7. MAPT 1984. C БРОЈ 253 Из дана y gem 19744984 САША БУКИБ, УРЕДНИК ЛМСТА ОД ЈАНУАРА 1976. ДО ФЕБРУАРА 1977. ГОДИНЕ Будућиосш лисша у рукама Ретили смо да правимо лист. Помало идеја сулуда, хазаоерска, јер за лист трсба Atuozo чега осим воље и одутевљеЈћа. Потребнц су кадрови. финансијска срсдciea, просторије. Пре сесга знањс и умеће. У такав подухват улазил<о ношени же~ љом и потребом да јавност унозиамо са садржипом и ToicoetiAta живога name средине. Уосталом, тако раде многи oi-o нас, па зашто не 6uca!o и Am? Искрено говорећи ти други су лтого одмакли од нас, имају некакво стечено искуство, ренол<е, ceoje Atecro у друштву. А код нас ie било доста ентузијаста који су вероеали да се такав посао може и код нас радити. Па смо и no веровали да доиста знамо и да заиста можемо бити тс „универзалнс пезналиие" ка ко се то обично за новинаре казује. ¥ канцеларији погпрсдсед ника Скупштине општине импровизовали caio Редакци ју и зачас од срећене просторије направили лежерну неуредност. По столовилт, фотељама, no поду разбацали caio штампане материја ле, фотосе, отиске, „шпигло ee". Ту прву Редакцију чиие нас неколицина, нервозних и узбућених. Свако има ceoje euhetbe првог броја који ће се претенциозно звати „14 дана" са за?лаељел1 да је то информиативно гласило Социјалистичко? савеза ота Time HapahiiH. Тог момегсга и не знамо довољно како се од zoMiuie материјала уобли чавају повинарске страпице, осим тадатњег преог уредника Ђоке Петкоеића. Написали caio и уводник у коме смо јавности објаспили KOj'e cv нас побуде отисиуле у иепоуздану новинарску поосћесију"Ти „први шпигаови" изазивају недоулшцу како he заиста изгледати странице новина, па зато че сто коадомиие бацамо погледе на разбаиане стпапице Hobuiiapa радних организација. Труди ло се да се. буде актуелан, понекад ексклузиван. Да бу де и критичан, саркастичан. да заиста догаћајц буду само „они који су у новинама објављени". Хтело се да кроз „шлајфне" проће најбо л»а всст најбољи коментар, најоштрија оцена. To се иије могло критиковати јер улога и карактер локалне штам пе је у конкрегности и отворености. Да би се то постизавало потребно је да свака новинарска индивидуалност б\’де на то спремна личним и друштвеним ангажманом. Данас лист „14 дана" поедставља саставни део на me друттвене праксе. Граћагт и радни људи га чптају. Па не само то. Они захтевају од листа да буде jota критичнији актуелнији тадашњег броја ке". Мала. наивна је на од.чет! „Политикраћа ниV Штампарији npedyseha ___ .------- Тлас" први пут осећамо ми рис оловних слогова ц буку ротације испод које куљају бројеви који се сијају од графита и црвене 6oie. Значи: почело је! Остаје само да се види како he лист Guru примљен. хоће ли изазвати исто онакео интересовајер указиватне на слабости и недостатке ie потреба да uamtbei впемеиа. V реализацији таквог прииципа нотребна је још већа аутономија Редакције, свако? новина ра и оиих друштвених фактора који cv тим послом no везани. Вредно је и зашшљиво, у тренуцима прављава неког биланса, 'прелистати за тренутак колтлете старих бројева. који су v времену, као и сваке новине, „живели caAto /едан дан”. Сви су они ceojeepctia хроника, и људи и живота уошите. Захваљу-. iyhu новинарској инвенцији AiHOio је непознатих ствари угледало светлост дана, Amo ги анонилти ликови бљеснули својом величином и својим вредносттча. ПокаРАДОМИР МИЛОСАВЉЕВИБ, ГЛАВНИ II ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ОД ФЕБРУАРА 1977. ДО ФЕБРУАРА 1978. ИЗ ШНОЛСКЕ КЛУПЕ У НЛВИНАРЕ Одлука нашсг вре.чена, ре цимо, од оиог прс стотину и двесто година, а нарочито од Cpedibei века је v развоју иауке и технике, пре све ?а, али и v обавештености људи о свему што се догаћа у ближној и даљој околиии. Да неки.ч случајем обавсштеност чије пратила иаyicy и rexHuizy, уопште људско сазнање ti искуство, лема сумње да све то о че.чу говоримо нс би имало дацаuiibii ниво и бо?атство. Среhа јс за човсчалство што је напредак у свим области.ча ишао упоредо. Од прве устаничке нушке, токо.ч Револуццје, у послератном периоду, а посебно v послератпом пазвоју соци јалистичких односа, чаша Партија је имала исправан .чарксистички став о истиiitiroj и правовременој обавештености, ранијс бораца, а сада само\>прављача.. Посебно изградч>а it развој са моуправљања ие би могло да се замисли бсз обавсштсностл или, како то обично калсемо — без инфор.чисаности. Што ie сваки радчи човек: ц граћанин свестрани је обавсттен, утолико му је лакше да се изјасни и одлучи. С правом се кажс ба информације никад доста. Ham лкс-г ..14 даиа" јс посвс млад, а.ги всома успеinaii од 40 послсратчих гдди на он је са иа.ча са.чо десет Јодина. Порсд .ч ladocru, pdкао бих да је то и лисг ентузијаста. lipeuyo је, такоре ћи без парочитих прип^сма и остао до баиаиинсг дана. Његов првн број. ла и .ииоги касније, били су без довољно средстааа. бсз кватфиковаиих кадрова, ла чак и без просторија.. Посебио импонујс кадар који је заиочео uiTaAniatbr иатег листа. Изузеа thczneot catbCAt листа, расли и форми рали се његови новинари. Д4 дана" за разлику од других листоеа. na ti Atuoio ..старијих”, кренуо ie са ве ликим тиражол'.. И раиијс и сада. тираж itv ic арсдиа одлика u ovotvhaea vv Oohe do великоб^ броја талаца — радних људи и ћана. да чигра првог vpedriui;a, Ђоке ковића, који је «.чао радног ucKvcrea, сви cv имали својс чпво .чссто у „14 даиа". Значи. из школске Пстиешто остали радно КЛУПС V Редакцију. бсз иовичарске школе у новипаре. Зато се с право.ч може рс. ћи да су са расто.ч и сазреСкоро v caxtoM почетку оео гласило ујединило је ли стове Tpttiy eehtix padttux op тапизација y једну потнуну ииформативчу целину. Оаа „иигеграција" давала је листу једну посебну боју, али и комплетност у обавештавању. Верујем да је бсии као такав био јединстеен мећу гласили.иа ове врссе. Kada ie реч а бредности. кеалитсту листа. може се слободно pehu da ic он достигао заеидан ниво, али не и новински врхунац који Ato ра да бхде изазов за cee one Koiu раде v информисању, Оио тто ie данас квалител: за наш лист. сутра мора да буде обавсза за iotu квалитетније обаветтавање паmttx читалаиа. Десегсогодишње искустео „14 дана’* је релативно мало, али довољно да прерасте у седмично излажење, из разлога нараслих самоуправних, друипвемих и привре дних потреба. а и стасалости кадоова који раде у листу. He треба много zoeopuтц тта то значи за још бољу обаветтекост свих радних људи и граћана name оптти не. Зато, верујем da he за иаредни јубилеј бити скраћеиа адреса нашег листа, на „7 дана" Параћин! ТРИ СВЕТСКА ЧУДА ДЕВЕТЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОВОГ ВЕКА БРЕНИН ШТРУМФ И ВУЧНОВА ПЕТЛзА Оса.мдесете годаше за наше . балканске мрнлнке означнле су прекрегницу у стварању овоземаљских чуда. Ио угледу на дреане цившшзацпје ос.ч.ислили јнла (као Бени Хнл свог ћславог партпера) и иензионере када ilm је страховитим шуте.м упугнла лолту за рекреаннју. Од тада наша срца куцају за caio живот и на велпка врата^ Бреио.м и јсдва чекамо када увеЈШ гри светска чуда у ио he нам поново заиграти, „Играј вот маллм, слагким шдрумфniiiiiAta. Гај всковни сукоб доброг и зла деловао ie као охо лепак просут па столице (нара вио и фогељс) који је подједнако залепно задњице свих од СТОГОДИШЊИЦА ПЧЕЛАРСКОГ ДРУШТВА „ГРЗА” Стожепи NPCTB3 ХХХХХХ\ХЧХХХХХХХЧХХХХХХХХХХХ'.ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХЧХХХХХХХХ’ Пензионер Живојин Михајловић из Параћина, најстарији пчелар и једав од најзаслиж нијнх за развсл пччпарства у овом чрају из свој<’ боллг при ватне архиве verynno је део матсријала у комсе говор« о двојицн заслужних параћинаца у прошлом веку којп су кренули и бнли стожерв пчеларства v овом крају у Срби ји. Први је, пише пензионер 1 Жнвојш! Михајловић, Параћи нац Радован Мицић. Био је пу тујући пчеларски учитељ за округ ћупријски, срез параћии ски. Његова стручна делатност на пољу рационализације пче ларства и.мала је утицаја и на подручју целе Србије. Његов живот и рад делимично је опи сан у лмсту „Пчелар” за 1982. годину v 6pojy 12., на страни 407 — 409. 7 месеци до 107 година CTapitfe и нијс залепно нробле.ма са вцдо.м). (оне лмку Леле Брене, Штрумфова и због Вучка. Ове три појаве дооро су уздр.мале јавко хшеље и нсоројено лшого мастила и папира је утрошено на социо-пснхоскрибо.манске студије. Нажалост наше гласнло није нашло за сходно да утроши меки милимстар мастнла и који грам нованске хартнје акалмзирајупл ове феномене па то овом приликом исправља.мо н извиањвамо се погшовашсм чнтаоцима. „Наћак, ћаћак. одзван»ало је ире две године и неодолдшо ме подсетило на ону шашкву играчку клик-клак (две пластичне лоптице на канапу које су вештпм трзајем рукс иаштирале штектаље мигграљеза Љубнше Самарџића и Бате Жнвојиновића легеидариих митраљезада из радиих фиашова). Још се уши нису свикле на „На ћак", а у средЈБе уво заболо ми се име Лепа Брена. Шта је то? Да ли то није нека од веcc.iilk ујдурми из ледесетих и штездесетих година „Веселе вечери"? He то је мачка и то каква! Дуге ногс, кратка сукња, нзазовно обнажена рамена, a cnee за нзлуБивање. На параћинсим улица.ма лом. Клинци мду низ уллцу, поскакују и ћећкају „НаБак”, .ма.ме сс не л»утс на тате што крајичком ока зевају у новлнске излоге одакле се са свнх насловннх страпа смешка Лепа Брена, а пензионери, док су грабили место у реду за дефицитарне производе, врцкали су задњица.ма и штаповнма, ударалн такт »Даћак, Баћак”. Одједном смо се сви уједначили и сви посталп бренофили. Наша Брена национале irpupeдпла је још једно пријатно изненађење показујући своје сисе нспод прозирног вела на свеопште одушевљен»е мушког дела бренофпла. Први пут испред радозналнх кллнаца нисмо склањалп новиле голих мачки. И на крају лом. Прошле годпне Лепа Брена и њен „Слатки грех” направнли су ршум у спортској хали какав у исторнpijjH овог здања није забелсжен. Свп cv бнли задовољни. Клннци, јер су са тета Бре но.м певали у хору „Баћак. ћаћак”, ћелавн јер и.х јс удостоБоро, лепи Боро", „Мрзим Брену", рекао је Мргуд у једом приватном разговору са новинарима. ,,Којп ги јс штрумф", одбрусио је достојанствсно и мудри Велики Штрумф. Ilouaiiiajyhn се у ДУ‘ ху стаб.1лизацп|е ово |е једино чудо које јс увезено, али улагаше је било далековндије од Обровца и мсднјапан плоча. Одједном почелн с.мо ссбс да хватамо како кажемо „Како штру.мфујеш, ћао Штрумфста, ово је штру.мфатично. заболе xie штрумф..." На сцену су улетелп мали плави (нису ни v каквом сродству са малим зс Нажалост морам да констатује.м да су Гаргамел и његов мачак Азраел смрсили конце, и нама it мали.м штрумфовима. Телевнзија нам је најавпла годишњи одмор Штрумфнјаде, a мени теку плаве сузе. ,Д1рзи.м плаве зузе”! и Штру.мфови живе у шу.ни као вукови, Црвснкапица и њеиа бакица. Добри ловии долазе у шу.ме да би распорили вука и нз утробе прождрљиве жнзотиње извадилн Бакицу и Црвенкаиицу на свстлост да«а, а мн РОШ1ЛН сузе радосннце због прекрасног краја. Али то су са.мо бајке. Стварност ie Вучко. To ie онај олнмпијски доброћудн« вук са огромиим носе.\< пгто је у време 31гмске олпмгтијаде лоше имитирао Франка, Јулепа, Ннкена. а успешно Бојана Крижаја, н Улагу (знате оног што скаче нмнтпрајуlirr rmruv са скнја.ма). Tai наш злоћгл.ни прнјатељ постао ic домаћа жкЕотин»а огрнута плишаним огртачем. Више се деиа неће пспред кавеза, v зоолошком врту, гшЈчгђиватт! заiiiTo ie ова симпатнчна куца затворена ггза челтгчннх решетки. всћ ће на сав глас тражтттн. О1 лобрпх тета н мама. да кгпе језног празог жнвог Вучка. Сптније Циле сеттпе! Ауууу зало се да иата друштвена срсдина UAta неслућена богатства и занимљивости које cv вредне пажње друштве не јавности. Многи несигур њ& какво ни и амбициозни новинар- је некад изазвао ~ - •• лист1^'покушаце, песничка реч. JlavahtiHCKu глас". предратне параћинске шије? чарОд тада је протекла једна , деиенија. Временски период ни мали. ии велики, али довољно богат да се о листу нешто вите каже од бизарне констатације da је eeh десет година стар. Констатујемо: постао је нека врста институције, формирапа је Редакиија са групом ирофесионалних новинара. са бруштвеном еерификацијом и почетним искуством, са читалачком птбликом. и. пре свега. жиеим интересоваIbCM О OHOAte O 4CAIV лист говоои. Очигледио да је утврдио свој\> физионолтју, нарочито онда када су у ње Л1\> били и листоеи великих сатирична жаока, мрви пут су се огласили баш на страницама листа, што је и мерило његовог аутаритета. Каква је будућиост листа? To зависи од ibeza салтг. Од друттвено-политичке ориЈентације његових новинара. Редакције и Издавачког савета. Ou, пре свега, мора да се бори за стварање исгинског јавног мнења, а уједно са свим аигажованим сиагаAta name средине. Ако тако буде онда неће бити ии проблема. Таквом листу и таквој Редакцији у овом тренутку треба једноставно no желети јот много десетогодтињица. Саша Букић леним,, то јест марсовцима). Храбра чета предвођепа Вслнкпм Штрумфом v прати»и Штрмфстс, Кефала, Гурка, Луфтнке, Мрп^да, Лнцка, Грубера креиула је олсутни број проттге грозног тнпца и мрачљака Гаргамсла, твеговог олнњалог мачка Азраела и олврапгог дебелог п .маспог ЊгпађиЈе и неких негатшмшх типова вотшбског порекла који сс 1O1II ЖЕГMVвају н ста.тно загорачвају жи1. ПРОДЛЈЕМ српниц« кушгна без бодљн, Одлк чног хвалмтета. Дајем упутства за садњу. * 2. ПРОДЛЈЕМ семе був девс (дурска). Ссме за.мен»ује орахс за колаче и тортс. 100 грама, 100 дипара. CTPY4HO и ТЕТНО режем стари купињак. рић, Сутјескина zzzzz/zz/zzz/zz/z/zzzz/zzzzzzzzzzzzz/zzzzzzzx^ ОБАВЕШТЕЊЕ Бонови за бензин и дизел гориво за прво тромесечје 1984. године (јануар, фебруар, март) могу се подићи до 30. марта ове године. После овог рока боновп се непе издавати, а власник вознла губи право на исте за прво тромессчје. Молимо све власнике возила који нису подигли бонове да то учине до 30. марта. Бонови сс дсле радним даном од 15,00 до 16,30 часова у простормјама Сскретаријата за унутрашње послове — Параћин. •zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz.. раћин, тсл. 51-493. КВАЛИ млад п Иван 'Бу 20, ПаКој взм ie бре П. С. Цесило сдаетско чудб — ару’ штрумф? М. Илнћ •е т< четпрто снег у фебруФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ” ООУР „ПРОМЕТ’ ПОПОВАЦ РАСПИСУЈЕ JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ За продају: — МОТОР „ЛАДЕ" 1600, година пролзводња 1980. Почетна цена ie 20.000.00 данара. Јавна лнцнггацпја одржаће се 12. Ш 19S4. год1«4е кругу фабрике код гараже, са пбчетко.м у 9 часова. У ПРИЗНАЊА НАЈБОЉИМА ЈПосле обимног дневног рс да последље седшшс Скумштине удружеља пчелара „Грза” додељена су призна ња вајактивнијим и најзас луашијим чланосима овог удружења, којс у овој годи нл слази стогодашњицу ли стојања н рада. За дугогодишн»у сарадњу у развоју и лечсњу пчсла уручена је диплома ветеринарској стапици у Параћину. За оргапизовањс младих пчелара и развијањс интсргсован.а и љубави према пчеларству диплома је уручена и Оемо годишњој школи „Момчило Поповић Озрен”. Од поједи јпаца диплома је уручена Живомиру Пантићу, затим ученици Веспи Симић из школе „Момчило Поповић” Томиславу Матићу из Крупаје и Живојииу Ристићу, благајнику Пчеларској удружења „Грза”. Ж. Радивојевић Други истакнути Парапчншд заслужан за развој напрелног пчеларства је Драгутин Дими тријевнћ нз угледне тргзвачке породице. Поред редовнс служ бсне дужности сво своје сло бодно време, до дубоке старос ти, проводио ie и другочао’ са пчелама. Њсгово.м <аслуго.м ос нива се Пчеларско воћарсказа друга која је касннје прерасла у Пчеларско-воћарску шко лу. Опширннјн подаци о овом ентузнјастн могу се наћи с листу „Пчелар” за 1980. годину.у броју 10. Живојин Мнхајловнћ
7. МАРТ 1984. • БРОЈ 238 197-M984 _________ _________Село * uoshoupubpega___________ 11ПАРАКИНСКИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ВРЕМЕПЛОВ K&aHilw ВД „ЗЕЛЕНОГ ПЛАИД" ДО ЗДЛРУГАРСТВА > Од првог мартовског броја, сада већ далеке 1974. године лист „14 дана” се активно укључно у прапењу пољопривредне .тематнке п редовно је извештавао о најважнијим, али и оним споредним токовима развоја пољопрнвреде у нашој општини. Био је и остао сведок свих догађаја у пољопривреди, једној од најважнијих привред них грана, која је по мишљењу друштвене заједнице дооила стратешки значај ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗАДРУГАРСТВА Y СРБИЈИ И ПОМОРАВЉУ Шта се све догодило од 1974. до 1984. годнне у пољопрнврс-1 ди, разговаралн’с-мо са Пери-јј цом Адамовићем, дпректором | Радне органнзације коопсрана-1 та „7. јулп" која оргаинзује и ’ подстиче пољопрнврсдпу проп- ! зводњу v 32 села параћинскс ' општннс. — 1974. година била је v знаку „Зсленог плана”. Интересовање за средства „Зелсног плана” је било огромпо, лотрсбе велике, а пара мало. Био је про блем, па п умешност како поделитц та средства за најнсопходни1е намене. Почелн смо да ннвестпра.мо сточарску^ производњу и механизацнју. Тада су први пут почели да се граде новн сточарски објектн н да се адатгтнрају стари. Кренула јо мало организованије сточарска пронзводно. 1975. годлве почело је нагло да расте ннтересовање за удружнвање пољопрнвредника са радним оргакизацнјама. Од 1975. до 1978. годи * не пољопрнвредна производња је унапређена, а нарочнто па пндивндуалном сектору. На друицвеннм парцелама РОК „7. јули" засаднли смо два воћњака. Y Доњој Мутницн вишњик од 15 хектара н у Поточцу матнчњак јабука ц крушака. Радна органнзацпја „7. јули” настала је 1978. годмпе лнтеграцнјом трн пољопривреднс органмзације: ,Д. маја”, „Слоге” ц ,Јухора”. КасниЈе је та радна организација прерасла у Радну организацију коопераната са основним органнзацијама коопераната „Параћин”, „Поповац” и „Рашсвнца”. Годнне 1979,.Ј<рен\'ла ie прва »зложба лриплодне стоке у Стрижп која ве!1 mia значаЈно пскуство н траднцију. Изложба приплодие стоке већ следеће године се проширује II на нзложбу најбољнх ратарскнх вођарскпх н повртарских производа као н лољопривредне мехашоацнје. Њен значај је неоспоран, а посебно је допр1шсла побољшаn>V расног састава говеда, свин»а и оваца тако да су људн почели да v своје штале уводс најквалитстннја приплодна гр ла, каже ПЕТАР АДАМОВИН. Y овом перподу долази до масовннјсг интересовања лољопривреднпка за здравство^ социјално и пснзпјско осигурање. МеВутнм, треба pcliu да међу зашггересованим земљорадницима нема миого млг^нх пољопрпвреднпка, старији пољо привредницн немају нарочптог ннтереса тако да се број осигу раннка рсгр^товао од средове чипх пољопривреднпка. СЕТВА ДУВАНА НА ПРАГУ жж Y селима параћинскс општпне у току јс уговарањс пропзводљс дувана. Према интересовању пољопривреднпка дуван he ове године заузетн много веће површине у односу па прегходну. Само у прекоморавским селима за око 30 одсто више земљорадшшп lie засејагн поврнпше „Берлејом” који је све популарнпјп у овом краjy. Како нас јс обавестио Јовида ЈовановлИ тренутно јс уговорена производња дувана на 25 хектара у пег прекомо равских села, а очскује сс да број хектара пре.маши цифру од 30. — Од 15. марта почтпбс сеггва дувана н правллље леја. Сетва се обавља под свручшш надзоро.м инструктора, а репро.материјала има у довол>нн.м количннама. Интсресантно јс рсћп да се ове годвпе уводп неколпico новина. Садн.а дувана обавиђе сс машпнски. а већ су припремљсне пет садшпода које ће се ставпти на располагаСавремена механмзацпја — услов напретка Све ово време радидо сс и ва јачашу кадровске структуре пољопривреднпх стргчњака, тако да је готово сваке године при.мано до пет пољопривредних техничара за рад па терену/ Комасацнја јс била један од најзначајннјнх корака на регулнсању пољопривредних noвршпна v Чепуру ц успсшно 1е окончана. Штста 1е што су три годЈше нзгубљене а да комасација нмје кренула v друге катастарске отпптпнс. Y меВувре« мену су обављенн разговори са пољопрнвреднвцима Дољег Видова, Стриже н Дренозна и на то.м теренубиу наредиом перноду трсбало да се регу-лпшу, односно да се укрупњавају пар целе. Последњс две годане жства пшенице v нашој општинп одвнја сс организовано, и v н»ој учествулу сви друштвени субјскти. Резултатп uncv ни могли да изостану а претпрошлс године откупљено ic вшве пшс нине за три пута у односу па ранију годнну. По то.м питању 1983. година била ic vcucшнпја од своје прстходннце. Треба истаћи, наглашава дал»с Петар Адамовић да cv прстходпе године биле врло тешке за пољопривреду, а нарочпто v погледу финанснраља a то јс ње пољопривреднпка. У току вегетације обавезио је топиран»с, односно закидањс цветова у фази цветања. Прскаље фллпзаном спровешђе сс на свакој парцели, а трошковс chock Основна организација удруженог рада. Све ове мерс допринећс ло наше.м мишљешу да квалитет дувана буде 20 одсто Belin. Треба на pcliu да су цене дувана ћанс и да прва класа сс 20.000 ста.рих динара по граму, друга 17.000, a 15.000. У сваком случају за око крају повеплака К11ЛОтрећа проссqua цена дувана неће бнтп жа пспод 15.000 рекао иам ЈовИца Јоваповић, дуванскн структор Фабрикс дивана Ниш. Зато сс упозоравају Huie пнпољопривредннцн ла уговарзтве пропзводње дувана изврше бла говремено, како би сс планпра пс и колнчине репро.матсријаМ. Д. једап од услова за организован>е производње са зе.мљорадницима. Хемијске индустри.је cv бележпле све негативније реДРЕНОВАЦ ИМА ШТО НИКО НЕМА Рода Mile f нову ввкезшвцу Ако тс драги наш читаочс пут нанесе ових дана да проВеш кроз Дреновац прсма Варварину, угледаћеш на крају села са десне стране и порсд „Велике баре” високо саграђено гнездо рода којс датира од пре вишс десетнна, ла н стотину годпна. Саrpabeno је у сопственсј рсжијк н>сгоеј1х житеља н без кредита вз „зеленог плана”. Прско зиме. (као и свака викендица овоземаљска) оно је празно, а члм стигну лрви весници лролећа, његовн власници he га поново настанитп, јср нм је „Велнкд бара” на Дрсновца била до сада живота. крају ЈГЗВОР Столстно дрво па коме попосно одолсва ово гнездо осушило се. Власннк двррншта у коме сс улази гнездо о свом трошку подпгао је бетонску и.митацију дрвета п на врху бандере лоставно гнездо у ко.ме ic понудно vccn>eibe родц и то без решења падлсжног стамбеног органа, јср ће столетно дрво с лролсћа пастн под налстом моторне тесгерс. Мсђупш, рода неће у нову викендицу. И мсштанп п пролазиишг су јој поставнл« ппгање због Hera. РАТАРИ: Дгаарш Последњнх годшха Ратарци се могу похвалити значајним резулгатима у комунално.м, културном и друштвено-полЈггичком развоју. Треба споменутн посебно успехс на подизању друштвеног стандарда ц комуналне изградње. Проширена је ПТТ мрсжа п постав.-Еена телефонска централа од 160 бројева. Поставл»ене су живине светнљке тако да је нело село освстл>ено, а прошле годнне нзврешена је експропрпјацпја земљЈпита за прошпрење -месног гробл>а. Прс две године уведен је и са.модопринос у траjaibv од десет годпна лз ког he сс финансЈЈратп асфалтпра ibc сеоскпх улпца у дужнни од 4р километара. зултате. На тржишту сс свс вишс цзражавао диспаритет цена. Сточарство је дожпвљава ло неколико крнза, а сведоци смо још 1'едне. класичпе индустријс су самнм тим лошс пословале а и шсћеране су билс у убнтку. Све је то негатнвно утнцало и на пољоприврсдне органнзаиије које cv тешком муком излазиле из кризних годнна. Па ипак може се рсђн да ie пољопрнврсда v tokv протекллх десет година учинила значајан корак напред v поглсду примарне производње, v погледу организоваља пољопрпвредника као л v свим другим области.ма ове значајне гранс. Сада смо пред новом интаграцијом. У току ове годнне отлочеће са радо.м Сложена земљорадннчка задргга Парапин која he објсдинити све пољопривредне организације са подручја општине Параћин. Референду.м ie зазакан за 14. март п према расположењу радпика п пољопривредника на зборови.ма п радничким саветима треба очекпватп да ће земљорадннци л рад ници да се нзјасне за овај повп облик организоване пољопрпврсдне пронзводње, кажс на крају кратког пољопрнврсдног времеплова дирсктор IKгар Адамовиђ. М. Д. II мештани н пролазнппи су јој поставили шггање због Hera. Без прнпрсмљеног пнсменог говора и ма, рода на: — Прс одговора новппарпје била сасвим јассвсга, замерам Дрсповчашша што cv л>убоморни Нд мене јср нео свој жнвот жнвнм на високој нозн. Као таква не уклапам сс v акцију „имаш желим некнм по две кућу, врати стаи” ц не да ме упореБујете са који v Дреновцу имају кућс, a v градовима 2 друштвена стана, па ипак и данас бусају V грудп да за мере п акцнје. по сс су HoBOcarpabena викендица нијс у плану да добијс тслсфон, а н ови какви су што их v Дрвеновцу и.ма на 164 прикључка нпсу ми потребни. Ти позовеш суседну Снкирицу, оно ти се јаоснов рада Средљорочни плап развоја меспе заједшше Ратарп приводи сс крају, а резтлтати су задовољавајући, захваљују11н пре свега доброј сарадњи друштвено-политичких органнзаиија и месне заједнице на чијем челу је од недавио Милован Радоје внћ. — V мнопгм пнтаљпма и решавању проблема заједничкп се дотовара.мо, а један од главних задатака нам је да нам грађани буду о свему н на време пнфорхшсатш, истнче председник Радојевпћ. Р. Јовановић Сећање старог задругара Драгослав Тодоровић, просветни радник у пеизцЈн којп сада жнви у Бсограду пајвећи дсо свог радног вска провсо је V сслима Поморавља. Као наставннк српскохрватског Јсзика службовао јс у Чспуру, Поточцу, Параћину, Драгоцвету, Поповцу п многим друптм местима широм Републшсе. На задругарству ради од пр- да Је ово прљава игра прсдравлх даиа свог службовања. Во- тног рсжи.ма и још са више л»удио јс кредитлу задругу v Дра- бавп јс прихватио својс задругоцвету, основао и набављачку гарство. Y томс cv га моралио задруг\’, радио на поднзању задружннх домова. а био јс и ревизор при главном Задружном савезу у беличком, тс.мнмчком II napahinicKOM срсзу. С обзиром да се овс годпне у Србији обележава двадесетогодишњица задругарсгва задсоли;г,1 с.мо Драгослава Тодоровића да каже нсколико речи о првим корацнма задругарства у наше.м крају. Још пре Балканских ратова у Србији се оснивају кредитне задруге, а после н»их било је мало села која инсу имала своје задружне органпзацнје. Задруге су оснивали највнше учи тељм, затнм отресптији сељацл и пријатељи села. Поред креДНТШ1Х задруга почело је оснивање и других врста задруга. Прво су на ред дошле потрошачке које су v почетку биле одељења кредитних задруга. Највећи бро| задругара v Србпји био ie у с.медеревском и поморавском крају. Сељаке нн је требло много убеђиватк да осшшају задругу јер су осетнлп да им је задруга једини и правн пријатељ. Народно задругарство током свог развоја дожггвљавало је врло тешкс п кризнс моменте. На задругарство се нарочпто био окомио ненароднп рсжим старе Југославије. Међутим, народ је брзо и правилно оценно вља Њујорк. To пре подне, a по подне они скоро ла и не раде, да бп за време викенда потпуно престали. Слаба је перспектива да се добије н струја, fcp је новоподнгнута трафостаннца у селу пала пре- десетак дана ц нема изглсда да се пронаВе стручн>ак којн he је стабплно монтнратн. О удруживању са задругом нс.ма вк речн, јер она то није. У лродавнниама Дреновца не смем да пазаршт, icp оне једине v Србнји немају касе, па hv остати без увида v кретање цепа. „Велика бара” је пресуншла, па је исхрана доведена v пптан»с јер једини млин у Дреновиу нема фнрму и није познато коме бих се обратила. Оно и кад бнх кад када слетела на дреновачко лгралнште пуно ба ра п потока око њега, богато жабама, нема места за мене, јер се ту увек крије по нека група коцкара, па лш недају мнра, а и домаће гуске и пловке су већ заузеле место. Ако бпх слетела на неку живинску фар.му, тужили бн власника да је отпочео да гаји родс, па тако загаВује средину. Центар села ie доста погодан, јер нлкад није без бара, али ту дреновачки фудбалерп по цсо дан и ноћ шутнрају фудбал и испијају „чичнно”. И свакако, поред још nnioгнх сличннх ралога, најглавнијн тај, што сам желела да ми се гнездо сагради на врху задружног до.ма, алп се нажалост ни после 37 година не зна чији ie: Јал сеоски или задружни Е. па пзвнпитс ми што нмам дхтачак кљун па свуда забадам. Душан Петровић 10 подржале и тадаопве опознцноне страике, поссбно ссљачка која ic врло присно сараБивала са Ко.мунистпчком партијом. Примера радн да спомепемо велпки народни збор v Јагодпни где cv прнсталице сељачке странке н ко.мунистп заједнички нступали против диктаторског режиЈЈа тог врсмепа. О томе се може ввдети у К1БНЗИ Саве Ввтнића, управника Завпчајног музеја v Светозареву. Велика већина нашнх задругара била ic против људп који су хтели да задругарство vnperHv v режимска кола. Режн.млцје заказују Скупштину v Новом Саду, а напредни задругариодлучујудане иду та.мо и одржавају своју Скупiuthhv v Јагодини. Изабрана јв новд Скупштина Задружног савеза V Јагодлни н v историји задругарства ова Скупшпша се водп као јагодински конгрес задругара. Из Јагодине задругари пунс композицију воза и одлазе v Новп Сад на Скутпптину режимлија. Тако је задругарство однело и obv политичку победу, сећа се Драгослав Тодоровпћ један од најзаслужнијих задругара v наше.м крају, ко]’и ie и после para активно учествовао v оснивању сељачких раднлх задргra, v афнрмисању залругарства и популарисању .меВу омладино.м. С. Петровић ПРЕ 40 ГОДИНА У ПЛАНИ ПРВ» ПРЕДСЕДНЛК HOB Y Join неослобоћепоЈ зем л.и од фашиста, али на ослобођепој територији бипшсг среза параћинског, пре четрдесет година, тачније 16 новсмбра 1944. године. фор миран је први Народноосло бодилачки одбор, прва власт у данашп.ој месној заједни цл Плана. Према хшсапим доказима, па збору је окупљено преко стотину бирача по позиву командира милиције, на коме је изабрано 24 члава НОО. Међу најбољим требало је изабрати поштеног и чести тог човека за председника НОО. Једиом репју доброг и угледпог грађанина који се 1шје никаквом прљавштцном огрешпо за време четво рогодишње окупације. Таква личност могла је да се види у Милану Аксен тијевићу, званом „другар”, онда старог 51 године који сс за време окупације прк стојно понашао глсдао јс своја посла и обављао поткивачки занат. Пошто је положио испит избором 1944. године, то су га бирачи још једном бирали 1954. године. Данас Милан има 85 годм на. Плањанима he остати у дугом сећању као јблхов пр ви председш1к народне влас ти у тек ослобођсиој земљи. Жао му је, како каже. што није остварио никаква права, па ни пензију. Поводом Дана Месне заједнмце уручепа му је захвалница, као друштвсно при знањс за (всгову активност за време обављаља дужнос ти председника. Жарко Б. Векић
7. MAPT 1984. • БРОЈ 233 1974-1984 kl | песничка. олимпмјала ј Кулшура 9 образобање ПЕСМА’ О МАМИ Песма броја ПОРУКА ЈЕДНОМ ПОКОЉЕЊУ Ala.ua је цвет у роси, што га свако од нас носи. Ma.ua ]е тиха peica, iuto Aie у сну увск чека. Ma.ua је бисер у води Ma.ua је ласта v слободи. ДЕСЕТОГОДИШЊИ БИЛАНС Y КУЛТУРИ Све би се могло Оа нам мржње није, да зависти нсма што ратовс створи, кад би мого нско Mp.xctbv оа сакријс, заметне јој траг, свет да ослободи. Мама је сунце жарко, тто сија увек јарко. Ма.ча је висибаба бсла уаек срца весела. Мама је храброст чила, yeejc всссла it срећна .ии била. ОП ИЗЛОЖБЕ ЛО ПОБРАТИМСНОГ НОЛА Познајемо добро све плодоае њене: нуатошење, крв и ралнена јутра. и заклану децу, и стрсљане •jceiie... Будућност сс пита: Шта he бити ситра? Даннјела Божнћ, VII-4 ОШ „М. Поповнћ Озрен” ВОЈНИК 1 Око 250 написаних странлца говоре много. А управо толпко је отприлпке страннца нашег листа посвепеио култ^лзшш збивањима у овом дссетогодишњем перноду излшксња. Бердапн нзјлепишх речи и стихова краснли су iioBinicue ciynuc, а понека :каока опомин>ала и варница палила културну јавност града на Црикцп. За свакн укорпчени годшшвак листа „14 дана” .могло, би се pelxii да је књнга рођепих многих културнпх Манифесгација. Јер управо нашн новинарски наслови били су њихови први весниин. Шта је у овнх десет година испуњавало културну сцепу Параћпна? Лл’ eepv/ел«. ипак, и љубави у нама још увек прекинимо par. има, : људскост тиња, гори, покажимо сви.иа. Тамо доле где је Дунав, Там доле где је Сава, У кревету своје собе Један дечак Atup/io спава. ослушнимб срца: љубав нам говори. И doic дечак мирно спава Пред касарном војник стоји, 'Ј'ал1О доле гдс је Сава II иичега се ие боји. Живбт биће песма итром зе.мље цсле и порашће жито jota etuue од звезда Пружимо сви руке: топлина живота лепша ће нам битц од свакога ?незда. И свс би се могло, да нојч мржње није. ба зависти нема што ратове створи, кад би мого неко мржњу да сакрије, заметне јој траг да, свет ослободи. II dote војник стоји смело, Срећа сија у очима, У очима браниоца, Верног. сина зе~мље оое, Д01С се дан за даном ниже, Војничке су снаге нове. Веспа Мнтровић, VII1-1 ОШ „М. ПоповиН Озрсн” МАЈКА Марина МплојковиН VUI-2 М. Поповић Озрен” Мајка је љубав, Мајка је срећа, Мајка је моја Радост највећа. Мајка је птица. Птица v лету, Мајка је најдража На ово.и свету. К НЕГОВАЊЕ МЛА9 ДИХ ТАЛЕНАТА Ma.ua, волим те Ко цввт ран II честитам ти Најлепиш дан. Ji. ЛИТЕРАРЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „МОМЧИЛО ПОПОВИН” Карамфнли бели Pla пут полетели Ос.иога марта Pla крило мајци слетсли. Славнша Мнхајловић III-I ОШ „М. Поповнћ Озрен” ■ Прс нсколико дана „Псспичка олимпијада” нас јс одвсла у школу „Момчило Поповић Озреи”. Сусрст са члановима литерарне сскције овс школе донео је ио во освежсљс ла страници нашег листа. А како и пе би кад чета вредних младих талепата исписује добре сти хове п прозие реченице као од шалс. Бранислав Марковић наставник српскохрватског је зика, уз помоћ својих коле га савесно водп секцију п ре зултати су видпи. Нема кон курса у општини, па и шире, где ови ученици не учес гвују и својој школи донесу по неку награду. Од три цесетак младих лптерараца који 'са всликим интересова н>ем очекују сваки час п су срст када су у могућности да прочитају оно што су па писали да размене мишљсња са другови.ма н својпм наставником, најактивнпји су Марина Милојковић, Be MAMA Ma.ua је Ma.ua -је Мама је Радо .ии цвет цвет моја руке у роси, V коси, ружа, пружа. Ma.ua ме милује no коси, Меканим ме рукама носи. Када ме прати у школу Обуче Atu хаљину нову. Ивана Ивановић, П-3 ОШ „М. Поповнћ Озрен” ДОЛАЗИ ПРОЛЕБЕ Пролеће је цветна барка Која л:орем кружи. Са нама је опет сада Да нам радост пружи. Пуно цвећа', зелснила Пчелице и птице. Деца скачу, веселе сс Пеоају песмице. сна Митровић Јасмипа Миловановић. Всрујемо да he ове три младе песникин>е оставити значајнијег тр Аппта Нпколпћ, IV-1 ОШ „М. Поповић Озрен” ага у сти. завичајној кшижсвпо При мчило Оснопној Поповкћ пре три године лист „Младост” школи Озреп” постоји ,Мо од за чијс из лажењс су свакако и најза служмији члановп лпктерар не секције. Лист је богат Прилозима како старијих ученика тако и оних до че твртог разрсда који су у послсдље времс све апгажо ванлји, подстакнути од своЈих учитеља да воле и nene лепу песничку реч. ОЧИ МОЈЕ МАМЕ Очи .иоје маме Као зора су плаве Када се јаве. Очи мојс ма.че •. Као бисер су из мора : и шапат гора. Kao iiohti снсне ОЧИ CV fbCHC. Драгаиа Ивановцћ, IV-1 ОШ „М. Поповпћ Озрен” — Од 1974. године, од самоI управног организовања у кулI. тури а.ибмцмозиијс се кренуло I у прављењу културних прогpa.ua п њиховој реализацији. Порсд библиотечкс и позориш- ! не делатности од тада почињу ■ да се негују и брже развијају друге областп. Изложба „Спо- .мен обележја општпне ПараI ћим" v октобру 1975. године сведочп о раду на заштити спо мемпка културе и управо ту је зачетак музеја v Параћину ко- - pi ie отворен 1978. године ка- । да м спомен Kvha у Догвој МуI ТШ1ЦИ. ‘ Y августу 1975. године поче5 ла је да живн У.мегпичка коI лсиија v Сисевцу, а већ са пр1 во.и изложбом лпковних радоI ва иасталмх v Сисевцу потећи- । he и иницијатива за СпмпознI ју.и савре.меног обликовања 8 стакла. Ова једииствена светј ска манифестација 1977. годи- • нс окупила ic први лут диза.јв нере v Српској . фабрицн стаI кла. ; Од пре десет годнна се и по3 чнње озбнљмнје да негује за- ! вичајна кљижевност. „Град Па a pahnii од 1815. — 1915.” (архмв5 ска псторијска rpaba) излазн 3 нз штампе 1975. године када и У збирка neca.ua АТирослава Дм- .ммтрнјсвпћа „Моји свемирскп ’ј' преци”. А затпм pebana cv се издања н издања. Од публнци- ■1 стцчкпх вредно је помеиутн ј „Попис становништва”, „Разтиja.ua прнмљен ie v културној јавности Параћина. Зборнлк афоризама и фотокарикатура „Иелави језик” Прсдрага Марковића Милпвоја Илнћа, такође је обогатио завичајну књижевност. Драголшр Бодић са „Сунцем V срцу” и Шарловом нсисписаном свеском” сврстава се у ayrope чије cv књпгс изашле v овом периоду као и Стојан Петровић са изузетно родољубивом збирком поезије „Од пркоса до суица”. Прва књига песама Светлане Арснћ „Однсеј носорог” угледала ie светлост дана прошле годнне, чиме су Заједнпца културс и Књижевнп. клуб „Мирко Бањевић” залочели једиу ле- ,пу и корисп-у акцију. Са „Бекством”, збирком прпча Петра Кухтичека завршиНемо овај кратак рапорт о пеговандг изТраднипоналне маннфестанкie hhcv занемариванс у овом периоду. Првоаприлска изложба карпкатура, Првомајска пзложба слика параћинскрх у.метника, Изложба „Пролеће и младост" и преко педесетак дpvгих лзложбп богатпло јс ликовнп живот v Параћину. Градско а_\1атерско позориштс је на својој сценп извело доста представа, гостовало на страни и бнло домаћин реномиранкм позоришним ансамблима. Октобарски сусрети позоришних. аматера окупљали су глумце пз разиих крајева. а од прошле године на параћинској сцени вршн се и смотра најбољих позоришних ансамбала из нашег регпона. давачке делатностп нашо| општини уз напомену да he се V овој години појавити још неколико веома вредних издања. Y културном животу видно место од 1978. године заузима и Завичајни музеј, а Бнблпотека т/Др Вићентије Ракић” такође ie један бд главних посилаца културе v овој средини. К%ижевни клуб „Мирко Baibeвпћ” и Лмковпи клуб. су све присутнији v јавностц Парађина. Главни носилац музпчке културе ic Музпчка школа „Миленко Живковић”, одкако је ова установа отворпла врата за све љубптеље музике и младе талепте. Градски хор и оркестар ко.јп радп прп овој школи проносе успешно цме Параћмна ипгром нашс зе.мље. ДЕСЕТ ГОДИНА ¥ ОСНОВНОМ СБРАЗОВАЊУ вој радпмчког покрета у lio.uoрављу" др. Милисава Обрадовића, Монографију града Параћина, као п Моиографпју „Манастир Намасија” Марина Брмболића н Монографију Бран ка КрсмановиНа. Најкрупнији корак остварен је v oojaB.’biiBaibv збирки песама. „Велпка постеља” и „Препоручена пошга” Мирослава Дихмитрпјевића дошле cv v PVкс љубитеља поезн.је v ово.м перподу. „Нежнц дисач ваздуха” Зорапа Ивановнћа освсжно јс читалачку публпку као II „Триптпх” „Зидање воде” Мпрослава Дпмнтријевића, Зорапа Ивановића п Томпслава Ивановпћа. Да Kjbiira има поклонике и v сеоској средини сведочп збнрка рашевачке поезијс „Пролепшај сс од пес.мс”, а Зборник раднпчкс поезије „Дуга над завичајем” са посебнпм спмпаВелпки кглтурни маратон „Сусрети села" у овом периоду доживљава пуну афирмацију, окупљајући v послсдње вре- ?ле сва села v општинн. Поред ове културне акчивности v сеоским средпнама други начин разоноде ie п биоскоп, али је права штета што је овај вид кглтуре присутан само v пет сеоских меснпх заједнпца. Села наше општине cv V овом периодч' оскудевала v културним програмпма„ што свакако V будуће треба исправити. Правећн неки десетогоднппвп биланс v културп можемо рсћи да се радило, држећи се пре свега оне народне „Протежи се пре.ма губеру”. Јер, паpa ]е v овој сбластн увек било мало п пуно тога ie vPa^eно захваљујућп ентузнјазму културнпх посленпка. Диплома опиггине Параћпн додељена 1978. годпне, плакете Савезиог it Републичког одбора Савеза удружења бораца народноослободнлачког рата Ј^тослаглје додел.ене СИЗ-у у Спомен кућп у Мугници, Златна плакета Градско.м аматерском позорши ту од стране Савеза аматера Србије cv само пека од признања која подсећају и дају ве ћп подстрек за рад. А најлепше ie свакако културно коло сплетено од братскпх pvkv Парапина п Мурске Соботе. зачи1вено побратима нз *Штора — Цеље. С. Јовановић Пратећи годипама рад у основно.м образоваљу п региструјућн сваки догађај и рсзултат стекли смо утисак да је ово област која јс најбрже превалнла корак дуг десст година. Нанме, дпналпгчан рад нзбрисао јс време, а годишњи рсзултати су ујсдно билн и свсдочанство тог неумитног протицања времена. Мнрис олајпсаних подова одавно је изветрео из учионпца. Ретко где пуцкета и neh. Из светлих v4Hoiiima, опремљенпх савремеиим намештајем и училн.ма, о то.ме данас може само да се сањари. Јер, дшого тога ie v школствг про.мсњено. Рацпонализацнја школског простора био ie 1едаи од првих и најважнијих задатака v овом периоду. Мала н неекономична одељења су укинута и прнпојсна BehiLM. Општина Параћпп данас има солидно решен школски простор, много боље него друге општине v penioHv п рс публицн. Y осам матнчкпх школа, шест осморазредннх, једно! шесторазредно] п 18 четворазредних ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ¥ РЕЦИТОВАН>¥ ПОТОЧАННМА СВЕ ДЕСЕТКЕ Најбољп рецптатори свих основних школа паше општнне падметалп cv се у лепом рецитовању 25. фебруара у Осповној школп „Стсван Јаковл>евн11". По *два прсдставнпка IJ3 сваке школе (млађи и старијп узраст) пред стручшш жиријем показалп су свој таленат и оно што су пх научилн наставници српскохрватског је знка. Од осам рецптатора узраста од првог до четвртог разреда лајвећп број поена п прво место освојила је Александра Петровнћ, ученнца Основне школе „Вук Караџић” пз Поточца. Друго место у репитоваљу прппало је Драгнцн Kanrap нз Осповнс школе „Стсван Јаковљевић”, а трсће Невенки Николић, учеиици Осповне школе „Радоје Домановић”. Биљапа Радивојевић из Основне шкрле „Вук Караџић’* у 11 Поточпу такође јс своји.м рецитоваљем освојнла жири u титулу шампиона у решггован>у. Друго место у узрасту од петог до осмог разреда прппало је Драганп Марковић, учепнку Основне школе „Радоје До.мановић”, а треће место Душпцк Јоваиовић нз школе „Бура Јакшпћ" и Јасмини МнловановнБ, ученику Основне школе „М. Поповић Озрен”. Највнше поена и уједно прво место обезбедплн су ученици Основне школе „Вук Караџић" из Поточца, на другом месту је школа „Радоје Домановић” а па трећем месту је Основна школа „Стеван Јаковљевић". Домаћнн, Основна школа „Стеван Јаковљевпћ" за организацнју п гостопрпмство, да постоји вредиовање, заслужнла би чнсту летицу, а посебно пријатно изненађење је каталог са именнма ученнка и називи.ма песама, урађен стручном руком академског сликара Жнвоте Бајкића. С. Јовановпћ цаставу данас noxaba 5.861 уче ннк, распоређени v 243 одељеља. Овоме треба додати и 122 учсника Музичке школе „Мпленко Живковнћ” као и 190 полазника v Школи за основко образовање одраслнх. Запослеinix v оснозно.м образовању је 408 раддшка, v Музичкој школи 11 п исто толико у Школи за основно образовање одраслих. За последњнх десет годпна Самоуправна интересна заједнпиа основног образован>а пмала је велика материјална улагања, прс свега. у изградњу нових школа. Милијарду н по Заједница је уложила у изградie.ii школе у Поточцу, прнблпжно толико v Мутници, преко 200 дсдлпона ie дала за vBobeibe парног грејања у Сикирици. Доста је инвестирано и v изградњи п опремању Бачких кухпња, а велпкп број школа данас пма пзграђених спортских полигона. Библиотечки фопд школа обогаћен ie новим насловима у вредностм од преко 150 мцлиона, а Центар за усавршавање наставнпка опремљен је наставЈшм средствима у вреднбстц око 300 милиона динара. Ово је свакако допринело да бро.јни признатп стручњаЦ71 из ове областн бораве v Параћпну и за просветне радннке одрже стручна предавања, 1пго се мз годнне V годину све позитивни.је одражава на квалптет наставе и venex ученика. Пре десет годмна, прн.мера радн, средња оцена износила ie 3,42, а пролазност је била остварена са 94,61 одсто. На краjv прошле школске године сре дња оцена била ie 3,51. а пролазност у основно.м образовању општине Параћин остварена је са 97,03 одсто, сазнали смо ол секретара СИЗ-а основмог образовања Наде Јовановпћ. Да се преваљују кило.метрп од куће до школе и обрлуто пешнце, за параћинске основце је проиито време. Сопственн.и лемортранса" организован је бесплатан превоз учеимка *i ђака псшака у оцштпнп Параliini вмше не.ма. Популарна ђачка ужшш crania Ie v сваку школу ц скоро сви основци окрепљују се довозплима или ayro6vcn.ua „Вебрим оброком којц дотира Заједннца образовања. Настава V природи је такоБе 1едан облпк друштвеног стандарда ученика коме се у последње вре ме прндаје већа пажња. Неколико година уназад за све учеиике трећег разреда успешно се организује v паставно-рекреационо.м центру на Грзп настава v природн, а ученици слабијег материјалног стања шаљу се бесплатно на летован»с. Чптаве чете талепата годишн»с поберу најбоље оцене из разних наставних области. Око 4250 основаца од.иери најпре снаге на школско.и нмвоу, до општинског стигне око 1.050 ученика. а на регнонална такмнчења оде годишње око 250 Бака пз Параћина. И на републмчко.м и савезшш таклргчеibiLua cv познатн Параћинци. Све то говори о једно.м савесмом и озбиљном раду, пре свега самих ученнка, а и просветhiex радника. Баш због тога друштвена заједница и.ма велнко разумевање н веома активно се укључује v разрешавању актуелне проблематпке у основном образовању.Данас је материјални положај радника V образовању знатно побољшан, а награђивање преко проверених кр;ггеријума сс добро одвија v основним школама онштјше Параћин. Меспа заједнмца, школа и уДружени рад упућени су на сарадњу v свнм наши.м срединама. Школе по.мажу месшш заједницама ц удруженом раду а они Евнма.- Много ie простора тако уређено, летина убрано, сакупљено сскундарннх сировнна, органпзовано културних прмредби м акција друге врсте. А све то се постиже договором. Слога и договор кућу граде, п баш такав ie случај v основно.и образоваљу. На хвегово.и челу стојн Заједнмца осповннх школа са колегијални.и пословодшш органом. He бисмо .моглп да овом прилико.м изоставнмо и стручну службу СИЗ-а образован»а која ie добрп.и дело.м заслужна за остварепе добрс резултате. Социолог, гтравнпк, псцхолог, стручнн сарадшшп спремнн cv да увек кад затреба пруже помоћ свим школама н просветним радницн.ма. Снсжана Јовановнћ
7. MAPT 1984. • БРОЈ 253 □ иегугл№1 На основу члапа 27„ 112, и 587. Закона о удружепом >аду, члана 36. Закока о изменама п допунама Ззкока о мшошљавању („Сл. гласник СРС” бр. 7/82) п члана 37. Самоуправног споразума о осннвап>у Самоуправне интсзесне заједнице запод(љаван>а општ.чие ПараГшн, раднији у основннм органпзациЈама и .радипм заЈедннцама п >адни људп који самостално обављају делатност лпчипм гредстви.ма у својнин граћана и Самоуправна интересна заједница запошљавања опиптше Параћнн, закључујс САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ О УДРУЖИВАЊУ СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОШИРЕЊА МОГУБНОСТИ ЗАПОШЉАВАЊА Члан 1. Ови.ч Са.моуправннм споразу.мом на принципн.ма узајампости н солпдарноспг падннии и раднн људл удружују средства за фпнансирање прошнрсња могућности запошљавап»а, а нарочнто за: обезбсђење личннх доходака приправннка и запошљавање жена; обезбеђење услова за запошљавање лица са умањеним радним cm собностима; ћреквалификаии ју лииа за чијим је радом пре стала потрсба из техничко-тех нолошкнх или економских раз лога, а не могу се продуктив но ангажовати у својој радној организацији; за стручно оспособљавање тша за дефлцитарна занимања, односно преквалнфиковање лнца сгфицитарних занимања, дошколован>е незапосленнх ради стипања основног образовања и слично. Члан 2. Учесници Споразу.ма су сагласни да за за i >вол,авање по треба из чл. 1. овог Споразума свакс годичт изднајају средства, и то: 1. Организацнје удруженог рада привр?де 0,15 олсго на основицу коју презставља чпсг доходак остнарел по завршло.м рачупу за протсхлу годипу. * 2. Осповпе орг.шизапије удру жслог рала друштвених дслат иостл 050 одсто ва основлцу коју представља члст дохолак остварен по завршном рачулу за протеклу годллу. 3. Остале организацнје н'рад нс заједнице друштвених делатиостп 0,20 одсто на осчови цу коју представља чист дохолак остварен по завршном panvnv за поогеклу годину. 4. Организацлје удруженог рада које и.мају пословне јединпцс на полручју општине Параћин 0,20 одсто од основи цс коју чннн бруто личнн доходак запосленнх радннка остварсл по завршно.м рачуну за нротсклу годину. • Дужина партииипаинје лвчно1 лочотка запоспслпх жснз по овој олредби мои:е па тра је најдужс 6 месецл, а за ■5. Радни људн који самостал ло обављају делатност личнпм средствнма у својини грађапа 0,40 одсто од основлце која служи за одређнвање висинс општинског пореза. Оргаппзације удружеког рада из тачкс 1. овог члана удру ЖУЈУ средства највише зо из моса од 1,000.000,00 дипара годишњс. Уллата средстава из тачке 1. ло 5. овог члана вригч се одмах no усвајању заврптног рачуна илл у три јсднакс рате од којих прва досп^ва З1.мар та, друга 30. јупа, а трећа ЗС. ссптембра текуће године. Члак 3. Учеснлнл Споразу.ма којл ос тварс губитке у претходпој годлнл по завршном рачуну, a нс могу да их покрију сопственлм средствима, нису ооа всзни да у текућој годлни удружс средства у влслнл која је одређена у чл. 2. овог Споразума. Члан 4. Срслства из чл. 2. овог Споразума обсзбсђипаћс сс учсшћс у филанспрању: 1. Запошљаван.с прилравпика па неодреВено време, као и обезбеБивање срелстава за Н.ЛХОВС личне дохотке најдужс ло трајања приправничког стажа. 2. Запошљавања прВ|>равника на олрсђело впеме рали стииања потрсбног радког нскуства л обсзбсђпваље срсдстава за њвхове тлчле дохотке лајдуже дс трајаља прн правнпчког стажа; 3. Прнпремс за лалошАаван>е жена путс.м учешћа у финанслрању јвиховог дошколован»а, в.1ц преквзлификалије, као и обезбећинан>е средстава за партлципацлју њиховог лнч ног дохотка. пзгзетно сложсне послове и дужс, али нс внше од 12 мессци. 4. Стварањс могућносги за запошљавањс лгша са у.ман>елнм радннм спбсобкостнма nvте.м рехабиллтацлје, опрсмања радних места (зашг-гие pa inонице п сл.). 5. Прекваллфикацлје и запошљавање ллца за чијим је радо.м престала потреба из тех нлчко-технолошких илл економсклх разиога. а не .могу се продуктивно ангажовати на др -^гим пословима у својој радној организацијн. Срсдства за флнансирање ли ца из тач. 5. овог члана корис тићс сс у случају кад основна организација није у стању Да concTBcini.M средстви.ма обез беди љихову преквалифнкацпју и запошљаван>е. 6. Стручног оспосибљавздћа и преквалификације незапослсн гих лица cvcJ'niuirapHnx занн.ма тва за њихово осп чобљават >е ради непосредног запошљаван»а, а према исказаннм потрс бама организацлја удружепог рада. * Лист\' суфиплтарчих н лефи цвтарних занимања утврђук Скупштина СИЗ запошљавања на почетку сваке годиле, а нај касније до краја марта. . 7. Y заједннци са СИЗ ослов ног образоваља дошколавања незапрслених лица радн стица н»а основног образовања, а у циљу стварап»а услова за њпх ово бржс запошљавање. Члан 5. Укулпа средства која се обезбеђују на начлн и под ус ловп.ма лз чл. 2. овог Споразу.ма могу се корлстити на слсдећи начин: — за запошљавање прпправ ника н обезбсБивање средстава за јвлховс личле дохоткеза врсме приправличког стажа 10 одсто; — за запошљаваЈве прлправника па одређено време и обез беђивање срелстава за њихове личне дохотке за време прлправнпчког стажа 20 пдсто; — за запошљавање жена, њихову преквалификапијг ло кваллфлкацију п обезбсђлван»е средстава за њихове тлчне дохотке 25 одсто; — стварањс гслова за запошљавање ллпа са умањеним рад ннм способностима 5 одсто; — прскваллфлкацлје и запошљавања лица за члјим је радом прсстала потреба из тсх нлчко-технолошких нли екоио.мскнм разлога 10 одсто; — стручног оспособљавања илл преквалифлкације незапо слсних лвца суфицлтарних, од носпо дсфицитарних заллмања 25 одсто; — финансираље оплсмења вања незапослсних лнла у зајсдшшн са СИЗ-о.м основног образовања 5 олсто. Скупштнна СИЗ-а запош.ваваља овлашћсла је да срсдства из претходног слава овог чла ча бесповратно олобрав г нрско Извршлог одбора и за^-.иу чујс појединачнг споразуг.е н гговорс са оснозвим оргаилза плја.ма удруже го рала о пачнну н условл.ма плковог коришћсља. Члап 6. Начнн, писгупзс и услогчза утрошак срсдстаз: ралв задсвољаван-а потре5а из чл. 4. и 5. овог Споразума ближе he се рсгулнсатн Поавпллнкол о фппансираљу проширсл>а мо гућностн започЈљаван.а ко.јн be Скгпштпна' СИЗ ззпошљаваи.а блтп дужнз да донесе у року од 60 дапа од лапа стуriarba iin снап' овог Споразума. Скупштлна CM3 запошљава iba лоносл ГОЛИШН.И програ.м запошљаваља по овом Спора3v.\i\. па основу псказаннх по трсба органпзаппја хлружепог paia, а И шрншл одбор СкулШПП1С СИЗ Х111ои1л.аван>а одлучује о висшш средстава и друглм условима за њнхово ко рлшћењс у смнслу одредаба овог Споразума и Правиллпка из ст. 1. овог члала. Правнлником из става 1. овог члана утврднће сс одгов?. рајућн жиро рачгн на којн ће се уплаћивати срсдства. Члан 7. Нсутрошена средствт из те кућс преносс с? у нарсдни го лину и моп’ се упото-бити са мо за намспе утврђгнз чл. 4 и 5. овог Споразу.ма. Члан 8. Корисннцн срелстава поовом Споразумг могу битл само њи ховн потписницн пли оргаппза пнје које му касније прнступс, уз пуно поштовањс прнниипа узајампостц и солидарности. Изузетио корисннци срсдста ва могу бпти оргапизацпјс удру женог рада п радне зајсдпицс које га нису закључнле, уколико запошљавају већи број приправника или жспа. Члан 9. Извршни одбор Скутцтинс СИЗ-а запошљавања одбавезан је да повремено, а најмање је данпут годиипве ннформише учесннке Споразгма о стању и утрошку средстава. не. Члан 10. Стручне и адхппшстратнвне послове у примени овог Споразума вршиће стручна служ ба СИЗ запошљавања. Члан 11. Учеснлцн Споразу.ма су сагласни да се уплата средстава у 1984. годннн пзврши у роко ви.ма нз чл. 2., а ако до закључнвања Споразу.ма пође по сле 31. маја 1984. годпне упла та ћс се извршитп у лве јсднаке рате до краја 1984. годппе. Члан 12. Измсне н допунс овог Споразума може захтевати свакл учеснпк. Из.мене н допуне Спо разума врше се на начин п по поступку за његово допошсЧлан 13. Овај Споразум с.матра се за кључски.м кад га потпишу овлашћенн представници учес ника V њсговом доношсњу, a примењиваће се првог наредног дана од дана објављивања у Службеном гласннку СРС. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Доношење Самоуправног споразу.ма о удруживању средстава за фннансирање проширења могућности запошљавања пропстнчс из Закона о запошљаваљу СР Србије као обавеза општлнскнм заједницама запошљавања. Скупштина СИЗ-а запошл.авања утврдила је 30. јуналреднацрт овог ‘Споразу.ма који је од.мах доставила нзвршлв.м органима друштвено-полЈгсичкнх организацпја п Скупшппш опluriuie ради разматраља предложених опредељења. Примедбе које су том ириликом стављоие Скупштпна јс поново разматрала на својој седнпци од 25. јапуара 1983. годпнс. На предлог Beha Савеза синдиката општинс Параћин, обављене су консултацп јс са представппцн.ма свих веНих организаиија удружења рада, извршних органа друтгвено-политичких организацпја и Извршног савета CO ПараНин, после чега је загзет заједшгчкн став о прихватап.и пницијапгвс Скупштпне СИЗ запош.вавања, a нарочкто v погледу начина и услова за удр^живаљс средстава. односло висппа стопа за учсснике у споразумсвању. Као прво, сагледано је постојеће стање у прнврсди и дру ги.м oprain1зација.ма и резултати прнвреБнваља који се очекуј\-. Ка оспову тих показател>з очекује се да he оргаппзаније удруженог рада прнвреде v 1983. години остварити чист доходак од око 350 мкллјардп старнх динара. Организације удружвпог рада fipvnrreeinix делатностп ће нматп чпст доходак око 31 милијапрду старих динара. Приликом прсдложених стопа нз члана 2. лз ових пзвора би се у-фужило око 600 — 700 мнлнона старих дииара, али под условом ла све основне оргаиизаццје закљгчс споразу.м. Остали гчесшпш v споразучсваи.у псмајг доменанган утиnaj ua vKvnua средства, али се и са те стране очскује прилив Cuopui®физичка кулшура СПОРТСКИ ЖИВОТ „14 ДЛНА” У ЖИЖИ ЗБИВАЊА Y главпом, лпст „14. дапа" се чкта ошозадн. Од спортске стране. Као » Rchmia лнстова. Спортпсти, спортскп н Јавнн радикци, лубитсљи спортп п иллкЈачк ■амипи су током дссет годи иа да се о свим кајважннЈкм догпђаЈима пз спорта и фнзичхе култ^ре ин формишу ш ившега диста, алп п да capabyjy, да даЈу п непосредак допpimoc развоЈу спорта и фнзичкс кул * ri ре. О првог броја лкста се актпвпо ук л>учио y токоае спорта. Редакцнја arc га била покровнтел. значаЈинх споргских збнаака v нашсм граду, додељн вала npiianaiba п пехаре на мнопгм турнармма. Годпнама већ паш лнст је жннцпЈатор п покровптсл. у акцијв ,.Бгграмо спортисгу годжме".- Сваког ЈаЈгулрв до делује псхар >а нпЈбо.мт поЈвлтша в прпднаља осталкм па ранг лпсти у са радил са СИЗ-ou фпзичко културе. Од пре две године Једна млада сто Стонотенисерска екипа „14 Дана” СКИЈАЊЕ: потекпсха еклпа ласгуиа под пмепом ,,14. дана". Тренугио пулеки иапзег ли ста заузнмаЈу чврсту срсдину табсла Огттгпске стонотет«ске ллге, али обе ћаваЈу да са већ пдуће године умепта Ју у борбп за сам врх. Уосталом пред пнма тек предстојм спортска каријсра. Треиутно noxabajy трећи разрсд усмереног образотанл н свм су врло добри и одпјгчпп учсницм. О екипп „14. дала“ Још ће сс чути а дотле пмплк> пуно повср^на у талсн товане стопатеписере: Србол>уба Жнвxoairha, Милапа ГлпгорпЈевпћа, БоЈзна Марковпћа п НсбоЈпту Мнхајловнћа. марта. СТОНИ ТЕНИС ТЕКСТИЛАЦ СВЕ ЛО.МИ Y наставку такмпчења на стонотени ссрскнм туркирнма OnurrintcKc днге, CTOHOTcimcepH ns Штофаре п дал.е су несааладнан. Младићн из Јуннорсхе скнис Борцл лретрпслн су још Један порал. Овог пута бо.%н од н.нх бнлп су сто:1Отс1П1сери ек>те Буљпна. Следсћн турнир игрз сс у суботу и иедсљу у чстирп кола. М. М. ПОЈЕДШ1ЛЧНО ПРВЕНСТВО ЗА ЈУНИОРЕ II ПИОНИРКЕ Рстонално поЈсднначно првспство за стонотснисере Јунноре, јуниорке, пионирс н пнонкрке игра сс 17. марта у сали СФС. ПркЈавс прнма Руди Ванск, Ла.мсла 5/13» Параћин, до 16. од око 50 милиоиа старих динара. Ј1ри одређивању стопа водило сс рачуна да сви учесницп буду у приближно једнаком положају. Из тнх ралзога јс н предложено Л1г.\иггира1вс средстава која треба да уплаћују ортанпзације удруженог рада гтрнвреде на највнше 1.000.000,00 динара, јср јс могуће да у праксн поједпне основне органпзапије издвајају без овог решен»а превелика средства. Организацнје које заврше пословну год1шу са губнтком, не могу да покрију сопствент! средствгЕча (рсзервни фснд) не бн бнлс обавезнс да удружујт средства v текукој години, a то обрнуто значн да one које имају условс да саме покрију губитке, остају у обавсзи. Споразум јс v члану 4. и 5. преиизно одређена употреба овнх средстава, a њихов осповI1K нпљ јс бржс запошљавање приправпика. а нарочито лица са вишком и внсокоч стргчном спремои, знагнпје ублажаван>с проблема запош.Бава1Ба жена, незапослсна лнца суфицитарпих зани.ман.а и хепдикеппрапих особа, затим да сс филанснрало стручно оспособљавање, a v случају потребе преквалнфикације раднпка за чијим је ралом престала потреба нз технпчко-технолошкнх пли екопомскнх разлога. При реалпзацпји стручпог оспособљавања нли преквалпфикацијс средствима удружештх по овом Споразуму партишггшраће се материјални трошковн (ипотреба машина, репроматеријала, енсргнјб, трошковп превоза и исхране, nappa те за рад и сличо). Ови.м путем би v пуној мерн дошла до изражаја солидарност радннка у удружено.м раду са линима која чекају на запос лење, као и са они.м радпим оргаппзапијама које hiicv v стшву да саме и само својпм средствима обезбсде калровс деф|П1!ггарних стргка за рад у пепосредпој пронзводљи. - 0ЕПИ1СПАРТИСТИ Последљпх годнна тешко Јч говорв ти о скпЈам.у, в зпмсккм спортовшса уопште, а ие вомеиутп актпввост д»оЈв гшонЈгра, брвта ■ мстрв, Мклота и Бпл>апе Томић. Бнл.опи Је дезет, а Мклопту Једава. ест годгта, алн то им по смета да seh пола децсипЈе жар« п палв do схн Јагпкмм тер«:ппи1 шпром зсмле. Y заказано време стпжемо у дом породице Томнћ. За тклв час прсд иа ма Јс хрпа меда-fea, диплом!, оохвала н пс.хара, па разговор може да оочне. „Прошлог викснда — каже Би-^ана — бплл с-мо на Грзп гдс се по тради цнЈн тражи наЈбољн скнјаш града. Y класн пионпра Мнлош п Ја освојили смо прво мссто и понели титулу „праа скнја Грзс". За врсме зимског распу ста тпк-мнчнли смо се па Копаонмку ■ на Рсггубличко.м купу заузелн смо заЈедпо друго мссто. „Сп шсст год1пт — наставлл Бнл>ана — прВи пут сал< скнЈала за бодовс и тада сам освојкла гтрво мосто у СрбиЈи п то у класи за цицибане. Pcbajy сс тако такмнч>:ња. Х<сдаљс, CKiijaiuiui цеитри, лспе и тужпе успо * мсне. ,,На Раднпчхом купу скоро пред ци.ч. изгубио сам равнотсжу и пао, алн бр зо сам устао п спггао иа цид> другн. Да inijc било. опог пеха, златна медд ља бк бпла моја — Јала се Мплош и додајс: ,,0вс годипе поводом одкмпи јадс у СараЈсву, одржава «е шкодска МАЛИ ОГЛАСИ ПродаЈс.м трпктор YPCYC Ц 355. Прлизподн.а 1976. Псна по договору. Грпдимир Пстровзћ, Годубовац, 35 256 CliKirpiaia. 0 0 0 ПродпЈем фрсзу 8 коп»а „Го.чдки" са прккол1П1ом. Фреза Јс под гара нпиЈом. Лп-бомпр Пауновпћ, Кривп Вир код старс Жслсзничкс ста нице. 0 0 0 ПродаЈсм зндану гаражу са хаиа лом нза старе Робпе хуће. YmiTa тн на телефон 53-344. 0 0 0 ПродаЈс се cnaaaha соба ,,Танл" део рсгала, бачва од 2.500 дптара, три пнвска бурста од 50 лптара, 2 eirrpinic. Врло ПОВОЛ.НО због прсce.%>ciui. Тслс<|>О|| 46-101. 0 0 0 Продајсм коке *исиље. Цсна 150 дкнара. Боса Глаакца. Тсл: 46-222. 0 0 0 Продајем нов к.зрамбол билнјар. Тслефон 54-725. 0 0 0 IIPOKYn.SE — ПАРЛКИН. Маплм лвособпи хомфорап стан са тслефоном н п.зац за гараи;у.у Hpoi.v пд.у за олговарајућм у Параћниу. Можс и за јелно1лх>собан пп дого вору. Телсфон 027 21-888 Плп 035 -51-228. 0 0 0 ПродаЈсм агрегаз 1Д KW — ноп. Упктатн на тел: 52-629. посд« 14 ч. auoEsijajui зз Копвовкку, оа Јв п раздог што стзлко трсихрамо и резуд гатп ка авогу жзостагп. На трекклг«, коЈа фшписсараЈу родл те^в, путујско до Konaoionta, а тротп аов« пута плаћа СД ,Јаворак“ ж т« само у вреие такмичеља. Одлтпгвз резудтати нм пв сзмтаЈу га са встом лубавл.? тренжраЈу ппгнас’ ппсу, а да нзпад свсча буду добрн уеч ккци. Томићи као Сгеимарк it Хани Вснцсл Разговору Је краЈ, и прсд растаиак уз с.мешак к uiKA>«naii>c фотоапарата, сам од ссбс намстнуо сс закл»учак: Прсд ка.ма су мали али аслнки спортнстн којс очскуЈс лспа скијашка ка ријсра. В. Л>. ФУДБАЛ: КРАЈ ПРИПРЕМНОГ ПЕРИОДА ЈЕДИНСТВА . МвввстаЈг утанмице — Пролећнп дсо првенетпа noxinbe 18. марта — Првс утакмиие тешхе и важнс Фудбалско првенство настав.^а се 18. марта. Фулбалсри Јсдииства гостују у првом колу Друге српскс лиге — Ј\т у КрагуЈежцу, гдс их очскуЈе ШумадиЈа. Терсн у Крагујевцу одувек Јс био тежак за „зелсне’’ и бодови су ,,ваћени” са муком одатле. Y следећем колу y Параћнну гостујс пнротски Прогрес а одмах је затнм дсрби кола, а врло бн сс лако могло рсћн н дербн првенства. Једннство пу туЈе у Лранђедовац нд утакмицу одлуке. Y упрлви Јединства сматрају да жм Јо 4 бода нз прг.с. трн утак.мнце сасвнм дово.%.110. Тим коЈи треба да нх нзбори састоЈаћс сс од Jenaitaeciopiiue са следсћсг спнска: Богоснвљсвнћ, Лнћслковић, Папловнћ, Матић, Пстковић MiiaeiucoBiih, Мнрковић, Дренотц, Ми пиВ, Мплпћевпћ, Пслпианониђ, Костић, ГаврнлолнК, Г. Станковнћ, Фнлиповп11, Трифунопић, Стсфанооић, Жпвкпвнб и Капггсварац. Y досадашњем оркпрпшху за прол< ћни иаступ, играчн Јсдиисгва сакупи дн су допољпо снагс, отити јс утнсак. Међутам, недостЈу утакмице, што he битн нсправ.исио у времену прсос талом до ночстка угакшца у ирвснстау. До сада су савладани Тскстнлаи. 13. октобар, ФК K\TipitJa а са Стото.м нз Kpa.vcua „звлема" су нгралн 3:3. М. MibivHKOBKh 12
ДЕСЕТОГОДИШЊИ ЈУБИЛЕЈ А СВИМ ДРУГАРИЦАМА8. МАРТ РАДНИМ ЉУДИМА РЕДАКЦИЈЕ ЛИСТА И ЧИТАОЦИМА „14 ДАНА” I ЧЕСТИТА illllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIfllllinilllllllllltlllllllllinillllltlllllllllllHIIIIIIIlllllllllttllllllHllllllllllllltlllllllllllllllllllltlllllllllllllllllltlllllllllllllllinillHlIUllinir ЦЕНТАР ЗА ДЕЧИЈУ ЗАШТИТУ ЦЕНТАР ЗА ДЕЧИЈУ ЗАШТИТУ ..БАМБИ” ПРЕКО ДЕЧЈИХ ВРТИБА „КОЛИБРИ”, „БАМБИ” И „БРАНКО КРСМАНОВИБ”, ОБЕЗБЕБУЈЕ ЦЕЛОДНЕВНИ БОРАВАК ЗА ДЕЦУ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА ПО СНИЖЕНИМ ЦЕНАМА. ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ПРЕОСТАЛЕ КАПАЦИТЕТЕ ВРШИ СЕ ДО 31. МАРТА. TURISTICKO - UGOSTITELJSKO PREDUZECE РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ТУРИЗАМ И УТОСТИТЕЉСТВО — ПАРАНИН НА ГГРАГУ ТУРИСТИЧКЕ СЕЗОНЕ 84 „ГРЗА — ТУРИСТ” ВАМ 1ГУДИ СВОЈЕ КАПАЦИТЕТЕ Y ПАРАБИНУ, НА ГРЗИ И Y СИСЕВЦУ 00V0 „ЗАНАТСКИ Uuh СЕРВИС" м. „итиж Пролетерска 2 Параћин ПАРАЋИН * БРЗ *ТАЧАН * ПОУЗДАН = = ТРАНСПОРТ I РОБЕ = ........... . ......................inHiiiiuiiiiiiiiiihiiiHiiiiiiiniiiiiiiiHiiinimiiMiiiUHiiiHHiiiiHiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHUjiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiimi« ДП1Ш1ИШНП1П1»Л,тИ1,«Л|П,МШ|Мт«ИМ11«»»»» Обавља следеће услуге: — Ремонт и сервисирање нисконапонских трофазних, монофазних кавезних мотора свих снага. — Ремонт и сервисирање нисконапонских трофазки асихрони клизноколутин мотори свих спага. — Ремонт апарата за заваривање: трансформаторских и ротационих. — Ремонт, сервисирање, пуштање у рад постројења за повишење притиска воде у црпним стаиицама. — Сервисирање уређаја производног програма ,,Cei?ep”-a у гарантном року и ван гарантног рока, као овлашћени сервис „Севера” Суботица. — Ремонт и сервисирање свих типова замрзивала и расхладних уређаја. — Све услугв обављамо за друштвени и приватии сектор.
