W кн рз * е- = С 5 R3 “ “ ? 3 =• о 3 a Wо 1ЛВS> □«0 Sa >м $£ |SS S Ом 2 дW 'ДwXS>н ОКU гоS S.2. = a £ У5 W ад
•< s p zo%oI25o § tnSHsSwa nswo tnE3>e 3o = oo>oo r>??3stn o3c> crj «-< 3Ш Ch
25. ЈУЛ 1984. ■ БРОЈ 263 I a 0РГАНИ30ВАНААКЦИЈА ОКО САМОВЛАСНИХ 3AY3EHA g = = J = I = УМЕТНИЦИ V УДРУЖЕНОМ РАД¥ ГОРДАНА НИКОЛИК МОДНИ ВИРОВИ И ВОДЕ I Мода Је као вода: протнче, али се без ље не може, каже Гордана Николић |лод ни креатор у ИВТКТ „Бран ко Крсмановић". Узалуд се батрга архаична и давно дсмодпрапа послови ца „Одело не шпш човека” да опстане у условима савременог одсваља^ модних трендова и последљих крнкова. Можда је још само по некн конзервапгвнн дух при хвата, док се већипа окреће моди, односно моднидт часописима, као нскада Снежагшна маћеха огледалу, да оно каже ко Је н шта је најлепше. Y модним часоппснма: Ма некен и Нада, у листовима који прате моду, Вјесппк и Вечерњн лпст, у низу других модппх гласила наилазимо на rue Гордане Николић, п на н.сне моделе који пленс свежином и оригиналпошћу, због чега се и предлажу, алм и лопадају младима. На модним ревијама у За гребу, ЈБубљанн н Београду колекције Гордане Нпколић наилазиле су на ласкавс оце не публике и стручњака, a фотоси са obiix ревија појап љнвали су се у домаћш во дећ!с\т часописима за мо^у Колекција Гордапе #Николмћ на новогодишњој * нзложбн у Павнљону „Цвпјетз Зузорић” од 23 аутора прог лашена је за најбољу. О Горданн Ннколнћ више зиају у модним круговима ван наше Републике, нсго у самом граду Параћину где је запослсна у Индустрнји в\гнених тканина „Бранко Крсмановнћ”, као модни кре атор. Разлог овог непознава н>а не лежп у то.ме што Параћинцн не хају за модом, напротив, већ што је Гордана по прлроди скролша п по вучена, не воли или не уме да саму себе реклампра, да буде уметник, свој човек и свој аташе за штампу. Y Дезинатури, тако у Што фари зову два одељеља у ко Јима раде модни креатори, упознаје.мо се са Горданом н осталима. После добре гор ке кафе, шеф одељења Милева Лукић ослобаВа своју канцеларијхх за разговор, јер је Гордани помало непрпјатно да за новине, говори пред свима. Шта Гордана ради у Штофари? Она је модии креатор и креира смоделе за OOYP Гордана Николип Е Н Конфекцију. To су комериијални моделн, који се ис кључнво извозе на иносграСВЕ ЗАВИСИ ОД ЛОЉОПРИаРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈД Недовољно интересовање за парцеле због њихове уситњености и разбацаности Проблематика самовласних заузећа земљпшта у друштвеној својпнн присутна је дужп низ годнна. Најпре су ове послове обављале комисије, а престанком њиховог рада, надлежност у решавању је пренета органу управе надлежном за имо1инско-правне послове CO Параћнн, односно Општнпском се- •сретаријату за управно-правне послове. Y решавању ове проблемаg /гике ангажоване су и друге = Vанституције које би помогле се велики број правоснаж i/ндх и нзвршних решења окон- |i ча н прсда на управљање ор- 'ђ/ганизацијама које се баве поРезолуцијом против пушења ЦА СЕ ПИКСЛЕ ‘ ИЗБАЦЕ! Резолуција Скушптине СР Србије из 1982. године која је ових дана бнла актуелна и иа Извршном савету CO Параћин и односи се на сузбијање и спречавање пушеља, у својој првој тачци обавезује све органнзације удруженог рада, самоуправне интересне заједнице, месне заједнице, друпгг: вено-политичке организашче и друге, да истакну забрану и упозорење о штетности пушеisa у затворешш просторија« ма »посебно на радтш састанцима и на скуповнма. To значн да свуда треба до нети одлуку о забрани ггушења у затвореним просторијама и истаћи их на видном месту. Uне који се тога не придржаваЈу треба јавно опомнњати. Натпнси као штосу: „Хвала што не пушите”, „Не трујте се бе и друге", „Пушење штети зд рављу" треба обавезно нстаћн, а пиксле из ових просторија тре ба избацити. Задатак очекује и здравствене раднике, којн треба кроз св оје програме да обухвате и пре дава&а о штегности пушен»а. Ову акцију треба да прихвате и синдаклне организације, о.младинске и пнонирске и то у трајном смислу. Средство јавног пнформнсања уттраво испуњава свој део задатка из Резолуције о сгтреча вању и сузбијању пушења. твену својиму, одузимањем од самовласних заузимача, а у ци љу заигтте друштвене нмовине н правилног коришћења потвопрпвредног и шумског зе љишта. Међутнм, не може се очекдвати нарочит успех, уколико не.ма и добре вол»е да пољопривредне организације преузимају зсмљиште. Активно се радн на предметпма код којих поступак. још није завршен. Постнгнуг је до говор да се заузимачи обавежу само на плаћање трошкова поступка. Овакав начин ра да погодујс нарочЈГГо за катастарскс парцеле које су мале збацаностн јер нема економ * скс оправданости. Парцеле су веома мале, у већини случајсва по неколико метара иЛи ари, што је неподесно за обраду. Према извештајима којн се редовно достављају у јануару 1982. године било јс укупно 1403.предмста. У току те и наредне годинс извршено је 120 пред.мета, тако да их је на крају 1983.. године било 1283. На основу закључака које је донео Извршни савет Скупштп не огпитине почетком 1984. годинс н договора са пољопривредним и шумским организација.ма приступило сс увође >ву у посед шумског газдинства „Морава” — Светозарево на катастарским парцелама у 374 предмета, на теренима где се налази шумско земљпште н РО „7. јули”, односно OOYP-и у Рашсвици, у Поповцу и Параћину на 47 катастарскпх пар цела пољопривредног земљнш * шта. Код ових катастарских парцела нзвршена је промена у катастарском опсрату по раније донетим решењима о предаји земљишта на корншћење. Такође су донета и три нова решења о предаји земљпшта на коришћење радноЈ организацији „7. јули”. И даље се настоји да се пгго већи бро.ј самовласно заузе * тих површина поврате у друш1= љопривредном и шумско.м де- .=’ латношћу. На територијн наше општино тржиште: Ирака, Алжк * > ра, Сауднјске Арабије, Аме~<_ . _ рнке, Немачке, Совјстског ~ ‘ не делују н раде. савеза н тако даље. Али поред комерцијалних Гордана израђује и уникат * не моделе. Послсдња самостална изложба у Галерији прнмењехшх уметности у Yзун Мнрковој отворена сре дином маја, за само недељу дапа распродана је. To је уједно и најбољн доказ ннтересован>а за моделс Гордане Николић, и потврда н>еног квалитстног рада. Међутим, onvc уметничког ннтересоваил ове младс уметннце, рођенс 1955. годк ис у Свстозареву, hiHoro је шнрн од професноналне ори јентације. Y слободном врсмену бавн се графиком и пзрадом ндејннх решења, слнкарством и костнмографнјом у аматерском позоришту. На Сусретима другарства за уметшгчку фотографвју редовно је освајала пр ве наградс, као и за графике. Y подужем разговору Гордана се пожали на лоше ус лове рада. Модним креатори ма се не посвећује довољна пажња и има мало разумевања за модну службу. Администратнвнн послови при лично обнмни, удаљују умет ннка од правог рада. Кад су у шггању модне »нформације нз света нн ту стаље ннје боље. Тешко се долазн до ча comica, на које мх фабрнка није претплатила. А све то може да се одрази на укуп пан квалитет рада, да допрн несе заостајању к каскању за модо.м. М. Димнтријевић четири пол»опрнвредне организације н једно шумско газдинство. Загкључцима Извршног већа СР 1 Србијс и Извршног савета CO Параћлн захтевано је да се нз нађу могућностн за решавање имовинских односа. насталих самовласним заузеће.м зе.мл>ишта у друшгвсној својнни. Најпре су сачињени списковн катастарских парцела по катастарскнм општинама и достављенн пољопривредни.м п шум ским организацијама са захтевом да се изјасне о њиховом преузи.мању. Захтеве за преузимање упутиле су Земл>орадничка 'задруга ,Дреновац” у Дреновцу, „Поточанка" у Поточцу и „7. јул” у Параћину. Извршење је спроведено у зељорадничким задругама у Дре новцу и Поточцу, док је радна организација „7. јул” одустала од преузимања. Присутна је незалнтересованост за преузимање парцела због уситњености и њихове раили се налазе на теренима које су испуњени услови п сс онс оставе самовласннм узимачпма. за да заНајвећи проблем представља. рад по предметима који су од другостепеног органа враће ini на поновни поступак. Тај посао остаје за јесен, а летњи месеци ће се искорнстити за рад по предмстима везаннм за пзлазак на терен. АКЦИЈА ОПИСМЕЊАВАЊА ОДРАСЛИХ © Акциони одбор за основно ооразовање одраслих оценио да су у школској 1983/84. години постигнути значајнији резултати него раније © Још веће ангажовање у идућој години ® Предлози кандидата за „Златно слово” и 13. Г|||||||||||||||||||||||||||||||||||||111!11!1111111111111111111111111111111111111И11111111ш;.........i.iiiiiiiiiibiiii:;i!!iiiiiiiiiiiiih: ДРЕНОВАЧКИ ФЕСТИВАЛ ПО ДВАДЕСЕТ ПРВИ ПУТ 1ЂЕ ВЕСЕЛО После две деценије успешних фестивала „Село моје, завнчају мили” који се августовских Дала одржавају у Дреновцу, Дреновчани су у пуном замаху да по двадесег први пут дочекају многобројне госте на одшљени колорит народног стваралаштва. Ових дана „фешту" су започели борци. Свечано и масо вно прославили cv јулске празннке. На тлм скуповима пра вили се н планови како да се фестивал још боље организује. Пало је низ предлога и кдеја, али је сигурно да ће и ове године бити весело. Одбор за организацију фе * стивала чији јс председник ове те и хладна пића уз целодневну музику. Тако је то припрема уз рања летине. кад се феетивал прву бригу убикад је пшеница добро родила, кад су сви путеви у селу асвалтирани икад телефонске везе добро раде. Дођите у Дреновац, фестивалски дани трају од 9 до 12 августа. Д. Петровић РЕКРЕАТИВНА НАСТАВА ОСНОВАЦА Y четвртак, 21. јуна у Наставно рекреатнвном центру на Грзи одржан јс састанак учитеља другог и трећег разреда на коме је разговарано о рекреативној наставп. Састанку су порсд поменутих присуствовали и директори свих ochobhiix школа као и представници Самоуправне интересне заједнице основног образовања и васпитања и Центра за дечију зашппу „Бамби”. Анализа реализовања рекреагивне наставе у школској 1983. и 1984. гоодни нашла се на првом месту у раду овог састанка. После исцрпних мзвепггаја једногласно'је закључено да је у овој школској години овај облик наставе веома успешно изведен. Домаћин, Центар за дечију задггиту потрудаго се да боравак ученика ,м наставника у Наставно рекреативном центру протекне у најбољем реду. Услови за извођење ове наставе на Гр зи су вео.ма добри, а и деца.и родитељи, и наставннцн задовољни су и што се исхране тиче, речено је овом прнлнко.м. Приликом дискутоваља око припрема и планнраља рекреатнвне наставе за следећу школску годину речено је да са овим васпитно-образовним радом не треба ни случајно прекидати. Наглашено је да би било пожељно да настава траје дуже од седам дана, a не као што је то до сада бипо. Међутим, финанацски услсви не дозвољавају да 'себило шта у том погледу за сада нзмени. Једним делом ће сносити финансијске трошкове основног образовања, a гнм родитељи, као што раније бнло. На овом састанку је СИЗ друје и утвргодине Топлица увелико ypebyje за избор музике Обрадовнћ, аранжмане и певача. На колосеку хуманостн Остали се брину о томе како ће организовагп велику изложбу стоке, пољопривредних производа и смотру механизације ссла... Свакако неће изостати „Варварински шатор" који he 4 дана припремати специјалите- * MaSESES Ако састанци нницијатнвног одбора уроде плодом, железничари из Иараћина, Београда, Ниша ц Краљева оформиће сопствену органи зацију доороволдшх давалаца крви и фонд соллдара исти такви састанци одржаће се и у cbilm градов1£ма, односно ■пма и заједницама. Железничари сс за овакву, крупнију оетали.м ООУРзалажу органиности за колегама. О овој помо угрожешш иницијативи, уз присуство представника Цр веног крста и Центра за социјалну заштнту, 13. јула разговврало се у Параћпну зацију, која би по њнховом мишљењу учинила много ви ше на хуманом пољу прн купљања крви и заштите животног стандарда матерв ]ално слабостојећих. М. М. ђен н распоред с.мена са тачно.м нознако.м од када до када lie на Грзи боравитн учеН11ЦИ које школе. Рекреатнвна настава ученика за идућу шко лску годпну почнње 2. сепгсмбра и до 9. септембра у Наставно-рскреативно.м центру боравиће ученпци из Осноине школе „Вук Караџић” нз Поточца. Од 9. до 16. септембра су учсници школе „Стевап Јаковљевић”, а од 16. до 23. основцн из школе „Момчнло HonOBidi”. Трећацн мз Доње Мутннце боравиће на Грзи од 23. до 30. септе.мбра, а следећа седмица резсрвисана је за учешгке школе „Браш!о Крсмановић” нз Сиклрицс. Две :мене учетша школе. Радоје Домановић” боравпће на Грзн од 7. до 21. октобра. Другнлео рекрсативне наставе планиран је за пролеће. Y првој смсни од 14. до 21. апрнла на Грзх lie боравити поповачкн , bami. а трећаци из школе „БураЈакшнћ” ићн he на Грзу 21. лпрн ла и у друштву вршњака провести седам пријатннх дана. октооарску награду Општннски Акцнони одбор за основно образовање одраслих на својој недавној седнаши ана лизирао ]‘е остваривање програма акципе на ликвидашкји-неписменрстн v школској години која ie уираво завршена. Целокупна актнвност која се одвијала v овој школокој години проистекла је из програма Акшшног одбора, а који је сачиљан по угледу на Друштвени договор о елиминисаљу непнсменостј!!. Сагледавајући раније резултате, дошло се до закључка да се не могу очекивати бцрш кораци док се не укључе у акцију и све основне школе, што је посебно наглашено у програму. Изузетну подршку програ.и., и целој дкцијн дале су и све друштвено-политичке организа ције, Скуппгпгна ошггпгне, рад не органпзације н месне заједннце. Међугил!, било је и среднна где није било много разумевања, па сходно томе, изостали су и резултати, наглашено је овом прилмком. Y овогодишњој акци.ји описмењавања писменост је добило око 170 кандпдата преко ооновних школа. Изузетне резултате постирли cv учЈгтељм у Главнци и Давидовцу где је неписменост eniLMicHircajia, као п у Дон»е.м Bimonv п V школп „БЈзанко Крсмановнћ" v Доњој Мутници. На Радничком уЈшверзидету „Бранко Крсмановић” још 23 полазника је добнло прву пнсменост, док је диплому о завршеној основно] школн при овој установи добило око 70 лнца. Ако се зна да ie painriux roднва пз клупа школе за основно образоваље одраслих нзла знло писмених no двадесетак кандндата, онда је овогодишњи vcnex на пољу лнквндацпје негшсмености за похвалу. Закључак је и Акционог одбора да су тз значајнији резултатп Hero ранвје алп дкција још увек није достнгла задовољавајућн нибо, она н даље треба да тра је, са још већом активпошћу срединама где ie није бнло. ПРЕВЕНТИВОМ ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ V С. Ј. Овом пријшком |е наглашено да је на|бол>н лск за ликвидацију неписмености превентцва. Нанме, cbiim снлама трсба на* стојати да се из лодмлатка никако не регрутује неписмемост. Посебно забрињава подручје О сновне школе „Вук Караџић” у Поточцу, на1ше, школа у Тре шљевици. Велшш број ученлка ромског порекла не ftoxaba на ставу н од таквих ђака би могло да се фор.мира скоро једно одељење рахлнчитог узраста. Разни су мотнви због којнх они одлазе цз школе. Рад у juiocrpa нству, честа пресељења, а главни узрочник свему то.ме је пре свсга неиознавање језика. Прппремна одељења за предтколску децу у Малој ТрешњеЕиди, свакако. v лшогоме би по могла да малшиа>ш ромског по рекла лакше прате наставу у основној школи, а садшм тим н број непнс.меш(х са овог подручја би био мањи. ' Радне организације Koje у сво.јнд! срединама miajy неписмене Л1ооале би у ov^yhe да више пажње nocaehyjv том про блему. а Основма. заједница за залошљавање и даље he као и до сада, подржавагги ову акциiv и помагаги школова^е ЛЈша са евидентаде незапослених. Са радња са Школо.м за основно образоваље одраслих, основним школама, месни.и за.једнмцама, радннм оогантзација.ма. и Заводом за задишљавање мора бп ти чвршћа, а програми описме ibaeatLa осмишљснији, речено ie овом прилико.м. Са овог састанка потекао јс н нредлог кандддата за награ * ду цЗлатно слово" која се додељије за посебне резултате у елнмшшсању непнс.мености. Дра гутин Бошкивнћ, стручии сарад»1ик Заједннце за запош.вавање. биће ЈЈрлдцдат оишгине Ila раћин за овогодншње „Злачно слово”. СалЈоунравна ингересна заједница основлог образовања и васгштаља предложена је ово.м прилмко.м за „13. октобарску” награду од сгране Акццо * ног одбопа за noce6wv подршку овој значајној акцији. као и Слободанка С^коловнћ, учнтељ нз Доњег Ввдова, кок& нспољнла своју пуцу ангажованост у овогодишњој акццјп ликвидахџгје непнсменостн. 9
25. JYJI 1984. ■ БРОЈ 263 AKTYEJIHO КОРИСТИТЕ ilOIAC У ГРАДСКОЈ BOWI | ЛЕТЊЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ (3) Остало је само шсст месеци до дана када ћс, прсма закон * ским одрсдбама, бити кажљавани возачи и путници на предњем ссдишту аутомобила ако приликом вожње на путу или у граду нису везали сигуросни појас. ГДЕ СУ ПОЈДСЕВИ ОБАВЕЗ^ Подсетпмо возаче који ауТО.МОбиЛОМ ПГТују у MIIOстранство да морају и.мати уграђене сигурносне појассве. Појасевс су дужнн да корнсте на путсвтл.ма у Аустрији, Белгији, Фппској, Француској, Грчкој, Холандији. СР Немачкој, Лукссмбургу, Норвсшкој, Португалији, Шпанпји, Швајцарској, Великој Британији и Пољској. Y Совјетском Савсзу, Бугарској, Чсхословачкој, Мађарској, ДР Не.мачкој и Данској употреба појассва је обавезпа само ако су За не ји уграђени у ауто.мобил. сада обавеза всзивања постоји јсдјшо v Италии Румуннји. Да ли су наши возачи спремни да пихватс ову законску обавсзу? Према неким нодацима, мсђу возачима у нашој земљл још нијс у потпуности завладало увсрељс да сс употребом појассва заиста чувају животи. Рспублички савст за бсзбедност саобраћа ја на путсвима СР Србије недавно је о то.мс спровсо и истражи вањс. На жалост, резултати истраживања више су нсго алармантни. Анкетирашем возача утврђено јс да само три одсто и>их везујс појас, па и они то готово искљу чиво чинс када су на отворсном путу. Даклс, мали јс број оних који се везују. а што јс најгорс и ти који се везују нс схватаЈу да појас можс да спрсчи повреде и у градској вожњи при малим брзинама. Истраживањима је, па пример, утврђело да всВ при брзини од чо км/ч код дмректног сударл снага човечијих мишића није у стаљу да спречи удар тсла у уирављач, ветробранско стакло, у другс деловс унутрашљег прос тора за путникс. Такође је утврђено да приликом чеопог судара са чврстом лрепрском илп друглм ауТомобило.м при брзипи од 40 км/ч. возач и сулозач наПојас може да спаси живот возача Када јс прс десст годипа у нашој зе.мљи почсло организовани јс да се пропагира употрсба сигурносиих појасева па предњим седиштима у аутомобилу. установљсне су и сталнс порукс возачима: „Појас који живот значи'', нсгдс „Појас живот чува1', затим „Са појасом стс- бсзбслнији” итд. Да оваквс порукс нису случајно лансиранс. најбољс говорс истраживања неких институција у СР. Немачкој. V тим истраживањи.ма навсдсни су процснти поврсда делова тсла и органа возача који при чеоном судару lutcy били везани појасом. Најчсшће dy поврсде главс и врата због удара у встробранско стакло, за тим груди због удара у управл.ач, колена, руку, а да сс не говори о унутрашњим повредама због удара тсло.м о чврсте прспрскс у аутомобилу. Даклс, всзива1ћсм сигурносних појаса смањује сс могућност ова квих и сличних поврсда. Очпгледно да возач трсба да зна да појас можс и живот да му спасс. I ВУЧКО ПРЕДАО БАКЉУ ОРЛУ СЕМУ • Како се и где окупати Још су нас у основноЈ шко ли учили да у врс.мс олпмпијадс престају сви ратовп. Нажалост, данас то не можсмо да потврдимо. Све чсuihe у олимппјске круговс брка се полптика и мутп лразник спорта. Ипак, оста внмо то други.ма, а нас шта чекаР Од суботе чекају нас беса не ноћи, пријатна грозница за свс недаћс, наравно на простори.ма за купаље. Па жалост таквнх простора је исувише мало. Базеп хале спортова је премали ла при Аш спе otic који сише воле иливан>с у водп него v зноју сво.м. За one којн нису мог ли да ухватс сунце крај се зена на располагању јс Мо рава, Језсрцс крај градскс дспопијс, .мало акумулаци« исчекивања, радовања и ра- опо језеро изнад Хсктара. ЗА НЕВЕЗИВАЊЕ ПОЈАСА КАЗХА И ДО 100 ФУНТИ лећу на путнике човечијс од шест Y већинп земаља у којима је коришћење сигурносних појассва обавезно, аа непоштоваљс овог прописа прсдвпђсне су високе новчанс казне. предњи дсо простора за истом снагом као код тело паднс са висинс метара. Удар при брзипи од 60 км/ч равап јс паду са висине од 25 метара. Ови подаци јаспо говорг какпе последицс возач и сувозач могу имати ако нису везанн спгурносним појасом. Од 1. jairyapa 1985. годи * не употреба сигурносних појасева на путевима Југославије обавезна је за све возаче и сувозаче на предшем седпшту аутомобила. Закоп обавезује возаче да се приликом вожн>е н сада везују, али с првим даном нарсдне године he се непоштовањс овог прописа кажљаватн. О корисностп употребе спгурносних појасева писалн смо већ доста, али ево прнлике да још једно.м под сетнмо на нскуства других. Рецимо, у Великој Бритаиијп, откако је везиванл * појаса обавезно, око 700 особа пзбегло је готово сигурну смрт — пише лондонски „1аЈмс", да је у < дама за наводећи податак саобраћајним незго« само два обавезнс употребе месеца сигурносних појасева, између 5 — 7.000 особа, захваљујући везивању, прошло са.мо са лакшим повредама, или чак без повреда. Подацп дал>е говоре да Је зочарења. Многи ће заклспг антиспортисти постати иајза грижснпјп навијачи и најве ћи познаваоци спортско-полптнчкпх прнлнка. V каснн.м ноћним и раним јутарп.пм сатнма, док спарина топи јулскс п августовске ноНн, биће испијена брда хладног ппва изгрпцкапо све мезе и добићемо којн кплогра.м (не предвиђсно) више од силног бављења спортом. Вучко је калифорнијском орлу предао олимпијску бакљу да Mllllllll.iii<.>-ii-iiiiiiiiiilillllllllllllllllllllllllllHlllllllllllllllllltllillllllltllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllir | п|у1ИРЈАНА СТОЈАНОВИБ: ЈЕДАН ОД НАЈ1 БОЉИХ Y4EHMKA ГЕНЕРАЦИЈЕ УБИСТВО У у исто.м периоду, вреБених смањен вих 70 процената. Иначе, сматра се број но* за читада у Великој Британнји данас око 90 одсто свих возача употреољава појас, захваљујуliii, између осталог, високи.м новчаним казнама које у неким случајевима износе и до 100 фунти. на.м осветљава непроспаване јулске и августовске иоћп. Прошли дани су се попгра вали са нашим организмима, калпли су нас за нека друга времена. Час топло као у тр-оппла, а онда, нека чудна зима. Никако нисмо себи могли да угодимо, псовалп смо врелац, псовалн свеже летње дане. А у вр*емо врелца. тпажнпи смо спаг Морава јс свима знаиа. Пу дљива, хировита и кад је нај плића, а уз то загаВсна да Је то немогућс описатн. Велики јс рескир yhii у водоток Мо равс. Нс знаш од чега дасе чуваш на моравским спрудо внма. Нажалост. Морава је почела да наплаћује свој да нак... Језерцс крај Буљанке, посебна је прича. Шта впше говоритп о њему када је у непосредној близпни грапска депоннја. Језеро нзнад <сктара постало је злокобно. На обалп мермерна пло ча, крај ite цвећс као упозо pcibe >i наравно купачп неоп резни као и увек, a међу ibMAia онп најмлађп. Ова фотографпја коју смо начшшлп нсдавно можс да послужи као добра опомена свп ма. КУНУРУЗУ Y парцели под кукурузо.м, преко пута станице Југопетрола, прошлог петка пронаБен јс леш Бранке ВељковиН (56), .домаћице из ПараИнна. До понедсљка починилац овог по начину пзвршења зверског убиства није био познат, пако се убиство оди грало у време када су окол« на поља бнла пуна жетелаца. м. м. @ Диплома о завршеној Осповној школи „Стеван Јаковљевић” н „Зукова диплома” у рукама Мирјане СтојановиН © Математика — њена велика љуоав @ Наш најВОЖЊА У МЕСТУ млађи сарадник у V јеку так.иичења ученика основних иисола и.ис Мирјанс CrojaHoeuh, ученице осмог разреба Основне иисоле ,.Стсваи ЈтсовљевиЈГ’ било је увек .uehy иајбољима. Преа из матс.иатшсе на општин листу ском н регпоналном, пз физпке прва na општинско.и. ј<з француског прва на onta зинском, dpyza tia регионално.и такмичегву, резултати су због icojux се padoeaAa, радовали cv се и њени podu тељк, а посебно млаБи брат Драган. Изненадна операција слепог црсва о.иела ју је da ti са републичких так.иичегеа notcynu tiajeehe оцене. Ови odAiiHHti рсзултати и приличе jednoj odauKatutinu od почетка иисоловања. Она воли da учи. Н>ој је иисола права pa3OHoda. — Моји робитељц cv рани је учитсљовали у Севојну. Ја сам порасла у иисоли. Она је мени била icao обдашиитс. Заволела са.и учење, друттво и стицала знање лако. Ја tie учи.и миого. Труdu.u 'се da на чабу docra запа.ити.и, a ude.u иа так.иичеtba која волилг, чули с.ио od Мирјане. Ова epedtia ученица јс само loduuy daiia била у иисоли „Стеван Јаковљеви11". Најпре у Својнову, па onda у Поточцу учила је марљиво od сбојих наставника. Тале- .нат за свс, једногласни су у закључку. FlodjednaKo раdu мате.иатику и језике. Лспо пише и реиитује. Мирјана је на .иногим кон куpcu.ua, па и на небавној ,ј1есничкој олимпијади” освојила jedny od вредних наzpada. V лепоту њеног писаtba уверпли су се и читаоии нашег листа. Мирјана је јсdati од најмлаћих наших сарадника. Она је још као deветогодшиња. девојчица изветтавала о .ипогим dozahaju.ua из прггсоморавских села. Иако све воли, Мирјана тврди да је мате.матика њсна највећа љубав и да жели • да њен будуЈги позив буде посвећен рачунарима ti ин~ форматици. Кад говоримо свс у супсрлативу сгиче се утисак да је ова девојчица необична, tieшто посебно. Посебно јесте кад је знање у пптању, алц tie разликује се од својих вр шњака. Чссто може да се ви ди како вози бицикл параћинским улицама, како се дружи са својим вршњацима, слуша музику, чита, као ti већипа њених другова и dpyiaptuid. Мирјана Стојано euh, всрује v своју генсрацију, истиче да је она спосоона и не во.ш што их ста рији ynopehyjy са собом, a заборављају да су онижкве ли у другом вре.чечу и учи ли иод другим околностима. Сзе је нало у воду. Буквално све. И иккада више то tiehe бити онако суво и чисго као што је било пре него тто је пало у воду, јер када једном чадне, када се јсдио.и скотрља онда је -све гитовс. Сваки покушај да се поново крепе из почгтка је сизифовски посао. А, тако смо леио иланцрали da he баш ова наша млада генерација бити та која he tieuiro да измени, која he да погура ствар са . мртве тачке, која he da исttpaeu све Криве Дрине и tionytiu све рупе. To смо обеИавали себи, a it dpyiuма do tioaaedibcz datia школовања — малтене do iipuje.ua duttAO.ue, a -старији cy nac стрпљиво слушали, тр пели пас и чудно пам смеиисали. А, .ии нис.ио се ни С. Ј. наслућивали шта тај загоне тпи с.иешак значи и настављали с.ио da галалшмо. Cada tia.u, меБутим, тај смешак иије ии мало uydan. Јасан нам је da јаснијц не може бити. Чекали су нас ти старији dpyioeu иза тог ceoi c.uetu ка, иза те ирве кривине. А, та прва кривина се налази od.uax tio пријему дипломе. Чекали nac и .иасовно су чам с.иањива.1и иотенцио.иетре. IIcKopiicTiLui cy tiaiuy иео презност и неискуство у вожњи no icpiieiuia.ua и с.иап,и валп на.и брзину. A, ако би пеко, чак и tie злона.иерпо, закачио tietcoz od тпх старијих другова .иорао је dyго оа му се пзвшеава, па чак и da му плати бебелу ооштету за .иале ог^еботиtiL. Да говоримо о намерhum cydapioua? Hc.ua потребс. I! тако су нас после на uie прве греиисе упу/швали на јебнос.иерне путеве da не бисмо били опасност за за one који потенцпјална савесне возаче, nuicada нису употребили сирену у саоupahajy. 'Упухили су нас на cnopedtie нутеве. < И tcada смо били нрину- ? ћени .da после тих ирвих $ удеса тражимо no.uoh тега- < ка, стрнчева, пријатеља на iiiux и тућих и већ ночели > да вози.ио том смањеном s брзино.и нис.ио више с.иели s да бозволшио себи da ttanpa eu.uo ticvy грешку u da eo- s зи.ио ouatco бесомучно гала~ s .uehti на остале tcoju cy 6u- Z ли u остали с.иерни. Mopa > ли смо da цени.ио њихово s пријатељство ti da с.иањимо < doжuвљaj. . . > Ottii који cy u noped тога $ настављали da терају no ceo s ме, који cy dpctco настав- < љали da 'јуре, na чак u da ? претичу u one tcoje hiuco tin > je c.ueo nu da по.иисли da s претекне, a ка.иоли da to ? yutuui, мирнд cy сачекива- > nu na неку другу кривину s или чак na прав пут. Саче \ ictieaini cy тамо zde cy tiaj- .uatbe очекивали da he бпти 9 H3iieiiahenu и због наводне s непсправности па оозилу илц неке друге грегикс били искључивали из саобраItaja. Доживотно или dot: се пе опамете. Ретки су иастављали да возе ycnetuHO ‘избегавајући све препреке јер је и 'старијим друговима понекад би ло заии.чљиво да посматрају те неустрашиве воузче, п и они искључени су "има- .in неку сатисфакцију, маба се eeliUHa задовољавала вожњом у месту. Момир Станисављевиђ Мванав 6 Разгледнпцс писао: М. Илић ^lllllllllllllllllllllllllllllIIIIIllIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllJIIIIIIIllIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllIHlfСАТИРИЗИЧНИ УГАО АФОРИЗМИ Сваки погрсшап корак можс вам бити јако горак, He мевајте стално мишљење, могу вам под.метнути неко које јс неподобпо. Срсћап човек је опај коме када измакну столицу падне у фотељу. Нски људи или пемају савест или је она бсз зуба. Етикета се најлакше закачи или на лсђа или па исалажсп јсзик. Претсрана опрезност убија креативност. Попово су неки другови забрљали. Тако јс то када сс мастило дајс неписмснима. 'Жепа јс као запаљив материјал. Превишс чени сте за цео живот. Док му нису стали заврат лико вије смсо да му станс. ватре и пени на сенку Чи.м зиаем одмах почну да ми *пупо главу глупостн.ма. Некп рушкарш!, од.мах послс вепчаља, се понашају као да су умрли јср им је у браку исто као у паклу. Мо.ммр Сгакпсављсвић
25. ЈУЛ 1984. ■ БРОЈ 263 мити уметнике, диковне стварао ссвац у свој својој лепоти при- ски вајар из Нишкс баљс, MapПЕСННЧКА ОЛНМПНЈАДА Жколонија „Сисевац” са радом 1. авгус- £ Уметничка '84." почиње ие из целе наше земље и инота. Десета је срдина како he Си- егранства. Олга Милић, акадсмДЕСЕТОГОДИШЊИЦА СИСЕВАЧКЕ КОЛОНИЈЕ ГАЛЕРИЈА ЗА ЈУБИЛЕЈ • Традици°нална уметничка колон ија у Снсевцу почиње рад 1. августа алерија слика насталнх за десет година рада Колоније отвара се 11. августа у авичајном музеју <• Го сти свечаности учесници Колонијс • Промоцида књиге Момира Станис ављевића „Дани терапије” 11. августа у Сисевцу г Ј 1 цела Мувгер, академски сликар лз Загреба, Теофил Шулајковски слекар из Скопља, Гради мир Петровић, професор Факултета примс1Бсних у.мс-тностп из Београда, Бранко Цопић, слн кар — графичар из Београда и Жаи Ваисис из Атине требало би да раде ове године у Сисевцу, обавестио нас је секретар СИЗ-а културе Миливоје Вучковић. АКЦИЈАШКО ЛЕТО СВЕ БРИГАДЕ УДАРНЕ На ОРА крају прве декаде на ,Ауто-пут” братство јединство ’84.” све омладин ске бригаде избориле су наслов ударних. To значи да је после почетних потешкоћа ухваћен ритам рада н да у следећој декади треба очсгигаати још бол>е резултате. м. м. СВЕТЛАНА АРСИН рођена је 1959. године у Горњој Мутници. Ове године је дипломирала на Економском факултету у Београду. Награде: трећа наградана сусретима средљошколада у Кикинди, трећа награда YHECKA, првд награда на ПесничкоЈ лиги, прва награда листа „Омладина” у Крагујевцу, трећа лтаграда Песннчкп хамп у Ужичкој По жеги. прва награда за најбољу збирку поезије у Параћнну. Објављнвала у листовима и часописима: „Књижевна реч”, „Омладинске новине”, „Младост”, „О.младина”, .,До ба”, и многим другим, као н на раднју. Има објавл»ену збнрку песама „Однсеј носорог". МОМИР СТАНИСАВЉЕВИБ. је рођен 1959. године у Параћину. Апсолвент Пра вног факултета у Крагујевцу и студент Факултета полЈггнчких наука у Београду. Пише поезију и прозу. ОбЈављује и сатиричне прнлоге у „Јежу”, „Младости”, „14. дана” и „Књижевном правцу”. Награде: друга награда на< града на конкурсу у Параћину 1983, прва награда на Сусретима песника Шумадије н Поморавља у у Книћу. Друга награда на конкурсу Фонда „Мирко Јовановић” у Крагујевцу, друга награда на књижевном конкурсу у Параћину ове године. Објављивао у више листова и часописа. Има објављену збнрку песама ,Дани тераггије” (бнблиофилско мз дање). КОРЊАЧИН CYMPAK МИРИС ПОДСВЕСТИ Десетогодишљица рада Коло није бићс једап посебаи култур ни догађај у нашој средини. Град на Црпици 11. августа пос таће богатији за још једву културну институцију — ликовну гз лсрију. У Завичајном музеју тога дана у 12 часова у присуству преко тридесет уметника. учесника КолоииЈв од оснисања до данас, бројпих гостију и прпјател»а уметчости биће отворепа галсрија слика насталих у дссс тогодишњем раду сисевачке ко лоније. Ову свечаност обогатићс још један Културни догађај. У Сисев цу he се 11. авуста извршити промоција библиофилског издан>а књиге Момира Станисављсвића „Дани терапије’* а тога дана водиће се и разговори о десетогодлшњем раду њеним резултатима и плановима. Уметничка Колонија Колонијс. будућум у Сиссв цу и њсн значајни јубилеј бићс овог августа право освсжење културној сцени Параћина. С. н; ПОРТРЕТИ Тешко јс меВу три стотине бригаднра нздвојнти некога посебно. Све је њпх на акцију довела иста жеља: да раде, граде земљу, да се друже. Ипак, сами су нам бригаднри понудили трн своја друга којп „бестидно” нс крију своју љубав. MI-IPU ВУЛЕТИН, трасер ОРБ „Марко Шољић” из Впшњицс, САНДЕ ВЕЛКОСКИ п ВЛАДИМИР МИЛИН, обоЈица из нишкс бригадс „III српска пролетерска” заслужују да ил< се ликови нађу на страннцама новина. Нади.мак Мпра^ Вулетпћа прави јс акцијашки. Кршног Херцеговца зову „Крампа”. a Миро је једанаестп пут на акшгји. Радно је на акцијама ши ром Југославпје, од Вардара па до Трпглава, каже. му је најлепшс било на „ШАМАЦ САРАЈЕВО а како предвиђа, јавља Досад СОРА ’78.". му се пова љубав — то је „Ауто-пут”. — Учествовао сам 1982. гоКУЛТУРА И СТАБИЛИЗАЦША Итадга вдижншвде оОлнке дине на СОРА „Ниш" и тада са.м као гост долазно у ово насеље. Од тада вучем жељу да овде боравим као бригадир, која мп се, сво, -сада оствари ла. Ово насеље, скупа са насеље.м у Мостару, нешто је најлепше што са.м до сада видео. Најстарпјн брпгадир у овој с.мсни јс Сандс Велковски, пснзионер и борац, члан нишке бригадс. Да за љубав иикад ни је касно, говори његов пример. Први пут је пошао на ак цпју 1977. годиме када је у Нишу Савез бораца оргаиизавао ветеранску брнгаду која је учествовала на СОРА „Сутјесска”. Параћин и „Аутопут ДОБРО ЈЕ КРЕНУЛО Шта би био Параћин без ,Дуто-пута” и „Ауто-пут” без Параћина? О.младинска радна акција ,Ауто-пут” бра тство — јединство ’84”. и ак цијашкл град на Црнпци друже се већ шесту годину. Сигурно да су се мпогс ста зе сарадње већ уходале. a како нам рече Зора.н Анђел ковић, командант овогодши ње акције: Све је добро кре »гуло. Пошта је телефоне довела у ред, графнчка радна орга нпзација „Вук Караџић” добро је обавила посао око штампања листа градитеља ауто-пута. Сарадња иде доб ро, утабаш^м и новим стазама. Радне организације из Па раћика- имају пуно разуме вања за проблеме који се ја ве у раду брчгадира, као и за брзину коју лзискује н>н хово решаваље. Брзом брзи ио.м се обучавају возачи у АМД „Моша Пијаце”, хитро је ггоправљен бојлер за насељ ско купбтило, а н Редакдија лнСта „14 дана”, по потреби реагује брзо, кратко, н тач но. М. * М. Прско корњачиног оклопа иавлачиш трико боје младог меса Образе од храстове коре . Глачаш с.чолама tn стаклених кумира Огрлица од жутих мрава г.ристаје ‘боље твпчс врлгх' ј:п који стављаш сјајно камење а кртичје крзно праоблицима " твога уморног тела Последњи ,љубавник кохлонио ти је MtiHbyiae од црвљцвог лсира и шаку финог песка Напуни ibtiMe очи и уши Лсзи па спавај Светлана Арсић Временом отварам срсдину тле и чслерујем иптке срне да пасу крај реке везаие погледом А папрат .чиршиа Заспим и почнем да бројим. пролеће, лето, и донекле јесен само два три корака а онда се најсжим и кренем испочетка: пролеће ЛС1 г... Момир Станисављевић Гласам за пес.му: Аутора: (име аутора) Ваше пме, и адреса: ГЛАСАЧНИ НУПОН (наслов песме) <9 Основне правце деловаља у култури у условпма спровођења стабилизације разматрао Извршни савет Скупштине општине ® Недостају конкретни подаци и приоритетни облици кул * турних деловања Проблемн' п тешкоће у матери.јалиој производњи одражава iv се и на venose рада kv.itvpннх делатностн. Ограиичавањс средстава за зћдовољењс ку.тгуpimx потреба v оквири ли.\1нтиран>а раста заједннчкс погрош ње довело је до знатног смањеља средстава намењених и за задовољаваље ку.тгурник потреба наше вима да се радннх људи и грађана општвне. У таквнм vcnoсигурно да је неопходно предузму свс мере ралп радионалног и договореног кооишћења расположивЈп; матери јалних. фишалсијских, кадровских и других могућности. Еконо.мска сггабнлпзаич a подстицај да се пре свега преиспиггају досаддшњи резултати у остварнвању непосредне размене рада, односно низације v к.ултури на веће повезивање зацнја.ма гдруженог ријалне производње да се орга подстакну са органирада .мате и друштвс н-их делатности ради пружања услуга н повећања дела средста Шиана^ ва која обезбеђују преко поссбних програма. Политику економске стабилпзацнје v области културе не би требалр схватнтп пскл>учЦ|Во као смањељс ак TiiiBHocTH и обн.ма срсдстзва. већ првепсгвено као неопходност рационалног понашања. преиспптивања оправданости цс ких културннх манифестаинја. У то.м циљу Извршнп савет Скупштпне општине на својој седници од 26. јуна разматрао |е основне правцс деловања у култури у условнма спровођења стабнлнзације н за(ф>учио да се пз н»нх не може добнти права слика о тренугном ста' културе V нашој општннн. терпјал ће битм враћен на . раду, а допуњен н npfcMj . треба да садржи конкретне i 40 ев податке о мера.ма штедње v ово.| областн. Такође мора бнти донуњен и тачнимг подацнма о craibv н пресеку у култури name општине. а посебно v ње.му треба нагласнти најприоритетније области v културно.м дсло вап.у- О cee.Mv томе биће још ре чи на јсдној од седрнца Извршног савета после лстл *е паузе. С. Ј. — Нисам Хето да пропусти.м „акцнјашку шансу живота". Ол тада па ло даиас Сандс Вел нп једно new За собо.м и.ма шест п ово коскп не пропушта му је седма акција. Пст пута са акцијс се вратно као ударВладимнр * Милнћ, имепом н прсзи.меиом као југословснски рскорлср V бацању кујгле, носи у себи срце булућег рекорлера. To тврдп одговорно, иако за собо.м н.ма само јсдну акинју. алп н ударРичку значку са ње. Уз година. свс Разговор са а обављен то п.ма једанаест тројицом акпнја прел полазак на трасу, морао је кратко да трајс. Руку non pvKy, чнка Санде. Крампа н малп Владн.мнр одошс да прсбацс нор.му. м. м. бркгаде нз »ahi™ ctw Према плану, бригада, еа стављена од деце наших радннка на Рривременом раду v Немачкој, у насеље „7. јул” стижс 29. јула. Њих четрдесетпеторо раднће ра ме уз раме са својнм вршњацима из домовнне, a 9. августа стижу п 25 бригади ра, дсца југословенских нсељеника из Аустралнје. Трећа бригада пз нностра нства треба да пристнгне три цана касније из озвјетске 'спублике Украјипа. М. М.
ЈЕДИНСТВО ПОЧЕЛО ПРИПРЕМЕ ПАДОБРАНСКО ПРВЕНСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ Симићева Т0ОСШНИ лобедник Са Лесца крај Бледа, стигла је пријатна вест. Ha управо завршено.м падобранско.м првенству ЈугославиЈе Светлана Си1иић нспуннла је сва очекивања и доказала да јој нема пре.зтца међу па добранкама у Југославији. Трн златне медаље су биланс Светлане Симић и то у све трн дпсцнплинс: скокна диљ, фигуративнн скокови м генералнм плас.ман. НАВШ ИЗ РЕЗЕРВЕ Иако je почетак припрема „зе лених’* заказан за 24. јул, тпенср Томић позвао јс све играче који су били у могућности прошлс нсдељс на предтрснин^ Сви који нису били на одмору или на други начин заузсти јавили су се на прозивку. Мсђу н»има, росим раније најављених новајлиI ја био је и други Анђслковић, раније играч „Бора". Јединство су напустили Петковић, ДрсI новац и Павловић као и Живковић и Трифуновић. Овс који су остали очекују припремс према замисли трснера Томића. На про граму су најпре утакмице у четвртак са Копаоником из Бруса, 29. јула Једноставно гостује у Деспотовцу а првог августа у госте им долази аранђеловачка Шумадија. Уочено за времс ових тренинга утакмица „исправљаће се на Гризи". Као и обич но Јединство одлазк трећег августа на ссдмодневне припреме у ово наше одмаралиште. По повратку са Гризс „зелеис" очекују три утакмицс са ја ким екипама чија сс имсна за сада држе у тајнрсти. Структура појачања говори да јс највишс добила одбрана. Мсђутим, како сс крајем августа из војскс враћа Мија Милићевић, no свој прилицл он he заузети место у формацији напада заједно са Мирковићем. ’ Према томс, могући тим „зелених’’ који треба да се бори у шсснаестини Финала Купа Југославије и у наредном првенств.у за прво место могао би да има слсдећи изглсд на голу Богослав љевиђ. Бекови Љ. Анђелковић и Д. Анђелковић. Халф лпнија Матић, Панић Мцленковић и у нападу Милић, Дулић, Мија Мили ћсвић, Мирковић, Пеливановић и, Костић. м. м. ФУДБАЛЕРИ ЦЕМЕНТА ИЗ ПОПОВЦА ОД ЈЕСЕНАС Y ВИШЕМ PAHTY ТАКМИЧЕЊА HA СТАРНМ СТАЗАМА ДРУШТВО ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА • После неколико „мршавих сезона” Цемент се враћа у јединствену лигу МФС Светозарево. Цобар рад и велико ангажовање дали резултат лиги Група поповачког це- тво. Ново првенство где их осу неколико послсдњих чекују и квалптетнпји против били у озбпљнрј кризи. ницн Поповчани he дочекатп члан Шу.мадијско- са играчким освежењи.ма. Налиге тонуо је све име, двојица некадашњих прпа се екипа нашла у Me- _ никако није успеда се врати на старе стазе и тек 1983. године у Клубу као да окрећу други лист. Група млађих чланова управе, али већ проверени организаторских способности довела јс те јесенп за првог тренера искусног вотимаца Цемента, голман Трифуновић и нападач Тодоровић који су до скора били чланови параћннских клубова Једннства, односно Борца. Преговара се и са неколико младих итрача из околних клубова, а велико лојачање у Це.мент биће повратак из ЈНА стандардних првотимаца Слободана Рздослава Цекића, који јс у Милојковиђа и Војислава Мнмного.мс допринсо да Цемент већ у јссењој полусезони освоји друго место са само бодом заостатка од водеће БељаHime из Трмостена. Тренер Цеклћ иије могао због заузстости на редовном послу да водп тим и 'у ластавку првенства, али га је заменио више него успешно млади стручњак Рлста Аризовпћ, доскорашњн фудбалер параћинског Једш!- ства. Арпзовнћ јс и сам играо на неким утакмицама те је дошло до пзражаја љегово велико фудбалско искуство и умеђе. После несрећног пораза од Хајдука у Чепуру многи су помнслили да Цемент неће успети у трци за прво место. Међутпм, баш тада Поповчани су залграли још боље сернјом победа пробилн се на врх та беле где су и остали са три бода Binne од другог пласираног Хајдука. Мора се рећи да цемент има добре услове за рад н да Фабрика цемента „Новп Поповац” доста помаже свом Клубу. Треба нагласити да Поповчани имају изузетно квалнтетан фудбалски терен тако да су могућности овог клуба спгурно далеко веће и да пожртвован рад управе Клуба већ даје своје резул тате. Посебно признање заслу жује тренер Аризовнћ који је успешно водио тим п вешто укомпоновао младост п пскусхајловвћа. Од играча који су у прошлој сезони облачили дрес Цемента, Клуб напушта центарфор Спасојевић који одлази у параћттнско Једннство. У Цементу очекују да у наредној ссзони подмладе тим који ће, потпомогнут „скусним играчима, покушатк да оствари пласман у средшш табеле. Већ за годину две, нстичу у руководству Цемента, очекују' да се Цемент у.меша и у борбу за ттрелазак у Шумадијско- -поморавску лнгу, где су се „цементаши” годннама налазили и остали за својим добрим партијама у лепом сећању свим љубнтељима фудбала. С. Д. МАЛИ ОГЛАСИ ПродаЈем ради-касетофоп за кола ..Блаунпукт 2х2Л W. Ново нсупотребљавано. Тсл. (011) 454-168. Продајем ограћсн плац од 5.34 ари у Стришком васељу. Вода и прплаз обезбећени. Шпалирски воћ н»зк засаћсн. Питати у Буре ја 14/68 — Срејић. Продајем њнву 50 ари на ђорНевом брду. Ушгтатн иа СалаКарателефоп 52-306. Богдаловић, Градски кеј Пролајем ..Заставу” 750, пронзводњв 1974. Срећсна, у жозном стању, цена повољна. Питатн н* телефон 52-967. СОПОША Оонлазећи, пре.ма ппограму за ову годину, културно историјске знаменитостн, ек скурзија Друштва за спорт (I рекреацију ннвалпда посе тила је н манастир Сопоћани. Једнодневни излст на ко јн су пошлн четрдесет ннва лида и осам чланова Општи „ског одбора С¥БНОР-а, спрам имена инвалиДске ор гаиизације, није се завршио само обиласком манастира већ су у његовој блнзини ор ганнзована спортска такмичења. Инва.чиди су се надмстали у пикаду, бацању кугле и трчању на 60 мстара. Свн су учестповалн, а највшпе уснеха имали су Ангелина Пет ровнћ, у конкурениији жена и Стојан Павловнћ код мушкараца. м. м. к. и .НАМЕРА ЈЕ ЗАБЕЛЕЖИЛА ј Недавно је у Доњо.ј Мутннци положеи камен те.мељац за Спомен дом културс „Бран- \ • ко Крсмановнћ”. Y оквиру овог објекта којн ће бити предат на употреоу маја пдуће годиL ; не, налазнће се самоуслуга и просторије Месне заједннце. Камен темељац положио је Драган Петковић, председник OK СКС. МАЛИ ОГЛАСИ Продајем кућу (двособан ко.мфоран стан) и помоћку зггбду са д»а одељеп>а на плацу од 4,70 прк. Веро слава СпасоЈевић, улииа Јоскпа Ери Јевна 26. Параћпп. ПролаЈем кућу у улнци Мошс Пн Јаде 46., погодну н за локад. Јавк тп Мнрн Јовановпћ, тслсфон: 53-488. V улици Бранка Крсмановића. у Параћину, броЈ 44. продајсм усиљкжу кућу л угостнтел.ски локал. Може појединачно. Обавепгтсн>а на телефон 035/53-309 или (011) 458-104. Мсн>ам трособан комфоран стан од 75 квадрата у B-iaciniunBy са две тсрасс, napini.u rpcjaibcv н телсфоном у ucirrpy Лссковца з» нс ти плк слпчан у Параћипу или Пупрпјн. Шифра ..За.мепа”. Mciwim 1 падрата лефоном варајућн (011) 162-016. лвонпособан стан од 64 на другом спртгу cn Tena Новом Бсограду за одго у Параћнну. Тслсфон Пролајем њиву вудичинс Једног лсктара у мссту звппом ,,Гору1кс". Тпитатп на телефон 53-535. ПродаЈсм од 30 ари на Карађорћевом брду, нзнад аутопута. Јовановпћ Ружа, ТсслигЛ 20 или тсдсфон 51-203. Продајс.м камп прнколнцу рускв пронзводље, 1982.; уЈедно продаЈем и фпћу. Тслсфон 53-791. Мајора Ма рка 107. Милаковнћ. Продајем мотор ТОМОС — аутомп тш: п ТОМОС АПИ-4. Оба су у воз hov. сгању. Телефон Про&ајсм путнпчко ..игкода" 1000 МБ у 63-261. Жарко возпло, мпркс возном стаму. Цсна поаољна. Драган Вел>ковић, Горана Коаачевнћа 2. Параћпн. Председннштво Већа Савеза синдиката општине Параћин, оглашава JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ за продају основног средства и то: ЈЕДНЕ МЕТАЛНЕ ГАРАЖЕ Почетна цена је 42.050 динара. Лицитација he се обавити на дан 31. VII 1984. године. Лицитација почиње у 12 сати, а обавиће се у дворишту Дома синдиката у улици Брапка Крсмаиовића 42. Пре лицитадије учесници лолажу дспозит у износу од 10 одсто од почетае цене. Порезна промет плаћа сам купац. СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ № :-v ?/-* ВИШЕ ПОСЛА ЗА ТРАВАРЕ НЕГО КОМБАЈНЕРЕ ' Хектари и хектари пшепице (?) зассјани су јссенас ла имању „1. маја" код Бошњава, на Беговипи. Које су то агротехничке мере примењене, па је резултат овакав као на слици? Уместо житног мора и класја које је ове године и педаљ дугачко, бела рада, сунцокрет „самоник", кантарион, водопија и ко зна чсга све нсма. Стога, слику коју вам нудимо као доказ пе схватнте .миого романтично, упркос цвстшој бокорима. М. М. СНИМИО: М. И. ЗА YCHOMEHY И ДУГО СЕНАЊЕ ПОСЛЕДЊА „TYPCKA” КАЛДРМА Ако се изуз.ме улнца 7. јула, која ће вероватио битк конзервирапа и мала Титоградска, оде последља „турска" калдрма у Параћииу. Булдожери „Нискоградн»е" всћ су из пола улице Мирослава Јоцића подигли калдрму која узгред, уопште иије „турска", већ „бугарска". Н>у с’у градили заробљсници из Бугарске после првог светског рата. Нека ова слика н>еним становницима послужи за успомену и дуго сећање. енигматика Понекад се наљутимо на телефонске стручњаке. Бппо да не можемо добити излаз из града или телефон без сигмала ћути као заливен, ако Нупрнју зовемо иадајући гс доорој срећи, а уствари пре би добили Рт Добре наде Заиста, не треба им замерити. Поглсдајте нашу Логографнју. Па, ко he, људн, да се снађе v овом букету од хил»аду жица? О томе довољно говори „израз лнца” овог иоЈгтера из београдског „Телефонкабла . Нздајв (,113 авформвсавл. Ишвачзав cum Вш Бржнкоић, Маамжзо ВучховкВ. Сатсли Жииотаћ, МжднзлЈе ПлгЈЗ, Нлда Јоиаовић, (замениж аредсединка) Сиежап * IoiwhourB мривоЈв Мдримковић', С—впжуб Обршмшаћ, Жнвотв Сгојввомћ, Жиао|мв 1омнђ (арвдссз- ■ Јонви Гамић. Ypeby|e: Вецлканонв килешјум, (павна н одг<пм1рнн vi>«niiii>> Слмн«ч|.уО OOpuosvh. HoBimapwt Снежааа Јоаановаћ, Мклмца ЖаажоваВ, Мврослав Цаммтрајевћ. Ма пивл)е Ииић зсвичан урслник a Mimapoi Милеикоинћ Лдрс-сп Гаш«кцн1ез Мпкснмк I орксм 4. Пошшнскв фаж Јм. Гелсфои: 1аамп« • одгоаорнв урсдмвв 52-452, вошлшра 5ХЛЧ * Ирет плзвв гадн.тча ZSO.iM' аинари иооупшишм 125ДХ) 5» иостринсгкг ■шосгруки. Жнри рачуа CllXa вкформисаа« 6350444У-И вед СДК Парвћин, Штжмпа ГРО ИГЛАС *', Београд, НлаЈкога Neaa », вадофов 440-551. 1ираж 1I.UU0.
че” — Парлћин СТРЛНЛ 5. .TvrnfiaHНа камату не моратс чсГОДИНА X/ БРОЈ 264 а ПАРАНИН 22. АВГУСТ 1984. ВОЈНА ОБУКА ЖЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ ПРЕЦИЗНО 0К0 И СИГУРНА РУКА Страна 5 Лист СоццЈалистичког савеза радног народа општине Параћин ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ЦЕНА 10 ДИНАРА ПРИВРЕДА НЛ ПОЛОВИНИ 1984. СВЕ ТЕЖЕ У тек завршсној авализи финансијских резултата приврсде по пермодичним оирачунима за првих шест месецв 1984. коју јс сачшшла Служба друштиеног кншговодства изнете су основне карактерис тике приврсдних кретања са □осебним освртом на остварсне губитке и мере које трг ба предузети да би се ублажили и отклонили негативнм ефсктн пословања. Истакнуто је да сс карак теристике привредних кретаiba из 1983. годипс преносе н на 1984. годину, с тим што сс услови привређивања још више заоштравају, а резултати рада успоравају и то уз високи раст цена. Раст лндустријске произвоз н>е, али н осталих привредних областн у односу па могућносги капацитета је знатno успореп, али и у односу на исти период претходне го дине. Продаја се још вишс успорава, јер високе залихс и дал>е расту. Доходак спорије расте ол укупног прихода, с тим ппо је успоравање изражепије у Залихс које су утицаде на формирање успореног финав скјског резултата ммају раст од 85 одсто л представљају значајап износ од 2042 милиона динара, услед отежанс продаје и услед продужаван>а процеса производн>с. Те залихе нарочито расту код индустрије, а поссбпо код но силаца привредне активпости. као што су ИВТКТ „Бран ко Крсмановић", Фабрика • стакла, па и код Фабрике це мента. Мали јс број организацијз удруженог рада које су ликЗАКЉУЧЦИ ТРИНАЕСТЕ СЕДНИЦЕ ЦК СКЈ 0 Председништво OK СКС Параћин утврдило предлог оперативног плана општепартнјске расправе Општинске партијскг организације ОТКУП ПШЕНИЦЕ За налка су већ трн ссдми ие од завршетка жетве ишенпце чиЈи јс род век ipchy годииу нзнад плацова. па и најоптимистичкијих очскнсања. II време жетве Јс ишло на руку, па је и квалитет зрна изузетно добар. У борби за економску сгабилизацију добијена јс јсдна велика битка, па се сада лакше дпше. Свс су то погодности које су нам у економској стабплнзацији v којој сс налазимо добро цоШлс. И све бн било добро да није једне „ситннце” која се као наша бољка појављује сваке годннс. Нанме ШШ1С је пшенице у амбарима него у силосима. Y поређењу са другпм општн нама ван регнона, па и са неккзд општинама Y нашем региону, налазнмо се негдс v срсдиин лествице. Бадава на.м ова .земља мнсирска" како је често називамо када хоћемо да истакнемо ка ко и.ма.мо најбољу и најплоднију зе.мљу v републнцн, или када нам одговара да је тако назовсмо, када од н>з нема оне друипвене корнсти, односно када н поред богатства ова среднна мора да размишља о набав ци пшенице са стране. трији, нпдивидуалии произ воБач и произвоћач у друш твеном сектору. Јер, свс оно што се производи у нн дустрији изието је на тржи ште. II одећа и oovha. co, уљс, гориво, електрична снергија и да lie набрајамо Го све купује пољопрпвредни произвођач. А индустри1 ски радник је упућен да купује пољоггрнвредне производе. To ннје само ланац еконо.мскнх потрсба и закоHUTOCTH тржншта, веН н !ио рална карнка без које се не може у саврелпено.м дру штву упућено.м на робну производњу. Посебно ова средина, која је једно ој најј!ачпх пољопрнврсднцх подручја, не може очекивати помоћ са стране када је v ситуцији и могућности да она помоћ пружи другима На 13. седници Ценгралног комитета Савеза комуниста Југославије, одржаној половином јула, расправљало се о актуелннм пЈггањима остварпваша водеће улогс СКЈ и јачањс љеговог идејног it акцноног једннства. Критичкн је размотрена властнта пракса н стан>е у друштву, као и слабостп у идејно-политичкој, организацноној н кадровској оспособљеностн Савеза комуннс * та. Закључци који су том прилнком утврИени, полазна су осно ва за расправу у органнзацијама и органима Савеза комуниста као н за покретаље широке друштвено-политичке акције. Председништво OK СКС Паpahiui па ссдннци одржаној 14 августа је усвојпло предлог оперативног плана за провоћење општспартијске расправе у Општинској партпјској органнзацији н ширих друштвеношања материјалпе цруштва. Сводна те.матска укушшм токовн.ма -полнтичких акција у општипроизводње расправа с и резултаодносу јер за године, ходие. на претходну годину, период јануар-јун ове за разлнку од лретдиспаритет всћн. Чист, доходак испа је јс joui успоренији и то иајвишс под утицајсм уговорсних обавсза, а посебно под утицајем KaMara. Међутим, код нских органи зација удруженог рада, a noссбно код Фабрикс цемента, висина и расз чистог дохотка пису реалпи, јер је чист доходак увепан за разлику укал кулисаних и плаћених обавеза, пренетих на временска разграпичења Ово утиче и на нсреално исказивање губитака. Овакво исказиваае финан * сијског резултата можс довести те организације удружепог рада у Још веће фипансијскс и другс тешкоће. јер их прсношењс обавеза на врсмеиска разграничен»а не ослобађа илаћа&а, nch одлаже иа наредни период. Међутим, дугорочним програмом скопомскс стабилизације се предвиђа овакво рсшеље видне. Наиме, велики број ор ганизација има тешкоће у из миривању својих обавеза пре ма пословни.м партнсрима, друштвено-политичким заједницама, личпим дохоцима, кредитима, каматама. Најбитпији разлог за такво стањс у пр.иврсди општипе су неодговарајуће остварс на производња и реализован доходак. високе залнхе свих облика, веђе обавезе према добављачима од потраживан>а од купаца, уз успорени раст сопствених извора средстава, због недовољног издвајања средстава за прогпирену репродукцију. Према томе, привреда општине сс налази у всома тсшком положају, јср је и да« ље издваја симболична срсдства за аку.мулацију, уз велн кс губиткс. Са прнмепом при вредних закона о ограничава и>у личпих доходака организација удруженог рада са пс покривеним губитком и неизмиреним обавезама привре да he сс наћи у још тежем положају. За посматрани период јану ар-јун ове годинс уз остварени укупан прпход од 17.466 милиона динара и растом од S8,8 одсто. уз остварени дохо дак од 3.007 милиона динара са растом од 32,9 одсто в чисти доходак од 1.661 лиоп длнара са расто.м 22,4 одсто, остварена је мулација за проширену .миод акуПлап откупа пшенице се нс остварује ohhai темпом и у оној количини која је зацртаиа планом откупа. Рс зултати су вишеструки. Ратари још не знају какав ће бнти род кукуруза, јер је било впше дана без кшпе у Срећом већина пољопрн- 1 вредних произвођача испу- ' и>ава своје обавезе, алн ( онај мањн део нпак утиче ( да плановдг откупа не буду < испуњенм. Времена има још .< увек. Оптимисти се надају ( да ће до краја августа нлак < све бнти како је и планира ’ но. Па и ако то буде и неш < то касније. Важно је да $ пшеница оде тамо н ономе < коме-је намењена. На-крају ’ нс ти го ге може се без солидарноскоја на>и је помогла мно пута да пребродимо мно тешкоће. најпотребннје време. Тако be, ннсу задовољни откупhum ценама, ценама гори * ва, вештачких ћубрнва, и тако редом. Моглп бн се на вести још некл разлози. Me Бутим, за такво понашање ипак кема оправдање. Пшенина треба да заврши тамо где јој је место — у силоciiAia. Могу се и прихватити неки од разлога због ко1их су пољолривредници незадоволлш, али ннкако и то да сс вншкови пшеиице не кредају. He с.ме се заборавнтн обавсза према друш * тву које по.маже да пољопривредниии добпју већи и квалитетнији род. Исто тако не може се заобићи мстина да смо упуНени н везани јсдни за друге. Пољопри врсдннк и радпнк у iHHflycРазлозп бар лривндног « моменталног неуспеха откупа пшеннце не могу сс заснивати на rope поменутим аргументпма и другим weцоследностнма економске по.Цчтике, јер пракса је показала да тамо где је боља самоуправна организованост на пршшнпима заједничког интереса резултатн су задовољавајући. Према тодае, сви од којих завнси организованост и откуп мо рали би још једном да пре испитају своју активност, припраму н конкретан допрннос овом, како смо већ реклн, послу од стратегијпи, о стању у Партији н друштву у целинн, са посебнпм освр то.м на стање у сопствсној средини. Цил» оваквог начина оада је да се ојачају партијске организацпје и оспособи свакм члан за спровођење мера Дугорочног програма скономске стабплизацпјс. Гасправу у основии.м организацијама, акционнм конфсреиција.ма и органима С1< трсба завршитп до краја новембра. На први.м састапци.ма у основнпм органнзацпјама СК члановн Савеза ко.муниста he бнти упознати са Предлого.м закључака ЦК СКЈ п водитп расправу о овом документу, о питањпма која су . у њнма покренута, као и о начпну н правцима њиховог рсшавања. На другом састанку основнс организације he раз.ма трати П усвајати критичку анализу стања у ООСК п среди ini у којој она делује, као и план мера ? за превазилажење пегативних појава и понашања. Ови састанцн трсба да буду одржанн до 20. октобра. тима општепартијске расправе н ширим друштвено-по.титнч кјш акцнјама у општпни одржаћс се половино.м новембра на седници Општинског ко.мп тета СКС када he бнти доисз целовит план политичких мера за деловање Савеза комуниста и других организованих снага соцнјалистичког рада на оства рпвању Дугорочног програмз економскс' стабнлизације, развоја и јачања социјалистичкоЈ самоуправљања. За пружање помоћп основ ним организацијама и акцноним конференцпјама СК биће форммпран политичкн актив. Кроз посебну расправу која ће бити одржана краје.м октобра а и на друге начине у општс партијску расправу укључићс се и Марксистички центар ОК СК. М. Жнвковнћ ског значаја. с.о. До краја октобра акцпонс конференције у организацијама удруженог рада и месним заједницама радиће на основу анализа ‘у основннм организацијама СК и њихових планова политнчких мсра целовнте аиалнзе стања у срединама у којн.ма делују. Почетко.м новембра актив СК. радника иепосредннх произвођача раз.матра he информацију о токовима п резултатима општепартијске расправе у основним органнзацијама и акиионим конфренцпјама .СК, са поссбвим освртом на питања која се тичу побољ ЗАВРШЕНА 10. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СИСЕВАЦ” ОТВОРЕНА ГАЛЕРИЈА КОЛОНИЈЕ Страна 7. тешкоћа само ако су привредног карактера. п^отпом, да исте пс би ле трајн.ији IbC за проблсма. карактер, , ОДНОСИО њихово отклаљаље one У судобирсшсмере троба строго везати за одређени рок. Нсизмириваљс обарсза ука зује па тешкоИе у приврсђнва п>у привреде, a оне сс посебпо односе на веће органнзације, које су у задњим годинама знатно инвсстирале у повећањс и новс капацитсте, чимс су створене и повећане обавезе. Мсђутим, још увек неодговарајућа производња п отежана продаја пе омогућавају стваражс довољпог дохотка да сс тако повећане обавезс нормалпо измирују. Према томе, мсрс it рокови за отклањањс тешкоћа грс ба најпрс спровссти у области производњс и продаје п побољшаља ликвмдности, јер индустријска пронзводља рас те само за 2,6 одсто, што је испод раста на иивоу републике (7,2 одсто) и испод раста региона ШумадиЈе и Поморавски (13,2 одсто.) продукцију са средствима ре зерви од 140 милиона динара која су ман»а за 0,5 одсто, уз губитак од 470 милиона динара који је већи за 2,3 пута од исказаног у истом перио ду претходне годинс. Имајући у виду раст цена у овом периоду, раст укупног прихода је углавном под н>е говим утицајем, јер је paci приврсдие активности симбо личап, а нродаја успорена, сз тсндснцијом даљег успораваtba. Пробле.ми и тешкоће у привпеђивању за задње гри године најпепосрсдкије сс од ражавају на срсдства за акумулацију it рспродукцију, алп и на висину и растличпог до хотка, KOjiijc са просском от 16.091 динара испод виснне дохотка суседних општина, ре гиона и републике. Према томе, и поред расположивнх потенцијалних мо гућностн привреда општине се ни у прво.м полуго!)у, као ни за три мссеца овс године није довол.110 укључивала у спровођељс Дугорочиог програма екопомске стабилизаци је, па је нужно да до краја године све организације удру женог рала и остале структу ре, а посебпо губиташи повеhaiy активпост на доследпом споовођељу економских програма.
