14 дана 1983

година X

Библиотека “ др. Вићентије Ракић ” Дигитална Библиотека Параћин дигитална обрада Драган Бајчета ел.инж.

„ПРОЛЕИЕ Y JAHYAPY’ ГОДИНА X БРОЈ 224 Y3 ПРОГЛАС CCPH ЈУГОСЛАВИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ПРНХРАЊНВДЊЕ ПШЕННЦЕ Влажпо и топло ерсме, које је ових дана нсуобичајсио всдро за јануар, изузетно погодује првој да.чи noл>опривредннх култура — niueHtapi. Јануар јс бсз cuefe, а пшсчнца сс зслени као Стац>е па пољима, npc.ua рсчи.иа стрхчњака, јс изузе тпо добро no ову културу. Наравно, ба лшого боље из г.1сдп пшеница посејама на врсме, v omu.ua.'iHo.u року, бок је шисница касно зассјапа па добро.и путу вегесације, • Придлижава се ц вре.че прихрањивања пшенице, које he иматн двоструки значај и убрзавања раста и заштиту. Могући мразеви, односио голо.чразица која бп задесила поља не би и.иа ла ефекат, ако се пшеницана време прихрани. Произвоћачп мннера.ших ћубрива обећавају da he за сству it прихрањивање бн ти довбљно ћубрива. Како с.ио обавештенц РОК „7. јули" располаже довољним количинама ћубриеа за прихрањнвање пшенице v уговореној ‘производњи на 1400 хектара, Радна органпзација ,.Дреповац”, такоће, спре мно очекује овај период, као и „Поточанка" и „Агроскспорт". Та.чо ide год јс могућс греба одмах приступити при храњивању, док на влажнијим тсрени.иа треба сачекатц да се земљиште малр просуиш, саветују стручњаци, али.време за прихрањи вање је врло погодно. Да нодсетп.ио, план јесе ње сетве реализован јс са око 80 одсто, значи од плаОДЛУЧНО У БИТКУ ЗА СТАШИЗАЦИЈУ нираних 2800 засејано је око хектара, семенском nmeHunoAt, углавном из Завода з'а стрна жита у Крагујевчу, која нзванредно успева на нашем терену. ripen сантиметри пшенице у вегстацији обећавају. М. Д. Лист Социјалистичког савеза радног народа ошптине Параћии панав 12. JAHYAP 1983. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУТЕ СРЕДЕ ИДЕЈНА И АКЦИОНА ОСПОСОБЉЕНОСТ ОО СК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ СТАВОВА И ЗАДАТАКА КОНГРЕСА РЕААНИ ПОГАЕАИ НА ЗАДАТКЕ И ОБАВЕЗЕ © Органи управе са успехом испуњавају своју уставну улогу © Нема озбиљнијих пропуста и слабости, мада има случајева и друтачијег по нашања © Чланови Савеза комуниста у развоју делегатског система треба да пруже већи доп ринос © Предстоје шири разговори у OK СКС на ову тему © Разговорима прнсуствовао Живан Васиљевић, члан ЦК СКЈ и функционери ОК СКС и Скупштине општине © Разговори воБени и у Штофари и Горњем Видову ПрипрсмајуНи данашњу ссд СК за остварнвање ставОЕа л jr.inv на којој сс раз.матра задатака конгреса, Централпп плејна и акциона оспособље- комлтет СКС орјганпзовао јс кист ословнлх организација широку расправу v једном бро МАЛА ПРИВРЕДА СА РЕЧИ НА ДЕЛА Мала привреда о којој је последњих неколико година ettuic речено и ураћено разI них материјала, махом за I политичкс форуме, него о | целокунној привреди, не пре I стаје да заокупља све друттвене и политичке струкI туре које се баве питањи- । .ча планирања п привредног развоја. Овакав третман мала привреда добија највише захваљујућн чињеници тто су привредни гиганти достигли зенит у свом развоју и, с обзиро.и на све теже услове приврећивања, за ibttxoe даљи развој знатно су смањене могућности. Посебно, мала нрчвреда добија на значају када је у питању прилагокавање nopeиећајпма како на doAtahe.u, тако it на страном тржтиту. Изградња мањих калацитета омогућава да се онн у кратком временском раздоб.Ђг флексибилно преоријентшиу са старе на иову ј производњу коју тржиште тражи. Посебно ie питање запошљавања које све више добија димензије поли тнчког ц друштвеног обе.аежја број jedqu. Hajeehe AtoiyhtiocTn за све eehu број нсзапослених виде се у развоју мале привреде. Cawedaeajvhu такво стаIibe ствари^Комнтет за привреду Скушитине општине организовао ie дискусију на oev тему у свим месним заједницама на repiaopuju on- £ штине. У сви.ч су исказане л велике нотребе за разво ‘1 I" мале привреде, првенЈСтвено у области услужних делатно сти и затражено ie да се брже npuhe конкрстном решаeatby овог питангп. Ово с rota ‘што се до сада, -иако *јс доста времена прошло, скоро ништа није ураднло. Од лепих речи нијс се даље отишло. Да бн се копкретизовале жеље недостају реалне идеје, добрп планови и средства. Али, да је у свакој години од како је мала привреда на. дневном реду, ураћсно бар део онога turo ie реално могло, данас би Ata ла привреда представљала значајан чиннлац привред ног потенцијала опипине Параћин и сигурно је да не би био оволики број неза^ посленпх младнх стручннх људн. Одрећеним мерама еконоAtCKc политике, полазећи пре свега од фискалне, треба више подстицати развој терцијалних делатности н свих видова мале привредс, о.иогућити њено •повезпоање са „великом приврсдом", уз исгговре.иено мењање друштвенс климе која не ногодује tbCHOAt развоју. Могућности за развој мале привредс у нашој општини су велике. To је одавно кон статовано. Садашња „велика приврсда" пружа услове пратећег карактера, уз све израженију потребу удружн вања, али ц солидарности. Такоће потребе, а и то је одаоно речено ti познато, су великс. Главни правцн нривредног развоја могући су, са великом извесношћу у пољопрнвр^ди и малој прк вреди. У тим областима сс очекује даљи 'нривредни Kopatz параћинске општине, У н>ему је п шанса коју такоhe очекују незапослсни. Осгаје да сс само конкретнијс npuhe њеном peiuaoatby, односно taro сви у хору понављамо: Да *се прећс са речн на дела. ју организација СК са циље.м да се стекне реална сллка о стању л стелену оспособЈвено. стл чланства, односно основних органнзација. Y разгово14 ша којл су вођени од стране комуниста, чланова секрета рлјата 00 СК Органа управе, правосудних органа, органа унутрашњих послова и Општинске ватрргасне јединлце, а који сачшвавају једну Акцио ну конференцију, у члјем саставу је 259 чланова Савеза од око 400 запосленпх, речено је да је то онага која треоа да иуде оспособљена да буде лосллац наше самоуправне полн тике државллх оргала у љнховом демократском иреображају. Када је реч о њиховом радУва радшш местлма, онењу је се да комунисти у потпуностл извршавају задатке, алл када се радл о акгивности у одговара. jyhii'.u самоуправним и делегат склм органима и телима, v ме слпм заједницама или другим друштвено-политлчклм органл зацијама и када се сагледава јблхов свеукупни допринос V тлм оргашјзацлјазма, речено је да у томе није постигнут онај нлво који се очекује од овак. вс партијске структуре. Говорећи- о овомс, Драгап Петковић, председннк OK СКС јс лстакао Да смо на претходнлм конгресима определилн лашу даљу политику и задаткс који се односе на јача ње радничке класе л ла свеу. купност наших поллтлчких, прнвредних л осгаллх токова. Успех Савеза комуниста најпре завлсл од оспособљености чланства за извршавање својих свакодневлих задатака, ка ко ла радним местлма, iafco л у Савезу комунлста подједнако у оргданама где жлве л ра де. Одлосом према раду, можс се v суштлнп блтл задовољно. Нема озблљнијих пгЛггужбл на рад раднлка Органа управе. Y садашњим условима када сс тражи да се сва структура л свл поједилцц укључе у мере еколомске стабллизаллје, оце. ва је, да су радницл свих оргала управе доследно прлхватили део својих обавеза. Допрлиос v развоју и даљем јачанАГ делегатоког система мо 'ра битп већл нсго јшо је до сада бло, с обзиром ла могућ. ностн, а-пх и (обавсзу која ото ји пред ко.мунпстима Органа упрпве којп морају да имају v овоме посебан удео. Како их други виде Ha ochobv онога што се чуло. можесерећи да није било озбпљнијих пропуста и слабости. Лли, истакнуте су неке „слтннце” којс падају у очи, запра * во, боду очи радннм људима и грађанл.ма када се ради о не1 Проглас Социјалистичког савсза радиог народа Ју гославије о остваривању Рсзолуције о економском развоју у 1983. годнни, упућсн свнм радним људнма града н ссла, о.младннл и свпи граБаинма Социјалистичке Федеративис Републике Југославијс представал>а путоказ нашлх обавеза и задатака, једпно могућн пут превазилажења нараслих тешкоћа и противречности и решеност н способност да се па том путу нстраје. Остварнвање ' Резолуцлје уједно подразумева и квалптативан заокрет у нашем раду и понашању л представља нови допринос развоју соцнјалистлчког сад1оуправљања. Сви нашп радлл људп и грађанп, свс оргаипзоване снаге нашсг друштва, сви иароди и народности нмају пред собом всллкл задатак — успепшо остваривање програма економске стабллизацпје, каже се у прогласу. До остварлвања тпх циљева неће се стићи лако. До н»их можемо долп само појачанпм и бољилт радом, другачијим понашање.м и чвршћом доследношћу у остварнваљу нашлх стратешклх цлљева и задатака. * ’ ’игБенлиа да улазимо у године које ће блти пресудне за лаш даљи социјалнстичкл самоуправни развој захтева од сваког појединца Да Y свом дому, на свом радиом месту. у свакодневном понашању и раду да пуни допрпнос у превазилажењу присутних тешкођа и слабостл, да има јасно схватање да без његовог допрнноса нећс се остварити циљеви за које сс боримо, јер то језа датак свих нас. Свако својим уделом допринеће да сви । кула остваримо наше договоре и жеље за боље наше дане и боље сутра генерацнја које долазе и које треба да наставе даљи развој нашег социјалистичког самоуправног друштва. _ На овом путу морамо бити истрајни и јаки. Само тако можемо доћи до остварнвања свпх дугорочних цил»ева којима ће иаша сцијалистнчка самоуправна заједница на том путу развоја постати још снажнија. Пред нама су тешки и одговорни задаци, а иза нас дуг и мукотрпан пут ла превазилажењу всковне заосталости и ре зултати који су задивили свет. Показали смо много пута до сада и доказали да можемо и више. За птноге проблеме са којима се сукобљавамо, морамо признати, сами смо криви. Оггустллн смо се впше него што се сме * ло, v свом залету хтен>а су нам бнла изнад могућности. Све Је то довело до тога да данас морамо слабости и пропусте да сопственим снагама исправљамо, п то брзо, без одлагања м ефикасно. Ово је битка нашег времена, у јбој лема помирљивости са препрекама и оклевањива. To захтева тежпна тренутка у коме се налазимо. Та се битка може доблти са.мо јачањем социјалнстичког самоуправљања, власти радшгчке класе и радних људи, равноправношћу у слози, братству и једииству нашнх народа н народности, независношћу и јачањем одбрамбене способностл наше земл>е. Ова битка за будућност је обавеза свлх. Ко нпје спреман и способан да пружл пунп допрпнос не може ни да очекује од друпггва да оло пружл њему сигурност и место. Y тој бици места има са.мо за one који хоће и мргу да раде више, боље, савеснлје п одговорннје. Наш удео мора бити такав да сваког дана по завршеном послу можемо салш себи рећи да смо испунлли свој задатак, алп и сутра када поново почиње радни дан да тражимо н од других да пспуне свој део обавеза. На челу са Савезом комунлста, окупљени v Соцлјалистичком савезу радног народа Југославнје, на путу ко- I ји смо изабрали и којим се крећемо ка светлијој сут- a рашњици, јединствени и решени да нстрајемо, савлада- [ ће.мо све тешкоће. Ми то можемо и морамо. Зато још г данас, овог тренуткд морамо свлм својпм снагама прлонути на посао, Јер будућност је у нашим рукама. Допрлнос сваког поједшгца у нашој средлни биће л веллки допринос целој лашој заједншр! у остваривању Резолуције о сколомско.м развоју, а тиме и у савлађи * вању препрека које па.м стоје ла путу за стабллнлју и безбрижиију будућност. с. о. ''iliiiiiilllllllllIlllIlllilllllllllllllllillllllllillllilllllllilllllllllllililHllllllIlllliillllllllIlllIllIllllIlllllllllllllllIlllllIHlIllllllllillllllllllllllllllliillllllllllllllllllllllllllllllllIllIllIinir (Наставак на 2. страни) - .«ж. ШРИ|А ПРВА СУГРАШКА1 ИМ| Док је новогодишње славље дожнвљавало кулмилацнју, у 2 часа после поноћи у параћлнском породплншту свет је утледала прва суграВанка у 1983. години. Прва суграђанка поздравила Је плачем што живот зпачи 1983. годшгу и обрадовала своје родитељс Наду Милетић ц Гордана Ракнћа. Прво новорођенче у овоЈ годшги добвло Јс нме Марн * ја, а када сс родила бпла Је тсшка 2 колпграма н 900 грама и дугачка 49 санти.метара. Сада када прелистават 2 овај број листа, Марија, ка фотографпјн са мамом н дело.м особл»а породплишта, сигурно јс порасла за коЈп саитпмстар п отежала који стотинак грама. м. и.

12. JAHYAP 1983. • Г.РО.Т 224 РЕАЛНИ ПОГЛЕДИ НА ЗАДАТНЕ И ОБАВЕЗЕ (Наставак са 1. стране) kil\i „птањима пр!дтекцпо11нзма, фамп.ч1гјарности п опортунпзма. To нс би смсло да co дозволи, јер сс од радинка Ор гана управс, у првом рсду ко. м\1шста, очскујс да пружц лп чни прп.мер у попашањг н отK.iaitaiby свих облика девнја. цпја. Huje iniurra речсно да лв, и у којој мерн, пма бнрократског понашања u тендснцпје с OU311ром да јс веН дуже времс ово пптањс npfacvruo у свн.м срсдпна.ма оргапа властн, па самим тим и ова средина ннје имуна. УкључујуГт се у разговор друг Живан Васвљевић је на i.iacno да јс ово што се чуло довољно да сс у глобалу стек не одређенн утисак. Мнслнм да се мора са вишс критичностн прилазити. До бро је што је стање овакво, мада на рад Органа управс сто јп доста критичклх примеда. ба. Организација СК у општп нн мора Да се више осети, јер cv комунисти на врху најодго ворпијих места. Ако на подруч ју општине постоје одрс15ени проблсмп мора да се прихвати да један део прзшада и ва.ма. Чланови СК у својнм осиовним органнзацијама морају да се понашају онако како је записано у Сгатуту и никако ДРУ * гачнје. Члан СК је комуниста ла сваком месту и у свако вре ме. Oil мора да реагује на иеправилностц .Он не сме да се са ibima мнрп. Ви морате бп. ти идејно н полнтички критич ннји на многе стварн које су присутне, морате статн иа пут разинм злоупотребама и свему опоме што доприпосп узнемнреностн л>удп и ствара нерас. положење, нагласио је на крају друг Васиљевић. Y разговорима cv учествова лн Здравко Фплиповић, Зорана Стефановнћ, Никола Јоцкић, Л>ил»ана Балетнћ, Душан Пет. ровиН, Радомир Симић, Божи дар Ннколић, Славица Шабан н Антон БлажевиН. ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТШ1СКОГ РЕНУЛО АКДИЈУ „ИМАП1 KYHY — ИЕО BERA САВЕЗА СИНДИКАТА ПОКВРАТИ СТАН” ндши РДЗГОВОРИ EXO ПРОГЛАСА ССРН ЈУГОСЛАВИЈЕ «1 КРОВА-А Послс опшнрнс анализс о стамбепој проблематици у општинн Параћин, која lie бити раз.матрана крајем oboi мссе ца, покренуће сс акиија „Имаш кућу — вратп стан", која и.ма дугорочан карактер и водиће сс у свим средииама зп рашчишИавањс односа у овој областн Стављајући на дневни ред своје послслјБс седннцс, одржане 30. дсце.мбра, п стамбсну проблематнку у опиггпни ПараИин. Председништво Огшј.тпп ског већа Савсза сипдпката пмало је у внду сву озбкљност н значај ове теме. He можемо битп задовољии динампком изградње станова у последње трп године v граду. Планирано је да се нзграде 560 станова, а гсел^ено је само стотину, иако је у СИЗ-у становања бнло средсггава, скна нису искорншћена. Поред пигања изградње станова намеће се и гаггањс распо деле. Сведоци с.мо многих псправилностп у том потледу, незадовољства радткка и непоштовања прописа у процесу рангирања и расподеле станова. Све то доводи и до поремећених међуљудских п самоуправннх односа. А разлог овакво.м craitv су неусаглашена акта, недоречени нормативи, непоштованзе првенства. Зато н долазн до разнз-Lx питсрвснција са стране, зато се у радлим организацијама и стварају проблеми, долази до судскнх пропсса. Ако радник и буде у праву, чесго се поставља питањс да лн може и да га оствари, одиосно уселн заузет стан. За 15. сусрст самоуправљача „Црвепи Барјак" нАш делегат — АЦА ШЈКОЛИН „Остварнван.е поједнначне и колективпе одговорности у борби за социјалистички самоулравнн положај”, тема је овогодишњих 15. по реду Сусрета самоуправљача „Црвени барјак” који ћг сс одржати 15. и 16. фебруара у Крагујевцу. Председииштво Општии ског већа Савеза сипднката, па својој последњој седници V прошлој години, предложило је за делегата на овом најширем скупу самоуправ љача Ацу Николића, радни ка Фабрике текстплнпх ма- ’ шнна „Пролетер’’ и члана I Прсдседништва Општинског већа Савеза синднката. м. д. То су впталпа nirraiba о Kojima мора да се у будуће поведс више рачуна. У склоггу свега овога свака радиа oprawiзација требало би да утврди • тачнс погребс за становнма, како по броју тако п по старук турн н да се убудуће редовно пратн ова проблемапжа. Предссд!m!штво Општииског већа Савеза сиид,иката предложнло је да се у сарадњи са СИЗ-о.м становања, Скупштпиом опш.тине. друштвоно-полп * тичкн.м оргаиизација.ма сачинн јсдаи опши-рнији матерпјал, анализа о стамбеној проблематинн у општини н да се у оквнру свега' тога посебна пажња посвети акцији „Имаш кућу — вратн стал1". Ова акцнја и.ма дугорочаи карактер, а водпће се у свакој орецшш. у\радној оргаЈгизацији и .мссној заједпнцн. Иннцирајућп ову акцију Председништво ОВСС лг.мало је у пиду ове пезаконите појавс двостру.коп држања стана, издавања под кпрнју и кличне маннпулацпје. А колико је тачан број оваквих појава показаће »опшнрннја анализа коју he сачтгпти радна груиа и која lie бити анализирана већ токо.м овог месеца. I МАРКСИСТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ ЧЛАНОВА САВЕЗА КОМУНИСТА ШВИЕ MASH »1МСТД © Програмом раца политичких школа при Марксистичком центру обухваћено око хиљаду полазника, међу њима највећи број младих и комуниста из непосреднс производње М. д' Y току је реализација програма вдеолошког оспособљава. ња и марксиситичког образовања у седам одељења Вечерн>е политичке школе Савеза комуниста у: Ратарима, Горн»ем Видову, Сикирлци, Дреновцу, Крежбинцу, Бусиловцу и Галубовцу. Око две стотине полазннка ове шкрле савладали су већ трећину предвиђеног програма. Слушиоци вечерње политичке школе углавном су из редова омладине и пољопривредници, који he no завршној настави крајем фебруара добити дппло.ме о завршеној школи. НОВОГОДИШНзИ гАЗГОВОРИ СА РАДНИЦИМА ПРИВРЕМЕНО ЗАПОСЛЕНИМ Y ИНОСТРАНСТВУ ЗАПОШЉАВАНлЕ НА ПРАВУ АДРЕСУ Y нове.мбру из Општинскс заЈеднице запошљавања свим радним организација.ма и ра дним заједшшама достављен Је образац на коме треба да искажу потребе за радницима и прнправкицима у 1983. Г0Д1ШИ' Полазећи од значаја плани рања кадрова, у Заједннци запошл»аван»а сматрају да сви органи упраиљања у РО и РЗ треба да дају своје ап< шл>сље о предлогу плаиа. Подаци који се на опај на чип врате Општинској заЈед ници запошллваља, служпће за израду Плдна запошљз ваља у мдућој години п коре кцијн средљооочног плана. како би се ублажнла пробдематика запошљавања. Било бн добро када би јсдаи овакав доку^ент доспсо п до PVKV одгопорних v СРС дљошколском ueirrpy. М. М. — Поред тога, у току је н реализацнја програма рада једног одељен»а Политичке школе Општннског комитета Савеза комуниста као наЈвиши облнк идејног образовања комуниста у општинп. Y овбм одељењу има четрдесет полазника из двадесег и пет основних органпзацнја Савеза комуниста. Углавном су то ко.мунисти из непосредне производње најактивнији у својнм основним организацијама, каже ЗОРАН РАДОЈЕВИЕ, управннк Марксистичког центра при Радннчком универзитету „Бранко Крсмаповић”. ПроградЈОм идејно политичког рада, вдеолошког оспособљавања и марксисгичког образован>а предвиђен је и рад 10 одељења Омладинске политичке школе за учеиике основне и 6 одељеља за ученике средње школе. Поред тога у овој годиШ1 ради11е п 3 одељења школе самоуправљача ,Д4нлентнјс Поповић" и 10 одељења Вечерњс политичке школе. Политичкпм школама укупно је обукваћено око 1.000 полазнпка, као и раиијих го.шна. Ингересантно јс подвући чхпбс шшу да јс овс године мељу лолазнпцима знатно више .младнх, који показују интсресован»е за овс облике маркснстпчког образовања- рекао пам је управпик Радојевпћ. м. д. Слабо интересовање за програме Координационо тело за дочек радипка општпне Параћнн, излазећн у сусрет радницима на привременом раду у иностран * ству, који су новогодншње празнике провели у домовини, организовало је пет сусрета са њима, једаи у Параћшгу и четирп у сеоскпм месним заједнпцама, имајући у впду број радиика нз наших села који су привремено запослени у иностранству Сасг^лци од 4. до 6. Јануара одржани су у Поточцу, Гор1Б0ј Мутнини, Плани в Стуби ци. Циљ састанака је био да се радннци упознају са друштвено-полнтичким и економским збивањнма у нашој општини, моп/ћностима запослеља, удруживања рзда и срелстава, условнма отвараи.а занатских н других падн»п, каои условима развоја п >'нопривреде и отвараља фарми, лластеника н стакленика. Међутпм, радшЈци па npin>- ремено.м раду који су за врс ме новогодшнњнх чразпнка бо равилн у земљи нису показапи велико mrrepecoBaib.e за one састанке и договоре. Чримера радл првог дана у сали Bcha тсхнпке Коордпнаиионо <ело <а дочек рјадника бнло :с са мо Y просторији. Само двојина радннка (и то отац и cim) из Буспловца интересовали су се за услове запошљавања и отварања нових могућности по љолрнврсднс производње. Који су разлозл нешпересо-. вања лаш.чх радника за сада можемо да претпостављамо. МеБути.м, знамо да приграме које луди удружени рад, пољопривреда. уједиљене примарие производње, прераде и промста, а коме се овпх дана разговара, затшм могућиости за удруживање средстава које нуде нашс радне органлзације могу да буду занимљчви и привлачнн за.раднике уннбстранству. где сс .условп љиховог даљег остајања погорша вају it који постепе *1о враћају Y домовгпту. м. д. ВИШЕ И РАД/ УШТЕДА МАТЕРПЈАЛА И ДИСЦИПЛИНА Душаи Иваповић — Дуле, ВКВ електрпчар у Основној оргапизацији удруженог ра да „Пролетер”: — Ако буде.мо радилп како треба, значп брзо и квалитетнч), ако води.мо рачуна о материјалу, ако га штеди мо и не разбацујс.мо скрати ћемо лредвиђене роковс, производне происсе, а доби Немо v квалитету. Моја бригада понашаће сс у складу са Прогласом који је недав но објављен у штампи, a сматрам да he и сви друпг радни људи и грађани схватити озбиљно трснутак у коме се иалазимо и да he да дају пуки допринос овој свенародноЈ акцијн стабили зацнје наше привредс. Милснко Драшковић, ВКВ заваривач у Фабрици текстилних машина ФТМ „Пролстср”. — Годипа која је пред на ма бпће заиста критична. Mebynnt, радио.м н тсхиоло шком дисципликом, уштсдом матсријала, савеснијнм радо.м на радном месту и понашањсм ван радног места услсће.мо да савладамо теш коће које нас очекују. Ја by се тако понашати па свом радном месту, а мнслим да ће тако чшштп и моји другови. О томе Је бнло речи и на нашнм синдикалним састанцнма, и на зборовима радних људи. Спремнн смо да дамо и добровољне часове, рада како би наша осноцна оргаинзација удруженог papa постигла што боље произ воднс резултате. ПОШТОВАТИ РАДНУ ДИСЦИПЛИНУ БРЖИ И КВАЛИТЕТНИЈИ РАД Јозеф Брнић, графичкп ра днлк параћинске „Шта.мпарије”, друштвено-полнтички радник говори: — Да бисмо, превазшпли све недаће које су нас cicaшле, морамо најпре да пове ћамо радну дисциплину. По требно Је да свако од нас пма више одговорности на радном 'месту, да пораздшсли о сваком сантиметру папира U граму боје. Такође би као друштво, миаго више морали да размпшљамо о младом кадру. Младима ко Ји се одлучују иа раскрснп ци живота, мора.мо да г?ру. жнмо више могућкостн и предности да раз.мтиљаЈу о занимаљима која су везана за непосредну гороизводњу. СтабилизациЈа ћс бити права ствар, онда када младе л»уде опредслимо за радпич ка занимања, а сада их ни ским лнчним дохоци.ма и ло шнм радним условпма тераAio у „каицеларнје”. Сада јс лрави момемат да сс подсе * тимо на истину да бсз ,моти ке нема ни хлеба’’. Припрсмнлп: М. Il.nih М. ДимптријсоиП

s©5paI pi 1

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА U. JAHYAP 1W3. • БГОЈ 224 Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА КОРИСНА ИНИЦИЈАТИВЛ — СЛЛБ ОДЗИВ Празан пни аутобус Модерак и удобан аутобус граби километре ка Бсогра ду. Прелистава сс јутарња штампа, док са радија дола зн ПЈријатна музика. Мотсл „Кошута”, пауза. Црна кафа и чувена лспиња са кај.маком. Аутобус наставља пуг и брзо смо у Београду испред Хотела „Славија”. Тако нзгледа „путешествије” пословног аутобуса. Овај аутобус замишљен је као удобан ц брз превоз до Беог рада за све лословне л»уде из ПараИнна н Нуприје. За мишљен је и као потез којн ће помоћн стабилизационим кретањшиа, јср ,у том случају не мора толико, службених кола да се ангаџује за пословнн лут до Београда. И време поласка и повратка темлнрано је према жељама лословиих људи. Лспо замишљена идеја нажалост није лаишла на потлунн лријсм код пословних људи. Y „Велмортансу” —- туристичком бироу, којп је органнзатор пословног аутобуса причају нам. — Y жељи да помогнемо стабплизацију и да се на нг <<и начин укључимо у штед н>у горива, одлучили смо сс ia уведемо пословни ауто * бус до Београда. Пре него 1’лто смо практично и крену т за Београд, разговаралп смо са представницима друштвено-полигичких организа цнЈа, облшли смо све веће колективе у Параћину и сви су са одушевљењем прнхватнли идеју. Сви са којима с.мо разговарали обећалн су и непосредну по.моћ, тачније да ће њвхови радннии на службени пут за Београд уместо колима ићн пословни.м аутобусом. Према н>ихо вим жељама и захтевима смо и правнли ред вожње, Међутим, од лепнх обећа’ ња не.ма млого вајде. Од 6. деце.мбра када јс кренуо по словни аутобус дневно путу је 6 — 7 људи. Од веллких организација. само је ИВТКТ ,,Бранко Крсмановић" потпл сала уговор са „Велмотранcom" док Стаклара, Цемен тара, „Шумадија" за сада ћ\- — На основу наших испи тш»ан>а далеко више људи путује за Београд на основу путних налога. Да ли путују колима своје организациЈе или редовним аутобуским линијама то овог тренутка не можемо дг? установимо. Ових дана поново ћемо оби ћи радне организаццје и још једиом ћемо поразговарати о даљем опстанку пословног аутобуса јер овако нам се не исплати. Само до Београда и назад, аутобус потроши око сто литара дизела, а н>е гово дневно ангажован»е из иоси 12.000 динара, истлчу у „Велмотрансу”. Изгледа да наши пссловни људи нису баш са одушев љењем прихватили ову пону ду и .могућиост. Веровагно да Још увск нарују старе навике које више штете не го што користе друштву и н.еговој тренутној економскоЈ ситуацији. Да ли he и овај аутобус доживети судбину других, да након неус пешног старта поново „зауз ме место у гаражи". М. Илић . НЕМА „МАЛИХ И ВЕЛИКИХ ИНОВАЦИЈГ Од 1973. године иријавл-ено 67 иновација, рационализација и Kopjucних иредлога @ „Мали” предлози велике уштеде л ------ -------------- године понуђеиа још пет ргшења за уштеде Да и најмањи предлог можс да докссе велику корист го вори и пример радника Српске фабрике стакла Ивана Милије« вића. Y пронзводном npov.ecv лзраде иберфанг — крнсталннх ча ша долазл до прскања, ломл.ења чаша и стакло преостало од не кадашње чаше није више ни за какву упогребу. Мало раз\шшљања н добрс вољс показали су да не мора да буде таки. Иван Милојевић Је једноставно исскао напрслу чашу са здравим днс.\> и направнб врло лепу пепељару. Овс пснел.аре су постале хт на тржишту и доносе већу зараду, него саме чатс. Једностав но, практлчно н корисно. За овај предлог Иван Милојсвић јс од радннчког савета добио награду у впсинм од 6.000 Дннара. Раднннн Ср^скс фабрпке ста кла одувек су познати као добри новатори и рационализатари. Међу љима има н добитника значајнпх југословенскнх прнзнања за новаторство п ратнонализаторство. Мсђу анп.ма који својпм раз.мпшљанлг.ма п нов1ш решењима иуде уштсдс .и нову зараду налазе се сви, од радника до инжељера: Од како се водп сталиа евнде»ција, од 1973. годнне, лријављено је 67 пројеката, а у протеклој, 1982., пет пројекта, којн чекају ст.ручну верификацнју и признавање чкнх савета. од стране радниКако смо сазиалпЛрад оних којп „разм1ШЈ,т>ају” пратс комисијс прп ООУР-има за проналазаштво — техннчко унапрс ђиваље — рацнонализаторство и корисне предлоге. Овс ко.миспје пакон праћења ефеката предлога, од годвну дана. пред лажг радншчким саветима ООУР-а, у којпм сс прнмсњују прсдлози, внсЈкну наградс, која јс адекватна матернјалшш ефс ктима. Подсепшо се ово.м прнлико.м п.мена и нских значајних пројеката који су добилн стру чну верификаиију у’ протеклој години. Слободан Златановић са својо.м групом награђен јс за тсхничко уиапређење .двоструког хлаћења бренера код мазутних пнсталација код пе1ш ПП. Ефекти унапређења cv смањење virpoiuKa овог скупог гр.рива, одстрањирање набавке рсзорвнпх делова за девизе и олакшан рад. Миодраг Стсфановић, гравер. ураД1ГО јс новс дезене wa стаклу који су поспешпли проt ШТЕТНА HOBA ГОДИНА | ■ СЕЧА ЈЕАКМ М. Миленковић снимио: М. Илић На слици: ,,необорени”, доказ нашег јавашлука. Некп „брпжни” родитељ, всроватпо да бл угодио својој дсцп, а уз то приштедео, нашао је соломонско решен>с, толико свакидашње, налик на наш рлевани јавашлук. Севнула је секира неколико пута и пола смреке завршнло је v гепеку неког аута за чијим волало.м је седео „брнжни отац". „Како је то згодно место, ми ћемо опег посадитн дрво”, поручују станарн окол них улпца, само овог путане ће битп ни јела, ни бор, ни с.мрека, јер тешко да би пре жлвели следећу Нову годину. Општепрмхваћсно улошен>е јслке пли бора у кућу лред Нову годплу под плаш i том „дечије радостн”, ко.чи $ ко v себи носи лспотс толи ко несавесни граБанЛ ту лс поту деграднрају. Спортско рекреациони ие $ нтар, „Парк” 7. јул”, као и $ сваке године очерупал је. О $ расаднма јелки у околпнп града и да не причамо, a није поштеђена ци једпа једина смрека, усамљена на раскршћу улица Мнцнћеве, Раваничке и Светозара Map ковића. Столетни дуд којп је неда $ вно покошен старошћу и на грижен зубом времена, цао је, па су станари нз околних улида са чуђењем и благим одобравањем -примилл смре- $ ку која је једног јутра осва нула ла месту старог дуда. Посађена брнжпом руком Љубомира Мпхајловића, с.м $ река се примила ii трајала | је све до пред Hobv годиму. WK - а. @ Токо.м протекле дају тим. .вуб на страЈНО.м трж)шт\ ЗаТоплица Лазић и ДрагоМилосављсвић раиионализовали cv .вучнн механшзам на хладњачама С-10 н ИС-8. Живо јии Нешлћ са својом екипо.м радној органчзацпји уштедећс' . око стару милијарлу за новн начнн паковања стаклене амбалаже, за шта је њему п н>еговнм сарадницнма додељена награда у висини од 13 старих милиона. Око 1.100 тона стаисла штеди се у пронзводном процесу захваљујући техничком унапреbetbv Станоја Матића с<б групом сарадннка. Ова уш.теда постигиута је смањивањем тежина боца и повсћањем произ водјбс литарских боца и боца за пиво. За овај пројекат н»ему и сараднЈицша Радинч1ки савет доделио је награду у висини од 56,5 стара мплиона. Милан Марковић је својом рационаллзацијом вешалмце за одгревање иберфанг-кристалног сгакла омогућио редовну и несметаиву производњу овог значајног артш<ла. Овјгх дана сазнаће се и ефекти пријављених рационаллзацмја н иновација у протеклој години. Но, док добију стручну потврду, паменимо два решења и то решења Миодрага ПантнНа и Радојнце Дачића за тову конструкцЈгју обртних глава код машине С-10 и Р-7 које треба да донеоу огромиу ушгеду и израду новог уређеја који су ayTOipii „крсвилн” СТРМ-1, а аугори овог значајног пројскта су група раддпгка на челу са Светомиром Јанићијевићем. Након атестирања ових ре- ( шења и утврђивалва матери- ] јалног ефекта одредиће се и , правична нафада ауторима на оонову ЦравилиЕНКа о распореВивању чиогог дохотк и расподеле средстава за личне дохотке и заједничку потроћхњу, rjfi ттосебно поглављс заузима накнада личног дохотке по основима пновација и лизација. Примери наведени тексту јавно говоре рационау овом овом пољу има огро.хшог простора за допринос стабнлизацији, а тмме и већој продурси већем дохотку. Пример за углед којн позтгва све нас на више размишљања о .АЈалим" стварпма које доносе велику корист. М. Илић ЖИВОЈИН НЕШИН, РАДНИК СФС РАЗМИШЉАМ О НОВИ.М РЕШЕЊИМА Један из групе иноватора Срцске фабрике стакла је н Жнвојин Нешнћ којн је ре шио новн начмн пакован>а стаклене а.мбалаже. — Како се развијала производња тако се развнјао и начин паковаља стаклене амбалаже. Својеврсмено смо имали велике издатке око картонске а.мбалаже која је служила за паковање наших производа. Пробали смо све могуће начнис и дошлн до једног решења које се са да корнсти у пракск коц паковшва тегли и флаша са кратким ip.io.M и широким дном. , Овакво решење доноси на шој фабрнци огромне уште де у картону за паковање, затим не корнстимо вншс жицу за опшнвање која сс највећим делом увозила, сма љен је број радника који раде непосредно на пакова њу амбалаже ... Како сте дошли до решеља? — Доста дуго смо радили и експсриментисали. 1979. године дошли с.мо до коначног решења које јс у пгрноду провере показало одлич не резултате и данас Је то решење у сталној употреби, чиме ћемо ове године уште детн фабрици блнзу једн|е лтмлмјарде старнх динара. A сада размишљамо и о новнм решењима за паковање д'ругих пропзвода, рекао нам је на крају кратког разговора Живојин Нешић. м. и. РАЦИОНАЛНИЈЕ КОРИШНЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА Састанци после @ Фабрика цемента „Новп Поповац” покренула иницијативу о одржавању састанака х ван радног времена. Нзјаштвава ван>с друштвено-политичких организација, скупштина СИЗ-ова п делегата Скупштине општине Y циљу ефекаснијег н рационалпнјег корншћења радног вре.мсна радни људи Фабрике цемента „Нови Поповац" покре нули су инпинјативу да се сви састанци органа самоуправљан»а и друштвено-полнтичких ор ганизација одржавају ван радног вре.мена. Извршни савст Скупштине општине се упознао са овим ■ предлого.м и констатовао да ова пницијатива треба да добије шире размере. Ово бп мора * ла да буде јединствена акција Савеза ко.муниста, Синдиката и ССРН. Јер, чињеница јс да има много састанака у радном вре мену, често преопширних, који одузимају велики број радних часова. Алн, треба и.мати на уму да има и састанака које је нужно одржавати у радцрм времену, о чему he сс пзја^цити друштвено-политичке организације, скупштине шггерсс« нпх заједиица и делегатн Скупштине општнне. С. Ј. ОБЈЕДИЊАВАЊЕ ПРИМАРНЕ ПОЉОПРИВРЕДHE ПРОИЗВОДЊЕ, ПРЕРАДЕ И ПРОМЕТА Y ОПШТИНИ ПАРАНИН Л^1АЊЕ ШАРЕНИПА ВИШЕ СИГУРНОСТИ И УДРУЖИВАЊЕ ПОЉОПРНВРЕДЕ ЗАИСТА СЕ HAMERE КАО ПОТРЕБА и ЈЕДИНСТВЕНОМ ОРГАННЗАЦИЈОМ НЗБЕГЛП БИСМО OBY РАСЦЕПКАНОСТ U ШАРЕНПЛО, А ЦОБПЛИ БИСМО ЈЕДИНСТВЕНУ ПОЉОПРИВРЕЦНУ ОРГАННЗАЦИJY ЗА ПРИМАРНУ ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ П ПРОМЕТ, СА ЈЕДИНСТВЕНИМ ПЛАНОВИМА И ЈЕДПНСТВЕНОМ ПОСЛОВНОМ ПОЛИТИКОМ и ТАКО УКРУПЊЕИН ИМА REMO МНОГО ВПШЕ ИЗГЛЕДА ДА СЕ ВЕЖЕМО ЗА ЈЕДАИ АГРОКОМБИНАТ, КАЖЕ. БОЖИДАР БОКИН, ДИРЕКТОР ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „АГРОЕКСПОРГ" 113 ПАРАКИНА Радни људи v ..Агроекспорту" упознати су са свпм досадашњим приттремама и у потпуности подржавају идеју и ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ ЗА ПРИВРЕДУ, ЦРУ ШТВЕНЕ СЛУЖБЕ II ФИНАНСИЈЕ акиију уједињсња параћпнскс пољопривредс. прсраде н ттромета. Снажпија органпзапија у пољопривреди доиосп н већг спгурност како запослсним, та ко н Ш1див(1дуа. *1пом сектору, пољоприврсдним пронзвођачима који.ма чссто цена нпјс толпко битна колнко спгурност jra тржпшту, гарапипја да he се иекн производ сшурно отвонови од Пре.ма обавештењу Огпитннског комнтета привреду, друштвенс службе и фшганси * је боновн за бензин п днзел гориво за пољопривредие, шу- .марске, занатске и грађевннске .машлне за једно.месечну потро гшву издаваћс сс од 1. фебруа ра ове године. За моггокултиваторз зависно од онаге од 15 до 20 лмтара, за хготорне косачнце од 10 до 15 липара, за самовезачпце и жетелице од 10 до 15 ллтара, за моторне прокалкцс 10 лптара, за пу.мпс зд жшодп.аваЈве такође ло 10 nirrapa. За занатске маиоше елздује no U0 литара no машинвс, а аа шу.марске машнне од 5 до 10 литара. коллко јс предвиБено л за граБевпнскс машплс. Индивидуалл11 пољш1ривредии пропзвоБачл којл својс про изводе одвозс на nnjaiiv добпмстара 40 литара, до 100 кпдо- .метара 80 литара горива, а пре ко- 100 кплометара 100 лптара горива. Бонови се издају ла основу потврде мссне зајсднице, шгјачне управс, потврдс ор ганизапија удружелог рада плп одобреп>а о врлгсњу занатсклх услуга, кзд CV V питању занат- — Према нашнм планопи.ма разпоја до 1985. годннс „Агроекспорт” јс дао прсдност слсде!1лм пнвестнцм јама: мелиорација зсмљпшта у „Змичу" ла површнлп од 240 хектара са Moryhiiouih.v наводњавања, аро лдацлја земл>ишта откупљлвап>е.м илн замелом, обнављал>с машплског парка који јс при лично застарсо. У областл сто чарстпа ннпестнраћс.мо у модср низацију постојсћнх објската за товљењс, a no могућству л 1LHXOBO дислошсрање ла јсдпом месту, затнм hemo уложнтп у мсханнзацију за прсраду сточне хране. УкрутпБени ималп блс.мо всhc изглсдс ла добијање срсдстава за реалпзацију зајсдличког програма, кажс Божидар Бокић, дпрсктор „Агроекспор' м. д. М. д.

12. JAHYAP 1983. • БРОЈ 224 CA СВИХ CTPAHA ОПШТИНСКИ СУД V ПАРЛШШУ ВИШЕ АЖУРНОСТИ У РАДУ *4 Све више се чују критнке на рад Суда које се углавиом односе на неажурност, спорост и благо кажњавање учиниоиа кривичних дела ф' Да .би радпо како наља Суд мора бити организационо и кадровски ос пособљен @ Потребпо је пооштрити казнеиу политику Недавно је Извршни савет Скупшпше општинс разматрао сто без значаја ћлхформацпју о раду Општннског суда у Параћину. Помснута ип- ’ за одлуку, a КРАКИ АРШИН ЗА ПРЕКГШАЈЕ ИЗ ЈАВИОГ РЕДА И МИРА ПУНО ПОСЛА формацнја нзазвала је живу дискуснју и .констатацнју свнх.чланова да је мало таквнх информаннја, урађенпх реално са пупо самокритичнссти. Наи.ме, у ннфор.мацијн су изнетн свп пропусти и недостаци који су присутни у раду Суца, којн су у јавности, а нарочнто од стране страпака у последнл време лоста крн тмкованн. судије оваквс предлоге прихватају. Једна лоша страна у раду Суда је н флуктуацнја cv.micког кадра. Само v прошлој годнни отншле две судпје. За сувшје се би-рају стручнн сарадници који немају довољV 1981. годЈгни Суд је имао у раду 9.264 предмета, решено јс 6.29'2, а на крају годинеостало јс нерешено 2.635 пред- ■ мета. Поред овога Суд је решио и 4.732 ггредмета платних налога, 2.313 овера уговора, преписа и потписа. 85 предмета извршења казни затвора, 181 предмет из нздлежностн Већа ван глдвног претреса и 80 предмета друге врсте. На крају трећег тро.месечја прошлс годнне Суд је пмао нерстеннх 2.498 предмета од чега још из 1978. године 23 џредмета. из 1979. годнне 62 предмета. из 1980. годнне 144, пз пре- ■Јпросле годпнз) 50, а из 1982. годнне 1607 пред.мета. * Такво стање је допринелода сс у јавностл, а ндрочито од стране странака све више чују крнтике иа рад Суда које сс углаРном односс на неажчр ност, спорбст и благо кажњавањс учиниоца кривичних дела, у првом реду нз области кримшгала. Без обзтгра да лн су оне све оправдане. v Суду је донет програм на отклаљан»у слабостн и пропуста у paay. Међутим, н поред тога ситуација 'се није битно про.менила.- Највећи недостацн присутнл су код парннчних предмета и код предмета извршсња, a ста н>е HH je задовољавајуће ни код крЈгвичних предмета. Има предмета у којлма поступак трајс до пет година, па чак н више. Анализо.м узрока оваквог стања дошло сс до закључка да ггреовлађују субјективни узроци и слабостп. Онл сс огледају пре свега v недовољно.м залагању судија и недовољном коришћењу радног вре.мена, честим одсуствовањем са посла због боловаља н друго. Порсд овога неажурностн лолриносс и саме странкс н њиховн пуномоћницн који чссти.м поднесцима мењајући проширују службене захтсвс, предлажу нове доказе, који су чено судијског искуства, недовољно познају нронсдур-лпс н?р мс и материјалчо ппатг> vтврђују чиЈвсницс потрсбис за правнлно ретење спорпе вари, што доводи до гкндања од лука н одуговлачен»а nocrvnка. Питањс лнчмих доходака ниie решсно на заловољавајући начЛн. Лнчни лохоцл носиоца поавосудне функције знатно заостају у односу на личнс јохоткс других сличних заиимаља. Присутна је н 'појава неблаговременог закззивања главипх претреса н расправа и неблаговре.мсна израда судскпх одлука. ■ Магве условних казна Код судија н радника Суда V овом периоду нпје било 'открпвенпх случајева мнта и корупције. Однос са алвокагнма и заступницима странака су бнлн добрн н крећу сс у грашшама Закона. Није било н|1 притиска на Суд да у конкретнљм предметнма одлучи овако пли онако. Једино се за .\tepa што јс казнена политика доста блага п поставл»а сс захгсв ла се поопипе кг’ие ’ критшчиа дела, која гтрсдставл>ају напад на друштвсву нмовнну. Код предмета из области привредиог крнминала поступало јс доста брзо. односно даван н.м је приоритет у решавању. Међутим. оцењује се да јс казнена политика доста блага. Казнс се крећу око законоког мнни.му.ма, а велики јс број и условних осула. Истражном поступку поклања сс Ггоссбна пажња. V истрази нема одуговлачења. а н»ен квалитет је добар. Веће ван главног претр.еса одлучнвало је у законском року тако да «ема нерешенттх предмста. Сарадња са другим opraHiH.ua била је на задовољавајућем нивоу. Помснута информација јс показаЛа реално стањс о раду Опнггннског. суда, констатовао с Извршнп савет, који је донео и закључке са • npenopvком Суду да повећа степен ажурностп и да се баци акценат на што већу примену казноне полптикс п с.мањс усло- , внс осудс и казне. Исто тако, мора се внше пажњс посвстити кадровско.м оспособљавању Суда као и вредноваљу судијског рада. С. Јовановић ЗА Седморина паших грађана. младих људи, пред Нову голину н за новогодишње празникс зараднло је затпор од 10 до 45 дана. Сви су се они сукобили са пропнсима из јавног реда и мира алн такођс сви љиховн’ прекршаји догодили су се у новом хогслу „Пструс”. Извршни савст Скуптптинс општине већ јс имао као те.му јавни ред и мир у Параћину и закључак који је та.мо донет већ сс спроводи: Према онима који угрожавају јавни ред и мир и људе не треба имати са.милости. Судија за прскршаје. кбјн у' свако време радп, за послед^ н,нх петнаест дана сусрео сс са седморицо.м нашцх грађана и сви су по хитном поступку упућени на, пздржавањс казне v ћупрнјски Окружнп затвор. Разлог: туча, нспристојно пона шање, силеиијство. Још увек многнма ннјс јасно да се за разбијену чашу може ^арадитн затвор, али то је једини начнн да се угрожсни утоотитехБСКн објекти, нарочито Хотел „Петрус" заштнте од Д1гвљан»а напасннка. . М. М. ГИТАРИЈАДА — ГИТАРЕ И ЈАД Недавнн покушај Халс спор гоконцерта" да забавн мча.пс това и неидентификованог „Ју- параћпнскс рокерс и панкере ПОЗНАТИ РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ ДЕФОРМШЕИ СЕ МОГУ ОТКАОНИТИ ® Најбројнији недостаци, деформитети, код предшколске деце су деформитети кичмс и стопала — Сколиоза забрињава ИНИЦИЈАТИВА Општннски савез „Партпзана" и Цснтар за дечију заштн- Hhcv изн.маие v обзир соцнту „Бамбп" у сарадњи са Факултетом за физичку културу нз јалне прпликс деце иптн место Београда недавно су извршили преглед деце предшколског уз- становања, али треба ла заорираста пз забашпдта да би утврдпли постоје ли деформнтетп кич- не општи однос већине родимепог стуба ч стопала. Живота Борђевнћ, секрстар Савеза и теља гтрема зцразвд свог аестручни радннк у „Партизану" п резултатима коЈи су нелавно тета. Никакав пословни нити стпгли из Београла каже: лнчни разлог не може да опра. • — Прегледано је 209 децс. Ус_ тановљен је прнличан број деформитета коД малишана узраста 6 до- 7 годниа. Ако оД овнх деформитета за трепутак стави.мо v Др?ги план „криласте лопатнце”.' кифозу (промена на кнчменом ctvov која доводл до окруулих леђа) затим лордозу (промена на кичменом стубу у лумбалном лелу). колено (»X” и „О„ ноге). онда снгурно мора.мо nocconv пажњу да обрат;г.ио на сколпозу ц равно стопало тРеНег степена. Искриољсне кичме v једну и другу страну (сколноза) може дал>1гм сазвојсм ла доведе ло озбнљннх дефорипгета кич.меног civ6a и noncMchaia v Фу-нKimoHucaitv vHvTnainibHx оогана. ■ Сколиоза ie примећена код шеснассторо пеце. Равно стопало трећег степена, uno ic такође озбиљан деформптет. доводн до поремсћаia општс статикс тела. при.мсћено ie v 21 сличај. Са оезилгатн.ма rpvmuix прегледа. прегледа васпитачкнх ‘rnvna. на састанкг cv упознати родитељи н логоворено ie да се на плану санпран»а гочених дефор.мптета коц деце предуз- .uv следећс мере: Дрчптдо за Физичко васгпгтаље „Партизан” и Центар за печгпу заштитд? са родоитељн.ма договорили cv се: — flpvujTBo ..Партпзан” he своје редовнс часове са пре.т школском цецом. ieaijo.u нелсљно, програ\шратп на ochobv резилтата тгреглеза. — ФордогРађе сс спс.цнја_тна грула за коректпвну пшнастнку за aeuv са сколрозом и павним стопали.ма трећег степена. — Општинскн саве.ч ..Партнзан" v ianvcpv илн фебруару TA2SL1 исСЕПЕ DEFOHKITFZA * Deforsitatl' Zmaki (ICB) Ukupn.o (205) % Srof Krilasto lopatico . 22 21V7S 21 19,44 '53 20,57 Skoliosa .. 7 6,93 9 8,33 16 7,65 ИјГоев 14 13,86 15 12,37 27 . 12,91 1 Lordosa 6 5,94 16 14.81 22 10,52 Grudni коб 24 23.76 5 . 4,62 29 13,87 Eoleno 17 16,83 16 14,81 33 15,78 Stopala I® 11° TTI° 26 25.74 35 30.55 59 28.22 _ 17.8? . 14.81 . 16.26 . . ii. 10,89 10 9.25 21. 10.04 П X 77 P ’Г 0? 145 143,5 139 116,6 284S 135,8 организоваћс семинар за васпнтаче Центра за деч:цу зашTiiTv, за рад на фнзичко.м вас- * тштаљу. како би они са децом сваколневно вежбалн. ' Y PYKAMA РОДИТЕЉА ЗДРАВЈБЕ ДЕЦЕ Y „Партизану", са седнштем v Хали спортова. одржаваће се редовнм контакт са родитељима. ннформишући их стрџчном литературом и што је још важније показним часовима како би они са.ми могли да свако дневно кући. v no.i>v. на одмо nv радс KO.icKTirBHv гимнастиkv са cBOio.u децом. Мада cv резултати са статистиком које ie урадио Факултет за фнзичко васпнтање, добије« ш< ггосле преглела само 209- депе из процената сс внди да рађамо и гајнмо правс биљчице. вда род!ггеља ко.ме испред Очиiv расте дете убледело сд почетним стадијумо.м дефор.митета клчме или спупггентш стопалима. За оно urro се v ово.м периоду VO4H код детета ннсу неопходни ни лековн ни медицинска помоћ већ као што се види довољно ie да сс обрате стручњаку и да дете под н»ихово.м брнжном ратсом стаса v здравог н правог човека. Зато треба најискреније поздравнти акцију Центра за дечи.ју зашthtv п .Лартизана". али при том не заборавити да стр^Јњаин нз .ЈТартизана” са\ш не motv Да naiv онолико ксхлико бн хтели н коднко се од њих оч!£ Kv|e. Права и трајна решења треба потражити v школама и месним заједницама. ШЕ1 'I ill Р® Летњн базен, кога старији памте каО лепотицу са керампчким плочпцама и као састајалиште у врелАм лстн»им данима, по свој прнлнцн, поновс he ..навући' * своје младалачко рухо. После дуго година стајања н лаганог пропадања, ускоро ће га посетнти грађевпнари из „13. октобра”. Њнхов задатак бнће обнављан.-е кдрмтс оазена н уреКење околног простора. Базен, дно којс не држн воду, биће поднгнуто, а на зидовима ће бити поново постављене керамичке плочице. Око базена изградиће се нови садржаји: кафана, која би раднла и зимн, лет»ка башта са роштиљом, а требало бн да се уреде н каблне са касетама. Преуреднће се дозод и оДвод воде, а и улнца Живке Дамњановић, за сада препуна рупа и еодс. Према првим, грубим процснхма, уређсње базена требало би да кошта око 8 милиона дпнара. • М. М. органнзуј-ућн „гитаријаду” био је потпуни upbuauiaj. Нико није задовол»ан резултатима. Ни организатори, onio јс мање од 500 људи у пугб дици. Ни музичарп, љкхови електронски ио.магачи нпкако нпсу слушали. Ни публнка. До бро организована. дсжурма слу жба „спречила их је” да у пот пуностп уживају у року п псст.панку. Ннмало угодаи.али обавезан претрсс на врагима Хале био је берјићетан. Заплељено јс око 10 литара жестоког пнђа, рукавице са сеченнм прстима и . огромни.м. ннтна.ма, аутомфбилски ланац, и провизорни пендрек којл може да остави ни^ало наивне последи це своји.м ишљатнм вррсом. He зиа.мо да лп треба још набра јати ако списак пронађеннх по.магала заврши.мо са неколи ко кеса лепка припремљепог за. .дуваље" и неколтгко празних кеса v које тск гр|еба да се снпа лепак. . Гнтаријада јс завршена ннтервенцпјом милнције. М. М. , ■ —из АРХИВА ЗАВИЧАЈНОГ MY3EJA V ПАРАНИНУ 13ГРАВА ДОМОВА Априла 1947. годпне Нарородна скуткштина је изгласа ла Петогодиш№и план разви тка народне привреде ФНРЈ за период 1947—51. године. Основни економско-политич ки циљеви поставл>е!ни Пла ном билп су: да се ликвиди ра привредна и техничка за осталост и ојача економска и одбрамбена снага земље, да се учврстн и развнје социјалнстички сектор привре де и нови односи који из н>е га произилазе и да се подиг не опште благостање народа. Омогућујући релативно висок развитак ггроизводних снага, ггндустриЈалнзапиЈа Параћина је била основа са влађивања заосталости у по љопривредн и стваража могућностп за њен социјалксти чки преображај, а такође за развитак лаке ШЕдустрије, саобраћаја и трговнне. Задаци предвићени Петогодишњим планом бпли су веома обпмни. V складу с програмо.и, План је предвиђао и одговарајуће задатке у погледу подизања продуктивнрстн рада, снлжења це на коштан»а, повећажа ква лнфикације радлнка и наро дие масе Параћнна су прихнатиле Петогодишњи план као свој сопствени програм и на позив Партије ушле v борбу за н»егово остпарење. Y плану јс поклонлна пажн»а развнјању и других обла сти друштвеиог живота у Па раћшту. Тако су формулиса пн задаци у области ггоосре те и културе: прсширење мреже свих врста школа, на ррчито школа општег н стрг чног образоваљп и подизањ * миогпх културних гстановл. Y параћинском крају изграbeii је вслики броЈ задружних домова. Y изградн»н за дружннх до.мова у 1948. го* днни по успеху обављеиих радова, по радном сла!ц- л»уди и залагању, истакли су се грашггсл.и задружннх до мова села Дон»ег Видова, Дреновца, Горње Мугннцс, Ратара и Спкирмие. ФотографиЈа; Свечано от. rapaise Задружног под<а у Доњем Вндову, 1943. г. Прс.драг П. Петровнћ ^77/77////////////////^^^ УБиана^ 8

0 12. JAHYAP 19*3. • БРОЈ ХИ ГРАДСКА ХРОНИКА РЕАЛИЗАЦША ПРОГРАМА МЕСНОГ САМОДОПРИНОСА V 1982. ГОДИНИ И ПЛАН ЗА 1983. ГОДИИУ ДВА ПО КНЛОМЕТРА УЛИЦАIКОЛЕКТОР САБОР ДПО МЕСНЕ ЗАЈЕДПИЦЕ „ЦЕНТАР” Ообро организоване акције Када на крају 1982. годнне изанализирамо craibc и резултате постнгнуте у реализаоијм месног самодопринпса може.мо са задовољством да констагујемо да Јс план и.зграДЈБе улица в каналпзациЈе, са маљнм лдступањем, реалнзовап у лотпуности. Окакав закључак добкли смо од Оператнвног одбора за нзградњу улииа и канализаиија. Y прошлоЈ гбднни асфрлгирано је 1940 мстара улица н изграђено 1180 мстара кпшие и 599 птетара фекалнс каналнзаиије. • Са реализацијом плана у про ра, од самодопрнноса у проштеклој години, кажу у Одбору. лој години прикупљено је 35,3 посебно треба да буду задо- мПлиона днпара, а удружена вољни граБани Месне заједни- .средства СИЗ-ова износе 3,5 нг „Врапчане” где је изграђен милиона динара. За извршење колектор кишне канализације плана изградње улина, фекалод улмца Максима Горког пре- не п кишне канализације, кима З.мичу у дужини од 1500 ме- шног колектора према Змичу тара, н на тај начин одведена и длвршење канала у „Даипсо- ,1е зајезерена вода пз улица ву" ангажовано је 44,6 милноВрапчанске и Максима Гор- на динара, а остатак од 10 мик°г- лиона намељен је за решаваV месној заједнЈши „Знојап ње имовинско-правних односа — Данково” такође је урађено при откупу зе.мље за лагуне и доста, Довршен је отворени ' система за пречишћавање. канал од насеља „Данково” прс.ма чепурској бари. Његово.м изградњом решено је не само питање одвођења ат.мосферске воде већ сс у овом нассљу знатпо повукла и подзе.мна вода, која је раније била вео.ма висока. Каиал је дуг 2200 метара. Оперативни одбор Је у прошлој години располагао за реализацију плана изграпње улипа и канализације са 54.365.319 динара која су прикспљена на следећи начин: Из 1981. године пренето је 15,5 милиона дннаY протеклој години било је проблема са отвараљем улица, набавком цеви за канализацију као и одређених пробле.ма око обезбеђнвања средстава зације месног са.модопрнноса за ову годину који he се доставити меоним заједнинама да преко зборова раднлх л»уди и грађана до Kpaja јануара размотрс овај план и што п.ре га усвоје како би његова реализацнја ранијс почела. Према овом предлогу плана изградња канализација била би усмерена на део кшсиог колектора од улице Милоја Јоцића преко 27. .марта и Ивапа Милутиновића до речног корита 'у дужини од 1.500 метара Изградњом овог колектора г.о начно би почела да функцнонише и кишна канализација са територије месне заједннце „XI конгрес” која Је сада зачепљена и постоји опасиост да се запуши. Такође његовом изградњом омог.ућена је даља из градња и асфалтирање улица у овој месној заједници н у насељу „Знојац” где им3 највише „еизграђеннх улица. Планира се нзградња кншне канализацнје дуге 2.450 метара и фекалне у дужини од 2.050 метара. Y току ове годнне плШшра co U иаставак нзградље глав иог колектора фекалне канализације у дужини од 1.180 метара. За реконструкиију и асфалтирање улнца одвојена су сред ства која треба да донесу нових 2.400 метара модерннх саобраћајница. На основу предлога *месних заједница, техннчкнх могућности п внсине при купљеннх средстава дат је предлог за реконструкцију п асфалтирање следећих улица: Далматцнске, Чсгарске, дсо КуљЈгне, Змај Јо.вине, 'гипг: Живке Петровић, дела 29. новембра, Стршјцкс, дела улицс Радоја Домановнћа, улица Алс ксе Шантмћа, Јосипа Еријавца н дсо Цинетове улнце. За реалпзацнју плана за 1983 годину предвиђсна су срсдства у внстгп од 99.640.000.00, од чега од меоног самодопрнноса 52 милиона, а остатак чине удружена средства. самоуправних интересних заједннца. 'В Пред Нову годину одржан је Сабор друштвено-политичких организација Месне заједнице „Центар" па коме су сумиранн резултати прошлогодишње активности у овој иајмногољуднијој градској заједници. Оцењено је да су све акције, шпрег карактера, спроведене добро Унапред „осуђеиа" на успешан рал, Скупштина дрплтвесто-политичких оргамизација Месне заједнице „Центар” по чела је као што је и ред изве штаје.м из протекле и лланз.л ма за наредну годину. Почев од избора, на којима је учествовало 94 одсто бирача Месне зајед:-ише, преко издавања бонова за набавку дефицптарних производа, па до акције „Ништа нас не сме изненадити" cu.po.i-Mv ј ■ . активностп у Месној заједннци било јс на виси::и. Поред сбавсза да нрошлогодишњом подело.м бонова уредс снабдевање педостајућим артикпима. у Месној заједницн „Центар” брпнулн су и за crape и нз «емогле’ којима је та рсба давана и пре боИова. Посебно су у Меоној за^једници „Центар" поносни на Акцнју прнкупљања помоћи осло бодилачкнм и другим напредш:.м покретима у свету. Највиш.е за Налестпнце, а зати.м н остале, пршсупљено јс ini ма њс ни више нсго 8 старих лш лиона ДЈЕнара, што у роби, што у новцу. Говорећи о планови.ма и задацима којс Меону заједницу. „Цеитар” очекују у наредној години, Алекса.чдар Кнежевнћ наговестио јс те.мељније спровођење Закона о меанп.м за- . јелннцама који би многе пословс из Скушџтпне општнне пренео на њену основ-ну ћелпју. Ова основна ћелија планира да се ухвати у коштац са пробле.мом јавног реда и мира, са-обраћаја, информнсања, запошљавања, уставног положаја, друштвенс са.мозаштите, радом ннспекцнја, малолетничкод! дел-иквенпијом и привредпим криАшчалом, развојем мале привредс. дечијом н coinцалном заштито.м, брнгом о ин.валиди.ма, изграджом пз мссног самодоприноса и царавнз снабдевањем. Прсдседнпк Ме^не конфс * ренцијс ССгН ннжењер То.ма Антић, придајућм посебно зна> ' чај овој Мсслој заједницн у односу на остале градске, погкрепљујући да. је M3 „Центар" она која захвата „срце града”, говорно је о р.ализацијл месног самодоприноса. ЗапраQb наговестно је анализу ,у ко јој је до детаља нзложена реалсзација и план потрбшње месног самодоприноса. Оно што даје печат разговор;ша на Сабору ДПО у M3 „Центар” јесу иницијативе. Предложено је да се фор.мира брпгада од старијих и омладинаца која би радила на уреБењу града. П.редложе‘ио је да се установи Дан месне зајсдннце „Центар", а није п.м c i ail ini врло 'v.ki v^ -i лс.М пољогтривреде из кога су потсгнутс две обласгп: подизаље фарми и комасација. СТОЈАН КТСТИН, секретар ОО СК Месне заједннце ,.Цеи тар”, лзнео је пред Сабор чи- >веницу да сви ком, гшсти нз Меснс зајсднпце „Центар” ие учествују подједнако акглвнЈ у њено.м раду. Внше у шали, а мало и у збиљп, констатовао је да „амортизовани чланови" не могу сами да постнгну све, а да у исто вре.ме велики број високообразовннх pyicuri ђих и радно врло способних људи једноставно живе на територ.чји Месне заједнице, ие узи.мајући у раду ООСК учсшћа и једино се за изборе могу срссти у просторијама Me cue заједннце. Драгољуб Томић, у нмс бораца ове Месно зајелнице, нај прс уз бдаго одбијаље да је „а.мортизован", изнео је да многс инпцијативе потичу баш из борачке организацијс. Тек кад су завприли у доку.менга о узимању п враћањг та, закључпли су ла тг међу. борци.ма пма cwhx којн су сс огрешпли о људкост, законитост, па је ред да прво одсебс пођу, а затн.м и друге про гонг д* се крећу у оквирлма законом регулисаног. Борци покрећу и акцију „Имаш кућу врати стан”. Њих 1300 су бескућницн, рекао је Томић, а многи станкрп из Месне заједнице „HenTap” станове не -користе всл их за скупе nape издају, оства pvjyhu при том hap. Запошљавање такође се rune бораца. Одговорност за младе и њихово понашање нај прс лежи на родитељп.ма, a онда на свс старије нз Меснс заједлице. Такоће је рсчекода he запошљаваље <млад-нх ,,ићи' прекб Месне заједннце, јерту се најбоље зна ко шта и.ма и од чега живн. Всроватно бн се у то.м случају н пзмеиирод нос запошљених из града и села. Диокусија ко.ја сс после поднегах извештаја развила . говори да је грађаннн н радпи човек у наше.м друштву врло свестан учинковитости добро .за.шплљеног систе.ма делегата. Алн такође, внше днскутаната је.тб изнело у днскусијама, тај спсте.м није сасвн.м разраbeu, „лије з.ин-. ■> , коло”. Своје закл>\’чкс дискутанти из „публпке” поткрепљи валл су најживотннјим пробле.ми.ма. о снабдевању, за које тврле да сс .могу наћи рсшења нз базе. На крају 'Сабора најактнвннгп.м члановима Месне заједннце и радни.м оргашгзацијама које су помоглс да у Месној заједнццн доВе до оваквпх резултата додељена супрн зпаља, која Не,убуду/!1с oitni траднцнонална. М. Мнленковић код улажења у послове јер се изградња фииансира искључиво из придошлих средстава. ПЛАН ЗА 1983. ГОДИНУ На предлог .месних заједница, Оперативни одбор је крајем децембра на прошнренбј седннци утврдио план реалн- ^MIIIIIIIIIIIII!linilll|ltll||||inillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!llllllllllllllllllllllllllllllllllJimiimilllllllllll!IIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIII!IIIIIH!llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllll!l^ I АЛКОХОЛИЗАМ, ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ (4) I С4ТИРИЗИЧНИ УГ4О 1 НАГРАДА Ономе којн је измирлио кревет, дао бих Нобелову иаграду за књижевност, рече један параћннски песник. Зато што сам своја најбоља дела створио лежећи. 1 ПРЕДЛОГ Како Параћин може да подигне стандард? Пп да OOYP „Стандардтранс” прсели на виши слрат. ПОСТ ФЕСТУМ О јада, јада, rrpobe и гитаријада. | Алм зато остаде »Лшто конкретно: пајсери, лапци, .чегкови, кесе, ракичинс, ножеви „скакавци” и многе друге ситнице у џеповима наших ^малншана”. РАВНОПРАВНОСТ I Недавно се у диску побиле трн жене. И ту су посЈ тигле равноправност са мушкарцима. । Мирослав Димитрнјевнћ АФОРИЗМИ ’ # Лако је да подметнете ногу. Подметните леђа. Са руководећсг места пуца поглел на сваког појеI динца. НемоЈ да подижеш глас, ако немаш чврсту позадииу. 4 Лирсктори су први пото.мци Јужних Словена. Чнм t нс.ма више шта да траже у једном, селе се у други краЈ. Многи у „едостатку- глииеиих. rabajy голубе мира. । Момир Станисављслић ; ХИТ '83 .Мц.и, Мило, Миловане, имаш кућу врати стан. Ј ПРОБИЈАШИ Нски су пробили плафон, па им сада прокишњавају I исиови. _ . # Зоран Марјановић Бројни су аспектп неуспешности алкохоличара на цном месту — Душевни поремећаји алкохоличара: не психозе Алкохоличар и радна средина су загшмљпва релација. На њој нма бројнпх момената и сваки од њих има одређеног интереса за друшг -вепу заједницу. Но иако су бројни, могуће их је сврстати па слсдећс: — Слабу радну дисциплкму II смаљену пЈродуктпвпост, — честа боловања и немо тнвисана одсуства, — повређивања и склоност ка рано.м ннвалидитету, — врло нсповољан однос ла плану међуљудских односа — алкохоличар ступа v вербалпе п иевербалне су кобе са члановима колектнва, — леспособност и лсзаллтсресовалост према радпо.м колективу ла плалу са.моуп рзвљал>а, — алкохоличар у радној срсдлни јс жаршпгс „лнфск цлје — круг ллца око њега којп пију сваким дапом је све већи, тако да јс присуство алкохоличара у колектп ву опасно за настајање јел лс врстс колектнвног алкохолизма. Дуготрајно нсколтроллсано колбумирањо алкохола оставл>а послелице н у пслхл раалкохолчкој сфери човека. Промеле су видне у основнл.м пси хичким функцијама: ластају карактерне промене, морал на, етичка и соцлјална лзме на личности. Једном речју, лпчност алкохоличара оси ро.машује. Уколико је степен алкохоллз.ма веНн, наступају тежа оштећења интелектуа i ллх функцлја: млсаони ток је отежан, опада способносг концентрације, облм ннтересовања се смањује, памћен.е слаби, ле постојл вол>а за бл ло којом активношћу, а рас положен.е је 'променљиво Код алкохоличара настају карактерле промене: оли по стају некритични, емоциона лло нестабилнл, анкснозлл л често агреснвлл. Наголи прс овладавају у свом лзворло.м облнку, а механпзмл одбра ле лнчности мељају свој ква лнтет. Страдају кочницс л ластајс ослобођањс механнз ма репреслје којн су се лз градлли током васпитања, та ко да алкохоличар постајс еуфорлчал или крајл>е лспресиваи. Ол често прибегава рацпоналпзаиијп, тражсћи стално разлоге за правла н>е свог алкохолизма. Постепено, алкохолнчару отупљују моралла осећања а осећање, као што с.мо вн • делл, пре.ма својој породлци, п|рема раду и друштву прогресивно опада-алкохоли чар није у стању да на пра дилан начил одговори својнм улогама. Он постаје лош отац, лош супруг, лош ра.цллк. Према члаловнма поро дице је безобзиран, груб, v носи немир v ibiix, а лије pc чка појава да своју поролп цу доведе у лраву економску пропаст. Услед тога брак алкохоличара је лестабллан што се појачава проблехпт.ма са потенцијом којп су такоbe последица алкохолнзма. Постепено, ол гу$и илтерс соваљс за свој ллчли нзглед а лестаје л осеНање поноса достојалства, частл. Чссто се јавл.а и некрптлчно претерл вање у оцснл ллчлих способ лости. Врло брзо једлнп ппљ алкохоллчара је — алкохол. Читав начлн жпвота се органпзу.је за постизал.с тог пиља. Прл том лс преза у својим поступни.ма, врло често долази у сукоб са зако лом — јбсгово полашаљс п.о стајс асоцлјалло а чссто н анти-сопијалло. Код преднсполираннх ллч ностп после дужег и облмног конзумнрања алкохол лпх ппћа, јављају се патоло шке промене. одрсђени душсвни поремећаји, специфп чнп за алкохолпзам — АЛКО ХОЛНЕ ПСИХОЗЕ. Онс се g јављају v впше облика: пато лошко напито стањс, алко- S холна параноја, Корсаков- н ,|>сва пспхоза. дслпријум трс = менс и алкохолна халуцино- i за. | Патолоигко напито стањс н код -неких особа може се = јавнти п после мале количн = не алкохола. Услед дејства = алкохола долази до помра- = .чења свести, сумрачног ста- = ita, када се кпда веза са рс = алнпм свстом. Опажање јс = измењено под дејством нлу- = зија и халуцннацнја. Ово g ciaibe не траје дуго, a npa’rie јн но је страхо.м. .Завршава сс н дубокпм сно.м. после чега сс § особа були са амнезијом за = период патолошког напитог = стања. Ово стап>е пма прав- е нн значај, пошто су токо.м Г 1Бсговог rpaiaiha могућп раз s ЛПЧ1ПИ делнкти. = Делиријум тремепс се јав " ља после дугог алкохоличар = ског стажа. поготову код о = нпх којп 17'ју ракију. •Прслс i лнрантно стањс сс .манифс = стује пптензнвннм, паннч- z ним страхом, којн јс праћсн = несаницом, знојсн.ем п тре s мором. Снмптомп обољен»а У су слабн токо.м лана, ноћу = сс појачавајх'. Страх и тре- 5 .мор сс појачава.ју, лолали У до лезоријентатцџе у просто к ру. видпе халгпвнапије и нлузије су многббројне (мпр = пнсскти. ситнс н кргпнс жн = вотпгвс). Опа пспхотнчпа рс = акцпја пролазп ла псг ло тс = сет пана, запршава се л\ бо- = кнм спом. поспс чсга настг = па делнхппша нлп тоталнп = -амнезија. Као исхол ове псп = хозс могућ? ic п смрт. Мнра Богдаповнђ е Мплан Влајковић = v идгђем броју: Тсраппјс н 5 превенппје £ ’ = ^iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiuiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim

