ИЗ Д A Н А У Д A Н i 27. ЈУЛ 1983. в БРОЈ 238 ЖИВОТНА СРЕДИНА Иивнлнзацнја четвртог столећа Име наше планете Земље је само no себи велика лаж, како рече аутоо представе „Сабирни центар". Како .иоже планета која је имала гри четвртцпе воде, а само једну чвтвртину земле да се зове Земља? Ту прву „лаж” нскако ћсмо и опро- ■.гитц нашим прецима. Али чи потомци смо почели и да крадемо. И то животну средину v којој смо. Да себп одузпма.чо свеж ваздух, би стру воду, да природнб леноте отућујемо од себе, да се одриче.мо иајпрпроднијег и најелементарнијег бсз кога се живот не може ни за.числити. После обилних пљускова 'средином јула ?ледам завичајну рсчицу Црницу. Догала талшо браон бојс, готово браоница. И тек на ‘тој тамној пцзадиниможе се виде ти колико ie загаћена. Плива ца новгршини њених таласа нека беличаста течност, пресијава се, плови реком фенол, пафта, фекалије^, -једном речју чссврти степен загаћсности. А Морава хиљадугодшиња река, опсвана и сномињана у добру и злу ваља своје таласе, a v таласима раснадајући отпаци из кланичних индустрија, с.мете из хемијских цндустрија' фека лије, и не знамо да ли noстоји права реч којо.ч се мо же иазвати та тскућина што се ва.т>а измећу две обале пут „нлавог" Дунава. Морава — четвртог степена загаћења. Даље градације не.иа. Цивилизација четвртог степена. Врло добра оцена, врло добра. М. Д. Y ПОСЕТИ ОДМАРАЛИШТУ ЦЕМЕНТАРЕ И ШТОФАРЕ Y БУДВИ . ЗАЈЕДННЧКН НШЕПШЕ * И ове године рацницп Цементаре и Штофаре летују заједно у Будви ® Око хиљаду и по' радника ичланова њихових породииа одмараће се у приватном смсштају н на прекрасној Будванској рнвнјери © ripen утисци изванредни. Да није било застоја у старту од скоро два часа због квара електро инсталације на аутобусу „Јагодкне експрес", ноКно путовање до Будвс са другом сменом годишњег одмораца Цсментаре и Штбфаре било би заиста пријатно и бсз проблема. Али, изгубљено време падокиађено је у пугу, тпко да смо у будваиско летовалиште стигли тачно у времс којс нам Је воћа пуга у нашем аутобусу СТОЈАН ПЕТГОВИЋ и прогпозирао. Испред зајелничког ресторана дочекали су нас ралиици Цементаре. и Штофаре. препла нули ол јадрнског сунц и свежи v пзгледу. жељпл завичаја и роднлх, кућа, својих ближњих, жељни да виле своју родбину, а жене да покажу витку линију, дотеривану пред одмор и на летовању. Дочскали . су нас јутарње сунце и јаки мириси меДитерана, љубазни домаћини одмаралишта о којем се ове голине брЈгне синдикат Цементаре. НајнапорниЈи дан у лстовалпшту је када одлази стара a долази нова смспа. Па и порсд својих потешкоћа, чини нам се за кратко време управник одмаоалишта Бранко Миловановећ је сместно uobv смену н олазвао се на разговор. — Прва смена, док смо се уходавали, изгледа била Јб нај тежа. Међутлм, нисмо осетили терет, јер смо желели да се гости пре свега ocehajy добро. Уз то прва смена је била и најскупља, због високих цена СТАМБЕНА ИЗГРАДЊА Y ДРУШТВЕНО.Т СВОЈИНИ Мен године 98 станова @ Y ПараИину до краја године биће завршено 98 станова у друштвеној својини ® Y августу очекује се почетак изградње објекта „Црннца” са 70 станова, а крајем годиие Ламеле Ш са 45 станова Параћин he крајем године, цима Стакларе, нешто је од како нас је обавестио секретар станова у овој згради откупиСИЗ-а становања Милан Па- ла Фабрика цемента „Нови По нић постати богатији за 98 ста повац”, а други су за потребе нова у друштвеној својини. мањих радних организација. Станови се налазе у три објек- У току месеца августа очеку првог воћа и поврћа. Редовно и квалитетцо снабдевање утицало је да гости проведу четр наест дана сасви.м приЈатно, чему треба захвалити нашим добављачима „Серву Михаљу” из Радановаца и „Јадрану” из Будве. — У првој смени било ј’е 292 радника из наша два колектива, прнча у-лравчпк Миловановић. Међу њима највише je било деце. Мислим да су и родитељи и деца билц задовољни, Јер на деци нисмо штедели, већ смо давали цео оброк. Уз то нисмо имали никакав. екцес, нити неку повреду. све у свему летовање је започело беспрекорно, каже Милованоnith. Стакларци на организованом летоваљу II ДАЉЕ HA СВЕТОМ СТЕФАНУ Већ оса.м година стакларцн на Светом Стефану. Ово одмаралиште у блнзини јед ног од најлуксузипјих хоте.1 скнх објеката, острва — хотс ла „Свети Стефан", по свој прнлици прирасло и.м Је за срце, па сваке године по 1.000, а ове 1.200 радника проводи део свог одмора у ње.му. Приступачне цене прнвлачс и друге и чесго траже ве зе за стакларско одмаралиште. Иначе, у првој смени летују добрп раднпци, болеспн и стакларскн пензионсрн, укуттно ibiix 120, иаравно бесплатпо. Ове године управник лето валишта је Руди Ванек, по знати параћински стручњак за стонн тенис. На његов рад и рад осталог особља, судећи према записницнма са састанака Савета кориснлка одмаралшпта нз првс две смене, нсма при.медби. Анкета да се гости враћају v Поморавље врло задовољнн. М. М. Катарина Паволовић, пензионер Фабрмке цемента, некала на радном месту у председништву у Београлу, потврдила нам је наводе управнмка одмаралишта. — Ове године први пут можемо „ ми пензионери да идемо на море. To Је заиста ливна идеја наших синдиката. Значи нису нас заборавили, још нисмо отписани. Смештај, исхрана и однос људи заиста су изванредни. Посебно бих похвалила однос људи из рестооана према нама гостима. Борка Васић је радница ИВТКТ „Бранко Крсмановић” У Будву је дошла са своје две ћерке: — Само да је вре.ме било мало погодиније, да облаци често нису прекривалИ сунце. било би одлично. Становали смо код Блаже Гиговића. To је дивна кућа и дивни људи. Омладинац Драган Милосављевић, недавно се вратио из ЈНА. Из усамљене карауле на врху планлне, сишао Је у шарени туристички вртлсг летн>е Будве. али се изгледа ус~ пешно снашао: — Провод је заиста био добар. Будва и околни градови пружају могућност за забаву и разоноду, за културни доживљај. Упознао сам нове при јатеље и Apvrose. стекао нова познанетва. Што се тиче смештаЈа и исхране имам врло високе оцсне, каже Драган Милосављевић. Разговаралц смо и са Радо.м Миловановић, главном куварицом у летовалишту. Она је прби пут на мору, али током целе смене није стигла ни једном да оде на будванску ривијеру. — Хтели смо да демантујемо мишљења да увек мора да има неких примедби. Чини ми се да смо са ггрвом сменом то и успелн. После неколико часова, док смо журили према аутобуској станици новопридошли Параћинци журили су према морској обали у топлу воду јужног мора, у четрнаестодневиу безбрижност. М. Д. а и то у такозваној „Кули” поред Робне куће „Београд” станова), затим се гради станова за потребе Српске брике стакла и још 32 за тр^бе Индустрије вунених (48 18 фатка нина конфекције и трикотаже „Бранко Крсмановић". У највећем објекту „Кули” 30 станова је намењено ралније се почетак изградње објекта .ДрнЈода” са 70 станова за потребе пензионера из нашег града, а краје.м годнне у плану је почетак изградње . Ламеле Ш са 45 станова који треба да буду намењенн Фонду солидар ности. д. Г. ОПШТИНСКА САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ БЕЗ СРЕДСТАВА HEMA НН ПРОГРАМА Самоуправна зштересна заједанца дечје зашште бавп се питан>и.ма органнзовања н спро вођења друштвсне бриге о деци предшколског узраста и додатка на децу. На самом почетку ове годинс суочнла се са многим потешкоћа.ма око обезбеђива1ва материјалне осаове рада. Y сво.м развоју опредслила се за достнглуп-r иивозаumiTc si 1&егово задржаваи>е у овој годинн. To јс захтевало и повећаио учсшИе родитеља у сношењу трошкова, па ипак иије успсла да обезбеди потребна средотва захваљујући лошој ситуаиији пртгвређтгваи»а у општини кад раст дохотка не бележи повећање већ напротив опадањс. Првих пет месеципослован,а СИЗ-а за дечју заштиту бепежи вшпак расхода над приходима, тако да јс била прп нуђена да врши позајмицу од СИЗ-а социјално заштлте и Ре публтгчке заједницс дечјс заш тите. Један од излаза, што и закон дозво.вава, jjscre и повсћан>е стопе при/тва средстава, уколико се утврди да почетна стола 31ије у стаљу да обезбедипо требан впво. Раз.матрајући овај проблем Извршни савет је оценио поло жај овог СИЗ-а као врло тежак, II да се морају преузети одреБене мсре како би се тешкоће прегваззппле. Међуггим.пре поручедо је да се до девето.местипш a mmwfflE Након доласка НДгасовода шш до Параћина највећн параћннски колектив није могао да буде прикљгчен на гас јер нијс урађсна разводна мрежа гасовода у са.мо.м фа брнчком кругу, После многобројних дискуснја и сагле давања стања у ово.м колек тиву нзнађено је решењс. Y Привредној ко.мори СР Србије 5. јула одлучено је да се у Српској фабрнци стакла што пре пристугш из градњи гасовода, а да сс оваЈ посао поверн „Гоши" нз Сме деревске Паланке. Y финансираше гасовода укључнће се пословне банке, a no речима Радета Цвстковића, дирек тора развоја, треба да буде завршен за шест месеци. М. Ж. Радови на ;<ђградњи гасовода за Штофару ОПШТИНСКИ CYA Y ПАРАЕИНУ 3AII0 ОАЛАЗЕ СШН? Општински суд у Параћтгну већ дуже времена суочен Је са кадровским проблемима због јако израженс флуктуацпјс судијског кадра. Само у овој годинн Огшгпшскн суд напустилн су двојнца судија, док се један судпја налази па дужем болован>у и питап>е је да лн ће се уогппте више врапгги иа дужност л Y .мећувремену неке судије, такође, озбиљно најавл»ују свој одлазак из суда у адвокатуру или иа друге послове ван суда. ФАБРИКА БОМБОНА, PATHYKA И ЖВАКАНИХ EYMA „ПАРАБИНКА” УДРУЖЕНИМ СРЕДСТВИМА Д@ РАДНОГ МЕСТА ® На новој радној линији Фабрика бомбона, ратлука и жвакаћих гума „Параћинка" запослиће преко 40 квалификованих и полуквалификованих радника кондиторске струке © Један број радника моЕји ће да се запосли удруживањем сопствених средстава. Y првом реду до таквог радног места моћи he лакше да дођу повратници из иностранства. Монтажа нове линнје за проапводњу пуњеие жвакаће гу.ме у Фабрици бомбона, ратлука и жвакаћих гу.ма „Параћннка” је заврш,ела и већ су изашле пробне количине овпх пронзвода. Са овом новом’ радно.м линнјо.м „Параћлнка” ће моћи да ускоро упосли 18 квалпфикованјгх радника и негде око 28 по луквалифпковаиих раднпка кон дпторске струке. Као што je painije бно случај, и овом прнликом, рекао нам је Стојан Радосављевић, реферепт за кадровска гппања, једап број радаика моћи he да обезбеди запослење удружива11»ем ллчиих срсдстава, што је првенствепо прнмљиво за повратнике из иностранства. — Y том циљу објавили смо број ћемо прнмнтн касннје, за висно када се који део нове линпје пудита у гтронзводњу, на гласио је Сгојан Радосављевнћ. Д. Г. Из Центра за социјални рад ОГРЕВ ЗА СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНЕ сечног обрачуна не предузпма- оглас за прнје.ч 30 радника у ју мере, док се нс види какав lie прилнв средстава да будеод поллпривреде и задатских делатаости. Уколико се и тадапо каже да јпгво средотава не од. првом реду повратнпка изипосгранства путем удруживања средстава. Овим пачином до рздног места моћл ће да се.до говара реализацији програма, проценат средстава биће повеђан. плана и прплива ђс са 10.000 марака хгли нека М. Д. друго.м конвертнбилном валуто.м која се удружују на десет година уз осам посго камате. Један бро.ј таквпх радника добнће одмах запослеи>е, а јсдан Цептар за социјални рад у заједннци са СИЗ-ом соција лне заштите овс године је благовремеро обезбедио огрев (два метра кубних дрва) за све корнснике сталких но вчаних помоћи, како у граду тако и у селима наше оп штине. За свс такве кориснпкс, a њнх је 110 у општини Параћнн, дрва су истругана и пре вежена до места боравка. Вредност ове по.моћи износи више од 500.000,00 динара. Упражњена места судија попуњавана су у међувремену младим кадровндаа, углавном прнправниимма по положеном правосудном испиту, без довол>но судијске праксе н вскуства, што се одражава на квалитет рад|а и ажурност. Ради дугорочнијег решења о вог проблема и обезбеђења кадрова за судије из сопственог потенцнјала, неопходно је да суд примн са списка незапосленнх два суднјска приправника који би стнцали праксу м по положеном правосудном испиту билн потенцијални кандидатц за судије. Како по програму рада за оbv годину средства за ове кад рове нису планирана, Општпнски суд v Параћпну затражно је помоћ од СкупштЈгне општине. Извршни савет је на претпрошлој седници одобрио средства за пријем два прштравннка. а износ тих средстава одредиће Комитет за пртгареду. Шта је разлог што судије такорећи масовно одлазе пз Суда, питали су се члвнови Извршгног савета? Међу бројним разлозн.ма сва како треба пстаћи ннзак лични доходак судија у иашој општи!П1, тежак и одговоран посао судија, примамљнвост адвокатуре са фггнанспјске стране н многи други. Изврилш савет CO ча рапнјим седницама разматрао је ово питање и предложпо могућност noBeliaiba лпчног дохотка судијама кроз судијске додатке, што lie вероватно ублажити наглу флуктуацпју суднја. М. Д. СНАБДЕВАЊЕ: РОБНА KYKA „БЕОГРАД” ДОСТА УСПЕШНО И ПОРЕД ТЕШКОЂА Дугачак је сгп-гсак производа којн су ове године добилп назив дефицитарни. Предузеће Ро бна« кућа „Београд” спада у ред бољих енабдевача у нашој земљи. Да бн обезбедњпи робу робле куће удружују средства са ттронзвођачима и плаћајуро бу унапред, што највшпе утичу на то да су у односу на остале промеггне организације добри снабдевачи, обзиром иа укупна кретан>а у нашем друштву. Захваљујућп томе Робна кућа „Београд” у Параћинунас je V гранЈГцама могућностп, ре довније снабдевала нектш дефгппггарним пронзводима. KYRA НА ПОКЛОН Социјално угрожена поро дииа Благојевнћ у Шалудов цу уселила се недавно у Hoey кућу која је изграђена на иницијативу п непосредни.м руковођењем Центра за connјални рад. У обезбеВивању средстава за изградњу куће породица Благојевић је само симболпч но учествовала, јер су велнку помоћ поред СИЗ-а tomi јалне заштите дали и OOYP „Електродистрнбунпја „Параћин” и OOYP „Граднтсљ". Д. Г. Према подацима Привредне коморе региона за прошлу го дину укупан про.мет у ошптнни ПараћЈШ нзносио је 404 милпјарде дннара, где је Робва куђа „Београд” учествовала са 10 одсто, док је, када су у питан>у прехрамбенп производи, тај проценат знатно вишн. — Доста се успешно hocilmo са тешкоћама у слабдевању у границама које нам нуди дома ће тржЈните, а п убудуће смо спремни да понудимо све оно што дсхмаћи произвођачи произведу, испгче Огојан Обрадовић, дпректор РК „Београд” Па раћин. 1 м. ж. ^панаш 5
27. ЈУЛ 1983. ■' БРОЈ 23? СА СВИХ СТРАНА KAKO СМО ОРГАНИЗОВАЛИ ЖЕТВУ? НЕДИСЦИПЛИНА HOB КАДА СУ ЛЕТЕЛИ ЦРЕПОВИ СМАЊИЛА ПРИНОС Y другоЈ ПОЛВ1ПШ јуна у општинн ПараИпн је почела жсгва. Обимнс припрсмс за велнку друштвену акцнју завршснс су на време, друштвенополнтичка заједнниа је обезбедпда средства, али сада када јс жетва привсдена крају може се слободно рсћи да се није одвнјала према утврђеном плану. У овогодишљој жствн било је ангажованс 52 удружена комбајнера. 17 из друштвеног сектора У месним заједницама и ползопривредној организацији ..7. јул” формирани су штабови за жетву. Инспекција је свакодневно на лицу места, у лве смене и суботом и недељом вршила контролу. На терену није било паљевина нити повреда јер су мере заштите на pajv добро органпзованс. Први проблсми су настали због гога што јс готово сиа пше ница са тсриторијс општине сдигла за жетпу истовремено. Интервенцијс мештана код инспскцијских органл су биле доста честе. Највећи број људи жалило се због нсдостатака комбајна за жетву, прескакања, растура, напуштања терена, наплаћивања у новцу, смаљења лрацела, неажурности житомлина. По свим овим при медба.ма ипспекција јс на вре мс кнтервенисала. Овогодишња жетва је обављана у отежаним временским условима, већи број комбајна је дотрајао,. због чега су се често дешавали кварови, али је сигурно да Је било и сујектив них слабости од стране Пољопривредне организације „7. јул” која је организатор овогодишње жетве. По речима инспектора са ко јмма смо о овоме разговарали, на терену није било довољно пратиоца 1<омбајнера од стране пољопривредне организације. па је највећи број пробле ма настојао баш нз тог разло- *га. — Цедисциплииа комбајнера и пратилаца ко.мбајнера попри.мила је таквс размсреда је то вишс исодрживо, истиче БОШКО ИВАНИВИЋ. прсдседник Комитета за приврсду, друштвене службе и фикансије. Остаје још да се сумирају резултати, али и том приликом треба имати на уму овогодишња искуства како се не би поповила и током наредне’ жетве. М. Ж. ШЕБЕРНА РЕПА ДОБРО НАПРЕДУЈЕ Са двесшнне хектара — шездесет вагона Ове годиде шећерна репа засађепа је на свега двестотине хектара, што је у односу на ра није године мпого мање испод лросека. И са те површинс треба да се добије оса.м стотина тридесет и два вагона. Фабрика ш.ећера „Данпло Дпмит * ријевић” из Еуприје упутила је Извршно.м саведу предлог за расподелу шећера нз рода 1983. године. За испорученс количнне чисте рспе шддивидуални пољоприврех-шци he добити осам процената шеђера илл око два дссет вагона. За потребе малопродајс Параћтгн he добити чс трдесег вагона uiehepa, штоса колнчннама за индивидуалне пропзвођаче шећерне репе чини половину од укупшк потре ба параКинске општине. Извршпн савет је овластио Трговин ску орган-взацију „Шумадлју" за уговараљс и нспоруку шеhepa искључиво за малопродаЈУДа је засаБело четирн стотипе хектара, колико је плалом било предвиђено, а изостала је права друпггвена акдпја н анга жовање, потребе грађанства би ле бн готово потпуно подлпгрене, на шта у вдућој годинпмо * ра да се обрати пажња. М. д’| ЦИВИЛНА ЗАШТИТА (5) Замрачивањс је специјал ми вид светлосног маскирања н обухвата мере и поступ керадн маскирања властптих светлосних пзвора којн па било који начпп могу от_ крити насеље, градове, привредне објекте, покрете и саоб раћајна средства, као и pain обмане непрнјатеља по.мо ћу светлости. Утврђеио је да се већп ос ветљспп градови могу примстптп са одстојаља 70 по 100 км, а већи пндустрнјскн комплекск и мања пасељена места са даљине од 40 ло 60 км. Имајућп у внду да је ос повнп задатак замрачивања прнкрнвање свпх светлосних нзвора радп онсмогућавања нападнпх лејстава непрнјатеља v ноћним условпма и ла ћс замрачпвањс у свепту алпо.м саврсменом рату нма in всома значајну улогг, то v ihCHO.M остварнваљу учествују свв rpabarui. Врсте замрачивања: У завпсностн од пропспс опасности замрачпвањс може бпти: потпруно п лелиMII4IIO. Потпуно за.мрачпва1ве пре лвпВа се пл оној просторнји п.ш iiacc.bv r.ie јс веНа опас иост 01 fiohnux панада н том прнлнком се за.мрачују свн светлоснп отворн на зг радама, престају дл рале Замрачивање светлосне рекламе, замрачу ју се улице итд. Немаскирана светла остају на апотека ма, склоништима, станицима хитне по.моћи као и саоб раћајни сигналп на најваж нијим раскрсницама. Дслимнчно замрачиваље се спроводп са мањим изузе цима на читавој територијн зе.мљс. Спроводс сс псте ме ре као и при потпуном за.м рачпвању, с разпиком што' се допушта употреба од рођеног светла на улпиама, фабрикама п кућама. Начнн замрачнвања: Под пачппом замрачиваља лодразумевају се мере и рад н>с које се предузнмају ради маскпрап,а свих пзвора који зрачн светлост, што се може постићи иа вшпе начнна и то: 1. Искључивањсм пзвора светлости 2. Засењивањс.ч пзвора све тлости 3. Засетвпваљсм светлоспих птвора 1. Пскључппањс извора св вЈлости можс бити поједина чпо, гушењем сваког светлосног пзвора посебно, пли скупо нскључивањем свст лостп из једног пептра {елек тричне пентрале). Скупно ис кључпвањс се рсђс примсн>ује, јер се може негативн.о Hu најстарнји мсштани параћпнске општине не памте нс вре.ме већс од онога којс сс очистили ? ПУТ ОД НАНОСА © У олујној ноћи из.међу 24. н 25. јула омладшгци Сту бнце очистилн пут од наноса коЈп је паправнло невреме п оспособилн га за нормалан саобраћај БуЈпис којс Јс нзазвала права про вала об.11ка и спажак олујни встар у лоћп измсђу 24. п 25. Јуаа олсеклс су Стубипу од осталих на СС-Л.П. Вслнкп наиос од шљуика и кпмси.а којс јс вола спрпла са око лш1х брд]а првдградио Јс пут у луж>пп1 од 20 матсра н паралксао cm кк саобраћај. Прдсслппштпо ОО ССО Је сазм ло хптан састаиак и док јс нспрс- .ме бсснило 22 омладнлца крснуло је у акцију. — Акција јс траЈала од 24 часа н 30 Mimyra ло 4 Часа u 30 mhuvti. Очистплп смо иапос и склопили гг' ЛО.МЛ.СНО дрвсћс и rpniMj п пуг о ■ лободили за пормалап слобраћај обапсстплп су нас вредпн стубпчкм омлалипни Милалип Ралисављсnull н Бр1чп1слав Милспковпћ. ПОСЛА ПРЕКО ГЛАВЕ ЗА ЕПС Неврсмс Јс папрвло пуно посла за раднпкс ЕПС-а. Три дапа су па тсрепу Јср кпарови се и дал,<> jan.-hajv, као послелпп?! Јрмл.авпч-. пс само од 20. Јула. Било јс трп квара на писоком н < поку, који су убрло отклољепн, алн мнсконапопска мрежа v граду к селима прстрпела је велкка oruieheiba. Мрсжа Је бн.-»а покпдана КрагуЈсвачкоЈ улицн. Пала Јс топ ола п покпцала жице. Y Мирослав Јоцнћа, Макснма Горког и ОбвлЛ ћсвоЈ, такође Је бнла покидана мре жа. Поломљено Је внше електрпч пих стубова: у СвоЈпову, Чепуру v Обнлнћсвој улшш у Параћину. Трафо станице су углавно.м трпеле од npcropcnaiba оснгурача Y 16 трафостанши десно сс овпЈ квар. Y по!кдел>ак, 25. Јула екппе за цнтсрвспцијс oner су бпле на терену, како нам Је саопштио дпрскгор Елсктродкстрнбуцпје Драгомир Ха vnh. м. м. сручило на град. 20 јула у око 23 часа. Заглушиа гр.мљавина * трајала је више од једног сата а за све вре.ме кита је лнла у слапови.ма. Низ потопљенс градске улиис јурпле су бујнис носсћи поломљено грање док су у околини настрадала и цела стабла. Тек се ујутру могао видсти бнланс олујне ноћи. V гра ду иа више мсста- покмдани су електрични водовн. оркапски ветар разнео је нрепове са кућа а у Крагујевачкој улиип срушнла се топола па вод. За .мббнлисане екипе Елсктродпстрнбуцијс два дана не.ма одмо ра и ннко са сигуриошћу не можс да кажс колико је п кајсвнх све илтервенција бнло. Нп ватрогасии нису те ноћп мпровазш. Y Мкцлћсвој улицн од удара грома негде у близи * ни, дошло је до пожара на разводиој таблп у кући ЈБубншс ЈовановнНа и захваљујући непосредној близшш и брзинп ва трогасаца. пожар јс иа врс.ме локализован. На околнпм пољн.ма не.ма вслике штете, кукуруз је издржао али пшеница н воће дали су данак. Ионако влажло зрно још је више навлажило и ечо новпх проблема да се просечна лстина отме од пропадања. Још се нс зна колика је прн блпжна штета алп судећи према раапјскнм и телевпзијским извештајнма из друшх рсгио: на, Параћин је ппак сретно про шао. М. М. Највише су страдале тополе. али и багречг inije поштеђеет. На слици В. ЉубмчиНа види сс багрсм на путу Параћин — Че« пуре који је препречно пут. Одмах ујутро на пнтсрвсниије. Возило ЕСП-а са лифто.м затскли с.мо у улкци Мнрослава Јоцића. Елсктричари су всзивали покндане водове. 'iiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiti 1111(1111111111111 IIIIIUIII1nitiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiitiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiHiiiiiniiiini IIIIIIIIIIIHIIII' ИЗ МЕСНЕ бРГАНИЗАЦПЈЕ ДАВИДОВЦУ УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНЕРА Y УКОРАК СА МААДИМА © Пензионери овог малог места укључени у све токове и послове своје Месне заједнице и осталих друштвено-политичкнх организација ® Јединствени фонд солидарности јевцу, спомен-музеј у Титовом Ужицу и легендарну Кадињачу, а успут и Врњачку Баљу. У плану је да 25 августа, опет у пуном броју, посете и чувенл вашар у Кладову. Пензионери из Дадвидовца, њих укупно 82, махом бивши радници Српске фабрике стакла, прекаљени на тешким по словима од своје најраније младости и данас под теретом поодмаклих година не предају нао меоа заштите и спасавања одразити на привредни живот насељеког мсста, али се може примењиватн где елек трична енергија служи искључпво за осветљсње. 2. Засс1виваи.е извора свет лостн сс вршп код оних свет лосних извора који се не ис ' кључују нз употребе за вре ме трајања за.мрачивања. Ово се постиже на тај начин што се разнн.м техничкп.м средствпма прикрнвају зрашг светлосног извора, та 'ко да не буду впдљивп са ве he внспне од 500 м. To се постиже на више начина као што су: — снижењем електрнчног напона — поставадљем светиљки са слабо.м јачином светлости — постављањем засеЈБлвача ’ — постављањем филтера којн смањују нптензптет свс тлости 3. Засењивање светлоснпх отвора као што cv: прозортг, застакљена врата, степениш та, светларници, застакљене кровне п зидне површнне п друго вршп се првенствено прпручним средствима и то: разне тканине, даске, тер-па JTiip, картоп. лим, гумпрана платна, ролетне, завесс. кап пи птд. Код овог начина за мра^пвања мора да постоји строга маскирана дпсциплпна, које сс свтГморају придржаватн, иначе једно освст љено окно, може да открије цео објекат. У средства за замрачиваibe спадају разна прпручча и постојећа стандардна срсд ства, која се уграђују прнликом изградње разннх објеката и она морају да одговарају следећим основним захтеви.ма: да буду непррвид на. да пмају довОљну механичку чврстоћу, да не.мају пукотина, да cv једноставпа и да максималио апсорбују нли Јдмањују инфрацрвепо зрачеЈБе. За успешно замрачиватве взрађују се одговарајућн планови, којпх треба да се придржавају свн почев ол власнчка прпватнџх возила п зграда. ппеко меснггх зајел нппа п OYP-a. а на датп знак вазд¥пше опасиостп. Контролу спровођења мера замрачнвања врше органи рсда и безбслности, а од спре.мностл п обучености грађана и правнлног спровођења замрачпвања, зависпће, у случају рата, хиљаде живота грађана и заштпте материјалгпгх побара. Витомир Борћевнћ, проф. НО се. Увек су у првим редовима друштвено-политичке активно сти и спровођења разних акци ја у селу. Исказују се и тамо где је место за много млађе, као што је недавно био случај око пружања помоћи У организовању и спрвођењу републич ког првенстиа у падобранству. Чланови месне организације Удружења пензионера са члановима ’ својих породица организују и посете иторијским ме стима и породинама из НОБ-а. Тако су 18. маја посетили Куhy цвећа, Музеј „25. мај” и кабинет председника Републикс друга Тита. Њих педесетоР° 17. јуна посетило је Споменпарк у Шумарицама у КрагуИначе, ова месна организација недавно је формирала сопствени фонд солидарности, који he, када се буде прикупмо новац од 1. јануара следеће године служити за одређене вр сте 'помоћи пензионерима са мањим 'пензијама. У Фонд солидарности већ је учлањено 30 пензионера. По речима прдседника Председништва месне организаиије удружења пензионера из Давидовца Стојадина Станојеви ha. пензионера не желе да заостану у своме раду за млађима, па чак у неким пословима и дају- пример како треба да се ради. , С. О. IgfluaHaa 6 Ј Саширизични yiao f Погрсшно стс разумслн — за огаџбину можс да се падне = = али не на колсна. = Мудри.ма туђе странпутпце показуЈу прави пут. = Када се показује шипак палац за.мсњује функциЈу ка- 1 1 жнпрста. . 1 ј Престанмте са обрађивањем — налази се v зрелом добу. 1 = Одржалл с.мо обећањс. алп на нпвоу обећања. = | Погрешили сте — испнрањем мозга нсћетс на!ш биссрс 1 = мудрости. = 1 II BVUM сити и чобанп на броју. | Владавина н над салпш собом нс сме бити дсспотска. | | Коцка је бачена v воду Рубпкона. | Смеје се до суза. Обратите пажн»у — пли су сузс илп ic I = смсх лажан. * = Момнр Станисављсвић =
27. Л'Л 1955. В БРОЈ 258 СА СВИХ СТРАНА НЕГОВАЊЕ МЛАДИХ TAJIEHATA ЗАПАЖАЊА ШТА ME БРНГА— ННЈЕ МОЈЕ • Основна школа „Момчило ПоповиН Озрен” сваке године шаље младе мате.матичаре у летњу школу © Једанаест ученика од 26. јула провешће дванаест дана на Тари ® Резултат — међу првима на такмичењима свих нивоа Ф Код две рске, два базеиа и два језсра, Параћинцима не.достаје пла жа. Куда када је 36 степспн у хладу? Злобни шаљивџија би рекао: па, бсжнте из хлада! II стварно, куда побсћл из „х.чада”. Пракса коју Основна школа .ЈМомчило Попл—-S Озрен" нес годинама завре ну пажњу. Наиме, гсч је о приме ру неговања млалих талената и то математичара. Годинама из ове школе оцлазе учениии у летњу школу младих математичара. ТнЏевд каХМ Нетки — Клуб младих математича ра „Архимсдес” и.з Бсограда свжког лета оргапизује школу за младе математичаре и ми редовно добиЈамо позив за уче етвовање у њеном раду. Колејггив наше школе подржава ову акцију и најбољи наши ма тематичари иду бесплатно, a неки плаћају половину цене, док 50 одсто финансира школа, тачније Ђачка задруга, истакао је директор Смиљанић. Ученици. који су постигли најбоље резултате на општинском или такмичењима виших нивоа стичу услов за одлазак у ову својеврсну школу. Наиме наставничко веће ynyhyje предлог Ђачкој задрузи, а она-пре ко-својих органа. Извршног од бора и Скупштине, одобрава средства која се строго наменски користе. У овогодишњу летњу школу младих математичара која се ићи he једанаест ученика Ос14 дана 11 циц новне школе „Момчило Поповић Озрен”. Дејан Јевтић, Дејан Станковић, Владимир PaKith, Драган LlBeTKOBHh, Мари на Илић, Лидија Ристић, Југослав Николић, Бранимир Анђелковић, Влада Ђорђевић, Be сна Ђорђевић и Небојша МаНајбоље бп било побећи неку плажу. Сублн.миранн асфалт над главама. Отромели зници хтели би да журе, из града, на обалу реке, на базен, на леблк прола лојловић. провешће дана на овој лепој дванаест планини, дружећи се са бројкама, изучавајућц математичке проблеме, откривајући тајне ове на уке. Поред нових сазнања о овој лепој науци која је за мно ге баук родиће се и нова другарства, а резултат ове школе су добри млади математичари који својој школи доносе најбоље оцене са разних такмичења. је сати прс поднс. Депреснја. бсз дашка встра оси.м оног вре лог. који пзмсшал с бспзинскнхт пара.ма отнне по лицу кад про јури кампон. Једанаест аати. Зпојаве кошуље, свитак образаца под мнтко.м и зајапурсна лниа одају пталтерскс обвезнггке. Роне кроз јару пре.ма Општнни. Дванассг. Све за.мире. На шалтерима нп странке ни службениЈ-уа, Тече пиво бујииом. Нај пре хладно, а затнм топлијс, топлцје. Фрижидсри посустају. И конобари са њнма, и гости. Крај радпог вре.мена. Најпре Стаклира, Штофара, па Општина, Штампарија постају људска врела. Река до малочас за тааре. нашлс и На странииама овог листа. Уосгало.м, сво. всћ пада вече. Фрижмдсри су лрн.мили ноЈезеро на Буљанки. .Језерце”, дали смо му име док је то била рупа испуњена водо.м, али чистом. Сада ту мма више језера насталих ваБсње.м шљунка, али градска депоннја која је на једној од њених обала, опасно угрожава здравље. воре летњу баштниу. Ипак cv ву трансфузију пнва. пошљених. раз.ЧЈгва се попрсч« пи.м улпца.ма. Кроз отворена то биле са.мо прнче које су нз С. Ј. КЊИГА Y ЛЕТЊЕМ ПЕРИОДУ врата ауто.мобила сукне спутаии јутрошњи вазд\гх. уснјан. Ручак: бећарски маприкаш Парадајз, паприка, два jaia, све у свему десет минута. А онла? Опдд треба побећи пз упаљеног бетона, са чствртог, петог, осмог спрата из лрнзс.мља и поткровља. Давнп предак волозе.мац буди с у човеку. Како би пријало загњурнти се у свежину воде. наше превелике жеље да се ос Може лн једно. али пс из зелене флаше? М. Миленковнћ Y ОМЛАДИНСКОМ НАСТАВНОМ QEHTPY НА ГРЗИ @ Радници Библиотеке „Др Вићентије Ракић” издају око 500 наслова дневно © Многи се врате без тражене књиге © Школске библиотеке нза затворених врата Књига у руци вије ретка слика на лашим улицама ових летњих спарних дана. Али, да ме буде забуне, нисмо баш читалачха средина, носе је углавном. ученици и то првенствено осковци. Неки читају ш,то желе, али више је оних што читају из обавезе. јер до 1. селтембра треба прочитатн сву лектиру и написатн тражени задатак. Y ово да су основии 'лајвреднији у читању нисмо се увери- -ти са.мо мз случајннх сусрета већ смо то запажање потврдили и прилттком посете Библиотеии „Др Вићентије Ракић". Библиотекари који су тихдана радмпи у Биб.тиотеци једва су сгигли да нам одговоре на неколико питања јер је наоде ;кењи.ма владала ттрава гужва. По десетак чланова је скоро увек присутно, једни долазе други одлазе и све то тако до 14 и 30. мпнута, Око 500 насло- »а се мздају у овом летњем пе риоду у току радног времена, « многи се кући врате п без тражеае књигс. Јер. фонд од нешто више од 50.000 књига нс може да подмири потребе свих читалаца. До књиге би се далеко брже и лакте долазило да су ученииима у летњем перноду доступме км>иге из школских блб.тиотека. Али око 25.000 наслова, углавно.м школске лектире. ле жи заробљено, тачније затворе !*о у основшш школа.ма и Цен гру за срсдње Бранко Крсмановић". образоваље Снгуруз мало воље и труда мо- ~ао је да се организује рад >вих библиотска, барем одређе 4мх дана, чиме би учелиии ла- <ше и брже прочитали задату Јектиру. Једина помоћ фонду градске »иблиотеке у овом псриоду пру ка библиотска ИВТКТ „Брансо Крсмановић" ко.ја са око ’.000 наслова доиекле подмируе погрсбе деие својих радни- <а. И радЈЈици Фабнрке бо.мбоУлицом @ Млади из општина Параћин, Нуприја, Ра- проАшчу „голуждрпвп тићи” смромашни за Малн ча, и Баточина на двадесетједнодневпој и Велнкм јаз, за Јаружпцу. Бук - ’ - Буљанку. Кут нх водн v нсдавобуци на, ратлуке и жвакаћих гума „Парађинка” су у моп,’ћности да својс потребс и потребе сво је неизвесно. ко библнотеке. Сги други који у овом лстњем перноду желе да се забаве књигом мораћеда је потраже у градској библиотеци, а да ли ће јс добити то је неизвесно. Да само подсетимо затворена књига мање вредн. ~ Њона све већа вредност стиче се читањем. но отврени „затворешР’ базен. (Са собом понети капу зп купање. На благајнп пмше препо показали врлодобре резултате © Од 1. августа и девојке на обуци У Омладинском наставном Ружно ie боље речено јадно када се поглед заусi тави на разбијеним прозорима, поломљеним ?елеидеpn.ua, ижврљашии зидовима, изгаженој трави, ^цвећу, гоашлц отиадака.^ Л to јс несавесннх zpahatia. Друттвена и.иовниа је власншитво дру ttiTea, а заборавља се ба јс свако дсо тог друштва, Почнкмо 'од стамбених зграда. На само.и улазу госта ће дочекати разбијена .врата. прљаео стеггениште. ,Од- .иах he га заиахнути .иемљивост и праишна, степеништа личе etaue на прљаво сме тлиште азидови су нзгубилчсвојуирвобитну боју. 'Мо же се аогодитиидавас нека ..epedHadoMahuiia” nocne мр ea.ua, отпацима од ручка, ис । rpecajyhu. столњак на степе ниисгу. II када нема кише може да се догоди да покиснете док пролазите испод неке терасе. Аутобуси изгледају као да су се тек: вратили са neizoi „двобоја”. Висе погсидане гу ме са нрозо.ра, eiepu филц из рупа направљеним на се dtauTiLua, а и.иена ucnticaна ‘у доколицц испунила би читав адресар. Hama култура огледа се и на Kibuza.ua из библиотеке које су добрим дело.и изгубиле ceoje право лице и вредност. Гази се, уншитаеа, ломи. Од joza није поштећен ни са.и центар нашег града, Трг Бранка Крсманоеића. K/iyna више не.иа јер је досадило padHtaiu.ua задуженим за хигијену и 'урећење града да их свакодневно epahajy на биеше мссто, јер их у касне вечерњс сате омладина tipeселц поред Комитета. А три јарбола etaue не стоје успраено. Натла се „снага" да и.и гцЈр.иени положај. „Шта ме брига, није моС. Ј. КУЛТУРНИ ДНЕВНИК ОД 1. АВГУСТА КОЛОНИЈА Y CHCEBLIY Деветн ј« август како he Снсввац у свој својој лспоти бптн домаћин ликовноЈ колонији. Од 1. авгус7« у ово.м познато.м турнстчхом месту боравиће нсколмко вео.ма познатих умспшка. За сала, како иас Јс оба вестио секретар СИЗ-а културе Ми .-■млоЈе Вучковић. долазак су потв» дили Евгенија Де.мнлевска, Радмила Лазаревнћ и Вилоје Ромапдић акадсмскн слнкар мз Београла и академскн слиИар Зоран Иоановић ил Параћнна. Колонија у Сисевцу трајаћ * од 1. до 15. августа, а свакм учесиик је обавсзан да ос-цави по јелад рад. Слике из Колонијс — ..Слсевац 83" биИе нх-1ОЖ«ме у Параћину за вре ме.че октобарскнх сввчаностн. ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ОДИСЕЈ НОСОРОГ” Олих дана је из штампе изашла прва кљига младе параћииске песникиње Светлане АрсиК под иазиво.м „Одисеј иосорог". Кн.кга Је штампмиа кло награда на коикурсу за прву кн>игу који Је рлсписао Књижсвнп клуб „М. Бак.свић", ко |и Је са СИЗ-ом кулгурв н нздавач. док Је збирку твхинчкк и ли ковно опремло академски слкквр Зоран Иваиовић. Промоцнја ове иитсресантие кл>д гс песама планлрано Је да се отр жи ускоро у Спсевцу, што ћ« би. ти caoJeapciUH култур1гп прнлог умстничкоЈ ллковноЈ којкитиЈн. рука: „купитн капу”),. Улаз 50 центру на Грзи завршило динра, од 11 до 17 часова. двадесетједнодневну обуку из базену глава до главе. капа до општенародне одбране 150 омкапе. Над базеном јара, над ладинаца из општине Парајбом усијани кров. Не.ма скака- ћин, Ћуприја, Баточина и Paisa, no закону. Нема ни пливања, по нужди. Подигнпте стаклене преграде воде у дворнште, на сунчаиу страму. Аутомобнлисти који промцчу Макси.м Горког улипом, чежјбнво уврћу вратове пут гвоздене регпетке базена. Њима је много rope. Мора да су се у такви.м моментц.ма рађале разне мдеје. Ра зноразне мдеје како од нккаквих језера и базспа направити некакве плаже за град којн расге. И ми с.мо нх прогутали Бнле су тако укусне у то вре. Ate. Сад су киселе, што речс Езопова лисица Веровалн с.мо лруговима из „13 октобра” кад су нам причалп „Причу о језеру на Бул>анки” и друговима, како са.ми себе назваше „група ентузијаста” који су за четири .милиона требали да закрпе некад дивнм, олимпијскн базен, уреде кабине, тушеве, от- Завршетак обуке ча. Иако временски услови нису били наклоњени организатору — Секретаријату за општенародну одбрану из Параћина, ипак резултати обуке су савим добри. Посебан успех је '■ постигнут у гађању војничком пушком. На два гађања, просе ' чна оиена је врлодобра, однос но 96 одсто омладинаца са успехом је .завршило гађање. Руководиоци наставног центра Станко Здравковић и Љубиша Милутиновнћ, са сталном екипом старешина који eeh више година раде на обучавању омладинаца заловољни су залагањем и vcnexoM, и како истичу, добар војник у ЈНА је потврда њиховог рада којој се највише радују. Центар од 1 августа почиње и oCvkv женске о.младггне ко- 1 ја he бити организовзна у Дечнјем одмаралншту па Грзн у коме постоје идеални услови за рад, одмор ц рекреацију. С. О. - јс , вероватно су квих еандала. To ло нате културе. мисли Tale огледаИНВАЛИДИ РАДА НА КАДИЊАЧИ На Дан бораца — 4. јула Општчнска организација Са веза ннвалпда рада општине Парађин, организовала је посету историјском месту на^ Кад1гн>ачи. Том прплн ко.м Кадшвачу су обшпли 50 инвалида рада. Треба напоменути да је ОО СИР Параћин, регреси- ј рала превоз за ову посетг са 50 процената. Жарко Векпћ САОБРАБАЈ НА СЕОСКИМ ПУТЕВИМА Већа пажња—мања брзина ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ НОННУРС ЗА НОВЕ ГЛУМЦЕ • Сеоске путеве највише оштећују тешки камиони • Незгоде се догађају у селима најчешће због неуступања првенства пролаза или због ■ Пријављивање до 15. августа, када he се одржатн и av- диција за кандндате. ' Параћии има дугу позоришну традицију, публику која ре довно испуњава салу до последњег места и добре условеза рад. MebyTHAi, лоследшпх годвИа ансамбл Градског аматерског позоршвта се пбстепено осилао, тако да тренутно броји свега десетак чланова, шго за јед!гу позорншлу кућу у да љем раду није довољно. Имајући ове чињешпЈе у внду, Градско аматерско позориште из Параћина, пред новупо зоришну с< Јону ралписује конкурс за пријем нових чланова у глумачки ансамбл. Број кандидата није ограничен. а на кон курсу могу учествовати сви заинтересованп без обзира наузраст и пол. Ауднција, одиосио разговор са кандадатпма заказан је за 15. авт^ст, у сали Позоришта у 11 часова. Прнјавс се достављају до дава аудицпје, пошто.м плј! лјгчпо. Адреса: Градско ама терско позорипгге млн СИЗкул турс, улмиа Браика Крс.мановића број 47, Параћин. непрегледности улица На територији огпцтнне Параћнн и.ма укупно 25 локалних путева у укупној дужинп од око 140 километара. На овим локалним путевима саобраћај се углавном одвија нормалло, пзузев на неким путевнма којн повезују села поред Мораве где се врши експлоатација шљунка, јер се ла њима креhv тешки камиоии иако јс ноciraocT тих путева ограничена. Због тога долазн до њиховог оигтећења. О одржавам»у локалннх путева бргмте се Самоуправна нмтересна заједнииа за локалне и нскатегорпсале путеве. Алп, ка ко с.мо сазнали ол Мнлана Паujiha, секретара Самоуправне мнтереоме заједмипе за локалпе и некатеуорисане путеве, оноје вео.ма проблематмчио затошто СИЗ није склош-io дугорочан са неком радном органнзацијом, већ се ти путевп одржавају повре.меао уговором о делу, однооно према одређени.м сптуацијама. На отвораннтм путевима ове категоршје нема много саобраћајних незгода. Већи број незгода се догађа у сслнма због неу’ступан>а гтрвеиства пролаза у усктш улпцама и због иепрегледности улица. Саобраћајне патроле повремено обилазе ове путеве н обављају контролу саобраВаја на њнма, а веома че« сто саобраћај контролпвпу н мштиционарн опште надлежиоспг који држе територпјџ одрс ђеног села. д. г.