22. ABTYCT 1984 в СТР. 264 НИКОЛА СТАНИН ПОСЕТИО ПАРАБИН РЕАЛНИЈА УЛАГАЊА МАРШ „ТРАГОМ ПАРАБИНСКО-НУПРИЈСКЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ” Побратимска сарадња Дреновца и Белтинана из општине Мурска Собота ПОДСЕБДЊЕ НА ИСТОРИЈУ ПОВЕЉА О • Никола Станнћ, председнпк Комлтбта за пољопрнвреду, шу.марство и водопривреду СР Србије Ц 1з јс 14. августп у ПараНпну. V згради Скушгпше општнне је у присуству огпитинских функцнонера, представПика пољопрпвреднпх органн зацпЈа и банака boIjch разговор о развоју примарнс пол.опривредне пропзводње и прерадс у нашој општпнп и могућносшма гвпховог кредити« ран>а. Годннама уназад ннје сс улагало у област пољопривреде у општнни Параћин, констатовано јс на овом састанку. Зато су разу.мљиви раЗЛозн што се желн да сс стнгпе корак другах, развпјепих општина у нашој рспублшш. У овај пројекат се улази доста амбнинозно, а чпни нам се не и нерсалпо. Реч је о завршетку друге фазс изградње „Агроекспорт"-а OOVP — Фабрпка алитнва Параћин, изградњн ша ранског рибњака на локацији „Беговина” код Поповца на 72 хектара, фар.ми јунади капаиитета 2000 комада у турнусу од 3400 грла годишње ла локанији „ З.мич” — „Тоња”, подно.м скла дишту, фар.ми оваиа капаиитета 2000 грла са одговарајућнм под- .млатком и мелиорационим радовима. Никола Станић у разговору са ■араћшгским прпвредницпма Међутим, .морамо да приметимо, пгто је нзмеђу осталог и ово.м лриликом речено, о овомс се последњих година углавио.м прича. Планови пољопривредннх органмзација морају да буду преточени у инвеспшиопе програ.мс и да комплетна документација буде достављена „Агробании”, jeip постоје добрч ус« лови за љихово кредгггирање. Међутмм, хао да у нашој општини нема довољно снаге да се ла ти.м пословима истраје. 0- вом приликом утврђени су рокови и динамика за завршетак свпх радова око израде iniBecтиционих програма, уз констатацију да је нашој пољоттрпвреди потребна друтачнја органнзанија и већи број стручних кадрова, како би се брже ишло у нове инвестииије. М. Живковнћ ПОВОДОМ ПОЖАРА V СТАКЛАРИ ЗАТАЈИО ЉУДСКИ ФАКТОР Директна материјална штета процењује се на 6,6 милијарди старих динара V нсдељу 20. јула у 16 часова и 45 минута у Српској фабриии стакла, v старој производној халп ООУР-а „Амбалажно стакдо", нзбно јс пожар. Одмах након појаве пожара, који се изузетно брзо шприо. и зву _чног алар.ма за опасност од по жара, на лпцу .места билс су дежурпе н добровољне ватрогасне једнкице нз са.ме фабрикс, Врло брзо јс стигла ватроracua јдиннца СУП-а Параћнн, а од.мах зати.м и јодишше Фаб рнке штофова и Фабрике цемента, а ангажованс су и ватрогасис екмпе нз Светозарева, Дсспотовиа и Крушевца. Ефикасно.м аккпјоч ватрогасаца пожар јс локализован за 45 ми нута да би си жарншта која су сс повремено појављивала потпуно елпмиписала за један car. Брзо.м интервснцнјом ватрогасаца спрсчено јс ширсње пожара на виталнв деловс урс ђаја и опреме, стоји у ннформацији о овом пожару којп је дао Комнтет за ОНО и ДСЗ. У ниформацијн општинског СПУ-а, коју је саутнио Добросав JobhIi, инспектор нротнвпожарве заштитс кажс се да јс до пожара дошло ,.из разлога нелажљс одговорних лица, јер cv занемариване .мерс заштите оД пол:ара у процес/ рада и го на тај начнн што јс ужарена стаклена маса пропала v .металлг таву са мсшавином уља и воде v подру.мг нспод машине „ИС-10". Узрок пожара всштачн вештак за по жарс РСУП-а СР Србвје. До пожара оваквих размера нс би дошло да v непосредној близн ни где је пропала усијана стаклсна' .маса ннје било пет nvНих и двс недовољно п\ не бачвс са .мешавино.м гља и воде, од којих је једиа експлодирала и пожар пренела на кровну KOHcrpvKmijv”. Y поступкг пстраживаља. no овлашћењг истражног судије Општннског суда из Параћнпа, дошло се до сазпања да cv основано одговорнц за пожар н пропуштањс радп»п iia пзношс н>у запаљивог .матернјала нз подрумких просторнја Радосав Дулић, шеф смене v којој јс мзбио ложар, Бравпслав Савпћ, резервнп шеф сменс, Славко Алексић, резершш сменовођа и Драгослав Нешпћ, .технички руководилац производње. радницп ООУР-а ,Дмбалажно стакло”. Против н»их су поднетс крнвичне прпјаве. Пстко Лсковпћ, начелник Се крстарпјата vHvrpaniH»nx послова v Tlapahimv је на седнп- * ии Извршног савета. када је разматрана ситуацпја о пожару, дсмантовао дезннформацнје о неспремпости ватрогасннх јединнна v самој фабрнцн, јср сс зна да јс пожар \ташсн у рекордно.м року. Ко.мисија за процену штете је знатцо виша јер је изгубљен завригила рал. Днректна штета добар део производље. износи око 6,6 лпаијарди старих динара, а индиректна је М. Живковић ОМЛАДИНСКА РАДНА ЗАДРУГА УСПЕШНО РАДИ Личним оаоом ло иепарца Ф Млади све понуђене послове успешно обављају © Девојке теже долазе до посла од младића Овог лета V Параћину почсла са радо.м О.младннска радна задруга. Њена основна функ ција је да својим члановима налази посао н да лх v завпсностн од интересоваља vnyhyje на лосао. Да је Параћину поодавно бнла потребла јсдна оваква организација говори н број лниа учлаљсн v н>у. За сада Задруга нма 250 члаиова који раде преко љс. To cv хтлавном срсдњошколци који ла овај друштвено-корнстан начик долазс до иепарца. Реч јс углавном о 1еднодне^»им иословиМа, мада cv до сада. v времс годишшнх охмора, 15 чла Својново КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА СПОМЕН ТРГ Ф Свечано откривање обележја револуције предвиђа се за 14. октобар V cvootv 11. авпста Својновци cv положилц камен те.мељац за спомен трг палим борцнма нспред дома културе. Прштрем лл радови cv завршени, а до 15. ссптембра, ово подј\'хорско село треба да добије спо.мен трг посвећен палн.м борцп.ма v раtv и револАцнјн и ратнишгма прошдих ратова. Како нас јс обавестио Милутци Бркпћ. председник Скггтштпне месне заједницс. пелокгпна рсализацпја коштаће 2.000.000 дпнара, а срсдства cv обезбсђена пз добровољних прллога грађана н месног самодопрлвоса, уз \'чешћс добровољнс радпс снаге. Свечано открпван»с спомен- -трга прслвиђа сс за 14. октобар, Дан ослобођеља мсснс.зајсднтшс Својново. м. Д. нова Задруге дошли до једномесечног посла. Поред љих, \век када сс укаже потреба за nehHAt оројем лица Задруга ангажује и незапослсна лица која се лалазе евИдбнтнрана на спнсковнма СИЗ-а за запошљаваље Мебутим, као што је то случај приликом запошљавања преко СИЗ-а н v овом СЛУчлуу девојкс тежс долазс До лослл. Главнц рахлог томс ie струкпра послова којн се обављају. Накнада за ибављени посао се Всплаћује v року од 7 дана и то уплатом на штедну кн>ижицу који ie потребно да члан Задр\те има код Ју-гобанке”. Иначе, по речима Слободана Михајловића, пбтпредседиика Задруге, чланови залруге за itfдан радни дан зараде н до 1500 дпнара. Од зарађеног 6pvто нзноса задругарима се одбија 11 процената за радну зајединицу, два лроцснта за ОРЗ и 0,87 процената за ocnrypaibe. Како смо даље сазнали, млади не бирају посао; Савссно обављају сваки понућени посао и радне организације код ко- * јих раде cv задовољне квалитетбм обављеног посла, због чега увек када се укажс прнлпка радо позивају младе преко ОРЗ. Због великог ннтересовања .младих за посао постоји иницијатива за формирање Клуба задрутара v ко.мс ће млади лроводити слободно време док не добију посао. И због тога, ако вам ie потребан иепарац, а спремнн сте да радите, понесите две фотографије, 100 динара за учлаљен»е п дођите до Омладпнске радне задруге, која се налази V просторијама OK ССО. Tv here најлакшс наћи посао кбји вам одговара и доћц до сдог иепарца. М. С. • V дводневном маршу учествовали млади Параћина, БуприЈе, Деспотовца, Крапине и Мурске Соботе • Младима говорили борци Буре Букић, Драго Кантар и председник Мсђуопштинске конференције ССРН Борђе Петковић Најзначајнија маннфестација у актнвностима на очувању рсволутЈионарннх традииија, Марш „Трагом параћинско-ћупријске и рударске чсте” и ове год1гне послужио ie «а лодссћање на прве устаничКе дане. Млади нз оплггинеДе спотовац, Нуприје и Параћин, којима су се лридружнли вршњаци лз братских општина Мурске Собота it Кралина, формирали су чету 28. јула. На сво.м походу посетили су места везана за прве акније паргизанске чете. Шалудовац, село у коме су 27. јула 1941. године припадницц чете положиди заклетву пред народжш херојима Петром Ста.мболнће.м и Филипоас Кљајићем, бно је, као и обично, гостољублв до.маћин. Удомно је учеснике Марша и пружио мотућност за мали историјски час. Учесницима .марша и .мештанмма Шалудовца \спомене на револупионарне чане евоцирали су првоборци Ј.раго Кантар, председник Оплтинске организације бораца । Бура Букић, председнцк Меu општинске борачк? органи- >ације« Крај споменика Параћннскоћупријској и рударској четн, сутрадан, 29. јула нзведена је гактичка вежба учеспика Map ша. а гостима и учесницима пригодннм речима обратио се Sopbe ПетковиИ, председник Међуопштинске конференције ССРН Шумадије и Поморавља. Говорећи учеснииима .марша, Борђе Петковић је подсетио на задаткс који нас очекују у наредном периоду. — Ми смо на путу да па пла тформи Дугорочног програма еконо.мске стабилизације мобилишемо људе и грађанс, да се join Ннтезивнпје укључују у реалкзацију револуционарннх задатака на овој етапи развоја нашсг друштва. — Са недавне, тринаесте седнице ЦК СКЈ упућен Је утом сммслу историјскн позив не са мо чланству Савеза комуниста већ свима којима на срцу лежи даљи развој социјалнстичБорђе ГГстковић ког самоуправног друштва. Наравно очекује се да ће и даље, у осталом као н до сада, највећи доприИос у остварквању друштвено-економске стабилпзацпје датн радничка класа и млада генерацнја, јер у њима лежи најснажнији револуционарни потенцијал. Затражена Је шира диференцијапија — разграничење, не са.мо у Савезу комуниста, већ и у друштву y цел1гни. Да се внди ко се зашта у друштву залаже, на којим познцнјама води друштвеиу акцнју. Расправа коју је Савез комунпста започео OMoryhntie да у свакој сре дини, у свакој основној opiaиизацију удруженог рада, у ceukoJ месној заједницн, у свакој општини, видимо шта је tg што вуче напред. што допрпноси друштвепој стабилизапији, Шта је даљи развој социјалкстнчких самоуправнмх одвоса. а шта је то што нас кочн у развоју, што вуче назад, да се озбнљно суочнмо и сукобимо са носиоцпма групносвојинског понашања, технпбирократских концепција и праксом владан>а људнма у.место управљања стварима, рекал је између осталог председ Рик МеВуопштинске конферен цнје ССРН, Борђе ПетковнН, са увсрење.м да млади нећс остати по страни ове акцнје. м. и. — ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИЈА „АУТОПУТ НСПУЊЕНА ОЧЕКНВАЊА > Друга смена која је почетком овог месеца завршила свој део посла задовол.ила учннком • Y овој смени ради шест бригада и бригада деце наших исељеника из АустралиЈе V омладннско.м насељу „7. јул” и на траси аугопута Бео град — Ншп живо је као (и сва ког лета. Млади из целс Југо славије надазе сс На радноМ задатку, нзградњи аутопута „Братство јелинство * ’. Друга смсна јс завршнла рад и испунила очекивања. На јбољм међу њима билн су бри гадири ,„Ш српске пролетерске” 12 Ниша, који су пред ложени за најзначајннје акпи јашко призпаље, Плакету .,Ве љко Влаховић”. Тренутно у омладинском насељу бораве бригаде из тре ће смене и то Београда — Раковице, Горњег Мнлановца, Загреба — Центра, Косовске Витине, Лазаревца, Бачке Топо ле и бригада нз Аустралије, коју сачињаиајг' деца палжх исељеника. Први радни резулгати су внше него задовољава јући, и у протеклој декади сви су освојнлн ударнкиггва. Ваља рећн да је делом протекле и овс cf <енс радила м бригала „Елвард Кардељ” из Штутгарта коју су чннпла ле па naiifix радннка на прпвред ном раду у овом лелу Немач ке. Иначе, омладшкко насеље постало ie п правн пснтар кул турних збнвања. Снојо.м отво реношћу бригадпри су постали и главни аниматори летњег културног жпвота у Параћину. Најпре су понуднли богат програ.м за отварање трећс с.мснс, који су сами рсализова лн уз Малу no.Moh позиатих 'сс традних уМстнпка, Такоће, на лстњој позорниии v Спортскорекрсационом цснгру „7. јул” смењују сс богатн програмп, пајпре у реализатфг самих бригадира, заТн.м гостован.а сс лрадних у.мстнпка (Натата Поповпћ — Швелдзе, Uyite Гој ковнћ. Стпв Ханннгтоп.госгивање културно-уметничких друштава из срсдина одакле ирнгаде долазе. Програм друштвених рекре ативних и образовнпх актнвности нуди низ могућиостн за апгажопање са.мих оригада, ibu ховкх дом'Мчпа из мссних заједнпиа v општпни Параћии, граћана Параћииа. Они се реализују кроз трибиие, разговоре> v којима учсствуЈу и броЈни фупкцнонсрк у друштпено- -ПОЛ1ГГНЧКНМ оргаикзациЈама ррпУблкке. Најкрађн рсзпмс рапорта са опогодишњег акцијашког лета био би: Брнгаде н брнгадири су спреми.п да pane. Miine.cnoi жнвот v нассљу богатнм и са лржајннм. да крепрајг л\-то HVT И СВО *е СЛОбОДИО вромп М. И. БРАТИМЉЕЊУ 13. ОКТОБРА Почетко.м овог мессца делсгација месне заједнице Дрсновац боравила јс у ч^твороднев ној посети у селу Белтинци у побрати.мској општинн Мурска Собота. После обиласка културнпх и историјских спомсника у сопочаниској општини одржана је и заједничка седница .месне заједпице Белтинци, којој су присуствовали прдседник ССРН, секретар ООСК и за.меник председника Скупшти не месне заједнице Дреновац. После раз.мске искуства и ^•познавања са развојем и достигнућима места Белпппш, дб говорено је да побратнмп узврате nocerv 13. октобра и да се том прнлико.м потпише Повеља о братимЈвењу две .месне заједннце. Укблико се тога даиа не обави потттисивање, изабраће се неки други погодан датум, вероватмо током акције „Сусрети села 85”, како би културно-уметничко друштво из Белтинаца могло да одржп још неколико приредби у нашој огшггилн сазналн смо од Миладина Јевтића, сакре.тара основие о-ртаиизаиије Савеза ко.муниста. М. Д. ОПШТИНСКИ ОДБОР СУБНОРА ПАРАБИН ПОМОБ ПОРОДИЦАМА НАСТРАДАЛИХ РУДАРА Акцнја помоћи породицама настрадалих рудара Рсмбасових рудника у иашој општини се наставља. Организованом акцијом Општин ског одбора СУБНОР-а у 22 месне заједницс прнкупљено је 146.850 дннара. Пајвсћи нзнос повчанс по.моНп дало је Удружење СУБНОР јмссне зајсдннце „7. јулп”. Угаљ ГРЕЈАЊЕ НА ОБЕБАЊУ Угља за све потрошаче још увск ме.ма. Правн разлог је, како кажу, с.мањеиа пспорука ресавских рудпика, нарочито после necpehe у руднпку „Рембас”. Радннцп и пензпонери отплаћују задње ратс и иадају сс да he угал» стићи Gap неколико саги ripe снега. Про.метна организација „Шу.маднја" поручује: стпћи lie, не губиге нерве. Неки су се од превсликог чекања предомислили, па траже назад повац. Ивгубиди су живце Да ли' с правоМ? „Шумадија” се чуди: чслгу нсрвоза, стање шгје алар.мантно, нс- .ма места су.мњн и неповсре- 'њу, и прошлс годипе је било исто, а људи су ипак добили vra.n». Кад и какр/пије важно Нико се није с.мрзао од чекања и лошијег квалитсга. А пнје тешко пзрачунатк | каква сс добнт може извући пз ноВчаннх средстава одвојсних за набавку огрева и огревног матернјала. Новац нпје мртав, ако се обрћс. Ако сс пс то тако орочи на одрсђено врс мс (уз каматс којс су aucia внсоке), јасно јс каквс су користи од ii»cia. (Ово је, у крајњој линији, рсцсгп како разраднтн „нскн днпар” пли „пезнатна средства” бсз зноја и рада. Упозорсп.с: прс употрсое. промуПкати!) Радници и иарочшо пеп >иоиерн ссде и чскају. Може лп пх зп.ми грсјати ouchaibc? Сил1ка Бурпћ 1^аана@
I
* s M w > s > T, o p r *0 > o e M M s o o o 3 5 Ф s w & Ф Ж E w 3=1 M Ja O E ГЧ 3a w is o i >
22. ABTYCT 1984. ■ БРОЈ 264 УСПЕШАН CTAPT СТАМБЕНЕ ЗАДРУГЕ Отвореио лпо нз M3 srII нонгпес” V име граћана месне заје днице „XI конгрес',г и верујемо и свих осталих радиих људи и tpahaiia града Параћина, шаиемо ово отеорено ntiCMo са жељом да се нешто хитно прсдузме у заттити друштвенс имовине и људских живота. Ево о чему се ради: Предузеће „Стандардтранс” са својим камионима уништава улице и тротоаре у граду Параћину. V месној заједници ,„Х1 конгрес", у Пролетерској улици, ц v осталим улицама v граду, заузели су све тротоаре и на ново-наирављеном тротоару око Цснтра месие заједницс иаркирају калтоне п цистерне, као и стара вознла која стојс ио годину и вшие дана. Од петка 26. VII 1984. године, а ми смо извришли нопис у суботу 21. VII 1984. године у 20,15 часова и при ликом пописа утврдили да се пеправилно паркирана оозила налазе око Месне заједнице, и то: СВ — 634—70 СВ — 439—58, СВ — 646—41 (цистерна) 64—30 — СВ (при колица стоји дуже време). Y момеиту noiuicuea/ba иаишла је и патрола саобриИајне милиције (ТричковиВ Си ншиа). Зна.\1о са колнко нанора градимо улице ц тротоаре, a то се свакодневно уништа. ва од стране тешкнх -камиона. Знамо да Предузеће .ХтанОардтранс" нема своју базу, али ми смо им нудили, a то је бнла и препору ка Извршног савета CO Параћин, да привремено користе као паркинг простор јужни део Сточне пијаце. Али камиони се и даље паркирају око ОШ „Радојс Домаiioeuh” и око Центра месне за/едницс „XI конгрес", уни ттавају тротоаре и угрожа оају људски живот и нарочито безбедност ученика. Друштвена имовина и људски жиботи треба да се заштнте. To нам налажу м Закључци XIII седнице ЦК СКС. Нсма зоора на коме ?раbatiu нису указивали на овај проблем. Писана су писма, али ништа. није ретено. Ми желимо да се овај проблем реши, јер решење постоји. У Параћину, 30. VII 1984. године ЗА МЕСНУ ЗАЈЕДНИЦУ „XI КОНГРЕС” ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ Момчнло Јовичић BOJHA OBYKA ЖЕНСКЕ ВАНШКОЛСКЕОхМЛАДИНЕ ЗАДРУГАРИ СВЕ БРОЈНИЈИ # Рачуни ce одмах плаћају . Среднном маја у Параћину је формнрана Стамбсна задруга ,Дом”. Опа је у старту изазвала вслико интересовап»е rpabaна и всИ 36 задругара посредство.м Задруге набављају граВевински матерпјал, пзводећи радове на својим објсктима у сопственој режији. До сада јс у Задрузи направљеп про.мет од око Јед« не милпјарде старих дипара. Члански улог од 500.000 старпх динара којп се плаћа у мо- .менту учлаљоЈБа у Задругу важи до завршетка објек.та. Преко ове организацпјс, порел граВевннског матерпјала, задругар може да обезбеди лројекат за свој стамбеии објекат, а испнту је се могућност за креднтираЈве преко пословнпх банака и за фор.мирашс касе узајамне помоћи. Уз мале нзузетке, већнна организација које сс бавс прометом грађевинског матерпјала чланови.ма стамбене задруге друге уплатпли на и.ме набавке грађевннског матернјала, a то је гаранција да Задруга сваки рачун нсллаћује одмах по лобијаЈБу, рекао нам је Слободан ГајиИ, вршилац дужностн директора Задруге. Стамбена задруга је једна од ретких организаци.ја која нема разлог н шгтерес да одуговлачн са плаћап>ем рачуна, јер се приход Задруге фор.мира на основу плаћених рачуна у и.ме задругара. Формпрањсм Ста.мбене задругс „До.м" у Параћшгу реализу „Дом” омогућују набавку ма-ју сс пнтенцпје нашег друшттерпјала no ск.раћсном поступку бсз плаћатва профактуром, односно унапред. — На жнро рачуну Задруге свакодневно co у просеку налази 300.000.000 старих динара, срсдства која су чланови Задва, да се стамбено питан»с решава атггажоватвем лнчних сред става радшсс л»уди и rpabaua н да велпки број запослених не чека да пм то гпггање реша' ва радна органнзација. М. Ж. СИТУАЦИЈА Y ВОДОСНАБДЕВАЊУ СЕ МЕЊА © Смањено ненаменско трошење воде На седници Скупштпне огаптцне, одржаној почетком јула, донета је одлука о повећаљу цене воде. За грађане чија потрошiba водс нс прелазн просечну потрошшу воде по члану домаћнн * стра у 1983. години, вода јс поскупела 70 одсто, гако да цена јсд« пог кубног метра водс изкосп 6,73 динара, а за оне грађане чнја потрошња прелазн прошлогодишњи просек, цена је повећана за 150 одсто. Код раднвх организацпја, вла ciniK.a самосталпих трговппскпх, занатских и угоститељскнх радњи и осталих потрошача це па је такође повеНана за 70 одсто, за количину утрошепс водс која пе прелази сопствену просечну потрошљу у 1983. годтш. Код прекорачеља ових количина цена је увећана за 150 одсто. На основу података о лотрошњи водс' у 1983. години утврbeuo је да је проссчна потрошн»а no једном потрошачу пзпосила 4,26 кубна метра вОде за месец дана. Овог лета ситуацпја око снабдеваља водо.м је нешто повољнпја. Поремећаји у водоснабдевању су мање изражени. Y OOYP-у „Водовод” у Параћину су то образложили бољпм хидролошким условима и колпчп-. шицс воде. на.ма падавина, цаменском потрошљом воде у кризнцм периодп.ма, зашто се посебно ангажовала и инспек<ција, и повсНаном ценом воде јер се у услови.ма пада жнвотног стандар да све маљи број људп одлучује да просипа (ненаменскп) воду по новоутврБеппм цепама. Ово се пре свега односи па оне којп су од својих дворишта направнли мале повртњаке и свакодпевно немилице троше воду за њихово поливање. Миомнр Лранђеловић, директор ООУР-а „Водовод", је посебно истакао значај доброг пнфор.мисања као један од разлога што су потрошачи у нашој општинп правилно схватлли проблеме у водоснабдеваљу и у кризним моментима смањилн потрошњу водс. To је омогућпло да потрошачи у впшп.м деловн.ма гра да и они који станују на виШ1Ш спратовЈша стамбених згра да .мање осетс пробле.м нестаМ. Ж НА 24. МЕБУНАРОДНОМ САЈМУ ДУВАНА У СКОПЉУ Успех нашихммтмиа Ф Драшко Лукић из Рашевице и Милорад Шљивић из Доњег Видова добитници су златних медаља за квалитет дувана сорте „Берлеј” Скопскл међународнп сајам дувана и машина, 24. по реду, имао је пзлагаче и пз наше општпне. Од неколнко лстакнутих произвођача дувана пајвише успеха и.мали cv истакнутн пољопривреднвк лз Рашевице Драшко Лукић и млади пољопривредник лз Дон>ег Видова Мнлорад Шљивић. Н>пхови узорцц дуваиа сорте „бсрлсј” ко ја сс из годнне у годнну шири ла парцелама v Поморавлд', до били су највпшс оцене стручне ко.мпснје, а произвоВачи — зла тне медаЈвс. — Beer да сам добио златпу медаљу на скопском сај.му обрадовала ме и још вшие увернла v псправност моје оријептацијс да велнки дсо. свог нмаља посветлм дувану. Лспо јс io кад сс чује о успеху нашнх произвоНача. јср заиста наше поднебље и.ма најквалнтетнији дуван v Србији, рекао лам је \ фужели пољопрлвредник Дра шко Лукнћ. Дуван је иајраиионалнија култура, лајисплатлви ји посао данас на леснгурлом по.вогтрпвредлом тржишту и 5 I/ _ зато се све више л»уди одлучује ла га сади, каже овај раше- 'Ч вачки узорни полхлтрџвредппк. М Д. Прецнзно око н снгурна рука > Успешно савладана војна обука у којој су учествовале девојке из Баточине, Раче Крагујевачке, Бупри је н Параћниа Дечије летовалиште на Грзи овлх августовсклх дана про.менило је своју на.мену. На улазу табла са натписом „ОмлаД1П1СКИ наставни центар — Грза’*. Y кругу послује мсколико левојака у војупгчким унифор мама и са тнтовкама на главама. Слнка неуобпчајена за ово летовалиште. Командант Наставног центра Душан Петровић, објашњава. — Овде за обуху о.младице. ИИ налазе Баточине, Је Наставни центар женске вачшколске Тренутно се на обудевојке из отитине: Рачс Крагујевачке, НуприЈе и Параћнна. Са досадаш!вим резуЛтатима обукс мо жемо бити задовољни. ДевоЈке су озбиљно схватиле своју обавезу и програм воЈно-стручие обуке са успехо.м савлађују. Посебно смо задово.вни зултатима гађања који јс н хупац нашег заједничког сла. реврпоКратак рапорт командалта. Ускоро на улазу појављују се цевојке у војричком строју са одужјем о рамену. Насмејане и наравно прнчљпвс — говорљиве, како пм прнрода иалаже. Поздрављамо се са старсшином Драгославом Алекснћем и Драгапом пскуспи.м просветним радницима и проверепи.м педагозима. Старешипе су очигледно задовољне постпгнутим резултатнма п налазе пуно лепнх речц за своју војску, оправдање и разумеван»е за дслалалачке поступке, који нису увек V сттоју са војннчко.м дмсииплином. Разговарамо: Старешине и девојке под војничком капом аналцзирају протекли радни даи, подсећају се како су цзвелн ратнп задатак, препрпчавају се згоде п незгоде. У разговору неко од старешина, алу дирајућл на текст о обуцп мушке ваншколске омладнне, добаци: ,,Ако ли десетку, жују дуплу МО! су мушки заслужионда девојке заслу десетку”. ЧеспггаСазпаје.мо да 'са дсвојкама ради и потпоручнпк Светлана Петровић лз Раче. Да, тачно — Светлана. Упознајемо другарицу потпоручника Светлану. Ведро н посло напорног дана 1 — Можда је мени лакше раднтн са девојкама, јер лакше комупицирдмо, међутим, морим да признам и да су лаше стареиптне нзваиреднл стручњаци н ледагози, а такође н Ја ишч нрплику да пуно од јбпх научтпт. Поцоднева настава пзводц се у просторијама трпезарпје. Са лмпровлзованог филмског платна одсликавају се сцепе нз војничког живота. Поздрављамо се са војницима и старешинама. Довиђсља! Док чптате овај број, девојке су одложиле одужјс, прихватиле су се својпх рсдовних послова. Завршнле су обуку више вего успешно н сада је одбрамбени строј попуњенији за још једну групу девојака, прецнзиа ока п сигурне руке. М. Илић ОСНОВНА БАНКА „ЈУГОБАНКА” ПАРАБИН lose каматне стопе од 1. јула 1984. године За камату не треба чекатиказпаченпх у ставу 1. ове тачкрај годпне. ЈНа захтев штедише Бапка плаћа камату сва ког месеца Као што смо ва.м обећали обавештавамо вас о новим каматним стопама иа штедњу ко ју Основна — Параћин штедишама дине. Динарски банка .Дугобанка” сбрачунава својим од 1. Јула 1984. гоштедни улози: — Ово ми је прво искуство у раду са женском омладпном, послс мог доласка са служења лојног рока, где сам и стекла чнн потпоручника. НиЈе тсшко радигн са овим девојкама. По казују шггересовање за војнички жнвот, а многе веИ сада из јављују да ће покушати да у нареднпм годинама стану н у редовии строј ирипадника Ју1гословенске народне врмије. —- по вмђељу — Ненаменски орочепи — иа 3 месеца — на 12 месецн — на 24 месеца Девизна камата 7,5 одсто 34 39 42 одсто одсто одсто на девнзне рачуне н девизне штедне улоге обрачунапа ce по следећим сто пама — по виБењу — Орочна средства — преко 12 месеци — преко 24 месеца — преко 36 месеци 7,5 одсто 9 одсто 11 одсто 12,5 одсто ке, као доказ могу поднети лотврду од днпломатског, одиосно конзуларног представништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у иностранству о раду, односно оо равку v иностранству. Изјаву п потребне документс можете потппсати н прсдати прско пословне мреже ,Југобанке” у Евроггл, шалтеру „Јутобапке” у Параћпну плн поштом на адресу „Југобанке” — Параћин. Грађами који су се дефшштнвно вратили са прпвременог рада као и осталпм девнзним штедишама Банка ће обрачуна ватп и плаћати камату у динарима. Грађанк на привременом pafly у ifHOCTpailCTBy који су подноше>ћем документацпје, оства рили право па обрачун камате v дсвнзама, могу се определнти ца им Банка обрачумава и исплаћује камату у динарпма, уместо камате у девпзама, по увеканпм каматпи.м стопама и то: УСПЕШНА АКЦИЈА НАШЕГ СУП а ПРЕВАРАНТ ДОЛИЈАО У ПараИину је недавно ухапшсн Благота Вујовкћ, зваки Миша (1953) из Микулиha код Цсгижа. приврсмспо настањен у Параћину, преваракт који је дуже временд харао ови.м делом Србије. Комувикативаи човек у кра тком времеиском перлоду сги цао је повсрење својкх саговорника. обећао јс да им набави замрзивачс или грађевинским матсријал и унапрец узимао новац. Тада му сс обичпо губио свјки траг. Списак преварепих лица је подугачак, а позиато је да су то људи мз Севојна, Ужtwice Пожеге, Ниша, Алексинца, Зајечара. Соко Бап>с, Па> раћина... Успешпо оргализовапом ак пијом ограна безбедпости из наше општмне овејапи прсва рапт је спречен да цапустк Параћип и настави своје пу> тешествиЈе до лагодног живо та. Секретаријат упутрашњих послова из Параћина позива све грађанс које је он пре варио да се јаве, како би досије о опаспом преваранту био коплетеран. м. ж. Грађанп на прпвременом ра ду дужни cv Банци да доставе изјаву до 20. ХП 1984. годнне, како би пм камата била обрачупата у девпзама. Уз нзјаву од слсдећих докумената: подноси се и један (било којп) — фотокоппја илп преппс пу тне исправе v коју је унета радна или боравишна виза, односно лозпола боравка, — фотокопија или препнс до зволс боравка, односно дозвол^ рада, нздате као лосебан до кумепт, — фотокопија нлм препис ло KVMCirra о прнјему пензије, накпала за нсзапослеилст, социјалне и друге помоћи. — фотокопија нли прспнс говора о раду закљученом страним послодавцсм, — фотокопнја нлн препис са по морске кљнжнце (матрнкуле) уколико садржк податак о укрцају на брод стране ко.мпаннје, — фотокопнја нлп препис до кумспта издатог од странс заје дницс за запошљаваље у републиип. односно аутонохшој покрајинн надлежно) за послове запошл»ава1ва у иностранству, ако о томе нма евпденциЈу, — Ако јутословенскн грађанн на прпвременом раду у ш<о странству hhcv у могућиостп да обсзбеде ш; један од доказа на по иа штсдпе улоге BiibetLv штеднс улоге 9 одсто орочене преко 12 месецн — на штсдне улоге орочене преко 24 мссеца — на штсдне глоге орочене прско 36 месецц Својим штедишама 11 одсто 13.5 одсто 15,5одсто Основна банка Југобапка" нуди изузстну погодност исплате камате месечно до 5-ог у месецу на орочене штедне улоге преко 12, 24 и 36 месци која се псплаћуЈе v динарнма. Начш! исплате камате одрсbyje сам штедиша, а исти може бпти: — исплата на благајип Банке, — уплата на посебну штедну књижнцу, — уплата на текући рачуп п — поштанском упупшцом на нвзпаченх' адрссу. На овај начшс обезбеђуЈсте себп, вашем ђаку, crvaenrv, ро дитељима нлн при1атељнма V землл! сталне месечне приходе. Уколико се оггредслитп за ме сечни обпл<пп1 камвте обпатите се .Јчгобанцц” — Папаћин. сг ко!пм ћсте закључитн поссбан уговор.
ФЕСТИВАЛ „СЕЛО МОЈЕ, ЗАВИЧАЈУ МИЛИ” НА РЕПУБЛИЧКОМ НИВОУ > Четири фестивалска дана, 8, 9, 10, и 11. август, била су правп празнпк 9 Изложба расних грла стоке ® Смотра механизације ® Изложба ратарских производа ® Изворна песма н ужарено расположење привукли су око 10.000 посетилаца пз свих крајева Србије Изложба расних грла стокс побудила велико интересовање Да богатн могу све, још једном јс потврдпла Месна заједнниа Дрсиовац. Ово пајвеће и најбогатијс село у нашој општинн организовало је фсстнвал „Село моје, завичају мили” који сс равна no организацији и успелости са најбољим фестивали.ма и с.мотрд.ма те врсте у нашој Републицн. Изложба расних грла стоке дреновачких сточара, смотра механнзације, пољоприврсдних пронзвођача, изложба ратарскнх производа и хортикултура, такмичење у припремању кулинарских специјалитета лод називом „Златне руке наших домаћнца” спортски сусрсти старнх асова и пријатсља Главице н Дрсновца, само су део .маиифестација које су претходпле фестивалу певача а.матера, двадесетпрвом по реду. А Дрсновац .заиста и.ма чи- .ме и да сс поноси. Све улице су асфалтиране, дом културе реповпран, монтнрана нова телефонска цептрала са три стоти не бројсва. млекара са ново.м лабораторијом за ис.хчтлваље млека, здравствена станпц?.. nona школска зграда, око 600 миторнвх возила, значп грактора, ауто.мобила и камиона, тако да нс.ма домаћинства без моторног возпла, 150 фреза, 500 пумли за полевањс . . . Дреновац је једипо село у нашој општи-ни v коме је послсдњих.годпна порасла производн»а млека и једино село у ко.ме је проссчан принос овогодишн»ег рода пшенице износио преко 6000 кллограма no хектару. V 675 домаћннстава, углавном ПЛАНА НЕЗАДОВОЉНИ ЖЕТВОМ Жетва пшемице у месној заједницн Плана завршена Је н вре.мс, а пољопривред ни:< f cv задовољни приносима. Мсђутпм, лепу слику о организованостл жегве пикварило је пона)пање појсдиних власншса комбајна којн су се понашалп са.мо' г.ољно, б>гпалп и пр.?скакали парцсле и по својој вол>и одређивали вре.мс жетве. Штаб за жетву при мссној заједшши имао јс план и поделу потсса, алн тај план иије бло доследно спроведен ниул испоштован. Грешка лежи у томр што није одмах стартовао довол»а„ број комбајна, п ^видсвшп „дсфниитарност” комбаЈнсрп су могли н да рачунају на самовољно понашање. Многн пољопрнвредн1П1и из Плане тврде да су ссљацп бнли у ситуацнји да некс комбајнере и подмићују. Једап од к«0мбајнера бирао Је нскључнво равие парлплс и парцелс својнх рођака. Жарко Векнћ новоградља, живп 2431 становнпк. Изложба расних грла стоке Земљораднпчка задруга „Дре ловац” покрива само подручЈС ове .месне заједнице, али резултатн пословања далско прсвазплазе локалне оквнре. Задруга годннама всћ успешно послује и остварује тесну сарадљу са пољопрпвредним пропзвоБачпма. И ових предфсстлвалскпх дана Задруга је организова ла три успешне изложбе. На првој изложби уматнченпх грла појавили су се најбољн произвоБачи са својнм одабраним расннм грлнма стоке. Од преко стотину изложених грла лајвише успсха имала су грла Славољуба МилосављеBiiha, Драгутина Милојевића, Светомира Нешнћа, Драгита Мл ладиновића и Јована МилосављсвиНа. Осталн излагачи добпли су за награду право да своја уматичена грла могу бесплатно осеменити у встеринарској станици. Смотра пол,опривредне механизације Тога поподнева, другог дана фестивала, Дреновац је заиста пзгледао нмлресивно. V дугачкој колони брујалс су „ајразллчитпје. пољопрнвредне машине, власништво инднвпдуалних по л>опривредпих пролзвоБача. На тракторима, фреза.ма, комбајни.ма, берачима кукуруза, седст ли су по.БОпривредли произвоБачи различитог узраста од лај- .\Liabe Вссне Обрадовић до старијпх, бркатих возача. Дугачка колона послс обиласка села зауставила се на игралишту у пентру Дрсновца. Та.мо је стру чна комисија после прегледа за најбоље одржаваоцс и поштоваоце пољопривредне мехализацмје прогласнла Перу Мнладлновића, Мнрослава Симића в Славчета Милосављевића. Изложба ратарских производа Бнла је то изложоа рскордсра, најбољих пољопрпвреднлх пронзвоБача са овогодишњи.м родом. Стручна комисија имала је заиста много муке да меБу најбољима одабсре стварно најбол>с. НагрАду за пшеницу добили су Светпслав Симић ц Радојко СимлБ. Најбољп пропзвођачи кукуруза су браћа Бо рнвоје и Радивоје Михајловић. Најбољу соју су одгајнли Властпмир Јевтић и Ннкола Петровић. Најкрупније листове дувана нзнели су Топлнца Јевтнћ п Милица Богојевић. Најлепшс повртарске производе и.малп су Момир ПетровиН и Предраг Михајловлћ, а паприку Мнрољуб Милојковић. За сунцокрет су паграБени Мнлун Симић ц Пера Миладиновић. Најлепшс ознсговало цвсће показале су Мнлка Миловановић и Рада Ми ловановнН. Y духу народиог кулинарства Поссбну драж имало је такмичење у неговању старс срлскс Kyxnibc, у духу народле ба Пол>опривредни лроизводп прсд судом жнрија Смотра механизације НА 14. МЕБУНАРОДН1Ш ФЕСТИВАЛУ ФОЛКЛОРНОГ СТВАРАЛАШТВА V БЕЛТИНЦИМА СР СЛОВЕНИЈА ПРЕДСТАВЉАО НАС СЛАВОЉУБ АНТИН Традициопални фсстивал фолклорног стваралаштва, ко ји се свакс годинс почетко.м августа одржава у Белтинцима, општина Мурска Собота. са којом већ година.ма одпжавамо братскс везс. окупио јс овога лута фолклорне гру пс из Немачке, Аустрије, Ма ђарскс и Југославијс. На четвородлевном такмичен.у наш крај је представљао Славољуб Антић, истакнути интсрпрстатор изворнс народне пе с.ме из Дрспозца. Н>егов блок песа.ма о Морави иаишао је на леп пријем код публике и Славол>уб сс вратио са признап>см организатора фестивала. М. Д. штинс. За ibcra је владало noсебно расположење. Најлепше постављену софру нмала је домаћнца Радица ПстровиИ. Најмаштовитнју погачу испекла Јс Љиља Кркић. Цвета Савић имала јс најбољу погачу црепуља ру, а Бранка Савић најукусније млеко нз зсмљаног суда. Милован Ранђеловнћ је домаћин којл има најбољс вино, док је код ракнје конкуренција много всћа, па су назив шампиона подслилн Мнлосав ФилиповиБ, Љубиша Кркић п Рада Мнловановић. Х>естивал певача аматера — победио Ивица Главић Од 46 певача колико је конкурнсало па аудицију у фпналу сс појавило 11 најбољих. Уз њи хову песму и познате естрадне звездс Браннмира БокиНа, Далиборке Стојшнћ. Снежанс Момаковић и других, биле су то празничне вечерп за љубитеље народне песме. Интерссовање публике бнло је огро.мно, тако да јс за јсдну карту конкурнсало још три љу битеља народне песме. Прво мс сто освојио је Ивица 1лавпИ г.з Нових Карловаца код Инђије. Њему је припала награда органлзатора у вредности 70С0 динара. Славољуб Жикић из Доње Мутнице певао је у сво.м познато.м стилу, али по оцени жприја само за друго место. Трсliy награду поделили су Драган СтеванлБ ,из Параћипа и Боривоје Всљковнћ из Нпша. На дреновачкој летњој позорници публика је посебно поздравила успео наступ младог хармоникаша Драгослава Ннколића из Доље Мутницс. Вслико народно коло које сс по завршстку приредбе развило у шатору хотела „Европа” означило је крај четвороднсвном дружењу, н готово сви су пскрено зажалнлн што се фес тпвалскн данц ннсу прозужнли оар на једну седлшцу. Посебно признање и захвалносг публнке адресирано је на Организациони одбор Фестивала, Земљорадннчку задругу и реднтеља целокупне фештс Дуне-. та Петровића, који је са много труда, воље, знања и у.мсња учинно да дреновачки данн културс itxiajy висок ниво квалитета. М. Д. 6 Догодило се у Поточцу ЖЕТВА ЗАВРШЕНА — БОЖИНА ЊИВА ОСТАЛА Жетва је всћ одавно завршсна у цслом Поморављу, а у Поточцу један пољопдпврсдннк и данас чска оа услугу комбајна Зсмљорвдничкс задруге „Поточанка”. — Због неспоразума са Задругом око маниле, везива за комбајне, једкни комбајн у поточком атару пије хтсо да уђс у њсгову љиву, тако јс парцсла од 20 ари остала непожњсвена, a њеч власник Божа Вслисављевић, и даље тражи аравду. ЛЕТЊЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ (4) Одимпијада је готова — живеда олимпијада О Да ли и Параћин може да буде домаћин олимпијцима Оли.мпијска фсшта је завршсна. Радпи народ може мирно да спава и сан>а слагкс олимпијске сновс до неке нарсдне олимпијаде. Наша навијачка срца пре пуиа су бронзаним. сребрним и најсјанијим, златпим медал>ама. Сада, пресрећпи што смо свсту показали ко с.мо и шта свс знамо по систему, бржс боље. јаче, реорганизазујсмо начин живота. Одвика вамо се од непроспаваних но hit it поново учимо ла јс дан за рад, a noh за спаваље. Нема вјјшс слике у раним јутарњи.м часови.ма: Дан сс буди. псвци кукуричу. а из кућа допирс плавичаста, трс перава свстлост. Сада из кућа допиру зпици хркача и песпосна звоњава „инсиних” сатова. — Добројутро „олнмпиЈци". заслужили стс златну мсдаљу, спавајте сном праведника. Да, једна олимпијада је завршсна, друга јс мз дана у дан свс ближа. Бсоград се кандидовао за до.маћина јсдне од олимпијаде овог века. Прсдлажсм да сс ц Параћмн придружи олимпијској канди I Сатиризични yiao АФОРИЗМИ И златну браву хвата рђа. И у бескласном друштву класаће житарице. Савремена матс.матика: одузвма се од радника, да би 'сс множила бирократпја. Ко за све одваја од својих устију, нсће дуго. Друштво бсжи од својих пробле.ма: какав масовни иоП1НГ. Мирослав Дихштријевић Престанитс да бројите овце и прсБите на вукове — они су опаснији. He хватајтс ме за реч, ваљда н.мам нешто чвршће. Шта му врсди што јс научио да хода кад тапка у месту. Шта Бе нам нова година, кад ће.мо и у њој да живимо по старом. Шушка се — поиово ће неко да опаднс. Moxuip Станнсављевнћ Стакларима је много теже него политичарима. јер радс са усијаном масо.м. Не.ма више затварања у OOYP-e. Са неккма из других OOYP-a бнли с.мо заједно на летовању. Општннари су набавили веће количинс рачунских машина: спремају се за прсбројаваље викепдица. Миодраг Глигоријевнћ — Миган Занемарљив сам терет за друштво. Мерим свега 83 килограма. И брак без пото.мства је промашена ннвестиција. Довиђења на све четирн стране света, ја одох на пету. Доживотно се снабдео сировннама. Сви га носе на леБима. Миохшр Љубичић ЖЕТВА УСПЕШНО ОРГАНИЗОВАНА РАТАРЦИ ЗА ПРИМЕР Да уз мало добре воље жства можс да будс добро органнзована показује прнмет из Ратара. Месна зајсдница Ратари јс још хпја мсссца фор.мирала Шгаб за праћењс жствс. Жссва јспо чела 7. Јула п обавњсна јс за 11 дана, а да пи један мсштанин није ставио ника кву примедбу За то -ремг два комбајнсра пожњела су око двеста хгк f ipa. Најбол>е приносе у овом агару цале су сорте југославија’’ и „крагујевка' * сл 5.5 до 6 метарских цснти по хектаPV. М. Живг.овић датури. а дисциплину коју би смо гледали, требало би иза брати јавнкм гласа&см. Толи ко о олимпијади. Неумитио сс ближи крај сезоно годишњих одмора. Мпоги се враћају са пеке од морских плажа, опаљени сун цем и чистих иепова. Све чсш110 co иа нашим улицама чује-. — Дођи, имам добру метаксу. — Хвала. вишс волим доместику! — Запали један папастратос. — Добар јс. бољи је пего дрина. И тако. Ових дана ми одзвањају у ушима пеки волоси, платамони. каликратије. паралија и свс тако нека чудна имсна и нскс чудпс ре чи. Добројугро! Врсме је да се пробудимо из лстњсг дремежа. Иде бо гата јесен. треба напунити замрзивачс. подруме, оставе Треба крспути у школу. Сад нас чскају редовнс обавезс и слатки сиови о идућем легу. Разгледнице писао: М. Илић
ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА YMETHH4KE КОЛОНИЈЕ „СИСЕВАЦ” ЗАВРШЕНА „ПЕСНИЧКА ОЛИМПИЈАДА ’84” СКУП НАЈБОЉИХ ПЕСНИКА • Y финалу „Песничка олимпијада ’84” нашло се шест песника 9 На књижевној вечери 16. августа уручене награде и дипломе најбољим младим песницима СЛИКЛРИ УКРСТИЛИ ЧВ15Е • Владанка Рашић, Живко Бак, БорВе Мачукановић, Марцела Мунгер, Гвозден Крстевски, АнБелка Стоиљкоиић и Радомир ДиниИ овогодИшњи учесници Ликовне колоније © Mono * драма „Ортаци” 'Мирослава Димитријевића обогатила сисевачке ликовне дане шите, молим вас, да је ова Колоннја, порсд осталог, расадник оратства и |единства. И.ма нас m3 разштх крајсва наше домовине. Ја се овдс осећам као домаћин. Ово |е КолошНа нашег региона н вишс о н>ој треба да брину и сами уметннци са овог подручја, рскла У финалу „Пссничкс оли.мпијаде”, која је трајала у бвом лсибс.м псриоду нашло се шест младих песника, нај истакнутијих у нашој срсдини. Ова акција коју јс покренуо и видк наш лист нијс прошла незапажено код чнта лаца дана", а ово племе иито такмичсњс. донскле, раз било је летњу монотонију. Највећи број гласова члталана дОбио је пссник Мирослав Чопа и тиме стекао назив шампиона „Песничке олимпијадс". Од.мах за њих по броју гласова нашла сс Славица Благојсвић, а на трс ћем месту је наша најмлађа песиикиња Светлаиа Панић. Поред овог рангирања у ак цији имао је посао и стручни жири. Он јс одлучио да прву награду жирија додсли Светлани Лрсић, другу Мо.ми ру Станисављсвнћу и трсћу Дсјану Станисављевићу. На књижсвној всчери коју јс организовао Цснтар за кул туру и информацијс 1G. августа поводом завршстка ,,Пс сничкс оли.мпијаде”, љубитсл»и лспс речи ималк су прили ку да чују свих шест песника финалиста. а стиховс награђе них пссама читали су Симка ј Ћурић и Томислав Ђорђевић. ДУШИЦА ЈОВАНОВИБ: ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ Y4EHIIKA ГЕНЕРАЦПЈЕ Ои музине до иатеиатине • Душица Јовановић, свршенн ученпк Основне школе „Бура Јакшпћ” за осам година школоваља знала је само за петице Ф Велики број награда и диплома за лптерарно стваралаштво Када жс.тмо да говоримо о личности са супсрлагивима засгансмо, јер oceiiavo да нс можемо Оа Hahe.uo дочољно речи, да каже.мо оио што треба. Тако сМд се осеha.iu и прилико.н iicdaeiioi сусрета са јеони.и од најбољих учсника Основне школе „^ура ЈакишН" Дуишцом Јо eanoeuh, која је ооих дана бобила диплому о завршеној основној школи, Вукооу ииплому, диплому о завршсчој музичкој школн, а уз то, зао/bti.v оана oc.uoiodtimibet tUKoAoeatba у tbenc руке су спиле бројпе награде u dim ло.че са разних таклшчења. — Увек са.и желеЛа да сазнам ticuiTo ново, ошие. За- "•о сам упоредо са осндвно.и школо.и уписала и музичку и сОабрала си.ц к uieiip. Од са- .401 почетка ми је добро кре иуло. Лако са.и освојила ненознато, ссицала зиање, a плааиккцк г« i«if6o.i>n.\i оцечи.ча, скромно н си доста CHcOtteatba причила нам је Душнца о себи. Ова вредна дсвојчица .ино to јс речнтнја кад себне за клавро.Ч и себе нрсуочи у .ччлику, кад уз.мс о.лооку it у cvtix yhcl’d veojy dyiuy tt 1П.1ГЧПТ. Bin puna лигерарие сскцц. /е пуна jd Hdtpada којс oaa чллдо noereca oceoju.ia: .,Пссиичка ружа — I p\’*a'\ upon naipada (рСшонално 1(1КМичсч,е v Kutdtvl. I1n„a natpaOa petuottajitc ПеспичKd mituf)cic, iipaa iiatpada 7 глумци параћинског Позори * шта. Вреднс награде и дипло.мб које јс организатор припрсмио за најбољс пссникс, тако ђс су мм уручснс овом прилико.м, а Славици Благојсвић Јапорки Марковић и Момп Јанковићу уручснс су наградс и днпломс за успсшно учс ствован>с на исдавној региона лној с.мотри литсрарног стваралаштва под називо.М „Песничка ружа — Гружа.” Пријатно изненађење за младс песникс био јс гост вс чсри Ђорђс Петковић, истакнути пссник и јсдан од најистакнутлјих културних и политичких радника. Ђорђе Пе тковић се овбм приликом прсдставио своји.м најновијим пссничким остварсњсм, и при сутнс упознао са стањем у култури нашс олштике, онако како га он саглсдава као јсдан од покрстача многих акцнја којс данас успсшно живе. Млади параћински сликар Срсћко Здравковић обогатио јс ово вече и дао подршку једној оваквој акцији, даруjvhn дссст својих слика побсдницима овс плсмснитс акције. на „Песничкој олимчијади 84”, бројне награде са ошиTtnicicux кочкурса литсрарног стваралаипва осиоваца... — Моја иастаокпца српскохрватасог језика Љиља~ на Стаиојсвић је доирим делом доприиела за сав мој успех на литерарнпм пољу. Она јс осетила таленат у Menu и просто ми нарсди оа нашиием iieiuto. Тако је иастала и иесма „Дто.и жита’ са којоМ сам освојила прву паграду иа Песпичкој олимнијади" и ирву награду у Knithy, чули с.\1о од Дуишце ЈоваиовиЈг. Фпзика, математика, фран цуски, cpuciZQxpeaccuu jc.vuz :zoiuapiza, само су део прсдмета из којих је Душица хчествовала на такмичењима разиих нивоа и постигла занажсне резултатс. Kaizo co све то постиже, питали с.мо Дуитцу? — Мора да ее ради. Ја eo.itlM дл CdM anuixcotuiiid' Члап сам cetiX cetzuuid li чро cro uc стижем da руча.и кзMCby ociiodiie u музичкв школск n i.uehv ceux rttx обавсза. OdenjuM Gpe.ue u за забаву, e.ix'iitdM mv3Ukv, чигг.м KH.utc, Шетам ca dpvtapmiaAta. Huje \m icunzo da ce toлико апгпж\ јеи iep ro padii.a u3 b\'6aeut тако paott u .иисли Д\иИ(ца Jodanoeun, cdpiuenu \4entnz Ocnoaue tnizo ie itf5\ pa inictuuh", Kouutf”, upcdcedntnz омладип iKC nptamnaduje Hiizoie, 6vdyhu cpedn.oimzoiau ca ttpeo купацијом da жиаотпи noiUft nocaevu мсбициии. CJ. Живописно тгрпстичко 'ЛССто Сиссвац прву половниу авггста noK.ioini.io ic г.мстпипнМаа, лИковни.м ствараопнма, овогрдншњн.м учеспинима Колоније „Сисевац ’84”. Дессти пут no pc.iv па палппа.ма iv>xHOKvnaickHx планппа pabanc cv идејс a машта слнкара нх је на платну претварала v всчност. Владанка Рашнћ из Kparvјевиа, Марцела Мунгер нз Загрсба, Гвоздеп КрстевсКл ц Ан Велка Стоиљковић из Скопл.а, Жнвко Бак и Бранко Цонић из Бсограда, Борће Мачукановнђ из Нпша и Радо.мнр Дннић нз Параћина, мчесницп овогод;плн>с Колоније. заокупљали cv пажњг тгриста и нзлетника Сисевца. А Сисевац ic већ навикао на овакве гостс, ппстворио је ове дане у знак Колбнн1'6, а мнопт гостп cnoi боравак vrabaiv баш v ово време. V .mopv зслспнла прошапапог разпобојни.м букстпма мнриспог плапицског цвећа, слнГАЛЕРША ЗА ЈУБИЛЕЈ @ Поводом десете годишњице рада и постојања сисевачке Колоније, Ј1. августа у Завичајном музеју отворена Галерија са изложбом слика насталих у времену трајања Колоније од оснивања до данас @ Галерију отворио Борђе Петковић, председпик MOK ССРН региона Шумадије и Поморавља @ Милутин Милошевић, потпредседник Скупштине СР Србије, поред представника културног и јавног живота општине и регпона, присуствовао св-ечаном отвара њу Галерије © Разговори о улози п значаЈу Колоније и промоција књиге „Дани терапије” Момира Станисављевића у Сисевцу Поред традииионалнс Лпковне колошпс „Сисевац" август у граду па Црници обогаћен ie ]СД1Г.|.м -значајним кулггрни.м догабаје.м. С иуни.м право.м може.мо pehii да је отварање Ликовнс галеријс изузсшо значајан културиц догаБај, јер кида сс једно гакво богатство даpvje граду не.ма бољег пзраза. Најзад, дугбгодНипви can Kvnivpniix посленика претворсн ic у јаву. Град на Црницц добио је Ликовну галерију, а слике које су насгајале v дсвеггодиш.„с.м ipajaiuy Колонијс свој до.м. ■ iin|е случајно што ie часг отварсчоа liuicpnje пиверсна ut/iux uil i ivOxjiin садашње.м предееднмку iViGK n peinoHa ixiyAiaAhje и ио.морав- -i»a, a paitiije ceicperapv Даједимце културе н једном од водећих културних радника иараiunia, ieP. са таквим ciioun.ua on је пре десегак годнна започињао MHOie iinoimpcxe кораке y овој оОласти, нашга ce, поред осталог и осврнсо отваран-пи Халерпју. — Заиочета са љубављу н ствара.1ачко.м crpeiiibo.M, нз године v годину, она ie све више добијала у свом iuab-iiv и колоpiiTv ц везивала је ову средину све јачпм емоцијама за cede. ТурНсгНчко место Спсевад, подвучено ie на географској карти. још јсдном цртом, као место пријптељства н дружења. стваралашгва н љубћвн. To |е сада и сликарскп — у.метпнчки Сисевац. За дссст годнна рада Лшсовнс колопнЈе, кроз ово старо напуштеио рударско, сада туристичко насеље, прошло Јс 67 слнкара, гра<|шчара, bu^ipa, Н.ч разннх крајева name земље, цз готово свих ваших рспуо.тпка. Посебно ie значаЈмо прНсуство у.мстнпка пз наше и суссдних општпуа, али н нз светских метропола, Париза и Лондона. V овнх десет година оевајалп су овде уметIIIHIH нове присторе, надахну ти лепотом Kpafa, niicniipHcaiip Спсевац као инсппрација карп са разапетн.м платни.ма. Права пдпла са којо.м с.мо се срели нсдавно. Рај за око и \хо, тврде слнкари Koie с.мо обилазцли по пропланци.ма Jvжног Кучаја. Шта кажу уметннцп? — Десета ie година како са.м у спссвачкој Колопијн. Запиљуди.ма и културом нашсг завичаја. Ликовни СисеваЦ |е постао плс.мепитп пзазов за уметника и с тога што иружа обил»е тема и пнспирашна, стваралачку слободу, што није те.матски ограппчен. ликовна колони|а у сиеевцу је и летња школа умстностн, има и одређену neaarouiKv функцпју. Уз афирмнсанс уметнпке, уз професоре ликовних акаде.мнја, нађу се сваке годпне и млади, како из name средипе, тако и са стране. io дружшве зпачи и проверу и подстрек. v.i.iKe, акварели, цртежн и скулпгуре кош.ма с.мо данас окруженп плид су .машге и ствараља шсздесегак у.метника из првнх девст колони|а. данас с.мо копачпо у cpehiioi прилици да ови.м у.метничкц.м дслима .може.мо да пружп.мо уточиште. до.м, галсрпју v којој he ова и сва будупа дсла uoia настапу v сисевачкој Колонији напи своје меето, и одаклс he Kpeiam у разпа .места, па изложие, нред лублнку за icoiv cv н стварана — где he се, као своjoi Kvriii, Bpahaiii, пагласпо ie tjupbe нетковиБ. Ово.м прд.шко.м Bopbe ПетKOBhii ie подсегпо да ie СИЗ KV.nvpe п.мао пуно разумеваље и велпко ангажопање оки стваpaiba услова за рад, како ЛпI. —ic колопијс у Сисевцу, тако it за афпрмаццју ликовне у.метHociii v паше.м гради. За дапашњу JliiKouiiv la.iupniv ве.шкп.м .1C.IO.M ‘заслужПп cv ц радвицн Завцчајног музсја icoin cv уз впше него скри.мна средства, уз сопствено ангажовање и рад оспособили npocTopnie v Мгзеiv и прегворили v цзложбени простор. На крају, Bopbe Пстковнћ ie изразио iiajochv захва.тосг снп.м лосадаппБп.м учссштпма Лпковне колопнјс v Ciiccbuv, icoin cv из разнпх крајева дошли да увелпчају ову спечапост за допрпнос којц cv дали афир.машпп Колонпје п пиковцо.м богатству нашега града. па.м ie краггјевачка сликарка Владанка Рашнћ. — Колошпе cv поссбио важне за .младе људе, а срединн, општшш н граду представљаiv право богатство, чули с.мо од младог .максдонског у.метннка Гвоздена Крстсвског, коin ic ппспирпсап рударскпм Сисевцс.м п Дано.м рудара vpaдно слику на TV TC.MV. Након отвараља Галерије, v Сисевцу, у присуству великог броја у.мстннка и гостпју, промовнсапа ic књнга Момнра Станнсављевића „Дани терашпе” о којој ie говорио песнпк Мирослав Димитрнјевић, а стиховс читала Симка Бу.рић, глумина параћипског Позоришта. Разговорн који cv то.м прнлпко.м Bobciui v Сисевцу о улози и значају колопнја побудпли cv велико интересовање п многи прсдлозн н ндејс pobenit овде послужлће корисно v будуће.м раду. С. Ј. РЕКЛИ QY О КОЛОНИЈИ МИОДРЛГ АНЋЕЛКОВИЋ, акадсмскн сликар из Hinna: — npiiiarno сам изиенађен опако дугим н успешним животом ове Колопијс. Она нам је пружила максималпв могућпости за рад. Међутим. и ова Колонија мора да се бори за достојанственост ликовнс умсгности и ликовпих стваралаца. To је задатак ие са.мо one, него свих колоннр које раде широм паше земл>с. СРЕЋКО ЗДРАВКОВИЋ, сликап из Параћина-. — За све пас који пемамо vi t’Mc пзпгчу акааемпсог сликпра ово јс једна својевр сна. школа. У могуИности смо да сазнамо и научи.мо неке HORC ствари од наших старијпх ri ncKvcHHjHv колега. АНЂЕЛКОВМЋ — БЕЛЕ, сликар нз Параћк на: — Ја сам учествовао са.мо у раду one Колонијс и ве зпа.м каквс су другс. Било ми јс задовољстсб да ради.м и да св дружим са колега.ма. Али, имам и једпу примедбу. зашто у Сисевцу, где живи КоЊсгова суграђанка Апђелка Стоиљковић слаже сс са мншљењем колеге н наглашава да v ово| радној атмосфери човек мора да ствара, што ic, из. *,1с- . by осталог, |сдна од Иозптппних страпа оваквог дружеља ’ у.метнцка. V еКНПП ОВОГОДП11ПБИХ учсс- ‘ ника Колоније ie и Марцела Мунгер. сликар нз Загреба. Слпкарка са четрдесетак групипх it четнри самосталнс нзложбе поздравља овакве организационс подухвате културних ; посленика са јсдном малом примедбо.м, да би умепишн требало да буду v ближе.м контакту са удруженим радом, да да1v већн допринос v опле.мељс * h>v средине v ко.|ој проводс овако лепс дане. И позпатц београдски графи- • чар Бранко Цоннћ ic сличног мишљеља. Јсдап сисевачкп лсп . тир vpaben Цонићевом всшто.м руком (један сличап .му ie до- • пео овогодшшву Мајску награду) требало бц да подсећа' организаторе да v будуће програ.ме Vnecv и обнлазак радипх организација. На тај пачвн бнрадни људи боље схватили згу; што одвајају динар, а као гостц радпе организације у.метниии би то.м прилпко.м моглп да ураде н поклоне фабрици по један рад. Једно од љсгових раз.мишљап»а ie и учествовање м раду Колоније nai.M.iabnx ликовних талената, vneniiKa оСновнпх школа, па чак н деце прсдшколског узраста. За ibiix би ово била права сликарска школа н верује.мо дала би позитивне резултатс. — Ја колнију осећам кас двобој. Човек се овде на нск,- на^ чин бори, подстакнут сг аралачким те.мпо.м колега, настојн да што више и боље урадп, да искористл obv радну атмосферу и своЈ боравак v колонији оправда, чулп смо од млАдспг.ован.ви раћинског сликара Радбмира Дпнића. г,,гг Peba.iv се вмсна овнх уметвика, н.ихова уметничка надахнућа и разноврсна тех.чика, дуга прекрасних 6oia дуго лебди над свести посетаоца, где преовладавају раскошни колорптп др. Bopba Мачукановића, сликара а.матсра за кога ie ово дружење са професионалцизла веома лепо и богато искуством. Задовољни cv у.метницп гостопрпмљ-.шошћу н органнзатором чпји ie покушај да ове ликовне дане обогатп друпш кгл турнпм садржајем урођен богатим п.тодо.м. Наи.ме. монодра ма Мирослава Димитријевића „Ортапн” v интерпретацији ТомиСдава БорБевића, глумца параћинског Позорпшта н режнiii Боке Обрадовића била ic право освежење за уметнике и госте туристичког Спсевца. С. Ј. лонија, нсма ни једве слике насталс на овим просторима. МИЛИВОЈЕ ВУЧКОВИЋ, сскрстар СИЗ-а културе: — За ових десст година све што су домаћини радили. радили су без икаквс матсријал не накнадс, са изузетним ентузмјазмом и жсљом да боравак ликовних уметппка У овој средшш будс што креативпије. Ово исгичем са посебним задовољство.м, јер ово је Ко лонија не СИЗ-а културе, већ радних л>уди Параћина. Они су своји.м директним ангажовањем око рада Коловије („Грза-турист”, Фабрика цемента „Нови Поповац") о.мо гућили да ова Колопија успешпо живи свих десет година. Било је и година када се Колопија палазила у кризи, али захвалујући ептузијазму послсника у култури и великом разумсваљу самих учеспика Колонијс, кризе су превазилажене. Данас је Колони ја па здравим ногама и пред ставља једну од најзиачајпијих културпих мпппфестацмја' у овој среднии.
