оквиру братске сарадил глумачких ансамбала из Па рвћипа п Цеља — Штора, глумЈЦ« из братске Словени Јс гостовали су у Параћину 25. и 26. маЈа. За своЈе побратиме н при- |Јател>е, аа љубитсље позори шне уметностп Словенцн су припрсмкли н на сцени параћнпског позор1шгга извели „Вессле бсраче” у режлЈи Богомнра Всраса. Члановп параћипског позоришта посету ће вратити | пдуће „ВАШАРгоднне. V ТОПОЛИ” Y ЖАБАРИМА = На фестлвалу дечје сцене = који се ове годпне одр.жава | од 1. до 10. Јуиа у Жабарима | гчествоваће и члановн дечи = је сцепе нз Параћина. Пред- = става „Вашар у Тополи’’ ко- = Ја Је побрала ласкаве оцене = и nvHO аплауза v граду на = Пршлш, оппобаће се почет- = ко-м ji-на и у Жабарима. z Упгранн, ведри и веселп, = всрмјемо. п С9 полтенутог фе S стпвала виатпће сс са доб- = рнм оцена.ма. | С. Ј. Најуспсшннји рад међу основцнма урадио је Браппслав Филиповип нз Поповца, а дру- »а награда припала је Татјанп Таднћ из школе „Стсвап Јако вљевић” и Драгани БогдановиН нз ОШ „?адоје Домановић” Трећу награду деле у овој кон .ренцији Горан РаднвоЈевић из Поточца, Душица Создановић из Сиклрице и Марко Шће пановић из школе ,Ј5ура Јак« шић". Међу средњошколцима најталентованији је Саша ПанчиВ ко.ме је прнпала прва напрада, Милољубу Цекићу друга, а Жа рку Станковећу трећа. Ову лепу свечаност украсили су културним програмом мали шанн’ из обданншта којп су ое прсдсгавплн пграма и песма под називом „Црвепи бо жури”. СЈ. ДРУЖЕЊЕ С ПИСАНОМ РЕЧИ ЛИТЕРАРЦИ ИЗ СИКИРИЦЕ Мај, Дан младостк и вољени Тнто су те.ме које су ових дана биле инспирација за чланове литерарнс секције Основно школе „Бранко Крс.мановић" „у Снкнрицн. Недавш! литерарни час ко.ме смо прпсусгвовали унраво је то.ме и био посвсћен. Тако увек чине пред неки празник, обавсстпла нас је Ми рјана Петровић, наставник срп скохрватског језнка, руководи лац литерарне секције. Млади нз ове средггне воле inuny, уверили смо сс том прнлико.м. што потврђује успешан ђачки лист којн излази V овој школи. ЛИТЕРАРЦИ ИЗ ПОТОЧЦА По броју посетилаца гаггерарно.м часу у Основној школи „Вук Kapamth" у Поточцу за кључили с.мо да се у овој сре днин песннчка рсч изузетно негује и цсни. То.ме сведочм и широкн избор тема .младнх песннка и прозапста које у мла bwM разрсднма песшпхггву учп Радмнла Трифуновиђ, наставмнк српскохрватског јсзика, a старије усмерава Драгица Радивојевић, професор српскохрватског језпка. Изванрсднн песннци и реци татори Драгице РадшЈОјевић пббрали су до сада многа опнгпшска и признања unipicc ш< воа, што је још један доказ да се у овој школи вео.ма озбиљно радп с л1ггерарш1Л1 под млатком. СЈ.

ФИНАЛЕ ОМЛАДИНСКОГ КУПА ОПШТИНЕ ФУДБАЛ — ДРУГА СРПСКА ЛИГА ЈУГ ЗИ1ЛРВЛ ЛШ ПИ№ ЛЕМИНД — ЈЕДИНСТВО 0:1 ТРЕШЊЕВИЦИ ПЕХАР У фпналној утакмнцн Фудбалског купа фудбалера омладинаца, на Дан младосги, подмладак ФК Шумадијс нз Трешњсвпцс победно ie своје вршњаке из Давидопца резултатом 2:0. Утакдпша оних ко|п ће тек постати ,Ј1рави фудбалери” показала јс 1ош једном да спортски педагози имају пуне руке посла. Младићп v жару борбе па п после cvдијпног звнждука на крају, ™icv показали нимало спортског. Ове прнмедбе односе се искључиво иа Давндовчанс, кош иако cv ималп впше од игре нису постигли ни једаигол. м* Лесковачки пораз, изненађуivhu за све, цзгледа да ic одлучј1о изгледе „зелених" v борби за прво место. Јсдинство ic остало на дргго.м месту иза аран Беловачкс Шумадије на табели Друге српске лиге, алп v томе јс и највсћа трагика овог пораза — Шумадија је такођс претрпелс пораз од Метадца у Милановцу. Била ic то прнлика да се достигне рпвал ц захваљујућн нзванредној гол разлпин, заузме прва познипја. Овако и Металац сс у.мешао v борбу па је замешатељство још већс. НеИс.мо погрешитн ако „Збогом српска лпго” каже.мо н без знака питања, алн спортпскн.је ie употребити слогап Младена ДелпЈза: ,Да нлшта ннје готово док судац не одсвпра крај”. Kpai ie v овом случају кроз 270 минута и оставићемо закључке и ко.мептаре за тад. Y овом тренутку можемо да констатујемо шок, а разлогс овакве дшагпозс всроватно he потражитп руководство клу ба на Kpaiv првснства. М. М. ТАБЕЛА ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ — ЈУГ Шумаднја (А) Једпнство Металац ПВК JYMKO Слога Палилулац ФЛП Лемннд Шумадија (К) Јастребоц 27 17 5 5 49:31 39 27 16 6 6 54:19 37 27 15 7 5 40:21 37 26 14 4 8 51:31 32 27 12 7 8 48:36 31 27 10 8 9 27:33 28 27 13 3 11 49:36 28 27 11 2 14 34:46 24 27 9 5 13 34:27 23 27 8 7 12 26:37 23 КОНФЕРЕНЦША САВЕЗА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ФИЗИЧКУ КУЛТУРУ И HAW ФИНАЛСИРДНјД a Усвајање критерија фпнансирања рсдовнс дслатности спортских савсза, друштава н клубова к yceajaibc расподелс за ову годину, биле су осиовнс тс.мс Конфсрснцијс СОФК-с, одр.кане 22. маја у сали Bella тсхникс. Досадашњи лачин распорсђнвања срсдстава савезима, друштвпма и клуоовнма, пнјс се у пракси показао као најсрсћније решење. Примера ради, влсииа дотаци * је одређивана јс на основу реализације срсдс гава прстхол не годннс, uno је имало вишсструкс последице: нису рсално саглсдаванс потребс, организације су биле у нсравноправлом положају, a то јс све утицало да се н та недовољна срсдства пс користе до краја рационално. Нови крнтеријуми усвојени на овој седницн решиПс пробле.м правилиије расподсле срсдстава, цслисходниЈе трошење, а бнће више реда и одговорности у рсализацији финансијских планова. КОШАРКА — МУШКАРЦИ СТАРИ ГРАД — ПАРАКИН 101:104 Y шестом колу Међурегионалне лпге кошарк^ши Параhiuia неочекивано алп потпуно заслужено савладали су у Бео граду еклпу „Старог града” и освојнли два веома важна бода. Ово је бнла утаклпша сезоне, а дуел два расположена ривала бпо је један од оних који брзо не падају у заборав. Вођепа јс велика борба, играло се оштро, алн корсктно. Нису сс штсделе снаге било је пуно изванредних схо кова, добрих одбрана и 6pnix контранапада. Најбољл прјединцп овог узбудљивог и ло краја неизвесног сусрета били су капитен Драгап Миљкопдђ са постигнутнх 39 кошева. затим Лалић н Раденковић. ПАРАНИН: Мнљковпћ Н. 8, Челебић 14, Миљковић Д. 39, Борђевнћ 5, Хворостански 16, Стојановић 2 Лалић 4, Милосављевић 4, Тодоровић 4, Трн фуновић 4, Милутиновић 4. ПАРАБИН — РАДНИЧКИ (СВИЛАЈНАЦ) 79:77 Сусрет два стара ривала и ко.хшшја који претснзују за внсок пласман нпје испунио очекивања параћинске публике која у свс веће.м бпоју долазн у Халу спортзва. Нлјс то била утакмида на уобнчајеном iuiBoy за зве двс екнле. Играло се доста растргапо, бојажљпво, без контранапада. Свакако, н.мператлв победс и ненграње одличног Челебића учинили су да нс видимо атрак тивну кошарку како смо на- 'викли. Бољи од осталнх у тиму ПараНипа билн су Хворостански и повратник из ЈНА Милосављевић. ПАРАНИН: Борђевнћ 9, Мнљ ковић Д. 24, Раденковић 6, Хворостанскн 16, Лалић 7, Мнлосављевић 11, Мнљковић Н. 2, Стојановић 4, Милутиновиђ 4 и Трифуновић 3. Тимочпнкн 27 9 5 13 33:47 23 Златпр 27 0 4 14 20:30 31 Рс.моит 21 7 7 13 34:41 21 Тнково 27 7 7 13 25:41 21 Прогрес 26 7 7 12 28:43 21 Желсзнмчар 27 8 3 16 26:45 19 Свстла тачка првенства: Милнћ у акцији ПродаЈсм коке носиаз no ис нн од 160 дшгара по кплограиу. Боса, Глапнцп, тел. 46-222. Продајс.м кућу у у.игаи Моше П>г1аде 46, погодну п за локал. Јавити .Мири ЈопановпЛ, тел. 53-488. Продајем парцеле од 53 и 70 арн у Ротезу Чукара погоднс за викендлце. Упптатп на адресу: Љубпнка AnTiih, Главица. Продајем машпне за штрикање маркс „Синер”. Телефои: 53-508 Паpahini. ЗАМЕНЕ: ПродаЈем мотоцикл M3 125 ТС у одлпчпом стаљу. Бурић He5оЈша, Мпрослапц Јоцпћа 8, Па раћпн, тсл. 53-418 од 17—19 часо аа. Пролајем мотицикл Т — 15 нли исњам за новиЈи АПН—4. Гиле, Дрснопац нан па тслсфон 45-336, ДРУШТВО ЗА СПОРТ И ШТИНЕ ПАРАКИН РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА ОП УСПЕХ У КРДГУЈЕВ1ЈУ Добар старт — кошаркашица Двадссет такмичара Друш тва за спорт п рскреацнју општине Параћмн иа регнонално.м такмичењу v Крагујевцу 12. маја постигли cv запажеис резултатс v ппкаду, стрсљаштву, шаху и риболову. У укупнц л пласману Пара ћинцн су први у пнкаду, тре bn у стрељаштву, а чстврти у шаху и риболову. Y поједшгачној копкуренпији златну медаљу је освојпла Кошар Каролпна, a бропзану Ангелнна Петровнћ. М. Д. МАЛИ ОГЛАСИ Y улпци Бранка Крс.ма iioBHha бр. 44 у Параћину продајем усељиву кућу погодну п за малу привре цу. Обавсштсље на телсфоп 035-53-309 нли OH458-104. Продајем napucav од 13 арн па Карађорђевом брду погодпу за пзградњу, воћњак к сл. Парцела п.ма свој прилазни пут и удаљсиа ic свега 300 метара од ауто-пута, однос но од улпие Ивана Topawa Ковачића. Драган ГолубовиИ. Паpahnw. Авалска 28. Телефон: 53-384 — поподне Бар за ПараГнш Melta.M хптно трособан комфоран стан, у Бару центар 80 м* и телефоп (идеално за пензионере) ia сличан до 65 м2 у Паpahniiv, ближе пентру Тс лсфон 097-39-936, преко цслог дана. Битољ. СТОНИ ТЕНИС БУДУБНОСТ МОРАВА (ВЕЛИКА ПЛАНА) — ПАРАНИН 61:63 Y трећсм колу Српске кошаркашке лиге кошаркашние Параћина савладале су у Вели кој Плани екипу Мораве и постнглс другу узастопну по беду. Ова победа je још вредннја када се зна да јс Мо рава јсдан од накхзбиљнмпих кандидата за прва ;а Свс ди пред крај сусрета противници су сс смењивали у вођству. Победник јс одлучен у ппслеД1БИМ секундама, а перЈанииа новог успеха ГГараћинки je изванредна Снсжа Пстровић која игра у животној форми. За вредну победу треба похвалити све девојке, али ипак треба издвојнти сестрс Снежу и Весну Петровић. Утакмииа другог кола са Јагодином је одложена пошто су кошаркашице Јагодине учествовале на савезном слсту, ова утакАпша he се одигратн на крају првог дела првенства. Утакмина чствртог кола са Радничким из Крагујевца одиграће се 3. јуна у 18 часова на стаднону малнх. спортова у Бусиловцу. Савић 4. Борђевић, Сп.мић 8. Пстровић В. 13, Антоннјевић 2, Милошвћ 8, Петровнћ С. .12, Срејпћ 4, Младеновић 2, Јанковнћ 6, Живковић 4. М. Мплошевић Шпана^ КОМПЛЕТНА БАЖДАРСКА УСЛУГА ЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО И БОРАЦ ДО ЧЕТВРТФИНАЛА — БУЉАНЕ КОРАК ДАЉЕ На Фпналном делу такмичеша стонотенисера региоца Шумадије и Поморавља за Kvn Маршала Тнта, одржаном 19. маја v СФС — сали, наши прсд ставннни. Борац п Будућност из Главице, нисг маклн даље од почетка. Оба cv испала већ v четвртфиналним борбама. Борац ie поражен од победника Радничког 713 Буприје^ Главичалн од другог нз фпналиог мсча, скппе ,,АС” из Крагујевца. Трећи представник опгитнне Параћнн поражен јс v полуфпцалу такоће од „АС-а”. Билн cv то стонотенпсерн пз Буљана. МЗЈА®Д ЗАХВАЛНОСТИ Поводом с.мртн мога супруга Јована Милосав њевића, наставника музпке, захваљујем се centra оннма који су менп и мојој породпци притеклп у помоћ у тсшком тре нутку. Посебно сс захваљујемо руководству п ко пективу основне школе „Бура Јакшнћ”, који су на достојанствен начнн кспратнлп свога колегу и наставника. м. м. Такође се захваљујем на лепим речима у гово piv.ia и многобројннА! вен цима и телеграмнма саучешћа његових колега нз Куприје и Светозарева, као и свпма онима ко Ји cv били уз нас на туж но.м испраћају. Цанка Мнлосављевнћ са цецо.м РЕПЕРТОАР ФИЛМОВА БИОСКОПА „РАДНПЧКИ” ПАРАКИН ЗА JYH 1984. 1 — 3 На Условној слободп, САД комсднја 4 — 5 Дођи мени станујем код девојке, франц. ко.медија 6 Истиннте приче, IV део, западно немачки, сротскп 7 — 8 Пси рата САД, авантуристнчкн 9 —10 Перка Џунгле, САД, комеднја 11—12 Салон за масажу, САД, комедија 13—15 Истпнтггс пр!гче, XIII део, зап. немачкп, еротски 16—17 Црни слн, америчка комедија 17—19 Ннспектор баксус, франц. крнминалнн 20 Песнпца великог змаја. хонгошки, карате 21—22 Вреле девојке, САД, љубавни 23—24 Та Америка, II део, авантуристички 25—26 Змај v ватри, хонгкошки, каратс 27 Љубавни парови. САД, авантуристичкн 30— 1 Велики ризпк, САД, ратни Нзлај« UI3 ивформвсаЈка. Издлвачкл еаиет: Нада Бранмовмћ, Момчпло Вучховнћ. Светислм ЖивковнК. Мшшоја Плвћ, Нала »овавопић, (заменва арелсед1гнка) Сиежаиа IomhobhR блрмвоН ХЕ.р-нжовић, Славилуб Обрадовни, Жмвога СгојавОмЛ. ЖивоЈип Гомнб (иредсед в Јоваи ГоинВ. YpeByJe: Иеолкцншш холегнјуи, Сшвнв и одп>м>рн>. уреднив СлаволуО Обралли-h НовжларЈГ Свежвнв Јоваиоввћ, Мплицв Жнвковаћ Мнрослав ЦвмвтрвЈевП. Ми днвоје Илмћ lexHviu. урсдник a Muoapai Мнлеиконић. Адреса 1*ела«сим}е: Мдксимв 1орка» 4, Ноитзвсхв ф*ж ЗК Гелсфон: Гпавпв в оаговорнн уредиии 52-352, вовинарв S3J.94 През цлдте годвидм 250,00 дивара и^^годншњв 125,00 За вострамство овоструко. Жнро рачув rui. имформисала 63504-649-16 код СДК Параћма. Штамда 1TO Београд, Нлајкои Дсаа », велсфоа 540-531. Хмраж НЛХЈО. (

BPEME JE 3A ШТЕДЊУ ЗАВРШЕНА ПЕСНИЧКА ОЛИМПИЈАДА ДЕЦА ОРФЕЈ CTPAHA 9. OPA „AYTOITYT’’ БЕНИ РЕШИ0 ПР05ЛШЕ CTPAHA 2. ^Illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllim = = = = I Y CYCPETЖЕТВИ g IДОБРЕПРИПРЕМЕ I e = = Нешто мање од месец да- = на остало је до почетка жет = вс и све су видљивнје припЕ ре.ме које се предузимају за = п.ено успешно спровоћење. Е Поред предузимања органиЕ зационнх мера стижу и изве = штаји о ошвн конкрепшм = које директно утичу на сам = ток спровођења жетве. ТаЦ ко је овнх дана стигло оба- = вештење од „Агроекспопта" Н — Параћнн да су обезбеђе ни сви резервни делови за Ц комбајне п да је потребно Е да се њнховн власшши на = вре.ме јаве п преузму све = што је потребпо за њихово | довођете у возно п радно | стање. ^iiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiinmiiuuiiHiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiuth.^ ТакоВе предузимају сс мерс да се и пшеница са већп.м процспто.м влаге одмах откупљујс, 1ПТО ППОШЛС 1! ра = = нмјих година гп'е био слу-Ц чај, као и нзстојзље да се Е обезбеде довољпа спплства = какр би се одмах нсплатил * ј све преузетс колнчнне. Ипак, некс дилеме п даље Ј остају, на, јер куруза из.међг бар што се тиче це наглп скок цене купореметио јс однос наших најважмијих житарнца. Тај нссклад треба што пре отклоиити како би се створили свп услози, а предстојећа жетва допри иоси остваривању стабилиза ционог лрограма. = g = = ЈУБИЛЕЈ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА ДЕВЕДЕСЕТПЕТ ГОДИНА PACTA лШШ Лисг Совдјалистичког савеза радног народа општине Параћин | s■■BJKB ПifisB Kissi Далеке 1S89. годние почела је историја фабрпке це мента у Поповцу, прве овак ве фабрике у Србнји. Од тада је прошло 95 година — један дужн људскм век. Од воденице поточарс као енер гетског извора н воловске запрсге као транспортног сре дства, фабрика цемента је корачала крупним корацн.мг кроз године и деценије, да би постала правн индустри јски гпгант, другн по велнчнни пронзвођач цемента у Србији, са дневним капацитетом од 5 хиљада тона цеме нта. Y току вео.ма бурног развоја, фаорика у којој се зна ло само за НАПРЕД белсжи највсће скокове у соцнјалнстичком друштву. Годинс 1956, 1972. и 1981. испнса »е су златнн.м словпма у њсној историји, јер Је сва три пута Цементара постојала двоструко всћа. Обележавањем јубилеја, це ле ове године радници Фаб рике цемента лзражавају понос на годинс напретка н развоја, који је такав уз сав ладавањс многих тешкоћа, али је увек био — напредак. Обзиром да је и пред овпм колективом веома много задатака у вези с превазилажењсм тренутних еконо.мскнх тешкоћа нашс зс.мље, радни љгдн Фабрике иелен та одлучилн су да свој јубИлеј прпглаве — напорима на остварењу. Програма сконо мске стабилизације. To јепрва и основна тачка прогрума прославе. На Дан самоуправљача^ 27. јуна, Раднички савет Фа брике цемснта одржаће спс чану седнпцу посвећену раз воју са.моуправљања у овом колективу, а најбољнСи радкицнма бићс додељена приз нања. Н. М. ГОДИНА XI ■ БРОЈ 260 ■ ПАРАБИН 13. JYH 1984. » ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИНАРА ПОВОДОМ ДАНА САМОУПРАВЉАЧА ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА ЗНАЧАЈНА АКТИВНОСТ • ._____________ Сабор младих раднина О Између осталог проглашење најбољег радпика у акцији „Млади радник самоуправљач” £||iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii'^ I БЕЗ ЖМШ I I I = == == = Р namiiM могућностима, о пашим слабостима и тешкоћама. пракса јс одавно показала, треба рећи целу истину јср се опда ствари правилно схватдју и бреме проблема и бр.чга иодједнако дели на „ра вие части”. Ми смо понекад склони да у неком интепесу »'али најчешће то нијс општи интерес) ствари прсдстављаft.o другачије користсћи се не кзквим упоређењима, теорија .ма и тако дал»е. Људп iiehe статнстику: Њима је потреб- = Н2 истина. Е Параћин се већ нсколико = годмна у летњим мсссцима Е суочава са проблемом недос- = татка воде. О томе и о потрс Е би да сс покрепе акција за = дугорочпије обезбе!)еп>е дово = л>них количина, пнсали смо Е пре скоро четири године. Од = тог врсмена па овамо скоро = се ништа није учинило. II нс = само то. Овај проблем постаЕ је све евидептнији. У то су сс = сви овпх дана уверили. Лего = још није стигло, а први мало = топлији дан испразнио јс слаЕ випс II рсзервоарс. Подаци са = који.ма сс често опсришс да имамо једну од најквалитст- = нијих вода у Србији, да је из = вориштс капацитета 400 лита = ра у секунди, да смо у просе- = ку једни од највећих потро- = шача у Србији, не могу да по = правс стањс, јер од података Е се пе гаси жеђ. Људима је по = требна вода. Према томс исе тина је у слашшама из ко- = јих само капље или чак чи Е то најдрагоцснијс иићс. = Толико о води. = Ми смо по пеким подацкЕ ма па самом врху по броју = тслефпнских прикључака по § становнику у зсмљи. Податак = за похвалу п дивљсљс. Али, = шта то врсди када свс више = долазимо у ситуацију да уза = лудно бирамо телефонскс = бројеве ако хоћемо вап гра- = да, кад од тога нсма пишта. = Човска ие иптерссује тај ста = тистички фасцинантни пода- = так када нс можс да обави = разговор. Он би био задово- = љан и са нским просеком у = нашој земљи, али који би му = омогућно да обави посао. Толико и о телефонима. У разним извсштајима и _ апализама када се 1овори о = снабдевепости пајважнијим ^IlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUllllilllllllllllllllllllllllltlllllilllllllllllllllliUllllllin.llllllUlllllllllllllinill животпим потребштинама ка же се да смо релативно добро снабдевенп, односно да смо за веИину артикала један од снабдевенијих градова v репу блици. А када потрошач оде у трговину од.тих преко потребних артикала ни трага. Не.ма »х. Н>сга не задовољава објашњење да јс те робс било, али да је сада нема, илп да је толико и толико про дато, вишс него у истом периоду прошле годипс. Он неhe статистику, већ робу. II док је питање снабдсвености добрим делом извап домашаја људи у трговински.м организадијама (нс елимипишући и фактор субјективие слабости) другачија је ситуацпја са телефонијча. Ту је уско грло у Централи у Светозареву, па онда у Крагујев цу, па... л тако редом. Када сс сва уска грла набројс онда пама остаје да се гушимо без права на сопствени дах. Али, и ту се преплићу и субјектив ни и објективни разлози. Ситуација са водом је сасвнм другачија. Објскат за водоспабевање је наш, односно OIUIX 60 посто колико нам up ипада од зајсдничке количине коју користе и наши суседи Ћупричапи. И ако хоћемо да имамо довољпе количипе водс мора сами да предузисамосве што је потребно да једног дана не довозимо цп стерпе II по улицама делимо воду. Јер, евидентно јс да во де, и поред статистичких уве pasaiba нема. Тврђеље лишено реалности по правилу наиоси штету, па отуда и питање: Чему такве тврдње it анализе и статистич ка упоређен>е. Ствари треба посматрати опакве какве јесу. Признати их и засукати рука ве да опо што се може и мора пс буде остављено за нека боља времена. To је наш данашњи посао. Јер, тежн»а за бољим и развијенијим условима живота и рада је ммзнептпа целокупном самоупра вном систсму, али у границама и оквирима реалних могу huocTii. Мада на.м понекад, руку на срце, таква завараваља и годе, што можс да буде и опасиије од свега. С. О. = g I I E f I I E E E E E E E EEE | I g EE g = = g E| = | | । I । । = = I I I O Заоштравање одговорности на свим нивоима не може да буде питање о коме се само разговара, него и практично спроводн у живот мишљење је комуниста великог броја ОО СК у којима се ових дана воде разговори о економској ситуацији у пашим радним организацијама Организација Савеза комунн ста свесна своје улоге и одговориости за превазилажеље те шкоВа у којима се налази наше друштво, а самим тим м Hama средина, појачаном актнвношћу својих чланова у ОО СК анализира економско craite у сопственнм срединама и преду зима мере да се неповољпо ста ље превазиђе. Као основна покретачка, мобилизаторска и ко хезиона снага унутар својих ко лекгнва делујући преко самоурпавних органа, друштвено-политичкпх организација и самостално свакодневно бије једну од најтежнх бнтака на еконо.м ком плану. Y 00 СК у већнни радннх организацијау којима су одржа нн састанцн истиче се да је створена реалиа оонова будућег материјалног и друштвеног развоја, а поремећаји који се јављају у друштвеиој реттродукцији своје ндејне кореие и.ма _iv V схвататшгма која предност дају расподелн према потреоама, не респектујући реалие економске могућности. У разговорима такође се наглашава да сс мора заоштрптп одговорност комунпста, за резултате друштвено-економског развоја, посебно oimx на руководећнм радшш местима, v самоуправним органима, делегатским скупштн-нама и другим пн ституцијама полптнчког система на cbilm нивоима. Овакви договори комуниста посебно се запажају у Српској фабрнци стакла, Фабрнцп цемента „Новп Поповац”, „Шума днји”, „Параћинкн” и друпш организацнјама које се у мањој или већој .мери суочавају са тешкоћама и проблелшма п којс пастоје да сопствеиим снагама са којнма располажу, пре свега, нзађу нз овнх тешкоћа. Истовре.мено се и у 00 СК у месним заједницама воде разговори о актуелним питањима нашег садашњег тернутка, као и о активности ко.муниста v op : ганнзацији Социјалистнчког са веза чнја је актпвност опала ’ пре свега због паснвиог односа структура којс ппаче ову оргашиацију: крМуписта, чланова Спидпката, о.чладнне и осталих. Истнче се да се н на овом плану заоштрп одговорност, јер је Социјалистичкн савез оргаг низацнја преко које се мора рдвијати нај.већи део актнвности свих субјекетивнмх снага Ilamer друштва. С. О. НА ПРАГУ ЗРЕЛОСТИ ДИПЛОМЕ ЗА НЕИЗВЕСНОСТ Прошлог понсдсљка пара 1ишски сред!Бошколци нмалп су задњи скуп у школ ским клупама. Ат.мосфера свсчана, а какви би н друга чије бнла, када сс добнја по тврда о зрелости, матурска О.младпнска организацшја, та чннје Ко.миснја за друштвено- -еконо.мске односе, социјална питаља и село при OK ССО, у тсалендару активностц записала је за 26. јуни: Први сабор младнх радника. Ова ј сабор кре lie no први пута и iiyia за циљ да на једном месту окупц младе радипке, позабавп сс iwixoвп.\( пробле.мнма и понудп конкретне предлогс за акцију. На дневном реду Првог сабора младих радника, 26. јуна у Индустрији вуненнх тканина, трнкотаже ц конфекције, позабавиће се најпре задашша и акција.ма Савез социјалистичке о.младине на ловећању продудиплома. Нажалост, радосг ■није потпуна. Пред овом гснерацијом стоји неизвес« ност: Број слободннх маста /на факултетнма је драстично смањен, а на заводу за запошљаваше редовн су све ктивности рада. На дневно.м Реду, измеВу осталог, иаћи he се п питање акционог повезпвања основних организација ССО у удруженом раду. Најзначајнијн скуп младик радника биће прилика и за размитљање о даљем уиапређен»у акције „ХЈлади радник само-управљач" која се низ-година води по организацијама удруженог рада, са мање илл внше успеха. Овај сабор на свом првом скупу одаће н признања најбољим у помешутох акцнји „Млади радиик самоуправљач”. М. И. дужи. Потврда зрелостн ује дно је н диплома за нензвес ност. На фотографији: Последњи школски час у одељењу професора Гордане Јованогић

13. JYH 1984. • БРОЈ 260 ПРЕДСЕДНИШТВО СУБНОР-а ПАРАБИН ПРИПРЕМЕ ЗА 1УЛСНЕ ПРАЗНИНЕ ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОР-А НА ПРОШЛОЈ СЕДННЦИ РАЗ МАТРАЛО ЈЕ ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА ЗНАЧАЈНИХ ДАTYMA Y ЈУБНЛАРНОЈ ГОДННН Y КОЈОЈ СЕ ОБЕЛЕЖАВА ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦА О СЛОБОБЕЊА ЗЕМЉЕ И ОПШТИНЕ. На свечан иачии обележиНс сс и јулскп празници, Дан бориа к Дан устанка Србије. V лане овн.х празнлка биће иоложски вснцн и свеже нвеће на свнм споменицпма спомеп-пло чама и оегалпм обележјпма пз народноослободилачке борбе н револгцнје. Benue he положити прсдста BHinni дргштвено-полнтичких организашца огнитине. месних заједштца и ралннх организацпја. 4. јула на Дан борца предссдннк Општинскс копферениије СКС Драган Пстковић. џрлмиће лслегацијг бораиа наролноослободнлачког рата. делегапију ратника из Т светског pars и породнце палих и ухгрлих бооапа. Омлатинцн н.з Општинске ко нфе-оеншпс ССО до 4. iv.ia vpe диће v свим мееним зајелншама гпобове палих боиапа као н зслечс површинс око спсменика и спомен обележј?. Ж. Векић ПРЕДСЕДНИШТВО ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА НЕДОВОЉНО ЗАЈЕДННШТВО из • Потребан већн уткцај Међуопшти нског всБа Савеза синднката у бази Активност Међуопштинског већа Савеза сниднката и његовнх органа у протсклом двогодпшљс.м перноду бнла је vc.xiepcira ria реализацпјн утврђсннх планова п задатака којп проистич\’ нз конгресних докумена та н програма мера економске - стабилнзације. стојн нзмеђу осталог у извештају о раду ГИеbyonumnicKor всћа Савеза сннднката н iberoBiix орга.ча за протеклс двс године, ко|и је ових дана разматрало прсдседнн штво Већа Савеза синдпката Maine општмнс. Mcbyonuiпгнско веће Савеза снндиката јс у то.м периоду би ло ангажовано на остваривањУ колектнвног рада, оддучквања и одговорпости, на спровоБсљу „олмтикс сконо.мске стабмлиза није на организовању многобројних акција, на питањима из области соцп јалнс к полптн кс запошљавања итд. Oueibvjyhii рад Mcbyonunuiiског већа Савеза синдиката реruoiia Uiy.vamije и ГТоморавља. ua овој ссдпгши јс. нз.мсВу осталог, рсчепо да је Међуопштк нско всће у протеклом двогодп шње.м периоду V всликој мери нншшрало многе акције и да је v том погледг Јвегова активност била добра. Међгтим. рсчсно је и то да v нзвештају нп јс довољно наглашено пптањс зајсдпиштва v рсгпо.чу, a runaibe co нпје пашло пи диевним рсдоан.ма седнтша. ово на A гправо заједништво на hhbov Рсгиола n.iie чврсто. imic зажлвсло до краја. Поссбно сс РАДОВИ НА ИЗГРАДЊИ МОСТА НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ ДОБРО НАПРЕДУЈУ ОРА „АУТОПУТ” ДОБИЛА ВИЗУ ЗА ДРУГУ СМЕНУ 6ЕНЗИН oceha нелссгагак повезаности првврсде. како v оквнрпма рала и средстава. тако п код тсхвичке саралње. Тај иробле.м је присутан и у областн ikkboпрлвргдс. V нарслном пермоду' MebvoПШТШ1СКО Belie \iopa псссбно да iniciiOTiipa да сс што вишс и па пајнепссрсдипјн начии vкл.учгје v рад основних оргагшзашпа сипликата. ла сс оссти утнцај gbc оргамнзацијс у баз.ч. да на седнииама McbyonuiTmiCKor веНа 5v.iv вишс noЈмзанн ii прнсутни предссдннцн акционих коаферслии ја или <>сновш1х органпзаиија синдиката. Предесдпиштво Већа Саве:»а снн1пката нашс опитпјне ie на свој ссишии разматрало и усвојило Правм.тнк о додбљиriaibv признања Bclia савеза сн ндпката општнне Параћгнг. М. Ж. БРАНКО ЧОЛАНОВИБ ПОСЕТИО ПАРАБИН 60ЉН УСЛОВН ЈА РДД ф О могућностима фннансирања параКинске привреде разговарано у ,Југобаицн”, Шгофари и Стаклари Крајс.м маја Бранко Чолановић, прсдседннк Пословодпог одбсра „Југобанке”, Удруженс бапке — Београд био је v Harnе.м граду и то.м прилнко.м по сстпо .JvrooauKv”. Ocuobuv Sanity Параћин. Цил. посете је био да сс упсзна са проблемпма овс новоосноваие Банке и ibeiiux оснпвача. V npucvcrev функпионера из name општ.ччс и руководнлаца већих радпих органпзаинја воБенл су ра.зговорн, а до.миннрала су пптаиа МОСТ Ш ПДН ОСЛОБОЂЕЊА као што је: Bpahaibe крспгга за нову Фабрпку цемснта, могућносгн набавкс вуне за погребс ИВТКТ ,,Б. Крсмановић” и могућпсстЈг добнјања извозних кредита за потрсбс Српске фабрикс сгакла као и крсднта за VBO3 опремс за отклањан>е уских грла код погона који су оријснгасани па пзвоз. На овом састанку потврБена је спреиност .Јхтобанке” — У« дружсне баикс — Београд, да својом aKTiiBiiomhv по.могпе разрешавању свих свих проблс.ма. Рсчено је и то да су коHCTitTviicaibeM .Јггобанке” у Параћину као Осповис банке сдвбреип гсловн за успешније превазилажење тешкоћа у односу па перпод када је то бнла пословна једиЕПша. О овн.м пи lauuiua разгсварано је н у ИВ Г ТК ,.Б Крсмановић” и v Српској фабриин стакла, v колективп.ма којс је тога дана посетно Бранко Чолановнћ. Мост на Морави треба да буде завршен до 13. октобра ф УтврБене обавезе месних заједница прекоморавскнх села око превоза шљунка мах бити асфалтнран, |ер за то hiicv обезбеђеиа средства, нстпчс Бошко Иванковић, сскре тар Одбора за изград1ву, који уједно водн технмчкм део послопа око изградн>е моста. М. Жнвковић РЕШИО ПР06ЛЕМЕ Ф Неизвесност око овогодишњег одржавања Омладннске радне акцмје „Аутопут Братство Једннство” решепо је ових дана © Средства за иаставак изградње аутопута прибавнла је иова цена бензина Y Параћину, акиијашком граду, навнкло.м ла кроз њс гове улпцс лети шстају пови, рсдовнн становншш, омладн нпп пз брпгада којс радс ма аутопуту, сви су сс всћ гпгга лп нгга јс са омладшпш.ма. Једна од најпонуларнијих С''1лалипских ралипх акција .Аутопгт”, као к цела изгра aiba аутотта била је ловедеиа у mrraibc педостатком срелстава. Нсдавно поскуп .ксње бензнна прнбавпло је срслства за наставак изград н.с, па је тимс оосзбеђен noсао за три акцијашкс с.менс са ио шест бригада у с.менн. Дуга нензвесност учипнла је да ОРА „Ахтот/т’’ почнс са јсдио.м с.мено.м закашљеiba, тако да практично акин ја почтпвс одмах другом с.ме ном. Ocinr финанснЈскнх проблема, одпосно прпбавл,ап.а посла ла брнгадЈгре, као пре прска озр;каван»у акцнјс са насељем v Параћину. блло је инсистнрање пуковозства СОРА „Ниш" да цслокупан носао јс.чнс од iiaicrapuhix лкци|а прмпалнс н>нма. Снг> је захтенс поткрепљивали су блпзпном будгћег граднлшч та коЈе се налази нзмећг Трупала н Алексиш|а, алп тај аргумент Је пао v воду када је на еастанку KrJmicnјс за добеовољни омладииски рад об|ашк>емо да превол бригадира од насеља до трасе не утиче много на тро шкове, јер се аутобусн кзна јмљгЈу на лан. a ле на npebe hit број кнлометара. Занста, превоз на трасу скупљп је II овог лета акцијаши у Па pahiuiy и на Аутопуту за 120.000 него кад би сс ом ладтши возилм из Huiua. алп кад се узмс у обзир да другачнја одлука доводи у питање опстанак акцијс која постоји већ 36 годнна. да пратп нзградњу аутопуга, та сума није толико г.елнка. Прсдсед!П1штво омладпне Ср бије сматра да би се гаше- »к.м акцнје „Аутолуг” гччмн ле кесагледиве послед«’.’с. Пре.ма томе. Спортско-рск pcauitOHii иентар „7. јул” н Параћнп заплавсће сс од ом ладинских унифор.хш 8. јгла када стпжу прие брнгале. Бригадпстп ..Аутопут а” би he укључени п па изгрлчн,ц деомнне од Бупрнјс ка Пара huiiv, чнја дужина, за сата. U3HOC1I 3,5 километра. .М. М. ‘UIIUIUIKIUtllllllllUllilUlUUIIIIlUUtUIIUllUIII'UIKIIIIIUIIIIIIiHlllltltlll■■llllllllllllllltllllllllllltlllinillllUIIIIIHIIIIIIIIIIIttlllllltlllllllltllllllllllllllllllllK.llllllllllllllllllll' Пре више од 10 година запо- *»ет }е мост на Великој .Морави, на путно.м правцу Параћин — Рашевица. Пошто мост ниЈе завршен у предвиБеном року, челична конструкццја |е впаћен>. МеВутим. како Је мост * Оно преко потребан, v нашој општинн и републицм чшмни су налорн да се мост кзгради. односно да се Параћмн повеже са MMSMM за^едннцама СаоЈново. Поточац, Рашеакца, Трешњевмца и Сижн Bhd у којжма жпм 7JN сгановимка. До сада је изграђен део моста у дужини од 152 метра 6 метар.а ЦЈнрине са две пешачке стазе. Предстоји да се изграде још два ,дзол>а'’ мосга у дужини од 120 мстара. Сада се ралн челнчна.конструкш1ја код ,Д1о схоградње" Београд а према уго вору треба да је на грЈадиГтшту, до 1. јула. Предсгоје радовц н на изградин насипа на десној обали Мо ра*е, од. Чепу ра до обалног сту ба, као и изградн»а гплног правца од обалног стуба да лево) обали до путаог правца Гиле — Варварин. Како су условц за нзградЈку диктнрали иоднзаље доше ивиие моста ца коту плоbhoctjl Мораве одиосно будућсг пловног пута Дгнав — Морава — Вардар — Егејско море. обалШ1 наслц he бнтн ооЛЈн-нут. a нарочнто на десној обали за око 3,8 мехра зашто је потре бно 16.000 кубшкх метара цлунка. На седнпцц Одбора за изградн»у моста. одржапој 25. маја усвојена је мнфррмацвја о досадашљој активности на изградн>и к утврБене обавезе месинх заједница прскоморавскпх села око превоза a vroaapa шл>у * нка за гготребе гралље .моста. .Меснс зајсднлие Трешњсвниа н CiMUi Вир су на зборави.ма аотом саржанпм прг.хвапкле обавезу око превоза тлд нка и псска. а очекује се да то исто урадс и меснс заједниие осталнх преко.моравскцх села. На из градњи наснпа бпђе гкључена н Југосзовинска народна ар.мија. — На седшши Одбора за изградњу усвојен |е динамички олан завршетка радова на нзгралн>и моста ц пасипа те је на свим извоћачнма да до тог рока нспуне својс обавезс како би моет био готов до 13. октобра. Овај путни правац неће од Изградњо.м моста на Велпкој Моравп скраћује се hvthh праваи нз Параћииа до Рашевице за око 20 киАометара у једном правцу, a то значи да ћс цена прсвоза радника и мештана из прекоморавсклх села бнти нижа за око 60 одсто, v односу на важеће цене. Мост ће смогуhiFiii и то да параНшнска шгјаца б\де бол»с снабдевена поллпрнвредним вроизводима. М Живковић | ОТВОРЕНА АКЦИЈАШКА СЕЗОНА Мпана^ 2 КАКО СТАБИЛИЗУЈЕМО ПРИВРЕДУ ПРЕДСТОЈИ РАСТЕРЕЋЕЊЕ • Очекује се смањење стопе пореза и доприноса које плаћа удружени рад Y време спровођења мера скономске стабЈ1лизаш1је све се чешће говори о растереће!ву прнвреде и потреби c.\iaibeu»a no троилБе Y ван привредним делатностима. Према лимнтнма потроши>е, за СР Србију посто је ШШ1КОВН у фоидовима ошнте и заједнпчке потрошње. За четири месеиа ове године тп ви шкоаи средстсва за општу и за једннчку потрошњу у нашој општинн износе 3,57 мњлијарде старих динара. Онп еу претежно у општој потрошњи у буиету Скуппгтпне општпне и износе двс мнлл јарде и сто ми лиона старнх динара, а значајннја cv срсдства и у СИЗ-у основног образоваља, око једнс мллпјарде дннара. Највеки део вшпкова потиче из повећаног прилива пореза на промет којп је последппа веллке купошше робе v мартг и алрнлу месеиг \ очи очекнва иог одмрзавања нена н најав- .иеног поскупљЛка оа 3. маја. — Очекујемо да he се вншковн у omuxoi иотрошњм настали no таи основу смажмтп, пгго сс вгН плказало у маЈу ме сецу, јер се не може одржати нлво куповне моћи из претходних месецн, нстиче Божмдар Маднћ, председнмк Изжршног савета Скупштнне општине Па pahnii, са којим caio разговаралн на ову те.му. Ове вншковс треба условно схватмта и они су нсказанн применом релубличкмх проонса. Применом савезмнх прописа вишкова не би нн бпло, јер no EtJiva општа и заједничка потрошиа у 1984. години може да расте 25 одсто од пораста дохотка друштвене природе. С тога се очекује измена републпчких прописа и јблхово усаr.iaiuaeaibe са савсзни.м. Но, без обзнра на очекивану потрошшу у Иавршно.м савету Скупшпше општане Параћин раз.мншља се о предлогу да се стопе пореза и доприноса које riaaha удруженн рад сман>е за око 03 озсто, што би за удружени рад змачило с.ман>ење обавсза од преко три мн лнјарде старнх динара. рекао јс на крају разговора Божидар Маднћ. М. Живковић „КРСМАНЦИ" У ЛУКАВЦУ Десетн јрш означио је no четак жуљевнтог лета за one којп се прпхпате бригаднр скнх алатки. Шпром земљс ожнвела су радилптта и пр lx- капн зноЈа оросмле су ра дне иорме. АкцнЈашка летч. је отпочсло и за паракмнске л.убигеље ,детован»а” уз кра .нп. Ha ОРА „Лукавац' у СР Босни и Хсрцеговшш налазп се четрдесет бригадирки a бригадира, сврстаких под за ставом ..Бранка Крсманоикba”. Парађннскм акннјашм прнкључнће се својим врш ibaumia на изградњи споп1 ско-рекреационог центра, ауто-кампа н па претгиаранд; нсплодиог у злратно земљнште. На фотографији: Као н шго досшкује „Крс.манцииа ’, нолазак и долазак прел споНеником имењака. Довиђс * iba до 7. јула. а онда, вндеhe.MO чији су дланови наЈlapbii. .tiUltuilllllllllllllllllllllllllllllllUUtlllllllllllillirilUIIIIIIIIUHilllltlllKIOIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIliHIIIIIIIIIIIIUIIIilillllllllllllllllllllllllllUllllllllllllllllllllillUkS

CJ oPhOO et oSo ЕГ36 <3ac СЧ \o c os 3 BE£o VO o VO Гђ ......... w£50 eoS2c o 4

p 2 EE Eg ft - ■ co §§2Sb§s 1зМвГ * 2 E p ft ОеЗ? _ O - p 2 o w o o = £ y ^-6' * = ft • o w z ° n x Oft fej *« s a < ч £ *•§ 2 o 4 □ £ T. o O §* p fflFh ,Hd ‘t*. 3a ft5^ft Hl3^ psp^ls x © p > ft w.- a^ P a WO = o -o u w 3 n f|;0 iHoi a - a a a S 0*5 § d 4 dp p 5 g o ap 3 p QO o o 9 Psglad w“^y S.’S O< -4 d- lho^s « £ ~ б S a 3 isgs«-^ o SSs P’s^So gsh-s?1 o c d ft P •3 o EI Б Q tD »X h- * a p -a a a S£i ft ft P Д o c S o i o^'g o’? “ ? ? E o g Sg2S2£ *g > 8 o g c q - s = s^| p w a p <S p a lj ■$ ’I P s 2 g ? S 9 Sfi Z a a И Q£.P E o 2 ft ft - Edp £ 8 8 p § g o x§§p: 83g 5§'SE _Q P>g££ w e 3 g p p B 8 s и = ft *ву OOP a co = 02 o § x p ОП ■a з ft 1? 5 i E o Q 1 g s ■a E w a a a ■a g 3 N e >- П -1 ~ p £ p S § 5 X ftft P Ss^g c £ a X x o ft £o - E □ r? S O a E ft 5 = g|o W C Ш ^■Sss >Q R 2 o n o • E P • P б o s g §•§ § fit 3 P'S 2Г Q ft TJ S'VSS? a □ 2 x н p < s sis S3 5 5 aw ° c » ~ P |is Co - S M ft p a j= 2 © =е??^б |wg^a *p pg ph El? 3 o’O 6 ? c» n Pa ° i ? 5 § o o । a <2.? o O •;)»v»in>4|nfif O S © w S S5 M j3 > a o .t4 > X > s O w Eg3 u* J** w S H "§ w s” s H *4 CT -o O i o ( •<

