14 Дана 1984

12. ДЕЦЕ5ФЛГ 19S4 • БРОЈ 272 V CYCPET ПРАЗНИКУ OPYzKAHHX СНАГА СФРЈ ИСТРАЈНОСТ У ЗАДАТАКА СТАР1-Л1ИНА ЗОРАН ОБРАДОВИП и ВОЈНИК БОРИВОЗЕ < БОЖНБ, ВРШЊАЦИ, У РАЗЛИЧИТИМ УЛОГАМА НА ИС < ТОМ ЗАДАТКУ Ji Боривоје Божпћ санкцијаW> КРИТИЧКА АНАЛИЗА И ПРЕДЛОЗИ XIII СЕДНИЦЕ ЦК СКЈ НА АКЦИОНОЈ КОНФЕРЕШЈИЈИ KOMYHHCTA ЦЕМЕНТАРЕ ■! КОМУНИСТИ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОБАЦ” НА АКЦИОНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СК СУМИРАЛИ РАСПРАВУ Y РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ПО ВОДОМ ПРЕДЛОГА ЗАКЉУЧАКА XIII СЕДНИЦЕ ЦК СКЈ О ОСТВАРИВАЊУ ВОДЕПЕ УЛОГЕ СКЈ И ЈАЧАЊУ ЊЕГОВОГ ИДЕЈНОГ И АКЦИОНОГ ЈЕДИНСТВА. НА ИСТОЈ СЕДНИЦИ, ПРЕМА АНАЛИЗИ ИЗ ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СК, РАЗМАТРАНА ЈЕ II КРИТИЧКА АНАЛИЗА СТАЊА У РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ II УТВРБЕНЕ МЕРЕ ЗА ПРЕВАЗИЛА7КЕЊЕ НЕЗА ДОВОЉАВАЈУНЕГ СТАЊА У ЦЕМЕНТАРИ, ИЗ КОЈИХ ТРЕБА ДА ПРОИСТЕКНЕ ДАЉА АКТИВНОСТ КОМУНИСТА. После двомесечнс расправе, у септембру и октобру, и по два гастанка у свпм основним организацијама СК, це.менташи су проценили да је дошло вре.ме за правилну лроцену стаља у радној организацији у којој су сс чгле ни .мало лепе речи. ма п уман>ен»у личне одговорно лнои четиристо тона може.мо — _ ----------------- ------------ створиги боље фЈшанслјске ус сти за неиспуњавање производ иих задатака. Зоран Обрадовић Оппх дапа у касарпн ..Паролнн хс рој Бранко КрсмаиовиИ” нсобичио Јс живо. Порсд рсдовних војшгчкпх лосдовп, треиутпо су v току бројпа такмнчшка, cvcpcni поводом празнц ка оружаних снага СФРЈ, 22. дсце мбра. ПредсгоЈсћп празнвк бно јс повод цашоЈ посстп п упозпаваљу са лрнмврним старсшинпмл к војннгцпга. НаЈпрс смо упозналн младог старсшнну Зораиа Обрадог.нћа којн јо npyronaibc сл војпнцима, пакок Ака дсмнјс, започсо у овој касарни. Сг.ој посао обаллга спсргнчпо и по| М110ГО BIIUIC посппкс псго ма. Тако говорп овај 27-мо IliiKiiiiihaiuiH и на крају Извсштај о току расправе о закључцима, у исто време о ста :ву у фабрпци, говори да. прнсуство чланова СК састанцима тје бпло на завидпој внспч:.'. Због тога је долазнло до одлага iba састанака, а како речс БОРИВОЈЕ МАРИНКОВИБ, пред ссдник АК ООСК, ова чињепица говори да се дсорамо ослооаимти свих оних чланова СК који својим понашањем и цедисцип лином онемогуИавају рад у осиовној организацији СК. Председник АК ООСК Боривоје МаринковиН у уводном из лагању закључио је да су осно внс организацнје и Савез ко.му ниста у целтпш пз ове .расправе изашли ојачаии, са јасним задацима које треба одмах решавати. У случају да се задацп лове. Плану производње треба додатц join онолнко тона за ко лпко смо негативни. IIII4K1I, кажс че заборапља п oiey npvrv људску, другарску, страну. О свом лознву н раду прнча ибм. — Суштппа namer полнва је кио п код свнх осталих: Радвтн поштсно. V спом раду од ссбс и лојпика зах Tenant нстрајност V датака. рад од Жслпм да innninanaiby за се разграшпш перада. Захтевам п од ссбе п ол поЈника много, али нлравпо у rpaiuniaMa моггћностл. Каквс су онс младс геиераппје ко Је долазс? — ГспсрациЈе коЈе долазс лраво 1'3 школскс itnyne, uiicy довољно cceciic cnojirx .могућпостн. Алн кадл Y раду схватс да Јс војна обгка не опходпа брашгт ПОЛ1ГГОН лидљиан сг.ој рад друиггвена обавслп » част домовниу п па јс војска другарства, резултати су годншн.н разговора npalia сс ма људс н срсдппу у којој живп п ради. — Mapaltni јс специфпчпа срсдпиа. Дошлгак мора Да сс помучи да стекнс noBcpeibc, а онда пншс лсма проблсма. Ог.и људи су сирсмнн увск да пружс руку н помогну. БорпвоЈс Божнћ. војннк, ииачс MaiuiuiCKii miiueibcp no стргцн н npocBCTHii paainiK no опрсдсље1ву, jc BpinibaK старсшкне Обрадовиђа. Ila одслужси>с сојпог рока крспуо je заЈсдпо ca своЈнм учсипцима. Ca да v Јсдишпш сдужп као прпмср млаћима, а о свом војттковању прк — Иако сам паЈстарпјн. нс пада мн тсшко да нзпршаиам сое војпнч кс обапезе. Могу да кажем да су мс н старсиппхе и војгашп пртшли пскрсно, људскп II ПО1ПРСНО. — Да ли постоЈи Јпа генераппЈа? , Нс, нако cv Miioni npuiibaun мојнх \ ученика. Мн смо пре свега војпн- । пи ii ту смо да извршапамо воЈннчзздаткс. Могг само да примстнм c^v моји другари који су дошлн cpcaibc школе, а то знам и као просветнн радвик, бши запоставље ini. McbyniM, овдс домгивљавају рс нссансу. Постају прапе лпчпостн у nvno.M смнслу тс рсчн >г у IIODII JKlt п добрн. Тала старсшииа У^Рот, на радно место, факултст креса noJiniuiiMa упосп максц^ђу зрслнји, спрсмнији да сс ухпазЧЈ мум креатипностп и нма врсмспа у коштац са проблсмнма коЈп ианп MOryhiiocni ла сс макснмално, по свегн обуцп. — Обзнром ла сам млад човск н дв схватам своје појнпке, да знам ипа их мучи, покушавам увск да их разумсм, да своЈс досадашње жи вотпо, друштвсно п војннчко нскус тпо прснсссм на ibiix. За ових пег годлна, колнко ради.м са војниинма 1шсам ini Јсдиом казнно nojinnta, јер мислим ла ос другарским одпо сом, разумсванлм савстоиањем М. И CYIIIHA ЈЕСЕН 1984 утврђени у току расправе спроведу, Савез комунистз свакако још више изгубитн углсду кои радничке класе, lie he У ne Y свом јављаљу инг. Стефановић није излаз тражио само у остваривању плана производ ље. Сложио сс п са закључком лз матсријала да расподела личннх доходака не ваља. Потсгао јс и субјектнвне недостатке. цссу производње, није најавлл вала решавање п уопште, доти цање „врућих тема". И како то рече Драган Петковић: „Врло је непријатно да на Акционој конференцији о томе ћутимо, а на странн прпчамо. Према то ме, залажем сс да се о овоме још и данас прпча. Матерцјал 'је добар. крптичан, отворио је niiTaiba, али пнје дао одговоре". као јс Маринкоцић нстакавшн при то.м велику одговорност пар гијских руководстава на свим нивоима. Y дискусијама највише јс потешмрана одговорност руко водства OOYP-a и радне организације за пеиспхдБавање upon зводнпх задатака и лрограма скономске стабилпзацијс, награ biiBaibe према раду, захтевана доградња садашњсг система ра споделе лнчних доходака, функ ционисање OOYP-a, радна п те хнолошка дисциплина, активно ст и одговорносг чланова СК за рад друштвено-лолитичких и самоу/правиих оргапа, остварива ibe акционог јединства, неправ ллностп око запошл>авања, педо вољпо информисаље, класно ја чање СК, кадровска политика.. Комулпстп Цементаре расп рављали су п о проблемпма шп per друштвеног значаја, станда рду, социјаднлм разллкама, ко рупцнјн, кра1зи друштвенс имо влне, оштрпјој судској поллти цл, а бнло јс п случајева да су се расправс користиле као три 6inia за нека лична размгппљања о скорашњнм ипвестпцлјаКонкретне политичке мере Полнтичкс мере које су пре дложенс и прихвапсне па Акцп OHoi конференцлји конкретне су и полазс од длапа ппол.звоање з: пдућу годину, па до ин формисања у радлој организа цијп. Уз дисцпплпну п одговор ност сваког појединца, чешНс разматраљс извршења планскпх задатака, истовремено преду зимање мере за отклањање сла бости, у Це.ментарп идуће годи не треба да произведу милнони четиристо тона цемента и нови мала: — Да бп смо превазшпла момепталну ситуацију у фабрици, потрсбна је паша спремност алн и помоћ других, рекао је Мнод par Стефановић, директор Цементареп додао: — Имам утпсак да свн не зна ју илп nche да знају у којој смо ситуацпјп. Само сстваривањем плана пропзводње од миПОЉОПРИВРЕДА ДОБИЈА СВЕ ЗНА ЧАЈНИЈЕ МЕСТО лпзе. И са.мо да додзм. ПргНатпо сам iniiciiabcu љулкма у Параћнну. Отворени су, дружсљубиви н змо во.ћстпо је у овом граду бнтп војппк. За који дап у свсчапом строју поводом 2Ј2. дспсмбра nahir he се два врплћака у рззлпчитнм улогама па нстом задатку. Уз стисак руке бпћс нм уручепа признаља хз војпнчке © Очекује се да раст пољопривредне производње у идућој години износи 3 одсто Као никада до сада, у позну јесен у цевима параћинског водовода недовољно је воде. Проблем на који потрошачи у граду >шсу навиклп, бзр не у јесен, лоспео је и до Извршног савета Скупштине опвпппс, који јс „Водоводу” паложио да прноритетно рсшн проблем спабдевања водом свих делова града, уз претходно обезбеђење техничких услова како би се глогло вршити повремсно пскључиваље појединих кпартова. Разговарали смо са Србољубом Ранђеловићем, нз тсхличке службе ..Водовола”. Y разговору смо сазиалп да није тако једноставно пскључиватн воду у хлојединпм деловпма грана: — Y Параћину пије завршсна изград1ва фекалле каналпзације, пнтл система за иречлmhaBaibc. Y првом водоносном хорнзонту налази се внше од 3 хлљаде лонпрајуИих бунара лли како их леправплпо зове- -мо, сепгичких јама. О условима искључења воде и стваран>е лсгативног пригиска у цеви.ма, створнла би сс MorvliiiocT yen саван.а iio.iucmiihx вода v водосс-дле ц.'вн, а сви знамо ko.ihко cv нам подзе.мнс водс загаbeiie.’ Мп. у случају кад имамо поправкг водоводне мрежс пбавРЗ'.' co завршеном послу да исперемо цеви и тек потом узорак воде дамо Заводу за здравствену заштнту који нам одобрава даљу дпстрпбуцпју. Y „Водоводу" смо сазналпда би и за пскључиваље поједипих делова града моралп да траже одобрсљс од Завода за пскључиван>е поједпннх делова града, наравио и од падлсжне инспекције и колико бц то билн велнки проблемп испитати мрежу. — Позпато јс да у условпма честе промсне режима у експлоатаипји долазп до повећа- !!ог броја оштећења, a то значп н нове губитке воде на местима ouiTehciba, a па крају н до повепаннх трошкова одржаван>а ii куНннх п улпчнпх ннckilx 'објеката, не можемо искљушватн делове граиа у којпма су онн. Такође, због снстема водоснабдеваља у граду који је гравптациони, у случају .искључиваља појединих дслова града свц потрошачи нс би у исто време остајали без водс (као електрпчне енергАје), већ 6iI цотрошачи у нпжи?л деловима града пмали воду и кад су иск-вучени, а пасупрот овомс на ШИШ1М терсппма, због У областп агрокомплекса основни акценат ставља се на развој прпмарне пол»опрпвредне производње. II ндућа година биће v знаку повсћања иољопривредне производње од 3 одсто.. што ie на niiBov плаи ске стопе ргзвоја до 1985. годпнесталаиија, рскао нам ј< ловпћ. Такође, прпсритетних i због е РанБслокацпје потрошача. npoтнвџожарне заппите, болннца, н-.жапс, школа, рестопана друштвена исхране, угостлтељ? nyibciba кнсталацнјс и.мали би воду врло врсмс. Свеснп смо да 6ii водом, кратко сс људи. када сс зна време нскључнва * ља, унапред спабдели водом. Напунпли бп се сви судови, и каде, a то значи, да кад поново дође вода, све те резерве оду у каналпзацнју, а судови сс пунс свежом водо.м. Го зна чп повећаље потроипве лонако педостајуће воде. Према томс, закључујемо, да стручњаин пз „Водовода” прсдлажу још мало стрпљења за становнпке на вишим тереаима, одпосно на виџшм спрато * вима. Такође, замољени емо да пренесемо њнхов апсл за максималну штсдњу воде, бар до ириих кнша. М. М. — Решсње је v већој пропзв одњи. Горнва имамо, али и слабостп у органпзацмји. Конкрег но, истовар, утовар. Пакерај не he да. радм. Људи раде кад xohe. Многи од њих нс зависе од фабрике. Ту мде и до штрајка и намерног лома машина. Лнчпи доходак нам стапшра. просек је 15 хпљада динара. Потребно је увести норме које he контро лисати ко.мнсија на нивоу рад не организацпјс, па за бољег раднпка — бољп бод. Y склопу закључка да јс један од 'лзлаза у повећаној производњп, пнг. Тома Милованов uh, директор „Производње цемента" је прнметио: — Нис.мо нсцршиш сва средсгва унутар фабрнке. Пропзвоцњу трсба определпти ла оптималне марке са стимулативном ценом, одшзсно већим остатком дохотка. Y исто времс Миловаповпћ јс изразио страховање да оства рсњс плана од 1,4 мплнона тона цемента и ношкмала долазу пи тање због мазута и репро.матернјала. — Више дана, и по дссетак, стајали смо због недостатка шљаке, гипса, туфа и пуних сн лоса. Конкретни прсдлозп у појача 1ву тпма, његовог креативног дела ii промене финансијске по лптаке били су врло Јштересан тнн коментари Предлога полнтп 4KJLX мера: Одговоре треба потражити, закључује се, у расправама на ООСК, али са роком. Збор кому впста би требало да третпра три питања, а да комунисти у њнма iiponaby себс. To cv, према свнм дискусијама, питање плана про изводњс, расподеле и органпзо вшва. — Потребпо је сачинити ана ллзу кроз коју би сагледали мо ryliiiociii и иоследице у форспрању малопродаје и извоза, предложио је Миловановић. Ув ек смо говорилп да се извоз не исплати, множећи курс долара са ценом тоне цемента, а нисмо до сада обратнлп пажњу ко лико нас кошта позајмљени до лар кроз алуптете. Сллчне оце не v финансијскпл! проценама евентуалног лзвоза целтента чу ле су се if у дискуснји председ ника CO Пара1ши Топлице Нс дељковпћа: — Извоз треба расправити „политички”. Треба процеиити да лп 50 хлљада тона, „жртвовано” у пзвозу, покрпва наше лотребс за увозом. Треба охра брлтп 'руководство, а не да се оваквн уговорн тумаче као ште тнп. Поред руководилаца, по би ло ком основу, мало је чланова АК учествовало у дискусији. Тек ту и тамо по неко да изли је свој жуч и јед. Било је под cehaiba на кафанске, кулоарске, па и непозване даскусије о ло литичком стаљу у фабрици. што је, како је оцсњено на АК, нао паки пут: — Мислнм да ће.мо предложптн Општинском ко.митету да формирамо радне групе које lie чпнити политнчки јаки људи са задатко.м да помогну радној ор ганпзацији и то брзо и одговор но. у свођењу дискусије, рекао јс Петковнћ. На крају састанка сви су пожелели да се чешНс састају, јер права реч на правом месту, 'лзречсна у доброј намерм, доб ра је -претходнмца бољим односима н — раду. М. Мпленкосић ДА СЕ СВИ HE ОСЕНАМО КАО Л0П03И V biiui; нав.рата па ссдницц АК по.мнн.аио јс iicTvnaibe Браика liani ha на Прсдссдништву СУБНОР-а. О ibcrouoj „црној ташни” са дока зима(?) чуло сс у дискусијн ДрагаКа ПетковиИа; — То што се чу.то на Предссдтш штву С¥БНОР-а п то што Браико lianih држи у ТЗШ1Ш јс застрашуjyhc и ми то морамо да расправн_мач а нс да сс спи оссћамо као лопоBii. Свачијс је nourrcibc на пробн, era ii л|ојс. Зато предлажем да сс то прво нзнесе- грсд Радтгчки савст па да сс на следеђој Лкиионој кон- ,ферс>|ц||ј;| внди шта је нсплга. ТОПЛИЦА ИЕДЕЉКОВИК: HE СТОЈИМ ИЗА ЛОПОВА Друштвене потребе за псхпаiiv становништва cv свс већс. као и v прераБцрачкој лнд\- спрпјл, тако да се повсћаљс пролзвод1Бе пшенице, кукуруза, индуагријског блља. воћг. и поврНа памеће као л.мператив савремене пољопрлвреде. Зато просечлц прлпосп по једном хектару v пдућој годннк треба да нзносс код пшенлпе 35 метарских центн. код kvkv- !рузз 40 и шећерне репе 400 мегарсклх цеити. Са оваквнм просско.м по хектару треба очекпватп укупан припос пшешше од 10 000 тоua. KVKVPV33 51000 тона. шећерне рспс 16 000 тона што бл задовољило потребе становништва у основним артикллма који сс добијају мз помепутих куллура. Међутим. дуг сушни период ове јесени v мпогоме ic помео ллановс лоЈвопрпврсдшпса, a нарочито кад ie v литању сетва. пшенпце п другпх озпмнх усева, што lie сшурно имати зиачајан удео v укупном билансу лоЈвопрлвреде. Оцене политичког стања Јрсдссднпк дпипинског ко митета СК Драган Петковнћ п секрстар Председпнштва, Момчпло Павловпћ, укључујућп се у цнскусију Драган ПетковпН оценио је анализу и организова пост расправе врло добрим. Из свегз што је претходило овој седницц Акционе конференцнје — Ја сам чуо да стоЈи.м иза иекога у врс.мс кад јс nobciia акција. Y прсмс кад Је вођеиа истрага »аиврно сам отишао па p.uiop, да ни ко не барата мојим нмсно.м, рскао јс Топлица Недегвковић. Са да су ту љу.ш зБашрцтиш па нска кажу Јсса.м ли Ја на икога утнцао. Kpabe ,1с бпло одувек. Нскад су се правпле дрлгачс. н ја пс тврднм да сада краВе пс.ма. На то.мс је оду fck ралпла рздкичка коитрола п ока трсба да делује у оквиру смо управл-aiba, а пс изнад њега. М. д. изнео је своја — стечена озбиљној, чак jn y Фабрнци мишљења: је слнка о врло кризној ситуаци цемента. Мп ћеOOYP-ч 4HCY ДАЛИ ГЕЗУЛТАТЕ мб се договорпти како помоћи фабричкој Акцпоној конферен * цлјп. Овде јс у mrraiby .криза рада, криза ауторптета, криза јавмостн рада, техпобирократски одпосп, групно-својински од посп, крађе и поред акције и — апатија. Шта је у питаљу? Тачно је да и nine п мазут н превоз ства рају пробле.м, алн кризу повере ља не можемо да решимо овак вим пзчином. Занста, слика на седнпцп п поред конкретних предлога за превазилаживе проблема у про За преалог полнтичких мсра под Пројем пст ко’и се одиосп на иово opraiiiisouaibc фабрнке, can су далк псту oiiciiv. На осиову днскуснЈа и аналнза стан-а, а н ранијнх закључд ка Ск н Снмднката, oucibciro јс да cnnauiiba органнзакијд фабрт\’ са OOVP-има и радном зајсдкшом ке даје одрсћсне рсзултате. И због тогд јс потребно Дд се отмах нзаће са ппалнзои фунхцнописања РО са C0YP-HM3 и прецлогом како оргапц зовати процес н рад у Фабршт це мсита.

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ПРОМЕТНО ПРОИЗВОДНЕ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „1ПУМАДИЈА” ав ММПЦЕ - Д8 {ЖММВД 1954-1984. 30 ГОДИНА СА ВАМА ininiiiiiiiiiimii............................................ . Када Је у „матичне књигс рођених” упххсано трговнн * ско предузеће „Шумадххја” 17. децембра 1954. године, ретко је ко могао да предпоставхх у каквог ће делххју стасати та мала фирма која се у то време није разлнковала *од многобројних предузсћа, која су се бавнла промстом робе на мало и углавном имала по једну продавницу. Како је јуноши кренуло све добро, форлпхрано је и предузеће на велнко. Оадашње препузеће почиње рад са шесиаесторо запошљеннх, а магацинскс и пословие просторнјс Oxine су смештене у згради изнад садашње самопослуге ,Д1лави јадрап”.У првој годнни остварсн је промет од лвеста милнона старих динара. УвнКајуђи недостатке тадаШЊ2 параћинске трговинс, a го су у првом реду деконцентрацнја средстава и радних потенцнјала, узан асортиман, недовољно повезивахве са производњом, радни људи „Шумадаје потпомопхути друпггвено-политичким организацпјама народног одбора започели су интеграцноне процесе који су у ггрвој фази трајали од 1960. до 1963. годнне. Y то време „Шумадаји” сс припајају најпре ПредузеИе за промет огревним матерпјалом „7. јул”, затим Прецузеће за промет ппћа, меса и пољопрввредних производа „Задругар”, па за н»нм ПредузеИе за про.мет мешовите pods на мало „Универзал” па онда „Полет”, сви из Параћпна, а на крају хх Предузеће за промет мешовите робе „Победа” из ПоповцаПосле ових интеврација, „Шу мадија" остварује промет 1963. године од три старе милијарде са 30S запошљених на пет хиљада квадоатних метара пословнрг простора. ' Потребс тржишга за солиднијом и стабилном трговином наводе „Шумадију” да се и даље укрупњава. На основу референдума од 1. јануара 1970. гбдине „Шу.мадија' се тгнтегри« ше са Општетрговинсжим ттредузећем „Атекс” из Београда, а годину даиа касније „Шумадији" прилази „Јединство” из Ражља. Сада је ДПумадија” већ лрешла општннске граннце, прострла се и иа ражањски крај, а отвореке су продавнице у Нуприји н Алексинцу. Y тој прпој деценији постојања после консолпданије долази деценија у којој „Шумадија” рагшдно расте. Од 1963. годппе до 1973. имовина „Шумадије” увећана је за 14 пута, промет већ изпоси 27 милијарди старих динара, а у фоидове се одваЈају значајнија средства. док Је број запошљених увећаи за 250 радннка. To је деценија кала сс гради робна Kvha. чнме „Шумадија" долази v рсд водећих радних оргаиизација v про.мету на мало на подо\-чју региона, одмах иза „Србије"’ из Крагујевца. Планови се пребацују Уклапајући ■ се у уставне амандмане. а касније и Закон о удрлокеном раду v „Шумадиin” од 1. јануара 1974. послују v шест OOVP-a, имовина сс дсли. а постипдгпт резилтати и даље су импозанпш. Наредних пет година „Шумаднја" кргп1гим корацима грабп паггред. Имоакна се нлгои. стандард расте. V овом перводу про.мет се увећава за три п по тттта. Петогодипгњп план до 1980. године оствареп је и пребачен. Изграђен је већ.п број локала, мо дерна пословна зграда, набављена нова опре.ма, а возни парк в.ма веђ 40 возпла. Интеграциони процесп и даље грају. Осма тгнтеграцнја доводи под окриље „Шумадије" И.ндустријско пекарско пре дузеће' „Извор” чиме је делатност проширена п на производну. Следећп протгзводни по гон v „Шу\!ЗЛ1ГЈп" фор.хпгра се у оквнру оетдашљсг ООУР-а „Тсхнстекспгл" који преулша радникс Обућарске задруге и формира јединицу за пронзво дк»у заштитнс обуће. Последњих пет година Оцењујући ттословањс ППРО „Шумадија" у последњих пет годнна, које сс одвијало у нзу зепго тешким условпма, може :е закључитн да су постигнутп ду изграђен је и адаптиран читав ннз објеката у шта Је уложено 80 милиона дтшара. У то време пзграђен јс „Супер.маркет” у Параћхшу, „Супсрмаркет” v Ражљу, самоуслуге у месшш заједннцама „Врапчане” и „Данково”, продавшлЈа у Поповцу и адаптнран читав ндз самоуслуга и продашшца прехрамбене и остале робс, Рабна кућа „Шумадија”, гвожђара „Србија”, допуњен транспорт и отворенп нови продајнп објекти на тернторнјн Купрмје и Варварина. Објекти у месним заједнпцама „Данково" и Врапчане” изДо краја овс године треба ца сс заврши п нова лннпја за бсло пеииво v пекаЈри. Уложсно јс око 13 милиона, а осим новог тгооизвола та лнвђстниија треба зчачајно да повећа продуктпвност .мерену кроз производњу н доходак по радннку. Наравно, нова лижгја ћс омогућити бољу снабдевсност потоошача пешгвима за којима се бсећа потрсба на тржтдту. „Шумадија” не бп бпла оно што јестс данас без помоћи п разумевања друштвено-полити чке зајсдницс огпптнне, али п без личног залагаља запошл.еРАЗГОВОР СА ДИРЕКТОРОМ OOYP-a ЖИВОРАДОМ СИМИИЕМ 0 ЈИИГIТРГ0ВИН1 93 = = | | 1 Богат »збор робс у једној од самоуслуга ,ДПумадпјс” ps Друже Симићу, у каквим — Већ дуже врсмена привреда се налази у стагнацији, односио минималном прогресу. У таквх-ш условпма делује и тржиште. Стру ктурне неусклађености прпвреде и тешкоће у платном билансу довеле су до бројннх пробле.ма и тешкоћа у снабдевању крајњлх погрошача робом широке потрошње. To се одразило и на остваривање економскс фун кције трговинс као делауку пног процеса репродукније. У таквој ситуацији ради и наш колектив .ДДумадија”. Трговина је у своме развоју пролазила кроз вишс стапа, а п сада се налази у таквој фази, када јс неопходно извршити одређене трансформације. Пошто су оправданл разлози за свеобухватнију анализу стања н начина функционисања трговшхске мреже како би се нашла решеља која he омогућити органџзовано прилагођавање трговинс. Без обзира на то, да постоји мишљење да је у трговини лако привређивати, нпак сс мора рећи да је потребно омогућнтп да и трговпна под једнаким или приближно једнаким условима као и остали делови привредс прлвреБује и остварује доходак. И ту треба истаћида је неопходно селективним мерама појсдиннм гранама условима послује трговина, всома модерне робне куће, које постојс више од 10 година. Шта стс још учинили на развоју продајног простора у „Шумадији”? — Наша продајна мрежа веома је разуђена. Са аспекта неке месне заједниис добили бисмо можда и негативне поене. А таквих месних заједница је све мање, јер је мали број продавница Тде нхшгга није побољшано, проширено или модернизовано. To се све не може ни сагледати без дубље аиализе ах упорећивања са осталим трговинама лсте структуре. Y овој години добилисмо девет нопих још толико ; дериизовали. да почнемо продавнице продавница 1< адаатирали, моПланирали смо и адаптацију „Аутоелектротехна" и ,Д1етал”, као ипре группсање четврте текстилие продавнице, у зависности од потребе града. □ Како концентрисати набављачкп потснцијал? Трсба башгпх на тас сву тежину свог про.мета, да бн се лз.мампли повољннјп услови. Неопходно је да за на бавну службу треба одређнватн способне, али не залуталс кадрове. Mebyri-LM, резултати изузетно добри. Опет је за пот *година промет по већан вшпе од три пута, а зиачајно повећање бележи производња. У условима недостатка многих артикала ширсгке потрошн>е. обртних средстава за набавку робе, у условима када је долазпло до отежаног оствариваља плана промета повећањем трошкова услед раста цена и камата на кредите за обртна средства и пада цене рада у трговшга, да би се одржао постигнутт! ниво пословања, a и по традицији побољшао, уложен је овроман напор. ,ДПумадија" је у овом периоду успела да и даље остаме јсдпа од воде ћих трговинских радних организацвја у рсгиону и сачува свој послбвш! углед. Финанслјскн ефекти у овом петогодншљс.м периоду налик су на оствареља из протеклнх петогодишта. Са 1,47 милијарди v 1979. Г0ДШП1 промет на крају 1983. изпосн 4,56 лшлнјарди динара. Сигурно да је на овакве финансијске резултате утицало и повећање цена, али и то пгго је увећаи број продајних објеката. V овом периоI I |ЕМИШИ I = Због нараслнх пот- = реба информатпке н = = у складу са модерни- = = зацијом у „Шумади- = = ји" са мсханичке об- = S раде података прсла- = зе на кодшјутерске. i Е Ово је први пут у наi шој ОШПТИШ1 да се = = уводи оваква обрада. е е Све набавке, лнчне = = хохотке, трошкове, ро = = 5но књиговодство IIS- = = he <!е вшпе радити = = класичним начншша. е = Цосадашљп и новппо g i олови које може да | = збрадн ова моћна ма- = = аитна, мењаће 40 л»у- = | XIL = ^Ш11ПИЈ11111!1П1111П111!ПП1П1111ПШ1111111111111111т1ГН грађенчт су уз пзузстну сарадљу са месним заједницама и Саветом потрошача. Хлеб^ пециво и обућа нарасли После извршених модернпзација постојећих капацитета у производњи и изградњс нових у послодњем петогодишту, производња у „Шумадији” је знагпо порасла. У производњи хлс ба и педива много је учиљено на измени струкгуре ц на повеђању производње квалдтетнијих и оних производа који Bimie доносе. Прошле године произведено је скоро пет милиона килограма хлсба и пецива, а у овој сс очекује повећаibc од 4 одсто. Основна организацпја за про изводњу обуће је млада радна организација и уз значајну помоћ друштвено-политЈГЧКих организаиија опиггине стасава у праву фабрику. Примера ради у овој годггни производња је 2,5 пута веИа него проше. Улагање.м новнх 30 лгилиона динара у опре.му очекује се повећа ње са 8 хиљада пари обућс ме сечно на чак 15 хиљада партг. „Шумадија” запошљава На крају 1979. годиис у „Шумадији” је било запошл>енр 878 радника. Всђпна од њпх су средњошколии if квалификовани раднлшг. Број запошјвевпх из годинс у годпиу је раггидно растао. На крају следеће године број запошл>енпх је 989. Најзначајније повећаље забележено је на крају прошле године и v првих шест месеци ове годЈше. Сада v радној органнзацији око 1130 радника остварује свој ЛПЧ1-П1 доходак, а тенценција запошљавања }е и даље v порасгу Кајвппге јг новозапошљештх v ООУР-у „Обућа", где тек што се заврши пропес преквалификације за једну стотину, углавном средљошколапа, планирају се нови пријеми. План иквесттгапоне пзградњс „Обуће" који предвиђа изгралњу но ве производие халс врелие 60 милиона н набавку опре.ме _ за 10 ашлионд, налаже и прпјем 190 нових радника до краја 1985. године. них у н»ој. Прс нзвесног времена свн радници су удружнлн 10 одсто личног дохотка за годину даиа и тако обезбеднли близу 25 мплиона динара за остваривање дсла хшвестиционих захвата зацрташгх у средшорочном плану развоја и љихових жеља. М. Мнлснковмћ I СМРТС№ I I игрма I । jfiej J | У оквиру прославе = 5 30 годнна постојаља и е | рада „Шумадије” одр- § = жавају се радничко- = | спортске xirpe у ма- i = лом фудбалу, стреља- = = штву, стоном тенису е е и шаху. = До понедељка завр- = Е шеиа су таклшчења у е 5 стоноА! тенису и стрс- = 5 љаштву. Првак у ,сто- Е Е иом тенису је Пред- = = par Стојановић, Роб- = = на кућа „Шумадија”, = = други је Зорап МатмИ, = § „Плавп Јадран” и тре- = е Ini Радомир Живко- е вић, „Ваш укус”. Нај- g = бољи стрелац је Зо- = = ран Којић, Сикирица, = е аруги Мнодраг Сгој- = = ковић „Обућа" а тре- = Е hn Мирослав Нико- = = лић, такође из Обућс. = Е Код жена најсоље су = = радннце Обуће Душа = g нка Марковић и Сне- = = жана Ннколић. Y току = = су такммчења у шаху и = Е .малом фудбалу. Побед = Е ник је екнпа Робпе ку = s he, друга је ,,Велико- g ~ продаја I”, а трећа еки Е е па „Србије" победнпк = § у стоно.м теиису јс н Н Предраг Стојановић, a = = v стрељаштву Зоран = | Којић. g трговинс жњу код ва рада. П Шта више посвети паодређивања ограничава услобржи развој трговине? — Y пословању трговг^не постоје одрећени ограничавајући фактори који опемогућавају хвено рационаино пословање. Пре свега у трговинл има доста уситн>епости, леспецијализованости, нерационалне организованости, што би се уз одне суочавамо се caxio ми са тим проблсмом. Треба нстаliii да је ЈугославЈвја један од реткпх земаља која зша велпки број трговнна навелико. Наиме, број трговина на велико сс прпближава броју тргошгна на мало.што указује на велику уаггњеност трговине ма велико.До сада нису постојали чврш11H критеријуми за органнзовањс трговинс? на велико. □ Иу? Шта је са ликвндиошTo заслужује посебну паређено залагање и превазићп. могло жљу v трговшш. НедостаКада се говори о рациона лности у пословању, ту често имају одлучујуИи утицај неекономски фактори. Ми смо бшш у сшуацији да укажемо на прсдимензионирање капашггста илипаралепно отварање више ис тих објеката. Међутим, понекад се инспстира на отварахвс објеката, иако таквл продајни капахџггети већ постојс и уз одређену модсрнизацију могу веома успешио да послуже потребама погрошача. Y таквој ситуацији разводњава се доходак. Немогуће је остварити бољу продуктивпост, а на крају нсма ни акумулатнвности. Тачко је да већн број продавница чшш Једно село или месхху заједницу, лепшим, али io кошта. To су фактори којн се често заобилазе п нису пресудшх за Даљи развој. Еконсмски положај трговине вео.ма је значајан ограничавајући фактор, нре свега трговхше на мало који битно може да довецсдо заостајаља развоја матсриЈално-техничке базе тргошхне. Потребно је далеко гнше савремених склацмшга так обртнпх средстава директно утхгче на нгхво лпквидности целе привреде. Тр говх-ша располаже са само 2,9 одсто сопствених средстава у изворима обртних средстава. У таквој ситуацијн залихе се углавном финансирају од сгране добављача и краткорочинх кредита. Нс бих се жалио у том случају на камату, али то морад! да кажем, јср до caда тај (издатак нисмо miaли. Го би бнло занемарују. lie. Устаљена је пракса да се испорука такозваних дефицитархшх пронзвода снабдевање стаповништва за хладњача, цектара. дистрнбутивних И поред тога што у одиосу на развијене земље, по броју продавинца, површини продајног простора идру гих морила, вео.ма заостајемо, наш град Прсдставља значајан трговинскн цснтар ■и по промету Xi по броју и величини продавпица, са две условљава орочавањем или уплатом аванса, чак и за впше месеци унапред. Из ових разлога, а нарочито из потреое да се убрза циркулаHHja средстава уопште у привреди морају се тражити могуНности да сс обезбеде неопходна средства. нолшнално д.чзан.е цепа од стране произвбђача је тако учинило да ни значајнааку мулација не би могла да прати раст залнха. На крају да кажем да ..ШумадиЈа' пцјс само-трговина. „Шумадија” је значаЈан пропзвођач. Има две основнс организаццје удруженог рада којс се баве пронзводњом, традццноналну доору пекару п пео.ма •"■^ДУ, на почетку развоја, фабрику обуће. М. Миленковић