ЧЕБУНАРОДНИ ТУРННР РУКОМЕТАШИЦА 30. АВГУСТА ЗА ОСМИНУ ФИНАЛА КУПА Спобоиа из Тузле у Оараћину Послс бнвшег прволигаша Галенике и Радничког из Крагујевца, пред Једннством је садашњн прволигаш. Сусрсг са Слободом из Тузле права је инспирацнја за фудбалере Јединства Најуспсшпнјн наступ у бор бп за Куп Југославије од осннваља до данас, нма шансс да прославп Једтшство. Кад се сазнало за резултат нзвлачења парова, v Параћпну су дторасле амбпиије за улазак у осмнну фвнала Купа: — Веома смо задовољнн што пмо добилн за протнвника у Купу тузданску Слободу. На нашој странп су неколнко одлучних чинилаца, јистич Мо.ма Томић. Y разговору са н»и.м је и фудбалернма и ми с.мо се уверили да треба рачунатн на „факторе изненаБења”. Спгурио да је жеља за победом јача у табору „зеленпх”. Друго: традиција је на страни Једпнства. Две годннс они не знају за пораз у Параћнну. II треhe, најважнијс: ово је њихов иерен и њнхова верна публика. Ако здравље нпкога не нзда, Јединство ће настушгМ у најјачем саставг и са пуном ннспираином. Овај фудбалски празнпк, 30. августа у 16 пли 17 часова, то ће се накнадно утврдити, сигурно he привућп бројне навијаче не само из Па раћина „ околннх села/већ н љубнтељс фудбала »з ,лморав ског трограђа", о че.му веН су rie успаљеие навијачке страсти. Треба на крају изнетн н јед пу интиму тренера То.мића. Он је д-агуран да „зслени”, уколи ко се сусрет завршп нерешено на пенале могу да савладају и Звезду. Капитен Пеливановић је у својим жељама још нскључн вијн: — Ми 1мора.мо. п хоће.мо да победимо. Надам- се ,па ћемо проћи. Расположсње међу иг рачнма је добро, а ја се сећам свог наступа у Tilmokv против ,Динама" када је био одлучан „фактор” подцењивање. ' До меча одлуке остало је ае дам дана и сигурни смо јед но: Јединство ће заиграти пу ппм срцем п пред пуннм стадионом. Та два фактора су увек одлучнвала, па нека иас hi овог пута одведу у победу. М. М. ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА —ЈУГ Тројка „Палилулцу" Јединство •— Палилулац 3:1 (0:0) Стадион: Јединство. Гледалапа: 2.000. Судија: Павловпћ (Чачак) 6. Стрелци: Мнрковнћ у 48. Каш *еварац у 63. п Милић у' 63. за Јединство a 3. БорБевић v S3, за Палнлулац. ЈЕДИНСТВО: Богосављевнћ 7, Анђелковић 6, Петковнћ 7, Каштеварац 6. (И. Ilarfh), В. Панић 7, Миленковић 6, Милић 6, Матић 9, Мнрковнћ 7, Стефановић 6, (Мнлнћевић 6) и Костић 7. Старт v овогодпшњсм такми се Мнрковнћ четву у, Другој српској лигн бпо је врло успешан; He може се пзрећи најласкавија оцена прошлонедељиом сусрету због нгре, која није била на виси ни, али зато резултат оправда ва очекивања бројних навнја ча којтт су дршлп ria поздраве ..зелене” послс лети>е паузе. , Неколико брзих акција нз првог полувремена ипак су иас подсетиле на Јединство из-про текле- сезоне и право је чудб како гол није раНлје пао. Тре ба нстаћи и про.машенп једана естерац из кога је Мттрковнћ погодпо стативу голмана гости ЈУДруго полувреме бнло је много интересангннје. Најпре искупно постигав ши гол само трл дппгута послезвиждука судиЈе Павловнћа. Јединство је н даље нападало, а једну шупљтпгу у одбрнк ис користио је робусшн 3. Борђе вић, продро соло н ијзедначио резултат. ПобИда, и поред из ненадног пзједначења, никако није долазила у тштање. Костн ћу је бнла довољна једна лоп та, да с н»ом дође до корнер линије, а онда је „својски” за врне до усамљеног Катптевар ца који са пеналтика пласира лопту на немоћног го.пмава Томића. И даље се ређају папад за нападом. а Милнћ ко ји пнкако да пронађе онај „ко нац што дело красн", у 83. КОШАРКА МИОДРЛГ МИЛЕНКОВИН: МОРАВСКА АРТИЉЕРИЈА СТРЕЉАШТВО: ОПШТИНСКО ПРВЕНСТБО МК ПУШКОМ У нову сезону fa ствелмшта • „Штофарци” тренирали, а „стакларци” скоро бгз тренинга наступили на првенству с Да бн се стрелии npimpe.\mлп за један циклус такмичења. посебно кад је то тростав за малокалвбарску пушку. потребно је нај.мањс трн мессца тренирања. Како то учиннти кад у Пара ћину још увек пе.мамо стрели штс за ово оружје. Једино рсшењс oil’io је путовање у Буприју, на њихово градско стре лиште, a то за екипу значи 4-5 часова дневно. Да бн стрелац био сигуран v оствареље норме за учешће за првенство Јутославије и Србије потребно му је да направн 30 до 40 тренннга. Ово треба „бацити на оловку", па вндсти колико ко шта. Стрелпи ИВТКТ „Бранко Крсмановић" вежбали су тако два месеца, док су стрелци из стакларскс дружнне, очскујући своје стрелиште (узалуд) обавили у Нуприји 5-6 трениига. Рсзултатн који су постигнутн на одшпшском првенству, ипак су добри. Такмичење је окупнло 12. августа познате и искусне стрелце који су ималн снаге да надокнадс нетреннрање. Учествовали су стрелни нз ,ДСуљсг’ и јзранка” и прво место освојио је Милорад Нпколић с 490 кругова, други и трећи су бнли Милорад Коваче вић и Зоран Милојковнћ са 481 кругом; с ■ тим што је среорна медаља прнпала КовачевнВу, који је имао чак 16 цен тара. Треће и четврто место делс Срђан Ракић и Зоран Којип. » НАСТУП НА РЕГИОНАЛНОМ ПРВЕНСТВУ Y Нуприји 19. августа одржано Је региопално првенство за јуниоре и сенноре у гађању МК пушком тростав 3x20. Екипа сенпора ИВТКТ „Бранко Крсмановић” „убила” је 1404 круга, док јс екипа нз „Куље” била слабнја за 8 кругова. Y поједнначној конкуренцијн најбољи је бно Зоран Mimojковић са 486 кругова, а за н>1ш Слободан Костнћ са 468, Милорад Ковачевпћ са 467, Срћан Ракнћ са 466, a no круг два ма н»с имали су Слободан Стојковић, Милорад Николић н Зоран Којнћ. Запажен резултат постигао је и јуниор Зоран Петковић, којн је освојио бронзану медаљу. Meby девојкама најуспешннја била је Наталија Рпстић, док су Вера Радовановић и Еввда Радовнћ овога пута гаћале испод својпх могућности. С. Здравковнђ 1Лпана^ минуту све завршава. Предиб лао је голмана и двојицу мгра ча и ушетао се у мрсжу. Победа над Палилулцем бт< ла је врло значајна нз разло га што јс тренеру Томнћу био на располагању „натегнут" иул. Одсуство Пелнвановнћа, на сву срећу, надокнађивао јс кзузетним заддгањем, најбољн на утакмицп, Аиа Матић. Он је успевао да стигне на свако мссто, да спасе лопту, д упос ли нападачс. М. Миленковић ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗНАД РЕЗУЛТАТА В На турниру су учествовале екипе из Свилајнца, Бупрн је, • Параћша н Берна (Швајцарска) Жевскн рукомет све внше осжаЈа cmmantje љубнте.-м спорта. Накои з.^зтне мсда.-м ч ><а О.тампиЈеким играма жепскн рукомет добиће још вишв приста.тттп«. Дл Параћии солв нахмегажа рукометагпвдо, показао је Познв пв турклр који се о.двпЈао иа паркегу спортске хале ,,7.јулп”. На турниру су наступпдг четпрн екп пе Ункбер мз Берна (Швајпарска), Pai пхчхог нз ПупрвЈе, Рлдпнчког П вз СввлпЈвпа в ломаћнцс туривра Текс гнлац вз Параћква. Y фвиишом мечу за твтулу иајболе екипе, бориле еу са рукочеташице Тскствлца и Унп берва. Накоп неретепог резултпта 14:14, титулу наЈуспешнијпх освојпле, су рукометапти^- гостију пз Берва, бо.хнм нзвоВењем седмераца (17:15). Осталж резулчлтн: Радничхи П (Сви лајиац) — Тектилац 13:42; Униберн — Раднпчхв (НупРиЈ») 20:19. На крају трсЛа рећн да је опо двозневво дружеље ружомстагпнца протекло у мзванредној атмосферв. Дома ђнце гошћало вз Берна у чнјим редо внма игра и ваша земљакнтва Наднтра Стгаћ (Бошљавк), биле су руко.меташвце Текстндпа. За то време склопл-спо је нераскпдиво прнјатељстао, к остало Је обећање да ће се пдуће roanне сусресгк у ШизјпарскоЈ. Учесиидс турквра су измеНу два меча посетн4е >» напту радну органн1зцију ИВТКТ „Бранко Крс.мЈановнћ”, где су се упознплв са пронзводмпм зроцесом в раднкм људима овог тексгвлиог гигаита. УЗРГД^ ЛЖ—У nilllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllKIIIIIIIIHIXIinillll' = ■ 1 ■ I _ ПРОДАЈЕМ ладу „^тандард” V возном с»ш>у. Слободан Костнћ, Момчвла Попоинћа бр. 17. телефон: 54-788. брду. Обратитп се на телсфон; 51-139. После 20 часова. 3AMEHE ПРОДАЈЕМ плац В ари у Лозици. Упитатн на тслсфон: 55-166, сваког дака од 15 чпсогп. ПРОДАЈЕМ внноград са воћнлкоч 24 ара изнад мотела (Пгтловац) погодзн за трв власнкка. Славол>уб Ружић. Раде Кслгчара бр. 2 napahini, гелефоп: 35-755. Назватп сваког длпа после 2G члсова. ПРОДАЈЕ.М јсднособап стап V цогтру грида. Телефон: 54-445. ПРОДАЈЕМ на Караћорђсвом брду 13 арн земље. погодне за воћ 1как. Упнтати па телефон: 53-384. Драган Голубовнћ ПРОДАЈЕМ хнтно плац 20 аВч Y полножју Ч\-каре, теллфон: 53-045. Посде 21 час. Јаван Стефановнћ, Градскн’ кеЈ 5/16. ПРОДАЈЕМ дизел-агрегжт, за полнваклс. неупотреб.тлваи. Телефон: 56-445. Улнца Косовска бр. 19. Па- ]-ићпн. ПРОДАЈЕМ ауто ..Р®но 4”, у.доб ром стању. цс«а повољна. Телефон: 51-506. Всљковић Банс, Бранка Крс маиовнћа 70. ПРОДАЈЕМ елекзрнчну пећ „цер" од 6KV употребљавану за Ј»ДН¥ сезону н дечЈа колица са двоструком иаменом. за лежале и седеи,е. коришћева месац дана. Телефои: 54-833. ЈовамовиБ. ПРОД.АЈЕ се внпоград од 13 ор« са викендипом н* КарађорВевом МЕЊАМ Јелнособан комфораи у првземљу у Hinny за одгокарајући у Параћпну. Љубица Сто Јановнћ, Браика Радпчсвнћа 3/2, зплефоп: 018 41-164, Нпш нлн у Парићипу телефон: 54-794. ОГЛЛШАВАМ нсважсћнм сервисву кв.ижицу за вознло „застава 750 ЛЕ”, броЈ моторз 903471 и број шаспЈе 00892613, купљспо 7. V 1984. годпнв, у .Даставк — ауто", OOYP „КосмЧ — Параћки” у Параћкпу. Добромир Радосав.%еввћ, Сок® Saita, Њсгошсва 2. ОГЛЛШЛВАМ певажећвм сведочавство о завршвпој осмогодвшнлј школн „25. мај” у Поповпу ка нме Горана Радовановића пз Бошн>ана. ОГЛАШАВАМ сведочавство осмог разрсда певажсћнм вздато при Радничхом уивверзвтету, на ту. Звонка Јсвтвћа Рашевица. НздаЈсм трособиу комфорну кућу ва дужв пернод. Пнтати на телефон 53-668, Врапчаиска 22. На камату ие морате чекатн годнну дана, поручу ју из Основне банке ,Југобанке” — Параћин. 19. августа у 13.30 кспод вадвож мка код ' Давндовца изгубљека јхлна са гумом. Нагржла налазачу јавптн Славн ј бвблиотеци тел. 53-025 LflllllllllllllllllllllllllllllllUlllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllliilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllil Прилреме утону а ПОСЛЕ ЈЕДНОМЕСЕЧНЕ ПАУЗЕ, КОШАРКАШИ II КОШАРКАШИЦЕ ОКК ПАРАБИН ПОЧЕЛЕ CY ПРНПРЕМЕ ЗА НАСТАВАК ТАКМИЧЕ ЊА Y СРПСКОЈ КОШАРКАШ КОЈ ЛИГИ Y првом дслу првенства му шка екипа заузела је сед.мо место, иако то место до краја задржи, стиче услов ла ybe у новоформирану Српску лигу, која ће се играти следеће зи ме. Првенствена трка почиње већ у недељу када кошаркаши гостују већ у Смедереву. Девојке су поче.че своје при иреме нешто ранкје, јер их очекује велика борба за очува н»е првог места и квалификг ( Ја за другу лигу. На окупу су све играчице, осим Елшце Ми лошић која одсуствујс због обавеза на факултгту и Миле нс Живковић због поћреда. Екипа је већ одиграла неколико пријатељских утакмнца, а последња проба је у четвртак када сс у Нпшу састају са друголигашем Студентом. Y недељу 26. августа у Хали спортова y 18 часова девојке стартују Y првепственнм борбама са екипом С.медерева. М. Милошевић ГПРО „13. октобар”, OOYP „Трговина” на свом новоотвореном стоваришту у улици Моше Пијаде 76 (бивша Циглана) врши продају свих врста грађевинског и инсталационогматеријала. Посетите нас сваког дана сем недеље од 6—14 часова. Телефон: 53-698 или 53-405. Ha ochobv одлуке Извршног одбора Скупштнне Општинске самоуправне ннтересне заједннце здравствене за штите Параћин број 01-447/1-2Ц од 31. јула 1984. годинс, комиси|а за продају моторног возмла раслисује: ОГЛАС ЗА ПРОДАЈУ ПУТНИЧКОГ ВОЗИЛА ПУТЕМ ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ 1. Продаје сс путничко возило „Застава 101” v возПуТвМ ,aBHe J1,f4,ITa4»le са почетном цсно.м од 81.000,00 динара. 2. Лицитација ће се одржати на дан 1. IX 1984. годнне са почетком v 10 часова. RniJl’>nVTHH4KO вознло се налази v гаражц испод „Југосова " Же Се разгледати сваког дана од 10 до 12 ча4. Право учешћа на лицитацију и.мају сва правна и физичка лица, која пре тога положс на ммс депознта 10 одсто од почетне цене. 5. Купопродајни износ ie у нето износу, а трошкови пореза. таксе и слично падају на терет купца. 6. По окончању лицитације уплаћени депозит биће враћен учесницнма, изузев купцу комс се његов депозит урачунава v купопрода|ну цену. КОМИСИЈА ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ ^•niiiiniiiniiiniiiiiiiiiiniiinuiiuiiiiiHHiiiiiiiiiMiiiimiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinimHiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiii’.^ | Ооратите пажњу ® Обратите пажњу | Уколико зндате, адаптнрате нли дограђујете ваше е = стамбене објекте^радови^ће битн 20-одсто •јефтнниЈИ ако = = сте члан Стамбенс задруге „Дом” у Параћнну. - 5 Крагујевачка 4, тел. 54-740 Г | Ооратите пажњу Ооратите пажњу g ^iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiimiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin" Лист Соин1а.и«личкиг савсза ралног варода општнне Параћка кзмЈе Центар за ку.тг\1 *У ■ фсркгаеан * ..Параћии" — Параћвл. В.Д. двректор Мнодраг БлвгоЈевнћ Главни н очо ии уреднкк Славол.уб Обрадовпћ. Нзаапачкн савет: Нада Бранковнћ, Момчило Вучкомћ, Светнслав Жквкози>1, .МнлмоЈ« Илнћ, Нада Јованокић (заменик председпиха) Снежапа Јосановнб Бориво«е MapiuiKODHh. Славољгб Обрадовић.' Жггвочо Стојановић. Жиојнн Томнћ (п^дседхиж) и Јован Томнћ Ypebyje Рсдаг.цмонх колегнЈум, главнн н одговорнн ' еднпц Сгавол. б Об адовић, iioMiiiapH: Снег.ина Јовановнћ. Мнлнца Жнвковнћ, Мнрослав ДшпггрпЈевиМ. Мнлнвоје Илић (технмчки урезник) н Ммо.дрм Мплснкивић. Лдрсса рсдакци]»- Максима Г г 'гV Поппамскн fax 38. Телефоии: Глшчп ч олгоаорнн уредвак (035) 52-35?. иовжтарв (035) 53-694. Пр=тпдата: годмшна 2S0.0Q, дмнара, полугодишнч * 125,00 дкнара за пмостранство дво .°₽,'°Г Жи J pa4VH >мтра зв кулхуру в информнсши 63504—603—1973 код СДК Пвраћжи. Шгшш ГРО «Јлас” Бео град. ВдајковиНева I, тедефои 340-551 (011). Тмраж 11000. струко. Р Р Y
БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА ГОДИНА XI ■ БРОЈ 265 ■ ПАРАННН 5. СЕПТЕМБАР 1984. * ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДР¥1Е СГЕДК ■ ЦЕ11А iu диллга •aillllllllllllllllllllllllllllllJIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIIHIIIininillllllllllllllll^ | Y CYCPET РАСПРАВИ О ПРЕДЛОГУ ЗАКЉУЧАКА | I XIII СЕДНИЦЕ ЦК СКЈ КОННРЕТНО = Прсд организацијом Са- = всза комуниста- општине = Параћнн, као уосталом и Е прсд целим Савезом кому- = ниста, на базн закључака = XIII седннце ЦК СКЈ, јс бо- = гата н нзузетна партнјска = активност од које се очеку- = је, а од чланства н органи- = зација 11 тражн да својпм = допрнносом крене са „рас- = кршћа застоја” путем који Ц је 'дгсторнјскн опредељеп, чи = јн су Ш1ЉСВИ јасни, а домет = са.мо уз изузетне напорс. Од = члаг.осд Савсза комушгста = у овој расправи се очекује | да поштено, одлучно, бсс- = компро.мисно, једном речју Е комунистички отворено раз = говарамо о присутннм проЕ блемиада са којн.ма се суоча 5 ва ова средина, али н о ста = љу и проблемима у самој Г организацнјн СК чија аван = гардна улога остајс неспор * = на. алн и чнја одговорност = мора да будс у одговарају- = hoj сразмсрн са његовом во = дећом улогом, снагом и угле Е до.м. Н>сгов је основни зада Ц так да покрене распрдву о = битни.м и идеЈшш питањи- = ма, подразумсвајућн лре све- = га крнтичност према себи м Е сопственој пракси. Савез = ко.муниста није пред страЕ тегијом промена своје борЕ бе и класе, већ пред про.ме- = на.ма у оспособољавању за е ефикасније и јединственије = спровођсњс те стратегијс. Е Савез комуннста као идеј = но-политички водећа снага = нашег друштва мора да па = ђсодговоре на одређена пн- = тања и да са иелокупно.м Е класом спроводн у дело одs ређену политику л зацртане = правце развоја. Баш због Е тога се Савез комуниста на = лази пред једним од најте- = жих револуционарних исЕ пита у својој исторнјн. = Мора отворено, не само = да се каже, већ и да се на1 прави лрави заокрет у по- = нављашу дсла чланства, па и = руководства, да ствари нс = могу да се посматрају неза = интересовано, иеборбено, = без континуитета у акнија * Е ма. Исто тако чланови Саве = за комуниста пе могу насту = пати са позиција власти, ори i јеитишући се л деловатн = методом днректнва. Савсз Е ко.мунмста усмерава, а рад = ннчка класа управља у своЈе = име. = Y нашој срединн мма о = чему да се разговара. ПолаЕ зиште у расправа.ма у Саве- = зу комуниста свакако he би S тн конкретна ситуација сва = ке конкретнс органлзациЈе | понаособ. Уз критичко са« = гледавање стања и задата- = ка, без бежања од афир.маi цијс онога што Јс добро, = али и констатације и оног Е што не ваља и како га про = менити, произаНи ће јасни = циљеви и задаци за активно pllllllllllllllllllllllllllUIIIIIIUIIIIIIIIUIIIIIIIIIIUIIIIUlllll ч ПОСЕТА S 5 РЕПУБЛИЧКИХ s $ ФУНКЦИОНЕРА | Разговоп • 'са привреднииима Ј •> Страна 2. s *............... .........1 И ЖМО I сти на плану деловања свих = радних људи н грађана, a = посебно пре св»х члаиова Савеза комуниста. Y расправама не бн било = добро да се npebe са.мо на = крптнку свега и свачега, а н заобилазећи сопствену срс- е дину 1! себе, јер то није = цнљ и не би дало резултат е којн се управо очекује. Али, = то не значи да не треба ра- = зговаратн о свему. Јер, ЦК = СКЈ је позвао чланство, ор- = ганизацијс и руководства Са веза комуннста да бцснс е свој рад, утврде акционе = програ.ме и задатке, али и = да критички оцене опште- = -друштвени развој и задат- н ке. Јер, ако тога не буде онда he н ова расправа ли- = чпти на претходне које су е по правилу мало користнле. = Y3 јачање ндејно-полити * = чког једннства стожер рас, i праве ће бити спровођење = програма економске стаби- = лизације. Ту мора да се лре = дложе права решења, али = и правн људи за његово ос- е зварнвање. Мора се јасно = рећи ко и шта треба да радл, зашто је одговоран пред Е Партијом н друштвом у це- = лни. Партија неће и не може да стоји иза оних који = не извршавају н»ен лро- = гра.м, нптн мза оних којц = тај програм доносе, а сами = поступају друкчнје. Комунистички је, а и сло е женост ситуацлје налаже 1 да се прекине са старом = праксо.м, болећивостл, леза- е мерања, пасивности и стра- = ха. Морају се за свагда пре Е кинути злоупотреба и при- i велигије. Рад, конкретан до = npiaioc, резултати рада су е једнна мерила за оцену ус- = пешностн и виза за места Е и функције. Лренебрегава- Е ibc тога доводи у још већи н идејни и социјалнк раско- = рак, а што отвара путеве = за разна незадовољства. Због свега тога, због при- е сутне опасности која због = ситуације у којој се налази = мо прети да не само зауста е ви, лего' н девалвнра доса * н дашње напоре потребно јс = да се целокупно друштво = укључи у бнтку за савлађи- Е вање актуелних економскмх е it друштвених пробле.ма. Колико организацнја Савеза ко.муниста схвата оз- н биљност ситуадије, сопстве- е ну одговорност и задатке, показаће се убрзо после ра справе, али не расправе = ,*по задатку”, него на бази = закључака, оне конкретне, | јер од тога he зависити ка- = коћеседаље Y економскм и = друштвену стабилизацију, = хоће ли се стајати на рас- е кршћу неизвесностн или = кренути знанлм путем. с.о. i YCBOJEH ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА СА КОЈИМ БЕ СЕ Y ПЕТАК 7. СЕПТЕМБРА ИЗАБИ ПРЕД ПОЛИТИЧКИ АКТИВ ОПШТИНЕ ■ РАСПРАВА ТРАЈЕ ДО ПОЛОВИНЕ НОВЕМБРА МЕСЕЦА ■ НА СЕДНИЦИ АНАЛИЗИРАНА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКЕ ОСПОСОБЉЕНОСТИ Н MAPКСИСТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА KOMYHHCTA ■ ДОНЕТА ОДЛУKA О ОСНИВАЊУ МАРКСИСТИЧКОГ ЦЕНТРА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА KOMYHHCTA ПАРАКИНА ОДРЖАНА XXV СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА ДОГОВОР ПРЕД АКЦИЈУ Рпштински комигет Савеза комуниста на XXV седншхи, одржаној 4. септембра, разматрао је и усвојио Опсратив ini план рапа за вођењс јавне расправе у основним орга низацијама Савеза комуниста и органима Организације Савеза комуниста у општини П'а раћнн, чнме лрактнчло и по чиљо општепартиРска дебата уз коју, поред налажења одговора на отворена питањатре ба извршити II квалитатпвне про.мене у раду Савеза кому« inicra, друпк друштвено-политлчкјсс организапија, самоуправних и државних органа. Са овим планом Општинскл ко.митст излази пред Политич ки актнв и секретаре пословних организаиија Савеза комуниста у петак 7. септембра када he се до детаља договорити о овој широкој акцијн која стоји пред комунистима у наредна два и ло месеца. Закључии усвојени v основ ним организацијама Савезако муниста, Опшпшском комите Y ОМЛ.АДИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ КРЕЋУ ИЗБОРИ © На састанку Општннске конференције ССО усвојен календар избора и поднет предлог за измену појединих статутарних чланова Преднзборне акгивности у омладинској организациЈн суу току. На последњој седннии Општпнскс конференцнје ССО, одржаној 30. септембра, усво јен је калондар изборннх активности. По календару, од ј. септембра до 8. октобра лзбори ће се обавнтн v основним организација.ма ССО, а у ксор динационим конференнијама до 15. октобра. Нови састар. Општннске конференције ССО биће познат до 15. новембра. Вал»а рећи да he са у овом изборном циклусу одлучпвати о ПОЧЕЛА ШКОЛСКА ГОДИНА ПРВИ ЧАС — РОБЕНДАНСКЕ ЧЕСТИТКЕ . Први чжс, 1. септжчбрв зж Алексжндру Милићежнћ, учснвду 1-1 Р* 3 редж ОШ „Бура Јакшић", ост?Ле си гурио каЈдгтпа vctnueio из школе. Нж дап поласкж у шко.ту Алексжи дра Је лрослажнлш 7. рођендан м прве честитке примила ож својих пових лругарииж и другова н учпте .хице Драгославе СтоЈаножнћ. Нжржв ио, ту је и лослужом. ла се засла ди први джн у шхожсхој клупм. 13-ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ РОК ЗА ПРЕДЛПГЕ 20. СЕПТЕМБАР Страна 3. ту, као и на вишнм форх^мима представљаће најдиректнији вид актлвности и рада Организаннје Савсза комуниста у дужем периоду рада у ко.ме се очекује да буду разрешена млога питања и днлеме и дати одговори на миз питаља ко ia се v овој етапи развоја не доречена. С. О. новим предссдиимнма, секретарима и делегатима v телшш о.младинске организацнје. Такође је на поменутој ссдници предложено да се измели статутарни члаи ССО Србијс који регулише пигање малдата председншса и секретара v омладинској организацији. Чла нови Конференције прихватнли су предлог, да убудуће, пред седници и секретари v омладинској организаннјн буду бирани на једиу годлну са правом поновног избора. М. И. поводом ПЕТОСТРУКОГ УБИСТВА Y НАШЕМ ГРАДУ ОПОМЕНД Иако је од трагичног 27. августа протекло већ 10 дана, а узбуђен»е се стшпало, људи су још увек под тешким утиском догађаја у ко ме је пет људи изгубнло жнвоте ла радннм местима, не схватајуђн да је тако не што уошпте. могуће, a п> себно у овој средини. Сви раде своје послове, па и у оним колективи.ма где се одиграла ова крвава драма, али како у њнма, тако и у граду, па и читавом крају не престају лриче, чуђење к неверлца. Сви се гаггају како је дошло до тога и да лн Је уопште морало да дође. А из овог се отварају многа питања која траже од говор. •Bch са.ма чнњснвца да Је лице које ннје радннк у тим организацијама ушло без одређене провере јасно говори о ефикасности пор тлрске, стражарске и уопигте службе обезбеђења. Ка ква је њена организацнја, овлашћења и могућностн тих људи. Често на пси местима раде људи чије ј« здравствено стан»е нарушено на нском другом месту и сада ту бтаљавају остатак радног вска. Y нашој срецинн лма доста великих зна чајних прнвредних објеката који.ма би требало да буде посвећена посебна пажња. А у њпма великл број радiniKa, што је и најзначајлије. Колико су они сигурни на својим радним мести.ма од неких непредвиђених околiiocki II случајева какав се десио v „Параћинкп” ц .,Феротексу” морали би сви да се заплтају, посебно одго ворнн у Tim органлзацијама. Следећс ллтањс које се намеће је поседовање оружја. Код нас се, као уосталом у мнопт средлнама, лако одлучује за набавку и куповнну оружја, а ранијих година нарочнто и релативно лако се добијала дозвола. ТакоВе се намеће питање ефлкасностц ревмзије здравственог стања или одређене подобно стн лица која већ поседују оружје. Јер чињеница је да је све влше људи коЈи се олако одлучују за потезан>е обарача н посезање ножева н другнх предмета ко јнма угрожавају жнвоте и безбедност недужних људи. Лица склона агресивиом п афективном понашању. извитоперене пснхичке и моралне свести и сви они који се оглушују о нор.ме људског понашања илн оног које одудара од нормалног не МОГу H1I ПОД КОЈ1Ш условима да пбседују било коју вр сту оружја. Y хуманом друпггву, где су л закош! хуманнзирани. и које тако треба и да оо тане, не могу се под тл.м ви дом и окрнље.м налазнти. a често је и такав случај, и они који су баласт друштва. Примери таквог пос.матрања тешких случајева осокољују и дају снагу често сллчнил! особама да мно го не разлшшљају када се одлуче на атаковање туђнх живота. Случај у Параћину надамо сс деловаНе отрежњујуће на све оне од којих завнск безбедност радних л>у дн II граВана. Мораће да се позабаве овнм и другим питандта која се лз наведеног случаја постављају. Јер, н>нма на радним местпма, у насељима, на улнцама, у до мовима мора у свако.м .моменту да буде загарантована сигурност. Y протнвном куда би то водило? Да буде још и ово речено: није било непознато да Је Миодраг Мнлојевнћ убица петорице недужилх људи био склон претњама, тучама, хлровнтом понашаљу. To лонашање је деловало опомнљујуће, али изгледа ни је озблљно схваћено и\ш нк Је било времена да се правнлно схватн. СвеЈедно, овај случдЈ тешко опомпње. С. О.
5. СЕПТЕМБАР 1И4. ■ БРОЈ 265 -5 -7?Ч УОЧИ ПРЕДСТОЈЕНЕ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ Y ООСК ИСТИНА НА ВИДЕЛО РЕПУБЛИЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ Y ПОСЕТИ ПАРАПИНУ ф Комунистп изражавају своју спремнОст да сс отворено осврну на стањс у сопственој средини 0 Потребно и заоштра вање одговорпости ЦК СКЈ |е иа својој XIII седнпцп расправљао о актуслнпм питањима остварнвања водеће глоге С1\Ј и јачања његовог пдејног и акцноног јсдинства. То.м приликом ie утврђсн предлог зак. ључака ЦК СКЈ као основа за pacnpanv v оргшшзацпјама п органпма Савсза комуннста н за покретање широкс друштвено-полнтнчке акцн1е. О спремности комуниста да се отворсно осврну на стање у сопствсној средини, на чему сс v помснутшт закључпнма посебно инсистпра, разгосаралп смо овпх дапа са комунистима v неколпко параћпнскпх колектпва. ције ИВТКТ -„Бранко Крсмаповић". — Y ИВТКТ „Бранко Крс.мановпћ” врше се опсежне прнпрс.ме за организовање јавне распрВБе о закључцп.ма XIII ссдпице ЦК СКЈ. На тп.м састанци.ма разматраНе сс закључци са посеонпм осврто.м на craitc ка, продуктивности рада, снабдевености производње, смаљсњу боловања, освртом на радну и тсхнолошку дпсцнплину. Радп шпрсг укл.учивања члаиства у општепартнјску расправу у ИВТКТ „Бранко Крсмановић” настојаћемо да оргаиизујсмо- збор комунпста ради квалвтетнијег разматраља проблсматикс. РАЗГОВОР СА ПРИВРЕДНИЦИМА Решења за излазак из тешкоћа морају се најпре тражити у сопственим срединама ® Предстојећа расправа не може и не сме тшати само формални карактер Миодраг Станковић, стаклодувач, члал Председншнтва Акционе конференннјс СК СФС. — Још увск нисмо нзвршплн све потребнс прппреме за предстојећу јавну расправу у осповннм оргаиизацијама СК, али миелим да би прнликом разраде закључака требало да разговарамо отворено бсз увлјања о пропусти.ма које имамо у свом раду. Овом прнлпко.м закључке не с.мсмо само да прочитамо, већ да се осврнс.мо на стање у нашој средлни, да разговарамо о нзвозу, што је за првп OOYP главно пнтање, као и о набавчи репроматеријала, недостатку рад не спаге, јер нам због тога просечно једна пећ не радн у погону. По’ свим овп.м пнтањлма треба донсти закључке да се заоштри • одговорност и да онај који нс пзвршава постављене задатке за то бдговара. Hama свеукупна активност мора да буде усмерела на спроBobeity мера економске стабплнзације, алп треба рећлда ста билизацнју пе могу да лзнесу само раднпцн из лепосрсднс пронзводње, већ и онн којп даМиодраг Стаиковић Стојан Мнтић Гордана Станковић ји јс активаи иа свом радном месту, активан Је н у партпјској оргамизацијн. Међутим, п.ма и оиих који дођу, али најчешће оћуте. На оваквим састапцнма разговарамо о обезбсђсљу послова, о леправилпостнма у раду и свему оно.ме што је 6д иптереса за иашу ралну органлзацпју. Прс нсколнко годпна у оу сопствспој средпнп. Овом прилмком морамо отворенпје да говоримо о слабости.ма у paAY у овој оргапизацији, са осврто.м на обезбеђивању сировпна, нзвршењу планскнх задатаКомунистн бп ово.м приликом морали да оулу што отворснијн, достојанствеицји и да с.мели.је говоре, како бп оиштепартијска расправа дала доорс ре: зултате. ОДЛУКЕ РАДНИЧКОГ САВЕТА СФС jy услуге, односло и свн другн на своји.м радним местпма. вом колективу су бпли лоши До сада станцн.ма сс на партнјскн.м саније увек говорило најотвореније, било је извесног страха због неза.мерања. АлИ овог пута потреино јс да ко.мулпсти буду вишс отвореии и да својим учешћем у раду допринссу разрешавању свих ових пробле.ма. Стојан Митић, возач ООУР-а „Градитељ", дугогодишњи друштвено-политички радник: — Y мојој радној организацији комунисти се теже окупљају и састанци се не одржавају често, јер пмамо великн број градилишта, алл када се окушгмо велики број комуниста узима учсшће у раду, односно онај ко међуљудскл односи, Мсђутл.м, сада се ситуацнја зпатно про.мснила. На прсдстојсћој јавлој дискуспји комулистп трсба да говорс отворсно, а до сада ми ннко лнкада пијс за.мерпо што сам јавно дискуговао о стварнн.м пробле.мима, а тако ћу и сада да ради.м. Без бојазни liy крнтико- ♦вати ово што јс за критику. Програ.м мсра економскс стабилнзаццјс је оно што морамо сви подјсдпако да спроводимо. а о томе у предстојећој јавлој дискусијп he цајвншс да будс речи. Гордана Сганковић, текстилли тсхнпчар, председник Предссдништва Акцлоне коиферел- ' ■ буаност 3 НПЈЕ ПРПХВАБЕН ПРЕДЛОЖЕНИ ПРОГРАМ МЕРА ® BEHA ПАЖЊА ПРОТИВПОЖАРНОЈ ЗАШТИТИ © ЗА ПЉЛЧKY Y PECTOPAHY ДРУШТВЕНЕ ИСХРАПЕ ОДГОВОРНИ II РУКОВОДИОЦИ ПОСЛОВАЊЕ ПАРАБИНСКЕ ПРИВРЕДЕ И УПОРЕДНИ РЕЗУЛТАТИ ЗАБРИЊАШУ Ф Параћинска привреда заостаје у односу на OYP исте гране или групације Извршни савет Скупшпше општине Параћлн је па једној од својих претходних седница раз.матрао упоредне показатеље пословања OYP-a привреде по завршном рачуну за 1983. годлну. Том прилнком је оцен>сно да место поједшшх OYP-а на раиг листи одговарајућнх грана н групација потврВује оцене Bella удруженог рада у везн са пословањем губиташа, да у основи Негативннх резултата добрим делом стоје и субјектпвни узроци. Резултати по раднпку у привреди општипе у поређељу са резултати.ма по радлику у одговарајућлм гранама н rpvnaцијама су забрињавајући. Надпросечне резултатс осгварују углавлом мање оргализације удруженог рада чији је удео у укупној привреди мали. На легативле резултате утпчу број- ■ш узроци. као што су: високи апуитетн по основу ннвестици ја који превазилазе могућности отплаге, застарела опрсма v је дном броју ОУР-а, тешкоћс у обезбеђлвашу енергије, сировпна и репродукнионог материјала и др\то. На овом састанку је закључепо да је ■ потребно да Служба друштвеног кљиговодства најмаљс јенпом годншње доставља упоредле податке са анализом стан>а v лашој ппивредн са озбнљннјом анализ'^ о узропима положаја појсднлих ор гашгаацн ia vaрежепог радa у одлосу на оргшшзације удр\ - женог рада исте гранс нлн гр\ - пације у земљи, са посебник освр.том о гзроцима заостајзл»а појелнннх ОУР-а ' оствзривању пословтшх резултата. Колштет за прпвреду, друштвене делатностн и фнпансије има обавезу да са Службом друштвеног књиговодства при преми анализу о пОложају » пословању привреде ошппше Параћпн на осиову упоредлих података за шсст месеци ове године у року од 30 дана од дана објављнвања упоредних података од стране СДК. Том прА ликом треба нматн на уму сте пеи техничке опремљеноспв <ра да, степен коришћенл инстали саних капацнтета, остварени до ходак нику, ванкм ходак. и чнст доходак по раддоходак према аигажосредствима, личнн доакумулацију, губитке по раднику косфицнјент обртннх средстава н друго. Препоручено је основшш п дратим организацнјама у прпвредп да v сдговарају11елг постипку размотре н оиене свој по ложај и остварсне пословнс рсзултате на основу упоредннх показатеља и прсдузму одговаpajyhe мерс за унапређење пословања. м. ж. Заједничка седница Раднич ког савета, Акционе конферен ццја СК, Акцноне конферспције Синдиката н Председниш тва ССО одржана је 23. августа. Дневнн ред је био богат, а седшша по обичајумаратонска. Раз.матран је извеш тај о послова-њу радне организације за период јануар — јуни ове годипе. Y бројними обимним длскуспјама се мно го података нисмо ништа hobo чули. Проблелш исти, истн днскутанти, исти закључци. Је дино трсба нздвојнти закључак, да и поред обавеза које јс ова организација имала по сле седнлце Већа удруженог рада пису постигпути никак вп резултати ' којп би битно утлцали на пословање овс оад •не органнзаиије, сем што су промењенс иене и што је донекле смањен лагср. Предложени програм мера за отклањање производне лроб лематнке п насталпх губптака који су били дужни да ураде пословодни органи ООУР-а и радне заједнице није прихваћеп, који је по оцени Момира Илића, председника цешралног радничког савета некомпентептан и рађеи ј послсдн»ем моменту, a no речима јед jior другог дискуталгга који се није нзјаснио за програм, представља враћаље у зачарани круг. Разматрајућп информацкју Секретаријата унутрашњих no слова о пожаршта у току јула месеца ове године и извештај ко.хшсије СФС у вези пожара који је избио 29. јула и висини штете оцењено једа се протнвпожарној заштитн у СФС мора посветити много већа пажња него до сада, јер у овој фабрхши сваког момен та може да избпје пожар којл најчешђе проузрокује људ ски фактор. На^седтпти је разматрапа п ннфор.мацлја Секретаријата уну трашњлх послова о1 пљачхи. у ресторалу друштвсне исхране Српској фабрици стакла. ко у је. како се основано сумн>а, v последњс дпе годинз извршио Драгиша Гунлвић, маацпопер ресторана дру.лтвела псхранс и лз друштвеис касе од лео 3 млллона и 552 хн.ваде fliniaipa. На лрмлог пзг.ргпчих оргала друштвсно-полчЈиМквх организација СФС, Радлички савет јс донео одлику о разрешењу дужности одговорппх оуководилала ресторала iep спосе део одговорностм за не савестан рад и одсуство контроле у раду. Они су всП расноређели на нова радпа Atecia. Када је реч о директору радле заједнице КОП. било је опосчних .мишљења о његовој од говорпости, па је на крају донета одлука да Радничка коигрола фабрлке вспптаг њсгов \’део у. небудностн и спором откривању пљачка. Раднички савст је донео одлуку о иокре тању поступка код Окружног суда у Свстозаревг за нахладу учињене штете радној органнзацији СФС. М. Ж. Мнлутин Милошедић, потпредседлнк Скупштине СР Србијс, Борђс Јанковић, прсдседнпк Beha удружсног paia Скупштине СР Срблје и Драгутин Марковнћ, члан Извршлог већа Скупштлне СР Србијс посстили су v поиелсљак, 3. септс.мбра Параћип. Посста је нмала радни карактср и то.м прнликом су воБснн разговорл о актуелли.м питаљп.ма и пробле.ми.ма у раду водсћнх органнзацлја удруженог рада у овој срсдипи — Српској фабрпцп стакла. Фабрпци цсмслта ,Новн Поповац” и ИВТКТ „Бранко Крсмановић". Овс три организације којс су уједно и носиоцп привреднс активности параћинске општнне суочавају се и са највећим проблемима, а Фабрика це.мента и Штофара бележе у свом пословању и велике губитке па јс посебло било речи о то.мс како пзаћи из тсшкоћа н кренути путем оздрав љсња. Милутин Милошевић се посебно осврнуо и потсниирао значај припрема за предстојећу расправу о Пре длопу зак,Б\/чака 13. седнице ЦК СКЈ, нстакавши ла се од ње овога пута .много очекује, пре efiera на плану организационе н пособљености сти ла сви.м вез комуниста акциоие оси одговорнонивонма. Самора да пре уз.ме пуну одговорност за стап»е н судбилу даљег развоја, да пронађе потреоне одговоре п предложи најбоља решења. д с. о. Гости v разговору са параћннскнм привредницнма ’IIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIlIXOIIII'llll'IXIIIIIIIllllllUllltllllllllllllllllllllllHKIIIIIIIIIIIIlltllKIIIIIIII 1 СИНДИКАТ Y СЕПТЕМБРУ СТШЛ8ЗАЦИЈА Н СТАНПАРД ДВА НЛЈЗНАЧАЈНИЈА ПИТАЊЛ ПРЕДСТОЈЕНЕ АКТНВНОСТИ СИНДИКАТА — ЕКОНОМСКА СТАБИДИЗАЦИЈА II СТАНДАРД РАДНИХ ЉУДИ И ГРАБАНА Всће Савеза синдиката оп штине Параћин припрема за наредну седницу расправу о положају прнвреде на бази упоредних података из претходне године, са посебним освртом на анализу спр OBobeita закључака у вези нзвршпења програма сконо мскс стабллпзације, заправо њсгове првс фазс. Такођс Сшшнкат припрема расправу о прсдузнман»у мера за заштиту стаиларда радних људи и грађана, као и о могућности формирања фонда соллдарности. С. О. Y ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ ПРЕ СВЕГА 9 На питања новинара о пословању ове радне организације одговарали представници друштвено-плитичких организација и руководиоци на челу са директором Градибором Цветковићем. Ових дана је v ИВТКТ „Бранко Крсмановић" организована конференција за шта.мпу на коЈој 1е бил© речи о положају параћинских текстилаца v свеукупним друштвено-економскнм односима. Посебан је акцелат стављен на пзвоз, а о то.ме је говорио ГРАДИБОР ЦВЕТКОВИБ, директор радне организацнје. ИВТКТ „Бранко Крсмановић” ове годлне има врло позитиван треид рада и развоја. Овде се постижу највећи послератни ре зу.ттати када се радл о физич * ком ooiimv производње. Извоз на кодвеотиоилно подргчјс је предгслов за добар рад и снабдевазве. Сопствеинм нзвозом задовољава се оопственм vbcv. — Четриаест до шеснаест мпЛЈКжа долара је амбшдиозан план лзвоза. Упркос свим проблелтма око снабдеваља, надамо се да ћемо гглашфану ко.ш- •rtHsv робе проЈсзвсстп и да he кзвоз бнтгг реалнзован. истакао је директор Цветковвћ. Параћкнски текстилцм до сада cv гглавпом извозили у земље v развоју, на Блнски исток и источиу Европу, а ман>с Y западлосвропске зе.мље. Mebyтим, иавоз за А.мерЈгку се све вшве повећава. — Једал од најбитнијих задатака који нам предстоји Је тај да .мењамо структуру производ(Бе јер смо. својевре.мено пронзводилн најфиннје и на|- квал1гтетии|9 тканине од чисте рунске вуне. Мећупш, новн асо ртиман .мора да карактерише мекша тканина, која |е тражена на нпострано.м тржишту. У повпм артиклима м<»ра да 6vne .’лање увознс вуие, јср је и најИЗВОЗ квалитетннја сннтетнка двостру ко јефтинија од вуне. Градибор Цветковић јс говорло и о пробле.ми.ма око набавке bvhc. — На прагу с.мо нове сезоне за набавку вуис. Вуна се купује на аукци|ама у октобру. Параћннски токстилцн се боре да се вгна набавља Јединствепп за целу земљу. у јесек, v време к*да је наПефтннија. Зато нма пуно оправдања, поготову када се зна да cv у текстилно) индустрији 400.000 раднпка. Тексгилци морају боље да сс оргализују и да на инострапом тржи * . шту HacTvnajv јединстаено. рекао 1е, између осталог, на конФеренцнји за штампу, Градибор Цетковнћ, дирсктор ИВТКТ ..Бранко Крсмановић". 1^!вана^ 2
US=J
ioil F 2 O a S ф s © © © > p a trt 3 5 g§ ^•■8 P Л O 6 5 § a x » a s s c*oa pphfe B .. 9o,2l“=is§BS» = § S**. Р^-ОР^ЗоГ o = G. 2 .’ o 5 2 hjillil.l si lsh^i P S§S$5§$SS§$SSS$S$^§SS§§SSJSSSSSS§$§§§SS$SSSSSS§§J^S§SS§§S$S$^SSS$SSSS$S$SSS^SSS$$^^ E rt O « P 7. E ? Q M > w o *■0 > © Л © M © O 3 □ x з _ — — _ S i T .» T 7 S 8 ? !O a > au2 Р^ У •gss oolof |agp.= 42p ^71 a ° £ e p £ S w ff o = - n 9 o S ? gg3?§?? Eo q O o o 3 9 5 9 9 б 5 K fi a n g p. a 3'g ? £ * 9 E a s^s § s £*3 a a «— so S O 2 § 3 8 5 O K a б 2 g o Q o s = 2CJ no 8 1 ° n tj 0 a § P 2 a x o a p o Q a I Mo X = 3 = S 9S3 a p a a o a p o a p g § 9 o s <? ¥ a Pa - °? st - a p o o a p Oa o d o § - Q a a o a g§lap§f O Q O * a P И a « aJ o o P — Г§е □ a o a o ►—< <., ~ ^|a2g^-s§ S « WOO Pao o <*> 3 ■- -■ ■^o o и K- ■Ш>- w § a g г°°§1 |P .Q 2 = 2 =P • P 2 g K p ►O Ди y p <J» a 8 n Cl o 2 > § Б H >!■« H-l 51 »3 o M o o
gimnwiiBiKffiniHBwiMnDnwiinnnriinjmmniiiinminiimiimiiramDUiHimnwnnuuuiwninimiiit iiuuiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiniiiw iiiiiiiiiuim iiuiniiiiiiL ЖБЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА Y ПОПОВЦУ inniiniiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiim iuiiiiiiiininm iuiiiiiiiiiiiujim iiiiiiiHiiim iiiiiiiiiiiiiiiuiiuiiiiiiiiiiiHuiiiiiiiiiiiiiium m iiiiii iiiiiiiiiiiiim iiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiH iiiH iiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiH iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii^ ЦОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА 13-to ОКТОБАРСКУ НАГРАДУ ПРИЗНАЊА CAMO НАЈБОЉИМА Рок за достављање предлога 20. септембар Kao што вам је познато, Скупштнна општине Параћнн свакс године додељује 13-то октобарскс каградс за изузстна достигнућа организација удруженог рада и другпх самоуправнлх организација, зајсдница и поједпнаца, а у складу са Одлуком о установљсњу 13-то октобарске награде (Општински службени гласннк број 99 — 70). Позивамо вас у складу са одредбама Одлуке, уколнко сматратс потребнмм, нстакнпгге кандндатуру органмзација или појсдпнаца за доделу овог нзузетног прнзнања. Образложсне и документоване прсдпоге треба доставити Комиснји за доделу 13-то октобарских награда Скупшпше општпнс Параћин, најкасније до 20. септе.мбра текуће годнне, која је овлашћена да врши селекцију предложсних кандндата, јср јс -Фопд награда ограничен. Уз прсдлог трсба доставити н детаљно образложењс. ПРЕДЛОГ КРИТЕРИЈУМА ЗА ДОДЕЛУ 13-то ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА I За организацнје удруженог рада, самоуправне ин- f тереснс зајсдницс и другс самоуправне организације. и I зајсдннцс: Ц 1. Задовољавајући и нзузетно позитивни резултатн по- е словања најмање за псриод од три године уназад. 2. Редовно нзвршавање обавеза према пословннм парт- i нери.ма. = 3. Да органнзацнја удруженог рада нмје била у cip туацији (за период од три године) да псплаћује зајс.мчене личне дохотке. 4. Да за организацију удруженог рада постојн опште уверење н позитнвна оцена о развијености са.моуправних односа и да у том смнслу није било негативних оцена од стране друштвено-политичкнх организацнја. 5. Да је знатно модернизовано и унапређено послован»е — посебно технолошки процес производње. 6. Да је постигнуто знатније увећање оби.ма и квалптета производа. 7. Да јс упоредо са модерннзацијом н осавремењавањем пропзводног процсса дошло до повећања броја запослених, односно смањења броја запосленнх у радннм организацијама друштвених делатиости. 8. Да је органнзација удруженог рада благовремено нзвршнла реализацију обавеза нз 3YP-a и других прописа. 9. Да нма утврђену производну оријентацнју за дужи период. 10. Да има на одговарајући начин правилан однос према општим и заједннчким потребама огпптине у смислу унапреВења привредног и друштвеног развоја. 11. Да доприноси развоју и повезивању мањих организација удруженог рада и унапређењу сарадње са њима. 12. Оцепа лоложаја у оквиру делатности — групацнја на шнрем подручју (зависно од величина и значаја организацнје удруженог рада). II За поједннце 1. Степен постпгнутих радних ефеиата и допрннос уналреБивању пронзводње у радној органлзацији, односно друштвено-политичкој организацнји. 2. Да је друштвсно-полнтичкн активан (задужсња, чланство у други.м друштвено-политичким организацнјама, поверењс). • 3. Углсд y срсдшш где живи и ради да је на завидној висннн. 4. Предност онима чију кандидатуру подрже друштвено-политичке оргаиизацнјс или њихови представницн. 5. Оцена са становшпта броја и структуре предлагача, односно које све учсствовао у истицаљу кандндатуре. 6. Оцена претходне активности у соцнјалистичкој нзградњи. 7. Оцена политнчке прошлости кандндата. 8. Оцспа прсдлога са становшпта досадашн>нх признања од странс других органмзација и органа. 9. Област делатности из које је предложени канди дат — са аспскта воЈзења рачуна о правилноЈ заступљености свнх делатаости. * МЕВУ НАЖОЉИМД У № БЕОГРДП ф Протеклих шесг месеци билн су најуспешнији од постанка железничке станице „Стари Поповац” ф Деветомесечни план реализован са 11. августом, а Раша Милошевић, шеф станице сматра да ће и годишњи план бити пре времена остварен. Пруга Параћнн — Поповац до Поповачкс железничке стапгштена ie у саобраћај 5. марта нине врпш камионима. И ова1953. године. Главнтг цџљ овс са обраћајнЈшс јс бно допрема ма теријала за Фабрнку цемента „Новн Поповац” и отпрему иемента v свет. Већ седам—осам година железничка станица у Поповцу вр ши услуге и за приватни сектрр тако да многи жмтељи корнстс јефтине и тачне услуге ове стаН1гце, али и ДРУЈе радне орга’ ■Hiisauaie V околинн. Само v прошлој годЈгни лриспело је преко хвљади тона си- ■рових резанаца за потребе пољогтривредника овог к>раја и око осам стопгна тона друге робе. кав комбинован превоз далеко ie Јефтинији од друмског, а што се одражава сигурно и на цену Једног киловат часа. Ту.мска секција лз Бољевца од 1978. године отпремн по 12 хиљада тона огрсвнаг и иедулозног дрвета 1шпх>м Јгтославије, а у последље врсме Бумур н ораховииу за Италнју. „Феротекс” из Краљева, OOYP „Параћин” у Поповцу је отворио радну једЈШицу за прикупт>ан»е atriomia. и v оно складиште данас врлстиже гу.ма го 1ово из иелг земт»е. Значајан допрпнос железничка станица у HonoDUv дала је Преко ове железничке стани- х' приликом изградњз нове фабце свакоднсвно се отпреми 35 вагона „цриог злата" за потребе Термоелектране „Морава” v Свилајнцу, пли преко 100,000 то на годшпње. Рудник „Боговмна” наиме, више не.ма директну же лезничку везу са Параћином од ><ада је укинута пруга Параћин —Зајечар. Зато се превоз угља рике це.мента. а свотм квалнтетним радом и тачншс vc.iyra.Ma допринела да се фабрика завр ши пре.ма плану. Тим поводо.м Раша МилошевиН, шсф станнце је пзјавио: — За Kojv годину очекује.мо да нето прсвоз у овој crainuui изнесе милион тона, јер из гоСТОЧНА ПИЈАЦА ОВИХ ДАНА Скупа храна празни оборе Летошња суша запрстнла ie по.мору стоке у оборнма и стаја.ма нидивидуалних сточара, али и на газдннствима друштвених организација. Сточна пиЈаца у Параћнну овнх дана бнла ie пуна, понуда врло богата, док су цене биле врло ниске. Алн нијс само суша виновник за нагло опадаље сточног фонда у нашем крају, већ пре свега несређенн односи у агроиндустријском ланцу. Превисокс цене нндустријске хранс за подизањс сточног подмлатка, a затим н кукуруза који се на слободном тржишту пео и до 40 динара по килограму. утнцалс су да сс приватници одлу чују за масовн\- продају стоке, пре свега прасади, телади н јунади. Одлпв сточног фонда посебно је прнметан код индивидуалног сектора. Многи сточари су сс одлучнвали за продају подмлатка, па и приплодис стоке ко.ја је завршавала на кланица.ма. Оввх дана прасад се продавала по 150 динара по килограму живе ваге, што је за читавих 100 дпнара нижс од про шаогодшдњс цене у нсто.м периоду. Кплогра.м јунетине на нашој niijauH силазио је и 100 динара по клограму, што је врло индикатнвно по даљи развој сточарства у овом крају. Кукуруз је само трп пута јеф тиннји од меса, н у таквнм условима никоме се пе исплати да кнлограм кукуруза улаже у килограм меса. Охрабрење у добар род кукуруза, вероватно ћс донекле зауставнти даљп no Atop стоке у Поморављњалн за сада цена на пијацп у Параћпну то не показује. Ипак, v чптавој работп најбољс су прошлп накупци и пре купци, којих је овог лета бнло снјасет по селпма иаше општннс. М. Д. ПОВОДОМ 70-ГОДИП1ЊИЦЕ ЦЕРСКЕ БИТКЕ ДРЕНОВАЧНИ ГЕНЕРАЛ СА ЦЕРАI SWIM Генерал Илнја Гојковић, командант Моравске дивпзије и Тнмочке војске, војсковођа пресудних битака на Куманову — Брегалнпцп — Церу — Колубарп и Кајмакчалану, изгубио је живот одбијајући да га непрнјатељ спаси Родно се у селу Дреновцу код Параћина, 2. августа 1854. године. Као 16,-годишњак добровољно је ступио у војску 1870. годнне, a 1876. годнне добио је чин нотпо * ручннка. Y II српско-тур * ском рату 1877-78. годнне •био је командант батаљона. Чин пуковннка српске војскс добио је 1901. године ка аа је п пензионисан, да би већ 1903. године био лоново реактивиран. Y време I балканског para, у чувеној кумановској бици коА<андовао је Моравском дивизијом I познва, која је 23. октобра 1912. године одбила жесток напад 7. турског корпуса н тако осујетила опкољаваље десног крила српске армије, а пото.м га заједно са I дрпн« ском днвизијом пршгудила на повлачење. Због тога је унапређен и добио је чин генерала српске војске. Са нстом днвизијом јс п у другом балканско.м рату 1913. године у брегалнпчкој бпци, зауставио нападе 7. и 8. бугарске дпвизнје, заузео н>икове положаје на Средњем риду и Рујпу н прпморао их на повлачење. 3 Шоанаи 5 Y I светском рату у познатој церској бпци, је са својом Моравско.м дпвнзнЈом I познва н Првом комбннованом, у борбама које дине у годнну повећавамо обим рада. Пре.ма наппш показатељима сташша у Поповцу се свр става међу најбоље у ЖТП Бео град. Очекује.мо повећан превоз целхента и кречн>ака, а на путу смо да склошшо н уговор са Шумском секцијом Бољевац за превоз 15 хнљада тона rpabe и хиљаду тона столарије за нзвоз у Америку. Постоји шанса '**Ја наше друмске прсвознике v овом аранжману да поменуту робу допреме пз Јгрљевца до наше станнце. Колектцв железничке станние Ч1гни са.мо 16 радника који уз велике напоре. ангажовање и рад nocriDKv ope лепс радне рсз\’1тате. Ти радни резултати треба да нас кандидују за једно од 13. октобарских признања ове године. Тако смо се договорилн на збори радних људи, истиче Раша Милошевић. М. Д. ПИСМА УРЕДНИШТВУ БЕЗ ТРЕНЕ И ЧЕТВРТЕ ’ КЛАСЕ С чално пазарим и чехам ред у месари ^амела”, али у овој години jotu нисам мо гао да •добијем трећу и че.- тврту класу меса. Кад купујем млевено месо, увек ta добијем унапред самлевено no цени од 230 динара. Шеф Божа остави помоћнике ко ји и нс знају другу цену до прве, па било које врсте нека је месо. Узгред, цене made нису истакнуте. Коли ко видим, инспекцијске службе као да су дигле руке од ове месарнице, тако да цене режу месари no својој вољи и то углавном наплаhyjy као за прву категорију меса. Свако се .може и лично уверити у ову моју тврдњу. Хвала на простору у листу. Миленко Јевтгсћ, Мајора Марка 6. Параћпн ЗГРАДА ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ СЕ ИНТЕНЗИВНО ГРАДИ СТАНОВИ ПРЕ РОКА © Ранг-листа до половине септембра Стамбени објекат који се гра дн десно од хотела „Петрус” напредује вслбком брзино.м, рс кли бис.мо доста неуобпчајено за овдашње грађевинаре. Алн, вре.мена се .мењају. Стамбени објекатје памењен пензионерп- .ма. V ње.му је 90 стамбених јединппап то 46 гарсон^ера, 28 ie днособнпх и 16 двособних станова. Изградњом ове зграде увећаће се ста.мбеш! фонд органнзације пензионера. Познато је да велики број раднпка из општине Парађнн на крају свог радног века v пензију одлази без стана. За ове проблеме има ла је разумевање Скупштпна основне заједнице инвалинског и пензијског осигурања у Ryприји, тако да ће већ у првој половини наредне године бити подељени кључеви за по.менутих 90 станова. Рок да завршетак зграде је ссгттембар месец, али ће овај објекат снгурно би ти раније завршен. — На конкурс за станове јавпло се 130 пензнонера. Ранг листа будућтк носнлаца станарског права биће позната до половине септе.мбра, рекао нам је овнх дана Стеван Милутиновић, председник Опшгинске органпзације пензионера у Параћнну. М. Ж. су воБене на Иверку и Церу од 16. — 19. августа 1914. године, разбио је 9. аустроугарску дивизију. Y врс.ме I фазе колубарске биткс, Илвја Гојковнђ је командовао пстом дкви зијом и успешно организо вао одбрану лолажаја Врач брдо — Човка. После тога Је генерал Илија ГоЈковнћ командовао Тимочком војско.м која је држала фронт од планпне Миџор до ушћа Тимока. Приликом повлачења срп ске војске 1915. године, Тимочка војска под његовом командом истакла се борба ма код Качаннка, прнлико.м оснгуравања одступнице српској воЈсцн. Због слабог и нарушеног здравља упућен је крајем 1916. годнне на лечење у Француску. Након опоравка, на повратку за Солунски фронт, брод ко |им је путовао, торпедован је п потопљен од немачке подморнице у близини Снцнлије, а он, пошто Је одбно да се преда, убијен је у чамцу за спасавање, 3. фебруара 1917. године. Генерал Илија Гојковнћ је два пута одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима I реда. I I I I = = I I ? I I I I S ■ = 2 S = Предраг Петровић
5. СЕПТЕМБАР 1984. В БРОЈ 265 ЈАВРШЕНА ТРЕНА СМЕНА HA ОРА „АУТО-ПУТ БРЛТСТЗО ЈЕДИНСТВО” Ауто - лут оплемењен младошћу | ЛЕТН.Е РАЗГЛЕДНИЦЕ (5) I Стиже јесен рана ј Највише у радннм активностима показалн младп из Горљег Милановца ф Вељко Марковић, члан Прсдседннштва СР Србије на затварању ® Смену затворио Драган Петковић, прсдседник Општинског комнтета СКС 9 Стигле бригаде за четврту смену Прошле суботе на ссчаном затварањг III с.менс ОРА „Ауто- •пуг братство јединство" кра| споменнка Бранку Крсмановпћу означен Је крај овогодншњег акцнјашког лста. Међутим. ово није и крај акције на ауто-путу, 1ер у четврто! сменн всћ ради шсст брнгада. пазника, што су двс трсћпнс бригадира који cv боравнли v овом насељу. Културно забав ini програмп . у рсализаци.ји самих орнгадира, пројскцнје л нграних- филмова, гостовања "сстрадних умстннка. госгован»а културно у.мстничкпх друш тава из срсдина одакле су . бригадс, учниили су да тај део живљсња бчде макси.мал- । но креатнван заОаван. лосту пан свим бригаднрпма и ла- । равно мсштанима Параћина. Младост под брнгадним заставама Током трсће смсне на депницама аутопута кол Rvuonje н рд Делнграда ло Групаза младн су остварили 49.654 иор ма сати на пословима планиран>а косина н банкина xvm\ сирању насипа и aciconv канала и зс.мљс. Највнше раднот елана и најбоље резглтате no стигла је бригада ■ Лраган Јев nih — Шкспо” из Topibcr Ми лановна чији је нро-ек радле норме износио 142д2 одсго Ова бригада уједно ie на Скуп штини смене прсдложсна зз најзначајннје југословенско ак ♦ БРИГАДНЕ ЗАСТАВЕ КРАЈ БРАНКОВОГ СПОМЕНИКА Трећа смена је завршила рад на омладинској радној акцнји ,Ауто-пут братство Једннство". Завршна свечаност одржана је прошле суботе крај спо.меника народно.м хероју Бранку Крсмано влћу. На платоу су бнлс постројене бригаде. из Загреба, Београда, Бачкс Тополс, Лазаревца, Горњег Мнланов иа и Косовске Витнне, а са њима и бригада из Мелбурна. На свечаности су уручене траке акције брнгада.ма пз Београда, Бачке Тополе, Лазаревца, Горњег Милановца и бригали дсце наших нсељеника нз Аустралије. Трећу с.мену је прогласно затворено.м Драгац Петковић, председнмк Општинског комнтета СКС, а међу гостнма су били н Вељко Ма ркбвић. члан Предссдннштва СР Србије и председник Скупштннс ОРА ,»Ауто—пут братство јсдннство’ и Борbe Митић, председннк Ко.ми тета за саобраћај и везе СР Србије п потпрсдседннк Ску гпптннс ОРА „Ауто—пут бра тство једЈшство”. иијашко признашс, Плакету „Вељко Влаховнћ”. Зд рслуб личко прпзнање „16. нове.мбар” предложена ie бригада „Срстен Младеновић — Мика” из Раковице чији је просек остварења радне нор.ме износио 140,2 одсто. И остале бригаде cv постиг ле добре раднс резултате и то: „Даворин Трннајестић”, За греб, 137,00, „Братство-јединство”, бригада деие нашнх нсе љеннка у Аустралнјн. 133,6, .Драгутин — Дуле Караклајић” нз Лазаревца 132,44, ,Д1ан дор Петефн” из Бачке Тополе 125,15 одсто и .Дејнел Хајдини” из Косовске Витине 123,92. Истини за вољу рад и прегалаштво на траси су основа акцијашког живљења н налази се у првом плану. Међутим, ни остале активности ни су нзгубиле од актуелностн и н>нма је поклаљана подједна ка пажља. Ваља рећи да је друппвенн живот који се од BHjao у о.младинском нзсељу био изузетно жив п плодоносан и да је пспунно сва очекнваља бригадноа (по чему ie м лозната ова екднја). Илустрапнје ради, навсдп.мо са.мо некс од активности. Тех пнчко образовне активности, фото, ауто-.мото, слсктрозаварнвачки. дактнлографски кур севи. затим новинарска н плес на школа, обука радно оператора и кандипата за mo i opno летење завршнло ie 216 no ЗАПИСАНО НА АУТОПУТУ КРАЈ МОТЕЛА Нема лоших муштепија Мотсл ових лспБИх дана Јутро још ннјс обрисало сањиве очне капкс а на столови.ма свеже. нспрани бслн стол њаци. Конобарн Љубнша Па вловић и Тодор Мнтровић, гслужују rpynv чији |С домицнл Турска. Yoebvjy се да бутер нн је направљен оп ' свнњскс већ од млечне маст« Тур ци, мало нсповерљиво upotiajy. сумњнчаво врте главом a on ia у знак разумевања немјно о.чмахиу руко.м. Прекоп^та иа простору крај бензинске нумпс, љиховн зсмљаци извадили сијасет кеса н пластичних боца. Пријатно! Рсдовна jyrapiba сиена на мотслу који јс први изникао крај (некад) новонзграђсног ауто-пута. Првн али данао демоде. У соба.ма нема тушсва, не.ма просторија где се обављају најнеопходније потребс (WC), али једал од најпопуларнијих. Тодор Митровнћ. конобар, доајен, који је на овом ралиом задатку од 1967. године прича. — И.ма овде људи нз целе Европе. И.ма их н са Блиског истока, али их је ова еконо.мска криза растерала. Свн су они добре муштерије, јер зва iv шта је овај посао и шта ie МОТЕЛ. — Слушај, Немци су врло педантнн. Они траже добру услугу, тачност и беспрекорност у наше.п послу. Када се све то нспуни, онда су они дарежљнвн. Турцн (наше комшије, тако пх називају конобарц дуж нашнх мотела, оп. а.) проверавају свако јело. Разумемо их и пбјашњавамо да та јела нпсу спремљена од сви 1Бстпне, већ од јунетине, џства ри од оног мсса које' они конзумиразу. . Да сс .није само певало. забављало. играло говори и полатак да јс у оквиру идејно полнтичког рада. живела три бина на којој cv се смењивали учесниии акнпје и познати друштвсно нолнтичкп ралинии v зајслнпчком диЈалогу о псрспектпва.ма добровољног ■о.младинског рада, патолошким појава.ма Mcbv младнма, хгманпзаипји рдноса мсђу пол овима, о концепту ггрославс Дана младости... Учесници трсће с.меис нису остајали по страни ол збнвач>а v граду. Интснзивно су се дружпли са до.маћиннма из основних оргаипзаццја удруженог рала, размењивалп са њима програме. сгсретали се на спортскн.м тереннма. а у времс кпшних дана п пополнсвних активности раднли су — Југословенн, гастарбајтерн, знају шта xolie, нар\че да поједу и попију што нм треба успту и наставе својс путовање. — У ствари највишс се радујсмо возачима. Они знају своју ,„меру”. Док траје овај наш невезан разговор. стнже још једна гру па намерника. — За ово врсме сам научио овај, паш, конобарски, францускн, немачкн, италнјански, a бога.ми и турски језик. — Да ти каже.м, поштено, за странце озо свс није скупо, али за нас и јесто. У ствари ово t ie мотел. Он јс намсњен пролазннии.ма. Већинн није скупо, алн за наше људе то је вслики Јсздатак. Јовица Стојадиновић, vnpaвник мотела. — Недавно, смо завршилн куИице, бунгалове, и мма 40 места са пуним комфоррм. Ова Ова ссзона је нсшто слабија у односу на прошлу, али ми пемо,- наш финансијска план исп\ *нитн. — Могу само да напомснем да јс нскоришћеност лежајева око 60 одсто, шго мислим да је задовољавајгће. Пре лодне се лењо зучз низ аутопут. Избраздано лкгце коловоза као у стоготичиБака, скрене намерника на мотел. М. Итић Мпанав 6 V Српској фабриии стакла ца препакнвању палета. Свс ово што с.мо до сада запнсалн јас но говорн да је протекла с.ме на у потпуности испунила сво јс радне н друштвенс задатке и да је оправдала јсдномессчпн боравак у граду дру ге акцијашке тр-адиннјс Параћина. Какр се крсћу радови на из градњп друге тракс агто-пута „Братство-једлнство" тако их v стопу пратс и омладинске бригадс, Сада јс вре.ме ла се на појединим део«inua.ua финансира и када су о.млалпнскс руке најпотрсзчнје. Жсле ћн да градитељима avro nvis номогну, младн с? одпучипи ла наставс радовс и у четвртој смени; На трасн avo-nyта налазс сс_ шест брггада и то из ошптина Баково. Тето no. Суботнца. Светозарево и брнгале међуогпптпнских кон ференинја ССО из Зенине и Титовог Ужица. М. Илић САОБРАНАЈ Шовнсти - све веЋа опасност иа итп У „црном” билансу саобраћајних несрсћа ннје нн мало бсзначајан удсо незгода у којнма учсствују трактормстн, нарочито ових дана када су пољопри * вредни радовн у пуном јеку. V условима неразвијене саобраћај нс културс и нсадекватне превснтнвс у друмском саобраћају, возачи.ма трактора не посвсђује се одговарајх ha пажља. Послсдице оваквог стања свс су трагичније — готово свакога дана у новинама осване всст о неком саобраНајном удесу возача трактора. Последњи такав случај збио се прс два дана у Куршумлији гдс јс педессгшес-, тогодншњи Мирко Младеновнћ нз ПодуЈева скупо платио што јс сео за волан трактора без возачкс дозволс. Пошто је нсстручно управљао возилом несрећни Младеновић је изгубно контролу над трактором, преврнуо сс и задобио тешке телесне повреде од којнх је иа путу до болнице лздахнуо. И резултати недавно обављенс анализе о броју и узроцима свс чешћјк удеса тракторпста у 1983. упозоравају — од око левст и по хиљала саобраћајних nccpeha са вишс , од тринест хнљала настралалнх, колико ie прошле године бпло у Србији ван територија покрајвна, у 231 незгоди учествовали су возачи трактрра и том прилнком је настрадало 364 лица. Посебно застрашује број од 79 погинулнх v овим незгодама, од чега је чак 59 тракториста. Тракторн, којих данас у Србијн ван територнја покрајина и.ма 103 хиљаде, у режиму друм * ског саобраћаја нмају специфнчан положај који захтева посебне превентивне мере. To потврђује и неколико основних оцена „3 анализс. Најчешћи узрок саобраћајннх незгода возача трактора је. у првом реду, непознавањс правила саобраћаја, а посебно непрнлагођена брзина условима пута, неправилно скретање, претицање и мимоилажењс, као и непрописно укључивање са споредног на главни пут. Непознаваше техничких особнна трактора од стране возача, чссто прекомерна оптерећеност и неисправност возила такоће су честн узрочници fteсрећа. Међутн.м, можда би највише требало да забрине појава да за управљач трактора све чешће седају лица посебно старија без возачке дозволе, чи.ме постају потенцијална опасност за све учеснике у саобраћају. И у овом погледу статистика је недвос.мислена — 46 од укупно 231 возача трактора, који су лане v Србији ван територија покрајина изазвали саобраћајне удесе, јгису имали положен возачки испит. Y оваквој снтуацији изглеца најлакше побројати све мере Наслов и наднаслов су, у нску руку, у контраднкторности, а.ти. ипак, све се вишс осећа и наслућује долазак јесени Некако, првп весници Јесенн су нзјмлађн, онп који су тек крочилн у ђачке панталоне и ставилн претешке ташне на своја нејака леђа. Иду клинци а Бачке торбе као прстешкн војнички ранци не дају пм да још мало порасту. Наравно, клпнци као клинци, првнх данд помало уплашени, збуњени просторношћу учноницс, Jenna вирс нз клупа. Још увек се не сналазе, многи пружаау руке ка учитељици или \^читељу v очекиван»у снтурног водича V новн жЧтеот. Остави.мо клннце нска почну да сричу слоцр и новп живот. Пијапа препуна, очи да на париш, а иеповн олгнњали. Внше се мерка него лн купуЈс, тактнзнрају продавци, тактнзнрају купцн. Цене никако да се стрмоглаве н да сс крене v вслнку авантуру — сггрсмам>с зимннце. Фудбал јс још Један вес- ?iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii>iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiL~ које трсба предузети како би се у погледу овс катсгорнје возача унапреднла саобраћајна култура и сфнкаснијом превенцијом повсћала безбедност у Трактори »мају специфичан положај саобраћају. To су у првом рсду појачана и стална контрола поштовања правнла саобраћаја, организопан.с прсдаваља н филм ских пројскцнја за возачс у месним зајсдннцама, благовре.ме- _ illllltllllllllllll|illllllil!llllllllllllllllllllllllillllliMllllllllllllllllllllllll!ll!!lHillllillllllllllllllllllllllllll!H!HIIIIII^ Сатиризични ушо АФОРИЗМИ i Плитка памет се најбрже замути. = Увек кад се помнрим са судбином лосвађам се са са- § = вешћу. | Y ово доба несташнце само расншшци долнвају уље на н е • ватру. i | Y рату су гннули они којн гшсу умелп да прилегну. МОМИР СТАНИСАВЉЕВИН | = = = ■ . . , | | Ко каже да су нам џепови празни? А кад у н»их ставимо = руке? = • = = Немам чему да се надам. Нада ми је побегла за другог. = = Израстао .ми жуљ на иеггу. Купио сам нове ципелс. = Y животу је као н у сексу. He ваља бнтп исувише rope, i = нити исувише доле. Најбољс Је између. МИРОСЛАВ ЧОПА | н Љубав према раду ми је платонска. S | На раскршћу свог жнвота пзабрао Је раскрсницу. | МИЛАН СЕКУЛИК | | Y бујици најбоље плпвају балванн. Диктатор изјави: „Y мојој држави само пензионери има- S = Ју право на обуставу рада". ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИН = | Хитови данашњице су рате и камате. ник јсссњих збмвања. Он је = ових дана за ПараИнн при- £ ча број Један. Слатко смо сс = израдовалк када је још је- = дан прволигаш н то Ј^дкав | прволигаш — страшан пр- г волшгаш, потоиуо на стади- = опу Једннства. Наравно Сло = бода из Тузлс се опростила § од фудбалског Купа, а .,зе- = лени” су направили успех = какав ниЈе забележен од ос- н ннвања клуба. Сада са нес- = трпљењем навијачке масе о- = чекују пеког нз велике четворкс, а они најзагрижсни- g ји тврдс да ће и они отнћи | подпгнутих глава. Једна Загрепчанка која ie Е провела прошли месец у нашој срелннп прича ми. — Ниса.м скоро вндсла о- = вако лсп малн град. Свиђа = мн се што iLvia зелснила, 5 што су људи срдачнн. Па о- = во емладинско насеље „7. = јул” је нсшто на чему сви = могу да вам позавидс. Оду- 5 шевљена сам ПараГтном, а- = ли мп ic жао што Cv ваше = улнце, прљаве и запуштене. = Можда ћс нх јссењс кише 5 опрати и кошава очистити. = Разгледнице писао: М. И.таћ = по одржавањс и оправка вози« ла, као н стрпктно прпдржавање пропнса о бсзбсдпоснпм својствима ових вознла од странс пронзвођача. Додатне напоре захтева, међутим, спознаја да ова проблсматика не спада еамо у до.меи друштвеног саоopahaja, noh утв.че н на укупнл друштвени одпос према селу н пољопривреди. Танјуг
НЕЗАПАМЋЕН ЗЛОЧИН У ПАРАЋИНУ Ш! .Ш' н .игтг ф Миодраг Милојевић, машински инжењер, приватни занатлија, раније радник „Параћинке”, пиштољем убио петорицу бивших колсга © Мотиви злочина — осве та? ф Окружни суд из Светозарева отворио је истрагу против петоструког убице оптуженог још и за један покушај убиства Мнодраг Милојевић, пнжењер, у понедељак 27. августа, при xpajv прве смене из свог пиштоља маркс „Бровинг” убио ic V „Параћинки” Мирослава Мнрковића, вд помоћника директора, Миодрага ЈовановнПа, контролора квалнтета, Живојина Алекспћа, шефа набавке, a v „Феротексу” Ненада Жнвковнћа, управника JYP-a, parade радника „Параћннке” и возача „Параћннкс” Слободана Симића. Једини преживелн са, како he сс то каснпје утврднти, листе убнце, је тешко ран>ени Мирослав Милано внћ, референт набавке, за кога лекари v парађинскоЈ болници кажу да је у тешком стању. Убипа је дошао нзмеђу 13 н 15 и 13 и 20 часова пред „Параћинку”, поздравио се са стра жаром, пптао за Мирковића н насмејан се упутио у каниеларнју помоћника директора. Куцао је на вратима просторпје v којој су се порел Мирковића налазили још и Мнодраг Ј°- вановнћ н Радиша Николић. Пи UITO.T * v њсговим рука.ма, кога је извукао н.з иепа. плануо је два nvra. Првнм метком погодио је Мирковића v главг, a лрггнм Јовановића. Ран»ени ЈованОвић нскгче кроз прозор и бежи, a vonna излази на »para. Запањепом Николићу пре тога је рекао. на изађе напоље, јер сс ово н>ега не тиче. V дворншту поново налсће на Јовановнћа који је покуша- »ао ла отвори врата аутомобила. Докрајчгје га још једнпм хиием. а онла се окрсћс Жнвојнну Алекснћу, обара га првим хицем, другим усмрћује, а онда улази у зграду комерцијале. V каннеларији налази Мирослава Милановића који прсдупереним револвером скаче кроз прозор. Лсворуки убнца ипак је био бржи. Погађа га први.м метко.м, а затим и он скаче за МпланокЈГ^м, упућује му још један хитац, пролази поред стражаре v којој је портир спре.ман да позове СУП. Упереним m-пптољем Милојевић му наређујс да спусти слу гиалишг претећи му да ће га убити. Портир оставља телефон, а Милојевић претрчава wnmy, седа v свој аутомобил ..SacraBa 128” покреће га и у том моменту портири отварају ватру на њега. Два хица погађају аутомобил, један разбија стакло на задгаим левим и предн»им десним вратима, а voima пстрчава из н>ега и кроз гужву наишлих пролазника. граби ка ..Феротексу”. V ад.м»гнистратмвној згради иалази Ненада Жи вковића н још петоро људи. Пред запањеним очевицима упућује Живковићу неколпко ре чи, а онда mv пупа v груди. Користи помепву и беж-н у дворшпте где поред колутова са бетонским гвожђем натрчава на Слободана Симића, возача „Параћннке” пуца му V г^а~ ву, а затим ттреко дворишног зида скаче v дворипгге v улициЖивке Дамњановић броЈ 9. Мпанаи 7 Жени ко1а се Tv нашла говори да позове милвцију јер је пуцао иа неке људе, што она чинн. Убина излазн из куће, ставља пишто.т, на бетонску плочу подрума, умива се на чесмм н подигнутих руку сачекује мн лицију. М. Мнленковић МИЛАНОВИН ОПЕРИСАН Мирослав Милановић, погођен са два хнца, у врло гешком стању смештен је у параћинској болници. Операције које су извршене над њим успеле су, али његово стање још увек ]е критично. I РАДОВИН БРАНИ МИЛОЈЕВИНА МнлоЈевић је захтевао . да му бранилац буде параћинскн адвокат Маринко Радо вић, искусни стручњак, специјалиста за крвие деликте: — Прихватио са.м овај слу чрј, али још нисам обавио разговоре са свнм свсдоцима и не могу ништа одређено да кажем, осим да је случај тежак и компликован. ТУГА Y „ПАРАНИНКИ” И „ФЕРОТЕКСУ” Сутрадан, после тешког злочнна. заставе на пола копља на капији „Параћнике”, људи занемели у групицама, била Је слика која ге могла видети у ово.м колективу. Слично Је било и у ..Феротексу”. По подне су сахрањсни Живојнн Алекснћ, Слободан СимиН и Ненад Живковић. i сутрадан у Мириловцу Ми >драг Јовановић и у Новом Брачину Мирослав Мирковић. Дуго су над Параћином одзвањале речи: драги друже Мишо... драги друже Жико... драги друже Симо. Надвила се тута над Параћином. Миодраг Мнлојевпћ — Сада, када садГо свему раз.мнслио, тешко ми пада и кајсм се због тога што сам убио пет људи, а Једног човека тешко повредно, али сматрам да то ннкад не бих урадио да сам био здрав, као што са.м био пре пего што ме ова група одвојила од људи. Како од.мичу дани у истрази отварају сс нове странице из жнвота Миодрага Милојбвнћа, машинског ннжењера, самосталног занатлије, супруга и оца двоје децс. Све јасније пада у очц да јс његова унутрашња дра.ма започела много раније. Много прс него што ће кобног 27. августа за десет минута, смртоносннм хицима на свој начин почети да јс разрешава. Жпвот овог човека који ће се одлучнтп на најтежн чин, да у шесторицу људи испали смртоносне метке, започет 1936. годкнс у Трешњевицн, није то наговештавао. Међутим, једно је снгурно: решио је сам да се пробнје кроз живот, а у томе су га помагале понекад превелпке а.мбицнје. Од занатлије, средњошколца до машинског инжењера ишао је сам. На том путу променно је много средина. Радно је у „Монтеру” у Пупријн, у светозаревачком „Минелу”, Фабрици памештаја „Будућност” у Светозареву, у нишкој Електронској ииДустрнји, поново у „Минелу”, затим у „ПараћПикн”, па у „Коронп”, а онда је отворио самосталну занатску радњу за нзраду лимене галантерије. Прс.ма његовој изјави датој на саслушању пред истражним судијо.м Окружног суда у Светозареву, њсгов сукоб са људи- .ма из средине у којој ради почео је у „Параћинки”. Судији је напо.менуо да је дотле у свим организацнја.ма у који.ма је радио имао добре односе са људима, где је био активан, за свој рад похваљивац и биран у руководства друштвеио-политичких организација. Тврдп да су сукоби почели од времена када је изабран за секретара основне органнзациПИШТОЉ Због претњи .оружјем н пријаве коју је поднела општинска управа прихода, 13. августа, општинско јавно гужилаштво у понедељак, ■Заш на дан убиства, упутипа је оптужни предлог суду чротив Милојевпћа. Мирослав МнрковнН је ООСК и да његови планови и предлозн нису наилазнлн ва одобравање, да јс био нзвргаван руглу, а да су у то.ме предњачилн чланови неке групс. '— Био сам провоцнран. Испред канцеларије стављали су ми препреке и на друге начине ометали су ме у раду, рекао је пред истражним суднјом Милојевић. За догађај који је прстходио његово.м одласку пз „Параћинке” такође каже да је намештен. — Када смо у кафанн ручалн и ја се вратио из WC попио сам пиће после чега ми сс све окренуло н ја сам почео да повраћам. Y аутомобклу су ме про воцирали, па сам ја Томвћа ударио неколико пута. He сећа.м се шта се још догађало у аутомобилу, али знам да ме је Симић избацио нз аута, па сам ја наставпо пешице. Након тога Мнлојевић оцењује да су се сви уортачили пјх> ПОСМАТРАЊЕ Из Јавног тужилаштва у Светозареву обавештени смо аа су оип и адвокат Радовиђ затражили да се МнлоjcFiin упути па неуропсихијатријско посматрање, а загражено Јс и посебно пос.ма грање. тнв њсга и да он вишс ие.ма Meera у „Параћпнки”. Ннје могао, како каже, да истрпи шалс, увреде, притиске н провокацијс, а веровао је да га група људн на челу са Мирославом Мирковнћем шпканира. Напустио је „Параћинку” и прешао да радн у светозарсвачку „Корону”. Међутим, л та.мо нијеиашао мира. После неколм ко месецн све се поновнло, тврдп Милојевић. И та.мо је бно ометан у раду, а врншли су и пснхолошке притиске на њега. Најтеже му је падало, каже, то што су га тровали, сипајући му иешто у кафу, као у „Параћпнки”, после чега би му падала магла на очи и постајао раздражљив. Из „Короне” је отпуштец да бн одмах затнм отворно самосталну радњу за производњу лимене галантерије. . Нк у кућл више нпје бпло за њега мира. Осећао је, каже, да се тортура наставља. Комшије су му сс подсмевалс, ометале у раду, а Миодраг Јовановић, будућа жртва, све је то преносио у фабрику. Прсд кобни дам ‘ Недеља 26. август требало је за .Мнлојевнћа и његову поро цицу да буде дан весеља. Те нецеље била је веридба његове кћерн. Око 10 часова попио је две таблете за смирење, а онда су стигли просцн. Истражном судији је пзјавио да је попио чашу ракије и чашу внна, а кад се једном вратно за сто, п попио чашу вина, која му сс учинила нсшто блеђа, осетао је да лебди и да му се соба окреће. Yeкоро се збно Јгнцидент у коме је ударио свог будућег зета. Накоп тога Милојевић опазп нсгде у дворнште, узнма пнш * тољ п муницију и ссда у ауто. На позиве фамилије да стане ннје сс обазирао. Ноћ је провео у улици из.међу Ветерпнарске сташше и Пекаре. Те Hohn доиео јс одлуку о — злочнну. Рано ујутру пробудно се и nomao да тражп Мирковића. Стајао је на улиин пред његовом кућо.м. Пошто Мирковић није изашао пз кућс, одлучио је да га потражп у „Параћинки”. Црвени ауто, паркиран преко пута „Параћинке”, нпје најављивао да у себн носи убицу. — Одједном сам осетио да ћу се онесвсститп п да нећу ништа да урадим, изјавио је Милоје * вић. V џеп јс стрпао гпшггољ са пет метака н прегрш * метака, отворно врата — и пошро у злочпн.