13. JYH 1984. • БРОЈ 260 и <miiiiiiiiiiimnnniiiiiiimiiiiiiiiiimiiiitnimniiiiiiiinMiiiiitiiiiHiiimiiiiiitiHniiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiii>; \ НАШ KOMEHTAP I ДЕПРЕСНЈАЦНЈА ЛИЧННХ IДОХОДАКА - ДА НДН HE? = Недавно je Савсзно Belie | усвојпло 3akoii o прнвремс- = лој забрани располагања де i лом друштвсних средстава = за исплаћнвање личних дохо е дака у 1984. години којим = ће свн они који имају | неизмирене обавезе од 1. 1 јула моћи да нсплаћују = личне дохотке по раднику = ка нивоу 1983. године, пове- = ћане за 50 посто раста исп- | лаћених аконтација чнстнх | личних доходака у друштве | ном сектору, који утпрВује = Служба друштвеног књнго- = водства. Служба је тај пода 1 так утврдила, па he од 1. јуi ла корисницн друштвених = средстава који имају неизмн = рене обавезе моћи да испла- | hyjy лнчне дохотке увећане | до 21,49 посто. Корнсннцп 1 који по завршном рачуну за = 1983. годнну miajy непокри = вене губитке (OOYP „Ручпо | трговачко стакло”, OOVP = „Машннско трговачко стак- = ло” и OOVP „Про.мет” у = СФС. и OOYP „Трикотажа” = у ИВТКТ „Бранко Крсмаио- | впћ”) већ мајске лнчне до- = хотке мооају да сведу на = раст од 21,11 посто. = Да лн јс v услови.ма внсо- _ кс ннфлацнје овакво ограни = чеље личмих доходака баш = права мера? = До ограннчења је дошло, = јср већ година.ма договори и = резолуцнје о усклађивању | раста лпчннх доходака рет- = ко су поштованн. Лични до- = хоци су увск и.мали приори = тст — за њихову псплату сре = дства су редовно обезбе1зи- = г.ана, а обавезе су одлагане. = Законом се не непгра устав 1 1<н концспт стииања и рас- = поделе дохотка п лпчних до 1 хс^рака. Лпчнн дохоци се не = ограничавају свуда тамо гдс Е се усклађују и остварују у = зависностн од резултата ра- ! да н друштвене продуктив * = ностн. Према то-.ме, опн ко- = ји добро раде, извршавају | производне задатке и пз.мп- = PYJY своје обавезе, расподе- | лу личних доходака lie н да = ље вршити према резултатн- = ма рада и без ограничења. = Међути.м, мишљења смо да 1 јс закон дошао у не баш по = вољно ћреме, да још увек i нису обезбеђени свп услови Е за депресијацију лнчних до- | ходака. Јер, чнњеннца је да Fin...........mu........ |||||||||||||||,|||||||Ј||Ш1111111111111111111111Н1И1111111П111111Ч11ПЧ'»|||Ц"»""»|"|>"",,,,|’11"|,'; КОМУНАЛНА ИЗГРАДЊА Y ПАРАНИНУ АСФААТ СВЕ ДУЖИ • Како брже градити комуналне објекте у на шем граду Програмом за изградњу улица у нашем граду предвиђено је да средствима месног самодопрнноса буде асфалтирано 13 улица у укупној дужини од 3,5 километра. Отпочело се са радовима у четири улнце и то у: Делиградској, Охридској, Момчнла Поповнћа и Танаска Рајића, а градиће се још улица 27. марта, Огњена Прице, Романијска, Мншарска, Зајечарска, Железнпчка, Бранка Радичевића, Мнрослава Јоцића и део улице Војводе Степе. До краја године треба да се изгради и 3,84 километра фекалне и исто толико кишне канализације. — Ако се овим темпом гради, Параћин he тек кроз десет година имати асфалт у сви.м улицама и ко.мплетно завршену канализацију, поручује Томислав Антић, помоћ ник секретара групе СИЗ-ова материјалне производње. Међутим, требало би брже градитн. a то значн и обезбедити додатна средства. у првом рс Ду од наше привреде која јс тренутно у лошој ситуацпји, али се очекује да he за наредне двс годннс ситуација да се промени, када he се створити услови да привреда може да издвоја више за потребе ко.муналнс градњс. Један од разлога што сс комунални објекти v нашој општини нс градс брже јс тај што мора да сс чска прилив средстава, односно што за сва5 Ммнди постоји знатна отуђеност pa i дника од услова стпцања до = хотка и располагања дохот- = ко.м и вншко.м рада и да је = то јсдан од битних узрока = садашњег стања укупне еко- = номске нестабилности. Еко- Е номскс законитости су поти = снуте државном иринудо.м i (за.мрзаван>е,м цена, фискал- 1 иа пореска политика, и др.) | те извршавање производннх = задатака и обавеза често пу 1 та је условљена недостатко.м 5 репроматеријала н енергије е и неповол>ннм положајем у = прп.марној расподели. Миш- i л.сње да лични дохоци су ос = новни узрок иифлације Је ве = реално, као и „теоретско”, Е објаш1БС!ће: Цене ие би рас = лс, да нема пара у џспови- 1 ма. Педантном анализом сс = лако закључујс да лични до- = хоци никада нису били шпп = he бити нзворМште инфла- = ције. Ако се лични дохоци | нису увск усклађивали са = растом дохотка и о року нк = су нзмкриване обавезе, не 1 може да се каже да је свесг = радничке класе затајчла. На = протнв, радннчка класа је у- = век исказивала дубоко је- е динство и спремност да non- = пссе највсИи терет v сваком = тешком тренутку. Зар су лп = чнн дохоци од 14.000 динара = у Српској фабрици стакла 1 внсоки и да ли их сада грс- = ба свести на 13.000. кад се 1 зпа да радницн ннсу криви = пгго cv цене њиховнх произ- = вода биле замознуте, што = реализаипја није бпла добра 1 тс није било пара за изми- = рпвање обавеза о року. Си- = гурно је да има и расипан.а = н трошења ван могућиости. 1 Има нсплате личннх дохода- = ка мимо свих крчтеппјур.аа = и сваког морала. Који је то 5 рад уложен да се прнми = 5, 6. па п 8 мнлиона дина- i ра? Томс се мора статп иа = пут. Алн се нсто тако путс- i ви морају отваратп свуда = тамо где се CTimaise дохот- = ка и његова расподела вр- 1 ши прсма раду п резултати- = ма рада, друштвене продук- 1 тивности и на начелима уза е јамности и солидарности у 1 раду и развоју. Без матери- = јалног стимуланса нсћемо | моћи да повећамо производ = њу, a то је, зна се, пајбољи н лек за заустављање инфла- = ције. 1 Стојан Вељковић = ku посао. односно улицу мора појединачно да се затвара финансијска конструкција. Велпкс сметље приликом нз воБења радова стварају са.ми грађани са којима сс приликом» откупа земљишта не постигне договор. Зато се на граба не апелује да у таквнм случајевљма нс спречавају извођење радова, јер онн из дана у даи свс више поскупљују, ве11 да своја права остварују редовним путем преко суда. Одбор за лзградњу уллца и каналнзацпје подсећа да у улицама где се изводе радовн на канализацији граВани могу за изведени део кућног прикључка одмах да плате, како би након стављања канализацнје V функцију билн на вреhte прикључени. Прикључак са да кошта 12.000 динара, а може да се уплатп V четнри pare. И овако убрана средства омогуђићс да се V Параћлну брже граде ко.мунални оојскти. , . М. /Клвковип ФОРМИРАНА СТАМБЕНА ЗАДРУГА „ДОМ” ЧЛАНСКИ УЛОГ 5.000 динара ф Посебне погодности за чланове задруге S Велико интересовање грађана Половпно.м маја окончана јс акцнја око формирања стамбене задруге у нашем граду. Тачнијс 10. маја одржана је Онивачка скупштпна Ста.мбене задруге „Дом”. Том лрилнком 44 граБана потписали су Самоуправнм споразум о удружпваљу у Стамбену задругу. Да би се иостало члан задругс потрсбпо је да се да изјава о при.хватању Самоиправног споразу.ма н Статута Задругс н да се уплатн члански улог од 5.000 динара. Један члан задругс .може да корнстц погоднссти које задруга пружа ако има уредно уpabeny документацију за стамбени објекат који гради. Уз по.моћ .задругс грађанн могу да адаптираји или прошире свој стамбени простор. Приликом набавке грађевлп ског матсријала члан Задруге п.ма одређенс олакшнце јер ис n.’iaha порезе на про.мст. Пре- .ма садашњим стопа.ма прреза бенифицијс за пскс врстс граВевинског матсријала износе и 10,9 одсто, као на при.мср гвожВс, це.мент, песак. цигла. Гра baiin сами мог\’ да пабавс граБЕСПРАВНИ РАД: ОД МАЛТАРКЕ ДО МИКРОФОНА ИО BA М МИЗ № ШЛН Бесправни рад занатлија и „занатлија” узео маха — Инспектори „утерују” порез, али има посла и за судије за прекршаје ПОЧЕТКОМ ОВЕ ГОДИНЕ УПРАВА ПРИХОДА ПОВЕЛА ЈЕ АКЦПЈУ ДА СЕ. ПРЕМА ЗАКЉУЧКУ ИЗВРШНОГ ОДБОРА, CY3 БИЈЕ БЕСПРАВНИ РАЦ. Y ПРВОМ РЕДУ, Н,\ УДАРУ ЗДРУЖЕ НВХ ИНСПЕКТОРА, ПОРЕСКИХ II ТРЖНШНИХ, НАШЛЕ CY СЕ ЗАНАТЛИЈЕ СА ОДЈАВЉЕНИМ РАДЊАМА, ЗА КОЈЕ JE YTВРБЕНО ДА 11 ДАЉЕ РАДЕ. СЛЕДЕБА КАТЕГОРИЈА БПЛЕ CY „ЗАНАТЛИЈЕ” БЕЗ КВАЛИФИКАЦИЈА, ПРИУЧЕНИ АЛИ НА УЧЕНН ДА „ЦЕНЕ” СВОЈ ПОСАО. Поново јс, послс акције инспсктора, пријављсно 50 радљи и свима јс разрсзан порсз. Коме паушално, комс прсма стварном лично.м дохотку. Инспсктори су радили прековре.мено, и суботом и поподнс. а припомоћ им јс дошла из месних заједница и месних канцеларија јср се ту најбоље зна шта ради и од чс га живи. Дсо ових поднео је порсске пријавс, без прибављсног одобрења за рад и ту сс јавља проб лем који треба да се реши На и.мс, одређен број лица нема мо гућности да прибави одобрсљс због нсдовољнс квалификацијс. Углавном се ради о приученим зидарима. браварима п произво ђачима бстонских ограда, чији би радтребало да се легализујс. Контролом обвезника утврђсно је да музичари до сада нису били обухваћени порезом, a no знато јс да остварују знатне пр иходс. Инспекција прихода у ци ПРИМЕНА И СПРОВОБЕЊЕ ДРУШТВЕНОГ ДОГОВОРА О ЗАПОШЉАВАЊУ РАДНО МЕСТО. ПА ОДМАХ ПРЕМЕШТАЈ ■ Y првом кварталу ове годнне смањује се број поЈава непоштовања Друштвеног договора о запошљавању, па је само шест лнца тражило ннтервенцију општпнске арбитраже за решавање спорова у при.мени Друштвеног договора ■ Само у једном случају арбитража је нашла неоправдапо одступатће од утврђеног редоследа на ранг листи и то код избора лекара, приправника у OOYP-y „Болница” где јс прнмљсно лицс које је на ранг листи било треће. Све |е .\iaibc случајева непоштовања реда у запошљавашу, односно све су pebe и углавно.м оправдане појаве одступања од избора кандидата по оеду на ранг лпстн. Међутим, уочене су неке другс појаве које представљају својеврстан вид изпгравања прописа везаш1.х за запошљавање. Све се чешће дешава да се лпце са трећиЈи или впшим степеном образовања запооли на пословшма за које се тражи неквалификовапн падник. с,а би одмах цлп након краћег вре.мена било премештено па одговарајућс радно место из његове струке, једностаBiniM размештаје.м. Y пракси је примећено да сс код провера радних и стручних способности елихптише велнки Вевински матсријал, бнрајући произвођаче и цену грађевпнског материјала, a mahaibe тако набављеног материјала нде преко Задруге. Задруга bduiii контролу над на.мснском употрсбом тако набавл>еног мате ријала, како се он не бп користпо за друге сврхс. — Наша јс жеља да преко Стамбене задруге ,,До.м” укључи.мо што већи број људи којл још нису решили својс стабено nirraifae, рекао на.м je СЛО БОДАН ГАЈИК, вршилац дужностп директора Задруге. Оправдаиост за формирање оваквс задруге апсолутно постоји, јср се ла овај начин ангажују лична средства rpabaна за реплаваљс стамбених про блс.ма. 06e36ebiiBaibeM уредле тсхничке документације сузбиљу утврђивања љихових прпхода затражила је од месних кан цсларија имена грађана који су у прошлрј години као и у овој правили вссеља испраћајс уЈНА и остале пригодне свечаности са псвањсм и игран>с)1. На осно ву ових података, добијених сас лушавањем грађана, утврђено је који су музичари свирали, ко ји су власници изнајмљених ша тора и ‘посуђа, тако да he спро вођсњсм овс акцијс и певачи и свирачи и „шатро-изнајмљивачи” бити свидснтирани као порески обвсзниии за 1983. и 19S4 годину. У Општинској управи друштвсних прихода истичу да је* ово почстак у откривању бссправног рада л код њих влада миш л>С1БС да he до краја годиис би ти захваћено порезом много ви шс грађана који сс баве беспра вном градњом. М. Милепковић број кандидата, понекад чак толико да се њихов број сведс на број траженмх нзвршиоца, што наводп на сумњу регуларност провере способноспг. Такbiix случајева је било v ,Југобанци” и ИВТКТ „Б. Крсмановић”. Y првом кварталу ове године било је неколико случајева пеоснованог преузпмања радника. Здкопом ]’е тачно регулпсано кад и под којим услови.ма и на којп начин може да се врши преузимање радника, а посебно кад за њпховц-м радом престаје потреба због еконо.мсKjix разлога, односно техннчко- -технолошких разлога. Те околности нпсу постојале код сдучајева v Фабрицц цемента, „Грзн-турист” н Органу управе. ја сс дпвља градња, интензивн ра сс стамбена изградња, посеб но сада када се у граду нудп стотинак плацева. Y даљем раду, поред свнх наведених послова, Стамбена задруга he се бавити пзучавањем и пспитиважм потреба наших раднлх људи и грађана за изг радњо.м у ннзу, постављање мо нтажних кућа, изградњо.м „под кључ”. Воднће се рачуна и о нашнм радницпма у инострапству, а сагледаваћс се и могућности за евентуално кредитирач>е чланова Задруге. Како на.м је рскао Слободан Гајић, ннтересовањс је велико. а свс потребне инфор.мације могу сс добити у просторијама задруге, Крагујевачка бр. 4 или на телсфои 54-740. М. Ждвковић „ПРОДУКТИВНОШБУ И ШТЕДЊОМ КА ПУТЕВИМА СТАБИЛИЗАЦИЈЕ” Станлари се такмиче у раду ф Да би се такмичили радници одлагали годишње одморе Y част мајских празннка у Српској фабрици стакла се ове године по трећн пут успешно спроводи гакмичсље у раду у оквнру акцнје „Продуктивношћу и штедњом ка путевима стабилизације”. Такмичећи се у раду, производни радници Стакларе дају своЈ допринос полнтици еконо.мске стабилизације, а циљ је да се с.мањи одсуствовање са посла и боловања, да се више производи и штедн, да квалитет производа буде бољн. Обзиром на успех прстходнс двс акције када су постигнути нзванредни резу.ттати они нн ове годпне неће изостати. На основу ран-ијих искустава допуњенц су крнтершјумн за ову го днну. Такмичење v раду v оквиру поменуте акцијс трајало је це- .тог месеца. Резултатн ioui нису । познатп, али је јсдан од услова за освајаље награде континулрана пропзводња у току це лог .месеца и да раднлиште буде комплетно. — Y мају месецу у време трајање акције сма»»ена су одсуствовања са посла, а има случајева, да радници ннсу желели да 1!ду на годишњн одмор нли екскурзију како би сс такмнчили, каже Мнлош Стевић, пре дседник Акционе конференције снндиката СФС. Синднкат, органнзатор ове ак ције. ooeaoebyie награде. За прво место цело радизшште илн послужиоци машннс добијају сребрњаке. За др.уго место награде ау ручни часовницп, а за треће ктБиге. Ово је са.мо једно од такмичења v раду ко.је he се овс године организовати у Стакларп. Y внфор.мацнји о реализаци-јн плана запошљавања за п^риод јануар — април 1984. године, нзмеђу осталог стоји да је било случајева да je V органи.ма управс и Секретарпјату за народну одбрану засниван г»адни од нос са лицима без пријаве потребе за радннком п без конкурса, односно огласа. Уочена ie и честа злоупотреба запошљавања лица б^з огласа до месец дана на тај начин, што се више пута узастопно заснива радни однос са нстим лицем аглп се не тражн посредоваље Заједнпце запошл>авања када се прима радник до месец дана. што je по закону обавезно, већ се засинва радни однос са било којим лпцем без знања и посредоваља Заједннце запошљавања. Полазећн од ови-х оцена Скупштнна општлне и Скупштина СИЗ-а запошљавања угврднле QV оператнвне мере и активносш у спровођељу полнтпике запошљавања, како не би долазило до оваквпх случајева. М. Жпвковнћ Стакларци летују у Улцињу Овс годпнс раднпци Српскс фабрикс стакла летују у Улцињу и у свим бања.ма V нашој земљи. Y једној с.ме ни на мору има 120 места, а Фабрнка за своје радникс рсгресира у првој н петој с.мени 20.000 по дану,_ а у ос талим сменама по 15.000 по дану. Пун пансион износи 60.000 старнх дпнара. Под оваквнм условпма прекоове организацпје могу да летују и њени пснзионери и сти псндисти фабрике. — Нудили смо и малим ор ганизацијама, које немају организована лсговалпшта да нам се прпдруже, али се једино заинтересовала ,ДИу мадија” и Медицински центар, нстиче Славица Јоцић, сскрстар Счнднката Српске фабрике стакла. М. Ж. Y јуну се планира такмичење металаца. Победници са овог так.мнчења представљаће фабрику на општинско.м такмпчењу гдс се учзек постижу пзванредни резултати. М. Ж. „МЛАДИ РАДНИК САМОУПРАВЉАЧ” Y ПАРАНИНКИ Леднца Пернћ шампион рада Акција „Млади радник самоуправљач” која сс проводи по радним организацијама у општини Параћин. ових дана добија завршницу. Међу копективима који су свесрдно прихватили ову акцију налази се и „Параћинка" фабрика бомбона, ратлука и жвака hux гума. Током протеклих пет мссеци омладинска организација овс фабрике прати ла је рад младих радника и бслежила наЈуспешније. За ласкави назив најбољег младог радника током проте клих пет месеци, конкурпса лп сви младп до 27 година који свој доходак стичу у ивој организацији. Комиснјс за праћење и оцсњивање завршиле су свој посао. Најбољи су Ледица Псрић. Ненад Тодоровић, Анђелка Димитри јевић, Снежана Жикић и Љу бо.мир Митић. Они су били најОлижи критерАјумима који су тражили квалитст и ква нтитст производње. затим од нос према срсдствима рада, активност у друштвено-политичким организацијама... Наравно најбољим су уручене и награде у виду лепих кљига и наградног одмора. V

13. JYH 1984. • БРОЈ 2 словеначког народа И WMJE IMW1HA ГАЛЕРИЈА СК¥ЛПТ¥РА ПОРЕД ЦРНИЦЕ ПАРАВИНСКА ДЕЛЕГАЦША ВРАТИЛА СЕ СА САВЕЗНОГ ЗБОРА ПИОНИРА СВЕУ СУПЕРЛАПЖУ 9 Десет пионира општине Параћин представљали Србију на Савсзном збору пионира у Трбовљу • Утисци са највишег скупа пионира незаборавни Речи похвале за гостопримство и другарство братског HA KOHKYPCY „ЦВЕТ Y РЕЧИ — ЦВЕТ Y СЛИЦИ 84” Од I. до 3. јуна v Трбовљу је боравипо ттреко 4.000 ттионира. Дестегашца ппошгра лз Параћнна, која јс представљала Социјалистичку Pcnv6.TiiKv Србију, заједно са делегаиијом осталпх репуб.тика н покрајина и у при суству ттионира нз свих општнна Словенијс и.мала ie прилпкс да се упозна са овим рударско- •индустријскш.м градо.м, да се дружи, забавља и својим учешНем глепгша и да допринос Збоdv којн ie посвећен мајскп.м пргзшшима и Југословенским пионнрски.м играма „Расте.мо под заставо.м Тпта — Да на.м живп, живи рад”. Пионири су боравнли у домо внма основаца из Трбовља, зближујући сс тако и склапаivhir нова прн.јатољства која ћс сс, верује.мо. наставити. „Све је било v суперлативу”, једногласно су оцснили Невенка Благојевић, Јелена Кркић, Мирјана Поповић, Весма Зечевпћ, Маја Собек, Александар Костпћ, Никола Радпћ, Милан Теофиловић, Саша Миљковић и Горан Си.мић, вредн-и пиолирп, овогодишњи представницц Срби.је на Збору v Трбовл>у. Програм боравка параћлнских ппоннра бно ie богат ц разноврстан. Обишли су Музеј народпе револуцпје, изложбу сли ка, радну организацију ИПОЗ. Поред по.менутог присуствовалп су и свечаности посвећеној 60-го диш1биц,п сло.ма Органпзацијс јггословенсклх нацноналнста. па којој cv говорнлн највиши партпјскп и Државни руководиоци. Др\гсн дан боравка наших пнониод v Словенији у цслости је везан за Збоо ппонира Југославије, чији јс садржај, порсд ос талог, био п завршни део акције „Курирчкова пошта". Забавна прирсдба „а којој су пнонири нашр општинс поздравнли друговс из Словенијс н дали при годан програм такође је била део програма збора. Посебан дожлвљај за нашс пионпре био је и обилазак Јасеновиа из Ку.мровца а гостопримство, широко срцс словсна чког народа к братска љубав искована у најтсжЈЕм дани.ма на шс рсволуцпје и oboni прилико.м дошли cv до пуног изражаја, гверили су нас Драган AnтиН психолог СИЗ-а образоваља и Драгослав Динић директор ОШ „В. Карацић” v чцу, пратиоци пионирскс гацијс на овом значајном Потоделепуту. С. Ј. КАМЕРА ЈЕ ЗАБЕЛЕЖИЛА ФИЈАКЕРОМ У СВАТОВЕ За ЛАЗАРА НИКОЛИБА и његову невесту АНИТУ дап њиховог венчања остаИс вечно забележен, али и не само 1мша. Пролазницн који су се пре две недеље нашли на улицама ПараВина пмали су лрилике да виде младснце Y фпјаксру. Младп, модсрни младенци морали су да испоштују хир главног ка свадби — старог свата Мике Петровнћа. Његова идеја да се младенцп возе у старинско.м фијаксру остала је овековсчепа објектнма фотографа. м. м. И ОВО ЈЕ ДЕО OBYKE ДЕВОЈКЕ ИНМЦ У ШТШђДРИ Дсвојке v cjtBOMac.nuiacTiLM униформама, којс својс војничке задатке извршавају у касарнп народш! херој „Бранко Крсмановић", предано савладавају тајнс во.јннчких вешти на. На ооуцл су вредне и марљиве, како кажу љиховс старешине, а и заЈвггересоване cv за средину у ко.јој проводе војничке дане. О то.м пмтересовању н за оно што није у оквиру војне обукс сведочи и ова фотографија направљена у ИВ ТКТ „Бранко Крсмановпћ” за врсме посстс прошлог понедељ Највише пажње побуднлж-конфешшја Прва награда за ликовно стваралаштво припала Наталијн Ивановић, друга Беби Петровић, а трећа Ивану Обрадовићу, ученицима IV разреда Основне школе „Стеван Јаковљевић” S Похвала за ликовног педагога Животу Бајкића, академског На традиционалном конкурсу XV лсчијс литсрално-ликопнс ма нифсстацијс „Цвст у рсчи — цвст у слици '84”, коју органиЗАВРШЕНЕ ПИОНИРСКЕ ПОЗОРИШНЕ НГРЕ СР СРБИЈЕ ¥ ЖАБАРИМА ТРИ НАГРАДЕ ПИОНИРСКОЈ СЦЕНИ Од 1. до 10. јуна у Жабарп ма се одвијао Фестивал ппонирских позоришних сиена. ¥ конкурспцији десст позоришнпх ансамбала Птгопирска сцена Градског аматерског позоршпта оставпла |е упсчатљнв утисак на жпрв о чему сведоче и три награ дс. Јас.мпна Жчвановић добп * ла је наградг за наЈбољу епп зозпу жснск!' vnnrv, а лп најбољумушку еппзодну уло гу награду је добио Димитрпје МилојковиИ. Обоје наrpabcHiix добило јс и дипломе омладинског листа „Ке ксц”. II пионирска сисна Градског аматсрског позоришта добнла јс награду п дпплому за најбољи сценски го вор и најскладннју колектив ну игру. ИСТРАЖИВАЊА м. Д. сликара зујс Матична библиотска „Свстозар Марковић” нз Зајсчара, учсствовало јс 523 учсника, чла нова библиотска. У Зајечару су сс том приликом срели предста вници 35 школа из цслс Социјалистичкс Рспубликс Србијс. Из наше општинс Јгчествовали су на помснутом конкурсу учсници Основнс ковљсвић". школс „Стсван Ја У ликовно.м дслу манифестацијс највишс успсха имала ie Паталија Илановић, учсница IV -3 школс „Стсван Јаковљевић", којој јс припала прва награда, лругу јс лобила ibciia другарика in IV-1 Бсба Пстропић, а Иван Обрадопић, учсник истог одслс ља, добио јс трсћу награду. Нијс први пут да ученпци овс тколс односс врсдне наградс на ово.м конкурсу. Како сс то дога ђа са?нали смо од Животе БајKitha, акадсмског сликара. — Овуакцију пратнмод 1977. годинс. Најпрс доста радим са учспицима, а онда направим до бар пзбор радова if годинама смо запажстги од страпс жирија па овом конкурсу. Још 1977. гоД1ШС из Зајечара смо се вратили са првом и трећом наградом, прошлс годинс смо освојили пр ву и другу награду, а овс годипс с.мо освојили првс трп награлс, истакао јс Жнвота Бајкић. Рад Животс Бајкића и љеговпх врсдних ликовњака вслика јс конкуренција учесницима овог конкурса. а за успсшно ола биран>с радова овом приликом јс Бајкићу уречена похвала С. Ј. Н „Песник” ие|у Параћинцима Случајна јс подударпост да у тренутку успона књижспног живота у Параћипу, стигис и скулптура „Псспик" акадсмског вајара Псбојшс Митрића из Бсограда. Нска всчпо славољубиви пссницк мисле како хоћс, „Псспик" од прс нсколико дапа ла „Пструс". стоји у доњс.м парку прско пута ХотсБсла мсрмсрпа скулптура из Лран1)словачке колонијс Мермср и звуци" краси уређепе уређепе обалс завичајпе запичајнс рекс и оплемсњује на свој качин нашу срсдпну. Мплпа је зслсиа поврипша испред хотсла „Пструс", до главне улице, била погоднијс место по мншл»ен>у многих Параћинаца, ипак „Песнику" не смста да тражи инсппрацију у зеленилу параћинског доњсг парка. allllllllHIIIIIIIItlllllllllllllllllllllh'lliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiuniniiiiiij; Исправка ЦЕНЕ ¥ прошлом лпста у тексту ИНЖЖХ ШУГД НИСУ ПОВЕЋАНЕ броју нашсг под наслово.м ,,0,7 у мипусу” грешко.м је објављено да су цене ко муналних услуга повећансод луко.м донетом на седницп Скупштине општине, одржа ној тнх дана. Поменута седница Скупши!не општине, а потом' и од војспе ссдвице Beha одртг.п ке су v врсме закл>учпван>а кашег листа. Како је одлука о повсћању цена ко.м^на лнпх услуга одложсна за на редну ссднппу, писмо стигли да о те t ? на впо.мс обавести мо читаоие. иззнњсњс читаод ча стоЈп обазеза да о овоме опшпрг^јј^ пшпел1о у Јсдно.м од нарсдних броје ка нашег листа. На дванаест путних праваца КДКО у јужногоравском СПАШАВАТИ регнону ауПУПШ то.мооили се могу врло ретко видети јер јс caoopahaj на њима званично обустављен. Због оштсћеља коловоза, којп озбпљно угрожава безбедност, врло је близу дан када lie па још десетак путева овог региона осванути зпакови забранс саобраНаја. Всћ овај податак, предочен прс нсколико дана Извршном већу Скупштине СР Србије, цовољно илуструје стањс у путној привреди републике, која због беспарине ннје у могућности да коловозс одржава у нормално.м стаљу. Због тога је пстина магнстралних и око трс Иинс регионалних путева на ужем подручју Србије у тој мери озбиљно оштсћсна да само хитне интервенције могу да о.могућс безбсдан caoopahaj који, је, по речима прсдссдника Републичког комитета за саобраћај Борђа биљно угрожен. Основни извор свих радова на Митића, озфинансирања путевима је накнада за путеве садржапд у цени течних горива. Оладање потроипБе бензнна рапмдно јс смањило приходе СИЗов.а за путеве који, сви до |едног, имају негативне пословнз резултате и практично се налазе предн санацијо.м. Накнада, мсђутим, није пратпла поскупљења бензина. Y 1979. години она је износила 18 одсто, а данас учествује само са 4 одсто у цени. ¥ најтежој ситуацијп је, no све.му судећи, Републичка интересна заједннца за пугевс због високпх расхода по ануптетима и курсним разлика.ма за узете кредите за изградњу. Израчунато је да отплатс кредита које доспевају за плаћан»е у овој години, код свих iniтересних заједнпца износе 7,1 милијарду дннара. Томе треба додатп и курсне разлике које се стално повећавају, а које су само у прошлој годттни onnene више од 3,8 милпјарди динара. За овакво стање у путној прнвредн, крива ie, мсђугим, и полптпка која јс v oboj области вођена. Одржавање путева било је, наи.ме, последња брига пнтереоних зајединua, а чини се и нс само н»их. Форсирана изградња путева у претходном перноду, остварила јс вндне трагове на они.ма који су већ били у употреби. Иако је рачуница показала да на свакп уложени дииао за изградњу, после четири годннс мора да се за одржавањс издвојп десет, у Србији, ван покрајина, се то занемарило. Расподела накнаде за путевс пратила је опредељења у приоритетним улагањпма у овој области, па јс највећи део ових средстава — 77,6 одсто усмсраван у изградњу аутопута. Са прсосталим требало је дело.м „погачс” „нахраннти" свс СИЗ-ове п њихове планове пзградњс, реконструкције п одржавања магистралних и регио палних путева. изградње ибар * ске магистрале, оспособљаваља локалних и некатегорисаних путева и, посебно, изградibe путева у погранпчгаш опилинама. Од тих срсдстава, разу-мљиво, поред оволнкпх I отреба није могао да сс из двоји нп пристојан минпмум за одржавањс путсва. Према последњнм мсрењима, на 720 кило.метара магистралних 11 2.590 регионалних пгтева, caoopahaj сс због оштећеп>а, одвија са доста тешкоћа. Ова зи.ма, али н онс претходнс, деформисале су асфалт, створили такозванс ударне рупе од којпх точкови на аутомобилима отпадају. На поједн * ним деоннцама су клизншта пзменила правац коловоза. ¥ пајтежој ситуацији, су, чнни сс, мостовн који брже страдају него путеви због тога траже всће материјално ангажовањс. ПАЖЊД, ВЕЖИТЕ СЕ Почетком пролећа' је, послс првнх инвентара, предузсто крпљење рупа на путевима зашта је путна привреда, као привремено решењс, из репу блпчке касс добила 200 милиона динара. Колико је стање саиирано, није познато. На послсдњој седници Извршног већа изражсна је сумња да су Од 1. janyapa идуће годпне ступа па спагу пропис о обавсзио.м всзиваау сигурноспи.м појасевима. За оне који то пе буду чипјели предвиђеие су it законскс санкцијс. Ваља рећи да је овај потсз дуго припрсман, да су сс расправс за и против обавезне употребе појасева дуго водиле и na ни даиас нису потпупо завршене. Но, времс за распра ву KfTOVHA v# Z4TV _____ — . 1 . . је истекло и од почетка 1985. употреба појасева ти обавезна. Остаје чињсница доказана и страним тикама да се употребом појассва обезбеђује доста степен заштите тела од фропталних удара возила друго возило или у нску чврсту препреку. he бистатисвисок било у Многи возачи — аматери или пису упознати, изгубилп из вида да се појасеви од почетка идуће __ морају обавезно употребљавати. Управо зато Републички савет за безбедност саобраћаја припрсма једну акцију да се појасеви већ сада почну користпти да би се стекле одговарајуће павике, да возачи не би ушли у период обавсзпе употребе појассва — неприпре.мљсни. Ово.м акцијом сс предвиђа низ конкретних потеза — од штампааа плаката, налепппца до разноврсних ипформација које на паучпо фундирани начип треба да укажу на многе предпости упо требс појасева. У оквиру тога, доста се очекујс и од средстава 1П1фермисања. која треба посебним паписима, апкеили су годипс тама и разговорима да пропагирају употрсбу појасева. та средства потрошена за друге намене *• — — -------- :- ксловбза није да за санацнјв много учиљено: И.мајући у да је стањс и виду чињеницу даљс критично и да је процес раубовања сао браћајница дуготрајан и са крупни.м последпцама, Веће је одлучило да направн заокрет у политпцп која сс води у овој областп. Одржвању путева дат јс приотптет. МеБутим, пошто средства за одржавање нису довољна и неНе их битно по' већати пп уредпија наплата коришћења аутопута, Веће је прсдложило СИВ-у да се накпада за путевс. садржана у ценн бензнна, повсНа за чепг ри, а порез на промет за два динара по литру. Шпанш

13. JYH 1984. • БРОЈ 260 ВИШЕ ЦВЕНА —МАЊЕ СМЕНА H ВОДЕНИ ПРОБЛЕМИ Пцијаве за учешће БНСТРА ВОДА Н МУТНА ПОТРВШЊА уССРН S Комисија која ћс пратити акцију више цени добровољни рад од плаћеног На последњем договору око спровођења акцијс „Вишс цвсћа — мање смећа” у граду и општшш ПараИин, донети су зак- 'вучци и детаљно разраћен план њеног спровоВења. Стручна служба Отпинске конференције ССРН свим месшш заједкицама и школама упутиће текст, пријаве и упитнике, чији повраћај зна чи пријављивање за акцију. У пријави треба вавсстл и.мс школе, меоне заједнице илл по јсдинца за такмичсњс и објекат који he се урсђивати. To значи да ли he сс уређивати школска средина, месна заједница, балкон или двориште. Школама л истуренлм одсље њима бићс упућен уплтник у ко ме ће онл одвоворити у ком де лу ће комислја оцењивати њи * хов труд. У обзир долазе целокупни објекти, школско дворлш те. слободнс површлнс, спортски тсрснл, алл л учлоницс, хо ловл кабинсти, фкскултурне салс. трпезаријс. Уплтнлк попуњавају зајсдно икомлслја иучеснлци у такмлчсњу. Посао учссника јс да евл дентлрају часове добровољног рада, часове ллаћсног рада и лз вор утрошснлх срсдстава. Упитнлк којл сс ynyhyjc мсснлм заједнлцама садржаће оплс радова на пејзажном обллкован»у срсдлнс. опис послова на сло бодним површлнама, рсонским парковима. подлзање дрворсда, урсђиважс тротоара, уклањањс корова, шута, одржавањс површлна око контсјнсра ллл депонија, рашчишћавање ,а и радо- i вс који су извсдени на са.мом друштвсном објскту. Комисија he оцсњивати овај део из упит ника, а број утрошсних часова добровољног рада, такође, утро ibchc часовс плаћсног рада. свс нтуална срсдства за набавку са дница и извор утрошсних средстава, попуниће сами учесници. Пријаве за учешћс у такмиче њу примаће се прско Стручне службе, Општипскс конференци је ССРН до 10. септембра, а од бор he вршити обилазак у периоду од 10. до краја ссптс.мбра. Акција „Више цвсћа — ман>с смећа” на неки начин је noh за живела у нашем граду. Спссни да све послове у јавно) хигијени не могу да заврше радници Комуналног прсдузсћа, грађани су нскс посло-вс прсузсли у сво јс рукс. Зато већ има више при мера, а ми ћемо се радо олазва ти да попут акцијс станара на сеља „Партпзан" и стаиовника ' Месне заједнице „Данково" обс । лсжи.мо фотографијом и рсчју ibiixoBO залагањс да нам град I буде лепши. М М. i И прошле године у ово време пије било воде за све потрошаче у свако доба али тада јс била суша > Шта је сада у питању? Ако извориштс избацује 400 литара воде у секунди, водовод допрема 200 литара у секинди. Бупричанима се нспоручуЈе 80 литара у секунди, а Параћину остаје 120 литара v сек 'ндп. зашто чесме / већем дзлу ip&- да „иуркчју” данима? Миомир Аранђеловић, лнректор параћинског „Водовода”, тврди: — Све испоручујсмо потрошачи.ма. Са просеком од 280 литара дневно по становнику (то су онл „литрн у секунди”, прим. М. М.) ми смо превазишли и Бсоград и Загрсб и Швај царску, а толико се сада троши. Једнако одговорно Аранђело внћ иам јс саопштио да ]с прошлогодишљи просск пара ћннске потрошње 180 литара днсвно по стаповнику. Откуд онда толпко noBcliau.c пли куд сс даде то нзворско благо: — Водс нс.ма довољно. Разлози cv у полчвању башти. дво ришта, прању аутомобила ... Ови разлозн „нз првс" каСННЈС CV 3FQ3OJV водиоцсм .Еодовода", допунхни п аргументима: . ............................................................ ................................................................................... ......................................... .............................................................................................. .....................ill 5. JVH — ДАН ЗАШТИТЕ ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ НИЈЕ ПРОСЛАВЉЕН 2,5 сатп, воде Јс скоро нестало. А, зна.мо да у то вре.ме људи излазе у баште и дворишта. терана вода v солитере, у следе hc.M момснту суновратила се кроз канализацију. — Била је недеља. Резервоар је био пун у 10 часова. Дсжурнн ми се јавио телефоном нсИз „Водовода” с.мо понели утнсак да сс о води и потрошн»и, води много рачуна. Реипмо: запажсно јс да на параћинској пијаии ове године и.ма Нерапионално потрошити воду, значи, није само узети црсво у ovkv н залити баштицу, опрати аутомобил. већ п месен дана чекати мајстора из стамбеног да за.мени гумиПИТАЛИ СМО цу, „изшлајфује цев’ мени славину. илп проЗАШТО ВОДА МОРА ДА П9СКУПИ? Прсд дслсгатлма Всћа мссних зајсдница л Всћа удруженог рада на послсджлм ссднл цама нашао се захтев за повсћање комуналнлх услуга са прсдлогом да из.мсђу осталог вода поскупи 70 одсто. Коначна одлука joni пијс донста, а ми смо сс тим поводо.м овпх дана обратлли Божлдару Мадлћу, прсдсслллку Извршног савста Скупштинс општлнс Параћлн са плтањсм зашто вода трсба толлко да noci<vпл? Ои нам fc о то.мс. измсђу осталог. рскао. — Оволико повсћањс цене водс јс нсопходпо, како би се кроз цеиу уишало на рсализацију потрошњс водс, а прс ма подацима са којима располажемо Параћин пнје нај јефтинију поду у Србији. Срс дства убрана кроз оволико повсћану цепу воде омогућпла би завршетак буиара са мехаиизмом за захватаљс воде. Уз то би се део срсдстава који сс на овај начип оствари, a то је око три милиопа динара годишњс усмерио за финансираљс изградље техни чке документације за реализа цију програма водоснабдсвања који јс nauioj јавностч но знат. Н копачно омогућило би за захпатањс водс са изво ришта рекс Грзс и у даљој перспективи израду join јсдног вода према граду. М. Ж Имају ДОВОДУ' (1 објављењс за го: у „Н> — Вода кол нас је врло Јефтпна и затс. се не обраћа па* жња нч одржавање водоводних инстапацнја, каже Миомир Аранћеловпћ. Нз крају треба рсћи да постоји Скупшгинс 0*1- штинс о оалионализованој иотроилпц воде у перноду on 1. јуна до 30. <ептсмбра са новчан!1.\1 сапкцијама за оне који сс иепридржавају забране иолив 1ња башти дворишта, поа * ља аугомобила. у том периоду. М. Миленковић што каснијс. говорсћи да „вода пада” ч да „цеви хучс”, што је знак да потрошља није нормална, уобичајена. За " lllllllllllllllllltlllllll Y ПАРАБИНУ Много је вода протекло реком кроз Параћин од времена кад је она добила име да би тек у наше доба, зачуВујуће неразумно, оправдала име Тек кад лстња припска угрејс масмп филм који прекрпва рску, рсчнцу, поточић, најлећи дар прироцс — граду Параћину, оДлгнс се мирисна силЈфо1гнја, дсло удружених солиста: човека и пндустрнје. Бистра, пцтка, планвнска река пзвире у Сисевцу, умнре у Параћину. Заправо, заседа овом кучајском невинашцеНајпре, код фазанерлјс Ловачког друштва утлче отпад са „Космаја" и Мотсла. затим шле. Не свс л ие раковл, којлх јс у Црницл блло до пре трлдесет година. Онл су првл изумрлл, а за њима л нскс рлбс. Пастрмка можс да сс нађс у цр нлчкој кллсурл. Задн.у јсгуљу влдсли смо прс неколлк,о грдц,-„ много више снабдевача ранн.м поврђем из приградских нассл»а и града, a то значи да су онп свс већи I*. потрошачн, закључују у „Водоводу”. Села, по њиховим подацима, не vtu4v мисго на потрошљи. С1рижа и даљс потроши колико и .ава највећа солптера v граду. А, кад с.мо код њих, треба HCT.ihu да јс потрошња воде у доуштвеНим зграда пбвећана за преко половипе прошлогодилпбс потрошње! Чудно, БАЗЕН^ СЕ ПУНЕ рекао би иеко, тамо нема баштире ни окућнице. To тачно, али такође, тачно експори.ментом утврђено, ни је јс, да ту постапл>спа је још много раннје. Индустријски отпацп, npouiпн сшо н решсто, али ие н фнлтере, уливају се у њу макар и по ирс.мсно, још код Поповца, а друга, заседа почкње још на прилазима граду. Саширизични ytao АФОРИЗМИ Рађајмо децу, да смањимо дуг по глави становника. Један од рукаваца — загађивача >•> "г разлог'лсжи'у нсисправној цсвној арматури. Лумпама Са летњим жегама, које Iio ваљда отпочети, и лет1м».м распустом, стартују ба зенн у Халл спортова. Велн ки базен је веН напушен, ’ a дечији, кад се отклоне некм техннчки проблеми, такође he битн спреман да пргвли најмлаБе купаче. Y сарадн.ч са Општикским савезом „Партизан" п ове године на базенима радиће школа пливања. Цене улазннца сс нс мен»а ју. И овс године улазницс без огранмчења стаје 50 дииаРа- i по- М. М. Будућност је нспред мене, али ја нећу да трчим за сваком малолстницом. Некада се гинуло на бранику отаџбине, аданас на брапику аутомобила. Ми смо индустријска земља, само што смо дубоко забраздили. Динар је у (епи)центру привредних збивања. Високс цене су ниски ударци потрошачима. Живот чине ситпице, динар па пример. Мистер Долар жели нам срећан живот и дуг. Наше друштво као да се угледа на телевизију; пауза је дуга Будале се не сеју, али и не ничу без разлога. Дижем два прста, дижем руке... то је савремени — боди билдинг. Некада јс човек био кадар, а данас то не могу кадрови. Флора је обогаћена: у групу листопада уврстио се и наталитет. Дижите морал уместо споменика. Штедна касица је инвестирање у рупу. Данас јс распето лзмеђу јуче и сутра. Градимо тротоаре, да нс прегазимо будућност на путу. И батина је од менс богатија, може макар да бира крај. МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИЋ ГРУПА ПОЗОРИШНИХ УРЕДИЛА ЕНТУЗИЈАСТА савремену ретност ствар у рукс преузимају „профс сионалци". Стаклари. ради које су и и-зграђени у давно времс и Мали и Велики јаз, одвојак од Великој јаза служи за тсхно лошку „дијализу". И не само н>ој. Чак и Болници. Заиста. по стојс, тачније постојали су неки системи за извесно пречишћава н>с али ibiixoBO функционисање јс неизвесно. Зато река „обогаћена" минералним, детерџентским и нарочито отпацлма нафт ног порекла упловљава у град, ни налик на плаху Црницу, рођену на обронцима Кучаја. Параћин град са 27.000 стано вника и трл емшир јаме, „уллва" сс у своју рску. Тс јаме слу жс да бл се садржај каквс, так ве градскс каналлзацлјс одвоЈио на текућл л чнрстл дсо, а затлм сс тскући, прслива л одводл у на код поповачког каменолома. а пешсва којл су са раковлма најбољи лндлкаторл чистоће во де, нема такође. Нсстало. је л плажа. Нема Ја ружлце, Малог јаза, још Веллкл остаје купачлма лз града са два, а опст без базена, да се у следећл.м летњим данлма расхладе. Наравно, нс бсз бојазнл. He треба употребљаватл велл ке л тешкс речл за ово безумље као трофа" кад не Пре што ]С „еколошка катас и слично, али невоља ни иде сама. десетак годпна добили реку. IIa жујс лику крају Црници чорбу запр Штофара, из које кроз ве цсв истичу нспрсстанс коллчлнс употребљене технолотке воде. Њихов садржај може да сс наслутл « вллл — река сс забслл од хсмлкаллја лз.Псрио’ нлце л Дорале. ПОСЛЕДИЦЕ За дивно чудо. ваљда Јс и то део еволуције. рибе су се снаШпана^ @ Представом „Орвелова 1984.” омладинског позоришта „Епицентар” из Сплнта атријум Градске библиотеке примио прзе госте смо и Закон који „рсгуллше оиу матсрију" али он је доживсо судбину многих сличних, далековлднлх потеза. Санитарпи ип спекторл својсвремено подносилл су прлјавс за прлвреднс прс ступе против опих којл загађују воду, ваздух, земљу. Мсђутим данас против сваког. у свако до ба може да сс поднесс пријава л он' he блти кажљен. И тако у псдоглсд. Зато, ова лнституци ја остављсиа јс за нско боље врсме, кад лндустрија „стаие па својс ногс". Свс у свему. што се Параћлна Оно што се годинама није могло кроз званичне планове развоја културе, урадила је гРУ па позоришних ентузијаста, којн су добровољним радним акцијама оспособили већ pyiijinран атрпјум v користан и захвалан простор какав јс управо недостајао Параћину. Наравно Заједница културе није остала по страни овог пројекта п уз н>ен\' помоћ као и V3 помоћ СИЗ-а образовања ц Радничког универзнггета, параћи-иска култура је добила простор у ко.ме могу да се npupebyjv осим позоришних представа и кшижедругц ка.мерни облици културних и забавнпх активности. — Летжа културна шема од ове године може да рачуна и на атрнјум као спецпфичан про стор који ће временом пзграВнвати н свој културни профнл. Наи.ме, v н»е.му he се пр* ламатп све савремене тенденцнјс културпих струјања тако да млади .могу да се на иајнепосреднијц начш! упознају са .’лвдерннм гнбањима у култури рекао на.и је глу.мац Томпслав БорБевић, један од носилаца ак сродне и сви цпје vpcbeita атрпју.ма. л Параћлнаца тлчс, ватл рекс. Бар оног ду л лспод града. Мораву нсћсмо нл ваља се чу дсла у гра да помиње мо. Доста је погледати јс. вне вечерп ликовне ц изложбе, хорске вечерп М. Д. М. Миленковић Сложно за лсншс културно лсго

13. JYH 1984. • БРОЈ 260 Y CYCPET ЖЕТВИ Добре припреме ПОТОЧАЦ Асфалт кроз центар Почетак жетве се очекује крајем Јуна Разматрају1ш програм ирппрсма за жству Извршни савет Скулштние општине донео јс закључке којс обавезују на што успешније обављање прилрсма У свлм структурама, a посебно се захтсва анга.-конаibc Штаба за коордпнирањс акцнјс у пољопривредп који трсба да уради оперативне пла повс за ирнпрсмс и извоВеље свих радова на жетви п откупу пшеницс, да ангажују пнспекцијске службе радн^ контроле и нзвршаваљс обавеза свих учесннка у жетви, да урадн и утврдн планове откупа пшенице за све раднс орга нлзацијс и меснс заједници. Радне оргашиацнјс и месне заједшшс такође и.мају у oboi акцнјп важне задаткс. Од утво Бивања тачног броја и рас;.о- • рсда комбајна и осталнх мшнпа у жетвн преко yrupbiiBaiba почетка п завршетка, утврђивања рсона за сваку ма шнну и рсдоследа жствс до обсзбсБивања потрсбне количине горпва за cbv механизацију као if везива и врећа. Обавезио јс воБсње кљигс вршаја код свпх машина, а средства he бити обсзбсђсла за целокупан откуп. Накнада за обављањс жстве пшснице н јсчма наплаНиваће се од произвоБача у натурн, a у колнчинама према јединстве но.м ценовнмку. За жству самовезачнцом цена lie битн 130 кнлограма по хектару, за ком 6ajinipaibc са балирањем сламе 400 килограма по хектару. Ком бајнпраи>с жнта бсз калнрања сла.ме 320 килограма жита по хектару. Пословна јсдиннца „Југопетрол" је обавезна ла обсзбсдп довољнс количннс дизсл горива за жетвснс радове прсма рсгрссираним ценама и да лриоритет у iokv трајања жствс ii.Majv пољопрнвЈзедне ср ганизације i. прнватни ч i.uhiiцн комбајиа који cboi рад удружс са друштвсном пољвлрнврсдном органнзашгом. м. д. За обављање жетвеннх радова друштвени и 1пг сектор располажу илдивпдуалса 57 комбајна, што о.могућава да се жства обави v кратком року најдуже за двадесетак дана, наравно, уколпко то времспске прилике дозволе. МеВугил!, знатие застоје у жетви може да изазове несташица горнва, па зато сви учг сннцп прсма својпм компентенцијама треба да постнгну споразуме са »Југопетролом” и обе- беде сд1 сварајуће кол»- чине горгза као и слсал везнва за LOAiOaiiK *. Власници комСТАЊЕ НА ПОЉИМА Пшеница у најважниЈој фази S Закашњеље у вегетацијп пшенице од 10 до 15 дана одразиће се на иросечне приносе ® Иајиероватнијс да lie ове године родити око 3.000 lliiicinma јс за сада доста бујна са иптензивном зелсном бојом, здрава, али при лнчно закоровљсна, што јс послсдица успореног раста. До потпунс зрслостк nuicunua трсба да изврши влата ilc, класањс, оплодњу и наливање зрна, значп пшени па се налазп у најранијој фазп свог раста. Закашљсibc he се спгурно нсгативно килограма по хектару одразитн. Тешко је у овом трспутку дати прсцпзну про гпозу, али стручњаци очеку ју да просечан прнпос пшечцпс износп око 3.000 кплог рама по хсктару. Како смо пшеннцом засеЈали преко 3.000 хектара, треба очекивати да укгппп прпноси нзносс око 9.000 топа. м. д. Illlllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllinillllllllllllllll'Illlllllllllllllllllllllllllllllllliillllllllllllllllllllllllllllllllll'IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll РАТАРИ Без млади ишта Мештани Ратара 11. градхве улица у селу јупа су на свечан вачин ооележили почетак изМашипе ,,13. октобра”, односно OOYP-a ,,Нискоградња” забрујале су још краје.м маја на главиој улици у селу, п 1700 метара биће асфалтнрано за који дан Скро.мна свечаност имала је, по нашсм лшшљењу, још једаи разлог. Обслежен је на овај начин досадашнш услешак рад новог руководства у месној заједннци. За непуну гсдпну дана Ратари су доживели малу ренесансу у свом развоЈу. Мла * ди, амбициозни људи, жељни доказивања н афирмацпје, још једном су потврдили да најтеже задатке управо младост може само да изврши. . Y чему сс састојала жпва ак- oajHa it ocrwiiix машина-рад-..,т1даносг у Ратарима 1»и\■ ; Оришгзацпја морају да тскле годпнс, лнтали" с.мо Мн- • Асфалтирањем и последњих две стотине метара завршена је прва фаза изградње Радпици и машинс Радпе оргавизацијс „Пут" из Светозарсва у попедељак 4. јуна завршили су постављалс асфалта ол региопалпог пута Гил»с — Варвариц до центра ссла у дужини од једног километра. Радост мсштана Поточца бнла је очнгледна на сваком кораку. Излокана главна улнца, баре н блато сада су већ прошлост. Свс је то сслнки разлог и уверење да ће и следећа нздвајања за само * цопринос наићи на пуну подршку, јср плак даљс изградље предвиђа асфалзирањс свнх сокака у ово.м подјухорско.м сслу. Изградња вештачког језера у Поточцу РАНИ РАДОВИ НА ХИДРОЦЕНТРАЛИ Всштачко језеро у-Поточцу, односно мипи хидроцентрала из планова полако прелази у стварност. На фотографији Миодрага Миленковића видимо изгра ђсн потпорни зид левс обалс. Током ове године радови he се наставити на подизању брапе, да би у идућој 1985. годи ни поточка мини хидроцентрала била спремпа да да прве обејбецс коришћење регреСа^у износу од 8 дннара за литар дизел горива. Такође, потребно је обезбедити потребне количине бснзина за комбајне и самовезачнце у којима су угра Бени бензнискц мотори. Обавезни су и технички прегледи прс почетка жетве, ремонт н подешавањс комбајна и вршалица како би се жетва обавила у што краћем року. •'71ована РадОјевиКа, Јтрсд^едвТГ * ка Скупштиие Месне заједницс: — Наше ново руководство, каже Радојевић, мма у просеку само 35 година, и вероватно смо по тој старосној структури најмлађи v олштнни. Први задатак нам је био оса мостаљива1Бе фудбалског клуба и кроз самостално фннансиpaibc. To смо урадилн отварањем омладинског бифеа у komo су цене ниже од оипх у продавницама, алп, ипак, довоИ овс године, значн, жетва he сс обавити преко друштвенпх no.>oiipiшрсд!U 1х организација: „7. јули” Параћпи, Радне орга низација ,Д. мај”, Раднс оргапизација .Дрсновац” и Земљораднмчке задруге „Поточац”. љне да нам клуб живи и ради. Од сточне вагс направилн самостално Милован Радојевнћ Bc.ni смо овс зиме акцн.ју „Сус рстн ссла” као ретко којс се ло што сс органнзацијс п успеха тиче. Дочек локалнс штафетс младостп у селу био је правн лароднн празник. Активност омладинске организацнјс јс све живља. Омлади . на је до сада извсла внше добровољних акција на плану уреБења сеоске средине, нзгледа и побољшања услова за рад, како у школи тако и у центру сс ла, око Дома културе н урсbciba главннх саобраИајннца. киловатс електрлчне енергије. М. Д. jlfllllllllllllllllltlllllllllimilllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllHIfinillllllHffllillllllldlllllllllllllllllllllllT:, На Регионалном такмичењу „Сусрети села ’84” с.мо утоварну рампу, затпм смо н порсд дугог процеса експро-- прлјације, извршили проширн । вање сеоског гробља за још пс десет ари, урадилн с.мо пројскат изградње свнх улица. Спро МЛИНСКА ИНДУСТРИЈА РЕГИОНА ШУМАДИЈЕ II ПОМОРАВЉА У тешком положају • Уколико се не пронађу средства за компензадију повећаних трошкова, цене производа млинске индустрије биће повећане Проссчна иабавна цеиа пшеницс рода 1983. године нзноснла јс 18,10 динара по килограму. Каматс на кредите за откуп н залихе пшенице у 1983/ 84. годшш ималс су висок раст, јер су прво промењене стопс раста на ресконтие кредите, a iiotqm- променом кредитно-монстарнс политпкс инсистнрано је да се 50 одсто кредита Spain до краја октобра 1985. године. Трошкови каматс за откупне залихс пшежше у прошлој години износе 3,83 дпнара по кплограму, односно повећанс cv у односу на досадашЈве за 1,72 дпнара no килограму. Ово noBchaibc камата отежава положај млинске нидустрије. Прп ликом одређивања цсна млинских пртизвода од странс Савезна заједница за цене у калку лацији пшсница јс обухваћсна са просечном ценом од 14,80 динара, а као што сс влди ства рнн трошкови набавке без каматс лзносс 18,10 динара no килограму, што значи да се у craprv не покривају трошкови лабавке за 3,30 дпнара по јед- «ом кплограму пшеннце. Негативна разлнка појавили се код ,,/Кптомл1ша” из Светозарева, „Житопродукта” из Крагујевца 11 „Победе” пз Аранђеловца. Према тренутној ситуацијн лотребно је тражитн решење мз.меБу осталог у краткороч-1 «им креднтнма односно њлхоbilm претварањем у дугорочне кредиге са мањом каматном стопом, затпм треба пзнаћн срс дства за компензацпју довећаних трошкова млинске пндустрнје јер у случају да се ове могућности не пронаБу решење јс у хлтиом повећаљу цена M.TimcKiLX пропзвода. М. Д. Y сарадњи са школом изградиНсмо мокрн чвор v зградн Основнс школс, добровољним ра до.м и помоБи у матерпјалпо.м омислу. ИзградпБс.мо до краја године још II аутобуско стаја- " лиште, кажс Милован РадОјеBiili, прсдссднпк Скупштине мс cue заједшше. м. д. Главица четврта V конкурепцији 194 села са подручја Шумаднје и По моравља, која су учествова ла у акцији „Сусретп - села 84”, после општинских фестивала, Главица је, као лрс дставннк нашс општине, освојила четврто место на за вршној приредбн v Седлару. За ревијалну приредбу од појединачних тачака пз про грама Главице изабран је сг\мо тамбурашкп оркестар. Чстврто мссто нашег предс тавника на рсгиону јс леп успех за аматсре Главице. М. Д. САВЕТИ СТРУЧЊАКА: ПОСЛОВИ Y ВИНОГРАДУ Пренраћивање ластара и заперана • Најбоље време за пинсирање главних ластара је 10 — 20 дана пре цветања, а за заламање Најинтелзившшји пораст ластара на чокотима винове лозе јс у мају и jyiiv. Иако младо, неразвијено лишће производи одреБсну количину хран љнвих матсрија, ипак лх нз чокота троши много внше нсго што је у стању да само створи. Тако сс врхови зелених ластара на чокоту поламају паразптски После прскраћивања ластара, хранљнвс матсрнје, дотле трошсне на њнхов пораст, ynyhyjy се на исхрану и пораст цвасти или гроздова, бобица л других органа иа чокоту. Што се ластарн ранијс прекрате, to he приноси бити Bohn. За практичне сврхе важне cv две операције — ппнсирање и заламање ластара. Оне се разлнкују по времену извоВеiba и дужини одбаченог дела ластара, а нарочито по циљу и посп1ги\том ефекту након пре краћивања. крајем јуна или у јулу сирају се слабр роднп или нс родни ластари радп добијаша допунског рода на заперцнма оних година када чокот, из било којпх разлога, нсма довољно рода или га уопште нсма. Пнисирају сс и родни ластари врло бујиих сорти, склоних рехуљажу. Y оба случаја циљ јс исти — постизање већих приноса грожђа. Најбоље време за пинсираље главних ластара јс 10—20 дана пре цветања. Одстрањују се 2—3 вршка — члапка са нсразвијеним лвсзовима на цпјама, игграво изнад развијеног листа, тако пчч.ирапом ластару колекпрвог да на остаи-: бар осам листова. После неког времена ако cv чокоти добро развијени и земљиште довољ« но плодно, редовно се појављују родни заперци. Ако су се заперцп појавилн пре пинсн * Пинсирање главних ластара Главни ластари се пинспрају углавном пре цветања. Пинрања и ако пинсирањем више се пе већ израсли донесу род. не носе цвастп главних ластара може постпћи да нероднп заперци Некс сортс виновс лозе дају значајац допунски род на заперцима. Осим тога, пинсирањсм сс повећава и крупноha бобица иа главиим ластарима, а тпмс н принос грожђа. Грожђе на заперцима сазрева 10 ди 20 дана касније од грожБа на главним ластарима. Друга сврха пинсирања главних ласлл.ра јс ма оплоди Behn >1 грозду одржн да сс па њиброј цветова више бобнца. Заламање главних ластара За раз.п.М' од пннсирал.а, 3a.ia.\taibc ластара јс редовна агротехничка мсра у виногра дима. Ако не бн бпло залама * iba, на чокоту би остало мпого листова, а меБу њима и они засењени, који не учествују активно у стварању хранљнвнх материја. Такви листови се хране на рачун хранљивих материја намењених грозду. — Y зависности од сколош * ких услова средине, узгојног облика чокота н међуредног размака приликом заламања па ластару сс остави од 10 до 16 листова. Заламањс се проводл када ластари знатно „рсђу висину коља 11ли највишу жицу на шпалиру. Сувишс ниско заламање, међутим, иеповољно сс одражава на квалитст грожВа и вегетативну спагу чокота. Чссто ниско залал1ају ластарс нндивидуалпи произвођачи ради избегаваља постављања наслона нодовољнс дужинс. Y нашии условима залама сс углавном v jvjiy. Некада се ластари заламају августа, а нскада Најбољи резултати раним залагаљем, поче ком и v iviH. постиж^ се јср сс иа тај начпн за стварање непотрс бне лислс масе троши најмаше хранљивих материја. Примсћсно јс, мећутим, да сс заламање.м постнжс и с.мањен удсо шећсра у грожбу. Због тога је кориснпјс стоне сорте заламаги ранпје, а винскс касни.јс, јср впсокс сортс треба да и.мају н Bchv количипу шсћсра v грожНу. Илж. М. Станојсвић д

