ЉУДИМА ПАРАЋИН ЧЕСШАМО 13 ОКТОБАР И 40 ГОДИНА САОБОДЕ СВИМ ГРАЂАНИМА И РАДНИМ ГПРО „13. октобар”, са својим OOYP-има: OOYP „Градитељ”, OOYP „Пролетер”, OOYP „Нискоградња”, OOYP „Трговина” и Радном заједницом, свим радним људима и граБанима наше општине честита 13. октобар, Дан ослобођења. Уједно подсећа да изводи све врсте грађевинских радова, а на стоваришту Y УЛИЦИ Моша Пијаде 76 (бивша Циглана) врши продају свих врста грађевинског и инсталационог материјала. ПРАЗНИКЕ САОБОДЕ •///М ЧЕСТИТАМО ПРАЗНИКЕ САОБОДЕ СВОЈИМ ЗЕМЉОРАДНИЦИМА, КООПЕРАНТИМА И РАДНИМ ЉУДИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН I СОУР ПИК „ПОМОРАВЉЕ” — ЋУПРИЈА : 1»АДНА ОРГАНЦЗАЦША'ЗЛ11ОЉОЈ1РЛВН£ДНГ НрОЛЗВОДЊу. .КООНЕРДЦШУ И ЛРОМЕТ СА ООК — „РАШЕВИЦА” с*] — „ПОПОВАЦ” пЈЈ — „ПАРАКИН” L—W ЧЕСТИТА ШЛОВННМ ПРНЈАТГЉИМА И СВНМ РАДННМ ЉУДИМА I I I I ЧЕСТИТАМО ПРАЗНИК СЛОБОДЕ СВЗ ОСВОВВОГ 0БРА30ВАЊА В ВАСВВТАЊА - ВАРАЋВВ
OOYP СЕРВИС „КОСМАЈ ПАРАНИН" ПАРАНИН ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА 20 ГОДИНА УСПЕШНОГ ПОСЛОВАЊА честита радним људима и грађанима параћина 13- ОКТОБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА I g g ..ELEKTROSRBIJA«’ .PREbUZE'CE.ZA PROIZVODNJU I DISTRIBUCIJU ELEKTRtCNE ENERGfJE. PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU — K-R ALJEVO ” OOUR ELEKTRODISTRtBUCIJA ,,Paracin“ ПОСЛОВНИМ ПРИ1АТЕЉИМА И СВИМ ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН 13. ОКТОБАР ДАН 0СЛ0Б0ЂЕЊА | 1 I
С0ГР-11НК1П1М«РЛ«,1.1 ФДБРИКД БОМБОНД РДТЛУКД И ЖВДКДБИХ ГУМД ПРИЈАТНО ПРОВЕДИТЕ ПРАЗНИКЕ УЗ НАШЕ ПРОШВОДЕ ПРОВЕРЕНОГ КВААИТЕТА П СПОШЕ СВОЈИМ ПОТРОШАЧИМА рагасш ЧЕСТИТАМО ПРАЗННКЕ СЛОБОДЕ СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА НУДИМО НАШЕ 13. ОКТОБАР ДАН ОСАОБОЂЕЊА iiiiiumiiimiiuiiinMiiuiiiiuuuuwiiiuuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiii ТУРНСТНЧКЕ УСЛУГЕ «SF I Turisticka agencija JIUTtfPRWJJZTURIST ParafZ, Ul. 53-670.1 Sl-076. uUx 17050 * .tiro raiun 81300601-2533
ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА КОНФЕКЦИЈЕ И ТРИКОТАЖЕ „БРАНКО КРСМАНОВИЂ” ЧЕСТИТАМО 13. ОКТОБАР Н 40 ГОДННА С/10Б0 I РАДНИ ЉУДИ ИВТК „БРАНКО КРСМАНОВИЋ“ Дпст Сопнјалнстнчког савеза радлог нарадж оошиж Параћнн вшјо Цеетар жа кртгуру ■ нп формисањс „Параћин' * — Параћжн. В.Д. дирехтор Мнодраг Б*го|е«ћ Г _ - урстптк Славољуб Обрадовић. Издаиачки савет: Надв Бранковаћ, Момтало Вучковић, Светислжв Живкавнћ, .Милћвоје Идпћ, Нада Јованоклћ (замснмж оредседннка) Сн **”*. * pinoje МарншЕООић, Славољуб ОбрадовиЋ, Жгалв СтојшожвП, ЖивоЈин Томић (прсдседник) п Јовам Touiih Ypebyjc Редасционц калсгнЈум. главнл и одговорни ’ *** ^1 Ло**им*« јК ■ић. повншрв: Снекапа Јовановић, Мдлица Жнвковкћ. Мжрослжв ДишпрнЈевиђ, МллнвоЈе Илић (техннчки урслнмк) и Мнодра! Мплснкивмћ. Лдреса редакаиЈ«. AUkwu^c фхх 38. Телефони: Главнв ч одговорни урсдвкх (035) 52-34, ноишарм (035) 53^94. Претпдата: varniuw 250.00. дшгара. полугодишњв 125,00 дипара м иносгоавство eocTn°₽W* «• °aU,**CT Цснхра за крлурв в пнформпсан.о 63504-605-1973 код СДК Параћвн. Штампа ГРО Лдас" Бсо гуад, НлајковнДсва 8, тслсфои 340-531 (011). Тнраж 11000. »острув®. Жжро jt-Ч«
s народа општине Парађин јДх-аацсаггЈ ГОДИНА XI Н БРОЈ 268. ■ ПАРАНИН 17.ОКТОБАР 1984. в ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИНАРА Лисг СоциЈаЛистичког савеза радног ОКТОБРАСКЕ СВЕЧАНОСТИ Y ПАРАБИНУ СА ОПТММИЗММI6ЖИЖСТ На.свечаној седници Скупштиие општине и извршних органа друштвено-политичких организацнја поводом Дана ослобођења и 40 година слоооде овога краја уручене октобарске награде заслужним организацијама и појединцима ® Реферат поводом јубилеја поднео Топлица Недсљковић, председник Скупштине ошитине ® Свечаној седници, поред делегата Скупштине општине и извршних органа друштвено-политичких организација и многобројних гостију присуствовали н представници Федерације, Републике Србије, региона Шумадије и Поморавља, суседних и братских и пријатељских општина # Поздравне речи представника Крапине и Глине у знак трајног лријатељства и сарадње 9 Делегате и госте поздравпо представник омладине и пионира © Нови објекти за вразник слободе бирократско:етатаС. О. (Наставак на 2. страни) стичка облнкс правних Комунистн се у својнм дн скуспјама пнтају како је услова за бржс разрешавање проблема незапослености. понашажа u разнс пзнгравања ciuioyлрава радника. нитп. По сваку цену треба сузбнти бирократско-етатп- ► Прсдседник CO Параћнн Топлица Недељковић обраћа се учесницима свечаности Фннансијскп резултат. .\iebyСТРАНА 10 радни резултати. Због тога радпе победе вредс далеко ше, јер показг.ју слагу и шеност свих радних људи .Стандардтранс' „13. октобар”, 11,2 ца клнри потребс задовољавамо на завидном ннвоу. превазиђу нагомилане проблеме и тешкоће „ дају цови подстрек да сс на том пути истра« милнона долара, од чега конвертнбилпом a 6,8 на ншком подручју. ослаљањем на сопствсис могућности можс сс извојсвати јед на од најтежих бигака у сопијалистнчкој изгрзлњи зашс земље и ове соедкне. шлјалу ошитнне ««ма и трговипаи угостптел,ство преко којих ie ПараћЈШ очгвао Јрадицлју зчачајног тргоза’г<ог и угоститсЈБскочгурнстлчког центра... ОСЛОНАЦ НА СОПСТВЕНЕ СНАГЕ за своју нгру комплимеиата н слободно се може рећи да нису осрамотнли на Параћнн ни фудбалску вештнну. ове вирсда пенал, Хајдук крене у вођсткрају настави Куп ЈугославиЗелени су добилн нпз Значајап допринос укупно.м матерцјалном потенцијалу опш тине далс cv л остале производне п усдужие радис оргаплзауз сумњивн је успео да во н да на похрд кроз јс. Hiiijc, посерно „Параћинка”, „Бу 1‘е. Лостигнутц резултати оба-. дућСЈост", „Стандардтранс” „Л eeaviv да се још бржим кора- днтивп", ,.13. октобар”, „Встком наставн. iep само радом и про.м" н „Кос.мај”. Велики део v оваквом матсрпјалном потенДан ослобођеља 13. октооар и 40-то годншњЈша слободе овога краја, радни људи и rpaba нц огцдтиле Параћин прославили cv свечано и радно, поносни што сс и у лзузетно тешкп.м екоиомски.м гсл-ови.ма са којима сс cvopehe ова средшш и нело иаше дргштво, бслежс значајнц OcBphvhu се поссзпо на развој овога кпаја Тсплица Н«дсљковић кажс: — Привредпи резултати нашс општине v лослератно.м перно ду имају узлазип трснц. Узлазна линија омогућена јс дина.миmkjlm развојем пндустрије, прс свега стакла, цемента и текстнла. За ове четирц деценије производнн капацитети сва три ко лсктива вишеструко cv повећа нн. По ннсталисанлм капацнтстима навсдене радне организациЈе спадају v ред већих југословенских. па и европских про нзвоВача. Овакав привредни развој омо rvhiro ie да стопа запослепоств бгдс 25 лосто, односно да сваки чсчвртп сталовннк буде V ралиом односу, као н да образовнс, здравствснс и културнс — Данашњп празннк, како је истакдо Топлмца Недељковић, обележава.мо и са релативно до брим резултати.ма у тскућој лро нзводњи. Y односу на исти перпод прошле годпне остварнлн смо всИу производњу за око ссдам посто. Извозни резултати више су него дс*5рн п то на оба валутна подручја. Укупна вредност нзвезене робе нзносн 18 tilm. инје v функцији осгваренс производњс. II овс 'годинс ripncvTau ie днспа/ритст мзмеђу улазнцх II нзлазнлх цсна са свим негативним последица.ма коic 1гз тога произилазе. После првог тро.месечја прпсутпа јс те пденцпја благог побошљања ов ог схаља. За шест месеци губитак ie мањи од тро.месечног, a очекујемо да за шсст мссецп буде ioui мањи и да годзршу. заbdluh.mo без губитака плн са љегови.м малим пзлосом. Оства риће.мо пораст личних доходака за 40 одсто. алн и са овим повећањем бпћс.мо испод pcnvoлпчког гтросска п нећемо успеTir да падокнадпмо пораст трошкова жлвота. Председзшк Скуппткче општгитс ie цстакао дд ова средина празжгк дочекујс са многнм ноидм капашФгепша у производл>п II са Јмгма сс започпљс нимало лак посао у промени прпвредпс структуре н остварењс И ¥ СПЛИТ И ИЗ СПЛИТА УЗДИГНУТА ЧЕЛА Од Летруса до Пвљна Фудбалери параћинског Једннства нако су се вратили са пет голова v мрежл, »шсу разочарали. Такав про тивник као што је Хајдук нз Сплнта дуто ниЈе могао да наВе прави кључ за фуд балску браву зелсннх. Тек КОМЕНТАР БРОЈА ЛИЧНИПРИМЕР I ШТА TO БЕШЕ? $ Расправа $ кључака је $ Оно што се о Предлогу за- могуће да до свега. тога доу пуном јеку. предпостављало. сада је и потврђсно. Понуbemi предлози за мењање лостојећег стања н односа нмсу материјалн о којнма треоа да сс води дсбата од септе.мбра до нове.мбра, на два нли трц састанка. To је дугорочан задатак организа цнје Савеза комуннста, на ко.мс ће сс много тога пока зати, понудпти нови, бољи предлозн. многи потврдити н постати пракса будућег рада. На крају то је и зада так иелокупне радничке кла се која трсба да буде укљу чсна у рсшаван>е сопственог шгтања. Оно што сс као закључак може лзвести на основу досадашњих дискуспја' v највећсм броју основннх орга . - низација Савсза комуниста, ма КОЈН сс нс понашају н не раде онако како се то је- заједнлчко за све је отвореност чланова Савеза ко.мук<асга, решеност да се „ства рн њ>ставе на своје мссто". ¥ веома оштрим тоновнма стављају се вс.чике при.мед бе како на рад руководећих органа у сопствсним средина.ма, тако ц на рад вишлх органа * којп.ма сс .много што шта замера. Опште јс мншљеше да сви они којп успешно не извршавају оба везс којс су преузели, кршс са.моуправиа права радннка или не поштују законскс норме. морају се позвати на одговорност н напустнти мс ста која заузнмају. Најчсшћс постављено тање јс питање лнчног пипри мера комуннста. To некада HajA'.oiiHiije оружје када су $ се добијалс најсудбоносни- $ је бнткс као да више и не $ иостоји. Како другачнјс $ схватитп када сс већ одавно зна да су лични нптсресн код велнког броја ко.муни- $ ста нзнад друштвених, када се воде многе ка.мпање и за кулисне радљсдасе доБе до .добрих позпција” које по нравнлу обезбебују многе прнвнлегије: од великнх ста $ нова, најповољнијих плаце * $ ва и крсдита, највећих лич- $ них доходака, до монопола над ПОЛ1ГГИЧКНМ п самоупра $ bhilm одлучивањем. Из таквог правила (то нису внше уса.мљенп случајевн) јављају се веома изражене coцијалне разлике којс постају супротност нашнх опрс- 1 дељеља ц опасност за цело- $ купни даљн развој. I $ be, како то да ортаннзацнја нема снаге да се обрачуна са носноцнма таквнх појава. Зашто још увек у оннм $ срединама где већ дуже вре мена опште стањс ннје до- $ бро. нс дслази до кздровскнх промена, зашто су мно гн претплаћенп ка руководећа глсста, ноко нза н»кх не стоЈе одрећсни резултати. ¥ дебати је недвос.мнслено речено да је боље да Са- k вез комунпста има мање $ чланова. али да буде борбе- i нији, јединствснији, утицај пији, да служи за прнмер. $ Ако се хоће да се повратн његов углед, да сс потврдн $ његова авангардна улога мо $ ра доћи до јасне диференци $ јације v његовим редовима $ и до обрачуна са сви.ма они $ днно може. Једно.м речју мо ра доћи до јачан»а лика члана Савеза комуниста, a то $ се може постићп враНаље.м иа давно заборављену сна- $ гу личног npmicpa. На спре $ мност да у Савезу ко.мунн- $ ста, а онда и у цело.м друш- $ тву нема привилегованих, $ на спре.мност на одрнцан>а $ и на дел>ење судбинс са целокупно.м радннчком класом. Верује се да би то бно најважннји удсо Савсза ко- $ муниста v јачању сопстве- $ не организацнје и враћању $ угледа којн је некада нмао. $ Другп закључак понет са свпх скупова јс јасна потвр да самоуправних опредељен>а. Када је реч о са.моупра вл>ању, дилеме нема. To Је тековнна која сс подразу.мева. Само самоуправљање га рантује владавину раднич- $ ке класе над сопстпеннм ра $ до.м, само оно отвара пер- $ спектнве за усавршаван»с ол $ носа који са собом носе нај правичнија решења у јелном друштву. Тековнне са- $ моуправљања морају сс бра То је оно што се у ово.м момекту може рсћи, као заједннчкдј карактсристнци у скоро свим оснсзш1м организацијама Савеза ко.муннниста сс увелнко зашло у нсторијску napiVijcKv дебагу. А како ће.мо пз ње иза hii, то само завнси од нас задшх — чланова Савеза ко муннста.
17. ОКТОБАР 1984. • БРОЈ 268 ОКТОБАРСКЕ СВЕЧАНОСТИ V IIAPARHHY сд илмиин у бшмкт • Уручена признања најбољим пољопривредниц има ® Пехари за учеснике и пооеднике падобранског купа ГОВОРЕ КОМУНИСТИ ЦЕНТРА ЗА ДЕЧЈУ $ ' ЗАШТИТУ „БАМБИ” КРЕНУТН ЧНСТНЈНМ ПУТЕМ (Наставак са 1. стране) КОМУНАЛНА ИЗГРАДЊА БЕЛЕЖН YCIIOH Начин и услови живота се брзо мењају. Наш град и сва села, какб ie нстакао Топлица Недељковић, се урбанизују, a домаћинство јс све мање са.мо довољна заједнина, због чега неке комуналне услуге постају основне ншвотнс потребе људи. За њнхово решавање грађани наше отшгпгне већ више година самодоприносом обсзбеђују сво 1е учешће. Овде се у првом реду мислн иа наставак изградње vJnnja, канализације и објеката за потребе месннх заједница. Ови послови теку v складу са опредељеи>ем грађана и гтврђеннм ррковима. Доста смо ураднлм, доста се ради, алл много тога тек треба да мрадтго. Као и друштву V целинп и нама предсгојл вегшк.и посао на пројекдијн будућег развоја н гклапања наше прнтвреде v штгри југословенски и светски простор. Предстоји иам обавеза да v текуђем делу боље него до сада корнстимо изграђене капашггете, радно време, средства и енергију. Све то мора.мо рад1гт» V отежаннм условцма и уз свесно одрниање од комодЕвгета. Тај посао неће СИгги лак. TesKJfliv п одрЈгцање лакше liexto подиети јер с.мо дс фииисали програм изласка из тешкоћа. Захтевамо, као и уосталом и рад-нп људи it.rpabafiir пилром земље, да се он досдедзо спроведе. Неприкватљива оу заговаран>а да се програм преисшотује. Такви захтевп v осно ви не значе ништа дргго до задржавање стечешгх привилепгја материјалнчгх и друиггвених, др жавно-бирократских и групних нмтереса, као и монополистичклх поззџилја. Са таквим схватанлзма Савез коммниста може и мора да се обрачгна. Зато ће добпкш, и веђ добија. v ок-Binpy дискгслјс поводом закљгчака са XIII ссдснт ие, шнрокг подршку радшгка bi чланова Савеза комун«пета из целе земље. Гостк ki делегати свечане седнице Скупштиие општине и нзвршних органа друштвено-политнчких организација Завршавај-гћи рефсрат, Топлчта Недељковић је истакао да радпнчка класа жели развој земље на самоуправној осиовл, на те.мељи.ма текрвпна револутку и да lic.Mo сви скупа ведpitjc гледати у будућ:к>ст овс зе.мље. Y др.ггом делу свечанс седннце, изведен је рецлтал под на- 1Ж» • Добар пример свим проблемима Из.мсђу 73 запослена радника Центра за дечју заштиту „Бамби”, 19 су члаиови Савсза комуписта. Огворсност, дпсцлп лпнованост п савесност су осо бинс присутнс нс само .\icby ко мупистима всћ и свим запослсни.м у овој радној организади * ји- Сваки контакт са овом срсди но.м тако се доживи. Домаћинс ко пословање и одговорност пр с.ма раду видљиви су ма свако.м кораку. Раднп људн овс дсчје устано вс нису и.мунн Hit на пробле.ме. Има нх. али нс тако озбиљних. Решавају нх безболно, а када јс реда п рада резултат је влд ан. При.мер како трсба помоПи стабнлизацији нз Центра „Бам би” могао бн да послужи мно гима као примср. — Y свнм нашим акцијама комуннсти предњаче. Сваке го дине пред ссзону оставимо дос та часова добровољног рада. Све радове око уређсња сами уради мо, како у Наставно рекрсатив но.м центру на Грзи, тако и у обдаништима. Свакн динар се двапут мсри и најрационалније користи, чули смо од заменнка секрстара ООСК ПРЕДРАГА CTAHOJEBIIRA. — Радни људп Центра за де чју заштиту знају за рад, одго ворност и дпсциплину. Рад је стабилизације Ф Отвареније о увек на првом месту, а свс послс тога. He може.мо да^ кажемо да смо задовољни .материЈал ним положаје.м, алн то је судби на rpairc паше делатности н ми се миримо са ти.м. МеВути.м, .мс ни као ко.мунисту, а и мојим колегама, сметају негативне по јаве са стране. Лагодан жнвот. комотно понашање и нсзаконн то богаћсњс, појаве су који.ма всН једном треба статп на пут. Ова широка расправа треба да нам помогнс да саглсдамо све те слабости, да сс неправда из несе на свстлост дана и да се крене чистијим путем. чили с.мо од васпитача Велнбора Цветковића. — Закључпк са Тринаесте се дннце ЦК СКЈ утицаће, сигур но, да се актнвност наше пар тнјске органпзацпје појача. Да још више пажње посветн.мо иде јно-политичко.м оспособљавању чланова СК, мада смо том пнта њу и до сада придавали велнки значај. Скоро сваке године има ли смо полазннке полишчких школа. Такођс, наши састанци, убудућс, морају да буду више посвеНени питању жнвота и рада, а у дискусијама да се чу је вишс рсч младих, поручила је ЈАДРАНКА BYPHIi, рачуно-. водствени радннк Цецтра за дсч ју заштити „Бамби”. > С. Ј. Гости пз Глннс и Крапине поздравили су учесннке свечаностн ИРНЗНАЊА Признања у акцнји за Belie прнносе у пољопрпвреди коју је организогч ia Општинска конференцнја Социјалнстнчког савеза уручена су тројнцп добитника — рс кордера: Браниславу АранБелову, Александру СавнИу и Миодрагу Аранђеловићу. Награде јс уручио прсдссд ИСПИТИВАЊЕ ПОРЕКЛА ИМОВИНЕ П9М0Б ННОТКУДА ник Ције виђ. На чена Општинскс конференССРН Недељко Гуњесвсчаној ссдници уруничкој су и прнзнан.а побсдекипи из братскс Извршнн савет п Скупшпша општштс Параћкн су у сспгембру разматрали Извештај о спровођењу Закопа о испнгизању порекла имовнне на територији иашс опшгинс. По.менутн закоп донет је маја .месеца 1982. годпне. Њмме јс нспптипањс порскла цмовпнс повсрсно Управи друштвенпх крпхода. Период испитивања ограннчен је на 10 годнна уназад, а на тим пословнма се р&ди професионално. БРОЈКЕ Г0ВИРЕ 0 НАМА Привредни развој наше ошппше омогућио је да сто па запослености буде 25, од сто, односно да сваки четвр ти становник буде у радно.м односу. Y новим и савремено опремљеним школама основно образовање похађа 6 хиљада, а усмерено 2 хи љаде ученика, а наставу им држи *430 просвепшх раднн ка. Здравствену заштиту пружа 104 лекара илн један лекар на 620 . становника и то не само у објектима у Параћину, већ н у већим сеоскпм центрима. Y односу на исти период прошле године остварена је већа производња за око 7 одсто, а укупна вредност из везене робе износи 18 милнона долара, што је за 40 одсто више него прошле године. Само у овој години биће наменски утрошено 16,5 милијарди старих динара које се убирају пугем самодоприноса граЈзана, а за изградњу комуиалних објеката у граду. Y овој годинп завршено јс 100 станова у друштвеној и 265 у приватној својини, а започсто 140 у друпгтвеној и нсто толјгко у приватној својинг. Y општинп има 7.680 телефонскпх прнкључака, што значн да свако друго домаћинство има телефон. цЈгје — желц. развој- Тнгговим путем. Због ове жел>е одговорност Савеза комуннсга постаје већа, нзразившн истовремено увереље да ће он добитп obv бизивом ,Дођосмо да Оудемо nacre” посвсћсн 40-то годишнлши ослобоБсља Параћнна ц овога Kpaia. С. О. Мурске Соботе у традиционалном падобранском тромечу као и Светланц Сн.мић, апсолутном победнику такмичсња. Награде је уручио Драгомир Милојевић, потпрсдссд ник Скупштине општнне. РАЗГОВОР О САРАДЊИ „ЗАСТАВЕ” II ПРИВРЕДЕ НАШЕ ОПШТИНЕ 0Ш1РШ WEH посши Радољуб Мицић, председник Пословодног одбора „Црвена застава” из Крагујевца је са својим сарадницима био у Параћину и том приликом су са представницима организација удруженог рада и друштвено-политичким радницима из наше општине водцли разговоре о сарадњи ,',Црвене заставе” са привредом параћинске општине путничког аудомобила и према договору који јс постигнут на овом састанку за овакав внд са радње неНе бити потребпс всће инвеспшије, а годишњс ћс . се производити 60 до 70 хиљада ко мада. II фабрика прнврсдпнх Попупом радног места самосталног референта за испитивање порекла и.мовине v Управи прнхода, половином јуна 1983. годинс, преузето је 15 предмета од раније комисије која је раднла на ови.м пословима. Од тих 15 предмета, до момента подношења извештаја. 10 је решено обуставом поступка, углавно.м због протока времена нли немогућностима да се прибаве одговарајући докази. а у пст cnv4aiesa имовина је одузета. Економски ефекат првостепених решења је 8.045,623 дн нара и стамбени објскт у вред ности од 2.500,000 дпнара. Од по менутог износа извршно јс 918.918 дннара и то се налази v поступку принудне наплате код Општинског суда. Одузета н.уовнна представља 14 одсто од vKvnuo одузете имовине у СР Србији. Y међувремену покренуто је дсвет лових прсдмета за испитиваље порекда имовине, ссдам по службеној дужности и по пријави граћапа. Сви вознла и.ма могућности да сара предмети cv v поступку. Од тсмбра .мссеца покренута „Црвена застава” је заинтере сована за .многе производе из Параћипа. Y гЈрвом реду за што фове који могу да се користе за пзраду пресвлака. Могућности за сарадњу између ова два колектнва су огромне, јер је „Заставн” годишње потребно 50 до 60 хнљада метара овог материјала, а познато је да „Застава” пзвози седншта за привред на возпла. Y наредном перноду ова радна органмзаиија наотоја ће да гуму и пластику из упуграшњостл аутомобнла замели неклм другим, текстилннм материјалом. На иггофаол јс да пстражује могућности, да про пзводп матсријал који he да за довољп техничкс услове, однос но да буде изолатор за звук п вибрацију. Српска фабрпка стакла корлсти огромне количнне алата за својс потребе. Међутим, те алате није лако обезбедити, по готово на домаћем тржишту. Насупрот то.ме, алатпица у „Зас тавн” није преоптерећена. To је релација за којој могу да сарађују овс две организације. Има могућностн п за пролзвод њу стакла за фарове, ирограм који је у овој органнзацији ура beii још пре пет година. Могућ ности су велнке, али треба нас тојати да се овај програм и реа лнзујс ђује са „Пролетером”- закључе no је „а овом састанку. Било је говора и о то.ме да се на рсцн Грзн поново осписоби већ постојећа хидроцентрала и io дело ви.ма из „Црвене заставс”. а ова хндроцентрала би служмла као још два постипка. а два су два ови ссп су рсузорак будућим врста пронзвода ставе”. купци.иа овнх нз „Црвена за- „Космај" из Параћнна послује у саставу „Црвене засг.аве' До сада је успос^ављен добар вид сарадње, али како чу ли ти by на овом састанку она he би и дал»е продубљивана. Могућности за сарадњу изме Завода „Црвене заставе" из Фабрпка текстнл!шх машнна и процесне опремс .Цролетер” нзраБује производе од квалнтет ннх материјала. Ова организаци Ја је зашггересована да пронзводи уводио грло за резсрвоар Крагујевца и организације удру жсног рада из Параћлпа пдсто јс уз обострани интерес. Оста јс још само да се формирају раднс групс и да се овнм прог рамима нриђе крајљс озби.;>но м. ж. шена са еконо.мским ефсктом бд 7.000.000 динара. — Испитивањр порекла имовине нп.је ствар са.мо овог орra.ia, па ie зато на седницц Извршног савета, када је нзвсштај разматран, закљ^ено да је потребно више иницијативе и подршке овом органу u то од стране друштвено-политичких органнзација, OYP-a, местнпх заједница и грађана за указива њс на случајеве незаконитог бо гаћења, каже, нзмеђу осталог Зоран Стевановић, директор Управе друштвених прихода у општппи Параћип. Овај орган је у току свог рада уочио ннз недостатака у само.м закону, па је зато покре нуга пнлцијатнва за измену н допуну овог Закона, које ће се прсдложитп Скупштинн СР Србијс. Једна од главпих прлмедби јс та да сс у Закон унесе обавсза свнх грађаиа да Ynpaвп прнхода прпјављују стечену И.МОВИНу, V ЦЛЉу 1ВСНОГ свидсн- 'тарања. Ово је један од најзначајнијих предуслова за сфнкасан рад службс. Врсме за испитивање порскла и.мовине до 10 година уназад треба повсћати, јср има гра ђана који су се незаконито богатили прс више од 10 годнна. а сала се легално богате са тако стеченом имовино.м. Један ,од прсдлога ћс бити л та.ј да се у дсду који рсгулише извршење донетих у поступку извршсња, односно да сс 1гзвршен>с повери истом овом органу. а Да се то чини по Закону о утврђи вању и наплати пореза. Исшггивање порекла и.мовине отежава немогућност увида v штедне улоге. To доводи у не равноправан положај rpabaiie, V односг на онс који.ма се испп тује порекло непокретности. Љубиша Тодоровић је самостални рефсрснт за нспптиван>е порекла имовине. О све.му ово.ме. између осталог, каже: — Највећих пробле.ма има око утврБивања тачног нмовцн ског стања појсдинаца. Свим месним заједнинама обратнли с.мо сс познвом на сарадњу, ал” пе.ма никаквог одзнва, односно оне не пнпцирају поступак око испнтивања порекла имовине. Недостаје н актнвност друштве »о-политпчких органпзаиија на том пољу, а нико нпјс иашао за сходно да се бар оквирно информише о проблемима пз овс обдасти. Присутно јс и то да се људи нерадо одлучују да буду всштаци у постгпку. • М.Ж. lidnanas
s С«ч wOh g < coo o Дs coouoocS OS = 8^h g S |.2. § S 6 ° НзВ^д . г г. „ r-! _ = & “liMl £2^2 3 halrt S rt a rt бОв|а§ u ijgvSvS I аСд n n Pi o ^s> <u Ц . M ajvT o u sn th ---------------------------------- - ------------------- ’ C. M. па цивоу прошлогодшшбсг.
мм$>ф% рiiо
ПОВОДОМ ТРИНАЕСТОГ ОКТОБРА ДАНА ОСЛОБОБЕЊА ОПШТИНЕ РАЖАЊ И 40 ГОДИНА СЛОБОДЕ ПЛШJKCW УЗ ПРАЗНИК ОСЛОБОБЕЊА ОПШТИНЕ ПАРАНИН KOBE ХАЛЕ, СТАНОВИ, ТОПЛОВОД • Октобарско признање поводом ослобоВеља суседне отптине Ражањ додељеио „Инвестбанци” као признање за успешну вишегодишњу сарадњу и допринос у раду ове средине II овај празник слободе у нашој општиии прослављеп је свечано н радно. Заједничка седница свмх Аећа Скупштине опШТШ1С Параћнн и друштвенополитичких оргапизација била је свечани тренутак обележавања 13. октобра — Дана ослобсђек»а опигпше ПараНин ц четрдесетогодпшњице слободе, а догађаји после тога су дсо прегнућа радних људп н грађана name општнОд 1982. годипс када јс формирана „Иквестбапка” у ПараћинЈу, v оквиру своје делатности она је 'псто толико времена прнаутна и у општиз-пг Ражањ на чијем подручју покрива све кориснике друштвенпх средстава како V приаредп тако и ван ље. Органивапнопо „ИтЕвестбамка” јс прпсутна преко своје експозЈРгуре. Озбиљнија ангажовања у оппгтапп! Ражаљ су пре свега у домену пољопрпвреде, цлгларско-опекарскпх проЈгавода и ме талско! вЈИДуслпријн. С обзпром да оггашпЈа Ражан, спада v дрп вредно неразвијено подручје наше Републпке, сарадња ггрпвроде овога краја вг „Инвестбаптсе” је од обостране корисш II (ггредставља агајдаректнн.ји ко рак- v пословној сарадњи два општпнска подр\ *чја. Треба наглаоптп да је вео.ма успсшза са радн>а успосгављена нзмеђу трговшгске оргашсзатђје »ДИумадлја" са obiiai подручјем, а постоје добре могућпости да се успостави сарадња и v области гтролзводннх оргаинзацпја, пре свега Српскс ’фабрике стакла и савремене ливштце у Ражњу која послује v ск-ionv „14. окто бра” пз Круше^ца, чије су могућност« за израду алата за потребе Српскс фабрпкс стакла вео.ма велЈике. Y свему ово.ме noceonv улогу има „Инвестбанка" иа Параћила. . с. оне. У присуству великог броја гостију и раднпка ове организацпје у Фабрнцн адитива пуштена је у рад нова аутоматска, електронска мешаонпца, капацитета 2 тонс на сат и orisopen складишни простор од хпљаду квадратллх .метара. —’ Y отсжаним и неповољшш условима инвестирања успели с.мо да рсалнзујемо ову институцију захваљујућн удруженим снага.ма Југословенског Јшститута за технологију меса из Београда, OOYP-a „Лгроекспорта” из Београда п нашсг колектива, рекао јетом приликом Драгиша Ратковнћ дирсктор Фабрикс аднтпва. To је наставак заједнпчки започс тог пута којн је трасиран још од почетка градн»с овс фабрмке. Удружена наука, средства и младост ове фабрике дају све видније позитивне резултатс. Y зацртано.м стапно.м развојг је друга фаза коју данас свсчано пуштамо у рад. Y пассљу Јагодњак тога дана поставл»сн је калтсн тсмељац за Hoey стамбену зграду од 50 станова, за солидарну стамбену пзградњу и део за потрсбс тржпшта. Говорећи о значају овог тренутка Драгомир ТолшБ, председник Извр- Место будуће зградс са 50 станова ПРОСЛАВЉЕН ДАН МЕТАЛАЦА ДРАГИША МИАОЈЕВИЋ НАЈБОЛ>И метааац Дссетог октобра 1910. године, млади металски радник Јоснп Броз Тито учланио се у Савез ковинарских радника Хрватске и Словеније, металци Југославије исказујући дубоко поштовање према личности, жнвоту и делу друга Тпта одлучују да се 10. октобар прогласи Даном металаца. . - .шжж $. ' •: - ‘\у. Л1- Овогодишња централна прослава поводом Дана мсталаца, (Отварање нове мешаоннце у фабрнцп Аднтнва као и ранијих годпна, одржана је у Фабрици текстилнпх маит па к процеснс опремс „Пролетер”. Тпм поводом бплц су присутнн Модшр Јовановић, прсдссднпк Међуопштннског већа Савеза синднката рсгпопа Шумадијс и Поморавља, Бура Букн„ председнш< Међуопштннског одбора СУБНОР-а регнона Шумадпјс и Г1оиоравља и БорБе Петковић, председник MebvonmTinicKe конференције ССРН. шан СтанисављевпБ, Слободан Вукомановић и Славољуб ТоО значају Дана так-мичељу што се дом одржава, које мсталаца и тјш повопредставља стваралачкн контлнуитсг резултата у пзградти самоуправног социјалнстпчког друштва, говорпо је Града Томић, председник Синдиката пролетера. Том прнлнком су подел>еиа прнзнања пајбољшм металцнма на другом општпнском такмичењу у нашој опш- ' тпни. .Најбољи металостругар name опшпше је Града Томнћ нз ФТ1\1 „Нролегер", а другоплаcnpami је Славољуб ЈБубисављешф, нз истс органпзације. Meby машпнбраварима — алатнпчарима ирвопласпрани је Живојии Мпленковнћ из СФС, а другопласирани Славољуо СлијепчешЛ из ИВТКТ „Браико Крсмановпћ". Meby металоглодачима најбољи je Драгупш Иантић летер", пз ФТМ „Про а другопласирани Дејан Гојковић мз Стакларе. Драгшпа Ммлојевић из ФГМ „Иролетер” је првопласиранн xteby заваривачима електролучни-м завариваљем, а другопла спрани је Светолнк Антић из СФС. Код гасмог завариваља најуспешшџи је Срба Ннколић пз СФС, код заваривања CO Толшслава Јоваиовиа из ФТМ „Пролетер", а код заваривања аргоном Драгиша МплојевпИ 113 ФТМ „Пролстер". На четврто.ч так.\шчс1ву мсталаца региона Шумаднје и По.моравља најбоље рсзултате нз нашеопштине постпгао је Томислав Јоваповп, заузевши друго мссто, и Срба Нпколић којн јс rpehn. На овој свечапосги коју је увеличао и фолклор СФС нре цитатори Градског аматерског позоришта уручена су прпзнаља двојици радгшка „Пролетера" Добрнвоју Kandiy м Љубнши YponieBiih, којп су однедавпо у пензији. Ово.м прплпко.м су награБенп п Дссвмнр МилетиИ, за трпдесет година непрекпдног рада у „Пролетеру”» Каја Мнтић, Александар НнколиБ, Владимнр Ракић, Ду доровић за двадесет година пепрекидног рада у „Пролетеру” и Слободан Стајић, Драгутин Пантпћ, Славољуб ЈоваповнК, Андра Нпколић, Топлица Маринковић, Радмила Јевремовнћ, Стјепан Ростохар,Да ринка Вујичић, Надежда Матић, Драгиша Илић, ДушанПе тковиН, Раде Снмић, Миодраг БерБевнћ п Небојша Борђсвнћ за дссет година непреклдног рада у „Пролетеру". М. Ж. шног одбора СИЗ-а станова- За Дап ослобођења заврше- прпншшу солидарности, сходња, пстакао значај удружи- на јс прва фаза пзградње то- но могућностима поједпнпхор« ва.ва средстава за стамбенуиз пловода за потребе нашег гра ганизација п до сада је кошградњу. — Удруженим средствима солпдарности наше привреде идућс годпнс па данашњи дан десспгне породица стећпће своју жнвотпу сигурпост, одиосно уселиВе се у ове, нове станове. да. Ооележавајућп спмболичno почетак нисања, јер у функцији пс сезоне, председнпк Скупштине његовог функииоће топловод бити са почетком грсјБожидар Мадпћ, Нзвршног савета општпне је иста> као да је топловод грађен по тао 7 милијарди старих дцнара. Овјш топловодом грејаће се 300 станова, а највећу заслугу за његову изградњу и.ма ИВТКТ „Бранко Крсмановпћ”, одакле се корцсти већ загрејана вода за потребе фабрике. М. Ж. OOYP „КОСМАЈЈ1АРАБ11Н” ПРОСЛАВИО СБОЈ РАДНИ ЈУБИЛЕЈ динаца прпзнањс и захвалниНајоољи хшталац Драгнша МплојсвпН бољуб Матпђ, Слободан Стојановнћ, Тохшслав Јовановић и Момнр Поповић. Поред појеЕ Свечаном седницом Радничког савета осамдессгоро запослешк у OOYP-y „Космај” прославило је двадесетоголпшљпцу успешног рада. Y просторијама повоизграђенс хале присутне је госте и слављенике поздравно Слободан Главић. председнпк Радничког савета, а о пређеном путу п плановима разво- ■ ја говорно је директор Алсксандар Урошевић. АКЦИЈА ЦРВЕНОГ КРС ГА ПОШ АЛЕТОДРОВЦУ ЖУООИ Новчаис прилоге можете уплатити на жнро-рачун црвеног крста * број: 63504—67 8—5262 са назнаком „за по- .моћ Копаоннку”. II овога пута доследан својим хуманнтарнпм традпцнја.ма, Црвепп крст сс обраћа свнм својим члаловп.ма, rpabainiAia п радпим људи.ма, затим радшг? и другим органнзацнјама, да пруже JiOMOli настрадалом становншптву на Копаонику. Средства која се прикупе са региопа Шумадије и По морав.га биће намељена Алексапдровцу жупсколт, a употребиће се за пабавку камп-прнколнца и осталс неопходне опре.ме. Општинскн одоор Црвеног крста у Параћнну укључен у ову масовну акцију • солидарностн, позпва све жптсље наше општинс да по.могну становнпке копаошсчкпх села, да још једно.м докажу .своју впсоку ху.манвтарну свест. Новчапп прплози могу се уплаћивати на жиро рачун Црвеног крста, Параћнн, број: 6^504—678—5262, сана з.чаком ,ла помоћ Копаоии * ку”. Будммо заједно са људпма Копаопнка. To желимо п можсмо! Y НЕКОЛИКО РЕДОВА Из „Југобанке” 8Д05РЕИИ Затид! су уручена прпзнања заслужени.ма, а пре свих Чедомпру Милојковићу, најбољем младом раднику током протсклог .месеца. Прпзнања и захвалнице су још добплн: Радмила СлишковиВ, Радолшр МилпН, Жарко Осић, Мплосав Мпхајловнћ, Раде Јевремовнћ Момчнло Манчић, Душан СтефановпБ, Радослав СтојковнН, Слободан Главнћ, Зорица Чепа кбвић, Здрдвко ЈовановиИ, Сло бодан Динић, Раде Којић, Срце су уручене и бројним колектнвихш, радним организаин * јама н другпм органнзацијама са којпма .ДСосмај" сарађује. Да подсетнмо, колектнв ,ДСо смаја" увеличао је ово славље п Дипломолх Скупштине општине. Ј М. д. Свечаност у „Космају | Кредитнп одбор Основне бан ’ ке „Југобанке" — Параћлн донео је Одлуку о претварању краткорочнпх кредита v дуго- ! рочне кредпле за обртна средства са роком враћања 20 годпна v пзиосу од 71.504.000 qimaра следећлм органпзашгјама: ИВТКТ „Бранко Крсмановпћ", OOYP-v „Пррпзводља тканпна" 48.937.000 динара, »Дгроекспорту“, OOYP'V ,Ј1ољопри'вредна пролзводња" 4.087.000 дпнара, СФС, OOYP-v »Лмбалажно стак ло“ 9.293.000 динара, „7. јули", ООК .Лараћтш" 6.073.000 дпнара. ФТМ .Лролетер" — Параћлн 1239.00(^ дпиара, „Параћин ка”, Параћин 944.000 динара, „Бу дућност" — Параћпп 515.000 дн нара, ЗехиБораднпЈчкој • задрузп „Дреновац" — Дреновац 416.000 дпнара. На истој седнлцп одобрени су ресконтни кредити за извоз, за лпхс шећерз, тов јунади и тов ;виња у пзносу од 145.610.000 д|шара као и краткорочни кре дптп од 88.000.000 динара. Истоврамено је дата сагласност на извршснн ескопт мени иа у перноду јуни-август V изно cv од 1.493.805.794 динара. Сва како да оваква активност орга на Основзе банке „Југобанке“ и љене Радне заједаице нма за ииљ нормдлно одшђјалБе процеса релрсдукццјс, па салмш тп.м п остаарпвање планскпх задатака v овој години.
17. ОКТОБАР 1984. • БРОЈ 268 Југословенскп снмпозијум о битумену и асфалту у Поречу ИстпажнвакЈВ Томкслава Мидованпваћа Дипломиранн инжсњер Тс мислав МпловаповиВ, днрсс тор OOYP-a „Производжа це мента” у Фабрици цемента у Поповцу, учсствовао је прошле неаеље на југослове нском симпозијуму о биту.ме ну и асвалту, одржаном у Поречу, у органнзацији сск иије за прераду н при.мсну нафтс, знанствсног савета за нафту југословепске акадс мвје знаностп п умјетпосгн. Томислав МнловнношШ је у сарадњи са академнком професором Драголшрим Вн торовићем, поднео научни рад под наслово.м „Потснци Јал1»с лгогућностл алсксилач ког битумпнозног шкриљца. као пунила за асфлатнс мс шавинс”. Наиме, ради се о повом пунилу које до сада није кориштено, а треба да заме ни досадашњп креч&ак и ка мен. М. Д. УСПЕШНА СЕЗОНА ОДРЕДА „БРАНКО КРСМАНОВИП” Овогодишње лето извиђачи и планинке су искористили за организовање редовног таборовања од 30. јуна до 14.. јула у Соко бањи. у излетишту „Лсптерија”. Притиснути свакоднев ним проблемима. недостатком стручних кадрова, финансијских средстава, а нарочито не достатком одговарајуће опреме изнашлил су могућности да ли чним учешћем и делом помоћи појединих друштвено-политичких организација организују ово таборовањс којс је имало за цил> да оспособи и усаврша постојећп извиђачп кадар за самостално и организовано вођење вода и чета. Руководство табора у саставу: Верољуб Бешковић, Алексаидар Борбсвић и Душан ЈовачпН, нмали су обавезу да 28 извиђача и планинки узраста од 11 до 20 БЕЗБЕДНОСТ САОБРАНАЈА ГУИЕ НАШЕ НАСУШНЕ Да лн су произвођачи ауто- -гу.ма одржали обећање п обсзбедили v сетптембру довољне количине гшеуматнка за потрошаче у земљи? За сада ауто- -гума на тржишту, као што се зна, угЛавном нема или стижу у вео.ма огранлчени.м количина.ма. У псто време број саобраћајннх удеса на путевима широ.м нашс зс.мље пз дана у дан све је већи. И док сигнали из фабрике гума обећавају лобољшање, црвено светло опасност стиже са лруге странс: пре.ма неким новијим проиепа.ма пз Ауто-мото савеза Ср бнјс, скоро четврпгну укупног броја саобраћајнпх uccpelia ваља припнсатн прс свега дотрајалпм пнеуматнцима. Одговор ла питање — зашто гума нс.ма — јс, уколико се по једноставс скономскн односн пз.меНу промзвођача, трговаца п корнсника, познат н једноставно — иема девпза. Због нзу зетно високог лроцснта увозног репроматеријала v производи>и гума, који се, не трсба под сећатн, плаћа „чврстом” валуто.м, произвођачи ппеуматика Једнни, пзлаз вндс v мзвозу. II тако скоро SO, а нскад и ви ше, процспата укупнс производњс гу.ма одлазц прско границе, а остатак од 20 одсто делс трговцн (за широку потрошљу) и произвођачи ауто.мобнла, аутобуса и калшона (за таквозвану прву уградњу). Истина, у „Тигру” из Пирота овај однос јс протеклих дана побољшаи у корнст домаћег тргодина уведу у практичну про раду извиђачког програма кроз полагање разних вештина и вештарства као што су: топограф. пионирство, кувар, прва помоћ, водич, излелтник. партизански курир и друга. Учеснини табора посетили су дссетак псћина и освојили три врха висине од 600 до 1200 метара, иако то није њихова спе цијалност. Извиђачи су се ук ључивали и у разне ативности као што су биле: кошење траве, сакупљање сена, пружање прве помоћи појединим посетиоцима старог града. На таборовању извиђачи су сами бринули о снабдевању и сами кували храну, а у вечерњим часовима многи гости овог мес та спонтано су се укључили у програмс око логорских ватри. Оцењујући успех овогодишљег табора, Душан Јовичић је истакао да је 'према. замисли руководства, предвиђени програм у великој мери остварен. При.метно је било ангажовање већине нових чланова који су први мди други пут на таборо вању, а поссбно интересоВање за освајање вештарства. За по лагање вештарства пријавио се 21 члан који су пријавили уку ntto 57 разних вештаретава, од којих је 45 освојено. Вредно је папоменути да је планинка Спсжана МарковиН прва планлнка у Одреду која је положила всштарство „партиззнског курира" које ни многи из виђачи ис успевају освојити. Таборовањс је прошло, почиње нова активност са новим лс куснијлм кадровима који сј' овим таборовањем проширили својс знање. жишта (пола — пола), алп ко гарантујс да се оваква сптуација убрзо поново nche промсннтп. Прича о удружпвању девиза произвођача с једне и кориснпка са друге сгранс би, и порсд познате спорости, неодлучности, па н недоследностл. v самоуправном споразумеваљу, вероватно дала неке резултате, али шта вреди кад и овн други најчешће нс.мају . шта да удруже. Додуше, и.ма случајсва где је овај пробле.м ипак — рсшен иако сс до нсдавно дсшавало да им готова возила због медостатка гума стоје на „клацнама” у фабричком кругу. Заводн „Црвена застава", из Крагујевца су, за једнички са својпм добављачима „Тигром” из Пирота и фабриком „Милојс Закић" из Крушевца, нскако прсскочилн ову препону. Девизе су обезбеђене, гу.мс пронзведепе, па сада у Крагујевцу чак пмају и зали.хс — гу.ма има за пстоднсвну производњу „стојадина”, осмодневну „фиђе” п петнаестодневну „југа 45”. Зато у „Застави” у овом тренутку н оцсњују „као корсктнс” односе са произвођачпма, али у исто врс.мс већ сада очекују да lie половином ссптсмбра доћп до новнх тсшкоћа у снабдеван>у гу.ма.ма. Међутим, пе треба губити из вида да јс „Заста ва” највећи југословенски про извођач аутомобила п да ако неко уопштс може, макар и привремено, да обезбеди какву — такву снабдсвеност ауто-гумама, то јс мајпре „днв” из Крагујевца. Уз све то, пнтање је у којој мери су испоруке гу.мара Заводима „Црвена застава” намељеиа домаћем тржишту, када се зна да се крагујевачка возпла све више кре ћу друмовпма у иностранству. А и да није тако, проблем се свакако не решава тиме што lie новс гу.ме добити са.мо новопропзводсна возила. Слнчиа је ситуација н у ауто буском и теретном саобраћају. Y удружењу за саобраћај Привредне коморе Србије кажу да v овом тренутку, на термторији републике ван покрајпнс, чак 30-40 одсто аутобуског возног парка који чинн 2.887 аутобуса, чека на парKimry „боље дане” због недостатка гу.ма. II у овом случају најугроженијн су „мали” прсвозпици коЈи одржавају приградскп II међумеснн саобраhaj у унутрашњостп републике. За ibiix, због малог броја аутобуса и готово нпкаквих могућности да дођу до дсвиза, гума нема, па сс сналазе како знају и умеју. А за домаhc прилике моћна „Ласта” са скоро хлљаду аутобуса, п још неколнко већих превозппка у оааквпм условима могу себи да дозволе, да уколико устреба, чак и раз.монтирају дссетак исправнпх аутобуса како б„ сс- снабдели гу.ма.ма и резсрвним деловима. Порсд линн ја за ипостранство ,,Ласта” оба вља „ нзванлинпјски превоз (по поруибини), што ппак ствара могућности за набавку гума. Уз то, овај аутопревозник нма п своју радионицу за репаратуру старих гума. Нл спабдсвсност неколигк) хиљада _ теретних, вучних и прикључннх возила у СР Србијп вап територија покраји * на нијс боља. И у ово.м поглсду проблем сс најчсшћс peruana „уз помоћ штапа и канапа”, а шпеднтери на при.мср, обилато користс всзе са пословпи.м партпсри.ма из лпострапства л тако ипак проналазе по неку гуму. I Тајнуг МУЗИЧКИ ЖИВОТ ПАРАНИНА | /ИУЗИКА HE БОЛИ | I I Рстко се дешава да у Па- Можда их је и диригент збу $ раћин „залута” нека значај- нио јер је ставове наЈавллнија музичка дружина и да вао на страном језику. Зна- s жнвљу овдаши>с.м понуди п<3 мо ваљда за толико итали- $ КОЈ¥ мрвицу од пребогатог јаиски. колача светске музичке ба- А, и међу том другом би- $ штппе. Постала Је скоропра ли су ретки професори, лекса да сс то дешава двапу- кари, правници, полптича- $ та годишње, с пролећа п на рн... Нема оних старих $ јесен. који васпитавају и на чи- $ Тако смо и ове године јпм личним примерима мла имали прво Српски гуДачки ђи треба да уче. Као да се квартет, а недавно и Беог- боје класичне музике?! Као § $ рпдску филхармонију. И да то боли?! Или можда не оба пута. се дешавају слич- долазе због тога што на х не, малтене пдентичне ства- том пољу није нипгга ново ри: полупразна сала, а ито искомпоновано, а ово сгаро $ $ мало публике које Је при- што јс на репертоару су । $ сутно углавном је са старо- већ више пута чули. Мож * | сном граштцом до десетс да су, једноставно, баш те $ годинс. И, шта се можеоче вечери морали да доврше । $ киватн од те и такве пуб- остављање зимннце. Такосу . лнке, оспм да ради оно, што изгледа доказали да је преради — да за време извође- ча друштвена основа од i $ н>а музичког дела отвара »адградње. i $ ксстше бомбона, устане и А, и музичари знају, ре- ' $ диригује музичарима или кло би се, с ким имају поI $ да псисцрпно разговара и да сл3- Бистра нека фела. $ се смешка. Када бп барем Дошли. одржали концерт, I $ онп којп су нх довелп поку- измењали по који смешак $ шалп да их смире. Али.ош« на те и такве гестове пубсу пајвероватније „занесе- лике, по коју фалш ноту, а ни” музнком II ништа не затим отншли стотинак кипркмећују. лометара даље да одраде Осталп који чипе онај још један концерт за то ве- k $ мањп део публикс, понашају че. Професионално, не.ма се, додуше, сасви.м присто- шта. Ваљда и они морају од £ јио за време музицирања: нечега да живс. понекад сс накашљу, алито А, онн.м музички образо- $ је ваљда због више силе, а ванијим којп су седели у $ $ не да 'би .нагласили какоје публици и који су све то I’- ibiixoBO присуство на кон- примећивали остало је јеперту озбиљна ствар. Још дино да се због свега тога $ када не би аплауднрали по- нервпрају. | сле сваког става једне сим- $ фоније било би све у реду. М. Стаипсављевић $ > ......... ZZXZ/TTZZZ/ZZZZZZZzx^^ . zzzzyy.S ЕКИПА „ЈАВОРКА” ЈУНИОРСКИ ПРВАЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ©PJEHT^im У црпогорском граду Колашину оржано је 15. и 16. септембра екипно првенство Југославије у планинарској оријен тација. Учествовали су скоро сва планинарска друштва из зе мљака које се- бавс оријентаци јом. Такмичари су наступили у две категорлје — јуниорској л сениорској, а међу њима и наша јуниорска еклпа из ПСД ...Јаворак” у саставу: Драган KpcTith, Гораи Јовановић л Слободан РадовановиИ. Упркос тешким временским условима, веома стрмом терену и јакој конкуренцији, екипа „Јаворка” је једина екипа која је успела да пронађе свих седам коитро лнлх тачака и ти.ме освоји пехар, златну медаљу и наслов првака Југославије за јуниорс. За Дан ослобођења, 1з. окто бар, у Параћину he се одржати такмичеже у оријентацији за Меморлјалнли к.уп Бранка Крсмановића. Домаћин he. као и прошле године, бити Плани нарско друштво „Јаворак”. Так тео бж/ш мичењс he се одржати у Рекреационом центру „7. јули".. ОРИЈЕНТАЦИЈА НА СТРАЖИЛОБУ Два такмичења која су се бодовала за лигу Србије одржана су крајем септембра и на њима су сс окупили сви елитни такмичари у оријентацији, из Србијс и Војводине. Такмичења су се одржала пр во под називом „Стражиловачки куп ’84” и друго „Меморијал Радлвоја Слмоновића", на Фрушкој Гори. Параћински „Ја ворак” су представљали: Горан Јовановић it АлеКсандар Милојковић и на оба такмичсња cv постигли запажепс резулттас. Наиме, првог дана такми чења Александар Милојковић је у категорији М-15 освојио четврто место, а Горан ЈованоЕић у катсгорији М-19 треће место. Сутрадан, Милојковић је освојио треће, а Јовановић друго место. 3. Радосављевић годинл слободе НОВА ВЛАСТ У БОРБИ ЗА НОВЕ ОДНОСЕ Најосновнији задатак народноослободилачких одбора, па тако и параћинског Градског народноослобод!шачког одбора био је у помоћи фронту јер је рат join трајао. Осим гога у надлештву ГНОО била су и питан>а везана за жпвот и рад у граду, а пре свега се морало решавати и питање снабдсвања трупа које cv биле стаииониране у Параћину мли су пролазиле кроз н>ега. Зато су народноослободилачки одбор и парТијска организација свакодневно заседаЈрт и доносили одлуке о прихватању и снабдевању Gopaua храном н одећом. Партпјска организација која је v то време бројала само неколико, али зато прскаљених комуниста, као што су били Драпшп Данковић, Стојанка Радошерић л друпт; била је v првим р£довимд за испуњењв задатка. Међутим, Партнја нпје узургшрала власт. У Одбору властп били су све сами ванпартпјцп поред једног комунисте. алп рве чсстиш људи — рашшип, ,. .службеишш, .зекпвоПараћин Октобар 1944 радшош .и свЈ1 су они свесрдно it пскреио црпшли НОП-у. Иигге ресантна је чињсница да су меbv одборницима били и двојипа чланова којч су псту функ- :1ппУ пма-тгг м за време рата,. целинп. прионуо али ие треба губити из вида да је Одбор биран јавно на Збору граћана и да је свако могао да каже шта хоће, да ставн примедбу Или замсрку. Одбор јс у на посао и својски п поштене радио иа нзвршаваљу свих задатака који cv тада били лред њима. Овај Одбор је иа својој ссдници од 15. новембра признао пскс одлуке ранпјег Одбора као што је например бнла одлука о издавању оиштиноке земље под закуп. Међути.м, сада јс издавање зсмљс спровођено под пови.м критеријумима, тако да cv пеке парцеле одузете поједннцима и даване другима коди су исгцчБавали услове. На Одбору cv доношепс и одлуке о реквизнцнјн као што је било када јс требало оспособити сопствену електричну централу да град не би куловао струју од Тсокаровића или кад јс сачшвсп списак од 278 Упша разних зани.мања, са образложењем да се ова реквизиција убира за потребе народноослободплачке војске и сиромашних граћана. Одбор је из пеклх својих одлука показао политичку опредсљеност. Рецпмо када је прстресао списак резервних официра н подофицира и када је једнод! приликом због категорп је „политички непоуздан", један чиновник огпуштен. Соцпјално питање је такођс имао на свом длевном реду, ла је тако отпочела са радом пародна кухиња. а сиромашним ђаци.ма кн>иге и уџбеници дељени су оесплатно. Своју дослсдиост п рсволуционарие поглсде ‘потврbyje одлукама о одбацивању захтева којим неки грађани траже ослобаВање од војне оба всзе, кулука, реквизлциЈе и дру гих дажбина. Углавном су то билм окарактерисани сарадпиии окупатора и људн из трговачког сталежа. У Параћину јс октобра 1944. формирана команда места, a службу реда и обезбеђежа вршиле су јединице КНОЈ при тој команди. Смештена је била V садашгвој згради „Инвестбац ке", а интендатура v згради некадаииБег Суда. Организоваие cv радпонице за израду одсће п обуће, тако да су се одатлс снабдевале јединице ко|е су пролазиле кроз Параћин. Војин магацпни у .данашжој спомен —шуми „7. јул” били су добрим делом уништени али један део муницпјс јс остао и касније био употрсбљсн за даљс ослоба!зањс зсмљс. Одмах ло ослобођењу ПараНина организоваи је рад v Фабрици што фова за производњу тканина и штофова за војску. Нсшто касније, v пролеће 1945. биће основан и Месни на- »ОД1Н1 ova v IlapahisHv којн he сс бавити предметима црне бер зс. шпекулације, xpaba, и лрсвара н друго. Од бораца парађинског, ћупријског и Јагодинског батаљо на КНОЈ-д фсбруара фор.мира се команда милиције. Њихов за датак био је да v4epuihvlv avro рптет народне власти, да обез6ebyjv ред п мнр. да штите тековине народне рсволуцнјс. М. МиленковмМ Y следећем броју: (формираље партијских организација) Шванаи1 6