ПОЗИВ ИЗ „ПАРТИЗАНА КАМЕРА ЈЕ ЗАБЕЛЕЖИЛА НАУЧНТЕ Мада на прве трснпнге у припремном перноду није бнло тројнце првотнмаца, којп су на одмору, оно што пграли приказују може да се проту.мачн као наговештај борбе за прво место н Прву српску лнгу. Савладан је у недељу „13. октобар” са рекорднлх 13:3, алн што је најважније играчи којн су дошли — уклопгглп су се у тнм тренера Толшћа. балеру, којн већ раз.мишља о својој будућностн, можда трсба искорнстлтп ово вре.ме п пронаНн могућностп да сс то Кркнћу решп у Параћину, за узврат његовом приступаљу Је динству. Како ово гнгје везано Предпрштремшт пернод иа стадиону Тјребало би да сс наставн на Грзи, уколико се иађе. заједнички језик са ТУП „Грза" ко.ме Јединство .T*-'vje око 200 хиљада динара. На ГрЗУ бП СС И1Ш10 по кондицпјг. која, сетнмо сс, није 13ла Једпнству у протек.тој, врло успептно.ј јесењој сезонп. 'Припрема се и неколико трснинг утакмица, рекли бп врло тггересантттх. Јавио се Пелпстер пз Битоља, разговара се са реггрезснтацпјом Уједнњсних арапсктгх смирата, а Црвена звезда долази половином се птембра са комгтлетнн.м тн.мом, вероватно после Вероне. Бнло би то прво гостовање Звезде после 23 године и без надокнаде. Звезда је v обавези пре.ма параћинском клубу због Дреноваковнћа, Кркића и сада полетарца Јаиковића. ПРИНОВЕ СЕ УКЛАПАЈУ Као што омо већ гптсали, Јештннс „ГИК-а”, врло добрим МариИе.м (26) да прлступн Једппству. Врло интересантна је могуНност да се Бојан Кркић врати старом јагу. Овај досалашљи нграч ОФК Београда налазп сс v Параћину где и тренира. Како се ради о впспо.м фудднректпо за зелени терен, то су сс v разговоре са Кркићем укључпле н друге стрпстуре. По свем-v судећн Јединство се ошгри за старт у јесењем делу од кога завпсп хоће л-и прво место бнтн пзборепо са муко.м гглп ће то бнтц наставак успешног пролећа '83. „ЦРНИЦА” ОД динсгву је приступио Момчило Млденковпћ, халф, досадашљп члан Лемннда из Лесковна. Он се уклопио у тим п ивоштрио игру .зелених” у одбрани. Дошао је п млади Мплошевпћ из Поповца, а при крају су разгово-ри са центар халфом садашљег друтолигаша лз ПрпУСПЕХ БОРЦА Y ЈУГО КУПУ Дубочица гост смаоаиа ез Након победе у финалу Југо-купа на терптррији Помора вља, Ресаве и Левча и плас.мана међу 24 екипе у Сроији, без покрајнна, које настављају борбе у овом нашем најмасовниЈем таклшчењу, фудбалери Борца су за следећег протнвника добпли екипу Дубочнце из Лесковца. Утакмица се игра 31. јула на игралишту Борца, крај Фабрнке стакла, са почетком у 16 и 30 часова. Управа клуба је одлучила да улаз буде слободал и очекује да lie Борац уз подршку веллког броја наплјача лз града и onштине успетн да иадмашн себе и пласнра се у наредно коло, односпо међу 12 најбољпх скипа у Срблји. Буде ли се ова жеља остварила, бићс то највећп успех овог радничког клуба у досадаiuhjU.m борбама за Југословенски к\ п. FloceGfiv драж свему даје п сазнаљс ла је ФК ..Борац” основан још далекс 1928. годлпс и да гправо овс прослаОРГАНИЗУЈЕ ОБУКУ НЕПЛИ ВАЧА това. Свако тражи освсжси»е v водн. To је овнх дапа ЧЈПвсннца п податак. Међутим, из овог податка можс сс изпућп вншс закључака. Основни би ппак био — да Јс више плнвача, било бп н пншс жупача. Нс смсмо бсжати од чнЊСИШ1С да Је у нашоЈ срсдипи добар I процснат оних коЈп пе знају да плпва1 ју. ОлаЈ процснат обухвата све узрастс I од предшколске деце, прско школскс, п i радилчкс омладине до иаЈстарнјих. вља великн јубнлеј — 55 годпна постојатва. Посетплн смо лтрачс на јсдном од последи.пх тренннга, са иссјбом од н>ттх п НјНховог учптеља Мнодрага Мллићевпћа — Мсрета, чу.јс.мо шта очекуп’ од ове утак.мпце л Да ли су спремпн да савладају вслјгког про- -----------------------------------------------------------------—------------------- тивннка. Готово сви пграчи, од голмана Јанковпћа до лсвог I Обуку пливања мора.мо сврстати у је- . 1 дан од на1впж1гпЈих задатака u са становишта здравља, спортскс рскрсацнје, физичкс спрсмиости п са становпшта ошптснародмс олбранс. Пливање јс иаЈсвестр.,11Н|и спорт — актппнра свс групс мишића, дпсајпс органс н срчапи спrev, а пзо хклротсрапсутско средство делује посебпо освсжавајуће н благоПАРАВИНСКИ РИБОЛОВЦИ ИвИ В1ИИ ® Такмичари Општннске организацпје спортских риболоваца ,,Мрена” из Параћина у дисциплини ,,лов рибе удицом на пловак’ квалмфиковали су се за I лигу Србије претпрошле године и освојили врло добро треће место, да би прошле године постали и шампиони. крнла Млловановлћа, су великп оптимнсти и Bepviy себе и добре прнпремс које су започели још 17. јула. За разллкм од својпх пмлена тренер Милпћевнћ је био vmc релији и из.мсђу осталог рекао: — Дубочпца је, без обзнра што је ове годиле напустшга лруголнгашко друштво, оојективно јачп тим од нас МсБутим, у борбама за Куп су падали п много већи клубови и то ол слабијих'пего тпто је Борац. To је такмичењс у ко.мс све калкулацнје отпадајм. Победппк мора1 да сс добнје одмах, а поред квалптста често Ua CG« оло само смо вас подсстнлч, a паш је задатак да вам па ово.м плану и стручпо помогиемо. Позивамо вас^ бсз обзира па узраст плпваша — обуку неплмвача која почиссптс.мира. Под руководством стручњака физичха Y овнм спарнкм лепмгм даинма прсдруштво зл физичко влс ПИТЛЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ II СПОРТСКУ РЕКРЕАЦИЈУ „ПЛ РТИЗАН ’ И ПЛИВАЧКИ КЛУБ АВГУСТА Ове годпне такмичењс у лиги, као п пријатељска надмета нл почели су шампионоки и у прва два кола лиге освајали друга места и воде на табели. На регионалном такмичењу освојнли су убедљиво прво ме сто, а у квалифнкација.ма на републлчком такмичењу за избор екипс за међурепублнчко таклшчење освојилл су друго место не пласиравшн се даље. Али, ако inicy успсли за међурепубличко скипно такдшчел>с, v појединачиој конкуре.ши јн забележили су јодннствен рекорд, јср се за даље такмлчен»с од мотућих пет такмичара на нивоу Србије, квалификовала тројица из еклпе ,Л1ре иа". To до сада није пошло за руко.м ни једној екипп, a nope Бења радп да каже.мо да суиз даљег такмичетва у појединачиој конкуреншгји нспали и мноп! асовп којп су били реНа трп пријатељска такмичења освајали су прва места у конкуренцији од преко 20 екипа. што је такођс велнкн успех. На свнм досадашњим такмичењи.ма освајали су пехар коодлучује тренугно надахнуће и спортска спећа. Пре.ма томс ми се не предај.емо унаггред п бо рпВемо сс више него пкада a победннк нека буде онај ко v недељу буде брљи. Оставили смо фудбалере да оно што тај трснпнг, са уверењсм да ћс v недељу за пста дати свс од себе, а ако и изгубе да ће то бити часно н спортскн. П. Будисалић ји сада зације. красс витриие Opramiса трснннго.м ураде је договорено за публнчки и државпп репрсзен тативцн. На меБурепублпчком такмнчењу сва три такмичара екипе „Мрела" пласирали су се у првпх 15 таклшчара који сгпчу право па разнграваље за састав рспрезентације Југославије. Ентузијазам јс так.мпчаре ове гопџшс два пута водно у Италију о сво.м трошку и уз плаћање деЈтозлта, само да бп обновили прибор н набавпли такмичарску храну за прнмамљн ваље рнба. Уз свс то, они се такмичс уз врло скро.миу надо кнаду трошкова и то: по једном такмичењу’ добпјају пола длевнице у лзносу од 150-.uniaра, 300,00 динара за пабавку хране за примамл>ивањс рпба и влас1пп< путнпчког аутомобила накнаду од 10,00 динара попрс ђеном кило.метру. И на крају да спо.мсне.мо да су члановп првс екнпе: Мнлутпн Илнћ, Мнлс Мллуновнћ н Зоран Фатур. а златне рсзерве су: Драгослав Илић, Зоран Ми тровић, Зораи Нпколнћ, Мнодраг Илпћ п Мподраг Матић. Млћа Алексић natiais миннма одржаваЈу сс сваког дана од 9 до 10 часова, од 10 до 11 и од 18 — 19 часова. Изабсритс тср.млк који вам иајвтис одговара, прпјавкте се у Хали спортова сваког даиа у бпло коЈс време п пзвршпте уплату од 500 дни. Још једиом да вас подссти.мо ограиичењу у узрасту нсма. Подјсднако су иам пажна и прсдшколска дсца u школска п радиичка о.младнна н старпји па и најстаријп. За опо што је важно it потребпо човску, за свс дслатности па п за п.игвањс, увск златно правило: НнМААИ ОГААСИ I-TA РЕПУБЛИЧКОМ РИТ.МИЧКО-СПОРТСКОМ ГИМНАСТИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ ПАРАНИНКЕ ДРУГЕ Ритмичко-спортско гимнастика секција Цснт<а за средње образовг^.е „Бранко Крсмановић” постигла је недавно још један завидан резултат. Ове младе талентоване девој ке под руковолством професора Љлљс Томић су на клупском републичком ритмичкоспортском гимнастичком првен ству освојиле друто место. што је без сумње резултат за сваку похвалу. С. Ј. Пролајем комфориу кућу са плапем од 8 apic у \-лнин Лрагослава Марпиковића бр. 13 у Параћику. Упнтатп па телсфон 53-773 Мплеико Duh. Спре.ма»>с viciunia нз м1лтелштиi:e, ф|гзш«е и хс.ми‘е. Чис 100 лнна ра. По цотрг.би долазн кући. Мнло вак Илић, Лолс Рнбара 11-3. СтоЈак Павлопнћ из Поточпа, рођеи 1927. годннс, ВК мајстор анрар, поссдујс 6 хсктара земљс. сос beny кућу са купатилом, иа лсппз no« рачуну има 100 ктлпона eraрнх динара, тражн супругу ол 35 ло 40 годииа старпстн. Црнке шп’« прсдпост. По>ксл.ил фотографија. Дискрспнја загараитована. ОБАВЕШТЕ1БЕ ЧИТАОЦИМА: Због корлшћења колек ■пгвног годншљег одмора парсднн број нзлазн 24, августа 1983. РЕДАКЦША Лсднособаи стап ол 42 м квадраз на. са телефоппм, мсњам лп всћи пли двособпн. Телефон 52-7'14 од 19 часоса. Продајем всћи дпособан стан, од 84 м квадраттгх, п гаражу. Нншка Б 2 — 10. Телсфон 56-335. ПродаЈсм „Фићу" произпод11>а 1986 годипа. Упитати: 51.506. ОглашагЈа.м нсважећим сведочаи. ство од I до VUI разрсда, издато v ОШ „25. мај" у Поповцу, на пмГ Jacxnnie Милетпћ из Стубиие. Тралиш собу са купатилом. Јаки ги па тел. 53-694 Славипа. Млади из Пупрнје, Деспотовца, Мурске Соботе и Крагш не на задатку и у предаху МОСТОГРАДЊА БРОДП MOPABY Одмичу радовп на мосту преко Велике Моране код Чеиура. Раднике „Мостоградње” впделп смо на рашевачкој страни. До нас су допирали само звуци машина и ала та — добар знак да су обале све ближе јсдна другој. На слнцп нашег сарадника Владана Љгбичнћа: надошла Морава више не о.мета „високе” радове. Базсн код Халс спортова „7. јул", тсскобан п пепрнкла« н дац за летњедане, једппо јс уточнштс прсд терором сунца.- а Нјдлјс cilj иифирмисшБа Ијшишчкл савет! Пала Бранковнћ, Моичило Вучковић, Светислав Жлвиовић, Мидивојо Илнћ, Иада ЈиваиовиД, (за.мсним аредс«дш1кп) Снежпна 1 боришз}« Маринковнћ, Славољуб ибрадоанћ. Животз СтоЈаиоввћ, Жпвојвв Гохшђ (аредссднпк) п Јовар Томпћ. Vpcbyje: Рецдкцпсош колегнЈум. 1'лавнп о одгокорнк урс'1пикПСлавол,в^Г toBiih Новинарв: Спежакв Јоиаионић, Милнцв Живковић, Мирослж * ДпмитриЈевић, МшгпвоЈе ttmli и .Миодраг Мпленкоилћ. Адрсса РедакциЈс: MaitciiMti Горко! 4 UntiiT-анекп фах I? фон: Главвн н одговорнв фредши 52-352, аовпнарп 53-694. Претплата годишње 123,00 лолугодв шша 62,50. За инострамство цвоструко. Жиро рачуц С113-а имформикања 635U4-M9 ia ' Vn *" Парпћин. ЈИтампж ГРО „Гддс", Београд, Влајкшшћева 8, селефеа 340-551, Тираж 11.000, * KOi
СТАЊЕ YCEBA Кукуруз се спрема за рекорд Стр. 6 ГОДИНА X ликовниживот Сисевац вентил за уметнике •1HF4 Лист Социјалнстичког савеза радног нзрода општинс Параћив 24. АВГУСТ 1983. ■ БРОЈ 238 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА OK СКС И OK ССРН Н ОИОМ W №МТ РЕЗУЛТАТИ ПРИВРЕБИВАЊА Y ПРВОМ ПОЛУГОБУ Ф Задатак је политичких органа и ове друштвено-политичке заједнице да нађу заједничка АУТОПУТ И ОКО ЊЕГА ГДЕ ЈЕ ИСТИНА? Келромењено me I И у овом периоду, као и ласти производње п оства- ’ предходном привреда општн решења са власницима земљншта које сече ау--. то-пут, али и да спрече деловањс неформалних група и појединаца. не остварује своје пословне резултате у сложеним и оте жаним условима привређнван»а. Цене су брзо расле, али цене производа наше привреде спорије, што је мо рало да се одрази ii на иерења финанснјског резултата не остварују, поставке Ре золуцнје по основу расгсрећења привпеде на бази издвајања средстава за опшгс друштвене и заједничке пот ребе се остварују. Међутим, ykyfma издвајања из дохотлокупно пословање. У дру- ка по основу уговорнпх обагом кварталу ове године ситуација се у’ односу на први квартал нешто побољшала 1 са порастол! цена привреде, | мада раст дохотка join увек знатно заостаје за растом укупног прихода. Поред утнцаја цена и тржншта и разна трошења сре пстава имају знатан утлцај на оваква кретања- укупног прихода ii дохотка. To се пре свега односи иа амортизанију, трошкове инвестиии оног одрЖавања основних средстава, издатке за исхрану радника. трошкове превоза радника, негативне кур сне разлике и тако даље. Оваква кретања упућују прнвреду да се озбиљније . позабави њиховом висином, |како би се смањио њихов утицај па укупне трошкове. Једном речју, * ова трошења треба усаглашавати са резултатнма привређивања. Y овом периоду привреда општине се сукобљавала и са отежаном набавком репродукционог и другог материјала и енергије, а посебно материјала из х-воза, што је утицало на ycnopasaifee прпвреднс активности и у.ма н»пло степен коришћења про изводних капацитета. Са таквим кориЈићењем капаците га, привреда општине остварује индустријску производњу на нивоу претходне годи не, иако у овој располаже са знатним. новим производним капацнтетима, пре свега за пронзводњу цемента и стакла. На смањење привредне активности деловали су и унутрашњи фактор!«, као што су непланирани застоји и ремонти, неквалитетна про нзводња и друго, што је све укупно утицало да се планирани производви задаци на HHBOv иидустрпјс не остваре за око 20 одсто. Пропзводнп процес јс успорсн v односу на претходну годину, па због тога зали хс недовршене пропзводње имају раст од 78.8 одсто. Продаја има сл11чна кретап>а. лако је пропзводља иа hhbov' претходне годинс, јср су залнхе готових производа повећане за 113,1 одсто. Овакво кретање залиха још вишс заоштрава нсликвндност прнврсде и смањујс ефектс привређнвања. ’ । И док се интенције Резолуције за 1983. голлиу у )бвсза још вјшјс оптерсћујс привреду, а у то.ме нарочито издвајања за камате. Y интерној расподели се такође не остварују интенције Резолуције за 1983. годину. И порсд тога што Резолуција предвнђа већа нзцвајања у акумулацлју прпвреде општине и у првом no лугођу ове године м.ма ман»у акумулацију у односу иа претходну годииу за 38,4 одсто, односно прпврсза опшгине је расподелила у лнчне дохотке и заједнтгчку потрошњу цео остварени чнст доходак (1002 одсто). Губитак још гвек предста вља значајну ставку v лривређиваЈну прпврсде onunline са тенденцијом опадатЕа у односу на прво тромессчјс, али са високим расто.м .од пет пута у односу на прво полугође 1982. године, и пзноси 202 ммлиона дннара. Са губитком је пословало 14 основних органнзација удру женог рада. Општа оцена пословања би била следећа: нривреду у 1983. године прате многе тешкоће и проблелш: пробле ми пена, снабдевање производње репродукцпоним н другим материјалом н енерпгјом, проблеаш у распореВиван>у дохотка и чистог дохотка, појаве високих губнтака, па и са новнм капацитетима, повећана неликвидност још више потенцира no тешкоће у привређивању, производња или стагиира нли опада код индустријских органнзација, планскн задаци се утлавном код иајвеђег броја организаннја ие остварују, резултати прп« вређивања су слабнји у одно су на исти пернод претходне годпне и за такве резултате је ангажован знатно већи волумен пословних средстава. Y таквмм условпма квалитети привређивања ло свим показатељтгма испољавају негативне тенденннје кретања. И порсд свега треба очскивати побољшањс прквређивања у нарсддом пернолу, али уз потпуније корншће1бс капацитета, боље скономисањс у пропзр.одњп и ван ље и уз усклађиваље свеуку ггне потродпБе са резултатима прмвређивања. Y уторак, 23. августа заказана ie заједвнчка седница Председннштва ОК СКСпПред седништва OK ССРН на Kojoi треба да се.водл■ распоава о пооблемима „асталпм v всзн проласка агтопута кроз Параhim. Седпвди *треба да npucv ?TBvjv представнпцн Репгбличког СИЗ-а за ’путеве. инвести тор п предлагач аутопута, заtilm представницц Ко.митета за урбанизам и комуналне послове огпитине и секретарп основннх 'организацнја СК Стрнжс, 4envpa. Шавца, Знојца п Врапчана. Нажалост, пошто v вре.мс одржавања овог веома зчачајног састанка наш лист \лази v штампи, нисмо v мопћности га информншемо чнгаоие о заузетнм ставови.ма ца H»e.\iv. To ће.мо учпнити, мада са закашњењем, v наредном upoiv. Цнл, састанка ie да се да one на стаља послс проблема насталих у везн опредељења за западну варијанту изградње ауто-пута, као и договои за спровођење задатака кроз организовану политичку акцију. ТакоВе треба да се сагледа и оцени политичка ситуација V месним за^елинпама села кроз чнје подргчје пролази ауто-пуг, степен одговорности комуниста н nDvnix сгбјектпвних снага и да се спречи деловање неформалннх rpvna и појединаиа Koiu cv очигледно својим доса даипБим деловање.м н дезав^-- псаље.м јавности иансли полнтичку urrerv овој среллни. На седиици треба да се дого * ворп о реализацип£ договора и закљгчака којн cv Формпранп v Председнпштвг Скугшп-ине СР Србнје. Задатак ic политнчкпх оргапа и овс друштвено-колитичке заједгше да nabv заједннчко peuieibe са власннцима земљпшта које сече а\то-п\т. Скупигглна .општине ie већ почела ргзговоре са љима о изиалажеn»v најповољнијих решења. Након огржанс ссднице заједничке два председништва гражпНе се од комгниста ла цају свој доприиос пазрешаваh»v насталих проблема. Треба очекнватп да ће се, за Параћнн овај непријатан случај разрешнти на најбезболнијн Hannu. пскључујићи приватнс a прпхватајућп опште јштсрссс. To ie nvT којим се .мора ићи. м. ж. С. О. ХЛЕБ ПОЈЕФТИНИО Почетко.м августа многи пронзводи па и хлеб знатно су поскупели. ПрикључујуИп се општој акцији синдиката о очувању животног стапдарда радних људи и грађана у ППРО „Шумадија"’ која овај град снабдева хлебом одлучили су да смање проценат поскупљења хлеба. Ових дана полубелп хлеб продаваће се за 29 одсто скупље у односу на раннју цену, бели за 30-5 одсто a свс врсте пецива за 27 одсто. УБУДУБЕ БЕЗ БОНОВА Штаб за снабдевање паше општине је предложио а Из вршни савет је подржао предлог *да се убудуће ие штампају бонови за дефицитарне производе, који су ко шталк 30 мнлиона старих динара. Сада се у нашој опИЈТини за бонове продаје кафа и то за мајске и дстерџент за боповс нз било ког месеиа. У делу срсдстава јавног информисања, у ове летње лане када нема много актуелног материјала који би привукао пажн>у јавности тражс се интсресантнс теме како би сс испупиле празнипс у „летв>им шемама". У таквој ситуацији пије редак случај да се поједини догађаји исконструишу или свесно прикажу на начип који би привукао пажп>у, јер у противном не би био запажен. Такав један пркступ ..обавештавања" јаввостн о проласку аутопута кроз Параћин запретио је да постане случај без случаја. Јсдностраво приказивање ствари са намеро.м да се јав * ности прикаже „недсмократско" одлучивањс о овом случају у Параћину и да јавност осуди такво попашање, очито вијс имало за цил> да по.могне разрсшавању овог питања, то би у крајаој линији требало да буде циљ свих који су се упустили у н>сга. Покушаји да се изазове полемика измсђу радпика Српске фабркке стакла и земљорадппка села кроз које треба да прође ауто-пут, заправо кроз њихово пољопривредно земљиште, најопаспији су ксечци у овој ствари. које би требало спречити и осудити. У оротпвном отвориће се још један случај. Где је заправо истина? О томе је па најдемократскији начин речено на седнипи Скупштине општине, на зборовима делегација, па саставцима у месиим заједпицама. Сви знају право стап>с ствари, ади, право је јсдног броја људи, □оготову у чије се ивтересе задире да буду незадовољви. И зато их не треба осуђивати. Они траже да заштите своје интерссе. Треба осуђнвати начин на који покушавају да заштите те своје иптересс. Западну варијанту аутопута, са којо.м је незадовољан једаи број жнтсља Стриже, Шавца, Чепура, Врапчана н насеља Знојца-Данково није предложио Параћпн. To је предлог инвеститора који је таквим пројектом нашао своје интересе, пре свега техничке и економске. А Параћин је прихватно такав предлог видевшн у љему опет своје интересе. Пре свега западном варијантом отсара се простор за ширење града према истоку, шго је нз вншс разлога једино добро решење. He треба заборавпти, нзмеђу осталог, да ПараНнн још увек ие.ма канализацију, а да је шена изградња у равннчарском делу тешко изводљива п далеко скупља. To са своје стране допрнноси великој загађености срединс и није случајно да јс у Параћину у велнкој мери нзражеча смртност, пре свега ол нсфритиса н заразне жутнце. Такође не може се тгоенебрепппги погреба развоја Српеке фабокке стакла и aovrux опганизација које cv no плану већ почеле да се тамо лопирају. У даљој плспо^вл окс коначпог разоеш пасталог проблсма треба ићи отворено н аргументовано. И то са обе стране. Морл се спречити дслопање несћормзлиих група и појединца који су једностраним изношењсм чмњеница нанели полнтнчку пггету овој ередшш. На крају сопствени ннтересн морају уступити место општим интересима. Највећа штета оваквим одуговлачењем наноси се заједннцн, |ер кредитирање, односно финанснрање ауто-пута, између осталог је н делом од стране Међународне банке која је прнхватила овакав пројект и одобрила средства. А сваки динар у оваквој економској ситуацнјн вреди много внше. На крају трсба и то рећи да ауто-пут пије лараћински. ла је то објекат од општејугослозенског интерсса и да га тако трсба и посматрати. Рсшетве које највише одговара, за које постојк највптс оправдан>а треба прихватити, без обзнра да ли he нека од страна бити задовољна или не. Јср, увек мора да постоји нско ко пије задопољап предложеннм pcnicibCM. To јс и људски и разумљиво. Баш зато. у општсм интересу треба помоћи да сс настали проблем што брже и безболније разреши. Демократским форумима треба вероватн и помоћи. У супротпом би испало да са.мл себи не верује.мо, a то је већ пнтање свссти и морала. Постоји само западна варијанта. Источва није ви понуђена Параћину. А ако боље нс.ма треба у општем, али и интсресу Параћина, прихватити ову која је предложена и која би да није било ових проблема всћ заживела. с. о. ИЗ ФАБРИКЕ БОМБОНА, PATJIYKA И ЖВАКАНИХ TYMA Новн пронзводн ,Параћннке' oceajajy тржиште • Почиње пронзвоцња нових пронзвода којих нема на домаћем тржишту. Y овом колективу се озбиљно размишља о будућем развоју По шестомесечном обрачуну војнли пајвшхш оргаии у наФабрнка бомбона« ратлука и шој зе.мљн. Овај програм знажвакаћих гума „Параћиика” чиће нов подстттај укупнпм по забележнла је добре пословне резулгате. што посебно. охрабрује ако се в.мају у втгду тешко he око снабдеваља репроматеријалом и пласманом производа. Програм мера економске стабилизације са конкретним зада цима и носиоцгша послова који је усвојен авгуота прошле годпдее дао је врло конкретпе резултате па је пегативан резултат по шестомесечном обра чуну за прошлу годину успешно превазиђен. Управо овнхда« •на доиеће се новн програмста« билизације који у сгвари представља јогп всћу конкретизаци ју постојећег, а у складу са програлгом стабнлизацнје и осталим документима које сууссловним резултатима чиме на најконкретннјн шачин допрнно * сн свеукупним напорима каста бнлизацији друштва у целннп. Y „ПараћгЕнки" су свеснп чпњевчнце да без ннтензнвног развоја нема ни сигурлије псрспективе- Управо овпх дана разговара сс о предлоту за формирање службе развоја, која ће конппичграно и стручно пројектоватп укупан развој ра дне аргаиизације до 2.0Q0 годиод данас до сутра не даје велц ке перспективе. — Обзпром на вео.ма пзражс ну конкуренцпју у кондиторској Јшдустрпјп Југославије, a конкуренција у овој областп нзражсла је и иа Европско.м тржишту Параћпнка'’ је поставпла себп задатак да брже шири асортп.ман својих пропзвода, да много чешће него до сада нудн тржншту атрактивiry и квалптетну робу- која he бгггп прихваћона од најишрнх слојева потрошача- а најпрсод дапс љених тгајверпијпх потрошача.. нстнче ДрагаЈн Вељко * пе па и на даље. Ово је утолн- \внћ- директор one радне оргако значајније јер на нивоу СОУР-а ПИК „Поморавл.с”. у чијем сасггаву је и „ПараНинка” ие постоји служба која се стручно шг научно не бавн развојем, а познато јс да развој нпзацнје. Као један од локаза да сс у овбм колектпву тако л рали је и инвестнција чнја јс реалпзаилја при крају п која ће овпх (Наставак на 2. странн)
АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО 24. ЛВГУСТ 1983. ■ БРОЈ 235 ЗБОГ ЧЕГА СЕ ПАРАНИН ОПРЕДЕЛИО ЗА ЗАП АДН¥ ВАРИЈАНТУ О ЖЕТВИ И ОТКУПУ ПШЕНИЦЕ СОПСТВЕНН Н ШНРН ДРУШТВЕНИ ННТЕРЕС IIIIHnillTOlinilHIIIIHIIHIIIIIIIIIIIHIIIIIIHIIUIIIIIWMIHMIIIIIIHIIIBIIIIHIIHnHIIIIIIIIHIIIIIHIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIininillllllllllllinilllinillllllllllllllllllllinillllhllllllinilllllllUnilllllllllllllllllllllllllin Ф Писање овог чланка, пре свега, има за циљ правилно информисање граВана града и општине ° урбанистичким и саобраћајним разлозима стручних људи општине и републике (урбаниста, инвеститора и пројектаната) трасе ауто-пута, кроз део територије општине Параћин. Пре свега, трсба рећи да у два делегатска мавдата утврђивана траса ауто-пута. који обнлази град са западне стране прелази кроз грађсвннско подручје, које има своју перспективу vpoanv на.менг, а не кроз пољопривредно подручје ,како се обично мисли. Генералнпм урбаннсшчким планом града Параћпна ц Просторнпм планом општинс Параћин, усво.јеним на седници Скупштине општпне дана 19. априла 1982. годинс и утврђиват^ем трасе avronyra са западне стране града, град се растерстио проблема оазвоја (стамбене и привредне зоне). тако и других пробле.ма које са cooom носе, данас активне две међународне саобраћајнице: аvtottvt и npvra Београд — Ниш пз.међу којих ie Параћин „укљештен”. ПОМОБ АЛЕКСИНАЧКИМ РУДАРИМА Прикључујући сс општој акцији солидарностп са Але ксиначким рудницима Извршни савет Скупштине општине јс донео одлуку да сс на нме помоћн овпм рудници.ма додели 30 милиона с raptix дттраНОВИ ПРОИЗВОДИ „ПАРАЋИНКЕ44 ОСВАЈАЈУ ТРЖИШТЕ (Наставак са 1. стране) даиа почстн редовпу пропзвод н»у. Наимс, прнводс се крају радовп на монтажи пове техио лошке линиЈс која ћс пронзводити Једиу врсту пуњених жва каћттх гума, пуљеппх карамела и других врста слаткиша ко.|их иема на домаћем тржишту.Међу новим производима с\' „хитпари” пуљена карамела, „гумибон” тврда бомбола пуњена жвакаћом гумом * као н ,-бади” тпвена бомбопа- пропзводи ко је не производи нико у нашој земљи. .Ови повп производи зпачаЈно освежавају асортиман -Парађлнкпннх" пропзвода и ових дана појавиће сс па тржншп/ шнром Јутославије. Y финаиспјском смнслу ова пронзводља требала би зпачајдијс да ојача фотгдовс радпе органпзацпјс п створи солндну аку.мулацпју. За ову пронзводњу и проширивање постојећпх капацитета ралнпка, прс свсга повратника obilx дана јс почсо пријем 30 из ннострапства којн улажу дсвпзна срслства iirro he пстовремено значнти п нов финадснјски полстпиај за ову радау органпзанлју, прс свега у циљу даљпх ппвссттгцнонјех захвата. V том пиљу од Скуптитиле општинс Параћпп добијено јс грађевннско зе.мллшгге површппе 1,5 ха на потсзу садаши»е фабрнкс п рекс Црвиие. а за издрадњу нових објеката н дпслокаиију неких од постојсћих, како бп. се обезбедпо У НЕКОЛИКО РЕДОВА На последаој седпипи Скупштинв оаштине усвојен је прогрзм запошљзкааа пезапослевих липа са високо.м и виino.M стручном спремом до 1983« годмне м утирђен распоред пријсма по пргапмзапијама. * Међухкм, осмм мсдицинсмог псатра. ,,Плраћмп-пројекта‘* м делимнчпо ООУР-а „Гралитељ" лруге оргаамзздије не реализују своје обавезе у логледу ззиогп^звлн.а ових лмца. Како се ни обавеза пријема пркправникл ие реалмзу/е у довољиој мерк TQ су мпспекдмјскм оргави нвтервснисалм. Кззпе оа пвакве прекршаје су велиже, злм према исзапошљеаи.ма, скгурпв-.је, постоји морзлна обзвеза. Гснералш! урбанистпчки план иијс прсдвидео зонс стЗноваља западно од пруге, воћ је „конзервнрао" насеље Данково н дсо простора за ширсњс индусгрнјско зоне (ИВТКТ „Бранко Крсмановић”, кланмца, шл\ нкара н др.). Плано.ч cv одрсђснс зо::е становаља и послс 2000 године, а који cv предвиђенн: јужно оа Тсквјс, југсссточно од нассл»а Глождак п па падннама КараБорђевог брда. 0- ве површине, до реализаци.је плана, корнсгићс се као пољопривредно зе.мљиште на делу јужно од Теклјс и према аутопуту, а на Карађорђевом брду као зона внкепд кућа. Разлози за овакво планнрање cv .многосгрукм, алп cv најважнији квалитетно рсшавање пнфраструктурних проблема 1 (вода. канализацнја, улице) и здравствени разлози, ко.ји су од стручних људп ове олштине одувек уважавани. Но, о њима he битн речи другом приликом. Утврђивање трасе са западне стране носи са собом изу зетно квалитетно саобраћајно решење за град и општину у целини. Параћнн као град. пре свега захваљујући вези са Источном Србгпо.м. добија две nv не петље. Северну на око 1 к.м од Касарне, а јужну нспод пута за Лсбину. Петље би, са напла1ни.м местима, служиле гра ду и општини као и Источној Србији. Параћин добија „своkohtuhvhtct технолошког процеса пропзводње- Откуп земљпшта је v току, а ради се на затварању фпдансијске конструкиије и другпм ‘ пословнма всзалттм за најрашгоналиија н најекономичнија ннвестнциоио-технпчка решен»а. Са проиги рсње.м фабрпчког круга и нзградњом повнх објеката у која lie се ^оситн најсавремепије машиие и опрема« значај.то ће се побољшати радни и животни условп, јср јс познатода су садашљп производви капанитетн на всома малом простору. Овом питању посветиће сс мзузетиа пажња јер без услова рала радттог простора. са обраћајшша нема ни правих услова за рад и всћу производ њу. Дал>1г развој ..Параћинкс” заcnifBalie сс прс свсга на домаћим сировннама- иенапуштајућп нп садашљн асортпман про пзвода јер је ова фабрика всћ традшшоналио позната на тржишту по пронзводима бомбозта, ратлука, карамела, жвакаhiLX п\ма» обландп ... Развој овс радие организаппјс и свс инвестишгоне захватс у том правцу морају понетп запосле ни у ово\( колектпву. Али пстовремепо ослањајуђн се '.ча сгру чпе тшстптуцнје којс зпачајно могу помоћп у томе. Екоиомскп условп за «ова инвесттшиова улагања су доста тешкп па су у „Параћпнки” свеснн чтш»е 1пшс да се пре свега треба заложитн за максн-мум производjv" ncr.-bv код Касарнс и уз пострјећу код мотела и више буд\ћи.х (падвожњака за iVliipnловац, надвожљака изнад Текијс. подвожњак за Лебину), сгиче сс услов да. сс градски caoopahaj на вишс места одлнје прско садашње реконструпсане трасе аутопуга (доби.ја карактер градске транзитне магистрале) ка правцима Београду, односно Нишу. Урбанистичко-технички услови Општинског комитета за ур банизам огшггине Параћнн, достављени нивеститору. односно но пројектанту — Институту за путевс „Траса" из Београда, предвидели су велики број прс лаза и пропусга за несметано обав.љање саобраћаја, како ме« ђу.месног тако и пољопривреднпка. Тако је поред надвожња ка и подвожњака предвиђених за везу града са осталим насељеним местима (Rynpuja, Бу- .ванка, Шавац, Чепуре, Појате, Лебина) предвиђени су и надвожњаци и подвожњаци на пу tv за Горуње, између Стриже и Данкова, Стриже и Текије. Такође је предвнђено десетак цевастих и плочастих про пуста преко постојећмх и будућнх канала ради мелиораци- )е подводног земљишта, кога V потесу трасе mta на више сто тина хектара. Предлог урбаииста општине н сгручипх људи Републичког СИЗ-а за путеве СР Србије — н»е на постојећнм капаиитети * ма јер и економске прилтгке у земљн не стварају тренутзо мо гућности за бржи развој. To у сваком случају не умањујс потребу и опредсљења да сс брже мде напред. да се брже запошљавају нови раднпци, ства ра нови доходак који he обезОсдјгп! средства за нове инвестипије. — V пове лнвестишје he се улазнтп веома разумно уз лобру процену економских и других ефеката тражећи најрационалпнје и најбрже решсње. али оптимизам јс веома нзражен као што је прпсутна и уку ппа жеља колектива ла сс бржс развнја и отварају нова paana места за младс стручне кадрове. рекао нам је па крају разговора Драган ВсљковићМ. Ж ЗАВРШЕНА ВОЈНА ОБУКА ВАНШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ЛЕВОЈКЕ И V СТРОЈУ РАВНОПРАВНЕ Прошле суботс још Једна генерацпја ваншколске жепскс омладние 1е заврпшла војну обуку. Y омладинском наставном центру на Гр зн девоЈке нз Баточине Нуппнјс, Раче КрагуЈевачке н Параћниа- током двадесетолпевне обуке упознале су се са основтага оптптенародне одбране. Пренвнђени програм Р«ализован је у сарадњн са мскусним резервним стареши нама. На бојевнм rabaiBMMa ^евојке су показале завндну вештану н прецизност. 2 ј^панав пнвестптбра ауто-пута, о нз.мештажг трасе још дуб.вс па запад, базираиа јс ла и.збегава1ву ргшсља 18 кућа, ТС Данково. Поссбно треба нагласити Да су инвсститор л пројектанти уважнли сугестије да појас експропријацЈпе буде мање ширине од претходно гтврђеног (стрмији наснтти), иа нова траса са западпе стране Параhinia загзима 55 ха земље у дужини^д 10 км, од тачке напуштања До тачке спајаља са постојећом трасом ауто-пута). Овде треба рећи да је укупна дужина деошшс од Буприје до Текп.је дуга 142 км, и да је иста краћа од аутопуга по посто јећој траси 800 метара. На крају треба рећи, да ауtoitvt, по „источној варијанти” не би ишао целом'дужином по постојећој траси, већ би око чстири км и.мао сасвим нову Tpacv (због оштТЛјх кривина), и да би исти секао круг Фабри ке стакла v источном делу, док би мотел II „Космај” остали „слепи”. Посебан проблем би чинила заједнпчка и једина петл>а за град Параћин и Источну Србнју која пројектима није ни посматрана, јер је било немогуће пројектовати ie због врло узаног појаса у коме се залази и пруга за Поповац. У спровођенпм поступцима око утврЈзпвања урбанистичкнх планова. а са њима и трасе ауто-пута са западне странс Параћнна. раднп људн и грађани градскнх п приградских заесних заједнпца cv се пзјаснили, тгре свега, за друштвени иптерес, за будућп развој и изглед свога града, јер супротно би значпло да грађани Параћипа нису поштовали нскуство грађана Ниша, Алексиица, Загреба и других градова који су ауто-пут „одбацили” ван својих градова. „СТАРА ДАМА” СЕ НИЈЕ ПРЕДАЛА Нскадашша продавншха штофова крај ка.меног моста није се лако предала ип пред ексллознвом. После детонацијс остаје један „зуб” а фазе рушен»а је, ка.мсро.м, .дзлисао”- наш сарадник Владан Љубичић „ЖИТОМЛИН“ УСПОРАВА ОТКУП ЖИТАРИЦА © До сада откупљено око 70 одсто од планираних количина пшенице • Житомлин неспреман дочекао овогодишњу жетву Успорсн откуп смета лат>опривредншшма У општпни Параћин тиеницом је засејано укупно 3185 хектара. Од тога на индивндуалном сектору 2.930, а на друштвсном 255 ха. Hit основу укулних површина шод пшеннцом, очекквац је прннос од око 8.000 тона. Због лзузетног лошег времена v време жетве, само v јулу бпло јс 23 кншна дана, она је ове године трајала 46 дана. Припреме за њено спровоБеље cv извршене благо времено, а до 6. авгусга свс по вршине су пожљсвене. To стоји v анализи извршења жетве у општини Лараћпн kojv ie недавно разматрао Извршни савет CO. Иако су припре.ме биле благовремене и те.мељне, овогодишн>а жетва на територији name општине није обављена пре ма утврђеном плану. Многобро јни проблеми јављалн cv се на самом терену, а штабовн за жетву jiHCv испунили задатак. Како рече неко од чланова Извршног савета, били су активнн са.мо док иису пожњевене парцеле чланова штабова, a пото.м се само ловремено интервенисало. Чуло се и мшшљеље да би требало преисплтатп и.ма ли потребе да сс за наредну жетву уопште формира.ју ти Љтабови. Цошто месне зајсдннцс у време жетве нису ваљано обадиле повсрени задатак, Соцлјадисгичкл савез треба да анализира жетву и да донесе одређене закључке. Када је v питању отку.п nine нице, ситуацпча је такође прнлично компликована. НајвеИе проблс.ме ствара „Житомлин" из Куприје који откупљу.је птеницу на нашој територији. Нод мотпвацијом да v пшеници пма преко 15 одсто влагс, велике количине ове жнтариие из „Житомлина" се враћа ЊИВЕ ЗА БУРЈАН Huje снромашан онај ко нема пара, веН онај ко нема памети, кажс народиа пословица. Кад с.мо се нај.ма ite надали, пшеница је под бацпла овога лета и no свој прилици неће бити откупље no онолико колико с.мо пред виђали. Maite пшеиице — скупљи хлеб, такви узрочно последичнн односи на на шем тржишту лостали су свакодневииа н више нас нн шта не може кзненаднтк, ади са.мо V области цеиа. He ма тог хибрнда који брже расте и успева на наше.м тржпшту од нсреалннх цена. А некада пшеннча се нц|е ссЈала у пол.у, бар у оном прекоморапском делу, наше општине. До прс двадесет годпна напрнмер, ntueiuma се сеЈала у брдским њппзма, на заталасалим висоравннма Јухора, И прпкосн ннсу билн малн. живело се. Н?иве у назад v Параћин, иако су уку * пне смернице друштва да се сва понуђена пшеница откупи како би се обезбедиле довољне количипе, а самим тим избегао увоз. Од планиранлх 400 до сада ie отк\лљено 270 вагона. „Житомлнн'' није редован платиша, па се код пољопрнвредмнх организација ствара проблем како пољопривреднпм произвођачи.ма на вре.мс ислла тигги лредату пшешлху. На овом састанку се чуло и то да cv проблеми са „Жнтомлином” ЛЗ године у годину исти, иако се после сваке жетве од страле одговорних V овој организацији добија обећаље да he ’сиггуацнја 6in?n знатно боља. Зато је захгевано да се ти односи рашчисте или V противном v будуће пшенпца лонуди пекој другој житомлннској ор ганнзацији. Ло овим питањима накнадно he биш донетп закључцл којп треба да допрннесу да се паредиа жегва дочека спрсмнпје као п откуп. који треба да нам обезбеди дово.вне количнне хлеба. М. Ж. ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ Y ПАДУ Привреднк кримннал је у благом паду. закључено је на ссднидп Извршног савета када је разматрано exalte у овој области. Ово.м при ликом констатовано је да се под дејством кривнчног прогона мења структура кривичних дсла и да Је јавно тужилаштво корнстило внше право на жалбу на пресуде Општинског суда, што је утицало на иооштравање kr знн. равницц биле су намењсне за друге културе. А данас те истс брдске ши ле ц пцвршнне потпуно су у складу са „зеленнм планом" — зелене се од корова. ЗалпваБене, затравл>ене. Кажу, немамо радну снагу. Сирима Л1ни с.мо за обнчног пољоприврсдпог радника. Има_ Д!О машипску обраду земљи шта готово у свим домађин ствп.ма, и оним рајснромаш ниЈнм, али не.ма.мо подмладак у лол.рпрнвреди. To јс са.мо дсо контраста који сен че с.тнку о данашњсм стаiev v пољоприврсди. Иаи нп смо довољно паметпи да све сзоје капацнтетс м потенци јале распорепи.мо на право AiecTo и у право врсме. A на онн.м запшптсннм њнва. лш у брдима бар да пгасу ста Да оваца. Нн њих нсма. М. Д.