5. СЕПТЕМБАР 1984. ■ gpQj 26Ј :'l!llllllllllllllllllllllllilllilllllllllllllllllllllllllllil(i:illllllllllllllll||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||lll)|||||||||||||||||||||||||||lllllll)||||||||||||||||||||||||||||||||||fllll||||||||l BPEME И УСЕВИ КИША СПРАЛА УПИТНИК НАД СТОЧНОМ ХРАНОМ Око 40 лнтара по квадратном мстру би.1о је довољпо да сс кук^рузи повратс и ос всжн детелнна Послс дуготрајнс лстњс сушс, талас влажног ваздуха донсо је жсљено освежеibc прс дссстак дана у нашсм крају. Обилне кише иад Поморављсм од око 40 лнта. pa по квадратном метру, вра тнле су поуздање у овогодн шњн род кукуруза, који сс i i illt *>>iilillll!tlllltlllllllllllllllll ll<-.''liilllll||||||||||||||||l!||tliii|b|IHl|li;illllllUllllllllllllii:>i<-ili;!ltll||||||||||||||||||||||| *iiill|IIMIIIII|||||||||||||||l|lllllllll!llltlllll|||||||||||r КРАЈЕМ ОВОГ МЕСЕЦА нзводњу сунцокрета. Сунцокрет је индустријска бпљка која на нашим просторима мора да има бољу будуђност, како је предвлђено дугорочним плановима развоја. Али, бар за сада, пољопривредннци као да мало маре за ову културу, а можда и због бојазни што је супцокрст у нашој земљи био подложап болести, нарочпТО ПОСЛСД1БИХ годнна. На паши.м простори.ма, у атару општнле Параћин, сунцокрег нлјс боловао ни прошлс, нн претпрошлс годинс, а такође лл ове. Ami план сствс сунцокрсга лнје испуњен. Највећл пролзвођач сукцокрс та јс Радна органлзацлја „1. мај” блвшл „Агроекспорт". На 140 хектара, колико се свакс године и зассје, пристиже добар род сунцокрета. ПОТОЧАЦ I1P..WEME ЗА „ИМУ БЕРБУ ГРОЖђА" 9 Дводневна свечапост © „Вече угледа, удадбе и женидбе ф Бахусове свечаности кроз село * Наступ естрадннх звезда Поточкп впноградарп 6. октобра почсће своју традшшопалну народлу прославу поводом бербе гpoжba. Тога дана увече у Дому културе почеће „Вече угледа, жснпдбе и удацбе", односно ожпвљавање ста рпх обнчаја везаних за предсвадбсна вессља. Младц парови могу те вечери склопитд брак на спектакуларан начпн пред публлко^. Разговор са најстаријлм и лај млађим брачним паром употпунпђе веселу атмосферу, a девојке са најдужим плетенпца.ма илп слободно очешЈваном косом добијају вредне наградс. Мушкарац са најдужим брком стпче назнв победнпка, а до.ма11Ш1н којн пзнесу најбољу флашу љуте ракнје нлн впна, такођс се боре за вредну ГТрограч he употпунитп нзјбољи певачи са прогеклнх так&шчења за „Први глас Помо палази v фазн на.шваша зрна, тако да lie вода знатно ПО.МОћП да зрпо будс још пу luije н теже. На „прегорљивим” земљпштпма и за pane хибриде кп iua је закаснила, алн he зато помоћп шсћсрној репи, поврИу, као и детслипи. која је врло важан чнннлац ка да се говори о нсхрапп стоке. ГрожВу п сунцокрсту ки ша нсће мпого користити. Сорта „новосадска 25 л 26” за сада улазе у завршлу фазу зрења л пре.ма очеклвању стручњака Симс Јовлчића длректора OOYP-а „Блл>на пролзводља”, прлносл треба да се крећу до 1800 кплограма по хектару. У сваком случају биће то родллја година, а целокупал род јс улапрсд sell уговорсл са уљарн цама лз Београда. Xohc ли се у наредиом перлоду учлнитн нсшто влшс иа пропаглраљу и популарнсаљу ове илдустријске биљке, која је готово лшчезла са њива пндивидуалнпх произвођача, којс lie се стил1улацлјс примењлвати прлпиком сетвс, још не знамо, алл можемо лстаћи један похвапан прлмер па том плану. равља", у пратњп једног од ре по.мчраппх оркестара пз овог краја. Другога дана „Поточке бербе грожБа” одвпјаће се.у зна kv вннсклх свечаностп. Колона впноградара, предвоЈзена једпим од драгачевсклх оркестара, обнће he село и успут lie пспробаватп пајбоља до.маћа впна. а затлм he обићи нско лико узорних влнограда, чиме he се обележЈггн почетак бербе грожВа у ово.м крају. Увече за љубптеље народне пссме настулају познате естрадне звезде. Ову манпфестацлју организују Одбор за впноградарство прп Скуппгпсни месне заједнице, и Основна оргаипзацпја Савеза социјалпстичке о.млад1ше села Поточца, обавештава пас Стојан ПетровнИ, председлик Скупштппе меснс зајсдтпше. М. Д. i = Супцокрст завршава свој вс гетационп псрпод, док јс гро жђу потреоно сунчапо и лепо време у ссптембру, како би сс фшдспзовао uichcp. „ У сваком случају пољопри вредницп ДЈОгу да развсдрс чело, Јер је кпша отклонила упитник пад сточпом храно.м за прсдстојсћу јесеп и зиму. § = 1 = 1 M. Д. Нал.мс, Земљорадничка задруга „Дрсловац” свакс годпне органлзује пољопрлвредлу изложбу својлх задругара л коопераната л ла л>ој порсд осталог лаграђује л лајбоље пролзвоВаче сунцокрета л рскордерс у овој областл. Лсп прл.мер лз лаше праксе. Алл чллл лл ласта пролеће? М. Д. ОТКУП ПШЕНИЦЕ ИИ® П1ЕН1ЦЕ Т0И0 БРАИ Овогодншња жства јс завршсла, а укупно је пожн>евсно 2869 хектара. Боље јс организовала лсго ранијнх година, зато мвле од плаллраплх колпчлна. Позлато је да је ПараИлиу лотребло 450 вагона пшсллце, да бп снабдевал>е хлсбом и брашпо.м било уредло токо». целе годлне. Оцењујућл овогодлшњи от куп, Извршлл савет је закључно да се пољопрлвредие орга ннзацнје ллсу најбоље органл зовале око откупа. Једал од закључака је и тај да мллларл и откупнс сталлце са лашс тени резултати нпсу изосталл. II откуп пшсллце бп трсбало да сс одвлја бсз некнх всћлх проблема, јср по рсчи.ма Душана Радосављевлћа, длрек тора „Жлтомлкла”. из Светозарева, ла седллцл Извршлог савета CO ова оргализација је овс годлле спремлнје дочекала жетву. Свс понуђене коллчлне пшенпце сс откупљују, без об^ира на влажност, а вра ћсна је само прошлогодлшња пшенлца сд жлшком л буВе.м. Члле сс напорл да се пол>опри г.рсдллцлма пшсллла ла вре.мс плаћа, међутил!, како рсче друг РадосављевлН, откуп мо ра да.се интезпвлра, јер је до сада у општлнл Параћлн откупљено нешто влше од полоПЧЕЛИЊАК Y СЕПТЕМБРУ Време гзослова Још није касно да се ооаве незавршени послови који he омогућити добро зимовање и брз пролећни развој пчела. Трогодишњу матицу трсба заменити младом, овогодишњом матицо.м. Око 10 одсто трогодишњих матица страда у току злме. Такођс. требд проверити количину и квал|Цет меда остављс iior пчелама за зимовање и за пролећни развој друштва. Потрс бно јс да се обезбсдм најмање 20 килограма квалитетног меда I! што више цвстног праха. Мсд од медљике, соћа и грожћа нијс погодан за зимско прехрањива * Ite јср садржц доста састојака које пчеле не могу да сваре. Велики број пчела, а чссто и це ло друштво страдају у току зиме због неквалитетног меда.Мед од медлмке. соћа и грожђа трсба изврцати, а недостатак зимницс надокнадити шећсрним сирупом. . Квалитст меда утврђује се тако што сс из непоклопљеног саћа извади кашичица меда, помсша са пстом количино.м дсстили * сане водс или кишнице и стави у ватросталну спрувсту. У другој спрувети или чаши у дсстилованој води размуте се две три кашичице креча. Када сс крсч сталожи сипа сс вода у прву спрувету, онолико колико у првој заједно чине м‘сд и вода. Раствор меда и крсчнс воде држи се на ватри док нс проври. Ако се после храњења на дну спрувете нађе талог, значи да мед није квалитетан и као такав нс одговара за зимско прехрањива« ibc пчсла. Увск се лровсрава нспоклопљсни мед. јср пчелс ме« дљиковац нс поклапају. Пчслар који”нсма могућности и врс.мсна да провери квалитег меда, саће с непоклопљсним мсдом трсба да одстрани из пчслињег лс^ла будупег зимског каубста, а умссго тмх рамова да стави рамовс с високим венцем поклопљеног меда или рамове с празни.м саће.м у који.ма јс мзведсно најмање двс три гснсрације пчела, У делу зимског лсгла трсба обезбсдити шсст до осам килогра.мћ квалитетног мсда или мсда од шсћериог сирупа. Од 20 килогпама рсзсрвног мсда трсћина, чак и половина може да будс од шећсрног сирупа. Сируп треба да прераде пчеле из јулског легла, којс иначе uchc прсживети змму.' Пошто прсрадс си руп one су јако изнурене и заго обавезно трсба потрсбну количину сирупа додати до пстнасстог, најкасниЈС до двадссстог ссптсмбра. Тако ћс се пчслс изовбгодишњег лала поштедети тог наиорног посла. Само јака друштва са 25 до зп хил>ада пчела могу успсшно да прсбродс зиму и с младом магицо.м. уз потребну количину рсзсрвнс хранс да обсзбсде кроз пролсћни развој Слаба друштва, која су остала без матиие, треба спојити са средње развијсни.м друштвима. Друштва у којима има килограм пчсла, токр.м зимс потроuic 9.G7 килограма мсда, а друштва са 2.5 килограма пчсла са^ мо 5.74 килограма мсда. Иначе, пчслама јс за зи.моваље потрсбан потпуни мир и при избору зимовника треба о томе водити рачуна. Инж. М. Станојевић Иаана^ 8 ШЕНЕРНА РЕПА Тежи спатни корен о II ПОРЕД ЗНАЧАЈНИХ СТИМУЛАЦИЈА II ПРЕДНОСТИ КОЈЕ ЈЕ ФАБРИКА ШЕНЕРА „ДАНИЛО ДНМИТРПЈЕВИБ" 113 БУПРИЈЕ ДАВАЛА ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА KOJII ЗАСЕЈУ ШЕБЕРНУ РЕПУ, У ПАРАБИНСКОЈ ОПШТИНИ ПЛАН СЕТВЕ НИЈЕ ИСПУЊЕН. Уместо планираних 500 хсктара засејано је са.мо нешто вишс од двс стотпне, тако да сс и овс годппе наставља тенденција опадања овс индустријскс културе па њива.ма у око Параћина. Пре.ма првим процена.ма и а-- нализа.ма овогодишњи род слатког корена биће всћи, јер јс рспа нешто крулнија и тежа у односу па прошлогодишњу. Дпгсстлја првих узорака креће сс у граллцама нормалс, што јс такоБе важан чллллац прсд овогодлшњу кампању. Радна органлзацлја „7. јулл” he л овс године откупљивати шећерну рспу ла својнм станила.ма, алл пољопрлврсдллцл могу и директно да је лстоварују у кругу Фабрлке шсћсра у Булрлјл, што опет повлачл којп процеиат влшс од лсплате. Послс овлх клша, улозоравају стручњанл, постојл логодла млкро кллма за развој паразита „церкоспорс” на листу репс, ла треба обратлтл пажњу и поновр поглсдатл рсплшта. Y случају да сс болсст прлмстл, обратлтл се стручњаку или пољопрлвредној апотецп. М. Д. рлторлје сву пшеилцу обавезно предају „Жлтомлплу” лз Светозарева, а да „Жнтомлин” мора да ради у двс смене. М.Ж. ИЗГРАДЊА МОСТА ИА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ КОД ЧЕПУРА Поставља се метална нонструкција a ЗА ДАН ОСЛОБОБЕЊА ОПШТИНЕ ПАРАБИН БИПЕ ЗАВРШЕИ НАЈДУЖИ МОСТ НА МОРАВП, АЛИ КОЈИ СЕ II НАЈДУЖЕ ГР,\ ДИО, ПРЕКО ДЕСЕТ ГОДП 1IA. Радллцп „Мостоградп>с” из Београда, лзвоБачл радова ла мосту прско Всллке' Моравс, поставл.ају трелутно мсталлу конструкинју ла другој половпнн .моста према Чепуру. Према плану мост бл трсбало да co nvern у саобраћај за Дан ослобођења општннс Параћин, и прсма тренутлој длламини трсба очсцлватл да мост са прллазнма буде гогов за празник нашс општлне. Y међувремсну дошло јс до поскупљења н нових лгл CYCPET СА РАДЕТОМ МИЛЕТИНЕМ, РАДНИКОМ НА ПРИВРЕМЕНОМ РАДY Y ШТУТГАРТУ Лонлое рм сив © Кад би нека фабрика изградила погон v прекоморавским селима, верујем да би сви радници на прпвременом раду у иностранству нз ових места помогли изградњу, јер б„ ту нашли својс будуће радио место, каже саговорник Шта злаче добрл путсвл за дал>н разво.г једног места најбоље—Радс А1нлети1ј, возач на меБуградској ллллјн Штитгарт — Биетнмхеим у Нс мачкој. н зато се одлучио да сво.м родном селу поклонн 5000 длнара за нзградњу асфалтне тракс. Приллком боравка у Поточцу Радс п његова супруга, Борллка уручилл су поклон лрсдставллцлма друштве ло-поллтлчклх оргаллзацлја, уз обећање да he и надаље помагатл све остале акцлјс које слроводл Мссна заједллца. — Мн смо само фпзлчкл у туђини, али иисли ла.м се стал no враћају завлчају, каже овај брачлл пар. Порсд плса.ма од родблле, и лист „14 дала” мно го нам помажеда пратимо развој лашег села л шлрег завичаја, л када смо .прочитали да се месна заједнлца мучл да склопл флнанслјску консгрук ллју. прлтсклл с.мо у по.моК. Нлс.мо лрвл којл CV то учипдлл, јср јс још много Поточаиа дало свој прллог развоју ссла, алл слгурло нсће.мо блтл последњл у овој акцлјл, кажу Мплетпћи. Иначс, Боринка Мнлегић радп у месној индустрнјп у рсдвнђсних радова, тако да he укупна вредносг радова по окончању износитн 99.623.068 динара, што са средствлма 'за изградњу еле ктро-енергетскнх објеката п развој рудника представља укупан износ од 104.604.221 длнара. Да посдетнмо, мост јс дугачак 270 метара, имаће две коловознс тракс, п на реци Великој Моравл је за сада највсКп moot, а један јс од лајвеИлх и у СрОггји. Њсго влм пуштањсм у caoopaliaj пет прекоморавскпх села от клонпће многе аномалијс економске, прлвредне и дру штвсле прноде, а центар комуне Параћии бнће повезан са свл.м сслцча iiajupalpi.M путсвима. М. Д. Штутгарту, а после радног врс Атсла брачпи nap одс до &луба *Југослбвс!ia ,.ЗагорјЂ'1^ нм је- најлепше, јер ту fc домовлла у мало.м. Клуб Југословена „Загорјс” има више сскилја v сво.м културно-умстнлчком друштву. Y једној од њлх, музичкој, свира и њихова hep клна — Слађана. Али кад СлаВана свлра мелодије нз По.моравља, родлтељн.ма пођу сузс па очи од cpglic. — Спремни с.мо ла уложи.мо много више уштсђевине, када бл сс у селу лзградло некл прера ђпвачкп погон.фабрика или не што сллчно што би пружпло Ajoryhiiocni за запослеље лас „гасгарбајтсра” ко.ји би желе * .in да се вратп.мо нз тубннс. О томс бп требало да наша оптинска политика влше размлсли п nabc начлла да сс залочнс, рсци.мо, макар један погсн за радлике ловратлпкс кз прскомбравских села, а н>ихов број је заиста велики, кажс ла растанку брачнл nap Мпле rnh.’ а веруЈемо да he њихрво мпшљењс подржати још мпогп радпиии на привременом раду у пносгранству. С. Пстровић
ОБРАЗОВАЊЕ • КУЛТУРА • 5. СЕПТЕМБАР 19М.‘ ■ БРОЈ 265 ПОСЛЕ ДРУГОГ УПИСНОГ РОКА Y СРЕД ЊОШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ ПЕСНИЧКО ПОЉАНЧЕ ДЕЦО Од овог броја опст с.мо заједно. Ожггвело ie ваше „Пссннчко пољанче" и од сада па до краја школскс Тодине друговаћемо са вашн.м најлепшнм, стиховима, прозиим речснпцама и разним цртежима. Као и ранијс, н у овој школскоЈ годвни очеку- <смо пуну сарадњу, а мн ћемо одабнрати најбоље радове н прсдстављати најбол>с младе песннке и прозаистс. Шаљитс на.м радовс прско литерарппх сскција, поштом нли лично донеситс у нашу Редакцнју. Још једно.м вас познвамо па рарадњу са жсљом да вам ова школска година буде успешна. • Звоно |с огласило почетак школскс године прс трн дана у Цснтру за средЈБе образовање „Бранко Крсмановић”. Понедељак, првн радпи дан није подссћао на опај традицнонални почетак којн је углавно.м служно за упознавање. Комплетна одељења и потпун распорсд часова чекали су наставннке и ученикс. Y ноBv школску годнну стартовало сс сасвнм спремно, чули смо генералног лиректора МИЛОРАДА МИЛОШЕВИНА. ШАРЕНА ПЕСМА Бсзбојна јс река исзбојне су кчше, шарено je цвсНс iuto Atuputuc. Mope je плаво ко члаво oko, нсбо je велчко u uaipoKo. Лнвада je зелена Ko зелсна грана, Бсо je цвет белог јорговача. Жуто ie сунце жута су лста, жута је јесен iuto у чољу шста. Црвена је крв ко црвена ружа, Шарсна је срећа што тч руке пружа. Виолета Маринковнћ VUI-4 ОШ „Радојс Домановић” Параћин Стојановић Јасенка VII-2, ОШ „25.нмај” Поповац ч ДЕЦА ЖЕЛЕ Свако г 'те жељу има, свако иле, ча и ја, да о .Титу чева, мчсли, да слободно сунце сја... Ана Марпћ, V разред О. Ш. ,,Вук Караџнћ” Поточац МОЈ ДЕДА Да знате дсцо, што ја чмам деду можда се иском не cetiha . ШТО има косу седу. Он је за мене најбољи деда иа свету. Он би својн.ч рука.иа храпавим од рада загрлио целу планету. Мој дсда је учесннк првог и другог светско? рата. Мој деда је прави тата-мата. Марина Перовић, Х'Ш-2 ОШ „Радојс До.маповнИ” ПараНин Томпћ .Мчлосав, VII-2. ОШ „25. мај” Поповац ЈЕДАН КИШНИ ДАН Нсбо су прскцхш CVMOpни, тсшки облаин. Излазак сунца ннје и.мао.стару драж. Травке пс очекују бнсерје јутарњс росе. Иза облака изгубпо се осмех суниа. Chiho капи кнше текле су и квасиле мој прозор. Натопљене улиис опустслс су. Са мо сс могао вндсти још по i.ojn пролазннк који сс вра hao у.мопан са посла. Стаја ла са.м крај прозора и посматрала лошс вр < ic којс јс покпарнло мој нзлет. Нестрпл.иво сам очекивала да Kuuia престане. да се суние појашг, да цветови no дпп!«.' својс главс, а ја да кренсм v природу. АлЈл шта сам могла. Сва моја надан»а и очекнвања су се претпорнла у машту, а ја са.м бк ла тога дана тужна као и овај KHiiniii дан. Јасмина Радојсвнћ VII раз O1II „Бранко Крс.мановнћ” Снкпрнца ШТА ЈЕ МЛАДОСТ Младост су шарена крнла лептира и весело зујање пчелц Младост је мак у ^китном пољу. Младост то сам ја и моја луцкаста генерација. Биљана Радивојевић ОШ „Вук Караџић” Поточац ОЧИ МОЈЕ МАЈКЕ Очи ,чоје мајке личе на лабуде из бајке. на неког всчно1' човека који надамно.и бди и чека. На Слободу суза.ча умивену, на љубав у борбч сливену. Као два језера бчсгра, као два чзвора ччста, очч моје мајке могу pehu ч тугу ч весеље. ОШ .»Момчило Поповнћ” Маја МарковиН VII-4 Параћин КАНЦЕЛАРИЈА ЛОПУЛАРНА 9 План уписа v Центру за средње орразо вање „Бранко Крсмановић” скоро у потпуностн остварен S Чешће опредељење за пронзводњу ф Стакларско одељење опет празно Да је школска година почела, отприлнкс, прс дссетак дана, тачнијс прс цругог vmicHOi рока, многа одсљен>а остала би полупразна. Рсч јс првенствсно о одсљењпма пролзводне струке трећс године, .мала јс за овај август бнло к у њи.ма мањс Meera нсго ранијнх година. Beh у јунском уписном року многи учсннии су сс опрслели лн за пропзводна заннмања, а о вај другн уписнп рок јс искористнло 59 будућих машинана (тн.мс су комплстнрана трн одел>ен>а машниске струкс), 45 ученнка сс опрсдслпло за текстнлно зани.мањс (15 копфскнпопара, Гбткача и 14 оплсмсњивача текстила, чнме cv. такоћс. ком плетпрана три q icj>ciba). Двадс сет девстн н трндесетн август искористили су још осам хе.мп јских техпнчара н попунилн одељеље ове струке. Оно што посебно изненађује то је податак да је одељсње матсматичко-тсхничке сгрукс и у овом уписпо.м року остало пспопуњено. Школска година је почела са пет празпих .мсста у 6- во.м одељсљу Ови подацн говоре да учениип постепсно межају своја схватања о школоваљу н све се више опредељују за занимања која he им донсти бржс запослењс. Баш док с.мо узнмалп овс податкс дошла јс једна ученпца која је нсдавио завршнла правпо-бпротсхннчку струку са средњом оиспом прско'4 п по, да тражи препис локу.мената да би се уписала на Внчм' кожарс«v-1ш<елу.-Нан-ме, да би се запослила пужна је била преквалификација. Добила је запослењс у ООУР-у „Обућа”, пронзводној органпзацијн, где пма могућности и за дошколовавањс. бвај пример најслпковнтпје говори каква је псрспскY АТЕЉЕУ CPERKA ЗДРАВКОВИНА САИКАРСКО ГНЕЗДО О Стецнште многнх уметника и љуоитеља ликовне уметности ф Припрема изложбе „Хиљаду цртежа Срећка Здравковнћа" 0 Слике као терапија Атеље Срећка Здравковнћа није тсшко пронаћи. Кад vbcre у улнцу Боре Станковнћа, па друга кућа с десне странс. Н нсмојте се зачудитн што ће свако нз тог краја знатц да вам ra noкаже нлн што ћс вам се прндружЛтн н одвести код другара Срећка. А Срећко је другар за многе. Дочекаћс вас мајка Загорка, лепом речју и широким срце.м Кад уђетс у куКу породцце Здравковић, путоказ до атсљеа је плакат на вратима: „Изложба слика и цртежа Сре.ћка Здравковића”. ’ Цртежн на метар Сусрег са сликдма, са раднпм нросгоро.м овог младог параћинског слнкара је доживљај за себе Зачас вас освоји. С укусо.м, прикладно опремљен наметне се простор, сам no сеои. да га угшјете, снажно доживнте. Он је огледало душе Cpchковс, његово биће. Весело је у ово.м у.метннчком гнезду, увернли с.мо се; а да је увек тако тврдс и Срећкови другари које смо та.мо затекли, песницн МОМИР и ДЕЈАН СТАНИСАВЉЕВИБ н младн сликар ЖИВОРАД СТАНКОВИН, коЈи покушава да корача стаза.ма сли кара Здравковића. Још живље је овде у зимском периоду каца се уз бубњару претресају кулгурни догаБаји и граде логледи и уметннчке лнчности. Филмском брзином, онако Kano покушава.мо да ухватимо слике природе кроз прозор захукталог воза, гледа.мо цргеже које пам Cpehko показујс нз двс велнке мапс. Како не бнсмо имали тај ocehaj кад су пред на.ма бпди преко пет стотнна цртежа. Испуљенн пснхоВДмнав 9 тнва всћинс \"чсннка којн се школују за такозвана каицсларнјс^а занимања. Будући стакларски радници пе желе трећи степен стручности Јелнно занпмањс, када је реч о трсћсм степсну стручности. којс cv ученици н one годнне заобншли јс стакларско. V оба упнсна рока ннјс било нн јсдног кандндата који јс жслео да н»егов животни позив буде всзан за халс Српскс фабрикс стакла. Очигледно је да се за ово занимање не жели трећи степен стручностп. Прилог то.мс је податак да Стаклара у задм>е време, у сарадњи са Центром, успешно оспособљава стаОПОМЕНА НЕОДГОВОРНИМ ЧЛАНОВИМА БИБЛИОТЕКЕ „ДР ВИБЕНТИЈЕ РАКИБ” ВРАТН ИИГУ ПРЕ СУДСКЕ ОПОМЕНЕ Око 2.000 књига лежи заробљено код чнталаца © Опомене нису ’.пробудиле” неодговорне © Треба ли судска опомена да подсети на обавезу! Право стсништс ћака ових дана је Градска бнблиотека „Др Вићснтнје РакиИ". Ло двадесетак чланова. претежно ђака чека, скоро увек, прсд бпблиотекаром да нх задужи .за жељспе кљиге. Многи се врате и празних руку нлн са неким замено.м. Бнблиртсчки фонд од око а књша све теже стнже на по 40.000 наслова не може да под лние ове културне институиимпри нотребе града и опшшнс, је. Књнга нема довољно. али Срећко Здравковић логијо.м личностп, исторнјским н МИТСКИ.М детаљима, са лоста надреализма у ссби свакн је прнча за себс. Развија сс по цнклуспма та фабула v дужнни десетомстарскс ролне папира. Спре.ма се Срећко да отворн изложбу „Хнљаду 'цртсжа Срећка Здравковића." Тренутиа преокулацнја овом младом у.мстннку су скнпс за графике које настају пз утисака са недавпог пута у Парнзу и одлазак па студнјс у Нови Сад. Окруженн умстношНу не осећамо протицап.е времсна. Распреда се прпча, нзносе на свет лост дана многе анегдоте, зачнњене угодном музиком, слаткнм кларске раднике за II степен стручности и за овакав начин образовања кандидата има. Значи, ако се хоће овај кадар из редовног школовања, мораће да се мења нешто у степенима стручности и начину школован>а за ову врсту послова. Изузимајућн ово одељење, план упнса у школској 1984/1985. години у Центру »^ранко Крсмановић" остварен је више Hero успешно. Много успешније него ранијнх година, сазнали смо од директора Милошевића. Велики број ученика дошао је да се школује у параћинскн средњошколски Центар из других градова. Томе је сигурно допринсла могућност бирања бројних занн.мања која су потребна како нашој општинн тако и срелинама где ти ученицн имају стално место боравака. Доброг удела v прнливу ученика имао ie и мост на Великој Морави који од 13. октобра треба да повсзује преко.моравска села са Параћином н тнмс с.мањи троитковс школовања учепнка Подјухорја. С. Ј. gf..xa од јагода и кафииом, а за оне храбрије препеченицом од око 60 степени, чнме нас служи MajKa Загорка. баш као што то увек чнни са намерним или anyчајним пролазницима кроз атеље њеног сина. Најдуховнтнја анегдота сигурно да је она када је Срећкова мајка једном прилпком замолнла слнкара Мподрага Анђелковнћа — Белета да јоЈ уради једну праву слнку: онако, шумица, па два јеленчета, јер н»ен Срећко то не зна. А та мајка је Срећков први крнтнчар са смехом тврди овај млади сликар. Она н учитељица Данплкв Ристић су н открпле н»егов таленат. Шира јавност је широкогрудија од Срећкове мајке. За седам до осам самосталннх и четрдесетак групних изложби, за свој рад Срећко је вшие пута награђиван. Ова годнна му је посебно плодотворна и у -љеговом је знаку била. Основао је к води луткарско позоршлте „Плави зец” при школи „Радоје Домановић” где и ради као лпковш! педагог, опремио књмгу ,Дани терапнје" Момнра Станпсављевнћа, отворно нзложбу радова својих ученика, неколико пута је и сам излагао, само је део онога што је Срећко радио у овој годинн. — Свет не могу да мењам, али желнм да моје слнке и цртежн буду рецепт за неку про мену, за оздрављење, бнле су СреНкове речн које су нас испратиле. А човек кад напустн овај атељс оссћа сс као да Је изашао са одређеном терапијом. С. Ј. ПОНОВО V ШКОЛСКИМ КЛУПАЛБА 3B0H0 звони ЧАС ПОЧИЊЕ Два и по месца безбрнж * ног одмора за основце н средњошколце је завршено. Првог септембра оживела су пгколска дворишта п учн онице. Одморни и раздраганн ђаци су се вратнлн своЈим старим обавезг/ма. Сигурно да су најсрећнијн и донекле наЈзбуњенији би ли ђаци-првацн. Помало сти дљнво, а у срцу са пуно радости селн су први пут у школске клупе, упозналн се са учнтељицо.м и новим дру говима и другарицама. Трговинске организацнје су ее побрпнуле п благовремено припремнле сав школски прнбор. Преко продавница у граду илн ђачких задруга свакн ученнк је мо гао да се снабде потребним училнма. Једино су родитељи морали да пспразне иепове Јер, просечно, да би се опремио један ученнк за но ву школску годину једва да може да стигне јсдан стари мнлион. С. Ј. обавестилн су нас библиотека ри, и оно што се има не чува се добро. Књиге се цепају, прљају и онако кратак век тиме се још смањује. Међупш, посебно брине раднике Библиотеке што ie велшш број несавесннх читалаца којп годинама нв’ враћају књиге. Тако лежи заробл»ено око 2.000 кљтгга. Вре дност књиге је тиме знатно смањена, јер што више прође кроз руку читалаца она је вре днија. Опомене које је Бнблиотека благовремено упугила свим не одговорни.м чтггаоцима нису их подсетиле на своје обавезе,па неки књиге држе месецнма и по неколнко година код себе. У Биб.мготеци су нас обавес тили да ће бити пршсорани, да своја права затраже преко суда. Читалац који је књигу за држао годинама није нзгубио своје право и обавезу члана Бн блиотеке. Дужан је да друштвену књнгу врати нлн да јој надокнади вредност. уколико jv је изгубио. Верујамо да ће многи то учиннти пре него што им етнгне судска опомена. С. Ј. НА ПЕТНАЕСТОМ САБОРУ »ЛРОБОХ ЛЕВАЧ, ПРОБОХ ШУМАДИЈУ” ДВЕ ПОВЕЉЕ КУЛТУРН Поводом петнаестогодшл нлгце х»државања траднционалног сабора „Прођох Левач, rrpobox Шумаднју”, Организацнони одбор сабора доделно је овом прнликом своја јубиларна прнзнања заслужннм органнзацпја.ма н појединцима. Y знаку захвалности на но садашњој пруженоЈ помоћи око унапређења ндеја ове културнс маннфестацнЈе, у Кннћу 2. септембра на свечаној селнншг уручене су повел>е Самоуправној нвггересној зајсдници култург и секретару СИЗ-а А1нливоју Вучковнћу
ПАДОБРАНСТВО ОДЈЕЦИ: КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈЕДИНСТВО — СЛОБОДА 7:6 (0:0) ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Светлана Симић на светском првенству Југословенска падобранска шамппонка и чланчша Асро клу ба ..Наша крила” из Параћина, » од 2. септембра налазн се на Свсгском падобранском првснctbv v Франнгској. Од овс даробктс v врсдне падобранскс очекује сс висок пла оман, јер то она овогодишњи.м резултатима и обећава. Нажалост умало да се Светлаиа због недостатка флзансијских средстава нс отпутгјс v Францгску. Међутим V‘3 cepccpauv помоћ и г»аз\1\1еван>е Скупштннс општине, Штофарс и СОФК-е општинс Jlapahin п тај проблсм ic рсшен тако да ови.х дана очскујемо. пријатне вестн. ПРАВДА ИЗ ПЕНАЛА Н |тИ|Ш11ИИ1вШИШ ПОДВИГ ЗЕЛЕНИХ > Највећи успех параћинских фудбалера у историји Клуба • Тренер Томић оио сигуран у своје „пеналџије” ф „Више ннје бнтно ко he бнти противник, важно је да будемо домаћини”, поручују нз Јединства Стадион: Једннства. Гледалаца: 8000. Врсме: сунчано, по- зи V “П" Костпћу н блокира Јаку годно за лгру. Терсн: травнат. Стрслци: Панић, Костић, Милнћевнћ, Псливановнћ, Анђелковић, Матић н Богосављевић за ЈеД1тнство, а Миљановнћ Верлашевић, Јушић, Мемшпевић, Пстровић и Тошић за Слободу. Судија: Ко.мадннић (Београд) 8. Јсдннство: Богосављсвнћ 7, Љ. Анђелковић 7, Псткопић 7, Панић 7, Матић 8, Миленковић 7, Милнћ 8, Д. Анђелковић 7, Мирковнћ 7, Милпћсвнћ 7, Пелпвановић 8, Костић 7. Играч утакАпгцс: Матнћ. АОПТУ. Развојсм с1гтуапиЈе на тсрсну бидл су нзненвђени нс свмо Тузлаци, већ к глсдаоцн, всћинв њнх, гако аа се у TinuHim, нспрнродиој за амбнјепт фудбвлскс утакмине осећало ишчеки. natbc. Играо се 26. мннуг Је после фаула над Костпћсм, Пелквановић из всо слободан ударац са око 20 метара. Њсгова, лопта, препуна фелша 1ЕШПМ HE П0СТСТД1Е ЛЕСКОВАЦ: ЛЕМИНД — — ЈЕДИНСТВО 0:0 Терсн: Помоћни Дубочнце. Гледалаца: 1500. Судпја: Енвер Рамакпћ (Бор) 7. Једннство: Богосављевић 7, Л>. Анђелковић 7, Петровић 8, Матнћ 7, Панлћ 6, Миленковић 8, Мирић 5, (Дулић —). Д. АнБелковић 6, Каштеварац 5, (Милићевић —), Пслнвановић 8, Ко_ стнћ 5. Слобода: Хаџнћ 7, Тошнћ 7, Радсвнћ 6, Мнљановић 7, Вср- и необјашњнвс путвлс, преварила лашсвнћ 6, Ме.хшшсвиГ) 6, Сманловпћ 6, Рашидовнћ 7, Мулаха- Xauwha. Голман је креауо дссно, a сановић 6, (Џафиђ 7), Јогунчић 6, (Петровнћ 7), Јушнћ 6. лопта, нзнснада, лево: СТРЕЉАШТВО Две екнпе на републнчком првенсту Стрслцп СД Мкхапло Нлић — К\-ља и СД Бранко Крсмаховнћ пласарали се з« првснство Србије у гађашу во(- иичком пушком. II поред вхсокс ворме па рсгиопал ном првсхству Шумадијс и Поморавл>а, одржаном 26. августа у Бупријх. стрслдх нз Штофарс х Стакларс хјсзбедхлн су учешће на републмчки.м □рвеиству којс he сс одржати у Gopv. Екнпа стрел»ачкс дружихс Мила «ло Мнлорад Ковачевић са 171 кру ом. Плић — Кул>а .дбила" ic 470 кругова, а поЈсдххачхо ,ia|ycncutHxln Јс био Слободан Костхћ лостнгао је 16) кру га, а Драгах Здралковић 143. Meby „штофарцнма" коЈи су ,дбидп" 441 круг најуспсшнхјх јс бпо Мплорад Ннколић са 15* кругова, заTUM Слооодан Стојковић са 149 кругова к Зоран Милојковнћ са 134 круга. С. 3. Одавпо стаднои Јсдинства нпЈе вн. дсо овакву свсчапост. Прско ссдам хнљада људи, ПараНинаца ц онпх чз околнкх градова( запоссли су снако слободио мссто тесног глслалитта, очскујућн лсп фудбал и пота|но надаЈућн сс чуду. Y утакмшт. која ннЈс најавл»нвала драму, прву шансу кмалн су домаћк. ни. MiLvih јс продро по дссном, нападачи су спрсмхо чскалн, алх бно Јс овог пута неспрстан. Лопта Јс за. вршхла у гол ауту. Послс тога петог мххута опет Мхдхћ 15 мхх\та кдснхје, брзоног х хспрсдвхдхв у дрн. блххгу, оставл»а за собом иајпрс Радовхћа, а затхм и Мсхпппевхћа, до. дајс лспу лопту хлп Верлашевнћ „ула НИЈЕ ЛАКО С ЈТРВОЛНГАШЕМ ПЕТКОВИП: Дхрсктах протхвннк бно мн јс Сзпнловнћ. To јс нграч којп поссдујс изванрсдну брзнну х тсхнику, али покрхвао сам га стрхк зхо тако да јс ох бхо онсмогућсн. Свх хашн Дуслх бхлн су фср и спортскх. Мпслнм да су нграчн Слободл »г рали одговорно олх п мн с.мо пм пархралх. МИЛИД: Нмао сам иа почстку утакмцо трсму. Опи хграју чврсто алх, касххјс, кад сс игрп развнла н ја сам сс „развио”. Пролро сам пар пута п убашгаао лопту, алх оха uiije хтела у мрсжу. МАТИН: Одмах се видело да фу« балерх Слободе нграју мхого тврђе. Оии су сс затварплх ха време. чусалх лопте. х инЈсдху нисам ..ук. рао". па сам вхшс морао ла запием. Всроватхо јс сгЛарно среме утнцало ха мепс. алх моЈ нграч, Рашхдоохћ. хзвакретах фудбалер. мо жда најбољх у pcaonxvai Слободс, бхо Јс тежак за чуважс. ШТА АКО ПАДНЕ ЗВЕЗДА? I! упрала х грачх сложнч су у Једлом: — Вхшс хам нхје важхо ко ћс Зслени са пехаром „Политикс” да мзм палнс у слсдсћем коду. Осмхха фхкала Купа за ,нас јс бхо сах којн с.мо оствархлн. НаЈвсћа жел«а нам Јс ла нам жрсб буде »гаклоњсх х да параћнхској публипх П0КЛ01ПШО још јсдху овак ву утак-мхцу. Ево, показало се, да јс свздхох Јсдкнства бхо ма.чн. Ако падхе Звс зда идл бхло ко други у oc.Minix фпнала, трхбхпс he бхт joui тесније. Снгурио Да К-луб хс можс сам зтото ot\ уради, алх као што јс то ураВсно у Новом Саду, могло би па сс урадх х 'овдс. Нопосаћанх су xaix.ix рсшсх.с у попезнаапА’ са удружсннм радом. Испод трхбхха с«е штсхе су пословхс просторхјс, а на трибинама гдемоци. ТРЕНЕРИ АВППЧЕВИБ Н ТОМИК — Јсдххство јс заслужило побсду х прг ленала. Иадиграли су нашу скипу у сваком поглсду, рскао »гам јс Фахрулхх Аллхчсвнћ. трехер тузланске Слободс. — Жслслх с.мо само да лружпмо равноправак отпор рсхомхраком протхпппсу, ади срсћа је бпла ха нзшој страхп, узбућсп х шпне него скроман изјавпо |е трснср Јсдинсзво Мома То.мхћ. Tpeha утакмица на старту овогодмп1Х>ег так.мнчеша у Другој српежоЈ .Turn — Југ успсшно Је окончана. Увек тежак терен у Лесковпу ниЈе се ла. ко предао. Утакмица Је би.ш теиЈка, груба тако да Је много лакше Овло сачуватх ноге, него мрежу. ГТрво полувреме. када се играло Још \век спортски. потпуло Је припало ..зслетгма’’. Матић п Псднвановнћ са друговкма заигралп су своју игру, брзн пасовх, тако да су у једком момснту нграчи до.маћхх стали, „не злајућп гзе је лопта”. У друтом полуврмспу ^сазналх су" где су ногс фудбалсрз Јединства. Та. аа Је започсо љутп бој у коме су Па. раћннхх пзвуклх деб.А>п кра}. Ипак, пет мкнута пре краја. Мл. пић је пмао пмнсе да „тушира” Ле мти када је пролро сам ппед io.tмана и у.место ударда упутно лопту мско ка го.тману Стаиојсвлћу. V пдућем колу Једннству у гост« долазн Јастребад нз Ннша( једдн од лхдсра првехства, другн на табелв, до сада без пораза. м. м. ооо Продајсм плац са кућом у улпци Живке Дамјановнћ, броЈ 31. површн ме 14 ари. Упнтади сваког дана Луку Сзвнојевнћа Мостарска 8. од 1и до 18 часовз. 00 V Прода.У:м два ..Пежоа 204”. производ|<,а 1971. и 1973. годмне. Регис тровани п у нсправхом ста»у. Те лефон: 52-811. (радним дапом) «*Д 6 до 14 часова. магацнх „Грза". По подне од 14 часова у селу Голубоз цу. Новиоа. 000 Продг.Јсм мотор .Јава" 350. Про изводнл 1984. Драгаи. телефои: S5-944. 000 Продајем ауто марке Тојота — „Цорола 1100" кубикв, произвад- ђ мс 1968. годннс. регастрован 1984/85 I Ценв поволла. Миодраг Јоинопћ. I СивоЈа Главаша бр. 50, Параћ«. iiiimiiiiRmiifiuHmMHiiiuiiiiiuiiiTWiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiniiiimumnnniifTnnnnn: I O Г Л A С ГПРО „13. ОКТОБАР" OOYP „ГРАДИТЕЉ” ИЗ ПАРА- | НИНА нуди на продају локале погодне за раднс органи- = 5 зације и приватне занатлнје у строгом цснтру Параћина, | f новоградња у Лоле Рибара об. објскат „Црница 1”, Ламс- = | ла I, II и III. — Локал бр. 1 од 4737 м1 | I — Локал бр. 2 од 6533 м’ * | — Локал бр. 3 од 86,11 .м2 — Локал бр. 4 од 86,11 № 1 — Локал бр. 5 од 81,07 м5 5* Постоји могућност увећаља повришне локала спаја- g = н»ем два локала, јер је објекат при завртпетку. | 3ашггересовани се могу обратитн на телефон 53-137. g ГПРО „13. октобар” | OOYP „Градитељ” — Параћнн | — Bch сам видео лопту у го.ту и окрсхуо сс ка цсптру. објашн,ава Пс. лхвановиН, спсцнЈалиста а слободпе ударце. Mcbyrint, допта Је схажно по годнла прсчку, одбнла сс ка год лихмјх и — нлјс хтеда у мрежу, За свс ово врс-мс гостх су упутилн јсдан Јсдихи шут ха гол Бо1осавл>с. вхћа главом хздалска, koJW ou локо брахн. До краја полуврсмсна 1ош је Пегро. exh Јсдхом бхо у шаксх, а нала ичи „зелснхх" могли су замало да зажалс због нст пропуштеннх ндсалннх прнлхка у првом цслу игре. Тсшко да Јс хско могао очскииазн овакав развој aorabaja на стаднои. ) Парађхху. Цсло- прво полувр-.ме игра. ао сс прсд голом Слободс. Друго полуврс.мс бхдо Јс сдхка ор. оог. ПаЈпрс јс Мхлхћ рсаговао брзоплего, л затнм, у другој шансх, Мхр копнђ споро. Слобода Је у овх.м ipe. нуцнма деловада разбхЈсхо, а један од рахзога всрооатхо су бројхе оф. саЈд позхцхЈе у коЈнма бн сс Тузлацн налазилх чссто и ксхадахо. Трсхср Авдхчсвхћ, тражсбх излаз хзвршхо Је двс измскс. Умссго Јогухчхћа н Му> лаласахоахћа, убацхо јс Петровића и Џафхћа. Њххов улазак донеклс Је освежио праолигаша, алн бсз крајњег хс.хода. Нападн Слободе н даље су се ломиаи нспрсд шеснасстерца Јечннства. Лробубсха публхка као јсдха скочи. ла јс на note када Јс пст AOiuyrt «ре краја Мхлхћсвхћ чадвнсло Всрлашсмића п хзвахрсдхо ицкирао глагом у Хацнћсв доњи дсснх угао. Оман>н Xv uxh, врло добар v току челс утакми. це, опружхо сс ко.шко је дуг ј краЈњкм напором пзбацко јс лопту краЈ стативс у корнср. Драма, чхјн Јс спхлог квалкфнкацн. а Јсдххства у осмхку фнхала Југо. словсхског кула, хаставнла се н током iianobeiua једанасстераца. У првоЈ серијх промашлли су Џафхћ и Minxh, у наставку Смаиловнћ н Мнлснковнћ. Одлука Је пада кад су голмаии ирс. узели ствар у својс рукс. Богосавл»свић Је савладао Хаџмћв, а шут свог колеге одбранио. Бкло је то праведкнх 7:6. Може да се претпоставн какпл Је урнебес насгао у гледадшпту. Слобо. дв, прводнгаш, реномнрани тнм, који на почетку првенства нма одлччан старт, савладдна Је од члана Друге спрскс лиге, једанаесторнце момака вз Параћнна| аматера са лавл.>ш ср. ц«м. М. Мнленковић ТАБЕЛА ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ — ЈУГ ПКВ ЈУМКО S 3 0 0 8:2 6 МИН Јастрсбац 3 3 0 0 1:1 6 Металац 3 2 1 0 10:1 5 Јсдинство 3 2 1 0 5:2 5 Прогрес 3 2 1 0 6:5 4 Палнлулац 3 2 0 1 5:4 4 ШумадхЈа 3 1 1 1 4:5 3 Младост 3 1 1 1 4:5 3 Слога 3 1 0 2 3:4 2 ФАП 3 1 0 2 3:9 2 Јагодлва 3 0 1 2 1:3 1 Ремонт 3 0 1 2 3:6 1 Желсдннчар 3 0 1 2 1:5 1 Днна.мо 3 0 1 2 1:6 1 Гнмочан1гн 3 0 и 3 3:8 0 МАЛИ ОГЛАСИ Проджјеч љиау величтЈн« QJ ног хсктара ла мсету зваиои „Г»- руи<". Обавецггеља иа тмефов: 53535. 000 Хнтио прОАДјем н.гтвг ол 23 ара ха месту зваиом „Горуже'’. Цена noao.vna. Телефо«: 53-563. 000 Продајем ,,Шкоду (000 МБ” у всзном стан»у. Живота Нлколпћ, 27. марти. Параћнн. 000 Продајем путанчхо возлло „Вартбург” Јавптк св па адресу: Слобо дан РвЈиЋ. Бошхмна, код Плраћт«- 000 Продајем „Фолксвагев” у з«ло> вхма. СтаноЈло Марннховић, Цара Душала бр. 41 Параћих. 000 ПродаЈем добро очулаиу штршаћу мвпптну иаркв ..Свиз-Мажнк" са радннм столо.ч и пратсћом он. ремом. Телефон: 53-665. 000 Замен.ујем трособах стан у Св«- тозареву, Лнпар 1Л-2 1/8, за нстн ii.ui мањн у Параћину, Јавигп св кв rope навсдену адресу. 000 Мен»ам ЈедхосоГпн кочфоран стпм V приземљу у Нншу за олговарају ћп у Параћмну. Љубмца СтоЈаиовпћ, Бранка РадпчсвиНа, 3/2. теле фон: 018 41-164 Нхш н.п« у «1враћнну 54-794. ... 000 Тражим комфоран стах за хзтаBQtve. Јавхгх ха телефон: 51-068. 000 Оглашавам нсважсћхм сжедохтаиI ство о завргпеној основно! школи нзлато 19'8. годихс на нмс Снннше I Симнћа нз Лебнне. Уколнко зидате, адаптирате илн дограђујете ваше *стамбене објекте, радови he бити 20 одсто јефтннији ако сте члан Стамбене задруге „Дом” у Параћину. Крагујевачка 4, тсл. 54-740 lUIIIIIIIUtHIUIlllllllUXHIIIIIIIlH ГПРО „13. октобар”, OOYP „Трговина” на свом | новоотвореном стоваришту у улици Моше Пија- | де 76 (бивша Циглана) врши продају свих врста | грађевинског и инсталационог материјала. Посетите нас сваког дана сем недеље од 6—14 = | часова. Телефои: 53-698 или 53-405. -TFmiiiiniiniHiiniiiiiiiiiiniiiiimiiiiptiniiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiii'iiniiiiiniiiniiiiiiiiiniiuimmmnnniuniiiiiiiiiii^ 1Лоанаи Пнст Соаијалиличког савеза раддог ндрода otnxrrmia Параћнв пздаЈе Центар за културу ■ нн формнсаже ..Параћнн'’ — Параћан. В.Д. даректор Мнодраг БлагоЈевић. Главна ■ одговорв * креднпх Славо.-вуб ОбрадовиП. Издапачки савет: Нада Браиковпћ. Момчмло Вучковаћ, Светлслав Живкоаић. Милћвоја Нлхћ, Нада Јовановнћ (за.мсник предселшха), Саежака ЈоваповиО, Борнвоје Маринкоппђ, Славољуб ОбрадовнН, Жввоаа СтоЈановнћ, Живојнн Томвћ (предссдник) ,н Јован Томлћ Ypebyje Редакционн колвгиЈум, главка n одговорнн урсднжк С.чааолуб Обрадовић, ноалпари: Схемана Јовановић. Мплхца ЖивковиН. Мпрослав ДимнтрнЈевиђ, МиливоЈе Нлвћ (технички уредмнк) м Мнодраг Мплспкивић. Лзреса релахци}«: Макснма Горког 4. Попггажсха фах 38. Техсфони; Гмдвнн и одгоБориц уредник (035) 52-333, новинарп (035) 53-694. Прегплага: годхшлл 250,00, дихара, полутодлипиа 125,00 лннара за пностранстао двоструко. Жжро рачув Цсмтра за културу ■ пнформнсажа 63504—603—1973 код СДК Параћш. Шгаши ГРО „Глас" Бео град. Вдмјковнћева 8, тслефоп 340-551 (011). Тараж 11000.
БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА ПОЧИЊЕ РАСПРАВА О ПРЕДЛОГУ ЗАКЉУЧАКА XIII СЕДНИЦЕ ЦК СКЈ W 31 0UEHM0CI V органнзацији Савеза комуниста у општнни, акциошш ко нференцијама и основннм организацнјама Савеза комунлста извршене су припреме, сачнњенп планови рада и одређени терминн за почетак расправе о предлогу закључака XIII седнице ЦК СКЈ. ilo динамици предвићеној за расправу она залраво почмње, нли je лочела ових дана. ирио ч^аза расправе у највепем ороjy opiaHiuamija Tpajane до кИа ja месеца септемора. иудсш* ио интересоваљу кије влада, no припре.ма.ма којс су спроведс не, но оно.ме што се очекујс, 1реба. претпоставнти, а и ичскпвати да he расправа имати далекосежне резултате на да- .bii укупни развоЈ организациja Савеза ко.муниста, лдсјно н акционо једпнство органа у даље.м оспособљавању за оства рнваље водеће улоге СКЈ. Укључење општине Параћин у ’проблем ауто-лута и.ма две фазе. Прва фаза је доношење Генералног урбанистичког пла на и Просторног плана. Друга фаза је фаза активности органа OnuiTinie након одлуке Из вршног већа Скупштнне Србнје. Понашање Скупштине ot unтнне, њених органа н прсдстав ника у оквиру I фазе бнло je у складу са Усгавом и Законом, који регулишу ову материЈу, a када је реч о представннцима, у складу са Одлуком делегатске базе и Скушптине. У оквиру ове фазе донет је Генерални урбанистичкн планп Просторни план. Y оквиру њпх VTBpbeHa је траса ауто-лута. за падно од Параћина. Y моменту доношења ллана предлози лројектаната, инвеститора и опш тине, у односу на трасу ауто-пу та, билп су потпуно идентични. V јавној расправи која је претходнла шану, све месне зд једнице града и приградскпх на сеља прихватиле су трасу ауто- -пута са западне стране. * Приградоке месне заједнице ставиле су прнмедбе у вези са локацијом подвожњака и надвожњак, као н пропуст којн треба да омогући везу са посто jehiLM путевима. Пројектант је ове хвихове примедбе прлхватио и уградио у пројекат. План је донет једногласно, на заједничкој седнлци сва три већа 16. IV 1982. годнне. Генералнп урбанистичкн план U Просторни план урадио јс Релублички завод за урбанизам, а на њсга су своју сагласност дали свн републички органи, укључујући н Секрстарнјат за пољопрпвреду. Прс усвајања на Скупштпнн план јс брањел лред посебном ко.мисијом Извршног већа Ску пштине Србије, саставл>еном од представннка свих републичких сскретаријата. Ова Компсија јс такође дала своје позптив Пред тако крупшш литаљлha која се налазс лред чланством Савезд комуниста, одговорност је свих органнзација н свих појединаца да им са највећим могућнм припремама, са рашчншНсним пој.мовима о битннм пптањн.ма, схватајућп да се ради, могло би се рећи о судблнској дебати, npnby и дају свој конкретан доприиос. He би ваљало да кригички однос, којп је код нас у довољној мери развнјен, буде улуНиван на другог, а да се заобилази кригнка упућена на сопствену адресу. Ако хоћемо да делујемо властитим примером, а он је некада био најмоћније оружје у рукама комуниста, крнтика мора да буде констру ктивна, окренута пре свега себи, својој среднни, па другоме. Уколико је већа способност та квог приступа сагледавања стварп, утолнко је она ефикас кија н њени укупни резултати веђи. Y расправи не би било добро идеалпзовање стања у сопственој средкни, а тражењс кри вице код других за стање у коме се налазимо. Нити бн било добро з^немаривати сопствене резултате, а прећутклвати слабостн дрггих уколико ихима. Требапрнћиреално, без увеличаван>а, али и заобллажеЈва, от ворено, аргументовано, са пору коа( од које ће бнти користи. Једно је сигурно, а то је да су присггне слабости v нама самнма. Јер, да иије тако не би било ни отппте слабости. Та ко нстатација упућује да пре свега пођемо од себе, па онда прећемо на друге. Y ватри расправе, такође не би требало да буде самооптуживања. He би ваљало тражитн крлвицу гдс је нема п ако је не.ма. Y целинн Савез комуниста у свом историјском развоју потврдио је своју авангардну улоп/. Она остаје неспорна и тако јој треба прићи. А услов да се превазмђг приоутне слабости је да Савез ко.ммнисга у потпуности нзражава интересе и цнл>еве радннчке класе. Важно је да се нн једна бптпа ствар не прескочи и заобиЈзе, да нам крупна питања не остану по страии, да пас не одвуку периферна и безначајна, која би била маска за уочаваЈве горућих проблема. До нам се све сно или месвесно Н€ на.метну такве ствари. Важио је у предстојећој расправи имази меру о свему, заправо меру за нстпну. С. 0. ТАКМИЧЕЊЕ Y П0- 3HABAH.Y РУСКОГ ЈЕЗИКА Y МОСКВИ мии с™ Страна 9. Лисг Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДИНА XI ■ БРОЈ 266. ■ ПАРАНИН 19. СЕПТЕМБАР 1984. № ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ дхз:..дддмда ЦЕНА 10 ДИНАРА ИНФОРМАЦИЈА О УКЉУЧЕЊУ ОПШТИНЕ ПАРАНИН Y ПРОБЛЕМ АУТО-ПУТА ИСТОЧНА - ВАРИЈАНТА ШИРИХ II..................I ДРУШТИХ ИНТЕРЕСА $ Рок за измену Генералног урбанистпчког плана је половина јануара месеца 1985. године. Према томе, Параћин није утицао на одлагање почетка изградње ауто-пута на овом делу трасе @ Договорена варијанта је варијанта ширих друштвених интереса, али остаје неоспорно да је западна била погоднија за даљи развој Параћина и његове средине Поводом свс чешћег поАШњања у средствн.ма јавног ннфор- западна паријанта, узн.мајућп у --------------------------------------- иисања проласка ауто-пута „Братство-једипство” поред Параћнна, у Извршном већу Скупштине СоцнјаЈШСТИчке Републике Сронје је одржана конференцнја за штампу па коЈој су образложење и одговоре на пнтања ношшара у везп настале ситуацпје дали Борђе Мнтмћ, председник Републпчког комнтета за саобраћај СР Србије, Ннкола Радосављевић, секретар Републичког СИЗ-а за путеве и Топлица Недел.ковић, предсе.диик Скупштпне општнне Параћин. Информација коју преносимо у целпнп садржи и све бнтна еле.ментс речсне на Конференцији за штампу, која још јед ном до детаља нзноси п објашњава право стање стварн, као и разлоге који су утицали за прнхватањс новог предлога којим се коначпо опредељгЈемо за источну варијанту. Инфор.мацпја је прихваћепа од стране Председшшггва Скутпптине општине ц Пзвригног савета на седннца.ма које су предходиле Конфсренцнји за штампу у Извршном већу Скугпптине СР Србије. О ново.м предлогу предстоји изјашњавање делегација и делегата Скупштине општнне, на седнпце 26. септембра. РАСПРАВА О ПРЕДЛОГУ ЗАКЉУЧАКА ХШ СЕДНИЦЕ ЦКСКЈ Комунисти не желе ; шематизовану и укалупљену дискусију Страна 2. Основан Марксистнчки центар Страна 5. i ј обзир све разлоге, прихватљнвм ја од источнс. Анализу је наручио инвестн тор, Републички СИЗ за пугевс н Скупштина огпптинс, се о њој, сходно закључку донетом v Нредседништву Србије из јаснила иа седници свих већа 30. .маја 1983. године. Седници Скупштиие предходлла је расп рава о свим делегацијама, мес пим заједницама града и села п свим OOYP-има и радним ор ганлзацијама. Од 36 одржаних ссдплца делегација у меспилг заједница.ма, 29 се изјаснило за закључак Инсглтута, по коме се предност даје западиој варијанти, a 7 за псточну. V OOYP л РО, од 83 делега ција, 74 се изјасннло за западну, a 9 за источну. Извршнц органи друштвено- -политлчких организација тако be су подржалп опредељење де легатске базе и CO. Закључак Скупштине бно јс v фулкцији изјашњења делегација и за западну варијанту гласало јс 98 делегата. а за источну 7. Ни са овим закључком Скул штлне. група пољопривредника из три сеоске и двс градске мес не заједнлце (у којима је засту пљена пољопрнвреда) ннје би- (Наставак на 5. странп) по мишљење на урађени план, чак га је и посебно похвалнла. Локација трасе ауто-пута са западне страце, no урађепо.м лројекту од стране Института за путеве лз Београда, у саоора ћајно-техничком и економском (израженим кроз време екс ллоатације) смнслу била je бо ља од трасе поред постојећег лута. Граду је такође више одговарала jep му је о.могућавала развој на здравлм, нешто вшл им теренл.ма, и на зе.мљишту мање квалитетном. Развој града лрема брду, посебно је важан лз здравствених разлога јер Параћиц са неколн ко села поред Мораве, пада у најизразитије нефритичко подручје у Србијн (а оболелн од нефритиса су у западном делу града.\л у сели.ма поред Мораве). Траса аутопута западно од града одговарала је граду и из еколошкнх разлога, јер бп њи ме био елнминисаи утицај буке и аеро-загађења. Касиије се испоставило, да западпа траса нијс уважавала у довољној мери значај пољои рнвредног земљишта, а посебно због незадовољства једног бро ја инднвидуалних пољопривред нпх пронзвођача, радн чега je у Председништву Србије на сас тапку од 19. алрила 1983. године закључено да се још једно.м нспитају елементи о економској оправданостл западне п псто чне варпјанте и да се након то га поново тражи изјашњавшве Скупштине. * Овај посао поверсн је Институту за путсве Србије п он је на бази дванаест критериЈу ма, укључујућк и вредност пољолривредног земљишта на оое ма варијантама (затЈадна је ан гажовала 53 хектара, а источна 43 хектара) уради нову анзднзу. Посао је завршен половино.м .маја 1983. године, а и>ен ко начнн закључак јс био, да je ФУДБАЛСКИ КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ 3E/1EHH ПРОТНВ БНЛНХ Страна 10. FPi ПОВОДОМ РАСПРАВЕ О ПРЕДЛОГУ ЗАКЉУЧАКА ИЗУЗЕТНА 10ГА ШТАМПЕ Y складу са Закључком 51-ве седнице Међуопштинске конферснцнјс Савсза комукиста на ко.јој je vcBoien Програм Cipraivi3OBaib;i, подстнцаља и npahcii>a расправе н актвиос тн поводо.м Предлога закључака 13-те, седнние Ш< СКЈ, 13. ссптсмбра одржана је тсматока седница са дописници ма дневнпх и недељних листова, радија и телевизије, локалнс шта.мпе и некнх листова из органнзацпја удруженог рада. иа којој се разговарало о непосредним задаци.ма пнфор.мативног гласила на подручју региона Шумадијс и Поморавља V јавној расправи о Предлогу закључака о остварпвању водеће улогс Савсза комуниста и јачање љеговог идејног и акционог јединства. То.м приликом је речено да је улога јавних гласпла од изузстне важностп за правпл но подстицање и обавештавање јавпбсти о токовима расУз обележавањс трећег и тринаестог октобра СВЕЧАНО и рддна ■ Прсдвиђене бројне радне, културне н спортске ма нифестације уз масовно учешће младнх. Радна група коју су сачињавали, представници друш твенополитнчких организацнја у области културе и информисања, коју је формнрала ОпипЛшска конференција СоциЈалистичког савеза са задатком да предло жи одбору за обележавање значајннх датума из нише револуционарне прошлости, ових дана је изложила пред лог, на основу кога ће Одбор до 20. септембра дати конач чан прогргмм прославе. Ове године биће посебно обележен трећи октобар, дан роВен»а народног хероја Бранка Крсмановића, у свим ор ганизацијама које носе н»егово име, а такође и у До њој Мутници, месту рођења и на тргу пред његовпм споменико.м. Такође, 13. октобар, Дан ослобођења Параћнна п око лиме посебно he свечано и радно С&гги обележен, као јубиларна четрдесетогодишњица.. Y оквиру прославе предвиђа се низ културних н спортскнх маннфестација, уз учешће младих из наше средине. Y оквиру обележавања јубилеја одржаће се и такмичење металаца, а на свечаној седници Скупштинс општине биће уручена октобарска прнзнања заслу л.ннм појединцима и оргаппзација удруженог рада, за резултате посУигнуте у задњим и овој годшш. С. О. праве, њепом значају и конач ни.м сфекти.ма за које се залаже организација Савеза комгниста и целокгпна раднлчка класа наше зе.мље. У obilm активностима средства јавног информисања треба да обезбеде да се изнесу и пренесу пзворна искуства. .млшљења. предлози и ставовп чланова Савеза ко.муниста v вези Пред лога закључака. Пои томе мо ра се водити рач\-на да се не западне v грешку лрихватања ставова који xiorv да се наметну, а којн HHCV добронамерни и идејно прихватљиви и којп нису на генералиој линијн Савеза комуниста. Због тога је неопходно за праћење расправе добра припрема уз доношељс планова праНења овог изузетиог задатка. Наша редакцлја је већ сачнннла свој програм поаИен.а расправе. а у саму проблемаthkv укључила се одмах по одржаној XIII седници ЦК СКЈ.
19. СЕ>ПТЕМБЛР 1984. • БРОЈ 26« ЈДВНД РАСПРДВА 0 ПРЕДПОГУ ЗАКЉУЧАКА XIII СЕДНИЦЕ ЦК СКЈ КОМУНИСТИ HE ЖЕНЕ ШЕМАТИЗОВАНУ И УНДПРЕД УКАЛУПЉЕНУ РАСПРАВУ gga гл ■ i ■11hi ■ n ■■■№■■■■■■■■■■■■■■■ Предстојећи састанци поводом предлога закључа ка 13. седнице ЦК СКЈ само су почетак активности која треба да допринесе решавању проблема н отклањању слабости — Оствариваље задатака економске стабилизацијс, функционисање. полнтичког система социјалистичког самоуправљања и оспособљеност и организованост Савеза комуниста за остваривање својс услоге у друштву су трикључна питања која морају наћи своје место у расправи — Нема довољно отворемости у СК поручују комунисти Предлог закључака Централног ко.митета о остпарнван»у водеће улоге СКЈ н јачању његовог идсјног н акцноног јсдннства полазна јс основа у предстојсћој јавној дискусији у Савезу комунпста. Тринаеста седница ЦК СКЈ, када су донети овп закључцп, на којој јс критнчки разматрана властита пракса и стање у друштву, као и слабостк у идејнополитичкој, органпзационој н кадровској оспособљености Савеза ко.муниста, а посебно п>ихових руководстава, утврдила је обавезу за покретање широке друштвено-политмчке акциЈе. V нашој општини увелико се вршс прнпре.ме за спровођсже Јавне расправе у Савсзу ко.муниста. О њено.м значаЈу и спрсмности ко.муниста да сс отворсно ухвате у коштац са свим слабостима са којима сс свакодпевно сусрећу у своЈнм срединама, разговарали смо овнх дана са комунисти.ма нз нашс општинб. ВЕРКА МИРКОВИБ, КВ обућар у OOYP-y „Обућа”. ПРАВА ПРИЛИКА ЗА КОМУНИСТЕ ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА Y ФАБРИЦИ ТЕК СТИЛНИХ МАШИНА И ПРЕЦИЗНЕ ОПРЕМЕ „ПРОЛЕТЕР” ДРАГАН ПЕТКОВИЕ, ПРЕДСЕДНИК OK СКЈ Поилика да се говорн Ко не радн - више зарађује Могу ли 59 комуннста из партпјске организације у ФТМ „Пролетеру" да реше нагомилане проблеме коЈи утичу на продуктнвност н развој самоуправљања у ово.м колективу? ФТМ „Пролетер" је по својој производној оријентацијп јединствена фабрика код нас н на Балкану, а од пре две п по године послује { оквиру сложене организације удруженог рада „Гоша” из Смецсревске Паланке. Од 252 запослена радшжа, н»пх 59 су чланови Савеза ко.мунпста, што значн да Је отприлике сваки четврти комуниста. гра.м модернизације, значи не уклапају се у производни про ошоено и аопитовано На 25. ссднпци Општинског комитсга, одрждној 4. септембра, усвојен јс План активно * сти и састав Политичког актнва, a 7. септе.мбра одржан је заједнички састанак чланова Политнчког актпва, секретара ООСК и председника акцноних конфсренција СК на коме јс било рсчи о задацима и циље * вима лредстојеће акције. Основнп hilt, овс расправе јс да се у најширем партијско.м чланству поведе демократска н конструктивна расправа о остварнвању водсће улоге Савеза ко.муннста и кроз љу саглсда сопствена пракса и искуство као и оспособљеиост Савеза комуниста за дсловање V садашњим друштвено-економским прилика.ма, да из расправе нзађемо као идејно-полн тички мобилнлји и акционојс динствениЈн Савез комуниста. Стога, неопходно је напо.менути да и поред тога што не желидш ше.матпзовану и унапред укалупљену расправу, у лредстојећој партмјској дебати три питања морају наћи своје .место. To су питања остварнвање задатака еконо.мске стабилизације, функцнонисан»е политичког система социјалисгичког самоуправљања и оспособљеност и иргализоваиост Савеза комуниста за остваривање своје улоге у друштву. Обзиром на значај и задатке предстојеће раслраве потребно је обезбедити неке нео пходне предуслове. Пре свега, потребно је да се сваки члан СК упозна са предлогом закључака, да се расправе воде организовано, отворено и у утврђеним роковлма, да се расправа концентришс на пнтања покренута у Предлогу закључака, посебно о онима о којима је већ било речн. Врло је важно да се расправа води у де.мократској ceepii отворено и аргументовано и да се локаже пуна спремност и допрлнесе промени стања, развоја односа и јачању улоге СК у сопстч веној средини и Савезу кому ниста Југославије у целини. Кроз ову расправу треба у пуној мерн да дође до изражаја истински крлтичкл и самокритички однос и на тој основн врши лдејно-политлчка и радна дифсрснцнјација, иновирају програ.мк рада, заузимају ставове за даљу акцију у својој средини и дају конструктивни прсдлози, прлмедбе, itinuљења и сугестпје. Зато је поссбно важно да се састанцп пе сведу на формално пзјашљзва- >ве и прлхватање Предлога закључака, већ уважавајући лостигнуте резултате уз реалло п крптичко сагледавање стаља v свакој средини као и улрунпву у целвни, да коиструктивни допрлнос квалитатлвној лро.мени стања. Као што је познато, ради сс о лајширој .могућој општепартијској дебати што подразу.мева обавсзу како ословних органнзација СК тако и органа СК, актива, акционих конферснција и других облнка оргализова1ва и деловаља. Свака основна организација, актив, облик дсловања, као н орган Савеза комуЈшста мора у овој расправп да крнтички анализира остварлвање своје улоге, садржај и .метод рада, колективно деловање и појединачно ангажовање сваког од чланова. To посебно значи да из предстојеће расправе .мора да произађе сопствсна оцена о идејно-поллтичко.м стању у свакој срсдшш и свако.м органу СК и на основу тога утврде задаци и лрогра.ми и обавезе за даљу актлвност. Рекао бих и то да су предстојећи састанци ловодо.м предлога закључака XU1 седнице ЦК СКЈ са.мо почетак актлвносги која трсба да допринесе решаваљу проблема и отклаљању слабостн. Стога је најважпије да сс лостигне трајност ове акције и да се она постепено преноси из основне организације СК у друге друштвсно-поллтичке организације, са.моуправне органе и инстнтуције и v складу са њихоВИ.М местом и улого.м траже најбоља решења. Савезу комуниста није потребна дебата ради дебате и та расправа неће постићи жељени цлљ, ако нз н>е и после ње не следи промена стаља. Из ове политпчке акције свака основна организација СК, сваки оргап СК 11 Савгз ко.муниста у iieninin, мора да буде акциопо јачп и способнпји, како би и надаље успешно пзвршавао сноје револуцлонарне задатке. — Ја мислпм да пема довољно отворености у Савсзу ко.муниста. Члан сам СКод пре нсколико месеци и нема.м нско вслико искуство, али сматрам да комулиста мора да буде вредал, поштен и одговоран за свој рад I! да мора отворено да паступа и да кажс шта мпсли. Предстојсћа јавна расправа јс управо права прилнка да се ко.мунисти осврнуо па слабостп у сопственој среД1ПП1, да буду са.мокритлчни, бсз бојазнн да he због отворености некоме да се за.мере. ¥ оргаипзацији у којој сам запослена има највише жена, тако да су one бројне и у партнјској организациЈи. Али мислим да би укупап број жена у Савезу комуннста требало да буде већи. II на тај начин постнжемо тако жељену равпоправност. ЉИЉАНА РАДОВАНО ВИБ ПРОФЕСОР КЊИЖЕ ВНОСТИ, ПРЕДСЕДНИК ЗБОРА РАДНИХ Љ¥ДИ БИ БЛИОТЕКЕ ,ДР ВИБЕНТИЈЕ PAKIIR” Без критике и опомена „ у множини” — Наша партнјска органнзација inije у протеклом перноду задирала у озбнљна шгтања живота и рада што лотврђују и последице. ¥ будућем раду, заборавимо бројне слабости које опомињу II упозоравају, отворено и без .пкаквих * ко.мбшшцпја треба прилазити виталннм гаггањима, а многе проблеме, пропусте и носиоце отворено побројати, јер разговори, критика н опомене „у множинп” нису, бар до сада, уроднле правпм, здравпм плодом. Одговорност према раду, друштвеној и.мовшш ц друштвеним шггереспма у шнрем смислу треба тражити од свих, а. посебно од комуннста. До сада нис.мо бплп доследни у томе. Чланови секретаријата ООСК ФТМ .Пролетер” Са изборо.м новог секрстари јата Основне ррганизацпје Саве за ко.муниста, „залеђени" пробле.ми иочели су да се „oranajy' н „лсд јс кренуо". Члановн сек ретаријата и ко.мунисти у „11ро лстсру” решени су да са.ми пот ражс одговор на неколико кљу чннх питаља. Јсдно од пајваж нијих питања које поставља]у радпици овог колектива је и пл тањс расподеле личнпх доходака. У лравилнику којн јс још на снази усвојен 1980. постот и одредба Scoja кажс да радник којн овог .мессца чека на посао прц.ма личнп доходак -.jo про секу пз лрошлог .месеца. Због тога се догаБа да сс у радно.м налогу јсдноставно пише „чекање”, п да радник који нс ради лри.ма всПл лични доходак од оног који јс тог месеца радно, јер вредност бода је бнла ■мања у одлосу на прошли мессц. Ово је са.мо једна од могу ћности за злоупотребу на радн о.м .месту. Порсд проблема упо шљености радника, недостатка репро.материјала ко.муннсти су џокренулл и пнтаљс рсшавања кадровских пробле.ма, јер всП неколнко година ова радна ор ганизација не.ма свог комсрцијалпог и финансијског руково диоца. Иакосу шпсгрпсанп са „Гошо.м”, радници ФТМ „Пролетера” ни до данас нсмају про цес овог гиганта, а зато и не до бијају посао од њих, тако да гЈрактично и не.ма развијенв са радње ова два колектива, што није био циљ интеграције. Већ на лочетку свог мандата, нови секретаријат је покренуо сва ова питања, донесени су закључци, одређени су роко ви и носиоци послова, али ни до данашњег ни једно од ових питања није решено. Због тога јс на партлјскам састаику одржано.м 18. јула ове године, закључено да се »фор.мира дру гарско веће које ће утврдити .морално-поллтћчку одговорност длректора Данила Стојановића, и тсхничког директора Ненада Стојановића. Извештај другарског већа биће саслушан на следећем састанку основне организације СК и послр утвр ћивања одговорности неко ћс .морати да сноси последлце сво је неефикасности. Y разговору са секретаро.м ООСК Мнлано.м Којићем, и чла новима секретаријата: Андром Николићем, Слободано.м СавиИсм, Слободано.м Вуко.мановиПем, Драгмћем Борђевнћем, To миславо.м Јовановпћем и Драга но.м Борђсвићем, стскли с.мо утисак да је лартнјска организа ција у ФТМ „Пролетеру" решсна да ефикасно реши нагомнла нс пробле.ме и тешкоће и пив рати свој углед међу радницп- .ма. Y то.ме леоспорно и.ма подр шкс од већнне запослених, а у то.ме ће јој по.моћп н закључпи са 13. седницс Централног ко.мк тета СКЈ. М. Д. I БРАНКИЦА РАДИСАВЉЕВИБ, ¥ЧЕНИЦА IV РАЗРЕДА ЦЕНТРА ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ „БРАНКО КРСМАНОВИН”, ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА АКТИВА КОМУНИСТА ¥ЧЕНИКА Млади не смеју да ћуте — Не могу да каже.м да су млади нсзаинтересовани и да стоје по страни. Нас је око двадесстак чланова Савеза ко.муниста и чинимо са професорима једну партијску оргализацију. Y одлучивању и дискусија.ма с.мо равноправпл, а иосебно сс интересује.мо када је иа диевном рсду успсх иди здиплииа. Знамо ,да сваки изгубљени час дупло’ вреди и зато се залаже.мо да настава буде што посећенија, а слабих оцена што маљс. ЈедЈшо замерам својнм дру гови.ма тто .мало дискутују на састанцима. Нс треба се устезати, отворспо требада указујемо па пробле.ме, како маше, тако и пропустеу раду професора. ДУШАН ПЕГРОВИП ПРОФЕСОР СРПСКОХРВАТСКОГ П ЗНКЛ, СЕКРЕТАР ООСК ЦЕНТРА ЗА СРЕДЊЕ ОБРА ЗОВЛЊЕ „БРАНКО КРСМАНОВИН". НРИТИКА ЧЕСТАС£М5ЖРИТИКД РЕЂА — Основна организација Савеза ко.муниста Центра за средње образовање „Бранко Kpc.vaHOBith” броји 85 чланова, 65 радннка Центра и 20 ученика. Наш рад се одвпЈа прсма програму активности и у последње време, мора.м да нагласим, билп смо знатно активниЈн. ИдеЈно политичко и акцноно Јединство у сопственим редовима и • васпптно-образо вни рад била су питања о којнма смо најчешће дискутовалн. Витална питања из жпвота с.мо всћ ставили у наш програм, дакле још лре ове седнице, а ови закључци треба да нас подстичу да истрајемо. Они нам иуде идеје за нека решсња за чланове Савеза комуниста који се комотније понашаЈу. Ова расправа треба да по.могне да с*; ко.мунистичкп ради. Да се чује критика, а Још више самокритики, чега је мало било нанаши.м досадашњим састанцима. Нис.мо сасви.м задовољнп радо.м наше партиЈске оргаиизациЈе. Она је слична другима. Нередовно долаже ње иа састанке не сме убудуће да будс пракса, а ми с.мо се већ договорили да два пута годишње расправљамо о раду сваког члана -------------------------- —-------------------------------------------------------- 1 ООСК, да анализира.мо н>егов рад, испуњенс обавезе и уколико не задовољава предузимаћс.мо идејно политичке мере. ПоложаЈ лросветлог радника још увек није адекватаи, његов рад ннје адекватно вредиован, што се, свакнко, одражава на општс стање у школству. Ми с.мо поново пред промсна.ма у срсдњем образовању, а комуннсти .мораЈу до се изборе, да се глас просветио! радпика јасније чујс. ИЈианаш 2
б 2 6 3 P o ss s § 2 И § d 8 * “ O Q S Ef P •;? П <£ ® •r’ bi Ips s£ з O x ~ S 6 § E § 5 2, o o н г~ o - 04 a ч c Q Q 2 « 2 s « 5" o o Q cJ □ a h 3 « — a—, rt52§2SS“«£« rJoioSoctSaos® PP б s Ш1 ag °’= « S r-a 5 « н S eT.-'« tEv?nc x = a o 5 a g 2 8 § o a q s ■= 2 S rt o &§ G £. «1 O s s i o £ a S ■8 5 S d з o a o .HA 2 >. 5 « s 2 ex 'Л a a c - e< gga 3«g 0,5 3 ~ a e* 5 = O 3 aC-30 * r, Q U , 5 s « p 5Г* w* C& TT CJ ►*. IfM^I i S3 a 6 a Q [□ jyo'$'«5Q<{Jd3^ «нЕЗе-«ок(Е5О.< O - o 8'^u sH Isis’ q d o § a o d 6 a 1 o o C3 б 5 3 <U o £X I? c* « 2 Р« g a a exП e o g I o g i a §< «<8 S £ 2 s a vo 6 a « = д § g d* Е« o 3 s exa a o. IOm 13 o Ip &« 8 6 s § * e i3 p a I 2 5.B o w o g & .5 ’o’ ■-i o o 2 d n fc oG o rt o & - o o a a 0 M s M s O Q s s O eo s
в S3 E w w a o 3 w Ф ।E ^ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZzZZZZZZZZXrZZZZZZZZZ«ZZZZZZZ«/2ZZ/Za«ZZ^^ E 6 £ Q O w y Fo $ 2. o ■g g I ® ES '*< wi S3 a S2 kiiS’.l *5? §s as *?3 JSS И31 Ra ва IE3 o ft > p? Д
19. СВПТЕМБАР 1984. • БРОЈ 266 НАШ ИНТЕРВЈУ У ЦЕНТРУ ЗБИВАЊА ИСТОЧНА-ВАРИЈАНТА ШИРИХ ПОВОДОМ ФОРМИРАЊА центра за марксистичко образовање ок скс, разговаРАЛИ СМО СА СЛОБОДАНО.М АНБЕЛКОВИНЕ.М ДРУШТВЕНИХ ИНТЕРЕСА ■ Дозволите, друже Анђелковпћу, да Вас прво питамо оно што би Вас вероватно гштао свакп наш радни човек и грађанин: чиме ће Марксистички центар да се бави? — Сасвим тако; најбоља су та једноставна пнтаља, па да ја и тако одговорим. Марксистички центар ће да развија три своје основне делатностн: марксистичко образоваље и идејно-полнтнчко осггособљавање чланова Савеза комуниста п других радних љу дн, грађана и омладинс; истраживаље стаља соцнјалпстичкс самоуправне свести и морала и нздавачку делатност на основу овнх исграживања. Марксистичко образоваље н ндејио-политичко оспособљавање испољаваће се кроз различпте инстнтушгоналне облике — школе, у Савезу ко.муниста, Савсзу снндиката п другнм друиггвено-полипгчкЈЕм организацијама. у радним оргаиизацпјама> свуда где оценимо да и.ма потребе за овим облнком активвости. Оно, међутнм, што морамо раднкално да мсњамо на боље јестс, прво, да тежиште укугпгог лдејног н no лптнчког рада буде основна органнзапија Савеза комуниста, и, друго, да се квалитет овог рада подигне на знатно вишн нттво и тиме доведе у склад са веома нараслим потребама Савеза комуниста н самоуправног дргнггва... To, просто речено. практнчно значп, унети у ову област активност, вол»у, лдејност, знање, стручност, способност, доследт' при.мену крпте рију.ма, одлхгчност и одговорност. Укратко, морамо стајатп на здравом тлу да бпс.мо успе шно радилн овај важано посао. без формализма, без пропзвољности, а поготово без аљкавостн. Исграживање самоуправне идејне свести v нашлм радним и жлвотним срединама има практичан значај, у служби је поллтпчких акнлја које покреће.мо. Кроз разговоре, анкете. и ла многе лруге лачлне, сазнаваћемо шта људл мисле о стварима V вези којлх покрсћемо акције, какве cv њихове жеље, шта осуђују, а шта хвале, гпта предлажу, па да онда све to, V3 наша укгпна сазнак>а. послужн као темељ за акnnjv коју желимо да покренемо н за 1хил> који том акцијом желимо да постигнемо. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС IIAPARHH Основан Марвсистнчки иентар На посдедњој седници Оп штинског комитета СКС-Парнћин донет је Оперативни пдан рада за вођење распра ве ООСК и органа Организације СК у општини поводом Предлога закључака XIII седницс СК СКЈ. Том приликом је анаЛнзирана и реализација програма идејно-политичког оспособљаван>а и марксистичког образовања комуниста, а донета.је и одлука о осннвагву Марксистичког цептра Опнггинског ко.митета СК — Параћин. За управника Марксис тичког образовања комунис та, а домета је и одлука о оснивању Марксистичког центра Отдтинског комитета СК — Параћин. За управника Марксисшчког центра имснован јс Слободан АнВелковнћ, стручни радпик зајед нпчке стручне службе опш тинских друштвено-политичких организација. М. Ж. I 5 1^вана@ Слободан АнБелковић Y току ових истраживаља долазићемо до резултата одтра јнигје вредности. Те ћемо резултате стр\гч.чо обрађиватп и на погодан пачпн објавллгаатл, a лреко њлх ћемо успостављатн и плодну сарадњу са друпш марксистлчким центрпма л слл члим Јнтституцнјама. — Радтг успешног обављаља послова које сам агавео окутшће.мо у Марксистичком лелтру креативпс спаге наше огпитлнске партијске организације, све one наше чланове који желе актлвно да раде wa ствараjf»v л остварпван>у програ.ма ра да Марксистичког целтра, као предавачл, као сарадници v истраживањпма, као актздвни vчесшшп у расправама, ла марксиспгчкнм трлбилама л у дру пш- облицпма акпгвпостл. Тако ће Марксистички центар би тп .маркслстлчкл клуб, марксл стичка библиотека, .марксистпчка читаонииа, стецчште .марксиста. в Ако можемо да приметнмо, у активне сарадштке на остваривању програма рада Марксистичког центра убрајају са мо чланове Савеза ко.муииста! — Маркснзам је научно сазнаље, и збго тога истлна о љу длма, њнховом раду и мећусобним односи.ма. Уз маркслстлчко, материјалнстичко-дијалектичко схватање света и жпво та Устав СФРЈ омогућава и дру кчлје, религијско идејно схватп>е и испољавање, што је део слобода. Са своје стране марксизам се бори за науку и истину као -основни услов људског прогреса, па је утххтшсо прртпваи религијп уколико је реллгији противна сама наука и на н»ој заснована исгина. У сваком случају, ово наше друштво не изграђују само комунисти Himi само они одговарају за његов развој, они у тој изградњн и одговорностл само предњача већњега граде и за њега одговарају, као његови пу ноправни чланови свн наиш радни људи, свл грађани, сва Hama о.младнна, дакле сви аод којисмоопредељенп за слободну несврсд-азгу Југославију, федера тлвну заједнице разноправних народа и мародности, која се изграђује на основама социјалнстлчког самоуправљања. Оту да, за све борце социјалистнчког самоуправљања, без обзлра на ЈБихово ндејпо схватаље света or жттвота врата Маркспстичког центра су широм отворена. ■ ПрисуСпвовали с.мо договору Политјгчког аткнва п партијских секретара поводо.м партнјске и шире расправе па основу Предлога закључака XIII седнице ЦК СКЈ. Тада сте говорилл о учешћу Марксистнчког центра у овој расправи, па бнх вас замолилн да нсшто од тога кажете и за ЧЈГгаоце на шег листа. — Марксистички центар се укључује у ову партпјску расправу на тај начпн што оргаЈгизује једач посебал разговор. Ци.б разговора је „стоветан са циљем укупне партијске раслраве — оспособл»ава!Бе Савеза комунисга, да кроз јачање соиијаллстичког самоулрављаља, покрене снаге друпггва на ефп касно остваривање Дугорочног програма еконо.мске стабилнза цијс. Специфичност овог разговора је у томе што ЈБегове учеонике нико леће биратл ни одреВивати, већ у разговору може учествовати сваки _наш члап Савеза комуниста,^ који желн да на један продубљеннји начнн, заједно са другим чла иови.ча, организовано, у Марксистичком центру, расправља о стан>у стварл у друштву и Савезг ко.муниста, у трагању за најбољим решељима. Гледишта која будемо v том разговору искрлсталисали послужнће нашем Огшгпгнском комитету и влшлм партнјсклм органима као допринос тбјгховтгм напорима v овој партлјској расправи. Очекујемо да залмтересовани до краја сешембра најаве vneшђе v ово.м разговору, са назнаком онога о чему желе да се на скупу говррп, н оиога о 4Cmv онн мнсле да говоре, да би се у том правцу приппсмио и Марксистичкп цептар као ор ганлздтор разговора. Такође, ла оспову Оперативног плана Општлнског комитста СК, Маркслстички пентар lie предложити Савезу спндлка та покретаЈБС п лзвођеЈБс ]едне дуге л обчмне нстраживачке акпије под насловом — рад је кл>уч стабплизацнје! □ Послови о који.ма говорнте су очигледно напорни. Онн који их pane морају да имају јаку вољу, ентузијазам, а разу ме се н знање. Y том смислу сте, можда на -мало неуобичајен начин, говорилн о овнм стварима на седшши Оппгпгнског комнтста након л.менова- | iba за управшгка Маркспстнчког центра. Мнслло сам и мислим да је тада тлм поводом требало тако да говорл.м. Рекао сам да поверење Општлнског каиитета осећа.м као признање за мој до прппос нашој заједничкој ства рл, али и као часну обавезу за мој будућл рад. те да ћу учинлти све пгто је v мојој моћи да то поверсње оправдам на ла јбољл .могући начин; да волим посао којп ми је поверен и да верујем да умем добро да га радим. јер сам дуго у Партијп, а за сво то време сам, радећи. борећи се н дружећп се са па ртлјским друговима. научио многе корпснс ствари. To пгго сам рекао је можда неуобпчајено, алн заиста не ви дпм да је необично за јавну и свсчану реч човека v моменту када Агу се поверава тако одговорна дужност. ДАНАС СЕДНИЦА ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАВИН Зашто слабо радимо? За данас је заказана седпица Већа Савеза синдиката општине Параћин на којој he бити финансијски резултати прнвреде по периодпчним обрачунима за период јануар-јуни ове године, са посебним освртом на организациЈе које послују са губитком. На ову тему разговарано је на седнннн Председннштва Beha одржаног 10. сепI те.мбра. Резултатн су крајibe забршБавајући, речено је то,м прилико.и. Последњих година у параћлнској привреди ситуацнја се ннје бит но мсњала, већ су се мења ле бројке. Треба датн одговор на пита»Бе залгго слабо радимо. Одговора ће можда битн веН на овој седннци, на којој he бнии присутни и днректорк раднмх органнза ција. Ошпирнији нзвештаЈ са ове седнице донећемо у наредном броју нашсга листа. М. Ж. (Наставак са 1. стране) ла задовољна, већ је тражила пријем у Скупштини Србије и Извршном већу Скуппгтине Србије. Одговорено им је телегра мом од 1. јула, који је у име Извршног већа СС потписао се кретар Beha, а у име Скупштн нс Србпје председник, да нема потребе да се о ово.ме више расправља у Веограду, BCh да се сва отворена пнтања на де- .мократски начнн решавају у општини, у редовном поступку експропрлјацпје, и уз сугестију да сс, по .могућству, овим власницнма земље, којима је пољопривреда једино заииман>е, обезбеди замена. Руководс тву општине јс сугерисано да о садржају телеграма обавести грађане из наведених месних заједница, и то преко ООСК и Скупштине месне заједнице. Ова сугестија јс реалнзована и садржај прнхваћен, осим у Скупштини месне заједнице се ла Стриже. , Ван изабраних органа noje динци из наведених месних за једница прикупљају лотппсе од власннка н траже пове разгово ре у Председннштву. Разговор јс одржан 28. јула 1983. годиче и на н»ему закључено да се по куша споразу.м, па ако до њега не дође до 15. IX 1983. године, онда да посебна кбмисија Извршног већа Скупштине Србије још једном испита једну н дру гу варијанту. У оквиру наведених пет месних заједница, поново јс разговарано, уз укључење и пројектаната, али до спо разу.ма није дошло иако је пре длагано да мелиорацијом л ко масацијом искомпензира нзгуо љено земљнште због ауто-пута. Према евиденцији пољопривре дне организације, наведеиом мером добило би се тЈреко зии хектара зе.мљишта, које се сада недовољно користи. Пошто до споразума нлје до шло, Извршно веће Скупшnine СрбиЈС, формирало јс комл сију, састављену од секретара и лредседника Секретаријата н Ко.мшета и ола је свој посао завршнла почетком нове.мбра 1983. године. Налаз компсиЈе био је такав да јс већу предло жено да донесс закључак. да због заштите обрадивог пољоп ривредног земљишта у с.мислу члана 18. Закона о искоришпаваљу пол>опривредног зе.мљнш га не прнхватн заиалну BUpiijan ту, већ да Скупштинп општине препоручи да: Y року од 14 месеци из.мели ГУГ1 м iiii на начин који Пи омогућити да се траса ауто-пута лонира источно од Параћина. Да допунн своју одлуку у с.мислу члана 18.. наведеног за кона и. . . Да омогући да се на неспорном делу ауто-пута од Нуприје према Параћину и Појатама, настави изградња. (£вај закључак донет је 16. нове.мбра, а Општинп je дистављен 18. новембра 1983. годнне. Мере и активности општине након добијања закључака Извршног Bella Скупштине Србије Y цГиву одржавања рока н закључка, Извршло всће Скуп штине Србије, да Скупштина on штнле у року од 14 месеци (ко ји истлчс 18. јапуара 1985.) при ступн лзмени ГУ11 и тиме о.могући изградњу ауто-пута по ко ригованој траси нсточис варијантс, органи Скупштине су b. XII 1983. годпне затражили понуде за пзмену плана. У првом кварталу 1984. општинскп коми тет за урбанизам је добпо тзону де. Понуде предаодног израђивача ГУП-а, Завода за урбапнзам и комуналне дедатности CF Србнје, предвнђала је израду нових студија нз саобраћаја, пољопривреде ц екологије. 11онуђена цена за план наведене студије износила је 27 милиона (2,7 милијарде старпх динара). Са садржајем Комншет је упоз нао Извршнп савет 00 и он је 6. IV 1984. о садржају поиуде н цени упознао Извршно веће СС и инвестнтора. Истовремено предлаже да се, пошто постоји идејни пројекат, испита .могуИност лоцнрања ау то-пута источније од nocrojehег. Овакав предлог органи опш гине базирају на го.ме што по мерена траса не би заузела ви ше зелиБншта од постојеће, јср II пројекат поред постојеће тра сс предвиђа напуштање постојеће трасе (због избегавања крн вине код постојећег Мотела), и uito би ова варијанта о.могући ла мању измену плана, шлрење града иа здраве терене, зашги tv rpabana од буке и загађемо сти, а и круг Српске фабрикс стакла не би бно пресечен, ini ти би co по.мерала река. Y јуну 1984. годлне, у Изврш ном већу Скупштине Србије, у присуству инвеститора и предс тавнлка општине, договорено je да посебна груоа стручњака, са стављена од професора Рударс ког, Грађевинског и Cao6pahajног факултата до половине jy ла 1984. годинс псгшта најиитималнију трасу са источне стра не. Половином јула група стру чњака са наведених факултета завршнла је анализу којом прс длаже, да из саобрабајно-техпи чких разлога трасу ауто-пуга треба лоцирати поред постојећег лута, јер и нешто по.мерсинја траса не би могла да заоои be успон преко Kapabopbeeor брда, уз обавезу нпвеститора да долуни пројекат у вези заштите од буке и 3arabeH»a (изград iba заштитног зида пре.ма кућа ма KOje су порсд ауто-пута). Истоварено ова група стручљака, на почетку анаЈШзе, износи констатацнју, да опрсдељујућм се за блпжу источну трасу. тм ме не сматра да је то и најпо вољније решењс. Дана 27. VII 1984. године у Извршном већу Скупштине Србије раз.матран је налаз струч не комисије. Договорено је да се евентуално ставе прнмедое на налаз и да се истовремемо ради на утврРивању урбано-ie хничких услова за трасу поред постојећег пута. Дана 15. VIII 1984. године у присуству лотпредседника Из вршног већа Скупштине Србпјс, генералног директора 1TO „Нпанум", „Партизанског нута", „Ауто-пута", инвеститора и Окупшгпне општине Парапнн, у првом делу састанка у нрис торијама „Партизанског пута" у Светозареву разматрана јс фннансијска сшуација, а у другом обиђена је траса од пупрнје до Текије н на лицу месга сагледавана проблематика у ве зи лроласка ауто-пута кроз град. Договорено јс да органи on штине до 21). Vlll 198-+. годипе доставе прелиминарне уроано- ■техничке услопе, који ис нчслужнтп као основ за делнмнчну измену плана, а да сс рад на нз мепи ко.мллешо! плапа насгави. Договор је испоштован и надлежни орган je 2U. Vin 1984. године инвестнтору доставмо тражене услове и о то.ме ооавестио Извршно всће Скупшти не Србијс. Суштина овн.х усао ва састојп сс у решсњу слсдс Ли.х нитања: — омогућавању граду да се развија 11 преко ауто-пута, на здравим тсрени.ма како je го у јулу 1984. године нредложцла ipyna npoqiccupa, boja je bpuut ;ia експертизу пројекта источне трасе). — допунн постојећн npojexат ради решења заштите од оу ке ц загаЈзења (закључак исте Комиспје), — да решн регулацнју реке Црнице, јер се по пројекту прс .мсшта из садашљег корнта и да у склопу тога решп питање снадбевања Српскс фабрике сг акла индустријском водом (до сада је река Црница једним св ојим делом пролазнла кроз круг фабрпке), — петљу за flapahmi ц Зајечар, као н сва пнтања која она са собом носи, почев од прикљу чног пута за Зајечар, па до сао . браћајница које омогућавају ве зу Параћина са аугочтутем укључујући и сананију тзв. паралелног пута, који такође прола зи кроз град. — обезбеђењу новнх локаци ја и изградњу стамбеннх објека та власницнма чије се куће руше. Дана 12. IX 1984. године, у Извршном већу Скупштине Ср бпје. одржан је састанак (пред седавао је председник Изврш nor Beha Скупштине Србије), на ко.ме су разматрани урбано- •технички условп општине. 11ри хваћени су свн осим петље пре ма Београду. Предложено је да пробле.м прикључка источне Ср бијс и Параћина на ауто-пут се рсшава једно.м пуно.м петљам, а да се касније, ако готребе налажу, испита могућност посе бне пегље за flapalinn. на делу HJ.ueby Нуприје и Параћина. Дана 13. IX 1984. године *~у општини је одржан Привредно- -политички актив, уз присуство предсгавника месннх заједница и зак-вучело је да се прихва тн Договор сачињен у Извршном всћу Окупштине Србије и да он иослужи као основ за из мену Одлукс Скупштинс. Такоbe јс оцељено да су органи Ску пштине у односу на обавезе из Закључка Извршног Beha СС и.чали до Kpaja активан однос, да рок за пз.мену плана није нстекао и да су свс лаоројанс актнвности органа општине, Из вршног Beha СС и СИЗ-а, као инвесгнтора, значиле прилрему седнице. Без решсља нанред на всдених проблема, седница Ску пштине нпје могла да се закаже, али je о свему обавсштена на једној од протеклнх седница (после закључка Извршног Beha СС). г TaKobe је оцењено да што се имовинско правних односа,тиче, да јс Окупштина и њени ор гани утврднла општи интерес Јула 1983. године за целу деони цу ауто-пута, а захтев за експропријацију шодноси га инвес гитор) на песлорпом делу решн аазатридана. Посао на другој деоници од Текије до Појата (терлторија општине) у дужини од 8,4 километара, могао је да сс радн без икаквпх сметњи, ако је било средстава. Поред трасе крај Параћина, изградња ауто-пуга од Пуприје до пиша прапиа је одреиена ФНнансиЈска проилематнка. КоubpvilCKC оан ке Unno је условљено динарско.ч ки.мпиненто.м, радн чега je у jy.iy iij.McibcH Закон о кориш * iiciby срсдстава из продатог бен зина. ирисуган је и пробле.м ккрсних разлпка који траже рц зрешсље, па зииг љнх инвести u.i HlijO гаранонЈу у с.хшслу Закона, a извооач због тога, није доб мо одоорење за градњу. Вазрешсн>е ове проолематике је, према цзјави п,.вес1И1ора на седници у изврмЈ11о.м вепу СР Србије, и I. ..kf'vpcuuiij.i ./а тгамну, у то ку. Из изнетог се да закључити да je скупштнна општине *има ла акгкаан однос у цнљу разpemeiua укудне проблематике на начин како је изнето. Учињен је максималан напор да се дефннлшу сва питања ко ја трсба да послуже као платформа за измену Одлуке и го све у оквцру остављеног рока од 14 .месеци (нстиче 18. јануара 1985.). На базн постирнутог догово ра очекује се да he се 26. сепге.мбра 1984. године 'успетп (уз нретходне састанке у M3 и делегацпја.ма) да образложи де легати.ма настало стање и потребу за нзмену одлуке.
19. СЕПТЕМБАР 1984. • БРОЈ ЗД ОРА ,А¥ТОПУТ БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО” УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ АКЦИЈЕ iiiitiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiniiiiiiiiiimiiiiiiiiitimiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Четврта смена која тренутно ради на деоницама ауто«пута зсоград — Ннш исказала је до сада најбоље резултате. На краiy ове декаде радни резултати претрчали су грапицу од 170 одсто што представља правн мали подвиг и охрабрује да he раднм »адаци бити нзвршавани о року и на најбољн могући начип. Са јесењим данима и рад ови на ауто-nyrv се интензивирају, конкретно ауто-пут до Ниша би требало да будс готов до 29. новембра. а већ се увелико ради н траса од Rvприје ка Параћину, тако да се исказује л велнка потреба за вредним бригадирским рукама. Жслсћн ла помогне v извршавању обавеза према '■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiliiiliiiiHiniiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiniiiiiiiihiiiliiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii' САОБРАНАЈ шж МШТЕ НД МИИШДЕ Y мноштву тешкнх саобраћајних несрсћа које су сс у току летњих месецц збпле на путевима н саобраћајнидама v иелој земљн, трагичан данак платилп су и пешаци. Међу л>пма, на жалост, и овога пута је велнки број малишана. Овакво стање, које сс из годнне v годпну. погоршава, всћ постајс озбиљан друштвени проблем који захтева конкретнс акцнје л .мере за љегово превазилажен>е.Једнаод таквпх је и акцнја Црвеног крста Србије п Републичког савета за безбедност саобраћаја — „Недеља заштите деце v саобраћају” — која се већ седам година одржава у септембру, упоредо са почетком пгколскс годнне. Y току седмодневних активности којс почињу 9. септембра, општннске организације Црвеног крста it савети за безбедност саобраћаја спровсшће у дечијим вртиђима, основним н средњим тколама, у СР Србији ван терпторија покрајина, нпз појединачних акција чијн 1е главнн шт.т» повећање бсзбедностн деце у саобраћају Сутптпна ове акциЈс inije, no речмма Љубг^ тнра Миладинови ћа којп je у опганпзацији Црвсног крстз Србије задужен за њено спровоћен.е, да се v току само Једне седмнце малишаниауто-путу. Републичка конфсpcHunia Савеза социјалистичкс омладинс чннн напорс да организује н псту смену, Ликовни уметници као ударници Прошлог викенда v омладин ском насељу посебну атмосфе ма посвети већа пажња на путевнма н саобракајницама у граду. „Опа треба да сумира резултате јсдкогодншњег рада у овој областд и подстакне све одговорне друштвене чиниоце који су позвани да се брнну о безбедностм учесника v саобраНају, а посебно деце, да се шире ангажују на том пољу”. Y прплог овакво.м ставу говорс, али п позивају на узбуму, статистички подаци — у последњих пстиаест година број погптших псшака v Републицп повећач је за трп пута, a љихов удео V укупном броју погинулих у саобраћајним иезгода.ма креће се нзмеђу алармантннх 37 п 42 одсто. Поређеља радн, у развијеним зе.мљама Европе овај однос није Behn од 20 проиената. Mebv настрадалим пешацима највише јс децс из.међу пет и четрнаест година и особа преко 65 годпна старости. Најчешћп узрок ових несрећа су непажња п непознавање правила саобраћаја од стране пешака и неопрсзност возача. Уз то пешаци вајвише страдају у априлу п октобру. а „ирни дани” су среда и петак. Због свега овога организаторн „Недсље зашпгге деце v саобраћају” cv и предвндели да се у току овс акциЈе одрже поpv направилн cv ликовни умет |нпци. учесшгци јединствене колоније „ОРА Ауто-пут". На иници.јатпву Републичке конференццје п саме Акције. v насељу и гна трасн боравили су и сликали ликовнн ствараоци: Обрад Јовановић из Титовог Ужица, Слободап Сто ianoBiih из Параћина. Аца Мо равскн нз Крушевца, Вита Марковић из Горњег Мнланов ца. Милорад Бокић из Крушевца, Драпппа Rocnh ц.< Бео града, Днмитрнје Симић пз Крушевца. Радулс Анђелкоинћ н Милован Павловић из Крусебне фплмске пројекциЈе и прсдавање за ђаке и н»пхове роднтеље. За ову прилику биhe фор.мнранс и дсжурне дечијс екипе на прометним саобраћајннцама, а посебна пажња биће посвсИсна бољем обележавању раскрспица, нарочито оних у блпзнни шко^ и дечијих вртића. Међутим, нс треба подсећати, да lie све то бити недовољно уколико се v obv, али и сличне акцнје, као што је на пример октобарска „Недеља заш тнте старих особа у саобраћају”, организовано п заједнички још шгше пе укључе сви наллсжни друштвени чиниоии v Републици. Реч јс v ггрвом petty о органпзацнјама Ауто-мото савеза Србпје, осигуравајућим заводЈгма, органима тнутрашн»их послова и саветима зц безбедност саобраћаја, који треба да о.могуће максималну заЦЈПП1ТУ свих vqecHHKa v саобраhajy, а посебно пешака. од којнх су деца пајутроженкја. Y противном, сви поједнначпп покушаји, без обзира колико cv чспеигно органпзованн, остаће без резултата, а готово свакод невна страпања пешака пол точкови.ма ауггомобила п даље he битн трагичан прнлог ралу у корист сопствене штстс. Танјуг шевца, Грујица Лазаревић из Чачка. Миђа Марковић нзКра љева. Драгољуб Босић. Браннслав Мплутиновић, такође из Краљева, Драгида Илић — Диго из Буприје, Жарко Стан ковић и Срећко Здравковићиз Параћина. Тродневнн боравак ликовни ствараоци искористили cv за упознавањс са акцијашки.м животом и покушали cv да своје акиијашке импресије, ко лнко и.м је то врсме дозвоља вало npeuccv па сликарскнма тернјал. За њима cv остала платна. скице. које ће убудуhe красити просторије овог ак иијашког града и уједно бити оригиналан документ и виђен>с акцијашког живота. Закључак свих учесника колоније и самих домаћина — акцијаша је да експеримент више него успео и да га греол неговатп и наредних година јер представља један оригиналан начин васпитавања мла де генерације и одлична прилика за анимирање мЛадих на пољу лнковног ствара.паштва. „Акпијада” на теренима „7. јула” Ове јесенн на четнри савезнс радне акције се још vaex ради. Поред ауто-пута. за брн гадирс cv отворена и раднлнш та и на Бердапу. Копаонику п v Нишу. Омладинско насеље „7. ]’упи’' прошле недеље ic било домаћин, спортским сусретима учес ннка четврте смене на поменутим акцијама под начивом „Акцијада”. Учесници чзгврЈв смене одмеравали cv снаге v малом фудбалу. pvkomctv за .мушкарце и жене, кошарии и за .мушкарце и жене стоном тенису. шаху н пливању. Најбоље резулгате по> лигли cv учесници чегврге смене ОРА „Ауто-пуг" који cv победници v генерално.м пласма ну. М. Илпћ акцшашко лето паранинских ОМЛАДИНАЦА Дежурнн брнгаднрн • Три бригаде из Параћина постигле осредн>е резултате • Смањено интересовање младих за одлазак на „акцијашко летовање” Током овог акцијашког лета из Параћина су три бригаде одлазнле на раднс акције и вра ћалс сс са мање или више успсха. Најпре јс у јуну радила бригада „Бранко Крсмановић" на ОРА „Лукавац” где је освоји ла сва признања акције п прсдложена за признањс РК ССО БиХ. Братска брнгада .младих Мурске Соботе и Параћина радила је у јулу месецу на ОРА „Подриње — Колубара" у Лозници п показала више него слабс резултате. Нажалост нијс испунила очекивања организатора и вратила се без уобн чајених акцијашких признања. Акцијашку сезону затворила је „Поморавско—загорска”, која је радила на акцији v Чаковцу, где је показала најбољс рсзултате. Ово би био најкраћи пресек радних резултата нашпх акпи јаша на овогодишњем акција * шен»у. Слика и није толико неубедљнва. Међутим, криза која је захватила добровољни омладински рад у Југославији, ре флектовала се н на ову среди ну. Рапијнх годнна писалп смо на велико о изузетном располо жен>у младнх за одлазак на ра дне акције, о пребукираним бригадама, о оннма који су сузних очпју чекалн и полазак аут *обуса да би се уверили да за н>их нема места. Овс годпнс таквс сценс су прошлост, асве чсшће реалност постаје, телефо пирање проверсним акцијашп ма, скупљањс, такорсћн, по ули цама. Релативно глатко је ишло за бригаду „Бранко Крсмановић" н ту су, чпни се, бнлс иаше огтти.малне могућности. Beh са бригадом коју су чинили млади Мурске Соботе и Параћнна почели су проблеми. Најпре су Собоћани били у немогућности да прнкупе довољан орој омладпнаца и испоштују договор. Празнину до потребног броја за одлазак на акцију попунили :у већ проверени акцијаши из прстходне смене. Трећа бригада заједнпчка са Крапином, одувек је била у нсизвесности. Пропусти из ранијих година понављали су се л ове године. Најпре, гтро.мењена је смена, уместо јула август, и уз крајње напоре уз по моћ лежурних бригадира и ова бригада јс ипак успела да оде на своје акцијашко одредиште. Током последњег месеца, и на ОРА „Ауто-пут’’ долазиле су бригаде непотпуне и опет су из Параћина ускакали дежурни бригадири II на тај начин помогли да се радни задаци ис пуне у потпуности. Број ученика из Параћинана падним акцијама достиже за наше приликс всо.ма интересан тну бројку, међутим, када се погледа v стварност, чињениие изгледају другачије: To су веИином псти људи који су служпли као дсжурнп ватрогасци и ускакали тамо где јс требало. Ово овакво акцпјашко лето мораћс да послужи омладинској организацпји да преиспита досадашњи рад на неговап»у н гајењу овог специфичног вида соппјалистпчког васпитања омладине. Да потражи узро ке свс мање заинтересованости п да у расправи која тече о добровољном омладинском раду понуди конкретно решење, да „акцијашко летовање" пе будс само за оне којп нема ју гдс да лстују”. М. Илић ......... ■ ■■ --^^^=40 ГОДИНА СЛОБОДЕ Времснско раздобљс, Јесен 1944. годпне, перио-i не тако дуг. 5ио је богат садржаји.ма п догађајима. Не.мачке једпнице, заправо остаци група армије, повлачећи се испред совјетскнх јединииа, нису лако одступале. Како се приближавао 13. октобар, тако су све јаче јсдинице зролазиле кроз Параћин. СЛОБОДА У ОКТОБРУ Јаједно на тсковима: Црвеноармејци, партпзани и граћани Параћина Кроз Параћин је 9. октобра прошла једна фср.мација немачк11х и нталпјанских војника у правцу Обрадових столица из које је нздвојепо 40 војника који су сс \ гврдили око Фабрике штофрва. Из тс исте једи ннпе у Дожој Mvranmi издваја ју се Нелши и Италпјани чнјп тактпчки залатак није разјашн>ен, алн сс зпа да cv пљачкали по околпим сслпма. Јсдпннпе Црвепе -апмнјс сукобиле cv се у Честоброднчкој клисури 12. октобра са том фо рмаинјом Немапа п Италијана, којп.ма су помагалн четннцн п после десето.мссечнс борбс непријатељ се повукао v Параћлн. Истог дана пз Параћтша сс прско Мораве, преко Шавца. лрсбзцила она rpvna Немаца којп су „обсзбеђпва.тп” ТсокаpoTiheBv Фабрнкг штофова. Остаии немачких јсдшпша пораженн код Обрзловпх столица ститли cv v грал и птх>ш- .тн кроз н>ега измеће 18 п 19 часопа, а ман»и деловн ппеноћплисууграду и 13. октобра ујутрг noevK.ni се пр©ма Бгприји. Патрола ол грн воппЈка Ипв**т!с aoMiiic стчгла јс v Дон>у '*..... .н,- or । •••»са 13. окточ о'<о псова наишла јс главнина која је продужила прс.ма Параћину а љихов штаб остао је у селу и сместио сс v кући Бујице Радића. Једншше Црвснс ар.мијс ушле су 13. октобра пре поднс без отпора v Параћин. Становницн града којп су всћ сазнали за наступање Црвенс apxni.je v огромној масп окупнли cv се да их дочекају на улаз\’, на зајечарском nvry. Егфорнјг ослобоћења покушали cv да искористе четтлош и недићевцн који су се прнкљуСа.мољотка Црвене армије на челу колоне члгва.ти њиховим јединицама. пели на тенкове и представљали се као борни протпв окупатора. V књизи „По.морављс v НОБ- -у” забележено је да је Нсдићев командант .места пред Русе изашао у свечаној униформи официра старе југословенске војске и на збору који је одржан одмах после уласка Цр вене армије у град, покушао да говори пр?д масо.м после го вора партизанског офпцзгра др. Гуелмина. Његов покушај народ је осујетио звиждањем п бројнпм повицима: ,Доле нзда јници"... Слобода јс плаћена скупо. 0- гро.мно одушевљење народа, на рочито омладине нзазвалб је лриближавање партизанских једпнипа Параћина и околних села. О.младина је прплазила трутама НОВ које cv наилазнлс са југоистока. Нарочито всликн прилнв имала јс 45-та српска дчвизија чијој cv 23-ој брнгадп пршплп мнопт добровољин. Чак 36 л»гди, претежно омладннапа од 18 и 19 година. Истоврсмено. почетком октобра Зајечарски корпус четника ДМ под комаилом Љубомира .Товановнћа — Патка. којп сс повукао пред партизанским јс дшшчама па тепптогнпг среза паоаћинског. нн»е одустајао од своје нснаполне бопбе. Кол Мтт риловпа зајелно са олпепом Го гвћа и Радосављевића, коргтус Љубомира Јовановнћа. далеко надмоћнији и боље наоружан, два дана се тгкао са 23-ом брн гадо.м. Y овој перавноправној борби заробилн су 54 партизана « одвелн их према БошњаПацаћин у револуционарној енциклопедиЈи Гpad је чре П светског para био један од индустријских центара са развијеном тскстилном, стакларском и це.иснтпом индустријом. У Фабрици стакла paduao радничко културно-уметпичie ко друштво Иван Цанкар. V anptuicKOM рату јска заузела je апрнл 1941). У немачка месна немачка воПараћин (9. napahiiHy коданда сс $ ослањала на Немце фолксдо $ јчере (групу која је живела у Параћину). $ И у Параћину прннрс.ие за $ устанак иочеле су .иаја 1941. $ Токо.ч месеца одржавани су $ састанци партијских организа $ ција на којима је објатња- $ аана политичка ситуација у земљи и свету и вршене прве хонкретне припреме за оружану борбу против оку- $ патора и до.иаћнх издајнк- $ ка. Крајем јуна одржапо је. $ raKohe, неколико састанака ко.иуниста и симпатизера $ Партијс. Партијска органи- $ зација је у то време бројала само tier чланова, који $ су били радници у Стаклари. У вре.ие устанка у КПЈ примљено 13 чланова. У Фабрици цемента, у оближње.и Поиовцу, ratcohe је постоја- $ ла партнјска органнзација. $ Органнзација КПЈ у ПараНн $ ну у вре.ие развоја устанка $ и.иала је преко 30 чланова. ну, где cv их после зверских мучења све до једног побили. Нечувени -злочпн пред ослобођење изазвао је револт и ttv боко огорчење у народу који сс припре.мао да слави слободу. Но, такав је закон рата — Параћинско-ћупријска па ртизанска чета формирана је 28. јула 1941. године. Има ла је најпре 40 бораца, а затим се број noeehao. Била ie досса добро наоружана. У ibenod саставу преовлаБивали су индустријски радни ци. већином члановп КПЈ и СКОЈ, Прва нај.значајнија ак ци/а оае четс био је наиаг) на CeibCKu ридник v ttohu ttj.uehy 2. it 3. августа 1941. годнне. Разоружана је група жанОарма н заплењено нешто оружја и муниције, де молирана је пошта, телеграфскн ypehaiti и желсзннчка станица. Tada ie чети tipttстунило око 50 нових бораца. рударскцх рабника. Са борбеннм дејстви.ча ра3etije.it је и политички pad. како у чети. тако н иа ttui рем терену на коме јс она делооала. Порсд one важне акције нзвоБене су и дпхч^: спаливане су општннскс anхнве no селнма ч аршн''пепс Kthtizc и органнзована иш рока полнтнчко-пропаганИнп актнвност. Чета је 6. н 7. anгуста напала рубник угља у Сисевцу. Убрзо ie чета препасла у пруги поморавскп одред, ко јн /е и.чао око 150 паптпзапа, а од оружја 20 пхчиколш чраљеза. После многих vcnetftHiix акција 20. септембпа извршена је .чобилнзаццјл љубства у партизане nd 18 суров и величанствен и све велико плаћало се внсоком ценом. Цена слободе овде је заиста била велика. М. Мнленковић (¥ ндућем бро|у: народ преузима власт) I до 40 година старостн. Одрсд је разбнјен 23. и 24. ееп тембра 1941. године заједннчко.ч акцнјом Немаца, че тника к дела заведених сеља ка. Заробљени иартпзани су стрељанн у Нуприји. Окунатор је наставио са чероро.ч п злочнннма. Почетко.м 1942. године v Пара him долазе бугарске окупаци онс јединице (35. нук). НОП v Параћину је споро обнавл,ан. У првој половннн 1943. loOttue органнзоване су ноI I s I £ ве илегалне груие од члаttoea КПЈ tt СКОЈ. које с\ I одржале везу ca naprn ■■ jcku.u .odpedn.ua v aaeicci.e i чком п расннско.ч крају. Да $ ба снречили ра.зво/ НОП на . § овом. подручју. чеп/ttnu . $ Дражс МнхајловиИа су 1^43. $ п 1944. годинс вришлн 6noi $ на заерстпа ц терор над па- § podo.'i у По.иорап -by. Una cv docrn?.ia кулминацип Фгбpvapcrnu r.mco he.'.i. Ич Папа $ Inma ie vonienn са.чп v ie- § дној акцијн 12 .ихчшсараца, $ жена и ом.шдинаца. Hapahim ie ослаћп^ен 13. октобра 1944. гобине. be< от> nopa v ipad cv vm ie jet: *- untie 24. fHteiniije HORI n je дннице Црвенс арлшје. ! 1 !