ПАРАЋИН ЧЕСТИТАМО i ДРУГАШЦША ....................................................................................................... iiiiiiiiiiiin.........iiiiiiiiiiiiiiiihiiiiiijiiiiiiiii i = = = = = E f БЕОГРАА" ООУР n«HH И ДАЉЕ ВАЖИ НАШ MOTO CBE ПЕПЕ СТВАРИ КУПУЈТЕ У РОБНИМ КУЋАМА MAPT ДАН ЖЕИА СОУР .- ПИН „ПОМОРАВЉЕ“ ЋУПРИЈА ЈетгаШакииазт ПУТОВАЊА3 ГОДИШНзИ ОДМОРИ ИЗЛЕТИ, АВИО КАРТЕ ВАШИ ЗАХТЕВИ НАША КВАЛИТЕТНА УСЛУГА § X i I $ — ПАРАБИН СА ООК: „ПАРАНИН”, „ПОПОВАЦ” И „РАШЕВИЦА” M is ЧЕСТИТА iAPT - ЛАИ ЖЕНА СВИМ ДРУГАРИЦАМА ЧЕСТИТА 8. MAPT И ДЕСЕТОГОДИШЊЕ ДРУЖЕЊЕ CA ЛИСТОМ „14 ДАНА" А ЛИСТУ „14 ДАНА” ЈОШ МНОГО ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА $ I АУТО MOTO ДРУШТВО „МОША ПНЈАДЕ7 ^АРАЋИН ЗЕМЉОРАДНИЧНА ЗАДРУГА „ДРЕНОВАЦ“ $ § - ВОЗАЧИ СТО/ИМО BAM HA РАСПОЛАГАЊУ СВИМ ДРУГАРИЦАМА НАП1Е ОПШТИНЕ ЧЕСТИТА „8. MAPT” — БУДУЋИ ВОЗАЧИ ОЧЕКУ/Е BAC НАША АУТО ШКОЛА ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „ДРЕНОВАЦ” ИЗ ДРЕНОВЦА I 3 I i I (
^iiiiiiiiieiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiwiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiw ЗЕМЉОРАДНИЧНА ЗАДРУГА „ПОТОЧАННА ПОТОЧАЦ CA СВОЈИМ ПОСЛОВНИМ ЈЕДИНИЦАМА Y ПАРАБИНУ И БЕОГРАДУ, KAO И ПОСЛОВНИМ ЈЕДИНИЦАМА Y OTBAРАЊУ Y БОРУ KPArYJEBUY И СЛОВЕНСКОЈ БИСТРИЦИ УЈЕДНО ОБАВЕШТАВА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ ДА ВРШИ OTKYTI СВИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРО113ВОДА HO ПОВОЉНИМ ЦЕНАМА, CA ИСПЛАТОМ ОДМАХ ИЛИ Y 3AKOHCKOM POKY. Честит® 8= март - даи; и ј^билеј sooiser даста •(lllltlllUllliniUllllllHnilllHIIIIIIIIHIIIIIIIHUlinilllinnitllllllHIIIIUIIIIinilUtlinillHltimillUIHIIIUIIIIHIIIHIIIIIIItlllllllinillllHIIItllllllllHIIHIIIIIIIIIUIIIIIHIIIHIIIIIIIIII’' = RADNA ДАН ЖЕНА И ЈУБНЛЕЈ ЛНСТА OPREME, sa pofpunoto-bdgovorhoSdu -Т A R A 01N.. ..ELEKTROSRSIJA0 PREDUZEdE -ZA PROIZVODMJU I DISTRIBUCMU. ELEKTRtCNE ENERGUE, PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU — K-R A L J EVO " COUR ELEHTRODISTRIBUC1JA „Paracin“ „Електродистрибуција” Параћин моли своје потрошаче елек тричне енергије да уредно измирују своје обавезе за утрошену електричну енергију. За угврВене аконтаци је чији је износ уписан v горњем десном углу рачуна који грађани редовно добијају од „Електродистри □уције”, обавезно је плаћање у року од пет тана по истеку месеца, a no урученом обрачуну у року од осам дана. Електродистрпбупијa Параћпн ириижж ce јмин WCTiHSi П0ВОДОМ дана жена и Јубклеја 14 дана = = - I = = 3 I = = = I =
I ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИБ" I ПАРАЋИН I ECTiTAMO MAPT AAH ЖЕНА * КВАЛИТЕТНЕ ТКАНИНЕ МОДЕРНА КОНФЕКЦИЈА ПРАКТИЧНА ТРИКОТАЖА ■ i‘ . r г г. v. ------- — - Ш|!1ни1жв»п111нша1м ФАБРИКА БОМБОНА, PATJIYKA И ЖВАКАНИХ ГУМА ЧЕСШАМО 8. МАРТ ДАН ЖЕНА Пробајте наше производе провереног нвалитета ■ = ■
111111111111ИИ1111111111!1111ВШ||||||111111111111111111111111|И^ ГПРО Сасвојим основним организацијама ЧЕСТИТА I МЛРТ ДЛН ЖЕНА Читаоцнма „14 дана" желн дуговечно дружење са својом новииом ЖВОШСб Kraijevo Промет грајјевинсним материјалом, ро&е широне потрошње ООУР „ПАРАЋИГ ” и откуп секундарних сировина = I == = I = 111||111111Ш11П111111И11||111111111111И11111111111111111111Ш1111111111111111111111111111111111111111111111111|||||1Ш111111Ш ==INVESTBANKA ВIIAPM ШТЕДЊА: ДИНАРСКА И ДЕВИЗНА ЖИРО РАЧУНИ ТЕКУЋИ РАЧУНИ СВЕ БАНКАРСНЕ УСЛУГЕ
ОВИ ПОПОВАЦ r ” * JMMMAA И CK BPCTE ЦЕМЕНТА 6A ДОДАТИМ И БЕЗ Д0ДАТАКАa МОЖПЕ КУПИТИ HA СТОВАРИШТУ ФАБРИ ЦЕМЕНТА „Н0В1 П0П0ВАЦ ДРУГДРИЦАДМ ■ .MAP ДАН ЖЕНАa RJOV.’I’ POIPOV'A’C Cfabclka. Ccmcnta cpopauac ><u ‘pacaciaa. 1 УШаиав. Изааје Ui3 лпформксања. Нздакачкв савст: Нада Бралковиђ, Момчпло Бучковиђ. Саетислаа Живховнћ, Мшшмјс 11и:П, Налз «о**вииђ. (-»лмениж презселпико) Снежапа lonai««"” t>'ip«aojo MaprfHKOBMh, Слаподуб ОбрааовиЛ. Жижив Стојаноаић. ЖивоЈкн (оиић (прсдсед-пци' и Јпиаи Гаш>». Уреа\Јс: **еа.исцн1»н *» к»»«еги|уи. Дмавна н ол1«чи'Р'и« vih-.uihk Слаи««л-уб Обрадоахи. Иовниари: Стжана (опиоавћ, Мнлица Жпвковнћ Мпрослпв Димитрп|с *ћ V« чпплј? ИлиБ (icihvkm урспнмх; и MiM.ajwi Милепкониђ. Адреса t*eiuiKu»He. Мак« им» I орко * 4. HouxrahCKR фак Јм. Гелефон: t паопи е ошоворнн урелник 52-352. ноишсзрн >3.644 tlpn алзта годн.нил 45О,«М' аннара •wn»yn»aHUi»fce I25.UU 5а востршммвс дшхлруки- Жнро рачув СИХа B4.1 opwiicaaa 63504-64?-1е КОд СДК Параћин. Шгалпа П*О ^ГЛАС", Бсоград, ВлаЈкови Нсва в, млчфол 340-551. 1ираж 11.UUU.
БАНКА нашег ВРЕМЕНА 26. МАРТД ШОРМИРД СЕ СТДМБЕНД ЗДДРУГД Страна 5. ГОДШ1А XI ■ БРОЈ 254 ■ ПАРАКИН 21. МАРТ 1984. « ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИН. СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОК ССРН Кавдидацн нонферендија За седницу Председшгапва ОК 'ССРН заказану за -уторак, 20 марта на диевном реду нашла cv се веома значајна пгсгања: Акцпони програмЈтролећне сетве, усвајањс Програма акције ,Ј<и шта нас не с.\те нзненадпти ’84” и Самоуправнн споразум ° удруживању средстава за фииансирањс прошнрених могућности запошљавања. Такође иа дневном рсду су припреме за кандпдациону конфереицију предвнђену за петак 23 марта када ће бпти усвојен коначан пре длог лнсте капдндата за из бор функ^ионера за наЈодго ворниЈе функцнје у Републи ци Србијн н ОНШТН1П1 Параћпн. Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” Y ПОПОВЦУ НЕПРНЈАТНО СУОЧАВАЊЕ ■■■■■■■»■■■Illi■■ШИћОП * Делегати Акционе конференције Савеза комуниста и Конференције основних организација Синдиката, уз све нолитичке и самоуправне структуре разматрали полржај у коме се иалази ова радна организација © Сем генералног директора који је говорио о треиутлој ситуацији, није се чула ни једна реч његових најближих сарадника © Слабости су, поред оних објективних, у сопственој средини и у њој мора да се тражи излаз за превазилажење тешкоћа © Провејава оптимизам радних л»уди и стручњака, a то је и гаранција да ће се уз изузетне иапоре стање нормализовати @ Сви су листом за повећану одговориосг и бољи рад Остварење производних и финансијских резултата у прошлој години и у прва два месена ове годиие и усвајање Програма’ скономске стабплпзаипје бнлајс тема четвороипо сатнс заједнцчкс селнпис делсгата ЛК 00 Савеза ко.муннста п Ковфсрс нипјеОО Синдикатд. Матсрлјал по првој тачкп дпевног рсда, на СТАРТОВАЛА ПРВА УГОВОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА Y НАШОЈ ОПШТМНИ „САН" ПОСТАЈЕ Ж • Тридесеторо запослених само је први корак организације која има амбициозпе програмс У оквиру програма развода малс приврсде која треба да v пашрј средиии буде до.минантан. фактор перспектпвлог развоја, лочетак рада Уговорне ррганизацпје ДКТ „Сал” означпо јс м првн практичац ксрак. За сала са скромним бројем запослених — укуппо 30 и лочстним ка ииталом обсзбеБени.м у новцу и мшпииама од страле Скупшти ие општнне, Фабрике штофова 11 лични.м уделом сауговорача, ова органнзација, по речл.ма пословоБе Радуна ЉубичиПа, п.ма светлу псрспсктнву. За про изводс ове врсте широко су от ворепа врата и всћ се увелчко вриЈс припре.ме за њепо прошпрсљс п ково запошљаваЕве. Почетак рада, којн јс гјсдво и псрнод обучавалл кадрова п уходавања, како органИзацнје рада тако н производног проце са, вео.ма охрабрује. Божидар Мадиђ, лредседник Извршног савета Скупштпне општпие ко ји је пспред друштвено-политич ких организација и Скупштнне општнне поздравио почетак. ра да и радЕПЕм људима зажелео успех у.будућем раду, истакао . је да раднн' људи запрслени у овој организацији могу увек да рачунају на подршку и одререј ну помоћ Скупштинс, пре свега када сс радн о њсном ирошири ваи>у п даљем развоју. Ова срс дина је заннтсресована за овакад внд приврсВнвања п запош љавања јер се v pasecMv мале прнвредс виде велнке могубно стп. У уговорној оргаинзацп.ЈИ „Сан" за сада сс ради дечја кон фекција и трпкотажа; обезоеђен јс потребал сировинскл матс ријал, обртна средства и игго је најважнпје тржиште за плас ман робе. Пожелимо им и мн успех у раду. С. U. ПРОЛЕННА СЕТВА НА ПРАГУ ПРВОРДЗРЕДНИ ЗШ11И Страна 7. АНКЕТА 0 НАМ ГРДД БУДЕ ЛИИ Страна 8 75 куцаних страница, уз још десетак страница додатка, довољно говори да се у ову проб лематику детаљно зашло, али join речигије да је овако „дебсло” образложеље дошло као последица леповољног положа ја у коме сс нашла ова до јуч^ п.обро стојсНа органкзација и да су се радни људи први пут суочллк са овако непријатнбм ситуацијом. Плански задацм нису испуњени ; Прошлогодлшње пословањс показује подбачај у остварењу планова производње и реали- -зациј.е. Произведене су знатно маље количине клинцера, гипса. новималд и основног произ- [ вода-цемента. — Гуоици би били знатно мак>и да је било боље снабдевање горивом, али ее иза тога крију и многи наши недостаци. У ООУР-у „Промет” је било највишс лроблсма, али се мо?ке говорити о нсраду у целој радлој органЈЈзацији. Поред подбачаја у извршен»у плапскчх задатака, залихе, које су всћс за 36 милијарди .динарау односу па претходну годину и које су сада изузетпо велике, отсжавају целокупну ситуацију. Прошла година је завршешсна са створеним а неисплаћс икм великим обавсзама — 75 милијарди, а пристижу и нове обавезе од 60 милијарди, To представља додатну . тешкоћу са којом мора да се суочава ова радна организација. (Иаставак на 2. сграни) Проблеми у отпреми цемента били су евидентни током целе године,' што се и одразило на извршење плана реализације цемента и новимала. Пуни силоси у одређеним временCKJIM раздобљима проузроковали су и застој производних по стројења, па ти.мс смањили и укупну производњу цемента, Прсма плану у претходној години требало је реализовати један милион и 180 хиљада тона цемента, а реализација изкоси ■ 844 хиљада тона, односно 71,5 одсто, Коришћење капацитета је 78 одсто и из године у годину опа да. Једино што је у оваквој_си туацији задовољавајуће то је квалитет цемента. Узроци застоја Исказни губитак у протеклој години од 4,9 милијарде динара није тако велики и не би био забрињавајући да уз њега није и пренети грубитак од 29 милијарди динара, а од тогана каматс одлази 27 мцлијарди. Тај стварни губитак и те како забрињава. Тражећи узроке оваквом ста њу мора се рећи да је низ објективних околности имао зна тан утицај. Почевши од недостатка мазута и електричне енергије и скокова њихових цена до изразите диспропорције у примарној расподсли. Ово су само неки од мноштва узрока. Али, исто тако мора се рећи да је било, а има и данас мноштво субјективних слабости које погоршавају и онако лошу ситуацију. To 'је најбоље илустровао генерални директор ове организације Миодраг Сте фановић речима: ПУТЕВИ | СТАБИЛИЗАЦИЈЕ Y настојањима да се у релативно кратком времену прсвазиђу настале тешкоће са којима се већ дуже времена суочава хгаша средина, услови привређнвања су се нз даиа у дан мењали и у примарној расподели углавном се неповољно одражавали на економију наше оппггнне. Неповољни услови су се нарочито манифестовали крајем 1982. године да би у.1983. билн нспољени у свој веЈпгчинк. Резултат такве неповољне примарне расподеле је појава високих губитака и ниска акумулација. Којптко су неповољни услови прпвређивања довољно говори псдатак да издвојена средства за акумулацију у читавој привредн нису довољна. да покрију настале губнтке, што се иначс уназад дуги низ година није догодило. Из овога произилази и изузетно тешка .конста *- тација да.о неком проширењу материјалне основе рада ие може бнтн ни говора. . Све ово јасно показује да су цене потпуно испале из руку н да је тешко привести их ономе зашта се залаже Дугорочни програм економске стабилизације: Да буду израз тржшшшх закошгтости м да на љихову висину утиче светска цена, ефикасност привређивања ц наменска расподела дохотка. али и да се целокупнп систем цена и ревнзија паритета мора што пре разре’ шити, јер са задржавањем оваквог односа ситуација би била далеко сложенија и тежа. Зал<рзаван>с цена у овом моменту је сасвим прпхватљива мера, јер је то био једини начнн за заустављање галопирајуће инфлације, која сс нзузетно одразпла на ггрнвреду наше огпптине, а самим тим, п на стандард радних људи који је опао пспод доње гранн« це, па је нужно да се са променама које захтева дугорочни програм екоиомскс стабилизације започне пгго пре, пре свега у начнну стицања и расподеле дохотка, како би се избегле све негативЕге посленице. Путеви превазилажења нсповољних привр&дних токова, уз оне ксји се односе на правнчннји систем примарнс расподеле, cv познати. Извозу. који мора битп прнмаран, посвећује се свс већа пажЕва. Тренутно јс на међународном тржншту присутно девет органнзаци1а удружеиог рада уз захтев да сс тај број повеНа. Исто времсно, снажније него до сада мора да се учмни заокрет у делини друштвеног рада п па сваком појединачпом радно.м месту, да се повећа продуктнвпост рада и потпуније користи знањс и технологија свуда тамо гдс је могуће и раџионално Са тренутно расположивнм, пре свега кадровскцм могућносткма, постипгутим извозом од 172 милијарде старих динара можсмо бити задовољни. Капацнтете за производЕБу и.мамо, али нам кедостаје квалитет ц више способних кадрова што мора да се превазиђе у наредном периоду. Y времену ггред нама, а поготову јер се ближп п оДмрзавањс цеиа, очекују нас бројни задацн, пре свега у оживл»аван>у про.изводње, н побољшању квалитета привређнваЈва кроз потпуније и рационалније коришће * Ite расположивнх капацитета. Јачање позиције у економској размснн са иностранством> усклађИваЕвс односа v стицашу и расподелк дохотка и заустављаље пада жи: вотног стандарда. Наговештајхг су бар иа почегку годинс, а и према предвнђањкма за н>ен крај одтхпшсти * чки. Да ли ће тако п битп највише завнсп од нас. Уз тгревладавање свестн да је судбнна v сопствешгм рукама, да се само радом може обезбедпти егзистенција п рачунатн на бољн живот, могу се оптимистичке прогнозе претворити у реалност, јер друшх путева нема. Екоиомска стабнлизација подразудтева много впше рада, впшс одрицахва и сопствешгх губитака, више солидарностн и мање социјалних разлика које настају мимо рада као јсднног мернла тога стања. Она такође подразумева одлучнију самоуправну демократску акцију радничке класе да и стварно одлучујс о плодовнма свога рада. Тнм пггевима се може v сгтрашњицу. С. О.
M. MAPI 1*84. ■ БРОЈ 234 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” Y ПОПОВЦУ ЈУБИЛЕЈ НЕПРИЈАТНО СУОЧАВАЊЕ 1974-1984 JU (Наставак са 1. стрвпе) И ова годива је почсла на нивоу претходнс. Планскм задаци се нзвршавају са 70 одсто Овакво стажс је делимично ус лонљено впемеиском ситуанијом. али највећим делом је то 'последица нашега оада. рскао је Миолраг Стсфановмћ. Програм економскс сгабилизације Иако је радна оотапизацијз запала у вслике тсшкоће а што је уосталом евилентно већ вишс од голине дана, ппавих про грама економске стабилизанмјс још увек нема. О њима сс само говопи. али практично ни шта не прелузима. — Једини пут да се преживи по речмма Миодрага Стсфановића, је боља и всћа производња, уз истовремено, смањене трошкове лословања. To захте па и поссбне мере: Бољу коорлвнаиију. бољу органмзацкју, бол»и однос према купцима и уопште лругачпје попашап.с спих запослених. Јер, ако то ми не учииимо нема ко да нам помогне. Из органнзацпје Савеза комуинста СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА За 22. март заказана јс iXXV ссдннца Председниш за Општипског ко.мнтст/ ЛСС на којој he битн разма гран нзвсштај о раду Meby- »пштпнске конференипје Са чеза комункста за протскли пернод од дсе године. као ч разматрање и допошењс * >длукс о организовЈнву семч чара за сскретарс н замспн- =:е секпетппа оспппппх nw>- чизапМа Савеза комунпста. Шта је показала дискусија? Да је фабрпка запала у тсшко . ho у то нико више не сумња И они који у то нису г • овали отањеним ковсртима су ударени у главу. Али, како превазићи постојеНо стање то још увек многима није јасно. не знају или не желе да виде пра ви пут Ипак. оно што оправдава скрлвепи оптимизам је Pehn број оних који трезвено гледа^у „а постојећу ситуацију и прави пут и излаз виде у бољсм ралу, у бољој организацији. увођен»у стимулативног иачииа награђивања. а који још увек није прмсутан у ово; фабрици и чије одсуство пред ставља вслико зло, затим у ра шчишћавању са слабостк.ма и покретању одговооности од врха руководстава до свих изврЦЈклала послова у производжи Радомкр Милановић, председник Огтштинског већа Синди; квта је у лискусији нагласио да је нужно ла се у колективу осврну на субјективне пробло ме. на оис на које рални људи могу ла утичу, a то су пое свега: производн.а и однос пре ма iboj однос пре.ма раду који јсдино лаје право и могућност ла се боље живи и спремност н? суочЛвање са још тежом си туацијом. и најзад мењање односа према трошковима, потро шн»и и штедњи. — Суштииа стлбилизације је у промзводњи и промени односв, одиосно одговориости. Нема стабилизације без јачања самоуправљдња, бсз ипформисам«сти радника, без заштите-жи котног стандарда радних људи, нвгласио Је Радомир Миламовић. Момчило ПаволовиК, срекретар Председништва OK СКС — Чланови Савеза комуниста грешс у методу и садржају рада. He могу се другима дели ти лекпије, а да се о себи најлепше мисли и говори. Заваравате себе и ДРУге. Таквим радом не може бити рсчи о неком објективном сагледавању стања. He сме се ићи у лична разрачунавања и дуеле, Beh у демократско и са.чоуправно ра зрешавање присутних слабости. Боривоје Маринковић, председник Акционе кофсренције Савеза комуниста. — СитуациЈа показује данам је потребно јединство, да закл»учци које усвоЈи Савсз комуписта и Синдикат буду кон кретни и обавсзуЈући, да сс допуне у свим срединама и да се прсђе на м>нхово спровођсн.е. Друге- алтеркативе нема ако жслимо да превааиђомо по стојеНе <:тан.с, нагласио Је Мармнковић. О свему ио нгшто Дискусија великог броја при сутних, међу њима посебно Радосава Стефановића, руководиоУа ООУР „Промет”. Уроша Мклути.човића, председникз Синдиката ООУР „Промет" Борпса Павловића, члана ЛК СК. Власте Милстића, секретара ООСК „Производне гслуге ", Драгана Ристића, Божидара Тороњског, Бмљане Милошсвић, члана ИО Синдиклта. Градибора Стејановића, предсе дника ИО Синдиката, Бранкч Јаблаповиh, Градибор * ЈаблановиКа, Богосапа Јовановића м Матеје Арсенијевића показала је да међуљудски одџоск, као последиЦа. али истовпемено и као узрок оваквом стању, нису на нивоу који тражи садашња ситуација. Присутне сУ подвојености, има појава .групашења, злоупотреба и привилегија и изнад свега присутаи је нерад. неодговорност и недисци * плина. Да би Фабрика могла да пла ти мазут и електричну- енергију дневно потребно је да про изведе и прода 2,000 тона цемента, а исто толико да би ра дни људи могли да обезбеде ли чне дохотке и да издвоје средства у фондове. Уз нормалан рдд то значи само за електричну енергију 250 милијарди Ди нара годишње. Уз то дуговања представљају изузетно велику ставку. Да се све то превазиђе и оствари блће тешко. Треба ипак веровати они.м * вишебројним да има места оптимизму. Да уз елеминисаље Субјективних слабости м уз одговарајуће иромеве оних које нс зависе од радиих л.удв Фабрике цемента, да ћ₽ ситуаци ја бити многв боља. У то су уверени и решени да истрају. А за оне који таке не мисле, не могу и не желе Kannie су отворсне. И не само то. Из Фа брике морпће снлом. Више пра п<та>1>а не.ма. Бар тако кажу. a треба и.м всроватк. С. О. I I I I I I I i ............ I'll........ I........ ................................................ CA ПЕТНАЕСТЕ СЕДНПЦЕ СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАИИИ ИЗУЗЕТНА АКТИВНОСТ ДЕАЕГАТА S Програм еконо.мскс стабилизације платформа деловања у општини Вршњан делегатског смстема I ।1 На дневном реду петнассте нашао се план мера за спровозаједничкс седниие свих већа ђен»е Дугорочног програмаекоСкупштине општинс Параћин номске стабидизаније општине Одговор на делегатско пигањс дслегата Слободана Тасића КАКВИ CY ИАЧИНИ И УСЛОВИ ПРОДАЈЕ РЕПРОМАТЕРКЈАЛА Y РАПНОГ ОРГАНМЗАЦИЈИ КООПЕРАНАТА „7. ЈУЛ” Y ПАРАRHHV? Делегат, СЛОБОДАН ТАI СИЂ јс на последн.ој седници Скупштине општиие поставио ово питан>е и том приликом јс формирана гру па која је трсбала да припрсми одговор, Он гласи: — РОК „7. јули" — Пардћин, обзиром на поремећсност производњс и набавке вештачких ђубрива и услов |л>ивап>е хсмијских индустрија (произвођача минералних бубрива) * јс потписала Самоуиравни споразум I са Хсмијском иидустријом I — Панчсво и Прахово о про ширсн.у матсријалнс основе рада и стицан»'д заједиичкиг дохотка 1980. године. РОК „7. јули" је код ХИП-а — Панчсво орочкла 1.000,00 дин. по ЈсдноЈ тони Вубрива за три годинс са ро • ком враћања после 2 годиne по изграђсним капацитетима, апуитетпо за 5,5 година са 8 одсто камате, док код ИХП — Прахово 750.00 динара no прсузетој тони за сваку производну годину, под истим условкма враћан»а. Након истска 3 године ХИП — Панчепо се обратила и условима Ансксом Самоуправног спорпзума из 1980. годинс да РОК „7. јули" — Параћик орочи нових 3.000.000,00 дипара за 2 годинс и то 1.390.000,00 дппара до краја 1983. годипс, a 1.500.000,00 диидра до Јуна 1984. године лод истнм условима само са увећаиом каматом на ова средства у износу од К> одсто, док код ИХП — Прахово услови г.у остали нспромеп»сни. Због настале тешкс финансијске ситуације РОК ..7. јули” нијс била у могуНностн да орочи средства јср су вслика, а и услове орочавања срсдстава лренсла јс иа своје произвобаче з:» клје и чаб»ч«т\ n®n’iтачка ђубрива. Самоупраиним «noi> • '<а ђубрива дају произвођачнма за уговорену производн»У. У економској 1980/81. години око 200 пољоприврсдних произвоВача склопило је са ООК „Рашевхца" уговоре и орочило је 1.000,00 динара по тони за вештачко 1>убркво КАН, са роком уплате пет година, с тим што су пропзвођачи тај износ одмах уплаткли. Y току 1983/84. екоиомскс године Хсмнјска кндустрија — Паичево склопила је допунски уговор са РОК „7. јули" да се уплате још 3 динара no 1 хилограму за нареднс две године. Сваки магационер добио ј<* по Један уговор за комплексно ћубриво и за КАН у којима су прецизирани услови проДајс. ООК „Рашевииа" је орочила средства за вештачка бубрнва. На залихама има 40 тона КАН-а, добијеног у новембру мессцу и не продаје се због тога што произвоНачи који су склопи ти уговоре са ООК „Рашевица" на пет година према условима из уговора, одбијају да прихнатг допунски уговор на нме чега треба да уплате јвш 3 динара no 1 кмлограму. ПараКин који је лоследња три месеца био на јавној дискусији. Овај програм треба ла послужи као повод да се у свим организацијама удруженог рада и месним заједнинама ураде посебни програми мера. Уаодно излагање по овој тачки дневног реда поднео је Божидар Мадић, председник Изврш-. ног саветд Скупштипе општине који је на почетку свог из; лагања рекао л.а предлог програма г:„ *елставл»а платформу деловањ« у општини, начелно оиредељење у текуће.м раду и послоза.њу. као и друштвеноекономском развоју општиие — Основии проблеми текућсг пословања приврсде иа чи.је )тклања1ће се указује у предлогу програма, д који се испољапају преко непотпуног коришКељд капацитета и незадовољавајућег обима производње, јесу reniKohc у снабдевању сиергијом и сиропинама, као и нелнквидност наше привредс a нгзадовољавајући финансијски резу.тгати проистичу из обима производже, али и из исповољвог положаја наше приврсде у примарпој расподели. Управо е тога се у предлогу програма указује ид потрсбу замеие .мазута и бутана природ: ним гасом, ловезивање физичког обима производше, окопча н»у посгупка осамостал»ен»а основне банке ..Југобанке” Параћин и побол.шан»е положаја привредс у при.чарној расподели, бржим растом цена готопих производа наше привреде у односу на рает такозваних улазних цена, цепа енергије сировина и репродукционог матсрија.та уопште. На седнини је донета и одлука о рсгресима за одређене полоприврсдно-прехрамбене производе за ову годину и то: регрсс за свеже жиринско мссо исплаћује се у висини од 30 динара по килограму, за свеже јЈнеће- месо у износу од 60 динара по килограму. за свсже свињско месо 60 динбра по килограму. а радна организација Шумадија исплаћиваће регрес за хлебно брашио у из.носу од 1.35 динара по килограму. V буџез-у општине Параћин ово године ’ey за регрес издвојсна срсдства у изјјору од 15 милиона динара. Скупштнна нзмеђу осталог је разматрала стање одбрамбених припрема у нашој општини, информадију. о предузстим мерама за откланзање послсдитха изазваних снежним падавинама, мзвегитај о раду правосудних органа и одлука о поверавању на чуваље и одржавање споменика и спомен обсле^ жја ослободилачких ратова на подручју општине Параћин. Делегатска питања су л овом приликом изазвала велико мнтерссовањс. Делегат Слободаи Тасић није био задовољан олговором, па пошто је оцежено да тај одговор није адекватан, закључено је да за нареДну'с#? дпзшу јавни правобранилац до луни одговор на постављеио делегатско пита^е, а код питан,а Драгослава Милојевића, закључено је да се у будуће прати ток реализаиије инвестииије рудника кречњака у Плани. Делегат Милоса« Mw.ixh и после допулских обја1пн»св»а Драгомира Хаџића, директора ООУР-а „Дистрибуције" иије био задовољан одговором на де легатско питан»е па је закључе но да се о овом питању опширније расправл.а гек после шмppi изаештаја друштвеног пракобраниоца самоуправлала. На седниии су се чула и nona делегатска питажа. Брани; слав Павловић је захтевао 'да се за наредну седнину прилрсми информаиија о присутностјг делегата на седницама Скуп штине општинс. Милутик Ми летић је предложио да се од Фабрика сточне хране и Гегионалног задружног савеза затражи информација заштб. се продаја сточне хране услов.вава. Делегатско питање делегага 1£3 Буљаиа било је дугачко Укратко речено односи се на потребу оррамизован^а здравственео ааштите у овом селу. комплстне осмогодишње школе, прево-з радника и ведовољног броја тслефоиа. О.свим овп.м питаљима следиКе одговори на наредној седмици Скупштине општине. М. Ж. Година 1974. предсгавља прекретнчцу у разаоју fiat met социјалистичког самоynpaeuof друиаеа: Тс ?пРине донет fe uoeu Ycrae СфРЈ и зажиасо делегатскц систем чи.чс је окричач лиutciodiuuibu pad на устааno.f фор.чи -која отвара .ио?\- ћиост da.het развоја uattiet друнава и tbetoeoi социјамоуправљсњу и власти ралистичког и де.мократско1 систсма засновано! на садничке класе и радника уопште. 5. марта 1974. годипе усвојен је ноеи Статут Скунштине огиитиие, tuvo предcrae.'bti ироцес консгитуисаiba општине као самоунраене ,и основне dpyuiveeuo-noлитичке заједнире засноеане на самоуправљању и вла сги радничкс класе и свих радних људи и граћана , у iboj. Исто1 дака појавиО се први број нашег лпста „14 дана” као потреба да у том значцјном тренутку' радни л>уди и граћаии буду правклно и благоере.чено информисани. — Yeohcibc делиатеког систе.ча прсдставља битну иовину у uaiuc.yt dpyuiveeuo- -нолитичком сисге.чу-, рекао је на 'сој седници, toeopehu о значају de.iciarcKoi система, Љуболшр Oitbau'oeuh, v то вре.че председник СкуиtuTtuie ошитине Параћин. Дслаатски сисге.ч абезбс!>у је радначкој. класи и сви.ч радним л>удил<а и ipahauuма да иајнеиосредције утичу иа процес doiiotueiba noлитичких адлука v екупштинама друитгвено-политичких заједГтца. npe ceeiay опгитинама^ dpytu.u речима делегацијА иостаје облик и ииссручеит новезивања и укл>учиеа1На осиоаних са.чо уиравнкх заједница радних људи у epiuebby функција ошнтинб. — Када је 1974. wduue yeedeii;' деле^лтски систе.и за иас јс у то ерс.ис представљало иешго чово и иепо знато. Да би радне људе и ipahaue ираоилпо обавестили о новина.ча и значају дс.шатског сисгсма било јс нотребно појачати ингснзиrev у информисању. Тако је иастЛс лист „14 дана", каже, из.чеку осгалог, С.!ОБОДАН МИЛИВОЈЕВИћ. који је те ?одине нзабран за председникл Скхшатипе omuvufie Параћнн. У ■напеочом осмогодишњсм периоду било јс и добрих pc-ty.iгпта. а. нараано и лроблема. Велики anapar у ОруттвС' но-политичкој заједници захтевао је обраду обимно^ мсггеријала, а за то је често коршићен и лист „14 Paua”. Најчешће нримедбе од стране делегата у 'почетку биле су да су .чатеријали преошиирни и да су н-гдовплмо разу.чљиви, носебио Kada се ради о привредним крета/bUMa, пословању и ;<«- вршном рачуну. Захтелало се da .yaiepujcLHi буду краћи и daru у изводима. Актие иосг делегата нај&шие јс зависила од ca.xiof. пробле.иа и у којој мери on итересује делегате. — Делегатски систем ;е афирмисао делегатски пачин od.tyuueaiba. исгиче TOПЛИЦА НЕДЕЉКОВИЋ, са даиини npedcedutiK Скупиацне OHUiTuue Лараћин. За сваку седницу Скушигиие ошитинс и.ча.чо изграћеи€ evaeoee белсгатске базе, г.ри чему јс иосебио antaзкована бмегагска база ydрхжепог pada. ЗапаЖа се изузетна активност бслегата. a на jednoj седници Ск\- inurtuie ontu'iuHc узме учеu<he и нреко оесст дискуталага, иао најбољс Јбеори da је делегатски систе.ч зажиеед и oupaedao ceoje посгојање. Овог .чссеца uaia .шст 'је npoc.iaeuo deccToioduuubiu^y излажс^. Paduu љуби и грађанц су сс за лист изjauiibaea.iu на бслсшхско.и нришпту, a .mar је на гвостраницама свих ових .обина афирмисао такав, пачип od.jy4ueaiba. Спојенц нераскидиви.н нити.иа, de.ieгатски систем и „14 даиа \.:азе у бругу деценију као <аставни deo и 'иотреба name бруштвено-^олитичкс заједнице. М. Живковнћ = I I I I I Е § = = IIHIWIIIIinilllllllllllOllllllllillllllllUHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHnillHWIIIIWIllltlllllllllllllllllHlIIIIIIM'IIOHUIIIIIIIIi’ ДОПУНА ОДГОВОРА НА ДЕЛЕГАТСКО ПИТАЊЕ ДЕЛЕГАТА ДРАГОСЛАВА МИЛО.ЈЕВИВА. A КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ИЗГРАДЊУ РУДНИКА КРЕЧЊАКА V ПЛАНИ Делегат Драгослав КТилоје sjih. незадовољан доасдми- !*» ј1м одговорлма на питан»а коЈа се односе на даграДљ.у рудника кречњака у Планл на последњој седници Скуп :птине оптлтине је затражио да Служба друштвеног кн»и говолства изврши контролу обезбеђивања средртава за финансирање рудника кре *1 њака. У информацији Слу жбе кн»пговодства која је лостављена свим делегатима Гкулштине општине из.међу осталог стојм. — Освовна оргаиизапијл х-дружевог рада „АмбалаЖно стакло’’ је Служби друш твеног кжиговодства прн.|» пила 7. леце.мбпа 1978. годи не изградљ.у прве фазе руд: ника кречњака еа предрачунском вредлошћу у ^зио су од 14.088.000,00 дииара. Рок за завпшетак npnt chase руднкка је 1. мај 1979. годиие. Инвестициони програм уради.та је Фабрика I рударско-граћевипских ма I шина и ypebaja ..Мехаммка" из Алексипца, а преджиће- | чо је да ее рудкик гради у три фазе. Инвеститоо је на име лри кављене прелрачунске вред 'ости изгпалње пове фазо пудника коечњака кзвошио лбезбећиваЈве соедстава. Me ">утим. као што ie познато •*>тлнмк није ггчфен предри ђеном линамикбм. Да би инвеститоо отпопео са наставком изградње г.с фазама. које тоеба ла буду ллокпу.’-’p'se pi-« *? —'•-••л -те■<- ничке целине, обавезан ip да заврши изгоадн»у већ започете пове фазе. олносно да утврди поекорачењр радова прве фазе изградње рудцика. По стању ка даи 31. децем бпа 1983. године. инвеститор је на име изградње прве Ф* зе рудника уговорио радове за укулан износ од 52.803.366,00 динара. а извршеии су радови од стоане извоћача у укупном износу од 49.574.69730 лннара, стоји на крају информације Службе друштвеног књиговодства. Срлска фабрика * стакла је за последњу седнииу Скупшт<’пе општине доставпла допуну одговора на ово лелегатско питаже. Ту се измег»у осталРг каже: И поред изузетнлх те1лко ba које еу пратиле послона Фабрике стакла у 1983. години^ а очекују сс и у 1981. годмни. настојимо да иаБемо решен.с за завршетак I фазе изградње рудни ка кречњака. како би се најзад отпочело са произво ЛИ.0М и продајом камена. За завршетак I фазе потреб no је око 15.000.000 динарп а вна be оиогућити произво джу окв 260.000 тона камена разтмчмгих фракција. Завр сиетак I фазе изградље рчд ника очекујемо до 1. Јула 1984. године.
©© > ©©ow©©a© cns©©©©<м© eoS©<© a<<< cu I
II a a P £ Сл S S A> S 3 a a p к p £S a s s § 2 9 a o H § a 8 ■§§ K? Q — s BPS p ° 3 5a P ft or e§ o g u a » SB P p = 'cl = 38S igi Hb •a o 3.a a a p Q E 5 Phiih^'s §?£2.g 5^o 5^ Sjsj o ° p § E.a ашч 4wi a ?3S fesb' s « 8 Sa a 0 -лцЈШ^- ’ ga p = §g-= § § g§ . .2 S'4. W o Д £ a w a 1 ФW s X > 5 H n > © *d o ja p ?! JX % X°§g3 S £ o"2 u 3 § “ 3 g '8i o s wW o £' s o c * 8 2 CT p o c o o o § 3 es o 82 * G g a 2 o o « 3Qg 2 § X§ h «O X* hl a8 s2 .0 0 . '-■OP >3 9 ’> t> p'p ИШ Л ft Е£ч£.о 2 ₽ *2-° ft g H r\ —* ST D и □ P = аб B « o = S 2 0.2 P35 a OS p 5 o E лОЗ£р2~ g8=5>gE E w *< o .0 < S - 0*2^ -H = 4 52 ‘д Ш- * ^OO o a 1—iS "3 p Qz' C3o p ill:?« Sg LT* ZZ o E e o Б tac ’S. - ft “ 1 o p a ►j'- £ -J ' zz Q§ g £ 1° co = o, 9 CO ^?=i n p ft P ° rt w-5 G и £ §ss = O « w o Cd E $ м > Ф£1 5 o £8*5 3§§gtfS-ga HsxF'lHhss 5s- ft« s i a 3 58h *i s □ = <•* M o 2 Л a*i. 2 si o = gs 5 2 n « 1g§ «3 a K S3 3 p a S - 5 a » © a siggpHH a-5Seh^si s§|S.S 4 n g g “ ' o Г, E p л p- a p a S £a S ft P HI °v aa 1*3^ -••s-‘fh3 Б 9 c p a s м 4 p g a n* G ■m Sft^i a x ia £§? ?! 2 'u н ® £ a liЛ ш p g ГЗЗз 45 W h. o s s CD ►«a Д*в ’з 2 a
И 3 Д A Н А У Д A Н ј 21. МАРТ 1984. ■ БРОЈ 254 Y TOKY ЈЕ ФОРМИРАЊЕ СТАМБЕНЕ ЗАДРУГЕ БРЖЕ М КРОВА НАД ГЛАВОМ © 26. марта оснивачца скупштмна Стамбене задруге „Дом” Y СРЕДУ 7. МАРТА Y САЛИ ПОЗОРИШТА Извршнп савет Скупштинс општпнс је нсдавно допео одлу ку да сс формира шшцкјативни одбор за фор.мирањс стамбене задруге у Параћину. Иннцијатп внн одоор јс сачннио потреиан полазни докумеиат за фор.мира ibc задруге. Y току је прнјављк вањо заинтересовапих граћана да сс учлане у задругу, a ot>aвештељс јс истакнуто V просто рија.ма СИЗ-а становања. Инте рссовање за задругу је велико. Y понедељак, 26. марта одржа he се оснивачка скупштина ка да he ово тело бнти конституи сано и нзабрани сви потреОнп органп. Да би један rpabainni постао члаи задруге потреоно јс да прихватп самоуправнн спо разум о удружнвању у задругу п потпише прпступннцу. Да подсетимо да је пре неколпко година у Параћину -радп ла Стамбена задруга „Елмос" из Светозарева. Том прилнко.м јс пзграБено око 150 станова. Нова стамбеиа задруга у нашем граду, поред стаиова у ппзу, градпће и породичне стамоене ИНИЦИЈАТИВА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СОЦШАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ОИАДИНСКД ЗАДРУГА - ШАНСА ЗА 1ЈЕ1АИ1 О Право на рад преко омладинске задруге имају сви омладпнци и омладинке од 15 до 30 година ® Старт Задруге почетком маја ® Могуће сезонско запошљавање на мору S Пријаве од 21. марта до 15. априла Вишегодпшња жеља и пннцнјатива за формирање омлацинске задругс у ПараНпну овнх дана треба да постане сгварност. Председииштво Општплске конференције ССО фордшра- 'io је комисмју за остварењс ове в-ишегодишњс идеје и дан када he први задрггарп кренути па радпе задаткс нпје далеко. Велики број незапослених, немогућност за допуњаваље џеларца на легалап начин, велике потребс радних организација са нашег терена за сезонском радном' снагбм, све су то реалност која дајс здраву осноОмладински телекс ШТАФЕТА 18. АПРИЛА Савезна штафс-та на путу младости, љубавн и братства п јединства стиже у Парађмн 18. априла у 10 часова н 20 минута на' плато нспред Спо.меника народног хероја Бранка Крсмановмћа. Као н свакс године Штафетн he битп приређен дочек уз богат културно-уметнички програм. Савезној штафетп претходиће локалпа, која креВс 13. априла. Локална штафета he на свом п\ту до 18 апрпла oonliii све радне организације, школс, месне заједнице, a nohii he у месним заједннцама Стубнда, Трешљевица, Ратарп и Зноjair — Данково. ДАН ОРА Послсдња недсља овог месеца npoTehirhc у знаку омладннскнх радних акција у радни.м организацијама, шко лама и мссним заједницама. Ова нсдеља која је проглашена удапном, означиће почстак сезоне омладпнских ралцих акцнја и представ- .i»ahc увод у обелсжаваље Дана омладинских радних бригада, 1. април. Свсчана с.мотра оМЛадпнских раднах бригзча заказапа је за петак, 30. анри.т v омладинском нассл.у „7. јул”. М. И. И^Ввана^ 5 зградс на плацевп.ма rpabaiia, a поред тога постојп могуПпост удружпваша срсдстава путе.м задруге за становс v зградама за колсктнвно становањс. Изузстна предност овакврг начпна градњс је то што je ма теријал набављен преко зацру гс јефтинији за 20 одсто. Земљи ште за изградњу објеката у ни зу обезбеднће Комитст за уроа пиза.м н • ко.муналне послове, a оснм тога очекује се да he у пр вој половшш овс годнне бпти додељено 144 парцслс за нндивн дуалну стамбену нзградњу. Пре.ма првој концепцијн зад друга nelie имати своју rpabeвнмску опсративу већ бн сс из градњом објеката преко задру гс ловерила најјефтиннјем извоБачу радова. Заицтересовани грађани, будућп чланови задру гс могу да сс обрате Стручној службп СИЗ-а отановања. Комп тету за урбанизам и комуналне послове и референти.ма за стам бену изградњу v својнм радни.м органпзацијама. М. Ж. bv за формирање омла.динске задруге, истичу у Општинској конферениији ССО. Ми можемо преко задруге да омогућимо сви.м задругарима ца обављају послове како то у Закону о омладинском задругарству стоји: организовано бављење помоћним, административним и стручним пословима у организацијама удружсног рада, односно код послодавапа. Ти послови подразумевају аквизитерске и инкасантске послове, продају пољолрвредноирехрамбених производа. освс. жавајућих напитака, сладолела, сувенира, домаће радиности. Затим, ту су сезонски послови у пољопривреди. физички послови у Српској фабрици стак ла, Шумадији, Цементари ... За ову ининијативу поред потенцијалних задругара заинтересоване су најпре СИЗ за запошљаваље, радне оранизације, а од друштвено-политичких организација и Комитета за при вреду стигла је морална подршка за оснивање Омладинске задругс „Параћин”. Да би задруга што пре крснула са радом у Општинској конфсрснцији ССО истичу да лећ од данас сви заинтересова- (ш могу да се прнјављују. Што пре то бол.е. Уколико одзив будс по очекивашу, одмах he. се приступити формирашу задругс, оснивачке скЈТлитнне, рсгистрацији задругс, a то значи да he већ крајем априла или почетком маја задруга уцослити прве задрЈтаре. Пријавс сс примају у Општинској конферепцији ССО (нскадашц>и Дом ЛНЛ) сваког радног да на од 7 до 14 часова. Право на рал стичу сви чланови задругс од 15 до 30 уодина. a то подразумева. ученике, студентс и незапослене. Поред већ напоменутих послова, постоје и реалне могућности да вслики број задругара добиЈеи ссзонскс послове на мору, a то значи летовање уз рад и обсзoeben џепара« за јесеп и зиму Значи, на вама је, будући задругари, да одлучите о омладин ској задрузи, уколико се пре пријавите, утолико пре постоји могућност за у.всћање џепарца. М. И. 1974-1984 ki СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА ДЕСЕЕОГОДНШЊНЦА ЛНШ 9 Поздравне телеграме са срдачним честиткама нашгг јубилеја послали и друговн Добривоје Бошковић и Милутин Милошевић Свсчано.м седницом Мздавачког савета н Рецакције лнста, којој је председавала НАДА ЈОВАНОВИИ, заменпк прсдссдника Издавачког савста и доделом признања за допринос инфорMiicaiby у среду 7. марта свечано је обележена десетогодишњнца излажења локалног листа >,14. дана”. Гости на свсчаној седнпцп Издавачког савста Поред бројних гостију и званица, седници су присуствовали и Ђорђе Пстковић, председ ник MOK ССРН и први уредиик листа, затим Топлица Нсделжовић, председник CO, Дра ган Петковић, председник ОК СКС, Божидар Мадић, председник Извршног савета CO, He дел>ко Гуњевић, председникОК ССРН, Раде Милановић, председник OB СС, Момчило Вучковић, председник OK ССО, Драган Милојевић, потпредсед ник CO и други. О развоју информисања и де сетогодишњицм листа ,.14 дана” говорио је Славољуб Обрадовић, главни и одговорни уредник овог гласила. — Његовим оснивањем желе ло се да имамо информисање којс би ангажовано и критички осветљавало друштвене токовс и праксу, подстицало нл акцију и покретало решаваље појсдиних пробле.ма. Поготову ano су пракса и време показали да повремсно информаци је којс су билс пласиране преко дотадашњих средстава ипформисања како у општими тако и у региону нису у потпуности одговарале потребама овс срединс. Уз то жслело се да се путем свестраних и потпуних информација омогући делсгацијама и делегатима, свим радпим људима и грађанима, да прско правовремсне и тачнс информације што пепо’ ФАБРИКА ТЕКСТИЛНИХ МАШИНА „ПРОЛЕТЕР” ИЗВОЗ У ПОРАСТУ Фаорика текстллнлх машина „Пролетер” која послује у саставу сложене радне организацијс „Гоша”, н поред тсшкоћи, посебно у снабдевању репроматернјалом, успсишс је остварнла пропзводне задатке у 1983. годнни. Укупнн приход износп 150 мплиона дпнара, доходак 88 милиона, а средсгва издвојека за аку.мулацију нзносе 11 милиона дннара. Лпчни дохоци металаца пораслк су за 38,5 одсто, па просечни лични доходак на пиbov раднс органнзације у прошлој годлни износи 15.150,00 дннара. ' ' , Како на.м јс рекла Надежда. Матејнћ, референт за плац л аналлзу, за ову годину планлра сс остварење укупног прлхода у нзносу од 230 мплпопа дннара. To јс за 80 милиона впше него у прошлој годннп. Овакво noBehaibc јс .Morvhc реализовати јер се располаже производним капацитетима н стручном радно.м снагом. Поред тога ФТМ „Пролетер" мма купцс за своје производе у земљп н пностранству. јср производи опрему за текстилну. процесну, прехрамбену и хе.мијску индус трију. Посебно је значајио, што је за разлнку од прошле годиис, када јс било тешкоћа око набавкс репроматсријала пз увоза, ове годинс на времс обсзбеђеп. ПараНвнски моталцп вастоје да повећају пзвоз својнх про- ’.табнлпзацпје, равноправностн и братства и јединства наших на рода и народностл, социјалистичког заједништва и циљева иашс нссврстане политике и ако изражава мишљен»е и ингсрес овс срединс и њених радних л»уди и грађаиа, рекао )е између осталог ОБРАДОВИЋ. Општинска СЛАВОЉУБ конференцнја средније одлучују у свим фазама иашег самоуправног одлучивања. Сигурно јс, међутим да сви ти циљеви нису до сада потпуно реализовани, а раз лога за то има доста. Међутим. ССРН, као оснивач листа, доделила је 20 признања радним организацијама и заједнииама за допринос развоју информиса н>а у нашој општини, као и 31 појединцу. Издавачки савет и Редакција листа такође су одали признање својим сарадницима и дописницима из свих средина. У оквиру прославе у Холу позоришта отворена је и излож ба новинске фотографије Миливоја Илића, фоторепортера Eiamcr лнста, ооогаћена прило зима сарадника и илустрацијама о технолошком процесу настанка листа. М. Д. чињеница је да је лист ,14 дана,’ за ових десет година сво | га постојања стекао пуно право грађанства, заживсо у нашој срсдини и постао трибииа свих наших догађаја и збиваiba. Он је постао погреба бсз које се више не можс., — Наших десет година су у штампаним речима. Те речи су сведок и документ, оне су, шта мпане, данас вест, а сутра историја. Да није прошлости не бп било традиције, а без традиције ни јубилеја. Под тради цијом подразумевамо све оно пјто траје као прогресивно, што може да падживп време и опо што надахњујс. У том смислу сваки нови број новина мовседа значи и по једап растанак од неких традициопалних иавика, схватања и митова у новом суочавању са светом око нас. — Слобода штампе, алц у ок виру нашнх определ.ења на ге нсралној липији Савеза комуниста, ничим пе можс бити ограничсна, осим одговорношћу и обавезама прсма том путу. На тој липији лист he још ви ше постати будна свест друшг пене акцнје само ако сс отворе. но и безрезервно бори за оства ривање програ.ма економске пзвода на нностраио тржнште. Прошле годинс вредносг нзвоза била јс 17 мплпона динара п то на клприншко подручјс. План за ову годину је знатно већи н износн 34 мплнона дннара, с тим што десет милпона треба да сс реалнзују на конвертнбплно.м подручЈу. На- пно страно тржиште извози се углавно.м токстилна опрема. Зпачајно јс н то да овс годинс поред мзвоза опреме, ФТМ „Пролетср" имаће н послове око рс моита опремс која је ранпјих година продата пнострашш ку пцнма, iuto he мм такође донс ти девпзе. За повећање обвма производи>е планнрано је п no већање пропзводље радне снагс за 30 раднпка као н уво!зсп>с другс смсне у браварској радионици. Д. Г. УОЧИ ТАКМИЧЕЊА „ТИТО-РЕВОЛYUHJA-MHP ШИС11ПОМ ШЕ Општински шампионат „Тито-револуција- -мир” одржаће се 31. марта v Доњој Мутници © „Народни фропт — Социјалистички савсз радног народа „тема из које lie хмлади одговарати на питања ® Пријављсне све основне школе, екипа Средњошколског центра, Штофаре, Стакларе, Цементаре и Шумадије, извиђача, Трешњевице Доњег Видова н Стубице Традиционално такмичење „Тито — револуција — мир" које всћ годинама окупља вели кл број ученика основннх шко ла и омладпиу п овом прплпком побудило је ИЕ1тересоваље, речено је недавно на састанку Координационог одбора ове ма нифестације. Свс основне школс наше општпне, Центар за средњс оо разовањс „Бранко Крс.мановnh”, Штофара, Стаклара, Цемен тара п Шумадија, организацпја нзвиђача u месне заједнице ТрешЕвевпца, Доебс Видово п Стубнца прнјавиле су своје екппе за отптинско таклпгчење. Такмичење у оквиру школа, .ме сннх заједннца п радннх организација, по пропознцијама, трс валу. ба да св/одрже до 24. марта, a ПОСЛЕ ЗАКЉУЧКА ИЗВРШНОГ САВЕТА БАВРЕЊЕ 0РГАНИЗУ1Е ЕЛЕШР0111С1Р11БВДА Месна заједнпца „Центар” сс прс пзвесног врсмена обрагн ла Извршно.м савету Скупштине општннс, а .мотпв је пекоре ктпо понашање некнх раднвка „Елсктродистрибуцпјс” • npii.niком скидања уклоттх' струјомера. Извршни савст јс оценно да јс ова представка основана, закључно да јс скидање уклоп них сатова од страпс радника Електроднстрибуције без постављања другпх * пеоправдадо п залражно да рлектродпс.трибуцпја ово размотри н о закључцпма обавссти овај орган. Y циљу решавања овог про бле.ма Радннчкп савет ООУР-а Електродпстрибуције V Параћи ну је закључио да се овај ООYP обавезује да са баждарнпипма постигнс договор за баждарсЕве уклопннх сатова, да брнгу о ор ганизованом баждарсњу струјо АКТИВНОСТ BERA САВЕЗА СИНДИКАТА ЗАВРШ1Н СЕМИНДР ЗД АН1ИШТЕ Веће Савеза синдиката штине Параћин јс 16., 17. 18. марта организовало минар који је одржан на оп Гр зи за новонзабрано руковод ICTBO из 122 основне органи зације Си№диката, чланове Већа синдиката, делегате, полазиике Полптичке шкдле и представнике радничке ко нтроле. На сс.мииару је обрађсно шест тема и to: Ynoга Савеза синдиката у оства ривању друштвене и економ ске стабилизацнје, акциона шггања социјалпе политике и животног стакдарда и задаци Савеза синдиката уто| области, улога и актуелни задаци Савеза синдиката у развојг социјалистичкнх самоуправних односа, организованост, садржај и метоп рада Основнс органпзацнје С1тдиката, састанак као об лнк колективног рада п од лучнвања у Савезу сппдика та н актуелна питања друштвено-економског развоја оппгпше Параћин. Предава чи су билп пстакнути друш твено-пол1ггнчки радници и активисти Већа Савеза син диката Југославије, републм ке к општине. општинско 31. марта у Основној школи „Бранко Крс.манов uh” v Доњој Мутннци. „Народни фронт — Социјали стнчки савсз радног народа" je област нз које ће млади одгова ратп на rnrraibe. Стручнн жирп након такмичења прегледаће ппсмене одговоре и вредновати текстове. Сакупљени поени оос збеђиваИс такмичарима иласм« ан, а најбоље, како појединце тако и екиле очекују награде Оно што заслужује пбсебну пажЕву је велико пнтересовање и масовност коју млади показу ју за ову манифестацију, Гако ђс, досадашња пракса то потвр byjc, квалнтет знања је за похмсра преузме ова органнзацвЈа, а да сс грађанима зарачунавају стварни трошкоЕС! no оачуну баждарппце и трошкови који настану v Електроднстрибуцијк. Елсктродпстрпбуција треба да кушГ сто уклоппих сатоза радп за.мепе за скипутс, а вре ме за.мене ускладпти са рокови ма којн сс постигну са баждар нпцом. Један од закључака je п тај да треба постићп договор са СИЗ-ом становања да п ова Самоуправиа шпсреспа заједни ца купи јсдан’број стрг« --ора за станове у друштвеиој својпни. За one струјо.мере који не могу да се баждаре, писмено треба дати рок за набавку ио вих. На кон-цролп и бажда' :н»у мсрнпх уређаја у будуће стал но ће падпти четири радпика Електроднстрибуцнје. М. Ж.