12. JAHVAP 19вЗ. • ЕРОЈ Ш СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА ГОДИНА 1983. НСПНТ ЗА ПОЈЕДННЦА Н ДРУШ1В0 Ушлн смо v Нову 1983. годину, за коју кажу да ће бити тешка, можда најтежа у средњорочном плану развоја до 1985. годинс. If јестс тако, биће то занста напорна година. Али нс може ништа да будс тако црно за нас. Оно н бразда је нрна, али из ње ннчс- најбоље жито и најкраснмји усевн. „Што црња бразда — прпносн вазда”. Шал.у на страну. Чпни нам се да he то битн прс годнна правог доказнваља сваког по једшша. сваког члана овог дру штва. нспит за ову нашу само * управну соцнјалпстнчку зајсдницу, да прсвазнђе тсшкоће. To he пре бити година паше мудростм и способностн, снаге одговорности и морала да сс занста понесемр са поблемима и тешкоћама. Поссбно место у свемутомс има пољопривреда — област од изузетног значаја за стабнлизацнју привреде н друштва. Најављено корешћење свих ра сположивнх снага. фактора љу дских и материјалних, није пука фраза и нс смемо је схва тити буквално. Која средина Је тако схвати, утолико rope no љу. „СУСРЕТИ СЕЛА ’83” © Приредбама Голубовац — Доње Видово и Горње Видово — Поточац 15. јануара отвара се завеса на всликој сценп „Сусрети села ’83” @ За овогодишње сусрете пријавило се .29 села, али се очекује и накнадна пријава екипе Цоњс Мутнице, тако да ће у овој масовној културној акцији за село учсствовати само једно село мање од прошлогодишњег броја учесника Пропозиције,. прппремне материјале и упустава свс еклпс cv добиле на вре.мс п припреатају се да стартују пре.ма утврБеном роковнику и парови- ?ла извученим иа првој Скупштини новог сазива, одржаној непосредно прсд Нову годину. За такмичење драмских дружина пријавило се 17 села, што је пријатно изпенађеље. Овз такмнчење представља и знача јан глумачки потенцијал, који трсба усмерити н на рад у Позоришту. Како се одвијају прштреме за „Сусрете села !83”, које су карактернстике овогодишњег такмичења упнталн смо Слободана Ивановића, председника Општинске конферснције ССО: — Осим у неколико села, у свим осталим припреме немају потребну виснну и озбиљност. Узроци оваквог стања су различити, али пре свсга леже у недовољиој сарадњи младих и осталих друштвено-полнтцчкпх снага у месним заједницама'. Ту има често неразумеваља, не довољно материјалних могућностм, тако да све то би мораПАРОВИ ПРВОГ КОЛА „CYCPETII СЕЛА 83” Голубовац — Д. Видово Г. Видово — Поточац Бусиловац — Мнриловац Дреновац — Г. Мутница Текнја — Шалудовац Трешњевнца — Стубица Ратари — Крежбинац • Шавац — Сикирица Рашевнца — Извор' Стрижа — Давидовац Клачевица — Поповац Бошњане — Чепуре Забрега — Син»и Внр Главица — Сикирица План<а — Буљанс Прво коло се завршава 11. фебруара. ло да се битно мења на бољс, да старнјн помогну младима Y овој акцији, која има традицију it углед у културном живо« ту села, рекао нам јс Нвановић. Само neniaeci организанија су потписнмцм спофазума о фипансмрдњу „Сусрета села". A где су остале органнзације н заједнице?. Ово нпје само омладинско такмичење ово је акција која окупља све структуре села. Зиачи има проблс.ма и око коначног затварања финаи сијске конотрукције, као н оргампзационог питаља превоза чланова стручних компсија. Међутим, каже Ивановић, ула_ жемо све напоре да н ове годмнс ову акцију дочекамо п пзведемо у што бољим условима и на нпвоу предходних година, значп да буде и масовна и квалитетна. М. Д. Пољопривредна ттроизводн>а мора да порасте за 2,5 одсто, значи у овим условима које нам носи 1983. година. Организације и њихове заЈеднице у пољопрнвреди обећа вају довољне колнчине семекског кукур,уза и другпх култура, пропзвоВачи ммнералних ћубрива да he да произведу више него што треба за потребе ратара у овој години. с тим да he азотно Вубриво моратн да се увезе из иностранства, a такође, се очскује да ћс бити и резервнмх делова. Како смо нсдавно слушалн СИВ је одредио 200 литара горива по пољопрнвреднику за месец дана, што је сасви.м довољно обнчно.м пољопрпвредпику а за оне којн одвозе своЈу робу на пнЈацу нлл сабирно мссто још ло 100 литара. Значи предност имају полхзпрнвреднпци. Друштвена заједшша улажс све папоре да пољопрнвреда доинје своДу пуну предност ко Ју и заслужује. На намз је да то реализујемо. AYTO ШКОЛА V ; РАШЕВИЦИ < У сарадњи »Црвеног ситаЈ ла" мз Светозарева н Месне^ заједнице у Рашевици отво( рена је ауто школа за обу-< kv возача „б” Категорије. < У току је извођење теорет * ског дела наставе. По завр-’ шетку п практична обука одржаваће се иа спортском, полмгону v селу. ( Ннтсрссовање мсштана јс । вслнко, тако да школу тре-i нутмо noxaba внше од два-i десст полазмпка — будућн^1 позача. . М. Д. ПОЧЕЛО СКЛАПАН-Е YEOBOPA ЗА ПРОИЗВОДЊУ ДУВАНА ВИСОКОРОДН * СТРН „БЕРАЕГ Дуваиска индустрија Ниш почела је са уговараљсм производње дувана са заиптересованим пољопривредним произвођачима. Склапање уговора предвиђено је од 1. јануара до 31. марта уз врло повољне venose за произвођаче дувана, почев од кредмтирања, преко заштите до сигурног откупа. Сорта „Берјел” која сс прошле годннс показала врло род ном на* овом терену, нуди се и сада уз тврдљу Дуванске индустрије да је са једпог хектара мог\ћи примос v врсдности и до 25 милнона старих динара. ■ М. Д. Дреновац: ЗЕМЉИШТЕ ПРИПРЕМЉЕНО ЗА СЕТВУ Пољопривредшши Дренов ма користили су погодне вре мснске прилике за припрему земљишта за пролећну сетву. Y поједишш атарима ове катастарскс ошптине зе мљиште јс потпуно поорано и припремљено док Је у ие ким атарнма приведсно крају. Укупно гледано већ сада за пролеБну сетву v Дреновцу спреммо је око 80 одсто површине. У задрузи у Дреновцу има довољинх количина семен * ског кукуруза BU. 6661 н ЗП 704, као н мшгералних ђубри ва, тако да ће пролећну сег ву земљорадннцн дочекати потпуно спре.мни, сазмали смо од Мирчета Младсновп ha, директора Радне оргаии зације „Дреновац”. М. Д. крају опет кошта заједницу! ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА Пољопривцедни стцучњаци наша будућност Пара1нл( је дуго ммао Средњу економску школу, са* да Је то једак од смерова Цептра за средн>е ус.мерсио образовање, па’ вероватно има највнше школованог ка* дра за службенике у По.морављу, а не.ма, репи.мо, пољопривредну школу. Да ли је тако што Је тако дато одозго, по неком кључу, нли Је то зато што нико од „адлежних нс видн друкчије већ две деценије — нисмо у стању да кажемо, али смо сигурни у нешто друго: службеиици ни су будућност овог друштва, а нека друга занимања, било која, рецимо школовање пољопривредних стручљака — свакако Јесу! Сигурно није мали број младих који су стекли средite економско образован>е a и даље га стичу. Зна.мо свакако шта они треба да раде и где да се запошљавају, алн -зна.мо такође да је запо шљавањс овог профнла она| најужи део левка, а школован>с онај >/ајтири. Ако упо ређење одговара стварности, онда морамо бити свеснн да се на оваЈ начин сасвим ола ко школуЈе кадар који нема перспекпгву, осим да чека пет до-десет година код Заво да за запошл>аван>е или да се преквалификује. А и сама преквалпфккација није чаробни штап, него мукотрпан и тежак посао који на На почетку овог размишл>ан>а . поменули смо да Па раћпн v Поморављу нма Еко номску школу, а нема, реци мо пољопривредну. Оно „ре цимо” iBicMo рекли што смо се тог тренутка сетили пољо Јгривредне школе, а не неке друге, већ намерно. Јер, пп јсдна друга школа, сматра мо, не би целовито одговарала времену н будућности — као што би била пољопри вредна, п то из више разлога. Под претпоставком да има a v исто.м проценту би тре- / бало да се запосле са стече <' ним средњим образовањем. < Питање јс сада шта ћс < ( учнннти всћмна, ако већ 1 ( употребљавамо проценте, у > односу од осамдесет и девсдесет одсто? Сасвим Је нор (> мално да се пријавл»ује Заводу за запошл»аван»е или да ? се вратн у село, а иначе је г са села. Баш зато је мало ве роватно да ће сви да чекаЈу посао, а могу да га и.мају \ код куће, код својих, у ВРС’ ? ме када пољооривредна механизација нагло улази у се / оска до.маћинства, а пољопривреда добија у вреднос ? ти. Вал>а такође имати на уму и улогу са.мих родмтеља који би како>тако утица- \ лн да им деца са већ стече S ннм знањем остану на зем- S љи. Шта више, може се веро вати да ће се неколико вра- / титм селу са дипломом фа- ? култета, а да не говоримо о < онима који не завршс факу лтет било из којнх разлога. И на крају, из свега про- S излази: кблико би млади са ’• средњим пољопрнвредним об > разовањем остали на селу— / за толико бн сс смањио број код Завода за запошљава- < н>е, односно за толнко бн С се продужно жнвот на селу; ч а сман»ила старачка домађи > мо средн>у пољоттрмвредну нства. односно за толнкр.бк. школу, смгурни смо да би се за н»у највише опредељн вала деца са села, у раз.мери од осамдесет па и деведе сет одсто. Мањн би иптерес лмала деца радштка н служ беника, мада би снгурно би ло н тога. По завршетку шко.лова1ка једне генерације, сасвмм је нормалмо да продуже дал»е школовање 10 па и 15 одсто, наша пољопрнвреда имала школоване људе. Све то не може да се пос тнгне са онмма којм су завр шнли Економску школу, би ло колнко да друштво го лсели, а и сами родитељи. Нећс „службеник" v пол»о прнвреду, макар да јс реч и о плодно.м Поморављу! Р. Милосављевнђ САВЕТИ СТРУЧЊАКА. ПАРАДАЈЗ ЗА РАНУ ПРОИЗВОДЊУ ■ За рану производњу парадајза користе се већ позиати нови хибриди МИ-13 и МИ-10 и стари, испробаии, „ралид”. Најранмји од њнх је МИ *13 ф-1. Стиже за пет до шест дана ранијг од „рапида’’ Ф-1, или у исто време као и стари хибридпи парадЈаз НО 10хБизон, познато као „брзак” илн македонски хибрид, а у сдварн Је то бугарска сслекција. МИ-13 лма крукнмје плодове од „рапида”, бољег укуса, али н.ма и један непостатак на отворсном пољу — први плодовн су често ребрасти, док су код осталмх глатки. МИ-10 стиже v исто времс као и „рапид Ф-1”, алп има много крупније плодове. To ic прави рани јабучар. Плодови v пластенику достижу eehv теHGiHv понекад и за 100 посто и onHoev на поље. Уз то. што је нарочито важно за МИ-13 ф-1, v лластенику готово и да пс.ма рсбрастих плодова. Припоси парадајза v пластеницима, v правилном iaiett»v, cv већл за 50 посго v односу на отворецо поље. Поред тога, за бербг стижу 15 до 25 дана рапије. па cv н много ckvu.mi. ПАПРИКА ЗА PAHY ПРОИЗВОДЊУ Код палрике мајбољс резгл. тате v раној пропзводњи. нод пластеннко.м. naiv pahe сорте ,дар молдавије” (ргска). „златпа медаља” (бхтарска већ одомаћенаТп домаћа сорта ...морава". Добар је н хнбрид ,.то. рподоф-Г‘, алп н>сговог семепа не.ма ]Ош v npo;fajn. .Дар молдавнја” јс најранија од њих. To ic светлозелспа мооната, слатка шнљата бабура. која на бнљци виои. Често се јавља љубичаста нијанса на ста 6nv и плодови.ма. Биљка ic ска и слабо разграната. ,;3латна мсдагБа” ic већ дуго година позната и проширена сорта, нарочито на vxe.\< подPV41V Србије, где дајс добрс PC3V.TT?.TC. „Морава” ic мало каснија сорта, али има на|бољи vkvc од nOMCHvriLx. па и oojv. јер cv плодови скоро бсли. To R шиљата бабгра. погрдна за пс4eiw и гигњење. али цајбољс ic користити ic као cbcjkv (на пон мер nvibCHv сиоом), icp нма доста танко мссо, па, се гешко ЉУШТИ. Инг. Мнодраг Станојевић Мванаи 8

КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ 12. JAHYAP 1983. • БРОЈ 224 МОЈЕ МАЧЕ МОЈА ЛУТКА од пластике гуме. ЈЕСЕЊИ ПЕЈЗАЖ ЗИМСКЕ РАДОСТИ Лепа забава ал' паде ноћ сад деца кући морају noh. Ура, ура пао је снег' забелео на наш брег. Моје мало маче , мјауче ц скаче са пером на глави игра се у трави Зорана Мплић, VII 2 ОШ „С. Јаковљевић” Хладна киша непрестано плушти а увело лишће на мокрој земљи шушти. Жуто је jiuuihe олало са грана на крову гракНс црна врана. Моја лутка има смећу косу, плаву хаљиницу, једну ногу босу. Лете грудве, санке, скије Нова година се. деци. смије. Слађапа Антић ОШ ,Стсван Јаковљевић" VP Драган Иванковић ОШ. „Сзева Јаковљевнћ" V2 ПЕСНИЧКО ПОЉАНЧЕ СЛОБОДА И МИР CY ВЕЛИКО БОГАТСТВО Са радошћу гледамо ноћ како се увлачи у грање, a месец светли н растерује мрак, правећи чудеснс коитурс сенки. Природа се стншава. Чује се тек по којн цвркут и монотона пссма зрпкаваца. Прнрода је великн подсетннк. Ссћамо се рата који је носио младс борцс, женс дсцу... Y души оних који су остали, стапао се гнев и чежња за слатким сно.м у слободној домовини. Али на cpehy парода, вихор рата је прохујао и за собом однео свс несреће. Данас иде.мо рско.м жпвота чије су обале далеко. Сусрећсмо људе, упознајемо свет. Увиђамо да нам је жнвот hvh. Јер апч мнрно шета.мо, у благим и топли.ч ноћима н оссђн’»о пежнн мирис јоргована н бегбнија којн никада вишс неће бнти нападнути бомбама, а затим са последњи.м латицама, нестајати, као људи што су нестајали. Данас свуда око нас мирише слобода. Радујелсо се и снегу u К1шш, вегру н грмљавини ... Ана Петровић, VIFI-l ОШ „Стеван Јаковљевић” Марко Шћспановић: Учсннк Oil! „Буоа Јакптнћ ШМоје маче гиарено лгного ми је малено, поћ у њему немир буди сваком мпту смрт досуди. Марпна Жквнћ, VI-2 ОШ „В. КараЈ,»ић”-Пбтдчац Деца тужно кроз крозор гледају јер им родитељи напоље недају. Зорхша Ракић, VI-3 ОШ „Бура Јакшић” СТАЛНА АКЦИЈА НА ОПИСМЕЊАВАЊУ ОДРАСЛИХ ИСНОРИСТИТИ зп ПА * Према последњем попису без иједног разреда основне школе су 1.112, a 488 лица имају једап, два или три разреда 0 Да би се реализовао програм ликвидирања неписмекости до 1985. године потребно је годишње описменити 533 лица 0 Конкретна задужења за сваког носиоца посла Мали је број радних организацнја v Параћину у којима нема неписмеиих. Чест је случај да се приликом примаља личног дохотка, радник, чак ВК радник потписује палцем. Нп један разред основен школе, према евиденцијп са последњев пописа, нема 1.112 лица до 50 година старости, a 488 имају један, два нли три разреда. Акциони одбор за опис.мсњавањс одрасЈигх је внше пута до сада раз.матрао ово питање и дрносио закључке који су обавезивали прс свега школу за основно .образовање одраслих да приђс што озбиљније <-всм веома важчом npv:nr но.м задатку. Мсђугим, школа је у овој акипји остала прилично усамљена. Изостала јс повезалост радних, друштвенб-политнчкЈгх организација и OCHOBIULX школа са ово.м образовном установом. Школа за основпо ље одраслнх vnviHJia знвница иа адрес\’ образоваје 166 по неиис.меннх ц позвала их на оппс.мсња ваље. Међутим, одазвало сс ca.v.o 37 грађана, a 50 их је чак непознато. Основне школе су педавно водилс анкету у своји.м срсдииа.ма и на тај начин cv се са.мб 40 лица пзјаснила да желе да сс опис.мене, У овој акцији нзостала је по- .моћ подршка друштвеноЗА ТРИ ДАНА ПОЧИЊЕ РАСПУСТ кештсње и стручну по.моћ како би ова акцнја већ у свом зимском перноду дала коикретне резултате. Трад1П1ноиалми зимски ра спуст поч’.!н»с за три дана. Ученмци основиих школа у нашој општини три седмице а ученици Центра за средње усмерено образовање „Б. Крсмановић” две, одмараћс се онако каио могу и умеЈу. Значи н ове године за параћтшске ученнкс не.ма органи зованог зимрвања. Ајпг, распуст је распуст, па бнло какав да Је, Баии му се увек радују. Пожелимо им и ми да га што пријатинје прове.- С. Ј. Са чипком на ивицп, има кецељицу, a v својој коси, свилену машницу. Као да је жива моја луткица очима трепћс као да. уме ал' иажалост цела је Лишће. иада, ветар га носи, мутно небо огледа се у јесењој роси. Весва Миладиноввћ О1П ,,Стеван Јаковљевић” АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ДАНАПИОНИРА Дан пионира — 27. децембар обележеи је свечаном академијом у сали Градског аматерског позоришта. Пионири, ученици осношшх шко ла испунили су салу до последњсг места и са уживаЈБем пратилн програм који су припремили жихови другови из ОШ „Стеван Јаковл>евић" „Бура Јакшић", „Момчило Поповић — Озрен” и „Радоје Домановић". Госте и пионире поздрави Лд је Виолета Младеновић, прсдседник Комисије за рад са пионирима при OK ССО, која је лиоиире упознала са развојним тгутем ове opraioi зације. На крају академије пионири су се песмом „Друже Тито, ми ти се кунемо" заветовали да he марљиво учити и доследио следити пут који је трасирао највеПи приЈатељ пионира друг Тито. Д. Лазић -полптнчких оргаиизацпја, a no себно омладннске. Ни основне школе нпсу озбиљно схватиле ову обавсзу-, констатаипја је Акционог одбсра за рпис.мељаваље одраслих. V вези с тим прнхваћеп јс Ак циони програм који ће захтевати вишс конкрегних послова, а мање причања и теоретског закључивања. Свака основна школа као н школа за основно образовање одраслих морају и.мати програме ликвидације непис.мености на свом подручју до краја 1985. године. Обавеза је сваке школе да ,у свој програм рада унесе чадатке на опис.мењавању одрас лих, да одреди учитеља који he радити на тим пословима, а за мања А1еста да обезбеди патронажну Јслужбу и организује рад иа опнсмењавању. Заједница осиовног образовања, такођс .\k-pa бити дпректно укључена у ову акиију. Наиме, она на основу програ ма ликвидације неписл^еностн усваја годишк>и план обухвата описмењавдЕсем са комкретним задужељи.мд сваке шко> ле и издвојеног одељења. За остваривање предвмђеног програма и плана дужна је да обезбеди средсгва. а за школе и појединие који се нстакну у акцији предвиђају се награде н признања. Организацијз удруженог рада треба да преко конкретнис програма укључе све неписмепс раднпке пли без потпуног осповног образовања у одговарајуће видове школовања, a самоуправннм огицтвм акто.м да унесу облвезу запосленпх старостн до '0 година. да до 1985. године стекну потттуно основно образовате. И Зајед ница запошљаваи^а мора да има обавезу да 1иколу,е непп смена лица :а своје еввденцчје, утсључујуКл пх у Основну школу образовппла одр'слих ч обезбеђујућн фпнанснјска средства. Поред no.MCKVTiix орхаиизација у ову акцнју од опнттедру штвеног знача;а морају бити укљученс све друштвсно-политичке органнзадије. Гер. у цил»у ликвиданнје негп’смености, према треиупис-ј ситуацн;и, потребно је годишње описменити 533 лицд н лица без завр шена четигрн разрода основне школе до 50 година старости. ’Вгњеница је да је ово н те ка ко. сложен посаз. Уколико би се ова акцијана ставила досадашњнм темпом, приметао је Лкцпонп одбор, пла-п не би био реалпзовач пи до 2000. годиџе. Да би сс динамичност поВећа^д нужно ie да се у досацашљзм раду пуно тога мења. Најпре, потребno је да се утводи цена пополазнику н да се при основнмм школа.ма одраде критеријуми за вредновање рада на описмењавању одраслнх. Сви нссп оци овог значајног посла су дужни да сачлне конкреЈне програме рада. Школа за основно образовање одрзслих ie спремна да пружл свако обаПРОМОЦША КЊИГЕ „90 ПЕСНИКА О ТИТУ' Ружичњак лбпих оечи 0 Поводом 90-годишн.ице рођења друга Тита у издању „Дечјих новина” из Горњег Мнлановца изишла је књига „90 песника о Титу” @ Me ђу стиховима најпознатијих југословенских и светских песника је и песма „Тито — доба племенито”МирославаДимитријевића ® Кн.и гу припремио Никола Корбутовски @ Прг.а промоција у Параћину Синоћ на књижевној вечери у Музичкој школи „,-Миленко Живковпћ” представљена је књига најлепших стихова о Ти tv под назнвом „90 necHiiiKa о Тпту" по избору Николе Корбутовског. Ова изузетна књпга појавила се недавно у издању „Дечјих новнна" из Горн>ег Милановца, лосвећена личности- п делу Јосипа Броза Тмта, чији је богат, садржајан м револуционаран живот већ четири деценије инспирација за дшоге генерације југо словенских п светских песиика. Овом књпго.м песници и издавач придржавају се обележавању 90-годишн»пце Тптовог рођења. To је антологија стихова песника неколико генера- ■ција, који прнпадају свим F.aшлм народима н народностнма, пеоника исељеника изАме рике, Аустрглнје, Јужне Америке. Канаде и Европе н песника из Шведоке, Индије Гвинеје п Чллеа. Некл од њих суи учествовали у нашој народној •револуцији и још тада су испе вали прве стихове о највећем сипу паших наррда. И тада, и кроз деценије које су прошле, и сада, кључне речи ове поезнје cv Тјгго, борба. револуципротив, желелн смо да сачини мо књигу познатих стихова о првом борцу наше револуције и велнко.м градитељу светског мира у којој ћемо и крозстихове испричати оно штр је чи ннло Тнта — о дечаку из Кумровца, револуцнонар,у, врховном ко.маданту, маршалу, пред седннку републике, државнику, грађаинну света и пзнад свега човеку. Жеља нам је бмла да сачинимо књигу пссалха ко.ја ћебн ти превасходно намењсиа младима, књигу стихова о н>ихово.м нај.хшлијсм другу и вођи, рекао ]е, поред осталог. Никола _ Корбутовски, говорећи о овој књизи. У овој лзузетној антологији, поред осталих, засгупљени су Мнра АлечковиП, Владимир Назор, итон Жуланчич, Оскар Давичо, Славко Јаневски, Бранко Мнљковић, Драгсмир Брајковић и наш песнлк Мдрослав Дидштрцјевић. Y програму поводо.м ције учешћа су узели мир Брајковнћ, песник промоДрагоиз БеСАВЕТОВАЊЕ О ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ СР СРБИЈЕ V ПАРАНИНУ 1 шлитетније к ио® шацвте ЕЗ Позоришни аматеризам у Србији у 1982. годинн и путеви његовог даљег развоја, бмли су основна гема саветоваља дра.мских аматера Србије, које Је одржано 24. децембра у хотелу ,,Петрус”, у оргаиизацнји Савеза ал«атера Србије и СИЗ-а културс из Параћина. Представницима свих региола уже Србије, Војводине и Ко сова као полазиште послужила је недавно објављена књига о позоришном аматеризму v прошлој годинп кроз критички осврт свих представа виБених на регионалном и републичком такмичењу. коју је нздао Савез аматера Србнје. Y дискусија.ма које су обнловале добрим предлозима п конструктивнш! старовпма Vчествовали cv познати прегао1Ш и стручњаци и.з ове областн: Миле Гајић, Бош.ко Боиг ковић, Бата Амер. Симемтић, Бока Милен-ковић и многи ДР7 ги. , ’ Ивдназ Драмски а.материзам је V благом vcnoH'V. Mopajv се уложити налори за још бржи раст квалитета v овој област-и, кроз ангажовање пнонирскнх л о.младннских сцена, драмских rpvna v удруженом pa-nv н месним зајациицама, кроз сд\ц< * наре и o6vk.v редигге.ља аматера, алн и глумзда, кроз адекватнији избор цредстава, оопа н»ан>е на до.маће писце, к-роз трагалачке напоре младих сцеаг ских аматера, кроз стпмулисан>е v .виду награда и прпзнања, стручну помоћ1 од стране Сареза аматера Србје и другнм облицима, како би драмоки аматарчзам добио нове приста. лице. позоришпе трупе п квалитег лзвођоња. L... м.д. ја, слобода, изградља, сврсганост. To је она чка нит која повезује никс н све пес.ме. — Прилазећи раду мир, незаједнисве песна овој кн-нзи није нам била жеља да пзабере.мо 90 најбољпх песама о Титу, ннти да направимо строго субјективан избор. Наограда, Никола Корбутовски, Мирослав Димитријевић н ливоје В)учкови£. Стнхове су овом прнликом читали Светлана Марјановнћ и Томислав Борђевић, а ученлци Музичке школе својим тачкама су до прлиели да ово вече протекне у још пријатнијој атмосфери. Организатор ове промоције је Самоуправна Јпггересна за- •'едница кулгуре пз Параћина. С. Јовановић ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ¥ РЕЦИТОВАЊУ Најбољи рецитатори мећу основцнма у млађим разредима су Драгана Мијајловнћ и Сања Петковић, а у старијим Марина Милановић Y укупном пласману ученнци ОШ „В. Караџић” из Поточца прикупнли cv највише поена и својој школи обезбедилп прво место Традициовално ’такмичење v рецитован»у основаца одржано је иедавно у ОШ „Вук Караџић” у Поточцу. Победници са школских такмЈгчсња одмерили су ретггаторске способнрстп овом прнлнком у јачој конкуренцијп. Жнри саотављен од предста вника Педагошког завода из Крагујевца inije имао лак задатак. Квалпггет у ннјапсама јразличит сведочи да међу најмлађима има врсипх талепата •11 исто тако о добррм раду и sanaraiby просветппсс радашока матерњег јелпса. Y веома јакоЈ конкуренцнјп, највећи број поена у млађем узрасту добиле су Драгана Мп јалорцћ. уч. ОШ Домано7пфи д Сајца ЏеткРнцђ, уч. ОШ ,Д1. Поповкћ”. Друго .место ттри лало jje Сузани Недсљковнћ, уч. ОШ ,JS. Крс.маповнћ” нз Д. Мутнице, а трсћс Данијелн Алекспћ, уч. ОШ ,,Вук Карацић” из Поточца, Александрн MapinuiOBiih, уч. ОШ „Б. Јакшић” н Внолетп БорђевиН, уч. ОШ „С. Јаковљевић”. Међу ста ријим основцима најбоља је Alapirna Мплановић, уч. ОШ ,,В. КараџнН" нз Поточпа, мза Ete је Исвснка ДукпН, уч. OUI ,,Р. Домановић”, а трећа је Јасмина Миловановнћ пз ОШ ,Л1. Поповић’г. Најбољп решггатора! билп су овом прллшком учеилци ОШ „В. КараџлИ” лз Поточца, дру го Atearo припало јс шкоЗш „Радојс ДамаиовиД'’, а трсће ОШ ЛМ. Попошгћ—ОзренУл

ИЗАБРАН НАЈБОЉИ СПОРТИСТА И СПОРТСКИ КЛ¥Б ИЗ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ Слободан КостиЂ и „Истон 63” најбољи у 1982. Редакција листа „14 дана", размшрајућн успехе наших спортиста и спортских колектива у протеклој години за најуспешније прогласила је стрелца СД „Михајло ИлиЕ Куља” Слободана Костића и Фудбалскк клуб „Исток 63” из Плане. Мада спортскп резултатп у протеклој години у целоЈ ипштвни Параћнн нпсу нзузетнн, ппак сс издвајају Фудбглски клуб „Исток 63” и стрелац Слободан Костнћ ФК „Исток 63” из Плане основан јс 1963. године п бслсжп значајнс успехс, а врхунап, до сада, постиже у прошлој годнни када и први тнм н омладинска екипа vcBajaiy прво место у својим лигама. Прошле године Плањанн су освојили прво место Општннске лиге н пласиралп сс у Међуопштинску лигу’ Светизарево — група Југ. Иако новајлије v овај средиип, успелл су да без пораза освоје прво месго н понесу звање јесенег првака. С./ободан Костић такмичар нз „мглог спорта” тихо али константно добро пробијао се кроз сва звања у стрр jhamuiv да бн на крају прошлс годнне добио н звање стрелца савсзног ранга. Пре н»ега ово звање Је понео јуниор Мирослав Teunth u пред њн.м је блистава каријсра. Ссвнор Слободан Костпћ на свим цосадашњим такми чен>има и турнирима увек је био пласнран у врху. To вајбољс говорп по ком систему размтпља и како се так мичи Слободан. Овај стамени спортиста тппичан јс пример гпорности, која јс па крају крунпсана успехом. ОДРЖАНА ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА ФСО ДОВРО IE, мОЖЕ И БОЉЕ © За председника Конференције ноново изабран Слава Милетић ФУДБАЛ: НОЧЕЛЕ ПРНПРЕМЕ ЈДИНСТВА © На списку тренера Томнћа двадесег, углавно.м, старијих играча • Сви се одрекли хранарине за боље услове рада Овогодишња изборна Конфе реннија Фудбалоког савеза општине Параћин, новоконстнту исана, нмала је за задатак да најпре размотри рад ФСО у протеклс четири годнне, а затим, да, уоагласившн своја норматнвна акта (Статут, Споразум о удруживању у Савез и друго) одреди задатке који ФСО очекује у наредном периоду. Ова организација у којој је удружено 36 фудбалских клубова, суднјска и тренерска ортанизација поново је за председннка изабрала Славољуба ЈАВОРАК '82. ПШИ1111 u ■■ ® При крају још једне „планинарске годиие”, наши љубитељи планина су задовољни, како планинарством, тако и радом смучарске и оријентационе секције Овог пута ie v оад друштва бнло vKn>vyeno око 2000 пиониоа, омладине и грађаиа. што ie . више него изванредно. имајуlui v виду мииимална материјална средства којима сс располагало. Планинарп cv освојилц нпз врхова v Црној Горп, а релативно млада смичарска сскција забележила ie веома значајне резултате, узевшп да ie поента рада ове секпнје била масовност. V tokv протекле зиме сваке суботе планинарскл аутобус ie водио смучаре v бела недра Копарннка. Ипак, као и сваке године најуспешније ie раднла секција за opuicHTanniv. Око хил>адг плаЈГИнара — орјентараца — упознало ie све тајпе и дожи * вело лепоте кретаља по карти Милетића, ВКВ металфстругара нз ФТМ „Пролетер”. Ои ће у току овс годкнс ггредседавати Конференцији ФСО. Досадашњн рад Фудбалског савеза оппггине оцењен је успеигним, али делегати су у својим дискусијама подотакли питања која би у наредном периоду требала да буду још подробније обрађена. О нзборној Конференцији ФСО, дађемо ширн извештај у следећсм броју. М. М. V3 помоћ бусоле. О томе naiooље сведоче резултатн на разним такмичењима. Пионирц cv трећи v Србији, ivHnopii др\ти, а сениорн cv освојилп друто место на Пролећном дану планинара Србије. Један ivHiiop ппонир и ппонирка репрезентативцц Србије учествовалн cv на финалу kvпа Југославије. Осим obilx ус. пеха на десетак таклгичења републпчког и савезног ранга освојено ie 35 медаља (од тога 10 златнпх) н 3 пехара. Планинари верују да ће овакав замах п масовност орјентацпоног спорта привуђи ioui втипе људи и сада када за собом остављају ioiii jeAHv изузегпо плодау годану. Ивана Петровић Углавном „стари" играчи на лазе се на спнску Моме Томн ha и они чнне тп.м који севеН иеколико пута окулљао у Хали спортова, од 16. деце.мбра. Y Хали спорггова пграчи Једип ства за сада увежбавају елеиенте технпке и вежбе снаге, а од 21. јануара свн одлаз« па Грзу где he у седмоднеиним лрипремама набпјати кондици JV-Према плану тренера v току фебЈЈуара очекује се уиграваље и више пријатељских утакдшца. Y краћем разговору са тре неро.м ТолиЉем сазнали смо да свн пграчи извршавају сво је обавезе н нема ннкаквих проблема. Списак сачињавају: Богосављевнђ, Филиповић, Сто јановић, (из подмлатка). Пав. ловић, Каровић, Мнлојевић, Петковиђ, Миодраг Милићевић Турнир у малом фудбалу ИЗДВАТАЈУ СЕ ФАВОРИТП Турнир у малом фудбалу који органнзује Огшггински савез .Партизана” у оквкру својих задатака у спортској рекреацијн, без проблема н па опште задовољство приво дн се крају. Остало је још 17 екипа уједначене снаге које ће у трећем колу, 15. јануара из борити учешће у четвртфина ле, Посета сусретима у малом фудбалу, који се одржавају у Хали спортова суботом и недељом, врло је добра што говори да је фудбал којн се приказује квалитетап. СТРЕЉАШТВО: Семинар за рашне v отрешајии Стрељачки савез општине Па pahiffl органнзовао јс семинар за радникс у спортско.м стрсљаштву из стрсљачких дружина. Основнн циљ се.минара био ie омасовљавањс спортскнх стрељачких друштава и како доћи до бољих резултата. На семинару посебно је нстакну та важност срељаштва за општенародну одбрану и друштве ну са.мозаштиту, јер се кроз овај спорт годигиње обучи више стотпна пиошгра и о.млади наца. БОЉИ ДАНИ ЗА СТРЕЉАШТВО Стрељачки савез оппгпше н Секретарпјат за ОНО покренули су питање нзградње гралског стрелишта, неопходног за масовну обуку и бављење стре љачким спортом. За локацију будућег стрелишта одређен је жути песак, терен који је веома цриступачан, а уједно обезбеђује снгурност. ’Сада се чека реч урбанисга и на пролсђс требало би отпочети са пзградњом овог слор.тског објекта. с~ 3’ Мнлош МилиИевкћ, Псливаноeiih, Матић, Лнђелковпћ, Мпр ковиИ, СпасојсвиИр Бурић н Радовановић. Порсд њих iy су н „прмдошлииа” СтсфановиН нз Горњсг Видог»1 н повратни ци нз ЈНА УрошевиН ц Map * ковић. Такођс право на игру стскао јс н Гуњсвић који јс крајем прееиства дошао из Бориа. Како смо сазлали у разгово ру први задатак је Да се усагласи техника са захтевпма бу дуће irrpc. Затим, да се извр. run максимална ФизЈгчка прјјг * прсма за urpv п трсћп задатак да сс поврати самопоуздање иг рача. У разговору са То.мићем нис.мо добили неке „велике из.ја ве”, али једно је сигурмо: Једннство нс може да испаднс. — Труднђу се да нс дође до конфликтних ситуација и да се одржн радна и другаоска атдтосфера међу играчнма, да се лпчностп људп поштују. Та. кође да сс зна шта је побсда, а шта је пор>аз у спорту, iemчо ie iiIto на.\1 је рекао Мома Томић. Y стручном штабу reeAiv ће помагаттт Мнлап Савић — •1>ИС п Астш Зимуњић задужен за голмане. М. Миленковкћ БАВА ШЕГ BPESEM ИДРАЂМ ГРАДСКИ КЕЈ ББ Радна организација коопераната ,,7. јули” Параћин, Основна организација коопераната „Поповац” расписује JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ ЗА ПРОДАЈУ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА Y ПОПОВЦУ 1. Комбајн „Змај—780”а прбизводње 1973. године, у пспрпЕном стању, почетна иена 300.000,00 динара. 2. Комби „Фургон” ИМВ—2200 Д. СВ—389—21, пронзг.одкс 1977. годнне, у неисправном стању, почетна цена 130 009.00 динара. 3. Путиичко возило „Застава 750” СВ—387—12, хаварисано н нскодтлстно, почетпа цена 6.000,00 динара. Y ДОЊОЈ МУТНИЦИ 1. Комбајн „Змај 780", производње 1960, године, у испрлвном стаљу, почеТна цена 250.000.00 дннара. Лицитацнја у Доњој Мутншш обавиће се 24. I 1983. године са почетком у 8 часова, а у Поповцу истог дана са почетком у 11 часова. Право на лицитацију имају сва правна и физичка лица. Заинтересовани пре почетка лицптацџје полажу кауцију 10 одсто од почетне вредностп лнцитираног средства. Сва средства могу се видетп сваког дана од 8 до 12 часова у Поповцу и Докој Мутници. СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО ПродаЈс се xylp у Пуцрији, плац 8 ари. Булевар ЈНА 183. Куђа уСс љпва, 65 м*. Телсфон 52-692 Параћни, Јосипа Ерјавна 16. Издајсм собу, кухпн>у и шпајз — повоградња. Посебан улаз. Влдетл сваког дана пла пптатп на телефон 52-485. Станковић — Партпзанска 6, улаз из Вралчанске. ------------------------------------------- - -------------------- I СВЕЧАНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ САВЕЗА И ДРУШТВА „ПАРТИЗАН" НЕШ10 8080 У „ПАРШАГ На крају протекле годнне, 29. децембра Огтигпгнски cases и друштво „Партизан" сумирали су резултате досадашњег рада. На овом скупу истакнуто јс да је нажон дужег периода поново заживео . рад „Партнзана” и да постаје свс интезивнији. Након лутања „Партизана'' око концепције рада и деловања, „Патизан" сс окренуо рекреатлвцнма и свв.м они.ма који сс спортом бавс бсз такдшчарских амбнцпја. Поводом тридесетогодшпњице постојања н рада организације ..Партнзан" у Србнјп додељепа су и прнзнања прегаоцима, а ово је уједно била при лика да се уруче и призтан>а најбољим екипама и појединцима са прошлогоддишБнх Оли мпијских сеосклх нгара, најмасовн-ије акшп’е која је прошле године спроведена у општини. Y наредном периоду, на основу одлука скуггапина Општинског савеза и Друштва „Партпзан", Општински савез ће водитч! Воја Павловић, рад1шк ..Пролетера", а председник Градског друштва „Партизак" ie Драган Антнћ, психолог СИЗ-а за основно образовање и васшггање. М. И. МАЛИ ОГЛАСИ ИздаЈем Једиособан стан cn itawe пгтајсм u без намештаја. Можс сс видепс сваког дана н пнтатп на телефои 51-413. ЖкванопнИ, Партлзанска 4. ула’ нз Врапчанскс. Правннм п фнзичкнм лицпма нудим на продају слсдсћс пољоприв рсдно земљиштс; 1. К. П. бр. 4376, 1мша Ш кл?се, на место звано „Мсђа" у ловрчгл нн од 27 арп, 2. К. П. бр. 5887, лнвала VI класс, ,,Бучииа”, у повриппт од 18 арм, 3. К. П. бр. 5838, шу.ма IV се, ..Бучила”, у површшп« од ара, 4. К. П. бр. 3131, пашншк V 12,33 класе, у велнчкпи од 8 арп на место звано „Илиннца". За свс информације лнчно РаднвоаЈ — Диве Васића пз Доње Мутннпе. Тражпм ЈсднособЗп стан са купатнлом. Телефон 51-684, Мплојковнћ. Оглашавам неважећим свсдочанство осаовне школе издато у ОШ ,Ј5ура Јакшић” и радну књнжппу па нме Мнрославе Стајнћ из Пард ћина. Оглашавал! нсважећнм сведочапство од I до VI разрсда нздато у ОШ v Доњем Ввдову на и.ме М»ло сава Савића нз Доњег Видова. Откупљује.м старц новац. Телефок 53-740. ПродаЈсм фићпи мсњач, прешао само 20.000 км. Мнодраг Здравковнћ, Текпја. ПродаЈем кокнце носмл« з» кон зумчраин: лли даље чуваше. Тслсфон 53-478. до 14 часова, а од 14 часова 51-803. 1£пгна@ Издаје cm пиформисаша. Назааачкп сиет: н«м ВрапкоиЛ. Момчиж, С.тисла. ж„вк0„,!,, Малт»|« ИаиВ. Н»ла ЗоганоппЛ, (замгпик пр«с«итк»> Свежит ЈовааоиЉ CopuN.Jc Млрипгаопћ. ООрвдотаћ, Жгаота СтојавовиК, ЖтоЈлч ТошЉ (прсаеедаик) и Јован Томић. Vpebvjc: Ргаа«1шиик колсгиЈум. Главаи к олговорш, умлвик Стиољ.О О',п ’ ,<»>,!> Ноо.шарп: Спожаиа ЈомиошЉ, Милиц. Жтакоиљ, Мироелал Ди«1пт>и|..»ћ, IIrah „ Миолраг Милсикшшћ. Ллреса ГелакииЈ.: Макеимл Горког 4 Попгганекл Љак П т.,.’ фон: Гла.ви и дагшгарпи vpobuiik 5.-ЗИ, ловииарв S3 S94. Прртпаата гоаапаи 123.M, ПО.ЦТОЛН >шм> 423С. > шиетралство даостррао. Жиро рачдн С113-а илформлсан.а 4«зм *9.16 коа СЗ" Пираћии. Шпшла П*о „ГласИ, БидрђЛ. l>?»JW>№n 3, телЈфоп 34MS1. ЦЛ00. a a. W-4491ђ код СДл

ПРЕКРШАЈИ V ПРОШЛОЈ ГОДИНИ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ОИ ШМ ИМ 1ШН1 0ЧЕКИ1Ш Стр. 6. Стр. 5 ‘^исг СоциЈалистичког савеза радног народа ошптине TTapahww КАЖО ОЗДО ПОСЛОВАЛИ Y 1982. ГОДИТЖ НОВН КДПАЦНТЕТН ПОП РАВЉАЈУ £1АЊЕ 1ДИНА чпзиз нИш вЖ01 г!Св БРоЈ^'1 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ЧОВЕН ИСТОРИ1Е ПОВОДОМ СМРТИ ВЛАДИМИРА БАКАРИНА 3 I Са југословеиске полјггпчкс сцене нестдло je join једно п.ме нз плејаде великана иаше социјалистнчке револуције. Отишао је др Владимир Бакарип, потпредседннк Председништва Социјалнстичке Федератнвне Републике Јгтославије и члан Председшшггва Централног комитета Савеза комуниста ЈугославиЈе, народнп херој, јунак социјалистичког рада, марксист и државник и један од најближих сабораца друга Тита. Човек револуционар, комуниста и хуманиста цео свој живот још нз pane младости па до своје смрти посветно је палрсдно.м радничком покрету, изградњи социјалистичког друштва и Савезу комуниста. Друг Бакарић спада у ред оних револуционара и прегалаца "југословенског револуционарног покрета који су припремилп Партнју и радпнчку класу за остваривање псторпјскнх тековпна у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцијп. Више од пет деценија све своје стваралачке, умке и физичке снаге пссветпо је осгваривању велпких дела, идеала м циљева радничке класе в њенс комуннстичке авапгарде, за братство и јсдин * ство нашнх народа и народности и социјалистичко са' моуправљаљс, за мнр у свету и изнад свега за бољи и хуманнји живот човека. Y сво.м изузетно плодном животу дао је непроцењив допринос изградњи и развоју соцнјалистичких самоуправннх одпоса. Велики део својс активностп посветио је теоријском раду и учвршћиван *у н продубљивању политлчког скстсма и рлзвоју марксистпчке мисли. Био је бескомпромисан борац против свих напада на социјалнза.м и самоулрављање. Сагледавао је н указнвао на опасности од догматских, бпрократско-централистлчких, ција. националпстнчких и псеудолибералистичких тендспУказивао је на узроке, тешкоће и противречности у нашс.м развоју и стваралачки допрпносио њиховол. 9 превазилажељу. Владнмир Бакариђ је као радничкп борац и државпик на меВупародие односе глсдао кроз демократска опредељегва наше Партије и велнки део своје животне актнвностн посвећивао је борби за равноправне. демократске, међународнс, екоиомске и полнтичке односе, за солндарност. за*револуциопарну и ослободилачку борбу у свету, за мир и друштвенн напредак. , Био је вољен и цењен у целој иашој земљи, а поштован I! гзажапаи v свнм земл,ама света као државник, полнтичар п мислилац. Такав је био и остаће упамћен н од гскерација које долазе и забележзн v историју Ју гословенских иарода н народпости друг Владимир Бакарић, легендарни борац н човек. Владнмир БакарнН је рођен 8. марта 1912. годнне у Вели.чој Горици код Загрсба. Актнвии је учесник револуHiiosj.'ipnoi радничког покрега од 1932. а члан КП.Т од 1933. годинс. Y народноослободилачком рату испољио се као истакнутц организатор, политичкц и војни руководплац. Био ie комесар Главног штаба IIOB н ПО Хрватске, један од оснивача ЗАВНО Хрватске. На свнм послератним конгрссилга СКЈ бнран је за члана Централног кошггета, био је члан Извршног комитета ЦК СКЈ, члав Извршног бироа Председништва СКЈ, а од Десетог и Јсданаестог конгреса ie члаи Председништва ЦК СКЈ. За члана Председииштаа СФРЈ биран је 1974. и 1979. годннс. Био је потпредссдник Прсдседннштва СФРЈ 1975 — 1976. године, а потом поново од 1982. године до краја лцшота. ОДРЖАНА ПРВА КОНФЕРЕНЦША ЗА ПОЛОЖАЈ И ДРУШТВЕНУ АКТИВНОСТ ЖЕНА изш 113 шии ® Основна порука Конференције: Нема питања ј; из нашег политичког и привредног живота која не интересују другарице нити задатака на којима не могу да се равноправно доказују са мушкарцима Прршле среде одржана је у новом сазиву прва Конференш-ija за положај и друштвепу а1ктивност жена, којој су при. суствовале и представпице секција за рад са женама_у рад ним организацијама н основ. јшм организацијама удруженог рада. На седници се разговарало о израда програма рада Конференцпје за 1983. годииу н ггрипре.мама за прославу 8. марта — међународног Дана жена. Том прплпком ie истакнуто да се <не може више дозволити да се целокупна . активност свода само на обепежавање 8. марта, што је неколтако задндгх година чињено и да је потребно да се уложе макснмажт напорн да се и жене укључе у све токове Hamer полнтичког, пр-ивредног и јавног жнвота. Не.ма ии једне областн где другарнце не могу равноправно са мушкарипма да се vkључе у токове свакодневног живота и рада н својим спага ма допринесу разрешавању, пи тања и проблема са којима се суореће.\к>. Конкрегно, др\тарице су затражиле да буду укључене у разговоре које во ди Општинска конференција ССРН, Општински комитет СК. Општннско веће Савеза синдн ката н Огиштинска конференци ја ССО са представишадима дру штвено -политичких организа ц«ја села, у оквиру акшпе „Оусрети села '83”, о акгуелној проблематици развоја и свакодневашм задаци.ма, посебно о ^гнапређењу пол>опрнвре де. Конференција ћс на сле.дећој седницн изнети програм рада али јс сасвим извесно да ће v њем>у после дужег времена, иаћп место све оно што ie ; елно за данашњи тренутак: билизација, запбшљавање, л>опрнвреда, a Atebv овнм тањима опо што ггосебно га пи. интересује другарице — поло жај жене у друштву. о. Онјд што је било каракуе ристично током целе претхо дне године је чињеница да се у н»ој привреда сукобл>'а вала са отежаном набавком сировина и репродукцноног матермјала, а посебно- оног нз увоза, са изузетно отежа н1им условима набавке свих врста еЈнергвјс, што јс утица ло на смањени обим нндус тријске производње, јер ско ро да нема организације ко ја се у протеклој годннн ни је сукобљавала са овнм те шкоћама и проблемима. Слични проблеми пратилп су и органнзације у области пољопрнвреде, саобраћаја, промета и грађевинарства. Услови иривређиваЈБа у 1982. години су измењени и под утицајем законских ме ра и ограничавања свих вн чвн остваренн су услови аа повеНану привредну актив- I нбст, речеШо сувопарним је зиком стручњака. Као резултат тога је пове ђање производ!Бе, али најве ћим делом под угнцајем но вих капацитета. Ово повећа п»е у односу на лтретходну годину, гледано по физичком обиму износи код произ водн»е стакла 6,9 одсто, код производње тканина за 6,4 одсто, код конфекцијских. производа за 36Д одсто, три котажних за 19,6 одсто, це мента и нови.мала за 34,2 од сто(, кондиторских пронзвода за 17,4 одсто, пецива и хлеба за 5,8 • одсто, обуће за 74,2 одсто, алучеличних ужа ди за 24Д одсто, бетонских елемената за 31,7 одсто, бел вита за 227,1 одсто, али ма дова потрошн>е: инвестицио Ј^е предива (јер је повећана не, опште, заједннчке и лич не, као и под утицајем огра ничавања одређеннх издата ка. Висок степен инфлације v претходним годннама захте вао би и ограничење раста цена. Мсђутим, оне у 1982. години и даље имају висок раст и знатан утицај.’ Сагледавајућн активност привреде и остварене резул тате у поменутим условнма, нужко је рећи да је привре да општине задњих годнна улагала знатна средства на изградњи нових капацитета и ширењу постоЈећих, иа уса вршавању технике и техно логије и на остварење пово љнмјих услова за рад и про изводњу. Крајем 1981. године од значајнијнх капацнтета активирани су капацитети за производњу цемента, (мада се током целе године одвиЈала пробна производња) и електро енергетска оп рема, а у 1982. годинн капацитети за производњу стак ла. Осим тога иабављеиа је нова опрема и улагано је у побољшање технике и техно логије рада. На основу тога прнвреда је запослила и већи број рацника. На тај напроизводња за сопствене по требе) за 27,4 одсто и укуп них пггамЛаоских производа мање за 25,5 одсто. Овдесу анализиранД! подаци најзначајнијнх привредних носнлаца у области нндУстрије, ма да тек предстоји и коначно обликовање и израда анали за. Каква се прогноза може дати пре комачне обраде по датака? Мада је то незахва лно, из разлога актуелности, а и посебног пнтересовања покушали смо на основу ра спбложивог матерпјала и ра зговора са аналитичарима ко ји прате привреду да дође мо до глобалне оцене, према којој се у протеклој години очекује повећање привредне активности и финансијског резултата, с обзиром на ве ћу производњу и веће иене. Динамика привредног раста у односу на претходну го дину биће значајнија, дохо дак, чист доходак, и акуму лација већн, а очекује се и осетније смањење губитака. Код носилаца привредне активности очекују се добри резултати, a то значи и у це лини, и поред спега, доста добра година. с. о. ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА KOMYHHСТА И ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ГЕНЕРЛОИ/л Зл HQBE УЗПЕТЕ ® Могућности за исказивање младих, пре свега због нерешених питања материјалног положаја, мале су @ Присутие и субјективне слабо сти код младих, посебно оних који су у разним облицима ван организованог окупљања © М лада геиерација највећим делом прогресивно ори јентисана @ На Савезу комунпста је задатак идејног усмеравања младих, алп и највећа одговор јност за решавање њихових бнтних проблема @ Закључци ће уследити тек после свестране анализе на седници OK СКС о којима he се опет разговарати у свим срединама Председннштво Општинског комитета Савеза комуниста, у оквнру редовног програма рада п усвојених закључака ЦК СКС о актдгелним проблеми.ма о.младине п идејно-политичким задаии.ма комуниста одржало је заједничку седницу са Предсе дништвом Општннске конфсренције Савеза социјалистичке о.младине на којој се расправ љало на ову тему. Материјал брижљиво припреман ве!1 неко лико месеци лепосредним разговорима v свнм срединама где живе и раде млади покушао је да одговорн па најзпачајиија питања .која данас заокупљају младе људе, алп и цело нашс друштво, посебпо са аспекта у логс Савеза ко.мупнста. Y општини Параћин од уку пно 64000 стаиовника 12500 Је младих, а од тога 1345, или 26,5 одсто су чланови Савеза кому ниста. Ово показује да Је омладина моћаи фактор свеукупног друштвеног, економског, no литичког, култириог и сваког другог социјалнстнчког самоуп равног развоја општнне, али се тај неисцрпап потенцијал недо вољно користи, што није у складу са ства‘ралачким могућностима и акционом спремношћу омладине. Исто тако, ии са.ма омладннска организација пијс довољно организована, обухват на. акционо оспособл>епа, осло бођсна форумског рада, да би с> (Наставак иа 2. страшО „СУСРЕТИ СЕЛА 83" ТРИДЕСЕТ СЕЛА Y АКЦИЈИ f 1 ■ MA љих Si ■ ■' . W м Велика народна уметничка радпоница за обраду најлепшнх песама н везове најбокола, за гоблене уметничких ре*ш и препредањс народног хумора »-Сусрети села 83м обшпла је више од половшгу села наше општине почев од 15. јануара до даиас. Аматери из трпдесетак села jiaiue општпне боре се за назпв најбоље сеоске екипе нли поједшта v културно умеишчком делу н квпзу знатва. После седам вечери највећи број бодова добнлн су програми Мириловца, Дредовца п Доњег Видова, мада Доњови * довци иису поновилп прошлогодЈшпве шалглнонско нздање. Првн круг такмичења завршава се 11. фебруапа. Организатори „Сусрета села 83” cv Општкнска копференцпја ССРН и Општинска конфереици.|а ССО. М. Д.

2«. ЈАНУЛР 1983. • БРОЈ 225 ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА И ОПШТИНСКЕ КОНФЕГЕНЦИЈЕ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ГЕНЕРАЦНЈА 1 • ии (Наставак са 1. стране) фнкасно користнла велике могућностн којс јо’ пружа наш co цијалнстнчкн самоуправни снстем. Ради илустрапнје њеног нсдовољног коршпћења својнх унутраплБпх 'могућностн указује податак да је v Савезу социјалистичке омладпне огтштнпс органпзовано са.мо 7 500 члано ва, односно, нешто внше од по повине укупног броја младнх. Шта тишти младс? ности и њсговс способности да својом прогресивном актнвношћу утнче на свест широких маса младпх људн. Проблеми омладине, заправо младих људи су проблемн целе наше заједнице. У њиховом разрешава њу морају сви да учествују, у првом реду Савез комуннста. Алн. и Омладинска организаци ја мора ла се нзбори за већи утицај, јер без њсног актнвног учешћа неће гатко моћи квалптетнпје н епергнчније да се залаже за остварнвање циже ва и задатака о којима сс расправља. УСВОЈЕН ПЛАН РАДА ОПШТИНСКОГ КОМИТ ЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА ЗА 1983. ГОДИНУ ЗАДАЦН НЗ СВАКОДНЕВНОГ ЖНВОР ® Настављање континуитета активности 0 Непосредни задаци који стоје пред нашом друштвено-политичком заједницом су и задаци Савеза комуниста © Потребно је уложити пора да би били остварени задаци из нзузет но богатог плана рада Полазне осиове плаиа рада OK СКС су ставови и задаци у тврђсни Резолуиијом Дванаес тог конгреса CICJ — Улога и задацц СКЈ v борби за развој социјалистичког самоуправља * ња и за материјални и друштвсни напредак зе.мље; Задацп на остварпвању осповних акцп оно-политпчких задатака Рсзолуцпје Деветог конгреса СКС који се односе на даљс развнја ње социјалистичкпх самоупра вних друштвено-еконо.мских од одбране и друштвенс самозаштите, остварнвању друштвене улоге СК _ и даљем самоуправном социјалистнчком прсображају образован.а, науке, кул? туре, ннформнсања и фпзичке културе. Предвиђеним планом оствару јс сс континуитет активности који се одвијао на најважипјим правцима у 19S2. годинн. 1-Бегове су карактеристикс: пе посредна ндејно-политнчка актнвност чланова, основннх ор носа, полнтичког снсте.ма соцп ранизација н органа СК у оства јалистпчког самоуправљања, у’ ■ ~ . много на« Присутност сложених и противречних друштвеннх кретања п велике економске тсшкоће одражавају се неповољно на радне и жпвотне услове и перспектпву младих. Послелпце то ’ га су појаве колебања, збињености и незадовољства у редовп * ма омладине. Немогућност запошљавЗња, самим тнм обезбеђивања егзистенцпје за жпвот. све прнсутније пеправплности у решавању ових питаља и тнме стварање социјалних и класнпх разлика, све озбпљније утичу иа резигнираност. безидеј ност п реаговање младпх. Пре .ма омладини се испољава п не осетљивост за њено специфпчно доживљавање живота. па је с тога овај проблем још израженији. Сопствене слабости с. о. напређивању и развијању .међунацноналних односа на осно вама самоуправљања, у разви јању и јачању општенародне ИЗБОРНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА РЕЗЕРВНИХ ВОЈННХ СТАРЕШИИА УВЕК СПРЕМНИ Обученост старешина резервног војног састава на завидном нивоу ® Највише проблема финансијске природе @ За новог председника Председнпштва изабран Жикица Лазаревић Резервне војне стареигине моМлада гснерацнја, у напону рају у сваком тренутку да бустваралачких снага, живећи и ду теоретски и практпчно o6vделујући v социјалистпчком чепс свсс„„ „ убеђенн да се самоуправно.м друштву, најма * ____ ње ie оптерсНена конзерватнв- «orV сваком “гресору супротним схватањима, окренута је ставитп којн би насрнуо на тесадашљости и будућности, а ковине нашс сошпалнстичке ■ највећпм делом је прогресивно самОуправне Југославије. To је оријснтисана. Алн, то не значи _ • да ce'iMBia соипјалистпчка ори задатак н ооавеза великог бројентација може спонтано да ia старешпна резсрвног састаствара, ваи токова и акција ва којп у мирнодопским услоСК, ССО н другнх оргаипзова- вима обављају свакодневно своних социЈалиствчкнх снага п . ‘ „ ван противречних токова дру- -’е Ра?ие аааа™а' али КОЈИ V штвеног развоја. На свест мла- сл.учају потреба nocrajy саставде генерације настоје да утичу ни део Југословснскс народне све ннтензнвније п суптилније арМИје. разне анптсоцнјалистичке и ан ’ ’ тисамоуправне снаге. Активпост резервних војних Код дела омладине присутне старсшина и у нашој општпни су одређене слабости. Такође оиењсна је као задовољавајуевидентно је некритичко прнх ђа. На провера.ма знања постиватање малограђанских аредно „ пеома доб резулта. стн н другпх, нашем друштву страпих утицаја који сс врше ти» што говори да старешине кроз различите облике комуни- савесио испуљавају своје обакацнја и масовне културе. По- всзс. На практичној обуии, корЈОшачки укус је захватно до- ја сс одви;а преко мањих збооар дсо омладине, прпсутна је , л свест и понашаље да се н без Рова такођс сс постиже потреупорног и пстрајног рада мо- бно знан>е и спрсмност да се у же добро да жнви, да је нај- сваком тренутку буде спрсмно важније лмати новац и приви- да се зауз.ме место V јсдиници. п™СВ?еб<а Т’е П<> MeBvTHA,: нма и одређених сладредити. Потребно је одлгчно . сузбнјата one појаве и ствара GocTn п недостатака коЈПма трети услове за афир.мисање вред ба критичкпје прилазити како ности социјалпстиког самоупра би лакшс били отклоњени. вног друштва, пре свега рада и стваралаштва. Активност резервних војних Истакнуто је да се последњих стаРсшнна наше општине оглегодина. појачава пдејни утицај Да сс v њих000м ангажовању у многобројних и разноврсних об свим самоуправни.м структуралика интересног окупљања мла ма н?ше ДРУШТвено-полнтичке • зајсднице. Тако, на пример, у дих. Неки од ових облика су под непосредшш утицајем ом ладинскс организације, а друделегатским структура.ма, nonee од мссних заједннца, прско радничких савета и СИЗ-ова и ги ван органнзованог утццаја. (Музичке групе, на пример). 0 скупштнва, до скупшвакви неорганизовани облицп ™иа труштвено-политачких оркоји су ван оквира Оиладин- «= °™ скс организапије су штетни н као такве треба их усмераватн у правцима неговаља вредности нашег социјалистичког са.моуп равног друштва и социјалистичког морала Улога и значај СК чланова. Основнс организацијс актнвно и масовно учествују у акцијама којс се свакодневно нзводе у организацијама удруженог рада, месним заједницама н други.м структурама у општини, као покретачи, па до копкретних извршавања одговорних п сложених задатака. О овн.м пнтањима се је .доста говорпло, алп много учлнило, нитп v ни нешто променило. и рани * се није суштиВодсћа улога Савеза комушгста у Савезу социјалистпчке омлаллпе треба да буде резултат управо његове идејно-полЈГтнчке ствзр Највећл проблсм са којим се суочава Општинска конференццја је питање финансирања. У cnrvainiin када п ЈНА даје значајан допринос екопомској стабилизацпјн рсзервпе војне старешине утолпко морају да појачају свој рад, али нстовреривању закључака Трсћс седни це ЦК СКЈ о непосредннм за (ацима комуниста, организаии ји п руководства СК у оствариваљу полптике еконо.мске стабплизације. У оствариваљу ових задатака неопходно је да комуиисти, основне органпзаци је и органи СК буду носиоци свпх акционо-политичких задатака који ће омогућитп оства ривање ових циљева на подручју наше општнне. Из овог произилази да основ нн правци активности морају бнти усмерени на следеће за датке: интеизивирање привреднс активности, нарочито пове liaibe нзвоза; остваривање мера штедње н рацмонализацпје спергијс, средстава, опре.ме, кад рова; предузпмаке одговарајућих мсра за очуван»е животних стандарда па достпгнутом нивоу; запошљавап.е младих стру чних кадрова и стим у вези усклађивање полптике тколовања кадрова; беско.мпро.мисна борба против свих видова злоупотрсбе и јачање личне п колективне одговорности у реалн зацпји vcBOjeHiix програма, радшlx задатака и обавеза. Значајпо подручје акционог п ндејно-политичког деловања СК мора битн ус.мерено у прав цу јачања његове идејне п дру штвене улогс. класног и соци јалног развоја, оствариваље програма идејно-политичког и марксистичког образовања и не посредно идејно-политичко деловање комуниста у свим само управним органима и телима, друштвено-политичким организа цијама, као и у свим ћелијама делегатског система. Циљ плана рада за 1983. годнну је остваривање контннуи тета активности дејно-политичке једннстконе иактивности сз другпм друштБСНО-ПОЛИ ГИЧКа' I органнзаиијама и делегатсквм скупштипама, у остваривању одлука Дерсгог конгрсса Савг за сиидпката, Копгреса Савсла социјалистичке омладине, да обезбсдн мсђусобио радно про жн.маље активности oiii'a 1Н* ског комитета и 00 СК. као и пуна ефикасност у дослсдном реализовању одлука мера СИВ-а у остварнвању програма економске стаблизацнје. Порсд, Планом предвиђсних пптања СК he расправљати о свему ономе што жлвот непосредно на.меНе, односно не.ма о двојсних питаља нити интереса од оннх који су саставни део нашег друнггвено-политичког система и његове улоге у остваривању основних циљева ср цијалистичког самоутгравног ра звоја. Мишљење је пелокупног члан ства да је ово једино исправан пут рада, али да се морају уложити максимални напори да се идеје и планови и стварно реализују. ПЛАН РАДА ВЕНА И ПРЕДСЕДНИШТВА ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН мено да и оне дају одрсђен до- * принос стабилизацији. Међутим, средства са којима се располаже нису довољиа да би сви задаци биЛи са успехом извршепи. Такође је истакнуто да код упапређпвања старешина М.ма одређенпх пропуста, па нпје редак случај да се н оде из резервиог војног састава у ниже.у чину иего што се заслужило или било потребно. У све сложенијим полптичким условима у свету, констатовано је на седници, резервАмбициозан, али остварљив План рада Већа и Председништва већа Са веза синдиката општине за 1983. годину, разматран је и усвојен на састанку Председнишзва уз извесне предлоге и сугестпје Пре.ма речима РАДЕТА МИЛАНОВИКЛ, председника Општинског синдикалног већа, План рада за ову годттну садржн најактуелније теме за садашњн тренутак, делсгатски спстем, стабилизациЈу, даљи прпвреднп развој, ног>ећан»е сти и унапређење рада и са.моуправљања. Тако he сс пред делегатпма не војнс старешпне морају са у овој годинн ваћи и теме: још више напора и одговорно- усклађивањс самохшравннх оп . „ штпх аката v органнзашпама сти лрнлазнтн својим задаци- удруженог рада са друштве. ма. Од коликс је то важности, ним договором у областп расто они најбоље знају. Уосталом, поделе, остварива&е делегатмногобројни, са успехом нзвр- ских односа, колективног рада, шени задаци, гарантују да ће се тим путем и наставитн. С. О. одлучивања и одговорности v Савезу синдиката, предлог Закона о пензијском и инвалплпродуктнвно скои осиггрању, игта нас не с.ме акција „Ниизнснадпти”. функционисањс радничких са вета н других самоуправних ор гана у радним органкзацијама, актуелна пптања дацп Спндиката v стамбеној области, пдејно-полиги^ко ос пособљавање и марксисгичко бразовање чланова Савеза син диката и низ других актуелних тема из свих сбластп друштве пог живога и развита. Значи, v овој години 8еће Са веза синдиката општине Пара11ин усмерава своју акгивиост на даље развпјањ'; материјалне основе раца, брже превази лажењс уочених тешкоћа и слабосги у друштвено-ехономском развоју и политичко организовање и стварање услова па радници сами одлучују о токовнма друштвепс репродук ције и сопствено политнчко, организационо и кадровско ја чање. м. д.