guiiiiuHiiiniiimimtiiiiiiiiiiiniiuiiiiiiiHiiiiiiiintiiiiiiiiitiiiiiiuiiiiiuiinuHtiiuiiimiiiiiuiitiHiHiiiiiiuumuui | Песннчка | I награда : ATOM ЖИВОТА g Плаве кише = иснрале cy црнило = iiiiiiinx улица 2 rioHoh je ua nycro.u тротоару 2 досадно одиграла. = joiu једпу своју улогу. 2 Ужарена cpeha 2 tiveoi daud = обасипа ме својо.и = светлоиВгу. | ВиОи.и га! 2 Једаи .иали ато.и живота 2 путује npaiuibaaiLU nyreou.ua = npe.ua за.иитљеиим 2 ветровши.и .иести.иа = одакле га = ссбичиа ствариост £ аалио epaha. 5 Он нутује тражећн = изгубљеие ланчане Е реакције. Душица ЈовановнН ОШ. „Б. Јакшић” | III иаграда | ПОРУКА ЈЕДНОМ ПОКОЉЕЊУ 2 Све би сс могло da иа.и = мржње иије, 2 да зависти tic.ua uno ратове 2 створи, Е tcad би могао нско мржњу 2 da сакрије, Е заметие јој траг, свет да 2 ослдбодш = Пдзиај.е.по добро. све е илодове tpcue: = nycvouietbc, крв и .ралиеиа | .Л?/?«- 2 и заклаиу deify и стрељане --- ' • жеие... g Бу&РМи'бст се "нита?'“И1Ч''Л,1И^‘“ = . бнти сутра? е Ал’ верује.и, инак, и љубави 2 и.иа, = у tia.ua jota yeeic људскост тиња, гори, Е нрекинимо рат, .нокажимо ■ 2 свима, Е ослушнимо. срце: љубав нам S ' х говори. 2 Живот биће nec.ua широм земље целе = и nopatuhe жито join etiute Ц од звезда. Ц Пружимо сви руке: топлина = живота, 2 лепша he нам бити од z свакога гнезда. = И све би се могло da нам = .иржње није, 2 da завнсти нема. ипо ратове 2 . створи, g кад би .иогао иеко мржњу - da сакрије, 2 за.истне јој траг да свет ослободи. - Мирјана Стојановић ОШ. „С. Јаковљсвић” САН 1 Месвц се тужно иад зе.иљо.и Z • иовио, Е чари ие гбвгове ка иебу 2 3O6V, = звезде ми певају успавашсу, = облаци огрлицу кову. Е Дивно је бити .uilt>chuk неба 2 и н>егов сапутник ttpeu, Е оно ти пружа све што ти 2 треба 2 док чаробиа ленота око те = врви. Е врвИ. Е Још увек миришу тулииаии = и мора нлава, Е зел!л>а .ие join yeeic ма.ии 2 ti cue mu ce euiue cnaea. = Ал, unaic, радије на зе.иљи hy стајати = jep на tboj корачам no = чврстом тлу E ч cee doic he иеба бити и = Драганц РациЦ ОШ „25. Мај”, Поповаи II награда ДУГА Сунца ue.ua 2 кшаа лијс, црно лице зе.иље .иије. S Пљутти кигиа = ко из лоица, г nada јер је бсз ослоица. е После кигие = qudu.u iieuiTO = uipapejio е врло ветто. - = Црвена • је брја крви 2 а нлава је боја .иора, е зс.теиа је боја траве, а бела је боја хлеба. To je dyia 2 eurica стаса = uno на небу : се таласа. g Внолета Марннковић 2 ОШ „Р. Домановић” е III награда ? ПУСТИТЕ СВЕ ДА | ЖИВЕ В Пита.и вас: зашто су јутрос 2 пуцали иа вршњаке моје? = Зар је она бевојчица била = крива ипо /е из 2 Палестиие? = Зар je ucico.ue с.иетало ипо 2 је оиај бечак имао кожу 2 црнс бојс? 2 Протествује.и у и.ие својих 2 вршњака! = Буни.и се у и.ие свих - чстриаестогодиииаака! 2 Ми хоће.ио свет ■ без ратова = и nyuiaica. = Зар ^иислше da стс много х па.иетиији, е eu. odpac.iu, зато-tiino.... ■ 2 убијате jedtm друге? g Зар не схеатате da areapare = jedau свет npenyti туге? 2 ЈПаље.ио A>yde y cee.uup. = Tражи.ио приЈатеље c неке 2 dpyte планете, = a још ua зе.иљи u.ua ohux e ultq dpyiu.ua 'аружјем - ш прете. 2 Ceaicu peer je леп, .ua icoie = био боје. 2 Пустите cee da живе. Па заипо ouda пуцате 2 на вршњаке моје: црне, жуте и беле. == Не.иојте пуцати на х четрнаестогобиитаке! = Забрањује.и ва.и da убијате 2 .uoje вршњаке! = Јер сви они као 'fa желе 2 свет без оружја, без рата, = у ico.ue неће се пуцати на 2 четрнаестогодииинаке = гбе нико неће с.иети da = убија .uofe вргањаке. = _;.V • ' 3 Пустите cee da живе и цр\^ 2 и жуте и беле е јер сви они као и fa желе 2 jedau свет љубави и среће = у лсо.ие he заједно ..uohu da = цвета свих боја цвеће. = Марина МилоЈковић 2 ОШ „М. Поповић — Озрсн” = ТРОСТРУКИ ХЕРОЈ | Пуна је њива жита, - велика су дела Tina, rpocrpyicot хероја = овог нашег 6ofa. 2 Храбро се борио 2 и сви.иа говорио = da he борба доиети слободу = ceaico.u мало.и и храбром = наробу 2 Али, jeduo.u douiao је тужан = dau = четврти мај. • 2 Tada с.ио сазнали da Титово 2 срце је стало, = ал зиамо, £ de.to је стало. Тито је ослобобио зе.иљу • .uofy и зато хвала троструком хероју. Снежана Васмл.евнћ ОШ. „Б. Крс.мановмН'1 Сикнрвпа 3ABPIIIEHA „ПЕСНИЧКА ОЛИМПИЈАДА ’84” ДЕЦА ОРФЕЈА S „Песничка злимпијада” завршсна са изласком броја 259 • Одржано финале ».Песничке олммпнјадс” S НаграВени аутори најбољих песама и руководиоци литерарних секдпја ! - • Култгрна акиија под пазивом „Пссничка олн.мппјада” коју јс наш лист водио од јануара ове годнне завршсна је са нзлас ко.м прошлог броја иашег листа. V тој акцнјн ми смо обггшли оса.м основиих школа v нашсј општипн п исто толико ггрсдставили литсрарнпх секиија. То.м приликом смо чули око 200 младчх лптерата. Најбол^с радове објавили с.мо на стра.чп цама нашег диста, тако да ie око стотину младих песника представљепо нашој читалачкој публиии. У свако.м бро.ју листа жири наше Рсдакцнје и наставника који водн лптерарну секцнју бнрао јс псс.мс броја, олносно пајоољи лптерарни рад који је сампм тпм стекао право за финалпо такмичове „Песничка оли.мггијада". Y органнзацији Редакције лн ста „14 дана”, СИЗ-а основног образовања и васиптања СИЗ- -а културе и Књижевног клуба „Мирко Бањевић”, 8. Јуна у сали Музичке школе „Миленко Жнвковић” одржано је фпиале „Песипчкс оли.мпијадс”. На тој фималној књижевној вечс ри учествовало је 8 .младих пссника — аутора песама бројева, а стручнн жнри Је од најбоАнх бирао најбоље. 11о једиогласној оиепи жорн ја прва награда у „Песпичкој олихишјади' арипала је Дуишин Јовановнћ, ученпцн VI1-1 Основне школе „Бура ЈакшнН”, Дрига Виолети МарннкОвић, учениин VI1-4 Основнс школс „Радоје До.мановиН", a rpehe награда Марнии Милојковић, VII1-2 Основне школе „Момчл Ло ПоповиН”, 11 Мирјани Стојановић, ученици VIU-3 Основ не школе „Стсван Јаковл>сви11”.. Ауторнма најбољпх песама СИЗ основног ооразовања >м васпнтан»а -доделио. је. награле у књп гама, а Редакција листа днплб.ме. За сваког аутора пес.ме броја Рсдакција јс припре.мила захвалнице којс су им то.м при ликом урученс, а СИЗ кулгуре кн.иге као и наставннцима, ру ководпоцима лнтерарних секuuia. V присуству велнког броја љубитеља лепе речи књижевно ВИЦЕШАМПИОН ЈУГОСЛАВИЈЕ Y МАТЕМАТИЦИ NOWB WHMJ Са овогодитњег такмиче * iba младнх математнчара Ју гославије, које је одржано 3. Јуна у Бару, Небојша Николић, ученик VFI разреда ОШ „Вук Караџић" из Пото чца, вратио се као виисшам пион. Друго освојено место у зе.мљи је вишс нсго повод да се сретпе.мо п попричамо са поточким одликашем, ко ји корача cionaaia старије сестре Снежанс (пре неколи ко годнна такође јс била друга у Југославије у знању пз математпке, а сада успс шно студира архнтектуру и Приролно-математички факултет). — Прво од учитеља, а затим од сестре н сада од нас тлвника Мирослава Видојко впћа упијао са.м знање и тако заволео .математнку. Она Је мсни лака баш као и фуд бал који игра.м за рашевач * ку „Младост” Знање које имам из математике не чувам себично, бар тако моји друговм кажу. Помажс'м им у решавању задатака, а всрујем да ће мој будуки познв бити всзан за ову прмродну науку, јер намсраиам да упишем мате.матичку гпмна3,,ЈУ» са мало речи, прнчао на.и је о свом таленту Hema, стално тврдећп дд qq .\uiqto бол>е скалази н изражава цп фра.ма. Рашевачкн дечак HetSojma нс разлмкује се од својих Победшше: Марина. Мирјана, Виолста и Душица вече је протекло у пријатној ат.мосфери. За.хваљујући ученици.ма Мгзичке школе и песннци.ма Књижевног клуба „Ми рко Бан»евић" програ.м је био употнуњеп и улепшаи. „Песиичка олимпнјада 84" је завпшена алн догодине у нсто CYCPET СА VIII-4 ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИН” НАЈБОЉЕ ОДЕЉЕЊЕ © Одељсње VII1-4 четнрн године иајбоље у школи „Радоје Домановић” ® Таленат до талента @ Обсћап>е да ће и даље бити оно што су били/ у осиовној школи Пре три године сусрелн смо сс са одсјг.сњсм Согбс ТоккоBiih. Чупаве главиие петака, помало стндљиво, причале су на.м о свом раду н успеху, о резултатима које Јс го oacjbeir.e остварнло и себи обезбедило прво место у школи. 1Га растанку с.мо il\i ножелели пуно успеха у булуће п обећаи>е да се поново сретне.мо ако на крају осмогодишњег 'цпсоловања ' одрже тај HJ1BO. Свезналице из V1I1-4 врллвака док трчи за фудбало.м на тренннгу, док прашљави.м друмои граби ка Морави илп помам<е родитељима на њиви. — Имам времеиа и за уче- »ве и за кошарку, п за фудбал, за слушањс музпке, за игру, а остане ми слободно време да по.могнем понешто и родитељи.ма. кажс Небојша. Небојша Николић, општлнски побсдник у матс.мати ци, други на региону, првн v Републици и другн v Југославији .можда се ч*ак н Maibe радовао од својих дру гова пз одсљенл који, су му прнредити нсзабораван дожнвл»ај. Јер. и.ма ли лепшсг доживљаја од онога када тц V рукс стпгнс 21 ружа. hoi;. Jioibciie од сриа од дрхчова н другармца. Тако су Нсшу дочскали ibcroBii врипБацн пз ссдмог разрсда са цоврат ка из Бара. С. I. вре.ме noifoBo ће.мо се срести са младЈгм- лнтерариима. Настојаћемо да ова лепа акгигја прерасге: v традицију и верује мо ла ћс из н»с изнићи досга добрих пссннка и прозаиста. С. Јовановић Прс неколико дана ушли с.мо у'одсљсн»с . Од оне стидљиве дечице ил. трага. Бистри, оштроу.мни и. одважни чстрнаес тогодитњаци седс у клупама. Всссли. су ,и прноснм на себе и своју разредну.' Четири године зајсдно ни јсдно друго одељсње нџјс ималр lipiiQTyna - прво.ч ме сту у .школи. Како"се * то постижс? — Рсцспт за успех није. потрсбан. Бити најбољи у школи је пријатно. а не остварује се баш тако тршко. Пре свсга се ради. а сшла је ту лругарство и колегнјалност к резултат је ту. Код нас не.ча себичпих. И.ма.мо таленте скоро из свих прелмета па нам и нн|е- тешко ла дођемо до . па/брљмх’резултата. првм јс пробмо лед ,и у име другова грворио председник олељенске заједнмце Бојав Бранковмћ. Ол 21 ученпка. седа.м девојчи ца u. 11 дсчака. дсветоро јс од личнлх, ’два ..вуковца". Најбол»и лтатемазпчар и културњак je Зорап Вескћ. песникиња Драгана Ве/ккоаић. Cunnma Ћорђевлћ атлетичар. цок у фудбалу пред н»ачи Дејан Ћорђевмћ. a у waxy Алексгадар Теофиложић. Саша Матнћ предњачи у ликовном Гордаиа Грујмћ у рецптоваиу. a Стрдхиша Нпколић јс HajOo.'bit глумац. — Кад се учм. учм се. Кад рсшв.мо да ее забавнмо, умемо то лепо да органмзује.мо н earnе прмредбе су поздате у шхо ли. Уз.мемо хармоннке, Вернца запева, н.мамо доброг рецитато ра и гду.чиа м upoipa.» готов, чулм смо ,од, оаих ђака. НА ПРОМОИИЈИ КЊИГЕ „БРАНКОВЕ ЋАЧКЕ ГОДИНЕ" ДРАГОМИРА БОДИЋА ...А ПУБЛИКЕ НИКУД За петак 1. јупа ила Је заказапа промоциЈа кп>иге „Бра нкове ђачке године’1’ писца Драго.мира Бодића, у сали Средњошколског цснтра „Бра нко Крсмановић". У заказано вре.ме, 19. часова, па ни пола сата након истека т-^рмина у свечаво украшепоЈ сали, оспм аутора, репепзеита п глумца ко|и Је требало да чита иза« бране делове из ктвиге, као и неколико оргапизатора, није било нк Једпог прслставника „публике *', осим Дубравкс Га јић, редовног посетиоца свих културних мапифсстација. Организатор Књижевни клуб „Мирко Бааевић” упутио је 120 штампаних позивпица на лично име, обавестио нас је председник Миливоје Нешић. Па и поред тога, од 2.000 младих из средљошколског центра, у чијој сали је трвбало да се одржп вече, није било ни Једпог, а од 150 професора, опет ни Једног, не рачунајући домаћина. Из дру штвено-политичких структура такође ни једпог јединог. М. Д. А сав тај рад прати и усмера ва разредни старешина Соња Тонковић, наставник биологије. — Нема најбоље и пајгорв де це. У петом разреду сам добиа сада цмам 9 одличнпх ђака. Ми радимо на ,> бази другарства. договора. И ре Н| зултат је видан. Верујем да ме моји ђаци нсhc обрукати. Одељење као ком ■’ плетна целина и даље би могло да постлже завидне резултате. И са ово.м генерациЈО.м одлази дсо мене. Као што увек чивим и за њих ће у мом срцу увек имати места. Увек ћу одвојити вре.мена да попричам са њима. да им дам савег и када оду из ове школе. са сетом се одваја од свог одељења наставница Co-. . ња. ш С. Јовановић Са песничке олилшијаде волим слово м Можба због .иелобије једне, Можда због млека, Можба због .иеда .4 .можда волим слово М зато uno ibtcue почиње његово и.ие. • Драгаиа Јовановић ОШ „Б. Крсмановић” Д. Мутница ВОЗ ЉУБАВИ Воз љубави и иријатељства с nec.uo.u icpehe у баљине, v пространства и планине Словеније. Покрај река и речица и њихових вала иоси братске иоз^раве далеких другара, уереб зелг.ве поносне, ycped зе.иље заносие, земље Tina и иобеде 3e.u.ba cpehe и слободе. Бпљан РадиЕојевић ОШ „В. Караџић' * Поточац

Фудбал — Општинске лиге ВИДОВЦИ И 1 ИЗВОРЦИ ПРВИ РЕЗУЛТАТИ I ОШ1ГГИНСКЕ ЛИГЕ Врапчлнс — Радппчкп (прскид), Једмнстао — Зс.мљораднпк (0:3) Слога — Младост 7:4, Напредак (Д) — Нпп- 'редак (Сл) 0:1), Јсдннство — БудућЈпост 6:3, Раднпк — Моравац 2сЗ, Борац — ХероЈ 3:0. РЕЗУЛТАТИ II ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Подст — Развптак 7:1, Слободп — IICK 3:4, Булућност — БСК — Омладинац — Морава 0:3, Лешјанин — Јухор 3:6, Петрус — Жслезпичар — На табсдк 1 опиггипске лнгс на првом местг су фудбаге.-рп „Слогс” из Доњсг Впдова са свега једним бодом предностк испред Земљорадника из Стрмже. Далско. нза н>их је Напрсдак из Стубице са 6 бодооа заостатка, a Н.НХОВ имен^ак нз Дрсиоппа заостајс један бод. Бсз обзнра на нсход прски нуте утак.инис взмеђу Врапчана н Радничког нз Текнјс, Врапчанцн су чстврги. На зачсљу табсле су Хсррј мз Бусн ловиа сп 15 бддова и Јсдкпбтво нз До ►w Мутннце са Једпим алн исгативпим бодом. Првак Друге општппскс лнгс Јс скиИСК нз Извора са трп бода прсдности хспред лоточког Јктсора. Следс Морава нз Шавпа п Полст пз JliOpere да би табслу завршпли 13. Пструс н 14. Железпичар из Клачсшшс. м. м. ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА ЈУГ Пораз без значаја Г. Милановац: Јединство — Металац 0:4 Јединство: Богосапљевић, АнВелковић, ПавловиН, Матнћ, Петковнћ, Миленковић, Мнлпћ, Дреновац (Каштеварац), Мирковић (Милнћевнћ), Пслмва.човнћ и Костић. * утак.мццц G.-.i практпчпог зпачаја Јср јс првак и опи којп нспачају пз Другс српскс лпгс — Jyr nmaibc којс је рсгудисапо join pantije. ..ic.iciiu" су пружнли у прпом ро.|улрсмсну ссб|? соојствону. луховнгу. CMUlILbCIty ШРУ која их јс краспла токпм jccciter и пролсћног дсда такмичсио v cnoj ссзоuh. Штста јс што v iiuujm полупрсмспу нпсу пскоришпснс лве ni.incc јер јс то бнло врсмс када су сс скппе још увск оорилс. Y полуврсмспу ЧГО CV pC.lVITilT 113 Крагујсвца н кала су фулбилсрн canналн да аранђсловачка Шумалија нротпв п.мсњака пз Крагујснпа iin.ni са 3:1, пгра јс стала н рсзу.пат онс утак миис. Осз фаула, пишс нијс био прсдмстан. Једннство п.ма шзнсг д« сс у педсл.у протнв скипс ФКВ ЈУ.МКО борп -а тнтулу вписша.мпиона. алп снгурно да inline нема потрсбс ла сс доказујс како јс io скипа која јс МОРАЛНИ ПОБЕД НИК 1акмнчс11>а 1083/84. у рангу Другс српскс лпгс — Јгг. V прплог томс inv сле/ichii пилацп: Јслппстпо јс осоојнло 39 болипа, a 6i,ihc nx 41. Прошлс ro.innc npnaft, Бср дап nJ K;ia:ioBa имао јс свспа 36. Је- .-iiiitCTBd ј«; пла11пр.зло да оспојп 41 бод н толпко he пзбнти. Играчн Јсдннстпа у петпасст утакмииа иролсћпог де да првспства „ocnojn.ni су” cavo ист жугпх картона п јсдаи ирпеип. онлј itecpchini Мнркопнћен. Omi полакп дс пољпо lonopc о томс ко пас јс предciaivnao v „пајваж1111јој спорслпој ства рн па свсту”. Морамо битп задовољпп мсмипма у зсдсннм дрссовпма п ла тужпмо за ТП.М пгго нико није прстпо с гои.Ћло колпко јс та аранБсловачка Шумалпја моћпа. Фулбалсри it трспср Мо.ма ТомпИ no c.ic свсга у 'фудбалду п око н.. *га п.маjv nyno прапо ла клоиу лухом. Mcby1пм nchc. To јс n слслсћа го.иша n слсдсће првснство. М. Мплснковић МЛАДИ РАДНИК — ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ ГРАДСКИХ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ОКК ПАРАКИН 70:65 Утакмпца у Пожарспцу са „Мдадн.м рпд||Н1сом' * јс утаклшца са пуно псcpchnux околпостн по скипу ОКК ,.На. раћпн”. Прпо аутобус ,. Јагодппс. — скспрсс" ini послс чскшаа од лва ча. Стрељаштво: ПИОНИРИ ИДУ НА ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ • ДЕЈЛН СИМИП НАЈБОЉП Y ЕКИПИ На шгонирском првспству регнона Шумадијс п Поморавља у rabaiby мадокалпбарском пушком, тростав 3x10. олржапог 10. jyiia у Крагујсвпу, рсзул. тагп нашпх стрслаца рслатппио су C-uiGnjii. Ociiouiiii узрок лсжн у прнлрсмаА1з Il neaoBO.vno.M ipcinnny. Због шкод. ских ииавсза стрслпи су пшлп касно па трсппнг послс часова, зако да су путујућп морадп мпого чсга да се лш шавају, Нски су због школс п олу. стадп. Најупорпнји. онн који су пх држалц ка првснстпу pcnic.ua испупнлп су пору.у за учсшћс на првснству Срби јс 24. јуна у Вал-сву. Најбод.и ■’ cKiinn бно )е Лсјач Сч. Miih са 225 rrviona. Планинарско друштво „Јаворак” „ЧЕТВРТН ЈУГ - ЧЕТВРТИ ■ ЗАПАЖЕНИ РЕЗУЛТАТИ РЕКРЕАТИВАЦА ИЗ OBE MEClvE ЗАЈЕДНИЦЕ н ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ ПОДСТРЕК ОЖИВЉАВАЊУ PEKPEATiliiBHX АКТИВНОСТИ ¥ ГРАДСКИМ MEV НИМ ЗАЈЕДНИЦАМА Сеоске олммпЈскс игрс, које дссстак годшеа п.мају прнмарну улогу у слортским и рскрсатпвпим актпвпостима, ове годнис добплс су staaby сестру — Олнмлијскс пгре градских месних заједппца. Ова акцпја, која јс нвЈпре кренула у самн.м градским ме. /јл .jjfjnyfyunrKOM такмичењу у Ча. зЦЈедипцамл, запп! на пнпоу општнна и pernona-- дожнвела ЈС 'кру. чку од 1. — 3, јуна. niinillllllllllllllli>lllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllU ПРИЗНАЊЕ „ПАРТИЗАНА” ДО- 1 ЊЕМ ВИДОВУ | Трад1П1Ионална награда „Партп- = зана” — Савеза за спортску рекрс = апнју и физичко васпнтање „25. = ма1”, додслспа Јс н овс годннс нај Е бољим дргшпшма „Партпзан”, мес = мим зајсд1П1цлма ц заслужннм по- = јсдкнцима. На лпсгн добитника наг | раде" „Пвртпзапа” налазн «• п ме = ска зајсдница Доп>с Впдово, коЈа = Је О1»; ГОД1ШС прогдашспа за најбо Е лу меспу заједнипу у рсгпону Шу- = мадпЈс н По.моравлл. Награде „Пар = ткзана” уручсне су у врс.мс Првнх = олнмпнјскпх игара градскнх месмнх = заједннца 2. јуиа у Чачку. ОСИС Y I КУШИЉЕВУ Рнп1оналнс Ссоске олимпијскс нг = рс, ове годппе cTamioiiiipanc су у = Кушнљсву. Цдуће недсљ« 17. маја = знаће се ко he naru регион прсд- = ТосгољуЈ/лви Члчаил, првпх лапа *1ч«а, угостпли су спортскс vkiiiic h.iJ болд|.ч градских .vtciinx зајсдпца :ia рсгпоналпн.м такмичсњи.ма, ,« peniun Шулндијс п поморавља г.рсдстапљала јс napahnncK'S мсспа заЈсдница „4. Y дпсц1шлш1а.ма, коЈс су ндси. тичнс са Ссоским пграма, (иароднн ппшсбој, крос, бицпклпзам, плисањс, стрел,аштво, одбојка, рукомст, клшар. ка, мадн фудбал, стопн тспнс шах и прва помоћ) наступнло јс прско 400 тпкмпчара, од пајмлаВпх до наЈстаријег БОРБА БАНОВИБЛ, 74-творого. лпшњег заставппка Првпх олн.мппјскпх мгара. Иако ова акцпја „Партпзапа" Ср. бијс п.ма првспствспо за mtn, да апп мира што вишс rpabaiia па под>у рс. крсацмЈе, немогућс је избсНп н гак. мичарску страпу. Врсзн pchn да јс предсталнпк нашсг региона mcci.» за. Јсдкица „4. јул” из Tlapahiiiia постп. глп лсп такмпчарскн рсзудтат, чсгврто .мссто у рспублнц|1а Рсзудгатн по ди. сциплппалј.1 били би слсдсћн: Прва помоћ — трсћс место, стони тсппс — псто, шах — прво, .малп фудбал — чстврто, пародшг вишсбој — чстврто, стрсљаштво — друго, крос — чствр. то, рукомст — прво, одбојка — псто мссто. Ова акцнЈа коЈа Јс кренула овс го. дннс трбало би да унссе живот у слортско рекрсатмвнп.м актпвноспи1а градских месних зајсдница, а која се одвија под покровптс.ћством „Партнза. иа” Србмје. И пм крају напомсни« о да Је ова акцнЈа реалпзовапа захва. љуЈући овдаш1мм „Пртизапу” којн је био гдавни органпзатор претходппх такмичс1Ба а својом стручном и фпнансмЈском помоћи омогућпо нашој са ппјс се појавно. Брсмсна вншс ппјс бпло, на брзп. ну Јс обсзбсбсн прссоз II скппц ( оглутопала кодпма и стнгла па сам почстак утакАШцс. ОКК ,,n:ip3h:ui-” подпо јс до 14. лншугз приог полувремспа са 26:14, ади тада долази до поврсдс рукс Д. Миљковпћа, да бп зазп.м у кобпо.м 16. минуту io::ieo i: зо тел.с поасдс аркадс ЛклпИа. Кад сс то.мс дода да јс Чслсбпћ бпо од. сутан због воЈнс пслсбс, Мплошсв.ђс. Biih због „шсђсрпјадс", .мла.ш пгра чн пису могли да пздри:с rtpet овс тсшкс утакмнце. Ilajnchn допрпчос екппи дали су Нсбојша Мпл.иоом'! п Радснковнћ. ,,,PA^EHKQ₽jJP, ХВОРОСТАНСКП 10, МИЛУТИНОВНБ. БОРБЕВИБ, ЦВЕТ. К0В1Ш, ТРИФУНОВИБ,. ММААНО. Г.ПГ1. ЛАЛИН, А1. МПЛАНОВИК СТОЈАНОВНК. МАСОВНИ ИЗЛЕТ Y СИСЕВАЦ Поводо.м завршстка школ ске године за ученнке осно вних п срсдњих школа Планинарско дррштво „Јаворак” органнзх је .масовни излет у Сиссваи. Полазак ау тоЗуса заказан је за 17. јун v 7 часова на тргу Бранка Кпсмановића. ¥“есрп’ке маспвчог похода од Счсевца до Гозс пчскује марш, г па Грзи а’’тобуси за повратак. Превоз оесплатан. М. Д. стављатм н« рспублмчком такхшчсн,у, a napahmiCKv општппу прсдстаз .-uijy так.мпчар11-рскрса111впп пз Доibe Мупшцс. Мпанаи КОШАРКА — ЖЕНЕ „ШУМАДИЈА” — ОКК „ПАРАБИН” 40:48 ПАРАБНИСКИ ЛЕТАЧИ НА ЈУГО — РЕЛИЈУ Најзначајин.чз такмичарскп маннфсстаипја моторнпх пплота, XXVII jt 1ОСЛОВСПСКП аеро-релн за псхар Маршала Тнта, окуппо јс овс годп не 3 пајбо.љс Југословспскс посадс. Mcby пајбољпм Југослопснсктг летачи><1 пашла сс и поссда napahnn ског Асро-клуба „Наша крила” у сасгаву Јован MhuikobiiIi н Томнслав Шалстић, пнлотн н Раде РадосављсвпН, авпо-Мсханичар. ПаДОН:п|- ска посада Је, иако први пут на овом такмичељу, показада високу умешност у дисц11ПЛ11иама, врсмепску тачпост, прецпзпо слсттмис и nauiibaibc. м. и. МАЛП ОГЛАСИ Прола|см icyhy у y.iiuiii Моше Пк јадс 46, поголпу п за локал. Јавнти Мпрп Jonanonnli. тслсфоп 53-488. 0 0 0 Продајс сс кућа са ломоћнн.м обЈектпма -врло полољио у улицп Ми рославп Jonnha 50. rinpnhii:i. Тслсфон;.,52-307..,................ 0 0 0 Продајс.м nohibau и внпоград од 16 ари са лратсИпм објектнмУ. пзпа.ч „7. јула". Мпрко Радујко, Гра дскн ксЈ 5/7, ПараНнп. Тс 1сфоп: 52-812. 0 0 0 НродаЈс.м вндсо-рскордср БЕТА — CAHYO са дскдарацнјом о плаћсној napinni. Братпслав Mii.ieriih, (Пвска 11, Bapahnii. Тслсфон: 035-54-371 од 17 до 19 часова. 0 0 0 Оглашавам нсважсћн.м свсдочапстпо о завршсној осповној школн излато у ОШ „25. мај” у Поповцу па имс Јслс МилспковпИ, нз Загрсба. 0 0 0 Учим снглсски дсцу од првог разреда и одраслс почстпикс. Тслсфок; 52-756, увече. екипп наступ на прв1Ш Оллмппјскп.м urpa.ua градскмх месних зајсднпца. AI. Нлпћ СВЕ БАНКАРСКЕ YCUIYEE ЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА AYTOITPEBO3- TYPHCT — ПАРАБИН ВАШЕ ЛЕТО 84. ГРАДАЦ Од 24. VI 1984. 14. пансиона и боравишна такса — 12.500. — дин. (бсз прсвоза). Прнватни смсштај, исхраиа у друштвсном рссторану. Прсвоз аутобусом на рслацијн: Параћин — Градац и обратно динара 1.400. — Број места ОГРАНИЧЕН. Собс су дво и трокрсветнс. Телефон: 53-670 и 51-870. Радна организација „Цетра” Загреб, Бабуричина 15. оглашава погребу за изврпшоцем за обављање послова и задатака ШЕФ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ Y ITAPAHMHY Увјст: Завршена виша плп срелња стручна спрема скоио.мског нли саобраћајног с.мјера п радно нскуство од чстнрп годинс па ко.мсрцијални.м пословима. морално политнчка подобност. Покусни рад трн мјесеца. Понудс са описо.м досадашњсг рада и кратко.м бнографнјом достављају се у року од 8 дана по објављивању огласа на адресу; РО „ЦЕТРА" Загреб, Бабуричнна 15. СИЗ КУЛТУРЕ ОГЛАШЛВА продају моторног возила путе.м јавпс лицптаиијс и го: — Комбибус, ИМВ, 1600 супср Б — година производље 1969. — псчетна цена — 50.000,00 дннара. ће сс .оДРжати У СИЗ-у културс, дапа 20. jyna 1984. годпне, са почетко.м у 10 часова. За ближе инфор.мацнје обратите сс СИЗ-у културе ул. Б. Крсмановића 47, тслефои 51-446- hi ос Радна организација кооперанага „7. јули” Параћин основна организација коопераната „Параћин’’ у Параћину, расписује JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ за продају основних средстава 1. Трактор ИМТ-558 почетна цсна 2. Комбајн „Змај-780" почстна цсна 3. Камион ФАП, тринаестица почстна цсна 4. Приколица за ФАП почетна цена 5. Дрљача, чстворокрилна, почстна цспа 6. Сејалица за пшеницу, почетпа цеиа 7. Растурач мин. ђубрива, почстна цена 8. Тањирача, 24 диска, почстиа цсна 260.000,00 дин. 380.000,00 ДИ11. 620.000,00 дин. 180.000,00 дин. 5.000,00 дип. 10.000,00 дин. 5.000,00 дип. 20.000,00 дин. Лнцитација ће сс обавитп на дан 25. 6. 1984. годпнс са почетко.м у 8 часова у Сикириии (еконо.мско двориштс задругс). Право на лицитацију ммају сва правна н физичка лица. Порез на про.мст плаћа купац. Заинтересовани пре почетка лицитацијс полажу кауцију од 10 одсто од почетнс ценс лицитираног средства. Сва срсдства могу се видсти радним даном од 8 до 12 часова у Сикирици — економско двориште задругс. ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавају се пољоприврсдпе организације и индивидуални власници комбајна „Змај" 132 да је „Агроскспорт" Београд, ООУР „Пољопривредна производља" Параћин обезбедио резервнс дслове за комбајне наведеног типа. У цил»у правовремеиог обезбеђења потрсбних дслова моле се власници ко.мбајна да се хитно јаве ,Дгроскспорту" ради преузимава истих како би жетву дочекали спремни. „Агроекспорт” Београд, OOYP Пољопривредна производња П a р а ћ и н llxuje U13 апформнсаља. Ихдавачкл савеп Над> Бранховвћ, Моичнло Вучкожић, Свепслаа ЖпвковнН, Мшшвоје ИлпД, Нд * ЈсиаповнП, (замени * арвас *дпикм> Снежанв 1опаножаД Борнвојс Мдрииковлћ, Славолуб Обрадовпћ, Живот? СтоЈановнћ, Жлвојнн Гоинђ (председ. нии) в Јован Гоммћ. Ypebyje: Неддкинонв колегнјум, Гпапнл « од1’ч»<>рнн ypcinuit, Слмвилуд ОбрадоеРП Ноиинарн: Снежонл ЈованоплЛ, Милппа ЖивковнЛ, Мнрослав Шшмтрвјевђ, Мн ливоје Илић технчки урсдник е Мпллраг Миленковић Алрссв t**iiMKiiulei Мпк< имл I орког 4. ПоигтжпскА фак 3B. Гелсфон: Гдаипи в одговорпн урешшк 52-352, ноонтрн 53-694. Прет алдтв годнадм 250,06 динара, naAynoiitniiba 125,UK Зз uocnpHiiciво сцинлруки Жијк рвчуа С113ј ш^лршЈсажа 63504-649-16 код СДК Ивраћмн. Шпшпа ГРО ^ГЛАС”, Београд, Влајковв ћш 8, ведсфоа 340-551. Гнраж 11.0UU.

Y СУСРЕТ 4. И 7. ЈУЛУ ПШЕНИЦА Y ПОСЛЕДЊОЈ ФАЗИ ЗРЕЊА ДАНАС ПОЧИЊЕ VT1IIC СРЕДЊОШКОЛАЦА Знамења ПОЧЕТНОМ ЈУЛА ЖЕТВА певолуциЈе Протекле су 43 године об историјских doiabaja кији су означили почетак наробиоослобобилачкс борбе против окупатора и почетак револуције за изградњу iiueui друнп ва. '1 их Јулских Oana />4/. гоОине ]СОан мали народ на Балкану запалии је oaic.by отпора и борбс nporue окупатора t:oju je велики дсо сеета бацио на килена и кренуо у поход на нреу земљу социјализма. Y т.и околностима позив на устанак нод руководством Комунистичке нартије Југосла иије и друга Tina био је глас храбрих у борбу за сло боду, опстанак, очувањс con ственог идентитета, за прихватање шпернационалисти чких обавеза. Првнх јулскнх дана оче кује се да машине прво заб рује на Ж1ПНИ.М пољима у прекоморавскнм селима. За овогодишњу жетзу ангажовано је преко 60 ко.мбајна. Мобилност пред жетву обеНава и добру оргаиИзацију токо.м жетве. Очекује се да просечни приносн буду око 3.000 килограма по хектару, а укупан принос око 9.000 тона. Комбајнирање пшенинс са балнрањем сламе са канапом износиће 400 килог ра.ма по хектару. (опширније на странп 8.) М. Д. МЕСТА ЗА ДЕФИЦИТАРНЕ КАДРОВЕ Y3 27. JYH — ДАН САМОУПРАВЉАЧА Снага СТРАНЛ 7. радничке класе ЈУБИЛЕЈ ФАБР^КЕ ЦЕ^ЕНТА СТРАНА 3. Сазнање да се улази у тет ку и дуготрајну борбу јача- .io је снагу и морал наших народа који су голоруки, али са великим срцем, полако, али сигурно корачали пу тем који је значио и ослоба haibe од окупагора и од i-ласне експлоатације. Бореlai се против цстог непријагеља, u.\iajyhii исте циљеве радничка класа Југославије ковала је братство и јединство из кога је као логична г.оследица дотла равноправ ност свих људи и свих народа и народности у Јучбслави QOO0 МФФ о@©® СЧЗОО СОО0 ГОД11НА XI •Husn Лист Соццјалистичког савеза радног народа БРОЈ 261 Б ПАРАПИН 27. JYH 1984. В ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ општине Параћин Дан самоуправљача, — 27. /ун узет као датум почетка остваривања историјске од луке no којој су фабрике да се на управљање радницима означио је велики корак да љег социјалистичког развоја и прекратницу у развоју југословенског друипва прихиаНеног од радничке класе и свих социјалистичких снага у Југославији као логичан наставак дсмократских градиција створених тдком четворогодшиње народноослободилачке борбе и изград the нове власти класе. Програм развоја лисгичких радпичк. coipijaодноса, чији је 1375 ЦЕНЛ 10 ДИНАРА S3S ПРОШИРЕНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА Из једне борбе ишло се у другу. Отпочела јс битка за изградњу земље, за јачање њелих друиссвених односа. Реиолуција је наставила да траје. V /60/ су корачали, а. то и данас чцне њени вели0 ки борци npoc.iae.benu ратници, легеиОарних битака и они стасали у миру.али који руку под својим сгаријим 'друговима будно стоје над текооинама ослободнлачке рорбе и соци јалистнчке револуције. Они хчествују у велико.и преображају друшгва које стреми ка новим узвпшеним циbeeiiMa и dociuiuxhuMa у имс н за човека. V битка.иа izoje води.ио ба пас и.иа места за све кбји желе да се боре за стабилизацнју приврсдс, за јачање соција. uiCTiiuKoi ca.uoyiipaeног система, за јачање братссва и јединства, за очување сеих тековина хојс су крв- ;b\- iooopeue у четворогодиш ibc.u рату, од 4. и 7. јула 1941. године, па до -коначног oc.iouoheiba земље. Таквим конкретним радо.и било да се јављамо као произвоБачи илц самоуправ љачи донринеНе.чо континушсту tiauie револуције, а у iboj човеку и себи. А за такве идеје и вреоности треба се борити и ангажовати. To је уједно и част и обавеза. С. О. Поред разматрања остваривања уставне улоге месне заједнице, договорено јс о спровоВсњу активности у поступку усвајаља статута месних заједница — рок је 15. јул и посебно Акционог програма жетве и откупа пшенице Месна заједнина, зампшљена н уставпо констнтуисана као •едно од пзворпшта с^моуправног друштвено-политичког систе ма, односно један од основннх облика opraiinaoBaiiia радпих људн н граВана у остварнвању самоуправљања и власди у целовнтом са.моуправном снстс.му, прешла је од свога формпран^«. д\г н вео.ма сложен пут. Са мање или впше успеха у обухватажу значајнпх послова за одреВену тсриторију, нашла Јс своје местп н потврдила да јс најпогоднији облик за остварпсаи.е пајужих интерсса њених граБана. To је суштинска оп.е.ча делегата Олштлнске конференције ССРН па седници на којој се раз.матрала anaansa о остварнвању уставне улоге месних заједнпца. Анализом постојећег стања дошло се до закључка да највећи број месних заједница пру жа опгималне услове за развој са.могправљања. док нма и великих, то јест гло.мазвих .мес1гих заједннца на подручју града и са преко 5.000 становншка, чија је величина неприхватљнва са становишта критерију.ма самогправљања, непосредног говарања, споразумеваља. развијања солпдарностп. Када је рсч о самоуправи, граВпвања заједничких интере * Y скоро сви.м меспи.м заједлицама истакнут је захтев за већи.м ангажовањем Социјалистичког савеза као фронта организовашгх снага у .месној за.једници' на остварнвању услова за jBiixoB рад и остварлвање н»с них укупних функција. Од дсса II ставова за доношељс одлу ловаља свнх друштвено-подцтика и утврђивањс смернчца лслсгацпјама п лелегатима. Зборовн су гакб1?е јгс.-ЈахГенљивн чнiiiijiaii у nperxo.'iiioAi разматра * љу л прппремама за одлучпвап»с у делсгатскЈгл скупппннама .мссних заједнмца, општини л uinpu.M друштвено-политичким заједнпцама. ПОВОДОМ ДАИА САМОУПРАВЉАЧА До л a о то.ме јс и највише било рсчи, пстакнгто је да се поједпне ckv пштнне месних заједнииа јот iiiicv v довољној мери енашле, да ibiixoBv функцију преузимаjv савети меснс заједнице мли др\тн органи. Истакнуто је н то да и.ма скупштина v којлма изаораип делегати пз л^друженог рада нс учествују v њено.м паду. Указано је да cv v градским месним заједницама лретежно актлвни само- пензпоиисани радници. -понека домаћииа н понеки незапосленн о.младиНа јучерашњсм, Прво.м са бору младих радника, којп је организован у част Дана самоуправљања, на свечаи начин проглашени су најбол.ч млади радницн у акцији „Младн радник самоуправљач”. Најбоље рсзултате у овој години показао је Beселип Црнић радник фабри ке цемента из Поповца, а га Kobe су признања добили н Рајко Бркић, раднпк Српске фабрике стакла н Ледпца Пе pnh, радница фабрпке бомбона ратлука и жвакаћих гу-.ма „Параћипка”. Поред овс манифестације поводом Дана самоуправљача, данас 27. јупа одржава се и Свечана седница радин чког савета Фабрикс цемсп та „Нови Поповац” на којој Ие -бнтп обелсжсн и јубилеј, 95 година па успешног рада поповачке цел1снтаре. М. И. чких оргаиизација v н>ој. a noсебно Савеза ко.муниста зависи колико he се и како разв.чјаги самоуправни односи за које смо сс определили. Нарочито ie нстакнута лотреба за веНим \чсшНем радннка и укупно удр\- женог рада у сгварању услова за дави развој друштвена-економских односа и са.моуправ.вања у месним заједндцама. Када је реч о остваривању фенкцнје месне за јсднице рсчелз ic дасу најчешћа пнтаља у активности била она лз ооласги vpcbjieaн»а насеља и комуналне делатлости. Y сви-м месним за.јсдница.ма непрекндно је у току актпвност на лзградњи пгтсва и путних оојеката, електрлфикацији насеља, изградљп систе.ма за водоснаодевањс, изградњи домова културс, школа и уређивање насеља. Што се тиче осталих питаља она најчешће нпсу ци стављана на дневнн рсд њених органа. Месна заједиица нпјс са.ма сеои циљ. И ако хоћемо да она одговори наши.м потреба.ма. a што ie и Уставом одређено мора.мо сец споснгл бре.ме обавеза, алц п одговорностп. Y cvnротном она nehe исиунитн цлљ зачетник био друг Tino означио је, не само декларати зну одлуку no којој се из јеоне фазс прелази у Opyiy euuiy, него сталну борбу -за афир.иацију радничке класе као носиоца tl субјекта дру штвеног развоја, пут борбе против oryheiba радног човека и ibcioeoi нзрастања као субјекта одлучиванм о сонственом раОу и послови- .иа и нроблеми.иа друштва. Од првих ночетака, па до данашњих дана, када је са- .иоуправљање израсло у све обухватан систе.и који ствара услове да радничка класа овлада резултати.иа свога рада, воБена је вео.иа жилава борба радничке класе и Савеза комуниста на њено.и челу за проширење својих права и претварање визије у стварност која he значпти другу свасвим нову и бољу dydyhnocr. И данас када се суочавамо са сложени.и проблемима стабилизације самоупрае љање нотврБује своју витал ност и peiueiba тих проблеча видс се само у даљем jfiz uaiby и развоју самоуправ- .'шу одиоса и поступни.м овludaua/be.u оО стране онога који ia сгвара. Радничка класа је кроз пве без.иало три и no дсцени ;е потврдила иа је способна да успешно води борбу пporue бирократских снага. да стално подихсе ауторитет ра ^а, проширује свест људских слобода и јача способност целог друипва. Данас јс улога радиичке класе кроз 'јачање властитог са.ио '.нравног cucrc.ua, у борби за превазилажење них пробле.иа, присутважшца но ri сврху лостојања. С. 0. икад. V сгвари od.iynyjyha. Она властито.и снаго.и и ауторитето.и и cpedcreu.ua коiii.ua располаже са Савезом ico.uymicra на че.гу мора ,да чреуз.ие обавезе које стоје пред њо.ч и цели.и друштво.и, подразу.иевајући и зласт која 'јој припада. Потискивање свих снага које стоје као препрска на нуту са.иоуправног оОлучивања постаје њен преоразредни задатак и битна предпоставка успешне борбе за стабилизацију. Читаоцима и нац. Прред * нсдовољнс- активности де.тегација и.ма ц таквнх које се мису састале iwi јсдио.м од избора. Запажено јс да дсле гатп не прнбављају смернице за свој рад у скупштнна.ма, а и када консултују делегацпјс, повратно лх не пнфор.мишу о оудбн-ни предлога. Уз то, речено ie да п rpabann иису '.активнц на зборовима бирача пз разлога 1лто у веНини месних заједница лема погоднпх просторлја за окупљаљс, не поштују сс млшљеља и ставови који су заузс тп ла зборовлсма. HA KPAJY ФУДБАЛСКЕ СЕЗОНЕ 99ЗЕЛЕНИ ОРКАН“ Параћпнско дп популарно Једпнство, п- „Зелсни’’ нажалост нпсу успели --------- да се до.могну жел.еџог циља, Прсарадницима честитамо Такође ie истакнуто да се месие заједнице заобплазе, да се не уважавају мншљења п предлозн, односно да се мало нли скоро ннкако нс чује плн не поштује дилегатска база када се пади о битним пнтањнма за жнвот ц рад одређене срсдпне. јулске празнике 8 За дал.ц развој са\!огправл>а- ] ња н остваривања власти, panВ нчх љ\’ДН и rpabana v месним I заједЈншама значајну улогу нма I развијање садржаја ц метода I функционпсаља облика нспо- | срсдног шјаншлвања и одлучн- | ваља раднпх људн и грађана.,У ч то.ме значајпу улогу nxiajv зоо- . рови, прс-свсга у лроцесу изве српске лигс. Међутим, „зе лени оркан” је прорадио на утакмицама за Куп Маршала Тита н проето одувао сво је реномпране противнике. Најпре некадашњп прволигаш Галепика 2:1, затнм ;ош један екс прволнгаш Раднички пз Крагујевца 4:1, и прошлс недељс још једна че тиорка, 4:2, прогив Смедере ва. Ови лепи резултати обрадовалп су навијаче зелених, а фудбалерн у наредном ци клусу од.меравају снаге у шеснаестшш фннала Купа. На фотографнјм: ПслпвановиК 10) отвара серију голоса протпв Радпичког.