17; ОКТОБАР 19M. • БРОЈ MS ПРИМЕНА електроакупунктуре Y ПАРАБИПY ЛЕЧЕЊЕ БЕЗ ЛЕКОВА • За годину дана лечено електроакупунктуром 150 пацијената © Успешност лечења остварена преко 70 одсто © Признање примаријусу др Милану Џајковском и његовом стручном тиму © Неопходно је побољшање просторних и материјалних услова Сваком родитељу тешко пада када своје дстс „кљука" разним лековима, подвргава а.мбулантом и болничком лечењу. А када, чссто, и после бројних медика. мената, третман лечења остане бсз рсзултата, разочарсњу нсма краја. Нсдавно, тачније 26. септемб ра убедили смо се да код нас у Параћину постоји начин лечсња и без лскова л без инекција и то успешно. Наиме, на стручном састанку који је организовала Служба за злравствену заштиту деле, експеримента лно акупунктурно одељење. под руководством примаријуса Милана Џајковског говорено Је о примени акупуктурс у лечсљу децс. Говорећи о електроакупупкту ри и трстмапу обољеља дсце и nocnrnrvTifM резултатпма. др. Милап иајколски јс пајпре упо зиао присутпс са историјатом овог »древног начипа лсчеља, са принпипима лечсп.а акупупктуром, указао па љепе тсрапеутске могућности п па крају презептирапи су резултатп п љихов доприпос хумапој и матерпЛалп<Тј стабилизацији п упапрсђиnaiby здравља детста и .човека. За годину дана рапа обухваћепо ic преко 150 депе узраста од тртт до петнаест година, меbv кошма cv најчешће случајевп са асматичнпм бронхитом, ноћнпм мокрењем, синузитом, алерпц'ск1ш ггроменама п irnvго. TepanhicKH третмаи спроводпо се електро сти.мулатопнМа БЕТА 2L и БЕТА 10. пропзлслеии v спегпгја.тпзованој ралној брганпзациш „Елвод” из Крагујевца. Повол,но терапсгтско лејство запажемо ie v неким обољсњтама п преко 70 одсто. није било ннкаквнх проппатних штетних појавд v tokv третмана, смањена је употрсба медикамената, а сами.м тим и штетних токсичних ефеката, смањене су цене лечења, неза немарљив елеменат v ери стабилизационих кретања, фактоРи cv који he подстицати радне људе овс Службе да се орлјентишу ка дал»ој примени овс методе лечеља ц прошириван>а њеног инднкациопог подручја. Са великом пажњом пропраћс но јс излагањс доктора Џајков ског као и изпсштај апкстс ро дитсља, који је поднела медици нска сестра Душпца Танаско вић. Пријатно је блло чути nene речи захвалности и родитељ ске epehe за оздрављење дсцс. Било када јс рсч о бропхити су, HOiillOM мокропу, сипузитису позитини резултати остарепи су за сваку похвалу. Но.у овпм слу чају, сигурио да пису билп само ови процепти, јер и једап јсдшш нзл/чсни панцијент мно го значи. Престанак детста да мокри у крсвету послс' дссетогодишњег таквог понашан>а јс благодст, чуло се и у дискусија ма које су уследиле. Др Милану Џајковском и пе лој окипи олато је ово.м прили ко.м пуно лризнање. а подаци који су том приликом саопште ни и који су увск доступни CBI! ма. разувериће и онс који су су мњичаво гледали на овај прогре сивни рад стручног тима Служ бе за дсчју заштиту Дома здра вља у Параћину. He можемо а ла не истакпемо ла сс рали у скученим и про лазни.м просторијама, да Је ма ло апарата, а пацијената из - ла на у дан све витие. Са овог сас танка потекао је и прсдлог ла би о овом пионирском полухва ту требало да сс заинтерссује и шира друштвена заједница и ла се овај рал помогнс од свих ме родавних структура. С. Ј. АКЦИАЈ ЗА ЧИСТИЈИ И ЛЕПШИ ГРАД ВИШЕ ЈЕ ЦВЕЋА АЛИ НИЈЕ МАЊЕ СМЕЋА HoBoypabeiin парк треба да улепша лпце града Као и увек показало се да je сваки почетак тежак. Акција „Влше цвећа ман»е с.мећа” за- .мишљена да' нам град учинн ie пши.м н чнстијим по сви.м прописи.ма приведена је крају, по бедници су изабрани, алл оста 1е члњенлца да је ова Акцпја изнела на влдсло и проблемс ко је ли комисија нл оргаллзатор ле могу да реше ако се у то не бн укључрла, како се то оокчно каже, цела друштвена заједчпца. Одбор за праћењс Акцпје чцји је предссдлик Мнлинка МнлосавЈвевић, стекао је компл епнијм увпд у стање наше град ске хи.п»јене. Олл веИ пмају пре длоге за лдућу годину, а о току ове Акције -председник кажс: — Мн смо пмалл састанке пред Акцију са представницнма месних за|едлнца и школа, нара вно уз прнсуство организатора. Ако ово цеилмо као почетак — почетак је тсжак п добар. Има мо предлог да се идуће годлле у Акцију укључе и радле орга ннзациЈс као и кућнн савет. Запажања која naxt ic лзлела Милинка МилосављсвлП мо ryhe је сврстати у неколлко ка тсгорија: у нашем граду влше је цвећа, алл нијс мал»е смећа. Y циљу отклањаља овога грсба регуллсатл паркирање, иселити сточлу пијацу, повестл вишс бр иге о аутобуским стајалиштлма и раселити односно сгЈречч ти фор.мирање нових прпручнах деполлја. Свл овл послови за сада су препуштелм само Комулалном прсдузсћу „Параћин”, а слгурно да бсз сарадње са грађаллма, станарлма, власницима кућа и дворлшта они са.ми .могу мало да учине. М. М. ПРИЈАТЕЉСТВО МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ) Месна заједннца „4. Јул” негује пријатељске односе са .месном заЈедницом Мојсшве из Чачка. V недељу, 14. октобра представници ове месне заједнице билнсу гости Параћинаца и том прнликом је одржан спортски сусрет у кбме су учествовале и екипе из местпсс заједнлца из Бора и Кру * шевца. ДружеЈБе је настављено » мимо терена, а следећи сусрет у Чачку заказан је за крај ове године. В. Терзић МЕБУОПШТИНСКИ СУСРЕТИ ИНВАЛИДА РАДА ијрт, ОРИШЕЉСТВЛ Друштво за спорт и рекреаUH'jv инвалида рада општине Параћлн обелсжнло јс празник 1 ослобоћења и 40. годишнлпп' слободе споргски.4 оусрстима пнвалида Крагујсвца, Бупрнје и Параћмна, који су одржани 10. октобра. v просторијама овог друштва п ла терели.иа Спортског друштва „Борац". OreapaivliH ovepere Здравко ФилиповиН, лредседдик СОФК- -е ie поздравио хучеснике и органшаторе и то.м лридлком ie истакао: — He тражшмо од вас впсоке опортске резултатс, онл за нас нису нп битни. Бигно ie за нас да нам ви данас покажете висок спо-ртјрки морал, другарство н прл|јател>ство. Y данашн»е време када се са сиортом ■Јидеилпификхпу многе девијаииic шшег друштва цркажите нам да спррт .мора да остане једноставло — спорт. Иивалидл рада такдшчлли cv сс v стрељаиггву, куглању и плKajjv. Најбоља скипа v ук^пло.м пласману су инвалиди нз хМ. д. ЈОШ ЈЕДНА ЗУБНА АМБУЛАНТА HA TEPEHY Зубари иеђу шнопснни кпупама Кад неће ђак зубару — хоће зубар 15аку. Процсна да све више дсце расте са разннм неправилностима у развоју зуба и обољењима, која су продукт запуштености, послужила је као разлог да зубна поликлиника из Параћииа отвори још једну нстурену амбулаиту. Y основној школи „Радоје Домановић” почела је са радом амбуланта намењена ученицима ове школе и н»н xobilm друговима из школе „Момчило Поповић”. Y прпсуству руководства Медшџшског центра, СИЗ здравства и осчовних школа, прошлог петка забрујала је прва бушнлица, про сто мамећи својим звуком Баке, у сигурној руци нскусног стоматолога др. Тонковлћа. М. М. САТИРИЗИЧНИ УГАО Y ATE.JBEY МИОДРАГА АНБЕЛКОВИБА — БЕЛЕТА Јмадом атељеу О Атеље у улицн Жикице Јовановића Шпанца је место за „уметниково време” @ „Природа и људи Јужног Кучаја”, циклус којп настаје 0 Морава — следећа тема „Кад сликар није бесан ни атеље ннје тесан” билс су првс речл сликара Мнодрага Амђелковнћа — Белета када нас Је недавно дочекао на прагу свог атељеа. Атсљеа чији Је власннк колега и пријатељ Белетов, прмјатељ уметности и јединл мецена овакве врсте у СФРЈ, како уметник зове Драгослава Алексића профссора књижевности у ОШ „РадоЈе Домановић”, у коЈој је и Миодраг Аиђслковић донедавно радно. I s ‘ АФОРИЗМИ Одавно већ ннссмо прост народ. Ситуација нам је врло сложена. , ххх И паузе за доручак су обуставе рада. XXX Обуставе рада су можда мосвни тренинзи за пензију. XXX Врхунац другарства: све може да нема, ал’ другова мора бити. X х X Најкраћи реферат гласи: »Другови, остало ћемо усмено”. ххх Инфлација другови доводм до дефл(ор)ацнје друштва. XXX Пољопривредницн су прави револуционари. Огш биЈу битке са свакојаким временима. Је ххх Забрањено је сагореван>е на послу токо.м лста. To узалдуно расипагве топлотие енергијс. X X Лечим срце, а оно лте боли. X X Комуниста верује на реч, х х х »Дрљава истпна" Је чиста лаж. х а народ на род. х Простор од 2,70 пута 2,20, пре трпан сликама, рамовлма, нспу љен мирисом боја (водепа пале та која дуго траје, штедње ради, каже уметник) говори да се ту жнви срави.и уметничкл.и жи вото.м. Симпатичан неред кога сваки сликар направи даје неку посебну топлину и ослобађа да сб човек не oceha као гост. А како би и могао поред такво домаћина. Спонтано почиње прлча, животна ,и уметничка, права козерска. Врца хумор tie летов и нагонл на с.иех до суза. Ређају се анегдоте, из жнвота просветарског уметничког и глумачког. Од 1951. године Беле јс Парађинац, тако кажс и тако се oceha чим стнгне лз родног Бео града на napahinicicy Аутобуску станицу, а опет кад крене Балканско.и будс се успомене детињства из београдских улица. Са културне позорницс 11а-_ раћина, Миодраг Авђелковиб Невероватан вернпк?! х Правн кривац?! х X МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИН 7 Шаанаи за свс ово време није силазио. Бно је и глумац, и режнсер cue нограф п костимограф, сликар, влустратор и декоратср. Радио је у Гштазијд ц основној шко Л11, а уз то и непрекидно сликао. Из.међу 500 до 600 слика изашло је из душе и веште у.ме тничке руке. — Са сваком слнком одлазио је и део мене. One које сам пок лаљао пријатељима, бар половину од свпх насталих, давао сам са љубављу и це жалим, али од слике коЈу лрода.м тешко се растаЈем. КоЈа мн Јс нај држа? Слика мога деда коЈу са.м с љубављу радно месец да на, лрича доајен лараћинског слнкарства. „Стари Параћин” .ЈЛоравска архнтектура” су тематскп циклуси којс Параћнн ламти. Гледамо слике и скнце за буду ћу лзложбу: „Прпрода и људц Јужног Кучаја”. Дивимо се рас кошпим бојама скоро опипљиВИ.М пејсажима. Уметник нас опомиње да то још није готова слика. — Осети.м када је сллка готова. И онда станем. Прекндам рад. Седим поред ite и гледам. Могу тако да седим п гледам no ipn сата. ,Тако и почињем слику. Седи.м и чекам. Y мснп сазрева идеја, го.мпла се, а онда попут неког чнра све To иш чили нз мене лросле сс по пла тну. Какво је моје расположење такве су и боје мојнх слика, открло нам је своју тајну Један од првнх napahinicKiix сллкара. Поред јужнокучајских мотпва, хМиодрага АнђелковнНа опседа и Морава. To he бпти још један циклус који he умет ник. припремнти л пријатно изненадити параћинске љубнтсље сликарства. Верује.мо да ће то бити ускоро, јер Млодраг Анђелковнћ сада има више време иа за себе, за своју душу. за својс време којс траје само у његовом атељеу. Отишли с.мо из атељеа у ули цу Жнкнце JoBaiiOBiiha Шпанца. Из атељеа на којн се уметпик ннкада не жали, већ са по носом и поштовањем о ње.му и љеговим власннци.ма говори. Отишли смо са размишљакем да ли у овом „старом" и „ново.м" Параћину ннје било простора за атеље уметника који је урезао дубок печат у ликовном жи воту града на Црнлци. Човек кога поред свих врлина красе п броЈна прнзнања међу којима се нздваја Октобарска награ да Параћнна. Оријентациони крос КУП БРАНКА КРСМАНОВИНА Y част ocnooobciba Параћина S3 терснк.ма Спортско-рекреацноног пек. тРа »Л, Јули” одржано Је такмичгн.е у оркјмггациЈи. Учсстзовало Јс 1S ски. па opwJcinipaitn-KpocJcrn на СрбиЈе н ВоЈводннс, а бодоуао сс појсцпначнп пласмак. Такмкчарн, и>их 70, разврстппн по катсгорнјама, од кајмлађнх ■uioiuipa па до встерана, по лрохлад. но.м врс.мспу ПОСП1ГЛ11 су одличне резултатс. До.маћш! Купа Плашшарско друшгво „Јаиорак" и.мао јс врло успсшнс прсл стапинке. Драган Кцстић заузео је друго мссто у катсгорпЈн Л1 15—17, a дсбнтакт на оваквнм кросевкмп СРКЛ НИКОЛИП оспојно Јо прво место ме. by yeTcpaniLMa. Mcby осталнм екипама најуспсшшО« су било екипс пз Бео града, Нсштина Куле. Уз мале ћамерке, такмичарн су оце. lui.iK да јс Куп добро оргакнзован. 3. РиоошманК
17. ОКТОБАР 1984. • БРОЈ 268 ПАРГИЈСКА РАСПРАВА ¥ ОСНОВНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ САВЕЗА KOMYНИСТА 6ЕЗ П0ЉМ1РНВРЕДНИКД У CD Живорад Вељковнћ Жнводшр Милошевић Љубиша Мнлојевић ПЧЕЛАРСКО ДРУШТВО „ГРЗА” ПРОСЛАВИЛО СВОЈ ЈУБИЛЕЈ ИВАРЕЊА <9 ,.Изложбу „сто година пчеларства у Шумадији и Поморављу отворио Драган Милојевић, потпредседник Скупштине општине Стубица спада у ред најраз вијенијих села наше општине. Y 510 домаћинстава живи 2150 становника, према подацима из последњег поппса. Основна органнзација Савеза комуниста у Стубпцп броји 38 чланова. и што" је својеврстан парадокс, нема ни једног пољо привредника ,у редовима Савеза комуниста. Углавном је то млада партлјска органпзација која има три другаршде, шест старијих чланова, док су остали омладинци са просеком од 25 година. Партијску организацију у Стубици карактерпше и још је дан податак. Тек после трн сазивања, четврти rjyr се комуни сти Стубице окупе у потребној већпни за рад и доношење закључака. Па и поред тога до сада су изречене две партијске мере искључења и брисања са евиденцпје. чланови у вшпе форума и прак тично не могу да стигну свуда. Примера радн, каже Жпвадпн Всљковнћ, на састанак делегације месне заједнице од 15 чла нова floby само њих четворица. И наравно ту не може бити речи о неком раду. Практично, послове око развоја .мссне заједнпце носп група челних људи. и ако они ома ну нема ни резултата, каже Вељковић. Разговору се лрикључује и Љублша Милојевнћ, секретар основне организације СК, иначе трговац по струци у једној од стубичких продавница. ке сиаге и боља координација свих- друштвено-политичких и других органнзација у селу, сма тра Живомир Милошевић. Период до маја када ћемо Сту бицу видетп у тслевизнјском пор трету „Знање-п.маље” и.ма довољно времсна да чланови ООСК консолидују своје редове, раш чпсте са слабостима п негативностп.ма и још једном покажу, као п д-> сада да Стубица можс н пма чнл;е да се похвали. М. Д. V Халп спортова 12. октобра отворсна јс пчеларска изложба којо.м сс плуструје разво! пчеларства. технолопце и пче ларскпх пронзвода v нашехг регпону, п у.једно обслежава јубилеј параћинских пчелара — 102 године од формирања прве воИарско-пчеларскс задругс у ПараКцну. • ПосетиоИи изложбе имали су прилике да виде развојнн пут пријатсљства са пчелом, пајстарнјс и најсавре.г.еније пачине добијања меда и медних пропзвода, алп и да купе тегле најразповрсишег меда од најпознатијих прсизвођача из ПараЈшна и рстока Изложбу ie отворио Драган Мнлојевић. потпредссдник Ску niiiTiine општине. који је том приликом рекао: — Одмах после рага лчеларска задруга се обнавља и лрераста v друштво пчелара са основннм циљем и задатком да организујс пчеларе. да их стру4110 оспособљава за савремеио пчеларење, очување и размножавање пчелињих. друштава, односно да унапрсђује пчелар ство као грану пољопривредс н тиме доприпоси укупном при вредном развоју како општине тако и шире друштвспс зајсдиице, а нарочнто па повсћаПетрови11а, пчеларп су на прави начип заокружили своју прославу- Увсчс на свечано] скупштинп свпх 180 пчелара добило је заSi as Са изложбе пчеларских производа ibv прпноса v пољопривредпој хвалипцс. псдссеторо нашстакпроизводњи. нутпјих — повеље н трвдесето Објављпвањсм моногорафијс ро — признање за сво.ј рад. — Ми смо се више бавилп co бом и пптањима организацпоне природе, а мање с.мо разматрали на нашгш партајскпм састан цима шпања од општег пнтере са села, каже Живаднн Вељкоић, за.меиик секретара ООСК у Стубици. Општенародна одбра на н друштвена самозаштнта, телефонп, самодопринос, „Сус рсти села” бпле су теме за раз говор на претходним састапцима на којшла смо успелм да се окупимо у потребној већини. Можда be и податак о плаћању члапарине да буде добра нлус ~ трацнја односа стубпчких комуниста пре.ма својој основној органпзацији. Од 36 чланова, чланарину дугује 21. — ¥ наредном периоду морамо што пре консолпдовати наше редове, јер нам предсто ји велика акција око припре.мања емисије „Знање-иман>е” која треба да буде снпмљена у нашем месту маја идуће године. Ми смо решенн да испоштујемо закон и друге партијске нор матнве, бнће.мо енергични када је у питању рашчишћаваље са неодговорним члановима СК н са CB1LM другпм слабостима. За РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „1. МАЈ М. д. © кључци Централног ко.митета о којима је требало да разговарамо на прошлом састанку, ко јн није одржан, само ће нам no ■ моћи у нашој намерц да учлhilmo заокрет у даљем раду. „Сто годнна развоја пчеларства V Параћину”, аутора Предрага ПОТОЧКА БЕРБА ГРОЖБА Мишд>ен»а са.м, каже наш са говорник, да у основној органи зацији ООСК има људи који не заслужују ту да буду. Због так вих наша партијска организаци ја губи од свог угледа међу ме штанима Стубице. Проблем окупљања није само пробле.м партијске организа ције. И остали фору.ми и тела у месној заједници не могу да пуноправно раде и одлучују баш лз разлога недоласка својнх чланова, а разлог можда лежи II у томе што у селу liAia двадесетак активнста који су До маја пдуће године прсдстоје иам послови на уређењу. Дома културе, месне канцелари је, увођење аутоматске телефон ске централе, отварањс поште л клуба пензионера. Мислим да be нас овн задаци ујединнти у хомогену целлну и од наше организације створити узорну, ка же секретар Љубиша Милојевnli. И Живомир МилошевлН, члан секретаријата је оптимис та кад се ради о даљем раду и активности основне ‘ организације СК у Стубици. Свој оптими зам базира и на чињеннци дау органпзацнји има преко 70 одс то младих људи који ће се лак ше мотивисати за рад. Стубица иначе има велакп број омлади наца, развијен културни, забав ни и спортски живот, у то.ме ни је сиромашна и има чиме се w хвалитн. Недостаје живља актн вност чланова.СК као покретач Радници пољопривредне организације мај” из Параћнна празник. ослобођења и јубилеј обележили су полагањем камена темељца за подно складиште, капацитета 2500 метара квадратнпх О Камен темељац је положио Стојан Илић, најстарији радник, а о објекту је говорио директор Божидар Бокић Приредбом „Вече угледа, жс нндбс и удадбе" п дегустацијом пајбољих випа, ракије и грожba из подрума поточких вннограда започела јс прослава бер бе грожђа v Погочцу, традицно налне манифестацнје коју орга низује месна заједиица. ДРЕНОВАЦ АСФАЛТИРА СЕ П¥Т ПРЕМА ПОЈАТУ Годинама већ два региона, краљевачкн п шумадијско- -поморавски не могу да се договоре око асфалтирања заједничке деоште пута Дреновац — Појате. Најзад као да су се досетили јаду, ц решили да свакп своју деоницу доведе V Р^Д- Мудро, нема шта, али је пре свега корисно за саобраћај и уопште комуникације, на радост моторизованог жпвл>а. Пре неколпко дана смо снималп половнну завршеног посла. Са страпе нашег регноиа асфалт 1е стигао до табле која представљл граничну ливнЈу. Само дотле. Па ко после може да нас убеди да сс не затварамо свако V своје опптпше, регвоне... А чему онда служе затворп? М. Д. Са изложбе пчелара Најстарију ракнју и.мао ,]е Добра Cpejiih, званп Гуштср, пз Поточца, стар равно 42 године. Она је п освојила назив најбољс. Друго место освојио је Бране Мати11, са ракијом од 12 годн на. а треће место освојпо је Браш1слав Вељпћ, шеф Месне канцеларије, са ракпјом старом <6 година. Најтсже гроздовс нмали су Милош Петровип, звани Черксз н огац и cun Мишко п Сто јан Петровмћ. У овој породици внноградарство јс пор.слЈичнаг традиција, коју је још започсСР чувенн првоборац Мплоих»’Пег= pomih — Мичурин. Њихови гро здови бнсш су тсшкп п по 2 кнлогра.ма. На ирирсдбл с.мо виделд и пајстарнЈц брачни иар у Пото чцу Станојку н Си.иу Дп.митријевића, који су већ 65 година браку U чули смо њиховс аричс и тх>руке млабнма У копкуренцији вина за naj боље јс проглашена ружина Мирослава Бокцћа, која јс одлсжала у буради.ма тачпо 6 го дина. Иза њега пласлрао сс До бра Срејић ca'BHHOM сортс „пло, вдина”. ПОЧЕТКОМ НОВЕМБРА ОТКУП ДУВАНА Најдгжу kocv имале су Радмила PaHbejiOBiib и Вранка Ми imhCBiih, а најлепше бркове Зо pan АрсиН и Славољуб Марић. Суградан колона грактира npaheiia дувачким оркестром из Половца обишла јс 'селсГ и нсколлко винограда и тако на ие сео начпн отворила сезону бер бс грожба v Подјухорју. Увече Погсчани cv имали ири.шку да впде водсће сстрадис звезде у СЛ.Ш до.ма културе. - м. д. ® Првокласан дуван откупљивапе се no цеии од 235 динара МЛАДИ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ТРЕШЊЕВИЦА ПОМОБ КОПАОНИЧКИМ СЕЛИМА На 800 хсктара обрадиве површпне год1плњс сс v OBoi организацији произведс око 100 вагона пшенице. 50 вагона пиварског јечма, 50 вагона семенског кукгруза- 30 вагона слтшокрета, 400 вагона inchepне репе, леколпко вагона поврћа п семенског поврћа. на десетпне вагона крмног бпља. затим V стајама РО „1. мај” пронзведе сс и око 50 вагона јунећег меса, десетак вагона изванредног кривовирског сира и качкаваља и тако даље. Све ie то условнло да се нај^ зад изградл одговарајући скла дишни простор. v коме би се поред поменутих пролзвода складиштпо и репроматсргпал за овако широку пропзводљу, као п републпчке (робне резерве Koie he имати значајну vnorv v пнтервентиим сптуацијама. По лдејном peuietsv „Параћин-пројекта4’, рад.ов-з пзводл грађевлиарска оргапизашла „Жарко Златар” из Беле Цркве. a vKvnua стиције креће вредност пнвссз мнлијарди старих завршстка радова — Убеђени смо до близу 5 динара. Рок ie 99 даиа. да he II поред ниске акулшлатизности п ргпродуктивнс способности ра дни људн наше органд^аншс, V3 несебтгчну помоћ друштвепо-полптнчке заједнпце с.у.ођи снаге п умеће да и rai лрогра.м остваре. Они су показали tv спремност и код нзградibc Фабрике адитива. а пока3vjy и сада пред реализацију програ.ма уређеља земљишне територпје, рибњака и тс-вили шта јгнади. To је наша обавсза v оквиру соецаорочлог плана развоја и дугорочног програма економске стабгглпзаиlife рекао ie на крају свог пзлагааа. поздравЈвајуИз го-.те п делегате са сзелане Скупштине оппггиае. Бокић. дирсктзр РО ссаницс Божидар М. Д. На полиима око Параћина овпх дана се бсрба дувана приводи крају. Добро познатц „беЛ>леј“ понео ,је рскордал род, хоји he сс на појсдшшм парцелама кретави и до 6 хиллда килограма. што није забележено uin v Америци, постојбини ове новс хпбрнднс сорте дуваaia. Са просечшш прпносом од 3,5 хпљада килограма по хектаpv. „берлеј" у ПоАгоравд.е Beh сада надмаша приносс који постпжу амерички фармерп. Квалитет дувана биће још бо љп иду11с годпнс, јср be сс обавезно ггримензтватп мере топирања 11 заламаља цвасги, што ic ове године пзведено с$«м па пет хектара. Првокласни дуван у ово.м отклтту и.маће цену од 235, другокласнп 200 и трећекласни 175 динара по килограму, односно просечпа це.ча достпзаће 200 динара. Очекгје сс да у првом откуnv пољопривредшпш понуде преко 50 хиљада тона, што је 70 процената укупног прииоса, упозцао лас јс Јовица Јовановић, дуванскп ниспектор заово нодручје. а ИЕЛОКУПНИ ПРИХОДОД ДЕРБИ УТАКМИЦЕ ФУДБАЛСКИХ КЛУБОВА „ШУМАДИЈЕ“ ИЗ ТРЕШЊЕВИЦЕ И „МЛАДОСТИ" ИЗ РАШЕВИЦЕ, ОДИГРАНЕ ПРЕТПРОШЛОМ KOJIY .МЕБУОГПЛТИНСКЕ ЛИГЕ СВЕТОЗАРЕВА, НАМЕЊЕН ЈЕ ПОСТРАДАЛИМ СЕЛИМА НА КОПАОНИКУ. ПомоН 021 милиод старих диnapa vnyheiia ie на одговарају 1ш жнро рачун ц ’ представља лсп гест сноргиста и о.м.чадинс I peiiiibOBime прс.ма младпма нз копаоничких села, којима сиг\рно овпх дана нпјс до споота. Па агако, мссна зајсдцпца ic упупила iro.Moh, учинила јс нешто. за себе. Пошљудчша јс нутевс v дужнни од псг километара, а до краја месеДа бићс nicii\'!_beiii£ свп прилазнц и пољ ски пддевн, чимс be план само доприноса бити V потпуности остварсн. м. Д. м. д.
ПРЕД СПОМЕНИКОМ СТРЕЈБАНИХ Птица поломљених крида испушта свој последњи крик, док ветар лелуја уснулу траву и нрича причу о рату, маломе вредном мраву. Стојим прсд спомеником стрељаних и гледам га, а он пажљиво слхша причу о рату 1941. годннв коју встар стално препричавц. Мисли ми одлазе далеко, и као да чујем дечју ?рају, звонцс којс звони и седог учитеља који позива децу da dohy на час. А кад ми се мисли ерате: etiduAi, oner сам ту, нред птицом поломљених крила која испутта свој послсдњи крик. Татјана Поповић, ОШ „Стсван Јаковљевић’’ ПардЈит 1 НЕК СЛОБОДЕ УВЕК БУДЕ НАПРЕТЕК । Освануло је лспо Јутро. Послс доручка кренули смо пре.ма споменику палим бор цима Параћинско-ћупрнјске чете. Док смо путовали мнрнсало- је цвећс, чур се по неки цвркут птица и жубор ■foone. Дивпла сам сс природн. Одједном сам у даљини углсдала леп споменик. Видела се на њему мермсрна плоча. Положилн смо цвеће на спомепик, а онда причали о борби за слободу. Ми смо данас слободни и не плаши мо се нспријатеља. Час пред спо.меннком се завршио и ми с.мо се весело ваљалн по мекој трави. Волим да Је наша до.мовпна увек слободна. Нек слободе увек буде на претек. Весна Стојановнћ, Ш-1 ОШ „Момчило Поповић * Озрен” РАТНИ ВИХОР Беше некад доста даено Кад *је ратни еихор био, За слободу борило се, Многе душе покосио. Покосио руком својом Душманин им жиеот оте, a сви они uiTO осташе Cehahe ce те страхоте. М.ноге хумке разбацане По горама, no ерлети. Setae страшно у те дане Кад кренусмо ка осеети. Осеетис.мо сеоје миле Своје драге taro ocraiue, Да херојски почиеају За будућност наше деце. А током пролећа, у цеетном мају Ila њихоес хумке слаеујц слећу И песмом сеојом почаст им дају. Аннта Николнћ, V-2 О.Ш. „Момчпло Поповић — Озрен", Параћин — 0 — Школа наша — име јој јс „Озрен” To је за нас наша дика, Озрен, то је борац прави Његоео се име слави. * Суза нам из ока кдне, Озрен, борац, без мане Озрен, то је борац праеи Ibezoeo сс дсло са поносом слави. Вссиа Трајковић, VIII-2 OJLLI. „Мо.мчнло Попопнћ —’ Озрен”, Параћик У КУБИ НАРОДНОГ ХЕРОЈА БРАНКА КРСМАНОВИНА Кад је сунце било на хоризонту ми с.мо усталн. Вре ме јс било тако лспо. Небо плаво, само по негдс плове као лабудови белн облаци. Аутобусо.м смо крснули за село Доњу Мутницу. Стнгли с.мо. Испрсд Бранкове кућс видсли с.мо старн орах и нсколико јабука. Одмах сам помислнла: Да лн је Бранко. када је био мали, био несташан као ми? Да ли се пен»ао на орах да бере .орахе или на Јабуку да се јабукама засладн? Ушли смо у малу сеоску кућу. Видели с.мо пуно фотографија, Бранкове ствари и оружје. ¥ јсдној соби су троношке столице и сточић. Ту Је кревет. Једна жена на.м је причала о Бранку. Изашли смо нз куће п крснули за иаш драги слободнк Параћин. Јслсна Милутнновнћ Ш-3 ОШ „Момчнло Поповић- -Озрсн” ЗЕМЉО МОЈА чПепа си, зе.иљо моја, пуна бајки, слободних птица, шееинпх песама изнад сенокоса, златних поља класја што се лагано ibtiiuy, крилата, зелсго моја! Планино, стадитаЈ Храбра ,у бури, диепа у TUUlUHll, у борби хсрој, у слободи песник. Млада као траеа незгажена, тек јутром орошена сребрнпм капима росе. Лепа си земљо моја, к'о шарени reflux лиеаде, ic’o еисибаба после снега, нежна и маштовита слободна и храбра, истина борбом одбрањена. Сон»а Радојковнћ, VII-1 ОШ ,,Мо.мч11ло Поповић — Озрен” 13. ОКТОБАР Стиже 13. октобар — Дан ослобоћења нашега града. Сеаком је лице озарено, сеаком јс срце срећно тада. Велики је то дан, дан cpehe, вссеља и мира. Жнеи.ио са сазнањем da uatu град и нашу земљу пе сме тућинац да дира. Никола Маркићевић, V-3 ОШ .,Стева11 Јаковљсвнћ" ПаргфЈш ЧЕТРНАЕСТН СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА ДРУЖЕЊЕ НА СЦЕНИ • Сусрете отворио БорБе Петковић, председник Међуопштинске конференцнје Социјалистичког савеза радног парода • „Ташана” и ,,Вашар” у Тополи” пунили салу ® „Сумњиво лице”, „Колубарска битка”, „Фарса о адвокату Патлену”, „Невндљива рука”, ,,Вук Бубало”, „Виктор или деца на власти”, „Ујка Вања” и „Мрешћење шарана” представе које ће параћинска публика тек видети Упалпла су сс светла Градског аматерског позорпшта 13- октобра. гвечс. чсгрпаести пут по pe.iv и сцсна устгпи-ла глумцн.ма аматерпма. псијатељи.ма из раззнх крајева. Пгблпка ie дошла. не рушећн досадашњу цраксг, ла v храму бопивс Талије поздрави one којима су ласкс што живот значе" разлнола и разбибрига. На то је полсстпо н Dopbc Псткозић, пре дсслннк MOK ССРН, отварајуНн CvcpeTC и пстичгћц ла ie овај празник позорпшне сцене југбсловенског значаја, jep ,cv прел параћнМско.м пуолнком v месе uv слоболс до сада пгралп ансамблн из Mvpcice Соботе, Цсља. Кикинде, Врања, Ваљсва, п .upvmx градова ппијјом :-:аше Ју гославнје. ИЗЛОЖБА „СИСЕВАЦ ’84” £И Y сим ДОМУ © Десету изложбу слика сисевачке колоније 13. октобра отворио Марнн БрмбснШБ, управнпк Завичајног музеја @ Галерија за јубиларну годишњицу Традиционална пзложба слн ка сиссвачке колонпјс и овом приликом ооогатпла јс свсчан ост у част празннка слободе. Десета no реду, за своју јубиларну годишњицу дочекала ie да је љублтељн лпковне у.мс/но сти впде у право.м слпкарско.м до.му. Наи.мс, августа месеца по водом десетогодишљпце рада н постојања Колоније у Сисевцу отворена јс Галернја у којој ie н ово.м прилпко.м отворепа изложба. Интсрсс за слике из колоније Радо.мир Диннћ из Параћина, Александар Боповић из Ара нђелопца. Живко Бак из Београда, Јордан Крстсвски из Скоп л»а, Марцсла Мунгер из Загрсба. Борђе МачукановпН из Huma, Ангела СтоиљковпИ из Скопља и Бранко Цониђ из Бсограда, овогодишњи учесници Ко лоннје, прсдставплп су ce са по три рада који су настали у жи вописшем прсдсли.ма јужнокуча јскнх пропланака. Овај сликарски опус са различитом технико.м и те.матпком, од реалистичкпх слшка до надреалистичких детаља, са фолклорппм мотпвлма колорлти.ма и врсдпостп.ма, слика је Спсевца виђена очи.ма у.мегника. Свс v снему, зпачајпо културно богаг ство нашег гоада. С. Ј 9 В^пана^ј Завеса ie најпре подигнгта за ансамбл Амнтереког позорншта пз Врања. Доне.ш cv Врањании мирнс н Укус старог Врања, Борннс дане што п.х је осетио и v ..Ташапн" овековечио. Y режији Радослава Радивојсвића, v спснографији ЈБубинка Бор15евића Торника, костимографнји Зорс Жнваднновнћ —Давидовић и гз MvawKv Војислава Костића нспричалн су аматери из Врања потпесни при4V млале уловице Ташале. Оставимо rnv.vtv $сз оиена и апа.тпза. Истакпимо овом прилтгко.м оно што ie пајважнијс: дружсње са публиком н глгмшгма. Јер, аматерпзам и*ма ппвепствоно то за шгљ. II tv је остварен nvn поголак. Верпа па раћннска пгблпка најтоп.игјс је даграднла аплаузо.м госте из ___________________________________________________________ ство Библиотеке. ПОЗОРИШНИ КОСТИМИ ИРЕНЕ РОТ ПОРТНОЈ Ожло чин1 карактер ® Глумци Градског аматерског позоришта 12. октобра отворили нзложбу позоришних костима Ирсне Рот Портној ® Уметиик будућности — моде и прошлости и илузија — позоришта Y предпечерју Дана ослобо * ben>a у. фоајеу Градског а.матер ског позоришта отвореиа ie нзложба позоришпнх кости.ма Иренс Рот Поршбј. Ожнвсла су сећања на лпковс које су riapahniiiui глелалп на сцсни ГАП-а. Миого бн просгора тр$- бало да сс говорп о ово.м комплстном у.мстнпкг и резултати ма њеног дружења са хра.мом боппве Талијс. Део тога убсдљпво су дочарали глу.мцн ГАП -а, отварајући изложбу монолози.ма лпкова за које је Ирсна крснрала костиме. Ирена Рот Портној не са.мо да је облачнла глумце, већ н кроз њихово облачење настојала да објасни, назпачи и подву че карактер ликова и учпнп пзговорешс текст још јаснији. У контакту са нови.м текстом ова тиха и племснџта у.мстнпца пастоји да створп naj6on>v костимографску целину наглашавајући, та.мо где ie потребно, колорнгг пароднс поези.је, са благим звуко.м етнографскс оспове („О.мер и Мерима”. награда на Позоришно.м сусрету „ЈоаК1Ш Вујић" v Крагујевцу 1973.). Y рсд запаженкх костпмогра фски.х решења cv и костимн за „Хасанагинпцу", „Народног по сланика”, „Три сестре”, „Ква рељс атинске младежи * ‘ н многи други. За овај рад дошле су и паграде: награда за костнмографнју па Рсгионалшш cvcpcти.ма аматерских позоришта у Тополи н награда за костимографију на Рсгионалним сусреги.ма аматерских позоришта у Ilapahiniy н Прокупљу. Y трепуцпма паузе пзмеђу ко 1скии|е за јссен. зиму, проле^е it лсто — као .моднн креатор Врања којвма ћс гскоро посеtv вратпти чланови Градског а- .матерског поззришта града на Цршшп. „Вашар v Тополи” v нзвођеh>v чланова дечје сцене и глумаиа Гралеког аматерског позорггшта, 16. октобра прпвукао ie опет своје верне гледаоде. HaiM.iabn cv са одушевљењем прихватплте „вашарско шаренило” Добппие Ерића, које ie режппао Дгка Јовановић. До краја Cvcpera љубптељима позоринтс vjncTiiocni остало је ла виле 18. октобра „Сумњиво .nine” v извоћендг Народног позорпшта из Крушевца, 20. октобра „Копхбарску битку" са којом долазе аматери нз Ваљева, a 23. октобра АКУД „Бранко Кромаповић” гостује сћ „Фарсо.м о алвокатг Патледу” и „Невидљпвом pvko.m". Y четвртак, 25. октобпа на репертоару је ,,Bvk Бубало”, Аматерског позо ппшта вз Прпједора. а петак 26. октобар и субота 27. октобар псзервнсан ie за Народио позооиште из Кггкшвде и представс ..Впктоп илн деца ца власти" и ,.Ујка Ван>а”. Параћпнски аматегп поедставпГле се својој вернзј nvo.iHiin 30. октобра прс mh.'icdhiim пгзвођсЈвем дела Алексаппра rionoEi'iha „Мрсшћељс ша.рана”. С. Ј. IIBTKT „Бранко Крсмановнћ’’ п костп.мографских решења за позорнште у свом граду или ие 1дс v гости.ма, Ирена се са полједнаком одговорношћу,> озбил^ ношћу и жаром бавп и сликање.м. Hpenv Рот Портној с nviin.M право.м може.мо назватц комплетним умстником, у.мет *£и ком којн сс бавп комплетном кости.мографско.м струко.м, уметнико.м будућностн — моде и прошлости и плузија — позоришта, како су то пстаклп ibelli! профссорн v каталогу пово- ^ј.м овс изложбе. СЈ. КЊИЖЕВНН КЛУБ „МНРКО БАЊЕВИБ”? САМОУП- .’АВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА КУЛТУРЕ И ГРАДСКА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ДР ВНБЕНТИЈЕ РАКИБ” ИЗ П.АРАНИНА расписују традиционални књижевни КОНКУРС ЗА ПРВУ КЊИГУ У обзнр долазс све књижевне форме: збнрка кратснх прпча, песама, приповедака, афорпза.ма, ро.мана, дра.ма... као и нове експерименталнс форме. Право учешћа имају сви књпжевни ствараоци са тсриторије општине Параћнн, као п чланови Књижепног клуба. КОЈИ ЈОШ НИСУ ОБЈАВИЛИ ПРВ¥ K&W Г¥. Радове откуцане у три прнмерка, под шифро.м. н са решење.м шнфре у посебно.м коверту, треба поелати до 15. новембра 1984. године. на адресу: ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ДР ВИНЕНТИЈЕ РАКИБ ПараГшн. са иазнаком -да књнжевнп конкурс”. Жири књнжевннка изабраће најбоље књиге п доделитк наградс. Прва награда: ШТАМПАЊЕ НАЈЂОЉЕ ЗБИРКЕ Друга награда: 2000 динара (у књигама) Трећа награда: 5100 дпнара (у књпгама) Поред награда, победницн коккурса добијају и дипло.ме Књижевног клуба. Резултатн комкурса бнће објављени у нашем листу до краја ове године. Најбоља збнрка биће штампана у ндућој 1985. годшш. СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ДАН ШКОЛЕ „МОМЧИЛО поповин — ОЗРЕН” Ученнци п наставницн основне школс Момчило Поповпћ — 'Озрен у Параћиiiy 9. октобра прославили су Дан школе. Једанаесту годшпњпцу рада н постојан»а обелсжили су броЈшш актпвностима секцлја ‘в осталнх организација. Такмичење, у лптерарном и ликовном стваралаштву, прирсдба за ученике и родитеље, такдшчсње у шаху и други спортски сусретн као и изложба цвећа обогатили су ову свечаност која показује да је успешно савладана још једна степснипа у васпитно образовном раду. АКЦИЈА „МЕСЕЦ КЊИГЕ ’84” У част писане речи Библиотека • „Др Вићентије Ракић" спре.мно ји дочскала ово годишљу Акцију „Месец кљиге” и своји.м актпвностима настоји да у овој средини кн»нгу што вишс приблпжи читаоцу. Y том цпљу организован је бссплатан уплс ђака првака свих основнjlx школа наше општинс у члап Традиционалнп паградни те мат за ученике основних школа и средњкошколску омладину „Чстрдесст година под сунцем слободе” и.ма за циљ да писаиу реч приближи ппонирима и о.младини наше оглптине. Време одређено за овај те.мат је од 10. до 25. октобра. а радовл се достављају Библиотеци „Др Ви ћентије Раклћ". Књижевно вече са Менсуром Сеферовићем, аллоро.м књпге „Размеђа" Живка Дамјановиha”, планирано за 18. октобар, привући he све љубитеље лепо писанс речн и допрннети да то вече остане у пријатној успомени жнтеља града па Црници, чи iv оргапнзацију ,је помагао и СУБНОР наше општпне и Изда вачка радна организација „На родна књига", а чпји је домаћин Библиотека „Др Влћентијс Ракп11”. Госг вечери биће и Зорпца Дамјановпћ, сестра Живке Да.мјановиђ, прве женс политичког ко.месара. Y месецу књигс биће ^зрганизовано н кљпжевно вече на ко.ме Jie се уручити награде наЈ бољи.м ауторима на конкурсу поводом наградног темата, a планира се и богаћење фонда библнотеке новлм насловнма и облизак Сајма књига. С. Ј.
И Y СПЛИТУ И ИЗ СПЛИТА УЗДИГНУТА ЧЕЛА ОД ЛЕТРУСД ДО 13Л«^±«ИМЖ^Ј;^:^5^^Л^~^^^_._<Ј1^^»2ЈЈ-.._.Ј1!даИ1ИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ ПОЉУДA Зсленп на пољуду прсд сусрет са Хајдуком |Ц Днвно је билотог сунчаног јутра 9. октобра 1984. го- = дине вндсти момке параћинског фудбалског клуба Јсдпн * = ство, складно обучене, насмејане и спремне за пут, мо- = жемо слободно рећи, пут славе. Иије бнло пролазннка корЦ ји пролазећи порсд „Петруса ” н аутобуса нијс погледао јц фудбалске а.мбасадоре По.моравља. Пуно Жеља за успех ~ н срећан пут испратилс су нас тог јутра за Београд н даље у Сплнт, да на Пољуду нс обрукамо кавијачс н град, == Д2- се бори.мо н без обзира на резултат, вратимо сс куђп = уздигнута чела. Са аеродрома Сурчин, Бонп гом 727, без закашњења и са .мало треме, полетели с.мо у „град балуна и Ајдука”. Тачно јс да јс било онпх који су тада нмали ваздушио крштсњс. алн није тачно „да јс пилот тражио кључ 13, да притсгне крило које му нешто ландара". Лст јс протекао беспрекорно. Љубазни до.маћини, који lie се како ће.мо видетн просто отп .Main о гостопр.ч.мство, ставили су на.м на располагање аутобус „Далу.г(цијацсмепга", побратк ма поповачке це.мснтарс, који нас је као и свс туристс провео кроз „лшш Сплит” и његова знамења. Наравно, највнше пажн»е привукао је лепп Пољуд и његова расклопљена шкољка. Всћ поподнс, после смештаја у хотелу ,Лав” и ручка, „зелсна чета” обишла је главни терен, а на помопном одржала је лакшн тренинг, после кога јс руководство Хајдука срнрсдило кбктел1 прцјем за фудбалере у paekoiiiiiinV салони.ма испол трн бина Пољуда. Фаснинаптна из ложба од 8.000 скспоната, шго пехара, што плакета н прнзнаља дсловала је збуњујуНе иа свс нас. Иако с.мо зналп с ки.м лмаМо посла, тек нал. је сада би ла јасна всличпна тог Хајдука н љубав Сплићана за својс „би ле”. ДомаИннп кроз шалу су на.м говорнлн да смо mt донсли лс по врс.ме, јср кпша јс сипала седа.м даиа и тек lie сутрадан бнти ова чињешша схваћена у правом значењу. Терен Пољуда је мекан толико да су играчи упадали до половннс копјчкн ходајућн w љему, а ка.моли у трку. Нека прсдстава почне Прс подне тог псторијског дана, 10. октобра .1984. године, исторлјског за Јединство и параћински спорт, сунчано н пре дуго чини се. протскло јс у ше тњама морском обалом и hokv шаји.ма да се одагна трема. На ма којн ннс.мо требали да обу че.мо дрес и брамимо зелене бо јс и са.ма по.мисао на пољудску школжу тсрала јс крв у ббразе, а како је било играчима. са.мо предпостављамо. Испод трибина промичу поз ната лица: Вујовић, Гудељ, Де верић. , . На трпбпни, у почас ној лож.и коју делнмо са највп ђеннјнм домаћиннма, Фране Ма Tounih, Љуштнца, Перо Надовг за. Стадион се полако пунл, a први на љему су наши навијачн. Ту је група возача из „Стан дардтранса”, они су најбучнији. „Зслени, зеленн. . . ” ори се По људо.м. Стижу н путшЈцл из јут рашњсг воза. Зачула се и хнмна Јединства. Псва је наш Пура берберин. Са н>им је и његов ко лега Тача. Сакупило се око сто тину Параћннаца. Сплићана је много више. Пред утакмицу нз рачуналн сУ новинари око 5.000. Почело је Да нпје било днректног пре носа кога јс органнзовао Радио Светозарево и одлнчног репор тера Јордана Ивановића, вашсм извештачу било би врло теш ко да дочара игру п однос сна га на терсну. Офсајди, мирна нг ра, неколнко сфсктннх дриблим га п сигурне пнтервенцијс Бого сављевлћа. врло брзо уверили cv и пграче Хајдука и публику какву екипу н.мају пред собом. Убрзо си.мпатнје Хајдукових на вијача који још нпсу опрости лц својп.м љубнмцнма осјечки дебакл, бнле су на странп „зслсппх”. Стални аплаузи и напро уив,. звпждуци Слишковићу и другови.ма. којл сУ имали са.мо јсдну гол шансу, снгурно да су сс чули ТЈреко микрофона Радио Светозарева и у далеко.м 11а раћину. Закаснио је Милићевнћ са.мо дслнћ секунде да савлада Пудара, ла да га упитамо, она ко већ пословично: „Људи да ли је то .могућс"? Утакмлца је обиловала лепп.м и духовитпм акцијама Фудбал: финале омладинског купа онштине КУП БОРЦУ ИЗ БОШЊА11А Y традииноналном фкналу фудбалера омладлнаиа до 21 годннс, 13. октобра састадл су сс Борац из Бошњапа и Нсток 63 из Планс. Y утак.мнцм коЈа јс бша фср и корсктна, Бошп>а11Ц11 су ОН.1И успсшннЈи и савдадалн су своЈс прши>акс са 2.0. Судсћн по фнналио.м сусрсту квалптст јс ту, мсћу младн.ма, тако да гснсрацијс којс одлазс могу ичскн- ■ати достоЈне наслсдннкс. ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Куленовић ступа на Навијачкв тим са „капигснолГ’ Пуро.м Бсрберипом ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА V НСДСЉ1П1М сусрспша у Прлој општинској лнгн постнгнути су слсдсћн рсзултатп: Младост — Напредак (Д) 1:9, Јухор — Зсмљорадник 2:2, Радннк — Будућиост 3:2, Моравац — ХсроЈ 2:3. ИСК — Врапчанс 1:0, Напрсдак (СТ) — Радннчкн 0:1, и Бирац — Јс. дииство 4:2. /1а табсли воли Зс.\1.Ђораднпк га 17 бодова испрсд Борца са 14 • u Хс< роја са 12. ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА И1CIСОШ Јагодкна — Јединство 1:3 (1:0) сцену Стадион Јагодинс. Врс.ме погодно за игру. Глсдалаца 2.000. Судија РамакиИ (Бор) 8. Јединство: Богосављсвнћ 6, Љ. АнБелковиН 7, ПетковиК 7, Д. АнђелковиН 6 (Матић 8), Панић 7. Милснковић 6 (Стефановић 7), Милић 6, МирковиИ 8. Мнлићевнћ 7, ПеливановиИ 7, Ко стић 8? Почетак другог полгврс.мена мијс допео промснс. Наплашеini о;рсајд замкалга, хајдуковцп су застајали, прскндали акцнје и опет јс корсктна публнка бпла на нашој странп. А он да, долази 60. минут и црне слут њо, трснсра Томића, обнстшву * ју се: Челпћ саплспшк cs о Па нпћеву ногу, који је већ избно лопту ван шеснаестерца и Ку леновић из далека али не двоумећн се свнра — једанаестерац. Учинило сс да јс само нешто Прво полувреме комшнјЛог дсрбнја запа.мтилн смо по неефикасности гости.ју н сналажљивостн домаћина. МирковпН је за длаку промашио гол v десетом минуту. Милић такођс н.ма шансу, v сво.м стнлу избија пред гол п про.машујс празну мрежг. Осветило' сс тон домаћнни cv повели голом Ивановића. Наставак v другом полуврсмену протпче v риловнтим нападима које појачава Матић и већ послс неколико минуЈа Стефановић посгижс изједпачујућн гол, а загим и лруш »ддокер" — Матпћ. Послсдњих 20 минуга игралн cv се пред голо.м Јагодлне и остајс да се жалц за силним протштени.м шансама алн н да се днвимо изванредно.м голу Костића који је v соло продору преварио двој кгг нграча, а онда спловито шлгглрао са 20 метара и „скикуо паучнhv” нз горњег деснс! угла Вулићевог гола. На стадион/ Јагодине „зелени” cv се ocebnna као код кућс. јер cv миогн навијачн из Параћина лело недсљно по поднс резервпсалн за своје љубимце. В. Љубпчлћ МАЛИ ОГЛАСИ КупуЈсм једнособан нли двособап стан y Параћпну. Тслсфок 56-864. ооОоо Продајсм фолксвагеп 1600, про. взводње 1974. рсгистровап до осмог .месеца 1985. Јавнтн на телефон: 51-007. ооОоо Нестао немачкн довни тсриЈср, кратко.тлаки, у Сикирици, 13. сеп. I тсмбра око 18 часова. Ако иешто нско зпа о њемг јавитн власнику: Милораду Милствћу, Горњс Видово. -Следв награда. ооОоо Продајсм плац од 10- ари у ..Пе тловцу”. Повољва исна. Мпилраг Митнћ, телефон 52-354. ооОоо Оглашавам меважећим сведочан. ство о завршена четири разреда основне школе „Радоје Домановнћ" V Параћину, излато на име Снежане Пурнћ. тако н чекао. Протестн нграча, чак U преко гракнаа снортског, нс мсњају Јзсгову одлуму. Пуб лика звиждн. Ннје Хајдук ти.м коме судија треба у оваквом су срету помагати. Залет узима By joBiih, концерт звиждука нс је њава, али он је профссконалац Један иула је за Хајдук. Извешта] би могли овце прс« кпнутн, јср оно што се каснијс дсшавало. ствар је ругпнс прво лигаша и опалог морала играча Јсдинства. На крају пљесак „зе ленима”. Спонтан н дугачак ап лауз, нажалост, нијс могао да спере горчпну неправедног пос тупкз судије Куленовића. Свп су убсБени да је то била прокрс гшша.. Сви су билн убеВени да he Хајдук победити, алм свн cv то очекнвали у витешкој бор6.1 п тсшко је било нспрати гор чину неправде. На крају трсба pelin да смо сачувалн достојаиство. Играчч Јсдинства, 'средсгављалн су иас као прави амбасадори. Вратили су се уздигнута чела. баш онако како смо их н нспратилн п же дслл. 1М. МилснковиН Интсрссозање штампе за овај .меч јс било велико о чему свс доче и овл тскстови Морава (ДВ) — Напрсдак 3:4, Мо. рава (Ш) — БСК 1:0, Развктак — Слобода 0:10. Младост - Пструс 1:2', и Полег — Јсдипство 5:1. Полст водп заЈсдно са Морпвом пз Шавиа са no 12 бодова, испрсд Слободс са 11. Шах: траднцпонални шаховски меч ПАРАБИН — НУ11РИЈА 25:5 Ппонирн II пнонкркс Пупркјс и Па. рачнпа на Дан ослобођења одмсрили су својс снагс на 64 поља. Onuianuiска склпа Параћипа ца двадсссч .мушкнх 'таили н дссст жснских у склппу акцијс ,,Шах у школс" забслежила јс внсоку побсду над вршнлии.ма и суссди.ма као п прошлс годнкс, тако Ла Јс прслазнп псхар |ош уве:: у Ilapahiiiiy, цзјавко нам Јс Вчадимнр Богосављсвић. Риболов МРЕНА РЕЗЕРЕИСАЛА ПРВО МЕСТО Y так.мичсњу за Дан склобођснл коЈс јс одржаио ка јсзсру Буљанка зв’ Куп ослобођек>а и у оквиру лше Coбијс прво мссто освојили су рнболовци Нишавс из Ниша испрсд Бупрн. чана, и Краљевчана. Рибловци Мрснс били су четврт inxicby 24 екнпс. a иајбом« пласман забелсжио Јс Драган H.iiih, којц јс б1<о друл! појсдиначио. Сутрадап су у Светозарсву п Трсге ннку пастављена так.мнчсња за лигу 'Србијс и послс ibicx Мрсна Још увск води са предношћу од 16 негатнв1шх посна. на таблн, тако да he no лавршстку лнге пехар остати параћкн. скпм риболопцниа у трајно власннттво Јсц га осваЈаЈу трећи пут за рсд>м. М. Ми.1снковнћ Ипанз^ Пвст Соцжјвлпспгосог савеза раднот ■врода ооштнне Параћп жад>}« Ueimp ва кудтуру и нп фор\шсаи»е „Т1ара1»нн" — Параћин. В.Д. директор Мнодраг Блжгојевнћ. Глаакв п одговорпн рреданж Сзвао&уб Обрадовнћ. Нздаиатаи савеп Нада Брапкотић, Момчило Вучковнћ, Светнслав Живкозић, Ми.-.пвоЈе Иллћ, Нада Јовапоћић (замсник председпнка). Спежан« .1овановнћ. Бо рнво|в Маржнковпћ, Славољуб Обрадовић, Жнвота СтоЈановнћ, Жпвојнн Томпћ (предссдмлк) п Јован Toinih Ypcbyjo Редапцнтп! колегпЈум. главнп и одговорнп уреднлк Славол.уб Обраловић, новтшри: Снезшна Јовановлћ, Милпца Жпвковнћ, Мирослав ДнлпггрпЈевић. МиливоЈе Нлић (техннчк:! уреднмк) и Миодраг Мплснковић. Алјкхд рсзакције: Макспма Горког «. llniuTBiicxit фзд М. Телефонв: ГМазнн и одговорвн уредннк (035) 52-352, вовинврн (035) 53-694. Претплага: -oaiiiuiba 250,00. длнара, полугодшиња 125.00 дипара за иностранстео двоструко. Жиро рачун Цвжтра зв културу в внформнса&о Л50+-603—1973 код ОДК Оарвћни, Шгашш ГРО ^Гдас” Бео град, ВдајковнИева 8, телефоп 340-551 (011). Тираж 11000.
ПОЉОПРИВРЕДА £Ј1111П1111111111111111111Н11111111П111111111111111|11П!111)11111Ш11Н!11П!!> СЕТВА СА Коменшар дроја 03НДК0М I 1« „ХИТНО“ ВРЕМЕ Е ЈЕ ЗА БЕЗ ОТКУПА ШТЕДЊУ £ 5Н .ЖУТОГ ЗЛДТД1 (Страна 8) .гГШп Лист Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДИНА XI ■] Бр3^2^"^в^Нр!®ИН оанае 1131. ОКТОБАрИ^8Т="и'"1ИЗЉА13?^Т1?АК?1Д?^?^РЕДЕ ЦЕНД: 10 ДИНАРА ■■ ИЗБОРНА АКТИВНОСТ У ОМЛАДИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ HE ЗДД0В0ЉДВА ДОСАДвМ РАД • ИзбсЈрни скуп омладинске организације заказан за 2. новембар ® За новог председника Општинске конференције ССО евидеитиран Новица Митровић, радник ИВТКТ „Бранко Крсмановић” СА ТРИБИНЕ МАРКСИСТИЧКОГ ЦЕНТРА Дво.месечне лредизборне и лзборне актлвностл у Општлн ској конференцији Савеза coУ лога расправи поводом Пред закључака XIII седниУСПЕШАН Марксистичкп иентар, којп је доживео организациону трансформацију. условл.елу дапашн>лм потребама л степеном развоја х-аркслс тпчке млсли и трелутком у коме сс лоставл>ају .\niora пзу зетно значајла лнтања, овлх дана је отпочео л своју активност која he, бар судећп пи почстку бптл всо.ма плолна л драгонела. Саветова- 1 ње поводом Предлога закљу чака ХШ седнице Цептрал1'ог комлтета Савсза ко.мунп ста Југославлје о остварива л>у водсћс улоге Савеза комулнсга н јачању његовог идејног п акционог јединства био је практлчан почетак ра . да. Ово саветовање, замишљено као јавна трибина, без претелзлја закључивања п обавезностп, на коме се по- .’1е.млчЈслм расправама долазн до одређенпх изношеља многлх са.знања, питања н чшБелнца сасвим отворено, в.мало је уједно л истовстан пнљ са ииљем укупне партиј ске расправе — оспособљава н-е Савеза комуниста, да кроз јачање соллјаллстичког самоуправл»ан>а покрене сна гс друштва на ефпкаснпје сс1варпван,е дугорочног про грама скономске стабилизапије. Са резултатнма савето ван>а, a to he битп л булућа пракса, биће упознат Општинскн комитет Савеза ко.му влста, коме he се целокупан матернјал ставитв на распо- .’laraibe за дал>е коришћеље. Овакав Центар и оваква расправа и Јвегова програм ска опредељења, значајно је мапо.менути, је нужиост условљена нашом стварношђу јер готово да никада као до сада нлје тако снажно долазила до лзражаја потреба за крнтлчком ла неловлтој ана лнзи наше стварностп утеме л>елој, теоријској мвсли, за кауко.м као производном снагом, за расправама надах нутим II прожетим одр.сђепим социјалистичким ииљевима п класним марксистич клм становиштем, расправа ма које нису саме себи циљ, него постају унутрашњи сапота стојак револуцпонарнс пре ображавалачке xiohn Савеза комуниста ц јачања демокра тских процеса v друштвеној целокуппостл. Јер, чшвешша јс да се цп једал од кључ лп.х проблема садашњег на шег друштва не можс нп са гледатл, а поготову не рсшават„ без подстнцања слободе научног стваралаштва, без стварвог лдејног живота у Савезу комунлста, духа критнчности у његовнм редовнма у најширим друш твенвм раз.мерама, без њего вог развоја у правцу колектпвног мислноца н савремсне лдејно-теорлјске авангар де способнс да врши нове идејно-теоријске продопе. да на прави начвн, саобразан н>еговлм програмскпм оппедељен.л.ма добија идејне блт ке. У тс оквире и у оквиру тих потреба мора сс смештатл улога Центра, садашња л будућа, сагледаватн оства рено, пропуштело н оно неопходно стл. Уз све њс нрпи та, где у његовој делатиоово, када се сазнаса самог пзвориш * практично почиње живот, где сс бију бнтке л где се он завршава, залраво где почнњу кореии настачка лдеја л мисли, загаранто вано је да he оне бпти здра ве, позитивно усмерене за да ље спровођење. дограђпвање и развијање. Искуство потек ло од лајшлрих маса, од ра дннчке класе, гаравтује про гресивну мисију марксистич ког погледа ла стварност л његовог даљег продора, настављање путем ваших опрсдељења. На крају, функннја најшп per окупљања стваралала марксистлчког усмерења из разних области друштвеле праксе не исцрпљује иелокупИу делатност нити ће сс у'будућем раду сводлти само иа серије скупова. Та функција има не само теори јски, него л сминентно-полп ткчкл значај. V пашој среднпи п впше од тога. с. о. цијалистичке де се крају. шенп лзбори организација о.младнне привоДо сада су завру 168 основних н четири координацлоне конференције. Изборна ссдница Општинске конференцнје заказана је за 2. но вембар када треба да буде лза брап новп сазив конференцнје, председништва л нови пред седник Општинске организације Савеза омладние. ПараИинска општина броји око 13.000 младих којп пмају право чланства у омладинској организацијп, а тренутно јс члаиством обухваћено нешто преко 6.000 младих. Очигледно ови подаип речлто говорс озаључку који се наметнуо токо.м нзборнл.х активности, да омдата y општш<ској органлзацији предвића да се секретар и председнлк Оппгглнске орга низације бирају на једну гоД1шу са правом поновног нзбора. Ове статутарне про.мене треба да учнне рад о.младинских организацнја креативннјим и ефикаснијим. це ЦК СКЈ, која је ушла у фазу разматрања анализа о раду основних организаццја Савеза комуниста ц стан>у у сопственим срединама, заAtax који је кренуо од самог почетка не јењава. Напротив, добија у cee eehoj отворености и критичком са гледавању свега онога што успорава токове Дугорочно^ нрограм економске стабили зације и баљи развоЈ- органи зације Савеза комуниста, Криза кворума је Оуго времена 'била присутна, као да полако уступа место, не само „потребном броју" присутних, eeh и највећем делу чланства. Овакво мењање понашања, мада, је преурањено говорити и о коначној промени однос према обавеза.ма у сопстееној орга низацији, говори да је пробућена свест о одговорности, о авангардној улози комуниста и озбиљности ситуаци је у којој се налази iiaiue друттво. Jlacaoatuibu ток раснраве показује да нема равнооуlUHiix. Има' подоста оних ко ји не верују у неко раОикал но мењање nocrojehez стања, има доста озлојећених на многа docadauuba нонашања, има и .оних са сумиpajyhiiM тоновима. Заправо отворена је полемика у којој се не остаоља иишса no страпи, у којој се полемиme како са присутнпма тако и са вишим форулшма и руководстопма. Оно што је запажено у iiajeelieAt броју основних .ор ганпзација Савеза комуниста, у docadaiu/beAt току расправе је очекивање иеког „нреломног" тренутка, нечег што треба da oyde речено, неки заокрет у целокупном понатању od Koza Ite cee кренути нравим путем. Истина је да сс Прсдлогом закључака тражи та промена односа у организацији 'Савеза комуниста, која he, то је видљиво, бити апсолутно прихваћена, јер то је жеља иајввћег броја комуниста. Али, и то је видљиво. сем добрих запажања и дискуси ја није се скоро ни у једној организацији и практично ^ренуло у извршавање задатака о ономе о чему се говори. У Преблогу закључа ка није речено да од „тог тренутка треба се понатати другачије него до саба, него да ca.ua расправа која отвара многа питања треба da понуди и конкретна решења. Јер, без тога не би ни било праве сврхе расправе. Закључци нису законски акт који ступа на снагу daном усвајања. Они су обавеза и путоказ нашег свакодневног садашњег и будуhez рада и понашања. Време за исправљање гре шака, за које признајемо аа tix има одавно тече. Са њпм и гомилање проблема ако се у ходу не решавају. Раснраву трсба схеатити као tauрок фронт у коме су укљученц сви комунисти и они изван организације да се на еиталнпм питањима извојује битка и истраје до конач ног уласка у мирније привре due и економске ооде, које су ц крајњи циљ Предлсна закључака. Значи, нс.ча гита да се очекује, не.ча сигнала који he одредити време нашег другачијег понашања. У времену смо у коме се ни шта не чека, у ко.че треба да се про.иеном односа према раду и понашању про.чсни и оно што сви скупа уочавамо, о то.че расправљамо и предлажемо. с. о. Y четири најмногољудннја колектнва где је концентрл can п највећп број младих завршени су избори. Нови прсдседници коордпнаи.ионгх конференција су: Српска фабрика стакла, Милсп ко Раденковип, радник IV OOYP-a Фабрика цсмента „Нови Поповаи”, Живота Лукић, раднлк нове фабрике цсмента „2030 тонка" п у Центоу за средње образо ван>е „Бранко Крсмановић”, председнпк Коордниацлоне конференције ССО је Виоле та Миладиновић ученица IV године. ладинска органнзација радп, алп недовољно и да се не бави правим проблемнма. Рад основни.х организацнја најчешће се сводно на извођење акција и маннфестаццја, док је права л креатпвна активност у највећој мери затајлла, што јс проузроковало н пасиван одпос младих пре.ма својој оргавизацији. На изборној конференцији омладинске организације, расправљаће сс о досадашњем pafly и пареднмм задацима, а на дневном реду биће и питан.с измсна л допула одлуке о органнзовању н деловању ССО. Наиме, изменама је предвиВеио да се у основиим оргалнзациЈама бпрају председник и секретар са двогодишњим ман датом без права поновног избора, што важи н за коордијнационе конферснцнје. Стату- !тарна промена о трајању ман-’ м. и, illlllllllllllllllllllllllllllllilillililllllllllltlllillllllllllllflllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllli? МЕСЕЦ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ЉУДСКИ ИВОТИ СУ НШДРАГОЦЕИИШ Показна всжба која је из ведена прошлог пстка на стамбеном објекту у улици Мајора Марка, показала је потпупу спремност Baiporac лнх једлнлца, са наше тери торије, за спашавање живота и друштвене пмовине. Спашавање пострадалнх нз запаљеног објекта, гашење комплцкованог пожара, прсд бројним очима радозналаца, одвнјало се беспрекорно захваљујући високо.м степену обученостн учесннка вежбе. Вал>а рсћи да је ова пока зва всжба изведена у оквлру акције „Мссен заштлтс од пожара” ц да су у н»ој учествовале скшхс: Заједнич ке територијалне ватрогас ле јсдиннце СУП-а Параћин, индустријскнх ватрогаснлх јс днннца Српске фабрике ста кла, Фабрике цемента ,,Нови Поповац” и Индустрије вуненлх тканнна конфекције и трикотаже „Браико Крсмановић”. М. И.