н g зм И I 2 3 I Ја В о
И 3 Д A Н A * У Д A Н 14. АВГУСТ 1983. ■ БРОЈ 239 ЗАВРШЕНА ПРВА ДЕКАДА HA ОРА „AYTOПУГ' ТРЕЂА СМЕНА ОБЕЛИЛА ОБРАЗ * На декадној свечаности седам бригада проглашено ударним. • Реализован програм друштвених активности. О СПРОВОБЕЊУ МИНИМУМА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ Y ОПШТИИИ ПАРАНИН ПОУКЕ ИЗ ЗДРАВСТВА Прва половппа треће с.мене је већ прохујала. Пое прошле суботе на седнзши Скупштине анализирани cv резултати V гговој декадЈГ, a v недељу. увече на декадно] свечаностн саогшггени су и проглашсни најбољи. * Радним ангажовањем око 500 бригадиста — учеснпка ове смене, сврстаних v десет бригада, па изградњи avionvra кроз Ср Србију, тачније на деоницама од Баточине до Ryn * pnie н Делиграда до Алекснниа на добоо познатпм пословпма успсло ie реализовати . 'прско 40.512 норма сати што у новчаној вредности нзноси око 568 лшлнона старих динара. На траси ie радило девет бригада и 14 студената са техинчким факултето.и 'из 'Прага п остварнло ie следеће оезултате: — ОРБ „Ме.мо Суљетовић" — Тузла 144,8396 — ОРБ „Јосип Броз Tirro" — Београд 140,57% — ОРБ „Браћа Лолпћ" — Травник 134,61% — ОРБ „Шест буктиња" Со.мбор — 'Шибеник 129,85% — ОРБ „Будо То.иовић" — Титоград 126,60% — ОРБ „Првн радннчки easier'' — Сплит 123,42% — ОЈ^Б „Владимио Гортан" — Пула 120,76% 3 KAKO НАС ВОЗИ ВЕЛМОРТРАНС? Мењај нарту па се возн Често су нам се обраћали грађави тражећи да забележимо грубо повашажв возача или кондуктера велмортрансових аутобуса или нелравилност око поласка и одласка аутобуса који у нашој општипи саобраћају у разним правцима. Било је истина и хвале, али то веома веома ретко. У неке некоректности смо се недавно и сами уверили. Порапивши једног суботаег јутра дошли смо на параћинску Аутобуску станицу. Стигли смо на време и узели карту за аутобус који полази у s часова и 50 минута за Бео- I град. Окупљени око псрона намењеног помеиутом аутобусу двадесетак путника гледало је у правцу Ћуприје, раз- । мишљајућн да ли ће стићи на време у Београд, ухватити везу за дал>е путоваље или обавитл неки посао. Велика казаљка на часовнику је брзином прелетела време поласка нашсг аутобуса. Нервоза, питања и дискусије међу путницима били су свс гласнији. У 6 часова и 15 мииута дошао је један „Велмортрансов" аутобус. Покушали смо да уђемо, али нас је на улазу зауставио шофер, јср ми и.мамо карте за аутобус који полази у 5 часова и 50 минута, а не за овај. Пожурили смо да заменимо карте, али на шалтеру смо добили одговор да још чекамо, јер није стигао наш аутобус. Протестовали смо код шофера, а он нам је љутито нудио директоров број телефона да нам оп објасни зашто нема нашег аутобуса. Диспсчер се ноншалатво шстао пероно.ч прелиставајући дневну штампу. А ми смо чекали. Чекао је аутобус који је требало да крене у 6 часова и 15 мипута. Послс пеког времена пероном се пронео глас да могу да се заменс карте. Настало је гурање на шалтеру. Резервација од претходног дана није важила. Ако си овом приликом био међу последмма добжо си послед»е меето у аутобусу. Са замсљсним картама примио вас је аутобус иако ниЈе био „наш”. Кренуо је, али убрзо се зауставно на бснзшккој пу.мпи „Југопетрола" (равије вије могао да вабави горипо). Часовник је тада показквао 6 часова и 30 мивута. Из места смо закаснили 45 минута. Ко још бринс о изтуе нремену?! A Joni мање о путницима! С. Ј. — ОРБ „Братство јединство" — Дпмитровград 113,0296 — ОРБ „Братсво јединство" — Исток 105,25% Када се сви резултати сабеpv па поделс са 'девет добије се просек од 126,42 одсто. Уз ово 'да додамо ‘да ie брнгада- .ма „Братство јединство" пз Димитровграда и Истока нзмакло уларшшггво декаде, па су 'пред њима V oboi декади нова искушења. Рсализацнја друштвених актнвности ie оцењена вео.ма добро.м оценом, ien cv плановп пспуњени. Констатовано ie у нзвештају да ’би v 'другси декади требало више тежити ка квалнтету но квантитету. Koin ie доста био заступљеп v лрвој декади, а да би сс v то.ис vc- i пело, могло се чуги на седниии Скупшпше, треба што рншс радитп заједпички. Прве кораке заједничког рада учинили cv чланови комиспје за ннформнсање. а ту су н културњаци. Уз ово да кажемо да већ увелико бритадири noxabaiv десет курсева п то: ауто-шко.тг, електрозаваривачки, дактнлографскн. kvpc борилачких вештина, кпно и Фото kvpc, авио’ -пилотажу, новинарскн и дру ге. To би отпрнлике био cy.uaрни преглед прве декаде треће с.мене СОРА „АУТО ПУТ БРАГСТВО ЈЕДИНСТВО ’83". Другл декада требала би неке недостатке да исгграви. Bepvi-мо v to iep за акнијаше нс nocroie ,.крнвс Дрине" .којс сс .uorv исправнти. • Г. Иванковнћ ' • Одлука о обавезним видовим а здравствене заштите, са прописаним минимумом, као и у целој Србији ван покрајнна, две године служи као основа за рад са здравим и болесним становништвом од рођења па до дубоке старости • Овим посчом у Параћину током прошлс годнне ба вило се 11 лекара и једанаест медицинских техничара Из нзвештаја о спровоЈзенд/ мннимума здравствене заштите становништва, здравствено васпитним радом у општини Параћин видп се да је обухваћено 29.374 становннка, што ie оцењено као изванредпо. Кроз летнаест видова, од којпх јс здравствеио васпитање са систе.матским радо.и са здра ви.м II болеспим стаповништвом на првом месту, грађани општи нс Параћин на нзложбама, прс давањнма, радо.ч у малој групи и патронажним посетама стнчу прва плн продубљују сво ја сазнања из овс областн. Потпуна здравствена заштита радника за случај профссионалних болестп п поврсда на раду спроводи се у циљу њнхових спречавања. Y прошлој години прегледано {с око 4,5 хнљаде радннка, задовољавајућс, каже се у извештају. Трудноћа, порођај, матсрипство. Овај вид заштнте одвијао се у три саветовалншта са трн лскара и 676 жена обраћало се за савет. Број новорођснчади у прошлој години бпло је 710. Деца до 15 година, као посебиа категорија под здравственом заштнто.м, добро су обухваћена, нарочито деца од друге године па до узраста ос.мог разрсда. Ту проценти оствареља иду далеко изнад републнчког мннимума, око 90 одсто деце је преглс дано. Из области спречавања болести зуба и уста код деце, посебно добри, бројчанн резултати нису забележени. Организована је сто.матолошка служба са три лекара, двоје спецлјалиста, a недавно је набављена локретна амбуланта, и те нове снаге треба да npeby републички просек обухвата од 50 одсто. МеВутим овде се не треба код оиењивања рада поводити за кваититето.м када су квалитативни ре зултати далеко изнад сваког ре пубдичког просека. He може се pchii, бар npe.ua извештају Завода за заштиту здравља, социјано медицинског одељеља Пупрнја, да cv лпца од преко 65 годјша, као поссбна категорпја, обухваћени потпупо здравствено.и заштито.и. Њима је у току прошле годнне обезбеђена комплетна здрав- ! . ТЕШКА САОБРАБАЈНА НЕСРЕНА Y ЧЕПУРУ „ЛАДОМ" КОСНО ЉУДЕ п Двоје мртвих и једно тешко повређепо лице, неколнко разваљених ограда слеве и десие стране пута у Чепуру, потпуно пресечеи електрични стуб п слупана .Дада" тужан су биланс лијане авантуре Гаје Савића из Сикирицс, која се догодила 14. августа ове године. Са 2,6 промпла алкохола у крви Гаја Савић излази из чепурачке кафане око двадесет часова и у цнк-цак во жн»п главном сеоском улицом косн свс испред себс. Прва жртва бпо је Мнрослав Мицић * poben 1950- годпне> који јс послс удсса из дахпуо на пугу npe.ua параИинској болннцн. Савић затим прелази на леву стралу пута и после удара у ограду ло.ми електрпчни стуб и у сулудој вожн»и налеће на Зорицу Мицић (1962.) и Весну Николић из Београда, које су седелс на клупн испред ограде. Зорица Мицмћ ускоро умире на путу пре.ма болзшци« док се повређена Весна Николић успешноопо равља. Опшпшски јавни тужилац Живта Стојановпћ покрепуо је кривнчнл лоступак против виновлика ове траге дије и предмет се иалази ко I Окружног јавног тужилаштва из Светозарева. М. Д. I___________________ ствена заштита у свнм здравствсипм органнзацијама, укључујућн лекове, ортопедска, про тетичка п друга по.магала без партиципације. Њн.ча је била прсдвиђена н јсдна патронажна посета у току године, алн од 6.312 таквнх лица 1816 пмало је посету што је обухват од 29 од сто. Углавно.м сс ради о лнцима која жнве иа селу, а што патронажна служба није у могућности да покрије. Епндсмнолошка ситуацпја на подручју општнне Параћин пра ћена је из Службе коју чиие два техничара и један лекар. Наравно, њихов рад координнрао је Завод за заштиту здравља у Нупрпји. Резултати нмуннзација у току прошле годиие нису испод 95 одсто, оснм код две болести. Кад смо већ код ове службе, a ие тако давно сећамо се последљег таласа жутвне, у прошлој годпни забележеиа су тек 74 случаја обољсња од ове инфектнвне болести. Мада су свн видовп важни, ипак издвојнли бп здравствепу заштпту од малигних обољења. У току прошлс го дннс код 71 болесника откривена су оваква обољења. Прсма правилнику о вођењу регис тара v лиспанзеру за децу w ом ладину до 18 годнна старости, гинеколошко-акушерско.и, диспанзеру меднцине рада и општс медниире укупно је евндентнрано 256 болесника. Бпло јс потребно прегледати много више од 94 жена старости од 35 до 60 година колпоско пски. Републички норматив предвиђа 15 одсто прегледа или 517 жена. Шећерна болсст и нефропатнја Заводу за заштнту здравља нз fiynpnje током прошле године пријављено је 40 случаје« ва, нових, из Параћина оболелпх од шсћерне болести. Према њиховом рсшстру евидентирано је укупно 252 дијабеткY ЕЛЕКТРОДИСТРОБУЦИЈИ „ПАРАНИН” . УСКОРО НОВН ПХННЧКН У£ЛОВН Законом слектропривреде електроднстрибутивне организације су овлашћене да прнлнком издавања електроенергетске са» гласностн за прикључење новог објекта потрошача на своју мрежу, као и код постојећих потрошача којн врше реконструкцију постојеће инсталације траже да се при извођењу радова поштују одређенн енергетски н техвички услови којн се дају приликом доношења решења о електроенергетској сагласности Постојећим важсћцм пропнспма ЈУС-а јасно је дефпннсан начин нзвођења електроснергетских ннсталацнја у зградама, али када се радп о месту прикључеља, односно разводном орману потрошача у komo треба с.меститн електрично бројило, уклопни чдсовннк, заштитну склопку и’ инсталационе оситураче, није прецизно разрађена ова материја, већ је то остављено да електродистрибутивна организација путем слектроенергетске сагласности утврди и пропишс техничке услове по којНЈла he се примати л прикључивати нове и постојеће — реконструисане електроенергетске инсталације. При изради овнх техничкнх услова, водило се доста рачуна да будућн изглед разводнбг ормана, као л смештај електричне опреме буде универзалан. Свакодневне несташице разног електроматеријала и прнбора, захтевале су да се о- .могући потрошачима да купују и уграђују електро.материјал који се Habe на тржпшту, алн за који се мора знати место п начин постављања, као и редослед електрнчног повезиваља. Шта је то што у стварп чине из.мене у постојеће.м начнну пријема електричних ннсталација, одпосно разводног op.uaна са уређаје.м за мерење преузете електрпчие енсргпје од стране потрошача? Разлпка се састоји у томе, што се пови разводнп ор.ман односно разводна табла правн «з трп дела v коме се смешта електрична опрема и то: дела за мерење — односно регистровање утрошка електричне енер гије у коме се с.мешта електрично бројило, уклопнн часовник, заштптна склопка и оклопљенн оснгурач — лимитатор (ограничпвач снаге); другог де_ ла за смештај ннсталанионих осигурача електрнчне инсталације и дела — слободиог лростора на.мењеног за уградњу електро-контактора, због преласка на уградњу МТК прнјемннка (Мрежно тои фрскфентно командовање), односно ради за- .мене постојећћх уклопннх часовника којима се врши промена електрцчне тарифе, из Belie у ман>у, викенд тарифе п обрнуто. Разводна табла правн чара. Интензпш-шјн рал на здравственој заштипг шеКерне болестн отпочет је још прошле године и имао је за циљ актнвно открнвање шећсрне болести систематским прегледима. Мада оваквнх прегледа није било, здравствено васптпнп рад кроз патронажпс поссте бројчано је задовољавајућп. Обухват дитабетичара кроз патронажу је знатно вишп од републнчког рорматнва. Као ендемско подручјс општп на Параћин на далеко се прочу ла по нефропатији. У прошлој годинн пријављено је новнх пет случајева, што укупно чннп 60 болесника обблслих од сндемскс нефропатије. __ Y оквпру здравствено-васпит ног рада свакн болеснлк је бпо обухваћен. Судећи прсма пзвештају, а и према разговорима којс с.ио обавплп у Медицинском' пснтру, „ма недЈто што пас креће ка бољем V спровођењу здравстве не заштите. Све болести које н.иају значај у соипјално .медипипско.и погледу „покрнвене су". Оно што остаје као задатак п што ie v пзвештају наведено као довољно рсзултат је внше финансијске ситуацпје, а нлкако лнчног залагања и рада медицинског стручњака. М. Мпленковнћ се из три дала п за случај трофазног и монофазног прикључка. На доношењу ових технпчкпх гслова утпцао’ је нови тарифни снстем за продају електричие епергије који треба да се примењује од 1. јануара 1984. годпне. као и нзмена Одлуке о висини средстава које потрошачи електричне енергије удружују за изградњу електрое- „ергетских објеката електродп. стрибутивних организација утврђеннм оредњорочннм планом за период 1981. до 1985. године. Ова Одлука ћс највероватније ускоро битн усвојена за целу СР Србију н која ће својнм дсјотво.м укинутп шаренпло v висини учешћа за прикључење потрошача на днстрибутивну мрежу, којс ie до сада било разлпчнто, јер је од_' ређивано од стране Регионалннх СИЗ-ова електропривреде. Истим техничким условима желело се да се и прекине одомаћена пракса контролора електродистрибуције који се нису придржавалн истих крптерпју.иа при преглсду п прпјеuv електричних пнсталација. Будућн.м прегледом електричпе ннсталације јасно су прецпзпрапе ствари па које контролор електродпстрпбуције мо ра посебну посветитп пажљу, а то су: изглед, раз,иештај електричне опреме у разводпом ор.ману, начни њпховог електричног повезивања. функипоналпост u исправност слектричног бројила н уклопног часовиика, прн.менљивост заштитс од опасног папора доднра (заштитна склопка — струјна илп напонска), јачпна уграђепих оклопљеннх оспгурача — сгимитатора (ограппчивача снаге) и селектпвност у начпну пзвођења струјних кругова већих потрошача, као што су: е_ лектрични котао, термоакгмглацпопе pehu, ве.тпкп -и малп електричнн бојлер. електрични пшорет са могућношћу искљу> ■чења и укључсња гтреко ypebaја МТК командовања. За осталу исправност пзвспене електроенергетске инстала цнје гарантоваће овлашћепп из ■вођач радова. своји.м потписом п печатом п та ј дсо електрнчие дпгсталаиије потрошача од стра не контролне службс елекгродистрнбуције неће битц прегледан, се.и ако потрошач то нзричито посебно захтева. Такав преглед, вршиће се по посебној надокнади, a no важеће.м ценовнпку ус.тгга потрошача е. лектродистрибхцнје. Да кажемо јрш нешто внше о то.и слободцо.м простору који' се оставља у разводном орману одреБеннх дн.мензија. Beh ie споменуто да је он намењеи за уградљу електро-контактора које he каснпје упраБиватп потрошач прилпком подношсн>а захтева за замену уклопног часовнпка за ypebajeu МТК. Они he искључивати, односно укључиватп појсдинс делове електричне инсталацнје намењс- <че за веМ набројане термичке потрошаче у вре.ме редукције електричне еперпгјс уз могућност остављаља са.мо електричног осветљења у крпзни.м периодима несташице слектричнс енергије. Нови техннчки условн чине саставни део издате електроенергетске сагласности, п -Електродистрпбуцнје „Параћин" ће нх примењиватн од 1. октобра ове године. To значи, да сви зiхтевп који оу поднеги Електродистрибуиијн за преглед и лрије.и електричних ин.сталација, односно издавања електроенергетоких сагласности до' овог дату.ма, примаће се по ста_ рим техничкп.м услови.ма. Ово.м прнликом, мо.те се потоошачп н овлашћени електроннсталатери да због ових изAieiia у израдп п монтажи разводног ормана, поведу рачуна о временском термипу, како би предалп своје плановс — noniaee електричие ннсталације до 1. октобра овс годипе за one пнсталацнје које су завршене н спре.мне за технпчки преглед и пријсм. , Контролпа служба електрг дистрнбуцпје после овог рока строго he се придржаваг . чових техничких услова при н1- ком прегледа и прије.ма елактричиих инсталацпја потр^ипча у категорији до.маћинсгЕП. Електроинсталатери који изводе електричпе инсталаццје могу v вези прп.мене нових техннчкпх услова добнти све потребпе пифор.мације од шефа контролне службе Елсктродистрибуцпје „ПараНпн”. Електродистрнбуиија he ураднти по један разводип орман за трофазнн и монофазпп i<yhнн прикључак п изложнтн нх па видпоА! месту v својој зсра. дч. гако бн заииторесо.ани ио трошачи и електроинсталат.:« рн мугли да их видс « плзгледају. П. Собек
24. ЛИГУСТ 1985. ■ KFOJ »• СА СВИХ CTPAHA ■A. ГРОЖБЕ ДОБРО ПОНЕЛО СТАЊЕ HA ПОЉИМА 11УНУРУЗ 0 OKU ЗЈ РЕКОРД ПИСМО УРЕДНИШТВУ СОБЛ ЗЛ WEKT0P8BE БЕРКЕ @ Прве процене од 6 — 12.000 килограма no хектару Овогодишња впноградарска јссеи бнће увелико репрпза прошлогодишње, ако нс и v ло шнјем пзданаГ. Трснутно вппоградн су понели добар род. He lie то бити рекордна година, алн просечипх и натпросечних приноса биће свакако. Овогодншњем роду се нс спрсма нарочпта добродошлица у подруми.ма винарскнх организација. Потрошња впна стагнпра- а у . м.чогнм крајевима и опада. Ова кве тендснције изражене су нарочито после најновијих поскупљеља. Y судовима впнарскнх подру.ма пма још огромннх количина вина, које не може до јесени да сс прода, јер и унно страпству услови за продају овог иашег производа cv све заоштрснијп. С.тичла ситуацпја је и у винарско.м подру.му „Навипа" нз Светозарева којп традицио-нално откупљује пону ђене количине грожђа са Hamer подручја. Кукуруз пзгледа нс зна за ннске приносе. Из године v годнну прпноси-cv рекордни. По свој прнлицн и ова годнна остаће забслежена у пољопрпврсднпм аналн.ма као рекордна, можда најбоља до сада. Ову прстпоставкг потврђујс п обилац род. Готово да нема стабљике без два клипа... Искусни пољопрнвредннии и сгручњаци процендгју да прннос кукуруза не би смео да буде мањп од 6.000 килограма v просеку. На земљиштима лоред река, која дужс задржавају влагу очекуie сс и рекорднп лрппоси од преко 12.000 кллограма по хектару. Иначе, под кукурузо.м је површина од прско дванасст хиљада хектара, Влажно п хладно вре.ме н'нске температу.рс утицалс повољно на кукуруз који CV је ње па ће лољопрнвредници мо- Cv-ицокрст кога највшие има рати да извсду још једно за- на парцелама „Агроекспорта” штитно Арскаље шећернс ре- ча сада изванредно напредује. пе. м. д. ПОТОЧАЦ АСФАЛТ ДО ЦЕНТРА СЕЛА © Сваке године по километар асфалта • Свесрдна помоћ и радника на привременом раду у иностранству На последњој скупштннп Србијавино” вннари су предложилп да сс тренутнс колппптнс впна прстворе у дестллат. Тп.ме бл се ослободилп капацитети од 70 000 литара. али тај подухват коттаће преко једне ашлпјарде ди.тара. МеВутпм v овом ннвестирању нлко неће да учествује * Шта he.\io са овогодишљпм родом грожђа још нико незна. To пнтање остајс отворсно. Сиrvpno да су количинс предвнbetie за откупљивање са нашег подручја много мањс. Ионако лошу откупну сптуацију погор шавају све овс чињенице и неизвеслост. Вероватно ћемо има тп впше вина v домаћој пропзвојјби и буради.ма земљорадника. том приликом више задржавао влагу, алн су и те резерве при крају. илн су всћ исцрпљене. Једна ббилца кнша бпла би права благодет. Протеклих дана, иначе, v нашем крају пало ie врло мало воденог талога свега 2 до 5 литара по квадратном метру. Нова киша утнцала би повољно и на пострне усевс који нлсу п.мали добар старт због исишивања земљишта високим тсдшературама. Прс неколико дана мсхагигзација Грађевинске радне ирганнзације „Пут” нз Светозарева забру.јала је v главној улнци кроз Поточац. Асфалтна мрежа v отшггини Параћии бнhс дужа за један километар, колико he бпт.и асфалтирано овога лета у овом прекоморавском селу. Из самодоприноса rpabana п самодоприноса v материјалу и радној сназл, који ie заведен на пет година, свакога лета биће изграђеп ло један километар асфалта. тако да за неколико годнна преко оса.мдесет одсто улица у Поточцу бнће превучено асфалтном масом. До јесени асфалт he бтгги постављен од регионалног пута Гнље — ВарварЈШ до центра села, што he коштати око трн сготине милиона старих динара. М. Д. Пољопрнвредмици који су за сејали шећсрну репу могу да буду задовољни њешгм напрсдовањем и количином шећера при.тиком првпх лроверавања, али п опрезпи јср управо овпх да-на можс да се појави шгеточина звана лисна совпца. Y случају појаве ове плц других болести треоа предузети хитно прскање. Појава церкоспоре условила је спорије напредова — Велику помоћ и подршку пружају нам и нанвг cyrpabaпн на привременом раду V ипостранству. На жиро рачун Месне заједнпце свакодневно стижу уплате, односно добровољнп прплози цаших радника на привременом раду у ино странству, ка-же Стојан Петровић, председнлк скупштине месие зајсдницс. Издвојио бих неколико родова из пнсма Миодрага Михајловића' који је са својом фа .мплијом уплатио двестотинс педесет канадскпх долара: — Moi Поточац аш у срцу лежи. Нпје важно где сам, од н»ега лепшег краја нема. Од срца дајем овај добровољни лрнлог. шгше Миодраг Михајловпћ из Канаде. м. д. ПРИПРЕМА ДРВЕНИХ тет Свима нам је познато да Је ове године у ИВТКТ „Б. Крсмановић” донета одлука о начину уписивања за коришћсње лежаја на мору. Сваки OYP је имао одређенн број соба и упис је заиста био лепо обављен. Уписала сам двокрсветну собу и добила све потреоне папирс за море, на њима н број собс и име >Беног власника. На самом поласку за море, 16. VII 1983. године у 20 часова и 57 минута у аутобус је ушла Снежана, која врши упис и нздаје сва документа за летовање на мору, н као сва прссрећна што ме види. тражила ме свуда, да би учинила услугу, јер зна да ми је дете оперисано и болесно, па пошто је власник, код кога сам ја добила собу, наводно отказао, она је дошла да^ ми узме моје папнре и напише друге и одређујс ми собу на коршпћење код другог власника. Кад смо стигли на море и сместили се на периферијн града, видела сам да сам наивно нассла ,,пожртвованом” Снежанином гесту. Y мојој соби, коју је наводно отказана, с.мештене су ћерке директора друштвсног стандарда Симића, а соба јс уз саму мензу. Схватам ћеркице нашег директора, прохтело п.м се море соба у близпнк мензе и плаже. One су младе, здраве, воле и трчање, сваког јутра су трчале, па је Снежана њима требала да да собу у коју је меие пребацила, јер би им добро дошло трчањс од 3 км од стана до .мензе, а мени је заиста тешко с болесним дететом бнло. Била бих Снежани захвална да ми је на поласку рекла: ,,Бибо, вратп сс, не нди на море, мора да пду Симнћеве ћерке”, а овако сам заиста огорчена и нека сви знају шта их може снаћи уз оно ,,сређан пуг”. Богданка Димитријевић, радник ИВТКТ „Б. Крсмановнћ” ВИНСКИХ СУДОВА КОНЗЕРВНСДЊЕ БУРАДН Један од битнмх фактора којп днректпо утичу на кваливнна је чистоћа суда у коме се оно чува н иегује. Познато је да је одржавање чистоће н микробиолошке исправности дрвених судова (бурад н бацве) веома деликатан али и један од тежих послова у технологији производње вина, коме се нначс често не прндаЈе довољно значаја. Из тих разлога потребно је указатн на начинс прања дрвених судова после пражњења као н на могућности њиховог конзервисања до поновнс употребе. Дрвени судови који се испра зне и потом одмах пгне другим внном ие треба детаљнијс да се перу, поготову не водо.м, већ се само благо су.мпорншу. Бурад млн бачвс у којнма је остао талог након претакања бистрог впна морају веома темељно да се onepv нарочнто ако је внно бист.рено са жалију мфороцијанидом мли бентаг ннтом. док је лрање нешто лакше и једноставније уколико је бистрење обављено желативдкоиаго-иим и биолошка заштита (?) Пронзлажс|всм повог иаоружа1«д човек јс тсжио да npoiiabc и одго варајуће начнне заштпте од лстог. Подссгимо сс, да Јс проналажсжу и употребп штнта прстходнла упот рс&з стрсла и копља у оруишним сукобима iLiii да би сс заштитио од олрва човек јс паправно тепк. ис то тако појаво.м хезшјског биолош ког а нарочпто каспије и нуклеариог оружја човск јс пронашао одгоизрајуће мсре зашппс од дејства овог оружја. од дсјства пуклеарлог, хемијског п биолошког оруитЈа. РХБ заштнга обухвата — открнваље и утврђнва НаС опасностн од РХБ агснаса. — мср,2 и поступци за спрсчапа ил РХБ контаминацнјс становииш- — ствара11>с и одржавање њмуните та од бполошких агснаса код л»удц и стоке. — обезбеВенл матсриЈалнмх н дру nix средстава за заштмту. капљичастс контампнације. Међутим, ако нису херметизованн онда нс пружају заштиту од пара и гас« б) Заштитнн огртач од Пе-фолнје. за бојних отрозз пг. !ор: зно носитп заштптиа маска. Из прпмене НХБ оружја у првом и другом светском рату, као н нскнм локалшш сукобшш послс дру гог светског рата, мож1г се закључи in да су последнцс прнмснс овог оружја блле огромпс. Пз .миогих аналнза о могућо] при.мснп НХБ оружја н полсдицама овс прпмснс такођс сс еидп да бн последице би .ie пссаглсднвмх размсра. Мора сс иматн у впду да у свету нма око милпон и двста хил-ада хирошимCKIIX бомби ИЛИ Д.1 сс пронзводи Mil лиоп топа бојних отровп, а какис су noc.ic.ii'uc од јсднс бо.мбе бачсне па Хнрошнму свн.ма јс познато. ТакоВе сс мора нматн у пиду да прпмсна IIXG оруж|а захвата ес лнкн простор, ОЛНОСПО да hi лорсл матернЈалннх срсдстава н опрсме. РХБ зашткта прсдставља чнтал пнз мсра и поступака којн се нзво де да би се нзбегле последпце деЈ ства нуклсзарног, хс.мнјског н биоло шког оружја « можс се поделити иа личну и колсктивпу заштнту. Заипнта од биолошког оружја је всо.ма комплнкована н сложеиа и мора да оадржп свс мсрс којс he сиречити проднрање биолошких aie наса у организа.м људи и ширење заразккх болсстн. Заштнтв од био лошких areiiacta обухвата превентин не и техничке мсрс заштнте као п ле«лн>е, Првснствсне мере заштнте luia.ly за циљ да л.уде учине отпор ним према нзазивачима болссти л тиме смање м ублаже обољење и шнрење болсстн. Основне превен тивпе мер; су личиа хигијска и стваражс имунитета ход људп. Намсњсн јв за заштнгу тела од бојних огрова, биолошких агенпеа и за спрсчавање заложсња радноа ктмвне прошнне. Ставља се у заш тнтни положаЈ послс зашппе маскс. Намењен Је за јсднократну упот ребу н после тога сс баца и заме к>ује иовим. ц) Први завој видивпдуалаин Првк мвој служн само у случа Ју ражаван>а, начин употребе дат Јс на упутству кп врс^ици завоја. Трсба Још напомекути да се за MUiTirry употрсб.гава и личнн при бор за деконтамннацмЈу (ЛПД). Ма MeibeH Је за деко1ггпминацнју откри всиих делова контаминирассктор пивилног станолитптва, он да сс ндмсИс задатак свн.ч шш структурама да се осим оружану борбу п другп обггпкс отло ра прнпрсмају н зз разнс об.-лпсс РРХ заштнтс. To зпачи да јс заш тнта постала брнга, право и обагс за сваког mobci^, поролиис, згра дс, месних зајсдннпа opramuannja v.tpy-.i.cnor рала, коо п свгтх друш тгг||п-|'олип1чких зајсдлипа. 11O.IAM Л ПОЛЕ.ЧЛ I’Xfi З.ЛШТ1П \ Под поЈмом РХБ ззштптс иодразу гвају сс свс .иере н постутпн Koiii г opraiuuvly и слровозс са цмc\i за се заштптм становништво 1. Лична заштнта Под лично.м заштитом подразуме р.а ое употрсба формацнјскнх, прн. ручннх и месних срсдстава за заш титу као н предуЈН.маже одговарајуНнх поступака у врс.чс и после изиршсња НХБ удара, ради зашти тс појсдннанл, опрс.ме и личиог на оружан>а. Техничкс .мере заштите имају за пил. да спрсчс физичко продирање агснаса у људски организа.м. Оства рујс се употрсбом срсдстнва личие заштите. ИУ капљнца бојних оттрова, указивам>с прве помоћи при контамина. цијн очнју, горњих дисвјннх путева. органа за варење као и прн коктамннапнјн надражљиваиа >< VXотровпма. ном. беланцетом од јајета или рибљнм мехуром. Талог од пла вог бистрења одстрањује се најлакше пренгирањем суда са двопостотшш раствором соде, прањем што топлијом водом, на тај начии штр се суд затвари, снажно проваља, након један до два минута отвори и поново забрави и снажно ваља 15 до 20 мннуга. Прс него што се вода охладп треба је источити нз бурета и добро оцедити. Талог којм остаје након бист.рења внна бентонсогом улазн V nope дрвеног суда ла се ефикасно .може отклонити прскањем унутрашњости бурета млазом воде под притиском и снажним ваљањем бурета CoBai поступак поновпти четири до шест пута). ТакоБе је потре бно детаљно прање судова после првог претаKaiita више с обзиром да v HxiLua заостаје талог од випског квасца и стрема. Прање судова обавити пет до шест пута јаким млазом воде, а зат1ш у н>ега налитн што топлију воду it оставити ie преко ноћи да се растворе кристали crpe.vra којн су остали на дугама бурета. Пото.ч бу ре још два пута лспратп водом и добро оцедити. Након прања употребљених дрвеннх судова потребно ie нзвршнги конзервлсање уколико се једно време неће корисгнти за прихватање вина. Постоји конзервнсање дрвених судова оувим и влажшш поступком. Количина сумпора коју треба сагорети зависи од запре.хшне суда н углавном је следећа: 1. до 5 хектолитра око 2 грама сумпора — 4 грама султордиоксида на хектолитар, 2. 6 до 10 хектолитара око 1,5 гра.ма сумпора — 4 грама сумлордиоксвда на хектолитар. 3. 15 до 24 хектолитара око 1 гра.м cv.xinopa — 2 су.чпор диоксида на хектолптар. rpa.ua 4. 30 до 70 хектолитара око 0,5 грама сумпора — 1 грам сумпордноксида на хекТолитар. После сумпорисања судове добро затворити. Овај начин конзервисања захтева доста ра да, а судови овим начином кон зервисани Atorv да се расушују па је с тога утрошак воде код овог начнна окоро истоветан ономе лри влажном поступку. С тога се влажнл поступак сма тра ефикаснијим и бољим. Он се заснпва на пуњењу празног дрвеног суда од 0,03 до 0,05 по сготнпм раствором сумпорасте киселине (водени раствор сумпордиоксида). Ако желимо дрвепи суд од 1.000 лнггара конзервишемо са 30 гра.ма по хектолитру Сумпор диоксида а сумпорасга киселиHit KOJV прн то.мс користимо садржи 0,05 одсто сумпордиокспда, тада треба да одмсримо шест лнтара сумпарасте киселине, дода.мо је у суд, долијемо водом и добро измешамо ради пзједначавања коцентрадије. Овако конзервисани дрвенц суд .може без икаквих про мена да се одржи годцну дана. Вре.меном један део воде из су да испари па треба да се надо кнадп долнвањсм суда водо.и лли још боље једнопостотним раствором сухшорасте киселн« не. WimimiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiim Лко nobc.Mo од нуклсарле експло знје долазимо до закључка да чопск мора да сс штити од гдарног дсЈства, тсрмпчког зрачења н ^адноакпгвног зрачења. Сама заиггита се постнже на внше начнна. Чак н лсжећи став tn занггнћеним отхрпвеппм деловпма тсла умањуЈе учииак дејства ударног и топлотногта ласа. Ефнкасну зашттгту пружају и разлпчнти објсктм бнло природш ИЛН BCUTrtWKH. СРЕДСТВА ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ siory ое поделити на ОПШТА која прппадају сваком поЈедпипу и СПЕЦНЈАЛНА за заштнту људп хо Ји извршавају спецмјалпе задатке у условкма по>1чане опаспости ох кснтамннаинјс. Савезно кзвршно ве ће јс пропнсало н мппимум срелста га за личиу заштиту' граћана и спазају: а) запгтнтна макса М—1. Заштитна макса јс најмењена ТУ за 2. Колсктивиа Jimnuija. Средства за личну заштигу св ие могу употреб.т.аватп лрплихом пру жажа лекарске помоћи, приЈема хране. потпупог олмора јеликице. Даштитс становишпгва у иећем оби му и тако дал.е. Y тнм случајевнж<а корнсте сс срадстаа за xo.wkthb ии зшптвту. Инг. М. Станојевић САТИРИЗИЧНИ УГАО Са црвом сумае не можете ви на псцање да одете. И ми Тројанског коња за трку имамо Лоши ђаци, Лава Толстоја, уместо у библиотеци, траже по зоолошким вртови.ма. § Зашпгга људи од бојннх отрова јс С1ци мера п поступака којпиа сс љхдн штитс од троваља н коп тлмпнације, Свп прнроднн објекти iia зсмљншту, рељеф и различита foin.41 могу успешпо да шппе од заштиту ограиа за дисање, очију п лица од радпоактивних, хемнјсккх и биолошкнх areiraca v гасно.м, nap нои н аеросо.тном стању. Ова мас угл.сл двоксида и жмонијака. Глав >п< делози маске су цеднло, образп на н прибор. ИзграђуЈе се у саим ■сличквама н за све узрасте. To су објекти коЈи се прнлагоћа м|у зв дужи бораавк л.уди без упо требе средстава за личпу запггнту. Могу се поделптп и« покретне и с-гацноиарне. Y стациопарпе обЈекте спадаЈу све врсте по.иских п спепнјалннх склонтгшта. а покрсгиа су склонншта коЈа се рлде од мон тажипх елемената илн спепнјалпл борбена нлп пеборбена вознпа коЈа имаЈу моп ћности Да штнте од РХБ агснаса. Момчнло Вучховић, проф, ПО И по соаијалисп1чки.ч ммлама још увек може да с« одстрели понеки капиталац. Некада су се писале баспе у којима су животиае имале људске особине. Данас је другачијс — у причама се све чешће људпма дају животињске. И у ловаом туризму сс уводи натуризам. За оно што уловите скину вас до голо кожс. Ловци који су клеато.чани ловс из страсти. а краду из навкке. Момир Стаписављсвић 9 5
КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ !4. АВГУСТ 1983. ■ БРОЈ 239 KAKO СМО СНАБДЕВЕНИ ШКОЛСКИМ ПРИБОРОМ УОБЕНИЦИ СТИГЛИ HA ВРЕМЕ јЈЕДАН ДАН С УМЕТНИЦИМА Y СИСЕВАЧКОЈ КОЛОНИЈИ СИСЕВАЦ ВЕНТИП ЗА УМЕТНИКЕ Све параћинскс књижарс снабдевенс су комплетшш уџбеницима за основно образовање и прве две године усмереног образовања и другим школскнм прлбором. За ipehn п четврти разред ус.мереног образоваља уџбеннцн he се набављати у договоPY са профссорима. Уџоеннцц поскупели за 20 одсто а свеске за 18 одсто у просску у односу на прошлу годину До почетка школске године остало јс још недељу дана. Да се она при.макла најбрљн доказ су гужвс у књижара.ма н — И.мамо 98 одсто уџбоника за основно образовање н првс две голине усмереног образовања. Не.мамо јсдино оно што Владанка Рашић, Оливера Грбић, Евгенија Де миијевска, Радмила Лазаревић, Наташа Карама * тијевић, Мирјана Анђелковић, Миодраг Андем, В идоје Романдић, Зоран Ивановић и Зоран Илпћ учесници овогодишње сисевачке колоније. Жнв а Борђевић и Борђе Радишић својим присуством обогатили ову ликовну манифестацију. Слике са овогодншње колоније бнће мзложене поводом Октобарскнх празника. Идуће године јубилеј — Десет година постојања Колоније продав.-лшама школског прибора. Јер. треба на времс набави ти књигс, свеске, кецеље, патн ке- торбе и другн школскп прн бор. . Од параћиноких трговаца сазнаје.мо да нема потребе за бојазан и журби. Рафови свих књпжара су испуњени, много боље него прошлс годпне. — Књижара >,Космос" има крхшлетне уџбенике од I до VHI разреда и за прве две године усмереног образовања. За другс две године усмереног образовања уцбенике ћемо набавити у договору са професорима. Снабдевенп смо и другим школским прибором и ову шко. лску годину очекујемо много спремније него прошле године, рекао нам је Драгнша Ни- • колиђ. пословођа Књвжаре Дчосмос”. још нијс стпгло од издавача али ћс за који дап и ти уџбешпш cniliiT v нашу књижару. Ове годннс је.мпого боља снтуација око набавкс уџбеннка и школског прпбора- па родигсљп и ученици не трсба да се прнбојавају да пх неће набавн ти на време, чули с.мо од посло вође Мркеља. — Имамо кохшлетне vu6enuке за основно и првс две годнне усмереног образовања. Неће битн пробле.ма ни за набавку уџбеника за трећу и четврту Обавијен измаглпцом Сисе ван јс изгдедао тајанствено. Бсжаде су зслеие крошње сун чевн.м зрашт.ма којп су сс пробнјали из спвих облака. Мнрнс јутра журио се тек покошеннм ливадама. ’ Утопљена у беспрекорни мир. налик на печурку, на једно од иајлепшпх пропланака стоји бивша снссвачка основгГа шко ла. Некад школа — данас сво јеврстан атеље, место где се окупљају и раде сваког августа у.метж-ши — учесници Сисевач ке колоннје. Мнрис боја п лакова сведочи о једној уметннчкој радпоницп чим се прескочн праг. А онда, сусрећемо старе познанике и вишегодишње учесникс ове кр лоније: Владанку Рашић, Оли веру Грбић, Наташу Карамати јевић. Упознајемо и Радмилу Лазаревић и Евгенију Демиев ску која је управо ст&ггла из Парнза. Са другима смо се кас није срели у лепој башти хоте ла „Борје”. Милнвоје Вучковнћ, секрстар СИЗ-а културе који је сваколнсвно био са умегнпцима задовољан је овогодншњом скипо.м. — Екила која ове године ради v Сисевцу ie добра. Пре.ма то.ме треба очекивати да СИЗ културе добије десетак добрих слика и њима ооогати ликовну Галеријг која ie 1. августа отворена у згради „Електродистрибуције" у Пара ћпну. Сада смо v могућности да радном човеку покажемо зашто се одваја динар. Радово са овогодншље уметничке Konomiјс изложићемо поводом Октобарсгак празшгка. Иначе, Колонија идуће годано улазиу десе-rv годшињицу постојањаи v плану нам ie да позовемо све учесннке досадапгњпх колонија за овај значајатг јубилеј, нстакао је Милнвојо Вучковић. С. Јовановнђ И књижара ,-Просвета" јетакође добро снаблевена уиоенима и другим школским приборо.м. Недостаје понека кљига из петог, шестог и сехмог разреда основне школе, алп lie ло речима пословођс Слободана Мркаља већ у вре.ме изласка пашег листа стпћи у њезе рафове. годину усмереног образовањаали њих набављамо no наруибиии тгрофесора. И осталл школски прибор има.мо довољно, обавестио иас је пословођа Књижаре ,-Култура” Милутин Милосављевић. Дакле родитељима остаје да припреме новац, наравно не ру ководећи се прошлогодиипвим ценама, јер су one порасле. Примера ради 'уибеншш су у просеку поску/пели за 20 одсто а свеске за 18 одсто. Поред на бавке уибенпка преко књижара ученпип lie моНн да сс комплетшш Ш.КОЛСКНМ прпбором снабду п прско ђачких задруга у своји.м школама. С. Ј. ДУВАЧКИ ОРКЕСТАР КУД-а „БРАНКО РИСТИБ” ИЗ ПОПОВЦА НА ТАКМИЧЕЊУ ОРКЕСТАРА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ НА ЗЛАТИБОРУ ПЛАСИРАЛИ СЕ ЗА ТАКМИЧЕЊЕ У ГУЧИ Дувачки оркестар К¥Д-а „Бранко Ристић” из Поповца учествовао је 31. јула на такмпчењу дувачких оркестара Западне Србије, побрао аплауз публике, високе оцене жирија и пласирао се за такмичење у Гучи V недељу, 31. ivna ове годлне дивачки о.оксстар КУД-а ..Бранко Ристић" Поповац гчествовао. ie на такмичен>у дгвачкпх ог> кеетара Западне Србије, које 1'е одржано на отворено.м проctodv крај језера на Златибору. Ова, десета по осдг Јубиларна смотра трубача има карактер такмпчсња за стицање пра ва г^чешћа ма Сабору тргбача ко|и се сваке године одржава у Гучи. На овој С.мотри порег. поповачког оокестра учествовало ie још дванаест пајпозпаTiiinx оркестара Западне Собп1е са вео.ма богатпм hckvctbom iep cv до сада вишс пута бплм учесниии ове .манпфссташпе на Златнбору, а исто тако н v Гупш. Оркестар Поповца дожпвео ie прво ватрепо крштен»е и нашао се на овом так.мичењу са мало верс и оптпмизма v бнло какав vcnex. Извршнн одбор КУД-а „Бранко Ристић" прплпко.м доношења одлуке за пријављивање оркестра за ово такмичење пре дузео јс мере v смислу ннтевзивних припре.ма, доје cv трајале nvnnx мессц лапа. Ове прнпреме вршене су под контролом и надзором hhctdvktoра Борнслава Боођевпћа. ралнц ка Фабрпке иемента и vie.ino члана оркестоа. Пол вођством Мгратовић Бррлвоја ветерана п прве tpvбе оркестра, затим Богојевића н Стајића. као искгсних rpvбача, појачани веома младим и даровпЈим трубацем Петро- >пћ Слободаном — Банетом из еастава чувеног оркестра Раке Костнћа, v извоћењу званмчнбг такмкчарског дела прогрлма на ово.м такмпчсњу пред око пст хпљага гледалаца и чланова стручиог жнрнја нзвоbcibCAi марша пол назпво.м: „Марш тргбача", затпм пссмом „Ој Мораво моје ссло равно", те колом „Параћпнка" поздрав.вени cv непрекиднпм френетичнпм аплаузпма, iep cv својим музкцпра1вем ne само пленилн, .већ и запленпли срца слушалаца и чланова жнрија. Ни члановн жирија micv .могли да поштеде csoie дланове. али, v нсто вре.ме да квалитет и уметннчку вредпост музпцпрања не оиене високом онено.м п донссу oxtvkv да поповачкп орксстао стекне право даљег такмичења на Саборг тргбача v Гучи којн ће се одржатп 26. 27. и 28. августа ове годпнс. Значајно ie напо.менгтп да од трчнаест оркестаоа колико се такмпчило. једнно ie поповачко.м на тражење гп.'блпке n V3 одобравање жирпја омогућено да одсвира још iennv ну.мерг. Оокестао ie одсвирар коло „Влаша" п опсг дгготрајан н непрскпдац аплауз. После званпчног саопштења п коначног завршетка ове С.мотре, члапови стргчног жприја лпчпо cv честиталп пашп.м tpv бЛима, а око њих сс сјатила маса г.чедалаца, за Koie cv наиш мгзичари v слободном деду приказали једночасовни скоро непрекпдни програм. По завошетку овог необавезног дела тргбадгрп иемептарс билп cv нспраћени до свог avro6vca и ionr једном топло позгрављенн. Vcnex'поповачкпх трубадура iniic са.мо успех КУД-а „БранУМЕТНИЦИ ГОВОРЕ О једном оваквом раду наЈ- за моје колеге и штета је што јаснпја је реч самих сликара. је v том стањг. Све колоније Уступамо им простор да они са Па и ове су значајне и због дру ми говоре. Владапка Рашић, сликар из Крагујевца: — Сваке године пожелим да дође.м у Снсевац и ово је мој четврти долазак. Мпслим да је ово пајбоља Колонија у Србн jn п културним радницн.ма из Параћпна треба пружнти пуну по.моћ II подршку. Олпвера Грбић, академски сликар нз Београда. — Рад у атељеу јс затворепог типа. За менс је ово једно право освежење. један отворе нп вентпл којн ми помаже да уппјем пејзаж, да га задржим у душн, да' се утогшм у зеленој боји, што сс види п на мо јим слпкама. Овакав рад је право богатство за умегника. Евгсипја Де.мннјевска, ака демски сликар из Београда. — Учествовала сам у раду других колонпја али овдс мп се посеоно допада. Тс.ме којс оо pabyje.u јс све оно што видим. Ја сам детаљнста. Дрво још ни када нпсам наслпкала.' Сликам лпст пли којп други детаљ, она ко како га видпм и осећам. На ши радови које остављамо СИЗ-у културе су дпректни кон такт нас уметнпка са местои и радни.м људнма и грађанима. Радмила Лазаревнћ- академ скп сликар из Београда. — Дпвпм се овим пејзажи- .ма и љпх слпка.м. Запуштени па и ове су значајне и због дру жења уметника из разних кра јева з&мље и иностранства. По ред размене искустава остају трајна пријатељства. Видоје Ро.мандић, академски слнкар из Београда. — Сваки начин рада па н овај јс дооар. Ако човек жели да ради он lie увек радитн без обзнра на услов. Мора.м да при метпм да приликом организова ња пзложби, колонпја и културннх .маннфестација треба да постојп Delia стручност. Динар се тешко налази за културу. За то треба првенствено фпнасирати праве вредностп. Јер, вред ност једне колоније ннје у бро ју учесника већ у оно.ме што сс уради у квалитету. Исто та ко треба водити рачуна п о кон цспцијн и позивати уметннке различнтнх сгнлова. Зоран Ивановћ, академски сликар пз Параћина. — Концентрисан сам на посао и овде добро радљм. Ујед но размишљам да on бпло доб ро да се из пеког фонда. не ми слпм са.мо па опшинске грани не всћ и шире одреде награде или стипендије које би омогу ћавале у.метнитша да раде у неко.м месту дуже од овог пе рнода, на прн.мер годину дана. У сваком случају Параћин овом колонијом добија много. манастир јс изазов за мене Мцрјана АнВелковић, демски сликар из Ниша. акаи Шпанаи СВ8 у супеолатмву Духовнт, забаван, познадти комр Жпоа Борђевић на.м Јс о КолокиЈк ■I ihciio.M органнзлтору рекао: — КолоннЈа као ггхстптуција многоструко кориска. nocnemvle ра 3Biijait,e талснлта н утнч« пре све га иа ку.ттурно васпитањс грађана и радних људи. О оргаки^атору и домаћину овом прслепом туркстичком месту коЈс Је права ШвпЈцарска, могу ваи рсћи све у супсрлативу. Слика н стих заједно Борђс Радпшпћ, књнжевкнк из Бсограда често Јс у.четнкцнма гово рно своЈе стггхове чгЈ»; Је заживе ла плеја организатора да ово пе Оуде само ликовгАм колониЈа и да сс у п»оЈ рађају и стнхови и слике. — Нс лостоји ки Једиа песн п<л КО РпСТИћ" ТТоПОВатг н цемен । колонија у ЈугославпЈи. Ово Је ндг таре, већ п наше општине и регнона. на чеми нм треба упупгги захвалпост н честитке н vieAHo зажелети срећан nvi н vcnex на предстојсћем такмп чењу у Гучи. где lie се nalin v далеко јачој конкурепппји opкестара са подргчја пе само Западне, већ 'и Источне i Jvжне Србије. ' • auro мссто за Јсдан овакав сусрег. C.niKni5 нс искпзујс на својоЈ слгпгн симо природу всћ и ссбе, своЈу ра дост и тугу, > то бн могао да учишН н пссник. Исто тако, овзе би моглн да свс воде разговорп о УМСТИОСТИ, о томе шта је оиа дапас, где иде, копико се продружу Јс чопску м колико се удаљава од ibcra, паглвсио је Борђе Ралнгпић. С. Борћевић С. Ј. ГОСТИ У нолонши V уторак, 9. августа уметпичку колонлју и Сиоевпу обншлн су Добрнвојс Бопгковић, предссаник Комнсије за нзбор п п.меаован>а Скушптпне СФРЈ, Ми.тутпн МплошсвпИ, прсдседнкк Дргштвепо-поллтичког већа СР Србије, Драган Пстколнћ, председник Оппггинског комцтета СКС, Топлица Недсл.ковић, прсдселннк Скуггатогс Огшггине и Бура Букић, прсдседник Комнсије за неговање траднција НОР-а СУБНОР a oniirrmie Параћик. Лрупггвено-политнчкн радпици Ре публике >i Огтштпне упозна.пг су се са деветогодишњим постојанлм и радом уметннчке колоннје у Спсев. иу, очењујући да Је ова културнд мвнифестацпЈа многоструко корис- >ia за град на Црницн. Оволг прнвредносг ове .маиифестацвје, Јер слнка mia гтраву гредаост иа прв * вом месту. С. Ј, ЖИВА БОРБЕВ1Ш И БОРБЕ РЛ ДИШИП Y КОЛОНИЈП Жпва БорБсвнћ, архггтсктД пз Бс. ограда, всћгпгк АВНОЈ-а и АСЏОС-а и Бор1>с Радипшћ, кшнжевпвк нз Београда, предссдшгк КомисиЈе за културу Рспуб.тнчке колфсршпџгјо ССРН су својгш за-тагаљи.ма ггуно учиии.ти за културу града па Црници. У акцији приликом изградњо споменика Бранку Крслшшвпћу и урсћењу гмговог трга билп су дкре ктно укључени п Жввл БорВевић • Борђс Радншпћ одричућн се лнком Јс нстакнуто да је неопходно 'цнца и xoiropapa. Ila и.ме тога 1китрајно рсшсњс ликовнс галернјс, ма I« обезбсВсп боравак у Сиссвиу коЈа је сада прпврсмсно смсштена у врс.мс трајања Лмковне КолониЈа у лросторнја.ма ..Елсктродистркбу- чимс је она odoraheua нооим садр. икје”. Ти.ме бк се добила прјава гкзјс.хг. ПРОМОЦИЈА ПРВЕ КЊИГЕ СВЕТЛАНЕ АРСИН ЈДМШ »Р®Г“ МЕЂУ ЧИТАОЦИМА — Мени су колоније пуно по могле у раду. Ја направим ски це и касније завршавам слмку. Екипа уметника која је ов де је ве.чо јака а и органпзаци ја је добра. Вера Кара.матијевнћ н Војкан Величковић, умепшци из Светозарева. — Ми смо овде староседсоци. Сваке године смо по мало v Колонији. Среће.мо се са колегама из разних крајева. Ра9 Y Сисевцу 9. августа била је промоција књиге „Одисеј носорог” Светлане Арсић О О књизи говорнли Борђе Радишић, кљижевник из Београда и Момир СтаписављевнН, песник из Параћина • Стихове читали Светлана Арсић и Мирослав Димитријевић. Сисевцу, у сали Хотела змењују се овде искуства, _ . _ ■ стварају прнјател>ства. Орга- '’“°РЈС 9. авгусга у прнсуству ннзовање оваквог начмна рада, сликара- друштвспо-полптпчније ни .мало посао, па СИЗ-у кнх рад.тка и гостију промокулгуре треба пуну подршку. стварно дати висана прва књига младе пара Наташа Караматијевић, сликар нз Београда. —■ Ја сам првц nvi овде и пуно mu се допада. Први пуг ћинскс песннкнњс СвстлансАрснћ. О овој Јгнтересантној збпрци песама надахнуто је говорио књнжевник Борђе Радншић, председник Секцијс за културу Репгблпчке конференццје ССРА. сам и v једној колонији што , је за мене ираво освежење. Од ДРУГИ приказ књиге дао је Мо ове добре екипе уметника мо- мпр Станисављсвнћ- члаи Кљнже пуно да се научи. Младог параћннског сликара. сгудента Академије прнмењепих уметностн Зорана Илиha нисмо затекли. Али, његове жевног внћ”. „Мпрко БањеY разговору који је томпри лико.м вођен учествовали колеге говорс да је веома смс- академскн слнкар Зорад : еу Ивало и са пуно успеха закорачио Новић, те.хннчки уредншс кп.птрновито.м стазо.м уметности и _ да и.ма MorvhHOCiH да израсте ге н уреднвк Милпвојс Вучкоv доброг уметника. внћ сскретар СПЗ-а културе. ОБАВЕШТЕЊЕ Драга децо, У идућем броју нашсг листа ожквеће ваше по.ганчс. Од 7. септембра попово одвајамо простор за ваше пес.ме, литсрарле саставе и цртеже. Освежени иони.м и; Јјама и пријатннм успоменама са летован.а моћи ћете да и овај простор намсљсн вама обогатитс новим садржајс.м. Још једпом вас позивамо да пошаљете илм лично допесете радове. Аутор књпге, Светлана Арсић читала је своје сгихове, a пријатан утисак на присутне оставилп су и стиховп Мпрослава ДпмитријевЈгћа« лесника пз Параћпна. Борђе Радпшић је говорећи о књизи подсетио присутне н на револуцпонарног песника Мирка Бањевића којп јс пре пстнасст годила изгубио живот, a 1939. п 1940. године боравпоу Параћину. Стиховтма пз пое- .мс’ ..Сутјсска” Радлшић је евоипрао успо.мене‘на овог песннка који је за време боравка у Параћнну објавно кљигу „Пламеиа јучра" која је била забрањена од полицнје. У знак сећан.а на овог пстакпутог песнлка Кгвпжевпи icn *6 из Параћниа са поносом носи његово н.ме. Напо.меннмо да је ова ннтересантна збирка песама освоји ла прву иаграду па конкурсу за прву кљнгу. Штампана је у хпљаду прн-мерака у РОГД „Вук Караипћ” СИЗ културе Ови.м шдаљс.м а нздавач јс нз Параћииазапочета је п одицпја -Прва књпга” чтше he сс обогатити завичајна кљнже * вност. С. Јовановић