6*Ise

и 3 Д A Н А У Д A Н i ^ЈАНТАР 4»83. »,ВК^2јЈ ФАБРИКА ПЕМБНТА „НОВИ ПОПОбАЦ” АКЦИЈА „88 СТАБАЛА ЗА ДРУГА ТИТА’ ИРОАМНИ СИМБОА НЕИСПУЊЕНА ОЧЕНИВАЊА Акција „88 стабала” у знак сећања иа друга Тита и његово непролазно дело, покренута је 1981. а трајаће до 1985. године. До тада у свпм месшш заједницама биће засаБени паркови, алеје н гајеви са 88 стабала, која симболнзују Титових 88 година плодног и стваралачког рада да подссћају будућа поколења на Титово трајно дело. Сикирица, Стубица, Буљане, Горња Мутннца, Клачевнца, Крежбинац, Сисевац и Давидовац спремни cv да током ове године засаде по „88 стабала за друга Тита". За две протекле годпне по 88 стабала засадиле су меснс заједницс: „Центар", „11. конгрес”, Доње Видово и Доња Мутница. Учесници радничко-спортских игара стаклара Југославије такође су засадили Титов гај на Грзи. Ову племенпту акцију у месннм заједницама воде основнс органнзације ССРН. Према изјавама преседника месних организација ССРВ на последње.м састаику, током овс годпне акције би требало да се пзведу у Снкирицн, Буљану, Стубици, Горњој Мутници, Клачевици, Кргжбнкцу, Сисевцу и Давндовцу, о чему he, нпак, одлу чнти посебна комисија по изласку иа терен. Свака месна заједница дужна Је да достави план акције „88 стабала’’, односно план садње, распоред и врсту •• саднмца, динамику извршења и ко he бити задужен за даљу брпгу и негу садница. После достављених планова направиће се општински план за ову акцпју, а СИЗ за шумарство репгона Шумадије и Поморавља доставиће бесплатно саднице. М. Д. КРАТКЕ ВЕСТИ ОДЛАГАЊЕ ПЛАНАЊА ОБАВЕЗА Y Параћину је 13. јану ара боравио Републички се кретар за фннансије БОРИСАВ АТАНАСКОВИБ, ко |ом приликом. водпо разговоре са представницима друштвено-политичке заједнице п прнвреде о послован»у организација удргрке. ног рада, са посебшш освртом на питања ликвидностн и присутност раскорака између извора и створених фннансијских обавеза. Том приликом разговарано је о вотреби одлагаша враћања позајмица Републици Срои ји којз су дате за пре.мошћнвање текућих привредчих потреба. БЕРБЕРСКО — ФРИЗЕРСКА ЗАДРУГА „YKPAC” МАЛА ФИРМА, A ПРОБЛЕМА МНОГО Берберско—фризерска задргга „Украс” и месна заједница’„Знојац — Данково’ договарају се да ускоро ог воре берберско — фрнзср скп салон на подручју ове месне заједниде. To је још једна могућност да се запос ле четири лова радника. Од ласком v ипвалидску пензп ју двојице старијнх раднпка пружа се шанса за још два пезапослена бербера. Међутим, од Радомира -Жнвади новића. директора овог мало бројног колектива, чули смо податак да последњих дванаест година на нзучава Јве берберског заната није отишао ни један једини уче штк. ,Дсћи ћс време", каже Жнвадиновиђ, »да нећемо имати ко да пас подшиша". — Али, то је дугорочан проблем/ далеко актуелнији cv тренутни проблеми са ко јима се*усрећу запослениу овој организацији. Очекују се негативни резултати у за вршиом рачуиу. а разлог пре свега лежн у ckvtiom грејаibv, Koie односи лавовски део зараде, што директно утиче на лнчиа примања фри зера и бсрбсра. Зоог тога he мо морати н ове године да захтсвамо од самоуправннх лнтересних заједница пас ослободе издвајаља средстава из л1гчних доходака, што ie био случај и v прошлоЈ голЈЈнн. јер оно што заради мо оде на лтгчне дохотке п npvra пздвајања, тако да смо vbck „краћи” за онолн ко колнко one па rpciaite рекао лам јс Радомир Жнва диновић. М. Д. Гигавгг цементашкс индустрије, Фабрика цемента у • По по”цу ,к>о да је изгубила дах. Склопом низа објективних околности овај некада најуспе шнији колектив, као да је изгубио чврсту подлогу и у овој ословно’ содшш показао је незавидне резултате. Поменимо да је у 1982. години ззпланирана рекорда производн»а цемента 1,1 милион тона оста» ла само на папиру, јер нз фабричких пећи и млинова изат ло је 870 хиљада тона килогра ма цемента, док је клинкер (главни полупрозивод за изра ду цемента) произведен у количини од 668 хиљада тона уместо 869 хиљадт. на језик статистике тима би износило плана производње Преведено у процениспуњеље цемента 77,4 одсто, а клинкера 77 одсто. ЗАКЉУЧЦИ ИЗВРШНОГ САВЕТА Y ВЕЗИ БЕСПРАВНО ПОДИГНУТИХ ОБЈЕКАТА УСКОРО РУШЕЊЕ @ Објекти чији су власници паставили бесправну градњу иако имсу имали грађевинску дозволу, а добили су решење о обустави рада и рушењу, биће ускоро принудно срушени © Извршни савет дао сагласност за рушење седам оојеката подручју града Параћин се последњих година претворио у права градили ште. Ничу нове куће као печур ке после кише. Рађају се нова насеља. Међутилг бројним ново лзграђеним објектнма су и они за које влаоник није. имао дозволу за градтву, они. којп нису усаглашенн или јеДпосгавније речено бесправно подигнути објекти. Бесправиа градња је годивама цветала, л мало се до сада учинило да се она спречи. У вези с тим Извршни савет Скупштине општине је још крајем ]ула прошле године донео закључке којн су обавезивали надлежне оогане да овом питању поклоке више пажње. СПРЕЧИТИ АНАРХИЈУ Y ГРАДЊИ на Сигурно је да су овакве мвре нужне јер је до сада владаНајпре је наг.рављен план рада по коме ie Општииоки комитет за урбанизам и комуналне послове имао обавезу да сачини списак свих дтгзеститора који судобили урбанистичке услове за неколико година уназад, а Секрегари;ат за управно-правне послове спи сак свих оних који су имали дозволу за рад. За трађевински инспекторе било је пуно посла. Откртгвено је да је доста бесправно изграђених објеката, а и оних који .се бесправно граде. Завршени објекти тренутно миру ју, али они који се тек граде су под контролом грађевинских инспектора. Када инспе. ктор установи да инвестиггор inije потупио по љеговом лаређењу и није обуставио даљу градњу, дужаи је да за 24 часа однесе грађевински материјал оа терена. Уколико то не учини терен he бити очнтћен ња његов терет од стране другог лица. Сви огш објекти чи. ји су власиици наставнли бесправну градњу иако нису имаЛ11 грађевинску дозволу, а добнли су рептење о обуставн рада • и руш.ењу, бнће ускоро срушенн. Извршии огпптипе је сак такв-нх савет Окупигпгне имао на увид спнинвеститора и донео закључак којим се иала * же © Подбачај плана код свих елемената производног циклуса © Y финишу протекле пословие године, децембра, план производње клинкера испуњен је са 61,5 одсто, а цемента 57,3 одсто Охрзбрујући резултатн V нопој годинн ла права анархнја V индиридуалној сгамбаној изградњи. Урба-нисгичко-технички условп морају строго да се поштуг/ да се ие би реметило и Hapv шавало лице зграда. Верујемо да ће и грађевинаки 1-гнспектори и сви други оргаии бити одлучни w ефикасни. Крајњи финансијски резултати знаће се ускоро, а за то време одговорни у фабриџи це мента анализирају узроке неиспуњења плана производње. ПоБн.мо редом. Један од најпресуднијих услова за неиспуњење плана био је недостатак мазута за редовну производњу који је до теС. Јовановић мел»а уздрмао стрију. Затим ми рашчлане ганизацијама цементну индукада се проблепо основним ор удруженог рада ЗИМСКЕ РАДОСТИ НАЈМЛАЕИХ САНКАЊЕ НА ГРЗИ ■© Y две групе од по седам дана зимују малишани из параћинских предшколских vcтанова Параћински малишанн предшколског узраста имају могућиост да и овог јануара уживају у зимскнм ра. достима. Цеитар за дечију заштиту „Бамби” организовао је зт?ован>е за 200 деце узраста од 6 до 7 година. Прва група малошиана боравила је на Грзи са свој.чм васпитачима од 17. до 24. јануара када је у Наставно-рекреациони центар стигло сто новпх дечака и дсвојчшда. Иако је ова зима сиромашна снегом, на Грзи га је било довољно за радовање и спуштаље по који пут низ благу падину санкама или низ направљену „клизу”. Кијавици и прехлади тамо нема места, јер се за то брине медицинска сестра која стално дежура, а једном недељно обилази их и лекар. ° - Итпересовање за зимовање је било велико. Највећа цена по детету износила је 599 динара, што је популарно за родител>скн џеп, јер део трошкова cwocji и Заједнииа за дечију заштиту, обавестила нас је Мирјана Вељковић, руководилац Обданишта »ЈБамби”. Спштинском секретаријату за инспепнјски надзор да прпступи извршењу решења о рушењу седам бесправно подигнутих објекагга па подручју градф С. Ј. та. Млин сировине стајао 1е 251 дан, а млин демента 231 дан. Двехиљадетонска пећ је стајала 210 дана због недостат ка мазута, сировинског брашна, кварова на транспортним уређајима, итд. Амализе неиспуњења плака истичу „лавовски” учинак објективних околности. Ова пословна година и поред низа проблема креиула је охрабрујуће. Нова фабрика ради нормалним темпом, а такође је снабдеван>е енергетским горивом — мазутом редовчо, иако у мањим количинама, па се може очекивати превазила жење овог проблема у новој пословној годиод. М. Илић Н. Ми/говапотћ слика губитака поста-ie јасниЈа- .. ООУР мПовршински koiiobm прва карика у производком ланцу „кубури” са набавком превозних средстава. У протеклој години делимично је попуњен возни парк, али недовољно да „засити” цементне млинове. Затим присутна је немсгућност набавке резервних делови из увоза како би се оспособио машински парк за нормални производни процес. „Производн>а цемента” вита лни ООУР све чешће исказуje захтеве за текућим одржа вањем. зер једним делом je производна линија „ одслужи ла своје”, а континуитет проиводње је условљен редовном испоруком мазута. У ООУР-има „Нроизводне НАСТАВАК РАДОВА HA MOCTY НА ВЕЛИКдЈ МОРАВИ Y посети Параћину, 20. овог месеца боравила је дс« легација Републике Србијо која је водлла разговоре са представницима друлхтвенополитичких организација општине Параћин о иаставку залочетих радова на мост.у на Великој Мора. ви код 'Чепура. Делегацију су сачињавзли; Републичкн секрегар за народну одбрану, генсрал потпуковник БОГОЉУБ БОРБЕВИН, начелник Штаба прве армијске области генерал мајор МИОДРАГ ИБАНОВИБ, председник републи: чког комиталЕ за саобра.. ћај и везе БОРБЕ МИТИН, секретар Реаубличког СИЗ-а за путеве НИКОЛА РЛП.О: САВЉЕВИН, председник Дру штвено-полмтичког већа Скупштине ЛУТИН председјгпк регионалне СР Србије МИ« МИЛОШЕВИБ, Међуошптинске заједнице БОРуслуге” „Промет” истичу да су били онемогућени да сво је радне обавезе на време испуњавају, недостатком резервних делова, недостатком девиза, недостатком робе жишту, условл>аван?ем ња унапред и низо?л фактора, који владају маћем тржишту. Посебну „главобољу” на трилаћадругих на дозадава ла је новоизграђена фабрика која је протекле године и званично почела са производним процесом. Иако је уходавање званично престало, проблеми који прате почетак рада нових постројења и даље су били присутни. Код проблема У hobo! фабзици најуочљивији су били застоји млинова цемен- ?5Е КОСТИН и секретар Ре гионалног СИЗ-а за п\ггеве ДУШКО ПЕТКОВИБ. ‘ Приликом ове посете разговарало се о изналажењу могућностп за довршетак започетнх радова на нзградњи моста на Велнкој Морави и о предложеним варијантама за пролазак ауто-пута „Братство-ЈедиН’ ство” поред Параћнна. Начелно је постигнут до. говор о внсини учешћа Републике, Региона н општине радова на мосту. Псстоје у фннансирању довршетка изгледп, како нам је рекао ТОПЛИЦА НЕДЕЉКОВИБ, председник Скушппше Општине Параћин, да ако у овој години отпочне изградња деоница Ауто-пута од Бупрпје до Појата отпочну н радови на довршетку гра дн>е моста. Коначна потврда ових мо гућиости бипе у марту месецу када ће се наставити започети разговори. ИЗМЕНА Y ГЕНЕРАЛНОМ УРБАНИСТИЧКОМ ПЛАНУ ГРАДА З-ИДАЋЕ СЕ И У АДАКААЕУ © Део површине намењен за паркове и скверове на месту званом Адакале мења се у површину за индивидуално становање Генералнмм плаком града — Планом иамене површина, део подручја нзмеђу Цртгце п ,јаза, поред отвореног базена за купање, -обухваћен је површином са наменом за паркове н скверове. Ова површнна је већим делом неизграђена, а и онм деловн којп су изграђе. ни то су приземне тиЈДИвидуал ле сгамбене зграде. Поменутн део насеља скоро од* свог поста нкасенеурећује јер за то ннcv постојали услови због тре.т матга У урбаипспнчкзм н другим плаиовима. Иема изгледа да ова jiobd. лпгна у перподу важеша Гепаралног урбанистичког iiiiana (до 2001 годзне) буде реалнзоBaiia^Kaaaezse^troapEnuia због внсокнх троижова расчнцгћава ња. Узл.мајућл све то у обзир, а н чињеннцу' да нма довољно слободног простора за реал«- зацнју намене према Гецералном урбанистнчком плану, то се нзграђени део иамељеног простора за парк претвара V површнну за становаше (до прмземља плус спрат). За реализацију, реконсгрукLtuje и доградње овог насел>а Извршни савет утврдиће vpбамистичко-техничке услове, a на својој седннцн од 11. јанутра усвоји оје п одлуку о изменама у Генералом урбаиистичком плаиу града које се односе на поменуге површнпс.

26. JAHYAP 1983. •. БРОЈ 225 CA СВИХ CTPAHA ИЗВЕШТАЈ O РАДУ ОПШТИНСКОГ СУДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ V TORY ПРОШЛЕ ГОДИНЕ nilllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIinilllllllllllllllllllllllltlllllllllllllHIIIIIIIIIinlllllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIinilllllllllllllllllUI @ V прошлој години кажњено 3.694 лица, извр шно @ Остало нерешено само 49 случајева ГДЕ HAM СЕ ЗАБАВЉА ОМЛАДИНА И СЕ ffl МШ Pan органа за прекршаје у прошлој Г0Д1ШН био је успешнији него икада до сада. Од укупно прпмљених 5.680 предме та остало је нерсшено само 49. а казне су нзречсне у 4.298 слу чајева. Оно што карактерише рад оргапа за прекршаје јс ажурност која је испољена у прошлој години, а како сс наводи у извсштају о раду за прсшлу годннг та ажурност t резултат, пајпрс, посебног зала гања судија, а затнм н врло добре саралње са осталнм органима. Структура прскошаја као и до сада у сенпи је саобраћај ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРОМЕНЕ Y ИНВАЛИДСКОЈ И ПЕНЗИОНЕРСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ПостоЈање две организације економски неолравдано ® ¥једнн.ен»ем сс ствара могућност за запослење вепег броја младих људи @ Укида се хонорарни рад Председипштао Општттске организашпе пензионера покренуло ie Јншнијативу о спаЈаљу, тојест уједпњењу органи зашпе пензионера п инвалида рада v једну организаиију. Недавно је Конфепениија Отптмнске опганизације пензионера дегаљно сагледала пведлог двс ннишативе п пос. ле живе лискгснјс донела одJTVKV Koio.M се даје nvna полршка овој ннишлативи да се организује јецинствена органи зација пензнон-исаинх радних људн у onwnmu Параћив. Y прилог томе јс и констатација да ие постојн нм јсдан огаравдан друпггвено-политтгчки ил-и опганизаипонп разлог за постојање лвеју иденгичних ор. ганизаштја пензионера v општи ниида је оваква каква јесте организаииоиа поставка еконо мскп неоппавчана. Консђепенццја 1е исто тако констатовала да v ови.м организашпама трентгно хонораоно ради пре. ко 30 пензионера, што је у АКЦША „СВИ НА СНЕГ” них предмета. Y прошлој годпни тачно 3.111 пута изречене су казне за прекршаје Закона о безбедности саобраИаја. Други на неславној лествицп су прекршаји јавног реда и мира. Гра ђани су кажњени 240 пута. a од тога у 114 случајева разлог кажњавања бнла је туча на јав ноХ< месту. Због туче на /авном месту 23 лица зарадило је затвор. а остали су кажњавани новчано. Служба органа унутрашњнх послова синхронпзовано је деловала са судијама за прекршаје, често најнепосрсдинје; запоппгној супротности са поли тиком која се v дручптву Bonn v вези запошљавања младих л»удп. Спајањем овнх орга ннзапија и бољом • органнза. нноном поставком запослнло би се на неодређено време нај мање десетак младпх л»уди. Предлог ове иницијативе иа шао се и на дневном реду Извригног савета. Чла-нови Извр цшог савета су подржалн ини т*)атпву каоистав да се укине хонорарни рац и тиме пружи могућност за запослсње младих људи. Поред овога Савет ]е дискутовало и о пословању уго ститељоких објеката којп тре нутно pane v овим организдција.ма и налож^о да се од стране Секретар’ијата за ннспекциј ски надзор и Службе друштве ног књнговодсгва изврихи кон трола над законитошћу посло зан>а угоститељских објеката □вних ‘органнзаинја као и служби. С. Ј. једничкн што је имало за резултат врло сфикасан епилог приликом откривања и санкцн онисања прекршиоца јавног ре да и мира. Y извештају о раду судије за прекршаје у прошлој години подцртана је и добра сарадњз са инспекцијОким службама, по јединим. јер 93 одсто захтева за покретање прекршајнрг поступка потиче из Секретаријата за унутрашње послове, а од инспекције преостаппх 7 одсто. Кад све иде како треба, лако је уочити н оно што шкрипи. Y Извештају судије за прекршаје истиче се проблем доставне слу жбе где се олако на пошиљкама напише „непознат". „не.ма никог код куће”, „одбио пријем", на „годпшњем рдмору” и слично. Истакнут је и проблем смештаја архнве. Но без обзира на ЕРХОВНИ СУД ПОТВРДИО ПРЕСУДУ Y акиијн прошлог лста, Kana су комуналши инспектори и cvnuja за прекршаје контро лнсали експлоатадију шљунка и песма са до тада „неогранизованог” поточког спруда, пзречено је доота казки али најгоре је прошао Милисав ПрнбаЈКОвић из Александровиа, коме је оспм тговчане казме од 50 хил>ада динара изре- „АНАТОМИЈА” КАЗНЕ Милисав ПрибаковнН каж њен је са 20 хиљада дпнара због непријављеног камиона за аутопревозничку делатност, са још 20 хиљада јер пије имао истакнут ценовник и на крају са 10 јер на возилу није imao „фирму’■ Све v свему пег * старих .ми лиона. то добро урађена статистика говори да је четири милиона дннара коштао прекршноце нз лазак код суднје за прекршаје. To дође да је свакп прекршај кажњен са 1.000,00 дпнара. Изрсчено је укупно 540 дана каз не затвора, а саобраћајним пре кршиоцима у прошлој годнни забраљено је укупно 39 година улрављање моторннм возилом. Општи закључак је: Орган за прекршаје Скупштнне општине Параћин у потпуности је огтрав дао очекивања и извршпо свој Програм рада, похваљен писмс ном похвалом од Савета за народну одбрану CO Параћнн, подносиоци пријава задовољии су њнховнм решавањем и једино прекршнопи „нмају права” да се жале на рад судије за прскршаје. М. Миленковнћ чеио и заштитна мера одузнман»а камиона. Незадовољан одлуко.м cvanie за прекршаје Д^Јдана Петровнћа. Прибаковић је гложио жалот Вепу за ттрекршаје v K.paryjeBnv. koic га одбија. a затим н Bdxobhom cvnv Србн. је улаже захтев за судску .заштиту. Врховни cvn Србипе од бија захтев. a то значи да камион „иде на добош”. Казна је оштра, а Врховнл суд Србије V, образложењу пресуде каже да одговарају тежшш извршених прекршаја и степену одговорности гтрекр шиоца. Суд сматра да ће остварити сврху кажњавања. Прибаковић је „сретно” про шао јер није подиета п ирија ва за бесправну експлоатацију шљунка, за ш.та је већ бпо прибавио радну снагу, a то би га коштало још 30 хиљада ди. нара. ‘М. М. Није први пут да се ова тема нађе на странпца.ма Hamer листа. Али, осећамо обавезу и дут Да се јавно п јасно запитамо локле he' млаци главну забаву да тражс и налазе у кафани, уз чашицу и кафанску невачицу. ' Млади човск тражи забаву. Често и не зна шта хопе, али хоће негде да утрошл вишак енсршје, да проведо своје слободно време. Y последље времс „Пст рус” је место где се скоро сваке вечерн догоди по који инцидент, лупају чаше, уг рожава Јавнн ред и мир. II свс то чтшс младићи, a и по нека дсвојка. Јер, алкохол чнми своје. Атмосфера тако be. Популарна „Швајцарија” нијс више пријатан кутак за младе. Флипери, који су не давно донети, пореметили су ово састајалишге мла« ДИХ. Овпх зимских дана, дапа школског распуста млапих јс још више у грацу. Средњошколска омладнна је сло бодна, студенти тако1зе. A новпх могуИности за забаву нема. Заједннца културе се придржава свога плана и прог рама. Ванредних к додатних представа и манифестација у овом периоду нема. Општинска колферснција Савеза содијалистнчке омла дине сву своју активност је дренутно усмерпла на оргаштзацпју „Сусрета села 83”. Значн, сада је сеоска омладпна ангажована и нма ма кар и ту могућност за изла „ФЛИПЕРИЈА” Y PECTOPAIIY „МЛАДОСТ” Очигледан вишак кафанског простора, натерао Је угостнтеллке трудбенмке да се одрекну дела некада толико најављиваног ресторана „Младост”, популарно мазваног „Швајцарија” (сирана, складиште сира пррм. М. М.), Сада, v делу који је био намешен за посластнчарнпцу, млади проводе време уз флипере п пстаде слектронске аутомате који попут бештија гутају њихове џгпарце. Наздравље! 1И. М. зак. Али, чим прођу ..Сусре ти села” сале Домова културе се затварају. Иема више ini бкоскопских прсдстапа, a то нијс стимуланс омладгаш да остаје у селу. Кажу, за жељно очекива ни Дом културе још нема средстава. Али, снгурни с.мо, нма могућности и начина ла се направи, с оним што се има, културни проград^ који одговара најширој публпии — младима. Треба макар овај знмскн период да буде осмшпљенији и садржајнији да би омладина зимскн распуст провела лепше и забав ннје. Сама омлддинска организа оија трсба да покаже вшпе Јпггересовања него што је до сада чинила. Треба она да буде шппдијатор, покретач, а за то нису потпебна финансијска средства. Сигур нн смо да није тешко прона ћи неку друштвену просторију где млапи могу да орга нпзују нгранке, изложбе, кљнжевна посела. једностав но ла се окупе. спетну и non ричају са друштвом. С. .ТовановиВ Кооаоннк вас чека • Општински савез за физичко васпитање и спортску рекреацију „Партиган” и Планинарско-смучареко друштво „Јаворак” позивају вас на снежне обронке Копаоника Ова зима, очиглсдно, нпје намењена онима који воле с.чсг и спортове на снегу. Љубитеља скијашкнх и санкашких стаза има доста, али нимало снсга. Да би се та „неправда”’ исправила побринули су сс Савез за физичко васпитање и спортску рекреацију „Партпзан" н планинарско смучарско друштво .Даворак”. Прменуте органнзације за љубитеље снежних спортова органнзују од наредне недеље акцију „Сви на снег", која ће се ове године одвијатп на снежним обронцима Копаоника. Током јануара, фебруара и марта поменуте организаније сваке педел>е љубнтеље снега водићс на Копаоннк, а ред вожње ћс битн устат^н: полазак пз Параћива у 6 часова испред Турист бнроа „Велмортранса”, код хотела „Славија", а повратак са Копаоника је истог дана у 16 часова. Цена нзлета на Копаоннк је 200 динара, а пријаве he се прнматн до суботе V Турнст-бцроу. Уколнко буде празних места могућа је прнјава и пред сам полазак аутобуса. Y оквиру акције „Свн на снег” одвијаНе се богат и садржајан програм под налзоро.м стручних руководилаца. Предвиђено је да се организује шко ла скијања за почетнике, затим планинарски излетц до оближњих врхова н организоваие игре на снегу за санкаше од 7 до 77 година. М. И. ИСПРАВКА V прошлом броју нашег листа, у рубршхи „Из архмва Завичајног музеЈа” поткрала се грешка v потпису испод фотографиЈе. Уместо: Свечано отвараље Задружног дома у Доњсм Видову 1948., треба да стоји: Свечано отвараље Задр^жемог дома у Лреновтгу 1948. годпне. ИЗ АРХИВА ЗАВИЧАЈНОГ MY3EJA Y ПАРАБИН¥= HIM ЕАРЈШАРЕВОПАРАЂИНСКИ ВОЈВОДА r Илија је био средњсг раста, широких плеђа н прсију, округла богињава лица, густих и иатуштених обрва, пуних бркова, црномањаст. Говорно је крушшм гласом. Од одела је носио чакшире н ћурче, делом и јелек (фермсн), а на глави грчку капу с кнћанком обавнјену тараболосом (шалом). Илија се родио око 1756. го дине, у селу Извору, у параћинској нахији. Када је одрастао, Илија, као вредаи и окретан младић, отпочео је помало трговати и временом постао чувен и виђен трговац, увелико водећи трговину са Нишом, Лесковцем и Видином, а нарочито са Аус тријом (извоз свиња). Илија је живео у задрузи са своја два брата, Бошком и Лазом. У доба устанка Бошко је уттраљао кућом, а Илија и Лаза су стајали на челу параћинске војске и нахије. По заузећу Јагодине и Ћу ' прмје у пролеће 1804 године Илија, пошто је летину при брао и на салашима под пла нином је сместио, са делом своје нахије гтрешао је у Ресаву Стевану Синђелићу, војводи Ресавском, као своме познанику. Тада му је Карађорђе, који се такође с 1вим познавао, послао барјак и наименовање за старе шину нахије Параћинске. Параћински ајан Али Борча- (ајан-грађански првак је дне вароши), позивао Је ви ше пута Илију и говорио му да саветује своје људе да не иду нлкуда од својих кућа. Илија је са својом BoJcifOM учествовао у боју на Иванковцу 6. августа 1805. године који се завршио велико.м победом српских устаника. Турска царска војска, предвођена ново постављеним ве зиром и мутафизом београдским — Хафиз пашом повукла се према Параћину. Са Иванковца, 8. августа, Кара ђорђе је повео српску војску у којој је било и 200 Из вораца на чијем се челу иалазио војвода Илија, према Параћину. Да Турни не би гтоиметили кретаље српсче војске. она се преМа ПапаУ-и ну кретала правцем који је Ор\жје устаника нз I Српског устанка, Завичајни му зеј, Парапин. водио пр<еко Краљевог поља, Раванице, Везирског брда и Забреге и изблиза на брдо које данас носи назив Кара ђорђево брдо. Ове исте године, Илија је са својом нахијом суделовао у грађењу Делиграда и учес твовао у његовој одбрани ка да га је напао силни Ибрахим паша скадарски (Бушат лија). Истакао се и у бојеви ма на Јасици, код Крушевна и боју код Варварина где је оба пута Ахмет Рушит паша био разбијен. После несрећне 1813. годи не, Илија је са својом породшхом прешао у Банат, код својих рођака. Овде је остао до пролећа 1817. годхше, па се тада са бањским, заглавским, тимочким и црноречким старешинама вратио у Србију. У прво време сви су се настанили у Свилајнцу код свог ратног друга Милосава Здравковића — Ресавца. Илија 1827. године је постављен за члана магистрата нахије Ћупријске. У овоме звању умро је 1830. годлне. Предраг Б. Петровић Фотографија: Маанаи 6

2«. JAHYAP IMS. • БРО.Т M5 ГРАДСКА ХРОНИКА ПОЉОПРИВРЕДНИ ИНСПЕКТОР ОЦЕЊИВАО ПЕКАРСКЕ ПРОИЗВОДЕ БРУНА 0| ХЛЕБА И БУРЕКА ® Једиио „Шумадијпн” бели хлеб од 800 грама задовољава нормс, а исту оцену добно и бурек ЖИВЕТИ Y CTAHY И ОД СТАНА КИРАЈЏИЈЕ ПЛАЋАЈУ вмпаоавсо ЦЕХ Y последње време општинској инспекннјп учестале cv притужбе на квалитет хлеба, бурека и пецива. Потрошачн се жале претежно на приватне пекаре, што ie иницирало пољопривредног пнспектора Јована Цветковића да обиђе свс пронзвођаче хлеба и бурека у Параћину. — Y поступку контроле ква литета пекарских произвсда, уочили смо да се у прометста вља недовољно печени хлео, загорео хлеб до угљенисања, хлеб деформисаног облика, псггачаст хлеб, са гњецавом средином, хлеб прекинуте коре a нашло се ту и разних примеса па и страних предмета. Хлеб без сјаја, сиромашног укуса, без карактеристичне ароме, без изражене боје, такође се износи потрошачима. Пољопривредна ‘инспекција V поступку контроле применила је модерну и врло признату методу за добијање оцене, органолептичким путем и системом бодовања. Контролисан је хлеб свих произвођача у граДУ. ДАЛЕКО ОД ПРАВИЛНИКА Према важеђем правплнику о квалитету жита, млнн ских производа, хлеба, пецн ва и тестеннна, у промет се може ставЈБатн хлеб који има оцену. иајмаље 20 од мо гућих 30 бодова. За бурек-плту закои каже да се тако може звати само производ добијен од пшенич ног брашна којн мора да садржи нпјмање 15 одсто ма стп 'и 20 одсто „фила”. Бели хлеб од 800 грама, производња ООУР-а „Извор” оцењен је са 20,20 бонова. ОплеTi-ењени хлеб истог произвођача оцењен је са свега 17 бодова. С обзиром на адитиве .и це ну ; „тетовираног” хлеба, његов к^алитет требало би да буде много бољи. Бели хлеб од 800 грама приватног произвођача Зећир ToС4ТИРИЗИЧНИ УГ4О СУДАРИ Почели су „Сусрети села”, али многе екипе делуЈу рапггркано, неуиграно и рапгпшовано као да су доживеле „Сударе села”. НЕМА ПОТРЕБЕ Шта ће нам снег, довољно Је пгго пада стандард. АТЕИСТ Он Је атеист: не зна две да прехрсти. ТРЕНИРАЈУ ПРОПАДАЊЕ Фудбалери ,Јединства” одлазе на зпмске прнпреме на Грзу. Нек сад мало пропадаЈу у снег, доста су на табели. ВЕЖБЕ Многи дефицитарни производм пре увођења бонова били су — мисаоне именице. Али то је имало добрих страиа: људи су вежбали да мнсле. УСЛОВЉЕНО Живот Је велика позорница. А на њоЈ, што Је всћа новчана сума, боља је и глума. Мирослав Димитријевић АФОРИЗМИ Напшдите за живота себи епитаф. Макар то не мора други да вам одрсђује. * * * Многи су покушали да иду испред времена, али их Је прошлост прегазила. Откада су мн рекли да би требало да сс сети предака он је почео да прави ј°ш веће мајмуилуке. * * * У осиови смо СВИ исти. Тек када порастемо — no расту и социјалне разлике. * * * Неки директори би могли нешто и ла раде, јер би рад можда у том случаЈу и »Д ,М1Х могао да паправи човека. * * * Врхунац полтронства у лову јс када се поЈтгрон увуче у Konev зеца да му се претпостављени не би вратио из лова без улова. * * * V време штедн?е треба гаситн и усијане главе. * * * Ни.1е све нп тако црно — неки нас гледају н бело. * * * He тражнте узалуд — шггде нећете наћи ни чист рачун ни дугу њубав. Момир Станисављевић Мома таја оцењен је са свега 15,5 бодова, на овај хлеб односе се и примедбе на пртшесе. Хлеб Mima Рспбегаја оцењен је са 15 бодова и имао је просечну тежину од 0,765 кг уместо 0,600 кг. Бурек без сира У поступку контроле бурека, узет је бурек са сиром, од свих осам произвођача у граду узети су узорци и послати на ана лизу Завода за здравствену за- ; штиту у Ћуприји. 4 : Према извештају из Завода, I код свих седам' приватних про извођача бурека уочени су недостаци. Проценат фила од 2,1 до 11,5 одсто, значи и по десет пута мање од просечног док је проценат масти од 3,4 до 15,2 само код једног приватника , Ноза Маркљушаја. Од контролисаних произвођачд б\фека са сиром правил нику одговара једино бурек из „Шумадијиног” ООУР-а ,,Извор * ’. Садржао је, прзма анали зи, 21 одсто фила и 15,1 одсто масти. Против свмх произвођача који су се огрешили о закон и ставили у промет производе који не одговарају стандарду. због довођења купаца у заблуду, поднети су захтеви за покретање прекршајног' поступка. Сви пред судију за прекршаје У даљем раду, контроли квалитета, пољопривредна инспек ција ће настојати ла се поттује квалитет прописан законом. Да се у промет ставл>ају вредни, укусни и привлачни производи, одржавајући везу и са произвођачима и потрошачима у Параћину. М. Миленковић Основни предуслов живота и рада сваког радног човека је решење стамсеног проблема. Питање које заокупља и Партију и Снндикат и ССРН, има изгледа да у нашој средини добије и одговор. Са констатадијом да овој проблематицн до сад инје поспећено дозол>но пажље, предстоје састанцн, заједнички, на којима ђс бити разматрана актуелна питања пз области стамбене проблематике општтзе Параћин. Материјал за заједшпку ссднпцу прнпргмљен је у Самоуправној интересној зајсдници становаЉа. Y досадашњем раду Заједни ца становаља предузимала је некс мере, али као Самоуправна интересна заједннца није, очигледно, постала место договарања, укслаћивања и спро вођења интереса. Користећи документацију из конкурса за расподелу стано. ва солндарностн v СИЗ-v и располажу доказом да иа подручју наше отптпни тренутно недостаје гпреко 1.300 станова. Нс залазећп v то колико 1е тај број реалан, закључују Да је изостало договараље п кре. ирање ста.мбене политике. To значи да није рег\глисан начин издвајања, усмсраватва п хори шћења средстава за стамбену изградњу, удрхокиваље средстава и раипонализација стам бене изградње. Удружешг рад ни до данас imje vcneo да се избори да V годишље и другорзчне програ ме рада и развоја буду ^нешени и ггрограми решхзвања стач бепих потреба. Очигледно је да овакве ситуаиије не долазе вољом онмх који weMajv решено стамбено питање већ оних структура које „не боли глава” због крова над главом. Из материјала који је припремљен за заједннчку седниLiv нздвајамо констаташгју да је тфЈг.међена ггснава коритпћеља два па тг више станова или индиви.дуалне кућс и стана. Код оваквх гсојава није ретко изнајмљивањс очпгледпог вшпка стамбеног простора, где се за стан који v парађин’ ској ошиттши v просеку кошта 450<’ дииара, приликом изна»- мљивања узима и лесетостоука вредност. Да је ово очигле дно „капиталисање” друттвеном имовином не могамо нн говорптн. Из разлога што бољег копнизћења стамбеног фонда, рекли бисмо: законског корншћења стамбеног фонда, у СИЗ.у Син дикату, Социјалистичком савезу и CaBeav 'коагуниста општинс Параћин покренуће се акцтпа .дилгаш кућу врати стан". Заправо ова акција ie са.мо фједан део од укупне активности тсоја ће се покренути. Потребно је увећати станарини на в-ишак стамбених просторз јер је и то један од начина да се стамбени фонд рационално користи. I ДОКУМЕНТИ ОБАВЕЗУТУ Y резолуцији IX конгреса Савеза комужгста Србије каже се; „Стамбене потребе ра- ■МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ^НОЈАЦ-ДАНКОВО” ОМЛАДИНСКА ТРИБИНА Y месној заједтапџт „Знојац Данкево” о.младпнска организациЈа покреће Трибину на којој lie се распра вл.ати о животнпм ннтересима младе геперациЈе. Старт Трибпне предви- ’ ђен је за 17. фебруар, када Пе се и разговарати о нар. команији, а разговор lie бн ти настављен 24. фебруара. На Трибннн ће се у маптд нађи и питања малолетничке деликвешшје, запш дргштвене самозаштнте и пубертета п сексуалппх про блема младих. Овс разговорс са младима, из поменуте месне заје днице, водвћс стручњаци који лрате проблеме мла. дих. М. И. Иаага® 1 СТАН ЗА БОДОВЕ Да би „зарадили” већи број бодова приликом конкурисања за плацеве у СИЗ.у становања, чак 67 на Unix суграђана изјавило је да ће по изградњи куће уступити стан. Некн станови су већ осло бођени али нико нема евиденцију колико је куПа усе љено. Y СИЗ-.у су нам реклн да је за то једини надлежан кредитор, односно радна организација, власник’ era. на. днн људи морају решавати и всћим ангажовањем шгчних средстава у изградњн н корншћењу стана, путем сусвоЈтгпских односа, претплатом на станарско право, дугорочном штедњом, куповином или изградљом стана или породичие зграде и друго. Започете процене решавања стамбених потреба радника удруживањем у стамбене задруге треба шире користити и учииити их инте. гралннм делом стамбене изгра flFbe”. Скупштина СР Србије на сед ници од 9. децембра прошле годгрне препоручнла је већима Савсза ситгдиката у општинама: „Да се посебно ангажују гако би се у самоупрг штим актпма организација удруженог рада и раднт заједница предвидело обавезно ан гажовање личних срсдстава АЛКОХОЛИЗАМ, ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ (5) АПСТИНЕНЦИЈА НИЈЕ ЈЕДИНИ ЦИЉ ТЕРАПИЈЕ © Више критеријума и метода за успешно лечење алкохоличара ® Примарна превенција је најадекватиији приступ алкохолизму као појави Становнште да је апстине нција крајњи цил> тераплје алкохоличара. одавно је замењсио приступом, према ко ме је универзалнн задатак савремене терапије, свестра I на и потггуна здравствена л социјална рехабилптаинјa Значи, не инсистира се на по временом п делимичном одступању алкохолнчара од пи јења, већ на стварању ,,нове" лнчности, социјално прн лагођене п здраве, професн онално ефикасне Мото тера пије био би „дожнвотно нл кап алкохола” Из тих разлога циљевима терапије сматрали бисмо: гготпуну и дефинитнвну апс тнненпнју, побољшање физп чког п психичког здравља сређпвањс породичне снтуа цпјс, повећање професионал не ефикасности и социјалне адаптираности. Само уз ова ко формулисане • и у целинп остварене цнљеве, постиже се највшпн ннво рсхабилитаније алкохоличара. Одсус твом и једног мо.мепта, не по стпже се ефикасност, а могу ћност рецидпва је већа, МЕТОДОЛОГША ЛЕЧЕЊА АЛКОХОЛИЗМА Као ттгго смо вндели, алкохолизам је комплексна бопест, са миогобројнпм узро цчма н послецтпшма. To ус прилкком добжЈања друштвеиог стана hi коришћење, односно могућногти ангажоваша лпчнпх средстава за crmiajf.e на стан, а основним бгнкама препор.учено 1е да првенстке. но кредитирају изградн»у, одно сно куповтп' стаиова за за> довољење стамбених потреба радника у организзцијама Hole су нормативннм актима пре двиделе ангажовање личпих средстава”. За сада о удруживању соелстава за стамбеиу изградњу не можемо много рећи icp се ппа ктично дужи WH3 година ме од. вија. Разлози лежс v недостатку програма стамбене нзградн>е 11 „поктгдаиим веза»а” на релацији СИЗ — привреда. Тако бар кажу V двема највећим радним органмзашуама, Индустрији вуиених тканина конфепције и трнкотаже „Бранко Кисмановић” н Српској „фабрихш стакла, иако самоуправон сноразум. какав такав постоји. СТАМБЕНО ЗАДУГАРСТВО Y Самоуправно] нотересној заједнмци стаЈНОвања тврде да стамбеном задругарству није пружена могућност доказива« н»а. Наводно што се прет-лоставља да би грађевинске радне ©рганизације »еговим развојем дошле v чежи положз.ј. Но, поред свих видова oot.aбеђивања средстава за стамбену изградњу, наменску штецн»у путем штедно кредигпс п cTauSertfe залруге и на све друге пачине, Хсожс се обезбе дити у оквиру стамбене задр^ ге знатно интензивнија пзград ња. Зоачи, стамбена задрчга не би градила само приземне стамбене зграде, својо.м оперативом већ стамбена задруга значила би објсдињавање интереса задругара приклшгвањем срсдстава и коржићен^зм најефикаснијих метода у Ф»- ловљава да се за терапију алкохолизма захтева ангажо ваље већег броја профила стручњака, који ће методама своје професнје, у разли читиМ тренуцима терапеутског тока, укључивати се п деловатн на личност, соција пиу и радну средпну алкохо лнчара. Основне методе савременог, вншедисциплинарног, об једињеног v стручном тиму, лечења алкохолнчара _ cv: медикамеитозна тераппја (по стоје основни и помођни ле кови, којима се постнже бо п>е телесно здравље, ублажа ван>е апстиненцнјских симптома и омогућава примена цругих терапеутских метода), (психотерапија) грутша, пбродичнд н индивидуална са применом психолошких процедура за модпфнкацију понашаља, (социотерапија) бави се здравим деловима личностп н доприноси интер персоналном прилагођавању окупацнона, радна н рекре ативна терапнја. Наведене методе лечења остварују се v оквиру различитих соппја лних и меднцииоклх оргапизанија. Превасходни п најоп ганизованији обавља се у здравственнм оргаиизаиија ма. Постоје н високо спепн јалнзоване ннститтије, какав је на прнмер Институту ГорЈ-Бој Топоници. ПОДАЦИ ИЗ МАРТА 1981. ГОДИНЕ AKO КОЗА ЛАЖЕ — ПОПИС HE ЛАЖЕ Према поданима из погти са који су прикупљени у ма рту 1981. године дословце пи ше да на подручју град.а Па рв.ћина са Поповцем живи 8.150 домаћпнстава. Станова и других настањених просто рнја има ни ман>е ни више него 8.307. Они\ стамбених простора којн су сврстаниу । рубрику „за стално станова ње” има 8.132. ! А у СИЗ-у становања јасно н гласно кажу да на.м недо« стаје 1.500 станова. . нансирагву стамбене изгзад * ње. Ствар јс опредељеља задpvraoa х-оће ли «гган v. вмше сппатш-пш, пндиВидуалној ста мбеној згради или v погебпо одређеним блоковима. спеиифнч-ним и стамбеном задоггао ству. Ово значм да би задоуга ри „давали ттосао'- и грађевинским радним овганизапијама. Y Параћжгг веђ постоЈе члаиовтт Стамбене задруге ..Елмос” из Светозаоева са својим чланским улозима па vs поспе пвчваље чланства постош v.oгуђ-ност да се оснује н задруга у Параћики. О Материјал ко|и |е пронстакао из СИЗ-а снп/рно да ниЈе могао да обухватч и кохшлексно сагледа стамбени пробле. матику и попитнку већ Је в.\(ао за пиљ да укаж'Ј на поЈединз моментс који су од виталног - знгчаја за даљи развој др.уштвено-економских односа у ово] области. Закључци који треба да дођу после њетовог разматрања на заједничко! седници друштвено-полчтнчких оргаиизација бићс први ковак ка решазању нагомиланих ста мбеннх проблема у општмни Параћнн. М. Мнленковнћ ПРЕВЕНЦИЈЕ АЛКОХОЛИЗМА Постојс три превенцмје алкохолизма: примарна, сек ундарна и терцијарна или продужна терапија. Под примарном, најзначај иијом, подразумевамо откла њање узрока, проучавање појаве ширења и рано открн вање болестп. Y питању су мере друштвених институцн ја и органнзација, које имају за циљ отклањање узрока настанка и ширења поЈаве алкохолпзма. Њима се обух ватајусами болесници, н>ихо ва радна, породична и друш твена средина. Ангажузу се школске, омладинске органи зације н друпггвена заједни ца у целинн. Примарна пре венција подразу.мева да се познаје у свакој срединн: стање алкохолнзма, узроци настајања, носиопи активно сти превениије, спстем друштвено-образовног оспосоо љавања, систем пропаганде н пнформисања, организацп ја културног, забавног н ,'спортског живота, као н нор мативно регулпсање основштх питаља друштвене акци је борбе против алкохолнзма. Док под секундарном пре венцнјом подразумевамо ст кривање, дијагностику и лсчење алкохолпчара. Tepmija рна превенција је продужна терапија, гце је реч о corm,ia лној рехабилитацији алкохо лпчара у ресонпјализацнји и нема нарочптог друштвеиог усмераваља. Лечени алкохо лнчар делује личннм ггриме ром, покреће среднну да раз мишља о проблему алкохолч зма. од чега је до органнзованог рада само један корак. Мнра Благојевнћ Мнлан Влајковић (Крај)

26. JAHYAP 1983. •' ЕР°1 СЕЛО о ПОЉОПРИВРЕДА ПРЕДЛОГ ЗАКОИА О ПОСЕБНОМ РЕПУБЛИЧ КОМ ПОРЕЗУ ИЗ ЛИЧНОГ ДОХОТКА ЗА УНАПРЕБЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У ПЕРИОДУ ОД 1983. ДО 1985. ГОДИНЕ Члановн Председннштва Општинског спндикалног већа, на уназад нпје уложепа у ову ви седннци од 18, јануара, првп су у нашој општини имали па дне- талну област. Ослањањем на вно.м реду Прсдлог Закона о посебном републичком порезу из лична срсдства, без зајмова са лнчног дохотка за пОдстнцан>е развоја пољопривреде у периоду стране учинићемо да за крат1983. — 1985. године и дали позитивно мишљеље о ово.м доку- ко врс.ме унапреди.мо пољолрименту, који he бити на јавној дискуспји. вреду, обезбедимо довољпс ко личине хране за потребе и извоз и унапредимо примарну и секундарну производњу и јсдном нзлечимо пољопривреду од ОСВРТ У ПРАВИ Ш Идеја Председннштва Општинске конфсренцнје ССРН да се током знмскпх месецп органнзују разговорп у свим месним заједшшама н да се отворено нзнесу ски пробле мп са којпма се сусрећу ове средЈГне у свом развоЈу, посебно v развоју пољопривре де, теочела је да се реализујс п судећи према првпм резул татпма наишла је на шнрок олјек Представнпнн Општинскс конференшц‘е ССРН, Синднката,. Савеза комуниста и омладнне ових дана .четнри пута недељно посећују сеоске .месне заједшше н са предстаннишша меснпх заје днг-ша и друштвенпх организаиија села разговарају с свим аспектима развоја. Дс сапа Фг одржани рззговбри у Гооње.м Вндову, Голгбовцу, Поточцу II Доњем Впдб ву. Koin су обиловалп отвореношћу н пепосредпошћу преллознма и новтш идејама за брже решавање тсШкоћа и реализатшју средњорочног плана у свакој сре птпш. Поссбна пажља посвс ћена ic разговорпма о лат-с.м пазвоју пољопрчвпе.те. — После ових. пазовпмо нх. пнд»оп'лативннх састана« ка, уследиће конкпстнч разговори о проблсматиди еа предлозима и реи?ен»пма. Т1иљ нам је да се v свакој средини ангаисују најшггре ссипјалистичке снаге, да сваки појединац н организа шпа даЈу свој пуни допричос развоЈу сг.ог места, развоју овог друштва. To Је још ширс отварањс Социјалистичког савеза, као фрон товске организације, према свн.м токовима и тсмама, ак туелној лроб.тсматиш! развоја п свакоднетгм.м задацпма рек1» нам је Недељко Гун»епић, председнпк Општинске конференцнјс ССРН. Y сваком случају обављсни разговорп потврђују да је идеја Председништва ССРН дошла у правп час. М. Д. СУСРЕТИ СЕЛА 83 Уметннчка радноннца за песму н нгру и Нс учествовати данас у великој културној лиги „Сусрети села" не с.матра се комплиментом ни за јсдно село, ни за једну средину И Y међувремену за деценију и по ова манифсстација је постала заиста с.мотра од угледа и традициЈе ■ „ усрети села” су практично ружичњак наше младости. Токозпмских вечери на нашим позорннцама продефилује све најМ. Димнтријсвић боље што имамо у сслу: младост и лепота, стари пародни анемнје. Повећати примарну производЈњу и пооољшати квалитет обичаји и иова струјања. Од 15. јануара до данас одржано је половину предвиВених приредби за прво коло, које се завршава 11. фебруара. Према досадашњим примедбама квалитет извођења задржао је традициоиалан ниво, али се из искуства зна да су у другом колу све приредбе далеко квалитетније. За сада највећим оиенама су оцењени програми Дон>ег Видова, које није поновило прошлогодишње шампионск-о издање Мириловца Дреновац чиј.и програм одликује врло солиарим <увежбаним тачкама. ” .на оцена не може иобличи, јер предстоје приредодушевио нас ie напор v чител>ице Мпрј.ане Илић из Шалудовца и њено ангажовање v програму, шесточасовна мобилизација Горњомутничана за сусрете, готово метеорска итд. — Нормално је да ниједаи почетак не може бити без неких мањих организационих и других пропуста, али без обзира на њих оваква такмичеил представљају даљи подстииај за развој кутурно уметничког и аматеризма. се и Y ових неколико приредби виКонач- дели смо на брзииу припремада се не и импровизоване наступе, али много више маштовитих и бе у традиционално јаким селима које имају изврсне про- сценски лепо постављених приграме, као што су: Трешњеви- редби и квалитетних извоћења. ца, Поповац, Главица, Рашеви- т norBpbvje да без добрих орца, Чепуре и тако даље. „Сусрети села су били и ос- ганизационих припрема нема тали' место где се појављују ни квалитетних програма, и да јнови таленти. Тако смо и ово- ! га ггута били сведоци рађања се у припреме такмичења морају укључити све структуре, каже Витомир Борђевпћ, пред- । нове имитатороке ,звезде" п<>- \ точке Биљане Ристић, виделп смо и чулн нови млади дует седник једног од два жирија. хармоника браће близанаца Бокић из Горњег Видова, Раднп људн у осповним организацпја удруженог рада, пољопривредннци и раднп људи којп самостално обављају зана тске н друге делатиости требц да се изјасне о плаћању пореза по стопи од 1 одсто за уиапређење пољопрнвреде у перподу од 1. јануара 1983. до 1985. годмне. Средства прикупљена овим путем, који је бржи и ефикаснији од предлагапог зајма за сибнлизацију, употребила би се‘у сточарству за изградњу, ре конструкцију п модернизацију репродукционих фарми у говедарству, овчарству, свиљарству, коњарству, живииарству и кућинарству за изградњу и мо дернизацију товилишта за тов говеда, јунадн, свиња, јагњади, оваиа, за изградњу и проширење рибњака и пронзводњу сточ нс хране, унапређење расног састава ц откуп пољопривредног земљишта. Пољопрпвреда је област која пружа неисцрпне могућности за стабнлизацију прпвреде и бр жи развој др^литва. Дошло је времс да се престане говоритп како је пољопривреда наша шанса, већ треба нешто конкретно учинитп на том плаиу п личннм улагањима. Према информацијп која се чула па састаику Председнпштва ОСВ, овпм путем само општпна Параћин сакупила би трп милијарде старих динара годишље за унапређење пољопривреде, a то је су.ма која за десет годниа ДОКВОНКЕМИРУЈУ АКЦИЈА ОПИСМЕЊАВАЊА ПРОГРАМ АКЦШЕ СОЛИДАРНОСТИ Траје Ц8.В8 годаше Акција солидарностп са народима Палестине и југом Африке трајаће континуирано током целе године, у свим месним заједницама према програму који је сачинило Председништво Општинске конференције ССРН и Црвени крст До 10. фебруара акпнја солидарности одвијаће се у месни.м заједницама: Врапчане Својново. Поточац, Рашевица, Трешњевица и Сињи Вир, a од 11. фебруара до 20. марта v меоко! заједниип „Бранко Крс мановнћ”, Шавпу, Чепуру, Стрижн и Ратарима. До крајз апрнла акцнју солидарности спроводпће Горње Видово, Сикирнца, Доње 2:«дово, Дреновац н „7. јули". До 10. јуна тра јаће акција v Крежбинцу. Б\’- силовпу Голубовпг, Лебинн п „4. јулпОд 11. августа до 20. септембра помоћ чародама Па лестиие ri jvrv Африкс npvжаће Мириловап. Планз, Текп ја, Главтша п „Центар", з до краја октобра Извор, Горљз ЗММСКО ПККАЊЕ Обавља се препаратима којн су иггстни за зелене делове воћака, па се зато изводн у периоду мировања, од деце.мбра до краја фебруара, а намењено је заттити оц бројпих паразитских гљнвица и штетних инсеката који презимљују на граиама и деблу. Када је заштита почела да се примељује у воНљацима, прво прскање је бпло баш ово које се обавља током зиме. Оно се a данас доста често примељује, изменилп су се само препаратн постали cv ефикаснији, савр^ме , . л мији. - буде излншно. Колико н да ли Зимскн млаз је пре свега на је потребно прскатн одређује мењен сузбијању штеточина ко " je ирсхземљују на воћкамаиуну штаваљу биљних паразнта чпјн вегетатнвни или генеративни органи, скривени на грани, деб лу у пупољку или гранчици че коју пролећс н услове за пове заразе. На стаблима вопака зимн се могу пронаћл разне штеточине. Знмским прскањем се најуспешније сузбијају one које су стално прпчвршћене на кори воћакд, као што су у нас веома распрострањене, разне врсте штитастих вашнју. Оне могу опасно да угроз родност и опстанак вођака. Y сузбијаљу ових штеточина прскања током вегстације ни издалека пе могу да замене зимско прскање. Према томе, ако cv v tokv вегстације на воћкама примећене ijiHg неписиених са » тације. Дакле, у заштнти воћака пма своје одређено место н не сме се померати. Y некпм случајевима ако је воћњак заражен штнтастим и крвавнм вашнма, оно је лсопходно, док V друпш воћњацима може да штптасте вашн, зимско прскаље је неопходно. Иначс, не пре поручује се прскаље сваке зиме. Овим прскаљем се истовреме но сузбијају п штеточине icoie v стадијуму јајета презнмљава * ју на воћки. To су многе врсте Мутшша, Шалудрвац. Буљаис, „Глождак" и „11. конгрес". По следњег месеца »ове голлне акццја солпдарности ће се завршнтн у Поповцу, Бошљапу, За брегп, Стубннн и „Знојац.Дан ково". . • Овакве ашшје увек су наилазилс па шпроку подршку наших радних људи п грађана, имале су одјека у свакој срешгаи. Прошлогодитпња _ акција солпдарности још једном је потврдипа bhcokv свест п солцдарпост iraninx људи, a no себно је успешмо изведена у Месној заједЕппЈН „Центар". Помоћ у новцу, одећп п обу- -.11 грађани могу да пружају својој меоној заједиици. М. Д. се на бази здравственс ситуације. За ово прскање се Према последњем попису 1600 становннка нема ни четнри разреда ссновне школе, а од тога чак 1112 је потпуно нелисмено. Овакво стање се без сумње неповбљно одра?Кава на целокупан економски и друштвени развој ове средине. Иајвећи број кеписмених је нз сеоске среднне, чак 1230. Пре.ма Програму ак ције на ликвидацији неписменостн до 1985. године свн друштвени чинноци имају веома бнтну улогу у реалнзацији овога плана, a посебно образовне организације. До 1985. године Ооновна шко ла „Радоје Домановић" треба да описмени у Доњем Видову ће се 35 лица из Мириловца и 19 из Лебине. | 77, у Стрпжи 18 и у Текији 3$ прошлогодишње I неписмених. . „креозаи”, „румесан”, „морозин", „гебутокс”, „фрутопан”, I Основна_ школа користе । ковљевић" треба да МППЛ- 14 Т,Т/»ТТТЈ<- иптГЛ.' Ттт'! „паралнн” и слпчпи препарати. Бресква је посебно осетљива и прва четири препарата за сузбијање коврџавости лишћа ко4 рнсте у најмање концентрацијама. пропнсаним . ж . „Фрутапан” п „парапин’гне делују на овог бљних вашпју, неке врсте лисиих бува, прегљеви, лептири, као што је мразовац, савијачи, мање колоније крваве ваши ко ја презимљује у ранама на над земним деловима воћака. Од паразита који проузрокују болести воћака, зимскнм пр скаљсм се наочито сузбија успсшно проузроковач коврцавости листа брескве. Осим тога н>има се у извесној мери смању је опасност од бројннх паразита који презимљују на стаблу. Зимско прскање се обавља препаратима којп су штетни за зс.мљасте делове биљке и во line могу да га поднесу у стадијуму мпровања од децсмбра до краја фебруара. Изван тога времепа — периода примене средстава за зимско прскаље нзазнва опаспост од уништаваita раднпх илп лисних пупољака. Прскање током зиме иије до вољно да заштити од naria.lt мпогпх штеточина и паразпта који их нападају у време вегепаразнта. Приликом зимског прскања веома је важно целу бпљку посебно летррасте, темељно са свих страна окупати, јер штеточине и паразити се налазе под једнако распоређенп на гранама. деблу и леторастнма., Посебно треба истаћи да су средства за зимско прскање отровна за човека и домаће животшве, па о томе.треба повести впше рачуна. Миодраг Станојевић „Стезан Ја- : описмени Основиа школа цић” из Поточна жи задатак. Она „Вук Караимаће најтетреба да до 15 иеписмених у Главици н 8 у Давидовцу. Основна школа ,.Бура Јак. шиђ" описмениће 26 лицћ v Че пуру и 22 у Шавцу. Основна школа „Бранко Крсмановнћ” из Сикирице отшсме њаваће одрасле на подручју које она покрива. Y Сикирици има 6, у Дреновцу 24, у Бусилов цу 10, у Ратарима 11, у Горњем Видову 35, у Голубовцу 4 и у Крежбинцу 5. Ykviiho сикирпч ка школа треба да описмени 95 грађана из ових села. До 1985. године школа „25. мај” у Поповцу треба да описмени 195 лица, од тога у Попов uv 21, у Стубипи 90, v Забреги 32, у Буљану 58, у Шалудовцу 27, у Бошњану 21 и Сисевпу 1 лице. краја средњорочног плана опи смени 433 лица из прекоморавских села, односно по 144 лица годишње. Y Поточцу н.ма 78 непнсмених, у Сзојнову 77, у Рашевици 54. у Трешљевипи 203’ и у Сињем Виру 21 неписмен грађанин... I Y Основној школи „Момчијло Поповић Озрен” описмени Реализацнја Програма на ли. квидацији непис.мености у на шој општпнн до 1985. годиме за датак је свих субјективних сна га, друштвено-политичких орга низанија, а посебно место у свему томе имају и месне организације ССРН, речено је на саветовању са председницима основнпх органпзација ССРН пз сеоских средина, које је одр жано 14. јануара у Општинској конференцији ССРН у Параћи ну. м. д. | ЗАПИС ИЗ АУТОБУСА I ”ЖИГ = Понедел>ак је. Дакле, рад- = ни дан, па није нмкакво чу S до што је тако тесно и густо = у аутобусу. Улазимо у ауто = бус на главној параћинској = станнцн који управо креће Е за Извор, тачно у 13 часова. = Уну’гра је као у кошници. s Човек просто вапи за парче = том пгростора и шаком ваз = духа. Очито, места су брзо е разграбљепа. Управо, одљих = су дошл.ч они иајјачи. Јер, = ло свој прилпци, снагатори = су били спретниЈи, а понајви = ше безобразнп. Да буде зго = per, ради се углавпом о мла I дим људима од 17 до 20 гоОМААДИНА дина. А уз то још п ђацима средњпх школа који седе и читају „кримиће”, а стари и изнемогли људи и мајке са малом децом стоје. Даклс крајгве ружно н недолмчно. Поступак који тера човека да поцрвени. Стиче се утисак да cv м.лади заборавилп да је понашање огледало кул туре сваког човека н они за право треба да сеју семе ку.т тУРе, јер су то будући.педа гози, правници, економисти. лекари, инжењери и други. Уморна омладнна? Од чега, шггају се људи, којп су забо равили кад су се родили и па своја плсћа изнели много = тога. Зар то ие говоре н>ихо2 ва повијена леђа и избораиа = лица која слмкају време, да = су ти људи у своје време ратовали, граднли и бранн г ли. Зар нм се овако захваљу = јемо за све оно што дадоше » и учтшише за нас. 1 Ипак> поред свега реченог = н недореченог, нека нам бу s де иа образ овакво понаша- ■ = ње коЈс увелнко девалвира = ауторнтет и итаљи” попоси = утлед .младог човека који Је | V зеннту, дакле v наЈпродук- = тиннјнм годинама. = Раднвоје Васић § 1^ванав 8| ——— - - —— ■, 3S aiuimiHWfflifflemaMimmatiwmwiuwmiuimiuHHffifflHKaiiittniiiifflauiwniHitiiwiwtwuiiiMUiiuiiuiuiiiiweiwiiniiiuiiHiiiiiMiuMiiiiiiHciil

КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ 2«. JAJTJ'AP 1JB.J HPOJ 2X5 ПЕСНИЧКО ПОЉАНЧЕ 3ACEHAK Послаћу th cnaty, рекао je неко, док сам спавала. Да ли јс то била моћ, и прекомерно биће моје. He знам. али.пристала сам. ТГоново сам размишљала и тако добила део тс моћи, а снагу cast осетила кад је оно од размишљања постало стбарност, и кад сам, разговарала са собом. Светлапа ПапиИ VTTT-3 ОШ „Р. Домановић” Слађана' Антић, уч. VI/2 О. Ш. „С. Јаковљевић” ЖИВЕНЕ YBEK Y НАМА Живео је у свету богатих н сиромашних, потлачених н узвишених. Борио се за правду, правио мостове ггре ко јаруга зала и бездана не правде. i Ватра његових речи обасјала је лнца покорених и претопила сграх у истрајриост у борби. Он је подигао на иоге многе који су клеча ли у блату тамница. Позео је многе колоне људи у слободу. Прекорачио је све бас тионе на путу за бољн живот. Свака његова победа била ј.е пораз зла. А било је мпого његових победа. Неми храбри редови су га пратили. Yc ј пламтео јс многе слободарске душе. Уморве редове ос Ј лободилаца замениле су ј многе младе снаге. Алн, ко је он? Он је Тјгго. Изгубио је последњу битку, али ту нн је победило зло. Он и даље живн у нама. Он никада неће умрети. I Ненад Аранђеловнћ VII-2 ОШ „С. Јаковљевић” Гордана Толић, V4- VIII/3 О. Ш. „С. Јаковљевић” ЈЕСЕН Јесен је, увело лишће шумори, Оловни облаци поља квасе. Фијуче ветар пољгша пустим, игра сс V крошњама ?*олим. Јесен је, оловна хладноћа, око мене замигиљени «11> пустим улицама журе. Беже из тог сивила, Хладноћа их раздваја, у izyhaMa заклоц траже. Јесен ie сетно годшињс доба, хладноћа сс у срца увлачи, Јесен је тужно годшање доба Hiro у жуту боју ui\4 све шти у жуту боју све облачи. Драган ЈованиИ ЗА НАСТАВНИКЕ НЕМА ОДМОРА РАСПУСТ ЗА УСДВРШДВДЊЕ ■0 Зимски распуст за просветне раднике наше огпитине протећи ће у посећивању семинара, усавршавању и планирању наставе за друго noayгодиште ® Семинари из свих предмета ® Највећи број семинара одржан у ОШ „С. Јаковљевић” ■Прошло је вре.ме када су просветнн радниии чим саохшгте резултате полугодишњег успеха паковали кофере и одлазили на зимовање. Распуст је почео 15. јануара, али само за учешше. Иако школе практично не раде, наставннцп имају скоро свакодиевно обавезе. Наставници у клупама Y организацији нашег Центра за усавршавање ластавнмка и Завода за унапређивање образовања и васпитања из Крагујевца још 17. јануара почелису семинари за наставнике којп ће трајати све до 3. фебруара. Искусни и стручни предавачи из Београда, Крагујевца, Краље ва и Зајечара указивали су на многе актуелности нз одређених предмета н струка. Домаћин највећег броја семинара у нашој огпптини бнла је Основна школа „Стеван Јаковљевић”. Сем просветних раднпка наше општине учешће у ра ду семинара узели су и педагози из Нуприје, Светозарева, Рековца, Свилајнца и Деспотовиа, што је захтевало пуно ангажо-' ваље колектнва ове школе. Почев од разредпе наставе, општетехничког образовања, пр ве помоћи, страннх и српскохрГОДИШЊИ ПРОГРАМ РАДА ЗАЈЕДНИЦЕ ОБРАЗОВАЊА ОДРАЗ П01РЕМ Н МОГУБМПИ Предшколско образовање и васпитагБс, музичко, специјално, основно образовање и васпнтање, основно образовање одраслих, матернјални и кадровскн услови, друштвени стандард V4eника, унапређнваље васпнтно-образовног рада и средстава за рад и развој основног образовања и васпитан>а cv области у којима ће ова Заједница исцрпљнвати своје акпшкостн. Пред делегатима Скупштинс СИЗ-а основног васпитања н образовања 24. децембра, поред осталог, нашао се и Нацрт програма рада заједиице образовања _за текућу годнну. Послови којнма ће се бавнтн радни људи ове Заједнице везаии су за предшколско, музичко, специјално, основно образовање и васпнтање и образовање одраслих. Водиће бри rv и о материјалннм и кадров ским усливима, друпггвеноХ! стандарду учелика. унапреБивању васпкгно-образовног рада, друштвеио-еколомскнм односима и сзедствима за рач и развој основког образовањаи васпнтања. Иако сс предшколско образовање и заспптање остварује у оквиру СИЗа за дечју заш титу праћење рада од стране ове Заједнице ie нужно. Огледаће се v чружању оргапизационе и магери.јалие помлтн школама v раду васпит.-шх група и анализи утицаја резул тата предшколског васпитања на резултате рада у првом разреду основне школе. Бавиђе сс н пословима око уписа acne за полазак у школу. Ochob'HO ооразовање и васпитање одвијаће се и даље у осам образовних организацнја које у сво.и саставу имају 33 школе (осам матичинх, шеот нстуреннх осморазредних, јелна шесторазредна и оса.мнаест четвороразредних). Шганав 9 ватског језика, историје, математике, физике, хемије, биоло * гије, физичког васпитања па до семинара за директоре видно је бнло интересовање просветнпх радника. Семипари су били добро посећенн, а и према дискусијама које су се одвијале, може се закључити да су теме биле интересаптне. Поред ових семпнара који су одржанц у Параћину и Буприји просветни радници наше општине су присуствовалп п семинарима у Београду и другим градовима које је организовао Републички завод за уиапређиван>е ванспитања и образовања. Оваквим начином рада поткрепљена су знања нбвим чпње нпцама, освежепа и прошпреиа. што ће се свакако позитив но одразити па наставу у другом полугодишту. С. Јовановић Наставу ће укупно похађати 5.726 ученика распоређеннх у 241 одељење. Основно музичко образовање и васпитање одвијађе се у Музичкој школи која ради као самостална радна органпзацнја. Њу похађају 120 ученлка који су распоређенн у четири одсека — клавнр, хармоника, гнтара и дувачи. Спсцијално основно образовање н васпитање обавља сеу спецнјалним одељењима у Основној школи „Стеван Јанковнћ". Потребе за овим образовањем су далеко веће, па у наредном периоду треба разра дити програм формирања већег броја специјалних одељења при основним школама. Поред оваквог начпна рада у редовнилг основним школама одвнја се и специјални образовно-васпитни рад (логопедски) са ученицима. Основно образовање одраслих одвија се преко школеза основно образовање при Радннчком универзитету „Б. Крсмановић". Међутнм, потребе за образовање одраслих су знатно веће, па су нужна решења на шире.м плану у чему учешће морају узетн и све школе п Иитереона заједеица у граннцама својнх могућностн. • Рационалпзацнја нџсолске мреже јс тпггањс стално актуелио. Коначно треба реипггн (јудуђност ос.моразредш1х вжо ла у Трешњевппн и Буспловцу it предложпти олговарајуће решсљс за мале перацпоиалме четвороразредис школо у Кпачевнцц и Голубовцу« | ПОЛУГОДИШЊИ УСПЕХ ОСНОВАЦА БОЉЕ ОЦЕНЕ 34 UPAIЕОДИНЕ ® Полугодишњи успвх у свим основним школама задовољаваЈући ® Нај * вишс одличних и врлодоорих ђака ® Бољи успвх у иижим разреддша ® Очекује се мање јединица за крај године Већ десетак дана мирују ћачке торбе, учиошаде и дворишта. Дневници су на својим местима, оцене у рубрикама. Оцене које су резултат рада у протекла четнри и по месеча убележене су у ђачке књижице и подељене учешшима. To сведочанство полугодишњег успеха неким је донело радост, а онима који су мање седели над књнгом и разочарење. Најтежи посао имали су ђаци прваци. Почињали су од аз буке, од првих бројки п појмо ва. Међутим, чин>енице показују да су’ бнли пуно вредни. Мс ђу н»1ша је најмање једшпша и двојки, а највшпе петица. Yr ледали су се на старије другове, другаке, трећаке и четвртаке. И њнхови дневници су пунн петица. Тачније, у нижим разредима у свим основним школама наше општиие успех је оствапен са преко 90 одсто, Kao по неком правнлу са вишим разредом успех пада, једино cv осмаци понегдс окренули тај редослед. Овај полугодишњм успех ни1’е битно промењон v односу на прошлу годину. V неким школама је нижи за проценат или два у другим пак виши. Рецимо, ученишг ОШ „Б. Јакшић” су остварили успех са 79,73 одсто, што је скоро за 1,5 одсто бољи од 'прошлогодипЈњег. Од 750 ученика, их је без слабих оцена, a 151 ученик има једну, две пли више иедовољних оцена. Довољап успех заслужило је 75, добар 140, врлодобар 163, a 216 ученика је на овом полугодишту имало одличап успех. Од 1094 ученика ОШ „Р. Дома новић”, одличних је 270, врлоцобрих 245, добрих 223, довол,- hilx 212, a 241 учеинкјаса слабим успехом завршио прво полугодиште. Укупнр са позитивним успехом било је 850 ђакз или 77,70 одсто што је за 0,82 бољи него прошле године. Осповна школа ,,Вук Карацић” лз Поточца сумираца је резултате без ученика првог разреда. Прваци нису оцењиваПостојећи школски простор задовољава сздашње потребе основног образовања и васпитања. Y претходном периоду гложеиа су значајна средства за опремање школа намештаiew и наставним средствима. У овој годшта треба настојати да се нста корисге у иаставном процесу у пуној мерн. Кадровско питање, како у погледу броја тако и погледу стручности је веома повољно реш.ено. Друштвени стандард ученика је пнтање коме ће се и даље посвећиватн пуна пажња. Пре овега превозу, нсхрани и одмору и рекреацији ученика. Остваривање суштинских задатака реформе Потпуно уЕвођење заједшгчког плана и прогрдма образовно-васпитног рада завршено је школске 1980/81. године. Овнм је остварен први задатак реформе. Период којн долази треба да донесе даљеостваривање суигпшсклх задата ка рефор.ме због чега се унапређивање образовно-васпитног рада лоставља пред Зајед пицу образовања као сталми задатак. Исто тако један . од ооиовних задатака ове Заједшпде је унапређнвање друштвено-еконбмских односа. Средства за рад и развој осповног образовања и васпита * ња обезбеђнваће се и даље на основу афитеријума утврђених Самоуггравапгм споразумом о основама плана развоја основног образовања и васпитаља за перлод од 1981. до 1985.roЛЈгие,’ а у складу са4Друштвејпш договором о заједничкој потрошљп у овој тодјиин. Из овога што јс помепуто вндп се да јс Напрт црограма рада Заједчице одраз потреба и могућностп ооповпог образоваи>а и васшгтања »гаше општине у текућој години. ми бројчаном опсном, што ћс када v другом полугоит-пптг i&n хов рад буце врсд.гован кроз 5. 4. 3, 2 идн 1 лроменитн треhviho стање. Изузимајући њих, од 497 учепика 357 нх је само без слабкч оцена или 71,83 одсто. Са недовољним оценама ie 128 ученика. Оно што карактерише ову школу јесу и 12 неоцењених ученика п велики боој са једном недовољном оце ном, што ђе сигурно битно утн нати да се успех поправи у дру гом полугодишту. Y ОШ „С. Јаковљевић” наста ву у првом полугодишту је похађало 595 ученика, а са позитивним успехом било их је 490 нли 82,35 одсто, што је скоро за 10 посто бољи од прошле године. И овде јо највише одликаша 162, врлодобра 141, до.бра 142, довољннх 45 и недовољних 105 ученика. Поповачки основци су са успехом приближно прошлогодишњем нивоу. Од 740 оцењених ученика све позитивне оце не имају 588 или 79,24 одсто, a 20,49 одсто имају недовољне оцене. Нижи разреди су оствартши далеко бољи успех, 88,86 одсто, а старији основци су пос тнгли успех са 70,66 одсто. И успех у ОШ „М. Поповић Озрен” је приближно на прошлогодишњем нивоу. Вреднијн резултати су били у нижим раз редима, а за крај године очеку је се бољн успех и у старијим разредима. Ученици Основне пжоле „Б. Крсмановић" у Сикирици су остварили успех са 73,50 одсто. Највећи ie број врлодобрих ученика, 152. 142 су добра, 114 ПРИЗНАЊЕ ПАРАНИНСКОМ СЛИКАРУ ЗДРАВКОВИН ПО ДРУГИ ПУТ Y „ЗИЛИКУ” Познати парађинскн сликар Срећко Здравковић поз ван је по други пуг да учес твује у раду Знмске лнковне колоније — „Зилјгк” која се одржава од 23. јануара до 1. фебруара у Карловцу. Y колонији „Зилик”_ до сада cv учествовали најпознатији слнкари из Европе, a Mebv њима и Коста Најдел из Шведске, Норберт Марија Грегор из Немачке, Олдринг Срећко Здравковић Шнкула нз Чехословачкс, као II врсни југословенски сликари Иван Генералић, Вечанеј, Рабузкн п другн, па је позив нашем сликару да no другк нут радп у овој Колонијн уједно п својеврс но признанзс за његов рад. Иначе, Здравковиђ је до сада имао 32 групне н 8 само сталних изложбн. Прошле годннс добио је посебио прн зна>ве жнрија Октобарског салопа у Крушевцу за дело внсокс уметничке вредпос ти. м. д. је одличннх и 47 довол»них. Са недовољним успехом било дв 163 основца. Е Истоимена школа у Доњој Мутници је прошле године има ла’ најбољи успех на крају првог полугодЈцдта. Y овој цоло вшп! године учевптци су постиг ли нешто слабији успех и са позитивним оцена.ча су прво полугодиште завршила 284 учаннка, a 142 имају негативне оце не. . Упоређујући ове показатеље видимо да су школе доста ујед начене по оствареноч успеху. Све школе имају највигпе од личних и врлодобрих ученика. а када је реч о ученвдима са слабим оценама, највише је оних који имају једну, две или три једннице. Малн број једи ница је могућност и вероватноћа да ће се крај године дочека ти са бољим оценама, што твр де и руководиоци школа, који су нас обавестили о овим резултатима и дали податке да су све школе у првом полуго дишту испуниле планове н про граме рада. С. Јовановић Одлучно где ће се одр жати региоиалне смотре аматерског стварапаштва ПАРАКИН ДОМАНИН ДРАМЕ 0 ПОЧЕТКОМ АПРИЛА Y ПАРАНИНУ HE СЕ ОДРЖА ТИ РЕГИОНАЛНА СМОТРА АМАТЕРСКОГ ДРАМСКОГ СТБАРАЛАШТВА Представницн културе региона Шумадије и Поморавља 18. јануара на састанку у Крагујевцу водили су разговоре о регионалним смот рама аматерског стваралаштва. Том прнликом је уз ггри суство Мнодрага Снментића, секретара Савсза амате * ра СрбиЈе, одлучено Да се регионална смотра драмског стваралаштва одржи у Пара ћнну, рсцнтовања у Деспото вцу, фолклора у Тополп. ли ковног стваралаштва у Реко вцу, литерарног у Книћу и фото кино технике у Крагује вцу. Све смотре, по договору. треба да се заврше до 20. атгрила, тако да се већ планп ра да се пајбоље аматерске представе нз региона Шума« дије и Поморавља внде на сценп Градског аматсрског позоршпта почетком априла ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ ПРЕМИЈЕРА ТРЕЕЕГ ФЕБРУАРА Двомесечни рад члавгова Градског аматерског позори шта на прппрглш ко.медпЈе „Свадбени марш” Зорана Бо жовића биће ускоро презен тиран параћннској јавносгв. ТГанмс, рефлекторп тгозоршџ не сцсне упалнће се 3. фебру ара н занграће нама добро познатп аисамбл. Светнслав Минић, Босиљка Петровнћ, Витомнр /Кнвановнћ. Вера Павловнћ, Мплохтр Јовановнћ. Љнљапа Павловић. Вес на Марковнћ, Десанка Сара па н други представиће се новим улогама и кпалнтетом rnvwe. Истакшрло да јс ову прел ставу режпрао н на сценп поставно бсоградскк редитељ Борђс БчшБсви^ а спе nornadmlv Ie vnanwn СКИ СЛПКЛП ЗОП?” Ч”РПОвиђ. С. Ј.