1954 — 1984. 30 ГОДИНА СА НАМА | РК „ШУМАДИЈА” = I РОБНА КУЋА JOB; И ВЕЋА „пг_ гапо! Дистанце послгатрано, био је то правиподвиг. Градн>а робне куће „Шумадпја” трајала јс ,inn„ „.JzLJX Иппо даиа’ мссту ранијс Обућарскезадруге, „Будућности” продавнице „Боја”, никла је ског ттостоп^ 1а’ ал^миниЈ^мско 3Дан»е са 2400 ква-цратних метара, продајног и 1600 метара магацинБио је то, до тада, највећи ЗЈнвесгнциони захват у Радној оргаиизацији „Шумадија”. Радншш zy, прибављајућл средства за Јвсиу градн>у, оро- <шјш по своја два лична цохотка на пет година, учествовали су и добављачи ai радна оргаиизација са својим средствнма. Свечано јс отворена29. новембра 1972. године у присуству високих звашода п иаравмо будућих многобројннх потрошача. Робну кућу сачињавало јс, a 31 сад је чине 15 продајних одељења, а о јбсном почетку говори нам главни лословоћа Ро бне куће Јован Томгић: — План промета у прпој тодшш, 1973, био је 9 мнлијарди, кол„к‘о п у це лој радној оргаиизаиијв „Шумадија”. Из године у год1шу промет је растао за по 30 одсто. Робпа кућа је задржала свој асор гиман од осннвања, па наши потрошачм знају где шта да потраже. Пре ма захтевима тржишта отварали смо нова подру чја продаЈе као што Је бно случај са пољомсханизацијом. Такође, због Са отварања робпе зсуће 29. новембра 1972. ==. х.указалих потреба, самоуВг слута је проширена, а ре = конструисали с.мо и про- = дајзш прсстор у приземS љу V првом спрату после =Е 10 годмна рада а ту јс уба = чена нова, савремена опЦ рема. Y врс.ме отвараша Ро- = бне куће на Заводу за Ц запошљавање није било Ц квалификоване структу- = ре. Зато су у робној ку- = ћи иа посао примилисрс = дњошколце са завршеиом = гимназијом, економском Е и хемијском школом.Дапас је број запошл>енпх прпблпжно исти, a no структури, за пултовнма стојс квалификовани м већзшом зисококвалифв кованл трговци. Y робној кући потрошачи могу добити све што им треба за 'љпхово сеоско или градско дома ћлнство, од парфимерије до оружја. Развојним плановима утврђен је гтројекат за подизаљејош једног спрата на коме би био омештен ресгоран и салон намештаја. Тиме he перспективна одеЉења, бела технлка, пољохмеханизацнја, акустпка добити вшле простора. — Робну кућу карактс рише то да свакп артп * кал мора да буде обележен ценом, да купцупру >ки само-нзбор, да може да видн и олппа робу, на води Јован Томпћ. Настојалн смо у досадаш њем раду да потрошач увек буде у праву, да евентуалле недостатке на роби отклонимо, било заменом, било у сарадњи са сервисима често недр- ?кећи се строго сервнсног рока и гаранције. Данас у робној кући 140 запошљених остварује 65 милијарди старих шшара промета годшшбс, a то је једна петина остварења малопродаје. Свакако да ће робна кућа још више добити на значају тгрошкрењем прода јног простора 31 остварењем планова. (М. М.) lummmimHiHnimHimiiHniiiiiimiiniiiiiniiiiiiiiiiiimiHiiiiiinimijiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiHniiHiiiii | СА OOYP-има: • ВЕЛИКОПРОДАЈА — OOYP ЗА ПРО- | | MET НА ВЕЛИКО • OOYP МАЛОПРОДАЈА | • OOYP ИЗВОР ЗА ПРОИЗВОДН/У ХЛЕБА | | И ПЕЦИВА е OOYP OBYHA — ФАБРИКА | ЗА ПРОИЗВОДН^ ЗАШТИТНЕ OBYRE • | РЗ ЗАЈЕДНИЧКЕ СЛУЖБЕ I ® ИЗ ГОДИНЕ Y ГОДИНУ ПГУМАДИв ЈА БЛИЖА ВАМА — ПОТРОШАЧИМА iiiiiimiiiiiiiimiiiniiiiiiiiiwiiiiifflinniiiiiiiiiiniiiiiiiimiiiBimninmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiimiiiiiiHiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiM ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКА ОРГАКИЗОВАНОСТ У „ШУМАДИЈИ” ишивнвга © После 13. седнице ЦК СКЈ период квалитетних промена у раду партијског чланства О Сарадња свих друштвено политичких организација врло добра О Млади треба да буду активнији Y радној оргаиизацији „Шумадија” организована је Акцн она копференција Савеза спндиката, Акциона конференци ја Савеза комукиста, омладинска органнзација, а у току је реалмзација око органпзовања актива жена. Међутпм, но скоцп свлх круппих акција у оргшшзацијп су пре свега партпјска и синдикална организација. ЗАШТИТА ДРУШТВЕНЕ ИМОВИНЕ Y ДПУМАДШИ” »A ВРЕВОСТ ИРАДЕНЕ Р05Е □ У прошлој годпнн дпсцнплинске колшспЈе су разматрале чаја повредо радних дужности и обавеза. Изречено Ј< сцпплпнске мере опомене, 2 јавне опомене, 5 новчанпх 6 распореда на друга радна места, а двојици радника н: су мере престанка радног односа. На њихову нницијативу уд ружују 10 одсто срсдстава једномесечпог лнчног дохотка на голину дана за обезбе ђење средстава за реализаци jv усвојеног програма ннвес тиција, доследније се при.мс ifcyje Закон о удруженом ралу, усклађују се основе и мерила за располелу лохот ка н лјгчнпх доходака, пзраbvjv се програм скопомске стабилизаиије и прсдузима се низ другпх мсра чији је основни задатак бржп раз вој радпе организаиије п са моуправл>ан>а у п>ој као и бољи положај радног човска. • Након 13. седннце UK СКЈ активност комуниста је свс значајнија, а љихов утпцај у средини где живе све вепи. Одговорност чланства је све јача а о моралном ли ку комунисте се све више ра зговара, што је до.сала било мало нспуштено пз праксе. Наредни пернод развоја још више he потенцирати улогу члана СК н њсгов лич пи пример, тако да ће време пред нама бнти псриод пзла ска нз благог самозадовољ« ства чланства, врс.м квалнтстнпх промена. М. Д. Ииана^ 7 Y првих дсвет месецп ове године извречене су 23 дис цнплинске казне, а једном раднику је престао радни однос у „Шумадији’*. Поврс де раднпх обавеза су разли чптог карактера, од неоправ даног изостајања са посла, преко прикрнвања робе при ликом пописа, нивелација не на, нередовнс предаје днсвног пазара до покушаја кра be и наношења материјалне штетс радној организацији. Међутим, у раду дисципли нскпх комисија провсјана још увек принцип незамера н>а, лажпе солндарности, благог кажњавања и слич * но. Због тога се .прпступило формпрању заједничке дпсниплинске комиснје на нпвоу раднс организацијс. . Y радној организацији „Шумаднја" испољон је и рад Самоуправме радннчке контроле, али тај рад мора да буде још интепзивнпјп, a Јћенп члапови треба join актпвиије да улазс у проблс ме и неправилности. Неопхо дно је у свести радног чове ка нзградити осећај самоко нтроле како себе, тако и друиггвених појава. Сама делатност радне организације указује на чињеипцу да су насртаји на друштвену имовину могућп н лрисутнп. Друштвена имови на напада се и споља, од стране купаца кроз облпке ситних крађа, али су почини оци у већинп СЈП/чајева от крнвени и роба враћена. Опаснији вид представл>ају провалне крађе. Њих је у проптлој години било 6, a првих девет мссеци ове годи не три. Вредност украдене нмовине износи око 40 мили она старих динара. Теже по следице насртаја на друштвену нмовину оставили су нски радншш KojiLMa је дато руковање друштвеном моппном. Разноврсни су нас ртајп иа друпггвену нмовпиу: мањкови, несавеспо пос ловање, фалсификовање ис ирава. послуге до отворепих пљачки. е НОВЕ ПРОДАВНИЦЕ, СПЕЦШАЛИg ЗОВАНИ ПРОДАЈНИ ПРОСТОР, РОБНА KY- | БА CYIIEPMAPKET... I НУДИ ШИРОК АСОРТИМАН свих ВРСТА WB ЗА ШИРОКУ ПОТ«Н)У imiiiimnininmiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin ДОЂИТЕ И УВЕРИТЕ СЕ miimmnmnmnmtimiimniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiinniiiiiiHfiiniiiiiii lillllllllllllllllllllllllllilljlllllllll

12. DECEMBAR 1984. GODINE E......... 'IH'UH "'”.i:i!!llllllllllllllllllllllllllll!i ПРИПРЕМЕ ЗА „CYCPETE СЕЛА 85” 1 ИАКО JE ОПТИМАЛНИ POK ДАВНО 1 | ПРОШАО | I СЕЈАТИ Н1Н11У И НАДАЉЕ | = Позна берба јесењег берићета п cvbo земљиште = = одложшти су I! jcccibV сетву пшеницс. Оптпмални рок = Е је одавно прошао. алп нп до данас плглпраие понрши- = = пе hiicv засејане. ч&ко да је реалпзадија плана јесеље = Е сетвс доведена v питањс. = И поред тврдог и неповољног земљншта пољопри * § s вредници cv пршгуђенп да бацају семе v бразду. = I иако услови не одговарају. = Нема бојазни да се и даљс наставп сства, nopv- i i чује Пета.р Илић, дипломнрани агроном. Док метео- = = ролошки услови дозвољава.ју треба сејати пшеницу = = током децембра- Уколико се поремете услови на њи- е е вв. па се сетва не доврши, ни г.ува половпна јануара е е неђе биги на. одмет за сејање, кажс Илић. | М. Д- | Зашто је Плана неколиКО месеци Y мраку ПЛАТИЛИ PACBETY, А ДОБИЛИ МРАК © Хор више мије обавезна тачка програма за бодовање, хумор мора да буде актуелнији, свежији и добронамернији, а у квизу знања такмичење из познавања наше револуције На послсдњој ссдници Такмн чарског одбора „Сусрета ссла 85" расправљано је о неким из менама и допунама у садржају ове најмасовније маллфсстацпје аматеризма на селу. Делегати су се сложнлп са прсдлогом да хорско певање ви ше не буде обавезна тачка про грама која се значп п бодује, алн села која нмају усдоза да прппремају хор, неће сметати да га п представе публицн. Досадаплва искуства са овом пумером програма нпсу добра. јер то што сс чуло, осим у неколико часних изузетака, није лпчило на хорско певањс. Хумор пз села до сада сс прн лпчно банализовао и свео на причање отрцаннх штосева и внцева са брадом, уместо да област — нстовија, с обзиром да v овој години славимо јубилсј — 40 година v слободи. Понкретније о овој и другим областпма из квпза знан»а биће накнадпо договорено. До 5. дсцембра када је био рок за пријављивање такмичара, за „Сусрете села 85" пријавило се шеснаест месних заједСредства за јавну расвету V Пла^Гсу обсзбеђена до 198х године, па « поред тога веп нс. колико месеци ж»тељи Плане тумарају ноћу по мраку, па су и Дап Републшсс овако дочекали. Иако јс Савет месне заједнице још пре месец и више дана тражио од одговоршгх у „Елек тродастрибуцији” Параћип да поправе осветљење на улицама овог села и замене прегореле сијалице, ии до данас шце ниш ЗАВРШЕНО ТАКМИЧЕЊЕ Y ПРОИЗВОДЊИ XPAHE taw® ијлиЦИИ буде актуелап и осавремењен, да буде смех на свој рачун и да жигоше све оне појаве које коче дал>и развој. Ова тачка програма he се и надаље брдовати, алп само ако испуњава договорене услове, значн свеж, актуелан и добронамеран хуница, па је договс^сио да сс рок за пријављивање помери за још пет дана. Иначе, v многим селпма почс ле су прштреме за ово такмичеibc, а посебно се ангажују млата учињено. Грађани с правом негодују a желе да своје муке обелода пе читаоцима овог листа, нада јући се да he овај чланак про читати и одговоршг друговн из „Електродистрибуције", којима ни после закључака XIII седниис ЦК СКЈ не смета да сс неодговорно и бирократскм понашају. Сама Месна заједница више је ■ То су Бранислав Аранђеловић, Добривоје Јеремић и Љубомир Младеновић Завршена je join једна економска година у пољопривреди, а за произвођаче Основне оргапизацнје коопераната „Па раћпн" и такмичарска. Акцију у пропзводтБИ хране покренула је и водила Општинска конференција ССРН. Иако такхгичење у првој години нпје имало масовнији одзив, рецимо ни једна месна заједница нпје се пријавила, резултатн постигнути у пропзгоднм пшенице су изванредни, као ипро изводњи шећерне репе и соје, док се за производњу суицокрста ннје пријавио ни један такмичар. Очигледно да ове индустријске културе тек треба да се афир.мншу на овом терсну, мсђу иМдпвндуалне пољопривредне произвођаче, a што je и један од цнљева акrmj'e. ! О нај'бољпм гппеничарима писали смо у ранијим бројеви.ма лпста, а сада само да се подсетимо имена победника: Браннслав Аранђеловић, Александар Савић и Миодраг Аран Беловић. Такмичарска комисија овпх дана завршила је рад п . од председннка комисије Цветковпћа, пољопригредног инспектора, добили смо имена победннка у пропзводњи шећерне репе II соје. Са просечнпм прпносом од 83.446 килогра.ма по хектару и предатнмколичинама од 125.170 килогра.ма шећерне репе прво место прппало је Добривоју Јеремићу, пољопрпвреднпку пз Стрнже. Станоје СтоЈановпћ нз Дољег Видова и.мао је просечан принос од 74.720 килограма по хектару и заузео j’e друго место, док се на треће местовла оирао Милован Радошевпћ из Чепура. Љубомнр Младеновић из Стриже први пут је подигао соју на повришни од хектар п трвдесет ари и постигао просечнп принос од 2.030 кнлогра ма. To му j'e било довољно да освојп прво место п назпв победнш<а. Са нешто плжпм прпносом друго место j'e прппало Стеваиу Мпхајловићу лз Параћпна, а трећа Жпвојину Радуловмћу, такође из Параћина Пободницпма бићс уручене награде п прпзнаља од стране организатора акције. М. Д. мор на свој рачун. ди фолклорци. Y квизу знаља уводи се нова ШУМАРСТВО М. Д. немоћна да нешто учини на том плану, јер нс би имало смпсла Да и Нову годину дочекају у дгра^. Жарко Векић 40 ГОДИНА СЛОБОДЕ ичувж еколошне средине □ На 65 хектара голети 130 хиљада новнх садница Уређење ловншта на Јужном Кучају и нзградња шумског пута, део је плана развсја шумарства у идућој гедини Сталнп задаци у развоју шу марства су увећање површпне нод шумама, како лишћара та ко и четннара, п подизање пових засада на друштвсном и ип дпвндуалном ссктору, што сс одражава ла очување еколошке равнотеже у природи, рациона липје коришБење шумског блага и паметније газдовање шумама. Са прввм пролеГшпм дапкша паредне године започс11е се по шу.мљавање 65 нових хектара. Пошумнће се голети у површп нн од 50 хектара, за што he битп употребљеио 100 000 нових садница. Очетпњавање лпшБарских шума такође, пма важан значај у укупном инвестпционом улагању. Планираио је очстињавање лшпћара на површп нп од 5 хсктара пзвршпћс се мелиорација деградиранлх шума. Раднике запослеие у Шу.мској секцији у ПараћЈТу очску ју п задацн па очувању п него B*aibV младих 'шума, прореда и изградњи шумских путева у ДУ жпнп од 5 километара. Поред ових радова, прсдви- ]јено је и уређнвање ловишта на обронцима Јужног Кучаја. Средства за реалпзацпју пре двићенпх радова обезбедпће се делпм/лчно из фонда рздне орга низације, а затпм и од региочалног it републичког СИЗ-а за шу.маротво. М. Д. Емисија „Аутобуса у пола шест” снимана у нашој општини ПЛАНА И ДОЊЕ ВИДОВО НА РАДИО ТАЛАСИМА Екипа „Аутобуса у пола шест" популаРне е.мискје Другог нрогра.ма Радио Београда, ових дана јс боравнла у нашој општшш и сни мала у месшш заједннцалга Плана и Доње Видово. Прошог четвртка чулн смо портрет села * Плане, занимљнвости, достетке и шалс мештана опог планинског сс ла, a 9. децембра слушаћемо емнсију сшшљену у поморавском селу Доњем Видову. Пре веколнко дана едшто ван је л тонски залпс са скелеџијама, које ће нови мост оправитм у причу и заборав. М. Д. На крају нашег фељтона, у коме смо покушали на вам дочарамо дане пред ослобоћење нашег града и тешко време одрицања и ентузнјазма, време стварања новог човека, покушапемо и да сагледа.мо у шта је израстао некадаппБИ Параћин, паланка под калдрмом. Можда је довољно yhn унен тар града гдс су се некадашibe уцерице са ћепенцпма размакле и уступиле место модерним вишеспратницама, широкш! улицама. Умесго фнјакера и воловских запрсга, хиљаде аутомобила. У.место ситних н олајисаних продавница, иикле су нове модерне трговине. Две Једпне фабрике некада, сада су прерасле у индустрије. окоснице развоја прпвреде. Заједно са н»ом расте и цвета Параћип. А да би сс дотле дошло, Цријшом je протекло много воде. Join је 1920. године на Вуковарском конгресу партијска органнзација имала свог прсдставлпка. Био je то члан иартлјске органлзацпЈе лз Параћина, Милош Илвћ. истаклу111 кошлшсга п радничкн трн бун. Еадници органпзоваш! у удружеља и друшгва тешко су лзлазнли на крај са профигерима. Партијска органнзапнја са повратком Илтша пз Вуковара развила j'e веома жлву и плодну актпвност. ТадаппБе „Радничке новине" ппш’: „Дру гови из Моравског округа pane нрло актпнно и предапо на подизаљу и јгчањ’ нашнх паРТИЈСКПХ органпзацлја у Делом округу п то како у вароши тако и у селима... не ства pajy се само да осннвају што већи број партнјских оргаашзација (коЈ'е су тада већ носиле званпчап иазив KOMVНИСТИЧКЕ прлм. М. М.) Hero да у н>пма социјалистнчкл раде. Они стоје на сасвим тачно.м глсдишту да iinje довољан са.мо број пего и класна свест којо.м he наше масе бити прожете." II запста, Параћпн Је тих дана врпо од актнвности. Одр жавани су чести зборови, митинзи, прославс, дсмонстрацијс. Јован Бокнћ говорпо је на мптингу поводо.м Првог маја, а затим је одржан у јулу, велики протестни збор за одбрану осмочасовног радног дана. И тако редом. Паоаћнн добија пст одборнпка, чланова Комунистичке партије, а затим у те шком вре.мену тридесетпх година н Обзнане. komvibicth бнвају прогањанн и по решењу Начелства врше се прстреси ради проналаска брошура, тагних списа, коресподенција, оружја н „свега оног што би ред п поредак могао нарушвтн”, пшве у решењу мипистра унутрашњнх послова Краљеви не Југославије од 1931. године. Парпцскн рад илак не јењава. Нарочнто је бнло актнвпо раништво у културно-уметничкнм друштвпма. „Иван Цанкар" пз Фабрнке стакла икроз пес.ме обједшБује н мотивише своје дрггове. Буржоазија оснива своје клубове п удружен>а у којс познва све оне чију крв још увек није узбуркала мисао о револуцији. Коју годину пред рат партнј ска органпзација ннје повеБа вала свој' број, а комунистп у iboj билп су неуморнп у шерељу пропаганде и у заступању радника. После новог курса Комунистичкс партнје и крагујевачкс провале и доласком на чело друга Тнта у Партију улазе мла bn лд’ди. Тадашљу Белпју сачи Јвавају: Франц Розин — Малн, Радс Николић — Пикула, Миха јло Илпћ — Куља, Димитрнје Марјановић — Мнхалонац. Про ччава сс напредна лнтература, договарају конкретне акције, a права прилика за то били су че сти излстиу природу. Ускоро he у ту исту прнроду, у шуме кренутн ови млади људи, да протпв фаидгстичког окупатора органмзују народпе масеод војних врхова и владс остављене иа немилост. Кратки, ап- ■рнлски рат јс прошао. V Паpahirnv је формпрана „ОР1С команда". Ослањала сс у свом рад\г на Немпе фолксдојчере и сараднике. Уведеие cv Уредбе за Србију, а одговор на то била је припрема партијских органнзација за устанак. На челу смелих стајао је Бцанко КосмановиБ. Још од повратка из Шпаннје све до маја 1941. он се слободно кретао градом ц одржавао састанке. Отворено јс говорио да he доћи .до устанка и борбе, а у љу је познвао народ и ниже официре. V то време у Параћпи је долазио Драгослав Цине ТодороBiih, Мпрко EaibeBiih, Драшша Цанковић, Милица Радовпћ, Гојко Томић и Милош ЈовичиН, Пепи Бауер п Слободан Riipuh. Њихови састш-ши, које је посећивао н Петар Стамболпћ, претходнли су стварању ПараИинско-ћупрнјске чсте. По сле тромесечних прнпрс.ма, кра јем јула две групс, јсдна лз Нуприје, једна ‘пз Параћина састале су се у Пајкнћевој баштовани. Седморпца из Параћнна, Раде Ннколкћ, Млхајло Илић, Бранко РистиБ, Стеваи Илпћ, Мнша Трбојевлћ, Димптрнјс Марјановић н Светозар Марјаповић састалп су сс са тринаесторицом ској‘евца и ко .муниста нз Нуприје. Три четири дана лосле стиже још једна група на челу са Жпвком ДамњановиБ. У п>ој су Франц Розлн — Мали, Фраљо Белнћ, Јосип Ерјавац — Пепи, Димитрије ТрбојевлБ, Бранко 06- реловић — Руски, Павле Ан- ■nih, МициИ, сајџија, Миодраг Цалпћ, Јован Крстић, Мчлорад Васнљевић, Pybo Добросављевић, Душко Н. Црногорац, Даница Н. и Јанићије Јовић, a са ibinia још петорица Булрпчана. Блла јс то прилично јака чета. Њнх 40, правп проле тери. По лартлјском стажу и саставу чета је такође бплајака, већина су били образовани н сви млади људи, од којнх .мпоги ни војску нису одслужи ли. Они су лочели, а ускоро je чета бројила, шездесет људи и могла j'e да предузи.ма и веће акције. V следећем броју: Кроз историју до наших дана. М. М. ВОДОПРИВРЕДА а БОРБА ЗА ОЧУВАЊЕ БИСТРИХ ВОДА ТРАЈНИ JE ЗАДАТАК II БРИГА СВИХ НАС, А ПОСЕБНО ВОДОПРИВРЕДНИХ ЗАЈЕДНИЦА Наставак радова на регулаиијн река Црнице и Грзе, као и Велике Мораве код Чспура, пај приоритетнији су задаци у области водопрнвреде. Поред тога предвиђенл су и радови на уређењу јухорсклх бујица и мз шмон градњи малих акумулација на Грзи и код Кпеселачке чесме. У савременим нндустријским условима рске, језера и изворишта сво су загађенпја. Очувлње тих водепих реоурса, а наро чито за спадбеваље' становниш тба и прнвреде спада у трајни задатак свпх нас, а посебна бри га пада на водопрпвредне заједнице, за које друштво и издва ја део својих срсдстава. М. Д. 1ДПМИВ 3 ^IIHIIIIillllllllllli;tlllll!llllllllllllllillliillilll||llilll|llll||||||||lll|||||||||l< *!||||||||ll|||||||||llll|||||l||!llll!ll!||||||IL I САТИРИЗИЧНИ УГАО1 g АФОРИЗМИ ! Радничка класа успешно полаже исплте, а њени = = истакнути појединцн добијају признаша. = g Кад ти скидају капу, чува.ј гаће. = н Да би доспели до циља првацп мора да се издвоЈс 1 = • од осталих. = - се лрекаљујемо: вруће пароле нам падг.ју v = 5 воду. = Што мање информншемо народ, свс више му | = развијамо моћ ona^caiba. * = н Удружили с.адо рад. Иерад је лндлвидуглна ствар. = какав к1Бижевни талепат: што сиро.машније по- = = рскло, богатија биографија. = = Мирсслав ДилштриЈевнћ § .ftiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiniiuiiiiiuiimiiiiiiiiiiiiiHiiimiiiiiim