31. ОКТОБАР 1984, в БРОЈ 269F SH 'W 5И W ® СА ПРВОГ САВЕТОВАЊА МАРКСИСТИЧКОГ ЦЕ НТРА OK СКС ОДЛУНЕ Д HE ЗАКЉУЧЦИ Остаје нам да што пре кренемо напред • Јача ње СК је услов за развој самоуправљања © Потребан већи идејни рад у Савезу комуниста • Сва ова питања мора да разматра и Централни w' комитет Маркспстичкп центар Општипског комптета СК Параћнн је у четвртак 25. октобра органлзовао своЈе лрво саветовак>е. Тема је била остваривање водеће улоге СКЈ и јачаље н»сгоеОГ идејног и акционог јсдинства, а поводом Предлога закЉучћка XiII седнлце ЦК СКЈ. ¥ раДу саветоваља узсо је учсШће један броЈ чланова СК, сарадника Центра на основу раније упућеног познва. Слободан Анђелковлћ, управкик Марксистичког центра пр- •и јс говорио и осврнуо сс нд стање у друштву. Он је том при Лико.м, између осталог, рекао: — Када људско друштво, ко је по својим основним вредностжма претендује на историјску траЈност, какав је случај са нашим друштвом, заладне у Bennie« тешкоће, онда оно критички Лреиспитује своју праксу и нас тоји да сс што више х приближи својим те.мељним вредностима. Отпори на том путу су неминов ни, али и рсшеност да се они еавладају. Поготово што је у та квим ситуацијама расположиво Времс всома ограничено. Озбиљно смо застали у самоуправном развоју, а за рсволуцију је то опасно. У Предлогу закључака Централног ко.митета ЦК СКЈ се кажс: „Дошли смо до раскршћа на ко.ме сс опрсде љујс даља судбина. садржај и могућности социјалкстичког самоуправљања". Ја мисли.м да нлсмо на раскршћу! Јасан је правац наше акције Драган Петковлћ, предссднлк Општлнског комлтета СКС гово рио је о јачању Савеза комунл ста У функцлји развоја самоуправљања. СВЕ МАЊЕ НОВОПРИМЉЕНИХ V партијским организаци јама у нашој општпни и.ма 5188 чланова СК. Али Јс из године у годину све мање новопримљених. Године 1980. у СК примљсно је 474 члана, 1981. 182, 1982. 200, 1983. ттримљено је 135. а у првнх девет .месеци ове године само 62 члана. БРОЈ РАДНИКА СТАГНИРА I Број радника у Савезу ко муниста последњих година стагнира. Године 1980. било wx Је 2226, односно 45 одсто од укупног броЈа чланова, 1981. било их је 2302, одио * сно 46,3 одсто, 191?. 2344, односно 46 одсто, 1983. бпло их је 2329 илн 44,9 одсто, а у првих шест месеци ове године 2341 или 47 одсто. И броЈ пољопривреднпка у ПартиЈп се смаљује Годиие 1980. бпло их |е 200 нли 4 одсто, 1981. 177 плп ЗД одсто, 1982. године 169 или 3,3'одсго, 1983. године 163 илп 3,1 одсто, а у првих девет меееин ове године 152 или 2,9 одсто. KO CY НОВОПРИМЉЕНИ? ¥ 1980. годш«И у Савез коВ1униста примљено Је 210 радника и 17 пољопривредника, у 1981. годнни 60 радннка и 6 пољопрпвредннка, и 1982. 71 радппк н 7 пољоприврсдника, у 1983. 53 раднива и 3 пољоприврединка, а у пр вих девет месецн ове годнне 29 радннка и 4 пољопрнвред ника. ¥ прошлом н делу овог мандатп од 165 ООСК 60 ииЈс примнло нп једног члана. Мл назад не смбмо, јер револуција која лде назад иије револуција. Мл не смемо нл дево ни десно, јер револуција нбсме да скреће са свог пута. Ми Чекати не смс.мо, јар је свс већл број нашлх људи на дољој гранлцл социјалне. па и егзистенцијалне издржљквости. Остаје нам да што пре кренсмо напред, ла нашем и ТлтоВбМ путу, што оваквл какви смо сада, нс ћсмо моћи. Неопходне су дубо ке промене у многи.м сверама живота л рада да бксмо на ово.м степену развоја, оа овако нараслим материјалниМ и кадровскмм потенциЈалом, отворллл пут даљем револуционарном развоју социјалистмчког самоуп рављања. To подразумсва ослобађање друштвеног бића и дру штвснс свести од свлх онлх на вНка које прлстају уз револуцло нарну младост друштва. гдс смо до сада бллл, алл су голе.ма смс тн.а У н»еговом Зрелом добу, у коме се управо налазлмо. Смат ра.м да смо у суштини, као дру штво. баш на таквом прелазу, са свим тегобама коЈе нужно прате овакве променс. — Јачањс Савсза комунисга л љегове улогс у нашем друштву данас треба пос.матратл у функцлјл развоја самоуправљал>а, а ие изван тог процеса. Јер Јачањс Савеза ко.мунлста нлје л ле може блтл за.мена за развој самоуправљања, већ само ус лов тог развоја. Борба за развој самоуправљд ња као обллка длктатурс пролстарлјата не можс сс водлтл л блтка доблтл бсз Савеза комунлста, л млслим да то бар овдс у нашој срединл није спо рно л да сс на томе не трсба задржаватл. Развој са,моуправл>а iba који уједно снажи класу ин декс је снаге Партлје. Ако сб самоуправљање не развлја, ако оно стагнлра, то је доказ да Партлја нлјс снажно. Говорећл даље о томе како Партлја делује на развој самоуп рављања, друг Пстковлћ је ре као да у одговору на ово питан>е трсба узстл у обзлр пеколл ко момената, a то су: лзградља класнс свестл, како тече однос Партија — класа, односно каквс су везе класе и Парглјс, а трс ћи значајан моменат је метод рада Савеза комунисга. — Када Је реч о јачању Саве за комуниста у фувкцлјл разво ја самоуправљана, очигледно је да СК може убрзатл развој самоуправл.ања само ухолико лма такав соцлјални, такав класнл састав којл ће моћи практично остварлти развој самоуправних процеса. Ако самоуправнл про цеси трсба да се одвијају у дру штвеној базл. а пре свега у про нзводним однослма. онда т< про цесе развоја самоуправљан>а мо же да развија само такав Савез комувлста који по својој социЈалној структури задире и живи у најнепосредиијим радвим про цесима. Према томе повећање броЈа раднлка, како ми то често и поједностављено говоримо у Савезу комужиста, мијб иикак во доктрлнарно питаае. За Савез .комунлста је то изузетно зиача јно питаве, то је услов, или један од битних услова да би Са вез комунлста могао да оствару је своЈу функцију убрзаваљб да лег развоја са.моуправног проце са. Отуда и са правом постављено питаае у јавпој расправи о Предлогу закључака, да ли у Са везу комуниста могу да ссде сви они који су сада ту, да ли могу у истој Партији да буду милијардери и сиромаси, поштени л непогптспи, моралпи и неморал ли, људи који наступају са различитлх лдејнлх позиција и дру ги. Отуда и јасан правац наше ак цлјс да у цлљу јачања водећс лдејно-политлчке улоге Савсза комунлста очлстлмо своје редо ве и будемо „Партија маса", a нс „масовна партлја", рекао је између осталог у свом кзлаган>у Драган Пстковлћ. Функција је некада била почаст Момир Илић, предссднлк Цсн тралног радничког савета СФС je у својој длскуслјл лстакао да је некада функција у нашсм друштву блла почаст, међутлм, сада лх веллкл број људл нс прлхвата. На партлјскиМ састан цима у послератном перлоду лс тупало се отворенлје л влшс критлковало, међутим, комунлс ти нлсу влше тако смели да из носе конкретнс слабостл. — У мојој радпој организацл ји лакше јс да се промепи орга пизацлја рада, да се од пет ООУР-а паправс два, пего да се једном длрсктору отворепо каже: „друже плси се снашао, по мсри се". To доводи до пепопе рсн.а л у Савсз комуниста. Мо мир Илић је говорио и о соцлјалпл.м разллкама, које су у па шем друштву свс већс. Мклош Дракуловић, лзвршнл сскрстар OK СКС се посебно ос врнуо на то да у Савсзу комунлста морамо да лмамо влше личнлх прл.мсра у декларисању. Ако је цсо слстсм подрсђсн самоуправљању, а најодговорнлјл људл га нс поштују, свакако лх трсба померати са тлх места. Боја Јовановлћ, пензлонер, је лзмсђу осталог лзнсла то да се последњлх година партијскл рад одвија преко форума. а врло ма ло у лартлјским органлзацијама. Тако, убудућс. не с.ме да се ради. Заложлла се и за то да се у Партији, када се доносс закључци, одлуке и ставовл прати како се они извршавају, уз оба везпо заоштраван.с одговорпости. Цснтралпл комитст мора да има јасан став о свим овим про блемима, а у пајвишс партијско руководство морају се бира ти пајбољи мсђу пајбољлма. Уместо закључака доносити одлуке Радоје Несторовић, дирсктор „Инвестбанке" Пословне једлни це у Параћлну је опширнкје го ворло о економским прлллкама у нашој земљл л свету л потрс бл да сс рсстрлктлвно.м поллтл ком л високлм ’ камата.ма побољша ллквлдност земле. a To ма Видовић је прсдложло да сс оваква расправа прошлрл по ра дним организацлјама. Рапко Бравковић је говорло о потрсбл већсг лдејног рада у Савезу комунлста. Треба ојачати основнс партијскс ћеллје, лз вршитл аналлзу какве снаге у н»ој л.мамо. a то је могуће само кроз акцију. Додао је и то да се прерано ослобађамо искусних кадрова у Партлјл, a no ви талним плтаљлма уместо закл>у чака треба донослтк одлуке. Шпанав 2 Топлица Недсљковић, прсдссд илк Скупштлнс општлнс Параћлн, сс у својој дискусији освр нуо на програм стабилизацлјс, којл се не остварујс, а У н>сму је зацртана лзмсна понашаља са крајњлм циљем да људл бо ље жлвс. И политичкл слстем троба дограђлватл, јср се показао доста неефлкаснл.м, а пре.м ного је стварл о којлма се ол пучује консензусом. Сва мишље ња која су сс овде чула су всо ма лнтсресантна, a no мишљењу Топллцс Нсдсљковлћа, сва та плтања, јсдно по јсдно мора да сс нађу на дневним рсдовлма Централног комитета СКЈ. Зорап Радојсвлћ, длректор Ос новне школе „Ђура Јакшић", за ложло се за јединство ставова чланова оба предссднлштва као највлшлх органа у нашој земљл КО ОДЛАЗИ из ск? Међу онима који одлазе из Савеза комуниста свс је више радника к пољоприврс дника. ¥ 1980. годинп од 55 оинх којп су отишли Из Савеза комуписта 28 су радника, и li пољопривредника у 1981 ГОДИ1Ш од 37. 25 су радника п 2 пољопрнвредннка. ¥ 1982. годнни од 49, 31 је радник н један пољоприв редннк. ¥ 1983. годинн од 39, 27 су радника, а у првнх девст месецн ове годинс оД 24 онкх који одлазе нз Пар тије 18 су радницн а пољопрнвредника нема. ¥ ових пет година нз Савс за комуниста Је пскључено 82 члана, од тога 50 радника и 9 пол.опрпвречнлка, што нзноси 71,9 одсто. Својевољно је напустило Савез кому ниста 36 чланова, од чега 26 радника и један пољоттрнвре дник, односно 75 одсто, a брнсано са свнденциЈе 86 чланова СК. од којнх 53 рад ника н 4 пољопрнвреднпка, што износи 66,2 одсто. ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ СУП-у ПАРАЕИН иш tw-i ти Савсзни одбор С¥БНОР-а Југославије доделио Је Општинском секретариЈату уну трашњих послова у Па; *аћику плакету за посебан допpimoc у остварившву цнљсва за које се Савез удружсња а уједно истакао значај идбјно- -политичког и марксистичког ос пособљавања чланбва СК. Божидар Мадић, предсвднлк Извршног савета CO, је лзмеђу осталог рекао да сс у Закључцл ма л многлм друглм тскстовлма влше констатују стварл, односно дајс длјагноза, него што сс тра жс решења,- односно одређује те раплја. Зато јс нсзадовољавајућл лнтерес чланова СК на састанцлма на којлма се материјалл углавно.м читају. Све док лу ди нс осетс да се нсшто мења у друштвсној пракси, неће има ти много повсрења ни у Савсз комуниста. — Од оних који напуштају Па ртију всо.ма често се може чути тврдн>а да то чине зато што у Савезу комуипста има много оних коЈи- то не заслужују. Умс сто да се Оар који пут тимс по забаве, партијске оргапизације сс задовољавају тиме што овс тврдње могу да се демантују и чињспицом да је — опет како статиспша кажс — у односу на укупан број чланова готово зане.марљив број искључсних из Савеза ко.муниста, рскао је у својој дискусији Радосав Петро Biih, стручпи сарадник у Општинско.м комитету СК. Стојадип Ммлетић, дугогодиш н>и друштвсно-политички радник је инсистирао на већој од говорности поссбно руководсћих људи уз констатацију да сс нс дсшава ретко да онај ко „за брља" буде постављен на друго, чак одговорније радно мссто, што је у нашем друштву нспри хватљиво, а Милутип Мллојеви!т је такођс инсистирао на всћој одговорности са освртом на про блсм нсзапослсности младих. Уз све ове днскусиЈе које су усмено изложсне. јсдна је достављсна у писменој форми од странс Ћорђа Пегковића, предссдника Међуопштинскс конфс ренције ССРН нашсг региона. Прво саветоваље које јс организовао Марксиситички цснтар представља велики доприпос у јавној расправи поводо.м Зак ључака са XIII еедницс ЦК СКЈ уз при.мсдбу да се убудуће ради по одређеним темама. што је и на самој седници прихваће но. М. Живковић бораца лародиоослободнлЛЧ% ког рата залаже. Плакету Јс начс;пШку ОС¥П-а Пстку Лсковићу уру чно прсдседпик Ошптииског одбора С¥БНОР-а Драго Ка нтар. м. м. AKTYEJIHA ТЕМА НЕПРИВРЕДА ДЕЛИ СУДБИНУ ПРИВРЕДЕ Пре.ма нсдавно сачињеној инфор.мацнјн Службе дргштвеног књиговодства, п која се нашла и на ссдници Извршног савста, фннанспјски резултати на привреде, a то значи органа друитвено-политичке заЈеднице, самоуправних ннтсрссних зајс дпнца к фопдова за прно полугоће овс годинс су углавном усаглашени са резултати.ма прнвреБнван.а п са лп чннм дохопи.ша у ттривредм. Наимс, привреда у овом псрподу 1гиа раст дохотка зд 32,9 посто, а личтш дохоци и заједнпчка потроџпБа имају раст 35 посто. Прихо- ’ ди органа друштвено-полити ; че зајсдницс бслопе раст од 25,1 одсто, а самоуправHiix гпгтсресних зајсдница и фоидова 30 одсто. ¥ овом периоду трошкови органа друштвено-политичке зајсдницс су нешто брже расли од прпхода, п /го за 1,5 иидсксних поена, али су се кретали у оквиру расположивих средстава, па је за то вишак прихода у 1984. го дини мањи него у истом пе риоду прстходне године. Код самоуправннх ннтере снпх заједнтша п фондова су слилична кретаља, али расходп имају убрзагшји раст од прпхода и то за 4,5 шдсксна поена. Међутим, сод неких, као ћгго су самоу равна интсресна заједница здравственс заштите, самоуп равна интересна зајсдпица дсчије зашпггс, самоуправиа пнтересна заједница водо прнвредс п самоуправпа интересна заЈедница за локалlie li некатсгорисане путсвс имају веће расходс од прихо да, па се код љих појављујс губитак од 25 мнлнона дпнара којп је ипак ман>п од прошлогодшшиег за 3,5 1шдексна поена. Међутнм, када се радп о радним заједницама непрпв рсде могло бн сс pclin да imi ховн прнходи нс делс судби иу прнхода органа друштвсно-политпчке зајсдннце н са Movnpamiiix inrrepecimx заје дница, јср н.м јс раст 44.6 одсто. ИмајуГш у виду кргтан>а v области матермјалнпх трош кова п ЛИЧ11ИХ доходака п заједничке потрошње овај убрзани раст јс под утицаЈем раста броја запосленпх, јер је раст личннх доходака од 29.8 посто усаглашсн са рсзултатима приврећивања. Потрошња Y области нспри врсдс, a то значи пајвншс код органа друштвено-политичкс заједннце и самоуправ ннх ннтересних зајсдннца је нод џосебним друштвеним ограничењима, јер су средства у овнм областима могла да расту у висиии прош Јогодишњих увсћани за 17 одсто а то зпачи да пренсти впшкови из претходне у доб рој мери убрзавају раст прп хода у овим делатностима. Прсма то.\«е, може се рећи да се потрошња у непривре ди, а нарочнто средстава ко ја се друштвепо ограничавд ју, рациопално употрсбљава ју и усаглашени су друштве ним опредељељима како по писи1П1 тако li по ирнврсдiinM кретањнма. Оваква политика према прогнози паставнће сс и noone деветомссечпог обрачуна, али се може лоста поуздано рећи да Је све реалпнЈа опасност да због ограпичсн.а располагања делом сре дстава nojeainie организаинје у области друштвенпх дслатности западну у веома Tenney ситуацију. Посебпо се може одразити па опадање реалнпх личних лоходака, поготову кала се зпа ла ,|с стопа ннфлаиије више псго лвоструко већа (61 одсто) m раста лнчннх дохолака (30 * 4' Ова cirrvamifn поетапгм * oapebeiia отвореиа питакги за решаваље v преостнчпм обоачунском пеоипду. салп већ скраћеном за lennn месец, како бп се ппгтп|#>ћ> * зазлике ублажнле и осплпп |е ушло у следећу to.thmv с о
s«o< ScJsa 3 h M E fl< E Ss aft £5gS£ o>ogS Oog^H е“2е§ o Qi 3&g g = Д 2 = ■ 2 et 2 ■-. • ■УШ *>^!фЈ 2riggSoV5a HiI ? 2 3 ifl 2 c 2 o £ S - q б C o -O§S»>§ s.3hh§i гебб Ш§ g si £ K a —, a a •2 g K£ р|и 5 2 si 8 S a = l6 ° «.§ § Hie l8h g x5 g | 9 g S§§ B to □ 2 oa s' § Ш ri ° s p h- ri o 2 S Hri rt O " ft V 0 S’ g Id *o II 5» o W O S O § v.,5 >E<^2 £ o s 0 e §g gaga vo 2'^ i ^s&h^h sia§gg|s§! ilsh§r * OSn s ПЈ * 2Q 5V p§0 Hi н §5-^ gsg S *5 Г-fOO Q OS! §s 8 oS ?"OS5^s§ H₽ = sg jgSItiOg.3 ази§’ и§ I I s § 5 i I & ni§i| o 3 3 2 Q u И V I 2 2 g ~ Et &ГЧ Q s I w a s н a c >< Q o S O & o o s M o i ui w o I E Д
fa X 2 a 73 hh c o K p a a o a x ч o n = o a p a y o ■' _ a- 2 ^‘h « E 6 £ fa O ГЗ 2 o 58 Ex £ ^IH ph; 8 a У. E h5S = 2 o p a o o R ° S'? бтз 2 O E •< M n CT S У _ E fa s£ o o x >_ S2.| sa?Egd HI I a p a ih° ft * •Qo 2 5 o x £ O a £ P >a fa T d ri o § £B 8199 c sj П g § p 2 I a d E a - CT £ a fa 8 | £§ 2 £ § s - K fa o ft'a fa §s>l « -*5 ft o E a g = ° p § S 2 CO P u o o O S Ss n y~> co X co Q 8 ft ri •SsS p y 33 3=i e.o o = 2 5 w M CS p d s x ° £ G ₽ И h m p ■ p ~ p M O ft ' X X P OO© OO^ P???? 73 £ p ft * R u =ft.. a o o P x o - ~ ® - У n TJ §g n fa a a a O P P 73 o a S ° x И ft . 73 o o qy s И = = p c d 3 8'3 I Oga c. o 2 p 0 e§ O Q g“= § p 8 p p X o p p Б § o E E 8 H g p © X a p 14 P 8 s s a E G> * w c a 8 3 § © ° d g O 8 s Sx ~ a O y CT x E o O E 2 ctS p E x o © J2 9ft E -- g y a © ►S- x ~ o *S a a 5 з X H a 73 © 2 a > co' 2 р‘Б £. ft 8 > o -< a * у- 5o,asE a o a a p ja б g g У o fa С' v_ a e q •9 9 G 73 £ 5 5 у §4 a X n s - - S2.3’ 9 p a 9 p a о g w © 45 «J £ g ! © 2 O 3 o £ o x 5 © ч © o o i-; 8 a E O O s§ S g s a a e 5 p’x ft P s - a P £sL §S° -“ y T oSSla ft д a On £ ? g fa w E J g $ = d.a © zУ ° o SJ p s 2 H'S S w fa X P„ У a 6 2 ti2 « 3 ГН R p ± _■ O *2 E X O W 2 '•’ 3 H - н C p P s£ a a p co §2 X P P y B fa is O ’ - = _ ft 6aSs5 2 o o a ° <5. u P § o 6 g o □ ftft s a a = x — <s ' o . S ' P.2 3 p H p a p o a © a hi . 8*8 dml a x I a © 8 O © “ ° = b 3§^§s c a E 2 co £ 2 2.p! > ° E a s O ow P is£ §:= 3 p x - a p 2 ____ i-sda-- “> a p б a G ft 2 s 8 o P o - ■-> a 2.7 fi a < у © a g fti-.d ft a b s ° a сзст.р £■828° < fa ft s- fa o h!Lo pc.?? = o •ii ts flTz «±. H o a © p‘E 5 s? p Б o । । । p 6 a s Q gsO © - X a “i ft CO ' P 8*3 E 2 P 5 Cl <8 n q a © a p d a Sg ~ o '3 O a E q —•' 73 s o a a °y3SOH CT~ao?E.Sy £.9rm 2 ? 5= 5 • p 8 E У o S° co y a q 5 L s « ° 5: §8 § a ft . §•©£ S£ = a ft p •J ft S3 ft Hf e-p- £» °o CTO = Дy a a a ° 7 7 :j p g o X ft 73 ■© 73 ft E O y o ft o — ft: Cl CT CT Ф ft л - S' м f. — q □ s q 2 r.S 3 □ n => p y 2 c\ a ft's Baa p ". e x'°9 S o g g 2 g E a - © X 3 O fa ° 2 7 x g o a a c S T 67 ft ■£ к § o ~ CT s K £3 g* w Д > g M 45 > ra © §■3 ftg 8^ |'§£g §5 €”3 3231 Sa§p 2 §.©8:=. •§ S G iw.§ П з P Б ft p a * a aS© < £ a Pft O _ 1: IP H o ? a ft ° S38 < exo a=x-s 1р:£-1С5^ £ 5 fa У 8i a “ 73 a 8 5 3 •8 2.B < ^P8 O o’ Pax lOfa .. у = © W <o H H QP £ § A- - “ 2o ? a 9© -6 a fa ?зј © в S£ no 3 £У pУ pP wУ p p 7r a a K • x I; w <1 fa т p § C g X 5 tj a S£g 5 § § ?3S3 a2 'oa g8s. ' E ■i 3 © Д o s o a P P Ss^ife pSSSg § g *-S 5 5 ft - P a 5 I £>*•§ = = °.a * o £§ 2 o ° <s.g 2 5 o = S-g-oS' ft)a2 ft g 8 fa a 5fa g 2 p У p a н Op 3<p ” w**XX 3 Q z-iO g = -= 2 C y — 11^5 o Sc" OOa p ft 2,a O‘O 3 E a 9 ge*-© 2. ft p 11 dx X Qq 73 O © y © SgSft5§'§ ■a у “ a tj 73 =.^E a ft ? 2 a 2 a q © a 2 £3 p O'S ©i - ft o p 2 20 ■=■ a 7 0 73 -i K o p co a E X O P o o a a © a X © g y a ft B 2 ° p 3 a a Q n a £ 2 o : © 2 §■ ah “hi E£$ 3-8-q ihO■ 2 ct o a a p w fa a fa p £ a p o R n 2.3 S s § 8 g I „idhifh- li 2 дС 9 p ft o Ш o £ 5 o a © 4 5 P y a a Б P I S p = E x b Ja o a a &1 kJ B м м o Н Г □ f) p ft 73 д s^pse "E-S3 2 O r* “* o p a 5 g P -6 a У 8 o § .Sfl o 2 5 E E X 2 13 2 d o§ — g £ M S © C5 ' J M *w p 5 E o Q g । 2 § E a 2 d d Q 8 i <-» ft O§ o ?? - § o a fa 2>£ CO •■ 8 p ■£ o 4 2 £1» sh 'X P w ч Ja EC? □ a a OB 43 > W > o S3 'ТЗ ffl .■3 3 s 2 op c 2^ 45 P Q a ₽. cl x Б S ■a-p li a w o « S« a w ° 8 a у o < ft S^3 §y° g A eshs??0l0l 2 у 8 a 3 H§ n o < P ТЧ a o P Si s ■3 a a a a © 8 б H '3 aE p’T' p Г 5'^ 73 E б Џ g л I § p*s 8 E a ■ a a e o ;i>3 so°- s ft 8 2 S 3 5 ft §hi yh S u 2 a l^E h« a 3 o y E tt = 1 2- 88 y ~ H 3 s §H5og. 2 3 S3 <h Шо V. E fa 2 £ fa a p E 40 ££ p f a 2 5 8 liPi g^Sg u P 8 a Illhh gs E§ ol ii |lia Igii s PK SO 55 JH O <r P 4 ihi -Hm •3 Eg fa-2 E p i!. i 85 g 5 8 2 2a q § 3 « o 8 g S 5 И ssh$g SiiMa P 2 iE >» c 2* li Es y.§ < б x a x <iirh |s|s“= "S §2 2§g°5 JB^S'Sg » zdQ Bd K ° л - c © o E O £ o o ч м w Ф fcl >< p «_.. g £ - «e| S' g y my £§3 Is © 3 e E a R s x ■z: E S © a o Ss Ф E = £.2 35 8 8 б a a x y fta - ?$ R 2 o X >3 Bills w ft p a 3 9 sss g £ s s JS s »g E н wM q p ft w a j- © n a h-t a a < *o У -M 9 2 н I* a I | ft- 'g ■ OTSG W o w § o oo UI o p a p p s a 2 a q p a E 2 S t-q d E p a a •q =• p e X Or° S' Ms c-£-4!kK?; 8 s S p co a d * o y 5 ill Ms . o a S S P 7 P a o ]3 © 45 £ c o H g P o a 3 8 E a eo o X p 8 ft >5p 2 •i p I ЖоР s s i & S^s g i a H 6 g g o c 3 p ft a i б n c p X © б 2. ns NEo1 “It? p 7 © s § CT = g 3 § Oo ° -X © 5 £ I p a 7 И £ u p •- x ® o 5 -S n S P E O © § p р 3 g 5 c 6 a 13 p p 5*2 o i ft «2-11 a ft 1 h£ § s g c d? ° c 2 >4 E & a S”1s a ЛЗ d 2 у > d © S' s P ft © £ ft § £б a n 2co П 2 a ft ©He.a •!§ Sg co2 p a P G> g o 2 S"^ 2 H p ,., *2 u-. °аРР3§арУ ? mE § PS 8 al. ra g E r o u S' 2 5 a fa p a o a 8 2 O c д g a x □ P d s 2.° £ s-i g s ° x л н н Jiigl S ft o 5 o p □ c 2 tr a 2 ~ <—. ЧЈ sg & «2 § 2’E S' a «2 p S' Д x s a a o s p 6 <— o'13 • ft i eo 2 в -3 C Op£|^ o E X ° c a a 8 .o a £ X o e E O g S и ° » P . § w W Ф 8 e p a co £ --►a t o a 9 9 kEo g 5 a a ° a »< 8 c gS * £ g a o E « s P -3g“t§ w ~ ГТ ri M p o л ri p y |S K P 2 a ft )3 ft y ft- B Ss •mH 5!S . ? E 1!i §₽ w a d ft 8 H a 73 x a x co p g^K h1 io tr M tt I p o iff B H § p h g= gs c S h o *©' 2 □ a 6 5£ x 5 a - б£« a S E w w w © © £S' a fa pg § w W Ф । hi! 5=fs| 2 y£ e> • B stf a g 5 3 8* Si; * ■3 IS 73 p kJ2 “ lafh a n ri §5 ga -P W KH'Hh ft§ Ep E a e a £. У 95 §H g>5-o 8 I p ■ co угЕв = 3?73 ■ts O s I o i 7 P O ? S £ p F 5=2 >i£3 X x _ CT o 2.5 p K > = E fa ci Б S' y=■1s p «|l>i - d S 75 >^L©£ 13fa „§кба il ?hi§ S
51. ОКТОБАР 1984. ■ БРОЈ 269 АНАЛИЗА ДРУШТВЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ ОПШТИНЕ ПАРАНИН ОДРЖАНА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА OK СКС И Пружање према губеру ОК ССРН ЗБ0Р0ВИ HE УСЕ1ЕВАЈУ Недовољна повезаност удруженог рада п самоуправних интерсснпх зајсдплца, односно корисника и давалаца услуга, нсдовољан утицај и одлучпваше о корншћењу средстава и тешка економска слтуација всћинс организација пз области друштвених делатности су основнс карактеристике садашњег стања које се одражавају и на целокупан Y петак 19. X 1984. године одржан је састанак Комисије за друштвено-економске односе, расподелу и развојну политику при Behy Савеза синдиката општине Параћин, са циље.м да се да оцена садашњег стања н положаја друштвених делатностп у нашој општинн, уз локушај да се изнађу .конкретни предлози за побољшан.е како финанснјских тако и органпзацноннх потеniKoha у овпм делатностима. Проблеми са којима је суочена наша привреда прате и друштвене делатноспг. По 3YP-y, ове се делатлости (преко СИЗ-ова) финансирају слободном разменом рада, али је шиање колнко је та размеиа слободиа кад се кретање опште и заједплчке потрошње регулЈгшс савезннм н републпчким прописи.ма. Цлљ тих прописа је да ограничавање.м потрошље спроводс економску стабмлизацпју, мада су и поред тога евидентли губили и у друштвеним делатностима. Оп ште је мншљење чланова ове Крмисије да не постоји довоњпхов рад љна ловсзаност прлвреде (као кориснлка) и друштвених делатностл (као давалаца ' услуга), л да се та сарадња углавлом завршава спровођењем прописа н фискалним одреВлваЈБе.м стопа. Y борби са инфлацијом и прлвредним тешкоћама заборављамо да нам је л здравство и култура лешто без чсга се лпак не може. Y Медицлнском центру, општине Параћин лрлход за првлх шест .месецл већл је за 12 посго (OOYP „Дом здравља”), однооно 20 (OOYP „Болница”) у односу на прошлу годллу, што је уз веллко повећање це на лекова и другог материјала довело (сматра овај Центар) до појаве гублтака у износу од 17 мллиона дпнара и огромне ленаплаћеле реаллзације. Референдум о ллтетрацлји ова два OOYP-a 9. X није успео, а млшљење је да је то један од начнна да се превазлђу тешкоће у које је овај центар запао. Регионална СИЗ здравствене и социјалне заштлте урадила је концепт о поЦЕВЕТОМЕСЕЧНИ РЕЗУЛТАТИ Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА & Нова фабрика забележила 16 милиијарди, a „стара” око 3 милијарде старих динара губитака @ Због преласка целе фабрике на гас — ипак оптимизам На седници раднлчког савета радне организаније Фабрпкс пемента, одржалој у петак, 26. октобра, делегатн су усмено упознатм са „свежлм" резултатима деветомесечног послован>а. Као што се п очекнвало, и треће тромесечје Фабрика цемента ,је завршлла са легатлвллм пословним резултатом: но ва фабрика забележпла је губи так од око 16, а стари део фабрлке око 3 мплијарде старлх длнара. Дакле, гублтак још Behn него по шестомесечном обрачупу, када је укупно, у оба дела фабрике износио 16 милијарди. Оло што о.храбрује то је чпњеилна да је нова „двехил>адетонка) бележила ззв. губнтак на супстанцн (већи трошкови од укугшог прихода) дф< је са да остварпла доходак од 12 ahi лијарди, који је недовољан за подмпрење великлх обавеза. Губнтак од скоро 20 милијар ди (а ако се дода.ју нслзмерепе камате и друге обавезе гуоитак је трн пута већи) тумачи сепод бачајем у производњи. Јер, 170 хпљада тона цемента, мањепро дато од планираног, значи око 120 мнлијарди мање у укупном приходу! Уз разматраље оваквог резул тата, који тренутно заокупљује сва полнтпчка, самоуправна и стручна тела, нде и нензбежна прогноза: како поправити резултат до краја године, да би се пзбегло дејство закона о vciioрсном расту личнпх доходака? У проценама и.ма оптпмлз.ма: од септембра цеда фабрнка ра ди иа гас, за недостатак .мазута више се не зна, па постоји могућност да се г\гбитак, који мпак пе расте значајно, до кра ја године потпуно елиминише. везлвању Медицлнских центара, којл порсд идеје о ловезиван>у v СОУР лли РО на нивоу реглона да је и могућност функционалног ловезивања здравствечлх служби, али члЈБеница је да до таквог повсзивања ис може допи без шире друштвене акцлје и јединсзвене полћтлке свлх општлла у рсглону. Y ларедном перноду, закључено је на састашсу овс Комисије, треба обезбедитл бржи развој основне здравствене, заштите уз кадровско појачање овог ценгра. Комнслја he упутпти предлог ОК ССРН да спроведе јавну расправу са цлљем да се иашта шта корисници ових услуга очекују од здравствене заштите и да ли су задовољнл овнм што у овом тренутку добијају од нашег Медлцлнског центра. На основу анализе друштвеШ£х делатлостл, урађене за по дребе ове Комисије, вадл се да Центар за социјалну заштлту Јша довољан прилив новчашис средстава за обављање своје основне делатности идовољло стручних кадрова. Центар члнл покушај да отвараibe.M лростора за социјалнл рад по Месшсм заједнлцама прошлри своју делатност, и прлближл ову врсту заштите онк ма који су лросгорно удаљеап од Центра (тако нешто ве!1 постоји у месној заједници Знојац — Данково). И.ма довољно аргумената м за и лротлв. Y овом је трсиутку, сматра ова комлсија, лотребноус мерлти мнвесгнциопз улагаља ка пружању помоћи старијим лицпма (мзнемоглим, а остављеннм) било • путем стварања једног посебног специјализованог сервиса, бпло пружањем услуга у салшм до.маћинствима. Кад је реч о ооновном образовању, закључак је да је васпптно-образовни лрограм на завндном нпвоу, степен солпдарностн доста висок како на шшоу СИЗ-а тако и на ппвоу Заједнице школа, лнчни дохоци раднпка' солндни, Јздиносе у неким школама oceha педостатак школског простора (ОШ ,Д1омчило Поповлћ"), па решење тог и таквог лроблема не треба .тражити у градњи нових школа, већ рациона * лшгјим коришћењем оних које има.мо (мисли се на средљошколски центар који још увек iL\ia само предодневну наставу). Да ли би на.м култура бнда па још већем нлвоу, кад би смо више одвајалл, лли кадби важлло оно „правн људи на право.м месту” — остају отворена шгган>а. Са фнлапсијског сталовишта пос.матрано, средства нису довољна, па још кад прописл Ji ограничеља узму свој данак онда добијамо оно што има.мо. He можсмо блти млого незадовољнп, али признајемо, хможемо и боље. Наша инфор.млсаност је све скупља, штамлање листа је скупље за 70 одсто, а лист паза је потребан. Алл пружимо се колико нам је губер, па за nape које ммамо „кушшо” и ураднмо оно што је најбоље. А фнзичка култура? Заборав.љамо да је хала спортова, онаква каква ми њмамо, још увек сан већине градова. А ла ша хала све више постаје са- ,мо урбанп украс. гадници и грађани немају неке всллкеко ристи од н>е. Да лн би се нешто променлло кад би хала лостојала као» посебна OYP? Можда би се радницм овог објекта влше лнтересовали за пружаље квалитетније и комплетније услуге, кад би њихов доходак завлсио од ллчног ангажовања. Нису криви «само раднлцн флзичкс културе — сматра ова Комиолја, јср за судбллу хале треба да брлну л удружони рад и школе а и грађанство. Од СИЗ-оза се и даље очекује да даје предлог о начллу пружања услуге н лскорлшбаваље оваквих објекага. Али без слободне размене рада и без личне завнтересованостн и једних и друглх .може се деспти да и ово буде промашена инвеспиција. Проссчап лични доходак у прлвредл (у првлх шсст месецл) мзносло је 16091 динара са порастом од 31,1 лосто, а у друштвеллм делатчостима (у лсто.м периоду) 18 657 са порастом од 27,9 посто и повољнпјом квалифлкационом структуро.м. И да не буде забунс. Друштвене делатностл нс убиру кајмак како то лекл мпсле. н. м. ИЗ АКТИВНОСТИ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА СРВС ОВЕ ЈЕСЕНИ Општтшским таклшчењлма основклх оргалпзацпја резервних војш1х старешлна које је одржано крајем септембра отпочео *је јесењи цлклус војно тсручле обуке у СРВС опигги- .не Параћлн. Резервче стареши не лз OCHOBIBIX организацлја ППРО ДПумадија”, Доњег Видова, Поточца, Центра Глождака н месле заједшаде ,4. јулл” такмичили су се у четири области: војној топографмји, познавању личног и колеткивног пешадијског паоружања. rabaity из ваздушнс лушке, и 'лз области морално-полиглчког васллтања у лознавању стратз гиде оружанс борбе. И појединци и екппе показалп су солидно знање, тако да су резултати на крају били доста тесни, па је гађање ваздушном пушком одлуччвало. Најбоље лрипре.м.вена еклпа блла је лз месне заједнлце ,.4. јули”, за њом резрвле старсшине из Српске фабрпке стакла, док су трећи бнлн резервлстл лз Доњег Влдова. Недавло јс отпочео циклус jeceite обукс по основшш органлзацлјама по селцма, а лрема распореду градоко општллске огранизације и резервистл у рад-шш органнзацијама сво- ’у обуку SLuatio у перлоду од 29. откобра до 15. вовомбра. С. ЗдравковиН > Деловање Савеза комуниста у Социјалпстичком савезу и оствариавње његове друштвене улоге, тема која је разматрана на заједничкој седници Општинског комитета СК н. општинске конференције ССРН, одржаној у понедељак 29. октобра Поменутом састанку претхо- је делегацлја пнформисана од днли cv 1разговорл на ову тему стране својпх делегата. Олако v меснлм зајелгпшама ..Центар” ■ „4 јул” „Знојац — Данково”, затдо v Поповцу. Рашевишг, ДРе новцу, Буспловцх', Давлдовцу. Opranv ллтраве, ,,Шумадапи” По lutii, Водоводу, OOYP „Слуга", „Стапдард-прапсу”, „Електродп сприбуцнјн и Акционој конфе * регпшји града. О tokv и резулталтцма овт разговора па сед ницп је говорила Љиљана Бале тић, агзвршнц секретар OK СКС и том прЈЕликом јс лазначила да су радни људи и грађани добро цпфорлпгсагш о задашгма „ улозл Соиијјалистпчког савеза, алп да су незадовољни његово.м органпзаци-јом, xtorvhHourliv за делова^ве. као if везама са самоуправннаг оргализашфјама и заједншама л утмцајем на н»их код задовољава.тва својих разллчпгпјх лотреба и ичтереса. Извршпц секретар OK СКС, Љ>Е. *ћана Балепгћ је v свом лзлагалдг напоменЈула. — Скупштпне месннх заједнпца раде и може се стећи утисак да се сва актмвност месних заједшша сводп на рад Скупшnnia. Члановн скупштина се окупљају добро, а на igilvobiim дневним редовима налазе сс пи тања од значаја за њпхову .месну заједницу. МеВупш, зборови радннх људн и rpabana, no правилу не успевају, мада се од ржавају. Одзив Је врло мали, такореНи безначајан у односу иа становнлштво којс живи на територији месне заједнице. граду на зборове долазе пензнонери домаћице и нешто о.младине, а на селу присуствују ак тивистп, тачшгје чланови неких органа и оргаппзација. — Улаган јс труд да се масовннјс окуле људц мз .меснс заједпЈпде алл није пронађен пачин да се то извсде. се прилазило кадровским прнпремама, па пјма случајева да делегат не пде нл на седнице. Нарошгто, застој се примећује v последЈве време ai испољава ее неактивност v раду V свнм оргашша ц оргаппзацијад1а, наглашава између осталог Л>иља« на Балетић. Y дискуснјама Тодшслава Англћа, Слободана Тасића, Борђа Петковића, Милрша Дракулића и Стсвана Стојковићд потврђене су овакве констатацијс, a посебно је наглашено да приступ мора да се мења, да * утпцај радних л>¥ди и rpabana на снеукупне токовс v нашем друштву мора да буду већи. Највиши функцнонери треба да cv В1гшс v лепосредном контакту са радним људима и грађанима, како би сс пзбегло, да се одлгкс доиосе само v усклм круговима. И комгнпспг морају да буду политички актлвнији V Сошгјалпстпчком савезу. јср партијскс орган-изаипја јс почетак полнтлчког делрваља. а место окулљања ц акцијс свегх оргаллзација јс ССРН. To јс једал од блггнпх .дкључака којн јс v св« ом лзлагапд * формуллсао .Драган Петковић, председник ОК СКС. М. Ж. НА ТАКМИЧЕЊИМА ТЕКСТИЛНИХ РАДНИКА од — ?ад делеганша п делегата јс слаб. Иуа средина v којтма се делегаодје imi јодном irncy саотале, тако да делегат нема Симка Бурпћ ни став својс делегације, плтн f Параћинско стакло купује се перпод прстходне годпне. Садашње стање на тржншту указује на то да сс до краја годинс блтп остварен извоз 12 пшллона долара, коллко п плаклран. За девет месецп ове године Српска фабрпка стакла има лзванредне резултате на рсаллзацпјп ручног трговачког ц амбаСВЕ БОЉА ПРОДАЈА Y СФС За девет месеци реализација већа од производње за преко 26 милијарди старих динара лажног стакла, како на домаћем, тако н на пностраном тржлшту, a no речима СЛОБОДАН БАЛЕТИБА, днректора СФС OOYP-a „Про.мет” ти резултатп у досадацпде.м постојању фабрикс нлкад ннсу бплк " И поред врло отежаннх лова продаје амбалажног кла, која увек има својс бољп. ciaцлклично крстаље и огромних залнха, посебно крајем 1982. в v 1983. ГОДЈПИ1 сада се дошло V слтуацнју да амбалажз нема довољло. посебно на домаћем тржлшту. Стаклена амбалажа је пре свега роба сезонског ка рактера п v садашњл.м условлма захтева велико позлавањс ластупа и начнла рада на нашем тржпшту. За девет меседи овс годлнс битка на тржлшту је добијена. јср је продаја веВа од пронзводјве за влше од 26 мллпјардл старлх длнара. Тржлштс је захтевало прави асортлмап који ic одмах налазло к.упца. а несумњив јс долринос и пропзводње која јс често мељала асортнман по па логу OOYP-a „СФС Промет". код одређене врсте робе, као што су столовате чаше. сервиси, бокали, која ,је рађена по решењима дизајнора лз стакларе ова организација ннје v стању нп лзбллза да подлшри лотребс домаћег тржлшга. Me ђутим, слтуацлја није иста и код машинског трговачког ста кла. Стаклара располаже са влсоко продуктлвннм машина.ма, а домаће тржиште нцје v стаibv Да апсорбу.је cbv ту робу. Зато су v овој фабрцци орн.јен тлсанп на лзвоз. Код овпх врста пролзвода радн се на освежавању новог пропзводног програма новпм асортлмаллма. Сва ова роба добро ie прихва ћена, како на домаћем тако и на пностраном тржишту. Извоз утростручен V Западној и Источној Нсмачкој, САД, Грчкој, Италији, Co вјетско.м Савезу, МађарскоЈ, Кувајту, Саудијској Арабнји, Холанднјн, Белгијп. РОБА ЗА ПОЗНАТОГ КУПЦА II код ручног трговачког отакла ркора се v потпуности ради no налогуе-за. познатог купца, a За девет месеци ове годлле у СФС посебно су остваренн добрп нзвозни резултатп како трговачког. тако и амбалажног стакла. Укупан нзвоз за тај врсмепскп перпод износи 9 милпона долара, што је троструко впше у односу на пстн Бпло је потребно пуно времена да сс уоче потрсбс свих ових тржпшта и да се оствари пзвоз од око 120 мшшјарди сгарих дпнара. Y Стаклари оче icviv да до краја ове, а и v 1985. годинп не би требало да буде (велпкпх проблема око про даје стакла. Уговарање за наредну ГОД1Л1У и на домаћем н на иностраном тржлшту приводп се крају. — Само бољом обрадом тржпшта н чешћлм контактом са купцпма можсмо обезбедитп •континуитет пласмана нашпх пронзвода, н спречЈГгп да се залпхе не стварају оним интен зптетом како је то бпло по сада, рекао иам је на Kpaiv разговора Слоб°дан Бадетна, дпректор OOYP-a »СФС Промет". I If ова година била је успе шна за Ацу Шутића, младог раднлка Индустрпје вуненнх тканнна конфекцвје и трикотаже ,.Бранко Крсмановић”, који је врло добрим пласманима на републнчком и југословенском такмиче- ! њу ткалаца доказао своје । г.нсоке стручне и радие спо собности it оправдао назив ■ најбољсг младог ткача пара- . ћинске Штофарс. ј На републлчко.м так.мнче- ■ !&у тскстллаца у Лесковцу, Пзвораургн Ала Шутнћ (29) освојно друго • место v конкуренцнји оса.мнаест нај бољих ткача нз Србнје. На југословснско.м такмн * чсњу текстилних рапника, одржано.м у Тетову, Шутић се пласпра међу лесет најбољих, v конкуренцији 32 та кмичара. Треба рећи да успсси мла дог штофарца нксу дошлн пзненада. Он је већ иеколпко година на овн.м такмиче * ibiiAia увек мсђу пајбољн.ма. м. д. м. ж.
АпошБилш ЛНМЕНН ЉУДОЖДЕРН ВАШАРСКЕ СКИЦЕ И порсд ограничавања промета бензина и далско мпн>е фреквенцнје возила на путевнма — „крвави"’ данак је н у 1984. години бпо веома изражсн. И поред многнх напора којн се чинс, станл укутшс безбедности саобраћаја на путевима нс може да добијс прелазну оџсну. To птврБује и најновији извештај Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србнјс о збивањима на путевима у ттрвих девст месецн 1984. годннс „Лимснп људождерн” н даљс односе многе животе, па би зато биле неопходне јот шггспзпвније превентнвне акције. Y периодг Јануар—септембар 1984. године v саобраћају на пугевгсма наставља се позитегвна тенденција ове повољннјнх показатеља о учесталости н тсжинн последица саобраћајншх незгода. Y односу на мсти псриод 1983. голине омањеч је бгуој саобраћајннх незгода са наст.радалим лицима за 6,2 ттроцента, пошнулих за 5,2 процента и повређсних лма за 4,3 по 7xu—erarrwir * тлтамгг сто. Мсђутим, оцељујући свеуукупно сгаи»с у ово.ј области, свакако трсба иматн v внду и vTimai опхишчсња промета моторног бензита и дпзел горива на смаљеље вштензптета саобра ћаја, као п успоренији пораст моторн1их возпла и возача послеиивдх годтгна. Са тог аспокта, ПОСЛСД1ГЦС саобраћајиих незгода су и даље водо тешке bi указк.ју да стањс безбсдности caoopahaia „ даљс мије задовол>авајуће. тто представља озби љан друштвени пробле.м, вгстегчс сс v извештају Републичког секретаријата за унутрашње послове. XHZ-Дкхгж.г.ЧЈ ■-. едд ОПШТИНСКО БАТРОГАСНО ТАКМИЧЕЊЕ EF1I ®Д ВЉЕЖ • Најмасовнија такмичарска манифестација до сада 0 Резултати указују на пуну спремност ватрогасних екипа Ватрогаснс екипе из основних ватрогаснпх јединица показале су прошлс суботс своју умешност и знањс на 12. редовном ошптинском такмичењу. На градском стадиону такмиПионнрске скипс биле су подељене у двс категорије и то А. (од 7 до 10 година): Најбољс резултате у конкуреицији пионирки показалс су скипс ОШ „Бура Јакшић", „Стеван Јакошнија од конкуренткпња лз ОШ „Бура Јакшић”, док су пн онири из ОШ „Стеван Јаковљевнћ” били бсз противника На ватрогасном полигону по јавиле су се и две женске еки пе из индустријских добровољних ватрогасних друштава Ста кларс 11 Штофаре. Впше спрстности показалс су девојкс ко је су сачињавале скипу ИВТКТ. „Бранко КрсмановиН”. Највишс окипа у такмичарВежба провсра за стварност ском дслу било је у категорији добровољних ватрогасннх друштава. Након такмичарског де ла прва је екипа Војне поште 7518, а за њима следс Територијално добровољно ватрогасно друштво (1 _екипа), Индустријско добровољно ватрогас но друштво Фабрикс цемснта нз Поповца, ИДВД Српскс фабрикс стакла и друга скипа Тс риторнјаЛне добровољнс једишиде. астчу_оккав изпср аОј -4b, Међу професионалпим ватро гаснн.м јсдшшца.ма највишс је показала Зајодничка територи јална ватрогасна јсдишгца СУП-а, Параћин, а за љом иидустријскс професионалне јединице Фабрике цемента у Поповцу и Срдскс фабрпкс ста тла, Ilapahiui. Ово редовно општинско тачеље је отворио председник Ошптинске конференције ССРН Недељко Гукевић, а у такмичарском делу наступиле су ва трогасне екипе пионира, жена, добровољпих ' ватрогасних и професионалних јединица. Организатор такмичсља био је Општпнскп ватрогасни савез и Територијална ватрогасна дружина. вљевић” п „Радоје Домановић” из Параћнна. Међу пионирима редослед јс следећи: ОШ „Стсван Јаковљевић”, па „Радоје Домановић" из Параћина. Друга категорија пионира Б (од 10 до 14 година) ркупила је три екипе, двс мушке и једну женску. V конкуренцији гшонирки Основна школа „Стс ван Јаковљевић" била је успск.мпчсљс којс сс одвијало у оквиру мессца заштитс од пожара и 40 година од ослобођсiba Параћина, онељено је као веома уклешно, а за такмичар ске склпе се може рећи да су спремнс у сваком тренутку да се упустс у гашењс пожара и спасаавње људи и друштвене нмовннс. iM.Il. Y посматраном девстомессчном перлоду на путевима у СР Србнји ван САП-а догодило се 6.696 саобраћаЈннх незгода са настрадалим лЈгцима, поппгуло је 745 н поврсђено 9.164 лнца. На1угрожсш1ја категорија су во зачи коЈп чине 34,8 одсто од укупног бро|а погинулих у незгодама, затим пешаци 32,2 одото, пупшЈци 26,4 одсто, бшихклцстн б.бсодсто. ПовреВсно је и 3.475 путника, 2.796 возача, 2.416 псшака и 458 бициклиста. Смањена учссталост незгода v ojjHocv аа доветомесечни пе- •рнод прстходнс године еЗидентирано је <на подручју ови.4 -меНуошцтинскјих рстионалних за1сд:шца и града Београда. Меbyni'M, број погииулик у саобра ћајнил! незгодама већи је иа подручју Краљева за плус 23,1 одсто, Зајечара за iuivc 11,4 одсто, и Леоковца за плус 1,8 одсто. Деталлш.је аналмзе иепосредних узрока незгода показују да је и даље једаз од најзначајничих пробле.ма безбедности ие.иссциплнна свнх катсгорија у.чесника v саобраћају. Тако се као непосредни узроци настојања саобраћајних аезгода код возача пајчсшће свидентирају: непроппсиа, односно ттревелнка брзина у односу за услове саобраћаја — у 30,6 одсто случајс ва (-V 2.049 нсзгода погимуло ie 231 лице), затим психофизичко стање возача — 19,2 одсто, од- (locHo у 1.319 нсзгода погинупо је 204 лица, од чсга је у 586 незгода под утицајем алкохола ногинуло 82 лица Евидентиран је м велнки број незгода обаралл лли гажење псшака, а присутна cv н страдан>а пешака због сопственнх грешака, односно непбштоваља саобраћајних проплса — 15 одсто од укупиог броја пезгода. Тако је и у 1016 незгода погинуло 78 псшака због пепоштова н»а основшгх правила саобраћаја, а најчешће услед прслажења улнцс ван пешачког прслаза (у 573 незгода погинула су 34 пешака) затим изиенадио прелажење ксловоза испред или иза заустављеног вознла (v 212 нез года погинуло је 20 пешака) пре лаз преко раскрсницс на псшачком прелазу противно свстло * сном саобраћајном знаку (114 незгода н 8 погинулих пешака) нтд. Карактеристпчно је да ,је употреба техшеткн иеисправног во знла и непрописно стањс пута и опре.ме као узрок незгода еви дентираи v лезнатно.м 6pojv у односу на укупан број незгода са настрадалим ллцздЕа, иако јс стварнц утицај свих чипилаца иа остварену бсзбедност далеко већи него што показује статис гика саобраћајних незгода. Танјуг КАД -IE ВАШАР BEK ЈЕ ВАШАР $ Када земља постане бреме нита берићетом, а јесен осун ’ чана и топла задоволство § прескочи бригс. У временај $ eehux радова наши стари :: су за дан два прекидали no < сао да би сајмове, eauiape или ти панаћуре, направили $ > који посао и дали одушка ; себи чворноватих руку и $ благо повијених рамена. $ Тако је и овог октобра, ве $ лики eauiap -у Параћину на $ соетога Тому. Богат као и $ обично људима, купцима, npodaetpLua, ситним и круп ним шверцерима, радознал- $ цима и прооисветима. Мож- < да нема као и ранијих деце нија много вашарских атра- $ кција, али атмосфере уоек. $ Док се пробијам кроз гу- $ жоу и окрећем апарат у про $ давце којекаквих дрангулија, многи одобравају: „Сликај, мајсторе, нек се и то ои ди у новине", други као је- $ дан професор из једног гра- $ да из Источне Србије, зак $ лања -руком лице: $ — Немој да ме сликаш $ лголгси те. Ако види директор слику добићу отказ. Узе ла сам болоеање да би на- $ правила посао. | Испред професора истори лане, па реко да не стоји цабе. за је уметности ни тањири. Дрвене каце не за кисео исликани зид као измишље купус. Људи обигравају, лупкају песницом no каци ослуискују, i ве братове, загледају. — Пошто буразсру? — ће се погодпмо. — Одакле си бре? — Из Мутницу! — Видим, eudiLM нисре брс за каце. крц ви Потенцијални купац поноео лупка no каци, ослушкује, криви врат, Нараено ту је и „шећерна evHa'’ иза којих се клинци сакрили, па имаш утисак да сви имају шећерни клобук уместо главе. Наравно ту је и зид смрти у коме највешгији светски возач уз страховиту буку мотора се поиграва са земљином те жом на општу радост вашар лија. И чега све ту нема, Од иг ле до локомотиве, од ујбурме до суза. Наравно ту је и каЉана под шатром. Испред кафане обрће се ражањ са оочетином што киоа свс вашарске мирисе. Прашинасс слеже, а за столом доа за& ринута лица са из.чашћеним шеширима. — Mope јес, лепо време. Кукуруз добро родио, свака част. — Јес родио, али ове године ми грожће отказало. Нећу да имам вино ни за је дно буре. — ‘Све ово не мирише на добро. Три године није отказала. Ал’ сад тарда земља ко бетон. Пре неки дан да заоре.ч, а оно пуче пл^г ки стакло. — Ma nvcrii то, ај живели, данас је бре вашар? — Живели. На излазу са всииарског нростора -уплакана жена. — Људи, милиција, украдо ше ми ташну! Паре сам, брс. имала у њу. Уплакана жена не примеhyje да јој торба виси о рамену и нехајно се клати. Кад је вашар.... М. Илић i £ § Ј — Кој ги правио, јел ти. — Ма јок, остале лш од 40 ГОДИНА СЛОБОДЕ фоп»е nmiijcsix ОРГАНИЗАЦИЈА • Паралелно са стварањем органа власти у Помо * рављу, па тако и у Параћину, почело се и са стварањем партијских организација Одмах октобра 1944. године образована је Изборна комисигја КПЈ за округ Моравски. чи ји је задатак био да створи но ве партијскс организације на овом подручју. Комисија јс сарађивала са командом по.морав ског војног подручја, како би сс позадина што пре оспособила за извршеље задатака и спровођенл ахција у повезиваљу фронта и народа, политичком васпитан»у маса. заузимањем става пре ма затечепим реакцконарним иепријатељскнм заостацима. ука зујући новоосновани.м органима власти и осталњм друштвсно-по литичким органлзацијама најбо љи пут за решене сзих проблс ма. Ож> је било највишс полити чко партијско тсло КПЈ које по стајс главни покретач у органи зовању целокупног економско- -друштвено политичког рада и живота народа. Све акције у По морављу које су предузимали народноослободилачки одбори друштвенс организацијс, народноослободилачки фронт, антифа шистички фронт жена, КПЈ. СКОЈ, к УСАОС, дирсктивно је хармонизовала ова комисија, од ређујући цслисходну тактику. Лзбориу ко.мисију сачиљавали су Љубипка Милосављевић, полнтички сскрстар, Драгослав Ћо рђевић Гоша, оргапизационп co кретар и чланови —- Момчило Чупић, Лнтоније Исаковић, Ми лорад Константиновић и Влтомир Цвстковлћ. Послс извесвог врсмсна формиран јс окружни ко.митст КПЈ за Јагодину у сас таву Љубинка Милосављевић, по литички сскрстар, Момчило Чу пић, оргавизациоии секретар Ми лорад КоистантлновиИ, Аптопије Исаковић, Јурс Савић, Мило рад Попавић, комапдант Помо равског подручја и Витомир Цвс тковић; опи су сачин>авалЈ1 Биро Окружног комитета. Фсбруара 1945. године на Изборној окружној конферснцији одржаној у сали Окружног суда у Јагодини присуствовао је и Пе тар Стамболић. На овој конфсренцији взабран је Плснум Окружног комитета за Јагодину у који су ушли поред поменутих чланова бироа ОК и секрстари среског комитета: Добривојс Бо шковић. Милосав Живановић. Ратомир Ристић it Животије Цвс тховић. У току октобра и новембра 1944. годлне формирају се прве партијске оргааизације уз по моћ ОК КПЈ за округ Моравски и политичких радника НОВЈ ко ји су у то времс били на овом тсрену. По формирању партлјс ких организацкја образовани су и срески комитети .који су сс кајпре звали среска поверснства КПЈ. а од краја фсбруара иду ће године попећс назив среских комитета КПЈ. У току дсцембра формирано је повсренство у Параћину. За секретара изабрап је Бранко Делпћ — Дела, коЈп јс као комапдапт батаљона 1945. годппс поглпуо код Ћакова, Добривоје Бошкови!) организациони сскре тар и Марија Јагодић и Драгиша Урдарсвић који је у то врсмс био војпи дслсгат фабрикс штофова. Крајем јапуара 1945. године Добривојс Бошковић од лази за сскретара Среског повс рснства у Дсспотовцу. На овој дужности налазио се до седмог марта када је одлуком ОК КПЈ враћсн у срески комитст у Параћшгу за политичког секрстара. У априлу Марија Јагодић од лази за члана ПК СКОЈ-а, а на ibOHO место кооптирапа јс Стојаика Радошевић, профссор. Ма ја, срески комитет у Параћипу проширује се и даље ради у сас таву: Добривојс Бошковић, полптички секрстар и члапови Бра нко Цветковнћ, Милс Стапковић Драгослав Симоновић, Миле Ча лић, Стојанка Радошввић и Бо ра Милић. РАДНИ САСТАНАК СРЕСКОГ КОМИТЕТА 15. МАЈА 1945. ГОД11НЕ У 14 И 30 ЧАСОВА На овом састанку дискутовано је о раду среског и градског од бора и њихозизт прштремама за Скупигпту и полагаЕве рачуна бмрачима. Наравно. прва тачка на сам Дан ослобођења бкла Је рсорганизација партијских ћели ја. те јс он врло зиачајан што сс из записника могло видети: Дневни рсд: 1. РеорганизациЈа партпјапсх ће лија 2. Градски-срески одбор и H>itxo ва припрема за Скугпптину 3. Партијски рад 4. Разно Друг Бошко (Добривоје Бошковић, политички секретар комитета) одмах је на почетку ука зао да до сада СК није могао да има добар прсглед рада ме ђу јединица.ма и да зато треба извршити реорганизацкју, с тим да сваки члан партије буде задужсн и на тсрену. Истовре.мено треба извршити поделу града на рсјонс. Састанци чланова СК треба да буду ре довни јср од тога зависи контрола осталих јединица, пошто ћс н»у вршити редовко поједина чно сви чланови СК. Ако потреба захтсва трсба ка дрове размсштати. Способни и јачи могу да буду додељивани као секретари појединих ћслија. Партијскс ћелијс реорганизова не су на следвћи начин. Цела је диница Фабрикс штофова подељена је на три групе, а при то мс се водило рачуна о произво дн»и. синдикатима, фронту. агитатору. АФЖ. СКОЈ. задругама. У прву групу ушло је ткачко одељење са апретуро.м и бојач јгицом. Секретар ове групе био је Богић Миовић, залужен за агит проп, Божд Јовановмћ. за дужеп за партиЈски рал v Главици. Никола Павловић за Рата ре, Буда Глишић за синдикат и задруге, Олга МиленковиЛ за СКОЈ, Сгевап Вондрак за прбизводљу и Живота Ћорђевић за ЈНОФ и АФЖ. Друга грула, помоћнс радиопи пе: секретар Никола Квесић. Живојип Марковић, Ратко Жив ковић, Милап Подгорпик, ИлиЈа Драгић, Стамспко Милутиновић и Зорица Николић, такође са за лужељима. Трсћу групу сачикавале су ра дионице и ibcii секретар био је Воја Врајић, а чланови Драгољуб Аксентијсвић. Јовап Бисић, Јован Илчћ, Драгп Илић, Никола Милснковиђ и Милан Савић. У Фабрици стакла такођс су 'формирапс три партиЈске ћелије. У првој сскрстар је био Жи ворад Котларић, а члапови Јосиф Бауср. Живота Павловић, Раднвоје Харић и Драги Mirmh. Секрстар другс ћелијс био јс Родан Ракић. а чланопи Славко Великап>а. Драгослав Томић, Станимир Милојковић, Вел»а Гс лепек и Исајло Милковпћ. Раде Прица био Јс секретар треће ћелије, а члапови Нпкбла Јовапочић, Душап Ћокић. Лпбри МатеЈић и ДоПри Милетмћ. Формиране су још тринаест ћелиЈа У гралу и селима и свкм члановимх полсл.спа су задужс к»а. Такођр чланови среског комитета добили су залгжеи.а која he ћслијс обилазити и помагати им у ралу. М. Милепковић (у следећсм броју: теоретски pan и разпо) Шпана^ 6