МАЛИ ОГЛАСИ ■I НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ V ПРОТЕКЛОЈ ₽ ГОДИНИ СЛОБОДАН КОСТИН, СТРЕЛАЦ V ПОСЕТИ НАЈБОЉЕМ ТИМУ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ПШИ РЕЦЕПТ 31УСПЕХ Проджјем Н,у,) ОДМ6Х у ул. П«Р * ову ждресу фуиовићу. кућу (д»« со6* " муХИ С« 5 ,р" Душ»Н» М- Л>»,г™ “ масннку Ж"«пи Тр" | Стрсљаштво и стрелци су увск у сепин велпкпх спортовћ које пратп помпа п повинарске „хордс '. Међути.м, стрелце то много нс оспокојава, всћ вредно п марљпво всжбају лз дапа у даи п постижу .заплжспс резултатс. Јс- | дан лз чстс „апоннмпих" спортпста стрелаца јс п овогоДИШЈМ1 најуспешнпји појсдппац на нашој рапг лнстп „ајбољпх олортпста у протеклој годтппг. Слоболап Костић, радпнк СФС, члап Стрељачкс дружкнс „Мпхајло Илнћ — Куља". — Двадесет п трп годш<е другујем с оружјем. Почсо сам као пионир 1960. годпие у салп Српскс фабрике стакла када смо срицали „стре љачку азбуку" и данас се на лази.м у истој дружинл и ве жба.м као и некада. Малп шггпмнп времеплов вратпо се иа почетак успеш не спортске карнјерс, н у присећању одзвањају успесп постигнути на ватрепој ли ннји. — Y протеклим годинама пмао caai доста заппжених успеха и резултата. Ипак најдражи су ми резултатп постигнутн на државним пр веиствима малокалпбарском нушком. Два пута за редо.м бпо сам међу десст најбо * љнх v Југославнји, 1978. годи не у Бања Луци и 1979. у Љу бљанп. Поред ових резултата за нашу средттну врхунских, Слободан Костпћ је још че тнри пута бно на државном првеиству, мсђу најбол>1Ш стрслии.ма Југославнје. — Ове годинс добпо сам и највеће звање у стрељачком спорту п то за ваздушну пу шку, а моја је велнка љубав малокалибарска пушка. Нажалост, овс године писам по стпгао жсљеие резултате v гађању ови.м оружјем из јед постапног разлога, јер смо остали без стрслишта. Да бнсмо могли да одржимо по стојећу форму, морамо да иутујемо v Буприју и да тамо тренирамо, a то одузима много времена. Потребно је путовати, зат!т три сата ini тензпвног трешшга ... Морали бисмо да решпмо питатве стрслишта, јер за ва здушну пушку је лако, алн за малокалпбарску ипак мо ра да постоји одређеио стре лиште. Можда бн бпло н.ајбо ље да реактивира и обновп стрелнште Стакларе и биће слгурпо добрпх резултата. Разговарајући о стрељаштву, Слободан прича. — V стрељаштву сам ос тао захваљујућп Милораду КовачевиИу, одлнчном стрел цу н Стојаиу Ннколићу, еи тузијасти, којн су мн усади ли љубав према овом лспом спорту који тражи од човс ка да је стабплна личност, сталожеи, мирап и нзнад све га рад, тренинге... Ово прпзнање ме је стварно обрадовало и пријатпо нз нснадило, јер малп спортови увек су у ceinjn великнх, по мало са сетом каже Слободан п наш краткн разговор завршава опаском да he ово призиаље битп подстрек за добре резултате п у овој так мичарској години. М. Илић е Потревило се да се наш дола | зак v Плану, \ nocerv ‘ФудбалI ском клубу „Исток ’63", покло | пмо са редовном годишњом кон ■ ференцијом Knvoa. Подноснлн । су сс цзвештајп, плапови, дис- . I кутовало се, бнрало се цово руI ководство, органп н тела пре.ма ■ Закону о физичкој култури. м Истицани су проблеми. Пајпре S они увек присутни, финансијI ски, других и да није било. В Плањани лмају свој .рецепт за I успех. | Ентузијазам био је и остао | главни покретач овог Фудбал- | ског клуба. Beh 20 година са успехом проносе име свог села а како рече Славољуб Милетић, председник ФСО Параћин „Фудбалски клуб „Исток” '• красп воља и рад. За разлику од других клубова у овом ранrv такмичења, у Плани нс.ма И нзразитих звсзда и звучних ; нменау али зато има дисцнпли- | не и стварног спортског односа, што је потврдило и прво ме сто у фер-плеју по службеном резултатима МФС Светозарево. Андра Милетић нови предсе Прои)«« »»’“« ” на К.р.»°Рђ*вом бр3¥’ еЛ 53.503 Мигроонћ. n.piA««- Продајем мотО фр.„ е> при«о.™п»м. 1»™™ « " ".фо„ 31-812 Л? зо, ПараћиИ мумбе бр. Upon.).« пошт.ис«. М»РК' »’ Е’ р<™ „„ .еом» ppm«™« ,1, С1И< гЛ.-тст« (флора. •Hv""- п” 1ОВН личности и уметност) Јавити се на адресу: Славкпи М" лојгвпћ 35206 Ртпеиица. тел. 44-B01. СТОИН ТЕНИС DIBUUR СЕ иворти Y фмскултурној сали Фабрпкс стак ла 16. јануара одржаи јс Чстврти тур нир прве бшптинскс лиге у стоном тс нису. Постпгнутн су следећи рсзултатп: VII коло I. Напредак (Д) — Морава 5Л 2. Борац — ИзвиВачи 5:0 3, Јаворак — КосмвЈ 5:0 < Бумнс.— ХсроЈ 5:2 5. Будућвост — Напрсдак (С) 5:2 , VIII коло . Морава — Напрсдак (С) 0:5 2. ХероЈ — Будућност 0:5 3. КослшЈ — Буљанс 0:5 4. Извнђачи — Јаворик 0:5 3. Напредак (А) — Борац 1:5 ФУДБАЛЕРИ ЈЕДИНСТВА НЛ ПРИПРЕМАМА НЛ ГРЗИ 6ШЕИО 4ЛЛ»1 TO ЈЕ „ИСТОК 63" Предраг Ми,\оваповић, 1964, учепик. год.ман; Слободан Гајнћ, 1959 студент, дссни бек; Жнвота Векнћ '953. ралннк у НВТ КТ левк бск; CitHiiiua Мнлстић, 1956. радннк V ..Нискоградљи", бск; Љуоиша Ма тнћ, 1956. радпнк у „ПараНпнкн", дсснн халф; Синиша МарковнК, 1961. студент у Лесковцу, центархалф;. ЗорапСтанојсвн|Ј 1957. смеиовођа ИВТКТ, лсви халф; Ранко БокИВ, 1956. студснт еконолшјс, де сно крнло; Драгн Гајнћ, 1961, рад инк у „Велмортрапсу", иссна подуг ка; Мнрољуб Стојковнћ, 1960, рад ник у Цементари, цсптарфор; Рало.мнр РиспЊ — Џинкс, (капитсн) 1954 радник у ^Шу.маднЈн", Топлн ца Јовичнћ, 1956. благајиик у ,.Ш\’ .маднЈи’1, лсво крнло; Живорад Филиповнћ, 1959. радник у „Шу.чади јн“ дссно крнло; Буда Борћеваћ, 1959. раднпк у ИВТКТ, лсво крило; Љубнша ГаЈнћ, 1951. наставннк у Планн, халф; Реља СтаниВ, 1963. I 1ол.ман, радник, сада у ЈНЛ; Драгослав Филнповпћ (трекер) 1944. на сгавиик фнзичког васпитања у OI1I ,,Бура Јакшић". Подмладак води Зоран Станојевнћ а пнонирс Лзубч ша Гајнћ. Досадашљп предссдник Клуба: Станојло Вокиђ, 1935. одржааалац у Основној игколп у Пла int, Председнингтво сашпкавају: Ми лун ВоЈиновнћ, Лндра Милстић, Мнлутин Стефановић, Драгослав Фи липовпћ, Градибор Стсфановвћ, Бра пко Стангнћ Лвубиша Гајпћ и Лз;- биша Дннкћ. давајући Председннштва конференције ФК „Исток’’ кансе: — Ако успемо да одржимо прво место биће то зато што нас је подржала Меспа зајсдни ца и што смо још повећали уложене напорс. Клуб који једини у општини има Актив Сазеза комуниста, сада на такмичења и утакмице путује аутобусом а не-.сада нутовало се бициклима, пешице, шпедитером. Миловану Голубовићу и Милутину Митићу који су их возили шпедитером морали смб најпре да обазбедимо тикве или тако нешто да им * коњи презалогаје, кажу Продајем внкснднпу 35 квадрата на ограВсвом плапу желнчкнв 6 ари. са воћнлком у четвртој годкнн, л месту зваиом „Желиводе”. Ушггати Србољуба Савпћа — Буцу, улина ?\ днкчка 6/6, Параћин. ® Пролајем „Застзлу 7М"> «•< *'' производн,с 1973. у возном стжн.у, регистрациЈа важи до 31. марта 1983 гопипе. Цеиа 20.СОО.ОО дппара. Слобп дан Гајнћ. Твнаска Рајнћа 10, Пара ћнм. ОткупљгЈем стари нлвац телефои 53-740. ДаЈем часоге in: математпке, м* т.анике, отпорност матсрн|?Л1 ctv ir ктнма п учеиицнма. Телефон 5I-5M Посдипломац. Плањани. Сада стандард расте. Од основне школе у Плани „Исток 63” добио је свлачио ншде. Раније су ту били станрви за наставнике. Будућност? За будућно.ст се у. Плани не брину. Лмају подмладак којп у стопу прати сво * Оглашавам невагкс’Пч свсјочди ство о з.чвргпено! основзпј шкодн Поточцу на име Дапнцс Јакоп.-мви’- пз Поточца. Оглг.шавпм непажсћчм свеллчанг тво основне школе, пзлато у OUJ ..25. мај" у Поповцг па нмс Милч воја Станковнћа из Буљана. Оглашава.м певажећом ралчу ки.п зкицу издату тгрк CO Плра1”н per. бр, 267, а сернјскк 74740 на чме Слободана Мидопанознћа нз Рашез ч Це. П. В. ТАБЕДА ОПШТННСКЕ ЛПГЕ I. „Будућност" 8 8 0 40:12 16 2. „Напредак" (С) 8 7 1 37:13 14 3. „Јаворак" 8 6 2 35:17 12 4. „Булане" 7 4 3 23:21 8 ■*. 'цБорац" 8 4 4 27:25 8 6. j.XepoJ” 8 3 5 25:25 6 7. Одр. Извиђачп 8 3 5 15:29 6 8. „Налредак" (Д) 7 2 5 18:27 4 9. ЈДТорава" 8 1 7 10:35 2 10, ,,Космај'‘ 8 1 7 9:35 2 • СВИ СВОЈЕ ЗАДАТКЕ НА ВРЕМЕ И СА УСПЕХОМ ИЗВгШАВАЈУ Фудбалски тпм Јсдннства од 21. Јану ара налазн сс на Грзн. Y радговору са пграчима н тренсро.м Мо.мом Томн ћем сазнали смо да нх Је 19 отишло на Грзу, ‘по снагу: — Овдс се палази 19 пграча, оскм Радоваиовића и Стефановпћа рскао na.v је Мома Тоз-пћ. Радимо две ства pit Мп овдс прнкупљамо снагу а Прс д ■сдштпггво ypcbyjc свлачпоницс, Пре ма то.ме свако радп свој посао. Са фудбалернма сада раднм на општо) фнзпчкој прппре.мп — нздржљивостн. Задопољаи сам радом п. рачунам нп ове играчс у почетку, Од попедељка почсли смо са још оштрпјим радом а од 1. фебруара стартујс.мо па приЈчгељскл.м утакмнцама. За сала је заказана јсднно утакшгаа гса ФК „Бором”. Дотле Једннство ће co свстаЈатп са клубовпма 'вз нпжег pacia. V првој утаклшцц у Српској диги чак ссдлмрица пграча из прошле сезоне нс могу да играју, hciui због кар. тона а иеки због нсдоласка па тренин ге Гренср н нграчи нпак се надају по бедв протпв КТК нз Зајечара. На крају, Ми.\шшр Пеллвановнћ ка птпсн: — Радује ме пгго Је Мома дошао. Из iboroior лачппа рада впдц сс да згга шга хоће п свп дпшемо једним дахом, Наш пш нма квалитстне младе пгрзчс к као н обпчпо пролсће Је иа шс. М. М, Ауто-мото друштво „Моша Пијаде” Параћин, Лоле Рибара 20 Параћин ОГЛАШАВА ЛИЦИТАИИЈУ ВОЗИЛА — Застава 750, производња 1979. године, почетна цена 40.000 динара — Застава 750, производња 1981. почетна цена 55.000 динара Лишггација ће се обавитн 29. јануара 1983. године у 9 часова v кругу АМД „Моша Ппјаде” v улипи Лоле Рибара 20. Свн заинтересовами могу разгледати возкла сваког радног дана у улицн Лоле Рнбара 20. је старијр. дпуго пионирски тим. На опроштају гају са фудбалским ентузијазмом из Плане каже.мо: ,До скорог виђења’’. Зиамо да he нам „паправити'' пуно посла. И нека га. направе, са задовољством ћемо писатц о љиховим даљим успеслма. М. М. Оглашавам неважсћом радну кил жиду лздату у CO Параћип, здрав- • твену књшкнцу пздату у Параћнну, воЈну књнжнцу, штедну кшижнцу ..Инвестбанке" на мме Рсџепа Ба фтира Мехмедовскн н.з Параћина. ул. Пролетсрска бр. 1. ‘ ОПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ CO ПАРАВИН HA ОСНОВУ ЧЛАНА 12. СТАВ 1. И 2. ЗАКОНА О ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ („СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ” БР. 36/80.) ОБЈАВЉУЈЕ ОПШТИ ПОЗИВ Позивају се сва мушка лица рођена 1966. годнне са сталним местом боравка — пребнвалишта на територији CO Параћин, као и лица старијих годишта која се до сада нису пријавнла из било којнх разлога, да се јаве Оп штииском секретарнјату за наролну одбрану. Скупштине општине Параћин. ради увођења v војну евнденцију. Упис ће се вршнти од 12. I 1983. године до 12. II 1983. године сваког радног дана од 9 до 13. часова у просторнјама Секретаријата соба бр. 32/III за омладинце са подручја града Парађина, Стриже н Текије у просторија« ма месних канцеларнја за омладинце са подручја сеоскнх насеља. НЕОДАЗИВАЊЕ ПОЗИВУ ПОВЛАЧИ ОДГОВОРНОСТ ПО ЧЛАНУ 79 ЗАКОНА О ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ ОПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН НзотЈ. СПЗ ииформисш.. Издмат.ш №„■ Наи Браго!оиа1> Моииж Смтвелав ЖмкошЉ H™. ..... , fopnmje Млршпгаић, СлавоЉЈб ОбрадоиЉ, Ж»п СтоЈа„ма(>, Жио)т Томвћ (враслп«) „ Јомн Ргпакии,Ј,° Смжам ЈоваковиЦ. ,0S.,h Новпиарн: СпВ1!ИИ JOTanoBnU, д'.ппри]ем^^Јс’."Д™ јкж: Г.-ГИПШ г< ОЛГОВОРЈШ пидвшс S2-3S2, пттири 53«М. Пр.гшит. гоипп« 123,00, .ипанти 62 50. 3« иноиииии дв0^„™ Р'»™ИЈ'- Ма’с™* рор«ог 4 Пошт.некл фи 17. те:,._ Параћин. Шгамга ГГО „Там”, Eeorpsj. ВшЈкмтИиа 8, тшфов 3W-3S1. Тврам 11.000. ' АМструко. Ж»ро рачук «11» HH$oPMHauw 43304.44j.1s к<и сдк

ј ДРУГЛ СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН ПРВИ ЗАДАТАК ПРОЛЕЋНАСЕТВА Lmmosssqmm СТР. 2. ммммв ИЗБОРНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОР-а БОРЦИ У ЖИЖИ ЗБИВАЊА < imi н и । nihihii • Чланови борачке организације активно су укљученн у друштвено-политички живот овс заједнице ® Предстоји и укључнвање у све акције на оздрављењу привреде и у борбу против негативних појава ® За председника, са једногодишњим мандатом пзабран Драго Каптар, носилац „Партизанске споменице 1941”. И овогодишња Изборна седница Општинског одбора СУБНОР-а показала је да је борачка оргаиизација незаобнпазна по свим литан.нма жнвота н рада ове друштвепо-пзлнтичке заједнице. Борци, иако „стиснути” годииама, желс да и дал>е буду актмвни н креативнп чииноци нашег друштвепо-политнчког н економског развоја, да буду у првп.м редовима борбе протнв негатнвних појава у нашој средини, био би кратак резн.ме ове седнице. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА И ФЛБРИКА ЦЕМЕНТА СТАПНЕ АКЦИОНЕ КОКШЕРЕНЦИЈЕ СК ■■■■■■■■■■■■■■ Стр. 5. ввмам Анализом рада у протеклој годанп започео је иајзначајн-нји скуп Општинског одбора СУБНОР-а са 3.000 члапова, који своја борачка права и сбавезе осгварују у 40 месних органмзација. Y уводном излагању Бранка ВујасиогоВића, досадашњег председнлка ове организације, сачињен је сажет преглед прошлогодиш- .ње актпвностп, која се одвијала првеиствено на очувању аутентичиог духа Револмције. Истакнуто је да су кроз ннз акц-ија, првепствено у саради»и са омладннском оргаиизацијом, обележепи значајнп дагу.м-и и јубилеји револуције. Такође је указано и на допрпшос бораца у раду друшт- (Наставак на 2. страни) НОВЕ КАМАТНЕ СТОПЕ Y ,ЈУГОБАНЦП” II ОСТАЛИМ БАНКАМА снупи нргдити a ПОВОЉНИЈА ШТЕДЊА Y „Југобанци” п осталпм банкама извршни одбори усвојили одлуку о висини каматних стопа које су сада порасле, претежно за шест одсто за активне камате и у мањем процснту за паснвне камате. Нове камазне стопе, ново оптерећење за привреду, изазвале су забрннутост и зазвониле на узбуну у организацијама удруженог рада које „живе” са кредтггима. Напротив, нове пасивне камате, побудиле су веће интересовање грађаиа за штедњу. Повећањем пасивних камата у „Југобанцн” предвиђа * ју расходе веће за 125 милиона дннара. Тај расход, заправо 3/4 повепања расхода, створиће се услед знатно ви« ших камата на динарску штедњу стаповшшггва. Остало, 35 мнлиона динара, отишло би на повећање камата на депозите по виђењу организација из области привреде. Средства која остају банци од повећаних активних камата, намењена су побољшању услова пословања банке, из.мирењу њених обавсза и покрићу курсних разлика, у највећем делу, и кмају сасвим различтпу структуру. Чак 220 дшлиона динара повећаних прихода остварили бн се од увећаних каматних стопа на краткорочне и дуго, рочне кредите привреди, а свега ссдам милиона динара притеби lie у баику од послова са грађанством. Закључак да нове камате значе нова, знатна оптерећења параћинској привреди, потврдилн су нам финансијерн у већимрадним организацијама: — Српску фабрпку стакла нове каматне стопе коштаће у 1983. годнни 140 милнона динара. Некада су камате бпле незнатни део трошкова, данас прете да буду четврта или пета ставка у трошкови.ма СФС, рекао нам је КРСТИВОЈЕ КРСТИГк МИЛОШ ДИМИТРИЈЕВИБ, ИВТКТ „Бранко Крсма новић”: — За Штофару ова одлука значп 15 милнјарди днна * ра за камате у 1983. години. Мислим да је овај податак довољно речит. ГРАДИМИР ИЛИН, Фабрика цемента „Нови Попо вац”: . — Одлука банака да повећају своје актнвне камате, приморава и нас да се према купцима понашамо врло пословно, то јест да се усагласимо са банкама. АЦА КУЗМАНОВИН, ППРО „Шумадија”: — Имајући у Ш1ду отежану привредну ситуацију, нарочито у набавци робе, нове камате које lie се приметБНватн у овој години, деловаће убитачно на чист доходак наше радне организацнјс. ‘ Y 1982 години камате су оптеретиле чист доходак „Шумадије” са 23 милиона динара. Сагледавајући недостатак сопствених средстава као и пораст цена, где на.м је за нсти фнзичкп оби.м набавке потребно внше срсдстава, пове каматие стопе, које су у просеку повећане за преко 30 одсто, имаће јак утицај на нашу акумулацију у овој годтши. Све у све.му, кове каматне стопе оптеретиће нас за иових седам милиона динара. М. Миленковнћ КОМЕНТАР БРОЈА СУДБИНА ЗАКЉУЧАКА Од заједничке седнице Председниипва Општинског комитсга Савеза комуниста, Општинске конференције Социјалистичког савеза и Ошатинског већа Савеза сичдиката и седнице Општин.- ског колистета Савеза комучиста на KojtLua се разговарало о, како је тада речено данас једном од највеhux проблема са којима се суочава наисе друштво, проблем\> запр1иљавања, прошао је вшие од два месеца, односно hciuto euuie од месец и no дана. Ово nuraibe •соје у суштини представља економски, 'социјални ti noпитички проблем тралси anгажовање свих снага на његовом далеко бржем разре1иавању. Кључ решења је у удруженом раду, односно како се све чешће говори, судбииа незапослених /е у рукама запосленпх. На ози.ч значајним скуповима сг чуло п мишљење да Савез комуниста ti Савез социјалиссн чке омладине мора да изврше притисак на радне организације да пруже могу1гност и обезбеде услов за запошљавање. Уз то јасни су п законски процеси који, у првом реду запошљавањем приправника. налажу бржи н одговорнији приступ конкретним решењима. У ошитини Параћин преко Осповн^ заједнице запотљавања у проишој 7оРпни се месечио У просеку оглашавало око две стосине слободних радних мессо. Констатовано јс, a то и бро/ незапослених од 3.100 покаjyje ба такав интепзитес пијс довољац и да ова бројка показује тенденцију порасга незалослених. А управо v децембру месецу v коме су одржане обе ове седнице, оглашавање слободних padних места ноказује знатно CAtatbetbe испод нормалног чросека (оглашено ie само 1/3 слободних радиих .чесia). а х' јануару само 100, taro ia само половииа мссачно1 просека v прошлој io dtinu. Ha седнипи Ко.читссз Ca веза комуниста другарица Марија Todopoeuh. пеаубпички секратар за pad. је. tnAteby осталог, п ово ре^ iia: „Оне који су задужени за спровоћење закљрчака грсба прозивати и питати их шта је ураћено. И 'то што чешће“. Такоће је рекла: „Предлажем, a то је и Закон регулисао, да одмах npebeмо на расписивање конкурса за четворочасовно радно време за сва "непроизводна занп.чап>а ц да уједно кажемо сви.иа да само од нас који смо запослени зависи будућнос^ незапослених". Састанку Комитета присуствовалц су и dnpeicropu радних органпзација, секретари акционих конференција, секретари основних организација Савеза комунпста и представници самоупра eiittx тела. Уз пзношење озбиљности проблема и указивање tia чињенице које објекшвно стоје на путу бржег petuaeatba питања запошљавања, nuie се чуло да закључци нису добри. Ilanротив, прихваћени су u entile. пута је истицано да се tie може више дозволити Оа се неко о њих оглушује н tie спроводи их у живот. Мора се знати ко је одговоpan за tbtixoeo спровоћење и какве тгоследиЦе треба да сноси ако их не спроводи. Бројке о којима је овде реч ?оворе сасвим супротно. Договорена политика се eeh на старту не спроводи рнако како су заузети ссавови. He може се ипко изговарати на izpanzohy времена. јер проблем nuie иов. На овим скуповима само је добио праве димензије a doговоре за конкретча решеtba. А испало је све no старом, уз пуно уважавагаа „ба су у општини Параћин у no глсду запошљавања постигнути значајни резултати". Понашање иа самом почетку реализовања договора показује да је судбипа eehnne закључака позната. Они се па свим скуповима допосе, па њих се брзо заборавља и чекају се пове седнице da се no истом пигању doneсу нови закључци са старом с.абржином. У већини случајева опи завршавају у Фиоци. Докле то тако? СНАБДЕДАЊЕ ДЕФИЦИТАРНИМ АРТИКЛИМА И ИЕ Н © II поред бонова, већина грађана остала бсз потребних количина кафе, јестнвог уља и детерџената • И у фебруару потрошаче не очекује ништа боља ситуација Ни један месец, када се ради о снабдевању дефицитарним артлклчЕма није бно тако критичан као јануар. Потро шачи су се, и поред поседовања бонова гурали у дугачким редовима да би купили две то пе кафе, оне праве и само 400 килограма оне од 40 посто. Са јестмвим уљем истаситуација. Пуштено' је у прода ју 24.000 литара, односно око 0,300 кгр по становнику. Детерџената је било па тржишгу 53 тоне, што је више од уобичајено потребмих количпна. Овде треба истаћи да се око 15 одсто ових производа односи у продавннце којс „Шу.мадија” има ван општино Параћин. Y нормалним приликама потрошња уља износи око 60.000 лгггара, детерџспа. та када се нису стварале залихс до 40 тона, а кафе неколпко пута виш.е. Фебруар месец не доносм ппигга ман»е бриге. 1-1 он he, као п јаиуар бнт.и изузетно тежак. Ово наговештава ситуанпја на тржишту и склопљени уговори наше najnehe прометне оргаиизације са произвоБачима. За ову годиду, уговорена је само 1/4 потребних количина кафе, пет пута маље детерџената од иор.малmix потреба. За јестиво уљс пмје склопљен нп један уговор. YroBopena јс куповина 200 тона шећера и 1.500 тона брашна. To су, такорећи симболичне количнне. Значн, уговорепо је далеко мсподпла на, и „Шумадији' * остаје, као и до сада да се „сналази” да КОЛИКО-ТОЛН1К.О обезбеди нормалнлје снабдевање. Међутим, после најновнјнх мера Савезног извршног већа н Извршиог већа СР Србијс почелс су од шумадијнних партнера да стижу охрабрујуlic .весгл. На осиову љих, како су нам рекли Миодраг Вс љковић и Богољуб Јовановић одговорпи у »ДПг^мадији” за онабдеваЈве грађана дефицитарним аржклима, већ одмар та месеца можемо очекивати знатно бољу ситуацију. Дотле треба ЈЕмати још мало стрпљења. С. О. ЛУ1КЕ КРЕБУ У ДЕЧЈО £11 „Клинци” н „клшшезе” ускоро he добити нове „другаре'’ за игру. Из Штофаре, тачнијс погона за малу привреду крснуле cv лутке па прављене од остатака тканшга, да употлуне свет дечнјс маште. Овп лепн даровп, рад су 40 радннца са умашеном радном способношhy. Потез вредап хвале, који lie знатпо допу ннтп доходак, а многнма lie по.моћи да свој радпп век не заврше као тешки пцвалпди рада. За лутке које израВују у Штофари влада велико иитсг'. гот:а:ве, u иако с.мо сазналп, за који дап he добитп цене и крепутп на одреди ште којс им је намењено. . ВЕБЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ РАСПРАВЉАЛО О ЖАЛБАМА РАДНИКА ПРШ РЕШЕЊА У БАЗН ® Број жалби радника опада ® Неразвмјени са« моуправни односи су погодно тле за разне злоупотребе ® Зашто се радничка контрола Анализа жалбн радника о појавама, проблелиша и ста« њу у нашој средини, која је стално npiioyriHa у раду Већа Савеза синдпката општине, нашла је своје место н на п<> следњој седашџг, одржаној последњих дана јаиуара месеца. Y инфор.мацији' достављс« ној делегатнма у веома саже * TOAt обиагу иста-киут је број п заобилази самоуправна основ жалби са одређенимкон статацијама ко.је су карактеристичне за приговоре и жал * бе радника на рад основких ррганнзација удруженог рада, друштвено-политичких органи зацнја н самоуправних органа у срединама где живе п раДе. ' (Наставак на 2. странн)

ДРУШТВЕНО политички живот 9. ФЕБРУАР 1983. • ЕРОЈ 22« ■ £ г ИЗБОРНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОГА СУБНОР-а БОРЦНУ жнжн жиш ПОНОВО О МЛАДИМА МААДИ 0 СЕБИ И ДРУГИ 0 ЊИМА . (Наставак са 1. стране) вено-по.и1TH4KIix . оргаш1зацлја почевши од осиовлнх ћелнја .v месним -заједшшама до општјшскмх форума, гдс својом актвношћу дају злачајлл допринос' креирању друштвсне п сконо.мскс политикс и ра зрешдваљу насталих тешкоћа и проблема. V уводном излагању наглашено јс да борцп не могу и ие желе да се мнре са садашњнм тешкоћама са којнма се буочава друштво у целини, $ећ да желе и морају да ак- ' piano суделују у њнховом раЗрешавању, почевиш од олих у области еконо.мије, па до бриге, о младом нараштају. , Дискусија која је кренула, факон подношења уводног изЛагања, јаоно је указала и предочила задатке ове организацнје, а такође п подсетила , на успехе п неке слабосги ко- ■ Јс су се јављале у раду. БОРЦИ ИНИЦИЈАТОРИ АКЦИЈА Учсснлцп у дискуспји посебно су се „окомпли" ла неке нсгативнс појаве у нашој срсдшш. Најпре јс делегат Дапнпо Радусип подсетно: Нас бораца делегата има допринос у раду свих органпзација наше друштвено-политичке заједпице. Да можемо п нмамо снагс да покрепе.мо пнпцијативу, може да посведочи м нсдавни случај проневере, ја бнх то назвао пљачке, у СИЗ-у становања. Управо, борци су покренулн питан>е непла&ања станарине, и далп закључак да се објаве у локалним новннама имена нсплатиша. Захваљујућп тој акцији ми с.мо „нстералм зеца на чистину". Ал сада морамо да тражимо одговорност руководилаца ове Заједшше, јср каКо је могло да се деси да годинама шхко ништа не примети? . Бура Букић, члан Прсдседннштза СУБНОР-а. - — Mil смо се вишс бавплн споредним питањима, и време је да се окренемо проблеми * ма. На.ма борцима смета чиње нииа да ми данас имамо мили јардере. Ми знамо ко су мнлијардсри if како су постали. Уместо да се боримо против незаконитог богакења, мн их нашим пасивнл.м ставом негује.мо! Убудућс борачка органн зацпја мораћс да указуЈе на пропустс п да прско својих де лсгата и организацнја тражи решење. Лко сс б.удемо 'бори * лм,. уважавађс пас и нећснас .сматратн старцима којн рсшавају своЈа социјална питања. Ј Кроз дпакусијс потврБено јс да борни у наредиом перифду' трсба макоимално да сс ?3аложс л у акцијп ла повсћан>у . пролзводњс хране. и запо- :ДЈ.иаваи>у младлх. • 7. Драгољуб Томнћ подсстио ,јс да и.мамо добру о.младину, н да не може.мо да нашу о.м- 'ладину лазцва.мо лош.ом, захваљујући cKcueciniM примерп- .ма, Такође јс лаломенуо да борачка организација мора ви шс да сс позабави ироблемима младе генерације. * Никола Стојаковић: Доста с.мо били окренути себи са.мима. Нас мора да интересује жпвот и рад ла ширем простору. Најпрс борачка оргави * зација мора да доприносе разрсшавашу проблема залош« љаваша младих. Нс можемо Да кажсмо да нам јс о.младпка лрша, всћ да јс кнс.мо орјсЈгптсали како треба. На нама је да размотрнмо пзчли бодовања код СИЗ-а за запошл>аван»с, и да л.мамо вНјц увид ;преко мссјпјх заједница у реализалпјп полнтикс запошл-авћња и иоштовања дргштвевнх договора. Такођс јс било рсчи о пропгстма у c’ictcmv образовар»а. Најсликовптија дпск/снја бнла јс Бурс Букића којн пзMeby осталог каже: — Иашс радне оргазиззпнје xiorv тренутио да упосле г.е лики број мла.игх разнпка, али одговарајућег профкла. Тога нема у нашем школском ДРАГО КАНТАР НОВИ ПРЕДСЕДНИК Борцн су изабрали иовог председиика са јсдногодишн>им мандатом. Ову значајиу дужност обављаће Драго Кантар. носнлац Партизапске споменицс 1941’’. Драго Кантар је учссник НОБ-а од првих дапа v Трећој крајишкој пролетерској брнгадп до 1942. а пптом у Ппвој пролетерској дивизији. Учесник је славних епопсја НОБ-а. битке на Неретви и Сутјесцп. учествопао је и у ослобођен.у Београда- Загре-1 ба. да бн свој ратии поход завршно у борбама за коначно ослобођеље земље на Сремском фронту. До сада је радио у многпм организацвјама н активан је друштвено-политички радник. иначе пензношгсани потпуковннк ЈНА. систему из субјективних слабости. Наш школски систем је стерилан и ми нмамо право да тражимо да се систсм образовања радикално мења. Млади су у борачкој органнзацији очигледно добили доброг савезннка. Y БОРБУ ЗА ВИШЕ ХРАНЕ Проблс.ч повсћања пролзводље хранс такоВс јс живо залитерссевао члаповс борачкс организацијс. Кроз своја размншљан»а указалп су ла могућпости за повећање производњс и пропустс у досадаш1вем раду. Такођс су члалови СУБНОР-а из сеоских средипа изнелн прп.мере некорсктвог одлоса пољопрнвредилх opraiMiaaunja пре.ма пољопривредницима, злоупотребс срсд става „зелелог плапа". Мсђу учесшшима седница вашли су се и лрсдставнпип др\читвело-поллтлчк1 ix организација којп су блли укључели у рад седнагце. Највише питап>а, игго је и разу.мљиво, било је за председлпка Ckvjtштине општипс Топлнцу Но цељковлћа. На изборпој седиици усвојеп јс и обимап плал рада за ову годилај којн треба да се реализујс кроз облаоги: друшгвено-економскп л полптнчкн систем, општепародна одбрала, веговањс п развијањс револуцлоиарллх традиција, екано.мска и социјалла плтаља и оргапизациоиа и политнчка гпггања. Из Извсштаја о раду, дискуспја л плава рада јаснопро изнлазп да борачка органпзаиија ле жедл да будс -на„ре« лу“ догађаја, всћ да сс својнм облмнл.м плановима укллгчује у све ссгменте збиваља. Да ће то урадлтл ла лрави начлн говори н одјц-чност свлх чланова да све задатке обавс у најoo.'boj могућој мсри. Милквојс Илнћ !^!оана@ 2 @ Све је евидентнпје да нерешсна питања младих, пре свега егзистенцијалне природе, користе антнсамоуправне и антисоцијалистичке снаге © Млада генерацпја је свесна проблема са којима се суочава наше друштво и спремна је да учествује у њиховом разрешавању • Признају сопствене грешке, али их упућују и другима За само петлаест дана по други пут говоримо о истој теми: „Актуелни проблеми омладинс и идејнополнтичкн задаци Савсза кбмуниста”, али овога пута проблеме износнмо онако како лх виде млади и шта о томе мислс и кажу други о младима, нсулазећи поново у аналнзу која је била предмет разматрања у ттрошло.м броју. Седница Општинског ко.митета Савеза комуниста. којој cv присуствовали л чланови Председншитва Општјгнокс ком феранције Савеза о.м.гадлне, председници о.младинскнх оргали.заЈЈЛ.ја три највећс радне организацпје- и средњошколског центра и сокретари основннх органнзацлја Савеза комуниста v н»има, с обздром на актуелност шггања свеобухватно ie сагледала и размотрила ово питањс, али из објективних разлога, с обзиром на потребно време, није могла да предложн и потпуло искристалисана решења за нагомилане проблеле Kojii притискају младе, али и целу нашу друштвено-полиTH4KV заједн-ицу. О свему томе хследлћс конкретни разговори v свим средннама да би сс одговорпло ла постављена пптаља и пронашла одговара.јућа решења за све оно што као проблем noraba младе људс, н не са.мо њнх. Говорсћи о овоме, члан ОК СК Бранко ВујаспновиИ је истакао nOTpeov формираља акглва Савеза комулиста незапо * слених, да би се и тисч путе.м утлцало на брже и лравнлннје запошљавање, истакавши истовремено неправллност ранги раља no vcnexv v школи, јер, како ie рекао: „Знамо к&ко се честодДОлази до добрлх оцена”. Слободан Анђелковић, стргчли сарадллк v OK СК: „Мл лс сме.мо због општедруштвених проблема да заборавлмо спенл фпчле проблеме младих. О.младина прихвага све лаше позитивне вредности и реагује ла свс иеправллностп. Млад човек хође квалитет и сфлкасносг. Савез комуниста лс може да се мирн са мноштвом присутних пролбс.ма са ко.јлма се млади cvcpehv. јср мирење можо да пма озбпљар последице. Варадннка Милорадовић, члац Председллштва OK ССО. ie истакла да проблем леобгхватвостн члапства младлх v оргаллзацију ССО лсжи у томе што нл јс nponabeu правл п\т и питаља која HHTepccviv .младс (запош.Бавањс, стамбена полигика). Слободан Ивановић, лредседник OK ССО: „Млоге проблс.мс о.младина са.ма .мора да нплцира и да их разрешава. Нс може.мо се ослбнитн да леко други бсз омладилс можс рсшити љола питаша. MebyiH.M. младц који cv решили своје проблемс rv6e интересовањс за даљи рад. Морамо признати да доста слабости лежи и v нашој неорганлзовалостл. Бора Милутиновић, члал Прсл седнлштва OK ССО, ie лстакао да ie један од главллх пробде.ма v О.мдадннској органлзалијл Форг.мски рад који одвлачи актлвлости ла псрпфсрна, a ле ла сгштинска inrraiba. Ta Kobe јс гозорио о секташком понашању v редови.ма органпзаинје п потреби боље припремс за хшр v СК. Михајло Атанасковић. члал Председништва OK СК: „Ппгањс по.моћи v радрешавањг мно гпх проблема младих лежл у нашем гтрилазу и понашању obilm. питањима, прс свега чланова Савеза ко.мгниста. Када сс говори о слабости.ма не може.мо а да не кажемо ла нх има доста и v омлдниској орга низацији. Мебупгм. сгварл cv реиптве и не треба лх драматизовати. Peuieiba cv v нама. само треба да будемо дослсдни v извошавању постављенлх задатака. Весна Илић, председнлк Кон ференције ССО средњошколског центра, ie нстакла да се васпптаљу младвх пе придајс довољно пажње. Т<? се посебно олноси на срепњу школу. Просветни радници cv зише учите- .•минепхзаспигачи. Млади * пгто се тиче активностн, траже нове облике и акц-ије где могу Да се искажу. Зоран Динић, члан OK СКС: „Проблем окупљања младих V Штофари ie вео.ма тежак. Шта је то што доводи-до такве пасивности? Мислим да се сви скупа нлсмо снашли v пружаii>v no.Molin v раду младих, да лх заинтересу.јемо за решавањс заједннчкпх и н»иховцх пробле.ма. Али, исто тако. мора се рећи да доста проблема лсжи и v о.младннској организацији. Радосав Арсић, члан OK СК, ie говорио о пасивности младих на селу. По речима Арсића, млади сс често не vk.i«/4v« iv нл v своје акције, очокпу11и да рх неко спроводн. Никола Стојаковлћ, делегат MebyonuiTHHCKe конференције СК, ie исгакао да проблеми омладлнс лису мали и уголико ie по.моћ Савеза комуниста по-. требнија. Пре свега v идејном оои1ентисању. али и разрешаBaibv љнхових нагохтланих проблема. Мнрослав Вемић, члап Председништва OK ССО v шире.м излагању дао ie акценат на потоебу решавал>а материјалног положаја младих, као предгслову за vcneminijn рад оргализаиије н већу обухватност чланства v н»ој. Такође ie истакао пробле.м снстема школоваља Koin више обезбеђгје, v садаипБИм условима, кадар за Заједницу за залошљавање Hero за \дружени рад. Младн по речи.ма Вемпћа л тамо где бн требало да имају одређенл vтицај ле mow да дођ7 до нзражаја од монополског понашан>а одређелих фору.ма. ДРУГА СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН ПРВ1 ЗАДАТАКПРОАЕЋНА СЕТВА Делсгати Општинске конференције Социјалистмчког Савеза радног народа општлне на својој другој ссдници у овој годнни, коЈој Је председавао Недељко Гуњсвић одржаној првог фебруара, има.н! су на дневном реду две тачке: Правнла СоциЈалистнчког савеза радног народа општине Параћкн и извештај о јесен»ој I! припремама за пролећну сетву. Послс уводног излагања Стало.јла Богдановића секретара ОК ССРН по првој тачкн д-невног реда, делегатн cv дискутовалл о Правллима, приншгпима организован»а л деловања, затим о орга-низоваљу месних организацнја. ипштинске колфсренцлјс п председништва, о облицима и начиии.ма деловаља ове најмасовннјс дргштено-лолитичке организације. Поред осталог делегатн cv прихватнли и закључак да греба створити још повољније vсловс за рад делегата у Друштвено-полнтичком eehv Ckviiштине општине и v сарадн,и са другпм друшгвено-политичkjlm органнзацијама. да се по MOryhcrBv Behc састајс н пре селнлие Скгпштинс општиле. Прихвађеи ie и предлог Да се Конферемција лакон двс године сасгалс л крлтички алализира и оцемп свој двогодпшњн рад. што би допринело |ош садржај нијем раду и квалитету. Јесења ц пролећла сетва временски ie за\зела всћи дсо сед лнце, што само говори да сс актуелним лроблемима прилазн врло озбиљно и одговорно и да cv делегати спрехмш да дак cBobnvHH допринос још бржем разво.јг пол.оцривреде. Делегати cv прихватили поHvbewv ннформашсју о сетви и припремама за пролећну об« Радивоје То.машевић, члан OK СК, је поред осталог говорио и о појави наркоманије v Haiuoi средини и потреби да с.е брзо и енергачно дејствује како ова појава не би узела маха код генерације која се тек ус.мерава v живот. Tv посебну vnorv мора да има Омладинска ооганизација. Драган Петковић, председшгк OK СК, ie 3aK3>v4vivbK истакао да ie потребно да се о овом вео.ма ко.мллексном ггроблему договори шта је то што треба предузети и како разрешавати нагомилана питања у Омладинској ортанизацији. — Наше усмерење треба да буде на решавање проблема запошљавања, јер то је како егзистенцијални тако и статуснн проблем и истовремено и лро-' блем пснхолошке природе и најдрастичнији облик социЈалне несигурносги. На овом пробле.мг се јавл>а сукоб друштва и младе генерације, што не сме мо да дозволимо. Међугнм, ту треба осветлили и другу страhv и рећи да cv постнгнутн и одређени резултати. Наша 1е обавеза као комуниста да се v свим средина.ма бор>смо за брже, али продуктнвни|е запошљавање. Поред овог питан»а, оно о чему треба да се разговара је облик ствралачког ангажовања младих v сви.м радним и друштвено-политичким организацијама, затим области васпи тан»а, идејно-политичког образовања, организованост соцнјалистнчке омладине н прнјем младнх v Савез комуниста. — Сада ie најважЈније, истакао ie ла крају Драган Петковић, да иде.мо v акци-iv.' на џгга нас обавезује и Пета седлица ЦК СКС, Конгрес Савеза соцпјалнстичке о.младиле и наши закључци, као и да се доследно боримо за њихово остваривање. С. О. pajv земљпшта, али нису пропустили лрили-ку да vxa>Kv и на nponvcre v јесењој сетви, пре с-всга v набавци Семенскбг л репро.матсријала, што се одразило и ла иговорене количиле за производњу. Такви пропусти пе би смели Да се лолове и v пролећној сетвн. Због лелсплаћелих дхтовазе.м.БОрадпнци<ма за ирошлу годи-hv за iicnopvweiiv penv, поставља се питање успеха сетвс mehopiie репе, као и сунцокрета. Постављено је л nirraiBe неoopaboHor зе.мљишта, затнм ип<' тегранијс пољопривредс лаше општинс, и сугерирано ie да сс овај пронес no MorvhvcTBv Vбрза. Пољопривреда мора да лобијс својс право место и v.iorv, а пољопривредиини с-вој статус v савремоплм условима прлврс ђпвања л за то се улажу лапори селс заједнице да се ла1ла ло.БОпрнврода оргализхје ла саврсмен лачин. кроз чврluhn агроллдустријскц лалац. \ длскАсијц cv учествовали: Дракче Бгрић. Станојло Богдановић, Жарко Векмћ, Здравко Филиповић, Стеван МмтроBiih. Велибор Ивановић. Слободан Тасић, Миодраг Филипо виН. Милосав Мнсшћ. Рапко Николић, Дратћ Борђевнћ и ДРУГИ. ’ М. Дј Права решења у самоуправној базн (Настћвак са 2. стране) ■ Y тоху 1982. године, какоје истакнуто, Всћу Савеза синггнката огтштине, друнггвенол« правобраиноцг самоуттрављаЈБа и органима инспекције обратило се 149 радника! радл заиггите одређоних права из раггног односа, 34 радникаобратило се Основном суду удружеиог рада у вези стаМбе« нмх пробле.ма, a 29 друштвеном правобраниоцу самоупра« вљаља по исгоас потању. Од овог броја захтева, 64 су оие1Бена као неоправдана, a v 31 случају радници су се обратили поред Органу инспекиија рада и Основном суду УДРУ * жемог рада рада заштите својих права. Тражећи заштнту радници се обраћају и Органу инспекције рада/ прК/.чему су укључени и незапосленц који су по својтс правима -из * једначеии са радиицима из.уд руженог рада. Број захтева^у 1982. годжп! је нешто ма»шу односу на претходну годин\', али је и даље присутно да је вајвећи број жалби у рбласти раопореБтгеатБа на другз .места, као и запошл>аваи>а. Интервенппје органа којима је жалба лтгућепа су се одвн« јале преко упозорења органу управљатБа или пословодном органу при чему су упозоравапи на одређене неправилнос ти као и путем доношсња решсља. Карактернспгчно је да јс код засниванл радног односа присутан највећи број жалби који се односи v првом реду на непоштовање редоследа, па су исте н најчешИе оправлане, посебно код запогиљавал.а радника адмшшстратнвшгх заннмања. Што се тиче жалби у вези личног дохотка, оне се највсћим делом односе ла случајевс обусггаве лишгзг дохогка без сагласности ралннка. Kara се ради о стамбепој проблематиии жалбс раднпка су се односиле на непоштован.е рвдоследа код доделлшања креднта и станова, па су се у 34 случаја радниц-и обратлли и Основном суду удруженог рада Из анализе ггристтло јеследеће: Доста је неоснованих жалби, највећпм делом због неинфор.мисаности радгпгка о правима и обавезама којепро истичу’ из iipomrca и самоуправннх општнх аката. Има -захтева који прсзтстичу из .грубог Kpiu.eiba, како Закона- тако и самоуправних аката Ито како у организацијама које нмају добро органнзоване сгру чне службе, али где cv irojeлинин joui увек моћни Л дгги4v на органс упразља-i-ba дадо носе незаконите одлуке * а гга« кође и да органи управ.'Бан>з доносе лесамоуправне одЈЦгке, а да су уповорени од страие руководиоца. Исто тако карактеристично ]с да се пред другостепенн.м opraiiiiMa код већине случаде« ча мзбегава тражење млноБеiba синдиката н поред тога •«1то јс то обавезло. Има noiaва да се радннци шиканирају гатр што су се жалили неком органу изван радне органпзаЦИЈе ради пружања помопи. Радшти се. што је ';акоое присутно, вео.ма мало обраћаiv самоуправн<им ралнпчккм чонтролама. игго сигурно захтева да се овоме npwcrynii са внше одговорноспг, јер rvол>ењс поверења у органе у сопственој срединм значи да cv самоуправни односи озбибно поремсћени. Релативно мали број жалбп не значи да је било и мало неправилности и злоупотреба. Прс би сс могло рећн да мсрс са који.ма располажу дру. ицтвено-поллтнчке организаипie и Јшстцтуцнје :мгсу дово.кно ефикасле да обавсжу. к.ти бар забрилу све one срганс и ПОЈСДИЦЦе којп сс ОГЛХЧЦују о своје обавезе п о права р‘ад. гпгка у тнм средшиима. 0 ‘ томе he Снндлкат убгдуће ,мо рати вмше да се позабавп. С. 0.

s fts* ias ftftoa «■ s-g s E •4 fts s 2 ж i

!s

9. ФЕБРУЛР 1985. • БРОТ 2М ИНВЕСТИЦИОНА ПОТРОШЊЛ Y 1982. ГОДИНИ СТАЛНЕ АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА У благом паду • Троши се мање него ранијнх година, захваљујући највише завршетку велпких капацитета, мада по Резолуцији још није достигнут потребан ниво Највсћа ннвестицнја блиске прошлости Инвестицнона потрошња иизградња инвестицпоних објеката V 1982. години морали су да се крећу у оквиру Закона о прнвременој забрани коришћеља друштвених средстава за финан снрање непроизводних п непри вредннх ннвестиција у 1982. го динп, у оквирима Резолуције о политнци остварввања плана СР Србије за период од 1981. до 1985. у 1982. год1гнп и у оквиру Закона о привременој забранп давања гаранција о будућим прлливима II планираним креди тима за фннанснрање инвестн ција, давања кредита п гаран иија за покриће прекорачења у финансирању инвестиција. п коришћења краткорочних изво ра средстава за финансирање нтпзестиција. Пре.ма то.ме, у инвестиционој политици у 1982. години требало је да сс обезбсдн следеће: Усклађивање инвестпција са реално расположивим наменски.м средстви.ма; убрзано завр шавање и активпрање инвестн ционнх објеката, посебно оних којп се налазе у завршној фазп градње; такво гранско и сектор ско усмераваље инвестиција ко јс ћс обезбеђивати остварива њс планираннх структуралних Y ДРЕНОВЦУ СВЕ СПРЕМНО ЗА CETBY • За унапређен>е сточар ства 5.000.000 динара © Јара пшеиица још на оса.м хектара ® Ис плаћено земљорадницима за продату репу ® Одмах исплате за млеко На подручју дреновачке рад не организације све је спремно за пролећну сетву. Зе.мљиште је поорано и припремљено, набављене су све потребне коли чине ђубрива од 250 вагона и дато земљорадницима, као и се менског материјала кукуруза, у тежини од 8 хиљада килогра ма. На површини од 8 хектара уп раво се припре.мају да засеју још осам хектара јаром пшеии ном сортс „планинка”, „торбари" или „мексиканка". Дреновачка радна оргализа ција дневно откупи око хиљаду литара млека од својих произ вођача, који.ма одмах исплаћује за све предате количине, као и премпју од 2 дплара по литру. Кваллтет дреновачког млека из носи 3,7 масиих јединица и уб раја се у најкваллтетилје мле ко иа нашем терену. Y циљу унапређења сточарст ва, задруга he у сарадњи са „Агробанком" и „Импазом" из Зајечара својим лољопрлвредници.ма дати још двадесет при плодних стеолих јунлца на чу ван»с и раз.множавање, као и 50 кр.мача, што he коштати пре ко 500 млллола старнх динара, сазнајс.мо од Мирчс Младеиовиђа, директора Радлс оргалл зације „Дреловац”. М. Д. 5 промепа и повећањс извоза; ус меравање расположивих сред става за што боље завршавање објеката и започпњања изград ње неопходних нових капаците та у оквпру суженог програма изградње; заустављање пада ефикасности инвестирања посеб но путем скраћивања рокова градње п промене техничке структуре инвестиција у корист опре.ме. Непривредне 'инвестнције, ос!ш инвестиција за стам бено-комуналну изградњу, смањпти за најмање једну полови ну. Нс започпњати изградњу инвестиционих објеката за потребе друштвено-политичкпх за једннца л за потребе друштвено -политичких организација. Забрана се односила на све изворе друштвених средстава, укључујућп и средства иностра нпх кредита н средства прибав љених по основу другнх задужења у иностранству. Затим, укључујући и средства која је корнсник друштвеннх средстава добло од прикупљеног зајма или од самодоприноса и дру гих давања грађана. Целокупла лнвестлцлола потрошња у 1982. годинп морала је да буде успорена у односу ла 1981. годлну л то на нлвоу зе.мље за 6 пронената. V општнни Параћин за једа наест месецп v 1982. години ут рсшено је 833.982 хиљаде динара, 8 лосто мање у односу на 1981. годлну када је утрошено 904.897 хиљада динара. * Мада је инвестлциона пстрошња у опадању још увек није у сразмери са захтевима друштвено-догово ренс поллтике о нивестицијама односно са стварним потребама које захтева еконо.мска полити ка. Y протеклој години дошло је до убрзаног плаћања, не због повећања започетих инвестидлја, већ због низа завршених об јеката. Структура инвестиција по привредннм областима, од носно по наменама улагања у посматраном периоду је доста промењена у односу на исти пе риод претходне године. Смањене су л стопе у области индустрије, пољопрлвреде, саобраhaja и везе, угоститељства и ту риз.ма, а повећане у грађевлнарству, а нарочлто у трговини и у комуналној делатности. Има и објеката који су завршенл, а нису активирани, неки се користе са упола мањим .капацитето.м. Такође има објеката који већ раде, а воде се као инвестнцнје. Већн плвестлцлони објектл као што су пова фабрика цемента, капацлтети Српске фабрлкс стакла, капацлтети Радле органлзацлје за про лзводњу слектро-енергетске опремс „БудуИност", као п новл хотел завршени су л лалазе се у производњи, алл још увек ли су активирани, па је потребло лредузетл одговарајуће мере за усаглашавање њлховог статуса пре.ма стварно.м стању, па л пре ма захтевлма Резолуције. Y лнвестицноној потрошњн још увек не постојл одређени ред. Проплси се доста заобила зс, гледају се ужи лнтереси, што доносп одрсБенс парцлјал пе корисги, алл у ширем с.миc.'iv и штетс. Анализлралл с.мо само једалаест мсссцл у 1982. години, (јер подаци још увек нису ко начни), алл се може и сада ре ђи да се лишта бигно неће мзменити ни по коначмом обрачу лу. Y илвестлциоло.ј поллтици, како је Резолуцпјо.м договорело, мора битл више реда. V протл®ном последице се злају. C.4L СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА: ФАБРИКА ЦЕМЕНТА: Јонашат сно се Стабнпнја и неноввљм) 8дпи8Р1и" ипеш у прмм плант © Изабрано радно председништво Сталне акционе конференције СК ® Председник радног председништва Димитрије Шљивић, ВКВ стаклар Најмногољуднијн колектив v параћинској општини, Српска фабрнка стакла, са преко 4.200 рацника добио Је Сталну акциону конференцију СК 28. јануара ове године. У седам основних оргаиизација удруженог рада и три раднс заједнице делује 82G комуниста у 24 основне организације СК. Новолзабрани делегатл Сталне акцлоне конференцијс на пр вој редовној седници, усвојиди су извеиггај о протеклом раду Акциолс конференцлје, рефераг о наредним задацима и изабра лл радно председништво и ко мисије. Такоће је на овом ску пу изабран и председник рад лог председништва, а ова најод говорллја функдија у конферен цијл, поверена је ВКВ стаклар ском раднИку, Димитрнју Шљи вићу. У извештају о раду истакнуто је да је оргализацнја Савеза ко.муниста у овој фабрици нај влше деловала по плтањима ко ја су у датом тренутку била актуелна као: ПовеНање произ водње, кваллтета, а нарочлто оргаиизација производње за нз воз, затлм реализацлја, расподела, питање кадрова, радне и технолошке дисциплине, питањс OOYP-ске сарадњс, штедња, посебло штедња енергије и енергетсклх горива. Аналнзирајући рад у прошлој годлнл изнета је и критичка оцена о раду овог тела СК. — Поред објективних фактора, бллл су присутни и мпогп субјектлвни фактори као после длца нашлх слабостл. V отежа ним условима привређивања ни смо нашли довољно снаге да отклањамо сопствене слабости. Нис.мо били довољно свесни да лзузетно тешке прилике у ко јима спроводнмо политику еко но.мске стабилизације, захтевају од нас изузетне напоре у сав лађивању тлх тешкоћа, И даље смо се понашали комотно и не довољно одговорно. Нисма се о кренули већем коришћењу уну KAKO CA4YBATH КЊИЖНИ ФОНД? ® Око 800 књига лежи заробљено код читапаца © Да би се сачувао фонд Библиотеке „Др Вићентије Ракић” читаоци мора да буду савеснији ® Поклони грађана и радних организација Раднице штампарије спашавају кљиге често се у овој кући чује да нема те л те кљлте, да јс оштећела, да јс још увек на чшању код леког члтаоца л миогл се враћају разочаралл. А ко је крлвац за такву појаву? Пре свега, због недостатка фи намсијских. ередстава.ева .чања нових наслова стиже на полицс ове културне установе. Али, и оно што се има не чува се н присваја. Увадом у књижш! фанд, тач ннје ревизлјом картотеке на одељењима утврђено је да великп број чигалаца не враћа књиге. По неколико месеци књи ге леже заробљене, а некн их присвајају трајно власннштво. Таквл члановп су два пута пнсмено опоменутл, алл већнна се није одазвала позиву да вра ти књлгу. Увндам у књижни фонд, тачппје ревпзпјо.м картотеке на о дељењмма утврђено је на велл» кп број читалдца не враћа књл ге. По неколпко месеци књлге леже заробљене, а неки лх при свајају ,у трајно власништво. Таквл чланови су два пута пис мепо опомелутл, алл већпна сс ннје одазвала позиву да вратл књигу. Несавеснп читаоцп су заробллл око 800 паслова п тиме озбпљио оштетнлл н тс како сл ромашам књижни фопд. Програ.мскл савет Блбллотеке је па својој седницп од 2. фебруара долео закључак да уколнко се овл члтаоци не одазову и врате књигу у року од 20 дана ллл надокнаде љелу вредност блће поднете тужбе Суду. Саз палл смо на ће убудуће приликом учлањеља блблнотекарн узи.матл нодатке из ллчллх карата, јер је утврђспо да .\uiorn лају лажне адресе и половнна послатих опомена је враћена са напо.мс!1О.М. ^непознат”, Радницн Библиотеке су приморани да се одлуче на овај не популаран корак да би тиме са чували ово културно благо. Са ми читаоцп мора да покажу вн ше савесностн у рационалнијем коришћењу књига, а потре бна је п помоћ радних органи зацпја и грађана на залшгги, очувању и богаћењу књижног фонда. Такву по.моћ Библиоте ци всћ пружа Радна организа цпја графичких делатности „Вук Караинћ”. Управо две н>е не радште Сунчпца БорђевиН и Рада Аитић раде у просторијама Бпблпотекс на запгпгги — лепљељу оштећених кљкга. Ово је дугогоднппБа пракса и присна сарадња параћинских штам пара п бпблиотекара за коју пу но разумевања нмају посебно Слободан Лекић, технички днректор и Велимир Николпћ, пословођа, који су и упутплн сво је раднице. Чпљепица је да по раднп.м ор ганпзација.ма и породпчним бн блиотека.ма лежп много књига које се не корпсте, па п с.метају. Раднн људн Бпблпогеке „Др Вићеитијс Ракић” поручују да су поклопп грађана и раднпх оргаипзацнја од велике корцс ти за књижпи фонд, поготово што су за куповину новпх наслова у овој годинп обезбеђсна мннималпа средства. С. Ј. Несавеснн читаоцн биће тужени Говорл се, a то је и истнна, да је блблиотека пародна кућа. Кроз њене одаје npebe дневло сготлле љуни, разллх заллмал>а л доба старостн. Прочлта се штампа, лотражк жељела књлга. Таква је слика н у Блблио Ракић * Али, трашњих резерви, које су могле надокнадити у пословању, оно што су умањивапи објектлвни фактори. Haina највећа резерва јесте недовољно ангажовање на радном месту, низак степен радне и технолошке дисципллне, недовољио коришћење неких производних капа цитета, нарочито у услужним н дорадним погонима и одељењл-ма, затим нерацнонално тро шеље и упропашћаваље разних потронгнчх матернјала, неоправ дана боловања и друга одсуст вовања с посла. На основу извештаја о раду II реферата о наредним задаиима отворена је дискусија у ко јој су делегати и гостн на овој седшгцп, у првом реду, истаклн недовољну активност п неодго ворност комуниста, што је показала и ова прва седница ко ја је једва окупила двотрећинску већнну да би могла да се одржи. Дискутовано је о пролзводним резултап-ша проблемима реализације амбалажног стакла, о увођењу 6-то часовног радног времена, о радној н технолошкој длсштллнн. На ос нову ових днскусија и материјала донети су и одређени зак ључци it то да се ма првој наредној седницн размотри стање реализацијв производа на тржишту, да се један од првих наредапих састанака посвети про изводној пробле.матици првог OOYP-a и на крају закључено је да свака ООСК изврши ана лизу активности чланова СК и органа управљања и да преду * зме одговарајуђв мерс. М. Илић Д. Милетић □ Прва стална изборна Акциона конференцнја основнлх организација СК одржаиа је крајем јануара ове године. Поред делегата, изборној Конференцији присуствовали су секретари свих основних органнзација СК Фабрлке цемента н чланови старог Председништва, затим председници свих радничких савета и председници основних органлзација снндиката, директори ОО¥Р-а и радних заједница и представннци друштвено-полнтичких органнзација и органа општине: МОМ * ЧИЛО ПАВЛОВИН, секретар OK СК, НЕДЕЉКО ГУЊЕВИБ, председник Председништва ОК ССРН и ТОПЛИЦА НЕДЕЉКОВИБ, председннк Скупштине општине. Бројне и плодне дискуспје на изборној Акционој кбнференцијн СК полазиле су пре свега од стања и проблема који су мзнети у лзвештају, затим од уводног’излаган>а, које је поднела Бранкица Бранковнћ, досадашњи председавајући АКСК и програма активности Акцлоне конференције СК за наредни пернод. Ипак, заједничко, у скоро свим дискусијама, ако би покушали да их уопштимо, јс указивање на значај планских задатака у 1983. години, на спровођење мера економске стабилмзације и штедње, затим на још већу одговорност на свим радним местима и инсистирање да се свуда разграничавају субјективне од објективних слабости. Указано је такође Да се стално ради на усавршавању система расподеле п награђиваљу рада. Y дискусијама је посебно истакнута потреба већег заједништва' у радној организацији „Нови Поповац". Изнети су при мери затварања неких OOYP-a, што се одражава на заједничке интересе колектива. Делегати Акилоне конференције СК кзабралл су Председништво сталне Акционе конференције СК од седам чланова. За председника Председништва изабран је Станоје Мплојевић, РАЗДВОЈИТИ СУБЈЕКТИВНО ОД ОБЈЕКТИВНОГ „Од свих нас сс очекује у пуној мери сналажење п пун доцринос стабилнзацпоним мера.ма. Y томе нећемо сип/рио успети ако се наше понашањс према предузетим .мера.ма нс изменп и неразграничи субјектнван однос од објектнвних околности. Истицање само објективних околности II тешкоћа значи ло би само опортуннзам. Мо ра се одлучно започетн диференцирање одговорности за субјективне слабости. Canes комуниста мора у свакодневно.м политичком дело вању да инсистира на извршавању договорених ставова н да при том критички опењује однос појединаца у томе. Без нстицања к спрово ђе>ћа одлучне борбе да се логоворено извршава, неће бити могућ.е ни ослобађати сс деформација. Инснстпрање да се, пре свега, у Савезу ко.муниста мења понашање значи исто времено н покретање разматрања улоге н понашања ос талпх структура у радној органнзацији. Деловање осталих друштвено-политичких организација, самоуправних органа п носилаца пословод Ш1Х функција, а затнм и свих радплка, у многоме ће зависити од деловања Савеза комуниста. Ми сада имамо доста широк простор за различита понашања, која се крећу од несамоуправног до нерада и неодговорпостн.” висококвалпфикован металац, a заменика Арса Лазаревић, хемијски техничар. Р. М.