27. JYH 1984. • БРОЈ 261 ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ВЕКА УДРУЖЕНОГ РАДА И ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН О ПОСЛОВАH>Y СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Y ОВОЈ ГОДИНИ ТЕШКА СИТУАЦИJA HE ГАСИ ОПТИМИЗАМ • Радници истнчу субјективне факторе као главни разлог лошег пословања • Иисистирано је на кадровским променама за оне који Н2 нзвршавају своје задатке Фннаиспјски показагељи да Српска фаорпка стакла за пет мсссцн ове годпнс м.ма губитак од 36 мнлијарди дпнара билн cv аларм да сс о ситуацнји у највећс.м параћннском колсктнвг разговара заједнички на највишем нивоу у нашој општшш. Y срсду, 20. Јуна одржапа је зајсдннчка седнмца Већа удруженог рада Скупштнне општпнс Параћин, Beha Савеза спнднката са самоуправннм пословоднн.м и друштвено-политичкнм структурама Стакларе. На дневном реду је бнла јсдна једппа тачка н то пословање Српске фабрике стакла у првом кварталу 1984. годинс. Уз представнике Фабрике и функционера наше опшгппс састанку јс присуствовао и Мо.мнр Јовановнћ, прсдссдник Међуопштинског већа Савсза синдиката региона Шумадијс ц Поморавља. Личпи дсхоцп Личш! доходак на кивоу । радс организацнје у масн и по појединцу је псплаНен за 29 одсто више псго у прош * лој годшш. Диспаритет цена Залихе Достављени материјал -за седннцу и уводно нзлагање Мно драга Си.мића, члана Пословодног одбора СФС, били су исцрп ни и добра лолазна основа за ди скусију, али она за .мало да изо стане. осталог Миодраг Симић на почетку свог уводпог излагања. Си .мић је даље говорио о послова њу у лрво.м кварталу у овој го динн. Само у 1983. години због — Од 1966. године ова Фабри« ка је захваљујући сво.ме развоју и под тешким условима, са рела тнвно ниским личним дохоци.ма повећала производњу за скоро трн пута. Међутим, овакав раст производње није праћен и одго варајућим економско-финансијс ким ефектима. Доходак је стаг нирао, а репродуктивна н акумулативна способност је посте пено слабила, а у 1983. и 1984. години Фабрнка долази у тако тешку ситуацију да бележи нај већс губитке, рекао је између — На нивоу Фабрике произ водња је остварена по количи ни са 35.783 тона н у вредностн од 1,217 мнлијарди старих динара, што је по количини .ма ње од плана за 14,2 одсто или за 5.906 тона, у односу на прет ходну годнну, мање за 13,2 одс то. По вредности пронзводња је ман>а од плана за 3,6 одсго или за 4,581 милијади старих дннара, а већа у односу на 1983. годшју за 51,6 одсто или 41,447 мнлијарди старих динара. На крају првог квартала ове годи двспаритета у ценама нега- ■ тнвна разлика пзпоси 56 мп лпјарди старих' дпнара. На име, добнјано је кроз пове- 1 haibc цспа стакла 44, а кроз раст набавпих цена пзгубп.с но 102 милијарде старпх динара. Кад he у Стаклари не укупне милпјарди да буде Укључујући сс у дискуснју МИОДРАГ ЖИВАДИНОВИН је после констатације да је си туација у Фабрпци изузетно те шка затражио одговор на пита «е докле ће она да буде таква и када ће у овој Фабрнци да бу ^^брлжС^ ЛЈсђ^л.м, ни до краја овог састанка, који је узгред буди рсчено трајао пуна четири часа, није било одговора ла ово пмтање. Мо.мнр Илић, лредседник Радничког савста Радне органи зације јс највишс говорио о субјективним факторима који су довели Стаклару у ситуаци ју да ннје у стању да обавља ни лросту репродукцију, a то утиче и на лоше међуљудске од носе. Мо.мир Иллћ је истицао слабу продају, великп лагер у вредности од 50 милијарди ста рлх динара, велике трошкове пословања и релрезентације, да се не.ма увида у тржпште. He купује се увек оно што је нај неолходнијс, не извршавају се лроизводли задаци, технолошка и радна дисциплина нису на за вндно.м пнвоу, а мали личпи до ходак ннкаква мотивација за рад. Ннје ли за то најбољи до каз недавно спроведен референ дум на који ннје изашло 827 радника, како рече Момир Илнћ чнтава једна мала фабрика. На крају је предложло закључкс, а пзмеђу осталог да трсба размлшљати п ,о кадровским променама код свнх оних који нису у стању да извршавају св оје задатке. залихе износе 36,785 динара. боље? И остали радннци из непосредне пронзводње су доста е.мо тивно говорнли о ситуацији у Стакларн, наглашавајућм своје незадовољство због тога, инсис тирајући у првом реду на суојективним факторима и личној одговорностл н са.мих руководи лаца. ГАШКО АНБЕјХКОВИН, стакларски мајстор јс бно категоричан рекавши „Е па не мо же више овако. Радннчко вре ме тек долази” алудирајућн и на то да онај који ствара дохо дак о н»е.му стварно и одлучује! ДОБРИВОЈЕ БОРБЕВИН је на гласио да су оваквн састанци и раније блли noipeoHH. ДРАГОМИР ХАЏИН је испред Одбора за прнвреду инсистирао да сс окрсне редослед у тражсњу у3 рока лошег пословања Стакларе, да се не пренаглашавају објбктивнл фактори као један од узрока и да се проблем плас.ма на амбалажног стакла не реша ва само кад тог стакла има на залихама, ueh да се фор.мнра лословна зајсдница Произвођа ча амбалажног стаклд и да се та производња синхронизујс. Дискутанти су лосебно истицали да све већи број високо квалификованих радника одла зн из Фабрике, а она је расадник добрих стаклара за све фаб рлке у земљи. Узроке треба тражлти у малим личним дохо miAia, недовољној стимулациЈИ производног рада и великој ре жнјској радној снази. Највише при.медбл је бнло на рачун OOYP-a СФС „Промет". Континуирана производња императив садашњег тренутка Насупрот, то.ме, руководлоци појединих OOYP-a су настојали да објективизирају ствари и да изиосећи многе бројчапе no датке увере присутне да многе ствари нису у н»иховој моћи. Слободан Балетпћ, директор OOYP-a СФС „Про.мет", је лзнео све оне околности Koje су утицале на стварању залиха у Стаклари, а то су, између ос талог, неједнаки услови продајс, недостатак алумннијума за производњу затварача за стак лену амбалажу, поскупљење производа који.ма сс а.мбалажа луни. Највећс су залихе у ам балажн, a no речима директора Балетића, очекује се да ће опа нарсдних месеци бнти знат но с.мањена. За првих пст месе цн реалнзацнја а.мбалаже је за 11 одсто всВа од љснс пропзвод Светнслав Ристић, директор ООУР-а ,,Машинско тргова чко стакло” је нагласио да рад пици у Фабрици нису довољно лнформисани о раду OOYP-a. Го ворио је иоузроци.ма губитака у овој Основној организацијп, а они настају због извоза овс врстс робе. Крсти.мир Крстић, ВД директор Радпе заједнице економ ско-финансијски послови, упо знао је присутне са финанси>с ко.м ситуацнјом радне организа ције, са посебним освртом да Стаклари треба помоћи у изво зпим пословпма. Бранислав Жл вановић, директор OOYP „Амбалажно стакло”, је нагласио ла је извоз амбалажс све већи, а да је ову врсту пронзвода и ранијс требало пзвозитл. Каиа је у пмтању повећање цена до ibera нпје дошло због закашње iba са захтевом, а до тога је до шло из субјективннх разлога, односно што је неко у Фабрици затајио. Укључујући се у дискусију Мо.мир ЈовановиН, председник Мсђуопштинског Beha Савеза синдиката региона Шумадије н По.моравље је констатовао да је стање у Стаклари изузетно тешко. Губнци су велики, вели ке залихе, лошн међуљудски од поси, присутно нсзадовољство радника, па јс било оправдано да се на овом нивоу разговара о noc.'ioBaiby Стакларе. Mebyзентирала Ко.мисија Радничког савста СФС и Извршни савет CO. Y њима се инсистира на штсдњи енергије, снровина и ре про.материјала. Да би сс прева зншли н разрешили проблеми потребна је синхронизована ак ција v вншс праваца, као што су рациопалнпје коришбење пронзводних капацитста и ггре испитивање предстојсћег прои зводиог асортимапа. Застоје трсба свести иа ок вире који објективно моп,' да сс избегну, стварати услове за квалитативни и квантитативнн пријсм снровпна и енергије, пронзводити п инвестирати за потребе извоза. Проблему рад нс дисциплине треба прићп кра jibe озбиљно, како би се елн.ми нпсале досадашње слабости. Радна организација је дужна да створи потребне услове за брже, боље и ефикасније опслу живање основппх организација непосрсдне пронзводње. Лагер готових производа мора да се елп.мнннше пајкаснпје до краја вгуста, а упоредо са тим да се вршн наплата доспелих потражнвања. Y OOYP-у „СФС" — „Промет” потребно је кадровс ко јачање и прерасподела пос лова и радних задатака. Кад је у питању пабавка матерпјала, си ровина и резервних дслова, мо ра сс вршпти искључиво преко магацнна и обавсзно свидентирати. Садашљи облик организоваiba радне организације је широ ко постављен и недовољно кад ровски обезбеђсн. Зато се нуж но намеће потреба преиспитива ња организације. У закључцима су утврђсне и обавезе за органе управљања и руковођсња, да објектив no утврде степен утицаја на из вршавање плапских задатака, односно на исказквање губитака v пословању за протеклих пет месецп, a то убудуће треба чинити сваког месеца. Како је положај Српске фаб рике стакла у примарној распо дели неповољан, затражено је да се уз помоћ највиших опш тпнских органа ова фабрика у односу на друге доведе у равно правнији положај. Иа дан 31. Јмарта овс године Стаклара је имала залихс у укупиоЈ вредности од 505.066.893 односно 176.946.593 трговачког стакла и динара трговачког стакла и динара ла. ЗалЈгхе трговачког стакла се крсћу у висини 32-днев ис производњс, амбалажног стакла у втгсини од 35-днсвнс производње. Астрономске цене Набавнс ценс у 1984. години у односу на 1981. годи * ну су пораслс за 328 одсто, а у томе мазут и бутан и до 480 одсто, док Је цена стаклу већа за 182 одсто. По следице оваквих кретања су прслнвање дохоткс из ове фа брике у друге организацнје ван н>е. Доходак јс стално опадао. Некада нли тачније речено 1965. године учешће чистог дохотка у укупно.м приходу је износило 45,3, већ 1982. године пада на 22 одсто, 1983. на 13 одсто, а у I кварталу ове године оп износи свега 0,5 одсто. Милица Живковић . АКЦИОНА КОНФЕРЕНЦИЈА СК ППРО „ШУМАДИЈА’ ЗАШТИТИТИ ДРУШТВЕНУ ИМОВИНУ тим, овакав скуп не може у потпуности да пспуни задатак уколико се стање у Стаклари п закључцп са састанка не прене су у базу. — Не.ма објективизнрања проблема. Ако је стање у Стак лари такво, неко није извршио свој део задазка, нли у Фабрн цп пли на нивоу општине, ре гиона или шире. Контннуирана пронзводња је императнв сада ш1бсг тренутка, а мора да се решава и проблем залиха и лич них доходака, јср креатпвни рад има већу цену, рекао је из .\ieby осталог МОМИР ИЛИБ. Ускоро нове цене „Помирљнви" тон овом састалку дао је Живојин НцколнИ, члан Пословодног одбора СФС, који је уз уважавање свега оно га што је претходно речепо о слабости.ма унутар са.мс Фабри ке подсетно и на познтпвле моме нтс који су присутни у ФабриНаплата мања од продаје Y првом кварталу пуоошле године потражквања Стаклл ре су уредније плаћана, па је наплата бпла повољннја од продаје. Y опој годшш је случај обрнут. Н поред многобројннх шпервенцлја рсзултатп су изостали и напла та је мања од вредностп нспоручене робе, па је и то имало делимично одраза на резултате пословања. Нове продајне цене Продајне цене тргопачког стакла cv од 21. маја позећа но за 25 одсто, а амбалажног за 17 одсто од 4. јуна. V току је реализација захтева за nooehaibe цена а.мбалаже за 30 одсто. Ефекте опог пос ј купљења треба очекнватн у I другој половпни годппе. цп, а један је свакако упис заЈ ма од стране радника за изград iby ннтерног гасовода. И ООYP СФС „Промет" који јс лајчсшhe помињан као један од крива ца због лоше реалпзацнје п вс лнких залнха -има разлога да сс афирмише, јер је акција за најновнје повећањс цена стакла успешно органпзована. Новс цснс треба ускоро очекпвати. Иа крају овог сасгапка усво јени су закл.учци, а којс је пре ® На састанку Акционе конференције СК ППРО „Шумадија” разматрана проблематика пословања Витално питање о коме се на овом састанку расправљало је пословањс у. општс отежаним услови.ма приврсђивања. Промет у „Шумадији" има добру стопу раста, али сс и остали пара.ме три повећавају високом стопом. To су скс>о сви издаци који оп тсрећују доходак. Зато је на овом састанку речено да стално помиљемо растерсћсње дохотка још не дејствује и изражсно јс мишљења да мора да дођс до смањења радника у непри-вреди да би се створила могућност ма њих издвајања из дохотка при врсдс. Није изостало ни питање по всћања продуктивности. Ту је тражена већа мобилност нарочито стручних људи који могу да допринесу.већем ангажовању свих запослених. Ликвидност је ropyhe питање за ову радну ор ганизацију. У овом тренутку ка да недостају знатна средства и када сс примењују реалне кама те. Зато су се радници „Шума дије" изјаснили да сваког месе ца за наредне две године издва јају десст одсто уз камату од 16 одсто. за ове на.менс. Исто тако при крају су разговори са оси гуравајући.м заводима за колек тивно осигурање радника на де сет година што he такође доп ринети побољшању ликвидности радне организације за око шест милијарди старих дивара. На крају састанка је било ре чи и о актуелним проблемима заштите друштвене имовине у радној организацији. Могућност за појаву криминала је јако при сутна. Зато је указано /нд^свс оно што треба урадлти какп би се спрсчило да до тога нс лопа зи. У колективу је изражепа пу на подршка и спрсмност да се на овим задацима и истраје. МНОГИ ГУБИТАШИ НИСУ НИ САЧИНЛЛИ ПРОГРАМ МЕРА ЗА ОТКЛАЊАЊЕ УЗРОКА ГУБИТАКА БЕЗБРИЖНОСТ HA ВЕ ШЗЕ lllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll И поред захтева Изврптног савета Скупштине општипс и упутстава за израду предлога програ.ма мера за откпањањс узрока губитака, ии до 13. јуна већнна губиташа из наше општинс није доставнла своје предлоге програма, како би о њима расправљали и делегати Скупштине општинс Осим Фабрике це.мента, од које није ни тражено, „Станда репранса’’, OOYP-a Болнице, АКТИВНОСТ ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊ/Х MB1E УСМЕНИХ НОНТДНДТД в Неки захтеви радника нису били основани У 1983. години друштвсни пра вобранилац самоуправљања је настојао да оствари што бољу сарадњу са радницима, органи ма самоуправљања и друштвено -политичким организацијама у основним организацијама удру женог рада и општиии у цил»у остваривања друштвсне функци је заштпте друштвене имовине и са.моуправљања. Настојало сс да се са што мање писаних упо зорсња у дирсктним контактима, у организација.ма удружс ног рада и радни.м заједницама утиче на отклањање насталих неспоразума на самоуправан на чип од странс овлашћених орга па са.моуправљаља. Давана су !1 мишљења и упозорепа. а свс у циљу поштоваља Устава. зако па и општих аката. У прошлој години лруттвсни правобранилац са.моуправљања је примио захтевс групе радни ка из Фабрике бомбона ратлу ка и жвакађих гума „Параћинка" ППРО „Шумадија" и Меди цинског центра. бгигле су и три анонимне пријаве и то две из ООУР „Електродистрибуција" и једна из Српске фабрике стакла. Захтеви за интервенцију од носили су се на расподелу ста нова и стамбених кредита, рас поделу личних доходака запош љавања. распоређивање радника поврела радних обавеза. спрово ђсња правоснажних одлука Суда удруженог рада. одлучивања органа управљала по приговори ма радника. међуљудских одно са it инфор.мисаности ралника Сви захтеви нису имали основа нашта указује и одбијаље зхте ва од стране Суда удруженог OOYP До.ма здравља, 13. октобра и.Српске фабрике стакла ос тале радне организације до од ређеног рока нпсу ни сачини« ле основе санације. Једна од карактеристика при спелих програма .мера за откла њан>е узрока губптака је да су бјективни чинилан готово није ни споменут као један од разлога лошег пословања радшсс организација. Л зиа се да су ло ша организација рада, техноло шка и радна дисциплина, однос но недисциплина, врло важни фактори у продуктивностн н иа послу. Многе организације само су прегпгсивале раније програ.ме, чак п без иједног реда прилагођавања ситуациш. пример Болнице и Дома здравља, а задаци cv дати у крајње начелном ставу. О конкрстној рсорганизацији на послг v rnubv ста билизаиијс псма нн по.мена. Извргпни савет ie join јелном затражио ла сс пословн око из ралс предлога мера за отклаи.атне гзрока ггбитака сбрзају (1 доставе члаповпма Извришиг савета на разматрање. М Д. 2

27. JYH 1984. • БРОЈ 261 ОРА „АУТО-ПУТ БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО ’84" Ш1ИММ9ПШРННИ МИОДРАГ СТЕФАНОВИН, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКГОР ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ПОВОДОМ 95-ТЕ ГОДИШЊИЦЕ ПОСТОЈАЊА И РАДА ОВЕ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ОДГОВО РИО ЈЕ НА НЕКОЛИКО ПИТАЊА НАШЕГ САРАДНИКА НЕВЕНКЕ МИЛОВАНОВИБ Омладинска радна акција „Ауто-пут Братство-једнпство” почела је званичпо 1948. године, иако је још у 1947. годпнн извртпила, надомак Загрсба, радове који су представљали једну десетпну укупннх радова деонице Београд — Загрсб, а радила 1е п 1946. године. СТАЛНО УЗЛАЗНОМ ЛИНИЈОМ После затишја у друштвено- •политичком ангажоваљу младе генерације среднпом педесс тих годииа, у ко.мс су замрле ц омладинске радне акције, које су оцењепе као штетнс на Шес то.м плепуму ЦКСКЈ у јаиуару 1958., крепу лоново организова н>ем ОРА „Ауто-пут" 1. априла 1958. године на предлог друга Тита. Од почетка радова Ј948. годнне, па до 1964. године, 501.596 учеспика ове ОРА најбоље су манифестовали жељу и спремност младе генсрације да будс субјекат друштвеног развоја. Отпочињањс.м радова на кич ми југословенског аутосаобраћаја, на Аутс-nyiy „Братство-је динство” на нзградњп друге тра ке кроз СР Македонију и 1977. године кроз СР Србију, омлади на поново ступа на сцену. Долази да догради пут који су ра цили њихови очеви крајем педс сетих и почетком шездесстнх го дина и њихови дедови крајем четрдесетх н почетком педесе тих, да свој рад прпдружи н»иховим подвизима. Кад год се градно овај пут братства и јединства у радним стројевима са радницима и ма шинама, увск су били и о.младинци и омладинке из чнтаве Југославпје. Y сва трн наврата органпзовања радна акцпја -па ауто-путу „Братство — јединст во” иоснла је љегово и.ме, тј. и.ме свога дела. На овом објекту и ове годпне 'треба да се нова деоница преда саобраћају. Домаћа путна прнвреда и непрегледпа колона возила са Запада на Ист ок и обратно прижељкују што скорнји завршетак овс саобра Најпнце савремених техничко- -саобраћајних карактернстика и међународног значаја. Што се тпче друштвенпх ак тнвности на ОРА ,Дуто-пут" н>и хов оквир o.Mebeii је опредеље љима v Друштвеном договору о ОРА y’Cpoiijii и шггересп.ма бри гадира који добу на ОРА. Репу блнчка конферепција ССО Србије у сарадњн са самоуправн им интересним заједницама ДР уштвеннх делатпости п другим потписницн.ма Друштвеног договора о ОРА, обезбебује прог раме и услове за љихово спро воБење у складу са актуелнпм друштвено-политичким тренут ком. Ради бољег информисања програми друштвених актнвнос ти обухватиће, зависно од интересовања бригадира, следеће: — спортско-рекреативне активности — ку.тгурно-забавне ктивно сти ОРА „Лукавац1 .КРСМАНЦИ” КАО ПАРНИ ВАЉАК • Први радни резултати најављују Hose ударнике Нај.млаБа савезна рмладпн ска радна акција .Дукавац” у СР Босни и Херцеговинн „удомила" је п најстарију параћинску омладшгску рад пу бригаду, „Бранко Крсмановић" (1945.) и још четирн из Прилепа, Гацка, Рековца и Љубљане. Млади из поменутих брига да стартовали су више нсго добро, јавља нам наш сарад ник Браннслав Миленковић. Параћннска бригада је тренутно на челу ове успешие псторке и по радним резултатима и по друштвеним активностима. Такође у свом јављан>у, Бранислав Миленковић, поручује родитељима „крсманаца’’ да иемају разлога за бригу, јер здравствени извештај је одличап, смештај, нс храна и забава на завидном нивоу. — марксистичко — образо ван»е и идејно-политичко оспособљавање — техничко-образовну актив ност — информативне актнвностн. Насеље ОРА „Ауто-пут 84" у ПараГшну користи сс ве!1 пст година, недалеко од пута Беог | РаД — Ниш. Y насељу нма свпх услова за жнвот и рад бригади ра. И.ма два кошркашка, два од бојкашка, два руко.метна н јед но тенпско нгралшпте. Y непос редној близи је спортска хала и базсп поред којих је травнато ного.метно игралшпте. Бригадс су с.мештене у зндашп« објекти ма по две бригаде. Постоје и монтажнн објкетп, који се у случају жел^г бригада да ту бо раве, могу користита. V пасељу постоји кантина са сви.м артиклима за дневне потребе бригадира. Здравствспа заштпта се орга низује радом зубне н а.мбулан те опште праксс. М. МпленковнП ОРА „Аутопут’ СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА СТАРТ Дилеме више нема. Омладипска радна акцпја „Аутопут братство и једпнство” креће ове године 9. јула. Ово је п званично потврБено на скупштини Акције прош ле суботе, а акцнјаши су сс бн ставили у задатак да v другој, почстној е.мени, нзведу радове од 50.000 норма сатн. На деоницама аутопута од Бупрпје, затнм на делу Алек синац Делиград радлће шест бригада из Београдл (Врачар), Нпша, Неготина на Вардару, Темерина, Карловца и Лиштице. Њих ће у трећој и четвртој смени на следнтн бригаде пз Раковице, Горљег Милановца, Загреба, Љубљане, Бачке Топо ле, Штутгарта, Ваљева, Тито вог Ужнца, Зеннце, Суботи це, Бакова и Тетова. М. И. ИНДУСТРИЈА КАБЛОВА СВЕТОЗАРЕВО II „БУДУБНОСТ” ИЗ ПАРАБИНА Саиадња за поимео Да велики и .мали могу да наБу заједнички интерес у пословном свету, сведочи вк шегодишња сарадња Индустрије каблова „Моше Пија де” нз Светозарева и Раднс организације за пронзводњу слектроеиергетске опреме ,ЈБудућност” из Параћина. Привредни џин са неколико хпљада радника и мали колектив који броји блнзу 200 запослених нашлн су заједнички интерес којн је забелсжен у једном документу: Самоуправни споразум о по сповно техиичкоЈ сарадњи и заЈедннчксм стицаљу дохотка. ОваЈ доку.мент потписаи 15. Јуна од стране председшгка радннчкнх савета Жнвоте Великпћа нз „Будућно стн" и Мллана Петровића нз ■ Који су карактеристични моменти у послерапном развоју фабрике? — Значајнији ©азвој овс радне организадије почнње тек лвградњом нове фабрике цемента на новој локацији коју чинс двс потпуно паралелне линије данске фирме ФЛС. Кретаљем ових липпја v погон 1950. године долази до спајања crape м нове фабрике и ново предузећс је доблло данаш!ве име ,Дови Поповац". Овим кораком у развоју долази до озбиљнпх про мена у начину експлоатацлје си ровпна чиме су сгаорене доорс основе за проширен« производн>е сировина за нареднс инвесгнционе захвате. Значајну прекретницу у развоју представљала јс 19/2. годпна када ie пуштена v рад нова гехнолошка линија по технологији западнонемачке фирме ,Д1о лусиус", која је уклопљена у nocrojehv технолошку линију. Овим значајнпм инвесгнциоким подухватом пропзводња је вишс него двоструко повећана, па је 1975. годш1е рекордна производња достпгла 748.OW тона. И коначно, краје.ч 1981. годинс завршава сс најбуршрја етапа послераппог развоЈа луштаљем у логон најновије технолошке линп.је од око 800.000 тона цемента годишње, а у зависности од .маркс це.мснта (обзиро.м да је Beij скоро целок.упна производња бнла v марки 45), а освојен је и нови производ — новимал. Овлм инвестиционим улагањем, са гјојХ.и технолошком лшшјом ко(а иредстав.Ба врхунац у тсхничком no гледу у овој индусгрији ван гралица наше зе.мље „Нови 11оповац” ie у могућности да лроизведе око 1,5 милиона тона цемента Ji новимала, што представља 15 одсто југословснске 1Ш1дустрије цемента. □ Очнгледно, најбурнији период развоја је овај који смо окончали уходавањем нове ,двехиљадетонке". Да ли he карактерисшка будућег развоја бити и даље повећате капацитета или he развој од сада добити друге садржаје? — Y планском периоду 1981— 1985. године који ie v току биле оу предвиБене припреме за почетак изградње крајем овог пе риода нове технолошке линије гГ 1 Индустрије каблова предвпђа: Унапређнваље пословно тсхничке сарадње, потпунпје коришћење постојећпх капа цнтета, усклађивање меБуза висности v производњп, реализацнја готовнх производа на домаћем н иностраном тржишту, реализација н уна преБиваше доходовних односа. Поменути самоуправни спо разум поред своје практичне стране подсећа и на не баш развијену сарадњу прнсредника из трограђе (Свето зарево, Нуприја и Параћин). Прнвредницп из поменутих колектива својим примером подсећају да простора за са радњу има и више него што се претпоставља. м. и. i F * Мподраг Стефановић од 3000 тона клиикера дневпо. Инвестициони програм ypabeu је 1981. године и чак су добпјене и понгде за испоруку опреме од најпознатпјих светскнх фнрми. Међупгм, због скоиомске ситуације v којој се нашао „Нови Поповаи”, па н цсло name друштво, реализашгја овакве једне инвестшшје одложена је за пекн од наредннх ппанских периода. Основни акценат V овом планском перноду бачен је на макси.мално коришћење постојећих изграђених капацнтета, a посебно нове технолошке линије. a ти задаци су дефинисани у програму економске стабилизације радне организацијс који је усвојсн крајем прошле године. МеБутим, полазећи од обавеза Фабрике V наредном лериоду као п од тешкоћа у снабдеваh>v сировинама, а посебпо енергијоај овај и наредни плански пернод развоја неће битц обележен спектакуларним улагаљнма v знатна проширеља пацитета, као v претходном риоду. капе- — НајзначаЈниЈа улагања у развој односиће сс на сигурннје и јефтлнијс снабдевање технолошким гориво.м, обзиро.м да је v задње три године економска снтуација радне организације посебно погоршана због ве достатка мазута и да је љегово снабдевање у будуГшостц још неизвесније. Из ових разлога всћ је v овом планском периоду развој Фабрике у везц ове проблематике вођен v два правца: 1. за.мена мазута природним гасом. 2. делихшчна замена мазута и гаса домађим јевтинијим горлвима (гуме, угаљ и шкриљци). За наредни планоки период предвићају се озбиљпнја преиспитивања замене гаса угљем v значајнпјем проценту, па и потпуно уколико то буде могуће. Оваква замена зависиће од од« говарајгћег нзбора домаћег угл>а, од потребног времена п сре дстава за ooeaoebeite одговарајуће колнчине угља и од екоиомске ситуације радне органпзације- ■ Често истичемо податак да је цемептиа пндустрија колевка са.моуправл»ан>а. Од далеке 1950. год!ше, од првнх корака изградње самоупраиљања сада нас деле 34 године. Како оцељу * јете садашњи степен афирмаци је самоуправних односа v овом колектнву, обзиром да сте v овој средшш провели половнну са моуправљачке нсторије Фабрике це.мента? — Познато је да ie v Цементарп „Првоборац” у Сплнггу Ф°- р.мпран првп радшгчки савет v нашој зе.мљи краје.м 1949. годпне. Одмах, почетком 1950. године и наша фабри-ка (данашњи старп погон) бира својс представнике у први радннчкп савет и управнп одбор. Од те. далеке 1950. годнне до данас са.моуправљање код нас ie прешло дуг пут, развијало се и сазревалз, a развој фабрпке до данашњих капациггета јасно показује да ie самоуправљање радних људи Фабрике цемента било на завидном нивоу. Доношењем уставнпх амандмана и Закона о удруженом раду самоупрдвл»ан>е добнја нови квалитет. Оно је децентрализовано iep cv форлшране рсновне оргатЕзацлје удруженог рада и радне заједлкце. Те целине има iy своје раднлчке савсте, а самоупразљање се одвија и преко зборова радннка. Сада ie у самоуправне и друте оргале у Радној организацпји и основнпм оргаш1зацијама удруженог рада укључено преко 500 раднгвка што представл>а једну трепииу укупно запослених радника. МеБути.м, оцењујући степен афпр.мпсања са_\1оуправнлх одиоса нс треба заборавнтц пеке карактеристике са.моуправл>алхз v радној оргаш1заци1и v овом тренутку. Haiuic, фор.\шрајуБи основне организашгје удружеиог рада, иако свака представља техиолошку целпну, лпак смо нарушнли једгшственост технолошког процеса пошто се пијс могла да избегне њихова велика међузависност и великп утпцај једне ла успех у пословаљу осталих основних организацнја. Кад се томе додају тешкоће са којима се сукобљава *мо, нарочито задњих година, појавнле су се иове теппсоће које се нису могле уочитп док су се сви ангажовалп на изградњи нове техничке линије. Данас, впше него раније, осповне организацнје не могу рављати расподелом вшика vnдохотка ООYP 1‘ер це постојл. Самоуправне снаге у OOYP-има често не траже најбоље решење за боље остварење самоуправно усвојених планова свога OOYP-a веп се, зајсдно п најчешће са руководством и друпш структурама исцрпљују тражећи проблеме код других организационих целина, уместо да пајрацноналније искористе своје капацитете. Из ових разлога не.ма ни аФи рмације самоуправннх односа на нивоу радне организацпје, па за све предлоге са нивоа радне организацнје за боље послован»е свпх OOYP-a и РЗ. п ако се уовајају без проблема, нема борбе за тђнхово спровођен>е у живот. Y цнљу боље организације самоуправннх односа, за брже превазилажење посто.јећих економских тешкоћа и стварања услова за боље посдовање радне организацнје, мора се више радаги на развијању заједништва и афирмације радне организације јер само то представља гаранцнју за бољи живот данас али за још боље сутра. В Подсетили смо се прошлости и погледалп у будућиост, као што приллчи у тренутку када славнмо јубилеј. А како оцењујете тренутак у коме смо Се затеклидеведесет пете годнне ностојања? — Y својој дутој историјн Фабрпка цемента ie више пута нанлазила на знатне тешкође v свом пословању, али пх је увек успешно савлаћивала. Задњих неколико годдша ова радна организација се_ налази V веома комплпковапој н тешкој еко номској ситуацији, можда најтежој V задњих 25 година. Шта су узроци оваквнм тешкоћама надам се да је познато сваком радаику Цементаре али их поновимо ]'ош једном како би 313 тога нзвуклп поуке за побољшан»е сгања. Изградљом нове технолошке линије од 2000 тона клннкера на дан, Фабрика цемента је.дупллрала калацитет друш цут за задљпх десег годана, што није учшпгла ни једна цементара у нашој земљи. Изградља ове линије коштала је 2,30 мнлијарди динара, а данас бп фабоика истог калашпета коштала вероватно 7—8 дута више. Међутим, за нашу несрећу, Фабрика је завршена управо у време кад почињу озбиљне еко номске тешкоће у зе.\иви п кад енергетска криза почиње да озбиљно зауставља рад индустријских предузећа. Тако се десило да ц нова пећ буде заустављена одмах после свечаног пуштан>а v погон због недостатка мазута и да је морала да стоји преко 40 дана, а застоји свих пећи из овог разлога присутни cv до данашњег дана. Јако се десипо, да иако се наша највећа јединица брже уходавала не го њена претходница хиљадугонка. да је морала, као и друге пећи, да стојн због недосгатка горива. Са друге стране цена ма зута је вео.ма често расла, што није могло бити компензовано повећањем цена цемента, а ни применом отпаднпх гума. Колектпв је смогао снаге да у овако тешкој економској ситуацији проблем сталног иедостатка маз\гга решн новим улагањима Y гзсифнкаццју која се коначно за неколико месецн завршава као и применом мање вредних домаћнх ropima. Obilm се потезнма решава проблем недостатка горлва алп се неће моћи ре1Ш1ти проблем сталног пораста цене енергије. Паралелно са завршегком нове фабрнке прнспе ли су л ануитети за креддоге ко ји нису могли бити благовремено враћенц због изиетих тешкоћа. Y исто.и перноду дошло је до огро.мне девалватцје динара и наглог пораста камата, што је још више погоршало посло вање радне организације. Из овога. a то није све, може се јасно закључнти v каквој се ситуацији налазимо v време деведесетпете годипгњице постојања, у време кад славимо ,убилеј, којим се може похвалити релативно мали број радшк организацнја у нашој зе.мл>и. Me ђутим, баш овај јубплеј даје и посебне обавезе овом радном колективу Да активира све своie снаге ц превазнБеЈтешкоће V којима се нашао, то захтева тешка одредања од АшогИх1 стеченнх навика, потпуно другачији однос према оаду, то тражи далеко бољи рад, а за мање нли нсте личне дохоткс, a то свакако ннје лако. Досадашња пракса показује да се стечене навике тешко ме 1вају и да има доста отпора спровоБењу програма економске стабилизације који је усвојен прошле године на нивоу Радне организације, али још није афир.мисан у OOYP и РЗ. Само љегово доследно спровоБење од cbiix чланова колектива, без обзира у ком се делу „Новог Поповца" налазе, може омогућити превазилажење досадашњих тешкоћа и створит,ц уолове да мпрнцје it боље дочекамо прву стогодашњнцу нашег постојан>а. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ МЕТАЛСКИХ РАЦНИКА Плво учешЈге успешно Од 21. до 24. јуна л>11 металцп из СР проверили су знаље најбоСрбије п умеite на XV републпчком так мичењу металаца СР Србије. Ово такмичење одржано у Индустрнјп хпдраулике н ппеуматнке „Прва петолетка” у Трстснпку окупило преко петсто наЈбољпх радника металаца. МеВу најбољнм металциМа нашли су се и прелставП11ци Српске фабрикс стакла Жпвојип Мнленковић, Дејан Гојковић, Светпслав Антић и „Пролетерови" металцн Града Томић, Зоран Снбиновић, Томислав Јовановић. Иајзапаженпјп резултат постигао је Града Томиђ, мв талостругар из „Пролетср *". М. Мндетнћ

27. JYH 1984. • БРОЈ 261 АКЦИЈА „ВИШЕ ЦВЕНА — МАЊЕ СМЕНА" УПИС УЧЕНИКА КА РАДНИЧКОМ НЕЗАКОНИТ „ЦРВЕКИ №АГ ГлавнК просветнп ннспекТОр ЛрИ РспубЛИЧКОМ KO.MIIтету за образован.е и физпч ку културу је обавестно Пз оршни савет Скупштине олштнне Парзћпн да ..Цроепн снгнал" нијс обухвађси планом уппса за ову школску годипу из чега произплазп да нема прапо упнса учепи * ка за стицање било ког степена занимања усмерсног об разовања. To значи ла прм Радничком унивсрзнтету у Параћину оде године не могу да сс школују учесници заједничквх основа среднлг ус.мерецог образоваља. М. Ж. ЂУБРЕ „ БЕЖИ “ ИЗ ГРАДА АЛИ СЕ И СКРИВА ® „Приручне” депоније ничу као печурке ® Крај тараба у буџаку, За час осване шут, стари шпорети, лонци, бакрачи и остали кућни отпад, a тамо где су се људи латили лопата и метли, „депониј-з” се селе на следећу деоницу Дуто је, некада одржаван, a затнм препгштан са-мом себп, парк пза Халс спортова био „најпопуларније” одлагал-иште с.мећа. Нису са.мо иесавеснц грз ђани одлагали смеће и непотребне ствари из сво.јих домаћннстава. Понекад је „структура" говорнла да је смсће нз цекс „фирме”. Међтпш, и у једном п у другом случају фактор — човек одлучивао је да садржај каната. ПЈЗгколнце илн чак камиона изручи на домак града. Данас, када машине ц љуотство „Нискоградње" од парка—■ сметлишта покушава.ју, и на општс задовољство успевају, да паправе цнтрални парк, дспотшје се селе даље. Али yje далеко. Нису внше v парку, заиста, сада сс гомнлс налазе око npvre Параћин — Поповац, уз пут пре ма „7. јулу”, a то значи Да byбрс „бежи” из града. Нажалост, у граду још увек oncrrajv депоније. Празни плаиеви, још неотпорене, улице у перспективи и неке забити, из дана у дан, како се гради, „обогаћују се" углавиом шутом из околнлх грађевива. To је најлакши начтгн ослободити се пепотребног али да иије и прави, није. To свд знамо — па опот, по систему: „баш ме брига”, прљамо наш град. М. М. ПИСМО УРЕДНИШТВУ ЈАДИ ВДРЖШ СТАНАРА На седшгцл кућког савета зграда пензионера СО-6, улнца Цара Лазара број 9 и И у Параћшл/ донета Јс идлука да сс писмгно пошаљс акт са образложен>ем зашто наша зграда, па и друге зграде немају воду од 5 часопа ујутро до 24 чаоа увсче. To је скоро спаки дан од 1. јуна 1984. годике, као н предходие четири године. Ми, граВани овога гр&да смо улагали за довод водс, а сада немамо ни да пије.мо воду, као ни за одржаваље хигијсне. Код оннх који су иа петом спрату, због слабог прнтискд уотшгге вода н не долазп. Они су „искључеш!”. Зашто се не предузнмају оштре мерс проптв граВана п са ссла који много троше воду, поливају баште или користе воду у другс сврхз. Предлажсмо да се пронаВу Још нскн иззори и да се иаправе већи базенн за довод воде тако да не оскудевамо у њој. Зато молпмо меродавне да прсдузму мсре да се реши проблем са водо.м, а неодговорне да се смене ако неће да раде. Ово је најава станара нашег кућног савста, којп својим потписом тражс ово законско право. Следе 29 потпи са. Сагласш! стакарн зграцс у Мпрослава Јоциђа 1. Такође it кућнм савст зграде бр. 3. у улнии Буре Салаја придружује се апелу за бољс н урсдио снадбсван»е водо.м којс је нередовио још од 1982. године. ... II Кућии савет зградс CO у Улнцн Буре Салаја такође се прлдружују овом апелу за боље и уредније снадбевање водо.м. Y овој зградн станују 30 породкца, а воде пема од 5,30 часова до 23 и 24 часа. Друже уредииче, умољаватс се да у име rope потпнсаних гра&ана објавите овај захтев како би се одговорiui пробудили из сна и ведилн патн>у својих грађана. АКЦИЈА „ЗАШТИТИТИ ПЕШАКЕ Y CAOEPAIiAJY” ПЕШАЦИ МЖОНИЈИ Свакодневно страдање пеша ка нд пашим путевима и улица .ма добија днмензије једног од најовбиљнијих друштвених про блема. Управо зато Републичкп савет за безбедност саобраћаја на путеви.ма СР Србпје намерава ове јессни, вероватно у ссл тембру 1984. годнне, да започнс широку акцију „Заштитпти пе шаке у саобраћају”. О значају ове акције не тре ба посебно говорити. Вишегодп шњом анализо.м саобраћајних незгода дошло се до увереља да су пешацн најугроженија ка тсгорија учесника у саобраћају. Просек погннулих пешакау последњнх петнаест година у укупном броју попшулмх у сао браћајшш незгодама — дости же врло неугодну бројку од 37 до 42 одсго. Y развијеним зем љама Европс учешће пешака у укупном броју погинулих je око 20 одсто, у условнма далеко развијснијег саобраћаја, што је два пута ман>е него код нас. Највећи број несрећа у ко ји.ма су пешаци страдали објаш њава се са два основна узрока: непажља н нсзнаље пешака као и непоштовање пешака — од стране возача. Прс.ма анализа .ма Републичког сскретаријата за унутрашн.с послове СР Срби је у последњих 15 година број логинулнх пешака повећан је за три пута, а број настрадалих са већнм или мањим после днцама за два пута. ностима обарала псшаке — нај внше су страдале -особс преко 65 година старости због смање них рефлекса и деца између 5 л 14 година због крајње неопре зностп. Акција коју he предузети Републичкн савст са безбсдност саобраћаја на путевима СР Ср не у саобраћају, а пре свега, на штовећем аигажовању св их заинтересованих друштвеннх субјеката у свнм местима широм Републике. Рсч је о органи зацпја.ма Ауто-мото савеза Срби је, осигуравајућим организаци јама, оргашЕма унутрашњих no слова, општипскЈш саветима за безбедност саобраћаја па путе ви.ма итд. V свему томе очеку је се значајна помоћ н средста ва информисања. Основни цлље ви овс акције су: да се унапре де општи услови саобраћаја, повећа нлво знања, дисшшли и саобраНајне културс учеспи ка у саобраћају, а прс свега, пешака н возача. Нскс катего рије пешака — као што су то особе прско 65 година старости или деца између 5 и 14 година морају се такође наћи у цент ру пажње ове акцијс. Почетак школске године v ссптембру та кође треба да буде мотив за ло себне актнвпости у свакој срс динн. Акција „Заштитите пешаке у саобраћају” спада у ред изузет но важних и неопходних акција у овом тренутку. Тим пре што ЛЕТЊЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ ЛЕТО ЈЕ ОТПОЧЕЛО С T03DM ■ Зашто су матуранти налтрштени D Егеј као сепка Јадрана ■ Вода за купањемалог прста Лето је пожурило. Стигло је дан раиије, кажу због прс ступне године. Пожурили су и Тозини пулсни (читај фулбалери репрезеитацијс) са фудбалског прпснства Европс. Момци. у плавим мајицама приуштлли су мам изванрсдно пражњењс. Слатко смо се испсовали, испљували, највише по Този, па се више не нервирамо због сталпих поскупљења. Нашс фудбалскс лађе су потопљене у земљи накострешених петлова. Фудбалско теме су непресу шни извор инспирација за угодне кафапске разговоре уз хладпо пиво по врелим це аама. Параћински „зелепи’' нису остварилк циљ, пису упхли у прву српску лигу. Пред крај првепства зслени су co папуппли голова као ни кад, а онда су у Фудбалско.м купу узели под своје бивше прволигаше, Галспику ц Рад нички из Крагујевца. Одржа ли су им добру лекцију из познаван>а кожлих „бубамара" и решетаљс противвичких мрежа. II наравно, ето лепих тема за кафапско при че, по систему: „Аранђелопа чка Шумадија је и.мала Burnе пара за куповипу бодова. а има и неких сумњивих по Једннаца из редова овогодн шњег Јединства..." Верујемр ла су то ипак кафанске при чс. Са летњим данима стижу и матурантски таболи. Изникну по излозима посластичарница. продавница, а онда гдс ћсш лепшс мстсо за приче о томе, чије јс дете најлепшс и тако то. А матуранти сли кани код фотографа чија ма шта највероватниЈе досежс до визија кумова који својим ку мчкћима надењују имена Да ниел или Лепа Брена. Искићсни по дпјагопали без иједпог осмеха, памрштс пи, званичпи са истом хаљи ном на туфне к чипкастом крагном, или белом кошу- »ом II краватом која у једном даху промепила и по тридесет власпика. Матурантк су озбиљни, какви и трсба да буду у животу који пред н>и ма стојп, вамрштсви јер зиа ју шта их чека (не чека)... Само су професори псти. Го динама јсдпа те иста фотографија се окреће сликана пајвсћим отвором бленде да би се скриле Оорс. На њихо ви.м лицима пема пи трага од професорске памрштепос ти. На »иховим лицима пе титра сенка строгоћс, већ благи очивски осмеси. Наравно и годишњи од.мо ри су јадаља и запомагања над горко.м судбином и пра зним џсповима. Многи храбро изјављују да he сс врати ти у завичаЈ где их чекају струкови купуса, парадајза и паприке. Сви ти струкови обс ћавају добру зимницу м зим ски кркаплук витамина. Mope плаво, дубоко, шум таласа. на хоризонту небо и вода се љубс. Идила које се мпоги одричу и тврде да је и Морава, иако прљава, најлепшс море. Има и оних тврдоглавих који не схватају да је море слано и горко. Они најпатриотскијих џепо ва тврде да им је Јадран при растао за срце и да рс желе да тамо код пеких Грка тро сиртаки. Куну сс у пашу довитаивост да за свакојаку му ку пропађсмо рсшење. ^года је у врелим данима најтраженији артикал течног буђеларима и храничном бсс парицом куну се у добро грч ко вино и луди провод уз ше улудо, драгоцспе девизс. Они који су почслл да калкулишу са добро истањевим агрегатног стања. Сви бт« да је пију у што всћим количи нама, л>уди, животиње. зе.мља. Нагло изражене жсље за драгоценом текућином овог лета, по свој прилици, бићс вишс жеља него реалнст. Славине свс више цуркају и све чешћс туширамо са.мо мали прст. Каква би ово разгледница била без дугог културног ле та. Будите срећни. почсло је. Кренуле су музичке вечсри на терасл хотела „Петрус". потпомогиуте лсгендарним жабљи.м хором. Ту су у биос копима „Врслс девојкс'', рсд голотињс, ред секса. Стигао јс и „Профссор Лено" да нам прпкаже всштине индмј * ских факира и највећу свстску сензацију, ходање по жаРУ. На крају ових летњих раз гленица пуно поздрава и ку пајте се. макар у зноју, док базени не прорадс. Разглсдпице вам је писао: М. Илнћ НОВА НАДА ПАРАНИНСКЕ РОК-СЦЕНЕ JWir УС1ЕШИ0 BWJ1A ВЕЖИТЕ ПОЈАСЕВЕ Парађнн Јс сигурно једини град у СрбиЈи који већ годинама нс.ма просечан рок састав. Покутпаја је, додугае, било али се на то.ме све н завршилоЈ*азлоге за такво стање ггреба тражитп у скупој опреми и неимаљу простора за увсжбаван>е и наступе. „Марија” откровеље лета 1984. Републички савет за безбедност саобраћаја на пугевнма СР Србије започеће од 1. Јула 1984. акцнју за употрсбу сигурносних појасева. Наиме, од 1. јануара 1985. године употреба појасева бнће обавезна, а протнв онкх возачп који не бу ду употребљавали појас блће предузете законскс санкцнје. С обзиро.м на то да многи возачп — аматсри нису упозна/и нли су изгубили из впда чшвеницу да се од почетка идуће године појасеви морају обавезно употребљаватн, ова би акци/и знатно помогла како возачн не би ушлн у период обавезне употребе појасева — непрнпремљенн. јесенн интенз1гвира, а нароЧ1ГТО крајем године какоби Састав шМАРИЈА", то јест, чс творица младића н једна девој ка решилн су да скину вишегодишњу прашину сасвих мес та где се некад свирало. Желе да у опустеле школске терене и сале фабрика врате људе ко ји жслс да чују добру музику. Најстарлјн н ујсдно и најпстакнутији у МАРИЈИ је Зорап Љубнсављевић једннн „школо вани” бубњар у граДУ. Соња Пе тровић је вокал, Зоран Радојко вић бас гитара, Миша Миловановић соло и Ненад Денчић рлтам гмтара. Ваш извештач је присуствовао концерцша v школском цснтру и на терену ОКК ПараПина, па се из вндетог и чутог може закључити следеће: Ово је прва група, послс легендар них ПАРАКИНАЦА, која два часа музицирања може одржа ти на задовољавајућем нивоу. Поред десетак својнх композиција свирају добар рокенрол, а репертоар је такав да за сва ког нма по нешто. Зато, ажо вам је скупо у хотелу, досадао на корзоу, а загуидкшо у днско клубу. слобод но дођите на концерт „МАРИЈЕ” и неПсте се разочаратп. В. л>. Акција ће трајатп дуже. Предвпђено је да она буде нарочпто појачана од 1. до 15. јула 1984., а да се током „Критични .месеци” у којима пешаци највише страдају су ап рлл и октобар. Y току педеље пешаш! највише страдају средом и петком. а најмање суботом, нсдсљом и понедељком. lie шаци највише страдају после радног времена између 14 и 15 часова и увече када се мењају светлосне околносги — између 18 и 20 часова. Међу пострадалпм пешаци- .ма, у несрећама у којима су во зила * под најразличитајим окол возачн стекли иавпку да појасеве — употребљавају. (Танјуг) је у условнма смањеног саобра ћаја појачана неопрезност пешака. Уосталом, званичне ста тнстнке потврђују да су у 60 од сто саобраћајннх незгода у којн ма су пешаци страдали — они сами криви за изазвани удес. (Танјуг) Мпанаи 4 .jiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiniiiimiiiiiiKiiniiiiiiiiminiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiijiiiiiiiiiiiiiiiiii^ ј САТИРИЗИЧНИ У1АО | g За све има места под сунцем, али не и раднихместа. g g Маслзшова гранчица је предходно посечена пли одлом- = Е љена. FE 5 Саи сваког атентатора је да убпја као промаја. е Седмица у свету: понедељак, уторак, среда, чствртак, пе- = = так, субота: НЕДЕЉА. = Оргашоујмо што више масовних трка, ако можемо да | = стигнемо развијене. = = Највеће вредности се чувају затворене: мозак на при- = § мер. = = Боље Је вралцу у руди него на заводу за залошљавање. = g Мислнм, дакле без пардона. f g Данас се од маслинове гранчице праве најбоље пшбе. = = И спаљивање на ломачн спада у светле траднције код S S примптивних народа. 5 Ко пре девојцн њему и развод. Е 3 Кад зашкрнпи међу народима треба подмазивати масли- = з. новпм уљем. § = И нз најмудријс главе изшпснс коров. 5 Здрави људи служе болесне. = = „Држава — то сам Ја”, док се републике и покрајине не i дпговоре. Ј 2 g Дечаци убацују кликере у исту рупу: од малена се уче I н брачном неверству. = i И поред оволикнх трутова, земља се и даље вртн око сво- I з Je осе. s । МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИН | g Дошло је задње време. И бели лук се продаје на везу. | § Познајем вас као своЈ џел: празни сте. g Гаврило је прб свега био Принццп. • | Како нестапшца меса, кад се међусобно сталпо „кољсмо". § “ § 2 МОМИР СТАНИСАВЉЕВИБ § = = | Сманло бн се број лељиваца када би п.м се наплаћивала 1 s лежарнна. г | Што краћа памет — дужа дискусија. = | Некн од свега најбоље знају да губе времс. МИОМИР ЉУБИЧИБ |