12. ДЕЦЕМБЛР 1984 © БРОЈ 272 ОБРАЗОВАЊЕ ОД 1981. ДО 1985. ГОДИНЕ \Ђ4ЧК0 ПОЉ4НЧЕ = ЛИТЕРАРНИ УСПЕХ ОШ „СТЕВАН | ЈАКОВЉЕВИН” ј I МИПИЦИ ТРЕБЛ iff® I = На конкурсу Уједињених живим” освојио јс трећу 1 "а?’9а» 18‘ по Рсд¥> Милица награду по мишљешу стру- 1 = Гајнћ, ученица VI/2 Основ- чног жирија. = = не школс „Стсваи Јаковље- | внћ” нз Параћина освојила Оснм Милице Гајић, овом 1 | јс трсћу награду ц заслу- признању се посебно радује | ’ жеко признање. 11 н>ена наставница матер- = Г ifecr јсзика Радмнла Марко = = Y коикуренцнји 1562 ра- вић. = да Мпличин прозни састав | „Свет у коме бих волела да м. д. Програм развоја успешно извршен ® Дооре оцене за ^свалитет рада • Стална бороа за побољшање материјалног положаја просветннх радника © Школски простор н прппреме за спровођење новог програма у основннм школама најнепосреднији задаци даљег развоја Ha XV седппцн Скупштнне СИЗ-а основног ооразона1ва п васшггања делегати су поред осталог разматрали п анализу развоја основног образовања и васпитања за петогодншњи период који је на пзмаку. Цил> овс анализе је утврђивање токова развоја за претходни псриод, доститутог степена развоја, као и пробле * ма којп стоје прсд основним образоватвем и васпитањем и оцена могућности и развоја у наредном периоду, према потребама и могућиости.ма. Ila основу тога утврдиће се н смерннце развоја за наредни псриод, самоуправнп споразум о основама плана развоја, а урадиће се н иацрт плана развоја н само доношсње плана I С®ет у коме Sh I I ввлшдаживии I = Ја сам роВена у Једном гла да по.мошс.м овом све- | чудном свету. Сунце ннје 1 гако сјајпо, небо нпје тако | всдро, море није сасвим = плаво, деца нису сасвим сре | ћна, људн нису сасвим мпр = ни. И над небо.м, и над зеi мљом, if иад море.м, ц над | шумом, надвпла сс сенка Е глади, сснка туге, сенка ра- | та. А да могу шта бих хте- | ла, сву бпх децу заволела, = све бих људе измнрнла, све | бих реке избистрнла. Ех, = да могу преко мора, прско = брда и планина. да завнрим 1 у сва села, све градове и | насеља, па ко внла чароб- £ шша да пред куће ставнд! i хлеба, и голуба што мирносп. Тад би дсца бнла сита u жњела сс златна жита, тад бн пебо било плаво, Mope нскрпчаво. Кад бнх моЦОМОВИНУ носим Y СРЦУ Мојс срце јс мало, али све ту.че, итице, реке, све је то у њсму стало. До.ПОвИНО, V Срцу ТС HOCU.U, с тобом сс ја поносим. Све док сунце сја, домовино, волећу те ја. Браннслав Tacuh, V-3 O1I1 ..Стеван Јаковљевпћ" Параћин ЗАСТАВА Плава .боја, као слободно ■ небо, као радосно море, 'taro игра као чигра. Бсла иоја, као слободни људи, као cpelia у грудима, као цветак радосних птица. Црвсна боја, као крв јунака, као румене усне, среЈитх девојчица. ' Златица Видојковић, V-1 ДОМОВИНУ носим V СРЦУ Моја је домовина нсбо плаво, и цвст црвсн што се у роси f купа, она је срце 'љубави што понекад тихо, узбућсно залупа. Расти и цветај, братска зе.мљо, јачај, херојска, Југославијо, нек братсгво и јединство увск е^ада, домовину у срцу носим сада. Александра Пауновмћ. V-1 ОШ „Стсван Јаковљевић” ту што се paba, да би бно 1 бољи, лепшн, да би реке = иирно текле, да би људи = cpelYHii билн, ја бих дала = део себс. И шта могу још = да кажем овом свету што се Е рађа, всћ да буде добар, i вредан, да друг другу сти- = cue руку, загрли сестрабра i та, да не буде више рата. i ЕЈ, ти свете, што се ‘рађаш, Е ако желиш да те волим да = у тебп даље живим, буди | сјајан као месец н пскри- | чав као звезда. Ех да могу, | створпо бих једаи такав адет. = I I Мнлица Гајнћ, VI-2 = ОШ „Стеван Јаковл>ев11ћ 1 Параћин = (Tpeha награда на кон- н курсу Уједињених нацнја) = за идуће петогодиште. •ч Период о коме је бмло речл карактерисала је стална борба за побољшање материјалног по ложаја, уЈедначаваЈве услова за cTMuaibc основног образоваЈва п васпитања v нашој општиим, спровођење друге фазе рефор.ме основног образовања и васпитања. Y протеклом раду квалЈГгет је стално био на првом (месту, а доста пажње поклањано је развоју самоуправљаља л cnpoBobeiby у жмвот са.моуправног споразума о сшцандг дохотка слрбодпом разме ном рада. Период од 1981. до 1985. донео је значајне про.менс у основном образоваљу. Протицао јс пзузстно динамично, a nopea осталог значајно јс напоме нутн да ic ооновно образовање у њему добило Цснтар за стручно усавршавање наставника н школску счедиатеку, н^ви школ ски простор (Поточац н Доња Мутница), а школс на теритоpiiijn Ilapahinia опремљене су новом onpeaio.M н училпма н све успешнпје остварују задатке савремене социјалистнчке школе. Само ово по.менуто, а и подсетила на материјални поло жај просветннх радшпса, којим је свакако условљен квалптет. Основно образовање није задо вољно оимм што добнја. По некој грубој ПРОЦСНП, У 0CH0B1I0M образовању је око 6,5 хиљада раднпка (рачунајући и ученике), а за само једиу школску годнну добија се око 21 дшлијарда старих динара, од чега сваком ученику припадпе трн мнлиона старих дпнара. У ту цену је грачунато њсгово обра зовањр, школска учмла, топао оброк, превоз... — Ако смо се опредслилп за бесплатно основно образовање које ie обавсзно, онда то друштво мора ii Да финансноа она ко како треба. Просечан лпчнн доходак. у основном образован.у v прво.м nonvcobv ове годпнс лзносио је АИЈЛнон и седам сто хиљада старих динара. a to ie, сигурно, мало. Ограничена потрошња нас много спутава. Школе cv своја средства за матерпјалнс трошкове потрошпле са.мо за огрев, а где су друге потребе? У наредно.м пе тогодпшљем периоду овај пооб познатн да ie извршнн одбор СИЗ-а формнрао оперативну групу која нма задатак да нај пре сагледа иробле.м школског проблема v граду, испита * све могућности и нађе најпогоднн ја решсша овог ropyher проблема. Реорганизација школскс мре же ie питање ко.ме је много ва жности придавано v лротекло.м периоду, али и питање које ће се и v следећем петогодшпгу организованије решавати. Раш1онал11заци1а сеосклх шко ла мора добро да се нзучи и да се за нерентабилна одел>ења нађе погодније решсље. Из свега онога што се овом прпликом чуло проистекао би закључак да основно образоваibc оставл>а за собом један плодан и успешан лериод. Период који карактсрпше лзузетна дп намичност и добар квалнтет. Томе не сведоче са.мо решг^пз аналпзе и дискусија. Томе све дочс и лодацн о бројним посе та.ма нашем основном образова ibv пз разнпх гралова Србије н друпнх република и позиви да нашп педагозп говорс о достиг нућима v параћинској лраксаг на репЈоналним ц .републнчкнм скуповлма. Све, то треба да бу де добра основа за даљц рад н развој v следсћем нланскрм пе рноду. С. Ј. ТРИ ПРИЗНАЊА СТВАРАОЦИМА ИЗ ПАРАНИНА ИЖ СРЕИ И №М1Е Међуопштннска конфезенцпја ССО Шумаднје и Поморавља докела јс одлуку да за стваралаштво на пољу културе н уметности додели прнзнаља ствараоцима из Параћина. Признапх: за кљнжевно стваралаштво добио је Момнр Станисављевиђ, аутор збирке „Дани тераппје”, за стваралаштво у областн слн карства признање је добно Срећко Здравковић, студент Факултета прпмењеннх уме тностн у Новом Саду, аза домете у позорншном жнво ту младп колектив Градс ког аматерског позоришта. Прнзнања су уручена 6. дсцембра у Дому самоуправљача у Крагујевцу. М. Д. ДОМОВИНА До.човина је .чатница у коси, = што је свака девојчица носи. = До.иовииа је лептир на травџ, = Домовина то су ,цвета даа. Г Домовина, то смо ти и ја. = Домовина је цела i Југославија. е До.човина је роса на трави. € Цомовина јс нсбо што сс = плави. i Домовина је пнонир мали = и пионирка с титовко.м на Г глави. 1 Домовина је сунце што сја = До.човину Воли.м ја. е Наташа Радојковић VI-3 = ОШ „Бура Јакшнћ” 1 Параћнн ДОМОВИНУ носим 1 ¥ СРЦУ Волкм пткцс, рекс, горе, 1 вол!сч шуме, планине ц .\topa. 1 Птицу воли.ч јер у летч кружи, 1 а реку јер сс с њима. дружим. i Горе волим јер су криле партизане, i а шу.че борце рањене. 1 Планини се дивим 'леиотом = к еисином, = а мору лени.ч животом и дубином. § Домовина моја је ово свс. = носи.ч је у срцу воли.ч је. = Зорпца Мнхајловић, V-3 = ОШ „Стеван Јаковљевнћ", i Параћин да пс говоримо внше, може да да атику да је то перпод који ie имао ДЈшамичан развој и добре |резултате. О томе јс ai раније дискутовано на разним кпвопма, али и ова област није зшуна од проблема. Узимајућн печ у днскуснЈи Нада Јовановић, секретар СИЗ- -а говорнла ie о квалитету рада v основно.м образовању, нзпосећи о ше.му добре оцене, ко1е су пзречене и нз шприх стру ктура. регпоналпих п републнч ких инстпУуција. Говорећи о квалптету, Нада Јоваповић је лем треба озбиљније да сс рсшава, истакла јс Нада ЈованоBirli. Основно образоваље очекује да шира друштвена заједнпца треба да изађе и у сусрет када је у питању школскп лростор. Y односу иа 1980. годпну број ученика се повеИао за око трнс та. To посебно карактсрпше гра дске основне школе („Момчнло Поповнћ" најугроженија). Такође су мшпЕмални услови и за образовап»е ученпка омстеннх v психофизичком развоју. Делегати су овом прплнком уЦРТЕЖИ ГРОЗДАНА КРСТЕВСКОГ АОЕД ЗД РАЗЖ @ Y оквиру међурепубличке културне сарадње 16. новембра у холу Градског аматерског позоришта отворена изложба цртежа македонског сликара Гроздана Крстевског Изложба цртсжа Гроздана Крстевског која је отворсиа 16. новсА:бра у холу ГАП-а са својнм порукама придружује се поворцп и поборнпка у свету који се боре против загађипаља простора, отуђнваља човека у новим односнма будућп да јс човсчан^тпо технолошко-технпчки процес довео до апсурдностн на рубу атомског рата п нссаглелаваља будућности. Млади македонски слпкар дгбоко носп v себн огпор ка су ксбг природе л човска, којп, корпстсНн простор и развптак техпвке н тсхнологпјс, уншлта ва прнроду и самог ссбс, Аспмнлпра на уметнику, та горчппа се просипа по бслом паппру, прпча сс нрно—белом бојом. Ila цртежима распознаје.мо предмете, лпца, материју. Алн ле успевамо да откријемо — пн шта буквално, ннти пшта што би такву реалност асопнрало. Кад погледамо нскн од ових цртсжа, добпја.мо утсак да ie iieiiiTo застало, укочнло се н слсдило, видп.мо за тренутак, како се природа зауставила. ..................... . — V овнм нртсжпма ie свс v кретању и застоју, v рптму и мпровању, v жпвоту п vxuipaн>у. To талдсање п впбрашра природс, невплљипо н нечејпо, v свсту малом. који само ствараочево чуло може да опа.чи и сагледа. Ови цртежп' су, дакле, уметничка, пмапшарпа стварност, нп рсалпа ни апстрактна, пн егзактна ни мистпчна, ни општа нн субјектпвна, него су cue to v псти мах. Ymcthiik Гроздап Крстсвски као да ic у нспосредној мнстсрији лва свстова: онога у себи н другога којп глсда око себс. Издодираи прожнмап.а та дна свста настају овн снмболп пашпк nociojaiba од прапочстка до кос.мичкпх усијања iiauiei доба, исгакао је Мнлнвоје Вучковнћ, секретар СИЗ-а културе отварајуИи изложбу и наr.'iaiuauaivhii да је опа плод .мс Бурепубличке културне сарадibe. С. Ј. БИБЛИОТЕКА „ДР ВИНЕНТИЈЕ РАКИН” УРУЧИЛА НАГРАДЕ ииа - иа i и« © Библиотека „Др Вићентије Ракић” 27. новембра наградила најбоље ауторе иа литерарнолт конкурсу поводом акције „Месец књиге” © Стеван Стојковић, председник OK ССРН, говорио младима о тешким данима наше револуциЈе Овогодишљи литерарни конкупс Koin ie Бнблиотека „Др Впћснтпјс Ракић"’ распнсала поводом акцнјс „Месец Kitwre” привукао ic младе 4 литерате из основцих и средњих школа. Те.ма „Четрдесег октобра пол сунцем слободс” подстаклд ie младе да речју изразе cnoie расположење о слободп п да овогодвшњн kohkvpc зато бгде изузетно плодан и пз бпоју \ чсспика Ji квалчтету Moby основцн.ма, шест равноправнпх награда v књпгамг, припало јс Анђелски Пејчнно внћ, VIII/2 ОШ „Бура ЈакiHiih'’. CoibH Псшић, VHI/2 ОШ Иомчило ПоповнИ'Јелена Вучкови, VUI/3 ОШ „Бура Јакшпћ” Татјапа Мпленковић, VIII/1 O1U „тсван Јаковљевпћ”, Смиљанц Лукнп, VII/1 ОШ „Вук Kapaunli” Поточац. и Јелени Иваппшсвн!), VII/2 ОШ /.Стевгн Јаковљевнћ". Прва награда меБу средњошколпима припала ic Бнљани Стевић, учсниии IV/10. друга Кл»рн Петровнћ, П/11, а трећа Би.т>ани Ргкић, ученицн П/6 одсљсња. На ово i свечамој к1бпжсвно1’ вечерп младим лптератама говорло јс о слободи н својс успомене преноспо нз Бан>ичког логора Стеван Стојковнћ, председипк OK ССРН. што су младн са всликнм ин* ресевоњем слушали. С. Ј. ДАН ШКОЛЕ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИН” □ признања најзаслу- ЖНИЈИМ ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА □ БОГАТИ KYJ1TYРНО-УМЕТНИЧКИ ПР0ГРАЛ1 II СПОРТСКИ CYCPETII У.чсницп U наставнпии Основис uiKo.ie „Стсван Јаковљевић" свечано су обслежили 5. децсмб ра годишњицу рада н постојан>а ове васпнтно-образовне установс Колектнв којл годинама постнже све запаженп јс резулrare и ову школу по резу.пагнма рада сврстава .\icby најбо i.iiMu у onii:,!iuii н овом npii.uiком је показао да рад п одговор ност дају добре рсзултате. Сведочанство томе је богат култур но-у.метничкн програм којп је изведсн за ученнке п роднтеље. школско такмичељс под називом „Тито-револуција-мир” п спортски сусретп који су одржанл на терепи.ма ове школе. Доста јс вредних раднпка у ово.м колективу, а ова прослава је блла п прнлпка да се оним најзаслУЖ11ИЈ1ЕЧ доделс посебна признања за рад н допринос у васпитању и образоваљу ученика. Богомнр РакиН, просветни радник који јс преко 40 година рада пссветио ово.м хуманом noc.iv, добио је заслужено призна.ње. као и љегова колегини * ца Даница Поповић. Драгославу Цвепсовићу, који јс година.ма успсшно руководио овим колективо.м, 'такође је уручено прпзнање. а Снежанн Столнћ признаље је прнпало за десет година рада.

ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ 1984. ПРЕШШЗИ 00 20. ДЕЦЕМбРД Традиционални избор „спортпсте годнне" општине Параћин треба да уследп после лредлога за најбољег појединца, скипу п као новииа, овог пута бићс изабранн и заслужнм спортскп раднпци. Предлози клубова и слортскпх организадија за кандндатуру поједннаца, скнпа н спортских радннка трсба да стигну у СОФК-у до 20. децсмбра када ће зассдати ко.мнснја за нзбор „спортисте године" ц жприја. М. М. ВЕЛИКИ УСПЕХ ПАРАНИНСКИХ ШАХОВСКИХ KJIYBOBA №М1МШШГШШ ЕЗ СВЕ ГРАДСКЕ ЕКИПЕ УСКОЧИЛЕ ¥ ВИШИ РАНГ — ОМЛАДИНЦИ „ТЕКСТИЛЦА" ДРУГН ¥ СРБИЈИ Пнкад ycnciunnjy годпну цмсу забслежнли плраћинскп шахпстм. ..Борац" сс квалкфмкомо за Српску лмгу, то Је трсћа шахозскн днвизнјз. ocDojiimuii чсткри посна вишс од лругопласпраис ..Мораве” нз Всликс Плапс. За „Борац" су насзупалм: Р/1ШКОВИГ1, ДЕЗЕЛИН, РАИЧКОВНК, ПЕТРОВСКИ. ЖИВКОВИП, МАРПНКОВПП. днник, љиЉАНА ДЕЗЕЛИН, ЕВИЦА ЈОВНЧИН и омлалпици БРАНКОВНБ к ИЛ11Н. Рсзултатима cv 02 нстакли МИХАИЛО РАИЧКОВИБ II ЛНДРПЈА ПЕТРОВ СКИ. Y квалптстноЈ лнгн очсг.уЈу нх јакс екнпе са познатнм шахнстпма. Стони тенис ОДВАЈАЈУ СЕ ФАВОРИТИ СТРЕЉАШТВО Шаховскц клуб „Тскстилац” иаследпо Јс стпкларцс у Псточној групи Српскс лнгс. Послс трп сусрета са идекп1чкнм МАСОВАН ОДЗИВ СТРЕАДЦА рсзултатом (4:4), штофарци су бпли бо Ila чствртом к пе1ом турниру Општпкске лигс у стопом тепису који Је одржан лрошлс ледел«, фаворпти сс нздваЈају. Стокотеппссри „Младост” нз До1м: Мутпмпе и ..Парађикке' * забслсжнли cv по 8 бодова у осам сусрста. Спслећм туршгр пгра сс 22. и 23. дексмбра за када јс заказаи и првн круг појсдиначног прпскства oniimnic. ТАБЕЛА С4ПШТИНСКЕ ЛИГЕ Сгрељаштво савсза општнне Пара1иш „штофарцн". Трсћн су билц јуниори поводом Дана Рспублнкс лрпредно јс турнир у гађаљу серијско.ч ваздушпом лушком. Одзпв стрспацд иа турииру био Јс врло добар, ЈСД1П1О пнсу ипсту пилп стрслпп из Цсмптаре. Екклил побсдкик овог турннра су стрелци Фабрикс стакла, док су дргш средљошколског цсптра, а затим следс Својновш! И скнпа Гаршиона. 113 АКТИВНОСТИ ЛОВАЧКОГ ДРУШТВА „ПАРАИИН” МАЛИ ОГЛАСИ Кућа на цродаЈу у ужем цснтру Ннћ^евца, Караћорћсва 56. Драгнњз Смиљковић, Крагујевачка 6, Параћпн. Телсфон: 54-446. Продвјем пттснад шарпланпица пз војнс ергслс, друто легло. Упнтатн на 53-694. Мипп. Оглашавам неважећом днпло.му Више тс.хЈшчкс школс — текстилил ТЕК ПРЕДСТОЈИ АКЦИЈА Сада када јс завршснд п рсдовпа акцнја хватвља зсчсва у кзјвсћсм рсзсрвату параћлиског ловачког друштаа, одаипе зсчсвк трсба Да се због рспродукциЈс пуштаЈа у оста лс терене, можемо закључмтк да до ицкма тск прсдстоји акција. Ранијвх годниа клда Је из мрсжа нзвађспо иајмаии: стоппгу двадс сст а и вшце зсчсва било јс иаго всштаја Да трсба нешто чинитн на обогаћивању н очуваљу <Jxr.ua дивљичн. Сада, када су ловцн из рсзсрвата мзвсзли јсдва 60 ко.мада зе чсва, ситуациЈа можс да забрннс. Исппш завољу, медисцнплнна у току акцијс довсла јс до тога да Mcbv поЈсдшоЈима пајбољн су бкли Зоран Тодоровић, mtointp, пиоиирка Ма Ја Собск, jyiuiopxa Еопца Радоппћ, xic by ссонирима Саша Милошсокћ, истакао Јс Јучшор. Десет стрелапа па ово.м такмачеку освојнлн су звањс ..добар стрслац”, a прва три у свим кдтсгориЈама освојиал су паградс. Нарсдин турнир стрелаца onumuic прирсђујс сс 15. дсцсмбра, у част Дана ЈНА. љп од „Оплснца" кз Тополе, остварио ши впшс побсдс па прве четпри табслс. За „Текстнлпп” настхиалн cv: A. МИЛОШЕВИБ. БОКНБ, АНТОНИЈЕBHfi. Р. МИЛОШЕВИН, ИВАНКОВНП, МОМИРОВИБ, ЦВЕТКОВМП п ВИТАНОВИП. II шахисти „13. октобра" ускочили су у oinnii ранг на мссто „Текстолиа”, а свакако да пас иајвишс радујс успех оидадлнац ШК „Текстилац" којч су у коикурснциЈи наЈбОАНх јуииора Срби- |е (Звсзда, Партизан . . .) освојклц дру го .место. Није лрсрано рсћи да he сс на првенству Југославнје јуииорп „Тск MAPKOBHRY 1. Младост 8 8 0 40: 5 16 2. Параћннка 8 8 0 40:18 16 3. 4. Јули 8 6 2 32:12 12 4. Борац Ш 8 6 2 35:18 12 5. Бу.ханс П 8 5 3 31:19 10 6. ХсроЈ 8 4 4 25:25 8 7. Одр. пзвнВача 8 3 5 22:27 6 8. 14. дана 8 3 5 22:29 6 9. СУП 8 2 6 16:31 4 10. Нопосслап 8 2 6 13:30 4 11. Папрсдак П • 8 1 7 10:45 2 12. Косма) 8 0 8 3:40 0 К¥П ПАРАВИН — ОПЕТ С. 3. стплца" 6opirni за внсок пласман, се у Србнји нгра паЈквалптстнпји ладннски шах. М. јср OMNI HA ОСНОВ¥ ОДЛ¥КЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНСКЕ САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СОЦИЈАЛ HE ЗАШТИТЕ ¥ ПАРАКИНУ, РАДНА ЗАЈЕДНИЦА ЗАЈЕДНИЧКЕ СТРУЧНЕ СЛ¥ЖБЕ ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДЕЧЈЕ И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ ¥ ПАРАПИIIY. РАСПИС¥ЈЕ JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ I. ПРОДАЈА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА ¥ КО СТРИЖА одсек, издату у Београду, на Стојана БлагојсвнНа, Лсбипа. XMt CV М11ОП1 зсчсвц пробклн обруч сс нзауклк ма тсрск коЈи ннје затворсх. или бно КП бр. 110 мссто звано „Валога” њива П класе у површини од 101,90 ари. са почетно.м ценом од 30.000 динара no apv. м. М. П. ПРОДАЈА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА ¥ КО ДАВИДОВАИ Тралицноналлп Куп Параћппа поводо.м Даиа Рспублпкс, 27. по реду, по Tpehii пут Јс освојио Зоран Мнрковпћ. |<з Ниша. Марковић Јс редовип учссник napahinicKor Купа, а побеђивао Јс 1976. годнпе н 1980. године. На овогодпшљи Куп Параћпна учествовали су у Хпли спиртова такмпчарк |<з 18 клубова, ibiix 56, a no првк пут н стонотскисерн Гсталдусд из Загреба. Y финаду су сс састалн Марковкћ, члан ,.Н|ппкс баикс’’ и Далса нз Црвс itc звсздс нз Београда. Као што смо pcicnii, Марковнћ Јс победпо (2:1), a придставницп параћпнскнх клубова Рајић, Илнћ, Дулпћ, Иванек imcy доепелл да;Бс од осминс фпнала. ПрвоЈ осморпци, оснм псхара прваку, врсдпс наградс обезбедили су параhintCKit колсктивк НВТКТ „Бранко Крс.мановнћ'", ,,Параћип»:а”, „13. октобар", „Грза", РК .Београд", ,.Шумадлја", СФС. Р. в. МАЛИ ОГЛАСИ Продајем усељнву већу хућу н угоститељски објекат у центру Параћиш, у.тлца Брапка Кр смаповиЋа 44, повољпо за малу приврсду и повратнпхе. Обовештепл па телсфон 035-53-309 или 011-538-345. ПродаЈсм кућу у Параћипу у ј улпцп МнлоЈа Јоцлћа 5 н впкеи аицу од 60 квадрата па Карађор besoM брду са 5 ари плвца. По bo.-mio. Упитапк Буру Петровнћ*. обуђара клп на телефон 53-817. ПродаЈем трособвп стан у Ел мосовом насељу од 91 кВадрата, с* гаражом и подрумом. Телефон: 55-524. Manth Љупче. ПродаЈем „шкоду 120 Л”, прва регистрација 1982. годипе. Рс гистрована до септембра 1985. годнне. Телсфон: 46-213, по под не. ПродаЈем „Томос АПН-4” у ОХМ1ЧНОМ стаљу. Пнтатк па те дефон; 44-265 п тражктп искл>у чпво Ноппцу Станковиђа, Рашевица. ПродаЈем комплстап мотор за .,даду 1500’’ и купујем пнсаћу магаину. Телефон: 52-634, питатп од 15 часова. ПродаЈем делове аа »даставу 101”, алтсрпатор, зупчасту главу управљача п опруге погодпв за прнколипу п моториу пумпу за поливлљс. Јавитп сс на телсфон: 51-989 од 15 до 17 часова. ИздаЈем naxtcnrreny собу са п-- trrpx’niRM грсЈатБсм у neirrpy П’** аа. Прсдпост >гмаЈу воЈпл mm* Тслефоп: (035 52-407. Оглашавам псважсћлм рплнт књпжгагу, пздату у ГТараћппу па пме Раде Јоваповпћ пз Бул,ана. Оглашавам нсважећом радпу К1Б1<жпцу пздату прп Скуптптпнн oniimnic Параћпп нп nve Нспада Рпдовановића пз Стубн це. КАКО НА НОВОГОДИШЊИ BALUAP? СНЕЖНА ЛЕПОТИЦА ВАС ЧЕ1СА 1. КП бр. 713/2, 714«/1 н 714/2. њивз. Ш класе на месту званом .ЈРека-црвешша” у укупноЈ површшш од 10,90 ари, са почетном ценом од 7.000 динара по ару. 2. КП бр. 882 1Бива П класе на месту званом „Река код ћуприје” у површини од 1,40 ари са почетном ценом од 7 000 динара по д.ру. ............................. ■ рагасш ЛАКО! ОБРАТИТЕ СЕ ВАШОЈ АГЕНЦИЈИ ,,AYTOIIPEBO3TYPHCT” ПАРАНИН СВАКЕ CYBOTE, НЕДЕЉЕ O4EKYJY ВАС БРОЈНА ИЗНЕНАБЕЊА НА НОВОГОДИШЊЕМ BAHIAPY Y3 ПОМОБ ВАШЕ АГЕНЦИЈЕ. IIO/KYPHTE! ЈОШ НЕКОЛИКО МЕСТА ЗА ЗИМОВАЊЕ HA КОПАОНИКУ (1Д 19. ЈАHYAPA. IIYH ПОГОДАК — HYH ПОГОДАК — ГОЛ!!! ГОЛ!!! Г О Л!!! Пун погодак је посста прво.м кафе-ресторану 99 99 3. Део КП бр. .1628 место званр „Пашњак” VI класе у површиш! од 14,42 ара са почетном иеном нара no apv. 4. Део КП бр. 1629 звано место „Шума’1 површини од 15,27 в.ри са почстном неном нара по ару. од 3.000 диIII класе у од 3.000 дц5. КП бр. 1608/2 њива V класе на месту звано.м ,,Чукара” v површпнн од 16,02 ара са почетном цсном од 3.000 дкнара по ару, и 6. КП бр. 1859 внноград на месту звано.м „Стражз.ра” IV класе у површинн од 6,44 ара 3 000 дннара по ару. са почетном иено.м од Ш. ПРОДАЈА KYRE И ПЛАЦА ¥ КП бр. 7056 на. месту званом КО ДРЕНОВАЦ .Село-плац" двлтјиштс III класе v површини од 5,00 ари, под зградом 89 м* и волљаком у саставу плаца и зградс Ш класе v површнни од 14,80 ари. Почетна. цсна за напред описану пепокретност је 350.000,00 д;шара. IV. ПРОДАЈ/Х ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉНШТА ¥ КО ДРЕНОВАЦ 1. КП бр. 6838 место звано „Страна” впноград III класе v површини ол 5,10 ашг. са почстном иснсм ол 3.500,00 дпиара. no ару. 2. КП бр. 6856 место „Страна-брдо” виноград Ш класе v површннн од 5,61 ари, са почетном исном оп 3.500.00 динара по ару. Лицнтацијв, he сс одржатп на даи 17- депембра 1984. годинс са почетком рада v 9 часова v сали Пентпа за социјалнц рад „Пграћин” у Параћику, улица Крзпг јевачка бр. 4. Српска фабрика стакла — Индустрија стакла Параћин, OOYP за транспортне услуге „Транспорт” оглашава: ЈАВНО НАДМЕТАЊЕ РАДИ ПРОДАЈЕ 1. Путничко моторно возило v возном craibv марке „Лада 1500”. година производпе 1976. псгиста.рске озиакс СВ 582-51 са! почетно.м ценом од 150.000,00 дннара 2 Путничко моторно возило (неисправно) марке „Волво 144 С”. година производње 1974. регнстарске ознаке СВ 331-58, са почетном ценом од 150000,00 ди нара 3. Аутоцистсрну ГОША v возном стању, годмна пронзводње 1981, запремнне 27 кубних метара, тип ЕППЦ м — 27, К — 300, регистарскс ознаке СВ 66—47 са почстном цено.м од 2.500.000,00 дннара Разгледањс вознла обавиће сс првог уторка деисмбра месеца ове годинс по изласку листа од 9 до ЈЗ часова, а јавно надметање сутрадан од 8 часова V кругу ООУР а „Траиспори”. Право учешћа на јавном .надметању и.мају сва џравна. 11 фнзнчка Л1ша. Учесници надметања cv дужни да уплатс 10 одсто от почстне цсне возпла пг>е надметања на жиро рачун број 63504—601—3247 OOVP „Транспорт” — Српске фс-брнкс стакла — Индустрије стакпа Параћин. а код СДК v Параћину илн v готовом на благајни РО. Трошковс прсноса и порез на промет плаћа купац код надлежне опшпгнс v месту становањг.. Купац сс обавезујс да возило прсуз.мс v pokv ол 7 дана ло завршеном надметању. a no коначној ис11Л1.ти цсне возила. За младе кафе-ресторан атмосфером и оне који се осећају младнм, савремеви са широким асортидтаном пића и угодном Право учешћа на лнцптацији имаЈу сва прг.вна п фпзнчка лица која пре тога положе на 10°/» од почетне цене. име депознта 99 Купопродајни износ ie V нсто нзносу. шкови падају на терет кгпца. а остали тро99 Посетнтс нас од 20 деце.мбра? По окончању лицитације уплаћени депозит биће 99 99 ,ЈГОЛ“ сс налазн па нсто.м мссту преко пута Позоришта враћен учеснииима изузев купцнма којнма he се њихов депозит урачунг.ти у купродајну цену. За сва ближа пбавсштен>а обиатнте се Радно| лајеаннци, улица Крагујевачка бр. 2 Параћин или и телефон бр. 52-186. ОШТИНСКА ЗАЈЕДНИЦА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ П a р а ћ и н Шпана^ Лнст СоцпЈалнстачког савеза радног гародл олштнн« Параћш вадаЈе Цектар аа султуру 8 ^xipvnicaibe „ПараГшн” - Парзћил. BJV дпрехтор Миодрш Цл.гоЈевкћ Главнх и олгооорнм урсдпих Славољуб Обрадовић. Издапачх- савет: Нада Брапмовнб. Моичило В\-чковмћ. Светислав Жнвковић, МиливоЈе Њшћ. Нада Јовановић (ммсниж предссдмнка), Снсжака »оаанопић БорнвоЈе Марппковић, Славољуб ОбрадовиК. Жммпз Сгојановпђ, ЖлвоЈив Гомнћ (председипк) п Јовак Гохтћ Ypcbyje Редакциопи колегиЈум. гланнв • одговорпи урешшж Славолуб Обраловић иовшшри: Снехана Јовановић. Милица Живковић. АШрослав ЦимитрпЈевнћ. Мнливп)« Илиђ (тсхнкчк урслник) н Мнодрм Млленковић Алрее *. релакциЈе: Максима I оржо. фах 38. ГеМ.они: Гшмт ч одгоаирвн крсаиив 1035) 42-352, ппвипари (035) 53-6Ч4. Ilpvnunra: пдишпи 250.(4). апнара пол^тодитн« 12'W аимар, w нностранетво двиструмо. Цситра за културу а иифориислљв 63504-603-19/3 кца СДК Иараћмм. Шгампа П*и „luac” bcv ip-u, влаЈкоинћсш 8, гелсфим 340-551 к0Н> 1нраж ццци. Жиро рачув