t. ФЕВРУАР 1983. • ВИМ »в CA СВИХ CTPAHA ПОЈАВА ОКРЕНИ JE, ОБРНИ ЈЕ Ф С једном картом четири путника, или прпмер штедње папира у аутобуспма Разумемо да несташицу па пира највнше осећају новин ске и издавачке оргинизацп * је, али да је још вшде осепа JY у ayxacaoopaiiajmLM преду зсћима никако нам нс иде у главу. Како другачије гумачити неиздавање карага у аутобусима на локалним линијама враћаље истих карата, осим изузетном бригом да сс то парченцс хартије уштеди. Једном картом по неколико путника да сс пре возе. Рационализација и штедња натсрали су саобраћвјиа предузећа да укину мсста кондуктсра, а да посао изда Baiba карата предуз.му возачи аутобуса. Возачи и у уло зи кондуктсра трудс сс да издају картс, да крснх иа време, да стигну у одрсђени термин, али не може све одједном. Зато чссто и издају карте током во;кн>е, једмом руком вози, другом враћа ку сур... и да нс слутпмо најгоре на друму. Учестала јс појава нсизда вања карата путницим, неу рсдног враћања кусура, врло често возач упозори пугника да на последаој станицн мо ра да врати карту, да Г»и је овај по четврти пут продао. А гужвс у аутобусу су све веће. а кантроле све ман>с. He знам како стојс касс сао браћајних предузећа, али ми се чини да су џепови возача нешто пунији. м. д. ЈАДРАНСКО MOPE — ДРУГИ РОДНИ КРАЈ С МОРАВЕ HA MOPE ЈЖЕЗЈЖВЖЕбЕЖЗЖ • Драган Милосављевић из Стриже моравске обале заменио је морем, а у јулу стиче чнн потпоручника и звање инжен.сра поморског и речног саобраћаја © Ових дана можете га срести на параћинским улицама са другом из Академије којп је из далеког Бангладеша дсшао на наше море Внсоки, вижљасти по.моравац, са првим момачким брко вима ускоро ће добити чин потпоручника и звање инжсњера поморског н речног саообраћаја а сведопре три године Морава му се чинила једнннм п највећнм „морем”. — Овако Је то било, почтгње Драган одговор на наше питан»е откуд Моравац на мору. „Пропустно сам прилику да одмах из основне школе пођем у средњу војну, закаснио сам на конкурс. Када сам 1979. године завршно аутомеханичарски занат, пазио сам да не закасним за конкурс на Академију. Здрав, лрав, млад, јак, лако је пребродио ттрве препреке. Уписао се на Академију, п шта је онда било. — Почео сам најпре као обп чан војник. Три .месеца сам доживљавао оно што доживљава сваки војник, да бих касније као сгареилша то разумео. А тада је почело стручно усавршавање. To усавршавање траје таман толико да се морс 11 морнар упознају, а затим долази „навнгаље”. Како је прошло, питамо га: — Моје прво цутовањ^ почело је олујним морем. Дувао је југо и море је школски брод .Јадран”. који је тежак 800 тона, бацало као љуску. „Звезда му је улазила у воду”. Сутрадан када је олг/јни Југо стао утасили смо моторе и пошто Је то једрењак доживео chat најлепше тренутке. To је брод са три јарбола и 1200 квадратннх метара ienpa. Све се ради ручно, стојећи илгг внсећп. Развијалл смо једра за Аппгут и no. II тада пловећи по ' „маеадтрал" заволео сам море. На свакој пловној јединипн поморских снага поотојн освовно правило бродске службс. Онр прописује сваки поступак док с.мо на броду. Чини сечовекч да нема врс.меиа, читајуhit га „главу да окрене”. МеВутим, бродска посада, једна породииа, добро уитрана, мма на броду времена на претек. На броду се заоављамо, а скоро у свакој луцц срећсмо се са младима. Било да смо у земл>п пли иностранству. Приреbyjy се пријеми, приредбе, игранке и свп се заједно забављалго. Шта је за тебе ратнл брод? — Један ратни брод, као што сам рекао, велика је и ја ка породица. II као у кућичу вамо брод да би н он нас сачувао. Уређаји и оружје на ње.му на којс гледамо као потребу којом треба уништитн непријатеља, нзазивају дивљење. Када са брода, кога ваљају таласн и по четири метара, на удаљсностн од три миље по сред среде, потревнте мету од 10 квадратних метара, друкчије нс можете ни да се осећатс. Није лако постати инжењер по.морског и речног саобраћаја и у исто време добити чин лотпоурчника . Сада, када је до краја остало још неколико месешЈ, Дратану Милосавље« Драган Милосављевић влћу сс чинн да је лпак свс било лако. И спремање испита, п дисципллна, и навикаван>е на море и дуга, дуга путовања. Све време студирања наАка делшји, ocilm његових друтова, од неклх се не одваја нн за време одсуства, били су уз њега, једрењс и фудбал. Фудбалом се бавио као и свимла ди, онако на мале голове. Једрење га је обуздало иелог. Био је осми на Великој иагради Јадрана 1982. године у miaou 470. To је брод дуг 4,7 метра од пластике, широк 1,6 метара, са јарболом од 5,6 мета * ра н два једра у категорији „слуп". Размшпљаш лп кад о родном крају? — Увек је најлепше у родном крају. Менн је море другн родни крај. Дозволилл смо себи да нашем поморцу одузмемо мало времена које је тако драгоцсно иа одсуству. А он оде дасе спрема: — Вечерас је у СтриЖл квиз. Морам да се спремим, учествујем у такмичењу из општенародне ’ одбране. . I М. Миленковнћ giiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiniiiiiniiiiii | БЕЛЕШКА О ПОШТЕЊУ |ЗНАМ ШТА ЈЕ МУКА = Ни место, нл лица, ни догађај нису измишљенг. = Банка. Гужва на шалтерима. Неко улажс, неко поди- = же, леви потпис, десни потпис. Вре.ме угшсиван»а камате = довукло штсдише и онс који ретко залазе у зграду са = тамним прозорима. = Пензионер, који јс заборавио наочаре, очински обра- = ћа се момку у жутој внндјакни. Моли за помоп, нема ни | оловку. Младић се маши џепа, извуче олове^, попуњава = листић и одлазп уз старчево захваљивал>е. На месту гдс = је стаЈао, сада већ испод ногу слсдећсг у реду> остаје па- = кетић банкнота. = Смењују се људи пред шалтерима. Тиха река^ из које = се једино чује жамор пребројавања новца на благаЈни. = Иза стакла. службениди пспуњавају „наредбе' штедиша. = Повијени над књигама, више су заинтересовани за цифре = и бројсве, скоро и да не обраћају пажн»у на странке. = Одједном сви подижу главе: „Нашао сам новап. Коме да = прнјавим? „Тајац. Стају оловке, стаје река, не чује се жа- = мор. = Млади човек у кожној јакни држи у подигнутој руци = хрпицу девизних банкнота и скоро извиљавајупи се, = гледа по Банци. i Зна се поступак за овакве случајеве. Формирана је = ко.миснја, сачињен записник, пописаиа врста и износ на- = ђеног новца. И док искусни банчини службеилцп у дп> = рскторовој канцеларпји завршавају тај посао почињу = нагађања: „То мора да је изгубио онај човек са шеши- = ром..."» Ма, не! Испало је то оном у жутој јакни.-- g Колико је нашао?... Свака му част! Могао је то да егави = у исп... Ко је овај момак?... 1 Тај „момак”, коЈи је у силноЈ гужви нашао девизс = впедне 27 хиљада динара и пријавио по пропису и саве- = стп, био је СЛОБОДАН РАДИН. И још Једном: СЛОБО- = ДАН РАДИН, возач „Велмортранса" «з Доти Мишгае. = Нашао је новац „човека V жуто.ј јакни", РАДИВОЈА C1U- = ЈАНОВИНА радника ИВТКТ „Бранко Крсмановић коме = је испао док је вадпо оловку. Новац је у рукама власни« = ка, враћен му је у ».Инвестбанци". Налазач је на путу. н Негде прсма Ираку, ,Днам шта је мука", једино јс рекао = враћајући новац. = Свака подударност са сличним догаћајима, који he сс | тек одиграти, намерна јс. е М. Миденковиђ I ПИСМО УРЕДНИШТВУ ! ХВАЛА ЗА ПОШТЕЊЕ Друг са Акадсмије Шеик Зиаул Ахсан из Бангладеша н Драган Мнлосављевић, већ трећи пут долазе заједно на распуст у Стрижу. Мајка Даринка не прави разлику између „два сина”: — Ма њсга више воли, каже Драган. И Зија исто као и ја мућка, али он ћута» а мене увек ухвате Затекли смо нх, у кући Мнлосављевића ,Овде сам као код куће. „Мама" Даринка и Ја се поссбно добро слажемо, каже Зија, како га зову v Стрижи На слици: Два другара са Академије пспред кућс Милосављевића у Стрижн Драган Мнлосавл>евић: Јадран јс мој други родни крај ■ИЗ АРХИВА ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА У ПАРАЋИПУ ПАРАЋИН 1305. Са Иванковца, 8. августа 1305. године, Карађорђе је повео српску војску према Параћину. Дошавшл близу вароши, српска устаничка војска заузела је влсове где су параћински виногради и почела копати и утврђивати шаице, који су се и до данас одржали. На брдо које се данас зове Карађорђево, била су постављена и два трешњева топа. У смирај да на шанчеви су били завршени. Левим крилом српске војске непосредно је командо вао Карађорђе Петровић, док се десно налазио под командом Миленка Стојковића и Петра Добрњца. У на.мери да српске устанике одбаце са положаја из над Параћина, Турци су кре нули у напад. Њима je у сусрет кренула српска коњица. На простору између српских шанаца на Караћорђе вом брду и десно обале Црнице, у јутарњим часовима развила се жестока битка, чи ји је исход био неповољан по Турке. Турски одреди су се у хаутичном стању евакуисали на леву обалу Црнине. Уверивши се у хомогеност и чврстину српских положа6 ja на Карађорђевом брду, чурци настоје да сломе Taj отпор и лоново врше jypmu, али и овај њихов напад je оио осујепен, те су морали поново да одступе на првоби тне позиције. Чим се мало средили и консолидовали сво je одреде, Турцл су извршили и трећи напад на српске шанчеве, али је и тај напад био неуспешан као и два лретходна. Према неким писменим до кументима и усменим кази вањима савременика, мада су та казивања помало контрадикторна, има индиција да је у току борбе око Параћина негде на мосту преко Црнице, тешко рањен командант турске царске војске, царски везир, Хафиз-паша. Стева Писар, храбар и неустрашив српски устаник, једва умоливши Карађорђа за допуштење, од прве је поголио из топа Хафиз-пашин ко нак у Параћину. Претрпевши тешке поразе у својим нападима на српске положаје изнад Параћина, и у ситуанији када им је смрт но пањсн командант. Турци су били принуђени да напус те положаје око Параћина. па и сам Параћин. и па преко Иовеног брега одступо према Нишу, одакле су и кренули на овај неславно за вршени поход. Предраг Б. Петровић Спо.меник Стеви Пнсару ДРУЖЕ УРЕДНИЧЕ, Пред Hoey годину, 29. XII 1983. године у вечерњгш часовима куповао сам робу на. одељсњу конфекције у Робној Kyhu „Београд". Бредност купљене робе износила је 5052,50 dbuiapa. Приликом плаћања на благајни, благајници Мирјани Видановић дао сам шест новчаница no 1000 динара и 52,50 динара у ситншиу, сметнувши са у.иа да је требало да дам пст иовчаница од no 1000 динара. Ово се, свакако, десило због умора и гужве која настаје за времс новогодшањсг празника. Другарица Видановић та~ Kobe није приметма грешку. Ту сбоју несмотреност установио сам тек када сал; стигао izyhu, али hucclu био сигуран да сам eutuc ucn/iaтио, ech сам сматрао да сам случајно изгубио. И noped свега peiuuo сам da рекламирам код поменуте благајнице уз прстходно извињење da нисам сигуран. Другарица Видановић ми је одговорила da будем без бриге, јер ако будс витка у благајни после рабног времена она ће ми вратити новац, „јер она odzoeapa за вишак као и за мањак", а тако!)с ме је упутила da о то.ме обавестим послово!)у Радована MzLaecuha, што сам и учинио, указујући му да нисам ctizypan v сооје наводе, јер сам можда нобчаницу изгубио. Од пословоће са.ч такоће бобио исти odioeop да будем без бриге и da hy, ако буде вкшка, новац бобити натраг. Сутрабан новац ми је враћен, јер се појавио стварни вишак. Другарица Видановић није хтела da прими понућену награду за њено поштење, јер. сматрала je, da је то била њена морална и рабна дужност. Сматрам da је озај поступак Мирјане Видановић за сваку похвалу и da служи на част њој са.чој, као и Робној кући „Београд" и особљу које ради v и>ој. Предлажем da се другарица ВидановиИ јавно похвали пред колсктивом и у листу .,14 дана' *. С поштовањсм, Миомнр Мирковнћ, наставник Параћин, Немањкна 3 I'HllllllllIlliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijiui .......................................................................................................................................................................................................................................................... Биоскоп „Раднички” РЕПЕРТОАР ФИЛМОВА ЗА ФЕБРУАР 1983. 9 10: Плава лагуна, САД, авантуристпчки 11—13: Пасји cinioini, САД, комеднја 14—18: Тесна кожа> домаћн, ко.меднја 19—20: Безрукн освстник Хонг Копг. Кунг Фу 21-—22: Младост — лудост, француски, ко.меди}а 23—24: Подземље Монтреала, САД, кримнналкстички 25—27: Човек звани булдожер' САД, аваитурнстички 28—4. марта: Какав деда такав унук, домаћи. комедија

9. ФЕБРУАР 198J. • БРОЈ 226 ГРАДСКА ХРОНИКА ДЕЦЕНИЈА РАДА ЦЕНТРА ЗА ДЕЧИЈУ ЗАШТИТУ Y ДИСКУ, ШВАЈЦАРИЈИ, ХОТЕЛY... ХАД ЛУМПУЈУ Т4ТИНИ СИНОВИ Кад лумпују татини синови, тресе се земља, цео свет се око њих oicpehe! Или треба да се окреће, no њихо вом мишљсњу. А. ако се не oKpehe. на сваки начин трчдиће сс да скрену ппжњу ча себе. Попнће пиће са tvћег стола, бациће чашу, али не доле, они су ,„фино васпитани". бациће је горе. ре". Замућеног погледа блуНадрибоелиитина их „раздиde no кафани. траже оно? ко им се че смеши и тх>че је на дохват руке. „Превазшили" cv класну подељеност. аЗ њиховпм столом cede „шминкери", названи та1со у језичкој немоћи провинције, неспремни да плате алц uado6vduu да свом кафанском мецени ставе на службу песницс или бар репутацију. ■ „Мацо. не гледај ме тако, није ми ни до чега", изгово рено v стилу. „Не ударај у бандеру", ynyheno ie дееојци, девојчици тачнијс, кад се увреба њен ‘случајни noглед. Лафови! Кока-коле остају неиспијене и девОЈчица 'и дечак одлазс. Тада се тражи следећа жртва. HuwTa им није свето. Ни стару изреку: „Са конобарем се никад не сваћај, iep никад не знаш да ли ти је пљунуо v кафу", не поштују. Они не певају, ни то им „од оца није остануло". Плућа им пуни алкохолна пара, гомила се, и удара у мозак. Одатле v виду суманутих идеја тражи излаз из организма оптерећеног кућним заћевицама са родитељима. који цм своју љубав доказују „голубицама" (шатровачки: 1.000 динара). Иако се љубав не купује новцем, „чврста" веза постоји. Кад милиција бане у кафану и v „циљу спречавања наљег нарушавања јавног реда п лшра" прекине н>ихов програм, очда закрваве ле очи лете no сали, ишту помоћ: Јавите матором, маторој. чичи па ц тасту, одаели ме „пубови". И још нису ип омирисали „подрум" a eeh зврје телефони, спашавп се наш „малк". Буди се „помоћни комптет за ваhe/be из апса“. \' томе чссто успева, а синак се epaha v кафану, као експонат ради тељасс Aiohu. „Тате" ц ме" ујутро док „бекрија" спава зову „главне", разгова рају, убећују, па ц прете, шиита мање .него највишим руководством. Јесу ли то.ко п својим мезимцима? — Нећсмо ejmue да их при водимо, кажу надлежни у СУП-у. Убудуће, кад нас про буде v пола ноћи ц кажу дежурни: „Син тога и тога тероршие кафану, шта да радимо? — ПробудиНемо оца. па нека на лицу места види коме треба заштига, његовом сину или од његовог сина. М. Мнленковић СВЕ ВШ ИЈ 0 ШТЕТУ Од Дома ученика, Школског обда ништа и Службе социјалне заштите 1. јануара 1973. године формиран је Центар за дечи?у заштиту н социјални рад ® Капацитет „Бамбија” износио је тада 136 места © Данас у три предшколска објекта, путујућем вртићу и васпитачем и шест забавишних група овим видом дечнје заштите обухваћено је око 840 детета Од Дома ученика, Школског обданншта и Службе соиијал не заштнте која је била прн Скупштинн општмие формпрап Је 1. јангара 1973. године Центар за дечију заштитк' и социјални рад. Новоформирана радна организација обједкњавала је иечпју и сош<јалну заштпту у општини, а отада прелази се и на лов начин финанснрања. Од тог периода, можемо рећи, зажнвелс су дечија и социјална заштита у олштини Параћнн. За децеинју рада пупо тога се мењало на боље на пољу ових релатносги. Данас заштита заизнма видно и високо место у Републици, како по квалптету тако и квантптету обухвата. Вратимо сс на почетак. Окре нимо прву странниу историјата развоја и рада овс организацп је. t Објекат за предшколску децу ..Бамбп”, Централна ђачка кухнн>а п Наставно-рекреационп центар на Гр.зи су бнле прве радне јединтше у саставу Центpa. Y то време радила је и гру па за продуженн боравак. 06- даниште „Бамбп’ ie бнло прелуно и уместо 136 детета око 200 малишана јс боравнло v ље.му, о којима је бринуло 17 радника, а укупно у Центру је било око 40 запосленпх. Годину дана после формпрања прнпаја му се и сталкарско обданиште и као такав радно је све до 1979. године када је отворен новн објекат Дечпјег об даништа „Крлибри” и припоје но обданиште ИВТ КТ „Б. Крсмановић”. Крајем те п почет ком слепеће године уводс се п нови програми у области васпит ног рада предшколске децс на сеоском подручју. Тада се, међу првима у Републици, уводи путујући васпигач и путујући вртнћ са по четири групе. Изградњом новог објекта н припајањем штофарског обдани шта, а уједно јачањем службе социјалне заштптс, створени су услови за издвајање Центра за социјални рад у посебну радну организацију, а Центар за дечнју заштиту ,.Бамбп" од 1. фе- ’ бруара 1981. године радп као самостална организација п на« ставља Да брине о најмлађи.ма. — Данас у три предшколска објекта, „Колибрију”, »Бамби« ју„ и Обданишту „Б. Крсмановић”, јаслицама и вртићима, пу тујућим вртићем н васпитачем, и шест забавишних група обу хваћено је око 840 детета која су распоређена у 37 група. Y Центру су тренутно запосленн 73 радника који' су стручни за пословс које обављају. Можемо слободно да кажемо да нереше них молби за пријем малишана у неки од објеката п групу немамо. Све с.мо то постигли захваљујућп доброј сарадњи са СИЗ-ом за дечју заштиту, дру штвено-политичким организацијама it родптељгша, истакао је Властимир Крстић, референт ИЗОСТАЈАЊЕ честа појава МАЊЕ НЕОПРАВДАННХ ЧАСОВА ® Закон којим је ограничен број неоправданих плана II анализе, бивши управ ник Обданишта „Бамби". Али, овај колектив се незадо вољава постигнутим. Жеља им је да дечија заштита у општи ни буде још комплетнија. МсВутим, неке идеје и кланови пашће у воду. Поштујући принципе економске стабилизацнје одустало сс од изградње новог цечијсг обданпшта које је запланирано средњорочни.м плано.м. Исто тако жеља за отварањем нових забавишних група прн школама за сада мора ос стати само v идеји. Мприловац, Плана, Чепуре, Голубовац,, Бу силовац, Лебина и Забрега су села у која не стиже путујући аутобус, ни васпитач, а питање је и када ће стићи јер нема довол>но финансијских средстава. — Ову годину, календарску и школску, тешко ћемо изгуратн. Да бн сб реализовалп устаљени програми недостаје нам око 200 милиона старих динара. Y овој радној организацији поштује се сваки динар п вео.ма рационално троши. Када је реч о лнчним дохоцима, морам да нагласим, раднн људи сс мире са скромним примањима, јер по деветомесечном обрачуну за просебним личним дохотком у привреди општине заостаје.мо за 6,02 одсто, истакао је директор Центра Перо Маркичевић. Поред поменутих облика Цсн тар за дечију заштиту Параћин бави се и организовањем летовања, згшован.а п наставе у при роди. Наставно-рекреациони центар на Грзп и.ма одличне услове за све ове облике алп се не користи довољно од стра пе параћинске деце, што сигурно треба убудуће тражити друга решења. Једннпца удруженог рада за исхрану, одмор и рекреацнју брнне се да предшколска деца која су обухваћена це лодневнЈШ и полуднсвнпм боравком, деца из материјално угрожених пародица деца која боравс у Наставно рекреацпоно.м центру на Граи и ученици средњег образоваља и.мају калоричне и укусне оброке. С. Јовановнћ СТИГЛЕ ПРИЈАВЕ ЗА ОПОРЕЗИВАЊЕ YKYnHOr ИРИХОДА Y 1982. ГОДИНИ КОАО ВОДЕ ПУТНИЦИ У структури оних чији уку пан приход у 1982. години прелази „грапицу” од 111.180 динара, дошло је до мањих промена. Нема „сакупљача секундарних сировина” јер се они сада опорсзују као занатлије. Ако се изузму „рекор.цери” из ранијих година, сакупљачи сировина, листа грађаиа са нјвећим примашима при ближно је иста. Коло воде трговачки путници. Један од приходом од 614.699,85 Annapa и други одмах за њим, за радивши 509.701 динар. Трећи трговачкк путник пласи рао се нешто ниже, испод једног лекара, који је укупно зарадио 506.915 динара. Следе још девст лекара и три директора, али лисга ни је коначна, јер у Управи дру штвених прихода очекуЈЈ’ ви ше од досада пријављеких 16 евидеитнраних пореских пбвезника из укупног прихо да. I М. М часова донекле изменио навике ученика ® Број неоправданих изостанака преполовљен Y односу на прошлу годину, али повећан је број оправданих часова © Ученици су у првом полугодишту оправдано изостали из школе 37.637 пута, a 8.952 неоправдано С4ТИРИЗИЧНИ УГ40 HA HAY4HOJ БАЗИ Параћннци су изузетно талентовани за лабораторијскн рад: стално нешто мућкају, мешају и пресипају — из шупљег у празно. Кад је мућка, нек је на научној бази. ПЕРСПЕКТИВА После неисплаћених дуговања земљорадницима. за прошлогодишњп род, шсћерна рспа нма лепу будуђност. Пољопривредници пред пролећну сетву често узвикују „мало сутра”. КАО ДА НИЈЕ Како једпн другима чссго и обнлато запржавамо чор 5у, чини ми сс као да није несташица уља. ОПАСНОСТ Животна средина иам јс опасно загађена: Нема човска који није бар јсдном у животу испао ђубрс. Мирослав Димитрнјевнћ Снови су нам отприлике iccTii дшогима прљави а реткима чисти ЕШ1ГРАМИ 2. I! над директорима директор има Али сви гледају нстлм наочарима. Момир Станнсављевић у многим другим средњошколским срединама, изостајање с часова није ретка појава. Често се оде с нежељеног часа нли пак не дође целог дана у школу. До ове школске године, реформа, поред друтих новина, дала је право ученику да до 90 неоправданих изостанака не може да губи право на редовно школовање или да пет дана узастопно не долази у школу. Ученици су то право обилато користили и тимеподоота опггетили ову друштвсну заједницу. Од овог септембра учеиик може у току целе школске године да стекне само 25 неоправдампх изостанака, а преко овог броја губи право редовног ученика.’ Нашли су се средњошколцп у муцИЈ. Са устаљеном праксо.м им се није прекидало, али,. ипак, при.моранн су да број неоправда-нмх изосга1нака преполове. Y ттрва четирн н по месеца прошле школске године у Цен тру за средње усмерено образоваље иченици су неоправдано изоотали 17.971 пут, a оправдано 36.750. Резултат овогодишњег нзостајања су 8.952 неоправдана часа и 37.637 onранданих мзостанака. Да ли савесност или закоп, али неопоавданог изостајања је мање. Међутим, више хиљала оправдаинх часова говорд да су се неки ученици снашли и можда оправдали и оне пзостанке којн би требало да буду неопоавлашЈ. Танасијевић Милованка Програм неоправдаиог изостајања је донекле ублажен. али не сме никако да сс заборавн чињеница да изгубљени час дупло вреди, био он опра * вдано Изостајаље с часова мора бнтп стална тема свих састанака и разговора у школској срединн, а не само акгуелна када се сумирају peavnтати. To је обавеза сваког ника, наставника, о.младилца ко.мунисте v Центру за срсдње ус.мерено образовањс и Б. Крсмановић. С. Ј. ЗАШТИТА породица са ниским ПРИМАЊИМА ВЕЂИ АЕЧИЈИ ДОДДТАН © Додатак на децу од 1. априла већи и до сто посто, зависно од категорије @ Измена Самоуправног споразума из 1982. године односио би се на повећање цензуса и износа у просеку за одређен проценат, а не линеарно за све категорије корисника ® На тај начин би се заштитиле породице које имају приход по члану домаћинства знатно нижи од граничног нзноса I цензусне групе Изменама самоуправног спо разума нз 1982. године који су разматрали и прихватили Извршнн одбор и Скупштина Оп штинске заједнипе дечје зашти те предвиђа се да право на додатак немају деца чији родитељи поред дохотка из радног односа имају и доходак од по љопривреде већи од 700,00 динара годншњс по члану. Смат ра се да доходак од пољопрнв ну групу била би деца чији ро дитељи остварују доходак само из радног односа, чији износ не прелази 2.100,00 динара по члану. Другу цеизусну групу чнне деца чији родитељи nopea дохотка из радног односа пмају п приходс од пољопрпвреде, алп не већи од 50,00 го miiuibe по члану, с тим да укуп пп приходн нс прелазе пзнос од 3.100,00 динара. UZRAST DETETA 2.100,00 I can. gr. 3.100,00 II cen.gr. 3.700,00 III cen.gr. 4.300.0C IV cen.g Iznos dd Iznos dd Iznos dd Iznos dd PredSkolako i oanovno obrazovanje 1.500,00 1.300,00 900,00 700,00 изшегепо obrazovanje 1.800,00 1.600,00 1.100,00 800,00 ViSe i vieoko obrazovanje 2.400,00 1.700,00 1.200,00 900,00 рсде преко нзноса од 700 дипа pa по члаиу до.маИпнства годи шње, знатно мења материјални положај породицс. па тој поро ДНШ1 више ни.је неопходан овај облик заштите деце. Мишљење је да треба увести н граничнн износ прихода од пољопривред Право ва додатака остарно би се у четири сензуса групе и трц узраста. Y прву цензусНа трећу цензусну групу пмала бн право деца чији родн тељн остварују доходак пз рад ног односа п пољопривреде нај внше до 3.70VI0 дннара, а на четвурту цснзуспу групу она деца чпјп роднтељн не остварују већи прнход од 4.300,00 дпнара по члану домаћпнства. Димитрнје Кулсиовић И КРИВИЧНА ПРИЈАВА ЗБОГ YTAJE ПРИХОДА У ВОЈВОДИНУ 110 ИСТИНУ Управа друштвепих прихо да против параћлнског прива тног пекара поднела је Јав ном тужилаштву крпзичну пријаву зоог утаје пораза. Вршећи контролу код вој вођанских произвођача бр^- шна, радници Управс друш твсних прихода из Параћина утврдили су да је приватпи пекар Раџбеџај Миц за гри године, у 1978, 1979. и 1980. години без увођсња у кп»иге прерадио око 200.000 килогра ма брашна. На тај пачин, по кривичној пријавк, утајио је 399 хиљада динара пореза. М. М. КАЗНЕ ЗА ПЕКАРЕ И УГОСТИТЕЉЕ 113 КАСЕ УМИТО У КАСУ Због прекршаја Закона о евидентирању поједипачпог промета, неиздаваља рачуна преко регистар касе, протнв шесторице приватника подне те су прскршајнс пријаве. Како смо обавештенл у Управи друштвених црихоца, међу онима којима јс подне та прекршајна пријава налазе се два приватна пекара и четири угоститеља. Сваког од н»их неиздавање рачуна из регистар касе кошта по 50 хиљада динара, а због „пеажурних књига" један угоститељ може бити кажњеп са следећих 50 хил>ада дина ра. — Управа друштвених при хода наставиће даљу контро лу вођења прихода и евидентирања појединачног про мета преко регистар касе, све у циљу утврђиваља што реалпијих прихода обвезкмка, а самим тим и пореза, рекла нам је Зопапа Стслапо вић, дирсктор Управе друш твеплх прихода. М. М.

СЕЛО ». ФЕБРУЛР 1Ш. • ВРОЈ ZM • ПОЉОПРИВРЕДА ПРИ KPAJY ПРВОГ КОЛА „CYCPETH СЕЛА ’83” МАНИФЕСТАЦИЈА БЕЗ ПРЕМЦА ПРИПРЕМЕ ЗА ПРОЛЕННУ CETBY ОБЕЗБЕДИТИ СВЕ УСЛОВЕ САРАДЊА „АГРОЕКСПОРТА” И „ЈУХОРА" • Y пролећној сетни још 16.000 хек тара биће засејано кукурузом, репом, сунцокретом, поврћем и другим • Према званичним подацима план јесење сетве ннје реалнзован, а пољопривредници су сејали пшеницу и мимо уговора са задругом • Према укупном броју поена у културно забавном делу воде Мириловац, Клачевнца, Рашевица, Поповац, Извор, Стубица, Дреновац, Трешњевица и тако даље О Извлачење парова за друго коло 14. фебруара иа Скупштини такмичара и договор око органнзовања такмичења у драмском стваралаштву. Дошло Јс врсмс да се сеоска омладина. па н старнјк, далеко лепше и осмншљеније забављају него житељи града. To потврђују н овогодишн.11 „Сусретн села" који нмају трп најважнпјс компоненте: традицију, масовност и квалнтет. Традмцнја дуга шеснаест годнна, масовност потврђује број тридесет села и број учесника на прнредбама, а о квалитету сусрста говоре пажња, аплаузи публикс у препуним салама у сваком месту. Према подацима добијенпм од стране радних органнзација у области полопрнвредс за кључно са 15. децембром, план јесење сствс пшеетице у нашој опшпппп није реализован v потпуности. На индпвндуа лно.м сектору од 3090 хектара, засејано је 2477, док је на дру штвеном засејано само четири хектара мање од предвиђен1сх 260 хектара. Значи, на јгндивидуаЈпно.м сектору план је реализован са 90 одсто, док јс ва друшгвеном са 98 одсто. Осповнм разлог за мспуњаваље пла на јесење сетвс треба тражпју површинс од 16 хпљада хектара, од тога 12695 хсктара кукурузом, шећерна репа 403 хектара и сунцокрет 209 хектара. Остале поврпшнс, као и других годита бићс засејане поврћ&м, сточнагм и кр.мним биљем. На седници Одбора за пољо прлвреду и Штабу за коорднHiipaibe акције у ’пољопрмвреди раз.матраи је пла *н пролсћИе сетве и донети су закључци да се учинп све како бисе на време обсзбедила средства за пролећну сетву, као и гориво за пољопр$гвредне машинс, а да се зимскн период искористи за разговорс са земљорадницима о пролећној сетви. И делсгати Општинске конференцнјс ССРН на својој дру гој седниии од 1. фебруара лрнхватили су илформацију о пролеИној и јесењој сетви.залажући сс за брже превазилажењс насталих лроблема у пољоприврсди, омогућавање свих услова и бољу перспективу за лрпмарну пољолривредну производњу. М. Д. БОМ СНАБДЕВЕНОП МЕСАРНИЦА Крајем марта Пољопривред на органнзација „Агроекспорт’* испоручиће прву туру утовље них јуиади Индустирји меса .rJyxftP” из Светозарева, са ко јом је крајем прошле године потписалд уговор о сарадњина овом плану. Наиме радници »Лгроекспор га” годишње испоруче хиљаду „Јухорових” товљеника, с тим игто Је Индустрија меса дужна да „врати” кроз ,,Агроекспорто ве” продавнице око половипу меса Параћину, чиме се знатно побољшава снабдевеност стано сништва. м. д. Прво коло „Сусрети села 83" ближн сс крају. Идућег петка 11. фебруара завршићс се такмичење у првом беочугт. Onwax у суботу 12. фебруара одржаЈзс се састанак Такмичарског одбара којн ће разматратн досадашњи ток акиије м резултате- а Скупштпна такмичара одржаће сс у понедељак 14. фебруара. која lie такође разматратн првн та-кмичарски круг и одредити термнн ггочетка Honor завршног круга када lie се истовремено обавити и извлачење парова. — Досадашљс приредбе показале оу да је овогодншњи ниво квалЈстета нешто изнад проФлогодишњег. што потврђује и број бодова код екипа које су прошле године биле на зачељу табеле. И ове годнне издвојлла сс једна група села која по квалитету, бројностп и ангажоваи>у предњачи испред осталнх. Поред Клачевицс, која са сво- •јом бројном екипом и врло vseжбаном, до максвмума је апгажовала, Рашевнце која јс знатно побољшала свој нонако Bpno квалнтетан програм, Поповпа који има најмлађу екнпу од које се убудућс много више очекујс, нашао сс и Извор са бројном екппом п великим жељама. To су села која lie yniпати на врх табеле, рекао нам је Божидар Николић. — Посебно ме радује што се v програмс укључују 11 старији, тако да сс изворно стваралаштво најоригиналније прнказује .млађима у сали. To потврђуj'v и аплаузи упуђени деда Марку Костићу нз Трешњевине, старом 87 година, Љубинки Савић нз Стрпже, баба Боси из Давидовца п мнопем друтим’ и то аплаузи од орпа за дрхтавс рукс, за интерпретаније без микрофона за смежурана алп још увек весела лииа. Програми се много стру^чније припремају. сценскс поставкс квалитетније, нарочнто мислим на екипу Стубние, која је импровизовано.м воденнпом и видео ТВ касетом дочарала однос ста рог и новог. Међхтим, љути ме кад воднтељн најаве тачке које се не бодоју, а забораве да изведу тачке обавезне по про позинији, рекао нам је Душан Петровић. — На крају првог к-рута можемо и лторед пзвесних пропгста изрепи доста по.хвала о досадашњим приредбама. Мора се напоменутп даЧг наше време села доживљава-ју корешгге променс, мењају сс друштвени одлосн, језпк, памћење, традиција, па се у фолклор уноси оно што одређујб савремени жнвот. У селнма се noKv-шава сачувати богатство народног стваралаштва, а традиционалиа музичка пракса још увек интен зпвно жпвн у овом крају, као и изванредно згзвођењс народних пзворних песама. Укратко речено, реч је о маннфестацији коју треба неговатп и сваке годпне је унапређлватн. Истакао бих села: Мириловац Стубнцу, Трешњевицу н Бошњане у вашој такмичарској групи, рекао нам је Витомнр Борђевнћ. — Нема спорпог да cv ,,Сусрети села" манпфестаиија без пре.мца у нашој култури и по .масовности и по квалитету. Тамо где су се свс друштвено-политичке снаге v селу ангажовале, успех није нзостао, али тамо где сс субјекти внсу аигажовалп резултат је слаб, a амладина је препушгена сама себи. Оцењујем да је ово годпна »зузвтннх резултата кад ie v гпггању квалптет програма, да сс поред (најстаријих појављују највише лглади и пионмри, што је залога да ћс манифестација имати сигурну будућносг, рекао нам ie Милан Бокић. М. Димитријевић ти п у нзузетно тешкнм условима за обављање сетве, пре свегау дугом сушном перподу од августа до новембра, као и у недостатку тешке мсханпзашгје за обрађивање зе.мљишта. Ови подаци, међупим, не мо гу се узети као меродавни, јер су многи пољопрнвредниии се.менски и другп матерпјал узи мали мнмо задруга и радннх органпзаиија. значи у слободној продаји. Важно је, на крају крајева, да њиве нпсу остале необрађене и незасејанс. Према акцноном плану пролећне сетве треба да се засеПШЕНИЦА ДОБРО НАПРЕДУЈЕ ФЕБРУАР — ЗА ПРИХРАЊИВАЊЕ Средина фебруара вајбоље је време да се почне са прихрањивањем шиенице. Ове зиме пшеница је заиста изианредно капредовала. По то плом и сунчаном времену го тово прсрасла је себе у обичајеним условима развоја за који сантиметар. Време бокорења је завршено, пшеница спремно дочекује зиму ојачаног стабла. He би ваљало нагло захлађсње и голомразнца која бн много оштетила лмстиће н успорила напредовање. Најбоње је да пшеница буде под снежним покривачем кога нажалост ове знме нема. Минерална ђубрЈГва, азота, кана и урее има у довол.ним количинама за лрехрањиван»е, пре свега за утврВену пронзводњу, рекли су нам у РОК „7. јулп” док је РО . Дреиовац” обсзбедила све потребне количине ђубрива. Бубрива има и у »Поточаики”> а » Агроекспорт” је обезбедно веће количине. с обзиром на повећане површине под пшеницоМ’ које сада нзносе 210 хектара. М. Д. САВЕТИ СТРУЧЊАКА ХОНЕ ЛИ ПЛАН СЕТВЕ ШЕНЕРНЕ РЕПЕ БИТИ РЕАЛИЗОВАН Пољопрнвредна WOi произродња ИИплан пролећне ЦОВЕШ сетве шећерне мора да добије своје право ме- репс неће бити остварен. Разcio у друштвено-економском лог је једноставан — ни после развоју нашс општине до кра- толико времена зсмљораднлци« ја 1985. годпне. У том контекс- ма још ннје исплаћена испору ту морају се искористити свп ка репе. Наи.ме, „Агробанка” је понтенцијали у потпуности ка- одобрила срсдства Шећерани, ко бп општина могла да произ односно ПИК-у у Куприји, алн води све пољопривредне произ та средства још не могу битн воде у количинама потребппм пребачена РОК „7. јулу", ,Aqx> за сваје становимштво. Тако јс експорту" и РО „Дреновац”, чиза ову економску годпну пред- ји кооперанти чекају неколико виђено повећање производње месецн и с право.м негодују. шеђерне репе и сунцокрста, ка Тачнијс, губе поверсње, a п boko бн шећера и уља бпло до- љу да се впше бавс овом пољо вољво на тржпшту. привредном производњом, на Међутим, већ у припреми за коју сс ставља друштвенн акце пролећну. сетву изражена је бо иат. јазан на конференцији ССРН да М. Д. Прошлогодишља рспа још нлје исплађена ПОТОЧАЦ ЗА КОЈИ МЕСЕЦ АСФААТ У ГААВНОЈ УАИЦИ Први пролећви датги у Поточцу озиачићс и почетак радова на асфалтирању улнца у селу, који lie се одвијати у две фазе. У првој фази, завршићс се асфалтирање главне улице у дужини од два километра. док he се друта фаза радити по обезбсђељу средстава. Средства за почетак су обезбеђена из са.модоприноса који сс убира пет година no стогси од 3 процента из радног односа н 10 од ггоЈБопривреде. Треба истаћи и добровољну помоћ иаших раднпка прнвре.мено здпослених у иностранств^-, чпје гплате су почеле да пристижу на жиро‘рачун Месне заједннце, рекао нам је Стбјан Петровнћ, предселнпк окупигпене Me сне заједнние. . М. Д. --------- ;• :п ХРОНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Горн>е Видово: ТАКМИЧЕЊЕ ПЕВАЧА АМАТЕРА V Горњем Видову прошле суботе одржано је такмиче њс певача аматера. Y конку ренцнји двадесетак певача народних песама, победио је такмичар Славољуб Жикић пз До&е Мутнице, коме је припала новчана награда. Такмичење је, иначе, орга ннзовала Осповна органчза ција Савеза социјалистичке омладпне. КЊИГА НА СЕЛУ Идеја о подручним библиотекама Y лејама се лубеница може гајнти као главна култура (рана) или као друга (после шношсша расада паприке или пеког другог поврћа). За производњу у леји треба гајитп pane сорте лубепица. Лубеницу треба сејати почетком фебруара у пресоване сакснјс. Када семе нпкне, температуру у лејп треба смаљпти (провстра вањем) иа око 15°С. При оваквој темпсратури образујс се чврсто Читаониие у селнма одавно више нису жаришта културе, већ судећи према прашњавим књигама, смештају и хигијени — млака пепелншта. Y највећем броју села наше општпне нема услова за рад библнотеке, iep и саме месне заједниие све су мање заинтересованс за то. Усвајајућн програм рада за ову годину програмски савет Градске библиотеке ,.Др Внћентије Ракић” предложио је једну шЈфу акцнју за оживллвање п реактнвирање сеоскнх чнтаони ца н библиотека у коју бн тре бало да се укључс све месне заједнннс, Всће меспих заједни ца CO, Секретаријат за пољолривреду 1! село прп OK СК п другп субјекти. V том инљу Библиотека ће у сарадњн са Самоуправном ннтересном заједницом културе ускоро да ор ганизује састанак са представницима свих меснпх заједница на ову те.му, а ставиће се на увид н предлог елабората о фор мирању пунктова, односно подручних библиотека за неколнко суседнпх села, које би запошља вале стална лпца н имале бн много богатији књнжни фонд. Поред тога треба искористи ти могућпости и погодне прили ке да се књпга што више по пуларнше у сслу кроз внше ви дова н начина, а још већу пажњу треба посветнти бпблиоте ка.ма у који.ма се већ примерно радп. М. Д. Шпана^ 8 АУБЕНИЦЕУ ТОПАИМ ЛЕЈАМА збијено стабло. После 10 до 15 повећати на око 20°С. дана температуру у леји треба РасаБивање треба обавлти 20. марта \ млаке леје. Биљке се расађују у троугао у два реда, тако да под један прозор дођу no трн биљке, с тим да су најмаље 20 см удаљене од северпе, а око 30 см одјужне стране леје. Прва трп до чепгри дана лосле расаБиван>а, за вре.ме супчаног вре.мена лсја треба сончјгги асурама. Y лејн треба одржавати те.мпературу око 240 с (при об лачно.м времену) до 270 с (при сунчаном времену), а у току irohn температура треба да је тшжа за око три до шест степени. Лсјс треба редовдо проветраватп. Y току пропзводјбс v лејп треба ус.мсрават« вреже, да би што равномерније заузела површина леје. грама сулерфосфата за једну бнљку. Друш пут је најбоље прихрањиватп осоком (део осаке на 16 дслова воде)^ При храњивати око свакс биљке на 10 см удаљености с три литра разрсђене осаке. После лрихраживања биљкс залити чистом водо.м, да би се спре« члла оште11ен>а. Лубенице се први пут заливају прилпком расаБивања. Свака биљка залнје се с 0,5 лптара .млаке воде. Следећи пут залмвати крајем априла. Y току rajeiba лубенице се заливају три до четнри пута. Норма залггван»а за један.про зор (леју) јс око 10 литара. Када сс плодовн развијају (око 15 с.м) прекпда се са заливањем. У прво вре.ме прозори (лсје) отварају се само подмстачима, а када ттрестане опасност од мразева (око половинс Maja) сасвим сс уклањају. Прозорс треба укла^ватн пажљиво, прлвлкавајући бнл>ке спољашшт условима. Зато се прозори, прво склдају у току дана, а тск каснмјс сасвим. Од једне биљке може сс добнти 10 до 16 килогра.ма плодова. инг М. СтанојевиН Врежама, ла којп.ма се заметне један до два плода, треба одсецати врх, остављајући четпри до пет листова изиад плода. Тако се на једној 6ill1Ш развпја 5 до 6 плодова. Испод плодова иреба поставити неке подметаче да не би пструлели. Леје треба окопавати после првог и другог прихраљпвагва, а свс док бпл»ке нс прекрнју чтггаву лсју. У току априла треба лревеитлвно прскатп против болести, 0,5 одсто бордовском чорбо.м или „цпнебомч. Бнљке се прихрањују двапут, само лрема лотреби п трећи пут. Први пут прихрањпватн са око 5 до 8 грама амоЈшјугм-нитрата и 10 до 15 Рашевица: ПРИРЕДБА ЗА РАДНИКЕ СТАКЛАРЕ Омладннско Културно-у метничко друштво из Раше випе приредиће је културно забавни програм v сали Српске фабрике стакла у Пара ћнну. Y паузк измеБу два кола „Сусрети села 83" младн аматерп Рашевице су искористили за гостовање и увежбавање своје екипе. Поточац: ПОБРАТИМСТВО СЕ СТАЛНО ДОКАЗУЈЕ Прослави пробоја Сремског фронта у Шиду 12. ап рнла присуствоваће и делс гација Поточца, којн са ме- _ сном заједнпцом Вашнце у i Срему одржава побратимске = односс ве!1 готово деценију. 1 Десетог априла у Шиду he = поред делсгације Поточца = |гостоватп и јсдно култгрпо Н [v.Mevwtrvo друштво нз наше = општинс. 2 , м. д.

I. ФЕБРУЛР1 983. • БРОЈ 226 КУЛТУРА в ОБРАЗОВАЊЕ--------------------- Било јс магловито јутро. Пролазници, завијсни у Tonne капуте, корачали су низ моју улицу. Обрисн Kapabopljeeor брда видели су се кроз последп»е праменове јутарње магле. На грана.ма оближњег дрвеha ситнп, промрзли врапцп су малим очнма тражили мрвнцс којима би утолили своју глад, Сурс птнце надлетале су длмњакс из којнх се вио белнчаст дим. Све је блло га.ммо, мрачно и тужно; све јс лнчпло на успавани град. Сви тн догађајн одвлачилн би човеку душу негде далеко, далеко, у царство туге н бола. Једал петао закукурика из суседног дворишта. To ме трже из размншљања и отклони ову слику тужног јесењег јутра. Ненад Аранђеловић VIT2 ОШ „Стеван Јаковљевнћ1' Мнлетић Драган V-2 ОШ „Стеван Јаковљевић: Кровови ПРВА ОВОГОДИШЊА ПРЕМИЈЕРА ПАРАЕИНСКОГ ПОЗОРИШТА АПЛАУ5 - ВРЕВ31И ® „Свадбеии марш" Зорана Божовића у режији Борћа Бурђевића Сценограф Зораи Ивановлћ ® Премијерно извођеље 3. фебруара на сцени Градског аматерског позоришта живот Иде.м путем — хладан дан, ја те волпм — ти си сам. Ледви встар — тмуран дан да’л join увек живит сам? Свој си живот некад волео па затто те је онда живот са мном болео? Лебен ветар — тмуран дан Да’л joui увек живиш сам. Јслена Стојановић VUI-3 ОШ „М. Поповић Озрен” Јелена Иванишевић, V-2 OIU „С. Јаковлсвић” Y НАМА У пама ic. његово дело. гасвим дубоко. Оно ic дво нас. Tiao п Партија, вбчност живота мог. У нама ic Atticao nauie нскренос/и, ti оАана љ\бав за Tina. Л зато у на.ча живи народ, којп с ttOKAUfCOM говори: . , „Социјализам ic део Спремни смо. да поклонимо живос за ceoiv домовину. У пама јс патриота. У нама јс човечанствс и неизбежни. - моноториј једног лика. у души човеки. који се euuie не paha. ТИТО, ПАРТИЈА, НАРОД! Светлана ПаииН ОШ „Радојо Домановић” око И.иа једно око што ми мира не да, свуда ме праги и иза и с преда. Кад у тколууидем, кад се из ibc враћам, када сањарим, . и када се будим због тог црног ока иросто да излудим,.. Славнца Ковачсвић VII-1 ОШ „В. Карацић” Поточац ВЕЛИКИ КРУГ Проспем ситан жар no поду, натопим се ногледима п леше.м v Ateicy постељу. Укућани ћуте. • . Јастук ме је издао .и ту је сада само круг. И двочлан сам. Жар засветлп. Hu јеОан од ibtix мц наје тело па да стопалом остави траг u пружц мц велики дар. Избор је много већч. а краћи је пут. Момнр Станисављевић И порсд смешиих животних снтуација, лрава доора комедп ја била је увек дефпцнтарпа роба на литерарно.м, значн и на позоришном тржпшту. Под условним насловом комсдија пролазили су млакн текстовн лаког шаљнвог жанра, лазурно обојсни с.мсхом,.а најчешђс су УСПЕХ СРЕДЊОШКОЛАЦА НА КРАЈУ ПРВОГ ПОЛУГОДИШТА МНМ G tiffs ИИ © Са позитивним успехом прво полугодиште завршило 713 ученика што у процентима износи 39,06 @ Успех скоро идентичан са прошлогодишњим @ Јединица честа оцена ® Вреднији ученици друштвених занимања Лосле двонедељног одмора средњошколци су се 31. јануара вратили свакодневнлм школскпм обавезама. За миоге ученикс петнаестодневни одмор м није у правом смислу речп требало да буде одмор. Све оно што је пропуштено у прволт полугођу ваљало је надокнадити и преБено градиво обновити и утврднти. Јер, судећл по оненама, средн»оцЕКОлцн нису много часопа прободили у учењу у првој ПОЛОВ1ШИ ове школске годпле. Vcnex на крају овог полуго- •дншта јс скоро идентичан прошлогодишњем, тачннје за један процснат нижи. Наставу у првом полугодишту похађало је 1826 редовних ученпка, а све позитивне оцене у овом периоду имало јс са.мо 713 средљошколаца, тојест 39,06 одсто јс са позитивни.м успсхом било на крају овог класифпкационог пернода. Од укупног броја позитивних ученика - 161. је одлн- ;чан, 239 врлодобрпх, 268 добрих и 45 ловољних. Први. други, трећи и четврти разред. ако их упоређујемо по успеху ие. могу задржати овај редослед. Најслабијп успех показалн су ученици другог разреда. Ннједну слабу оцену од н»их 437 немају само 155 ученика пжт 35,47 од гто. За љима су „првацп” са 38,11 одсто позпт1тв1-шх оцена. код трећег разреда процеиат пролазности попео се за два до три ггроцента. Тачшце од 497 ученнка трепег разрела пмједЈГУ слабу оцену немањих 200, што у процентгша лзноси 40,24. Да је ово бно краЈ годнме само 6и 121 матурант или 44,81 одсто стекао право да полажс дипломсктг нсппт н завршн средн>е образовање, а нлк159 би чекали поправнп или поно вили разред. Из годпне v годииу успехсс пе мења код ученика средњег усмереног образоваља. Никако није за похвалу да мање од половнЈне, тачније оамо непгго вјгшс од трсћине ученика и.ма све познтивне оиене. Такође се понавља стара пракса да је успех далеко бољи кол друштвених него код производнпх занпмања. На при.мер, најбољи успех имају ученици прггродно-техничкс сгруке код којнх јепро лазност остварена чак са 73,33 одсто, за њнма иду ученици правно-бнротехинчке па економско-ко.\!ерцијалне струке. Најслабији успсх п.мају учсници .маштшскс струке (металостругар, машинбравар и Монтер уређаја за парно грејаљс). V трећем разреду ови ученици су остварили успех само са 19,78 одсто. Још ло1пнји од њих су ученнци четвртог разреда истс струкекод којих јс продазност остварена само са 17,64 одсто. Досадашље искуство показује, рекао пем јс Чедомип нсваковић, генерални днректор. да се крај школоке годи« ис дочекује са бољим оценама. Четири н по .месеца рада у другоЈ ПОЛОВ1ИШ школскс године треба да протеклу у озбггљнпјсхг раду. Оцене које Иавиаи 9 22Z____ то биле комедпје снтуацнје. Мпого су прсти једне руке да сс нзбројп колико данас и.ма добрих комсдиографа, убрајају ћи ту и класике овс књижевнс врстс. II текст „Свадбепи марш" Зо рана Божовића један је од про сечпих у прошлогодлшњој про nciiocc одређени број бодова cv гарант да се ученици упишу на жељену струку п одаберу зашгмање за свој будућп позив. Сигурно да и допунска п продужена настава у другсш пслугодипЈду морају агного озбилЈННЈс да се охвате к од учетчтка и од иаставника. Једннпна мора да буде ређа оцена у рибрпкама дневника. I С. Јовановић УСЛОВИ ЗА РАД ЗАДОВОЉАВАЈУНИ Цснтар за. средњс усмсре но образовање „Бранко Крс мановић”, као ретко која ис тородна школа, испуњава. услове за рад. Ово је констата ција коју јс недавно дао Гспублички просветни ипспектор после обиласка и детаљног прегледа школске средине. Наиме, у заједничким осно вама и једанаест струка услови који су предвиђени нор мативима су задовољавајући. За куваре и конобаре, монтере уређаја за парно грејање и природно-техничку струку услови за рад иису одговарајуГш. Међутим, како смо сазнали од генерал ног директора Чедомирд Новаковића већ се ради на отклањању недостатака, тако да ће ускоро у средњошкол ско.м центру иматн сви ученн цписте услове за рад. ПАРА ИМА УЧИЛА НЕМА У циљу рационалније и економске стабилизације донет је Закоп који.м се забрањује поред осталог, и купови на учила и друге опреме за школске кабинете и учионице из сопствених средстава којима школе располажу. Овај закон онемогућио је радне људе Цептра „В. Крсмановић” да своју школу још боље опреме и осавремс не. На рачуву Центра стоји прилична свота иовца коју пс могу да искористе иаменски за куповину школскс опреме и наставу још више осавремсне. Једина могућност, за сада, јо у чвршћем повезивању са оргапизацијама удружепог рада. Ипаче, једино из средстапа самодоприноса или поклона rpabaна у кабипет или учионице можо да стигпе леко од паставиих средстава или потреб дукцијн. Пензиописани пуковннк, проводи дане загледан у шаховску таблу, док љсгова најмлађа, размажена кћи, дово ди три мужа у кућу, два претходна заједно са децом уступа сестрама, а последњег задржа ва за себе. To је пајкраће ре чено садржај комедије. Мали је распон хумористичких елемената у комедпјп, па се у пр вом чину доста дуго чекало из међу двс смешне ситуације. Тек у другом чину, који је знатно дпнахшчнпје режиран, имамо неколико успелнх моме ната. Осим иропије и алузије, које су чини .ми се више кн>и« *жевни елементи и заплета — расплета, није било више доб рог „штофа" за смејање, па с тога треба похвалитн „храброст" редптеља Борђа Бурђевн ha, да ово дело постави пред лубликом која итекако зна шта је добра ко.медија-. Светислав Mininh у улози пу ковника Митровпћа био је на премијери на свом давно уста љеном глумачком нивоу, Вера Павловић, љегова жена у комедији, иосила је једну од главних улога, алп није иско ристила све могућности које су биле пред њом. Више је на гињала карнкатуралном представљању ташге са трн зета, пшла је, како би то рекли глу.чци, v ,дпмиру”. Младој глумшш Веснн Марковић у улози Цеце која заводи три мушкарца, требаће још глумачког искуства за доста за нимљпву улогу, коју је ипак до чарала. Од тројице младожења у ку ћи, најбољп је био Миомпр Павловић, као Леонардо из Bit «е. Играо је најприроднпје, a љегове реплике и начтг на ко ји то казује били су најдуховитији моменти. Уједно то је п најбоље остварена улога на представи. Драган Живановић п.мао је исувише треме, њего вом појавом представа је тре бало да пма врхунац, алн је бр зим, готово ауто.матским изго« варањем улога много осирома шена. Пратећи досадашње улоге Миломира Јовановпћа, мпслпм да му је управо остварена, бпла једна од најбољих у љегоИЗЛОЖБА ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА Y БЕОГРАДУ ЕТНОГМФСКД ГРАЋА У МАНАКОВОЈ КУЋИ ® У Манаковој кући у Београду 10. фебруара биће отворена изложба „Сеоско домаћинство Поморавља и Ресаве крајем XIX и почетком XX века” ® Изложба је плод сарадње етнографских одељења Завпчајног музеја из Параћина, Музеја угљарства из Сењског Руднпка п Ресавске бпблиотеке из Свилајнца Грађу коју поседује Етнографско одљеи>е Завичајног.музеја у Параћину била ј’е изазов за раднс људе ове установе да је 1резентирају шпрој јавнсЈотп, јавности ван(гранпца наше опвтине. У том цпљу успостављснајесарадња са Етнографским иузејомпзБеограда it 10. фебрг арабпћеотворсна изложба „Сео ско домаћинство Поморавља и Ресаве крајем XIX п почетко.м XX века". Да се некаца обедовало на софри, седело на троношцима, јело нз дрвенпх тањнра и чинија, са дрвеннм кашикама, пп ло лз ибрика л тестија заборавнло се. Избледелп су из сећаља ти предмстп свакониевне употребе баш као што су их вода моравска н вредне руке домаћица учнннлс глатким и белим. Дрвени разбој и преслице, претече текстилне 'пндустрнје, говоре да су одатле изишлн метри и (метри шареннца са иај лепшим мотпвлма, платна н сви ле у које јо вешта ткаља уноскла своја oceliaisa, жељу, лепо ту парода и жлвота тога вре.ме па. Од тлх ручнлх радова настаЈале су и пошње, обележја вим могућностнма. Вптомир Жпвановић у улози потпуковника Косовца, пма велико глу .мачко искуство, тако да је ову своју ролу изградно без много напора. Десанка Сарапа је итрала коректно као п Љиљана Павловић, док су епизодне уло ге које су остварнли Босиљка Петровић, Ангелнна Павловнћ ц Миодраг Глигоријевић, у ск ладу са захтевима редитеља и на Јгпвоу целокупнс представе. Сценопрафија Зорана Иваиовића била је помирење класи ке и модерне. Горња хоризон тала на сцени била је једноста вна и лака, беле лпније на пр но-сивкастој позадшш, док јо доња хорнзонтала нмала класи« чно решење са оригиналним намештајем, у строгим линнја ма. Током представе требало је лмати истанчану лнковну културу да се опазе дпвна решењд Светислав Мшшћ, и Витомир Живановић сцене и костима. Примера ради, црвени троугао намештаја и црвена тачка глумаца (у цр веном џемперу). који ремети ту строгост креће се измеВу, за« тим лепо решеље дрвета, нијаи се портрета који се још више исгичу на укусној позадшш, до внтљиво и духовтгго решење главне слике „Страшни суд" и тако даље. Y односу на претходну пред ставу, a miajyhii у виду да је позоришни ансамбл ове куће осиро.машен одласко.м најбољих младих глу.маца, представа „Свадбени марш" у режији Борђа Бурђевнћа, заслужује повољну, прелазну оцену. На крају, публнка јо неколико ггута срдачним аплаузом ту оцеиу н потврдила. М. Дилппријевић овог поднебља, које сс овим представљање.м отржу из забо рава. Ово што је поменуто л свс оно што је бнло саставнл део жпвота п обавезан лнвен тар сваког нашег сеоског дома ћинства, без велике разлике у иметку, алн у зависности од ма ште н спретностп мајстора који их је нзрађивао може се впдети на овој пзложбп у Ма наковој кућп која се налази на углу улнце Гаврлла Принципа к Краљевпћа Марка у Београ ду. — Изложба јз настала сарадјбом етаографскпх одељења Му зеја рударства нз Сењског руд ника, Ресавске бпблиотеке пз Свнлајнца и нашег Музеја. Око двадесет фотографнја разнвх тппова архнтектуре п предметп који су бнлп у свакодневној употребп дочараће то давно вре мс живота п рада ондашњег сталовппштва Поморавља п Ре саве. Покушали смо да ову поставку лроткамо и са духовном културом и тп.ме да.мо једну комплетпу слнку, рекао нам је руководилац Запнчајпог музвЈа Марнн БрмболлН С. Јовановпћ

ЈЕДИНСТВО ИГРА КОНТРОЛНЕ УТАКМИЦЕ ЗАВРШЕН ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ ПРЕДСТОЈН НАЈТЕЖЕ „дипломате " ® Фудбалски клуб Јединство, члан Друге српске лиге, припреме спроводи по плану © После физичких пр ипрема на Грзи, у току је одиграван>е контролних утакмица и најтежи задатак — сачинитп тим СТАРТОВАЛА ЗИМСКА ЛИГА ОараВин у М®СТ81 Зоран Петровић, јуни op, ocEojuo звање „мајстор-стрелац” Традицнонална Зимска лига, у гађању ваздушном пушком стартовала јс 6. фсбруара у»Па раћину. Учествују стрелцн нз Нуприје, Крушсвца, Сталађа и Параћина. Екипе сачињавају пн онири, јуниорп н ссниори, укуп но десет стрелаца. За екилу Параћина иаступили су пионпрн Дејаи Симић, Зоран Николић п Прсдраг Жнвковнћ, за јуниоре Зоран Петровић, Ми лорад Николић и Драган Марннковић, а за сениоре Слободан Костић, Зоран Којић, Ивал Милојевић и Слободан Стојко вић. Водила се изједначена борба једико је слабија била екипа Сталаћа. Уједио и некомплетна. У генералном пласману, за хваљујућл резултатпма јучшора, екипа Параћпн водн. Друга јс Нуприја, а Крушевац трећи. Најбољи стрелац екипе Пара ћпна био је јуниор Зоран Пет ровић којн је „убивши" 362 кру га стекао звање „мајстор-стрелац" ваздушним оружјем. Код сениора најбољи је био Слободан Костнћ са 359 кругова и био је трећп појединачно. Пионири су свога пута гађа Л11 доста слабо. Најбоље се пла сирао Дејан Симић са 161 кру го.м, што је било довољно за ч е тврто место појединачно. Следећи турнир зимске лиге одржава се у Нуприји, 12. фебруара, а стрелце из Параћина већ наредног дана очекује нас туп на турниру „Ирвонн барјак” у Грошници код Крагујев ца. .с, С. Здравковић СТОНИ ТЕНИС МЕБУРЕГИОНАЛНА СТОНОТЕНИСКА ЛИГА Трећн екшпш турннр међу- ■регионалне јуниорске лнгс одржан је 30. јануара у Крушевцу. Организатор јс бно Стонотенискп клуб „Обилићево", a као и обично играна су два кола и постигнути следећи резултата: Обилићево — Раднички 0:5 Партнзан — Смедерево 5:1 Морава — Борац 5:0 У шестом колу Борац јс опст претрпсо пораз. Јупиорн су поражени са максималипх 5:0 од Радннчког из Нуприје. Табела јуниорскс лнгс 1. Морава 6 6 0 30: 8 12 2. Партизан 6 5 1 27:12 10 3. Раднички 6 4 2 25:13- 8 4. Обнлићево 6 2 4 16:24 4 5. Борац 6 1 5:27 2 6. Смедерево 6 0 6 11:30 0 Четврти турннр екипног првенства јуниорске лигс пгра сс у Трстенику у суботу 26. фебруара. Фудбалерп Једннства после повратка са Грзе, гдс су прикупљали олагу. пре.ма плану HEMAJY ПРАЕО ДА ИГРАЈУ Због искључења на утакмн ци крајеч јессњег дела пр венства Мпрковић јс кажњен са три’утакмние неигра ља. Пеливановић не можс да игра још једну утакмицу због црвеног картона а због два жута у првом колу не наступа ц Каровнћ. Новајлија Стефановнћ такође мора да паузира прво коло. НАСТУПИЛИ ПРОТИВ „КРИСТАЛА” Y утакмици протнв „Кристала” из Зајечара наступили су сви нграчи Јединства: Бо госављевић, КаровнИ, Милоје внћ, Миодраг Милићевић, Петковић, Анђелковпћ, Ми лош Милићевић, Матић, Спа сојевић, Пеливановић, Бурић и његова замена Урошс вић. Други тим је наступао у саставу: Филиповић, Павло вић, СтојановиН, Гуљевић, ДЕСЕТ ГОДИНА ¥ МОТО СПОРТУ ГРАДИМИР СВРЗИТ ОПЕТ ШАМПИОН ® „Летећи Поточанип” Градимир Сврзић опег постао шампион државе у тркама мотоцикла са приколицом у класи 1.000 кубика Пасионирани мотоциклиста Градимир Сврзић, кога ТТараНинци памте по првој ХОНДИ, после шампионске титуле у 1981., потврдио је свој квалп тет и возећи за Ауто-мото друштво нз Араиђеловца опет по стао шамппон државе. Заљубљеник брзине мото спор том се бави већ дссет година. Раније је возно мотоцикле заСкупштина ловачког друштва ¥ ЛОВАЧКОМ ДР¥ШТВ¥ СТАН.Е РЕДОВНО За суботу, 19. фебруар заказана је Скупштина Ловачког друштва „Параћпн”. Скупштп на lie бити одржана у просторпјама Мссне заједнице у Белчевој улици, преко пута Скупштннс општине. За дневни ред Скупштине предвиђена су разматрања нзвсштаја о раду Председништва, завршног рачуна Ловачког друштва из прошле године, усвајање финанспјског плана за текућу годину, разматраље п усвајање калеидара лова п календара акција за 1983. годипу н избор председавајућег Председнпштва Ловачког друштва. Материјал за Скупштину доставЈбен је свнм делегатима, a њихова је дужност да о свему предложеном упознају месну организацију, проуче п одлуче, па са мишљељем базе да дођу на Ckvihittuhv. М. М. припрсма почелп су са одигрдвањем контролнпх утакмица. Стручин штаб је одлучио да се zKiiBKOBiih, Мнрковпћ, Богдан'овиН, Дремовац, Стефапо вић п УсковпН. СТАРТОВАО II ПОДМЛАДАК ј Подмладак Јслннства отпо чео је са припремама 17. I јануара са тренером Цекићем. ’ ; Кадстп „зелених” имају је ■ дну жељу: сачувати прво ме сто у»јуниорској регионалној лигн. На сгшсак тренера Цекиba гЈалазе се 22 играча, од љнх су сецморнца придошлица из „Борца”, „Тскстилца" и осталих тимова из Оп штш ске лигс. I ПИОНИРИ Пнонирн .Тединства још увек ,.штеде”. Најмлађи фуд балери нису почели са трс нинзима. Опн lie битн на по штеди све док се не заврше свлачионице на стадиону Је динства. премине 175 и 250 кубика, а се бе пронашао возећи пајтеже моторе. Његова соба у родној кући у Поточцу нскићена је трофејима од пода до плафона. Кад је у питању такмичеље, Градимир не зна за препреке. На својој „Хонди” превали без од.мора хиљаде километара, да бп стигао на место такмичења у земљп. Сврзић на победничком мастољу — Велнка је штета, каже дво струки ша.мпнон, што сва ауто- -мото дру-штва са иашег региона не прихвате ову врсту спор га, јер за мотоциклизам и.мамо услова. Градимир се налази на прив ременом раду у Савезпој Републици Не.мачкој н на ова ј на41IH брани боје наше зе.мље дајућн све од себе у мото спорту. Стојан Пстровић почнс са „лакшим противницн ма" а затлм, како се тим уигра ва, са тежим. Одиграна је нај пре утакмица са „Врапчаном”, чланом Првс спштннске лиге (резултат 5:0), а затлм и са „Текстилцем” (5:1). Прошлс не деље „зеленп” су се састалп са „Кристало.м" из Зајсчара у ду пло.м програму, играо је први л други тим и обе селекцнје Једннства изгубиле су са по 1:0. — У првом лолувремену било је све по договору, рекао нам је тренер Мома Томић, али ка ко је утаклшца текла тако се нгра погоршавала. Заиста, услови на терену били су јако ло ши, али за обе екипе. Испољене су неке слабости које треба да се отклоне. И у првим двема, а нарочито у утакмицџ протнв „Кристала” ви дело се да некп играчи не могу да исгтунс постављене задат кс. Пред стручним штабом и тре нером Томићем предстоји најтежи део посла — треба формн рати екитту. Испуњење овог за датка отежано је одусствовањем седморице стандардних пр вотимаца у првом колу па дот ле треба се снаћи са располо живим снагама. — Почетко.м марта знаће се ко шта игра и које задатке ће добити, рекао нам је Томић. Сви играчи треба да. одиграју подједнаки број утакмица, да свако може да се пркаже. He могу да рачунам на Радо вановнћа, јер се овај таленто ванн нграч врло неодговорно понео према тиму. У недељу се и Јован Дреноваи укључно у тим и само од њега завпси хо he ли се изборити за место. Поједини играчи се односе лоше пре.ма тренингу. Што је најболније то су играчи млаћи и талентовани: Урошевић, Map ковић, Бурић, и према тренингу и пре.ма нгрн, и Павдовић. Заиста за своје недоласке н за кашњавања увек нађу неко оп равдаље, алп та вечнта „оправ дања" због недоласка не могу дуго да трају, а баш ти нграчи би требало да играју. Тренер Томић управо тражи решењс за напад. Недостају му крила н центарфор: — V четвртак играћемо са „Текстилцем” поново да видимо хоће ли сс исте грешке поно> БИТИ. М. Миленковић млли огллси Мењам једноппособан ком форан стан у цснтру Лесковца на I спрату за одговарајући v Параћину. Телефон 01644-515. ооОоо Оглашавам неважећом радну књижпцу нздату у CO Параћин иа нме Драгана Богдановнћа из Буљана. Продаје.м: 1. Трактор ТЕ 40 А са лреднлм вучом, пропзводње 1979. 2. Трактор ИМТ—560 са хабпном и компрссором, nponjBOAibc 1982. го дпис. Оба трактора имају своје плу rote. Цеис повољнс. Ратко Марко вић. Шаван.'1 * * * Оглашава.м неважсћнм сведочанство VIII разреда издато у ОШ „.Момчило Поповић’’ на имс Алсксаплар Борћевића нз Параћина. ШАМПИОНИ Победннчка скипа Побединк овогодишњег турнира у малом фудбалу, кога организују Хала спортова „7. јул" и општински савез „Партизана" је екипа „Дипломате". Ову екипу сачињавају фудбалсри „13. октобра", појачани старн.м снагама. „Романтичари” у малом издању заслужили су да тријум фују на турниру међу стварно квалитетним екипама *. „Лепршава, лукава, елегантна игра талентованвх другара краси „Дипломате", истакао је потпредседник „13. октобра" Милс Марјановић. „Паклену машину” „Дипломата" сачињавају Карић, Стојановић, Борђевић, Јовановић, М. Радић, Гагић, Михајловић, Марковић, Д. Радић if Стефановић. Друго место освојила је скипа „Партнзана”, а треће „Подуст”. Награду за фер плеј доОд 20. фебруара у Хали спортова ВЕЛИКИ TYPHHP V ОДБОЈЦИ Општински савез за физич ко васпитање и спортску рекреацију „Партизап” у сарадњи са Халом спортова „7. јули” позивају иа велики отворени турнир у одбојци. Од 20. фебруара свакс суботе и недељс у Хали спор това надметаће се екипе из удруженог рада, месних за једница, радннх заједница, спортсклх организација, еки Ауто-мото друштво „Моше Пијаде” Параћин, Лоле Рибара 20 Параћкн ОГЛАШАВА ЛИЦИТАЦИЈУ ВОЗИЛА — Застава 750, производња 1979. године, почетиа цена 40.000 динара. — Застава 750, производња 1981. почетна цена 55.000 динара Лнцитација ће сс обавити 12. фебруара 1983. годнне у 9 часова у кругу АМД „Моше Пијаде' * у улици Лоле Рибара 20. Сви заинтересовани могу разгледати возила сваког радног дана у улици Лоле Рибара 20. дана 21 циц костадиновић Јопгиовмђ, бнла је екипа „Цица-маце”, док је иајбољи стрелац турнира бно Д. Радић. 3. Арсенијевић снимио: В. Љубичнћ пе ЈНА и слободно формира не екипс за назиз најбо.исг. Две првопласиране икппе очекују награде, пехари и при знања, а могућа је и стручна помоћ у изградњи играли шта у реону победничке екн пе. Пријаве сс шаљу на адре су: „Партизан” — Спортска хала „7. јули”. Екипу сачи њавају 10 играча, a yn.iahy јс се по 1500 динара. м. д’ I иаванна^ Издаје СИЗ пнформ.1сал.а. Издаиачкп савст: 11ада Браиковнћ, Момчило В\-чковнћ, Светислао Живковмћ, Мили»оЈо Илмћ. Нада Јигановпћ, (замеиик прсдсолика) Борквпје Марпнкохнћ, Слдипл.уб Обрадоинћ, Жпвота СтпјанопнП, Жнвојни Томић (прсдседпкк) ц Ј0Пан Томнђ. Урећујс: Редакхшини колсгиЈум. Главнл и одговорнв урсдш < с - Лloanh Новпнарн: Спсжапа Јованпвмћ. Мплнца ЖивковиЂ, Мирослав Дгаштрнјсвић, Мнливоје Илнћ и У.иодраг Милснковнћ. Адрсса Рсдакције: Макспиа Горког 4 Пошта/' । °°РЗ фон: Главпп п -Јдговорни урсаник 52-352, иоштарн 53-694. Прстплата годнпшл 125.00. пол\годи иим 62.50. Зг кностранство двоструко. Жнро рачун C113 а иифовмисан ° бТчпГмаТд (lapahmi. Шгамла ГРО „Глас", Бсспрад, Влајковићсва 8. телсфод 340-551. Тнраж 11.000, a . - -16 код СД:<