НА ЗАВРШНОМ 31. ПАДОБРАНСКОМ ПРВЕНСТВУ У ДАВНДОВЦУ ЗЛАТО СВЕТЛАНИ Овогодншич! првспство било Је са мо још јсдпа потврда да у нашој срсднки имамо спортисту којн нс можс дп мзвсвсри. Наиме, лараћкн ка Свстлана Снмпћ, државни рсцрезентатшшц у укупио.м плас.маиу, дели прво мссто сеа прсдставннцом воЈводтше Славнцом Лучић — Копрпвпца. Y мушкој конкурепцпји убсдљиво најбољи cv бллп так&шчарн из Сло всниЈс, ирккдзавшн право мајстор. ство и вслмку прсцпзност. Вншедш лно такмичснл одржаио јс па спор тском всродрому v Давпцовцу, а до маћпи јо бно Аеро клуб „Нвша крнла” нз Параћнна. в. љ. ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ РИВАЛ НА КОЛЕНИМА Једииство — Шумаднја (К) 2:0 (1:0) Стадпоп: Јединства. Гледалаца: 1.500. Врсмс сунчано, погодно за игру. Стрелци: ПеливановпН у 29. п АиђелковиН (аутогол) у 67. мннуту. Жути картони: АнВелкови11 (Једннство) и Стсповић -Шу.мадпја). Судија: Митнћ (Књажевац) 9. Једннство: Богосављсвнђ 7, Анђелковпћ 7, Милнпевић 7, Матвћ 8, (Каштеварац —), Пстковпћ 8, Милснковпћ 7, Павловић 7, Урошевнћ 6, Радовановић 6 (Дрсновац 7), Пеливановић 8, Мнлић 7. МАЛИ ОГЛАСИ Оглашавам нсважсћим сведочонство осмогодлшљо пгколс' издато прп Раднпчком упнвсрзптету ,Ј>. Крсмаиовћ” на пмо Дратапа Кова <га пз Параћппа. Оглашавам псважећом здравствену књижнпу бр. 023744 nh пме Мнр Јанс Снашћ «з Боппвана. Носипац осптурања Живота Драгољуба Сп лгић. Ог.тшпавам певажсћпм радие кп>и јктгпс издате иа пме Мирослава Стеваповнћ и Верпцс СтсфановпЗ прп Скуппгтипп onnmnie Параћил. Оглашаиам педажсћом радпу кљп жпну пздату у CO ПараћЈш па Драпппс АравВеловића пз Стрнжс. Оглашавам псвамгсћпм сведочанство о з^вршеној осповпоЈ школи у Стубпци па пме Радпшс Цветковн ћа пз Стубице. Па шалтсру поштс Параћпп пр вом половпном јула заборављсн ио вчаннк са повцсм. Власшгк да сс јавн ПТТ коптроли. Метцз.м јсдпособан стап од 34 m2 За двособаи. Јавптп Мнланки Јова новић, Борс Петровнћа 5/3 Пара linn пли па телсфоп 56-388 од 15 до 18 часова. Мењам пов трактор — тск регис трован тпп 560 за млњн — свентуалпо фергусон 539 уз договор. Жпво јии Младеповић, Рашевпца. Продајс.м всћи двособан комфоpan стап од 84 m2 и гаражу. Нпшка Б—2—10. Телефон. 56-535. ПродаЈсм усељплу ко.мфорну кућу у улкци Ивапа Мнлутиновпћа S3. Јавити сс иа исту адрссу Драгицп Здоапковпћ Параћшт. Продајсм заставу „101" у возпом стап.у. Упптати Аптлћа на тепс. фои: 52-908 прс поднс н 41-927 по подис. • Продајсч мотор М—3 ТС 250. Ра Де ЈованозвИ. Иовосслска 20/1 Па pahint. Продајсм Нутрвјс вишс Со|а н узраста. Радо.мир Марковпћ, Цвији ћсва 2. ПараИпн. Продајс-л плдиеве за впкеиднцс ка мссту звапом Лознца плк цслс парцсле лслпчинс 75, 78. 15 арк код Стоиљковићсвс во^знидс по логопоPYЉубпнка Аптић, Главнпа. Пролајем „Рспо 4" и у деловкма. Борђс Спириђ, Новоселска 13 Параћип. Продајсм плад са кућом. Упнтати у улицв Фплипа Кљајића бр. 1. Па pahini. Оглашавам певажсћл.м свсдочан ство од 1 до VLU разрсдд пздато у ОШ ,,25. мај" у Поповцу ira н.мс Бобана Васвћа пз Шалтаовца. Оглашавам нсазжсћкч свсдочапство о зазршсној основној школл издлто у ОШ у Стубпцц ira ч.ме СтојадпНп TaiiacKOcnha пз Стубпцс. Оглашава.м лсважсћом днллому о завршсној Гимказнјп издату у ПараНину па и_ме Јелиие Стефано ви!1 из Плапс. Оглашавам псвал:сћом днплому cpcaiber ycaicpenor образоваља смер свраднпк прсводнлзц излату у Цгп тру ,,Б. КрсмановпП" нз име Бил.лпс Миллвој,евпН ла Параћина. Шумадпјско-поморавскн лсрби прнпао јс „зелснпма”. Што резултвт није у&сдљивпјп, всродостојнлји односу снага на терену, заслуга првпада одлц’шоч голману гостпју Ковачевнћу. Ilrpa Једипства пред пуннм гледали. штем обећдва да ћемо иматн Јсдног од гловних капдилата за прво мссто у другоЈ српској лпгп. Од првог трснутка урагапскп старт најавпо Јо добру утаклпшу. Шансо су се рсђалс п псћ од четвртог минута гол впси у ваздуху. Најпрс Лнђслковпћ прппрс.ма гол прплнку Радовановпћу, лопта крзј гола. Два мпнута каснлјс Радовановпћ тучс у голхгана Ковачевнћа, после продора Мплпћа. Само мннут касннје Павловнћ п Пелпвановнћ мешају одбрану гостпју, влн завршнн ударап одводи лопту краЈ гола. Гости очпглсдно уплашспн. одугоплачс пгру н у 17. мннуту поново гол- •шонса. Опст јс Ковачсвпћ био побсднпк. Када јс халф, повајлија Мнленковнћ оборен на око 20 мстара од гола гостнју и прилремио сс ПелнваковнП да нзведо слободан ударац, свп су зналп да Јсдпнетво ниЈе далско од воВства. Тако Је н бпло. Кратак залст, топовски птут п гол за Евровпзпју. Лотпа Је „скпнула паучнну", а Ковачсвнћ Је са* мо одмахнуо руком. Био је то 29. мипут, а до краја полувремена нзразнтпЈнх шансп пиЈс бпло, нако су гостп дсловалп збун.ево и разбнјсно. Друто полуврсмс слпка првог. Шапсе су се реВале, овог пу^ Урошсвпћ ннкако није могао да пронађе пут до „зачаранс'’ Ковачсвићсвс мрс;кс. Uno uno нијс пошло љс.му зи руком, успео Јс халф гостпју Анђелковић, познатији као „Жилавко”, сшг бившсг трснсра Јсдпнства АнВслковкћа. V 67. мпнуту ндсалал цсптаршут с лсвс страие допао Јс до Урошвпћа. коЈи тучс нз првс. али лопта сс упућујс порсд гола. Ан. Велковић, на пссрсћу својих другова, ннтервенишс врло нсспретно и лопта порсд истрчалог Ковачсвнћа завршава у МрС/КП. Јсдинство Јс иаступнло у првом колу протпв >пшало наивинх КрагуЈевчапа, прошлогодшшБИх кандндата за прво мссто, без Костпћа са ровптпм Матпћсм, значн практнчио бсз замајаа п главног рсалпзатора. Пслпвановић Јо пспунло своЈ зжлатак, постнгао је гол, а оно што сптуацпју у тиму „зслешгх” чппи радосном за тбиховс навпјачс, јсстс врло добро пзвршаваљс обавсза на свпм ме * стима у скшп{. Игра јс, руку на срце, „пала" пегдс половиноч другог полувремена, алп то су тск фосилни остац» пскадаппБег нашта: „чуваЈ гол разлнку по сваку цену" а свн се још увск добро ссћамо да Јс та цена често била нсувише впсока. М. МилснковнИ ПЛАНИИАРСКО ДРУШТВО .ЈАВОРАК” ГРУПА ПАРАНИНАЦА НА ТРИГЛАВУ Двадссст и јсдан члан Планинарског друштва ,Јаворак” почстком августа у четвородневном нзлету no Словенији освојио је и највипш врх у Југославији. У групн планинара најмлаВи члан је био САША МЕЛЕНТИЈЕВИБ, ученик шсстог разрсда Основне школе ,Д5ура Јакшнћ”. Већлта плашшара нз овс групс првп nvr је освојила Триглав, док је за искусног планпнара Љ¥- БИШУ БРАНКОВИБА то било четврто nertarte у висине алпског лспотана. Групн плапинара придружио сс и Словсиац СТАНКО ЈЕРАЈ, који јс иначе дуго година живео и радио у Параћину. — Био јс то незабораван доживл>ај за све нас планпнаре. Први пут сам учествовао у походу на Триглав и одушевљен сам овим делом наше домовине. Оно што ме је посебно пмпресионирало у националном парку Триглав, јесте његова нетакнута природа, сачувана још увек у свом првобитном облику, далеко од рукс цивплизације, прнча нам планинар БОРА МИЛИБЕВИН. М. Д. ТРЕНИ КУП КАРАТЕ МАЈСТОРА Y ОМИШУ ЗА ЗОРАНА ИВАНОВНЋА БРОНЗАНА МЕДАЉА ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ „ИСТОКА 63” ИЗ ПЛАНЕ На трећем купу карате мајстора из иеле Јутославпје, који тиста, Адам Жцвковић и Драган Вулмћ, положили с\' за WEEM 0 ТРАЈНОЈ САРАДШИ Између „Будућности” нз Конарева и „Истока 63” из Плане, након пријатељске утакмице, 14. августа потписана је Повеља о трајној сарадњи @ На истој свечаности ветеранима Љубиши Гајићу и Радомиру Ристићу уручена су признања ске лигс када јс освојсно прво мссто. Цанас се овај клуб таклпгчп у МсВу- □пшпшској гнлх — Група југ. Прошле , ТДКМИЧеЊ\7 ■ УЧвСТВОВДЛО Всћ ннз годнпа два клуба, „Исток 63" и „Будућност” нз Конарсва всзујс иелико другарство п сарадња. Сваке годпне они ре састају да измснс искуства у раду и одиграју прлЈатсљскс утакмлцс, на обострапо задовољстпо. Клуб из Конарева * је 14. августа дошао у Плалу да прнјатељвма чсстита вслпки јубилеј — двадссет годнна постојања. По програму прославс, ова два клуоа су одкграла нријатељску утакмицу, а у прсдигри су наступилн встерани пз подмлатка „Исток". Послс утакмнцс потписана јс Повсља о трајној сарадљн са вдгбсм да сс Још шпис продубљују пријатсљскп односи н прошнрн сарадп>а, На встој свечаиости уручспа су прнзнања ветерашша ЈБубтпк Гајнћу п Радо.мпру Рлстпћу, који се опраштаЈу од „зслсног” тсрспа. Бпо је то правн тренутак и пршшка да сс сви сстс првих дана када сс на лрсдлог нсколмцпие eirryaiijacra сакупнло исшто новца за прву лопту м опрсму. Тако јс прдог ссптсмбра 1963. годинс „Исток 63" стартовао у Другој оп. пгтпнској лиги. Почелс су да сс рсиају побсдс. Први јс поклскпуо „Јухор" нз Поточца са рсзултатом 8:3, а за h>ilm it осталп. Највсћи успсх овог тгпга Оио |с у ссзо1ш 1966/67 н 1980—81. Оппгпгнгодине бплн су па друго.м мссту на та5ели што је иесумљнво успех како свпх 1грача тако и трспсра Драгољуба Фппнповића Фиће, којп јс 20 годпка био грскср, а и итрач. „Клуб Јс — каже Андра Мллстпћ, предссдннк „Исток 63” — копституисан на дслсгатском принципу, постоји Конферснцпја са своЈим извршнп.м органом који имају одрсђени мандат. Y својнм редовпма и.мамо 25 чланопа СК”. На крају следн добро познато новинарско пнтап>е: Којп се пласмап очскуЈе у повој сезони. А ПпањаЈш: Милорадовић, С. Гајић, Векић, Матић, Mapковнћ, СтаноЈсшФ, Фплнповић, llcpiih, СтојковнИ, Д. Гајпћ п Јопкчић, свс кршпс дслијс, само одмахују руко.м н кажу: пажпо је да пграмо фудбал н преко н.сга стскнсмо прпЈатеље, а рсзултати ћс доћи салпт. Владап Љубнчић је одржан V Омишу. лгапстор карате спорта Зоран Ивано вић, освојио ie бронзану меда« л>у. Ивановнћ ie ггспео да поновп прошлогодпшњн успех, јер је и на Другом купу карате Maicropa одржаном v Svдвн, освојио бронзу. На овом ie вlime државних н реттубличких репрезентатпваиа. Међгтчш ово није коиачан vcnex каратиста нз Параћнна. Ha ce.viiiHapv којн ie одржан пол стручннм ргководством вице шампионом света. мајстором ‘каоате спорта Душаном Дачићем, двојица нашпх караирне појасеве. Четвртп члан на nie екипе на семинару Драган Крушчић, постао ie мајсторски кандпдат. На крају семинара екнпа „Црнице" јавно ie похваљена као фнзичкн најспремнија екила на семннарг. „Ово ie велики vcnex наших каратиста који ћс ове године покушати да остваре crarvc друтолигаша. Желим им пуно усцеха v даљем раду w пуно спортске cpehc" обавеспто пас. је председник капате клуба „Црнииа" друг Или)а Нупурдија. ОБАВЕШТЕЊЕ Ради пружања правне помоћи радннм људима п грађатшма у остварчвању и зашпггн њихових права пред судови.ма, државним органима и органнзацијама, Скупштина општине Параћин формирала је Службу правнс помоћи. Служба правне помоћи пружаће правну по.мрћ свнм радним људима и грађаннма који јој се за цсту обратс. Делокруг службе обухвата: IN AIE1VIORIAM МИЛАИ МИЛЕНКОЕИН I Y знак cchaiba на плсменитп и љгдски п спортскп лик Мнлади И па Мнлснковића нз ПараћшСа, И радника РО „Шумаднја”. мграg чи ФК „Младостн" he сваке го 3 днпс на дав љеговс смртп (17. 9 VI 1983) оргапнзог«>ти мсморија 3 лпи ryjHQip. Дрес са броЈем 5 S itch« се облачпти, а свп нлговц ч другови из тп.ма nocuhe црнн -5 флор годпиу даиа. ј Ппимсран oM-ia.iiiiiau, члап : Савеза комуниста, лр\т it брзг ј< Мпладпк Мплзкковпћ је заслуg жио то поштовање. ФК „Младост" Параћнн пана^ ФК „МЛАДОСТ” ИЗ РАШЕВИЦЕ — НОВИ ЧЛАН ЈЕДИНСТВЕНЕ МЕБУОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ СВЕТОЗАРЕВО ИВСВ УСП£Х Р1И«11 — давање усмених правних савета — састављањс исправа (уговора, тсстамента, пзјава и друго) — састављање поднесака (молбе, жалбг, тужбе, предлози н други захтеви) I Y Рашевнцн се одлајкада пеговао до. бар фудбал. Послс ослобођен>а прву фудбалску лопту у Рашсвицу су донсли срсдллшколци. На пољанама, у порти, у школском дпоришту и ДнлкиПевом игралишту, у ћеремншшицп, готово у сваком шнрем сокаку одскакала Је гумена лопта илп фудбал. Фудбал се ра- । ннје готово масовно играо мсђу panic- । вачком омладином. Дапас на.м сс чнпн Б да инЈе лако, да су п другн спортовн р прпвукли младс, алн се зато фудбал >_ игра миого квалптетнпЈс. О квалнтсту фудбалске кгрс у овом моравском сслу говори к податак да су прошлу <рудбалску ссзону фудбалерн ФК „Младостн” из Рашсвице завршили као ша.мniiorai Друге међуопштннске лнгс и пла- . спрали сс у Јсдипствену мсћуопштнн- । ску фудбалску лпгу Свстозарсво. To је, нс.ма сумњс, иајвеНи успсх овог клуоа од постанка до данас. Спортска Рашеninja бнла јс поноспа на својс љуин.мпе и достојно јс лросгхвпла шампион ску титулу. А љу cv падмоћио, за трп бода прсдиости испрсд другопласираног ФК „Исток 63” из Планс пзборилн: РАДОМИР САВИК, БОБАН НИКОЛНБ, НЕБОЈША ВЛАЈИН. САВА ВЕЉКОВИБ. МИРКО ИЛПН. ЖИВОТА МИЛОЈЕВИП, ДРАГОЉУБ Ц.АНИГ1. ЗОРАН ИИКОЛИБ, СВЕТИСЛАВ МПЛОШЕВПН, ЗОРАН ВЕСЕЛИНОВНП, СЛАВОЉУБ АВРАМОВИБ, АЛЕКСАНДАР ГАЈПБ, МНРОСЛАВ МАТИБ, НЕБОЈША АЛЕКСИН. МИХАЈЛО МОЈСИЛОВИБ, ЉУБИВОЈЕ АРСИН, ЖАРКО МИЛАНОВИН Н ЖИВОРАД ГАЈНБ. Шампнонска тилла је колективно дсло, алп треба сс подсстнтн голова арс них голгстера: ВЕСЕЛИНОВИБА, МИЛОШЕВИБА, II ЦА11НБА, пзванрсдне игре у халф линијн САВЕ ВЕЉКОВЦПА, фудбалског мајсторства МИХ.АЈЛА МОЈСИЛОВИНА. » тако за спаког редом би могла да се иађе по Једпа особипа која га краси као ift-рача к дзјс место у тлму. Признање и стручном штабу у саставу: ХРАНИСЛАВ БОКНН, МИЛИВОЈЕ БУРБЕВИП и ЖАРКО МИЛАНОВИБ, коЈи су учннплп свс од себс да ФК „Младост" довсду до гпа.мпионског трона. На рсду јс иова ссзома у друштву јачпх екипа н рсномиранпх лротивнпка, као што су: ,,13. октобар" из Парађниа, „Слога” пз Деслотовца, „Рсмбас" лз Рашевице п другп. О томс како сс скнпа ФК „Младостп” прппремила за старт у иопој лнгп, разговарамо са трсиером ХРАНИСЛАВОМ БОКПКЕ.М: — Бсз помоћи » разумевања месне зајсднице овај успех Рашевниа ис Ои ложнвела. Y току су припрсме на фудбалском тсрсну. Градн.мо свлачиониду која he нмати мокрн чвор и слсктрпфикацију. Нзаслп с.мо и акцнју на урсВењу п равнању тсрепа. Трепнрамо три лута нсдсљпо. Н.мамо тачнпје, два трсннпга и једпу прлјатсљску утакмипу. Набавилн смо и комплстну спортску опрему. Y тим сс враћају псколкко играча из Армнјс, а рачушамо и па je. дног до два играча „з клубова пижсг ранга којн he псЈдчатн скппу. MJ-byiiiv. нисал! прнсталнца довоБсња много иовнх играча, већ се раднЈе ослањам на домаћи кадар. Цил. нам јс средина табслс, каже ХРАНИСЛАВ БОКИБ, трснер ФК „Младости". . М. Д. и заједннчке послове Пружање нравне помоћи се вршн уз накнаду по проппсаној адвокатској тарифи, умањеној за 50 одсто. Служба је лоцирана у просторијама Скупштнне општине Параћин — какцеларија бр. од 6,30 до 14 часова, осим суботе Секретарнјат за општу управу CO Параћин. 6 и ради сваког дана и недеље. НЗВИЊЕЊЕ Због хроничне несташице цинка нисмо у стан»у да донесе.мо актуелне фотографијс. Молимо читаоце да уваже name извик>ен>е. tlj.iaje СПЈ HtitJxipM.ivaiba Нздмвачкп савег: Нида Брапкоиил Момчило Вучковић, Свстислав Жпвкови«, МпливоЈв ИипЈц Нддв ЈовановаЈЈ, (замвши аосдсеипкаt «• ->орпв.че Mapin.K.iBtih Слчп..л.у6 ибрад<.вић Живоп, Ci..|att..Btih, ЖивоЈнв Гомиђ (председнмк) „ Јоваи Гомић Урсђује: Редпкцнонв колегнјум. Гдлвнд а одговоона vne-. ‘ова,,ивнћ ■ninth Нопчиарн; Спсжана »ова.и.н.ф М.п.ч.ц. Жикк.шнћ 11ир.нла^ Цимигри|е»иЛ, МиливоЈв Илпћ и Миолрш Миленк.шић. Адреса Гсдакдпјс: Мамскма I'opnot 4 Цо Обра ,,П"; ' ,аП”" " ......... V^««" 52 ^- -оиниари 53 694. (Ц.-.и .ата r.uttntn.e 123,00. чодугодо иова 62,66. За иностранство авоструко. Жнро рачув CU3-. ™ □враћин Штамив U’l) „1 пас", Бешрад, ВлаЈконнћсеа в, гелефин 340-551. Гнраж 11.000. * 3-04 649-16 код ^,ДК
ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗБОРЕ Y CABE3Y KOMYHHCTA W3M ОПИОСТ Рсдовна кадровска смена У основним организацнјама Савеза комуннста крајем године, за коју су већ почеле припреме, треба вишс него до сада да значи свође ње рачуна о досадашњем раду и још внше договор о будућем. Та промсна игије прост избор партијског руководства већ аналнза стања и потреба, резиме урађеног, проттуштеног и оног што тре ба да буде Исправљено. Полазећи од расправа о дотадашњем раду, пре свега о односу пре.ма најважннЈнм проблемима у сопствсној средннн, о методу деловања комуниста, акционој оспособљеностн, слабостима, па до задатака који предстоје, нзборн практично тре ба да значе јесмо ли и којтнко пспунили своју улогу и који су то задаци на коЈима мора да се по сваку цену ис граје. Остваривање контресних ставова н одлука, и на осно ву свега предстојећих задагака, кроз крнтичну анализу рада треба да подстакне и мобнлише чланство за снаж нпје деловање и интензивнију акцију. Допрннос политнцн еконо.м ске стабилизације, не са.мо кроз вербална опредељења већ конкретним радо.м и по нашање.м, речју и делом допринос социјалистнчком самоуправном развоју, може само да да позитивну оцену члану Савеза ко.муниста. Дру гачнја онена значи да таквима п није место у Савезу комуниста. Y прнпремном перноду такође треба да се поразговара о делегатском снстему, о улози чланова СК у његовом развоју. Колнко смо личннм доприносом утицалн да он заиста здживи. Основне организацлје Савеза комуниста у оргамизапија.ма удруженог рада које се сусрећу са великим пробле.мима, које раде са губицима, које не нзвршавају своје планске задатке било из којих разлога мораће много вишс да поставе себи питање где су њихови члано ви. Колико су се у своме ра ду ангажовали да до одређе них проблема не доВе. Авангардна улога Савеза комуннста значи конкрстан рад тамо где је најпотребније, v првим редовнма и највећнм задацима у најтежим гренудима. Морало би више него до сада, a то се стално истиче, да руководећа места у Саве зу комуниста могу да добију caxfo људи од поверења и ак ције. Само они чији ће допринос бити уочљиво позигиван. А такође да се и онмма који су до сада заузкмали одреБена места, а нису нспуннли своје задатке и обавезе лостави питање конкретне одговорности. О томе већ сада треба да се размишља и договара и да се на јесен изађе са најбољим рсшењнма и предлозима. С. О. БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА ПОЧЕЛА БЕРБА KYKYPY3A ПОСЛЕ УПИСА Y СРЕДЊЕ YCMEPEHO ОБРАЗОВАЊЕ НЛСИАНО ПРОИЗВОДЊД ПРИВЛАЧНЛ Страна 9 СЈЗРЕО ДИЛЕМЕ ОКО „ЈУГОБАНКЕ” ВИШЕ НЕМА ПОТВРЂЕНО ПОСТОЈАЊЕ Страна 8 »••• 22:: ГОД1ША X 7. СЕПТЕМБАР 1983. • БРОЈ 240 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ЗАЈЕДНИЧКА ПРОШИРЕНА СЕДНИЦА ПРЕДС ЕДНИШТВА OK СКС И OK ССРН ОСУДА НЕДЕМОКРАТСКОГ ПОНАШАЊА • Свако ко бп пројектовао ауто-пут поред Параћина морао ои да изаоере западиу варпјанту, јер би свако друго решење било лоше, то је неподељено мишљење стручњака ® Једном броју власника земљишта кроз које пролази ауто-пут пружена могућност права нзбора измећу правичне накнаде и замене земљишта © Два председништва најенергичније осуђују оваква понашања и методе непримерне нашем социјалистичком самоуправном систему ® Са оцвнама и ставовима биће упознати комунисти и радни људи и грађани у нашој средини Као што смо п најавили у прошло.м броју, 23. августа одржана је заједничка проширена седница Председннштва Општи лсцог ко.\П1тета СКС и Председшпптва Општннске конферснци * је ССРН на којој је разматрана >гнформација о поступку израде и усвајања урбаннстичкнх планова града и општнне Параћин са трасом дуто-пута, као и снтуација настала послс реаговања појединнх група грађана и појединаца у једном мањем броју градсклх и приградских меснпх заједница незадовољннх лредложенкм и усвојснпм решењем трасе ауто-пута поред Параћина. Заједничкој седници оба председништва присуствовали су и узели учешће у раду представници Завода за урбанизам СР Србије. инСтитута за путе. ве и института за саобраћај при Грађевинском факултету у Београду, Општинског комитета за урбанизам и комуналне послове огпитине Параћин. пре лседниии месних конференција ССРН, секретари основних организација СКС, месних заједница града и месних заједница Главице, Шавца, Чепура и Стриже. После петочасовне дебате У којој су учествовали представници свих позваних организација и институција и у којима су изнели своја мишљења и погледе на настали проблем и у којима је углавном свако остао при својим ставовима и на својим позицијама, два председништва су донела одређене оцене и ставове. Оцене и ставови Поступак изјашњавања грађана о локацији трасе ауто- -пута вођен је упоредо са по. ступком за доношење Генералног урбанистичког плана за подручје града Параћина и при. градских насеља и Просторног плана општине Параћин, с обзиром да је траса ауто-пута и целокупно саобраћајно решење једно од основних елемената који утичу на свеукупно просторно и урбанистичко решење града и општине. У том поступ ку грађани у Месној заједни. ци Враггчане, Знојац — Данко. во и Стрижа нису имали приме^5е на предложену трасу аукитута, већ примедбе, пред. логе, мишллља и сугестије за копхретаа решења на предложеној траси. У свему су испоштоване одредбе закона о планирању и уређквању простора СР Србије, као и до краја демохратски спроведек поступак информисан>а, упоаиавања и изјаш. њами>а грађаиа. Исго тако добијена је сагласност и позитивно мишљење надлежних ре. публичких ортвна управе Лист Соццјалистичког савеза радног народа општиие Параћин По .добијеним позитивним сагласностима и решењима надлежних републичких органа. Скупштина општине Параћин на седници одржаној 19. апри. ла 1982, године доноси одлуку и усваја Генерални урбанистички план града и приградских насеља и Просторни план општине, а самим тим и трасу ауто.пута. KO ЈЕ ДАО САГЛАСНОСТ Добнјена је сагласност н позитивно мншљење надлежнмх републичких органа управе: Републичког секре. таријата за народну одбрану, Републичког секретаријата, односно Комнтета за урбанизам, стамбене и кому налне делатности, Команде Првс армијске војне области н Ретионалног завода за заштиту спомекнка културе Крагујевац. Исто тако, затражена је н сагласност посебне стручне комисије Извршног већа Скупштнне Социјалистичке Републике Србнје састављене од представника републичких органа, и то: Републичког секретаријата за урбаннзам, стамбене и комуналне делатности, Републичког секретаријата за саобраhaj, Републичког завода за друштвено плакирање, Републичког секретариЈата за привреду, Републичког заво да за заштиту споменика ку лтуре, Републнчког секрета ријата за народну одбрану и Републичког завода за заштиту прнродс. Инвеститор аутопута — Републичка интересна заједница за путеве је уважавајући Генерални урбанистички план, a самим тим и трасу ауто.пута, налазећи лри том саобраћајне> економске и техничке разлоге за трасу ауто-пута западно од града Параћина, преко својих смоуправних органа (Извршног одбора и Скупштине) донела одлуку о изградњи ауто.пута од Ћуприје до Текије. Страна 5 Марта месеца 1983. године група грађана из месних заједница града Знојац — Данково и Врапчане, као и сеоских: Чепуре, Шавац. Стрижа, обра_ тила се представком Комлсији Скупштине СР Србије за прел. ставке и жалбе са захтевом з.ч измену усвојене трасе аутопута са западне на источну страну града. Имајући у виду да се ради о веома значајном и крупном питању Скупштина општине је уважила захтев грађана и делегата и организовала расправу преко делега. ција уз стручно обрађен материјал у коме су дати упоредни показатељи и разлози инвестнгора зашто сс определпо за трасу ауто-пута западно од Параћина. На седници. Скугтштине општине Параћин одржаној 30. маја 1983. године делегати сва три већа су се веллком већлном гласеча (98 за и 7 против) изјаснили за већ усвојену од« (Наставак на 2. странн) (Наставак на 5. странн) ЂАЧНЕ НЛУПЕ ПОНОВО ПУНЕ С. Ј. започели ову школску годину, алн ће већ у сеггге.мбру надокнаднти те радне дане. Beh недељу дана траје нопа школска година. Новлм књигама и другим лриборима ..наоружалн” еу се ћацн. Остаје Још да се „осводн” ново зна>ве и добију нове опене. Свакако да су ови првн дани најузбудљнвији за најмлађе основце — ђаке прваСве параћинске школе су оживеле. Завршен је ђачки распуст и одморни ученицн заузели су своЈа места у клу пама 1. септембра у основним школама. Основна шKona „Стеван Јаковљевнћ" је три данд раније започела школску годину од других, али ће зато н>ени ученицв имати све слободне суботе у септембру. Средњошколцн 'су неколико дала каеннје ке. Почстак школске годнне је најважнији доживљај у њиховом животу. Да то буде тако потруднлп су се н старнји другови н са својнм , наставннцима припремнлн пригодне програме. Прнред* . ба, најискренија реч, цвет, оловка н свеска бнли су честитке за окр 700 првака у општннн Параћнн. ГАСОВОД ЈЕ СТИГАО ДО ПАРАНИНА — АЛИ HE И ДО ПОТРОШАЧА НЕМА ПАРА ЗА ИНСТАААЦИЈЕ Састанак кош ie одржан v Hapahifiiv 2. септембра- а коме cv лоред представннка прнвреде и друштвено-политичкнх органнзација општнне npucvствовали н најодговорнЈпи из Редгбличког комитета за еноргетнку н индгстрнју. Привредне коморс рсгиона и републике „Бутангаса", ннвестнтора га совода н •,Гоше'', извођача ралуку, односно против закључка о прихватању иницијативе за измену урбанисгичких планова грапа и .приградских насеља и просторног плана општине. Истовремено уважавајући оп равдане захтеве и потребе грађана и општине, инвеститор ауто гп та настојао је да квалн. гетно и оптимално побољша првобитно решење у пројекту, па је поред осталих прихватио захтев за померање првобнтно усвојене и пројектоване запад. не трасе ауто-пута за још око 300 метара западно, избегавајући тако рушење 18 објеката који су ту својевремено бесправно подигнути. И даље незадовољна, група граћана и један број поједина. на, мимо самоуправних структура и друштвеио-политичких организација у својим месним заједнииама наставља са акцијом окунљања п прндобнјања довз, имао ie за циљ да се.еагледа CHTvaiuiia око финансирања магистралног гасовода и moevKhoct његовог коришћетмг у ЦементаЈЈи, Стаклари н Штофарп. Y новој фаорици цемента у Поповцу ГАС ПОЧЕО ДА ГОРИ Гас као горпво Фабркцл це.мента „Нови Поповад” стављен је на располагањв 9. августа. Од тог псрнода до данас вршена су испитивања уређаја и опреме. Испитивања су завршена 1. сспте.мбра, када јс извршено потпаљнвањс једног од мањих потрошача гаса. Главнн потрошач ротацнона пећ од 2000 тона почиње ових двиа са уходавањем за коршпћење гаса. Укључивањс.м ових потрошача на гасовод сма. њићс сс потрошња мазута у дневној количини од ISO тона, шта ће донети н знатне уштеде н већу сигурност. Проблема око финанснран.а гасовода и.ма, чуло се на овом састанку. иако ie гасовод пр«- орнтетна пнвестиција v нашој рекублици. Добрнм делом тн пробле.ми cv настали због то« га што .Југобанка" v СветозаpeBv Hiiie испунила ceoie обавезе око његовог фннансира * ња. На овом caciaHKv ie закљу пепо i?a се од Јутобанке" у Светозареву. која располаже срсдствнма v нзносу од 65.354.662 динара, наменски ,до бијених за Финанснрање гасоведа. захтева ла што прс нзврши CBoie обавезе. Када ie v нитању могућносг коришћења зе.иног гаса «v гри Еајвсћа параћинска колектнваово.м ирпликом ie речено да ни један ол њнх за сада не може га будс прнкључен на гасовод и да почне његово корип;ћење. Разлозн cv познатн, a то је обезбеђење Фннансијскпх средстава за нзграпњу оазводног гасовода vHvrap Самнх фабрнка и за потребну опрему. Учссннни v дндкусији су наглашавали да овом .проб лему мооа да се посвети већа пажља v самој репгблиии, iep cv Стаклара п Цементара велнкп потрошачн увозног н скгпог мазгта. а познато ie па се зе.мнн гас плаћа дннарнма. Уз
7. СЕПТЕМБАР 1983. • БРОЈ 2М АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО ЗЛЈЕДНИЧКА ПРОШИРЕИЛ СЕДНПЦА ОК СКС И ОК ССРН ПРЕДСЕДНИШТВА ОСУДА НЕДЕМОКРАПЖОГ ПОНАШАЊА (Наставак са 1. стране) незадовољнпх и навијачких ра сположених грађана, као и де. ловање мимо својих месних заједница. њених органа или изван оквира добијених овлашћења. ГТри том се од стране ове групе грађана и појединаиа не бирају средства да се омаловажи, компромитује усвојено и потврђено решење трасе ауто-пута као и аргумен. ти стручних организација и ин ституција, и износи низ неистина. полуистина и дезинформација на рачун организација, органа, институција и поједи. них личности. Уз једнострано приказивање појединих средстава јавних ин формисања, желл се уз метод политичког притиска створлЗАКЉУЧЦИ ДВА ПРЕДСЕДНИШТВА 1. Да општпнскн комитет за урбанизам н комуналне послове и Општински завод за геодетскс послове, ради што потпунпјег информисања радннх људи н грађана још јсданпут нзраде и на пригодан начин објаве инфор мацију са релевантнн.м подацима и показатељима трасе ауто-пута (технпчки и саобраћајни подаци н решења, ка рактерлстнке и површина земљишта које сс загзлма и ДР-). * 2. Подржава се мнпцијатива CO да надлежни органи CO обавс претходне разговоре са власницш^ земљмшта које подлеже поступку експропрлјацнје ради изградњс дела трасс ауто-пута Београд — Ниш са западне странс Општпне н града Пар. ћина. 3. Да надлежни органи CO размотре и предложе решен>а којима ћс се омогућнти онмм власницима земљншта којима је пољопрпвредно искључиво нли претсжно занимање, а у поступку експропрнјације одузпма веђа површииа земљишта, могућлост права избора измебу правичне надокнаде и заменс земљишта. 4. Да се у месним заједнпцама Врапчане, Знојац — Данково Чепуре, Шлвац н Стрижа, одрже заједнички састанци извршпих органа скупштлна месних заједпица н друштвепо-политичких организацлја, разматрају оцене, ставови и закључшг Председништва OK СКС и Предсе"- пиштва OK ССРН, оценп VKvnuo стање. a no потреби оргаиизују зборовп грађана ради што потпунлјег инфор.мисања и изналажења одговарајућих одлука н peineња. 1. Да сс v осталим мссним зајсдницама у граду л приградским насељима (Главнца и Текпја) одрже састанци месних организација ССРН и грађани упознају са насталом слтуацнјо.м и овим материјалом. 6. Да се против свнх поЈединаца којп су деловали мимо делегатских тела и органа, друштвено-политичких организацнја и добијених овлашћења предузму одговарајуће мере у ООСК н њиховим изборнпм телима и органима. Прсдсецништво OK ССРН ће посебно нспитати дело. в:.н>е поједгшаца у месној заједниии Знојац — Данково који су дана 10. августа 1983. године покушали да злоу- •пстпебе збор грађана и пзнуде одговорност делегата који је у Скупштини гласао у складу са ставо.м своје делеrauiiie. 7. Председнпштво OK СКС и Председннштво ОК ССРН посебно од комуниста и субјективних социјалистичких снага захтевају енергично спречавал^е деловања поједпнаца и група са позниије личннх н локалннх мнтереса. Тим пре шт<> се ради о објекту од ширег друштвеног значаја. као и о сапашњи.м п дусорочним нтггересима и потребама како ове тако и шире друштвено-по.титичке заједнице. HA 3EOPY ГРАБАНА СТРИЖАНИ HE IHEJIE Д0Е080Р © Лични ннтереси потиснули у задњи план отвте <3 Даље од договора него што је оило на почетку О Уступци погрешно схваћени Y оквиру реализације закључака председништва> Општинског комитета СКС и Општинске конференције ССРН донетих 23. aBiycia, Скупштнна општине и друштвено-политичке органи. зације отпочеле су акцију у циљу изналажења одговарајућпх решења и разрешења проблема насталпх око почетка изградње ауто-пута поред Параћина. На збору грађаиа, одржаном 31. августа v Стрижи, којн је имао за циљ да се грађанима дају допх-нске ннформацнје о ауто-путу, понуБена су конкретна решења у ком правцу да се дал>е ради. Збору су присуствовали и представнлци републичких стручннх институција који су желели да дају свој допринос разрешењу овог „Гордијевог ’’вора”. Нажалост, овај договор нлје дао конкретне резултате. Заправо, није се одмакло даље од почетка. Чак се може говорити и о томе да су сада ..лве стране” даље једна о.1 друге, јер Стрижани практи чно не желе никакав договор. Једноставно не прихватају до. говор за западну варијанту. По њима може ла се гради само истсчна. Проблем кп*!1 Је постао нерешив, гледако са аспекта Стрлтл „параћински случај” и обез бедлти арбитража лзнад и ван оквира делегатског система и учешћа организованих соцлјалистичклх субјективних снага. Председнлштво OK СКС л Председништво OK ССРН најенергичнлје осуђују оваква по. нашање л метод непрлмерен нашем социјалистичком самоуправном слстему. Истовремено оба председнлштва захтевају још активније ангажовање надлежних орга. на Скупштлне општине, друштвено-политичких организација и свих субјективних соци. јалистичких снага на превазилажење спорнлх питања и изналажење решења у складу са закључцлма у Председништву СР Срблје. од 28. јула 1983, годлне. жана, прети да помути иначе уске, веома тесне и добре споне Параћина са својим приградским насељима. He би тре бало те односе посматрати само кроз овај проблем, јер до. садашње понашање говорл сасвим супротно. На основу свега треба очекивати, мада је све мање опти. мизма и стрпљења, да he превладати здравл разум и да he општи интереси превагнутл над личним и да he, сада и сасвим јасно, инат уступити место конкретлом договору. Да добра воља и уступци. буду ппак правилно схваћенл. С. О. ИЗВРШНИ ОРГАНИ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „ЗНО.ТАЦ — ДАНКОВО” ДУТО-ПУТ СЛАС ЗА ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ? • Извршни органи усвојнли закључке са заједничке седницс Председништва Општинског комитета СКС и Председништва OK ССРН • Формирана Радна група која треба да испита ток догађаја и одговорност појединаца око нелегалног зоора месне заједнице Извршпи органи Савета меснс заЈсднице „Зиојац — Данково”; Секретаријат Осповнс органпзаиије СК, Председннш гво Месие конференције ССРН и ССО и Председништво Месне органнзације СУБНОР-а, првог дана у септелшру, поставили су па дневни ред овог репрезентативног скупа п следеће две тачке: Ипформација о поступку израде и усвајан.а урбанистичких планова града Параћнна са трасом аутопута и са оцспом п становпма I! закључцима Председнгшггва Општинског комнтета СКС п Председннштва Општинске конферснције ССРН н Размагран>е ситуацнје иастале после реаговања једног броја заинтересовапих грађана нз ове месне заједнице у вези са трасом ауто-пута. Као и што се очекивало ове две тачке изазвале су највише жучи и полемичких дијалога. На крају чланови извршних органа усвојили су документа из прве тачке са три глаеа про тив, а једногласно су одЛучили да се формира радно тело које he испитати случај и одговорност појединаца или група који се нису придржавали договорених смерова деловања у акцији око прихватања нове трасе ауто-пута. Ауто-пут брана за заузимање зиратног земљишта Учесници овог скупа упознати су са две западне варијанте. Наиме ради се о првој идеји када је требало да ауто-пут прође кроз насељени део и где је требало срушити 18 објеката. Како се чуло, ово су објекти длвље градње, али ипак се од тога одустало, јер би од таквог потеза било више штете него користи. Инвеститор и пројектанти дали су сагласност да се траса помери још три стотине метара ближе Морави, чиме би се избегла рушења поменутих објеката, а та варијанта је прихваћена као званично, иако нешто скупља него првобитни предлог. Такође су учесници овог скупа упознати и са податком да западна траса постоји у плановима још од 1571. године и да је она једино економски оправдана. Један од дискутаната подсетио је на неке нелогичности у грађењу Параћина и на бројне хектаре који су отишли у неповрат због дивљв' и неорганизоване градње и дословце додао: Параћин мора да се шири ка Мириловцу и ка Карађорђевом брду ако стварно Зкелимо да сачувамо благо од морав ске земље. Свима нама мора да буде јасно. ако ауто-пут иде источном страном, затворили смо простор за ширење града и да he се он окренути Морави a то значи да ћемо у неповрат изгубити огромне повр. шине најквалитетније земље. Чињеница је да he изградња ауто-пута однети преко 50 хе. ктара квалитетне обрадиве земље (заговорници источне ва. ријанте ломињу исто и кусур хектара), али је то мање зло него ли да град крене према Морави и практично се споји са Чепуром и Шавцем. Такође је поменуто да he „затварањем простора" за градњу дуж моравских ораница и градска целина са приградским комеплек сима (Стрижа, Текија, Глави. ца) добијати свој адекватни урбани профил; чуло се, између осталог, на овом скупу. Свако штити сопствене ннтересе Ова опаска из међунаслова, чула се више пута из устију дискутаната и оних који су одо бравали западну варијанту и оних који с.матрају да је она промашај. Можда у овој опас. ци лежи истина. Чудно делује податак да је својевремено 1981. године урбанистички план града без примедби прошао и кроз ову месну заједницу, а у њему је у детаље оцртан и план ауто-пута- са западне стране града о чијој се локацији ломе копља. Шта више, мештани ове месне заједнице су инсистирали на изградњи надвожњака за чепурски пут, јер је у плану мост на Морави који би спојио прекоморавска села са административним центром општине. На овом ауторитативном ску пу чуле су се, нажалост, ствари које не могу да послуже на част многима из ове месне заједнице. Фамозна петиција Председништву СР Србије и његовом председнику Николи Љубичићу претворила се у соп. ствено криво огледало, дало се закључити из дискусија чла. нова извршних органа Месне •заједнице „Знојац — Данково”. Начин на који су прикупљани потписи за петицију звучи помало гротескно, а помало подceha на кримиће. Друхарица Кантар: „Једног дана видела сам два младића са зеленим фићом, кажу да су из Шавца, који су ишли од куће до куће и захтевали од граћана да се потпишу да су против ауто.пута. Па то је недопустиво, отишли су тек када сам им запретила да hy позвати милицију”. Милош Гајић, председник МК ССО: „На списку потписника петиције нашли су се неписмени, деца и све је рађено касно навече, ноћу. Многи су потписивали да не знају шта потписују. Многима су говори ли да праве спискове за кафу итд.” Одговорност за „минере” Финале целог незадовољста једног броја грађана ове мес. не заједнице кулминирао је 10. авгусга када је заказан лан" збор мештана ове меене САСТАНАК ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ CTPYKTYPA ЧЕПУРА IfUlFIIII HE 8ДУСТДЈУ 8fl СМГ СТДВД Заједнички састанак извршних органа дру- , штвено-политпчких организација и Скуп- । штине месне заједнице у Чепуру, одржан ‘ у петак 2. септембра, протекао је, за разли- ! ку од Стриже, у врло коректној и толеран- ! тној атмосфери, а састанку су присуствовали и многи заинтересовани грађани. На састанку су присутпи упознати са закључцима два председништва м информацијом о поступку израде и усвајању Урбанмстичког пла на града Параћина са западном варијантом трасс аутопута. После опширних дискуси. ја и ставова искриста.тисао се заједнички закл»учак да Чепурци уствари не одустаЈу од свог митљења: аутопут не треба да иде западном варијантом, него источпо од М. Д. .Јабука" раздора заједнице. Без икакве припреме, консултовања са свим друштвено-лолитичким организација.ма заједнице, без упозна. вања Скупштине месне заједнице са радним материјалом. На дневном реду нашло се „горупе питање" — заладна ва ријанта ауто-пута. По казива њу очевидаца, главну реч је водило неколико дискутаната који су својим иступањима онемогућили да било ко изнесе и против аргументе. Део штампе, по казпвању учесника у дискусији, овај збор је искористио за једнострано мнформисања југословенске јав ности, тако да се добила погрешна слика а акцијама које се воде у овој средини. Изливено је и доста жучи на рачун пред ставника седме силе и затражено је да се преиспита једнострани прилаз појединих новинара из дневне штампе. Учесншди овог скупа, такоКе су затражили да се именују појединци или групе који (које) су минирали претходне договоре око заједничког вођења акције и да се затражи њихова одговорност. Нажалост, на овом скупу они нису именовани већ је то остављено радној групи да уради у што краћем временском року. у којој се налазе представници свих извршних органа Меске заједнице. На крају мора се констатовати да су односи у заједници поремећени после низа складних година када су урађени огромни послови. Оваква атмосфера, уколико се не поврати поверење у оперативни (руководећи) апарат може негативно да се одрази на будуће акције, поготово ако се зна да је ова заједница искидана на две целине, са једне стране железничке пруге која гравитира граду и са друге стране која гравитира Штофари. и да се интереси доста тешко усклађују. Као охрабрење може да звучи одлучност присутних за превазилажење насталог стања на обострану корист. М. Илић града, куда иде и тренутна стара траса. Водеће друштвено-политичке структурс у МесноЈ заје. дници Чепуре нису прихватили понуђене ннфор.мације на састанку, са акцентом да усвајање Урбанистичког пла иа града није протекло по свим демократским принципнма, и да Чепурци о ње.му иису расправљалк ни на једном састанку. ПИТАЛИ СМО: КОЈИ CY ЗАДАЦИ MEBY. ОПШТИНСКОГ BEБА СИНДИКАТА ТЕЖИШТЕ ДН1ИВН0СТИ - ОСНОВНА ОРГДНИЗДЦИЈД Присуство Мо.мира Јоиа. иовића, председника Међу. општинског већа Савеза сии диката регпона Шумадије и По.моравља последњој седки ци Прсдседнкштва Већа Са. веза спндиката иаше општи. не било је повод да са разговара.мо о томе који еу тозадаци и акције које соро водн Синдикат у нашем р« гиону. Он нам је о томе из. међу осталог рекао: — Основна преокупаинја м највећи задатак свих нас је да радимо на остварива&у дугорочног nporpa.ua мера стабилизације- Најбитније је мобнлисати и стално ангажо вати радне л»уде v свим леловима; организацијама удруженог рада на доследаом остварпвању мера економске стабнлизапије. Y склопу тога у Сиидикату се води јецна конкретна акција ,,Продуктпвношћу и штедњом ка циљевпма стабнлизапнје”, хд ја х/право има за циљ да под сттгче, стимулише, мобилише радне људе на већу производн»у, продуктавност, квалмтет рада. Y оквиру тог програма р« алпзује.мо и посебне спшулатпвне мере награђчванл и доделе признања као допуну доследмог спровођења пргпгципа расподеле према резултатпма рада, а посебно паграђпвања ттропзводлог и креативног рада. Y поједнгпш органтгзаппјама удружеиог рада има завплних ре зултата, а .међу њима се иетиче и Српска фабрика стак ла. Основна преокупација син диката у овом периоду је да се мобткптшу све снаге на повећању обпма пронзводње, јер је она смањена у ’•пггавом региону. Привреда Hamer регпона је прерађивачког карактсра. Због отежаиог снабдевања дошло је до пада пропзводње, недовољпог раста дохотка и средстава за личне дохотке п друттсс тепгкоћа. Поред изузетног иастојања да се па томе ради органнзованије, Смнђ^- кат има пзузетне обавезе и на утврћивању .мера сопијалне полтгтике и спровођењу њеног програма, јер nai лнчног до.чотка noraba раднике са ’.чајмањнм прт»ан>и ма, а онн су управо у пепосредној производњи, уз ангажовањс да се доследно тра жп одговорност због пеолго ворног дивљан»а иена и ерозије морала на том планч *. али пре свега у пословодн^с т г стручним струкгура.чa. Код драстттчпих примера захтева се смен»тгван.е одговорзих људи од OOYP-a до Федераштје. Y свим основним органч зацијама Снндиката гг општинскпм већима чине се про грамн помоћи опи.ма који уз мале личпе дохотке немајг другс изворе прнхода. Соццјалпс разлике трсба ухи дати путсм веће стпмглаlut.ie пропзводног рада- Трај није petuetfec је у већој производњи, а не у социјалном давању. Тежнште актнвности Cn iдиката мора да буде основна организапија и да се пробле ми решавају у контакту са радницима. Наше ангажова н>е мора да н.ма тенденпчју заокрета у понашању, рекао на.м је на крају разговора Момнр Јовановић. М. Жпвковпћ ј^танаи 2