27. JYH 1984. • БРОЈ 261 ДЕЧИЈА ЗАШТИТА Y 1984. ГОДИНИ ЈОШ ВЕНА БРИГА О ДЕЦИ ПРЕДШКОЛСКОГ Y3PACTA Y НАШОЈ ОПШТИНИ ИНТЕРЕС ДЕТЕТА НА ПРВОМ МЕСТУ! ■ Интсреси детега на прпом месту и ПосеАннм мерама Општинске самоуправне шггсрссне зајезп.чце дечје заштите омогућсно радни.м људима п граИанима збрин>а * вап.с ц васпиташс прсдшколске дсце по нилсој цепи од прошлогодишље н Уаедена скала • п-пу«[ма:К| ро.ти теља за целодневни боравак — до 2.527,00 дниара прихода по члану домаНипства као п за трсћс п свлко нлпед но дстс у породици боравак у дечјим установа^ч бссплатан — пајнпжа цсна за роднтел е 339, — а најзмша 2.260.00 динара за one са прихоцпма ппско 7.504 00 пчнара по члану домаћинства g Попуи»еност објскага бол,а од прошлогодишше — v некпм глсч-тнпм rpvnaaia нзнад капацнтета и норматива, али су старије васпитнс групс п полудневни боравак нолулразнп Y органнзова|ву дечЈс заштитб, ццтсресн детста н породпцс као н спсцифпчиосгк потреба дстста стапљаЈу на прпо мссто, па Јс увск у цснтру па;к>ке лстс, којс бп трсбало да ужнва одговарајуће олакшнле како г.ц сс могло нссмстапо да разн пј фнзичкп, .мснтално, морадпо :• друштпено на здрап н пор.малап нач ш. с тогп сс у пашој општпни о <ик>ме поссбно bo.ui рачуна, па Онштппска самоупрапнп пптерсспа заједчипл дсчјс заштптс и Цситар за дечЈу ззи<титу ,,Бамбн" cdc спојс актпвноли усмеравају у то.м правцу. Тако сс на Јсдан дово.иио органнзоиан н плакск.1 113Ч11П различнтим програмн.ма ваститно-образовног радд (програм целоднсзког бораца, програм полуднсвног иоравка, мннималии програм васпитно- •образовног рада у трајању од 240 сатн, одмор ц рскреакпЈа лсцс) оОухвптају дсца свих узраста до 7 голи- ■13 старостн у граду н на сслу. Досад су, квд сс ради о просторппм усдопима и oOyxaa'n; iinc-riiriiyTii прпдично завиднп резултати у прстходним годппама. НзграБен Јс пови оијскат it у сарадњи са школама u месUIIM заЈсднпцама обсзбсВснн прооори за васпнтне групе па селу, који са всћ iiocTojcIiiiM објсктнма уз norpcOiiy опрс.мл>с11ост дндактнчким и нгроснпм материјалом н потребпим сгручннм радц||ц||.ма о.могуИуЈу квалитстно збрн и>аваи>с, чуваи>с, noaunaibc н васпчтан>с дсцс, упркос многи.м отеи.ачајуhiui околиостнма са KoJ.ixta сс v срн ocTnapiinaiba Дугорочиог прогочма еко по.мске стабилигације с^очава облмст .»:чјс заштптс. Остваривање програма целодневног бораииа Yc.iodu за це.тпдпсвно 36piiu>anaii>c дсцс (Јаслс, vjPaci 1 — 3 голнне н вртић 4 — 7 годипа) у нашсм грплу су задово.иаваЈу1н| у односу на потрсбан простор II изражсне потребс родитсља за CMCuiTaJe.v. дсце. Капацнтсти са који.ма сс расподаже о.моуслове за смсиггај окс 420 деие (120 Јаслс и 300 вртпК), »ито |е н запланкран обухват Срсдп.»р» nui.-.i мин о.м за дериод од 1980 — 1985. гчд,|- ие, па у том смпслу н нијс било ве11их проблсма до прошлс 1983. годикс. Наи.мс, велпка флуктуација дсце у дсчјим објсктима, сталио iicniicunaiLC и yniiciiBaibe децс (уписано гоко.м го диис 182 дстета, iiciincaiio 220) довсла Је до всо.ма слабс искорншћеноети капацнтста, у одиосу па стнарнс могућиости са око 79 одсто, у идносу на ворматпв броја дсцс у иаспнтиим групама са око 87 одсто, с Једнс стра пс и с друге до порсмеНаЈа у оргаliuaouaiLy рада Цснтра за дсчју зашти ту (iic.MorylinocT реа.тлзовања заплаип раиог васпнтно-образоипог рада, епроBobciuc адскватнс здравственс laiuiuте, рационалног Kopiiuihciba кидривл и томс слимчио). Кад сс овомс додају I! тсшкоћс ЗаЈсдницс дсчЈе заштите у обезбсБииању адекватпе матсрнјалне осиовс за рад, онда сс боље могу (хватитн актнвности дслегата у сам«> управним оргаинма Зајсдницс, као и nacrojaiba заиослснпх у дечјој заипи ти да сс посебшш мсрама иревазнВу и отклоис иавсдснп ароблемн. Нижа цена за родитеље Прво ШТО јс учшвсио fill.io јс ДОiioujciLc Дугорочног лр > ра.м.» мера л акцнја за остварнч i •. стабчлшациЈс у обдасти дсчЈе зашгш **. затм довоШСЊС ОДЛ\-КС О yi Пр!>«1 »>У CIUIH.-Mскс исне по детсту н • V ввз” cxiaitcibe обаиеза ро.ш • иг иа чие cvcuiTaJu и боравка н.ихопс nene у дсчЈнм обЈшггима од 2.400.00 днпара на 2.260,00 дннира, диношси>с Одлуке о скалн регрсснрања роднтсља за це лоднсвпи Соравак од странс ЗаЈсдниПрнходн по члану дом. у одц. на заје.м. л.д. °!о \ дннари.ма до 32 до 2527 100 2260 __ 32 — 39 2528 — 3080 85 1921 15 339 39 — 46 3081 — 3633 70 1582 30 678 46 — 53 3634 — 4186 55 1243 45 1017 53 — 60 4187 — 4739 40 904 60 1356 60 — 67 4740 — 5292 30 678 70 1582 67 — 74 5293 — 5845 15 339 85 1921 74 — 81 5846 — 6397 10 226 90 2034 81 — 95 6398 — 7503 5 113 95 2147 преко 95 прско 7504 —' — 100 2260 К' Боља попуњеност објеката Прсма O4CKiniaii.y, прсдузстс мерс познтпг.но су сс одразнлс на nouehaibe обухвата дспс. Тако, у односу на 331 ooyxenheno дстс цслодпсвнп.м боравко.м у 1933. годиии, крајс.м лгаја 1984. годинс бслсжи сс укупио 398 дс це, Јаслс 144 п ортиб 254 дстста, што Јс еамо за 22 дстста liiiace од оптн^ xia.iiiiix MoryhnocTii. Y з р а с т .Ба.мби” „Колнбри” „Б. Крсман.’1’ Свсга 8 — 16 мес. 13 16 12 41 16 — 24 мес. 18 18 16 52 2 — 3 године 19 20 12 51 С в с г а: 50 54 40 144 3 — 4 годипс 27 29 17 73 4 — 5 20 26 23 69 5 — 6 13 26 21 60 6 — 7 20 21 11 52 С в е г а: 80 102 72 254 Y К Y П Н О: 130 156 112 398 С обзиром на овакву сптуацпју, a у школскоЈ 1984/85, -ОЛ11ИП допста |с. nuajyini у ипду чпп.еницу да he се Одлука о pacnticncaiby Janitor копкур iioxicpaibCM децс из млаБих у старпјс иаспитпе групе, као и ncnnciinaibe дсса за упнс предшколскс дсце за про це пред полазак у школу обезбсдити tpa.u цслодпсвпог н полудпсппог бо повпх мсста са.мо за око 97 дсце (32 равка. Програми за дец3 пред полазак у школу Поссбна naiKiba у лсчЈој заштитп поклаи>а сс дсцн пз геисрациЈс прсд полазак у школу, узраст од 6 — 7 годива, на с« за нсту opiuiiiiayjc no лудпсвпп програм у траЈап.у. од 3 — 5 сати у групама заОавнигте у граду it М1111имал11н програм васпитпо- -образовног рада у трајању од 240 сатн у групама „Путују1»и вртиИ" н „Путујући васпитач” за децу на ссоском подручју. Полудневним nporpoxiом обухватаЈу ре деца у 5 васпнтиих група и у cnpoBobciuy истог пема нн каквих нроблсма. Сва деца која су бнла npnjan.i.ena уписана су. Miiiiinia.iiiHM програмом обухватаЈу се дсца на веоском лодручЈу и тс ис. као it ynohcibc друге смспс у обЈекту „Брапко Крсмаповв1>”. ТачниЈе рсчспо, onoryhciic су многе погодпостп родвтељмма (бссплатпА коришhcibc обданншта за сву децу из породица са приходп.ма до 2.527,IXJ дипара као н за rpchc и сзако tiape.itio дстс. пајпнже naahaiuc родигсљх од 339,00 дииара н највшпс 2.260.90 annaра за one чз породнца са просеч1HIM прпходп.ма по чдапу aouahiiiicina прско 7.504,00 динпра) ла уз uan.ii материјаднп пздатап обезбсде cBoi^j дсцн макснмалио Koprniheii>c спча оиога uno постојл у дсчЈој заштпги у ог.о.м граду. Иначс, скала по коЈој ее рорнтс >■*! рсгреснрају за цслоднсвпп боравлк ie слсдађа: Учешћс Заједнпце Учешће ррдитеља °/о у дипарп.ма ’/». у динарнма Јасле и 65 пртпН), то родитс.-|,и, i.w готоиу они са ..устал.снпм" паникама дд гоко.м године вишс пута упшиу и испишу споје дстс, iichc мо1ш то да чннс на даљс — једпостпопо iionyibeiin капаинтсти to iielie дозволитн. 11з оицх разлога, као n у cxiuc.iy благоврс.мсиог обавс|итавап>а родитсља о слибоднн.м MccTima за |&слс u пптпћ видом ваС1111Т11о-образовног рада ,,Путујући вртнћ” у 5 васпнтних група и видо.м паспитио-образовног рада „11утујућн васпптач" у 7 Bnciiirriuix група. Y Dean са овнм трсба истаИн да овикви.м нач1П1О.м рада дсци се пружа мини.мум, па нз тпх разлога у iiapcjitint годинп.ма треба тсжитн аа у сии.м оиим средиВама где постоје \cuni" it доио.г>ип број дсцс да ес оргаицзуЦ и вдспитни рм Cfi гаш ЛЕИ8М У ЦЕИТРУ 31НЈУ ЗИШУ „БЖИ“ Дстс прелтколског узраста литсизивио сс развлја, расте п егиче uiirita обслсжја друшгсепог unha. To |с доба када сс у завнсиости од васлнтних утниаја дсте хумашиуЈс ■■ connja.uiзујс, када му сс разипја н . услпчшава моторнка к гоиор, када усваја слемслте логнчког мнш.догиа, развнја радис. хигијснске и павике соиијалног попашанм!, стнче еле.мситарна нскустиа о жлвогу n околнни. Тај происс развоја тече всо.ма брзо н нзлижс|| Јс разпн.м утицајима срслпие, и поссбио породице и прсдшколске оргапнзацпЈс. Y то доба ibi.ia јс ouo.ion;- iui развој дстсза иајбржи |ипл>нју сч и iiajnclui iiopcxichajii који остип.иај\ дубоке трагиве на будубу лнчиостОсстл>пв дсчЈи оргипнза.м upate разпа миграцкона Kpcraiua, зипосленист родптсл>а, вр.чо учсстали разводи браки ва, e.Moiiiioii>Liiia кли.ма у породици н дсчјој устапови, претсрии за.мор дсце, урбана градска ерсдииа без иаркова п дсчјпх lirpa.iiiuiTa — све су то ЧН1111ЦОИ са uojii.ua сс детс cycpchc Bch у iiaJpaiiiijc.M детшкству и који могу негатлкии да утнчу иа iberouo физичко и менталпо здрас.ие, а којпма се у Цснтру за дсчју заштату посвсНуЈс поссбна naxiiba cnpouobcibCM здраистссни-iipeuciiniiiiior n BacmiTiioi рада. „Боље спречитм неги лечити” Оозпром на сслику осотљпсост дсис иредшкилског узраста па ииискције, пајаву рааиих омољсња н деформигста it иа го да се iiit:pci;;iiije најннше lUitpc у колек!пзпма. tinraibc здравствеке iijeiieuiuuc иосизбујс се поссбиа nnuiibii. У иил.у блигоирс.меног cnpcuanttibu uiiipeiba unipcKrnuiuix Concern ii up-niicibu iiaiipc.iouatha дсис лрсдузн.иају cc разлнчнтс мере зл коЈпх су иајзппчајпиЈс: ириЈсм »дпивог дстсга, lyraptba трпјажа, пстс.м пски iipei дн дсце ii «».•■>•« I..I, лабораlopiijcKc апалпзс, рсдиино ncpeiuc т« ACCIIC 1СЖ11ИС II TCACCilli UIICHIiC ДСЦи, дсзппфекција објеката к оирсм; i:p<- видпа iicxpaua, борииак ми н:зд^.<(', фнзичко ncaiuaibc н иигиибдски »рез мип. Да бп сс Mor.io iipaiiini здрав-лвсno craibc дсцс у килек।tinno-M борjuicy, иотрсбпо јс обаисзно ирс npuoi npiijCMu да спако дете нма мривсгпепу иитнрду о сио.и здравл.\. Иракса Цсптру Јс ди прп ирви.и долас-ку дшста у KOJiciciiiu родшсљ доиссе чо зирду од пад.'1СЖИО1 лскира о и».ис ;ia He иостоЈс сметљс ча ирпјсм ucieta. Uuaicca noiupja nc сацржи iinauiicuy. na.ui.ic n uuau.baibc вакмнпацпјс ua nc можс да iiomiyacii uuo пзвор подагака К О Н К Y Р с За пријем деце на целодневг?! или полудневпи боравак . а) целодневнн борапак — од 8чо 16 месецн — — — — — 18 деце — од 16до 24 мсссцп — — — — — 12 деце — од 2до 3 годпзе — — — — — 2 децс — од 3 ао 4 године — — — — — 17 теце — од 4до 5 годпие — — — — — 5 деце — од 5 до 6 годнна — — — — — 12 деце — од 6до 7 годпна — — — — — 31 дете б) полудпевпн боравпк — забаииште — 4>д 6 до 7 годипа — — — — — 150 дсцс < Захтеви за прпјс.м деце предаЈу се општој службн 1 Цептра у дечје.м сбданншту „Колибрн” улнца Лоле Рибара бр. 33. Најкасинје до 25. августа 1984. годипс. ¥з захтсв на сорасцу прплогкнтн потпрде о укуплскара о здрапствсчом стан»у детста, а за лолудневпн ни.м npiixiaibinia свпх чланпва дома.ћинетза, потврду од боравак н нзвод нз матичне књнгс pobennx. После нстска ’тока прнјем дсце he co вршптн само V изузетпим слгча lennxia. ј__________________ '___________________________________ ua ocnosy којих бн ссстра-васпптач процсппла пспхо-физпчкн развој дстста ii прилагодпла задаткс и садржајс рала uorylniociiiua дстета. Дпевпу трнЈажу врше мсдицнпскс сестрс прпллком свакодиевног доласка детста у ЈДслс, а у вртнћу повремспо глапна мсдиципска ссстра. ПриА11КОМ прнјс.ма дсцс запажа се вс.тика журба родптсл>а, па сс врло чссто дешапа да дсиа додазе са.ма од каппје и ридницп Цснтра нпсу у могућности ла обаис разговор о здравствсиом стању летста и о спснг\алипм проблс- .мпма којп могу нсгативио да утичу на лете и да порс.мсте хар.моннчан рад у BaciiiiTitoj групи. Спстсматскн прсгледн дсцс и особ л»а no пранилу iipiuc сс на шсст мсссцп. После извршспих систе.матскнх прсгледа прсдузнмаЈу сс одговарајуће мерс: прсвспцпЈа, лечсњс и корекцпја апомалпја. ЗахваљујуИи доброЈ саpantun са До.мо.м здравља и XnnijeiicKiiM заиодо.м нз Ryiipnjc ови прсглсди су. pc.'ioHiin ц свеобухватнп. Тсдсспа тсiKitna и тслсспа опсппа деис мора се свака два месеца, п преко огласних табли родптсл>11 обаосштаваЈу о физпчком iianpcaoaaiby децс. Нсдостатак сале за фпзичко Deacaaibe у два пбјскта Цсптар падокнабуЈс добром сарадп>о.м са друиггвом „Партизан" па tuccToroaniuiua дсца всжбају у Хадк спортова под руководством и иадзор о.м струч1кака ла фпзичко naciniTaibc. C’citu BcncCaibii.ua 'пастојп сс да се GiK.Toiic ii.ui убапже eeh настали аеформптсти noniTaiio utiuinhiior спстсма ii утичс па праиилпо npacaibc тслаа S прп.тш yniuaiby на злраил.е аецв боривку на свсжем виздуху и омасовл>авшку физичке кудтурс nocccliyjc се поссбиа uaiKiba. па сс оргапизује зи- ■uuBaibe и ACTouaiuc предипсОлскс дсце п зајс.ишчко nciicuaibc родитСА>а и acne, ito.i пазпво.м: ,,Мама, тата, всжбијте си на.ма". Ilpauti.ina iicxpaua и npaiiu.iiia оргапизацпЈа днсвпог pacuope.ia живота и рада су сва1сод|1сн1||1 задацп j:iodi>crue tioi и uacniiTiior иоол.и Цептра It:- xpaiia ce u.'iaiiiipa upc.uv <|>n;i>io.b>iii ki i.i KapaKicpncTiiiuiMU iiojca.innx узpaciinx rpyua децс н обухвата tie ca.-.io потрсбпс ка.-iopnjc, bcIi v upai.Hjiaii Mcbyuanoc енергстскнх, pnjiinnnx н зашгнтннх Miiicpnja. Распорел жпвота н рада лсцс у upnihy до садп чроистицао је из Moiyhtiocrii којс пружа општа оргаппзиција Цептра па Је iipiiiniiiii iiouiTonaiua iinancnava.uioi рас uopcaa жпв.ксња бно у друго.м олану: 1'ina.u жппљења у yciaiionn •»<!« $“f» ycicAubcit са онн.м у iiupoaiiun. Лнгажовтасм сппх структура у Цсп.к» у дал>с.м ра.ц, путем утчипка. пзирпш he сс ciin.uaibc паепорсда жпвита н pj.w аецс у корпдции, а затнм усклаbiioafbe и сачпн.ава1ис зајсдкпчки договиреног распорсда. Прсвсшшја у области развоја говора засшша се ua раном открцваљу nopc.uchaja н раду ка iliixobo.u( благоврс.меном отклањању. Овај посао ЗаЈеднкца дечЈе заштагге повернла Је логопедскоЈ служби при Мсднцинском цсптру. Прегледом 487 лредшхолсхе дсцс узраста од 6 до 7 годпна говорни порс.мећаЈи откривепв су жод 155 зсце. По кшшљсп.у логопсда већи број nopc.uchaja уочсн Јс код сеоске деце, а такођс и одзив на третман ове nene Јс већп. Запажено Је да се внше од половипс родитсља нпЈе одозвало па познв логопеда п.ти нсредовно доводс своЈу дсцу па логопсдске всж> жбе. One појаве Јс нарочпто нзражено у градској средннн. Васпитнп рад Када јс у питању васгшпш рад, истп сс слроводп у свим грушша н na CBU.M узрастпма, уз настојање да се у саакој ocxuiulxciioJ ситуациЈи копкрстпо дслуЈо u подстиче дсчЈи развој, како шггелектуалнн, тако н моралнп, сстстски, с.моцпоиалпн и фц знчкп. Програмске оспове за све узрасте н облнкс рада омогућнде су васп1гтач1сиа н ссстрама да сачнне својс ronniuibc програмс у којпма су конкрстпзовани задаци н садржајн и npii.'iarobcini групц у којој сс рсилизују. (kicpaTimioi плановп рада за псрнод од мсссц дана п то на почетку сваког мссеца израбуЈу се на стручш1.м актииима узрасшгх група. Y досадаипкс.и раду учнњсн Јс напрсдак у копкрстизацијн задатака н садрждјо у окииру тс.матских целина. Y свнм itacniiniiuM rpytia.ua лрешло1 с’е на тсматско naaunpaibc којс даје oehc могуИности за крсагивен н скстемагски рад васпитача н ссстара# Садржајц рада рсализују се на JyrapibHM, сдободни.и ii ycxicpcfULM пкшвноспиш, у npuciopiija.ua п на otuo.ic.io.u просто ру, гдс сс нгра кдо иб.шк рада палакн на прво.и мссту. Добро оемишљсna ii структунрапа прсдшколска средипа ннје у стању да у потпуносгн замени породицу, a то ннје пн цнл>, ueii да створи условс за добру сарадњу са CDiLM структура.ма које битпо утичу на развоЈ дсцс. Програмом добро постављена сарадња са родптељи ма тражи всћу активност стручних радншса у npoiunaacciuy повпх .метода и облика, како бн се прсвазишле тсшкоће којс иамеће трка за очуваibcxi животниг сгапдарда, а дсте остаЈс no странп. Capuniba са друштвсном срсдином рсализујс сс у >Ј.шку noceia деце радип.м Ko.icKTiiDitua, учсшћу васпнтнпх rpyua у otvAcncauaiby празника и др\1их јубплсји, на зајсдиичким са сганцп.иа ирсдшкрлских и школскпх радннка у пропа:1а;ксн,у новнх xtcioчсшИс разговарало о прнпрс.иљеиости дсце за иолаза у школу. Општо мншA>cibc влада да су дсца која пзлазе из ирсдшколске организациЈс социЈалнзована, аи располажу богатствои рсчннка и нзраза, да цобро рукују прибиром за рад, да п.маЈу иоз1гт1шне навпкс а ла шн-у у сгању да на ca.uo.u почегку прнхвате наставу, кру io иезаиу за з»ино н школскм часа Uuu.ue nucy крив.1 васпптачи нп учигел>н ueh paan..a;iccibe ирогра.искнх зил1сва у ЈедпнсЈвеном систему масшпни-идразовииг т рицеса. |‘ади ynuiipebr :uim иаспитио-обра- -juutioi рада ирганизуЈс сс оедоиио ст,;учао ii |цп.ч.1ошко-мар1ссиргичко усидршадањс кадрова путсм ceuiuiapa, нансл днскуснја, npcnauaiba н рада стручпих всћа п акшка узраспих гру * na. Caxio сталпим npahctbcu, проучаbuibe.u ii yuobeiLe-u Horaix o6.uib№ uaciiiiTitur рада .uorybe Jc утицатм na фор uitpaibe лнчписи:, оиаквс какву aaitvauibu соција-шстччка заједишш rpaжп. Реалпзацнју програма заваспнтни рад редовно прате Завод ‘за yHanpebeibe заспнтаиа п образовања нз Крагујевца н MebyoiiiUTHHCKii инспектор за просвету и културу, н о свим евентуалнн.м примецбама обавештавају Цептар како би се негатнвности уклоннле а комп летна дечја заштнта подигла на вншн ниво. Странчцу припремплн: Делинка Пантпћ Властпмнр Крстнћ

ШТА СЕ СВЕ РАДИ НА ОТКУПНИМ СТАНИЦЛMA ЗА MJIEKO СНИДАЈУ ВАЈМАН-НЕВЗЛЕ „МАСКИРАНО” МЛЕНО Од 1980. годинс, када јс годпшњн откуп износио 5 милпопа н 200 хнљада ллтара, прплпв млека са подручја општннс Ilapahini се постепено, али сигурно с.мап.ивао, тако да је у прзшлој годнни нзносво само три мнлиона н 400 хнљада лнтара. Гдс леже узроцповог смањења — бпло јс јсдно од шгтања и. на претпрошлој ссдниии Извршног савета Скупштине општинс. ПЦ1ЕНИЦА Y ПОСЛЕДЊОЈ ФАЗИ ЗРЕЊА ЖЕТВА ПОЧЕТКОМ ЈУАА Очигледно Је да су пољопривредницц изгубилн поверењс пре.ма организацијама са коЈима capabyjy, због разних малвћрзацнја, мућки н нспоштсног одпоса на откуплвм станица.ма. Откупљнвачи млека у селима заклдају на масннмједнницама, не уписују износ предатог млека за сваког пољопривредника у лични картон, тако да се дсшава да сс пољопрквредннка увек закине на крају месеца, сипа се вода V млеко, а та се тежнна бележн као да је у питању чисго млеко. Има примера и сипања воде у цистерну пре утовара, а и прнмера да жене откупљпвача продаје сир на пијаци, а пе.ма ни једну краву у шталн. KAKO СЕ ГАЗДУЈЕ ПРИВАТНИМ ШУМАМА? ШУМСКО БЛАГО ЗАПОСТАВЉЕНО Свс су то разлози губљсња повсрсља у откупљнвача. и и.мањења продаје млека. Иначс у општини ПараНин л.ма27 откупнпх мсста, са добрп.м хи гијепским условн.ма, и то јс довољно .за потребс становнпштва. Да би сс повећао откуп млека, Извршнн савет је препору чио Радној оргаллзацлјл „7. јули” да као и до сада лсплаhyjc млекарлма до 15. у месецу, да појача контролу на откугтнлм пунктови.ма и по могућству про.менл лица задужена за откуп, као и да уведс картоне за сваког пољопрнвредннка у који he се угтисиватп свакп предати литар млека. М. Д. • Почетком јула очекује сс да падну првн снопови зреле пшснице у нашој општини. Y атарнма прекоморавских села пшеннда је v последњој фази зрења, и као сваке године тамо lie прво заорујати комбајни на зрелим житним пољима Не трсба очекнватн у овој години рекордне приносе с обзиром на временскс усло ве за време сствс и с пролс Иа затнм на недостатак мипсралних Вубрива и осталих пепогодности које ће сигурно с.мањнпс принос на око 3.000 килограма по хектару, Имајући у виду да јс под пшеницо.м зассјано 3.028 хе ктара, трсба очекиватл при мос од око 9.000 тона. И ове године жетва ћесе обавити органлзовано преко пољопривредних организација „7. јули", „1. мај", РО „Дреновац” и „Поточанка”. За жетву јс ангажовано 57 приватннх комбајна и шест ко.мбајна друштвснс своЈи-. ис. И овога пута жетви се придајс изузетан значај и ангажована је чптава друш твена зајсдница да сс звај стратсшки посао оконча за двадесетак дана од почетка жствс. Накнада за обављањс жег вс наплаћиваБе се npelia је дннственом цсновнику. Ко.м бајнирањс житарлца, са балпрањем сла.ме са канапом власника ко.мбајна извозиће 400 килограма по хектару, a без балирања 320 килогра.ма. За услуге самовезачицама са канапом пољопрнврсдшти he давати 130 килогра.ма по хектару. OOYP „Пољопривредна пр оизводња” дужна је да наста ви напоре на обсзбеђењу ре зервних делова за комбајне и да организујс покрстни сервис за хитне поправке комбајна јер су многе маши нс застареле, па ће сигурно бити случајева честог пспадања из жетве. „Југопстрол” из Параћина cnociihe одговорност око благовременог резервисања горива за потребе жетслаца, тако да се с.матра да ће овогодиш iba жства опет имати висок ниво организованости као н ранијих година. хМ. Д. На подручју наше општине у приватном власништву има око 7.000 хектара шума, а негде око 30.000 парцела и до сада се тим шумама углавном газдовало примитивно, рекао нам је Миодраг Поповић, референт за шумарство при Скупштини општине. 1.¥пнашој општпни у приват--------------------------------------------- *ВШпВМДОнштву ц.ма досга шу ма чл.ји власницм нису нмалн никакве стручне савсте о њиховој нези. Те шуме се углав * иом налазе на јужнокучајско.м подручју и подручју Јухора (храст и буква), а поред Моравс топола и врба. Y циљу бољег газдовања тим ! шу.мама у последње вре.ме пре- i дузимају се мере за њихово ; уређење и плански узгој. Лре- ј ко СИЗ-а за шумарство рсгио < на склопљен је уговор са Радном органпзаццјом „Шипад” из Баља Лукс и сада сс ради на Babeitv д^кументације о парцелама у катастарској службд и на тај пачин he .ДИипад” добити исцрпне податке. До кра-,а one године цзвршиће се и теренскл радови док he се у идућој години урадити , стручна дорада н па та.ј начин he се добити с.мерницс за боље газдовање шу.мама у прива тно.м власништву. Стручњаци he дати десетогодпшшу смер- 1 ншгу газдовања шу.мама и упу- | тиће приватне власникс на на- ј чин рационалног искоришНава ( ља шу.ма и њиховог унапређи- ; вања. Приватни власници по ј једном хектару за све овс радове платиће 1.000. динара. Д. Г. НА „ХОМОЉСКИМ МОТИВИМА” Y KY4EBY шмлмиз попон ДУВАЧКИ ОРКЕСТЛР КУЛТУРНО УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА „БРАНКО РИСТИН” 113 ПОПОВЦА ОСВОЈИО ЈЕ ПРВО МЕСТО НА ТАКМИЧЕЊУ ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА „ХОМОЉСКИ МОТИВИ" ОДРЖАНОМ 26. И 27. МАЈА У KYЧЕВУ „Хомољскп мотјгвп”, једна од иајугледннјих с.мотрн (дзворног стваралаштва код нас ц ове го диве окупило јс најреномираније групе левача, пграча, инстру.менталнста из наше рспублпке. V конкуренцнји дувачких оркестара Половчанц су по мши * љењу жирија билп најбољн и освојплц прво место. Након тога представљенн су и ца телевизијн. — Ово је до сада највећи ус псх нашег оркестра, каже Драган ТаснН, референт за културу ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ПРИХРАНУ ДУВАНА ВИШЕ ЦЕНЕ „БЕРЛЕЈУ” Дуван се налази у одличном стању. Тренутно јс потрсбно из вршити прихрану дувана минера лним ђубриво.м „каном" у коли чини од 250 до 300 килограма по хсктару. Битно јс и заштита стабљика дувана синтеланом и вуксалом. препаратом који.м сс прехрањује преко листа. - Ко има услова за наводњава њс трсба да ових дана то и ура ди с обзиром да јс земља доста сува, савстујс дувански инструк тор Јовица Јовановић. Дуванска нндустрија „Ниш" повећала јс -откупну цсну дува на. Прва класа откупљиваћс се по 235 динара, друга по 200 a трсћа по 175 динара. Порсд то га овога лста сс уводи и још јсдна новина у обради лувана то јс заламањс цвасти и трстира њс филимозом. Одмах након за ла.мања исплаћиваћс се надокна да за тај посао у просеку од 750.000 старих динара по хскта ру. Заламање.м he сс добити да лско Behn принос, а смањује се једна бсрба. каже инструктор ка. М. Д. v Фабрици цс.мента „Новц Поповац”. To је и прнзнање целом нашем Културно-уметмичком друштву „Бранко Рнстић”. алц ц а.матсризлк/ наше општине. И поред недовољних средстава за рад и развој, Нашп аматерц постижу успехе на свнм сусретима и фестнвалнма. penpeaeirryivhn нашу културну средину, каже Тасић. човск Заслужан за шггеизиван културнн живот у Фабрицн цемента у Поповцу. м д. РАДНА ОРГАНИЗАЦША „1. МАЈ” СУНЦОКРЕТ одлично НАПРЕДУЈЕ Рапорт са пот>а супцокре та тслеграфски речено гласп: сунцокрет изванредно напрсдује налазп се у фази iipepcbiieaiba. Под сунцокрс том засејано је 150 хектара. Приносп he бити нспоручс нп уљарицама из Бсограда. Врс.мепски и клшматски услови за сада повољно се одражавају на ову културу. Нпкаквн знаци болестн ни cv при.мећенн. Новосадска сорта сунцокрета па овом тсрену још једном доказује своју внсокоролност. М. Д. ЖАЛБЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДРЕНОВАЦ НА ПТТ ПАРАБИН АЛО-СУТРА МАЛО? • После закашњења од годину дана из OOYP ПТТ „Параћин” ооећавају да lie Дреновац добити телефоне до краја овог месеца Почстко.м марта прошле готшне Месна заједнлца Дреновац л OOYP ПТТ „Параћил’* потписзли су са.моуправнл спораз¥м о монтирању ауто.матске гелефонскс централе, месие тслефонске .мреже и спојног пута Параћлн — Дреновац. Рок завршетка радова предвпђен је за 30. ј\н лсте годлне, алл нл до данашљег дана посао нпје завршен, ш.то је био разлог отвореног незадовол»ства и жалбе грађана месне заједнлцс, која јс OBirx дана пристлгла Извршном савету CO. — Месна заједница Дреновац испуннла је своје обавезе из Ивана^ s БАШТА Y JYJIY НОВАСПВАИСАДЊА BchiiHii усева неопходно је за лпвањс, посебно ошг.ма ко]С сс cej.v илн саде. у току jv.ia и авггста. С оознро.м да у току јула сазрсвац' веки повртарски усеви (ранц краставац, салата, спанаћ, рани парадајз), зе.мљпште треба припре.мити за нову производњу. За гсевс који се потпуно скидају (црни и беЈш лук) цела сс површина добро прнпре.ми, a Aiebv редовс врста које сазревају постепсно (купус) може се сејатц или садитц ново. У ток.у јула, најбоље до noловине мессца, завршава сс сетва краставаца корнншона. Сорте корнишона имају кратку вегетацију (данас cv то пајчсшћс хибридн), с BchiiM броје.м жецскнх цветова (у одноеу на старс сортс) ц интензнвпн.м зре њем. Сства сс обавља у зависпости од начина бербо. Приликом ручнс бсрбс растојањс рсдова износи око 80 до 100, а у рсду око 20 сантнметаоа. Корнншонс је најбоље Бгбритц нспосредно прс сетвс (200 до 300 гра.ма НПК на 10 квадратних .метара), уз једно прихрањивањс споразу.ма, али то није урадила Пошта цз Параћина. Послсдње обавелггење од стране ПТТ јесте ooehaibe да he претплатници добити всзу са светом до 15. априла ове године, стоји у опоменл пред тужбу коју је послала Месна заједница Дреновац. Шта је разлог овог закашњења, упиталл с.мо Мирка ЈованоBiiha, управннка OOYP ПТТ .ЛараНин **: — Ових дана завршавају сс радови на спојном путу Параћин — Дреновац, и уместо шест предходнлх, Дреновац he добити 18 канала. На том послу ради „Телефонкабл” из Беиграда, н до краја овог месеца послови he бпти окончанц, a Дреновчанн he добити телефоне, обећао је управник Јоваповнћ. М. Д. азотом у фази трл лнста. Порсд рсдовпог окопавања (док врежа не затвори рсдовс), краставцс треба pejoBiio,заливатн, најбоље v раним јутарњим часови.ма, када бнљка ннје суви ше загрсјана. Наи.мс, ако сс залива топла биљка, и то још хладном водо.м појављује се гор чина. МеИутн.м, трсба знати да горчина настаје да од тзв. кукур битацина, који садрже свс сорте коаставаца у различитим колнчннама. Сем тога што је сортна одтка, појава горчинс заагротехнички.х мсра. Неповољни висп л од при.мснс опти.малних гслови гајења продужавају псвиод од цветања до технолошке зоелости, а са.мп.м тим и горчинv плодова. Берба краставаца, а посебно корнишона, мора почетц после формирања првих ллодова (прва класа је дугачка од 3 до 5 ц.м). При ручној бербл корпишонц сс беру свакл лли сваки други дан, а сорте краставаца салатара сваких два — три дана. Садн»а каснпх купусњача (куnvc, кељ, карфиол) обавља сс након добрс прнпрсме земљишта, уз обавезно заллвање. Нсдсл»у дана после садње треба оба влтл прво окопавање, уз претходно прлхрањлваље уссва л ца водњавање. Роткве за јесељу производ-њу треба сејатц у редовс (20 до 40 х 10 до 20 ц.м), уз залиеање свакл 3 до 5 дана v фази до образовања прва 3—4 ллста. Каснл је се залива сваклх 5 до 7 дана. У фази трл лпста треба обавиПЛАНА: KO ЈЕ УСКРАШО ДЕЦН РАД0С1? Педесет ученпка Основне школе „Бранко Крс.мановић’ из Плане са радошћу је очекивало 14. јун, када је требало да крену у посе ту Меморнјалном центру .гЈоспп Броз Титр” п поклоне се сенима друга Тита. Тога дана у шест часова, окупљени пред школом чскали су аутобус .Аутопревоза” OOYP „Крушевац”, али су сс након дугог чекања уверилн да су обмаиути. Аутобус ннје дошао, a дсиа су се вратпла .кућама разочарана. тл једно прпхрањивањс с^.^ј) ј грама НПК на 10 квадратнпх . метара, што, \гз byopiiBd'^iYelo пред cerav, чини vKynuv коллчлну Бубрпва — око 300 до 400 гра.ма ла ]0 квардатнлх метара. Behima повртарскнх врста — папрлка, парадајз, лубеплце — палазл сс v овом лериоду v Фазл лнтензивног цветања л обра зовања плодова. Тада пх јс леопходно прихрањиватл, заллвати л заштлтнтл. Прл то.ме тре ба лматл ла у.му да услед образоваља плодова све врстс л.мају већс захтеве за хралпвлма л водом. С тога је, уз заливање, вео.ма првољно и фоллјарно прц храњлвање компдекспим Бубрн вом (.^уксал”). Нске врсте, пре свега бели и црнл лук, л то арпаџнк и луковице, сазревају у току јула. Тре ба лх благовре.меио пзвадити и просушлтл. He с.мс сс заборавити да v случају потребе л у току јула црнн лук треба заш- •пггити од пламењаче. To је не опходно да бл се очувао садни материјал н конзумнс лукови це могу сс фолијарно прскати раствором 0,2 процентног хлдра знда .малепнске клселлне, да би се дуже чувале, одлосно да бп сс спречило клнјање. Прл прскању се поволлп ефекат постижс са.мо ако су листови црног лука зеленп. За све лукове важи правлло да се лосле nabciba лз зсмљпш * та морају добро лрооушити и тск тада очистити. Инг. М. Станојевић Сазнали с.мо да су истога дана аутобуси лстог превозника дошли у матичну школу у Доњу Мутннцу и одвезли децу на једноднепну екскурзију. Зашто је овако грубо пзступљено са децом из Плане и ко пм је ускратио пссету Меморијално.м центру? To питање остављамо (пе) одговорни.м да лаи дају објашњење, за олако неодговорно понашањс. ЖАРКО ВЕКИН

£“|«“............... ..... iniiiiiiinii............. . Песннчна олнмпијаца | ГЛАСАПЕ 31 НАЈБОЉЕГ ПЕСНИКА | | - Песничка олнлтијада се наставља. Послс такмичсња 1 = кајмлаБих литсрараца, племсниту акцнју пастављају ста- = = РЈ1ЈС колеге из Књижевног клуба „Мирко БањсвпИ”. = НајмлаБа параћииска пссничка гснерација свс је = | присутннјз иа књижсвној сцени, у књижевним гласили- Е = ма, на конкурси.ма и фестнвалнма поезијс. ¥ сазвучју нај- = s млаБе српске поезије јасан је и глас пссника из Пара- 1 = liinia. = = Токо.м летљих дана у овој рубрици објављиваћемо 1 * најлепше песме младих параћинских песника који су - 1 скрснули пажњу на себе својим квалитетннм писањем и н = ван граница завичаја н региона, а својим препознатљн- i = ви.м певањем обсћавају заилмљиво п аутснтично песнич- ? = ко ocTBapeibe. £ ¥ свако.м броју прсдставнћемо по два песника, којп 1 = he са.ми да направе избор својих најбољих псса.ма. Коме i £ he од њнх припасги иазив пајбољег пссника „Песннчкс =’ = олнмпнЈаде , зависн од ваших гласова. Гласајте за nai- 2 = оољу песму по ваше.м укусу. = = ,, Т°п листу објавиће.мо на крају такмнчења у августу. = £ Прва три песника добијају награду, као н читаоцн који 1 = су за н»их гласали. Поред вас, значижирија публнке, пес- ? I ме he оцењнвати и стручни жирн. = | Музичка група „Руз.марнн” нз ПараИмна, која се 1 £ припрема да сни.ми прву плочу, yaehe пригодне текстове i = за компоновање. = ¥ прво.м броју представљамо Светлану Панић и Деја- = = на Станисављевића. Ј = .......................................................................................................iiiiiiiiuiiiiiiiiii? ПОЧЕО УПИС Y СРЕДЊЕ УСМЕРЕНО ОБРАЗОВАЊЕ ЗА АЕФИЦИТАРНЕ НЕОГРАИМЧЕН БРОЈ • Први уписни рок 27., 28. и 29. јуна, а други 29. и 30. августа ® Пет одсљења непроизводних и 13 пронзводних у трећој години у Центру за средње образоваље „Бранко Крсмановић ® Однос 72:28 у корпст производних занимања Иако јс школска година завршена прс петнаестак дана за .многе срсдњошколце крај јуна допео је велика узбуВеља и ис лзвесност. Они којл првл лут ceaajv v срсдњошколскс клуне л годлиу дана старијл овог лета iie.Majv брнге. Уплсаће се сви. док he учснилн којл vnnev iv тре11л разред са велико.м нсрвозом нспратити овај 'уписни рок. јс у Центру „Бранко Крс.мановлћ”, верујемо биће веома брзо попуњена. Што се тлче пронзводнлх одељења, овогодлшнл!м пламо.м уплса предвлВело је се v трећл разред уплшу трц одељења машинске (метало стругар, машлибравар, металоглрдач it граВевллскц лимар), два електротехничке (погонскл електричар л електричар за ме рне л регулацлоне уређаје), три којих разлога пропао јунски алл са.мо тамо где има још места. Накладни хлтисвл рок, од 1. до 10. септембра предвиђен је за оне који из оправданих азлога нису моглп да се vmiшу у претходна два уписна рока. С. Ј. БАЛЕТ HA ПАРАНИНСКОЈ СЦЕНИ ¥ понедељак, 25. јуна параћннска публика срела се са једном оалетском представом. На сценн Градског а.матерског позоришта заиг рали су чланови Народног позоришта пз Београда. „Позив на. игру” је представа са којом су се београдски уметници предста вили граду на Црницн. Ова интересантна игра рађена је по идеји it кореографији Тамира Покорног, за коју је музику и тонску обраду снимка урадио Бошко Анђелкић, сценографију Е-’ рнф Декер, а костнме је изабрала Божана Јовановић. Балетска представа је ове топле јуиске вечери била право освежеље у културном репертоару Параћина. С. Ј. СВЕТЛАНА ЛАНИБ рођсна је 1968. годвне. Завр шпла јс први разред заједничкнх основа ».» Средч.ошколском центру „Бранко Крсмановнћ” у Параћнт. Поезију објаввује у лпстовима „Реч младих”, „Змај •1 ,,14 дана”. Добптиик је чругс награде на „Змајезо.м” конкурсу. Једна је од најталентовајмЈкх члалова најмлаБе пеешЕч^е генерацлје у Књл- ’,;сзном клубу „Мпрко Ба- •fcCBiih”. ДЕЈАН СТАНИСАВЉЕВИН јс роБен 1968. годкпе у Параћину. Завршио је први разред заједничких осно ва у средњошколском цснтру у Нуприји. ¥чесник југословенског фестивала поезлје у Титограду 11. Фестлвала поезије Горданлно пролеће” у Сврљпгу. Заступљеи у зборнику „Мајска руковања”. ¥ геиерацлји параћннских младих песнлка који ступају на сцену за сада има највише успеха. Центар за средње образовањс ..Бранко Крс.маноВлВ” у школс ку 1984./85. годину, прс.ма утврђено.м плану, ynncahc у први ра зред 600, v други 510, у трсћп 540 ц v чстврти разред 330 ученика. одељеља текстллне (ткач, коифекционар и оплс.мењивач текстлла) затим петнаест стаклоду вача 11 лсто толлко реглера, једно одељење хе.млјско-технолошке струке, два прехра.мбеле (техничар прехрамбене струке) л једно трговинске струке (проНОВЕ КЊИГЕ ЗБИРКА НЛН КАТАЛОГ ? Успехом до занимања Досадашља лракса је ноказала да првл уплснл рок припада, углавном, бољл.м Бацима. Број бодова, стеченц оцела.ма. одлучују о то.ме где he се л за која занммања определитл ученици. И ово.м прилико.м, свакако, бмпе пзазовнлја лепромзводна заннмања. Два одсљења еко ломско-ко.мрцлјалне л по јецло прлродио-техилчке, мате.матичко-техничке, језлчко-прсводилачке струке, коллко се од иепролзвоцнлх занимања упису давац мсшовлте Упис v прво.м дана од 8 до 12 водп га посебна робе). року трајс трл часова и спооко.млсија, а обавља се по разредима. За свако занимање, изузсв дефииитарних (стакларске, текстилне и металске струкс), број ученика је ограничен. Посебна ко.мисија радиће н на форммрању одел>еи>а, сазпали смо од генералног директора И.ентра „Бран: ко Крсмаповић” МилорадаМи лошевић. Крај августа, тачније 29. и 30. авггст рсзервисац је за други уписнц рок. Тада lie моћи да се vnnuiv они који.ма јс нз било ЛИКОВНО СТВАРАЛАШТВО Y4EHHKA ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИН” („Сила теже” Драгане Филиповић Антиђ; Параћин 1984.) Од првог сусрета са наслово.м „Слла теже" Драгане Антић Фи липовлћ читалац је у дугој нс доумици. Да лл у рукама има ; каталог неке ликовнс изложбс лли зблрку песама како плшс. ваљда за сваки случај. на почст ку књлгс. Двадссст л један ллнорез л I шсст бакроплса узгрсд и непра вллно нумерлсанлх, заузимаЈу ударна места на свакој странл цл л својлм влзуелним утиском ' одају богато ллустрован каталог. Песме. овде лмају обрнуту 1 фуикцлју: служе као ллустраци ја ллнорсзима л бакрописима. У жаркој жељл да објавл свлх својлх двадесет л седам. отлсака Антлћсва је члнила и некс доб ронамерне грешке у клустрова . л>у. Рсцимо песма „Збуњеност" ни стихови. Или прочитај.мо. на дреалистичку баналност у песми ..ЈЕСЕН": / Решсткасте гране — свлачим./Модни крик илл еро тика!? У псс.ми „Усамљена згра да" читалац открива: / пијачну вреву на крову зграде /. Изгледа нова дивља пијаца. Са.мо не илуструје бакропис са јабука или пак пес.ма за илустрацију -има главу, ц томс слично. Кад би инсистирање неколико ..Шума" мртвачку на ЖУГО око’ Мали прст, калЈеног дива уноси линију измећу ока. Бојом no челу, чупа знак властитог ја. На каменој плочи, камени див, обликује руке. Зов снаге, смелог витеза испушта зеницу и бежи. Прстима стежс зеницу, и кида боју. Још увек, празна рука, oceha oonuiz. Нову слику бојим. Сахрана снаге, и поглед кроз бледу крв. Светлана Панић ЈАДНИ БЕТОВЕН Твоји прсти прелећу преко дирки као калшказе oopyuiyjyhu се. Дчрке пуцају под твојим налеткма ucnyiUTajyhu самртничке крике. Твој пас гризе ногар клавира проклињујући изумитеља те справе за мучењс. Ти, тај џелат полако рушши храм за храмом. Јадни Бетовен. Дејан Станпсавл.евић ...................................................................... I....... . .................................................................................... IIIIIIIIIIIIIIIIIIIH^. i ГЛАСАЧКИ КУПОН 1 Гласам за песму: ------------------- —--------------- (наслов песме) Аутора: —----------------------------------------- (имс аутора) Ваше нме, презв.г.е •» а •рссм * • .............................................................. . ® Прва завршна изложба ликовног стваралаштва из школске 1983/84. године у холу Библиотеке „Др Вићеитије Ракић *' Награде ооезоедио СИЗ основног образовања м васпитања @ Овим путем требало би да крену и друге ликовне секције Хладап п празан хол Библп отскс „Др Впћентије Раки!Г’ оживео јс ових дана. Ожнвела га јс и оплемннила пдеја лико • вног педагога Сређка Здравковића, иаставника ликовног вас питања Основне школе „Радоје Домановић" који јс овај хол ис користно као нзложбени прос тор Бачкнх радова својс лпков не секције. Ретко ко може да сс похва ли толиком публпко.м као што су у прилицп учеипци овс пнковне секције. Сваки члан Библнотеке, случајнп нли на.мерни пролазник застану н поглсдају изложене радовс. „Галерија на улазу” како је ову поставку назвао Драган Ан Tiih, отварајући пзложбу, и.ма око 200 изложених радова раз пп.х техника и свакако квалите та. Стручни жири јс одабрао најбоље радове чије ауторе је вреднпм књигама наградио СИЗ основнбг образовања ц васпита ња. Прва награда додељена је Бојану БеслаБу, из V разреда за слику „Мртва природа 1” н Cauni Mauihy. ученик VIII раз реда, за слику „Пејзаж из Тршића”. Сузана Uoinih, учени ца VII разреда добила је другу награду за графику „На столу", а трећу награду Спниша Bopbe вић, за „Мртву природу II’’, Ст рахшва Николнћ за „Пејзаж с птнцама”, обојпца из VIII пазреда и Дсјан ВасиљевиБ, ученик V разреда за слику „Bohe па столу”. Ово.м приликом жнрп је п похвалио Братиславу МилутиновнБ, Олпверу Петров uh н Јасмнну СоколовиБ. жпвп. У љеној реалпзацпјп убу дуће нс бн требало да учеству ју са.мо учсници овс ликовне секцијс, о че.му CpeliKo Здравко вић каже: — Ова изложба је позив моји.м колега.ма да направе нешго слично и да се на ово.м месту увек nabe no нека изложбена поставка. Следећа изложба мо јих Јзака биће сигурно много квалитетнија, јер сам прво.м по ставком желео, пре свега, да постигнем масовност. А мл додаје.мо да овакве пзложбене поставке могу да се обогате п ллтерарнпм поставкама, као и књижевпим сусретима. Јср, не верује.мо да негдс више пролазнлка npobe кроз нека врата него што је.то слу- ’ чај са Библиотеко.м. Овакве из ложбене поставке п.маће најши рп поглед у јавности. САША МАТИБ Y HETPOBUY НА МЛАВИ Ова ил гересантла лдеја свакако, требало да остапе би, да Пзузетан пз школс вл!з” Саша ликовип талснат „Радоје До.маноМатић ове годипе је постнгао ззпажен успех у Лозпицн на ђачком „Вуковом сабору” за ликовно стваралаштво. Награда коју је Саша то,м приликом оспојио омогућила му је ла о трошку оргаиплацптора гчествује на овоголпшiboi Школској графичкој ко понијн у Петровиу па Млаен. С .1 ној 11 графичкој страни и.мало за подлогу заиста не ликовне радове. онда ликов књиге изузет бисмо и разумели ову каћиперсност. Овако. линорези и бакрописи су сасвим просечни, онакви какве сваки студснт ликовне групе на Вишој педагошкој мора да има. Трговачка психологмја: „једним ударцем две мувс" у умет ности најчешће не.ма прођс. Ако условно прихватимб да овј), јшзк, нијс каталог са изло жбе Драгане Антић Филиповић, всћ збирка пссама, у едицији „Прва Kitiira" СИЗ-а културе у Параћину и почнемо да се по наша.мо као читаоци поезије, онда наплазимо на нове пробле ме. Краткп лирски записи. одблесци можда будућих песама, крокији расположсња, прснети су на један лаконски начин ко ји и нс обавезујс на озбиљнији приступ. Стихови од јсдне речи често не прелазе својс етимоло •шко значење, као на пример: у пес.ми „Старост": баченост / датост / уљуљкивање гласа завршзна.м каквс су цене? Пуно поет ckjix непрецизности, као што су ' вода разграничења" „оштрина тог моста" што води/ твојој раз ноликости'7; „стабилност нових нс.мира" „скоковито настајање — додири без додира/ и тако ла љс још вишс разводњавају iiqhj ко нсјаснс темице псвања. Да је збирка осмишљенија. да има идејну и те.матску цсловитост. не би се десило даизбир^а „тече" по методи случзјво^иДаб • раних песама. које међусобно ништа не везујс у целину осим корица. „Сила теже" овога пута није помогла. Књига тсче дивергент но, у ликовном и песничком прав цу. Међусобно прожимање нијс постигнуто. па делује као пе сничка сликовница. У целој ствари треба прихвз тити и похвалити добронамерност СИЗ-а културе као издава ча да сваком пружи своју шан су. Мирослав Димитријевић ИСПРАВКА ¥ прошлом броју нашег листа, техничком омашко.м, дошло је до замене имепа аутора песама у „Песничкој олимпијади”. Мнрјаиа Счојановић је аутор песме „Пустите све да живе”, a Марина Милојковић песме „Порука једном покољељу”, а не обрнуто као што је бкло. Такође је и Биљана Ра дивојевнћ аитор пес.ме „Волпм слово М”, а Драгапа Јовановић пес.ме „Воз љубавн” НОСИОЦИ ДИПЛОМЕ „BYK КАРАЗЈИБ ЗНАЛН СУ CAMO ЗА ПЕТНЦЕ Центар за срсдње образован>е „Бранко Крсманокић" Данијела МатлН,. Божпиа Иллћ, Зоран Јовановић, Татја па Мијатовпћ, Мнлал Сганковић, Снежана ПетковпН, Милован Саздановић, Срђан Радосављевпћ, Татјана РанђсловлИ 11 Саша БогојевпБ. Основна школа „Стева11 ЈаковљевиН: Апександра 15скиђ, Миодраг НпколиМ, Жар ко Радојевић, Дејаи И.чић, Мирјапа Стојановић, Роберг Растовић Алексаидар ДрагаiioBiih. Основна школа „Бура Јак шпћ”: Душииа Јовановпћ Љпљана Крндија, Ивапа Мп ливојевнћ. Мирослав Мнхај ловић, Саша РапћслоииВ, Спежана Томпћ. Ивана Адамовић. I) влалан AhiiMnnuh. Основпа школа .»Вук Каpaijiih” v Поточцу: Caina Сиа ci:h, Cpban Стевип. и Caaba на Ра.чосавл.сви!1. Оснавна гпколв ,25 маЈ" Поповац: Млађап Милојковвћ. Драгана РадосављевлН и Новида Михајловић. Основна школа „Бранго Крсмаиовић” из Доње Мутиице: Силвана Стевановић, ц Дејап Михајловаћ. Основна школа „Радоје Домановпћ”: Весна Букић, Илана Миковић, Брапчслав Зоговић, Иванка Пајић, Can дра Си.мпН Слађана Лончар, Зоран Весић, Драган Сну.ић п Јелниа Шљпвић Основна школа „Мбмчилр Поповић Озрен”: Небојша МанојловпН. Алсксанцра РаiiiKOBuli, Весна Сп.миН. Браннмир АнБелковић. Cnabaiна Божпновић, Јасмцпа Миловановпћ Дејап Вучковић Данпјела Млаченпвиђ, Мидап Стезпћ, Вегна СтојановнН, Горлана Коматина н Сатпа Живаноипћ. Осчоппа шклла ,,Бранко KpcMaiioHiih” и.» Сикипице: Зораи Ainiih, Злашца АранbenoBiih и Јас.мина Спасић.