ОТЕЖАНА ИСПЛАТА ПЕНЗИЈА Стање на пољима Пшмм|1 к хајс м мрзу стр. 3 дивљд ГРАДЊА НА УДАРУ т ПРОГРАМ РАЗВОЈА МАЛЕ ПРИВРЕДЕ НА СЕДНИЦИ ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА ОПШТИНЕ Y развоју мале прнвреде види се даљн снажнији корак економског развоЈа ове средине, али и велика шанса за запошљавање стално растућег броја незапослених ® Постој и чврста решеност да се програми спроведу до краја • Разговарано и о потреби веће сарадње организација које се баве прометом са дру штвено-полнтичком заједницом н радним организацијама у општини Параћин Вре.ме мале приврсде почело је одавно да тече. У то.м врсккнском одбројавању сагледана јс немлповност окретаља малој привреди као граии којој припада будућност. Од сатледавања и констатација Е ЧЕТВРТАК СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ иш ИЗАЗИВА РАСПРАВА О ПРО Б.ЧЕМИМА ЗАПОШЉАВАНјА II ПРЕДЛОГ ПРОГРАМА РА ЗВОЈЛ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ • ИА ПОСЕБНИМ СЕДНИЦАМА РАСПРАВА О ПРЕДЛОГ¥ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОД.1УКЕ О Б1 ЏЕ TY ЗА 1983. ГОДИНУ. Делегати Скупштине општине, на заједничкој седници свих већа, заказаној за 24. фебруар, расправљаће о неколико веома важних питања, меbv којима посебио интсресовање изазивају: проблеми у области запошљавања са предлогом мера и активности у остваривању политике у овој. данас изузетно значајној области, као и план запошљавања за 1983. годину. Делегати he такоће расправљати и о Предлогу програма развоја мале привреде, о чему јс расправљао и Привредно-политички актив општине и предложио одређене смернице које треба да малој привреди отворе широка врата развоја. Такође делегати he расправљати и о програму акције на искорењивању неплсменоети у нашој средини, о предлогу програма прикупљања резерви крви у 1983. години и предлогу одлуке о регресима за одређене пољопривредно-прехрамбене производе за јануар 1983. године. Делегати треба да се на овој седници изјасне и о Предлогу програма рада Скулштине за 1983. годину, као и да оцене рад Окружног суда у Светозареву, Општинског суда у Параћину, Општинског јавног ту жилаштва, Општинског секретаријата за унутрашње послове и Општинског судије за прекршаје. Такође за 24. фебруар заказане су и посебне седнице Дру штвено политичког већа, Већа месних заједница и Већа удруженог рада па којима he се расправљати о Предлогу одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету општине за 1983. годину, као и о још неким питањима, међу којима је посе * бно интересантан Предлог одлуке о одређивању накнадс за грађевииско земљиште. нпје се далеко отишло и све внше се губио корак у привредном развоју name средине. Њен бржи развој је од великог друштвеног значаја, јср се тнме остварују перспекпгве за потпуније корлшћење производнпх .могућностн, побољ- ,шање прпвредне структуре, за пошљавање нове радне снате, а парочнто повратншса са при временог рада у иносгранству. Ангажовањем релативно маitiix друштвеннх средстава, a веђим ангажовањем средстава грађана, дошло бн до бржег укупног привредног развоЈа. Када се говорл о узроцнма заостајања у развоју мале при вреде пза других области, 'пре свега се мислн на општу оријентацнју на развој пидустрије и велпких капацитета којп су били у могуКиости да апсор бују највећи део незапослених радника. Уз ово деловали су и цруги узроци, у првом реду недостатак средсгава за ра> вој, неодговарајућа политлка пореза и доприноса, непрплагођен систем, недостатак пословног простора, недовољна организованост органлзашпа мале прлвреде л љпхова .\iebvсобна повезаност с всћи.м попвредним органнзацпјама. бесправно обављање занатских лс латности и још увск присутни отпори у развоју малс причреде, као и исдостатак планова програма њеног развоја. Покушај да сс лзађе из таквог стања учшвси јс ових liaСАВЕТОВАЊЕ СА ПРЕДСЕДНИЦИМА ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И АКЦИОНИХ КОНФЕРЕНЦИЈА СИНДИКАТА, ДЕЛЕГАТИМА BERA САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ И ДИРЕКТОРИМА ООУР ЛОКАЗИВАЊЕ НА НЉУЧНИМ ПИТАЊИМА © Веће Савеза синдиката општине Параћин у договору са председницнма акцноних конференција синдиката организовало је 10. фебруара саветоваље коме су присуствова ли сви председницн основнпх организација и акционих копференци ја, делегати Већа савеза синдиката, полазници Политичке школе савеза синдиката 4. генерације, директори радних оргапнзацпја, као и другови: Никола ПауновпВ, Столе СтојиљковиВ, Милорад Радаковић, Топлица Недељконић и Драгаи Петковић ■ Цил> савстоваље је био, према речпма РАДЕТА МИЛАНОBIIHA, председника Beha Савеза синдиката општлне Параћнн, да се ла најиепосреднлји начпн упознамо и договорммо о лроблемлма, методама и активностнма у области привређивања које he се акциЈс конкретно предузетп у ипљу потпуие реалпзацијс програма економске стабилпзатпе као п плаш друштвено-економског развоја општппе до 1985. године. ■ На дневном реду саветовања биле су теме: ..Остваривање друштвено-економског развоја у општини Параћин у 1983. години”, о чему је говорио Топллца Недељковнћ прсдссдник скупштине општине, загим Актуелна питава изграђивања Савеза синдиката за остваривање гвегове улоге м функције у друштву о чему је говорио Милорад Радаковић, секретар Међуопштинског na. једном анализом ко1а предлажс. заправо даје полазну ochobv за разраду конкрегнпјих пропрама у једно.м броју организација у областн малс пршзреде. Y том лпљу руководство Скупштине општине са стручнлм службама обавило je разговоре у Привредној ko.modh С’Р Србпје л ЈугословенскоЈ лнвестиционој бании Београд који су то програ.мл актуслнл, колкретно npi-шенДаиас седница Председпнштва OK СКС ДВЕ ЗНАЧАЈНЕ ТЕМЕ Предссдннштво OK СКС заказало је за данас ссдни * цу па којој ћс се разговараги на тему: Задаци Савеза комуниста н другмх субјекТ1ЈВНИХ снага на јачаљу уставности, законтггости п со цпјалистичког морала. Друга тема дневног рсда јс: Измене, допуне и усаглашааање статутарнс одлукс орга низације Савсза комуниста општине Параћнн са Статутом СКЈ и Стагутсш СКС. О овим те.мама расправљаће по уобичајеном распореду и Ошптлнскл комитетСа веза комутЈиста, лајвероватннје до краја овог месеца. Већа Савеза синдиката Шумадије и Поморавља, а о трећој теми Активност оргаиизацијп сипднката у акцији „Продуктивност и штедња битни фактори економскс стабилизације” говорио је Радослав Јоваiionifh, члан Председништва Beha Савеза синдиката општине. На диевном реду саветовања било је говора о омасовљењу и јачању материјалне основс љиви у привреди општине Параћлн, који би резултирали лајвећим ефектом. Ha oohobv аналлзе у којој cv дате садашље лк>гућностн л перспектива оријентацша мале прнвред биће у већ постојећим организашлама: OOYP ..Залат-сервпс", Радна ор ганизација „Будуђност”, ,,3анат-продукт", „Обућа", „Апх> експорт", „Ветпром" н у ИВТ КТ ,,Бранко Крс.мановнћ”, уз могућност отварања нових погоиа у још једном броју оргапизацнја. Евидентео је да треба сти * мулнсати економски оправдапе производне агнгоестиције. ripe свега оне које убрзавају пролес запошљавања, повећавају обим пропзводње и продуктивност и представљају значајнијл чинилац у појпггици лзвоза. Такви капаиитети су најбројнијн у прерађивачкл.м гранама и грађсвинарству. Веллке могућности постоје п у области ш<дустрије, лограЈмгвањем пролзводннх про грама вншјш степено.м обрадс. Посебно место у развоју Mane лривреде заузима пољопривреда. Од њеног развоја се оче кујс да отклонл дефлцтггарност у производЈБи и успорн превелнки одлив пољогтрлвредног становшилтва са села. Овога пута, бар такав се ути сак стиче ма основу онога што сс радн у Ком-итету за привреду Скупштине општине и подршцл прсд^етнм мерама од стране Привредно-полцтичког актива. овој темл се прилазн веома озоиљно л што је најважније конкретно. Од нстрајпостп и доследности свих оннх који су залуженл за развој мале прнвреде завнсићс л мнб го што шта у привредно.м н полптпчком жпвоту општпне С. О. ! "Г,1Г" --- --------- "" ОДЈЕЦИ СА „ЦРВЕНОГ БАРЈАКА” ВИШЕ РАДА И ОДГОВОРНОСТИ Y Крагујевцу је 15. и 16. фебруара одржа^ 15. сусрет самоуправљача Југославије, коме је присуствовало 500 делегата из свих крајева наше земље. Највише делегата, око 300, било је из непс-средне производ1£>е, а међу н>и ма највншс је квалификованих и висококвалнфнкованнх радиика. Ове годнне на највећем скупу самоуправљача било је рсчп о две.ма гемалта: „Јачање економске и самоуправне одговориости као битан фактор економске стабплпзације” и ..Поједмначна и колективна одговорност у по лптичком систему соцнјалистичког самоуправљања”. Радничку класу наше општкне представл>ао је делегат АЛЕКСАНДАР НИКОЛИБ, висококвалификовапи металостругар у Фабрици текстилнпх мапшна „Пролетср”. — Узео сам учешће у раду обе комисије, тако да сам стекао ширу слику о ономе што се говорило на овом еминентном скупу, каже АЛЕКСАНДАР НИКОЛИН. Одговорност се заиста мора пооштрити од базе до врха. Ствари морају да се мењају набоље и по ценп одласка са радног места. He смемо више дозволнти низ nponvcта, неправилности, иеодговорностн, насртање на друштвену имовину и скорпштавање њоме, нерад и изгубљено време и тако л.аље. На свакоме од нас јс сбавеза да се у својој средннн боримо против овпх појава, а пре свега на члановима Савсза комунпста је да се најенергичније боре против свих облика девијација до којих долази. Имамо низ самоуправних споразума и договора, али се не придржавамо њнховнх одредннца, не понпујемо договорено, честст ни ти споразуми ннсу до краја ускла1>ени са основним документима овог друштва. Y реали зацији договореног остајемо на нивоу констатацпја да би то требало или морало, наставља НИКОЛИБ. Скуп самоуправљача „Црвени барјак" једногласно се слаже да се са оваквом праксом мора престати, и ако се само седамдесет одсто закључака реализује у свакој средини, осетиће се вндан напредак. По мени спас нам је у раду, Y несебичном залагаљу н повећаној одговорности на послу, за машнном, одговорност за сваку изговорену реч. На скупу самоуправљача чуле су се и овакве чињенице у дискусијама 144 днску« ганта, да нам продукција заматинрмне застоје за свет ском, али што се производ више удаљава од машине то је његова цена већа. Све те обавезе и порези учинили су да ие можемо да будемо конкурентни на страном тржи шту, јер нам је производ скуп. Ту свакако мора да се измене односи. Посебна област која представља великп потенцијал наше стабилизације јесте пољопривреда, ипошљавање ра. дне снаге у пољопривреди, отварање нових радних места. Свесни смо чињеница да преко но!1и не могу ствари да се нзмене из корена, али упорним настојањима и савесним и одговорним радом успећемо да остваримо политику економскс стабилизацнје н да изађемо ојачанн из тешкоћа, завршава АЛЕКСАНДАР НИКОЛИК, делегат на 15. Сусрету самоуправљача Југославнје „Црвекп барјак”. М. Д. Титовог фонда и десетогодишјбици његовог функционисања, као и договор о акцији „Имаш кућу — врати стан”. Председник скупштине општине Топлица Недељковић на точетку излагања задржао сс иа Плану друштвено-економрког развоја Републикс,. а заги.м је највећи део свог изласања посветио друштвеио-екочомском развоју у овој и на- 'сдним годикама средњорочја у нашој општинп. — Материјални положај удружсног рада сада је лошији него рапије, а самим тим и иоложај радног човека. У прогеклом псриоду уместо скономских закопитости имали смо (Насгавак иа 2. странн) Снег којц је пао прошлог петка на жалост задржао се само једал дап. Радости малишапа нијг бпло краја Дуго чуване и „глаицане" сапке најзад су обавплс своју функцнју. Возалп су се малишанп до последње ,,кршгце" снега. Сп2г је поповао пао, верујемо да he се иешто дуже задржатп на радост малншана. М. Н, -

23. ФЕБРУАР 1983. • EP0.1 227 ДРУШТВЕНО политички живст ДОКАЗИВАЊЕ НА КЉУЧНИМ ПИТАЊИМА ЛРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН (Наставак са адмикистративне чмто у области : били лресечени i ковк скономских 1. стране) заштмтн оеновних норми вредности €амоуправл.ап,а. У ИСТИНЕ мере, нароцсне, чиме су нормални то- : законитости. Имали смо неповољну привредиу структуру. Запостапљалн смо развој грана к групација којс су могле домаћим средетвима и репроматеријалои да лоелују, сви видовм потрошн.е билк су бсз рсалног покрића, а несклад између потрошњс и лроизводње довсо је до високе стопе инфлације нарочито у последње две године, истакао је Толлица Иедељковић. Такво стањс пратила је и стагнадија самоуправних односа, a коначно јс утврђсно да су се субјекти нашега другптва често бавили иекл»учнлм питањима. Излаз требз тражити у оквкру самоуправљања, у сма н>ен>у свих облика потропгње, у ловећању извоза, у реафирјачању друштвгног полоЖаја радног човскв и обезбеђе&у вк талнмх интереса, зашткти друштвене имовипе, одговорное^и, уставпости м законитости. Организације и органи савеза синдиката морају у својим срединама економску чешће оцењивати ситуацију, политимацијк економских тости. законичко стање и расположење радних људи и предузимати друштвено-политичке мере и акције, а посебно морају предузети мере на задЈтити животног стандарда радних људи, нарочито оних са ниским прг^- мањима. Синдикат у наредном периоду мора посветити посебну пажњу афирмацији принципа расподеле према раду. ја вног и интерног ипформиеања мора дати пуни допримес штедњи, извозу, већој продукцији, рекао је између осталог Милорад Радаковић. Велики број питања учесници саветовања упутили су пре дседнику скупштине општине Топлнци Нсдељковнћу која се углавном односе на друштвено-економски план развоја до 1985. године. У прошлој годлни, наставио је Недељковић, имали смо нај вишу стопу раста индустријске мромзводњс у Србијн п она је износила 14 одсто, што се извоза тиче бележили смо индекс од 17,5 одсто, што је нај- ндиката „Имаш кућу врати боље остварење у региону, сто- ’стан” и ..Продукцијом и штепа запошљавања је износила дЊОм ка циљевима стабилиза6,7 одсто, а запошљено је но- ције” ‘ ‘ " вих 880 радника. На бази свих О раду функционисан»у СТАТИ НА ПУТ КРИМИНААУ • Разматраии изиеи1та]и о раду државних органа у протеклој години • Подржана акција за обиављање стаиовништва • Засејати што више шећерне репе Гозба № туђоЈ тппези Рад државних органа, кретаријата за унутрашње слове, Општинског суда и СепоОп1ПТИНСКОГ јавног тужилаштва била је главна тема разговора на седници Председкигптвл Општинске конференције ССРМ одржаној 15. фебруара. Чланови Председништва. разматрајући обимне анализе рада државних органа у 1982. години, оценили су да је рад поменутих органа био на завидном нивоу али да још увек треба тражити простора за јопг ефикасније и квалитетније деловање Секретаријата за унутрашње послове. Општииског суда и Јавног тужилаштва. Чланови Председништва ана лизирајући извештај указали су на неке појаве криминалитета којима се мора, организованом друштвеном акцијом. стати на пут. Конкретно највише забрињавају подаци п привреднбм криминалу, атаковању на друштвену имовину. У извештају о раду СУП-а дословце стоји, да је повећан.е привредног кримииалитета вено је 96 кривичних дела. Најтежи вид привредног криминвла, пљачка (незаконито лрисвајање материјалних добара преко 500.000.000 старих динара) доживео је нагли раст. Прошле године повеНаље је износило 50 одсто, а у односу на раније године и преко 100 одсто. Ови подаци делују узне.мирујуће и позивају на кон кретну акцију очувања друштвене имовине од људи „дугих прстију”. Такође је постављеисказамо у процентима изно- но питање одговорности појесило 41 одсто у односу на 1981. годину или цифарски, откриГК ССРН О ПРОБЛЕМИМД БЕЗ ДНЕВНОГ РЕДА ..Титовог фонда’’ акцијама си- ј МЕСНЕ ЗАЈЕДННЦЕ ГОВОРЕ речи. о чему је такође - ■ ------ доносимо у овом ових резултата у овој години посебне прилоге. се предвиђа раст индустријске ' . производње од 15 до 20 одсто, сваком случазу циљ код Цементаре на пример и 40 товање био је испуњен, нтирани су наЈважнији одсто, стопа запошљености, такође, he бити 6,7 одсто, а расбило броју савеакцезадаГрадска конференција Co цијалнстичког савеза радног народа покреиула ннз саста нака по градскнм месним за једницама. „Састаипн без дневног реда", како их назваше v Врапчаку имају за евидентирање проблема ко ци’ и донети су следећи закљуподела личног дохотка биће v чци’ к°)и ће бити достављени функцији чистог дохотка. У свим основним организацијама пољопоивреди треба да се за- »кционим конферепцијама сиceiv 3300 хектара пшеницом, ндиката: Акционе ковфереи очекује се принос од 11 до «,ГЈС и основне органиааимје 12 хиљада тона, принос куку- синдиката: Акционе конфереруза би лзносио 52 хил>аде тона. Општини је укуг.но потребно и 550 тона меса м тако даље. Урађен је елаборат о интеграцији пољопиивреде наше огпптине и повезивање са По- роковима нцијс и осповне организације синдиката дужне су да сачине своје програме економске стабилизације и конкретизују план њиховог извршавања са јн се јављају по месшгм заје дницама. Замнсао да се одрже састанцн са руководствнма дру шгвено-политичкнх организа нпја, на којима се без утвр ћеног редоследа износе проблсми из живота у месним заједнвца.ма, свој квалнтет потврдила ie кећ нв прком састанку v M3 Врапчане. Без устезажа ређале су се запа жажа граћана, лочев од фун кционнсања делегатског систе.ма, преко обавезног снаб девања, па до рсалнзације месног самодопрнноеа. Циљ ових састанака је да те нроблеме евидентирају, али и да се пронађе њмхомо решење. Дуг н .мукотрлан посао, па је с тога разумљи ва опаска То.ме Антића у име Градске конференцнје ССРН ла Је иаравно, да се еви проблемн не могу решити. Ипак, кренуло Је „одоздо из базе”, пут прави п што је још лепше, све чсшћс у раду- параМгнских друпттве но-политичкнх оргализацнја. М. Миленковић диних органа и одтоворних по јединаца, у првом реду самоуправних контрола, које су очигледно успаване. На састанку Председништва чуло се питање одобрења за отварање трговинсиих радњи људима који су се огрешили о законске нормативе. Овакве појаве изазивају резигнацију код становништва. Такође je упитано и за канале и начине набавке дефицитарних производа код приватних продаваца. њихов начин и легалност продаје. ПОДМЛАДИТИ СТАНОВНИШТВО Висок животни стандард озбиљно угрозио наталитет. Становништво наше земље не обмавља се у довољној мери и поведена је широка акција за обнављање становништва. љопривредним комбинатом Бео гргд. Улажу се напори и у развоју мале привреде, а испитаће се подробније и могућност коришћења шумског фонда, истакао је измећу осталог Топлица Недељковић. извршиоиима. Акција ..Продуктивношћу штедњом ка циљевима стабилизације” има траши каоактер и све организације синликата морају програмирати своје задатке и начин њиховог извршавања. . ТЕМАТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА OK ССО О ЗАПОШ ЉАВАЊУ Овај тугословенски „проблем”, „проблем" је и наше средине и тражи размишљања за конкретне потезе да не бисмо, врло брзо, гостали зсмља стараца. Председииштво је разматрало и пво пмтаже и закључило да се крене у шмроку друштвену акцију за обнављан>е становништва. Јелан од првих задатак је „снимање” демографске ситуације на нашем терену.^ које би тоебали спровести месним заједнпНа последнлј ссдшпф При вредно-политичког актива на којоЈ се главиа те.ма било питање развоја малс прнвре де, на непуној страници достављен Је и материјал о ста h»v великопродајс у нашој ОПП1ТИНН. Материјал којк се као узгред нашао пред члановима Прлвредно-политмчког актива, показао је ла у Параћину постојн осам органнзација које се баве промето.и на вслико и то у вмду основиих организапија, радних и пословни.х једниица. Од ових оса.м само две има jv седиште у ошптини Пара ћин. Делатност свих овпх ор гзЕгизација се састоји од про мета грађешшског материја * ла на велико, прикупљања, прерадс и промста секумдар них сировина и њихове про даје на велико. Сарадња између организанпја које се бавс прометом на велико Је спораднчна или не постоји. Седпшта оппх фирми, као што је речено су ван Параћнна, што доводи до могућности одливања акумулације ван отптине. Колика су загтраво ова средства није тачно одређемо, алн се тммпгње сума од преко 20 мнлијарди старих nimapa. Да Је промет сскун дарним сировинама уносан посао илуструјс податак да се јављају и друге организа ције које су затпггересоване за отварање своЈих представ нтпптава v Параћину. ДиСКАТујуДи HO ORO.M пита I п»у директор Службе npvui- ( твених прихода Зорана Стс 1 вановић изнела Је податак да међу прттватнии липима која се такође баве овим послом нма и таквтгх којн су остварили про.мет п прско једнс милијарде н' трн ’ ста милиона динара. Д так , внх је неколико. V овш: по словима најмаље је прсраде МААЛИ ЗА МАААЕ СИНДИКАТ СЕ ДОКАЗУЈЕ РЕШЛБАЊУ КЉУЧНИХ ПИТАЊА О актуелним питањима изСве организације If звје^нчце нису члановн Титовог фонда. У свим организацијама тре ба преиспитати могућпссти. учлањења и повећам»а чланског улога, како за радну ооганизаграђивањс савеза синдиката за цију. тако и за појединие и да остваривањс улоге и функције су оргаиизације ду у друштву говорио је Милорад активност одмах Радаковић, који је најпре дао Организаније синдиката. жне да ову ооганизују. краћи осврт на измене и nonyne Статута Савеза синдиката Србије, затим ie говорио о задацима на остваривању еколежни органи Скупштине надопПрва тематска конференција ССО у овој годнни, одрисама пролЈлс суботе, позаоавмла се иаЈболнијим питањем младе генерације — запошљавањем. Ова тема која нас npeoxymipa највише интерссује младу генерациЈу, пгго је и нормално, имајућн у виду да су они и иајоројнији на листи чекаља за радно место. V присуству председника дру Јнтвено-политичког живота, За. једнипе за запошљавање и пред штине и месне заједнице ду- седника Републичке конференжни су да о cmioj активности ције ССО, Петра Дамјановића, . . по питању акције ,.Имаш кућу ' покушано је да се нађг нека номске стабилизације и на кра врати стан” доставља.тх '-------------- - ---------------------- ју о методу и садржају рада. мену — Савез синдиката се мора веза потврђивати у решавању оних раћин инфоомаци^ Већу пробле.ма који отежавају остваривање цил>ева стабилизације, а поссбно у ефикасиој чно. синдиката најмање гпштине Паједном месепис- »разрешења и понуде конкретни Са- ’ предлози за укључнвање младих у производнс процесе. На ово.м скупу поново су се М. ДимитријЛнН , чули npo6.ie.MM са којима се АКЦИЈА „ИМАШ KYHY — ВРАТИ СТАН” БЕЗРЕЗЕРВНА ПОДРШКА На савстовању са председтгици.ма основлнх оргализацнЈа м председницн.ма акциопих конференција спндиката, делегати.ма Већа Савеза синдиката и днректорима Основннх организацлја удруженог рада, које је одржаио у Фабрицк штофова 10. фебруара, измсђу осталог разматран је и договор око реалгизован.а акције „Имаш кућу — вратистан”. Ова акпија, нначе, Је прихва ћеиа од најширих маса наших радннх људк т< грађапа и утла Резолуцију Деветог конгреса Савеза синдкката Југославнје. Y млали сусрећу у запошљавању. а који су сс чгли и на прстходмнм скупови.ма, о којм.ма је паш либт рсдовно извешгаваоч V својпм днскусијама чланови Конференције највише критич кнх примсдби упутилн су на рачун образовања кадрова пог ребних приврсдн и на ано.малмје које сс јављају код запошља ваља. Да не бисмо помављали констатаппју и прн.медбе које су се всћ чуле, ваља усмерити пажн>\; иа закључке који су усвојени и Koin омладичску оргамизаиију обавезују иа једаи озбиљан и свсстран приступ код разрешавања овог ropyher про блема. пика. Сви органи ССО мора.ју да се заложе за могућност прије.ма ио два приправника па јелно радно место са половином радног времена и то оних који су завршмли за суфнцитарна заии.ман»а на места за које не.ма довољно квалификованих радпмка, а да се потребно време за преквалификацију с.матра приправничким стажом. ТаKobe ССО мора да поведе и енергичну акднју за сузбнјање допунског плаНања рада и за Придружујући се овој акцији Председништво Већа Савеза синдиката општине закључило је на својој последњој седници да се у нашој средини овој акцији да безрезервна подршка, у сарадњи и заједништву са осталим субјектима, да ее не допусти да акција прерасте у стихију, већ напротив, акција мора тећи организовано без брзоплетости, и не сме да добије карактер каприца и калрициозности, као ни ,,реваншизма”. Председништво предлаже да ее о овој акцији најозбиљније разматра на заједнлчки.м седницама организација и оргама синдиката, органиеација Савеза комуниста и омладине у замоуправним телима it стру хтура”а. као и месним заједмицама у општини, да се брижљиво припремх материјал и проблематика добро проучи и да се сходно позитивним прописима стамбене политике пре дузму одговарајуке мере код утврђених случајева. Такође је препоручечо Скуштлни општине да преко својих надлежних органа предузме одговарајуће мере како би се спречиле појаве неправилности у стамбеној области. Председништво је упозорило све организације и органе синдиката у општини да не може прихватити формирање радног тела које би се бавмло от кривањем случајева двоструког држања стачбеног простора и других неправилиссти ве заних за акцију, јер има и таквих мишљења, већ је то обавеза овлашћених органа и мнспекцијских служби општине. Најпре у закључцима је потенцпрапа обавеза оргамизација ССО у радним организацнјама и Центре ла оиравозан»е vaдрова на nehoj повезаности код ‘опредељиваља младих за дефи питарна занимања. Како се каже лруштвено је неоправдано изражено опредељењс .младих за непронзводна занимања. Затим, омладинска органнзаиија V оптитини мора да сс нзбори ла учениии који су завршили III nIV степен стручности олмах уђу у. производни процес гко.тако су школовани према М. Димнтријевић изражсним потреба.иа радних организаиија. Посебно поглавље лредсгавља захтев .младмх да се стане на nvr изигравању Закона о ра дним односпма и утврђених планова запошљаван»а приправ. потпуно укидање рада пензио. иера. v наредно.ч периоду ССО или цираће формврање. комисмје пз релова незапошљених при Зајезни1 *и за запошљавање, чијн би чланови улазили у састав ко миснје за пријем радника у ООУР-има. Ова би комисија деловала при активу ССО. Поред тога инкцираће и сарадњу са месним заједнинама које би мо гле да узму удела у процени материјалног положаја нсзапос лемих лица и тиме допринел ** да се запошљавају они кпјима је рално место мајпотребније Meby закључцима нашло сс места и за размишљање \ \ во ћен»у вишесе.менског рада, затим шесточасовпог радиог времена, поготову за радна .места која нмају посебно тешке услове рада. Све организације ССО дужие су да се заложе да све организације удруженог ра- ;ia буду потписниии Дргштвеног договора о запош- 'љавању и ла се макснмално испоштују Закон о panv и радним односнма и мере за* смањењс незапослености. Прел омлал.инском организапијом постав.^а се озбиљам задатак, који неће бити ни мало лак, ни тако брзо обављен, али млади морају максималпо да учествују у разрешавању сопственог ироблема, чуло се на првој тематској конференцији ОК ССО. цама. На оскову оваквих „снимака” становништва коенуло би се у конкретну акцију. ГОРК.О ИСКУСТВО СЛ РЕПОМ Први пролећни дани. тачније првм дани марта биће у знаку сетве шећерне репе, или би требали да буду. Оваква формулација није случајна, iep подсетимо се да су пољопривредни преизвођачи имали горак укус од ранијих сетви. Неодговорношћу и неблаговременом исплатом Фабрика шеhepa у Ћуприји се поиграла са поверењем пољоприврелника. Поучени лошим искуствима из ранијих година промзвођачи се нерадо одлучују на сетву шећерне репе. Увидевшм пропусте Шећерана из Ћуприje понудила је конкретан програм који би требао уз финансијску по.моН пословних банака и акцију др\т.итвено-политичких организација, првеиствеио Социјалистичког савеза, реализовати што пре, јер секундаринх спропима а „ >ј вишс трговине ----------- -н тпанзита. са.мо телефотчстсп * а нова' пристнже на жиро рачгну. Судећи no CBCMV опоме Параћин је постао обећатт П5аД За лако богаћствс. Како је дошло до овога, остаје да се види, мада се всћ сада зна да су то.ме нејаснм кумовали неодговарајући пропустн који регулишу ову област, Heojrouapajvhe опо резивање, олако добијаље до звола за рад, слаба контрола и иеспособност домаћих ор ганизаиија да прихвате ове послове.. Очнто нашао се не ко, односно .многм, паметнпји. који већ годинама „беру кајмак”. Ипак, ca.ua расправа о ово М. Илић вре.ме сетве прагу. чуло | ме охраб; је најзад се на Председништву CCPI-I. ОК М. Илмћ • нешто почсло да се чини. За почетак довољно и толико. СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА РЕГП'БЛИЧКЕ КОНФЕРЕНЦШЕ ССОС Y ПАРАКИНУ ТЕМА: РАДНЕ АНЦИЈ По први пут се редовна седннца Републичке конференциЈе Савеза социјалисти чке о.младиие одржава ван Београда. Овога пута Председништво о.младнне СрбиЈе гостовало Је у насељу ,',7. јул". Тема седнице Председниш тва Републичке копференци je ССОС која је 9. фебруара одржана у Омладинском на сељу „7. јул” у Парађнну, би ла је аналпза прошлогодиш ifeHX и лланирање овогодиш н,их о.младинских раднмх ак цнЈа. Председннштво је јсдноду uiho у оцсни да су омладни ске радне аккнје Једно мајзначајимЈих места на од јима млади да|у сао| пуни допрннос очувању тековина н развоју социјалистичке сп ССТИ. Да би у тој својој уло зи Још 511ШС успсле, о.младп нске радне акннје морају 61ГТН П мссто гдс саашуирав љање требп ла nabe пајпло 1 нпЈе тлс. „Радној аК1,„јн бсз са.моуправл»ан»а, речсно ie v уводно.м рефсратг. мссто |е v музеју старнна" Ралматрајућп могућности отварања ноппх акцн|а v бр лскопланпнскпл, rrojniaii). ма републкке, Предссдакш. 1ПО |с лонело одлуку осе године на Копаоиику олјек' не брЈггадирска пссма. То fc уЈедно и једина нова о.млади нска радна акциЈа у Cponiw М. М.

© e: w EC w I I i I s s £ © © s s o

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА 23. ФЕБРУАР 1983. • БРОЈ 227 ^'»liiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiituniiujunniniimiiniinunuHijHiiiinuiiuinunniiiHu; АКЦИЈА СИНДИКАТА „ПРОДУКТИВНОШБУ И ШТЕДЊОМ КА ЦИЉЕВИМА СТЛБИЛИЗАЦИЈЕ” ЗАБЕЛЕЖЕНО С ПОВОДОМ ЗЛНЛI Ш № Ci Hi | И36п«3-У ИСЕЕИЧММ IW/ IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllM Ш111Н11111 © I Српска фаорика I стакла ПРЕБАЧЕН ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ Први радни дан у овом ме сец\\ Гравернииа Српске фабрике стакла. Шкрипи стакло nod брусним каменом. За тренутак се прекида pad. Милан Стефановић — Лане приЛази сво.и радном месту, сажс се ц пољуби машину. Неколико суза се скотрљало низ лице. Овај призор пун тватарске лепоте, усгвари је одлазак једног од најбољих .иајстоpa v •пензију, искрени чин опраштања од посла кога човек воли. као decnv pvicy. V жпвсГгној биографпји Милана Стефановића — Ланета ocrahc записано тридесет и dee године свакоднсвног радног pada у нс баш повољним радним услови.иа, шго са бенефицијама износч 40 година радног стажа. Ни dan закашњења, ни dan боловања, нсоправданих изо станака. • Дом Ланета Стефановића, двадесет дана касније, Кроз разговор пребирамо успомене. — Ја овај посао збиља во- .ui.it. Радовао сам се сваком радном дану и најискреније ва.и кажем da са.м јсдва чскао da кренем на своје радно место. Ла све то нису фразр свеdone и подаци о ребовности доласка на посао, најбољи сведоци су vnpaeo његови радови. Сваки детаљ на стаклу vpaheu ie са пуно љубави ц вештнном завидног мајсторства. — Стакло ме магично npttслачи, поготову равно које ic безлнчно н кога треба оплеменити. Исцптам мотив ча стаклу и онда кренсм. У разговор се укључује Ланетова супруга. — Он далско лепше -црта каменом, него оловком. — Сада ћ\’ тек да радим. Набавио cast све потребне ма lutiite ц направио малч раGKOHiiuv v подруму. Имаћу еише слободног времена и Mohuhv da своја маштања рреносим на стакло. 7 рсба му веровати, јер Лане не одаје слику пензионера кога ie pad исцебио као сунћер. Својим изгледом e:v.ue nodceha на Maadoz човека ча почетку радног eeKa, него на пензионера. Како пргсмети v разговору, човек не може da остари каба вдли свој посао, када га Ра' ди са љубављу. Очо uzto је радио у Стаклари, наставиће његови У^- ници. — Имао сам пуно ученика и сви cv постали do6pu мајстори. Увек сам и.ч грворпо da занат мора da се Kpade, a то значи da се гледа, проба, ради, јер тако се једино ч може савладати занат. Уствари, тако сам и ја учио кио дечак. Отац stu ie био првц гравер у Стаклари. Од tPeza сам наслебио љубав крема гравури. а прве поуке dao ми је неки Немац, Ру^олф TJontuu od кога је стварно и.мало шта da се yicpade. Из тог времена остала лт јс и једна усио.меиа, устварц auczdoTa. Kada је формирана Занатска шко ла, кренуо сам ц 1ја. Буд\>- ће занатлије били cv све сами металци, јер металац је био први човек. Kada су мене питали гита padn.u, ја одвалим ,,mapa.\t чаше", што је изазвало 6vpy смеха ц задиркивања. Захваљујући овом подсмеху, rpyduo сам се da им покажем da је и ово мајсторство равно њиховом, . Док тече yzodmi разговор, поглед ламах облута do гитаре.у vzay, на jotu jedny велику љубав, музику. Мно2ц знају Ланета као врсно1 музичара и виртуоза иа приму (тамбурицу). Испод прстију који стварају иеceaKiidauiH>v шареницу на стаклу. раћа се шареница зв\’кова. — Још у старој кући zde com роћен, nodpyM ie био vvn ииструмената. Отац је свипао н ia noped ibeza, a љубав према музици пречела се и ‘На мог сина Heбојшу. Свирам све жичане ипструменте и саксофон. Ових дана у мапнфестаци- , ји „Сусрети ссла" наћи he се п опкестар Ланета Стефановића. Док са позорнице буду пливалц Meaodti4HU таласи Qizae.ueiinhere dyiuy, a onda поглебајте u његове радове и eudehere ц упознаћете љчбав за pad који чинц живот лепп.и и човека младим. Из Ланетове рабионице чуће се и da.'be шкрипа стакла и звуци гитаре или тамбурице, ако навратите упознаћете боброг бомаћина којц he вас послужити doбром, као букат жутом ракијом ujITi вином тто реже, joui ‘једним ручним рабом нашег занимљивог саговорника и пснзионера koi'и то није. М. Илић јом .......II......IIIIIIIIIIIIIIIIIIIHI." НАБАВКА РЕЗЕРВНИХ ДЕЛОВА ЗА КОМБАЈНЕ АВДНСОМ ПРЕКО „ДГРОЕН»ТД“ ■ УГТРУЖИВАЊЕМ СРЕДСТАВА СА .АГРОЕКСПОРТО.М” ВЛАСНИЦИ КОМБАЈИА МОГУ ДА НАБАВЕ РЕЗЕРВНЕ ДЕЛОВЕ И ОБЕЗБЕДЕ СЕ ПРЕД ЖЕТВУ Власници комбајна наћи he се овога лета у незавидној ситуацији кад су у питању резервни делови. Наиме, Индустрија пољопривредних машина „Змај” због недостатка обртних средстава није више У стању да издржава консигнације резервних делова. . Наша општина, такође, не располаже средствима која би могла бити усмерена на финансирање промета резервних делова за пољопривредне машине. 5 1Дпаннв У циљу набавке резервних делова Извршни савет је преоучио „Агроексдорту” ООУР „Пољопривредна производња” да предузме мере за удруживање средстава пољоприврелних оргаиизација наменски за финансирање набавке резе?>- них делова, а да од власника пољопривредних машина тражи удруживање средстава авансним уплатама. Значи, власници комбајна са наше териториј« могу У договору са „Агроекспортом” да удруже средства и утврде списак потреба за резервним деловима и плаћањем унапред, практично обезбеде резервне дсловс на времс, како би што спремнијв дочекали жетву. М. Д. Делегати Седмог конгреса Савеза синдиката Србије, изражавајући жеље два и по милиона запослених у Републици, покренулп су иницијативу за акцију „Продуктлвношку и штсдњом ка циљевима стабилизације” Наредне четири године пред нама стрје озбиљни задаци, а пре свега: што већа продуктивност, што већи извоз, а што мањи увоз, што већа штедња, што више науке у пракси и стваралаштва, што више новатора иновација и пропалазака вези са покренутом акциBclic Савеза снндиката Србије донело је одлуку и програм за покретање и увођење поменуте акције, на основу ко је је и Behe Савеза синдиката општине утврдило свој програм. По овом програму треба одмах почети са организоваљем и вођењем акције „Продуктивношћу и штедњом ка циљеви ма стабилизације” у свим основим организацијама синдиката, да се резултати редовно сумирају и анализирају и с томе редовно информише јавност, да се у свим Основним организацијама удруженог рада што конкретније разраде правила акције, на основу којих he се процењивати и бодовати успех сваког појединца, групе и организације, да најбољи у овој акцији имају одређене предности, стимулације код расподеле и бенефлције, да се поводом празника 1. маја, Дана самоуправљача, Дана Републике и слично додељују највиша друштвена при знања у Републици и Федерацији. У читавој овој акцији свакако да најважнију улогу одиграће Савез синдиката који he најнепосредније бити у њу укључен. Резултати акције биhe сумирани месечно и тромесечно. Акција „Продуктивношћу и штедњом ка циљевима стабилизације” резултат је настојања и размишљања да се изнађу прави путеви и начини за■реализацију политичке економске стабилизаицје. Она је и до сада била наше основно и дугорочно опредељење, али по свему судећи није увек испоштована до краја. За to he ова акција бити прилика да се кроз такмичење и такмичарски дух, кроз стимулацију у расподели да се праве вредности искажу и докажу, да се повећа производња и целокупна продуктивност, да се за четири годиме стане на сигурније економско тло. Поред овога на саветовању са председницима симдикалних организација и конфереи ција предложена је да се у свим радним организацијама формирају посебне службе које he пратити повећање пролуктивности, од већ постојећих расположивих кадрова и да се у циљу што- бољег оспособљавања за њих организује семинар. Први месеи ове пословне године, што се тнче производн»е, показао је добре резул тате. У јануару произведсно је 15.042 тоне стакла Y вред ностн од 267.377.160 динара. Оваква производња је за 13.9 одсто већа од планнра * не. На нивоу радне органи * зације остварена је реалнза ција 258.137.000 динара. што је мање за 9.240.160 динара, или за 3,4 одсто ман»е од плана. Реализацнја на домаћем тржишту донела је 232.719.000 дннара док је на инострано тржиште (Грчка, Италија, СР Не.мачка, Кувајт и Саудн јска Арабија) извезено стак ла за 25.418.000 девизних дннара. М. И. М. Димитријевић ИНТЕРВЕНЦИЈОМ „ИНВЕСТБАНКЕ” ИЗ ПАРАБИНА ИСПААЋЕНА ПРОШАОГОДИШЊА РЕПА KAKO СЕ СВЕ ШТЕДИ ЕНЕРГИЈА ОТПАДНЕ ГПЕ УМЕСТО МАЗУТА За пет дана, ложењем старн.м гумама уштеђено 70 тона мазута, илп 770 хиљада динара. Средином фебруара са ротационом пећи „Полизијус” изве дена је индустријска проба која је изузетно заинтересовала све раднике Фабрике цемента. С пажњом су очекивани резултати, нестрпљиви су били и они који су укључени у процес и они који су само чули ; о томе. Ради се о ложењу старим гумама у процесу печења клинкера, уместо зедног дела мазута. Овај поступак није представљао тајну у технологији, али до сада никада није примењиван у овој фабрици, па су се с тога ефекти очекивали с оправданим нестрпљењем. А резултати су изузетно повољни. За само пет дана пећ 3 је уштедела 70 тона мазута! Уместо тога, потрошено је 70 тона отпадних гума. Тона гуме мења тону мазута. Ефекат је несумљив и због чињенице да је мазут драгоцен, дефицитаран репроматеријал, док је гума — бескористан отпад кога има у великим количинама. А још кад се узме у обзир финансијски ефекат (тона гуме кошта 2 хиљаде динара, а тона мазута 13 хиљада) разумљево је што су прве пробе одмах довеле до решености да стара гума буде редовни додатак гориву, у свим расположивим количинама. Испоручилац ове секундарне сировине је ИНОС из Београда. Од ове организације, сада зависи у коликој мери ћемо моћи да приштедимо мазут. Овим темпом — 70 тона за пет радних дана — штедело би се । око 3 милиона динара месечно или 36 милиона годишње (3.G старих милијарди). Што се тиче адаптације самс пећи, неке неопходие припреме су већ извршене, тако да нови поступак ложења може ла се настави и даље. Предстоји још механизовање допрсме гума до платформе са којс се убацују. Сви ови захвати су безначајно јефтини и једпоставни. Поред евидентне уштедс горива, трсба поменути да се посада пећи изјашњава веома повољно о раду постројења: рад је мирнији, вођење пећи без никаквих компликација. Ето поповачког прилога дискусијама о примени секундарних сировина у индустрији. На седници кредитног од бора ,,Инвестбанке” из Параћина од 14. фебруара, донета је одлука о одобраваEty краткорочног кредита за „остале намене” Радној организацији коопераната „7. јули” у износу од 20 000 000 дттра за исплату пољопри вредницима на пме тгродате шећерне репе рода 1982. године. Ова средства биће додсљена основним организаиијама коопераната „Параћнн”, „Поповац” и „Рашеви ца” сразмерно колнчини про дате репе с тпх подр^ја. После дужег чекања и опраг.дане љутње пољогтривредници могу да одахну. — „Иквестбанка” је била мотивисана да интервенише на овај начни код РОК „7. јули”, иако није њен ко.минтент, пре свега због очуван>а поверења пољопривредЈшка у друштвени сектор, и због стварања још бољих по литичких и других услова за Bobeihc акција у пољопрн вреди н уговарање сетвс ше ћерне репе која ће сс овог пролећа засејати на знатно всћим површинама, истакао је Милоје ВуковиИ, руково дилац одељења правних к општих послова у „Инвестбанци”. М. Д. ОСНОВНА ЗАЈЕДНИЦА ПЕНЗИОНОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА РАДНИКА ОТЕЖАНА ИСПААТА ПЕНЗИЈА ® Извршни одбор Заједнице упутпо је друштвено-политичким организацијама званичну пнформацију о проблемима који отежавају исплатс пензије Фебруарско кашњеше пензија мзазвало је оправдано него-извозе на конвертибилно тржи довање пензионера и других корнсннка права из ннвалндско-пснзноног осигурања, а посебно чињеннца да банке у Параћину ннсу хтеле да исплате пензије.. Тим поводом Основна заједшша пензијског и инвалидског осигурања радника за регпон Шумадије п Поморавља из Нуприје упутила је званичну информацнју друштвено-политичким органнзацијама. Информација о проблемима који отежавају редовну исплату пензија и других примања корисника права из инвалидско-пензијског осигурања наЈављује мосућност кашњења исплате пензија и у марту месецу. Пирамида фииансијских проблема креће од Републичке заједнице којој је законска обавеза безбеђивање средстава за исплату пензија. Сва предвиђања и планирања средстава за исплату пензија су ван домена Основне заједнице и она се крећу на релацији Републичка заједница — Републичко Извршпо веће СР Србије. Основна заједница је у овом систему оперативно тело и може да располаже једномесечним износом потребним за исплате пензија, а тр.ј износ практично јне постоји (односно делимично постоји)), каже сс између осталог у Информацији Хронични недостатак средстава за ис плату пензија пратио је ову Заједницу током целе 1982. године, тако да је на крају исказан вишак расхода над приходима од 637 милиона динара. Треба напоменути да средлтва пристижу контипуирано током месеца (зависно од исплате лмчних доходака и обрачуна дохотка у ООУР-има), с тим што је прилив нешто ве ћи између 25. и 5. у наредном месецу. Из редовн<п прилива средстава Заједнице подмирују се ранијс сгворсне обавезс. тако да се овај приход истопремено и одлива током месеца. Оваква ситуација отежава нормалну исплату (Закопом ic рсгулисана исплата пепзија од 1. до 5. у мссецу) и нагони на задуживаља. Срсдства за исплату изналажепа су од задуживања код пословнс банке, затим из допунских средстава Републичке заједницс. позајмл>мвањем од других осиовних зајсдница. корип1Иењ°м спедстава за основну функпију Заједпицс. Нередовној исплати умногоме су кумовали и иови законски прописи. Током прошле го лине донет је пропис о имобилисању средстава Републичкс заједнице за 20 дсто, уколико се остваре већи приходи од планираних. Такође, су изостала средства од радних организација које су исказале губитке у пословању, затим ООУР-а који своје производе ште. Почетак ове пословне године доноси и нове главобоље, најпре повећан је износ пензија, затим није извршено прерачунавање нових стопа доприноса, јер се чекају завршпи рачуни и тако даље. Такође, не може да се рачуна иа позајмипе од пословне банке, јер. камата кзноси 18 одсто уместо ранијих 7 одсто. Једна од главобоља су и поште у Параћину, Ћуприји и Светозареву. Наведене поште исплаћивале су пензије без по тврде о количини средстава на рачуну Заједнице, користећи сопствене изворе и тиме су стварали нове обавезе Заједници. Исплату пензија из својих средстава нису прихватиле и баике у Параћину тако да се десило да су једни udhмили пензију. а други су очекивали да Заједнииа пренесе средсгва банкама. На крају званичне Информације Основна заједница је апеловала на све друштвено- -политичке организације да се максимално ангажују на разрешавању овог „Гордијевог чвора”. јер даља кашњсња исплата пензија могу да изазову нежељене последине. М. Илнћ

23. ФЕБРУЛР 1983. • БРОЈ 227 СА СВИХ СТРАНА РАД С¥П-а Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ ЕИШЕ 1HM0B1M Hi ПРЕ8ЕНТ1Н О Уз пуну подршку и свестрану помоћ радних људи и граћана, органа гоњења, судства, Слузкбе друштвеног књкговодства и других субјеката самозаштите у OOYP-има и месннм заједнпцама .. ........................................................................ . 1 I g CYCPETH HA РАДНОМ MECTY 1ии1» из ! ©ДБР1ЧКЕ ХАДЕ ј органи Секретаријата унутрашњих послова су успешно деловалп на свим пољима у оквиру своје делатности у прошлој годннп, оценио је Извршни савет CO и усвојио Извештај о раду као и Прбграм рада п развојни програм за текућу годину © Превентивним леловањем настојало се да се смањи број кривпчних дела © Неколико речн о Драгиши Пандуровићу, раднику у Српској фабрици стакла и познатом аутору многих текстова новокомпоноване музике Придржавајући се својнх планова и програма, Секретарнјат унутрашљих послова Параћин одвпјао је активност v прошлој годшш на даљем јачању п развијању систелта друштвене самозаиггите и безбедностн v општини. Y том цнљу, ефикасност оеог органа се одвијала на открпвању кривлчнпх дела п њиховпх учиниоца, стварању и заштнти стабИлног јавног реда н мира, спречавању п открнвању непријатељског деловања, оствариван>у повољне безбедностн саобраћаја, безбсдности на против-пожарној заштити, контролн кретања и боравка страиака, као и на другим пословпма. Y нзврш.аваљу поменутнх задатака, Служба овог органа имала је пуну подршку н свестрану помоћ, у првом реду од раднпх људи и грађана, за тим од органа гоњења, судства, СДК н других субјеката самозаштите у OOYP-има и меснлм заједницама. Основна активност њнхова усмеравала се на превентивно деловање преко позорни чке и патролне делатности у циљу спречавању вршења кри вичнлх дела и прекршаја као н другмх дргдЈгвено-штегннх појава. Када је реч о крввичиим делнм-а можемо истаћи да јс .број крнвичних дсла у порасту (укупно регвстпованих крпвичних дела у 1981. години било Је 447. a v прошлој 510). Имајући у виду друштвену опасност и последице ко јс могу да наступе вршењем кривнчних дела на штету друштвсне имовнне, Секретаријат се посебно ангажовао на сузбнјању овс веома нзражсне негативне друштвено-опасне по|авс. Својо.м већом ангажо * ваношћу н бољом органнзованошћу, оваЈ Секретаријат је у ток,у прошле године открио 96 крнвмчних дела из области привредног криминалитета, што је у односу на 1981. годнну више за 41 одсто. Нарочито је и.чтерссантно да је први nvr V 1982. годшп! дошло до откривања крнвичнмх дела даnaita и примања мита, и на ochobv законских овлашћења СУП је због тога притворио шест лииа. Поред репресивног деловања, Слгжба овог органа је насти * јала да већнм ан-гажовањем СТРАНПУТИЦА МАМИ ОСНОВЦЕ ФЛИПЕРИ ,ПРЕНИ' 03 ЖА © Флипери који су у непосредној близнни Основне школе „Р. Домановић” маме основце, односећи им новац и часове © Савет роднтеља протестује против ових „забава” у суседству школе Када говоримо о изостајању ученика са часова скоро увек се осврнемо на похађан»с наставе средгвошколаца, а основци остају као вредии п узорип ђацн. Y већпни случајева п јестс тако. Међутим, у последн>е врсме присуана је код основаца појава па се уместо на наставу одлази у „забавле радтБе" и нгра флипер. Ова појава је нарочито карактеристична за ученике Основне школе „Радојс До.мановнђ”. На петнаестак метара од ове образовне устаног.е отворена је радња која мами малишане да и последжи динар дају за жетон и играју флипере Новац који је био намен»ен за ужину, за ђачки лист или коју другу намену. зачас с<» „истопи". претварајући се у жетоне. Ако сс нема новац, може да се почисти просторија, или нешто друго помогне код власника п добије који жетон. забаве и разоноде траже је и налазе на погрешном месту. Директор школе нас је обавестио да је скупштинском Одлуком регулисано да ове радже не могу постојати у неким улицама, али међу њима није улица Боре Петровића у којој се тренутно налазе ови флипери. Изглсда потребно је много времена да се донесе нова одлука којом би сс ово друштвено зло сузбило. на превентивном деловању смањи биој кривичних дела. v чему треба тек очекивати позитивне резултате. Када је рсч о привредном крнмлналу, сумтграјући на кра ју укупне резултате, може се рећи да јс овај орган доста х'чинпо. али v овој години Mona се још всба пажња посвстнтн на сузбијању овог друшт веног зла. Попед поменгтих послова. одржаваже стаоилног јавног реда и мира, заштпта живота људи. личне сигурности и права гпађана cv основни задаии поменуте службе. И у овпм областима долазио 1’е до изражаја превентивни рад, алп билб је сип^ацнја када се деловало и репресивно. Y noouinoi години полието је протнв 235 Јпгпа поијава за прекршај, што је за 90 прекршаја више него v 1981. годишЈ. Нарочито забрињава чињеница да је међу онима који нарушавају ред и мир највише младих, и то првенствено оннх без запослења. Поред још акпгвннјсг деловања овог органа на одржа * вању јавног реда и мира, мора доћи до пуног изражаја улога школе и породнцс у васпитању омладпне. Безбедност саобраћаја јс област V којој је до пуног нзпажаја долазила активност овог органа. II поред настојања да сс превентивним радом колп ко толико ублаже цеповољни јуслови у којнма се одвпја сао браћај, нпак нпје могао да се заустави неповољан тренд расга броЈа незгода као и наст« радалнх лнца и висока мате * ријалпа штста. Радннци овог органа су реаговали репреси вно н поднелл 3743 за:<тева за покретаже прскршајног посту« пка. што је нешто више у односу на претпрошлу годину. Служба Секрстаријата унутрашњих послова остварила је увнд п у путовање наш.нх граВана у иностранство као и увнд о боравку страних држав љана на територијн наше опшшне. Примера радн, поменимо да је само у претпрошлој години издато 1944 путнс иаправе, продужено је 646, али су мере Савезног извршног већ’а утицале да се у 1982. години сман>п број путнпх исправа за 580. Пуну актнвност ■ Секретаријат је 'испољио и Y противпсжарној заштиги. Послови око нздавања дозвола за ношсње оружја и муниције су такође у надлсжности овог органа, које прецнзно и са пуно одговорности обавља. Овај Секретаријат је поклањао посебну ггажњу извршавању општнх, уттравнтгх п других послова у циљу благовременог оствариваља права грађаиа, OYP-a, меснпх заједнииа и осталих органа и организаиија. Иако су ови послови везани за рок и са недовољним бројем радника лпак су успешно обављани. Нарочпто је би Ло великих гужвн и ангажова ношНу радника на издавању возачких дозвола, личних карата и уписивање матичЈних бројева. Тако на пример, до краја 1982. године издато.је 41.860 личннх карата и уписа но око 25.000 матичних бројева. Поред поменутих послова ра дни људи Секретарнјата унутрашњих нослова у Параћину били су ангажовани око поделс бонова за ‘бензин и дизел горнво н другам ваиредним пословима. Улога и место којс припада овом Секретарнјагу у нашем лруштву јс видио. О љеговом значају нс треба дискутоватн, али треба мстаћи ла материјални положај људи којп раде у ifie.uy није у складу са Републнчким друштвеним договором. што свакако треба исправити и побољшати, оиена је Извршног савета на седнјши одржаној од 8. фебруара. И са квалнтетом и интензтггетом рада овог оргама, с обзиром на број кадрова и опрем.љеност, може се бнтп задовол>но. али пожељно јс да ажурност буде још већа као и рад на превентивп, закључио је Извршнн савет, усвајајући нзвештај о раду за 1982. годину као и Програм рада и развојмп програм за текућу. годину. С. Јовановић Када сс често позсдс реч о музици на радиом месту, гдс су машнне, бескрајно ду гачка трака са готошпт производима или дува стаклар ска лула у пронесу пронзвод н>о нашсг највећег индустри јског гиганта СФС-а свакако ће.мо прво дати реч ДРАГНШИ ПАНДУРОВИНУ, одржа ваоцу у снргетици. Јер, поред тога што опслужује снс ргетска постројежа у непрскндном процесу рада, ДРАГИША се бави још једним лепим и данас врло примамљнвнм и уносним послом, П11 сањсм текстова и аранжмана за новоко.мпоновану народну музнку и то са пуио успеха. Зато га и порсд тога, као врсдног и дисциплп нованог радннка познају и по овоме другом, композиторском послу. Рођен је 1953. годнне у Се њском Руднику. од раке мла дости је ватрсно заволсо ца родну песму II илспприсаи наппш народннм фолклорнкм шаренилом почео је да пнше песмице н машта да једног дана, нека од тих иза ђс на свстло дана. V средњој школп почиње всћ да пише ромаитичие и враголасте песме са маниром вредног народног сакуп љача и занесежака. Убрзо сан постаје јава. Песму „До зволи ми ла те заборапн.м’’ на својој плочи убрзо утискоЈе звезпа и доаЈен наше народне музике Тозовац н постиже нзванредан успех. Сарадњу убрзо наставља са многим певачпма v овој об> ласти, а поменућемо само не ке: Славко Петповић. Звопко Марковић, Диса Мчловановић, Лазар Пиља, Милан Перић, а за овимд остају незаборавнс песмс: „Moi жи вот је жена та”, „Растају сс ЛЈатуранти”, као и најновнја „Растанак бсз суза”, коју све чешће ошгх дана слуша мо преко радио таласа. Тако су се овом младом композитору изненада указа ли неочеклвашг путевн v сс традне водс коЈи плаше, али и o6ehaBa.lv. Стваралачкн не мир био је веђи од сваког страха који г»гу пије дао да сс зауставн на почепптм ко рацима, па сс смело упуш * та у свет диско продукцијс. „Нс могу да компонујем, ако не доживпм оно што пишем”, биле су његове речи. Ових дана у продаји излаз«1 касета са колпма Јовице Петковића и Првослава Спа сојевнћа коју нздаје ПГП РТБ па којој се Драпнпа по јављуЈс као продуцеит. Y припрсмц је п плоча „Све велике љубави cv тужне” по пуларног Дисс Мнловановића и албум „Заборави .ме” Звонка Марковића. И тако, Драптша све можс м све по стнжс, а што је одлука стрп љен>а рада п нстрајности. Многе је условс потребно испунпти д.а бп се као композитор односно писац текстова н естрадна личност. To су талепат н рад, уоођсн схшсао и одпеђено лскуство којс се стичс праксо.м/ по.уз дани критеријум и укус v свему почев од нзбора tcy> стова прс свога. — Всома ми co допада и радо ппимам текстове младих који гааљу своје радове. Жеља ми 1е да ми и да л>с шаљу своје- оаповс, ?со v н»има лежи в^лпки песнички потегадијал А Драгишу стварнп није тешко наћи. Слако he вам .показати на зграду у попопачкој колонији. коју су гио њему назвалп „Музичка ко лонија, стан 1/3. Желимо му пуно нових ус пеха па естради и још мно го радних успеха на пословима одржаваоца v енергети у Српској фабрипи стак ла. Драган Петровић lllllllllllllllilillllllHhllllillllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIE ИЗ АРХИВА ЗАВИЧАЈНОГ MY3EJA Y nAPAnHHYffll!HIIIIIIIIIIII|||||||||||||||||||li||||||||||||il||||||||||||: После часова, за воеме школских одмора, пре часа, а често и за сво време наставе већи број ученика ie стални посетилац комшијских флмпера. По десет. петнаост. па м тиидесет дана неки учсницм нису долазили у школ¥ Ролиггљи су их ујутру слпли v школу. наставнини су им ве^овали па су на болован»у. а на Rnajv co утврдило да су сво време проводили уз флипере Управа школе је реаговала одмах на ову по1аву Како су нас обавестили руковолиоии школе, приликом посетс ове радње доживели cv велику непријатност Цискусија и разговора било је на свим школским форумима, а достављени су и писмени извештаји и молба да се ова ..флиперска радња'’ затвори или пресели на неко друго меето свим друштвено-политичким и одговарајућим скуппЈтинским органима у општинм. Затражена ic с помоћ инспекцијских органа Међутим, сазнали смо у школи, одговор није стмгао ниодхуда. Флипери и даље рале пуним интензитетом Ив оодитељског буџета одлази нов.пл губе се часови,.. Деиа жељна Наставници и сами родитељи су због тога огорчени. Савет родитеља Основне школе ..Радоје Домановић., донео је сдлуку о фопмирању делегације која би лично изнела поо блем прел председником Скупштипе општине. Можда he се у време изласка нашег листа већ и наћи неко конкретније решење н тиме малишани Заштитити и одвратити од овог кривђг пута. Међутим. несхватљиво је да се овој појави при даје мало важности од шире лруштвене заједниие. Власници ..Флиперија” пронашли су леп начин зараде. вребајући наш подмладак, примамљујући децу ла у диму. уз лупу флипера и у нездравој атмогфег>’Ј стичу прва сазнања о животу. раду и култури. Њих сваким дакзм има све. више, па им је чак уступљен сам центар града. омиљено састајалиште младих .ЛИвајнарија". Уместо било каквих одгосора и коментара поставимо на крају само једно питање: Треба ли и даље да се ученици забављају играјући флипере порел саме шкрле?! С. Ј. Wli" ОЕИ ОНРОЖ По једној верзији која се одржала у Леновцу, (Црној Реци) родном мссту Хејдук— Вељка Петровића, Вељко Петровић као 17-годишњи момчић сукобио се са двојицом Турчина. Плашећи се евентуалних турских репресали^а којима би било изложено љегово село након овог сукоба са Турцима, Вељко Петровић је пребегао у Параћин. У Леновац и Црну Реку кије се више враћао све до 1807. године. По свом доласку у Параћин, Вељко Петровић се погодио код неког богатог Турчина који је имао ергелу коња, да буде код њега сејиз (тур. реч п значи кожар. коњушар). Преко ле та је та ергела пасла у пољу близу Параћина. Сејизи који су радили код тог богатог Турчина имали су дужност да сваког дана пројахају турчинове коње. Вељко Петровић сс обично издвајао од својих другова, разигравајући под cooom коња и показујући на н»сму своју окретност и вештину у јахању. У међувремену, Турци у Параћину су добили информаиије о Вељковом сукобу са турском влашћу у Леновиу и одмах предузимају акцију о н>еговој ликвидацији. Међутим, Хајдук Вељко Петроцић дан за извршење Вељкове ликвидације је одложен због наступајућег великог турског празника. Један од Вељкових другова из Параћина, с којим се Вељко дотле увск лепо слагао, касније и побратимио, обавестио је Вељка о намерама Турака из Параћина да га ликвидирају. Да би осујетио турску намеру о његовој ликвидаиији, истог дана, када су Турци били у џамији. Вељко је искористио за њега тај повољан моменат и из газдине куће узео његово оружје. Када се газда вратио из џамије и кад је приметио да му је нсстало оружје, он је одмах посумњао на Вељка и, пошто га није могао. пронаћи, наредио је ссјизима, да одјурс у потеру за њим и да га пошто пото стигну и ухватс. Но, за то време Вељко се привремено притајио у дну газдине баште и кад је газда после вечсре, по обичају изашао у авлију. Вељко га је ликвидирао. * У време Првог српског устанка, почетком 1807. године. пошто су српски устаници заузели Београд, Вељко Петровић је инсистирао и молио Српски Совјет да му да одобрсње и дозволу да пређе из параћинске нахије на Криви Вир да би побунио свој крај, Црну Реку и Мали Тимок. Совјет му је послао барјак, и отворено писмо, у коме га је наименовао буљубашом, и допуштеље да му се сваки дошљак из тих крајева може придружити. Вељо Петровић са својих 100 бећара из тог краја удари преко Кривог Вира, и дођс у село Подгорац где изненади Турке и чувеног по злу Осман-бега, који је имао кулу ограђену палисадом. Међутим, кулу је било тешко. освојити и дању ништа Huje могло да се учини. Вељко је уаече нашао у селу неколико буради и каца, напунио их сламом и сеном, ставио их под кулу, запалио их, те је тако упалио кулу. Чим је кула почсла да гори Осман-бег се предао. Предраг Б. Петровић !*<ј&ана& 6

| ГРДДСКА ХРОНИКА' 23. ФЕЕРУАР 1983. • БРОЈ 227 СКУПШТИНА ЛОВАЧКОГ ДРУШТВА ЗА ДЕСЕТ ГОДИИА KYHE КАО ПЕЧУРКЕ КАЛЕНДАРКАО ОРОШЛЕ ГОДННЕ ® Добар одзив делегата @ Чукара овс годипе није резерват Годишња скупштина Ловачког друштва „Параћин", одржа на 19. фебруара, у потпуности успела са радом. Врло добар од зив делегата омогућио је да се на Скупштини чују основне организације ловаца, док „делегати" који су говорили у своје име, и овога пута нису успели Да убеде Скупштину у ставове. После поднетих извештаја председник Ловачког и Киноло шког друштва чуо се и Милован Витомиров, председник Ки Забавни фебруар Рибарска, пснзионерска „мушка”, циганска и на крају ловачка забава дале су пе чат кратком али бурном фс бруару. Траднција iniie нзневерена ниове годиие. Добро јело, добро пнће,- богата лутрија и песма и игра до зоре био је мото који је привукао и прн вући ће око 1.000 Параћинаца if, како сс показало, гос Tniv пз околнпх градопа. Иначе, рнбарима су се, ако поклонимо траднционал но поверсњс, ебихокнм прпчама, и даље на|веће рпбе ..откачињале”. Друга ствар је сигурна: забавом су „упе налп” још којп дннар да за вру.ие заиста леп „Павил.он” н? Буљанки. Ко о чему а пенизонерн о чску! Тако је бнло и ово го > днне на њихово? забави алн како чзгледа, „ђаво је однео I ша.чг". „Мушкарчине”. чија је забава започсла у кафани „Кли | сура” завпшила се ко зпа ка ; ко у,рд, K.vhe. v јецнпмс су сн гурннг нмали cv најбогатмју w’-tohV- Свака соеђка дп бпла. Награде ’ су биле ра?- лччите, шаљивс, подсмешљк ве, пгзктичне алп у табу *е ма ни1е дипнута — папуче није нн поменуо. Пчган/чсг! бзл по ппограму ia најсалпжајни1и. Попед го стију певача, нзво!5ени су и . сиеискч д«тал.и нз живота '»'”'*4.4 ”. Спече са женске пи<аце и каАанскн реквнзиТМ 1IMCV Биђрни. Преострлз је ловачка забава 26. Лебргара. Могли би 'а каи:е’»о качо He бити алн 'јтго да л?жс’.то. Tv cv ловци ча нек *. о' *ч то регулишу. Углапноч накнћено a неће ни приче па мањкају. V стмлу Душка Бурића, ло виа некадаштБег: Поднгнем ја моју шншаиу н гледам. Мечка ли јс, колиба лн је? М. Миленковић Саширизични yiao ситнице са црнице ПРИМЕР Треба се учити од старијнл којп су схватили стабилизацију и штедњу па више ни поЈледе не бацају за лепнм женама. ИЗГЛАДИЛИ ОДНОСЕ Новлиарп листа „14 дана" изгладили су односс са Позориштем. Y последљој премиЈсри ос«м глумаца, публику уопште micy крспиковали. оОо Сада смо свн убеђени да ће ФК Борац да најзад креие — на Грзу. оОо Y такммчењу „Сусрети села” примећујг се видни напрсдак нарочито из пољопрпвреде. Како и ие бн кад су такмичари углавном раднпци Стаклоре. Миодраг Глигоријевић — Мигак ЕПИГРАМИ Сва се ввгше људи AyioM cboIrm хвали Расте им стандард нолошког савеза Србије. Гост је похвалио традиционално добру сарадњу ловаца и кинолога говорећи да је тиме загарантова на лепа будућност 'параћинске као је Витомир „често ми се у кинологије. „За овакав рад” ре Савезу обраћају, тражећи ,,параћински рецепт”. Председник Ловачког друштва, Милан Маринковић, кога је Скупштина itqhobo изабрала, уз статутарну измену поднео је извештај о раду председништва и у њему констатовао да је рад садржински и по квалитету до бар, али да посебну пажн»у тре ба обратити на узгој и заштиту дивљачи, чија бројност не може да задовољи. У прошлој го дини бројност ловаца попела се на 991. Ова армија уколико не спроводи правилан однос према лову, ловном спорту, узгоју и заштити дивљачи, зачас може „почистити” ловиште. У више подружница констан тно се појављује грубо кршеље ловачке етике, па и Закона Срнећа дивљач највише страла тако да је првог дана у лову Вре.ма подаци.ма којима рессполаже управа ловншта, прошле годипе ушнптено је 207 лпсица, 107 паса луталица, 5 мачака, 204 сврака и свпх врана, а како је било v овој ловној сезонн, знаће се прнллком уписа. на зена нађена свежа кожа од срне, а прекоморавски ловци 23. јануара, наводно ловећи ли сице, убили су срндаће и тако даље. Све ово најбоље илустру је извештај дисииплинског тужиоца. Против 77 лица поднето је 40 пријава, а највише у новембру л децембру. Дисциплински тужиоц имао је пуне руке посла, а његов рад је оцењен као.врлодобар. I. Све впше наступа Нека чудна клима Нигде пиког нема Када дође „зима”. Мо.-лир Станисапљевић Осврћући се на будуће задатке месних организација и про дужница, председник Ловачког друштва истакао је више зада така за ове основне ловачке ћелије. Ти су задаци толико значајни за развој ловачког спорта правилним путевима, да како је рекао председник „ако би месне организације — прздужнице све ове дужности остваривале. свакако не би се у нашим годишњим извештајима понављало да нам је стање > ловлшту забрињавајуће." Иако је ,за рад у већини месних ор ганизација речено да је квали тетан, појаве лоших међуљудских односа у Плани, Поточцу и Рашевици говоре да овде без драстичног заокрета- нема успеха. На рад ловочуварске службе изречено је вите притужби и оцењено је да Служба није до вољно стручно обучена као ни технички да је неповољно у ловишту, а да ie последица то га ловокрађа. Делегати за пример Као што је матерлјал за делегате налагао, у многим месТрсба напомснути куриози тет прошле ловне сезонс ка да су ловци у Корману одстрелили два шакала. На слици: Трешњевачки ловци у резервату op. 1. нз вукли су нз рупе лиспцу и пет младих. ним аакључцима „базе” делега Tit су изашли пред Скупштину. Осетило се ко је спреман дошао. Чак и опаска госта друга Витомирова била је да скоро није присуствовао овако озбиљ ном састанку ловаца. Поменпмо делегате IV месне. заједнице Перу Маркићевића, делегата IV месне заједнице Божидар Торњанског, делегате Главлце, Поповиа. V • месне заједнице, Чепура, Својнова, Клачевице, Бошњана и Буљана. Из Нзихових дискусија избијала је сигурност, као плод темељно прорађених предлога календара лова и акција. Углавном примедбе су се односиле на предлог да се зец лови два дана у новембру, на ред помоћних ловочувара и ту и тамо на разна самовољна гостовања и понашање младих ловаца. После исцрпних дискусија које су при крају попримиле оштрији карактер, a то је опет плод оних који су били „сам свој делегат", усвојен је каленлар лова са малим изменама. Овс године фазан и зсц ловиће се као лани. Октобар нелован, а у новембру сваке недеље ловци могу да одстреле једног зеца, два фазана и лве iapeoimc. П.човка се ловп п ис дељом пополне, на прслет. Лов ии из ropibifx села показали су изузетно разумевање за „препеличаре”. У сваком гласању они су имали одлучујућу већииу, али су се сложили заједно са градским ловцима да се пре пелица лови и четвртком попод не. М. Миленковић 1^аана№ 7 Дјжвжа г|8жа на Јдаи © По свој прилицп. овог пролећа, срушиће се лепи снови многих који cv на своју руку, покушали да изиграју законске обавезе и ца разне граВевинске објекте подигну тамо где им је воља Извршни савет Скупштине општинс, раз.матрајућн извеш таје инспекцијске службе, закључио јс да врс.мена за одлагање внше нема. Изразпта стихија у беспрааној градњи, нскорнставши доскорашње кадровске проблеме ииспекцијс, размахала се по граду, селима и оклони.м брди.ма. Око 2.000 бесправно подигну тих објеката у последњих десет година довољно су речит показатељ „поштовања” закона. Где год види згодно место, наш човек саградн. Било да су у питању градскн или сеоски плацсви, обронии Текијског, Карађорђевог или неког другог брда, као гљиве рошле су се викснднцс, стамбене, по.моћне и зграде недефинисане намене. Прошле године утврђено је да се 290 објеката иа полручју општппс градн бесправно. Тснденцнја не опада Hu овс Са.мо v јануару започето je.12 „инкрими-нисатаих” грађевнна. Узимајућн да нпко није безгрешан, па ни оргаил управе, из општине потекла је мотупност да власници усагласе бссправио изграђсие објектс, с.ма тпало се да гломазни апарат ннје могао у моменту градње да изађе у сусрет власинцнма. Рсзулгат у втпдс паврата пиодужаваног рока за „усагла ЈиаватБс”, (са бенифицијама за плапање „комуналтгја” истекао је 31. децембра) није био бернћетан. Свега 85 власнпка јавнло се у прошлој години, а ове тек 15. Иако рок за усаглашавање, без олакдгида. тече и даље, Извршни савет с.матра да су се стекли сви vcnoBn за строжнји однос према „дивљи.м градитељима". Одржан је састанак председнпка Извршног савета, тгредседника Комитета за урбанизам и комуналне послове. секоетара Општинског секретаријата за пнапекцијски нал3od. његовог заменика и грађе винског ииспектора и донети с.у закључии који управо ових дана добијају „право грађанства”. Сачињен је спцсак пнвестнтоиа којп cv добили урбанн« стичке услове уназад за неколмко годнна. To је упоређено са списко.м оних који су добнли позволу за градњг од 1975 гопине па надаље. Гдађевински инспектор је на основу овпх података ступио v акдиiv. Кала се установи да пнвеститор „дивље градње” не посплпа no наређењу грађевинског инспектора. инспектоо би гоебало да одговорним опгалпзаппјама наложи одвожеље гоаВевннског матеоијала уколико то инвеспггор не учшпг 7 детаље је разрађено како ОИИ М CABHOBA/IHlUIf ЗА ПРЕД&РАЧИ, №»Е Н МВДМЕ ОДНОСЕ ® Саветовалиште, као нова организациона једнница Центра за социјални рад је покушај превазилажења традиционалног решења пороличних проблема Објективни услови су оријентисали Самоуправну интересну зајрдпицу наше општине и Цеитар за социјални рад, да приступе формирању саветовалишта за предбрачнс, брачне и порбдичне олносе. Пре свега. у оној оријентацији се пошло од постигнутог нивоа соиијалне заштите, утврђених потреба превазилажења традиционалвог решаваша дела породичних односа и проблема. а затим и од степсна материјалпе и кадровске опремљености професионалне службе социјалног рада. — Ми смо коначно дошли до сазнања да нам Орган старатељства. Центар за социјални рад, мора и са формалне и суштинскс стране да се мен»а и прилагођава своју организацију и делатност иа плану социјалне заштите. To су наравно сазнаља и у Центру и делегатској бази социјалне заштите и зато нам иза одлуке и где са тнм однешеним матеонјалом. Оп сгоане ннспекције сачпњен је списак онпх који поиед наредбе настављају са дивљом градњом и на основу тог сгагска Извршчп савет, још једмом проверавајући моггћностл уеаглашаваља ових објеката, закључује којн су обЈекти „зоели за рушење” Сазрели за пролеће Извршни савст Скупштине општине разматрао је подужн списак инвеститора који су и поред забране наствили са даљим извођењем радова на бесправно-подигнутим објектима. Списак је „прочешљан" и Извршпп савет је закључио да cv пре.ма сви\1 прописима споемни за рушење следећи објектн: Стамбена зграда на Текијко.м брду чији је влаонпк Драгиша Рајпћ из Текије н поред донетог решења о забрани даљсг извођеља радова наставио јс нзградњу. Стамбена зграда у улици Мошс Пијаде бб, с десне стране пута пре.ма Фабрици адитива Радлше Стојановпћа из Космајске 31 на којој су приликом првог обиласка бнлп завршенп груби грађевински радови, а забрана даље градње стављена током покриваља об јекта. сада је завршена, а оојекат покјрлван п усељив. Y иСтој улици стамбена згоа да Радета Паптића. Војводе Степе 71. Њому је још прс почегка градље достављено упозореље, алп он је и поред тога подпгао темељ. Бесппавно дограБено поткоовље на гаоажи н помоћном ooicKTv власвдпнтво Милоша Гацпиа, Крагујевачка 25. такође ie спое.мно за pvineibc. Огпада од тврдог матеоијала Борке Спасић. Брегалничка 10 саграђепа вап регулационе линије према улиии н поред тпозорења и решеља гоађевппске инспекције о забрани лал>ег извођења радова, завошена је, па сал мора битн попушена ДобрЈЈвоје Глтгтшпћ. Косовска бб. пзградио ie септичку јаму која се дслттчно налази на пољском nvTv. Он ie такоБе vno3open на време. алп радове Hifie ttdckhhvo и јаму ic заврпгио. Овај обЈскат такође мора бипт порушен. о потреби формирања саветовалишта стоји практлчно целокупна друштвено * политичка заједница. Разуме се, основ за све то налази се и у Закону о браку м породичнмм односима, тако да ову оријентацију у социјнлној лаштити сматрамо приоритетним планским за датком у 1983. годмни. Чињеница да је питање саветовалишта на пеки начин у Центру дорађено питање, очекујемо врло брзо и сфикасно његово укључивање у систем социјалне заштите — сазнали смо од секретара СИЗ-а социјалне заштите Михајла АтанасковиИа. У Центру за социјални рад били су још конкретнији: — „Материјал о потрсби формирања Саветовалишта је урађен. To што га нисмо мегаломански замислили, како су неке средине урадиле, резултат је наших сагледавања да је потребан један период у коме ћемо проверавати нашу усмеИ поред донетог решења о забоани даљс градње спрата над по.моћним објекто.м, МиnvH Саздановић, Веселина Marseille 16. наставио је са градтбом. а да при том дозволу код надлежног органа Скупштлне општине није прпбавно. Дуготрајни спот) Станише Товановића, из улице 8. марта са Скупштином општане окончан ie на његову иггету. Беспоавно подигнути објекат на експроприсаном плацу порушен је без накнаде. Радмилу Стојановић пз Смедеревске Паланкс чијн се беспоавно подигнутн објекат такође налази v истом појасу експропријацијс, по свој прмлиии чека иста судбина. За сад се заобплази Изврш.но.м савету Скупштннс општине Параћин са списком инвеститора који оу и поредзабране наставпли са град њом доставељапа cv имена вла сннка внкендипа бссправ-но по днгнгтих иа Мириловачком nvту. За сада сс не зна каква ће битп њихова судбина, а објекте ваи граБевннског рсона ’ н на Карађорђево.м брлу, грађсвннска инспекци1'а до даљег пеће контролисати. М. Миленковић КИНОЛОШКЕ МАНИФЕСТЛЦИЈЕ Y 1983. Извештај Киполошког дру штва Параћлн, кога је поддео председник Томица Ран ксвиН, говори да код иаших ловаца — кинолога још увек није забележен интерес за учествовање на утакмицама и нспитима урођенпх особи на паса, мада председништво оцењује ла што се квалитета тиче ове манифеста ције пр<едставл»ају охрабре ње за будућност. Треба нагласити да после 1985. године у ловншта не смеју да пду' псн који нема ју положен нсппт урођених особина. Шанса да се ово ре гулнше пружа се ловиима већ овс године. Y априлу и септембру приређују се смо тре паса свих пасмика. Y ап рплу је испнт урођених осо бина п утакмица паса тгтнча pa. Y новембру требало бп да се одржи савезна утак.ми ца контпненталинх птичара, а у пстом месецу и савезна утаклпша гонича. реност и могућност. У почетку за рад саветовалишта ангажоваћемо наше стручне сараднике, содијалног радника, психрлога и диплбмираног правника. Уходавањем делатности. мада за нас овај рад у неком смислу и није новина, у заједници са СИЗ-ом, који he ову нашу ..продужну делатност" финансирати, ангажоваће се и сарадници ван Центра. педагог и неуропсихијатар. Тек тала, када екипа буде потпуна, мада сматрамо да су могући резултати и то веома добри леловањем само наше екипе, моћи ћемо говорити о потпуним резултатима у терапији, а још више у превенцији социјалних проблема и потреба брака. породице и породичних односа” — изјавио нам је дирсктор Центра за социјални рад Бранислдв Бегуш. Материјал о оправданости и претпоставкама формирања саветовалишта за продбрачне, брачне и поподичне олносе Hahn he се на једној од први! седница Скупштинс самоупрапне интересне заједнице социјалне заштите, капа he. очокује се сасвим. бити донета одлука о љеговом фопмираљу. М. Влајковиђ