7. СЕПТЕМБЛР 1M3. • SPOT 24« ИЗ ДАНА У ДАН СИНДИКАТ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И СОЦИЈАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ Пцедпог нритеријума за доделу 13-онтобадских награла I За органнзацијс удруженог рада, самоуправнс кнтерес. нс зајсднвцс и друге са.моуправне организације и зајсднице: 1. Задовољавајући и нзузетно позитивни резултати пословања, најмање за псриод од 3 годиие уназад. 2. Редовно извршавањс обавсза прс.ма пословннм пар тнерима. 3. Да органнзаццја удруженог рада није бнла у снтуаиији (за период од 3 годинс) да исплаћујс заја.мчене лкчне дохоткс. 4. Да за односну органнзацнју удруженог рада постојн олштс уверење л познтнвна оцсна о развијености са_ моуправннх идноса и да у том смислу ннје било негатнвних оцсна од стране друштвено-политнчких организација. 5. Да је знатно модсрнизовано и унапређење послова ња — посебно технолошки процес производње. 6. Да јс постнгнуто зкатннје увећање обима и квалитета производа. 7. Да је утторедо са модернизацијо.м н осавремењквањем производног процсса дошло до повсћања броја запосленнх, односно смањсња броја запосленнх у радннм организацнја.ма друштвених делатности. 8. Да је организацнја удруженог рада благовре.мено пзвршила реалнзацију обавсза из 3YP-a if другпх прописа. 9. Да има утврВену пронзводну оријентацију за дужи период. 10.Да и.ма на одговарајући начин правилан однос према опоггим и заједничким потребама општине у смислу унапређена привредног и друштвеног развоја. 11.Да доприноси развоју т< повсзивању мањих органнзаннја удружсног рада и унапрећењу сарадње са њкма. 12. Оцена лоложаја.у оквиру делатности — групаии« је па нпгрем подручју (зависно од всличЈше и значаја организације удружсног рада). II За поједннцс: 1. Степен постлгнутнх радних сфеката и допрлнос унапређењу производње у радној органнзацнји, односно друштвено-политичкој органнзацлји. 2. Да је друштвено-полнтички активан (задужења, чланство у другпм друштвенополитнчкмм организација ма поверење). * 3. Углед у средлни где живи и ради да је на завндној внсини. 4. Предиост онима чију кандидатуру подрже друштве но-политичке органнзације или љихови лредставнлци. 5. Оцена са становишта броја и стргктуре предлагача, односно ко је све учествовао у истнцању кандидатуре. 6. Оцена претходне активности у социјалистичкој изградњн. 7. Оцена политичке прошлости кандидата. 8. Оцена предлога са становишта досадашњих прнзнања од стране других организација и органа. 9. Обласг делатностп из које је предложенп кандндат — са аспекта вођења рачуна о правилној заступљености свих делатностн. СОЦИЈАЛНА КАРТА НА ДНЕВНОМ РЕДУ Седннци Председништва присуствовао ГЛомир Јовановић, председнпк Већа Савеза синдиката региона Шумадије и Поморавља Председшшггво Всћа СавеЕ за 'спнднката општине Параћии ic на послсдњој седлнцн одржаној 31. aervcra разматрало нска актуелна питања, а лзмсђу осталог « дугорочнлјл програм економске стаблллзацнје. њсгово доношење и зада1Ш органнзаније синдиката на његовом cnpoBobeibv као и осповпс оквире дугоррчнс соцпјалне по.иггпкс. Раз.матрајући дугорочнн програ.м скономскс стабнллзаиије. послс бројних дискгсија, ПрсОпигпгнског већа Савеза синдн ката. Y длскусија.ма се најчешће чуло да социјалну полнтику треба што вишс подруба заштитити раднике који уз дседннштво ie заузело став да се у свлм срсдлна-ма rowecv прогоами економске стабилиза инје. а да твихова реализашп‘а буде што вцднија. Ова акдпја .мора да се водн заједничким снагама свлх друштвсно-полптичких организацпја. а носнлац актнвлостн треба да буде Синдикат. По nirraibv дугорочпе социјалнс поллтлкс, заштите стандарда радннка „ политике цсна уводно нзлагање ie поднсо Раде Милановпћ, председгшк ДИЛЕМА ОКО „ЈУГОБАНКЕ” ВИШЕ НЕМА ба заштлтл радникс који уз мали личнл доходак немају лруге пзворе поихода. Да бп се то реализовало потЕвбно ie сачлнити сошгјалне картс. a то јс< задатак основних органлзација слндиката v свим органпзација.ма. Ha OBoi седниии паз.матранн су п псзултати пословања прлврсде и лруштвенкх делатности за првих шсст месецн ове го^лне као п програм изборне актлвностл v организашпама л органлма снлднката. Ова шггања биће раз.матрана п на наредлој ссдннци ВСС општине Параћлл. * М. Ж. ГАС СТИГАО ДО ПАРАБИНА АЛИ HE И ДО ПОТРОШАЧА Нема пара за инсталације (Наставак са 1. стране) то. организације које имају могуђност за прпкљ\гчиваае на гасовод после одрсђеног рока неће им бити испоручиван мазут ни друга технолошка горива, а зна сс какве би катастрофалнс последлце за Стаклару биле уколико би доппо ло тгоекнда у снабдеваљу енергнјом. Решење ће се тражити v обезбеђењу средстава будућкх по трошача гаса- око 30 одсто банака, друштвено-политичке ор нака, дргштвенополипггке зајслпшс. JSvrairraca" ц >,Гоше“, као извођача радова. Ако средства vckopo ovjv обезбеђена већ почетко.м године Стахлара н Цементара би биле ттрикључене на гасовод. М. Жнвковић ПОТВРђЕНО ПОСТОЈАЊЕ БАНКЕ • --------------—_______________ " -------------------------- - •■■■ - ■ 9 Половином јуна месеца Суд удруженог рада СР Србнје донео је одлуку којом се утврђује да је пуноважна одлука о конституисању пословне јединице „Југобанке” из Светозарева у Параћину у Основну банку „Југобанка” — Параћнн ® Тиме су разрешена статусна питања, односно потврђена исправност регистрације Основне банке, коју је нзвршио Привредни суд у Крагујевцу © Сада на подручју субрегнона постоје две основне банке „Југобанке” удружене у систем „Југобанке” — Удружене банке Београд Ко.чпсија за израду деобног бнланса је окончала свој посао још 28. апрнла, али се због нс решеног статусног питања ста ло на реалпзацији деобног биланса. Одуговлачењс деобног биланса не омста умногоме рад банке у Параћину, јер она нор мално авалнра меницс, дајс га ранцпјс и кредитс, а све у ок впри.ма своје пословне полнтнкс. кредитнс и монетарне по литпке земље и одлука Народ нс банке. После одлуке суда, у Параћину верују да lie no сао око деобног бпланса врло брзо бити завршен. Ближе удруженом раду — Нова банка треба још више да се приближи удруженом раду, да удружени рад има не посреднији утицај на рад Бан ке, да прикупљена средства Из „Југопетрола поручују креднтирање Банка наставила трансфор.мацијом Пословне јсдннице у основну банку. Она he максн-.мално по.магати на обезбеђиваљу додатних сред става од удружења банака, од ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА 13 — ОКТОБАРСКУ НАГРАДУ Нризнање само најбољима Као што вам је познато, Скупштина општине Пара. ћина сваке године додељује 13чжтобарске награце за нзу зетна достигнућа организадија удруженог рада и другнх самоуправних организацмЈа и ааједница и појединаца, a у складу са Одлуком о установљењу 13-октобарске награде („Општинскн службени гласник”, број 99-70). Позлвалто вас да у складу са одредбама Одлуке, уколико с.матрате потребним, истакнете кандидатуру организацнја или појединаца за доделу овог изузета.ог лриз * нања. Образложсне и документоване предлоге треба доста вити Ко.мисији за доделу 13-октобарских награда Скупштиис општине Параћин, најкасније до 20. оептембра текуће годике, која је овлашћсна да врши селокцију првдложених кандндата, јер Је Фонд ншрад« oipannm Уз предлог трсба доставити и детаљно обрваложенл г Смањена потрошња течннх горива Уместо лож уља оријентисати се на чврста горива. — Y току прошле годкне Параћин је био добро снабдевен течним горивима и мазиви.ма, односно производикта којима га снабдева ,Југо петрол”. Y првих шест мссе ци смо углавном добро снабдевеии, рскао нам је, измеВу осталог, Илија Купурдија, директор ,Југопетрола”. Бен зина и нафте је било свакодневио. За жетву јо било допољне холичине гооива, тако да ратари нису моралн да чекају. Надшео се д* ће таква слтуација бети и у време Јееењв ветвв. Посебие тешкок^ Јавиће се у набавди лож уља и поједшгих врста уља за АЈОторе. кога ће у овоЈ годики битн у ограниченим количинама. Прошле године лож уље се продавало уз бонове, а како he то ове годаше бнтл треба да одлучи Савет потрошача наше општине. Како је сигу рно да га неће бити довољно, препоручује се грађанима да се што внше оријен тлшу на чврста горлва коштедње, прнвреде и остала, ос тану на овом подручју без ика квих ггреллвања, јер нова Банка покрива само наше подручје, истиче Жнвојин Вељковић, вр шилац дужности днректора Основне банке „Југобанке” у Параћнну. Штеднше могу да очекују већу експедптивност услуга које им Банка пружа, ка ко код штедње тако и код одо бравања креднта. Ово нарочн то важн за штедише из иностранства, јер се сада скраћује пут доласка њнхових средстава у Банку, a oin< he 6im< брже обавештенн о стању својих приспелих девиза зарађеннх ка пргпвременом раду у нностранству. јих ла” гоЈ баи 1BC сада има. Из »Југопетро најављују да ће у друполовлни тодине посепроблем бнти снабдевамазутом. На пет бензинских станнца у нашој сшштинл у овој годинл је продато бензина за 25 одсто ма>ве него у истом лериоду прошла годиле, Јер је потроштва внатио смањона. Више пажње пољопривреди Превасходан задатак Балке у спровођењу програма сгабп лизације зе.мље бнћо ангажова if>e на обсзбеВиваљу нормал иог одвнјања процеса пронзвод ње у удруженом раду и про.ме ту код прометнпх организацнја п уедешном окончаван.у започетих инвестиција чијс је Шпанаа 5 носно тржишта новца при уд ружењу банака, за лнчне до хотке чнје су исплате све про блематичније. — Y наредном периоду Бан ка ће у својој пословној полнтнци да посветн вшпе паж»е ползопрквреди, односно зелено.м плану, откупу пољопривред ннх производа, сетвп и жетви, снабдеваљу, а наставиће се и одобраважем кредита по осно ву продаје девиза и за стамбену нзградњу штедшда. рекао нам је на крају разговора Жквојин Вељковић. са којим смо разговаралн после очекиване одлуке Суда удруженог рада о констнтуисању послов не једннице у Основну банку „Југобанка” — Параћин. М. Ж. ]---------------------------------------— Вести из „Агроекспорта” ТОВНИ КАПАЦИТЕТИ ПУНИ ( ■ Пострна сетва у ,Агроекспорту” обавл>ена је на 35 хектара ■ Пет стотина товљеника у стајвжа. На двадесет и пет хектара после пшенице засејхчо је крхгно биље, док је на десе^- так преосталнх хектара посађена шаргарепа намењена ( за прераду у сарадњи са Институтом за поврћб из Смеде ревске Паланке. Y току је други турнус заједничке пронзводље товљентжа са Индустрнјом меса „Ј\/хор” пз Светозарева. Про сторни капацнтети »Агроекспорта" су испуњени н тренутао се у стајама налази 500 товљеннка који ће ускооо за неколнко месеци битн । испоручени. Товљеници су намењенн за нзвоз, тако да је квалнтет грла првокласан. .Дгроекспорт” према уто. вору обезбеђује објекте, хра ну н радну снагу, а за узврат „Јухор” је дужан да редовно снабдева .месо.м „Агро скспортову" месарншху у граду, iirro здатно допрнноси бољем снабдеван,у града, рехао нам је Скма Јовичић, управннк OOVP-a пољопривредна процзводша”. М. Д. г
7. СЕПТЕМБАР 1983. ® БРОЈ 240 СА СВИХ СТРАНА ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИЈА „АУТОПУТ БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО” ЗА МЛАДЕ ПАРАКИНА БОГДТО AKIBUIHO ЛЕТО Велико интересоваљс младих из Параћина за акцнјагпко летовање, резултирало је ове годвне великим бројем учешћа на радним акцпЈама широм Југославнје. По Деетнмо се најпре, у јуиу бриталп „Поморавско-Загорска” (Параћтш-Кратша) ра дила је на ОРА „Ваљево”, одакле се вратила са четпри гдарнпигтва, „Трагом акци_ .- ft” и 15 ударнтса. | Јул јс био рсзгрвпсан за братску бригаду Мурскс Соботе п Параћшш на ОРА „Пе , трова ropa” у СР Хрватској одакле су такоће стизале пријатнс вестп: „Трака акцп Је’’, сва ударинштва и 13 у_ дзрника. Трећа с.мсна била је резсрвисана за традшшоналпу бритаду омладнне општине Параћнн на ОРА „СараЈево" где су младн радили на спор тсквм објектима намењеним Зимској олимпнјади. Такођс, на овој врло тсшкој акцијн, Параћшгпн нису осталп крат ХИХ рукава. Из Сарајспа доиелн су сва ударништва. • „Траку акције", Повељу дру иггвежпс активности и четр * наест ударничких значки. Поред помепутнх бригада, младн cv свој радни допринос далн н у оквиру брнгада из Мурске Соботс која је раднла на ОРА „Суха Кра- t јива” и бригаде цз Крппине на ОРА „Смсдерево". Своја меето параћиискп бригаднpH нашли су и у оквнру бригада „УИ стаклари” иа ОРА .ЈБердап” и Међуопштинској бригади на ОРА „Палић”. __________________ I ПОЧЕЛЕ ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ V омлбдинској оргаИнзаИији ових дана почеле су кзборне актнвности, тачније предизборни састанци. Већ 19. септембра спровешће се взбори у основним организацијама ССО, затим у координационим конференциЈама, а пзборна конферен ција на нмвоу општине оба Ј виће се у другој половнни f октобра. >. М. и. ТРЕЋА СМЕНД ОБЕЛИЛА ОБРДЗ - ЧЕТВРТД СЕ ПРИКУП НЛД 9 Добри радни резултати © За нај веће акцијашко признање Плакету Вел>ко Влаховић прсдложена бр игада „Браћа Лолић” из Травника ® Четврта смена некомплетна Ha ОРА „Аутопут” акцијашко лето још увек траје. До краја септембра радићс четврта смена на истим дсоницама као и прстходнс трп, алп не v комплетном саставу. Оно чега су се наЈвише прибојавали оргапизагори акци|с. отказмваље доласка и долазак нскомплетних бригада, нажалост, обпстиннло се. Mebv-гим. вратимо се прет. ходној смени, више него успешно испунила своје раднс и друштвене задатке. Током августа радило je девет бригада: „Браћа Лолић" из Травника, „Мемо Суљетовић” из Тузле, „Јосип Броз Тито” из Београла, „Будо Томовић’” из Титограда, „Шест буктиња” из Сомбора и Шибеника, „Први раднички савјет из Слита", ..Владимир Гортан” из Пуле и бригаде „Братство јсдинство” из Димитровграда и Истока, a са њима заједно су три недеље провели Чехословаци у бри гади „Јан Оплетал”. За трећОм сменом остало је близу 80 хиљада норма сати, што у новчаној вредности исказано, вреди близу милијарду и двеста старих милиона. За трећом сменом остало је јсдно велико другарство које је потврлило речи, које је својеврсмено изрекао друг Тито, „да су акцијс ковачнице братства и јединства’. Током треће смене, иако су се јављали извесни проблеми са инвеститорима, иако није било ни једног кишног дана већ је право тропско сунце пржило неуморне акцијаше, рад и живот је био иа изванредној висини. Поред рада на траси уређено је и насеље тако да је оно добило и лепши изглед и постало фукционалније за живот и рад омладинских га.нних бригала. Да су млади вол>ни да радс, да помогну стаб^лизационе токове наше привредс нека посведочи и податак да је у Српској фабрици Стакла и Фабри ци цемента реализовано две хиљаде норма сати- без икаквс новчане накнаде. Можда је још лепши пример солидарности, када су млади три дана остаја. ли по сат дуже да раде на траси а сав приход уплатићс на жиро рачун за помоћ породицама пострадалих рудара у скорашњој несрећи у Алексиначким рудницима, Ова цифра обилато је прешла суму од двадесет старих милиона. Поред непосредног рада на траси, у насељу се одвијао интезиван и богат друштени, спортски, културно-уметнички, образовни живот, Такорећи није било предаха, али сви су отишли обогаћени за једно вслико искуство. Акцијаши еу били мета и бројних посста друштвено-политичких радника из средине из којих су дошли, а на њиховим трибинама нашле су се и такве личности, лицем у лице, као Вукоје Булатовић, потпредселник Изврш ног всћа СР Србије, затим Александар Спирковски, члан ЦК СКЈ, Марија Тодоровић и бројни омладински функционери. Вишегодишња лепа традиција сарадње бригадиста и омладине Параћина ни ове годлне није изостала, али остала је и једна сенка. За похвалу је неколико организација омлади. не, али било је и таквих који нису нашли за сходно да упоз. нају своје госте. О томо би мо, рала Општинска конференци« ја ССО да расправља, јер обострана заинтересованост посто. ји. Писати о бригадама а не поменути и њихова признања не би било лепо јер и У раду има здравог таимичарског духа. Највише је показала бригада „Браћа Лолић” из Травника која је освојила Траку акције, Повељу за друтлтвене активности и предложена за највише акцијашко признање — Плакету .Вељко Влаховић". за републичка признаЈва предложене су бригаде „Мсмо Суљетовић” из Тузле и бригада студената Факултета за општенаролну одбрану, док су траке акције освојиле бригаде ..Будо Томовић”, ,,Шсст буктин»а", „Први раднички савјет”, „Владимир Гортан" и „Братство — Јединство”. На крају поменимо да се у Омладинском насељу, које је отворено за све, у августу на. лазило културно жариште. Порсд бројних програма које су припремали сами бригадири, филмских појекција на летњој сцени, смен>ивали су се рок група „Метро”, „Џамбо", .„Тунел”, „Замба” yt „Сарвани и Ненковић” затим познатс естрадне звезде Мирослав Илић, Добривоје Топаловић, Зорица Павловић, Боки Милошевић са оркестром „Сингидунум" а љубитељи позоришне уметностч могли су да уживазу позориш ним представама аматера из Алексинца „Тслевизоманија”, Сремске Митровице „Валентино”, Београда — Театар лево „Клејсбезабле" монодрамским казивањем Радоша Бајића... Млади су се поштено и часно одужили својим радним оба везама, обогатили овај град за Једну радост, обогатили себе за јсдно лепо лсто, заволели бвај град којк их је примио широ. ка срца и зато му с нескривеном радошћу певају „Параћи. не мирише ти цвеће .. Четврта смена је започела натегнуто. Отказивање учешha бригада, долазак некомпле. тпих бригада, Прикупљање људи на брзу руку, јер радни задаци морају да се испуне. М. Илић ПИСМА ЧИТАЛАЦА ИСТМНД! ШТА « Наша средсгва. информисања су опнх дана доств времсна и простора посветнли изгрвдњи ауто — пу та код Пап'ћт”. Мсђутим, тс информаилје су доста |еднос1раие, празнс и тенденциозис. „Монитор” je по сваку цену жслео дн буде на страни малобројних заннтересовашгх rpabaiia, а зансмМрио Је 65.000 граМпа нашс оппттине којн су заинтсрссопаии гдс ћс ауго — п\'т. ЈеР од тогп завпсп даљи раз воЈ града и отптиис. ..Монитор” Је прнлчзио xyhe коЈс се не pvnrc, вп кснпние које су 300 » Rinne метара улаљсне од салашн>с трасс ауто — лута и део просторе коЈим трсба да npohe пова траса, као и пснзионс ра који држл репу и тврдп да ва зсм.т.ипггу око Параћппа иста мо же да порасте п 10 килогра.ма — ка мо срсће. Параћли лсжп па плолно] зс.мљп. Гвзвија се у ширинп и свакс годиие заузима понски хектар тс псто зсмлс. Па таЈ иачнн Мссна заЈедншш Главкца Је изгубила неколико десетнпа хсктара плодпс зс.мљс и |гпко из те Мссне зајсднице ггије п.остављао проблсм узкмања зсмљн тта нако Je o>ft» увск била магке плзћсиа пего пгто се нудн сада окима кроз чиЈе зсмљ1П1ггс трсба Ла прође rpacfa ауто — путп. Зсмљтпте на западном н псточ. пом делу Параћппа се разликује по плодностл за каасу днс, па би по овом како се реагује за западнп т«м» трасе могло ла се поступп н за псточгни дсо трасс ол. стрђнс грађа иа месие зајсднмце Глав:«ца п раднпк Српске фабрнке стакла јер пс точна гррпЈапта зауставља даљи ра звој овс фабрике и сјгепшо. Ако 6» смо тако далс наставнлп онда сс постаа.т.а mrrait.c локлс ћемо стпћи и када ћемо завршптп започстп по сао око пзградшс ауто — пута којн није кп параћтшски ип стрншкп .. Истппа извспттапажа Јзвности о овом питп№у лежи у пбру Данила Радовића која Јс дата у јсдпом од броЈева ,,Полптикс”. ГедакппЈа полЈгпгке мора да сс борп да пзвсшлћјн у лпсту „Поли тнка" — најчитаннје.м лисгу у зем љи, буду провсрснп и тачни. Као читалац у вре.мсну од 40 годпна ни сам Mono да поверуЈем да једап дописник „Полптвке” као што je С. Жнклћ, може п сме да co поЈави у „Полвтицп" са пспровсренлм подацлма. Шта 1е исткна у члдаку у „Полнтпци” од 12. VUI 1983. године? Група заинтересованих грађана ме сне заЈеднние Знојац — Данково у Параћнну одржала јс састанак на ко.мс <зс расправљало о траеи ауто — пута На то.м састанку Мксу мог лс да co покесу никакве одлуке — т<» дописник мора да зна. Дописник Јс морво ла сс распнта па лп је о овомс проблсму било раније распрпвс и да о томс нешто каже, ова ко јавпост јс поптуно иетачно оба ЕСШТС1ЖЈ. Од 1980. годипе, у наше.м гралу па и пашој Мсској зајепшши поче ла је расправа о изградњн ауто — пута. Органи мссне заЈсднЈсце Зко * Јзп — Данково до сада су пст пута расправљали о овом гпгган.у и све Одлукс су ншле за тим да се ауто — пут гради западно од града Пз раћина. 3aniba распрата је обав-нена прошлс годинс, када се у грвду и пашој МссноЈ лајсдиицн ycnajao Yp банистпчки план града по ко.ме траса ауто — пута трсба да пде m падно од грала. Y иашоЈ месној за јсднпци Јс вођспа jkiw днскуснја, али Је на збору грађана оплучено да траса ауто — пута пдс злпадно од Параћппа. Крајс.м јуна овс годггн«, по дслсгатском пргппшпу. поповљсна Је охт арсрпава у свнм xvcciaiM за Једница.ма града, села к ралнггх ор гашпација. Y дслегацвјп Мссне за Једнпис Знојац — Данково чпјп сам |а члан, учестпуЈу у ралу п затпгго ресовани грађанн паше мсснс заЈс.1 нице. Дс.-кгацпја сс 100 одсто пзјц ппвава за »зградн.у ауто — пута за падно од Пар11ћтп1а. Y граду Јс одржан сабор друпт твспо-политичкпх организација rpan’a im комс co распранља nirrawc ¥рба ннстпчког плана грала п пзградња ауто-пута у општтш Параћпн. Од прпсутннх 500 пслегата, 13 се нзја шгвава против, остали су за залад иу варнјаиту. На Скупштики onumnic као делеоат заступам ашшље1вс делсгацкје и стап друиггвско-полпткчкпх оргаинaaiuija Месне зајсдинис Зпојац — Данково. Скупштина олштинс лоио сн Одлуку да траса ауто — пута идс западно од ПараНипа са 95 одсто гласова. Протпв гласа 7 дслсгата. Даклс, као што сс вндн, мн смо п.малн доста расправа око овог пн т iba п делегатп 8 мсснпх зајсднииа града познаЈу одлуке и пмају era. вове своје базе. To зпачп и да смо мн у Параћлку кмалн доста де.мок ратнје око одлуч1ПЈан>а, гдо he co пзградито нова траса ауто — пута. Хвала Новаку Мнлошсвпћу пз Це тпња што сс нс знајућп за овај про бле.м, упустио дп иама чнтаоцима „Полнтпке' * обЈаски уставпу улогу дслегата. Вукадпн Ctonh САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА УПРАВЉАЕБЕ ГРАБЕВИНСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ И КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ ОПШТИНЕ ПАРАБИН, ВРШИ ПРОДАЈУ ПУТЕМ J A В Н Е ЛИЦИТАЦИЈЕ старих објеката ггрсдвиђсннх за рушење рапи реалнзације Урбанистичког плана града Параћниа ПРЕДМЕТ ПРОДАЈЕ: 1. Стамбенн објекат у улиии Лоле Рибара број 15 (друштаени објекат — зелена фасада), чија почетна цема однбзд Динара 100.000,00 2. Стамбенн објекаг ранијег власника МплосављевиН Стојка. v улшш Лоле Рибара број 17, и то: а) стамбент! оојекат — почстта нена 55.000,00 днн. 6) помоћнп објекат — почетна пена 35.000,00 днн. 3. Стамбени одбјекти ранмјег власинка Рашнћ Верс из Параћнна, v ул. Маршала Тита, и то: а) прва зграда — почетна цена б) друга зграда — почетвд ценд ц) коша — почетна пена 35.000,00 диН. 40.000,00 дии, 20.000,00 дин. 4. Помоћнп објекат ражџег власннка Борђевић Блаvoja V У-чепји Лоле гибара V ГТзриђину, чија почетна цена wairocw Динара 45.000,00 5. Ста.мбени објскат у улгпдн Лоле Рнбара (друштвенн — раније станар Улби Впли), чија почетна цена износи . Динара 30 000.00 6. Зграда У улнци Козарачкој чија почетна иена износи Динара 45.000,00 УСЛОВИ ПРОДАЈЕ: Право над.метзња нмају свл правна и физичка лица, под условом да пре почетка лицитапије положе 10 одсто од почетне ценс на благајнп стручне слгжбе — Радне зајсднтше СИЗ-а, ynima Крагујевачка број 4. Купцем навсдених објеката сматраће се онај учссник који на лицитацији понуди најповољнију цену. ВРЕМЕ И МЕСТО ОДРЖАВАЊА ЛИЦИТАЦИЈЕ: Јавна лицнтација ће се одржати дана 9. септе.мбра 1983. године (Г1ЕТАК) почетком у 10,00 часова, у просторнјама стручне службе. П'ре почетка лицитације учеснЈШима ће се показати понуђени објектн, у 8 часова. Време гушења наведених објеката и услови рашчишћавања терена, биће одређени на сам дан лицитације. КОМИСИЈА ЗА СПРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗА.ТЕДНИЦА СТАНОВАЊА ОПШТИНЕ ПАРАНИН, расписује . ОГЛ AC За доделу станова учесницима НОР-а — једног једнособног стана у улнци Боре Петровнћа ирој 22 — право v4euiha no овом Огласу и.мају учссниип НОР-а до 15. V 1945. годпне, чи.је је стално место ripcu;iвалЈгшта на територнји општине Парађин. нај.мање 5 година, а којп нису у ралном односу илп пснзнопсри. irni КОЈН HtlCV КОРИСТПЛИ СРСДСТВД ПО ОВОЈ Оллупн, ниГИ IC 1БИХОВО ста.мбоно питан>с решено, као и да пијс orybuo раније кућу или стпп v својтгнл, илц дрк-штвсној својпнч по било ком основу (члан 9 Одлукс), учесници пр огласу дужни су да уз захтев прилОже доказ о стамоеппм прилика.ма, opojv чланова породиие. здравственом стању — инвалндностн. учешћу v НОР-у, дужини ооравка на подручју Општппс Ilapahnn. Захтевн се подпосс ЗаЈедницп стаповања Параћпп глгша Крагујевачка број 4. v року оД 8 дана од дана обтављивања Огласа у листу „14. дана" од 7. IX 1981 године. Непотпуни п неблаговремени захтсвп неће бптп оазматради. н За све потребнс лнфор.хтације запнтересованн се моги oo-anmi Општинском одбору CYBHOP-а нлн Стручној служби Заједнице.
И 3 Д A Н А У Д A Н I 7. СЕПТЕМБАР 1«.’. • БРОЈ 240 ИЗГРАДЊА НАНАЛИЗАЦИЈЕ ТИМСКИМ РАДОМ Е53 СЛАБО НАПРЕДУЈЕ В • Решеже треоа тражити у удруживању средстава са удруженим радом Y tokv ггрошле годинс v иашем rpanv урађено 1р око три кнлометра кишнс п 700 метара фекалне канализашге. Y tokv ове године уговореио ie 1.7 км фекалне каналнзапи1с, а треба та буде гговорена Т!зградм>а још око 800 метара. Интензпв но се ради кишнн колектоп v глнш! Ивана Милгтпновића, a нзградња фекалног колектора нагтравиће се пакон прилива соегстава и набавке потоебног мзтеријала, Изгралња канализацијс rpanv, поссбно фекалне иде онпм темпом како сс не то Стамбена изградња у овој години ДЕВЕДЕСЕТ НОВИХ СТАНОВА Према обећањима нзвођача радова, у току овс годнне треба да буду завршена три стамбена објекта са уку пно 90 станова, сазнали смо у СИЗ-у становања. ¥ току је II прилрема локације за почетак изградње гтамзгкг.г објекта „Црннца 1” са 86 станова за потребе пензионера и делнмнчно за тржнште. ¥ нзради је н шгвсстнШ1оно техиичка документапнја, поссле чсга he почетн нзгрпдња 54 стапа солпдарчос-ти Свн ови објекти гра2н’>е се у ужем центру града. Из СИЗ-а за уређен.е грађевинског земљишта ДО КРАЈА ГОДИНЕ НОВИ ПЛАЦЕВИ Веће месних заједница и Веће удружсног рада на сво јим посебним ссдница.ма одр жаним у току августа усвојила су одлуку о додели 33 плаца грађанима који су учествовалн на конкурс. ¥ СИЗ-у за уређење грађевин ског земљишта врше се припреме за расподелу још око 200 плацева у Глождаку, који ће бггги величине око четири ара, а конкурс за н>нхову доделу треба очекивати до краја године. м. ж. ДО УСПЕХА Развојни пут „Застава-ауто” — Београд — ООYP „Космај” — ПараИпн почттље 1964. годпне, када је формнрана мања радионица за поправку возила, преко 1971. године, када је Onno запослено пстпаестак радника до данашњег дана када „Космај” пма 84 запослена, потрсбну опрему и специјалне алате за сервисирање ко.мплетних програма „Заставе”, „ФЛП-а", „МЕРЦЕДЕС-а”, ТАМ-а, МАГИР¥С-а н ВЕК-а, партнјску органпзацмДобру организаци17 посла прате и добри финансЈпски резултати. За шест месеци рве године остварен ie остатак дохоЈка од 150.000 динара. Поосе чан лнчни доходак ie 14.200 динара, a 20 радника v овом колективу рсдовно прима вишс од дпоектопа. Ренепт за то ie да сваки рад има csoiv цену. да свн раде no v4iihkv, чак п режнјска оагна снага- а до ланашњег дана жипзо рачун ннкада hhi'c био блокиран. очскнвало. Срсдства која 'прпстижу од самодоприноса cv недовољна, а износе око чстирн милнјарде динаоа, а један километао колектопа по сагатпњн.м цеиама кошта 2,6 мнлијарде, a v rpaav треба урадитп око 5 км колектора. На ннвоу наше општннс потписан ie Самоуправни споразу.м о заштнти вода од загађсња алн његове потпнснтшс сс ииcv vk.t>v4iltc v реалнзаиију тог Споразгма. Од одговорних који сс баве овом проблематпком смо по ко зна којн пут чули да ie Чедино решсље за 6d>kv narpanihv канализашИе глружнватБс соегстава удруженог рада н грађана, како бн град што прс добво канализа miiv. м. ж. ПРЕВОЗ УЧЕНИКА ју од 23 члана, омладпнску са 26 чланова, каца годишње прола ггреко 1000 вознла. Послс тсшкпх даиа п перпода доказивања. систематскн.м радом стекло се поверен>с код већег броја органпзација са којима ‘сс ннтепзивно рапп a pabv ie са Стакларом >и Штофаром. то су: „МЛЕКАРА" ЗАЈЕЧАР. АТЛ — БОР. „КРАЈИНАВИНО" - НЕГОТИН. ..ЈАГОДИНАЕКСПРЕС" и rpvru koiiiма „Космај" одржава комплетаи вознн парк. На овом списку нема много оргаинзацпја пз Параћнна. а пајвишс се саБЕСПЛАТНО ДО ШШЕ 0 Y школској 1982/83. годиии бесплатан превоз бно јс организован за 575 ученика основних школа, а од маја исте године превожено је још 47 ученика Слободан Главић. председннк Радничког савета н члан Ралничког савета на hiibov panne органнзацпјс, Pane Јевоемовпћ. председнпк Ралннчке контролс, Милан Ра.~о1вн1т. прс дссдник ОО Снндиката, Зоран Стојановић. сокретао ООСКРапован Илић, председник Омладннске оргапнзапијс, Славнiua РадојковиН, председник Збо ра радннх љулп н Саша YpoшевпН. директор ООУР-а .-Коc.Mai", Koin cv били наши саговорншш када с.мо овнх дана посетнли „КосмаГ, hctiihv да V то.м cacraBv сваког понедел»ка oprann3viv састанак на ко.ме доносе план рала за tv ' недељу. vrspbviv задатке. Поента је пооизвогпва и радна ди сшшлнна, а резултати hwcv нзосталн. Запослени v „Космају" имају н проблсме. А 1'елан од Haiвећих јс што свс теже обез6ebviv потпсбан стоучни кадар кога не.ма. За то би требало ви ше да сс заинтересује школа, поручују из „Космаја". За својг потеебе овај колсктив врши сгручно усавршавање кадпова I' земљи и пностранству. ».КосMai" погађа и беспарица, више доугих органнзашНа iep iv новца да им рсдовно немаплаhaiv услуге. Тешко се гвлази до делова. алн ie вслико прецмућство што cv v COYP-a „Застава". саставу — Поссбан проблем ie што свн OTeapaiv сарвпсе и радиопицс, а требало би пх концеитрисатн на једном m6ctv. Бољом органпзацијо.м сервиснс слчжбс v граду вншс би vuitc дели друштвених сосдсгава. a и кадар би био и квалификованији, истнче на icpaiy разговора Саша Урошевић. Отпшлк смо нз „Космаја" са уверењсм да ie ова констатаiu-iia сасвпм исправна. Мноштво камиопа п механичара на платоу то најбоље потврђују. На подручју name општине нма доста ученика — путнпка којп нз места станован>а путу ју свакодневно у одговарајућу школу. Углавном путују учени ци који похађају више разрс де основне школе, мада има и ученика путника из нижихи ра зреда (из Шавца и Давидовца). Заједннца основног образо вања и васпитаља, као и рани јих година, и у школској 1982./83. години организовала *је бесплатан превоз за све у ченике — путаике. Превоз је обављан сопствеинм возилима и аутобусима АТП „Велмотранс" из Нуприје. Y прошлој школској годиии превоз је био организован за ученике из Горње Мугнице, Шапудовца, Буљана, Бошњана и Забреге који су превожени у Основну ипсолу ,^5. мај" у Поповцу. Из Даввдовца и Гла вице, као и ученици специјал ног одел>ења превожени су у Основну школу „Бура Јакшић" Основну школу „Момчило По повић Озрен” похађали су уче ници-путници из Мзгриловца и Лебине, док су ученици нз Свој САТИРИЗИЧНИ УГАО нова н Рашевнце свакодневно путовали у Основну школу ,,Вук Караџић" у Поточц\\ Због близине н бољег пута уче ници из Сисевца превожени су комбијем у Сењски рудник, а не у Поповац. Укупан број ученика који су превожонп у прошлој школској години је 567, плус 8 учени ка специјалног одсљења и 47 ученика из Извора и Лешја, који су од маја месеца путова ли у Дои>у Мутннцу. На почетку школске године служба социјалног рада при СИЗ-у основног образовања и васпитан.а и управе основних школа утврдиле су распоред превоза ученика који је реали зован без тешкоћа, те је при суство ученика путнпка на ча совнма било потпуно. Када је у питању превоз „Велмотранса”, можс се рећи да није обављан баш без проблема. По .ред закашњавања било је дана када аутобус уопште није до лазио v некнм местима. Због тога је морала да тгнтервенише матична школа илн одговорни из СИЗ-а, што свакако убду ће' не би требало да се понови. СИЗ основног образовања п васпитања јс сопственим вози ллма током протеклс школске — 'На заједничко.м састанку се договарамо шта ћемо да ра- ■ Д1шо у tokv те недељс. Ако се јави пеки проблем трудимо се ла га решнмо. Ако ie неко одбпо посао. закаснио нли отпшао на неоправдано боловање настопгмо да са њнм пазговара.мо да га гругарски крцтикујемо. О овим пробле.мима редовно се дискунНе и на састанцима друштвсно-политачких организација Koie no правилу одржавамо послс радног времена, прича нам 1едан од наших саговорника. М. Живковић САПУН II ХЛЕБ ЗАЈЕДНО Свакодневно говоримо о нссташкцама, а и сусрсћемо се са тим проблсмом, јер многнх артикала нема. Жалимо се и критпкујемо трго вцс и све оне којп брину да нам рафови у продавнидама буду пунп. А и кад нађемо оно игго тражи.мо, често будемо услуженм веома лоше. Чини нам се да су сс тргоп пн помало размазилн. Верују да је довољно набавити робу и кхтшу' понудпти је, заборављајући оно што су училн кад су се школовалв за заннмање трговац. На каси се веома брзо добнја рачуп и чека сс да се измири дуг, а намирнице, ра зличитог порекла и врсте, само се одгурну у страну Случај је скоро у свпм нашим продавннцама да се помеша хлеб са шампоном, млеко са сапуном, сокови са брашном ...! Ма примецбу, трговац олговара да нема кеса, да нсма хартије. Али, питамо се да лн је баш упск тако, 1ср често поред касе видимо и по коју ролну паппра. Купац ће послс измењсних речи са касирком морати спе то ла стави у торбу. a код куће ћс јссти често полумокар хлсб са укусом ру же, каранфила, медитсрана или било ког другог сапуна. Било v гужви, било без гу жвс, сами се сналазимо ка ко знамо и умемо. Ако нс но спмо ropov, купићемо пластичну кесу, ако је будс би ло, 1< у н>у спе стрпатн. Јер. трговци не брину. Роба сс продаје, па било како да је упаковапа, Л када би се до годило да се тако одгурнуте н помешанс намнрнице оста ве на касн и откгпанп рачун не плати, онда бп сс много одговорније понашало. Јер, ако се у много већим градовпма п у много всћој гужви купац уелужује како треба и наши трговцн би могли мало внше да потптују онс од којих завнсе. II ннспекци јски органн не би смелп да прсвиде овакво понашање. ' С. Ј. КАРАВАН ФЕСТИВАЛ „ОЈ МОРАВО — ХИЉАДУ ГОДИНА СА ПЕСМОМ О МОРАВИ” Песма на трн воде • Сто педесет песама о Морави певаће наши најистакнутији певачн на концертима у градовима око три Мораве НОКДАУН И после појефтињења многи потрошачп хлеба су у нокдауну, јер пм броје до 27 одсто. САВРЕМЕН БИЗНИСМЕН Да бичовск данас успео мора да ислуни само два услова: да нма средства и средства. Средства не морају да буду девизна. УПОЗОРЕЊЕ Подмет-ните леђа — пада стандард. године, превоза поред свакодневног учеиика-путника на СКРАБЕНИЦА ¥ ерн инфлацнје, ОНО значи — опште новчана одбрана. ТАКО И ТРЕБА И код нас нсспособни брзо одлазе, лодуше па вшпс положаје, али одлазе. ДВЕ БАНКЕ После одвајања параћинске од светозарачке банке Једаи штеднш?. каже другом: — Шта си се стискао ко две (југо) банкс у кесн? Мирослав Димитријевнћ наставу, организовао и превоз ученнка на општинска и такми чења других нивоа, рекреатнв ну наставу н ученика за друге манифестацнје. Извршнп одбор Заједиицс основног образовања и ваогпгга н>а је недавно разматрао ана лизу о превозу ученика у про шлој школској години и кон статовао да треба органнзова ти превоз ц у текућој школској години п настојатн ла се отклоие све тешкоће које су регистровано у прошло.ј годлни и да ученици нс смсју изгу бити <илн ремститн час и рас поред наставе у школн коју по хађају. С. Ј. Шпанш 7 КЊИЖЕВНОСТ Пре десстак дана у самом центру града отворена је ггрнватна књижара и антикваријат „Лотос" БОРИСАВА НИКОЛИНА, из Рашевпце. Ово је четврта приватна кн»ии;ара у Србијп, али зато првн антикваријат. За сада у књижари „Лотос” можете кабавитп углавном белатристику, алн и део стручне лнтературе, лектиру и сликовнице, док у алтпкварници, коЈа још није потттуно опремљена старију и занимљнву кнЈтгу. Антпкваријат ће откупљиватн Још и уметничке слпке ц предмете. За лојединачна издања предвиђен Је попуст* од десет одсто, али ако купујете комплете добпНете попуст од двадесет одсто. ПРВА ПРМВАТНА КЊИЖАРА „ЛОГОС м. д. Радна организахшја за музичко естрадну делатност „¥аиверзал концерт” из Параћина покренуо је овога лета занимљиву културну манифесгаиију, караван — фестивал под називом „Ој, Мораво — хнљаду година са песмом о Морави”. Сакупљено је око сто педесет пе сама о Морави, које ће бити изведене на приредбама у свим градовнма на обалама трију Морава. Ову акцију подржала је и Републичка заједница кул туре која сматра да манифестацнју треба гајити и неговати. ¥ градовима на обали Мораве наступили су и наступају: Мирослав Иилић, прво звезда народнс музике, Вера Матовић Предраг ГоЈковић Цуне, Оли вера Катарина, Лепа Лукић, Добривоје Топаловић, Снежана Савић, оркестар „пСнгидунум са солистом ка кларинету Бокијем Милошевнћем. ¥логу во днтеља преузео је Милован Илић Мшшмакс, а сценарио су радили Мплорад СтоЈановић и Драгомир Весовнћ. Деднтељска реалнзација овог спектакла повсрена је Јовану Рнстићу, рс дитељу Телевизије Београда ос всдоченом специјалисти за лгу 31Г1КИ спеклакл. Параћнн је до.маИин фестивала „ОЈ, Мора во" 9. септембра ове године у Хали спортова „7. Јул”. Сто педссст песама о Моравп садрже сву плсменЈггост, лс поту тнх крајева н етнчко обс. лсжје, као н прнвредно-друштвено достнгнуће с-гарода Поморавља. Разматрајућп захтев за помоћ Извршни савст Скупштине опцггине 'Параћин подржао је ову корисну културну машгфестацпју, прву те врсте код нас, и помогао је љепу рсализацију са 30.000 динара. . М. Д.