ФУДБАЛ: | sopju no imi nmm! Судбина Борца у последње време слична | овогодишњој судбинп Јединства $ S ФУДБАЛ: КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈЕДННСТВО У ВРХУ КУПА Богосављевић, АиБслког.пћ, Павловнћ, Матић, Петковмћ, Миленковић, Мнлић, Дреновац, Мирковил, ПеливаповнН, Костић, Mir лнћсвпћ, Каштеварац, Стефановић, трснср Толшћ и другови, заслужују чнсту десстку. Још давнс 1948. у вре.ме Качунковића и љсгових другова „зелегиГ су доссгли овако внсок плас.ман у Купу п тада су дочекалн скопског Вардара. По свој прилици и ова генерација дочекаПе неког прволигаша. пут сн-м прсд годмана постигао воде ћи год (просто певероватпо). Узвратно Је xirrpii Чорлука осам мппута ДоцннЈе. To ппо Је касниЈе уследило, ситурно да Је резултат добре психхчке пр|<прем.-мности момака тренера Мо КраЈљи резултат 4:2 остварен Је два минута пред краЈ. Опст Јс прсбрзоно гп Милпћ — Камеш! продро прсд гол али. ннЈе пгуттграо. Y свом сталу, a и радн спгурности — ушетао сс у гол гостију. Традиционални вице ша.мпионн Све до четирп ко.та прсд кра| овогоднппвсг првенства у ШумадиЈско.|-поморавскоЈ лнгн, Борац и будућн првак ..Копаоник" нз Бруса, ишлн су у корак. Док Јс било шан сн, „Стакларцн” су ..дувалн у врат’’ Брушаиима. Када Је ускоро било јзспо да Је трка неправедпа, налик ДругоЈ српској лиги — Југ, због свссрдпе помоћи ..Копаонпку”, тпмовн којн су дотлс олскакалн п итром ц бодовлма, раздвојилн су се. Параћшгци су заосталн, губсћк три утак.мицс за рсдо.м, чак ссдлм бодова али ini то их ниЈе скннуло са Н.ИХОВОГ „трзднцконалног’' пипс-шд мпнонског мсста. Локомотпви мз Лапова на крају погспства бсжс че тпри бода. Борац већ трсћи пут за редом „осааЈа", бол>с рсчспо стаЈс на дру гом мссту. Увск је нско прсчи, агил нијн, сналажљнвнји. Изузстак прошлогодогшњс првекство, кгада Слога из Вићсвца, своју пгтулу сновала oinuc на спорту, вего ваифудбалским факгорнма. Међутим, што Јс било — било Је Јс JcПокушаћсмо Још Јсдном поручуЈу из Борца. Трсба сс појачати и то па крнлннм позпци?>ма, како би и Y| парсдном нрсснстау бнли коику- .рснтни. Hl. м. ОСВРТ НА ЗАВРШЕНО ФУДБАЛСКО ПРВЕНСТВО НЕШТО ТРЕБА МЕША1Н Свака од утакмпца коЈс су однгралп „зслени" послс фипала Mcbyonnmnic ког савсза Светозарсво са Тскстплцем заслужуЈс поссбан трстман. Билс су то правс посластпцс за „срцс и ду_ шу” павпЈача. Најпре Галеннка, Екс-прволпгаш, тм.м коЈн водц таквп cTppimiiin, као што су Сантрач н Дујковнћ. Снтан всз, чу всио ,,Тсбе-мснс”, толнко су збунилс Земунцс да им Јс игра бнлп разбиЈсиа у самом почетку. Јсдннство Јс нпропа ло терсном и толјпјо убсдлшво бпло бо л>с, да шсф стручног штаба Галснике, Душап Костић послс утакмкцс ннЈс н_ мао шта друго да кажс оси.м: „Јсднн ство Јс било Miioro бол>с. Показалн су нашим профссиопплцима како сс брп ис боЈс клуба”. Тих 2:0 одвслн су „зс лсне" у друго коло. Па рсду Јс бпо крагујевачки Раднн чкн, опст бишш1 прволкгаш. Побсдп пад Галсннком uuje била случајна. Као да Јс Јсдннство водила жсља да у Ку пу иадокнадс свс пропуштсио у првсп ству. Крапјсвчанп су азмо у почстку бпли равпоправан протившгк. Прпн гол постигао Јс Дрсновац, а гости су изјсд пачнли голом Филнпоппћа. Друго полу прсмс бнла Је н друга слнка. На тсрс ну сс заиграла „ппкторија1'. Лкцпјс са крила, прско ЛнБслковпћп н Пав ловпћа, брзоногог Милнћа, прско шс фова ..опсративног штаба" Псливапови ha н Костића, тскле су као по копцу. Мрсжа Јанковнћа убрзо Јс била гц-па. Гостн су измепплп голмапа, али спс Је било касно. Убсдљнвих 4:1 прослап љени су ип тсрсну и па прспукнм трпбп пама. Прошлс псдсље, опет захвал>уЈу1ш срећи, коЈа је толнко псдостајала у првснству, жрсб доводи гостс. Прис тигли су Смсдерсвци, паоко пајсдаби Ји, алн по мгри бо.\>н н од Галснпкс н од Радннчког. Утакдшца јс почсла ,,ио рсду". НаЈпрс јс Kocnih па цснтаршут Пслпвано внћа у 15. мипуту затрссао мрсжу Кнсжевића.' Брзо крпло гостију, Чор лука у почетку, изглсда, iinje увсрио чувара ПаплопиБа у своЈу опаспост. Индолситан, дриблован и прстрчаван. Текствлац: клуб значајне траднције Са жељом да иалишмо резк.ме о сЗдлу и учннку „Текстнлца” у првош доЈ ссзонн, разговаради смо са трене ром Љубншо.м Богдановнћем: — Десето .место на табели, каже Богдановпћ, прапн Јс одраз стања у клубу, па чак Је и опстанак у овом тренутку велнки успех. Екипа јс дос та стара, а подмладак заправо ne do стоЈн. Играчн који су ове сезоне тре бали да носе нгру м поднесу всллки терет утакмнца били су прсокупнраин сдласком у друге срсдине. Тако су Христодор Урошевић, Аца Јовановић u Горап Златаиовић, играчи са велп К1гм MoryhiiocniMa, дали Јако мало Јср ппсу навнкли на рад, дпсциплину и основне обавсзс. По MiruL\»ciby Богдановића овс c.taбости сс могу прсвазићи тако што ћс сс вишс спгмулнсап! пграч. Потрсбно Јс у руководство довсстн IIOBC људс чиЈи he сс рад видети н у току не дсље, а нс само уочи самс утикмнце: „Јср ово Је Клуб са велнком традк цнјом и заслужуЈе да се nabe у ве ћем рангу. ПоЈедипци морају схватитп да Клуб „с постоји због ibiix већ за право оин због Клуба". Тренер Богдановнћ паЈављује своЈ од лазак пз Клуба Јср с.матра да нема ociiOBinix услова за рад. Као при.мср наводи случаЈ када Јс за утаклшцу против „Пртизана' * пз Аранђсловца једва сакупно једаиасст играча и то на таЈ начин што Је ишао по граду и тражпо своје првотимце, коЈи зах ваљуЈућп управи Клуба уопштс ннсу обавсштени о сусрету. Binue пута сс дешавало да на трешпгге пред важие утакмице дођу свсга четпри до пст нграча, тако да Је нормалац рад ие могућ. „Највсроватиије ћу, наставља Богдаиовиђ, радитн на стварању подмлатка Јср сам као профссор всзак за школу, а приметио сам да задњих година нема систсмског рада са мла ђим кадром, што показују и резулта ти наше омладиискс репрсзегггацпјс на турниру у Марнбору и Краљспу. To би био правп расадшгк младих нг рача за свс клубове у оггштнин, игго he у миогоме побољшати ква.мггст фу дбала код иас”. Владан ЉубичиН HE Ив шшч Двадесети сусрети стакла ра Југославије, одржани 9. и 10. јуна у Славонијп окупили су најбоље спортисге пз колектива цсле земље. Стрелци нз СФС наступили су у пуном саставу у муш * кој н женској конкуренцнЈи. Били су добри и из.меВу дванаест екипа заузели су it једнц ц други треће место. Прали мајстори и стрелцп били су: Ковачсвнћ, Костић, Мнлосбвљевић, Мир јана Диннћ и Косара БорБевић. Стрсљачкн радннци дружине „Куља” и руководство фабрикс ових дана труде се да реновирају стрслиште за гађање малокалибарском пушко.м, како би и.мали оппЕмалне условс за прппреме. С. 3. _________________________ ПРВА ШУМАДНЈСКО ПОМОРАВСКА ДНГЛ осис Копаоних Борац (П) 26 26 17 5 14 4 4 8 51:26 49:31 39 32 Покомтпв * 21> 12 4 10 49:36 28 М. рудар 26 12 4 10 44:36 28 Пецел>свац 26 11 5 10 44:44 27 Побсдж 26 9 9 8 31:28 27 Јухор 26 12 4 10 41:35 26 Радмхчки МНП 26 9 8 9 49:44 26 Партпзан 26 9 7 10 37:40 25 Благотвн 26 11 3 12 32:38 25 г1ехстилжц 26 9 6 11 37:36 24 - Левач 26 8 5 13 38:50 21 МарЈан 2>5 5 6 15 29:57 16 Борац (Б) 26 5 5 16 31:57 15 МУШ OOI] ОЧЕНИВАЊА На регноналннм Ссоским ОЛИ.МТП1ЈС1ШМ нгра.ма, параIhihckh представннци до сада су постизали запажене ре зултате Нажалост то се ове годнне није поновнло. Наш представник на ОСИС-у у Кушиљсву, Дои»а Мутница заузела је ссхмо мссто. Нстшп! за вољу треба признатп да је екппа Мутнице доста нзгубила захваљујући не разумеваљу такмнчарских пропозпција. Но рекреативцп из Мутннце држали су сс олимпијскс дсвпзс „Важ но је учествовати”. „Зелени тајфун”: претња и за прволигаше? збуњен Павловнћ омогућио Је цснтаршут из кога су гости пзЈдпачилн. Ру ку на срцс, до тог 32. минута осећао сс пад нгрс цслс екипс. Почстак другог полуверемиа наговс стио јс консолидаиију у редови.ма „зслсних", али нн гостн ннсу остали no crpaiui. Најпрс Јс Мнлић из соло иродора, истрчавшн по ко зна који ме Томића. Всћ су сс очскивалл Једа насстсрцп, када Је прорадио „тан. дс.м". Костић Јс продро по дссноЈ ст ранн, навукао на ссбс одбрану, а за him слсгатио дотурио лопту ПслнваiiOBiihy. Био Јс 85. мпиут и врсмс слав.\»а. To Јс значнло да сс Јсдхпство прикључујс слити од 32 југословс нска клуба, савсзних финалнста Купа. Рекло бн вс да Је фудбалска правда донклс задовољспа. Пласманом Јо динства у сам врх такмичснл за Куп. Нсфудбалски аргумепти пз тск ми нулог првснства у ДрутоЈ српскоЈ лп гн — Југ због коЈпх пм Јс измакао прво мссто, очнгледио пису успсли да разјединс Једииство. М. Мплснковић ОСВРТ НА ЗАВРШЕНО ФУДБАЛСКО ПРВЕНСТВО РОМАНТИЧАРИ НИСУ ЗАД0В0ЉШ V нсдаоно заоршсноЈ фудбалској сс ЗО1Ш ,,13. октобар” је освојио, ini ма ло запидио, дспсто место на табсли. ОпаЈ податак Јс »ссхплтљив тнм пре што Јс познато да су „романтичари" на почстку ссзонс поссдооали одлкчан нграчки кадар, коЈн Јс oOchnnno плас мап у са.м врх, а поред тога npcpipo шлу сезоиу овај тнм јс завршно па одличпо.м трсћсм мссту. Руководство клуба сматра да разло гс трсба тражнти, пре свсга, у неко рсктиом свпрању дслилаиа прапде на тсрсну, што јс битно ^тицало на пла с.ман „ромаитичара". Трснср .Мподрш AiiTiih јс нсзлопољап днсциплнно.м иг рача >1 доласцн.ма на трснинге. Аптпћ прпзнајс да су ти пзостаици углавном оправдапн, Јср, сс, како кажс, зна да Јс ,.13. октобар" радннчкк клуи. алк ипак иапомнњс да he у слсдсћој се 3OUH ово niiTaibc бити сигурио рсшспо. Порсд првсиствп „романткчарп” су водили борбе на Још две странс: Y мпју освојнлн су прво место у Југо-ку пу на тсрнторнЈн општане, а .мсссц лвна касннје у клупске просторијс стк gio јс пс.хар мс.морнјалног турнпра „МилаАнн Мплснковић". Тренутно ,,13. октобар" у свом табо ру нма ссда.мпасст нграча к то: Каpnh, Нсшовнћ, 3. Bopbcmih, Поповнћ .Мнлошсвп11, Јованопи1>, Раднћ, Гагнћ, CroJaiioBiih, П. EopbcBiih, 3. СтоЈано впћ, Вучковић, Hni>aTODi<h, Богдапо. вић, Голубовић, М. Радић, ДимитрнЈе Biih. О свснгуалном доласку нлн охзаску играча нс зна сс звапично Још ннш та, јср прслазпп рок још ннје почео алн рукоподство са сигурношћу очекујс пслико поЈачањс нз рсдова под млатка н чврсто веруЈе у далеко бо XII пласам ндуБс сезоне. В. Љубичић КОШАРКА —- ЖЕНЕ ДЕВОЈКЕ НЕЗАДРМЕ Шумадија — ОКК Параћии 40:84 Y трсћсм коду Српскс кошаркашкс дигс кошаркашнцс ОКК ..Параћнн" ги стовалс су у Араиђсловцу н иосгиглс rpchy узастопну поисду. Бшш јс го брза н сфикасна игра тако да су ко шаркашицс Шу.мадијс дсловалс бсс_ помоћно. Да трснер Божа Борђсвнћ ннЈе дао шансу свим дсвојка.ма рсзул тат би био Још убсдљнвнјп. За ову егзкбициону игру које су прнказалс кошаркашице ..Ilapahima” често пута су бнлс награђиване аплаузом домаћс публике. Y овој, као к прстходним утакмнцама, све девојкс далс су свој .макспмум, алп ипак трсба похвалити Емицу Mnaoiuiih и Мацу Cii.miiIi, коЈе co налазс на студијама у Београду, алк којс рсдовио долазс да помогну скнпи у настојању да сс домогиу пр вог мсста. IIIIIIIIIIIIIIIIIU ОКК Параћин — — Јасенице — Гоша 60:46 КОМИСИЈА ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ „КАРЛОВЕ ВОДЕНИЦЕ” ЛОВАЧКОГ ДРУШТВА „ПАРАНИН” ИЗ ПАРАБИНА, РАСПИСУЈЕ ПРВУ ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ ЗА ПРОДАЈУ ПУТЕМ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА Кошаркашпцс Парађипа пачшшле су Још Јсдан од одлучуЈуНих корака ка освајању првог мсста, у Јсдном од наЈтсжих .мечсва у пролсЈшом дслу пр вснства. Побсда riapahiiiiKit Ie заслужена. нрс ма игри н приликама трсбало Је да буде убсдхнвпЈа. Y скипн Параћпна највише су сс нстакле Всрица Јанко вић и Вссна Пстровнћ које су бнле и нсрсшива снигма за гостуЈуће кошаркашицс. ОКК Параћин — Јагодина 75:58 Објекат — зграда „Карлова воденпца” са плацем на ко.ме се налазн, чија је површина око 36 ари II расппвем на њему. Почетна цена целокупне имовинс је 700.000,00 дин. Право учешћа на лициташгји имају сва правна и физичка лнца која пре почетка лицитациie положе кауцију v висини од 10 одсто од почетне цене. Порез на промет н остале законске обавезе плаћа купац на постппцту цену продате имовлне. Уплаћена кауција сс враНа учесницима лишггације који на јбон не успеју. Лиш1тацнја he се обавити на дан 13. јула 1984. године са почетком v 17 часова v просториia.ua Ловачког друштва ,,Параћин” v глици Бранка КрсмановиНа бр. 18 v Параћину. За сва ближа обавештења заинтересовани сс .мог\- обрат’ ,и у нсте просторије сваког угорка, одиосно петка од 16 до 18 часова. а објекат са плаце.м се можс пазгледати" на лицу --еста на ттг за ,Л\'ља1жг". звано место „Каолова воденнца". У .заостадоЈ утак.хишп Параћннаца саплалалс су екипу Јагодннс н постигле шесту узастопну побелу. У овом значаЈиом мСЧу за Параћнпке воднла сс обострана борбена, добра и корек тна игра. Побсдник Јс одлучеп почс. зком другог полувремсна када су Вссна IIcTpoDiih и Емица Мнлошевић са иеколико прсцизних кошсаа обезбслн ле победу домаћину. ОКК „Параћин”: 'Савпћ 6. П<чр;впћ ' С. 3, Ciniiih 8. Петровић В |». Anntiiiile ; B»ih 1. Глншић. Жиаковић 5. Cpeliih. 1 МладеновиИ 4 Јапковнћ 6. Милошсапћ I Н. М MiciouiCBiih

о Xо р 2 О ЗЈзЕанк^хл l-fflhsh.? o , □ x o ,© 8 о = 3 O H a o SS e *= p p § is p o :HI 1 ^*5 * 3 « £§§8 a ►o *u gl ft w O “2c w - p р S 2 § §i 3 5 р е р Р и м 2 3 a н Вр 3 a X isa o a s 5’g-a’o o o p a <—. g a o a ., o p c »М §1 ■s-° х с a s B S s o.5. р g 3 5' a s * •3 -a "’£ ? ° * ~ jd p £? w Р р О О a о к o p >3 X p o с 5 Ег о Е 8 U M 6 2-g p s- ~ о о a р w p e* § P E д м B s b § * о р § E £ 8 *•8 H S Z3 — r* I gseg Е 1 a ri ₽i р о = 8 § Б| a _ p 6 o X 3 в ш < О О o o § Cj a P а I £ б 5 Н g 0.5 <=• 5 Р go' и 9 еQ wp 8 » g 2 £3 £5 «’•§ * _ E 3 § E K - 65 £ « a Р е g 3 ° SSs "Is oh р a o Ia O o 3 p a - - £ © S P 6 к 2 5 a g o ©x i o a о X о к apr o у O O O H X Р § § 3 2 5 3 S 2 a o н § o 2 ’o a ° Р ° 5 ч-/ •a gs a£ ° |ji O < o слHF 5 X — *О — § о?s£*=• g О О a о S с g c р w to И o £3 2 Ф < H *3wtt s w 5 ei “0 o OJ 40 p R 531 “S o ^a p 8 n K s* 5 2 9 S P (-) Cl §p 2= Ka B P F•a X p ii S3 ’ il! 0 P X Б s § § till §§ n d a H I 9*0 ci> o 5 S-S ©f O^ Рчз a § e 9 s a r: r> . * гч ■5 3 ’ p p II X p a 4S - E B = i) u u "“»QbO § n> § Hp к p 2 j © R? q a* p 2 б a o <5.3 « §< 5 X £. x a v, •= = 9X^0 s m p a t u 5 9 3 g o E )4 2 з a o § E o E o-< 8 9? И a x M a E PYj .o aгч e p B a x 3 O &“g g И S o a KJ CJ g Q a o S X w .< 3 3 X E P Poo S■T 3r> $ ? o a 6 8 _£o& a u a x o o 2 = £5 p p s © a o a ft P p o g a o P o o u p p p 8 a o § o a o p O CJ p a s p p P w o P X a p •5 ° a s I d g h-< <7 > g 571 £ s Л £ R 5 5 3 ° = 2 б = sS E P a a O P o XBOoXPQXCr9 ? Sg S3 P ? 8 O o 4P E P o£,6 b ° o o 9 ft ?lfc p П p o - ~ X - s = o' p •<? = a = 2-5 5 ч Н |§£° = 2 .9~ 0p a a jd x m o P © < = “ - - a S E 2 2 S £ x a a a RSrS •o pa P g ^P2^ go £2 © 8« 3 3 p з 8 R II g 3 3 9 & р СлЈ с ^Т* R S’ >3 x a ® © g 9 p a a >j o a p 2"o'o q x 6 0 C o 8 I Q § a h »1 S 2 n o 2 p o ° o 9 8 sS > a = д ° $ |,0 P O 5 8 gxEg 8 r p O’S g £h§ip ^§^9 p 3 »’« §к31« °. ? “- WCJ X a 3 5 •©5. 2S c gg P Д © ? 3 б 3 6 a E 3 § ° 8 p M OS u a ето §• sR x M2 3 g e$ 85 p O 9 o a a o сз o p p © o 2 W tn e § E p ° © w 3p p a §« 5 p lifl _ tff£ ~ §1 5 312 x E © 9 3 O O o co 3 S £ 2 § OS Sg ~sga.8 Д © CI и X E P SSE^g|9 9 X O ® o a o <—• ± a 3 a “‘5 2.x p o £• o >5 a 2. ST« 2 “ л o o a 2 .= 2 p C "^a2 = a □ ТД - ’a 3 £ a Oa 2 =< - *-* *** Z3 S sg§? дg| S O O d o a < 9 '“• o £ T3 a a s s a O Sn2 2 x a ° a © a c o = a 3 n= ? ©»© ft “§ dl a mCc5©^ = Sc*"3o g^s-.l O ’ •* X Q 3 ppp oik hl *"* C* Yj1 O m Q м S ** g s|SИ'зз^° ,=“gsi5 § g g . o' P O§| 8 s3.§ k o p a 03 o gF &a° -■8§ a § a p2. x o E J=l o w o P §•§ O 2 8'^S S8S 5 3 = _ S g p s •Ofc Oa O’© ►© o <5 p’o ° g © = cr - ° e u a a? §8-3 §3 8' §n" S g o a g 35 So 6 p s a PR «=.s§ 2 8^. ssS’ s x Ra 2 - p x § * a g a o o- 5 0 5 5 2 a o 9 o a o „ ° o н з l§ S’ ftXft o g? -Sa p - 3 B p o g* Ss 8 i o g 3 8 p a9 o E P fj y p X 2 g o P ? tn p o P o 6 g a to P s x o a sg p ?2 p o . 9 o )a a a o > У o ° a K E s6'3 p °-© r, :0s a s cj «s P'S K W W % a g o a = ° o б P § E 5 o H S wE ° d >7 П Q — •3<E.x p p a Q Д ’ o pqs ^5 5 o ? o д O p o o § p gSoa=p o a c o ■3 2II1. 7.120’© £> W ? s ~ g>-< 3ES S s p x o >: g 3 °S3 s^3 -«'2 o 5a - b^. SO 43 □ > Hfl e s m a I M K § E 2 e & ©P?§ P 5 P o R X “ - °E O - H ©S 5 « I p a o a p &o p 5 8 •5.P E O P § E p S < « E 5 u-.yO S E 2^‘б 9 иИ 9 Г/ ft B a x 1-« '' © Д o sOb •5 ft O O a ft y o p 9 S = F-Biif " P u = J 3 ‘PV P ? O 3 J- >s >-0 = s a K - P a© ш p 9-'2? p O ft o n = =5g §5e £ u <J " Д ^=1 pop S-5.3 И o = r. §3 »О » ° = ft p I © o o ?S p o o 5 Ki 3 2 5 a S a x £ ° «59 Rp'o s «< S ft n ° E o o 5f o P“3 o p o 55 ■^p o 2 * 5 5 i = 38is = K ft £ ^x pm P o "5 o о ? a - 2 2 И Р р © р 9 u..«s.’uE 2 2 a a s x o-§ 2 Д РОО.-ЧеоР©О<оХ9 •< o5 б op o SPOTS' - 2 S E a A 5 м *■ <^z pr>» s' *j Hilhs SdoOx^.a gES8a;B3g 3 o CIO 'о o'б P qoS <3*<5 ’8 a ^o-S--° E p z-» P 2 — д p 2 x © a 1° 3 g S q ° a a a © < pqp'g a в: з p a c o £ o •” p ° a=tS 'isiiil- X I I O a E£ = E 3E 6 = ° o|sx5 • © 2 a ° p p = ‘X- o <• O = O ££ y Sea - I p? J « o = 2 d E 2 2^ a o x e p ►— r'= a a« o’° a £ & □ g^3«9^Pg5-°=. 0=^58©ko=S«po - - - aS 2.3a 8 E = “ “ o£^ 2-5 i U § 0 E O -J3 x •= " ° ’ Fit o° 3 ? ICM

27. JYH 1984. • БРОЈ 261 МАЛИ ОГЛАСИ £>1||1|'1||11>>|||||11||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||1|||||||||||||||||||||||||||1||||||1||111|111111|1|1|1||||||1И|||||||||||||||||||||||||||||||11111П111111111111111111111111111111111111111ПН Ha основу одлуке Комисијс за радне односе од 18. VI 1984. године СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛЛ — ПНДУС7THIA СТАКЛА — ПАРАБИН OOVP „РУЧНО ТРГОВАЧКО СТАКЛО” О Г Л A ЧЈ A В A Потреоу за ооуком кандилата за стакллрска занимања и rot СТАКЛОПУГЦЧ — 50 !<АПДИДАТА II СТЕПЕТ1А ЛГРЛЗОВАЊА СТАРОСТИ ОД 16 — 25 ГОДИНА Заинтсрссованв кандидатн дужни су да уз молбу приложе: Сведочанство о завршеној ос.могодншњоЈ школи — Извод из матичнс књиге рођених Прнмљсним канлилатима биђе обезбеђена: — Мссечна стипендија у износу од 6000,00 — Бесплатни топли оброк — Заштнтна средства — Бесплатни путни грошковв — Здравствена заштнта — Заснивање радног односа по успешно завршсном курсу: Обука кандидата траје 8 месеци v органпзацпји ШКОЛСКОГ ЦЕНТРАЗА YCMEPEHO ОБРАЗОВАЊЕ КАД РОВА „БРАНКО КРСМАНОВИП" и СРПСКЕ ФАБРИКГ СТАКЛА У ПАРАБИНУ. По успешно запритној обуип, канлидатн добпјају дппломе о II степсну усмерсног образовања за занп.ма ње СТАКЛОДУВАЧА. а након тога са исти.ма биће заснован рални однос. Прпјаве по огласу достављају се КАДРОВСКОМ СЕКТОРУ (шалтер 1.) Српске фабрике стакла v Параћнну у времену од 25. VI 1984. годинс до 31. VII 1984. године. У ииљу потпуннјег информисања заинтересованпх кандилата за овај обпик стпучпог образовања урађена је прпголна ивформаинја коју можете да добијете у просторнјама одсљења за образовање кадрова. СТАНОВИ - KYTiE Власнпштво за пласииштвл ТросоПан конфпрпн стаП 75 m2 аве гсрпс« гслефлн napuo грс|ич.е, V iicwTpv Лескоипа. «п истм илн слн чап -у Парзћнну н 1ivnpi«ln .Мпл1 *ко|е lllemiiuh. СлоИна ;1»”Ли ћа 18. стап 44. eo.irrrcp I! 17, гсае фон 016-44-416 1601)0 Лссковаи Хптил п нсомл поппл.нп пподајем раснс купчће — новпзслвплске Г*еле н Ra.iiiifropinticKC. 1слефсн 54-Л92 о.1 15 до 21 час. Г1ролл|е сс Kvhn <ipir> nnnni.no v Пг.раћи|ц>, Miinoc.ian«« loiu'hn 50- Тслсфон 52-307 Про1и|с« le.iiincnA.'iii стан v тру Ппппћчил (Ламела I пппн cnрат) VnioaTii на гелефон: М-445. 0 0 0 V Плрађниу V Y-inu»’ Брлнка Крс мпнпанћп ftp. 44 лролајсм v< сл.иву кућу п угостнтелскн лпкал Може ||л|ел1«начио. Обавештежа и» гелеф0Н! 035/53-309 linn 0I1/45X-104. 0 0 0 Пролајсм кућу са плацсм од **.40 арп v Горњсм Вндову. Кућа |с порсл асфаатног пута и v непосрс.1но| Алпзпнн ауаоПускс •t.i itiiuc. Цсна no логодбп. Јслсна Мн лосављсонћ. 0 0 0 ПЛАЦЕВИ — ЊИВЕ Пролајсм плац 13 ерп V „Лолнпч”. Уп1пати »а тслсфон 55-166, = = = = = = = = = I i = = = = = = I = = = = WMk Turistidka agencija Of^imiuturs atro — Vellka Morava — Б« КУДА raw С „8ЕЈ1М0РТУРС“-ом СВУДА Будипе саврс.мени, путујтс брзо н сигурно модерним и удобни.м аутобуси.ма ,,ВЕЈ1МОРТРАНС”-а Корисиие услуге авио шалтера за домаће и иноле * тове I Иииетите рођаке и пријатеље у СР НемачкоЈ у орга- <п1за1шјн ,.ВеллЈортурс”-а Инскс-Андрие и АИР Jvrocланије £> Пословни људи, користше изнајмљнвање наших Р-а-ц возила под врло повољшш условима □ Проведше своЈ годишњи одмор на наше.м мору и иноcTpanciBv уз чосрсдовање свнх водећих туристичккх кућа и уз повољнс vcjiobc кредптирања ЈУГО-задруге G3 Летовање у Грчкој у Макригијалосу — апартмани у организацији „Вел.мортурс”-а □ Посетнте спо.мен парк „ТИТОВИ БРИОНИ” у органнзацијп „Велмортурс”-а који са Путнико.м-ом поседује ексклузивно право групних Ваш прсвозиик „ВЕЛМОРТРАНС1 Ваша агеицнја „ВЕЛМОРТУРС" сваки.м дано.м од 7 — 19 час. посета Буприја Параћин Свстозарево Свилајнац 61-055 53-696 21-611 88-332 1УЛСКЕ ПРДЗНИНЕ i = = i I I = | = = = = I = = ОБАВЕШТЕЊЕ иЛЛГНШШМА ПУТНИЧКИХ ДУТОМОБИЛА, ТЕРЕТНИХ АУТОМПБИЛА, ТРАКТОРА, МОТОЦИКЛА И БИЦИКЛА СА MOTOPOM, КОЈИ CY РЕГИСТРОВАНИ Бонови за бснзин п днзел гориво цздавабе се за периол JYJII- СЕПТЕМБАР 1984 године од 27 |уна у просторпјама M3 „Бранко Крсмаповнћ" и ,7. јулн”, поеко путо зграде СУП-а no следсћсм распорсду: — Раднн.м даном од 8 ди 15 часова и у нсдељу 1. *ула ол 8 цо 15 часова. Прнлнком подизањч бонова власннк вознла подносм на увид саобрабајну дозвплу. односно потврду о регистрацпјм бицикла са мотором г трактором (за трактор и картон техннчког преглсда' и личну карту. Једло лпие може подићп бонове за внше лица (своје прпјатсље) уз подпошсње на упил caoopaliajiic дозволс, односно потврде, карзопа тсхничког прегледа, личнс карге власника возила и своје личнс карте. Дслиће се нста количнна као и у ранијим тро.месечјнма. СУП ПАРАБИН слпког дапа n.i 15 часона. 0 0 0 ПродлЈсм ii.uny v Memo лпано „Гс pvibc”, оелнчинс 1 x. УИнтати 53-533 0 0 0 MOTOPHA ВОЗИЈТА Про."п|см застапу ,.101" у °о1- псм стању. Упнтатн tin ге.кфон 52-300. Xiitiio пролпЈсм кпмноп маркс ,.Там 2001”, го.иша npoii.imi.iiLO 1474 V лллпчном сгаи.у Ценп no логоио р\. Јооица JonaiiuBiih. Рашевпцз. 0 0 0 РАЗНО Пролајем елсктричпу пећ ..Цср' O.1 ћ КН || дсчн|и qehll КОЛНЛП VI'Ol рсбљавана мсссц дапа. 34-833. Јови iioBiih. 0 0 0 Оглашава.м певажсћпм соелочанс1во осповнс школс издато у ОШ ,,.М. Поповиђ" па имс Весне СтоЈа uouith n.i riap.ibiiio. = ”.11111111IIIIIIIIIIHIlli I Illi IlliIII11111111111111111111111111>1111|||1|||1111|11111|||||||1|||111||||1111111111111<|1,111111|111||11111|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||!||||||||(П||П||||||||||||||||||.! OPREME. sa potpunom odgovomoSCu -PA R AC IN.. ЧЕСТИ0 ЈУИЕ ПРАЗННКЕ ШТЕДИШАМА, ПОСАОВИИМ ПРИЈАТЕЉИМА СВИ РАДМ | CUE 6АНКДРСКЕ УСЛУГЕ I 3A BAUJE Д0МАЋЖТВ0 ЈУЛШ ПРАЗНШ

31111111Ш11шп1111111111111111П111111111111Ш1111111111111Ш111П1111111111Ш1!1Ш1111111111|||||||1Ш1111111111Ш11111т I М ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ШТЕДЉУ I I ЈУГОБАНКА СЕ = = _______ _____ _____ ПРЕЈДРУЖУЈЕ ПРАЗНКЧНИМ ЧЕСТИТКАМА ^immiiiiiiiinunimniiiniiiiiniiiiiiimiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniimniiiniiiiiiinim 95 ГОДИНА УСПЕШНОГ РАДА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" ЧЕСТИТАМО ЈУЛСКЕ ПРАЗНИКЕ --||iiiiiliiiiiiiiiliiilliilli|iiiiiiM ii(iiiiiiiiiiiliillllillllliiiliUiKiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii! l'iiiii[iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii;in Имнаа ituaje Ш гшформксаил. 11здаза<пш свлет: Нада БрапховвВ, Момчило ВучковиВ, Светислав Жппковић, Мшшвоје ИаШ, Нах» Јовааовнћ. (замснив арелседнмка) Смвжинв (иплнош Борнвојо Маршхомћ, СламлуО Обрадовић, Жипотв Стојановнћ, Живлјин (оинђ (председ- в Јован Гомић. УреВуЈс: ееолкциоии киле1И|ум. I пивки и оак.норн!, ОбрадаиаВ. Нопинари: Снежина Јованонић, Мшшц« Живковиђ, Мнрослав ДниитриЈепћ, Мн пиноЈ? Илмћ 1ехнчкк урспиик a Miioapai Миленковнћ Адрсси г*едак1иНс ; Максим? | ирх ♦. Иоштанскп фах W. 1елсфон: (лаини е одговорнн урсцник 52-352. новииарн 53.694. llpei ллаи. годн.иил 250,01' аикара .к»цгпциш1Н» 125.U6 з» huctpuhciko амоитруко. Жнро рачуи UIU-а «М«рмшж»а 63504-649-16 каа СДК llapahuu. Шгампа ГРО J’JlAC", Бсоград. Влајкоии аева В, ве.и;фии 540-551. Зираж 11.00(1.

BPEME IE 3A ШТЕДЊУ ш САБОР МЛАДИХ РАДНИКА НЕОПХОДАН КОРАК НДПРЕД Страпа 2. © УПИС СРЕДЊОШКОЛАЦА ИМА ЈОШ МЕСТА Страна 7. Лист Социјалистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДИНА XI в БРОЈ 262 ■ ПАРАИИН 11. ЈУЛ 1984. Љ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ В ЦЕНА 10 ДИНАРА УТВРБЕНА НОВА ЦЕНА ПШЕНИЦЕ 25 ДИНДРД 00 НИЛОГРДМУ СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНИ ЈУЛСКИ ПРАЗНИЦИ Нсдавно је Скугшггина СР Србнје одреднла нову цену пшенице из овогодишњег ро да. Досадашња цсна од 24 динара, у коју улази и републнчка пре.мија, повећана је за још један дгагар. Тај ди нар внше исплаћиваће се не директно већ кроз порсске олакшице. Лко се Е»иа у внду да се од овогодишњег рода очекује око 9.000 тона пшенице, ломножено са Г.5 дииара да је примарну своту новца, ко ји може да буде стимулаци ја за откуп пшенице. Y условима стабилизације нова цсна пшенице је прнвлачна и стимулативна за индивидуалне пољопрпвредне произвођачс. На последњој седници Скупштине општпне одржаној прошлог четвртка усвојен је Акцнони програм' жет ве, вршндбе и откупа пшенице н по ономе што се чуло, се.м неких нејасноћа око откупа н сушења пшеннне са већим процентом влаге, све остало је у најбољем реду. Што се тпче жетве првп снопови су пали у Дреновцу трећег јула, али Је жетва прекннута јер се показало да треба да сачека још којн дан. О томе је и на седници Скупштпне било речи и прог нозе су: правн почетак жет вс половином јула. Нови објекти за празнике револуције Протекли јулски празпицн у нашој општини обележени су нпзом пригодних манифестација. Најпре, 4. јула на спомен обележја ре волуцнје положени су венци и свеже цвсће. Најмасовнији скуп, у знак сећан>а на историјске датуме 4. јула одвијао сс на платоу испред споменика народном хероју Бранку Крс.мановићу. Y присуству бораца, омладине и војника параћин ског гарнизона који носи његово име положено је свеже цвеће и евоцнране су успомене на јулске дане 1941. године. Истог дана положено је.Озрена, којом прплпко.м је свсже цвеће и на остала обе- предата нова телефонска лежја, из.међу осталог и на централа на упатребу мешСпомен гробље ослободиоци танима села Голубовац, Кре ма Параћина. жбинац и Бусиловац. Четврти јули био је повод Седмог јула била су пуза свечану предају просто- на и традицнонална излети- ;• рија месне заједнице „XI - конгрес” чија је нзградња 1 започела прошле годинс ие посредно уочн јулских ттразника. . 3 Централна седмојулска | прослава у нашој општинп ■ј одвијала се у Буснловцу, fj родно.м месту народног хеМомчила ПопОвића — шта у спортско-рекреационом центру „7. јул” и на Добри.м водама на Јухору где се по траднцнјп одржава народни збор сваке године »а Дан устанка. На фотографијн: Полаган>е венаца на споменик на> родном хероју Бранку Крсмановићу. ПРИВРЕДА НА ПОЛОВИНИ 1984. ГОДИНЕ ТАПКА СЕ У МЕСТУ Ушли смо у другу половину године са резултатима у привреди који не само да ни су задовољавајући, нсго свс више постају забрињавајући и који претс да се оваква тен денција пастави и у другом делу године, што би, ако се то и оствари ммало несагледи вс последицс на цслокупну привредну ситуацију у нашој средипи. Који су и где леже узроци оваквог стања наше привредс? О томе је послсдњџх го дина било доста речи. Они су многобројни. Почевши од диспаритега цепа у примарној расподели, неспособности одговарања на обавезе настз ле ннвестиционом изградп>ом, недовољним коришћсњем капацитета. непробојно шћу на шире домаће и свет ско тржиште, и тако редом. У предузимаау мера за от клаљањс оваквог стања у ор ганизацијама које послују са губитком, углавном ово су разлози који се помин»у — објсктивни. Међутим, мало је оргавизација гдс се као рав ноправни фактори послован>а помиау и субјективне сла бости. У томе можда лежи и велика грсшка и опасносг за превазилажеае оваквог стања. Битка за економску стабилизацију можс се добити само неопходним промевама у структури привредс и услови ма привређивања, порастом продуктивиости рада и ускла ђивањем потрошње са могућ ношћу. О томе се годинама са мо говори, али то је једна од најслабијих тачака у нашем привређивању. Са оства риваљем програма стабилиза ције и утврђеае економске по литике, очито се касни. Рсзултати приврсђивања и раз воја актуелизовали су низ скономских и социјалних про блема што у пуној мери одражава недоволну ефикасвост укупних активности и упућује на вужву промсну по нашања у свим сферама. Приоритетан је задатак да се добије битка за већу ско номичност у коришћељу сред става у организацијама удру женог рада и већи степсн спо собности и узајамнс одговор ности у пословпим односима. To he омогућити и оживљава н»е и одржаван>с динамике производљс, посебно оие ко ја је намењена извозу. Са.мо таквим пословаљем може tc смањивати трошкови притисак на раст цена, стварати простор за већи извоз, и јгд пом речју обезбедити општа стабилност привреде и срсди не. Пут до жсљевих резултата води преко јачања самоуправ них одпоса. Тамо где они ни су доведсни на потребан ни во, одпосно гдс самоуправно одлучиваље није било довољно поштовано пајчешће је и долазило до незадовоља вајућих резултата. А када се ти услови испуне онда јс лак ше да се спроведс и одговор ност за попдшаља која нису одговарајућа потребама и ко ја пису примерена нашем са моуправпом систему. Јер, бсз веће дисциплинс у прлвреди без боље организације у пре дузећима, не можс се ни ра чупати на већу продуктивност. О овоме је на Једанаестом конгресу СКЈ друг Тито рекао: „Одговорност морамо за оштрити у свим питањима и на свим вивоима. Мислим при томе и на одговорност л»уди на руководећим положајима, и на одговорност ко муниста у организацијама ,удруженог рада, у друштвено -политичким зајсдницама, у Социјалистичком савезу и ос талим друштвсно-политпчким оргапизацијама. Мислим па одговорност Савеза кому ниста у републикама и покра јинама за нашу укупву поли тику и извршаваље задатака посебпо па економском плану који се тиче развоја паше co иијалистичке самоуправне за једнице у нјелини — читавс Југославије. -Мислим на нашу зајсдничку одговорност за си гурност земље, за успјешво супротстављаље свим пријетн>ама љеној слободи. независиости и мирном социјалисти чком развоју". Ако у другом делу ове годипе бар нешто од потребног спроведсмо, a то је и Изврт ни савет Скупштиве општинс и својим закључцима утврдио биће па.м мпого лакше и у нарсдним годипама којс he исто тако бити всома тсшкс. С. О. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ДОНЕЛА ОДЛУКЕ О НОВИМ ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА HUI11 ШКУОММјА ® Материјални положај организација које се баве комуналним делатностима и поред нових цена не га рантује миран сан, јер су трошкови пословања изузетно високп ® Највише поскупљују вода, услуге канализације и закупнине за пословни простор © Нове цене и за уређивање 11 коришћење градског земљишта Дуго припремана, одлагана и скидана са дневпог реда радн допуне одлука о одреБнвању нових цена комумалних услуга, најзад јс ва последњој седницн Скупштинс општине, одржаној 5. јула добила зелено светло и прикључила сс таласу општег пораста цена који је почетком овог лета запљуснуо и грађанс наше општине. Одлука није прошла ни мало лако, иако су делегати и.мали разумевања за поло жај органпзација које се баве комуналним услугама. Посе бно је вођена дискусија код цсна услуга које излазз из оквира Резолуције. Ипак, на крају л one су добиле вију са почетком примене од 1. јула. Y одлуци стоји: Ценс воде, услута канализадијс, изношсн>а смећа, превоза путника у градском и пригра.чском саобраћају и станарине у опиггиШ1 Параћнн, које су постојале до дана ступања иа снагу ове одлуке могу се повећатн: за кзношег&е смећа до 35 посто, превоза путника у градском и прнградском јавном саобраНају до 30 посто станарине, накнада за вишак стамбеног про стора и накнаде за одржавање склоништа до 30 посто, закупнине за пословнс просторије до 50 посто, етажни власници за стамбеш« простор до 30 посто, етажнн власницн за посло вни простор до 50 посто, ус* луга канализације до 70 посто II цена воде за просечну потрошњу по члану домаћинства (која још Hiije одређена) до 70 посто, а преко тога до 150 посто. Цене образованс по одредбама претходног става могу се прнменити од 1. јула 1984. годнне. Ирсл.а тоие. сигурно јс да he сш: искористиш сво.је пра во л максихрр/но вовећати none које су цредвнђене одлуко.м, тако да lie потрошачп и корисницп услуга на ново.м рачуну, ве!1 за јули месец добнти u урачунатс увећане износе. На овој седници је донета и нова одлука о комуналном уређввању градског земљншта и у вези са тим предвнђене и знатно више цене по зонама, категоријама и величннама стамбених, као и пословпих објеката, као и одлука о нови.м ценама за коришћење градског зе.мљишта које су такође одређене по зонама и категорнја.ма. Чнњеница јс да, иако овакве цене зиатно oniepehviy поро дичне буцетс, због ситуације v којпма се налазе ове рацне организацнје, оне не могу да компензирају трошкове који настају пружањем услуга корисницима, па he морати да се II на друге начине сналазе, односно изналазе мо^ћносл« за рентабнлно пословање. Делегати су поред ових, за нас најзначајнијих одлука усвојили Акциони програм се- С. О. ОРА „АУТОПУТ БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО” МААДОСТ НА АУОПУТУ Ни one године пије изоста ла младост на аутопуту. Мла ди су решнли да наставе де ло својих очева, па чак и да их падмаше. Прошлог поне * тве, вршидбе, откупа н ускладиштења пшенице рода 1984., Програ.м рада на припремазБу друштвено-економског развоја општнне Параћин за период 1986/1990. године, као и низ одлука нз редовне надлежности Скупштине. Пошто су делегати доста времена провели у одлучиван>у по овим питањима тачка дневног реда којом је предви ђено да се разматра положај организацнја које послују са губитком одложена је за наредну седницу предвнђену за 12. јул. дељка бригаде из Нсготнна па Вардару, Ниша, Београда, Темерина, Карловца и Лиштице пзашли су »а трасу аутопута Братство јединство п Признања заслужнима Ha послсд1Бој седници Ску пштинс општине, прсдседнин Топлица Недељковић уручио је прнзнања нашнм суграђана којим их је одликовало Председништво СФРЈ. Орденом заслуге за парод са сребрним зрацима одликован је Витомир Иванишевић; Орденом рада са златнкм венцсм Андреја Миловановић; Ордсном заслуга за народ са сребрном звсздо.м од ликовани су: Стипо Брнић, Томислав Видовић и Стојал ЖиваповиИ; Ордсном рада са сребрпим вепцсм одликовани су: Момир Лазић, Миливоје Михајиловић. Радослав Брзаковић, Коштапа Буква— Миљковић, Предраг ЂорђеBiih, Мирољуб Иванковић, Христивојс Јовановић, Драran Ко.матина, Стеван Маркс вић, Млодраг Стевић, Стапко Стојановић, Мутимир Трумnull; Медаљом заслуга за на род одликовани су: Радомир Максимовић и Видосава Мн ловановић—Станковић; Меда љом рада одликовани су: Ми одраг Бојић, Вукана Рељић— Станић и Славка Симић. својски прионуле па посао, о чему свсдочи и фатографија нашег сарадника Владана Л>у бичића. Опширније на страни7.