21. MAPI 1984. ■ БРОЈ 254 CA СВИХ CTPAHA ¥ОЧИ „CYCPETA ДРУГАРГТВА” Поповчани ce спцемају За атмосферу мајских вечсрн, када се обпчно одржава оппггннска смотра музичког сгваралаштва, последн.нх годпна су заслужнн, то се зна, понајвишс радници фабрике цемента „Нови Поповац". оку пљсшј у Културко-уметнамком друттву „Бранко Рнстпћ" Њи хова полетна игра увек јс поднгла публику па ноге, дувачкп оркестар vbck јс одушевпо свирком всћ заборављсних тешких за нзвођењс, а лепих лесама. Изнад свега, младпм н старијнм актпвпстима КУД-а .ЈБранко Рнстић” треба чсститати на упорно.м омасовљењу редова п борби да сс пскажу v свакој дисциплшш! Ha општннскпм с.мотрама радннчког стваралаштва није сс појављи вала женска певачка група док је нпсу припремилп Поповчани, са уметничком фотографпјом прошле годпнс појавнла се само фотосекцнја Фабрике цемента, краткс фштмове снтшли су само Поповчани, а исто је н са писањем прозе, једночинкама... На прнредбама п изложбама изгледа да ппјсдан радник нз те прашњаве н далеке фабрикс inrje без уметничког дара. Награде у ооједшшм областима већ су традиционално у рукама Поповчана, да је другим екипама просто нсзанимљиво да се такмиче. Већ сада у бројнмм секцијама културно-уметнлчко друпгтво „Бранко Рпстнћ" журно се припремају наступп у овој годинн. Поповаче слава не успављује. Бпрају се мотивн.за „тазе” слике н фотографије, увежбавају нови корацп, дра.мскасек цпја прнонула на пробе. Наградни конкурс за свс облике стваралаштва већ је растшсан, и обогаћен јс и такмичењем у новој областп: културн рада. Овде су „такхшчар>п” читавп -OOYPy-n и радна заједнина, a оглсдаћс сс у културп од.мора II рскреашгјс, масовностп у културно-умстничком стваралаштву, унапређењу радпс средине... Оиењиваће се свакн напор да се рад учннипри јатнијим, хуманијим. За победнике у свм.м област има предвиђене ’ey награде, п поједииачне и колективнс. Колико се рад v кулгуииов де сматра озбиФННм, видп се и по дневном реду годишњс нзборне скупштине: подношен»е нзвештаја о раду, финансијски план, програм рада. Свс мора да буде нспланирано и предвиђсно, и о свему се под носи извештај. Полузванично, ГЕоповчани су нспланиралн ц новп поход на аплаузе, пехарс, днпломе у овој новој сезони! НОВО И КОРИСНО ЛОГОПЕД -ШКОЛА ГОВОРА Добар говор inije само лсп маннр већ веома важно срсдство „пформаштје п комунпкацпје. Културиа „сторија човсчан * ства почела јс говором и помоћу н»сга сс тековиле нсгорпје одржавају. Посгоје крајег.Јц у Југославијн којп гопоре иравнлно — односно књпжевннм јсздком, по псто тако нма крајсва у којима н.ма велпких одступања. Тстановљено је мишљење да сс под патолошким говором подразумева говор којн прпвлачп пажњу иа себе и којн чмнп да се слушалац усмсрава на го „како сс нсшто каже” а нс на то „шта се каже”. Наука која се бави проучавањем патолошког гсвора — зовс сс логопсдп|а. Y Параћнпу- логопедска служ ба у Дечјсм н Школскомднс пар.зеру Медшптнског центра радн од 1. IX 1982. године. Са логопедима Јелспо.м ВеппчковиИ н Јелко.м Станојевић разговаралп смо о раду те службе. Сазналп смо да ]'е током 1983. године нзвршен спстемат скп преглед код прсдшколскс децс п у првн.м разредима ос новнпх школа са тсриторнје општпнс. Том прилико.м јс прегледано 1000 децс и открп вено јс 340 дстста са блажим п тежн.м поремећајима v говору. н Који су најчешћи говор1Ш поремећаји код дсцс у Параћпну? — V најчешће говорнс порс мећаје спада питаље (дислалпа) које се испољава у немогућHocni нзговарања поједнннх гласова. На пример када дете ке учи да изговори глас р, п, с, у неправилном изговору нз ких гласова заменн другим гласом нли у деформисању слогова у рсчп. Један од тежпх говорних поре.мећаја, али па жалост и доста чест, је н муцањс. Говрр муцавог дстета јс нервозан, ужурбан н испрс кндан. Јавља се убрзан рал срца, црвенило лнца, а кодпзу зетно осетљивих случајева до лази ц. до повећаног крвног притиска. Ociim ових, заступљено јс и уњкаље (рхинолалиа), које на стаје услед неадекватне функ miie меког нспца в окрлних органа којп регулишу проток ваздушне струје за врсмс говора. Дсца обично касно проЖеие Робнс куће „Ееоград” РУКОТШРИНЕ ЗА ДАН ША Уочи 8. марта — Mcbyna- ло јс гоблена, таписсрија, ве родног празнт<а жена пот- зених н хеклапих радова у рошачи Робне куће „Беог- свим техннкама. Идејни тво рад” v Параћвлу билв су рац п подстрекач јс Вера пријатно нзнснађени. V ље- Мнхајловпћ, спнкср, предсе ном холу вредне раднице дник Актива жена. Намера овог колсктива приредпле је да ова пзложба будс трасу изложбу својих ручних дпционална, а прсма првим радова. Иако нису излагале реаговањима, иптсресовањс све л;сне већ само 17 и је- he нареднпх годпна бнтн недан мушкарац, без сумње, упоредиво uelie. ту јс имало шта да сс види. На пзложбеном простору бн М. Ж. говарају н општс јсзпчкс спо собности су нешто сниженг Затл.м, ту је н шгзартрцја немогућност склапања рсчсниис, јављање тсшког. облнка спраматпзма, кала дстс не упртр₽б љава не само падежс .п вримена, него уопште нс .употреб љава прилоге, предлоге, свезс. у оскудном речиику се манпфестује п у оргаличсно.м броју појмова. Дпзартрнја јс тсжак порсмсћај и битно је да се дсца јавс на времс. Постојп такође поремећај у чпгач»у н писању. Алапиа је најтежи говорнн поремећај. To је закашњење у проговарању настало на патолошкој основн, чији је прави узрок тсшкоустановитп. Још једа« облик по ремеђаја је ттрпмећен. To је појава која се манифестује дс ЛИМИЧНН.М 1U11I потпуним lyOHT ком језичких способности код особе која је прс тога имала нор.малан говор, услед траума и обољења говорних области мождаке коре. П Који стс поре.мећај до са да најуспешннјс лечили н када јс логопедска ннтервепција најефикаснија? — Иако јс тепање пајфреквентннји поремећај он се врло успешно лечи. Неки сс говорнп поремсћајп могу откри tit v најранијем дстпњству (за каснсо дечијп говор). Друш тек пошто јс физиолошкн раз вој завршен (поједпне дислалие). За неке сс анатомске дс формације сигурко сс зна да остављају последице no говор, па се на’ врсме морају предузети одговарајући оператпвии захватн, а пакон тога говорна рехабилнтација. Други се јављају као последнца траума н обољен.а, обПчно у зрелијим го лпнама. Логопсдска интсрвенцн ја јс најпотребнија, нашелисходипја на узрасту од 4 до 15 година, мада практпчно покрв ва свс узрастс, о.т рођсња па до дубокс старостп. ■ Како рсагујетс када прмлнком спсте.матског прегледа установитс говорни поре.мсћај? — Обпчно пошаљсмо познве преко устакова у којима је из вршен преглед н всћпна родп тсља се одазовс н доведе дсте. Мсђутп.м, ннсу свп упорни у лсчсљу, кад-кад правс паузс, и после опет дов.одс дсцу пако третман не бп требало * прекидатн. Н Да л„ долазс п старијп људи са говорним порсмећајн ма? — Да. Ти људп долазе самонницијатнвно и желе да сс ослободе поре.мећаја који нма ју већ дуже времена. ■ Шта би требало још урадитп како би се лсчењс папч јсната успсшнијс рсализовало? — Од марта, сва предшколска деца ће проћн кроз систе матске прегледе, тако да и.мају неколико месецп прс него што noby у школу да долазе па третман као превентиву. Оспм тога, од битног значаја је н прошнрити сарадљу са васпитачнма п учитељима којн радс са децо.м. Треба и.матн у виду да су малишапи са говорним поремећајем јако осетљивп н није им пријатно када осете да су пздвојени од осталих, па раднјс прпхвагају индпвидуалнп рад са логопедом. В Да лн јс потребно јошне што осим уобичајсног трст.ма на? — Постоје разии видови ре хабилптације говорннх пореме ћаја п неколико мстода рада. Најраспрострањеннја метода је рехабилитација говора путем вежби за развој опште моторикс тела, акустичке вежбе, вежбе визуелног опажаља, веж бс говорнпх оргапа, вежбе фо нације 1ггд. Избор корекционих метода зависн од говориог поре.мећаја, стспена оштећења н од психо-физпчкнх могућпости самог пацијента. Логопед је дужан да сс прплагођава сваком детсту понаособ н за свако дете да нзналазтт ње.му одговарајућп метод рада. Ивана Петровић СВАКИДАШЊЕ ЈАДИКОВКЕ (6) I Ћуд наша сваноднввна | Чавршила сс Зчмска. олим $ пијада v Сарајеву. Готово је са узбућсњима п cetu.t опти- .иизмима и песимизмима: хо $ Исмо ли .\iohii Jitu to da op- $ ганизујемо, хоћсмо ли осао- $ jicrti неку од мсдаља, xohe- $ мо ли Ђити сви јединствснк $ и на нивоу... На сва та пи- $ тања су всћ мање — више дати одговори и сада he ар- $ мија „nacucHiix спортиста". оних који су помно пратили $ Зимску олимшсјаду од њсног отварања. преко свих § насанкавања, наклизавања, наскијавања, до њеног свс- $ vanoi затварања, да мало $ одахну и da-cc одвоје од те $ нроклете ТВ кутије која их $ јс тако себично привукла се би и одвојила од старог друштва. Поиово he. сви ojui који су $ за тих десетак дача трајања олимпијаде упијали сваку реч коментатора напокок $ изаћи из icyhe и поново се наћи са старим друштвом. Поново he се вратити сво~ јим хотелским да.чама да $ их, уз осмех и nuhe. шармирају, ако даме нису отишле са некнм ко баш не умире за 31LUCKILM вратоломијама. Онц би такве најрадије про- $ ?ласили за антидржалне еле меите и осудила на доживох нб гледањс спорта. јер ни два сата нису прпеелц пред телевизијом, а поред тога злоупотребили су њихово ocehatbe патриотизма ti уву кјш се мећу њиховс даме. Вратиће се иолово да одсе де са старим друштоом у хотелу где he поново да слу tuajy crape добре новоком- $ ноноване народне песме ico $ јс су ilm ссрвиране само за $ неколико делооа децибела од границе издржљивог. Ва $ љда другови музичари једино тако могу да скрену пазг $ њу на своју музичку креY OOYP-y „Феротекс” Све бољн За последњу годину дана OOYP „Феротекс" у Параћн ну јс постигао вео.ма добрс резултатс. Од једне милијар де и 300 мплиона старих дп нара про.мет је повећан на блпзу пет милијарди, а број запослених од 8 на 23. Осно вна органпзација удруженог рада настала је 1982. го дине реорганизацијом радне једнннцс, а бавн се сакуп л>ање.м, сортирањем, прсрадо.м н прометом секундарних сировина. У Поповцу јс лоциран JYP „Нсметали” ко ји сс бави сортирањем отпа дних гума. ативност, а мохсда и мислс да је то добар начин да се прекину ceu pa3toeopii о § ЗОИ-лу. А, када изаВу из хо $ тсла, после тог свог повратка старом dpyturey и стаptLu слабостилш, бићс као ноен. Видеће да се ништа $ нису променили као ии хп- s тел уосгалом. х Онц други поново he да оду до Оиско клуба да се из луде за соо оно времс Stupo- $ eatba пред телебизоргсиа уз луде ритмове join лу1>е музи $ кс. Да провере да ли су сгш. ли ноеи светски хитови, јер $ авај — ТВ преноси белих $ спортова ja ЗОИ-ла нису $ били проткани најновијим хитовима. Скандалозни иронусти организатора! Алн то с.ише уосталом није ни бит~ но — бцтно је да сс Леси epaha кући. И на крају, они којима смста и прегласна музиха $ хотела и загушљиве просторијс диска, врагиће се у не $ ку од десетине кафана и нас тавити да бистре политику. Ccdehe и уз nuhe или без њс га KpuTuxoeahe и политику. и меВународну ситуацију, и културу, ц локалне функцио $ нере... Износиће како би $ било да су они на тим и tllu Mecriuta, како би они to no кратко.и пбступку и негде $ пред фајронт he констатоеа ти no ко зна Ko'iti пут како $ је све то млаћење празне сламс. Готовс су Зкмске олимпиј ске игре. Показали смо свс- < ту. а и нашим Кееерним To $ Maxta да п лш to можемо, $ ако ни због чега dpyzo?., оно $ збп7 инаса. JedHOCTaeuo из $ ината. Cec је готово ц пола- $ ко на cee nada заборав, оок се .чи са ноеим самопоузда- $ њима враћамо старим слабостссча. Молшр Станпсављссић. резултати Грађани „Фсротсксу” мо гу да понуде сгадло, гуму, метал, пластику и друге се кундарнс сировпне, а да у њему купе делове појединих машина, аутомобиле, аутодс лове у класи, обућу и неку врсту гардеробе. — Феротекс he сс п даљс бавпти усавршавањем у сво јој делатпости, а очскујемо да ћемо ускоро почети са откупом старог намештаја, чулн смо овпх дана од Црагана ВуковпНа, днректора OOYP-a „Феротецс”. М. Ж. ПРОШЛОСТ ЗАПИСАНА Y „БУДУННОСТИ” (2) Петнасстог даиа од pobcita „БудућноспР' долазно јс rpchu no ре ду радннчкн празппк. 1. мај. којн су napahiniCKit раднпии могли ла славс бсз страха од полициЈских псндрска н непрнјате.мкпх к\'РШУ ма. Нсвсроватни радпн слан меша се са пролеНшгм поленом. Cyfana, 1. маЈ 1943. rojjuic, „Будућност ** u глава листа преко свих nci стубаца црвсис боЈе. „Жпвсо празник". 1. мај, onunciiapo.viii На ударном дслу н.«словпс стрзвицс програма просллве: „Пре подвс Aiirrinir у 10 часопп код cno.'.KHinm. IIpc почсгка мпTinira скуп ссла, ко.лсктипа и <>сНОШ1ИХ оргаппзацнЈа Нар<>лп<>| фро Kia пз града иа аашарнипу v 4 часова. После подве napuaiio нссс љс на вашарвшту, а на игралмшту фудбалског друштвз „Бранко Крсмаиоввђ' *. фудбзлска утакмниа у чстирк часа пиподнс. У Ohockoiiii ма „Пролстср" број I н 2, «м:осдопске прслставс зп иарод ол 12 до 18 часова, а у 20 иочиич) смшр.1 култ^фно.уд1стн11чкпх груп.з на ip нОини иред сномецнкпм. На смот ри угествуЈу хороин н »Јн» ш.-шрни групс Прсдузсћа за прсраду нумс. Фаорике стакла и Срсднл школс. На програму хорске псс.ме, рецп« launje п фолклорнс групс. вршегиу нграика". Чптајмо ociaAC наслове: По за мај — I94JJ. године Вслика смотра нашнх сиага у из|:ршаван.у пего. го.миижг плапа", „Гело Дреноиаи прво у срсзу отпочело зпдање залргжног дома". На прзој страши ini свсчаног броја сазнајемо да је иоводом првомајског такмнчења у ПредузсПу за прсраду вуне ироглашено 152 ударинка, a 259 nx је noxua.teciio. у Фабрицв стакла бп_ \о je 72 ударппка и преко SO пох иадених. Нз осталвм сграппдзма .Зудућнои.Г’ саојс чвтаоцс взЕештавз о лобром ‘ успе^у трговачко-угосгвтсд. ског курса, о прнпрслп!вм радосп ма за пзградљу задружлпх домони, a воссбву пзжњу посвећујс кп> ВЈИ. Нз трећој сграшши у врху вм текста први о покретпо.1 пзло/Кби Kibitra. lia 25. илрила иеилач Драгал ..It поред тога Нзложба је отворсу Спкприии, а пз. MltAllh^Dtlh ninuc ппо je кгава ucjoi 13113 падала, взложбу je n<»ccr;tio ’SO лузв, жет. омладв! •: и г.пзвп рз. Нзложбу су посегцлп пиопнрц нз Горњег Видова и Ратара. Интсрссовањс за књпту било је наро_ । Ч1ГГО вслико и пз тога да је у то ку јсдпог дана продато 348 кнјггз нз области задругарства, пољоприв реде и науке, Dehn број полнтпчKILX брОШУра II ПИОНИрСКПХ К1М!_ га”. Одоах јава о народис ннЈу за порсд oDor тскста је п на скором отопраљу Градскс б!гблпотскс |< ПОЗНВ 1ГО ВК прнк\'лл>П11>с књнга. И Јопј једпа аанимљивост всзаца за кул- •УРУ: ,|С1ШдИЈвллна подружшша ра днвка п намештспвка Дрвпс, шум скс управс ..Равнс рскс” решвла Јс па послсдв>с.м саставку. да на сио.м радплишту, стругарп Троглан Бари, уз помоћ Газдпнства „Јужнп КучвГ' у Ппра1|ину подвгпе за својс члавовс радникс п ихмештс вике До.м културс којв he no пла ну oirrii aacpincn 1. маја. Рубрнка са ссла допосв пзтппсс о проблсмвмз које сгварају поједп hub при нз[рали.ц задружннх до. цова. Hxuehv осталог ..Будућност *' вмснује к жкгошс иоједвнце........... Тако ВоЈнс.ив Ainnh, бившп пр?д ссдннк Мссног одбора фронта. ни јс хтео да да првлог за зидап« до ма, взговарајући сс да исма поепа п да бн морао да прода волове на да да прилог. Када сс пма у ввду и ВоЈпслав располаже са 8 ха м.кс, оилп је Јасно колнко Је Во Јислапу ста.10 јо тога да name се. чо Дебнна добпЈо свој зпдоужни зом. Слвчав Јс сл^аЈ и Лобросзвд Мнлегвћа, коЈп нде толвко да. леко да се чак и к\адн са поје- (HP Бугар прелистава за наЈбонор.мзлно. ску екипу за екнпно 6itje. Нараоно ту је фудбал. Тадашњп „спортскн зо!<Л|учу|е ’•”<> ,,Буду!шо т' (Наредне броЈгг.е мо. зз 14 ддна') nor спорта у срезу", ртскн комеитатор Љубнвоје СмиллнчђCraMCiiKODuh .најављује прву интс рнационалву фудбалску утак.ч1пху у Параћину п uno је још занимљввпје под електрпчном свеглош. hy. а у оквиру Среског фнскулгу рног слста. Y гостс овдашњег фуд балског друштва • „Брапко” долззп ..Бековски" из Вкдина ска). Фудбалско так?.шчсв.е л»и клуО срсза гсчс рспортср селнјн.м To нису само праане iby аутосградс Бсоград Загрсб, ппелистава мо за је гостовалл чарл. На хрошгчар Шопена, . — Броднпа, Параћинско.телшпћка омладннска pa.uia дригада састао- .vena од омлалпнс параћннскот п гЛпшћког срсза — I. Јула. трсба •ta нз нашег среза noby иа пзград кочпозиинје . .." г.порт (фискултура) налззи спо_ је редовко место у лнсту „Будућ ност''. Из ооог броја сазиајемо да S. II 9. маја у Параћину група бсоградских музипрогрзму,- како бедежи нзшлс су сс ..Етида’’ од .Свита” од Баха н Apvte Јсд|гу од пајосћих ралнпх акција еааезног зиачаја, двс чста о.млади паца*’. Аутор тскста у ошинрпои наставку ове информаппје сгбЈахиплва зиачзј аук>пута п указуЈс на пропустс у организоваљу брнгада са a;c.t>OM да сс они исправе н ли наиш cyrpabaini цоштено о,цже дуг ДОМОВН1П1. Два иајвећа пндусгријска колек. тива у Парзћинг, Штофара и Стак дара ззсгугадосне су обнмним текс ..Буду год|ше на inКучево речи. Челнчис руке пуне ацљева наших другова раднпка ueh су и cBojim делвма показале ипа значн радшгчка реч’’. Здравствено просвећивапе je по писању ..БудуНностн" јелан од па жкијих задатака гласпла Наролног фронта срсза Параћнна. О 1здаш њ-ЈЈ болести броЈ I. — турбеколу зп — ..БудуНмосг” опширно пише и загоаара БСЖ вакцину. Же.м да се што прс прсвхала ку.ттуриа ззосталост пратнла јс на me суграђане тнх бурквх дана 1948 годвне. Од „Будућности" сазкак. теЈггословенског карактсра. huocr" јавља: „6. маЈа ово из нашег среза отпшла је градљу омлади:<скс пруге Ainnunia како ссло Лебкна вс мо же да сазнда свој дом”. „Булућност" пс каспц нп у субо ту 15. ма/а 1948. годпнс. Настав.уа мисију коју» јс себи ирсдодрсдио првим бројем. Овај број подссћа •штаоие на петоголишн>нпу Пете офанзивс. На прсој страницп. та_ Kobe, видио место заузвма натппс о пролсћвој сетпи. Тскстопнсац констатујс да ce u порсд кашн>сtua сетве прнводи крају н да he бвги ncnyibciia 100 одсго. а као је цно од onpaBAaiba за кашв>сн>е на водн II лоше временске npn.uiKc. али и проблсме који сс јаољају код npoiQBOba'ia. Пред млади.ма тпдашн>ег срсза Па pahnii стоје всликс обавсзе општовима: „Борба за план колектива Фабрнхе стакла у Параћнну и Бри гад><» снсте.м такмичеља у предуз«! ћу за прераду вуне у Параћину”. У ОВН.М тскстови.ма покушава се да се реалио сагледају проблеаш који сс јавл>ају у прошводном про несу н iiybetia су решења као што ciojn у тсксту нз Штофарс. ..Сад кад сл:о поставили задатак да кроз масопно брш-адно тацми. •idfre iicmiimto свој део задатха по тогоакшжг плано, потрудићемо се да таЈ део задатка н извршимо и гим« VHHHRJ1O жнвот радног кдрота нтпе отарбнне сретннји.м и всПараћЈгн спрема врло јаку шахоа првенстпо Ср п исизбежни Одвграпа су дг.а кола. а успут cf се јавиАМ и пекп проблемн. О то. мс ,Ј»удућиост" пнше: „У лругп.м колу ..Мораван” из Горпег Biuo ва к „Рддник" нз Даиздовпа изгу бнлн су утакмш г због исдолпск i на тзкмпчсљс. Опакав постуаак пл псдсних фудбалскнх аНтпва гре. стовл»а ружву поЈаву, коЈа пко гс благовремено ие сузбнјс. мо.. « ии«- Tinii правкАНОм рзлт|у <|’улб-лс_ „Бгдућкост” МиЛивоје Идић
21. МАРТ 1984. ■ БРОЈ 254 ГРАДСКА ХРОНИКА АНКЕТА НА УЛИЦИ ДА НАМ БУДЕ ЛЕПШИ ГРАД Како јс лспо живетн v свом месту. Y свом, лспом месту. Како је лепо чинити га још летппнм, чувати н пазитц га. Таман Је толико велтгкн Параћин ла сви може.мо да га волнмо и ла при том junto нс буде љубоморан. Можда би и требало да будемо једнн на друге љубоморни? Онда кад закључпмо да га неко вишс од нас воли. А кад га неко од нас не воли? Кад га прља картијом и блатом. Кад отрује рску. Кад гази по трави и ногом п точком. Кад од травс уз путић правп стран путицу. Кад му ннје битно да канту са отпацнма пзручи у контајнер, па љутп н суседе н псе луталицс, који развлаче тај отпад v узалудном надаљу за храном. Ту нема љубави. Шта о томе лшсле наши суграђани? Анкету смо водили иа улицп. са онима који npoby. Има ту п пензнонера. ученика, раднпка, фупкциопера. Затекли смо их несггремне. Можда је наоко штуро ово игго смо запнсали, а можда је баш п у томс права ствар. Миодраг Стефановић, рад ник Комуналног предузећа „Ус луга": — РоВен сам овде н волим овај град. Навикао сам да га чистим. Није ми посао лак. Мно , го га наши грађани прљају. Сви бацају све и свашта. Деспот Вељкђ, пензионер: — Јасно је да волим свој град, зато п живим у н>ему. Да би лам град био лепши, да би га још више волели, трс ба да га чувамо. Треба да чува.мо паркове, шеталишта трг Бранка Крсмановића, клупе на п»ему. Ево, влдите, ле.мамо где да сднемо ми пензионери. У граду имамо пуио зелених површина, којс су прспуштене сами себи. Требало би Младн да пзађу л уреде их, а и мн пен зионсрл ће.мо и.м помић. И ову реку нза нас треба да чувамо. Счашта има у њој. Мподраг Буљанчевић, пензи онер: — Шта је са базенпма? Нацко Стојановнћ, пелзно нер: — По нашнм улпца.ма шега сс много паса луталица. To јс готово зараза. /•'тт£ТО^аН Всљк°вић, дпрсктор СДК: Треба_да буде боље, треба. Свако греба да завршава својс задатке, па ће бити боље. Зпачи, већа одговориост у раду, продуктивност, па he п Дугороч ни програм втабилизацпје ои Tit спроведен. Тома Антић, помоћннк секретара у СИЗ-у за водопривре ду: — Најактуслнији проблем у граду је каналпзација. За њего во разрешаваљс треба да се ангажују комплетио друштвенополитичкс снаге. Грађали, мп грађани, може мо да помогнемо једнно лздва јањем једног илп два лична до хотка ради удруживања средс тава. Да то није велика сгвар говорм податак да бар 500 л»\ .ш у граду редовно плаћају по 2.000 динара за чншћсње сенгрупа. To је 1,2 милнјарде годишље. У нашем граду постојс рад нс организацијс које no ’са.моу лравном споразуму о заипнтп вода од загађеља треба да изц војс срсдства за решавање поо блема око јбпховпх здгађивача. Тиме би решнли питаље чпсти јегграда. Мнрослав BcmhIi, лнспек!- бр СУП-а: — Мпслим да сс послсдњлх година при.мепујс очнтл комулалнп напредак. /\ли, Иарапин посвепујо врло мало лажњс kv.i турном развоју. Сматрам да ол наш град .могао да сс много ор же н шлре развлја у култури. Овако је кулгура „ограђена" од већинс rpabana. Биоскоп, разне лредставе, музлчкс представе су шунд. У спорту се иајвлше пажље лосвећујс фудбалу, што не зас лужујс. У технлчкој култури ситуаци ја јс лоша. Назадујемо. Град нам је прљав, посебно сад после слега. Путеви су на.м у очајлом стан»у, посебно према Дреновцу. Јсдлно што могу да похвалнм то је да се врло лепо договара .мо. Заузпмају се одлични ставо вн, којл треба да се реализују. Мнслим да лам ледостају конк ретна задужсња н наравно кон Светла дајте । Вслика нужда је натсраI ла једну становннцу солнте ра из улице Мошс Пијаде | да пам се једног јутра обра тн за ло.моћ. II сама свесна да јој лш не може.мо конкретло помоћн, затражлла је, са пунлм правом, да апе 1 лује.мо са наших странпца. I Њлхова ули.ца, ранпје зајечарски друм, и поред Honor асфалта којн јој је одвео муштеријс пз горљих села, и даљс јс вео.ма про метна. Највеће заслуге за п.их прнпадају стоварпшту цсмента које јс свс до ско ро било опседало војскоде купаца, још чешће „роБаци ма ј&иховпм”, прекупци.ма. Злали qy ти људп п да заноћс чекајућн цемент. Да ту једу, пију, спавају и све што човек на таквом бмваку ради, раде. Е, против тога ес iiauia су граБанка буни. Да тп л>уди пли неки други TO не раде тамо. Коме год се обратпла, шгко јој ннје могао помоћ«. Сетила се нас, а ми с.мо сс сетнлн Електродистрпбуцпје. Пошто се та улииа не чисти, по Плану, нска бар сијал.нцс светле, па да та деца што се нз школа ло поНм враћају виде гдс газе, а бра те, н нека мало прлпазс. М. М. кретна одговорност за љлхово неиспуњењс, а све у циљу лашег лепшсг живота. родне — шупд музике. град ои' био преплављен поагерима н плакати.ма. ОД 1. АПРИЛА Саширизични ушо МОМИРИЗМИ Напредујсмо: више не правимо грешке, већ збрку. И грижа савести је застарела: више нс оставља трагове на савести као некада. Момир СтаннсављевиН АФОРИЗМИ Цене су нам праве атлетичаркс, са специјализоваНОМ ДИСЦИПЛ1ГНОМ — скок у вис. Био јс то састанак мудраца: свн су мудро ћуталп о пробле.му. Са задовољством јс дао своју фотељу, да му замене за нову. II и за време снергстске штсдње он јс штедсо снергију — на радном мссту. Милан Секуллћ БОРИЈАДА Мнслим. дакле пнсам незапослен. И.мам ја п добрих особлна, само не смем да пх откријелЈ, да сс пе прехладс. Чпм зажмурим, одмах јасно видп.м. Ko he да мс пздржава кад држапа изумрс. Бора РутшИ Саветовалиште за мбрачне јрачк в помчне односе Скупштина општпнскс Самоуправнс пнтсресме заједнице социјалне заштите у Пара&тшу у току децембра 1983. гозине разматрајући раднн материјал „Предлог за осниван>е СзветоваЈишта у сицнјалној заштнтп „Центра за социјални рад ПараiiiH” истл јс усвојила п формирала Саветовалнште за предбрачле, брачнс и породичне односе за подручје огпптнне Пара- !пш, са етатусом раднс заједннце Целтра за социјални рад „Па раИнн” у Паракпну. ЕРОЗИЈА Ваљда што Је бсз јсзика, бије га лош глас. He зевају само ошј који н.мају оболеле зубе. У бнци за дсвизе у производннм халама све илше се правилЈо Енглези. Мнлан Дсспотоонћ Саветовалиште lie обједиња вати рад више стручњака раз лнчитог профила стручности: психолога, социјалног раднлка, а прс.ма потреби правнпка, педагога н неуропснхијатра, Y ЖИЖИ БРЗА БРЗИНА Од телефонског позива Славољуба НлиНа из Параћпна упућеног броју 92, којнм јс Мнлицијм јављао да му неко из дворшита ncrq рује рођеног „фпћу”, па до хватања Петра Дннића за воланом „фиће”, протекло је само четпрн минуте. Ову вест јавио нам Је сре 1нги и задовол>тп1 власппк „фнИе”. М. М. Момчило Вучковић, прсдс едник OK ССО: — Недостаје пад дом о.младл ве нлл до.м културе и организа није л секцијс које пду уз ова кве институције. Блоскоп ова кав каквЈе, ле служл својој ла мели. Требало би да сс среди. Обзиром да лривреда нема могућности да апсорбује свс иезапослене младс људс -kojh далс проводе бссмлслено, с.мат рам да бл Омладннска задруга Ашого помогла. Мирослав ЈовановиН, графнчар: — Један кафлЈг ла оволнко младих, стварно је мало. Да сва ко всче кад изађеш одсш право у кафапу, нл то ле лдс. Град на.м је леп, уређен н нма доста спортских догађаЈа, што јс за сваку похвалу. Дамир Јанковић, ученик: — Нсдавно отворснл диско клуб јс залста дивна ствар. Ale Бути.м, штета је што је просто рнја тако мала, ла јс доста за гушљива. Дртгог. места за пзлазак п пе ма. ла чссто одлазп.мо до Свето зарсва” л Куприје п чили ми се да се тамо омладлла много боље забавља. Нсна ВучковнН, учслпца: — Град је прљав, сво мало лре сам доручковала и хартнду носи.м до школс јер корпе за отпаткс успут не постојс. Иначе, никакво не разуме.м подељеност л.младтче на тлшн кере, панкере л тако даље. Ја облачлм оно што хш сс тренут јјо допада, а пријатељс н.мам доста у свнм „струјањима". Сматрам да је Параћин изг радњом Рекреациолог центра у „7. јулу” много добио. јер мало којп град може да се похвалн таквЈШ објектом. Слађана Јанковић, ученица: — Забавнл живот ллјс ла ва слни у односу на величину гра да. Нс могу да влдим доору представу, филм плп концерт. Недавно сам са два дана закаш њења сазнала за концерт „Jane” зато што је обавештавал>с било нлкакво. Да је којим слу чајсм гостовао ,леки певач наРаде Форцап, службеник: Град није довољно чист, a уз мало пажтве свих лас. то оп могао да буде. Илаче, о.младина нашег гра да је добра, чак мног обоља нс го што јс нскад била. Анкету прнпремилл: М. Милснковић и В. Љубичић ПАРАИИНЦИ НЕРЕДОВНЕ ПЛАТИШЕ НОЈИ Д1ГУју. бићг утужени Y општичи Параћлн за квадратни метар стала граВани у просеку плаћају 12,17 динара, односнбУ^бб дпнара no стану. Нз ових података се видп да станарина није велика, али н поред тога Параћинци inicy рс довие плаппие. Треиутко ду гују 1.990.000 динара. Y уговору који су склопн ли са СИЗ-ом становања нз мсђу осталог стоји да су ко риснпци стана у обавези да плате станарпну до 5. v теку Ке.м мессцу. Мсђутим, прак са је да се станарпна плаћа уназад. Плаћањс впше нс мо же да се одлаже јер су фон дови за одржавањс стамбеШ1х зграда све тањи. Y СИЗ- -у етановаља смо сазнали да ће сви онн који су нсре довнс платнше битл утуже ш«, a то за собом повлачи и додатре трошкове као што су ка.мата п судскн трошкови. Слпчна јс сигуаинја н са накнадом за кор;пи1јен>е гра дског граБевинског земљншта, која се плаћа по метру квадратно.м стамбеног п пос ловног простора. Од 7.500 до маћинства п,нх 2.800 нпје пз мирило сзоје обавезе. По том основу дугују п 32 орга низацијс и установе. М. Ж. који ће свој рад ус.мерпти на пружаљу услуга везаннх за лримарну, секундарлу л терцл јалну прсвенцију младима, брачним лартнерлма н чланошша породлле, а која се састоји у слсдећем: формирањ^ хуманих, равноправних и одговорвих односа међу полови ма, превазилажељу генерацијсклх неспоразума, усмеравању на предбрачна питаља, избору партлера, превазллажењу почетнпх облика брачлих неспо разу.ма, превазнлажењу конфлпктлих сптуациј?, учешћуу породичлој динамицн и васпл тању деце. Побројанс услуге Саветоваллште he пружатл ко рисницима давањем пкформаццја, савета. терапетутским радом и честПм тематским преда пањима. Савстовалнштс he пружати своје услуге од 1. априла 1984. годнне сваког другог четвртка ол 16 до 19 часова v посебној зградн Центра у улици Крагу јевачка бр. 4, Параћнн. свим заинтерссованпх! грађанпма на iuc лрулттвело-полптнчке зајсдниие уз ЗАГАРАНТОВАНУ АНОНИМНОСТ. Услуте Саветовалишта су бес илатпе. IN MEMORIAL ВИДА АНТОНОВИЋ Y четвртак, 15. марта премикула Је Влда Антоновић, професор фралцуског и лапшског Језика у пепзиЈп. II зузетан педагог, добар човек и веран прлјатељ, Блда Антоновић, скромно и нена метљиво жнвсла је у нашој средшш п исто тако тихо отпшла из н»е. Млада, пуна ентузијаз.ма п љубавп за свој позпв дошла је у наш град п скоро читав свој раднп век провела у љему. Око 6000 ученика, 40 геперација за ibv везу |у многе драге успо.менс. Од ite су учили прве фрапцусске печп, коригова.лн своЈа лонашаша. Млогнма је поста ла прпјатељ н са велмком л»убавл>у, брижна срца пратила јо сваку своју геиерацнју у нови живот. Професор Внда Антоновнћ жпвела Је скромпо н не памстљкво али оставнла Јс нензбрнеиви траг у граду на Црницм. Пре свсга. остаће y траЈном сећању спојнх ученика.
СЕЛО о ПОЉОПРИВРЕДА 21. МАРТ 1984. • БРОЈ 254 ПРОЛЕННА СЕТВА НЛ ПРАГУ ПРВОРАЗРЕДНИ ЗДДАТАК > Овогодишн>а пролеВна сетва требп да прсдст авља прворазрсднп друштвено-економски задатак, од чијег успешног остваривања he зависи ти укупна приврсдна сгабилност и снабдевеност тржишта 0 Досадашња активност на припре чама за пролећну сетву још увек нијс довољпа, зато ситуација упозорава ла се трсба максим ално активирати, предузети најконкретније мере у свим средикама ма убрзавању припрема за п ролећну сетву Ф Акција треба да буде усмерена ка томе да ннједна њива не остане незасејана ЛВРШЕН ДРУГИ КРУГ „СУСРЕТИ СЕЛА 84° П№ 31ФИЛ! Укупне ораннчнс површлне у општшш Параћнн нзносс 21.600 хектара, од чсга на лндн видуални ссктор отпада ЈО.зОО хектара, а на друштвсни 1.100. Пос.матрајући структуру ораннчнлх површина можс се закључнтн да је највећа заступ љеност жита. 16.750 хектара, док је знатно маље учешВс нн дустрлјског биља, свсУа око 650 хектара. Заступљеност повр тног биља од 1.550 хсктара нсш што. јс повољније у односу на индустријско бнље у укупним ораннчнк.м површнна.ма. Посебан акцснат у планнраи»у површина за пролећну сст ву даје се шећерној репи и суп цокрету. Шећерна репа се планира на око 400 хектара док се сунцокрет планира на око 2U0 хектара. Па ипак постоји реална оојазан што се тичс остварнвања планираних приноса пролећних усева, нарочито кукуруза.’ гад нс органнзацнје су обсзбедпдс ЗАБРЕЖАНИ РАДЕ УСКОРО АСВАЛТ У ЦЕЛОМ СЕЛУ Прошле године мештапи Забреге су добровољни.м радом ц сопственнм средствима завршнли канализациону инсталацију у свнм улина.ма у селу. После тога Рад ■ Аа^органнзација „13. октр- _.бар’£ односио ООУР „Ниско градња” започсла јс асфалтирањс уллца у ово.м лепо.м плашшском селу покрај Цр нице. Међути.м, због нсдоста тка средстава, а делнмично су и временске нспрлллке утицале, дошло је до прски да радова. Тренутно је урађсно доста али јс доњл део села остао без асфалта. Мсђутим, Месна заједница За брсге » друштвено-политичке организацнје иредузнмају САВЕТИ СТРУЧЊАКА ЦВЕТНИ КА1ЕВДДР Вре.мс је да почнете радовс у врту. Tpeoa * сс позабавлти ружама, луковичастим цвсИем, садњо.м дрвећа и живе ограде, четинара, производњом расада летн.ег цзећа, траињаком. довољнс колнчкнс Бубрлва само за уговорену прс.чзводњг. Потреба за вештачкл.м ђкбрпзо.м у овој npo.ielinoj сетви нз носе окб 3.000 тона. Впсокс пене сС-менског кукуруза таксђс могу усмернтн добар број индн видуалннх произвокача на упот ребу мерантилнн.х кукуруза за сетву што би опст и.мало за последнцу с.машење планпраног приноса. Па к поред прнсутних тешкоћа око снадбевања дерн патп.ма нафте пољопрнвредшшн у пашој општлни нс трсиа да брлну за гориво. Што сс механизацнЈе тпче инднвидуалнн сектор распола же довољно.м .механизацнјо.м ка ко вучнпм машинама тако и прикључним справа.ма, тако ца се очекујс да обављање нроле ћннх радова протекне у оптпмално.м року.У нашој општкни укупно има 3.079 трактора н пре ко 5.000 прикључнпх еле.мена та, што јс довољно да прол«ћ на сетва протекнс у што краћем року. све конкретие мере како би к овај део пасиланих улица бпо прскрпвен асфалтом. Солндарност Забрежана још једно.м је nompbeiia то ком овс зн.ме. Треба подсе тнтн да јс свадс злме, .ово село по десстак дана одсе чено од света због копфглсу рацпје тсрена. Међутим, овс зиме у сарадњл са меттани .ма, Штаб цнвилпс заштите „ Омладимска радна бригада очистили су лут од Попо впа до Забрегс п прилаз до Осповне школе у Поповцу. Тако су о.могућили својим Наци.ма да несметано стнгну до школскнх клупа. М. Д. Што се заштнтс тлче, фабрп кс су обезбсднлс заштлтла срсд сгва алл се прсдвлђа да he ис достајатп фулгнцлда и лпссктл Засејати што вишс репе Наша друштвена заједллла, као што с.мо истаклп, поссбан значај придаје сетви сунцокре та л шсИерднс рспе. Планирано је да се пол luehepno.M репо.м у општлнп Параћип засејс око 450 хсктара што јс двоструцр впше од површина засејалнх v прошлој годлнл. Ово повећањс јс значајно алл за љсгово оства рсњс треба уложитл пзузетие напорс свпх субјективиих спа га. С обзлром да сства пшени ие ннје остварена у потпуносгл прсосталс површлне треба no могућству засејати шеНерном рспо.м, л.мајућл у влду значаЈ ове културе, одаосно uieliepa за лотребс шлрокс потрошље л Фабрлку бомбона, ратлука л жвакаћлх гу.ма „Параћлнка". Фабрика mehepa обезбскујс цслокупнс колнчине ссмела, потребнс колвчиие пестнцнда против биљних бодестп, штето чина и корова ioko.m вегетацл јс. Фабрлка такођс обезбеђују специфичну мсхалпзацнју која јс потрсбна па друштвсном сек тору. За лроизводњу шећеркс ррпс код зе.мљорадннка ооезбе ћују сс тракторске сејалчце, a делнмично међурепни култнваторл 1' прскалице. За вађењс рспе .( .1 рпка располажс довољ ни.м.броЈСМ тракторсклх вадилл иа. Цена шећсрне репе нзносп 5 ЈИ1»ард по • ллограму уз по ла длжара no кллогралц- за доп pe.xtv v фабрики. За сваки пропслат днгестијс прско 15J5 добија се 0,27 днлара по кплогра му. До 6. фебруара овс годпнс уговорепс површннс под шсПер но.м рспом пзносиле су 100 хск ггара. Под супцокрето.м у општнлн Параћпн планирају се повр шннс око 200 хсктара, а од то га на нндивлдуално.м сектору 50 док he на друштвеном битп засејаио 147 хсктара. Производ ]ва сунцокрста изпскујс зиатно мањс улагаље. Поред тога фао рлкс уља нуде механизацнЈу ко ја he смаљлтн утрошак радне снагс. Погрсбле колнчнне се.мс на II заштнтнпх средстава ооез oebyjy фабрике уз паплату при цида за око четрдссетак олстб од укупних потреба. Овај недо статак нсгатлвно lie сс одразн тп v пропзволљл кукуруза, крм ног бнља л поврћа. .П1КОМ исллатс сунцокрета. Јопг једна предлост сунцокрета ,с га што јс шпрок рок сствс и може сс сејатн све до 15. .маја. Цспа сунцокрета јс .50 длнара по кллогра.му, Накнада органп заторнма пролзводп»е нзносл 2,85 дннара по килограму, а обезоеђују се механизацлјс за сству и жетву, затн.м пролзво1?а чп доблјају 25 процената уља од продатог сунцокрста п лспо ручујс сс 25 процената сачме ло фабрпчклм цена.ма. Bch нсколнко дсцспија вршп се покушај да се соја одо.маћк и гаји па већим површннама због своје високе хранљпве вре дности. Постојнћи асортн.ман соје и постављена технологија о.могућују пршгосе већс од 2.000 килограма по хектару алн се они рсђе остварују. Разлог је што већина зс.мљорадннка није овладала технологпјом. a дели.мнч?1о због пеповољнпх врс менских прилпка, у ппследњнх неколнко годнна. Условн за про нзводњу соје у овој годннн су аовољнн јер оспог,- < гарантозана цсна износи 50 дппара уз републичку прсмију ,од 3 дина pa по кнлогра.му, а произвођач добија 10 одсто ул>а и 40 одсто погаче. Регрес за семс соје јс 20 длвара. Нсдостатак појединих (репро материјала и потребних новча чанпх средстава лорсд осталпх нсповољплх услова длктпра свс рацноналнлју производњу. Зато јс потребно да сс пролећна сет ва. а и сва каснлја брнга око уссва одвија уз стално. ангажо вањс стручнс службе, лољопри вредне станицс, радних органи зација, радн пружања по.моПи зе.млорадншт.ма па савлабква љу оптималнс технологнјс по једлнпх култура. Трсба спровсс тл акцпју стручиог образовања зе.иљораднпка преко стручннх прсдаваља, саветовања, а праlieibe пролећче сетвс одвпЈапе се преко штабова за праћсњс радова у пољопрлврсдн, однос но штабова у мссиим заједннцама. М. д. а Главица, Доња Мутница. Стубица п Клачевпца најбоље ■ Данас састанак Слпоћ су одржане послелп»е приредбс овогодиппБс ак цлје ..Сусретл села" у окви ру другог кола Након шсз десстак лрлредби у двадесег U дсвет села, колпко јс учествовало у овој масовно. * ак ппјп, па челу табелс пласвра.чс су сс четпри лајбол>е скипе. На првом мссту јс Главииа, друго место заузи- .ма Доња Мутница, лок на rpche.M л чствртом месту су Ciyoiira к Клачсвнца. Онс су ИЈиорнлс мссто за указак у финалс, у ко.мс he сс прп ^1111111111111111111111111111|||||||||||||||||||||1П(|||||||||||||||||||||||||||||(|||||||||||||||||||||||||||||>|||||||||||||]||||||1јц|||12е I О ЛИЧНОЈ СВЕСТИ И ОДГОВОРНОСТИ 1 КАД МАГАЦИОНЕР КРЧМИ ПОВЕРЕЊЕ = Са највиших пнвоа гото- = во свакодневно слушамо о = томе да треба у свакој сре- = динн појачатн лпчну олго- = ворност, самосвест, у свако дневном послу, ла радно.м Е .г.есту и ваи љега. Прлча^ је = једно, а пракса често нспад Е пе сасвим нешто друго, као = у случају о коме ћемо гово- = рнти у нареднн.м редовима. = Пре двс недеље у нашу Н Редакцију је дошао ДРАГАН БОРБЕВИБ, лмдивнЦуалнм = псл>опр1£вредник из Шапца. = Показао нам јс упларшцу = на којој се вндп да је уп- = латио учешђе п нзнос за вс = штачко ђубриво у тежини = од 300 килограма. Марка Е „калкамон". = Бубриво јс стигло из фаб Е рнкс до магацина ООК „Па = раћин”, у улици Мпрослава = JourJha. /Uiii одатле до ДРА- | ГАНА БОРБЕВИБА није мо = гло. Магаиионср ВЕЉА твр- = дп да је Бубрпво преграђено Е другим џаковл.ма, па пс мо- = же да га дохвати. Драгап о- = he сам добровољно да га из- = бацн. Магацнопер не прг.сЕ таје иа ту солуцију п каже = му да сачека још неки дан. Е — Понудно сам сс опда да Е са још једни.м прнјатеље.м = потпуно срсди.мо магацин по = П. С. Након што је тексг био прннремљен за шгампу, по- = = ново Јс дошао ДРАГАН БОРБЕВ14Б пз Шасца да пам = i каже како му је Јзубриво послато,. алл преко нског чо- = = вска из чепурачког нассља, кога п не позпаје! Нема га = S у магаиину. а нс.ма га нн у Драганово.м дворишту. Ту јс § = са.мо потврда о уплатл. Осталц смо без тскста! = рсдбс одвијатп по систему пспадања. Двс победничке скипе из ових дусла боре се за па'зив шампиона. Дапас прс подне^ саста.јс сс такмичарскгг- одбор којгг he одлучмти о почетку флналнпх борбп, као и о pew: јалној прнрсдби која треба да сс одржи v апрплу. ¥ истом мессцу одржаће сс и такмичење драмских аматера name општинс у оквмру истс акције. За сапа својс учешНс су пријавиле драмскс дружине Стубнце и Забрегс, а појављују се и Доње Видово и Трешњевлца. М. Д. врстн Бубрпва, али ни то >гн = је упалило. Време јс прола- = зило, а ја нисам могао да до = бијем ђубрпво за прихрану. = Онда сам сс обратно дирек- = тору једном, па другом. Као = да сс ВЕЉА лтагациопср за- = пнатио. Њихове паредбс лп е јс послушао. Бно сам npimy = ben да идем чак у Комитст, = прича ДРАГАН БОРБЕВИБ. | Нн дан-даиас иисам добло = тпх шсст пакова ђубрпва, за = вршава своју прлчу огорчеии пољоприврсдиик из Шав =' ца. = Плтамо c'fe, после одласка = овог разочараног човека где јс tv ллчиа одговорност. Же = л»а да сс лосао обави крај- = и.е коректно и свесно. Свест д! да својим радом предсхављаш пе само ссбс, већ н је- = дну организацпју ол угледа. = која co CBiiM силама трудп = да нзгради п још вишс по- = дигне повсрен.е на релацијл = роЈБОпрнвпедна органнзап.нја = — пољопгнвре!’1!”к. Оип што = јс не малн 6poi запошље- = нпх у „7. јулу" годпнама из- е ipabitBao, ето један магацп- = онер покушава полако да pa Е скрмчми, свссноЛјли нссле- = сно, на један одуран начпп = Ko.iii не долнкује чопскопо.м н достојанству. = ' М. Ц. g Кад престапс опасност од .мразсва можстс почсти да садите дрвећс. шибље. живу ограду п ружс. Шибљс сс садл у рупс дп.мсп зијс 40 салти.мснтара л до дуби не на којој су саднице бпле у расаднику, с тн.м што сс на дпо рупс стави мало растрестс земље да бл се олакшало напре довање младог корена. За једиоредну садшу бнљака за живу ограду псопходво јс ископатп ров тнрок 40 до 50, а за дворсдку 80 саптлмстара Растојалве између садшша у једноредној живој оградл нзно си од 15 до 25 ц.м, а за дворед ну се саднвцс раслоређују на из.мевнчно к мсБуредно расто jaibc је од 25 до 35 ц.м. За разлнку од украслог шнб ља и дрвсБа. који се садс на нсту дубипу на којој су били v расаднику, за ружс је то веш то друкчије. Ружа и.ма на кореновом врату подлогс пекалем .beno окне или гранчпну n.ieмсвкс. а тај дсо биљке је осст л»пв на мразевс. Ружс се прп садЈБл постављају гако да задебљањс калсма буде после садње 3 до 5 ц.м покрпвено зсм л»ом. За садн>у треба колати руле дубоке и шпрокс око 40 ц.м. Сувлше мале рупе niicv добре јср жпле не могу да зауз.\п/ прнроднл лоложај. Луковлце HBcha којс сте јссспас засадлли почињу да расту. Да бистс им олакшалл пораст, npcbiiTc пз-Mcby рсдова л.чптко грабуљицама. Пр.с тога растуригс всштачко Бубрнво нз.меку рсдова. Подлогс за ружс можетс и са.мн одгајити. Сада је врс.мс да семе поссјетс у добро при ире.мљенс лејс. НА БАЛКОНУ V ово.м .месецу на балкону можетс посадити расад псзабо равка или дацпноБл. Цветаће ва.м до почстка маја, а тада га за.меннте расадо.м летњег цвеha. V СОБИ Можете пресакивати собло UBclic. Прнлнко.м npccabiiBaiba биљака v веће сакснје трсба лазитп да сс пе озлсди корспов снсте.м. Нове саксије прс упозрсбс треба потопитл у воду да се добро на.моче. Свс здраве блљкс треба прихранвти једпо.м недсљло. Прс прехрањнвања. их трсба добро залити устајалом водом. пнж. М. Станојсвић VZ/Z/ZZ/ZZZZZXZZZZZZZZ/ZZZX/ZXZZ7ZZ/ZZZZZ/ZZZX</Z//ZZZZZ//Z/ZZZ/Z//ZZZXZZZZZ//ZZ/ZZ/ZZZZ/ZZZ/Z/ZZZZZZZZ/ZZZZZZZZZ//ZZZZZZZZZ/ZZZZZZZ7ZZZZZZZZZ<- КРАТКА ПРИЧА ПРОјИН СИСТЕМ Често. ухватим cede како завидим људк.иа који лепо у.иру. Жквр кратко и једностаоио. Неосстно ишчилс ко иразник. Благдан. Ceha.u се неког Милутина Мрсића. Вшнс је оолео њиву него ћсрку јсдиницу. Па кад јс он с npoAcha засеје, tbitва личи па Бачку свеску. — Хлсб је господар иад господарима. Васиона јс у ствари једпа велика пекара. У њој јс сунце славсхц колач. Окићен и шиаран. Месец м\' dohe као npoja. А звезде су поскурице и други женски колачи, говорио бц \iiLiytun. Taj nuje оао da no њсговој tbtieu газс стока и нес.чајницп, Баволи и вампири. A ibuea му уз саму Мораву, ко ство.рена за Бавоље гумно. Колико пута са.и својим очпма видео како узи.иа њиву под мишке и носи јс Kyhu. Метне је v кревет у.игссо нокривача, завуче се као нод најбољи губср и заспи. Ујутру зорски, npe tipeux петлова, поново однесе њпву на своје месго п .иирна Бачка. Једчс јесени кукуруз узре. Корени ко подлактица. Сваке HOhu кад село заспи. Милутин крадом проноси њиву кроз ссло и уноси у icyhy. Година никад берићстни * ја. Оно тто нс буде могло да стапе у кош\’ ti3Hchc ца таван, лтсли Милутин u покрива сс својом најбољо.м њивом родннцом преко главс. Мссец 3abe, а Жиле Вутљин, чувени лопов у поморавско.м округу, што .иоже бубну онну из yea да тц украдс, а да нс осетиш, зсииајати ио кукурузу и поче да чупа корењс и триа у козју epehy. Леле мајко, кад то Милутин видс. Hone да сс дерс. хоће да устанс, млатара рука.иа, прети, псује... Гобе.т>а се Милутин, хгео 6:i да се нзвучс нспод покривача, ал земља отежала оо рода„ преродио кукуруз, па на сваку талуску ио два корена. У.иори сс Милгтин. почс да кркља... u yiyuiu га зсмља v кревету. Благо њему на лепој с.чрти. Дае године његова жеиа и Иерка ie.ic су npojy из Toi рооа, а онда ibuea у Средпол>у запусте. диже сс бурјан, чичак и коров. ћерка се vdude, а .чајка преуда чак у девето село. Hohy сија са неба месечеаа npoja, а ћаволи моравски праве трло оо најлепше њиве у селу. Мирослав Ди.мнтријсвик ^zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzлwzzzzzzлvzzzzzzzzzzzzzzzz/zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz): ОКОВАНА РЕЧ птпца, у телу од дрвета. Bodenu мач, ortt.ua тело обојено зелено. ложсБи на ње.иу ватру од креи. Стаклена кап code, боји крв. Зелсно тело, дрвенастих зглобова, урсже и.ие. И.ие доноси цоет. Глава у dtt.uy. нросппа жар, Застаје.ч. Усклпк наде. Човече. cnaio.u eeipa, odeoju смр1. СвеТлана ПанпН 8
I КУЛТУРА ОБРАЗОВАЊЕ 21. МЛРТ 1984. • БРОЈ 254 = ПЕСНИЧНД °ооо° олимпимдд 1 I | 5 2 S I I I & I I I I I | i = = Е 2 I = I 5 § S £ SaS х 3 i ПЕСМА БРО.ТА ГЈУСТИТЕ СВЕ Д 4 ЖИВЕ Пптам Зашто Зар је што јс вас: су. јутрос иуцалп па бршњаке .uoic? опа девојчица била крква из Палессцпе? Зар јс .пеко.ис с.истало тто је бсчко онај и.иао кожу црпе боје? Протсстујс.и у и.ие ceojicv вртњака! Бупим се у и.ие свих Ми Зар ви, V ЈУГОСЛАВИЈА ie јсзсро у гори, је поток taco жубори. Г јс name плаво море, О су name зор£. С јс л ie А је В је И је : слободап лет птица, мала љубичица. црвено no.be .иака, звезда пстокрака. ! паша храбра ар.иија, суицс taco жарки сија. четрнаесгогодишњака! хоћемо свес лшслитс да одрасли, без ратова пушака. etc ипого па.исспији. А су сбк пријатељи .uoitu A Jyioc.iaeuja? To ie ncuao пајлешие u пајблиставије taco HOCTOill. Becun Мнладнновлћ, VI11-2 ОШ „С. ЈакАУаљевић” КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО ПОТРЕБА ГРАДА НА ЦРНИЦИ I I = i ДМДТЕРИ - ПРИПРЕМД1ТЕ СЕ СТОЈАНОВИН ИЗЛАЖЕ Y КРАГУЈЕВЦУ !W Градско културно-уметничко друттво велнка. потреба • Друштво треоа да обогати културну позопницу граца • Највише се штеди на култури • Иницијативнн одбор задужен да сачини елаборат, а након тога ће се тек дискутовати о облику и садржају друштва А.материзам у културп и ожквл»ав«н.е градског културио-уметнпчког друштва бидо Је плтаљс које се нашло 9. марта на дневном реду састалка коЈл Је организовала Опттмнска коиферешЈија Савеза соппјалистлчке омлаллпе и Самоуправна игнтереспа заједпипа културе. Рчжовотиотт фабричкпх културнп-гмепуцчкгух дрггптава, кглТуриЛг вослениии радипх органнзапмја и предсташпшп дргштвеио-политгргкнх оргапизапмја требало |с овом прнлпком л? сагледају стаље аматерлзма у културп н потребу п иогућност за формнран>е градског кглтурно-у.метннчког друштва, тачније н>егово реактквирапл јер је оно пре неколико година формирано, па због вепостојања услова прсстало да радл. Но. како то најчешће бива када ie t гпут.пм' ктлтура и овом прнликем од 30 је и.мала „важнијег посла”. позвантгх половнна ГОСТОВАЊА Слободаи Стојановнћ, ака демскн вајар, изложио Је 12. марга своје скулптуре н цр 1еже у Крагујевцу. Y Мало.м лнковном сало ‘ну, крагујевачки љубЛелн лтгковие х^метности xtory да се ynosHaIv са 15 Стојмгови ћевлх радова, а нзложбаЈе отворена до 1. априла. С. Ј. Звонно Тарле-играјмо Ленона Алтернативни театар ЕГШЦЕНТАР нз Сплита, представио нам се ових дана једним од својнх зато што убијатс једпи dpyte? Зар пс схаватате da тако стварате jedan свст препун туге? Шалемо људе у свс.иир. Тража.ио пријатеље с неке dpyte плапеге. a jota па Зсмљи нма oniix иао dpvtu.ua оружје.и прсте. Сваки је цвет леп, .иа које био бојс, Пуссите сес da живе па зашто onda цуиете na eptuibaKC моје? арпе, жусс и беле. Не.иојте пуцаги на 4CTpnacccooidiumbai:c! 3a6paib\>icM ea.u да убијате .иоје eptuibaKC, јср сби опи. као и ја. жсле, jedati свет без оружја, без рата, у ко.ис пико nchc нгцати па uccpnaecioiodtuuibane вдс пико нсће сјисти da убија .иојс eptuibaKe. Пуститс cec da живе и цpile, и жуте и беле. cert они, као и ja желе једин свет љубави. epehe, -y^ko.uc he заједно '.uoha ’ 'да 4{вет« свих боја цвсћс. Мирјана Стојановнћ, VU1-3 ОШ „С. ЈаковљевнН" ПЕСМА ЗА СВЕ MAME СВЕТА За жепу црпу, жуту. бслу. за жепу ко зпа н откуда за све жепс и .иа.ие — црвепи цбст шаље.и v свет. За ма.ие ленс ti лсшие, за .иа.ис пајлсшие исга ic норука: neic 6ydy збраве и живс ,и(сие dpate и .ииле. Виолета Вучковић, Ш-2 ОШ „С. Јаковљевић” О МАЈЦИ ПЕСМА Увск Kada с.ио тужпи. кад свс па.и лошс nobe .ua.ua пам по.иоћ пружа, с ibo.u па.и и радост dobc. Нзспе су руке спежпе и топле њепе рсчи. Пажњо.и својо.и п бриго.и ryty Опа увск аЗсо и болсст лсчи. nac cpchnu.u чипи Kada је с na.ua. јој жсли.ио pehu: „Хвала гн. драга .ua.ua. Снежана Стефаповнћ, V-3 0111 „С ЈаковљениИ” 9 ижанаш ВОЛИМ ТЕ много MAMA Patuupu ма.иа руке и doucKai .ис у зсирљај твој. нек твоји eedpu ос.иех douapa ос.иех Atof. Загрли мс .ua.ua пежпо нежније no и све речп иек ii3 Воли.и *OAtl.U .401 кад капљице облак кпије. тто ги кажс.у срца iipcbv у срце твоје. те мпого ua.ua. reoi notлсд благ. и воли.и Kad iia v.uopno.u шцу часија Toei ос.иех dpai. Слика која је искрсла након првих дискусија није ни малб ружичаста. Три ве.тике радне организаиије у Параћину имају нешто развијенији културнн жввот, а дргге се скоро м не оглашавају када је р£*т о култури у удруженом ваду. Цементара пред.^.зви у свему. На многим суспетима и смотр₽/а она ггредставља општину flapsћин и убира добре поене. Пред неки фестивал или сусрет настаје права трка како са ставити екипу. чиме учестовати... Покупи се са разних страна по негито. а резултат ie скоро увек лош. Са том п сом треба поекинути. Постоји потреба и могућност да Параћин, град са оволико становиика п омлалинс нма градско културно уметничко друштво. зак Цементари културу и поетоје референта * захваљујући тбме новијих пројеката NOON представом PLAY LE Марнја Гајић, V-3 OIII „С. Јаковљевпћ” ључак је свих присутних вом састанку. на оусп^гпно раде све секције и по стижу добр« резултате. Раније, а и овом приликом истакнутоје да У другим радним организацијама по еистематизацији постоје рална места рефарената за културу. али још ув£к су празиа. Зато се тамо ради стихи.јски» од случаја до случаја. што са градскпм културно-уме тнмчкмм јтругптвом не бм сме ло да се логађа. Чин»емипа је да Параћин има снаге да културно-уметни чко друттво успепзно ради. Спедњошколски иентао са око 2.000 кладих, велики боој радничке и сеоско омладине. млали са евилеичгЈје пезапослених су извори одакле би се црпли таленти иомасовилесве секдије. Другптво би омогућило мла дмма да исггробају своје спосоЗанкчгвнва представа пнтересантннх глумачкнх остваревЕл И једноставне, а вебма атрактнВЛе спенографнје. Игра оетлдспс н сенхи. Навикли смо да музика буде звучна кулиса прецставе. Звоико Тарле, редитељ представе, уд<етннчки двректор п оспивач „Епвиеитра”, убедио ftac је да муЗика може посгати cacfasHH субЈект игре, ако не и љен примарни део, барем у овом пројекту. уз пепонов.ч>ив\- noTnopv сла !па. сПенскн дбживљај Ленбиовлх текстова и хсузике гизераета v истински дбгађај. Мчоги би вербватно ралије гледади драматизовану биографцју Иб на Вннстона Ленона. Неки су због тога и.дошли v позориште. Али, тг ова попча о малом човеку са ггонпе друптгвеннх гнбаи»а, Дели.мЈгчно Дејвг. сигур но зачовол.ава сладокиспе свих облика нових стваралачкмх ка зиван»а. Напавно. с обаиром гга иаше позпавање кп»ижевног успеха вероватно лежи у ггрецизком остваривању концепта ..драшатурпџе без драматургије", и редитељске тезе да „цивнлвваиија која тгроизводи пбу£1иш'гиве отпатке, нужно при јети себи да будв затрпана 6д истих тих отпадака”. ЖИВ0Т Odc/'aj велике eavpe, ndciai вслцког почетка, odejai пла.исна из та.ие кап воое, кан супца, кап зе.иље кан code, кан љубабИ' и кап epehe, de.mh зачсто( цвета, почесак всликог по.четка, и та.ие, почетак вековпог сјаја чачсће лекоте, зачеће живота. Саша Вскић, УШ-2 ОШ „С. ЈаковљсвЕћ” Материјалпо питање је пктаље сЛотипан.а токпм би.10 траI £ ПЕСМА O ПЕСНИКУ Hec.ua }с реч. dvia са nec.ua јс iiec.ua је псба, padoct, crux и суза, dc.io jcduot човска •које се палссп довека. Проснсш ли је у пебо чгће ie цела плапега. бело he сс чута па далеко од од од човека do човека. човека do човвка. детета do дст&та... Маја Младеновлћ, VI1-3 ОШ „С. Јаковљсвић” * I 1 Ово Јер Је Пec.ua Бсз Зареза Дела Свих Жспа He Moiy Сс Одвајати Ово је Пес.иа Без Малог Слова Јер Дело Сваке Жвпе Велико Јс И ,Трајпо Ова Јс ricc.ua Бсз Тачке Јер На Дела~ Жепа He Можс Се Ставити Тачка Она Трају. Марнја Несторовпћ VJI-3 ОШ „С. Јаковљевић” МОЈА БАКА Увече v црпом мраку bvrtt.u сс па своју баку, • Кад псприча пола причс. vrnutaiy речи њепе. склопб јој се очи спепе. заспп бака иоред- мспе. Зоран Мпјајловић О1П „С. Јаковљевнћ” S I = Е ................................................................................. јања састанка. Јер, да бн се нешто прсдузи.мало пеопходио је обезб^лити .матрпм.птпа спедстна. СИЗ културе иије у могућности да »безбеди довол.по средегава, .речено јс овом прилјиком. А.1И, такође је наглаше но, да тп ис трсба да буде ripeпрека у раду. Сви xohe да штеде па култури. Прнслтни су истицали разтпс трошково. помин>ући прославе и велики број спортских клубова, издатке ра31гих врста који оу много већи. а зд културу никако да се одвоји динар. Да би Градско културно уметничко друштво могло успешно да ради. речено је, потребно је ла се запосли један др два радника који би с тим послом професионарио бавмли. Без тога не може да се очекује неки бољи резултат; Прилог тој тврдн>и је Фабрика немента. У бнОСТИ. РишАк гло би типало а исто тако да утрогпе слободног времена. отрих ол улиие. кафане. у би на смањење деликвенције О томе какав би облик и сацржај друппва били ммого је говосено овом приликом. Али тек he се нешто конкретније анати када инипијативни одбор, који ie формиран, сачини елаборат. О то.м поедлогу he се тек дискутовати. али наглаплемо је да већу ангажованост како при.тиком формирања друштва тако л у току његовог рада мо рају да испоље културни послениии доуштвено-политичке органмвапије и посебно ппосае тни падниии. Речено је да нигде као у натпој општИми није изражона толика раздАојеносг илмеђу обоазоваља и културе. а бољл резултат може да се очекује само са љиховом чвршћом повезаности. С. Ј. нспољавања Пре.чстава низа малих Џона Ленона. ie сачињена од сценсклх нсказа. кбје се као мбзаик слажу v ко начЕИ' иелину п нову верзију трагеднје човечаиства. Судбнна Дели.мичио Дејва. прераста V трагедију човечанства. Стрил на позорпшни начин, рекло би се. Публика се опЗсно поделила .,.за" п .лротив”, али равиодуш них пема. To је најбољи зиак Кроз читаву представу про влачи се лик Пјера, који једном једином реченнцом казује суштииу читавог овог, или не само овог, догађаја: „Прејефти на је циркуска карта, да би се кугвста људска душа". Више од хиљаду младих је за дбе ве» чери „Лснона н у Епицентру — Епицентра у Хрватском народном казалишту" у Сплиту дошло на „карту внше" да се подсети легендарних Битлса. „Доћи у позориштс ВоЈОДЈ јрд ном се присетнтп Џона'финсјго иа Ленона (1940) убпјеног са се дам хитаца из револвера калпб ра 38, 8. 12. 1980. године у 23 сата v Њујорку. похвално је". И за нас. да јб прелстава успела. Тајна Бока ОбрадовиК Y ПЕТАК 23. МАРТА Y САЛИ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ Y 18 ЧАСОВА Проглашење најбоље збирке песама ДРУЖЕЊЕ С ПИСАНОМ РЕЧИ Л иторарци из школе ,Стеван Јаковљевић' ■ Y овом броЈу на ђачком пољанчету гостују члановн лнзерарне секције Основне школе „Стеван јакоз.вевић” ■ Иаставнншг матершег јзика откривају младе таленте и подстичу на стваралаштво Када пнсану реч. сопствеиу, изговорн трнлесетак устију он да је то прави празник за у.\6 cayiiia.iana. Такав дожлвљај н.ма.гп смо гправб при.чнко.ц сусрета са члаиовп.ма литерар не секинје основпе школс „Cie вач Јаковљсвнћ" Кабннет за српско.хрватски језмк. yicvciio опре.м.веп н уреben бпо је претесан да ирн.мн свс љубптсље ппсане псчи пз ове основпе пЈкбле. Права је утакмица мсђу овц.м основци- .ма ко he боље ц впше да иапп ше, да нокаже то иаставшшп * ма матерњег језлка кош vbck miaiv времепа за своје ћаке. Mapnja To.utth, наставиик п Muodpat Живковић, професор, са својпм ђаитгма два пута ме Следећи сусрет са литерарном секцијом Осиовие школе ,.Бура Јакшић". С. Ј. Окончан је и друти конкурс ■за прву кљигу младог песншЛ. Књнжевнпии Драгиња Урошевиђ н Радпвоје Мнкнћ нз БеО града (1 /Киворад Борђевић из Светозарева иа заједннчком сас тавку пре почетка кЈ&ижевне вечери одредвће најбољи рухо нпс — збврку песама које ће гоко.м ове године бити објавље itte у издању Самоуправне тгнјс ресне заједнице културе. 11одсети.мо се да је прошле године на исто.м ковкурсу победнла псснџкпња Светлана Арсић са збирком ^Одлсеј — носорог'. Поред по.мепутпх књижевпнка у програ.му ће учествовати ,и аутор победвичке збирке, друго награђеии и трећекаграђени пес нпци, секветар СИЗ-а културе .Мвливојо Вучковић, а стихове ће говорити плумац Томислав Борђевић и Слађана Миловаао вић. Песничку свечаност 'улепшаће музика талентованих уче ника Музичке школе „Миленко •Живковић”. Исте већери Градска библио тека „Др Впћентије Ракић” ко ја је у зајсднтпдн са СИЗом кул туре и Књижевннм клубом „м£1р ко Бањевић” и расписала osaj конкурс, доделнће три награде за најбоље радове на тему књи га поводо-м „Месеца Kiwire”, као it награду највреднијем читаоцу у прошлој ГОДНШ1. М. Д. сечпо одржавар’ права кжнжевиа пОсела. Мала Многа в.мгна која смо упозналп на бвој књпјкевној ри позната cv ц v пашпм вече- ‘П1ТПП гшиама јеп cv била честн' гости па страннуа.ча наптег лнста’ Награ.пе са миогпх так.\П1чеп>а, општинског п вппјнх рапгова лапас красе вгприпе тколе п подстнчу млале талепте на к.п па пзпиИн иеколпко лобрнх рад Bepvjc.MO. ла he пз оврх несмпка и' прозЈГПСта. о чему свелоче ц п>п\опп радовн об јављенн v ово.м броју. СРЕДЊОШКОЛЦИ НА ТАКМИЧЕЊУ ИЗ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА ПАРАЋИНЦИ ПРВИ У РЕГИОНУ Олнвера Јоцнћ, Татјана Јовановић, Зоран Денчнћ, Зоран Ммлошевић н Зоран Мнлепковић ггрелстављали су ове голцнс Центар • из Параћина на регио налном так.мичењу из фрапцус ког језпка. У зсома јакој кон куремиији Параћниии су оства picrrn резултат за сваку похвалу. Оливера Jounh је освојила прпо место, на трећем се пласпрала Татјаиа Јовановић. а четврго цесто је прнпало Зорапу Денчи h\. Hooei лвпх ciaiir.vx n -ie.iu''? чпих резултата, сигурно је вео \ta похва.шо што је iiapahri'Hској екиги! убелљнво . npuna.io ирао * \tecro. Овв добри резултатн, су сва како п резултат преланог и си весног рада н професора фран цуског језика. Професор Спом енка Jounh је ове године ла екнлу на гак.мичење своје учепнка п.\1а само вопи и за речи хвале. Треба свакако цагласити ла то знаље пз француског Језика nuje само резултат рада у средњој школи. Свих пет на пшх представника па peruonxi ном такмичењу су бввши уче uinu; Љубкце Павловић, настав ника Осповне школе „Бура Јак lutih”, која пм је улнла љуоав према овом јсзику п научнла |>х како се „осваја” францустси. Трн ната тачхчичаса ко:н пбрел јбш јсдног чггне екипу .ча реиубличко такмнчење одме niihe amine пд iaaitKa на hiibov републике 24. марта у Крагујев цу. i Вссна Илнћ ПРЕМНЈЕРЕ: „ОРТАЦИ” НА СЦЕНИ ГАП-а На сцени Градског а.матер ског позоркигга 27. марта бн ће изведена монодрама „Ор laiui” Мирослава ДнмитрнЈевнћа. Ово пре.мијсрно извођење „Ортака” је први део триптпха „Моравска казпваља” v мавоВењу Томнслава Борђевпћа, параћннског глумца. Љубптељп позоршпне уме тности нмаће пријатно нзне пађење прилпко.м сусрета са овгтм уметшгком н драмскнм делом које је на сцену пос« тавио Бока Обрадовцђ, a сцелографнју урадио Александар Портно|. 1 *1 I