ИЗ САВЕТОВАЊА ЗА ПРЕДБРАЧНЕ, БРАЧНЕ ИПОРОДИЧНЕ ОДНОСЕ ! ДРУШТВО ЗА СПОРТ И ПРЕвЕНЕЕИЕОМ Н МЕН1ЈЛН0Е ЗНМ РЕКРЕАЦИJV ИНВАЛИДА ОГШГГИНЕ ПАРАНИН ЗА ПЛАСМАН И ПОПУЛАРИСАЊЕ КЊИГЕ плин пњижјри „шог • За годину дана продато око 60 хиљада књига Ф Јефтинија књига брже стигне до читаоца • Стециште љубитеља књиге Прс годину дана књига јс у Парађину добила још један дом. Дом у правом смислу речи, јер се само тим нменом може назвати књижара и антикваријат „Логос”. Својпм радо.м и понашањем власншш књпжаре Драпша и Раде Пантић кљигу пружили читаоцу. Ко год доће у „Логос” може по врло приступачној цени да дође до жељене Kitiire, о брзини и љубазности услуживања не трсбз ни говоритл, а кн>ига може да се наручи, ако је нема тренутно у рафовима. Y овој књижа * ри књига може и да се позајми п тиме јој сс скраћује пут до правог читаоца. Захваљујући таквом раду, из „Логоса" је продато око 60 хи љада књига, а у залиха.ма јој је око 5 хиљада наслова. Ова књижара није само трговинска КОРИСТИТЕУСЛУГЕ САВЕТОВАЛИШТА ЗА ПРЕДБРАЧНЕ, БРАЧНЕ И ПОРОДИЧНЕ ОДНОСЕ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД „ПАРАБИН — ПАРАБИН Савстопалиште помаже: — предбрачппм партперима у обогаНивању знања о будућсм заједнпчком жнвоту п избору партнера — брачннм партнерима да ускладе међусобне односе и превазиђу брачне песпоразумс и проблеме — члановпма породице у формирању складних и одговорних одиосау породнци. Услуге су бесплатне, анолимност јс загарантована. Саветовалпштс ради сваког I и III четвртка у мессцу од 16 — 19 сати. Све информацијс на тслефон 54-804. организација, она је постала једно кутлурно жариште, cieциште културних радника и љубитеља књите града на Црници. Самоуправна интсресна заједница културе, имајући то у виду, поводо.м годишљпце рада књижаре органпзовала је књи жевно посело и том приликом за популарисање и пласман књиге Миливоје Вучковић, секретар СИЗ-а, уручло је власницима Плакету, чији је аутор Срсћко Здравковић, млади параћшкжи сликар. Ову скромну свсчаност у.телшалн су својим песмама чланови Књижевног клуба „Мпрко Бањевић” Светлана i'faimh, Мо мир Стшшсављсвнћ н Мирослав ДимитриЈевић, чије је сти ховс говорлла Слмка bypnh, глумпца Градског аматерског позоришта. С. Ј. • Округли сто V Саветовалишту: ,,Превенција психо-емоционалних и социјалних проблема деце и омладине у општини Параћин • Бољи резултати у лечењу • Договор за даљп рад и сарадњу Од 4. октобра ове године, као први у циклусу, заживео је стручни разговор за округлим столом v Саветовалишту за пре дбрачне, брачне и породичне односе Центра за социјални рад, ла општу тему: „Превенција психо-емопионалних и connјалинх проблема деие и омла динс v општини Параћин’). Ци клус разговора на ову тему, произашао је из става v Савстовалииггу да се приоритет у разматрању породичне проблсматике да ћроблемима ментал ног здравља дсис и омладине, a то с обзиром на интензитет по јавс и значај проблематлкс за нашг средину. Прпстхттпи motub је *биода се разматрањем HCKvcTBa и потрсба различитих професионалних чннилаца срод плх структура одговорн па питан»е како се v простору дечјс, социјалнс и здравствене заштите, основног и средљсг васпита ња и образовања, запошљавања, предупрсђујг свл опи нега тивни подстипаји којп могу реметити развој младе лпчности, не омогућујући ствараље зрелих и здравих људн. Тсмом , се такође желело да утврди ла ли професионалне структуре v нашој опшпшн п.мају једпнствену стратсшјг v односу па друштвеш^ зајелппт' у пајширсм cMircav речи, која бп треба ло да обезбедп објективне vcловс за npvxaH>e ппавовремеис и целисходие помоћи људима када ови, из било којих разлога, не могу да функциоиишу на злрав, друштвено прихватЛП1В начин. Прво.м састанку су прпсуство вали соцнјални радници, психолозп, социолози, дефектоло31(, представник педијатара, ле уропсихијатар, правнини, патро нажна служба. Различлт интензитет аигажован>а, а тиме и различит домет на плану свестране заштите м_ладпх v нашој средини, резул тат је објективних услова, материјалних, кадровских, оргалнзационих, v којима се „алази и дсла сваки друштвсни субјект овог систсма заштите, рс чено је. To је био и један од акцевата v дискусији. Запажено је да v многим сре дннама не.ма стручњака довољно заову врсту рада. Кадровске недовољности постоје у здравству (Дом здравља нема социјалног радника и психолога), Средњошколски -центар јс укинуо педагошко-психолоитку службу. Стручна служба СИЗ-а основног васпитан.а и образовања је недовољна, у патронажн унутар приоритета прилуђенл су да траже прио * ритетс. Зато су и до.метп оних који раде на овим пословима ограничени. Али, и о материјалним преду словима трсба говорити. Средства друштва ,за obv намену, огранпчсна cv законским пропи си.ма п СИЗ-овским међама, некада тако јакпм да се једино Morv превазилазити одрицаљима стручњака и њиховим ванрс дним сптузпјазмом. А да ли ова област друштвеног жлвота трсба да жпви од ентузијазма u почива на ibsmv. Свакако ие, закључнлн су учеоници округлог стола. ТакоБе, је закључено да при марна превенција пс живи v до.мспу алгажовања стручњака на овом плаиу. Рсзултати су прпсутлпји, значајнији (и, као да друштво на њлма управо н инсистира) у лечењу, санираљу лроблема који већ постоје, сонијално-медицинских, социјал них, психијатријских, .психолошких. А зна се чему такваори јентација годи и коли је са становишта економичности ннје повољна за било које друштво. Алл и v самој секундарној превенни1и има проблема, недовољности, недоречености, одсуства сарадње. Пеоријентација на примарну превенцију и заштиту здравља младих је хитна, неодложна. Y условима. бројних међа и ограничеља, излаз треба тражити v унутрашљим резервама сваке професије, v излажењу из уских стручних одређења и оп редељеља и устројавању нових савременијих, ванинститгциона лних форми рада. Посебно је значајна потреба ревитализаци ја сарадње која је постојала пзмеђу неких институцпја^ Цен тра за соии.јални рад и Патронажне сдужбе пре свега, а која је замрла. Закључено је такође, пошто сс све присутне структуре ско ро истовремено баве нстим дстето.м, али да се свако држи „свог предмета рада'' и ресора. да се што активније vcrpoјава и усавршава међуресорска континуирапа сарадља свнх професпоналних чинилана. Зато, округлистав у Саветолншту, као новог начпна прпсTvna потрсби разговора и орга низовања сарадње здравствених, социјалних и других стручних радника на ретко важном друштвеном л стручно.м задатку, заштити и лечељу пај млађих треба прихватити кар лову иницијативу и осмишљен корак ка превазпложењу траднционализма v раду» сарадњи, истоветних и сродних професпоналних чинилаца наше средине Иза овог, уводног разговора, циклус се наставља разговоро.м о социјалном npocBchnnan.v н васпптаљу. Милап Влајковић Повеља о братимљењу ■ Друштва за спорт н рекреацн|у инвалидз огпптнна Мурс ке Соботе и Параћина потписала Повељу о братшивењу ■ Y спортскнм сусретима Параћинци успешнији Празник ослобођења огшггине Мурска Собота. 20. и 21. окто бар, обелсжсн је и потпиагва н>ем Повељс о братлмљендг ДРУ штава за спорт и рекреаодју огшгпша Мурске Соботе и Параћина. Пос.те трогодишње плодле сарадн»е, пгрлјатељство и дру гарство двају друштава крунисано је потписивањсм братаког докумепта, на траддплпјама све тлих револушгнапзнзЕс тековина. Том Ј1рнл1гком договореио је да се овакви сусрегн друштава за спорт и рекреацију инвалида одржавају једном годлипве. То.и прлллтсом одржана! су и спортски сусрепи. До.маћл>ни су лЈмалп влше успеха у стрељашtbv л стоно.м те»ису. док су го спг m3 Параћина победилп у шаху и пикаду за жезе. Y укупном пласману екипа спортсклх Н1Нвалида имала је вишс успеха, аг н>ој ie npimao победнлчки пехар, јавл>а нам Душан Булат, сскретар Друштва за спорт и pcKpeauiniv инвалида општлјис Ilaipahini. М. Д. Недељ® солидарносши ш лидима . Недељсг солидарно ПРОГРАМ „Недеље солидарности” са остарелим лицима у Општини Параћин у периоду од 29. 10. до 3. 11. 1984. године Као и сваке године у последшој седмицн октобра 1984. годпнс радни л>уди и грађани Скупштине општнпе Параћив органнзоваће н слровсшће друштвелу акцију ,,Недеља соллдарлости” са остарслпм лицнма у којој he co прсцизнрати и утврл»гп< акција трај АФОРИЗМИ Многи друговп v својим говорима не могу заобићи ће тек — проблемс V да држимо новац. На х им Мирослав Димитријевић МилнЈа Ракнћ х закоиу, а поштенл рулу х су нам пптања ropylia. X X Непоштош траже рупу у V кашпу. Новилари чврсто држе перо, ал шта врсди кад оно чссто пада. Момир СтаннсавЉевнИ Често природа одржава жлвот борећп се против њсга. Мост спаја, али л притиска обале. ххх ,»Циљ оправдава средства”. нарочпто ако су девизног порекла. X X Осе зи.ме не.ма зиме. Сва Око sewMHie осс и.мд највише трутова. XXX Зна се ком опанци а ком ,>мерцедеск". х х х Впцеви о нашем стандарду нису no JYC-y. х х х Петлови још увек најтачније најављуЈу наше сутра. некс важне чињсшецс. А како стварности. Ускоро нећемо имати где кожи нема џспова. х х Шта вам вреди што режирате. Цела ствар је већ снимљена. Неки дају све од себе за ово друштво. Зато тако мало и имају. ххх Што ннсмо у тропској клими, па да свет мисли како намсрно нде.мо голи. Саширизични yiao ног карактера као и актквиости које ђе сс предузсти у врсмену од 29. 10. ао 3. II. 1984. годнне. Општнни Параћнн као сталне акцнје чијн бн учесннци бшш сви чиниоии друштвепо-полнтичких организацчја Ои птпне (Оппгпшска орлашпади|а ССРН-а, Олштинско ашдикално всће, Општипска организацкја пснзнонсра, Општин ска организација Црвсног крстп, Оп- 'umiHCKH одбор 1и1валида рада, СИЗ соцпјално зашпгге. Снз осповпог образоваи>а и васпитаи>а и Цснтар за comijanun рад „Парађии"). 1. Прпстутггп орга>|пзонан>у ,,Нсдсе солпдарности" са остарелц лицп.ма 2. Трудил! сс да акција ;,Недел& солкдарности" са ocrape.ui.xt лицнма нсма прсвасходно манифестациош! ка рактср, али не заиемарујућн ncni, тежиште сшвпти на утврђиван>с остварсног у друшгвсиој заштитн остз релих у досадаши>с.м периоду, а прсебно саглсдаваљу оствариваља плалсвнх задатака за среди.орочни период 1981. — 1985. годнва, затнм утвр. bimaiby конкреппк задатак-ч у погле ду даљег унапређгаззЈва друшгв^и брч ге о остарелнма у Oraimtuit, ври дугорочмом планирољу разпоја соцнјалие заштите до 2.000-тс годлис. 3. Y сви.ч мссшш заједиидама (како градсклм тахо н сеоски.м) уз пружа- >бс стручнс помоћн Центра за соцк јолни рад, патронажле службо Меди HiutcKor иеитра, Koxuraijc за соинјални рад, исшггати иотрсбс остаре_ пнх за развојем и осшпкивсм клубова за старп лши, ссрвиса за пружаљс oepBticiuix услуга старим особама у ibiixouo.xi стшгу службн, за пружаљс кућне неге » томо слчшго. * 4. Форхшрати поссбпу сталну комисију за друштвену брнгу зп стара дица коју би сачнњавали дслегиралн представипии: секиијс за соцнјалпо- -здравствена пнтши ССРН_п, Сшшиката' Црвеног крста, Опигпшскс ор гаиизаилје пснзпоиера, Савсза бораиа, соцнЛ^анстичкс омлздине, СИЗ-а соцнјалнс заштвте, Медицинског цситра, СИЗ-а ociiODiior образовања и васпнта1!>а, шко.ш и Цситра зз соцнјал ни рад „Параћин". Задатак Кошквје јс да поред координираш и Bobeita акцпјс „Недс_ ља солидарностн” са остарелгш стал но прати И коордшшра све друштве не актпвностн у области друштвсно dapaita о остарслни дицпма Y ОпШТН1Ш, 5. 7 периоду трајалл акинје „Недеље солидарности" са ocrapauuia у Опшгшш од 28. 10. до 3. 11. 1984. године спровссти и слсдећс актпвнос П1. Ипанав ? — у CD1LM месшш заједшидама (грод ciuim и ссоским) извршнп! поделу пакста остарсли.и лшцша, матернјалпо псобезбсђсшш у Зроју /rupbeHaM заједничБнм вођсњем акцнЈс Цснтра за социЈалми, рад Комиснјс за соии_ јални рад у мссни.ч заједнииама, On tuniitcKc оргаиизацнЈс Црвеног крста, ипвалида рада. 3U ову активност сред ства обезбсђује СИЗ соиијалне заштн те; ’ — зз остарела лица смсштсна у установа-ма соцнјалне заштпте neioiio нера и осталс остарслс, органпзовати обплазак л поделу пакста, обилпзак Merwe извршпће дслегиракл представницн Скупштине СИЗ-а соцлјално заштпте, Општлнскс органпзацнјо пен_ лионсра и Цснтра за соцнјални рад. Ову акпшносг финаисираће СИЗ социјалие заштите и Опиггинскв органлзација лскзионсра; — у радним органнзаинјамз привре де и вал прпвреде покренутп иннцијативу прско самоуприишпх органа 11 друиггвено-полптичких оргапизацпја зз саглсдаваљс и pciuaoaibc одређснпх проблема својпх пснзпонисзн нх радпика (ста.мбсна питанд, нор.маTHD1IO рсгулпсањс соцлјолпих nimn *?) а посебно обратнти пожљу da у условима скономскс стабплизације >. условима пада жлвотног сталдарда и; nabe могукпости матерпјамвгх Auaib.t пензионерпмз са нисклм праичкнма зз чабавку огрсва, зимницс и др. у цпл>у очуваљз жлвотчог сгапдараз iicnrx; — при обпласку осга јслих посебно ангажовати иатринхкну сду:кбу .Мсдпцпнског цситри радл прузкан-а здрав сгвснс no.uohii ca.MOxpatinu it ишсмог лим остарслим лицима п шкаћн Ato ryhiiocni да npyMcaibe зцравствс.чо по_ Mohn остарелим ллцпма буде столбо it континунрапа clktmdiioct ове служ * Ge; — покренути акцнју paaoiijaiba цсroaaiba н yitanpcbiiBaiba добросуседпих no.uohii остарсллм, пре свега сп.мохрзшш н лзиемоппш дтџшз у пружзљу' одреЦсних услуга. Сз садр_ жинои истих иаставппии he на часовп.ма ризрсдног старсшппе упозиати учашко (прсдавз1вем, nobeibc.u дискусије) д мсснз органнзоцнјз Црвсн or крсга упозиаће својс подмлаткзрс; — у псриоду спровођавз „Неде.ие солидарностп" са остарсллм лпцпма осЈговнс школс he првс часовс посвсnmt проблемпма и зашпгп! остарелих, организоватн наградпо темате, (лито рарно п ликовие) на тему „Старост и crapcicc", прсдвидсзи трн иагра..е' на пиооу матпчпе школд (I, П и Ш), з срсдствз за ову актпвност обсзбеднћс СИЗ основног образовагиа ;i BacnitTaiba, Опиггинска организаггзја ССРН-а it Всће сппдиката; — у инљу афирмисашз акиијс ,,Неделл солндарностп'’ са остарглк.иа на јапнкм иестима у гралу у се/.л мз путем пригодпих плаката, као на пр. „Солидарност са остарзшша у саобраћају", „Клуб за сгара лнца", „Какву по.моћ може да лружп г>понир — омладинац”, „Посетн н покудн своје услугс остарелом суссду", за. ni.u објзвљивање програма оргашсзоНа основу Програма „Недел>е солидариостп” са остарелим лицима у општшш Параћин у лериоду од 29. 10. до 3. 11. 1984. годнне Секцнја за здравство п соцпјалиа шгган>а ОК ССРН-а у Параћпну доноси следећи ОПЕРАТИВНИ ПЛАН спровоБења „Недеље солидарности” са остарслим лицима 29. 10. — Прско радно Светозарева об јавитн Програм актпвностп „Недељс солидарности” са остарелнм лицпма, а у првом наредном лнсту „14 дана" објавптн Програм и опсратив1HI план cnponobeiba назначене ак_ ције; — растурати пропаганднн матсријал који сс одноаг на акцију „Нсдел»а солндардности" са остаредлм дицнма (Опптшска организаинр Црвсног крста it Огтштннска кон<|>- рснција ССО.) 30 10. — Представнпц г локалне штам пс обићиће најстаријег грађанпна Општине Параћшг, водиће разговор :а ucTiui н шгтервју објавити у лпсгу „14. дапа". , — Oprainiaoaaho сс пријсм за стар» лица' код предссдннка идц подпрел ссдшцса Скупштпне ошппше Пара. hmi са лредставнпиима друштвено- -политичклх орГСишзација и хумани тарннх органнзација. 31. 10. — Отпочети обнлазак и уручн вањс поклон пакета crapim ишнмз смештешш у устаиове «ia стзрз н пензионере у Светозареву, Алексин иу — Тешпип и Крагујевцу, кио н остлрелим днцнма у грзду п сег.нма; * Обцлазак he изврпгш продст.1 лпцн Скупш-пшо СИЗ-л. соплјалнс ?а штпте, Општнпјкс организацпје -cii зионсра, Ошшчнске opruutaatittjc ван>а акције „Недсљс солидарности" за остарелим v листу ,,14 дана” објављнвање прнгодног интервјуа са iiajdapiijiiu rpabaHOM Општпне и дру пш пригодппм 'LxaHUtt.ua обележнти вођење акцнје; — у време октобарсклх сусрета ама терских лозорнштз обезбеднтн одгова pajyhu број карата за стара лица; — организовати прнјсм остарелнх лица код предссд!П1ка Скупштине оп штнне Параћнн. Црвеног крста. Цегггра за со.игЈалliii рад „Параћпн" у Flapahiniy и КомисиЈе за cotutjanini рад у месШ1м зајсднпцхма. Обмлазак п уручнваље поклон пакега трајаће до 3. 11. 1984. годнне. 1. 11. — Y спнм основнпм школама Општнне Параћин наставници п уче until! he прпс часове посветнти проб демнма и заштитц дица као и о лоброеуседским односнма са остарслим. ocrape.ua 2. 11. — Организоватн чаградне те> матс (литсрарнс и лпкоене) на те иу „Старост и старсње' * За tide предвнлстн 3 награле (L П и 111) на ппвоу магичне школе. Harpabeiie радове 1 награ.е-м o6iaвити у листу „14. дана". Средспп за ову аггивност обезЛедиће.. СИЗ- основхог образовдне! и nacn/ftaiba, onUiTHHCHa конферепииЈа ССРН-з и OrntmiHCKO веће сннди ката. I. 11. — За одрећени број старнх Л1ша СИЗ културе сбе«бозићс бес платне улазноде за Лиоскп.'. кс и гозорншне прсдставе. СЕКЦИЈА ЗА ЗДРЛВСТВО И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА ОКССРН
31. ОКТОБАР 1984. Ц. БРОЈ 269 17. НОВЕМБРА Y CBOJHOBY Откривање спомен- -трга На дан када је 1944. године око две стотине младића нз овог подјухорског села отишло у народно-ослободн лачку борбу, а многн су за увек остали у псторији, 17. повембра биће открнвен спо мен трг — једно прекрасно здање у центру села, које ће чувати успомену на Јунакеи ратнике из балканског, пр еог и другог светског рата. Мепггани Својнова ће на овај начнн обележити четр десетогодиппвицу ослобођен>а н одужитн се својим палим мештанима у НОР-у н Револуцијц. М. Д. ИЗЈАВЕ 04YBATH сточни ФОНД В Петар Адамовић, дирек тор РО „7. јули"’, на отвара н»у изложбе прпплодне сто ке у стрижи: — Наша радна органнзација је међутпм и у оваквим вео.ма отежанпм услови ма привређивања уложилан улаже макмнсалне напоре за очување сточног фоида. Има мо квалитетан матернјал на којп може да се рачуна у даљем развоју сточарства. Цпљ овогодишње пзложбе је баш у томе да се покаже да п у најтежим условима треба п да се може пздржн ти како би се очувао сточни фонд. ШЕБЕРНА РЕПА Мало — али слатко @ Очекује се принос од 30 хиљада килограма по хектару Q Дигестија 16 процената © Кампања при крају Већ двадестак дана како су кречне пећи у Фабрицн „Данило Димитријевић" у ћупри ји упаљене, чиме је отпочела овогодишња кампања тпећерне репе. Наша општина, међутим не може се похвалити колмчина.ма шећерне репе. Ова индустријска биљка засејана је на само 247 хектара н то углавном лндивидуапном поседу, најмање до сада у распону од двадестак годиаа уна зад. Ни добри услови које је секу око 16 процената. нудила шећерана, нити пак сшмулативне цене, нису опре- М.Д. ПРЕД ЈЕСЕЊУ CETBY CEIBA СА 03НАК0М „ХНТНО" ® Што пре припремити земљиште за сетву ® Репроматеријала, механизације и дизела има довољно • Почиње такмичење за високе приносе ® Земљипгге суво за сетву Трп хиљаде трактора са пратећим прикључшш машинама, и 150 сејалица биће довољно да се јесеља сетва'обавп за десетак дана, значи много ажурније и ангажованије, из разлога закашљења у берби кукуруза. За обављање јесење сетве оппгпши Параћин је потребно 1650 тона минералног ђубрива, it те количине су набављене од стране пољопривредних органн запија. Семенска пшеница је обезбеђена у потребним количииама по цени од 42 динара по килограму, а регрес за семенску пшеннцу предложен од Републичког комитета за пољопрпвреду је повећан са четири на седам ддгнара по килограму, Са уговараљем пшенпце треба да се отпочне одмах, а пољо привредници који уговоре проделили наше пољопривреднике. Шећерна репа је претрпела сушу током лета, али су је последње падавинс освежиле и повратиле, тако да је маса корена повећана, а самим тим и приноси. Ове јесенн очекује се принос шећерне репе од 30 хлљада килограма по хектару. Квалитет шећерне репе је изванредан, а дигестија нзноси у про нзводњу могу да подигну репро материјал ва кредиг, за готов повац или на бази замене за пшеницу. Дизел горпво за ieceity сетву је обезбеђено у „Југопетролу" Параћнн v довољним количинама, а обавеза је организапије да свим земљорадницима обезбеде регрес за гориво у висннн 8 динара по литру. Трећина укупие производње пшенице треба да буде ове јеБЕРБА ПОВРТАРСКИХ KYJITYPA ПОВРТАРСКЕ БИЉКЕ ИСПЛАТИВЕ О Повртарство последњих година све више заузима обрадиве оранице О Остављајући гајење неких традиционалних култура, на пример винограда, пољопривредници нашег краја се опредељују за повртарство Повртне бпљке су засејапе па око 1600 хектара. Гледаио у целтгни око њнхове бербе и продаје није бнло већнх потешкоћа, а делпмично и због рода, крји ове јесенп није био баш издашан као прошлих. Парадајз и паприка ове године имали су и добро високу цену на слободном тржмшгу, a очекује се да и јесењи купус има добру потражњу, бар пре ма броју засађених хектара. М. Д. Y то.ме очигледно имају и рачунице, а и високих резултата. Да се подсетнмо да су пољопривредници Стрнже дуготодишњим узгајан>ем папрнке успели да селекционипгу једну нову хибридну сорту, звану стриппса паприка, која је уствари наш мелез неких познаtux врста. На пољопривредној нзложбп у Стрижи недавно смо били запрепашћени величнном поједшшх пољопривредних про извода, на пример репе, кромmtpa, купуса и тако даље, одгојених на нашем подручју. сени уговорена, за то су потреб на средства V износу од 72 хиљаде динара. Истовремено са јесењом сетвом почиње и такмпчење у про изводњн хране, које водп ОК ССРН. Пољопрнвредници ц пољопривредне организације тре * ба да се прпјављују општннском пггабу за лраћење такмичења. М. Д. МОСТ НА МОРАВИ ЈЕ Y ЗАВРШНОЈ ФАЗИ Мост на Морави је у завр шној фази изградње. Шестог октобра спојепе су обале и од тада мостом пролазе пс шаци и бицнклнсти. Бетони рање моста Је завршсно. Урађен је навоз од Чепура до моста у који J© уграБено 16 хиљада кубнпх птетара шљунка. Y завршној фази је регулација корита узвод но од моста, а у пределу пе шачких стаза биће постављсни каблови за будуће теле фонске везе свих 5 меснпх зајсдпица преко Мораве. БЕРБА KYKYPY3A БЕЗ ОТКУПА „ЖУТОГ ЗЛАТА“ © Берба каснила двадесетак дана ® Принос треба да се креће до 50 хиљада тона На пољима око Параћина увелнко се одвпја берба кгкуруза. До сада је убрано нешто преко 80 процената укупне површине, која износп 13.270 хектара. Јасно је да се каспи у убирању, а што ће се одразити и иа термнн јсссње сетве, која сигурно касни двадесетак дана од оптималног Да би се берба кукјуруза завршипа на време, потребио ;је ца се дневно обере 270 хектара. МеБупим, посдавља се питаље да inn ;је могуће обради тај број хектара у мсловпма ручне бербе, односно ниског степена број парцела под кукурузом у (механизацисје, јер (је највећи приватном власнЈ<штв|у. Радда органнзација „1. мај” организовала је бербу семепског к.укуруза. H>v нашме, обавља ,iv ученици средњошколског иент.ра. Како се^процањује, иа 11ндивид)уал.:1х>м .сектору нпје по требно организовати добровољан рад, мада по селпсма агма НОВЕ КЊИГЕ 100 rofflaa fffiWCTA У ПАРАЂИНУ . (Аутор Предраг Петровић, издаје CO Параћин ( Пчеларско друштво „Грза”, 1984. Параћин) Век пчеларења у Параћину п околини синтетизован је на 37 страница, представља најкраћи воднч кроз деценије пчеларења, најсажетцју грађу п документаци.ју будућем нстраживачу и историографу који he ову област KojiiM поводом и случајем обра15ивати. Историчар Завичајног музеја Предраг Петровић користио се постојећом документацијом и сећањима најстаријих пчелара. После уводног дела следи преглед развоја пчеларства у Поморављу, затим развој пчела рства у ПараНину од 1882. годнне до другог светског рата.и пчеларство после другог светског рата v оквиру друштва „Грза". СПОЈЕНЕ ОЕАЛЕ Извођач радова сада ради на ^тхЈзању, преднапрезаљу моста, а преостаје још да се ураде пешачке стазс и ограда на половини дужинв мос та, да се изврши изолација н асфалтирање,( као и фарба ље челичие коиструкције. Испитивање моста под теретом заказано је за 15 новем бар. Све ове послове треба заврпшти до 24. новембра, када је плаимрано да мост буде пупгген у саобраћај. М. Ж. рока за почетак. много старачких домаћинстава која Hwcv v станлг да овс послове обавс сама, н v одређезом року. Очеклвами укупнк приноси ку куруза v сво-ј години треба да нзноее око 47 хиљада тона. Вла жност кгкмруза ie сгормалиа п неће требатп вештачко сушен»с. МеВугпим, радне организације са Tepairropn.ic наше општине mtov пла:пЕрг\ле откуп кукуруза. Y варвартшској општини. на ПРПМер, iKVK.V;pt\13 v клипи сс про даје no 1S динара по кллог.раму. М. Д. Монографпја о пчеларству јс плустроваиа фотографијаманај заслужнијих пчелара, факсими лима загшоника п другим докумеитима важним за развој. Ову књигу јс препоручио сво јо.м рсцензијом истакнути позиавалац ове области профссор доктор Богољуб Константиновпћ, а графички је опремио Александар Портној. Да парафразирамо мото ове lutiire, односно мисао Антона Јаиша, да је ову књигу вредело објавити п када нс би дала оволико података, јср ie она уствари пречица кроз век пчеларења. М. Д. ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ ЖЕТВА СУНЦОКРЕТА Без проблема > Очекивани приноси од 2 хиљаде килограма по хектару неће бити остварени Најмех-анпзованија жегва по сле пшенпце је свакако жетва суицокрета, захваљујући великом броју комбајна и адаптерима. Суицокрет је <Азрео, биљке су |у врло добром стаљу и приноси трсба да буду врло високи, мада планнрашх прнноси од 2 хЈивзде кнлограма по хектару неће бпти оства рени због временскнх услова, који су током лета и почетком јесени влада-ит. Жетва сунцокрета биће обављена у врло кратком року, a под сунцокретом има 190 хектара, углавном на друштвеннм парцелама. На индиввдуадном сектору под сунцокреггом је засејано само 50 хектара. Рад на органнзација „1. мај” лма вајвећу површину под сунцокретом, а иелокупна промзвод ња је унапред договорена. М. Д. Поводом смрти нашег драгог супруга и оца Михаила Мике Миловановића, инжењера агрономијеу пензнји, овим путс.м желнмо да се захвалимо свпм рођацима« пријатељнма п познаницима који су нам помогли у току лечења његовог н у најтежим тренуцнма за пас, њего ве вајближе. За посебну помоћ захваљу јемо се Скушптшш општине Параћин, 33 „Поточанки” из Поточца, Ошптинском одбору Црвеног крста ■ и сввм осталим друпхтвенополитичким организацијаua CO Парађнн. Хвала свима којп су нам упутилн. телеграме саучешћа и онима којп су својим присуством достојно пспратнли нашег драгог Мику. ПОРОДИЦА ДОБРИВОЈЕ ЈЕРЕМИН ИЗ СТРИЖЕ Рекордер са шећерном репом @ Једанаест вагона по хектару — рекорд какав се не памти у нашем крају Земљорадник Добрнвоје ЈереАП1ћ sib Стриже увротпо се овс јесени v регке рекордере, бар кад ie VI питаљу производња шећерпе иепе. Прошлс јесенп Добривоје ie засејао репу на површшт од хекггар и шездесет ари, искористивши повољне услове које је пружала шећера иа v R^Tipnjn. Према цроценп струшнака из Пољопривредне сташше и Задружног савеза очекхНе се рскордал прннос од 11 вагона по хектару. — Коначап бмлапс знаћс се кад Добрнвоје преда сву репу oTKyrnioj станицц у Стрижи. Овакав рекорд неће да пас зачуДп, јер је склоп биљака бно из ваиредаи, односно 100 хиљада по хектару, што је скоро идеална граница. Y3 то Добрпвоје је добро наbvopno iwiav, v просеку no 20 килограма no ару, или 2000 кплограма по хектару. М. ДЈ Мпанзд 8
НН НП 51. ОКТОБЛР 1984. ■ БРОЈ 269 НОВИ УСПЕСИ ПЕСНИКИЊЕ СВЕТЛАНЕ НОВЕ КЊИГЕ АРСИН ЊЕНА ГОДИНА ■ МЕБУ ДЕСЕТ НАЈБОЉ11Х НА „СМЕДЕРЕВСКОЈ ПЕСНИЧКОЈ ЈЕСЕНИ” ■ ДРУГА НАГРАДА Y CBETO3APEBY ■ Y4EСТВОВАЊЕ НА „РАТКОћИНЕВИМ ВЕЧЕРИМА ПОЕЗИЈЕ" ■ ПРВА НАГРАДА НА „ПЕСНИЧКОЈ ОЛПМПИЈАДИ ’84” ИСТОРИЈА НА ДЛАНУ Млада параћннска лсошкиња Светлана Арснћ, један од најактнвннјнх чланова К|внжевног клуба .нМирко Бањевнћ”, на песннчком пољу v6wpa крупие пло дове. Да почнемо о_д најсвежиЈе вести: На овогоднипве^ фестквалу југословенске поезије „Сме дсрсвска песиичка |есен” међу десет пескика којн cv се такми- »гили за на|ввше фестивалско гтр1:зна>Бе „Златну струну” била |е н параћинска млала песнпклпва Светлана Арсић. Њсна песма „Ретко се догађа” освојила Је жирп, Јер ући међу десет на| бољих v конкуренцији 900 песама од 500 аутора је право признан£. Октобар месец је Светлани донео м другу награду на традиционалном kohkvPcv Кнлскев ног клуба иБура Јакшић” у Све тозареву за песму „Сакараменто”. Псчеггком сеттгембра Свегглана АраиЈН је боравила у Бије * лом Пољу, где је тчествовала на .Јатковићевим зечсрима по езије” била међу 15 најболдгх од укупно 300 аутора. ЂАЧКО ПОЉАНЧЕ CY3E ОКТОБРА Октобар плаче, плаче јер се сећа плаче све јаче, а туга је све већа. Да ли то ‘плаче због жртава палих? Да, жали оне мртве оне што су пали, uito су били млаои, а своје животе дали.. Жали сву децу што су отшила, оставила сое дале fl јутра за боље сутра. Маја Младсновић, VL1I3 ОШ ,,Стеван Јаковљевић" IlapahifH РЕКА ГРЗА Седим на обали реке Грзе. Кроз главу ми пролазе мисли брзе. Посетиоци природу траже, а Грза се са њи.ча слаже. Лепо је плаво језеро Грзе. У њему се огледају срне Грза се брзе. смеје, лепа и мила, са н>е се види сто ћилима. Драгица Кантар III 1 „Стеван Јаковљевић” раћнн тито Говорећи о тсбн, Тито, Морам певати, Морам песмом почети, . Јер звездана реч Једно.ч побућена He да се у.иирити Тито... Марина „Бранко кирнца Baciih, VJ2 Крсмановић' ОШ Сл ГРЗА Грзо наша, драга мила увек си ‘мирисна, весела и чила Тебе »краси растиње зелено и дрвеће густо и големол Када смо на Грзи сви се веселимо јер да се играмо и дружимо желимо. Зато те, Грзо, волимо и твоје лепоте чувамо. Катарина ДимЈггријевић, Ш1 ОШ ,Д1омч1Јло Поповић” Озрен” Параћш’ ЈЕСЕН Јесен стижс, амбари препуни, Жуто злато треба да се круни. Гордана Стевановић, V разред ОШ „Брапко КрсмановлВ” СлклрИца Летња „Песничка олимпниада” коју ie органлзовао наш .•пгст, TaKobe, јпјјс могла да проbe без Свстлане Арсић, којој »је том при-шком пссма „Корњачин сулсрак” донела прву награду отручног жирија. „Мллпка песма” Светлану Арсип ie довела и до антологијског издатва. Hairxie, састављач Милосав Славко Пешић је ову пес.му v збирку ,ЈБубавна поезија аугора роБетшх пботе рата” која је изашла у летн>1ш месешима. Млада поеггеса v овој годнчн имала ie богату жетву и с пу1гим правом .можемо рећи да је ово њена година која јој је поред прнзнања на песничком плазу донела и диплому Еконо.мског факултета. Љубитељи доброг стлха познају СветnaHiv и по књизи „Одисеј носорот”, а верујемо да ће Светлана љубитеље поезије обрадова тн ускоро новом књиго.м. С. Ј. ГРЗА Где извире река Грза, ту је вода много брза. Ту долазо људи многи, да се диве бистрој воои. Гласни жубор ове реке, привлачи и птице неке. Наташа Јовановнћ, 1Ш ОШ „Стеван Јаковљсвић" Параћкн ОКТОБАР Октобар је ватра која вечито пламти. Октобар је нешто, што се памти. Октобар је Сунце, које вечито сја. СИсгобар је. песма, чиониру најмилија. Снежана ЈаћЈгмовић, VII OL1I „Бранко Крс.мановнћ” Снкирнца ОШ ПаОКТОБАР Октобар је месец ветра и кише, месец кад јесен своје песме nuuie, кЛд се за знму све збира, клавиру свира. као природа на чудном Октобар је месец крушака, јабука, и брзих облака, што носе тмурно < Oicro6ap је мсссц, кад ватра свуда тонло запуцкета, зрелог грожћа време. кад<$ се сви сећају лета, кад .чаца на столици тихо преде, кад деца слушају приче од бабе и dede. Марнја Несторовнћ, VUI3 ОШ „Стеван Јаковљевић" Параћнн тито Тито Тито Тито Тито Тито Тита /е љубав, сс у срцу носи. је .чирис у коси, је пупољак иа ружи. је цвеће. пикад нико заборавити неће. Саша ВељковиИ, V разред ОШ ,,Браико Крсмановић” Сиклрнца • Др Милисав Обрадовић: Друштвено-економски корени настанка радничке класе у Средњем поморављу • Издавач: Институт за историју радничког покрета Србије и „Народна књига”, 1984. Београд • Промоција у Параћину 26. октобра • О књизи говорили Др Јован Дубовац и др Младен Вукомановић ИнстЈгтут за историју радничко! * покрета Србије н „Народна кљига” из Београда у оквлру Библиотеке „Студије и монографије” издали су ових дана нсториографско дело „Друштвено еконо.мски корени настанка радничке класе у Средње.м Поморављу” аутора Др Милисава Обрадовића, шег суграђанина. Прилику да се сретне.мо овим делом имали с.мо 26. наса октобра када је извршена промоција кљиге у присуству представнлка Инсглтута за ис торлју раднлчког покрета Србије, друштвено-политичких и културнлх радника Параћина. Зналачкл, опробаннм псторл Јским методама, Др Мплисав Обрадовлћ знао је тачно шта треба рећи о овоЈ тедш. На31- странпца уткано је безброј детал>а и чшБСиица на коЈима Је аутор радио око пет година. Прегледно, Јасно, бпраким речима, без конфузности и крутостл, од увода до задње главе, а има лх четири (Политнчке 11 еконо.мске прлллке у средњем поморављу средином XIX века, Прлвредни и двушгвенл развлтак Средњег поморавља у другој половшш XIX века, Индустрлјскл Средњег поморавља развитак v другој половнни XIX века и ¥лога и место радничкс класе у друштенн развитак Средњег по.моравља) нсторичар је обрадно настанак и развој радничке класе у Средње.м поморављу. Аутор је педантно прагио све догађаје и слике развоја ређају се тачно и јасно. Доктор Обрадовић је знао тачно одакле треба да крене, где леже корени радннчке класе. 1Са гштализам је период у коме се она зачињс и ње.му аутор најпрс посвећује лажњу. Развој целе Србијс, а посебно индустрије л занатства Средњег поАКЦИЈА „МЕСЕЦ КЊИГЕ fag Дамн>анов»11 с. Ј. Жнвот и дело Живке Дамња новнћ били су инспирација за МеИсура Сеферовнћа да о овој жснн борцу, прекаљено.м кому- :н!сти и жени прво.м полнтичко.м Ko.vecapv налише књигу. Тако cv настала „Размеђа Живке Дамњановић' * кн>нге у коic>i а\тор vcrteea да доЧара и разјаснн многе. појединости нз бурног, тешког н трагичног жи вота ове херојинс. V присуству бројних гостију, Ј8. октобра ла књижевној вече рл члјл је организатор била илбллотека „Др Внћентлјс РаклБ” у сар.адЈБи са општлнсхи.м • одбором СУБНОР-а л Издавачко.м радлом оргаллзацлјо.м „На родна књнга" лз Београда упра во је било речи о помелутој КЈБЛЗИ. Поред avropa који је говорио о кјблзл, гост вечерл блла је и сестра Жлвке Да.Мњановић, Зо рица Дамњановић, која је својлм сећањима оживела тешке и грагичнс дале прошлостл породице Да.мњановнћ, која је на стратишту наше револуције оставлла четлрл своја члана. Ово кгблжсвло вече којс је било nocBchciio Жлвкл' Дамн.аловкН, бОрцу ПараВнпско-ћупрлјскс чеге, дсо је лз актпплистн Акцлје „Месец кжпге” KO.iv водл Блбллотска л долрнлос обележавања четрдссетого дншњице ocauoobeiBa. к1оанан s Др Милисап Обрадовлћ (у средини), аутор „Историје на длану' моравља, такође су лепо обрађени у књнзл, са свл.м запажаЊЈгма и закљуЧци.ма које аутор изводл. Уз све to, текст је лак и читљлв, читалац пожели да га прочлта у једно.м даху, што није чест случај са штлвима такве те.матике. Плсање оваквих књига је од влшестргког значаја. To нлје дело које служл са.мо лнфор.мације ради, о то.ме где се шта догаБа. Овако детаљло об рађена rpaba ног подручја н>е целокупне сио је, поред ван Дубовац, кљигу. са једног локалслужн за писа * псторпјс, наглаосталог, Др Јопредстављајући Колико Је времена потребно н труда да се уложи на прикупљању података, Јер се до историјске и архнвске грађе тешко долази, знаЈу само нсторичари. Све је то доктор Милисав Обрадовнћ радџо стрЗАВРШЕНИ ОКТОБАРСКИ CYCPET И ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА Y ПАPARHHY Богата позоришна јесен © Овогодишњи, четрнаести по реду Октобарски сусрети у потпуности су оправдали своје постојање Ф Свевреме Сусрета пуолика пунила салу • Y осам позоришних вечери, од 13. до 30. октобра, прпказано је девет представа Аматерско позорлште „Бора Станковнћ” из Врања, представом „Ташана” је отворло овогодишње Октобарске сусрете. Да је у овом случају важила она народна: „По јутру се дан познаје”, параћинска публика која је све време фестивала пунлла позоришну cany могла је бити разочарана. To што су нам показали Врањанци деловало је прллнчно неубедљиво и недбввљно уиграно. Фестивал је настављан пред ставо.м „Вашар у Тополи”, Добрице Ерића, а у режији Дуке Јовановића. Иако је реч о дечнјој представи која јс већ више пута репрнзнрана, спонтаност којом су деца играла, потпо.могнута лскуснијим глумцима довсла је до поновног одушевљења публике. Народно позориште из Крушевца се представило параћлн ској публици „Балканским шпи ЈуНОм” Душаиа Ковачевића, коЈи Је режирао НебоЈша Брадић. Изгледа да Је крушевачкј< ансамбл, постављајућл на сцену један савременн текст, сматрао да ће бити довољио за успех саме представе. И.мао се угнсак да глумцн непотребнмм гримасама и геговима желе да прикрију своју нскреатлвност л немогућност да нз са.мог текста извуку максипљиво, са.м, без лкакве материЈалне помоћл. Кјблгз показује до каквог Је резултата аутор дошао. To је једно од најбољих историографских дела у послератиом перлоду, истакао је Др Младен Вукомановић, препоручујућл књигу. Дело је такво л што се тнче стнлнстпке и садржајности, а о таквлм подухватима наше друшгво би требало да подстиче и лаштво. Рецл.Мо и то више да opiuie, по.маже стварада ово би угледало светлост у финансирању нису дело не дача да учествовали, поред Републнчке заједнице науке Србије, скупштнне општнна, друштвено-полнтичке брганизације и са.моуправне интересне заједнице за културу општлна Параћин.Бу * прија и Светозарево. С. Јовановић мум. Напоменимо и то да је реч о једно.м професмоналном позоришту које је учествовало на сусретима. „Колубарска блтка” Добриие Носића у извођењу аматер * ског позорлшта „Абрашевлћ” из Ваљева је једна од онлх представа које су плениле великим бројем глу.маца и успешшш сллкањем пслхологије српских војсковођа из првог светског рата. Међутим, стиче се угисак да је режлсер Ненад Илић доста кзгубио на сназл представе прл покушају да познате историјске ликове визуелно што аутентнчније прикаже. Академско позорншге „Брап ко Крс.маиовић” из Београда се публнцн представило две.ма прсдставама: „Фарсо.м о адвокату Патлену” непознатог фра ицуског аутора нз XIV века и „Невидљивом руком” Се.ма Шепарда. Прва представа је изведена на тргу „Бранко Крсмановић”. Успешном режијом Сннише Ракића публици Је дочарана итмосфера средњовсковнлх путујућнх цружина. Уједћо то Је и нрво мзвоbetbe Једне позоришне представе на отвореном простору у Параћнку. Исте вечерл „Крсмаици'’ су нам се представлли сасвим другачијом прецставо.м. Реч Је о амернчпом цутору чиЈи текст делује прилнчно ансНа традиционалном конкурсу у Светозареву ПРВА НАГРАДА МИРОСЛАВУ ДИМИТРИЈЕВИНУ Мирославу Дпмитријевићу, параћинском песнику, овнх дана стнгла Је Још Јед на награда. Пес.ма ,,¥даја воде”, са којом је учество вао на траднционалном кон« курсу Књнжевног клуба ,Бура Јакшнћ” пз Светозарсва, донела му је прву наг раду. Поред успеха на пољу пое зије, ДиАПггриЈевић убнра зиачајнс плодове и прозннм стваралаштвом, Наиме, и»©- гова збпрка кратких прича ,Д5олтон” ушла Је у ужи л.збор на традиционалном ко пкурсу „О.младинских новипа”. СтрУчнн жирп је одабрао пет аутора за заједнич ку збирку прича, међу коЈнма Је и Мирослав Дпмитра« JCBIlh. С. Ј. Сутра у књижари „Логос” у 18 часова ПРОМОЦИЈА БОРБЕВИБЕВЕ КЊИГЕ СИЗ културе и Цептар за културу н ннфорлшсање у четвртак 1 нове.мбра прпре 15ују промоцију друге збнркс песа.ма „Тумачење снова’’, Живорада Борђевића, књнжевннка пз Спстозарева. О књнзц he говорЈГти песник Слободан Жнкић, стихове ће читатн Данка Мнлисављевић и Славко Самарџић, во дитељ разговора Снежана Јовановић. М. Д. дтично, али захваљујући доброЈ глуми Београђана, представа је л.мала завлдан ниво. Гости лз Приједора су св представили делом „Вук Буба« ло”. УраБена у целини на класицаи начин представа је зах«; ваљујући само искричавом ду« ху Нопића кзазвала по који ос.мех публике. Посебно освежење на озс.гоч дишњем фестлвалу и највећи аплауз публлке освојили су аматерн из Клкинде. Они су, такође, на параћинској сцени лзвелн две представе. „Ран.еног орла” Мир-Јам извели су на нлвоу којем бл завидела и . многа ггрофесионална поз.ори-» шта. Режлја Велнмира Мнтро * вића, глума целог ансамбла, ксстлмографија и сценографи« ја деловалп су једиоставно, у функцији карикатуралног пред стављања једног прежлвљеног кљижевног дела. Друга представа, Чеховљев „Ујка Baiba” у режили Љубослава Мајера је за леколико шгјансл бида licпод претходне, алл ипак мерено аматерскнм аршином им&ч ла јс сасвим завлдан нив>. Послсдњег дана фестлвала публицц су се још јецнсш представили Параћпнци. Овог пута премнјернпм ххзвођењем представе „Мрсшћење шарана” Александра Поповића у режги ји Дуке Јовановића. М. СтанисављевиД
9f ФУДБАЛ: ОПШТННСКЕ ЛИГЕ Два кола пред крпј так.мнчси»а Y при том нису пружили игру за По11 2 20 7 0 6 5 М. М. 5 2 3 7 11 0 2 ДРУГА 2 8 10:21 МАЛИ ОГЛАСИ НАПРЕДАК 2:4 Jomiha СТОНИ ТЕНИС ПОЧЕЛО ЈЕ ТРОМЕЧОМ ДсспотоI коло ha. Тслефон: 52.964, од 15 часова. На тро.мечу градова постигпуОШТЕТИП 60PIU II коло Y 3HAKY МУТНИЧАНА Фабрике стакла у 9 и п 11 11 11 8 8 11 11 11 ПродаЈсм „Заставу 750" у стању н мотор у исправном КЛАЧЕВИЦА: ЖЕЛЕЗНИЧАР 8 10 5 3 11 11 11 3 П 11 11 3 3 2 2 3 2 3 0 3 уссљнв, илк ку3 0 2 0 3 3 11 11 11 11 11 11 11 11 11 0 3 2 2 5 20: 5 18: 9 19:12 15:13 15:10 15:11 13:11 13:’8 19:14 8:13 9:15 8:11 13:14 13:23 возком стан.у. 3 3 3 19 16 15 14 13 13 12 11 10 10 10 9 *7 7 Давнтн на адрссу: Миомир Diih, Лсшјс, DapahitH. 5:0 0:5 2:5 Хитпо продајсм иову кућу у нассљу Тскпја од 160 квадрата, са поткровљем, лва дг.особна стаиа, га рзжа, 5 арн плаиа, cvncp комфор. На одлпчном мссту. Можс сс видстн сваког дана. Kocnih Милија, иассљс Тскија, код Параћнна. 5:0 0:5 0:5 Мсн.а.м јсднособан цомфопап стан за већи. Тслсфон: 51-938. Часлав Ди мчнћ, Њсгошевз 2/А. точац: — Јухор Радппчкн 2:2, СтубнUa: Напредак — Моравац 6:4, Извор: НСК — Херој 4:4, Давидовац: Радннк ти су следећи резултати: ПАРАНИН : ИУПРИЈА ПАРАНИН : СВЕТОЗАРЕВО СВЕТОЗАРЕВО : БУПРИЈА 41:12 45:25 25:25 Томислад, Улнца Мирослава 21. ПараИпк. Зсмљорадннк ХероЈ Борац Јединство Радннчки Јухор ИСК Врапчане Напредак (Д. Радннк Напрсдак (Ст) Моравац Будућност Младост 1:8 0:9 5:4 Ипак, ни у Јсдинству пс миру jy. Подучени прошлогодишњим горки.м иокуством, и они су на опрсзу, заиста У својим могућностима. — Зсмљорадннк 2:2 ћност. — Напрсдак 20:26 15:29 21:34 8:31 17:56 Постнгнути су следећи резултатн: часова. Р. Ванек Професор енглсског Јсзнка лаје прнватнс часовс за дсцу одЈ 7 година н за олраслс. Телефон: 52-756. Дајсм прнватио часовс францусci.or језика ученицпма свих узраста. Пглефоп: 53-949. ОПШТИНСКА АИГА 35:28 29:23 27:18 20:18 29:21 коју су њихови навијачи навик ли. He поновпло се: пет лопти у мрежи, али то је Сплит. На слици: резервни голман Марић ЗАБРЕГА: ПОЛЕТ — СЛОБОДА 4:1 Општинска лига Параћина почела је са такмнчењем 27. октобра. Учествује 14 екипа: Хнтно потрсбап, одмах Јсднособан комфоран стан НроДајсм ислокупно до.маПинспво у Поточцу (спратиу кућу, и спе обЈсктс за пољоприврсдно дома hiiticmo и око дпа хсктара обради г«; површинс). Мнрослав Бокић, Поточац. Коло пре у сусрету са увск не угодним фудбалерима Мла-дости из Лучана „зелени" су на је двитс јаде одбранили победу, a Д. МУТНИЦА: с. ■ • ЈЕДИНСТВО — ПЕ1РУС 6:0 Првој II Другој ОПШТЛПСКОЈ ЛИП1, лидерн Земљорадпик in Стрнжс и Полет из Забрсгс подако сс нздвајају, Воћство Зсмљорадпнка на табелн пспрсд Хсроја пз Бусиловца јс пст бодова, о Полет нспрсд крсжбнначкс Слободс са три Оода. Овогодншњн првн дсо такм1гчс1Ба у Првој п ДругоЈ опигпшској фудбалској лнгп карактершиу утакмпцс бсз ннцидената, што јс за сваку поХтилу. Још увек могу да се пријаве новс екипе које желе да учествују у такмичењу на другом турниру који he сс лграти 4. нове.мбра у фискултурној сали Продајсм плац па Карађорђсвом брлу (близу ауто-пута) погодап за пикснл1гцс н BOhiaaicc. Милуновић РЕЗУЛТАТИ 11PBE ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Параћшк Младост — Јесинство Бошљанс: Борац — Врапчанс 2:2, !5 14 14 12 12 11 -10 10 ТАБЕЛА ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИЛТ — ЈУГ БУЉАНЕ: Л1ЛАДОСТ — БСК 1:8 н Лсбина: Буду- (Д-) 2:1. HA OCHOBY ОДЛУКЕ СКУПШТИНЕ. ОПШТИНСКЕ САД:ОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Y ПАРАНИНУ БР. 139/6 ОД 4. 10.,1984. ГОДИНЕ, РАДНА ЗАЈЕДНИЦА ЗАЈЕДНИЧКЕ C^Y IНЕ СЛУЖБЕ ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИ^ ДЕЧЈЕ И CO ЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Y ПАРАБИНУ, РАСПИСУЈЕ JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ Књажевац: Тимочанин — Јединство 0:0 ЗЕМЉОРАДНИК И ПОЛЕТ СЕ ИЗДВАЈАЈУ Полет 9 8 0 1 53:13 16 Слобода 8 6 1 1 37:10 13 БСК 8 6 0 2 49:3 12 Налредак 9 6 1 2 25:14 13 Морава (III) 8 5 2 1 22:12 12 Јединство (Д.Х1) 8 4 0 4 21:21 6 Пструс 8 3 0 5 15:31 6 Морада (ДВ) 8 3 0 5 19:32 6 Младост (ГМ) 10 3 ,0 7 22:45 6 Развмтак 9 1 0 8 9 43 2 Желсзннчдр 9 0 0 9 12:49 U Иако смо павикли да Јединство тек у пролећном делу првен ства пружа најбољс партијс, ова јесеп приказала је „зелснс" у пуном сјају. У једапаест утакми ца јесењег дела првенства Једи нство зна само за победе уз три псрсшспа сусрета. Прошле нсдс љс вратили су се из Кљажевца са бодом који су освојили у ла ганој утакмици против Тимоча пина, скипе за коју их всже тра дпциопално пријатсљство. ЈСДШ1СТВО ПКВ JYMKO Палилулац Железничар Младост МИН Јастрсбац Асмннд ’ Мсталац Прогрсс ШумаднЈа ФАП Рсмоит Слога Дипамо Т1ШОЧВН1Ш Јагодина шебен начин ва крају првснства престигла, ствари. верују у Јединству, нису тако црне како то обавезно присутни песимисти прдсвиђају. Оваквс скупине фуд балера, каква јс и у ЈУМКУ, нс мају дутачак вск трајања. Очекујс сс да he код н>их иаступити распад систе.ма половином пролећног дела такмичења у Другој српској лиги, бсз обзира на потсзс које њихова OoraTa управа потпомогнута Југосло венском модном конфскцијо.м, повлачи. it прнмљених голова, то је екипа која мало дајс, а много при ма. Железничар је постигао 15 голова, а примио 13, а из све га тога има пи ман>с ни више 14 бодова. Према томе, ваља очекивати да навала Јединства идуће нсдсље има пуне ноге по сла. 1. ПРОДАЈА ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА 1. Продаја пословпих просторија зграде I и Н V уллци Крагујевачкој бр. 4. v Параћииу Центра за соилјални рад „Параћин" у укуплој површпни ол око 300 м: са почстпо.м ценом од 40.000,00 динара по м1. 2. Продаја пословног простора у улицн М. Тпта 109 v Параћину власништва Општинске организаише Црвеног крста v Праћину v укупној површинп од око 115 м8 са почстном ценом од 55.000,00 дпнара по м.* — Право првенства куповине ових пословних простсрија имају досадашљи корисници. II. ПРОДАЈА KYfiE И ПЛАЦА Y КО ДРЕНОВАЦ 1. КП бр. 7056 на месту звано.м „село-плац’ дв> риште III класе v површини од 5,00 ари, под зградом 89 м2 и вођњаком у саставу плаца и зграде Ш класс v површшш од 14,80 ари. Почетна непа за напред описану непокретност је 400.000,00 динара. III ПРОДАЈА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИПГГА 1. КП бр. 6489 место „Стари — плацеви” сњива, I класа у површини од18,06 ари, са почетном ценом 7.000,00 динара по ару. од 2. КП бр. 6530 место „стари — плацеви” њива. класа у површинн од 18,81 ар, са почетном ценом од 7.000,00 динара no fpy. 3. КП бр. 6838 место „страна” виноград, Ш класа у површини од 5,10 ари, са почетном ценом од 5.000,UU динара по ару. 4. КП бр. 6856 место „страпа — брдо" виноград, Ш класа у површинп од 11,18 ари, са почетнолг ценом 5.000,00 дпнара по ару. 5. КП бр. 7056 место „стари — планеви" њива. П класа у површинн од 11,18 арл, са почетномценом од 6.000,00 динара по ару. Без обзира на ту утакмицу. фудбалсри Јединства играју ша •мппонскјг, пуни самопоуздања, што je основни предуслов да сс налазс на месту на коме су са- ,да. Са три бода заостатка пр5те их ПКВ ЈУМКО из Врања. „веш тачка скипа" створсна од доступних и пробраних изслужених играча Прве српскс, Друге и Пр ве савезне лиге. Иако ситуација донекле подсећа на прошлогодишњу, када је аранђеловачка -Шумадија увск била за петама Параћинцима, а онда их на вол Идуће нсдеље Једипство опст има један од тежлх сусрета. Y гостс долази нишки Желсзничар екипа која сс налази на чствртом месту табслс и која је озбиљни прстсндснт за врх табсле или бар За ону групу од шест тимова коју he no свој при лици захватити рсорганизација такмичеља у југословепском фу дбалу. Железпичар из Ниша прошлс нсдеље савладало је Ди намо из Врања са 2:0, али суде ћи према скору њихових датих и од 6. КП бр. 7255 место класа v површини од 6.000,00 7. КП површинп дннара но динара no ару. бр. 8109 место „старн — плацеви” ливада. 5,09 арп, са почетном ценом .ливаде” њива, III класа од 17,33 ари, са почетном ценом од 5.000,00 ару. 8. КП бр. 7112 место „лпвадс” њива III класа v псвршини сд 17,43 ари. са почетном ценом од 5.000,00 динара по 9. КП површнни динара no ару. бр. 2238 AiecTo „станачско" њива, I класа v оч 15,46 ару. 10. КП бр. 2241 површинн од. 28,82 дннара no ару. арн, са почетном ценом од 7.000,00 место „момпрово ара са почетном њива, I класа v ценом од 7.000,00 11. КП бр. 2242 место површини од 17,06 ари, са динара по ару. .ДКИВИНО ' почетном њива, I класа V ценом од 7.000,00 Активност Општинског стонотсниског савеза Параћип почсла јс традиционалнпм тромсчом градова СВЕТОЗАРЕВА, НУПРИЈЕ и ПАРАБИНА, који се игра сваке годннс v ЧАСТ ОСЛОБОБЕЊА ПАРАНИНА, Прво место п дипло.му освојп ли су Светозаревчани, друго стонотенисери из fiynpnjc, a треће јс Параћин. За екипу града Параћина иаступили су играчи из Општинске лнгс» порсд Дулића нграли су Вохиновић, Прокић и Церовић. Морава — 4. јули Одред Извиђача — Кос.мај Младост ГМ — Младост (С) Напредак II — Новоселац Буљане II — 14 дана Параћинка — Хсрој Борац III — СУП 4. јули — СУП Херој — Борац III 14 дана — Параћинка Новоселац — Буљане II Младост С — Напредак II Космај — Младост ГМ Морава — Одрсд извиђача ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ПОСЛЕ II КОЛА 1. Младост, Горња Мутница 2 2 0 10:0 2. 4. јулп, Параћин 2 2 0 10:1 3. Буљане II, Буљане 2 2- 0 10:2 4. Одред Извиђача, Параћии 2 2 0 10:2 5. Параћинка. Параћнн 2 2 0 10:6 6. Борац III, Параћин 2 1 1 6:5 7. Новоселац, Параћнн 2 1 1 6:5 8. СУП, Параћин 2 1 1 5:6 9. Херој, Бусиловац 2 0 2 4:10 10. 14 дана, Параћпн 2 0 2 3:10 11. Космај, Параћин 2 0 2 2:10 12. Морава, Доње Видово 2 0 2 0:10 13. Младост, Сгасиртша 2 0 2 0:10 14. Налредак II, Својново 2 0 2 0:10 Ипана^ 0:5 5:2 5:0 0:5 5:1 5:4 1:5 4 4 4 4 4 2 2 2 0 0 0 0 0 0 ШУМАДИЈСКО ПОМОРАВСКА ЛИГА | Плажане: Р^дар Борац 1:1 (1:0) Y девстом колу Шумаднј * ско-по.моравске ллгс, Борац, који се чврсто дрлш средине терена против добрих до маћина н прнстрасног суди * је извукао нерешен резултат. Оба гола постлглн су пграчи Борца, најпре Јефтвћ у првом полувремену ауто-гол, а Стевић је изјел начло у 85 мпнуту. Борац је у Плажанима играо врло добро, али нажалост, судија „поппујућп пре дност домаћег терена”, Huje досудио за госте два очнгледна једанаестерца. М. М. Лицитација he се одржати на дан -9. новембра 1984. године са почетко.м рада у 9 часова v сали Центра за социјапни рад „Параћин" у Параћину улица Крагујевачка бр. 4. Право учешћа на лицитаци.ји имају сва правна и физичка лица која пре тога положе на име депозита 10 одсто од почетне цене. Купопродајни лзнос је у нето лзносу, а осталл трошкови no споразуму лзмеђу купца и продавца. • По окончању лицитације уплаћенц депозит биће враћен учесницима изузев купцима којима he co њлхов депознт урачунати у купопродајну цену. За сва ближа обавештења обратите се радној зајсдници, улица Крагујевачка бр. 2, Параћпн или на телефон бр. 52 — 186. ОПШТИНСКА ЗАЈЕДНИЦА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ — ПАРАНИН Оглашавам нсважсћнм свсдочаиство о завршсној осмогодишњоЈ шко ли у Поповцу издато 1977. годинс ка име Мидивоја Станковнћа из Бу ■ љана. I Оглан.ивам неважећим сведочалство о завршеној основноЈ школк ..Момчидо Поповић" у Параћину, • издато па нме Горана Мвлвћа. Пнст СоцпЈалкстачког савеза рпдиог пзрода смшгпше Параћнл пздаЈе Центар жа кулгуру в ии форлптсан>е „Параћнн ** — Параћвн. В.Д. днректор Мнодраг БлмгоЈевпћ. Главви а олговорп урелпнк Славољуб Обрадовпћ. Издааачко савеп Нада Брапковпћ, Момчило Вучковић, Светислаа Живковић, МилввоЈе Илић, Нада Јопановић (замснпж председника), Спсжана 1овамивмћ, Go рпвоЈе Марнпковић, Славољуб Обрадовнћ, Жввота СтоЈановиВ. ЖпвоЈнп Томвђ (предссдшпс) в Јокао Тохшћ УрсђуЈе Редакционп Еолегијуи, гланпп н одговорпн уредиик СллвољуО Обрадо вић, ноишари: Снемана Јовапоанћ, Мплмца Жпнковнћ, Мпрослав ДимитрпЈевић. Милпво|« Илић (техничкп урелник) н Мнодраг Мплеикивнђ. Адреса рсдакције: Максима Горког 4. Поигганскм фах 38. Телсфонн: Глввни ч одговорни урсдвнк (035) 52-352, новинарв (035) 53-694. Претплата: romniDU 250.0U, дннара, полугодишља 125,00 шпгарц м епостранство двоструко. Жиро рачун Цснтра за куатуру в информнсхње 65504-603—1973 код СДК Параћнн. Штампа ГРО ,Ддас” Београд, Влајковаћсм 8, тедефон 340-351 (011). Тнраж НИХС
ПОЧЕО СА РАДОМ РУДНИК КРЕЧЊАКА Страна 5. ЈЕДИНСТВО ПОСУСТАЛО .. ... . ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ CIICTIEIII СШШ 13Б0Р1Т1 ОЛГВВАРАЈУБ11РШИ1 iilllll * Општинска конференција анализирала двогодишњи рад и усвојила Програм рада за паредни период • Млади — најбоља помоћ младима ® Потребе за јаком, храбром и самосталном организацијом • За новог председника OK ССО из^бран Новица Митровић, радник ИВТКТ „Бранко Крсмановић” Са најзначајнијег скупа младих Новица Митровнћ Рад у протекле две године п наредни задаци билп су основа најзначајнијег скупа општинске омладинске организације одржаног 2. новембра. Изборна седница OK ССО била је уједно прнлика за темељитији претрес проблема са којима се суочава млада генерација и полигон за конкретне предлоге за решавање горућих питања. — Оцењујућл укупност рада и ангажовагоа омладинске орга низације, можемо закључити да смо у појединим областима ост варили всће резултате. док у другим има места за бољи и са држајнији рад. Најпре, у оства ривању политике стабилизацијс, у јачању улоге Савеза социјалис тичкс омладине у политичком сисгему социјалистичке демокра тије, затим решавање питања запошљаваља, образоваља, исти че, уводничар Момчило ВучкоBiih, доскорашњи председник ом ладинске организацијс. — Говорећи о стабилизацијк и вашем допривосу морамо car ледати колихо смо се као гене рација радно и стваралачки ап гажовали на свом радном мссту, Оило да је то фабричка хала, њмва, канцеларија, учионица. Подаци говорс да продукти виост опада. да су честа пеон * равдапа мзостајања са посла, да су мпоге љивс необрађенс, да 'општи успех ученика пе задово л>аоа. Зато морамо гласно у сва кој оргапизацији ССО истицатк да је паш основни задатак у ос тваривању политике еко^омске стабилизацијс — афирмацнје ра да и радних резултата, закључу је уводничар. На овом скупу истакнуто је лз не може да се изрази задовољство утицајем омладиис на укупносг друштвено скономских и политјгчких збивања. Основнк узрок слабог угицаја младих лс жи у нсодговорности лојединих делегата омладине у самоуправиим органима, делегацијама и делегатским скупштинама. Многи од делегата своје учешћс у раду помснутих органа сводили су на доласкс на састанке без аетивног укључивања у н>ихов Рад. без преношења лвиш?јатира и ставова омладлнске организације. Нажало.ст не рстка јг појава да омладлнска организаци ја нема свој став и мишљеас периоду, закључено је на избор ној седници. Омладинска органивација на овом скупу лзабрала је нову Оп штинску конференцлју, Председнлштво и нове делегате у опш тинским друштвено политичким организацијама и органима л своје дслсгатс у Реглоналној и Републичкој организацији, а за чиме аутоматски всзује руке и сво.м делегату. Без опортунизма у сопственим редовима Уводиичар Момчило Вучковић : осврнуо се и на појаву ћутања . младе генерације. — Најраспростран»енији и нај опасиији видови опортунистичког понаша&а младих су ћута11>е и мирење са постојећим ста »ем. Млади 11утс јер се плаше послсдица. Због јавно изговорс нс речи и увсреља да не врсди причати ни боритк се „кад се ништа пе може изменити", све је учссталије одступаље од соци јалистмчких принципа. Зато тре ба тражити емергичпу промсну и акдију. Део одговорности за то лежл и па нама. Зато је од лучујуће организовати се па па чии који he омогућити најефикасвије укључиваље у самоупра вне и револуционарпе токове ко ји треба Да из.мсне постојеће стан>е. Ми не смемо да чекамо да иам неко поклони друштвени положај из којег ћемо одлу чније деловати и преузимати од говорност за развој друштва. Сопственом организованошћу мо раћсмо да се изборимо за такав положај. Зато је потребно да имамо јаку, самосталпу и храбру организацију и да раскрстлмо са опортунизмом и каријери змом у сопственим редовима. Ово бл блла најсажетија оис на досадашл>ег рада, а ујсдно и полазна основа за рад Општин- , ске организацлје Савсза социјд лис-тичке омладине у наредном новог председника OK ССО лза бран јс Новица Митровлћ, радник ИВТКТ „Бранко Крс.мановлћ". Новица Митровић је иначе дугогодлшн»и активиста у ом ладинској организацији, где је обављао нмз значајних функција. М. Илмћ 24. НОВЕМБРА СВЕЧАНА ПРЕДАЈА МОСТА ПРЕКО ВЕЛИКЕ МОРАВЕ ПОСЛЕДЊЕ ВОЖЊЕ СКЕЛОМ употребу чимс he векошш сан бнти остварен. Некадаппве путовање које се бројало на сате сада he се бројати десетлнама минута. намернике, аутомобиле, тракторе, кампоне, а пешаци gy реклн збогом традпцнјп. Посетнлн смо ових дана градител>е моста н последњег скелеџнју у овом крају. Заппсали смо њихива размишљања и преносима нх на 8 страни. КОМЕНТАР БРОЈА СОЦИЈАЛНЕ РАЗЛИНЕ СТВАРНОСТ У овом моменту, после за- $ вршеног dpyioz круга расправе у основним организа- $ цијама Савеза комуниста, ако $ бисмо сачинили син^езу све- $ га оно^а гито је речено и извукли оно што јс најзначај $ није, најунечатљивнје, кара- $ ктеристично скоро за свс срединс, могло би се свести $ на следеке: све веће расло- $ јавање и стваран>е класних $ разлика У друштву ,који са < собом повлачч евидентно no crojatbe социјалних. разлика, и друго, питање одгоеор- $ ности. Овс констатације чла $ нова Савеза комуннста нису $ нронзвод само садашње ра- •ј справе, у којој су нначе изу зесно doucie do изражаја, 6eh су присутне eeh дуже вре.мени. To што се о њима < сада говорн сасвим отворе- $ но, резултат је климе у целом нашем друштву, а носебно у организацији Савеза $ комуниста, и као присутно сазнање да су нроблеми са $ којима се суочава.чо озбиљ- $ ни и претс да девалвирају све досадашње напоре и токове целокупног социјалис- $ TU4KOZ развоја. Социјалне разликс и одговорности су данас две нај- $ слабије тачке које доводс у питањс виталне интересе и опредељења nauiez Opyiuтва. Подривају корене и обе зврећују четрдесетогодишнге $ тековнне у xoju.ua су нзгра $ ћене највеп.е вредности наiucz друштва. Чињеница да данас у друштву ноогојс oozaru и сиро- $ маииш најречитије указује да су занемарени основни прннципн cotpijaAucriinxoz $ самоуиравног друшгва у ко- .ие се са.ио радом можс обез $ деБиватн потребан -ниво егзистенције. Стварност је так ва да је много оних који се $ богате туБн.и радом нли на рачун dpyiurea и оа та поја ва пе са.ио да не јењава или crazHiipa, него све euuie no $ стаје легалнзоаана у натем друштву, пре свега неефи- $ касношНу odpebeiiiix хонтро лних органа и одговорношПу задужсних за ту контролу. $ Комуннсти не прнхватају чињеницу да у друттву које се борн. са низом продле .чд, које je join увех у одрећеном с.иислу сиро.чашно, постоје богртн појединци. Јер, зна се: у nujtcu је ру- $ кама финанснјска моћ, та/ $ може и често бива тако, да $ утиче и на одреБене односе у друштву. Оно iuto посебно $ брине комунисте је чињени- $ ца да меБу онима који су нзневерили принципе соци- §• јалистичког самоуправљања, који злоупотребљавају $ положај и утицај tLua и добар број кумуниста. Економ ски издвојени од радничке класе не могу се више одре ћи својнх привилегија и све ; вшае постају отућени и од • нсиаих нолитнчких опредеље : ња. У 'Нашој средини највећи : број радника има личне до- ; .хоткс који су испод просе- ! ка и у републшрл и у целој ; земљи. За њих је неприхват i љибо да има милијардера ко ; ји држе новац у нашим или ; иностраним банкама, живе : од камата, да им често друш тво обезбећује станове. He могу да прнхвате и могуНност да неко нрави виле и викендице, а истооремено добија вишесобни стан од друштва, док нма јот увех случајева да радни људи и до краја свога радног века не могу да реше стамбено питање. Или да појединци школују децу на страним универзитетима, да одлазе на лечење у друге земље, иако ностоје могућност за Ј tv врсту лечсња. Итд. На састанцима мислено истцче и код нас. се недвосда су комунисти у бази спремни да крену у обрачун са слабостима, али да и они у вишим форумима. крену. Без тога nelie се моћи у одлучну акцију на путу стабилизације рада и понашања, За многе промашаје, иста? кнуто је на састанцима основних организација Савеза комуниста, нико не одговара. За злоупотребе такоbe. Друштвена контрола је неефикасна, па се често сти че yrucatz да неко организо вано тако подрива 'темеље друштва. Ако се заиста не крене у одлучан одрачун са носиоцима понашања супро тно HaiuiLM ог.редељењима, довешће-мо у нитање виталне интерссе нашег друттва. He може се прнхватити пра кса да, поред евидентио/ noстојања разних. видова штета, нема одговорних. To заговарају они који чине штете и злоупотребе. Комунисти верују v ct>oj\ снагу, у снагу социјалистичKOI самоуправног друиава и региени су да се енертчно обрачунају са свима ко<и се не понашају онако кахо треба. To je и порука са веБине састанака основних организација Савеза комунио та, заједнички именитељ у досадашњој расправи noводом предлога закључака. I С. О.