СЕЛО 23. ФЕБРУАР 1983. • БРОЈ 221 • ПОЉОПРИВРЕДА СТАЊЕ НА ПОЉИМА Ншемш is хаје ва вдззј Ннске температурс од мн нус шест илн седам стспсни, мразеви који су пое не колнко дана „импровнзовалн" на кратко праву знму, imcy оставнли готово ннкаквог утнцаја на пшеницу у пољу. Како тврде пољопривред * ни стручњаци и техничари са терена, мраз нпје ош тстио пшеницу, која је захва љујгћи тсплој зтш успела да ојача и оснажн сс тако . да јој Binne не прети никак ва опасност од мразева. Y брдовнтим пределима оп штнне снежни покривач је нсшто дебљи, тако да јс пше нниа и са те странс безбед нија, мада ни ппиеници у рав Kinin не прсте ниске температурс и смрзавање, а прс свега семенској пшеницп, коју смо засејалн, јер има високу отпорност. Вре.ме прсд на.ма треба нс • користнти за прнхрањивање, а минералног ђубрива има доста у свнм пол.опривредHiiM организацијама. М. Д. ПОЧЕО ДРУГИ КРУГ „СУСРЕТИ СЕЛА ’83” Мириловац коловођа В Да су „Сусретн села” постали незаменљивн облнк народпог стваралаштва н право народно такмичење, манифестација која је пустнла корсне дубоко у срца младих и старијнх, свсдочс препуне салс у свако.м мссту, али свсдочк н последња скулштина такмичара одржана 14. фсбруара у До.му омладнне, која је била најпосеИеннја до сада в На скувштпни учесника у „Сусрети.ма села ’83” којој је председавао Недељко Гуњевић, разматран је нзвештај о првом кругу такмичења, извучени су парови за друго, завршно коло, н разговарано је о почетку такмичења у дра.мском стваралаштву на селу. прирсдби заступљснР, али има лримерд да сс певају песме којс су компоноване на основу изворних пссама или да сс свирају инструмснти, хармоника, који иису изворни. Tomo би требало посветити посебпу пажњу. И ове године код рецитовања се понављају отприлике старе грешке * Избор песама није прилагођен мивоу уметиичког доживљају рецитатора, узратсу, итд. Затим код припремања рецитација не улази се у њену суштину, значи рецитатор не посвећује довољно пажње уметничкој експоесији. па с тога ни крајљи ефекат није задовољавајући. Дешава се да поједини рецитатори нису савладали основна језЈгчка знања, а покушавају да нам дочарају један тежак уметнички текст. У извођењу изворних игара коме је ове године посвећено доста пажње, као и извођеље стилизованих игара, имамо бољи квалитет него прошле године. To нам сведочи да је ова дисциплина прихваћена и да се на неки начии негује и живи у селима. Посебно треба нагласити погрешно схватање дисциплине интересантност села. Веома чеllltHIHIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIItllllllllinilllllllllllllllHIHIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIHIHIIIIIinlllllUHII ’HHIHtHtUHMIIV I НЕСВАКИДАШЊИ ПРИМЕРИ ТРИ СТОТИНЕ МИЛИОНА I ЗАВЕШТАО СЕЛУ = ■ БИБЛИОТЕКА Y ПОТО = ЧЦУ ОД СКОРО НОСИ = ИМЕ МИЛУТИНА Т. МИХ/К = ЈЛОВИБА, УЧИТЕЉА ИЗ = ПРВОГ КОЛА УЧИТЕЉСКЕ 1 ШКОЛЕ Y ЈАГОДИНИ, РО i ДОМ ИЗ ОВОГ СЕЛА, КО1 ЈИ ЈЕ Y СВОМ ТЕСТАМЕН- = TY НЕКРЕТНИНУ И ВРЕД = ИОСТИ ОД 300 МИЛИОНА = СТАРИХ ДИНАРА ЗАВЕШ- = ТАО СЕЛУ ПОТОЧЦУ, ОД- = НОСНО ОПРЕМАЊУ БИБ- = ЛИОТЕКЕ И БОГАБЕЊУ = КЊИЖНОГ ФОНДА. Г Милутпн Т. Мнхајловмћ Е умро је 1968. годиие у својој = 89. години жнвота у Београ Е ду као пснзионисани учмтсљ. = Свој радни век пповео је по = сслима Србије залажуђи се = за писменост народа, поште = ље и племснитост. i ПоточкоЈ библиотеци та = кође је оставио и своју лич i ну бнблиотеку која ће уско = ро бити пренета у просториi Је у Поточцу. Е — Скутпптина месне зајед = нице п пленум друштвеноi политичких органјЈзација По = точца сложилп су се да бнб- = лиотека носн име пашег ис- = такнутог мештанина, и да = тај новац употребнмо за уре ђење сеоске бпблиотеке по | угледу на најбоље у Србији. = Део средстава уложнћемо и | на сти.мулисањс мале лрив- 1 реде, рекао иам је СтоЈан е Петровић, председник скуп- = ujTinie Месне заједнице у По = точцу, и већ токо.м ове годн i не приступиће се уређсњу 1 библиотеке, М. Д. I ТАБЕЛА КВИЗА ЗНАЊА ПОСЛЕ ПРВОГ КОЛА „CYCPETH СЕЛА ’83” Буљане 200, Стувица 195, Поточац 185, Мириловац 175, Бошњанс 170, Сикирица 160, Поповац 160, Ратар« 155,' Стрпжа 155, Забрега 150, Голубовац 150, Бусило вац 145, Трешљевпца 145, Cnibll Blip 135, Чепуре 135 Доио Виаово 135. Клачевииа 130, Дреновац 130. Главч иа 125, Давидовап 125,'Д. Мутница 115, Уашевила 115. Шавац 115, Крежбпнац 110, Текија 105, Плаиа 105, Гор- >ва Мутница 100, Горње Вндово 100, Извор 95 и Шалудовац 90. ТАБЕЛА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ ПРОГРАМА ПОСЛЕ ПРВОГ КОЛА Мирнловац 519, Клачевица 503, Доња Мутница 498, Главппа 495, Рашевица 491, Поповац 489, Извор 486, Трешњевица 469, Дон»е Видово 463, Бошњане 461, Стубида 460, Дреновац 460, Стрижа 454, Сшви Вир 451, Плана 449, Сикирица 448, Ч-зпуре 438, Забрега 433, Шавац 421, Голуоовац 411, Буљане 407, Тскија 397, Давидовац, 396, Шалудовац 382, Горње Видово 367, Буспловац 366, Крежбинан 360, Поточац 348, Ратари 325, Гор!Н>а Мутнипа 321. ПОЛОЖАЈ КЊИГЕ НА СЕЛУ PEARTHIME ИШ Wili • Самоуправна интересна заједница културе и Библиотека „Др Впћентнје Ракић” из Параћпна организовали су 15. фебруара у просторијама СИЗ-а културе разговор па тему положај сеоских библиотека На дневном рсду овог занимљнвог састанка коме су присуствовали прсаседницн скупштина нли представнпии месних заједннца из 14 нассљенпх места наше општине, било је речп о раду и односу Са.моуправне ннтересне заједницс н месних заједннпа, затим о улози, месту и положају сеоских чигаоница и књижннца, али је разговор проширен и на друге облпке културног рада и сарадње меснлх заједница и СПЗ-а културе. Осим у Дреновцу, Доњој Мутници, Извору, Рашевици, Горњој Мутнмци, Чепуру и Ша лудовцу, у доугим селима не може се говорити о постојаљу сеоских читаоница или њиховом утицају као жариштима културе у сеоским срединама. Председници месних заједница истакли су' заиста тешку материјалну ситуацију у својим селима, у којима сс материјална средства углавном одливају на друге инвестиције из области комуналија и унапређења других видова друштвеног стандарда, а да за књигу и библиотеку vbok недостају средства Такође, су изразили и лобру вољу дз се већ током ове године у свим селима учине напори да се просторије сеоских библиотека реновирају и дотерају у ред, и да се заједничким средствима обо rahyjy књижни фондови. Договорено је да представни ци Библиотеке и СИЗ-а културе обиђу сеоске месне заједнице заинтересоване за унапређење положаја библиотеке и да се на ллцу места договоре и сачине заједнички програми. Разговор је проширен према интересовању самих учесника и на организовање биоскопских представа, затим представа Градског а.чатерског позоришта, као и о заједничкој зкиији уреБсња друштвених про ормја v селима, сазнали смо од Миливоја Вучковића, секре тзра СИЗ-а културе у Параћину. М. Дммитрмјевић „Сусрети села 83” су оцењени као врло успела маиифестација и по квалитету и по масовности. Из извештаја оцењивачке ко мисије цитирамо најинтересантније делове: Што се тиче такмичарског дела из области културно-ама терског стваралаштва могу се изрећи позитивна мишљења. У том делу може се слободно рећи имамо видни напредак у односу на претходну годину, али такође, се и многе слабости понављају. Пре свега хорско певање је и даље најтежа дисциплина за село где се не укључују просветни радници (а врло мало се укључују). Међутим, и сам избор песама је доста погрешан. Бирају се песме (Ој Мораво, Поји Миле, Тамо далеко и сл.) које је веома тешко спремити и за оне који познају хорско певање. To показује да се о овој дисциплини много не размишља, већ да се једноставно изведу више учесника и отпева нека песма. Хорови су састављени од различитог узраста почев од мале деце до старих особа a то само отежава извођење јер се гласови тешко могу ускладити. Често се пева после изведених игара, јер исти учесници и играју и певају, a то се одражава на само извођен>е јер певачи не могу од задиханости да изводе песме. Пожељно је да се приликом избора песама изаберу оне које су лако певљиве (типа корачнице) — 2/4 такта) и да ако је то могуће у њиховој припреми узму учешћа поосветни радници чија је то иначе дужност. Осим хорског певаља остале дисциплине су махом заступљене добрим извођењем и њи ховом лепом интерпретаиијом. Може се рећи да се код извођења групе певача и поред до сада појединих добрих извођеља примећују и елементи импровизације што би се мора^о избегавати. Сам елеменат изворности је у већмни сто је заступљен хумор, и то не онај који се односи на село, већ познати текстови (вицеви) Стевке Божуревке, Радоша Бајића и слично, а заборављају се друге могућности који су иначе, предвиђене правилником и тумачењем правилника. Доета је такмичара који на лозорници излазе" у напитом стању, а има и оних који се задовољавају жвакањем гуме пред гледаоцима. Извођачи из лазе са неукусном гардеробом, на позорници, правс различите гримасе и уопште недопустиве сцене. To све умањује вредност једнс екипс у којој је већина дала свој удсо у побољшању програма. Много пута изводс се поједине дисциллине ради задовољења форме. Поједмнци се појављују у неколико нумсра, рецитатори пезнајући текст, а псвачи песму. Има запажања да се домаћини доста лоше односе пре ма гостима, необезбеђују несметаи улаз извођачима, не обезбеђују место за пресвлаЧСН.С и припрему и слично. Што јс најнсзгодније самим такмичарима није јасно да међу екипама нема победника и побеђених што послс програма ствара лошу атмосферу међу ^•чесницима. Но и поред ових стручних примедби жирија, оцсна „квалитета остаје врло висока. Друто коло „Сусрета села” почело је у суботу 19. феђруара. У културно уметничком делу нема измена, али у квизу знања млади се такмиче из пољопривреде у познавању сто чарства и припремању силаже, и уместо Статута ССО у овом колу такмиче се у познавању „Стварања нове Југославије”. За драмско стваралаштво пријавило се 15 екипа и такмичење he почети средином марта. 1 М. Димитријевић ПОВРТЊАК Y MAPTY ВРЕМЕ ЗА РАДОВЕ У ООЉУ • Y највећем делу нашег краја у марту сс почин>е са раним повртарским радовима у пол>у ® Исто тако, највећи део посла око пропзводње расада парадајза, папрнке, плавог иатлиџана, почиње у марту ® На отворепом пољу најпре предстоји ђубрење парцеле у јесен поораних и њихова припрема за сетву ПАРОВИ ДРУГОГ КОЛА „СУСРЕТИ СЕЛА ’83” Стубица — Бошњане, Дреновац — Поточац, Сики рица — Главпца, Ратаре — Забрега, Чеггуре — Треш њевпца, Плака — Поповац, Мирнловац — Стрижа, Си- №И Вир — Рашевица, Доње Вндово — Шавац, Текија — Клачевпца, Давидовац — Бусиловац, Извор — Шалудовац, Дон>а Мутница — Голубовац Горња Мутница — Крежбннац, м Горње Видово — Буљанс. За рану производњу најбоља су комплексна минерална ђубрива НПК, на пример 10:30:20, са наглашеним садржајем фосфора, фосфор утиче на убрзано зрење, с једне стране, а с друге повртњаци су најчешће богати азотом, јер се редовно ђубре стајњаком. Касније се усеви прихран<УЈУ азотним ђубривима као што еу КАН или уреја. За већину повртарских земљешта довољно је унети 500 до 600 килограма НПК 10:30:20 по хектару, уз касније прихра н»иван»е са око 200 кг КАН-а. Предсетвена припрема има велики значај за правилну сетву, уједначено ницање и оптималну густину појединих врста и сорти поврћа. Спанаћ се може сејати преко целе године, али најбоље резултате даје из јесење и pane пролећне сетве. To је биљка која добро успева само на плодним, влажним земљиштима. Сеје се у редове, са г>азмаком између редова од 2'» до 30 цм. ГТо једном хектару треба од 25 до 40 кг семена. Ђубрење треба подесити тако да се њиме унесе око 80 кг азота, 60 кг фосфора и 120 кг калијума по хектару. За спанаћ се могу користити хербициди Али пур” и „Вензар”. Спанаћ може да роди 20 до 30 пана лишћа по хектару. У продавницама с обично нализи семе сорте „матадор”: Тиквица сс такође сеје рано с пролећа. Сеје се густо, с размаком између редова од 15 до 20 цм, а у реду три до четири сентнметара. Прс сетвс сс може користити хербицид „тре флан”, а после сетвс (пре ницања), „рамрод”. За један ар треба око 200 грама семена. Рани грашак еејан у марту стиже за бербу крајем маја или почетком јуна. Расте на температури изнад 4,5 степони целзијуса. Младе биљке, пре цветаља, издрже мразеве до минус шест степени. Цветалне биљке су неотпорне на мразеве. Сеје се у редове с растојањем од 20 цм 5 до 6 редова. па се онда оставља стаза од 50 цм. За хектар грашка треба 200 до 300 кг. семена. Рани грашак може да роди 10 до 12 тона махуна по хектару, или 5 до 6 тонд зеленог зрна. Од раних, у нашим продавницама се могу набавити сорте, „мали провансалац” и ».чудо келведана”. Першун кблењак и мишићар такође се сеју у марту. Све што је речено за мркву вреди и за љега. Y .марту се може сејати семе целера и празилука за рану производњу. Ова врста се гаји из расада. Зато се сетва обавља у полупаној леји. Црни лук је присутан у свакој башти. Бирајте врећицу са ситнијим арпауиком, јер у њој има већи број главичица и можете засадити већу површину. Уз, то крупаи арпаџик често и прицвета. што није циљ производње лука. Садњу треба обавити у редовима 30 X10 цм, како би се између биљака могло изводити окопавање и плевљење копова. Дубина садње треба да будс 4 до 5 цм. За један ар треба 7—8 кг арпаџика. Бели лук пролетњак треба посадити у марту. Главице се круне на парцели, непосредно пред садњу и ченови класирају по крупноћи. Растојање је исто _као и код црног лука као и лубина и начин садњс („жилс” се утискују у земљу”. Здра вији лук се добија ако сс ђубри минерал. Ђубрива се вишс фосфора и калијума. За хектар треба око 1.000 килограма садног материјала, инг. Миодраг Станотевић 3£1&анав1 8

23. ФЕБРУЛР 1983. в БРОЈ 227 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ НАШЛА CAM ПРОМРЗЛОГ ВРАПЦА = Y ове хладме јессље да- = не, често помнсли.м на кри- = лате пријатељс, који прозе- | бли н бсз заклонз, стоје шКу = Иурени на некој гранн, без | хране п гладнн. Жеља мп је = да и.м па пскл начнн номог = нем, да прсзпме зимг. која = је пред нама, н да нх што = мање упшс. = Тог хладног јесењег југра, = кренула сам до облнжњег = шумарка да обиђем та мала, = дпвна створења, која су нс | само украс природе, већ н = њени највећи заштитнмцн. Е Одједном чух тужно дози = вање, па кренух да виднм 1 шта сс дсспло. И гле, про- = мрзли врабац. Н>сгове прс- = плашене црнс очи угледаше | ме као наду за спас, и као = да ме моле: „Поведн ме са = собом. Гладан сам и прозе- = бао. Бићу ти захвалан.” = Знам, тешко му јс. Узм- | мам га и носи.м са собом. | Y његовнм очп.ма засјаше = два сјајна бнсера. Осећам да | је препун срсће. £ Сада врабац има своју ма | лу кућицу. Топло му је. | Y мом срцу брнжна љу- £ бав, и пажња са жељом за | оздрављеље, слнла се у ра- -7 ~ст. Мој мали лруг полако 'пч крпла и лети у слобо- = Иосматрам лет тог дивног = створења, ц пожелех да ми = сс вратп. = После краБег вре.мена, на = моју вслику радост, долете । прабац и слете ми на ра.ме. Т ' ДРУГАРСТВО _ = Другарство је к’о птица, i мала шарена лептирцца | Другарство је златна жица, £ пајлепша живота краљица. | Другарство је кад јабуку £ поделши на пола, i кад no киши трчши у I друттву. £ Другарство је 'бајка. али | стварна, | најлепша, најсрећнија и | бескрајна. £ Друг ти је онај, на чијем | длану = твоја суза безбедна стоји. = Друг ти је онај, којц твој 1 свет = љубављу ц срећом боји. = Драгана Ивановић, VLLL1 = ОШ „Бура Јакшић” Теткица уређује учионицу: рад Марице Цветковнћ ОШ ! „С. Јаковљевић" Е КАКВА ЈЕ ОВА ЗИМА СЛОБОДА Каква јс ова зима. кад мраза ретко пма. кад Сунце вшие грсје, псго што cnei вејс. Kaizea ie ово 'зима. кад мраза рстко има. каг) негде ппоцвстало цвсће, кад само што пије олистало tipeehe. Ово је зи.ма топла нссо као v пролеће. она ’Hiiiс хладна зпма осамдесет трепе Марина МилутиновиВ, V-3 ОШ „Радојс До.мановнћ” Лице мн сс озарн, и весело запљесках рукама: „Врапчићу мој, дошао си.” Говорилл сам му нежке речи и обсћа вала све најлешие. Као да јс свс то разумео па запева: „Џив, џнв, џнв’. Заборавно је шумарак, па је сваког дапа кућици нспод мог прозора. Вслнки смо прнЈатсљн. Нашс сусрсте поздрављају све радознале птице станарице. ОсеНам да ме врабац волн. Када дође всче, и ноћ своЈнм тамним велом прекрије сву природу, врабац и ја, уморнн од узбудљпвнх догађа ја, одлазимо на ствање н тонемо у сан. Сањамо дивнс снове. Yjyrpy мн кљувом лупа на прозор „ зове у нови дан. Зове ме да наставнмо друже ite. Јасна Зубер, V/1 ОШ „Радоје Домановић" Васа Пелагић: рад Саше Матића СВЕ ИМА СВОЈЕ ЗАШТО? Јуче сам добила три, али, змито? Данас поподне ми ic брат чупао лупсу, али, зсиито? Јутрос са.и јела кувана јаја али, зашто? И све тако ц.ча својс затто? Биљана Степановић V/3 ОШ „Радоје Домановнћ’’ Параћмн Слобода — 'рсч од седам слоеа, Свако је деге зпа, она је мајка многе деце, волим је и браним ја. Мила Мпленковић, V-1 OJU „Бура Јакшић" 1^к>ана^ 9 ПЛАН УПИСА ПРЕД JABHY ДИСКУСИЈУ 0БРА30ВАЊЕ ПОД ЛУИОГУДРУЖЕИОГ РДДА • Реч удруженог рада одлучујућа приликом утврНиван.а плана уписа ученика средњег усмереног образовања у школску 1983/84. годпну © Услови рада битни приликом опредељивања ученнка за производна за нимања © He сме се школовати кадар за Заједницу запошљавања Састанак представника Центра »ЈБранко Крсмановић", СИЗ-а запоп1љаван>а, Репк>налне заједнмие средавег усмереног образоваља и удруженог рада оггпггнне Пвраћнн од 16. фебруара miao је за да се сагледају потребе и могућности за ЦЈКО.довање кадрова ■у итколској 1983/84. години и утврд« пла« гписа за наредну школску годнну. Међутим, нај пре због само половине присутннх представника удруженог рада (другн су всроватио нмал« „важнмјих послова”) н сам ток HWCKK'cirja нмје .могло да сс донесу нека конкретнија решења н утерди оно што је поедложмло школство. Но, јас«о н гласно су се чулп кадроаски проблеми који су присутни у организацијама удруже«ог рала, првенствено наша три највећа колектива. Шест је година како је средн>е образовањс закорачило у реформи, алн резултати ннсу се позитивно одразили на удруженм рад. Примера ради, Српска фабрика стакла ннје добили ни једног младог рад ниха из редовног школовања. Ванредним образовање.м п пре квалификацијом ова организапија се сналази како зна и умс, али то Јвгје регнење и циљ данашњег образовања. Слична ситуација је и у Што фари. где за поједина заниман>а такође нема занптересоваi-атх ученнка. За постојеће стање не може бнти са.мо један кривац: Ни школа, ни удружени рад, ни Закднпна усмереног образоваU.?.. Ако се затајило, затајило се у свгш средпнама. речено је ма помевутом састанку. Учеиици годинама заобилазе поједтгна занимања. а план упи са се нпак успешно остварује, чак испуљава траженн однос МЛАДИ ТАЛЕНТИ САШИНИ ПОРТРЕТН • На југословенском ликовном конкурсу за најбољи Титов портрет који је организовао лист „Кекец” између 67.000 радова били су и радови Саше Матића, ученика VII-4 ОШ” Р. Домановић”, коме је од 1.500 могућих награда припала тринаеста Оловка и папнр су често у рукама Саше Матића. Идеја која се рађа у глави овог „седмака" оживн зачас на хартији. Љубав и склоност ка ликовном изражавању су прнсутни код Саше такорећи од рођења. Оловком и папиром је пре говорно него матерњим језиком. — Цртање ми је забава. Иде ја има много, а највише и најбоље ради.м портретс. Посебно сам се интересовао за лик нашег вољеног друга Tina. На ј угословенском конкурсу за најболш Титов портрет ја сам послао 20 својих радова и био нрнјатно нзненађен када сам од 1.500 могућнх награда добио трлнаесту и своју библно теку обогатио вредним наслови.ма који су ци стиг.та као паграда. Можда јс рано да говорим о будућем опредељењу, али бих волео да будем ликовн« педагог и да будем као мој паставнпк Беле, скромно и помало стндђиво нам је говор«о Саша. Овај несваквдашњи таленаг нотврђује и наставиик јтнковног васгиггања Миодраг Анђел ковић. — Саша је вредам и марљив ученик. Одлича« јс из свих лредмегга, a npofcrro је неверовагно како добро радк поргу корист производаих занимања. Та појава побуднла је инггересовање прпсуп-ик. Иста Јскуто је да се внше не сме догодптн да буде внтле уппса51их одељења која не тражи удружени рад. Свршени ученшш трећег и четвртог степена не школ^ју се за заједнмцу запоацљавања, већ за ’ 'удругкеии рад. To шкоста мора имати на уму, ain-r исто тако п организације удруженог рада ве могу оста/ги по странн и захтеватн од другог да им помогне и њнхов проблем реши. Није довољно само обећавати сткпендије и брзо запослење. Бо« љи услови рада и већа примаita су ооновни чннноци за стп Саша Матић ретс. На сваком конкурсу у општнни одиосио је натрадс међу којима се истиче прва награда на тему „Брапко”, ка да је Саша својпм радом задивио члановс жирпја. На на- .ма ликовнпм педагозима јо да га si даље подслгичсмо и усмера вамо и не^ омемо да дозволимо да овај вронн таленат но покаже све што може, нстакао јс ластавннк Белс. u. €. Ј. муланс w популаризацпју зани ман>а која ученици избсгавају. Омладинске органнзацнје како на иивоу школе тако и иа ннвоу целе огшггнне морају бити даректно укључене у решаваљу ов-нх проблема коji[ се н>нх на1јвише н тичу. Појава да нам учен-ици наnyirirajy оппггину п упнсују сс у школе на друглм територијама, јачешће у суседч нн.’д опигпснам (Нуприја, Пара ћни Ji Светозарево) не би требало да влшо буде пракса. Договор ових трију огшггина око школовања ученш<а за одређе на занимања није неостварљив, а дао бн спгурно конкретнија решеаа. Удруженн рад, после детаљнијег упознавања са могућностима којтгма располаже Центар „Бранко Крсмановић” за школовање кадрова н стањем на евиденцији пезапослених 1-од Заједнице запошљаваља, а подазећи од својпх потреба, даће предлог за које ће се стру ке и занимања школовати ученици у пдућој школског години. Плаи упнса за нову школску годтпгу биће коначно утврћен тек послс јавнс дискусије. С. Јовановић ДАН ОШ „Р. ДОМАНОВИЕ” CB81E13 ₽1Д ® Колектив ОШ „Радоје Домановић” је 18. фебруара нспратио још једну успешну годишњицу рада © Подсетили су се на годину која је била испуњена радом, притиснута и понеким проблемом, алн годину пре свега испуњену вредним резултатима Сведочанство о то.ме су 1094 основца, која са сво јим наставшпџгма свакоднгвно бпју битк^ за боље оцече п вред1шјц успсх.То потврђују п бројна такдпгчеља која су овој школн донела запажепа места у опшгиии, а и шнре. Младп фпзичари годинама су на самом врху, а не застоају ни учениип нз друпгх областн. Сарадња овг васпитно-образовнс установе са цруштвеном срединном л удружсннм радом још ненпо што се y овом колектпву посебно негује. Много радипх часова су ученнци овс школ-з поклонилн Штофарн н Me. сноЈ заједннцн „Знојац — Данково”. Резултат те сара. дн»е је if комплетиа ункформа за хор коју су раднлцп ИВТКТ „Б. Крсмановић” поклотиш школп Све то је ув-злнчало оваЈ празтшк школе, а труд ученика н наставнкка за всома добру прнредду коју наЈпре вкдели учсшпш, па родптсљи, награђсп је аплаузом, тогглнм н од срца. С Ј. Kpelie „Песничка штафета” ПАРАПИН ДОМАКИН РЕГНОНАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА ■V оргапизацији Књижевног клуба „Мирко Баљевић” и Библиотеке ,.Др Вићснтије Ракић” почетком марта крећс „Песничка штафета” ц Опцгтински одбор оира песме за такмичеи>с на нивоу школа, мсс«,их заједница и радних организација, а регионални за Општивеко и регионално такмичење. Традиционална манифестација „Песничка штафета 83”, ицспирисана Титовим делом и револуцијом, ове године слави значајан јубилеј десетогодишњицу постојања. Од школе до школе, од месне заједнине до месне заједнице, од фабр11се до фабрике кружиће штафета најлепших стихова и стићи до завршне манифестације којасе одржава у Јајцу н Београду. И у нашој општини ова манифестација је прихваћена с одушевљењем, Учешће у н>ој узеће основци, средњошколци и радници у удруженом раду, који ће стиховима исписати најлегтше поруке и дати најтрајније завете вољеном Титу и НОБ-у. Радови се шаљу „Библиотеци „Др Вићентије Ракић” (од једне до пет песама) које Општински одбор треба да прегледа и „да визу” песмам.а које he ући у ужи избор за такми-, н>е на нивоу радних ортанизација, а за општинско и регионално такмичење песме ће бирати регионални одбор. Такмичење на нивоу основних школа, Центра за средже усмерено образовање, месних заједница и радних организација одржаће се почетком марта, а огтштинско л регионално крајем априла, такође у Параћину. С Ј, ПАРКИРАЛИШТА7 НИЈЕ МЕСТО ИСПРЕД ШКОЛЕ г' - :• । Колико опасности вребају ученике Основнс школе „Ра доје Домановић” када нзла зс из школе не треба ни го ворити. Камионн, цистернс и аутомобилп свакодневно закрчују прплаз овој васпптно-образовној установи. Пра во је чудо како до сада није због непрегледности и гужве било неке теже незго де. . Да не би дошло до онога што нико ке желн, верујемо да ће одговорнн пзићи у сусрет бројним молбама и приговорнма колектива ове школе и роднтеља и предузе тн одговарајуће мере да се саобраћај на овој раскрсни цн регулнше на задовољава јући начин. С. Ј.

РЕВИЈА „БЕОГРАДСКИ ПОБЕДННК” Y ПОМОРАВЉУ ПОАУФИНААЕ У ПАРАЋННУ И КРАГУЈЕВЦУ ФУДБАЛ — ПРИПРЕМЕ ЈЕДИНСТВА TEKY БЕЗ ЗАСТОЈА КИША ГОЛОВА У ПРИПРЕ1ААМА МААИ ОГААСИ Продајем плац и xyhy, усел.нву. у у.тгаш Лоичспска у Стрижи. Це ^1« повољка. Упитати: Зорапа Миленковнћа xap.Moitjrxama. Телефоч 44-806. Коначно јс утврЈзено да се велнка бокссрска ревија „Победник Београда’’ селн у Поморављс. Четврт финалне борбе биће оржанс у Све тозареву, Краљеву и Чачку, тражи се чстврти домаћнн, а полуфиналне борбс биће одржане у Крагујевцу н Па раћину. Ревпја „Београдскн победннк" почшве 8. и трајаће до 13. марта. М. М. СТРЕЛЦИ 113 ПАРАНИНА HA TYPHHPY „ЦРВЕНИ БАРЈАК” №0 СУ W ПРЕДСТАВЉАЛИ У Трошннци код Крагујсвна у част „Црвеног барјака'7 13. фебруара одржан јс всликн тур пнр v стрсљаштву. На турниру мз.међу 20-скипа нз целе Социјалнстичке Републикс Србије нашла се и скипа стрелаца из Параћнна. Екипу су сачнњавали Зоран Петровић, Милорад Инколић, Евнца Радовић и Виолета Јанковић. Стрелци нз Па- .раћнна на овом труниру иашли су се Aieby врло квалитетним .екипама у чијим редовима је било н савезних првака. Прво .место II прелазнн пехар „Црвеног барјака” освојнли су стрел ип нз Панчева. Најбољн поједипачнп рсзултат у обе конкуренције нмала је Магдалена Хоралд убивши 185 крутова. Екнпа Параћина гађала је Bpno добро и освојпла пето мссто. Зоран Петровић био је најуспешнији са 174 круга, Виолста Јанковић 167, а пнонирка Евнца Радовић, дебитант, снашла се врло добро н „убила” 163 круга. Милорад Николтф искусни стрслац, овог пцта нијс н.мао спортске среће и „убио” свега 162 крууа. • С. 3. Јединство — Напредак (Крушеваи) 3:3: Овог пута шут Матнћа зауставио је снсг Пролајсм парцелу у .Лозниии’' всллчппа 15 ирп. Ушгтати на теле • фои 46-202. Мнросллл Лазић, Глави 1И. * ПродаЈем кола „Варбург" голнне 1971, Цсиа попо.т.па и I осу за фрс- ■.tv. Бранпслап Стсванокнђ. Горис Вилово. w Прозајс.ч „Лми 8” у дсловима и ,,фнћу” у возном craity за св.ч оба всштема утггати на адросу: Зоран TiiMOTitjcBiih, Савска 20, Параћин. Пролајсм ..Застаау 101". хааарисзна. Жквко Сзвнћ. Дож Видооо. ' Продајем викендццу 35 квадрага 1<а ограђсном ллаиу велпчкне 6 арн, •BohtbaK, у чствртој години иа место зпано Желпводе. Упитати Србогуба Савића. — Буцу, Рудничка 6/6 Ila раћвн. Стрељаштво — зимска лига ПАРАБИНЦИ ТРОСТРУКИ ПРВАЦИ Спроводећи прштреме које су овс годипе за фудбалере Једннства почеле раније по обично, ^гручни штаб придржава се етрого програмнрано. Тренинзи сс одржавају најчсшће и прс и поподне, уиграва се тим, а на прнјатељским утаклтца.ма на делу се нсвробава договорсно у нгрп. тарфори Урошевић л Спасојсвић. Тренер Томић има на ра сполагању још и Гуњевића и Богдаковића који су за сада без стриктних задатака. ¥ другом и трећем колу која су одржана у Нуприји 12. фсбруара и у Параћину 20. фебруара стрелци Парађина опет су били најбољн. Троструким пббелама у гађању ваздушном пу. шком у оквиру Зимске лиге стрелци са Црнице повећалн су своју дадедаст испред другог за 139 кругова. НајбоЉЈгстрелац у другом н трећем колу био је Параћинац Мирослав Тешић са 360, односно 362 круга. Висок резултат у трећем колу постигао је н Зоран Којћћ који је убио 356 кругова, док су Слободан Костић ц Слободан Стојковић зарадили по 354 круга. Најстабилнијс raba јуниор. ска екипа која међу својим вршњацима нема премца. Сва тро јица Зоран Петровић, Милорад Николић н Драган Маринковић, конкуришу за медаље у за вршном, четвртом колу Знмске лиге v стрељаштву. ТАБЕЛЕ ПОСЛЕ ТРЕБЕГ КОЛА 1. ПараНин 8.751 крут 2. Иупрнја 8.612 крхтова 3. КруЛевац 8.539 крутова 4. Сталаћ — Илћеваи 4.068 крхтова С. 3. — Радимо у тсшким условима, свлачионице се реновирају и сви очекујемо да се заврше у најскорије време. како би играчи добили свој кутак, рекао нам је Мома Томић, трс нер Јединства. До сада играчи су показали врло добру физичку припремљеност, али игра се тек очекује. без обзира на досадашње добре резултате. Сматрам да до почетка првемства има доста времена да се сви недостаци исправе. Најважније је да се сада сви играчи труде, да су редовно на тре тлену врло високе победе из игара које су на моменте одушвл»авале. РЕДОВНА КОНФЕРЕНЦИЈА ФСО Редовиа конфсренцнја ФСО заказана је за 26. фебруар, а иа дневном реду има утво ђнвање задатака за спрово15ен»е такдшчсља у првој и другој Олштинској лиги, ус вајан>е завригног рачуна о пословању Фудбалског савеза општине у прошлој годи М. Милсиковић РАЗНО Оглашава.м певажс1и1м свсдочан- ,сгво од I до УШтгразрсда издато v Aioiboj Мугппци на нме Драгана Mit лановнћа нз Клачсвннс. МААИ ОГААСИ Продајем саднипе ружа у 90 боја по 35 динара. Гаран тгујем сорту и прије.м. л^раго љуб Недељковиђ 35220, Рнба ре код Светозарсва. Телсфон 74-004. Тражите каталог. Стони тенис СТАРТОВАЛИ СТОНОТЕНИСЕРЛ нинзима и да се намећу радом. У последње две недеље Јединство одиграло шест утакмица са тимовима из околине. Иако резултат није био иајважнији, ред је да се поПојединачним првенством Србије за сениоре и сениорке одржаном у Крушевцу 12. и 13. фебруара започела је стонитениска сезона за Борац. Наступила је мушка скипа Борца у саставу Грујића, Рајића и Или ha. Сва тројица су пребродлла прво коло, али су у другом испали у мечевима против не много бољих. али играча искуснијих за т* јнир такмичц>а. Борац наставља са такмичен>ем у региоиалној лиги четврти турнир одржава се 26. фебруара у Великом Попозићу. За сада Борац заузима прво место на табели регионалне nitre, али за собом има противнике који га у стопу прате ,.АС” из Крагујевца и „Опленац” из Тополе. ЈУНИОРИ У ТРСТЕНИКУ У Трстенику се у суботу одржава четврти турнир Међурегионалне јуниорске лиге у којој каступа и јуниорска екг.па Борца. Млади стонотенисери Борца заузимају пето место на табели иза Мораве из Велике Плане, Партизана из Трстеника, Радничког и.з Ћуприје и Обилићева из Крушевца. ОПШТИНСКА СТОНИТЕНИСКА ЛИГА После Деветог и Десетог кола у Општинској стонотениској лип< Будућност пз Главицс бежи четири бода Напретку из Својнова. Прве пет екипа знатно су квалитетније од преосталих пет, па сс тако табела преполовила. РЕЗУЛТАТИ ДЕВЕТОГ КОЛА Борац (јуниори) — Морава 5:0 Јаворак (— Напредак (Д) 5:0 Буљане — Извиђачи 5:2 Будућност — Космај 5:0 Напредак (С) — Xepoj 4:5 РЕЗУЛТАТИ ДЕСЕТОГ КОЛА Херој — Морава 3:5 Космај — Напредак (С) 1:5 Извиђачи — Будућност 0:5 Напредак (Д) — Буљане 0:5 Бораи (јуниори) —Јаворак 5:1 ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Будућност 2. Напре. (С) 3. Јаворак 4. Буљане 5. Борац (јуниори) 6 Херој 7. Извиђачи 8. Напре. (Д) 9. Морава 10.Космај 10 10 0 50:12 20 10 8 2 46:19 16 10 73 41:22 14 10 73 38:23 14 10 64 37:26 12 10 46 33:34 8 10 37 17:34 6 10 28 18:24 4 10 28 15:43 4 10 19 10:45 2 Највероватнији правак Општинске лиге је екипа Будућност из Главице која до сада нема ни један пораз. Уколико би задржала прво место, Будућност би обезбедила пласман за Међуопштинску лигу а за распоред од другог до петог Meera бориће се Напредак из Свој нова. Јаворак из ПараћЈтна, екипа Вуљана и јуниори БорБорац спреман за старт Фгдбалери Борца дочскују пролећни део првенства у ма ксималној фнзшжој кондици ји. После прнсрема одржанјтх на Грзн очскују нх прлјатељске утакмице на којима ће опробати снагс са ти мовима „з околине. За данас јс здказана утакмица протнв „13. октобра”, a 4. марта им долазн у гостс Графичар из Београла члан Бсоградске зонс. Претпосгавља се да lie 27. марта Борац играти против ћуттрнјске Мораве. Тренсри Мнлићевић и Бог дановић задовољнн су фнзн чком припремљеношћу игра ча н сви кандндатн за први тим добићс шансу да иаступе v припремном периоду. Ko he се нзборити за место зависи од приказане игре. На распрлагањг имају 19 играча: Јанковпћа и Лабана, гол.мане, Гуњевнћа, Лазовића, Богдановића и Јевтића за бековска места, Севића, Нкколића, Дулнћа и Тодоро внћа за место халфова и на падаче Милошевића Церови ћа, Петровића, Каштеварца, Јеремића, Стојановпћа1, Ми ловановнћа и Нешића. После другог кола право наступа стиче и новајлија Марковић, а очеку.је сс н Кркић који треба да скпне овкх дана вој нкчку униформу. М. МиленковпИ Hu и извлачења парова за Општннскн фудбалски куп и јутословенски куп. V Опиггинском купу учествују све екипе првс и друге општинске лиге, а у Југосло венском купу учествују клу бови нз вишег ранга и поошлогодишњп победник Општннског купа фудбалери Врагечана. М. М. Младост из Рашевлцс савладана је са 3:1, „13. октобар” са 4:0, Моравац из Горн»ег Видова са 7:0, Текстилац са 3:1, са Напретком из Крушевца, после несрећно испуштсне побсде, Јс динство је играло нерешено 3:3. У последњој утакмици про гив Слоге из Ћићевца Јединство је постигло победу од 5:2. До почетка лрвенства планиране су још четири утакмице и то у четвртак традиционални сусрет са Бором из Bopa. Утакц^ца почиње у 15 и 30 на стадиону Јединства. За недељу прс подне предвиђен је сусрет са фудбалерима Борца, а за среду 2. марта у госте долази Графичар из Београда, члан Београдске соне. У последњој недељи пред почетак про лећног дела првенства „Зелени" се састају са Темнићем из Варварина, чланом Шумадијско-поморавске зонс. НАЗИРЕ СЕ КОСТУР ТИМА Испробавајући играче на разним местима током припрсмног периода, тренер Мо.ма To мић одлучио се да за место у тиму. конкуришу следећи играчи: голмани: Богосављевић л Филиповић, бекови Милојевић, Каровић и Стојановић, центархалфови Петковић, Миодраг Милићевић и Марковић, У везном реду треба да наступе Анђелковић, Матић, Пелиновић, Дреновац и Мирковић. На крилним позицијама Павловић, Милош Милићевић, Ђурић и Стефановић, а цен1!""'... . ................ ................................. . | Ha основу одлуке Радничког савета ГПРО 1 | „13. октобар”, OOYP „Пролетер” из Пара- 1 1 ћина, бр. П-5/83 од 4. II 1983. године, Коми 1 | сија за продају возила расписује следећх' I 1 Л И Ц И Т А Ц II J Y ЗА ПРОДАЈУ ВОЗИЛА = 1. Застава 640-Д, теретно, СВ — 432—03, са почетиом i х цгиом од 200.000,00 дннара. = 2. Застава 640%!, теретно, СВ — 387—72, са почстном = | ценом од 150.000 динара. = Лицитација ће сс одржати на дан 28. фебруара i | 1983. године са почетком у 8 часова у просторијама = | OOYP „Пролетер” Буре Салаја ББ. (до пруге), а ако = = ова нс успе нова се заказује за 8. Hi 1983. године, у 8 = | часова. ’ = = . Возила су у возно.м стању, регнстрована и могу сс | | видеги на плацу OOYP „Пролетср” Параћин. ‘ i Услови продајс: Купцн ознх возила могу бити сва = = правна и физичка лица која уплате н?. благајни OOYP a = = депозит од 10 одсто од почетне цене вознла која лици- i = тирају. Представници правно! лица морају пмати nv- = = номоћје. Порезу на пром-зт n.ialia купац. Возило сс мо. 1 | ра преузети одмах после уплате целикупне купопрода- = = јнс цене. Лнцитанти.ма који нзлнцитпрано возило нс прс = = узму у року од 8 дана, депозит се нс враћа због одус- = = тајаља од куповнне | . ...................................................................................................................... Illttllllllllllllltllllllltllllltlllllllllllllll 1Дпанаи Ии.|« СИЗ кифошисам. Itaura, earn: Нма Врапховвћ, Mownao ВгкгахЛ, Светаслав ЖшкоиЛ, Мшшво|. Плић. Пад« ЈокиовпП. (заиеша- паелсе™.,. / Sop««,). МариивовЉ. Саа»»Јб ОбрмоиЉ, Жнвота Стг.Јмоваћ, ЖлвоЈвм Тоивћ (прелсадшк) „ Јовап ТошЉ. Ypebyje; Гвааишмш коаегаЈ^. Гл«.,, .woso„,ni ' Номи.рж: Смааиа Јгааловић, Мгоошв ЖхоховиВ, Мврослав Да.ттрпЈ.ввћ, МптопоЈ. Itaah и .Чиодраг Мпокошћ. Ллр.са Гмакот!.: Макскма О5ра фон *. Глмнп ■ одготорлн уредник 52-352, повпнарп 53-694. Претплата годишнл 125,00, полугодп шња 62,5«. Зв нноспчшство двостогко Жнпп bmvm СПЧ , штанскн фох 17. ТслеШгаипа ГРО „Гис", Вамрад, ВмЈковва.ва 5, ,и|4п 34М!1. тВраж 11.000. лиоспш,™ Авоетрр«,. Жлро р.Чк СНЗ-а и!#м4,.16 кад СД!<

Лист СоццЈалистичког савеза радног народа општине Параћии РРДИНА шоана X 9.МАРТ 1983. д БРОЈ 228 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ПАРТИЈСКЕ КЊИЖИЦЕ ЗА ПРАЗНИК' УЗ ОСМИ МАРТ ОТВОРЕ.НИ ПРОСТСПИ ПУНА ПОДРШКА ЕЛАБОРАТУ О ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОЈ ОПРАВДАНОСТН ¥ДР¥ЖИВАЊА ПОЉОПРИВРЕДЕ ПРИМАРНЕ НРОИЗВОДЊЕ II ПРЕРАДЕ •Траднш<|а Да се на Свечаној академији поводом ме ћународног лразника жена додељују партијсхе књпжице настављена је и ове године. Из руку секретара ко.митета Миодрага Нилнповнћа књнжине |е примило 23 нова млана Савеза комухнста међу којима су и Милика Антић, Љиљана АнБелковнћ, Надежда Стефановић, Иада Стефановић н Живадлика Милићевмћ са наше фотографије. ? Борба радннчког ц coJ i:uja.incTti4K0i покрега v i ces-ry, na u наша. pceo.iy- \ имали су један всЈ лики циљ — ели.минацију | свих подела људи, укљуј чујући ц поделу према no лу, а за нуно достојанстбо, човечност ц једна- ‘ кост. Из тих разлога и i оее. речи подсеђан>а не- • .чај\; за циљ било какво | нодвајање. жена и мушка I раца, веп бележење јед- . ног значајног историја- ‘ ког датума који предсгав | ља прекратницу класног \ разрешавања „женскоЈ." 5 шссања. •, Иако су се жене у про- \ теклих стотину година, a | посебно од време/ia рево- \ луције на овамо изборк- | ле за значајније п равно- ( правније присуство у дру ) штву, a Haiu'a су опреде- ? љец>а за пуну једнакосг, A ипак присутне cv некс жи ( вотне истине које се још | увек огледају у тихим от- ? моргдчд традицијн. Тс поI јаве, наочиглед невидљи- ( ве, цпак ;значајно су чри Ј сугне у пашем жпвоту. | Истина, данас женс за.у зимају видно место у са- ' .чоунравном систему, tLMa Ј их на мношм радним мс- ? сгпма која 'су до скора л била пезервисана са.чо за т мушкарце. Али, како. сс | идс прс.уа врху онс- уз \ пут губс с^оје позиције и * до само1 врха У малом I броју долазс, често само ( 1 ба б:( сс задовољпла no- । v трибна структура. За сео- ; * /г право . мссто прд сун- ■ | женс морају саме да ; \ се пзборе. Ако cv ту своју . ’ с:;агу п способност на нај I снажнијц пачин доказнва . | лц у народноослрбодила- } чкој борбп ц у годинама л којс су уследиле, умеће | данас и сутра da to v 1 пуној мери остваре. Али, V то не сме бпти само ft>ti- * xoso питање. To је заједi }!кчка ствар, јер соција1листичко друштво Ие при знајс поделе и обавезе пи овакбе врсте. Један од последњих бастиона мугикараца, нрабо и обавеза искључивог служења војног рока, пао | је. У редовима војника, I' као некада v револуцији, стајаће раме уз ра.че п другарице. Тиме се и тај формални део изједначености и обавезама и правима полако скида са noзорнице присутности п све више носгаје прош- ’ лост. Ипак, и надаље ос- ■ таје потрсба улагања no­ : вих напора за даље уча1 пререње друштвеног no­ : ложаја жене. i Изједначеност У 'правиј ма са .мушкарцима v no­ } лптпчком, друштвеном и ? правом животу мора доЈ бити своју nvHV исказа- ( иост и V пра^ичном '1 смислу. Tie спмо кроз про ' кламовану политику, већ * кроз конкретна признања I у темсљима живоса ч Ра‘ ? да. 1 3ато овс речи о женама ynyhctie поводом Осмог марха и не.иају за циљ da loeopc о значаЈу тог датума, јерОбми .иарт је празник целокулшог ци вилизованог социјлистичког света. V ње.чу пема •. места подвојености и раI зликама. Све лепе рсчи i о другарицама и за fbtix ‘ треба да буду израз сва- ' кодиевног понашања v > раду и животу, као taro ’ оне имају и према -мушј карцима. One нису за карапфиле и пажњу је- \ дном годишње. One су за * своје право место под ’ сунцем за сва времена. II f за просторе У којима ioui ♦ увек има месса за борilHIIIllHIIIIIIRIlllllll №11Ш1Ш111||1111111Ш11111Ш1111111111Ш1111111Ш^ IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII У ЖАУНИ ИОЗИТМб економпримарне водње прераде у дисзну стручну политичку акцију, новни преточену на наш материјал—елаборат -економској једињавања ! произопштини безбедности и зависности. ПРИВРЕДА 1982. ГОДИНЕ ПО ЗАВРШНОМ PA4YHY иомских основа пационалнс иетим условима, директпи утицај на оправданости обда мора јасно да истакнемо да је реч о дслатности која има истовремено ' »< јачање ® Обједиљавању на иивоу општине у једну радну организацнју у ооласти пољопривреде дата пуна сагласност ® О укључиваљу у агроиндустријски комплекс тек после свестраног разматрања услова и ефеката таквог удруживаља ® ¥ току јавне дискусије даће се коначан предлог организационе структуре Политичка, самоуправпа и пословна ру ководства сносс политичку одговорност за успех акције Референдум априла месеца Прсд члановима Општинског комитета Савеза комуниста и Кснференције ССРН општине Параћин, на заједничкој седници одржаној 3. марта, налазио се елаборат о друштвеноПараћин и задаци Савеза комуниста и организованих субјективних снага, да би после вишемесечног рада добио прелазну оцену, да као такав може да буде дат на јавну дискусију. шћен, а очекује се и побољшање ликвиднссти удруживање.м и на тој основи рационалнијим коришћењем финансијских средстава. У удруженој организацији неће доћи до развоја паралелних капацитета, а примарна производња мо ра бити усмерена потребама прерађивача, у којој би се ство рмли услови производње за позкатог купца и под познаски положај не само пол.опривреде него и радничке класе у целини. Производња друштвено-потрсбш1х количина спа да у ред темељних потрсба које битно утичу на укупну стабилност пролзвсдног и друштвепог развоја, као и на подизање стандарда становништва бу ‘ У елаборату се документовано наводи да постојећи потенцијал, имовински, технички и људски је такав да бл морао обезбедити далеко боље послсвне резултате и гарантовао брмси развој пољопривредне производње. Међутим, расцепканост друштвеног сектора је онемогућила обезбеђеље јединствених критеријума у спровођењу аграрне политике. Радне организације са подручја општине су »'азличито оријентисане. Њихсв развој није усмерен у циљу унапређења пољопривреде, већ како на што лакши начин доћи до дохотка. Повезивање између ових ко- ! лектива је недовољно у било ком виду сарадње. У оваквој ситуацији свака акција у циљу остварлвања бижег развоја пољопривредне производње бива безуспешна. Сарадња са индидидуалним произвоћачима не' може бити успешна, јер ни ' су створени услови за то. Резултат оваквог стања је мали 1 број удружених земљорадника. Из /свега овога произилази ! логична и неодложна потреба > удруживања организација при ' марнс пољопривредне произ- । водње и прераде како би се [ створила таква организација i у друштвеном сектору која би ' била способна да носи терет > бржег развоја производае хра ‘ не у нашој општини. ксд прерађивача створила сигурност код обезбеђивачча сировинама и репродукционог материјала. Посебно се место даје сарадљи са индивидуалним произвођачима. Нова радна организација не би била прост скуп садашњих организација neh скуп удружених економских целина са циљем да све те целине имају и посебце ннтересе. а да сс тиме оствари и заједнички циљ. односно добије нови квалитет. Уместо оцена стања, понављања опредељења, закључака, полазимо у конкретно решавање проблема, а тиме и промену досадашње праксе ослањајући се на влшемесечну стуСВЕ ИДЕ Y ПРИЛОГ УДРУЖИВАЊА У уводном излагању Драган Милојсвић, . заменик председника Скупштине општине, је између оста.лог изнео да. с обзиром на финансијску ситуацију и ООУР-а и банака које их прате, озбиљнији захвати погледу инвестициони.' улагања, а ни ликвидности, не могу се очекивати без укљученссти у неки од постојећих сцстема у области агроиндустрије. Због свега тога је и предложено, да се на нивоу општине формира радна организација са основним организацијама удруженог рада и основним организацијама коопераната како би се створила могућност удруживања у сложену организацију удруженог рада. обједињавању примарие пољопривреднс производњс и прераде у општини Параћин. Он је, по мом мишљењу, дсбра полазна основа за разрешавањс два основна проблема: Прво, га разрешење хроПичних слабобти у друштвеном сектору ползспривреде који је с обзиром на свој слаб економски положај и низак степен репродуктивнје способности постао озбиљан лимитирајући фактор у развијању многобројних спрега и односа у погледу удружизања са индивидуалним произвођачима, и друго, материјал скида и последње диле- (Наставак на 2. страни) ■W Драган Летковић, председник OK СКС: — Када о овој области разКАКВА ОРГАНИЗАЦИ- говарамо у Савезу комуниста ОНА ПОСТАВКА ¥ДР¥- ЖЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ? и Социјалистичком савезу, онСа.мо недељу дана по предаји завршних рачуна радних оргазизацнја о пословању у протеклој години било је довољно Служби друштвеног књиговодства да презен тира јавности, друштвено-полЈггичким организацмјама и самиуправним органима прве и најзначајнијс податке. Оно о чему сс знало п пре обраде података п што карак тсрише привреду всћ неколико последњих година је прпсуство веома отежаних услова прнвређивања, набавке репродукционог матеркјала, која је у протеклој годшш дошла до пуног изражаја и стално помањкање енергетских слровина. Када ово констатујемо мора и то да кажемо да заправо п нема више „лаких" годнна, па сс ова карактеристика више истиче као паслеђена терминологија која је настала на почетку „тежих” година. Мада су се услови пословања стално мењалн и то на штету name прнвреде може се ређи да су постигнути резултатн релагквно добри, јер, и поред свега прлвреда остварујс цкљ који је себи поставнла. Као што је већ било речено почетком ове године, а ириликом анализарања стања привреде у протеклнх девет месеци и којом прилнком је констатовано да финансмЈски резултати показују изражену динамику раста у односу на 1981. годину, по цретходшш подацима из завршнлх рачуна организација удруженог рада слична су кретања п за целу 1982. годину. Укупан приход је остварен у износу од 18.632 дшлиона динара и већи је за 44,8 одсто у односу на остварени укупан прнход из 1981. године. Утрошена средства су нешто брже расла, па остварени доходак од 4.654 милиона динара има нижи раст од укупног прнхода, јер износи 39,1 одсто. И обавезе из дохотка су биле знатно веће, па чист доходак од 2.993 милиона динара нма нижи раст од дохотка, јер расте за 31,0 одсто. Расподела чистог дохотка је на нивоу привреде нзвршена у корист личних доходака и заједничке потрошње којн расту за 35,6 лосто, док акумулација од 517 милнона динара нма раст од само 16,6 одсто. Губитак у привреди износи 73 милнода динара и већи је у односу на претходну годнну за 89,2 одсто. Губитак је забележило пет организадија удруженог рада: две организацијс удруженог рада Српске фабрнке стакла — Ручно-трговачко стакло у износу од 36 милиона дннара II Машинско-трговачко стакло у износу од 31 милион динара и нова Фабрика цемента „2000 тона” у износу од 3,5 милиона динара. „Агроекспорт" — OOYP „Пољопривредна пронзводња” у нзносу од 2,8 милиона динара и Берберско-фризерска задруга у нзносу од 146.000 динара. Све организацпје удруженог рада су покрнле губнтке осим Берберско-фрнзерске задругс у износу од 96.000 динара. Овс резултате привреда је остварила са 13.591 запо слених у 1982. годинн, односно са повећантг бројем од 5,9 одсто. Просечпи месечни лични доходак по запосленом је нзносмо 11.249 дннара и већп је за 27,9 посто у односу на 1981. годину, алн је мањи од просечног личног дохотка у Републици (11.650 дннара). Y области привредс 29 организацпја нма исказана прекорачења масе личннх доходака због нсусаглашене столс раста по завршном рачуну за 1982. годнну у изпосу од 124.797.177 динара. Ово је прекорачењс нешто мањс у одиосу на девет месеци када је нзноснло 138,5 милиона динара. На крају треба и то рећн да овакви фннаисијскн ре зултати добрим делом резултнрају због впсоког степена пнфлације и нових капацитета пуштених у рад током године, а незнатно су код повећања продуктивностн рада, која остаје једнно право мернло вредности постигнутих резултата. О томе he убудуће морати много вншс да се размишља. Допуњенц елаборат предлаже фор.мирање осам основннх орга низаиија коопераната. Делегати нз сеоских средина, који су и директно заинтересовани за ово питање, различито прилазе организацији, али су најближи решењу, да свако село има своју радну јединицу, како би на што бржи и краћи начин обављали своје послове, односно набављаЛи рс продукциони материјал, хористили услуге и продавади своје производе. Њима је основно, а што је и сасвим разумљиво, да организациона поставка буде таква, да од'н»е имају што веће користи. Иначе, сви сматрају, да је крајње вре ме обједињавању пољопривреде у нашој средини. ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ ¥ДР¥ЖИВАЊА Израчунати финансијски казатељи показују да би нивоу раднс оргаиизације зултат био позитиван. Исто • ко треба очекивати да струч- „с^с^о********* Н}1 кадар будс бољс искориI I ¥ ПЕТАК У НАСЕЉУ МП11Н „ГЛОЖДАК” ОТВАРА СЕ ШВ СУПЕРМАРКЕТ ретаГрађани „Глождака”, н>их око шест хиљада, у петак, 11. марта када сс отвара, до бијају модеран супермаркет од 700 метара квадратних простора, двонамеиским магацинскиђт простором и ресторано.м са терасом. Y овај изузетно леп и фумкциомал- •> ии објскат утрошено је 3,58 милијарди старих дииара, од чега за опрему 350 мплмона. Објекат је подигнут удруженим средствима у носу од 1,95 милијарди, мнлијарди срсдстава, кредита, док осталн део не средства из учешћа ППГО IlapahitH. У из1,20 из чисопственог „Шумадијс" супермаркету биће 20 запослспмх радииСамоуслуга he радити нспрскидно од 6-20 часопа, a ресторан од 8-22'часа. Објекат се налази ’у улици Нишкој, а свечано отварање 1е предвзђодо за Н чаеова. Ови радии људн „Шумади је” остварују јсдпу нову, нс о.ма значајну радну победу, која he много значити за бољу снабдсвеност гча’ппа овога дела гр«.да.