19. СЕПТЕМБАР 1984. • БРОЈ М6 'Чв8иимивш4нилп111пп1т1111и1ш1пш111м|1111шт11тмт»штп1пп!т11ппт([пп11пптт1н111г ГПРО „13. ОКТОБАР” HA ИЗМАКУ ГРАБЕВИНСКЕ СЕЗОНЕ ПИСМО РЕДАКЦИЈИ ЛРИМЕР МИИ ЦПНШ ПОСЛА ИМА Д0В0ЉН0 Y НЕКОЛИКО РЕДОВА ■ НЕЗАБОРАВНИ УТИСЦИ СА ЛЕТОВАЊА Y БЕНОВИНИМА I Недалеко од Херцег Новог налазе се Беновићи, мало место које плени госте лепотом својих плажа и урећеношћу самог места. Зато he и овогодишњи одмор, који сам са породицом провео у овом месту, остати дуго у сећању. Можда најпријатније изненаћење су мештани овог места као и л>уди из Туристичког друштва који he учини све да eaiu боравак протекне у најбољем реду. Љубазност и традиционално гостопримство чекају вас на сваком кораку тако da here се код својих домаћина осећати као код своје куће. Посебно изненаћење су плаже ко је су беспрекорно чисте и организација, што су већи искористили бројни колекти ви из целе земље. Везе превоза од места су веома добре, а поред савременог, пуia, у близини се налази аеродром, док је добра аеза и са Баром и Кардељевом, где се налазе железничке станице. Сматрам, зато. да cv Беноеићи добар пример и многим већим tvpuctuhkUM центрима на naiue/t Atopy, како треба еодити рачјна о сеаком госту и да пример врсних туристичкик радника и мештана ipe Са оо следе и многи пс-зна тији центри где чеао за ооста новца добшат.? слабу и нлквалитстну услугу. Сигуран сам да тога нећете нп!ш у Беновикима и зато бих сеима онима који ове и следеће годцне желз да сзој одмор проиеду на наФ Капацитети упошљени са 95 одсто ® Гради се брже уз пуно поштовање рокова • Биће послова и за идућу годину Грађевинска радна организација „13. октобар” пз Пзраћнна објсдињена н ојачана пре десетак година, послсдњпх годнна дели судбину југословенских rpabeniniapa. Недовољно је посла, грађевинског материјала, радннка. II хваљенн ц оптуживани били су присутни н у нашој средини, а и на граднлиштима широ.м Србије. Најчешће замсрке на рачун „13. октобра” биле су да споро и дуго граде. = = £ I £ I R | S I I Е § I S Акција добровољног давања крви ЦЕМЕИТАШИ НАЈАКТИВНИЈИ урећене, а у осталом цело Atopy препрручио ово место је такво. Радње cy ‘-',er-'iu које he, у то сам voeдобро снабдевене, а у неколико ресторана можете no веома приступачним ценама да добијете најразноврснија јела. Беновићи су идеално место .за летовалишта радних рен, свима, као и нама, остати у ленпм ц грајном сеБранислав Драгутнновић, Мирослава Јоцнћа, 12. Параћин ТРГОВЦИ ЗА ПР8МЕР Најлепше вас молимо у вашем листу Habere era ii објавите ово name да MenuAtoll ма. указују старијим љуоиУ pedy noped касе за CAto nojiiAt odajcAto захвалност it признање за pad особљу самоуслуге „Конзум" (код Стакларе). Ми, граћани овог бела града који се снабдевамо у самоублузи „Конзум” необично смо много задовољни радом особља ове самоуслуте, њиховим брзим и културни.ч услужиеањем, а загш1 и опхоћењем к нонатањем према потрошачима, turo може да послужи за сваку похвалу. Ова самоуслуга је врло добро снабдевена. Мећутим, простор којим располаже у потпуности не задовољава па се deuiaea често да се потрошач не може одмах да снаће у обиљу робе, али зато је ту неко особље, које чине AtaxoAt другарице. Оне he вас увек лепо дочекати, показати робу и услужити, а затим увек и редовно обавештавати о hobuai приспелим артиклима. Оне су, уз то, необично вредне. Стално су у покрету, за послом. Сти че се утисак да не знају за одмор. Посебну пажњу и no плаћање о њима може да се чује само најлепше и је врло деликатан, одговоран и напоран, али и поред најпохвалнији. Њихов pad тога на њиховим лицима не here видети и осетити неку срџбу, намрштеност или грубост и дрскост према потрошачима. Напротив, остаhere и видети само љупксог и разумевање за сваког. Често од наишх граћана А1ОжеА1О да чујсаго речи кри тике на pad радника у трговини; AtebyruAt, oeaj npiiAtep који истичемо показује da и у трговини има људи који за свој pad заслужују сваку похвалу. Мислимо da особље самоуслуге „Конзум"и noped ore жаних услова рада, са свич оним turo је постило и великом ангажованошћу на послу, и културним услуживањем и понашањем према no трошачима, заслужује da no служи као пример за yiaed свим радницима у трговини. У време када за грађевинаре пма све мање посла, када се смањује пнвестиниона потротња, у „13. октобру” су ’успели да упосле капацптетс 95 одсто и то у свим ООУР-има, а очекују да пословну годнну заврше са позитивнпм 'фннансијски.м показатељнма. Ова радна организација тренутно у лашем граду градп стамбену зграду уз хотел „Пструс”, за потребе пензнонера, стамбену зграду у Јагодњаку за потребе СФС, објекат за потребс војске, објекте мале при врсде у граду, стамбенг зграду у Бољевцу, школу у Мајловиу код Велнког Градпшта, Дом културе у Доњој Мутнпцн, мањп објекат у Поповцг, пнсталације на фарми у Подгорцу код Бољевца, топловод. каналн зациону мрежу и улиие у граду. Добар положај параћпнскпх грађевинара, v време када је стањс у гра1зевпнарству нзузетно тешко, резултат је бол>е организације рада у овом колективу и брже градње, односно поштовање рокова. Последњи објекат који је у •нашем граду дуго rpaben, али не са.мо кривпцом „13. октобра", је „Ку ла” у центру грала, предата овог лета. Ова радна органнзанија не.ма сала пи један објекат чија је градња почела пре впше од годину дана. Објектн сс граде брзо, за -њихову изградљу узимају се прло краткн роковп, а нски he бити завршени и пре рока. Стамбени објекат у Јагодњаку којп се гради за потребе СФС започет је почетком априла ове године, а сигурно he бпти предат пре уговореног рока. — Принуђени с.мо да тако ра димо.због оштре конкуренције иа тржишту, великих промена цена и захтева пнвеститора, да се објекти градс по фиксни.м ценама, каже Драгутин Петровић, дирсктор ГПРО „13. октобар”. У овом колективу се чннс напори да се обнови лака механпзација, а сопственнм средствпма су купљена два нова крана н двс бетољерке. Недавно је формнрап и OOYP „Трго вина" који he да продаје граВевннскн материјал. Основн« је пиљ да се под повољним услови.ма снабдева радна организација, а и грађани he овде моћи да сс снабдевају дефииитарном робом, као што су каб ловп и друго. Као и свс друге грађевинскс органнзације, и у „13. октобру” се боје да неће бити довољно посла у наредном периоду. Међути.м, великп су изгледи да ссдобију пови послови у Велико.м Градишту, Голубцу, Бољевцу, Бору, Пара hiiHV, тамо где cv и до сада бп ли прнсутни, и пре.ма свим сагледавањи.ма, и наредне годиие сви капацитети he бити упо шљени. И поред свих напора који се чинс у „13. октобру”, колективу са око 900 запослених, просечним лични.м дохотком од милион и седа.мсто старнх динара, да сс ради брже, вншс и бољс, у овој оргапизапијп очекују н по.моћ наше друтитвено политичке зајсдннцс, а у складу са препорукама Републпчке скупштине и Извршног савета наше општине, што је и до сада чињсно. Почстком овог месеца Општинска оргапизација Црвеног крста и Ззвод за зију крви СР Србије зовали су ванрсдну прикупљања резерви трансфу органиакцију крви у Фабрици цемента „Нови Поповац" у Поповцу. Овом при ликом крв јс дало 40 радника, а цсмспташи су и дале најорганизованији када је у питању добровољно давање крви. Председништво ВСС општине Параћин МЕТАЛЦИ СЕ ПОНОВО ТАКМИЧЕ У неде.1>у 23. ссптембра у Фабрици гекстилних машина „Пролстер’' биће организовано друго ааштинско такмиче ibe металаца. Металци he се такмичити у седам дисциплина. Најбољичл he бити додел>еки сребр!Баци, а најуспешнијим такмичару све М. Ж. Сви походлици ског так.мичења на рсгиопалио 27. септс.мбра. са и пехар. општлн * наступиће и у Крагујевцу НЕВОЉЕ СФС ОКО ПРОДАЈЕ СТАКЛЕНЕ АМБАЛАЖЕ Једно траже друго купују О Са купцима стаклене амбалаже никако да се нађе заједничко решење © Снабдевање углавном задовољавајуће Група потрошача из Параћина Од априла ове године снабдевање репроматеријалом и горивом у Српској фабрици стакла боље је у односу на претходну годину н зимскп период. Ангажовање људи око набавке је знатно веће, стално се ј интервешппе. а резрве сировнна п горива су на точковима у камнонским и вагои-цистернама, на друму и прузн. У току фебруара када је снег све изненадио у Стаклари је дошло до застоја због недостатка калциниране соде, тако да је 70 одсто машина стајало 21 дан, при че.му је изгубл»ено шест до седам хиљада тона производа. Соде није бпло због отежаног транспорта нз Лукав ца, као и недостатак девизних средстава за увоз. Снабдеваље мазутом још увек тече уз минималне резерве, а пробле.ма ће бити док се мазут не замени земни.м гасо.м. Према садаплБм стању радова требало бп да се прве количине почну замењивати већ у септембру. Замена мазута земhil\i гасом, без заустављања процеса топљења на пећпма је технички и технолошки тежак и ризичан посао. да брзина замене није веома тако лако Саширизични ушо АФОРИЗМИ Ми с-мо отворени људи: немамо пгга да кријемо, ал’ мање и да покал«Јмо. Порекло имовине му је врло угледно: од радничке класе. Све више личимо на аутостопере: на добром смо путу. сал!О не зиамо докле ће нас возати. To није патриотскн: поред нашег мора, толиких река и језера, ми смо нашли да се давимо у неким иностраним дуговима. Како мали човек да одрасте, кад носи главни терет стабилизадије? Y шуми нашмх проблема ни Индијанци не могу више да прате стопе инфлације. На галопирајућој инфлацији иокеји су потрошачи. Најахали су. Да смо пливали у зноју, сад се не бисмо давили у дуговима. Ако точак историје шлајфује, мора да је пут клизав. Кад цене расту, закржљава привреда, и обрнуто. Мирослав Димитријевић JY ша. Идеолошку осеку, неће да подигне плима реферата. Кад ће другови да одрасгу и да престану да се иградруштвеном имовином. Куцнуо је чаС, да се сат однесе на поправку. Ко Је луд да иде грлом у јагоде, кад су толико скупе. Престаните да ме закопавате, почећу да вас подривам. Мала Је разлика из.међу свадбеног и погребног марI. У оба случаја неко ће бити сахрањен. Момир СтанисављевиП Индивидуална стамбена изградња ИМА ЈОШ ПЛАЦЕВА ПРЕДСТАВНИЦИ СТРОЈ БАНКЕ V ПАРАНИНУ Д0Г060Р 0 СДРАДЊИ Представници Савезне GanKe за инвестирање капиталних инвестиција СССР-а (Строј банка), боравећи у рад ној посети нашој земљи од 17. до 23. септембра, посети ла је даиас Параћин, где су били гости Пословне јсдиннце „Инвест банке" у Па раћину. Том приликом се ра зговарало о облицима сарад ibe двеју светскпх познатих банака, а разговарано је и о широј сарадњи, пре свега на јачању сарадње између Синдикалних органнзација Строј и „Инвестбанке". Гости су се лриЈшком nocere упознали у кратким цртама са прнврзднпм и скономским развојем, као ц кул турним н исторнјским зна менитости.ма овог краја. 1^иана@ ттроценљнвз, односно тешко је утврдити рбк до када ће све количине мазута бити замељене. Како ће фабрика битп снабдевена мазутом до кра.ја годнне и у делу наредне године, не може се сада процнитн. Си гурно је да пећи не смеју нп тренутка да буду без горива. — И поред огромних тешкоћа у снабдевању сировпнама и горивом, производња се одржава нешто испод пданираних величина. Проблем је и у дотрајалим пећпма. машпна-ма, пратећој опреми, недостатку алата н квалификовано обучене радне снаге за процес пронзводње стакла. Због малог проиеита располагања сопственим де визама од извоза, и.мамо девнзна средства са.мо за пабавку најнужнијнх снровина н репро матерпјала, рекао на.м ,је ових дана Предраг Борђевнћ, члан Пословодиог одбора СФС за техничка пптаља. Посебан проблем Стакларс је тржиште. Кра.јем марта н^у априлу на лагеру је било робе од преко дво н по месечне про пзводње амбалаже, теглп, парЉсм боиа, боца за алкохолна и безалкохолна nuha н друго. Ни молбс да купци преузнмају ро бу на своја складишта и плате је, јер cv v.nara.w своја средства v прошиоењу погона за про нзводжг амбалажног стакла v овој сћабпицп, нису уродиле плолом- Када ie v апрнлу vroвлпен нзвоз амбалажс, да би се обезбелнле девизе за увоз сировина, дошло је до несташице амбалажног сгакла на до.маИем тржишту. Сада се као проблем јатвља пре^акивање амбалажс, што изискује нове трошкове. Код тегли за конзервну ипду стрију дошлр је до драстичног парадокса. По договору са куп цн.ма у зпмскпм месецима про извођена је тегла за једну врсту поклопца и лагерована. Сада те тегле још увек леже на лагеру јер конзерваши нису увезлп те поклопце, већ траже другу теглу за поклопце друге весте. — Уколико се до пролећа са купци-ма не нађе за.једнички решн>е, да континунрано преузимају амбалажу током целе годнне, проблеми ће бнти ioni бројнији јер за три летња месеца нс може да се прода онолико колико се производи за 12 месецн, поручује на Kpa.jv иашег разговора друг Борђевић. Последн>о.м поделом ‘плацс-' ва y naiiidj општини, а. ,билоп их је укупло 1S9, нису полељени сви П.1АЦСВИ. У насељу Глождак мма још око 20 сло бодш/Х плзцспа, а у СИЗ-у за уређсн.е грађевинског земљишта с.мо сазпали да на том потезу може ла сс још око 60 плацсва. уколико за то буде вања. M3 „Центар Д. Гајић обсзбсди паравпо, иктересоБРИГАДА ЗВ5ЧА „ТЕНКОВАЦ” Удружење бораца M3 „Цев тар" је покрепула иницијативу за формлраље радне брига де која би косила пазив „Вукосав Стошић-Танколац", који је рођен v овом граду и но силац Споменице 1941. године. Ова брнгапа би радила на једној од рапијих акција идуће годлне. а лозвани су сви који желе да буду »ени чланови, да се јаве месној зајсдници „Центар". убиство усрев вда . Y четвртак, 13. септембра, око 13 и 30, Љатиф Kama (25) фкзички разник.настањсн у Параћнну, код Споменика, ножем Је смртно ранио Севду Санти (16) из, за сада, непознагих разлога. Севда је од.мах пребачена у параћинску болницу, алн је после двадесет минута из дахнула. Убнца Је лншен слободе одмах након На слицп: Ја, снимљено сле убиства. убнства. М. М. Место догађанепрсредно по
19. СЕПТЕМБАР 1984. • ВРОЈ 266 ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА КОМУНИС TA Y ДРЕНОВЦУ КОМУННПН ПОЛАЖУ ТЕЖАК НСПИТ ■ НА СЛЕДЕКИМ САСТАНЦИМА ПОСВЕПЕНИМ ЗАКЉУЧЦИМА XIII СЕДНИЛЕ ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА СКЈ, КОМУНИСТИ ДРЕНОВЦА ИМАПЕ О 4EMY ДА РАЗГОВАРАЈУ I! ОДЛУЧУЈУ, СУДЕНП ПРЕМА ТРЕНУТНОМ С1АЊУ YHYTAP ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 1Ј ОКО ЊЕ. ■ ПОЈАВЕ ЛИДЕРСТВА II ОПОРТУНОГ ПОНАШАЊА. МЕБУСОБНОГ ТРВЕЊА И НЕСУ ГЛАСИЦЕ. ЗАТИМ ЛОША САРАДЊА ДРУШТВ ЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У МЕС НОЈ ЗАЈЕДНИЦИ, ПОКУШАЈ СРОЗАВАЊА УГЛЕДА НЕКИХ ЧЛАНОВА СК. ПА И CAME ОС НОВНЕ ОРГАНПЗАЦИЈЕ, CAMO CY ДЕО ДРУШТВЕНЕ КЛИМЕ У ОВОЈ НАЈВЕНОЈ МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ У ОПШТИНИ ПАРАНИН. ■ О ОВИМ И ДРУГИМ АКУТНИМ ПРОБЛЕМИМА РАЗГОВАРАЛИ СМО СА ЧЛА1ЈОВИМА СЕКРЕТАРИЈАТА ОСНОВНЕ ОРГАННЗАЦИЈЕ С АВЕЗА КОМУНИСТА У ДРЕНОВЦУ: МИЛАДИ НОМ ЈЕФТИНЕМ, СТАНИМИРОУ. МИЛАДИНОВИБЕМ, СВЕТЛАНОМ ЈОВАНОВИН. ДОБРНБОЈЕМ АНТИНЕМ. МИЈОМ МИЛОЈЕВИБ, ЉУБОМИРОМ МИЛАДИНОВИНЕМ ПРОШЛЕ СРЕДЕ Y ПРОСТОРИЈАМА ДОМА КУЛТУРЕ. 1 Чланови ООСК Дреновац: Одлучност доноси здравс односе ПРЕД ЈЕСЕЊ^ CETBY ЗБОГ БЕРБЕ И СЕТВА ЂЕ КАСНИТИ Основна организација Саве за комуниста у Дреновиу тоенутно број 37 чланова. Структу ра чланства не иде у прилог другарицама нити омладинцама. Од укугмог броја, има само три дргарице и седам омладина ца. Просечна старост чланства креће се око 40 година. Од no вембра прошле године, значн од избора новог Секретаријата, одржано је укупно 12 састанака на који.ма је било рсчп о теку ћој проблематшш у месној заједници, као и о лошим мебуљудским односима унутар ор- ! ганизацијс и у самој месној за ; једницн. Партијска организацп којн годинама служе за углед и околини. Међутим, у г. *арти|с кој организацији Дреновца и.ма само 10 пољоприврсдника, тако be узорних, алн то је недовољан број у односу на поменуту ситуацлју. — Има.мо у виду још један број добрнх пољопривредника који би сваког тренутка могли да постану чланови Савеза кому ниста, п са њнма треба да се ра зговара. Стигла сУ » дпа захтс ва за поновнн прнјем у чланст во од стране старијих комуниста који су стицаје.м околности, око узимања повсзница то пра во прнвре.мено изгубилп. Њлх ће.мо, наравно, прн.хпггн на некоштају више ову друштвену заједницу од стварне цсне. ja Дреновца у по.менутом перио ду изрскла је две партијске .ме ком од следсћих састанака. ре, опомене прсд искључење, на предлог радне групе, којн је прихваћеп већином гласова присутлог члалства. Међути.м, послс свих ових Узорни људи II по.љопривредници, а нису чланови СК Село Дреновац нма две хиљаде и 430 становнкка који жи ве у 650 домаћинстава. НајвеИн број домаћинстава се бави пољоприврсдом, II у Дреновцу као и у друпгм поморавским селпма, има много узориих пољоп ривредника н добрнх домаНина. перлпетлја у селу људи су нзгубллп доста Ђрверења у лашу партлјску организацију, а чнли мл сс да се и углед шартии ске организације крњл, кажс Свстлана Јовановић. СТРИЖА УЗ ВОДУ БЕЗ ВОДЕ ■ ТРЕБ/Х ЛИ ГРАБАНИ ЈЕДНОГ ДЕЛА С1РИЖЕ ДА САМИ СНОСЕ ТРОШКОВЕ IIOСТАВЉАЊ,Х ВОДОВОДНЕ МРЕ ЖЕ. КАЦ €У Y3 ГРАБЕБМИCKY ДОЗВОЛУ УПЛАТИЛИ ТРОШКОВЕ II ЗА ВОДУ. A Y3 TO ПЛАБАЈУ II САМОДО ПРИНОС ЗА MAJY? ВОДУ КОЈУ НЕПрилнком днс мрсже у нзградње водовоv----- ------ , Стрижи, нзграђен је „ крак пре.ма Ратарима. али са.мо до лебннског пута, иако је већ тада било више насеље них до.маћинстава од тог пута прсхса Ратарнма. Од тада до данас изграђено је н усељено још дссстак кућа, али су онс и данас без воде. ГраБанима овог дела Стриже v OOYP „Водовод” је речено. да ако желе да продуже водоводну мрежу треба да пла те целокупан износ вредности радова. коЈи премаша сто старих милнона. Пошто се радн о грађевннско.м земљЈпиту, грађани Стриже су се обратилп Извршном савету да им помогне у остга ривању њихових права. ¥.ч гра ђевинску дозволу они cv уплатилн н за тај део комунаЈПрч, а поред тога веђина запошљених из овлх кућа одваЈа део средставд из личног дохотха за самодопринос. Грађаип овог насеља не одбијају да уплате дсо средстава предвиђсн за прнкључке. али hhcv V ситуашци да сами сносе трошкове пелокупне мрежс. постављаЈса М. Д. Тешки тренуцн Прс.ма речима чланова Секретаријата. основна органпзацк ја СК у Дреновцу дожнвљава своје тешке тренутке и полаже један од тежих испита. Тренут ио радн другарско веђе ко.јс треба да преиспита одлуку рад пе групе која је сагледала стаље л лредложила партијске ме ре за своја два члана, опоменс пред искљ^ење. Као један од чланова нијс се сложио са одлуком партијске органвзације, тражио је да ое та мера преис пита на нивоу другарског већа. Ради се о дхтогодшнњим члано вима СК Жикп Мнладиновићу и Томиславу Милосављевићу, чијн сукоб потиче од пре неко лико година када је Милосављевић бно на функцији секретара ООСК, а |Миладиновић пре дседиик Скупштине мссне зајед нице, на којој је и дан-данас п то у трећем мандату (?!) Раз мнмонлажење двојице кључнјтх људи у селу временом је до бијало нежељепе димензије и оставило је тешке последнцс, како у партнјској организацији, тако н на плану сарадње свлх друтлтвено-политнчких органи запија у селу. Чланови Секретаријата ООСК тврде да су последљп пзбори у Скуппгпоти месне заједнице изведенн на недемократскн иачин, да је садашњп председпик већ трећи пут на истој функци ји, што по законупема права, a поред њега је и једна група људнвећтрећн мандат у Скупштп нпмесне заЈеднтте и љеним телнма. Скуптптина месне за|едни це ттреЈшођена председником пе попггује закоључке и договопе, не оствавује никакву сарадњу са партијском оргаипзацпЈом, п да је група л>упп окупл.ених око председника Жике Мпладиновнћа незаинтересована за коор динирану сарадњу у циљу паљсг развоја села. Ту се јавља покушај лидерства, групатпења и опортуног понашања, тврде чланови Секретарнјата. Самово љност поменуте групе допрннела Је да сс у мнопш пословима касни п да због тога радовн на плану електрификацц.је, тел * фонске мреже и асфалтпрања „Инфициране” л друге организацијс Нездрави.м међуљудским од носима у партијској организаци ји „инфицирале" су сс и друге политичке организације у Дреновцу. Ко.мунисти са којнма с.мо разговарали замерају другим организацијама за пасивкза цнју. Месна организацнја ССРН, основна организација ССО нису до сада биле много заинтересо ванс да -помогну решаваљу нас талих лроблсма. Ни борачка ор ганизација у Дреновцу није нн шта учннила у овој снтуацији, а комунисти посебно стављају акценат на понашање секретара организације Милана Стева новића, који, по њихрвом тврbeiby, разним интриграма доп рнноси разбуктавању страсти V, ионако, нездравој друштвс ној клими Дреновца. тсра.мо на чистац, кажс сскрст ар ООСК Миладни Јсфтић. Y то.м нашем настојању за оздрав ■bcibc Дреновца надамо се да ћемо нмати подрШке Општннс ког ко.ммтста СК и друштвсно- -политпчких организација у оп штини ПараГнш. Уколико вилм мо да те подршке нема, решеки смо да поднесемо и колективпу оставку. Покренулн смо и пита н.с одговорности за нсреализа иију нскнх закључака, а поссб no заједничког програма разво ја Дреновца, донсшеног на пле нарној седници, рекао је сскрс тар ЈЕВТИБ. Још пупо тога чуНе сс на нарсдни.м састапцн.ма шртијске организаније, биће још много детаља које с.мо п ми чули у ра зговору са члановима секрсга пијата ОООК у Дреновцу. 11ојаве критизерства и критизерс ког понашања јодиог броја људи у месној заједницп и другим друштвено-политичким органи зацијама, о којпма јс говорпо заменик председника секретара Станимир Миладиновић, за тим неповерење према младим снага.ма у омладинској органи зацнјп о којој на.м је говорнла Светлана ЈовановиИ неуредно плаћање чланарине п нередов ни доласци на састанак од ст pane већег броја члапства о ко.мс је говорио благајник Милојевпћ биће све 'то сагледано и анализирано у ларедно.м перлоду, онако како доликује ко мунистима,. п како траже закључци Центраалног ’ комитета СКЈ. Мислимо да овога пута кому листп Дреновца леће лропусти ти приллку да истакну и онс по зитлвне странс у сво.м раду, ус пехе и рсзултатс којл задовоља вају и служе за понос, као што ллсу заборавллп да лх истаклу у разговору са лашим новинар * ом. Прс свега, на ллану пољоп ривреде н односа ла релацпји пољопривредник — земљорадни чка задруга. Сви до једлог су се сложлли да јс зе.мљорадничка задруга „Дрсновац” једна од лајбољлх, да пољопривредн липма‘пружа све потреблс ус лове од репроматеријала до ре довне лсплате. Захваљујући за црузи, кажу комуплстл, Дрено вац јс једио од лајснабдевени- © Већ сада је јаспо да ће јеоења сетва ове године бити у закашњењу. Разлог— окаснела берба кукуруза. Како целокупна вегетација касни, у закашњењу је кукуруз, шећерна репа и сунцокрет Пољоприврсдници знају да после пшенице не треба сејати пшсницу, век иеку другу културу, л зато је орање н прнпрема за јесењу сетву извршена, свега, на десетак одсто површпна. Мора се сачскати комбајннрањс сунцокрета, вађсње шећернс рспе и сеча кукуруза, па да се земљиште припрс.ми за сству. Плодоред у пољопривредп има врло важну улогу * Овнх дана треба да сс усвоји план jecetbe сетве. Мине> ралног ђубрива и горива мора да будс, а проблем са тракторским гумама које су у недостатку, решиће се на најповољнији начин. Трактора у параћинској општини има око три хиљадс, број прикључиих машина је задовољавајући, алп због закашњења можда би број сејалица могао да буде већи. М. Д. ПОПОВАЦ УГРОЖЕНА ЗДРАВСТВЕНА СТАНИЦА © Због лоших хигијенско-епидемиолошких услова у здравственој станици прети опасност и особљу и пацијентима Најновије упозорење саннтарнс инспекцнје Скупштине општппе о стању хигијенско- -епидичиолошке заштнтс v згради здравствене станицс v Поповцу. забринуло је радне људе „Дома здравља”. којису ово питање 1ош једном разбом за по.моћ v решавању овог проблс.ма. ПОТОЧАЦ м. д. матрали на својој седннци 30. августа ове године. Y ранијим преговорм.ма Фабрнком цемента „Нови повац" договорено је да због лбших хигијенских од са По се усло ва здравствсна станица из.мес ти v круг фабрикс. и да у»едно служи и грађанству и рад ншшма ове радне оргаиизацнје. Прппреме за ово прссељење Истерати ствар на стац чнјлх села. Задруга пзлази рет пољопривредницима кој прнлици, учествујућп терпјалном страно.м. По питаљу, стратешком за у сус у сва са ма том наше cv предузете. набављсис термоакумулационе псђи cv за загрсваље ц други потребли уређаји, од договора је прошло више од године, алп до ibcro ве реалпзације ннје дошло. ИМА ОПРАВДАЊА ЗА ЛЕКАРА Послс избора новог Сскрета ријата ООСК кренуло се оштро у рашчишћавању унутар партиЈ ских редова п у меспој заједни ци. — Ми смо се на почетку на шег рада договорилп да пошге по и комунистички сагледамо тренутно стање и да уложимо макснмалан напор да ствари нс друштво, ко.мунлстл Дреловца имају пуло успеха, остварујући услове за бржи развој пољадрн вреде у својој срединп. Y свако.м случају леће битп лако члановл.ма ословнс органи зације СК ла предстојећлм сас танцлма н у будућем раду, алн судећи по љиховом оптлмнзму лоша пракса ускоро мора бпти преклнута. Виновници he до бити заслужене казне. М. Д. Y међуврсмсну, сгтнде.миолошко-хигнјенскп услови v здравствсној станиии cv сепо горшали, тако да постојп озбиљнд опаоност од заразе. ка ко са.мог особл>а. тако н паци јената п корисшгка vcnvra. Уколико се не предузмухпт не мере v здравственој станицп. можс доћи до љеног затвара-ња. Због тога уггућеч је дош!с Извршпом савету с мол □ Пзвршни савет Скушптине опшпшс на седници од npouiлог уторка разматрао је информацију ,Дома здравља” и представшгка Месне заједницс Поточац о оправданости поновног отварања здравствене станице, иначе најстариЈе здравствене установе у прекоморавском подручју. Чланови извршног савета су за-кључплп да због броја становннка, па и традиције, 1сма оправдањс да v амбулантн v Поточцу орднкира лекар, и да се гпосли v стални радни однос меДицинска сестра. Лекар би повре.мено ординпрао v поточкој амбулаптп, а долазио би из рашевачког меднцинског центра. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ПОТОЧАЦ ДАВИДОВАЦ Међу швјактивнијим селима На списку кандпдата за октобарска признања ове године наћп и Месна заједница Ратари Петнаести сусрет имењака лод називом „Ратаријада”, одржан 25. и 26. августа, протекао је у. зиаку параћпнскпх Ратара ца. Они су свеукуппи победии ци у спортскпм надметањима. Идуће годинс шеснаеста „Ратарлјада” одржава се у овом поморавском селу, које послс дњих годииа постиже лепе успсхе у изградњи н развоју месле заједнице. Y току су завршнп на асфалт1гран»у улица, ји дан биће завршена дња 'полигона за мале ДАВИДОВАЦ ПЕНЗИОНЕРИ У ЖИЖИ ЗБИВАЊА ■ Y целокупно.м раду Месне заједнице Давидовац, активност Удружења пензнонера има значајно место. Ова друштвена органнзацнја не желн да буде на периферији зоиваiba у селу к рсдовно сс укључује у све акцлје месне заједнице. После несреће у руднику Стрмостен пензнолери су послалп помоћ породицама посОвога пуга пензиоиерп су сс на некн начин реванширали CBojiLM фудзалерима за леие тренутке фудбала, тако што су на почетку јесењег дела фудбалског првенства помоглл фудбалски клуб са 6600 данара. Слободнп пензиоперски данн користе се и за разнс екскурзије и обндазак историјских и културних зна.метпггости у републици. Тренутно пензпониса ће се радови а за ко и изгра спортовс. Изградља аутобускс стани цс ла главном путу Параћин— Појате јс завршела, а У међувремну решен јс и важан пробле.м проширења сеоског гробп»а. Слободно се може рећи да реализација средњорочног плана развоја ове месне заједнице тече прс.ма утврђеним роко ви.ма, захваљујући пре свсга кордшшраиом раду месне заједнице и друштвено-политлчких органнзацнја у селу. Ту нре свега треба истаћи рад Ос новне организације јс носилац послова важним .акцијама. —'СледсИс годиие ССО, која у МПОП1М на „Ратарлјади 85” имаћемо чи.ме да сс похвалимо лашим побратнмнма из с.медерсвског и обрснова чког Ратара. Ове годннс конкурисаћемо и традалзгх рудара, и из скро.мног пеизиолерског свог џепа пздвојили око две хиљаде динара, полажући још један испит солидарности. за једну од октобарскнх награ ни ^Давидовчани се слремају да Скгпиггине општине Параза „Жупску бербу” која почи- him. Дасодашњи резултати у раду и развоју Месне заједин- Ite крајем ..месеца. KOja почиобавестпо нас је Станоје Станојевић, пре дседлик Удружења пензионера у Давидовцу. М. д. ке сврставају нас у рсд најактнвнијих. каже Миловап Радојевић, председник Скупштине месне заједнице. ИМАЈУ СВОЈ ЛИСТ I Овлх дана излази лз штампе првп број листа Месне заједилце Поточац под именом „Нашс село”. Гласило за друштвелп, полнтичкп и културлн жлвот ссла, излазиће •једанпут месечно идо нослћс најактуелније прллоге лз ових областЈи, алп и рубрике о најбољим пољопривредницима, угледним до маћпни.ма, добрим омладин цима н ученицима. — Лнст треба да актнвлра н подстпче. да критикује оно што нпјс добро и износи позитпвне прнмере из свакодневнс друштвене праксе. Лист ће окупитн младе сараднике, а успоставићемо и сарадњу са литсрарном и новинарско.м сскцијом при Основној школи „Вук Караџић”, каже Стојан Пстровић, главни и одговорни уредник, лначе аутор збпрке песа.ма „Од сунца”. Лпст јс лпковно урсдио Бокић — Кан, пркоса до графички и. Бранислав иаставннк лнковног васпита!ва. М. Д. Мванаа 8
• ОБРАЗО8АЊЕ • КУЛТУРА . 19. СЕПТЕМБАР 1984. • БРОЈ 266 </ZZZ/ZZZZZZZZZZZZZ/ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ< ПОХОД ПИОНИРА „СТАЗАМА СЛОБОДЕ ’84’ Ђачко пољанче I I 5 ! 8 Конкурс за најлепше поруне миру и слободи Одбор за помоћ ослободилачким покрстима РК ССРН СР Србнјс u Савет Савеза ппонпра Србијс, поводом митинга ,,Мнр и слобода спету" који ће се у Шу.марицама одржатв 25. ссптембра ове годвнс, одакле he пвонври упутвтв својс захтеве међувародној зајсдпнци — да сс страхоте Шу.марица нвгде у свету не понове, расписао је конкурс за најлсшпе поруке пионвра које взражавају по дршку деци ослободилачквх. покрета, деци у свсту коју угрожавају рат. глад, и друге неправдс. Трвдссет најлспшвх порука бвћс штампаио ва по себном летку коЈе he лстнлнце са митинга у Шумарицама поисти у свет. Аутори оввх порука биће награђенв књигама. Пионири иаше општине узели су учешће на овом конкурсу и послалн велики број порука са жсљом да мир и слобода царују светом. Овом прнликом објављујемо нске рд н>нх. Нека слободннм небом лете птице, Нска сс никада не понове Шумарице! Братислав Бојвћ, Vi О. Ш. ,Ј5ура Јакшић” Дајтс свој деци света да одрасту! Весна Зечевић, VIIi О. Ш. „Бура Јакшић' Нека ућуте топовк п раксте, нека се у свету вгра свако дете. Весна Павловпђ, VIIi О. Ш. „Бура Јакшић $ $ к Параћин Параћин Нска ветрови однесу мирнс рата. Нека кишс оперу траговс крви. Нека тмурни облаци нестану и засија сунце. Нска сунце обгрли својвм рукама сву децу света и направи мостове прнјатељства, љубави н мира које неће срушити никаква граната. Клара Лазић, VIIL О. Ш. „Бура Јакшић' Параћин Нек засија сјајна звезда мира п никада да се не угаси. bn.br Наташа Јовић, Vlt О. Ш. „Бура Јакшнћ” Параћин Y знаку слободе нска полете бели голубови, нека престаиу да раде фабрике оружја, а меци нека се претворе у бомбоне .. Нека свуда влада мнр н ннкада н ннгде да се нс понове Крагујсвац, Краљсво в злогласнм Јассновац. $ Дсјан Рашић, Vt О. 111. „Бура Јакшнћ” Параћнн Ви тамо, који сс борвт«? и гннетс гушсћи блободу други * ма. престанвте! Зар је мало било убијања? Омогућите децн да слободно прослављају своје рођендане, да нс умнру н гладују. Мнлинка Стојиљковнћ, Vila О. Ш. „Радоје Домановић” Параћин Да сам внла чаробница, па да имам крила, сву бих децу свста миром закрилила. Милнца Гајић, Vlt 0. Ш. „С. Јаковљевић” Параћин Гладни друже, када бнх могао са тобом да поделнм своју ужнну ти бв бно мање гладан а Ја више срећан. Војкан Ди.митрнјевић, T1L О. Ш. „С. Јаковљевнћ” Параћин Пренесите свнма који воде рат жеље наше, Нека хвтно преставу да пуцају, деца се плаше. Друга је боја бела, лепа је иоја домовина цела. Велнка лекцнја нз исторнје © Походи пионира осповних школа извешће се 22, септембра, а општине 24, и 25. септембра • Од 21. до 26. септембра поход пионира СР Србије © Делегацију за овогодншњи републички поход чине пет пионира из основне школе ,,Бура Јакшић” Обележавајућв 40-годишн»и цу устанка и соцвјалистичке револуцијс народа и наролноств Југославијс, 1981. годнне први пут јс органнзован похол пионвра СР Србнје под нмено.м „Стаза.ма слоболе". Прог« рам , овогодишњег похода, четвртог по реду, всзује се за ос лобођсње наше земље и програм XIV југословенских пионнрских игара „Растемо подза ставо.м Тита” — „Да на.м живи, живи рад”. Основнн цвл.евн ппихола „Стазама слободе '84” су, nopea осталвх, подсттшање и развијав>е осећања прштадности в љубавв пионпра према домо ввнв као и неговање и јачање тсковнна в вредвостп НОБ-а и социЈалистнчке револуције и усмеравање в разввЈање стваралачке радозналостн за встражнвање в проичавање завичајне историје, исторвје НОБ-а личности и догађаЈа значајних за револуиионарнн преображај наше соцвјалистичке зајелнице, а посебно улоге в дела друга Тнта у том развоЈу. Упозвавање гсографсквх. всторијских, кулхурних и привреднвх карактеристнка иа путеввма похода, посебно првродних лепота в места в објеката којв афврмишу рад, стваралаштво и слободу човека.та кође су бвтва одлвчја похода. Један од циљева јс в неговап»е традиција, као и спмбола н обележја Савеза пионнраЈу * гославије в ангажовање целокупне друштвене јавности на унапређввању вдејно-васпвтног рада са младима ц упапређивању услова за рад и деловање^ Савеза пионнра. У овој масовпој васпитној и патриотској акцији и манифестацији учествују сви пиони * ри и пнонпрски колективи са подручја наше општине, no по себно одређсним програмима и марш-рутама. Походн пионира > основних школа одржаће се 22. септембра, а у њи.ма су учесшши сви пиоиири и омладшши из основних школа иаше општлне. Сваки пионирски одред и.ма своју утврђену марш-руту док у општинском походу учествује Здружени пионирскн одред „Бранко Крсмановић”, састављен од најбољих пионира Maine општине. Марш-рута здруженог пионирског одреда „Бранко Крсмановић” је Параћин — Нуприја — Крагујевац — Топола — Аранђеловац Параћин. Поменуту марш-руту Одред ће извести 24. и 25. септе.мбра са богатвм и садржајним програмом. С. Ј. НА МЕБУНАРОДНОМ ТАКА1ИЧЕЊУ Y ЗНАЊУ РУСКОГ ЈЕЗИКА Параћнн слободно @ На Олимпијади у Москви међу 600 такмичара пз 47 земаља, Данијела Симић, ученица Центра за средње образовање „Бранко Крс.мановић” освојила је друго место к сребриу медаљу, једину медаљу коју је југословенска екипа освојила на овом такмичењу Ова година је некако година олп.мпијсквх медаља. О њима се увелико писало и говорило. И ми с.мо v ситуаиији да говори.мо о једној. Али, о медаљи која ннјс освојена на спорт ском борилпшту већ добијена знање.мНаша Параћинка Данијела Си.мић, ученица трећег разреда Центра за оредње образоваље, па међународном так.мичењу v знању руског јсзика и познавању лнтературе, постигла ic нзванредан vcnex. Из.међу 600 вршњака нз 47 зе.маља Даннјела ie освојила друго место п сребрну мсдаљу. Браво, Даввјсла! Подсетимо нашс чптаоце да ic ова вредна оредњошколка друга v рсгиону. прва v penvблиии п мсђу десст најбољих v земљи v знаљу руског ieauка. Када смо цазговаралн са регп-блвчком ша.мпионком пожелели смо ioi пуво vcnexa на међународно.м такмпчењу. али прнзнајс.мо. ннс.мо очекивапи да ћс постати внцешампион. Крхка н нежна. ioui помало збсљепа Дапијела овнх дана срсђујс утиске којс ioi ic донсло ово лето, сигурно. вајдраже v женом жввоту и прспричава ложивљаје из Москве сво1‘пм цогговвма и другаринама из III/14. Само путрвање v Москву коic ioi ie донело прво место v Републттив ie било више can Данијела Симић 1е©ика. јој ie усадила ту л>убав још v основној школи „Мо.мчпло Поповић — Озрен” а данас је развија професор Мило.мир Јоваиовнћ. Много ie часова протекло које ie Дани- ]ела провсла са профссором Јовановићсм, прелиставајућн разне часописе и богату лнтературу и припремајућн се за такмичеља. Успеху cv сигурно допрннели и услови које пруЖа , Лентар „Бранко Крс.мано вић” за изучаваЈвс странпх ieзика. са изванредно опре.мљеним кабинети.ма. а сигурно iiaiвише рад н таленат саме Даiiiiic.ie која ie. иако ie осваја љгбава пре.ма језнци.ма, за животпп познв одабрала приро дно-технички с.мер и будућу орнјентацнју ка медицини. Не.ма речи са којпма бисмо исказали честитке за ову велику радост Koiv ie Даиијела донсла граду нд Црници, на најбољи могући начин репре * зснтовала Параћии и целу Jvгославију V далекој Москви, одакле се вратила 1'едина са медаљом од десет представника наше земље. Још једно.ч браво, Данијела! С. Ј. Позоришни живот „ВАШАР У ТОПОЛИ” ЗА ПРВАКЕ Позоришну сезону у на Црници, можемо да мо, отворила је дечја □араћквског позоришта. гра.ху кажесцена Наи * ме, млади глумци са својим старијим и искусниЈим колега ма представо.м „Вашар у Тополи" позцравили су својс мале другаре, ђаке — прваке и тиме им честитали полазак у шко.ту. Порсд градских школа које имају могућиости да своје пр ваке доведу у Позориште, и ваЈмлађи основци из ссоскнх средмна имаће ускоро прилику да се сретну са овом оми љеном дечјом представо.м. Свуда та.мо где има могућнос ти -за извођење представе сти ћи ће млади параћински глјТчци и поздравити ђаке прваке. „вашар” у ПРИЈЕПОЉУ Сарадаа позоришта из При јепоља и Градског аматерског позоришта из Параћина траје већ дужи иериод, Посете л размењиваао искуства постају сталра пргкса ошгх култур них устапоаа, шта потврђује и гостоваае дечијо сцене иараћинског позоришта у Пријепољу и гостовање дечије сцене параћипског позориштау Пријсиот»у. Љубитељи сценске уметаос ти из Пријепоља имали су прилику да се у суботу, is. септембра. срстну и упознају са ведром и веселом екЈшом позоришног под.млатка који су се предстлвили Ерићевкм „Вашаром у Тополи". „МРЕШБЕЊЕ ШАРАНА” ЗА ОКТОБАР Ансамбл Градског аматерског позормшта прихватио се ових дапа великог посла. Наиме, параћтшски глу.мци почели су припреме позорпште предстрво „Мрешћеље шарана”. Ову савремену комедију Алексапдра Поповића пара * ћкнски рнсамбл ради у рсжи« ји Душана Јовановића са ко« јим плаиира да паступи на овогодигпљс Октобарске суо рете позорптппих а.матера. У ОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ ОСНОВЦИ БЕЗ УНИФОРМИ него iaea. Али десет внпх папа проведепих метрополн iiiicv више прелиV тој сан и НА ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ИЗЛОЖБИ ФОТОГРАФИЈА Y НЕГОТИНУ ПРВА ндграда ЗОРАНУ ПУРГЕРУ © Кецеље по жељи Tpeha је боја црвсна као крв проливена. Титова тробојка од три боје састављена. Прва боја плава, лепа ко море кад спава. Драгвца Кантар, Illi О. Ш. „С. Јаковљевнћ" Параћин Тробојка остаћс трајно грезапп v cpuv одлнкашнне Центра „Бранко Кгс.мановић”- Са стрешвом н неизвесношћу је Данпјела очекивала ово такмичење. Знала ie колнко ора зна, али intje зиала колико знања вмају њени пршљацн из 47 зсмаља. To 1е био разлог за велику стрепњу. Међутим, чи.м ie кренула на пут треме ie нестало, Јср ie љен сан остварсн. а даље шта he бити за »>у нн ic бнло толико битно. Три да на таклшчења брзо cv протекла, a vcnex, ггросто да ie не што нестварно 1ер Данмјела још увек не може да повепије да се све to iboj логодило. Баш као н време од 20. до 30. Јунп које ie провела v Москви. Ова1 vcnex донео ie велнку радост Данијели, алн можда |ош веhv љенпм родитељима, професори.ма, другарпцама и друговима. Иза свнх ових vcnexa Koie ie Данијела остварнла, свакако, На традиционалној нзложбн у.метничке фогографпје, која се приређује у част „Мокрањчевих дана” у Heготнну, млади уметнички фотограф пз Параћина Зоран Пургер освојио је прву награду на тему ,,Човек и музика". Награда и днплома Зорану Пургеру бнђе урученс ве черас на свечаном отваражу изложбе у Неготину. Треба подсетлтн опог није ове гао умстника да успех аматера дошао случајно. Само године Пургер је излау Осијеку, Куманову, стоји пуно бав пре.ма лутииовић, рала и вслвкд л>у језпку. Јелена Ми наставннк pvckoi Сузана Тасвћ, V3 $ ОШ „С. Јаковљеввћ” ^ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ> Светозареву, Снску п на Но вом Београду, а до краја годкне појавиће се на још неколико нзложбн. Број посни коЈе Је за три годнне свог у.метннчког рада сакупио, ускоро he битн довољни за добијање прве класе у овој области од Фото-кино савеза Србије, коју у По морављу 1гма још једпно светозаревачкн фотограф п сликар Слободан Штетнћ. М. Д. Колегијални пословодни орган Заједнице основних школа наше општине закључио је да ношење ђачких униформи не би требало да буде обавезно © Ко жели може са униформом у школу Уннфор.мпсање је знак стегс. некс спутаности, a то нпје у складу са положајем ученика саврс.мсне социјалнстичке школе. Евентулно покривање соцнјалних неједнакости се пе остварује јср сс то .манпфестује па другн начнн. Ношељем .унифој5.ми нс постоје могућно сти да се код ученика развија с.мисао за лепоту, за ван»е културе облачења. ред набројаног, високе негоПоцсне ђачких униформи . још један су разлог због чога one не бн требало .да буду обавеза за •ученике основннх школа, закључено је недавно Колегијалнн пословоднн орган Заједнице осповннх школа. Крајње јс вре.ме бпло да се о ово.м проблсму озбиљније ра змибЈЉа и да се стави на днев ни рсд најмеродавннјег тела осиозног школства у нашој општини. На овакав поступак, свгурво, да су вх навелв сами ученвци. Бацвма — осповцвма,«а не говоримо о онвм старнјп.м, униформа је служнла само за учиоинцу. Ван школског дво< ршпта она је смештена уторбу и ту 'мировала до следећег дана. Неке уннформе и нису то бнле. Да ли назватн блузицу бсз рукава и пресечену ке« цељу унифор.мом? О жељама х^ешгка п нетре« ба говоритн. Најречитије ото ме говоре спаковане кецеље у торбама. А што се Т1гчс соиијалннх разлика, оне су и у иипелама, патикама, школским торбама н прибору, фискултур ној опреми... Родитељп су овим растере-. ћени једног позамаиппгјег издатка, јер не смздо заборавити да н најјефтзпшја унифор« ма, нор.мално најмања по ве< лнчини, стаје око две хиљаде динара. Ооавеза више не постојн да ученици основних школа одла зе v школу униформисани, али, исто тако сваки ђак може ђачку уннформу да iiocii уколњ ко то жели.
СПОРТ« ФИЗИЧКА КУЛТУРА ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ ЗЕЛЕНН ПРОТНВ БНЛНХ • Јединство у осмини фпнала наступа/на ПОЉУДУ против Хајдука Испуни се жеља мнотих првотимаца Јсдинства: — Ех, кад би заиграли на Пољуду у ’Сплиту!!! Када су телефони из Београда зазврјади да јаве следећег противника, прва реакција била је — неверица. Зар Јединство против чувеног Хајдука и то у Сплиту. На нај- | лепшем стадиону у земљи. Али то је КУП. To је такмичење у коме бој бије фудбалско знање, али најважније | је „срце у јунака”. Наши јунаци су показа- [ ди да поседују и једно и друго. V мечевпма ! са: Радничким из Свилајнца, Борцем, Тек- | стилом, Галеником, Радничким из Крагујев- •; ца, Смедеревом и на крају са тузланском ; Слободом, радовали су нас и још више — | одушевили су верну публику. Параћин ће и | ; у овом мечу живети са њима. Ко овде у гра- I ; ду на Црници, ко са њима на Пољуду, a ре- Е 'зултат — он више није важан. ФУДБАЛСКА | СЛАВА ПАРАБИНА ПРОНЕЛА СЕ ЈУГОСЛА- | ВИЈОМ. М. М. | У КРАГУЈЕВАЦ ПО БОД Шумадија (Крагујевац) — Јединство 0:0 СТРЕЉАШТВО lUTOtBJPUH м aPHUBHON ПРВЕКСТВУ МАЛИ ОГЛАСИ Продајем Kyby у Параћнну, на KApabopbeBOM брду, око 70 квадрата. са воћњаком од 10 ари. Цсна 350.000 дииарв. Обпвештсњс на тслс фои: (011) 171-489. Новаковпћ, 19—21 час. Могућа замеиа за стаи нли ку Кр у Кгбград » око.игнн. .401 <■ Продајем плац од 6 арн, са помоћпом згралом, одчах усељиво.м, у. стришком пасел>у. Телефоп: 54-913 к-ти на нме Ружнцс Брклћ. улнца Љуб.-мдска 14. Параћин. Продајем жкву од 50 арп, на ме =ту званом „Петловац” код гасне станмце. Милорал. Мккић Моравска И, Параћпн. * * * Продајем прозор-врата са родетпам * од дтхагонпја, пово, исраспа ковало, 20 посто Јефткније нсго у вродавшгци. Телефон: 54-837. ПрбдаЈед! ауто ,,ПЗ—125". комплет но в.тп у леловнма. Увитатп на ад peer: Душан Га]пћ. Дои>а Мупшца. Продајем „Ладу 1500”. Може и у деломпиа. Мнломнр Секулнћ Доиа Мутнжца, телефон: 53.189. ПродаЈем хошннце разиих типова е« ДАДАН-БЛ.ХТОВИМ . оквирвма. Ца>а повољим. Гиша Марковић, Л> мела .4/2, телефон: 51-773. ♦ * * Кгпујем ожЈапко. Гелефон: 54-170. Ахрееа: Светлана Јовановнћ, Нова Ла»«.да, Д/12. Ммим хитно двособан хомфорак ства у Крушевцу са гаражом, две мреее и о телефсжом, за одговара jytai Ж.-ИГ Једнособап у Параћипу жли КуприЈд. Телефои: (037) 23-635 ед 14 — 20 часова. ♦ ♦ * Провајем браннк. Техничко х гра вамивгаи дрво. Мирослаж Димнтрд Јвваи. рудшчха 6/4. Телефон: 53-694 Крагујсвац: стаднон Бубањ. Глсдалаца: 1000. cvaiiIi Милинковић (Бајина башта). 3. Шумадија: Ннколовскн, 6, Мујовић 7. Стсвановић 6, Горовскн 6. Живадиновић 7, Анђелнћ 6, Луковић 5 (Илнћ), Ку новичнћ 6, (Стсвановић), Јовановић 7. Цветковнћ 7, Јаннћијевић 5. Јединство: БогосављевиН 8, Анђелковић 7. Петковић 6. Матић 7, Ilainih 7, Мнленковић 7. Мнлић 7, Анђелковић 7, Мплићевнћ 6. (Каштсварац), Миљко вић 5. Костић 5 (Мплићевић). V пстом коду прпснстпа су смлрсном к тактнчкн добром игро.м нзвојевали боа код традашс иезгодннх КрагуЈевчана. Прао покувре. ме протекло је у доста грубој »при домаћипа када се мрало углпвпом на срсдннн тсрсиа. Великом броју прекриваја над нграчима Једннства наЈhihuc Јс ..кумовао’’ слабп сузнЈа Милкнковнћ дозво.-MHilyhii лома'и>||у ггс н сгк-шта на тсрену. Наставак пгрс прнпао Јс Шумаднјн, али младој скшш се нспрсчплз псг.у. ство .лелсних", сс.м у дла повушаЈа када се Јанковић ппаоо очи у очп са голманом Богосавл>евпћсм коме Је о»о била лепа прплика ла покаже cnulc учсшћс н спасс год. На жалост. и овог пута Јсдкпсгро бсз Пеливановнћа ниЈс прапо Једпнство, тако да покушајн трснсра To. мића, увођсњсм MuaiihcKiiha и Kaiorc вариа у нгру, нмсу уродили плодом — гол ннје постигнут. Влидан Л>убнч11& ДРУГА СРПСКЛ ФУДБАЛСКА ЛНГА — ЈУГ ПК5 ЈУ.МКО 5 4 0 1 10:4 8 МИН Јастрсбац 5 4 0 1 8:2 8 Јединство 5 3 2 0 6:2 8 Мсталац 5 3 1 1 13:3 7 Леминд 5 2 2 1 7:5 6 Палндулац 5 3 0 2 7:8 6 Младост 5 2 1 2 7:6 5 Прогрсс 5 2 1 2 8-8 5 Железничар 5 2 1 2 5:7 5 ФАП 5 2 1 2 5:10 5 Слога 5 2 0 3 6:5 4 ШумаднЈа 5 1 2 2 1:7 4 Рс.монт 5 1 1 3 4:7 3 Динамо 5 1 1 2 4:10 3 Тпмочанн 5 1 0 4 5:11 2 Јагодина 5 0 1 4 1:5 1 Еклпа Стрслачке дружинс „Бра1гко KpcMaiioBiih” пз НВТКТ, јсдиии прсд ставнитс рсгиона ШумадиЈе н Помо равља иа државном првскству стрсд>аиггву. На самом почетку постојаи>а, послс нспуне двс годнпс, стрељачка дружн * на ..Брамко Крсмановпћ” забглсм£1ла )с н пзоанрсдан успех. На првснству Србнјс за сениоре н Јуниорс, одржаном у Бору и ПунриЈн, 1 н 2. ссптсмбра, једпни су нспуннлн савезну норму ..штофарии”. V ДИСЦ11ПЛ1ПП1 тростав трн путз двадесст .малокалибарском пушком, еки-ia у саставу Милорад Никоаиђ, Зоран М„. лојковнћ, Слоболан Сгз|коанћ и Срђан Ракнћ освстлида Је иЛраз лараhinicKor стре-шшгтва. Као појсдпчап од „штофараца” ал држад о првснстио нспуннла Јс норму Ee;i 11 РадовнП v категоријк Jyiuopi. Из скипс ,,стдч.лрлцт’ Јсдинк је пласмкш за државно првекство пЈбордо Слободаи Костић к то у лнсцнпамнн воЈ|п<чкс пушке. УСПЕХ РИБОЛОВАЦА „МРЕНЕ” V КУПУ JYГОСЛАВИЈЕ НА СКАДАРСКОМ ЈЕЗЕРУ ТРЕЋИ У ГМЉИ • Y конкуренцнји двадесет н четирн екнпс из свих републнка и покрајина риболовцн параћинске „Мренс” освојили су трсћс место, на ј\тословснско.м купу спортских риболоваца, одржанома прошле недеље на Скадарско.м јсзсру, у организацнјн риболоваца из Тнтограда Првснство Јутославијс у labaibv мв« локалибарском војничкоу пушким одржаћс сс 22. н 23. сегпсмбра у Тктограду. ГЕНЕРАЛНА ПРОБА УСПЕЛА За само 15 ДОна од првснсгад СрбиЈс, ..штофарпи” су настутшли Још Јсдио.м. овог лута на првспству СрбиЈе са покраЈинама у С. Мнтровиди. Постигнути рсзултати заиста радују.. Евнпа Радовић „убилд” Је 485 кру гова и бкла пстопласнрана, л своЈе рсзудтатс попрпвнли су и Слоболш Стојковнћ (481), Мнлорад Нч шдић (505) и Зоран Миљковић (507Г. — Рсшилн смо ла на no < i к/ ссзоие радом II рсзултатима доссемо до државног првенства исти» *е Живота Савић, руководилац дружине. Сизкодиевно с.мо од свог сдобоадог време|м однајалп ло лет шссг сати и проводпли то врсме на стреллаггнча у Пу. прнЈн, у Свстозарзву лежеЈС у рону. И наравно успех ниЈс мзостао. Кад су у питаљу финаис ijciu средства поред пашсг колектива пуио ра. зумсвања имао Јс и СИЗ фнзкчхе културс који нам Је помогао, тако да с.мо финанснЈскл обезбсћенн и прсостаЈс да брннемо о рсзултатнма.- Оснм Ннколића, i.tanin сгрслчн не- .мају много искуства у гађажу мало« калибарском пушко.м али' њкхоао кзпрсдоваи>с јс очнглсдно, гзко ua he. ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Јастдебовима сломљена крила Јединство — МИН Јастребац 1:0 (0:0) Стадлон Јсдинства. Глсдалаца 1.500. Стрслац: Милснковић у 62. лшнуту. Судија: Ристић (Зајсчар) 9. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвкћ 7, Л>. ЛнБелковић 6, Пстковић 7, Матнћ 6, Панић 7, Мнлснковнћ 8, Милић 5, Д. ЛнВслковић 6 МллнћсвнК 6 (Јовано. внћ 7), КапЈтсварац 5 (>\1. МллсИсвнђ 7). Костић 6. ЈАСТРЕБАЦ: 3. Станховнћ 7 (Бскић —), Банковнћ 6, Чолнћ 7, М. Милетнћ 6, Максимовић 6, В. Мидстић 6, СтоЈиљковић 5, Стошмћ 6. Микић 6, Стаиковић 6, Мдадсновић 5, Крстпћ б’. Нграч утвкмнце: Милснковнћ (Ј). Бункср охтучних фудбалсра Јастреп иа дуго је одолсвао сталном 1ади нсоргаиизованом нападу Јсдинства. Гол који јс постигао Мплснковнћ из цеи. таршутЈ Мнлнћа одлучио је ^збсдннка у овоЈ утакмици која Је пнач» обн ловшала неспортскк.м потезпма госту jvher голмана, Стевановића и пграча Младсновнћа. ЕБих је тренср Митроnuh због тога охмах нзвсо из нгрс, а МладсновиНа чак бсз за.мсне. По сваку цсну, Нишлнје, прсгсндснтм за врх табслс, ишлп су да сачуваЈу бод. Чврст бункср дсловао јс пслрсл шсснасстсрца, a pcnui коитра иападн у лва потсза. прско кскусног Стопљко вића, сгворнАи су и двс шансв у којнма је Богосављевнћ показао шта зна и уме кад треба. Милнђ н даљс дслујс као арсснал препун оружја, алп — под клучем. Њсговн продорн немају завршницу. алн, пошто то свн зпају. кад он при. ми лопту све сз-аје. Осећао co недоспгпак Пслнваллви. Невих аоптн, поготово кад Матићу „ниЈе ишло”. На сву срећу, комлле. тна одбрана на ^стубовпма” каквн су били Миленковнћ, Псгковић и Папић и Богосдвл>свић нчсу ДОЗВОЛ11ЛН изненаф^ње. М. Мнленковнћ МИЛЕ МИЛУНОВИК, ЗОРЛН ФЛTYP. МИЛУТИИ ИЛИП, трснср ДРАГОСЛАВ ИЛИБ освајањс.м трсЕкг мсста уствари су постигдп iiajcchii успсх у нсторнји Спортског риболовачког друштва у Параћнну. — Псцали с.мо по нсврсмсну, а кк. ша, ветар н талдси оксмогуНнлн су НП.М да н.ма.мо nchit улов по такмичару. Међ\тп.м, it то јс било дооолжо иа буде.мо трсћн. Прво место пам јс измакло за длаку, јср Је мрежнка Зорана <1>ат\-ра олоздо бнла покчлана ч пз њс Јс испдао неколнко комчда,' иначс бнсмо сигурно бнлн прпл, кажс МИЛУТИН IIAIIR, са којчч смо разговаралн у просторкјн прс.лноЈ риболовачкнх трофсја и призншп со:«х врста. Нначс „Мрсна” из ГРараћнна сс гакмичи у лнгп СрбиЈс, у ко|л| ј» веП трећу годнпу прв:«, гако ла сс pi:0<>. ловии itaby да псхар остане \ м.нхог.о трајио власннштво. Y чпст Дана ослобобсња општиис, ,,Мрсна" органпзујс „Куп ослобођеи.а" на коме ће се 13. октобра такмнчктк свс скипс нз Лиге Србијс н друге при Јатељскс екипе на јсзсру код Бул>анкс. Оснм Фабрикс штофова, koja јс редовнк покровитсл«, пада.мо сс ла he и другс раднс оргапизацнје iiovohn риболовцкма „Мрепе", којнма јс очнглсдпо мссто у самом врху овог спорта код нас. М. Д. в(о, снгуран сам, зааршава Cannh достојпо репрсзеч--.»Ml.II град Парз! кн н оправдати пошргчл града н радкчх л>удн из ИВГКТ .,bua кз К|>счано?1Г’. М. М. Уколико зидате, адаптиратс илн п.ограБујсте ваше стамбене објекте, радови lie бити 20 одсто јсфтинпји ако сте члан Стамбенз задруге „Дом” у Параћину. Крагујсвачка 4, телефон 54-740 КОШАРКА ЖЕНЕ Туце победа Кошаркашице ОКК „Параћии” на* стављају са сернјом победа. Послсднћ победа над Шумадијом нз АранБело«- иа била Је двалаеста по реду. До краја так.«нчеч>а остало је да сс одшра. Ју још два кола, од којих у јсдном гостују у СмедеревскоЈ Плдаши a v другом су домлћинн Младосгз. Раз. лика у бодовн.ма пзмећу другоолгсиране Јасенице и водећег Параћипа Је четири бода, што и ирактмчио знпчи да he name дсвојке бптн прве. Мећутим, сада су све мисли окревуте квалифнкацнЈадш за Другу лигу. која he се најверовДтниЈе одржатн 28, 29. и 30. септембра у Лазаревцу. На том турнлру учествоваће прваци група, Параћин, Новк аПзар, ПрпЈеполе, БИП БЕОГРАД. Првак ових ква. дификацнЈа нде у Другу дигу. ДОСАД.АШЊИ РЕЗУЛТАТИ ЈАГОДИНА — ПАРАНИН 67:69 ПАРАБИН - ШУМАДША (А) 85:32 ПАРАБИН — МОРЛВА (ВЕЛ. П) 71:41 ПАРАКИН — С.МЕДЕРЕВО 70:41 .М. Милошевић КОШАРКА МУШКАРЦИ: ПЕТ БОДОВА ¥ ПЕТ КОЛА Кошаркаши ОКК .„ПараКнн" у гру. го.\< далу играју првснства Mebypcnioiia.! нс лиге нграју као прспорођснн, pebajy ообсду за победом, а уз то постигли су н Једаи сснзацконхлан рсзу.ттал у Бсограду, побелившк скипу „ПошTapa” у којој нгра неолико прволигашккх нграча мсћу којима: By<iHitnh, Зечевнћ, Kamnmh Латнфић, Поповнћ. До краја првснства остало јс Још три кола. Ако ..Параћик" освојн свн.х шест. бодова, што Је п рсалчо очекн- ■ати, Јср са.мо Јсдном гостују, у Кра. гуЈсвиу, а домаћинн су Чукаричком н Младом Радннку нз Пожаревца, то he нх учврститн иа трсћем мссту и гарачтовати улазак у Српску лнгу која почиње половнном октобра. ДОСАДЛШНИ РЕЗУЛТАТИ ПАРАНИН — СТАРН ГРАД (Б) 56:51 ПОШТАР (БГД) — ПАРАПНН 84.56 ПАРАБИН — МОРАВА (ЕУП.) 114:111 ПАРАБИН — ЗАСТАВА (КРАГ.) 70:аЗ РАДНИЧКИ (СВИЛ) — ПАРАНИН 67:74 М .МилошевнБ Комисија за продају употребљаваних мотор них возила РО „Параћин” OOYP .»Услуга” ВРШИ ПРОДАЈУ ПУТЕМ ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ II ПУТ 1. Теретног моторног возила, Спец. с.мсћара „Застава 640", годпна производње 1978, дозвољенс носивости 6,5 тона. 2. Продаја lie се извршитп путем јавне лкцитацнјс. 3. Почетна цена 400.000.00 (чстнрнстотннс хиљада) у не то износу. 4. Право учешћа на лнцитацији имају сва правна и физичка лица која пре тога положе 10 посто на и.мс депозита од почетне цене возила. 5. Лицптацнја lie се одржати 26. IX 1984. годннс, са почетком у 10 часова 6. Вознло сс налази у кругу OOYP-a „Услуга” где се може разглсдати од 6 — 14 часова. Мпана^ ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА Наредни, свечани број листа, иоеодом 13. октобра, нзлази нз штампе 10. октобра РЕДАКЦИЈА Пнст СоаиЈалшличког савеза раднот иарода отитнке Параћнв пздаје Центар за ку.тпру » '<•• фср-шсанл ..Паг-аБин" - Паргћнн. В.Д. днрсктор Гиодраг СлагоЈевмђ. Главнн н оио>трни ,редлик Славолуб Обрздовић. Нздаглчк- савет: Наш Брапкоамћ Моичнлп В\чк«вић. Cociiu.tuii Жгикпмћ. Мнм.зоЈс H.nih. Haas loKauuuil. (зпмсНш: прсдссдннка). Снежаиа Јовановмћ, Боpuaoie MapiiiiKonuh, Слажиауб ОбрадовиК Жимиза CrolaiiuaMh Жиапјнц ГомиН (лриа.слнмх) м Јои-н loxnih YpeUyj« P.u. i:uii-.»nn кожгчју-л. глдиин н идгоиорнп урсдпнк Сх»«ол.\-б Обраловић, HOhiniapn: Сисиииа Јоааноаић. Мплица Жинкоимћ. Ммрчс ran 1ичи1р..|свић Мн.ппичс U-Mih lrcxni: n.ii ype.iuiix) и Mnoipai Mi-.ч. Лдрсси pc <акциЈс: Мокснма Горког 4. Погатанскм фхх 38. Телефоки: Гмчшн ч одпмирм урсдни!. (035) 52-3 *2. иишиирм (035| 53 *>Ч. llw.u-uiia: иЛ1.шн.а Ли.МЈ, лн.мра, пи.Цид»1.ин.;, 125.00 лшара за ннострансгво двоструко. Жмро рачун Центра м куиц-ру и анформнслил 65504-603-1973 код СДК Лараћмм. Шхша ГРО „Га *с “ Бео град, Вдајкова1»е8 * 8, тслсфои 340-351 (011). Тнраж 11000.