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ШТЕДЊУ ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ЧЕСТИТАМО Н0ВУ1985.Г0ДИНУ imiiiiiiinnmniniimiiiBiiniiniffliiiwnuinmroiiniiiiiiwiminnniiinniimiiinimiiHiiiniiimiiuiuuuuiii’ji I НОВОГОДИШЊА ПОРУКА ПРЕДСЕДНИКА | СКУШПТИНЕ ОПШТИНЕ ТОПЛИЦЕ HE- ј ДЕЉКОВИНА РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБА- | НИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ч Са више оптимизма I лННН Лист СоццЈалистичког савеза радног народа општине Пара&ин ГОДИНА тиана XI ■ БРОЈ 273 R н ПАРАНИН 26. ДЕЦЕМБАР 1984. ■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ □ ЦЕНА 10 ДИНАРА ПРЕДСЕДНИ1П ТВО ОК СКС ОДЛУЧНО У АКЦИЈУ Страна 2, Страна 5 Страна 7, ЈЕДИНСТВО Страна 10» ДПуМАДИЈА’ РЕЗУЛТАТН ВРЕДНИ ПАЖЊЕ ШТЕДЊА ВОДЕ ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ СПОРТИСТИ ГОДИНЕ СВЕТЛАНА СИМИЋ | у 1185. н Уобпча/ено је да се кра- = јем године сачињава биланс = оствареног. На почетку 1984. = Јодине пројектовали с.чо та = кву економску политику кое ја би нам омогућила посте- = пено пзлажење из крпзе и = ублажавање пада животног = и другог стандарда. Y поста = вљању оваквог циља пошли | смо 6д духа и садржине Ду = горочног програма економс- = ке стабилизације — да из- ( = лаз из стања у коме смо се Ц нашли првенствено морамо = да тражимо преко већег ос- = лањања на сопствене снаге = и резерве, довоћење у везу i стварања и трошења, бо- = л>ег валоризовања пзграће- = них капацитета, знања и уку = пног радног потенцијала. Ос = тваривање постављеног ци- = ља 'омогућило би нам мање = проблема у личној, општо] = и заједничкој потрошњи. Мећутим, планирано, као у осталом и иа ширем плану, није у потпуности оства рено. и на коначну величину, доходак и носебно чист доходак а преко гвсга и на висп ну личног и животног станОарда -у целини. = У производно.ч дслу пости 7ли смо већу ироизводњу не = го претходне године, али је g остварено знатно ниже од могућег. Најсветлија тачка = сгабилизационог задатка je = извоз. Y односу на исти период претходне године из- | воз јс повећан за 1,5 пут. По = вољан јс и однос измећу = конвертибилног и клиринш- = ког подручја. Започет је ' и = процес -измсна структуре = привреде, и одржана стопа = 3anouuba.eaiba. на републич- = ком просеку. У области при = вредних инвестиција. биће реализована и за континуи- = тет производње. иајважнија = гасификација, чија вреб- = ност износи преко 90 miuiu- = lapdu старих динара. Нова 1985. година биће таKobe тетка, али са реалшси изгледи-ма да буде боља од ове. Овај опт1счизал1 заснива се на пројектованим сто пама раста физичког оби.ча нроизводње' и укупне вредности производње. Очекује се промена стања у примар ној расподели код нашпх ве ћпх фабрика, па салиш тим и аећа стопа раста дохотка. Ова промена OMOiyhutre и мањи раскорак ti3Mehv стопе раста дохатка и чистог дохотка, односно створиће се основи да лични до хоци буду блпжи стопи инфлације. Једноставно речено бићемо у npiLiutpi да виtue него у овој години ублажимо пад реалног личног до хотка а ти.че и животног стандарда. = Узлазни тренд у ссамбеној изградњи задржан је и у овој години. Бићс заврша 5 но око 150 станова у dpviuтвеном и исто толико у инди = видуалном сектору. У komv = налној инфраструктурц huj значајнија инвестиција = завршетак моста на ВеликоЈ = Морави и послови око изградње колектора, улица, ки = nine и фскалнс канализациг је. Они се одвијају у складу г; са утврћеном динамиком и । расположив1ш cpedcreima. Приступили смо и рено&и- = рању биоскопске зграде. У овом делу доста је ураћено = tl У свим iiatutiM селима. Ураћено треба процењива. 5 ти у светлу остварених финанспјских резултата. Они не деле судбину нешто веће производње, а .посебно изво = за. Y раз.чени роба са друztiMd' и даље лоше пролази * = .WO јер су улазне цене веће = од излазних, ради чега су, и = због враћања дугова за Из- = граћене инвестиционе објекте у ранијем периоду, пове Пане тзв. уговорне обавезе, = и У оквиру њих посебна да вања no основу камата. Пла е пање камата иа крају годи । не достићиће пзнос од 150 милијарди старих дпнара, = што je више него што укуп = на 11здваја.ио за опипу (бу- = иет) и заједничку потрот- = н>У (СИЗ-oeu) ц etuue него = taro је укупап пзнос амортп зације и остатка чистог дсн = хотка (акумулације). Овакав = статус у примарној и секун = дарној расподгли утицао је Располажемо потенција.' лима, природним, производнО'Техничкц.м и кадровским. који нам то 'могу обезбедити. Пред свим радним људпма и zpabamuta, полити' чким ц привредни-м руково дством, а посебно пред Case зом комуниста ссоји еелика обавеза да расположиво ак тивира у крајњи смисао сва ког рада —доходак, валоризује на вишем ниеоу. Ова обаееза је утолико еећа што нам финансијски резултати код већине наших РО нису на нивоу просека РО у ио тој грани. Значи, постоје шансе да боље живи.чо али да ли ће тако и бити, зависи пре све га од нас ,сампх. Уверен cast да ћемо се та ко поналиати и с том надом свим радним људима и граћанима наше општине честитам Hoey 1985. годину.

26. ДЕДЕМБАР 1984. • БРОЈ 273 ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТЛ САЈВЕЗА KOMYHHCTA YCBOJWIO 3AKJBY4HE СТАВОВЕ ОПШТИНСКОГ КОМИТ^ТА HA OCHOBY РАСПРАВЕ О ПРЕДЛОГУ ЗАКЉУЧАКА XIII СЕДНИЦЕ ОДЛУЧНО ¥ А1СЦИЈУ ВЕНЕ САВЕЗА СИНДИКАТА О ПРОБЛЕМИМА ПАРАПИНСКЕ ПРИВРЕДЕ МЕРЕ ЗА РАСТЕРЕЋЕЊЕ Е1РНВРЕДЕ Вишемесечна расправа о предлогу закључака ХШ седнице Централног комитета Савеза комуниста Југославије показала да су наше друштво, па и Савез комуниста, оптерећени многим проблемима и слабостима, па стога сви радни људи на челу са Савезом комуниста траже енергичну акцију на отклањању свих узрока застоја којикоче целокупан напредак нашег сацијалистнчког самоуправног друштва. На последЈБој овогодмшн.ој ссдници Прсдседнлштва општинској комитста Савсза комунлста, која је блла у функцији прлпрсмнс ссднлцс, такођс последње овогодишње седнице Оп штлнског комчтста, разматрани су закључнл ставови Општинског комитета на оонову расправе о Предлогу закључака XIII ссднице ЦК СКЈ и приграм рада Председнлштва и Оп штлнског комитета за 1985. годину. На основу прикупљеног материјала који Је рсзултат више мессчнс расправс вршснс у основним органлзацијама, Акционим конференцијама, органима и телима Савеза комуниста у организацији СК општлне, Општлнскл комитет СКС је донео закључне ставовс, у којима се измсђу осталог посебно истичсј Комунлсгл, радни људи и гра ђани у општлнл Параћии прихватллл су Једимствсн позив ЦК СКЈ да се на основу Прсдлога закључака крлтлчкл анали зира соиствена пракса, да сс организовано, конкретно и одлучно предузимају на свим нивоима и у интересу јачања акционог једЈгнства активности срединама идејног и и оствариван>а водсће идејно-политичке и друштвене улогс Савеза комуниста. ilутоказ будућег рада Предлог закључака XIII ссдницс UK СКЈ. чланству, основнлм орГанизациЈама и оргаиима СК бићс путоказ и извор знгажовања, како садржајем, тако- и идсјним опрсдсљсњи.ма у нарсдно.м псриоду. Полазећи од тога и дугорочног програма економске стабилизације, као основног опредсљења, комун-исти наше општине изражавају и захтееају ла свима првснствени задатак мора бити даљс развој социјалистичких самоуправних лруштвено-скономских односа, бржи материјални напредак, прсвази-лажсњс тржишног нејсдинства, затвараљс у рпштинскс, рсгионалнс, покрајинскс и републичкс оквире функционисан>с девизног тржишта уз утврђивањс одговорности за промашене иивестлцлјс и већсг ангажовања Савеза комуниста, посебно у највиши.м органима и форЈ^мима у реализацији мера којс ћс водитл прлвреду ка echo) продуктивностл и рентабллној пролзводњл. Задатак Је члапова Савсза ко муниста У осповним оргапизацијама СК и самоуправним оргапима, да кроз идејпу н радну диферепцијацију, првенствс но у својим редовима спрече псрад и „еодговорност у оствариваљу плансклх задатака, уз ра звијањс радне и технолошке дис ђиплине, подстипаљу квалитета рада, већег коришћеаа произ водпих капанитета, система рас подсле срсдстава за личнс дохоткс и афирмишу производпи и крсатлвни рад. Посебну пажњу трсба посветити кооперамтским однослма у оквиру репродукционих цели на л сфикасниЈим мерама еко номске политике, онсмогућити чувањс уских интсрсса и сопствених позиција коопераната који доводс у вање основнлх така. У закључним питање остварициљева и задаставовима сс истичс да повећањс извоза мо ра бигги дугорочна оријентациja привреде општЈцле и прлори тстнл задатак комуниста ружсном раду који сс изборлти за афирмац-ију у удморају свих квалитстних фактора привређи ван>а и развоја. Наглашено је да у предлогу приврсда није ри третирана, ООСК сматра закључака пољоу довољној мспа чланство у да у ксчачном обликоваку закључака ово питан>с мора да наће своје место. Без јединства нема нн акције Недовољна пажња у јавној расправи блла је посвећсна питању остварл!ван>а улоге Савсза комунлста Југославлпс као водећс лдејио-поллтлчке снаге на шег друштва. Члаиство указујс ла бсз једл.пства Савсза komv нлста. којс се лзражава кроз ппимен-v принципа г.ког иентрализма нс остварити задаци поед нама на даљем дсмократмогу се који стоЈе развоју co ©• Основне организације и основне организације удруженог рада место су за реализацију мера за растерећење привреде СЕДНИЦА ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА И ПРОБЛЕМА пипалистлчког самоуправљања. остваолваљу економске стабилизације, јачању братства и ieдлиства и раноправностл народа и народности. Истовремено сс мора наставлтл одлучна и Јасна длференцијација на основама рада и рсзултата рада. само управнс опредсљености л ангажованости у Оорби за повс самоуправнс одногс, што трсба и да буду основнл крлтеријуми.за пријсм у Савсз комуниста. Изричлто сс наглашава да у Савезу комунлста нсма места за онс ко|и јсдно говорс, а друго раде, за опортунисте, колебљлв це. дсмагогс. Због тога је у ра справи доста места лато морал ном ли$су члана Савеза комунл ста. Савсз комуниста у овом, веома битном, како тако политичком приврсдном тренутку. Основни цпљеви и задацп прпвреде у 1985. годпни су повећавање укупне привредне активности, јачање нзвозне оријевтацнје, смиривањс внфлацнје, продукгивно запошл-аваље и ооље гнабдсваље процеса лроизводњс, уз посебну пажњу на развој агро-комплекса и мале привреде Привредно-политички актив отпитине Параћин на последњој — децембарској седннци разматрао је три, у овом тренутку најзначајнија питања за ову средину. На дневпом реду натао се предлог докумспата о друштвено-економском развоју општине Параћин у 1985. години, 'затим упоредни показатељи о пословању организација удруженог рада приврсде са освртом на положај губиташа, и шггање урбаннстичкпх концепција развоја и уређења града. Када се ради о документи.ма друштвено-економског развоја, зиачајно је нстаћи да се она налазе Jia јавној дискусији и да после тога следи њихово усвајање. Већ сада је јасно да ће призреда ове средине, по већ уобичајсној констатацији „пословатп под вео.ма отежаннм ус ловпма" и да ће се и даље суочавати са проблемима. у производљи, набавци репроматернјала, али и са проблемима пла с.мапа готових производа, уз оне пратеће тешкоће које су веК годинама присутне. Окосннцу развоја чиниће индустрпја, као и до сада. Бржи развој се очекује v пољопривреди и малој прнвредн, у којима трсба д.а се запосли п дсо велпког броја незапослених. Овакав копцспт развоја, али уз наглашене тешкоће, практпчио јс и прихваћен од Прпвредно- -полптичког актива. Ко.муналио урећење града, са аспекта наметнутнх решења ус лов.сенлх изградњом ауто-пута, нзазвало је доста пажи»е прнсутннх. Y првом реду преусмеравање месног са.модопрнноса за бржу изградњу саобраћајнпца и каналпзације. Такође, било је интересантно питање локације за изградњу Дома ом ладине. Присутнс су три варијанте: у Адакалу код старог ба зсна, на локацијп између улице Лоле Рибара и реке Црницс — до Дечјег обданишта „Колибри” и на слободном простору иза Швајцарије. Прнсутни, иако је било доста различитих мишљења, најближи су локацијн иза Швајцарнје, али о то ме ће се наставити разговорн, уз шире укл»учиван>е младих. Такође, бнло је интересантно питање будућег решења леве стране улнце Маршала Тита од лоста до Робне куће „Београд”. Да ли после рушења оставити простор празним, да се добије широка улица, градити на том простору кућице типа „Швајцарпја”,' лли не рушити тај део. Закључсно је да треба да се чује мишљење ширег кру. га грађана, ла да се онда определи коначно решењс. За разлику од ова два претходна питања, која су изазвала дискусију већег броја учесника, треће, питање положаја прнвреде, а посебно губиташа ннје скренуло посебну пажњу. Заправо п није бпло дискутаната о ibc.Mv. Вероватно што јс оно било „закачено” по првој тачци дневног реда, али и из разлога што се у ово.м тренутку сматра да иишта и нс можб да сс учини,. сем да се KQHcrarvje да ггбнци н даље расту. одлучпо пастоји да се бирају ка дрови који својом способпошћу, радом, знањем, на делу доказаном опредсл»сн>у за разво} co цијалистичког самоуправл»ан>а, моралпим особинама, углавном и доприпосом па извршаваљу друпттвепих задатака дају копкретпс локазс да ћс поверепв дужности обављати успешно. Комуписти, радни људи и грађапи посебно траже веће акцио но и идејно једипство, всћу од говорност поссбпо људи у руководствима. Веома су јасни захтевл чланства да UK СКЈ и други органи Савсза комуниста, коначно морају отпочети и вршити диференцијацлју и својим састави.ма и тражити ференцијацлју и у друтим ганима, јер без тога укупна изУ ди орди ференцијација и у СК и-удру штву у целиаи неће ићи брже напрсд. Искуство са расправом по прсдлогу закључака XIII седнице треба користити и убудућс чиме би се обезбедило да чујс реч радничке класе. се да рада и резултета рада. Поссбно се указује пл повсћапс мсрс друштвсне замозаштитс и спрс чавање разних облика кримина ла и атаковаља на друштвсну својину. Присутни су сигнали да распон у социјалним разликама могу да буду јсдач од по вода који можс да угрозл политичко-бсзбсдноспо стаљс. Ову оцсну поткрспљује и податак да је број пезапослених достигао такав пиво да су присутна спе изражснија нсзадопољства која прстс да прерасту у социјалне потресе, уколико се овај пробдсм у 1пто краће.м року нс би сфикасније разрсшио. Задатак је органа и организација Савеза комуниста и дру гих субјективних снага да ставове О'Вс седнице прсточс у соп ствене програме акција и поош тре одговорност сваког за неиз вршавање истпх. У периоду смо када се већ знају или сс дају предвидети рсзултати приврсђивања за ову голину. Нашу приврслу всћ лу гн низ голкпа пратс велике тс шкоће. нсиспуњсњс планских за датака и успорсн ,раст, гледан Y духу усвојених закључака Када јс рсч о програму noллтлчке актлвности организацлјс Савеза комуниста у општини Параћин до XIII конгрсса СК Југослаплје л X конгреса СК Срблје она he се одвијатл у трл основна правца: . флнансијска консолилација и pacTcpchcibe прлвредс; сузблјаље прекомерног раста тротпкова живота л сфлкаони.ја заштита жи-вотног стандарда л реафлрмисањс лич ног дохотка као покрстача повсћавања продуктивностп рада и економлчности пословања. Порсд свлх за нашу средну стратсшклх цлљева закључци XIII ссднлце ЦК СКЈ остају прлоритста« задатак цслокупног будућег рада л активности. С. О. кроз производњу л финансијскс резултатс, Учешћс прлнреде у распорсђеном дохотку бележи осетан пад због све већсг одвајања за камате и друге оба везс, акумулативна и репродуктивна способност јс испод потрсбног нлвоа. При-вреди остајс свс маље. С лруге стране ту исту привреду пратс и унутрашњс слабости као што су: нсдовољно коришћсње капацлте та, нспоштовањс радне дисии плине, промашаји у инвсстлцијама. слаба организација. гоми лање залихЗ. Незапосленост јс всћ достигла крлтичну границу. Републички Нацрт Резолуци)е о друштвено-економском развоју као један од инструмената рсаллзапијс дугорочног прогрзма скономскс стабклизације. о коме се доста распрзвљало нч свим нлволма, има за лиљ три кључна задатка за обезбсђивап»е услова за успсппгији друштвено-економски развој кроз стабилизацлју раста инлустријске производљс. стварањем услова, за трајну извозну оријентацију л смк1рпван>с инфлашпе. У јавнлм расправама се често чуло ла се Нацрт темсљи иа нсрсалним л прсамбициозним основама, даване су конкретнс сугсстијс л сви задаци изгледа ју остварљлвл уз један Једлни услов. a то је рад. квалитстнији и продуктивнкји. Нс трсба да радимо влшс треба да радлмо боље, чуло се на)’чешће. Прлвреда општинс Параћин ic 1982. голшлу завргпила са гублтком ол 161 милиоп динара. у 1983. години укупан губитак изпосло јс 346 милиона динара, док је за левст мессци ове године достигнута цифра од 503 милиока динара. Око 30 одсто укупног броја ОУР-а бележл губитак, а огромне су и другене ломлренс обавезс. Многе од 1бих су донсле програме мера за отклањањс узрока поремећа ја у пословању, али сама чин>еница да појава губитака добија трајпији карактср, говорл да се ти програми или уопште или нсдовољно користс. Всћс Савеза синдлката наше општиде на седници одржаној 21. новсмбра усвојило је мсре за растерсђељс лрлвреде, више пута анализлранс од стране Ко мислјс за друштвсно-скономске односс л од стране Председништва овог Beha. Мере за растерсћсње прлврсдс траже да органлзације удру женог рада које послујс са губитком Јћли имају друге потеш коћс објективне природс не треба да удружују средства по основу зајма за неразвијене, јср је илузорно помагати друге, а сам сс налазити у незавидном положају. Посебан задатак у растерећењу привреде шмају • банке. Да номенемо само пар предлога-. предлаже се пословним банкама да нс зарачунавају казнснс каматс губиташи-ма због нсблаговрсмсне от платс крсдита, привремено ослобађањс потраживања у целини или једним делом док се ОУР налази у санационом поступку, једпом речју потрсбпо је да сс банке вишс укључују у рсзултате привређивања путем одлагаља отплатс ануитетд и bH'COkjix камата, ако су гаква привређивања под утицајсм објективиих фактора. Дати при оритет губиташима при добиЈању крсдита »з слободног кредитног потенцијала и евснтудлно нс наплаћивати на датс гаранције по провизију дужнлчко-поверилачких са ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОРУЖАНИХ СНАГА СФРЈ Свечана академија и смотра јединица ЈНА, Територнјалне одбране и Цивилне заштите основу одчоинвестиције. Позајмица xoja се даје губиташима за ис плату личнпх доходака не би требало. да има карактер кредита, па ни камате не би ле да бу-ду онолико високе када су у питању кредлти. Трошкови жизота расту CMC као по она буде одлучујућл фактор у закључлвању, у правцима друштвснлх акпија. члмс би се онс могућлло одвајаље Са-веза кому ниста од раднлчке класе, од њених лнтереса. Такођс, одлучан јс захтсв комуниста и радничке класс за једлнствену Југослазију и веллко незадовољство пренаглашавањем „интереса" република и покрајлна на ’ штету Југославије. Јасно је да , та и полршка Уставном концепту јединственог ског тржишта. Констатадија да озбиљпо раслојава. југословенсе друттво што је изаз С. 0. вано великвм социјалним разликама, пратс захтеви комуниста за предузимаљс епергичиих мера за смаљење социјалних разлика створеиих изван Са свечане академијс поводом дана оружанпх снага СФРЈ много всћој стопи него што ра сту лични дохоци, те поједине категорије имају нешто више но што минимум егзистенције захтева, те стога пореске обвсз никс чији је годишњи дохолак по запосленом нижи од 66 хиљада дЈрнара трсба ослободитц пореза од дохотка, иако императивно то налажс и Закон о стопама рспубличких пореза из ЛД и републичког пореза и ло хотка, па у вези с тим Веће сматра да овај износ, узимајући стопу ипфлације о обзир треба да буде знатно всћи. СИЗ-ави који доносс одлуку о ослобађаљу корисника лруштвених средстава. обвсзиика нс би требало да то чине на крају го дине ретроактивно, всћ од момента доиошсња одлука. Прсцлажс се да сс основицд пореза из дохотка обвезника смањи у псриоду од јсдне годипс за део дохотка који сразмсрно броју је остварен нозопримл.еДан оружаних снага СФРЈ. 22. децембар. обслежен ie низ ом пригоднкх маиифестација и сусрета. Војниди параћинског гарнизона одмернлн cv снаге на спортским полигонп ма са младима из параћинскнх радиих организгМиin и школа. a v међувремснг cv посетили и неке радпе организације v Параћину. Траднционална академија по водом Дапа opv/канпх снага одржана ic пеием’јГ'2 V4emlie припадннка ЈНА уче нпка оснокннх и срсдњих шко ла. ТакоВс cv на ак«лемпји уручеио награде за иајбоље ):игера)рне радове посаећене Дану оружаних снага СФРЈ. Најсвечаније ie било 22. де цс.мбра v Касарпп Народни xcpoi „Бранко Крсмановић”. По траднцијн на свсчапој с.мот ри једииица ЈНА. Тсриторијал ие одбранс. и цивплне за-шти тс. проглашене cv најбоље ie динице и појсдннцц и уручена поизнања. Војнпцима и старешинама празник ie v пме rpcbana on штпнс Параћиц честптао Ра ло.мир Мплановић. председник Лпштииског синдикалиог нећа. них радника, у псриоду док трајс санаплја изазвала елемен тарнлм непогодама. Основица пореза могла би сс укинути зз хуманитарнс организацијс, на примср заштитнс организаиијс којс су лоходапш. а не да се сваке годинс обраћају ради тог ослобађан.а. Мере за растерећење приврсдс достављенс су сзим оснопним организацијама синдиката и основним организација удружбног рада које бл трсбало да даљим својим акцлјама траже реализацију усвојених мера. По нуђена рсшења заслужују посебну пажн»у. па сс од основних оргаиизација синдиката очекују повратне цнформацијс о новим прсдлози.ма или рсализацлјн помснутих рсшења. С. Ћ. м. и-

it .id”lspa a2 2 3 g E-H 2 o П £ 8 s T aas ° ° v « >j c 5 л 3 2? o _ “ o 2 ° 3‘^5=r R =• £ Л =S ~ 5 x >1 sue 0-5 x 5- s g s 0, 5gg>3 I«««« as . ^•g/r ;$фг' *' sgc« o « ° g C3 O § Ss s£| ° fts se< I r-« O M ’—' »м •— t-M M 8.S.5 g£ S e S s в s 3 S ‘ srsshli S,|s«§h's& rt 5 | o | o’ g O «> 8 § 3 o eS 2 5 o o 2 © §°§: 5» vao«>oun зопма¥Ф уминИуд vhvW xiiHfivd dvtfHairvM ауанззза avawaAON HVSOOO isnoAv 1ПГ МПГ e avnNvr 63 23 SJ. 8 k 83 YZ PY L Z3.03 St. 9 93 6k 3k S SZ Sk kk P tszioks OS S3 9k 6 Z te pz ly ok OS SZ 9k 6 63 ZZ St- 8 83 YZ PY L LZ 03 St- 9 93 6k ZY S S3 st. kk P Z3 OS Sk 93 61. 3k S3 8k It. IS PZ LY Ok OS £3 9k 6 63 33 Sk 8 93 13 frk z S3 13 n LZ OS St 93 6k 3k S3 8k kk kS VZ LY Ok OS £3 9k 6 S3- ZZ Sk 8 v S 3 k k£ 1z3 LY Ok | 0£ £3 9k 6 8 rVMI 93 61 ZY s OS 63 33 Sk 83 1-3 PY Z Ok £ liHdV iavw avnaaad £ 3 9 S £ 3 LZ QZ 93 6k S3 8k tS LY £3 9k Sk 3k kk Ok 6 8 Sk Sk frk Sk 3k 93 LZ 93 S3 frZ S3 6k Sk S3. 8k YY 63 33 Sk 83 YZ tY LZ 03 £k 93 6k ZY 9 S s 3 £3 33 YZ 03 6k 8k LY •S3 8k kk Ц IS VZ LY ok OS S3 9k 6 ' 63 33 Sk 8 83 YZ PY L 1 LZ OS £k 9 OS S3 9k 6 2 6333;S18k 83 YZPYL LZOZSY 9 93 6k ZY S SZ8YYYP YQPZLYQYS k£ PZ LY Ok OS S3 9k 6 63 S3 Sk 8 83 YZ PY L 1 LZ QZ Sk 9 S3 Sk kk 83 YZ frk L LZ OS St 9 93 6k ZY S S3 8k kk P PZ LY Ok £ OS £3 9k 6 3 63 33 Sk 8 k avswauas ....... — — ----------■ • . Z Q .S ^ > O Q .0 UHSOHVOdH ONHViH" 1И19Н NV9 HlfЗЖ W AH^dJ I