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА ». JYH IMS. • SPOT 2М Е£. КУКУРУЗ НДСИЛНО САЗРЕО • Ако се остваре прогнозе да lie овогодишњи род кукуруза бити на нивоу прошлогодишљег, онда можемо бптн задовољпи берићетом Прошле године смо задовољ но трљали рукс јер су сс прп носи креталп од 60 до 10 хпља да килограма, а на поједнни.м парцелама и са рекорднма до ПЛАН ЈЕСЕЊЕ СЕТВЕ ПШЕНИЦА HA 3I80XEKTAPA Акциони прогхам сетве за јесен 1983. године недавно је разг^-тран н усвојен на ссцници Извршног савета Скупштпне општине Q Плану јесење сетве мора се npiilin најозбиљније и организовано, јер од његове реализацнје зависнће и количина пшеннце рода 1984. годние Друштвенн сектор овс јесени засејаћс 280 хектара под , пшенпцом, док ће цндивпдуалвн сектоо nmeniniv засејати па 2900 хектара. значн укупно на 3280 хсктара. Озп.мог јечма би ће са.мо на стотину хектара. ' Уговорена производња пшенице лланпрана јс па 2000 хектара илп 2800 тона откупљене пшеНЈЈЦС Са .пшеннном и дстслнном као врло важном културом v прехрани стоке ове јесенц под гсевима биће укупно 5538 хек тара v атару општине Параћин. ПОЉОПРИВРЕДА И CYIUHII ПЕРИОД ЛИТАР ВОДЕ К ХЕКТАР @ Прошли август најсушнији месец до сада © Пресушују буради и потоци, али и цпанински изрсри © Земљиште угрожено Неколико сушннх година уназад оставпле су трага па поврiiiiiHii зс.мљс. Многи бунари, нарочито у брдским крајевима готово „укиули”, извори пресушили, чак и планински усладенци нестају јсдан за другнм. Под зе.мљом је све мањс воде, значи мање је и у атмосферском кружењу. Многи градови и села довијају се на разне начкне да до. ђу до воде, а вода је за нека насеља проблем број један. Упоредо, загађујемо реке и језера, одстрањујемо из њих живи свет, али и себе дезавуишецо од природе. Жали нам се недавно један чепурачки рибар и каже да је он у својим мла. ђим данима за ноћ хватао и до двестотине килограма рибе из Мораве. За данашње појмове та количина рибе изгледа да нам ј'е фантастична, а причалац сличан барону ТФ-гнхаузену. Али било је тако, стварно. To су све последице. Недо. статак всуте у земљишту одражава се и на целокупан биљни свет. Зиме суве, без сне га, неколико година већ је тако, земља не може да се добЛетња разгледница из Давидовца Ирипреме за изградау споменика палнм борцнма Крајем августа поново Је заседао оцбор за нзградњу споменика палпм борцнма у народноослободилачком рату и жртвама фашизма. Овом прилнком раз.матрана је реалнзација финансијског плана нзградњс споменнка. До сада је сакупљено пз добровољнпх прилога око 5 милиона старнх динара. Поред прллога грађана, фпнансиЈска конструкиија бнће затворсна средствима Мсснс заједшшс н Оппгпгнског сдбора СУБНОР-а. Спомшшк греба да буде завршен за прославу Дана борпа ндуИе године. Припремкн радовн на рсгулацнјм речипе Црпнце у центру ссла спроводе се пре пстпзест хпљада кплограма т,о хектару. МеВути.м, овс јесеии лс можемо бити толпкн оптпмисгп јср у завршној вегстаипјп прп Истовремено Извршнп савет јс усвојио п план пролећне сет зе. По ље.му кукуруз ће заузн мати површину од 13273 хекта pa, a iapu јечам 191 хектар. Посебан акцспат стављен је ла пропзводњу шећернс рспс. Бројке од близу 400 хектара требало бп да буду реална по вршнна за ову врло важну к\ л TVDV. Сунцокрст се прсдвпђа на 197 хектара. Лод пндустрпјск1Ш култура.м с пролећа трсба да се засеје укуппо око 500 хе ктара. М. Д. ро натопи, и оно мало влаге што падне у облику кише, испуцала земља за час попије. И ово лето било је взузетно сушно. Вегетација због топлоте пожурила је за скоро месец дана, тако да се померио целокупан календар пољопривред. них радова. Баш када Је требало ктпе да налију кукурузно зрно прошлога августа, није је било ни од корова. Ни метеоролози не памте сушнији август. Киша је пала у четири наврата. Први пут само 0,1 литад по ква. дратном метру, други пут 0.2 трећи пут 4,3 и 0,5 литара по квадрату. Премало и да само овлажи земљииЈте. Или речено језиком једног народног ко. зера „било је кише литар на хектар”. м. д. ма плану. Y току је довлачење озидног материјала. Обале ће битн утврђене у дужпнн од две стотине метара нспод и изнад новонз грађеног моста, а радове изводи СИЗ за водопривреду. Током летњпх дана запажена је и активност месног удружеља пензионера. Псдссет п осам давндовачких пензпонера посетпло је Кућу цвећа, затим су обпшли историјску Кадињачу, Кладово, а крајем септембра пензпонери Давидовца лосетпhc и турпстички Златибор, сазналн смо од СТОЈАДИНА СТАНОЈЕВ1ГКА, председни ка месног удружења пензионераМ. Д. роднп условп ппсу пшлп на ру ку кукурузу. Сушпо зе.мљпште. хропични недостатак влагс допринели су да се зрно готово сасуши, да нс наједра до краја. Прктичпо кукуруз јс силом прилика сазрео, тако да ового дишња бсрба почиње двадесетак дана ранпје. 23. СЕПТЕМБРА Y СТРИЖИ шопривредна изложба © На сајмншту у Стрижи, 23. септембра, видећемо најбоља расна грла говеда н јуница, по неколико колекција племеиитих раса оваца и свиња, затим изложбу пољопрнвредне савремене механизације и најбоље вопарске и ловртарске производе Број расних грла стокс из ју рада најсавременијих маши годнне у годину je све већи, a ишрељу расмог састава стоке и ова изложба доприносн на најдиректннји начин. Тако he мо ове године впдсти око 70 најбољих г.рла из свих села на ше опиггине. Изложбу пољопри врсдне механнзације припрема „Агроопре.ма”, уз демонстрацп ОД ОКТОБРА РОК „7. ЈУЛИ” У новим просторијама У згради бившс „Електродистрибуције” у току су адаптациони радови и реновирање који he потрзјати до по. четка октоора. осле тог датума Радна организација кооперант „7. јули терба да се пресели у пове просторије, где he добити повољније услове за рад. Поред радне'3аједнице РОК ,.7. јули’* у нове просторије уселиће се и Основна орга. низација коопераната „Пара ћин”, као и пакеравца пол>опривредних произвсда. Радници ове пол>опривредне организације решиће u проблем друштвенв лсхране, као 12 машлноке радаимшце. Већ почетком ссптс.мбра нд мношм љивама берба јс завр шена, углавлом jra сушним и прегорљиви.м парцелама. Са ових њпва нс могу се очекивати вслмки прнпос-и, али права кам пања тск почиње. М. Д. Јубиларни двадесетп фести вал певача аматера под назн во.м „Село мојс, завтгчају Mann” одржан јс v посебиом пра зпичпом расположењу 13. и 14. августа у Дреновцу. На дводневној лриредби, аудиција п финалс, учсствовало је 15 нај бољих певача аматера из коп курснције од око 60 пријављс них, као н познатс звезде паше сстрадс: Душниа н Недељко Билкић, Зорица Брунцлик, Љу ба Кешељ, Жика Радосављеввћ и млади певач Драган Петровић — Дреиовчанин, који ових дана постиже изузетан успсх својом првом ЛП плочом. Псваче јс пратно оркестар Радио Ниша. Дреновачкој публпии по сле двадссет година представио се и лрви победник Зоран Roсић нз Обрежа. Победник овогодишњсг фести вала је Радо.мнр Цветковић нз Варварина, друго место освојпо је Влада Алексић из Дреновца и треће РадИца MirrpoI вић нз Бошњана. Утешне паг радс пртптале су Славољубу Жикићу пз Доњс Мутшше и Богдану Вељковићу мз Нпша. За најбољег фрулаша проглашен је Миловановнћ нз Попов ца. Наградс су доделили ПК на. Око трндесетак пољопрнвре дннка изложиВе . најуспелије -прл.мерке биљних култура рода 83. ЈТољопривредна пзложба бп lie nponpaheiia и стручннм пре давањпма <најелтинантнијих стру чњака из ове области. М. Д. ЗАВРШЕНА БЕРБА ДУВАНА ПРВИ ОТКУП КРАЈЕМ СЕПТЕМБРА © Завршена је и трећа берба дувана * Преостало је још подбирање листова са врха стабљике. Судећи према проценама и расположењу пољопривредника, „берлеј” lie ове године заиста донети добре приходе одгајивачима Ова нова америчка сорта дувана, која сс употребља ва за „бленд" цпгарете, заснћена је у општпнм ПараИин на двадесет и неколико хектара, према инфор.мацији коју нам је дао ЈОВИЦА ЈОВАНОВИБ, дувански инструктор Фабрике дувана Ниш. II док су венци листова из прве бербе уве.шко even, преостали дуваи се суши, а прва тура откупа очекује се крајем овог месеца. ¥ овом тренутку лољопривредницима је најважнија цена дувана. Дуван је у односу на прошлу годину скупл>и за 23 проиента. Тако he првокласан дуван коштатн 147 дннара no килограму, другокласан 128, трећекласан 108 дннара. М. Д. ФЕСТИВАЛ „СЕЛО МОЈЕ, 3ABH4AJY МИЛИ” — ПО ДВАДЕСЕТИ ПУТ УЗ ЈУБИЛЕЈ И ПОЉОПРИВРЕДНА ИЗЛОЖБА ■ Побсдио псвач Радомир Цветковнћ из Варварина ■ На иаЈстарнјсм такмичењу аматера преко 60 пријављених певача ■ Пољопривредна изложба са 200 учесника ■ 50 награђених пољопривредника ВИНОГРАДАРСТВО БЕРБА ГРОЖЂА, ПАКОВАЊЕ И ТРАНСПОРТ Пошто грожђе сазри, приступа се бербп. Грожђе винских сорти бере се у једном навра. ту, а у стоних у више наврата. За винско гржђе не мора се водити рачуна да бобице и гро здови после бербе остану у истом стању као што су били на чокоту, док је то за стоно грожђе један од најбитнијих услова да се може продати. Шта више. извесним захтевима као што су одстрањивање ситних, озлеђених и недовољ. но обојених бобица, стоном грожђу се још II поправп опол. ни изглед. Због тога се грожђе винских сорти бере и ставља у амбалажу којом се преноси до места прераде, док се за обрано стоно грожђе мора користи. ти специјална амбалажа која је предвиђена и посебним прописима. Берба грожђа, с обзиром на особине гајеџих сорти и на поднебље, почиње крајем јула, а завршава се половином октобра месеца. Утврђивање зрелости грож. ђа и времена бербе је посебно одговоран задатак. За винске сорте, у пракси је већ утврђена доњд граница садржаја Шећера у шири, која је оријен. тациона и гласи: — за сорте за масовна вина 18 одсто шећера у шири. „Бсоград” и СИЗ културе Параћип, а утешне хотел „Плажа” нз Варварина и Аеро клг-б „Наша крила”. — Упоредо са фестивалом текла је и дводневна пољопрм вредна изложба на којој је своје производе овогодишњег рода излагало преко две стоти не пол>опривредннх проиаво ђача пз општнна Параћии, Вар варнн, Ражањ и Крушевац. За најуспешније производе награђсно јс чак 58 произвођача. Домаћине Дреновца так.ми чиле cv сс у спрсмању јела на стари начин. За погачу нз пе пела награђена је Владанка ОбрадОвић, а за проју Радица Петровић. Најбољи специјалитет од ло маће кокошке направила је Љиљана Миљковић. Идгће године пољопрнвредна изложба трајаће четнри лана и уз дане фестивала биће то седмодневно славље Дреновчана, најбољих пољопривредника, домаћица, певача м фрула ша, рекао нам је Душан Петровић, председник Оргаипзацноног одбора Фестпвала „Село .моје, завичају мили”. М. Д. — за сорте за квалитетна ви- . иа 20. одсто шећера у шири, — за сорте за шкококвалитетиа вина изнад 20 одс-то шсћсра у шири. Према томе, када се постигне ова концентрација шећера у шири, наступио је и моменат за беобу винских сорти вино. ве лозе. Утврђивање садржаја шећера у шири врши се помоћу широметра или рефрактометра. Утврђивање зрелости и одрећивање вемена бербе грожђа стоних сорти је теже него у винских сорти. Ово због тога, јер се у стоних сорти као фак. тор зрелости не узимају садржај шећера и киселина, већсе ‘icpajy узети у обзир и следеIni знацп зрелостн: грозл који мора имати крупноћу и облик карактеристичан за сорту, затим бобииа која мора ла је достиглд тоажену величину, * облик и посебно карактеристичну боју, месо које мора имати укус и арому сорте и да се лако одваја од семенки и тако даље. Чим су ови знаци утврђени, а поред тога установл>е-м и жељени укус, знак је да Ј€ грожђе дотичне стоне сорте зрело и може се отпочети еа бербом. Бербу стоног грожђа треба вршити по лепом и сувом вре. мену, избегавајући при то.че најтоплији део дана. Да би се сачувао квалитет стоног грожha. од времена бербе до потрошача грожђа не би требало да прођс више од 12 часова. Редослед бербе стоног грож. ba је следећи: И пробирна оер. ба — екстра и прва класа грожђа, п пробирна берба — прва и друга класа грожђа. III завршна берба. друга класа и грожђе за прераду. Берба грожКа стоних еортк које се одмах троши не мора имати већи садржај шећера. Међутим, грожђе које he се луже време чувати у хладњачи мора имати већи саржај шсћера. који у нашим услови- •а не сме бити ман»и од 20 одОзо посебно важи за сорте :<јо што су: афуз-али, мус. 'т xa.Movpr, смедеревка итд. М. Станојевић Мпанаи 8
1 СЕПТЕ.МБЛР 1983. • БРОЈ 240 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ Ђачко пољанче ПОЕТА Понскад ме чудна cpeha обузи.иа. а пекад ии се печујно doiuyiba сста, срце своје поклањам cett.ua јср ја са.и јсдан занссени , поста. Ја во.ш.и дрво и ка.исн и лист, и плод зрео, и ватре црвсни пла.исн. ~ воли.ч 11 зи.иу и снсг бсо. Ја волн.и дечака и дсвојчшју нлаву it човска tuio се с.иеје> и лане што насе траву и сунце turo 'на нсбу грсје. Ја волим птица пет, пролеће и сва лета /а во.иси tfco свет јср ја са.и ноета. Горан СтојковнВ VI-1 ОШ „Р. Домановмћ” ВЕТАР II ЛИСТ пувао ветар улицом тражи лншће шумицом. Проће неком баштицом и украде листић ручицом. — Кажи мн встре. куда ме носиш? Да ли на ссвер или југ> да ли на занад или исток? Кажи ми встре, хоћу да знам какво одело да мењам? .4 отуд говори ветар луд: — Треба да мењсиа садашње боје, нрошло је вре.ие младости твоје ‘ сад си ти стар, нема ти - - — • ^цаса. "• ' " Маја Собек VI-1 ОШ „С. Јаковљевић” ЗАЗВ-ЗНИЛА ШКОЛСКА ЗВОНА Весела ie кнша пала Јзачке торбе ie нспрала. Зазвонпла школска звона ђачка лоба започела. Сваки Бак v себи носи nvuo мисли, пуно снова. Настале cv Бачке муке. страховаља н плакања. Наоштрспа лспа^псра. свако^псро слово с.мера. На таблама талке црте, и дебслс, исгроипшс крсдс белс. Анђелка Пејчнновић VI1-3 ОШ „Бура Јакшић” СТАРИ CAT На зиду •нлаво.и, • ■ виси ciaptt сат, eticii над иојо.и пссмом, као поносан 'ат. Car куца> куца, .иада неки иуг замуца, за.иуца, па станс, ал' нс.иа мане. Car стане. стане. престане срие да mv кхпда, ипак, има мане. и.ма мане, н кашље, и кија, и муца. Ал’ (едног дана. загвек је сад стао. нскрнвио сс као банана, и са знда пао. Дпаган Мнлетнћ VI-2 ОШ „С. ЈаковљевнН” СУНЧАНА ПЕСМА X'iyrpy сунце иза брда вири, сребрн паук свира на тананој лири. Са траве капљу капи мраву за врат рони. цветић иа -крају поља свежн.и гласо.и звони. Сунце јаче бива час јури за часо.и, жути бу.ибар брунда својим тон.ан.и -басо.и-. • Дејан Џунић ОШ „С. ЈаковЈкевнћ” ДРУШТВЕНА ИСХРАНА УЧЕНИКА Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ УЖИНА ОКРЕПЉУЈЕ ЂАКЕ • Бачку ужину је у прошлој години користило 82,41 одсто основаца. • Највећи обухват учеиика овом исхраном у прошлој школској години био је у ОШ ,,В. Караџић” у Поточцу • Бесплатни оброк добијало је просечно 355 ђака Допунска исхрана, популарна названа ђачка ужила, органнзована је у прошлој школској години скоро у свим осповним школама на територији наше отптине, тачније нема јс само у истуреним одељенлЈма у Мириловцу, Лебинп, Чепуру, Планиа ГорЈБОЈ Мутници. Y цеитралним школама (осам) постоји про. стор намењен н опремљен за рад ђачке кухиње, док се у истуреним одељењима (25) као кухиње, односно просторије за днстрибуцију хране користс преуређене учионице п ходници. О раду ђачке кухиње у шко лама, углавном, се старају по себни одбори. Поред осталих, наставник домаћинства је увек укључен у рад ђачке кухиње. У пекпм школама учсници су такође укл^ченн v рад. Од укупно 5.726 учевика којц су V Прошлој ШКОЛСКО! ГОдјгии пох-аВади наставу нсхраном је бпло обухваћено просечно 4.719 осповаца, што V процентима износи 82.41 одсто. Ајсо бисмо упоредплн ово стам>е са стањсм из прстпроглле годпне видл сс да јс v npour лој години за 6 одсто вишс v ченика добпјало ужину.^ . Највећн број ученика иио jc обгхвађен доаунском исхраном v Основној ШКОЛП ,..»ук Караџић" V Поточцу, a najeehc повећање броја учеилка ооухва ђе-них нсхрано.м односу па тколску 1981/82. годину био ie V Основној ШКОЛИ „Б. *KPCi’“" новпћ” у Доњој Мутпицп. Намме, опремањем кухињс v овој шшколи. на овом подруч iv допгнскл оброк не noonia.iv само гчсннии v Планн н Горњој Мутллпл због немогућнос 1Дпанаи 9 ти дистрибуције хранс и непостојања одговарајућег просто ра за припремање оброка. Од укупног броја ученика ко ји примају ђачку ужи«У платни оброк су добијали п^о сечно 355 ученика. Највећи број таквих ученнка био је у Поточцу (101), а најмањи у Да њој Мутннии (10). Поред ђачке ужине, у Основнрј школн „25. мај" у Поповцу у прошлој школској го диии радпо је продужени бора вак. Овим видом дечије заштпте било јс обухваћено проссчло 33 ђака. Део средстава за фнлансирање продуженог боравка као и ђачке кухлњс обезбедпла је Самоуправна ин тересна за.једница основног об разовања и васпитаља, а део су плаћали сами ученици. За учеиике са приходнма no чла ну домаћинства до 1.300, однооно од 1. јаиуара по 1.500 динара v4euihe Заједиице је лз лоснло 20, односно 25 длнара, (нто значл да је њпма обезбеђена бесплатна исхрана. Из свега овога пропзллази да сс овом виду дечије заштмте v нашој огпптини поклаља пуна пажња, јер правилно хра 1Е»сн и сит ученик даје бољи рсзултат у школи. С. Ј. ПОСЛЕ УПИСА Y СРЕДЊЕ YCMEPEHO ОБРАЗОВАЊЕ ■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiii ПРОИЗВОДм ОИСТШ ПРИВЛАЧНА * Y Центру за средње образовање „Бранко Крсмановнћ” у овој школској години школоваће се преко 1900 ученика сврстаних у 65 сдељења @ Нико nelie у стакларе и грађевинске лимаре © Родитељи и Фабрика цемента опремили једно одељење • Одељења планирана за полазник- празна Bell неколико дана у Центру за срсдње образовањс „Бранко Крсмановнћ” трајс нова школска горина. Све нормално и уобнчајеио. Звоно позива па час, обнавља се граднво, а већ је и нска лова наставна јединнца убележена v чневнику. Одел етва су п\тча, а само пре нсколико дана било је питањс ла ли ће бити довољно ђака, да ли ће упнса. Два дана за пронзводна занимања се остварпти овогодишњл план Да је школска година почела крајс.м августа .многа оде.Бегва v UeHTDv за средњс образоваље „Бранко Крсмановлћ“ остала бл празла. Тачнлје, она одсљења v којмма сс лрмпремаIV гчсници за неко од пролзводлих занљмања. Позлато ie да ie први vmicнл рок прилао бољнм Бацима и онн cv одабиралп л гписалп оно што cv желели. Економско-комерш1Јалла п правно-бп ротехничка стр\?ка i-jiicv могле да прл-ме шц'едног ученика v августу. Из.међу .машинске, текстилне. прехра.мбене. електротехничке и стакларске струке могло ie да се бпра ова два августовска дана, тачиије 29. н 30. авпгста. Размишљало се. бирало и уписнвало та.мо где се .могло. Од свлх поолзводних струка остала ie поазна стаклаоска. Ннједан срелБошколац нмје показао жељу да mv животнл позлв б\,де везан за пролзводњу стакла као што cv избегли н занимање грађевнпскн лпмар. Међутим, оно што paavie ie податак' да cv млади успелп да се ослободе предраcvra л да се за много чешће него раније опредељ¥1‘у за неко од пролзводних занп.мања. V школској 1983./84. годинп v Ueirrpv за средње образоваље „Бранко Крс.мановић" школова lie се преко 1900 срелљошколаца сврстаних v 65 одељења (21 одељетве v ттрвој години, 17 у дрггој, 15 v трећој п 12 одел»ен>а v четвртој години). Када ie реч о трећој години, а она ie изазвала посебно, интересовање ц "ученика и родитеља и шире јавности уписано ie трп одељења машлнске стру ке. исто толико текстилне. . v Ликовии живот нлмања и мн с.мо гпности испгннли Нпс.мо гспели *ла jcn-ior учеш-гка за скоро v пот план vmica. гплшемо нн неко од стакларсклх занимања. а ученини cv избегли и заилмање грађе вннског лнмара. Мање ie л једно олслјСњс машлнске ctdvке. рекао нам ie лиректор Чедомпј) Новаковић. Цементара и родитељи опремилн одељење Једна од ннтересантних новмпа v Центр7 за средње обра зовањс ,.Б. Крсмановнћ" ie једно одељење четвртог степена електро стргке. До сада су се v општлни Параћии школовали само ученици за занимање електричар III степен ctpwhocth. а од овог септембра и за електричаое мерних и репдлационпх vpebaja IV степена стру члостп. — PvKOBoz-elin се потребама при^реде, ппе свега Фабрике немента „Нови Поповац" и жсљама vnei-niKa и родлтеља школа. ie покренула шигцијаtubv за отварање овог одељен>а. Самоггтравид интересна зан»е полазннка за стакларску, текстнлну. прехрам.бепу. машинску, електро ц кожарскх’ crpvKv. MebvTiiM. ioui vbck'cc Hiiic шпсдна оргапизацнја iaкпла ca захтевом за vniic сво јих полазннка. Српској фабрнци стакпа' ic најтеже да доћс до кадра. И овом приликом се нпједаи ученик Hiiie определио за реговно школовање за стакларска заин- .магБа, а ни пз ове оргалгнзациie Hiiie уписан ниједан .пола зшгк. Y Средшзшколском ценrpv o4eKviv па се овнх дана noirvue планнрана одел>ен>а текстилне, стакларске^ прехрамбене, кожарске. машинске и електро-стргке. За ова ггронзвод на занимања могу и појединци да сс сами npiiiaB.-Bviv. а за ванредмо школовање за зани мање друштвешк • Ј^латности ове годнне неће бити могућности. па чак ни V3 потврду организатпе удруженог рада. ЗОРАН ИВАНОВИН Y КЛИВЛЕНДУ Ј В Зоран Ивановић, академски слнкар нз Параћнна нзлаже на Шестом интернаиионалном бијеналу v Кливленду у Енглеској. Оргагшзациош! одбор Шестог интернационалног бијенала v Клнвленду у Енглеској позвао је Зорана Ивановнћа да учествује на овој значајној ликовној манифестацнјн. Овај познв је уследио после прошлогодпшн»ег запаженог успеха Иваиовића на Друго.м трпјеналу лртежа у Вроцлаву у Пољској. Ово.м прнликом Зоран Ива новић се представља своЈим наЈноЕНЈим ликовним остварењнма и нашао се поред 1£\<ена најпознатијих светских уметннка као што су Хенри Мур, Раушенберг, Де јвид Хокне и Роберт Кнтејн. Бијенале се затвара 15. октобра, а после тога изложба ће обићи најугледније галерије у Великој Британи ји и Сједињеннм Америчкнм Државама, што је за младог Ивановића такође велико признање. С. Ј. НОВА СЕЗОНА Y ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПО ЗОРИШТУ УСКОРО ТРН СЦЕНЕ посебно средњег vc.Mepenor обеазовања регирна Шгмадиге и Поморавља -дала ie сагласност за шкрловање овпх кадрова v flapahnnv. Како школа није имала начина да опреми ово одељење v сусрет ie лзишла Фабрика цемента и сами ро.дитсљи. Родитељи cv сакупили 23 ^д пре недељу дана у парапинском Градском аматерском Драмом Горана Стефановског „Хај-фај” у режнји Ненада Урошевића параћински глумци отварају сезону @ Премијера за Октобарске сусрете позоришних амтера @ Дечија и омладинска сцена при ГАП-у електротехници he се школовати два одељеља, v прехрамбеној 1едно и по (рдно оде .■Ђење v хе.мш‘ско-технолошкој, економско-комерцнјалној. правно-биротехничкој, природно-те хннчко! и прлродно-математи чкој струци. Оваквим начином vnuca постигнут ie о^нос 73,4:26,6 v корист производних занимања, што cv и мнтенције савре.мене школе. ГГлан vmica ie реално постављен, поема потреба.ма удруже ног рада ie сачињен и v Центру за средње образовање „Бра нко Крсмановић" добрим делом остварен. . Овогодншњи vmic ic протекао много бољс него прошле године. Ученини cv се лако окредељивали за производна замллнона старлх дннара и уплатили на посебан жиро рачхф школе од Koinx средстава ie већ наручена опрема, чули смо од днректора Новаковнћа. Део гчлла, тачшпе onpeMv за лабораторнју Фабрике цемента ie гступила средњошколском центру, а наш етручњак 1‘е помагао и приликом љеног уређења. Y Фабрпии цемента постоји потреба за овим кадром кога путем конкирса нисмо гспелн да обезбедимо. Ово је сипгран nvr до кадра електротехничке струке, обавестио нас ie Радо.хто Богдановиђ, вршилац дужносгл управнлка Електро-погона повац". ФЦ „Нови ПоНОВЕ КЊИГЕ 'ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ UIMUN ИСЦЕЂЕН Полазници изводна Када је реч само за прозанимања о упису полазника треба нагласити да до name посете Средњошколском ueirrpv није гштсан ниједан. Сетлмо се договооа и дискуспја око усвајања овогодпшњег плана vmica и гласних речи од многих представника раднпхорганнзапнја. Захтевалн cv да се обавезно планнра школовапозоришту влада права радна атмосфера. Под руководством младог редитеља Ненада Ypoшевиђа, апсолвента Факултета драмских уметности, параћински глу.хши припремају драму, Горана Стефановског под називо.м „Хај-фај”. Програмски савет позоришта је одабрао ову представу за параћинску сцену н са н>ом ћс наши аматерскн ансамбли учествовати на предстојећкм октобарсклм сусретима. За овај велики позоришни празнлк пла нирано је њено гтремијерно из вођење. Ова сезона како смо обавс- _ штени од одговорннх људн нз Позоришта, требало би да доиесе освежењб. Дечнја сцена о којој се годннама говори неће бити само идеја. Од 1. септе.мбра у сарадњм са свим основни-м школа.ма вршиће се нзбор и уплс најталентовалиЈег глу.мачког подмлатка. Ученицн од првог до осмог разреда који и.мају смисла за глу.му iLMatie сада могућности да сс опробају и на сценм Градског • аматерског позоришта. Поред дечије размншља ссп о осннвању о.младинске сценс. ,Са глумачким подмлатком .радиће посебан редитељ. И дечи ја и о.младилска сцена су гаранција за добар глумачки ка дар којим бп требало да се обогати параћинско позориште. С. Ј. Припреме за XIII октобарске сусрете позоришних аматера ПОЗВАНО ДЕСЕТ ПОЗОРИШНИХ АНСАМБАЛА . (Предраг МарковиН: Л’имун. Исцеђен; Књижевна о.млади иа Србије; 1982.) Иако је прва песничка књи га Предрага Марковићз насловљена ко „Л’имун. Исцеђен”, напротив, доноси пам свеж песнички глас, пуп осо бепостк које га јасно издваја.ју од осталих књига у про. шлогодишњем колу „Пегаза”. Пречишћен језик, је сведен на функционалне сликс, рационалан (и више него што треба), патопљени фином иронијом, често са уку. сом лимунске киеслине. Вокабулср слободан, од росе до веш машнне. Понскад и претенциозно истицан. Књига је пуњсна основним набојсм — иронијом, крити. ком традиционалног. И ства. рно једина. песма у традиционалном духу је „Прилог тра диционзлном певаљу”. Остало певањс је ново или са жарком жељом да то буде. Енцефалограм кн»иге неко. лико пута вагло пада, одда када се МАРКОВИТк ослаља на графичко-визуелни доживљај: песме „Свећа (Сећан*а) ” и .ЈКревет”, Песие „Сто лица П” и „Ко пева иза зи. да ослаљају се на поетске досетке. Водостај осталих пе сама у КЈБнзи говори о снажној матици која протиче кроз 1Бу. Али свака река ма и плићака, те отуда ие треба замерити на пеколлко спруда усред књпге. Творевине као што су „Об. л>уби м опевај”, „Змија Красиопис”, „На ухо (куца уредно)” „Всшматнна’' н још иеколико јесу блистави оријентири за будуће певан>с ПРЕДРАГА МАРКОВИЋА. Анатомија кљиге. Три целине: циклус „Стидна кост” (најооимнији), затим циклус „Бела техника” („најурбажмја” поезија) и две песме које чиис последњи циклус „Бу. ди нечитак". Укупно двадесет и могле избор кли). Ако девет песамз које су да претрпе строжији (као што смо већ мстаједна песма сме да представља целу кљигу, од. лучујемо се за.,Стидну кост”: Буди тачан одраз — недосле дан (Твоја је младост крвна освета. — Јер, — већ ћеш би. ти, — псето — и поврх свега, —за естете — уздр.хтало, — што маше срцем — затекав У здели), —. бачену, оглодану, — стидну кост. ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ је рођен 1955. године у Чепуру. Студирао је новннарство на ФНП. Живи и ради као про. феспонални књижевннк у Београду. ■ ПОЗИВ ЗА Y4ECTBOВАЊЕ НА ХШ ОКТОБАРСКИМ СУСРЕТИМА ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА VOYБЕН ПОЗОРИШНИМ АНСА МБЛИМА ИЗ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ, ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ, ПРИЈЕДОРА, ПРИТЕПОЉА, КРАЉЕВА, ПЛАЖАНА, КИКИНДЕ ПРИЗРЕНА, БЕОГРАДА И MYPСКЕ СОБОТЕ. До траднцноналиих сусрета позоришних аматера на сце нн Градског аматерског позорншта, трннаестих по реду, остало је још месец даиа. За овај веллкн празник позорншног аматеризма доMahifH се већ припрема. Сва ке вечери су пробе представе „Хај-фај” која ће тнх свечаннх дана иматн премнјерно извођење. Y репертоару којп ће бита па располагању љубптељнма позоршшшх уметности у Па раћину од 13. октобра до 5. новембра дискутује се и оче куЈу. одговори од десет позоришта «з разних градова. На .даскама што жлвот зна че” тих октобарских дана требало би да заиграју глумци нз Смедеревске Паланке, Велнке Плане. Прпједора, Пријепоља, Краљева, Пла жана, Кмкинде Прнзрена, Београда, Мурске Соботе ■ Параћина. М. д. С. Ј.
СЛОРТ * ФИЗИЧКА КУЛТУРА ФУДБАЛ — ДРУГА СРПСКА ЛИГА ЈУГ Н ТРЕЋН РНВАЛ НА КОЛЕННМА ћеловчана све време ста*л>ао је на Драмски заплет, неочекивано, одмгмуку одбранг Једннства. 11з првог по.ту се v задљнм момеипша утакмице. Јединство — Шумадија (А) 2:1 (1:0) Стаднон: Јсдилства Глслалапа; 2.000. Врсмс облачно, погодно аа хгр Cipcnwi: Пеллпановпћ у 63. милуту нз Јсданаесзе, и,< н Kuvi.ia у. 6. мннугу зм Гсдннстио н Тодорои у 85. за Шумадију. Црвени картопи: Урошспнћ, ЈЕДИНDTBO; Јокнћ п СтоЈановић ШУМЛДИЈЛ. ЈЕДИНСТВО: Богосавздвнћ 7, Каровкђ 6, МилкНеинћ 7. Матнћ 8, Петжо. тћ 9, Мнленковнћ 6, Павлоонћ 6 (Урошсвић —), Дреновап 7, ГИплнћ 6. (Радомвовнћ —), Пслпваипвпћ 7, Костнћ 7. Победи не трсба гледатн у зубе алн ова која је пзвојсвана у недељу на егадиону Јединства. Пнрова је. Играчи „зеленпх”, претучени су на свом Пуагапту. Гости рсшенл ла победс по сваку цену и наставе свој успешки почетак, вндевши да од бодова не.ма нншта, своју врло добру оштру лтру претворили су у логибељну. Било је гу ћопова, старта са обс ногс, сапли таља са леђа, псовки, удараиа са или без логгте и киша картона. Пљуштали гу картонп пз џела слабог, па моменте навнјачкл расположснот судије СтавоЈсвнћа ш Лсскопца. Вр.то добро обавештени о ..психолошкнм прессцнма" цграча Једлнства. својнм провокацнјама гспслн су да борбу за лопту претворе у лнчне дусле, под плзштом ..старта на лопту". Гако је Урошевић всћ у трећсм мину гу у.таска у игру заједно са својим чуварем Јокнћсм, зара.чио црвепи кар гон. Други ирвени у ти.му Шумадијс зарадно је због два груба старта Стоја аовпћ, што је ретко за нападача. Суднја Стапојевић бп можда успео ад обузда 11е\-з<срснс АрднБсловчане да нрс.мена треба забслежити недосућени Једанаестсрац нзд Костнћем, кога је v lueciiaecTCpuv, оборио кстрчалм 1плмаи Радовановпћ. Друго полувре.мв, погибсљпо п псрплзпо, потпуно је покварнло утнсак спо ртског надметања, а заслуга припада нск.'Бучнво гостнма, Други гол постигао је Пеливановнћ нз језанаестериа досуБеног над Костиђсм, који ,ic у npo.iopv сзплетен. Од тог 63. мннута ситуација се neisc no усијања н прнсуствујемо низу кеми лих сцсна. Најбоља игустрацнја за то дошла је са трибпна у облнку конетата ције: ,.Кад нас овахо бију код кућб, како ли је на сгранп!" Милнћ јс изгубно логпу док је био у своч карактсрксппшом продору, гости су силозито кренули у контранапад и одјсдпо.м одбрана се нашла нзбвче па из игре. Ипак, нскусни Пстковпћ, који је v првом полуврсмену на гол пнмнјн зауставно спловпт шут, органи зивао је офсајл замку v коју су упалн нграчи Шумадпјс али не н аут-судпја. Гол је бнло не.могуће спречитн. До краја утакмвде гостн су ималп !ош једну хпансу. Опст јс Петковић по бедно v дуелу. Играчп Једниства заслу хсилн су аплауз којнм их јс всрна н :ве бројинја публнка испратила у свла чионицу. М. Миленковпћ Р. О. „ФЕРОТЕКС” — КРАЉЕВО OOYP „ПАРАПИН” Y HAPAHKHY УЛ. БОРИСА КИДРИЧА БР. 14. ПРОДАЈА ЈАВНИМ НАДМЕТАЊЕМ ПО П IIYT ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА 1. Фнат 1300 нсисправан 10.000.00 почетна цсна 2. БВМ исправан 87.538,00 почстна цена Наведена средства продају сс по снстему „виђено- -купљено". Право на лицитацију имају правиа и физичка лица која прс почстка лицнтације полажу кауцлју од 10 одсто од почстнс цене. Порез на про.мет плаћа купац на постнгнуту neiiv продатог вознла као и осгале законске ооавезе. Лнцнтацлја lie се обавити лана 11. IX 1983. године са почетко.м у 8 часова у просторијама „Феротекс"-а у Параћину. За сва ооавештсња обратити сс иа тслефон 53-341. Кошарка — мушкарци Спортски риболов МАЈСТОР НАД МАЈСТОРИМА Момир Николнћ, радник Српске фабрике стакла слободно време проводи на Морави доказујући се у спортском риболову и спортском понашању му није понестало iiomoIiii од махача. Њнхова внђеља офсај i познцпја унела су доста нервозе, а на страпу ћутање кад је аутрихтср с источне стране бпо :ведок десног крошса којам јс Вешовчћ оборио Матића. Резпме таквс игре |е повреда колена Павлоипћа, аркадс Костпђа, двострука поврела Матнћа, воји је са завојем на глави наставно вгру. Головн су, хао и до сада, почс.ги ta време. Костић је из слободног удар па савлалао Радоаановића, а онза је почела опсада гола „зетених”. Шума динци су сувсрено владалп половпноп тпзсна п гол је висио у ваздуху цело прво полуврсме. Разу.мљпва је бнла нервоза и на трибпнл.ча п та клупп домаћид. Татпћ, пробојац у тпму Аран ОКК „ПАРАНИН” — „БАСК” БЕОГРАД 100:98 Гаденковнћ 4, Марковпћ — Борђевнћ 4, Мннакопић 2, Миловановпћ —, Мн.гковнћ Д 20. Хворостанскп 30. Ми.-вковнћ Н. 10, Сто|анпвић —, Ввснћ —, Ивановнћ 30 СудпЈе: ЈовпневићСвстоларево, bopђевић-Параћин КК „ЖЕЛЕЗНИК” БЕОГРАД — ОКК „ПАРАКИН” 103:99 Радсмковпђ 4. Марковић, Борћевпћ, Импакопиђ 24, Милопаиовић, Вслнчко. »ић 6, Миљкопнћ Д 22, Хворостанскп (2, Насић, Нвановнћ 26 м Мпљковић Н. 3. ОКК „ПАРАВИН” — РАДНИЧКИ СВИЛАЈНАЦ 76:70 Радснковић, Марковић, Борђеввћ 6, Величковић 8, Мнловановић, Миљковип Д. 24. Хоростански 16, Миљковић II. 6, Стојлновић 2, Васнћ — Ивановпћ 14. Суднје: МнлоЈковнћ, МнлиђевпЛ — Београл, ('ЛЕДЕНЕ УТАКМТП1Е У нсдсљу се у НуприЈи у 16,30 нгра поморавскп дербп са Морако.м, a у cv. боту 17. септе.мбрп у хали спортова у II 18 часова пгра се утакмица са КК „Чухаричким” нз Београда. М. Милошевн11 Y граду од 26.000 слановника, какав је Параћин, може сс слободно рећи да Момпра Николнћа сви познају. Т,у привилсгмју и попоуларност је стекао захваљујући својнм двема љубавима: фудбалу док је био млађи, a сада спортско.м риболову. О успесима на фудоалском пол>у је благовремено о ње.му речено, алн о рсзултати.ма у риболову није, мада јс н о то.ме много раније требало. Али, због скромности Модшра који не жели популарност и рекламу, да кажемо укратко: Када јс у пвтању риболов, а нскључиво лови со.ма, настављајућп очеву традицију, ту је прави мајстор. До сада је уловно прско једпс тоие сомова, а рекорд је поставио 1973. године уловившн па удицу са варалнцо.м 52 ко.мада у укупној тежинз! од 249,5 килограма. Највећи уловљепи комад је пзносно 33 килограма. Оас године уловио је до сада 13 комада, а највећн је овај на слицн од 17,5 килограма, уло вљен са најлоном 0,40 мм. Иначе, Модшр све своје слободно време проводи на Моравн. Највеће му је задовољство када сом загризе, а он почнс да кочп машинлцом трудсћи се да га задржл. И у томе скоро увек успева. Мо.мнре, браво! РУКОМЕТ СТАСАЛИ ЗА ПОДВИГЕ .Мупгка рукомстЧа скипа Текстплца гвкмнчн се у ДругоЈ српској лнгн — Запад. Лига овс годиле имп дванаест екипа. По њиховнм именнма внше је лсго снгурно да ће љубитељи рукоме га у ПараНнну пмати прнликс глсiajy квалитетан руко.мет, Играчи Текстплла су стасвлн за нвј енигц пласман. Јер ЈЕЛЕНИН, 3. BVЈАСИНОВИН, ДЕНЧНБ, Н. ВУЈАСИНОВИГ1, СПАСИЋ. ДИМИТРНЈЕВИБ, ПЕЛИВАНОВИБ, ТОМИБ. БУРИБ И СТАНОЈЕВИБ, нглјаЈу заједно већ пету гакмнчарску сезоиу. Екнпи ће скгурно ведостаЈагн пскуснп Радовнћ в Васнћ, коЈи због лпчдгих обавеза исће браннтн 5оје Текстнлпа у јегењсм делу првспства. Мсђутн.м, то пе би требало да 5уде пресудНо у борби за сам вр.х дшбсае. На крају, реци.мо и то да рукометаtrni Текстллца предвоВснн Мн.тквојем Стамбо.тићем — Мапаиом, у субогу, 10. •*птсмбра у 18 часова у Хали спорroua nrjiajy гтрву првснсгпсиу утакмицу на домаћем кгрену. ГостуЈе РК „Т. 1'жице” из Титовог Ужнпа. Р. МнлорадовиН Y ИДУНЕМ BPOJY: 36 ГОДИНА СД „НАПРЕДАК” РЕЗУЛТАТИ: ЈЕДИНСТВЕНА МЕЂУОППГГИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА СВЕТОЗАРЕВО РЕЗУЛТАТИ Ш КОЛА: Слога — 13. октобар 3:1 м Младост — Партизан 4:3. Међуопштинска лига — југ Резултати Ш кола: Будућ. ност (Главица) — Исток 63 (Плапа) 1:2 Младвст — Ресапац 1:1, (прекинуто у 58 мин.ути), Цемент — Поповац — Млади радник 3:2, Полет — Поморавље 6:1. Бељавица — Хајдук (Чепуре) 4:0 и Шума. дкја — Млздост (Сикирица) КАЋАВА<ЕГ ФЕСТПВАЛ Учеснзшп: Мирослав Илић, Вера Маторић, Прелраг ГоЈковчГј — Цгнс; Олтгвсра Катарила, Лспа Лукијт, Добривоје ТопаловиН, Слежапа Савнћ, оркестар ‘..Спнгидуhvm” са солисто.м на кларинсту Бокнје.м Милошевићс.м, водитељ Милован НлиИ Мчнимакс. Петак, 9. сегггембра у Халм споргова од 18 п 20.30 Улазницс.па благајни Хале спортова. За сшђшкалне подру/кшше лопуст од 25 одсто. Обавсштења у „Уннверзалхонцсрт” у Параћицу и Халп спортова. ЗАВРШНА ПРИРЕДБА КАРАВАН-ФЕСТИВАЛА „ОЈ МОРАВО” ПЕТАК 9. СЕПТЕМБАР У 18 И 20,30. МАЛИ ОГЛАСИ Оппгтинскн одбор Садоза удружс н-а бораца позива иезапослсну депу бораца да се што пре јавс овој оргаппзаанјп. Мењам двособап ком<^оран стап у Параћбту »а елпчан у Крагујсв- «у. АнђелнЈа Тошанмћ, телефон 035-52-016. Продајсм раене куплће повољно. Јовица, улнца Мирослава Јоцнћа 61 Параћнн. Прозајем ,,125 П” прешо 50.000, производња 1979. Упитатн на 56-702. Мигнћ Продајем „заставу 101” у вр.1О добро.ч стаљу, а мо:кс п ргдервни мотор у врло добро.м стању. Упнтатл нл «3.238. Bopbeauh. ПродаЈем „мставу 750”, година пронзвод.^- 1979. Упптати ла телефон 55-881. Љубшпу Тодоровпб. ПродаЈем целокугши коаачки алат. Заинтересоваки могу ее ја.ити ил телефок бр. 51-558 нли личпо у ули пп Мирославц Јоцнћа бр. 7 Параћпи, сваког дана од 12 до 15 часоОглагЈхваи хеважећим смдочапсгво I н П разреда заЈедиичкнх ос лова издато при Радничком универзнтету , Б. Крс.мановнћ” на имс Србаљуб Bopbennh нз Параћина. Оглашава.ч вепажећзш сведочапство о зажршеном I разреду Гимна зије .•Поморжвскн хероји” у Бупрн!н издато н* име Зорана Нова. коаић * пгкалсхе 1972'73. годпн. * * * ПродаЈем трахтор Г.Зетор” 4911) сл хиљаду радних часова, фрезу (.ЈГолдони” — днзел 8 кс) у нсправном сдању и косу. За обаветтеља обратитп се: Слободану Боба иг Миломноалћу нз Крежбинца. На основу одлуке Радничког савета OOYP-a „Ручно трговачко стакло” број 15 од 17. VI 1983. године и одлуке Комисије за радпе односе OOYP-a „Ручно трговачко стакло” од 29. VIII 1983. године, Српска фабрика стакла — Параћин, расписује ОГЛАС За пријем — yrmc 40 каидндата'за сгицање II стспеиа стручности „СТАКЛАРСКИ РАДНИЦИ — БАНКАРИ". Школовање — обука ћс трајатц 8 месецп. Поред општпх услова кандпдата морају да пспутаsajy следеће посебне услове и то: да су заврпгили осмогодишн»у школу, да су навршплп 18 година старости, а уколико се не приЈави потребан број кандндата извршиће се н ипчс млабих, са навршенпх 17 година и да ннсу старији од 30 година. Ј Свим уписаним кандцдатима обезбеђујс се: — : :есечна стипендија у изнооу од 4.000 — динара. — Топли оброк. — Трошкови превоза. Посебни капацитети — радилиште за ооуку. — Стручне радннке за обуку. Заснивање радног односа на неодређено време по успешно завршеноЈ школи. Школовање — обука спровешће се v сарадњи са школским центром за средње образовањс „Б. Крсмановић” — Параћин. Заинтсресоваии кандчдати молбе — пријаве са потребвим документима (сведочанство о завршеној школи, извод из матичне књвге рођених) достављају се Ралној заједннцн „Кадровски и општн послови" — Кадровском сектору - Параћин v pouy од 10 дана од дана објављив~а. н»а огласа. , Непотпуне пријаве неГ.е се узимати у разматрање. Комисија за радне односе донеће одлукг о упису — пријему кандидата у року од 10 дана од дана истска рока за подношење пријава. О дану заседања Комисије сви пријављени кандидати биће благовре.мено обавештени. Раднички универзитет „Бранко Крсмановић” — Школа за основио образовање одраслих из Параћина ОБАВЕШТАВA све залнтересовапе без основне школс да за hobw 19I3z'S4 школску годнну врши упис полазинка за следеће облике:' — Редовна настава. — Консу.тгативно-инстр^-ктнвна настава, — Доппсно-консултативна настава - Патронажиа настава (за елеметггарно ога.смељаван>е од I до IV разреда). За сва обавештења и услове обратитн се пткодн (иа ставничка зборнитга) - зграда Радш.чког уш.верзнтета или на телефон 53-167 од 8 до 19 часова. Иамјс CU3 »ифорччеа,,«. Ша.и™ Нал. Бранвоавћ. М«™то В.-чхотоћ, CK.UU Жи,ко.ић, Милтој. Н.таћ, ПаХа Јо.аиеваћ (задопш ои,с„™. , г , БоравоЈ« Мар.шкови11, Славољуб ОбрааовпВ, Жввотв СтојааоваВ, ЖжвоЈви (прмсв«. т,в) „ Јо„„ Toamh. УрЉује: Гвалх.шо,,« хот.гмка« Гтавга. . Зоваво.рН Обрвамрћ. Иевирари: Јоввковвћ. Мплша ЖкисоввВ, Мвросла. ДвашгррЈ.вВ, Мп лрВоЈв Или).: (т.мчта ,рст,1к) „ Мповр.г Мклвнко.,,1, Сљи“>'Тв < Поиггаиекп фак 38. Т.асфои: Глаа™ и овговорни урвлтх 32-352. иовчвари .Ч.5М. Прет .ха.ва roa.ru,250,ОС ш.вара, „о.г,ro игши.;, 125 00 3. *-«аХ1И1е: Мжсвш Горког СИЗј пвфориисвњ. 63504 M5-14 1од СДК Пврвћан. Шимов ГГО „ГЛАС ”, Беогр.а, ВлаЈковн btaa S, »е.гсфо.г 340-551 Гипа^ п»» ’ ' лвостр1-хо. жнро раву«
Г- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - • ИНИЦИЈАТИВА Y СФС "Ч • МЕБУ НЕЗАПОСЛЕНИМА ЖЕНЕ НАЈБРОЈНИЈЕ ЗАЈАМ ЗА ГАСОВОД СТРАНА 2. ТРАЖЕ СЕ РАДНА МЕСТА СТРАНА 5. ::Н с--------4 • ПУТЕВИ HE ЧУВA СЕ НИОНО ШТО СЕ ИМА СТРАНА 7. РАЗМИШЉАЊА O АУТО-ПУТУ CAMO HE HA ЗЕМЉИ Лисг Социјалистичког савеза радног народа оппгтине Параћии _ .......... . ■ .. , . __________ ____________ __ 0000 КкиИ а 0 ■ П feSUdН19 1375 ГОДИНА X ’ ■ " 7. СЕПТЕМБАР 1983. • БРОЈ 240 ............................ в«»та?Д1~ 11 iW ИЗЛАЗИ CBAKE ДРУГЕ СРЕДЕ Људи cy одвајкада npaвили себи стазс и богазе, а у новијс врсмс модерпе путевс и ауто-путеве. Најчешћс су то чинили по земљи, камсну, па и псску, а ниједном још иису успели да аутостраду поставс на води илм у ваздуху. Тако је бар важило до сада, до ових дана, изузев у јсдном случају, може се рећи.нашсм, параћинском случају. Чудпо је, у најмању ру, ку r i~~- чгдно. наше парлНинско понашањс. Узјогунили смо се одједиом, ми Параћинци, и хоћемо пошто-пото управо оно што још никомс није успело — да ауто-пут поставимо изнад наших глава и пол>а, даклс у ваздуху, евснтуално на води Морави. Југословенски ауто-пут закорачио је многс километре од Љуољане до Ђевђелије и то без всћих проблема. Опружио се свом „туђе” земље прс^ошс кигометри савременог пуга, а прско нашс — никако. Зачуђујућс је нагло порасла љубав према земљи у нашем општинском атару. Сви смо одједпом посталм земљољубмтељи, a карочпто онн који су се бавили и.ти сс бавс сасвим другим занимањима, а у њивс залазе само кад морају. А управо, они, па и други, објавише свету да лсмл-а па нашем атару даје за годину по нсколико лстина и рађа све, осим банана (како јс почело, ускоро ће сс на вроама појавити и правс, правцате банане). Сада су најгласнији зе мљољубитељи са западнс стране града, док они са мсточне ћуте. Ако се чује да ауто-пут трсба да кре нс источно од града, устаlie немиповно нсточни та ласпротеста, Ко зна шта he они рећи за вредност У ОКРИЉУ НАЈНОВИЈИХ МЕРА ГРАДСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН И САВЕТ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ЗАипни ПОДРШКА HSУСВОЈЕНИМ СТАВОВИМА тпте стандарда који су сачшшли Сннднкат, ССРН, Комитст за рад, Секретарнјат за финансп је и заједнпце за цене и пензнј ска ослгурање, долази пе у пра вл, него веБ у закаснели сат, када је постало свнма јасно да јс лрка са ценама изгублла сва ку рсалну основу да се у догледној будућности може добитн. Ова мера, док се она права лс доведе ла своје место, да онај i:o ствара доходак са њимс л располаже и да радницнма inijc потребна помоћ већ рад и накиада за њега. долазн Rao нужно зло без кога се у ооај сптуаплјл нпак не може. Y сфсрн овога пред одговорнлм форуммма ове средине, пре свгга пред Сллдлкато.м и Соци јалистлчкн.м савезом стојс одговорлн п тсшки задаци. Треба заппитнтп стандард радних л»удн н грађана, ублажити трку са га-лопнрајућнлЈ пенама и борнти се са растућим Рроблемп ма v прнврсди, почев од обезбе1л1ван>а репродукционог мате ријала п сировлпа. прско реалнзацијс готовлх производа до сапацнјс губитака. Раст лпчног дохотка по запо слено.м је 10.6 одсто л ол је пзнал раста дохотка н чистог до хотка v лрлвреди. Значл, да ре зултатл привреВнвања приврсдс општннс лису моглл лстовре мено да. омогуће раст лкчлог дохогка са растом трошкова жлвота (којл је само v првих шест месеци лзноспо 33 одсто), и лословањс без губитка. И скроман раст ллчног дохотка од 10.6 одсто лзазвао је велике губнткс v привреди, јер непокрлвспи ллчнп дохоцл лз расподеле чистог дохотка предста вљају 73 одсто укуплог гублтка. Кретања лнчнлх доходака укупно на Јшвоу прнвредс опрс дељено јс углавном кретањлма v индустријл, као водећој прив рсдној гранп, јер раст личног дохотка по запосленом у овој ооластн износи само 5,9 одсто. Са висином од 11981 длнар он јс всћи само од чнстог дохотка у областл угоствтељства и турнзма, који је најнижи у прив> рели. Са оваквнм нлским дохотко.м п стањем у привредн са једне стралс и свилснтном потребом да се нсчлто учппл у заштлти жнвотног станларда радних л»у дл п rpabana с другс странс, си зифовскл јс TcuiKO пронаћи на чнн ла сс из настале слтуалнјс лзаће. Илак. нешто мора да сс чннл. Ако ле да се у потпуности ггрсвазиБе ностојећс стаље, оло '"•an ла сс деллмично ’ЧЈлажн. Влпаз. а п трајно ппевазилаже Ite. va -a јс то тсжак н муко- -rnnati nocad. м.оже се јеллпо на ђи v Behoi и продуктикгипој non изводљи IJ v другачијем ислоKvmtor понашању. Дотлс, н ове прслложене .мере греба прихватити, iep и онс значе нешто далско бол,с од овога како је. Vto лико ie већа одговорчост н пба всза и'СЈнгчгката и Социјалис- > Делегати су се изјаснили за Генерални урбани стичкп план, а тиме и за западну варијанту аутопута * Поновно стављање на дневни ред знач ило би притисак на делегатско, демократско и самоуправно изјашњавање Ф Осуда понашањ а супротних интересима На заједнпчкој седниии Град скс конференипјс ССРН-а и Са вета месних заједнлца, којој су присуствовали л секретарл основнпх организација Савеза ко муниста града п приградских насеља, одржаној 13. септе.мбра, разматрана је тшфор.мацпја о слроведеном поступку лзра дс л усвајања урбаоистичког плана града Параћнна и просторног плана општлнс са трасом ауто-пута, као л ставовс, оцене и закључке са заједничке седнице предсдниш.тава ОК СКС и OK ССРН од 25. авгуera. Једнодушан став дслегата, сво дл се ла то да влше пе.ма потребе да сс ово плтањс ставља на днсвнл ред скупштнза меснлх заједница нл Градске конференцлје ССРН, поигго су сс они о љему сасвлм јасно и недвосмислено лзјаснллл. Поновло стављањс ла длевнл ред лс би лзменило сгав делегата ни у једној средлнл, а значнло бл одређено неповереље и девалвацлју делегатског н са.моуправног начнла одлучивања и приове средине дена анкета међу власниЦима земљишта кроз које треба да лрође западиа траса ауто-пу-та у циљу постлзања договора о накпади. Од 321 власника земље 281 се одазвало а изјаснило се да прлхвата договор 158 ллл 56 одсто, a 123 жели да се нзјасни касиије или не жели договорСами о својој судбини Из дпскусиЈС у којој су учествовали Милан Бокић, председник Скупштиле Мссне заједпнцс „Цеитар”, ’ Перо Маркичевкћ, председник Скупшпше Meснс заједшше „4. јул", Алексан дар Кнежевнћ из Месне заједнпцс „Центар", Вида Станковпћ, члам ГК ССРН, Станилшр Шутић, члан Савета мес.-гих заједница града, Миодраг Живадиновић лз Месне заједниие „Бранко КрсмановнБ”, Божидрмократскнм форумима и ко лодгрејава и аастоји да намстне решења граду која му не одговарају. Може ли неко да о граду одлучује изаван његових демократских и самоуправннх струкгура. На седнлци је посебно истакнуто да је последњих годнна 64 хектара пољопрнвредног земљишта отишло за стамбену нзградњу, добри делом дивљу, а да су продају »ршили н они који се залажу за очување пољопривредног земљишта. Један од аргумеиата против источие варијанте је н тај што би њеним проласком били закачени објекти новог гасовода (станица), а заменом мазута гасом само v navhoj години у-штеделе бн се 17,5 милијарди ста рих динара. Недоггустиво понашање Y расправа.ма око изградње дела ауто-пута кроз наше подручје јсда ( број људи је насгајао да о.маловажп полмтичко руководство општине. лемокра тске и политнчкс фору.ме н ра- (Наставак на 2. страни) дар мадип, иредседник пзврш- )■ Ал пог савета Скупштине огаптине, лх Недељко Гуњевић, председннк лх ОпштллсКс конференције ССРН, Милнвоје Шћепановић, предсе- лл Д4ик Месне копференције Дслегатн ГК и Савста M3 града једногласни: западна даријанта тисак да се л изнуди супротно шперсси.ма срслпле. Из нодатака излспгх решење градске нпии, а који су/дстаљнлЈО разраБспп в за свспп'аллу нсточну трасу јаспо сс види да јс опа скупља од западне и да иорсд осталог њеном изградњом би требало да се дислоцира ■цчког савсза. шсст всликих об.јската у друшт вспо.ј спојипи и 32 у прпватој. лзк изгоадњом лападне варнјап ССРН „Бранко Крс.мановпћ”, Мирослав Марковић, из Месне заједннцс „XI конгрес" л Мла ден Радуновић, председник Оавета мссних заједница града јагло је да сс западној варнјан ти разговара још од 1968. годиНе, а да оиа н званичло као предлог постојп од 1971. и ла јс Генералнн урбанистпчки план, а самгш тим и предложеиа траса avro-пута, донетп на пајлемократскији начип. V встс pvuieiba практпчно н чсма.' зи са тим опн постављају и плС. 0. 'ГакоБс јс изисто да јс спровс- зање ко јс тај што не верује дужином моравском долином сз јсдне странс Параћнна и од Параћина са друге странс и то баш прс ко њива, ливада, воћњака и винограда. Направио је голико корака, за протек пих неколико година, а за_ устављен је само на једном кораку. И, зачудо, пигде нисмо прочитали, пп чули, да су сс људи про1ИВИЛИ за земљу преко ко је on пролази. (Да неким случајем јесу, ко зна да ли би се његова изградша макла од полазнс тачке?) Поставља се питањс, јссу ли то неки лоши л>уди који не цене своју земљу, па је дадоше за наш и међу * народни пут, или је то толико лоша зсмља, па ни шта бољс и не заслужујс, а уствари знамо да јс и она, такођс, моравска. Земља, дакле, ван параНин ског атара нијс изгледа боља. али није ни гора од наше. Па ипак, прско те своје земље, о броју лети нна годишње п слатким гропским плодовима. Сва како lie н онн бнти у прв ву, каопонн са западне стране, јер зе.мља је зем ља и треба да paba, а не да се асфалтира, а ауто. пут можс да прлчека нли евентуалпо да заобнВе наш цењенн атар којк је, ето, врединјн м плодииЈи од осталих, почсв од Љу бљанс до Бевђелије. A ако, пак, Hebe „ ако му :е жури нека крене кривудави.м водама Мораве плн изнад наших глава, ваздушно! Л>уди су одвајкада правили себи путевс, најчешhe no земл»и, no камену и псску. Дошло је време да > го чпнс на сасвидр друп? । начин. Како — нска то што пре измисле, само нгн како прско наших поседа. Јер, што нас је брига за нечији ауто-пуг! Раде Милосављсвић НА ПОЉИМА ШИРОМ ПОМОРАВЉА КУКУРУЗИ ВЕЋ СЕ БЕРУ... * * * Дуго очекмвана м закаснела киша, којл he више користи донети наредној пољопривредној сезонм ве го овој, прекинула је, али само за кратко, бербу кукур}-за која је почела још пре две недеље у овом кра ју. Beh првог „сувог" дана лољопривредннци ће поно во ући у љиве да прикупе жуто злато, које he, м поред дугог сушног периода напунити амбаре вредних ратарз. Први резултати говоре да је просек око 8 хиљада килограма по хектару, а на њивама које су наводњаваис могу сс очекивати и рекордии приноси.
АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО •f ■ " ■ ■ - 21. СЕПТЕМБАР 1W3. • БРОЈ 241 ■ч,.,.. ■ , । ■ .... —- ПОВРШНЛ УСВ01ЕННМ СТЛВОВИМА ИНИЦИЈАТИВА Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ЗАЈАМ ЗА ГАСОВОД (Наставак са 1. стране) дче .'Буде Српске фабрике стакла. Такобе у делу штампе, ко|а је једнГостано показнвала стан»е створена је снтуација којл je jt«ii вишс охрабрила неформал нене груне и поједж-шс да сгва pajv 'нездраву атмосферу у оп1цтжл<. Y таквој сигуацији друштвено-политнчке организације су смлом прнлика аапоставиле мноштво важпијнх проблсма. Политнку еколомске стаОнлизаније, пнтање губитака и са нације радних организациЈа, ко.масацију. интеградију у пољопривредз, и тако даље Секретар 00 СКС у Стрижи ј* нстакао да с« овде не радм еамо о зем.ЂИ већ о будућем изгледу Стриже, која би прола ско.м агго-пута била подељена, као кто да је требало на време понудити oiroaapajvhv cv.uv за откуп земљишта, комасацију, и тако даље. пгго бп всроватио ггииало да ме дође до свега оеога. Јасно опредељење •Делегаги ГК ССРН и Савета месних' звједница су усвојили закључке у којима се истпче да је расправа v посгупку, npwпреми. израли и изјашн»аван>у граћана код усвајања генерал- •.чог гобанистичког плана пфда Параћима са трасо.м ахто-пута западпо од граза н.Просторног плана огшггипе Параћцн, уођсна самогпоавно и де.чократски на свим нмвоима и структуpaua v мео-га.м заједнтдама града м приградским насељн.ма, каи и wa H4B0V грала. Градска копферелција ССРН и Савег месних заједиица града смаграју неприхватљивим сваку мвицнјативу за покретан»е потупка око измеие Геиерал ног урбаннстичког плана, а тиме и трасе ауто-пута, ти.м прс што ie на пнпцнјативу лелегата Скупштппс општннс 30. маia 1983. великом већннои погврдила ралије усвојену rpacv са већ познатом корекцнјом. Такођс ови фору.мн оие»м iv ла су деловање и поступак појелннака н група у месној заjcanrnui Знојац-Дацково и мс2тој заједвинч Врапчане wohrни мимо делегатскнх л самоуправнпх структура н на тај Перо Маркићевић председинк Скупштнне M3 „4. јул” начпи лоприпели погпешном нн<Нормисан>у радних људи и гравана као н шире јавпостп. па ie потребно да Председнтцт во месннх копфсрелцпја ССРН утврди попашање појединаца и rpvna и предузму потребне мсре. На крају је приХваћеТчо да је потребио прегдзети даље мерс реалнзацпје Гснералног ипба НЧ1СТНЧКОГ плана града Параћина са прнградскпм насељи.ма у складу са одлуком Скупштпнс огпптине Парађпн донетом маја месеца ове годпне. С. О. © Радиици нодржавају иницијатнву да средствима зајма помогну изград њу гасовода Да бм Српска фабрика стакла могла да се прикљу чи на гасовод м гас као енер гстско гориво користи у про цссу пронзводње потребно Је 27 мнлијарди старих длИНИЦИЈАТИВА СИЗ-а ЗАПОШЉАВАЊА УДРУЖЕНИМ СРЕДСТВИМА |0 НОВИХ РАДНИХ МЕСТА | У неколнко редова СТАКЛАРА ПОМАЖЕ УГРОЖЕНЕ ОД ЗЕМЉОТРЕСА Скупштина СИЗ-а залошљазања је на својој седниии одржаној крајем јуна покренула »ницијативу за лотписивање Самоуправног споразума о удруживању средстава за финан сирање проширивања могућности запошљаваља, а у цнљу ре шавања наго.миланих проблема . овој области. Скупштина је оценила да сс v салаллћпм условнма стабилм заиионе полнтнке свс теже отварају нова радна месТа, а да се проблем залошљавања треба да рсшава уз помоћ запослених. Овим Споразумом на принии пима узајамности и солидарно сти радниии и радни људи удруживађе средства нз дохотка за финансирање проширења мо гућности запошљаважа, а паро чнто за обезбсђење личних доходака приправнлка и запошљавањс жеиа. Обезбеђење услова за заполтљавање лица са у.мањеним радним способности ма, преквалификацију радлика за чијим је радом престала по нара. Пошто оволику суму ' иије лако обезбедити потек ла је иницнЈатива да и сами радншцс учествују у фи нанс>грању гасовода из своЈих ЛНЧ1П1Х средстава. Наиме, на зајсдничкој седници Нредседништпа СК, Председништва Снндикага и Пословодног одбора одржаној 8. септе.мбра предложено |е ца се уведе зајам радника Стакларс за ову наменг. Интерссовање за ову акцнју јс велико Јер су свесни уштреба нз техничко-технолошких или економских разлога, а не могу се продуктивно ангажова ти у својој радној органнзацији, за стручно оспособљавање лииа дефицитарних занимања, односно прекваллфиковање лила суфицитарних заннмања, до школовање незапослених ради стицања осиовиог образовања и слично, такође стоји, из.међу осталог, v преднанрту поменутог споразума. Оле организадије које ннсу у могућности да залошљава^у нову радну снагу удруживан>ем средстава, чпја стола још увск није утврђепа, омогућиће то другима. Потписиваи>е овог Споразума омогућлло би запошљавање око 250 до 300 нових радника у нашој општини. Иницијативу СИЗ-а запошља вања подржао је Извршнн саве Скупштине општине, а о н>ој треба да се изјасне и нзвршии органи друштвено-политичких органлзапија. । М. Ж. гсда и сигурности у снабдеван»у које им гас пружа. Носилац ове активиости Је Синдикат са друштвемолодитичким организацијама. Овим зајмом дајс се великк допринос затварању финанснЈске конструкције, али су та средства свакако недовол, на, а у финансираљу гасово да учествоваће поред фабри кс и пословне банке, извоћач радова и »ЈБутангас”. ИнициЈатива да сви они који имају месечни лични доходак изнад два милиоиа старих издвоје једнодневну лараду као помоћ подручЈу Копаоника које је угрожено честим земљотресима, на ншла је на пуву пплршку у СрпскоЈ фабрипп стакла. СТАКЛАРА ТРАЖИ БАНЦДРЕ Због недостатка расположивог кадра на евнденпији незапослених м слабог одзк ва ученика усмереног обра. зовања да уписују заинмања стакларске струке СФС је ра спнсала оглас за прнјем — упис 40 кандидага за стииа R.c П степена стручности за залимање стакларски радии ци — банкари. На ово оспо собљавање могу да се пријаве заинтересовани кандидати коЈи су завршнли осмо годишн»у школу и нису мла Издвајањем Једно.месечног просечног личног дохотка у дванаест једнаких рата обез белиће се пет до шсст лж. лијарди старих дииара и пре дстављаће иамеиску штеди»у код неке од банака. Уплаћени новац радннцима ће бнти враћен годииу дана по сле последње уплате V цело купом изиосу еа каматом. М. Ж. На послешмЈ седишт Уп« pewior одбора ове радпе ор_ ганизације заузет је став да св ттрепоручи да ж организа ције удружемог рада дају допринос из евојих ередстава за еанирање поеледнпа од земљотреса н* хоомиич ком подручју. hw од 17 и старији ед 30 го дина. Обука ће трајати 8 месецн и спровешће се уз сарадњу са Школским центром за средње образовање ,Ј5. Крсмановић” — Параћин ¥пи_ саннм кандндатима се обез беђује месечна стнпендија у нзносу од 4.000 дииара, то нли оброк, трошкови поево за и заснквање радног одно са на неодрсђено време по успешно завршено.м обучавању. ЦЕНЕ ПОД КОНТРОЛОМ ЛИЧНИ РАД И КАКО ГА ОРГАНИЗОВАТИ МАЛА ПРНВРЕДАВЕЛНКА МОГУЋНОСТ ♦ Стимудативном политиком Maine општиие све се више стварају услови за отварање са.мосталних радњи, за све веће ангажовање лнчннх средстава рада укључујући повратнике из нностранства. Ово стоји у лнфор.мацији о личном pa.iv v областн мале привреде у општини ПараНни којп ie сачинио Коми тет за ирнврслу и финансије. Y пашој општини свс сс виiue oceha раскорак пзмеђу потреба за 1еф|1цптарним произволпма II услугама и могућностлма да one задовоље. Нарочиго cv изражсне потребе за •занатским услугама v електро техинчкиј, металопрераВпвачкој. текстилпо) и хеЛијској делатности, депатности лнчних vc.ivra и остали.м занатскцм ле латпостима. Чињеннца да ie мало занатлија којн сс баве лравнм протводннм и услужiniM занагством намеће потреov Hiro хитнпје орпјентацнје балп ка TIJM лелатиостима. У то\г CMitcav. почеткоч наредне годпче лаљн развој мале тгриврече .-11141111X1 палом средствнма v CRoinini грађана усмераваће се ка дефнкитарним делатностлма. Кала се па.пт о запошљавању v oRoi области могућиости ни мзо гнза Hwcv нскоршиђенп. R lacnwuu самосталнпх занатских рапњп чине 6S одсто vkuttног бро;а запослешгх у ово.м ie.iv прввреде. док 32 одсто чи не радннци запослени v тим раина.ма. Иајвеће учешће запослепвх рздннка v укупном броју je v прехрамбеној делатности, делатиости личних услуга ч код салЈОСталиих делжтпостп, ipfOBime п угостителстм. Постојећи број од 307 ралника до пушда uoryhitocr заљошљавања још око 200 радннка. Недостатак финансијских средстава је такође један од проблема ра звоја мале привреде. Због ниске аку.мулативности она не располаже довољно сопственим средствпма. Носиоии лнчног ра да нису у могућности да плаhajv внсоке закупннне у новолз граВеним објектима. И у. полнтини опорезнвања нужно јс поссбно стнмулисати развој дефн нлтариих лелатностп, нарочито услужиог запатства. Личнп рад срсдствима у својини грађапа пратс и негативне појаве против којих се епергпч но треба борнти. Повезлваље пичног рада са удруженим радом, као н повсзлвањс уговорнпх са организацнја.ма удруже ног рала пружа знача јне могућ ности за отварање нових радннх места. V предлоп’ мера по менуте информаннјс јасно сс каже да ће сс настојати да се повећа број запосленнх радника v самосталним занатским ра дњама, у просеку до трн радни ка по радњи, да се мерама опо резиватва с.мањн број самостал ннх занатлија којп делатност обављају паушално, лзузев у дсфнпнтарнпм делатностима. V политиш! опорезивања треба при.менити дефицитарне порсс ке стопе и то за услужно занатство 5 одсто, за производно за патство 9 опсто, а самостално занатство 15 одсто. ТТротив појава бесправног рада бориће се повећаним инспекцијским надзором. На пословнпм банкама је да обнове и активирају финансијска средства намењена развоју мале привреде. Уједно се захтева да се цене закупљеног послопног простора сведу у оквирс pea.unix могућности носиоиа личног рада. ЈОБНАВЉАЊЕ СТАНОВНИШТВА ДОШЛО ВРЕМЕ ЗА ВЕЋУ ПОРОДМЦУ © До краја године Скупштина СР Србије треба да усвоји Резолуцију о обнављању становништва Дугогодишњи процес демогра фског преображаја v СР Србији, ван територија покрајина, са карактеристлком нпског нивоа наталитета, изузетан је дру иггвепн проблем. Председнишгво РК ССРН Срби.јс је оценило да о овој појавп треба обавсстнти широку јавност. Анализа о демографском раз воју на терлторији СР Србнје, ван терпторпја сошЈЈалистичких аутономнпх покрајпна, садржана у посеблој студпји ско ломског инстнтута — Београч л доку.мент „Оспова за израду Резолулије о полиипт обнавл>ан>а становништва, који је Скупштина СР Србија усвојн ia 1972. годнпе, били cv оспова за шпроку јавну расправу која ie вођена гогово четири месеца. Програм јавне расгтравс, који je npeacejminiTBO РК ССРН vc војило 14. фебруара 1983. годинс. предвидсо је да се јавна рас права сумнра на седпици Пред седништва. У том циљу је прнпрс.мљен резиме Јавнс распранс о обнављању становнЈплтва и популанионој политици на осhobv кога ће пакон јавпе расправе Скупштина СР Србије ус во1нти Резолупнју о обнавља * н>и становништва до 1983. године, а накол тога и мере за спро вођење Резолуцијс. ПокретаЈБе расправе праћено је као озбнљна дргчптвена потреба, а опадање наталитета као појава која, због своје тежине, значаја и сложености, пзазива забринутост, подстлче в'а размишљање и захтева да се предузму «е са.мо одговарајуће мере, него да оне нмају трајли карактер н утврђене носноие. Залагањс.м бројнлх \*чесншса у расправи да се мења став и однос друиггва прсма деци, породици н човеку као највсћој вредности, roBopg на свој начин о узроцима недовољног обнављања становништва. Ако би убудуће од«ос пре.ма деци и породнци био доминанган, лакше Ои се у друштву створлла клима за обезбеђивање матерн јалних услова за прошлрење породицс н брже обнављањс становннштва. Y целини, на расправи. истакнуто место добили су предлозн и мере којн се олносе на об ласт радннх односа и пснзијског осигурања, посебно запош љавање младих и жена, на стам бену политпку, пореску и земљишну политику, политику цена, производа за децу, снабдевенрст тржишта п друго. Maitc пажн»е ie посвсћсно области образовања н васпвтања за хуманиЈе односе хгеђу половима. He чекајући да се лонссу Резопуција, илн планска локумен та, могуће је и неопхолно да се лреду.з.ме све што може да допрннесе стварањх' vcnona за бр же обнављање становннп1тва. Y том с.мнслу посла нма за сваку срсдину. Породииу. кућни савет, месну за јелннцу, општпну, вртић, школу, здравствену организацију и овак\’ ripvrv оргаипзацлју удр\?женог рала, на учну инстнтуцију, радио, телеBii3niv, дневне н псрподичне лн стове, друштвсне и стручне оргапизациЈе. Јавпа раслрава јс .понудила низ конкретних мера које се могу са .маловнше добре во.т.е п напора, често и бсз материјалннх улагања, претворити у праксу. С. О. Имнаи 2 Разматрајући анализу о остварнвању политике цена из надлежности Отшггине и кретање трошкова живота за прво полугодиште ове го дине и нгнформације о ове реним ценовншшма са оства реним растом цена и н»ихо_ вим утицајем на раст трошкова живота, извршнн савет 1е заузео став да се у нашој општини доследно поштује РАДНИЦИ ИЗ АДМИНИС ТРАЦИЈЕ НА РАДНОЈ АКЦИЈИ Стабилизација Је превасхо дан задатак, сматрају y параћшгској Стаклари. Зато се рсализацији њеног програма придаје велики значај. Недана од оператг<вних ме_ ра салржаних y прогрму су радне акције на нивоу рад нс органмзаииЈе. Њнхов је циљ да се сваке паредне суботе иепроизводни радниин органнзовано ангажају ЛИЧНИ ДОХОЦИ МИРУЈУ По ВЈИСПНИ личног дохот. ка v ванппгтореди Папаћин је па првом месту v Региону, чуло се на једној од пос ледњих седиица Извршног савета, када је разматрано noc.iORaibe прнвреде и друш тнеипх делатностк општине за шест месеци ове годинс. Разматпајући проблеме v об ласти расподеле, Извршни савет је указао да сс неке ор1анизације понашају крај к-е неодговорно у овој обла. ЈАРА РИБНИКАР ПОСЕТИЛА СТАКЛАРУ Нознага кљижевница Јара Рибнмкар је 14. септембра посетша Српску фабрм ку стакла и обишла део про изводннх логона. То.м прили ком је у разговору са рад_ ниди.ма показала велико ннутврћена политика цене. Yc вајајући закључке прелложене у материјалу захтевано је да трговинске органч зације редовно обавештава_ ју Комитет за привредг name општине о новим цена ма, како бм се остварно ве ћи увид v понашање трговаца ггрилнком нивелација цена. на пословима v проузвод, жи. Где ће се радити одлу чиваћс се на основу потреба које нтичу оиовне орга низације удруженог рада. Заполени у кадровком п пштем сектору већ су с« огле дали на тим пословима 14. септембра када су зд потре бе Жупског рубипа радили на препакивању палета. сти, а у томе предњаче ,.Услуга”, „Нискоградња’’ ,,Ппо_ летер”, „Велмортранс”. ..Еле ктролистрибгпмia”, ..Стаидапдтранс". које до краја године треба да ускладе сбоЈу расподелу са укупнчч кретањима у друштвг. Извр пши савст ie препоручис Скупштини отптнне да лич ни дохоци v ванпривредн до краја гол.ине ке буду по. већавани. тересовање за тАспологии пронзводње y овом колект • ву и најавила своЈу понов. ну посету како би сс ion« вмше упознала са стакларскнм занатом.
21. СЕПТЕМБАГ 19S3. • БРОЈ 241 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО СЕДНИЦА ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ много ЗНДЧАЈННХ ПНТАЊА ■ Већс Савеза спндпката општинс упутило предлог мера за заштиту стандарда радника ■ Прсд обимним и одговорним задацима Јуче ic одржана седнииа Beha Савеза снндиката општнне на чијем се дневном реду нашло више актуепних пнтања садашн>ег трснггка. Посебну пажњу noovhyie питањс о основама v оквиру дугорочнс coцијалне политике, стандарда радника, и полнтнке цена. са задацима органнзанијс Спндикатд v тој области. Ова проблематика, сигурно јс у наредним месецима до.минцраће у свм.м организацијама Синдиката м представљаћс окосницу н»егове активности. На дневно.м реду сед-ннце нашла се н информација о цроблемима изградње интерног гасовода у Ср лској фабрицц стакла са предлогом мера, као и ннфор.мациMEBY НЕЗАПОСЛЕНИМА НАЈБРОЈНИЈЕ ЖЕНЕ Траже се радна места за жене * Од укупног броја лица на евиденцији пезапослених око 60 одсто су жене • Највећи број је без занимања, што још више отежава њихов положај као незапослених лица Код исказивања лотреба за радннии.ма раднс организаипје се углавном придржавајг закона п захтеве оргашгчења у погледг пола постављају само та.мо где ic неопходно. Али н поред тога стош закључак ла си код пзбора радштка радне органнзашпе наклоњоне пзбоpv мушкараца из већ познатих разлога. Рали побољшања могућносги запошљавања жена v iiatuoi општннн прсдгзнмају сс разне мере. Инснстнра се. где гол је to Morvhc на преквалпфпкацији. доквалификаиип! п ctdvчном оспособ.-оавању жена. Тако ie v OBoi гоглнн за потребс ИВТКТ „Бранко Крсмановић". crpvMHo оспособљено 30 жена. a 27 преквалнфиковано за нека сгфицнтарна заниман>а. Радл поспешгнзања запошљаван>а> а пре свега женске радне снаге Скггшггина општине Параћнн ie лонела Програм ра звоја .мале привреде н моп-hност њеног развоја v нашо| опиггкии. V њему пзмеђу осталог стоји да Ђе се ускоро оствариги органнзовање гговорне ор> ДРУШТВЕНА САМОЗАШТИТА V ПРАКСИ мишиних ПЕТ МИНУТА Поље зрелог сунцокрета егп.0 као барут. На еготине хектара пружа « сука - крет н чека комбаји. Трава сува полложиа пожару. П запста пожар јс м вуки\о, иечијом немарношпу. Пламеи је почео да лижс стабла. аа сс шири. Али сс МИ1ПА СМИЉАНИН ж<је лаозбунити. Из оближње ан кеидип« ao«eo Јс неколико ко фа водс и сипао на o«V СТР3 hv гдс се пожар шлри. колпко да успори стихију. а овда 1е нпјкраћим путе.м етнгао io града и обавгстио Ватро гасну Једнницу и Симу Јовичића. дврсктора „Сопствеие 3. ОКТОБАР — ДАН МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЈЦЕ ^РАНКО КР_ СМАНОВИН" БОГАТ ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ По први пут Месна заједница ,,Бранко Крсмановић” из Параћнна обележиће Дан месне заједнице 3. октобар — рођендан народног херо_ ја чије име носи, н V чији he спо.мен убудуће дваке го дине органнзовати политичке, културне, и спортске ак цпје међу својим житељима. Овогодишње обележаваи>е Дана месне заједнице, отпочеће још 23. септембра, отварањем изложбе слнка п иртежа МИЛИВОЈА ШБЕПАНОВИНА, у просторијама Месне заЈеднице. Y суботу 24. септембра по Ч1гн»у стгортски пријатељски сусрети у малом фудбалу, стоном тенису и шаху изме by екипа: Касарне, Штофа ре. Средњошоколског нентра, Радничког универзитета и домаћииа. Свечаиа седница Скупштм пе Месне заједнице бићс одржана у сали Градског аматерског позоришта 1. октобра у 18 часова. После свечаног дсла седннце и уру чсња признања најбољпм актпвнстима, почећс културно .рметннчкн програм у коме гчсствују Музичка школа, ОШ „Бура Јакшић", Средњошколски центар, Гарнп. зои и фолкпорне дружнне. На свечаној седници Скуп штине месне заједннце биће додељене и паграде за најбољи рад на тему „Херој Бранко међу нама”, коју га< шу ученици основних школа које носе име нашег народног хероЈа, пз Сикирице п Доње Мутнице, као и школе „Бура Јакшић”. м. д. ја о снабдевању ИВТКТ „Брацко Крсмановић” сировинама. Чланови Већа Снндиката општине разматрали су слаборат о оснлвању утоворне организацијс удруженог рада (мала при вреда) као и пословнс резултате прнвреде у првих шсст месеци овс године. Од „крупннх’’ niiraiba цосебну пажњу је прнвукао дугорочнл програм .мера економске стабнлизацнјс и задаци Савеза синдиката v н»егово.м спровођењу. Како се лз овога види, Синдикат ће у наредно.м псриоду имати вео.ма богату активност, али и одговорносг за гспешно спровођење, данас несумњиво на.јважнијих задатака у нашој срединн. • ганнзације удруженог тзааа из областк занатства, где би се ове године запослило 10, наре- •дне годнне 50. a 1985. још 50 жена, ко.је бц радпле на пропзводњн дечрје трнкотажс и лаке дечије конфекције у сарадњи са Штофаро.м. Л’лан!гра сс и лрошнрсњс постојеће раднс јединицс за пронзводњу лглака прн ИВТКТ „Бранко Крсмановић". Веђи број жена треба да запосли и радна органнзавдја >,3анат- -про^укт". V плану ie формиран>е погона за стаклену бижутерију v Српској фабрнцп стакла, где би се уз хтање инвестиџије запослило 50 жсна. Са Електродистрнруцгцом се договара npornaxf изградње сијаличнпх балона. Радна органнзаиија ,,Ветпро.м“ планира отварање погона за пронзвод« њу и паковање санитарног материјала где би се V први мах запослило 14 радница. Ово ie само део онога што сто1и V по.менутол! nporpawv. Остварлвање.м ових планова довело бц до већег обухвата приликом запошљавања. Д. К.ркпћ производње” у „Агроекспорту". Захваљујућн брзој интер. вепциЈи ватрогасаца пожар Је угашен за кратко време од нзбпјан»а. — МИШИ СМИЉАНИНУ, пензиоиеру, радници „Агроекпорта” дугују велнку захвалност, јер захваљујући н»е говој будности и интервенциЈи ватрогасцн су сласили штету која је могла да буде огромна, каже СИМА ЈОВИЧИБ, директор. fie само за овај колектив, већ и за отиру друштвену заједЈшцу. М. Д. ЗАШТО ПАРАНИН НЕМА ДОВОЉНО ВОДЕ? CYI1TY ИЗАЗИВАЈУ САМИ ГРАБАНИ ■ Воде бн било више ако бн је разумније трошили Нсповољна хидролошка снтуаиија у току ове године, а посебно нелостатак снсга и кише знатно су утицали па снабдевање водом у нашем граду. Капацитет врела које Параћин снабдева водом ове године почео је да се сман>ује 30 да на раније у односу на претходну годину, која је тако ђс била сулина и шездесет | дана пре у односу на годи В ну са просечнш! падавинаВ ма. I Економски условн су тако ђс од утпцаја јер је велики броЈ грађана своје баште претворио у повртњаке, што утиче на већу потрошњу во_ дс. По рсчнма Миомира АранВеловића, директора OOYP-a „Водовод’ од укупне количинв воде којом се располаже око 60 одсто се тпошп ненаменски, а само 40 одсто за стварне потребс грађана. Ових дана капацитет вре ла нзносн 130 литара водс у секундн, што Параћкну обсзбеђује преко 6,5 хнљада кубика воде дневно, тако да грађани који корнсте воду из градског водовода имају дневно на располагању пре ко 170 литара воде, а то је за 10 одсто више од проссчне годпшње потроигње воде за протеклих пет година, — Воде би било внше ако бп се грађани разумније по нашалп у потрошњи, односно ако би било више соли« дарности, јер inije редак слу чај да поједини грађани пе ру улнце н хладе тротоаре, а да њихове комшије не.ма ју воду ни за пиће. Ако би сви пошли придтером ,,Град_ ског зеленнла” које у циљу штедњс воде зелене површи не и паркове полива водо.м из реке СЈГтуација бп бнла знатно другачнја, рекао на.м ic на крају разговора МИОМИР АРАНБЕЛОВПБ. М. Ж. ПИТАЛИ СМО ОВИХ ДАНА Y ППРО „ШУМАДИЈА” НМА ЛН НЛН HIMA ХЛЕБА? Последн»их недеља у поднев 1-пј.м часовима у нашем грасву било је тешко клтппн хлеб. Пр азни рафови, немоћно слегаљс трговаиа раменнма .многобро јни протестн грађана иатералн су нас да сс обратнмо надлежнима са пнтаљем залгго у граду <нема довољно хтеба. V ПРО „Шумадија” у чијем је саставу OOYP „Извор" -били cv прилично изненађеки obiim нашим питањем.Драгић Михајловпћ, днректор ООУР-а, нзноси да је иајвећи проблем у то- .ме што трговина не сагледава у довољној мери потребс за ов ом основном жлвотном намир ницо.м, a napahiiHCKa пекара ра ди по поруибинн. — Изашли су и нови пропи си о начину из.мељавања браш на у којима је прецизирано да се од сто кнлограма брашна мора добити само 27 кнлогра.ма белог брашна и 53 килограма Ф ин а нсирање Време високих каматних стопа Све док се не усклади систем вредночања између гобс цена и капитала, тешко да би сс мо ■ и гоеоо.ггн < срЈ Ј?ан>у прн лика у нашем зачараном фпиансијском кругу. Ha necpebcном н испарцелисаном јединст веном југословенском тржиш ту, где је подавно у питањс до ведена нормална цнркулацнја робс п новца, који постаје све скупљн због несврсисходног трошења спорог окрстања п В1ШЛГХ камата, ствари тек треба сређивати. Извесно је да удео превелпке увозне аку.мулацнје у последњнх дсетак година делује вс11 дуже пуно.м онагом. Она је поскупела зато што новац на светском тржи шту више није јефтии, a ње гова понуда је 'знатно мања не го, рецпмо, у прошлој јп. Нашн дугорочнп проблеми су II даље инфлација коју с.мо само повремено успевали да укротнмо, алп не исмнримо, и укупна неликвидност због које долазм до нових задуживања и увеНаних пздатака за каматс. Предуго је потрошња готово у сви.м вндовима заокупљала индустријскл развијене држа вс, али’ је усталасала' и земље у развоју v тежљи да се отаpace заосталости. Запљуснула је и Југославију, с тпм што ни јсдан њен вид није мировао. Тешко је ptfin ко је и када втпе успео да испредњачи — инвестициона, општа, заједнтгч ка или личма потрошња. Уопште узев, сви облици су на.1~ чешће излазилп изван реалног оквира дохотка, тако рећи, вс чнто недостајућег у мањој илл већој мери, па је нзлаз тражен v додатној увозној акумулаци ји чија је цена од пре неколи- 'ко тодина постала све мање подношљива. Дошло је времс да узајмљено треба вратптн пу ном мером п на време, уз за машне камате које су почеле да оптерећују доори.м делом платнн биланс са инострапством н презадужену прнвреду у целини. Колико ће трајати вре ме вксокпх каматннх стопа ко 1‘е веИ дуго осцнлирају измеby внсоких и диших са вероватноћо.м да ће се кретати, пре би се могло рећи још пзвссно вре.мс узбрдицом, а пс силазном линпјом, незахвално јс прогнозирати. Уосталом, чак да капитал у свету појефтинп, -за нашу привреду постаје свс теже доступан због спољног дуга, па сада знатпог ИНИЦИЈАТИВЕ Зооа ГајиИ пиедпажена за очтооапско па«знањч • Колектив Основне шкопе „Стеван Јаковљевић” покренуо иницијативу да сс Зора Гајић предложи за октобарско признање. На недавном саветовању о настави у природи које јс одржано на Грузи у ш1е к°- лекппза Основне школе „Стеван Јаковљевић” Драган Атанацковић је покренуо шшци јативу да се Зора Гајић пред ложи за октобарско признаље. Ово внсоко лризнање Зо ри Гајић би трсбало да се дод«ли због нессбнчног залаполубелог. Y складу са тим од 1. априла почели смо да прода је.мо полубелн хлеб мешан тим брашном доста лошег квалитета, али се он није допао нашим грађанима, па га нерадо купују. Зато настојимо д^ прошири мо круг добављача и лгго више обсзбеднмо белог брашна, каже из.међу осталог Драгнћ Михајловић. Зоран Цветковић, помоћник директора OOYP-а ..Малопродаја”, који нам јс такође бно саговорник на ову те.му катего ричан је ,v својој тврдњи ла није тачно да хлеба нема довољ но. Потеже аргументе, нуди по датке. Није нам памера да о овоче полемишемо јер иис.мр стручња ш< за економију, али нам новннарска етика не дозвол>ава ла пзносимо неистину. У жел»н ла јавност правизно информишемо хтелн с.но још једно.м да Фабрика цемента „Нови Поповац жи код куће, у сопствени.м рукалга. Поново пред свима стоји тр новпт пут којн ваља проћи да би се дошло до иолс значајнијег пораста продуктивностн, рационалније н јефтиније про изводње, трајннје извозне opii јентаиије, разу.мнијег н селек тивнијег увоза и, што је нај бнтније, ограничавања н свође ња целокупне потрошње у за нста скромне оквнре. Прости рање пре.ма r\’6epv. рекло бн се, не.ма бпло какву лругу ал тернатнву. Прс свега тога. по требно је провући сс кроз захукталу, п на ватрп распла.м талнх цена, paciyliv инфлацнју. Тск када она буде заоста iana иза ка.мата, моНн ће ла сс кажс да су иа по.молу oo;wi дани. Стинајем околности. ми ослонац па ic нзбор који лом нли силом. властнте спаге је не.могуће заобпћи, шго * нн у ком случају нс даје за пра во тврдљп илн мншл.еи.пма ла то значн прпбегавање аутарки чпости п затварања царинском нли неко.м друго.м. У свему то кључ лс мс рсалап курс дпнара је негања на ширењу братства н јсдннства и објашњавање улоге омладнне н пнонпра у НОР-у. — Сммрамо да ће ово бн_ тк скролша захвалност свнх ученнка и просветних радшг ка Јер Зора Гајић од како је почела ова нлстава обилази сваку групу Y рекреационом центру на Грузн и без нједпроверимо колико је тачна кон статаиија да хлеба не.ма дово.в но. Зато с.мо наредног Д21на, v четвртак, 15. сегггембра, обишлн неке од продавшта. Y самоуслузи ,,Конзум” код Стакларе у 12 часова н 30 .мннуга било је само 2 кнлограма хлеба. Y самоуслузи код семафора У тО време хлеба иије било, а у об лижњој Пекари у рафовнма. смо затекли око 25 векни хлеба. У 13 30 у Самоуслузи .Ламела ’ хлеба није бнло, a v самоуслу .?'( Рсбне кгће ..Београд” затек мн смо у празнлм рафовима још 1.5 килограма. Око 14 часова хлгба ннје бкло ни Y „Тимоку” ни v оближњој продавшпЕИ. У сви.м овим продавнииима Јгам рекотс да у току дана хлеб в» tue нећс да добијају. Што се та че снадбевања хлебо.м сллгчна ситуација је бнла и наредних дана. Коментар овом тексту ни ic погребан. М. Ж. млновност, макар колико нзгледало да се наша валута топи н тан»н унероглед. Последица свега је да и динар постаје скуп, готово недоступан. Влада уверење да са .мо заошгрена одговорност, до максиму.ма, рационално по«ашање, одложена потрошња к штед1ва, свега и свачега, од новаца н времена па до сировнна, репродукционог материјала п слнчно, води мукотрпно стабплизаипјн. Тек када наста не вре.мс размишљања да ли динар утрошитн или орочитн, ннвсстирати само у случ^ју ако се то исплати н доносн но вп лоходак. моћи ће да се го ворн о прекретннци, бар десет uh оноазои витанЕвен of вно в io лванаест годнна помињаној, а неостврреној. Она ]'е уско по везана са гп*нијнм нзлозима и рафови.ма v продавницама и еоом када he рсоа чекати куп пе, уместо ла је они разграбл»ују. бс^ оозпра на вредност, ncHv и квалнтет. Биће то момената ла се прслахне од ду гова к. дакако. камата. М. Петковић ног дкмара надокнаде са задо вољством проподи вечери у разгсзору са учесмнцима. О* во прнзнач>е треба ца буде на града овој храбоој женм, маЈ ци н боппу за све оно пгго је х чиннла за нашу земљу у рату и 1ЛТОЧ1ПШ дакас у мнру, лагласно |е Цраган Атанацко пић. С. Ј. кЛаанан 5
J1. СЕПТЕ.МБАР 1M3. • БРОЈ Ml ИЗ ДАНА У ДАН *......... 1 ..UMCjjrir и ПАРАЕИНЦИ НА АКЦИЈАМА .ЖМАНШГ УРЕЂИВАЛИЈАХМЧИУ ■ На СОРЛ „Сарајево 83" од 1. до 27. августа радила и бригада „Бранко КрсмановнН” нз Параћина ■ О најсимпаткчниЈоЈ, највесслпЈој и најмаштовитпЈој бригади v насељу пзвештај иам Је донела наша сараднниа Весиа ИлиИ НАЈЕЗДА ПАСА ЛЛТАЛИЦА НА ПАРАНИНСКИМ УЛИЦАМА ,БИ1И ИАИ NE БИТМ - ЛСЕ' Август Је последњп од фа.чознЈ1х летн»их месецн, акцнјашка III смена, последља нада омнма коЈЈгма два месеца распу era нпсу донела незаборавне да не, ,задн>и воз” заљубљениццма радннк акција, студенти.ма са закаснели.м цспитима, ђацима са „набрз” поправљеним оценама, кћерњма најзад убећених родитсља. Трвдесетак Параћинана свој август поклонили cv ове годиие Јахорини, Сарајеву — Југославији. О.младинска радна бригада ,Д>. Крсмановић” која има аајдужу традицнју у нашој општини. учесник ie СОРА „Сарајево '83'’ од 1. до 27. августа ове годиие. Акција је но* вијег датумд и окупља бригаднре на vpebeiby ц нзградњп олнмшцсклх герена, олимпијског насеља као и прилаза на спортска игралишта да Јахориви. Посао параћинских бригаднра је рашчишћаваЈБС тсрена после минерских радова за пос тављање снежних топова и изградња саобраћајннца на Требевнћу. Алн, iMiKOB први зада1ак је да својом пожртвованошћу и младалачким еланом оправдају име својс брлгаде, да здружени са младима из целе Југославије најбоље покажу ка ко се ку.је и чува највећа текрвнна наше револуццје — name братство н јединство. Ако је веровати оно.ме што с.е могло видети v насељу, у улицн Вељка Вуковића, на Јахоринн, за вре.ме једнодневне посетс — младосг Југославпје не поеустаје. Свуда пес.ма, на свако.м кораки монете, цлакати, зидне новине, графикони радног учиика, цртежи, порук$, стихови, саветн „како излечнти жуљеве” нли икако одобровољитн трасера”. Можете бпти од Срема пли Далмацпје, можете говорити српскохрватски или ма 1 САТИРИЗИЧНИ УГАО СВЕЖЕ СТРУЈЕ Ј Y прнвредни живот општине Параћнн ушла Је из- ♦ весна свежина. Захладнело је. | ЛАЖ | Парађинске улице су пуне паса луталнца. Па ко | каже да после не смемо да ланемо? ! ЗАЈАМ ИЗ ЛИЧНОГ ЏЕПА Трговннска радна органпзацнја „Шумаднја’ прошлог | месеиа јс позајмпла nape од Ауто мото друпгтва да ис- I плати личне дохотке. Није требало ла се задужује. Мо- | гла јс да позаЈмн са прнватннх рачуна своЈих трговаца. ВАРИЈАНТА Ш ј > Да лп he ауто-пут са нсточнс нли западне стране | ♦ да прође поред Параћнна, то не зна.мо. I Hide нн важно — већ јс прсшао — у досаду. ! { ЈЕСЕЊИ РАДОВИ ј * Поипвелп с.мо пшсшшу, покупилн шљнве, повали- ♦ а .тт< кромпнр, беремо кукуруз. . Још да оберемо бостан | ј и запалимо колнбу- } Ј Мнрослав Димнтријевић ј АФОРИЗМИ I He разволгвавајте нсуишие тему јер сс може десптв | ла сс хлзпнте у споствене контрадикцнје. * Деца »а.м свс више пду у школу, а начин на који ♦ . је организованз просвета на — живце. > Преп бу.луИнм покољењпма пуиа перспектива — из > I f Млд.и« he мматн правплан поглел на свет, тек ако | • е с*с.1об0ле грешака < гарнјих. i t K.i i.i прл n.i.inie па не палнете | ♦ у II ■ . 1 . " Ј Момир Сишисављевнћ / кедонски — тамо сте једноставио Југословен. Онн лече сваkv мрзовољу, онц се ннкада нс уморе, са здша мема забушаBaiba, они су вечно л<ладн. Лредседник збора бригаднра другарица Боба, задовољна је својим бригадирима. „Вредни cv н весеЈи”, каже, „а то је најважнијс. Несебични cv v свему, никога не познају caxio кад се ,д1аренда". Код Слободана, команданта, раопитујемо се за резултате, за пласман бригаде. услове у на' сељу. — Сви бригадирш врло брзо су се сродидц Сл својом новом кућом. Ово је можда још и ви- ше школа. Овде сс учи живот. Неколико бригада, овде на Јахорини, живе од првог дана смене као једна велика породцца. Yrpabyjv себе изграђују 11и зе.мљу поносни што ће за само годину дана читава Јахорина заживети оним жаром спортских нада којн јој они сада удахну. По ра^но.м учинку н друштвеннм активностима, бригада упорно брани просек. Има брмтада са »ншш просекбм старости, са бољом структуром и бољим резултатима. Ипак, није мала ствар бити цајсимпатичнија, највеселија и најмаштовитија бригадд у насељу. Овц атрибути чине нас ударним! Једннлм ударнкцнма ове врсте, прича нам Слободан ИвановиЈ}. Попричали см.о још и са »лру штвењаком", „културњакам” „фиском”.- Ннсмо заборавнли ни трасера. Свн имају само ре' чн хвале за своје брнгадире. Остали би, кажу. свн окупа i0111 месец дана д^ није надморске впсине од око 2.000 м и кијавица коју пзгледа свц вуку од првог дана. Моравци, па навикли ва равницу н благу климу. В. И. Ha napahiiHCKiiu улнцама све је Biiuie паса луталица, а у Заводу за здравствену заштиту у Нуприји све већп број оних са раном од псе_ her уједа. Наравно, највкше таквих болесника има угтра во из Параћина. . Ветеринарска станкта V Светозареву осцособљена и опремл>ена за уннштавање паса лгталпца, нпје у могућ ностн, као раиијих годнна да склопи уговор са нашом општином о уништавању овнх ћудљивих и опасннх „су грађана”, што се слободно шетају градсклм улицама и трговима, даноћно и без н_ какве контроле, јер немају огров, за чнјн увоз су пот ребце девизе!? Општинскн инспектор је пак немоћан, јер по псу не може да препозна газду, a неколпко казни од по 2,000 динара опаметило је само тнх неколико власника паI ДУПЛО ВИШЕ ФДЗАИА | Ловпи параћинског Ловачког друштва својпм сред- е = ствнма и својим, добровољннм радом, проширују фаза- 5 = нерију. Досадашњи капацнтет од око 12.000 фазанчића е = годшпње бнће дуплиран. Ово је друти велики захват у ловачкој организаци ј = |и. Недавно су отворене нове, простране, просторије : Е Цруттва, које је од свог постојања кубурило у тегоб- = = ннк! просторима, а то је органнзација са око 1.000 чла- 5 = нова. ; ! М. М. i СВАКОДНЕВНЕ ЈАДИКОВКЕ (1) Све је мање мудрих људи Све је мање мудростп н мудрих људи. Пљусак чињенипа што се надвно над -ово name баткапско тле, свс је јачи пгго се ближимо крају двадесетог века. изазива ерозију мудрости. II као од сваког неоремена људн се склањају. чекају да престане провала облака. да виде последице кише, па тек онла да нешто изрекпу (мудро). Друга половина двадесетог века остаће посна, пе за па.метне, већ за хгудре људе. За оне коЈи умеју сажиматн и спајаIH. обједињавати и гкргттњавати, што Tparajv за главнином и матицо.м. за здравтгм и слгур ни.м, што желе ла распарчани слнкг света, минимизираж/ до последњег ато.ма cnoie, сједине закрпе, јер из радозналостл »пта ie нза зида. нз нестрпљпвости п не\пзнђајностн, порушв -in смо н сад| зид здраве мисли њено коритр, па се мисао разцлазтта и опдићала, неспосо бна да се поново вратн без допатне спољне силе. Од стзрнјих људн Rinne нс можеш да чујеш vmhc. д\товажеће миели које he бити отса. Остали и далл безбрнж но пуштају своје љубимцс да ландарају оц карапнице, до Робне куће, низ глапнк корзо, испред вслпких стам_ бених блокова... да напада ју и уједају децу и одрасле. Ранијих годнна ловцн cv таманилн луталиие, али за пуцање у граду потребна су посебна одобрења. Организоватн екипу за хватање паса луталица, захтева пак сре дства н људство, а ко ће то финанснрати остаје опст пн тање. И док су_ Параћинии у ,,хамлетовској днле.ми’” — „бнти или не битн” псе, нај већи човекоп прнјатељ сло_ бодно се размеће. уједа н режи на свог пријатеља, ко јн онако уједен стрепи од беснила. нле на преглеле н вакнинацпје. Ако је и од пса много је. М. Д. Ипанаа 6 ЗАПАЖАЊА: СТАКАО ПРЕКРИВА УАИЦЕ Наеика да се скоро испред сеаке продавнице у нашем граду и сели.ма седи на а.ч6ал<аси. тротоару или изHSTI/M СТОЛШ/ОЛП U дл CS КЛО V Ktl(f)HHOKOj бпШТИ, постала је саставпи део нашег свакоднсвног понашања и културе. Hajeuuie се „троши" v ове сруће дане пиво, које трговци за такве муштсрије увск n.vaiv хладно и жестока пића из популарних „чичиних". Уз то често следи и мезе. па се онда прелази иа пес.иу и лумновлч,е. И, no нашем оћичају то сс претвара v разбијапе фллша и флашица које прекривају члице. Возачи муку .иуче како да сачува]у гу.че па ауто.чобили.ча. возгћп слало.че кроз разбијено стакло. Још је опасније за deny, iep и.ч прете озбиљне позреде због наших ружних навџка. Ништа боље не пролазе нн људи mju се rpvde Ла одржавају чистоћу у граду, а. то оставља п за пролазникс всома ружну слику. Није редак случај да са флашама другују и .члаћи људи, па чак и деца. За све то вре.ие баште и кафане су празие. ‘ер rv ie пиће ипак скупље, лли продавнице и киосци че чоеу дл се пожале на промет. Све то што се око нас дешава види.чо сзк, II крцтикујемо, али и даље се ништа не чичи. Постајемп пре.чл навикама, па било da cv и штетне. немоћни. )ер. п мпо, го не помажу nu прописи. ни контроле. ни каж1з<1вањл Ta је map у на.ча самша, у нашој култури понашању и навикама. С. О. порне на све вре.менске промене, продуховљене речснице и закључке. сличне онима лз народЈ1ог стваралаштва, као резултат проживљених година н доказ да појединачнн и колекшвни ЖЈпзот ннје страћен уза луд. Углавно.м. оронули стаоии и пензионери нуде ти пресне дневне чињениие о несташици овога или онога. и тако даље, углавном, уместо да лочну са дедукцнјом v себи. и даље су на Tparv индукције, анализе и вивпсекиЈЈе баналпнх дневних мо.иенага. Дух укупности, који ie красио њихове претке. и «контролисао 1едан значајан и тежакдео историје, ишчнлно ie из наоода. Гледа се кратко.. од данас до сутра, праволинијскп најчешће, човек са.м себи по- • всћава брзину. и више нема вре мена да про.мислено доживп. да буде мудар, да буде филозоф. Мирослав Цн.митрпЈевић ПИТАЛИ СМО: ДОКЛЕ СЕ СТИГЛО СА УДРУЖИВАЊЕМ Y ОБЛАСТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ У НАШОЈ ОПШТИНИ УТВРђЕНА ДННАМНКА Н РОКОВН Више година уназад у нашој општнни осећала се потреба за удруживањем у области по Љопрнвреде. Дискуснја ма ту тему започета је крајем год.и не, а докле се са удруживан»ем стнгло питалн с.мо ових лана Драгана Мплојевнћа, за- .меннка председннка Скупштп не општнне Параћкн. Он на.м је о трме рекао: — Као што је познато диску сије и расправа око улружЈС ван>а организацнја из обласнт пољопрнвреде, започсте су кра јем прошле године, а на почет ку ове обављсне су конкретне консултације и договори у свнм организацијама удруженог рада. На основу заједвич ких ставова и сагласности до нет је закључак; да је у сада нш>ем тренутку најцелисходни је, да се ггрво иде на удруживан>е оргашЈзација нз примарне пол»опривреднб производн>е. Y том смислу у јуну месе цу је урађен елаборат о скономској оправдаиостп удружи вања примарне пољопривредне производње у опигтинн Параћин. Овим елаборатом се прсд внђа формирање радне орГанизације за пољопривредну пр оизводњу и кооперацију са три основне организације уд руже«ог рада и осам основних организацнја коопераната и радном заједнмцом за обавља и»е заједннчких послова. Y но ву радну организацију треба да се удруже .Агроакосорт" 12. БАЛКАНСКИ ШАМПИОНАТ Y БРЗОМ ХОДАН>¥ НАШИ ПОШТАРИ ДОБРИ ДОМАЋИНИ Ове године домаћин 12. ба.т канског шамттионата поштара v брзом ходандг је бпла ПТТ Светоаарево, у оквнру које је и наша OOYP ПТТ Параћин. Сви учесници балканског ша.мпионата из Румуније, Грчке, Туроке, Бутарске и Југослави.је били су гости на Грзи, последњег дана такмичења. После Бледа и Суботице, на* ши поштари су домађини колегама из уетири балканске зеOOYP — Пољопривредна производља РО „7. јули" — Пара ћин, РО „Дреноваи" из Дрсно вца н Ветеринарска станииа. Елаборат је крајем јуна упу ћен сви.м органнзацпјама vipv жепог рада где је разматран на ннвоу стручних службп. Поеле овнх расправа 7. сеп тембра ове године ie одржаи састанак лиректора cwfx овпх зрганизација са препставнтпп'^ Скупштнне опигтнне на коме јс констатовано да на урађс нн елабоват нема ннкакнкх пг нмсдбн н да јс он v целини прнхваћен у свпхт органнзација.ма. Исто тако ie овом прплп« ком закључено да активнос? на рсалпзапнјн овог задатка треба убрзатн и ло краја године потпуно заврдаггтг, па су утврђенн н рокови и дннамн ка cnpoBobeH>a. По овом закључку јавну рас праву у свнм колективпма тре ба обавитн до 15. октобра. До 10. новембпа нзвршптн евнетуа лне допуне елабората, нзради ти самоуправни споразум о удруживању и остала потребна документа н распнсати реферс.чдум. Референлум и изјаиу« љаван>$ радних људи треба ла се обави до 30. новемора ове године. Y iokv месеца децембра би се иаврпгиле све припреме и регистрапнја код суда, тако да радна органпзаиија треба зва нично да отпочне са радом 1. јануара 1984. године, регкао јз на крају Драган Мнлојевић. мље. u по дванаестн пут cv се огледали v брзом холању. На ше паштаре представљао ie ВелпбОр Мнлнвојевнћ, којн ie и на републнчком н на савезном такмичењу заузео тереће место и себи обезбелно место v npeoi петоркн најбржих југословенскн.х поштара. Y правом пријатељскрм расположењу гостн поштарског шампионата прове.дн cv попо * лне у гтрекрасном амбијенту Грзе.