СИЗ СТАНОВАЊА САБОР МЛАДИХ РАДНИКА ОПШТ ИНЕ ПАРАБИН Мало пара - много иотоеба Неопходан корак напред 0 Главна тема, продуктивност • По треба за оригиналним идејама 0 При знања најбољима у акцнји „Млад и радник самоуправљач" ...... ...................II.......111111(11........ Ш111ШП.................Illllllllllllll........ ......................................................Illl| ОПШТА И ЗАЈЕДНИЧКА ПОТРОШЊА У | ПРВОМ TPOMECE4JY ОВЕ ГОДИНЕ СМАЊИТИ СТОПЕ ДОПРИНОСА ■ СТАНАРИНА МАЛА ■ 410 СТАНОВА СА МОНОФАЗНОМ CTPYJOM На тсрлторлјл ‘налЈс општине нма око 2.000 станова у Фонду СИЗ-а становања. Проссчна станарина за 1983. годпму нзноси 599,13 динара пли 12,77 димара по мстру квадрат ном. Просечна површина по стану је 46,89 метара квадрат Иих. Проссчна станарлна за претходну годипу износн колл ко и једномесечна телефонска прстплата у Параћину .пли је дна и по месечна претплата за ТВ пријемник или неколико Уочи дана самоуправљача, 26. јуна, младн радиицк из лаpahuHCKiix организацнја удруженог рада, окупнли су сс на Прво.м Сабору млвдих радника, да отворено и крсапгвно поразговарају о сво.м месту и улозн у стабнлнзацпоиом процесу name прнвреде. Повећање продуктивности, запошљаваљс, биле су окоснице разговора, а централно место добио је извештај о вођењу акцнје „Млади радннк самоуправљач”. Уводннчар Новица Митровић, члан Председннштва OK ССО, обратајући сс учесннцнмз Сабора, између осталог подсетио је овај скуп. ла критичке осврте међу делегатима, тако да Слободан Борђевић из ИВТКТ „Браико Крсмановић” напоАшн»е. речн бити .мотор продуктнвностп. ГРАДИ СЕ ИНТЕНЗИВНО Стамбена изград&а гпој општини је ове у нагодине интензивна. Ускоро треба да буде усељено 70 станова у објекту „Аткна П". Гради сс и стамбени обЈекат у Жарка Зрењанина са 20 станова, објекат за потребе певзионера са 91 ставом, а отпочсће град »а 50 станова у Ламели П1 за потребе фонда солидарнос литара бензниа. Све ово говори да је стамбени фонд и даље осуђен да пропада јер нема довољно средстава -за њмхово одржавање, а да не говоримо о заменн дотрајали^ и изградн»и новлх стамбенпх .објеката. Да би се садашњп стамбени фонд довео v функцију нормал мог становања, да бн се .извр шиле најосновнлје поправке, зауставило пропадање потребно је око 16,5 милијарди старих дннара, а ла л.ме инвестици оног одржавања лздваја се са мо 700 мнлиона динара годишн»е. Да поменемо н то да укуп но у стамбеном фонду л_ма 410 ггалова са монофазном струјом. — Главну битку за продуктивносг младл мораЈу водити, пре свсга у организацдјалга удруженог рада и то у нераздвој ној, двострукој улози: хао произвођачл л као самоутгравллчн. Суштлнски садржај политачког деловања о^1ладинске организације у удруженом раду не сме да се нспољава салто позивањсм на већн рад и ггрегалаштво, него II пре свега на повећават&е укљученостн младих у процесе доношења самоуправних одлука о важним пи- -< тањнма унутрашње организованости и развојне, односно по словне политике органкзација удруженог рада. Развојнл пррграми морају бити доступни и познатп младим радницима, морају блти предмет активног односа основних органлзацлја ССО. Само тако ће се превазићи отуђеност младих радника у. колективу, незаинтересованост за пословни уСпех сопстве- ( не радне организације, иапо- । менуо је уводничар Новица Ми- • тровић. Међу учесницлма Сабора био 1 је л Радолшр Милановић, пред f седник Општинског већа Савеза 1 слндлката, који је обраћајући се младим радницима нагласнр. — Планови основних организација ССО стари су по неколико годаша. Најчешће се преппсују нз мандата у мандат. He постоје правн носиоци акција и зато се тавори, акцнје се одвијају од данас до сутра. Питан>е запошљавања неизбежна је тема на омладинским скуповима. Тако је и овог пута указстано на чињенице да још \"век има протекционизма, непоштовање ранг листе при запошљавању, али се констатуНа крају Сабора додељена су признања најбољим организицијама и појединцима у акцији ,Д1лади радник самоуправљач”. Најбоља основна организацлја ССО Је из Фабрике бомбона, ратлука н жвакаћих гума „Параћинка”, док су међу појединцима најбољи: Веселин Црнић из Фабрике цемента „Нови Поповац”, Рајко Бркић из Српске фабрлке стакла и Леднца Перић из „Параћинкс”. М. Илпћ В. Љубичић је да су ове појаве .ман>е односу на раније године. Продукгивност стално V стагнира и оваква ситуација тражи нагли заокрет у односу према раду Треба изнаћи начине како ^ешдвати проблеме, a то значи п како привућн младе у омладинску организацију, освежлти је новнм и орипгнаЛЈ<им идејама за решавањс низа радних и животннх тпггања. Тај начин Је акција основнмх организациЈа на суштинским шггањима младе генерацнје и директно деловање, а не бесконачна састанчења закључује у свом излатњу Момчило Вучковић, председник Оггштинске конференциЈе ССО. — Питање стабллизацнје треба да буде додшнантна у раду о.младипске организације, али од велике помоћи није кампањски рад, всћ се мора тражити други вид рада. Младе људе иритирају многе неправнл- ГраВани пису спрсмни да нп у најмањој .мерл \*чествују у ности и зато предлажем да се одржаваљу стапова у којима станују, чулл с.мо измсђу оста лог у СИЗ-у стаиовања. Зато ®е предлаже повећање станари не како би се бар донеклс спасио садашњи стамбени фонд. створи одређени вид о.младинске контроле која he бити присутна свуда ^де за н»ом лостоји потреба. М. Ж. I Шаблонски начин рада олслаЈ динске ораанизације наишао је — Анализирајући акцнју „Млади радник самоуправљач" Сабор је стао на становиште да ова акцлја као мотор продуктивности још увек није нашла право .место у оргалжзацијама удруженог рада. Још \тзек се води калптањски и млади оу недовољно информисани о самој акцији, начину вођења, такмичарским еле.ментима. Међупш, овај Сабор лзражава наду да ће после овог скупа младих радника, акција добити лраво место и да ће v правом смислу ИЗ ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА ПЕНЗИОНЕРА И ИНВАЛИДА РАДА ЛЕНЗИОНЕРИ И ИНВАЛИДИ СЕ ДОГВВОРИЛИ 0 Узајамно уважавање о постојању ових орга-------------------------------------- низација и међусобна сарадња мора бити боља и на висини Y складу са потписаним Caato управним споразумом о односи ма и .међусобној сарадц>и. Cases инвалида рада и Савез лен зионера општине Параћин, сарађиваће увек када cv заједнлчкн интереси чланства једне и друге организације, уз .узајамно поштовање потребе постојања обе организације. да he се iv Опигтнску организа цлју Савеза иензионера учлањивати кориоггиш! пензије, a код Општинскс организаинје Са веза винвалида рада, (учланлгваhe се инвалшдл рада свих категорл.ја. Што се тиче пензионлсанлх инвалида рада, оставље на ии ie atorvliHocr дд се самн оп]>еделе којој ћс од ове две ор ганизацији’- прлпадати. To ie закљгчак оба Председништва чија је седн-ица одржа Битно ie да he обе организана 21. 06. 1984 г. у Параћину, на - пије бити дужне да capabvjx мојој cv понеуствовали Репуб- • каДа су ,у питању заједиички лички фмнкционери Савеза ин «иитереси^чланства а нарочито валида рада Србије ц Савеза i ка^а 05 Ради о ^-напреБењу сопензионера Србије као и Реги- • Ш«јалног1и матерЈџалног поло е«а Шумадије и Ло.моравља. жаја корисника права из пемзијског н аснвалндског осигураСамоуправни споразум је по-.ња> здравстаа, сгамбене полити лазна ГЈачка за даљу Јвеговг ра чке, (Јордвкд и рекоеашгје кулжраду практично спровођењеу ^нс Ј£ активносги. живот, тако д« he овим бити ра »решеи« досадашњи проблеми црји су се {јаа-вали. Према овом Споразуму неће бкги свише неспоразу.ма око стру ктиш млансгва. Јасно је сада I Први задатак биће да два Прс дседништва. преиспитајг mgivfuiocr за објелтгњавал-м: неких од_заједш<чк1с< служби. Конференција за друшгвену активност жена ПАРАБИНКЕ ПУТЕВИМА РЕВОЛУЦИЈЕ Поводом 40-годишњице ослобођења нашечземље^.КоиференЦија за дрхтптвену акгивност жена организовала је недавно екскурзију за активистккње из > радних органтаадија, фабрика, друштвено-полипичп®х орга- ■ низација,.сепха и^машв-црчЕвреде. Тридеоетак Парађмкки том , приликом су обитле Кггахровед, затим Бихаћ\Јајце, Дрвар, Пзгитвице и олиастхијско Сарајево. Поред својеврсног лсторијског часа од неколико дана, Параћинке с? обогатпгте себе за hobs пријатељства, друтарсгва и позиансгваЈ Ова екокурзија.остаће свакој од'н»лх у снажној успомеки. МирјангиЖикић Раст средстава за onnirv и заједничку потрошњу у складу је са друштвено договореном политиком у п^вом кварталу ове године. Високе стопе раста средстава код поједкннх корисника, резултат cv ниског нивоа опште и заједничке потрошње у прволт кварталу 1983. године, коЈа јс крајем те године повећана, тако да ће се са протеком времсна стопе раста смаљлти и на крају ове године ускла дити са дозвољешш стопама раста. Влшкови прихода, по следнца су прекомерне потронпве производа који се опорезују у промету, који ће се до краја годинс под дејство.м стабилизације кретати знатно спорије. Код самоуправних илтересиих заједнлца појављују се вишкови, али су они последица високе стопе раста средстава за лпчнс дохотке која представљају основлцу за обрачун доприноса, али се до краја годлне, такође, очекује спорији раст масе средстава за ллчне дохотке, закључено је на седнВДи Извршног савета и препоручено скупштинама самоуправних ин* тереслих заједница основаннх на територији отптине Параћнн да изврше с.ман»ен>е стопе доприноса. ДАН ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ м. д. ГЛАВНК ЗАДАТАК ЗАШПТА ЉУДСКИХ ЖИВОТА СВЕЧАНА СЕДНИЦА ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ ДАНА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ СФРЈ ОДРЖАНА 28. JYHA ИЗМЕБУ ОСТАЛОГ ИМАЛА ЈЕ НА ПРОГРАМУ И ДОДЕЛУ ПРИЗНАЊА ЗАСЛУЖНИМ ГРАБАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈИ СУ СЕ ИСТАКЛИ Y ИЗВРШАВАЊУ ЗАДАТАКА Y ЦИВИЛНОЈ ЗАШТИТИ. Дан Цнвилне заштнте ове годнне обележен је у тренгтку повећаних напора целе друштвене заједш<це на спровођељу мера еконо.мске стаблллзацлје и у години у којој cv економска, политичка и војна ситуацлја у свету све замршеније. Уручивање признања цнвилне заштнте и материјалних добара од рат них дејстава, сле.ментарних и других непогода, представљају пе.млповност и неодвојлвл су део систе.ма општенародне одб ране и друштвене самозаштлте у нашој земљи. Постигнути резултати у досадашњтш прштрсмама су све значајнији што се огледа у рав номерном развоју Цивилне заштите у односу на остале ко.м поненте ОНО и ДСЗ. Досадашња улога и предузе те мере допринеле су да јс Ци вилна заштлта у нашој олшги ш< организационо и 'бројно ојачала, Органнзована у бројна одељења, водове. чете. са одго варајућлм кадровским рсшењн ма и јединицама гарантује да је овај део система ОНО и ДСЗ на висини својих задатака. Цивилна заштита као једин ствени систем којн се састојп лз више подручја, организован, на базл Доктринарнпх начела ЦЗ, критернју.ма и мера за органнзовање и припре.мање цј, Закона о општеиародној одбра ни обухвата мере и поступке за непосредну личну и vaaja.Mну заштиту. Y нашем систему одбрапе Цивилна заштита постављена је на .масовној осиовл и њени чланови су сви грађанн од шес наест до шездесет година, одно сно ‘жене до педесет.-.ет, изузи мајући лрипаднике оружанпх снага JHA; TO и Милиције. Заштита и спасавал>е људи И материјалних добара у савременом рату главли су задаци Цивилне заштите. Развој ратне технике, повећање разорне мо ћн и домета иаоружажа стално повећавају евентуалне гуои тке људи и материјалних доба ра свих врста. Y ратовима пос ледњих пола века цивилно ста новништво нагло је почело да страда уз оружане снаге. Y lip вол< светском рату од сто погн нулих 95 су бнли припаднлци оружаних снага а петорица ци внла. Y Другом светском рату однос поппгулих цивила и вој ника био је изједначен а пода ци из Корејског и Внјатаамског рата.однос погинулих војни ка и днвила сасвим окреће. По даци говоре да Је од стотину погинулих, 95 цивила. Прогнозе најављују'чак и повећање процента. V нашем народноослободилачком оату на 305.000 војника погинуло-је Ј.395X100-цивила. Ис куствени подацп из Другог све тског рата говоре да су губици цивилног становнлштва у градови.ма и да је цивилна заштн та бнла добро, оргализадана би ли вишеструко мањи. Досадаш н>и развој Цнвилне заштите у нашој земљл а посебно у задн»им годинама одвијао се у зна ку све присутнијих сазнања да припреме целокхтгног^ друштва за организовану и планску заш титу, спасавање становништва ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ И ДИПЛОМЕ ЗАСЛУЖНИМА Савет за народну одбрану CO Jlapahui< доделио је за постигмуте резултате па раз воју, организоваљу и посебпо па извршсњу задатака Цивил не заштитс златну значку Цивмлие заштите и дипломе Цивилнс заштите појединци ма и оргапизацијама у опипи ни. Дипломс Цивнлне заштитс додељене су.- тридесетпетори ци трађапа и трима органи зацијама. Златне значке Цивилне заштите добили су: Живота Са вић, из ИВТКТ „Бранко Крсмановић’’, инг. Витомир Ива нишевић из СФС, Властимир Пејић из Цсментаре, Брааислав Драгутиновић председник Скупштине M3 ..Браикп Крсмановић'', Драги Николић из Секретаријата за HO CO. I Драгомир Милојевић, ко.маи дант ОпШЦЗ и Станоје Стзнојевић, начелник ШЦЗ M3 Сикирица. (Масовне активности и такмичења имају за циљ да оспособе и провсре оспособљеност система Цивилне заштите кроз вежбе, акцију „Ниигга нас не с.ме иаденадити” и другимчначи нима. Међутим, и поред овога Цивилну заштиту и даље очекују бројни задацц као што је стру чно оспособљавање и обука, «обезбећнван»с и опремање становништва средствнма за личну»и колективиу заштиту, брже и-,бол>е.5опреман>е специјализо ваних.јединнца како би се реа лизовао средЕБорочни план раз воја Цивилне заштитс-за период 1981 — 1985. Ови задаци не стоје само пред стручним служба.ма. Y пу ној .мери на њихово извршење треоа да се залажу органи уп рављања у радним организаци јама и заједницама, савети у месним заједницама као и дру штвено-политичке и друштвс;не организације на свим нивои.ма Тиме би се постигао висок сте пен организованости и при.тад ници Цивилне заштите били би оспособљенп на нивоу који обе збеђујс .макси.мално и успешно деловаље Цивилнс заштиге у случају- ратнпх сукоба као ц ГфИ отклањан>у последипа еле ментарних непогода и других опасности. М. At

-E '1,'t ••: »G a SjS-e^« a *§5 g ' = О^ (J F?L) O « a O e '= ад д ^> -A. * .2» « s Z1 * 3 «s? 5 = = £ - alH 1 a 6 s a o 2 §6 g8 a S в 3 a ■? i58a-a!'3oS4 3'4-! ■’■’O > Ort o>5 ©« a = o a o o O ? O £ = O - H "qO-eS 5 5^2 •‘S SS«E=P>e§^ e>SS^x gbx a st « E( б o '"~'i rt 0 a e£ a H v o H§ S s « a o s s o б c <y a 5 S EC is « 2 6 - > a a a.- 5«K « « S 4 a ® S g- = H Ef a 5 o o 3 4 rt g § O a д I ° « s s. t?*2 Г? 3 <<S § 3 <u Ct rt 5 a 4 °H = a «k> o S g a « o 2 * o i4 S © a s S >i h« 5 4« hc_ ra . i- ° t? Q. _ ° Tgirf м 5H 5 iPi o*2 o a o, E o g o SSs-.« § t$ сц*т> o o o c 2 « Bid >9 a « « = hi, a 5 S & a o § O S S a a C3 3 Q § 8 5 2 E

aos x £ L = „&' 3 o 5 0 X 3 PS 5 ? S 2 p *5 E ■$ S б r Z C?2 □ ELo *« .r ћЗ iO 3 w 9n u B» — Q P - <■> Q 3 p^^Eofgg = S^p?| s 2 , 2 0 3 - 5g3gss?4 = л м м X °-2 SI £ °'E-3 g tso o O §3 C 13 - P o Sg^s’S - B E E o a = ” o = 5 <oi E3sP 3§a 03S B B?>< « k? 8S§^ g’SaSS’g ?3gl§E .» = 0 g E I •> )□ &i=o 6 џ x §2 « 3 o X Bg 2 a O3 sP ob m gG aР2P 2 9 ? 5M !SX w- O Ni 5 43>s<Д c? 43M<eтa om -Wo $

11. ЈУЛ/1984. • БРОЈ 262 ,< 4felB Л & § ~g& №® iS Ш ss ’5&hF w-SS ■» fe РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „СТАНДАРДТРАНС” ФТМ „ПРОЛЕТЕР” СЕ ПРОБИЈА HA СТРАНО ТРЖИШТЕ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ТИТОВОГ ФОНДА Превоз дели судбину прнвреде • Због неликвидности привреде „Стандардтранс” има у потраживању 34.487.352 динара • Губитак у првом тромесечју неће се одразнти на пословање до краја године, надају се запослени у овој организацији Y породпцу параћинскнх губиташа, оргаиизацпја које су v прво.м тро.мессчју ове године пословале негативно, прпкључпла се и Радна органпзација за превоз робе у друмском саобраћајг „Стиндардтранс”, са губитко.м од 15.375.999 динара. Којн су vspouii пословања са губитком? Повећан>е цсна днзел горива, затнм аутогума п резервннх делова утицале су и на повећање трошкова пословања, с обзиро.м да цене превоза у међувремену нису повећане. Недостатак аутогума на тржлпггу довсо ic до ситуацијс да велнки број возила остане у гаражн, тако да возпла hiicv ко ршпћена пуннм капацнтето.м, a ни возила која су корншђсна у cao6paha)v ннсу у повратку потпуно искоршићавана, односно имала су празне ходове. Велнкн број аутодана изгубљеп је и због отежаннх услова рада v Ра дноници, али и због чекања на резервне деловс. Неликвидност привреде одра знла се и на ово аутотранспортно предузећс. Наи.ме, всјпркн број радних организација, и по ред утужења, ције исплатио дуговања за учшвене услуге, тако да „Стандардтранс” mra ненаплаћеп дуг од 34.487352 динара. И поред ниских цена стакла и друге робе v превозу, раднл људи „Стандардтранса” се надају да ће се организованијлм радом, већим залагањсм свнх за пошљенлх и бољим искорншћавањем капацитета, до краја године губнии надокнадлтл п да he obv пословну годину завршнти позптивно. М. Д. СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА ДЕЦЕ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА Нове и шдане породртшгсмештаја Већ више година у стручним и делегатским структурама социјалне заштите говори се о начину унапрећења и афпрмнсања слободно уговорених породичннх смештаја деце без-ро дитељског и породичног старања на подручју општнне Параћнп. Стално констатованн проб ле.ми у реализацији п афнр.мисању овог ввда соцпјалне заигтнте деце којих јеунашој средјпш све впше, чијп су узро цп према повременим анализаМа у Центру за социјалнп рад л СИЗ-у социјалнс заштите. по чели су да се превазилазс. Прлзнајућн да се у ово наше, очлто тешко, време све мери и условљава динаром, ла н људска солидарност, делегати су прихватилн пницијативу Це нтра и стручне службе СИЗ-а да се учини крупнпји корак у материјалној сатисфакцијн л>удима којн су одложнли слобод но вре.ме и инвестирали своја осећања у заштлту децс без рб дитеља и породлце, пружајући им оно најисконскије потре бно, љубав и породичну топлнму. Зелено светло у том смлслу дато, у' правом смлслу речн омогућава да Центар за соцлјални рад a’hbhh квалитетнији корак v обухвату и обезбеђењу социјалне сигурностн овакве деце са подручја наше општи-, не, у склопу чега треба рачупа ти на ефектс у економичности алл и v непосредном третману, праћењу, реализованнх смештаја. Цене у складу са узрастом Многе среднне, које су уважавале околности да накнада за с.мештај пма два ппвоа, покршзање трошкова у вези издр жавања дсцс л накнаду хранптељу за његов рад а затпм л то да цена мора бнтп прилагођена узрасту и потребама деце, до ове одлукс, имале су вишу цену него што је цена у Параћлну. Доскорашња, од 4.225.— динара, једва да је могла да по крнјс елементарне трошкове око издржавања детета а о некој накнади хранитељу за рад не може бнтп ли говора. О томе сведочн и податак да тренут 5 но у Параћину постоје таквих шест смештаја односно да су 18 деце упуђени на с.мештај V општипу Инђија. МсђутиАЈ, нове цене од 5.970.—. динара за децу од 15 и 6.500.— динара за децу преко 15 годлна, чему треба додатии по времене помоћн за школски прибор, цепарац, екскурзпје, ле товање, дају наду да he се паж ња и Јштерес људи нашс средн не привућн и да ћс сс исказати пекс од пословичпо добрих особина нашег мснталитета, све за цлљ прлхватан>а онјгх ко ји по свим критеријумима. л»уд ским и друштвеним, би требало да су V пентру наше општедруштвене пажње. Органнзовано у Месној заједници Но, са.мом цено.м не разрешава се све у ово.м домену ан гажовања социјалне заштите. Цена јесте објектлвнл момелат, одговоран за ситуацнју али ннје искључив. Битни су и други. Свест о то.ме прнсутна је и у размпшљањима н у плановима. Средњорочни план је конкретан. Цснтар за социјални рад, стојн у ово.м доку.менту, мора да учнни корак даље у органнзовано.м и .методолошко.м смислу и нзнађе начина да смешта ји квантитатлвно и кваллтатив но заживе. Захтев је да се у од ређешсм меснлм заједнииама. које л.мају школе и здравствеле станпце изврши избор заин * тересованих, по социјално-пси холошкп.м, педагошким и медицинским критеријумима зд равих и подобних породлца, са којима бн се уз помоћ друштвених структура сваке средлне могао да оствари овај заједнич кл н друштвено-политички н стручни задатак. Јер, став је v Центру и СИЗу, шгкако се не сме дозволитп да проблем породичног смештаја деце без родитељског н по роднчног старања остане у ок влру стручнлх, професионалних оквира веђ управо да нзлаЗИ; лз тлх оквира н подруштвљује се. Боља снабдевеност— већа производња ■Ж-; <1 Ако упоредимо садашњс стан»е са сгивем које смо и.мали прошле године у погледу снабдевености репроматеријалима рекао нам је директор Фабрике текстплних маппша ,Д1ролетер” Данило Стојановпћ, онда може.мо слободно да кажемо да је оно далеко бољс. Читава прошла година протекла је без довољпо репроматериЈала а последлце тога cv да ннс.мо могли упазпти ни у уговорне обавезе са купцима, Крајем прошле годинс и по четко.м ове реаллзован јс део увоза репроматеријала преко САЛ кредита којп корлстп сло жена организацнја удруженог дакле лгањкалп су нам послови. рада „Гоша" лз С.медеревске Паланке, у оквиру чега је ,.Про летер” добио нзвесну колмчнну. Исто тако девлзама које с.мо самл обсзбедллн удружиЗАПОШЉАВАЊЕ МУШКАРАЦА БЕЗ ЗАНИМАЊА ОДБИЈАЈУ ПОНУЋЕНО ЗАПОСАЕЊЕ @ Највећи број живи на селу Е Крајем априла ове године на евиденцнЈи незаНослених иалазило се 713 мушкараца, раднпка без зашшања. Али I« поред оволиког броја стално је присутан проблем обезбеђивања неонходпих радника за стакларскс, у шумарству. ■ Испитивања која су спроведена у СИЗ-у запошљавања показују да највећи дсо нсзапо сленвх илп 70 одсто жнви на селу н 30 одсто л.ма више од 40 годпна, што је отежавајући фактор у запошљавању. На за послеље до годину дана чека '46 одсто, а преко пет година 22 одсто. Пре.ма подацнма СИЗ-а за-по шљавања половлиа и.ма посед до четлри хектара земље, a 43 одсто не.ма осмогодишњу шко лу. Изјашњавајући се за понуђена занимања незапосленн радници без занп.мања су се најчешће опредељлвали за пос пове курира, стражара, физич ког радника, ложача, текстнлног радника. грађевнлске, пружне и раднике Сви ови подаци указују да би у радни.м организацијама требало предузети одговарајује мере како би незапосленн радниин раднје прихватили по словс дефицитарних зани.мања и то пре свега побољшање.м ус лова рада, бољпм вреднован>е.м ових послова, скраћивањем радног .времена. Могућности за брже запошљавање постоје и у пољопрлвреди и малој привреди. Уз то треба предузетн мере, а у складу са Друштвеним договоро.м о запошљавању и Законо.м о запошљавању, против онлх лица која одбију понуђено запослење. М. Ж. ван»е.м ила сопственпм извозо.м такође с-мо увезли одређену количину репро.материјала тако да С.МО сада знатно боље обезбеђени основним репрома теријалом а посебно нерђајуђим лимовима. Међути.м, треба да се каже да то још увек нпје довољно.. И даље постоје лзразлти пробле.мн око набавке појединих репроматеријала а .посебно ро бс са до.маћег тржишта као што су електро.моторн, кабловн и друго што уграђује.мо у наше производе. Код ове набав ке траже се врло впсока девиз на учешћа што отежава наше пословаље. Ипак послује.мо позитивпо и остварује.мо планирале производне задатке. Што се тлче из воза он ће овс годлле 6imi остварен како је и планнрано. Но нисмо постлгли довољан пораст извоза на коивертибллно тржлште, а ми то морамо у наредном периоду да уради- .мо јер увозимо л прерађујемо рспроматеријале које набавља мо са тог тржишта. Y току су прсговори са текстилцима пз Пољске код којих постоји велико интересовање за нашу оп рсму. Ако се преговорн успешво окончају „Пролетер” би у то ку иаредних неколико година требало да посгнгне лзвоз у ову зе.мљу за око 500 милиона дина ра. Д.Т. АКЦИЈА „ВИШЕ ЦВЕБА МАЊЕ СМЕНА” Боље на отпад него поред реке Преко пута стоварлшта цемента, доскоро најпосећеније продавнице у граду, у улнцн Моше Пијаде, неколико годннз труие одбачени сапдук са неке „Рабе”. Власник очигледно иије заинтсресован а плава гвожђурнја пропада и ружп Јагодњак. Снгурно да би воише користила у неком отпаду н даље као секундарна сировнна него орако, као прлмаран доказ наше небриге. М. Мплснковић у" СШЕХШО'. М. Илић ПРЕДПОСГ РАДВИЧКИМ ЗАНИИАЊИМА • Омасовљен Титов фонд На ишпшјату радника Рударско-топионичарског басена ,ЈБор” лз Бора и МаЈданпека 1974. године фор.хнгран је Титов фонд за стипендЈграње младих раднлка и радничке деце. За десет година постојања он је и у нашој општлви постлгао добре резултате. Тренугно V опшпгни Параћин има 13.779 појединаца, и 111 друиттвенљх субјеката чланова овог Фонда. Стипендију Тлтовог фонда прлма 17 студената. Y досадашњем перлоду активно се радило на о.масовљењу Фопда п резултатл нису лзостали. Међутим, како рече Живојин Николић, председник Скутшгпше Титовог фонда, није довољно само донети одлуку и при.мсњ1гватн је лз годлнс V годину већ та средства треба н повећавати. Зато у наредном перподу предстојн аткивносг па повећању чланског улога. Основни услов за добијање стлпендије Тлтовог фонда је ус пех у школп и .материјални положај будућег стлпендисте. Због недостатака средстава, основна оријентација јс да се стипендије дају за дефицнтарна заннмања и друга раднлчка заннмања која су потребла нашој привредн и друштвеној делатности у општини Параћин. За то пуно оправдање постоји јер свн свршени стгшевднстн одмах добијају посао. М. Ж. ИЗ РАДА ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА Станови -намен спотицања Ф Проблеме треба решавати без интервенције Суда удруженог рада, јер спорови отежавају ионако тешку стамбену проблематику Законска је обавеза да основ не органлзације удруженог рада прописују својим самоуправни.м општим актима услове, мерила и ред првенства у додели станова на корлшћење као и даваље стамбенлх кредита. При одређивању мернла могу се узети у обзир стамбене прллике, број чланова породич ног до.маћлнства којп станују са раднико.м који добија стан на корлшћење, радни однос ра дника, дужлна радног стажа као и друге околности које су од значаја за правилну распо делу станрва и стамбеннх кре дита. Меоутнм, појављују се ра зие слабости н пропусти при ликом расподеле станова и ста .мбених кредита. који доводе до спорова v самнм организа цнјама, а врло често п пред Судо.м удруженог рада. Због то га се радннци често обраћају друштвеном правобранлоцу са моуправљања за нптервенцију v везн решавања ста.мбених пп тања. Y свакодневној праксл друш твелог правобранлона самоуп рављаља чест је случај да се расподела станова-из фонда co ллдарности врши на основу лс тог самоуправног општег акта. уместо да се у том акту уграде условн нли мерила за распо делу ове врстс станова из самоуправног општег акта који проплсујс СИЗ становања. Има и одступа1ва од одредби да се. распоцсла станова и кре длта вршл у основној органи зацнјн удруженог рада или.рад ној заједннцл где радшпш ост варују самоуЛравна права. Често се дешава да се не вр ши јавно оглашавање за кон крену расподелу, да се не обез беђује двостепеност v одлучивању, да се нејсдлако третлра радпи стаж у организацлјама ван ње, да се злоупотрсбљава критеријум „стамбена' ситуација". * Код додељнвања кредлта за индивлдуалну стамбену изград н»у. v органпзацијама удруженог рада средства се најчешће деле сраз.мерно и једнако сви.м кориснишша. а да се не води довољно рачуна о потребама п паменском коришћењу кредита п не поштујс се редос лед кдндидата на ранг,лисги. због чега најчешће долази до спорова. Оваквнх пропуста и слабости у протекло.м периоду блло је V* ИВТКТ „Боанка Крс.манопип'\ Српској фабрици стакда. Фабрпцп бомбона ратлука и жвакаћих гу.ма „Параћинка” Фабрици цемента Новн Поповац”, РО „Стаидардтранс", РО „Вук КарацлН” Пољопрлвредној организацији .,7. јул" и TYII „Грза”. Активиост друштвеног право браниоца са.моуправљања ла овим пнтањи.ма се огледала у то.ме што је настојао да указп вање.м стручннм службама на одрсђене неправилности, те неправилности се и отклан>ају, односно да се овп проблеми ре шавају без интервенције Суда улружелог рала, јер спорови отсжавајг л онако тешку ста.м бену проблематику. Пошто се највећи број спорова јавља због мерила п крн герију.ма из самоуправних опш тих ака1а који hiicv ловољпо разрађенн, намеће се нужна по грсба да се друштвеннм договоро.м v општини утврде мери ла за давање станова на корнш * hejbe, пошто за то постоје и за конске могућности. М. Ж.

* 11. JYJI 1984..• БРОЈ 262 “ ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ДАНА YCTAHKA Y БУСИЛОВЦУ У ЗНАКУ „03РЕН0В0Г “ ДЕЛА ЛЕТЊЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ (2) Редови ce - ипан понављаjy Централна прослава Дана устанка на територнји наше оп штннс одвијала се у Буснловцу. родно.м .месту народног хсроја Мо.мчила Поповића — Озрена. Ово Је уједно била прилнка да се подсетимо на револуиноиар ни пуг народног хероја, Озрена који је био органнзатор устан ка у Алексиначко.м крају и ко ји је храбро погинуо као леген да Озренског партнзанског одреда. Hajipc су на спо.мсн бисгу Момчнла Поповпћа — Озрена положсзи венци и свсже цвепс. Mcby бројним венцнма нашлн су сс и венци дслегација СУБ НОР-а Алексинаи, затим алекснначке касарве које носн љс гово нме и месне заједницс Су ботиии где је 3. фебруара 1943. годинс погинуо Момчнло Иоповић Озрен. За .мештане Бусиловна ово је био двострукн празник порсд обележавања Седмог јула, била је то прилика да се договоре детаљни око будуће сарадњс %*.есних заједница Буснловац п Суботнци, који би требало да Са полагања венаца на спомен бнсту Момчила Поповпћа — Озрена • О јулским празницима, кафи и још по нечему Загазллп ct.io у лсто, јес’ да јс варљмво, али је лпак лсто. Пали су и првп откоси па жлтннм пољима Врсмс је радоваљу. И базеп јс про радио, за пллваче пллвачки, за нспливачс онај нешто ма њн п шшћп. РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА 1. МАЈ 03БНЉН0 СТАЊЕ Радна оргапизација „1. мај" односно бивши „Агроекспорт” исказао је и у овој години губитке од 3.480.000 дмнара што he и.мати знатног утицаја на даље послова п>е ове радне организације. На захтев ИзвршнОг савста Скупшткне општине, РО „1. мај” је послала програм мера за санираље губитака до краја године и разматрајући га чланови Извршног савета су,'закључили да је он непот пУИ/,Јер пе указује на субјск тивне слабости, којих свака * ко има. Санациони програми нису одговарајући, јер се губици попављају из године у годину. Сугерирано је од стра неИзвршног савета да се трс ба ослободити оних делатнос тм којс условљавају губитке. Што се тиче расподеле укуп ног дохотка примећено је да оиа није вршена у складу са друштвевим оквирима, су лични дохоци знатпо же расли, што је једни.м лом имало утипаја и на јер бр девисмну губитака. Нови.м програ мом мера .мора се обезбеди ти оријентација за афирмацију основве делатности. Из што је ивдикативно, иза мате ријала послатог Извршном са вету, ие види се које сс то мере предвиђају за санацију пословања. М. д. одвлја на пољу раз.мене искус тавц у комуналној градњл, за тим разменскултурнн х програ ма и спортских еклла. Уједно је СедмоЈулско слав љс блла прилика за пуштање у рад лове ахтоматскс — елект ронске телефонске цслтрале. Ова у региола најсавременија сеоска централа, требало би да опслужл 3S4 телефонска претп платнпка лз Буслловца, Крежбинца и Голубовца. Централу је свечаннм сросецањсм врпцс мсштанима помеиутих села пре дао Милутлн Лазпћ, председн ик Скупштинс меснс зајсдлнцс Бусиловца РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА КООПЕРАНАТА „7.ЈУЛИ БЕЗ МАШ0НОГ ПРОГРАМA До губптака од 7.134.486 дцнара v првом тромесечју ове год1ше у PO1C „7. jy.ni" дошло је Ji због с.ман»еног фпзичког обнма, односно недостатка реироматеријала, алп и субјективних фактора. Губитак су исказалс све рсновне оргашг зацпје коопераната унутар оос радне организације, која је \ трансформпсању од Радие организације кооперанага до сложене зе.м.Борадничке задр\ ге. До смаљсног укглног прихода дошло је п због смањсног физичког обпма производње, иедостатка концснтрата, што је проузроковало пепласирањс једнодпевних пиладн, затим смаљен откуп кокошјих јаја, а било је лроблема и око откупа стокс јер су тов и лонуде стоке за клал>е бнлс велике, а .могуНности да сс све то прими всома мале. Овс околности су с.мањиле разлн * ке у цени н смањења физичког обима највише се одражавају на доходак. Свс је то створило залихе за скоро два и по пута више у односу на прошлу годину, тако да су ова средства искључела из оптицаја у одређеном нериоду, пнктурс. одразило сс и на уку- • пно нсгативно стањс у послс.- Удаљавање.м од прпмарпе пропзводшс ссе вишс упуhvjc ову организацпју на трговипу ii трговинскс одпосс, што јс, такође узрок лошсг сташа. Беликс залпхс трговин скс робе говоре о јасно.м опрс дел.ел.у „7. јула”. За рад заједничкпх службп обсзбеБујс сс висок Ш!во нздвајања средстава, потребе Радне заједнлие су задовољепе, док губнтке сносе непосредни произвођачи. Основна средства РОК „7. ју ли” не.ма, машине. такође, iniсу јача страна и оно што постоји је дотрајало а друштвено власииштво над зе.мљом је свега око 50 хектара. Друштве „о богатство је v односу на ранпјс године преполовљсно. О програму санације, односио мера.ма превазилажења гу бптака нема много речи у ово.м матерлјалу улућсном Извршном савету. V закључку Извршног савета стојн л став да сс фор.млра ко.млслја која he да утврдл која је то роба на заллхама п у којој вредностл. Материјал нз „7. јула” закључилн v чланови Извршног савста лс пружа гаранцлју да he „7. јул" до краја године моhu да сс стаблллзује, односно позитивно заврши пословну годину. м. д. Са првлм дапл.ма јуладочекује.мо празннке, штосе слободарскнм нмепима пшну. Свежс пвсНе п вепцл ла спо мен обслежја Револуцнје. Ујслно прилпка да се подсетпмо на јупаке слободе којп су полагали животе на олтар нашс радостл. Четврти јул, крај спомени ка Бралку Крсмановнћу. Де сстак бораца и постројсни војнпци из касарпе која носи његово име. Младих никуд. Изгледа да су заборави ли. Слободу су на плећима нзнели њихови вршљаци! Но нису сви млади забора вилн обавсзу. Културно умет ничко друштво из Стакларе желело је да вишемесечнп зруд покаже лред спомеником својнх вршњака испред Српске фабрике стакла. Нажалост, неко ко о свему во ди рачуна” рекао је да то нема смисла јер овог момен та сећамо се оних који су своје животе заложнлп за да нашљицу. Он се вероватно нпје сетио да су ти младнћи п девојке ималн своју радост, да је н.ихова нога застала у неком од кола, да бп пека друга нога продужпла ту игру младости. Онн нису гинули за мннут ћуташа, све же цвеће и зелени венац, већ да би се илгхови вршљаци радовали ономс чему они ннсу стигли да се радуjv. Jy.iii доносп и радост годк 1Бпх од.мора, летљнх пзлсжа ваља на радним местиЈма, алн доносп II нсшто што нс бн пожслео нико. Опст у про давинцама поједину робу оз начавају .дефицитарном”, као на примср јестнво у;ве, uichcp а наравно и кафу. Јулн пам доносн н редове п оно пспријатне сцепс, опо гураље, прскање излога. Yмало да сс понови слика про шлог чствртка, када јс у про давницс залутала кафа. Y нскпм самоуслугама милици опери. Снстем тајних веза је прорадио, за тили час град је брујао: „Деле кафу у само услугама”. Тако брзо проно шен,е вссти иије у стан.у нп радио да пзвсдс. Нека умна глава јс закљу . чила: Исторпја сс не понав ’Ба", али редови, пзгледа, да се поиављају. Y ово време дрма нас пре лазна. грознипа (фудбалска). Ови naiiiii фудбалери мајсто рп су за ујдурме. Ко кажс да не.ма ху.мора, пма га иа тоне само ми то пе желимо да признамо! Иначе нп Параћпн није остао бсз Фудбал ске грознице. И овдс је било битп нли не бити капитсна зелених ПеливановпНа, попу лариије Ерца. Зелена десетка дуго сс двоумпла па лн да промепн клупске бојс и држала навпјачс под впсоким напоном. Најзад, навпја чп су одахнули. Ерац остаје гдс јс I! бпо. Културно лето, то је већ одавно пжвакана жвака. Толпко на овој, ловиБеља до пдућс разгледннне. Разглсдницс ва.м ппсао М. Илић БЕЗБЕДНОСТ ¥ САОБРАПАЈУ noJAC НОЈИ ЖИВОТ ЗНАЧИ ше у образложењу Раднс ганлзацијс „7. јули”. Примедбе на Извршном савету орРаз.матрајућп овај матсријал чланови Извршног савета Ску Лштине општине cv ставнлл и низ примсдби. Истакли су лре свега субјективне факторе, као врло важне кривце за постоjehe стање. Неангажовање стру чњака и недовољна ангажовалост у рсализаинји лрограма развоја, као и руководеће стру ПИСМО УРЕДНИШТВУ Од 1. јануара 1985. употреба слгурносних' појасева ла путсвима Југославије обавезна јс за све возаче п сувозаче на предњим седиштима аутомобпла. Закон обавезује возаче да се и сада везују. алл ће се санкција против оллх који то не чине, примењивати тек од почетка лдуће године/ Многи возачи — аматери или су заборавллн ла ову обавезу мли једноставно нису са љом нл упознати. To је л бло повод за iinipv друштвену акцпју коју је покрелуо Републички савет за безбсдност саобра Наја ла путевима СР Србије. Акцлја he започетл 1. јула, алл he се продужнти до краја ове године. тим што he Јвени НЕПРОВЕРЕНА ИНФОРМАЦИЈА „ударни” периоди бнтп у септембри и крајем годлне. Њен осповни циљ није. у томе да не проссчно 40 до 50 особа, а у Југославији је тај број двоструко Behn. Упућеии сматрају да се овс крајње неугоднс бројке могу једино објаснити нсупотребом — појасева. Извештајд нз нашнх трауматолошких бол нииа везанлх за веома тешке поврсдс главе и предње дслове тсла, које су могле битп избсгнуте са.мо потврђују колико је важно да у чеоннм сударима са другим возплом нлп са чврс том препрском возачи и сувоза чи буду привезани. Дакле, није са.мо у nirraiby спасаваље жнвота већ и хитно с.мањпвал>е повреда. ..Шта ако се прилнком удеса возило запали или полетн у воду?° Овај „арп^мент" је нстиректног судара снага човсчнјлх мишлћа није v стању да спречи удар тела у управљач или главе у ветробранско стакло, или у металне деловс возила. Пре.ма анкети Републичког савста за безбедност саобраћаја на путевима СР Србије која је недавно окончана, само 3 одсто возача и сувозача приме њује појассве на путевнма, a 0,90 возача и сувозача приликом вожјбс v градсклм насељима. Занимљиво јс да домаћи возачи v веома внсокомг процен ту употребл>авају појасеве када сс лађу на путевима западних и социјалистичклх европских зсмаЈва, у којима јс ,употреба појасева обавезна. А није обавезна, за сада само у Ру мупијп и Италпји. Сигурносни појас веома добро штнти возачс и сувозаче при брзинама до 80 километа« ра па час и бптло смаљује повреде. Прп браинама већим од 100 километара на час, разуме се, уколико дође до чсоног су дара, његова фулкцлја се губн што је II логично и разумљлво. Употреба појасева је изузетно важна и у градској вожњи управо због ших удеса неочекпваних лаккоје јс немогуће предвидетп. Велнка јс илузија да појасеви v градској вожљп HHCV потребни. (Ташуг) цан протлв употребе појасева, а на »»era олговара др Павле Тодоровнћ из Југословенског завода за физичку контролу и У задњем броју вашег листа објавилп сте вест о раду „Црвеног сигнала" из Београда у којој између осталог стоји да Радикчхи универзитет „Бранко Крсмановић" у Параћину више не може да врши упис полазника за заједничке основе у сарадњи са Центром за образовање „Црвени сигнал’' из Београда. Овај чланак разматран јс на састанку Радничког саветд овог Универзитета па у циљу истмнитог информисан>а чиг талаца молимо објавите следеће: Раднички универзитет „Бра нко Крсмановић" у Параћику од школске 1981282. године свака вест пре објављивања мора да буде провсрсна шти је и у овом случају требало учинити. Овај универзитет је увек органнзовао своју делат ност у складу за законским прописпма it у будуће he го чинити, те му једна овако непроверена инфор.мација, за прво дсзинформација наноси вслику штету. Општински просветни спектор извршио је увид инУ упозори возаче на санкције, >iii ... тн да страх од казнс буде до.мн медлцпну спорта, иначс један нантап у редовној употреби по — ........................ . .............. С4ТИРИЗИЧНИ УГ4О не сарађује са „Нрвеним ■алом" из Београда. јер је join тада било позпато истм није реверификовап сиг да за упмс и образоваае кавдидарад овог Универзитета и сачинио извештај који јс достављеп одговарајућој служ> би Скупштине општипс. Из овог извештаја видљиво је са ким Упиверзитет сарађује те свапа провера прско републичккх органа била јс сувиш иа. Молнмо л: вањд истине формисл!ћд та на заједвичким основа.ма. те ово нашс Рвднички савет сматра да РЛДНИЧКИ v пил>у утврђи и правилпог ип јавпостх објавиписмо у пелнни. УНИВЕРЗИТЕТ јасева, ве!т, напропге, да сс код возача створп свесна лавика за везивањем како би се из бегле многе трагпчне последице. Велпке стручно-теоретске расправе за и протлв појасева на до данас иису заввршенс. А.\и. време за расправе је нстекло и појас ваља примењиватн. Убе дљиве статистике у низу земал>а Европе речито говорГ у прп лог обавезнс примене појасева. уз новчане казнс које су у некихг земља.ма драстнчне * На при.мер, нсвсзивап>е ce v Брита ннјп кажњава н до 100 фунпг. Наш закон предвидео је за певезнвање казну од 100 дннара, од 1. јануара ндуће године. која је очигледно симболнчна, што сшурно упућује на неопходност шпре акннје да се поја севи — примељују. На 1.000 »астрадалих у саобраћајннм удесима у Европи ги од ватреннх поборника употребе појасева. „Ако се возило пос ле удеса запали илп полети у воду — појас одржава возача и сувозача v свесном стању п ДД је му драгоцсне секунде да не што предуз.ме. Они којп нису везани готово по правилу у слу чају јачег тдара губе свест, a тада шпита не можс да предуз ме... ” Колика је спла у питању нај боље се може видети из провсреног податка да судар прп брзини од четрдесет километа ра па час возач и сувозач налећу на прсдЈБИ део простора за путнике истом брзпном кад човечије тело падне са сине од шест метара. Прн лстој брзинп од 40 лометара на час прилпком АФОРИЗМИ Могу да замислим како |е бнло алћелмма, док оатина није лзашла из раја. Чим вас идеолошки поткују, одмах бп хтели да се за м»их и тркате. Престаните да окривљујете Горднја за ново што стс стами замрсили. Наши закони ме подсећају на дневне листове: трај само један дан. Добро с.мо се наоштрпли, сад може.мо да тупимо до миле воље. Ми смо у принципу здрава нацлја, са.мо су нам нски органи болеснн. МОМИР СТАНИСАВЉЕВИБ као впклдлНије ни чудно што ми је жена хладна, кад јс стуб куће. Немам среће на картама. И са четири кецл поновио сам разред. МИОМИР ЉУБИЧИБ Истрчао је пред руду, иако нијс могао да повучс кола. Састанак је одложен због одсуства сталног дискутанта. ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИБ 4

. ......................................................... ПОСЛЕ ПРВОГ УПИСНОГ РОКА Y Ц EHTPY ЗА СРЕДЊЕ YCMEPEHO ОБРАЗОВАЊЕ „БРАНКО КРСМАНОВИ Н” Y ПАРАНИНУ ЈОШ ИМА МЕСТА ф За стакларска занимања и пека текстилне струке није прмјављен ниједан кандидат • За други уписни рок за усмеравање има места за још пет одељења Завршен je први упнснн рок у Центру за средње усмерсно тсматичко тсхнпчка: планираобразовање „Бранко Крсмановић" у Парпћнну. После cpebirpa- no 30, уппсано 27; програмерн»а резултата стање пзгледа овако: на првоЈ години од 630 пла- ска: планнрано 30, угшсано 22. нираних места попуњено је 516, а на другој годнни од 510 nonv * Укупно и.ма join 46 слободн»сно Је 349 места. ’ них места. На трсНој години резултати су следсћи :машинска струка: плапнрано 90, уписано 35; елсктротехпичка струка — погонски електричар: ‘планирано 30, упнсано 24; електро.механичарска (за мерне регулационе уре ђаје), планнрано 60, уписано 54, текстилна струка: планирано 30, уписано 29; оплемењнвач текстила: планирано 30, уписано 25; ткач: планирано 30, није пријављен ни један ка ндидат. Значи нма још 36 слободних места; Стакларска: пла нирано 30, није уписан ни један кандидат; хемијско-техмолошка: планирано 30, уписано 22; прехрамбена: планирано 60, уписано 60. Трговинска: планирано 30, пријављено 86; екоПЕСННЧКА ОЛНМПНЈАДА Славица Благојевић рођепа је 1958. године у Лешју. Запослена је у Фабрици пемен та „Нови Поповац” у Попов цуПесме објављује у листовима *. „Нови Поповац” и „14. дана1'. Добитник је више награда за поезију на књижевним конкурсима. Учесник је неколико песпичких смотри и Фестивала поезије „Ми млгади" _v Суботици. Заступг љепа је у три песничке збир ке-. „Гранају се супца’’, „Дуга пад завичајем" и „Ми мла ди”. * » КАМЕЊЕ Крезуба „баба” пуши крцу, трогике лишћа печате земљу. Забулила старка мараму и сиса лулу камена њена. недра векове издвојише. Све ватре cazopetue у букет цвећа набацан зо њеном скуту опојним заборавом. • Задимљен ваздух плави тихо no скуту; слушај, како клоне ружа жиеа млеко камених дојки роси их као суза. Бавољи камен, поцепано теме прах ноге босе додирује крв неба. Славица Благојевић $ ' I ГЛАСАЧКИ НУПОН Гласћл! за песму: , ------------------- - —-— ‘ $ (наслов песме) Аутора: - ---------------------------------- --------------------- t (име аутора) $ $ Ваше име, п адреса: \ 4 ^7777777/7777/77777777777777777/77777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777^ но.мскд комерцијадна: плапира но 60. упнсано 60; прнродно те хничка: планирано 30, уписано 27; .математичко техничка: планирано 30 уписано 12; језичко —преводилачка: планирано 30 уписано 30. На четвртој годкнн резултати уписа су следећи: машинска струка: планирано 60, прнјављено 39; електро-струка: плани рано 30, уписано 29; текстилна струка: планирано 60, пријављено 56; хемијско технолошка: планираЈно 30, уписано 27; прав но—биротехничка: планнрано 30, уписано 30; економско—ко мерцијална: планирано 30, упн сано 30; природно техничка: планнрано 30, уписано 24; ма Мирослав Чопа рођен је 1955. године 5' Ћуприји. Завршио је Хемијско техиичку -технолоптку школу у Параг ћину где и данас живи. Ради у Српској фабрици стакла на месту топера. Поезију објављује у „Него тинским новинама”, „14. дана” „Репортеру’', „Двоје’ „Нади”, „Каижевној речи'' и другим листовима. Добитник је више награда за поезију. БУБЕЊЕ У зору расплину ковачи неспокојства и чудних збивања у сновима. Одлутало семе свести ниче из ћутања. Очи потребнв даљини дозволе светлости да их украде. Мирослав Чопа С. О. КАПАЦИТЕТИ ОБДАНИШТА nonYnPA3HH Зашто оодитељи ислисују децу Ако вас ових дана нанссе пут до неког од параћинскнх обданишта приметићете да је у њиховим просто ријама много мирније. Heма оне бучности од веселих дечијих гласова и с.меха. Y свакој соби је са.мо по кеколико детета. Групице коЈе иду у шетн»у такође су сведене на само неколико малишана. Овакво стање нормално је за ово дооа го дине јер почнње сезока годишњих одмора. Међутим, појава осилања деце у предшколски.м установама, како смо сазнали од руководилаца нз ових колектива, прнсутна је током читаве године. Родитељи уписују и испнсују децу када им се прохте. Такво понашање реметн нор.малан рад. Васпнтно образовни програм се не спроводн како треба јер под тнм условима није могуће оргаии зовати добро целокупан рад васпнтнмх група . Зашто се родитељи плаше да доводе своју децу у обданишта, пнтали бисмо се ово.м прилнком. Пре неколико година, када се на прије.м деце чекало мессци * ма, па и по неколико година, није било таквих случа јева. Групе од по 30 мали * шана радиле су комплетно токо.м целе годпне. И цене су данас приступачније Hero што је то било раније. A нпак роднтељи данас скоро месечно мењају своје жеље.. Када се дете нсписује, угпавном се наводе оправдани разлозн, увернли смо се у то разгледајући молбе ко је су испуниле фиоку једног од обданишта. Обично се родитељи одлучују ца н.м се дете чува на некн други начин нли га пак по савету лекара одстрањују нз колсктивног начина живота и настављају да га чувају „под стаклени.м звоно.м”, као што су то раније чикили. Ни једно образложеље у молбн није било са лримец * бама на начин чувања дсце и однос васпнтача, а ипак такви.м понашањем родител»а највише су они norobeни. Овакво стан»е свакако ло ше се одражава и на финансијски положај центра. Обданншта су прављена пре.ма жељама родитеља и потребама запослених мајки. Више савесности родитсља Је неопходно да би малишани, а и њихови васпитачи успешно реалнзова ли васпнтно-образовни програм, а самим тн.м жнвот малишана у друштву вршњака био би лакши н лепши. Верујемо да ће ндуће школска година пуно 1ога изменити н да ће се рад у предшколскнм установама нор.малнзоватн, Јер ће капацитетн бити пуннјн током целе године. С. Ј. | ОРА „АУТО-ПУТ” БРАТСТВО ЈЕД ИНСТВО 84” ! ИЗ CPUА МЛАДИХ - ПУТI i • 8. јула оживело је Насеље 7. јул на Карађорђевом брду Ф Присти- । = гло шест оригада које са смено м закашњења отварају овогодиш- = њу Омладинску радну акцију „Ауто-пут” : Први раднн дан (Снимио В. Љубичић) = Превазићене потсшкоће у = финансираљу наставка из- = градњс Ауто-пута за Србију н нпак су за једну смену „за- = држале” овогодпшњу акци- = ју „Ауто-пут братство и јс- = ДШ1СТВО”. н Овогодишња Акција у три = с.мене са лрско 20 бригада = трајаће до 1. октобра. Снаi го.м своје младости младост = планира да оствари 135.000 = норма часова на Ауто-путу i који врсде 30 мнлиона ди- = нара. = Замсник команданта за = радилиште инг. Љуба Ма- = нојловић рекао нам је да су Г послови до октобра утврђе- = ни. ¥з механ^^гцију грађе- = винск ,.ч радних > ганнзацн- = ја „Ауто-пут” „Планум” н = „Партизански пут” радиће £ млади нз целе зе.мљс а очев кује се и долазак три бри- = гаде из нностранства. Ту су = најпре деца нашнх радника Е пз Немачке, загнм потом- = цн југословснских исељениН ка из Аустралнје и у окви- = ру сарадње Републичке кон- = ференције Савеза соцнјали- = стичке о.младнне Југослави- = Је са омладш1ом Солјетског i Савеза и бригада из УкраЕ јине. 1 У првој смени на другој = траси Ауто-пута радиће бри н гаднри из Ниша, Неготина = на Вардару, Београда и За- = греба, Тсмерина, Карловца = и Лнштице. Њих очекују по = слови на деоници од Нупри = је до Делпор.мана и од Дс- = лиграда до Трупала. Параћин и ОРА „Ауто-пут” i По петп пут јс ожпвсла = шу.ма на КаракорВевом бр- = ду од бригадирских песа.ма, = .музике са разгласа. запла- = вило сс зеленило од брига- = днрских униформи. Пара- = ћин, град домаћин госто- = љубив по традицијн за бри- = гадпре из цсле зе.мљс има Е отворено срцс. = У.много.ме успех овогоди- = iuibc О.младинске радие акЕ ције „Ауто-пут’’ зависи и од = добре сарадље са Основним = организацијама удружепог i рада н осталлм сарадницн- = ма О.младнпске aicunje нз = града до.маћина. Е Командант ОРА ,Дуто- = -пут" Зоран Анђелковић о = то.ме каже: = Као и ранпјнх година ми Е смо тесно повсзапн са неЕ колико радннх организацн- = Ја пз Параћина. О исхрани е брнгаднра брпне се Тури- ?iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim!iiiiiiiiiiii!iinii Мианаи ? стнчко-угоститељска радна оргашгзацнја „Грза”. Добре пословне односе имамо са Трговинском радном организацијом ,Д11у.мадија” а са радњу настављамо са Ауто- -мото друштво.м ,Д1оша Пијаде” Редакцијом листа „14 дана”, „Вел.мотрансом”, Домом здравља н од ове године и са Графичком радно.м органнзацијом „Вук КараџићР. Сарадња се одвија на пољима делатности овнх ра них органнзацнја н радннх заједница и до сада смо увек на завршетку Акције са задовољством констатовали да Је била добра н да се унапређуЈе. Свака О.младинска радна бригада, у све три с.мене, н.ма до.маћина у граду и селима код месних заједнлца а гостољубље пружају и ра дне организаннје. Задатак ове сарадље је да продуби траднцнонално добру сарад љу чи.ме 6iI се постигао дугорочнији сфекат. Значн, ра чгнамо да ће се веза наставнти и после завршетка акцнје, односно одласка брнгада. Наравно, у пословима оваквог темпа мора доћи и ОРБ „БРАНКО КРСМАНОВИН” МСПУНИ1М ОБ£ЋАЊЕ • Бригади троструко ударништво @ Предложени за признање СР Босне и Херцеговине Прс поласка на о.младлнсК7 Милан Марковић н Бпанкица раднд/ акцију Дукавац” у СР Босни и Хор.цеговннп, „Крс.манцп” cv обећали да се пећс вра тнти без ударннчких одличја. Обећање дато на поласку nc.iv њено ie: Бригада је три пута проглашена ударном. освојила Траку акције и предложена за прнзнање Репхбличке конференцнје Савеза соцнјалистнчке о- .младнне Боснс и Херцеговпне. Од 10. jvHa до 3. јула на ОРА .Дгкавац” налазнла се бри-гада „Бранко Крсмановић" из Пара hnna са 43 бригадира и радила на лословн.ма крчења н npimobe н>а земгмшгга кглтури. на уреbeibv језера „Модранх <,'ве послове „крс.манцл” су завршнли са 154 олсто. а највећн постотак пребачаја нор.ме нзносио је 208 одсто. За овако лепе успехе акцнја је брнтади доделила 15 идарничкнх значака и њнма cv се окитн.ги: Пејић Светохтир., Војин Милошепнћ, Мнрослав Милен * ковић, Небојша Стефановнћ, Драгољуб Миленковић, Браннслав Мнленковнћ, Топлица Мпленковић, Перица Петковић, Же љко ЉевнајнН, Горан Николић Љиљана ВељковнћЈ Жнвота Бо рђевић, Владан Димитрнјевнћ, П1111111111111111!1111111(11111111111111|1!1111П1111П|||||||Н11||Ш||П||И|||1Н1~1ПНШи11111111111111!11111111!111111Н11НП!11П1!1111111111111111И111111111!1111Ш11Ј1Н11 до одређених проблема. На сву срећу ту с.мо да проблеме решавамо што боље и што брже као што је и у најскорије време био случај. Ако већ треба нешто рећи о проблемима који се теже решавају изнео бих пример телефонскнх веза. II поред молби, и поред разговора са руководноцима наџш те лефони не раде добро а ни јавна говорница, која је ра ннје радила до сада »шје 1ш постављена. Морамо да разумемо једну ствар/ се налазе деца о KojoJ^'iB’Mхови родитељи брину и можемо да замислнмо какав ће притисак битн на тај је« динн телефон намењен бри гадирима и њнховим родитељп.ма. Но, надамо сс да he и тај проблем бнти скоро и дуговечно решен. Док смо припремали овај текст, бригаде су већ боравнле на траои. To значи да је 'почела сезона жуљева a за узврат задовољство што се градн својим мишицама земља, јаче је од свих жуљева. М. Мштенковић Радисављевић. Прнзнања на.јбољим брнгадирима уручена cv 4. јула у радној оргавизацији Фабрике цемента v Поповцу која је била домаћин параћинсклш оригадирнгча. М. И. БРАТСКА БРИГАДА Y ЛОЗНИЦИ Још једна бригада младит ударника из Параћина отпу товала је на своје овогодишље акцијашко одреднште. Прошле педеље свечано испраћена бригада „Братство— јединство”, младих Мурска Соботе и napahmia крснула је на ОРА „Подриве—Колубара" у Лозннци. Младк из братских општина радиће до 4. августа ва об јектнма анфраструктурс у гра ду крај Дрине, а први извеш таји говоре, да ће традидија добрих резултата бити пастављена. I