9. MAPT 1983. • БРОЈ 228 ДРУШТВЕНО политички живот БОЉИ ДАНИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ ОСТВЛРИВАЊЕ КОЛЕКТИВНОГ РАДА, ОДЛУЧИВАЊА И ОДГОВОРНОСТИ Y СИНДИКАТУ ПРИПРЕМЕЗА АКЦИЈАШКО ЛЕТО (Наставак са 1. странс) ме у поАеду позиције индивидуалног сек.тора у пољопривреди. Индивидуални произвођач јесте наша историјска и социјалистичка реалност, он је део нашег соцлјалистичког и самоуправног система и он има своје место у развоју тог система као активан незаобилазан субјект који овај систе.мг лош Дракуловић из Параћииа м Радомир Симић из Дреновца. Чланови ок скс и ог; ССРН са представнииима самоуправних руководећих структура у области пољопривреде и месних заједница зак.ђучили су следећс: Оцењујс се да постоји друштвсно-политкчка и скоиомска оправданост удруживаља На базн утврБенмх планова производње за ову годину, а за које се предвнђају да ће се остварнтн v нозој органнзацнји, дају се очекивани финансијски резултати упоређенн са тнма из ггрстходне године: резулта * Процена за 1982 Процена за 1983. Обавезују се сви комунисти Укупни приход 1-200.000 1.900.000 158 Доходах 207.000 349-869 169 Чист доходак 125.000 220.847 176 За ЛД и ЗП 113.000 165.637 147 За фондове ‘ 12.000 55210 460 чини и обележава својом по- пољопривреде ва нивоу опшвезаношћу са друштвеним сектором на самоуправним друштаено-економским односима. Решавањем изнетих пробле- »ш на путу смо да остваримо и наше основне цил>еве: Повећање пољоприврсдне производње њсним даљмм подруштвљавањем, повећаље продукма у области пољопривреде, као и индивидуалпи пољопривредни произвођачи, да се активно и доследно заложе за упупап акције. исход ове Ову дискусију директно лродубљивање самоуправних друштв«но-екопомских односа на основама заједничког ин« тереса. области пољопривредне производње, опако како је и предложено у елаборату и дискуСАДАШЊИ ТРЕНУТАК ТРАЖИ ОДАУЧНЕ САМОУПРАВЉАЧЕ н Bche Савеза сннднката општипс у петак, 4. марта разматрало је на својој седнмци следећс тс.ме: Претрес u усвајаљс завр unior рачуна Всћа Савеза Сннднката апштине Параћин у 1982. годинн и фннансијски план у 1983. годнии, затим Извештај о раду у прошлој години: Општинског суда, Огплтинског јавнбг тужилаштва, СекрстариЈата за унутрашње послове, Органа за прекршаје, Секрстаријата за ннспекцнјски надзор, Отитинске управс друштвеннх прихода п казнену политику окрухкног суда у Светозареву. . и Највише ннтерссоваља прнсутчнх прпвукла је тс.ма: Ос тварнвање колективног рада, одлучивања п одговорностн у Са везу синдиката, о којој је уводно нзлагањс дао ИЛИЈЛ ПАУНОВИП, председнико.м Комисије за политичку, органнзациону н ка дровску изградњу при Већу Савеза синдиката општине. — Досадашњн резултати по мбсни правнлници, а да Сннди казују да се Веће Савеза синдп ката, и његовн органи и органн зације све вишс изграђују као колективнм органи н демократ ски остварују и боре сс за кла сне интересе, — интересе радника. УнапреВен је .мстод и са држај рада како Председништ ва, тако и Већа Савеза синдлка та општине. Основне органнза ције су оопособљене да се у њи аад најнепосредније остварују интереси радника. Оне су више него до сада носиоци иници јативе за брже решавање мио гих питања у удруженом раду. V материјалној производњи чланство се све више укључује у расправу око .миогих питаља, а делегатскп систем ефикасније функционише. Појачана је актнвност и учешћс радника у органима управљања, у органи ма других друштвено-политичKirx организација, где је њихово мишљење све присутније, иста као је Илија Пауновић. кат v тим организацпјама није консултован. Има доста субјек тпвног v избору одговорних ка дрова v СшЈДикату, па н на дру ги.м нивоима. Бирај.у сс онл ко јп поголујг другим ннтереси.ма, управи. па нам се зато јављају ти. Комисија за организацију и кадровску изградњу при Већу н.мала је потешкоћд да обезбе ди соцнјалну структуру у Већу. Taxobc, мора да кажем да је код конституисања Прсдседнишгва блло потсшкоћа. Зато смо по неколикб пута навраћали у нске оргапизацијс да договорно обезбедимо квалитст п структу ру, и ту с.мо успели. Кад је реч о трајању мандата усвојсн је предлог да се из врши измена и допуна члана 14. Статута СС Србије и предложи да мандат председннка трајс две.године и можс се по -1ОВИТИ у току четворогоднџЈњег трајаља мандата Већа, усвојено је на седници Републичког већа ПАРАЋИИЦИ HA ЧЕГИРИ РАДИАИШТА Млади Параћина иису- сачекали ни пролеће, а већ су почели да размишљају о следећем акцијашком летоваљу. Ових дапа стигао је распоред учсшћа на овогодишњим савезни.м омладинским радним акцијама. Акцнјаши ће радити или у заједпичким бригадама или у оквиру бригаде „Бранко Крсмановић” иа четири савезне омладивске радне акције. Топлица Недељковић, председник Скупштине _апштин»е, је између осталог рекао: „Улазећи у ову акцију да мењамо стање у пољопривреди пошли смо од неких присутних чињеница. У првом реду од улагања у пољопривреду. Од укупно 1.2 милијарде старих динара акумулације у овом тренутку се не може ништа урадити нлти очекивати. Треба мењати такво стање. На нашој територији има четриаест регистрованих откупних станица и још неколико нерегистрованих које стварају хаос на тржишту и односе знатну акумулацију која иначе треба да остане овој средини за развој пољопривреде. сији на рвој Закључци прихваћени. АКЦИЈА седници. су јединствепо С. О. — ГГа ипак неке основнс орга низације Синдиката споро се ослобађају форумског рада у расправи се не ангажује цело члаиство II присутиа је пасивио ст. Huie редак случај да се доносе правилници о расподели, затим друштвенп договорп, ста „ИМАШ KYHY — ВРАТИ СТАН” НА ДНЕВНОМ РЕДУ ИЗВРШНОГ САВЕТА ПОДРШКД ЦЕЛЕ 1ДВНОСТИ Овај предлог, до изласка на лолитичке скупове може да се Извршни савет Скупштине Општине усвојио закључке Председништва Опиггинског већа Савеза синдиката © Против лица која поседују стан и кућу, ван законских прописа, бићс покренут правни поступак © Захваљујући подршци јавности, неки случајеви већ откривеии догради на основу данашн»е дискусије. Ми см® пошли од тога да дапас нема већег приоритета од инвестирања у производњу хране и енсргије. A без удруживања у већм систем писмо у стању да нешто значајније учинимо. Осим резерве коју је испољио Слободан Милмвојевић о укључивању Фабрике адитива у нову радну организацију, сви учесници у дискусији били су јединствени у оцени потребе да се започета акција удруживања пољопривредних организација удруженог рада у општини, према елаборату, доведе до краја. Карактеристична је и дискусија Веље Ивавовића из Голубовца. Он истиче да није важно како се зове нова организација, са киме се спаја и коме припаја. Важно је шта добијају пољопривредни произвођачи. По н>еговим речима очекује се да се у бази договара, а не да се намећу одређена решења. У дискусији су још учествовалис Слободан Тасмћ из Рашевлцс, Брапко Милкћ из Сикирице, Радомир Стевзновић из Бусмловца, Живота Нмколић, мз Извора, Станковмћ С.-с7— - • Г?лу1с2ца, МиПолазећи од тога да је стан зсновна животна потреба радног човека, да је основни предуслов живота и рада, рс шавање стамбеног проблема Јадире у класно полнтичко питање, на чије решавањс обавезују и ставови последших конгреса СКЈ и Савеза синдиката, готово да не.ма скупа на којем ннје раз.матрансх ово пи тање- Ову укупну аКтивност једним делом карактерише и Акција „Имаш кућу — врати стан”. Придружујући се овој акци ји Председннштво Већа Савеза снндиката наше опшгинедо нело јс закључке које јс 1. марта раз.матрао и усвојио Извриши савет Скугпптине оп штпне. Председништво синдиката је закључило да Акцији” „Имаш кућу — вратп стан” треба дати безрезервт' подршку и пре поручл’.1е укупној организацијн Синднката у општнни, да се актнвно, у заједннштву са друпш друштвенпм субјектима укључп у н>у. Пред органи зацијама сиплнката, Савсза ко муннста, ССРН, ССО, Скупшти не општнне п грађанима стоји обавеза да се не допусти ла поменута Акција прерасте у стихију. Агајија мора да тс че организоваио без брзоплетости, објектпвно и нс сме доби тк карактер рсваншизма, одио сно калриџа. Председннштво Сппликата је такође предложило да сс ово пнтање у вези с Аклнјом разматра најолговорннје Tia зајзлничким селницама организаич ја и органа синдпката, оргапп Појачано учешће радннка у органима управљања неки промашајн у самоупрап i љаљу, рекао је Пауновнћ. Какав је случај са акционим ' конференцпјама синдиката? И ту су прнсутни бојнп проблелт који су резултат несхватања . функцијс, садржаја и метода । рада. Често пута и акиионе коп ■ ференције по мнорим пнтаљима ' нс консултују основне органнзације синдиката, а често је сл туација да делегатн не присус । твују седницама. Садашњи тренутак нашег дру штвеног развоја тражи беском ' промисне борце социјалистичког самоуправЈЋаЕБа, колектнвног рада. одлучивања и бдговорнос зација Савеза комуниста, омладине и самоуправних органа V организацијама удруженог рада, уз брижљиву припрему, у циљу да се сагледа да ли посгоје слуЗајеви везани за ову акцију. Ти.ме бн се олакша ло надлежнлм управни.м орга ни.ма СкупштЈгне општине, да сходно позитивним пропнсима нз стамбене области, предузпмају одговарајуће мере. Ова сагледавања трсба да сс орга низују и у мсснпМ' заједпицама v општтпзи. Лрепоручује се Скупштини општане да са своје стране, преко надлежних органа опш» тинс и инспекцијских служби, предузме одговарајуће законс ке мере у циљу спречавања не правилности у стамбеној обза сти, посебно у везп с Акцијом „Имаш кућу-врати стан”. Извршнн савет је оцениода је добро што је Синдикат покренуо ову акцвју н дао јој пун\? подршку. V то.м циљу задужио је Секретарпјат за управно-правне послове да сагледа комплетну евиденцију непокретностн и станова, a уколнко се утврди да има незаконитнх случајеза поседовања стана и куће, да се про тив њих покрене правни поступак. Иначе речено је, јавносг је дала пунг подршку акцији н код по.менутог Секрстарпјата има нсколико прпјављених слу чаја, од којнх су се Fieiui влас ници и лично обратили. Само заједничка акција,. уз дослелно спровођсње поменутих зак ључака, може дати и залово љавајуће резултате. С. Јовановнћ Најпре he стартовати ОРБ ..Поморавско-загорска”, . јула месеца на омладинској акцији „Ваљево”. Ова бригада крену- । he no трећи пут, а сачињавају је млади братских општина Крапинс и Параћина. Друга братска бригада ,,Братство-јединство", Мурска Собота—Параћин, радиће на ОРА' „Петрова Гора” у СР Хрватској током јула, а август је резервисан за ОРБ „Бранко Крсмановић”. „Крсманце” чекају радови на завршним припремама за Зпмску олпмпнјаду у Сарајеву, док he истог међуогпптинска бригада ти на ОРА „Палић". Пошто је акцијашки месеца ради- „ред вожн>е” познат, у Конфсренипји омладине рекли су нам да је већ приступљено припремама полазак Савеза синдиката, а овај предлог усвојпло јс и Веће Савеза спидиката наше општине. На тај начпн се јединствено регулп ше ово питање,-како је то и у ССРЕ и у СК. Комисија је зак ‘ључила да јоднбгодишњи ман дат није обећавао одговарајуће резултате v спровођењу акција и пре свсга у остваривању коле ктивнбг рада и одлучивања и лето. Места за још увек има и се пријавите у на акштјашко заинтересоване довсљно је да Конферснипји омладине (некадашњи Дсм ЈНА), где вас чекају дстаљнс информације. Првог априла на Дан омладинских радних акцнја биће формиране поменуте брмгаде, а овај дан означиће п почетак омладинских радоза, најпре на локалним, а потом и на савсзодговорностп, рекао је на кра- .. . ■ ним радилиштима. 1У Илнја Пауновић. . н . м. д. М. II. ЗАПОШЉАВАЊЕ НА ДНЕВНОМ РЕДУ CKYIUHTIIHE ОПШТИНЕ ДЕША1Н1РАЖЕ ОДГОВОРНОСТ S Заједннчка седшхца свих већа Скупштике општннс Паракин одржана 24. фебруара пмала је богат днсвни рсд. Порсд програма рада Скупштине општште за 1983- годмну, делегати су разматралн и успојнли програм развоја малс прнвреде, пз вештај о раду општинскнх правосудннх органа, предлог про * грама прнкупљаља резервп крви у 1983. години, предлог од луке о регресима за одређсне пољопривредно-прехрамбене производе за јануар ове годпне, информациЈу о броју иепис mchJix грађана и дргго. Са последњс седнпце Скупштине •Највсће интересовање присутиих делегата изазвала је тачка дневног рсда у којој се говорило о запошљавању. За ову седницу припремљен јс детаљаи предлог мера и активности на остваривању политике запошљавања, плаи запошљавања за 1933. годииу и ЈЈЗвештај о раду Општинске ’.заједнице запошљавања за 1982. годину. Уводно излагање поднео је Рапко БранковиН, сскретар СИЗ-а запошљаванза, , у ко.мо је указао на иеке проблеме и карактеристике који прате област нсзапослености као и па могућност за смањсње незапослености у овом и наредно.м периоду. -. Чиженице које су садожанс у материјалу добро су познате. Број незапослених јс еолики, а и на овој седници је потврђено да у овој области има доста неправилности. Несхватљиво је, истиче један од дслегата, да сс запошљавају млади људи који имају по нсколико хектара земље, зато је предложено да се у СИЗ-у запошљавања уради социјална карта, како би се тачно увидело коме је радно место најнеопходније. Прековремени рад и рад пензионера је честа појава. што такође утиче на број оних који се запошљавају. Са ове седниие је потекао предлог да се Скупштини СР Србије упути препорука, да се у циљу бржсг запошљавања испита могућност за скрађивање радног века и да се у усмереном образоваљу пзвише промсне у смислу да практична настава ученика процзволиих занимања траје дуже Већи број диску.таната је указао на нсправилности које се јављају у вези са лапошл.авањем, као што су фамилијар ност, протекнија. нспоп1товаи>е Друштвеног договора о запошљавању. кака у ралним орјанизаци1ама тако и v erpvчној служби СИЗ-а Зато је захтевано да се тромесечно делегати овс Скупштине обавегнтавају ко и заштс. но поштујо одо^дбг о .чапоШЈнаважу. М. Ж. 2

£wwQ CO

||1111111П1Н11111111Ш11!У11111111Ш aswмиоg u> <bi )5Nћ0 0и§

ИЗ Д AHA У Д A Н 9. МАРТ 1983. • БРОЈ 228 ОД ПРВОГ ЈУЛА И ЖЕНСКА ОМЛА ДИНА Y ЈЕДИНИЦАМА ЈНА ВОЈСКА а девојке ® Ове године девојке lie ићи на слу жење војног рока 1. јула и 1, октобра ® Пријаве за ове одласке примају се до 31. марта Велпком броју девојака од ове тодине биће пспуљена жеља, моћи ће да се нађу у регу ларним јединнцама Југословепске народне армије. Прва група кренуће, већ 1. јула на војнпчко „азбуковање”, а друга група 1. октобра. Како смо обавештени у Секретаријату -за народну од орану, интересовање женске оладине је изнад очекивања. Та Kobe с.мо сазналп да за one ко је су до сада бпле неодлучне, ,има још вре.мена до 31, .марта, када се примају послсдљс прп јаве за овогодитње војннковање. Укратко подсетимо се да све пгнол■»тне дсвојкс — жене до 27 годнна пмају право на служеље у јединица.ма ЈНА, оси.м оhilx којс cY Y Другом стаљу и ко iiiiiiiitiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiin: aiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinitiiiiinniiiiiij ЈАСМИНА СТЕФАНОВИБ, БУДУНИ СТАРЕШИНА ЈНА ВОАИМ MOPE јс имају децу млаБу од 7. годн ца. Војни рок за жене — вој ликс траје трп месеца, а за one којс изразе жељу да noxabajy школу резервннх официра, вој на обука се продужује за варед на три месеца. Жене — војшши н.маће иста права као и мушкарнн, тачнпје речено моћи ле да буду обичпи војннцн, .млаbn офицпри п офпцпри у резе рвио.м саставу. Могућност за пзбор родова н видова за служење у ЈНА је шп рок, јер свуда могу да се нађу раме уз раме са мушкарцпма, ос ц.м у оклопнпм једпницама, М И. ТИТОВ ФОНД ОПШТИНЕ ПАРАНИН Десет успешних година ® Титов фонд за стипендираље младих радника, радничке деие и деце родитеља осталих занимања формиран је у нашој општини 1973. године ® Ове године навршава се децснија рада Титовог фонда општине ПаЕ У Титов фонд нашс општине уч* емо јс 13.918 чланова, од тога 12.000 радппка, 180 пољопрпвреднкх произвођача, 939 ученика н 876 осталих чланова Е Y Тнтов фонд учлањено је п 78 радних организација, заједница и месппх заједница name општнне и До сада је ова хумана п племеннта институ ција изшколовала 66 ученика средњих школа и 45 студепата шшЈих школа н факултета R Тим поводом разговарали смо са Боривојсм СибпновиИе.м, председнпко.м Скупштпне Тптовог фонда општине Параћин — Мора да кажем да смо у акцнји па поменутом плану све до 1978. голине захваљујући великом одзпву радппх људи и организапмја постигли одлнчпе резултатс који су иас сврставали међу првпм опшпшама, од гкупно 114 у Републици Србијп. Касније долази до извесиих проблема, а ипфлаторна кретан>а су утицала да се ослаби фпиапснјски фонд ове институције, тако да с.мо се 1981. и 1982. годнпе нашли v врло тешком ■.материјалном положају, биле су доведепе у питаље и исплате стипспдија постојећим стипендистима. Том приликом иа вели-ко разу.мевање счо наишли код Bcha синдиката општипе које нам је дало поза’.\шпс 20 милиова п код Фабрике штофова које је свој члаиски улог од 5 милиона повећало на 20 мнлиона. Међутим, од тог мо мента до данас сукобљавамо се са проблемом обезбеђнвања средстава, што је утицало на оствариваље финансијског пла на и одлучивању о прихватању и стипендирању свих заинтересованпх кандидата иако испуљ-авају предвиђене критеријуме. И порсд потешкоћа које пратс Титов фонд, можемо бити за довољпи постигпутп.м резултати.ма, алн те резултате можемо још више унапредити. Опште је опредсљење да сс у Титов фонд учлане сви радни људи и грађани, све радпе организацпје и друге заједнице. Међутим, мл још увек нма.мо велики број радника који нису члановн Титовог фонда. Само 180 пол>опривредних произвођача дају допринос Титовом фонду и то свнх 180 из Горњег Видова, И МОРНАРЕ НОВЕ МОГУШГОСТИ ЗА МАЛ¥ ПРИВРЕДУ Наочита. плавоока п нада све живахна девојка .Јасмина Стефановић одавно у срцу носи љубав према војничкиј униформи и непрегледном плаветнилу мора. Ту љубав према мору, каже, на следила је од оца који је војниковао у морпарици. Док је уживала у сунцу што поскакује по благо усталасапо.м мору дуео је проматра ла бродове који су трубљен>см поздравл>али, обичне смртнике”, што су лешкари ли по песковитим плажама или се брчкали у топлом мо РУ. — Одувек сам се дружила са друговпма из улице, из одсл>ења, из школе. Играла сам се с н>има као равноправии партиер. У средн»ој шкбли, када су моји другари отишли, да на свечаности добију војничке кн>и жицс и распоред у којим he једшшцама служити војни рок, и ја са.м пошла са н>има. Седели смо у сали Позо ришта у задњим редовима. Неко је прознвао п уручпвао ктижице и на крају упитао. „Има ли неко да није прозван”. Ја сам као из Tuna извалила. „Ја нисам про звана”. У сали тајац. Пита ме како сс зовеш. Јасмина са војницима лакше иаћи за једнички језик, мего са девојкама. Уосталом, видећу и јавићу вам... Јасмину држимо за обећањс н верујемо да lie јој се испунити све војпичке жел»е, а атакође смо уверени да оволика љубав ирема војпо.м позиву не може да роди лошег Бојника. На мссту вољно, Јасмина... М. Илић исномстмта ПОТЕНВДЈАА ® Утврђен рок за доиошење појединачних програма развоја мале привреде по падиим организацијама ® Пореска политика оцењена као благонаклона О значају мале привреде v нашој средтш са посебннм оеврто.м на постојећс стање v тој области говорио је Бошко Иван ковић, председник Комитета за прпвреду. V укупности привреднпх и друштвених кретања мала привреда се иамећс као нужност. Програм развоја који lie бити донет ради спровоЈзења поллтпке бржег развоја има за циљ подмпрнвање подреба становннштва за одреБеним пропзводима и услигама, повећања запослености, постепено уклања1ве структур-не неусклађености н дефицитарности, јачање o:iштепародне одбраие п друштве не са.мозаштнте. повеНање продуктивности рада, постпзање равномерног привредног разво ја, повећагве извоза, развпјање самоуправнпх доходовних одиоса. Окосннца досадашњег прнвредног развоја у општшш Параћин биле cv велике радне оргаиизације и највећи део срецстава ус.мераван је па фииансирање ibiixoBor прог.рама. Ана лизпрајући постојећс статве развоја мале привреде констатовано јс да је v ово; области до сада трсбало много више урадити. Даљи развој општине Параћпп мора се остварити viianpe1зењем пољопрпвреде п развоје.м мале привреде, a if>v сачиљаeaiv организацијс са мањим капаингетима и лични рад средствима v својини грађана. Mebv оргаиизацијама Koie и.мају највећу могуГшост за развој мале привреде ie OOYP „Занат сервис” и to v правцу пропшривања постојећсг електро-сервпса. Постоје могућности да се v сарадњи са „Севером” нз Суоотице производе високонапонски слектромотори, рото релеји и сличнц пропзводи. „Занат-прсдукт”, познатпјц као Занатска задруга, мора да доживи трансформацију и Да добије новс задатке, првенствено на обједињавању власника самосталнлх занатскнх радљп, да организу.је производibv корпарско-плетарских производа, кале.мова од пластике за потребе текстплне нцдустрпје и сличне пронзводе. Велике могућности за развој мале приврсде има и у радној органнзацијп „Будућност” U to v областм производње електро-ypebaja, v OOYP „Ooylia” на npoiunpiiBaibv асортимана заштнтне oovhe. v СФС на изради бижутерије од стакла, v GOYP „Ветпром” на преради пољопривредних пронзвода, у „Електроднстрибуцији", која ускоро добнја цове просторије, ИВТКТ „Бранко Крс.мановић”, ФТМ „Пролетер” и другим организацијама. Није први пут да се у нашој средини доиосе лросргмл развоја мале прнврсде, којп углавном до сада нису рсалнзованп и из објсктивнпх, а и из субјективних разлога. На овој седпнцн се чуло да еу могућно сти за добијаље крсднта код ЈИК баике за развој мале прп Стефановнћ. Прво ме је збу њеко погледао и на моју жа лост лрокоментарисао „Па жсне не иду у војску”. У међувремеиу Јасмина је завршила медицинску школу Ji потајно размишљала о униформи и о послу који би могла да ради. — Када сам сазнала у децембру, да постоји могуИност да идем у војску рекла сам то родител>има, што су они прокоментарисали са одобраван»ем. Али, када Јс то постала стварност било ’ је и мало негодовања. Међу тим, то се на сву срећу завршило на обострано задовољство. — Пријавила сам се међу првима за саиитстску служ бу, јер то је моја струка и ту могу много да помогнем. Наравно и за школу резервних официра. Тиме je делимично мој can испуњен, а ако бих још добила да слу жим свој рок у морнарици, био би то прави погодак. Да ли ће жеља Јасмине Стефановић бити у потиуности испун>ена, још увск ие знамо, али обећала је да he јавити. Како каже, волела би да споји лубав и рад заједпо, тачније да остаие да ради у некој војној здравственој установи, јер практичног духа микад није на одмет. — Драго ми је што ћу бити У првој груни, када сс још пс.ма миого искуства, ка да се иде у нове и када je потребан пстраживачки дух. Овакво војниковање има и по мало аваптуристички, истра живачки дух, што мепи лич но одговара. Такође волим и пеизвесност кога hy све упо зиати, како hy се уктопитл у средину. Верујем л.а he то бити X реду, а верује.м да hy ИЗ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПРИЈЕМ У ЧАСТ 8. МАРТА Председник Скупштпне општпне Топлпца Недељковић, у суботу 5. марта приредио је пријем за представнице Секцијс за друштвену активност жена. Том прпликом порсд свечаног дела, воБени су ц разговори о актуелним.економскмм проблемима у нашој општини зашто су и другарице изузетно заиптересо ване, као и о снабдеиан»у станошппптва дефпцитарним артикл11мa. ПриЈему су присуствовали и прсдставни ци друштвепо-политнчкнх органпзацпЈа општппе. С. О. вреде већи него икада. Зато у радннм организацијама до ј. априла треба сачпнпти н разраднти програмс развоја .Mane прнврсде у тп.м срсдпнама, да би за ibiix бпла додељена средства. На крају је закључено да развој .мале прнвредс зависи од укупнпх односа у одреЈзеној срсдпин, посебно од поштозања закошггости у раду, па зато треба озбил.впје приступити спречавању бесправпог рада у. области производног п услужлог занатства. Закључсно јс да у Ilpoipa.uy нпје у довољној .мери исказан развој мале привреде у поједини.м областима, којс су у задњпх неколико годппа забслсжиле запажене резултате у поСловању и то: Ауто-кућа „Ко с.мај", АМД „Моша Пијаде", ЕИ „Нпш” сервпс у Параћииу II, погон ттроизводњс дечјнх играчака у ИВТКТ. Y програ- .му п.ма нелогичности у поглсду броја запослсних у поједијш.м врста.ма занатскнх п њпма сличних делатносш, па јс очпгледпо да власннци радн>ц нс пријављују својс запослене ра днике. Разговарајући о порескоЈ ло лптнцп, на озој седнкцп је коистатовапо да је она недоследнб извршавана у с.мис.Ј.у благог понашаиа. Открпвање лрскршаја н поступак по п>нховом нрије.му је доста спор, а да Је степен паплате прпхода од наплатног задатка задосољавајућп. Уједно је наложено Општннској управп друшгвсппх прихода да позове cue подносиоце порескпх прнјава, да тачно назначе нзнос прпхода у ibiLMa, а у противном he се пристутггп јутврђивању впсине прихода, 1W. Жипкопић а мислим да би сваки грађанпн name општине требало да буде члан Тнтовог фонда, с обзиром на љубав према другу Титу, на његово грандиозно и непролазно дело у нзградњи социјалистпчког самоуправљања. Учлање ibe у Титов фопд треба да буде морални дуг прс.ма личности и делу друга Тита. Још п.мамо једац број радних организација, ibux 38 које пису члановн Тито вог фонда н 28 организацпја н заједшша у којима радници ни с\' учлањени у Титов фонд. V циљу јачања материјалне основе Титовог фонда и његовог омасовљења, наставио је Боривоје Сибиновнћ, прсд на.ма стоји неколико важних задатака у наредном перподу. Прво, у раднпм ооганизацијама и заједницама са Савезом комуниста, Савезом о.младине и органима управљања треба да кренемо у одлучну акцију, да трајно учла нимо све запослене у Титов фонд, а препоручујем да висина чланског улога буде најмање де сет динара. Y онп.м организацнјама које још увек нису чланице Фонда, треба да се донесу одлуке о њихово.м учлањнвању, да се у органнзацијама које пи су пз.мириле својс обавезе према фонду да до знања да у што хитнијем року то морају да учине, јер cv средства намсibena Тнтово.м фонду све драго- • ценија. Пред на.ма стоји и задатак нзбора за нове органе Титовог фонда који ће свакако до бити третман редовних избора делегатскнх скупштина. To су name обавезе на које нас обавсзу/е не са.мо Титов фонд Југославије, већ и наши највнши органп и конгресп Савеза кому нпста Синдиката н омладине. Л на то нас јс обавезао и личио лруг Тито, и љсгово непролазно дело, истакаб је на крају Боривоје Сибиновић. . м. д. ИЗ „ШУМАДИЈЕ” ДОБРА ВЕСТ ЗА ПОГРОШАЧЕ Потрошачима који су изаршиип уплату угл»а» а нису га до сада добили — укуи no 500 тона, и то највећим дслом сењски угаљ, Трговипско предузе!1е „Шумадија” испоручиће по старим цснама на терет сопствених средстава. Ог.о нам је у кра Нсм разговору изјавио Живорад Симић, директор ООУР-а „Малопродаја *. Уписивање к уплата за ову годину cpumhc сс од 15. марта. С. О. П¥НИ РАФОВИ ■ Ових дана Тргошшско пре дузсће „Ш}мадија" преко својих продавница пустила јс у продају 25.000 килогрдма шеИера и 12.000 лхтара јестивог ул.а, којих у послсдше времс није било довољно на нашем тржишту. Тиме је „Шумадија” на пајлеп tun иачип чсститала празник 8. март другарицама у иашој средини. С. О.

9. MAPT 1983. • БРОЈ 228 CA СВИХ CTPAHA ЗАБРИЊАВАЈУНИ ПАД НЛТАЛИТЕТА БРОЈНЛ ПОРОДИЦА -- В[ћА С1Ш © На територији општине Параћип највише породица с двоје дсце © Bolte матернјално снтуирапе породице имају мање деце © V породицама интелектуалаца најчешће једно дете Савремени темпо живота довео је до многих промена у начину живљења човека и породице. Све више и равноправније укључивање жена у про цесима рада л производње. же на потпуна еманципација и активна ангажованост на културном. уметничксм, научном л друглм пољима, сес већи захтеви и прохтеви, који некада превазилазе реалне потребс и могућности савремених брачних заједкица. све скученији животни простори. оковансст бетопом и друго јесу један део фактора, који допоинссе смањивању депе у поролини и, што је трагичније. схватању да је такво стање реална садашњост. Ретке су породипе у којима зајсдно жиие трл тпи више генерација. Најчешћс су родител»и сам.ч са својим детстом, ипи ако су одсутни, рад у иностранству, породицу сачињавају 6afra, дгда и унуче. Врло тешкр се могу наћи на окупу BiTji’e m дпа детета. Тпо је. чстворп илч випј? је ппава реткост. Ппема наишм показатељима матр-и;ална моггфност породиие лелује обпн'гто ппопорцмонално на Roui дспе: лошији стачдард — више леип. бољи станпапл — децр. Полатак ла ил ланл v лан paore ’ живптнм стандапд не допушта оптимизам у ублажаван>у овог Овакви?1 темпом ра1'Рн-а н” мојкр се обезбедити ни посста репоодукција становниигтва у многим крајевима нашр згч.ље, сем Кссова. Пеоманентни пад наталитета логоли ло ??ењањч ствуктупе стр”рчнм'атва, старењу ћбпулрЈп^е смаживажу втгталности пп^диних . заједнипл r» 'F^u’da и њихово тихо одумиран-,е. ДЕТЕ игтпкр; ОСт *т17 с у ПОРОТШПИ Чињеница јр да савре.мгни тренут.ак живота у мнсгпм бра ковигла делује рсботизмрајуће на неке облчне људске потребе и навике, где материја гуши душу, отуђује и дехуманизира. Тако је и рађаље деце постао „посао са спсредног колосека”, који ће се обавити према слсбодном термину, када се многе замисли порсдиие предходно испуне, најчешће не и од животне важнооги, (куповина кола, куће, викендице, зарада више пара, напоедовање у служби и слично). А када се дете коначно и роди, нуди му се и пружа много што—шта — потребног и непотребног — у материјалном смислу. За неке основне духовне везе нико нема довољно времена, па је програмирање његовог живота неминовност. Многобројне најмодерније лграчке, слушни и визуелни аутомати и апарати замењују породичну конверзаЦију у затвореном, често претрпаном стану. Од најранијег узраста свс краће је присуство мајке уз своје дете, све краће је дојен»е, све краћа је и ређа заједничка игра и забава родитеља и деце, иако добро знамо да је мајка најпстребнија у најмлађем узрасту. али не само као резервоар хране, или програмирани аутомат за хигијену и негу, већ за поавилан ток развоја психо-физичких и менталних способнооги будућег човека. Током 1979. — 1980. године у Параћину и околини урађена је једна студија од стране службе за здравствену заштиту деце у 500 породина из сеоске и градске средине. разнпх занимања и материјалних могућности са циљем да се расветле узроци сталног опадања броја деце у породици и факторима који такво стање одрЈкавају и пролубљују. На основу тих анализа pourло се до податка да 31 одсто породина остаје на једном детету, поготову ако је мушког пола. Највећи број породииа јс са двоје деце, а изузетно тиало са четвосо или више реие (1.6 одсто). Исто тако утврћено i<* Да је у материјалио зобро ситуираним породлцама претеДсцд су срећа жцвота жно једно или лва детета. Слабије материјално ситуиране породице у много већем проценту се одлучују за већи бзој деце. У поподицама интелектуалаца у 44,3 одсто paha се једно дете. а свега у 5.7 сдсто троје. Радничке и сељачке породице се чешће одлучују за два и три детета. Ме- ' ’’тим. ни у једној с^елнни ни је постигнут ниво простс репподукције (најмање два летета по породици). Разлози који наводс родитсљи за рађањс само једног детета су пре свега здравственс природе (21,9 одсто), социјално-економске (34,5 одсто) и лругс нсприхватљиве (53,6 одсто). Разлози здравствене природе могу бити оправдани за одлуку о рађању једног једста, али не увек. Ту се пре свега наводе обољења мајке (тешка пова трудноћа, тежак порођај, тумор материце, разни оперативни захвати, болести друге цнЈтподе и друго) затим разни поремећаји или обољења повог детета (недоношче. РХ-инкопатибилија, урођене малфор- ?'ацч'р, успопен психомотоони развој, конвулзивни синдром САОБРАБАЈНЕ НЕСРЕБЕ WI« м P1W1 Део магнстралног ттута Београд — Ннш од Баточине до Појата носн неславан рскорд. Коловоз који већ одавно не опговара условима саобрађаја на артерији кроз Балканско полуострво, из даиа v дан узима данак. Где би нас одвело набрајање најскоријих удеса са лакшнм н чешће са тешким последЈгцама. За нас је посебно значаЈно да је део тог некадашњег „Ауто-ггута” којн пролази поред Параћина не внше „црна тачка" већ црна прута" Најновији догађај, удес у коме су учествовали аутобус ..Ниш-експрес” и шлепер грчке регистраднје код села Ратара још једном је пронео глас Параћнна по Србији, Југославији н шнре. ПовреВсно је 26 путника, од тога петоро тешко н ако може да се кажс било је срсће у несрећн. На овакве тешке саобраћајне несреће Параћмн скоро Да је навикао. Мало, мало, па кроз град крену теретн>аци, аутобусн и безброЈ аутомобпла најављујућп нову несрећу. V догледно време ауто-пут поред Параћина неће добити другу траку, што значи да ће колоне и даљс кроз Параћпн. До тог времена не преостаје нам ништа друго него да се подсећамо на оваквс кобне тренутке и да за воланом свог вознла поклонимо ttvhv пажњг исловима саобпаћаја гз напоменг да се: Y ВРЕМЕ ГОДИШЊИХ ОЛМОРА НЕСРЕБЕ НАЈЧЕШБЕ ДОГАБАЈУ HA KPAJY М. Миленковић СПРЕМНИ Y НЕСРЕЋИ Заслуга што од 26 поврећених у саобраћајној несреhti код ратарске цркве на Ауто-путу ннчији живат hitie дошао у опасност. не nptciada са.ио стнцаји околностн tt среће. Добар део заслуге лежц на особљу Хирутко-ортоиедског одељења параћинске болнице. Два хирурга н два ортопсда уз no.uoh оссбља и возача кола хитне по.иоћн, ■а са.ио car и no „обраднлц су” 26 поерећених из убеса. Вал>а напоменути да су нзвршене ц две операције на најтеже поврећеннм. ' Цело Одељење за хирургију н ортопедију заслужуic све похвале и у ово.и случају, као н у ере.ие сталаћке грагеди/е. S^naHas В и друго). На свим проблемима а и може лекар — гинеколог и педијатар преко савстовалишта изнаћи све могућности за друго материнство, погогово у случајевима када је прво дете оштећено. Многс мајке којима јс дужс времена указиваио на погрешке у расуНиван>у и безпрсдмстном страхз' да ћс и друго. дсте бити исто као и прво, данас имају здразо и напрецно друго дете и cpchan породични живот. Социјално економски разлози су најчешћи у раставл?енјш и несигурним браковима, алкохолизму. сиромаштву, ску ченом стамбеном простопу, смрти или тешког обољеља ieдног родитеља. незапослености олласку у , иностранству, стоаху ол деобе иматва и слично«. Међу неприхватљивим разлозима ломинирају мишљења, поготово интелектуалаиа, ла је за садашњи начин живота дорољно само јед.чо лете. да је већи број деие у салашњим условима велико оптерећење за поподмцу. Нзводи се као разлог презапослсност и оптерећеност разним дужностима, скупоћи ч''ван>а у об^ашпитима. школова«»у и друто. Ако би, на крају, покушали да донесемо неке закључке, гревасходно морамо још једном потенцирати да је опадан>с броја деце у породици достигао забрињавајуће размсрс и да. сс мора што хитније рсшавати разимм конкретним мерама цслог друштвд. Здравствсни радници психолози, педагози, социјални и просветни радници, правници, економисти, многе друштвене организације и институције, могу и морају допринети повећан.у наталитста здравсвтеним, социјалним, скономским, правним, хуманлм и другим мерама и акцијама. Јср, ие заборавимо то, деца су највеће благо друштва и ње гопа будућност. Породице са вмше деце су срећније и задовољније, а друштво богатије, стабнлнијс и. перспективније. Прим. Др Милан Џајковски flporpas ирикупљжа крви f олштини Параћин у 1983 .години Радп обезбеђења потребних количина крви за редовпо лечење радннх људн и грађана у здравственмм органнзаиијама. стварања неопходних резервн крви п продуката од крвп за случај рата н ванредних стања, обезбеђења услова за органнзовано и планско окупљање давалаиа крвп и редовно прикупл>ан>е планираних резервн крвп, а полазећн од Уставом утврБених начела п приинипа о заједничкнм једннственнм интересима радннх људн п грађана, гвнховој солндарности и узајамиости, соцпјалистнчкој етнии и хуманизму. Имајућн у виду потребу да се у општннн Параћин као самоуправној заједницн у. пракси обезбедн једннствено, одговорно и организовано оствапив?ч,е гтврђених задлтака из Закона о здиавственој заштнти СР Спбије (чтт. 101), и Плана прикупљаља пезеови кпви лонсте од IV СРС СКУГППТШГЛ ОШПТИНЕ ПАРАБИН, па Зајелнпчко? седницн свих већа, одржаној дана 24. П 1983. годнне, донсла је , 5 Финапсијска срсдства за органнзо Baitc становништва за давање крвн, за здравствено-васпппгу дслатиост и за узнмањс и прералу ,крви за стабч лнс продуктс, Обезбсђујс СИЗ здравствсис зашгитс Параћвн. 6. V спровођењу Програма ирнкул.та н>а крвп учествују: Скупшгина општи нс Параћин п н»енн органо,- СИЗ здра вствсне заштите, дрпптвено-политпчке организацијс, Отпптинска организаиија Црвсног крста, OK ССРН, све органи зације удружсног рада, Медпцински центар ..Здравље", месне заједнице сва удружења здравствених н других радннка и друго, У ииљу сфикасннјег остварнваља о вог Програ.ма, обавеза је свн.х посло« 1одних оргапа, др^тптвено-попптичких оргаппзаиија у организацијама удруженог рада, да се појачано ангажују иа доношењу својнх програма рада за обезбећсње даналаца крвн. Исто та ко. савети .мссцих заједнииа треба да органкзују и ангажују све структуре У доношењу и рса-\изац»јн Прогрз.ма за окуп.шњс давалаца крви у својој средннп. ОЗавеза свих учесника у спровођеи.у програма прик\-пдања резервн кр ви су да, у складу са Годпшњпм нор мативима давалаца крвн стално обав ■vajy пословс п задатке на окупљању п обезбећпвању годишгбег планпраног броја давалаца крви, односно даваг.а крви, како бп се у • равномерном днев 1. Програм прнкупљзња крвн у Опшгини Параћин за 1983. годину (v да љсм тексту: Програм) има за ш<љ ла се оргапнзованпм п плавским окупд,а ibc.M давалаца крви: — Обезбелс у равно.мсрном прилнву потрсбне количпне крви за редовио 1счсње обопе;п<х и поврсбенох ралшгх људц и граВана, н — Створс нсопходне рсзсрве крвн и пролукти ол крвн за рсловно лечење R за слунај рата п других ванреднчх стања. Програмо.м се угврћују: — Врста н обим потреба којс се обсзбећују npuKy.vafbc.M крвн — Норматпви крвн и рсзерве крвн, — фкнанснрањс, — мере и активностн учсснпка у спровоВсн,у Програма прнкупл>ан.а крвн 2. У ниљу стварања потрсбпих коли чпна крзн и продуката од крвн из овог програма. на подручју опшгпне Параћип, треба да co обе 6eAH укупно 1.290 давалаца крвм у 1983 голинч * Овај број планнраних давалаца крвн може се кориговапг са укупним бројем давалаца крви (вншеструки давао ци). 3. Обезбеђсњс резервн свсже крви и стабнлннх пролуката од крви вршп :с у складу са бројем становника на ie риторнји огаитиис Параћин. Од укА-пно прикупљсннх количнна крпн обезбсНује се: а) За редовно \счеи>е поорсђеннх н оболслпх иа клиника.ча Медицннског факултста — 0,4 одсгс нли 258 давалаца, б) За редовно лечење оболелих и по врсђсиих у општлнским и регноналHU.M здравственим органи.пцнјама 0,4 олсто нли 258 давалаиа, ц) За ствараже н занавл.а!бе опиггин ских рсзерви — 1 одсто, или 645 да валапа, д) За стварањс и занавл>ањ« регтублнчких резервн 0.2 одсто, или 129 да валаца. 4 V скдаду са овнм Програмом ут врђује се обавеза за обезбеђеи.ем да- •алаца крви, a no критеријуму: — у радннм оргапизаиијама 7 одсто ■од укупног броја запослених, — V месвим заједшшама 0,7 одсто од укупног броја становника у иггима. који ту имају прсбпеалипка Свс организације удруженег рада к месне заједпнце на теригори{и ошптине Параћин донеће ennje ronntuitc програмс прикупљањз резерви крви. најкасннЈе у року од 60 дана, од доиошења овог Програма и доставитч irx Координационом олбору ггрн ОК ССРН, ПИСМО 'тДНИШТВУ Јечам као кафа Поштована редакцијо, . . У циљу исправљања неправилностн. icoje се дешаеају v нашој средини, молим да објавите мој следећи бописЗА POBI-IY KYRY „БЕОГРАД" И ЈЕЧАМ ЈЕ ДЕФИЦИТАРАН ПРОИЗВОД Kynoeao сам 1. фебруара 1983. године намирнице у Робној кући „Eeozpad" и nouiro је на полици. било „ка' фе" 50 .посто узео сам три паковања од no 100 гра.иа, рамунајући da hy за 300 грама мешавине дати два бона, како је то било пре двадесстак дана, када са.и за деа паковања од no 150 грама пстог производа дао деа бона. МеВутим, касирка ми јс_ затражила три бона, чему сам сс успрогивно, јер у 300 грама мешавине од no 50 одсто пма свега 150 zpa.ua кафе, а остало је јеча.и. Колико ми је познато јечам није дефицитаран производ у Југослаeuju, a noioroey овдс у Поморављу. После извесних непријатности и за .иене и за касирку (којој се извињаеам, јер је она најмање крива) .иорао сам да попустим и оа дам три бдна, јер се није имало куда. м С.иатрам да су одговорни ,у Робној кући „Београд заборавили да их јс учитељ у 1 разреду основне школе учио да крушке и јабмке не moiv da се caduvaiv. iev cv крутке—крушкс, a јабуке—јабуке, a моја rpu бона гласе на 300 zpa.ua кафе, а не на 300 грама мегиавине — суpolara. Ако се јавно закида потрошачима, a то нико не спречава п продаје се рог за ceehy. препоручујем одговорnti.ua да набаве паковања од 100 грама мешавине са 33 носто кафе, јер he .иоћида добију више боноеа за покоиhe продате чистс кафе својим пријатељима испод тезге, а јечам нека пију они који немају веза. , С поштовањем, ваш читалац, Адреса позната Редакцији, САОПШТЕЊЕ СУП-а СКАА иШГЕ КРАДЕИЕ РОБЕ ПРЕМЕШШ10 У СУН Од Секретаријата унуграшњих nocnosa опшинс Параћнн добили с.мо саопштење да је 5. марта открпвена једна наша сугра ђанка у чијем стану је наБепа велика количина украдене робе. Име због незавршсиих истражних радњи није саопштено, али како СУП сматра да су краће извршене на ном прплпву задовољнле планиране го дпшње потрсбс са свежом крви и про дуктима од крви. 7. Органпзовањс и координацију актнвности на прикупл>ал>у резерви крви врше и обезбсћују: — у општнни: Коордннациони одбор прн Огшгтппској конфсрекцИ' ји ССРН, — у организацнјама удруженог рала: •олговарајућ« одборп и\н комисчје '.■з поссбно ангажоваљс друштвсно-полипгчки.х орпшнзаиија, са.мруправннх и пословодних органа, ' У месним заједницама: одговарајућп одборн п компснјс при месним конфсренцпјама ССРН. S. Стручно-медпцннске пословс у оствариваљу овог Програма обав.^ају спеппјалнзовачс органнздцнјс и Репубпич. кн завод за трансфузију крвп СРС Бсо град као и до.мовп здравла или болнипа . Здравствсно-васпнтну актквност у остпарпвању овог Програма o6ae.vaiv; правствснс органпзатгје, организацик Црвеног крста, Срелљошколскп цснтдр ..Бранко Крс.мановић" п основнс школе на подручју општнне Параћнн. Прераду крвн у стабгглне продукте врши Завод за трапсфузнју крви СРС. Смештај, .чување и занав.-ћДЈ^г резер рв-'i крвк поверава сс Заводу за траис 1>узију крвн СРС. 9. Време нзвођсња акцнје узпмање крвн од давалаиа врши се према календару нзвођсња акиије давајва 1;рви који је утврђен за 1983. годпну према Програму Завода за трансфузију СРС. 10. Комитет за привреду, друпггаене службе и фннанспје н Сскретаријат за огшггенародчу одбрану, пратиће реализа пију овог Програма и предузнмати мсре за његову доследну примену, о чему he, no потреби. извсштавати Скуп. штину ОШ1ГПШС Параћин. И. Програм прикуп *ања крви за 1983. годину објавпће сс у дисту „14. лана”. ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТ1ГНЕ. Тоал«ца Нсдељковић лнпл. пранННК подручју наше општи не, позивају се граћани који су пријавили крабе или су покрадени, а краЕу нису пријавили, да доћу у СУП и узму ствари. Ради се о 680 предмета 71 врсте. Преовлађују одевпи прсд- : метн, неки сасвим но- ; вп, а и ла ц врло вредних комада.

9. MAPT 1983. • БРОЈ 228 ГРАДСКА ХРОНИКА ДОБРА ПЕРСПЕКТИВА ПЕНЗИОИЕРСКЕ СТАМБЕНЕ ПРОБЛЕМАТИКЕ ПЕНЗИОНЕРНМА 70 СТАНОВА © После дужег времена, више пара за изградњу станова пензионерима општине Параћин ДоскорапЈње правило, да сред ства из регпоналног СИЗ-а пензионог и инвалидског осигурања намењена Фонду солидарно сти нз кога су се градили станови за пензионерс, заобилазе Параћин, измењено јс. Одлуком Скупштине СИЗ-а највећи дсо средстава из средњорочја 1981 —1985. године намењено је решавању стамбене проблематике параћинских пензионера. меравање прихода од клубова најзначајинје. Нанме, од лва клуба у Параћину и два у Загре п< и Поповцу, пеизноиери остваргју приход који је на.мењен Фонду за солидапп јсг, озио сно посмартнинс н друге вндове помоћи члановим Удружења. С тога они иисистнрају ла клупске просторије буду смештене у прнземљу будуће зграде са 70 пензионерскнх стаиова. Њнховој ндеји иа путу стојс одрећене препреке, од којих је Закон највећа. Y догледно време мпјс могуће градити простоIоваквог тппа, уколнко нису 1..»мењенп културннм, нифор.мативним, или слнчним делатностнма. Оснм тога постоје н препоруке да се простор у овим зградама искористи за занатске н трговинске делатности. М. Миленковић 0 КРИМИНАЛИТЕТУ И КАКО ГА СУЗБИТИ Свако ј8 оогозооан за свој рад На последњој седници Председништва ОК СКС било је речи о задацима Савеза комуниста и других субјективних снага на јачан.у уставности, законитости и социјалистнчког морала. Том приликом чуло се неколико интересантннх дискусија, а ми преностп? део излагања Петка Лековића, начелника С¥П-а, које се односн на рад овог органа у прошлој години и појаве које су карактеристичне у области криминала: Друштвено-полчтнчке организације. а пре свега Савез комуниста морао би озбиљније да се позабавн овим пробле.мима и са внтпе одговорности и партијске дисциплине биЈ\г битку против криминалитета и њихових носиоца. Самоуправна социјалистичка одговорност ie нови облик олговорности која лостаје ко.мпонента политнчког СА ТТРЕДСЕДНИШТВА ОКСКС — Основна оријентација Секретарнјата у току протле го дине бнла ie усмерена на лале јачање и paaBTijai-be система дру штвене самозаштите и безбед- ' ности уотпите. к0 протумачити чињеницт да је само у тргов-иии за задње две годпне било толико тешких кривичних дела, а да ги\-трашжа конгрола открнва врло мали број од њггх. KOMVHHCTH О YCTABHOC ТИ И ЗАКОНИТОСТИ После расписаног конкурса за пројекто ван>е ових зграда на којп су пристнтла четирн решења, одабрано Је идејно>решење архитек те Миодрага Митића из Параћнн-пројскг, приказано на слици. । — Узео сам у обзир реку која не би тре бало да се обрадп вертикалама, бупућн Дом ктлтуре и околне зграде. граде „Црнчца I в П”биће ограђене Кулом, солитерима, °бдаништем, тако да им наЈвнше одговара каска дни ицглед којн бп требало да ускладн габарите, рекао нам је архггтекта Миодраг Митић. Пензионерск-и станови ~алазиће се у згради „Црница I”, ко ја треба да се подигне „а простору о.међеном улицом Иве Лоле Рибара, солитерима, реком и Хотелом „Петрус”. Запра во, ту треба да буде подигнута и зграда „Црница П”, чнји ће ипвеститор бити СИЗ станован»а. Ннтересантна је структура станова у тој зградтт. Пензио.нерима је иамењено 50 гарсоњера и 20 једнособних станова. Стсван Милутиновнћ рекао нам је да је за сада евидентирано 220 пензионера са нерешеним стам беним питањЈша. Од тога нма око 110 самаиа, а изузетно тешких случајева око 80. С тога н не чуди оваква структура ста мбених јединипа. Врло истрајни да реше н дру ге проблеме из пензионерског живота, у Удр^ењу пензионера hcthhv да се залажу и за друштвени живот којн треба да се подигне на вишн ниво. Y питању су пензионерски клубовн којн за сада то нису. За трајни је решавање друштвсних просторија за пензионерс Стеван Милутиновић изнео нам јс и неке аргументе од којих је усКОНТРОЛА ПУТНИКА И ПОСЛЕ ГРАНИЦЕ ШВЕРЦ СДТОВАIIНОВЦА Преглед аутобуса обављен је на платоу испред Хале спортова Полазећи од задсључака и ста вова XII конгреса СКЈ и IX кон греса СКС. закључака Поедседништва СФРЈ и дтера СИВ-а, као и настојања друштва у целини да се сгабилизујг токови друштвене репрсдукције, а пмајућн v BHiv лруштвену опасност и последице које .моп’ да наступе вршење.м кривичних дела на штетг друштвене и.мовине, наш Секретаријат се посебно аигажовао на сузбчгјању и огкривању крнвичних дела, посебно оних из области привредног крнминалитета. Y прошлој ГОД1П1И регистровали смо укупно 510 кривичних дела, што је за 14 одсто више V односу на 1981. годину. Од Vкупног броја открнли смо 96 кривЈгчних дела нз областн при вредног криминалитета. Ова врста криминалнтета растс по стопн од 41 одсто. V структури ових кривичннх дела није мали број и оштх најтежих. Дате су ттрпјаве за 12 кривичннх дела пллчки, 22 зпоупотребе службеног положаја, 16 фалспфнката. 15 пропевера. б.коивичннх дела примања мита итд. Y струкгурн извршноца ових крнвичннх дела највсћн број је из трговине. Начиип и врста присвајаља друштвене имовнне су вео.ма разиовргни. Најчешће се рали о прнсвајању Bpno значајннх изиоса друштве^- не имовине. И порел значајне и драгоие- -не са-радње која се остварује пзмеђу оргаиа унут.рашњих послова и осталих сгбјеката друшгвене са.мозашгнте, то се не може рећи у задње време и за радннчкс и унгтрацгње контроле радннх органнзапнја. Pai ових контропа се недовољно осећа, онс су паснвизнране. KaHua ту доста мањкавостч и код пописа који увек не приказују стварно стан>е, те би требало учинити олговорни.м и ксмисије, а не сзмо оне ко;н присвајају дргштвсну имовиHV. Колико одговорно прилазимо овом послу говори податак да је руководство .Лгроекспорта” одредило у пописну комисију ратника проттгв кога |с поднета кривична пријава за крпвич ио дело пљачкс, Истрага ie завршена. подигнута оптужница, а радник осуђен на казну затвора. Уместо суспеизије и узи маи>а на партнјску одговорност. њему се поклања поверен»е да буше члан комисије и контролише исправност нечијег рада. Радничке контроле по сваку цеиу т.реба активврати, а<ко треба нзабратн и нове људе, указати им поверетве п дати ихс задатак да активнрају њихов рад. Када смо код ових питања. треба рећи да не водимо довољно рачуна и о лнцима која су осуђивана за крнмпиал и о њиховом повратку и укључивању поново на рад. Њима не би требало дозволити да сс запошљавају иа нстим или слмчннм радним местима и тако н.м омогућити да поново долазе у искушење. Међутнм, код нас није мали број оних који долазе на лста или сличиа . радна месга. Посебна реакцнја и иезадовољство запажени с\ код грађана у вези омогућавања јецног броја трговаца и угоститеља, који- су одговаралн за кримичал, да отворе самосталпе трговинске и утостшељске радње. | Сатиризични yiao g ДВА НАЧИНА | s Дефицитарна роба у параћинским продавницама мо- | = же се добити на два начина: испод тезге и испод части. i g ТРИ ЧИСТЕ Е Како да имам три чисте, кад недељама ниса.м видео = детерџент. | ШТЕДЊА | Стабилизација је углавном добро схваћена: једни = штеде, а други се штеде на радном месту. 5 ПОПУЛАРНОСТ В Данас су најпопуларнији „наватирани“ мушкарци. 2 . Мирослав Димитријевнћ ЕПИГРАМИ 5. Руку му пружила ко човеку, а он одмах сео у фотељу меку Да се са односа блато скине, настале би Још веће дубине. Y акцији кантроле задржан је аусаријски аугобус регистра ције W-770-70-478. Радници СУП -а Параћ-ин који су обавили кон тролу у аутобусу са 53 путннка, наших држављанина на привре мсном раду v Бечу, већином из Heronгнског краја, нашли су шверцовану робу вредну око сто хиљада динара. У бункергша великог аугобуса и џепу помоћника возача про наВено је хиљаду комада бате рија за часовнике, 30 ко.мада електронских часовиика, скрнвеннх у сслотејп тракама, 46 лу ксузних привезака и 44000 дина ра набављеинх вероватно на бе чком тргу Пратеру, повољнијо.м заменом шилинга за дннаре код приватиих мељача. Роба је оду зета, а акција не би бнла потпу на да ннјс пронађено још и се дам килограма кафе, наравно „без влаоника". Протнв оувозача Александра KpayHOBidia из Радујевца н Душана Михајловића из Мнхај ловца поднешене су пријаве за цариноки прекршај. М. Милснковнћ ХРОНИКА СУДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ НАЗНЕ ЗБОГ Н?1|НЕ Чак 33 житеља наше општмне ових дана је већ стало или ће стати пред судију за прекршаје зато што су се огрешили о забрану играња карата на јавном месту у новац < На проширеноЈ седницн < Предсезншптва OK СКС, одр жано.1 23. фебруара, разгова рано Је о задацтша Са чгза кохггниста и других субјек тившпс снага на јачању уста вности, законитости и соција / Јтистичког морала, а као по лазна остова послужилп су < изг.ештаји о раду државних <( и правосуних органа н увод но нзлатање Драгана Пегковића, председнпка Комптета СКС. Оцен>ујући стање v oro| области учентши у лискусн in су наглашавали да оно ни ј* ie задовол,авајућс. Бпој пред < мста кол Отитинског суда 4. из године у годинг се повеђава, а неажуркост у imixo вом пешавањг поавда се не ј ЛОВОЛ.НИМ бројем судија. Том тчллком је било речп |и о томе да пореска политика нпЈе адекватна. Поимећу ie се нзгло богаћење нзвес ног броЈа љгди. И поред с”-чх мрпа ко?с Суп rroenvauма на открпвању и сузбиЈаh>v крпвнчиих дела, посебно привпедЈгих, ова врста кривичних пела расла Је по сто пи од 41 олсто. Зато је иагла шено да је потребио афир мисати самоуправнг раднич * ку контполу, а о свсму овоме треба разговавати на сас танцима основних ооганизапн»а Сар.^за комунистл. нз бппг«т»{ 5HTKV хг С”'”',>Ччма где се ове појаве објектив-- нп ч јзвљаЈу. На ово.1 ссдиицп ie \mmћен поецлог .закљгчака за је днг од нарепгпгх седчииа Огтпгтинско *' ке*лчтета, на ко ioi ће тако^е о очоме бити печн. уз констатациН’ да се за. ту селнгпп? птштгпрма анч лп.37 pncToieTier стзекл и обi?.CHe 1'зчопч који доводедо оваквих појава. М. Ж. система и пма класни капактер. Tai новн облик одговорностн који се законзгго јавља у самоуправном друштву пронстиче из новнх друштвених односа. Та одговорност мора да се изражава као одговорност пре.ма Yставом утврђеном поретку, према друштвеној имовини н према раду. Из такве одговорностн проистнче да сваки поједннац, без обзнра на положај ц фгнкиију. треба да полаже рачуне за свој рад. “1омир Станисављевић X ||||||||||||l)|||||||||||||||llllllllllti|||llllllll|||||||||||illllllllillMllllllifllllllHIIIIHIMIIIIJ Ипанаа 7 Пријаве које углавном под носе радници Милнције са терена, дошле су из Загреба протнв 8 Л1ша, из Клачевиие протнв 6 липа, нз Дреновца против 8 лица, из Рашевпцс против 5 и нз Параћина про тив 6 лица. На дпевно.м реду ових „скупова” углавном су noKep, ajini, таблић, а нгра се у свашта. Тако изјављују онн које је МплтшЈа затекла ин флагрантн. Y Доп>оЈ Мутшпш, у кафани „Грза” Ропољуб Секу лнћ. Жнвојнн Мчлчнћ, Жи вацнн Ружић it Рапован Га јпћ затсченн су док су „чеш љали” таблнћ. Суднја за пре кршаје ннје нмао разумева н,а за њихове кзјаве да се играло „у кнло вина”, па осим пгго је одузео карте н 1.050 линара наћеннх на сто лу, изрекао је н казне свако ме по 1.500 динара. Бнло Је то крајем прогале годнпе. Зимско време, сеоска идп ла, момцн без посла, шта ће него да „процарају” покер. Тако су мнслили Прсдраг Сретеновпћ, ЈБубиша Савић. Жтгаота Стевановић п Власткмир Мплосавл>евпћ. Да им нико не би с.метао узели су I кључ од службених просторија Фудбалског клуба у Че иуру и засели. Почели су увече, претералн ноћ и отегли дубоко у следећи дан. Отац једног од запетнх игоа ча, зауставпо је патролу Ми лиције и одвео их до врата клуба. Изгледа да је н са мим „играчнма” бнло мило што су их мнлтпхиоиери изнепадним упадом прекинули Y »гри. Одгзет је 4.531 дн нар н карте, а снгурно да нм је било мало мање мнло ка да их је судија за прекршаје оглобио са још по 2.000 дннара. Најкрупнијн ланак милиционари су затеклн v Попов цу, у стану Љубнсава Мари нковића, 16. фебруара. Тс вечерн око стола, поред домађнна, седелп су Станнсав Ивковкћ, Зорап Пешериић н Живорад Јовић, Одузето је 71.379,60 динара н карте. Судија за прекршаје изрекао је свакоме казну максималннх 2 000 динара. Осталн случајеви коокаља на јавном месту п у новац у току еу. М. Мплекковић рекреација скшање МЕДАЛ.Е ЗА ТОМИНА На регионалном школскои такмичењу у скијању које ie 16. фебриара оцржано на Копаонтгкг Параћпп је пред стављао 20 такмичара из че тпрп школе. Возила се днс нпплнна велеслалом по лепом и синчаном ввемеиу иа лепотици Србије. Y категоpwiw цпцибана Мнлош Томпћ је освојио пето место н Иван Степановић шесто, Сла плша Нагулић. гакође. шес то, а Бил>ана То.мпћ бтша 1е прва у својој категоријн. Пи онири н омладинин били су мало ман>е успешни, а за рс публнчко птколско такмкчеље пласнрали cv се гамо Mu ло’П и Бнљана Томнћ. Репгбличко так\п1чеи>с у трн диспиплине слалому, пе леслалолп' н комбинацнЈн одржано ie 23. фсбруара. Мп лош Томпћ ocBoiuo ie ienuv бронзану н ieiuv спебрну ме дал-v са тпећчм местом у слачомг пок Је v комбччапц бно nnwu. Бм-т.пна Томчђ ie \> п’<гцпг.тЧ1ал!П за улела шеста места. II. Петровнћ

9. МЛРТ 1983. • БРОЈ 228 СЕЛО ® ПОЉОПРИВРЕДА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР НАД ОТКУПНИМ МЕСТИМА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПУКО КЕПРАВ^АНОСТИ Ф На територији наше општине тренутно послује двадесет и осам откупних места која се баве продајом репроматеријала и откупом пољопривредннх производа Нелавна кснтрола Сскрстаријата за инспекцијскм надзор и Комитета за привреду. друштвене службе и фииансије дала је низ неправилности у раду ових откупних Meera. На овој тсриторнјм појавлују се прсдставништва: „Емона- -комсрц” из Љубљанс, ..Напре дак” пз Варварина, „Глобус” из Љубљапе, „Подгорка” из Ооечине. „Плочник” из Плочника. „Бачко ПољС’ из Вачке Паланке. ..Паланка” из Бол»евца, ..Кгпрам” из Кавадарапа. затим Зсмљорадничка задруга из Поточца, РО „Дренозач” из Дрсновца и наравно FOK .,7. јули” из Параћина. Многа од ових откупних Meera ие испуљавају прописане услове. Откупно место за откуп стоке у Поточиу Земљоралничке задруге ..Поточанка” нлје ограђено. непошљунчано је и смештено ie на простору поред фудбалског игралишта. Прописаним условима за откуп стоке ,ис одговарају ни места у Попсвцу. Бошњану.^ Г. Мутници, Бусиловцу, Крежбинцу. Својпову, Дон.см Видову, углавном откупна места прсдставника са стране, којима су лата реи *ен>а за отклањање недостатака. Осим продајних места РОК „7 јули” и „Пслочанка”, остали откупно-продајни магацини поодавали су и семенски матепијал за сетву пшенице и минералпа ђ'’брива у слободној продаји. To се наравно олоазило на укупне површине утоворене производње пшеницс. и то у години када су планови производње пшенине далеко амбиииознији. М. Д. Екнпа Клачевнце: II порсд малих могућностп велики резултати ПРЕД ПРОЛЕПНУ CETBY HFPUATHM ЦЕНОВНИЦИ „СУСРЕТИ СЕЛЛ ’83” ПРИ KPAJY Б0Р1А ЗА Трактори са прикључним машинама су углавном у рукама приватника који одређују цену услуга према свом „це новнику”, иако је усвојен јединствеи ценовник пољопривредних услуга. Наши пол»опривредници дочекују пролећну сетву углавном спремни, н>ивс су пооране, а појачаним напорима радннх организација у области пол.оприврсде иаоављенс су довољне количине семена. јг ђубрква. Можда. he план сетве шећерне репе подбацити, како се ових дана оцењивало на више скупова. из познатих разлога неисплате шсћерне репе. Стру чњаци су скептични и кад је у питању сетва сунцокрета. Прошлога лета болест је напала ову индустријску биљку, пољуљала је одлучност пољопривредника у мнотим крајевима, па и у нашем. Механизације има довољно али је највећи број трактора са прикључним машинама у рукама инидивидуалних пољопривредних произвођача, Тај машински потенцијал се не ко ристи често равномерно, нити на време, а цене услуга за орање и обраду одређују власници машина према свом нахођењу. Иако је усвојеп јединствеп правлиник за пољопривредне услуге за нашу територијУ вбћ сада пре почстка сетве, цене тих услуга су далеко веће од предвиђених. ’ А 'све 'тд " нарабно поскупљује псљопривредну производњу. Важну улогу би овде морали да одиграју штабови за сетву који би координирали рад пркпатних трактора и водили рачуна о ценама услуга. М. Д. За дссстак дана завршава сс друго кола „Сусрети села ’83” након којег he се знати тачап редослсд еклпа у културно-за бавном стваралаштву и квизу знања овогодишјбс акције. Да подсетпмо, н ове године одзив екипа бпо је изванредан, тако да је у културном маратону учествовало равно 30 месннх за јсднппаг • ■ И v другом колу, „Сусрети села” доказали су да је ова мапифестација у ствари ковачница другарства и прпјатељства. ведрог расположења и повпх ио знанстава и да се*па ватри младости и љубави искпвале најлепше песме, пгрс п забава као не када па поселп.ма, с тдм што су посела на „Сусретпма села” далеко брошија и масовнија. До краја „Сусрста ссла” број посе тмлаца на 60 приредби пзносиhe око 50.000. што је иепревазиВсни рекорд v досадашњсм такмичељу. V оба круга видслн смо рко 6.000 такмичара рд 7 до 77 гедипа, што јс чакође својсврстан рекорд кДд је у пптању. ова културпа маннфестација. Пријатпо нзнснађеље у другом колу „Сусрети села" ирсдставлЈапе cv екппе Текнје, Рашевице, Поточја. Дреновиа, Mu рпловца, Клачевиис, које су још впшс побољшале својс т:ро граме п добиле знатпо већн САВЕТИ СТРУЧЊАКА ЗАШТО ЕИНО ЦИКНЕ? Цикнулост вина је један од видова кварења_ внна кога изазивају бактерије сирНетне киселине. Ове бактерије развијају се под одређешгм условима у вину, преводећи алкохол у сирћетну киселину. Сва вина садрже нзвесну количину сирћетне киселине, која настаје на овај начин је релативно мала и ие утнче негативно на укус и мирнс вина. Бактернје снрћетне киселнне су у стању да повећају садржај снрћетне киселине до те ме рс да вино претворе у сирће и учине га неупотребљнвим за пићеЈАЧА ВИНА НИСУ КИСЕЛА Вина са повећаним садржајем сирћетне кнселине поседују нуегодан, оштар (боцкави) мирис, а на укусу су киселасто бљутави. Бактерије сирћетнс киселине стварају на вину нежну танку навлаку, а могу да се развијају и у самом вину, услед чега оно постаје мутно. Треба напоменути да је ово једно од најтежих кварења вина и сви поступци који се користе у винарству имају задатак да спрече његову појаву. Бактерије снрћетне киселине за свој развој захтеваЈу ттре свега ваздух тј, ваздушнн кисеоник. Тек када им је он на располагању, оне су у стању да од алкохола стварају сирћетну киселииу. Поред кисеоника, оне за своје размножавање траже нешто више температурс н то 30 до 34°Ц. Веома су осетљтгве према сумпордиокснду, тако да се сумприсан>ем шире или внна са 5 до 7 грама кроз хектолитар сг^шордиоксида знатно успорава, па чак и спречава њихово размножавање. Вина која су на укусу кисслија теже подлежу цикнулости од внна која садрже мало киселине (тупа вина). Исто тако вина која садрже внше алкохола маи»е су подложна цикнулости у односу на слабија вина. Међутим, треба знати да вина која садрже 15 одсто алкохола н веше не могу да укиселе обзиро.м да бактерије сирћетне киселине нису у стању да се размножавају прн наведешш садржајнма алкохола. Вина која садрже довољно кпселина и алкохола код којпх јс врење правилно спроведено н која се правилно сумпорншу и доливају, нису погодна средина за разво| бактерпја сирћетне киселине и са.мим тим се у њима у току чувања не повећава садржај снрћетне киселине. Вина која садрже нзвесну количину непроврелог шећера (слаткаста) вина погодују за развој бактерија сирн.етне киселине. Кад внно цикне (укнселн се), оно се ничим више не може врапгги у првобнтно стаи»е- Смањење киселнна са калцију.мкарбонатом не долази у обзир, јер се поред настале сирћетне кнселине у внну налазе винска, јабучна •I друге киселине којс би сс као Јаче кнселине оД спрћетпе ппве неутралислле. што би још више погоршало гта’-.е внна. Ннж. М. СТАНОЈЕВИБ -------------------------------------------------------, MEBY ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА СРЕДЊЕГ ПОМОРАВЉА ДУВАН СВЕ ПОПУЛАРНША БИЉКА вана даје, затим, сав репроматеријал и обезбеђује кредите за мсханизацију. Поред кредита постоји могућност удруживања рада и средстава ако пољоприврсдпик засади најмањс 50 ари дуваном, значи ооезбеђује потпуно осигурањс пољопривредника и чланова њсговс породице. Овог лета под дуваном сорте „Берлеј”, којој поморавско земљиште изванредпо одговара, биће површина од npeico 20 хектара или скоро троструко више него прошле годинс, каже Јовица Јовановић, рејонски дувански инструктор, из број бодова него у првом колу. Y многим селима побољшан је и квалитет хорског певања, за- •тим фолклориих игара п груиног псвања. које су биле најспр рнпје тачке у укупном квалигету так.мичења. И даље јс на врху табелс у културно-уметничком делу, ко-‘,а ме се и прнпада посебан значај у овој акцијп, Мириловац, КлаЧевица, Дотва Мутшша, Рашевица, које сс боре за челпу позпцију, а пеизвссиост првака овогодишњих „Сусрета села” ос таје н даље отворсна. II у квнзу знатва квалитет је и те како побољшан, а посебно је изненадила екнпа Трешљевице која је успела да сакупн иреко двс стотине бодова само у другом колу, тако да је и ту незвеспост првака отворена. 18. марта завршава сс друго коло „^усрети ссла”, а најуспешнијс тачкс из једног и другог круга моћи ће да води и параЈпшска публнка у Хали спорто ва „7. јули", као п до сада, вероватно већ крајс.м овог месеца. М. Д. ЗДРАВСТВЕНД ЗАШТИТА НА СЕЛУ ЖЕЉЕ BEIiE ОД МОГУВНОСЕН Кад је у питаљу здрапстве иа заштита на сслу, можемо констатоватн да су жеље гра bana далеко всће од могућпости које треиутно постоје. Делегације више села из на ше оппгтине долазнле су да траже сталног лекара, зубара. меднцннског rexiniuapa, али Је мало која месна заје дница прИхватнла да учсствује у фииансиран>у таквог рада. Међутим, средства за здравствену запггнту свакс године се мсрама сконо.мске стабилизације органпчавају. •Та средства нпсу довољна ни за постојсћу здравствсну заштиту. Тако су за ову го дину планирана ccha средства до 10 одсто у односу на 1982. годипу. V сваком случају здравство је у доста те Шкој финанснјској ситуаинјп, а већ годниама се послу је са губпцпма. Тренутно на територијпI општнне Параћпн посто’е амбуланте у Сикприц.ч, По повцу. Доњем Видову и До н»ој Мутници и Рашевици ко је представљају рејонске зд I равствене станицс за пружа IIве услута. V свим тим ггуиктовима nocroie патронажне сестре за одрећени миi кро — рејон села. Губицп се • оских здравствених станада и амбуланти из године у го дину расту и чпне преко 50 одсто укупних ггбптака које остваре дпгге слгжбс Дома здравља. ПостоЈеђе сеоске зчравствепе станчце лреко До.ма здравља обраћале су се за по.моћ мссни.м заједнн цама да оне свопш учетпћем бар покпију губиткс у падг Здпавствене стаптше. Осим добрс воље JI3 Поточца. нч јсдна друга месна ннје одговорпла па доппсс. Извршни савет Скгпштине отпптине разматрао ie недав но ппоблематику здравстпе не заштите v селу и закљу чио да се н пооед свих тети коћа мопајг изнаћи средства за санира№е г”битака v паду овпх службп, здравстг^ на заштита на селу моиа и гошше V годинг да растс али мора да сс мења ч однос лскара пре.ма пашиептима који због неадскчатиог одно са долазе v гпац по зпоав ствене vc.nvre. Члаповч Извп шног савста закључипи су такође, да и ттатронажна слу жба мора io’u шгтепзнвнгпе да се развија, а у даљем раз воју меднциискпх услуга служба хптне помоћи у здра 1 вственој заштити на сслу мора да добије одговарајуlie место. М. Д. ПОКРЕТНА 3YEHA АМБУЛАНТА ЗУБАР СЕЛУ У ПОХОДЕ Високи припоси, ПОВОЉНИ Vслови кредитиран>а н могућРашевице. Причу о исплатлвости садности урдуживања. Уговарање производње до 31. марта. После више од три деценије дуван поново постаје актуелна пољопривредна култура на пољима Средњег поморавља. Прошле године Дуванска индустрија „Ниш”, понудила је нову сорту дувана „Берлеј”, уз врло повољне услове, и са осам хектара, колико је било засађено, убрано је 32 тоне врло квалитетног дувана. Ове године, међутим, интересовање је нагло порасло и све је већи број земљорадника који планирају поврппгне и за ову индустријску биљку. Који је разлог повећаног интересовања за садњу дувана. разговарамо са Јовицом Јовановићем дувански.м инспектором РО „Табак” ООУР HumaBa”. — Висок доходак, гараптоње дувана потврђују и многи пољопривредници: Драшко Лу кић, Гвозден Рајић и Деспот Николић из Рашевице, затим Радивоје Симић из Шавца, Ми лосав Голубовић из Остриковца. Војислав Јовановић из Доњег Мајура, који су имали највише успеха прошлог лета. Сорта „Берлеј” која се сади и ове године, садња расада почиње од 15. марта и траје до 1. априла, даје високе приносе од 150 до 200 грама по струку, отпорна је на болести и не захтева велика улагања, а ради се током летњих месеци кад се у пољопривреди „преради”. Уговарање производње дувана можс се обавити до 31. мар та ове године. М. Димитријевић вање цсна и стручна служба сталпо присутна на терсну су важни услови за одлуку пољепривредника. Фабркка дуЗубна полик.ппшка v Параћину богатнја јс за <ош једиу амбуланту. Ових дана стигло |е и дуго очекнвано позило са ко.мплетном амбулантом у н>ему. Возило чсхословачке производгве нма за задатак да крстари општмно.м од школе до школе, од села до села м на тај начин очекује сс. да поднгас културу очувања зуба на знатпо виши ннво. Оваквнх вознла у Србнјп за сада нма четири. Возпло заједно са опремом кошта око два милнона п средства за његову чпаоавку ооезоедно је СИЗ основиог обраМ. М.