I y y re a ?r<° 0^-h B^y 2.=-§ * 0 - Ир y □ Q a | w s. a r1 I og ’ fa a -■= 6» .I - V E^.g - ~ =■ a 9 a o a £J re = 2 a § c 3 a? n y w 2 •> U r- ~ O = o a 9 Q ;_ s§ fa o ■u O faIf fa a re sSp н ci fa У «■< o X re g o В.У Id ■ 3 glgsgs re 0 o o •ga X re O p re IO re o s o t oe§ 'Ј s “ e si B ° o W S :’E8 8S§ o Л 3 * Z re ■ 5 ГјГ J'—**'.Н X o O o y <? p y S re fa y a re*s § 3 p w5 re 5 ° a к ?? = 8 o’ o « ГЈ • J o s W p CJ w 2 % Q l-F^ a S 5§ §3 y a $ y a o 9 y g llssm xj 5 s 3’3 -g & ° -j n (J -? a g B 42S § ■- _> s s S«?« ■< §*» P fa .1 2': B S B $ §•§ § 8 o£ | B 02 y H° 3 «g □ B y re £ y в fa o У § 9 т y B g § * 5 re б re 8g gS a O Д fa У g o re 8^5 y c* B o I 8Ш И o S3 ..o У У o P У 0 re w re н Q 4 У £ a y » y a o g o re fa a 2 an$ 2 8 a a 2 s B ” 2 5s o i fa У o E o u o E 3 o a 3 y 'o S (a /л I p re a I 2 3 a.p p _ o>3 < *u „ 2 §° B° £jo O f ° 3 3^ 4 TJ •? ч: 10 5. a o By н y геуЈо*о^,д,-^ „g н-& a I 9 y re 53 a o o h w re И r s§ ’0 P1 3* a y °3S5 § g 3- 2 -fa Xi z y a fa Ofa *0 |§3w8pi 1-h^ts Ф y • a ° o ci ga §lg B3* n fa a o a •* •d'a-B 0 O § = - 7i O 3 a o' 5 м НЧ gp III 'h.Hs-- •v_ — ® Kн в ° ° У a w 3 uH •o fa *2 fa O У B У; •e-^S c ’ 2 S* a £fa! ? ? 2 re &? re Ш ?shib >g 5 p 9 22. ° ? as ■s § H si« HW = (_Д □ M s w = д з y o у - z o &?!»•§ tc ■S' re>w»-. £8 s в y ° 00 a od.ft q §§ 3P' " fa fa 8 os ^irSsisH K = § gfa g a gy^ a O re F 2 ft ° *2 P ssS'S-B * •b У, ^.q'SS Q и fa a §&- o у « *s ’8 S ? o 8 £ 3 $ q 4 § S I e $ Ms a § *• ШСв adiol 2 fa l y a a 3 । re . — * «'3 a id tsZ « p §и re a E o - 2 Q o ’ e’S « § 3-g o e y з o •л^£ fa_ y = 3b 2««o ‘ re o Q ■ ►X J-4 1'^3 = o a з g 3 y лЈУ I § - 0— O re И Z _ ~ .i-1 |«fo t.) >• >—*■ w P ~ E ° £ y ^go = a 2 •S k % o’ y o HillllllilllllllllilllllllllllllllllllllillllllllilIll.'lllilJHIlilllllllllini ’iilllllllllllllllliliriflllllllllllllllllllllllllllllllliDllllllllllllllinill'IllllllllilllllllllllllllllllillllllinillinirF; Bps y к a T; =' g £ “ ^3 "SS2 ■o a . 3 -3 e--hsE=§ ?-2aS?gg a jd ip w fa 2 2 s aФ s o 1ЛПЧ1 a oa ^5 s 8i fa s » B a и a x p . OH Р' t! У 5 .=° e 2-5 «-.§ 5 i O 2 У *3 §e§ O У n Z x a fa a e fa re fa' ci rere gfap S и ►o p a 2 «i_. 5 2н ps S; 8a ofg'P^ fa >—. re Јд K o yo^ o w Z K И H p o re § §hss 5 a reI re a re § £ P G a ~ o 2 з §S - & 2 ef° S i W 3 i ! '■ > W Ф 4> w M gE B 2 - 2 5 8 fa P '^8- У 71 p x P y rt K2.5& □ a s4 S§8“a» ° e salsa's 8‘3'a-S’m fa £ ~ 'S ■= ?1УР! ?Г iOM re Sg 11 oiSgSE 3? dKoSo^yP §.py5 re s £3 4 K °§§^1 гТ^ ac3gR rggi g H hi > Ki E и s 3 2 S X ? P O J ,w ч; 2 ° o S g I и И§ВОЈГ „Аз б'' вШн И ?Л P'о ’S I?? a a |o-S S3 *■3 s § § _ = § g 54Q o 1ha o, fa y •Sis § p 'g *g §IS ■§• | f £ £ sO??f?ho?h 'S’Ox^'Q- a o O a o P y re a w W w w> s hi o w o

>6. ДЕЦЕМБАР 1984. • БРОЈ 273 ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ПРОМЕТНО ПРОИЗВОДНЕ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „ШУМАДИЈА” ОБЕЛЕЖЕН СВЕЧАИОМ СЕДНИЦОМ ИЗВОЗ РОБЕ И УСЈГУГА Y 1984. ГОДИНИ ¥ ОШПТИНИ ПАРАКИН РЕЗУЛТАТИ МНИ ПАЖЊЕ • На свечаности поводом јубилеја о развоју колектива говорио генерални дирсктор Зоран Стаиковић О Признања заслужним радницима градње 1ош <еднс лнннје за бело пециво v основној организацијн „Извор”, као н ула гање 2,2 милијарде за набавСвечаном сслницом ргднкка Производно-промегне радвг ор .аннзацнје ,,Шумадпја” 15. децсмбра обележеи fc Ivonnei овог колекппза са преко хнљаду радника. Свечаности cv порсд раднпка ,,Шумалп|е” присуствовалп и бројни гости, друштвено полптнчки радницп огтшпше н пословнц приЈатељи. 0 pacrv колсктнва токо.м трпдесет година и пословни.м рсзшггатима говорно ie Зоран Станковић, генерални директор „Шумадпје" v — Мало 1е радштх организациЈа v нашем Kpaiv ко(е сс могу похвалитп резултатима каквс 1е протеклих годмна ос тварила пајвећа трговинска kv ћа v нашо| општинн „ШумаднЈа”. Ова| колектив данас броји 1126 запослених, има на десетине обЈекта. сопствени вознп парк а већ одавпо |е прешла општннске граннпе. Промет па xpa.1v прошле годппс нзносио ie преко 4,5 милв1арде дпнара. а радниљг ди „Шумздије” v опрема&е н нзградњу иових обтеката vno -иеој хап хикнзхоШх ло ишок на. преко 80 мплпона, дкнара, пстакао Ie v свом пзпагању Зоран Стаиковић. — Пропзводтш резуптатн cv одраз повећаних напора раиЗораи Стаиковић но ie три милијарде старих динара за куповгап’ нове опре ме за производнд’ ХТЗ обуће и горњих делова модне o6vhe. чиме ie омогућено даље повећагв' производње и знатннш прнјем радне снаге. За девет .месеии v овој голпни остварена ie пронзводња од 60 хиљада *пари обуће, што ie скоро двостр¥ко више Hero за целу прошлу годину. П’ро нзводња хлеба *п псцпва v из hocv од 3,9 милиона кклогра ма ie за шесг одсто већа Hero v истом периоду прошле го дине (v Југославиш ie повећа •н>е производње било 4 одсто. V физичком обиму). чиме ie радна организација „Шумади ia" дала значајан доггринос стабилпзацији. нпх људи „Шумаднјс” на полдг боље оргадшзашп’е произ водње. ‘.модернизацнЈе nocroie ћпх капацитета и изградља нових. — V овом nepiroav пуштена ie v рад нова лпнија за производњу белог пецпва. што ie резултнрало знатнипш повећа њем дохотка. Надаље уложеПредкацртом плана за 1985. годину предвнћа се промет v износг од 840 ктилијарди ста рих динара, вредност производње хлеба и пешгва • v изно cv од 28 милиЈардп старихди пара, производња ХТЗ обућеу износу од 56 милнјарди. Нада л»е плалшра се завршетак изYCBAJA СЕ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА kv нове опреме v циљу побољ ихања квалитета пронзводаОд посебног знача1а cv пла нови пнвестиција код осиовне организације „Обућа”, где cv за 1985. годннг предвиђена глагазва од шест Ашли1ардл старих дннара за нзградњупро нзводне хале и kvtiobhhv додатне опремс. To ће омогућнти пораст производље н при јем око 100 новнх радника. Треиугно ie v tokv прсквалификаци1а 80 радшгка. који ћ.е почетко?.' ravhe годнне засно вати сгални радни однос. Свечанз с сдшша про.метно производне органнзације „Шумадија" била је уједно и прилика да се најзаслужнијимрад ннцима уруче и признања. На листи добитника нашлп сусе: Тома Марјановић. Борпвоје Стојковнћ, Ypoin Карађ, Радо.мир Савић, Чсдо.мнр Ргдомировнћ, Мнрослав Бркић, Славко Илнћ, Раддшла Станко внћ. Снма Матејић. Живорад CiiMHh. Славољуб Илнћ, Мари ја Рајц, Мнодраг Ма.р|ановић, Мнодраг ПрвуловнВ, Миодраг Још да није увоза ® Највећи извозници су Индустрија вунених тканина и Српска фаорика стакла, које учествују у укупном извозу саА85 процената ® Извезено робе и услуга у вредности од 22.133.000 долара © План извоза у идућој годнни има узлазну линију Организздпје удруженог рада са територије наше општине cnajaiv v велике увозннке рспроматеријала. сировине. оI преме. резервннх делова, енер гије II тако даље. па cv самим тим опредељене, пре свега и Дугорочним програмо.м економ ске стабилизације. на што интензнвнији извоз, парочито на конвертибилно подргчјеПородица извозника v општн ни Параћин ннје велика. Поред Српске фабрике стакла. Индустрије bvhhhhx тканина. Koie cv и највећи извозншш. v овој голини нзвознлн cv v маIMI.M колнчинама и Фабрика текстплних машина ,,Пролетер’\ Фабрика бомбона и ратлгка „ПараНинка". ^Будућност". ЗОП' а девизни биланс исказали cv п два аггопревозника ,Стандардтрапс” и „Велмортранс”. Међутим, од укупног нзвоза Стаклара и Штофара n.Maiv 85 процента и спадају v наше највећс нзвознике. Y овој години индустрија н саобраћај извезли cv poov и услуге v вредности од 22 133 000 долара. од тога на конверпг бнлном Tp/KHurrv 14 116000 долара. Пропзводи извезенн v osoi годинп cv вишег степсна обра де. и таква оријенташпа остаie и v наредној години. Планнра се да v 1985. години извоз готових пронзвода 6vae ве ћн за 16,2 процента, наравно мпого више на конвертибилно тржнште Y структури извоза конвертибилно подручје учествује са 53, а клирпншко са 47 процента^ Међути.м, v идућот годнни повећаће се и увоз ретгроматеријала резервних делова. опреAte. енсргетског горива. Вредност увоза треба да сс поввћа за 24 процената v односу на obv годшш. од тога највећи проиенат отпада на репроматеријал- Због тога v идућој годинн. па и наредних треба ићи на за.мену увозннх сировина до.маћим. чи.ме би се смањила зависност оД инострансгва a биланси били позитпвнији. М. Д. ДЕСЕТОГОДИШЊА АКТИВНОСТ КЛУБА САМОУПРАВЉАЧА 1,4 млиш тана План производње клинкера и цемента највећи је у историји фабрике Ннколић, Новица Стевановпћ, Момчило Милачић. Борисав Мнлошевнђ, Драгиша Ннколнћ. Милија Лукић. Нсдељко Стојановић, Слободан Hiikoлнћ, Мпле Обреновпћ, Милан Борђевнћ, Радолдгб Гередтић, Милан Симић, Хрнстнвоје МнРад пршгођен лош&ама Ф Предњачи рад политичких школа © Значајнији облици масовног идејног рада Колектлв Фабрике цемента ових дана ie пред значајнпм задатко.м: органи управљања vcBaiaiv планске поставке за npoii3BOAH>v клинкера. це.мента п новимала. а план ie no први nvT достлгао импозантлг лнфр\’ од 1.4 мплиопа тона исмента. План кош сс налазл. tv се сви слажу. ла горњој граници А!огућности постројења и људп, резултат ie дефинитивног превазилажења кризс течног го рнва. Преласком цслс фабрике ла гас елиАгинисан ie најчешћи узрок зас-roia. са највеНпм последлдама iep cv ротационе пећл vcko грло производње. По лзузетно високом плану види.се да ie v идућој годлнп планирана лропзводња .дуннм једрима”. Алн. многн cv веН запазлли. отклањаље лајвеће Y РОБНОЈ KYHII „БЕОГРАД” Y ПАРАНИНУ Утврђена тлјсп олговорност Ф ООСК Робне куће „Београд” у Параћину закључила је да Стојан Обрадовић мора из њених редова због промашених инвестиција Дугогоддшљн директор Роб пе кгће „Београд” у Параћи ну Стојан Обрадовић, на састанkv основне организације Савсза комгнпста Робне кућеис кључен 1’е из чланства. Од 51 прпсттног члана ООСК 46 ie гласало за предлог Другар ског Bella — пскључење Обра довнћа из СК. Вишемесечна расправа v Koioi ie главнате ма било понашање директора, овом одлуком добила ie епилог. Све је почело на расправама о Предлогу закљх^чка XIII седнице када ie и формирана радна irvna да испита рад н понашањс директора. Радна група ie cBoi зацатак обавнла и на терет Обра довићу ставила ie промашену инвестицију, куповину 4,5 хек тара земље за градњу регло лалног магацина. што ie копг тало 1.63 милиона. Обрадовпћ ie тврдпо да ie лзградња регноналног складишта била пред виђена средњорочним планом РО робпих Kvlia. Али: препреке за производњу — недостатка мазута — истераће на видело све оно што ie било v сенин објектнвног. На недавно одржаној акцпоиој конферентци ООСК излет ie податак да cv обавезе фабрпкс v 19S5- годинн нарасле на скоро 100 старих милцјаодп. што са каматама чини 200 мплпјардн. У дпскуспји је провсјавало. а генерални диdctop ie -потенцирао, да само пспуњењем овакко високог пла нарадниин Фабрике центра Ato гудасенадају побољшању свог положа1а. ских задатака лнчнп дохоии ће бтгпг влши него икад. Осиила * nnie v вредности бода између месенн када се план испуњава Y функцији нзвршаваља план и оних када се не исгпгњава огромне су — може се рећи да код малнх. а неиспуњених пла нова раднике чека „казнена” вредност бода. Спстем расподеле бпће обогаћен VBobcH>cAt нормнран^г оада гдегод ie to мопгће. Да бп стп.мулисао рад v нормн (iep ie v овој срединп нор.ма нецопуларна) политиком расподеле предлаже cp paqvHatbe цене рада са 20 одсто већплт стартшш .тнчннм дохотком не го што ie старт за рад на реловановић. Љубиша Станисав љсвнђ. Наталпја Блажевић, Ол га Илић. Велимир Јовановпћ, Драголшр Костић, Драгомпр Драго.мировић, Прсдраг, Савић Стојан, Пелровнћ Мпо« драг ЖнвановиН, Чедодшр Ракић, Милан БурЕевић. Вер ка Марковић, Раднсав Марко вић, Љнњана Поповић Радмила. Ралевић. Олга Милошевић, Бо јак Антић, Душанка Томић, Малина Симић ц Жпвомнр Пантвћ. М. И. Knvo сал1оуттрављача општп догштвено-полнтичкнх очагзнет Параћин Фор.мнран ie ata ннзатца. ia месеца 1984. године. а ос- На трећој нзборној скунштн новно определ>е1Бо бнло ie да ни Клуба самоуправљача опсе на организовал. друштвсно усмерен и верификован на чин прнстгпи оспособљаванд' радника квалпфнковано учешће v самоуправљанд/ л аамоуправном одлх^чнвању. Y свом десетогодишњем paav Клуб ie све своје акинје vc мерио непосредним потребама, захтевима п пптереспма vnpv женог рада, органа vnpaB.T>aља. синдикалних организацпја. штине Параћип одржаној v четвртак 13. дсцембра о раду Клуба говорио ie Илија Пауновић. Савеза комунпста ДРУПТХ ЗА НАШЕ РАДНИКЕ ПРИВРЕМЕНО ЗАПОСЛЕНЕ Y ИНОСТРАНСТВУ ПОСАА IMA S Двадесет осмог децембра у 9 часова у сали Синдиката заказан је састанак са нашим радницима који су на привременом раду Y нностранству — Облици рада Клуба самоуправљача прилагоВени cv конкретним потребама и Клуб ie v протеклом периоду развијао доста vcneunmx форми н садржаја рада.. To ie ггицало на повећање мотнвнсаностк њсгових чланова v избо PV оних облика it садржаЈа Koiit cv нз.јприступачннји- Тп сблицп cv усавршавани п ства ране cv нове форме и богатнјн садржајп. Нарочнто ie постнгнхт квалитет рада код пнстптуционалних облпка. Tv ie пре свега предњачио оад политичких школа и то поли тнчке школе Већа Савеза син диката н омладинске Политич ке школс. Оне cv ттредставља ле на1значајни1и н на1ефикас ниш облнк пдејно-политичког и маркспстичког образовања. YCBOJEHA ОСТАВКА ОБРАДОВИНУ — Није нам достављена 1’една одлука Централног ни ни Раднмчког савета наше OOYP, iniTir било какав писани доку менат. KojiLM ie реп/лнсана Пре него што је ООСК ДО вела одлуку о искључељу ОбрадовнВа из СК, Раднички савет OOYP-a добио је н>его ву оставку која је ових дана усвојсна. Од 31. децембра СтоЈан Об радовић неће битн директор Робне куће „Београд” у Параћину, а одлуком Радничког савета за »Беговог заме Јп»ка постављсн је Радован Милетвћ, којн he од Нове го днне вршлтп дужност дпрек тора Робие куће „Београд”. гргдња. Напротнв. v СДК ттрл бавнли смо ojvivkv лашег Рад личког савета. Koia ie коришlieiia за отварање жиро-рачу на. Наш Радннчки савет није допео такву одлгку. а потпис ници пзвода кажу да се не celiajy и не знају како је до тога могло да дође- Коцачан сгд о томе даће надлежннор гани. Шоанав 5 Радна група је утврдила још леке неправнлности у руковођењу. из којих се стекао гш сак днректоровог прекарачен»а и самоуправннх права. Сто ra ie предлог основне органи зацпје Савсза комунпста Роб не куће био једногласан — због свсга овога лскључен ie из СК. м. м. жтпским пословпма. < одредба. o.Morvhvie већс дохотке ла нормпраплм ллма. Ако се v3.M,e v обзир Оваква : личне послоII сти Mv.iaimia за отпрему ппеко 90 хиљада тона * за месец. јасна ie ла.мера да се. после дгже стагнације, личнп дохоци радника повећају. Наравно. везано за резултате али свакако лзлад садашњих прамања која ..TanKaiv” v месту две године. због чега ie Цементара. некада са лајвећлм лнчнпх дохонпма v PenioHv. спала на дно лествице npHAtaisaЗАСЛУГА Брзо се снаће кад наступи тешко стање на су џам због тога дали много eehe звање. АМАТЕРИ А, сада umcluo околности сасвим нове, ни аматери неИе да раде без дебеле лове. Мо&шр Станисављевић Новогодишњи празници су приллка када наши радници на приврсменом раду у иностранству долазе на вишсдневни одмор код својих кућа. Bch више година то је прилнха да се са њима разговара о могућнасгима за њихов повратак и радно алгажовањс. Општинска конферснција ССРН Параћин формирала јс Секцију за питаља положаЈа наших радника у иностранству. Она he и ове године бити организатор разговора ко ји ће бити одржан 28. децембра са почетком у 9 часова у сали Синдиката, а том приликом ћс сс разговарати о могућ ностима запошљавања повратниха its иностранства у општини Параћин у друштвеном и индиаидуалао.м ссктору, о • изра жсним потреба.ма приврсде и друшгвених делатности, о условима за осниваљс залатских и других радн>и и уговорних организади.ја удруженог рада, о условима за изградљу стамбених објеката и хуповину станова. даринскнм олакшицама, и свим друлид! актуслнЈЕч питањима ко ја су од интереса за повратак радника у домовину. Тим поводод ypcJjeaa Jo мифорздацдЈа о могуђвооти.мд stпошљавања повратника из иностранства у општг.ни riapahiiH у којој између осталог стоји да сс 198-1. године са привре.мсног рада из иностранства у општини Параћин вратнло 9 неквали фикованих радника. Међутпм, пошто је то евиденција СИЗ-а запошљавања, всрује се да је тај број већи. јер се сви нису пријавили СИЗ-у. До сада јс по основу удруживања средстава запослено, 196 радника, од тога 80 повратннка из иностран ства. Информација садржи податкс да су на подручју општи нс Параћин дсфицитарна занимања: стакларскс, грађсвинарске, текстилне, машинскс, •електричарске, кожарске, прсхрамбене и лољопривреднс стру ке. Велике могућности за запошљаадње постоје и у обдасти мдле прнврсдс и агроиндустриј ског комплекса. као луте.м удруживана новчаних и других срсдстава са организацијама удруженог рада. У лнфор.мацији OK ССРН сздржави су подаци о пореским и крсдитним олакпгицама, о че.му he опширпкје бити речи на по.мснутом састан ку. Y програму рада Клгба за наредни пернод предвиђбн ie рад на ндеолошком оспособљзваљу и марксистнчком об разовању. a он ће се одви^ати прсжо 0А1ладннс\:е полнтнчке школе, ученпка оснрвне школе омладинске политнч^е шко ле средњег образовања, школе самоунрављача Мшентије Поповић н политичке школе Са.веза синдиката. Облнци Ata совног ндејног рада потврди лп cv се као нашогоднији об лнци рада v органнзашпама удруженог рада. дрхтптвено- -полIпичким органпзациiама. сел1ша и месннм заједннцама Н то: семинари. саветовгк-Ба. cvcpeni са.чоуправљача. преда вања. трнбине. сталне омладпнаке трибиле \-кључпваље v Сорбену о.младииску полнтнчк шко;пг и cvcpeni Они bo и V наредном пориодупред ?тсВл»атЈ1 oKocramv оада Кли ба самоуправљача. На Скупшптлп Клгба само хптрављача зз секрегара Knv5i самоуправл»ача изабран ie 11лија Пауновнћ avroroflinnifc.t политичкн оадннк. м. ж. М. Ж.