14. НОВЕМБАР 1984. • БРОЈ 270 ЦРЕДСЕДНИШТВО ОПШТПНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА РАЗМАТРАЛО ДОСАДАШЊИ ТОК РАСПРАВЕ ПОВОДОМ ПРЕДЛОГА ЗАКЉУЧАКА XIII СЕДНИЦЕ ЦК СКЈ ПОЛОВИЧАН УСПЕХ • Y основним организацпјама Савеза комуниста у којима је вођена дебата комунисти траже већу одговорност у друштву, више рада и сасвим друтачије понашаље, али још увек половина чланства није упозната са предлогом закључака © Социјалне разлике неспојиве са појмом социјалистичког самоуправног друштва, његовим хуманизмом и моралом и Савезом комуниста жавање више саотанака иоказале cv осмовне организаадје СКС Центра за социјалнк рад, Ценггра за дечју залгпггу, ,Југобанке”, Робне куће „Београд” „Инвестбанкс”, ..Југопетрола”, I п IX ИВТКТ „Брагчко Крсма иовтгћ” a ООСК „7. јуста” плашсрале су одржавдње збора ко Седнлца Председншвтва Општитјског комитета Савеза кому ниста на којој је разматрана ннформација о tokv расппаве поводом закључака XIII седнице Ц.К СКЈ. значила ie п почетак треће фазе дебате која пре лставља договор комунисга о даллш правшша и акпијама garner развоја. Пр речтгма Драгана Петковића, председинка ОК СКС, цпљ пелокупне расправе ie, а посебно lie то бигн V трећој фази, да сс сагледају хључне тдчке на којнма ћс Савез ко.мд-Јпгста водити блггку до XIII козпреса СКЈ, заправо о впталним пнтањнма нашег садаипвег тренутка, као што су јачаље ттг-лвредс, запошл>ава1Бе, тгчни СтДНДарД, 1ГГД. АКТИВНОСТ ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И УДРУЖЕЊА ГРАБАИА Y ОНО И ДСЗ Првпуштени сами себи • Социјалистички савез координатор рада друштвених организација и удружења грађана Y оппггинп Параћин и.ма преко сто друштвенпх организација и удружења грађана у којима је укључено прско 20 хиљада радних људи п грађана. Ове податке чулк смо ва седнппп Председшшггва Општинске конференцнје ССРН, одржаној овпх дана, на којој је разматрана информација о активностима друштвених организација и удружења грађана у општенародној одбрани л друштвеној смозаштнтн. Друштвеме органнзације и удружења грађана могу дати значајан допринос у ОНО и ДСЗ, јер су масовпе и у својим ак-пгвностима повезују се са осталнм оубјектима у нашем друштву, али има доста пробле.ма кала ie у питаљу фннанснран»е тих организација. По речнма Исдељка Гуњевића, председника OK ССРН, када је v питању самоуправљање влада мшпљење да један број људи стално стоји на челу тих орга-1шзаш1ја. Y прпттре.ма.ма за ОНО и ДСЗ посебно се истицао Савез резервних војних старешина, Радио клуб, Аеро клуб, Стрељачки савез, Планинарско друштво, Савез Јгзвиђача, Црвени крст и Ловачко друштво. Y длскусијама о овом проблему речено је да су друштвене организацнјс препуштене са- .ме себи и да о њима нико не води рачуна. Социјалистички ПИТАЊЕ БОГАБЕЊА Разматрајући предлог питан»а за програм рада Скупштине општнне КТараћин, Председннштво Огпптинске копференције ССРН је у начелу подржало теме коЈе ће бпти на дневно.м реду Скупштине оппггине, уз опаску да скутшггинска већа убудуће Binuc раде самостално. Предложено је да се уз поменута питања на ссдници разматра како се троше сре дства месног самодоприно са. а посебно питања бога ћења I! стварзња све већих соцнјалних разлнка. М. Ж. Y досадашн>о| расправи која се оцсљује као успешна и у ко- |ој чланови Савеза комуниста отворсно износе слабости како самих основннх органнзациЈа п п»еж!х чланова, тако и слабости v сопстветш средннама и ширс, још увек се ии|е успело да се it рддшпка класа и остали радни људ11 и грађанп ишре гкључе v ову „историЈску деба tv”. Још гвек 1е то у највећем делу схваћено као „посао” само комуниета. Када се ради о основним срга лизадијама СКС иотакмуто је да и оне нису успеле да укл>уче све чланове Савеза комумисга. Ако би се паггравио твросек као показатељ присуства, оида би он глаоио: нешто преко поло вине чланства је ^шознато са гтрсдЈЛОгам закључака. Још увек има основних организацнја у којима расправа мије вођена („Радоје ДомаЈновић”, XII ИВТКТ .^Брапко Крсмановмћ”, /Келезнивдса станлца, Служба дрдчштвених прихода н ООСК у Кпежбинцу). Y овим парттјским средтама само је лрочигган ма теријал и фор.мирана јс радна група. Има и с\ппротн)ик примера. Изузетну актлвност на обради предлога закључака кроз одрмуниота. Износећи утиеке са одржаизсс састанака. Драго Кантар, Љил»а на Балетнћ. Зоран Радојевкћ, Радохпгр Милановић, Момчило Павловић, Раде Милутиновнћ Раде Милетић, Стојан Вељковић Слободан АнВелковић, Слободан Кундаковић, Мира Станисављевић и Драган Петковић сагласии су у томе да оу комуН.ИСТИ свесни озбиљности аитуадаје у којој сс аалазимо, пока зују мнрмоћу и трезвеност у сагледаватБУ стгпгације п траже енерпичиу адаисју за превазипажеаве таквог стања. По речима већиие њијх не може се поврати ти утлед комунисте ако у Друштву, посебзо V његовим радовзима постоје содииалне разлике и неодговорносг.- На Председн.ццггву је посебно истактто да и Општјгнскн комитет СКС счека ттитања нцје довео до краја није био у некид! случа|еви!ма енертчан и да he се и о томе разговарашн. Таквс ov при.медбе ставл>ене и у неким ООСК у којаима се тгра жз! одговорност и ВИШ1ЕХ форума за mtigtr олабостн за које се смалпра да cv они иекључнлн КРИЂЦС. с. о. ЦРВЕНИ КРСТ ПРОСЛАВИО 40 ГОДННА У Поводом јубнлеја 40 годи на рада и развоја Оргаш<за циЈе Црвеног крста у СоциДалистичкој Републици Срби Ји, нсдавно је у Параћлну одржана свечана академија, на којоЈ је о развојном путу ове хуманитарне организаци Је говорио Станко Јовић, председнлк Опнгпшске орга низациЈе Црвеног Крста. Накои тога подељено је 120 захвалница појединцима и органнзација.ма за допринос развоју Црвеног крста. Златпл знак прнзнања добио је Станко Јовић, a сребрни знак: Робна кућа „Београд”, Секретаријат уну грашњнх послова затим Мирко Мнлосављевић, Раде Маринковић и В1пиеструки даваоци крви Стојан Стевановнћ, Божа Радпсављевић Биљана Вуклћ, Стеван ПавловиН п други” Kvnrypно-забавнн програм' су нзвели ученицн ОсМовне школе „Стеван Јаковљевпћ”. G М. Д. савез је тај који треба све да их окупља п организује. Друштвене организације мора да кграју огромну улогу и то не са.мо код шггања ошитенародне одбране и „-фуштвене самозаштлтс већ и да делују васгпггно. Зато им и треба посветити впше пажље. Један од проблема са којима су суочени је и недостатак алекватног простора за рад и окулљање. Блло је доста речи и о то.ме да се о раду obiex органнзанија Сдцијалистичкп савез и друге друштвепо-полЈГГичке организације углавном обавештавају кроз нзвештаје о раду. а не пружа се прилика да се о проrpaxni.Ma и раду уопште дискутује, разговара. Зато је закључено да се проблеми ових .организацнја наћу бар једном годишње на дневном реду Социјалистичког савеза. Треба материјално јачати оне друштвене организације које су се у досадашњој пракси афнрмисале на непооредном оспособљавању радних људи и грађана, посебно омладине, за лзвршавање задатака у оружаНОЈ борби И ДРУГИМ обЛ1{ЦИма отпора агресора, као и за њихово ангажовање у другим ванреднпм приликама. Ради успешнијег деловања друштвешк организација и удружења грађала закључено је да се н»ихово финанснрање убудгће вршп преко Оппгпшске конферснццје ССРН Договорено ,је и ла се форхшра сервис који бп пружао помоћ овим организаtuijaxia. М. Ж. ПРЕДСЕДНИШТВО BERA САВЕЗА СИНДИКАГА ОПШТИНЕ ПАРАНИН РАЗМАТРАЛО ПОЛОЖАЈ ДРУШТВЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ Y НАШОЈ ОПШТИНИ Губи се корак са привредом © Здравство на јавну дискусију О За праву размену рада Делегатско шггање са седш :е односи на стање и проблеме :ти у општини Параћии иашло штва овог органа. Друштвене делатности у нашој општшигсу до сада делиле оудбину привреде. Mebynnat, no ложај се све више .мења, алн cia штету друштвеннх депатносјп. Здравство, iKy.irvpa, социјал на заигпгга « фпзичка култура, биће ioin v горој оитуатуп уко лико се нека mrraiBa нс реше. Физика култгра је у посебно тешком псложају. Зато је лоста вљсно питање чему служи Хала спортова, а предложено. је да Хала слортова буде радна оргазизацнја која би са.ма стварала споје прпхсде. ГазматраЈућн проблем недостатка школског простора у основннм школалш, заузет је став да лростор у сеосклм школама задовољава, зато децу са села трсба врапгги v сеоске школе, tep би се то у овом моменту по газало рацпоналније. И култура једва саставља краја са краЈем, док техничка култура није нн помињана у полазном материјалу, иако посгиже изванредне резултате. Посебан проблем је здравство које л.ма губнтак од 3 дшлијарде старихлииара. На овом са станку, као уосталом « в»ппе пу та до сада, посгављено је гпгта1Бе зашто се пацијентп радије лече v Нуприји него v ПарзВиnv. Иако постоји елаборат да се здравство v Поморазљу инте грише како би се у^ппшло екокомнчгагјтг, тај посао нпкако да буде завршен. Чуло се и ми <це Већа Савеза синдиката које у области друштвених делатносс на дневном реду Председнишљење да пре овс интеграције пово треба peuiimi проблем у сопственсм кгћи, јер прегломазна OOYP-a од своје валнчиие не в»де радну оргализацију, По држан је и преллог да се о здр авства поведе јавна дискусија, да ргдни лдгди и грађанн наше општине кажу како наз! је здравство потребно. Велики ie раскорак између дртштвених делаггности и њиховог финансирања, јер се не сагледавају у довољној мери мо гтћнодги ФинансиралБа. Када сс о овоме говори мора да се каже колико нам је потребно ку лтуре, физичке културе, здравства, технЈмке кудтуре и д.рхтлх делатностн, алп и како их финаисирати. Ynmaj радкик људи и грађана на програме и троше 1Бе средстава није велики, али ie краЈЈБе враме да се реа.тг«ује слободна размена рада удру женог рада и друштвених делатносги. О овим пигањима раз говараће се на наредној седниШ! Већа Савеза синдиката name општине, којој ће присуствовати и представшти самоуправних ннтересних заједница и оних ко ји јгх фтшанонрају. како би се дала права оцена стан>а у овој области. Веће Савеза ашдиката наше општЈгне разматраће и предлог мера за pacrcpeheiBe прнфредс, који ie гсвојен на овој седниди Председништва. М. Ж. И ПОСЛЕ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ ___ РЕЗУЛ1ДТН ПРИВРЕБИВАЊД ИМ ОЧЕНИВАЊА Губнцн за дсвет месецп већк од шестомесечних. До краја годнне остало мало времена за поправљањс свега ттропуштеног, алн и довољно да се на поједине, најбптније пропусте утиче за постпзање ббљих рсзултата пословања до краја годнне, а нарочито у наредноЈ. Из ггрвих података Службе друштвеног кљиговодства, о пословаљу прнвреде општиие види се да 1с у овом перноду дошло до раста индустријске п пол»опривредне производљс, што може да охрабрује, али да до продуктнвности није дошло у обиму и мери Y којем је остварен раст пропзводње, што 1е последица недовољне радне и техиолошке дисциплине. Дошло је н до даљег слабл»ен>а куповне моћи становништва (ттросечтгн лични доходак износи 16.689,00 дпиара), до опадања потрошње не само личне, већ и инвестиционе. Инфлаторске тенденције су и дал»е веома наглашене. Мере економскс политпке не дају очекиване резултате, па инфлацнја показуЈе све већу агресивност. Трошкови живота за девет месецп су већи за S7.1 одсто, а лични дохоцп за 32,3 одсто, па су реални лнчни дохоци н даље у паду. Извоз је у порасту и v укупном приходу учеству1е са 11,6 одсто. На страно тржшше пзвежено ie робе или учињена услуга у вредносги од ЗЛ милиЈарде динара, што је за 1633 одсто вшие од извоза у истом периоду прошле године. НаЈвсћн пзвозник је и даље ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ”, затим Српска фабрика стакла, Железшша, ФТ.М „Пролетер”, „Будућност’' и други. Проблем ликвидности је стално присутан, а и надаље ће се јављати због: — високкх камата, коју садашња продуктивност не може да нздржи, па се средства из удруженог рада полако селе у банку. Да би одржале шгво производње, органпзацнје удруженог рада су приморане да користе креднте, па сваки пети динар дохотка одлази На плађање камата, — високе задужености организација удруженог рада прслнвањсм обртних средстава у основна. Недостатак обртнпх средстава није карактеристика са.мо за произвоВачкс оргаиизације, већ и за трговину из разлога што је за ангажовање истог фнзичког обпма 3inixa потребно око 60 одсто средстава вишс него у пстом перноду прошле године, — повећање вредностн залиха, нарочито недовршсне ироизводн»е и готове робе. Утицај већ поброЈаних фактора довео 1е до тога да су губици у односу на деветомесечни обрачунс * н период предходнс године повсћани за 55,7 одсто п' износе 503 милиона динара. Највећн губпцн су код Срмске фабрике стакла. Фабрнке цемента. теретногсао браћаја, ГРО „13. октобар” и РОК „7. јули”. Стопа запослсности је већа само за 1,4 одсто. а од остварсног чистог дохотка за акумулацију н резерве |е издвојено свега 247 милиона динара. Ових дана се у многим организацнјама удружеиог рада врше „ситне поправке”. како би се до кра}а године изменила финансијска ситуација. Општспартиј ска расправа поводом Предлога закључака XIII седнице ЦК СКЈ показује спремност радничке класе да се ухвати у коштац са свим проблемима који доводе до успоравања целокупног развоја, a у опшпшским одборима и телима јс жива активност на г.рпттре.АПГ Резолуције остваривања Друштвеног плана v идућо.1 го-. дннм. Траже се решења за растерећеЈБе привреде, a и могућностл за задовољење општих и заједничких потреба. С. Вељковић Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА Y ПОПОВЦУ Помоћ угроженнма • Са списка на коме се налази 20 радника најугроженијег социјалног статуса полако се „скидају” најтежи случајеви Почетко.м септембра Извршни одбор АК синдиката Фабрике цемента разматрао је и усво јно куитеријуме који потичу од Републичког већа синдика * та, а Огшггинско веће синдиката их препоручило свим радним организацијама наше општнне. Критеријуми, иначе, треба да послуже као аршин за издвајање слоја радника чије су по родичне и личне прилике такве да их је пад животног стан дарда најтеже погодио. Под тим критеријумима, „у стању социјалне потребе” налазе се радници чији месечни приход ие 'прелази 7.000 динара, по члану домаћинства, који се не бави допунским делатностима, немају вишак ста.мбеног простора и немају сопствену кућу или друге некретиине (опај последњи критернјум иза звао је дискусију, али је ипак усвојен). Посебно именована ко.мисија радила је месец дана и, примс ном крнтеријума и 'на основу личног увида сачпннла списак од 20 радника из свих OOYP-a којима је материјална по.моћ наЈпотребннја. Поред имена ра дника налазе сс и конкретни предлози за по.моћ, a то је једиократна помоћ од 3.000 динара, стнлендирање деце без обавеза за запошљава!Бе — или приоритет код запошљавања. Запошљавањем чланова породице радника са најнижим примањима већ су решеПа три проблема, такорећи чим је списак угледао светлост дапа. (Без обзира на крајљу немаштину ова лица нису била у врху ранг листе, јер највише бодова доноси чекање на ли,сти нсзапослених ,а не материјално стан>е), Пошто је неколико „акут« них" случајева .решено, уз наду да ће и остали са спнска до бити адскватну по.моћ, може се рећи да је акиија синдиката у овој радној организацији дала бар толико резултата да оправда њено покрстање. кЛванан 2
oo o Ki g&O зI
© w М § § д S о м © S W S «-( W 1 § о о W W о м н © 2 м о м д м a © S W « § £ Р5 I i
14. НОБЕМБАР 1984. • БРОЈ 270 ПИСМО УРЕДНИШТВУ Ко је надлежан Станари Ламеле II у Пара ћин обраћали су се вигие пу та Инспекцији у Паракину ради решења. проблема ,кон тејнера који је постављен испред њиховог прозора. Вшие пута су одлазили лично и добијали одговоре да ће се то питање некако решитн и da he контејнер би ти померен. To је чак и ура ћено неколико пута, али за кратко време, па је исти no нова ераћен овамо и тако често шетан. Дана 3. ОЈстобра дат је писмени допис начелнику Секретаријата за инспекцијски надзор које је заведено под бројем 53, али и no том допи су није ништа ураћено, одно сно контејнер је 'био померен, али је дана 6. новембра поново ераћен на исто место испод нагиих прозора. Иначе, контејнер се чисти једном у 20 дана и то баш на неку интервенцију када еише не може да се подноси, па онда станари нозивају РО „Параћин' ООУР „Услуга” телефоном да то учине. Од стране инспектора речено је да је то само контејнер за станаре Ламеле, a не и за околне продавнице и власнике привагних кућа, што мећутим, није тачно, јер из свих продавница и околних кућа смеће се ту баца. Када је то речено над лежном инспектору, исти је рекао -да и они плаћају услуге. Значи да и они плаћају да би нама смрдело ис~ пред прозора и да не можема прозоре да отворимо ради проветравања. Тај контеј нер се често и пали и од дима је немогуће живетн. Петог новембра у поподневним часовима морали смо чак да тражимо и ннтервен цију СУП-а, поипо је ћубриво намерно спаљено и то на земљишту, да би већ сутрад^н исти био пребачен ис~ под наших прозора. Простор од Ламеле, па до Београдске улице садржнсе дам—осам бесправно подигнусих гаража и неких tuyna, али је инспекција дала одговор да је то саграћено пре неколико година и да ту не могу ништа. И поред то га постоји празно место за контејнер, и стиче се утисак 'да неко од инспектора намерно неће да да налог Оа се исти помери, како се не би замерио некима који су 50 метара удаљени, а •на.ма што је на 3 метра испод про зора нека стоји, смрди и ди ми. Једном је чак од стране од говорннх у инспекцији -рече но да је за то надлежна РО „Параћин” ООУР „Услуга", а инспекција у случају ако nahe да неки објекат угрожа ва околину тада кнтервеннше. V овом случају надлеж ни санитарни инспектор toko нешто није нашао, и no његовбм убећењу тај контејнер не утиче литетно на станаре тј. не загаћује ваздух. He знамо да лн и у свом дворииссу испред прозо ра држи смеће које њемуне с.чета, а ми знамо и осећамо да нама ово смета. Раније је чак једна група одлазнла у РО ’„Параћин”, али је та- .чо речено да је за то надле жна инспекција. Mehyru.u, инспекција сада истиче да нису они надлежни, на овим нутсм молимо да нас неко информише ко је уствари за то надлежан. Да ли могу ннспекција и „Услуга" да се некако договоре ко је за шта надлежан? Испада да нико није кадлежан за то, што су овадесет спратова у Ламели II угрожена. Група станара. — читалаца листа „14 дана” ОДГОВОР Одмах по добијању писма групе наших чиатлаца обратили смо се инспекцијској служби Скупштлне опигпше Параћнн да нам овај проблем осветли са своје стране, пошто је 'у писму прозвана. Добнли смо одговор: „контсјнер негде мора да стојн, а о томе где ће, надлсжна је оргаипзација за комуналне послове, a уколико има иримсдби над лежна је санитарна инспекпнја. Пошто нема другог места, а велики број незадовољннх станара, покушали смо да се станари договоре између себе н пронаВу најбоље решен»е. Такође,на уложену жалбу донећемо решегве које пружа право иа даљи лоступак уколнко решењем постоји незадовол»на страна”, одговорено је у инспекцпјској службн. Што се тиче гаража, уколико се сматра да су бесправно подигнуте и заузимају простор на коме би могао да се смести контејнср, добнлн смо одговор да се такође може уложитп жалба н да сс утврди право ста н>е ствари. Редакција ИНОВАТОР ИЗ ФТМ „ПРОЛЕТЕР” ТОМИЧИНД АП0МА1№» • Усавршавање аутоматике на апаратима за бојење Да мали колектив може да буде велики изазов за младог и амбнциозног инжењера уверили смо се лише пуга до сада. Када је Топлица Маринковић, електроннжењер пре десет годнна заснивао радни однос у ФТМ „Пролетеру” био је спремал да своје стечено знања на Вишој електротехничкој школи пракпгчно и примени. Радно место водећег самосталног конструктора му је то и омогућа« вало. Овнх дана Рацгагчки савет ове радне оргашоације је признао техничко уналрећење на усавршавав>у аутоматнке на апаратима ва 'бојење и доделло му новчану награду од 10старих мнлиона. Када јв Топлица Марлнковић дошао у ФТМ „Пролетер” ова организадија јв производила апарате за бојен»е текстилног материјала на повншеноЈ температури и притиску са ручно.м манипулацијом. Дссетого дншњи рад н истражизаља дало је резултате. ,,Проле« тер” јс захваљујући Тсплк« ци понудио светском тржи« шту потпуно аутомасп<оване апарате који раде без људске контроле. Аутоматика за апарате за бојење израђује се искључи во од домаћег материјалал на тај начин подржава се оппгп! став да се стршш производи замењују дома * ћвм. За нове апарате су заинтересованн у Чехословачкој и другим европс.\1М земљама, а веллко интерссовање влада и на домаће.м тржЈШгту. — Y ,Д1ролетеру” сам имао услове да се бавнч нстражмваљем и стзаралачким радом. Међугим. реалнзацију једног таквог посла могао сам да остварим само захваљујући колегама у бироу за пројектовање и нзвриптоцЈша у изради, пстнче Топлица Марниковић. Техничко унапређења је пријављено РегиопалпоЈ прн вредкој коморн, а млади инжењер се не задовољава посптгутим. Настоји дг. усавршава постојећу и .nosy опрему. Y завршној фази је једна нова нновапиЈа о којоЈ ће нам, како јеобећао, причатн некрм другом приликом. М. Живковић Y ПЛАНИ КОД ПАРАНИНА ПОЧИ СА РАДОМ РУДНИН НРЕЧЊЛКА Поводом тринаестооктобарског празиика, Дана ослобођења, почео је с радом рудник кречЈвака и сепарација v Плани. По слс дужег одлагања, II. октобра Jia прнгодној свечаностн обележен је почетак његовог про бног рада. У руднику који је v саставу ООУР-а „Амбалажно стакло” Српске фабрзгке стакла, производпћс сс кречњак за потребс овог ООУР-а, ко.ји ie до сада довожен из Јелен Дола. двеста клло.метара од Параћила. Из овог рудника годдпиње ће сс v првој <ј>азп добнјатп осам фракција нсте врсте камена на мељеног за грађсви1нарсгво, хндротехпичке објекте, бране. иаcimc, за изградњу путева, за по требе шећеране л металургнје. Јсдном речју, лепеза употребс коечњака је врло разграната го тово v свтш индустријама. Експлоатација пудника вршнћс се еталс-го. Прве количине камегга сгпгле cv у Стаклару ло ловш1.ом октобра. Y производ1к>.м процесу кречњак из Планс показао је изванредна физичко-хе.швјскд својогва, што је потврдпо л Институт за пугеве пз Беоцрада, који га је испитнвао. — Само v прошлој годинн Ста клари је било потребно два десет хиљада тона кречљака, рекао нам ie v краћем разгово ру Мнодраг ЖјгвковиИ, днпломнрани рударски цнжењер, управник рудника. Прва нспитивања cv показала да на планини Баоп нма огромнпх коллчп на кречњака, а пројектовани капашггет је 270 хиљада тона годшшве. Р.удник кречњака v Плани има шзванредал географски по- • Стаклари потребно двадесет хиљада тона кречњака годишЊе Рудннк кречњака: велнкс количине кречн>ака ложај, iep је само 13 гастометара удаљен од Лараћпна и врло блнау .магистралног пута ПараЈнш — Зајечар. Квалитет кречњака је изванредан, а шггере. совање за obv врсгу пролзвода велико. MebywsAt. највећи је проблем како обезбедитл потре бне кадрове. За сада. их је потребно око 70 за рад у две сме не at то рудара, (руковаоца машггна, возача, слект-ричара, бравара. Док овај проблем до кра ia ие бУДе пзешен. бушење аг мц ОО¥Р „ОБУНА” ЗАПОШЉАВА СВЕ ВЕНИ БРОЈ РАДНИКА ЖТО ЗАДРУГЕ ФАБРИНД © Осамдесет пет нових радника ® Продали сву произведену робу © Извоз — велика шанса ООУР „Обућа” који послује у саставу ППРО „Шумаднја” полако, али спгурно прераста у фабрпку обуће. Годнне 1979. од тадашње Обућарске задруге формиран је ООУР „Обућа”. Са 19 радника у то време прерасла је у органпзацију са 21 запосленнм радником. Развој ООУР-а „Обућа" плани ран је у три фазе. Тренутно се у његовим халама производи 500 пари готове обуђе дневпо, 500 пари горљиос делова обуће и 1000 за потребс трећег лица. као што су „Пстар Велебит" из Београда и „Весна" из Беле Па ланке. Овнх дана прије.мом 85 нових радника завршава се друга фаза развоја. Потребна опрема је у вредности од 4,1 милијарде ста рих длнара, а две милијарде су већ уплаћене. Добијена је и пу на подршка и помоћ од Скупш тине опшпше Параћин, која је и својим оредствима помогла овај ООУР. Трећом фазом развоја предви ђено је повсћаље лзраде готовс обуће на хиљаду пари дневно, хиљаду пари горњег дела обуће за мзвоз и исто толико за треће лице. To ће захтевати да се до краја 1985. годинс запосли још 200 радника за рад У две смене. План је приличво амбициозан, али има рвалних За девет месеци остварен је укупан приход од 11 милијарди старих динара. Из тог прихода трошковп пословаља су износи ли 6,8 милијардп. Из дохотка је на име уговоренпх и законских обавсза дато 1.8 милијардл ди нара, а само за камате 930 милиона. Бруто лични доходак је износио 1,4 милијарде, а просе чан лични доходак 1.721.000 ди нара, што је на нлвоу просека цсле радне организације. Параћински обућари имају ве лику шансу да извозе. У питаљу је „лонг" посао, где све обезбе ђује страли партнер, а они ула жу само радну снагу. Када је у питању домаће тржчппте, повезу ју сс са афирмисаним организа дијама за производњу обуће за које такође раде. Материјал се набавља у земљи, а извоз Јс ма 1би од 10 одсто. Овај ООУР про изводи искључиво ХТЗ опрему, за шта је и специјализован. шанси да буде рсализован. ООУР „Обућа" је амештсн' у лросторијама „Електродистрибу ције", где сада има услова за рад. Радна снага се обезбеђује преквалификацидом уз помоћ СИЗ-а за запошљаваље. Ове го дине пет радника је уписано у Вишу обућарску школу. Ипанав 5 нирање радиће специјаливоване овог рудшгка до сада уложено орган-изације са странс. Да ка- око 60 000.000 ^инара. жемо још U то да је у опрему М. Ж. ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА СТАРИ ПОПОВАЦ Годишнзи план — седаивдесет дана До 17. октобра превезено је укупно 419.039 тона разне робе, а у приспећу је још 267359 тона, чи.мс су железничари станице Старн Поповац испупили годишњи пл2н, и наставили реализацију за наредау годнну. Овакав обл.м рада сврстава ову малу станицу у једну од јачих на територији ЖТО Бе- 'оград. Остварнвањсм оваквог обнма пословања пре рока, радннци попосачке станице дају V свом домену зиачајан допринос стабилпзациј-п на југословенскнм железницама. Резултати рада билл би свакако много всћи да је железнлца имала више вагона и да ie цементара била нешто ажурнија код Јгловара вагона. Прплично неодговорннм односом према пстоварг п железшш« Фабрика п.емелта је довела cede да нема репроматеријапа у довољним количипама, а железннцу у прнлици да огранпчп доставу вагона. На крају, треба рећи да су ове радне резултате постиглл н>их шеснаесторо запосленнх, од којпх свако зна свој посао и обавезе и извршава нх савесно н поиггеио, рекао нам је Радолпгр Мплошевић, шеф станице. М. Д. Старн Поповац без премца ШЕБЕРНА РЕПА ПОВОЉНИ УСЛОВИ ЗА ИДУЋУ ГОДИНУ S Откупна цена шећерне репе у идућој години износп 7,5 динара Због познатих околностн план сетво ишенпце неће бпти нспу њен, па се у пролећној сетви очекује повоћаЈва површина под друпш културама, пре свега репом. За сејан»е шеђерне репе ш<- тересоваље пољопривредника до сада није било велико. алп још повољнијн условн ко]е даie Фабрика шећера и Нупријп, натераће пољопривредникс да се окрену овој култури. Цена репв на откупшш станнцама пдуће годпне биће 7,5 дннара по килограму. Пољопривредаици који засеју репу имаће бесплатну сетву. оран>е и вађење репе, а бесплатна ie и запгпгга од церкоспоре. Од предате колпчине репе пољопрн вреднпцп lie добпти 4 процента шећера. М. Д.
14, НОВЕМБАР 1984. • БРОЈ 37® РАД И РЕЗУЛТАТИ Y ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ ДОБРА ОСНОВА ЗА ДАЉЕ Ш11!11П111111111И111111111111111111111111Н^ @ Стање у основном образовању је веома добро О Програми рада успешно извршени © Цбнтар за иновације и стручио усавршавање наставника оправдао поверенуг На четрнаестој седнпцп Скулштние основног образопања н васшггања делегатн су усвојилп извештај о раду н резултатима рала школа у школскрј 1983/84. годтппт, нзвештаЈ комиснје Извршвог одбора СИЗ-а као н пзпештај о раду Цеитра за иновације п стручно усавршаваље насташшка у школској 1983/84. години. Овом прилнком сагледане су н смерннце nporpannipaiba рада и развоја рсновпог образоваља за мпуђу голнну, а утгознагн су н са информацнјом о остваривању фннанснјгког цлапа За- |едшд|с образозањп п сзспшаља за првпх шест месецн ове годнне. Корпстећн податке прнкупљене из школе пзвршеног непосре диог увнда, документаппје коio.\f располаже Завод к непосредних разговора са тгредставн«- цима одређеинх структура, Завод за унапређггвање васпнтан»а зг образоваља v Крагујезду еачпнпо је ннформзццју о резулта/глма рала осг.озннх школ.а са тернторије наше општине v прзшлој годинп. Дзтаљно, по рбласпша, дат је v инфотмлапнјп преглед о ралу И CT3H»V V СЗИМ ОСНОВШРА! школама. Уелови рзда v сви-м орсдинама cv углавном задовољавајућп, запажена ie већа ол говоркост и ангажованост паставника, чешће коришћењеау рппце програмнрања рада н раз воја основног рбразовања за иflvhv подтгну. Аудио-визуелна средства све присутиија у настави Отвараљем Центра за иноваппје v нашој општини прн.метно је осавремењегве хастав-пог процеса. Велпки дсо просветних гапгаика лааас користн савремене средства у настави што раннчс с-иије бпо случај. Пре остшваша Центра наставна средства cv углавном стајала у кабп/неттпма чи.ме је друштво има ло вестнку штету, а снгурзо да cv због тога ученнцп највише трпегеи. Преко Цонтра за иновације наставнвдн су обуче»ш за руковаље савремеиих наста викм средствнма н даиас час нс лгоже да се зампсл.ц без таквог iiauinia рапа. Y анок!гм:к>ј анкетч која је спроведена међу прзсвегн-им радн.Јгтша, 96 одсто је изјавшто ца је Цеитар оправдао своје поагрјање и да им доста користи V настави. Исто мншљеље дао је и Завод за уиа пређпваље образовања н васпитања на Крагујевца као и Сектор за иновације у насгави РепуоЈЛвпсог завода за унапрсђивање образовања л васгпгта1ва. Потврда добром раду су и посете великог Qpoja делегацпја тгз чидаве репибдике Србнје које су посетиле Центар и то ipckvctbo преносипе v својс срс дине, стојп. поред осталог у из ваштају о раду Цен-тра за иновашлје v наслгав".! и стручном усавршавању наставиика за текућу школеку годагму, са којом 1 УСПЕХ УЧЕфТКА g £ На крају прошле наставне годмне оЛ? 5826 учеинка § у основном обрдзовшву раF. зрсд јс завршнло 5385 ученика, што у процсптлма изS носп 92,43. Y односу на пре Г: тходггу школску годчиу прп g метчо је повсћаше за 0,37 к: процената. Готово у истом S процслту поновилц су разг | ред (0,65 у 1982/83, д 0,69 у S 1983/84. године разред језа S вршнло 96,67 процената уче g ника, попављало 2,63 процс- = нта, а преведено у старијм g разред 0,70 процсната, што g јс прпблигкно са резултатиg ма јгз претходне годинс. cv се упознале далегације на nQ-Menyroj седипди, оцењујући, такође, да је ЦеЈГгар упео доста прогрестгвностн v основиом образовашу и да се таквтђм радом, V3 још веће алгажоватве, зреба и дал>е паставнти. С. Ј. CYTPA СЕ ЗАВРШАВА КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ЗА „ПРВУ КЊИГУ” тгем жгл Проглашење победника и уручење награда 27« новембра Књижевни традшх.чонални конкурс за ,.Прву кн»игу” који сб]авл»у|с Самоуправна лмтересни заједпица културе у саралљц са Библиотеком .Др Впћентлје Ракнћ" и КњижевШ1.м клубо.м „Мирко Бањевић" сутра се завргиава. Заричајни књнжевни ствараоци којн су се јавпли на конкурс биИе оиењпзанн ол сгручпог жиппја v чијсм саставу су Драгомир Брај ковнћ, псспнк из Београда, Иикола Корбутовски, прознн пнсац нз Београда н Љу&кша Б’>- 7нћ, песннк и прпповедач из Крушевца. II овом прнлнком биће одабране трп најбоље збирке. Аугор најбоље збирке добиће гкраво да му се штадгпа кљига ја he бити тређа по У едици|и „Прва кљига”. Др=?п>- награђена и трећенагрдђеиа збпрка добиће вредне награде V кЈвигама. Награде и проглашеље победника бпће на свечалој саижевној вечери 27. новембра у Музичкој школи „Млленко ЖлВЈСовпћ”. Гом приликома Библиотека „Др Вићенгије РакиЈј поделиће паграде ауторима најбољнх радова па ллтерарном kohkvpcv поводом „Месепа књиге”. Такође ће овом прилико.\< Бнблнотека наградитп вреднлм кн»игама и највреднпје читаоле са својих одељења. С. ЈГ, ЗАПАЖАЊА Вечерас приказујемо дикувнзуелк-их срсдстава v насгави, интензивније се раднло н-а VBobeH>v иновацнја, појачаиа је ваоггшчга ф(рвкција школе. TaiKobe ie запажсно да је остРЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА МЕСНОГ САМОДОПРИНОСА ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ ОВЕ ГОДИНЕ варена п успешна сападња са друштвеко?,! сред!гном, активноот пионира и омладинс блла ie доора као и рад јбихових органивашпа, а доста пажње посвећивано ie и хигнјенско-естет скјш venosmia и сарадавд са ра дитељима. Ово ie само део карактернсппо са којима оу се упсзнали присутнп на поменуToi седннцп као и са закључком да ie стан>е v основмом образовандг v опцггин« веома добро, а комплетне услове рада требало би мдаље уналрсђиватц уз шго веће аигажозаЈве сввх снага. Програми рада оргатпгза ИЧЈа образовања и васпнтања за прошлу школску гадину Y цаигви cv извршели. Досдцашзци рад и резу.тгатл, закључеасо ie овом приллко.м, предстаv добру ос:-сов\г за даљц ус пешан рад v остваривању циљева и задатака основног образован>а и васпитаља на којој се заснива.ју, поред осталог и омеllsie ираћт мломз । К1иизаиј1 © Део плака преноси се за наредну годину По деветомесечном обрачуну за ову годину Оператлтнн одбор за кзградњу улнца п канализацпја у нашем граду нмао је на располагању укгпна средства намењена за изградњу каиализације и асфалтнрање улица у износу од 74.151.736. дннара. V овом извештајно.м перноду мзграђено је укупно 2.225 метара кишме каналпзациЈе, у укупној вредностп од 15.021.0С0 динара. Дужпна изграђене фекалне канализацнје износк 2813 метара, a укупна вредност нзцедеиих радова 21.764.000 динара, док Је асфалтирац коловоз у дужиии од 1990 метара. На седници Оперативног’ одбора за нзградњу улица и канализација v граду, која ie одр жана 9. новембра. речено ie да ie v односу на исти период про шлв године дошло до великих поскупљења цеви и другог по требног материјала. To јеути цало да није ура^ена планирана дужЈПта коловоза и каиаллзација. Y извеигтају који ie разматран на овој седници наглашсно 1е да због педостат ка средстава план за ову годнну нећс бити остварен сто посто, Поред фчнансцрацза л нзградње каналнзациј9 п асфалтиран-а коловоза срсдствима флнансираио ie пошљунчава1Бе улица, откуп зе-.мље за лагуне, израда пројекта п остале техгалчке документацн ie. стручии послови и надзор. накнада шггете на усевима и отплата креднта. Yniiuc којс су пдашлране за obv годину, а члја градља не отпочне до краја ове годлне, бнће рађеле v наредној, a то се односи на Романијску, Мншарску и Змај Јовнну улнцу. М. Ж. Y среднна.ма као што • је ПараДин, бкоскоп је најчешће средиште културних збпвања. ¥ то царство нлузнја се најчешпе свраћа од свнх култу1>имх места, наравно ако се н кдфоне не сматрају културиим стециштима. Сасвим је у реду бнлапа мера Радничког уннверзите та у Параћину у чијем Је сасгаву н блоскоп, да за време реновнрања биоскопске спле верну публику не оставл без филмскнх збнван>а н да v то времс премссти пројекцлје фшшова у Халу спортопа „7. јули”. Алн, на жалосг, иостоји и у ово,\5 фад.озном случају рлн, inije била довољна само добра намера да би са могдо потпуно уживатн у филму. Било је лотребно сбезбедитл д котргбне условс. He млнималне, јср iieh нешто озбн.-бније тако да публлка нлш потлун доживљај. А како се може шчатп потпуп ф?;л.-.;ски доилчвљај кад пауза за врсме филма, док се не иамсстп друга ролна у пројектор, траје по чнтав сат, као што Је то био случај за време пројекцлјо фнлма „Роки II”. Да не говоримо о збрцн у гледплншту, до које долази само због тога пгто ме ста ннсу добро nyAiepHeaпа. Тако је то |?ад постоји само јсдан пројектор н то нз тамо некмк давинх времена. Недостајао је само ппЈанино н муапчар којиби забављао публпку у паузн да се осећамо као у време кад је фнлм правио своје прве кораке. .Међутнм, бреЈкденс је спасно ствар. Дцрсктно нз озвучеља. Поред свега тога, фклмскн репертоар нам Је углавном познат. Смењује се ме сец лосвећен еротскнм фи* лмовима, »ДГстгшнте прцче” \/ цетпасст наставахча, са мессцом „кукфу" фшичова, По тпнсник ових редова се не сећа када је одмах после Цуле, „Феста” шш неког другог фестнвала у Параћпну приказан хгеки акгуапан филм. Али шта јс. ту је, Изгледа да ће тако пртрајаш се стг.ра сала РадничкогW верзитзта не реновпра, а он да нублнку сигурио очечују бол»н дапп II удобвдје npalieibc филмова. Само кад бн и публнка промеллла не« ке своје навике. Па сачекајмо и ту реилвп рацу салу. 4 М. Стаписављвввћ 40 ГОДИНА ТЕОРНШ РАД Н „РАЗН8" Парола коЈа Је v првим послератннм данима кружпла зеиљом „Изградпћемо ковога човека” садржала се mhof.i.m јавннм иступаљима, песмама, а и партнјске оргализације чивпле су копкретне корако ка усаврнкпми.у своЈих чЈ.-чмипн *. Тсор. рл ( био је тако рећз пропнсан, а начин и литература утврђивани су на самнм свстанцнма пдршјских ћелнја и крмитста. видети како стојп ствар са куриром Буром, његовом мајком и ссстро.м, где спавд сестра БуРИНа. као и оп сам где се храни Бура, п поставнти ствар на састанку hennia. На већ по.меиутом „Радном састалку Среског колштета од 15. маја 1945. године"’ без много објашњења v залиспкку ie ■итврђено да: „Сада треба обра Бивалги О масовном раду од Капљмнана, јер ie за pvkoboдиоце врло поучно. Исто тако О кадровима од Димлтрова и то тако да се О масовном раду додели половини броја Bennia. О кадровнма другој’ половппп, да се то обавезно обрадл за недељу дана, тако да онп слабији са јачима и преко нслсље. ван састамка, уче и rrpovчавају ИГП1ВО. Пре свега. разделнћс се .,Резолуција Компартаје Србше’ као прва обрада”. И последња тачка састанка Среског комлтета имала ie сличну поруку. Требало ie брнлутн и о маралном лнку чланова Картпје, a to v ллтератvpii ниic обрађено. Јавна крптика и нзнсшељ« поступака са именом и презименом учнлноца забележена ie п v записнику: „По mrraihv друга Тасић Јовпце. v вези са његовима рђаннм схпатањем код поплса ства ри браћс Теокаровић. рсшсло је да се Гаснћ због рђавог рада и недостатака позовс на паргијско саслушање’’. Или: „Трсба пнтатп Boniha зашто ie оставно масг код фабрцке када је ушла да демопстрпо.а пратнв нспзвршенл пресуде про тив Теокаровиђа”. Илл: — Исто тако нстггатн ЗД’ што друговп нз Фабрнка стакла HMCV прцсусгвовалц овој демонстрацијп. Друг Станковнћ каже да са код н»их гиди Hexa пиппшстичка политнка V односу нд Фабрнку мггофа”. Тада се join ннЈа знало за реч опортуипздм, ,.Осим тога комесар Чалип he са командантом Боковићем Прнллком лрославе завршстаа школоваља v подоф. школн треба тог дана предвидети боJbV храну за ручак и вечеру. Y вези с тп.м забранитл ком. школе да засебно спре.ма вечерпнку како је нмао намсру.” Ако би суднлп према ово.м састанку о начнну рада и по тслтама које су бнле на дневKOAi реду, V очн падају неколикоЧггварн: Прво, састанак ie rpafeo врло дуго. од пола три по подне до двадесет једаа час. Друго. дневни ред |е бно врло разкородан што говорн о шиpirait сфере којом се бдвно Сре ски комнтет п треће. адмнннстратнвно рашаванл некнх про блема, Koie из ове перспективе нзгледп непопуларно, у то време бнло ie неопходно, 1ер сваког човска требало је пазнава ти, проверитн његову прошлост, а затнм MV повернтн одређене задвтко н прдоа. Комунистичка партија и члановн v њој аа масе морали cv деловатн васпнтно. Да буду примор v сзаком погледу. јакоВе, о чому говори следећи састанпк Среског комитета, при, лпком доношец>а оддуке о прије.му лових чланова у редовс комуниста треба прпмлтн и нај боље сбавсштајцс, људе којн су помогли у раскрлнкаваљу кла слнх негфијатеља. а таквдх ie v Параћннг било доста. Чак 246 људп због оваквнх каракгсристика нзгуоили су бпрачкр право. Непријатсљска пропагамдд пвје мирозала, Шнрилс cv се гласннс о ситуацији око Грота, о масакрима над добро вољцпма који cv сс vnvnwni на радпу акци|у V Војводину. а понегде cv освањнвали' и плакатп са напислма иЖлвео краљ”. ,Доле Тито”, и сличио. Y то време неколико десетлна четиика црстарцло ie no срезу параћинском. М. Миленковић V следећем броју: Други део В^пвна^ S НОВЕ СЛИКЕ ПАРАНИНА Обновљеп парк поред Хале спортоза „7. ivnn”, сала лећ V завршпој фази, мамц поглед продазплка. Vpcbeno трављани- "ркгодно паркоаско освет.-кл»с, челбЈу још само постављалл клупа н садњу ружпчи»ака, иа да се похвалимо још једнАм градсЖ Заиста, у средшппом делу порка планиранв cv ™e фонтанс, али оне ће сачекати боља времена. ' Л* иекадашњег парва, нза Хале спортова, цред, Јл изгради полигои за ауто-школу, коЈисе до сада палазио у ларку, „7, јулн", алц то неће бмти в©- v б«и. I
ПУШКЕ V PYKAMA БЕЗ (ЛОВАЧКЕ) ЕТИКЕ Изшбоше срм® ЗАПОШЉАВАЊЕ Y ДЕВЕТ МЕСЕЦИ ОВЕ ГОДИНЕ Недеља, 11. новсмбар, дру ги дан лова. на зеца. Јутро поод.иагсло, али tie свањава. Тамни облаци полегли no no љу, a чз ibtix не нада киша, меги. Влага бије са свих страиа, кваси до костију. Ке рови полегли н»уткс, јурс као суманути. Ловци с муком их epahajy. Понекад од јекне nvnatb, а онда пол>е ду го ћути. Чудап дац на ХекlapuMQ. Танак филм блата лспи се ца чцзме. Испод it,eia земл>а cyea. Bell је три сата лова. цодне се ближи, говоре сатовц, али мрак tie nonyuiта. Мокри драч испџра и нај јачу ловачк^ жел.у. Сад је eeh све мокро. Патрони у реденицима сс расцв&авају. Треба ухватпти заклон, На путу до колибе кероои маркирају у — пншта. Распомалшлк их мирпси али ди ељач пигде. Те.к фазпнка пре лети ка далеким лу?овима. Резсрват је са десне странс. Тако бар гоеорц табла пзве mana n.q багрему. Табла је изрешетана. Из ко зна којих разлога пско јс у њу испално иатроц- „ослшце". Обесг. И тада три срне у лаглиом касу ивтрчаше иа пут. Изне на!>ене, застадоше пред лов Ц1ша. Сјаје се капи росе па тамиом зцмском крзиу. Сапи уздрхтале. Сусрет тоаје неколико тренутака, а хтели би da је tuTo дужи. Развлачи.чо ?а ycnopaeajyhu сваку' секупду.Љубаељу, од једне правпмо три. А оне, зпају то. Посебпо подижу лепе главс. Маннром уображених tocnobuqa окрећу нам леба, и залазе у кукуруз. Jota се само белина њихоепх бедара пазире. V колиби, прикупљају co промрзли, до голе коже мок ри ловцн. Рапци отежали са KAKO СЕ PEIHABAJY СТАМБЕНИ ПРОБЛЕМИ V НАШОЈ ОПШТИНИ? лш од себе, падају на под. Нико нншта од дквљачи не ма у њима. Крухси пљоска hyrehu. После другог круга неко, тек да каже, заппта о сриама. Видели их скоро can. Мрки дугајлија, отирућн брке опсова. Нашиао на .иртву, Лисице eel) почеле да јој развлаче утробу. Убијеna јг из nvupce, а јуче је nponauiao једну, v замк\: \”> eahcnv. Нско се jotu сетп да су mv причали о срнц у шаоачком атару, коју су чство рица мбили и убацплп у ауто. Изгнбоше сг>не. Сутрадап се чуло за iota јебну v XcivrantiMa. А з:Ј колико се пе зиа? Чупно се лоецн пли боље, ловцц — неловцп г.онашају. Полако се откидају мкраси naiiiiix ловишта. ОЈолеће овакеим темпом, etuue је иегб cuiypuo. И узалуб је закон tin страни срна. Узалуд из- ?ледл, и високо обавештење од 80.000 дичар'1, Потсжу љу dfi'nviiiKv na cee utro uiyuiне. Дацак тлкво.и леуро ичпо-,1 понанмнл' ис плаНвјУ само срне и фазацке, Еео, протле педаље v спкиршиKOAI ипл>х>, no ceni црнлпци иекпжи>енп, иека је v лопцп насред ппл>л, cpvyno сноп шсстице. Јсдцп зрно гр је in годило само пет мили.метра од ока. He поштује с? ии epe,\ie tin начин лова. Прекоморпв скн ловци, Рашеечачи, улов tidy од петка, а мредводц их онај који би to no eeaiby it знању требало да спречава а о зечевима који су погинули v октобру оаом при ликом пе говоримо. Последнс недеље октобра група ло eaqa coAio v шавачко.и пасе љу пронатла /е три убијена it остављена зеца. AL М, 0 Број запослених задовољава, али структура не За девет месенп one годвне раде организациЈе и радне заЈеднице у општшпх нсказале cv потребе за 2040 родаппса н прлправника. На неодреВено времс тражено Је 610 радника, у 327 случајева расписиванп су огласи за приправннке, а за рад на одреИено време тражено је 1103 радпика. V наЈвсћем броју „оглашеиих патреба” тражени су радннцп без квалифнкације п полуквалкфикованн. Чак 51 одсто од укупног броЈа. Y односу на план залошљавз!£»а у овој годани укупан број тражених радника јс залово- - љавајући, али структура ннје. У внше од половине случајева радпе организације п рбдпе за једшше тражиле су раднике на одређено време, а планирано је да сс за девет месецл овс године запосли скоро 10 пута маље радннка на одређено време План је предвпђао запошљава ite 110 радннка. Од укуппог броја оглашепих потрсба до сада |е запошљено једва 70 одсто, одпосно 1«СУ радкшса, док су осталн огласи у поступку рсализације. онл из августа и ссптсмбра. Опет предн>аче радницн (зез зашшања и полуквалификовапц радшти, алк и од ibux (751) на неидрсbeiio времс злпошл>еио јр свега 244. TsKobe, велики брсј запоihJbeHiix ,?е са грсћим сзепепом слручносп). Најмање мо1’ Гјпосгн за запоздљпвање имал1 * су рсЈдНКци са средњом сгручпом спремом, јер јс од овпх у девег мессци запошљсно свега трп дссет троје па иеодре&ено време и двадесет 'Прштравшгка. План пријема приправника не реализује се у задовољавајућем обиму, али у Заједницл запошљавања очекују реализацију овогоднипвег плана од јануара идуће године. За девет месецп је 251 прпправник запошл>ен од чега ргД0В1П1М поступком запсниљавања 208, a 43 приправннка запошљена су после преквалифика ције. Тако&е, у ово.м периоду стручно су оспособљспа п преква лифнкована 242 лпца u то за следећа заннмања: реглера 30, стаклодезенсра 20, стаклодувача 20, стаклосдикара 5, возача- -виљушкара 36, цшнвача грсгпа ка 44, иврађпвача гор *Бег дела обуће 48, конфекционара п котажера 20 и 19 ткача. три Најтраженији квалификовани радпици Скупштина општнне ћнн донела јс закључак јсдница запошлгаваша и Парада ЗаинспеII ове годгше од 29. октобра до 5. новембра одржана Је већ традиционална акцдја „Недеља безбедности старпх особа у саобраћају” коју су заједнички оргапизовали Репуоличкм савет за безбедност саобрапаја на путевима СР Србпје и Црвенп крст Србнјс. кција рада поднесе информани ју из области запошљеносги и запошљавањз. Из дела који се односи на осгвареља плана запошљавања и који садржи нешто статистике очигледно је да удружени рад до сада исказујз највише потребе за квалифи. кованим радницима. V периоду 1981/83.. из удруженог рада пла нирано је да се запосли 4100 радника и приправника, од Hera полозина квалификованих, a иајмшве папираие потребе бпле сУ за вишом и виоском стру чпом спремом (81, односно 197 радника). План је внсоко пребачен, је у посматраном перподу па Y општиип flapahini затражено 7270 радшгка, а од тога броја реалпзовано је 5890 потреба, док су осталн огласп поништени или остали непопуљени, углавном због недостатка потребних профнла кадрова. И у ово.м периоду као и у првлх девет месеци ове годпне на неодређено вре.ме, односно у стални радни однос прлмљено је једва 44 одсто док су ос. тали примљени по другој осно BU. Запошљавање до А1есец дана односи чак 30 одсто од броја запошљсних. Из заједнице запошљавања закључују Запошл>авање у огпптини Па раћин јс на задовољавајуђем нквоу али је и даље присутна појава заподгљавања на одрсђено време у знатном обиму као и раније на рад до месец дана. И даље постоји раскорак из међу планираних и исказаних потреба за радницима, па је пот ребно посветнти већу пажљуи договору између радних органи занпја, ‘усмереног образовања н Заједнице запошљавања. Један број организација не реализује доследно обавезу- у погледу пријема приправника па је неопходно до краја календарске године настојати да се законрка обавеза доследно испоштује. Такође, треба утицати да ор ганизације који нису приступнле Друштвеном договору о запошљавању то учине до краја године. М. Мпленковић САОБРАНАЈ Kobe ie утврђено да приликом чеоног судара са чврстом препреко.м или другим аутолгобило.м при брзини од 40 км/ч. возач 1£лц сувозач налећу на пре Нредаост јефтннијој градњн Ф У општнни Параћин тренутно се гради 160 станова у друштвеној својиии. На тај начии ангажовано је око 40 милијарди старих динара, a градп се удружепим средствима радних организација Интензпвннја ста.мбспа пзградња послсдјннх година код нас улнва наду ла пе око хиљада „oeKyhiniKa”, јер преу.а подацима са којима располаже СИЗ становања толцки број породЈрда нема решен стамбенн проблем, брже до1ш до стана. — Све су приислжја насто- ,1ан>а да се стамбенн проблеми решаваји удружешш средстви Мд ралЈпгх органнзацп|а, iep радни људи н грађанн нису више у Morvuiiiocni да граде нпдивидуалне стамбене објекте, пре свега због високих камата на кредите. истнче МИЛАН I САТИРИЗИЧНИ УГАОј I АФОРИЗМИ Ц Идеална етика: свако има свој морал. Како да стсгнем кашп, кад витпе немалх снаг«. н Идеалан ишијук треба да има пглене уши: да му се g | никожлвнепровуче. М11РОСЛАВ даМИТРИЈЕВИН У = И слепе улнце прогледају са далековидним станариS ма. , g lie знам ко нма снаге да вас гура, кад сте толико те- g | шкл. Џ Остало је нсјасно ко је поднео рефсрат: говорник или | присупга? МОМИР СТАНИСАВЉЕВИН П Идтам идеју како да жлвим. Само мн недостају nape " да идеју оживхш. § Толико је сагоревао на послу да су га користпли за | загревање капцеларија. М14РОСЛАВ ЧОПА | | Жнветм Y нечиЈој сеици и то је хладовнпа. § Неки су у жнвоту једиио успели да остаро. ј Зарађивзо бих за кнселу воду, кад би сс паковала у g флашамаодпшилитра. МИЛАН СЕКУЛИН П ^;И1П1111П1ИПМ11Н1ПП1Н1ШИ11111И1111ШШШШ1Шии11Ш11ШП11иШ11Ш11ШШ111Ни111ШП1111Ш1Ш111Н11П1НПв ПАНИН, секрстар СИЗ-а стаио ван»а. Ове године v Параћину квадратаи метар стамбене ловршипе кошта 6 милиона старлх динара, a v цену је урачунато и комунално опремаЈве земљишта. Просечан лични доходак за девет месеци ове године износо је 1.600.000 старих длнара. Није тешко нзрачунати да су за један метар стамбене површина потребна скоро четири лична дохотка. Зато не чудп што се све мањи број људи одлучу.је да гради индивидуалну стамбену изградљу. Основна оријентација ^ЗИЗ-а становаља је да сс убудуће градн што јефтиније и брже, односно да се гради на терену којп не мора да се рашчишћава и да се искористе нове законске могуђнсхли, да се станови дрграђују иа равним крововима садашњих стам бенпх објеката. Заго је донета одлука да се умсстј Ламеле „III” у самом центру трада, где ie потребно рашчпстиги терен гг:а-:н ,Ј1амела I” V Јагодљаку. На последавоЈ седнци Извршног одбора Скучштнне СИЗ-з становања закључгно ie да се што пре уради програм за до градњу станоиа на ралшм крововима у граду. IIi rai начпн великн број ста.мсеш1х објеката бнНе заштићеп од проладан>а. због прокишњаБања, а доблће сс велки број нових станова по повољним цепама. И поред основне орн]ентације да се станови граде удружо ним оредствима, v нашој општннп ће се и даље делити пла певи за гшдивпдуалну стамбену изгради>у. Ових дана додељени cv преосталн плацеви са последњег конкурса. а следсћу деобу треба очкиватн у првом кварталу идуће године. Значајац допршгос V решаваљу стам бештх проблемд v нашо.ј општини даће п новоформнрана стамбсна задруга „Дом”. Y СИЗ-у становаља подржаEaiv хсницијативу за гтродају зпштннских станова, јер за то постоје законске могућности, посебно када се зна да ie за замену монофазне crpvie трофазном у 410 некомфорна стана потребно шест мнлнјарди старих динара. Посебан ie про блем одржавање некомфорних станова. Зато нам се чинн да ie продаја унраво лраво рсшеНјС. Тиме би сс сачупалп од пропаддхва, а већи број граВана бн решно свој стамбени проблем. М. Ж. ПрипрсЈлљеп ie и пропагачдии материјал и налепнице. Општичгки савети за безбедност сасбраћаја v задедници са општЈшекп.м организадијама Ц-Рвеног крста дали cv значајан до прннос v овој акцнји која је тулала задатак да се свн учесН1Л1И v саобраћају, а пре свега возачп подсете па већу оттрезност, uehv обазривост и пажњу приликом 1креган>а ло градскпм улицама, однорно на сеоским придазима и путавима. Вишегодиипве анализе саобра ћајних удеса показале су на веома убедљив начин да су меbv пешацима најугрожахцја ка тегорлја деца до 14 годаша старести и особе старнје од 60 година. Млали чланови Црвеног ктзста cv управо у овој акцијм наспојали да помоглу старијим приликом преласка уллца и кре тздва no саобраћај:лгцама. Посе бна пажп>а посвећена ie и инвалидима родитељнма са децом и другим особаиа. Акција „Недеља безбедпости сгарпх оcooa v саобраћају” предсггавља запр^во паставак акадје „Зашттггимо децу ,у саобраћају”* која је одржана у вре.ме дочетка школске годагне. ПАЖЊА, ВЕЖИТЕ СЕ! Остало је само два .месеца до да-за кадд he, црема законским одредбама, бпти кажњаван« во зачи л путвици на прсдњем седпшту агло.мобила ако прн-ликом вож!1>е па nvrv илп v гра- :iv нису везалн сигурносни поiac. Да ли cv даши возачн спрем.Ш1 да дрлхвате законску обавезу? Прома неким поданима, .\iebv возачи.ма у нашој зомљп join нпје v потлуности завладало уверен»е да се употребом no јасева чуоају жпвсшј. Републп чкд савет за безбедвост саобра haja cia путсвима СР Србтјс недавно је о томе сдровео u лстра живоње. На жалост, резултатп кстраживања више еу него ала рман.тнн. Анкетнран>с.\< возача утврђено јс да ca.4Q три. одато од ihirx ста jy-jo везу.је nojac, ла и о»п то гогово пгсклЈучцво чпне када су ла oTBoiifciiau iwtv. ДзЈОЈв, малп ie број сшгх којп се везују, а јџ.то ie uairoipe н ти којн се везују не схватају да појас може да слречи повреде и v градској вожњм при малим брзина.ма. Истражмвашхма је, на пример, утврђенз да веЋ при брзинп од 40 км/д дпгоектног судара снага човечијхгх мтшшћа није у стању да спречи удар тела v утгрављач, ветробранско стакло и друге делове унутрашн>ег простора за путнпке. ТаИЕКЕ ИДЕЈЕ ЗА ТВ ИЛИ КИНО СТОРИЈУ О ПАРАНИНУ V ЦИЈБУ ЊЕГОВЕ АФИРМАЦИЈЕ A НА БАЗИ ПОСТОЈЕБИХ СНАГА И СРЕДСТВА ta (гмње Код нас у Параћнну никад човеку није досадно. Увек се нсшто дсшава. Пра ва је само штста што је градић Пејтон већ нзмишл»ен, па нам је одузет аргумект да је та серпја према нама смишљена. Све ов де кмамо, и све је ово толико прнродно драматуршки обраЕено, да бц свакн ноле паметтшјп режисер са, рецимо, врха хотела, једноставним управљан *см камере лево-десно, псточно-запа дно, могао качшшти маратонску п врло занимљнву cepujv. Ни жарновп иам не недостају. Комедпје, трагедијс, сатнра, мелодрама, ка баре, крнмпГш, секспкомедија, fcicTopiijcKii епсктадл, а скечеви се догаћају на сваком кораку. Рецимо: Асфалтира „Нискоградња" улнцу, „Пашта?” peiiii ће неко, није то ни не ка улица. А1ало парче Ibcгошеве. Ami, to је co*.io no себи скеч, само ко, оснм радника ^Јнскогрздгвс" н.ма времена да седи шест месеЦи прред сгарог хотела нда гледп крај скеча. А ц, баш Ја v томе драж, у нспзвссностп. Нико пнје знао кад ho здвршетвк. Илн реиимо; Асфвлтцра мНискогррпњд" Једној жен» дњи део простора за путнике истом снагом као кад човечије тело падне са виеине од шест метара. Удар при брзини од 60 км/ч раван ie паду човечзџег тела са внспне од 14 метара, a при 80 к.м/ч паду са висине оД 25 метара, TAHJYT к телеомјала ској улаз у гаражу. Екипа стигла, чнст ентузнјазам, у нерадно време. Ту су ками они са асфалтом, ваљак, радннцн и наравно публика. Увек та публика се мува, где јој нпје место. Па бар да хоће лепо, као у Шведској или Данској где, кад су овакве ствари и нз.хипшљене, ћути II гледа, иего замн слите добацује нешто у сми слу: комшпнице, алал тн са модоприкос! Као да је та uauia суграђанка тај асфалт, ко зна како, сачувај M2 боже, заслужила. Ствар Јс нпак ззвршсна н сада се очекује расплет, За пста, мссто радље јз прсбдчено v суд , јер cv строгп. тзв, СУП-крцтичари овај сн тузијазам п бесплатаи асфалт окаракусрнсалн као злоудотребу службеног иоложаја, па ова секси комедпја добцја отужнц драмскн завршетак. Имам.о још неке ндеје за које сматрамо да су врло дсбре п које бп помогле да најззд наш ПвраНнн нзађе из шшншшрстп и ваборава Јер, всП седамизуст данз Ш1је noAieriyr »’ штамии, радпју н телсвизијн, алп heмо вам пх изложити у следећем броју. М. М.