КОШАРКА ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА ЈУГ ПРИПРЕМЕ ЗА ОБЕ ЕКИПЕ Кошаркашн „Параћина” члановн Међурегаоналпе лнге — група север, после заслуженог одмора почели су 1. фебруара припрсмс за нову сезону, која вочиње крајсм апрлла. Тренира се трн пута недељно у Хали спортова, а грснер Бранко Савнћ пма на располагању нсте тгграче којн су токо.м прошлог првснства бранвлн боје, Параћнна, с тим пгго су се овпх дана нз ЈНА вратпли Лалнћ и Мнљковић, тако да су се и онп одоах укључилп Y рад. Остаје међутнм утнсак, a to сс Mono чуп! и на Прсдссдншдтву. да су cKiimi потрсина освсжсња, ту се прс свега мнсди на једног бека и пснтра, којп ће створнти потрсбну конкуренцпју за свакр мссто у тнму. Како смо сазиадп на Прсдссдннштву клуба, пил екиис јс освајањс јсдиог од прва два места што води скшту у Једннствсиу српску .viry. Овмх даиа воБсни су раз Стони тенис: ОДЛУКА О СЛЕДЕКЕМ KOJIY Шетња кроз стопотепнске догаћаје у пашоЈ опигпгнп почнљс па најннтересантппЈем •месту, Реглонадној лпгп. Та мо се такмичп Борац којп Је трепугно ва ДрггоЈ познциЈп јер је прстрпсо иораз од „АС.а” вз Крлгујевца. Како ср Крагујевчанп поражснп од трсћсга са твбелс, Борац нма само два бода заостатка која може да надокнадв у следећслг турниру и тако оовоји прво место. Ранг испод у Мећуопштинској литп таклпгчс се Напредак нз Својноаа. Будућиост нз Главкцс н Борац П. говорпса неким пграчкма на сграии, један од њих је члан друголигаша Ја годпне, Зоран Mapiuii;oeiib. ¥ Клубу се надају да ће овај одигицг кошар каш у новој ссзони бранити боје Па_ раћпна. Планнраио је п одиграваж више up пјателскнх уташнша. а прсд старт н сусрет са јсднпм прволнташем. Hero као и мушкарои и девојкс су почеле првпре.ме за нову сезопу, Трс пер Божа Борћевнћ окупио је све де војке ВЛ' којс рачуна још 1. фебруарз тренира сс трп пуга иедељпо. Еккпа је углавном остала нсга. то су девој,- ке 1965. године и млађе. оие су ус твари јуниорко чнје времс тек долазп. У прошлом првенству скппа је .загзс ла треће место, птго се може сматрати као успешнпм за ову млзду п анбнцнозну екппу. Повратком бивших пг_ рачтша Весне Петровпћ, Bepimc. Janковпћ и Tone Тарановскл, екшза је добпла па пскуству, тако да ћс се ра вноправно iKicnni са екипама Јасеши пс, Мораве п Смедерева за прво место. До, почетка првенства које је иред вићеио за крај апрнла, екппа ћс оли грати пријатељске угаклсице. М. МмлошевнН СТАРТОВАО ЗЕЛЕНИ ВАЉАК Шумадија (К) — Јединс7'во 0:1 (0:0) Стаднон: Бубањ. Гледалаца 1.000. Суднја Богосављевић (Ннш) 9. Стрелац: Костић у 83. .мннутн. Једпиство: Богосављевнћ 8, Лнђелковнћ 9, Павловмћ 8, МатиИ 8, Петковић 8, Мпленковлћ 9, МилиН 7. (Сгојаповнћ 7), Дреновац 7, Мнрковић 7, Мдлпћеввћ 7, Пелнвановић 9, КостнН 9. (Играч утакмицс: ЛнГзелковпћ). Јелвнство јс у Крагујеацу нмало ви me од игрс и добппо впше од очекн. мнл, На врућ тсреп Шу.иадвје ,.зеле нн" су сгпгаи са оправдапим опрезом м вратили се с* јиг* као моралии п форналвп вобедипти. „Зелени ea-vax" прорадно Је у другом полуврсмецу пр ■е утжкмице у пролсћно.м делу. Цео тнм је ф«1п:пмоппсао као ’ јсдап anapar т*ко лл ни фудбклери ломаћпх. a нн публпка па стадиону у КрпгуЈсвцг пвсу нмалв нпкаквих ммеркп. V прнлог алсолугпе лвдмоћп Једнн ства иду и чни.енплс да су две лопте, коЈе су савладале голмаиж домаћих Николовског свој пут зажршпле па ста тнвв. Твкођс, уз све комплкмекте од брани. забележсна је Једпа Једнка ко лушанса цомаћнх у току деведесет мп нута. Оирез се впдео пз пгрс. Старт је био пун ресоект. Зашто? Пптамо тре пера Мому Томића: • — Плагпнли смо се Шгмаднје на сгарту. Очекивалн смо Једап бод, мсђутим, у другом полувремепу мидело се да можсмо вишс. Задовољан сам одиосом према игрн. Сви cv играчн ircnyimAH своЈе задатке. Домвћв су бн .nr фср, a cybeibe врдо добро. Us сусрета са Прогрссом очекујемо два бода. а онда пас очекуЈе дсрби у Аранћеловпу. Снтурпо је да ћемо тамо бнтп расгерећекп Јер одлвзпмо са кспуњеннм планом од четкри бода нз трн срсрета. €ви добри познаваоцп Јсднпсгва зна Ју да је пролсће вре.ме ..зелених". До сад Је тнм увек нграо миого боде у наставку таклотчеи>а, па се очекује да he то анулирати ма.то тежи распорсд него у јесењем делу првснстаа. €жн верују у то, па н многобројпи навпја чи који су равнјачкнм аутобусом или сопственим превозом пуговали на up© лећнн дебп у Крагујевац. Имали су шта н да впзе. М. МиленкоЈНнћ РЕГИОНАЛНЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ РАДНИКА OYP ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА СПОРТНСТН У плдвом Регионалнс спортске игрс раднпка органа унутрашibnx послова Шу.мадијс и Ло.моравља одржаће се 5. и 7. апрпла у Параћпну на теренп.ма спортско-рскреанпоног центра „7. јул" и у Халп спортова. Очекује се учешћс око 490 такмичара са нашег решола, којп he се надметатп у 12 спортских дисциплина. Свечано -отварањс Нгара са културно-забавн1ш програмо.м заказано јс за 6. апрнл у Халп спортова са по четком v 19 часова. Y прог раму за све грађапе учество nahe иајбоље тачкс са овогодншњнх „Сусрета ссла“, a са н»има, he настутгги и прнпадшши оргаиа унутрашњпх послова којп ће демо стрнрати борплачке вештмнс. Ожн тимовп пемају већс шлнсс да ос >оЈе прво мссто и преостаје да се бо ре за прнмат л освајање пгго часниЈе позпцијо па тсрену. Y фвскултурној салн СФС 17. мар га одржано поЈсдиначно првевство ре гнопа аа јуниорс и плотпгре. Учество mlao Је 84 такмичара н тапдпгчарки нз 12 клубова, а напт прсдставшгаи м«су заузели нп једно од прва трн места у све четнри категорнје. Y ОпштннскоЈ дпгн стопотсннсерп Текстилца н пре завршетка Лпгс убе *кво д. су први. Воде иа табслп са 25 победа лз исто толико утакмица пспр*Д јуинора Борца који су чак шсст бодова заос-галн. Поред Текстплпа у Међуогшгпшсдој лнп< ндуће сезопе тд кмпчвНе-’fee1« Б\'л.але, трсћепласнрани Jtp Борац “лсћ mia свог представнпка v овом рангу такАпгчстм. ПоЈединачно првснство за наслоа најбољег у ошптиин нгра се 24. марта. Р. Ванек Честнта свим младима ДАН ПРОЛЕЋА и позива их да посете оогато снабдевене продавниде свпм врстама пролећне гардеробе по веома повољним ценама и услозима продаје ТУРНИР ЗА ДАН ЖЕНА Y част Дала жсна, 8. марта одржан је турнир којп су за жено сгрелце оргаппзовалн Стрељачкн савез onurrniie к Конфсрсццпја за друштвену активносг жсна. На ту рииру јс наступнло 28 таклшчарки из шест стрељачкнх органнзациЈа м то: СФС, ИВТКТ „Бранко КрсмановвН", Цементаре, а „Параћитскв", Основпс школе ,,РддоЈе Домлновпћ" и ОШ „Стсвап Јаков левлћ **. Иако свсчарскн. lypinip је паЈуспешнпј>ша донео мсдал>с. Прва Је Мнла Матић са 157 кругова, се ннорка СФС. Евица Радовнћ бпла је друга са 156 крутова н трећа. бнла је пионнрка Маршш ПсровнН мз Основис школс „Радојс До.мано вић". СТАРТОВАЛЕ ОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ ВОДЕ СЛОГА И ИСК Прва општинска лига започсла Је сусрстима протеклс нсдсљс: Ратари: Једииство — Борац 0:3 Буспловац: Хсрој — Слога 1:3 Г. Видово: Моравад — Напредак (Др) 2:1 С-п-бица: Напредак — Једииство (Дмн) 2:0 Стркжа: Зсмљорадгап: — Врапчане (пнЈе однграно) Текмја: Радиички —■ Будућност 3:1 Парвћин: Младост —• Раднпк 3:2 <у субот\>) Другж огшпинска лига raKobe је no «елж прошло иедеље и карактерншу Је на старту внсокн резултати: Лешје: Лешјаиип — Будућност 4:1 Поточвц: Јухор — Слобода 4:1 Буллпе: БСК — Петрус 5:1 Ипор: ИСК — Полет 0:4 Клачевпца: Жслезничар — Развктак (нпЈе играно) Y знаку Дана жена ШАХОБСКИ ТУРНИР Y ПОПОЗЦУ... Y меде-А>у. 4. марта у Фабрипи пемента је одржан брзопотезин шаховскн турнлр за жепе. На турнжру сс огАедало 13 такммча рки пз Светозаревв, Буприје, Стубипе Забреге, Поповпа и Нараћнна. Meby >ккма је бпла и Јелена Колар. мајсго рскп кандидат из Дупрпјс. Прсдставнипа домаћнна Л>ил>ана Де зелин освојпла је зруго место са camo пола поева хшњс од ТатЈапе Јаков л>свпћ' 11з Светозаревд. Трсђе п чегвр то место поделилс су Олпвера Ракиђ пз Поповча (учеиица ОШ ,,25. мај”) и Јелена нз Нуприје. На претходио одржаном ,,вик«и_ту рииру” за жеие у просторнЈамж ILBT ..Бранко Крсмаковнћ” iMR.vana ДезеAim Јс поствгла Још всћн успсх: у хо нкуреицијн 13 шахисткнн>а пз велнkrx радпих органкзацпја name и сусе дких општнпа Љп.гана Је осаојпда пр во место. ... Y ШТОФАРИ Аокалпо значајнијн турнир у шаху одржан је у ИВТКТ „Бранко-Крсмвно внћ”. За разлнку од поповачкот, па турвпру кога је организовао ШК „Те. кстилац', учесгвомде су параћннске паде жеиског шаха. Победшша је са дасет победа нз П мечева, Љиљаиа Дезелпн, Чданнца Бо рца нз Параћнпа, а само пола поеха мање од м освојпла је Еинпа ЈоанчиН, такође пз Бориа. НаЈ.мллћа учесимпа Оливсра Гакић освојн.да је одгпчио пето месго, urro је за љенпх 11 годнва врло добар резултат. Спичан luaciran, седмо место пмвла Је Ргжипа Јоваповнћ, нвјстари Ја учеснида туривра, члаЈПГца Текстжлца. На основу Одлуке Радничког савета ■■ OOYP-a „Водовод” РО „Параћитг”, комиси- [ ј ја за продају употребљаваних моторних во- | зила, машина и прикључака на машнне, 1 ВРШИ FIPOtfAJY HYTEM ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ ! ТРАКТОРСКЕ ПРИКОЛИЦЕ I Услови продаје I. Продаја he се извршнтп путем јавне -ппдпације. 2. Почетна цсна јс 80.000,00 динара (слови.ма: осамдесет Г хигвада дннара). 3. Право учешћа на лицитацнји м.мају сва правна и [ физичка лина која прс тога положе 10 одсто на име р депозита од почетне цене. Г * сј Н Место и вре.ме одржавања лицитацпЈе 1 1 1. Лицитација he сс одржати у кругу OOYP-а „Водовод” | у Параћнну, ул. Адакалска 5—7, дана 30. III. 1984. ro- г дине са почетком у 10 часова. 1 t 2. Трјакторска дрнколица. сс налази у кругу ООУР-а [! ,.Водовод” и може сс разгледати сваког радног к 1 лана у времену од 6 до 14 часова. П( Остале одредбе 1. Најпрвољнијим понуђаче.м сматра се онај којн no- L нуди највишу пену. Купоггродајнп износ је у нето I1Гзнос\\ трошковн пореза такса п слично падају на I терег купца. 2. О току лнцнтацијс, кандидатима и рсталнм биће са- р чнњен записннк од стране ко.мнспје, који he чинити 1-' саставнм део уговора о купопродаји. 3. По окончању лицитације уплаћени депозит биће вра Г ћен учесшшима, нзузев купиу коме се његов депо- К зит урачунава у купопродајиу цену. * КОМИСИЈА ЗА СПРОВОБЕЊЕ f ЛИЦИТАЦИЈЕ ------------------- — ----------- ---------- -—----------- ---------—Ј: ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ У току је грздпционалпи турнир у малом фудбалу ко ји организује Секрлтарнјат унутрашњнх послова Параћии. На овом позпвном тур нцру учествује 12 екнпг, пз Параћина и Rynpriie. Утакмице сс играју свакс суботс од 9 до 15 часова у Хали спортова. Иначс, на турннру су сс окупили најбољи „стручњацч" за малп фудбал пз скнпа које су се доказалс па дретходпом тур ннру у малом фсдбалу у ор гамизацији „Паргнзака. Фнналс Турнира предвиђе но је за 13. мај, Дан бсзбедности. М. М. МАЛИ ОГЛАСИ ПропжЈе се кућ« V пжрем »еи. rpy rpw. Телефон: 46-101. Продајем кућу V ¥-1Иии ЧаР« Дуимна бб. коД игралтпта. Петар Николнћ. тслсфоп 52-776 Продајем 10.42 ара винограза пл Карађорђевом брду. Обавегп reite на телефон 54-140. Прода.|с.м ..Дијану 6”, година произходњс 1978. Мнлан Дкмиг. рн^евнћ, Бранка КрсуЦловића 49, телефон; 55-982. Продајем трактор Т-40 А «ж предљо.м лучом, радш<х часоаа 2646, стар 5 годнпа. Плугови I1MT-752, тробразпи шпартач. лссковачгкн. тракторска. Ратно Марковпћ, Шавац, телефон: 44-1M. Продајсм „Москвич” у делоаи tie. Каросернја погодна за приколицу. Тслефоп: 51-737. Иродвјсм два аутомобнла ,,Лу стин 1300”, један у возном ст* н.у, један у дс.товнма. Аца Нвковић, Буљане. ЛродаЈем комплетан мотор за ,Ладу 1500”. Телефон 52-634. ПродаЈсм (1<J>nhy" у исгграчном стаљу. Зорак Цпстковић, ^oite Видово. На продаји комбп ТФ, очуван, 1972. годннс и тракторска бочпа коса. Цена повољна. Але кса Борђсвић, Крсжбппап илп телефон 51.657, и 51-625. Продајсм Kyinihc pace чннчила. Јовкда Букнћ, Мирослава Јоцића 61. Параћпн. Оглашавам неважсћнм сведочаиство од I до IV разрсда нздато у ОШ Поповац Hi haic .-XV * хај.та Радосављсвнћа из Бу.вава. t Оглашавам неважсћнм сведочанство основне школе нздато на 1гмс Љубигие Манојлозић«. у ОШ ,,.М. ITonoruh Озрсн” у Параћинг. ОБАВЕШТЕЊЕ О YHHCY Y4EHHKA Y ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Ym<c ученика у први разред основне школс обавиће се од 26. Ш до 6. IV 1984. године за градске основне школе, а у времену од 7. до 18. V 1984. године за ссоске основнс шокле. Право н обавезу уписа имају деца рођена 1977. године. Поред овс деце могу сс уписати п деца рођена до 30. јуна 1978. годнне, на основу мишљења посебне комнснје, а рок за пријаву нсте је до 6. апрнла 1984. године. Остала обавештења роднтељи могу добитн у свим основним школама и у СИЗ'у основног ооразовања и васпитања. СВЕ БАНКАРСКЕ YC^IYFE ЗА ВАШЕ ДОхМАНИНСТВО мааанав НздвЈв СНЗ анфоршгеам. Њпмчмв еавет: Нлла Братожић, Момчило Вучжовнђ, Сватислав ЖпвкогаВ. МалпмоЈв Итпа. Назв 1о»аиоинћ. (ммении apeaceaimxai сиеж *>орпво> Мар^нковнђ, Слаао^б Обрадовић. Жижота СтоЈавовић, ЖивпЈпв Гшга» (лрвдсед- НОИ в Јими Lowen УреВуЈ« >Wkuhi>hb ашгагијум, | павва t. ©ш«и»ини ииа,,омић ОбразоввП НоежиаЈхи Смежмш 1оваихжаћ Милицв Живвовмћ Марослав Ишшгријемћ. Ми ливоЈв Илић Оехнчкм уреанмк« л Miwnpai MtuietcKuiuth 4лресв **e 1u,«uMiv ^***** ' 4. Иоштаксжа фал U (аашш в оаговпрнм уредпиа 52*352. нивмнарн 53Л94 tlpei п.гаш гадичпча 250.Ш' онвара 125.UO аистранслас цјихл * •’•₽»«» * Cltka шв4»>рм>4сажа 63564-649-16 sqr ЦДК ИараВин. Шгампв ПЧ) Веиград, Влајкоеи ©сва 8. велсфсп 340-551. 1нраж H.VUU. up© рачув
БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА ГЛАВМиД 5ЕЗ НЕПИСМЕНИХ АКЦИЈА ЗА ЛЕПИ1И ГРАД у///////^^^^ ВИШЕ ЦВЕЋА - МАЊЕ СМЕЋA 7. Лисг СоцидаЛистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДИНА ■ БРОЈ 255. ■ ПАРАБИН 4. МАРТ 1984. ШТАФЕТА СТИЖЕ 18. АПРИЛА Дочек какав прилнчи Знамење братства и јсдинства, које је кренуло из Мос тара и овпх дана путујс по Југославији стиже у Параћип 1$. априла у 10 часова и 20 минута. Параћипски млади припремају јој дочек уз богат програм младалачког ства ралаштва, пред спомеником Бравку Крсмановићу. СавезиоЈ штафетн претходиће локална коЈа иа свој пут no месиим заједшшама. шко лама и радвим оргапизација ма краћс 13. априла уЗЗчасо ва из круга Српске фабрике стакла. М. И. Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВА1Х' Y ПОПОВЦУ ПУКЛА БРУКА Y време када броЈ радиих људи ци цсмснта „Нови у Поповцу бијо наЈвсћи у ФабриПопопац" једну од П ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИН. ® Кандидацнона коиференција Социјалистичког Савеза радног народа општине Параћин подржала пред лог да се за члана Председништва Социјалистичке Федератпвне Републике Југославије кандидује Никола Љубичић, а за председника Пред седништва Социјалистичке Репгблике Србије Душан Чкребић ® За председника Скупштине општине поново предложеп Топлица Недељковнћ, а за заменика председнпка Драгомир Милојевић V петак, 23. мартаодржана је суочавап>а са прпсутном реалкандидацпона конферентија On noiuliy. штЈгнске конференџпје СоцијаЛ-Истичког савеза на којој је по диет нзвештај о политичкој актлвнооти у поступку предлагања за најодговорније функцијс v СФРЈ, СР Србипц Региону Ш\- мадије и Поморавља и општпни. Том npiwiHKOM делегати су изнели мишљење да су зборсви радних људаг и грађана на ко јшма су разматрана значајна пидања о нашој акггуелној скономској л политнмкој ситуаиији показали пуно јединство п спрелпгост за превазилажење не повољшех токова у нашем друштву II у нашој срединк и спре мност највећег броја људи иа СВЕТОЗАР РИКАНОВИБ, ПОТПРЕДСЕДНИК ИЗВРШНОГ ВЕБА СР СРБИЈЕ НЕДАВНО ПОСЕТИО ПАРАНИН П01РЕБНИ ВМП ОПМ Светозар Рикановић, потпредседник Извршног Bella СР Србије је у гторак 20. марта посетио Праћин. То.м прилпком је у згради Скупштнне отвтине водво разговоре са прсдставнпцп ма друштвено-политичких организација и већих раднпх органпзација из наше општине а потом посетио Српску фабрпку стакла. ИЂТКТ „Бранко Крсмановнћ” и Фабрику цемента „Н"-- На кандпдационнм зоорови- .ма v OKBiipv расправе о лзвеuirain.iia о раду Ск.упштип1е општпне истакпутп су значајаи резултатц који се постижу у области даљсг развоја привреде, ко.муналнпх делатности и другнх, али cv истовремено ста вљене п бројне замерке које се одпосе иа скоро превазилажеље нск.их односа, иа цедостатак одговориоети, на слабости присутне v једном броју оргашгаација удружепог рада и тако даље. Посебно јс иаглашсно да рад делсгацпја н делегата још увек ппје задовољавајуЈиг, иарочпто када се ради о повезаности са базо.м, Оцељено је да јс Скупштина општипе разматрала скоро сва nitraita која су од интерсса за радне људе и грађанг, али да ппје била доволлго сфикаспа у реалшацпји одрећенпх питањг!. На скуповма ,је такоbe истпцапо да постоји потреба да у ларедном псриоду актпвпости Скупштина чинн Belie напоре и предузи.ма конкретне мерс у правцу обезбебења ве her обима пољопривредне производње, стварања стабнлнијпх услова привређиваља и развоја иових друштвено-економскпх одиоеа па седу, с обзпром да за то на подручју наше опцпчте предложен Топлица Недељков« ић, а за заменика председника, такоВе поново, Драган Милојевић. После одржане Кандидаццоне колфсреицпје члановп Општинске конфереицје ССРН разматралп су акциони програм пролећне сетве. Том прилвдк.ом је пстакнуто да реалваација програма прсдставља иајдиректнпЈи доцринос осггвариван>у политпке економске стабилнзације у нашој општинп и друштва у це лшш. Да би се задани сстве усиешно реализовали, неопходна је опигга мобилност свих меслих заједница, организација гД руженог рада у ооластц пољоиривреде, друштвено-лолитичkifx организацнја, Скупштиис огшггине п њенисс органа и друnix органнзација из обласги агротгн^агрнјског комплекса. Такође је истакнуто да пролећна сетва si е лгноже бити садк> oplira индишгдуалшис пољопривредних произвођача, па јс зато неопходна акшија у првом реду месних заједшша на реалнзаиијп овог програма. који сс, бар како сада ствари стоје неће у својпх вајтежих битака да изађе »з пагомилавих ековомских проблема, пољуљапих самоуправппх и парушевпх међул.удских односа, паишао је иови ударац који баца вслику ссвку иа овај ко лсктив и ва њсгове поштенс л>уде. Већ петиаестак дапа људи су окуоирави само једпом мишљу: Шта се то заправо збива, у колкко до ју че најуспешнијем колективу у нашој општпви. Окупирави су том .мшпљу н људи вап овог колектпва. Органп упутрашљих посло ва веИ дужс времсва су суочени са појавом крађе у овоЈ Фабрвди. Предузимали су одређепе мере, али бсз aeher ефекта. Зад&и мањкови у пским одељевима рвс фа брикс били су озбиљан сигнал за једап организоваппји л комплекснији приггуп па пресецаау и откриваљу дрс свсга Савеза комунпста кажо у сопствеимм редовима тако и кроз све обликс делегатског система, акцију делегат ckjfx скупшппза, њихових из вршпих оргапа п органа управе, радничжих савета и ДРУ па самоуправвгих оргава и организација, оргава друштвсне контроле, правосуђа п друго. Негативнв тенденције и то кове морамо сузбити. одвос ио овемогућитн. Морамо за оштрпти одговорвост ва сваком месту п ојачати повере ibe раднпх људи у систем н ефикасно, закошгго времсно дслоцап»е контроле, правосуђа гих државачх и и право оргапа и ДРУдруштвеких папада на имовиву. Епмлог тога нат. Кривци he бити кажљеми. У целој ствари, која лруштвсну је поз строго је доокла и предимепзионирани ,|е раз.мере, поставља се озбил.но питање: Како јс мог ло да дође до спега тога? Ко је све затајио и хоћс лк сви, искључујући дирсктпе акте ре којс itchc MKMonbii заслу жепа казва, одговарати прсд словом закоиа, прсд раднпм људима и прсд Савезом комуписта. II Какава је више од тога: то самоуправпа свест када сс крадс совстве на имовина? Свгурио је да овдс има ви гпе криваца, да су скоро сви затајили. Од оргаиа физичког обсзбеђсља у самој радпо) организацији, самоуправ пе радничке контроле, оргз иа самоуправл>ан.а, Савеза комуниста, па до најодговор иијпх људи. Недостајала je будвост п одговорпост V извршавап>у послова. Из овога се да закључпти да посгоје озбиљни ми у остварипању ти, законитости и пооблс уставнос социјалл стичког морала. Суочспи смо пс само у овој средипи с учс сталим појавама Kpuieita ус тава, закона, самоуправвих споразума и друхцтпспих дого вора, с појавама нсодговориости, с грубим пасртањима иа друштвсну својину, на са моуправна прапа радпих љу ди и грађапа. Такво стање у оствариоању уставпости, зако нитости соцмјалистмчког морала захтепа хитпу, одлу чиу it оргаиизовапу акцију спих субјсктпвиих спага, пре них оргава. Алхг, њиохва ефи касност у пувој мери зависи од сарадњв радника у радним организацијама, од гра ђана у месним заједвицама. Јер, тамо где они остају па сјјвпи, изостаје и права м ефикаспа акција. ■ Ова врло успсшна акцнЈа Секретаријата за упутрапгњс послове је само почотак једве контлвунране акцијс за трајно и>а на њсног видова сузбијање друштвепу атаковапмовину. присвајања и разних злоупотребе. Она ћо се наставити не само у Фабрици цемснта него свуда тамо где дође до било каквог случаја сличвог овом. У фабрици цемента јс пукла брука, алп у целој овоЈ ствари мма и нечег што поссбво охрабрује. A то је же л>а радвих људи у овом колективу да се у акцијп истра је, да св оиа прошири п доведе до краја, да се сви одго ворви иа!)у пред лицсм прав де и да све кривце сустигпе заслужева казна. Свим људима у Фабрици цемента са да црвсне образи због јсдпе шачице својих пссавесвих другова. Они то трпс, алл и хоће да им послс ове акцнје образи као и до сада остану чпсти. У овом тренутку када св бије битка за дугорочви про грам скопомске стабплизацпјс, за излазак из всома отежавих услова привређивап>а, најпотребш!је јс да радпи л>уди са још всћпм за лагањсм и одлучпошћу раде свој свакодисвви посао одки га зависн и сопствена егзистсицпја и будућвост Фабри ке. И да сви буду впше буд nil nero до сада, да нмају пу no noBCpcibo у људе који во дс ову акцију и да буду бес компромисни у истериваљу одговорпости за све one који су иарушплл углед Фабри кс и ианели л>агу пајвсћем броју поштевпх радиика и поштенпх људи. С. О. Иоповац”. Светозар Рикановић се пре свега интересовао за резултате пословаља привреде општипе ПараћДн. Опширннје о елемен тама који их условљавају гово рио је Тошпша Недељковиђ, председник Скупшпше општиие Параћлн. Посебно се ,осврhvo на лланове за 1984. годину који су амбициозш!, алн не и нереални, обзиром на изгравене капацихете и расположпве калрове. . Пробле.ми са којима се суо чава прпвреда опцгпгне Параћин су: педосгатак енергије и репроматеријала, пеллквидаосг, ненаплаћена потражпвања -од купаца, нерегулисанп односп из мсђу Основне банке .Дугобанке" у Светозареву и Основне банке Дугобанке” — Параћип, због чсга нс могу да се корнсте дннарскп кредити за потребе пољопрнвреде и извоза. Највеће радне организације су лосебно у пеловољном поло жају. Штофара због отежаног снабдсваља вуном, Цементара због педостатка снергије, услед чсга Фабрика ие радл пуним капацитетом и није у могућнос зи да измирује ceoje обавезс, Стаклара због тога што су јој купци стакленс амбалажс окре нули лећа. Када су у питаљу пнвестици је, Светозар Рлкаиовић је измсбу осталог рекао да Ие Закон о трајпим обртним средст вима свс више да доведе у нез годан положај оие који нс вра ћају дугове. Услови се менлЈУ постоје повољнп услови, којн ,Новп до сада ЈЈцсу itcKopnuihcirn. И поредтога, неоспорно је да сс о целокупном раду даје веома иовољна и позигивпа оцена, као обртна средства. Товоре- 1".'°. >е истовремеио sninmo и ћи о трапсформацијп Пбсповне пОДРНЈК\' пре^логу канди- једннице .ЈуАбанк^" у НараПи ^^ГОВОр,1ПЈе ну у Основну банку, РикановпК Је општини. и сада ће бити јефтиније кориспгги своја сопствеиа средсгва је између осталог рекао да ма ла Банка не можс да прати ве држане у месаиа! конферениплику привреду, да велнки opoj ј свим средннама Канднллилптмгу мапнх оаиа- Ј , . Пошго c.v листс кандндага no основнпх банака, малнх банака, не може да успешно спро веде програ.м економске стаои лизацпје. Потребни су нам нс лики системи и ве.такс банке које ће мођи успешно да ирате нашу прпвреду. дациона конференција је иодржала предложене кандидатс за одговорнс функције v Федерашгји, Репуолгици и Региону и утврднпа дпсту кандидата за нашу општину. Коментарпшући сптуацију За члана Председпишгва око фориираља Основне баи СФРЈ из Ср Србпје предложен ке „Југобапке" у Параћину Ton је Никола ЉубпчпН, за предселпца Недељковпћ је потакао да диика Председппштва СР Срсс ПараГшн одлучио на овакав бије Душап Чкребић, за погпотез јер није бно задовољан председнпка Председнпштва СР положајем параћинскс прпвре Србпје Бранко Пешић, за прсд де у оквнру Осповие банке „Ју седнпка Скупштпне СР Србије гобапке’’ у Светозареву. У пог Слободан Глпгоријевић, за пог пуности се подржавају мшлљг предссднпка Скупштппе СР Ср п>а да треба формиратн вели- бије Милутпн Милошевп11 и ке банчине системе. Након за Борисав Јовић, за председшжа вршетка деобног бплапса, који удружепог рада Скутпитије у току, Основна бапка „Југо ]|е србије Bopbe ЈанковиЦ, бапка" — Параћии прикључппе за председпнка Beha општпна се неком већем систему бана- Скупштппс СР Србиде Петар Јо ка. вановић II за председнпка ДруНакон разговора у зградп штвено-полг.тпчког Bella СкупСкупштине опшггине Светозар штине СР Србпјс Мплаи Драго Рлкановић јс лосетпо Штофа- виђ. ру, Стаклару и Цементару и ту За председппка Скупштиче. МсБуопштинскс региопалне засе блнже упознао са процесом рада н резултатпма који сс пос једн.11Це шумадпје „ Доморавтижу у три највећа параћпнс- ља пРедложен јс Борђс Костић. ка колектива. За прсдссдшгка CuiTiumnic М. Живковић опшпшс Ilapaliiui поново је целини реализова-пг. с. с. \ Y СЛИЦИ И РЕЧИ ЗАКАСНЕЛО ПРОЛЕЋЕ Почстак npo.iclia, мерен аршппом пољоп^ивредппх произвођача, nacint всћ . пуних двадссст п тгше дана. Због тога свакн дан без кшие ратарп користе да изађу на поља п узору део још увск незаораних површпна. Јер, ннЈс мала ствар припре.мити за пролсћну сетву скоро 14.000 хектара. Ово закаснело пропеће као да то не разуме.
4. ЛПРИЛ 1984. и БРОЈ 255. АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА KOMYHUCTA ПОТРЕБЛ ЈДЧДЊД ЗШНИШТВЛ ва в • Договори н ставови морају се у пракси дослсдније и брже спроводити, јер без тога иема ни конкретних резултата • Прпвреда региона суочава сс са низом проблема • Активност организације Савеза гомуниста оцењсна врло успешно, а.чи још увек не у оној мери која у потпуности задовољава Тридссет п пста седнииа Предссдништва Општниског комлтета Савеза комуниста Параћнна бнла је иосвећсна раз.маграшу извсштаја о раду Мећуопштхнске конференцпје Савсза комуннста за протскли двогодпиивк псриод, критпчком лаван>у прсбеиог пута и оцеии успсшности делован>а на ним гтитан.1ола нашег полнтнчког и скономског развоЈа. саглекључШАМПИОНАТ ЗНАЊА „ТИТО — РЕВОЛУЦИЈА МИР” Знање победник Избор и именовања Илејно-полигичко полазиште у дефнннсан>у и утврђивању садржаја и облнка активносгн међуопштинсже конферелције СКС Шумаднје н Поморавља, бнли су ставови и задаци утвр ђенл Рсзолуцијом XI ( конгреса Саваза комуниста Југославијс и Резолуинјом IX конгреса Савеза комуниста Србије, као и закључил и ставови са седннца ЦК СКЈ и ЦК СКС. . Овн ставови и задацл су усмерсни на нелреквдно развијан>е социјалистичког самоуправљ'’- н.а лолитичког система, друuiTBeno CKOiioMcxxx однсса ла унапрсђпван.с и развијаи.с мсБунационхчних односа на основама согв ја.тстнчког caxiov лрављања, развијаша и јача;ва свих вндопа општенародне од бранс н јачаљс водеће пдејне и друштвспе улоге Савеза комунпста у лаљс.м самоуправиом сбцпјалистичком преображају друштвеннх делатности, полаг.сКи од стратсшшх опредељен-а Дугорочног програма еконо.чске стабнлизације. ренције СКС. Њихова акгик Семинар за секрстаре и заменпке секретара 00 СК ност је усм>.ревана у правцу 1ачања идејне и друттвене улоге Савеза комуииста, н>ег'овом класном и соцнјалном развоју, развијању пдејне борбе и остваривању свих видова марксистичког образовања и конкретног ндејнополнтичког деловања чланова СК у свим самоуправнкм органима и телима, друштвено-политичким организацијама и свим делоI има политнчког система. Oprai-изујући и водећи кгнкрезнс aiainje у складу са пв> грзмом II I пак. м рада међуспшдлпскг копфг-ренција СКС раднла је на јачаљу кдејног х .’.Funoroi ieuwciBa, давала ј свој дог.ринсс н’1"рађнван>у основпих ставова и закључака впшпх органа Савеза ко.муниста, настојећи да се они што успешније остварују иа оск.ову нспосредног сагледавања свпх објскттшлх и субјектлвпих око.тиости у свпм среди иа.ма. Y оцелм идејно-полнтичког н акцлоног деловазва основних организаиија Савеза ко.мулшста истакнуто је да су сложспл друштвено економски и лолитичкп односп утицалл ва biiuic основпнх оргаплзаиија ла израстају у акцлоио слособпе са инљем да прсвазллазе присутне тешкоће у својкм срединама н шлрс у лруштву. Међутнм, констатовано је Да постоје и основнс органлзацкје којс се ннсу снашлс, како у органнзација.ма удруженог рада, тако и у месним заједницама, које не извршавају својс задатке у складу са задацима које имају, у коЈИма заостаје практична акднја. да се споро превазплазе субјсктивне слабостн и да се у тим организацијама не говс-ри и не спомиње како личла тако и колективна одгоBOpUUCi Када Је реч о стању привреде у овом реп<оиу речено је да Је у прошлоЈ години дошло до даљег продубљивања пропгеуречности у укупним токов>ша репродукције, па самим тим и до сложени||гх н тежих услова за остваривање полпппсе економске стабилшације. Због тога чланови Савеза комуниста захтевају да се приврсда нашег регпопа брже орга>гнзуЈе у потпуниЈем корпшћсњу већ инсталнрапнх капацнтета п да сс, Јсдном речЈу доследније извршавају задацк и обавсзе. За лревазнлажењс присугног стања нужно се намсће rioipeба јачања заједнпштва. Полнги чке могућностп, скономски позсицнјал п калровн удружива ibext и тешн>ом сарадп>о.м могу ла гаранлују овој средлни успсшнију будућност. С. 0 ТЕМЕ ИЗ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА Општшгски комнтст Савсза комуниста организуЈе сс минар за сскретарс н замеиике секретара основилх оргаиизпција СК са иаше територије. Семииар је оргаипзоваи тако што Је разговор о одређснпм пптаљи ма нз свакодпевне жквотне праксе отпочео 31. марта, с тим што ће се шест предвп ђеипх тема прорадиги током трн суботе, п ис као што Је то до сада бпло, ује дном даху. Оваква органмзација и.ма за цил> да се теме, односно шггак>а која су тема разговора коитнцупра но разматрају н ла го буде у будуће стллиа пракса. Ha ceMimapy he у разговору учсствовати познати друпгтвсно-политпчки радницн из републпкг Србије и огшггкне Параћии. Ochobiui правцн индејно-поли тичке актпвнооги блли cv ус исрени на што свестраније саг/сдаваље питања :ао ши су: актуслна питан»а нлејнопо.чнти чке и акционе оспосоОљеносч и осисвних оргаклзација СК у < стварлвању идејне и друппвено-политичке улоге, стпцање и расподела дбхотка са освртом на раслоделу личних доходака и бољег вредновања про изводиог и стваралачког рада, задаци Савеза комуниста на даљем развијању н уналребивању делегатског система, задаци Савеза комуниста на решавању актуелнпх питања мпа днх, непосредни зддади V об" .части привреде, посебно када је реч о по.ччприврсдл. залацх. Савоза комунпста у осх.риван>у Дугорочно! npoi >ама еио- >• мке ста >-лпзг.Ш1>с и пл .-зња в:- опи1тенародне опране л лруштвенс сгмозаитппе. Да би се наведени и други задаци услсшно остваривалл меБуолштнн жа колфсрснинја СКС је у npi.cK.i0M периоду посвећнвала пажн>у нспосрсл у.см акцило । .. идеЈНО-политз чком дслоаашг чланова, оснош:их on аиизаиија, акцлоиих ].< ифсречлч.л '• '»ilia рллликч комунпста алосредних прои1 чоћача, У':ич;р31пстск''. кочфе Најбољи представљају нашу општину на регионалном так.мичењу 21. априла • Завидап ниво познавања овогодишње теме „Народнн фронт — Соцнјалистички савез” Ни ове годинс традкпија није нзневерена. Велики број учесника, одлична органпзациЈа, вншс исго љубазкп домаћини и внсок Hirao знања карактернстнка су овогодишњсг такзшчења чија Је тема била нсториЈски развој наЈмасовнпје организациЈе СФРЈ, некад Народног фропта, а данас СоцпЈалистичког савеза радног народа. наступа у дал>е.м такмичењу стекли су: Драган Ивановић и Весна Марковић из Центра за образовање кадрова „Бранко Крс.мановић'’ и Миле Динпћ радник Српске фабрике стакла. Ову манифсстацију порсд неза ооновно образовање и васпосредних организатора, СИЗ-а питање. Савеза соцнјалнстичке омлалнне ОШ „Бранко КрсмаВаља најпре рећи да јс одзнв новнћ” финансијски помогли су такмичара био веома добар, и Скупштина општине, Отптин што илуструју следећи подаци. Прва категорнја која обухвата екипе основних школа имала је осам екипа, а у другој категорији где су се такмнчвли омладинци из Средљошколског центра, радних организација бројала је девет екила и то две из Центра за средње образован.е „Бранко Крсмановић", три из сеоских месних заједница, Трешн.евнца, Доње Видово и Стубица и три нз ..Шумадије”, ИВТКТ „Браико Крсмаиовић" и Српска фабрика стакла. Резултати након преглсдања тсстова су слсдсћи. Y млаБоЈ коикуренциЈи најуспешнија Је била екппа осковнс школе „Радоје Домаиовнћ", а одмах за њнма су скипе ОШ „Стсван Јаковљсвнћ" и „Вук Караиић’’ нз Поточца. Најбол>п појсдпнци који he нас заступати на регионалном такмичељу су ученицп основне школе ..Радоје Дамановнћ” пз Параћкна, Бранислав Зоговкћ. Јасмииа РаднпоЈевиГ1 и Cauia Матић. Y другој групи гае су своје знање показали старијн, право ски комитет СКС, ЦОК „Бранко Крсмановић". Y и.ме свих поменутих организацнја које су по.могле и реализовале ову акцију, учеснике такмичежа н госте је поздравио и зажелео пуно такмнчарске cpehe Недсљко Гуљевпћ, предссдннк OK ССРН. На крају овог извештаја Barba још једном поменути ентузијазасте, просветие раднике и ученике OUI „Бранко Крсмановић” хз Доње Мутииће за изванредну реализацију так.мичен,а, за богат програм и лепу и здраву так.мичарску атмосферу. М. И. ОДРЖАНА ЧЕТВРТА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОСНОВНЕ БАНКЕ „ЈУГОБАНКЕ” — IIAPARHH ® За ову годину планиран укупан приход за 100 одсто већи у односу на пргтходну годину Осповна банка .Југобанка” Параћин сгзистира у лашем граду нсшто више од годину дана. О трансформацмји бившб пословнс јединицс .Јутобанке *' — Светозарсво у Параћниу у Основну бакку — Параћли до сада јс у но, а прва је крајсм не. Y даии нака даља 19S3. вишс наврата писаскупштина одржана Децембра 1982. годиГОДПНИ ociiOBini за привреде и основних са бнли су заустављан>с опа приврсдие активности и ствараље услова за постепену преоријентацију и раст иидуст ријске и пољопривредпе произ водњс. noBehaibc физичког и вредносног обима извоза како бн се обезбедила дсвпзна лнквн дност, пре свега на конвертнбилном подручју, даљс свођсње потроипкс у реалне оквире и енергично сузбијање инфлааијс и нзвршсље благоврс.меног откупа по.-БОпрпвредних производа. Мећуги.м, остварени резул тата нису били према очекива н>у. Прсдвиђена стопа раста лропзводње лзвоза није оства рена како је планирано, није дошло до потребног смањења инвестиционс потрошње, a стопа у инфлацијн је у односу на прошлу годину повећана. Y оваквим условлма привре ђивања укупни извори средста ва Основле банкс .Југобанке” — Параћлн на крају 1983. годн • не износили су 4311.499,000 ди нара, што у одлосу на преузе то стање 31. марта представља повећање за 173 одсто. Пос.мат рало по структури извора н„|е могуће дати објектпвно упоре heibe пораста поједилих позици ја јср као што је познато деоо ин блланс лзмеБу бпвше и сада шље Основне банкс још увек није ураћен, чуло се нзмеђу ос талог на седшши Скупштнне Основне банке .Југобанкс” — Параћип, олржаној 19. марта, када је разматрано послован.е Банке у 1983. години. У пзвештајном периоду noparr срелставз стаповнишгва износн 144.6 одсто, а срелства шгсд1ћс су >:а крају годнне у односу на 31. март порасла за 54,4 одсто. Код пласмана најве ћи пораст забележсн је код лнвсстцционих кредпта, што |е носледлца кљижења нсдоспслих кредита Фабрике цсмента, са рачуна доспелнх потражива iba ла 'редовне рачуне крсдита у отллати. Код краткорочнлх кредита оствареи је пораст од 12,6 одсто. У лсто.ч периоду авалирана је меница за крагко рочне обавезс чланова Банке у укупном изпосу од 2.478.O3O.OOU динара. Y целом извештајном перио ду чиљсни су напори за одржа важе ллквидности Баике, што је добрим делом лослсдица нес pcbeimx одлоса између бившс и садашље Банкс. — У 1984. годнии планира се остваривање укупног прихо да за сто одсто у одпосу на претходну годину. Овако висо хи лланирани приходи базира нн су на следсћим чшвенниама: пораст планираних пласмана од 21 одсто, очскнвани раст каматних стопа у 1984. дини и наплата камате која на крају 1983. године остала наплаћена, рекао је из.мсђу талог на крају свог уводног по го К не рс 113 лагања на овој седннци Жипојии ВељКјОВнћ директор Оснонне банке „Југобанке” — Па pahiiH. Скупштина је уз нзвешта) о пословању Банке у 1983. години ycBojiLta завриши рачун, нзвс ттај о раду Извршног и Кредитног олбора банкс и доиела бдлуку о усвајаљу плана крсдитног биланса Основне банке .Југобанке” — Параћин за 1984. годину. М. Живкопнћ ИЗВРШНИ САВЕТ РАЗМАТРАО БОЛОВАЊА Млађи болеснији Завод за заштиту здравља из Нуприје урадио је аналнзу кретања одсутностн са посла због лрлвремене спре чеиости за рад у току 1982. године у општпни Параћин. Ову анализу разматрао је Извршни савет Скгпштине општине у уторак 27. марта. У 1982. години блло је 29.940 случајева изостајања са посла са 198377 изгубљених дана. Y односу иа претходну годнну дошло јс до CMaibeiba боловања. Коментарлшућл овс податкс, чланови Извршног савста су у снојим дискуси јама нстакли да је проблем болован.а великн, јер због тога трли и посао и фондовн СИЗ-а здравства. Лосебно је велики број изгубље них дана. Пада у очи да далеко више радника изостаје са посла до 40 година старости, а да је много дана изгубљено због неуротнчних поре.мећаја радника. Од Извршног савета јс no текла иницнјатнва да се у радним оргаиизацијама вlime стимулнше техничко унапређење, рационализацнја п све опо што унапређујс it побољшава условс рада, како би се број бо.човања, односно број изгубљсних лана смањио. м. ж. БУРА БУКИК ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДНИ КА МЕБУОПШТИНСКОГ ОДБОРА САВЕЗА УДРУЖЕЊА BOPAUA НАШЕГ РЕГИОНА Ђура Ћукпћ, лруштвепо политичхи радпик из пашс општипс, учсспик IIOP-а. г.п me годипа директпр ТУП „Грза" изабрап је за прслсс лника Мсђуопштипског oiбора Савсза удружсл.л боо.: ца. Ту дужност np’iinhc у па редвом једиогодпшп.см манлату. СРЕТЕН ОБРАДОВИН ВРШИЛАЦ ДУЖНО СТИ ДИРЕКТОРА „ПАРАНИНКЕ” Радвпчки савст Ралне лр ганизације за произволву бомбоиа, ратлука и жвака ћих гу.ча ..Параћинка" на пс давпо одржаној изабрао је Сретена вића, дипломираног мисту, за вршиоца седпипи Обрадо еконодужпости директора ове раднс оргапи зације. Сретеп Обрадосић је до сада радио у Фабрици пс мевта „Нови Поповац", где св иалазио па вишо одговор них дужпости. МИЛОРАД МИЛОПЈЕ ВИБ, ДИРЕКТОР СРЕДЊОШКОЛСКОГ ЦЕНТРА ' Сапет Цеитра за срсдњс образовање „Бранко Крсма повић" недавпо јс изабрао Милорада Милошевлћа, про фесора општсиародис олбра не, досадашн.ег no.MohiniKa лиректора. за гепсра.шог директора Цептра. СТУПИЛЕ НА СНАГУ ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О РАДНИМ ОДНОСИМА © Породиљско одсуство дуже за два мессца @ Y пеизију по сили закона Од 25. марта сгупмле су на снагу измене Закона о радшш односи.ма. Измене овог Закона ових дана за наш лист комента рисао јс Радомир Жлвковић. инспектор рада. Једна од измена је та да рад i*o искуство које се тражи огласом за све послове и радне задатке не може бити дуже од три године. Радник може да ради у две оргаиизацнје изузс тно, али под знатно строжиЈим условима, са.мо до једне трепн не од пуног радног времена. Y всзн при јема приправника организације могу тражити ос добађање од Скупшгпне опш nine најдуже до 30. септембра календарске године, за годину за коју се ослобабање тражи. Директор организације уд руженог рада може да врши привремен распоред радника најдуже 15 дана и на послове којк не одговарају радкиковој способности, у изузетним слу чајевима. За радна места са посебни.м условима рада, односно где су услови рада отежаии, радне ор ганизације су дужне да у року од шсст месеци донесу irporрам за увођење скраћеног рад ног времена, а у року од две године да скрате радно вре.че на тим пословима. Породиљско одсуство се по већава са 210 на 270 дана. тако да породнље које су се 25. мар та затеклс на одсуству користити породиљско во од 270 дана. Ралпик родитељ или могу одсуст VCBOJH лац детета до пет година старости и радници старији од 45 голнна живота имају право да раде, односно да заснују рад ш< одпос са половином радног времена. Из.мснс закопа о радним ол носима пооштравају и радну дисшшллну, па сс нзрнчс (нор ма је нмперативног карактсра где оргапизација није дужна да цени или не, радник са рада року од xohe ли да је пзрекие већ мора) отказ ако неоправдано лзостаје шесг радлих дала у 12 мссснл. Раднп однос престајс уколико радшпс злоупотреби боловање или лечење. Уместо 10 одсто од лнчног дохотка, радник може да Оуде кажл>ен са 15 посто ако учтш тежу повреду радни.х дужности. Једна од новина је и та да радник мора да се пензионише са навршеннх 40 година стажа осигурања или 60 година живота и нај.мање 15 година ста жа осигурања. Из.мене су ступнлс на снагу и прворазредни задатак ннспек ције рада је да прсгледају спис кове радлика који испуиава|у условс за пснзију и нстовремсно свакл случај непоштовања измспа закона биће ригорозло кажњаван. Упорсдо са тим тс ћи he и акција на усаглашава н>у аката са из.мена.ма Закона Y радним оргапизација.ма. 11оменутим нзмснама Закопа гре ба прићн крајњс озошћно јер отварају простор за запошљапа ibe нових радника, пооштравају радлу дисциплину и с.маљу је допунскл рад. М. Жпвковмћ 2
11111111111111111Ш111111111Н11111111111111Н111Н0П1110Н11111НН111111Н11111111111111110110111111УУН11УН11111Н0111УН11Н111111111111111111У11111111!!1111П!11111Н111Н11111111!11111110У111Н11Ш11Ш1Ш s Cww w w И © w M w o § M a s a «! § s OO <30 -M I w