»6. ДЕЦЕМБАР 1984. О БРОЈ 273 НАРОДНА ТЕХНИКА ГОЖА МИЕИ успез КРЕТАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА Y ОПШТИНИ ЗА ПРОТЕКЛИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ :||||||п11111111111111п11п111п1:пп1111111111111111пи1!11и1111п1111п11111111111п11п1п1|||||||п1шп1пт11ппптпнппп^ СВАКИДАШЊА ЈАДИкОВКА = = 3 в НАЈЛУЂА НОЋ Ф Народна технпка конституисапа као Савез организација за техничку културу ф За председника Председништва изабран Гвозден Стањевић ИзвештаЈ о кретању криминалнтета у оттштини Параћпн за протеклих девет месеци ове годпне је непотпун и нспрегледан, јер не садржи довољно података о ра.цу Општинског суда и о поступању Окржног суда по жалбама Окружног јпвног тужилаштва на пресуде Општлнског суда оцењено је на седницп ИзврПП1ОГ савета Скуппгпше општпне када је ова информација разНа последњо! Скупшттпшпа родне технике разматран ie рад татп тнли дар протеклпх година, резулн проблсмн Koiii cv пра of>v оргачпзашпг. Божп Иванковић, .доскорашљи председник Већа техннке под нео ie гводпо пзлагаље v Rome ie нагласпо Да ie свакоплевна актпвност оРганвзацнЈа Народне техдпте, удргжсник на hiibov општнне. vciwepena. моторних пнлота v акробатско.м летсњу. Фотографи cv били домаћнни републичкој из ложбн ФотограФија ц дијапо зитива. а ГГаоаћнн ie vtoctiio републички асро релп и такмичеље орача Србије. Сви ови СИЗ становатБа пве свегз., цатака којп посредне чланства ни. и II иа реалпзацији за cv одражавчлч пе шппе инуересе дрх-штва v целиЗадапи i алпзованп Maia 1982. народие техвнке cv v пернодм ре од ГОДИНс кпоз Avro мото друштво ..Моша Ппјаде”, Аеро клгб ..Hama крила”. раЛИи клубове .-Франп Розин”и „Железнпчар”. Фото кпно клуб. затим Друштва за пољопривреднг технику нз Стриже, клх^бова младих технпчара ом падинских кл\гбова техннке. ак тив иаставпнка технпчког об пазоваља, дрмпггва инжсгвера и техничага Фабоикс пемента пз Поповца, Савез епергетича ра и Удргжсња заштпте на раду и човекове средине. Ваља рећи па ie v ваздмхоiuiobctbv обмчено 12 моторних пилота. десет споптских јелои личара 164 падобрапаца. Папађинскп пилртп провели cv преко 1.200 часова v ваздуху. а палобоанци направили бли3V 4.000 скокова. Ра.тио аматерп одржалп cv 40.000 веза н обучилн 60 оператора. Са основама филмске п фото тех нике гпознато ie 180 полазни кагараншпа пад. чуло За новог седништва лепн гезултатн cv н залог за будоћи се на овом ckvttv. председннка ПредСавсза организаин ПСЧЕЛО БОДСВАЊЕ СТАНОВА ie за техничку kvbtvpv са {едногодишњим мандато.м. иза бран је Гвозден Стаи.евиН начелник Секретаријата за оп штснародну одбрану и дугого дншњи актпвиста v ор'аннза цијама народнс технпке. М. И. кицу која чам остала од протлог дочека. Укључичемо телсвизоре, грамофоне и хотелске забављаче. Бипе нам лудо — K(io никао у нпј Avboi ноћи. 'А, када dobe онај пргломни тренутак, када стара година предаје новој све њенс проблеме. изљубићемо се са свима, пд и са онима са којима се никада нисмо ви~ дели н а којима се, мохсда, никада небнсмо љубили^Јсс титаИсмо и чиститаће нам. Пожелеће нам здравља, среhe и пословне успехе. Ха?! Следеће вечери ћемо мамурни, неиспавани и изљубљени кренути на прву репризу, v ucea срдачна честч татва. /7 тако неколико дана. Све док трају новогодишњц празнш1и. 4, они код иас знајг да потрају. После тога? Најбоље је у овом тренуткм нбразмишљати. Као да нисмо оматорили. Као да с.мо још увск деца. Макар када је о Новој годкни рсч. Увск нас хоата неодољива срсћа и нада he ба:и у њој да нам буде бољс и успешније него што нам је било у овој старој — зловољио'! и ислуженој. Најлућа ноћ јс iia прагу, а .ии всћ полудели. Једва че камо да јој осооримо врата и пожелимо добродош.гицу. Забораоићемо и губиткс, и имфлацију, и породични буџет и свс остало само да би нам свима, или бар већи ни, било v једном тренутку лепо. Само да не бисмо мислилн па све то што представ ља тамну стрсму живота. Набаочћемо гајбе и гајбс iiuha. преполовићемо сточни фонд и претворити га у псченице, ч^бе, сарме... IIамесићемо ioprc и колаче. OKtiTuheMo јелку. Врх, наравно, најлепшим украасча. a v tbCHOAt дчу craetihcMO retc понеку. светлуцаву траУ поменутом периодм кривични прогон био ie ефнкаснији према опгапизатпа.ма удруженог рада по привредни,м преступима. а недовољно ефикасан према грађаннма. To потврђују подаш! да ie од 1081 при1’ава оптужено 103 правних п 130 одговорнпх лица а одбачене cv само четипц npniaвс. Истовремено од 31 прпјавс код окр\'жног cvaa onrvжено ie само седам лпиа. од Koinx cv за девст месеци ocv ђена само два лица. Забрпњават подапп да ie ч Од пре 15 дана почело јс бодовање друштвсннх стаиова по новом бод систему једииствспом за целу нашу Републнку. Циљ овог бодовања је да се убудуће свакн стан плаћа онолпко колико он стварно вредп, односно колико је опремљен. До сада је станарина одређпвана на основу броја квадрата п некнх друпгх, мање битних елемената. Само бодовање врши се у стану у присуству носиоиа станарског права или пунолетног члана домаћинства. То.м прлликом утврђује се вредност ста на, односно уређаја којима је стан опремљен. Станови који су боље опремљени, напрнмер, имају лифт, централно грејање, канал за смеће, односно стан у коме је уграђен квалитетнији материјал пмаће већи број бодова, на основу којих ће се вршити корекција станарине. Бодује се само стан са уређајима који еу постојали у моменту предаје стаиа од стране грађевинске радне организације, а не узима се у обзир оно што је станар накнадно урадио. Комисија за бодовање pajui чнтавог дана, бодовпа лпста се саставља у два примерка, у стручној служби СИЗ-а проверавају сс бодови, а потом се оверена копија бодовне листе доставља свако.м станару. Овај посао треба да буде завршен у првом кварталу наредне године, када ће бити утврђенс нове станарине. код овог суда обустављеп по ступак или одбачено прнјава v девет случајева. a r.a ie против 13 лпца нстраг” ioin мвек v tokv па ie неитвесно колнко ће- лппа бити оптгже- М.С. но На Извршном caB?Tv Је постављепо пптаље да ли се оади о велпком 6noiv песснованих гплпава или о псповољнО1' актпвпостп правос/лчпх м. ж. М. Ж 40 ГОДИНА СЛОБОДЕ Avto mo1300 вооргана женог мозаштите удргженог оптужеиих л:ша осуђено 76. односно нешто више од одсто. Од поменугог броја каЗну затвора ocvbeno ie ie 20 на 51 оргапизациiи normгва зд поЛ'Оппн°пелнч техинкеопр жано је 150 предавања, а за возаче трактора положило ie 90 кандидата, пок ie то друштво обучпло зача. У okbiipv богатих и оргаинзапша vnnvрада као оштећенлх лп тл организације народне тех пике биле cv домаћини два 1‘угословенска падобранска пр венства државног првенства нс органе да v6vnvhc кспоља Bajv већу активносг _na cv3- бпјању оваквих појава. ца да се крнвтша докаже н окрћвљеив ocvne; Код Огшшпгског cvna од350 v ррганизачијама рада и nptBocvDакппшос изградње. Трговина и занат ство cv такође обновили ceoi рад. Стамбепа задруга „Дом” ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ оа шест месеци постојања Стамбена задруга „Дом” постн Же изванредне резултате. Интерссовање грађана је велико, а до сада је учлањено 187 задругара. Прве куће за које је материјал купован преко задруге управо се завршавају. — Интересовање је изнад очекпвања, а долазе људи и из другнх градова и са села. Грађевпнски материјал купован на овај начин је знатно јефтпнији. На пример, тона цемента купљена преко Задруте јефтинпја је за 280 хил>ада старих динара, каже Слободан Гајић, дтгректор Стамбене задруге ,Д<хм”. Како смо сазналп у Стамбеној задрузи има изгледа да се посредством Задруге иаредне године гради један већи број станова у низу и то на десноЈ страни пута према Мириловцу, односно преко пута Јагодњака. лице. ол чега cv 32 случаја изречеме условне казне. На ово1’ седници ie речено да ie обсштећење дргштвене зајепнице v кривтгчном nocrvnKv такође незадовољавајуће. iep ie од штете v нзносу ол 2,3 мплиона дннара Koia ie vmhњена за девет месецн nnvuiтвена заједнлца ie обештеће на на само 71 хиљад\г ципг>- ра. Зато cv проистекпе обаг.е зе и за органе дргштвене са .„РАЧУН 2А- СТРУ7У.ЗА ВОДУ, ЗД ^УБРЕ, ЗА СТДМАРИН^КРЕДИТИ ■ 3.000+'1000+4000+'1000-t-30c0> Основна ориЈентација п задацп чете у борби протнв окупатора бпли су напади па рудничка нассља у Сељско-ресавском угљеном басену. Циљ напада бпо Је да се рудници онеспособс и онемогући њихова експлоатацпја од стране непријатеља, а осим тога да се чета оЈача новим борцима, пошто је у Прва и најзначајнпја акцнја августа 1941. годнне. четс био рудницима постојала јака партијска органвзација. је на-пад на Сењски рудник у иоћп пзмеђу 2. и 3 Уз борбена ско-ћупрнЈске те развијана •пропагандна v чети. тао дејства Параћин паитизаиске че ie и политичкоактивност, како п ца шчоем тедс-стигла кулмпнапицг фебпурену на ко.ме је дејствовала. Убгзо ie чега по&оасла v Цр\' ги поморавскв партиз »нски од ред који ie имао око 150 nap тигана. Након многих vcne.pшгх акција, 20. септембра 1941. годиг.е извпшена ie мобилиза црЈа људства v партизане од 19. до 40- годикс стаоостп. За ]едшгчком акцијом Не.маца, четника и дела заведених се љака одред ie 23. и 24. септембра 1941. године разбијен. Почетком 1942. годтше v Па раћин долазе бугарске окупа ииове 1’единице. У ггрво] половини 1943. годнне v Параћи hv cv организоване нове илегалнр rpvne од чланова КПЈ и СКОЈ xoie cv континуира но одржавзло везу са партизанским одредпма у расинском и ллек- иначким xpaiv. Да би онемогућили даљн тснзивнв развој НОР-а v раћиниом Koafv четчици инПа Д. Ашхајловића cv током 1943. и '1944 годпне извршплн небоо iena зверстрд над становниш зиох. и симпатизврима НОК a у гасаћинскои Kpoiv. Она cv 6 Шшнав арским покољем 1944. године када ie на звсрски начин гби icn велики 6poi чланова КПЈ, СКОЈ-а и симпатизера НОП-а, Лосле уласка јединица НОВј и јединица Црвнее армије. становииштво Параћина н околи не придружује се јединицама НОВЈ и учствује у борбама за коначно ослобођење земље. У октобру 1944, године у Пз paiipvv ie формпрана Клманда места чији је командант био ггрвоборац Ратко Гајић. Прва седнииа ГНОО вароши Параћин, чп]‘п ie председник био сајиија Милосав Радојко вић одржана је 26. октобра 1944. године. Основни задатак ГНОО био ie помоћ фронт\\ iep ie рат iom rpaiao. Осим тога било ie много другихпо слова и акција xoie ie треба ло реппггп. а неке од њих cv изискивале огромне жртве. Срески народноослободилач ки одбор Параћина формиран ie 4 депембра 1944. године.За председнвка ie изабран Дпагутин Крсмановпћ, отац народпог xeooia и шпанског борца Брачха Крсмановића. Први секретар партнјског поверенства био ie Бранко Делнћ Дева» Након његовог одласка за политичког секретара изабран ie Добривоје Бошковић. У овом периоду формиране cv и остале масовне ооганлза ције, као ЈНОФ УСАОС, СКОЈ. ЛФЖ. синдикати 'и пионирска оргатгпзацтла ..Бранко Крсмановић”, Поред ппонирске организације кра.]'ем 1944. године иутензивну активност ie имала и скојевска организашц'а. За скојевце није било У овом перноду »аоочиго ie била интензивна политичка п културно-просветна акп!вно»..г. Отпочело се и са изгоадњо.м задружних домова. iep cvohf ггоедстављали важан чинипац v paaBoiv земљорадничког за upviaicTBa. за економско и ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ POBEtbA ДР TOME ЖИВАНОВИНА, НАШЕГ БИВШЕГ СУГРАБАНИНА Прашн светсквг шса задатка кош hhcv могли изврше. Ни зима, слаба ћа и обућа, цису их сгтречити да учествују V ла одемогли првој великој радној акцији на пе лу ослобођене Срби?е — сечи дрва на Црном врху. На седнипи Општинског на родноослободилачког одбора Параћина од 14. марта 1945. године решено ie да се извр ши попис становништва због скорпх избора за Уставотвор ну скупштину. По овом попису Параћин ie тада имас 13650 Становника. Скоро све фабрике у Параћину радиле су претежно за војне потребе. Y пролеће 1945. године по већале су своју производнл' н почеле ггроизводе iv и граћанству. Са отпочела н фабрика v Поповцу. чиш ie од огромног значаја да прода радом је цемента рад био V овом периоду послератне обкове и Спп™Р ! Р * ГОД№е одРжана J* свсчана седшгца Српске академије наука и уметаости у Београду, коју ie otbodiio академнк професор др Радомнр Лукић, поводом стогодиш1мше роВе.ш.др Гоме ЖтшновиЛа. Поред професора • гл И Де*У ДР ?оме Жилановића говорили су професор др Милутианалфабетски теча1еви киш cv новић, профссор др Врачар и другИ наши смжкдгши ппавжт - с------- --------- коЈи су као доорн позиаваоци теоптНско п пно,.„ . правншш, научшк радова др Живаиовиђа ачплизирчлцР1т.егп^ г Г,редиостп опус. Овој седницн прпсусгвовао је и о*™ с™Ралачк:1 Параћину Радивоје Симић. * Општипског суда у културно-политпчко поднзан>е села. У акциш борбе против неписмености v срезу Па раћинском организовани cv били један од битних садржа ia v oboi полптичке них људп не. За ђења лпне шест фази економске • и еманципације радПараћина и околнгодина од оспобонарод Параћина н окоокупљен у Народни фронт руковоВен КПЈ постнгао ie значајне резултате на извршавању петогодишњег плана. Фл брике cv из године v годлну повећавале производњу. Стотп не награђених ударника пока залс ie при.мере како сс треба борити за изградњу соии јализма. Радници на својим ргдним местима, фронтовци па добровољним радним акни јама. омладинии на савезним акпијама, вчггиким радно љаштво у пољу, у борбн се за већи доптаиос. улагапи сусве своје сна е х*а та борба ovne пгго успешиија Предраг Петровзћ Др Тома Живановић ie no ставио темеље науии кривичног гтрава v иас v периоду нз међу два светска~рата. Он ie засновао своја сазнаља ппоv43BaivhH н помоћне наукс кривичнрг права. као што cv филозофија. психологига. антропологија^ криминологија ц npvre, iop ie схватио да кри вично правна дисциплина ни ie изолована. самостална и независиа од nnvrnx научнид грана. без Koiiix се не може CBeoovxBa-гно проучавати Кри впчно право као гоана гтрава н успешно проучавати- сви hhcthtvtii овс научне лисчиплине. Свакако. на научнн рад др Живановнћа cv утицали стра ни законици који cv се бави ли теорпјом КРИПИЧ1ТОГ тпава с оозиром ца ie wavK?, уотпите па и правна пподиоалг тек почетком XX века на тле на ше земље. захвалл/јући много бројним мисионарим.а науке широм Европе. међу којима ,еми др Т°ма Живановић. ТоМе Живановвћа ут мо v Ми ога ч™* не са \,нас Deh и в»н наше зем rm као • признаае познавала^ иа и поштовалаца његовог де ла. за основна знаља по крипо7™нЈ^аВН0’ Hav’un и њенлм постулатима. егздстипа °аД ДП Жтпзановића ” данаЈС- omwieBaiv њимл п теорпјским CTpviaV ca3Haiw,^a V OKBHDV ?vivhM •РПВИЧНОГ дока dXt L 1едно: да ће можпаст папаЦп« Љегов,1Х 'M«Oro6poiHHX ћ« нрсмвном пожутети али избт?Х!? СД°Ва TpaiHO н не а 2ез бро’а- Koie ччачење му живот и KVe cv nv-гоказ п^имзБ"М и бупућим генепако и пЛаК° Hamei 1133113 та‘ 2°.-” целе наше зе... мј Зато Да 4VBSMO ч негх^Јемо 6anrn<Hv и 'пречих^ д? опа чадне v забошв. Владимир Марковић

>6. ДЕЦЕМБЛР 19M. • БРОЈ 27Ј ЗА НАРУШЛВАЊЕ ЈАВНОГ РЕДА И МИРА СНАБДЕВАЊЕ ВОДОМ ¥ ОПШТИНИ ПАРАКИН СТРИЕ КД31Е На последњој седници Скупштине општине Параћин, усвојена је нова опггрија одлука о јавном реду и миру. За непоштовање казна и до 30 хиљада динара. Ш ЕЗ Н тедња в®д®к жрв рмми О „Еодовод”, СИЗ становања и Занатски сервис за штедњу воде су спремни да се укључе у организовану акцију Према ово! одлуцп скоро потпуно ie регулисана зашти та јавног реда и мира rpabaна. на подручју наше опиггинс. Тако ie овом одјтгком запре пена казна за све оне којине nourryiv рсд при улазнма и блага|нама јавштх објската (оси.м тешких инвалпда. гравипнпх жена лина која са собо.м воде децу до 7 година. носзгоци „партизаиске споменинице” и сви старији од 65 година)- Забраљено 1е ношен>е бокса ра бодежа, ка.ма, петарди, ггоаћкп, ваздушних nvinnica и друпгх срсдс^ава којпма се грађани Morv на јавннм мес тима повредити. ИграЈБе картта п доигна као и друпгх ха"ардних пгаоа на јавним местгма ie з^брајбсно, осим v просгоппјама удружељ 1 пеизиогера н опма рзлиштима, ако te nrpaiv kvo забавне нгре. Свима који cv по саД1 седе ли на ограц-з това. техзасч и стшсовз зграта поред узшиа па кошма с? ennuia Ирчц са обраћај пешак ц возила усKpahvic се та мсгућпост. Вессљацима се vacpahvie пра во да v угоститељсктгм објект има разбнјајг чапте н флахпе као и другн пнвентар којпм се до сада угрожавала безбед вост н наиошене поврсде. 5ЕЗБЕДНОСТ САОБРАКАЈА НА ТЕРИТОРШИ ОПШТИНЕ ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦП м®зг©из штета већа И Три фактора ITYT, ВОЗИЛО, ЧОВЕК, у првих дсвет месецн пзгледа да су усклађени. На територијн општпне Параћии више је возила, а псзгодс мап.с. мање је настрадллнх, ман-с је незгода у граду, али регпоналнн путевн добпјају свс више „цршпс тачака” Све броргиш н сложсннји проблеми бсзбзпиости саобраћаја. а на путевима н v насе * Љ01П1.М местимз. за днвно чуло. v првих девет месеци две годпне iincv гзелп велпки данак. Саоораћај који сс v нашој општини одвија на магистрал ном tivtv број један. Београд — Ниш. магпстралном ttvtv број пет. ПараЛин — Зајечар на регионаЛшш. локалнпм пу тевима и улинама v rpanv. статистпка каже лплршпи ie Вероватпо да ie стаље v коме се налазц Луто-пуг пспуцале бетонске плоче, „гдарнс dvпс”. огрантгчењо од 6С кпломе * тара на час утицало да се забелсжн 14 незгода мшве hcio V пстом ncpnoav поошле голпне. Разлсг СЈланлља бројг« не* згода па локалним гптевнма и v насел.у лемш v рестрикцији ko?v спроводе самп возачп iron Hvber-n! боновпма и ценом беп знна. На локалтшм пт/тевпма и нз. улкцама за девет месеци забележено 1е 40 незгода мање. Ова „негаппзна” статистика Koia pajivie помићена ie подашхма са региопалних путева^ На љима ie забележено повеСатиризични yiao АФОРИЗМИ Даиас 1Ш у паклу не примају без девиза. Благо е = нама. = Шта вреди што су цпл>евп добро постављенп, кад = = ми слабо цнљамо. У i Наталитег опада. Ко лн he враћати дугове? = Од дкзања цена нпко 1ош није добпо бру *. g He лупајте главу о зид, шупал. је. = Љубшпа Цветковић Лгша е Држава сс не може нафталином одбраштги од мо- = љапх . | Најлакши Је прсвоз преко тувих лсВа. S Наљутио сс на бога, па покрао цркву. = Куда иду онн што су no crpaim? = § Једна празна глава уппта другу празну глав\: = S »Имаш ли неку нову пдеју?” = ;= Чедомпр Д. ЈоваиовиВ = ЛФОРИЗМИ I Реакцпопару ии уста.јаље па леву ногу ие мен»а де- = н cnv оријентагпМУ* , Е Некн друговн иемаК пнпгга проттгв што их воза|у = = лево-десно — мерцедесом. = § Кгко да врапш дуг. кад мн је кратак пок. = Мирослаи Попа е Власниии електро заварива ча н млинова за услужио мле вење житарица неће моћи ис те увотребљавати v bpcmchv on 17 — 24 earn. a v граду n моторне тестере од 15 — 17 и 21 — 06 саги. Од 22 па до 6 cant v насегсним местима забрандие <е вш;а. музика свпрка и v3hcvj’pmaibe ’ rpal i на другим из г-срима буке, осим када •«<? породично сл-и»ле. Мхзички ППОГОРМИ V V-3CTW тељскхш објектима и диско- •лубоввма че ,\crv се чзводи тр после 24 сата а уочн cvбзте н недељ-з после 1 caia. Обо ограличен-е не одпоспсе на дане дпжавиих пра..ника п гочи н»ик. 1*адне орг?иизаци|е коЈесоаб цевају грађане, разносе смеhc, вршс утова.р п истовар, Mopaiv то чинити на начин којим се неће реметитп рел и мнр грађаиа. За сваку повреду одрсдаба ове Одлхгке Koiv ymnni малолетно лиие. одговараће родитељ или старатељ као да ie сам учинпо прекршај. Према npiiopirreTV решаваita предмста, нарушаваље јлв hot реда н мнра узимаће се хитан поступак V3 зпатно по оштрсне казнс. Д- Пстровпћ haibe цсзгода оД 50 одсто. што значи да cv опн н даље оптерећенп непримсрно возном ста ibv овцх саобраћајнпца. На решонални.м путевима, према оиени из мзвсштаја Секоетари]ата гнгтрашњпх послова Параћин. вршене cv оеKOHcrpvKLuiie. алп само на поједшшм деоницама ко1е cv биле изразито оштећене. Банки не п јаркови још увек нису сређенп, аутобускнх стајалишта нема. ба.р ие онаквих какве закон налаже. а саобраћајна снгналнзација, (хоризонтална) се не обнавља,_док саобраћајии знаци Hecraiv полако један по један. Кад се већ врши пронена стања cao6pahaiница на територпји општине Параћин. трсба рећи да се ни локалшт nvтеви не одржава1У добро. већ по нужно] потреби. да и они све витпе rrponaaaiv. Из исггог разлога п улице v Параћину nocralv неподесне (пример глипа Мпло|а Јоцпћљ) као п због тога пгго се прилпко.м neKoiicTDVKmiie lie заврmanaiv до ква1а, нема хабајућсг сло1а асфалта,. па нсп/пене шахте vcMepanaiv саобраИај ТакоВе ie ештденпга бољка веИзвршнп савет Скутпптине оппггпне је 11. децечбра разматрао гшфор.мацију о водосиабдеван>у у општшш Параћнн. Том прилнко.м Јс подржапа констатацнја ОО¥Р,а „Водовод” да у цнљу што рацноналнпЈе потрошње воде, искључиваље воде, по неком уналред утврђеиом распореду, нијв пајадекватни.|с решен>с, Јер се iia таЈ начип вода уотппте не штедн, а уз то постоЈн и опасност загађившћа воде у самим водоеодинм цевима. Уз копстатапију, да је у садашњим условпма 1единп излаз штедн.а воде, закључеио је да стручиа служба COYP-a „Водовод” сачини пкфор.мацпју, односпо апализу о свнм могућпм видовима штедii>e воде, као п подацп о томе колико организаииЈе удруженог рада имају дневну, односно месечну потрошњу воде. Јсдан од закључака Је п тај да Самоуправпа интересна заЈеднпца ст?новаља п ОО\Ф „Водовод" нзврше контролу исправностп водоводнпх ннсталацнја у домаћинствима, а уједно сс упуђује апел гр?.- ђаипма да што рационалпиЈе троше воду. Креиули смо трагом ових закључака са памером да сазпамо има лп Moryhnocni да се у нашој опнггшги побољша водоснабдевање, односно к>олико су поменуте организације спремне да се укључе у ову акцију, како би сс смањио губптак воде, а град бпо боље снабдевен водом. Шта кажу у СИЗ-у становаља? — Ми смо спремпи и подржапамо акцију око провере нс правиостл водоводнпх пнстала * нпЈа и потрошача у домаћипстшпла, рекао нам ie Милан ПаHiih, секретар СИЗ-а стаповаи>а. На тај пачии Немо miani мањн притисак од стране ста11пне улица. па н oiiux Koie noсе назив саабраћајне артериЈе — недостатак тротоара, a онда су пешаци и возпла прнHvlieini да „братскн” деле коловоз. a v случаЈу ипцидента зпа се. пешгии пзвлаче дебљи крај. Транзнтнп саобраћај кроз Параћин још увек нпје решен, једнако ни паркирањс пугнп' чкнх п што ie поссбно значај150 — теретних аггомобила Премештаљем продавниие цсмента пз улиис Моше Пија.чс v Пролетерску ctbodch ie ioni већи хаос у уском грлу где сс стпче пет глица V3 пропз * вољно паркнралнште тешких кампона „Стандаоатоаиса”. Возила и возачи Tetmcnuiiia раста 6ooia вознл4 п возача у општинп Параћин наставља се н овс године. Мећутим. статистика овдс впше не барата двоцифреним бројевшта. Пгтничких аутомобила има 6466, што ie свега 1,81 одсто внше него прошле године. Људи cv се определилп за возила која значајннје прпBpebviv. па тако највише ie порастао 6poi трактора н мотокултпватора. Овпх возила има за 18, односно 66 одсто вп me на путевпма v опиппнн Параћин. Yuvniio се сеоск-пм и градскнм улицама креће 3759 трактора и мотокултиватора. Нп комисије за полагање возачких исппта не-Maiv више посла као некада. Прошло ie .длатио време” пнструктора па, ie због тога, па ochobv vbjiда у рад цеитара за обуку возача при Ауто-мото друштву ,Л1оша Пијадс” и Радгтичком унпверзптету „Бранко Крсмаповић” закључепо да капашг тетн за, обукг возача nncv искорншћени. Међутнм. пропнси налажу Да Центар мора нмата на{.мап>е шест пиструктора. без обзпра ималн ови посла плп ие. Повећан>е 6poia возача наЈбројвије. ,ЈБ” категорије до сеже 1едва 5 одсто. па ће вероватно центрп са.мн закључи * тн исплатп ли им се рад под оваквпм условима илл треба нешто „укрупњовати”. Бро| нсзгода на свим саобра hainimaMa ман>и ie иего прошле године. Посебно panvie што ie v љпма за трећгпт? п шппе. мање попшулих п тешко повређснпх. Такође. и најмлађи учесннцп v сзобраћају бољс се 4VBajv. нара, да се у објсктима већс спратностн уградс пумпс за изЗациваље воде, што Јс спгурно вслнкп издатак за СИЗ. Том приликом ћс бчтм вршена замена свих неисправчих потрошача, наравно што Је у складу са нашим правилником у коме стоји да се туш батеоије мељају на 10 годпка, а казанчиГн! ri бојлери „а 15 годнна. Мп са наше стране апелујемо на грађанс. да сваки квар па водоводној ннсталацији. што је у надлежност овог СИЗ-а, прпјаве на вре.ме, јср у таквим случајевима, вода се двоструко плаћа, н кроз потроилву воде и кроз пспуштање у канализацију. Неки кућнн савети cv изузетно ажурнн и на времс прпјављују свс те кварове. To Јсдина цнфра Koia ic порасла v овој ипак невесслој статпстици Јссте износ матернјал не штете. Фаоова. блатобпана. шофершајбни крнла и оплата слупано ie за 2 мнлнона annapa вишс него прошле годинс, a to ic всћ посао ocnrvpauaivher завода. Кол узрока незгода. пспхофизичко ста»>с возача. и нспоштовање првелства има повећање v 20 одсто случајева. Бензин се штеди. па ie претиuaibe и обилажен»е као узрок caoopahainc незгоде трн тпига мање. He држимо довољно одстојање. па ic то бно разлог v 18 случајева да на пут пзађе патрола саобраћајне милиције. На крају трсба pehn. ;ia cv прописп у радппм оргакизаин * јама којс се баве аутопрсво« зом. поштовани колико н раније. Дневна кпнтрола техни чке истгравности не врши с₽ редовно. пугни листови оверавају се бланко возачи се не vnvhviv редовио на здравствснс прегледе, а ни провера зна н>а саобраћајних проппса, коin се чссто мењају. не врши се. ¥стал»ена ic пракса да код возила које дуже два возача један пде па nvr а дрмги одмара. Центрн за технички преглед возила добијали cv налоге да пооштре контролу нсправностн возила. да не 6vav површнн просто речсно. Кад cv онп то спровели возачн незадовољни навалом и технпчком исправнос тн свог вђзила код једног центра. оду V други. Па. нска не буде схвађено као прспорука, али закључак ie да cv KDHrepiiivMH прп вршењЈ техничког прегледа многг> строzKiiin v Ауто-мото друштву . Моша ’ Пијаде” него на сервису .ДСосмаЈ”. Уосталом. то ic ззкључак из пзвештаја Секрстаријатта vnvTpamH»iix noслова Параћин. М. М. Иданав 7 обично чине председннцл к.ућних савета, а могу да се јављају и самн станари. стручноЈ службн СИЗ-а становаЈва * или на’ телефон 51-014. Када се грађани јаве издајемо налог OOYP-v „Залатски сервнс”, коЈп потом шаљс мајстора да на лицу места огклони квар. Meђутам, ту има проблсма, јср сс деси да се не интервенише од- .мах. Да вода може дд се штедн показује очити пример. Y згра ди С0-6 у улици Цара Лазара на јсдно.м улазу потрошена јс вода за месец даиа за са.мо 150 хпљада дпнара, а на другом за милион н по. На примсдбу ста нара да је водомер неисправан и након баждарења, испосгавнло сс да јс стварно толико водс н потрошено. Проблсмс ства pajv и самп станари, јср не же лс увек да мењају неисправнс потрошаче воде, а славине и Кдзанчнћи страдају и пре истска рока због тврде воде. Водовод, СИЗ станбвања и стапари cv ти који морају да се организују како бн се смањнла потрошља водс, одкосно свп делови града ималн воду, рекао нам је на крају разговора Милан Панић. Могућности за штедњу нису мале — поручују у Водоводу — Y више наврата до сада говорплп смо о разлознма који су прошле и ове годинс довелп до поремећаја у водоснабдевању, а који највише осећају потроптчп- који жпвс у вишим деловима града и на вјппим спратовима стамбепнх зграда, почињс своју дискусију МисмИр Аранђеловић, дирсктор ООУР-а ..Водовод”. Мсрс које се предузимају у циљу по већаља капацптста иостојсћег водовода не могу дати резултате, па је неопходно предузети свс како би сс са постојсНом количнном воде што боље газдовало. Рациокална потрошња воде пе зна«ш одрнцап>в- п несташп цу, већ напротпв задовољење свих неопходппх хншјспско-са iwapinix потреба за водо.м уз што ман»е пекорпсног проснпап»а н гублигња воде. Губпин којих није поштеђен ни једап систем за водоснабдсвап-с су двојакл. Прву apery губптака прсдстављају. они којп су техничка неминовност и па 1БПХ не можемо битно утицатп, а друга врста губптака су они који се могу битно смањпти, а односе се на губиткс на самој водоводној мрежи (главни доводи воде и улична разводпа мрсжа) и кућним водоводним инсталацПјама. Бо- .љом организацијом посла, саве снмјим односом према објекту постпгли с.мо да губпци воде на спољној водоводној мрежи буду максимални, док се па жалост такав закључак не може нзвести за губитак воде иа куИним инсталацијама. Нецовол,не колИчнне водс за потребе редовне гтотроиш>е се одражавају на основно право грађана да ммају услова на здраву жнвотну средину у ок» виру чега н довољних количи * на здраве пијаће водс, рекао на.м јс OBirx дана Мномир Аран ђеловлћ. Проблсм исдовољних количгта воде јс толпко нзражснији, што се због загађених подземних вода не може корнстнтн вода нз постојећих п\’мпн вз бунара у граду. С.мањење проблсма, односно довољну колнчину воде можемо оче кпвати након преставка суш« ног перпода, а до тада се морамо потрудит да воду што рацлоналније корнстнмо како б„ поремећајн у водоснабдеван>у бвли што мањи. Могућности штедњс воде од стране самнх потрошача нису мале. Појединачно посмат^апо, у пашпм кућама и становпма цури помало воде, али Kana се пма у пнду да је на градски водовод прпкључено преко 7 хлљада домаћштстава са пре ко 25 хиљада точећвх места, опда количшта воде која всцурп због ненсправшЈХ ппсталаinija ц није тако мала. Према подацнма некнх водовода, где су утврђепи губацн воде на кућшш 1шсталацнјама, oim се могу кретати н до 20 одсто од потрошње воде у Јсдно.м до.маћннству. Навешћемо npmtep да ако на једном точећем месту вода цури у „концу”, опда месечно може да истече више од 5 кубнка воде. Када је неиспра ван котлпћ, опда су губици во де неколико пута већи, а могу се кретати н до 50 кубнка водс месечно, рскао нам је, између ссталог, Мпо.мнр Аранђсловнћ. Реч има водоинсталатер — Потрошачи воде могу сма н»ити губитке тако игто ћс сами нли уз помоћ овлашћенпх серввса одржаватн у псправном стању своје кућне micraлацпјс, пооучује Алсксаидар Максимовић, водоинсталатер, пословођа v OOYP-y „Водовод". Трошковс којс прилнком благовпсмсног одржавшва буду имали брзо he сс падокнадитв, кроз Maibc издаткс за утрошену воду. Одржавање кућштх ннсталацнја пвјс великн проблем, јер се најчешђе радв о дотрајалости гу.мипа иа точећим местима, а коЈе сс всо.ма лако, са мало матсријала и алата, замеii»yjv. Непсправна гумнца, коЈа сс не замепн благовремено најчешИе проузрокује оштећеita in метзлнигл деловпма точеђнх мсста, a то зпачи да је тада већа н скупља пчтервспиија. Зато је наша попгка потрошачштз да је превснтива наЈзивчаЈвпја у одржавању кућних инсталација. Посебпа могућвост штсдње воде је у то.ме да се рсловно ковтоолише нсправност висталацпја у спремнипима за вопо.мср (кућни шахт). Зна сс да је на градскп водовод прикључено 7 хиљада домаћинстава, а веома је чест случај да потрошачв пријављују квар у спре мишту тех када добпју велики рачун * за воду. Неисправиост у спремишти.ма потрошача не мог\’ сами отклонити, па је у оваквим ситуацијама њихова обавеза да о томе известе дежурну сл^окбу „Водовода" на најприкладнијн начнн, а број телефона дежурве службе је 53-116. НапомгпБемо да OOYP „Водовод” одри<ава са.мо внста лације закључно са прввм вентило.м испред водомера, док су осталс пнсталације власшгаггво потрошача воде. Делујемо правоврсмено Водоводну внсталацију у дру штвеннм станов1Еча одржава OOYP „Занатскн сервпс”, a no наловима СИЗ-а становања. На тим пословима у овој органн заиији ради 8 извршилаца. — Y 90 одсго случајева делу јсмо одмах, посебно код тежих кварова. изузев када се кварови дешавају ноћу, рекао нам је Слободан Рпстнћ, руководилац радне јединице ,Данатскв пословв”, са којим смо ових дана разговарали о томе у којој мсри је „Занатски сервис” спре манда интервснише да би се смањио губптак воде.У догово ру саСИЗ-о.м становања организовали с.мо дежурство за новембарске празнике, алв нам нико нпје платио. Према подацима са којима располажемо, потрошља воде у друштвеним становима је п изнад швајцарског просека. Мп смо спремнн да вршпмо свс врсте услуга в за потрсбе СИЗ-а, а в да гра-‘ ђашша, на нлгхов позвв, вршимо снтнс поправке, као што су промена гумица. Мећутим, све наше цнтервенцнје сс своде на налогс СИЗ-а, јер тс поправке неко мора да нам призна н плати. Грађанн могу да нам се јављају на телефон 52-817, али у том случају они сами плаћају поправке. Један од проблема у нашем раду је п тај што се не дешава ретко да одлазећн по налогу и по неколвко пута не нађемо станара код куће. PaaroBapaivhii у ове трн организације о то.ме да лв п колпко може да се штеди вода, стеклн смо утисак да за то постоје велике могућвостп, a в спре.мност са њихове стране да v томе максимално по.могну. 11а грабанима је да се одговорније односе према води, за коју спгурно знају да је тренутно нема довољно, да сс смаљеном, олноено рационалннјом потрошпом омогућп г.а свн делови града имају воде. М. Ж.