ФУДБАЛСКИ КУП ФСО ПАРАНИН ФУДБАЛ: дошли — отишли После услсшног таклшчс1аа у Купу Југославлје н исшто .v.tut>e резул тата у Другој српскоЈ лићт, зеленс бојс су оставплп цсЈгтарфор Стапковнћ, резервпи голман Трпфуноrub. Biih. халф желу №е.м oTinnao у ..Целтт", Жнвкооткшао у Борап. а ч иситар Мпрољуб Пстковнћ нзразпо Јс да прскЈшс оа актившш нгра фудбала. Y Јед1шство су дошлн лВастизшр Паннћ, псптархалф Јагодипе и Ду- .•nih пз Борна. Порсд »пх зелспмм боЈама приступнће н још неколпко неафнр *п1саннх фудбалера нз 1шже рпзрс.мптх клубова. Прсговори се воде н са двојнцом бшшпгх чланова Јсдппства који пграју V »нпкм pairry али пмају п више прохтева. Сви остглп — остају. НаЈозбнљкпји кандидат да оде из Јсдппства био Је Апа Матпћ којп је имао примамштеу лопуду пз Бора. MeВутлм, радплипа Јсдпнства остзЈе всрап свом клубу. M. M. ТРАДИЦИОНАЛНИ CYCPET ФУДБЛЛСКИХ ТРЕНЕРА ПАРАНИНА И КРАЉЕВА 5:3 (0:3) Дванасстн по рсду Параћина п Краљева сусрет тренера нијо се разлпковао од прстходшк Јер је овог пута жсља обс страле бпла пста: да про дуби сарадљу на пољу фудбала пзмеђу ова два града, Прво полувремс припало ]с Краљсвзднима а друто домаћинима. Заннмљиво је блло дети попово старе асове којп су казалн какав се фудбал пграо десетак п впшс година. Слсдеђи внпо пре су срет се игра 14. октобра у Краљеву. С Лј МАЛН ОГЛАСИ Продвјсм Јсднособан стап у центру Параћпна рат). Упнтатн (Ла.мсла 1, првп спна тслефон 54-445. . Y TTapahiniv смановвћа бр. у уллцп Брзнка Кр44. продаје.м усељиву кућу н УГ0СТ1ПСЉСКИ локал. Можс лојсдннвчно. Обавсштсња фои: (035) 53-309 нли (011) на тс.1е45S-104. Продајем кућу Макснма Горког у цситру KAMEPA JE ЗДБЕЛЕЖИЛAi« ВШИMH HI HEMP ц Y фпналном сутрету Општинског купа у фудбалу Врапчанцн билн боли током целс утакмицс алп су хар освојнли тек на пепалс. ueHaJmacoBimje фудбалско таклшчсњс у општннн завршско јс фпнало.м нзмсђу скила Врапчанд нз Параћнна и Рад>шка iu Давндовца. Врапчанс у саставу: Тодоровнћ, МарковиН, Марипковпћ, Спмнћ, KOBith, Гајнћ, вић н Мжтеић ца у саставу: Јић, Гуњевић, Кнссслац, Ристнћ, Всл> Стсфановнћ, Микск.мо п Радплк нз ДавидовЈоваковвћ, ГруЈнЛ, Ко Савић, Бурић, МнхаЈ довић, Нлколнђ, Магднћ, Jotn<n н Савпћ, финалну утак.мнцу за тахмичсн>е у оппгтинско.м купу одиграли су пред око 300 гледалаца н ло Јако.м левремену, кјшш коЈа се стуштила \ другом полувремену. Угакмниа Јс Сила борбена а у органпзованосл< н лепотп итре предљачилк су Врапчании. Проггутптене шаисе говоре то.ме у прп пог. Једна од вајмлаВих скипа у ФСО Пардћин пропустила Је да нз игрс осигура пехар па су моралн јсдаиасстерцн да оддуче побеитка, Две стаКОШАРКА: ДЕВОЈКЕ Параћкна 21 од 180 м’ и поaiohny згрпду у дворшпту од 70 м* плаи 13 арн. Јавити се на телефон 53-569 нли 53-817. ПродгДем воћн.ак са впкеплицом Y „Лозици” површиие 9 арн. Упкта ти на тслсфон 51-581 Анђелковић. Повратпнии, на продају 2 ха одлколс зсмљс на перпфсрнјп ПарОhiuia, могуће иавод|вапал>с друге дслатпостп. Јавити сс лефон 53-817. за Продајсм мотор „Мориса” — 1600 кубика са меи>ачс.м (псправпн), полу осовину п хладљак. Слободаи Мнловановић. Крсжбииац. Продајем ко.мбајн 131 кспраиаи за жетву. EoniniioBiih. Дрсновац код InpahiiHa. Тедефоп 45-390. Продајсм KOUDinue са пчелама и празнс кошииие снстсм ДАДАМБЛАТ 42x27. Мсд лкје вађен. Упншти иа тслсфон 53-878 од 19 до 21 час. T1IBC, једна у првом Једна у другом полуврс.мсну залгало су могле да буду кобнс у ово.м дралштичком сусрсту. Нажалост, драмскн заплст ннсу мзвсли играчи всћ Је то било дело судиЈске троЈкс на челу са СтамснкоBiihc.M. Жалосно јс да н у овом такмичељу које и.ма н мсморијалнк карактср суднЈс покушавају да машшу * лишу. Врапчанс Јс повсло у прво.м полуврс.мсну а друго полуврсмс нагов^ стпло јс да ћс сс боритп са чантом скппо.м. Аринтир сусрста „жалио” картонс кад су билн- у њу стартови Врапчанаца па и поЈанпјс пнгаонда кад су Врапчанци били d>i'y/>Hp.u<ii ono.MHibao је њпх. Бсз обчпра ма ^нс то ,,они су своЈ задатак обавклн", До краја Дапндовцн су постнглп нзјсдиачујући гол и регуларнн дсо сусрста завршсн је нсрсшсно. Пснали су ипак донелн спортску правду. Чак нпјс бнло лотрсбио ни да свн шутнрају. Пехар Фудбалског савсза ошптккс победницима прсдао $г Славољуб Мнлстић а уз ibera н мсморијад Љубомнра прслазни псхар, С.миљанића. M. МиленковиИ Прве без пораза КК Младост — ОКК Параћин 50:71 Побсдо.м у Смедсрсвској протнв домаће Младостп, гпицс Параћина постигле су Паланш« кошаркаседму уза стопну победу и освојнле прво мссто Y пролсћном делу такдшчења раза. Палаичан-ке су у салгом бсз ПОпочстку шдале иницпЈатнву. Међутим, кад су Пароћннке . запгралс ангажованмјс и шутсви Весне Пстровић и Всрицс Јанковнћ непогрсшиво завршавалн у кошу, резултат јс преокрснут н до краја сусрета гошће су сачувале Bobство. Y овој утакмици која јс одпграна по киши пзпенадилс су нграчице „нз другог плана”. Вссна Савић лружила је до сада лајбољу игру, Јсднако и Милена Живковнђ, Нахпе девојке су ла врху табеге н подсетиле су нас па своје ша.мпиоиске дане из 1980. годинс када сплстом разлпх околности ннсу ушлс у Другу лигу. Y то врсмс дошли је дг» постслсне смсис гсперацнја а са ти.м н до лада квалитета. Нпак Параћшгке су се одржавале у врху н бнло Јс потрсбно много рада, пуно одрица>ка да би сс створио ша.мпноискл тнм. Испунила cv сс прсдвпђања трснсра Божс БорВсвића. Прсостајс да он будс у праву и што сс тичс даљсг развојпог п\тае Тај лут, до доброг н ква лптстног тн.ма обасут јс .многнм искуlucibHMa н прсбродн>1с гп само наЈспрсмннје U iiajciaOH.nriijte кошаркашнцс. Зато сс нс би веровало у лспу будуђност параћинске кошарке када су сс свн латнлн посла. Божндар БорbcBiib, ibcroBH сарадиици it управа клу 6а свсснп су да у врс.мспу коЈс нм предстоји трсба цматн живаца, стрпл>сња, упорностн и. .. иовц?> Титула Јс освојсна у ирвом дслу првенства, убсдљиво алк нх ис зааарава. Постојн друп« дсо прпенсп.а и тсжи распорсд. МеБуткм, врсдне н амбицпознс дсвојкс nch куЈу планове, Припреме су заказанс за 10. август а очскујс сс повратак бившнх играчица: Блаженкс Јовановић, Сенке ЛалнН и Ољс Cmnih. Онс lie појачати тнм који су сачињаволп: Савић, БорБсвић, В. Псгровцћ, Антонпјсвић, С. ПетроBiih, Јанковнћ, Живковић, Срсјнћ, МладеновиН, Глшпкћ и Мнлошсвић, М, Мнлошсвнћ Радна организација коопераната „7. јули” Параћин основна организација коопераната „Параћин” у Параћину, распнсује ДРУГУ ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ ЗА ПРОДАЈУ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА ПродаЈсм коплп1це са пчеламл. Це на повољна. Гиша, Ламсла 4/2, челефон 51-773. • ПродајсЛ мннн фарму ,у Сигнрк1Ш са 26 арн ораницс — бапгга. На тврдом путу, вода м елсктрпка. Пн татп на тслефои 51-349. Ог.-шшвам иеважсђпм свсдочанст во од I до уШ ралрсда издато у ОШ „М. Поповпћ Озрсн" иа име Рапка Јовановића нз Лсбмке. Оглашавам нсважећлм сведочанство од I до VIII разред-i' нздато у ОШ ,..М. Поповнћ Озрел” па нме Иенада Марковпћа пз Hapahinia. Продајс.м H.HBY 1 хектар у xiecry звмном „Гориљс". Тсл: 53-535. Продајсм слсктрнчиу пећ „Цср” од 6 кв и дечпЈа nelia колица мало употребљаваиа. Тсл: 54-833. Продајем стсрсо Радио-касстофон „Шарп” и Ауто радио-касетофои .ЈВлаунпукт” W. Ново, Tea: (011) 454-168. Иванав 1. 2. 3. 5. 6. Трактор ИМТ — 558 почетна цена Комбајн „З.мај 780” почетна цсна Камион ФАП тринаестица поч. цена Приколица за ФАП почетна цена Дрљача четвороклина почетна цена Тањирача 24 диска почетна цсна 260.000,00 380.000,00 620.000,00 180.000,00 5.000,00 20.000,00 ДИН. Д1Ш. ДИН. днп. ДШ1. днн. Лицнтација he се ооавитн на дан 23. 07. 1984. године са почетком у 8 часова у Спкприци (еконо.мско дворпште задруге). Право на лицитацију н.мају сва правна и физичка лшха. Порсз па про.мет плаћа.купац. Заинтересованн upe почетка лицитације полажу кау цију од 10 одсто од почетне цене липжтираног срсдства. Сва средства могу се видети радни.м даном од 8 до 12 часова у Спкнрици — еконо.мско двориште задруге. НАУЧИТЕ ДА ПЛИВАТЕ S НАУЧИТЕ ДА ПАРТИЗАН ОРГАНИЗУЈЕ ОБУКУ НЕПЛИВАЧА ГОДИНЕ НИСУ БИТНЕ Обука нспливача се нзводи 15 часова ШКОЛА ПЛИВАЊА РАДИИЕ Од 10. до 25. јула Од 25. јула до 10. августа Од 10. августа до 25. августа Y тер.\шн!4 1а од 10 — 11 сатп и од 11 — 12 сатн Школи кошта 700 динара. Пријаве и уплата у просторијалга Партнзана у Хали спортова. Месна заједница „XI конгрес" је за протекли Дан борца, 4. јула постала ooranija за Цешар месне заједннце. На прнгодној свечаности поводом предавања на коришпеље о оојекта, назначено је да је овај Центар коштао једну лтилнјарду и осам стотина ст р шишона и да су ова средства обезбеђена солидарношћу свих граВана Парапина. Објекат јс на употребу мештаннма ..XI конгреса” предао Недељко Гуњевил, предсе дннк OK ССРН Параћнн. ог живота, олшитс, региона и Републике, а међу њн.ма и Радмила Цветковпп, прсдсед ннк Рспублнчке секцнје за друштвену активност жена СР Србије и Мнлупгн Милошевић. потпредседник Скупштнне СР Србије. Најбољи међу најбољнма, вуковци из основшгх школа нашлн су се претпрошлог петка на заједничком скупу када су им уручене днпло.ме и награде за вредно учење. Ма прије.му који је органнзовао СИЗ за основно образоваЈБе и васгпггањс, пригодним речи.ма су их поздравили Нада Јовановић, сскретар СИЗ-а за основно образовање и васпитање к аавз Јошпбасц минИаоНабп ‘цпгеЈм декижод ПРИЗНАЊА ЗАСЛУЖНИМА Дан самоуправљача, 27. јун обелсжсн јс мз.међу осталог it свечаном ссдницом Клу ба самоуправљача. Овај датум ујсдно је био и погодна прилика да сс уруче признап»а, срсбрпс и златне зпачке Bcha caueia Синдиката иајза служпијм.м активцстима сипдиката. Дап самоуправљача, 27. јун уједно је и Дан Фабрике цсмепта „Нови Поповац1'. Овог пута то је била посебна прилика да сс поред дво струког празника обслежи и јубилеј Фабрике цсмснта 9S година успсишог пословажа. На свечапој седпнцц Радни чког савета, поводом овог ју бијсла, уз лригодле. бессде уручене су и награде заслужним радиицима и то Чедо мирЈ’ Алсксићу, Градибору Tiypj^hy, Томиславу Милосапо вићу. Градибору Стојаповићу hy, Милији Милетићу, Радојки Митровић. Милији Петро вићу, Градбору Стојановићу, Живадину Рафаиловићу и Ми одрагу Стефаиовићу. I133BR UI3 амформисии * Изозмчкв бр.пковић Wwmh.k. Нучкоиић CiK-ттим. ЖивкивмИ, Mwuwoje UaiA, Нохз Њнминћ. (замсш.ж аредседпижи) Сиежаив Јомновмћ жрал.-Hh .u|»i...B..h Жи.«.).., . .мнН ..... . вЈ.»мн1омнћ Ч рсВуЈс: Kc^uhuub вилсгојум. I аввш. в одгонорни урсддии. Славолув ООри. .-. н-мнари ...ка.и.нић Мир-ми. ............ \U. иии.| •« .ић •схнчк,- ypvauHM - Muuapai Мнленковић Алресв Редакциј«: Максимв lopvw , u .............. , ....... ј.,,, (ниг ’/-151 no« lips * .„м« ruauuiitjt 45U.1M иннара ии.<\1идмш1» 125.1Х) 4» иострансгво iwucrpyKO. Жиро рачув •‘мдм КЦД иарашш. Шгвша 1*4» »ДЛАС-, tHajKueu оим о. миофшо 5ч0-зз1. 1UXX1.

НАШ КОМЕНТАР ОПРЕДЕЉЕЊД ПРЕТОЧИТИ У ПРДНСУ Последњнх неколнко годи на тсжиштс, политичког деловања у кашој средини одвија се на плану оживл *ава ња привредне акглвностн чији су 1'uKCBii стнцајсм ра зних околности кренулл пу тсм заостајања. Познато је да јс већи дсо организација удруженог рада, Aicby њима и носвлаца привредне актив ности суочен са великнм гу бмцима, који су последица смањене продуктивности, a која са собом носи све дру ге последице економско-соцпјалне, па и политичке при роде. Ипак, и поред такве активности не правн се онај нужни заокрет који би повукао напред и извукао из 1 стања заостајања. He недос 1 тају разговори па ту тему на свим друштвено-политнч ким форумима, контакти са одговорним људима на највишем нивоу, договори у ор ганизацијама удруженог papa, програми и анализе. Све се практично до детаља раз рађујеи зна шта треба да се чшш, али резултати изостају. Чини се да је основ * ни узрок томе што се опредељења слабо и споро претварају у праксу, а када се то тако чннн онда су узалудни сви претходни напори, Јер се од добрих закључака ипак не живи. Пракса показује да се у овим организацнјама углавцом све правда објективШ1М проблемима, а да се суб јективни не признају »ли само узгред помињу, да се каже како се и о њима раз говарало. Из тога произлазп и опасно заваравање да ће неко други прискочнтн у по моћ и да је н раније било тешко, па се ипак прежнве ло. He треба сулпвати у то да су радни људн спремни на • одрицања, иа повећане напо ре, на све оно што је потре бно да би се изашло из неповољне економске ситуаци је, али затотраже солидарност: да то исто учине н онн којн добрим делом жн ве од њиховог рада. Излаз се мора тражитн у разрешавању проблема при вређивања и развоја —продуктивности, коришћењу ка пацитета, ограничавању по рошње, инвестиционе и политике запошљавања — без чнјег решавања нема успеха у стабилизацији. Јер, истинита је и забрињавајућа чињениДа да наша привреда никада као сада није има ла потребе за тако суштинским заокретима на свим по дручјима привређиваша. За то Савез комуниста м)ора то ме датн приоритетан значај. И при томе се енергично боритп против схватања и понашања која поједностављу ју тај задатак. Подразумева се да у првим борбеним ре довима треба да буду старн члановн Савеза комуниста да властитим примером покажу на делу да су за она опредељења која су нсказана. Јер, ништа се неће и не може изменитн само указивањем на садашње стање, всрбално прнхватање и зак-1 лнњање, на истицање реалmix могућности нашег систе ма соцнјалистичког самоуправљања и могућности у нашој средини. Јаспо је. било /век, а поготову сада, да се ппшта не мсња са.мо по себи, а понај.мање нарушсни прнсредни токовн. Резултати мо гу доћи само ако све оно о чс.му смо се већ безброј пута договорили, преточимо у праксу, а све нс који су за то одговорни, ако пе чнне оиако како треба, позвати на нстинску одговорност. Изгубљено је доста времсна, али никада ннје касно да се пропусти исправе, ако смо оно што смо рекли пош тено н мислили. . С. О. ТРАДИЦИОНАЛНИ МАРШ „ТРАГОМ ПАРАНИНСКО-НУПРИЈСКЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ” НА СТАЗДМА РЕВОЛУЦИЈЕ Овогодишњи поход „Трагом параћннско-ћупријске и рударске’’ чете, 2б. и 29. ју ла, окупиће младе нз Купри је, Деспотовца u Параћнна, а њима ће се првдружити и вршњаци из братских општнна Мурска Собота н Кра пина. Овај марш годннама сс ор гаиизује у знак ссћања на полагање партизанске закле тве 27. јула 1941. године, ка да су се у Шалудовцу припадници Параћннско-ћупријске и рударске чете пред Пе тро.м Стамболићем и Филипом КљаЈићем заклелн на всрност Слободи. [.■■■■'I r ini । ■miini—ri ■ । ГОДИНА XI ■ БРОЈ 263 ■ ПЛРАНИН 25. ЈУЛ 1984. * ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИНАРА ■■■—■—■—■III I . .1.^ . _____-III J I LI1. j «7.,- ; BEHE УДРУЖЕНОГРАДА РАЗМАТРАЛО ПОЛОЖАЈ ГУБИТА1ПА БОРБА ЗА HLMTLfKL/ [W • Све већи број организација удруженог рада исказује губитке @ Узроци оваквог стаља су добрим делом суојективне природе © Најтеже у пољопривреди D Подељено мишљење о томе како ће се ова година завршити _ Веће удруженог рада Скупштине општнне послс разматрања положаја Српске фабрике стакла у коме се нашла због назталих губитака у пословаљу, на дневни ред је ставило н положај осталих организација које су у сво.м пословаАу нсказале гу5»тке у претходном пернодичком обрачуну и донело предлог мера за њихову санацију н побољшање материјалног положаја. — Прлвреда општине Параћлн, као што је познато, у прво.м тромесечју ове годлне оства рила је неповољан пословни резултат, исказавшл губитке у износу од 502 млллопа длнара. To је био. повод да Извршни савет предложи Већу удруженог рада Скупштине општине Параћлн да на посебнлм седнлцама размотри положај органлзацлја удруженог рада гублташа, рекао је у исцрпном уводном излагању БОЖИДАР МАДИК, председнлк Извршног савета. На жалост, све органлзацлјс удруженог рада нису на време доставлле матерлјале о свом по словању, а „Велмортранс", ООУР „Теретни саобраћај" нлје то учлнло нм до данас. — Оно што је заједнлчко свлм овим матсрлјалима рекао јс даље Божидар Мадић, јесу процене да he пословна 1984’ година бити завршена без губцтака. Међутим, нема довољно аргумента, а код појединлх организација таквл аргументл уопштс не постоје, на којлма се заснива ју оптимлстлчке прогнозе. Много субјективних слабости Кратко образложењс узето из уводног лзлагања за сваку органлзацију члји св положај разматрао, лзгледало бл овако: Радна организација коопераната, односно сада земљораднич ка з_адруга „7. јул" први пут од свог настанка бележл гублтке у свом пословању. Ова организација удруженог рада јс навсла мноштво узрока којл стојс у основл нсгатлвног пословања. Meђутим, при 'опрсдсљењу узрока на. објектлвне л субјекглвне, неки узроци субјектлвне лрлроде истичу сс као објсктивни. Прлмера радл, лстлчс се да јс ha негатлвак пословнц рсзултат углцало повеђан>е' заллха робе, којс пзносс близу S0 мллиона новлх длнара, као објсктлвпл узрок. Такоће, објективним узроком сматра сс и застарелосг и дотрајалосг основнлх средстава Оваква катсгорлзацлја навсдсних узрока непрлхватљлва јс, јср нлко овој органлзацлјл удру жсног рада иијс бранло да блаПрограм марша обухвата формирање чете у Батинцу 28. јула, поход до Шалудовца где Је заказан сусрет са мештанима овог села. Гости и домаћини огледаће се на спортскнм теренима и у културно уметничком стваралаштву, а бнће евоциране и успо.мене на акције Пара Иинско-ћупријске и рударске чете. Сутрадан у 10 часова пред спомсником четн на Грзи одржаће се тактичка вежба и бићс положенн вешди и свеже цвеће. М. И. говрсмсно обнавља основна срс дства, нитл је условло повећан>е заллха робе за 2,3 пута. Код „Агроекспорта" негатлван пословнл рсзултат, у првом ре ду проистлче лз недовољног укупног прлхода. С обзлром да је за ллчне дохотке лздвојено лз дохотка влше за 101 посто у односу на претходну годину, може сс рећл да је гублтак добрл.м дс лом послсдлца лепоштовања дру штвених мерлла у лсплати ллчнлх доходака, мада се нс могу занемарлти некл други узроци „Стандард-транс" је исказао влсоки губитак у изнрсу од прекс 25 мллиона нових длнара, л двоструко је већи од остварсног дохотка. На пословање ове органлзацлје у првом тромесечју знатан утлцај имале су времснгке прилике. Перпод забране илл фактлчкс немогућностл крс тања возила са приколицама тра јао ]С знатно дужс у одиосу на 1983. годлну. Поред тога, позната је општа нссташица ауто-гума у земљл л тешкрће у обезбеђлвању резервних дслова. Порсд ових узрока, „Стандард —трансД' лма специфичне проблеме од свог оснивања. Због то га што нема своју ауто-базу л одговарајућу сервлсну радионлцу cycpehe се у свом пословању са .бројнлм проблемлма. — Основнл узроцл пословања са губицлма радне органлзације „13. октобар" су дуга зима, која је условила дужу од уобича јене злмскс паузе у изградњл грађевлнсклх објеката, влсока вредност недовршенс пролзводн>е — 11 млллона длнара и бројне унутрашњс слабости. Свакако од утлцаја је л недостатак послова на тржишту грађсвлнарС1ва. Фабрлка цемекта „Нови Поповац", поред пословлих губитака, посебно оптерећују ануитетл по основу лнвестиција. Терет от ллате ануитета, порсд других тешкоћа и проблсма, оз.биљно у>рожава и гскуће пословаље. У сво.м пословању Фабрлка це> мента у прошлој и овој годлнл имала је поссбне проблеме у снабдевању мазутом. Познато је, пробле.м горлва блће потпуно елимлнисан у јесен овс годлне увођењем г&са на свим пећлма. Схрабрујс и то што се последн>лх месецл боље послујс. Нара-. ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА НАРЕДНИ БРОЈ ЛИСТА ИЗЛАЗИ 22. АВГУСТА 1984. ГОД. Редакција впо, л ова радна организација нлје лмуна од унутрашљих слаб^стл л проблема, па је и у поитп-Јћим ибјекгивнлм условл.ма могао да се остваруЈС бољл пословни рсзултат. Нужне организационе промене Медицински центар „Здрављс” је једлна органлзација ;'дружсног рада друштвенлх дслатностл која посдујс са губитком. Од укупно 406.553.008 длнара лздво јенлх за здравствену заштлту у општинл Параћлн у 1983. годи« нл, само 129 милиона новлх дл-' нара је укупан прлход ове рад- (Наставак на 2. страни) | ВОЈНА ОБУКА ВАН ШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ЗА ДЕСЕТКУ О.младинци којн нису завр шџлн први степен усмереног образовања, пре неколн ко дана завршили су вишедневну војну обуку. У омла Д1тнском настапно.м центру „Грза” војничку азбуку сри цали су младнћи нз општиЖЕТВА СЕ УСПЕШНО ПРИВОДИ KPAJY ОРГАНИЗДЦИЈА ИЗНАД ОЧЕКНВАЊА не органлзације који је остварсн делом л по основу пацлјена та са других подручја. To значл да сс лреки 134.121 милиол нрБих динара одллва на лечен»с наших грађана ван Параћлна и задовољавање друглх потреба у здравству. Свакако степен развијсностл здравства није нитл можс блти такав да задовољи свс потребс грађана. Према томе, л у наредном периоду ће паши гра ђани одлазлтл на лечење у друге развијеније здравственс службс ван Парађлиа. Међутлм, оправдано се поставља питање да лл је л даље одржлво одллван.с наведеног процснта средстава лли је реално могуће повећањс • • 1 па Параћнн, Баточнна, Рача, Рсковац н Rynpnja. Након завршене обуке, по рсчима команданта Љубише МнлутпновиНа, ови младиНи су стеклн основна знања о војнпчким вештнна.ма, а изО Приносн на друштвеном и на индивидуалном сектору већи од планираних На љивама у општини Параћин до почегка ове педеље укуп но је пож&езеиа пшеница на 1813 хектара и то 1620 на ипдиви дуалном и 193 на друштвеном сектору. Пшеницом јс укупно за сејано 2800 хектара па иидивидуално.м сектору и 240 хектара u.i друштвеном ссктору. Прекоморавска села су завршила са жетвом и пшенице и-је чма. Приноси пшенице су изнад (очекивања и изнад планираних и на лндлвидуалном л на друштвеном сектору лзносе око 4 хи л.адс килограма по хектару. Откупљено сто вагона пшенице У овогодлшњу жетву укл.учено је 65 комбајна. Стлче се утлсак да јс жства бољеч организована нсго ранијих годлна. јер су у всликој мерн коришћена прошло годишња нскуства, мада су шгаоавн месних заједница могли да покажу већу ажурност, а било је у '■•уча^ва прескакаља парцела. ’ Од Стевана Млтровића, шефа сдсека за пољопривреду. шумарство и водоприврсду, у Скупштлни општлнг Параћин једног од најодговорнијлх за жетву, сазнали смо да је до сада откупљено сто вагона пшснлце, а план је 400 вагона. Обавезу да предају пшеницу имају л мллнарл, тако да треба очекрватл _да ,ће органлзованијом акцлјом планирани откуп до краја године бити остварен. М. Живковлћ всли су и два веома успеш на бојева гађеља. Свему овоме допринели су искусне резервне војне старешине к.оЈе низ годнпа раде на обу ии ваншколске омлашше. . М. II. /

25. ЈУЛ 1984. ■ БРОЈ 263 СЕДНИЦА ВСС ОПШТИНЕ ПАРАНИН РДДИИЧНИ СТДНДАРД НД ДНЕВНОМ РЕДУ В О остварпвању задатака организација и органа Савеза синдиката у унапређивању и заштити животног стандарда радника и даљим задацииа Синдиката, не по први пут расправљано је на седници ВСС општине Параћнн 12. јула • Дочете су мере чија би примена знатно ублажила пољуљанн стандард али стално недостајућа срздства за ову делатност отежавају њихово спровођење Обнмни материјал, урађен сти стамбене политике тичс, пошто има раднпх организа- Удруживањем средстава закуca'nvuo труда и података, био-уочене слабости наметнуле су ција које нису организогале пљивати капацитете на мору је полазиште члановима- ВСС закључке који he побољшати друштвену исхрану, радниии- н бан>ама а користити'објекда потражс скривене и мање условс становања радника. Be ма из материјалне производње ’ р Ј . скрнвенс могућности како би ће покреће акцију да се у свим треба да до јануара идуће го- те на Грзи и Сисевцу, nocrojeре превазишле тешкоће у о- радним органнзацпјама донесу дине уведу топли оброк, а сви ће и пзрадити нове. бласти животног стандарда радника и пензионера. Према оцени председнитптва ВСС, за активности које се воде на овом пољу може се рећи да су позитивне, посебно у делу акцнЈа коЈе су класичног карактера у области рада Спнднката, алн з| садашн»е време веома су потребне н битне. Уводно излагање^ које је поднео председник Комисије за животне и радне услове Влади.мнр Севић, упутило је чланове Већа на сву озбиљност ситуације у којој поскупљења Y јуну и јулу прете да пнфлацију пребане преко планиране за ову годину, што би значило још један снажан удар на стандард и преко тачке по дношљпвости. To се нарочито тиче оне катсгорије радника који живе искључиво -од личног дохотка из радног односа. Досипање уља на ватру, оиењује уводно излагање, јесте и примена Закона о привременоЈ забраш! располагања делом срсдстава за личне дохот ке губпташима и неликвндним радтпгм организацијама. За ра днике у овим органнзацијама треба по сваку цену обезбедитн загарантован лични доходак. Материјал, који је за ссднипу Beha СС општрнс. Ггараћин израдила Комисија за животле л радле условс лаводло је ла дсјство у следећим областлма жлвота и рада: Стамбсну политику, друштвелу. лсхрану, одмор и рекреаиију, боловања кроз утицај на стандард, дечију заштиту и област слабдсваља грађана. Члановл Beha својим излагањнма допуннлн су матернјал, а све су се допуне однослле на појачавање тона озбиљностп ситуације са пољуљаним стандардом. Мпхајло Атанацковлћ, подсетио Је да садашње стање има широки спектар дејства: на породицу, криминал, на деликвенцију, на здравље. Уз сву озбиљност, констатовану на седници Већа, има и другачијих мишљења, закључује Миодраг Живадино внћ. Јер, како другачије схватитл одсуство са ове седнпце и тако одговорних лица као што су председник Акционе конференције СФС, ИВТКТ .ЈБранко Крсмановић”, Фабркке цемента... ( Закључци већа Из података који су у материјалу Комисије, што се облаплановл решавања стамбених осталл до краја идуће године. потреба са јасно утврђеним Такође, треба обрачунавати условима, начином и временом диференцирано учешће личних решава^ва. средстава радника у цени обро Треба подстинати лндивиду- ка, зависно од прихода по чла алну стамбену лзградњу кроз новима домаћлнстава, a no пододелу кредита под повољшкм треби радника ослободлти лиусловима. чног учешћа. Кроз повезивање свлх учес- Закључено је да један од наника у стамбеној изградњи, чнна утицаја на стандард и кроз на.менско корлшћење већс подруштвљавање друшстамбених средстава, скраћење твене нсхране тбпли оброк за рокова изградње доћи до ра- пензионере и чланове породициолалније изградње. це). На нивоу општине потреY акцију „имаш кућу — бно је организовати индустриЈ врати стан”, нужно је да се ско прнпремање готових и поукључе надлежнл органи Скуп луготових јела. BCC налаже штлне општјшс, а што се куб- радноЈ организацијн „Грза-тувенциоллрања станарлне тиче рлст” да у програму развоја нћи дотле, да се најугрожени- за идућу годину обезбеди исЈе породпце потпуно ослободе храну за раднлке, ученике и станарине. грађане општине Параћин. Ожлветл поново удружива- Од.мор и рекреација радниње средстава кроз СИЗ стано- ка, као битан чггнилац у спревања л створлти .могућност ре мности човека за ’рад, добила шавања стамбених пптања у- је заслужени третман. Потредруженл.м средствл.ма основ- бно је актлвно се ангажоватл них организација удруженог на органлзованом коришћењу рада. одмора, сарађлвати са служДруштвена исхрана је забе- бом медлцине рада л центрњма лежила значајне резултате, али за превенцлју и рекреаАију. ИЗ РАДА ДРУШТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА МИ0ЖВI iliO КРИТЕРИЈУМА © Уважаване примсдбе друштвеног нравобрани * оца самоуправљања Доходовнл односи и односи у расподелн средстава у удруженом раду проблемагика је са којо.м се друштвенн правобранллац самоуправљан.а често сусреће у свом раду. Чести су случајевн да се пронзводнл OOVP-л пе мире са настојањимД радних заједлица да себи обезбеде средства, без обзира на резултате рада, захватање.м одређеног процента лз дохотка ООУР-а. Оваквих при.медбл било је у СФС, Штофари, Цсмелтарл, РГПО „13. октобар”, ППРО „Шумадлја”, OOYP ПТТ, OOYP „Ветпром” и OOYP „Феротекс”. To указује да још увек ннје зажнвела слободна размсна рада измсђу OOYP-а к радних зајсдница на бази доходовних односа. БОРБД ЗА ПОЗИТИВНУ НУЛУ Ради оперативнијег рада „Титовогфонда” СЕКРЕТАРИ СТРУЧНИ САРАДНИК Оснивачн „Титовог фонда” закључпли су самоуправнн споразум о обезбеђивању ср едстава за надокладу дохот ка секретара Скуппггнне фонда и Јвених органа, којн би радио четирп сата дневно, као и сарадника за обав љење фннанснЈско-матернјалиих послова са радним временом од једног часа девно. М. М. Нор.матлвло урсБивање одно са у расподелл чнстог дохотка је извршено. Самоуправни оппгги акти донесслл су путем референдума, међутим, лма појава да се нзвесној категорлјл раднлка обрачун при.ма ља вршл ла основу одлука органа управљања као ла прлмер трговачклм путнлцлма РОГД „Вук Карацић” и у Фабрлцл бо.мбона. ратлука и жва каћих гума „Параћинка”. Забслежен је и случај да се руководећим радницима у ООУР^ „Градлтељ" одлуком Раднлчког савета, а мимо аката врши корекцлја основице за обрачун аконтаније јпгчног дохотка. што је могло блти учнњено једино изменом аката путем референдума. После лнтевенцпје друштвеног правобраниоца са.моуправљан»а од лука Раднлчког савета стављена је ван снаге. Отучај незаконитог вредновања школске спреме као ,јединог крлтерију.ма у расподели забележен је у* Основној школи „Момчлло Поповић-Озрен”. # Спор пред судом удруженог рада је у току. Обраћања раднлка у вези расподеле средстава заједнлчке потропгњс, тачније регреса за годлшнд< одмор, отпремнине, награде за сталност, стано * ва « кредлта за лндивидуалну стамбену шградњу су у порасту. Када је у питању регрес Одсутност са посла у Параћину- је нижа за један одсто него на нивоу региона, али »дознаке са стране” нападају добар резултат параћинске ме дицине рада. Закључак је да се прегледи пре запошл»аван>а обављају искључиво у Параћину, а да се дознаке са стране не примају. Снабдевање, које већ пар година има негативан тренд код лзвесних артикала бележи побољшање и то је резултат до сада предузегих мера и акти * вности за реализацију закључака Скупштине СР Србије као и општина и трговлнских радллх органлзацлја. Плтање снабдевања угљс.м, као једног од актуелнлјнх, лије решено, како рече Раде Ми лојевић. До првог јула лспоручено је 30 одсто потребних количина. Овог пута „Шумадија" лма пара» али стања у руднику и превозу ометају слабдевање. Што сс осталих артикала тлче, изнесена је тврдња да је Параћин најбоље снабдевсн на потезу од Крагујевца ^до Крушевца. Доста тога је учињено нз са.ме „Шумадије” где су сви раднпцн осигуранп, а уз тај услов добнјен од 60 миллона, сви запослени су ,далн по пла ту” у корист обртлих срсдстава. (Наставак са 1. стр.) удсла наше здравствене организације у пружан>у здравствсних услуга и по то.м основу захвата * ње всћсг дсла средстава намсњсних здравствсној заштити. Одговор ва ово питаае јо јасап, дакле ие само да uch се и мора повсћати обим и квалитст здравствених услуга у Параћииу који наши грађапи ристе. За остварење тог циља лотрсбно је огклан»ан»е низа унуграшњнх слабости у Медицин ском центру. Ман»е б_ављен>е самим собом, мање међусобпих несугласица, па и оговарање здравствсног особља, омогућиће озбиљнијс окрстан»е пацијенту, iia тиме и смањааа броја грађапа који због нсповерења у поједмне службе м лекарс настојс да по сваку цепу затраже помоћ nau Параћина. Неопходне мере Божидар Мадић, председник Извршног савета CO се истицати само објективни разлози, а да се субјективни узгред помиљу. О овим проблеми * ма.морамо јасно и конкретно да разговарамо. Нама излагања нису. потребна, ми их знамо’’. —, Окретање према субјективнмм слабостима једино може доСтандард није само синдикална проблематика Прсдседник ОВСС Радомир Милановић у завршндј речп лодсетло је да проблематлка заштите стапдарда радлпка лл јо само задатак Сллдлката. Свесни смо да резерви ле.маза ГОДИШН.И одмор, друштвели лравобранллац самоуправљања јс отклонио недоу.млцу, инсистирајући да сс регрес може лсплаИлватл искључлво корлшћсл>ем годтнњег одмора. Из весном броју ллваллда рада друге категорије у РОГД „Вук Караиић" исплаћена је половн« на регреса, обзлро.м да овл радници раде са половином радног времела. После интервенције радницима је исплаћен пун регрес. Уставни судови Југославлје и СР Србије заузели су став да је давање награде за сталност раднгпхима који су провели одређели број година у одређеној органтацији незаконлто, уколлко је засновано лскључиво на проведеним годлнама без обзира на резултате рада. Исплата овакве награде не може се врппгги пре него што се у акти.ма прецизно ле уреде хритеријуми, а поступак за доделу ових награда по основу резултата рада, а у вези проведеног броја година у организацнји. Упозорен»а озакве врсте дата су ООУР-у .Електродлстрибуција” и „Југобанпи" и она су испоштована. Мпанад 2 мо, рекао је Милановнћ. Граница угрожености радника већ је прекорачена. Прскорачене су цене, лнфлацлја, плалови производње се нс нзвр * шавају и за сада ле зла.мо одакле средства за заштлту стан дарда, заплтао се лрсдссдллк. — Одговорност. истржнвање и солидарност уз класичну улогу Синдиката, мзлаз Је који се могао видети у њсговом дал»ем излагању. A то злачи помоћ заштлта, снабдевање. Ошптина би трсбало да издвоји део сред става за заштиту станарда пре ко одговарајућих служби и са назнаком на.мене. Требало би наћи начин да минимални лични доходак буде десет хиљада динара. Y стамбеноЈ политици спречавати махлнације као птто су р&зводи, наслеђа друштвенкх станова, превођења пра ва, а све у циљу задржавања влшка стамбеног простора. Синдикаг се на свој начин ухватио у коштац са проблемима који су се оборили на нај^троженијк део радничке класе и по свој прилици .сам не .може много да уради. L М. Миленковић — Очигледно је, истакнуто је у уводном излагању, да се у пољопривредним организацијама запоставља и недовољно афирмише основна делатност, па је потребно да се на рачун огранм чавања класичне трговине у „7. јула” и „Агроекспорту * и гашеп>ем јавног превоза у. „Агроекспорту" већа средства усмере и всћа пажња посвети основвим делатностима — организовању и развоју примарне пољопривредне производље у ратарству и сточарству. Такође, неопходно је да „7. јули" настави обећану активност на организован>у осно впих задружпих организација. ја чању међусобног поверења са удруженим зс.мљорадницима и па тој основи повсћању производње и побол>шап>у основних резултата. У „13. октобру” требз, уз утвр ђивање конкретних мера, унапређивати квалитет и ефикасност изградње, уз отклан>ан>е унутрашњих слабости од којих су нскс поменуте. „Стандард — транс’’ би морао, уз унапређивање тскућег рада, ла ефикасније настави са започе тим пословима изградњс ауто-ба зе и решавању проблема уредног одржавања возног парка уз неопходно стварање услова за набавку нових камиона. и још не ких псрпходних мера које садржс закључци. На својим позицијама У дискусији, са ман>им изузецима углавном су учсствовали прсдставници организација чији сс положај разматрао, као и фу.н кццонсрн општине |Параћик. Градибор Јаблановић, дирекгор Раднс зајсднице Фабрике це мснта између осталог је рекао: — Положај цементне индусријс јс неповољан. због прсзадужености, немогућности извоза. снсргије, односно присутног дис паритста цсна. To је разлог што пије спремно дочекан удар стихијног повсђан>а цсна и ефмкас« ног лредузимања стабилизиционих мсра. Због високих цена тро шкова нисмо конкурентни на тржишту". Града Илић, помоћник генера лног дирсктора за финансије је измсђу осталог изразио наду да he сс до краја годинс нормализовати по.словањс, слиминисати губици и изаћи на „позитивну нулу”. Радомир Милановић, председ * ник Оггштинског всћа Слндиката јс тражио да се ово.м питању лу". да другачији цриступ. „Не могу вести до поправљања стан»а, psкао јс Петар Адамовић, дирек * тор „7. јула’,’. Ту је излаз. Али, и поред тога нс могу сс заобићи објективни проблеми, којих за« иста има у пољопривреди. Ми предузимамо мере за сузбијање субјективних слабости, али че> то смо и ту немоћни. У сличном тону је говорио и Божидар Ђокмћ, директор „Агроекспорта", истичућц да јс уку пан однос према пољопривредној делатности незадовољавајући. Тр је права слика стања. Ова квим односом нс могу сс очекивати бољи резултати. Директор „Стандард-транса’’ је изразио наду да ће се до храја године поправити стање, теме љећи своја очекивања на огромком потенцијалу ове срединс, ка да сс ради о могућностима прсвоза робе. Топлица Недељковић, прсдсед ник Скупштине општине, јс најпре говорио о ограничавању исплата личних доходака после најновијих мера, оцсњујући то пцтање вео.ма сложсним и озбиљним и за чије рсшсњс ова седница треба донекле да да одговор. Што сс тиче питања губиташа, Топлица Неделковић је нагла сио да јс наш задатак прс свсга очување интереса, очување ове ср.единс. О овомс ћс сс, полазсћи од тога шта је објсктивно, a шта субјективно, разговараги после анализс о шсстомсссчно.м пословању. — Када сс ради о пољопривре ди могу да кажем да су разлике о стан»у у нашој и другим среди иа.ма велике. Мора неко да каже зашто су one такве. Да се каже једанпут када ће да се кренс правим путем. Велики проблем, порсд енергије је и педостатак обратних средстава. Због тога долази до задуживања уз огромнс каматс које огољују нашу органмзацију. Осврћући се даље у дискусији, прсдседник Скупштинс општине је уз пољоприврсду посебан акценат ставио на проблсме Цементарс и здравства, истичући да се рсшсња морају тражити најпре у сопствсним срсдинама. У дискусиш су још учествовали и Сима Јовичић из „Агроекспорта’' и Бранко Милић, дслегат Beha. Рсзимс овс седнице на основу свсга што сс чуло, (мада се неш то по шестомсссчном обрачуну може и пзменитн) био бш пред стоји велика борба параћинске приврсде да на краЈу године забслсжи велику „позитивну нуС. О. ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕИТА: ГАСИФИКАЦИЈА СТМГАА ОПРЕМА © ОД АВГУСТА, КАДЛ СЕ ЗАВРШИ ГАСИФИКАЦИЈА ПРЕОСТАЛИХ ПОСТРОЈЕН»А, МАЗУТ ЋЕ У ЦЕМЕНТА РИ БИТИ СУБСТИТУИСАП ГАСОМ СА 94 ПРОЦЕНТА. i Пошто јс вишемессчна приме« на гаса као технолошког горива у новој фабрици показала резултате (континуирано снабдевање енсргијом довсло је до бољсг испуњсња планова) пролстос сс приступило гасификацији пећи 1. 2 и з — дакле, преосталог дсла фабрике. Извођач радоаа „Микслмоитажа"’ добро јс кренуо са радовима. па су још у јуну завршенџ радови на монтажи лсвовода. Међутим, иноетрани мспоручн * лац опрсме. „Унитсрм’’ из Аустрије, четири недеље је каснио са лспоруком опремс. па је монтажа почела са закашн»ен>см. Ипак. радници „Минслмонтаже", који.ча помажу. и радници услужног ООУР-а Фабрике цемента, залажу се да коначан тср мин завршетка радова буде крај августа. У цемснтари очскују да проблсм енсргијс будс потпуно рсшен прикључсњсм преосталих псћи' на гас. Израчунато јс да ћс 94 одсто мазута бити субститу исана. Потрошн»а he сс свести на 500 тона мазута месечно, колико троше котлови. сушара... Прсласко.м свих кључних постројсп»а на погонску снергију чи ја набавка нс може бити доведс на у питањс трошиће са 100 милиоиа Н. М. кубних гаса. а читав низ проблема — у првом роду ниво гц)оизвод1Бс — бићс решсн. И.