e ' * i I СВОЈНОВЦИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ 40 ГОДИНА I | Y СЛОБОДИ I | Спомен трг J I палим борцимаj g @ Спомен трг he отворити друг Милутин | Милонгевић, потпредседннк Скутпиине g | СР Србије | Мештанн Својнова се пр;птремају да 17. новембра на g = свечан начин отворе спомен-трг палим борцпма, по ндсј- Е = ном решењу архнтсктс Нсбојше Бокића п тако на нај- g § бољн начин обележе четири 'деценнје v слободп. § _ Спомен палим бориима у балканскпм, првом н друг- = = ом светском рату откриће друг Милутин Милошевнћ, пот = = председник Скупштпне СР Србпје, који ћс затцм говори- = = ти на свечаном митингу. | ~ Y свечаном делу програма бнће пзведсп поетско-.му- Li е зичко-сценски колаж под насловом „ЗВЕЗДАНА ХРЕСТО- £ zz МАТИЈА” аутора Момнра Станнсављевпћа п Мирослава s = Днмитрпјевпћа. Стихове he говоритн глумцн Симка Бу- g = рић и Томислав Борђевић као и рецитатори Основпе шк- = =ј оле „бук Караџић" нз Поточца, које припре.ма професор = = Драгица Радивојевић. s т Програ.м ђе употпунити хор п оркестар флаута уче- Ц = ника нз Поточца којнм руководи наставница Роксанда Е Е Јовановнћ и бапетска група из Средњошколског центра = = „Бранко Крсмановић” којо.м руководн професор Љиљапа = = Томић. е Отварањс спомен-трга заказаио је за 11 сати. = SHinillUinilIlin!llll!llil!lin!l!IIIIIIIIIIIIIIII!lllllllli:il!llliniiniHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIimillllllllllllllllimillli7 ДАВИДОВАЦ ЖИВА АКТИВНОСТ S ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗГРА ДН>¥ СПОМЕНИКА ПАЛИМ БОРЦИМА И НАСТАВЉЕНИ РАДОВИ НА УРЕБЕЊУ СЕЛА Октобарска награда огаптине ПараНин само је још више подстакла ионако жнву актизпост у овој месној заједницц. Настављени су даљи радовц на регулацпји корнта речице Грзс, a v току су прштреме за изградљу споменика палпм борцима. ПроЈекат се ради у р.адној организацији „Параћнп — пројект”. Идуће године месна заједннца Давидовац прославнће четрдссетогодишљпцу формирања партијскс организације у свом сслу. Цеитрална свечаност пла нира се за 8. новембар, када he II званично бптп предати на употребу пут, мост, и споменнк налим борцима у НОБ-у н на свечаи начин биће обележен партпјст јубнлеј овога села. М. Д. ЗАПИСАНО НА МОРАВИ МОСТ С1ВАРНИС1СКГЛА iiiiniiiiiiminiimmiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiinuiiiiiiiimiiiiiiHmmniimuuuuuiuiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniininmniiiiniiiiiiiiHiow I ЈОШ УВЕК РЕАЛИОСТ == llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll|(IIIIIIIIIIII|||||III|||||||||||||||||||||lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllIlllllllinillllllllllllllIIIIIIIIIII1llllllinH СЕТВА ПШЕНИЦЕ КАСНИ ТЕК ЛЕТННА МСШНА Вековни can мештана прекоморавсклх села, како лако и брзо пребродитп Мораву, ускоро ће постати стварност. Бетопски мост којп је везао обале Мораве између Раше вице и Чепура, омогућиће прекоморавцима да за десегак мннута буду у општннском средшпту. © Стручњаци саветују да се после оптималногрока за сетву сеју ранесорте пшенице И v општини Параћин сетза пшенкце је v озбнљном закашi-teibv Од 2850 хектара, коллко је прсдвиБено акциопи.м пла host. - засеЈано је тек једна пеrwia повтшбна. па се колнчнна зрна повећа код сетве, саведоје Пстар ИлиУ, агроном из РОК „7. јули”. Што се тиче уговорених повртина, овс cv такође минима лне. РОК „7. јули” уговорно је само 60 хектара, штр је врло мало V односу иа планиране по вршине. Са семеном н репрема теријалом ове јесени није било потешкоћа. М. Д. Завршни радови на мосту: Елап и жељу за новим мостом исказују it раднпци „Мостоградп.е” је и радознало пита када ће бити готов. На скелу ступа л:ена дубо ко забраБена шареном мара« мом. Живо прпча са скеле џпјо.м, очигледно супружмици. — Наранила сам праци. A онс гугутке све обрстише са лату. Како то баш сада када је расађена, а док бептс расад ни да птптпу, проклстшва нх појела. — Шта ме питаш, дстс, за скелу. Mope мани Скслу. Што да се наша деца муче, кад Riorv лепо да uiiv на мост. Опо, јес да Је скела допоспла по неку пару. алн, брате, мост 1с за младп да се не муче. Само не зиам ка ко ћу да се навикнем. Ето, пре нектг лан пређо мост, па ме свс нека птроглавшга Bara. II tv бепге крај вожн»н. Ну дпм Драгом новац, а он неће ни да чује. — Слушај, дете, још мало возпм, па после нек иде н опа v пснзију. II опо за оглас, немој одмах. да тшшсш, чек да сс договорнм са орта ци. Стотннак метара узводно раднпцп „Мостограпње” пз воде завршне радовс па нзграцњи моста. На радилчш ту је ii.ivaenio живо. Hckvcпи радниЕП! коЈи су пебројено обала спојчли. зналачки I! рт^ннски лбзвл-aiv послове. Многп балапспраћ; по 1ПИПШ, а сл1'чајном ппоматрачу жмарцп почку да трче пнз кичменп стуб. Парцеле поз кукурузом овнх __________________________________ _______________________ дана се припремају за сетву, али ie иевоља n v томе што јс земљиште врло суво и тврдо, тако да се сетва не спроводи потребним темпом. Површине под шећерно.м репо.м ових дана ће бити ослобођене. што та Kobe успорава дннамику. Зато cTpvMibauu препоручују да сс после опти.малног рока се iv ране сорте пшеплце, примера „повосадска рана”, „зајечарска рана” и тако даље. Пожељно је Изјаве СКЛАДИШТЕ — ПРВА ФАЗА Божидар БокиЈг, dupeicrop Радне организације ‘„1. мај" приликом полагања камена темљца за подно складиисте: » — Мотиви за градњу овак вог објекта су пре свега изражени у скономској потреби наше организације за асладишнгш просторо.м. Газдујући са близу 800 xetcraра обрадивих новршина и објектима за тов стоке, ова организација је у ширим ра змерама велики произвоћач иа друштвеном сегстору ни за ратарских, повртарских и сточарских прозивода, чи ји је ред и величина годишње производње ппосечно при ближно: 100 вагона шиеницс 50 вагона пиварског јечма, 50 вагона семенског кукуру за, 30 вагона сунцокрета, 400 вагона шећерне репе, неколи ко вагона поврћа, на десети не вагона крмног биља и се. меиа истог, 50 вагона јунећег меса, деаетак вагона изванредног кривовирског качкаваља ручнс 'израде. и та ко даљс.. Управо у тој чињеници ле хи мотив da cs стварањем складишта ствара битан услов за другу фазу, за уградњу машина за дораду семен ске робе произвсденс. на наше.ч тржишту. М. Д. ТАКМИЧЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА ЗА ВИСОКЕ ПРИНОСЕ COIЈА ИЗВАНРЕДНА С приносом од 2030 килограма по хектару, прво место освојио Љубомир Младеновић из Стриже, док је друго припало Стевану Михајловићу из Параћина. Y акцијц коју водн Општинска конференција ССРН за »исоке прпносе завршено је н такмнчење v пропзводњи соје. За ову културу иије владало велико ннтересовање међу пољопривреднпцима, а можда и због тога што је соја релативно „нова” култура на подручју општине Параћлн. Па ипак, приноси постигнути код четворице произвођача заслужују пажњу, а посебно код двојтгие првопласираних. Прво место освојно је Љубоxnip Младеновпћ из Стрижа, ЗАВРШЕН ОТКУП ДУВАНА ПРЕДАТО 5G ТИА • Други откуп планира се за јануар ДАН ШКОЛЕ „BYK КАРАЏИН” ИЗ ПОТОЧЦА Знање на Y прво.м откупу дувана пољопривредшши су нспоручили Фабрлци дувана .„Ниш” преко педесет тона најквалитетнијег дувана сорте „берлеј". И поред лоше године п временских услова, дуван јс последн»их даиа вегетације успео да се „нзвуче” II донесе род какав се не памј тп v преко.моравским селн_ма. Просечна цена кретала се око 21 хиљаду старих динара, цгго говорп о високом квалитету ОВОГОДИПП1Л лродукодје. Томнслав Мнлошевић из Рашевице је свакако рекордер у производн»и дувана. Он је са 25 ари убрао хиљаду и сго кллогра.ма V првом и очекује још 4Q0 килограма v другом откупу. који је имао нзванредан прннос од 2030 кчлограма по хектару. Друго месго прлпало је Стсвану МихајлОдПћу из Параћпна за неигго слабиди принос. YwynHe површине под сојом ове године нзносиле су само четири хеклара, алн за идућу год11ну пољопривреднпцп најављују новс површине, јер је, ошггледно. тгнтересовалЕС порасло, сазнали с.мо од Петра Илића, дипломираног инжењора агроно.хотјс. М. Д. Међу рекордерима споменимо још и Томпсчава Димитријевиha н Гвоздена Рајића из Paine внце, затим Браипслава Вељића и ГвОздена Јефтића пз Поточца, као и ' Љубивоје Петровић из Севојна. Y другом откупу током јануара очекује се још педесет тона дувана, додуше нешто лошијег квалитета. Уговараље производње за 1985. годину почеће одмах. тако да пољопривредницн могу да се јављају дуванском пнструктору за сво подручје Јовиц1г Јовановићу из Рашевнце. АЕД. Са Мораве се лагаио одле пљује магла. Скела клпзп низ глатку површину воде, чангрља витло ... Мпхољско лето пде на руку берачнма бсрнћета, алц ц градптељи ма моста. Скела се улеже под тсрстом ауто.мобнла и камиона. Пешака нпоткуд. Аутомобилп, мотоциклистн, кола са бс рићетом. Пешацп већ корис тс прсдност моста. ЈЦрагн, скслаџија, јсдан од сувласншса пловећсг мос та” на радном месту. Приве зује ланцнма „пловсћи мост” да би лакше ускочнли лиме нп парипи. ¥з помоћ возача лименнх коња одгуртгу скелу, окрену ручкцу витла. Скела си искоси, како бн што лакше искорпстила пу тању прљаве моравске воде. Иако прљава, вода лепо жуборп ударајући о нвице скеле. За ушк навикле на сталну буку неуобпчајенп лшр. Нудилто га цнгаретом. првом месту • Колектив основне школе „Вук Караџић” из Поточца 7. новембра прославио Дан школе За прекоморавске ђаке и љихове наставнлкс 7. иове.мбар донео је посебну радост и уз-' буђење. Нанме, тога дана, четрдесети пут у слободи. просла вљала је ова школа свој дан. Скромно, онако како то увек чине просветари. обележепа je и ова годншљица. Споргскд такмнчења п културно-у.мстнички пропрам били су обележје тога Прнлика .ie ово да подсспг- јој да и дал^буде тГко Vvcn£ мо да <колективи све успешније шка. ;корана- агазама. савременог q. јв — Фала ви, не палим mime. Испушио сам ја своје. Одбијао сам дкмове као Ста клара, где проведох радни век. Хтео сам да умрем од дувана. Друга страна обаЛе сс брзо прпближн. Опет чангрља п>е витла. Искрцавају сс ме тални парнпи; укрцавају дру ги. — Како бнх могао да дам оглас у новнне да продајем скелу? Греота, нова скела, сво патос смо скоро мсња ли. — Јел ми жао? Па п нпЈе. Слушај, мост је ипак мост. Скела шп<ад ннје сигурна. Еелнка морава, мала морава, скела стане. Драгп све то прича без пмало рсзигнацнЈс у гласу, па чак ни сета да се нскраде »з речп што проговара. С друге страпе чека комбп „Мостоградље”. Драпг се по здравља са радшпш.ма што спајају обале, шпроко сс сме школства. Много пута до сада, не са.мо v општини всћ ц шнрс. узнмана ie ова школа као fipiLuep савеспог н доброг рада. Ученици из овог прекомо равског краја постижу запажене резултате на такмичсњима свих нивоа. а љихова активност оглсда се и у другнм видовима. Ова васшгпго образовна установа ic културно жа V свој тој гупгулп, раднпшг параћпнскс поштс с.метпraiv тслефонски кабл иа мост. Сви у глас тврде: мост ће за десетак дапа бптн готов. Погледам none ннзвпдно. Магла сс оп.авно дпгла Ске ла се .нешто cva»Mr»-». птрта од једне ло лруге обале. По слешва nvTonaiba ore ске.че. Уствапн, можда n.inicv. вбпо ватио he сс опа отпсп\гги не гле ниже, можца са новим ортацима. Љгдп су одувек тражплп пречпце. Моравски спрудовп памтпће скеле н скелеџије, људп he кх вороватно заборавпти. Остаће Јсдино заппсано негде v неком магловитом сећању. А можла he их не ico отргнутп од заборава као песнлк ri прпповедач евдашњи, Мирослап Димптрпјевић, ц>то овстсовечч скелс1.П1ЈС I! скелу v моиодпамн „Ортацк”, али и v овоЈ псс мн: Зашгсивао: М. Илнћ ПОСЛЕДЊА ВОЖЊА СКЕЛОМ Д.еведссет девет ссла ко задушне иоскурице, rpti будућа века бсла и кучиЈ1е па и трице. чревезла јс ова скела, прекр воде, преко жице, прско неба, нреко чела, до супротнс обалице. Вишс ис знам шта то плови: ]а скелом ил скела мчо.чс., ceaizp од нас плићак лбвн са веслом од личис ?но.ие. iediiv вожч,\> скело.ч чљувачху бих своју продао, члатио бпх кохсо.ч цалом: тек на скели ја сам ходао. Ко води да У2оди,^_ тај Још.нећг da сг роди, ко he скели да доодн, малој држави на eodtu Мирослав ДпмптриЈевић Шпанаи 8
14. НОВЕМБАР 1984. • БРОЈ 270 sirw <Swl'&г * ВД* јТД mДМММм g'nnmiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiniiiiiii'iiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiniiiiinnnmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiig I ПОВОДОМ ПРЕМИЈЕРЕ „ШАРАНА” ОСНОВНА ШКОЛА ,Д1ОМЧИЛО ПОПОВИН — ОЗРЕН” (Поверење публике ОСАМ ОДЕЉЕЊА ПРЕКОБРОЈНА Ц „Мрешћење” јс припук- § ло, својнм позиатим чуве- | љс.м нз „пиротског позориS шног случаја", а и недав- = лим пшроким коментзрима g на радију, телевнзији и у g шта.мпи (8. октобар, ново S позориштс иа Звездари) ве5 роватно, поред ПараИинаиа, = нозоришне заљубљсшхкс из § ПуприЈс, Свстозарева, Круg шсвца, па п неколико Беог- = pubaiia. Овпм пикако нс жеН ллмо да умањимо зпачај на | iuiix аматсра и куће која се g латила ни мало лаког зада- | тка да оживи пет-шест поg ратних годпна скрхшених g иза паучине у потам.чслим = свестима муљевитог слоја § „шарана” којц се повреме- § но нађу на сувом. g Привучсна претходно поg мепутом „помпом”, чублика g је петнаест дана лре „мрс- = шћења” разграбила карте. = Остало је нсиспуњено некоg лико места са такозваним = „сшхдикалпим картама”, ћли g зато стајања је бххло миого g више. Лко јс тада и бнло g некххх размишљаља на те- = му: xohe лхх публика пове- | ровати iiapaluixicKiLM глум« ^Illllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll '|1||||||||||||||||||!|||||||||||||1Н111||111|1111111111||||111Н111111111111||||||||||||||||П111||||||||||||||||||||||||||!||||||!И|||||||' Ђачко иољанче ПЕСМА II ИГРА ПРЕД СПОМЕНИКОМ Био јс леп сунчан дан. Кренулн смо обалом Грзе. Путе.м с.мо слушали песму птица н и жуборење воде. Највише смо се чули ми. Вндсли смо лептире, скакавце и разне бубице. Путем смо певали, причали и учнлп. Одједно.м смо се нашли на лропланку. Угледали с.мо леп спо.меник којп је поднгнут за успомену на партизане из Параћина и Пупри Је. Пред спомеником смо се постројнли. Пошту палим борцима одалн с.мо минутом ћутања. Y то.м тренутку салх се замислила. На пропланку сам видела партнзане са пушкама у рукама. Полазнли су у борбу против непријатеља. Тргао ме је глас учитељице. Опа нас је звала на игру. Трчали смо, ваљалн се и певали пар тизаххске пссме. Био је то дивал дан. Мархша Лешњак, III 2 ОШ „Мо.мчило Поповнћ — Озрсн” СУНЦЕ Сунце је лопта taro нсГнебу сија оно нас дира и не да нам мира. Оно се креће небом cpehe и прави се важно што -је тако снажио. Маја Носић, VI-1 ОШ „Бура Јакшић" МАЧАК МАКИ Мачак је мој Маки Jfa свету ?а сличног нема Шта да му радим кад је такав И кад ссално дре.ча. Татјана Поповић, VI-1 ОШ „Стсван Јаковљевић” llll!lll(lilillllllilllll!IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII!llllllllllllllllllllllllllllll!lllll|||H цима, реприза ,их је разагнала па буљуке. Препун пар тср Xi балкои најбољи су гарант да је представа прихваћена. Сгижу и рсзервације за следећу представу, 15. новембра. После овога, са вхпххе сигурностн можемо тврдити да су још на премијерн, поруке „иза паучине” схваћене Xi прихваћене. И то не од „обичне” публике. Повсреи>е, (то је оно чему глумац тежи: да гледалац прескочи ралхпу и да осетисце ну као део свог жшзотног система) поклонили су људи којима даске (које жи> вот значе) никад нису им иедостајале. Глумци, писци, режисери, новинари и нарочито ови последњи и делом су показали да верују параћхшскил! аматерима. Од јеци, по новинама, на радију, Y кулоарима, па чак и по ћошковима, одншу правим људским реакцпјама иа подухват у параИинском позорхшхту. Само, можемо пожелети да јс више таквих. I М. М. ЈЕСЕН lla dpeehy Atuuhe жути,' сиви облак небо мути. Ситна киша роси, лије, киилом ветар људе мије. He чује се цвркут птица; на пут сс спрема ластавица. Јоваи Пеливаиовић, Ш 3 ОШ „Мо.мчило Поповххћ— Озрен" КАД ДОБЕ ЈЕСЕН ЈеСењи ветар четља тополи крошњу и скида јој пожутелу HOUifby. Скида са траве јутарњу po'cy ii мази дечју косу. Сликарка Јесен променила изглед краја Златно-жутом бојом обоји шуме завичаја. Дејан Радојковић, Ш-З ДВА БИ6ЕРА Као два бисера као два огледала, стоје на Грзи два језера мала. Као два ока вссела срећна су она, кад се крај ibux играју Јелена, Драган, Зора и Мома. Као два бисера, као два огледала, , чекају нас на Грзи два језера мала. Весна Стојановић, ЈН-1 ОШ „Момчмло Поповић — Озрен” ЈЕСЕН Y златним кочпјама допу товала је јесен. Даин су све краћн али време Је још увек лепо. Једино су ноћхх хладне. ДрвсИс Је почело да облачи злаћане кошуље. ЈВи део сам јуче пуно ласта, онс се припремају да лете на Југ. Кукурузи зрели, а у повртњацима се беру паприке и парадајз. Y виногра длма ће ускоро почетп берба грожћа и заориће се песма веселпх берача. И.маће мо доста слатког вшха. Тихо јесен куца на сва врата и пружа богатс дарове. Саша СнниН, ЈП разред Лсбина © Просторни проблем — питање број један © Сваке године два нова одељења ® СИЗ основног образовања и васпитања тражи најбоље решење Y Осноспој школи »ДТомчнло Поповић—Озрен” радни дан. Час траје, мир, тиипгна. Али кад звоно зазвони н маса baка крене низ степенице и похрли v Вачку Kyxiiibv dvkoboдноци if наставихши школе хва тају се за главу. Где сместити толнки број ученика? Просгора мало, а ђака много. Пре једанаест година сазидаиа је Основна школа „Момчило Поповић-Озрен” v старом делу насеља Глождак. Даиас се насел»е „Глождак” проспгре бли 3v Главице и Мирххловца, а овај старн дсо можемо 1’ош мало мазвати цехггром. Школа од 15 учионтша сасвим је тада задо вољавала потребе за 650 ученика. колнко пх ie било када је отворена. Данас v Основној школхг ..Момчпло Поповић — Озрсн”, без истурених одељења v Мпрлловцу и Лебини (80 дене). наставу свакоднсвно слуiiiaiy 880 основапа, сврстанн v 31 одељење. Настава се изводи у две с.мене, пре и после подне. Одсл»еи>а гломазна, претрnaira. Нормативи дозвољавајг око 25 ученика v одсљељг, a ннкако преко 30. Y школи Мом чпло Поповић" нма одсљсља са no 33 ,и 34 ученика. Од савреме нпх паставних сргдстава немогуће је много корпстити. He ма MorvliHOCTii за радионпцу, лабопаторп jv. ђачкг кихшву. специјалнзованс гчпошшс. Два „летећа” одељења Почстак школске годинс донсо ie толпко пробле.ма да ie право чудо бхгло како лх превазпћи. Нарочито је било много првака. Ова школска годпиа почсла ie са два одсљеља Biiuic псго она претходна. Где с.местптп tv децу? Како наћхх простора? Y хсолективг школе „Момчнло Поповић” некако cv се сна шли п захваљујући тој сналаж.љивостп ова школска годнпа тече иормално. Нанме. спојена cv иска одељења старпјих разреда н ти.ме ослобођен простор за нај.млађе. Наставници физнчког васпитахБа .\iopaiv vbck ПРЕМИЈЕРА Y ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИШТУ 99Шаран66 добро плива © „Мрешћење шарана” Александра Поповића 30. октобра извели глумци ГАП-а на својој сцени @ Режија: Дука Јовановић ® Премијера на „карту више” Y угорак увече, 30. октобра заплв-вао ie ,,ша»ран”. Гледалаца много. Како ће креиушх? Шта ли lie мраднгти глумци? Да лп lie оцравдати повереље које се очекује? Питања cv са јкојима cv те вечери друговалп публпка и глумци. Лрви сусрет са отвореном cue ном и r.TVMUir-ма који су дочекали публику сез з.авесе наговештавао је да ће ова „сцелска рото база v пет општик фаза” Александра Поповића бити нов доживл>ај. Паучаста .мрежа затварала је квадрат где се одвијала радл>а. Рад1ва јхз далеких поратних година. Мрежа сн.мбол прошлостлг, застарелости, бајатостп, vna учеиости. А оцена чиста, без много детаља (само два — три) где су r.TV-MBUii окулљалм игрс ради. Само игра n игра. Глсдадац ле тражи дакор. Видп п оcelia само t.tvmv, a cuenv ie тако добоо осмислпо Александар Портној. Глг.мцн? Још јелпо освежеп»е за ско љгбигељз храма бопгње 9 Тесно и у кухмњи да празне две учионице да би tv држалн часове они који немају фискултуру. Два одељен.а v овој школи cpv стално ,дхетећа”. Спешпализовале учионице могу да сс користе само ieдпом недељно, а шта то значи знају само опп који држе наставу и који ie слушају. Овај колектив се сналази ка ко зна п у.ме. А најтежс нм је, тврдп дпректор Радивоје Смиљанић, када aobv ррдитељи ii преклпљу да пм се дсте viniшс v tv школу. а мопФпости cv нпкакве. — Идуће школске годипс деца пн физнчкн неће моћи да стану v тчххонице, а камоли да се организује нормална пастава. Овај наш пробле.м је сагле-' дан, ие са.мо на iiiibov наше школс, веК и шнрс. Изпршни сасст |е предложно пека реше ‘н>а. На Самоуправној пнтересној заједхшцп основиог образовања и иаспитаља ie да cse то размотри и прсдложи на|- боље решс!1>е, које бп. no Menn било, јер |е и наПефтпније да се на неком простору у новом делу нассља подигне моптажна четвороразредна шко ла. тачппје истурено одељеље овс школе, без пове адмннистрацмје и кадрова. Tv бн Још могло да се планнрана и неко прсдшколско одељеље, па треба • укључнтп и СИЗ дечје заштите, чули смо од директора Смиљапића. Талије Бока ОбрадовпИа, Славица Па|ић, Славољуб Матнћ, Томнслав БорБевххћ, Братххмир Стевановић, Вера Павловни— Сека, Миодраг Миленковић, Љу лка Станковххћ, Мподраг Глиго ријевнћ и МиоАшр Станковић, аисамбл појачан талентима којн cv прс десетак година друговали са „даскама што живот значе”, vcneurio се носио са продставом, v оде-iv костимогра фа Иреие Рот Портној. Улоге cv озбиљне, впшсслојне пгра такоВе. Гледалац је загрејаи, аплауз xicnpalia сааку слиkv. поздравља свакц лик. Лико ви сложензх и добро искреираiui. Бока 'ОбрадрвиН као Борко Грацин добро влада сценом. Про <]>есор Грацин, карактерац и сложен лик добро је извајахх. По себно прххјатно нзненаћсњс је млада Славица ПаЈић. Веома ве што савладала ie ролу Мице и одушсвила глсдаоие са какво.м лакоћом ii без усиљеностхх нгра. Томислав BopbcBiih јс хх овом прилнком, што се н по аплаузу публикс вххдн, iiocHo предстаиу. Глулхац пзврспих квалитета остао је такав и V лику кума Свсте. Славољуб Мат.чћ као Лаза Паунов, такођс |е био добар, до чараваМш всшто лик којн му 1е повсрен Брати.мпр Стеванпћ V доста тешко| улозџ Мнте осОвај прболем ie недавно дотакпут н ца седнхши Председнпштва Вева Савеза схшднката name опшпихе када ie било речн о положају дв\'штвених делатпостп. Том приликом ie речено да ie проб.тем озбххљан и веома актуелап и да га треба што ximmie решавати. Једно од Mor\'hiix решеп»а. чуло се том прилико.м, ie враћање деце са села v ссоске школе. Закључак Председништва је да г.селвма пма веома лепих шко ла и да ie v ери стабилпзаииie јефтншпе превознти просветпе раднике него децу. Верујемо да ће до идуће школске године oeai пробле.м бити рсшен. Самоуправна ин- •гсресна заједница основног образованза и васпитања озбнљио сс бавп овпм проблемо.м и vckopo ћс се знатн начнн како пајповољпије доћи до виiite 1ПК0ЛСКОГ иростора за основне. До овог пробле.ма, вероватно. нс би требало пн да доБе да cv га паши урбанистп дстал.није сагледалн. Јср, градити пассље од око 500 нових стам бсппх објеката не значи само продатн плац и латп грађевин ску дозволу. Ако грађанин кгпи плац ’ за окр педссетак милпона CTapirx динара захтева да има и дргге пратеће ooie кте, a to mv ii треба обезбедити. С. Ј. зојно јс гледаоцс ц поштеио заслужио анлауз ко јц mv је додељен. а Сека Павловић је однграла улогу професорке Босе веома коректно. Овој лепези ус нсино искреиранххх ликова тре ба додати и лик капетана By4VPUEiiha v интерпретацнји Мн uj.e Миленковића. Мнленковнћ је гспешио остварно ову креаum’v, нарочито је био добар у дрхтом делу, тумачећи офнцира ОЗН-е. Tv ie и лххк Госпаве у интерпретацији Љупке Стаиковић, глумице која се хтрви ггут cpehe са нозоришном публиком. Пуб.тпка ie бгрнаим ап.таузом наградила obv urpv. а хгзвођејбс ове Поповићеве „сгрого пов. комедије" од стране параћннских аиатера одагнало ie гпггање cv.MH>e да ли ће оправдатл поверење које се очскнвадо. Предсгава ic била успсшна и с-л cue mi Градског аматерског позорхг шта иихсмо v извођељу параћин склх глу.маиа виделн скоро тако добру поедотаву- Добар Поповиђсв текст помогао је глумиима, али уједно им и отвжао зататак, Требало је дати све од себе. Труд се исплатио, а добPilm 'резг.тгатима сихурзд, гкхмо гла је и добра режија. Дука Јовановић је за око .месец дана шгоелшо лредставу за коју a’V припадак- чеотигке. To заату iKvje п пгблнкп која ie двадесетак дана прс пре.хивјере покупила ссе карте. С. Ј. Вести из културе ПОЗОРИШТЕ Y ГОСТИМА Y оквиру меВуопштннске сарадње 3. новембра члжпови Градског аматерског позорипгга гостовалп су у Шиду. Том прнлнком Параћинци су се представиллде «јом представом ,Дахпар у Тополи” коју су поредстановплка Шиди виделк ижи тељи Ердевика. Са истоименом предста вом члаиови Градског ама« терског позоршпта гостова * ћс сутра у Крушевцу м Ркбарској Бан>и. ФОЛКЛОР из MYPCKE СОБОТЕ Фолклорна скушпа „Мотварјевец’’ пз Мурске Соботе гостовала је 10. новемб. ра у Параћину. Том прилнком аматсри из братске Сло вепије представилп су се најбољим тачкама нз слота програма. ПРОМОВИСАНА КЊИГА ЖИВОРАДА БОРБЕВИНА Власштпи кљижаре .Догос”, Др* пгаа и Раде Пантпћ, бп.тн с? Аома ћпни кпижевне всчерн па хоЈоЈ Је промовисана збпрка пссама ».Трлаче Jte снова1’ свстозаревачког кљижеа ника Живорада Борђевпћа, коју Јв краЈем прошле говдие обЈавво .,Рад” нз Београда. О књкзи је говорпо песгатк н мовннар Слободан Жихлћ, нзводв из критнкс ч>гтао спихер Славко Саморцић, a ciHxoBC су репитовалп глу мии Скмка Буркћ п Тоииелав Бор hcnnh. На храЈу онс врло успеле књпжевне вечерп Жпвораду Борђо вићу Је уручева дипломз - Кпижпног клуба „Мпрко Баљсвнћ *', зл ду гогодишму сарадн.у, а ппаенппи кн.пжлрс су свзком гтрпсутном пок лснпли по јсдпу К№нгу МатпЈе Егћ ксвића. Вече Је оргаппзовзо СИЗ културс п Кн>нжевип клуб. м. д. „ЈЕЖЕВЦИ” Y ПАРАЕИНУ У петак, 16. повембра у фоајеу Градског аматтрског позорппгта у Параћину у 18 часова биће одржало в«че хумора п сатире. Гости вечери he бптп чланопи Еедакцпје ,Јежа”. Органнзатор Јс СИЗ културе н Кн.пжешт ктуб .ДХнрко Бањевић * ’. Позпва се граКанство на масовну сатпричну акупунктгру гз nanoMeiry да је днскрецнја загарантована. м. с. ОРТАЦИ ДЕСЕТИ IIYT н МОНОДРАМА МИРОС. ЛАВА ДИМИТРИЈЕВИНА „ОРТАЦИ” ИЛИТИ МОРАВСКА КАЗИВАЊА, ПОСЛЕ СВЕТОЗАРЕВА. СПЛИТА, СИСЕВЦА, ВРАБА СЕ HA CBOJY ОБАЛУ. По десетн пут скелеџија Богосав, у лзвођењу маестралног Томислава Борђевића и режијп Боке Обрадовкћа, упалпће свој фсп>ер у Холу ГАП-а пред свакако бројном публнком, Јср Је овакво Bixbeibe Мораве, моравских људи, иадљуди п нељудн. заинтересовало параћкнску публику још премијером, после које су билх< оргашхзовани разговори о шитву коЈим се бавп монодрама. Разговорп ће бнтн организованн и за оваЈ десети, јубиларнн, пут, пре одласка за Слованију, у Цсље. Представа је заказана за 22. новембар, четвртак, са почетком у 19,30. М. М.
Стови тенис БЕЗ ИЗНЕНАБЕЊА ни кипш SE3 рш ва чз Докхг Видоиа н Млпдост 113 Сикнрице. Другц турннр Општинскс лигс стоном тенпсу коЈп Јс одржап 4. но. всмбра ннјс донсо инкакпо пзнеиа. ђсн.с. Фаворпти су посталн победшти, а из гахмичеиа су 1!скл>учг:1>| Мора. ДРУГА СРПСКА ЛИГА — Ј¥Г ФАП — Јединство 1:0 (0:0) Ф Железиичар дао сигнал нерешеним резултатом у Параћииу, а ФАП у Прибоју нанео првн пораз Јединству МИРОСЛАВ ТЕШИН ПРВАК СКОПСКЕ АРМИЈСКЕ ОБЛАСТИ V СТРЕЈБАШТВУ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ТАБЕЛЛ 4. јулм 3 3 0 15: 1 6 Буљанс 3 3 0 15: 2 6 Бордц 4 3 1 16: 6 6 Младост 2 2 0 10: 0 4 Плра11нш;а 3 2 1 10:11 4 Нппрслрх 2 1 1 5: 5 Новоссдац 3 1 2 6:10 2 Одр. ИзшГоача 3 1 1 5:12 ? cm 4 1 3 9:16 2 Хсрој 4 1 3 9:16 2 ,,14 дана” 4 1 3 9:17 2 KocjjJaJ 4 0 4 2:20 0 БОРАЦ БЕЗ ПОРАЗА Прибој. — Стадтш: спортског цснтра. Гледалаца: око 500. Стрелац: Комарпца у 80 минуту. Судија Дничпћ (Ниш) 8. Јсдинство: Богосављевнћ 6, Љ. АнВелковић 5, Петковић 7, МатиИ 4, ПаннИ 7, Миленковић 7. Д. Аиђслковић 4 (Мплош Милпћсвић 5), Мирковић 5, Миодраг Мнлићевић 5, Пеливановић 6, Костнћ 6. Први сусрети у оквкру такмнченл рсгионалне лнге Тумадије н Номора. в. *1з нагоисштавају да be сс Борац ио. рнти за прво место. На турниру у Параћнну одржано.м прошде нсдсл.с стонотсннсерн Борца савладалл су је. дног од конкурената за прпо мссго скнпу Оплсниа из Тополс са тсспих 5:4. Порсд Опленца, прсостаЈу још два конкурента, a to су AC из Крагујсвиа и Локомопла нз Лапова. Нп тпбсли panie^xuie лнге воде Локомотива из Aanoim, AC нз Крагу. |свца и Борац са no шсст бодова. Све јс почело добро у сусрету са crapiLM иротлЕ-игкбм и ри валом у квалификаштјама за нскадашЈБу Српску лпгу. Међу тим, како јс игра одмшхала, све је Bimic бнло грешака и пу цале сг споне v редови.ма .Тедапг ства. Играло се нзмеђу двашеснастерца, а фудбалерп Јединства v току свих 90 минута ннсу упутили јги један 'једини шут на гол домаћина, ако сс изузму трп слободна ударца из .којнх су лопте летеле небу под I облаке. Заиста, домаћнни, екила без анјого фудбалског знања, игра- ;i;t су оп;тро против. како и са- •Чм прнзнају, далеко квалитетнијпх фудбалера. Судија Динчић одлнчно је водио сусрст и доделио им је три жута картона. БОРАЦ П ВОДИ Првн турнир Мсђуогшгпшске лпгс иа комс су скјтпс одлграле no трн сусрета ис можс Да да па први no. глсд право cTaiLc стварн, али можемо ла кажсмо да јс пст наших скнпп са нзузетком Будућиости пз Главнцс до. бро с-гартовала. Познаваоцн овог спор та прсдвнВају да ћс сс бороа за осва јан>о првог мсста воднти нзмсћу мп. ддтовачке Слогс, другс склпе Борца, Ако треба потражпти још не ко оправдање за први пораз „зеленчх" у овом лрвенствумо жда један од разлога лежи и у терену који је недозвољиво лош. Тскстллца и Бу.чзна. Екипп Јединства не могу се упутити велике замеркс. Нису играли и лежерно, али Драган АпБслковић л поготово Матић „одскакалп" су сврјим доприно сом. Матнћ, карика која повезује напад и одбрану имао је слаб дан, а Драган Анђелковић ТАБЕЛА МЕБУОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ппкако да се наБе дану, или можда на сту. у добром правом мс Борап П Гекстллац Руллне Локоч:отига Слога Напрсдак Будућиост Па^атнзан 7. Јули з з 15: 9 13:8 Да лп „психнчка сскунда 2 10 7 КУП 2 2 3 о о о 2 6:10 0:15 0 0 0 ПЛРАНИН Отворсно првенстзо града у стоном тепнсу, којс no дпалесст ссдми пут одржава у Параћииу у част Да. на Рспублпкс, окупиће 128 стопотсни. сера пз оавезних, рспублпчких 4 ре. пгоиалвих дига. Осо узбурљипо так. М4ЧСМ.С почијм у 9 чвсова 4а впшс столоез у СпортскоЈ халл ,.7. јулн”. Р. Банек СТРЕЉАШТВО пред тренутак када треба мало закочити и видети како даље, код Јсдпнства траје већ две Јсдинстло ПКВ JYMKO Палнлулац Желсзпичар МИН Јастребац Младост Лемпнд Прогрсс ФАП Ремонт Металац Шумадија Тпмочанпп Д:п«мо Слога Јагоднна 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 8 5 5 3 2 3 не ВАТРЕНО КРШТЕЊЕ ПИОНИРА 3 2 2 3 5 2 5 5 3 5 5 8 8 9 21: 7 21:11 24:15 17:14 17:12 17:12 19:17 24:15 10:16 13:16 20:24 9:16 12:18 1з:26 15:17 12:23 дељс? Сусрет са Железничарем „рстпротилс нсдеље у Параћм ну завршен је нерешено. Опет Једппство нијс лграло слабо, међутим, и не толлко добро да их спортска лесрећа нс сиречл да узму и друш бод Железиичару, сад већ конкуренту са врха табсле. До краја јесењег дела првенства опреостале су још две утакмице. Hajripe, идућс нс дел.е Јединство дочекује екипу Рсмонта пз Чачка, а затим го- -трује v Враљу против Динама. Прво место још увек је у власнииггву „зелсних", јер је директан ривал ГТКВ JVMICO на свом терену пграо , нерешено протпв Палилулца, па је ситуаци.ја још замршеиија. Прве четири сктгпе на табели, предвоВенс’ Јединством, једна другој беже за по један бод. М. М. © Мајстор стрелац Мпрослав Тешић, до недавно дечак који иас је радовао својим резултатима, постао је првак Скопске армијскс ооласти у гађању полуаутоматеком пушком, тростав на 200 метара Не.ма великих рсзултата са мало рада, тврди Мпрослав Тсшић, мекада потпоручиик ђачб из стрел>ачкс дружинс Осовнс школе „Стеван Јаковљевкћ", a зати.м средњошколац мајстор — стрелац из стрсљачке дружине „Бранко Крсмановић". — Трепирали смо петпаест да па, дпа пута дпевно, по паклепој врућини, ветру, кмши, тако да сам пред првепство Скопске армијске области био у „шпиц" форми, поткрепио је своје рамитпл>ан>е Мипослап Teirnih. 26. НОВЕМБРА ¥ ХАЛИ СПОРТОВА м. м. Још једно велпко такмичење v боксг одржаће сс на рингу који he битл смештен v Хали спортова „7. јули” у Параћину. Овога пута најбољи боксери, како је иајављсно са Кубе, СССР-а, Финске. РумуниЈс, Пол. ске и Јутославије укрстиће песнице ма више рингова у Југославији са жељрм да се домогну „Златне рукавице”. Четвртфиналне борбе, једне од група. одржаће се на рингу у параћинској Хали спортова. To је прнлика да сг параћинска публика поново срстне са добрим боксом, судећн прсма најавама и врхуиским боксерима светскнх велеснла у ово.м спорту. душном пушком, ссћа се Мпро слап. Ови рсзултати и освојсна ме ста на такмичењима довсле су га у ранг мајстора стрслаца. Ти тулу Савезни мајстор стрслац Тегплћ јс освојло у гађању ваздушном пушко.м када јс у Међу ошптинској лиги Шумадије и Поморавља прошле године од 400 могућих „убио" чак 373 кру га. — Нс могу овом приликом, a да се са захвалпогпћу пе сетим старијмх другова који су ради ли са нама. Мој талепат не би дотпао до изражаја да репимо Стапко Здравковић није проводио н са мном и са мојим дру говима сате и дане на стрелишту. Сматрам да је упорност оба везап састојак успеха поред та лента бсз кога стрелац не мо же остпаривати врхунске резул тате. Моје искуство препоручио бих свим младлма који започип>у да се бавс, пе само стрељаш твом и пс спортом уопште, већ и било којом друго.м активнош ћу. М. Миленховић МАЛИ ОГЛАСИ СПОРТ ¥ СТАКЛАРИ 20 19 18 17 15 15 14 13 12 За разлику од прошлс сезоне, када су се све екипе које егзистирају у оквиру СД „Борац" бориле за прво место, ове године ј’е успех доста скромннји. Додуше и сада нма екнпа које се налазе у самом врху, али њихово вођство није тако убедљиво да би са сигурношћу могле да рефлектирају на внши ранг. Највише су подбацили оки од којих се највише очекнвало Некако најстандарднп.је играју шахисти. Готово да не зиају за пораз н заузимају прво место на табели. Обзиром да На првенству армијскс области, одржаног у Охриду, резултат га јс ставио далско испред такмаца. „Поправка", како name војничинс тспају полуаутома тској пушци. у њсговим рукама. лежала је као девојка: „И пре овог првенства учествовао сам на разнцм такммчсњима ЈНА. па овс дипломе и мсдале које сам на н»има освојио, сматрам драгим признањем и то је приПродајсм ibiinv површпне 40 арп код Главицс. ла путу Flapahitw — Мприловлп, поред рске. По логово ру продаја можс и у ма>&$ парцелг. Ипформације на тслефон; 51-804. 0 0 0 Продајем ,,Спачека” 1974. пропзвели»а. Стсфановић, Дубродачка 14, тслсфон: 53-878. ооо се код ibiLX првенство нгра јед нокружно н да су онс најтеже | лика која се пружа једном у жи препреке већ преброђене, нма изгледа да се врате у Прву срп ску лпгу одаклс су пре пеколп ко година нспалн п где нм је по квалптету п место. П. Будисалнћ татн су скро.мни и уједначенп. Наступале су две екипе из Параћина, једна коју су сачшвава .in стандардни стрелцн и друта са дебитантима. Код дебитаната јс најбољн био Алексан дар Васић. а међу стандрардним Драган Николић. У наредном периоду састаће се пионири основних школа „Bvk Караџић” нз Поточца, бол»н стрелцн. „Радоје Домановић” из ПараЊихов овогодишњи дербићина са својим друговима нз био је на меморијалноЈД тур- Основне школе „Стеван-'Јаковннру „Драгослав Марковнћ” v љевић". Крагујевцу. Поотигнути резулПосле уобичајеис.паузе устрс љаштву, пионири су отворлли овогодишњу ссзону. Као н обпчно активност је највећа v Ос новној школи „Стеван Јаковљевић" где је јсдан број пионнра — стрелаиа учлањеп у Стрељачку дружинм „Михајло Илић-гКуља” прп Српској. фаб рицн стакла, са могућношћу да више тренирају и постану % 8 ires Одбојкаши: Шест уоедљиви побсда С. Здравковић Iflaawas и чије сс прво место најв.чше жели — фудбалери. Тренутно заузимају шесто место на габе ли са пет бодова заостатка за првопласираннм и са малнм из гледима да до краја битно попр^ве ситуацлју на табели. Оволики пад формс је мало ко очс кивао, поготову што је костур тима остао готово исти н ш-го су пграчи искуснијп за једну такмичарску сезону у Шумадиј ско-поморавској лнгл. Одбојкашп су у ову сезону такоое ушли са много амбиннја н тако су п стартовати. V првих шест кола су забележи лн шест победа и убедллво по вели на табели. Међутнм, у недељу су нсочекивано поражени од Шумадинца у Великом Крчмару и дозволилп да их сустиг ну још две екипе. V наредним колима састају се управо са тим екилама н расплет у овој лигл ћс бити заиста занимљнв. воту — док сам на одслужењу кадровског рока, истиче TernnhПравити резиме о стрељачком билансу младог стрелца какав Јс Мирослаз Тешић нијс неопходно у п>еговим годииама. Me ђутим, иако боравак у ЈНА за њсга не представља паузу у стрс љаштву, војнички дани пружили су му могућност да аналивира свој пут од полстарца до мајстора стрелца. — Почсо сам ла сс бавим стрељагптвом од 12 годипа као ђак основне школс „Стеван Јаковљевић". Резултати које сам освојио у гађан>у ваздушиом ма локалибарском пушком дали су ми пбдстрек ла истрајем. Остаће ми у трајном cchaay друго мссто малокалибарском пушком 1978. годипе. Следи Титово Ужи 1(0 1980. ГОДИПе I! опст диспиплјшз малокалибарском пушком, тростав 3x20. „Убио" сам S11 кругова од могуВих 600 и посПродајем трактор „Фсргусон” ПМТ 533". Рсгистрован, у впзном стању. Јавптп па адрссу: Душап Стс вић, Својпово. 0 0 0 Прслојс.м спорт — фслис ОА ,.Ас копс”. Одгоплрају и аа ..Заставу 101”. Телефон: 51-704. Бобан. Продајем мотор п мењвч „Заставе 750” у нсправном стан.у. Телсфои: 51-354. Купујсм зилану гаражу плн прое торнју која дотрајала са пг.ацсм од око 30 квздратн. у Параћину. Ја. витп Псшпћу. зградп „Куда" 15/Ш илн на тслефон 53-102. 0 0 0 тао првак Србијс. у ЈНА учсствовао личком првенству ду и био други у Пре одласка сам иа репуб у Новом Са гађаљу вазОглашавам иепа:кећи\« свслочппство о лавршеној псајогодишњо} школп v Мириловцу издато на Радицс Лнтпћ. 2llllllllilllllllinilllllllUIJIIIIIIIIIIIIIllllllimUUIIIinilllllllUlllllllllllllinmlHIUHIIIIIIIIIIIII)l друџтвени^ И ТГРИВРСДНИ& KfrWmPA -H АНТИКВДРИУДТ СА.ТИТА‘68 ИФЛБРика РДТАУКа' и твжлких гумх Пист Социјалнстпчкос савеза радног народл олпгпгпо Параћип нххдЈе Цептар аа кулгуру и кп формнсаљо „Параћии” — Параћин. В.Д. дпрсдтор Миодрах БлагоЈевић. Гпавпи в адговорнн уредпвх Слмољуб Обрадовић. Издавачкн савет: Нада Брапковнћ, Момчнло Вучковнћ. Светнслав Живковпћ. Мнлг.воје ИлиВ, Нала Јовапонић (замениж прелседннка). Снсжапа Јованоамћ. Бо рпвоЈа Марипжовић, Славољуб Обрадошхћ, Живота Стојановпћ, ЖпвоЈив Точвћ (лредседнпк) и Јоваи Зо.млћ Ypebyjo Редапцнонп колегнЈуи, главкв е одговорнн урецпнк Слжиилуб Оброо внћ, иовЈшари: Сне>шна Јшпновпћ, Мидица Живкоппћ, Мпрослав ДпмнтрпЈевпћ, МилпвоЈе 11лнћ (технички уредмик) и Мнодрах Мпленковић Адреса реаакцнјс: Максш« Горкох 4. Иоштанскл фах 38. Темфонв: Гжхвнв ч одговорнк уредвнк (035) 52-35Х поаппарв (035) 53-694. Претплата: "одпипиа 250,00, динара, иолутодЈпшиа 125ДЈС аиипра sa ниостралстзо цоосгруко. Жнро рачуа Центра М Ж)рпуру ■ ппформисаље 63504-603—1973 код СДК Параћнв. Шгампа ГРО „Гаас" Бео град, Вдајковићева 8, тедефоп 3W-551 (011). Тараж 11000.
СВИМ ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ЧЕСТИТАМО 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛИКЕ Y CBOJHOBY ОТКРИВАЊЕМ СПОМЕН ТРГА ПАЛИМ БОРЦИМА Свечано обележен јубилеј слободе СТРАНА 5. & Празник наших оиредељења Лисг СоццЈаЛистичког савеза радног народа општине Параћин I <'~нп ■ | । । Јишцмгритеп iu»i тугг-т ГОДИНА XI н БРОЈ 271 д ПАРАНИН 28. НОВЕМБАР 1984. ■ НЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИНАРА ПУШТЕН Y САОБРАПАЈ МОСТ НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ ВЕКОВК САК ЈЕ ОСТВАРВ ■ ПРЕД ВИШЕ ХИЉАДА РАДНИХ ЉУДИ И ГРАБАНА ПАРАБИНА И ОКОЛНИХ МЕСТА СВЕЧАНО ПУШТЕН У САОБРАПА1 МОСТ НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ ИЗМЕБУ ЧЕНУРА II РАШЕВИЦЕ □ НА СВЕЧАНОСТИ ГОВОРИО МИЛУТИН МИЛОШЕВИБ, ПОТПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СЗ ВЕЛИКОЈ РАДНОЈ ПОБЕДП РАДНИХ ЉУДИ ОПШТИНЕ ПАРАБИН, /V ПОСЕБНО МЕШТАНА ПРЕКОМОРАВСКИХ СЕЛА ПРИСУСТВОВАЛИ СЛОБОДАН ГЛИГОРИЈЕВИБ, ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, БРАНИСЛАВ ИКОНИБ, ПРЕДСЕДНИК ИЗВРШНОГ BERA СКУПШТИНЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, СТОЈАН СТОЈИЉКОВИБ, ПРЕДСЕДНИК ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, НИКОЛА ПАУНОВИБ, ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА BERA САВЕЗА СИНДИКАТА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ВИТОМИР ПЕТКОВИН, ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА РЕПУБЛИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН, ДРАГУТИН МАРКОВИБ, ЧЛАН ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ, БОРБЕ МИТИП, ПРЕДСЕДНИК КОМИТЕТА ЗА САОБРАБАЈ И ВЕЗЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ННКОЛА РАДОСАВЉЕВИБ, СЕКРЕТАР СИЗ-а ЗА ПУТЕВЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, РАДМИЛО БОГДАИОВИИ, ЗАМЕНИК СЕКРЕТАРА ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И БРОЈНИ ПРЕДСТАВНИЦИ ФЕДЕРАЦИЈЕ, РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, РЕГИОНА ШУМАДИЈЕ II ПОМОРАВЉА, СУСЕДНИХ ОПШТИНА, ПРЕДСТАВНИЦИ „МОСТОГРАДЊЕ" — ИЗВОБАЧА РАДОВА, ОМЛАДИНА И ПИОНПРИ. 3 ЗАСЛУЖНИМ ОРГАНИЗАЦШАМА УДРУЖЕНОГ РАДА II ПО »ЕДННЦИМА УРУЧЕНЕ ПОВЕЉЕ И ЗАХВАЛНИЦЕ а ОМЛА ДИНА РАШЕВИЦЕ II ЧЕПУРА ИЗВЕЛА БОГАТ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ □ РАДОВИМА НА ИЗГРАДЊИ хМОСТА РУКОВОДИО БОШКО ИВАНКОВИН I V рату, у коме сс војсвала битка за слободу, ковало се и братство и јединство. Y њему су створени сви битни услови за стварање будуће братске, • дсмократскс, федеративне заједнице, ? нове Југославије, изграћене на равноправности н>ег них народа и народности. п Одлуке Другог зассдања в АВНОЈ-а. 29. новембра1943. S године, значиле су коначно остварење циљееа и задата- । ка Комунистичке партије • Југослааије јединствене у оријентацији на борбу за ’ национално оолобобење и оруштвени. преображај свих народа и народности ка но вим стремљелима. На путу остварења авнојских одлука вребале су мно ге опасности и препреке. Под снажним руководством КГ1Ј и друга Тита премошћене су све тешкоће, са на~ пором и одрицањима, или р са чврстом оријентлјијом г* и решеношћу да сс настави , зацртаннм стазама Оо ко- . начног циља — крајње тач- ! ке naiuux опредељења, само- । управне социјалистичке не- ! сврстане Југославије, за- |- једнице збрапсчљених наИ рода. и .народности Јумслам вијс као прелазнс фазе у г ново историјско друштво — П Ko.uymi3(L'.t. Истрајност на том нуту, евидентни резултатц и достигну/ta били су Н .\ioiyhii само на чврстом кур | су tiauuix онредељења.То је h дааало снагу да се истра~ ? је, мобилисало људе за ноГј б’в акције и гарантовало не- *; с.четан ход у будућност. Ко h хезиона сиага и акционо јеГ; динство СКЈ били су увек ј; незамечљиви друштвени фа п ктор у динамичном развоју |.ј иатег друштва, ,пре свега f његових основних текови- £ на: братства и јединства, Гј равноправностч народа и к народности, самоуправљања, 1 независне и несврстане no ’ литнке. У тим принципима ђ човек је на првом месту. i] Ou је испред п изпад свсh га’ р И данас на нашем путу • ■ стоје препреке. Изражени- |] јс су нешто вшае него пре g неколико годипа. One су [’ плод, највећим делом, natuux - субјективних слабостп. Про извод су и добрпм делом i‘ за/2оставља/ба neizux авнојciznx примципа. Да ‘би пстрајали на том путу, морамо водпти општу југослоеенску стабплпзациону и onшту политику, а не парцијалну, пол/стику ужих интереса. Итересе радничке класе за целу социјалисти4KV Југославију, п>ен садашн>и и будући развој не сме бпти доведен у питан>е било каквим тренутним или ужим пнтереспма. Историја нас учи и подсе ћа да смо скупа, једни уз другс, „један за све и сви за Једнога" можемо усправним ходом напред. Другачије, значило би изневе- ' рити смисао авнојевских оО 0 лука. А оне не само -да симболизују и обезбећују Hama опредељења, него и гара нтују слободно местђ,' под сунцем у овом свету пуном супротности и немира. To су снажни темељи нашег заједништва не као начело. eeh као реалност. Проверенп еише пута у најсудбо- ј носнџјим тренуцима наше - историје. У .онпм у 'којима ј смо створили све оно што Оанас 1еча.ио, у којима ‘смо ; изборили себи нешто и ство I рили нас саме какви смо у ' ових 40 слободнпх година. ’ Немамо много временаза г славље. He зато што не тре i Оа да ,славимо, јер разлога 9 ча славље 'имамо доста, eeh t taro та ziaiaa заједница за- ј хтева лшоге напоре, како би i бпла снажнија, у кораку в сигурнија. Алп, времена за nodceha/bc yeeic морамо на ( hn. Због оних који су скло- ; ни да прошлост заборавља- . ју, да опасности подцењују, ! оа изневеравају и ошате и ■ своје принципе. И због оних, робених у време данашње. да знају колика је I цена npehenoz .пута, да на- ј ставе путем онредељења ге р нерације која је била нај- g бројннја у стварању новога ј друттва, која је својим жи- ! вотима, снаго.и и младо/а- н hy определнла пут у најле- ;1 пгиу будућност. Ham човек може све. Са mo тражи да у фропту раоа ;ј иуде.чо једнаки, као што [1 треба да .будемо једнаки и a у учешћу у ономе тто ос- »ј тварујемо. И то је смисао Ј авнојевских одлука. Сми- i сао нашнх опредељења. с. о. ’ r.M.uii . >-»ЦЈ-м-MWW:Ј Недеља, 25. новомора 1984. године. непосредно х очи 29. нове- , мбра Дана Репхблике и чотрдс сете годишњнце ослобође1ва овога краја- остаће забележеиа као дан велнке раднс победс радних л>уди и мештана овога краја, као оствареље њиховог вековног.сна да прсмошћешкм обала.ма Велнкс Моравс успосчаве природну везу једни са дру 11ша. Реч Топлице Недељковића — Остварсиа ie давнашља же ља раднлх ллгди и грађана каше општпие да се спбј љеног мсточног и западног дела изврши пзградљом моста на Великој Морави. Овај велики радни успех осгварили с.мо v години у којој слави.мо четрдесег година ослобођења. Лепшн дар јубилеiv и Дану Републике ннсмо могли датн. Значај моста ie вишеструк. Y поивредном с.мислу он представља велики допринос стабилиза цији iep с.машује трошкове транспорта робс. превоза радника н граБана. Само на с.ман>е>Бу тпошкова превоза. преко пет стопша радника из поск.о.морав ckjix села v привреду града, годшш№ ефекат нзпоси око јед- «е милијарде старих динара. Мост има Ji стратсшки значај * V саобраћајном смислу он не само да повезу|е територију општине већ cnafa темиићко-левачки део са Поморавље.м, а након изградЈМЈ пута преко Јухора представљаће и најкраћу вс 3V источне и западне Србије. Са задоволххтвом нстиче.м да Је мост завршен v уговореном року и за уговорену цсну- ВР0, Дносј моста износи седамнаест и по милијардц динара. Средства cv обезбеднли: Социјалистичка Република Србија, Општина Параћин, Регирн Шумади 1е в Поморавља, граБани пре * коморавсклх села—месним самодопонпосом v новцу л натури, Југословенска иародна ар пшје II oprainЈзациЈе удруженог рада са подручја оппгпше. Радове на мосту дужине 257 мстара, imcpiFne 8,3 метра извела је наша позната и афир.мисана фир.ма „Мостопрадња” из Београда, a v пзградљн су учествовали и Водопрпвредпа организација пз Еуприје, „13. октобар” — ООУР „Ннскоградља" кз Параћина, „Партизанскп пут" io Београда. прттаднЈгцп Друге армиЈске области н гпађанп преко.моравскнх села путем дооровољног рада. Y мост ie уграђено 2.175 кубних метара бетона, 212 тона арматуре, 230 топа челичне конcTpvKunie. 16 тона ужадп и око 30.000 мегара кубних шљунка. Изградља .моста ie усаглаше на са пројектом о бгдићој пловностн Мораве иреко речно— пловног тта Дунав—Морава— Вардар—Егејско море. Користи-м прилику да сви.м учеснпшрча ове свечаностп још 1‘едном честитам овај радни ус пех и настулајући празппк 29. новембар Дан Републике. Ceoiv поздравну реч Топлнца Неделжовић јс за&ршио цптатсх; нашег нобеловна Иве Андрнћа: „Свуда па cbctv где се мисао крене илн стане, цаилази па верне или ћудљпве мостове као на вечигу и вечно незасиhenv људску жељу да се повеже, измирн и cnoijj све што искрсне пред нашим духо.м, очима и ногама, да не буде делеља, противностп пи растанка". Реч Милутина Милошевића Другарпце и друговп. И.мам данас заиста велику часг да вас овде. на овом сада највећем мосту на Веллкој Морави, најсрдачније поздравнм, да вам v име републичасих руководстава чеспвтам завршетак II пуштање v про.мет вековима очекиваног и овом крају насушно потребног објекта. Наша заједничка радост је утолпкс већа што се то догаБа v овој години када славнмо четрдесет година жпвота л рада v miDPv и слободи, само неколико дана ггое нашег великог празника 29. пове.мбра—Даиа Републике... Y протеклих четрдесет година СотсјалнспЕчка Републнка Србија ie. као и цела наша замља, остварпла вео.ма оуран .матерЈгјалнк и друшгвенн развој којн се не .може упоредити ни са којим сллчним периодо.м. Сва ка етапа v том не дугом раздобљу мењала је лпк наше зем- .’ве, свака годишњица обележавапа је новим радним победа- .ма, даривана повнм радшшме cTirxta, новв.м прбизводпма. Y животу вашнх људн настале cv крупне пвомене: у пхзхраHIT, одеваљу, стандарду становашу. образовању, задовољаваJby културнпх и здравственнх потреба, социјалној сшурности птд. Милутнн Милошевић |е дал»е нагласио: „Наша земља мстина лча дапас велнке тешкоће, али II све изгледе да лх успешно савлада. Утврђени су гзроцп кри зе v ко|у смо запали, постшиута |е друштвена сагласпост о нашшу превазплажења тешкоћа и vcBojen Дугорочнп прогграм економске стабилизације, као пут поступпог нормализоDaita токова репродукције. Сада треба сви, свако на свом радпом месту, v пракси да покажемо 11 докажемо да смо вољШ1 и способни да се борнмо на тако утврВеној заједничкој пла тфордш п да појединачие ннтересе подредимо заједнпчким. Говорећк дал>е о циљевтша п задаиима пз Дугорочног програма економске стаби.пгзације (Наставак на 2. страии) ИЗБОРНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА Ф Много тога је урађено, доста започето, али остаје још више да се у наредном периоду обавп © Само уз ангажовање свих радннх л»уди п грађана могуће је спровестн задатке из Програма економске стабилизације, а тиме изаћи и из евидентне кризе у којој се налазимо © Нови председник Општинске конферен ције Стеван Стојковип У протекле двс годинс. за којс је поднет извештај о раду, Социјалистички савез се налаз'ио пред бројним питаљи.ма на која јс трсбало дати ’ одговорс, многд разрсшавати, а пр(? свега питања друштвено-еконо.мског развоја. којима је ова средина изузетно оптерећена и заинтсрс сована и спровести задаткс на плану полити-чког системд соци јалистичког са.моуправљања. Ове активностн су се одвијале у всома сложени.м друштвсно-ско но.мсклм услови.ма и кроз борбу за остваривањс задатака Ду горочног програма економске стабилизације. а прс свега обез беђење континуитета индустриј ске производњс, уредније и ор ганизованијс онабдевање органп зација удруженог рада и грађана сировинама, горивом и арти клкма шпроке потрошње. У оквиру осгваривања ових задатака вођенс су и акцијс у области co цијалне политике, здравства, об разовања. културе, информисања и другим делатностима које су од животног значаја за на ше радне људе и грађане. Ниш та мањс важности иису биле ни акцијс на плану развоја дслегат ског слсте.ма, општевароднс одбране и друштвенс самозаштите па и акцијс вођенс против свих нссамоуправних појава и тенден ција. — Бавили смо сс, као што знате, истакао јс у уводном из лагању Недељко Гуњевпћ, пос * ловима који су захтевали непре кидну мобилност радних л»уди и грађана, свих самоуправних и државних органа и свих оргаки зованих социјалистичких снага на челу са Савезом комуниста. Улагали смо велике напоре и у многим стварЈЕма остварени су задовољавајућз! резултати. Мсђу тим, у појединим областима на ше активности нсдостајала нам јс потребна доследност. тако да поједине акције нисмо довели до краја и нисмо згх развили у оном облику који је иеопходан за најшире ангажовање свих ра дш!Х људи и грађана, нагласио је Недељко Гуњевић. — Поред постигпутих резултата, показало се да још увек има појава перазумсваља друш твепс улоге Соцпјалпстичког са воза, споро се траже решења за успостављањс сарадље и коорди нацијс нзмеђу самоуправних су бјеката, дслегатске основе ц во силаца одлучиваља. Ми имамо одговоре на основна питања ос тваривања друштвепе улоге name иајмасовније организације. Сада настојимо да та опредеље н>а одговорно остварујемо у пра кси a то значи да Социјалистич ки савез сталпо буде у акцкјн, рекао је Гуњсвић. Пред одговорним задацима Задаци који стоје пред Социјалистичким савезом су обимии и одговорни. Они he морати да се у сарадзБи са овим субјектима нашсг друштва и брже и енсргичније разрешавају. јер то намеће и захтсва ситуација у којој се налазимо. Један од тих задатака је и обједин>аван>е по љопривредне производн.е и пре радс у општиии. Тај задатак је започео, али нијс доведен до краја и мораће доста труда и (Наставак на 2. страни) i
28. НОВЕМБАР 1984. • БРОЈ 271 ВЕКЖВО CAM ЈЕ ОСТВАРЕ^ Период значајних и сложених задатака Подижући овај мост ви сте дали прилог, много Милугин Милошевић, потпредседник .ралних могућностн, рскао је (Наставак са 1. стране) дрдт Милошевић је истакао: „V спешан друштвено-економскл развој v наредној години и ства ран»е основа који ће отворити перспектпву будгћег развоја мо гући cv само далдш повсћањем ттртшрсдне активности, пре свега стабилизоваљем индгстршјске производтве и одговарајућим ра стом пољопривредне пропзводн>е. а све то уз бигно повсћањс извоза и ianaite тра-јне лзвозне орш|ентације. посебно на копвертибилно подруч]е. Савез комуннста -pvr.ac V акцији — Ових дана Ie v cbiom органнзација.ма и органисча Савеза комуниста обављена расправа предлогу заклд-чака XIII седнпце ЦК СКЈ. Савез ко.муниста ie као ретко када потврдио сггремност и затражио подршку рад ничке класс за акцпјг у којој ће се направити нови продори и нзвршитп радикалнпје проме не v свим друигтвепо-екопомским сферама, како би раднп л»уди стварно и непосредно овладали свпм условтЕма живота и рада, рекао је Милутин Мило шевић. ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКОГ ОДБОРА CYBHOP-a О НАСРТАЈИМА НА ДРУШТВЕНУ ИМОВИНУ IJIOOffl и кипо ® Најоштрије осуђени насртаји на друштвену имовину На подручју наше огпнтпне доста је изражена појава краВе друштвене нмовнне, констатовано је на седницн Председништва Општанског одбора СУБНОР-а V Параћину која је недавно одржана. Тема овог састанка ie била остваривање заштитс друштвене имовпне у нашој опиггини, са посебним ссвртом на догађаје у ФабриШ1 цемснта. Том прилико.м је најоштрије осуђен акт насртаја па друштвену нмоввну уз констатацнју да се хитноЈзазмотри стање службс обезбеђен>а, састав н обучепост п ДСЗ, да се ојачају и оспособе за заштиту друштвене имовине. Јсдап од закључака којп је том прпликом изрсчеп је да руководиоци радшос организацнја н основних организацнја удруженог рада недовољно брпну о заигпггп дргштвенс имошше, a када се на састанци.ма расправља л одлучује о одговорности, злоупотреба.ма, Kpaba.ua н проневсра.ма »«е утнчу довољно да се не доносе незаконит« * одлуке иа којнма сс крнвци не оглашавају одговорннм н кривим. Пнтању крнминала п заштнтн дргпггвене нмовнне не посnchvje се довољна пазкња. Ова већи од ваших Скупштте СР Србијс Осврћући сс на тек завршсhv ссдницу ЦК СКС МнлоцтевиН ie истакао: „Јучерашња седница ЦК СКС извршила ie те.мељиу апализу функционисања и развоја нашег политичКог систс.ма н слабости које отежавају, успоравају илп чак онемогућавају његово деловање. Обттна па и полемична расправа на седшши Централног комптета и на кра|у једпнствено vcboJchii ставови Јасно су прецизирали гледишта Савеза комуиисте Срби|е о свим најважни|им питаљима политичког система. Савез комуниста Србп ie се одлучпо и доследно зрлаже: за даљи развој социЈалис * пгчке самоуправне демократм1е, за {ачање равноправности па рода и народпости; за промене које ће гаоантовати пуниЈе qcтварпвање, већу ефпкасност н рацпоналш1|е функционисање полнтлчког система; за јачање самоуправног и демократског одлучиван>а радних људи л грађана; за потпунију одговорност самоуправних, друштвеннх и др жавппх органа како за утврђивање политпке, тако (нарочито) за њихово cnpoBobeihe; за јачап>е јединства у СР Србији и на даље yiianpebiiBaibe односа свих њених делова; за боље функцп питања су ретко на дневном реду друштвено-полптнчклх органлзаццја и органа управљања, а када сс то чини то је без одрсБених закључака, осуда и узимаља иа одговорност прекршилаца. На седнпцц је констатовано да се о извршеном криминалу п присвајању друипвене имовине, у јавносги врло брзо сазна и доста говорн, најчешће увеличава, а да H1IKO не с.матра за потребним да о то.ме обавести јавност, као и о предузетим мерама и кажњавању криваца. Прпметно је да снстем друштвене самозаштпте још увек није па потребНОМ HIIBOV. Носиоии ових фгпкција нису довољно схватплп да јс љихова улога не само откриваше и обавештавање о злоупотребама и насртајп.ма па друштвену и.мовпну, већ и спрсчаваље да др .тога уопште п долазн. О ово.ме трсба да се разговара л у Р^лни.ч оргавизацијама, а погреопо јс да органи гоibciba п правосудни органи буду еф:1каснијп па лпнији заштнте друштвене имовине н изрпчу најстрожпјс казнс, закључепо је. inuebv осталог на ссЛ1П1ЦП Прелседннштва Општинског одбора СУБНОР-а. М. Ж. онисањс СФР.Т као савезне државе II социјалистичке самоуправне заједнице. Друг Милошевић ie даље говорио о про.монама v политнчком систе.му и задацп.ма Савеза комуниста v тој области, а заTJiai се осврнуо на следеће:" »Један од наших најважнијнх задатака, чије решавање вишс не трпи одлагање, је развој односа СР Србнје н со.цијалпстичких avTOHOMiuix покрајина у љеном саставу. Радни људи н гоаЈзанм, народл л народности иеле наше земље са великом па жњо.м, а понекад и иестрпље * JY4E ОДРЖАНА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BERA CO ПАРАБИН Двадесет друга заједничка сс дница свих већа CO Параћин била јеу“знаку докумената о друштвено-економском развоју СР Србије, нашег региона и оп штинс Параћин v 1985. години. Уз поменута доку.мента па седннци је, између осталог. разматраи и усвојен Самоуправни споразум о удкуживању сред^ става за изградљу студпје „Концепције дугорочног плана развоја региона Шу.мадпје и Поморавља за период од 1986. до 2000. годпнс” и Самоуправни споразу.м о удруживаљу средстава за израду студије „Стаље II проблеми животне среднпе п могућности заштнте п упапређења на подручју региона Шумадије и Поморавља". ПОВОДОМ .ГОДИШЊИЦЕ ПРВЕ ЗЕМАЉСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЖЕНА НЗЛОЖБА ЖЕНСКНХ РАДОВА © Поводом 6. децембра, Дана када су се жене 1942. године у Босанском Петровцу сврстале у Антифашистички фронт жена Југославије, Општинска конференција за друштвени положај и активност жена отвара изложбу жснских ручних радова Изложба к°Ја треба да прера сте у традиционалну биће отво рена 5. дсцембра у сали Општи нског слндикалног већа. Са својим радовима на изложби учествују жене из месне заједнице села Стубице. месне заједнице ..Бранко Крсмановић" из Параћима, Фабрике цемета. Робне ку ћ,е „Београд’’, запошљене у дру штвено-политичким организаци ја.мд it Скупштини општине. Изложба he трајати до 8. децембра и бићс отворсна 33 по сстиоцс. Првог дана од 13. а на рсдних даиа од 9 до 18 сати. н>с.м и узнемиреношђуг прате ра справу о остваривању уставног лоложаЈа и улогс СР Србије као државс и самоуправне заједницс v чиЈем су саставу н социјалнстпчке аутономне покрајине. Због свега тога треба да сс заложнмо да се брже н доследније, остварују задацк ХШ седнпце ЦК СК СрбиЈс, иарочи * то они чнје he решавање јачати Јединство у СР Србији. To не сме да буде сведсно на дневно-полнтичко опредсљпвање друштвених и државннх субјеката v Републици н социЈујистичким аутоно.мним покрдјииама, него одлучно и доследно воБена свестрана друштвена aicuiija н оријентација која захвата цслу СР Србију — од друштвене базе до највиших органа у Републици. Ha крају поздрављајући свс попсутне и све онс који cv дали допринос.у изградњн моста. честитајући пм празник—Дан Републпке. Мнлошевић ie рекао: „Подижући овај мост ви сте дали свој пуни прилог, много Behn ,ол ваших реалнпх могућнпсти. Уложпли сте у љега своје жеље тежећи увек ка оној друго| обали. ка свему оно.ме шт« живот носи: радно.м мссту, шко ли, cycperv с други.м људнма и повезаности скопомској, култур ној, одбрамбеној и свакој дру. гој. Са нови.м мосто.м за много села и многе људе настаје ново време”. По завршетку излагања друга Милутина Мплошсвића. потпоедседнпка Скупштнпс СР Србцје, Милован РадошевнИ, председник Месне заједнице Чепуре н Слободап Тасић. председнпк Месне заједпнце Рашевпца прссекли cv врцпу на средини моста и тиме на ашболичан на чи.н предали га на употребу, на први пролаз спојенлм обалама реци л»удп изнад плаховнтс и укроћене Велике Моравс. Слава Обрадовић Поред пнформације о берби п спровођењу јесење сетве, разматрана ie инфор.мацпја о спровсЉењу плана запошљавања у OBoi години. На дневном реду нашао се и Извештај о извршењу плана на рсализацији програма месног са.модоприноса у граду иа изградњи канализацнје и асфалтирању улп ца у OBoi годиии, а раз.матрана је и усвојена Одлука о пре кршајима протнв јавног реда и мнра, о образовању Службе правне по.моћи и Охкука о впсини накнаде за путеве којс плаћају власннци запрежпих вознла. Пошто је седница одржана у вре.ме када ie наш лист веИ био закључен, о току седиице опшпрније ћсмо писати v нарсдном броју листа. СВЕЧАНА СЕДНИЦА Такође, поводом 6. деце.мбра. дан раније 5. децембра у сали Позоришта одржаће се свсчачз седница Општинскс конференц;! је за друштвени положај и активност жена са почстком у 13 часова. На свечаној седници уручиће се захвалнице заслужним друга рицама које су сзојим залаглн»ем и радом допринеле остка риван»у задатака Конференције жена. На крају седнице биће изве деи краћи културно-у.м^тнички програм. м. м. (Наставак са 1. стране) снсргичности да сс покажс ла би сс то стратсшко пигган>с за ову средину завршило онако како јс то у.њено.м интерссу. Такођс јс у овом момснту изузетно значајно, ако нс и најзна чајнијс питан>с . запошљавања. Иако су могућности доста ограничсне морају се тражити путс вц и правци постепеног, али Стсван Стојковић. прсдседннк ОК ССРН значајнијег разрсшавања питан>а које свс вишс попри.ма обслежја социјалног и класног карактера. Тешко, али достижно — Најактуелнији . друштвенп задатак у ово.м периоду јс зада так спровођења Дугорочног про гра.ма економске стабилизације'. истакао јс Топлица НедсљковиИ у дискусијц поводом поднетог извештаја и прог.рама рада. Про налажењс излаза из тс ситуаци је задатак јс 'свих организованих субјективних снага и целог нашег друштва. Излаз се налази у њсгово-м доследном оства ри)1ан>у и промени цслокупног нашсг понашања. — И ми смо као дсо друштвепе заједнице донелп програ.м економске стабнлизације. У н>е му су назпачајнија три .момепта наших опрсдељеља: бољс коришћељс постојсћих капацитста и осталих богатстава којима рас полажсмо, већи извоз п присту пап>е промени веома нсповољнс привредне структуре. У вези првог задатка из паших опреде За Повељу Савезне \ конференције ССРН S месна заједница ;: РАШЕВИЦА И < ЉУБОМИР : огњановин ; Председништво Општин- 1' сек конфереиције ССРН на < једној од својнх лоследшкх ’ Ј седшшца донело је одлуку 1, да за Повељу Савезне кон- ’ > ференције ССРН предложе 1 • два кандндата: Месну зајед- ‘ • ницу Рашевица и ЈБубо.мира '' Опвановића. истакнутог дру (1 иггвено-политинког радника. <' И сам преллог за овако вп <1 соко признање које даје Са- (' везна конфсренција ССРН (' својеврсно је признанл ка- < Ј ндпдатима, који су се у до- 1' садашњем раду посебно и- 1 ( стакли, развијајући соцнЈа: .тистичке одиосе и борећп се ' > за тсмељне принципе наше 1 > заједшше. » ’ > м. д. > љељд значајво је истаћи да смо делимично успели. Више смо произвсли робе него претходпс годипе. мада пословаљс у цслинл бележи колебљиву стопу. По стигнути резултати нису крајњи домет. Могућпости су много ве he. — Присутни резултати. истакао је даље Топлица Недељков:тМ. у срединама где су евиден тии подбачаји последица су нерада. Посебно забрињава велико задужење привреде. Само на име камата у протеклих девет Лессцц исплаћсно је 129 мцлијарди динара: Залихе расту, сма њује се обртпи капитал, потра живања расту. Када би више во дили рачуна о ови.м питаљима пословали би без губитака л си гурно далеко успсшније. — Други задатак — извоз је у потпуности остварен. У одпосу на претходну годину извоз је повсћан за 168 одсто. Посебан допринос је дала фабрика Стак ла. Могућности које има наша приврсда на овом плану нису малс. Добар број организација има шансс да сс пробијс и доб ро пласира иа страном тржиш- . ту. Говорсћи о трсћс.м задатку — про.мени прлвреднс структуре, прсдссдник Скупштинс општине јс истакао да су забслежсни по чстни рсзултати. При.мер je Обућарска задруга којд је од радионицс постала значајан произ водни погон са добри.м изглсди ма да сс у нареднс две ’•здине још значајнијс прошири и запо сли охо 500 пових радчика. За КО|)С прсдстоји проширељс Фаб рикс Адктива. даљс јачање^ Кон фекцкјс и трикотажс, саобраћа ја. п поссбло пољоприврсде у којој сс ради на укрупњаван>у и обједигБавању. Недсљковић јс у даљем излагању доста пажп>е посвстио спровођсњу мера сконо.мске стабилизације на ширем плану, кстичући да они који сс противс про.меиама. који су ста ли на пола пута остају и даљс знспимни, зато што бране своје стсчске позицијс и привилсгије, а такви.м понаша»нем трпи цсла наша заједнипа. Нсопходнс су ■ промснс у полптичком систему прс свега да би смо систс.м п правце одлучпвања учшнили ефикаснији.м. На крају свог излагања Топли ца Недељковић јс говорио о по трсбама комуиалпе изградње у нашој средини. нагласивши при томе неопходност изградн>е пових водоводиих капацитета, убр занији рад на изградн>и канали зацијс и изградљу и рекопстру кцију објската условљених про ласком Луто-пута источном варијантом. Вита Петковић, члан Председ ништва Републичкс конфсренције Социјалистичког савеза, по здрављајућп рад Конференције истакао јс да Социјалистички са всз може остваривати својс задаткс само широким ангажовањем свих људи и грађана, њп ховом подршком п помоћи. Ви.та Пстковић је поссбно говорио о потреби остваривања ‘]е динства, о појавц стављањ-i 1,националних изнад класнпх инте рсса и о задацшца Соцшјалистич ког савсза на разрсшавању ових питања, у склопу деловања Ор ганизације Савеза комуниста. — Када се ради о економским питан»и.ма, рскао је ПсткоBiih, тешкоће су всликс, а-ли по лако их разрешавамо. To he no трајатк дужс, али је битно да је кренуло. Радни људи су схвати ли ситуацију п задатке и то представља гарантпју да ће се успети. Важно је да свако зна својс обавезс и удео у томе. Пи тан>е рада и штсдња морају да • буду у жижп цслокупног рада и nonaiiiaiba, а основу свега трс ба да чинл самоуправљање и де легатски cncte.M. У дискусији Витомир Петковић сс дотакао нужних про.мена у Самоуправни.м интересним заједница.ма, пре свега на пла ну праве размене рада са удру жени.м радом, о пробле.му запо шљавања младих. Ila крају друг Петковић је до такао и питања и задатка лз ласти унапређивања политичког система. на однос Република — покрајине, у циљу нужнлх про мепа од којих ^ависи ефикасност решавања кључпих питан>а нашег даљег целокупног развоја. — Рспублика Србија није у равноправлом положају са другим републикама- што је утица ло на успорлвање целокупног њеног развоја, истакао је Вито * мир Петковић. У дискусији су још учествова ЛИ: Живојин Митић, члан Конфсренције, прсдссднлк МК ССРН Стубице. Слободан Тасић делсгат лз Рашевице. Миллвоје Шћепановић, делегат M3 „Бран ко Крсмановлћ", Радомир Жива диновић. делегат лз Ратара, Гр гур Тодоровић, дслегат из Син>сг Вира п Милан Паплћ, члан Предссднлштва OK ССРН. На крају седнице новоизабра ни председилк Општинскс кокференцлје Социјалистичког савеза Стеваи Стојковић. захвалко се делсгатлма на указаном поверењу и лзразио наду да he сс сви скупа у следећем периолу заложити на извршавању спих задатака којк стоје пред организацијама Социјалистичког савеза. С. Обрадовић Ипанаи 2