26. ДЕЦЕМБАР 1984. • БРОЈ 273 ПШЕНИЦА И ОКО ЊЕ СЕТВА СА СЛАБОМ МОТИВАЦИЈОМ • Високе цене репроматеријалу, гориву и услугама, као и цена пшенице нису много опредељивале пољопривреднике да сеју и за тржиште План јесење сетве пшснице није остварен и to he нас airy рно коштати. кад идуће годинс у јуну констатујемо да нисмо остварили предвиђеие количине хлебног лагга, тако потре бног. Поред свих услова, пролужаваље сетве, тврдђг земљишта и других неловољности које су се смењпвале, репроматеријала, механнзацпје, горпва би ло је довољно. Па ипак, примећмвало се да пољопривредници и не.мају изражену жељу да пшеницу засе ју више од потребне количине за личну упо-.<»ебу. нису били расположени да производе трж не вишкове драгоценог зрна. Разлог пре свега лежи у мо- ■твацији за то. односно у економсккој оправданости, или рачуници, како пољопривредаици кажу. Цене ђубрива су високе, сор тном семену такође, цене гориву и услутама механизације су скочиле, тако да се пољопривредницима ..нмје исплатило" да веће површине зассј./зају пшснјгцом. Ни нова гарантована це на шпенице ни>је била довољно стимулативна. Наша друштвена заједница би морала да још једном сагле да овај однос и стање у производњи житарица и стимулише и«ди®и'дуални се-ктор, у чијим рукама јс на мали проценат об ПОТОЧАЦ ВИНОГРАДАРИ Y ПКБ-Y Месна заједница Поточац 22. децембра организовала |е једноднесан излет до Београда за своје најбол.е виноградаре, који су у овој го дини имали внсоке приносе грожђа. Четрдесет најбољих виноградара обишло је најпре Мсморијалии центар „Јосип Броз Тито”, а затим и Пољо прнвредни комбинат „Београд” н упозналп се са најса временијо.м пољопрнвредном технологијо.м, која прати вр хунске светске стандарде. Том приликом обишлп су и редакцију фабричког листа, Једног од најстаријих у породици фабричкс штампе у Србији. М. Д. ЗИМСКА ШКОЛА ЗА ИНДИВИДУАЛНЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ — ИЗ НАШЕ ОГППТИНЕ OBY ШКОЛУ БЕ ПОХАБАТИ -ГРОЈИЦА ПОЉОПРИВРЕДНИПо први тт Задружни савсз региона Шумадије и Поморавља органпзује. зимску школџ за. земљораднике уСви лајнцу. v којој ће нндивидг ални пољопривреднтши са овог подргчја моћи да стекhv још CTpv^Hnie знање и при мене га затим иа свом посеДУ. Школовање земљораднпка почињс 15- ianvaoa и траЈеме сец дана а предавачн cv про фесори Пољопривоедне пгколе v Свилајнцу. Из наше општине ггоедвиђено ie ла ову школу похађају тројнца младих пол>опр11вредника. којн ће накнадно бити изабрани Иначе. ова акшгја Задруж ног савеза нашпла је на потnvHV подршку Међуопшгинске конференци.је CCFH. Поред оп штинскјгх конференшпа акци ia воде н СИЗ-овп запошљаваља и гдружеља земљорапника. сазнали смо од Л>убише Цанића, стручног сарадтпгкау Задружном савезу. М. Д. радивог земљишта. Сипурно да нам силоси идуће године остаће-мо опет констатовати да ни- ну полупразни, смо били довољно мудри, кад ’* м. д. ВРЕМЕ И YCEBI-I Тоши дага добродошли пшеннци Неколико сунчаних дана средином децембра, занста неуобичајенпх за ово доба године, и високе тедтпературе добро су дошле озимој пшетгици на пољима. Пре свега дошло је до изједначавања озпмнх жита. Раније засејане пшенице, мада у мањем процеиту укупних поврнпша, већ су у фази бокорења и увелико се npimpcмиле за презимљавање, док касно засејано семе тражи повољне услове, пре свега топло ту, како би постигло нормалан предзимски развој. Топли даУГОВАРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДУВАНА ОД 1. JAHYAPA ПОВОЉНЕ ИЕ ОПРЕДЕЉУЛ ОДГДЈИВДЧЕ ■ Y наредној годгага прво класан „берлеј” плаћаће се 400 динира по кплограму. Y селима дуж обала Мора ве дуван „берлеј" заузима све више хектара. Овв године канадска сорта дувана изузетних карактеристпка се јалд се У Дреновцу, Доњем Видову и Горњем, Шавцу, Четтуру, Стрижи, али и у Крежбинцу, Бусиловцу, Леoinni II Голубовцу. За ндућу годину предвиђе не су нове иене, па ће се тако првокласан дуван исплаћивати по 400 динара по кп лограму, другокласан 340, a rpelia класа „берлеја" 302 ди нара. И не само добра гаран ЕПИГРАМИ КЛЕПТОМАН Све што добије испод жита увек му је слаће, а у народу кажу да не може без крађе. НОВИТЕТ Сваким даном све је више неких нових звања, а служи нам da npaetwo само всћа срања. ни п релативно високе температуре допринеле су да се надамо да ће и касно бачено семе имати довољно топло земљтшгге за преокивљавање под снежгаш покривачем. Често се догађало у нашој пракси да се сејало и до краја децембра. Неколнко топлих дана, омогућили су да температура землдшгга пзноси најма« ibe пет степени Целзијуса, тако да пшеница може да исклија, и буде спремна за даљп вегетациони процес. М. Д. тована цена, већ ц сви остали услови сигурно ће опре целпти нова пољопривредника да почну неговати ову ин HyCTpHjCKV Културу; — Обезбеђен репроматеријал, кредити, аванси и меха * низација свв су то повољности које наши одгајивачи могу да хорнсте, каже Пре драг МилосављвиИ, дувански инспектор. Ново уговараље почиње од првог јануара, па се заинтересовани пољопрпвредии1ш могу обратнтп овом мла дом стручњаку на адресу: Космајска 39 „Параћин илп телефоном 56-314, п да се оба весте о свим условима. М. Д. СА БОРЦИМА НАШЕГ КРАЈА РЕВОЛУЦИЈА ЖИВИ У KAMA Поводом јубнлеја — 40 година у слободп са борцима и револуционарима из нашег краја недавно је у Светозареву разговарао наш сараднпк Стојан Петровић, Милош Живановић, Свслислав Секуллћ, Драгутин Радосављевић — Ждрпа и Драгутип Крстић, Рашевчанин, билн су спремни, као и увек до сада, за разговор. — Наш nvr v револуцији во дио ie од завичајне планпне Jvxopa до слободе и назад. Било ie тегпко. али часно. На uni борци билп cv идејно и полтгшчки спремни •«» није им било тетпко да се боре до кра ia. no uenv свог живота, iep cv знали зашто се боре кажу на почетку рабговора наши сарадници. — Сећалт се. било ie то 8. ianyapa 1942. године негдз око ПриЈепоља. Цео дан с.мо се •пжли са неприЈатељем са чет ницима н Италијанима и v тоЈ неравпоправној борби бн ли с.мо прикљештепи уз реку Лнм, сећа се Светислав Секу лић. Неко нз Темничке чете V тренуцима тешким за нас, рече одлучно да моргмо преко Лпма. Борци се побуншпе, ко ће да гази хладан Лпм у месецу фебруару- Међутим, ова1 Темппчанпн одлуиним глас ом рече да мп морамо преко реке, а до кра)а борбе бпће |ош тежих трепугака. Дрггови су уочили да сам ia добар омладинац. па су ме предложили да будем примљен v Паргги]’у. Кад ме прими ше. друговн ми честиташе. a неко од њих рече: ;,И од данас Секула мораш да будепх први v ivprauv. а последњина казану”. сећа се првоборац Светислав Секулпћ. Из своје богате ртгзнние се ћања Драгупш Радосавпчевић — Ждрпа испрпчао нам ie следећи моменат: — Са 18 година crvni’o сам у партпзанске редове. Био ie септембар 1941. годиме п добплп смо задатак да разоружамо жандармери]’скг станицу. Кретали смо се падинама Јухора преко шљпвара. впнограда и растиља. V ноћк ло месечини. • v немој тишнни. He ко од наппгх ie vnao v crainiiiv наоружан и громким глас ом наредио им да се npepaiv iep ov опкољени од народнооолободилачке BoicKe. To ie била наша прва победа из ко ie смо на Јухор однелп богат плен у оружју. мунициш и одећи. сећа се Драггтин Радосављевићж 1-. c-maMgnu—■ ПОВРТАРСТВО Парадајз и паприне у пластеницима Парадајз и паприка у пластеницнма без грејања дају добре резултате уз коришћење одређених сорти хибрида и агротехнике Сетва семеиа парадајза и па листова. како би се биљка наприке за оваЈ начин производњс треба да сс обави од 15. до 25. јануара у сандучиће, одаклс биљке треба пикирати у топлу леју чим добију три-четири листа. Густ расад нс даје биљкс високе родности. Расад се у тоилим лејама нс гује све до 10. априла у које вре.ме има старост 70 до 75 да на и прве цветне пЈпвзљке. Тада се расађујс у 'пластеникс, густ, како би се простор што боље корЈгстио. Палрика се са ди у четвороредне траке од no 20 сантиметара измсђу редоиа и 50 сантиметара између трака. У реду су бпљке удаљене 20 до 25 сантиметара (50+20+20 +20X20—25). Парадајз треба садлти у дво дворедне траке са размаком од 50 сантиметара између редова у траци и 80 санпгчетара размака између. трака. Пре садње расаду треба покидати бочне гранс из пазухж Милош Живановић познати првоборап пз овог Kpaia^ каже да револуција живи v на ма и ла сви треба * ла наставимо да кујемо и дал>е братство icOTHCTBO. да настазимо светле традишп’е наоодноосло бодилачке борбе. Из свог сећан»а Милош Живановић ie говорио о борбама на Рнљцг. затим о нападу партпзана на бар\ггану у Винорачи. о минирању немачког воза код Ланишта и низу дргптх детаља нз богате револуционарне прошлости. Дрзгутпн Крстић, првоборац из Рашевпие евоштрао ie vcпомене на дане када cv сепар тпзанске јсдпнице са Јухора повлачпле према Босни- — Нисам могао да веруЈем да се са Јухора морамо пову ћи. Дуго сам се окретао за родним крајем са сгзом v оку. Постао сам борац Друге пролетерске брнтаде, а затим сам био у пратећем б|таљону Врховног штаба. Био сам V3 Тита све до десанта 25. маја 1944. године v Дрвару. Наш пут био ie тежак н трновит, испуњен огромним жптвама н напорнма. али и данас ако затреба спремнк смо на исто такве напоре. каже Драгутин Крстић на крају нашсг разго вора. Уз чврст стисак р/ку ста рих партизана растали с.мосе убеђени да док ie оваквнхљу ди. оваквог кова слободу нам нико не може узетп. Стојан Петровпћ ПЧЕЛАРСТВО КРПЕЉ МЕЂУ ПЧЕЛАМД Многа пчеллња друштва заражена су паразитом варое или крпељом како се назива у народу. Против овог паразита предузимају се многе мере заштите са мање или више успеха. О свом искуству са крпељом у пчелињаку пнше нам Драгољуб Мијајловић, један од најстаријих пчелара у нашој општини, са станом у Лвалској 4 у Параћпну. терала да што пре формира плодове. Парадајз се одмах везује за врат канапом и упреда, са порастом око н>ега, тако ца се формира шпалир. Зависно од топлотних услова. ђубрива. наводњавања, сорте парадајза и паприка у пластеницима без грсјања др^осе прве плодове почетко.м јуна. Код паприке се добијање раних берби формира великом густином, а код парадајза сала мањем врхова биљке после три или четири г.розда. Код папрпке најбоље резултате дају сорте „златна медаља". „морава", и „подарак мол давије". а појавио се и први до маћ хибрид „торпадоф", створен у Смедеревској Паланци. Крд парадајза најбоље резул тате дају домаћи хибриди'„ми —10" и .гми—13ф1", као и детерминантни (ни’ски) холандски хибри-д „луха". ннж. М. Стаиојевпћ Лебина । ; НОВЕ АУТОБУСКЕ 1 ; ЛИНИЈЕ । Од 1. Јануара Лебина ће^ ino свој прилици добити не-< >колико нових аутобуских ли< •нпја до центра отпптин^, а< ’копачан распоред полазака * ’ понудиВе АТП „Велмор- ’ транс” OOYP „Црница”, во-( кдећи рачуиа о изражеиим по( »требалта радннка и мешта»а( »овога села, изреченим на за-< »једничком састанку од 15. i »децембра . ’ • Месна заЈедница Лебина! ‘изразила је задовољство < 'због побољшања превозних1 'услуга „Велмортранса”, а пр' Једдставници овог предузсћа' |Су дали обећаље да ће месној даједнипи помоћи у доврше ( иву асфалтног пута V дужи-, ии од 200 метара. Уложена 1 средства враћала би се кроз । ’ процентуално повећање цене1 (Превоза. М. Д. »ЗА ДОПРИНОС PA3BOJY »ЗАДРУГАРСТВА ! ЗАХВАЛНИЦЕ ; МИЛУТИНУ И ; АЛЕКСАНДРУ CABHRY > Y oKBiipv републпчке про- ^славе — 90 годншњнце задфугарства у Србији, пољо- *прпвредш!ци Милутнн Сан Алексапдар Савић нз >наше општЈше добпли cvi ’плакете за допринос разво-' )ју задругарства, које су пм ( • недавно уручне на џснтрал-i ној прославп у Азањп. 1 Ових дана, како нас Је ran .формисао Љубиша ПанићЈ |стручни сараднпк у Задруж»( 'ном савезу, припрелта се свс’ чаност на којој ћс бптн уру. 1ченс п захвалиице осталиди ’заслужипм задругарима. ' ; м. д.; Tn WJ — Употребљавао сам најпре нафташш протпв варос, по препоруцп предавача Мнрослава Лолина и Богољуба Констаитп * новића, али они кажу да јс лафталнн исто толико и штетан за мед и пчеле. Успех са нафталином бпо јс од 20 до 30 одсто, али после трећег дана стра дала је матица и око 130 пчела. Употребљавао сам затим „аппнаридин" и успео сам да одстраним овог паразита око 20 одсто. Затпм сам „тимолом’ имао мало више успеха негде око 30 одсто. Са препаратом „варамит" крпељ је уништен око 95 одсто. Ту сам имао највише успеха. Прпликом третирања пчелиљих друштава било Kojmt препарато.м строго 'сам се држао датих упутстава. Пошто се „варамит” показао најуспешнији препарат за уништаван>е пчелињег крпеља, осим .мојих пчела лечио сам и пчелшва друштва Миодрага Цветковића, Стојадина Таста, Мнлована Миловановића, Мпро * слава Живковића, Новице Ра днвојевића, Нинослава Стамен ковнћа, Војкана Петровнћа, Хр анисава Богдановића, Ратоми Ра . Драгутиновића, Драгољуба Мијајловића из Параћина и Ср Вана Миливојевића нз НиИсв ua, ппшс нам искусни пчелар Драгољуб Мијајловић. Код свих пчелара резултатп лечегБа cv били впшс него добри. Зато наш искусни пчелар препоручује ову меру у заштитп пчелињих друштава. Ако временске прпликс'ие дозвоља вају да се трстпрање обавн напољу, кошпице трсба опрезно лренетц у загрејану просторију. a no обављено.м noonv ујутру вратити на старо место, прспоручује Драгољуб Мија1ло в»ћ. М. Д. Швана^ 8 "" ■ ■ 1^—

26. ДЕЦЕ-МБАР 1984. • Пронни најврецнији чнтаоцн АДАПТАЦИЈА БИОСКОПА „РАДНИЧКИ” СДЛА А НАТЕГИЈЕ Градска библиотека ..Др Ви ћентије Ракић” водн трашши оналну акиију и narpabvie иај боље и највредније читаоце. Овогодишнји највредниш чита оци проглашени cv 21, децем бра на Кјбижсвно]' вечери ко ја ic одржана поводом кон? кгрса за .ЈТрву књигу”. Hai више књига на Деч|ем одељењу прочитале cv Тања. Да~ шић и Јслена Вучк°вкћ, обе ученице VIII/3 разреда Основне школе „Бура Јакшић”. Највреднијн Mebv одраслим члановима Градскс библиотеке били cv v ово1‘ години Ве рица Иванковић и Јггосдав Ннкрлић, учениии П/17 Центра за средњс образованиз ..Бпанко Крсмановић”. Онима који воле књипг и често другују са н>ом Бнблио тека ie уручила и пригоднс награде у вредним књигама. Ова акнија има за циљ nonv ларисањс књиге и сиггрнода obv традицију не трсба прскидати. С. ЈV септембру почели радови на реновираљу биоскопске салс © Рок за завршетак радова 15. фебруар О Ивеститор Веће Савеза синдиката општине © Параћин добија једну од најмодернијих сала у Србији Ђачко пољанче ВОЈНИЧЕ Живот нам мирно тече, под буднимо оком твојим и док нас, Армијо, чуваш, никог се, никог не бојим. Ти чуваш небо плаво, ти чуваги горе и поља Армијо, вољена, снажна јачај свс боља и боља. Mapula Нссторовнћ, VIII-3 ОШ „Стеван Јаковљсвнћ”, Параћин Марија Столић, VII-3 ОШ „Ствеан Јаковљевић” Параћин ВОЈНИЧЕ НАШ, ГОЛУБЕ МИРА, ВОЈНИЧЕ НАШ, ГЛАСНИЧЕ СЛОБОДЕ! Желела бих песник бити, као песник срце отворихи, песмом те својом позоравити, радост младости своје, теби поклонити! Војниче мој, снаго домооине моје! Onuia ме ритам твојих корачница, и „добро јутро'’ трубе 'у румена бућења! Армијо наша, голубе мира! Уогњу и крви си зачета, Земља те као мајка под срцем носила. Борба је твоја. била света, у твојим је жилама крв народа ври.га. Војниче наш, гласниче слободе! И чаши дечацц потрчаће v твоје редове-; научи их да се истрајно боре за hogo cy.'Tpa, пдеале, и победе нове. А труба на Јуриш нека их никада не позове. Ар.чнјо наша, голубе мира, Војниче наш, гласниче слободе. Пружамо ти руке сви на стисак роћендански, . у загрљај бедс.иа љубави. СТИЖЕ НОВА ГОДИНА Стижс година Нова, са пуно дарова, жеља и снова. Нико да спава tiehe, на јелци гореће свеће, п свако дете Нову годину дочекаће. ' АРМИЈА НАША Свуда v tcyhii tere, балони и конфете, и радује се свако дете. Армијо наша. храбра и јака пуна си лепих снажних момака. Радују се деца сва, јер стлже Нова година. Тн браниш слободу етечену у крви, зато се јављам за Армију први. Бранпслав Тасић, V-3 ОШ „Стевап Јаковљсвпћ” Нараћнн Весна Илнћ, V-2 ОШ „Момчмло Поповић Озрсн” ВОЈНИЧЕ, ТОБОМ СЕ ПОНОСИМ И овај децсмбар буду у ме ни хнљаде разлнчптих мпсли. Шетајући улицама мог во љсног града, пос.матрам како ветар вије оболелс гране н како сс понграва опалим ли шће.м, начас га носећи у сво |е вртлоге, а затим га опет пустн на земљу као да га нн |е ни днрао. II сама осећам хладноћу тог Јесењег встра, коЈи ми сс увлачи у жилк п заустачл»а нсгде код спца гдс мп |е најтоплијс да бих се сетила гранпчара који увек будно стоЈе иа бспсмима наше до* уз пуцкеташе ватрс прича о својим другопнма коЈи су Да ли своје зкивоте за name срс ћно детињство. за звонки гмех децс, за наша озарсна лнца н игре. Ок» су остали као вечне стражс, знајући да њнхове светле траднције ликада нећемо нзиеверити. мошше бранећч нас од рнЈатеља. II сада се радо сећам дсдс који ми у зимско нспИз мисли ме прену цркут рстких птица коЈе су остале всрне свом краЈу п дому по пут иашпх прсдака. Одлазнм кућн чврсто реше на да за Даи Армнје наппшем војннку пнс.мо и да му IbUMC. Далиборка Днмитријевић. свог V-2 ОШ „Стсваи Јаковљевић” всче Параћнн Давпо је било, помало и заборављспо, када је Параћип и.мао два биоскопа. Тог времена биоскопа cchajy се становни ци града на Црници а носталгијом, али време телевизије је учинило сбоЈс. Са продором овог медија добар део биоскоп ске публике вратио се у своје домовс и уз телевизијске апаратс прекраћује дуге вечсри. Можда је пубилику отерала и стара, руинирапа сала и пеко.мфор који јс пружио параћински биоскоп. He треба миого наглашавати колико је оптребно да град какав јс Параћи« има добру биос копску салу. О то.ме се причало на свим нивоима већ годинама, али до овог септембра ништа се конкретно иије чинило, Behe Савеза синдиката општи не је своЈим планом и програмом рада за 1982. годииу зацр тало и послове и«вестиционог карактера. Првснствени задатак тлх инвестиција био је да се сачува зграда од дал>ег пропадаља. Прва и друга фаза захватале су радове на уређењу и реконстукцији радних простори ја и фасадс. Трећа фаза прииала јс уређељу и реконструкциЈи сале. Коначно, септембра ове годи не почели су послови на адаптацији биоскопа „Раднички''. Од 17. ссптсмбра љубитељи доброг фил.ма морали су. уколико су жслслл да иду у биоскоп, да оду у Халу спортова јулл". Људи задужени за бпоскоп побринулл су сс, коллко је то мо ryhe. да глсдаоци буду што ма н>с оштећени. лако је такав рад тежак и нсекономлчан. — Од нсдавно Халу спортова смо замепнли салом у мсспој заједпици „XI копгрес". Оваквим пачипом рада ми само добијамо зо посто од укуппог прихода, 20 одсто лдс Meспој заједпици, зо дистрибутеру и 20 одсто удружењу биоскопа. За нас пије добро што се све ово догађа у пупој ссзо ни и зато је нсопходно да свн послови око адаптације .салс „Раднички" буду што пре окон чани. Извођач радова мора да буде ажурпиЈи да сс придржавају рокова, јср, ипак прави љу битељи фмлма па овај пачии највише испаштају, чули с.мо од Бранка Цвстковића, директора Радпичког Упиверзитета „Бранко Крсмавовић". Шта се добија реновирањем? »Нова кровна конструкција. платно, еитеријер, нови наглб сале, нова седишта, су послови ксјих се прихватио „Занат-сервис'" и хоји према утврђеној дииам-иди треба да буду завршеии до 15. фсбруара. — Ова иввестиција трсбало би да кошта милијарду и 70 миллона динара. Инвеститор јс Веће Савеза синдиката општипс а учесници у фипапсираљу, no ред Beha синдиката су и Скупштипа општине и друге друштвсно-политпчке организацијс. чули смо од Радета Милапспиha, предссднлка Bcha Савсза слпдиката. Поред реконструкцлЈе сале, уредиће се и хол који he са то.м алаптацијом добити повс намене. Како смо обавештсни, биоскопска сала моћи he убудуће да се користи и за друге кУ1лтур.пе манифестацлје и скупове. Блоскопско платио. блће ппвучено дубље и заштлћно ка да сс сала корлстл за лругс на мене. Поред другог конфора сала- he добити и 400 нових НОВЕ НЊИГЕ Књлге о шетвнои сну Нсдавно Је у Пдраћшту представл.спа друга збпрка пссама „ТумачсЈвс снопа” Живорада БорВеипћа, 1*>11жсвнпка иа Свстозарсва, об|а вљсна поткраЈ прош.пс одннс у слничји „Знпкопн порсд пута" издаввчког предузећа ,.Рад". Kibiira јо HeuvMibifBO побудпла питсресован.с н сшвкие смоцијс љублтеља поезијс. Подуддрност гаслова са ФроЈлопи.м КППИТВЛНИ.М дсло.м, претпостапљамо, нпЈе случајна, с том разли ко.м што Ж|гпорпд Борђспић ту.ма чи крдсктнпнп can п запос Једног пнрода, доба у ком ocmt слободе ипЈс бпло пнчсгп. Збцрка псслма „Тумачсчл сиова” Жнворада Bopbcnnha огггпппа врсме послсратне изградњс, преловне 1948. доба ссллчкнх ралннх задргга, тач гина н бонова, али н невпБсног по лета н заноса v полЈпању none зсм лл и друштва. Уз то песмом „илустроване” броЈипм слпкама, факстшлима, по чатнма, прпзпшћима п прпзнвипца м.1 пз тог псрподп, тдко да подпа слов one Kibnrc гласп „Сликогшица за одраслс”. Н с правом, Јср спе то са данагпњс тачке глслиштп нз глсда бај|:ол1п.'о п маштоаптп, пуно члри п цсдокршвостн. Умепшччо ппнпо и доку»|гпт се npenwhy, уко urrnlv, Aonvitvjv Јелно друго. ’■■зл се ч «b'iro.M „иролсппп почкцак'1 (Main, ua српска) ,,Тумачсп>е сиова” умно гомс је пова кп>ига, како no тс.матп О£зе>.7Ј-^4’">.дт:кпх: xi.лш1Ж ВОЈНИЧЕ ДРАГИ Тог дсцембра, тога зи.чског дана ар.иија је наша основана. Док ми тлхп спава.чо, јсда^ стрлжар стражг чува. Ч\в'Ј сгражх' v тој цоћи <•■)// пс иохсе Tvhim iipohtt. Ччвар name млаопстп, чувар дечјих радости, on је ната dpaia мајка, чувар сиава — лспа бајка. Лиллја БорКррпћ, V-2 ОШ „Мо.мчиило иополнћ Озрсн” удобних седишта. Сви ови радови, како смо чули од председ к!1!<а Већа синдиката Радета Ми лановића, трбало би да буду окончаки до 15. фсбруара. Паpahini иматн једну од нај.мо дсрнијих биоскопсклх сала у Ср б:ци. Од директора БранкаЦве т:;озићд чули смо и о могућност:: за набазку нове технлке. Всрујмо да he после свих ових радова љубитљи филма имати нрилику ла. гледају филм у Јед ној правој сали, која је Параћкну годлнама недостајала. Стрп љн»е гледалаца неђс бити узалуд. Ускоро, како је и писменим уговором утврђно, добиће биоскопску салу која he no, не кој катсгоризацији вероватно бити на само.м врху. С. Ј. НА СЦЕНИ ДРАМСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА „ЗЕЛЕНИ СНЕГ” ЗА НАЈМЛАБЕ • У режиЈи Боке Обрадовића члановп Градског аматерског позорнпгга припре * мају ,3елени снег” за наЈмлађе житеље наше ошпти не. Новогодишња свечаност за параћинске малишане би ће овом приликом богатија за још један садржај. Наиме, ансамбл Градског амате рског позоришта потрудно се да за ову прллику припреми једну веселу игру. Ре- .жисерског посла прнхватно се Бока Обрадовић, а на сценн се играју Томица, Си мка, Пајче, Марија и Пуре. Прелшјерно извођење за казано је за сутра, четвртак 27. децембар, пред публиком нашег нај.млађег холектива, малшпана из дечјих обдашх« шта, када ће им прави Деда Мраз уручити поклоп паке тпће. Ову веселу новогодшп н»у представу видеће н де«ч радннка јок неких органпза ција. С. Ј. ЗАВРШЕН KOHKYPC ЗА „ПРВУ КЊИГУ” □ ПРВА НАГРАДА МИЛИВОЈУ ИЛИНУ, HOBHHAPY, 3A ЗБИРКУ КРАТКИХ ПРИЧА ПОД НАЗИВОМ „ЛАДОЛЕЖИ” П ДРУГОНАГРАБЕНА ЗБИРКА „ГЛАСОВП ТИШИНЕ” НРЕНЕ РОТ ПОРТНОЈ, А ЗБИРКА ПЕСАМЛ СЛАВПЦЕ БЛАГОЈЕВИИ, ПОД ИАЗИВОМ „ШК0.Њ1С\ UA ПУТУ НЕБА”, ОСВОЈИЛА ЈЕ TPEHY НАГРАДУ Конкурс за „Прву кљнгу” који расписујс СИЗ културе и hihi.;- - : клу>; „АЈирхо Баљевић” завршен j? vcnennio. Р»а кн>ижеспој вечери у Музнчкој школи „Миленко Жлвковнћ" 21. дсцембра, TDchn пут по реду, одабрана је најбоља збпрка која he ’•'ц: , v и г. hoj ro '.’iini. Можезло да кажемо да ова лепа акција прераста у традицнју, чиме сс отварају хоризонти успе^ ха за младе књижевне талснте. * I Чланови овогодншљег жипија. v чпјем cacracv cv били Никола Корбутовски, књпжежсвпнк из Бсогоапа Pa re Boi водиВ, књижевник из Београда. Слобадан Жикнћ, песнпк ии тако к по начпху п приступу Стих је гипкиЈп, осаврсмсњен, рпгмпчнпЈц n no робуЈе класичпом ”стру, алп Јс зплржао спс one добрс странс Bopbcnithcnor пспап-а, које ra it пздвајају пз мопоглзс|а саарсАггне српскс II Југогловснске посзпје. Спака песма Јс и споЈспрспо пзпе nabeibc, пако у стрчтурн, сднцп, у1<утрашн.ој и спол.чој фатуоп, пл чз п у графичом пзглслу. Псс-.п од полнтпчпх скрпћеппцп лаггсга Је Једппствеиа Стој, СНОЈ (Кп зпз? ОЗНЛ) Ддоле капе, прсд КЛПЕ, irri. Сонсти коЈп се завршаплју цз-ло пом пског доку.мепта, плп по«« слпчпнм, занста су маЈсторске rr.in вацнЈе Жпвор.зда Bopbenii'in, i:o|n he Join Ictiiom локплао да гсма нпсч л.учнво mciiinncnx n in пспсспччких тема. n да стварпост можс птекако да сс п у пссмп ппоишмп <-л посзп Јом, гоеталом као ч у жиаоту. Bopbcnnha и дал-е за1гпмп|у сулбппс л.ули, oGinino, малпх љулп с“» псрпфсри1с it ссла, кобп марпппд >л<х лпчиостп. Кроз II.HXOB0 сучбпне одслпкава се н цсо псриол, дру иггвсна, скономспа н полнтпчка пл корвма послс ратног добл. Са пучо топлппс п зп1111маи..1. са пупо рллу мспањз зз н.пх. Bopbcnnh споЈу псе му често бзпго нзинЈа у noonifjv, коЈа свпком уметничком г* зу ап|с укус крптпчностп н правног трез всног <ипи1л>сп>а. м. д. НАШЕ ЖЕЉЕ Јсдно1 дана кажс Петар: „Кад порастем бићм дcccrap!', „Ја ћу битн болничарка!' * казала је Данка. ,Ја h\- чуеат' море нлаво”, рскао ie Саво. „А /ја граничар' xohv бцти' *, хвалио сс. Мики. ,Ја hv ч\’в<п ' шице iieuo" pcicao ie Перп. ВсЛса 11.nib. V-2 Olli ..M'wni.io Попоппћ Озјјсп”, ПараНвн ЗАЗРШЕН KOHKYPC ПСВОДОМ ДАНА АРМИЈЕ Најбољв Марија и Лрагана Традпцпокалпи лнтерарни •.конкурс поводом Даиа Југо словенскс пародпс армнјс привукао је ц ово.м прнликом литерарцс пз оснбвпмх школа и Цептра за спедње образпЕаљс „Еранко Крсмаиовић”. .,Y cpnv тс носмм, Ар.мнјо славпа” је тсма за ученике срсдњошколског цснтра, a ..Војничс, тобом се поно сим” за основно-школце. И Јсдна п npvra тсма заинтерс ссвале су млалс литерарце. :» рсзулгат са коЈим се сусpen жирп показује ла злсђу младпма ip.ia пзузстнпх тале пата. За паЈбољи рал међу средњо1иколни.ма жири је прогласио рад МарнЈе Ракпћ. ученнце LU-13, а на дру гом месту је Оливера ЈочиВ пл стог одсл.сп.а. Драгана Ракић. ученица VII/3 Основне школе „23 мрј” v Поповцу, оепојила јс прву иаграду, другу Пср.сн кз Благојевић, учеиица VH/3 Основне школе ..Вук Караџпћ” из Поточца, а треће-паг pabeini рад јс рад Драгане Илпћ, ученице VI1I/2 Основ не школе ..Момчило Попоunli Озрен". На свечаној академнјп по подо.м Дана армнЈе, 21. деце ■мбра најбољнм младпм ш:тс рарцнма уручсне cv кч.нге а програм академгјс упогпу ibC’i |е читаљсм прг.онагрзђсног рада. С. Ј. II новинар из Светозарева н.ма- -1и cv пред сооо.м осам збирки. седам поезије и једну збнрку кратких прнча. Једногласном одлуко.м, жирп ic одлучио. \-з нсцрпно објаш1бсн,с. да прва награда припаднс збирки кратких прича под називом „Ладолежи”. чнји ic аутор .MiuiiiBojc Илић новипар нашег листа- Ова збирка је повелпстичког карактеРа са судбппама малих марги« налнп.х лнчности са перифернie јсдног провннцијског iparm ha. личности које се нздзајаiv из срсдине и naiv обслежје гог места. To ie збирка како са.м аутор каже „зашто о нама којн с.мо расли по прашљајп:м сокаци.ма на »>б -:ч’ в.чропји што све теже удчшемо асфгиана нспарења.” naivhn образложен.е прсдссдиик жирија Никола Корбутовски ie рекао да ie од свих приспелнх збирки ова збирка прича најзрслија п да V3 краliv дораду' завнчајна књижсвпост добија вео.ма добру књиiv. Препору Mvivhn збпркт за шта.мпањс. Раде Војводнћ је нстакао да ic pvkoiuic добар. проза фнна и пскрсна. о малим људпма. ir ла ie V3 мале корекцнјс. збирка спремна за штампање. Другонаграђена збирка ie ..Глас тпшпне” Ирсне Рот flop * uioi. Збпрка садржн чнсту. пскрену поезију. прожета ie пзх-зетном лпрпчношћу цело впта је п зг.окружеиа п вокпuiijoxi подсећа па нашсг пе* сника Драгомпра Б°дића, некадашље наде сри кч поезије. како ie нагласио Војводић v образложен.у. Збирка Славиис Бгагојевнћ „Шкољка на nvrv неба”, гакоbe ic no мпшљеи-v ж»ри|а. добра збирка. Посзија Славице БлагојсвпН јс китшаста са мпого мстафора чак н нешто впшс него што треба. алп се по квалнтетг пздвојила од осталнх п заузела треће место. Y npniarnoi атмосфери avторпма најбољтгх збпркн VPV чене cv' паграде v књигама н диломе. а \гчеппцн Музичке школе „Мплепко Жнвковнћ”. Емилија Станковпћ. Maia Roсић н Горап Иосић добром му знком освежилп cv ово всче, чнме ic школа потврдила улоrv доброг домаНина. С. Ј9