ОКТОБАРСКЕ СВЕЧАНОСТИ ’84. 1 зни мш О вогодшиње октобарске свечаности радни људи и граћани наше срс дине обелсжавају у знаку јубилеја — 40 година слободе ПараКина и овог краја. Тринаести октобар 1944. године ушао је у историју као најсветлији тренутак у бурној прошлосги народа овог питомог поморавског града, који је тада поново роћен и од тог времена кре нуо невићеним ходом у будућност. .Тог тринаестог октобра .оживотворен је вековнн сан да човек постане слободан, да живи и ствара у миру, да стреми ка лепшем и срећнијем животу. Борба радничке класе која је била непрестана кроз дуги низ година у народноослободилачкој борби и класној револуцији дала је сво]е најлешие плодовс из којих је израсла социјалистичка самоуправна Југославија. Н а том дугом и тешком, али славном путу, плакало се највећим љуОским вредностима — животима и одрицањима. И данас једном малом народу није лако да живи у свету пуном противречности, да се одупре многим искушењи ма и недаћама, у свету у ко ме нема равноправности, ни економске ни политичке, у коме нажалост још увек вла да правило јачег. Свесни тога и тешкоћа које нас при тискају добијамо снагу да истрајемо -на путу социјализма, самоуправљања и човечности. О вај наш пут трасиран у 40 слободних година, коме је било препрека и застоја, али никада одустајања показао је сву снагу и решеност народа да иде сопственим путем, да буде креатор свога вићења, da no свом опредељењу одрећује свој животни правац. Тако решен градио је ceofy зе.чљу и себе, сваким даном све летиу и ‘снажнију. Тенерацијски дух, али зц достизање вековне заостајалости кратак, овај је пут noсут изузетним успеспма какве ни један народ до тада и до данас није .забележио. Урадпли смо много, а може мо и euuie. И данас, после 40 годино 1шје нам лако. Напротив. Боримо се са мно гпм недаћама изазваним споља, али и са својим сопстееним. Са недакама ко је можемо и морамо да отклонимо са пута, ако жели~ мо да у оном правцу и оном темпу наставимо у будућноот. отврћујелГО и овог пута нагие правило: за нове радне победе. Има их доста. Од нових улица и ста ноеа, до погона и мостова. Овај град је богатији и лепши. Али, у том слављу, у заносу ,који даје слобода и cpeha лсивљења не смемо ни за тренутак заборавити на обавезе. Сви морамо ноеим замахом у даље задатке. Они су мноеобројни и тешки. Данас тежи »него јуче. Али, наеикли на тешкоће, морамо наћи снагу да не изгубимо корак. О сај град не заборавља. проитост. To је дуг према свима онима који су му донели слободу и ово што данас има, то је и обавеза према будућим поколењима, Али, овај град и људи у твему мора да живе од рада граdehu своју будућност и при премајући будућносг генерација које треба да наставе њиховим •путем. С. О. СВИМ ЧИТАОЦНМД И САРАДНИЦИМA честитаио 13. ОКТОБАР И 40 ГОДННА СЛОБОДЕ Лисг Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин ГОДИНА XI В БРОЈ 267. п ЦАРАКИН 10. ОКТОБАР 1984.■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ в ЦЕНА 10 ДИНАРА Р . .... • ... ..................................... ошжтеЕ Делегати свих Beha Скуппгпгне оппггине Параћин на р заједничко^ седншш одржаној 26. септембра донели су i ■' одлуку о додели традицпоналн1ЕХ тринаестооктобарских Г1 награда оппгпше ^Параћин за 1984. годину, пододом Дана ослобоБења општине и града Параћнна и обележавања јубилеја — 40. годштвице ослобођења. Полазећи од ове чш&енице, тринаестооктобарска паграда за 1984. годшту представља изузетно п посебно прији знање и значаЈ, с обзпром да сс додељује у јубнларној ш годнни, подстакло 1е и предлагачс да прсдложе већн бро.ј И организација ц појединаца. Имајући v внду критерпјуме fc и остварене резултате v целини и V дужем временском ј.-! периоду, затим свеукупни утицаЈ органнзацпја п допринос појединаца за прнвреднн н друштвенн развој отнтнне, као и значај овогодтшпве награде, Скутптипе општнне је донела одлуку о додели петпаест награда. ПЛАКЕТА ОПП1ТИНЕ ПАРАБИН ЗА 1984. годину додељена 1е Радној органпзацнјп за производљу електро- -енергетске опреме „Будућност”, за прошнрење пронзводшпс капацптета и постигнуте резултате у пронзводg н»и. ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАКИН ЗА 1984. годнну |додељена је: Радној организацији „Застава-ауто” — Београд, Основна организаднја удруженог рада „Космај”, за постнтнгнуте резултатс и запошљавање новнх радника; R I Ochobho] заједшшн пензијског н нивалидског осигу paiba радника за регион Шумадије н Поморавља у Бупрнји, за постигнуте резултатс v решавању стамбеннх питања пензионера и обезбеђењу услова за забавнорскреативну активност пензионера п ннвалида; Редакција листа „14. дана’”. за пзваиредне рсзултатс постигнутс на пољу лнформисаља радннх људн и граБана; Фудбалском клубу »Јединство" за изванредне резулЦј тате постиглуге на ппгрењу аматеризма н развоју фудЧ балског спорта; Месно| заједницн „XI конгрсс”, за значајне резултате постигнуте на развоју самоуправпих односа и изграЈ1 дњи објеката за друштвено-политички н културни рад; Bopiicnaav Атанацковићу, секретару Републичког секретаријата за финанснје СР Србије, за постигнуте резултате и помоћ у превазилажењу фннансиЈскнх тешкоha у органнзацнјама удруженог рада; Боривоју Гавриловнћу, команднру станнце милицнје Параћин. за постпгнуте резултате и дугогодшињи рад у служби јавне безбедности; Доктору БорВу Чубрилу, за постигнуте рсзултате и значајан допрпнос у развојг здравствене зашпгге; Костанднну Аксентијевићу, секретару Ауго-мото .друштва „Моша Ппјаде”, за постигнуте резултате н развој Ауто-мото друпггва; Бурађу Јовановићу. носноцу Партизанске споменицс 1941. за револуцпонарнн рад п актпвност на пшрењу те- , ковина народноослободплачке борбс; НОВЧАНА НАГРАДА ЗА 1984. годину додељена је: Месној заједшган Давпдовац, у пзносу од 40 хнљада динара, за нзванредне резултате постигнуте у колгуналној изградњн и уређењу насеља; Друштву добровољннх давалаца крви Фабрпке цемента ,,Нов„ Поповац” за значајну актнвност v омасов * љавању акцнје прикупљања крвп, v износу од 30 хиља * да динара; Миодрагу Стевпћу. радштку Српскс фабрике стакла, за постнгнуте радне резултате на нновацпЈп и утгапређеt&y процеса пронзводње, у пзносу од 15 хпљада дтгнара; Смнљц Јеличпћ, наставннку разредне наставе Основне школе „РадоЈс Домановић”, за дугогодншљп рад н постнгнуте резултате на васпптању ц образовању деце у износу од 15 хпљада дпнара. Добтгппганма Октобарске награде прнзнаља ће бптп уручена на свечано1 ссднпцп 13. октобра поводом Дана ослобођеља отшгпше и града Параћпна ц обслсжаваља у |убилеја — 40. годпшљпце ослобођења. С. О. g РЕДАКЦИЈА НАШЕГ ЛИСТА ДОБИТНИК ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ МНАЊЕ 3* ОБЈЕНТИВНОСТ Лист „14 дана” обележио је ове године, no временском трајању мали, али no ономе tura представља за ову средину и њене радне љубе значајан јубилеј — 10 година постојања. Лист је почео сс, својим излажењем истог дана када је и нови Статут on штине ytuao у живот и тима на снмболичан начин нсцављена је њихова спрега у борби за бржи друштвеноекономски и политички развој нате средине. Заправо он је значио наставак богате традиције писане речи у нашој срсдини, а најдирект ннје наставак, после дуге паузе, листа „Будућност" joia нз 1948. године. У овом десетогодшиње. * периоду лист се у целинц посматрано афирмисао као незаменљив и утицаЈан чинилац у информисању padних људи и -граЈзана naiuc средине, оелегација и делегата, као њихова триОина v борби за социјалисгички са моуправни демократски paseoј у њиховом оспособљаeatby за квалификовано самоуправно одлучивање и управљан>е друштвеншл пос ловима, у изралсавању интереса и циљева радничке кла се, oejieiarcKot сиссема чит je вршњагс, као активан чинилац у политичкој и оруштвеној акцији субјасгив них снага, у подстицању no зитивних оруштвених процеса, афирмацији оостигнућа и вредности, у изражаван^у специфичности интереса и нотреба ове среоине. Лист је нпстојпо оа забележи сваки тренутак, оа оуое покретач прогресивних нбеја и акција, да буде при сутан у ceiLM токовШ1а рада и живота. Свему 'је прилазио објективно и нзнао сзега са жељом оа нза сеое остави резултате који he у no зитивном смислу значити не што за Обу среоину. У нзбатих 266 бројева на три хиљаде две стотине страница на којима су се нашла имена 'преко хиљаду сараоника и шест професионалних новинара забеЈ1ежене су речи које су данас вест, а сутра Не бити свеоок и документ и историја овога краја. У контексту суочавања са разним противречностима у нашем друштву само соција листичка усмеренбст може да води и оо noeepeiba радних људи и граћана. Истицање вреоности прећеног ну га и потенцирање наших социјалистичких самоуправних опреоељења koju отварају још оалеке, али узвишене циљеве, ооносе, пер спективе и вреоности, остају н најважнији циљеви нашег листа. Уз ово пооразумевајући и бескомпромисну борбу против свега иссо ко чи наис даљи развО1. Суобинска повезаност са радничком класом и пристрасност према њој може овом лиссу ' г гарантујс прогресивну ми ijy. Дшглома ошитине Пара1н .за ’84. годину Редакци- ! листа признање ;е за уло, ени напор, да на овом изу тном значајном послу бу- ! непосредан и верни ту14 мисли и дела радних љу i и граћана. Она на најбог начин показује да смо у ме успели. Људи у листу нису и не огу бити неми посматрачи наћаја. Они су сведоци и зкретачи прогресивних иде : и акција. објективни и гпристрасни судионици наих збивања. Такви, они he сутра бити у праву када ■ буде тражила прошлост i страницама вашег и наег лисга. С. О.
10. ОКТОБАР 1984. • БРОЈ 267 ИСТОЧНА ВАРШАНТА И ФОРМАЛНО ИЗБОРИ Y СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ CABE3Y Ј • | РАДНОГ НАРОДА wmuumi ГААСАЛК уммIMwagK.ffiw„48 РУКОМ Ј - АЛИ HE ИIgmСРЦЕМ i 11—HWSHEi ПРИЛННА ЗЈЛ» OUEHV • YcBojeHa варијанта трасе ауто-пута ке одговавара потребама овога града и по речима делегата С купштине општине и делегација она је изнуђена © Одлука је донета због шнрих друштвених интереса и заштите пољопривредног земљишта, мада већина у то не верује ® Оваквим поступком, али и изјашњавањем девалвиран је делег атски -систем Дслегати сва трп всћа Скупштпнс општнне Параћин на седниш! одржаној 26. ссптсмбра донслн су одлуку о измснп Гснсралног урбанистпчког п Просторног плана града који подразумева и пролазак ауто-пута „Братство-једннство” кроз Параћнн псточном варнјантом. Time је и фор.малко ово пптањс скинуто са дневног рсда, које је дуго потсзано као аргумеит за закашњсн>е изградњс ауто-пута на овој деоници. Гласаљу у Скупшпши, треће.м по реду о ово.м питању, прсгходило је п треће пзјашњавањс делегацпја. ■Ла седници Скупштине општине поднета је информација о укључивању општине Параћин у проблем ауто-пута, који смо ми у целини у прошлом броју објавили. Овом приликом обавештавамо читаоце о одлуun xoia ie донета на седниии и о ономе шта су делегати рекли приликог дебате о усвајању источне варијанте трасе ауто- -пута. Аплаузи на отвореној сцени Момир Илић, v име две месне заједнице града Параћина, узимајући рсч у дискусији, из међу осталог је рекао: ■— За све што се догађало око ауто-пута код Параћина нлјс крива само општина Параћин, нсго су криви и рспуб лички органи и функционери. Предлажем да сс одлука о измени и допуни Урбанистичког плана усвоји, али да сс обезбеди максимална заштита становништва и будући развој Па раћнна, да се коистатује да је таква одлука изнуђсна од стра нс републичких органа и функ ционера и да ми данас, истина гласамо за .предложсну измену, али, да је у нашим срцима ипак друга одлука која више одговара развоју града. Илић ie такође предложио лК*«цад>несе одлука -којом he Двадесет година заоранлти свака градња на земљншту' на коме -је требало да прође западна -варијанта ауто- -nvra, јер всћа сада, што ie на седнтпд! констатоваио, постојп захтев јеДне сеоске месне заједнице, да се то земљиште урбанизује и продаје као грађевинско, односно као плацеви за скупе nape. Саша Букић, делсгат Друштвено-политичког Веђа је нагласно да морамо да схвати мо тренутак у коме живимо, да преиспитамо себе. јер је то нормално у целом нашем друштву чији је задатак да себе стално преиспитује, јер се ради о динамичном развоју и да донесемо одлуку која се од нас тражи. Он је напоменуо да су делегати раније донели одлуку о .западној варијанти зато што јс била аргументована и предложена од стручњака, па поставља питање како је са да могуће Да се ти „чврсти аргументи" одбацују. Миодраг Живадиновић, делегат Bcha мссних заједницл: „Штампа је одавно донсла одлуку о источној варијанти. Ја питам ко је тај што се игра са делегатским систсмом. Како не ко не постав.ч питање што Мо рава v Багрдану заузе онолико земљиште. Што нису копалн брдо”. „Нуди на.м сс рсшсјбс којс је најгоре за наш град. Није io добро. Али. ако тако мора. нска ово.м прнлико.м то буде и последње У души нико није од нас за ову одлуку, алн мора да прихватимо политику свршеног чина”. Он јс уз одговорност функционера за насталу Делсгатп су гласали за источну варијанту ситуацију окривио и новинарс „Политике”, „Вечерњих новости”, „Новог пута”, и радио Свс тозарсво који нису износили мстпну, којн су заправо много зла нансли Параћину, обавештавајући југословенску јавпост онако како нс трсба. Живота Јанковић, делегат у Bchy месних заједница: „Не могу да свватим зашто се овако пише, зашто новинари узнемиравају. јавност, зашто износе неистину, поготову када се зна да и они дслегати који.ма јс одговарала западна варијанта у интересу града гласали су за источну”. Јордан Динић, дслегат Већа месних заједница: „Сигуран сам да he 99 посто делегата гласати само руком, али не и срцем”, наводећи да би сада, ако се већ уважава мишљење Вукадин Савић. делегат Beha месних заједница бо је кон кретан и веома оштар. Између осталог је рекао: неких месних заједница и Гла вица требало да тражи заштиту свога земљишта, јер је она више погођена него она села да је усвојена западна варијанта. Брадко Милић, делсгат Beha гдруженог рада, је кривицу банио на републичкс и савезне функиионере. наводећи да је Морава пре регулације само v једном nanv односила преко 50 хсктара плодне зе.мље у општини Параћин, а сада због 10 хектара више заузетог земл.ишта мора да се мења план за ауто-пут. Милош Дракуловић: ,,У инте ресу појединаца и 53 хектара ла прихватамо ово. Али, нс можемо да нс кажемо оно што треба да се каже. Ово што је дато у информацији је тако и никако другачије, па свиђало се то неко.ме или не. Овакво извештавање је можда било и по нечијем налогу. У делегатском систему сс подразумева лреиспитивање. Али, још нисмо чули да сс због ммшљења једног дслегата од страие виших органа обара од лука Скупштипе општине. Да поделимо сада одговорност, али сразмсрно према всличини фун кцијс. Нске стварн су заиста изнуђене, али ми сада прихватамо компромис, што није добро. Ако хоћемо да сачувамо ллодно земљиште, онда да га чувамо свуда: и У Гроцкој и V Београду. Убеђен са.м да самоуправно и политички уопште нисмо погрешнли. Новинарс позивам да изнесу оно што су чулк па седннци, да презснтирају званично мишљеше. Исторнја he показати ко је био у праву. Да овде завршимо де бату Тринаесте седнице. Топлица Недељковић, председник Скупштине општине, укључујући се у дискусију истакао је да смо прихватили за једничку петљу која укључје пут за Зајечар. која практнчно и није за Параћин.” Али, да даље се не компликује. Гла само, али не срцем. Показа)\с време и будуће генерације he нас осудити што је спречен ра звој града на здравим теренима. Ја не замерам штампи, то је © Да би остварио своју уставну функцију, Соцнјалистички савез мора бити укључен у разматрање свих питања која су од интереса за ову средину и њен даљи социјалистички самоуправни развој ® Избори треба да буду завршени до краја новембра месеца У организаиијама Социјалистичког савеза општине Лараћип отпочела ie нзборна актив ност за избор кадрова на ф\ н кције v органи.ма и облипима деловања са двогодишњим ман дато.м. To ie права прилика да се оцени v коликој ie мери оспособљен Социјалистички са всз да нзвршава Усгавом прописане фгнкннје, V3 чињенипу ie целокупна изборна актизност од нзванредно! голитичког значаја која подразумева и пуну одговорност за калровска рсшења v нашој нај.масовнијој друштвено-политичко! организанији. Обавсза је Сошлалистичког савсза. да сада, на крају двого дишњег .мандата критички и реално оиени стеие.ч организованости. остварипан>с мсста и улоге ССРН v спсге.му. да сагледа и оцени колико се он v свакој средини потврВхле као друштвено-полишчка снага v вршенд/ ceoiax функција кроз политички сисге.м самогправнс социјалл „тнчке дем<,- кратије, колико се одлукс и закључци Koie доносп кроз одговарајуће инстигушпе делегатског система v жпвот.' н пракси реализују н потврђују. Прилика ie и обавеза да се дА оиена о остваривању улоге коју Социјалистички савез има као Фронт организованих co иијалистичкнх спага. Да ли ie успео да буде на курсу vkvпних друштвених опредељења, иа основама Устава. Закона о удруженом раду. одлука и ста вова Савеза комуниста. дугорочног програма економске стабплнзацнје и других задага ка. Колнко cv организашпс и њени органи и облиии дслован>а остварили дрхштвену улоп/ v политичком систему coimiaРЕПУБЛИЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ Y ПОСЕТИ ПАРАБИНУ гастЕгстт женј Вођени разговори у „Параћинки”, Цементари, штофари и Месној заједници „XI конгрес” листичког ca.\tovnpajBn>avfea и ла ли ie акиионо и организаиионо оспособљена да извршава фгнкцијс политпчке основе лелегатског система. Посебан ie задатАс да се кри тнчки оиенм рад месне зајсднице: Колнко ie она афир.мисана као основна организација фронта, као место иницијатива и договора, заједничког идеј но-лолнтичког, акнионог и просторног повезивања радничке класе и свих радних лдгди н грађана v месној заједници. Колико је заправо месна зајсдница постала зборно место окупљања н ангажовања cshx сгбјективних снага које чмхе сопнјалистнчкн савез фронтом. Уз ова питања, јасно ie да ie главно тежиште на доследном остварпвању начела. прин ципа и криатеријума друштвенодоговорене кадровске политике, односно заоштравања одговорности за пзбор оних icaдрова којн cv CBofflM досадаlUibiiNt радом и способноспша доказали да могу ко.чплетно и vcnemno да o6as.T>aiv све зчдаткс који пронзилазе из з.ча * 4aia функније на xoiv се бнpaiv. Ово подразу.мева и спречавање латурања мишљ-ња и канлилата којн cv сгпротни општпм опредељењима. спрсчавање гргпашсња н калровских комбинаинја и .махина * ција. Календаром изборннх активности прсдвиђепо ie да се v okto6pv Meceuv заврше избори v меснпм конфередшлама, а до K.paia нове.мбра v u«ioi Организацијп СоцијалКстичког савсза, када ће бити одржанаи кзборна копферениггјз’'0ГР' штинске конфсренције ССРН. С. О. н>ево право. Замерам само што се нису обратили на право меПДАКЕТА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН — РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ЗА ПРОИЗВОДН^ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ ОПРЕМЕ „BYflYHНОСТ” Прича о развојном путу „Будућпости” почшве пре три деценије. Од плстерскс радионице, која је запошљавала нсколико радника, до Фабрике слектро-енергетске опремс која запошљава 177 раднпка, прошло је три десетлсћа, лспрвсна успесима и падовнма, тешкпм и срећним момснтима за колектив и људе у њему. Детаљ лз пропзводнпх погона РО „Будућност” имала је слу ха за потребс тржишта и прилз гођавЗла је своју производњу улажући у више области. тражећи свој производни профил. свој идентптет. Ои је сигурно да на'с нађен и када се каже „Будућност". из Пзрзћина мисли се на фабрпку која има производ н>у алучел:гчних ужадн оних ди мнезпја које ncuajv велике фаб рике из one области, на колск тив који производи бстонске стубове за пренос електричне енсргије. конзоле и бетонске блоковс. сто. Циљ југословснске шта.м- •пе није да се народ обмањује, всН да се истинито информише. Ако делегатл тако оцене, ми смо спремни да сносимо одговорност. Предлажем да ово нз нуђено решење и прихватимо". Неко треба да одговара Одлука ie донета. Ко је сада крив што се не врши експропријација земљишта. јер то треба да плати инвеститор. Ко је крив што се ауто-пут не гра ди овом деоницом, што 1200 радника даље нсма посао. Нај зад, ко је крив што нема довољно пара за изградњу ауто- -пута. Ко је крив за све ово што се заджих годину дана де шавало и узнемиравало не са мо napahMHCKy јавност. To је тпгтање које се поставља. А аt<o има кривица треба да буде и одговорности. тако смо се до говорили. С. О. Прс три годинс, тачније 1981. завршсна је и пуштсна у рад фабрика за производњу бетонс ких слемената. Следеће године на нову локацију се досељава погон за производњу алучслич ких ужади из Поповца, тако да се целокупна производња лоци ра на јсдном месту. У прву фазу уложено је још онда педесет и пет нових мили она, а за изградњу и пресел»ење погона из Поповца двансст ми лиона нових динара. Успешан развој овог привред ног колектива оглода се и кроз повећање дохотка. Порсђења ра ди, доходак је 1981. године изНОСИО 45.498.808 ДЈГНЗра. ПрОШлс године порастао јс на 52 ми лиона 826.812 динара. Чист доходак по раднику у 1981. ГОДИНИ ИЗНОСИО ЈС 189.027 динара, а у 1983. години 200.332 динара. Од чистог личног дохо тка по раднику од 8.424 динара у прво.м полугођу ове године ра двици су имали просек 19 070. што . у процентима износи преко 66 одсто у односу иа претходну годину. На крају треба истаћи и врло развијене самоуправне односе у колективу. Активност друштвено-политичких организација вр ло је изразита у цслокупном доуштвено-политичком животу радне организације, што допри посп ioiu хармонпчнијем олносз’ у Будућности”. М. Д. рлдаилд ЦВЕТКОВИБ, председник Републичкр конфс ренције за друштвени положај и акзивност жена СР Србије и МИША РАДИВОЈЕВИБ, председнпк секције за ндејно-полити чки рад у РК ССРН били су ових дана у Параћину где Је у неколико органмзација рада и месној заједници „XI конгрес” разговарано о органнзованости, садржају и мстоду рала конферснииЈе и секције за друштвени положај II активност жсна. Од 392 запослена у фабрици Бо.мбона, ратлука и жвакаћих гу.ма, коју су најпре посетили. 252 радника су жснс. Од тог броја 171 жена н.мд нспод 27 го дина. Од S3 члана СК, 50 су же не. О овим подаив.ма, на састан ку у „Параћинки”. ко.ме су уз чланове секдије присуствовалд и руководиоци овс радпс орга низације и гости из других ор ганизаинја, говорлла јс Стојанка Маринковип, председник Секције. Y „ПараНинки" прстежно же нском колективу. жсна и.ма у органима управљања. у Савсзу комуниста, у делегацијама, али како рекоше, неколико днскуга ната, нс.ма нх довољно на кључ САТИРИЗИЧНИ YEAO <• Y мору реферата најопасније рибе су администра- < ’ тивне а |куле. I И на партијском путу дешавају се саобраћајни уде- S S си. (* Брат мп ,|е у школи, Ја са.м на факултету, а роднтел»и на — мнни.малну. < * Дако |е ожешснима, они имају на кога да се истре- ? CY. Од како сте на внсокој функцији не можете да .ме гтрепознате. МОМИР СТАНИСАВЉЕВИН ним и одговорннм функцијама, а нису ни довољно организоване. Жене у „Параћинки” су углавном всзанс за производњу. Ради се у све три смсне, посао је физички напоран, јер се добар дсо терета преноси .ручно, мада ни јсдно радио место ни је са посебним условима рада. Запослена жсна има вслике оба везе у породици, а у „Параћнн ки” и.ма доста самохраних .мај ки. Y једној оваквој организацији и структури болован»а наЈ чешћа су лородиљска боловања и боловања због неге чланова до.маћинства, односно деце. Све се то одражава на производњу, што јс такоВе истакнуто као' лробле.м. Жене у ..Параћннки” су доста оптерећене, закључепо Је овом лрплико.м, зато треба раз.мишљатн, ннје ли радии стаж за жену предугачак и можв ли уз све обавсзе које је очекуЈу да радн 35 или 40 година. Укључујућл се у дискуснЈу. Радмила Цвстковић је истакла да јс неминовно призмавање сп еиифичности код оваквкх орга низација где ради највише же на, због .матнринс? ва и због пс ихофизичког интсгритега, однос џо погребна ie шира солидарно. ст пре.ма оваквим колективима. односно прс.ма жсна.ма. Потреб но је и то да сс до краја изди фсрснцира како актив жена мо же и треба да радј« у оквиру организацлјс Синдиката орга * низоване на дслегатском г.ринципу. Разговори на овакву тем\' воБени су и у Цсментари, Штофари н Месиој зајелнжш „XI конгрес". М. Ж. Маанав 2
5 ДИПЛОМА БОРИСЛАВУ АТАНАЦКОВИКУ, < f РЕПУБЛИЧКОМ CEKPETAPY ЗА ФИНАН- $ < СИЈЕ } I ЗА КОНКРЕТНУ ј ПОМОћ ПРНВРЕДН I $ Борпслав Атавацковић, Јних обавсза, уз обезбеђење s ГОВОРЕ КОМУНИСТИ СФС HA САС TAHKYHETBPTE ООСК OOYP-a „ТРГОВАЧКО СТАКЛО” НЕОДГОВОРНРСТ НД ТДПЕТУ 9 Причали смо и до сада отворено, али нас нико није слушао 9 Зато за настале губитке нема криваца s као репуоличкп сскретар 5 за фннансије, своЈим ра- > дом, залагањс.м и констру- > ктивним прсдлозима знатно s Јс допринео да сс мкога акs туелна питања v области s финанснја реше на задово- > љавајућн пачип. £ Стручно-оператшЈна пкs тнвност и мере н акцпЈс коs Је је Борнслав Атанацковић као републнчки сскреs тар предузимао имале су s позитпвна дејства на развој |привредс и осталих делатности у реттублици Србији, а посебно на привреду општине Параћип. која Је у овом периоду била оптерсћена бројним проблемима кредитно-финансиЈске прпs роде. Његовнм залаган>ем s hr задовољавајућн пачпн рептена су многа пптаљара Ј; стерећеља привредс од бро- ______________________ _____ АНАЛИЗА ДЕЛОВАЊА САВЕЗА КОМУНИСТА Y ССРН ЧИЈИ ЈЕ С0ЦКЈАЛ11СТИЧКИ САВЕЗ? Од комуннста сс тражн да стално подстичу и развијају демократску расправу о свим збнвањнма о којима се расправља V органима самоуправљан»а и делегатсктги скупшткна.ма и да се на демократскоЈ основп аргул1ентовано 11 стваралачкп боре за остваривање идејно-политнчке платформе Савеза комуниста и циљева самоупралног друштва На последњој заједннчкој ссшнгпи Председништва ОК СКС и Председпнштва ОК CCPII, на којој су онли присутнл представницп регмоналпих друштвено-политнчкнх организација, функциопери, председнрци већа Скупштнне општпне, председннци акцпоних кон 4>еренццја Савеза комуниста и Савсза синдиката из средппа гдс су вођенп разговорн, разговарано јс о деловању Савеза ко.муниста у Социјалистичком савезу и остваривању њихове друштвенс улоге. Седница је била прнлрехшог карактера и v фуикцији предстојећих опиггинскнх конференцнја ове дведру1швено-пол1 ггичке организације. Y уводном излагаљу, које је подстакло веома жнву и критичку дискуспју, а такође је добро «сачнн>ена и алализа иоставл>ено је питање да ли СоцАјалистичкн савез испуњава н • у којој мери своју уставну улогу, због чега у ње.му недовољно долазе до изражаја ндсје, шшцнјативе, мишљења и предлози U3 самоуправне базе друштва, због чега има и подцењнвачког одпоса према ССРН, због чега јс запостаБЛ>ен масовни идејно-политнчки рад, због чега изостаје ннтересован>с и повереље радннх људи и грађана V сврсисходност апгажовања у нашој најмасовни јој оргшиЈзацнји. Рсчено је да сс одговорп на ова питања могу iiahw анализом стања у свакодневном жи вбгу. „Нс подцењујући постигнуто, нпак морамо сс суочиги са чшвеницом да се у пракси не остварује прокламовано на чело о фронтовском карактеру ССРН”, истакла јс Љмљана Балетић у уводном нзлагању. У разговорима који су вобени у једно.м броју органнзацмја удруженог рада, мссних заједница и мссннх конференција, од.чах се можс р£ћи, прс него што се изведс закључак, да су радни људи н граБани добро инфорхшсанп о задацнма и улози Соцнјалиспгчког са всза, алн да су незадовољни његовом афир.мадијом, могућношћу за деловањс као и ве3 јДпанав нкза олакшпца н погодиос- $ ти којс су о.могућиле нсса- < Rio превазилажењс тешко- < ћа већ знатпо бржи развој појединпх приврсдних rpa- s на. s Уважавајући све израже- s није захтсвс, мера економ- < скс I! друштвенс стабилизацнје, у мпогоме Јс допрп > иео да се општа и заједпн- s чка потрошн»п сведу у on- s штннскс окзире пркврсдног $ и друштвеног развоја. 5 Имајући v внду цслокупан допрштос, као н допри- S нос општем развоЈу наше s опиггине, СкупШтина onm- s тине Параћин доделпла Јс s октобарско прпзнаље Борк * > славу Атанацковићу — Диплому отшгтннс Параћпн за s 1984. годину. s зама са самоуправним органн ма н заједницама и утнцајем на н»пх код задоволлвања својих разлничтих потреба и инте реса. Скупшпшс месних зајсдннда радс добро. али зборови радних људп и грађана не успсвају. Одзнв је врло мали, та кореГш безначајан у одлосу на становникс којн жпве на тернторији те месне заједнице. V граду на зборовима долазе пензионери, домаћлце п нешто омладине, а на селу зборовима прис\’ствују активнсти, то јест члановп неких органа и организација. Такође рад дслегата п делегација јс доста слаб. Има средина v којима се делегација ни једиом нијс састала, тако да делегат нема ни став своје делегације, нити јс делегација утформнсана од стране својих делгата. Секцнјско делован»е у Социјалистичком савезу је слабо. „Не примсћује се нека посебна активносг ч.ча; нова СК у граду у својим месним зајсдаицама нн на селу. Подједнака јс присутност састанцима и учествовање у акиијама чланова СК и оних који TO HIICV. На основу целокупног саглсдавања стања у конкретним средина.ма могу се дати нзвссне оцене. Прс свега, недовољно се остварује улога Соцнјалистичког савсза радиог народа као фронта. Тринаестом соџпшо.м ЦК СКЈ јс практпчно отворена јавна расправа о овом пнтању. Савез ко.муниста мора да аналнзира себс као део фропта, да анализира како осгварујс своју аваигардну у« логу V Социјалистичком caseay, да бп сс добпли одговори на питаља зашто има појава поднсњнвања ССРН, зашго сс он потмскује на споредни колосек, како СК оспособитн за фронталну улогу у Социјалнстичко.м савезу, јср чнљеншда је да добар број чланова СК сматра да је присуством па партијскпм састанцима оправдао своју активност, а па је рад у другим друштвено-политичким организацц^ма остављон онима ,гчање свесним". Један .број, речено јс на седници, чак ни ту није актлван п да би за Савез комуниста Си ло много боље да се такви члансзи не налазе у њсговим редовима. С. О. Раде Јдпковнћ: — Сви мн знамо кахви су овдс проблеми и колнки су пбиип. Немамо довољно радпе снагс, а нисмо са.мо мн због тога кривп. Овај проблсм треба да се решава на нивоу општинс, заједно са образовање.м, Заједнмцом за запошљавање и пашнм кадровскмм сектором. Проблем је озбиљап и зато мора зајоднмчки да се рсшава. Полазна основа за из раду материјала о стању у нашој партнјској органпзацијн нс с.мсју да буду само дискусијс са овог састанка, већ треба погледати шта смо до сада прнчалп на оваквпм састапцнма. Имало бп много тога ла се каже, мећутим, не вредн причати, већ свако на свом радРАСПРАВА О ПРЕДЛОГУ ЗАКЉУЧАКА XIII СЕДНИЦЕ ЦК СКЈ ОСВШИМ-ААО ТУЋИМ ГРЕШКАМА ® Јавна расправа, која се тек распламсава показује да је веНина чланова Савеза комуниста и осталих радних људи и грађана енергична у својим ставовима да се досадашњом праксом, која је успорила ток социјалистичког самоуправног развоја прекине и са носиоцима таквог рада рашчисти Прсдседпиштво OK СКС раз матрајућн информацију о јавној расправи у основшш органи зација.ма СКС у општинп Пара Иин поводом Предлога закл>уча ка XIII ссдницс оиенило је да јс досадашњи ток расправг показао да прлшло проблемима отворено. Нема снебпвања. псма страха од лоследица отвореног наступања, прло аргумеаггова не крнтнке, самокрнтичкп тоно ви, повећаи број днскутаната, пуна подршка Предлогу, значаЈ на помоћ чланова Политичког актнва. Јсдном речју Предлог је изазвао велику заинтересова ност члаиства. На састапцииа некнх ООСК прпметило сс прл суство и осгалих радних људи п грађана, и не само т?рисуство већ а активно учествовање у разјашљавању стварн и предла гању мсра за отклањање пропу ста и слабости. Осетило сс да Предлог доноси непгго ново да тражи одлучујући заокрет у понашању свих. од Федерацијс, на до месне заједнице и ООУР-а. Највшие лзненађења, у пози тмвиом схшслу, првредиле су основнс органнзацијс нз ссоскilx А<есннх заједница. Из »пхов пх редова извирале су најотворенпје критике за лропусте у досадашњем раду. Y томс је предњачила основна организаци ја СК из Сикнрице. Основне организације СКС v школсклм установама нпсу лс пупиле очскмвања. У дискусија ма ic учествовао малн број чланова, па се у некима од њих стекао угисак да нпсу мпого занитсресованс за проблсматику о којој сс расправља. Супротио зоме, у Фабрици цемента „Homi ПогЈовац” дискуслја је вео.ма квалитена, прожета са најкопк рстлпјнм жнвотнии гапањшла. код комунпста овс организаиијс нзражена је сумиа v могсп ност коренитијег заокрма *у друштву, због укупне друшгве не пеодговорности. А у ИВТКТ „Бранко Крсмаловић” прммећс на je чврсга решеност за досте лио провођењс предложених за к-Еучака оштро указнвање на проблеме и лрописе пре свега у сопсгвеној среднни, али н шн ре на нивоу општине. Y Српској фабредн стакла било је доста примедби на уну трашњу организацију, рада рас поделу и вођење стамбсне доли тнке. Интересантно је напомеиути да је члан Полнтичког ак тнва у овој организацијп запис ао да у њој 1ша доста проблема али да се они у дискусијама ни су чули, као ни прадлоон дв се ном месту треба да буде крајн>е одговоран. Зоран Савнћ: — Кад погледамо хт-тазад влдимо да свс једно нсто причамо, а да ннје много урађсно по тнм шггањнма. Ја бих рскао да су нам условн рада изу зегпо тешки и да се годинама не побољшавају. Нн услови за ученнкс који изучавају стакларскн заиат, такође, нису добри. Не.мамо где да нх сместимо. Мнслим да бп морало више да сс води рачуна, да се алкохол ие уноси на радно место, како не би долазило до екснеса. Глсдамо свакодневно како се уништавају картонске кутнје, како се уз њих пуши, па се често питам гдс јс одстање полрави и да јс недовољ на ндејно-политичка нзграђеност комуниста у овој ООСК, што н тс како може да објаснн незаинтересованост за разматра н>е предлога. По прикупљању података нз осталнх основних органнзацл ја у којп.ма јс у току одржаваље састанака, моћн he да се донесе цслозитнја слнка о успешно сти раслравс о закључцима XIII ссдннце ЦК СКЈ. С. О. ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН — ЗАСТАВИ AYTO БЕОГРАД, OOYP „КОСМАЈ ПАРАНИН” ПРИЗНАЊЕ ЗА ЈУБИЛЕЈ Пре две деценије када ie сервис на аугопуту почео са радо.м као скслозитура Ауторе.чонгног гтредузећа „Космај" нз Београда, ни сви радници лз ове матмчнс куће ннсу веровалн V успсх оваквог noavхвата, да се дуж а\то-путева сагваде сервпсн. Avro ссрвнз v Параћину 6i» је првм у разRoiitoi шемм. Данас ма.јстори OOYP-a „Космај — Параћнн” славс свој јубнлеј, попосни на npebetin iivt, али н рацозналн да iuto прс нзгразс оно ппо cv са.мп v своји.м развојн-ш илановихЧа предвиделп. V послелње три годнне пословнк рсзултатн ове основне оргаинзације удргженог рада, иако у отежаним условима пословаља. су врло познтивпп. Остваренп доходак V прошлој годиип мзносио је 41.217.725 дннара, а акуму.чација је изно * снла 2.28S.100 динара. Добри пословнп резултатл, повећање продуктивности п штедња на свим ннвоима, резулткрали су п сталнп пораст лнчних доходака радника. Лнннја уннверззЈпчо техничхог прегледа пзграђена је недавно «а површини од 36 метара квадратних. а изграђени говорност свнх, па н ватрогасаца. Ватрогасац прво мора да се лати за апарат за гашен>е пожаре, па тек онда за телефон. Душан Јовнчић: I — Раднмчки савет, чији cast члан, усваја пернодичне обрачуне, а потом п санационе про граме, а да за настале губигке не.ма крнваца. Ставови и закључцн сс пз годнне у годину препиоују, а ч>ши ми се да нс ко ипак мора да буде крив. Има кривице и међу нама радницнма, али добар дсо руководиоца сноси одговорност. Очитн пример неодговорностн је тај да јс Радничкп савет закључпо да се против свих оннх којп цепају картонске кутијс покренс днсциплински поступак, алц од свега тога нншта. Мора.м да кажем још и то да нема довољно новог асортнл1ана, дизајнери ниипа ново не нуде, а н на ранпјим састаицима смо то износили. Драгослав Величковић: — На стање v којем с.мо сс нашли није утицао само наш рад, већ и цене, посебпо неусклаБеност цена репроматеријала и стакла. Међутам, има и тога, да се сви довољно не залаже.мо, што утиче иа пеизвршавање планова. Када је у пи тању однос између ООУР-а морам да кажем да се стиче утисак да ту свако гледа свој ннтерес и да због тога односи hiicy најбољи. Пропзводп.мо ро бу за извоз, a OOYP „Про.мет” ту робу не продајс. И то показује зашто овај OOYP има губнтке. Залагање ООУР-а „Промст" се не внди, а углавном се продаје caxio оно што је и наручено. Када се раде узорци нових пронзвода, раде се у великњч колвчинама, a .многи ннсу продатн. Мнодраг Станковић: — Циљ закључака 13. седнице ЦК СКЈ је да се већ једном Август је протекао у знаку рекордног пословања, а септембар је проглашен за ударнички месец, уствари то је само логички наставак ионако доброг пословаља. Ужурбано се завршавају но- ■е хал-е п врше се припреме терена за нове капацитете. Тако отприлике изгледа OOYP Ссрвис КОСМАЈ — ПАРАПИН у Параћину, који се припрема да ових дана обележи свој јубилеј — двадесет година постојања и успешног рада. Позитивни резултати н поред тегпкоћа cv и сервисни капашггети за брже интервенције на привредним возилима. Углед ЈКосмај — Параћина” најбоље нлусгру је чин»сница да се v овом сервпсу одржавају возила naieeћпх југосповеноких пронзвођача „Заставе", ФАП-а и ФАМОС-а. Пре двадесег годнна почело се са шест радннка, а данас овај OOVP броЈи осамдессг запревазиђе стање у коме смо се нашли. Овде морамо да св гжтамо колнко овај OOVP може да 'нспуни оператганк план и да нема губигке. Годивама диcKVTA’jeAio да нам недостајв радна снага, мада треба заузети став и тај кадар обезбедити. ‘Када су у питаау губици Раднггчки савет ослобађа одговорности за гу>биткс, мада не ко за то мора да буде одговоран. Радомир Псјовић: — Мислим да закључци Централног ко.читета СКЈ траже од нас комуниста криттгку и самокритику, а ја то овде у овој фабрнци одавно ннсам чуо. Наша ООСК мора да ради самосталннје, да сс наше дискусије проследе до внших органа, а уједно се залажем за прозивку сваког од нас. Овако је тскла дискусија на састанку четврте основне орга низације СК OOYP-а „Ручно трговачко стакло", која има 24 члана, одржаном у уторак 2. октобра када је разматран Предлог закључака Централпог комнтета СКЈ о остварнвању водеће улоге СКЈ и јачању љеговог ндсјног и акционог је динства. Комунисти Стакларе су спремни да се суоче са нстнно.м, да мењају своје понашање, али захтевају одговорност н од других, од чијег рада п понашања завпсе и њнхови пословнн резултати. На сасгаи ку је формнраиа радна гр$- па која треба да на бази дискусија уради извештај о стању у овој партијској органнзацији, у овом OOYP-у. И на следећем састанку, до краја октобра када ће бнтп разма« тран, комунисти имају реч. М. Ж. послених мајстора. који су чла нови колектива РО .Даставе- -avro” из Беопрада. Пословни резултати су несумњиво п плод развијених самоуправних односа, и добре координације свих друштвено -полнтичких сгруктура. Дипло ма Скуппггпне ошптина Параћпн несумњиво допаад у право в-реме. л праве мајсторсхв руке. М.Д.
10. ОКТОБАР 19M. • БРОЈ 267 Прослављен дан месне заједшше У 3HAKY БРАНКОВОГ ИМЕНА Месна за1едница „Брпнко Крсмапсвии’’ Је и озе годннс па свечан начшт просллвпла свој Дан, трећн октобар дан рођења народпог хероја RHje ИМС ROCH. ТНЧ ПОПОЧОХ! јс за ученпке Основне школс ,Ј5ура Јакшпћ”, која рали на тергггорпјп овс мсспс за Једнпцс, растшсан наградни темат са темом „Брапко — нме којс трпјс”. ТГајбо.т-и рад Је напнсала АНЛ МИЛЕНКОБИТ *. а ггоочтггала га Је ка сзсчаној седаицн Ску шптине месна зајсдннце, одржаној другог октибра, када cv заслгжшгм органнзацпјама и поједштцима додеље на признаља за пкттшносгн и допринос ралу Месне заје дгагцс. Том прнлпком награ ђенн су и аутори лнковннх радова, којп су том прилнком изложенн. Трећег окто бра положен је взчац на спо mchVik Бранка Крсмаповмћа. ДАН ЦЕНТРА ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ „БРАНКО КРСМАНОВИВ” BEAtlitt! ЈАВНИ ЧАС © Цвеће на споменик Бранка Крсмановића @ Разговори са школским друговима народног хероја и пшанског борца Бранка Крсмановнћа ® Културни и спортски сусрети ® Побратими из Словекије три дана у гостима код другова из Параћина У Центру за срсдњс образован>е „Бранко Крсмановић", имењаку народног хероја, трећег октобра почела је прослава Дана школе. Онако како долнкује једној младостн која кора ча пут$м за којн сс Бранко бо рио, установи са нмено.м хсро- .13. ’ . . Велнки јавни час којп je TO.’t приликом одржан, цвсће на споменик и пошта револуциоиа ру од око две хнљаде младнх је леп пример како се соштује и чува наша револуционарна прошлост. Овако је започела свечаност тређег октобра, а на стављена је у сали Позоришта, НОВЧАНА ОКТОБАРСКА НАГРАДА ДОБРОВОЉНИМДАВАОЦИМАКРВИФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА БУРАБ — БУБА ЈОВАНИН ДОБИТНИК ДИПЛОМЕ ДАРУЈУ ЖИВОТ ПРИЗНАЊЕ ЈУНАШТВУ В По броЈу вншеструкпх давалаца крви, у односу на број запослашх, поповачком друштву не.ча гтремпа v отпшташ. Са Једне од акцнја Небројено пута из вена до- гоцена течност која је спасла бровољнпх давалаца крви Фа- хсноге животе. Небројспо пута брнке цемелта потекла јс дра- јс у становпма добровољнпх у прнсуству ученлка, Бранковс подбинс, њсгових школских дру гова из детнњства, представиика Гарнизона „Бранко Крсмано впћ" и других гостију. Најпрс су Бранкови школски другови из Мутнпце евоцлрали успоменс на данс друговаља, школова н>а и несташннх дечјпх пгара по прашњавим мутничким co каци.ма. Добривоје Ружић, Ми хајло Пстровић н Михајло Ружнћ, који су ималл срећс да ра сту са Бранком, одговарали су на питања учсппка, покушавају ћи да им дочарају Бранков лнк из детињства. Од председника месне заједнгаде Доња Мутшша Добривоја Нешковнћа, омлалинци су сазналн како изгледа Мутнпца данас, како се она раз вијз и плановима за нзградњу спомен дома. Након разговора, ученици Центра „Бранко Крсмаповнћ” извелн су г.ригодан културно- •уметничЈш програм и тиме улеп тали ову свечаност. Спортсклм сусретп.ча завршен је први дан прославе, а право вссељс и ра дост дошли су 5. октобра када су у госте стнгли пооратимн из Мурске Соботе. Дружен>е, пријатељевање, спортски сусрети нспуннли су те незаборавне да не, зачињенп заједннчко.м прнредбом у Хали спортова 6. окто бра. Сутрадан расталн су сс са сузама у очима, братстским за грљајима, једни остајући, другн одлазећи богатпји за највећу људску вредност — за ново другарство — за чвршће братс тво и јединство. С. Ј. лавалаца крви зазвонио тслефон са молбом да се по.могне и свака молба је услишена. Председннштво отппгинскс органнзације Црвеног крста, које је предложило иемснгаш ко Друштво добровољних давалаца крви у сво.м образложс н»у између осталог пнше: „Готово у свим акцлјама којс организује Црвенн крст и Рсп\»блнчки завод за трансфузнју крви СР Србпје, раднпцн ове фабрнкс, организовани у Друштво добровољних давалаца крви, допрннелн су ла Kama Опшгина, нарочито поснед њих годнна када су потрсбс за овом драгоцено.м течношћу све всће, буде на нивоу у Србијп". Иако у овој днвној, хуманој активности појединци могу да се истакну по сасвим објективним крнтеријумима, a то је број давања крви и признања, гтак јс неправедпо помињати појединце. Сви који су својом крвљу напунили макар једну бочицу, даровали су човеку здравље. жлвот. A то 'је непро цењнво богатство. Ho, v овом тренугку, нека остали нс замере. помешкмо Душана Боројсвнћа, који је 56 пута дао крв, нлн Добрнвоја Сретеновића, који се 45 пута одззвао позггау. Затим ту су Радмпло Терзић са 39 давања крви, Драга 'Ларинковић са 43 и још најмаље 20 радника којн су дали крв преко 30 пута. Великл је број чланова Друигтва који немају тако импо ззнтан број давања крвн јср су још млади, али тај број је за длвљсње и похвалу. Малнша Ко.мљењац роћск је 1955. годнне и до сада је дао крв 23 пута (његов отац Бранко је „ветеран” са 39 бочпца течностп што живот значи). И тако редо.м, до оних члано ва Друштва којп су сс тек охрабрили да део драгоцене течности уступе некоме ко.мс је још драгоценнја. Свп.ма припада по дслић заслуга за добпјену Окггобарску награду и подједнак део захвалности оннх којима су даривалп жнвоте. м. и. н. м. Можда није могао Ла Се Rabe лепши моменат да о® једном ратнику и јупаку ода прлзнанл за све хпто Је упгинио, мего 13. октобра када овај град слави 40 година $ слсбоде. $ Животопис Буђе Јовапи * $ ћа јс ненапнсаЈГИ ромап хра $ брости и оданости слободн. $ Y овом граду од 1955. годи $ нс свп познају Буђу као чо $ вска коЈл хоће да по.могне, $ Да укажс, да својим савети $ ма лозове на право рсшењс. £ Но, врат^счо сс у дане ка $ да је слободу гребало рађа $ ти. Задојен наггрслних< иде- $ Јама, слободарскнм духом, $ ЈЗуђа je 1. августа 1941. годиhs стао на бранпк слободе, $ КаЈпре у Каранском одрсду, затим у Другом крајшп $ ком одрсду „Доктор Младен $ Стојаиоппћ”, коЈи је делвао на лсгсндарноЈ Козарп, и у Првој крајгапкоЈ пролс тепској брптадп. $ Безброј битака током четпрп годипе. Ваздух напу- $ н>еп бапутом п јунаштвом. $ Буђа у cnaKb] акцијп. V те $ ло се забијају куршулш, $ шрапнели. Спе то јупака не $ може ла олкпатп од <е*шне $ мпслп — СЛОБОДА. Ни так $ ви догађај?« као на Сремском фронту пису моглн ла no.tv.-saly одлучиост ратпп- $ ка. Буђа, партпзанскп тснки $ ста, три пута горео у три •х тспка и hit Једиог момеата •Ј одлгчнсст нпЈе сагорела. Можда треба пометтутп Још Једаи детаљ из богате Цртеж: С. Здравковпћ § бнографије борца за слобо ду. Можда баш сну прнчу када је 1942. годипе са још трп ратна друга на Рајловпу пр.тпо нспрнЈатељске авионе убно 23 немачка офтпџтра и заробио шест пратпоца. Свс ово, на пгга смо се у овоЈ краткој белепшн подсе тили, поводо.м додељнвања Тгижаестооктобарске награде општинс Параћин, како јс то неко заппсао, представ ља прихтер за старпје како се V тешкпм п одсулнпм тре нушт.ма остаје човек, а за млађе узор како се треба боритп за слободг. М. И. I I Твоје очи прогоне ме, јуре ме — бежи.м, бежим — будим се, буди.ч се у води. Страх од воде. Жмурим, покушавам да заспим. Н& могу, страх од воде. Шетам, твоје очи .ие прате. Облсћу око .чсне велики ноћни лептири. Ударам крвав траг на зиду. Жмур1'.м, спавам. Дејан Станнсављевић 40 ГОДИНА СЛОБОДЕ Временско раздоблл — један месец, октобар 1944. годане, ле риод не тако дуг, али богат са држајем и догађајима. Немач ке јсдагшше, групе и делови група армија, повлачеНн се пред здруженим једнница.ма НОВ и Црвене армије, све чешће су пролазиле кр<?з Параћин. Сазредо ie speajg, слободе. Ратае звери гриале су V сахфт ном ропцу. Четнипи стреавају 54 партизана, ггрипадшгка 45. српоке дивизтгје у чијој 23. брн гади са црвентсм знамењехт на чслу pa-rvig више десепша мла дагћа цз параћннских села. Мно ги од њих завршили су свој жи вот те јесени, у пролеће слободе. Био ie петак, пре подне, 13. охтобар. Неапхи су угвклн са* мо неколико сати пре тешких самохотки Црвене арлсије, које су назпилс нз правца стапог за јсчарског дру.ма. На возилима, партизани, грађани Параћина. СЛАВЉЕ Y РАДУ ДАН ШКОЛЕ Y ДОЊОЈ МУТНИЦИ Ученици п наставннци основ нс школе „Бранко Крсмановић" у Доњој Мутници трећег октоб ра свечано су обележили још једну успешну годшшвлцу сво га постојања н рада. Прослава овог значајног дату.ма није мо гла да почне другачије него оби паском родне куће народног хе роја Бранка Крс.мановића, чиie име ова школа са поносом носи. Сусрет са Бранковом кућом. са његовим предметима нз дстињства и живота побудио је код основапа сосебно расположеже и теме за размншљање о овом велпком хероју. Спортски сусрети са екипзма из школе из Стгкзготше ..Сте ван Jaкoв.^»eвић’, протеклн су у правом прпјатељском духу,' a свечана прнредба привукла је бројне гледаоце који су пзвоВа че наградили топл.тм аплагзом. С. Ј. На мах је ооујећек пакушај офншгра ,.оца Недаћа", који је овечгцто обучен за дочек, спрс ман да сваком, похитао на говорницу лсггред ..Дома ср' пске државне стра#<е" прекопута Спомеиика, да „поздрави" ослободиоце. Маса је звиждала. Једнако су прошли и осталн ловци у мутно.м. Говорио' је др Гуелмин, партнзански офипир из 24. дн®мзнје НОВЈ. Био је одушевљено поздрављен, а касније о н>еговој безбедности, брннула се група грађана, јар сс пронео глас да ће га чеггнивд заклатм. Истог дана, попгго је регуларна војска бринула о војничкихс задапима. оргааизује ее самоиниицгативно група ад 30 —40 људа. Параћинаца, и наоружаза се пушкама. Њнхове па троле, распоређују се по улица ма, а од сарадти-пска окупатора одуззлма оруж,је. Од дотадашн>ег предсеаника града под оку патором — одузнма власт. До петнаестог октобра, похап шеки су свц чегепшк. а онда је почела. у стању интерегну- .ма, невешта организадпја властн у граду. Једна доуга група грађана у кафа^-пт оаразује „Атггмфашистички одбор народног ослобођен>а грала Парајјина", као нову ортанизацију.’ која наводно т.реба да поллгшчки руковода Параћином. Mebvraac, ауградан сгнже једна партдааиска чета, којом је камандовао Дракче Симоновић. Грађазима, очигледно ттгутд^аеним у оргзнизоваibe управе на ослобођекнм те риторијама и формирање арга на народне власти, чак је хзпшењем морао да запрети. Н>ихоза дзтста је одбачена, a v исто време. разаружана је група грађана, оспи којн су хапанли v првим моментама н од нлсс су гтессгорипа узета за обавеш татни одсеас Кснфереапгцја граћана Пара ћина одржвна је 22. октобра, v хотелу 1гГраш" (касније бпоскот Јадран, код мосга) и ту је НАРОД УЗИМА ВПАСТ формирана листа гтрвог Народноослсбодилачког одбора, за чтг јег предсеиика се предлаже Милосав Радојковић, часовничар. Прва седнипа ГНОО одржаСЕЋАЊЕ 20-ше СПАВОЉУБА НИКОЛИЋА БОРЦА X БРИГАДЕ 45. ДИВИЗИ1Е НОВ/ I S £ I S Par je још уеек беенео. Немци су губили битке иа бојном нољу. Сви смо желсли да непријатеља што пре истерамо из иаше зе.иље Били с.ио Амади, али с.ио знали шса хоћемо. Победитп непријатеља и стеорити боље и праеедније друштеепо урећење. Ја cast uAtao 19 тодина. Заеришо com ocoai разреда гимназије и великч матуру у Hutuy. Запослио сам се као радник у желззничкој радионици у Hutuy, a.iu сам је напустио јер са.ч одавно желео да одем у па,- ртизане. 'Гако 'сам tt ја кренуо сл једшш dpytOAt из окупирапог Пшиа преко села Xy.ua, Језера и Соко бање у Tpioииште и постао јеОаи оо бороиа НОР-а. У Параћину coAi ytuao као борац Првог еода, Прве чете. Трећег батаљона. Деадесете бригаде, 45, дивизије НОВ. Из сила Јошанице где смо били с.иештени,.14. окго бра 1944. године caio eeh do шли у село Мозгоео преко Врбоеца и Трубарееца. Заtuaa 17. X 1944. годиме преко Ражња, Делиграда и Byкашиновца дошли смо у на ie 26. октобра и ту је потврђек мандат прадееднику, a за потпредседаика изабран је Миливоје Лгкнћ. обућар. за се кретара Мнрко Урошевнћ. гра ђевинар, а за благајника Вито Рутевад, а иете вечери се врахили из Рутевца, преко Зукашиновца у Делиград. Дана 19. октобра. doiuao је час уласка у Параћин. Ишлп 4-VO поеко села Дргповца, Сикирице и Ратара и rec- *е без икакеог отпора ушли v Параћин. Био /с Atpaic. Па оала ie еелика киша. Ми покисли do голе коже. Anti ншата чије утчцало da са necMOAt yhcAio у грис). I раНани Параћина су нас лепо дочекали. Палиле су се светиљке no KyhaAta. Изнирале су глаее no прозоpu.ua. Махали су на.и. Мој вод се CAtectuo у јсдну кафапу у главној улици гое сло остали целу ноћ. Ту ie оила јебна еелика зидана пећ коју cAto добро ложи— ли, да се што боље огрејепо и осушимо јер caio били иокри и прозебли од кише. Неки су се грејали и cytuumi поред пећи, а неки па пећи. Сутрадан еојска је би ла разА1еистена no KyhaAta. ta сам са својим dpyzoatiAta u? еоАа био смештен у једној 'Трговачкој кући. 'Дол1аhtmu су били врло љубазчи. Кућа ie била лепа са уре дним деориштелс Ту ''Ato мнр Таштћ, срески начелиик. V пенизији. ,Ло свршеном избору оптптниске чгераве, каже запгасник, новотгаабрани председнаж забла годарно се одборннцима и умо лио их да га свесрдно помогну v вршењу дужЈгоста", А дужпостп ГНОО и партијске ортанизације, хоја ће убрзо битн форхотраиа, hhov биле ни про^ели охо мес£Ц дача. Во дили смо бригу да. кућу одругимо уредно, јер сио v овој Kvhti поред спавања проводили саа слободно вра /лс. читали књиге и разговаралц о свсму што смо научили на војним вежбама. Два догаћаја су ми остала за време боравка у Параћину. Трсбало је организовати омладину v ПараЗГину, За ту свечалост је била одрећена вслика сала у једној згради у главној улчци, је сада биоскоп. Ми, оилаоинци, борци, требало ј>г да \>честву1‘ел(о у тој .свечаности и сви см'о били весели. Ја сам такоће био весео. a по.иало тужан. Моје одело je 6tLio похабано, а требало је чћи на свечаност. Али, иаши љубазни домаћини cv ми помогли. Позајмили су и ципелс, јер сам носио noми један леп иемпер са шарама, деране опанке од свињске коже. Ја сам то оберу чке прихватио. Када сам се обукао, стао сам пред огле дало. Почео сам да се огледам и наглас да говорим: „Ала сам згодан. ала сам леп!" Одједном се из с\'седне собе чуо с.чех. Потпуно сам у TOAt моменгу забораеио мале ни лаке. Рат је још у"век тра.јао у пуној жестнни, кроз град cv свакодневно пролазиле једатице Народнооолобилачке војске w Црвене арашје. са фро irra v две ратне болнице стиза ли cv рањеници, требало ie нзградити нове односе. М. Миленковић (Y еледећем броЈу: Нови одно * еи) I | I на моје другове у соби. И ceu Caio се заједно елатко w сА<ејали. На самој свечаности у великој сали били емо лш, борци, и омладина noмешани. Било је гоеора, обумевљења, Л1узике и трања бо дубоко у noh. Други догаћај који ми ie остао v сећању била је прослава Октобарске рееолуције. Чини ми се да смо сеи изашли на улицу. Главна улица је бпла пуна zpabaна п народноослободилорке војске. Врило ie као v кошници. Певало се., веселило се, па чак и пуцало иако то није било дозеољено. Beсељу никад краја до дубоко у noh. а небо су парали no неки испаљени светлсћи Ateци. Дошао fe и дан растанка са ipaboHUAta и грси)ом ЛаpahuHOAi. Дана 12. ноеембра. 1944. године кренули смо из Параћина.. Даљи пут Aioie 2&те бригаде, 45 те 'дивизије био je врло техак, cliu славан. | I £ I в^панав 4
ОДРЖАНО ДРУГО ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ МЕТАЛАЦА ИЗ ФТМ „ПРОЛЕТЕР” § МИОДРАГУ CTEBHHY, НОВЧАНА | НАГРАДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН НДГРЛДЛ 34 ВЕРНОСТ НАЈБОЉНМА СРЕБРЊАЦИ Годпна 1934. када је Миодраг СтевиН, аутомеханичар по струци, родо.м из Дољег Видова, први пут ушао у Српску фабрику стакла, била је почетак његове усгсешне карпјере, која је прошле годнне крунисана Орденом рада са сребрним венцсм, а ове Октобарском на градом града Параћина. Раде ћк неколико година на одржавању возила, Мподраг Стевић се истицао у свом раду, а потом је био одређен за дежурног бравара у OOYP-y „Амбалажно стакло" Ту је лмао доста времена да реалпзује својс идсје око унапрећења пронзводње и иновација. вн друштвено-политичкнм ра дом, јер га лосао највишс окупира. Мкшдраг Стсвнћ радо гово рп о себи, свом раду, колеКада су у СФС „ушлс” IIC гама, породици, Стакларн за машине, билс су му повере- коју га везују најлепше уснс на одржаваЈБе, а за њега су оне новп нзазов. Својим пиовацпјама н идејама унапређивао јв производњу, a заслугом њсгових колега н блискнх сарадника, на овим машннама освојена је нова производња тегли од 2,5 и 5 лнтара, тпто иначе ова машнна ниј/г могла да ради. Везан директно за прсмизводњу v OOVP-y „Амбалажно стакло”, Мнодраг Стевић готово да нема радно време. Y фабрнци је стално, понекад п 36 сати непрекпдно, док се пропзводн»а не нор.ма лпзује, усталн. — За ову фабрику ме везу jy људи и мапшне, чију сам душу упознао, каже Миодраг Стевнћ, један од пајбо љих радннка, комуммста, би вшн секретар ООСК, који не стнже још више да сс ба помене. Остао је всран фабрпцн и V најтежим тима, када су многи ли, јер је ту нашао свога рада. Жао му момен« одлази с.мисао јс што се внћи број младнх људн $ пе опредељује за Стаклару, $ јер ова органпзација пружа $ велике могућности, да мла- $ ди људи стичу нова сазнања $ и да се усавршавају у својоЈ струци. $ Све ове особинс које красе Миодрага СтевЈЕћа подсти цале су његове колеге и ду $ гогодншње сарадннкс да га $ у неколико наврата предла жу за Октобарску награду. Она је ове године стигла у $ право вре.ме Мподрагу Сте $ внћу, неуморном радпику, $ комунисти, иноватору који свој радни век поклања ста кларн. М. Ж. БОРИВОЈЕ ГАВРИЛОВИВ, КОМАНДИР СТАНИЦЕ МИЛИЦИЈЕ ПАРАБИН ДОБИТНИК ОКТОБАРСКЕ ДИПЛОМЕ ТРИ ДЕЦЕНИ1Е ЗА МИРДН СДН Када неко, као Боривојс Гав риловић, командир Станиие лш лиције у ПараИину, проведе скоро три деценпје на послу, ни.мадр лаком м толико одговор ном и за свс време труди се да своје дужности и обавезе испуjct на најбољд начин, Диплома града о чијој се безбедности ста ра од 1957. године, једап је од правЈгх начпна да му се за rpv-д захвали. Изузетне раднс н карактсрне особине, довеле су до тога да је Боривоје Гаврнловић пзгзегно нењен у свом колективу. Активан као друштвено-политич ки радник, Гавриловић је већ добио низ прнзнања за свој рад. За службене резултате Binue пута је похваљпван, из.међу осталих н од републнчког секретара за унутрашње 'г.чзслове. Но си.пац је одликовања Медаље заслуга за народ и Ордена рада са сребрним венцем, поред ово га додељена му јс н Плакета безбедности. М. М. ШНРНЗНЧНН УГАО ! Имао 1е високо мишљење о својој жени. Бнла 1е ко- s Јпаркашица. s Ннје се плашно прве брачне ноћи. Био ie спелеолог. s He ххлахпи сс мрачних сила. Има батерпју v џепу. > Стално је имао кратке спојеве са женама. Био је елс- s кдрнчар. s Онима који гледају црно нек се стрпе. Ускоро he снег. s НиЈс ни чудо пгго нам наталитст опада, када слабо $ удружујемо средетва за производњу. s Мнрослав Чопа > £ Човек је најсавршеније бнће, коме увск нешто фалн. s s Уколико имаш више него пгго тц треба, идеш где не s г трсба. < S • Милија Раклћ s • Најбоље резултате у такмнчењу постигли су металци ФТМ „Пролетера” и Стакларе Ф Друго општинско такмичење металаца одржано ie 23. септембра у Фабрнци текстилних машина „Пролетер” — Такмичсње металских рад ннка општине Параћин добија све шгше у значају, садржају н масовности. Оно о.могућава ста лно по.чпзањс нивоа општег зна н>а, теорнјског и стручног, a no себно на побољшању економских ефската н економнјс рада у цслини, бољс.м коришћсњу средстава рада и радног вре.ме , на, повећаљу продуктнвности рада, посебно у ово вре.мс када с.мо на задацима реалнзацпје Дугорочног програма стаби лизацијс, рекао је РАДОМИР МИЛАНОВИБ, предссдник Be ћа Савеза синдиката општнне Параћин, отварајући ово таклш чен»е. Најбоље резултатс и овом прнлпком постигли су мсталци ФТМ „Пролетср” и Српскс фаб рике стакла. Најбољн металост ругар нашс општине је Града Томмћ из ФТМ „Пролетера ”, a дугопласнранп јс Славољуб Љу бисављевнћ из исге организације. Meby машинбраварима-ал атничарнма првопласиранп јс Живојин Миленковић из СФС, а другопласирани Славољуб СлнјспчевиН лз ИВТКТ „Бранко Крсмановпћ”. Meby мстало глодачи.ма најбољп је Драгутин ПаншИ из ФТМ „Пролетера”, а другопласирани је Дејан Гојковнћ нз СФС. Драгнша Милојс вић мз ФТМ ,Ј1ролетера” је :?р вопласирани међу заварнвачнма електролучним заваривањс.м, а другопласирани је Светолик Антнћ из СФС. Код гасног заваривања најуспешнији је Ср ба Николић пз СФС, код заваривања СО2 Томнслав ЈовановНајбољи Металци ић из ФТМ „Пролстера". а код заваршзаља аргоно.м Драгшпа Милојевић из ФТМ ,Ј1ролетера”. Сви победницп са општинског такмичења учествовали су на четвртом таклшчењу метала ца Шумадије и-Поморавља. Нај бољс пласирани мз наше општине су: .Томислав Јовановић, v дисциплини заварнвања СО2, који је заузео друго место. док је Срба Николић трећепласирани у дисциплинл гасног завари * вања. М. Ж. КУПЉЕНЕ НАЈСАВРЕМЕНИЈЕ МАКАЗЕ • ХИДРАУЛИЧНЕ МАКАЗЕ CEKY ЛИМ ОД 22 МИЛИМЕТРА Фабрика текстЈЕПМС машина н процесне опреме, која послуie v оквиру „Гоше", недавло је кулила најсавременије хидра.уллчне маказе које секу и ли.\г од 22 мњлнметра. Произвођач ових .маказа је „Јелнпгнтрад" из Бањалуке, а ове године су испоручене још . само Зрењанину. Овс хидраулкчне маказе су нешто најсавремвкије пгго може да 11ма једна металопрерађивачка организација. Радна ду жина ид( ie 3200 милиметара. Нзнхов квалитег ie и у томе што секг равно. нгто даје задо вољавајући кваллтет исечеоих ивииа. Ове маказе ће омогућити бр* жу нзраду свпх врста судова. којс. пначе, „Прлетер” изра * bvje. Њн.ма he се вршити услу ге за трећа лнца, а опслужива ће се крансм због веллке те-^ жЈгне лимова које ће блти сме' нгген v новом објекту. М. Ж. Y ПАРАБИНСКОЈ ПОШТИ НАЈАВЉУЈУ БРЖЕ?ДААО“ СА СбЕТОМ © Y локалном саобраћају већ ових дана, од првог јануара са местима у целој земљи и даље са светом брже и квалитетније успостављање телефонских веза © По броју телефонских прикључака међу водећим у земљи ® Са слабостима нема компромиса ДИПЛОМА ЗА MECHY ЗАЈЕДНИЦУ „XI КОНГРЕС” ПРИЗНАЊЕ - 0БДВЕЗА За БУДУЋНОСТ Пресецањем врпце 4. јула 1984. године, новн Дом је зажмвео правим животом На простору код сточне пијаце, такорећм v cpuv града. начињено ie ругло кога cv се сви заљубљеншш Параћина стн делп. MebyrHM, овај простор од скоро постао ie оплемењенији једшш складнпм здањем које iiocii назив: Дом месне заједннце „XI конпрес”, а на неуређеном п излоканом простору ускоро ће се зазеленетп травњацн. Ово ie п најкрупнија побсда око 6.000 жмтеља ове месне заједнице са 1-700 до.маћинстава, од чега ie 200 ро.мскмх. Ииа че, на потезу ове зајелннио. највише ie непосредних произвођача вз два највећа параћинскд колектива. Фабрикс штофова и Стакларе. Иако хетерогепо у социјално.м н пационалном саставу, ово подручје града lipno ie хомогено v свмм акција.ма које проводи Месиа заједница. Можда ie најбољи примср Дом Koin ie свечано предат на употребу 4. јула ове годнне, послс годину дана изградн.е. Y Дому, поред просторпја за потребе месне заједаице н дру штвено-политнчких организација ,је и велнка сала са 246 места v којој треба да прорадл „ сталнн биоскоп. Како кажу V месној заједнпци: He желимо ником да конкуришемо н да зарађује.мо — профнтнрамо. Желимо н морамо- да обе збеднмо сталнн извор средстава за одржавање и очување До.ма и за наше будуће акциie. А те будуће акције cv пзградња спомен парка жртвама фашистичког тсрора, нзпра дња Супермаркста са рсстораном, амбуланте са апотеком и једне дечнје установс. Збпља амбициозни планови, али тврде v самој месној заједници да су п остварљнви н реалнн. „Мн нс желимо. н не можемо cue то од једном да урадамо и не тражимо помоћ ни од кота, већ да удружимо пнтеоесе гра Бана, радних органпзаинја, заиптересованнх установа. Вреди нстађн да се v соим друштвено-политпчким м друштвенн.м организацијама одви а жмва активносг. V просторнјама Дома већ увелмко радн фолклорна, музичка ц хорска секннја. На крају, не мора да се пзрекне она стара фраза да ie награда дошла v праве руке, већ да потврдимо речн нашнх саговорннка: Ово нам ie обавеза за будућност. иаравно и подстрек, да од некадашњег ругла града направнмо једну лепу урбану среднну са свнм садржајнма поцребшш напшм суграђанима. М. Илнћ Најзад с.мо у снтуацији да пружимо корисницима телефон ских услута и они.ма који ће то ускоро постати прлјатну вест: Од првог јануара 1985. године „везе” V граду, са суседством, меБуградскл caoopahaj, једном речју, „всзс” са светом, биhe боље. To су нам у разговору oBinc дана саопштилн Мирко Јовановић, директор Поштс у Параћину н Драгутпн Милено вић, дипломпранп ннжењер са обраћаја. Дуго су п они чекали шансу да се „искупе” пред све то.м за свс онс мевољс које су грађани трпелн због лошег теле фонског саобраћаја. Темпиралп су овај разговор, како би прија тна вест била оојављена у свечаном opojv нашег листа поводом Дана ослооођења. Небројенс су билс критнке упућенс на заиста хаотично ста ње у телефонском саобраћају. Разлозл који су билн условљсни реконструкцијо.м мреже, пр ошнривањем капацнтета, за.ме ном застареле опре.мс, недостаг ком каблова, итд, нису моглм да буду оправдање закориснн ке њнхових услуга када у.место обављеног разговора .моглп су само да негодују, јер је добнје ње „всзс” било права срећа. — Већ од првог јануара нду ће године биће знатно боље. Из лазак у свет квалнтетннјн и бр жи, кажс Мирко Јовавовнћ, н позива генералног директора у Светозареву ЖИВОТУ ПЕТКО ВИБА, који то потврђује, али и прибојава се да у „ово.м времену несташмце” не поквари посао 20 килограма бакарне жнце. Y сваком другом домаћннству телефон Данас у општннн Параћпн пма 8 хиљада телефонских ujpn кључака, односно свако друго до.маћннство. To је занста завн дан просек. А пропусна моћ цен тралс у Светозареву је таква да нстовремено цзлаз .можс да добије само 36 говррннка, а ула зних 12, преко Крагујевца 24 н 12. Када се упореди 8 хнљада прнкључака са 60 могућнх нзла зака долази се до податка да свакн 133 може да дооије везу нли да је потражи 133 пута да би се смтурно укључио у саобраћај. Но, то је теорија п под претпоставком да свн истовре.ме по зову. На срећу, то се не де 14данаи 5 шава, па је много чешће да се ,,веза” добије знатно брже, a надајмо се убудуће још брже. Зашто је оволико телефона у Параћину и да ли је овако брза дннамика град&е бнла пот рсбна? Одговорили су на.м аргу ментом да сада прикључак кош та 6,5 мнлиона старих динара, а да је ово што је до сада ура Бено много јефтиније, И додају да ie последње три годнне више утврБено него од ослобође iba до данас. И у локалу боље Са новом централом у Свето зареву, најновијом опре.мом у Параћину и села ће добнти бр жи нзлазак у свет. А из овог логнчно произлази, да ће и ло калнн саоораћај бити, како ре коше, знатно бољп. Када отклоне н субјектлвне слабости за које кажу да су би лс присутне, да их има н сада, али да се праве већ потребни резови, снтуацнја бпће у свему боља. Још једну пријатну вест до носимо: без обзира када су из вршене уллате за прикључке, цене остају оне које су догово рене. — Y овом мо.менту, каже Јо вановнћ, има 900 нереалпзован их прикључака за које су граБа ни уплатили потребна средства још пре две годнне. Реалне су претпоставке да до 29. новембра половнна од овог броја доби је „везу”, односно буде укључ ена у снстем телефона. А друга половина, месне заједнице -Вра пчане” „Седми јули”, и део „Бр анка Крсмановића” до пролећа следеће године. Y Параћннској пошти најав ЉУЈУ још неке новине. Кажу, о томе за сада нншта, алн грађани ће то уочити већ наредних дана. Па када су тако категори чнп зашто не би нм всровалн. А све те новине, 8 хнљада прнк ључака, повезаност са светом уз квалктетне услуге најбоља је препорука за кандндовање за октобарску награду 1985. године, која им је, како рекоше, тре бало да припадне и ове године. С. О.