4. АПРИЛ 1984. ■ ВРОЈ 2S5> АКЦИЈА ОПШТИНСКОГ BERA САВЕЗА СИНДИКАТА Савременн внд превентиве Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА • Бројни рехабплитацпони центрп пружају изванреднс могуЈзности за превеитиву, лечање п рехабилнтацију ® Цене прнлагођене радничком џепу @ 70 раднвка и11и lie на бесплатну рехабилитацију Све чешНп удари на стандард радпнка, угрожавап,с соцпјалног статуса непосрезних пронзвоБача са малпм прпмањи.ма, нагони Савсз спндиката иа акцнје за очувап>е жпвотног сгандарда радника, па очуваљс њиховог здравл>а и раднс способностп. Јсдна од акција је о;нанизован оллазак раднпка у центрс за рсхабплитац||ју уз вео.ма попол>пе услове. Општинско већс синликата у зајсдници са туристичком агенцијом „Аутопрсвозгурпст" нз Па pahiina ставља па располагање радпицима удруженог рада низ рехабилитационих објската. На листи „понудс" палазс сс цснтри у Соко Бан>и, Вриачкој и Ма тарушкој Бањп, иа Златару и Златибору, у Мваиици и Игалу. У иекк од ових центара, планирано јс да ове годинс одс 70 радника бсз икаквс матсријалпе иакнадс, а трошкове сносс ОВС 25 одсто, исто толико осиовне органпзацијс синдиката. док ос татак пада на терет Рспубличке зајсдиицс за инвалидско и пснзионо ocurypaite. Bchc Савсза спндпката утврдило јс и критсријумс за бссплатну рсхабилитацију и опоравак. а онп се сас тојс у слсдсћем: Да је радипк пз пепосрсдпе □роизводп.с и да ради па поссбпнм пословнма. ца има упута од спсцијалиста педицине рада, да су лту прпман>а по члану домаБинства испод 50 одсто од општинског просска (13.056 дип.). За онс којс Извршни одбор не буде могао да пошал>е на бссплатап опоравак, а поссдују упут лекара и раде у непосрсд ној производљи и на посебним мсстпма, могу да користс 50 од ■ сто попуста од стварпс цепе За свс остале радипкс у удру жсном раду кол коришбшва ус луга у рсхабил11таци01шм цевтри.ма -10 одето трошкопа ciiocu Републичка зајсдппца иипалидског и пепзнјгког осигурања. Техпнчки и манипулативни дсо посла обавља туристпчка агснција „Аутопревозтурист" у Параћину. Најлакши пут за све онс који не добију упут Изврш ног одбора ОО СС јс долазак у помепуту агспцију гдс he добити формуларе зл лскарскп прсг лсд н oOaninu резервацију. Сви заводи за рсхабилптацију су саврсмспо опрсмљени и са искусним здравствснпм кадром. Медитшскп поступак јс слсдсћи: Од.мах по пријему ралиика оба вља се физикалии прсглед, iaтп.м обавл-ају се лабораторијска 11 фупкцпопалиа испнтива&а ко ја дају здравстпепу слину ралпи ка, а па оспову тога сс одрсђује мсдицпвски трет.мав који сс пзводи под строго.м коптролпч здравствспог особља. На крлју медитшског трст.мана оПапља се детаљан прсглед и издаје по трсбпа здравствсна докумептацц ЈаС.мсштај у поменутим цснтрн ма јс иа нивоу хотела Б категоријс. а у цену је урачунат ком плстаи пансион и свс здравствс не услуге. II на крају поменимо it најважнију ствар — ценс: Вр пачка бан>а 1.100 днв, Матаруш ка бааа 960, Соко Бања 1025. Златибор 1209, Пваппца 910 и Игало 1.350 днаара. Када сс ове иене гтрсполовс за суму коју пла ћа Републичка иптсресна заједница за пенизоно и ннвалидско ociirypawc. овакав боравак у ре хабилитационим цснтрп.ма је пр ||хватл>ив за иашс исповс. М. Илмћ СТО ГОДИНА ПЧЕЛАРСКОГ ПРУШТБА Y nAPARHHY Млади настављају тдадицију Поводом јубилеја параћкнских пчелара н у овом броју нашега листа aohocilmo прплог Жпвојнна Мпхајловића. лепзпонера из Параћнна п једпог од пајстарнјнх пчелара у наше.м крају. Овога пута Живојнн Мнхајловић ипше о Драгутнну Дичитпрпјевићу, доајсну пчеларске праксе и науке, кроз форме пчсларског задругарства. Драгутим Днхппгријевић поти чс из угледне параћннскс породпие н пчеларству је посветно цео свој жпвот п раднн век. Са групом пчслараиљубнтељп ма пчеларства 1S82. годпне осшша Пчсларско-воКарску зздру п' о.д које сс каспије образу>с т!челарско-воћарска школа У Пољопрпвредном календару за 1899. а у родшш 1897. виднмо га у реду почаснпх чланова Ср лског пољопривредног друштва у Београду. II у својој дубокој старостн oner је на no.tv пчсларског задругарства. Измсђу два свстска рата, годиие 1934. осппва Савез пчсларскнх задру га Југославије. И као прсдседUHK н уредник часописа .Југословенско пчсларство" преводи литературу пчеларске науке свс до својс физичкс изпсмоi.'iocTii. Драгутпн Дилштријсвић ie изабран за доживотног no- „Грза" и.ма изузстнс пчеларс који пастављају тралнцију својих претходннка. Међу изузстннм пчеларима морамо спомепути Боку Јоваковића, учптел>а, Бранка Живановића, Жив.> јнна Михајловића, Милутина Дрсноваковнћа, Милепткја По ловиђа, Добрпвоја Бошковића, Илпју Божнћа, Жнвоту Panic BojcBiilia, Драгапа Ранчовпћа, Аксснпја Всљковнћа, Жмпојина Пејковнћа, Дссимпра ЈоваnoBiilia, Видаиа Жпвановића, Наду МилошевиК, Сп.му Новамеђу који.ма 1сма п робнпх про пзвођача пчеларскпх пропзвода. Жпвојшг Михајловић часног предссдннка .Југослоатског пчеларства” о чему ш:- me у Cpojv 3. и 4. за годину 1937. По тралпцији пчелари корачају параћннски напред. Параћпнско Пчеларско друштво ПИТАЛИ C.VIO: ЗАШТО ЈЕ Y ПАРАБИНСКОЈ АПОТЕЦИ ИЗ ДАНА Y ДАН ВЕЛИКА ГУЖВА Нема довољно Аармацеута ГраБани који су послсдњих месецп павраћалп у параћин ску апотеку по лек билп су нс мало пзнспађсви гужвом која је владала пред шалте рима. И тако пз дана у дап. зашто јс ситуацпја гаква пптали с.мо овнх дапа Веру Миловановић, пачелипка Службе Медицинског снабдеван>а. — У ово доба годппе увск пмамо гужву, пстпче Be ра Мпловановпћ. Код нас сада влада сппде.мија rpima, a уз то пред почетак пољских радопа пољопривредницн ре довпо цду лскару. Мс1>\тн.ч, ту постоЈп и једна друга ствар. Нз годннс у годпну број лскара у Параћппу јс свс Belin, док је број фармацеута остао истп, чак из г.ре.меиа када смо пмалн само седам лекара. Проблсм иедостатка кадрова ko i нас јс вео.ча изражен. Да подсеHI.M да апотска радн свпх 24 часз, а у овој оргаппзпUiijn, no закону. са.мо шсст радпика оплашћско издаје лековс. Да ситуација будс још Је да ro добпје и нског повог фармацсута, јер one које смо ми прнводећп да студпрају из усмерсног образовања-смер бнолопгја, тек су на другоЈ 1ОДИНН студија, а годину paua морају да сгажнрају. Сви конкурсн у дневним лпс тонима осталп су без одјека како у Београду п.ма оних који годнна.ма чекају на по сао. По нор.матпвима, на јед пог фармацеута долази 2.100 лацијената, а пошто нас у ПараНину и.ма са.мо шссг, пије тешко израчупати да. обзиро.м на број становпика у onojTiiiiii, код нас долазч преко 10.000 па јсдног фар.ма цсута. У парађинску апотеку долазс it људи са стране, јср спада у jepiiv од бол>е опрем.бепих у Србнји. Дневно иам npobe кроз руке нзмеђу тр>' н четпри хпљаде рецепа ■ia. Овај проблс.м јс п лаље остао отворен, пако је нова аиотска прављена перспектпвно за 16 фармацеута, нас iier.ia довољно, поручује Вера Миловановнћ. ра нсма изглсда да скоро м. ж. Поврсмсне крађе у Цемснтари, када су нестајали важии и вредви комади нз цсмевташкнх магацина и радио ница, пријављивапе и истра жеве, пису дале очекнваве ре зултате. Најновији и значај пнји маљкови у појединим одсл^љи.ма овс фабршсе били су сигиал да је сазрело вре.ме за једап ко.мплспсни|и приступ појави која је узела маха СекретариЈат улутрашаих по слова из Параћнва оргавизо вао је велику акцију како би сс кзпали којнма је друштве иа пмовина отипала у прива 1не испове пресекли. Чак код 25 ралпика Цемеп rape пропађсии су развн пре дмети, алатн н материЈали скривени it nccapiiBcHit. Било је то пајвпшс чамове грађе, 32 кубпа мстра, бетопског гвож ђа разпих лнмова. оксиген бо ца, слектрода за заварнваље псви и другкх материјала у врелпосги од око два милиоиа дипара. Против СВИХ 0U1IX код којих је пронађела друштведа нмовипа биће поднетс крнпн чие вријаве по разни.ч основа ма а због тога ппо су довелн у ситуацију истрагу да осповано сумља ла су учиппли дело пљачке прпгвореви су Be ibko Зечсвкђ. управник грађс випске опсративе, Драгослав Малеповић, возач и Димптри је Трифуповић. магациоиер. По свој прилкци лиета оних којн трсба да се преиспитају због свог олвоса према друш твеиој и.човини uche co завр шитн са 25 имена. Истрага још тпаје и н>сп задатак је да откријс ве само вово учкнио цс кривичпнх дсла, всћ и ове који су иссавссмо вршећи сг.ој иосао омогућили овакву краћу п прекраБу. М. МилевковиИ I 1 I ;|11111111И1111111111|11ПН111111111|1111111111111||1Н11ПЛН11>111П1П1111111111111111111111111111111111111П111111111111Н1|1111Н11|1111П1Ш1Н111111111111111111111111111111111ПП1111111111П1ПП111ППП5 ДАН ОМЛАДИНСКИХ РАДНИХ АКЦИЈА ЗАКОНИ HA ЈАВНОЈ ДИСКУСИЈИ У меспим зајсдвтхама Рашевииа, Сихирнца. Бусиловац Мириловаи. Бошн>аве, Доња Мутинца. Буљане, Дон,с Видо во, „Врапчапе". „Знојац-Дапково" 3. и 6. априла у 18 ча сова одржаћс се јавпа днску сија о повииа.ча у нацртима закопа. пз.менама и допупама Закоиа о порези.ма грађана, Закопу о утвр1)ивап>у и иапла ти порсза и Закона о порсзу па про.чст лспокретпости и права. Том прилмко.ч he битк изпето краће уводво излагаље, а копачпу реч pchn he рални људи 11 грађави. Општн нска ковферсвција ССРН сумнраћс рсзултатс јавпе расправс па ссдници од 13. апри ла и о прсдлозима, прп.медба ма и мишљсљима обавеститп Међуопштниску ковферснцију ССРН Шу.мадије и По.чоравља. М. Ж. YMEHHUH ЦЕНТРА „БРАНКО КРСМАНОВИЕ ПРВЛ Y РЕПЕБЛИЦИ HA ТАКМИЧЕЊУ ИЗ СТРАНИХ ЈЕЗИКА ПУТ У МОСКВУ И МРИЗ У Цснтру „Бранко Крс.мановиП" 27. марта владало јс несва кидашњс всссље. Радовали су сс ученици it наставници. а посебно побсднпци са републичког та кмичења из страних језика. To га дана генсралии дирсктор Ми лорад Мплошсвић направио је мали пријем за професорс и учсннкс који су 24. марта на Ре публнчком такмнчељу постнгли изванреднс резултатс. Поздравнс рсчи и честитке које јс директор Мнлошевнћ упутио Спо менки Јоцић и Миломиру Јоваповићу, професорима и Дапијелн Спмић, Татјани ЈовавовиВ и Олнвсри Јачић, ученицима, трсба да будс подстрск за даљи рад. а овс вреднс ученицс прн мер и углсд другим ђацима. Нимало није лако наћн сс ме ђу стотниу »ајбол.их it изборити прво мссто. Лли када сс спо јс талеиат н рад чпји јс рсзулли смо од Мпомира Јоваповића, ирофссора руског јсзнка. — Мпого са.ч сс обрадовала. Путовањс у Москву је за мепе иешто велпчанствено, а посебпо ми јс драго јср сам ту ваграду освојила зааљс.м, озарева лвца рекла па.ч јс Данпјела. — Ја сам па рсгиопалво.м такмичењу освојпла трсће мссто a ето на Рсвубличко.ч прво, које ми је донело ваграду — tryr у Париз. Очеклвала сам добар ре зултат, али нисам пуво оеровала да ћу међу четрдссет такми чара бзш ја битп аајбом. Путо пап.с у Фравцуску lie за мене бити псшто најлепше, истакла је републичка првакиња из фравцуског језика. Освојено прво место на perilоналном так.мичењу из франиуског језика, снижсно јс за два иодеока за Оливеру Јочић па рс тат доОро зиање онда је hiiHCKitM средњошколцима лако ла сс иађу на самом — Прво Татјанипо место парабило чслу. и опублпчко.м такмичсљу. јој је треће место. јар. к.мичари 11 професори, ја је посумн.ала да јс Припало тврдс ia комнсиОлпвера И „ТРНИГ УСПЕШАН • Ударна недеља н С.мотра омладинских радних бригада у знаку првих жуљева * За сада позиато да параћинске оригаде иду на ОРА „Подриње-Колуоара” и „Лукавац” Протскла недеља била је у зиаку Дана о.младинскнх радних акцпја, 1. апрнла. Млади нису овај дан схватили као првоаприлску шалу cell су токо.ч уда рис недсљс освсжнли старе и за радплп новс жуљсвс у своји.м основним организацијама ССО. у својим бригада.ма на првнм радним задацима. Завршница ударне иедеље била је ЗО.марта па смотрп омладинских радних бригада код споменика наролно.м хсроју ..Бранку Крсмановиhy” и спортскип терснима о.члад|гнског насеља „7. јул". За младе ITapahitHa ово акци jauiKO лсто започебс у јуну месецу. када ОРБ „Бранко Кроиановић" креће у Лукавац где ће раднтн на истоименој акцији. За бригаду младих Мурске Собо тс и Парабина резервисана је друга смена на ОРА ..Подриже — Колубара" у омладинеком на сељу у Лозници. Порел помену тих акдија у оквиру међуопшти нске бригаде, параћинскп акција ши раднће у августу: још на је дном од акцијашкнх радилишта. Четврти термин за бригаду ,.По моравсхо — загорску", коју овс године организују OK ССОХ Кра пина. термнн ће се знати овпх дана. Млади. као што видитс. очскује вас богато радно летовањс. па иожурнте са резерваци јама. да нс бисте били пребуки раии. м. и У ЦЕНТРУ ЗА ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ „БАМБИ" ОБДАНИШТЕ Y ДВЕ СМЕНЕ Самоулравка интересва заједница дечје заштите и Цен тар за дечју заштиту у сарад н.и са ИВТКТ „Бранко Крсма новић” организују рад у дру гој с.мени за децу предшколског узраста у Дечјем вртнћу „Бранко Крсмановић". Рад друге смене почеће 0. апркла 1984. годиве и обданиште he радитн од 13 часо ва и 30 минута до 22 часа и 30 минута. сваког радног дана. Сви родитсли који имајупо требу да користе.услуге Цев тра у другој смени, треба бла говремево ла сс пријаве у ули ци Лоле Ркбара 33 или на « лефои 51-091 или 53-851. ЗА НАШЕ РАДНИКЕ Y HHOCTPAHCTBY (S 99 лнвсрнно треће еу розултат вишегодишљег рада it садашњих вежби. Прс свега морам да наг ласим да иам јс паш Центар о.чогућио изваирсдно услове за рал. кабинете п учила каквв скоро иема вн једиа школа у Србији. У томе добрпм делом лежн тајна пашег успеха. рекла иам јо Саомевка Јоцкћ, профссор француског језика. — Послс лоброг успеха па ре гионалпом такмичењу (Даиијелипог другог и чствртог мссга Дејапа Лазаревнћа) и са Репуб личког такмлчен>а смо св врати ли презадовољии. ДавиЈола )в ос воЈила врво место у такмкчељу руског језнка и пут у Москву. Раднлн смо сваког другог дапп по два часа, користали богату литературу, избориж! прво место међу шездвеетак учевика, чу всб боравила у Француској, што сс противи пропозицијама, нако је ова napahiiHCKa средњотколка Француску упознала само прско књига. — Помало ми је жао што сам остала без путоважа, алн важпо јс знање, а предамном је и савезно такмичењс које се одржава 24. априла у Скопљу. Шта pchn још? Питајмо се какво лп знан>с имају ове вред нс учепицс из прсдмста ближнх струци, пошто су на природно научном смеру. када тако добро знају језикс. Свс саме петице тврдс професорк. Заслужиле еу tlx. Пожелимо им да се и са савезног такмичена врате са тпм паградама. MeДанијела, Татјана, epehan пуг у Москоу и Француску! Основна бапка .Дугобанка” — ПараИин однсдавно нуди својим девпзкнм штедишазта нову погодност за куповпиу. Наиме, уз уплату динарилт од продаје девнза лрско „Југобштке" — Осиовнс банке — Параћшг нашп раднпин на прпоре.мсном раду У нностранству или опи који сс тремутн« налазс у Југославнји могу за себе н своју породнцу нли пријатељс да купе цсмепт Фабрпке цемента „Нови Поповац” у Поповцу н fo по ш|жом ценама. Радницп у нностранству треба само да сс обрате бироу „Ју гобанкс" у Фрамкфур-гу, Дизелдорфу. Берлнну. Манхајму. Мин хену, хановсру, Нирвбергу. Шту тгарту. Хамбургу, Стокхолму. Бе чу. Амстердаму. Паризу и Цирн ху и да наруче ■< издају налог за плаћање жсљене количине це мснта. Девизна уплата „Југобан ци" има гарактср штедног уло га уз овлашћепе Банке да на основу профактуре потрсбан из нос девиза претвори у дипаре са којима he се у име купаца извршнтн плаПан>е „Новом Попов ЦУЈРалпиии на привременом раду у ииопранству који се налазе у Југославији могу да се обрате ■продавницк Фабрикс цемента у Параћину где he после добијања профактуре код „Југобанке" — Параћин пзвршнтн уплату уз прстходпо отвараше девизне ште дне кпижнцс. уколнко је eeh не.мар' м. ж. Шаанан
4. АПРИЛ 1984. ■ БРОЈ JSJ, СА СВИХ СТРАНА АКЦИЈА ОПИСМЕЊАВАЊА ОДРАСЛИХ ГЛАВИЦА БЕЗ НЕПИСМЕНИХ »ТИ ппх ■ хпш nt Ш UJtilin! x:n:c ’ jiiiint nu n___iniimm xt nunmninirnntx inniint Jiiiitnni 11П1П niniТГГПТТТТММ1 i nnmmnntiut X ХШ ХП XX Xlt Jf ПТПП1 t ГППЈПГ Jf fill! n niiinurm a Jft Iirr n IllUinillHHT nf Tirrn : Xi ixinnixiinn xrn ntiinn nx xinnniinix linrtXXUUXU Х1П ЈШШЈШ1 ranroi a«i t»nwm гтлжгт run nnnun m««x xx iinnu omwrai ШПХ1.Т • rn пјл «i ntn J»nl • t<o ram wuui nmru • itt tautunwt o xrxtin W1JK ГЛЈГ СП11Г Jiltl X I aaa .жнп» • итлш.пп nxxn unnnr HI X I WfXT »1 Ml! Mil!IH.Hl »1ПМ ЖТЈЛЛ MxitjeN mam Ftin i netri тлсх. FWII U П I »ill "J”'' • • rajxu . u»ixn »I iwjib uiim cucKtt smut. Tum . Mini «Ji xuxiiHt |ммтмг nine u mire ■unn I Lttnin (1Л1ГП1Л UttIHI kill ПХС1Х1Х. ,u пл tint nm can. tai ami m nixfu плп lAintx. leur.x-t «ui act sin ini:: । плпоп u вмjoirm nnn М.Ш11 HCU ДО1 tTt .ТК1П!. * «nm I »ПЛ 1Л?! »П n»r KtC4DIII I lixn I-TSI ill tUtli t<t»ltl I t»*l lJ-I »IX »НГЈН.Т ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ДЕВЕТНАЕСТ УЧЕННКА НДУ ДАЉЕ Y клупе Основнс школе „на доје ДомаиовиН" село је 140 основацл 3. марта да иокажу знања из мате.матикс. Без вслн ке тремс, добро прилре.чљсип и увежбани ученицн четвртог, петог, шестог, ссдмог и осмог разреда решавала су задаткс и матсматичке пррблемс као од шале. Јср, како другачијс објас нита и по сто освојених поена. него речима да мећу основшша царује добро знање цз математаке. Најбоље знањс у четвртом разреду иоказала је Емилија Станковић, из ОШ ,,b. Јакшић", ДаннЈела Светомировић је на другом месту, а иа трсћем је Владшшр Ciuuih из ОШ „Р. До мановић". Седам учсинка петог разрс да је показало знањс за прво место 11 деле га Саша Спасић н Наташа Ивановић из школе „Сгеван Јаковљевић", Срђаи Сведочанства за око сто описмељених лица ® Y овогодихпњој акцији описмењавања, у Главици елиминисана неппсменост 'Л Градске основне школе укључују се у акцију Друштлспи договор захтсва слимивисаље нсписменос ти до 1985. годннс. Да јс овај Друштвепн договор озбиљно схваћси у пашој општини говори податак да Је у оиу акцију CM3 осповног обрзо * вања и васаитааа уклучпо свс основне школе. Прсгле дани су спискови нсписмспих лшха добијени са послед њсг попнса, позвани су кан дпдати п остварспи рсзулта ти охрабрују. Најпре су у акцију уклучене сеоске осповне школс. ..................................... ............................... . . Атанаснјсвић, ученик ОШ „В. Јакшић”, Слободан ВељковиН из школе „М. ПоповнН", Миле Петровић. Саша ВељковиП и Алсксандар Вељковић, ученици ОШ „Р. До.мановић". Друго мес то прнпало је Алсксандру loan hy, из школс „Б. Јакшић" a трсће Аидријаш Богданови||, ученнку ОШ ,Б. КрсмановиО из Сикирице. Најбоља у шестом разрелу јс Силвана Радисас.Беви11, из школе ,^5. мај” у Поповцу, He над ВељковиИ из школе Paaoje Домановић” је други, a треие место деле Јелена КркиП, уче ник ОШ „Р. Домановић" и Дра гана Митић нз школс ,Дј. Крс маиовић” у Доњој Mynuuui. Нсбојша Николлђ, учсник седмог разреда из Поточца je међу својом гспераиијом осво јио највише поена и ирво мес то, Александар Стмшшић, из школе „Р. ДомаиовнИ" је дру ni, а Дејан ЈаћњмоонИ из ОШ У Главиии је описмсљспо осам лица и тамо више пема иеписмсних до 40 годипл ста рости. У Давидовцу ссдам капдидата he ускоро примити свсдочапства, у Дољсм Ви дову је описмсњсно 22 полав ника, Сикирпци 12, Поповцу 7, у Поточиу 15 полазаика стичу прву писмсност, Дољој Мутнипи 6, Шавцу 14, у Мириловцу и у Лебинн око 10 кандпдата. Градске осаоввс школе су пешто каспије прихватмле „Б. Крсмановић” из Сикирици и Данијела Богдаповнћ из школе „Р. Домановпћ" деле треће мес то. Mcbv учешшима осмог разреда најболл резултате v олштини показала је МпрЈана Сго jaxoBiih, ученкк ОШ „С. Јаков љевић" иза |ве је Владанка ни кол»И, учеиик ОШ „Б. Крсмано вић” из Снкирици, а трећс мес то дсле Вссна Спмнђ и Бранимир АкђелковиН, ученици ОШ ,М Поповић”, Новица Мкхајло внћ нз школе ,^5. мај” у Попов цу н Cpban Стевић из Поточца. У укулном пласману школа најбоља је школа „С. Јаковљев ић1’, друга је „Р. ДомановнП", a трећа ,В. Караиић" нз Поточца. Из наше општине за регио налпо такмичење, пласнрало се 19 учсника, а знање из мате.ча тике са врцшацима нз региона одмерићс 24. марта у Свегозаре ву. С. Ј. овај одговорап посао и у школи „Радоје Домаповић” 18 лица учп прва слзда. II осталс трп основис школс у граду аигатковалс су сс и у љјгховс тколскс клупо уско ро трсба да ссдну одраслп. — Постлгпути рсзултати охрабрују. За сада јс снгурно да су око С7р лмца стск ла прву ппсменост, а акција јс join у току. Са овогодиш н»им рсзултатима и оплма ко јв очекујемо у идућој годинл, всрујемо да ћсмо псоо штоватк Друштвенл договор и да у напЈој општипи од 1985. годипе псћс бити лица до 40 година старости бсз слсмснтарпс пис.мспости, ре кла па.м је Нада ЈовапопиВ, секретар СИЗ-а образовава. С. Ј. ОПШТИНСКА СМОГРА .ЛЈТА ЗНАШ О САОБРАПАJY” \1АЛИ САОБРАБАЈЦИ Y ПОТОЧЦУ Традицнонална опшнтска с.мотра ученнка основвних школа it средњошг.олаиа под пазпвом , Шта знаш о caoopaliajy" овог пута, финалнп део, одржаhe сс у Осповној школн „Вук Kapaunii" у Погочцу 8. апрнла. Најоољн поједвнци „ екипс нз свих области добиће дипломе и наградс, а свака школа која органнзујс школску смогру добиће надокнаду од 10.010 дпнара намеиских средстава. Ова средства oocaSebyje Савст за бсзбедност саоираћаја. Првопласирани he прсцстављатн огпигину Параћпн на регпоналном такмпчељу. М. М. ПЕТКОМ И СУБОТОМ Y ГРАДСКОЈ КАФАНИ ; ТРДЖИПИ CIE - CIMIITO Свс јс, као п обично, почело од жеље и то двостране. С дед не странс група млзднх, којп нису одлазилн ни у хотсл да слушају „голу пстнну" Лепс Сиасс, ја лично не знам шта је ту лспо, ни у дпско по својс парче ди.ма и гужвс, и с дру ге странс од групе музичара, у право.м смислу тс рсчи. којп су се лонудшш да својем н на шем граду пруже квалитетну забаву, па макар она бнла са мо пегко.м п суботом од 1У до 23 х. Тако је почсло, а наставнло се онако како сс caxto noжслстп може. Прво вечс, петак 7 сати, напољу пада киша и Градска ка фана сс полако пуии своји.ч сталним гостима. Углавном .мла деж. Алп, овог пута тс верне госге од врата дочекујо музика и то она стара — доора. Све сами стари шлагерн и свер-грпн мелодије, па опда ска дарлијске и максдонскс песмс. А, када дођу баш тс староград ске псомс онда уз впно и цсла кафана заиева. V суботу јс већ бпла друга прнча. Всст о доброј музицн јс путсм Јавног поговаран>а до бпла ширс димензије тако да се всћ рко 6 сати тражила сто лица впшс. Они који су пмалп мање epehe стрплшво су чекали крај шанка да ilm се укажс прилика за слободно место. СКУПШТИНА СИЗ-а ОБРАЗОВАЊА УСВОЈЕНА ДОКУМЕНТА © Документа Заједнице која су била на јавној дискусији усвојили делегати Скупштине СИЗ-а оеновног образовања Резултап! јавне расправе о докуменпвма СИЗ-а основног образовап.а и васпптаља нашлп су се на дневном реду једанаес те седнпце Скупштине ове само управне ннтереснс заједнице. Делегације које су па дневним рсдовн.ма својнх састанака став љалс ова документа, а мањи нх је број то чинио, разматра ле су нх, стављалс при.медОс и усвајале. Извршни одбор СИЗ-а јс са глсдао све прпмедбе и са пре- >пш1ћен№1 текстом докумснага упознати су делсгати Скупштн не. разматралп их и усвојплн. При.медбе које су радни љу дн упућнвали углавном су се однбсиле на програм рада и фннансијскн ruiaii. Наиме, пиTaibc бољсг решења школског простора у Основној школи ,-Момчило rionoBiih” и школи у Трешњсвци треба у овој годпни приорктетно рсшаватп у чему су се сложпли и делсгатп Скуп штине. Побо.т.шан>е .материјалног по ложаја просветнпх радника ои И тако ПараИнн добп своју прву у.метшгчку кафану са пра вом у.метничком музиком. д. каква би то уметнпчка кафана н музика била да јој поздравно слово није одржао уметних. Ту дужност јс по кључу, али виолинском, овога пута имао слпкар овдашљи Сре’ђко Здрав kobiiIi, нначе сталнл гост ГК. Да не заборавим и ово да кажем: поред музике ту ћс гостовати, разуме се опет само петком и суботом, у посеоиој функмнјм и параћпнски и друп! пссницп, сатиричари, глу мци. ■ . Тако he н онп покуша ти да обоје ■вечерње часовс у 1 к. И на крају, вратнмо се dohobo .музнии. Прсдставнмо и н.цх петорнцу од којнх је све ово н почело, а који се крију под назнвом кви.чтст „Рузмарнн”: за клавиром је Југослав Снмн1>, кларинет н саксофон свира Томнслав Милосављевuh, хар.моннку веома успешно развлачн Јовнца ЈовановиН. рптам на бубжевнма одржава Мирослав Радуковиђ, а за вокално извођењс песама је прс свега задужен Зоран БосдановнБ. И од сада here петком и субото.м нмати где да одегге и игга да чујете, јер сте Ви то тако желсли. Мо.мпр СтаннсављевиП и васпитања 23. марта ло je nirraite о коме је такође доста дискутовано. Оцена , . јс да су просвстни радшши у. ос новном образоваљу слабо награБени. Делсгати Скупштинс СИЗ-а образовања 23. марта усвОЈНЛИ су Одлуку о ценн васпитно-обра зовнпх услуга којом сс валорн зација слс.мената за личнс дохо тке увсћава за 20 одсто у одно су на нзнос утврБен послсдњом одлуком о цен.ч за 1983. годнну. Hern јс случај н са елсментима за .материјалне трошкове. a валоризацпја слемената за заједпчнку потрошњу увећава се за 10 одсто. Лнчни дохоцц прос ветннх радника у основном оо разоваљу порашће око 10 одс то у односу на проссчнс лнчнс дохотке у 1983. годинн. За већс noBchaibc ис.ма могућностп. Де легати Скулштнне су подржалн закључак Извршног одбора о no6o.Buiait>y .материјалног положаја просвстнпх радника. што у lexyhoj годинн ipeoa да се рсшп на повољннји начнн. С. Ј. .•iinxiiitiiiiiiliiiiiniiiiiiiiiriiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiixiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiinn■liitniiiiiiiiiBMiiiMiiiiituni ........iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiihiiiiiini>'a ОГППТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ 113 ФИЗИКЕ ПРОШЛОСТ ЗАПИСАНА Y „БУДУННОСТИ” (3) 5 ЗНАЊЕ КАО ИЗ РУКАВА Најбољи млади фнз(Г1ари, учсницн основних школа 17. марта одмсрнлп су знања из ове природне наукс. Y клупага Осповне школе „Бура Jaiuuiih” која Јс била дамаНпн овог такмпчењо, седело је тога дана 79 учеинка шсстог, седмог и ос.мог разрсла. ЖИВОТ ТЕЧЕ НОРМАЛНИМ TOHOM На такмичењу пз фпзикс годинама параћински основцц постижу нзванредне резултаге. И овом прнликом та траднццја није изневерена. Најбрље сведочанство тој тврдњи јс податак да би требало, ако се гледају пропозпцнје, негде око 70 одсто ученлка са општннског та кзшчења да учествују на регионално такмичеи>с. Најбоље резултате у шесто.м разреду HAia.ni су Слободан Сге вановиБ, учешгк ОШ „Б. Јакшић” и Сдавнша Пстровпћ нз Поповца. На другом месту je Јслсна ИсаНншевиН из школе ..С. JaKOB.bcr.nJi” и Славнша Hhciili нз Сикирнце. Meby ученицима шссгог разрсда резултат којн одговара трећсм месту постнгло je iurx девет: Силвана Раднсављевнћ нз ОШ ,Д5. мај" v Поповцу, Сузана He шнћ и Саша Сто]анови11, учсницн ОШ „Р. Домановић" Јелепа ЦвстковиН ц Небојшо Ар снН из шкале „С. Јакозл>езић'', Алексаидвр Kocnth н Весна Зечевић. ученнцц ОШ „Б. Јакшnh", Драгана Мптић пз ДО1ве Мутлице и Драплпа Мнлановић из Поточиа. Најбоље знан>е Пз физпке у седмом разреду показао је Але ксандар Станишић, учсиик ОШ „Р. Домановић”, однах иза је Јслена Вучковић н БоЈан МнлоBuiioBiih, обоје пз ОШ ЈакUU1I1”. Мирјаиа Стојамовнђ, учс ница V111 разреда ОШ „С. ЈаКОВЛЛВ101”, најбоља је у својој гснерацнјн, на друго.м xiecry су Љпл>ана Крндија, уч. ОШ „Б. Јакшић" и Дејан Вучковпћ, ученнк ОШ Ј>1. Поповнћ", а нз исте школс Весна СтојаповиВ пласнрала се на трећем месту као н МнодРаг НиколиБ, ученик ОШ „С. Јаковљсвнћ”, Новица Мнхајловић. н Млаћан Ми лојсвнл. оиојнца нз Поповца. Учеинил школе ,£ура Јакшпћ" сакушин су на;ваше поена н својој шходи обездеди.1п прво место. „С. Јаков.Ђеенћ” је на другом месту. a .AIoahdiio Иоловнћ” на трећем. С. Ј. Првог дана првог летн>ег месеиа 1948. годлнс, испод преднлх руку ПХхфкчара н н^гховкх машинд. нзлази чсгврти број ..БудуНмостн Псг дднд прс nxiacxa ироја 25. хлаја у Бсоград су о. * слплс Титовс штафсте са поздравнмд м рођсндан скип чсспггкхма. Део tilx шгафстд прошлс су кроз Пзраћпн срдачно поздралљсне од трзђака Параћи>1а, а „Будућпост” о томс доносм вест iu првој страхш. сећа да су 24. шја кроз Параћип лрошле пгтафсте Југослоиенскс Ар« wijc, Рсхл/бликс .Максдоније л Наро дле рспу&шхе Бугарскс. Taxobc су кроз параћинскл локддне штафсте кажс: „Локалие су 99 хохлоЈЈетара срсз прошде и о чсму нзвсштач штафств ирехоле и пропете су од 198 мосилацд п прагплаца. Првз Је ститла Штафега пд Дољсг Вндогл коЈа јс пшла арско Чслура и Liliana. Лсп \тпсак je x'hjixixl-u Штафста која јс пошла iu села Мирплопца ххрско ссда Лсбкна н Тскије за Иараћпп. Ову Штафсту уиео Параћхгн прсдседлпх Народле знне.” 1« ч Најдлачајклја алииЈа. rux 1948. годпис. је изграднд мдружmix ломова. Нажххост, у техInn,.... ........... ..................................................................................................................................................................................................................................................... сту Л. Прибпћ констатује да аком * ја ке тсче како се желн, али изражааа налу да ћо всћо.м мобплмоiuhy месиих opraintaatuxja Наролног фрслгта н реоргакшацпјом упрам градплгаша л?градн»а домова крекути сиажкиЈЕШ тедтом. Рационаишаиде робом. недостатак многих аргнкала к клнир»хца ггогодан су терсн за иесапесне трговце, за лов у мутном. Том проблему посБсћсн јс уаодЈГпчарскн хурзив на словљси „Штеточпнски рад пркиатног ссктора трговпнв у „Параћлиу", са поднзсјовом „Оргаод трговачхс ииспекције произдхли сакрпдсну робу". Скрквало св све urro nua неку вредзхост, налримср, 2.000 хашика, аорцуламски сермии, хлеб којм је кад1сн>еи гарантованом сндбдсвалу. rpaba, хлагшши. сребро. V овом увад<хху посебку лажхву прм влачи јодан пасус кога цкткрапо. „Кошко сс јс пшло у тсжхвп за зарадом илустр^’јс случај тргоаиа Дорка Стојкоалћа, који је ка саоме таваму caxpso шест мртвачхза салдука — сархофагх Када су трговш< пптами због чега су сакрплл ствар«. кзјал.-в:шх-дЈ су да су робу склонвлп зз своју \-потр=бу- Дорко Стојкозмћ Ano je једннп идузетак w нмје сс гтео сложјггз са тнме да јс мргаачко сзлдуке склопно за ли« чиу употрсбу". Лист посмђуЈе н всликп просхор. ¥ то врсмс змачаЈкоЈ акциЈн, ,41\т« на исдсла' * кадд «е слоиихо малдаи« ло >ха оправко путсм, а о атмосфсри може паЈбо.-у« д* кзикс Јсддн од подкаслои * — „Истинско фрошовско прилажеЈде риду ухватило јс дуСлк корсн у >гароду”. Врс.мс снтузпјлз.иа м личмог при.мсра. Тако Y Свом Tvxcry Града Caanlx. пншу * ћи о одласху брнгада на пругу Кучево — Бродииа, истпче ,3« похвалу трсба да тослужхх Паоле Јовановдћ, хтрсдседипк МНО-а нз ссла Булапа хојп, пахо од члаиова породпцс iuia само жспу u слкв, прнЈалло ciDta за охдиаак ко лагра« д»ку пругс. Пал-хс Јовановнћ Јс личппм прпмсром □ослуждо осталим граБаннма, тако да су пз ссла Буллна. порсд Панлааог спла, отншла још 20 О'.|.;?.дЈГПада”. Y гтрошлој 1917. годпшх ипгларсхо-иреиарска прсдузећа кпсу нспутии план. коистатује v тексту ,.Рад шсгланз * ’ Мнка Уроиквкћ. 35ог тога О' л»е највсће од 7 постојећлх хагглака нтпопалпзоаанс и онс дају ш’.ого боље реаултате. a вкдмо ]е псккгиоан п рддмн слан ВЛГЛара a huixob друштвеш« сталдард. Обезбсђепо Је поаећано следооање. оргамлхЈВана кпхтктетха мсхраиа радмкка. који су, всћкна »з паслвних крајева. Лкстајући ..БудуВаост” сазнајсмо да уз иессбкчну ломоћ Градског народпог одбора. Параћан ускоро до бија ПпОЈшрсхк дом. да јс 1947. годинс 105 фнлма шхдело 112.000 посслааиа. а ла је у прза трн месспа 1943. годхтв 33 фшшооа вндсло 53.00) посеталаца. Сваког ^тор ка и летка у Дон>ој Муппши тече iOj.tahifHGKJf тсчај за хихадс »сајкс п девојке . . . Спортска рубриха доностх прпЈатне всстц за л. *;б1ггсл« фудбзла. Фудбалсрн ..Бралка” нмжу победе. Доа п^та Je nouebex „Борац" »<з Крушевца и 1О 2:1 п 3:1, аатнм ..Бскховсхц" пз Вкдппа Је тахођс два пута положко оружЈе, 3:1 н 2:0, а у реваишу у Впдмггу (HP Бугорска) резулгат Је бло прнјаге. *1- схх 2:2. Шзхпстч Крушсвца су слн- *||«гакалн iTBpahtntcKe колеге ’U првснсгаа СрбиЈс резудтатом 3,3:43. (Нвредпс броЈсве прслнсгавамо за 14 дапа) „Будућност" прслистага М. Илмћ 2 = = I
4. АПРИЛ 1984. ■ БРОЈ 2М. ГРАДСКА ХРОНИКА БЛАГО ЗАМУНЕЊЕ ВОДЕ У ВОДОВОДНОЈ МРЕЖИ ' , . . СТРЛХОВДЊУ НЕИ Btli ■ ЗБОГ НАГЛОГ ТОПЉЕЊА CHELA НА СЛИВНОМ ПОДРУЧJY ВРЕЛА ДОШЛО ЈЕ ДО ПОВЕПАНЕ КОЛИЧИНЕ ВОДЕ. КОЈА Y СЕБИ ИМА ВЕНИ ПРОЦЕНАТ КРЕЧЉАКА, ШТО . ИЗАЗИВА ЗАМУБЕЊЕ, АЛИ ВОДА ЈЕ БАКТЕРИОЛОШКИ II ХЕМИЈСКИ ИСПРАВНА ЗА УПОТРЕБУ Од прошле среде у градској водоводној мрежи дошло је до благог замућења воде, што је изазвало узнемиреност иотроша ча. О овој пзнсиадној појави го ворио нам је Миомпр Лрапђсло вић, лнректор ООУР ..ВодовОд". — Одмах паков уочсвих промена у води обавсстили смо са витарпог инспектора Скупштине опттпве п Завол за заштиту здрапља пз Ђуприје, а пвформп сан јс и републичкп сапитарви пнспектор. После обиласка. вре ла, контролс н апализе конста топало је следсће: хсмијски и бактерлолошки вода |с исправна, а контролишс сс свакодие вно у повећано.м броју узорака. Информацлје co свакодневдио достављаЈу OOYP-у „Водовод”, одмах након аналпзс. Извршсна је и контрола рсзи дуалиог (дсзинфекциопог) хлора у води и констатовано јс да га има у прописаним количинама. Да бисмо били сигурпи у испра вност водо за пиће увсли смо на резерсоару н градској разволној мрежн. контролу рсзидуалног хлора на свакп час, а на каптажи у Нзвору aа свака два часа. Због повећаног притиска у co доводнпм цевима дчшло јс ло ncnnpaiba патаножених мзтсриfa у содоподаој мрежп. па се че сто лешава ла је вола жућкасте бојс. Оиа јс такођс бсзопасна за »удску употрсбу. а ова појава се слиминише тако што тре ба ла сс краћс преме отвори сла вина и оустн да пода пстечс. У последњој контроли. изврше ној у понсдсљак. 2. априла око 12 часооа. уочсна јс појава изби стравања оолс. тако да се очеку је да ће у нарелних нсколкко дана вода бити сасвим бисгра као и ранијс. рекао нам је Мио мнр Аравђеловиђ, дирск!ор 00 УР-а „Водовод". М. Д. iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiriiiiiiiiiiiitiiiiiiKiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiii АКЦИЈА ЗА ЛЕГШ1И ГРАД „Више цвећа - мање смећа" © Председништво OK ССРН попреиуло акцију за уређивање паше животне срсднне под називом „Више цвећа — мање смећа" ко ја има и такмичарски карактер. Жсља да глепшамо животни простор око нас, места на којима радимо, жпвимо, ироводимо слободно време. иннцпрала je да Председништво ОК ССГН покрене акцију за уреБившм ЖИВ01КС средине под назнво.м . В1Ш1С цвећа — ман>е v.MCha”. Значај овс aminic иоткреп nyie 4Hibeniina ua је Формдрач олбор koiii he волити иослзсе з» н>еио ciipoeofeibe Сачнк>зo.ijv га М.чаоа РадулОвнђ, .<> i.i je уједно предссдник Дчнз Борђевиђ нз Фабрнг.с иемснта „Нови Поповаи". Јслка Тсмељковпћ, архптскта у Комптсту за урбанпзам Скупштине општппе, Снсжапа Пстровић из Српске фабрике стакла, Paji 4> Мплошевић, руководплац Јединпце удружеиог рада .Зеленило", ООУР „Услуга" и Милпна ГолчевпП пз ОШ „Стсван Јаковљсвић”. Олбор п.ма за задатак да организујс, ирати н оцењује успех спроведене акиије. Одбор ће проглашавати најуспешнијс у акпнји и додсљнвати награде. Да Ш1ШС будс овако лспих панорама У делу акције који п.ма та- сне зајсднпцс he ypebima-.н про к.мпчарски карактер, могу учс- слор око објскта, трављаке. ствовати мссне заЈсдинце, шко лс из исле општипс, еласпнип парковс као п ентернјерс. Код школа he сс оиењивзгп такмичсњу, наравно морају прво да се пријавс. Код њих he се оцењнлаш најбоље уреиене терасс са цвећсм у сакси ja.Ma као и балкони. Лриватиа длиришта и 1мкз- *и влас1шцц мора да се г >труде да сстетски задовоље у сш.м •.'.|ементима урсћеља Јшзршнта Сцсшпаће сс rpyuamije четпнара. лишћара, укратко шпбља. цвепшх лсја, ружич1вака п трав»>ака. Такмичеие у лепоти и урећс.њу животног простора почнн>е одмах и траје до 1. окто бра. Већ 10. октобра прогласиће сс најуспешнијнм и доделиће ■»! се награде. Сви они који желс дз се укључе у такмичен.е за улепшаван>с животног и раднос про стора под називом „Вншс ивећа — маљс смсћа" могу да се пријаве на адрссу OK ССО. улица Боре Пстровипа бр. о (за такмичење). Акција „више цвсПа — ман.е с.мећа" по свој прнлици ангажоваћс ц оне којн пс буду при хватилк »ен такмичарски каприватиих дворишта у граду комплстно ypebcibc. Значи: учии станари у стаповима у друштвсној својпнп. Свакн од V4CCHHK3 так.чпчеiba има одрсбсне задагке Меопиис, холови, дворншта и игралишта. Станари у друштвсннм становпма, да би учсствовалн у рактср. А свс води једна те Параћин буде заједнотреба да пста жеља: Дч још лепнш М. Мклепковнћ .......................................... ini...... ini.......... ........... Ilium.......... KOMYHAJIHO „ПАРАНИН" Y ГОДИНИ ЧИСТОНЕ НЕХИГИЈЕНА HUJE CAMO 9 Са директором OOYP-a „Ycnyra” Витомиром одржавања јавие хигијене у Параћину У годшш чнстоћс, како јс названа 1984., велнке обавезе отпадају н ua OOYP ..Услуга", иајдиректнијс обавезану орга низаинју н најчешће „дежур ног крнвца” када су у пнтаљу проблеми ua хнгијене Параћнна. Кореии акније „Више цвепа — маље смсћа”, потеклл су из „Услуге”. Као незванични пок ретачи. у неку руку носиоцн акднје, uapahiiHCKii комуналци добро су се припремнли. Њнхо во .двориште” је цео град. Сви паркови, све улице, све зелеке површпнс. це које miaiv површнну од не што преко 90.000 квадратних метара. Можс ли нУслута” u ЈУР „Зеленило” да испуне ■ својс ооавезс? — Y бољем с.мо положаЈу од грађана, рсчс tiaxi Вито.мир Живановпћ. Опремљсни смо комплетно.м механпзациЈом. Н.мамо трп цлстернс н Једиу чистилицу. а чистачи са метла ма постижу свој посао. По уговору склопљеном за ову годину машинскш! н руч . . нлм чишћењем обухваћене су 33 улице у граду у површиии од 152.384 квадратна метра. и њима he се бринутн 18 чиста ча са метлама и, како нам ре коше, још осморица које Melba механичка чистилица. Уговор обавезује „Услуту” дааолива у летњсм периоду 73 улице у граду у површини од 232.635 метара квадратних. To је посал цистерни, а онс ђе бити ангажоване и за прање 31 ули Скривеие „ударне" pvne 31*0'-^ Живановнћем разговарали смо o проРлемнма ља rpabana. Прпмера радн, код нзношења смећа сарадња ои требало да буде знатно бол>а. Грађани смеће сакупљају у при ручннм Н неподеснп.м судовима. Често су то кутије од картона које кад се пбднгну. uenajy сс Камиони парк>фапп где mi мссто нпјс — Људство п мсхаЈШзацпЈа коЈи сс бавс чисгоћо.м Јавшгх површппа могу да заврше свој део посла. Такође .Зеленило ’ са 16 запослепнх до сада је успевало у свом дслу. Наби мн још боље урадилн свој задатак потребна је сарад ^iiimiiiiiiuniiiiuuiuiiiiuiiui..... ............................................................................................................................. in; Саширизични yiao МОМИРИЗМИ Реч застане у грлу уг.тавном нз два разлога: Илн је грло пцеуско или је реч прекрупна. Једиосмсрш! путеви су измишљени за неодлучнс ла нпкада не би моглл да сс врате назад. Коров сс тешко сузбија пе зато што има дубокс коренс, него због тога што га много има. Всликлм главама hiiko ис може да схројп капу. Незгодно је кад се увалнш у нелрилике, па макар то било и у крсвету. Мо.мир Стаписављсвнћ БОРИЈАДА н направи се још веће смеће. Y наставку разговора с днректором Живановићем поку шали с.чо да евпдентпрамо да ље потешкрће које се јављају у одржавању јавнс хнпцене, бпло да су субјективне нли оо јсктпвне прнроде. Мука долазн са летом и кри зни.м моментима, нсдостатком водс. Тада. у суши, страда)у парковн, тсшко.м муком сачува нп од несавесннх возача и љи ма сличних граћана. Баш у врс- .ме када треба највнше залива ти зелсне површнне, недостапе водс и за нужне потребе. а тра па тражн своје: — Иивестирано јо до сада око 300 хпљада динара па „јс зерцету" код „Економије” где Јс направљен објскат да се цнс терпс лунс подо.м и та вода ио рнсти за залнвање зелснпх no вршпиа у граду. Начип Јс дос та скуп, али npyin не nocro.ni. Y нсто времс паркови поред ре ке заливају сс моторнпдт пумпа ма. = 5 Шта ми вреди што нмам шпрок поглед исплатна трака уска. Причајтс мп мало тшие тс бајке, ие могу Иако су му кратки прстц дубоко их Је цруштвену касу. кад ми Јо да засш£м. завукао у = Нијс ми јасно како сс уЈсо за језнк кад сгалло ћути. ДаЈте вгапс пребнјања дутова, а пс друпзвх Бора Рупић Заннмљнво је да у „Kibinn при.мелбн” пма пуно белих пис това. Нема прпмедбн од оннх који контролишу њнхов рад, а ралшпш „Услуге , да бн умнри ли своју савеот, пропугују око лне градове, па кад се упорсле са њи.ча, опет су задовољин. КОМУНАЛНИ РЕДАРН ПОНО BO НА УЛИЦАМА Та.мо где познв на сарадању не даје резултате iia.'iaaii сс но ГДЕ гоц виднш ЗГОДНО ДРВО... Ова хладна зи.ма aouc.ia јс много нсвоља свнма. !1ај тежс јс прошло дрвсОс. Парк „7. јул”, простор око спо.меника Стсвп Писару, масакрирани су. Дрвсће Јс ссчсно чак и у пролазу пре ма гроил.у. II то свс „на згодно.м месту”. — у Biicium пупка. ЗАБОРАВЉЕНА КАНТА СА РЕШЕТКОМ И МЕТЛОМ Како Је могућс да счо заборавилп тихс су-1отн.с смираје летн>нх даиа н лпвнн обичај да сс у то врсмс изаВе па улпцу испред дворишта, каптом са тушсм полије својс парче тротоара и улпце н мстлом почис1И. Како с.мо могли ла забо равимо ту миришљаву сг-ежнну о којо| н БЛанко Псuiiih прича: — НаЈвшде uoami кад одем код својих, па у субсту прсдвсче залијсм тротоар и улнцу, почпстнм. a no сле мн изпссу кафу на клупу пспред кућс, на улицу. Да ли нас је можда cum метле п канте? сао за комумналнс редаре. Ско розаборавЈћсна функција oner је моралабнтн увезепа. Без об зира што je део micncKiuijcKiix овлашћсња прспсг на комунал не рсдарс, њихов посао није да одмах на лицу места кахавава ју иако на то имају право. 1а ко пх саветује руководнлаи н ми мислнмо да је то прави Hannu. Увек јс могуће логоворп ти се и проблем решпти лспнм речнма, а нс сакриги се иза крутог закона. Ila прпмер, за исирописне судовс v којкма rpabauu сак^рвају ђубре, кому налнн редари увек најпре опо меиу влзсника u наложс му да за 30 дапа набави проипспи суд. који не мора бигн канга ол по нинкопаног лнма која кошта око 4.000 дннара. већ неко ли мсно бурс, каквих нма на отна днма. Ако и после тог рока ста 1вс остзне непромењено рсдар мора да казнн. У „Услузн” су ову ГОДИНЧ прогласили „годином чистоћс". Спре.мни су да се у iboj својс ки заложе п покушају да внше на разним скуповнма ио мссhum заједнпцама не добнјају прнмедбе за свој рад, изко тс прнмедбе нису увек yiiyheucua ираву адресу. — Ннје све .jiaiuc", истичс друг Жнвановић. Ми испадамо увек кривн, а град којн нсма тротоарс, канализацију, паркинге и fopibii, хабајућн слој асфалта тсшко да неко може одржавати чистнјнм uero што јесте. Y ово.м разговору сазиалн смо да горњн слој асфалта има једпно улнца Борс ПетровиПа н да једнно она, кад сс опере изгледа као огледало: — Од 1. априла нашс екппе раде ноћу. Када јс суво добро је, алц када је влажно, и у пет часова ујутро стартују теш кл калшонн са днвљих паркира лишта или сточпе ппјаис, у про секу 40 камнона „Стандардтранса". евс што су д.удн са шмр ковима током ноћп опралп, пре крнјс олато, јада се Вптомир Живаповић. Када сс оваква ствар десн у „Усиузп" нс ссдс скрштених руку, тада иЈлазс днсвнс екппе и спашавају ствар. Упорно Внтомир ЖиваповпН ипсистира на изразу „анелује мо на граВанс", било кад je у nirraiby nituiheibe улнца, нзноше 1ве смсНа, па и кад je у ппгаlay полнпање улица. Својпм по изшањсм грађанн пешаии, a и онн за воланач, тражсћн не ко својс право. . ометају, а чес то и заусгавллју полившвс ули ца. у прс.ме кад упску пспве жегс. Пунс рукс посла intaiy возачн инстсрни кад свакн час морају да за\сгавл>ају воду из млазнииа и тискова да не би попрскалп возило или пешака којн баш заинат стојн на пеша чком прслазу, свом иарству. Много је лакше и лепше па се ITcnoHii, по.мери возило. сачека да цистсрна npobe. Чудсса људи правс на зелс пим повритпама. Газн се п иогама и точковп.ма по парковнма, а рунделе којс се нхлазс у улшш Макснма I орког, да су сс људи из ,.3c.ieiiii.ia ' uauy.iit ..hopaua посла", одавно бн била yiaoaiia острвца, a ue лепи шпа лири лшусгру.ма. МеБутим, нс трајали су н кад год бц неко одпео тск засађену ограду. пос тавл>ал11 су нову. И далл Пе би ти упорш! у томе. И не само у томс, а све у пиљу да нам град буде још лепши. М. МплеиковиП ПИОНИРИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИВ" Пвклон за шгове са Нопаонина Идеја Koja је ропена у Основиој^ школп „Стеван јаков љевић да се усиссгави сарадн>а са школом, дана. Преко Једном копаокичком рсалпзована је ових СИЗ-а ссновног образовања и васшпања пз Бруса успостављеи је контакт г.а Основном школом у селу Батуту и 29. марта 12 пионнра јс са руководноцнма посетнло друговс у ово.м спромашном селу. Поклони у књигама, одећи и обући које cv napahiiHCKH ученицн однсли својим вршњаиима заслужују впедну паосњу Алн, највредније је снгурно другарство н пријатељство којс је рођено између деце овог плаиинског крша и питоме поморавске равпиие_.Солиларност и другариво уче се од малнх hory. Схвашли с\ то и осетнли н малишани нз Батута, којп ће вратити посетуаприла или Maja, обавестно нас је Драгослав Mapjauopnhi- помоћник днректора Оснопнс школе „Стеван Јаковљевнп”
4. АПРИЈХ 19M. ■ БРОј 255 СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА ОД ДВАДЕСЕТОГ АПРИЛА Сетва нукудуза ПРИЈАТНА ВЕСТ ЗА ПРОИЗВОЈ5АЧЕ ШЕБЕРНЕ РЕПЕ Шећерана побољшала услове ПОЧЕЛЕ ФИНАЛНЕ ПРИРЕДБЕ „СУСРЕТИ СЕЛА ’84” У плеј-офу најбољн • Земл.иште још хладно и влажно за сетву ® Кукуруз на 12.000 хек тара ® Највпшс ће бити засејане сорте „704” и „6661” О Репроматеријала довољно Зваипчпа откупна цена шећсрнс рспс од 3 дпнара по кило- тава за борбу протпв корова, граму увсПана јс фабрнчко.м премпЈом од 0,90 дпнара по кило- 6ii.t.iiilx болсстн и штсгочина, a граму п Ш130М сшмулација за дигсстцЈу, допрему рспе, слело- обезбебује и потребнс колпчиваље шсћсра и рсзанаца. пс мннералппх ђубрива. • Y првој полуфиналној приредби Главица однсла победу над Клачевицом са само два бода предности • Одложен сусрет Стубица — Д0- Планом пролсћнс сстве кукуруз треба да булс засејан на око 12 ма око године Поред хил.ала хектара на пољи Параћина. значи и »ое бићс култура броЈ јсдан. кукуруза примат, однос но посебан акценат у плаповпма се даје шећерној рспи и сун цокрету. Међутнм. са сетвом кукуруза неће се почстп засигурно јогц десетак дана. Према мпшљењи ма стручњака земљпштс јс још хладно, тако да због ниских тем пература подлоге нема сврхс се Нсдавном рсконструкшгјом Фабрнка шећсра „Данпло Днхнггријевнћ” 11з Hinpitic повсћала ie премдип капацитет сд 250 тона 500 вагона рспе дпев но н упорсдо градн Фабрнку за производњу лимунскс кнселнне. Своји.м пламом предвидела јсдаускладу са још недовршс ним капацитстима у 1984. годпни обсзбсди сству tueheptte рс пе иа 6.376 хсктара у рсјонкма који пропзводио гравнтирају овој фабриии. јатп. Пролеће озбиљио iuto се одражава и на пролећиих радова. Од двадесетог априла се прави почетак сствс касии, термин очекујв кукуруОвс год1И1е условп за сетву шећсрне репе су најпово.мшји. Најновнја откгппа цена репе је 5,90 динара по килограму чисте репс, a goja је прс неки дан усаглашена између Фабрике ше Што пре прнпремити зс.мљиштс за у Поморављу. Земљораднпчка задруга „7. јули" обезбсдила је довољне количпнс ђубрива, се менског материјала. a it горива биће довољно за пољоприврсдне магшше. • Од семенског кукуруза највише he бити засејане сорте „704" it „6661". Због впсокнх цепа се менског материјала многи he по љопривреднппп засејати меркап тилпи кукуруз из прошлогодтп »«е бербс, iirro he се верозатно код љих и одразити на прппосе. м. л ћера у Куприји, Бсограду. По жаревцу и Шапцу. Међутим, cibo није једипа апшулацнја про извођачнма. Индчвидуалним зе мљораднииима пружају се и друте погодности као. што су: За сваки проценат дигестијс ве hit од 15,5 процеката цсна шеhepitoj рспи сс увсћава за 0 дннара пр килограму, а за репу допремљену директно v Фабрнk.v исплатиНе с? пола д>шара за сваки килограч чистс репс. Додатнс стимулацијс произвођачи .ма шсћсрис рспс eV бесплатао следован>е сировог рсзанца у колнчшп! од 30 одсто предате чистс рспе, затим бесплатно ссме за свентуално прссељаваље шећерпе рспс, бесплатиа зашпгга од цсркоспорс као и бесплатно Kopituiiieite расположиве Mcxainisaunie. Уз свс ове повољносш Фабрика шеЛера преко оргашгзаццјс кооперанала обезбсћује произвођачима куповшп' потребних ко.тичнна заштитнлх средсОвих дана отпочела је сетва шећерне репс it реал-чо је очешшати да „идивндуални пољопривреднишг лскористе до сада нај1к>вољш1јс условс за сетву шсћерис рспс к благовремено vroBOpe производљу v својим основннм земљорадшгчким органнзашиама. СЕТВА CYHUOKPETA ња Мутница Послс два кола „Сусрсти ссла 84” лраво да сс боре у фнналнпм борбама стеклс су: извзнрсдпс екнпе Главицс, Клачевнис, Стубиие н Доњс Муппше. Жрсб јс хтсо да се у првој прнрсдби сусретну Главииа и 1С'1ачсвица, двс занста изванредне скппе и то је било финалс пре финала. За само два бода добијсиа на хорском псвању, Главииа јс однсла превагу над ком пактпо.м скипом из Клачевнцс, која је, заиста, тешка срца подпела овај пораз. — Овај сусрет донео је врхупац у аматсрском стваралаштву, каже Мплан Бокић, члан жирија. Ту смо занста вндсли свс најбоље тачке које нас story представљатк н на регнопалhilm так.зшчењима. Трсба pelut да овс фпналне борбе су, супрот no очскивашу, јер се радн о борбама за назив шамтшона, донеле праве пријатсљскс сусретс, продубилс су још впше другарство н познапство Кла, чевчана и Главпчана. За пзванредан прнјсм у Клачивнци, Главичани су на приредби у свом селу додслнли Клачевчанима псхар за фер-плеј, што јс, призпајемо јед|шствск случај у досадашњим сусретима села, истнче Милан Бокић. ПОСАО КОЈИ СЕ HE СМЕ ОДЛАГАТИ Заштнта воћака у апрнлу Референдум у POI- „7. јули” ______ Приредба Стубица — Доња Мутница планирапа је за петак п суботу, алп је због дана жалости ловодом смрти Секу Туреа одложсна. 0 тсрмнпу одржавања ове лолуфнналне прирсдбс у плсј офу одлучиће такмнчарскл одбор ових дана. Флнална приредба која је била заказана за 8. април из помснутог разлога бићс померена, највероватније до среднне овог месеца. Што се квалитста тиче „Сусрети села” као да су изгубили коју нијансу. Међутим, код четири фпналне скипс квалитет intje стапшрао већ напротнв, а посебно је корак даље учинпла Стубнпа која се прошлих година котирала у средини табеле, рскао нам јс Бошко Николић, члан жирија. Можда би требало размислити о завршним приредбама и промепнтп систе.м такмичен>а. можда intje лоша ндеја да се четнри пајбоље скипс так»пгче по систсму „свако са свакнм”. Y овакво.сг начпну такмичсн.а деси се да се рецимо двс убсдљиво најјачс екипс састану и у мећусобном обрачуну јсдна испадне. освоји треће или четвр то место. а објсктивно јс друra no квалитету. Y мпопш досадашњим прнредбама одлучпвала је тачка хорско псвањс. Међутим, то је најболнија тачка у пропозтшја.ма овог такмпчења. Хорско певањс јс бодовано велпкпм бројем посна, али објективно ни једно ссло пијс имало прави хор. Организатор овог такмичења морао би да хорском певаљу посвети више пажњс, да упутн музичке стручњаке који би по сслима прнпрс.малп хоровс, како бп се дошло до потрсбног квалитста пли ако ннје у могућностн да ову тачку потпупо укинс, рскао нал је Бошпо Ншсолпћ. М- Д- • Пропусти се пе могу касније исправити BEIiHHA ЗА ЗАДРУГУ Јабука: Y засаднма близу шума постоји опасиост од јабучног цветождера. Тамо где сс рсдовно појављујс или сс прсгледом усталовн љегово прпсуство, треба прскати. Обичпо сс прска када пупољцп набубрс п на врху се појави ирва зелсна тачка. Примењујс се „лидап", „басудин”, „сумнцндин’’, „тиодан”, „Ултрацпј” н слич1ш прспарати. Y почетку мсссиа треба обавитк прво прскање против чабавс краставости „бакарним кречом",' „бакроцпдо.м”, „купра блаумом” .фалтапом” пли „бакарнпм фалтпом". Следеће прс каљс обави се иппм препарапша у фазн ружичастог пупољ ка, пајкаснпјс када се nojaae први отворешг цвстови (10 до 15 априла). Ово и следеПс прс кањс су веома значајш! и не треба irx пропуспгги. Одмах после цветања треба прскатп лротпв исте болести, али овим препаратп.ма „ортоцпд", „KanTan", „фалтап", ,дптан плавп", „антрокол”, „витасан", „нннеб”, „бснлејт”. „сапрол”, „плонемцл” и другп. Ако сс појави пспелиица, потрсбно је за сва прскања до давати препарате уз сузбијањс пспслнпие („каратан”, „афуган", „кумулап”, „бајлело". „косан". „пимрод", „рубиган"). та и ирвљивост плодова брсс пвс, онда за сузбпјањс брссквиног мољиа трсба додати „ултра цнд”, „гусатион”, „сумикомоп", „нмидан", „азодршГ. „басудин", „симукомбп", „шшдан", „азордпн”, „басудшГ, „су sniniOH’’ и С.П1ЧНС прспаратс. Ако сс на ‘брссквама појављује пспслнпца додају сс ан , „ летон' ан", , „афуган”, ..нимрод’ ,карат »бај- , „плонемил , „кумул- .косан" н сл. Сузбијањс П НОВУ ЗЛДРУЖНУ ОР ГЛНИЗЛЦИЈУ ПОДРЖЛЛО 84 ОДСТО РЛДНИКЛ и ЗЕМЉОРЛДНИКА В ЗАДРУ ГЛ ИМЛ ОСНОВНЕ ЗАДРУЖНЕ ОРГЛНИЗАЦИЈЕ У I ПОПОВЦУ. РЛШЕВИЦИ II I ПЛРЛЋИНУ Средкиом марта у Радпој оргапизапији коопсрапата „7. јулп" одржап јс реферепду.ч који је трсбало да одлучи о даљој траисформацпји овс пољоприарсдпе оргашгзаци- )с у земљорадпичку задругу. За освпваве земљорадвичкс задругс пзјасппла сс вс ћипа запослсппх радпика п зсмљоралпкпа, одвоспо за задружпу оргапизацију гласа ® ПролеНе касни н одлаже сетву © Највеће површине под сунцокретом у друштаеној својини ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ ВЕСЕЛА ЧИТАНКА коврџавостп обавља сс са.мо тамо гдс брескве нису раније прскане у току зиме или jece ни послс опадаља лншћа. Кајсије: У овом периоду касније није потребно прскати, оаш ако сс жели сузбијати монилија цвета и гранчииа. ло је осамдссст и чстнрх сто. Сложева оргапнзација јули". кмаће три освовие дружпо организацијв у од ..7. : за ПоКрушка: Да би се сузбпла чаћава краставосг крушке спроводе сс иста прскаља као и у заштитп јабукс. Изузетак јс што се за заштигу крушака не користи „сапрол". Y вгаом месецу, с првпм то плш данима, појављује се кру шкипа бува. Tasto где јс њена појава уочена. обавезно треоа Орах: Y овом периоду шце га потребно прскати. ловцу, Рашсвици и napahitву. Међутим, говори се и о ииипчјативи да се п у још пеколико ссла гдс за то постоје услови формирају осповпе задружве оргаинзаци Ј«. лрскати „сумицвдом' com”, шом’ ном” ном” „сумикомбијен „ултрацпдом", ,децц- „амбу „гусатн- „ланатеом илн .„азодриКрушклна оса сс сузбпја од мах послс цветања прскањем испш лрспарапша као и јаоука. Бресква: У овом месецу и да.ч>е постоји иогућност сузои јања коврџавостп лпшћа брсск вс. Овога пута треба корнститн „цирам”, „тшкгшд", „радоцирам", „Рад1гтрам", „додин", ,д|слпрекс", ,д|мтд Жупа", „бепомнл", „фалтан". Прсканл пос лс ивстања иису од користи за сузбијал.е овог napasirra. ' Ако је претходне годаше запажеи сушсље врхова леторас Инж. М. Станојевнћ М. Д. На пољима у општини Параhint овог пролећа треба да сс зассје 450 хсктара супцокрста колико је испланирано према објективним могућностима. Хо lie лп овс повртппе залста it 61ГП1 засејане. одговор остаје отворен. Очнглсдно због обнлпнх падавина пајвсћи део зе.мљишта је још увск влажан, тако да машиие у .марту иису улазиле у 1виве. Ако би сс врс мс пролетиало нзгубл>ено бн се могло надокнадитп, иараваз ул всћу мобплносз зсмљорадгпг ка и машнпа. Зс.мљорални-МЈ задруга „7. јулп' плашграла је дапод суншжретом зассје иа својој екопомнјп 24 хектара, што lie и учшпгги. Mebyiiut, са уговараи.ем про11зводи>с ие иде пајбољс, јер свсга шест хектара је ло сада с говорсно, углавком v Бусиловиу. Највећу ловршину под суипокрстом, као и ло сада имаће Радна оргаиизаиија „1. .мај’’. М. Д. Душаи ПетповиА иеђу најдуховитијим Ових дапа у издаљу Ралпо Бсограда, Емисија „Ссло вссс ло” и „КлуВа рапоранилаца" пзашла јо „Весела читапка", збориик пајдуховитијих оства рсња вишегодишаих сарални ка ових рубрика. Мсђу двадс сстак најдуховитпјих стварала иа иалазп се и иаш суграђапш1 Душаи Пстровкћ, јсдап од водећих ху.мориста и саралпик ие само ових смисија nch it псколнко тслевшијских смиспја сродиог карактера. Душап Пстровић је у овом вссслом зборнику представ љси са дссстак оргиналпих шала, изрска, апегдота и му дростн о људима из овога краја као и бритких комепта ра о најактуелпијии догађајх ,ма из иаше срсдппе. Всссла читаика се можс пз ручлти проко кздавача, a би he јс ускоро и у продаји. Ип тсресаитно је напомспути да CYCPETH НА ПОЉИМА ГОРДДНА - РОБНИ ПРОШАЧ Први сунчаш! пролсћнн дан ГОРДАНА КРСМАНОВИП, пол»опр11врсд1шца нз Параћкна, искорнспста је да изађс на љпву. Жабарска црпсница нпје бпла тако влажна, као остала зе.мљишта, па јс било могуће башггп ми нерално ђубриво за прпхрапу шпенице. ГОРДАНА КРСМЛНОВИН јс пначс. једна од реткпх жена пољопривредшша у ITapaliraty. Без мужа, са двс hepxc, Pvikhuom и Жпвком, прва пред дипломскнм нспнтом на Ековомском факултету, друга лекар опште праксс, обрађује два хектара п 30 ари. Живн искључпво од поллпривреде. Гордана Крсмановпћ је ииаче, прави робии пронзвођач. Пшсннцу Јс ове roomie зассјала на хектар површинс, а јеча.м на хектар и 30 ари. М. Д. су и у овом зборнику заступ л>син Душаи ricipoBith it Ми хаило Шојић, учитсљ из Зле куса код Чачка аоји су прс неколико годииа бнли први ипицијатори Typmtpa луховптости на страшшама „Полити кс скспрес". М. Д. 1974-1984 kl FiHuiiiuiniwiMMiMmiiiWMitmumiinimiiranimiuiiiimuiMiminmiimiiiiiiiiriiiiniiiiiiiirmiimiminmiiiiiwiiiiiiHiinniiuiiinuiimniiinMMiniuiiiiiiiHiiiMiuiiuiiiiiiHiMiiiiiuiiHuniiHiniuiHittiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiijiiiHiiiih
4. ДПРИЛ 1*84. ■ БРОЈ 255. КУЛТУРА ОБРАЗОВАЊЕ ЗАВРШЕН ДРУГИ KOHKYPC ЗА „DPBY КЊИГУ” ИШ °о°о° 0ЈИ11М1 Песма бро.ја CPEI1A ATOM ЖИВОТА Плаве кише испрале су црнило иаших yimta. Поноћ је иа пустом тротоару босадно одиграла • још једну своју улогу. Ужарека срећа новог дана • обасипа .up својо.ч свеглошћу. Видим га! Један мали ато.и жиеота путује ирашњавим nyreeu.ua npe.ua замииљеним ecrpoeuru.u местима, пдакле ta себична стаарност стално враћа. On путује тражећи изгубљеие лаичаис реакције. Дуппгца Јовановић. V1II-1 0111 „Б. Јакшпћ” Cpeha је живот у слободи, то је фрула пасгира, cpeha је риба у воОи и музика кад засвира. Cpeha је ваздух taro дише.ио и пегица у тколи, cpeha је књига из које учимо, поток taro жубори. И Зе.ила оеа је срсћа, део ceconturet свста, младост шго на tpydu.ua као цест најлешии цсега. Будућносг наша и то је cpeha, од Сунца блисгавија и eeha. Л>пл.ана Обрадовић VIII-2 0111 „Бура Јакшпћ” ТЕБИ... ... У пежним rcuopu.ua твога гласа — оссћам љубав. ...Y та.ини.и cyroHti.ua теојих очију — свици доброћудни ...На твојим рука.иа — лелуја cpeha ... У .иоји.и cnoeti.ua — reoi лик. Црагана Мптнћ. VIII-1 ОШ „Б. Јакшнћ’’ ЗАСТАВА Застава сс вије џрвепе, беле, плаве боје. 7о јс си.ибол зсмле, огацбине моје. Ha eerpuhy тихом, таласа се боја. ? о је дружс, cpeha и иоја и reopj. Лепрша се она п к<' .иојој ШКО1Н. Си.ибол до.иочине нлјпиме се во t’t. Јслена Милошевић VI-2 ОШ „Б. Јакшнћ" ШТАМПА СЕ „СИЛА ТЕЖЕ“ • Награде и за најбоље писце из оснобннх и средње школе МЕСЕЦ JYH ПРОЛЕБЕ Г Кад сс роеа јутро.и јаеи = лубнчица иоплаеи. | Кад се јави разешорац Г ожиеи шумски deopaiL, 5 Кад поток зажубори | npupoda npotocpu. Г По 'расцветано.и и taapciio.u ивећу I лептири и пчелс весело слећу. | Кад лпста do.tche = vjci-vri na.u npotche. Братнслав Савић, IV-1 ОШ „Б. Јакшкћ" ПРОЛЕЕЕ Y ПРЕДГРАБУ Е = Поцепали су се облаци | на вpxoeu.ua плаиина, 5 одлетели иа југ . = у с.иирај топлог даиа. = У онај идилични час i као jvrpo послс .uat te, г расцвета сс једа/i цвег у предграћу, | цвет слезоес боје. I Had палего.и ветра борио се s у нској чудесиој копрени, | растао у пукотини бетопа npedipaha, f расгао у срцу пролвКа и препукао. = Остало је caxto срце, = npoaehe је '6tLio ту. | Лепо је npoaehe у npedtpaby. 5 Ана Миленковић, IV-1 ОШ „Б. Јакшић" У пољу јс жиго зрело, па се класје крупи, а лиаадс eeh се косс, дошао је јупи. А кад јунско аечс dohe, благи звои забруји, у цело.ие сеету .ио.ие пееају славуји, Владан Танасковић, V-1 ОШ „Б. Јакшић” ТРАЖИМ ТЕ... Тражим тс мћу звезбама, у извори.иа сиа, тражим те у дисању бреза, у ceuratby зоре, у дрхгају јессње ноћи, тражим те у шуми oerutbcrea, у развоју године, тражим те оком које суза кваси, ја зиа.и, твоје је да те иема, а моје јс да тс тражим. Данијела Урошсвић, V1II-2 ОШ „Б. Јакшић” ПРОЛЕБЕ Ој сунашце, сјај, сјај, и обасјај родни крај, нека цвета нек се paha, нек се златна љуља лаћа. Влада Лрсовски, IV-J ОШ „Б. Јакишч” На прошлогодишњем конкурсу за „ прву књнгу" приспело је једанаест збирки песама и ниједна збирка прозе. Драгин>а Урошевнћ, књижевннк из Бсограда и РадивоЈе Мнкнћ, крипгчар из Београда, прегледале су јеланаест збнрки поезије и једногласно су одлучили и за штампање препоручили збнрку песама „Сила теже”, под шифром „Синхроницитет". чијн је агтор ДрагаНа Фи.тпповић Антић. Другу награду у кн>игама н дкплому добио је Момир СтаН1<савл>евић за збнрку песама „Побуна оркестра", а трећа награда припала је Свети Цакићу, раднику ИВТКТ „Бранко КрсмановиК” за збирку „Реч проиветала у песми". Резултати конкурса, који су млади песници са нсстрпљење.м очекивали, саопштсни су 30. марта иа књнжевној вечсри у Музичкој школн „Миленко Живковић” чијн су учениии упоппиилм програм. Збнрка песа.ма „Сила теже”, младе песникиње Драганс Филиповић AiiTiih, биће штампана, како с.мо обавештени, ло авгуcia овс годпнс, то јест до no четка рала Колоиије у Сисевцу, где he н битн промовисана. Издавач, као и прошлс године. и овом прклнком биће Самоупраппа интересна заједница културе. КЊИГА ИНСПИРАЦИЈА МЛ/1ДИХ Поволом „Месеца кјвиге", Библиотска ,Др Вићентнје Раклћ” расписала је награлии темат „Кн>ига мас учи и опле.мењује '. Колико је књпта ннспирација младнх сведочи податак да се 48 учепика олазвало и послало своје оадове, 47 основаца и Бпљана Марковић, ученнца Цен тра за средње образовање „Бран ко Крсмановић”. Жири Је одлучио да пет ученика награлн равноправним наградама: Љиллму КрндиЈу и Иваиу МиливоЈевнћ из шхоле ,.Бура Јакшић", Биљану РадивоЈевић из Поточда, Јасммну Мпловановнћ нз пгколе ,.Момчлло Поповић” и Мирјану СтоЈановић мз школе „Стеван Јаковљевић”. Јоданаест учеиика овом прилико.м награђено је KH.irra.Ma: Душнца Јовановић, ДалиОорка Нико.ткћ, Мпла Петровић, Драгам Ивановнћ, МнрЈана Васић. Слађана Стојаноnnh. Јелена Вучковнћ, Вссна Нпколпћ, Јслена Матић, Весна Мнтровпћ, Славица Тодоровић и Нснад Јслача. На овој кипжевној вечсри Библнотека јс уручила и маграде својкм најврсдннјнм читаоцима. Са Оде;>.сн.а одраслнх предне К1виге доипо јс Мнодраг Стефановнћ, радник ООУР-а „Услуга" и Нсбојша Радосављевић, учснпк Цсптра ..Бранко Крс.маповић". Mcby .млађи.м чнтаоиима најврсдније су Оилс Александра ЈовановиП и Јасмина Станковпћ, ученкпе школс „Бура Јактпћ". које су као највреднији читаонн на Дечије.м одељењу добиле награле. С. Ј. ГРАФИКЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ БРАНКА ЦОНИБА Уиетник будне маште ■ У ХОЛУ ГАП а 30. МАРТА OTBOPEHA ТГРВОАПРИЛСКА ИЗЛОЖБА в БРАНКЛ ЦОНИНА, ГРАФИЧАРЛ И ИЛУСТРАГО РЛ, ПРЕДСТАВИО МИЛИВОЈЕ ВУЧКОВИН, СЕКРЕТАР СИЗ-а, A О РАДУ УМЕТНПКА ГОВОРНО МИОДРАГ ГОЈКОBIIH, АКАДЕМСКИ ВАЈАР И ПРЕДСЕДННК УЛУПУДС-а ■ У ПРОГРАМУ ^ГЕСГВОВАЛИ МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕBUR, ЗОРАН ИВАНОВИН, МОМНР СТАНИСАВЉЕВПБ И CPERKO ЗДРАВКОВИБ Траднционална, једанаеста по реду, Првоаприлска нзложба, коју је организовао СИЗ културе. параћинској публици донела јс још једно гтријатно нзнснаБсње. Графике и илустрацнјс Бранка Цонииа, које су 30. марта представљене љубитељима ликовнс уметности, сведочс о уметннку буднс .маште, непресушне ликовне ннвенцнје, нзоштрене опссрвације и дубоке мисаоносги којој је сатира најпогоднији начнн да допрс до философске генерализације. Замишљен и забринут над суд бином нашсг времена н човека у њему, Цоннћ белсжи и лроба живот сачин>ен на ochobv измиш.Бено-замнш.т>ених земаљских појава. Савест и сукоб човечанства изражава кроз борбу добра и зла и равнодушности. Јака боја која осваја с н>егових радова н.ма за цил> да истакне агресију и насиље. Његове нлустрације и графика су читљиве. Онс се occhajv и .чогу се видети до 10. априла у холу Градског аматерског позорншта, a no же.ћи нека од н>пх и купнти. С. Ј. timiiiiiHiiiiiiiHiiiiiiMiiiiiniiiuiiniiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiniHiiiiiuiiiHiHnmiiiiiiiiHiiiniHiiiiniiiHiiMiiiHiHiur РЕГИОНАЛНЕ СМОТРЕ АМАТЕРСКОГ КУЛТУРНОГ СТВАРАЛАШТВА Утврђени термини ■ СМОТРА ДРАМСКОГ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА ОДРЖАКЕ СЕ У ПАРАБИНУ ОД 11. ДО 21. АПРИЛА На педавном састанку кулгурппх послсннка регнона Шумадије и Поморавља у Крагујевцу разговарано је о с-мотрама аматерског културног стваралаштва. Том ирнлнком договоре но је да се, поред осталог, у Параћину одржи смотра аматерског драмског стваралаштва од 11. до 21. аири ла. Буприја he у npeoj половннн маја бити домаћннтакмичења хорова, а. у Книhy he се у лругој половиии маја одржати такмпче||>е у литвјЛрном стзаралашшу. док he се с.мотра „звориог и ликовног стваралаппва одржатк 31. августа, 1. и 2. ссптембра у Рековцу. М. М. ПОЗОРИШТЕ: ПРЕМИЈЕРЕ УСПЕО ОРТАКЛУК „Кад веко пешто волх ж ра дн. тад доЛро ради". хажа Богосаз, једав од ортака". Л>у бав и рад којп су били освов на потреОа да се вешто важа у тексту Мирослава Димитри јевића. у глуми То.миде Ћор ђевића, у режији Боке Обрадо вић, у сцевографији Алексаадра Портноја. Љубавирадсу нзбијали нз Богосавлевог џем пера к прстију Иренв Рот-Пор тиоЈ док га је плела, из рефлектора Љубише Јовавовмћа — Ку.ча. Сви су ови волели и радили"... а кад се вешто воли и ради...” — публиха цеви. Десило се вепгго вово у Параћинском позоришту. Пу блика је остала па своЈим ме стима. Десили су с< разговори. Прсдстава је трајала SS мивута — два сата су људи разговарали о аоЈ. И све то у холу. Хол је ожпвео. Да се још једвом пктамо: Да ли је ог.а де.мопстрапија жсље. л.убави и рада довол>па да ках(смо — лобро је, впше псго добро, одличво, и оста ие.мо иа својк.м местима? ...И одгосори.чо: HE! Можла јс то дохољно пегде иа лруго.м месту, у пском друго.м граду. У riapahimy—HE! Испратили смо ..Ленопа" са п.гес — пљес (Глу.чди пису били досолпо брзи да св хи лро врате и уловс „бис"). Ова публнка се. всрпвали илм пс. стиди кад на iNuy орослрану позорнппу залута нека _ дклиапхсва _ хруоа из пеке Гор»е или Доље селевдре. Ни својн.ча ве опрашта, а ка мо лм жима ■ опет саоЈе п| вигпе волм. Па, како да мх ве волж жад То.чица ту пред лсвим очима од умориог свсзпадара Бо госава скелеције, поствЈе авђа.чии ортак, ваЈгори вампир „у дввет гробаа". Јежи е« во жа од тог ..фул-ковтажта". Није се уплашио Небојша Обрадоввћ тешке обавезе да моводрамом веже публхху за »ева места. Једна „пувлмжа" рече: Учхнвло ми се да Ј« представа трајала гпестг, а са да чујем да је дуга S6 мввута." Можда би могво да ce ytua шм Мкрослав ДимлтркЈежжћ обавезе коЈа га чека. Нкшта што напигпе следеће ве смв бити слабије од „ОРТАКА" — Јер то ми тако хоћемо. Најавлеви цмклус из вего вог пера упапред Је осуђевва с.чех. Његови јуваци смо ми са свим мавача и по војом врлмвом (ва чнЈи мавак се чула примдба). На крају треба рећи да св узалуд режисер трудио да ва ггравл прсдставу „по скстему сапте, једие дспепгва над водом и оса.ч исвод водс". Захваљујући „всспретвој" сарад њи пеговој са главви.ч глумцс.м, све поруке су нам Јасве. Чуло се то у двочасоваои ра зговору са гледаоцима: Сви треба да раднмо и волимо. А кад се вешто воли и ради. добро се ради, ве замерио ми Богосав, што га мало.^а^. ло-па-цктмрам------- -- Мх * 4-.- М. Милевковиђ „КОШТАНА” У анализи овс представе весрећиог лика жене—патвиДРУЖЕЊЕ СА ПИСАНОМ РЕЧИ Литераш из школе „Ђура 1аншиђ“ • Y овом броју гостује литерарна секција Основне школе „Бура Јакшић” • Кн.ижевно Bene посвећено Брапку Бопићу Још један литерарни сусрет и још један празник за ухо. Празмик за све којн воле н по штују писану реч. Тако смо доживели сусрет са члановима литерарне секције Основне школе „Бура Јакшић". „У спомен на Бранка Копиha", било је иаписано на табли. Најпре млади су са сетом у сриу одалк пошгу првом перу иаше књижевнисти и део часа посвећен ie о.миљено.м дечијем писцу. Наставниин матерњег језнка, Рада Антић, Љиљаиа СтанојеМпанаи 9 anh и Драгана Шћспановић на прави начин су прнближиле пи сану реч ученицнма и младе таленте усмериле на прави пут. \ овој uiko.ui расте правн расадник младпх лгггерата u поеза. Најбоље с.мо упознали безброј пута на бројним конкурси.ма, а са сваког је no не колико награда одлазило у н>ихове руке. Mnabii основци следе старије другове. Драгослава СтаноЈевић ове године води литерар ну секипју подмлатка ц оно што смо чули ово.м прплнком наговештава лобра булућа пера. Следећи сусрсг са лшерар но.и секииЈом Осповнс школе ,^5. мај" у Доповиу. С. 3. пошли с.мо најпре од н>еног најлепшег дела. a то су, неcy.Mibiico. костими Ирене For Портвој. Адекватни и раскошни, прсдстави су давали поссб.зн шар.м и лепоту, уносили жквост и декоративност сгарог Врања. Чисто и умивено. Одлично урађеи део посла је и сцснографија Зорапа Ивановића. сведена на основнс линије, модсрнизована и сиитетизована, а .можда чак и превише. тако да није водила успешаи дијалог са раскошном костимографнјом. Међути.ч, њену функционалноет у предсгави не можс.чо оспорнти. Прслстава и.ча и врло богат стно-.чузиколошкк део. у ко.ме с.мо чули заиста врсдне пес.че са југа Србије. Уз неважну напо.меиу да хар.моника к глтара не припадају старо.м Врању, оркестар ј« био на висинк свог задатка и јачи део у целокупндм доживљају прсдсгаве У богатој галерији ликова на сцени истииали су се: Коштаиа. коју је играла Симка ■fiypith. глумица од које тек треба очекивати праве улоге и оствареп>а, затп.м Стојаи у ннтерпретацпји То.мпслава БорћевиИа, којп је лакоћом нгре, својтсвено.м правим гдо мцпма, на.мах запленно гледа диште, адораВенилпк од осгалих је и лпк Миткета у извођсн>у Брати.чира Стевавовчћа. уз личну пркмедбу да 1е могао бити још нежц^јп и надахнутији у једној од кајтежих улога у српској дра. ми. Лик Хаџи То.ме тумачио јс Славољуб Матић. са жарко.ч жељо.ч. која је нзбијала пз сваког њсговог покрста, ца то будс најбољс одиграна улога. тако да сс понекад чикило да је то глу.ма у глу- ’<н. плљда под угицаје.ч и импресијом neh виђеног осrnapeiba. Сека Павловпћ у улозп Хаџи—Томиие жсне била је увсрАива,' а од скрушеног и ие у патриЈахалиом домаћинству често је градила иепознату хероЈину, античког типа. Споредну, али врло добру улогу ваправио је и Аца Ранић, зати.м Миловав Илић, Славица Пајић, Вита Живановнћ, Љиљава Павловиђ, а труд су показали и сви остали, да што је могуће боље доврше своје улоге. Питам се, треба ли уопште правити приказе на представе аматера. јер они у принципу све што раде, раде из љубави? И када греше, опет играју из љубави. И нико их не може окривити за то јер им је тако „професиоиални" редитељ рекао. А пктам се, више за себе, гризе ли савест понекад про фесионалног редитеља што на а.матсрски.м лредставахЈа само преслккава већ виђене представе на професионалној сиени?Да ли му је жао или чак криво (можда сујета) што су сви са већом љубавЉУ урадили свој посао од »era? (A oner излазимо сиромашнм и у примедбама и у похвалама). Да ли је битаи само број од тридесетак про ба. колико се сматра да је ово довољно за излазак иа сцеиу? Вреди ли да као просечан гледалац ставим редителу још неколико примедби, коЈе би сваки образованији гледалатц уочно? Недоследност у мизансцеиу, очајно светло, фестивал старих песама на сцени. валдаштос хватања на сенти.мевталност, нелекторисна представа, од књижсвног, преко ромског и поморавског до београдског акцента, шарениш ко на вашару, па маска са групним певањем, а шминка — као да је хтела да подвуче све уочене недостатке. На крају, чему сво ове примедбе, кад језавеса пала?Умссто да се учкмо на туђим грешка.ма. туђи се учс на иашим. Мирослав ДимитриЈавић
ШШISSEI0СПОРТ • ФИЗИЧКА КУЛТУРА ФУДБАЛ: ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ HE ИШ НЕГО Г0И1 Ст *рт такинчеил у опшпшсшш фудбалсклм .’жга.ма нс обсћала >пшпа до бро. До сад је ттрс храја „завршело" пет сусрсзх. Разлози спгурпо да лсжс и у неспортсхом понашшу фудбалора м вублаке, tunt no слоЈ нрклшш разлози, (читај кривпце) у суднјхма, треба. дж забрЈГну свс охе чпјк је задатпк да ж>дс рачун * о „најважпмјој споредагој сгвари ла евету’'. Постедле нсделе преклиуте су утакшше у Стубшш, Иапред«к — Будућност н у Стрхмси, Зсмлорадппк — РаДШПЖIT* Реау.ттаги Прве оппгпптске лнге: Параћш: Младост — Једтгсгао (ДМ) 3:0 Коптлнс: Борац — Радпик 1:0 Горм Влдово: Моражац — Врапчлжа 2:2 * Ратара: Јсдатпстпо — С.тога 1:4 Буекломц: ХероЈ — Напрсдах (Др) 0:4 Стубпц«: Нагтредах — Будућхост (прс ххз) Стрпжа: Зоскорадппх — Радштчхл (врештд) Резултатх Друг« оггатппсске лиге: Буллле: Омладгатац — Слобода 1:5 Поточац: Јухор — Петрус 3:0 Шаваа: Морава — Полет 2:4 Изаор: ИСК — Газжптак 4:1 Бужане: БСК — Налредак 4:3 Извор: Младост — Жслезтппар 5:1 Нж тлбелн Прае осштгнско лнге Gio га кз Долег Вндова не мспушта вођство. мдда јс стан-е мећу пллзш пра- •пеошша густо. Землорадник пз Стрнже пао је ка четврто место, пресхочио га јс Напрелис пз Дреповиа, а Врапчане, хојо је загазпло лавовскнм корахои у пролећном делу првскства, схочпло је па трсћо место. На табелп Друге оппгпшсхс шгге про мепе су слпчјгс. Прнп, ИСК пз Извора no пстгуппп воћство. И.ма трк бода ирсдиост« над Јухором, а Морам кз Шавпа спуспгла се степеппцу нјпкс, ма треће место пспред забрегачхог Полета. М. Миленковић ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА Ј¥Г РЕГИОНАЛНЕ ИГРЕ РАДНИКА СЕКРЕТАРИЈАТА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СТРЕЉАШТВО: ВИШЕ ОД ОЧЕКИВАЊА ЗЕЛЕНН ПРЕБАЦНЛН ПЛАН Шумадпја (А) — Једннство 1:1 голу Јадннстпа, Богосладевхћ хватв ложту пслрсд гол лмиије, а судија локаНДЈБЕЗБЕДНИЈА JE ОНА ЗЕМЉА КОЈУ НАРОД ЧУВА Стадлон: Шумадије. Гледалаца: 2.С00. Стрслцн: Тодоров за Шумадију и Пеливановић за Јсдннство. Јединство: Богосављсвнћ 9, АнЈзслковпћ 8, ПавловиН 8, МаП1ћ 8, Пстковић 8. Милсиковић 8. Мнлићсвнћ 7. Дрсновац 7, (Каштевар), Мнркови 8. Пслпваповнћ 9 к Костић 8. Оценс: М. ТомпћИграч утакмице Пеливановнћ. Дербп првенсгва заоршеп је подслом бодова. Играло сс па обс страме мушки, 'гврсто, уз хоректан фудбал. Прво по.тувреме бсз сухшл лркпало је лозааћгагу хоји јс од caator почстка пошао снлошгго, држао у стојнм рукаша срсдкиу тсрепа, а исколпко лута одбра па „зелошх" била јс доведспа у мат позгахпју. У том перЈсоду itrpc Јсдипство сс грчетепо браннло уз самосгалнс хоитра халадс Пвлпаповића н Костпћа. Прво полхирсмс и нс сз.мо прво пајавнло јс да утахмицу водл сулнјска тројха из Нлша, „едорасла значају овог мсча. Како можс друкчнјс да сс објлсјгп десетак ситуапнја у који.ма ломоћ * mt с\ *длја показујс једно. a r.iaoint друго. Неколико нута томе су сс смсјалп и публикл м играчм. СТРЕЛАЦ СТОЈЛНОВИБ: „Ш«Д BAM ЈА 1ШУ" — Некодкко мннута послс ..гтоготкл” пришао м»| Јс Стојаиовпћ, деспо крнло ШумадлЈе н рекао ми „гол стоарно intie посгојао али пгга ■ам Јв могу помоћп”, рскао на« Је Моша MiLicHKoenh ,,зслсн« шеспг иа”. Y Друтом полуврс.мсиу прошло Јс прс мс смсха. Тск сс тад распламсава прапл борба. Оба тпма су равпопрзана па тереиу п гол шансс се рсћзЈу чвс пред Јсдмкм час пред друглм го.том. V 60. ммпуту, ,.вре.мс пдакам": Послс лепе акцнјс домвћппа, Стојаковкћ. лесло крило Шумаднјс, упућујв ш\т првма з\је neirrap. Услсдкла Јс нормалма рсахцпја фуцбалсрп Јединства који су протссгуЈућк због itenpi!.M.i»ciior, а прлз xatvt гола почсла да хватпЈу сулиЈу, ПТаЈУ r“ м pacnpaiu-MiJy сс сл иош. Помоћ)п< судпЈа iinje Ono подигао заставииу lomc бндо којнм знаком ста« сно до aiiaiM да јс лоота прошла rat лппмју. Глпвии судиЈа, ваода схватају !»н дд Јс прекардашно, н порсд свсопlurer псспоргсхог nonaiuaiha фудОалс« Р* Јсдц|1стаа — ннје сс млцшо за исп Himi пока.зао картонс. Гот. којк то нијс бно, нл добро психодошкц прнпрсмљспо Ј1Гра‘*С Јсдинсгаа ire дслује шокак шо. Напротив. јјо- .бнаншс их к азсде убнтач1П1 нападп ..jaieimx". Hit у једном момеиту пе дозвољавају дочаћннима да предахну. Нвјпре Kocrnh luGitja у ro.i шапсу, за imim Матнћ н на xpajy Псдпоапопић. Био Јс 80. минут када Пелмвановнћ y-nyhyjc лопту према ro.iv Богланоскћа н шјсдначује рсзултат. Овај ro.i умкрно јс духовс на терсну. а нскако јс и публнка заћутала. Још да је Mauth који тренутак касппјс кадл је кзбпо прсд гатмана бко сталожснпЈИ н умссто што јс упупсо лолгу ,,C^V no* обла« izc послужио Костмћа порсд ссбс. бнла 6:t то ..трагсдпја'’ па стадиону дирсктпог рлвала. Бод из АрзиБслооцл bc iiikh јс као к\ћа. Y дпректном двобоју Jejjuicnio је показало да јс спрешшје п да са са лраоом „пуца” па тптхлу. Обс скппе, лоппо је ФАП доражен прошле нсдсл»с. пмају једпахи раслорсд до краја проенства, a.-ut Једппство остгм дпа бола it за лессг голова поволлшју гол разлику пма м пслхолошку прсдлост. Слсдсћс нсдсљс у гостс Јед1тству долалн „Златар” нз Новс Вароши. В. Љубнчнћ М. Мнленковнћ ФУДБАЛ: БОРАЦ (ПараНпн):Младн Рудар (Гружа) 2:1 (1:1) СТАКЛАРЦН У Y оквиру прославс чстрдссстогодпшшиис форхпграаа органа и службн бсзбсдности. 6. к 7. априла одржаћс сс трсће спорт скс игрс раднпка органа уиутраилвих послова рсгиона Шумадијс и Поморавља. Овс јубнларне пгре којс сс олржамју v нашсм граду oxyruihc радннке секретарнјата ntyrpaunanx послова из Apaiibc.ionua, Бмочнне. Деспоговиа. Кни ha, Крогујсжиа, Раче. Рсковиа, Сжетоза * рсва, Спплајпца. Тополе, Б\1трнјс и Параћинз. На тсренкма Спортско-рекреатнвног цепгра „7. јул" м у Хали спортова, прско 400 прппздпика сскретармјата vnyrpawiMix nociona са машег регпоха такмнчпћо се v сгрс.каигтпу, борплзчкнм Bcuniniaxia, радно-тстсграфији. ма лом фудбалу, кросу, одбојин, стоком текису к шхху. V овој јуб1старној гоЈЛНп кала сс наnpaiata 40 ioaiuia 0.1 дана ociniaaiba Стужбе бсзбедностп, олржаће се ппз маипфссташ|ја којпма ћс сс обележити богата историја Стужбо бе.тбелпоо ти у борбп ла О"Агла1кс тскошпга рсволуцнјс. Прослам he прс сзсгд иматп радЈШ карактер м трсба да лослужи кло подстпцај Службп бсзбсдностк за iiiro бо.ге Rpuicibo својттх рсдовиих задатдка и обапе.за. Спортскс акгипностн су лрло значајпе ЛС.1ПТПОСП1 за прнладцнке окмх службн, а наш град као домаћии jtxtahe прплпке да лружм гостол.убљс лредстав1П11|Пна доаппсст onomtua из pent она. Почетак саечамостп заклзан Je in 6. апрмл у 20 чпсова хада ће у Ххт>« соортова бптп свечано отпорепс спортске пгрс. Том лрпликом грађлпм ће Mohn да »нде демонстрацпЈу борплачкмж веттина, де.мопстранпЈу дресурв службсимх паса п боглт културпо-уме ттшчкп програм. М. Мплснковпћ МАДИ ОГЛАСИ Мешш једнособан стзн у лпчној cnojium у Ноаом Саду за истн или rapcoivepv у Пдраћпну. 035/52-325. Меп»ам Јсднособан стал у Крагујсвцу у псптру грллл за одговарајући у Парађину. Тслефов: 51-448. ПродаЈе.м длособап комфорам етал са гаражом и подрумом, Елмосово маселе, зграда Б-2/6 v Пароћину. Обмвсштсњс на тслефои 52-532 од 17 до 19 чвсова сваког дана. Продаје се xyha у шмрем цехтру тралл и спаваћа соба „Танл”. Тслефон: 46-101. На регноналиом првенстпу Шумадлјс н Поморавља у гаbaity ваздушном пушком три екипе и 15 стрелаца испуннли су норму за репуоличко првенство. Стрелци нз Параћина и еки пно и поједнначно поспггли су одлпчнс резултатс на регионал ном такмичењу у rabatty пз ваздушне пушкс, одржаном 25. иарта у Крагујсвцу. Настулила су 23 стрслиа. сви они који су испупшли нор му на опшпшском ирвенству. Чак пстнассторица стрелаца испунила су норму н , стсклп право да учесгвују на првснст ву Србијс које he сс одржати у Београду почстком априла. На Републичком такхигчен>у наступићс и трн екиле. Ква лнфнковали су се пиоипри пз Стрсљачке дружлнс „Стсван Ја ковљевић", јуниорн из Средњо школског центра и сеииори из Стрељачкс дружлне ИВТКТ .ЈБранко Крсмановић". Стрелцн из Стакларс наступпће у појеДЈПгачној конкуренцијн. Резултате који су посгигли иашн 'стрелни у Крагујевцу у толнко су значајш1јн што je иорма подигнута у односу на прошлу годшгу за пет кругова. Иитересаитно јс да јс преко 50 одсто сгрслаца на такмиче н.у пспушшо норму. Y скипној конкуренцпЈИ стрелцн који су представљали наш град убсдљиво су најуспеш нији. Meby поједгаадша најуспеш нији је бж> Милорад Николић који је „убио" 367 кругова, затим Зоран Милојковнћ са 362 круга н Слободан Kocrnh са 355 кругова. Код јуниора Зорш ХациН и Саша МилошевнВ „убилн” су по 353 круга, док је Зоран Петровић био схмо за круг спабији. Јуниорка Емица Радовић у поједјшачној конкуренцији била је друга са 54/ сениорхе Наталија Ристић и кругова, а добру су гађале п Вера Радоваповнћ. С. 3. СТОНИ ТЕНИС 80РДЦ Ш1ЈЕ УСИЕО На Турннру којн јс одигран у Крагујевцу 24- марта стонотснисерп Борца прстрпсли су двп узастоппа лораза од днректнпх ривала АС-а пз Крагујевца и Оплсица из Тополс. Борац је тако пспао нз тркс за освајањс првог мсста у Регионалној лиги Иумадијс и Поморавља. Ono je веН друга годпна такмичснл стонотсписсра Борпа у овом рапгу од како су мспалн из другс лигс н по своЈ прмлвцн овакпл каквн Јесу пемају шлнсс да сс вратс. Зпачн, дд би сс аостпгво нехи успсх морв да се потрвже БОРИВОЈЕ ДУЛИН ПРВАК ОПШТИНЕ Y супсрфнналу појсдимачиог првспстtu општипе napahim, у стоиом -жчшсу прво место освоЈпо је БорпвоЈс Дулпћ, члан Будућпостн нз Главмце, др\тм Је iL-iabc ciarc, в one су свс блпже. Друга склпа Борца која се гпкмичи у MebyonwrniiCKOj лнп« и дал>с Је у срсдлпи табеле, lOMcby трсћсг м пстог мсста са пстнм бројсм бодова нао м своЈиовачкн Налредак м Будућиост из Главипс. Кохвчан гхласман ових клуоова за олптпшсхп престаж, одлучмће се па Тур >шру хоји се игра 15. алрмла у Параhraty. Прпак Мсђуопштинскс лпго сс всћ р|жпрсд зчд л то јс склла Младостп пз КпЈсва коЈа нсма mt један пораз. ПШНЛАЕ1 ОРВН Y ОппггинскоЈ .43101 завршепо Је ташптстм у комс Јс прво место бсз нјсдног лораза заузео Текстилац. Нза Што фараца плвспрала сс екнпа Борац — Јумнори, п на трсћсм месту су стокотенмсерн Бу.тлла. Y iMebyonomnicKv лигу у.тазс склпе Тскстллца и Бу.мпа, пошто Борац &сћ i£ua свог лредстав1шка у овом раигу. Мвана^ Р.тлпша Прокпћ. члап Налретка »и СмоЈпова п тређм Томислав Мклмсавлевић члаи Бул *ана. Како се 14. алрпла у Параћкпу игра Турпнр за Куп Mapшал.з Тнта, том прн.тпком ће битл уру« чсна пркзнлЈва и асхари побелштпмл. ПУНОЈФОРМН Борал: Јвпхопнћ, Jctrnth, Скошић, (TvibCBiih), Ссвпћ, Ппко.тпђ, Марковпћ, Јсрсмнћ, Ду.тпћ, Мклошсвић. Стојановлћ, МмлованлвлВ. (Кркић), ж^тш кдр« том: МплошевнН (Борпц). Стрслвц: Мм * лошсвнћ двв. Нграч утаклшцс: МллошеппК. Стакларцк су током цслс нгре пмалн вишо од итре, а.1м јс одлнчна екилз гостпју поред сатм.шог лападл лмала н I уигрзну одбрхну. Всликп хспдлкел за Борап било јс одсустоовапл двојиио ■ сталдардЕШх првотпмаиа: Јсрковиђл и јлвзоппћа. чији сс мзостаиак одразпо •лиииии—аевт—■>«--- ч ■•ж-леииииизј ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ В Поводом смрти I нашс драге Видосаве-Впде н Антоновић Захваљујемо свима који су н иам пнсмспо млк усмепо пз Ц јапили саучешће. Посебпу захвалпост дугу- В јемо лскарима и медицин * И ско.м особљу Интерпог олс к |л>сп>а Болиицс у Параћину м В наставпици.ча Школског цеп- | тра „Бранко Крсмановић” S и Основпо школе .,Ћура Јак rinth" и свим бившим учсни цкма пашс драгс Видс, који су пам помогли у пајтсжим трснуцкма. Марија и Анђелка Васић ПродаЈсм ,,Моск»<ч'' у дедожнма. ШаспЈа погодна за пркколпгц'. ЖлDKoanh, Мнрослава Јоцпћа 57/1, телефон 51-737. Продајсч ауто „Шкода 120 ЛС", 1гронзводп *а 1978. голше. Телсфон: 54-422. ПродаЈем мото-хулп1ватор „Голдпнн”. Пронзлоииа ,,Лпбпи-Прогрсс", 14 коп>а, са фрезом и npitxavtuoM, Y.'itnia Mn.'ioja Jotutha 30 Парпћнм ПродаЈем „Заставу 750" 1976.. срсbcna. penterpouana. Цспа поволжп. Тслсфон: 52-967. Оглашавлм псважсћнм сосдочансто од I do VIII разреда нздато у OI1I у Половцу на пме Мплние Милепховнћ нз Стубмцс. I па нгру домзћина. После овс фср л хорскгнс игре Борац осгаје на лругом ме сту на табели м следећк сусрег пгра проткп ммамка мз Bnno.vi. екплс која се всћ помприла са мсладамм пз лкте. Р. Ванск I В. Љ. 5iiiiniiiiiiiimiiiiuiiiiiniiiniiiiiiiiHniiiiiiiiiiiniiniiiiiinntiiiiiiiiiiHiiiiiinn *niitiiHniiiiiitiiiiiiiiiiinniiiiiiiiii; I ПРВИ РИБОЛОВЦИ I Први, лепи npoichint дали измалшлп су у појм: one који тал<о = имају пос;п алп и оне коЈн ммаЈу »,своја посла". На Јваеру Буљамка мтекли смо јсдиог од првтгх ncuapocna у овој сезопн. Брнжлило заглс- £ ддн v пловак ссдео јс Драган Ш\6«р«новлђ, чеклЈућк хараша зл хога му = Је н.сгов ко.тега „у noeepciwy0 рекао да охтпчно радн па језеру. Караша ммјс било, a 1*1 љу-пм на холсгу. Ј«Р х>к»м бн то рнбо * = ЛОЖИЛ бнлм ако би говорнли мстииу, истину Л саму псттшу. М. М. | Снимно: М. Илић | ^fiiiininiiiniiiiiiinniiinmiiiiHiiiiiiiitiiniiiinruniiniiiiiiiimniiiinnniiiniiiiiiiiiiiiitiiiimuiiiiiiirii.... .. '2МЖ!-ГРадннчки савет Радне заједнине Заједничких служби ППРО „Шумадија” из Параћина р а с п и с у ј е О Г Л A С за додслу стипсндпЈе јсдпом студепту I годпле Више ге.Јпичке школе — Одсек зацппте од пожара. Услоап: уписана I годшт цавсдене Вишс школе. Пријаве се подносе Кадропско) службн ППРО ,ДЦуuapnja”, улица Ивана MimynmoBHlia бр. 6, Параћли, у року од 8 дана од Д«и» објављиваља огласа. СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАКИНСТВО ilaaate ци-ћорнисажа. Изивачкл савеп Наи бразховаВ, Момчало Вучкоаић. Светислав Жшхоамћ. МилмиоЈс КвшП, Налв 1омво«вВ, (вамсмнв оредссдпнко1 инежана JoMHuattft Млр-лкивнћ. СтоољуО ибралииоћ. Жшмп» Сто|ано.нћ. Жоо|и» loinib (председ нпг’ о Јоиам Томић N рго^ “7^^^ HovMiupn: Coeminta lonanoeoh. Ми/oni« Жнвковмћ Мирисдаа ЦимцтриквО. Mr ешво)? Нлић (icai»M«>- уреаннш «• Р u- 7а Г..-^ ! «...» . .«ч~рн. YP.«-. 5^Г^«-р. ша гоаиш- иолс Р1.И.Р, .25« 2. ooCTv«iict»o MOCTPV.4. Жпро р.чр. ,.,п . ШМ44>1| ша СДК П|р»ћмл. Шташш (TO ДЛЛС", Всогр«. В.-ијко,а а«м I, те.|сфоо 5+H-531. lupui ПЛ00.
аеее 0«Ј®» Лисг Соццјалистичког савеза радног народа општине : оана «375 ГОДИНЛ XI ■ ДВОБРОЈ 256—257 ■ ПАРАНИН 25. ЛПРИЛ 1984. ■ ПЗЛЛЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ш ЦЕНА 10 ДИНАРА ■37-г;1,г'-г-'рс?дии|идздид»дцдддддд1»дцд|д^д—— СВЕЧАН ДОЧЕК И ИСПРАНАЈ САВЕЗНЕ ШТАФЕТЕ МЛАДОСТИ Више хиљада граБана, радника, о^ладине, припадника јединица ЈНА и пионира, окупљених на Тргу народног хероја Бранка Крздгановић а, 18. априла свечано и срдачно је дочекало и ис: пратило Савезну шафету младости која на св ом путу од Мостара из кога је кренула 24. марта, преко свих крајева наше Социјалистичке Са моуправне Југославије, до Београда где he 25. Maja бити свечано предата, носи поруку младих о привржености Титовој мисли и делу © Симоол оратства и јединства млади Параћина су примили од омладине Бољевца. Штафетну палицу је преузео Зоран Јевтић, радник ИВТКТ ,, Бранко КрсмановиИ”, а на свечану трибину донела је Драгана Иванковић, ученица Средњо школског центра Свечаности поводом Дана младости у општини Параћлн трајала су дапима. Локална штафста младости обишла јс школе, раднс колективе л мссне заједнл цс. Свуда на свом путу срдачно дости, наше љубави л оданости према личносту и делу Јослпа Броза Тита. Тлта влше нема међу нама. али јс остало његово монумента лно, бесмртно. историјско дело— акционо оспособљену Општинску организацију Савсза комунл ста са преко 5.000 чланова. Има Мо социјалистички и самоуправ но опредсљсну омлаДлну.и јаку Општлнску организацију Савеза ти никоме да угрозн нашу неза висност. слободу и лптегритет." У поздравном тслсграму Прсд седништву Соппјалпстичкс Фсде ративне Републике Југославије, Председииштву Централног комл ....... 1 ,,,И ... ..... Y CYCPET 1. II 4. MAJY НАШ МАЈ је поздрављсна, са јсдном једином жељом да наставлмо делом друга Тита, да,учвршћујемо брат ство и једпнство као највећу тековину народноослободллачке бо рбс л највећу залогу нашс булућностп. Локална штафета завр нјившн свој пут претходпла је Савсзној и нсшто раиијс донета на свечану трибину. Част да прс да локалну штафету припала је најбољим спортистлма Параћина Светланл Симић, државној рспрс зснтатлвкл у падобранству. У поздравпом говору Момчило Вучкови!). предссдник ОК ССО јс мзхјсђу осталог рскао. — Штасрета младости коју данас очскујсмо на путу кроз соци јалистлчку, самоуправну несврстану Југославију, на путу братства л јсдинства, била јс и оста ла јсдинствснл слмбол нашс мла БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА самоуправна, несврстана Социјаллстичка Фсдеративна Рспублика Југославија, зајсднлца братских и равноправнлх народа и народности." Говорећи даљс о задацима мла дих у прсвазилажсњу проблсма са којлма сс сусрепе наше друш тво Момчило Вучковић је' нагла сио. „Данас прсд младима и свим радним људима нашс земљс стоји обавеза да продужимо Титово дсло, да рсчи прстворимо у .дсла — да би из свих бита ка којс водимо и које нас очекују изашли јачи и јсдинствсни. Омладина, радни људи и гра1)ани нашс општинс пуни су оп тимизма и верс у Савсз комуни ста. у нашу радничку класу, у исправност пута којим пдемо, у снагу наше социјалистичкс, само управие, нссврстаис Југославијс. Велики су резултатл којс су до сада остварили и сада остварују радни људи наше општлпе у свом матерлјалном и друштвсном развоју. Постиглл смо и постлжемо крупне рсзултате у свим об ластлма жлвота л рада. Нашз оссћања, нашу спремност у наш пут социјалистичког самоуправног развитка лзразлли смо л из ражавамо данас спроводећп дугорочнл пррграм скономскс стабллизације. Свесни смо тешкоћа којс имамо у приврсдл и друштву и да мсста самозадовољству нсма, али, такође смо свесни да можсмо још влшс ц још бољс, јср то желлмо н лмамо снагс да io и остваримо. Имамо снажну. свссну it образовану радпичку класу. Имамо снажну, пдејно и социјаллстлчкс омладлне, са љс нлм бројним л активним основни.м органлзацијама л органлма. Са тако снажиом радничком кла сом л њсном авангардом Савсзом комунлста. са тако полстном омладином. спремни смо да успешло спроводимо мсрс скопомскс стабиллзацијс, да пролзводнс капацлтетс л радно време још боље корлстимо, да вишс и боље радимо и вишс штедлмо. Спрсмнл смо да и даљс развлја мо л јачамо систем општснарод нс одбране л друштвсне самоза штитс, да бранлмо и одбранлмо свс cfeo зашта су дати многл жи вотл у пародноослободилачкој борби, када су младл бллл у пр впм борбеним рсдовлма. да бра нимо оно, што смо нашим рукама л iiaij^iiM знојем створлли кроз поблератпи псриод соцлја ллстлчке лзградњс. када су мла ди, као и увек опст билл у прплм рсдовима борбс за ново, ху манијс н бољс. Као и увек, храбро и смсло he мо одолети нснрлјатељима којл nacphy на нашу слободу, на на шу независност, на нашс братство и јсдлнство, иа паш самоуп равни соцлјаллстички развој. 14 ту he омладлпа, ако затрсба, п када затреба, опст блтл у првим борбспом рсду, да зајсдпо са свл ма нама брапц и одбрапи своју и нашу соиијаллстлчку садаш * itocT it буду!шост. Спремии смо да подпссемо свс жртве и папо ре, да очувамо и даље развлјамо TCKOBinie нашс револуције, нашу социјаллстлчку демократију. Наш слободарскл народ нећс дозволл •тста Савсза комуниста Југослави јс и Прсдседништву Савсза соцлјаллстлчкс омладннс Југославије се између осталог кажс: ..Поздрављајуђп вас. мл поздрав л>амо стшонлм мирољубивостл, равноправностл, пожртвовања и пријатсљства; Ми сс обавезујсмо да још боље учимо л радимо за доброблт нашс братске заједни ис народа л народ.чостл, за мсђусобну сарадњу л прлјатсљство слсдећи порукс свог највећег учитеља, друга Тита. Под вођством СКЈ настављајућл увек присутпо Титово \?ло учвршђујсмо и развијамо соција ллстичко самоуправљањс, равно правност. заједништво, братство и јсдинство, лдсмо у повс радне, блтке, борсђи се за економску стабллзацпју конкрстно л ствара лачкл у својој радној свакодневи ки, за будућност радног човека п братскс заједнлцс народа л па родностл Југославијс. У развоју нашс самоуправнс за јсдпицс пролазлли смо кроз ма лс и великс тсшкоће, алл смо увек лзлаз палазлли у суочаван>у са лстином л мобилизацлјом маса, са веђлм убеђењем да псма компромлса на путу самоуправпс социјалистичке демократлјс, ослм истински дсмократскс и самопрегалачке борбе до исторлјског циља са авангардом па челу". Дуго послс ncnpahaja Савсзне штафете младостл омладлна Па раћипа и околине песмом л лгром славпла јс свој празиик. С. О. Протскло јс од првог Првог маја у слободи тридссет u de1вет година. V том временском раздобљу много тога јс учињсно, све се из.иенило. Од онога што јс тада изгледало са.ио лепа визија, дапас је то стварност, а сутра в&ћ npcea3itheHocT. Такав динамичан развој, тако квалитстан скок могли су да се догоде само v друштву ко је јс у свом историјском опредељењу гарантовало рав ноправност ц једнакост свих људи, које је стабилност виI дело у јачању братства и јединства, коме је несврстана и мирољубива политика једино исправна иа путу очувања лшра н које је власт над народом заменило влаtuhy народа. IIа челу са Савезом комуниста, који је амао јасну визију о будућем | dpyiarey чији су темељи ударсни у иародчоослободилач’ кој борби, дограћцвани у reuiKiLu поратна.м годинама. створено јс и изграћено ово uito данас tLua.uo и што сви скупа морамс да чувамо као свога ока зеницу. Обележавајући 39. годшаtbtaiy у слободи Празника Ipada, обележавамо ц четврту годтињицу од смрти неимара историјског преображаја нсиаег друштва, човека који је за жавота постао легепда, борца свих наишх no беда и успеха, друга Титсс Огро.иан је и ненадокнадив тај губитак за нашу радничку класу, за нашу социјалистичку самоуправну заједппцу збрати.иљепих, равпоправ Inux народа ц народпости, за цео раднички и комунистички покрет, за савремену' епо ху. Y ове четири годице како смо остали без Тита пебројено пута сс потврдило tie са.ио да чувамо успомсну на п>егову личпост н дело1 eeh ч да пастављамо пуI тсм KOjyfi ie осчовпи циљ оо- | peben Титбвим к нашим onI pede.betbe.\i. Таква повезапост Тита и народа кроз бур Ц па времеиска раздобљи, та | пераскидива нит п после Tutt та, (Liu са њим у срцу, .ми- | слима и делу, зиачи конти- « иуитет иа историјском путу I name? развоја. I У cgum ови.и годинама прој слављајући Први мај нис.ио заборављали па задатке и обавезе којц су пред на.иа. Поготовх’ то пе смемо заборавити сада, када је више ueio шсада потребно да се окренемо cadauitbocTu и бу- | дућности, уз сва поштовања U прошлости и присеНања на м џесум/buee изузетне успехе. a Али. пе бисмо били рсални ■ пи доследни себи ако не би Н признали и видели да се на0 me друштво суочава са низо.и И теткока и препрека. To су 8 у првом реду one економске ■ природе, али има и таквих н покутаја којтча се жели да ј се скрену токови name исп торије. Ти покутаји нису •1 занемарљиви и зато их трејј ба oncMozyhuTu ц у корену сассћи још у почетку како пе би реметили нормалне токове иатега пута. CycpeheAio се са слабости- .иа ’ као тто су прекомерна norpotutba у свим сферама, појава јавашлука и неодговорпости. недовољна продук тивност и извоз и пре свега јот увек несхватање у пеки,м срединама да се само радом и уз pad мохсе иапред, сопствечим снагама и умеИем. Полазне оспове дугорочпог програ.иа економске стабилизације пе рачунају па магичну палицу која he једпим замахом разрешити све проблеме. Напротив. излаз из нагомиланих тешкока и противречности виде се једи no у промени понашан>а и приступа прсма раду. He мо же се добити битка ако се не оргапизује бољи pad, ако се нс пдттују аутентични ип тереси удружено? рада, ако пе вредпујемо прави pad она ко како је једино могуће. He трсба сс заваравати да he oydyhnocr бити лака. To би било пепоттеио и опаспо. MehyTu.u, пема места претераном страховању, певсрици и малодутности. Знамо отку да смо кренули, знамо свој пут, једно.ч речју и.иа.ио јаспу нерспективу за сутрашњи дап. Зато и овај Први мај дочекује.ио горои и са.иопоуздапи. Зпамо да с.ио све ово тто даиас и.иа.ио добили захваљујући uuibeiimpi тто ipa ди.ио друштво у ко.ие је власт у рукама радпичке класе. A to с.ио са -uaibUAi изузецима сви ми. Оптте.и расположењу и радничка класа name средине, као \о стало.и у целој земљи. придружује се радпо ц свечано. Има разлога да се раду/е сво.и празшису, збо? резултата, који иако су .uoi.ni да буду бол>и, ц овакви какви су нису за iiOTt'etbueaibef, л Обавеза на.и ‘i'c. пре свега 3601 пас самих, да ове пригодпе речи заврти.ио речи.иа друга Тита речи.иа пупи.и опти.мцз.иа и вере v снагу СавезА ко.иуниста KOju.ua нас иа Једапаестом коигресу СКЈ позива у jota eehv борбм зи бољи живот. ча cae.'iabueatbe тешкоћа и oo.lv cxrpamibuЧУ- ,Ј\репи.ио сада сви скуиа у свакодпевне акццје иа извртавање до?овореног и усвојеног. Разумије се заједно са сви.и радним људи.иа Koju.ua је дубоко на срцу даље јачање нате заједншЈе. овакве какву данае и.иа.мо — Социјалистичке са.моуправне и несврстане Југославије. Кренимо Hanpujcd. пре твортио name ријечи у дела”. KpeiULUO у нове радпе победе за велику будуЈшост радпог човека, царода и иародности' Јхпославије, под вокство.и Савеза ко.\!у.чи^гп Крепи.ио и пека иа.и је среhan Пр&и Ataj, С. О. ИЗАБРАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Потврђено поверење Читаоцима и сарадницнма честитамо ^разник рада - Првн мај Осма заједничка седннца свих већа Скупштине општине Параћин била је изборна, а на њој је изабран председник и заменик иредседника Скупштине општине Параћин. За председнлка Скупштиис оп штине Параћин поново је изабран Топлица Недељковић. дипломирани правник. а за замепика предссдника Драгослав Mii лојевић, дипломирани економиста. За председника Beha удруженог рада изабран јс Стојан Жипаповић, инжсњер противпожарнс за штјпс, а за прсдседника Друштвено-полптичког већа Гордана Станковић, текстилни техничар. Од два предложена кандидата за предссдника Beha месних заједпица ни један ниЈе добио потребну већипу, а избор ће бити извршеп на нарсдној седници Скупштине општкне. (Опширнијс на 2. страници)
25. ДПРИЛ 1984. БРОЈ 256—257. - - т АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО ОДРЖАНА ИЗБОРНА СЕДНИЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИИ ПОТВРЂЕНО ПОВЕРЕЊЕ За председннка Скупштине оппггине ноно во изабран Топлниа НездковиН. дппломиранв правник, а за заменнка председника Драгослав Милојевић, дипломирани скономиста Осамнасста заједнцчка сединца <;внх всћа Скупштпне општне била је у зцаку нзбора. На н»оЈ су разматрани нзвештаји о раду Скупштипе општцне н ПзвсштаЈ о paay Пзвршног савста у протсклом двогодцшњсм псриоду ц усцојснд листа какдндата за најодговорпије функцпјс Скупштинс апштнне. На прстжино одржаннм седннцама сва три већа бпранп ЧУ предссдницн echa. За председннка Bcha удружеиог рада Скупштпис опопнне предложен је и нзабран СТОЈАН ЖИВЛНОВИН, цнжењср прптнвпожарнс зат твтс, досадаицћц прсдссдник Већа. За лпсдсеишкр Др\ штвсма-полцтцчког всћа прслложспа је и нзабрана ГОР ДА1|Д СТАНКОВИБ, тскстилни технпчар. За председнцка Beha месних заДсдшада предложена су два кандидата ЗОРАН ЈОВАНОВИН, досадашњм прсдседннк Bcha и БОРЦВОЈЕ МАРПНКОВПП, внсококвалнфнковани радник Фабрике цемснта „Новп Поповац". Y прво.м кругу гласан»а ни један кандидат нијс добио потрсбну већину. Уо-. чц другог гласања БОРЦВОЈС МАРИНКОВШг, ic одгстао, а када се панпво гласало ЗОРАН ТОВАНОВИП чнје добио потрсбну всћцну, Новн председник Већа месннх зајсдинца бнће изабран на наредпој седниии тск пошто Прсдседнцштво Општинске конферениије ССРН утврдн предлог за новог кандндата. На зајодннчкој седннцн свнх echa, пото.м одржано}, за предссднмка Скушитине 'Зпштнне поново ie изабран ТОПЛИЦА НЕДЕЉКОВИБ, ТОПДИЦА НЕДЕЉКОВИК Је рођсн 1940. годинс. Дццломнранн Је правник, члан је Савеза ко.муниста од 1966. годнне. Делегат Јс Друштвеио -политичког всћа Скупштнне олштине, бнран у делегацнју организаццјс Савеза комунпста и у протскло.м даогодншљем псрноду бно је прсдссдник Скуцштине опцЈтине. За замсника лрсдссднлка Скуоштине ошитине иониво Јс нзабраи ДРАГОСЛАВ МНЛОЈЕВИН. ДРАГОСЛАВ МПЛОЈЕБМН јс pobcn 1929. годпнс. По заннмању јс дл пломнранл економнста, члан Савсза комуниста јс од 1919 годипс. Делегат је Bcha месних заједлица Скупштиле оц штинс из састава делегације Мсснс заједннце ..Врапча не”. Y протскло.м дпогодишњсм псрлоду бло јс замсник предееднмка Скуишише општние Пара1шн. М. Ж КИНЕСКА ДЕЛЕГАЦИЈА Y НОСЕТИ ОМЛАЦИИСКОМ НАСЕЉУ Дошлн по нскуства • Делегација Свекипеске комунистичке омладине, која је од 1. до 11. апрнла боравила у званнчној посеш Савезу социјалнстнчкс и.М’ ладине Југославије, посетнла је и Оглладинско насеље у Спортеко рекреацконом цеитру „7. јул” у Параћину. СИНДИКАТ РАЗМАТРАО ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ НА ТАПЕТУ ЛНЧНА Н ШЕКТНВНА 0ДГ080РН0СТ в Синдикат истпче н субјсктпвнс слабости којс утичу на исс * ловањс привредс ОДРЖАНА ШЕСНАЕСТА ЗАЈЕДНИЧКА СЕД1ШЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ЛОШИЈИ УСЛОВИ У ПРИМАРНОЈ РАСПОДЕЛИ ■ Резултати привреВнважа крајње забрињавајуНн ■ Усвојен акццоии црограм иролећце сетве ■ Разматраи извештај о раду ОПШТШ1СКНХ органа и СИЗ-ова из обласдц материЈалис лроизводње Дслсгацнја Скекинеске Ко.мунистлчке о.м.чадине Основнс sap. iK lepiuvatsc ikmniv пања vpifBpeflc y прстходној ro ДИН11 (V: Bcn'llKlI ryjlltllt, НСЛИКС обавсзе no крс»г.1тима. огромне лачмхе. чиска акумулдппја. ман.и чист дохидак, усдорен паст лпмних чахолака v одиосу ча ipoiiiKouc жлнота, чуло сс аз уг.одног излагл!ка којс јс поднсо Дрлгн Нкколић, представник Слу ж'-с друштнсног књиговоцства и дидкутсшатд ча нсдавцој ссдии141 i‘eh?. СЈнсза синликат општи нс Ilapahiui. И цирсд објсктнчцнх околиости којс утичу на укуппо посло паи»е. па Bchv Савста сшстката јс прсовдадало .nnui.iicibc, као уосталом и прошлс године када је раионзрано о резултатмма нривребнвзжа. да cv за сташс V uapahiiHCKO] прнореди од наЈчс v-тчцам субјсксцвми, цриблс-. Mil, односпо слабости. Фипапсијски показатсљл су алармаитни чуло сс иа селннци. зато се мо- > »iaio ;бил»нв1е ппоавити иитаibc. можс ли да сс изађе m ћорсокака, односно да te Кзжс да лн јс привреда ппштинс Паоаhn» кадра да прсвазиђе све овс Tcuiuohc. а огромну улогу у -rove п.ма Сичдикат каа дплштвеко-политичка орхаицзациЈа. ЗабрЈПћава ситуатна да су У прошдој години цуштони нови капаиитсти. a one године vc поb'ljt.viv огромне залпхс. 'Зато се поставља питан»е оиравдацости ти- инвестиција. Чланови Рсћа Савсза сџаднката нашс општинс су највише инснстирали ча nehoj личмог в коЛСКТИВНОЈ одговорпости CB.1X НОсиоца npiiBpcbiiuaiba и руководећсг кадра у приврсдм. Захте- :<ано јс да и рукопо/рк»ци лпдно * сс рачуна о сво.м paчу и угииају на укупно пословањс радие оргапмзаипјс, па ако јс потрсбно колектмвс повсравати способннјн.м људима који ћс бити кадри да сс vcnciuiiitic чосс са смм нсвоља.ма. Затражсно јс да и др/ гс друшгвсно-политпчкс организацијс иреиптнтају рад руковочс hnx структура у наш.ој опииини О губицима мора чоссбно да сс разговдра у организацијама у кз ii'Ma су они CTROpci'.i.L, a тц.м n.iзговори.ма да буду присугни и радниии. Озбиљност ситуачијс вд,мсће да Синдикат у сво.м будућем pafly мора да раз.матра и иит.'т.а као 1лто су. оживЂавњс прои.зводљс, снспгичан захтсв за прсиспитивање способндети стручних служби за пласман р-;бе и испитивање тржшита. стизкулисан»с пропзводног рад1. стн.мулиса н.с иноиаинје и проналаза1нтаа. з у оквиру тога и питаке стичан>а дохртка. расподела и ссцпјал на структура радника. — На оваквим седницама ич можемо ца решавамо иробнсме. рскао ic из.мс!>у осталог ?адомчр. MiinaiiOBiih. прсдседцик Beha Савеза синдиката оашгин? A'lapahmi, јср јс осгивна cuaia v бази удружсно.м ралу. што предстаиз>а својеврстан закључдк М. Ж Шесиаеста заједничка содпи» цаГев|ДО-Ђ£ћа CO Параћлн је ла сво.м днсш1о.м реду измсБу осталих lurraiba имала н питање пословања прпвреде у 1983. гоЛЈШн. V уволиом излагањг Сто јан Вељковић, директор Слгжбе друштвеног ки»шч>8одства. »стакао јс да су Сс условн у примарној расподслп изменилИ на шгетг приврезе општнпе Параћип. -У нсповољмнм економскпм токоцима ириерсда јс остварнла инжп до.ходак из кога није могла да подмири све своје потребе. Чист доходак је чак нижц од оствареног у претходној години за 7 одсто. а исказан губитак лзноси 346.8 милнона аинара. мала је треоало да буде псказан у изиосу од 642 мнлнона динара. алм због .могућпости uoie лозвољавају законскн прописи, 296 је пренето на 1984. голниу. Г\-би.ткс ie нсказало 14 ООУР-а 10 је негатЈгано nocnoeaibe покрило v tokv пзраде завршиих рач\'на, док су четпрп попсле одлуку о отварању поступка самацијс. До сада губицц ппсу покривсни код Српске фабрмкс стакла и ИВТКТ „Бранко Крсманоаић". Учссницц v дивкусијн су истицадц непово.влостп којс утичг иа укупне резглтагс прив реБнвања и њнхових радни.х оргаиизација, а у зак.вччцима ко.ји су долсгц исгакн\то је да је параћннска приврсда лоше прошла у раземнн робс са дру го.м робо.м. Други значајан про бле.м cv обртна ерсдства којих нс.ма дово вно да би сс дибро радило. Излаз треба тражнтм н v с.маЈБеној потрошњи. Зато је речено да трсба формцрати штабове зз потрошљу којн he да и.мају на гвнд сваку поруибеннцг. Трсба очскивати бољс рсзултате v нар.едчолЈ периодх iep до сепгембра сви нашл потрошачи треба ла лобнју гас. Нова банка која је формнрана пмаће велике .\ion hiiocru за финансвраље, посебио програма из областн пољолрпвреде. МеbvTHM, наша ппиврела хкчра много внше да се повезује меБусобмо, а за то постоје велике могућностп. О томс he onniлрннје да се дискутгје ла једној од нарезнпх сс.члииа. Члановима делегаллје icuucскс омладннс којнма су до.ма Иинл бнлн руководлоци иво годлилие ОРА „Луто-пут’' л лрсдседннк Релубличкс колфс pcnuujc ССО Србцјс Драгаи КрстиН, лрлказан је фллм о омладннској радној акцлјл .Ауто-лут", а затл.м су вобенл разговорл о жлвоту и раду брлгадира ла овој акцлј г На крају сионтаннд рззго вора у којлма јс чрене.о ис-- куство југословелсклх о.чладлнаца у органлзовању радплх акллја, лрвл сскрегар Централлог комитета Свекилеске комунлстлчке омладинс Ванг Чаогуо захваљујућц се ла отворслим одговорима на питање која су љих ннтересовала рекао је: — Драго дсли како нам је да с.мо внсу младн Југославије ол 1948. годиле градили ауто-пут, дајући свој доприкос у нзградњц вашс соцлјалнстнчке земље. Пошто с.мо мл ирвн 11VI о- >дс код вас. днриутц смо овл.и раз1 оворнма г.омоћу којнх с.мо сазналц како о.младлна градн н онл he нам лослужи * тл као драго лскуство. Долутовалл с.ма нз Београда овамо. ужлвалн с.мо на нуту it зато морамо да се захвалц.мо .млади.ма што с.мо се вознлн брзино.м од 140 кллометара ла сат. Моли.м вас. да прсиссете ноздраве п лајлснше жсље аелегације Свекннеске омладлне свлм граднтел>л.ма ауто-пуга, a мл, уколлко дођсмо за време трајања акције, слгурно ic да ћемо радлтл заједно са »вима М. Мнлеикоанћ Ззвишеи деобнн 1иж Ових дана коначло су рашчншћелл односи нзмеБу Основлс банке .Југобанке” Светозарево н Ословне балке „Југобанке” — Параћин. УраБсл је деобли блланс ко ји јс усвојен на скупштила ма једле и друге банкс одр жаилх 17. априла. На овај лачин створеин су условм за рад обеју банака. HAMATE ЈПС-а“ НЕУСКЛАЂЕНЕ ОДГОВОР НА ДЕЛЕГАТСКО ПИТАЊЕ МИЛОСАВА МИЛИНА, A КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ЗАКОНИТОСТ Y РАДУ ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈЕ Y ПАРАНИНУ Делегат Скупштнне олшшнс Мнлмсав Мнлнћ је на једној од аретходних седница поставио делегатско пита н»е које се односцло на рад OOYP-а „Елсктроднстрибуцп је’* у riapahiwy. Један од зак.ључака Скупитшс бно је да се о ово.ме опширнијс расправља тек после извсштаја друштвеног правобратшоца са.моуправљања о њего вом увлду Y пославаи>е. Нс интујући законитости v paAy ове организаимје. друин зв£еш правдбранндац сачшуп рављаља сачшшр Је инфор- .мациЈу која је достављеиа делвгатима као одговор на делегатско пнтање. Прво пи тање гласило је зашто се у угоаору о коришћењу едектричне енергије проплсује различита камата за случај пнше уплаћеног вдцоса корисннцн.ма 7,5 одсто, а за случај његовог петцаћала 25 одсто. Y поменутој информацнји стајм да „Едектроднстрнбуција” v Параћнну може да лаплаћује затезму кахшту од 35 одсто голишње код обавеза нз угоаора у прлвреди н да наллаћује затезну кама ту у внсмни од 7Д одсто, ко дико се камата нлаћа на штедне улоге по виђељу од осталих дужнлка (поједмнз ца, друштвено политмчких организацпја, са.моуиравлнх интересних заједница п дру п».х. „Електродистрибуцнја" Атоже да цлаћа дужницнма затезну камату 7,5 одсто по виБсњу уколнко се радц оплаИању дуга ире рока u то са.мо ако то пропзила.зл из уговора л обкчаја н да уговара уг^ворену ка.мату коч уговора v прлврези 8 одсто годншње, а код друпгх лица 6 одсто годишње. ло доношења поссбног закона. Ово практично значл да „Елс ктродистрлбуцлја” у ПараНнну ш|је могла да уговара камате како је то ло сала чињеио без разграмичења за тсзпс камате, уговорне кам.а те if н.лхове влспне као л без разгранпчсња субјеката на којс се обавезе одкосн. 2 1Лпанав НОВА ДЕЛЕГАТСКА Ш1ТАН>А Цукадцц Савић, дслегат, захтевао јс да сс за парсдпу седницу делсгатп обавесте зашто телсфонски саобраћајне фуикционишс како ваља. СледеНе њсгово питап.е односнло сс па одржава ље регпоналних пгтсва. Напмс, после зпмског пернода ка великом броју рсгиока.1- шгх путева поЈавиле су сс рупе на коловозу. Закт>учак Ст:упштпне је био да сс зазражн изисица] од Регнонал ног СИЗ-а за путеве шта he се н када раднтм на регионалним путевмма v нашој ОПШТПШ1 V НЕКОЛНКО РЕДаВА IhBGMaicKM уразк и новом ТрадииионаЈнш првомајски ДЕТА МИЛАНОВНБ, пред уранак н овс године треба седннка Bcha Савеза синд’?- да будс масован н обелсжсн ката цаше општинс, очек\’№ на пригодан пачии, алн са сс ла he на уранку битн око нзвеашл! измепама у начч- 1.000 људи, а долшћин приу оргапизовања. Колона у- вомајског уранка наредпс чесЈтка ураика фор.мираКе годпне јс „Едсктродистрцсе исчрсд зградс Скупшвше буција”. оптич-ше, а полазак је у-4.30 часова. .Мссто одржаваи>а народног всссља, за разлику од patiiiiux година, јс парк „7. Јул". Прсдставнцци овогодшиibiix до.маћина, Скупштине општш!с и Стакларе. на »■•<лгч»г»ч..ЧОј чесмн иаложиhe uuelie, на мссту где су се н-екада састајали стакларски радкнцп н прослављали 1. мај. Ово је одлучено на састаику представнцка акиионцх конференција ■I осковннх организацнја Синдиката, одржаиом ових дана. Како с.мо чули од РАПДРАБИНКА ПРВА На савсзло.м такмцчсБу у аознавању францужог језика које је одркано v Сарајсву, Оливс- >а Јоцић, учсница Цснгра за средгвс обрлзовабс „Браико Крсмановнћ” хоказала јс најбоље зиа1>е из француског јсзика лсћу својрм врш'Бацц.ма < Tinte постала првак Ду- •ославнјс. ПРНКРНВ иБЕ РОБЕ И Y IIAPAKHHY Ева маа у пзнтваву Општинско.м Јавно.м тужнлаштву у Параћину, С¥П — Параћин н Тржниша инспкеција (зајсдно) поднсли су две кривнчне прнјаве против три лпца због крисачног дела стварање монополисгнчког положаја и нза знваље поре.мећаја на тржншту из чл. 163 ст. 2 у ве- “ зн ст. 1 КЗ СФРЈ. Два одговорна лица су пословое-»с у иродавници „Новн Дом" у Параћнну, док је јсдно .шце noc.iOBoha у Трговпнској радној организациЈн Диумадија ** у ПараНиму. Противу сва три лица ставben је захтев за ciipoBobeiue истраге и истрага јо у гоку. Протнв Једног пословоБе продавпицс мНовп До.м" одреБен је притвор » цротив noc.ioaubc продав1ицс РО ,,Шу\одмја * . xaicobc одрсБ^ц притвор. Ова лнца задржавала су тслсвизоре у бојн, фрикндере, за.мрзивачс, штедљаке, бојлере п другу ро.зу беле тсхникс вап продашог простора. СУП flapahini п Тржишна пнспекцнја, закоће, поднелп су једну крмвнчну пријаву против једног пословоБе Робнс кућс „Бсоград" у ПараНину због крнвнчног дсза ловлашИнпаи.а (супаца из чл. 152 ст. 1 КЗ СРС, због гога што ј< овај иословоБа задржавао наи lipa,.i«i» *u npocropa ieлевмзоре v боји E|I — Hum и фрижндсре „Ободин" иаводно, за imkobc радшжс, адносно радннкс Робнс куће. Протпв овог пословобе поднет јс оптужнн прсхчиг Оиштинско.м суду v ПараЧичу за кпчвично дело повлашћиаа>1>е купаиа цз чх 152 сг 1 КЗ СРС. Оргаки СУЦ-а ц Тржишиа иаспекција раде на про налажску робс ван продајног просгора и према.позацн.ма таквих примсра п.ма још на зсрнторпјс опш гнне Параћин.