ИЗБОР СПОРТИСТЕ И СПОРТСКЕ ЕКИПЕ ГОДИНЕ вм!' миш nnio :;дјбвљн Ф Светлана Симић својим изванредним рсзултатима и шампионском титулом у падобранском спорту обезбедила и ласкави назив најбољег спортисте ® Фудбалски клуб Јединство у прош- С тгдткл-ктл лттгготтлл™ < лој години остварио највећи успех у свом постојању з НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ , Комисија н жпри овогодишњег пзбора спортнсте годпне ^,1,llllllll|lllllllllllllllllllllliiiiiiilillllllllliii|iiiiliiiiiiiiiiillinii|iiiiiiii)i|f||iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii|||||||inii била је у помало незахвалној улози, јер констатовано је да је овогодишњи спортскп берићет био веома добар. Посебно радује што су у први план изашли таквозванп малп спортовн, или рекреативни, п што је међу кандидатпма за назив најбољег спортисте, пуно младих и талентовапих. Они најављују свој долазак и поручују резултатима, да he имати шта да кажу у својим спортови.ма, не само у локалним оквирнма већ и па Кгословенском плаиу. НАЈБОЉЕ ЕКИПЕ Жирп v саставг. Жарко To мнћ. професор физичког васпитања Миливоје Илић, нови нар, Миодраг Миленковић. но винар ц Стаменко Јездић, спорт ски радмпк, председник жири ја. донео ie одлуку да се за најбољег спортисту v протекЗа назпв најбољег спор те ра.вногтравно cv конкуригд лн м: Евица Радовић стрелац СД ИВТКТ. ;,Бранко Крсмановић, Весна Петровић, ФКЈЕДИНСТВО” Фудбалски клуб Јединство у овој спортској години на лравио је највећи узлет. Нај пре је у прошлом првенству водио главиу реч у Другој ОКК „ПАРДЂИН’ ЖЕНСКА ЕКИПА Овога пута жири је доде лио заједничко треће место женској екипи Омладпнског кошаркашког клуба Параћин и Планинарском смучар ском друштву Јаворак. * КоЛО1 години прогласи падобран ка Светлдма Сидшћ, Аеро клуба „Наша чланица крила”. дргго место припало ie Горану Јовановпћг, члани Планннарског смучарског друштва Јаворак, до се иа трећем месту иалази Александар МилошевиК, шахнста Шах клуба Текстилац. За најбољу екипу v 1984. годинн проглашен ie фудбалски тим Једииства, другу познциiv заузела ie шаховска скипа Борца, док трсћс место равно правно деле женска екипа ОКК Пг.раћнн н планииарско смучарско друштво Јаворак. --------- кошаркашпца ОКК Параћин. Милутин Илић спортски риболовац. Зоран Ивановић каратиста клу ба Црница, Милосав Петковић Фудбалер Јединства. Мнлош и Биљана То.мић, скијаши ПСД Јаворак ц Слободан Радова.но Biili ПСП Јаворак. На лпсти за најбољу екмгту пашле cv сс п екипе: Стрељачкс дружине ИВТКТ „Брап ко Крсмановић”. такмнчарска еклпа риболовачког ДМрена" таховског друштва омладинска екипа клл'ба Текстилац, гимнастичка екппа ритмичко- -спортске секиије Центла за средње образовањс .Бранко Крсмановић” из Параћина, ГПРВ „13. ОИТОБАР33 ШМО УСПЕШНУ ПОСЛОВНУ 1985. ГОДИНУ ФУДБАЛЕРИ ФК „13. ОКТОБАР I МАЛИ ОГЛАСИ Продајем новосагараВепу кућу у Параћкну. Телефон: 037 26-185, посл>з 16 чвсова. Продајем усељиву, већу кућу и угоститељски објскат у центру Паpahmia, у.тица Бранка Кроћшовића I 44, повољно за повраттпгкс. Обавештава на илп Oil 53&-345. Проджјем плад, малу приврсду тслефон: 035 53-309 кућу н обрадпву земљу у Сигирнцп. Телефон: 011 391-939. Продајеи стан у улпцп 14. депем бра 3/11, јсдпособап, од 43 тд, Параћкн. Мврд, Попгга квадра- — Насрпској лиги — jvr п стица .____ - - - , - јем несрепшх околностн нп- “»Риашице Параћина Y про је успео да освоји прво место. И у овој полусезони Јединство не посустаје и пос тиже запажене резултате и важи као фаворит првенства. Међутнм, ова спортска година је протекла у знаку изузетно добрих нгара у фу дбалском купу Југославије. Зелени су до осмнне фпнала просто млели своје протнвнике, измећу осталнх и бивше прволнгаше, Галснпку из Земуна, Раднички пз Крагујевца, а прсд зеленима су поклекли п прволигашки — фудбалери тузланскс Слободе. Y осминн финала сусрли су се са сплитским Хајдуком и иако су пзгуби ли ову утакмицу побрали су све симпатпје фудбалске ја вности својом храбром игром. Све ово је утнцало на одлуку жирија, да Јсдиншлој сезони биле су прве у Републпчкој лиги Срблје и учествовале у квалификацијама за улазак у Другу саве зну лигу. На квалнфикација ма су освојиле друго место у нзузетно јакој конкуренцији. Ове кошаркашке сезоне, Параћинке ће се такхшчитн у Републичкој лиги али и даље су V Другу фаворнти за улазак савсзну лпгу. * * * СВЕТЛАНА СИМИЋ По трећи пут Светлана Симнћ за редом је пајуспеСТВО нији 1984. прогласп спортски годннтг. * * за најуспешколектив у * ШК„Б0РАУ раћкн, тслефон: 53-371. Продајеи повољво плад хом нассљу од 6 ари са зградом. Телефош 54-912, сгрнпхвомоћтш преко п«- лог данз, на нме Славмпг Рждос *«- љевнћ нз ПараНнил. Продајсм „варбург”, 1972. произBOTute, у возном стаљу. Велммир Станојевић, Церска 13, Параћин. По сле 15 часова. ПродаЈсм трактор „фсргусоп 533", Јавити на тслефон: 44-339. РаЈпеоица. Продајем двокрплна метална гара жна врата 2x2,90. Телефон: 51-668, улнпа Веселпна Маслеше 49. Продајдм „фићу”, регисгровал До фсОруара 1985. годнве. Телефои: 52-353,' после 15 сатн. Кућа пп продају у ужсм цеитру Блћевца, Кдрађорћста 56. Драглља Смпљкозпћ, КрагуЈевачха 6, Плpalinn. Телефон: 55-446. Продајсм ншву величине једлог хвктвра у месту nasou „Горуље” Упмтати гл тедефон: 83-ВЗЧ ПрозаЈем Музичхи стуб ,,Шарп" 2x43 'V. Пово н Радло касетофоп „Шарп" кућни Тел: (011) 434-168.« Шаховскп клуб Борап „зарадио” друго мссто нашој лпсти. Слободно се же рећи да је ова годпна је на мо би ла у знаку стакларских „ри тера” са црнобелих пол>а. Пајпре су шахисти Борца ос војили куп региона Шумади је и Поморавља псггред кадашњег прволигаша Крагујевца и учесници републичког финала. нс мз су Посебан vcnex је освајање првог места у Српској лиги и пласман у Квалитетну ли гу Србпје коЈа је званпчно трећа по рангу. Овај успех је значајнпји када се зна да Клуб није имао ни дан прип реме, пгго сведочи, да Борац iLMa одличап шаховски поте нцијал и да треба п убудуће очекивати добре резултате. ВД „ЈАВОРАК” I ТТланинарско смучарско i друштво Јаворак је са сво- i јим секцијама забележио i мнз лепнх спортских резу.ч : тата. Оријентирци су бнлп = најбољи на Меморнјалу- дру | говачкнх партпзана, Kvny ос = лобоБења Загреба. Првен- = ству Југославије, Првенству = Србије, Купу Ваљева, Мемо = ријалу М. Марковпћа, Пр- = венству Бора, затп.м бројна i друга места на так.мичењп- i ма широ.м Југославмјс, а уче .= ствовалм су и на међупарод 1 mum такмичењима у Аустри- = ји „ Чехословачкој. = Осталс екипе којс су сс ло = јавиле као конкурентн за н ранг листу биле cv: Стрељач s ка дружина ИВТКТ „Бранко = Крсмановпћ”, иако млада, = бележп резултате, прва мес = та на регионалним и опнгги- е нским так.мичељима, а има = ла је п представника на државном првенству. = Екипа Организације спор- s тскнх рибловаца „Мрена”, = прво место у Јединственој 5 лиги Србије, друго место у = Купу Југославпје. Омладинска екнпа ШК Текстилац, друго место иа ре = публичком првенству из.ме- = ђу 19 eKima. = Ритмичко — спортока сек = цпја Центар за средње обра = зовање „Бранко Крс.мано- = впћ” учссник бројних так.ми § чља у риташчкој пшнасти- = ци са запажсннм резултати- = ма. = / шнијц спортиста на нашим « ранглистама. Њена домина к ција у падобранству која је ч започела пре пар година, ове \ годнне је највпше дошла до 5 изражаја. Ако се присепгмо Ј м>ених овогодишњих резулта та, можемо приметити да £ Светлана не зна за поразе. « Најпре је на републичком С првенству у Краљеву освојп С ла прво место у генералиом Ј пласману за жене, а самосу > два мушкарца бпла боља од £ Свстлане и она је заузела / трсће место. £ На државном првспству у С Лесцу — Блед, Светлана Си мић снгурно осваја прво место у дисцјшлмии скок на цил» и фигуративпн скокови, чиме јс постала државнм пр вак. Такође је бранила боје ? југословенскс репрезентациС је на Светском првемству у « Вишију (Француска) „ у ве то на омладинском првенству СрбиЈе. На првеиству Југославије Је делио 9 — 11 место. На незванично.м првенству Европе у Букурешту заузео је треће место. По себан допрЈшос дао је у ом-. ладинској екипи „Текстилца” која је друга у Србији. Незаменљива је прва табла Текстилца коЈи се ове годнне пласирао у Српску лнгу — исток. Остали нпграни, менути и Евица кандндати ннсу ра алл вредно јс поњнхове резултате. Радовић, стрелац СД „Бранко Крсмановић”, ома јакој конкуренцији воЈилд частан пласман. * ’ * ос | Горан Јовановић Горан Јовановић, члан је £ Плашшарског смучарског дS руштва Јаворак оријентаци л one секције са којом је ове ? године постпгао вбома лепе ? рсзултате. Boba је јуниорске « скипс поја је освојила прво место у Србијц и Југослави < Је у оријентационом плани- $ марском кросу. Као репреS зептативац Србије успешно Ј је учествовао на пггафетном ? такмпчењу „Тпо— Мила” v г аустрпјском граду Лајбинцг € м Јичину (Чехословачка)' ч Ово таклшчеже сс цначе бо С дује за светски куп у слитг иоЈ омладннско.1 категорији. ? Досада је Горан освојно на / републичким и савезним так мнчењи.ма 16 златннх меда- ? л-а. * * * Александар— Саша Милошевић учесница два државна прве пства (ваздушна и малокалц барска пушка) са веома добрим пласманом. Весна Петровић, ОКК „Па раћин”, бескомпромисни бо рац, стални члан прве петор ке. узоран спортиста, мајка и примеран оадннк. Милутин Илић, врстан рн боловац, вицешампион Jvroславије, учесник европског Првенства у Холандији. Зорап Ивановић, каратиста Црнице, на карате турни PV КЈОКУШИНКАЈ ПАРИЗ 84 у коикуренцнји 40 мајсто ра освојио сребрпу медаљу. Милосав Петковић, фудбалер Јединства јсдан од најбољнх мз редова зелених. Поузцан нграч какав се само пожелети може. Бнљана и Милош Томић су били најмлађи кандидатина лнстм за најбоље спортнсте. Њих двоје бранилн су боје ПСД Јаворак на Првенству СР Србије. Биљана је бмла прва v велеслалому, трећа у слалому, а друга у комбнна дији. Милош је на пстом пр вснству освојио дргго место Y велеслалому и био најбо ЛјИ у дисциплини слалом на школским ОЛИМПИЈСКИМ игра.ма. Слободан Радовић |е члан оријентационе секције ПСД Јаворак са којима је освојио низ успешних пласмана на ■ републичким н савезним та кмичењима. |Дпан№10 Алсксандар — Саша Мило шевиН нашао се ове године на трећсм месту наше лнсте, захваљујућн резултатпма које ће.мо побројатн. Саша је као члан ШК „Текстилац постигао изузетне резу лтате и у екшшој и у поједпначној (конкуренцији. Нај. пре Је на отвореном првенству Светозарева у веома Ја коЈ хонкурепцији освоЈио прво место. Делио прво мес Додела прнзнања аајбољим спортистима и екипама у четвртак 27, 12. 1984. У 18 часова у кали спортова

1984.30 ГОДИНА СА ВАМА ОиПД1ПЛШ1ППП1П1Ш1И{МИИШ11ОтИ1П!П1ППиИ1Ш10П111ШШ1ШНШ11^ШПИМШ1ИадиМШН1ОП!Ши1НШШ111ШЛ111ПЖ1ШЏНУМИВВ1П1И1УЖ1П1Ш111иН1111 НУДИ ШИРОК АСОРТИМАН | СВИХ ВРСТА РОБА ЗА | ШИРОКУ ПОТРОШЊУ I ПАРАНИН ИВДНА МИЛУТИНОВИНА 2 ВЕЛИКОПРОДАЈА — OOYP ЗА ПРОМЕТ НА ВЕЛИКО • ООУР МАЛОПРОДАЈА • OOYP ИЗВОР ЗА ПРОИЗВОДЊУ ХЛЕБА И ПЕЦИВА •OOVP OBYHA — ФАБРИКА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЗАШТИТНЕ OBYKE • РЗ ЗАЈЕДНИЧКЕ СЛУЖБЕ НАПРАГУЈЕ ША ГвДННА ЛОТРОШАЧНМА Н ПОСЛОВННМ ПРНЈАТЕЉНМА

§ I = ptt ООУР ЈШИ' ПАРАЋИН 1 11 I РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ЕСТРАДНУ ДЕДЛТНОСТ Ј11ВЕРЗА1К0Н1ЕРГ ПАРАЋИН I § § I = КОРИСНИЦИМА НАШИХ I УСЛУГА I 1 = I = свши грађанима CO Параћин [ I I I = I 1 ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА ЧЕСТИТАМО I 1 1ИВУ 188S. ГОДКНУ = НОВУ 1985. ГОДННУ| уз пуно среће и доброг расположења 1 s I II "dllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllWIlUUIIIIIIIIIlinillllUlllllllllllllllilllllllUllltllllllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIli. ” § $ зЕмљоадиичкА „ДРЕНОВАЦ—ДРЕНОВАЦ” ПОЉОПРНВРЕДННЦНМАНРАДННМ 1УДНМД УСПЕШНА Н БЕРНШНА НОВА 1 985.ГОДИНА САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ ПАРАЋИН СРДАЧНЕ НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСШКЕ НАЈМААБИМ ЖИТЕЉИМА i § НАШЕ ОПШТИНЕ ФЕРОТЕКС ООУР ПАРАЋ^Н $ I I $ I S I I I I I § СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ПОСЛОВНИМ ПАРТНЕРИМА ЧЕСТИТАМО ВГ!15(1И

ОСНОВНА БАНКА ПАРАЋИН ЧЕСТИТА НОВУ 1985. ГОДИНУ ШТЕДНШАМА, ПОСЛОВННМ ПРИЈАТЕЉНМА Н СВНМ РАДННМ ЉУДНМА Hone наматнЕ none • За пернод од 1. јануара 1985. годнне до 31. иарта » 1985. годнве хаматне стопе се ynpfeffr гогџптпм V вн- ► еини од: За динарске депозите орочене без намеве на одређено време н на неодређено време са огказннм роком ’ за хорнснике друштвевнх средстава привредв и граВава > (члан 5. и 6. Спорвз^ма). * — За детознте орочсве пвеко 3 месеца и депознте ► са отказним роком од 3 месеца 54 одсто — за депозите орочене преко 12 месеци и депозите < • са отказнпм роком од 12 месеци 59 одсто < — за депозите орочеве преко 24 месеца н депозите < ’ са отказним роком од 24 месеца 62 одсто ( На потрошачке кредите грађанима н крсдите одо- < брене за остале надтене по основу продвје деанза без < ► полагања депознта са роком до годпну дана п дуговни < » салдо по основу креднта на текућим рачунпма 54 одсто , > На потрошачкс крсдите грађапнма п кредите оло- > брене за осталс намене по основу прода|е девиза без > полгтања депозтгга са роком ттреко годпну пана 62 одсто

I •у TURISTICKO - UGOSTITELTSKO PREDUZECE РАДНА | ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРАЋИН G к Z Аtawrae Нову 1985. годнну 8 I чвитне inns I I САМОУПРАВНА ШЕРЕСНА ЗАЛДВДА ОСНОВНОГ 0ВРО8Ш ВАСПИТАНзА ЖМ ш § I i 1 Честнтамо § $ § fay S35. Г8ДВД $ S $ I $ * угоститељскни! објектима I &

I! Ili:illllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!llllllli;!llllllllllll!llllllllllllllllllllllllllllllill!ll|||||||lll!ll| llilltllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll llllllllllllllllllllin illllllllllllllllllllllllllllllllll^lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllin illllliH llllllllillH IIIIIIIIim illllllllllllllllin illlllllllllllllllllU Штедишама пословним пријатељима и свим радним ПАЗИТЕ НА РСЖ! 31. децембар је последњи. рок за достављање вашег захтева. Променом Ззкона о девизном пословаљу и кредитним односима саиностранствомизмењен*в и начии плаћан>а камзте на дгвизив штедне улоге грђана. Право ка каиату удевизвиа ииају свмо онн грађанк који co налазо на привреиемом раду у икострвнству, ако до 31. децекбра 1S84. годнно доставв Цнвестбаици захтев да им се камата за 1984. годину исплати удевизамаи Један од следећих докумената; 1. путнулслраву, у којујв унесенарадна или борагишна виза, односно дозволаборавка; 2. дозволу боравка, односнодозволу рада издатукао посебандскумеиат; 3. уговор о раду закључен са страним послодавцем; 4. докуменато пријемупензије, пријем накнзде за незалосленост или приЈемсоциЈалнв, . односнодругвпомоћи; ломорску кљижицу.(матрихулу) ако садржи податакоухрцањунаброд страво комлаиијв; В. докуменатиздатод заједницв 5азалошљавањвурепублиии, односноаугономноЈ локрајкни, надлежно] запослове залошљеводкојајв лосредоваЛа прцликом залошљарањгуиностраиству, ако отомв има еввденцију; • 7.потврдудипломатског,односноконзуларнргградставнишгеаСФРЈуиносЈранствуо раду, односно боравкууиностанству. ДевиЈмадшгадииамаИнвестбанк0којидоставвјвданодпо1лекуп«докуменатаобрачунавасе№!латау ;девизама, по столи која ]е уговорена за конкратиудевизнуштедњу,односно; - 7,5$годишн>е,no виђењу; -9;лгодишљвнаорочен>епреко12месеци; -11%годишњвнаорочен,8прехо24месеца; w* 12,5% годишњв на орочењв преко 36 месеци. ОнимдевиЈМблштедишамакојинвдоставеједанодпоменутихдокумеиата.каматасетакођвобрачунавау девизамаи no истим каматним стопама, али свплаћаудинарима по средњемкурсуааодређенувалутунв дан 31.12.1984. године.Природно, оваЈ.динарски износ камате нвможв св приписатидевизномштедноц улогу, пајепотребнода власницнтихштеднихулога обавесте Инвестбанку о начинукакоЋе располагати свимсредствима.имајућиувадуследвћомогућности: ' да нх пренесунатекући рачун илидинарскуштеднуклижииу (дати броЈ партмЈв текућеграчунаили иледнек^ижице); . , -даих орочена једанодпредвиђенвсроковаорочавањадинарскихсредставауЈважеђв каматв: преко 3месеца47% годишње (може св орочити нзјмањв 20.000динара) лреко 12месецн52% годишњв (без обзир анависинусуме) преко24месеца55%годишње (такођв без обзира нависинусуме) «- да изврше нзплагууготовомнашалтеруИнввстбанкв или издају налог Еанцидаих пошгомдостави на едређепуадресуилидаун.иховоимвизвршинекаквадругаш1аћања. Власиицима девизнихштеднихулогакод Инвестбанкекоји нвдостазвБанци билокоЈи одпомвнупа Јсамату удинарима no столи од7,5%годишње, почев од 1.1.1985.годинвдомомвнтакад сввласник ашедн^гулогаопределизаједнуоднабројанихмогућности; Инвес^ашисе можете обратити писмено илилично уЈедномод 170 шалтерскихместауземљиили првко рредставништаваУдружене београдске бакке у иностранству.- _____ ИНВЕСТБАНКА-КОМППЕТНА БАНКАРСКАУСЛУГА људима 4BCTST81® КОШЕШ БАНКАРСКА УСЛУГА ЗА ВАШЕ ДОМАЋИНСТВО

СОУР-ПНК „ППМ0РА8ЉЕ" пријатно ' г ПРОВЕДИТЕ ПРАЗНИКЕ УЗ IBillи ^ZZZy^ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZyyZZZZZ^^ НАШЕ ■ ПРЖВОДЕ ПРОВЕРЕНОГ I I квдлиш § I £ § I 1 I ^IIIHUilllllUllIliillllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllNIlllllllllllIlllIlUllinnilllillllllllllllllllUllllllIlUUnilllillllllUlllllliniiniUlIllllinillUIIIHUlllllUillltlllllllllll I I G80J» ИОТ»1Ч» I I I I и | I СВММРАДНИМ I I ЛјУДИМА I I честоа | I НОВУ 1985.Г0ДШУ I

1ппгаптптппппв™пп^пп1итттпп™ 1954 — 1984.1 I ПОСЛОВН1Ш ПРПЈЛТЕЉИМЛ И РЛДНИМ ЉУДИМЛ | I СРЕЋНА НОВА 1985. I S - Е s с= ■ В Е ПЈШЈШ11ШПШШ111!1:1К11И11!111»ШтП11111П1111П1111П1П11111П11111111111111111111111111111111111111ШП1111П11Ш111111111!Ш1Н1111111111111т1111111Ш § СОУР ПИК „ПОМОРАВЛзЕ” — ЋУПРМЈА ; РАЦНА ОРГАНЦЗАЦИЈА ЗЛ no.LUHlMlBi’LiHV ЈШ.иЛЗВОДЊу,. hvDJIEPAUHJY И ДРОМЕГ | СА ООК — „РАШЕВИЦА — „ПОПОВАЦ” — „ПАРАНИН” ЧЕСТИТА ПРАЗНИНЕСЛОБОДЕ СВОЈИМ ЗЕМЉОРАДНИЦИМА, КООПЕРАНТИМА И РАДНИМ ЉУДИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН САМОСТАЛНА УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА КЛИСУРА« АЕП НОВОГОДИШЊИ ПРОВОД И СРЕЋНА НОВА 1985.

^“iiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiihiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiinniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin^ CBNM ГРАЂАНИМА И ПОСЛОВНИМ ПАРТНЕРИМА СА СВВЈНМ ОСНОВННМ ОРГАННЗАЦНЈАМА ГРАДН1ЕЉ ПРОЛЕТЕР ННСКОГРАДЊА ТРГОВИНА" Н РАДНОМ ЗАЈЕДННЦОМ lllllllllllllllllllfL’IllllIlillllllllllllllllllllllllllllllllllinillllinillllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllliniininilU IinilllU IIIIIIlllinillllllinillllinillllllllinillllllllinnillllinnilllllllllllllll •рАПЛбГМ YUGOSLAVIA I § $ I § RADNA ORGANIZACIJA ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRACAJU 35250 PARACIM PROLETERSKA br. 2 ПАРАИИ честитамо нову isos, гвдину § I J

iniiiinniiiiiiuiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiininiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiintitirfnf^ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ' * ПОПОВАЦ lllllllllllllllllllllllHllHIIHIIIIIIIIIillIIIIillllIIIII!IIIIIIIIIIIiril!imjniIlllillllllHIIUIllllllllllHlllllillllllllllUIIILllli!llllHlllliIIUIU!lllllllllIHIIIIIIIIIIUilllUI)lllillllllIllllliinillllIII!III!lltniIllllllllllllUIIIIIIHI(lll!IIIilllllinilJIII1ll РАИ МДВ М5И® ШЕ8ТА | „иови boitobait smu ^llllllllllllllllllllllllllllllnilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliuillllllllllllllllll.....I......Illllllllllllll.............................................................................................................................................................................................................. .

ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХТКАНИНА, КОНФЕКЦИЈЕ И ТРНКОТАЖЕ -БРАНК1 КРСВАШП ПАРАЋКН ЧЕСТИТАМО #’ Pmmi - Ав. РАДИИ ЉУДИ ивткт „БРАНКО КРСМАНОВИЋ Имнав Длст Соипјалнсгичког сжзеза радног народа осштнзе Шраћив нздвЈв Целтар м куптуЈ^ в га форхшсаље „Параћин" - Параћин. В.Д. лмректор Мнодра! КлшоЈежнћ. 1'памн- . од.ивирнв аредЈШк Славољуб Обрадовнћ. Издмато, савет: Нада БранкомЛ, Момчндо Вучковић, Свегнслав Живковић, .МиливоЈе Илнћ, Нада Јокшотић (зав.снмм аредседднка), Снежан, 1о»аномић bo рцвоКс Маринковић. Славољуб Обрадовнћ, Жнжпв СтоЈановнћ. ЖнвоЈнв Томић (предс^ннк) о Јовав Гомић Уређује Редакцио.ш колсгаЈум, гланно . одговорнв уредннм Сл.ш^уб обрадц. вић новиизрв: Снвмана Јовановић, Мнлица Жнвковпћ, Мврослав Дтштрнјевић, Мнлнвоје Идић (техинчк:. урелшт) и Миодра< Мплснковнћ Адрес, релакције: Максимв Горки, ♦. и.иптаиск. фм ЗМ. Гелефоии: Гжјвнз « одговорни уредви« (035) 52-35Х новинарв (035) 53-6М. Претплагз: оц.ш>м 250.00. amiapa. оолутодиии^ 125.0« аииа|». «. нностранство дшх-труко Жиро рвчув Цснтра за културу а ивформнсаље 63504-603-1973 код СДК Параћин. Шгампз ГРО „Глас" b«o срад, Влајкошћева в, телсфом 340-551 (011>. Јираж UUW.