10. ОКТОБАР 1984. • ВГОЈ В«7 BERE САВЕЗА СИНДИКАТА И СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАБИН РАЗМАТРАЛИ ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ АКЦИЈА „ВИШЕ ЦВЕГхЛ МАЊЕ СМЕНА” ПОЗНАТН ПРВН ПОБЕДННЦН ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН КОНСТАНТИНУ АКСЕНТШЕВИНУ РЕЗУАТАТИЗА5РИЊАВАЈУЋИ5! Признање за животно депо У организациш Оиштинске конференције ССРН п гралског комуналног ЈТараћин”. од раног пролећа почела ie акиија за лепши п vocmniiji град. Један од дслова акиијс био је и избор за најуређеraiiv животну и радну средину. Комисмја за npouenv турда имала ie на Kpaiv дванаесч пријава за учешће и после обиласка одлучила ie да нончане награде припадну: —• OcHOBHoi школн „Стеван Периодични обрачуни су прилика да се сумирају резултати у привредним и другим делатностнма. Резултати пословања привреде општине Параћин за шест месеци недавно су разматрани на седници Всћа Савеза синдиката општине Параћин, а потом на заједничкој седници свих већа Скупштине општине Параћин. • Највећи радни резултати „Ауто-мото” друштва у Параћину везани су за име Које Аксентијевића Јаховљевић”, за комплстно ређење; — Истуреном одељељу V- „Бранко крсмановић' ОС из кирипе v Крежбннцу. ча vpeђен школски простор; — Месно! заједници Лоље Видово и — домаћишЈ Илинки Јовановић нз Нове зелеигорске улиие 6poi 5 за најурвђеннје двориште. м. м. За шсст месеци ове године прнвреда параћинске општине бележи губитак од 470 милиона динара. који ie већи од остатка чнстог дохотка за преко трн пута. И v овом псРИОДУ настављен је паст цеиа и пораст трошкова пословања а присутне cv тсшкоћс v обсзбеђивању појединнх чикв папа производње. Обавеле из дохотка. cv расле. а посебно камате, тржнште колсбл»мно када ie v питању плас.мав iiato нх производа, прнвреда ie и ааље била неликвндна и лаље није бнла у моп/ћности ла из Miipvie cBoie обавезс. Имајући v виду cue ове показатељс, Bebe Савеза сннднката наше општине ie послс броших nwcKVcwia v кош.ма ie највише ннснстирано на cvcјективним лозима за резултатс, факторима као раз лоше финансијске заузела сган овом проблсму мора да посвети већа пажња па закључено да комисија да сс ie за лруштвено-економске односс н ко.миси1'а за спровођењс ста билизацијс при Behv сннликата до краја октобпа oonbv све оргавизације удруженог рада Koie послујј са ггбитко.ч п да на iefluoi од напелних седница обучвути Beha снндиката о разллчрмл нсгативиог пословаља гич органн заиија Y закључцнма којс ic vcboјнла Скупштнна општинс. раз матрајући пословањс прнврепс на cBoioi послсдњој ссдници, инсистира ce. v пово.м реду. на већој производњи и ocTsapiiBaibv зацртаних плано ва, iep ic то сигуран начин па v наредним обрачунским пернодима резултати пословања »привреде огпптине Параћин 6v.iv бољи. И залихе cv велики проблсм наше привоедс. Заго се v noMciivTHM закључиима инсистира на »иховом смашиBaitv, посебно залиха fighvпроизвола и готових произвола. icp he се на Tai начин побољшати ликвидиост Извоз ie предуслов за побољшаље пословних рсзултата а значајно ic усавршити систем расподслс. М. Ж. УНИВЕРЗАЛ-КОНЦЕРТ УСПЕШНО ПОСЛУЈЕ ВЕСЕВА © Радна организација за музичку естрадну делатност „Уииверзалконцерт” Параћин успешно послује са преко педссст туристичко-угоститељскпх радних организација, организовала преко сто врло квалитетних коицерата за наше грађанс и удружила преко триста музичара — радника у култури којима је ова делатност једино и главно занимањс Радна органнзатпа за музичко-естрадну делашост фор мирана ic априла 198?.. године од стране удружења естраднпх радника Нуприје н СИЗ-а културе v FlapahiiHV. За oBai псрнод пословап.а „Унпверзал-концсрт” ic организовао прско сто кониерата и бесплатне за пострадале на Копаоникг н рударс v iaMii „Стрмостен" Ова органнзаци- ,ia ie узимала актнвно учешће и v друпгм манифсс-аиисвсга друштвсно.м сектору. ка жс, пзмсђу осталог Милорад Стојановић, дирекгср „Унивсрзалконцерта". дибитник Естрадне наградс Србије за 1982. голину. Даљи планови ове раднсор ганизације су да на Закона о самостал »ом љању уметничке или OCIIOBV обавдруге делатности нз обпасти култгрс обухвати све музпчаре оба »НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТИ’ јама. села”. као што cv ..Сусрсти а оргашгзовала н први фестивал „Песме о Морави". — Наша орга.-мзапија обезбеђује квалптстне комппетне оркестре разнпм гуоистнчко- -угоститељским оргапнзашпама V преко ледесет градрва широм наше зсмље н го прс везном евиденцијпм it Ти.мочком peniOHv У нашсм има око пет хнљада, а свп трсба ла имају сошпално нх они н пензиЈско осип/рањ *' и да пла haiv обавезе друштвсно] заједници. To није нм мало лак посао, алп v „УниверзалкомucpTv" Bepviv па he V3 помоћ n всће разумсвање ширедрчш inene зајсднтше да werpaiv. M. Ж. Завршнс активпостн v okbiipv програма акццје нпшта нас нс смс нзненадити почетко.м овог мсссиа одвијалс cv сс v преко моравским селима Својново. Поточац. Рашсвица и Трсшљсвнца. За време троднсвних активности мсштани ПОМСНУГИХ села уложнли cv макснму.м напора како бц нспуннлп cue „ратнс” задатке. Најжнвљс ic бпло v Рашсвнци гдс ie одржапа н показна вежба са учешћсм професио налнс ватрогаонс јсдпнице из ПараИина п скипа првс помоИи чији јс рад од сгране ctpv чњака оиењсн високо.м оиеном. На фотографији нашсг фоторспортсра детаљ са показне всжбс v Рашевнцн, кал су вз трогасин и.мали „п\'нс руке по сла”. ' ОРА „АУТОПУТ’ ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ОСНОВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА РАДНИКА РЕГИОНА ШУМАДИЈЕИ ПОМОРАВЉА БЕЗ СТАМБЕНИХ НРОБАЕМА ПУН П0Г8ДАК Основна заједница пснзиЈског к иивалидског осигурања радни ка за регион Шумадијс и Помо равља у Ћуприји јс овогодишн>и добитник Дипло.ме општине Параћин. Образована јс и функ и.младинска радна акциЈа „Аутопут братство Јединство" завршила јс рад за ЦИОНИШС ОД 1977. годинс 33 требс радних л»удл дванасст штина региона. — Оппгтипска организација по оп пе нзионера у Параћину м Осповпа заједница пспзијског и ипвалид ског оснгурааа радника за наш регион изванредпо сарађују м ми смо више него задовољви радом п>епих оргапд самоуправ љања, стручних радника и руко водилаца када сс ради о рсша ван>у бројних права и проблема наших псвзиопсра, нлтхових по родица, као и осталих радпих луди наше општине и ширс, a посебпо када јс у питаљу реша ва>м стамбспих пробле.ма у Па раћнну стоји пзмеђу осталог у предлогу Општјшскс оргапнза ције пепзиопера, да ова Оспов ла заЈедшша добије Октобарску награду. Резултати који су постигпуп! на решаиању стамбених пробле ма пснзиовсра нашс општине су стварно мзванрсдшс.' У протеклом ссдмогодишњем периоду изграђено јв 184 стапа. којп су већ усељеии, а приводи сс крају градпБа 90 станова којн ■sWУскоро нови станови за пензионсре he бттти утељснп парсдне годнне. V до краја Огду 233 пензнонерл том перпкорнспг ло је укупно 5.224.495 динара на име зајма за индивидуалну ста мбену изградњу, па нијс ни чу до што је до сада рсшсно ско ро 90 одсто случајсва стамбених проблема пснзнонсра на no дручју нашс општине. На подручју дванест општина региона Шумадије и Поморавља живи 41 хилада пензионсра. а Параћин има 5.687 корисниха пснзија. У раннјем периоду, Па раћин је када јс у питању изградил пензионерск-их станова био запоотавлен. Мођутим. дос лсдно вођсном политиком орга на самоуправљаља и стручних служби ове самоуправне инте рсснс заједнице срсдства соли дарности су послсдњјпс година више усмсравана у општину Па раћин, и на тај начин надокна ђсно заостајан>с у изградњи ста нова за вснзионисане раднике. На опредељењс за доделу наг' раде свакако јс утицало и то нзионисани радник из нашс оп штине користио бан»ско-кли.мат UITO јс У ОВОМ ПСРИОДУ 1.841 ПС ско лечсње, а изграджом пекзи онерских станова великој мери су ; пацитети ГПРО што јс свакако : нос нашсм граду. у Параћину у ангажовани ка „13. октобар", велики доприм. ж ову годину Резултати су довољавајућм можс рсћи 29. ссптембра. вишс иего заи слободно се да Је четврта с.мсна овс акцијс била пун погодак. Омладинске раднс акције из Бакопа, Суботицс, Светозарева, Зсницс, Титовог Ужи ца и Тетова нс само да су испунили ллановс него су их чн ме прс.машили о чему сведо и просск оствареша нород 180 одсто. На завршној свечаности поводом затварања акција, коЈој Је пз.међу осталог при суствовао и Всља Марковић, члан Председништва СР Ср бије и председник Скупштинс ОРА „Аутопуг”, довиђсња за ову ц добродошлицу за ндуПу годш<у нзрскао је Топлица Недељковић, председннк Скупштине општине Параћин, Iguanas 6 Образложења за добитнике тринаестооктобарских награда су као и раннјих година кратка и концизна. Али и за неколико исписаних чињеница стоји читав живот, читав Један раднл век. Када је требало представити Константина Аксентнјевића, овогодишњег добитника Дипломс општине Параћин, задатак нам се чиннло бно је сувншс деликатан. Тсшко је било шта рећи о човеку тако познато.м овоЈ средини, коЈи Је у н»у уткао чнтав свој живот. Константин Аксентијевић, познатнји као Која, ро 1>ен |с v Параћину 1926. године. Завршио је занатску школу. Од 1937. годинс јеу Српској фабрици стакла као металогравер и са малим прекидима, када по задатку ндс у другу организациЈу, ту проводи највсћи дсо свог радног века, радећи у непосредној производњн. Године 1976. именован јс за секрстара „Ауто-мото” друштва одакле he one године у пензију. Са радннм обавсза.ма КоЈс се од је ЛксентиЈевнћ прсплићу друштвсне. Члан јс СК 1944. годние. Непрестано апгажован у друштвснополитичким организацијама и са.моуправним органима, како у иашој општнни toko п шнрс. Био је предссдник Синдиката, члан Коми * тста СКС, члан Општннског комитета, члан Републичког ocha Савсза сиидиката. Сада је члан Кадровскс компсијс Општинског комитета н судија удруженог рада. Када смо поводом Трннаестооктобарске награде >кспели са њн.ма да разговарамо било га је тешко наћи. Жели свуда да будс присутан, да завршн што се завршити можс. Њсгови пајвсћн радни резултати всзани су за псриод од када Је сскретар Ауто-мото друштва, а како сам рсчс, највећа љубав му Је бнла и остала Стаклара. Од оргапизациЈе са осам запослених, Ауто-.мото друштво у Параћнну је прерасло у организацију са 50 радннка. Уз нову локацију и објекат којн Јс нзграђен последњих годнна купљена је „лутро” комора за фар6aibe возила, набављсна је и најсавремснија машина за прање возила, а одскоро и ка.мион за обуку професноналних возача. Овим се пе могу похвалити ни највећа ауто-мото друштва у нашој републици. Све ове радне победе Ауто-.мото друштво јс постигло заједно са КоЈо.м као секретаром и зато Јс прсдлог за Октобарску Иаграду потекао баш из ове организације. — Све ове годинс одржало ме је то што са.м био упоран и веровао у оно што радим, што сам настојао да оно што ради.м, радим најбоље како знам и умем. Тако говори на крају радног века човек који га је провео у плаво.м радничком мантнлу и онда кпда је бно руководилац или дискутант на некој од седнига где |е јасно н гласно износно своје мишљење. Зато смо убеђени да јс Диплома ОПШПП1С Параћпн стнгла у праве руке. М. Живковић ЦР БОРБЕ ЧУБРИЛО, ДОБИТНИК ДИПЛОМЕ „13. ОКТОБАР” ОБРАТИТЕ ПДЖЉУ ЗЛРДВЉУ О једном од добитника овогодишње гринаестооктобарске дипломе, доктору Борђу Чубрплу, поштујућп његове изричите жеље, могли бнсмо да кажемо: Лекар, специјалиста медицинс рада, радц као руководнлац Онколошког диспанзсра Дома здравља v Параћину, скоро трлдссет годлна на хуманој стражи, у Парађин дошао 1961. годинс, десст година бпвио се својо.м спецнЈалом, је организовао рад шког лиспанзера у недостптак опре.мс. а онда Онколокоме сс санре- $ мене нарочито, надокнађу- $ је нзузетним. класпчним за $ лагање.м руководиоца и нл- $ гових сарадника. $ — Само толико, молим $ вас, благи.м гласом коЈи не S трпи поговор, инсистирао $ је др. Чубрило. > Готов |с разговор, рекао $ би неко. Али није тако би- $ ло. Прави разговор је тек $ уследио. Требало је наћи право питање, а све о че- $ му доктор Чубрило жели $ да прича, везано Је за његов посао н Днспанзср. $ Човек који се већ дссет година налази на првој бор $ беноЈ линији протнв тумо- $ ра свих врста, .мора да бу- $ де обазрнв. Он то и Јесте али, нажалост, пацијенти најчешћс нису: — За нас Је наЈважнија $ благоврс.мсност. Општа контрола здравља, редовна и темељна, повсћава могућности излечења. Жене ретко долазе. Ређе него што би требало и статистнка то говори. Лсчење тумора дој« ке, грлића материце. рака коже, скоро да Је рутинска ствар ако се благовремено дсјствује. И свп осталн требало би да се. код уочених појава, као што су кашљање, промуклост, крварење у столн * ци, обрате свом лекару, a и код нас се може бсз упута и велике адмшшстрациЈе. Неколико порука доктора Борђа Чубрила, на крају разговора и са.ме по себи заслужују да се нађу на страницама новина, али кад их ои изговори, натерају човека да се и сам осети крив. И због тога што Днспанзер ради у скученом простору, it што не.ма опреме, и што је у Параћину здравство пасторче, и што се граде зграде „споменицн”, Јер здрављс није брнга само поЈединца, већ и друштва. м. м. I $ § $ I § | I I $ I | 1 1 К $ $ I I I I t 1
ОДЈЕЦИ НАПИСА „КОМУНИСТИ ПОЛАЖУ ТЕЖАК ИСПИТ” — О РАДУ ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Y ДРЕНОВЦУ ПНСМО ПРЕДСЕДННКА СКУПШЕННЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НОВЧАНА НАГРАДА — МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ДАВИДОВАЦ МААО СЕАО A УСПЕСИ КРУПНИ | ЈУБИЛЕЈ ПЧЕЛАРСКОГ ДРУШТВА „ГРЗА” ИЗ ПАРАНИНА СТОДЕЋЕ СА ПЧЕЛОМ На основу члана 114 Закона о јавном информисању СР Србије молммо вас да у следсћем броју вашег листа објавите мој одговор у вези објективних оце на. тврдњи и неистииитих чин>е ница у чланку под називом КО МУНИСТИ ПОЛАЖУ ТЕЖАК ИСПИТ на осмој страни од 19. ссптсмбра ове године. Сувишс је с.мела и уврсдљива тврдња да садашња Скупштина месне заједнице у Дреновцу ни је изабрана на демократски начин. Ова оцсна временски зака снсла — после две године од ив бора Скупштине месне заједни це изречсна у разговору вашег новинара са групом чланова СК гголико ie чуднија што ie изре чена уз учешће садашњег шефа меоне канцеларије и секретара ООСК Миладина Јевтића. У вре ме избора Скупштине- садашњег сазива чији сам ја председник. друт Јевтић је као шеф месне канцеларијс присуствовао избор ном Збору од око 400 људи и као стручно лице читао прописе мз службештх листова тумачећи изборну процедуру. Том приликом није рскао иишта о недемократичности поступка избора пли било каквој незаконитости. Твршггп то без осећања одговор ности за јавну реч две годиие после избора, да сам на недемо кратскп начин изабран. а истовремено се жалити новинару да нско жели да поједине чланове СК днскреднтује не може да мде заједно. Предссдник сам Me снс заједнице први пут, изабран на јавном збору и не ради сс о никахвом мо.м трећем мандату каб председник.. Желео бл да знам ком јс то Закону противно? МоЈа је функција волонтерска а јсдан сам од оних десет чланова сазива у нашој ООСК који живи само од пољопривредс. По класификацији вашег новинара. припадам на жалост ,,пољоприврсдној маљини" у ООСК Дрсновац. која иначе броји 37 чланова. Матернјалннх мотнва да окупљам пеку групу људи око ссбе да бих сачувао свој по ложај пољолривредника. немам. Нс знам који би ме друти ин тереси терали на то после 35 го дина чланства у Партији. Није ли обрнуто? — покушај групног форумског рада у ООСК. Тврдња да је ООСК са новим се крстаром одржала дванаест сас танака на којима се расправља ло само о текућој проблематици у Месној заједницм и међул>удским односима показује да руховодство организације жели да се бави пословлма Месне за једнице. и да је држи под својим патронатом, што очигледно не иде. јер одборници то не лрихватају, па због тога и дола зи до несугласица о којима се говори у чланку вашег листа. Колико је покушај Секретарија та организације да се постави у улогу власти на линији идејних опредељеља СК, треба да оцени нско други. Нетачна Је и произвољна оце на о раду Месне заједнице. да се наводно због самовољности групе окр мене касни у неким радовима (асфалтирање путева. увођење телсфона и реконструк ција електро мреже) и да he ко штати село вишс од стварне це нс. Одлукс о извођењу радова. потписиваље уговора тражење помоћм од Општинске скупшти не за убрзање градн>е није доиела никаква група већ Скупш тина месне зајсднице, које сам ја настојао да спровсдем у дело како сам најбоље умео. Ове мзмишљотине о поскупљсњу ра дова изречене јавно сигурко ни cv срачуизте на подизање нечи јег утледа. Њихову тачност мо жв овако да провери веома лако,’ код ■ организација које изво де радове. Истипс ради треба навести да је асфалтираље пу_ тева завршено пре пет месеци. додуше са малим закашн>ен»ем, али нв због Скупштине месне заједнице всћ због оттштих теш Мвавди 7 коћа обезбеђен>а финансиЈских средстава, која су са муком у задњи час добијена путем кредита уз пуну подршку Општин ске скупштине и личног ангажо вања њеног председника. Месна заједница има другачи ју оцену о успешности рада на ше Зе.мљорадничке задруге. He побитна је истина да је задруга постала трговинска органи. зација. и у условима монополског положаја пословања са ве штачким ђубривима, средствима за заштиту биља и другим репроматеријалима потребних пољопривреди и доста је успеш ио радила. Међуггим. о некаквом унапрсђивању пољопривредс и сточарске производње не може бити ни речи. Око тридесет хектара плодлог земљиш та јс запуштено, пољопривредни-ци схватају да се апели за об раду сваке стопе земље не упу hyjy само њима. Некадашњи ма шински парк (дванаест трактора и више других пољоприврсдних машина) је распродат. Од богатог машииског парка задруга је набавила неколико камиона ко је користи за пружање шпедитерских услуга Фабрици стакла у Параћину, раниЈа сточпа шта ла је претворена у магацим ко ји се издаје Трговинској органи зацији „Просвета” за складиште н»е тапета. Поред ових ружних ствари које сам ја изнео у свом одговору и ваш новинар v поме нутом чланку, има пуно позитивног и успешног у раду нашег села, a то је постигнуто широким ангажовањем већине пољоприврсдника и свих радних људи социЈалистички опре_ дељених. Надам се да he ваш лист неком приликом писати и о томе. ЖИВОЈИН МИЛАДИНОВИ^ прсдседник месне заједницс ТАКМИЧЕЊЕ Y ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ ТРИ НАЈБ8ЉА IlKR^a Ф Победници у производњи пшенице су Бранислав Аранђеловић, Александар Савић и Миодраг Аранђеловић, пољопривредници из Параћина Y новембру прошле годаре Општинска конференција ССРН у Параћину локренула је такмичење у производњи хране, са акцентом на актуелне културс: пшеницу шећерну репу, соју и сунцокрет, у коме су право уче шћа имале све месне заједнице, пол>опривредне организације и индивидуални пољопривредници, наравно, ако сУ испуњавали услове из правилннка о так мичењу. Међутљм, за такмичење се прпјавила само једна пољоприв редна организација ООК „Пара ћин", однсно 67 њених коопера ната, и ни једна месна заједни иа. Највеће интересовање влада ло је за производњу пшенице, знатио слабији интерес показан је за шећерну репу, док за cojv и сунцокрет скоро да није ни било лољопривредника који су хтели да се такмиче у овој про изводњи. Такмичарски одбор предложио је организатору да прву награду у производњн пшеннце ПРОМЕНА ОБЛИКА Цртеж: С. Здравковић Изградили мост и регулисали корито Грзе, асфалтирали и уредили у селу улице • Најлепши Титов гај • Све друштвено-политичке организације као једна Породпци октобарских navреата. која се нз годлне v го дину повсћава. придружује се и Месна заједница Давидовац. односно житељи овог равнпчарског села. с.мештеног уз ушће Грзе v Црницу. Неколико година уназад Давидовал постиже изванредне рез/дтате. без много хвале и наметљивости, тнхо и предано. како доликује вредним љодима Посебно снажан прежрет гчнњен ie v комуналној изградњи, vpebeibv села и развоIV социралистичких дрг-штвених односа на сепу. ШЕСТА ИЗЛОЖБА ПРИПЛОДНЕ СТОКЕ И ПОЛзОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА Y СТРИЖИ РАДИСАВ СТАНКОВИЋ О Y конкуренцији крава за најбољу проглашено је грло „Биља” Радислава Станковића из Стриже, а за најбољу јуницу грло „Борка” Миодрага Јаћимовића из Ратара © Џпновска репа Радосава Марковића из Ратара тешка 18 килограма © Главица купуса Бранка Богдановића из Стиже— чудо невпБеио додели Браниславу АранђеловиНу из Параћина, који је заје сајао три и по хектара сорто.м „Југославија" и постигао т.росе чан прлнос од 7511 килогра.ма по хектару. Друга награда припала je Александру Савићу из Параћи на, који је имао просечан принос од 6520 килограма, а трећа Миодрагу Араи1зелови11у, са просечним приносо.м од 8163 килогра.ма по хектару. Победни ци.ма биће уручене награде у вредностп од два и по, два и милнон старих динара. О победницима у производњи шећерне репе знаће се после ка.мгЈање, када се резултати сре де. Са новом сетвом пшенице по чшве и ново такмичење, и организатор је прсдузео мере да овога пута број такмлчара byде већи. како би такдшчење и.ма ло пуно оправдаље, а приносн били већп. што ie и циљ акције. М. Д. Истерам пугника у босом стању. Покажем ссби, иокретни * нризор и занесе.и мисао, кроз бсло. 111та је изнад? Купа. на длану, очупане алејс. Господарим једном, само док сам у њој, Истрчим, зар нисам у босом стању? Свстлана Паннћ Y tokv прошле године Месна за^едница Давидовац инвестнрала јс 310.000 динара v изградњу моста преко Грзе Једна од већих инвестиција овог малог села no 6poiv становника ie и изградња, реконструкција и асфалтирање ули ua v селу. У tv сврху из самодоприноса ie издвојено 773.200 дннара. Регулација корита Грзе. такође. се наметала као потреба. Y сарадњи са регионални.м СИЗ-о.м водопривреде. Давидо * вчани cv уложили 110.000 динара.. Из године у годину квалитст приплодних грла се лобољша ва. а посебно радује што су ју ннце као под.младак сточног фонда у општнни Параћин изузетног квалитета и све до једпа је проглашена за прву класу. To је посебно наглашено и у образложењу гЈредседника оцељивачке комисије на овој из ложби др Небојше Азањца, из Инстатута за прн.мену науке у пољопривреди у Београду. Оцењнвачка ко.мисија је заи ста имала тежак посао. На кра ју се, ипак, одлучила да назив шампнонке у категорији крава понесе грдо „Биља” Радисава Станковића, нз Стриже, која је у друтој лактацији дала 4 хиља де и 72 литара млека са 3,/8 процената млечне масти. Y кате горији јуница назив најлепше понело је грло „Борка” Миодра га JaiiHMOBHha из Ратара. Hope кло му је стопроцентно, а млеч ност мајке врло висока. Награ да за најбољу краву u јуницу у висини он 12 и 6 хлљада дина ра најбољим одгајивачи.ма уру чује „Имлаз" из Зајечара. Траднционална изложба ратарсклх производа ове године протекла је у знаку Радосава <Марковића из Ратара који је изложно два корена сточне ре пе тешких ито 18 килограма. Ди вовска главица купуса, изведен ог порекла „српски мелез" у ст рншкој селекцији, производ )е Бранка БогдановиИа. Пољопри вредник Борнвоје Савмћ ‘имао је кромпир сорте „дезире” који је привукао нажњу- лрисутних посматрача, а Милутин Митнћ из Стриже приказао је паприку стришке селекцијс под називом „моравска’’ која је кзос тала чувена на пољопривредно.ч тржишту. Да спомене.мо на крају и ус пешне колекције лрнплодних свнња и 'оваца које су такоВе оцењене високом првом класом. Изложба пољопрнвредне ме ханизације и овога пута заинте ресовала је пољопривредне про извођаче из нашс околлне. Дру гог дана, у петак 5. октобра у хали спортова доделлнс су наг раде излагачима и одржана су два гЈредавања на актуелне теме. М. Д. Y току прошле године vcпешно ie изведена и акција „88 стабала за друга Тита”. Засађен ie и уређен Титов rai, који спада v најлепше vpebeне v сеоској срединн. Да би се све ове акције нзвсле мештани Давндовца су се договорили н завели месни самодопринос пре неколико година v висини од 15 одсто из пољопривдеде и 4 одсто из рад ног односа. Из тих средстав? углавном ie финансир-nia сва досадаидБа активност месне заједвице. Али Давидовчане не красе само ови успеси и оезултачи Треба нагласити и добру активност свих друштвено-политичких структтра v Скуттштпни .месне заједннце. Стална акшв ност v „Сусрети.ма села". затим ангажовање око Аеромтггинга, акције на пословима општенародне одбране и друштвене са мозаштнте. сонијалне политике, јачању делегатоког система. Физичке к\'лтуре и тако даље. Једна од последљих акцнја Koia ie v току» већ на старту показује да he коначни резултат битп изванредап Наиме, ради се о изпрадњи споменика палим борци.ма, за Koiv се при KvruBajv средства радних људа и грађана, уз широк одзив мештана. М. Д. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СВОЈНОВО IСВ01Н0ВУ HEIN Н010 Спо.мен трг у Својнову биће завршен три месеца пре почет« ка. Наиме, у пројекту Прве стамбенс задруге „Шумаднја” нз Бсограда. стоји да је рок за почетак радова шест мсссци. Ме« ћутнм, Својновци су стартовали 5. августа и 17. новембра спомен трг палим мештанпма у балканском, првом и другом свстском иату биће свечано открнвен. Ha простору испред Дома кулчуре затекли смо мајсгоре и граБане Својнова како поплочавају последње метре спомен трга, који ће својо.м симболико.м садржати захвалност свим изгинулим cyrpabannMav вечннм борбама за слободу v балканским ратовима. првој и другој светској војни, простор који ће бнти и погодно месго окупљања о.младнне. радних људи и грађана. адеквагно за све културно-уметничке лрограме и прбјекте масовнмх снсн ских извођења. ПроЈекзт за спо.мен трг урадила ie Стамбена задруга „Шумадија". одпосно to ie поклон мештзпнна Радивоја СгоЈковић“ pvководиоца ове органкзатпе. Радовима руководи млади архнтекта Милисав Матић из Рашевицс. — Колико ћс овај пројекат тачно да кошта још не можемо да кажемо. Али уз добровољан рад мојих cvrpabana, V3 помоћ v материјалу. одиосно коики за подлогу од стране општине. уз добровољну матеу ријалну помоћ грађана н по моп Земљорадннчке задруге. '• Централна прослава почиње 12. октобра изложбом „Сто година пчеларства у Шумадији и Поморављу” у Хали спортова Давнс 1882. године у Параћину је формирана Воћарско- -пчсларска задруга. До данаш њег дана ова организација која сада носи зван-.гчан назив Друштво пчела »Хрза" iniie мењало свој циљ — унапређење пчелар ства, оспособљавање пчелара и постизање што бољих резултата у овој области. Ове годнне пчелара „Грза” о бележава стогодишњицу свог постојања. Централна прослава почиње 12. октобра у 12 часова отварањем изложбе ,.Сто година пчеларства у Шумадији и По.морављу". После подне, Пре дседништво Савеза пчелара Ср бије одржаће своју редовну сед ницу, након које he бити изве дена свсчана академија. Сутрадан, 13. октобра примље но је предаваље за пчеларе ,.О болестм.ма и непријатсљима пче ла" које ћс одржати професор Мирослав Лолин, а затим ћс др Богољуб Константиновић говори ти о сво.м шампионском искус тву. Y недељу, 14. октобра биће оргаиизовани разговори пчелара на тему личних искустава у га јењ упчела, а онда he гости и учесници прославе обићи околи ну града. М. Д. »Поточанка" н помоћи CYBHOP, коначан износ биће мањи од цане предвиђене пројектом, каже Милутин Бркиђ, предссдник Скупштине .месне зајсднице. — Одзпв хфађана за obv наiiiv акиију ie изванредан on са.мог почетка. Расположсње Својноваца за нове акције. такође. ie на висини. тако да се надамо да ће Својново vckopo добити нови лик. Намсравамо да гредимо школску зграду и адаптирамо ieflHV просторијг за дечију трпезарију. На дому културе извршнће.мо адлптаnniv, a v плану ie и поапзање ioiu јсдног спрата на комс lie бити смештене просторије за амбуланту. месну заједиицу и за друге одговарајуће потребе, рскао нам ie Милутин Бркпћ, позвавшн нас да 17. новембра присуствујемо свсчаности поводо.м открпвања спомен трга v Својиову, на дан када cv 1914. године две стотппе .младпћа и мештана Својнова отнnum V иародно-ослободилачку
ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА ЧЕТВРТИ ПОХОД ПИОНИРА „СТАЗАМА СЛОБОДЕ” „ТАШАНА ОТВАРА СУСРЕТЕ • Десет дана празника позоришне сцене • Премијерно извођење представе „Мрешћење шарана” 30. октобра од стране параћинских глумаца TAKO СЕ ВОЛИ ДОМОВИНА Овогодтпнњп Сусрети позоришннх аматера почпњу 13-. октобра. Светла параћинске позоришне сцене упалиће се прво за аматере из Врања, ко ји ће се ово.м прнликом представитп Станковићево.м „Ташаном”. Уторак, 16. октобар резервисан је за Аматерско по зориште из Параћина и представу „Вашар у Тополи”, а четвртак, 18. октобар за „Сумњиво лице” у нзвођењу Народног позоршпта из Крушевца. Ваљевско Аматерско позориште гостује 20. октобра са представом „Колубарска битка”, a Академско културно-уметничко друнштво јтз Београда 23. октобра извешђе две представе. На тргу Бранка Краманови ћа почеће у 16 часова „Фарса о адвокату Патлену” (оесплатна представа), а гвече београдски глулгцп ће се на сценп па раћпнског позортппта предста вити „Невидљнвом руком”. Ђачко пољанче — ХЕРОЈ БРАНКО — ИМЕ КОЈЕ ТРАЈЕ Хеј ти Бранко, храбри друже, iuto погину за слободу, ти си много помогао нсиаем драгом народу. To оловно ‘Смртно зрно iuto ти живот млад одузе, због њега су проливене многе топле, крупне сузе. Сваки херој к’о и Бранко iuto свој живот храбро даје, за слободу ,нашу цветну, то је име које траје. Елшлија Станковић, V-3 О.Ш. „Бура Јакшнћ” Параћин ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА СЛОБОДЕ Парађин, град је мали, октобарске дане слави. Сећања су пуна 'nature, на те дане прошле, Четрдесет година је прошло, од како је ослобоћење дошло. Сад се свуда песма tutipu весели су пионири. Мнлош Томнћ. V-3 О.Ш. „Стеван Јаковљевић” Параћпн ОКТОБАРСКЕ СУЗЕ Црвена је кап октобарске сузе. Та суза даје знак и сећање па ратну годину четрдесет и прву. Тог крвавог октобра гинуло се за слободу немо. Те сузе, сузе гуге и немира, текле су уз песму ултссто јунака. Док су октобарске сузе текле низ бледа лпца јутословенског народа, из уста су текле овс речи: Моратс тећн октобарске сузе морате тећп јер се гине за слободу’ Лндија Михајловнћ. VI-1 О. Ш. „Стевап Јаковљеннћ I Параћнн ,,Вук Бубало” у нзвођењу Аматерског позоришта из Прн једора на репертоару је 25 октобра, а одмах сутрадан гостоваће Народно аматерско по зориште нз Кикпнде са представом „Виктор «ли деца на власти”. Поред ове представе глумци пз Кшсјгндс одиграће 27. октобра Ji „Ујка Ваљу” док је 30. октобар резервпсан за параћпнскс глумце који ће се представпти „Мрешћењем шарана”. Љубтгељп позоришне у.метности нмаће прилике да десет дана ужнвају гледајући најно * впја глумачка остварења аматера из разннх градова Србије. Напоменимо, да свс представе почињу у 19 часова и 30 мннута и да сс карте могу добити на благајни Позтришта. С. Ј. 13. ОКТОБАР Тринаести октобар ове године је јубиларан, јер прослављамо чстрдесетогодишњицу ослобођења нашеггра да н околине. Пре четрдесст година у Параћнну су билн Немци. Мучили су и убијали народ. Протеривали су их нз својих кућа. После ослобођења лочела јс нагла изградња града, индустрије, школа. Мој град је сада много изграђен. Има четири основне школе. Од тога су три нзграђене у послератној из градњи, као и Цснтар „Бран ко Крсмановић”. Има и фабрика: Фабрика штофова, Фабрика стакла, Фабрика бомбона, Фабрнка цемента, Фабрика аднтива, Фабрика текстилннх машина и друге. Наш град јс за овкх четрдесет годнна сасвим променно свој лик. Наш град постаје важан културш! и нндустријскл центар у ово.м делу нашс земље, то јест у Поморављу. ' Као н сваке, тако н ове, јубнларне године, наш град прославиће ногим радним победама, а лш ученици већим залагањсм у учен»у, да би нашнм знањем далп поклон нашсм граду, и домовини. Весна Борђевнћ, V-3 ОШ. „Стеван Јаковл»евић,‘ Параћин СЛОБОДА Tax ратних четрдесетих година бала је одлучна борба партизана. Борили ‘су се за слободу, да мирно лете нтице и расту ‘мирисне љубичице, да се вијоре заставе наи^ да ауне оваца буду паше. Армија над нама да бди и свако дете да мирно спи. Љубав и сунце да нас греју, веселе песме да се певају. Слободом да се поносимо, Титово име да носимо И зато, нека сва деца буду сита, и сви нек имају no једног Тита. Маја ВеличковиВ, V-1 О.Ш. „Стеван Јаковљевпћ'1 Параћин I • Свечани збор у Основној школи ,,БуРа ^ак’ шић” • Никола Стојаковић, представннк СУБНОР говорио пионирима о славним данпма наше револуције и улози најмлаБих у њој 9 Маршрута Здруженог пионирског одреда „Бранко Крсмановић”: Параћин — Буприја — Крагујевац — Топола — Аран15еловац — Параћин У основној школл „Ђура Ја шкић" 24. сспте.мбра на свсчано.м збору формнран ic здружени пионирски, одрсд „Брапко Крсмаиовић”, састављсн од дслсгација свлх плонлрсклх одрсда лз нашс општлнс. У ту част школа до-маћлн припрсмлла је програм; а збор пионира поздравло јс Нлкола Стојаковлћ, члан Општлнског одбора СУБНОР ЕвоцираЈући успомсне на славне дане наше револуције, и месту л улозл најмлађлх у ПОСЕТА НАСТАВНО-РЕКРЕАТИВНОМ ЦЕНТРУ НА ГРЗИ АЕКЦИЈА ИЗ ПРИРОДЕ 9 На часу са ученицима трећег разреда основне школе „Момчило Поповић” © Историја на извору 9 Седам незаборавних дана остаће трајно забележени у листу „Младост” Првог ссптс.мбра Грза јс у своје наручје примила трећакс параћпнских редовнпх школа. Смсњлвале су се смене свакмх седам дана. Богатллл су сс маллшани знањем л радостима на јужнокучајсклм пропланцлма. Раскошни јсссн.и дани ллчллл су један нд другог. Једног так вог сунчаног дана и ми смо се придружили маллшаиима, да осстлмо како сс учс лекцлје лз прлродс. Змлјоллка колона крстала се путсм порсд рекс Грзс. Трсћацл основнс школс „Момчило Поповлћ — Озрсн" са учитељима, Бранком Аранђеловић, Милосијом Снмић. Надо.м Маринковић, Веспом Длмитрлјевић и Драгољубом Гајићем иду па час позпавања друштва. Цил> је спомс нлк Параћлпско-ћупријскс чстс. Путем се утврђује градлво из математике. Мерс н растојања утврде сс на ллцу мсста всома брзо. Брвно нз књнга н илустрација постају стварност. Помало са страхом, а вишс знатлжсљно са пуно одважностл корача сс прс ко њега. Опет сусрет са нечнм новнм. Ова чудна колона налшла јс на кошнлцс пчсла којс су их подсс тллс на речи из уџбенлка познавања прлроде. Како жлве л радс ове највреднијс зајсднлцс лспрлчано је бсз мното рсчл. Погледом се више сазнаје л бр жс памти нсго речлма. Тако се учи историја На просторној ливади споменик. Поносно се уздлжс пут не ИЗЛОЖБА Y ЗАВИЧАЈНОМ MY3EJY МРТВА ПРИРОДА У СРПСКОМ СЛИКАРСТВУ Тринасст дана, тачнијс ол 25. септембра до 8. октобра, За впчајна музеј бно је домаћин изузетно вредннм слнкама. Наи ме, 26 експоната из збирке -Народног музеја из Београда изло жено је овом приликом у Гале рији н љубитељи лпковне умет ности имали су ретко задовољ ство да уживају у легЈоти слика са темом, ,имртва природа" и да се сретну са најсминентнп * јим представнтгцпма српског слнкарства од 1900. до 1941. годпве. Гледајућа те прекрасне сли ке преглуне лирпзма и лепоте, отима сс уздах усхићења. Како и не би када се гледају слнке Ипавдв 8 НОБ, Нлкола Стојаковлћ је наг ласло да л данашља млада гснсрацлја трсба одлучно да водл своју блтку за што бољс рсзул татс у школл л за развијање братства л јсдлнства, јсднс од нашлх највећих тековлна. Одред „Бранка Крсмановић”. a послс пригоднс свсчапости, крс нуо јс на марш. Првл застој oiio 1е трг Брапка Крсмановнћа. одаваље поштс л цвећс на спомспик. првл сусрст са нсториба, са звездом пстокраком ко.ја јс блла путоказ борцима Пара Игшско-ћупријскс чете. Тишина, минут ћутања у знаку поштс л славе попшулим борцл.ма. Бу кетл мирисног цвећа на плочу лз- руку плонлра. Тако је почсо час лсторлје коме с.мо л мл прлсуствовалл. Очл гладнс знања, свака сс рсч урезујс у срце. Онл неустрашлви длвл лз члтанкл ожлвслл су прсд мали шанима. Питања зд учлтељс от кривају многс тајнс за којс ђацл нлсу зналл. Сада знају дасу л борцл лз љсговог краја за служнл за бсзрлжно дстлњство. млран can. за слободу. Звсзда пстокрака је блла водлља за тс храбре борце, а овом под.млатку блћс путоказ у будућност. Жубори са Грзе Једна од трајнлх успомсна којс су основцл Основне школе понели ie лист „Младост”. На двадссстак странлца псснлчкл подмладак прсточло јс својс утлскс у стлх и прозу. Испрлчалп су ђаци дожлвљајс седмодне вног боравка на Грзл на најлс пшл могући начлп. Маја, Катарина, Славица, Дсјан, Ђорђе, Весна, Ивана, Иван. Јслена, Саша, Јован, Дејан, Валентина. Владпмир, Марина, Вс ра, Марко. Суза-иа и Ллсксандар имена у ллсту, само су дсо пз чете ллтерарног подмлатка. Јер, простор није дозволло да сс влшс псва и пшпе о друговањг II радостима колекпгвног живота. Свс те рсчепице ooiaeљсне илл натшсанс за себс блСтојана Аралице, Љубицс Сокић, Николе Граовца, Васе Помо ришца, Жпворада Настасијевпоа, Јована Бијелпћа Бсте Вука новића, Милана Кољовића. ilei ра Добровића нли Борс Баруха и Ивана Табаковића. Истакнимо, н то крупним сл овнма, да је за овај лзузетан догаћај у лпковном животу зас лужна „Инвестбанка" — Фнллјала у Параћину, чијн су рад ни људи имали разумевања л финансијски помогли да ову ко лекцију виде љубитељн сликарс тва града на Црници. Ова изложба јс стигла у Па раћин захваљујући сарадњи За вичајног музеја и Народног му зеја 113 Београда, која ће, како наговештава овај прва корак донети освежсње у културном животу овс средине. . С. Ј. Никола Стојаковић говори учесницима марша јом иа том значајном путу. Сус ретом са бригадлрима — гради тељнма avro-пута упознавањс са историјатом ОРА и колажом he трајна успомена пајлспшлх ђачклх дана, како млслс л осс hajy овл маллшанл, данл којл су обогаћени л походом пионл ра л логорском ватром. Дане којп су НМ ОСМИСЛИЛН 1БНХОВИ вредни учлтсљи, ваннаставнс ак тивности обогатили Јасецка Сте вановић — Миловановић и Радовап Илић. о здравлдг брингла медццпнска сестра Славица Стој ковнћ, а да сс из тан>ира свс поједе, кувартшс Дане и Луцнјас; ј. НОВЧАНА НАГРАДА СМИЉИ ЈЕЛИЧИЕ, HACTABHHKY РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИБ” са љубављу „Хвала, реч коју упућујемо само најплемешгптјем особама. Ову рсч бих најпрс упутио својим родктељима н својој учитељлци С.мнљи Јеличић. Учитсљицп која ми јс прва отворила прозор знања”. Први дан у школи. Тишн иа Јс у учионици и само се кад, кад чује шкрнпа столица. Уплашсни н inhvhvрени једно друго чекалц смо да се појави учлтсл>ица. Када је поојс краћег чекања у учиошгцу ушла жена средњих годнна, насмејана, всдрог лнца н топлих очију, страх јс отишао. Нисам ini схватио, а ова племенита жена ми Јс прнрасла уз срце. Научила ме је основшЕм пој.мовима о животу, помогла да лакше освајам многе тајне из свих области. Учио сам марљиво, онако како ме је научила учнтељица Смнља. Бно сам н>ен иајбољи ђак, а касније иајбољи математичар у опшппш. Тако са.м јој рскао хвала за све оно што ме је научила. Жеља ми Је да мо ју учнтељицу друштво посебно награди за марљивост н стрпљеност при раду са ученицима”, гласи део прошлогодишњег писаног програ.ма учесппка похода крај логорскс патрс завршен је први дан похода. Посстом Завичајног музсја. параћлнскл плонирл започелл су други дан похода. Полагање ивсИа на спомен обележја стрс љанл.м партизанима Параћлнско -ћупрлјскс чсте у Ћупрлјл блло је такођс, јсдно од места подсе ћаља на тсшкс дане лз наше прошлостл. Сусрст са здруженим плонлр ским одрсдЈгма општлнских и рспубллчклх похода л пионири ма Крагујсвца у Шумарицама на митингу ...Млр и слобода све ту" остао јс најдубље у срцу ос новаца. Оплснац. Музеј револу цијс у Тополл. обллазак Аранђеловца л разгледање Бање л скулптура, у парку, донелл су нова сазнања параћинсклм пло ннри.ма, учесницима похода „Стазама слободе’’ 84”. значајнс манифсстацлјс. која јс већ пре расла у традлцлју. задатка Александра Станпuunha, сада ученика осмог разреда, који јс оцсњен највпшо.м оцсном. Петица за љубав, награда је Александру, али и награда за учитељнцу С.мнљу. To је опо што ову жену чпни поссбпо срећном, јер седам гсксрацпја, колико их је извела за трндесет година рада, мисли као Александар. Учитељнца С.мнља Је свој псдагошки рад започела у периоду наше обнове, у послератним дашша. Раднла је најпре v Личанима, CO Нашице, а од 1955. годнне Смиља је житељ. града на Црнпцн и радник Основне школс ..Радоје Домановић”. Скромно и ненаметлшво Слшља ради у новоЈ средипи, не желећи публнцитет, али остављајући видљнв траг за собом. Учитељица Смиља Је оличење примсрног, савссног и срло одговорног радника. Код ученика развија љубав према раду >< према чо веку, а у наставно.м процссу уноси новинс, примсњујући савремене методе ина стапна срсдства коЈи.ма шко ла располаже, а ради и сама на изради нстих. Y току свог тридесетогодиш1Бсг рада овај вреднп просветни радник вншс јс пута награВивап у својој школи, а највеће наградс су јој њени ђацн, данас одрасли људи на бројнимодговорни.м радшЕм мсстима v разинм делатностнма. Крај радног вска Смиљи Је лачиИ украсиће и Трнпаестоктобарска награда града Параћина, признање, сигур ии с.мо, којс ћс доћн y правс рукс. С. Ј.
ФУДБАЛ ДР¥ГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Прва општинска лига Резудтшти: Врагтчапе — Морввац 5:8, Херој — Рлдкик 3:2, Налреаак - Јухор 2:1, Зем.мраднлх — Борац ((Б) Головима умирили Пироћанце ФУДБАЛСКИ КЛУБ ЈЕДИНСТВО, ДОБИТНИК ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ zzzZZZZZZZ/Xet' S II СПЛИТ ЈЕ НАГРАДА 4:0, Будуђиост — ство — Напрсдпк - НСК 2:1. На табелп водн бодова, а другу п зимаЈу Једииство в са по 12 бодова. Младост 0:3, Једпн- <СТ) 2:1, Радиптан земљоралнпк са 16 трсћу познцју зау. । Борад из Бошњала Друга општинска лига Напрсдак — Полет 3:2, Једкнство — Младост '(Д. М.) 6:3, Слобода — Морава 3:2, Петрус — Развитак 4:2. Нв табелн воде Полет п Морава са по 10 бодова, жок Је Слободд из Крежбиниа само за бод храћа. Међуопштннска фудбалска лига — југ КОМШИЈСКИ ДЕРБИ V последњем колу Међуогпптлнсл-г фудбалске лпге — Југ, лерби сусрет ее охвпЈао па стадиону ФК Шумаднја из Трешжвпце, коЈа Је дочекдла ком шпЈе нз рашевачке Младости. Игра два дутогодшшм рнвала одвиЈала се у граница.ма спортског полannum, али са врло опггрнм пападом л с Једне н с пруге страис. Домаћп су повелн у 23. мшцти, да би гостп у следећем мп нуту изЈедначнли • голо.м Јовановнћс«, доскорашљсг нграча ФК Шумадлје. КОШАРКА — ЖЕНЕ Јединство — Прогрес 3:0 (2:0) Стадион Јединства. Глсдалана: 2500. Стрелци: Костић v 26.. Пеливановић v 24. н Милић V 53. Судија Милинковић (Тпто * во Ужице) 9. Јединство: Богосављевић 8, МилићевнН 7, Петровић 7. Матић 6, Панпћ 7, Миодраг Милн Невић 6, Мнлнћ 7, Стефапопић 6, (Дулић 6). Мирковић 7, (Бурић 6), Пеливаиовић 8 н Костић 8. Играч утакмице: Богосављсвић. Ппроћакпн су од првог трекутка стл. валп до знаља да лпдера првенства не респекгуЈу. БазпраЈући своју пгру на брзпм контраналадтсл у два паврата су прошлп кроз, у то време, јогп не. Једкнство 862 ПКВ JYMKO 8 6 0 Падилулац 851 Лемннд 8 4 2 МИН Јастребац 5 5 0 Младост Железнпчар Металац ФАП Шумаднја Прогрес Рсмојгг Слога Тлмочаннн Дннамо Јагодпна 8 4 1 8 3 3 8 3 2 8 3 2 8 3 2 8 3 1 8 2 2 8 2 1 8 1 2 8 2 1 8 0 2 0 15: 3 14 2 15: 8 12 2 14:12 11 2 12: 7 10 3 12: 7 11) 3 12: 8 9 2 11:12 9 3 15:1! 9 3 8:13 8 3 3:10 8 4 12:14 7 4 6: 9 6 5 7: 8 5 5 6:13 4 5 12:18 5 6 5:13 2 НДУНЕ НЕДЕЉЕ: Шумадпја — Палилулап. Металац — Јастрсбац, — ПКВ JYMKO — Лсмиид, Прогрсс — Слога, Јагоднпа — Једилство, Младост — Днпамо, Тнмочанин — Ремонт, Желсзннчар — ФДП. Кад су судије н противнмци I Параћпн — Елап 65:63, Параћнн — БИП 92:86, Параћин — Новп Пазар 69:71. Као што Је познато, 28, 29, и 30. септембра, одржанс су квалифпкжције за II савезпу лпгу за жене. Учествовале су екипе „Епшга” пз Прнјепо.%а, БИП-а из Београда, Новог Пазвра в Параћнва. Првог дана скипа ОКК „Параћин” no 'бедила Је Елан у узбудл>нвоЈ нгрн, п победннк је одлучсн у послсшвчм секулдма утакмпце. Другог дана противнлк „Пар«ћину" била јо фаворизоваиа екпаа БИП-£, нз Бсограда, у којоЈ игра нско.-шко бнвпшх играчпца Звезде и Партнзана. Међутпм, дево *же тренерч БОЖЕ БОРБЕВИПА пружиле су Једну <<д сво Јнх најбољнх игара на турннрг, тако да Је у 15. Аптнуту другог оолувремека раздика нзноснда 16 поена у ч>ихову корнст. Последњег дана турнвра састале су се две нелоражснс екнпе, Параћина и Новог Пазара, тако да су one одлучнвале о новом члану друге савезне пиге. На жалост, нашс дево|ке ннсу нмале прогнвника са_мо у скипи Но. вог Пазара, веђ и у необ]ектнв>гп.м судиЈама Дулевнћу нз Чачка и Јоаани. аићу нз Бсограда. Онн су обилш.) no. мог.та скини Нобог Пазара таао да су за времс, а н после утакмнце нзвиждами од објектнвно лазареватае публнке. Својим тендемциознлм суђс. н>см пстжкао се судија Јовановнћ. ко. Јн Је у послсдњем иииуту свнрао фаул кашгхену Всснн Петровнћ, у на. паду, када Је била у аозициЈв да no. стнгнс кош, то Је био њен аетн фаул, a понпо Је скмпа Llapahiuo нзаш-ia из бонуса Новопазаркс су нзводиле два слободна бацања, иоститлс кош п то Је био крај утакмнце. Завршсгак утак ммце дочскале су са сузама у очпма нвшс дсвоЈкс. Екида је у првенству ло стигла CBJix 14 аобеда, две у квалнфнкадиЈама к изгубила слмо једну са два поеиа разликс од моћника од коЈег п овај спорт није заобнђеп. За скипу ОКК ..Параћин" као н аа н»еиу кошаркахиицу ВЕРИЦУ ЈАПКОВИГ> остаје утеха да је проглашена га нлЈболу играчиау гурмлра. Ла оно што су показале гоком члталог првеи. ства п ова трж дана квалифн:аацнје, све дсвојке заслужују честнтке, a то еу: Весив Пстровић (капнтен), Веркца Јаиковић, Бесна СавнВ, Блаженка Јо. вановић, Љпљана Антоклјевић, Сне. жана Петровпћ, Маца Слмпћ, Јасмн. на Cpcjifh, Емнца Мплошнћ, /bn.-baua Младеновпћ, Мнлена Жпвковнћ, Аасксина БорБсвић н Зорица ГашопИ. МУШКАРЦИ ТРЕБИ И у иушкој конкурендијн екппа ОКК „Параћлп” постигла Је пзван?едан успех, пласпрајући се на rpebj ме. сто. Ycnex Је утолико већп када сс зна да су иза наших кошпркаша ола. снрне екнле Чукарлчког, Старог Града, Смедерева, Пржаревца н других. ОваЈ пласихн омогућио је еккпн да се пла слра у вншн раиг такмичења (Српску лигу). Ново првенство почмње оећ 21. октобра, тако да екипа неће нматл нн иало одмора. ОваЈ ранг такмпче. ња захтсва ашие рада п одрнцаља, a' плодови таквог рада донећс н резултате. М. МилошевиГ1 Стрељачки турнир за Дан артиљерије, седми октооар ШГОФАРЦИ (ШЕТ ПРВИ На турниру у част Даиа артпљс |с у оргаиизацнји Гарннзона у Нуп риЈн, на комс Јс учествовало лрско 2<| скнпа нз ћупрнјс и Парвђпнз, прво место у вкипном плжс.ману ваузели су стрслин ИВТКТ „Брап. ко Крсмановић" са 214 кругова. На овом ry'Pm,PY> м» коие се rabaло воЈннчком пушком зростав 3x10, ггрелцп нз СФ€ бнлж су другопласи рана екипа. м м. срећену одбрану Једлпстм н само за. хвалујући искусном л слгурвом Бого сављевићу н.пхом шансе су npornut *. За узврат „зеленп” у геиералноЈ itpo би прсд утакмвцу у Сплиту ивсу пл_ шта опрашталп. Прорадло Је тандем Пе.пгвановнб — Костић л захм&уЈућа ■ 1>пма постчтнута су тр« гола, а не. колпко шанси иа крају левих акпија, коЈе су на жалост ненскорпшћене. пу. блпка је тоило поздравила. Костић Је први иачео мрежу Пирв. ћаниа. После лепог иеиташута кога је упутио Пеливановпћ, најпре КостнЛ штопгЈе лопту грушша и лопкиком noraba ствтиву. Y поновмкој ситуапмЈн Косгпћ всћ у следећеч трснутку са лвкоћом лостиже главом гол, први у овој CC30RW. Нграо се 43. чишз кала јс Костлћ умакао •гуварнма, та. ко да гоа-мвп МпЈалховпћ ниЈе muo друп< избор, нсго да га оборп у шес. паестерцу. Са.та се Пелпвановлћ уписује у стрелцс. Мплпћ Јс постпгао гол у 53. мину. ту, а много внтпе ол голв чначллв су iberoBH беговл на десноЈ стр inn вз коЈпх је саво врло употрвб^кв * лопте прел гол гостиЈу. Уколнко „зелслп магпина" будв радп« ла овако н нв Пол>улу изнснађс|ие Hebe бкти не.могуће. ДВА БОДА ОД РИВААА ПКВ JYMKO — ЈЕДИНСТВО 1:2 (0:1) Још Један ол рнвалв. ппЈачана екн. па Вра1клнппа, претенлент wa прво ме. сто, положпо Је оружЈе. Y нгри која |е пдутлевнлв вптое од 5000 гледа.'1аиа па сталиону у Врању, Мнодраг Мнлнћевнћ п Милпћ постиглп су головс icojri су лонелн внше on лчс кпваног — па врућсм терену осгоЈилг« су дпа бола, |ер 1с Бпгосављевпћ при. .мнч спмо |елан гол. Опо тто нас 11а|вк>ис ралује, то Је нспрестано лобра игра ..зелене чете" Kola |с нз осам утакмниа осво|нла 14 бодопп, бсл иједног пораза н са само трн примл>спа гола. МАЛИ ОГЛАСИ М. М. ПродаЈс.м кућу era помоћним лграда.ма. Упитати на телсфон 51-856 сваког дала од 14—18 часова. Продајем xyhy у Параћппу, улп. пп Макскмв Горког 43. Једап дсо одмах уссљпп. Упитати на телефон: 51-403. Атанлцковнђ. Продајем плац од селам арн са кућо.м на п\ту премв Мнриловпу. Телсфон: 51-606. Параћпн. Охрндска 25. Продајем плап ед гаест арв. ез помоћном зградом, оз.мах усел.нвом у стршпком населу. Телефон: 54-912 илн на нме Ружпие Бркић, у.тппа Љубљанска 14, Параћин. ПродаЈем влкеидкцу са гаражом па Грзи, иа месту званом ..Пнтпто л^". Обавештсња радннм радно.м оа 6 и 30 часовп до 14 н 30 на телефон: 52-876. Раде. Пролајем н>ггву on 82 ара, на мес гу зпаном кнеселвчкл поток иа Ка раћорћевом бр.ту, логозиа за воћн>ак. ТсАсфон; 51-629. Продајем вггкенлпцу u, н.чап од пстнасст ари ва воћљаком. Велико брдо (код ТекнЈе). Обавештења ка тслефоп: 55-712. Прозајем „126 П”, производжа де цсмбар 1978. голкне. Телефон 51-626. Проджјвм АМИ I, годнт прожзвол ib« 1973. Телефон: 53 002. 9 Пролаје.м „Москвнч” у вознпм ciaiby, рсгпстРоглн. Може с* виде зи прскп пелог злна у ЗелеигорскоЈ I (нза Болннцс). * * * Прола|см чупнчкн стуб — плпчу ра.чио, грпфомон, касетофон) <х25 Mill марке „Фплнпс", ленд пест \л< irioiia старих лнпара. Телефон: .’3-317. лосле 17 часовв. S Најбоље образложење о $ успешиости фудбалског клу i ба Јединство у овоЈ и про- $ гплој и делн.мично предпро- $ шлоЈ ГОД1ПШ, сваке недеље $ може се наћи на ступцима $ штампе. Таква сернја побе- $ да у Другој српскоЈ лигм $ — Југ, није давно забелс- $ жена. Када се о овоме при- $ дода од осам утакмица и $ ос^м победа над тимовима $ међуопштинских лига, па $ до тузланског прволигаша $ Слободе, закључак је Један: $ Јединство је високо проне $ ло перјаницу спортског Па $ раНина по Југославнји. $ Кад фудбалсри добро нграју, постижу голове, рада су бодови. A наг кад н Фудбалери н управа Клуба добро обављају своЈ посао, онда је нормално да се цео Купујем јелнособан илп лвособан стан у Пзнчелу. Тслсфон: 56-864. ДаЈсм часове математике. Телефон: 51-434. ПРОДЛЈЕМ осЈечкн плуг. пов, не лштребљавпн. Може зв НМТ 539 н 540 н ibR.ua слгтчпе арлкторе. Цеив 10 хилада динарв ,|ефткнм|е нсгоу продавнкпн. Тсаефоп: 41-927 нлн 52 908. ОглапЈаввм иеважсћим свезочалство о завргпном осмом раарелу основне школе „Бгра 1вкшић" у ПараНнну, пзлато на име Зорана Мпло Јковића. Оглаптавам неважсћпм сведочапство о заортеној осмогозишлој пгко.ти на нме ИпаРа Сггфаиопнћа издато у ОШ „25. мај” у Поповиу. Оглагпааам неважећлм спеАОчаН’ ство о заврптној осмогодишњој птио.чп издато прп Радничком Vr«- верзитету на пме Слободана Manoj лс-вића нз Параћина. Оглаптавам лсважећлм евезочанство о завртенгех гпест разрсза ос нлвне птколе ,,25. маЈ” у Попомцу. вллато на пме Мире Лазнћ пл Б\- љана. ОгАвшавам невангећом разтгу кн-и жшгу нме Мнллце Слмнћ. улнца Дрварска бр. 10. пзлато при Скуп шттпп! оппгтнле Парађнн. * * * Оглагаавам неважећом рвпну кн.и жнпу, излату прн Скупшттт опniTinie Параћнн, на име Зорипе Бо Ж1Ш0ВИћ. * * * ПроддЈгч кућу (лнособан копфоpan стан) на плапу од 5 ари у улкан Сннђелнћева бр 14. За шнра о6авеппс1>>з обратптп се на телефоц 36*914 Бокнћ. град заинтересује за н>их, a последица тога је и Диплома Скупштине општнне Параћин, — Наши успеси, успеси на терену и у раду Клуба јесу плод залагања људико Ји моментално воде фудбал ски клуб, али у многоме .мора.мо да захвали.мо и они ма који су пре нас брипули о Клубу, нстиче председник Фудбалског клуба Јединство Мио.мир Миловановић. Незаобилазна у ово.м трепутку славља снгурно Је и гренер Мо.ма То.мић којн води him у овом најуспешнијем перноду. Прошле године прво место Је из нефудбалских разлога отето Јединству. Најсећи успех у исторнјп Клуба којн је основан далеке 1923. године, пласман у осмнну фннала фудбалског Кула Југослави је схваћен ,|е као награда. Јединство ћс наступити на Пољуду, на иаше.м наЈлепше.м стадиону, протпв једне од науспешннјих екипа, чла на велике четворке — Хајдука. Више није важно хоће ли се „зелени” из Сплита вратитн као победници или поражени, јер је огромна заслуга што се име Параћипа по доброме надалеко чује. He преостаЈе друто ништа него овом невеликом колективу пожелетн много пеха н у даљем раду. усМ. М. Рестооан супеомаркет Нишна ii Изванредан асортиман јела са роштиља н осталих специјалитета, (по претходном цоговору за веће групе). Нови ресторан са пријатним амбијентом и љубазно особље учиниће да се и ви, ваши пријатељи и пословни партнери осећате као драгн гости, јер нам је стало да нам опет дођете. Организујемо прославе, годипгњице. Ваше је^да позовете број телефона 56-794 или да лично дођете, а све остало је наша брнга. ОД 1. ОКТОБРА ОВЕ ГОДИНЕ Иове каматне стопе Основна банка .Југобанка” — Параћин од 1. октобра 1984. године обрачунаваће нове каматне стопе својим штедишама на орочсие дтшарске штедне улоге п то: — На наменски орочеии штеднн улог преко три месеца 47 одсто — На наменски орочени динарски штедни улог преко 12 месеци 52 одсто — На наменски орочени динарски штедни улог преко 24 месеца 55 одсто Уколико орочпте најмањс 100.000 динара преко 12 илн 24 месецц можете захтеватн да вам камату обрачунавамо н плаћамо свака трн месеца па чак и месечно о чему ћемо закључптц посебап vroeop. Обрачунатом ка.матом за прстходнц месец можете располагатн на један од следећих начина: — опшпшско.м упутницом — прско благајне Баике — преко штедне књиж1<це — преко тскућег рачуна ДОБРОДОШЛИ Y OCHOBHY EAHKY JYTOBAHKY ПАРАНИН
ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „ ПОПОВАЦ gUbtlka. Cementa ^)врвоас t»d ^acacina. честитамо 13. OiiTjjAP ДАН ОСЛОБОЂЕЊА 40 ГОДИНА СЛОБОДЕ РАДНИ ЉУДИ ФАБРИНЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ПОПОВАЦ
> I;I ja ■ Cl To§
ИНВЕСТ БАНКД ПАРАЋИН СВИМ ШТЕДИШАМА И ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА ЧЕСТИТАМО 13. ОКТОБАР И 40 ГОДИНА СДОБОДЕ ФЕРОТЕКС ООУР П4РАЋИН S £ I I СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ПОСЛОВНИМ ПАРТНЕРИМА III II II нI I COYP „ГОША” — РО ЕМИР OOYP ФАБРИКА ТЕКСТИЛНИХ МАШИНА И ПРОЦЕСНЕ ОПРЕМЕ „ПРОАЕТЕР" ПАРАЋИН ЧЕСТИТАМО 13, ОКТОБАР ДАН ОСАОБОЂЕЊА ЧЕСТИТАМО 15 I ! 1 * IS ?s I * I1EHTAP ЗА ДЕЧЈУ ЗДЦЛИТУ „БАМБК“ ПАРАЂКН ПРАЗНИКЕ СЛОБОДЕ * ЧЕСТИТА 40 ГОДИНА СЛОБОДЕ И 13. ОКТОБАР
ПРОИЗВОДНО ГГРОМЕТНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА СА OOYP OOYP ,збликопродаја OOYP „ПРЕХРАНА’ OOYP „ИЗВОР’ ПРАЗННКЕ СЛОБОДЕ OOYP „ТРАНСПОРТ OOYP „OBYHA1 АМД „МОША ПИЈАДЕ“ ПАРАЋИН ЧЕСТИТА 13. ОКТОБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА 1ПРДЗИВЕ ЕАВБОДЕ ООУР Дрп „ПАРАЋНН"Н„3АНАТ ПРОДУКТ” I I ПАРАЂИН ЧЕСТИТАМО 13. ОКТОБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА I СВИМ РАДНИМ л»удим И ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА 1- САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СТАНОВАЊА САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА И KOMVНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ ОСНОВНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ЛОКАЛНЕ ПУТЕВЕ ОСНОВНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ВОДОПРИВРЕДУ СА СВОЈИМ РАДНИМ ЧЕСТИТАМО 13. ОКТОБАВ ЧЕСТИТАЈУ 0 и ПРАЗНИКЕСЛОБОДЕ 40 ГОДННА СЛОБОДЕ
| Свим грађанима и радним људима честитамо ПРАЗНИКЕ СЛОБОДЕ ДРУШТВЕНО-ПОИИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ОШПТИНЕ ПАРАБИН
БАНКА НАШЕГ BPEMEHA ЈУГОБАНКА ПАРАЋИН БАНКА ЧЕСТШМ0 13. 0КТ0БАР ДДНОСДОБОЂЕЊА СВШИ РАДИИ1И ЉУДИ1ИАII ГРАМВШИА (ИШПHHE ПАРАШШ ПАРАЋИН 6Б СВИМ ИУПЦИМА И СВИМ ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА ЧЕСТШДМО 13. ОКОБАР H 40 ГОДННА СЛ0Б0ДЕ (BUM ГРАЂАНИМА HAIHE (IIIIIITIIIII