28. НОВЕМБАР 1984.• БРОЈ 271 ЈАВНА РДСПРАВД 0 ПРЕДНВГУ ЗАКЉ№А Х!!1 СЕДННЦЕ ЦИ МСЈ РАСНИA СА СТДРИИ ИРОЕЕИ • Деоата је показала да има много ствари о којима комунисти желе да кажу своју реч, да из несу свој суд, да открију заборављеио и намерно затурено, да истакну шта је добро што he послужити као пример другима, али било је и оних који више „цене” ћуташе, којима је уздржаност алпои за пасивност и опортунизам и оних који се боје да изговоре истину ® Комунисти нису за чврсту руку, али су итекако за пуну одговорност. ncnoKvii^ гПарТ,,јСКа Јавна РаспРава мобилисала је за што vcnonm Сав£за комуниста и све стваралачке спаге одлучшНе пт ° савлађнвање садашњих привредних тешкоћа, гправ" г о?ппг^а,БС прспрска РазвоЈу социјалпстичких са.мод,,°са н стварање услова за нове продоое v развнткг ОДНО.Са " ”°~г систс.ма * с₽оција^ шап»с гстова^мп^ ' 33 Јача,Бе матсРИЈалних снага н побол,- V Л ализп РаДа Радп,,х љ'-'д" ” П>ађана, речено јс оргашмаСарасправе V осношшм орга.шзацијама н пија 1' општ!^ пп^Гп " ШНРИХ ДРУШгвено-политичкнх акЦК СКЈ о Koioi cv nar * Предлога закључака Трннаесте седнпце на послс^Бој^сеш1иодСПАгцн|аа,Ил'ЧЛа,1ОВ,< Општш.ског комптста И порсд извсспих nponvcта v организовању јавие рас правс. најцеловитија коистатација бп била да је она воБена органпзовано п отвоРсно, да cv се ООСК конпептрисале ца питања покоз нута v Предлогу, посебио на она која cv сс тицала остпчрпвап.а Дугорочног програмл скономске стабилпзаштје, фупк ипонпсатва полтпичког систе- •ма н 1’ачатБа водсће улоге Са веза комуннста v садашњг.м условпма, да су расправе Bonene v демократској атмосФе .рп if арг\шсптовано1 да ie псказана nvna сгтремност за про.мепу стаља па боље. за развој односа v сопственој срсдшш п СКЈ v целшш, да cv до пзражаја дошлн истин ЈАЧАЊЕ »"ЕЂЕ УШЕ И ЈЕДИНСТВА СДВЕЗА КОМУНИСТА Јако ie уочљиво да ie оштрнца ус.мерена како па сопствени рад и ангажовап,е тако и „а појаве v друшгву. Осповпи предуслов за радикалнпји заократ јссте — заоштра eaibc одговорпостн. А јачаље одговорпости ie темељ на комс Савсз комуниста може ieлнио 'заспснлтп cboi'v Boaehv \ логу, постипп пдејно п акцпоно једнпство и радничку BehHHV v cBoiiiM редовима.На прављеп ie одређеп коракнапрсд, мада ie мало оних ООСК Koie cv. плп које ћс па следеће.м састапку расправљати о сваком члап\’ понаособ н које су, плп које he co пзјашљавати о нзрпцању пдејно-ло литичкпх мера. Y анализи ie констатовано да v појсдиним средина.ма, и:» epehv мањинским, домнннра rpvnameibc п лпдерство што да»е снажно обележјз мнннмизпраннм резилтатпмд v акцпонтт настојањн.ма, вршп снажан психолошки прптпсак па попашање чланова СК л ра нпх људп н грађана. Tv cv клице незаикгересованоспг. па chrhocth, опортуннзма п бојазни од изговоренс речн. Када ie реч о омассвљењу органпзацпје чуло се мишљегБе да има доста истине v копстаташпп да мпоги пзлазе пз Савеза кбмуниста, а на другој странн не желе да vbv. iep се слабо рашчптћава са слабо сти.ма, јср са појединцлма који не раде и ие nonamaiv сс како треба. пе жсле да 6vду v истој органпзациш. iep ie VTiiuai радника незадовоља вајуђи. iep cv осетплп да Пар тија нема довољпо утицаја. На постављено лптање шта треба мењатп да бп попово ојачао утицај Савеза ко.мунпс та расправа ie показала п<> сс решења палазе v ianaibv крптпкс п са.мокритике v раду ООСК. v ojiroBapaiviioi јш формпсаности двос.мерног карактера у отклањању нагомиланих сла'остп v mc<ohv рада — одсуства праћења спро воћен.а закључака и незовол.- иа брига о пријему. v Савез ксулплста- .Ми дпгјљпј че V.MCMO или сс боиг.мо да преВемо v директну ai<nniv плп нс.мамо правих људи v Сазезу комуниста". Y расправп 1'с копстатовано да ООСК сс још V33K hhcv лзборила да iiMaiv до.мииаптап VTnuai na даљу изградпдг кадровске лолнтике v Савезу комунисга и друштву. I^BiiaHa^ 3 су лрнпремс ски критлчки н самокритички односп. да cv лзвршене a код једпог броја ООСК да he се пзвршпти апалпзс сопственог стања и активноспк' и да he one послужитн као доор-а основа за вршегвсплејno-политичке п радне дпфсрспшцацп јс. иновираље програ.ма рада, загзпмањс ставова за даљу акиију v cbjh-i.v средпна.ма п да cv датп вишс — маље конструктивпи предлозп. лрпмедбе. мншљен.а и cvrccTiiie Koic he допрпнетн реафирмацијп улогс Савеза ко муниста и пзласку нз крнзе ла cv co v расправп ангажовалп органи. јбпховс радплтс ла п друпг облици деловања Савеза ко.муппста. да cv се \’ акцпју укл»\'чплп п рад.чп n>v ди п грађапп... Када ie реч о Савезу ко.му ниста расправа ie истаклтнај више захтева за идејно н ак ционо јединство. за доследно остварнвањс демократског цеп трализ.ма — од врха СКЈ дс ООСК. за пдејну и политичку диференцпјацију у заоштрава h>v одговорности пре саега, v ouaoev на доследно ожпсотво peibe Дугорочног програма еко номске стабилизацнје и др\- гпх друштвених, те.мељних опрс дељења. Снажно ie паглашена пстреба јединства v врхг зем ље. а посебно једиисгво у ЦКСКЈ ц љеговом Председниш tbv. Доста примедби 1е став љено на покушај федералнза цлје Партпје п консенсгс v (погледу одлучиван»а v п»ему. ПОИАИЕ ВЕЗЕ Практичпо v свим дебатама ie еиергнчно постављено литаљс: да ли с.мо свн v Савсзу комуписта равноправнл. за« јг.то v Партији седе сирсмашни п мплпјардерп. Гласнс cv бпле п констатације : мп v базп ннс.мо крнвц за кризу мо рала у Партпји за тешку скоhomckv ciiTvamiiv V зе.мљн; људп Koiii cv својпм опортсшдемо.м довели до овог стања и даљс седе на својим местп.ма; Лартп]'а се мора осло бодптп карпјерпста; није добро што руководство наше Партије чска да се проблеми нагомилају па да се онда кре me v акцпју, итд. Изражено ie и впдно незадовољство односом ЦК СКС — Општпнски комитет СКС — основпе оргапнзације СК. Друшгвепо-економска кретан»а. слабостп, пропусти, спорости. брлга п небрпга cvnpn грабили лајвпше радног расположеног времена ООСК н нагвише простора v аналитлч ким сагледаван»и.ма сопствепих пх cn-rvauiiia. Веома слажно cv потенциранп проблс.ми од воса па раду н ппемч раду, пе.марап и нсодговорап одиос према друштвепим соедсгвнма и нмовини са стаповшпта Kopnrnheiba, располагања и олдучнвања, алп најчешће бсз ■1.мепован>а кошсретчих посплаца тих појава. Другп снажан нагласак ie да се морају ствооатп условп да сс ради и заради. да се реализује прпнцпп расподеле пре.ма раду, iep to ie јечан од основних прсдуслова за vcпсшно спрово15ење Програма економске стабилизаштје. Зато ie и гверљива констатани ја да тешкоће v којпма се налазимо за пекога нисутеш коће. iep се бол>е сналазе v високој инфланнји. гоаде. kv nviv и проводе се боље пего пкада. али ne na ochobv рада, већ корпшћењем положаја, привплешја. слабе коптроле. Производпи радннк се слабо ценн. Мало 1е награБепСве тешкоће су се свалиле на БЕЗ ПВДЛОГД Слабостп п проблсмп. како v сопствепој средпнп, тако п шпре, доиро cv уочепп. алп ie релативно мало предлога за њихово превазилажење. Вн nie се KoncraTviv чпн.сппис и поставл>ају пптања, али п.ма мало указивања како да се из тог стања изађе. Ова констатација се односн па пптања из области полптичког спстс ма. а најдиректпије па дслегатскн снстем који сс нс раз вша опако како јс залшшљепо. У cnpoBobsr»v кадрочске по литпке ма иедоследностп, a no сеоЕо што v овој областп пе nociaie оргашровано планпра ње кадрова. Веол«а ie слаб vrimai радпих људп на tv no лигику. Захваљујући таквнм SMMEIH е гаии^ЈУ Подносећи уводно пзлагаи>е Драган ПетковиИ, председпик Општинског комптста Савеза KOMvniicra се осврпуо на ток расправе oueibviyhn ie v neлппп као добру, мада је бпло и озбпљппх слабости v некпм ООСК у којпма је унутар партнјска дпсципллпа озбпљaio парушсна- V ООСК ie све израженцји папоо да сс ове слабости превазпђу' п истпче се пужпост позитивнпх промена v цпљу органпзованијег деловања ко.муниста v раду са.моуправпих оргаиа. apvuiтвено-политпчкпх оргапизаии ia. v делегацнјама и другим нпституцијама. Међутпм. нема довољно снаге, одлучностп и спремнооти да се одговпрност чланова СК стварно повезује са утврђенлм задацима и обавезама. Драган Петковнћ се у уводиом пзлагању посебпо осврbvo на економско стагче п пробле.ме привреБпвања v наnioi срединп, истакавшп пзAiebv осталог н спедеНе: „Кључна област ко!огл се ОрганлзашНа Савеза ломупнс та v нашој општпни бавнла свакако cv стање и развој друштвенсА-економскнх одиоса са свим пробледшма корг су нз њпх проистекли. Велпке економске тешкоће које су за хватнле чнтаво наше друштво hhcv мимоишле нп нашу општину. Напротив нз годипе v rofliiHV проблеми cv се пагомилавали и затрпавалп. Стопа зшдустријске лропзводЈсе miмтмкт-нмчп ssra&E Y апализпраљу расправо учествовао ie велггкп број члавова Комптета. Свп cvoh-i са доста горчине коистатовали одређене нојавс тражплн акцпје п одговорност. Од опог што ie лајконкпетније речспо to ie предлог пзрадз програма акцпја п питан>а koj’u mo paiv ла буду почетак д\торо i nor разрешаваља иагомпланпх uponIвречноспi. Михајло Атанасковиђ, члан Председппштва OK СКС ie, отварајуИп дпао/си.ју пстакао „Укуппа расправа је доста iacno показала право стање v nainoi средпшг. Ono ie такво да мора да да.мо одговор како пз ibera нзаћп. Мора.мо одмах са.ми да v CBoioi средини де\ JivicMo. iep пс.ма времена за чекање. Понашање једног бро ia комуниста је показало ла и v љеговим редовпма има онпх Koin пе желе ништа лобро овом друштву. 3axTeBaivћи довођење одговорностп на ibera. Он то неће моћи дуго да издржм. Стезање каиша не ма где више. Раднпчка класа ie осиромашена. не посвећује се стандарду много пажље. Исто тако ie оштро наглаше no да људн riche имати повереља све док се v јавностп nniiic шта се дешава v вашој земљи, док се води неза.мерашка политика. док постоје огрсд • е социјалне разлике, a one nocra.iv све cehe и без икакве реакције друштва. слабостима V/ке п пефор.малnc rpvnc cv v .могућности да iiMaiv тако великп игицај ва избор кадрова п вођеље кадровскс политикс, а љихови крптсрпјг.мп сс зпају: свсдру io оснм стручности, знаља п способностн који cv лотврћс на друштвепо лрпзнатим мернлима. Спшта копстатацпја. када ie рсч о расправп о Прсдлогуза кључака бп бпла: Све прп.мсд« бе, предлози и cvrecrnic и мишљења се своде на то да Закључцц Koiii предстојо тре ба да буду ,Јачп” од љлховог постојећег предлога, да б:г CBoio.xi снагом покренулч остварпвап>е Дугорочног поогра ма економске стабилизације. le примерена нашпм нотенци 1'алпма, а продуктнвност рада опада. Трошковн cv v сталном порасту. како због некоптро лпсаног кретања цеиа. тако н због све Maibe пскорпшђснссти производног капаци гста, па је удео дохотка v укупном приходу из периода v кернод бно све Maibii... Оваквд enrv ација ie за само неколико го дина виднр нзменпла прнвред ну слнку наше опшпшс, на v овом TpeiivTKv практпчно нема органпзације удружепог рада ко.ја није суочепа са тешкнм проблемима ч чпја ie псрспектива извесна v смислу стабилнијег развоја”... TaKobe ie v рсфератг бпло доста речи о чолптичходг рас положендг лдгдп на којс велики vTimai и значај лма пораст личног дохотка, всгакавшл пс товремепо да се осповнипрнн нип v овој области паграда према раду и резултатпма рада практпчно веома мало прп мен»ује. па се широко уврсжило схватање да ie практач но важшпе где се радк него шта се и колико падн. Драгап Петковпћ ie на краiv пзразно уверење да ie Cases комуниста v нашој средппп способан и спремап да се cvo4ir са слабостпма п уједно пзразпо паду да he се кренутп правпм nvrext v акmriv. iep смо ,л’купно каоОр ганизација Савеза комуниста способпи п спремни да и надаљс пзвршавамо cboi'v водсhv идејно-политпчку улогу”« опај пиво којн јсдпно може да буде v пашем друштву. Иада ЈовановиП, прсдседник KoAuicnic за ндејнн п теорет скн рад: „Мсра да ?е макси- .мално анпажујемо како би паправилп заокрет. Имамо снаге за то: радничку K.iacv. омладпну Koia пзласком пз овог стања внпп cnojv 6vflVh i.oct, п.мамо Савсз ко.муниста Koiii се vbck доказчзао кроз ггсшкоће. што и сада члнп. Светда псторпја Савезд ko.mv пнста n name борбс дају пам снагу п бодре да ir:rpaie.\io. Места за днлеме иема.” Нада JoBanoBiih ie пстакла да пе може.мо правдатп one чланове који cv сс пасивизпралп зато што cv незадовољпи прпсутлпм стање.м. To ie бежање од борбе, од обавсза. страх за сопствспс прпвплеги ie. хМилош Дракуловић, извршни секретар OK СКС: „Воде ћи улога СК v дргштву мије дошла и ве сме доћи v питањс- Да се сачува љегова водеЈја улога to ie обавсза и задатак свпх његових члано ва. Ако од тог опредељења nobCMo, ако с.мо сви за мсљаibe онога што nuie дсбро. ол да можемо да превазиБемо свс тешкоће. Дракуловић ie даље juickv тозао о заостајанд’ самосправ л>аља, о иепоштоваљу припнипа паграђивања према рад/. Таксђе ie нстакао да се мора лоћи од тога да се високч фкнкцпоперн личппм прит.ером доказују за оно за штасе залажу. Ha Kpaiv. Дракуловић ie истакао да ie v расправц учес твсвало 60 одсто комунпЈта, лоставивши литањс гдз ie о; их 40 одсто и истовремено пнTaivhn ссбе и присугне: „Зар ie то авапгарда?” Љпљана Балетић, пззрппчг секротар ОКСКС ie са дсста аргумеиата говорила о то.мс да паш радни човек не livin. да указује на протстс и слабости, али да iniic v могућjioctii na све то да утиче, да ie најчешће немоћан.” To ie тако и v нашој средини. О мнопш се стварлма livnr. Прч мер крађе v Фабрили цемента, v Стаклари.” TaKobe ie говорила о двојном моралу чланова СК, иарочито када ie реч о некпм лривилеппама, као што cv запошљавање, стам бепа пнтања. птд. Она је поставила питањеус тупања друштвенпх стаиова појединцп.ма и организацијама за добтпагве кредита, мзноссhn све злоупотребс које се већ дуже времена јављагу v nanioi средпни, а о че.мч се упорно hvni. поставља1уНл пп тање: xolic ли неко пајзад да одговара за такве стварч, МомчгЈћо Павловпћ, секрстао OK СКС ic v дискуснји говорио о vcneiiTHOM npahciw тока расправс v сРЈДСтвима внфорхшсатва и уопште о 1ав ности v раду као нголходнои MiiniiOHV за vcneinno савлаБпвањс npircvrniix тешкоћа. Лосебно ie говорио о моралном лпку чланова СК п о потреби замене неакгпивннх члашова Општпнског комитета и оних који то својпм понашањемне заслужују. износећн п пекс конкретне прн.мере. Драган Аитић, председплк Ко.мисије за информнсање ie нагласпо да смо и досадамно ге. акције које смо водилп оцењнвали као успешие, а да касније v праксн нис.мо лма лн значајнијих рез\\лтата. Када ie реч о закљхгчннма ЦК СКС опда ie мишљења да Jie кп ставови nnev добрп. да неки мора да прстрпе лзменс и допунс. Исто тако ie нагласпо да ЦК СКЈ мора iac- ■3io да каже да постоје како субјективнс, тако н објектпвпе слабости н да све nehe мо ћи одједпом и тако брзо да се отклоне и да не би бгшо добро да стварамо плузирг о томе- Нс смсмо дпскутовати о последпцама пего тражитп и отклањати узроке. Радисав МнладиновиБ, члан Политпчког актива MOK СКС ie иагласпо да смо до сада завршплп icAa-r посао. алп да се сада поставља још важпије шггање: како даљс. Говорио ie i: о напоглзмт којс улаже наша ©епублнкт. да пзаће из стања заостајаља, о потреби солпдарностц к једппства, лре свега v врху Партпје п врху руководства, као нужностида љег несметаног развнтка name заједнице. „Мора сс водпти рачуна о iejinnciBv пнтере са", пстакао ie да би завршно фгггуратпвно: ,.Са пзвора мора да потекне бистра вода". мислећи прп том на нсопходно п;ед1шство п iaciie ставове v иашем врху. Б°ра МарцНковлћ, члап Пред седншптва ie рекао да ie за успешност акцпје велнка одговорност пре свега na pvko водству Партпје. Y Фабрлци цемента, по рсчпма Боривоја Маршгковпћа, Савез комунпста је лшого изгубпо на vrneду. Доста раднпка не Bcpvic да ie СК способан да друштво извуче пз крнзе. Има у Фабрпцн много злоупстреба, грулашења. опортунизма. Нпсмо v стању да салш разрсшнмо прнсугне слабостп,’ па ie потребна по.моћ са странс, завршпо ie Маринкзвић, •. Недељко Гуњевнћ, председJ1LK. OK ССРН ie гозориз о опасности да се сада лзп/би корак v захукталој aiuiniii. iep komvhhcth cv спремни да се \ хватс v коштац v средипама где стање iinie добро и очскују помоћ и од друштвено-политлчкнх организаииia. Дал>е ie говорио о слабостима v политици лријема V Canes комуинста, истакавши да 00 СК слабо водс рачуна о то.ме, што многе удаљује од љегових редова. Тодосије Радуловић, председппк AIC СК Медицинског цеитра: ,.О питању одговорнос ти мораћс.мо дуже да диску Tvieuo. Сада ie иужно да се изборпма^ за ianaibe идејне \логе СК ц ]*ачан>е јсдинсгва V Југославији. Даље ie гсворио о колсктнз noi одговорпости, пасивностн v СК и дрештву v иелинтг, да би се посебно осврнуо на сла бости v кадровскоЈ политици к.оја ic извор многих чроблема п која ie добрпм делом утицала иа свеукупну слабост v друштвуРадомир Живковић, члан OK СКС јс говорпо о nnraibv запсшљавања. лагласивши да сс сада коначно уводи ред v т\' лајосетљнвију област, мада cv још увек. присугнп пробле.ми Koin VTH4V na њено vcпораваље, ефикасиије спровође me. Y даљој дискуси1'и говорио ie н о проблеми.ма дивље градљс, наглашавајуђи да се n v тој областн стањс креће на боље. Зоран Динић. члан OK СКС ic говорпо о прпсутним проб ле.мима v раду Фабрике шго фова. о потреби борре за већу радну и технолошку дпс циплину као битним предусловима за излазак нз наголшланих тсшкоћа. Душан Сгеван°вић, секретар Скупштинс MP3 Ши.мадијс н Ломоравља ie пстакао даовако како сада радимо не можемо даљс. Морамо са слабостн.ма и људима кош их ссiv да раскрстимо. Да их ослободимо лли истерамо лз Партије. Мора зато да будемо идејпо кристалпо чисти. Има.м \ гпсак да сс врши атак иа мајвеће тсковпнс п на^више вредностп нашсг друштва, али још пе видим како да се од тога одбранимо, а мора.мо, то је сигурно. Y интересу радппчке класе и свпх нас, цагласио је Стевановић. Y дискусију се укључио и Драган Летковић истнчућн.из Atebv осталог, да смо једноглас ни да н лоред угроженог Anna комунисте п Партијс, погрешна ic теза да је аутсрп тет Партије пољуљан и да има мо довољнр снагс да зедним ОЗбиЉНИА! ПРОДОРОМ VHIIHHMO потребан заокрет v прсмени nocToiehcr стања. На Схвезу комуииста п његовим ооганима ie обавеза да да одговор па сва ова шггања п одреди нравце акције. ЦК СКЈ ц ЦК СКС Aiopaiv да кажи ко ie тај што кочи програм сгабилизације. јер tv ie кљу! проб ле.ма, као и чињеница да постоји неспособност да v врховима дође до усаглашавања ставова од којих завпси наша будућност. Ми с.мо такобе про тив федералпзације v Cascav комуниста- Y виталним питан>има не exteiv да буду разлп" ке. ЦК СКЈ мора да изаБе са једннственим ставовима. Затпм ie Пстковић говорио о потребп мењања политичког спстема, односно о некимпро менама v њему. О томе мора iacno да се кажс од одговорHiix које cv то пужне лро.мс не. а пе да се само акаде.мски прлча и vhocii забуна v друштву. Завршпо ie cboi'v диску * ciriv износећи став да he се и v OK СКС v будућем периоду другачпје разговарати о свим битпим питањпма, iep свеоно што iniie наше опрсдељење, a npircvTHO ie v раду u пона luaisv, to ie контрареволуциia. Y будућем раду нужно ie vopaanr процес диференцијацпје. Tai задатк се мора обавнти до XIII конгреса СКЈ. Прнпремио: Слава Обрадовић
28. НОВЕМБАР 1984. • БРОЈ 271 ПАРАНИНСКО ТРЖИШТЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „БУДУННОСТ” HWJE tt OHO №9 0 МОИ Југословснскп Завод у Једној од последњнх анализа закључио јс да је куповва моћ Југословепа знатно опала. Куповина робе широке потрошње свела се на листу неопходног. Израчунато је да чстворочлана породнца само за исхрану трошп дневно 900 динара. Ако је просечно npiniaibe Југословена тек нешто изнад 20.000 дпнара, пије тешко одгопетнутн због чега се купује само оно што се мора. Да лп Парађин одскаче и v чему је онда разлика од jvroсловенског просска? Птгтаље је упућсно параћпнски-м снабдевачи.ма „Шумадији” и Робној кућн „Београд”. Проблем је исти, па су и тезе V разговорима бпле исте: — Како тсче продаја у Јесењнм месешша? — Ако су се, чега су се одрекпараћински потрошачи? — Стањс поруцбина трговинских организаццја? — Како да се трговшх и потрошачм „чешће виђају” убуДУће? Спгурно д? „Шумадија” ,као највећи снабдевач у општини и шире, („Шумадија” има своје продавнице на територији шест општина), ако нс по врсти. онда по квантитету проблема, има много вишс посла да у тржишном врсмену како је ово, испуни своје задатке. Потврду за ову констатацију нашли смо v разговору са директором ООУР-а „Малопродаја" Живорадом Симлћем и комериијалистом Зораном Цветковпћсм: — Сваке године, па и ове у четартом кварталу трговина бележи најбоље резултате. To пам је „најјачи период” у пословној годикн и без обзира на тржишну ситуапију људи имају потребе за робом свих врста. Закључак из разговора, наоко свпма познат, ипак је много сигурниЈи када се чује од човека коме је посао да спроводп'Рословну политику у „производвм!” како трговпп називају мрежу продавнпца: — До сада је много јачи био промет код техничке робе и нарочито белс технике. Сада прехрана преузима примат, наводи Цветковпћ. Трајна потрошна добра, због много чинилаца на југословенском тржишту, не водс внше коло. Нема Binne спгурног уговараља, извоз је узео данак, а и цене су ту. Y току ове годмне, на прпмер, двоте.хтпсратурнл хладљак !ша два пута већу цену. Ако се томе дода да за ову робу нема кредита, сасвим је разуЗАПОП1ЉАВАЊЕ Ш10ФЖ ин ДОГОВОР Општинскн одбор за праНсње примене н спровођења Друштвсног договора о запошл»ава1Бу је на седшпџо одржаној 13. нове.мбра разма трао информацнју о остваривању плана запошљавања за девет месеци ове године И 'лзвешдај о раду Арбитраже за решавање спорних пи тан»а у нримени Друштвеног договора о запошљавању у периоду април-септембар овс годнне. Разматрајући рад Арбнтра же, Општииски одбор је ко нставовао да је у случају пријема 12 радника у новој штофарској продавници пре кршен Друипвенн договор о запошљавању и Закон о радним односиАха. За послове продавац — касир за ко Је јс било потребио 12 прнправнлка, у огласу тражен је услов „обавезно познаваке рада на регнстар-каса ма л манипулацију новцем”, а тај услов ниЈе прописан у самоуправном оппггем акту, исшггане су пснхофвзичке способпости и нпЈе попггова «а ранг-лнста. Радошчкк савет као другостепени орган није уважио образложеље Арбитраже и 1шје промошго Одлуку радне заједзшце .ЈСомерпнјалнн послови” у ИВТКТ „Бранко Крсмановић”. Коначну одлуку о свс.му ово.ме донећс мљиво што се људц махве интересују за белу технику. Опет треба нагласити да замрзивачи и порсд цене не стоје у продавннци. Они су још увек тражеин. Са колико проблема се оусрећу људн у трговини, покушали смо се Цветковићем да илуструјемо на примеру шећера: — На почетку годнне били смо дужни да уговоримо снабдевање шећера под условима које су днктирали произвођа411, a то значи сто милиона динара аванса у року од четири до пет .месеци за две хнљаде тона шећера колико су нашг годшиње потребе. Произвођачп су само под ти.м условима хтелн да разговарају у првим контактима. Ту је јасно, пубитак јс обавезан. Онда, увеземо шеhep и тржнште се подмири. Шећеране су још дуго држале СНАБДЕВЕНИ БОЉЕ НЕГО БЕОГРАД Иако није као прошле годинс, снабдсвање угљем у нашој општитл! бол>е је него, peipiMo. у Београду, чули смо у разговору од ЗОРАНА ЦВЕТКОВИНА. „Шумадија” је нспоручила потрошачнма 63 одсто уговореннх количииа угља првенствено захваљујуђи испорукама из рудника у Србији. 1Сако испоруке још увек трају, треба се надати још бољим резултатима. Доходовно cv нз .ДИумади је” везани за 14 хиљада тона угља годмшње. Од годинс, када почнљу да се реализују уговорн о учешћу у проширен»у рудпичких капацитета, UapahiiH ће добијати онолико угља колнко уговори. своје услозе, али стање на тржидггу се вртоглаво променило. Сада се шећер нуди под врло повољним условлма за трговину. Из овога се јасно извлачи закључак колико је name тржиште нестабилно и да већ у следећем тренутку раннје добар посао, постане сасвим нерентабилан. Y начелу, у „Шумадији" смо чули, уговараЈБе снабдевања и даље се врши по старом. На кра-ју годпне склапају се уговори за пдућу, али како нам рекоше, ти уговори више никога не обавезују, ла чак ни тамо где постоје самоуправнп и доходовни односи (утаљ) већ се измишља хиљаду разлога како би се постигли што бољи услови куповине. Шта у сптуацпји када смо свп свеснл да се љутт опредељују само за оно nrro морају да купе: — Сигурно да ми, трговпи, морамо мењати свој однос према потротпачшга, а у иигересу нашег пгго бољег рада. Штедићемо тамо где је то лкхгуће, a да се то што мање одразп на наш пломст. Наравно. и потрошачп би требало да и.мају више разу.меваља за неке ствари коЈих смо сс одвикли. Рецимо КОМУНАЛНИ ПРОБЛЕМИ Y МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ „7. ЈУЛ” ДОГОВОР КУЋУ ГРАДН Сабор друштвено-политичких заједвица месне заједнице „7. јул" је у уторак 20. новембра раз.матрао вигпе актуелнлх пита аа. У првом рсду трошење сред става месног самодопривоса за девет меседи ове годипе и ток изградЕМЈ улице и канализације у том времепском периоду, о чему јс извештавао Станимир Шутић, председник за изградњу улицд м кавалжзацкје. У месвој заједкпци w7. јул" су задовољни шта јс до сада урађсно средствима месвог самодо привоса У »жховој меоној зајед и;:ц:: и ззто подржавају инициЗатизу да ое HQ истеку овог за- •?еде нови сзмодопрмиос. кесе, рекламне. некад су немилице трошене и служиле својој сврси. Али, када знамо да те кесе „ШумадиЈу” годЈшпве коштају једну стару дшлпјарду не бц требало људи да сс љуте када им се хлеб запакује ултесто у кесу, у омотнн папнр, завршпо је Цветковнћ. РК „Београд”: Морамо да се прнлагодимо ситуацији Јутославу Силтићу. ко.мерцпјалисти Робне куће „Београд” поставнлн смо исто гтитање: — Сви показатељп говоре да с.мо добро пословали. За десет месеии пребацили смо план за 24 одсто, а промет је v односу на прошл\г годпну 40 одсто већи. Сматрамо да ће се тгндекс пребачаја одржати, судећп према резултатима из октобра, па све V свему можемо бнти задовољни. Ч-ињенпца је да продајемо мање робе нето раније п да јс кнфлатпгја учит-птла своје. To видимо пре.ма обилпу послова у пријемној служби, а и по томе што нам раније обавезна припомоћ за развожење робе втпе тгије потребна. Искустпт радницн v Робној кући тврде да је обпм послова тек једна трећина од некадапгље. Чега cv се потрошачи одреклп? Наши показатељи говоре да су се потрошачи „одрекли" намепггаја, стакла, металне галантерије, пластичних производа, конфекције, па и парфимерије. Y исто време, наша самоуслута остварује промет са 154 одсто у односу на прошлу годину. Значи, храна постаје важнпја, алп и тамо се могу \’очити одређене чнњенице: опала је продаја тшћа, и тамо се могу уочити одређене чињентше: опала је продаја пгпћа, кондиторскпх производа, луксузних дсликатеса, кекса... Y разговору са Снмнћем закључили смо да се све више осећа „двадесет пети”, даи када се прима лични доходак. Тада 1БИХОВП потрошачи купују веће количмне, то траје следећег дана, па опет следећег, a онда остаје по старом. — Ми ималто лзузетно велики раст залиха и поред повећан»а промета. To је одраз високих цена. Ако сс зна да су врло високе камате за обртна средства, наша оријентација ће бип! ближе дефинисање асортиАгана, што значи да ћемо смањити куповину. Ићп ћемо па набавку из месеца у месец. За овакву оријентаЈхију стекли су се услови, јер више нема уцен>иван>а у набавци (всзана куповина). Колико год смо у .могућноспг, од наших добављача захтеваћемо уговоренп квалнтст. НаЈвећи број плтања, која су се на овој седни'/л чула. односе се на то када ће бити отворснд Брсгалничка улица. зашто не ма довољно воде, шта јс са ули чком расветом, зашто чистоћа града нијс на завидној висмнк На ова и друга слична питагва одговорилл су присутнк руково диоци „Водовода" и одговарајућих СИЗ-ова. Овом приликом се чуло ми-шљеље грађана, покредуте су итересантне иницијативе, разме- »ена су лшшљења. Потребно је вишс оваквих састанака и то у свим месинм заједшгцама. М. Ж. Садашља сптуација захтева промеие код целокупног трговачког осооља. Вероватно су људи раније могли да се понаuiajv мање „трговачки”, али сада бићс обавезни да потрошачу пружају много вишс информација око робе, да покажу много впшс робе нз гоидола, јецном речју, да пруже експедитивнију усл>угу. Да нашу куђу потрошач ипак напустн са задовољством. Натерала је лпжа и трговне из Робне куће „Београд” да размисле о обидгу пратећпх услуга. Некада се потрошачима пз окојпптх места надокнађивао пут. Нскада је „Горење” у робним кућа.ма „Београд” за куповину своје робе у одређеном износу поклањало миксер. Некада је сваки каладонт пшао V посебну кесу, а сада: — Ми смо у „срећније време” навлкли људе, наше потрошаче да не носе зембиле. Морали смо да узмемо у обзир чин»еницу да смо на омотном папиру и кесама прошле године потрошпли двеста старих милиона. Па сада, кад потрошач не добије баш за сваку робу кесу, нска то не схвате као нељубазност, већ као нужну потребу, да један од вентила затежемо, како би други, важнији проток у трговнни ишао, рекао нам је Снмиђ. На крају, треба помемути и кредпте којн су негсу годину пре учествовалп у промету Робне куће са 25 одсто. Данас због услова кредитирања, повећаног учешћа и камата кредитнра се свега 3,5 одсто промета. Закључак који се намеће из разговора са предста-внииима параћннских снабдевача јасан је: параћинсктг трговци добро познају своје потрошаче н спрам њихових потреба водићс пословну политику. М. Миленковић САВЕТОВАЊЕ О ЗАПОШЉАВАЊУ Y HJXYHOJ ГОДИНИ Poca©—гаавн© Према евндепцији Савезног бироа за запошљавање, крајем марта ове годшхе посао је тражило 975.928 лица, нгго је сасвим близу критичној тачки од кшлнон незапосленпх. Н»у по оцени носиоца послова и политике запошљаваља не бнсмо смсли прећн. Изводи из евидепцпјс параћинске Заједнице запошљавања говоре да својс Уставо.м утврђено право на рад чека 3315 лнпа, a од њих 47 са високом, 74 са вишом стручном спремом. 232 птатуранта Гимназпје, 108 економских техничара... — Уставом утврђено право на рад говори о то.ме да је рад основнп нзвор егзистонштје човека н да он радо обсзбеђује себи статус v друштву, рекао је уводничар Злравко Фпл^птовић на саветовању које су организовали Веће Савеза Сни дкката опиггине Парабпн, Заједница запошљавања, Комигет за привреду и друштвени развој огшггинг. Подаци које јс он нзиео нимало нису за потцењивање. Напротив, у овом тренутку тражс врло озбнљна разхппнљања и деловање у ипл>у, ако не смањења, а оно бар заустављања раста стопе незапосланости. Секретар Регилоналног СИЗ-а за запошљавање ВЕРА БУРОВИН у својој дискусиЈи изнела ј« нецовољни сбапепггеност о крета!Бу запослепости у опш ■ппш Параћин, која је била у складу са средљорочшш планом, са малим застојем v запошљавању КВ падника. Y прнлог овоме да ЗаЈеднипа запошљавања ради, а не спава и не затвара очи прд тежином проблема, иде чињепица да је у пернодг од 1981. до овс године упослено 7300 радпика, што је стопа запошљавања од 3,5 одсто, док Нацрт републичке резолупије шнанира стопу запошљепости од 25 одсто. ТТреквалификација поједи1гих кадрова нма значаја и оправдања са становниигга потреба органнзација гдруженог рада за одређеним занимањима, али је пптање колико је то химано и к<>.тико јефпшо за „БУДУЂНОСТ“ РАДИ ЗА БУДУЋНОСТ © На свечаном састанку Радничког савета обележен јубилеј овог колектива 9 Додељене плакете и захвалнице радним организацијама и појединцима, а радницима са десет, двадесет и тридесет година радног стажа пригодни поклони Радна организаиија „Будућност” за производп»у слектроенергетске опреме ових дана обележила је значајан јубилеј, 30 година рада. Овај колектив који данас броји 180 радника и којп од својих пронзвода — електроеиергетскс опреме очскује, ове године, укупан приход од 50 старих милијардн, започео је свој жиног корпарско-плетарске радионпце било је оплптахве балона за ног корпарско-плетерске радионице било је оплптање балона за рачун Српске фабрике стакла. Од балона до алучеличних ужадп и бегонских стубова за ттренос електрЈгчне енерпгје био би најкраће речено развојпи ггут овог, данас успепгног колектива, који је и добитнпк овогодишње Плакете скупшпгне општине Парађин. Y међувремену ,Дудућност" је пратсћи кретаља у прнвредним токовима прнлагођавала и свој производни програм захтевпма тржишта. Радници овог колектива радилп су корпарске производе за пзвоз, пронзводнли дечју копфекшгју, декорпсали стакло... Сопствену будућност, чланови овог колектпва, видели cv у новим пропзвсдним програмнма који обухватају пропзводљу електроенергетске опреме. Y новпјој историји две године се могу сматратп посебно значајннм 1975. када је кренула производња алучелпчнпх ужади л 1981. када су нз погона „Будуђности” крепули бетонски стубови за пренос електрнчне ене ргије. На свечаној седници Радничког савета у пригодном излаган>у директор радне органпзације између осталог подсетио је окупљене. — Од јануара 1981. годиие, званнчно је почела произволља бетонских етубова. Производља је релативно брзо освојена. Сту бови су својнА! квалитетом надмашили постојеће у земљн, освојнли тржиште, не само у друштво које је утрошило не .мала средсгва за школовањс таквпх кадрова. Mebyn-ш, да ппеквалификацнја пма п позитивпу страну говори податак да је OOYP „Обућа” баш захваљујући преквалификацији већ заггос.тпла 73 радника, до краја голтге прнмиће join 75, a у будућрј још 120 радника. Избор средстава за преквалификашгју је Фонд за развој привреде it отзарање нових радттх места. Велике .могућности за запошл>аван>е налазе се у развоју мале привреде. Затим, нова решеiba леже и у личном раду и средствима у својини грађана, без обзира на опречна .\шшљења. Стректура таквих радњм је друго питање, али није јасно због чега поред толтпсог броја уерегтнпх возила, трактора п аутомобила, нема ни једне аутомеханичарске радтБС, а на ллсти Заједнпце налази се 19 аутомеханнчара. Сличнпх прпмера и.ма доста. Y решавању проблема запошл *авања јављају сс одрсђене аномалије. Да ли треба изјсдаачита третман повратника из иностранства који нмају довољно пара чак и да K\ *ne радпо место са онима који се борс за минимум егзистенције? Како одговорити на захтеве неких ООУР-а за Ипанзд 4 Србији него и у другим републикама и покрајинама. — Када је реч о производњи алучелнчнпх ужади, квалптету п пласману пе можемо, а да не истакнемо посебно добру са радњу са Фабриком каблова из Светозарева. Колектив ове фабрике са пажњом прати и по тпомаже развој name организа цпје, ппо II једнима и другима допрпноси да н домаћп и стра ни купци буду задовољни. Свечана седница била је уједно и прплика да се једном броју радних органпзанија и појединаца ода прпзнање за допртгнос у развоју. Тако су плакете поводом тридесетогодшшБпце радне органпзацпје добили: Индустрпја каблова „Моша Пијаде" пз Светозарева, Творница лаких метала „Бо рнс Кггдрич” Шибеник, Комби нат алуминијума Тптоград, Радна организација „Алулшнпјум” Мостар, „Београл-електро”, Фа брика цемента „Новн Поповап", „Жељезарна” Јасенппе, Скуппггина опптпше Параћтгн, Српска фабрика Стакла Параћпн, „Развитак” Метковић и „Интерплет” Загреб. Такође су уручена прпзнагва п пригодни поклотг раднтодилга који су провелк 10, 20 тг 30 годтша у овом колективу, а на листн награђешгх нашло се 13 живпх оснивача корпарско плетарске ра дионице „Будућност”. М. И. питање ослобађање од обавезе пријема приправника? ,До што радимо, треба да озбпљно радимо, тамо где радоемо", пгром речи један дискутант прозвао је све оне који од осам радних часова ефективно ие раде впше од два-три сата Ji оне који одсуствујући због боловања раде неки другп посао. Дисциплинска комисија при решавању пријава протпв оваквих прплично су сентименталне. па се дешавају н случајевн да холеге штите нерадникс. А потениијални pay ници чекају. — Илта случајева када дозвољавамо да неквалифпкованп радшгцп интерно пређу на радно место које захтева виши сте пеи квалификације, а с друге стране незапошљенима нудимо преквалпфлкацију у нпжу стручну спрему. рекла је између осталог Вера Буровић и начела тему о којој се често говори, а решава мало. Већ трп годннс чека се да реформа школства одговори на пека питања. Да ли поопггрени критерију.хгп при уппсу па факултете или укинутп неке од љих, како ашгмирати младе људс да сс уписују на производна занимања. Голптла питаља покренута на саветовању захтева да се оно иастави, али у ширем саставу. Да онп, позвани на састанак, а на њега ниоу дошли, коначно схвате да ово нијс само проблем Заједнице запошљаван>а н Синдиката. Y Заједницн за запошљаваЈБе израђен је оператлвнн плап за запопгљаван>е високоигколског кадра. To је један од послова, да v Параћину буде вишс од 16466 раднпка. оппх којн имају привн« лепгју да pane, како то рече један дискутант. С. Бурић
21. НОВЕМБАР 19M. • БРОЈ 271 СТУБИЦА ПРИПРЕМЕ ЗА ЗНАЊЕ-ИМАЊЕ Y месној заједшши Стубипа прсдузнмају сс опсежне припре.мс како бн сс што спремни је дочекао 26. мај, када ћс нз овог нашег напрсднбг ссла директно преносити популарна тслевизпјска смисија „Знан.с —и.маље” Стубичани хоће да буду добрн до.маћинн, и ла па што бол»и начин прсдставе себе како гостима, селу чије име се још не зна до извлачења парова. алн које ће по свој прилпи» бити нз Социјалистичке Републнке Боснс и Херцеговинс; тако v милионском телсвизпјском аудпторијуму. Y tokv cv радови на проширс h>v и адаптацији позорннце за потребе овс емнсије. Зимски месеци биће искоришћени за послове на уређвЈву села » јавних друштвених објеката, као и за припре.му културно-умет« ничког програма. Организаипонм одбор за спро вођење овог такмичења одржао је већ неколнко својих састанака, и за сада припре.ме се одвијају према динамнчко.м плану, сазнали смо од Милана Бокића. секретара Органпзанионог одбора. М. Д. Y идућој години КОМАСАЦИЈА Y СТРИЖИ И ДОЊЕМ ВИДОВУ Ф Започеће се комасација на 1500 хектара Y условпма економскс стабнлпзације унапређење пољопрпвредне пронзводње и односа на cc.iv пма изузстан значај. Y оквиру Дугорочног програма. једна ол па^нпјпх мера побољшања пољогтртгареде је п комасаци ia обрадпвог земљишта. Y средњорочно.м поограму комасапије прецвнђеиоје ла се до 1985. године ко.маснра 300 хектара. Прве двс године у атару Чепура успс шно је спроведена прва комасаиија у нашој општнни, која је дала изванредне резултате. Y идућој годнни планпрано је да се нова ко.масаUTija спроведе у још два села, у катастарској општини Стрнжа н катастарској општини Доње Видово, v повр шинп од 1500 хектара. Истовре.мено бпће лредузете и мере исушпвања тог земљишта, а програмо.м .мелиорацнје бнће обухваћено 260 хектара. М. Д. 17. НОВЕМБРА Y CBOJHOBY ОТКРИВЕН СПОМЕН ТРГ ПАЛИМ БОРЦИМА СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiin СУШНА 1984. ГОДИНА Y-МАЊИЛА СТОЧНИ ФОНД УНАПРЕЂЕЊЕ СТОЧАРСТВА - ИМПЕРАТИВ ЈУБИЛЕЈ СЛОБОДЕ О Најважнија инвестиција у сточарству бипе изграђене фарме говеда и оваца, као и изградња рибњака ® Спомен трг је отворио и на збору говорио друг Милутин Милошевић, потпредседник Скупштн не СР Србије Откривањсм спомен-плоча пали.м борцлма у балкансклм и светсклм ратовима мештанл Својнова су на свечан начлн обележллл јубилеј — 40 годлна у слободл » социјалистичке нзградњс, као и »аступајући празннк Дан Републике. Спомен плоче на тргу је открло друг МИЛУТИН МИЛОШЕВИЕ, a залш Јс говорло на свечаном збору. Y сво.м говору друг МИЛУТИН МИЛОШЕВИЕ је нагласио да је српска војска у балкансклм м првом и другом светском рату нсписала најсветлије странице нашс и светске лсторлје, да се уврстила међу најбоље свропске армије по храбрости и пожртвовању. Друг Милошевић је затлм подсетло окупл>ене мештане да је 17. нове.мбра пре 40 годлна у народноос.чободнлачку војску отишло око 200 младпћа лз Свој нова, а многим су заувек оставилн своје жлвоге на бранлку отаиблне. Из Сво.јнова је у бал кансклм ратовлма погмнуло 27 бораца, у првом светском рату 63, а у другом 38 бораца. „Као што с.мо слободу л независност извојевали уз огро.мiie жртве, тако смо и социјалистлчко самоуправљање градлли уз великс тешкоћс, отпоре и спољне прнтиске. Mebyтнм, н у садашњој стапл развоја суочепи са озбиљннм тсшкоћама л изазовима које посебно обележава озбиљност економске слтуације. За »вено рсшавање нису довољне само економске мсрс већ су неонходнл » шири захвати у сфсри поллтмчких односа. Бсз одлу.не политлчке акције, пре свега Савеза ко.мунлста и покретања свих другнх друштвснлх сиага, све теже брсме скономске ситуације неће.мо моћи успешно да савлада.мо”, пстакао је друг Милошевић, а затл.\( наставло: — Мора се наћл. адекватан одговор како зауставити непоСвојхово се на достојан начин одужило изгинулим ратницима економскл.ч односима и како статн на nvi слабљењу заједништва и скономској парцелмзацмјл. Савез ко.муниста мора битл на челу акциЈе којом треба одлучно ударити по свим снага.ма л изБорима слабљења заједништва. Као и слобода, л наше заједништво нема цену и никакав парцлјалли интерес не може га доводлти у питање, истакао је друг Милутлн МилошсвлН, подсећајућл па расправу о закључцима XIII седнлие Централног ко.митета Савеза комуниста и подвукао да је на Савезу комунлста изузстно одговаран задатак л обавеза да буде у ггрви.м редовима дефинисања л реализовања гтутева даљег развоја нашег социјаллстичког са.моуправног друштва. Спо.мен-трг пали.м борцл.ма мештанл Својнова су лзградлли с?ојлм средстви.ма из месног самодопрлноса у новцу и радној сназл алл и уз по.моћ шлре друштвено-поллтичкс заједнице. Поред спомен-трга Својновци су адзптиралл и пре уреднли Дом културе и зграду Ословнс школе и укупно уложили милион и 550 хиљада длнара. • Спомен трг је пројектовао Предраг Букић, архитекта из Београда, а реализовао га Милисав Матић, архитекга из Рашевице уз добровољан рад и по.моћ .мештала Својнова. На платоу овог прекрасног здања лзведен је културно-у.метнлчки програм, односно ораторлјум „Звсздаиа хрестоматнја” аутора Мо.млра Ста«„сављевића, и Мпрослава ДимитриЈевића, у ко.ме су учествовали хор л оркестар Основне школе „Вук Караџић” из Поточца који.м јс руководлла Роксанда ЈовановиН, рецитаторл исте школе под ргководством Драшцв РадииОјевић, ритмичкобалетска секцнја Срсдњошколског центра под руководство.м Лл<л>ане Том»ћ н Си.мка Бурић л Томица Борђевнћ, глу.мци Градског аматерског позоришта. М. Д. Углавном сушна 1984. година знатно је гтииала на смањење сточног фонда. Зато ће наредна година бити у знаку ћобољ« шан>а услова за развој сточар ства и повећања сточног фонда. Предвиђене cv и конкретне мере на то.м плану. Радне организацнје сачтгнићс програме мера за селекдију и репродукцијг у сточарској про изводњи и посебне програме бржег развоја v сточарству у брдским пределима, као и програ.м повећања пронзводње сто чне хране. Инвесткциона активност биће усмерена на затварање фи^ нансијске конструкпије за почетак пзградње фар.ме говедаи рибњака. И преко средстава .зеленог плана” о.могућиваће се пољопривреднинима да развиц’ своју производњу, али ће контроДЕМОНСТРИРАН НОВ АГРЕГАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ Вшедном четирн операције ® Агрегат посебно погодан за иНдивидуални сектор Недавко јс на и.мандг Радне организациЈе „1. .мај” демонстриран агрегат који љопрнвреднс радње. Трактор „фергусон ИМТ", произведен у Грљану код Зајечара истовремено је обављао четири опсраннје. Напред је била прикњучена сејалица, први пут код нас, а позади подри вачн, ротофреза и ваљак. Нов начнн сејања нма вншсструке предности v односу на досадашње операпнје. Истовре’ мено обављају се све предвиђе не радње, велнка је уштеда у вре.мену, гориву и што је вредно пстаћи, земљнште сс не гази неколико пута као у класичном третману. Побољшати услове за развој сточарства ла обезбеђиваЈва и наменског корншћсња битн пооштрена, како бн се ова друштвена сред ства користила у праве с^рхе, за што су и намењена. М. Д. нстоврс.мено обавља чстпри поЗа оса.м сатл овај агрегат може да засејс хектар и по површину, и утроши само 18 лптара горпва. Ширина његовог рад ног захвата је метар и осамдесет сантиметара. Све ове особнне чине га привдачним, нарочито за лндивиду ални сектор, и на демонстрацијама пзазвао је вслику пажњу наших напредннх пољопривред ннка. Иначе, ову демонстраЈЈИЈу су организовали Инсптл за стрна жита лз Зајечара и Радна организација „1. мај”. М. Д. вољне токове у полнтнчким и —---------------7-.-7.-EEE 40 ГОДИНА СЛОБОДЕ САТИРИЗИЧНИ УГАО He може шут с рукатлм. < Бистри људи најбол>е мгге. Заврните рукаве. не жлви се од славе. Гледаоцл у позорлшном фоајеу cv — фоајерн. Са оволикл.м раднмм 1едтпша.ма. ле можемо ш< да очекуЈемо бољи успех v привредн. Тек за округлим столом види се кога боли ћоше. Поред оволикнх ветропира, добро нас imje пи однсла нека олуЈа« Млрослав ДимитрнјевнН Правац встра најбоље оцсшују онн којн су у завстрпли. 1ек кад му ie пао мрак на очл. он 1с прогледао. Подстанару газдарица личи на аждају. Затворло се v ссбе. па сад не може да нзаВе. II кад млатн празну сламу,. будала млсли да радн нешто корисно. Мудрац држи уста v разуму. а будала срце v vcтима. в Кад мудрац ћути то је злато. Кад будала ћути, то мудрост. И столлла се наљути кад на н»У седне будала. Кад будала затворп очи, он мисли да га нлко пс ВИДИY пме оца и сина — запослпше. Оно што пропусте лекари дочскаЈу гробарл. Фотеља Је удобна и кад сс л»уља. Чедомир Д. Јовановић IЖ Y3 РАИ Штури енциклопедијски подаци о днтифашистичком фронту жсна Југославије (АФЖ) говоре ла су жснс-борци масовно и ор ганлзовано сулсловалс рамс уз ра.ме у народноослободилачком покрсту после оснлвања овс ма совнс политичкс организацијс 6. деце.мбра 1942. годинс у Босанско.м Петровцу. Мсђутлм. од првог дана НОБ -а и много пре тога још на пр вс злакс нарастања фаишстичкс не.мани жснс као мајкс, ссстре и другарлце, лнстиктом онлх којс су задужене да стварају и рађају. јасно су рекле — не. Стотлнс хиљала потписа на ли сти улозорсња против фашизма који јс узео маха У трлдесетим годлна.ма били су потплси жена. А онда, када све то нијс уро дило плодом, када је свет зах вагло талас ратова и онда када јс Хлтлер упутио својс хор де на Балкан л оружјем су показале својс опредсл»ен»е. Bch почетком устанка Партија јс прлступлла стварању Анти фашистичког савсза жсна, да би од 6. до 8. децембра у Бои!пана@ 5 сапско.м Пстровцу била олржана Прва зсмаљска конферспци ја Аптифашистичког фронта же на. Та Копфсрепција имала је задатак да иокаже обим учегпha жена у ослободилачкој бор Пи, њихову важну улогу и доприпосе још широј мобилизацији жспа у редовс бораца на фрон ту и позадини. По издржљивости у подноше- 'њу тсшкоћа, no борбености и хсролзму жснс нису заостајалс за мушкарци.ма. ВеЈшки број жена заузлмао јс разне руково дећс дужности у јсдлнлиама, махо.м на сектору поли^лчког рада и у санитстској служби. Највећи број жсна био јс у сас таву санитетског особља у војним јсдиницама и у културно- -просветним екипама. Процењује се да је у јединица.ма НОВ ОЛ 1941. до 1945 го дине учствовало око 100 хиља ла жена. У то.м перлоду погину ло је 25 хиљада. За заслуге сте чснс у рату олликовано је 17.238 жена, a 89 одликовано је Ордсно.м народног хроја. У позалини су жене кграле видну улогу пружајући помоћ пародноослободилачким одбори ма и прикупљању onehe, храпс и санитетског материјала за вој ску. Жснс су успешно обављале обавештајпе и курирске задатке, а у неким крајевима из ко јих су мушкарци били депорторапи или отишли у партизане, женв су извршавале све задат ке народноослоб.одилачког покрета. Конфсрснција У Пстровцу решила је да се Антифашистички савсз жсна образује као јединствена југослгвенска организаци ја. Са те Конференцнје упупен је позив жсна.ма Југославијс да још у веће.м броју ступе у борбу против нспркјатеља. ла у својим организација.ма развијају политички и просвстни рад, да се активирају на задацима народне власти. По ослобођењу Народни фро нта и.мао је пред собом задатке којл су захтевали најширу моби лизацију радничке класс. сељаш тва и интелигекције. Ови задацл стајали су и прсд другим антифашистичким организација.ма-. Јединствени.м синдккатима Савезом омладине и Антифашис П1ЧКИ.М савезом жена. ВРЕДНЕ ПЛЕТИЉЕ ЗА БОРЦЕ Организација Антифашистич ког фронта жена на териториЈи блвшсг моравског сжруга за време рата нијс постојала. Међути.м, активност жена на овој територији у највећој мери осе тила се при крају 1944. године када су се женс пре иего што су званично формиране њихове организације ^ктк-вно учествова ле на сакупљан>у вуне, иаради иемпера. рукавица и чара-па за борле НОР-а. Органивација жена после ослобођења наших крајс-ва формирале су се најпре у градовима. па онда у селима, а у неким крајевима чак после завршетка рата што је било услов љено културни.м и политичким фактори.ма. Прве органлзације жсна фор млране су у Јагодлии, Ћуприји и Параћину. Одмах по ослобођењу органлзације су успеле да окупе велики број жсна за сво јс акције у помагању фронта и позадине. Новембра 1944. године омла« динке и чланице Антифашистич ког фронтд жена у Параћичу на добровољној основи оргашА зовалс су плетару — плетаррку бригаду. Та бригада имала јс око двсста чланица и оне су плсле све што је војсци било по трсбно за предстојећу зиму. Све предиво добијено је из Фабрикс штофова. Плетарска бригада била је у саставу командс мсста. Било је примера да војници на пролазу кроз Па раћин за два до трн сата добију оплетен ие.мпер и друге ства ри јер би оис том приликом подслилс посао и свака радила по један део цемпера. Радило се осам сати и то бесплатно. Плетара је расформирана крајем априла 1945. године. Од тог времена. па до данас жене изборивши свој статус не посустају. Неупоредивм су проценти учешћа жена у јавном жи воту, друштвепим делалностима приврсди и на свиЛ другим по л»има, па је и то јодиа од-теко вина револуцијс. М. Мклснковић
28. НОВЕМБЛР 1984. • БРОЈ 271 ............................ ..............................................iiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiii.. iiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiimiiiniiniiiiimii.. . ЂАЧКО ПОЉАНЧЕ ДОМОВИНО, Y CPIXY TE НОСИМ ДоМОвИНУ HOCllM У СрЦУ ■ зато што сваки лептир може da лети преко њива и зато што сс зове. . Југославија. Волњи је зато што влада братство и мир. јер сам и ја Титов пионир. Драга ми је јер сунце безбрижно сија, јср се овде много лепота скрива. Волим cec Hito 113 оее - земље може у око стати, од плаеог Јадрана до равног Баната. Домовино у срцу те носим лена си, мајко, наша мени најдража. ■ flOMOBHHY Y CPLXY НОСИМ Домовино наша, воли.мо тс мн, за тебе су многи херојп пали. Далп су животе да би слободна бнла н да би у тсбн птица гордо шнрила крнла. Еолнм cue људе у теби што живе. Она цветна поља, ливадс и IblIBC. Свакн твој путељак што се вијута, мноштво леппх школа путева н пруга. Сва твоја поља засута су цвећем, њиве су муне жнта, а шуме дрвеће.м. Y свакој бистрој рсци, извору и мору, сунце таласе пресијава и најављује зору. Увсчс кад све у теби спава, свака пптца, цвет и трава, свс најлспше сликс твоје, долазе у снове моје. ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ Y ОСНОВНИМ ШКОЛАМА Јасмина Мнладиновић, V-3 ОШ „Стеван Јаковљевић” Параћнн Драгана Радуловић, VI-1 ОШ „Стеван Јаковљевић” ПараНнн РадисављевиИ Небојша ОШ „25. мај" Поповац МОЈА домовино Домовино, мој најлоиии . цвете, тсби многи ненријатељи прете. Али, ипак ти си храбра и чила, весела радосна и мила. Иако ти онс претс, знај да чувам те! Јер, ти си моје благо најоеће, срце радосно пуно среће. И знај борци су многи за тсбе 110.111. да бисмо слободу имали. Сунце слободе над тобом сја. и зато заувск запамти да eootLu те ја. Цанијела Цветковић, VI13 ОШ „Момчнло Поповић I JYrOCHABHJA Р.одила се из јуначке смрти = и из тешкога рата: е Зато сада закључајмо ' сва непријатељска врата. е 1 g Из ceaizoz срца нека излази голуб = слободе вечне, е C.uuptLuo људе нечовечне! = Бата и ја. мама и тата, сви ми c.\to Е против рата. Данпјела Стевановнћ, V 1 разред OLLI „Бранко | Крс.мановић” Сикирицв ИМИТИ ф Y прошлој школској години Н38ОРЕ описмењепо ИИШ 168 лнца © Y Давидовцу и Главици ликвидирана неписменост ® Акција у овој години треба да буде јединственнја Групно н пнднвидуално путем патронажс у прошлрј школској годинн опнсменнло сс 168 лица. Најзапажснпјм резултати оствареви су у Главпци н Давндовиу гдс јс нсписмсност лпквнднрана, прн Основној школп „Радојс До.мановић” 45 лпца јс добнло пис.меност, при школн „Стеван Јаковљевић” 14, а у школи „Бранко Крсмановнћ” у Доњој Мутннцп 76 полазиика описмеОви резултати. глсдано по бројкама, не говорс много. -Али ако сс упорсдс са рс^ултатима од рааијих година, када школс ову дслатност нису уопштс организовалс,. вео.ма су значајне. Посебно је значајно то што су стсчсна органпзациона и стручна искуства, с обзиром да је овај рад у свему различит од рада са дсцом. Уз то, значајно је и то да јс показано да јс практично остварљи во успешно описмењавање одраслих и да нема разлога за страховања непнсмених да јс то „нсмогућс" и „тешко". Овс школске годинс се са при премама у неким школама зака снило, није успостављена одгова pajyha сарадња са друштвеним чиниоцима у месним зајсдница ма, а и у школама нису покре нуте свс расположивс снагс. По стипнути резултати у прошлој годинп свакако да обавсзуЈу на још већу активност. Неопходно је да сс са акцијом настави, све школс треба да утврдс програмс рада на опис.мсњавању одраслих, а у заједници са‘мссним зајсдницама школе трсба да прсдуз.му потребне мсрс у цилу рсшавања уочоних проблсма, a поссбно да сс ангажују па укључивању што већсг броја нсписмених у патронажни и групни рад на описмеЈвавању. У том циљу треба организовати и оспособљавање за одређене дслатности за које су полазници заинтсресовани (придре.ма зи.мОзрен” Параћш! = iiiiiiiiiii!i;iiiiiiiiiiii:iii!iiiiii:iiiiiliililiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!iiiiiiiiiiiiiiiiiii!iniini^ ВЕЧЕ XYMOPA И САТИРЕ школу у Трешљсвици. Дсца ро.м ског порскла нс похађају школу. напуштају јс и често им сс губи сваки траг. Како у тој школи. тако и у другим трсба учинити свс да деца добијају ос новношколско образоваљс редовним путем, јср сс само на тај начин може искоренити нсnitC.MCtfOCT. С. Ј. ДАН ШКОЛЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИН” мгат програм ® Такмичење у ликовном стваралаштву • Спортски сусрети © Приредба за ученике и родитеље @ Признања најзаслужнијим радницима Такмичењем у ликовном стваралаштву започела је прослава Дана школе „Радојс Домановић" 23. нове.мбра. Илусграцијом Домановићевих дела најбољп млади ликовни талентп из основних школа су одал!? пошту н признање велпкану name књижевности чије и.ме noon ова васпптно образовна установа. Спортскп сусрсти су такође бнли део богатог програма прославе, док су дра.мска, рецптаторска и музпчка секција припремиле богат културпо-уметнн.чки програ.м. Труд својих гостију су пајпре аплаузом наградплп ученици, а зати.м родитељп и гости. Прослава годишљпце јс прплика да се подсетп па рад и резултате, да се истакну на.|- бол>и појединцп. Тако је управо бпло и у колектнву Основне школе „Радоје До.мановнћ”. Ова школа успешно остварује своје задатке, а то.мс сигурно доприносе радни људп. Прослава ове годпшњпце донела јз посебну пријатност Смиљи Јелачић, Даииии Савић, пензионери.ма, Добрили Новаковић, Живк-л Apcuh п Наталији Вићић, просветни м раднпцима, јер су за дугогодишњи рад п допринос у васпптању и образовању ученпка љпма овом прплпком додсљења лрпзнања. С. Ј. У повевењу... „Кад јс сатира на пола копља, то је знак да јс слобода умрла”, је једаи од афорпзама пашег савременнка сатиричара Владе Булатовића — Виба. Главни разлог што јс застава сатире 16. иовембра у Параћину би ла тако високо подигнута јс тај што су те вечери са нама билп ауторп по чијим се нацрхима та застава сатире кроји. Они су покушали да паје;ке параћинску пу блпку, што и.м и није тсшко пошло 33 руком, Јср су Пара Пинцм, по самоЈ природн ствари, лако најежљив народ. Па, н да откријемо јбихов идентитет. Реч је о члановима Редакције „Јеж”. Они су тс вечсри наступили у следећем саставу: Бадовије Бо јичлћ, Душко М. Петровић, Милован Вржина и Алек Ма рјано. Својом реском сатпром, првенствено афоризхтол( и еппграмом, нарочито онпм са политичког поља, успешно су мзвукли из луб * лике ко се чс.му смеје и аплауднра. Парађинци су, као прави домаћини, гостима понудили два пута до победе: источну н западну варнјанту, а они су то зналачки иско * ристилп му четрдесетаиинутном програму издрмблали публику до суза. Да кажсмо и то да су нам гости из Београда дошли на сопствепу одговорност, a то што су из Параћпна отишли живп и здрави нека сма трају всћнм успехом него да су пм објављена сабрана дела. М. Станисављевић нице, руковаље апаратлма у до маћииству, нега цвећа и сл.). За свс кандидатс уџбсници и школскц прибор II овом приликом треба да буду обезбе1зени што свакако као и за накпаду просветним радници.ма за рад, трсба ангажовати додатпа срсдства. Из срсдстава за редовни рад школа пс би смсла да се издвајају ова средства, а исто тако опа пе би трсбало да бу ду препрека акцији која јс толико зпачајна. Са овим снтуацијама п како акције упознати су чланови Извршног савета Скупштинс општине. Акција оппсмсњавања одраслих при осиовним школама, подржана је. али је наглашено ла сс мора наћи начин да се заустави стални извор неписмсности. Јср, вслика брига и проб лем број један је непохађањс редовне наставе у основним шко ла.ма и њихово напуштање. Тај пробле.м јс поссбно карактерис тичан за Основну школу „Вук Караџић" у Поточцу, наиме за „ШАРАН” Y ГОСТИМА Члановн Градског аматерског позоришта након пре.мпјерног извођења п две рспризе у riapaliiniy, са предста вом „Мрешћење шарапа” Александра Поповића, у режији Дукс Јовановића, 16. новсмбра гостовали су у liyпријн. На традиицоналним „Борнннм дани.ма” наши аматсрн су учестгвовали 23. попсмбра и врањанској публици представилц се mctoilmcho.ii лредставом. 1лумцп пз ПараИина добили су позпв да са „Мрешћењем шарана” учествују на „Масукннн.м даннма” у Велпкој Плани. I СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ДАН ШКОЛЕ „BYPA ЈАКШИН” Ошжг за Колсктив Основнс школе „Бура Јакшић” 16. новембра обележно је на свечаи начин још једну успешну годишњицу рада и постојања. Тога дана одржана је свечана седница проширеног Савста школс на којој је директор ЗОРАН РАДОЈЕР.ИН пајпре подсетно на протекли рад и пут којп успсшпп савлаБујс опа васпитно образовна органпзацпја, онако како т« захтсва саврсмена школа. Овај свсчанн тренутак нскормшВсн јс да сс похвалс к онп који су своји.м ангажова1&ем по.магали школн, првенствсно за допринос око постављања нове ограде школског дворишта. 40 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ БРИГАДЕ Y IIAPARHHY Извршиом савету Скупштипе општннс, Самоуправној интересној зајсдпицм образовања н васпитања, Радпој оргаппзацнјп „Будућност", ■ „Шумадпјп", ..Занат — продукту”, месним за јсдвпцама „Бранко Крсмаповић”, „Врапчане" п „7. јули" тсљпцп ко.ја је од овог септе.мбра Y пснзнји. Ученици су своји.м таленто.м улепшали овај дан. Хор школс краспла јс ликовна пзложба најбољих младих „сликара”. Добар културно-умстпичкп про ГРАДИЛИ ПОРУШЕНО Кад јс увсћан број партизана у Боснп, где сс налазпо п Врховни штаб, НОВ, повсИан јс и напад на нсприЈатељске једшшцс и љпхове комуннкацмјс. Тада је настала потреба да сс образује једна група бораца са специјалним задатко.м — за рушењс мостова м свих комуннкацмја. Задатак би био и оправка или нзградн>а мосгова и комуннкација за потрсбе НОВ. За формацнју овакве јсдннице узет је већн број стручних и квалифпковапнх бораца, који би могли такве задатке да нзвршавају, па Је 15. ссптембра 1942. годинс формирана Прва инжељернјска чета НОВ. Због сде всћег броја задатака п људства, од овс чете је 20. новембра 1943. годнне формнрап Први 11нжен.ерпјско-железнички батаљон, са нстнм задатком. Од овог батаљона је 2. фебру ара 1944. годпне формирана Прва ннжењерска бригада од три батаљона, од којнх ie другп бно железничкл. Y tokv лета 1944. годане, инжињеријска бригада прешлаје V Србију и борила се уз друге партизанске једпнппе протав окупатора. Кад је ослобођено Ваљево и околина, паређено је Ипднаи 6 да се ннжењеријски- батаљоп прикупе у селу Дивцп код Ваљева, где су за 15 дана нзградн ли помођни аеродром. ОБРАЗОВАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ БРИГАДЕ Y ПАРАНИНУ Одмах no ослобођен»у Београ да, цела инжињеријска бригада упућена је v Београд па оправку моста па Сави. МеВутп.м остахш нсмачкс војске којп су се повлачнлп нз Грчке долнном Ибра премд Боспп. многи су оштетвлн пбарску пругу п узапу од Чачка преко Ужппа ка Сарајеву. Због тога ie Врховни штаб одлучпо да образујс једну чисто железничку бригаду, чији бн основнн задатак био оправка оштећеннх пруга, мосто ва п возпла. Y tv сврху, краје.м новембра 1944. годлпе батаљон се упућује нз Бсограда у Параћин, гдс јс 4. дсцембра 1944. годне формпрапа Прва же лсзннчка брпгада. Потрсбпо људство за nonvny ове брпгале добијено је, углавно.м, нз Huma, где је бпо формираи Жслезничкп батаљон од људства са железнпчке станнце, ложионинс, железннчкнх колосека н мо стовске радионмце, службе всзс ТТ струке и двсју секција за одржавање пругс. Наређењем Инжињеријскотехпичког одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ, од 28. новембра 1944. године, нишкп ЖеЛСЗНИЧК11 баталлн припојен ie Брпгадп v Параћину. Железпичка бригада у Параћину у чије.м саставу су била три батаљона са по три чете, формирана је за 15 дана и опремљена потребним алато.м. Први батаљон бригаде био је саобраћајнн, са најмаље 300 бораца, комплетнран тако да може да поседне 20 железнпч кмх станица и двадесет возова; Други батаљон — машннскп, са пајмаље 300 бораца, састав љен тако да може да поседне и послује 50 локомотива; Tpeliu батаљоп — гпаВевински, са 600 бораца најмањс, ко.мплетнрап стргчнп.м људством за све радовс па оправци пруга п .мостова. Y Бригаду јс укл>учена п служба везс. Прва железничка боигада ie крајсм децс.мбра 1944. годинс добпла задатак да пдс v Чачак п преузме отавку пруге према Сарајеви. И порел јакс зпме, слабе храпе, одећс и обуће, као II опасиости од напада четннка, радовп су добро vanpe довалИч Одмах по завршетку радова па овој прузи, Брпгада је бсз одмора упућена v Винковце ра дп оправкс пр\те до Загрсба. која ic oiLia потпупо nopvmena, али ie за месец дапа била оспособљена за саобраћај. Прва железшгчка. брнгада учестовала је п v успостављању везе Београдз са Скопљем преко Ниша 21. априла 1945. године. Предраг Петровић додељепс су захвалницс, а тп.м поводом захвалпицс cv прпмилп II 24. појединна. За дугогодишњи успешан рад у образовању и васпитаљу vueiniKa додељена је и захвалиица Даннци' Новаковнћ, учиграм кога су припремиле драмска, рецптаторска п музичка секција школе био јс прнјатно освежстс за ученике п ђачкс родитеље. СЈ. HA KOHKYPCY ЗА „IIPBY КЊИГУ” Осам и овогодишњи конкурс за „Прву књигу" побудио јс интерссовањс параћинских пссника. „Рањени у простору "’ (шифра „Кона Анга"); ,.1'лас тишине" (шифра „231942"); „Модус вивс нди" („Пиафраус"); „Мојс песме, моји снови" („Романтичар на асвалту"), „Давно заборављс ном сну" („Врата").- „Истражива iba" („Марушка"); збирка псса- • ма „Шкољка на путу неба" под шифром „ВП 2667-19 ВХ-3" И збирка кратких прича „Ладоле жи" под истоимсном шифром конкурмшу овом прнлико.м за „Прву књигу". Прва награда на конку.рсу јс штампаљс збиркс, а друга и трећа награда су у кнгигама. Жири he своју одлуку саопштити на књижсвној вечсри у првој половини децсмбра, којс he сс одржати у Музичкој школи, „Милеико Живковић". Том прилико.м пред публиком бићс дешифровани сви радови. што he потврдити сву објектив ност конкурса. Исте вечсри биће саопштени и рсзултати наградног тсмата који јс Библиотска „Др Вићен * тијс Ракић" расписала поводо.м Акције „Месец кн.игс". награђе ни најбољм аутори и уручене наградс највернији.м читаоци.ма. Ова лепа акција попримила је Bch традиционални карактер и ове годиие 6nhe штампана трс ћа збирка из едиције „Прва књига". С. Ј.