25. АПРИЛ 1984. ■ БРОЈ 256—257 КОНФЕРЕНЦИЈА ИНВЕСТБАНКЕ БАНКА ПРАТИПАЦ ПРИВРЕДЕ На десетој редовној кбнференцији Пословне привредио-инвестиционе банке у 'Београду — „Инвестбанке” — Пословне јединице у Параћину разматрано је пословање Пословне је динице у прошлој години и усвојсни плаџовн и акта за пословање Баи ке у овој. тављсних циљева, тсшко падају корисници.ма крсдлта, због висо ке каматне стопе. Но. иако су каматнс стопс високе, захтсви за одобравањс кредита премашу ју рсалнс MoryhHOcrti банакз, због чсга су пооштрени услови одобравања нових инвестиционих кредита као и кредита прскорачсљс предрачунских дности објеката у изградњи. 1. маја ове годинс ка.матнс' пс he бити још више, што за врс Од сто уз ма средстава. а уједно сваки наш штедиша претплаћсн је на лист „14. дана". У овој години, гледано кроз масу, „Инвестбанка" је предвиде ла .мањс крсдита становнпштва. Разлог нијс у средствима Банке всћ је проблем. представљају, у АКТУЕЛНА ПИТАЊА ЗАПОШЉАВАЊА Могућности треба Уз лотрсбан кворум у малој сали Хале спортова, присутнс го сте и делегатс, одржана јс дссста редовна копференција „Ин всстбанкс” која јс имала за задатак да у условима привређивап»а, какви су били у протсклој години, оцсни пословањс Ба нке и да донссс одлуке о њеном раду у овој години, којз сс bpbo мало разликујс од прошлс. Уводну рсч дао јс Радојс Нес торовић. дирсктор Пословнс је рокујс висока стопа инфлациЈС. Сигурно да he неуредни изврши оци обавсза остати без крсдита, а оштрији поступак очекуЈС сс и код авалирања меница. И'« гледа, или још прецизније како речс Радоје Несторовић извесно јс да ћс оштрије мере потрајати п наредних нсколико година. У „Инвестбанци" са изузетиим задовољством констатују да су скоро сви коминтетни добро сх ватилл повонасталу ситуацију и своја понашања прилагодили ио иснопистити Актуслна шггања запослености н запошљавања на подручју општине ПараНнн бнли су тема последље заједничке седницс Акцноне конференције СК M3 града п Градске конференцнје ССРН. Днскусије, a no том и закључци дотакли су се евих питања која на најбољи начнн могу да утичу на запошљавање у нашој општнни. Многи приватнЈг угоститсљн л занатлије поверавајг вођење својнх пословмих Kibnra лпцпма којнма cv то донунски приходп, мада на евиденцнјн« незапослеиих пма лпца која могу да обављају ie пословс. Зато је пердложено ла сс формп ра сервпс за пружање књиговодствелих и фипанснјско-рачуноводствеипх усЛуга. Y Параћину постоји стална поЈреба за \c.ivrc утовара >т luroBapa нарочшо теже кабасте робс. Неопходпа је и сталнр. дјјццја за пеизпс-нисање опих лица која су стекла право на преврс.мен\' пензнју. Могућностн за запоша.љвање посто је ц у другпм областп.ма, посебно у малој прпвреди, а месне за.једЈпте треба да ставс условс «а iuro лрпвлачпнје запо шаљвањс. Зато греба спровести акадију за утврђивање тачiioCTii података ко.јс о себп да . ју жнтсљн .месних заједнииа. Посебан јс проблем прпје.м прнправнпка џ лина са внсоРадоје Нссзоровнћ директор Инвсстбапке диницс у Параћину, Говорећи о задацима који пословне банкс очскују у овој години, Радо је Несторовић изнсо јс оријснтацију да сс динамичније. прати изпозно оријентпсан програм оа дллх организација, уз повољнијс висине каматних стопа као и рокове отплата ових кредита, као што јс и чињсно и у проте клој години. Уз наглашену рсс трикцију у погледу пораста пла смана, уз сслективност и уз дру га присутна ограничетћа, која he бити 1>арактсристика ове године, кредитирањс савсзних и републи чких приоритста неминовно јс. Пословнс банке he усмсравати средства у развоју производних ви.м условима привређивања. Vчинили су, рече уводничар, изу зстне напоре да остварс добре резултате пословања и своје за хтеве за кредптс укључивали су у ситуацији када јс то било стварпо пеопходпо. Велика всћипа коммнтената врло уредно је извршавала доспслс обавезс, па је само у нсколико случајсва Баика морала да измирујс н>ихо изузетно високим каматама као и реалпом паду животног стан дарда грађапа којима ћс крсди ти бити „скупљи". Бсз обзира, ..Инвестбапка” је планирала крс дите за осталс намене (девизпе) ста.мбенс, као и кредите за оп ремање индивидуалних пољопри вредних пронзвођача агроопрсмом. Код овог задњсг по свој »прилици Mohc he ускоро да користе и такозвану наменску ште дњу за исте пословс. — Код Зелепог плапа немамо великог иптсресоваља. па сс пос тавља питање да ли нису заин тересовапе пољопривреднс орга низације или индивидуални пољоприврсдни промзвођачи, рекао нам је Радоје Несторовић. Одговор на ову дилсму сигурно he доћи послс рсализације планова за крсдитирање индивиду алннх пољоприврсдних произво ђача по условима који су непо вољнији него прско средстава Зеленог плана. Планови ..Инвсстбанкс" всзани за развој мале приврслс и да л>с сс засннвају на праћењу и кредитирању повратника који би сс бавили својом дслатношhy на подручју којс Банка пок рива У видокругу Банкс су и организације .мале привреде ко јс запошљавању више људи. На копфсренцији „Инвестбап кс "изабрани су нови самоупра вни органи и усвојени задаци који очекују Бапку. Постављени задаци су врло конкрстни и ут врђена јс динамика љиховог изпршсн.а Апослутно је извесно рече на крају Радојс Нссторо * виИ, да . he они доприпети још бољим резултатима пословаља па нивоу Основнс банке и по свим организационим деловима. М. Милепковић вс обавезс. Карактсристични случај јс са Фабриком цемеита, .Менелом" из Ћуприје, „Ме талцем" из Ражња п неклм дру гим осповпим удруженог рада, износима. Обавезс прсма организацијама али са мањим капацитста у области снсргети-. всст банка" јс у ко.м п ком. ДСТОЈИ BiniiCM школском спреНа то госталом Обавезакопски прописн. Прсјош само рсализацнја по.мбну гих закључака. М. Ж. ке, примарнс пол.оприврсдпе пр oii3Bogibc it пропзводље намење нс извозу, уз наглашавањс да сс не смсју оставити по страни и питања срсдстава за рсдовну производњу, посебно кад се ра ди о трајно обртним срсдствима. Банкарска срсдства, иако су нсопходна за остваривањс посграђанима „Ин прошлој ГОДИШ! ИЗВРШНИ САВЕТ РАЗМАТРАО ПОЛИТИКУ УПИСА УЧЕНИКА Образовање мимо извршавала уредно. Одобрено јс и пуштеио у тсчај око 500 крс дита у вредности од 112,5 мили она динара. Изузетна пажња поклоњена је п прикупљању штедње. На крају прошле годинс „Инвестба пка"- јс имала на штедњи 810,82 милиопа динара. Динарска је имала мањи износ од дсвизнс ко ја јс достигла скоро 445 мплио на динара. Кажемо достигла, јср тснденција штедњс у „Ипвестбанци" је у порасту. To што 1птсд1ва нијс у сразмсри са бро јсм штедиша, односно мања је, разлог је у вслико.м броју отво рсних штедних књнжица и тскућих рачуна за пријс.м лнчпих доходака, гдс новац проборави кратко врс.мс, али рави. „Инвестбанка" се „штедиша јс увск у ипак пробо под дсвизом праву" бори • Школујемо кадар непотребан нашоЈ присреди Раз.матрајући Наирт плана уппса учснпка v средње ус.мереио образоваље у школској 1983/84. годивн Извршни савег Скупштине општине јс посла уводних иапомена Ммлорада Милошевића, гелералног директора Ценгра за средљс образовање „Бранко Крсмаловнћ”, оиепио да јс бо.не да школски иростор и професори остану незапослени него да се iuko.ivје када непроизводпих занпмања који није потребан ^шој општини и којп he година.ма чекатн на посао. Предложена политика уписа није v складу са потреба.ма удруженог рада наше оиштпие, јер предвиђа упис ученика трговачке и екопомско-комерцнјалне струке, а на другој страни недовољно сс плаиира упмс ученика за потребс Српске фабрике стакла, текстплне струке и за школовање oovhapa за потребе ООУР-а „Обуha”. Том приллком препоручеио је Центру за оредње образовање, СИЗ-у запошљавања. OOYP-y OOYP-v „Копфекцлја’ н ,Обућа” да у року од 30 дана сагледају могућности школовања радника потребпих за проширељс процеса пропзводње v овп.м OOYP-п.ма. Прпхваћена је п оцепа да општина Параћпи треба да буде средпштс за школовањс кадрова сконо.мско-комсрипјалпе струке за потребс субрегиона По.моравље у будућој рсформисаној школи. Обзпром на чињеиицу да сс последп>пх годипа процес образовања радника трговачке струке одвија нередовнпм путе.м, што није у склад\' са потреба- .ма општине Параћпн и да је такво образоваЈве засповано на сумњивој доку.метгтацпјп о потрсбама п статусу полазннка овог облнка образовања ол CYlT-a Параћин затражеп је извештај о налазу до кога се дошло прилико.м пзвршене контролс. м. ж. за повећањс средстава штедње. Прсдвиђају сс нови облици штс дње од којих јс памепски једап од прсдвиђснпх. Такав случај је са штедњо.м упослснпх у СФС око затварања фипансијске кон струкцијс развода гасификацијс. У међуврсмсну затворсно је s шалтсра вом, јср стбанци” поготово Савсзног нсијс да за рад са становништсу процснили у „Ипвсда су нсрентабилпи. послс познатог става сскрстаријата за фина на шалтсру морају ра дити најмање два радника у исто времс. „Инвестбанка" управо прпводп крају уређење шалтсра преко пута Скупш-гине општипе п за њсга сматра да бн успсшно могао да обавља функцију. Окретањс „Ипвсстбанке" пове han»y и побољшању пословања са становништвом изазвало је пове пословс. У Банци прсдвиђа ју набавцу повс технологије ко ји he омогућити да свидснција будс још сигурнија и да на рслацији банка штедиша остварс бржи и квалитетнији однос. — Има.мо врло добру сарадн»у са нашим штедишама из иностранства. Свакога од н>их лично обавештавамо о приспсћи СВЕЧАНО ПРОСЛАБЉЕН ДАН ЖЕЛЕЗНИЧАРА Награђена и организација и појединци # Најбољој организацији и поједишшма уручена признања ■ Сваке године на Дан железничара Заједница Јутословенских железница доЈхељује Плаксту „Петнаестоапрнлска награда”. Ове године ово највеће прпзнање Југословенскнх железчица припало је OOYP-y за одржавањс пруге Параћпн. Y обраложењу пзмеђу осталог стојп да OOYP „ЗОП” Паpahini одржава најдужи део пруге Београд — Ниш, чнја се стогодагшњица слави ове годиие. Реултати који су у ово.м OOYP-v постигнути Су изузетно значајни. Ова организаиија спада v ред OOYP-a за одржавање пруге код којих су пајвеће стварне брзине у одноcv на пројсктоване, што је резултат традггције и сталнс тежље- да се пројектоване брзиие оДрже, па и повећају у оквпру расположтгвих ннвестлцноних улагања. Y погледу рстварепог превоза овај OOYP се истиче највећнм бруто-тонскилг кплометри.ма, а посебпо на деnv пруге Велнка Плана — Лапово. Значајно је пстаћи п то да је задужен за одржавање 80 мостова, 473 пропуста, 8 тупела и 413 скретница. На свечаној акаде.мији поводо.м Дана железнкчара, јуоилеја стогоЈпдпњлце саобраћаја на прузи Београд — Нгпи н 30-годшшвнце радннчког са- .мо.управљања на Југолсовенскнм железницама, о развоју железнице у нас говорпо јс Слободан Илић, члаи секретарнјата основне организације СК OOYP-a за одржавакве npvге Парађип. То.м прилико.м иајзаслужнијпм оргашгзашгјама и појединцнма уручена су признања. За допринос успешном раду, пословаЈву и развоју жслезничког сдрбраћаја додељену су повеље са плакетом Српској фабрицц стакла п фабрнцп цемента „Нови Поповац”. За успешан рад н постигнуте резултате на квалитетно.м извршавању радних обавеза Повељу са плакето.м добилн су радиици OOYP-a „ЗОП” Параћин: Драгослав Јосић, Миодраг Бурић, Милап Антић, Добривоје Матић, Добривоје Векпћ II Радован Нирпћ. Сребрањаке са лико.м друга Тита добили су: Милосав Предић, Милосав Павловић, Миодраг Митнћ, Станисав Миладиновић, Јеремија Миловановић, Живорад Борђевић, Драгољуб Дишић, Живојпн РапБеловић, Милош Јовановић, Душаи Радосављевић, Славољуб Петровпћ и Слободанка Ммлутиновгдћ. Захвалнице су добили следећл радници: Браннслав Бонић, пензионер, првн председнЗк Раднлчког савета OOYP-a „ЗОП" Параћлн, Илија Живковић, Драгослав Иличић, Јездимир Јевтић, Борисав Нешић, Стојан Милосављевић, ВоЈислав Марковић, Миливоје Симоновић, Сава Милојковпћ, Драгољуб Богосављевић, Живојии Костић, Видоје Димнтрнјевпћ и Влајко Томић. За двадесет годлна рада на Јутословенскмм железницама Радомиру Ристпћу уручен је руч1гп часовник. ПИТАЛП СМО: КОЈЕ СЕ ИЗМЕНЕ ПРЕДВИБАЈУ ¥ НАЦРТУ ЗАКОНА О ЗАПОШЉАВАЊУ? Biuie реда > запошљавању ма Ригорозније мере због одбијања понуђеног запослења © Шире овлашћење инспекције рада Y току је јавна дискусчје у вези Нацрта закона о из.менан допупа.ма Закоиа о запошљавању. И у нашој општини организована је дпскусија, м то у Штофари, Стаклари, Цементари, „13. октобру" п ».Шумадији”. Дискусије lie трајати до 25. апрпла, а након тога ће се одржатн сходна расправа м тцшкушгт примсдбе о којлма he расправљати Изврипш савет, Председннштво ССРН п Спнднката и упутити прнмедбе на пресложенк текст пз.мене Закона. О основннм карактерисшкама тпх нзмека разговарали с.мо ових дана са Радомиром ЖнвковиВем. инспекдором рада Скупштине општнпе Параћин. Ou нам је о томе, измеby осталог, рекао: Чланом 27 б предвлђа' сс да сачињена ранг листа врати Зајсдница запошљаваља како би и’ста у року од 5 дана дала стоје мишљсње, а организација је дужна да приликом избора кандидата размотри мшпљеве Заједнице. Такође се уводи и нови члан 27 г. који предвиђа да сс избор кандидата врши по редоследу по ранг листи, с тлм што разлика између изабраног са мањим бројем бодова и неизабраног са већим бројем бодова не сме бпти већа од броја бадова утврђс- — Основни Закон о запошљавању јс лрстрпео измене у току 1982. годинс, а сада се прсдвиђају 23 нова, допуљујуђа члана. Иајзначајнијс измснс сс односс: проширујс сс начин и садржај рсгулисања запошљаваља, регулисања права лица која одбијају запослсњс, брисање ,лица из свидеицијс нсзапослсних, утврђивањс приоритста и ранг листс при запошљавању као и начин нзбора радника са ранг листс и проширсљс инспскцијског надзо ра у области запошљавања. Досадашњи начин договарања у запошљавању показао се разуђсн у шаролик, нојсдина питања ству запошљаважа урсђивана штинама. BOl)ClbC ( јер као су о првен * различито у рсгионима и оппа сс прсдлаже усамоуправног ма као новог начлна споразуи облика рсгулпсања овс матсрије. Њега бн закључивали ООУР-и на под ручју Зајсдницс запошљавања у складу са Друштвсним договоро.м и !Бимс би сс регуллсало: мсђусобна права, обавезс п одго ворности учссника, критеријуми и мсрила за утврђивање приори тста, запошљавањс приправнкка, запошљавањс инвалида рада, запошљавањс радника са приврс мсног рада лз пностранства. Лицс којс одбиЈс понуђсно запослење у оквиру струке, радних јг здравствсних способности и породичних прилика или одбије нреквалификацију у оквиру спремс или један степен ниже губи све бодове по основу незапослености, време чекања, материјални положај у трајању од 6 месеци (предложена јс и алтернатива од 1 године). Брисаће сс лица са свиденцијс, порсд других случајева . и када почне да обавља делатност личним радом као и када се два пута нс одазовс на позив Заједнице запошљавања. а исодазива»>е нсоправда. Такође се прсдлаже брисањс из Закона да Зајсдница запошл>авања објављујс коикурс за лица са поссбним овлашћењима и одговорношћу те се то препушта основним органлзацијама. Чланом 12. измена уводе се 4 нова члана и то: 27 а који говори да се запошљавањр врши на основу критеријума и то: незалосленост, времс чекања iia запослеље. материјалнп положај радника који су провели на них самоуправнпм општнм том. Јсдна значајна новина обавезује организације којс аккоја нс испоштују обавезу у вези цријсма приправника на нсодређен.о врсмс јс обавеза да таквс организације издвоје средства месец дана по усвајању завршног рачу иа п удруже код Заједннце запошљавања у висипи просечног бруто личног дохотка за онолико приправника колико • их нијс примила. Инспекција рада добија шира. овлашћења у вршењу надзора, јср досадашњим решењсм нијс обезбеђен потпун инспекцијски надзор, посебно код ртклањања неправилности, у вези пријављивања кандидата. ДРОрганизацијама рангирања и сс оставља привредно недовољно ном подручју дуже од и успех у школи при вању приправника. Организација би развије- .5 година запошљасачишЕла ранг листу на основу овлх крптеријума кћда ce.ua конкурс јави више каидидата од броја који се тражи у организацији и то на основу укупног брбја бодова из претходног члана. Ако организација није закључнла самоуправни споразум, ранг листу сачињава на основу критеријума из свог самоуправпог општег акта. прелазни рок од 6 месеци за закључивање самоуправног споразума након усвајања Закона. Надамо се да he стручне службс у наведеним органмзацијама успешно спровести акцију око организоваља јавне дискусије по предложеним изменама Закона, тим пре што су предложсне значајне новине, а такође _и дато нсколико отворепих тштања и предлога да удружени рад више добије простора у политици запошљавања. Шванав 3
4. ЛПРИЛ 1984. ■ БРОЈ 255. СА СВИХ СТРАНА CYCPETM с поводом ТРОМЕСЕЧЈЕ Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА УЧИТЕЉ ПРВО ЛИЦЕ ЈЕДНННЕ СТАРЕ ПЕЋ!1 ЧЕКВЈУ ГДС УЗ ДЕТЕ ДО ТРМ ГОДИНЕ Две и по деценије сеоског учитељовања Марије.и Драгана Атанасковића • Од Каменице у Босни до Главице код Параћина • Рад са децом нешто узвишено • Описмењавање одраслих дужност и ооавеза — Учитељ даје комплетпу ли чпост селу у комс живи и ради. У свим организацијама мора да се укључи, јер мештапи н>ега узимају за узор. Ја сам чак био сскретар борачкс оргапизације, иако сам о рату углавном nay440 из прича и лктсратуре, при сећао се Драгап својих радпих година. Главица, крај априла. Ссло домак Параћина или прс.ма на нај новијсм урбанистичком плану пригодно нассљс. Насељс, прво у општини, у ко.ме нсма неписмених до 40 година сгарости. Одлазимо на место одакле је писмсност одлазила у домовс и где је вијс било. Основна школа пространа и урсдна, са два одс лења у која ссдс у ко.мбинова ним разредима 50 ђака. У прво.м и трећс.м за катсдро.м је Драган Атанасковић у другом и четвртом Марија. Просвстни ра днццм којл учитсљују у цс у Босни љи који су двс и по лсценијс сслима од Камснидо Главице. Учитспуну ангажовапост овогодишњој акцији Марнја ФОЛКЛОР КАО ХОБИ Поповачки фолклор за бројна признања и успешан пут трсба добрим делом захвалити Драга ну који је небројене сатс оставко припремајући у вежбавајући кораке са поповачком омладином. , — Културно народно стварала штво мс осваја. Многим младима сам усадио ту лубав. са жа ром нам је причао Драган о свом раду док је био у Поповцу у школи „25. мај" као помо ћник длректора. a га као васпитач у боравку. — „Благо вама н»егова супру лродужсном имате Драгаиспољили У и Драган Атанасковнћ 1959. годинс у Трсшњевици. Го дину дана касније Марија јс на ставила свој животни и радни пут са колегом Драганом Атанасковићсм. Брачни и учитсљски пар. млади и полстни ушли су пре 25 година у одсљењс са 140 ученика у школи у Камсници. Одсљсјбс комбиновано и по узрасту и по нацисналности, рад изузстно тежак. — На свака два три месеца у тој школи сс мсњао учитељ. Пронашли смо начин како да придобијсмо дену и родитсље, успели смо и тамо остали дуже, направили смо школу и кад смо на и сада ћете бити први на „Сусрстима ссла", завидели су околни мегцтани Главичанима када је Драган прс три годинс дошао у ово село. И нису се преварили Осстио сс интснзивнији културни живот у селу, a и у матичној школи „Стсван Ја ковљевкћ". — Сроднмо се са средином, одлазилп расталк смо се стари очи.ма. пријатељи, са сузама као У са мештапима у сваком месту гдс радимо. Главица пас јс лепо прихваткла. Посебпо смо задово.Тјни што смо иедавно описмепили осам жена из Главицс. Ово су ми били посебно драги ђаци, јер су за airx паучепа сло па и бројке нешто узвишено. Озбиљно смо схв^тилп овај повеома описмењавшва и описменивиш осам мештанки Главицс учинили да то буде прво место у оп Штини бсз неписЛсних. Млада учитељица Марија тск изашла из школскс клупе запо чела је своје учитсљоваљс још љица Марија рад и живот ту када и гдс у селу. пластично учитснам јс дочарала у времену и мссје учитељ био свс ЈЈосле Босне приближили су се* родном Параћину и учитељо вали у Забрези. И ово ссло јс за врсме њиховог боравка доби ло нову школу. ПОБЕДНИЦА KOHKYPCA ЗА „ПРВУ КЊИГУ’ ДРАГАНА ФИЛИПОВИБ — АНТИП Институција конкурса за лрву књигу младог песника полако добија у традицији и квалитету • Победник другог конкурса за „Прву књигу” је песникнња Драгана Филиповић — Антић из Параћина СТАЊЕ ПУТЕВА И УЛИЦА ПОСЛЕ ЗИМЕ РУПЕ УДАРНИ—ПРОБЛЕМИ Квалитет радова, дуга зима, лед и киша учинв he своје. Сада је ред на људе да и они учи не своје. Како ствари стоје, за рупе на 11 путсвнма задужени су возачп. Они на н»их морају да мисле и пазе. Ударне рупе (каквог ли термнна) уколико иа н>их ие мислс, возачпма за час нзби ју волан из руку и ето тн белаја. Тада долази до незгода са свнм незгодним пос ледицама. Саобраћајци имају свој начин тумачења узро ка оваквнх случајева: неприлагођена вожн>а условнма на путу. Али они једнако знају да није "возач увек крив. Поготово кад је рупа .замаскпрана” водом, ненаја вљсиа саобраћајним знаком и на месту где ј$ нико не очекује. Y последње врелте због удартшх рупа деснло се на прилазнпм путевима Параћину впше саобраВаЈЈшх не згода, срећом без људских жртава до сада н несрећом, са великом матерИјалном штетом. Све ово је регулисано у републнчком н савезном Закону о безбедностн саобраја и многи људн су наплати ли V onrreheibc своЈпх возила оваквнм случајевима од радних органнзанмја под чнју надлежност спада одржа вање пугсва и уопште стара п>е да се саобраћај одвија безбедно. Нови Закон, довољ но дуго на снази, проширио је одговорност н на СИЗ-ове илн основнс заједнице, па Је рецимо Основној заједници за путеве у Параћину всћ прнстнгло неколико приЈава за привредне преступе из ове области. Негде се затсгло, изгледа. Вероватно да никоме »п<је стало нссрећс да изазива. Предузећа која могу рупе да закрпе. чекају да стане кнша или пак, да „капне па ра”. Ако „пара не капне”, кема ништа нн од посла. Основна заједница је место где се сливају средства баш за ове намене И уколпко за те исте намене иедостане, преостају привременс мере, наравно, за безбедност саоб раћаја, што је посао саобраћајне мклицнје. Много ма ње коштају две рампе са упозорењем него уннпттени кровови н подови аутомобн ла, да човека и не помиЈњемо. М. Мн.тепковпћ сао, ша на.м Ово iuto сматрам да јс то и па дужлост и обавеза, рскла је учитељица Марија. двоје врсдних људи главич кој школи донелк су углсд. Гос топримство и љубазност домаћи на према сваком пролазнику и намернику остаће у трајном сећању, као и уредност на високог нивоа која сваког кутка школе. и хигијеизбија из С. Ј. Лрагана Филиповић — нашој културној јавности Антић до сала се нијс прсдстављала псснсчким стваралаштво, а збирка „Сила тсжс" представља н>сн пр ви озбиљни литерарни покушај који је по мишљсњу жирија и најзрелијс остварсже на овогодишњем књижевном конкурсу, који расписују СИЗ културе, Библиотека и Кжижевни клуб у Параћину. Драгана Филиповић је рођена 1956. годиие у Параћину. Тренутно завршава Вишу педагошку школу у Београду. на Одсску за ликовно образовањс. До сада је излагала на групним изложбама у Земуну. Београду и Параћину. Члаи је Клуба ликовних у.метника у Параћину. — Збирка псса.ма „Сила тсжс" садржи 27 песама које се пижу јсдпа за другом као у огрлици. Тема кљигс је ослобађа»е од те жс. од притиска и пресија и у буквалпом и метафор.ичком сми слу. Сазнаваље путем сна. метафоре и *лике је поузданији и сигурнији, мада комп^икованији пут. Вишесмислепост метафоре поезији даје рељефпост. Реч обо гаћује слику. а мсђусобно се слика и реч оплеуепују. Поези * јом се долази до гледа&а. A ја учим да гледам. На један особен, песнички начин. To што ви дим преносим па папир, али то пису само слике и мишљеве, већ и осећаве. Истините ствари отргнуте из садашњпости, на Y првој лоловини годнне двс старе псћи нс раде због недовољне колнчннс мазута, али је сада извесно да Пс на Јесси и ова два постројсн>а бити прикључена на гасовод. Што сс тичс нспуњења производних планова у ттрвом зро.мессчју, нз нове фабрнкс вссти су всдрс: од ллаиира * iihx 100.000 тона клннксра, произведено је 91.983 топе нли 92 процсната. План производн>с цемента од 106 хиљада тона прсбачен је за око 3 хиљадс топа. Нсколнко месецн после увођсња гаса можс се са сигурношћу рећи да је уредно снадбева»>е енергијом дало рсзултате у виду веИе производље. Y „старом” дслу фабрике исто тако су очиглсдни резултати нссзашице мазута. Примсра ради, у марту је nch 3 (јсдина која радн) како је н планирано) радила само трн дана јср није било мазута. Због тога су процентп исnyibciba мссечннх планова плинкера 80 процената за Јануар и 94,3 за фебруар, а за цсло тромессчјо — 63 процсната. Такозвана „стара линија” (двс „Шмитовс” пс!1и из 1956.) ниЈс радило у првом тромесечју, а неће битн пуштсна снгурно до краја полугођа. Разлог јс позпат: мазута нема довољно, па he га корнстити скономичннји део погона. Ова построЈсња плански су избачена из строја јер се очекуЈе гаснфнкацнја н старог дела фабрнке. Према најновнји.м информацнјама у обезбећен»у сред става и опреме има места оптимизму — гас би требало да стнгне до старе линије у трећем кварталу ове годнне. Један ц^рј нових одрсдби Закона о радним односима всћ примењује, иако јс Закон недавно ступно на сс овај снавларадгу. Лосебно iniTcpccoBaibc да за .одрсдбу Закона да , шшо којс су старије од 45 гон. м. ЈОШ ЈЕДНА НЕЗГОДА НА БОШЊАНСКОМ ПРЕЛАЗУ Прско 100 метара одгурао јс воз цистериу пуну иемснта која му сс затскла на прузи. За воланом цистернс ссдео јс Стзннслав Kocinh из Буснловца, возач ,,Траншпеда”, а у кабинп локомотпве Љубомир Дпмптријевић из Нуприје. Обојнца су прошлп бсз повреда, а матери|ална штета, процепнла јс комнсија Општинског суда, пзноси 1.006.000 дннара. М. М. снимно: Мнросла Алексић дпна живота .могу да радс л са најмањс јсднам половном радiror времсна. Таквих сд\?чајева већ сада л.ма у пракси. Поссбпо интересоваљс изазвала је одредба да радниие могу да одруствују са посла док дете ле навршити године живота. За то врс.мс радшши лнгрује радни однос, а кад детс наврши три годпне жпвота враћа се на посао. За прнмеиу овог члана највеће Јинтсресоваље влада v ИВТКТ „Бранко КрсмаnoBiih’’, и по-рсчима Радомира ЖивковпНа, инспектора рада, нема никаквнх с.метњи да га раднлцс нс користе. Његовом прнменом ствара сс могућност за унутрашњу прераслодеду радне онагс и пријем радника на одрсћено радио ве.мс. Y вез1/ престаика радног односа ло сили закона са 40 година <тажа осигурања али 65 на живота и нај.мање 15 година тсажа оонгурања н овај нови члан је почео да се примсљујс. Организаније удруженог рада врше увид у кадровску докдгментацнју л оиавсштавају радннкс о тер.мину одласка у пензију по сили закона. Инспекција рада је већ донела прва решења. Казне код непоштовања Закона су ригорозне и неће бнтн толеранције —ни------- код Једног •-------случаја. ДОДЕЉЕНЕ ПРВОМАЈСКУ ЛНКОВНИХ М. Ж. НЛГРАДЕ ЗА ИЗЛОЖБУ УМЕТНИКЛ БЕЗ ПРВЕ И ТРЕНЕ НАГРАДЕ Жирн овогодишње Првомајске пзложбе ликовннх ра дова параћпнских уметника одлучпо је да у конкуренци јн 30 радова не доделн прву ни трсћу награду. Другу равноправно деле Драгана Фнлиповкћ — Лнтнћ п Зоран Ивановиђ. Похвале жирија добили су сликари Срс |)ко ЗдравковиИ н Живота Бајкнћ. Прво.мајска нзложба биће отворена Градског рншта. 27. апрнла у холу аматерског позом. д. ПРИМЕНА AKYIIYHKTYPE Y ЛЕЧЕЊУ АСТМАТИЧНОГ БРОИХИТА II НОБНОГ МОКРЕЊА Y ДЕЦЕ ћину, након дуге теоријско-техничке примене, уврстили су у практичан рад примену EJIEKTPOFIYH KTYPE у лечењу неких обољеља у деце, првенствено астматичног бронхита и ноћног мокрења, према свим принципима древне — кинеске и савремене AKYIIYHKTYPE другачији начин оргавизовапе. то је моја поезија. А поезија треба ла објашжава лубав, пре свега. Поезија је део природе, човј^ве. каже песпики^а ДРАГАНА ФИЛИПОВИЋ ТИЋ. АНja one који нс знају шта је то акупункутра, можсмо у најкраћи.м цртама pchii да је _то метода лсчсња многих болссних појава и про.мсна људског организ ма. бсз примспс лскова. Овај начин лсчсња, познат још ол прс 5000 годииа у дрсвној Ки ни, а свс вишс признат и прихваћен у многим земљама свста, па и код нас. базира својс благо врсмсно деловањс иа активирању многих скривсних људских потснцијала и сопствсних могј<1 ности организма. Надражај споменутих тачака мо кализираних и одрсђених места на површини тсла. названих АКУПУНКТУРНИМ ТАЧКАМА. утичс сс на' регулисању мпогих патолошких процеса. ibhxobom no бољшању и отклан»аљу. Надражај споменутих тачак мо жс се вршити убодом иглс. апли кацијом топлоте, магнстом и слектричним импулсима и лр. Ови надражаји. прсношсии одрсђеним канали.ма до појелиних виталних органа (срце. бубрсг. плућа, јетра, слсзина и тд.) рсгулишу жихове функције у нор малним. физиолошкиу границама. На тај се начин, у терапеутској процедури многих болести. смањује, или чак потпуно искљу М. Д. чује употеба многих лекова, који, порсд свог, повољног, имају и штетно дсловање па многс си стемс и шоргане у организму човека. На жалост, данас смо свс доци свс већс потрошљс лекова врло ЧССТО нскритички npHMClblt ваних и та.мо гдс се можс и бсз iMix. Њихов штетан ефекат. нарочито може бити изражен у уз расту дстста, у периоду раста и рззвлјања. па и сазрсван>у свих органа. функција и органских си стбма. Имајући у biiav све овс и мно. гс лругс чињсниие, стручно добр обучсна екипа Службс за здрав сгвену заштиту дсцс, састављена од лекара — спсцијалиста и мс дицинских сестара, са пуно енту зијазма и напора. у тешким и скученим просторним условима. отпочела је при.мена ЕЛЕКТРОАКУПУНКТУЕНЕ СТИМУЛАЦЈ4ЈЕ у лечењу. всћ по.мснутих обољења у двцс (астматични бро нхитис и ноћно мокрсше). трсба одмах нагласити ла овај најсавремснмји начин акупункту ре. свођсн ЕЛЕКТРОСТИМУЛАТОРИМА, нсма никаквих штетних послсдица по здравље болес ника и да јс бсзболан. што је од всликс пажности у трстману дсцс. Наши резултати показују да је примена ове методе у лсчсњу врло благотворна и успсшна. Многи малишани. који cv чес то годинама имали нападс астматичпог бронхита и лечили сс масом лскова, ua нашс задовољство и задовољство »ихових раднтсља данас су здравији и много срећнији. Многи, који су преко ноћи иеконтроллсано мокрили у крсвет и психички патили. данас се са радошћу буде ујутро у својој по С1СЉИ. Свс екипс штлту прим. ово говори да су напори Службс за здравствсну за децс коју сачињавају др. Милан Цајковски. псдијатар, др Мирослава Степановић, псдијатар, Душица Атанасковић. медицинска ссстра и Љи љана Пантић, мсдицинска ссстра награђени на најбољи могући начин, што још више моти вира да сс у даљем раду јђш ан гажованије и квалитетнијс приме н»ује ова мстола лсчења л коц других врста обол>е;Ба, а тимс сс доприноси унапређсњу злравља наше дсцс. Прим. др Ммлан Цајковски 4
ГРАДСКА ХРОНИКА 25. АПРИЛ 1984. ■ БРОЈ 256—257 ЗА ДАЉИ РАЗВОЈ „ШУМАДШЕ” РЕГИОНАЛНЕ ИДЕЈЕ ИЗ СВОГ ЏЕПА ЗА СВОЈУ ФИРМУ Нзградња мини електрана Ових дана радннци Радне организације „Шумаднја” пзјашњавају се о издвајању личннх срсдстава за даљн развој panne органнзције. О то.ме како тече акција, какав је одзив и где he средства бнтн уложена, разговарали смо садиректоро.м OOYP-a „Малопродаја" Живорадо.и Си.миће.м: — Што сс тичс тока изјаш1вавања naiinix радпика о нздвајању личних средстава ско ро с.чо завршпли. Наиме, 95 одсто раднпка ООУР-а „Малопродаја", a то је 600 од укупно 1.050 радника Радне органнза ције, ПО31ГГИВНО се изјаснило. Велики број радника у овом периоду је одсутан, а са.мо један одсто радника нијс потписао уговор о добровољном удруживању срадстава. И у другн.и OOVP-има пзјашњавањс lie бнти завршело до краја апрпла, тако да већ од 17. .маја када примаио ллчне дохотке почшбс п издвајаи>е које he трајатн годпну дапа, односио две године, v завпсностп од варпјанте да лп раднпк пздваја 10 одсто или 5 одсто лнчног дохотка. Ово пије први пут да наш ко лектив рздваја део лнчног дохотка за стабилпост свог колектнва н њсгов развој. За проширење и модерннзацију продајпог простора у садашњој снтуацији тешко је очекнвати нека друга средства. Закон је регулисао када могу да се улажу друштвена средства у инпсстнпије. Но, и поред објективннх пе.могућности ми с.мо одлучни о томе да у развоју не посустане.мо. Имамо добар продајпи простор како по величтпш тако и по техничкој опремељности. Исто тако н локација продајннх простора Је веома повољна. V овој ситуаинји за нас јс најважнијс да учврстимо колсктив и очувамо утлед којн в?11 годинама имамо. Њега караткеришу снабдевеност и добар одиос npe.ua потрошачнма. Они који понскад нису задово љни нека па.м не замере јср све слабостн и наше и других највише долазн до изражаја у овакво кризннм снтуациja.ua. Жеља нам јс да својии деловање.и што је .uoryhe влше одстраинмо спољне упгцаје и савлада.мо тешкоће које не пратс само нас већ све колективе лаше струке. Зашто he се утрошнти средства која издвајате од свог личног дохотка? — Видите наш град стално мсња свој изглед. Руше се ста ре и граде модерне зграде, а естетичари му дају нове савре меие облике п садржаје међу којн.ма и продавЈгице. Град се гради н ми не можемо да заостајемо. Сваки метар лростора, нако је веома скуп, драгоцен је за одржавање наше стабилности. Средства ћемо утрошити за продајни простор ко ји ће се градити v строгом цен тру града. Потпуније податке знаћемо после коначннх договора којп завнсе од потребе града и одлуке ко.Је донесс наш колектнв. Сматрамо да ђемо на ова| начин прнкупити 'нзнос од око 20 милмона дннара. Д. Гајнћ —--------------------------------------------------------] Сатиризични угао АФОРИЗМИ ГтГ- , ооОоо Одлазак наших политичара У пензију често је пропраћсн чнтуљо.м у повинама. ооОоо Говорнмце су понекад најуспешније барикадс иротис рада. ооОоо II људска природа је све загађенија. ооОоо Y ово.м друштву« се неки понашаЈу као да им ie марксизам дедовнна. ооОоо Неупућепн у.иесто к^се обијају прагове. ооОоо Ко ли штимује полптичаре када увек погоде тон. ооОоо И полнтнчари као и земллрадннци нмају земљшшш макси.мум којн могу да обрађују. ооОоо Једино културне границе се прелазе без пасоша. ооОоо Јсзшс нема ini једну кост да би се лакше прелпмио. Момир Станисављевић ЉУБАВНЕ ЦАКЕ ЗА ДЕКЕ И БАКЕ ¥ брачним вода.ма обично муж потоне. ооОоо Све јој код мужа иде од руке, нарочито оклагија. ооОоо Ожењени фудбалер је најчешће V ауту. ооОоо ¥ ршну је стално побеВивао, a V браку јс у иокдауну. ооОоо Док неке жене отварају прозоре и пуштају свеж ваздух, друге пуштају Ј^убавиике. ооОоо 'Бора Рупић ■ ¥ органнзаиијп привредне ко.морс решина Шумадлјс п Поморавља и Регионалне самоуправне интересне заједнпце електропрнвредс у нашем граду одржан Је састанак коме су присуствовали предсташшцп свих 12 општина, као н представници рсгпоналнпх самоуправних интересних заједнниа водопривредс и науке. Разматран Је програ.м ефпкасније акипје на изградњи мини хпдроелектрана на рекама н већ постојећн.и хндроакумулацнja.ua. Наш регион богат је водотоЦнма погодшги за пронзвод * њу електричне елергије. To су Црннца н Грза у пашој општнни, Горља Рссава у општлни Деспотовац, као и водотоцн у друтп.и спштина.ма. Поред тога већ је у региону изграБеbeno 16 акумулаиија — вснггачклх јсзера, као што јс језсро на Гружн, Мућава код Rynpiir је л аку.мулација на Чубурскс.и л Кнеселачком потоку у општини ПараНин. За нзградљу водоакумулација ипје зап.чтересовапа само електропрнврела већ и водопрнведа због спрсчавап>а срозија н поплава, затии градови радп обезбеђеља водс. пољопрнврсда ради наводљавања п други. Значи, проблем н.зградље водоаку.мулацпја треба да се peruana заједннчкп удруживаље.м средстава. Зато јс на ово.м састанку одлучсно да све ошитнне нашег региона одабсру по неколико пајболшх локаццја за изградњу водоаку.мулација, односпо .мнпп електраиа на својп.и лодручјп.иа. Након тога заједничкп преко регионалног СИЗ-а електропривреде да се закључи уговор о нзради идејппх рсшен»а за изпрадљу мнниелектрана. Идсјна решеља би урадпо „Хпдропројект" из Београда. На оонову тлх идејних решен,а за пзградњу миниелсктрафииансијска конструкцпја за нзраду пројската јер ћс они који улажу повац знати за шта улажу и шта lie од тога добнти. Поред тога створиће се .могућност да сс учеству.је на конкурсима радн добијања финансијских средстава од републнчкнх органнзацнја. -llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllll' ШТА RE ОВЕ ГОДИНЕ ОЗЕЛЕНЕТИ? СТАРИ П^РКОВИ и нови ДРВОРЕДИ Задужен да се професпопално стара о јавиим зеленпм површина.ма у ПараИииу, инжењер хортикултуре РАЈКО МИЛОШЕВИГЈ, обавестно нас је шта he ове го дине у граду озеленетн. Пре ма плану који је предложен СИЗ-у за ypebeite граВевкн ског земљишта, уредиИс се цеитрални парк око Хале спортова у велнчини од 1,65 poBiiha, Жнкнцс Јовановића Шпанца, Пролстерској, CipjiБелићевој, Врапчанској, Раваничкој, Мнцићевој, Дурмиторској, Татар-Богдаиовој, 29. новембра, Тодора од Сталаћа, Хајдук Станковој и Таковској. Задатак грађана је да мла цпце чувају и пазе, а неки нашп cyrpabaiin отишли су још п даље. Y Месној зајеД Свако нека уради своје, а заједннчко заједно хектара. Такође, парк испред Српске фабрике стак ла, код споменика Францу Рознну и друговима повратиће свој некадашњн пзглед. Освежење очекује и сквер у улнцн Буре Салаја и у Месној зајсдници „XI конгрес”. Обновиће се дрворедн и засадитн нови у улнца.ма: Максима Горког, Боре Пет1шци „Данково” на простору око зграде засађен је спомен-парк „88 стабала за дру гаТита”. Свеу свему Параћпн he добити негде око 2,5 хектара уреВених паркова и око 13.000 метара дрворсда. Право зслено богатство ко је треба сачувати, a оно he на.м пажњу вратнти са многоструком каматом. М. Милешховић I ПИСМО ГОРАНА СРБИЈЕ ДОБРОВОЉНИ РАД | Y СЛОБОДНИМ ЧАСОВИМА | : Наш лист који се придружио званичннм п нсзва- = | ничним форумима чије су памере да наш град поста- = | нс више зелен од цвећа и дрвећа добио је ппсмо од = 1 Органнзације Покрета горана Србпје. = Као н сваке године горанска организацнја упозна- i = ла нас је са задацн.ма и резултатнма Покрета горана = = Србијс чнји прнпадннци добровољнн.и радо.м у слобо- i = днн.м часови.ма пзвршавају одреЈзенс задатке на поди- i = зању, обновн п заштитн шума п уиапређнваљу квали- = = тета жпвотне средиие. i Племеннтп посао који обављају прнпадиици По- = | крета ствара материјална и културна добра од општих i = интереса. Покрет постојн већ 23 годнне и до сада су = = ropaini Србпје поднгли преко 250.000 хектара шумских 1 = и ваншумскнх засада високородких ливада и градскпх i = паркова. Горанп своје активностн обављају углавно.м преко i меснпх заједнпца, школа, OOYP-а ц једшшца ЈНА. Циљ ове ннформације Је да подстакне широки ауди- = | торијум како би се свакн појединац мотнвисао да се = = ангажује на пословнма горапа. | ■ М. М. | Aiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiix Регионално такмичење из математике МИРЈАНА СТОЈАНОВИН НАЈБОЉА Y РЕГИОНУ Параћински основци на регионалном таклшчешу из матсматнке показали су добар квалитет зпања. ¥ петом разреду друго место при пало је Милп Петровић из школе »ЈРадоје Домановнћ" и Небојши Николићу из По точца. ¥ченица осмог разреда школе „Стеван Јаковљевић” Мнрјана Стојановић освојила је максн.малнпх сто поена н прво .место у региону. Врсдио јс да сс истакн$ да је у тсжу израда пропнса по којп.ма he rpabaitn моћп да улажу сопствена срсдства у пзградњу .илнп елсктрана ради снабдеваља својих до.чаћннстава’ електричном енерпгјо.и, а ако имају вншак онда тај вишак слектроенергијс дужна је да преузме Електродистрибуција. Месне заједшше такође he .мо11п да граде .мпнлелсктране за потрсбе села нли једног дсла ссла. На ово.и састанку изнета је и инфор.машЈЈа да је крагујевачка „Застава” урадила про7отип Typoiuie за миниелектранс која се 'сада налазл у фази исгптгвања. а редовиа производ_н>а тгрбина очекује сс у 1985. годинн. Д. Г. СУСРЕТИ УЧЕНИЈКА СПЕЦШАЛНИХ ШКОЛА Y ПАРАБИНУ За другарство највепе оцене © Основна школа „Стеван Јаковљевић" 17. 18. и 19. маја биће домађин сусрета специјалних школа *и одељења При Основној школи „Стеван ЈаковљсвиК" постоје три спсцијална одсљења која похађају учсници са психофизичким смеTiba.ua. II ова деца и.мају сусретс и смотре са другови.ма из др угих градова и то са децом из Ти.мочкс крајине. Сусрети сс ог лсдају у спортским дисциплина ма. изложби ученичких радова и културно-забавним лрограму. Најбољи иду на рспубличку смо тру. Ово ]с прави пачин да се деца сусрстну, зближс, упознају и на свој начин дружс и радују. ОПШТИНСКА ОРГА1ШЗАЦША САВЕЗА ИНВАЛИДА Добро' се радило у последње чстири године, оценила јс кокфсренција друштвено-хуманитар нс организацијс инвалида. Многобројнс активности, свс усмерснс ка побољшању соиијалног н животног положаја чланова. спро всдсне су према плану и лрограму, уз неизбежан утицај фактора из протеклог псриода. Нијс изостала ни богата друштвенополитичка и економска активност. У нарсдном периоду, како смо сазнали од новоизабраног предссдника Ранка Бркића, Општинска организација инвалида Параћина, своји.м деловањем труддићс сс да остаис на завидно.м мссту међу сродним органнзацијама у рсгиону. Наимс, послс крагујевачкс, параћмнска .Организација инвалида бројчано и флнансијски најјача јс и по актлвности позната у дколини, Од конкретних задатака, инва лида удружсни у Организацнју и.мају намеру да. у новој згради „Црница 1". код хотсла „Петрус", за члановс који ћс ту ста новати , а и за one осталс, отворе ссрвис за пуж.е рубља и при прсмањс хране. Такође, инвалиди имају идеју да се на неком пункту у граду, по свој прилици у Општинском суду. отвори киоск у коме би неко од ibirx продавао' судске потребштине и слично. М. М. Према одређено.м редослсду, овс годинс сусрсти he се одржа ти у Параћину чији је носилац Основна школа „Стеван Јаковљс вић", а деца he боравити три дана у граду на Црници и бити с.мештсна у насељу „7. јули." Ову ху.манитарну манифестацију треба подржати. што су учинилс и многе парађшгске ра лнс организације, дајуПи олређе на срсдства и пружајући no.uoh приликом н>сног организовања. С. Ј. Општинско такмичење из страног језика ДОБРО ЗНАЊЕ Најбољн резултат на општинско.м такмичењу из фраицуског језнка показала је MiEpjana Стојановић, учепица осмог разреда шко- •Је „Стеван ЈаковљевнН" којој јс ттрнпало прво место у оппгпши, друга је Јелена By чковнћ, ученпца школе „Бура Јакшнћ”, а на треће место пласирала се Љнљана Крндцја, такођс ученица школе „Бура Јакшић”. Весна Си.миђ, ученица шко ле „Момчило Поповпћ”, осво јила је највпше лоена на та к.мичењу из руског језика и прво место, друго је npimaло Драганн Милосављевић нз школе „25. мај” из Попов иа, а треће Иванн Адамовић пз школе „Бура Јакпшћ”. С. Ј. 5 Шпанаа Спортске игре „ПАРАНИНКА” ДОМАНИН КОНДИТОРИЈАДЕ Десете Јубпларие‘ кондиторске нгре ове годпне одржаће се од ‘31. маја до 2. Јуна у Шнбсннку. До.маћшг кондиторнјаде је фабрпка бомбона ратлука и жвакаНих гума „Параћинка” која ове године славп шездесетогодмшњнцу постојања. Цмљ зваквнм сусретима је дружење it спортска такмичења ueby радшшима, пронзвођачима кондиторских пронзво па из целе земље. Пријавље не су укупно 22 екипе са око 1000 такмнчара. Ј М. Ж..
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА 25. ЛПРНЛ 1974. ■ БРОЈ 256-257 СА П0Т0ЧЛНИМА Y ПОБРАТИМСКОМ ТОВАРНИКУ ЗАВРШЕНИ „СУСРЕТИ СЕЛЛ '84" Митннг на Спо.мен гробљу v Товарнику Житељи Товарппка. ссла у By коварској олштпнп, достојанстБС но су лрославпли 12. апрпл Дан ОСЛОбођСЈБЗ ссла и годшпњицс пробоја Срсмског фронта. На спсчаној акадсмпји уочи празни ка особо!)ен»а своипране су успо мснс на ратне, али славнс дане. а зати.м су сс разлеглс трубе ду вачког орксстра пз братског ссла Мионпца код Вал.сва са којом Товарничани негују побрати мске односе всћ десстак годпна. Програм посвећен јубилсју Срсмапа извели су зајсднпчки Културно умстнпчка друштва Товар нпка и Мсснс заједнпцс Миопица. Сутрадан у поподнсвпм часовима Товарппчапп.ма п њпховом слављу п расположсњу прпдружила сс и делегацпја побратим-' и.с Мсснс заједнпис Поточап Иоточапи и Товарпичани потппса ли су Повсљу о братимљсњу 1975. годинс, али их истпнски побратпмство всзујс још са Срс мског фронта. У борбама за ко начно ослобођсњс наше зсмљс од фашистпчког окупатора на Срсмском фронту су учсствовалп и борцп из Поточца, од којих су многи заувск остаии закопани у плодпој срс.мској оавници. Борцп Поточца борили су се у про слављеној Шсстој лпчкој,. чпји јс ратнп пут водио управо кроз ова мсста. Дслсгација Пото.чца поло жила јс венац па спомсн костур ницу у Товарппку, а о тпм рагним данп.ма говорио јс Бора Рупић, председник Општипског од бора СУБНОР-а Параћпп. — Братство и јсдинство су на ша светлосна грађевппа у чијс пемсље јс заувск уткапо хиљаде живота наших другова п сабораца и мора.мо је чувати ,као зсни цу ока, управо опако како је го вс.рио и друг Тито, рекао јс између осталог окупл>еним грађаиима Товариика Бора РупиИ, на свсчаном митипгу прсд Спомен костурницом. Поточани су поново обишли зграду бпвшс партч занскс болиицс у којој су Нсмци па дивљачки начип масакри рали рањенике п болесшлсе који нису успели па буду свакуисани приликом пол!срања липије срем ског фронта. У том масакру страдали.су и многи раљспи бор ци из Поточца и других помора вских села. НАПРЕДНО СЕЛО ТОВАРНИК Ссло Товарник припада Вуковарској општини, а иалазп сс на гранИци измсђу два јака прпврс дна цснтра. Шида и Вуковара. Товарник јс јсдно од напреднијих ссла у тој опшгини и броји з.ооо становпика ,који живс у близу 1.000 домова. Товарник да нас има свс оно штсГ је погрсбно јсдно.м налрсдном сслу. Пољопри врсдна организација из Товарни ка убраја сс у пауспсшнијс раднс организацијс у нољопрпврсди тога краја, која развија свс обликс сарад!вс са кндивилуалним пољоприврсдним произвођачима Овс годинс побратими из Toварника су нас сачекапи у старој школској згради која носи пмс чувсног хрпатског пссника Антуиа Густава Матоша који јс рођсп у Товарнику и ту створио < вој највсђи Kibii/KCBHii опус. Beh пдуће године побратими he нас дочскати у новој школској згра ди. чији камсн тсмељац је лоста вљсн 13. априла у част Дана ос побођсња. Сусрст двсју мсснпх зајсдница био јс лспа прилика да сс join једном размснс стсчена искустпа, а поклоне побратими.ма за празник ослобођсња испрсд Меснс заједнлис Погочац уручио јс Стојан Пстровић. Мирослав Mapnh, зсмсник дирсктора Основнс школс у Поточцу, колсгама II побратимима уз чсститке за празник уручио јс, такођс, пригодне поклонс. — Мссна зајсдница Поточац спремна јс у свако.м трснутку да пружн сваковрсну помоћ сво јој побратнмској Месној заједници Товарпик, како у материјалном тако и у моралном погледу. Лсп је примср сарадње и зајсдничка омладинска радна бригада, рскао јс у поздравној рсчи на крају јсдноднсвног дружеља предссдник Скупштине мссне заједнице По точац Стојан ПетровиИ. Дуго су сс побратими растајалл у позне ноћне сате, размсљи вали поздравс и поруке, у.з обс ћањс да he сви попово бити на окупу 25. маја у Поточцу. М. Димитрмјевић illiMOn ДУО Д. МУ1НШ-МИИ1 Ф Први пут у историји ове културне акције на победничком постољу су две екипе • После дивовске борбе резултат нерешеи • Обиље нзванредних тачака Ф Укупно 68 приредби видело преко 30 хиљада гледалаца • „Сусрсти села” — иародна културна традиција У прстссној сали главичког до ма културс 15. април одвијала сс послсдња финална прирсдба оBoroAiHuibiix „Сусрста ссла”. Пред изванрсдном публиком дс шавао сс ватромст најбољих ку лтурно-умстничких тачака Главицс и Доњс мутницс, двс нај бољс скипе у досадашњих шсз дссет и осам прирсдби, колико је извсдсно па позорницама до мова културс широм општинс. Са.м овај податак говори вјппс од сваке похвалс аматсризму, Ако сс узме у обзир и број глс далаца који премашујс бројку од тридссстак хиљада, схвата Изворна група из Доње Мутнице гослав Николић, изворни фолклор, сочан народни хумор и си јасст других успсшних тачака красило јс скипу Дољс Мутницс. Главица. домаћин последњсг сусрста. имала јс прекрасну гру пу псвача, та.мбурашки оркестар фолклор у кореографији и најбољи хор и ниску биссрних та чака. И први пут у историји „Сусрста села" члапови жирија су одлучили мало другачије него до тада. Учинили су прсседан и за побсдника прогласили први пут двс скипс. И Главицу и До н.у Мутницу. Својновци гости братског Петровца Побратими оиет заједно Поводом ГОДИШЊ11ЦС пробоја Сре.мског фронта и пра зника ослобођења села Петровца у вуковарској општнпи караван од преко стотипу Својноваца посстио је своје побратиме са који.ма нх везују заједничке жртвс у пародноослободилачкој бо рби, Повсља о братимљењу и надасве братство и јединство. После свечаног митннга, I гости су положнли венце на спомснпк палим борцима за ослобођсња Пстровца и око ЛИНС I! одали дужну пошту пзгинулпм за слободу. Лично прнјател>ство и поб ратимство још једном је до шло до нзражаја, а два дана 14. и 15. априла, билп су мало за раздрагане побрати ме. Петровчани узвраћају посе ту Својновцима 14. октобра за Дан ослобођења овог села. Хладноћа успорила сетву © Прво зрно кукуруза бачено у бразду у Ратару Хладно и још увек влажно зе мљиштс нс дозвољава да се пролсћни радови одвијају прсма календару. Пролсћс јс одавно крочило, али пролећни радо вл у пољу каснс. Сства кукуруза јс у озбиљном закашњењу. До сада је под ку-. курузо.м поссјано само пст одсто од прсдвиђених површина. Прво зрно бачсно јс у бразду у атару ссла Ратара. Почетак маја бићс у зпаку сствс кукуру за, а овс годинс највише he се сејати хибриди „704" и „6661”. Ситуација са сством сунцокрс та лијс ни мало повољна. Инте рссовањс за сству сунцокрста у индивидуално.м ссктору је слабо. Радна организација „7. јули" још увек нијс завршила сетву на планираних 24 хсктара, а су нцокрст he највишс зассјати Ра дна организација „1. мај". Ни овс годинс план сствс шећсрнс рспс по своЈ прилици uchc бити испуњсн. До сада јс засејано око 90 хсктара, а планирано је 145 хсктара у Радној организацији коопсраната „7 јули". Ila цслокупно.м подручју опгцтинс Параћин планом јсссibc сствс прсдвиђено јс да сс за ссје око 400 хектара. М. Д. ПРОЛЕБНИ РАДОВИ сс колико јс ова манифестација значајна и колико јс дубоко укорењсна у народну традицију овог краја. Заиста, „Сусрсти сс ла" су постали саставни дсо ку лтурног живота нашсг села. тра диција која има двс дсцснијс иза ссбс. Од двадссст лсвет ссла у так -мичарском ланцу послс плеј-офа у финалу су сс пашлс двс диво пскс скипс Главицс к Доњс Му тниис. Члаповима жирија Мила пу Ћокићу, Мики Миловановићу и Бошку МиколиИу било јс заис та најтсжс тс всчсри. Како од бриљантних тачака изабрати па јбољу, дати адскватну опсну, кал нс постоји тако прецизна мсрна јсдиница кад јс у питању сстстика. Дуст певача изворних пссама група жсна са пзворним аријама, бравурозни хармоникаш Дра За тренутак био је то мали шок у гледалишту. којс јс уско ро поздравило овакву одлуку. За разлику од н>сга рукопопиоци главичкс скипе реагују бурпо и заиста се педолично одпо се прсма члановима жирмја. вре bajyhii их ружнпм погрдама, јер „uchc Hit са кпм да делс прво ме сто". Kpajibe искорсктан олнос и то од странс истакнутих руко водилаца one папрсдпс мссне зајсдпицс. Побсднички дуо Главииа — Доња * Мутница joiu једном he показати својс најбољс гачкс и на рсвијалној прирсдби. Трсће мссто припало јс скипп Стубицс. која јс овс године начинила лријатно изнснађење. bhhvbhiii сс пз просечности у са.м врх ку лтурнс табслс „Сусрсти.села S4" М. Д. ЗАШТО ФАБРИКЕ СТОЧНЕ ХРАНЕ УСЛОВЉАВАЈУ ПРОДАЈУ КОНЦЕНТРАТА ИСКЉУЧИВО У 3AMEHY ЗА КУКУРУЗ? Скупља дара него масло Ф Ово питање већ дужс времеиа мучл пољопривреднике, а несређена ситуација у агроиндустрцјском ланцу доводи до нометње што се посебно одражава на развој сточног фопда. На недавној седници Скупштине општине делегат из Ратара МИЛУТИН МИЛЕТИБ поставио је ово питање и тражио одговор, који је стигао из „Житомлина” са следећим објашњење.м: — Одлуко.м о највиши.м цснама кукуруза прсдвлђено јс да највлта откупна цсна 17 динара по јсдном килограму. а оллуко.м о највишим пснама олрсђсних сировина за производп.у ин дустријскс сточне хранс и о плчину образовања цсна индустри јскс сточнс хранс иена кукуруза са зависни.м трошковима можс да се рачуна на 17.70 динара, а као што јс познато.на домаће.м тржишту за ову цсау не можс да се пабави кукуруХ всћ јс ibciona иена знатио вишл. Уколико се пс би вршила за.мсна. нс бл било сировинс за производњу копцснтрата. a no впшим цсна.ма нс бп с.мео да сс плаћа кукуруз јср сс тп.ме чппп закон скп прекшај. Поред проблсма у обсзбс1)е»ву кукуруза као оснозне сировине, join вшие тсшкоћа имамо у набавци сојпне сач.мс п рибљег брашпа којп се пскључиво могу обсзбсдптп пз увоза. Из ових рлзлога прпоритстно пропзводпмо п испоручујемо стбчну храi:y чланицама репро целпне, за производњу меса. којс извозо.м мсса обсзосђују увоз нсдостајуhnx ко.мпоненти. Навсдепс тешкоће у обсзбсђсњу сировина за сточну храпу пи смо у могућности да сами рсши * мо. а напомпњсмо да оствзрујемо губиткс због непотпуког коpinnhciba капацитета, гласп одговор пз „Жпто.млпна" из Светозарсва. У селу најактнвнији младн © Основна организација Савеза социјалисгичке омладине у селу Трешњевици спада у рсд најактивнијих организација, а та се активност огледа у многоструким акцмјама »соје резултирају успесима. У сво.м раду о.младпна пз Тре шњевицс наплази па свесрдну по.моћ свпх друштвсно-полптпчкпх струка у Мссној зајсднпцп. Органпзована у Основној организацији која броји преко 60 чланова актпвна .јс у. свпм впдовпма делатности ца селу. Прско омладинаца дслсгпранпх у Скупштпну месне зајсдницс, Соипјалпстпчкп савсз п у осталс друштвено *политичкс органпзаци је задовољава своје са.моуправнс пнтерссе. Схватившк нужчостус ког повсзиваља са младпма п нсопходност да сс младима да пуна подршка, друштвено-полптичке организаиијс Трешљевице пружају помоћ младима. Порсд рсдовних активности које подп Општппска конфсрснцпја ССО. а у које су и млади Трешњевпце укључени. као на примср у Акцпјп „Млади пољопривреднцк — самоуправљач", као п у сви.м ibcnii.M видовпма и облицпма. младп TpeinibCBinic органпзовано раде у омладпнској ра дној брпгади. културно-у.мстни чком друттву ,,111умзц|па' -ло и у фудбалском клубу под пстпм именом. Дап омладинскпх радпих бригада обелсжен јс радно. а пзвслспа јс и акцпја на уређају простора око До.ма кул турс. Са ђанпма основнс школс претпрошлс педсљс уређен јс простор школског дворишта и фудбалског игралишта. Ових дана јс усаглашеи и Ста тут КУД-а .Шумадија" који he се постојсћпм секцијама конти нупрано органпзоватп програме током целс године, а нс само у акцпјп „Сусрети села". Параћин всћ п суселнпх опигтпна. — Зани.мљив је полатак да. се добар број младих v Трешњсвипи опредсљује да истане ла селу. Међутп.м, v све.му то.ме и.ма it неколико важних ироблема, a нрс свега што Трсшњевииа још увек нема амбулапту пошгу пи школу. опакву како би трсбало да има. Управо сс ради нл томе да сс парслних годипа ови објеi<iit пзградс. а први .међу њима 6nhe нова зграда Осповне школс, рскао нам јс РАЈКО IIMKOДИЈЕВИЂ, делегат у Општив6
КУЛТУРА ОБРАЗОВАЊЕ 25. АПРИЛ 1984. ■ БРОЈ 256-257 ЗАВРШЕНА РЕГИОНАЛНА СМОТРА ДРАМСКИХ АМАТЕРА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА лемиИвипи ава | „ маратонци ИДУ ДАЉЕ Пеема броја тито Мссец се тужцо над зе.иљо.и поеио, чарп мс ibcio.ec ка иебу зоеу, зеезде .ии пееају успаванку, облаци огрлицу кову. Велике планине и шуме Облаци, цебо плаво. Ue.ia земља наша И сунцс iu.ro сс жути. Ја и dpoo вито To јс eo.bemi Tino. ОШ „25. Весца Савић, VI-1 мај” Поповап ■ ОД 15. ДО 2Z. АПРНЛА Y ПАРАШШУ ТРАЈАЛА РЕГИОНАЛНА СМОТРА ДРАМСКИХ АМАТЕРА Ш¥А1АДИЈЕ И ПОМО РАВЉА к CTPY4HA КОМНСИЈА ПРЕДЛОЖИЛА ПРЕДСТАВЕ ЗА ФЕСТИВАЛ aXIATEPCKIIX ПОЗОРИШТА СРБШЕ, ЗА БРАМС Н ФЕСТНВАЛ ДЕ.ЧШЕГ ЦОЗОРИШТА CTBAPA.IAШТВА Y ЖАБАРИ.МА ■ ИАГРАДЕ ЗА ПОЈЕДИНАЧНА ОСТВАРЕЊА i Диано је бити лшљеник иеба $ и ibcioe савегпаис први, $ оно ти пружа сее што ти $ треба, $ док чаробна лепота око те $ врви. Са ДЕЧЈИ свкх страна снови сеета Још увек .ииришу тулипани и мрра плава, зе.иља мс још увек ма.ии ■ и све ми се вшие спава. чу/у се речи сваког дстста: Да нцкад не буде рата, нека на.и се Сунце с.исје, да буд.ио као сеја и бата, да нас топ.гота .иајке увск греје". Ми деца света и црна и бела и жута; желимо да се и даље небо мирло смеје, сто пута, хиљаду пута. Али ипак радије на земљи ћу стајати јер на њој корачам no чврстом тлу, и сее док he неба бити п Oct iiCTOKCi, заппда, сеесра и југа, ’ $ ја ћу бити у сну. трајагги шарени прздрав плови no сви.и пространстеи.иа целога света, јер то су дечји снови. Завсса Аматерског позоришта из Параћина подигнута је 15. априла и позорница те вечсри устуиљена дечијој сцени из Параћкна која је пргдставо.м ван конкурсиције, „Вашар у Тополи" отворила овогодишњу регионалну с.мотру драмских а.матера. Од те вечери седам дана за редом, палила су сс светла позорницс и порсд монодра.ме „Ортаци" и концсрта из Шида, пара&инска публика и стручна комисија видсли су пвт т.чкмичаркисклх представа. „Коппана". параћинских аматера, „Маратон ци трче почасни круг", КУД-а „Абрашевлћ" из Тополе, „Пропаст света". светозаревачких ама тера, „Државни лопоа”, Аматерског друштва „Чагољ" из Мливе, „Сребргпд. свећњдци". Омладинског културно-уметничког друштва из Крагујевца. конкурисали су за најбољу пргдставу у региону. Полазећи од утнрђсних критеријума и пропозиција за регионадне смотре, (тр<<на комџсија је предложида за Фестивал аматсрскнх аозорлшта Србије лред сгаву' „Маратонци трчи почаспн круг” КУД-а „Абрашевић" из To лоле, за БРАМС „Пропаст света”, ГАП-а из Свстозарева, a a .,Baniap у Тополи” за Фестива.т дечијег позоришног стваралаштва у Жабарима. Диплома Савсза а.матера Срби*је за изузетан доиринос развоја аматеризма додељена је Мики Милосављевићу. аматерско.м редитсљу и глумцу Ссоског а.чатерског друштва „Чагољ" из Миливе. Нагр.ада за рсжију припала је Миодрагу ЈуришиИу, за режију представс „Маратонцц трче почасни круг", за сценографиЈу припала је Зорану Ивановмћу, зд представу „Коиггана". а у истоименој прсдстави припала јс паграда за костимс Ирени Рот Портиој. Награда за музичке и сиетлосне сфсктс додељсна ie Милораду Јовновићу за прсдстану „Пропаст света" у извођењу свстозаревачких аматсра. За главну мушуку улогу дедсљенс су ipu равноправне каградс. Бранимир Драгослављеиићу, Миодрагу Јовановићу ц плраћин ском глу.мцу Славол»убу МатиЦу. За главну шенску улргу награђе на је Слмка Ћурић за улогу Ко-; штапе, а Рељи Давидовићу Мироставу Дедељковићу и параћин ској глумици Славици Пајић до дељене су наградс за спизодну, улогс. С. Јовавовић ПРЕМИЈЕРА ГАП-а: ВАШАР Y ТОПОЛИ ВАШАР iE bi, А ВА ВАШАРУ Добрица Ерић: -„Вашар у Тополи”; режија Дука Јовановић; сценографија Зоран Ивановић, костимографија Ирена Рот Портној Драгана Рскпћ, VI-2 ОШ „25. мај” Снежана Бурић, VI-2 ОШ „25. мај” у Буљану ,У воћњаку”: Снлвапа Радпсављевић, ОШ „25. мај' Поповац СУСРЕТИ ДРУГАРСТВА РАДНИКА ЦЕМЕНТАРЕ СТВАРАЛАШТВО ИЗ ФАБРИЧНЕ ХАЛЕ • У Фабрици цемента „Нови Поповац” 17. aib рила одржана смотра културног стваралаив тва радника ове радне организацнје @ Одабрани најбољи песници, рецитатори, сликари. глумци ауторп фотографија и кратког филма ПРОЛЕБНА ПЕСМА МАЈКА Доћи, dobu, ој' пролеће, dobu у мој крај И донеси све лепоте у мој завичај. Мајка је богиња љубави. Златасто жито што се Културно-уметничко друштво „Бранко Ристић" Фабрпке цемента „Нови Поповац” 17. априла органпзовало је сусрете радника ове организације којом прилпко.м су радници — културни .ствараоци, показалп оно што cv- створилн v паузи измеВу две смене, v часовнма слободног времена преточилн идегу у стварност која је рођена за машином. Ово.м придиком одржано ie такмнчење v литерарном, драмско.ч п ликовном стваралаштву, решгговању, уметничкој фотоДругн део такмнчења у музичко.м стваралаштву одржаће се маја. Поред свпм овн.м na јбољи.м ствараоцима су општшјски сусрети који ће п.м, веру јемо v т-о, досадашња пракса то потврђује донетп бројне награде и впсоки плас.маи. С. Ј, Донеси нам белс лале п пупољке мирисавпх ружа. Донеси нам дечје цгре u љубав што срце — срцу срце живота, машта, роВених сноеа, и патн>и. таласа. графији и кратком филхго. По оцени жирија. прва града за слпкарство ннјс надоделе „ОРТАЦИ” У СПЛИТУ и имотском Пресе.чи се вашар из То-> поле у Параћин. И то вашар који је у стих преточио Доб ршда Ерић, на сцену поставпо Дука Јовановић, а њего bi! учесници билп члановн дсчије сцеце п глу.мцп А.матерског позорншта нз Параћнна. Вашар, а на вашару... Шта рећп, шта је било тамо. Прс свсга права игра. Игра која је као првенац дечнје сцене право освеже1бс за Лхубитеље позоришне уметџости из Параћина. Члаиови дечије сиепе, Дра гослав Кулић, Саша Нешић, Невенка Николић, Драгаиа Ннколић, Јасмнна Жмваноr.nh, Наташа Стеваиовић, Славнша Марковиђ, Зорица Фнлнповић, Влада Днмнтри Јевић, Ненад Јелача, Весна Милутнџовпћ. Моччило Аранђеловнћ, Слађана Киш, Зораи Милошевић, Дапијела МиљковиН, Дн.митрије Ммчојковнћ, Миодрдг Манојло внћ, Слаћана Си.мнћ, Данијела Вујиновић играли су се и својом игром освојнлн гледалиште. Лако и*лепршаво носили cv сценом вашарску буку, шаренпло и дечнјс радости што се на вашару pabajy. Игралн су се, а пгра је најбоља глума. Играли су се и одрасли глу мцп. II с пуним празом можсдао. рећн. одпсрали cv ликове као никада до сада. Милоцан Нлнћ са ликодх Ике лакоНом игре освојио је публику и био носндац представе. He заостаје ни лик Дпће у пзванредној цн- ■гсрпретацији Миломира Јоваповића, а Миган Глигори јевић је Брану одпграо са доста профсспоиалностн као и Босиљка- Петровић улогу Даре. Овој богатој галериЈи ликова додајмо и добру ¥ло гу Љиљане Павловпћ п Дра гана Живаповнћа, а Сахпа Нагулић и Страхиња Николић, дочаралн су вашарске свираче. Зоран Ивановић, такође је одлично урадио део свог посла и сценографија је оно што ће се дуго памтнтн након лредставе као u костимн Ирене Рот ПортндЈ. За ову добру представу, свакако, честптке треба упу1птн и Дукн Јовановићу ко ји је озбпљшгм радом уиграо овај комбиновани ансамбл који може да cq мери са много искуснијпм н старнји.м II од себе. Параћинском позоршпту као позоришту са богатом траднцнјом управо је недоста^ала дечија сцена идне 1ПЈ.Л1 ^осниваљем, потврБено је овол! прилцком, направл.ен је пун погодак. Ово је н прави пут како се иегују м разг.ијају млади таленти из чнјих редова, верујемо, стасаће добри глумци и по пуннти редове параћинског позоршита. С. Ј. пружа. Мајка, Донеси нам јарко сунце и лептире дивних боја. Донеси нам љубичице и све што жели машта моја. топлота гито due храбрости греје ceaico срце страница књиге живота. дељена, а дрип? награду ла—— Милија Раккћ п Бобап Николнћ, док је тоећа награда додељена Аранђелу Перићу за акт\’елну карикат\т>у. Прва награда за уметничку фотогпафи^ прнпала је МпрЈани Московљевпћ, npvra НеГоран Бурпћ VII-3 ОШ „25. мај”, Поповац Оливера РакиИ IV ОШ „25. мај” венки Миловаиовцћ, a Славомиру Миденковнћу. V области лнтерарног ралаштва, најбољу necxtv трећа стванмао На позив Алгерпатттвног казалитта „Егшцентар” из Сплнта 27. и 28. априла гостоваће Градско а.матсрско позориштс. Параћшши ће се у Сплиту ц Hmqtcko.m пред стгавцти монодрамом Мирос лава Димитријевнћа „Ортаци”, коју казује глумац Томислав Борђевић, а режирао јс Бока Обрадовнћ. АКВАРЕЛИ ТЕОФИЛА ШУЛАЈКОВСКОГ е ПРОЛЕБЕ је Милија Ракпћ п освојпо прbv наград\’, дрмгонаграђена ie Славнца Благгмевпћ, а трећу награде деле Љиљана Кузмановић п С.миља Радовановић. лок ДЕ.1АЦ СТАННСЛВД.ЕВИБ -ПЕСНИЧКО ОТКРОВЕЊЕ Пејзажи Теофила Шулајковског изложени у холу Позоришта ® Унапрећлвање међурепубличке културне сарадње Нешто се миче тамо’ иза жбуна, нешто дише гако cv v области поозе лве тпеће награде снажно, неком нежном руком око себе, ocelia To је пролеће, срце куца ужурбано, неко ме милује по коси, расипа топлоту и иови живот се по мирису, no даху. А ко лн је то? сигурно. Оно једино може бити тако допељепе Драгипц лепо, цветно, мирисаво, нежно ... Живи оно сад са намд, « бнће ту читава три мссеца. Заплакаће некад над нама, можда, ссћајућц се неког тужног доживљаја, палиће вечернма хил»аде Лазовић и Смиља Радовановић. Најбољи репепционар па нивоу Фабрице пемента је Л»иљана Мвлошевиђ, а ол.мах нза н»е Мома Јарковиђ. Миодраг Tacnh. Славомир Ми цдзшовић и Л»убиша СтоЈановић су најбо;вд гл\ \пш Фдбрн ке Це.мепта „Нови Поповац”, a злађаннх фешерића рсшимо н најтеже птица. похцаљен је п мл-адп $ ЖнвоЈии Бцкцћ, $ Поред поменутих амдтер награда. Дејац Станисдвљевцћз уче нцк првог разреда усадеремос образоддпЈа из Пдраћина ново јс песинчка открп he, Ца конкурсу југословенског фестнвала поезцје „ДДај ека руковања” у Тнтограду у конкуренцпји 226 песннка M3 целе земље ушао је у финални нзбор од 25 цеснп-. ка који коикуршпу за једиу од награда, песмом ,Јаднн Бетопен”. Проглашеже побе знпка обавиће се 2Л маја у Титограду. Параћин све внше постаје расачник младих књижсвннх талената. „Богатства сунчаног адаксдонс ког поддебља сажета су у папети Теофила Шулајковског. А. ли ризд.м његовог потсза, прсчишћен од фразираља поједностављен јс до принлачкс финоће псјзджа, ко.мс јсдннр ррипада гатс п унапређују међуопштинску културу сарадљу. залажу се да II на овај начин култура да свој допринрс садашњем тренут ку соипјалистичког напретка на шс заједнице. Омогућиће на.м нгру по меканој ливади. Заборавиеваки учеснпк v такмичењу добпо је врелпу kibiitv. М. Д. ћемо мало школске бриге иекако нам ,је сад дража лопта него кн>ига. Правићемо понекад друштво пролећу, замишљенн, седеБсмо обаснпапи мессчевим среДРУЖЕЊЕ С ПИСАНОМ РЕЧИ бром. Радица Обрадовић, VII-3 ОШ „25. маГ’ ЛНТЕРАРЦИ ИЗ ШНОЛЕ „25. МАЈ МОЈА МАЦА | Моја .иаца зове сс Цаца ceaicoi се дана лоптом баца. Моја .иаца лепо биће Као да је изашла из ТВ upi itha. Кад Кад /е је грлим, она мази.и она сс срди,. се плазп. Шарена је, црно бела, као из бајкс Мачке у xyhu не волс мајке. Ма.иа ме .иоја .стално за Цацу ipdti. Ја. ie крадо.и .иалујем, па нека,се .ua.ua срди. ’’орчца Трнфунодић, IV ОП „25- мај” $ Сусрет са литерарном свкцм- $ јом Осиовнс шкоче „25. мај" $ цоказао је да се и из ових киу- $ па могу одабрати дрбри пссници. Мдађи старијц основци пред стављдли су С6 стиховима и про зним радовима, онако кдко. то радс на сваком свом сусрету. $ Прочита се рад, а онда следи дискусија и размсњивање искуства. Свс то пажљиво прати и ус- $ мерава у .млађпм разредима В$- $ дмила Миласављевић, д сгаријо $ литерарце прцнромају за булуhe иесникв наставници, у Maniвић, у Стубици Славијанка Ракић, а у Куљаиу Зорииа Илић. Потврда да основци из ове школе воле да ппшу и лену реч ноштују и цено, сведочв бројнс награде и учвствоваље на многим конкурснма као и лепо опремљен и урађен Зборник несама поводо.м прошлогодиилве „Песничке штафете". Следсћи сусрет са летирарном сскцијом Основне Школе „Бранко Крсмацовић' у Дољој Мутнпци. С. Ј. свом ника јатно свега својом присутиошћу умсти којом нсзаборавно лриосваја живу присутносг што сунце спушта у гране U травс. у жубор и валовите ду бине. у стеиовиту стаменост вср тикалне трајности. да би нд.м свс то ддривао у и.мс наидег на сушног продуховљаваља до узвшненостп". рекао је о овом сли кару Звонко СтојановиК. Али о овом барду палете много се ни ше сазнајс када сс гледају њсгови акварели и пастсли. поред којих се пролазц. застајкујс и npaha од дивног узбуђења. као када сс пролази кроз истиниту панораму. Теофил Шулајковски је заврiuiio Школу за примењсну умет ност, Педаготку акалсмију н Филозофски факултет. Његова дела красе многе галсрије и при ватне колекције у Југослзвијп. Фрапцуској. Швајнарској. Грчкој Енглеској, Пољској, Чехоглопачкој, Аустралији. ЕгЈтту. Пс-мдч-. кој и други.м земља.ма. Овом мзложбом Hr'iiran за ку лтуру и инФормчсдшс из Скопл.д и СГП кудтурс и uu>bop.4’iсан>а из Параћина настоје да бо УСПЕХ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „РАДО.1Е ЦОМАНОВИН” ЗОРАН РАЈИН НАЈБОЉИ СЛИКАР На лпковиом конкурсу „Внзија мпра" Пмонирског иентра „Сапски венац" у Бе ограду пристигло је 100.000 радова од чега је жнрп одабрао 9.000 радова за званпчhv конкуренцију. После одлуке прву награду освојио гс ученпк Основне школе „Радоје До.мановнћ' Ра|ић. Зоран 7 Са још девет награђених учсппка Рајнћ ћс представвати нашу земљу на међуна родном п ликовном конкурсу „Внзнја мпра", а нзложба најбољпх радова биће отворена v Велпкој Брггганији KPa.iy’4 овр годпнр. Зоран Рајпћ је члан лпков не секпнје ове школе којом руководп ликовни педагог п с.пикар Срећко Здравковић. М. Д.
ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Јединство без пораза ТАКОВО — ЈЕДИНСТВО и:О Једннство: Богосавл.евнћ, Апђелковпћ, Петковнћ, МнленковмВ, Ммлић, Дреновац. вић, Костић. Победоносни лоход Једннства се иаставља. Од почстка пролепног дела првспства у Другој српској ЛЈ1ГЛ однграно је по шест утакмнца, Јединство је четпри гпта гостовало, два пута било пред својом публиком, четирл пута победило. два пут бпо пред својом лубисрешеио. To бн бло биланс врло успешиог старта „зелснпх”. Међутим, и поред овако успешног старта Шу.мадлја ни Мирковнћ, Матпћ, Стапкопић, Пеллнокако да се „откачи". На ко.јл лачин, то само онл знају, али АравБеловчалв побеђују успсшно колико н Је.л;нс1Бо, па су се задњс нсдеље су.мнлшом noбедом гНпшу, бар ло niicaiby „Спорта”, приблк/кплн Јсдпнсtbv на само једал бод. Расплет не можс још много ла сс одуговлачн. У нсдсљу ,ТеЛЛНС1ВО дочекгјс вгто. негго-л ну екнпу Слоге пз Баточпне. a Тумадија Тн.мочанлна. Зпачн расплета иеће oirrn овс недел*е всћ v наредним колн.ма. Пздвје C1U ипформисана. Издавачкв савет: Нада Брвнковпћ, Момчвло Вучковић, Свегнслав ЖнвковиН. Миливојв ILanb, Нада Јомвовић, (заменк« аоежседннхв* Сиежам Јовавоввћ Боривојо Мар-нковић, СлаволуО Обрадовнћ. Жинотв СгоЈавОвић, ЖивоЈнн Гомић (преасед- п Јован Гомнћ. Ypebyje: кЧаакцмокв волегијум Гдавн. оаговоовв голлкнв Сдаво*Гб Обрадовиц Нотшарм: Снежав* Јомнонић Милмц. Жнвковић, Мирослав ЦимитриЈелП Ми ливоје Илић зехнчкв урошшк в Мподраз Мнлемк^мћ Адоес. pJZZintet mZZL* rotmOf 4. Поитански фам Ј8. Гелсфож Гпввии в оаговорни уредш.в 52-552 ри 4^94 llpei злззд годиадча 25O.W дипара „олугодишн., 125 00 За СИХа о^^чзрммсадм 635O4-O49-U код СДК Параћнн. Шгамда ГРО ^ГЛАС*’, beoi-рад, Влајкоси аева 8, исзсфоп 540-551, Хираж 11.000 востражство квоструж ро ра Што сс Т1-.чс лослсдњс утакмпце у lopibv.M Мплановцу, где су .мреже ослале нстаклуте, га мо се и пшло по јсдан бод. Тај 1’едаи бол ie освојсн лагано — мирно. Утисак јс да су фудбалерл н |сЈЛог u другог ти.ма пружили слаоу паргпју, до.маlunin iiucy искористнлц .једЈгу, а Јединство две гол шамсс. — За мснс нгра плјс бида ло ma, кажс тернср Момчило То- .'.uih. Игра је напротнв била тактлчки врло добра л свн су лграчн испунили своје задаткс. Можда је и оптерећељс пред сусрет учиннло својс. На пме, пред почстак сусрета у Мплановац су допутовалп л играчл Шумадије пз Аралђсловца. запнтересовани за лсход паше утакмице. Тада с.мо и сазпалп да су oini постигли победу v Нпшу. па па.м опрсз ллје бпо на одмет. Пре.ма веким георлјскл.м прс двиђаљима Једппству је за освајање лрвог места потребно да осво.јл још три бзда па гостоваљн.ма, а icyhn ларавло да забележп свс победе. Задатак ла пзглед није тежак л ладајмо се пајбољсм. М. МплснковиИ ФУДБАЛ Тешка два бода Партизан — Борац 1:2 у врло тешкој у грубој утакмипи Стакларии су из- £ борили два бода. Изборили то је права реч ,1ср су дома- н п ћнни, којпма прстн пспадање пграли груоо. па чак и по- 6 г гпбсјпо. Всроватно да јс узрок искључењс Севипа, ко- ј jii је заједво са домаћи.м цеитарфором доопо црвени кар- м £ тон, била исрвоза у овој врло важпој утакмишх. До.маћл су повслл већ у треће.м минуту, али то нвјс ; i ^омело фудбалере Борца да тактички, лагано али сигур- г; ло мсл.у Партизана. Упорлост нм сс исплатила јер су убо L зо нскорншћенс шансе. Голове су постнгли Дулип и (наЕ равно) Мнлошевић. Победом у Партнзанима, Боран сс водећем Копаони- !• ку прл.макао на само један бод и реално је очекивати ;• да he веН идуће нсдеље прсузсти вођство јер Копаоннк ? гостује код МИП-а у Еупрпји, ,а Борац је у утакмици на н f . свом терслу фаворит. М. М U ’ J a wihhhmi и I НОВИ АВИОН ¥ АЕРО-КЛУБУ ТАБЕЛА ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ ЈУГ ПЛАНИНАРСТВО — ОРЈЕНТИРЦИ 1. Јсдннство Шу.мадлја (А) Ј. Металац 1. Слога >. ФАП 21 21 21 21 21 13 13 11 10 11 5 4 6 6 з 3 4 4 5 7 40:15 38:26 26:11 40:24 34:20 31 30 28 26 На 1аичењ1! I Мађапској Ј. ПКВ ЈУМКО 21 11 3 7 34:27 д-д 25 Y МаБарском граду Псчују 7. п 8. 16 година, а Јовановнћ у катсгоријн до 7. Палплулац 21 9 5 7 26:28 23 алрила одржана су два мсћупародна 17 година. Слободап Радовановић, пла8. Јастребац 21 7 6 х 19:29 20 ориJciiTninioiia такмпчсп>а. To су ПВСК сирао сс иа 29 место између 63 так9. Лсмпнд 21 9 7 11 28:23 19 Куп и Мсчск покал. На и>и.ма Је учсствопало око хмљаду такмичара нз Ју- мичара, а Горан Јовановић 30. идмеђу 10 Прогрес 21 6 7 8 22:29 19 гославнјс, Мпђарскс н Фнпске, развр- 84 своја врпгњака. 11. Таково 12. Ре.монт 13. Шу.мадија (К) 21 21 21 5 .5 5 7 6 5 9 11 11 22:27 31:35 21:29 17 16 15 стани у 13 катсгорнја. Mcby 40 так.мпчара нз Југославнјс бнла су п два о.младнпца пашсг Плапинарско-с.мучарског друштва Јаг.орак. Горан Јовановнћ Рсзултат рсклп бисмо нпје завидан. али ако сс узмс у обзир колико је овај спорт развпјен у Mabapcxoj п Фкнс14. Тимочаннн 21 5 5 11 23:34 15 н Слооодан Радоиановић. коЈ, њнхов n.iaciiaii јс врсдзн свакс 15. Железничар 21 6 3 12 18:38 13 Ila ПВСК Купу Радогановић јс трпохвалс. 16. Златар 21 5 4 12 12:26 12 чао у катсгоријп мушкараца од 15 до 3. Радосавл>ев|<ћ „УТВА“ 1№И KPIIIA Параћински Асро-клуб „Наша крила” и падобрапци, чланови Аеро-Клуба добилц су на раСполагање нови авион за нскакање. Реч је о „Утвн 60” која се ових дана шепури по параћннском небу. На слици нови авнон за нзбациваЈБС падобранаца испред кога је Миодраг ..... ЈовановпН, наставник лстења у Аеро-клубу „Наша крила” у Параћину. ,.. . Ових даиа у Аеро-клубу „Наша крила” који се на- " лазн у улпцп Брашса Крс.мановиђа врши се упис новпх палобранаца. Инфор.мације се могу добитм на телефон I 53-720. М. М. На основу Одлукс Збора раднпка РО „Встро.м’’ OOVP „ПараћшГ * у Параћипу, Комиспја за cpnonobcibc јавнс лицнтаиијс за продају употрсбљавапих моторнпх возила О Г Л А Ш Л В A ПРОДАЈУ МОТОРНИХ ВОЗИЛА ПУТЕМ ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ и то: 1. — Јсдног тсрстпог моЈорног возлла ТА.М 110 — Т — 10, иосивоств 5Д тона у вознои сташу, ироизвсдсно 1976. roAiuic. ПОЧЕТНА UEHA JL 250.000,00 ДИНАРА — Јсдног путничког моториог вознла „Рено 4”, произвсдсног 1976. годинс. Возидо ннјс у возном стаи>у. • ПОЧЕТНА ЦЕНА ЈЕ 50.000.00 ДИНАРА. Трошкови ирсноса власништва падају на тсрсг купиа. Лнцнтацнја he се одржатп у пословном кругу РО „ВетрохГ' OOYP „Параћии’’ у Параћнну, ул Мошс Ппјадс бр. 23, дана 04. 05 1984 годиис са почстком у 10 часова. За наЈпопољнкјсг поиуђача с.матраИс сс оио дицс којс попудп највпшу цсну. Право учсшћа на лиинтацији ииају сва правпа н физичка лииа која прс тога чоложе 10 одсто на имс дспознта од почстнс цене во_ знла. По .окипчаљу јавпе лпцитаиијс дспознт Giihe враћсн учсснпшша лн цитацијс, нзузсв кгпцу комс ћс се дспозит урачунати у купопродајиу цспу. 3. « Возила сс налазс у пословном кругу РО „Вегром” OOYP ,.Параhiui” у Парађииу п могу сс разглсдагп сваког рздиог дапа у време. ну од 7 до 14 часова. КО.МИСИЈА ЗЛ СПРОВОБЕЊЕ ЈАВНЕ ЛНЦИТАЦИЈЕ Осталн смо без па.ма најмплијс. Туга сс увукла у наша сриа и бол за Миладином, спном и братом ннкада неће ишчезнути Многи су пам прптеклн у изражава.мо иуну захвалИЗЈАВА ЗАХВАЈ1НОСТИ пост на указаној пажњи, по moIuiii саучешћу за лзг\'бљеним ciniOM и братом. Захваљујемо п његовим пријатељима, друговима, ко ■мшијама п свим осталим ко ји на.м притекошс и пружиорганизацијс „шгмадпЈв”, шс помоћ у најтежнм трсРобне куће „Београд”,(>Фуд- нуцима. балски клуб „Младост”, Савез Лгодбалских судијзопш- MajKa Мнлка и орат тинсГ којнма овом пршшком Стојаднн Мнлспковић помоћ п делилн са нама тугу и бол: Колектнв Радне Шу.мадпје”, СТОНИ ТЕНИС: 28. АПРИЛА ПОЧИЊЕ БОРАЦ ТРЕБИ Y Лапову, 14. апри;>а однгран Јс пос.-1сдп>1< турннр за првсистпо рсгиопа Шгмадкјс и Поморанља. У коначном пласмапу прпо место заузсо Јс AC из Крагујснца, другн јс Оп.чсиац нз Ionone, а на Tpelic.M мссту су стонотсниссрп Борпа нз ПараћинаY Бораи Dpaha сс пајбољк играч Па-*4 раћнна за ову годину Борнвоје Дулнћ којн јс провсо годниу дана у главнчкој Будућности. Са Дулпћем Борац he у старом саставу попово ла покуша, трсћп пут да сс избори за првака рсгнона и поврптак у Другу српску лнгу .чнЈп су члапови годинама би.ш. Но. ако сс AC пз Крпг\’јсв»а нс квалифмкује у вишн ранг тсшко да he Bopa« ycncni да остварн својс намсрс. ЗАВРШЕНА МЕБУОППТТИНСКА ЛИГА Y McbyomunnicKoj лпги такмпчсњс је злпрше.по послсд№>г.м турнкром 15. априла V Параћнну. Бу.туНпост пз Глапнцс заузола Јс трсће место пако јс вовајлија у лигп. Напредак пз СооЈпопа Је па чствртом. а друга скппа Борца на петом месту. Првак Мсђуопшлш скс лпгс је Младост из КиЈсва, а друга Слога пз Мплатовца, скнпс којс he сс ндуће годпкс такзпгчитп у рсгиокалној лнгп. Ил.уће ссзонс у Mebyonnmnicxoj mini пграћс н стонотспнссрн Тскстнлиа као it ii3 Булана са озбиљтгм прстензнјаЈма па врло впсок плас.мап. ТУЉАНЕ” ПРВАКУ КУПУ Почело је са ti3iiciiabcn>cvi всћ по завршетку екипног прчснства. Стонотсннсерн Буљана у полуфпналпим борба.ма ел11.\П1Н11сали су прпака Onumnicке лиге Текстплца, а у фпналу и другопласирапу екипу Јупиора Борца са 5:2 н тпме нагопестилн да у McbyoniuпшскоЈ лигн ксћс пгратн подреВену улогу. Фпналпи дсо таклшчења за Куп Map шала Тита у општпни Параћин одржаће се 6. маја п у н>езп' he сс такзпппгтн екппе из Међуопшткнске п реп!опа.тнс лиге. Параћип he по своЈ прплппп бптп п органнзатор фпрала Kvna па подручЈс Pcmona коЈе Је презвпВено за 19. маЈ. У заврплшм делу такмнчеља нграће 14 скипа из сваког Огпптпнског савеза по две као u две пз Mebypcniоналпе лкге. Р. Ванек ТУРИР „БРАИИ-ЈЕДНПВО" © НА 5. ОМЛАДМНСКОМ ФУДБАЛСКОМ ТУРНИРУ „БРАТСТВО-ЗЕДИН СТВО Y4ECTBYJY РЕГ1- РЕЗЕНТАЦШЕ МАРИБОРА, ГОРАЖДА, КРАЛзЕВА II ПАРАНИНА S TYP НИР ОТВЛРА ДРУГ МИЛУТИН МИЛОШЕВИБ. |lllllllllllllllllllllllinililllllllllllllllll||lllll|||||||||||||||||||||. Mlffl ошге IllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllIllllllliillilinilin = 19. марта нсстно Јс вучјак — мс = шанац (жепка). Модим лицс код = кот сс налазн да јавн па адрссу = Обрадопић: 54-445. Проналпзачу = припада награда. ПродаЈс.м icyhy са локалом у ули ini Мајора Марка 52, ПараИип. Ушггатп па псту адрссу или тслс фоп 51-808. Продајс.м кућу са плано.м у Поповцу’. Плија Мнловановнћ. зслсфоп 55-545. Продајем зидану гаражу нза згразс ..Југобапка”. Мнодраг Голу бовпћ, Мајора Марка 5а, тслсфон 53.112. ПродаЈс.м или мсп>ам пикспд ку hy на Грзи за кућу илн локал у riapahnny. 035 56-736 од 6,30 до 9 часооа и од 15 до 21 час. Продајсм трактор „Владн.мирац”. Стојан Петровпћ, Лсшје. ПРОДАЈЕМ прпко.пшу поснвост 500 кгр. Гложлачки Вснац 66/1. Г1а pahini, Телсфоп 56.523. Прозајсм ,,шкоду 110 Л” у возПО.Ч1 стању. Упитатп на тсл: 54.967. Продајс.м ,,шкоду 110 Л”, рсгис тровапа до марта 1985 Зорап Пст розић. Главпна, Ilapaiiiui. = Продајсм агрсгат за полсваи.с са = могрром марке ,,Доју” 7 кс и пу = .мпом од лва п по цола са колн- = пи.ма. Стојаднн Мплосав.хлвнН, = Стрнжа код Параћина. Тсл: 44.822, = послс подпс. = ПродаЈсм двособан комфорап. од = мах уссљпв стап од 71 мстара ква = дратиог, са гаражо.м и иодргмо.м. = Епмосово nacc.toc, Нишка Б2/6 Па = ра1нги, тел: 52-532. Братаслав Нов = KOBIlh. ........................... .... ............ „I Свсчаио отварап>с Омладписког турнира, који се по псти пут одржава овог пута на терсну ФК „Цемента” у Поповцу, предвиђено је за 14 часова, 28. апрпла. После дефилеа учеснпка, турнцр he отворити Милутш! Мплошевић, председник ПродаЈсм садиицс рсна у Пара. hnny. Упптати па тсл: 018 63-650 Душап Младеновн11. 000 Продајс.м тополс повољно. Тслсфоп 51-278 од 15 до 18 часова. Брс гадннчка 28, Пара1пш. Продајсм хибриднс куннће „ново зсландски upnciui * ’, шалитонк ме by кунпћпма у брзпни прнраста. 11ајпогодпијн су за узгој у пашс.м поднсбл>у са ЛСПИ.ХЈ и квалптспш.м крзно.м. Уз то продајс.м купиИс ра се ..бслгнјски оријаш”, пајкруппи Јс .xicby KyinihiiAia. Срба НиколмИ Цара Душапа 1, Параћмн. Нассљс Глождак. Продајс.м куппћс pace ,,Чннчпла’ Јовина Букнћ, Мирослава ЈоциИа 61. Ilapahiin. Mciba.M јслпособаи стаи у цсшру града за schii у ПараНкпу. Јави. ти на тслсфон 56-388. У XAAII СПОРТОВЛ „7. ЈУЛ” 28. АПР11ЛА ВЕЛИКО ШТРУМПФОВАВЕ ПРЕДСТАВЛ ОД 17 II 19 Ч. Продајсм >|»пву од 50 ари код Кнссслачкс чссмс н вииоград на пшалиру, orpabcit, код „7. јула”. Упктатп на тсл: 52-306. поподпс. Друштвено-полптичког већа Скупштине СР Србнје. Y културно-уметничком програму учествују аматерн нз Поповца и Забреге а очекују се и атрактнвЈП! скоковн падобранаца Деро кдуба ,Наша крила”. М. Д. Оглашавам нсважсћнм свсдочанс = тво од првог до осмог разрсда из = дато у ОЦЈ ,,25. маЈ” у Поповцу = па JI.MC Слободана Радовановића нз = Стубиис. Оглашавам неважећнм свсдочанс тво од првог до осмог разреда из даго у ОШ „Вук Kapamih” на пмс Предрага Мнловановнћа вз Трстњсшше. Оглашавам певажсћом радиу кљ ижицу издату у CO Парађин иа itMc Бладнце Стсвановић нз Пара htoia. Оглашлвам псважсћнм свсдочанс тво о завршеној основмој школи „Вук Караџкћ” у Поточцу ка име Ивана МилошсвиИа. Оглашава.м ксважсћнм сведочанс тво од првог до осмог разрсда пз дато у ОШ „Р. До.маповпћ” па име Јовпцс Павловића нз ПараНнна „УХ. ШТО ВОЛИМ ШТРУМП«1>ОВЕ" Продајсм 30 кошнпца, систем = ДАГБЛАТ, са пчелом. Обавеш- = тсжа па тел: 53.878, ад 19 до | 21 час. = Шпана^
II ОТО-РЕПОРТАЖА iioiiiimiiiM^ 1 САВЕЗНА ШТАФЕТА Y РУКАМА ДРАГАНЕ f ИВАНКОВИК : ■ Ж'А£А?А ИВ,ЛНКОВИК, УЧЕНИЦА ПРВЕ ГОДИНЕ ЦЕ ЗА СРЕ*ЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ „БРАНКО КРСМАНОВНН”, ПРОНЕЛА CABE3HY-- -------- ШТАФЕТУ КРОЗ ПАРАПИН ОвогодшшБе.м општннско.м шампионату у зиању на так мнчсњу „Тито — револуција —мир” Драгани Нванковнћ припала је изузстна част да овогодЈтшњу Савезну Штафе ту Младости својн.м рука.ма пронесе кроз Параћин? Симбол младости ношен овим младим рукама испунио је душу ове вредпе срсд њошколке, ученика коЈн од почстка школовања зна camo за петнце. — Нисам могла нн да по мисли.м да Јју баш ја поситлШтафету, наш пајлспшп иајдра>1<11 снмбол. Ово је нај срсћиији дан у мом животу. Ја сам носила Штафету, али нисам у души била сама, око мене, са мном су моЈи друговЈГ, младост је ту, ми с.мо ту н могу да каже.м: Рачунајте на нас. Рачунајте на нашу снагу. На нове кубнке ископане земље, на нове трасе асфалта, ла прокопане канале, уређене обале, улнце н травњакс. Рачу најте на нашу снагу, поручила је Драгаиа ИванковнН, омладннка која је пример, најбољи узор младнма, како треба корачати стазом живо та, коју је успешпо савлаБивао и показао јс Јосип Броз Тито. С. Ј. Црагану Мваиковпћ победника шампионата „Тито — рсвопуција — мир”, на тргу Бранка Крсмановића, са штафетом у руци поздравилп су ппонпри, средњошколци, војницп и окупљени rpabaini. go :е игре припадника органа из БЕЗБЕДНОСТИ ЗСУП-а ОПШТИНА УД- [X Y РЕГИОН ШУМАДИЈЕ И ПОМО- ?репе регионалне игре припадпика органа Служ- >е безоедности ЗСУП-а општина удружених у MP3 Цумадије и Поморавл>а одржане су 6. и 7. априia на теренима Спортско-рекреативног центра ,7. јул” и Хали спортова Ha оиогодишњој регионалпој смотрп драмских а.матера Шумадпје и Поморављо учествовало Је пет позориипшх трупа \' званичној конкуренцији. Наша камера забележила јс и незвакичнп део гостовања културно-уметничког дриштва из Шлда. Е Овогодишња локална штафета пошла је нз Српске фабри- | ке стакла. Млади чаше општине пронели су јо кроз радпе = организацијс, месне заједннце н школе. Уз пуг сливали су 1 се поздрави свпх радних људи и граБана. Постројени пред почетак I Пре него што Је пашпла савезна штафета, на Тргу Бранка i Крсмановића окупљени грађани и омладшши поздравплл су i локалну штафсту. Њу је па крају пронела Светлшш СнмнН, Е падобранка Аеро клуба „Наша крила”. Накоц дводневног друлчења на спортским. теренима п бори лиштпма, поспггнутих вредннх спортских резултата, најуспешпнјим учесшшима пгара * додељене су медаље, пехари п ос тала прнзнаља. Свеукупни победник игара је Секретаријат за унутрашље послове Крагујо вац, а па другом месту је екипа Секрстаријата за улеграшibe послове ПараНин. На трећем месту, меВу 12 екипа, нала зп се Секретаријат за упутрашн>е послове — Светозарево. Забележеип су врло добрп спортскн резултати. Meby члаиовпма скипс ПараНин пун допрнПосдали су стрелцц пз војпичког ппштод>а којц су освојпли друго место екипно, а мел>у ibiima Палтелеј Костовскн бпо је првн у овој дисциплнпп. У rabaihv пз полуатоматске вг- •НЈке стрелии 113 Параћина осво' јили су ipelic .мссто, Свгтлап ТомиИ бно јс први а Божндар Нпколић, обојица члановп CVfl-a Параћнл, трсВп. II, у гг baiuy лз агто.матске п\чл:;с ‘»лал скппс СУП-а Параћлн Мч ле Трпчевски бно јс први. Y овој дисциплини екппа СУП-а ПараНин оСвојила је друго место, трећп су билп у иудоу, гдс је Јаков Вучковнћ освојио треНе место, v радпо-телсграфијп СУП ПараИпн је такоВе бло други, једнако као Мпрослав Ве.мић у појединачном плас.малу. Друга места Параћин је освојло и v стонолг тенису шаху, кросу, еклпно и појединачно. Внше од вредццх спортких резултата значнло јс дружељс л.удп којл обављају један овако одговоран посао. Игре су блле фер п спортскс. У њн.ма су лрлпадпплп органа п сл^кбл безбсдпости испољпли одлн чну флзнчку спрс.млост, OUIтро око, хлтру руку, мудрост, особпле којс су пајбољц доказ да cv спремпн да квалитетно пспупс сложене м одговорне безбедлоспс задаткс. Овс лгре бпле су ујсдно једна од лпза свечалостп којн.ма he блтп обележсна јубилариа гс,?ина о I времспа кала је у Дрварч 1944. формкрзпа Служба бсзбсдiioci ■ • М. Мнленковм!) ■iiiiiiiimin ■............... ................................................................................................................................................... ...................... ........................................ ......................................... ............................„„„„„„„„.................... .............. ............. . ............. . .............. ............................................................. ................ ................................................................................................................... ...........................................................
ЈУГОБАНКА БАННА НАШЕГ ВРЕМЕНЛ СВОЈИМ ШТЕДИШАМА И СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН 1. M1J1Р13ИИ РДДД ................................................................................................................... ......................................................... ... .
ePф|Г’ahgep'bpha hss§s sf?- B °'S§B o'SE_ I^ls^w a ~ Ok ° 3 a p ’g x d -c o ojs-f g s HHll S 5 q p <1 QE P P X )3 £•5 5 OP = < ri a » P o C c a m §o2~ д O sflP 3 S li T oa «§“ p is?g E Зеа-Н E s a a u • oI ЈДso гШШШШ^//ј7/////////////ЛШ^^^ s□ (71 -0Os 7/j7///^//////^//////^^^^^^ 5SoGOoДsMMД мs ffl o inod U3 51 T, m aMo ffl a a Eнw>aoMiMow ittaaMoaE *3 a Eнa I 3=1
р|П11|1Н1Ш1Ш1111Ш11Ш11111111111НШШШ111Ш!11111|1111Ши111Ш1111П111и111ШиП111Ш11|1П111ШП1П1||||ШП11И1111Ш111П1Ш1П1111ЦН11111П11Ш1Ш111111111111111Ш^ ГРАђЕВННСКО - ПР0НЗВ0ДНД РАДНА ОРГАННЗАЦИЈА = S = = “ — СА СВОЈ0М ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА УДРУЖЕНОГ РАДА । . ■ честита ' • I = = = = I 1. MAJ - ПРАЗНИК РАДА I = • ■ 'Л-ЖјЈЗ I 1 = • . = свим радним људима и грађанима | наше општине I i i P'HBIWIIIIIilllllllllimillllllllllllllllllllllllinillflimilllllinillllltllllllllllllllllllllllllimilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllimillllin^ ....... .. E'HiiiiniiniiiiiiiiiiiimiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiniiiiHiiiiiiimiiiiiiiiuiiiiinininiiiniiuiiiuiiHiimniiiinuiHiiiniitiiitimiiiiuuiituiiin^ I СОУ8» - ПМН „П0М0РАВЉЕ" ■ пдатно проведите пражк уз наше чииде провереног квалитета I I Е—i I Г = i Е | 1 == I - I I 1 I i I ФАБРИКА БОМБОНА РАТАУКА И ЖВАКА1ИХ ГУМА ПАРАЂИН свим радннм људима честнтамо 1.Ш-ПРАЗНККРДДА I == I I I == i =1 1 1=== I I == I = = 1 = = i I i I . .
Свим штедишама, свнм радннм људнма н грађаннма општине Параћнн честнта 1. МАЈ ПРЛЗННК РАДА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ТУРИЗАМ 11 УГОСТИТЕЉСТВО - ПАРАЂИН СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА Ч Е С Т И Т A ; Радним људима и грађанима, пословним партнерима и прмЈатељима Ч Е С Т И Т О 1. МАЈ МЕђУНАРОДНН ПРАЗННК РАДА I к ./.ELEKTROSRBrjA'’ ' I PREOUZECE-.ZA PROIZVOON’JU 'I DlSTRIBUCIJU ELEKTRlCNE tNERGUE’ I I PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU — K RA L J EVO I POUR ELEHTRODISTRIBUCIJA ,,Paracin“ ЧЕСТИТА „Елсктродистрнбуцнја” — = Параћин молп своје потро = I I ........ ,„™, ,г. «... “: МЕБУНДРППНИ HIL HJIIHI иднп | ПРАЗНИК РАДА I = углу рачуна који грађанм ' = = рсдовно добијају од „Елек- = тродистрибуције”, обавсзно = је плаћаље у року од пет ____ е = дана по нстеку мессца, a по јДГ g уручсном рачуну у року од i [. Ј = оса.м дана. = „Елсктродистрибуција” — | п,"‘~ Свнм радним људима | и грађанима општине | Парађин снннiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii>i ’>iiii"'i....................................
giiinmiiriniiuinim.inn......... . ........................................................................ .................. . ПРОМЕТНО-ПРОИЗВОДHA РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА CA ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА: llllllllinillllllllllinillllllllllHHIIIItllllllllllllllllllllltlllllllllll = I = I z? ZAnAu-PRODUCZ 1 = i ПРАЗННК РАДА = = ПРДЗнИК РАДА ■'olliillllIllltllilllllllllllliillillliliiiitiiiiililliilliiiliiiilliiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiKuiiip <*iiiiiiiiiiiiiiiiinilitiiiiiinitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiniii7. 1 I = = I — OOYP „ВЕЛИКОПРОДАЈА — ООУР „ТЕХНОТЕКСТИЛ” — ООУР „ПРЕХРАНА” — ООУР „ТРАНСПОРТ” — ООУР „ИЗВОР” — ООУР „ОБУБА” — РАДНА ЗАЈЕДНИЦА ЗАЈЕДНИЧКИХ СЛУЖБИ РАДНИМ ЉУДИМА И СВИМ ГРАБАНИМА ЧЕСТНТА ptt ПЛРЛЋИН КОРИСНИЦИМА НАШИХ УСЛУГА И СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ЧЕСТИТАМО I. MAJ МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА 1 = = . i = 1 1 = = = ! I X = ,1 iltllllinilllllllllltlllllllltllllllluilHliililllllllllllltllllllllllHIHIIIUIIIIIIIHtlllllltlllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllliiiiiinifiii 1" FOOTOCS Kraljevo 00УР ПАРАБИН ЧЕСТНТА IllllllllllillUllllllltllllltllllllllllllllllllillllllllllUllllltlllllllll ^*>lllltl|l||lllllllllllllllllllllllll|lllllllll(llllllllll|llll|l|l|lllllllllltllllllllllll)|llll)ll||lluil|llll||l|||||||||||||||||||||tl|||tl|||||||||H|||||||||HlUU; = “ = /llllllllllllllllllllt lllllK lllllllt llllllllliiiiiiiiiiiiiH iiiiu n it H f i I = = ЧЕСТИТАМО ЧЕСТИТА AJ 5 ПРЛЗННК РАДА .= = I= ■OHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIHIIHIIUIH-: 5 lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliliiiiniiiiiiii поводом стогоДИШЊИЦЕ ПРВОГ ВОЗА НА ПРУЗИ БЕОГРАД — НИШ ООУР зол ПАРАЋИН СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМЛ, ПОСЛОВНИМ ПАРТНЕРИМА И ПРИЈДТЕЉИМА = = СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ st СТАНДАРДТРАНС КОРИСНИЦИМА УСЛУГА, ПОСЛОВНИМ ПАРТНЕРИМА И РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА I ПРАЗННК I РАДА ПРАЗНИК РАДА I. MAJ I I 1 = i 1 ~=
I ИНДУСТРИЈА ВУНЕН^Х ТНАНИНА КОНФЕКЦИЈЕ И ТМКОТАЖЕ „БРАНКО КРСМАН П A Р A11Н РАДНММ ЉУДКМ И ПОСЛОВНИ ПРШАТЕЛ»ИМА ПРАЗНИК РАДА ПРВИ MAJ ...................... , , = 1
ГОДИНА XI БРОЈ 258 ПАРАБИН 16. МАЈ 1984. ЦЕНА 10 ДИНАРА Jlilllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllll! ОООООООООО OQO НАЈБЕЗБЕДНИЈА ЈЕ ОНА ЗЕМЉА КОЈУ CAM НАРОД ЧУВА СВЕ У ЗНДКУ ЈУБИЛЕЈА Граднмир Ивановнћ, саобраћајни дшлпциопер са својнм „младим колегиницама", у акци ји Недел»е безбедностп саобраћаја и свсчаног обележавања Дана без бедиостн н 40 година постојања и рада орга па и служби безбедностп, регулише иа улицама града саобраћај. Уз овакву помоћ и кон гролу све је текло у најбољем рецу, Јср су и возачи билп паж.гивији када је у питању оваква екипа ћајаца. саоораЛисг Соццјалистичког савеза радног парода општине Параћин 1375 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ПОСЛЕ ОДМРЗАВАЊА ЦЕНА Две седмнце лосле „критичног тренутка” за „отапаftc” замрзнутнх цена може се што реалније ц сталоженије сагледатн и оцсилтп збива1£>а која су претходнла том тренутку којн је за све од реда представљао брану цо које јс постојала одређена сигурност и иза које остаје велнка псизвссност. Тај тренутак је лрошао, вел'дка представа је завршена и завеса Је спуштсна. Сада је па позорници збмнања друга прича чији епилог остаје ненознаница. Зналп су сли да на тржншту, у првом реду дефицитарннх производа кукнс нс очекује ништа добро. Довијалп су се на разнс начине да прибаве понешто од тих производа како би им јефтннијом кумовнном остао који дииар у џепу. Алн, још бол>е -д више знали су пронзвоВачн п трговци како се на лак начин може доћи до всћсг дохотка и корнстили су то своје прељмућство, пе презајући ни од кршења прогшса или чак оглушујући се о обавезујуће договорс и нарсдбе. A о моралу и да не roBopiiMo. Када се свом проблему отворено погледа у очи види се да иравог замрзаваша цеиа 'и ннје бнло. Опо што је стлзало од произвоВача бпло је са новим цекама. To је чак ц зр.аиична статистика прнзнала, .мада п када то зваимчшши демаитују најбоље осети потрошач на сво.ме џспу. Све оно што се дешавало затим у трговшш било је само логичан наставак несреВеног стаља на тржишту. Акиија која је морала да уследи да се из таме извуку на светлост дала дефшџггарни пронзводи, н не са.мо они, била је вероватно условл>ена тиме, што је ,дара превршлла меру”, заправо чнњеницом којом се за све оно што се већ дуже сремена дешава, а шшгга ефикасно не предузима да се то стање про.менн. Шта је акција показала и којн су прави еифкти? Одмах да кажемо сфекти, у оном матсријалном смислу нису много велики. Behn су v оио.м другом сдшслу^ Бпло је ухапшено неколико људи, против неколндине је покренута кри- i вична одговорпост н иеколико жих је суспендовано посла. Оио што су та лмца учинила, ако је то тако, је за осуду. Али, то је всо.ма мало у односу на one који су то нсто учшпиш, алн спшањем разних околностп иису доспелн v руке иравде. Јер, када то кажемо сведоци смо чмн>еннце да се у многим трговинским радн>а?ла одједаипт почела довлачити роба које иначе iuije било до тада н по јкким нама већ давпо заборавллним цена.ма. Али, кувци су запазили да је велики део те робс већ бно етикетиран као продат; на по неколико промзвода је било једко нсто нме. Заправо ту робу, са пзузеци.ма, иије могао да кули свако, јер бпла је „продата”. И тамо где нпје бпло таквих „сналажења” остајала је сумња потрошача. Ако би требало да се допесе закључак о ефектима акције, онда је несумњиво да би он био вс.ма позптивап. пз вмше разлога. Прво, натерани су они несавесни (и они код којих нису завирнли државни органи) да робу „покажу” купнима. Свк су они такође осетили да ,више нема шале’’. Али, .мора се рећн и то да је акдија морала много раннје ла уследи. Заправо морало је да сс спречи овакво нолашање трговаца и још више произвођача. Овако намеће се закључак да је затајио ланац свпх бних који су о томе моралн да воде бригу, да конгролишу и кажњавају. Јср, завеса је сада спуштбна, али је остало уверење да се на позорници мпого што шта дешавало по сипственом сценарију и режнјп лица у производно-прометнј сфери, као и то да актерн коптроле нису у довољној мерн оспособљени да на одговарајуђи начин извршавају своје обавезе. На крајг реивмо н io да је са „кргггнчним” 3. маје.м спима лакнуло; чак и потрошачима које очекују сигурно Belie цсне ипдустријских производа када буду поново напуњене процавниве, пз једпог разлога: те цене ће важити за свс подједнако; неће битн ни привилеговани, нити he ковац којк лаЈу одлазити v приватка џеп. Бар тако сс нааамо. Скукл.нм новнем плаћаће иех нашем (не)раду. С. О. ..................................................................................... IIIIIIIIUlU«Ulllllllllllll(llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllfi V СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ПОЧЕЛО КОРИШБЕЊЕ ПРИРОДНОГ ЗЕМНОГ ГАСА О Средствима издвојеним из личних доходака радника, помоћи друштвено-полнтичке заједнице и Инвестицноне банке, завршена јс прва фаза гасовода © Велика уштеда течног горива значи и велики допри * нос ове организацијс на реализацији дуторочног програма економске стабилизације @ Постројења на природни гас пустио у рад најбољи младн радник самоуправљач Миленко Раденковнћ Н Свечаности обележаваља почетка прнмсне гаса прнсуствовали Мнлупш Мплошевић, потпредссдшгк Скупштнне СР Србије, Лука Мачкнћ, потпредседник Републичког комитета за робнн промет п услуге, Душап Јовановић, председник Републнчког ко.хпггета за енергнју, нндустрију п грађевннарство, Бооа Атаиацковић, републички секретар за финансије, Мнлаи Дурковнћ, генерални днректор Радне оргаиизације „Омникомерц”, Слободан Јаблан, генерални директор „Бутангаса” и Миодраг Милошевић, генерални директор „Електроистока”, лредставницн извођача радова — „Гоше” и представннци друштвено-политнчкнх органнзација општнне Параћин Y Српској фабрнци стакла 10. маја гпгштен је земни гас из .матнстралиог гасовода у инсталације Производннх погона. 4ILMC је обележен почетак прн мене овог природног гаса као технолошког горива v индусПећ на гас је потпаљена •ти рсдовло снабдсвена погонски.м горнвом, што је шгаче последљих година био највећи пробле.м. Уз ово биће остварешг 11 значајнн ефектн. У ман»ем ангажован»у радне снагс па значајним пуктовима рада, као н мање загађен>е природцс средиле. Говорећп aia свечаностп ови.ч поводом Момнр Илпћ председник Централног радничког савета између рсталог је рекао: — Привреда општине Параliini ie због природе технолошког процеса врло велики потрошач енергије. Само Фабрнка стакла и Фабрика цемента су трошнле годшпње 150 000 тона мазута п 12.000 тона буган-гаса, у вредности око 30 мнлиона долара. Ова цифра показу1е да замена течних горива значи п велпки допринос радне ор ганизацмје Српске фабрнкс стакла на реаллзациЈи дуторочног програма и мера економске стабнлнзације. Изузетни палори радннх људп трпји стакла у Параћину. Ћше су раднн људи овог највећег колсктива v нашој срелнии остварилп још једну велкку радпу победг чији he ефекти пзноснти годшшве око 25 мили1’ардн. Поред овога вео.ма јс значајно што he фабрика биПуштаљем прнродног земног гаса из мапгстралног вода v инсталације производшгх погона Српскс фабрике стакпа и укључпван>е.\< v редовну производљу првих потрошача све- (Наставак на 2. страни) ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА У АКЦИЈИ ■ Стање безбедности у нашој земљи н у нашој средпни је у основи стабплно н Вео.ма успешна сарадња радпих људи н грађана са службом унутраипћих послова гарант су безбедности и сигурностн даљег социјалистичког и самоуправног развоја пашег друштва ■ На завршној свечаностп обележавања овог значајног јубилеја уручена бројна признаља припадницима службе уиутраипБнх послова органа безбедности бпли су веома тешки, јср падају у периоду дефинитивног ослобођења земље и победе народне револуцијс. Затим је у реферату истак« нут даљи изузетно тежак и напоран пут службе унутрашњнх послова/такорећи без дана мироватва и опуштености, али период обележен великим успеснма који су довели до данас стабилне и безбсдне ситуације v целој нашој многонационалној земљи. Данас је служба безбедности уграђена у систем друштвене самозаштите и као твегов стручнн део представља ефикасно оружјс друштва v супротставља1*>у сваком покушају непријатеља да угрозн несметан развој нашег самоуправног система. Поводом дана безбедности и четрдесет година постојања и рада органа и служби безбсдности у нашој земљи, у општпнп Параћин су одржанс бројне .манифсстације у којима су припадници ових служби снажко потврднли своју оспособљеност, да заједно са радним људима и грађанима обезбеђују мкран жпвот наших становника и гарантују безбедност и стабилну ситуаиију и у условп.ма који се оцењују због економских тешкоћа као сложени. Завршна свечаност обележавања Дана безбедности п значајног јубилеја одржана је свечаном акаде.мијом на којој је о настајању ове службе и њсно.м исторнјском развоју, пуном пре прека, али мспуњеном пзузетним успеснма, говорио Петко Лековић, начелник Сскрстарнјата за унутрашње послове. Тнм поводом је нз.међу осталог рекао: „Упоредо са ствараљем првих партизанскнх одрсда, почела се развијати и функннја безбедности у НОП-у. Из тог пернода, вео.ма је значајан документ — директнва друга Тита о задацима народноослободилачкпх партизанских одреда из октоора 1941. године, у којој се, поред осталог, као задатак истичс: бор ба протнв до.маћих окупаторских агената, вршење днверзнја на објекте којн служе или могу служити окупатору, уништавање гестаповаца, издајпца, про вокатора н других сарадника окупатора и онемогућавање њиховог убацивања у партизанске одреде. Друг Тито је 13. маја 1944. године v Дрвару донео наредбу којом се при Повереништву за народну одбрану Нацноналног комитета ослобођења Југославнје, формнра Одељење заштите народа, такозвана ОЗН-а, као организована револуционарна инспгтуцнја која је н.мала за- . Признања за изузетан рад Традиционалан избор најбољег радника Секретаријата спро веден је и ове године. Од добрих нзабран је најбољи: Радо мир Ннћлфоровић. Тако су одлучили сами радннцц Секретаријата. двадеСлуждобио секреЈ10СЛОБожидар Николић за сет и пет година рада у би унутрашњих послова је Плакету Републичког таријата за унутрашње ве коју му је уручио Драгомир Арсенијевнћ, секретар Заједничког секретарнјата за уну« трашњс послове репгона Шумадије и Поморавља. Председнншгво Соцнјалистичке Федеративне Републнке Југсславије одликовало је Ордено.м рада са сребрним венцем Синишу Тричковића, Вељка Рикановића, Цветка Репановића, Добросава Ракића, Божидара Николића, Михајла Јовановића и Златка Илића, а Медаљом заслгга за народ Мплована Чолића и Богољуба Пешнћа. датак да штитп тековипе НОБ-а од свих'покушаја реакције окупатора и дбмаћих снага да угрози дал>и ток револуцијс 'н коначнр ослобобење зе.мље. Прсд ОЗН-ом су сс у то врсме налазили вео.ма сложени и обимни заданп, те се намстала потреба за фор.мирањем и одређених снага које би биле љенп извршни органи за одређенс задатке. Због тога је наредбом Врховног ко.манданта НОВ, од 15. августа 1944. године формирап Корпус народне одбране Југославије, такозван КНОЈ, чпји је задатак био: обезбеђење позадинских установа НОВ, установа народнс власти п важнијнх прнврсдних, саобрађајних п других објеката, оргапизован>е потера и уништавање преосталнх терорнстнчких п бандитских група као и ибачених шпијунско-днверзантскнх група на ослобођеној тернторији”. За изузетно залагање и по стигпуте резултате на взвршавању задатака нз области безбедности од стране Републичког секретаријата за унутрашње послове похваљен је Драгослав Милојевић. Већп број радника за дваде-. сет годнна стажа добио је часовннке. Заједнички Секретаријат за унутраипвс послове региона Шумаднје и По.моравља додеЛио је захвалнице за заслуге за. сарадњу на плану ОНО и ДСЗ ИВТКТ „Бранко Крс.мановић” н Српској фабрици стакла. За наградни те.мат за средњошколце: „Тековпне наше револуције чува и развнја служба безбедпости” добила је Данијела Симић, ученнца средњошколског центра. V обележавању Дана безбед- .ностн н четрдесете годишљице — Децембра 1944. године, нс- постојања и рада органа и служ такао је дад>е Петко Лековић, би безбедности преређени *су формирано је и Повереништво пријсми пријсмн за ђаке, омладинце, омладинце, за унутрашње пословс као највиши и извршни орган Националног комнтета ослобођења Југославије за унутрашње послове на целој територнји Демократске Федеративне Југославије. Почеци рада ОЗН-е и других посећени су многи радни лсктиви, којом прнликом вођени разговори о даљем ду и унапређењу сарадње многе друге акцнје које ће косу раи бнти настављене до краја овог месеца. Божндар Ннколић, четврт века у служби
16. MAJ 1984 • БРОЈ 258 / АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО НОВАРАДНАПОБЕДА СТАКЛАРАЦА (Наставак са 1. странс) чано јс обслсжен 10. мај као рсзу.пат H3V3CTHUX напора свнх радннх људл Фабрнкс сгакла, а нсто тако и као рсзу.пат рада радних људи лзвођача радова, радни.х органнзаиша из састава сЛОЖенс организаим|с vaруженог рада „Гоша". Укупна вредност ове кнвестицнјс цзносиће око чиО мнлнона дннара 1ицанашн»а свсчаност, по рсчп.ма Моммра Н.tuba, означава да с.мо завршкли н»ен првп дсо као прву фазу и о.могућнли да у будупе заменимо н тсчнн гас. Уместо гечног уаса цевима he тсћи природни гас чије cv прве количине данас дошле до стакларских пећи.” Други део (као друга фаза) који.м ће сс нзвршити замена мазута природним земни.м гасом ради се веома интензивно од момента када cv срсдства за његово финанспраже обс.чбеђења. За ово су вслики допринос и удео дали радни људи Српске фабрике стакла који cv одвајањем из својих личинх доходака за бо.ве с\тра Фабрике и н>"1.х .самнх упнсалн зајам за нзградњг гасовода чк.ме cv обезбсђена средства v I13BOCV 07 око пст мплпјарлн старих дпнара, што ic омоп»- ћило ла \з остала срсдства ова инвестппша буле заокружспа. ЗАМЕНА MA3YTA лско тсхнолошки комттликоваиија н обимни1а> Јср има већи број сложеннх потрошача. Међутгнм, уколнко се наставн са овпм темпом на извођењу радова, а нема разлога да тако не буде, очскујс се да v tokv ссптембра мсссца ове годнне отпочче сс ц са заменом мазута. Замена мазутд са природпим земннм гасом до краја године би практично била спро ведсна v цсло! Фабрнци. — ДО КРАЈА ГОДИПЕ Изградња друге фазе ie даПрвн комад из гасне пећн ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ ЗА ПРВА ГРИ МЕСЕЦА Резултати не задовољавају Y прнвредн наше општине цс.ма довољио пницијдтиве, речено јс. нз.мсбу осталог, на седници Извршног савста који јс ових дана раз.матрао пословајбс привреде општнпе Параћпн за прва грн месена ове годнне. За овај временски период приврела је забележпла губнтак од око 50 мплијарди старих динара. Параћмнска прнвреда ie v доста неповољном ноложају v примарној расподсли алн примарна расподела иије узрок сваког губитка. И на колегијалнљм органима у радиим органлзатпа.ма преовладава мншљсн>е да са.мо објективни факторн ттичу на vkviiho noc.ioвање док се о субјектнвни.м мало нлп уопштс нс разговара, чуло се на овој седници. Уз то, раднини imcv довољчо упознати са законским обавсзама око санацпјс губиташа. Плановп пронзводње за прва 3 месеца овс годиие се не остварују. Зато јс закључеио да се о овим питањима обавсзно разговара v радним органнзаинјама, са посебнпм освртом на перспективу тнх оргаппзација. Јсдаи од закључака ic и тај да сс о узроии.ма губитака v раддним органнзација.ма разговара и на седниин Всћа удружсиог рада, а да сс пословаљс три највеНа параћипска колектива разматра на посебним ссдннца.ма Всћа удружеггог рада. М. Ж. ПОСЛЕ НЕСРЕНЕ Солшрност на деву На вест да се окну Стрмостен у Рсмбасовим рудннцима догоднла несрећа услед сксилозије метана и да јс том приликом погннуло 33 рудара у иашој општннн јс органнзована акцнЈа за помоћ породицама настрадалнх рудара у Рс.м басовим рудници.ма. Скупшитна општине Парађин је прнтскла у помоћ са 20 мнилона старих динарп, Веће Савсза снндиката са 10 милнона. Трн највећа парађинска колектнва, Стаклара, Штофара н Цемснтара издвојиле су по мнлион динара за свако дете настрадалог рудара и по 20 мнлиона једнократне помоћн. Стаклара he уз то ове године да води на летовање два детета. И нз свнх других организациЈа- упући вана Јс помоћ, а у нскнм органнзацнјама раднло се нерадних дана, а Јсднодневна зарада Јс намењена за помоћ, као на пример у: Будућности, Штампарији, Космају н „Занат-продукту" Општинска конферснцнја ССО је сав приход са рсвиЈалие приредбе „Сусрета ссла '84” упутнла као помоћ породицама пострадалих рудара. Акцнја помоћм се наставља. М. Ж. ДИРЕКТОР „ИНВЕСТОАНКЕ ’ Y ПАРАГхИНУ Преднсст Будимир Костић, предссдпик л Јапко Ксрст, потпрсдссд ник Пословодног одбора Основ има извоз вршстка ннтерних гасовола v радни.м организаиијама. дирскЈори три највећа нараћинска ПОЛИТИЧКА ШКОЛА САВЕЗА СИНДИКАТА Најбоља генерација Пста гснераикја полазндаса Политичке школе Савеза синднката ошлтине Параћнн, која је овнх дана ззвршпла рад, паказала јс завидан успех, наЈбољи од 1977. од како школа ради. Школу је започело и завршило 36 полазпика, а због успеха који превазилази успсх свмх досадашњих гепераиија, Савст школе прсдложно је Всћу снндшсата да <.с сви полазннцн паграде књигама, сходко vcnexy. Као н до сада, Снлдикална политнчка школа, заједно са Политнчком шкплом СК, за све полазнике организоваће краИу скскурзнју. не привредно-ннвестиционс блн ке „Инвссгабанкс” Београд пи ли су ових дана у Параћииу. Том приликом су у Срлској фабрнци стакла вођсни разго; вори о ук.вучмван»у'',,Инвсстбан ке” у инвсстицнонс захватс у нашој општини. После уводних наломена Топлица Нсдељковкђ, ирсдссд нпк CO ПараћнИ, који јс пајви шр говорио о орнјсигапијн да лараћинска прнврсда што вншс нзвози и потребн коначног заколектнва су упознали присуг нс са орнјептацнјом да Штофа ра конфекционира највећи нрч иенат мстражс'коју иронзводи, да цс.ментара максимално ко рлсти својс KanauffieTc и да се Стак.чара све вншс оријентишс на нзвоз. ГовореНн о .MoryhnocTii.ua да „Инвестабапка” крсднтнра иа шу прнвреду, Буднмнр КостиП, је истакао да ова Банка да;|е предност у кредитнрању извоза. ПитАЛИ С СЕМИНАРА ЗА НОВОИЗАБРАНО РУКОВОДСТВО Y СК? CHlilllAP ИС11УНИ0 СВРХУ И ЦИА> W Говори Драган Петковић, прсдссдник Општннске ко.мисије СК — У Савсзу ко.муниста Србије seh внше голнна након пз бопа у основним органнзаииЈама СК, општпнскн комнтети ор ганизују посебнс се.мпнарс за оспособљавањс секрстара м чланова секрегаријата осиовиих органнзанија СК. Основнн циљ семинара је за сс кроз обраду актуслннх те.ма по.могне сскретару и члановнма сскретарнјата ла боље, схвате o.ipcbciia niiraiba и да сс лакше смађу у органнзовању рала и дслован.а ‘основних организа ција на ibHxoBo.u решавању. По одзиву учесника се.мина ра, учсшће у раду, утисцима и комснтарима учесннка након се.минара, процењује.мо да је семинар нспунио своју сврху и iiii.b. То.мс су всо.ма допринслн и нрсдавачи, Уводиичарн, којк cy по мом мишљељу успсли ла т?ме прнлагоде учесннин.ма. да се обавсзе и задаци ближе кои кретизују, користсћн нскуства и при.мере из сопсгвене срсдине. Семииар је био добра прили ка да се као најодговорниЈе no литичко руководсгво у органи« заинјн СК у iiauioi општини ло говорп.мо о реапизацији задата‘ка који пронстичу нз дугоро чног програма економске eraбнлнзагшјс и као најважнши непосрсдно на.м предстоје v на реднп.м недељама и месенима у оквиру онога 1пто означавамо као т.екућу економску политиKV-Рекао бих join и то да ми планнрамо и убудућс органичо вањс ссмннара н савстовања са циљем да најзначајниЈа и најактуелнмја питања што више повеже.мо и прожмемо са акција.ма СК и тиме ндејно-политички и акциопо оспособимо основне организације СК, за ре шавање конкретних питања, појава и проблема са којн.ма се у свакодневној пракси eyepehy и рсшавају, рекао је на крају Драган Петковиђ. .GIIIIKIIIItlltllllllllllllllllllllttlllllllllllli'rilllKlKlIlIHlXHlIHIIIIIIIIKIIIIIIIIIIIII UlltlllllHIIIIIIItnillllHIIIIK * I ПРВОМАЈСКИ YPAHAK I МасоШ него раннје | i © Овогодишњп домаћнн била је Скупштнна опш- | = тине, а нарсдне године ову улогу преузима I Г „Елсктродистрибуција" = ¥ раке сате празннчног Првог маја око 2.000 наших = = суграђзпа нзашло је на Првомајски уранак у спортско- ј i рскреациопом цсптру „7. јулн”. Ова традштонална ма- f | ннфсстацнја орг;:низ\'јс се у знак cchaiba на предратпа = = окуг:л<ан>а радннка, о свом празнику код Кнеселачке чес- ј = ме- 1 = До.маћин овогодишн.ег Уранка бнла је Скупштина = = опшш .е 1>«ралин KOja ,.е заечаву Уранка за наредну го- | | днну ирсдала ,аЕлекз ролнстрибуцијн” из Параћнна. Оп- = = штинско веће У'лвсча спндшсата за ову прилику је прп- = = премило и уручнлл спомен-заставице свим досадашн»им | = организаторлма Уранка Док је кретало иразнично слав- = = ље уз добру кап.мшу и обнлатн залогај, делегација | = Српскс фабрике стакла, Скупштинс општиие и „Елск- | i тппдмстибуци{е” поло^гла ,1е венац и ргсЧ« zt cnoven- г = обелсжЈе код Кнселачке чесме, где су сс пре рата окуп- i = Л..1ЛК сгакларски раднпцн да бн ооележнли Празник = | рада. ј На слпцн: Иајуспешнија гснсрацнја Политнчке школе Савсза синдпката општине Параћин са предавачима М. Миленковић СА ЈУЧЕРАШЊЕ СЕДНИЦЕ ВСС Радомир Милановић поново председник На јучерашњој седницн Всha Савеза синднката општинс Пар-аћни разматран јс извештај о <раду Beha за протекли двогодишњи период. Овај извештај је претходно разматраи на седници Председмиштва, a потом у организацијама удру жеиог рада, где је оцсњен као свеобухватан, а акцнје које спроводн Спндикат су од нзузстног значаја за нашу друЈитвено политачку заједницу. Изузетна активност огледала сс на мпогим питан»има као што су: даљн развој социјалнстнчких друштвено-економски^ олноса и полнтичког система соцпјалнстичког самоуправљан»а, деловаи»с Савеза синдиката у остваривању жнвотннх и дних услова и сонпјалне политнке, активности у областн образовања, наукс и култур^, општенародне * одбране и дру штвене самозаштите и мнига друга. На овој ссдннцн за председнмка Већа Савеза синдиката опппине Параћин ионово Је изабран Радомир Мплановић, дкпломмрани правник који Је и до са да био на овој функцијм. Радомнр Милаиовић Је члаи Савеза комунмста од 1956. године До сада је обављао чнш«? друштвеннх, самоулравних в полптнчкнх Функинја. Посебпо је бно активач у раду Спп ката. Носнлац јс више дру штвеннх похвала и прнзнања. ДРУШТВО ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ ИНБАЛИДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ПРИРЕДИЛО ПРИJEM ЗА ДДН ПОБЕДЕ ■ Носиоци.ма Партлзанске споменицс 1941. н носноцима Албанске споменнце прирсђен прије.м у просторијама Цруштва за 'спорт и рекрсацију инлалида општинс Парађии и том прилн ко.м уручене су нм поклон-честитке. Присутне госте поздравио је МихаЈло Дулић, нредседннк Друштва за спорт и рскреацију иивалида, а затим је уручно поклон честнтке дсветнассторнци носилада Партнзанскс споменнце 1941. и Албанске споменнцс. Y поздравном говору Дулнћ је нагласио: — Сусретн са ва.ма су сваком наше.м грађаннну увек доносили највећу радост. Радовали смо се, драги другови, кад год нам се пружи прилика да са вама разговарамо о судбоносни.м збнвањима која су све иас нераскидиво повезала н зближила. О ва.ма и вашим заслуга.ма сви добро знамо јер ваш борбени пут јс био тежак алн величанствен. Ово је прилика да се уједно подсе ги.мо и другова н другарица којн су положили животе за своју домовину, за свој иарод, рекао је МИХАЈЛО ДУЛИН. Сусрст носилаца Албанске спомегпше и носиоца Партизанске спо.меннцс 1941. иротскао јс у прмсној другарскоЈ атмосфери, уз подсећањс на тсшкс и славне данс за ослоGobcibc зсм.ве. Захвал.ујућн се нспред добмтннка, Драго Кантар, предссдннк Оптшинског одбора СУБНОР-а, је исгакао: — Захваљујсмо се Друштву за спорт it рекреацнју инлалида што су успсли да окупе три генерацнје на Једном месту, ратну генерацпју нз првог светског рата, из народно- -ослободнлачке борбе н послератнн у геиерацију, која нмје доживела страхотс рата. Бори ли смо се н мзвојсвалн победу јер без слободе не би бнло ни данашн>е Југославнје. Слобг^а је највећа благодст н највећи поклон једном народу и опет ако устреба лоћн ћемо да се борнмо и изборимо слободу, рекао Је ДРАГО КАНТАР. Друштво за спорт и рскрсацију ннвалнда постоји од 1963. године, а окупља ратне и послератне ннвалидс, учеснике НОР-а н ранијих ратова. Основнн циљеви и задаци Дру штва су трајна психофизичка рсхабнлптацнја, социјална реинтеграција личиостн и превренција инвалидитста. Друш во ради п остварује виднс резултате, нма своје годишње програ.мс и плановс активности н активно сс укључује у жнвот н рад шнрс друштвене зајелнице. _________________ М. Д. UlQawag 2 Накок празннчно! весеља у Спортско-рекреацноном = центру „7. јул”, снечарска колона састављена од камио- = на, ауто.мобила, мотора, бицикала обишла је град да би = уз шпроко коло прсд спомеником Бранку Крсмановићу = завршила опо1одншњи Уранак. М. Илнћ 1s Z ПОВОДОМ ДЕВЕТОГ МАЈА — ДАНА ПОБЕДЕ I НРЕДСЕДНИН CO ЛРИМИО БВРЦЕ ј | Поводом 9. ма|а — Дана побсдс, прсдседник Скуп- = = штнне огпитние ТОПЛИЦА НЕДЕЈБКОВИН -оргаиизовао | = јс пријем за борие наше општнне. Том приликом их је = i упознао са економским кретањима у нашој општнни, a = I борцн су говорпли о значају 9. маја — Дана победе нац = На слицн: Са пријсма код предссдника Скупштине општине