tnoW-ao <-< 2=pi i©i>
30. Г0ДИНА P.O. БУДУМОСТ V Г0»И ДВОбЖЖГ ЖНИА 33 ГОДИНА F.O. БУДПМСТ в 40 ГОДИНА СЛОБОД честитамо 29. НОВЕМБАР ДАН -РЕПУБДНКЕ СВИМ ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЛјИМА И СВИМ РАДПИМ Л>УАИМА
inmiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiii^ s
llllllllllllllllllllllllllllllllll||illl||||||||||||||||||||||||||||||i|||||||||||||||I|lllllll|||Ulll||l||)|||||||||||||||||||||||||||||||||||||U|||||||||||H^ llllllllllllllll' CA СВОЈИМ ОСНОВНИМ 0РГАНИЗАЦИЈАМА ЈРАДИТЕЉ” „ПРОЛЕТЕР” „НИСКОГРАДЊА” „ТРГОВИМА” И РАДНОМ ЗАЈЕДНИЦ0М ч e c т и т a ИIIIEK Mil FfinillE IIIIIIIIIIIIIIID IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIilllllllilll СВИМ ГРДЂДНИД i ПОШВНИМ ПАРТНЕРИМ 1
ДРУГА СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА — ЈУГ На крају посустали ^/////////^^^^ Дннамо (Врање) — Једпнство Врање. Градски стадпон. Кор нери 2:1 за Дцнамо. Гледалаца 4.000. Стрерцн: Тојагић у 30 и Вељковић у 75. минуту. Црвени картон Трајковић (Динамо). Суднја Ристнћ (Зајечар). Јединство, БогосављевиН 6. Мирковић 5. Петковић 6, Магић 5, В. ГЕанић. 7, Мплићевић 7. Каштеварац 5. Миленковић 6, Стефановић 7 (Паннћ), Јованов2:0 (1:0) ић 5, Костић 5 (оцене нз „Спорта) Једпнство је поразом у Вpatty изгубило све време чувано прво место. Судећп по број у кор нера Врањанци су били агилни ји. Obiim поразом Јединство се изједначило по броју бодова са ПКВ ЈУМКОМ, али имају лоши jv гол разлику. ЧЕСТИТАМО 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛИКЕ ПКВ Јумко • 15 10 2 3 25:12 22 Јединство 15 9 4 2 22: 9 22 Младост 15 9 1 5 20:12 19 Палилулац 15 7 5 3 25:18 19 МИН Јастребац 15 8 2 5 20:14 18 Лемина 15 7 5 23:19 17 Железничар 15 6 5 4 19:19 17 Прогрес 15 6 3 6 27:19 15 ФАП 15 5 5 5 12:17 15 Металац 15 5 3 7 23:27 13 Ремонт 15 3 6 6 16:20 12 Тимочаннн 15 3 6 6 15:20 12 Динамо 15 5 2 8 18:27 12 Шумадија 15 3 5 7 10:19 11 Слога 15 3 2) 9 18:31 9 Јагоднна 15 2 3 10 13:26 7 SSMISgLSKTRO ПРОДАВШША ПАРАБИН iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim Фудбал: ШР1И опиш л» ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА ЛИГА МЛДДИХ ГАБЕЛА ОПШВТИНСКЕ ЛИГЕ МЛАДИХ Хреновац: Напредак-Зс.мљорад. Зтубица; Напрсдак-ХсроЈ Параћнн: Младост-Врапчанс Давидовац: Радннк-Раднпчки оорцљане^ Борац-ИСК (Јспочац: Јухор-Моравац Чсбина: -БудуНност-Једпнство 3:3 3:0 1:1 4:3 1:2 3:0 1:2 3:8 6:1 0:9 8:2 2:1 6:3 2:2 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА 1. Напрсдак Ст. 2. Зсмл>орад11ик 3. Јухор 4. Иапрсдак Др. 5. Радиик 6. Хсрој 7. ИСК 8. Будућност 9. Младост 10.Јсдннство 11.Борац 12.Моравац 13. Радник 14. Врапчане 13 11 1 1 50:25 23 13 10 1 2 51:22 21 13 9 2 2 60:37 20 13 9 0 4 49:25 18 13 7 3 3 61:29 17 13 8 1 4 55:33 17 13 8 0 5 41:2416 13 5 1 7 29:44 11 13 3 2 8 27:45 8 13 3 2 8 20:46 8 13 4 0 9 22:64 8 13 1 4 8 25:38 6 13 3 0 10 27:52 6 13 1 1 11 12:44 3 Д. МутЈПша: Јсдинство — БСК Шавац: Морава — Жслезпнчар Параћин: Петрус — Слободл □лаиа; Развитак — Моратва ДВ. 2:3 3:0 0:3 0:3 МАЛИ ФУДБАЛ ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Зс.мљорадник 2. Херој 3. Борац 4. Јухор 5. Радничкн 6. Јединсгво 7. Напредак СТ. 8. ИСК 9. Радппк (0. Врапчанс 13 11. Напредак Др. 12. Моравац 13. Буд\’ћност 14. Младост 13 10 3 0 48:15 23 13 8 2 3 53:26 18 13 8 2 3 32:27 18 13 6 4 3 38:21 16 13 7 2 4 35:29 16 13 7 0 6 38:26 14 13 5 2 6 29:30 12 13 4 4 5 22:27 12 13 5 2 6 23:29 121 5 3 5 32:25 11 (-2) 13 5 1 7 28:32 11 13 2 3 8 24:43 7 13 2 2 9 14:37 6 13 2 0 11 23:62 4 ПРШАВЕ V ДЕЦЕМБРУ ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Слобода 2. БСК 3. Полет 4. Морава Ш. 5. Напредак 6. Јединство 7. Морава ДВ. 8. Млддосј 9. Петрус (0. Развитак Ц. Железничвр 10 8 1 1 48:15 17 10 8 0 2 56:16 16 10 8 0 2 54:17 16 10 7 2 1 29:15 16 10 7 1 2 35:15 15 10 4 0 6 18:32 8 10 4 0 6 25:36 8 10 3 0 7 22:43 6 10 3 0 7 16:45 6 10 1 0 9 9:48 2 10 0 0 10 12:52 0 НАЈБОЈБИ СТРЕЛЦИ аПнтнВ Микнцд „ХероЈ”, 26 гола, Стефановнћ Драгиша „Врапчане”, HZ голж, Радасакманћ Новнпа ..Земљорад wx", 21 гол. Ошптински савез за физичко васпитање и спортску рекреацију „Партизан" v сарадњн са СИЗом физичке културе, Халом спортова „7. јули” п oZ? годпне организују турнпр у ма лом фудбалу. Пријављивање екипа има рок, 25. депембар, a пзвлачење парова јс 26. децем бра. Екппе морајг V пријавама да vrniuiy имсна пграча, свпх дсссторицс н уз пријаву уплатс 2500 динара за учешћс. Такмичење ће сс одвијатн у четири групе по куп систему. Четири првопласпране екипе до0и]'а1у компдете спортске оп реме, а победник међу првопласираним из група добија пс хар v трајно власништво. Пред виђена је и награда за „фер плеј”, као н награда за најбољег стрелца. Право учешћа на овом турHiipv имају све регистроване и нерегистровапе екипе, сеоске, школске, егашс радшк органин све друге слободно формпране екипе. М. \Ј. Ж ! 1ИИГ ј i ИРМН | CBNM \ ФШНИМ ] ј ЊОДИ№1 ј и ј |пословним ј пријате- ' § љипа Неститамо 12S. НОВЕМБДР ii мн РЕМИЕ Мпана^ честитамо a hokw Ш РЕПУБЛННЕ МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм кућу у.Параћику у улн к>| Ilnaua Милутш1овића up. 83. Куlia има два трособпа стана м плац од 5 ари. Миодраг РистиН, уллца Ппена Мклуткноаића бр. 83. * * • ПродаЈем „заставу 750", лпмарнју н иомплст .^елоаа хл гспсралну опралку мотора. Тсдсфои: 61-320. ПродаЈсм ihiiDY аслнчине 1 хсктар у Горуњу. Тслсфон 53.535. Продајсм плац од 9 арп „а Грзи. Тслсфоп 56-855. Буда, Flapahmi. ПродаЈсм иову „ма.рлес” кухнњу сз столом и чстирн сголппе. Питатн ца тслсфон: 52-634, поподпс. Продајс.м двс знмскс гу.мс за фол к^вагсн (..бубу"). Тслефоп: 52-783. од 14—16 сати. * * • Жслим да чувам снгуирану стариЈу особу. Јавптн на телефон 54-098 од 14 сати, а на телефон 53-746 до 14 сати. СофнЈа. * * • Оглашавам иеважећп.« сведвчалС-тво о завршеиом шестом разреду осмогодпшње школе нздато на имс Зорицс Eonih пз Буљана. На основу члана 88 став 1 тачка 6 Закона о опште * народној одбрани („Службени гласннк СР Србије”. бр. 25/84). Општински сскретаријат за народну одбрану Па paluni, објављујс озшти позив Позивају се сви војни обвезници (резервнп војимци, резервни млађи официри и резервни официри) рођснп од 1930. до 1964. године који станују на територпји града Параћина и у лриградском насељима Токији и Стрижи, да се јаве Општинском сскретаријату за пародну одбрану ПараГиш. улица Максима Горког број 2. ради СМОЗ * РЕ. Смотра he сс врипгги од 10. до 15. децембра 1984. годпне од 6.30 до 12,30 и од 14 до 18,30 часова v •просторијама Опшпшског секретаријата за народну одбрану Ш спрат, према следећем распореду: 10- децембра 1984. године за во1не обвезнике чи1е презиме почшбс словом: А, Б, В, Г, Д Б, 11. децембра 1984. године за војне обвезнике чиЈе прсзиме почиње словом: Е, Ж, 3, И, J, К, Л, Л>. 12. децембра 1984. године за војне обвезнике чије презнме почиње словом М. 13. децембра 1984. године за војне обвезнике чи|е прсзимс почнње словом: Н, Њ, О. П, Р, 14. децембра 1984. године за војне обвезнике чије презиме почиње словом: Р. С, 15. децембра 1984. године за војне обвезнике чије презиме почиње словом: Т, R, Y, Ф. X. Ц, Ч. Џ. Ш. и :ia војне обвезнике који из оправданих вазлога не могу да се јаве претходних дана. Војни обвезници ће се јављати у своје слободно вре.ме н нзостанци с посла се неће правдатн. Са собом понети личну карту и војну књижицу. Неодазнвање позиву повлачн одговориоет по чла- »V 79 Закона о војној обавезп, односно no члану 214- Кривичног закона. ОПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ ПАРАНИН Број: 842-338 од 14. XI 1984. године Лнст Соцпјхтистичког савеза радног народв ошптипа Лараћнв издаЈе Цеетар та куптуру а ов фсрмпсаил „Параћин" - Параћин. В.Д. дирсктор Миодри БлжгоЈевпћ. Глапта а аиовораа уредннк Слават>уб ОбрадовнД. Издавачка савеп Надз Брапковпћ. Момчило Вучковић. Светнслав Живковнћ, -МнливоЈе Нлнћ, Нада Јоваиовиб (замсиик председнкка), Снежапа Јовавовић. Бо рнвоје Марипковић, Славољуб Обрадопић, Живота Сто|ановнП. Живојиа Томиђ (претседннк) п Јоваи Томић УређуЈе Рецакцнони колел|Јум. глнвнв и одговорнн уредник Славолуб Обрадовнћ ношшарн: Спежана Јовановић. Милкиа Живковић. Мнрослав Дамитрнјевић. Малавоје Илиб (техничк.. уредиик) а Миодраг Мплеикомић Адреса рсдакције: Максимп Горко« 4. Иоштански фах 3» Телоф<шн: Гжвна ч одговир|.и уредним (035) 52-352, новипарв (035) 53 694. ГЦК-тплага; ч>диш»6ј 250.00. дннара, полугодиши.п |’5.(Н.- дпнара м пнострапство двосгруко. Жмро рачун Цснтра за културу в ипформисашо 63504-603-1973 код СДК Иараћии. Шпиша ГРО „Гдас1’ beo град, Влајкопнћева 8, хслефоц 340-351 (Vil/. Гпраж lluoo.
TAPE ЦЕМЕНТАРИ У ПОМОЋ Страна 5 АКЦИОНА КОНФЕРЕНЦИЈА СК Страна 10 Страна 6. и ® Лисг СоцијаЛистичког савеза радног народа ошптине Параћин § «375 ГОДИНА XI ■ БРОЈ 272 > ■ ПАРАНИН 12. ДЕЦЕМБАР 1984. ■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДННАРА в ВРЕМЕ IE ЗА ШТЕДЊУ БНРАМО СПОРТНСТУ ГОДННЕ 30 ГОДННА „ШУМ АДНЈЕ ПУТЕВИ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ДОКАЗИВАЊЕ РАДОМ И ПОНАШАЊЕМ ноана Залдга^с комуниста, a то је и основни задатак и onредељење, које је посебно дошло do изражаја и постављено као кључно питање будућег рада и активности, у разматрању Предлога закључака, је питан>& провоћења Програма стабилизације. Расправа јс показала da већина "комуниста сматра da је Програм добро постављен, da су задаци и циљеви оно гито представља интерес радничке класе, што обезбеЈзујс и гарантује даљи бржи свеукупни развој. И' * тога произилази да су створени сви предуслови за његово успешно спровоћењс. Досадашњи ток његове -реализације, .uehyruM, показује да се он споро и недоследно остварује, да се не noгитују утврбена л1ерила, договори и 'принципи. Нема бност и спорост у ргализаtjuju богоеорених задатака и траже nodHOtueibe рачуна после којпх cnedu и odioeapajyhe признање или. казна. He може се рачунати на успех стабплизаиије, ако се не разреше кључна пптања економске полигике која су присутна у овом .чоменту: неконтролисани раст цена, стално растуће опссреПиоаibe npuepede, neodioeapajyhe стнмулативно чаграћивање, атаковање на друттвену пмовину и nopacv npttepedног KpiLituHOjia, -локализација великих r.puepcdinix инвестиција, нзјебкапост услоеа приврећивања, бољн, про буктивнији и органпзованији pad, A pa3peutaeaibc тпх nnraibd jedtiHO je могуће no штовањем doioeopa, odzoeoрношћу на свим нибоима, I § § ПЕТАР СТАМБОЈШН, ЧЛАН ЦК СКЈ И ЧЛАН САВЕТА ФЕДЕРАЦИЈЕ, ГОВОРИО ПОЛИТИЧКОМ АКТИВУ САВЕЗА КОМУНИСТА ПАРАНИНА ____ враћањем jedtiHcreeHOM јујединства у његовом спрп- гословенском тржшиту. воћењу, појединачни интл- Констатацнја, закл-учака, S $ IIEMJ СТЈ6ИКД!|ВК ш авжвшд • Неопходно је да се обезбеди даље брже јачање улоге радничке класе, у чему Савез комуниста као водећа идејна снага, мора да има превасходни задатак ® He може се замислити другачији однос у нашем друштву сем оног који обезбеђује равноправност и заједништво свих народа и народности у Југославији ® Седници Политичког актива присуствовао Милутин Милошевић, потпредседник Скупштине СР Србије. Петар Стамоолић. члан Цен тралног комптета Савеза комуниота Јутослшије и члан Савета Федерације. у петак7. децембра говорио ie Политнч ком активу Савеза комуниста општине Параћнн о задаин-ма Савеза комуниста након XIII седнице ЦК СКЈ и акгуелним политичким пнтањима. Говорећи о значају XIII сед нице. који he она л.мати нл будући развој и ]ачан>е Савеза комуниста. друг Стамболић се најпре осврнуо на потребу јединства једне револуционар не Парггије каква ie наша, на потребу постојања јасне линије и правцгч истичући прн том да ie историја показала колнко су штетне биле v лрошлосп! неке погрешне оцс не. Све ово што смо постиглп показује колико ie важиоза револуционарну лартију дг. нма јасну линију. Та 1асна ли нија н концепција вођења ре волуције довели су до њеие коначне победе. Петар Стамболић говори члановима Политпчког актива Питање политичког система Истичући Tube друг ie нагласио заостајс.моово значашо лиПетар Стамболић да ми всћ v томс Бавпли други.м псрнферанм смо се mrratbiiс.мо лостав1члн тскве кош немају зићаквс темељс ал тпве. Поспггпп смо такв: :рна рема. Слабо функппо.чисање полнтичког система ометгло ie борбу за стабилнзацн;у. Због тога cv неке промсие нужне. Ништа није неироменљиво и дато за овагда: — Створелн еу услови да се и уставној коччелцији Ср6nie нешто мен«а. нагласно је друг Стамболић. Било ie у нзлагању друга Стад1болића за тим и речи о исељаваљу Срба ц Црногораца са Косова уз констатахрпу да се ствари кре ћу напред. алн да 1ош увек сптуација није рашчпш&ена. О то.ме говоре и неки садашimi догађа.ји. Говорећи о односи.ма v данашњем cbctv друг Ста.мболић сс дотакао потребе сталне идејне борбс, наглашавајући да ,ми градимо систем који на.ма одговара. He треба гаiiim илузије дг> бн некп дру ги систем бпо демократскији. A to се v HCK1I.M круговима злоупотребљава. 'То нису проб леми. Проблеми cv јачање са моуправљања. производња, iba. — Важно iiAtaiv cBoiv запошљавање, стамбена пнта сс за h»v борејс да комунисти идеолоппу и да Csoie излагаље друг Стамболић ie завршио питањима всзанкм за борбу са све присутни]'им наиионализмо.м. По његовим речима нс може се замислнти другачпш одиос v нашсм друштву од онота ко iu.\i се градн и гаранту] * рав ноправност. реси носе превагу nad заjedHU4Ku.it. Заправо, терет стабилизације није равномерно распорећен. Kada се о томе говори истиче се Оа и da/bc iLita неопрасоанп приоритетних и привилегованцх npuepedmix грана и $ организација ydpyжeнoг раda. Њихов значај и третман се odpehyjy различито оо републике do републике, оА регије do регије. Неке заге- $ чене аномалије и евиденгне противречности и Оаље остају, гито -doeodu do тога да се nojeduHti deaoett неравш *- мерпо развијају. Посебно је наглашено оа je npuepeda ошатине Пара- $ IttiH у великом заостајању $ бат због HejednaKtix услова $ npuepehueaiba, 3601 све израженијег ducnapiiTera 1ч>- $ на, због застарелости нропи- $ са и схватанза. To doeodu do баљег осиромашења привреde, icoj'a иако улаже ‘велике напоре, не eudu у doLteOHoj oydyhiiocTu излаз из свс ееи deuTHttje кризе. Такво стан>е ображаеа се логично и s на стално опабање животно1 s CTandapda paduux љуби и $ ibtLxoeux nopoduqa, што са $ сеоје стране изазива odpeћено He3adoeoA>creo, које се у прво.и pedy epaha као 6vмеранг на заинтересованост $ за npodyieTuenuju pad. Ko- .иунисти траже да се ти про пусти у нашој економској политиии испраее, da се пра еилно вребнује ydeo у dpyштвеној penpodyiciiuju, da постоје jeduHcreena мерила у целој нашој зајебници. Они не прихватају неспосоКонстатација, закључака, и изјашњавања је доста. Н>и ма сс не добпја битка. Потрсбна је права акција у којој he економске законитости бити изнад осталих. Јачatbe.u самоуправппх односа, овладавањс сопственим радом и дохотком оо стране радничке класе, може гаран тооати успешност у воћењу битке. Свакако улога Савеза комуниста у cee.nv томе остаје неспорна. He мохсе се рачунати на задовољство, свест и подршку пи комуниста, ни осталих, ако се енергично не ратчшиИава са слабостпма, ако одговорност пе буде категорија за одрећене неуспехе, ако прави људи не доћу на права места. Tatzohe, у је Оно.и друштву у његовим делови.иа, а посебно ако у ieдном атару постоје такве социјалне разлике које једHtLita o.itoiyhyjy да 'жпве на високој нози, а другиу.а да састављају крај са крајем. Поготово када иза свега то * га не стоји pad, већ оештачка мерила направљена no vicycv и потребама nojedttнаца који грчевито бране нривнлеговане позиције и одрећену политичку власт која и.и узвратном линијом о.могућује такво понашање. Комунисти верују у себе и траже da им се верује, али и пружа nodpuiKa. $ $ I $ £ S § С. О. С. О. | V дгљем излагању друг Стам болић се освриуо на улогу и значај Савеза комунисга. ис тичући да увек Mopaiv да ло стоје одређени крнтеријуми код 1веног омасовљења. да је она имала сво.је захтеве. пре •ма ситуаинји v којој се налазила напа земл»а- Y нашем систему. a to ie речено 1952. ixuinie, Партија треба да -има з\;лтате v аа:пем друштву га ne.va местг. било каквом ета ти?му. JvTOCJiaBiiia ie сачувала свој углед v све-rv захг« л-vivhii таквсј политпцп у Ko.oi нема места скретглвуса нашег пгта. Друг Стамболић се загим освгснуо на прксгтан засгој п тешкоћс v нашој сконо.мској политицп' Посебно на засгој v слободној |разменп рада, дс ОДРЖАНА АКЦИОНА КОНФЕРЕНЦИЈА СК СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ПРИСУТНИ РЕЗУАТАТИ И СЛАБОСТИ ® Одзив ком¥ниста изнад очекивања © Од делегатског система се више на опреме скопчана са низом. * т. • х- надчешће тешко решивих проочекивало © Кадровска политика по кључу није доора ® Гражено пре- блемаиспитивање, сопственог рада и одговорности Закоиу о тешкоће cv iv улогу. а не руководс- шином систему, Ци.б Партије увођење.м лланпрању. Те водеђу улој hv. самоуправљања. представља и главну 1вену улогу која и да нас остаје и нужна потреба. „Основно питање данас ie Д&- .ве јачаље самоуправних одлоса. јачање радничке класе v нашем системх *. Рестаурација снсте.ма је немогућд. без обзира што се неке снаге ^cvлротстав-’baiv нашем пугу,”ре као је Стамболић. тражиле да се PO4U1 ггоогрпм \з доришћење живих снага. направи л\тостабилизашпе. свих раслолошто ie 11 V4Hiz>eno. чији се резултати већ уселико ocehajv. ПРИВРЕДА ЈЕ ОПТЕРЕНЕНА Ми ке можемо напрсд, ако не омо’.г'ђи.мо раду да управља хотком, ако га не многих обавеза и удруженам својим гоослободимо давања. Савез комуниста мора да сег.-зг dp v позиц.1>у јачања vaoie галгпчке кла^с. Одиослј laHiC данас ie лоложзЛ мичке класс. ЛБрлјАкцентнрајућн нека питаља к^ја се V поглсдње време сбс чешће чују. а тичу се нашег заједннштва, друг Стамболлћ ie I стакао дч v решавању пјХ дчтања Савез комунистн ato ра да нма водећу улогу. .1у гославија заједница самоуправних нгрода и нао ЈЦносг I. О томе смо се јасно и недвосмислено договорилд. He MOivlie ie замисллтн другачпјјн начнн заједништва« Ови пробле.мн о којима се распраз ГјД v Са-всзу комуниста наста .in cv због застоја v развоју самоуправних односа. Потреб иа ie радничка веНнна v Car везу ко.муниста. Ако се те ствари добро реше. проблема неће битп. Мн смо и после Тпта и дељз настазили политику Кад иеИстнчући значај развоја сг. моуправљања друг Сгамболић је да.нс говорио о погреои свгставањ?.. да’1>ег развоп са мочправних сдноса. јачгва глок Савсза ксмуниста, наСТГ.ВИЛИ с.мо старнм путс.л |Л11 овладавслва дохотком од стра не радиика. icp све дотле он he сс осећати паја.мпим рач нико.м, што нс можс да буде добро. Ксмунистн Српскс фгбрике стакла су 6. децемора нд А:> ционој конфззеацпји СК. сул«нрали резултате јавнс расправе о Предлогу закључака Председништва ЦК СКЈ v овој радној организацији. 0 рсзул татима ове расправе на седниии ie говорио Стаменко Јездић. члаи Председништва Акцпонс конференције СК. — Расправа се у Српско! фабрици стакла. одвијала у две фазе. међутим, између Једне и друге није могуће пзставити оштру лшшју. јер ,|е Y највећем броју случајева друга фаза расправс, критнчко стање и оценг< сопствене лраксе била v стварн наставак започете расправе у првој фази, рекао је на почетку излггања Стаменко Јездић. Број учеснпка v дискусијн па састанинма основиих организација СК био ie изнад оче кивања, a V отвореној, комуни стнчкој • расправи осетила се спремност и опредс.љоње за једно ново. битно другачнјс аонашање у свакој срединн, али и захтев да се од других то тражи н спремност да се v то.ме истраје. На пг.ртијским састанциш v првој фазн расправе ко.му11>1сти cv поссбно истицалн потребу да се равноправио износе резулгати и слабости. како on ilm се дала права ди« мензија и реална оцена. Констатовано ie да су одлуке и ставови форума п органа СК V основи добро постслљене, алн co V кретаљу до базе. до практпчне реализације расплињуЈУ. па п трансформншу. захваљујући многобројннм степеннцама преко којих Mopaiv да пређу. Стабилизација највише погађа раднике Годинама уназад животни стандард опада, цене расту и то најчешће неконтролнсано. а томе се чуде и онн кош би то најмаље смелп. речено ie. лзмсВу осталог. ,на внше састанака. Социјална дефор.маunia ie све присутшпа. а стабнлизација највише погађа непосредне пронзвођаче н то оне којима су прнмања из радиог односа искључивц и јединп нзвоо прихода. Од производње се све Binue застева. а да се прп том не оцељују објективно љене могућностн v отежаиим условима прнвређнвач.а, v условима када је набавка репро.материјала и заме- (Наставак на 2. страни) VBEH У ПРВИМ РЕДОВИМД Страна 2 Изложбом ручннх радова обележсн значајан датум нсторије ЧЕТРДЕСЕТДРУГА ГОДИШЊИЦА ПРВЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ
12. ТТЕЦЕМБАР 1984 • БРОЈ 272 ОДРЖАНА АКЦИОНА КОНФЕРЕНЦИЈА СК СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ПРНСУТНН Н РЕЗУЛТИ I ШБШН (Наставак са 1. стране) Y таквнм условима све су безобзирнпји насртаји на> друштвену iiMOBimy, чсга ни.|е поштеђена ни Стаклара- Пљачка у ресторану друштвенс исхране била је предмет оцене већег броја организација, са посебни.м нагласком да се не помишља на враћање на ра- \адаа места руководилацз! чиiiiM је одсуством будносгп н омогућено да до пљачке дођс. вом фамилнјарности прплн * ком распоређиваља на радна места, ведовољне искоришћепости. односно неадекватннм распоредом стручног кадра и превеликог броја режнјске Р^’ дне снаге. проблеми сопствспе средине. Ocelia.na co одлучност v енсршчшпсм npiicrynv њиховом разрсшавању, а само v јсдном случају пзражена ie бојазан ,да све кратко”. ово не траје И пнтаља везана за кадровСастанцп на којима је анализпрано craibe V сопственој среднни били cv далеко садржајнији и конкретнији. Доминпргла cv питања из областп производње и свс шт<> ie непосредно за њу везаио. За бсг л>у- организацију рада и ефиY најкраћпм на састанцмма се преиспита црпгама речено, је тражеио да расподела у ckv политику V Савезу koj.iv-, касннје. нзвршавање радних ниста уопште заузела cv доста места v дискусији. Од констатације да се најчешће мењају само фотеље v кругу псгих људи, до тога да се прплп ко.м избора не води довољно рачунг. ко се и зашто бира, провејава захтев за ангажовањем способннх људи за руководеће функци!е. Инсистира се на личним квалитетима кг> дрова. без обзира на кључеве н ДРУге моменте који v пракси све више и чешће долазе до изражаја. Поред констаташг ie да делегатски систем не функнионише и да се од н>ега внше очекивало доста је било речи и о функциописаh>v СИЗова. а далеко • се више очекивало и од акци.је „ихгатџ кућу врати отан”. Нови капацитети не дају очекиване резултате Комуиисте Стакларс cv okv пиралн проблеми њиховс раднс оргапизације. а констатовано ie да су присугне noia- • ,ве> фаворизовања неких привредннх грап?А мимо друипве лог опрсдељења о прпорптетима. Зато ie иницирапа погреба довођења свих на исте почетпе позицпје. па да се тек врше" гпорсђеља. Питања нзводље, одговорностп v н штедње и старања о ■ која сс радп нашлп cv варајгће место на скоро онда проpaav робн одгоСВНМ састапцима. основјпгх организација. Јасно ie речспо^да излаз из тешкоћа не треба тражнтн v noBcliaiBV нена. iep cv н раднтши Стакларе потрошачн роба на чиЈе сс повећаљс цена оправдано љуте. Нсдостатак алата и средставг. за рад чссто представља озбиљну препреку оствариваu,v бољпх рез\'лтата. а не може сс занемарити чнљешша да мзграђенн капаиитети не naiv очекиване и оеално мо I \ ћс рсзг.тгатс. Изражавано ie тезадовољство због oacvства по.и-пгике развоја и цсговање кадра. присутном noiaобавеза нема. криваца ван радне организације, речено је на састантгма- И овом припнком је истнцана одговорносг непосредннх руководилаца Ста кла.ре за стање, односе и резултатс рада у органпзацисх ном делу којим руководе- Гре шке руководплаца увек имају теже последнце и зато 1е неопходна и контрола љиховог рада. Ошгро ie осуђена појава по већаног одсуствовања са посла због обављања приватних послова, посебно v ссзони интензнвних пољопрпвредних радо ва. На више састанака у партијским оргамизацијама захте вано је да се у производњи створе услрви Koin he да епиминишу илн бар да смање учешђе живог рг>да, а потребан 'јс пажљивији и одговорнији прнлаз од странс дизајн службе. доради артикала koi'ii ле задовољавају тржншне захтеве. алп чтцом обрадом п дорадом може да се сачува одреЈзена вредност и обезбедп пласман па тржишту. Једаш број радннка, гглавном v avroMZ-TCKoj пзрадл опторећен ie превеликим бројем часова прековременог рада. Радно'1 заједиицп ..Развој" се замера што се не укључује пн цово.љно ни ефпкасно у разрсшавглву проблема производње. Иако ie внше nvra на почетку годнне било речи о стању залпха U немог\’ћности OOVP-a „Промет” да co vcneumo и органпзоваио носи тешкоћама око рсалпзаиије рсзултата није било. Масовир ie опредсљење за смањење броја малих основнпх организашпа СК и за чсшће активпраље зборова комупшста. Ha Tai начин обсзбсдиће се бољи увид v судбину закључака Koie komvhiictii до* носе. OOYP-им?.. актнвпије укључивш&е основннх организациЈа СК v расправу о узроцима губнтака п лошег пословања. a захтевало је образовање једннствене ранг листе за решавање стамбешгх проблема на hhbov радне организације. По кретана су пнташа одговорности за непродату робу СССР-у и укидање стилп/ланса за реизборне раднике. усмеравањг вишка адлпшистрггппзних радiuiKa у производњу, боља обра да кандидата приликом прнјема на рад, обезбеђнванЈе средста.ва за зангпгп/ на раду, условљавање расподеле сман»ењем шкарта и полома робе и ангажовање надлежие службе да се no cnaKv цену повра.тс стари купци параћинског стакла из зе.мље и иностранства. На састанцима ie критички оцењпвана п актпвност Пословног одбора, органпзацпЈе Нису остала по страии mi пптања општсг карактера- Не> глашено је да за губитке због нерешених проблсма па којима се годннама инсиотира, нс може да буде само крива Ста клара, всћ ц друштвена заједница. да ie трговина изван контроле група. да ie више pvководство бсз довољно контаката са базом. да сс неадекватио опорезује рад занатлнја ван радног времена и да се енерпгчно тражи решење пробле.ма camipaibp, последица земљотрсса ца Копаонику, како је то толико пута учињено v другим срединама код слнчних елементарних непогодаСнндиката и ренције СК. Акционе конфеИ учесншш v дискусији, a међу »има Драган Радпћ, Сло бодап Николић, Милош Стевић, Војин Мнлошевић. Миодраг Жнвадиновић. Предраг Марић, Апђелко Нешковнћ, Новпца Тошнћ, Стојан Николић, истицали cv и овом прпликом све ове проблеме нагла шавајући да ie о свему томе до сада витпе пута дискутова-, но. али без неких већпх резултата. Поссбно се инснстира ло на Belioi одговорности, како радника, тако п руководећег кадра v овој фабрици. Резултате ове рзсправе тек треба очекиватн. М. Жпвковић л 3 a --3 п? i Стаклара: пренспитати расподелу у ООУР-има SC®SSSsas ЧЕТРДЕСЕТДРУГА ГОДИШЊИЦА ПРВЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ Доминиралп сопствене На састапцнма проолеми средине V другој 5и расправс доминнрали фасу 3 ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ПРВЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ ДЕЦЕМБРА Y ПАРАПИНУ ОДРЖАНА СВЕЧАНА АКАДЕМНЈА Е ИЗЛОЖБУ PY4HI1X РАДОВА ОТВОРИЛА РАДМИЛА ЦВЕТКОВИБ, ПРЕДСЕДНИК КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ II АКТИВНОСТ ЖЕНА СРБИЈЕ □ ПРИЗНАЊЕ ЗА M3Y3ETAH ДОПРИНОС Y РАДУ УРУЧИЛА ДОБРНЛА Ј50РБЕВИВ, ПРЕДСЕДНПК ОПШТИНСКЕ КОНчЕРЕНЦИЈЕ 3 ПОРЕД ПРЕДСТАВНИКА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИ5. БОЖИДАР МАДИН, ПРЕДСЕДНИК ^ЗВРПШОГ САВЕТА: ТЕЖИШТЕ РАДА Y ИДУНОЈ ГОДИНИ НДДОННДДИТИ ПР0ЛУШ1ЕН0 Полазећн од обавеза утврђених законом, ^Ј^^^ота вет одговоран за стање у свим областима ДРУ™ у општини, тешко је укратко опредслити тежи Р гана у 1985. години. Међутнм, 1985. годаша ће ипак по много чему бити карактсристцчна, што ће опредељивати и теж Р Извршног савета Скупштнне отпптине Парапип. г Божидар Мадић Пре свега, то је послсдња го-> дина текућег средњорочја (1981 — 1985.)/коју ваља искористи- ,ти за максимално могуће надокнађивање пропуштеног у протекле четирн године, пре свега на плану стабнлизације привредних токова. А о то.ме да постоје реалш! услови да се много тога побољша у пословању привреде говори Нацрт Резолуције о друштвено-економско.м развоју општине у 1985. години, о којој се ових дана водп јавна расправа. Y Гц:> ,у коришћења реалних мопФг/»спг за бржи привредни раст, Извршни савет he, једнако као 'н у току овс године, предлагати Скупштини .огпптине и њсни.м телима, одбортша и комнсија.ма, као и друштве1 io-полит11чким организацијама одре!зсне мере 'које се морају предузимати. Бројне органе и организације, тачније све субјекте плани« рања очекују обимнп задацп на програмнрању друштвено-еконо.мског развоја општине у перноду 1986 — 1990. године. Из тога за Извршни савет проистичу бројне обавезе организовања и координаније акпгвносгн у поступку нзраде средљо * рочних плаиова. Посебно, Извр шнн савет lie утврђивати нацрте и предлоге бројпих доку.мепата, (резолуција, друштвених договора, са.моуправних споразу.ма), које на основу и након јавнс расправе, доносп СкупВЕНЕ САВЕЗА СИНДИКАТА РАЗМАТРАЛО ПРОБЛЕМЕ Y ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ ЗАЦИЈА II СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ, ЖЕНА НАШЕ ОПШТИНЕ, СВЕЧАНОСТИ ПРИСУСТВОВАЛИ И ЗОРА ГАЈИБ, УЧЕСНИЦА ПРВЕ КОНћЕРЕНЦИЈЕ АФЖ Здравпвв најугроженије • О свим проблемима разговараће се по областима Стање ir проблеми v области јс здравство потребно, јср је друштвеппх делатности у опшTJiHii Параћин билп су тсма раз матрања последње седпнце Bella Савеза синдиката нашс опш тинс. Друштвене делатности су сс после дужег времена нашле на дневном реду, мада заслужују много већу пажњу, копстатовано је овом приликом. Да непривреда дели судбину прнвреде потврђено је н на овом састанку, јер су и v овој области присутнп проблемп. Овом приликом је највише Cuno речн о здравству, које беле жи губитке око три милијарде старнх дпнара. Средства која се пздвајају за здравство нису довољна, а проблеми брОЈНИ. Параћпн не.ма станицу за хктnv медЈШипску по.моћ, дечји ди спанзер јер по општој оценн ругло, а проширеље хируршког одељеља не смс впше да сс одлажс. За све то потребни су но вн радници, нова средства нова оргашгззшпа. О злравствг смо join много тога чулн, а једном речју здрав cibv моРа Да се посвети много већа п&жн>а. Ззто је предлО/.<<- во да се поведе јавиа расправа где бп радпи ллли и грабанк наше општине рскли како нам то пзузетно одговорна и значај на дслатност, а Параћод јс јеједаи од реткпх градова где нн дпиар самодопрпноса до сада није намељсп здравству. Овом прнликом је бпло рсчи и о дечјој и социјалној заштнтн, образован>у и другим друш твеним делатностима п проблемпма који cv тамо присутни. Због краткоће времена састаиак Huje пружио могућност да сс код свих 'области уђе у cvrnтину срих проблема, па је закључеио да се о свему томе^разговара по областима, уз обавез ну израду програма п утврђиван»а што је прпоритетније v развоју V Hauioi општпнп. На Kpaiv 1е коистатовано и то да резерве nncv V СИЗ-овпма. всћ v параћинској прпвредп, која је на задњој лествици грана и rpynaimia V нашој земљи. Иако су улагаЈва v привреду последњих годпна бпла велика, резул ■ тати cv пзосталп. На ово]‘ седтшп јс усвојсн и прсдлог мсра Bella Савеза синдпкатд name општпне за расте pchcibc привреде општппе Параћпн. Општпнска конференција за друштвени положај и активност жена 6. деце.иоар — Дан када ie одржана v Босанско.м Петровцу 1942. године Прва конферентгја Антлфашистнчког фронта жена Југословцјс, свс чано [е обедежнла у нашој општинн. Изложбу ручних радова жена. изгзетно богату и добро апгажфвану, отворнла јс Радмила Цветковић, председШ1К Републичке конференцијс за друштвсни положај и актпв ност жена, подсећајући на теш ке и траглчне данс .паше рсвоavmije ai допринос н жртве копо 1истакла да жена ц. данас ie cv жене дале v НОБ-у п гјсд но нстакла да жсна и данас мора биги v првим редовума Y акцијн за економску стабилиза Uiiiv и запошљавања младих Свечану академију отворила ie Добрила Борђевић, председнпк Општннске конференције за дрпдптвени положај и актив ност жена, а Мира Жзпшћ, члан Секретаријата конференuuie, подсетила ie на псторијске тренхтке ове организације. — Са говорнице v слободном Босаиском Петрбвцу жсне Југословије су поручиле: „Втгше шгшта «неће битн као пре." Њнх 166 приспело је са ратпшта, села, волети ai шума, мз гра дова, да потврде решеност свах напшх жена, да ће се борити за слободг за нови живот свих народа п народности v новој равноправној заједнпци. Говорећи о том револ^дшонар ном nvw, Мгара Жикнћ је, лозед осталог, истакпа улогу жене v развоЈу наше социјалиспг сто и vnorv која ioj данас нри лада. — Победа народне рсволуције донеда је плодове и женама Југословн]’е. Она ie отворн ла пдт изградњн нових социјалистпчких друштвеио-економских односа. На токовима револддигјс жена гради своју садашњост н будућност. Да би уништила рат, жена је постала •ратнпк; да би могла слободно да ради, н ствара, она се дигла да уништн своје експлататорс; да би омогућила бољу бу дгћност својој деци и Лородицн, она ie изашла лз куће, да бл постала чиннлац^у полиупчко.м- и дргштвеном животу земљс, чиннпаи v међународној борбп, истакла ie Мира ЖикиК. Вепики ie opoi жепа v нашој општини ко|е cv безброј часо ва свога рада поклониле разBojv и раду ове органнзације и које су се борнле за побољцање друштвеног положаја же па. Најакпгвнијим овом прнлп ко.м Добрила BopbfeBiih. прсдседник Конферен1шје, уручила ie посебна ггризнања. прославе признаља су Са ове понеле: Милена Чижек, Милева Терзић Mina Мплојковић, Зора Језднћ. Ружа ШћепановиН, Дафииа Балетић, Милосија БорБевић, Боја Јовановић, Драгица Димитрнјевић, Јелпсавета Атанацковић, Косара Пачариз. Десанка Зидић, Добриика Милпдраг, ЈБубннка Добрић, Босиљка Пс rpoBiili, Радмила Јашић, Зора Недељковић, Митра ГаЈић, Жи вала Јанићијевић, МирЈана Антош!Јевић и Милсва Томић. М. Ж. чке самоуправнс заједнице и ме С. Ј. . штина општине, алп н скуиштппе СИЗ-ова. Ради остварнвања ових задатака, поред всћ усвојене Одлукс о приступању израде плана друштвено-еконо.мског развоја у наредном петогодишту и програ.ма рада, ве!1 сс приводи Kpajv израда Апализе о остварнвању средњорочпог плана ра звоја општние за период 1981 — 1985. годнне, као полазнс основс за планирањс развоја у наредном петогодпшњсм периоду. С тога lie Извршни савет, на само.м почетку 1985. годинс, презентирати ову Auannav • на раз.матрањс сшш субјекти.ма плапнрања (основним и друпш оргаиизацијама улруженог рада, месни.м зајсдницама, са.могправнпм лптереснпм зајсднинама, друштвеио-политичким организацијама н, наравно, Скупштшш општине. Следећа .група задатака пропстпчс nd неопходне потребе да се створе матернјалнп и други условп за реализацију, до сада. најобимнијих иивестицц- |а у комуналне објекте. Специфичност 1985. годипс у области ко.муиалне изградњс ‘ условгена )с пзградњом ауто-пута кроз општнну Параћин. Да' би се саобраћај у бпттинп ускладпо са нзмељепо.м трасо.м ' ауто-nvта у одпосу ла досадашњу vp- .оанистпчку регулативу, прпстуniihe се изградљл паралелних caoopahaunina кроз град, укљу. чујуђи и два нова моста на Црници у градском ткиву. Да on сс омогућнла изградња комуналних објската . гсловљеиа изградњом ауто-пуда, који се фи нансирају из извора средстава из којпх се финансира изградња ауто-пута, потребно је отnapaibe поједпипх нових улица н изградња фекалне канализације испод саобраћајница. To захтева .максимално усмераваи.с расположнвнх средстава у општини за овс сврхе, али и обезбеђеље недостајуНнх средстава од близу 50 мплиона повпх динара, решаваље имовин * ско-правипх односа, обсзбеђељс плацева и станова за домаћинства која ће сс рассљавати. Такође, завршиће се изградња потисног вода неопходног за коршпћење нзграђеног дубинског бунара за побољшан>е водоснабдевања, а уколико оуде материјалних могућности, копаће се још једаи бунар, чиме би.сс расположтгае количине пијаће водс повећале за 15 —- 20 одсто. V току наредне године финансираће се и израда техничке документапије за реализацију наредне фазе водоснабдевања, изградња водовода од изворишта Грзе до Извора. Наставиће се и са стваран>ем могућностн за наставак нзградње топловода, који је већ почео да обезбеђује топлотну енергију већем броју до.маћинстава. Поред изнетог, Извршни савет ће се бавити и проблемима функцпонисања п развоја друппвених делатности, посебно здравства, образовања, дечје и социјалне зашппе. Наравно, наставиИе се појачана активност и напори државних органа на сузбпјању и спречаваљу разиих облпка незаконптог понашања. Прн то.м lie посебна пажња бнти посвећдвана спрсчавању свнх облика бесправног рада, бесправие стамбене лзградње, бссправне експлоатацијс шљунка и песка ц друго. Посебно, uanopu државиих органа биће ус.мерепп и на заштитн друштвене имовине. Овим мера.ма, настоiahe се сузбпјаље свпх облика богаћења без рада. Y том с.мислу Извршнп савет очекује већу подршку и непосреднију сарадњу са надлежним оргаппма свнх оргаппзацпја удружепбг рада, меснпх заједнпца, самоуправних ннтересппх заједнина, друштвено-полптичких оргапизацпја п радних људи и грађана у општппп. Без контлнуиране аарадње п по.мођн, посебио без веће активности самоуправнпх органа друштвеие самозаштитс, тешко јс очекива тп зиачајинје рсзултатс. Извршни савет очекује да таква акг тивност, мсђусобиа сарадња п помо11 неће изостати, па се с правом могу очекиватн всћи н бољи рсзултати па овом плану, • што lie прсдстављатн зпачајан допринос остваривању дуг^Гочног програма еконо.мскс сгабнлизаиије. РАЗМАТРАНА ПОРЕСКА ПОЛИТИКА На двадесст другој заједничкој седници свих всћа Скупштино општине Параћип одржаној 27. новембра раз.матрано јс пословање прпврсде name општине за дсвст месеци ове годиие. О томе јс на седници опшпрпнје говорпо Стоjaii Всљковић, директор СДК, са посебним освртом да сс стање у иашој привреди уопшзе не мења на бољс.. Резултати ’ су познати п крајље забрињаBajyhn, што је потврђено и у дискусија.ма, присутних делегата. На овој седнцци раз.матрана су документа о друштвсно-еко номском развоју СР Србпјс, машег региоиа и општинс Паpahmi у 1985. годир.н, која су на јавној дискусији. Посебно је било речи о порсској полиTjiirn за идућу годтц-, о чему ie говорнла Зорана Стевановић, директор Управс прихода CO Параћин. м. ж. ЗЉан^Е 2
§ <• o « co o Pm c c t=5 H o o < < Pm O tf < s Q w rt 3 O rt - < w & Д a o 5jra ЕУиЗ ri O Q Is. U C.o E O E E « u§ Sss EIOC o 00 3o CJ J E 2 2«*3 0.9 * = ** co *-* ►-« S2e=£2 o e o c 3 3 'OS o 5 B 5 S4 a Rw her Г5 J! П5 CJ P £ .2 =-S'« e .2 P CJ . x 3 £ Q o rt S3 o _• ~ v a a £ <n o • «5 a tc a.s p a esc K- £ ’ rt C E C в 3 E 3*5 rt O CO u PcoO Pm O s S u s o ■= _ e “ IIe 2 'o 5 3 д O >’ > f- o §§.2e2S _. CJ o 2 O .« < o ri 7? 0 H - o S £ o 5 — 3 9« o 3 5 u « _ ч 3 “ 3 R-- R g s p o S' *' o * 3jS o S.6 3£3 «4 3 E 3 0^3 3 ??P 0 w u<5 >5. o 5 $-§Л?И 2 S ч i© 2 e © ci e e a sjse&Sp « 2 « « 3 Л o < 6 5S3 &g|.. &>’ E u — - 5-5,— g 3 R doo H 3 s t< E S 6 < Pm Ф U3 r: o ~ £ o o Q K s s c © w M Д Pm Oадo i! cJ O ЗЗГГ o 3 £ g tt w CJ 8rf E . 2 >Л£ — П 5 § & g.-3-S L?o 5 s B £§ B ri * o a 5 22 P = © ZKMl - 5 s St5 j? ri П н 2 KCfcM « o Д □ a •>« z hse p 3h & «0^ &£ P o S s S a e 06 h ЗД Cu — « E “ o &'S E 3 a 5 & 5 *§ o 3 s cJ 4> Л O o o o a Д co o ■<? K3!& 2 S o’ a r j> r 2 a 2 2 « 30 So S 5 2 _ -3, >. gi8 “ 3 o EJ O □ E „ ^§sg 2\& rt K&H§h8«££§ RS&t y'g cs’S4 >.v.. i §!■=■•" i§ KHIhlS-:ss E “ «P 430.2 « E S « ° EC E E 2omo E И E O - n P §1- E rt 3 33 o SP 3 E I cs O L. W >=•£ s >4 2 2 e >ri ћ & S § a g^^Sgodlo- ■e?Ss3 SnO « « r: c_ — CJ з1=-2« CJ _ S-—, e t?« « 3^= © fi 2 3,3 < O H 4 E(>-» co •’->•'-> SEO « 5 3 3 * □ « E rt И <U t-. O o H 9 a & 3
o / 5oo <л