ИЗ Д A Н А У Д A Н ; 21. СЕПТЕМКЛГ 1M3. • БРОЈ 241 У СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ОВИХ ДАНА ННОВАТОРН БЕЗ ПРЕДАХД KAKO СЕ ОДРЖАВАЈУ ЛОКАЛНИ И НЕКАТЕГОРНСАНИ ПУТЕВИ? № в СЕ10Н0171И ■ Пуштена v рад машнна за нзраду алата која годнилвс „штедн” 500 старих дшлпона ■ Друга |е већ у пробној произ * водњи В II»ie све у новцу, али људе којп дају вслнкц допркнос трсба и одговараЈуће наградитп Овпх дана ie у Српској фа-- брнил сгакла, тачније v III OOYP v пуштена v рад машн *- на за стезни алат на којој јс rpvria цноватора оригнналннм технпчК1|.м решењи.ма повећа * ла прозгкшвЕЈОст за шест пута. Годпшн>а уштеда је око 500 старпх мнллона. На челу те екипе ie Бранислав Јовановић, висококвалпфиковани ра* дннк. добптник Октобарске на гралс onnjTirHe Параћнн за про налаззштво. — Ако хоћете да поменете моје нмс v новинама, рекао нам ie Браннслав Јовановнћ још пре него што је почео разговор, онда молнм вас и екипу са којом радим. To је ти.м у ко.ме не можс један без дру гога. На ово| маншнн су радилн Андрпјана СавиИ, Родољуб Алексп, Небојша Гајнћ, сви машински инжењсрн, Радс Макснмовпћ, електротехничар и Бранко Лазић, машннскн iw жењер ц директор III OOYP а. На машннн ie решено пет операиија. Најтежа је оилд ше’ ста. на којој смо провелн много дана, а онда ie « она бнла готова. — склапање. Пронађено ie најбоље ц најјефтиинје решење каже Бранко Лазиђ. Од оса.м калупа, колико је склапано v с.менп, сада се скла па 50 калупова. На тој маши * Екипа иноватора на челу са Браниславом Јовановићем поред своје машине • Неопходна је чешћа контрола и већа ност возача • Због средстава вршено је рупа и то оних најкритичниЈих савеснедостатка фннансијских само крпљење ударних лнна. А следећи корак ie потпуно овладавање израдом стакларских алата. Од идуће годкне неће више битн кугтовн * не. На постојећнм машинама, без новнх улагања обезбепнће се све потребне колпчнне калу па. Колика ли ie то само уштеда? На крају кратког разговора, iep машине не чекају, рекоше: — Имамо пуно поверење V себе, што смо и на примеру доказалн. На добром смо пугу да не посустанемо „ поред низа препрека. Доказаћемо то новим резултатима. С. О. Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА ЈАВНА РАСПРАВА 0 ИЗМЕНАМА ЗАКОНА Програм редовног и зимског одржавања локалних путева на територији општине Параћин разматрао ie недавно Извршни одбор Осиовне зајелннце за локалне и некатегорисане путеве, а о н»ему cv се јуче изјаснили и делегати скупштине ове Заједнице. Заједница за локалне и некатегорисане путеве по.мену * тим програмо.м цпадвидеда ie крпљеже ударних рула, чншћење земље са банкина, чишћење јаркова, пропуста и . риголапоправку вертикалне саобраћајне ситнализације и обележавање хорнзонталне сигналнзаииie V свим путним правцима. Me ђутим, због недостатка материјалних средстава од свих ових по.менутих радова за шест месеци ове године извршено ie само крпљење ударних pvпа и то оних Koie cv најкритпчније. Исто тако вршено ie и знмско и одржавање према указани.м потреба.ма у првим ме сеци.ма ове године. Y првој половшп! ове године урађено је ц нсшггпвање нослвостн мостова у Шавцу и Чепуру. Иако ова врста радова није била предвиђена програмом. За ове радове указала се неопходна потреба iep сс преко ових мостова вршн експлоатација шљунка и песка са спрудншта на Великој Морави. Кадшони веома велике носивости caoopahaiv тим правци.ма и у много.ме угрожавају безбедност caoopahaia на поменутим мостовима. Резултати испитивања су указали на чињеницу ла преко .моста v Шавцу MOix безбедно да саобраћају возила која н.мају укупну тежину од пег тона, а преко мо ста у Чепуру возила која и.мају укупну тежину 20 тона. Из овога се види да су помепути радовп били неопходии, јер је решен>е моста у Шавцу 'могло да уследи веома брзо да се наставнло са овом драксом. Треба нагласнти ла за овај шесто.мессчнн пернод није мотло Binue да се уради зато што |е стање путне приврсде познаto v погледу прилива средстава, а ова Заједнииа је још у неповољнијем положају зато што има обавезу плаћања одржавања путних прелаза из pawn1<х годнна. Недостатак финансијских срсдстава, рекли оис.мо. виша )с сила. Пре.ма то.ме урали се онолико колико се може. На тај рад ннје било много днску сије и 'прм.медби и од стране Извршног одбора, али се ч\- ло да су неодговорпост и нс савесност мпогнх возача гла вии узрочници што веома 6рзр остајемо без путева за чије се асфалтирање лешко сакупл>а новац. При.мера радн. и поред ограничења ’носивости мо стова и путева v Шавцг л Чеnvpv, овим сеоским саобраћајиииама ц даље тутње камиоин вео.ма велике носивоети који оштећују путеве н угрожаваЈу безбедност саобраћаја. Исго тако се оштећују и путнм прелази, банкине, а на коловоз се често износи блато, проснпа шљунак и песак и друго urro такође угрожава саобраћај и свакако оштећује саобраћајннце. Чињенича ie да v будуће мо. ра 6јггн Biuiie одговорности и чешће контрола самнх радника Секретаријата гнутрашнлсс по слова, а н .месннх заједнниа Јер, ако хоћемо нешто да нмамо .морамо то и да чувамо. Заједничка акција даће боље резултате. С. Ј. V НАСТАВНО-РЕКРЕАЦИОНОМ ЦЕНТРУ НА ГРЗИ шј се радило 5 до 6 месецн, таKopehn дапоноБно. КомЕЕСнја прл ООУР-у је са пуно хвале прнхватнла решење, ових дана оно ie н пред Раднпчкнм' савето.м којп треба да да KOHuqHv реч, заправо да га иризна и да одговарајуће на' гради нноваторе. — Прапнлкнк о цаграВивању пновагора је добар, али у оном делу када сс ради о унапређеibit.Ma која дају финални пројрг.од, док v делу који регулише нзрадг машнна ц алата тре ба др се дограци, истнчу сви. Бранко Јовзновнћ је за дугоГ0ДН1ШМ1 проналазачкн рад у ко.ме ie Фабрицн лао 18 новвх решења. за сада практично само снмболично награђен. — Ннје новац тај што стпмулише рад, адн бар када би се платило оно стварно проведено вре.мс. Овако ја радим, мало заради.м, а На тнм машина.ма када се усаврше људи раде од цор.ме н далеко вшпе зараде од мене. А с времена на вре.ме ако се добнје нека награда, то и није ни издалека накнада, псткче Бранислав Јовановнћ и додаје да о томе не треба да се пише. To он само онако. Сада ie v пробној пронзводн>и друга машина. Очекује се н Евен скори пријем. На њој се радило пуних пет до шест го Y везц са проширењем броја лнна Koia могу да стекну станарско гграво. што ie тгредлог новог Закона, Поповчанн имаiv при.мелбу: треба избећи наслеђнвање друштвеног стана! Измене Закона о радним однос>ша. чнјн ie смиеао пооштрен»е одговорности п већа запосленост, v потпуности cv пспржане. Као што 1'с познато. Извршно веће Скупштине CP CoGifie усвојпло ie Наирте Закона о изменама л допунама Закона о раднн.м опносима, Закона о стамбеннм односнма и Закона о грађевннском земљншту. Дл средппе сегггембоа v свим органнзацнја.ма vnpvaceHor papa одржана ie 1’авна расгтрава о прегложеннм изменама закона. Y Фабриин цемента та расгтрава ie одржана 15. септембра, а из.мене ie ту.мачнла петсчлана ко.мисила оформљена зато да олакша и подстакне ле.мократску pacnpaav и иниrmiaTirav V погледу евенуталнпх новнх предлога. Из.мене Закона о радним односи.ма. које ie протумачпо млспектор пада Радомир Живковић, V потггуности cv подржане. Свих 25 нових чланова имаjv тгнтенцнју Да створе простор за веће запошљавање прнправннка, пооштравају дисциплинску одговорност и услове за одлазак у пензију по сили закона. Код Закона о стамбеним односима радницц cv се 'живље укључилн у дискусију. Због познатих тешкоћа око формираша реалне ранг-листе^ инспстнрало се на прецизЕшјнм законскнм одредбама v ’поглеп’ права на стан. Основнмм орга ннзацнјама ie ттрепуштена техШЕка бодоваЕБа али Закон не оасветљава многе кључне мо- .менте v погледу права на стан Друга прнмедба цементаша олносЕЕла се на нове vcnoBe non којима се може „наследити" станарско право. Наиме. v Наuprv се преллаже ла поспе с.мртн носиоцд станарског права новп носилац може да постане било који сррдник (ванбрачни сутгружник, пасторак, vhvk еггл.) кош ie у стану живео олређен временски перпод (10 или 15 годЈгна) уз сагласност носиоиа стандрског права илн његовог супружника. Y живој длскусијп радницп cv се сложно нзјаснили протнв оваквог прошнрења круга ЛЕгца Koia worv да постану посиоии станарског ттоава, ien би то значило наслеђнвање друштвеиог стана. Јер. како објаснити мзснов по коме унгук добнја стан на коме ie станарско право стекао његов деда! ЗНАЊЕ ИЗ ПРИРОДЕ ® Од 4. септембра у Наставно-рекреациоиом центру на Грзи, по сменама од по седам дака, организује се настава у природи за ученике основних школа наше општине © Ученици ОШ „С. Јаковљевић” боравили су на Грзи од 4. до 11. септембра, а ОШ „М. Поповнћ” од 11. до 25. септембра © О вредности и корисности ове наставе говорпли су нам учепици грећег разреда ОШ „М. Поповић Озрен” н њлхови учитељи Са намером да посети.мо ученике трећег разреда Основне школе ,Л1. Поповнћ Озрен" и сазнамо како су деца располо жена. како се олроводп настава v природи и које су н»евс предности и користл v понедељак 12. септембра зауставили с.мо се испред Дечијег одмараЛЈШГга на Грз«. Не_уобичајени мир. Ни жагор нц с.мех нису се чули, што би одало нестацг не основце. Јасенка Стеоанометра. Y повратку им предстоји ioiii толико. Успутна станица на свако.м километру. И од.мах час. Шта се види, чиме су окружени? „Morv ли с оне планине ру ком дохватилн хоризонт", било ie ieano од шггања на тој успутној станптцц — часу. Уследнло ie оојашњење, » поја.м хорнзонт ie v глави основаца брзо био разјашњен. И растојање се овде лакше .мери. Оно ТРЕНИ ПОХОД ПИОНИРА „СТАЗАМА СЛОБОДЕ ’83” УПОЗНАВАЊЕ ЗАВИЧАЈНЕ ИСТОРИЈЕ Трећи релублички похол пнонира ,,Стазал1а слободс 83” биће изведен 24. септе.мбра. Поход пионира је масовна и патрнотска манифсстацнја и изводи се у целој републици Србији. Y нашој општани походи се пзводе по посебним програмима свнх пионнрских одреда и на нивоу општине походом здруженог пионирског одреда који носи пме народног хероја Бранка Крс.мановића. Овај onpen биће формиран од делегата пионира из свих пноннрскнх одрела учсника седмог разреда. Основни цил» похода ie попствнаЕве и развијање осећања и љуоавн пионира прсма домо вјгни као н пеговаЕве л развија ее>с тековине НОБ-а н сопијалистнчке револуције нарола н наро.чности Југославије. На овај начин код пионира he се посебно развијати стваралачка радозналост и истраживачко ангажоваље у проучавању за впчајие нсторије, историје НОБ-а и содијалистичке револуције, лнчностп и догађаја значајних за револуционарни преображај наше југословенске зајсднице, а посебно веллка улога н цело лруга Тита у то.м развоју као и упознавање развоја v обновн и социјалистичкој израдњп земље. Y оквн ру овогодиипвег похода посебно ће се обелсжити јубилеји великих битака на Неретвн п Сутјесцн и 40-годишн>ица Дру гог заседања АВНОЈ-а и обогатнтн и даље развијати ангажоваље лионира у Тринаестим пн оннрскнм југословенским игра ма „Расте.мо под заставом Tula — да нам жнви. живн рад”. Пиопнрскн олрелн нзвешће похопе v месним заједнпцама и итнре, зависно од узраста пиочнра. Опиггинекм поход трајаЦе лва пана (24. н 25. септемЧоа) и кмаће маршруту; Пара- *»нн — Сењски Рудник — Поповац — Дања Мутшгца — Грза —• Параћин. Окупљан>с н свечано фор.мнрањс одреда заказано је за 24. септсмбар у 9 часова н 45 мину та нспред школе „Стеван Јаковљевић”. После поздравне речн и приредбе пионири ће обићи Завичајнн музеј, а затим Насе ље „7. јул”, одакле ће аггобусн ма отићи за Сењски Рудник. После упознавања н разгледан>а музеја v Сењском Рудннку доћи he v Поповац и упознаће се са историјатом и развоје.м Фабрике це.мента „Нови Поповац”. Доња Мутица је следећи’ циљ Општинског похода пионп ра где ће п преноћити код сво јих вршЕвака. Y родном месту народног хероја Бранка Крсма новића упознаће и разгледаће Евегову спомек xvhy, а уз логор ckv ватру слушаће успомене нз НОР-а н водити разговор са је лии.м од борапа. 25. септембра одред одлазп на Грзу где ће по ред осталог обићи мссто к положити цвећс на споменнк Па раћннско-Иупрнјске чете, а после свечаног ручка вратиће се у Параћнн. С. Ј. Тако се листа КЕвнга прнроде вић и Радоваи Мнлетнћ, васпитачн, који боравећи овде стичу искуство и знање за предстојећи днлломски испит на Педаго шкој академији, саопиггплп су нам да cv ученнцц на часу. Час ie у природп, а те.ма „Упо * знавање са пој.мови.ма хоризонт, видикова линија, извор, река, језеро”. Шарену колону с.мо стнгли на са.ми циљ. На челу колоне учитељ Добривоје Симпћ, /руко водилац с.мене, v средини учитељ Слободан Мнлетнћ а иа зачељу учитељица 3°ра БркиН. МОГУ ЛИ РУКОМ ДОХВАТИТИ ХОРИЗОНТ? Ова чудна колон.т препеша чила је већ око четири килошто ie у luko.ih наученр о мерама овде је практично показано. — He треба пунр говоритп о то.ме колико ie ова настава корисна. To је јасно, већ треба пронаћи начина, тачније могућности Да настава v природн траје дуже од седам дана. Јер. ово ie кратак период. Тек што сс деца привнкну, а ми се већ враћамо, пстакла је учитељииа Зора, Тешко ie учележнтп и.мена свнх 76 основаца који су хте ли по нешто да кажу. Славнша Јевтић, Воја Нешнћ, Снежала Bacilli, ЈЗнљана БогдацовнВ, Ирена Јоваповпћ, Игор МиленковнП, Драгана Лазаре впћ, Сан.а Михајловић. Слађана >Кевковић, ДаннЈела Брдарац и Тамара Борђевић су б«ли најбржи да nohv до нас н најгласнијн да кажу како и.м је овде лепо. лепше него у правој учионици. Многи cv се првц nvT одвојилн од куће, од ро дитеља, али другарство рођено овде то надокнаћује. ЛИСТАЈУ СЕ СТРАНИЦЕ ПРИРОДЕ Стена, врело, брдо, шу.ма. нису више пој.мови из читааке. СаДд је прнрода отворила своје странице. На једној ie пажливо исцртан пропланак. на друго.ј брдо, па шу.мица, a на трећој су шарене ооје, од зелене до љубичасте и боје злата. Са једне такве сгранцие ученици cv истрглн мало маховине н птнчнје гнездо које Је урадио највећи архитекта — детлић. И све се то пажљлво овде ишчнтава на часовима као што je овзј коме смо присуствовали. Уморнп од хода н упознаван»а природе окреппће се доб, рим ручком, а у друштву се мно го боље једе. — Колективпзам ie оно што овој настави даје посебно обележје. Деца cv се одвојнлд од учионпце, оД родитеља и овде се жнвн и ради на другачији начин. Лепше је и корисниЈе за nenv. а ц за нас, чули смо од Слободана МилетиВв. Са мишљењем свог колегв слаже се и Добривоје Симић: — Боравак и часовн у прнро ди cv изванредни за децу. Овде се кроз игру стмче знан»е, а поткрепљен« конкретним чн њеницама лакше се памте и брже разјашњавају новн појмовн. Осн.м наставе ту су и сло бодне активности, чули смо од учитеља Симмћа. Но, како на.м малишани Y глас рекоше, најлепше је цјто cv овде заједно, што нх буди и успављује музпка, што су честе пгранке, што ie један Саша нај, цај друг, што их дочекују цруговн нз претходне смене ттри редбом „Мн с.мо Тиговн гтионпри”, а они је припре.мају за с.мену којд ie после њих, што н.м лрвоборац и борар Прве пролетерске брпгадс Милан Спасић говорн о тешксим даннма НОР а н првча о то.ме како се волп н бранц домовнпа, Исто је тако важно што lie прнче са Грзе живсти у дугој уепо.мени ових основаца. С. Ј. Шшанав 7
СЕЛО ® ПОЉОПРИВРЕДА 21. СЕПТЕМБАР 1983. • БРО.Т 2*1 23. СЕПТЕМБРА Y СТРИЖИ ba пољоодмвреона изложба ПОЧЕЛА ЖЕТВА СУНЦОКРЕТА По петн пут Радна организаинја коопераната „7. јули” са основним органпзаци јама коопераната, органнзујс пољолрнврсдну пзложбу, на којој ће бмти приказана нај летиа прмплодна грла стокс, затим пољоппнвреднн произ води ропа ’83 н агромсхани * зацнјаОд 8 часова 23. ссптемОра у Стрижи почсће рад оцсњпвачке комисије, ко.ја ћс изабратв по три најлепша грла у катсгоријн припли * дних крава и јуница. Свечано отварање заказано је за II часова. Изложбу ће отворнти РАДЕНКО СТАНИН, председник Задружног савеза Србије, који ће го ворити о непосредннм задацн.ма у развоју пољопривре де. После тога биће ттроглашсна победничка грла, а власннцпма уручена лризиања н лаградс. Y 13 часова у малој сали Халс спортова почиње зани> мљив разговор са лривредннцм.ма и функционернма ко га води РАДЕНКО CTAHIIH, о стању органнзованосги земљорадннка н даљим задацима нд унапређењу друштлено организоване пропзводн»с. М. Д. ОДЛИЧАН ПРИНОС И КВАЛИТЕТ a Почетком прошле седмице комбајни Пољопривредне ор ганнзације „Агроекспорт" от почели су жетву сунцокрета, на највећој и јединој Сва овогодиинћа количина сунцокретовог ссмеиа биће испоручена уљарицама код Зрењанина. Треба рећи да сунцокрет из нашег краја поврцпгни са овом ском културом V штани. — Ове годннс је родио на 140 пре.ма првим резултати.ма прнноси од 2200 килограма по хектару. су одлични, пос тигнути са семеном сорте индустриј^хтима нзванредан квалитет и нашој оп- служи за побол>П1ан>е квали тета уљу добијеном из војво ђанског сунцокрета, јер ове суниокрет године наш сунпокрет није хектара, и обол»евао, каже ТОМИСЛАВ МЈТАДЕНОВИБ, руковолн. лац „Биљне производнл” у „Агроекспорту”. „новосадска 26 и 27”. -М. д. СУСРЕТИ Y ПЛАНИНИ Двадесст годнна нс силазс са планине Добпнвоје з Ј« - даје нблибара • ДРЕНОВАЦ: ОТИМАЈУ СЕ О ДОМ КУЛТУРЕ - Cvpn овчарскн пас који јс 1 не&екиднр, шетао пор.сд. iuy s ,ме. naicv.'"v-q»iie страпе иа .тивадп, скренуо је натну гсзорнсст. Иа ливади стадо оваиа збнјсно у го.милп, н двоје старнх како скгпљају сено. Тај пејзаж пооед речп ле Грзс, под супчанпм, позним летњим даном учинпо нам се нднлнчгшм н хтели rvn 1- гп .-?-'5-'ло:кпмо камс_ ром. Али и чбог тога што је •?Г”'..... сгхча сзе магвс у крају. Упознали смо се сл HOEPIЈВОЈЕМ н ДАРОМ Петро_ вић из Горњс Муппшс. овчар’|-та каји всћ двалесст го лина нс счлазс са илаиинс у село На бплу пзнал Грзе нмап’ колпбу. стадо ог.аца, крапе, лкоадс н шуме н жч САВЕТИ СТРУЧЊАКА Шећсрна ШШРМ репа нзноси из зс- ™ члишла вслнкс кп.1пчпне хранђнвјгх дгатсрнја Иајшппс \.знма хранпво v b uy и jyjjv. Укуп но узимаљо бп.љппч хранпва v iyiiv, jw' anr.crv n селтсмбру H3TIOCH 90 .io 95 опсто. Нормалпа псхрана v високој провзволн.н захгева равномсран распорсл Бзбрнва у лако пркступачпом обппку. на цслој дгоцни огоаннчсног слоја. Рсжи.м Вубрен»а v патапској пронзволњн тпеба х склалнти са чахтсвом пгећепчр nene. Внсокн ггрлпосв ове кг.тп рс заг.нсс ол велнкнх количвна храннва коic рспа Kopi’cTB. no потрсбв. a оСтатак сс ставл>а на пасположсв»с ваги^ичч гссвн.ма. Према тох’с. вал.а v нстн мах bvf>- niiTH н земљнштс н — шсћсппг penv. Стајн.ак нма посебнг \лог\ v нсхплпн репе Хпашпза у ciai н>акг сс налазс v облвкч орган ■~квх iciBHiCfba. nnie ie копишНсв.с в* “Ч)по ■’a nnpcbcHc VC30- nc. тс ic opfiieiiranHia ио стајграк, кзо пскт.гчиг. плп г.гзвнв нллоп хпаннва, неснггпва за лобн1ап.<’ нчспквх п квалптстннх приноса. Основна члога стајњака не састојн се v првмарпом обс1Г’? ћствг хранвввма него у pery.nr cau.v плолности чемл.нтпта јеп пово.љпп ле.-rvie на стваран>е мп •»ччасте. на пбвеТ-Л1ве .vm^bbi *а капаввтетл за воду н вазгот посвећен планшш н домазлуку. Дара и Добрнвоје н.мају по седа.мдесет година. Y Го_ piboj Мутнпцн жнви п.м фамплија, снновн, снаје п уну чпћн, који деду и бабу посе тс повремено, а нарочито кад треба да се нспече које јапвс пли снесе сир п кај мак са колнбе. ДАРА и ДОБ РИВОЈЕ узвратс нм „посе ту" кад дође слава нлн бого моља. И нс мислс ово двоје крсп ких старпна mi да cube у ссло, док нх ноге и здравље држи. Далеко у плашшн, у миру п свежкни, друже се са прирОдом и одупиру сс брзо.м старен>у, За сада успсшно М. Д. лух. Зато сс не препоручује ла се под шећерну репу унесе enure од 300 мс добро згорелог стајњака по хектару. Овом количниом стајњака могу сс покритп потребе шећерне репе за азотом око 30 олсто за фосфором са око 12 одсто п за ка пнјумом око 35 одсто. Уношењсм овс количвне стај љака, укључујућп в бнљне остаткс које оставља шећерна ре па, обезбеђује сс одржавање .зс мљишта y активном и плодном стању. Употреба стајњака касно у ie сев вли рано у пролећс не би дошла у обзнр, iep тим ђубрнмо ввше варедвп vccb нсго рспу. Сматра се да се позитивна vnora стајњаха у bv6peibv шеђсрне рспе може да осети ако се ifaB.MC ђубри претходнв усев Високи и стабилнв прнноси ше Иернс репе захтевају обавезну применг мпнералнпх Вубрпва. За постпзањс прпноса од око 50 мц репе по хектару за већи део напЈпх зсмљишта потрсбно је взмебу 100 до 16п !-:г чнсгог азо га, оп 100 до 16П кг фосфора ( P O0 п 120 /io 18п кг калпјума <К О). Дон>а граш иа сс ирспору чујс ла богага ’■ •нпта и кошчипа храннвп сс повсћава i.o.hiko ic снабиевсност дотич и»1 елрмснтсм лошпја. Ннж. Мнодраг Станојсвић ФЕСТИВАЛ КАРАВАН „ХИЉАДУ ГОДИНА ПЕСМЕ О МОРАВИ” feja ociiH s »нма Плакат „Хиљаду годпиа пес мс о Морави” — караван фестввал. са елигном певачком га рнигуром која пева најлепше пес.ме о Моравп, био је својеврсно прнјатно изненађење за свс нас. Најзад се неко досетво да кроз један леп фестп« вал, у десетак највећнх градова на-обалама трију Морава. иегује, одржава н подстиче стварањс моввх псрама о ови.ч рекама, о овом народу којн жвви уз њих. За пдсју в вапо рс око њене реализације треиа захвтлитп „Y-ннверзал концерту" из Парађина, а пре све га Милораду Стојадиновићу, естрадном ентузијасти. Фпналпо вече у два концер та, одржано је у Параћину. И оба пута лрепуна Хала спорто ва, око шест хиљада гледалаца, како се незванично процељује, Алн, чини нам се да гле даоци нису осталп потпуно задовољни. Изневерана је најав љивана концепцнја фесгивала. Од иајлепшнх песама о Мора * вн чулп с.мо само седам. Свакн од певача отпевао је по је дну. Остале псс.ме по слободдном избору целокупној мани фестацији дале су изглед сва ког другог концерта, чији је ЖИВОЈИН СТОЈАДИНОВИЕ ИЗ ПЛАНЕ 0 ■1ИЧНОСТП Жнвојпна СтојадцнОцнћа пз Планс по' штара сс сто заната” пнсали су многп наши листови почов ол „Всчерњпх новости” преко „Арене” и ПТТ „Глас ннка” до „Новог пута’. Дужност управника поште у LeibCKOM руднику дуго година га је отргла од својс родне П iaue. алн сс након пензионисања опет вратпо у сс.13. Ингерссовало нас јс шта је сада по пензионнсандo.i.iv4Ho да ради Живојнн са сто запата. који ie занат олабрао да брже прекраћујс дуге пензионерске данс. ПоI сетили смс га у његовом до.хгу и ево шта смо забележили. — Врсме Aiciba л л»уде, впше се не бавим сви.м тп.м занатима, алн и даље не мирујем. Пасија ми ie да се бавим до.маћом радгшошћу, пзрадом у.метничких пред- .мета од дрвета за кућне потребе и сувенире, каже Живојнн. IP занста у његовим просторнја.ма снјасет у.метничких предмета од дрвета у дуборезу који делују дскоративни и скупоцено: Дрвепа украсна ваза за цвеће, кухнњска сталажа за собно ивећс, чнвилуин, зндна сталажа за телефон н низ другнх лред.мста. — Ово је врло уносан занат. II ја са.м расположен да по.могпе.м и научим младе и повратннке нз нностранства укоггико бп Месна заједница бпла спремна да формира једну малу привредну оргапнзацнју за пзраду сувенмра п украсних кућннх предмета, каже Жнвојин Сгојадиновнћ. Ж. ВекиЈј циљ пука забава и добра зара да. И тих седам песама о Мора ви деловало jef јадно у попла ви других песама. Вече штуро без потпунијих података бгз свечаности н па^<ње за те из ворне н бисерне творевине — народног певача са Мораве. Бар да смо од сваког певача чули по две песме о Моравн.- Овако једва јодна четвртина времена бнла је посвећена оној идејп која је првобитно п окупнла певаче и кренула фестивал. А сличво је било, ва љда, it у другнм градовима. Укратко, караван фсстввал „Хиљаду година^песме о Мора вн" бво је све друго, само нс оно, како се хтело ва плакати.ма. Одлична идеја, само ште та што ннје у потпуностн и реалпзована, јер је то овај на род и заслужио, стварајућп онако красне песме о вољеној реци, алв и о себп. Онв су ње гова својеврсна „сторија, ни су то само пуке песме и пука забава, како нам је то хтео прпказатп Мннлмакс, својим „туп-туп" глупостнма. Изостао је н избор најлепше пес.ме о Морави, пако јв публвка са улазницама добила и гласачке куггоне. М. Днмитријевић Y више наврата, па ево и сада, Скупштнна месне заједннце Дреновац обраћа се Извршиом савету Скупштине огпитине по пвтању До.ма културе. „По неписаном правилу, како стоји v допису, Дом културе је власни штво Радне организације „Дре новац”. Свима је познато да је Дом културе у Дреновцу пзгра ђен средствима н добровољннм радом мештана п опи сматрају да тај дом треба да припада Me сној заједници као њено основ но средство.” Међутим, „Радна органпзација „Дреновац” не води бригу о његовом одржавању. Пре неколвко годнна је препокрнвала кров, алп само дондс докле користп просторијс, тако да је са ла коју користи цсло ссло остала непрепокривена, па и сада ® ДОЊА МУТНИЦА: ВДИШЊИЧИЦА ПАРЕ РОДИЛА Уложена средства Основнс организацпје коопераната ,.Поповац” у подизање вишњара v Доњој Мутници ове године почсла су да се исплаћују. Са површнпе од 15 хектара младог вишњара убрано је око БОВАЦт ПОПРАВЉА СЕ ПРОПУСТ ПРЕКО ПЛАЊАНСКОГ ПОТОКА Извршнп одбор Скупштине Основне заједнице за локалне и некатегорисане путеве је на својој недавној седници донео одлуку којом сс прпхвата понуда Занатско-пронзводнс услужне задруге „Крагујевац” из Крагујевца за поправку цевастог пропуста преко Плањанског потока у селу Голубовцу. Ова организацпја је прнхватпла из вођсњс радова за 150 хиљада • ПОШЉУНЧАВАЊЕ СЕОСКИХ ПУТЕВА ДОДАТНА СРЕДСТВА ЗА РАШЕВ1ШУ Месиа зајсдннца Рашевниа је овога лста насипала путсве кроз ссло v дужинн од 6 километара п 170 мстара. Вредпи ме штани су пошљунчали и пољскс путсве, алп нм јс за овс ра дове нслостало срслстава. Нарочито ic од важностн посипа ibc прплаза око будчћег моста. а сами мсштанн нпсу у .\toryhностн да то учннс. Месна зајепнина Рашсвниа се недавно обратнла Заједницц за локалне п некатегорисане путеве са захтевом ла им се на мснски за ове радовс долсли 7 милиона старих динара. Изврт мн одбор Зајеппнцс јс размачрао овај захтсв к одлучно да прокишњава”, каже се у допису Извршном савету. На ссднишг Извршног савста. од 19. IV ове године, наложено је Комитету за привреду и финанснје да припреми информацију о коришћењу домова културе и праву о њиховом коришћењу. И поред натезања у Дреновцу чнји је До.ч културе, има ту н једне добре стране. А добро је то, што се колико — толнко води рачгна о овом друштвеном добру. што има заинтересованих страна за њсгово одржавањс. Бољс је ri тако, него га запустити н препустнтн зубу време на, као што је случај у мнопгм селима, где се домови културе цене као „алајбегова слама”, као да могу сваке годпне да се праве. —. , м 18.500 кплограма. Треба рећи да је ово прва година рода, н да се нареднпх очекује још бољи род. Прско ..Југокомерца”, вншњс из Доњс Мутнице су бн ле намсњснс извозч. М Д. динара, што је јефтиније од других, a то је и бно услов да се њој повери посао. Финансирање ових радова вр шиће Основиа заједница у износу од сто хиљада динара, a Месна заједница ће поред финансијског учешћа од 50 хмљада динара са.ма \фад1пн потреб на рушења ради нес.метаног извођења радова на поправцн про пуста. сс нзађе у сусрст овој Месној зајсднпцн. Ово.м прнлтгком речсно да ћс у булуће моћн ла се изађс у сусрет н некнм пру гнм месним зајелннпама. iep сс очекујс прнстнзаљс срелстава од ретсчраинјс тсретиих по’нта н од сксп.тоатапмје песка V свако.м случају прс.тн<х:т че и.матн они којп.ма су срслсгва најпотребни.ја. С. Ј. 1^1аанаи 8
2!. СЕПТЕМБЛР 1983. • БРОЈ 241 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ ДОГАЋАЈ СА АЕТОВАЊА Лето. Најлепше годиипнс доба. Вслнки школски рас_ пуст. Сунце прнпскло, усија ни асфалт. He знам кула ћу. Молкм мајку да ме водк некуда, она одбпја. Најзад та та прнстаје н крећемо на Мораву. Први гтут сам на Морави. Моравскн врбаци расплели косе, пол»а се таласају. A Морава топла удара о обалс и вековпма кад је ммрна ма јлп н по.маже људима. Моравци вредни, отреснти л.удн, воле своја поља, воле Мораву. Она зна да буде пи тома, али зна ла запенуша, да се разбеснл и олнесе муку ратарску. Морава мс засени, очара ме њена лепота. Забацих уднпу. Око мам. Ка круже рибнце, алн као Hada V школн нс ради, не \'чц, не мис.ш, eeh су њсга dpylti ,.echu“ jadii стисли: •,Ко he сутра иобсдитн? .ЈЈартизан" ил’ „Збезда"? to се он сад нита ал' го нико не :та. V hiko.iv кад dobe. ин сс увск itada .Jiche питати мсне. — dpytu he да страда". Док сбк други учс, он живн у нади, нриближи сс распуст — почиње da padu. Док другоеи many, он сс стално nada, ал’ њсгова паОа уеек му пропада. Тордана. Михајловић. vi-4 .Ј5. ј:' (,,Венчић“) број 6., мај 1959.) ПИСМЕНИ ЗЛДЛЦИ Састави. нрепричнвања и.ш каква прсдавања. 7 еме н дчлеме, опис тсбе п меис. Iliituu oedc, пиши опдс. пази da пе погреиаиа Yiinuu doede, iiuiuti do - i:a. ногрешио etc. ic i' Jao, jao, jao. th писменп задаци, ■/.euiKii или лаки морају да нх iuuuv 1 Драган t Mii-ieruh l Olli „С. Јаковљсиић да нс обраћају пажњу. Heстрпљнв сам, извад|гк удицу к опет • забацих. И гле чула! Пловак се враголасто померао. Ја сгтретно повуко штап и упецах великог ша. рана. Кеса са риба.ма се полако пунила. Улов Је био добар. Ту, на обали Мораве никуписмо суварке, потпалилн смо ватру и ставилн смо ошлпћене рибе на жар. До бијале су жуту боју, док ј& ватра пуцкетала... ¥з рибу бсше добра сала. та н хладан сок. Овај догађај са Морапе, овај први риболовачкм лан xie опи и ја пун среће напу стих Питоми моравски крај. Саша Стојановић. VI-1 ОШ „Радојс Дсмановић" ДЕЦА ЦВЕћА 1 I У долини ueeha. у царстеу снова ide се pabajy маштања нова, у срцу шареног поља добнја се велика eo.ha iep ту су наша маиаања снови и epeha, јер. ии смо detia цвећа. Јелена Kaitrap VI/2 ОШ „Стеван Јаков т>евић” ПОЗДРАЂ ТРАДИТЕЉИМА АУТОПУТА Граднтељн апо-пута npiLMicce поздрав co нас ћака no cto nyra. • Y носети mu смо вама били н лопту смо за поклон добили. Лог.та нам ie успомена дра/а, дала нам ie радна бршада. Омладина храбра, млада. нут нам. прави покрај нашег града. Искрени поздрав шаљем свима jep је нама омладина мила. Joeutfa Jo.iuh //-5 Р. Д. (.,Венчић“ бр. 6. мај 1959.) ЛЕПИ ДАРОВИ Дошла нам је златножута јесеи, a ја сам od padocru, нуно занесен. 1с> есен сам, њеним ■ аровима, ■'•HIM житом. утрисннм ндодоеима. ■ коро he ноља битн пб?>а> rtipti he сретно одахнхгч ■1 ie јессн благородна, но бобра донела је она (.‘учана Hciuuh V1-3 OUJ ‘,Радојс Доманоеић'' ПАРАНИН БЕЗ ГРАДСКОГ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА АМДГЕРИЗАМ ТРАЖН ДЈМ Били смо често у прилмнл да о многим вндовима културног аматеризма говори.мо с похвалама. А увск када смо хвалили нли крнтиковалн ценили смо квалитет. оно што се види, осс тн и л.оживи. Све друго ннје нам бкло важно. Нис.мо се питали где се ти људи окупљају, где се договарајг и вежбају. Музичка школа је отворила врата MHoniM поклоницима ку лтуре и у тој средини неколико облмка културног а.материзма жнви. Живи и постиже запаженс резултате. Музичка група певача је на недавннм сусретима другарства радннка освојила прво место и пехар. Градскн омладински хор и оркестар који такоће вежбају при ово| културно-образовној установи, достоЈно су репрезен товали оппггину v региону, републици и Југослжвији. Пробе и припреме за наступе одвијаlv е« под отежаним условима. После часовд и то само у одређеиом времену и како захтевају прописи школе. А због тих прописа дал»е и неће .моћи АКЦИЈА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ ШШЕ УТВРДИЛЕ ПР8ГРАМЕ Од ове школске године основно ооразовање одраслих, односно организовање наставе до четвртог разреда опганизоваће се у оснођним школама уз накнаду од 3.000 динара у нето износу за школску годину по полазнику Извршнн одбор СИЗ-а основ ног образовања и васпитања на својој недавној седшши вмао је питаље основног образовања одраслих. Овом прнликом је на основу програма акцијс на ликвидацији неппсмености до 1985. годинс v општини Параћин допео одлуку о организова н»у рада и фннансирању основ ееог образовања одраслнх. Полазећи од комплстног ста н>а на ово.м подручјг. а морамо да пстакнемо да је Параћин на водсђе.м месту у Републишх по opoiv НСПНСМСШ1Х, а у сарадњи са раднпм и друштвено-полити чким оргапизацијама и месни.м заједнииама. почев од ове шкб пске годинс основне школе ће својим годишњи.м програми.ма рада посебно утврћиватн мере и акцнјс иа спречавању повсћања броја неписмештх. Ис то тако школе ћс утврднтп организаиионс, хадровске н дрггс услове за рад на основном образовању одраслнх, односно ИНИЦИЈАТИВЕ „ВЕНЧИЋ" ОПЕТ МЕЂУ НАМА?* „Венчић” је био лист ученика основних школа у Параћину * Излазио је од 1957. до 1959. године, а онда се због нерешеног финансирања угасио • Зашто „Вепчић” не би поново заживео иа ћачку радост? Наш суграђаиин Момир Јез днћ, нстакнутн просвегнп н ку лтурнн рад!П1к у пензнји, поз вао нас недавно и на нашс пријатно изпенађење показао неколнко при.мерака ђачког ли era ученпка осиовних школа v Параћину — „Венчић". РоНс ini 1950. и коју годпну ранијс всроватпо се сећају да су као учснпци првог, друвог нли већ ког разреда, били обавсзнп да поред „Кекеца", „Полетарца' и „Малих навЈша", купују и сво.ј лист, лнст који јс доносио њиховс прилоге и вести из њиховс средгше. — Био јс то један од _паЈбо љих Бачких листова у рспуи' лици. „Венчић" је нзлазио у да сс корнсте школске просторије за tv намену. Y Параћнну веома активно ради и Кљижевнн клуб ,Л1ирко Бањевлћ". Млади песннцн н прозамстц углавном користс гостопримство Библиотеке и Музичке школе за реализовање својих програма. Удружеље ликовних умстника такоћс кма просторију за рад као п остали који се аматерски баве културом. Снаге сигурно постоје и за формирање градског фолклора али за све то потребно је органнзовати градеко културно у.ме тничко друштво које би окупило и неговало културни подмладак, развијало аматериза.м а сигурно да би резултат свега тога био бол»и квалнтет. Међу * тим, за све те активностн, за нормалан Р»Д потребне су просторије. Дом културе у граду на Црници 1е још увек са.мо идеја. до чије реализаЈгије треба да npobe још доста вре.мена. Шта се v овом тренутку може у^чапигп« за аматеризам било 1е питање које смо упути ли MhjthboIv Вучковићу, секретару СИЗ-а културе. органнзовање маставе до четвр тог разреда (прва и друга годнна). Према стаљу из последњег попнса становнмштва, тачније на основу сачињемих спискова осповпс школе ће оргаиизовати редовну, консултативно-инстру ктивну или пагронажну наставу v наставном плаиу п програ му за основно образовање одраслих. Оио што је посебно зна чајно и што ће сигурно датн бо ље резултате то је што ће игко ле за овај рад добијати иакна ду од по 3.000 дпнара у нето пз носу за школску годину ло јед но.м полазнику, као и срелства за набавку одговарајућег броја уибеЕШка за позајмну библн огеку. Извршни одбор СИЗ-а основног образовања и васпнтања (оношење.м одлуке задужно је Школу за осиовно образоваЕве одраслих у Паоаћину да гтружм потребнг по.моћ основнпм школама v раду на опнс.мењавању Основнној школн „Радоје До мановић", уређивао га Је учи тељ Драгомир МИЛЕТИБ, a објављивао је и ђачке радове из Осмогодшиње школе „Бура Јакшић", сећа се Момир ЈЕЗДИБ. Лист је почео да излази 1957. годипе, а његово финансиран,е преузела је Бачка зад руга. Иако је врсме поратно бнло снромашно, налазнлн с.мо средства и начина да се „Вен чић" редовно појављуЈе н обра дује нашу децу. Лист је штампан иа noiuol хартпји, техником која сала изгледа застарела, алп је доно сио разноврсне прилогс, значи неговао је и подстицао вшие разноврсних талената: литера — Неопходно је да се амате ризму поклоии већа пажн>а. Као пример би требало да нам послуже многи градови који овнм делатноетнма придају много више важностн. .\1ноги су пре нас схватнли да Је аматеризам делатност v којој мо гу упослити подмладак, тачни је пружити могућност младима Да вишак слободног време иа и енергије потроше на ове активности. Чак и ca.vm роДИ’ тељп нннцирају и помажу ову акнију. • Y овом тренутку смо v могу ћности да за потребе аматерских делатности садашн»е просторије Дома омладине опреМ1гмо и тЈ<ме створнмо могућ’ ност за масовније бавл>ен>е ама терским стваралапггвом. На о ва| начин створиће се и могућност за формирање пждског културно-уметничког ДРУ’ иггва које би радило еа свим својим секцнјама, поред лостојећих облика културног аматеризма, истакао је секретар By чковић С. Ј. одраслих. Поред тога ова тггко па је дужна па на основу сопсгвсиог програма рада оргаиизу је гакође основно образоваже одраслнх 11 то слементарно обра зоватве (гтрва и друта година) за полазнике нз града и месннх за јсдница гле основне школе ни cv v могућности да је организу jv и лаље образовање (трећа и четврта година) за полазнике пз целе огпитине. За овај рад Школа за основно образовање одраслих примаће накнаду по уговору на основу самоуттравног споразума о стицању дохотка слободном разменом рада, како за редовну тако и за лруге облике наставе Сконсултатив но-инструктивну, патронажну II лруго). Треба очекивати да се ове школске године постлгну бољи резултати v описмењавању одпаслих иего што је то до сада био случај. V посадаип-вој акппјн описмеЕБавања осећало се ла није било чвршће повезаностн нз.мсђ\' Школе за основно образоваже олраслих. основнпх ПЈКОла. месннх заједнина. радНКХ И ТР''1ЈЈТВеНО-ПО.'ПАТЧЧКТГХ организашла Само једном чвр шћом и зајелннчком акшпом тспсће ге ла се ако пе нсковенп бапем смап.м број неггнсмеинх ninta. С. Ј. рних, новннарскчх, пртачкчх. сниг.матнчарских и тако даље. Y односу на педссете годнне сала с.мо много богатијс друш тво. Зашто онда не бл „Вен чић“ пононо зажнвео, поново почсо да нзлази као лист свих основ1л<х школа на подручЈу општине, шгга се Мо.млр Јез * дић. СИЗ образовања, СИЗ kv лтуре, Библпотека, Књнжевнн kjiv6 и друге сродне органлза ције могле би ла заЈедтгпслм снагама опет покрену „Вен чић" и негују га на радост на ше лецс. Само безначајан про ценат од спедстава која се че сто улудо троше бнло би довољно да „ВенчиН" опет угледа светлост дана, залажс се чнка Момир Језпнћ. Y рубрипи ..Бачко пољанче” лоносимо пеколнко лрнлога из „Венчнћа" из 1958. и 1959. год. М. д. НОВЕ КН>ИГЕ: 0ДИСГ1 »ж (Светлапа Арсић: („Одисеј носорог”; Параћин, СИЗ културе, 1983.) „Одисеј носорог" је приа збирка песама Светлане Арсић која нам се do сада пребстављала. углавном но књижевшсч часониснма у нубликацијама. Ујебно је то и почетак, можда нрецизније речено нокушај нараћинског ,Кн>ижевно1 клуба и СИЗ-а културе да путем анонимног конкурса пронаhv најбољу несничку књигу, младих песника који do cada нису објављивали. Ha томе би Параћину могли da нозавибс и грабови са развијеном културном традицијом. Збирка Светлане Арсић је нодељена у три заокруже не песничке целине: Минhytue слуха, Чичак на маћионичаревом uietuupy ц Запуштен врт. У првом циклу су који почиње песмом no којој је Насловљена збирка Светлана корача путем слободног стиха користећи прсбогато искуство надреапиз-. ма, али можда мало и онте^ рећујућц стих непотребним несничким сликама. чинећи их „lгpecлaткllм',. Ако имамо v eudy да је то избор из иајранијег песничког опуса Светланс Арсић можемо ту мањкавост da нротумачимо жељом песникиње da нам покаже шареноликост свог песничког dyxa снагу своје инвенције и богате читалачке ризнице. Други циклус ie ослобоћсн сувишних метафора, чнст, постски зрео npedcraе.оа носач збирке, исклссан od урбаних лако препознат љивих тема. Утопљена у њих, понекаб мало несимистички расположен покушаза da наће излаз из лавиринта свакодневних заблуда, егоизма, лииемсрја и orybeiiocTu, нерифериих airrepeheiba и cuTiiux задовољстава, ocrajvhu норед cetix tilx । ucKyuieiba чиста захваљујуku ноезији. • ■ Tpehu циклус је логичка нослсбица са1супљеног песпичког искуства. У несмама 1‘оје смо могли da читамо у I. њижсвним власилима новијег батума Светлана се враћа класичним темама корчстећи за ту nptuitiKv и класичан стих прилагоћава- I iyhu га импулсима мобсрног ‘ oV.vfl. али наставља da трага за новим темама. Посмагра]\>ћи збирки v глобалт закљичујемо да је чрннремана са намером da v 4>oi сзс пссме буду прибiAo6a.iv закључујемо da ie лижне epediiocTii без осциlaipiie V квалитету и остао’ љајућџ MOiyhtiocTU читаоцу да им com odpebvje вребност vnopcbyjvtoti iix. • Светлана Apcuh ie роћена 1959. todtiHc .y Горњој Муг« tiutfu, Гимназију ie заершиta v Параћину, a cada je ансолвент ua Ekohomckom t факултету y Beoipady. I Момир Станисављееић (___ ;______________ _____ ____ Шпанаа 9
ТАБЕЛЛ II СРПСКЕ ЛНГЕ — ЈУГ 1. Палнлулац 2. ЈЕДИНСТВО 3. Таково 4. Мсталац 5. ФАП 6. Шумадја (Д) 7. Рсмонт 8. Прогрес 9. Тнмочашш 10. Слога II. ПКВ JYMKO 12. Златар 13. Шумаднја (К) 14. Јастрсбац 15. Железничар 16. Лешшд 5 4 1 0 8:1 9 5 4 0 1 10:2 8 5 4 0 1 8:5 S 5 3 11 5:2 7 5 3 0 2 12:9 6 5 3 0 2 8:9 6 5212 12:10 5 5 2 1 2 9:7 5 5 2 1 2 6:5 5 5 12 2 10:11 4 5 2 0 3 6:8 4 5 113 1:3 3 5 113 5:8 3 5113 4J3 3 5 1 0 4 7:12 2 5 1 0 4 6:11 2 ФУДБАЛхОПШТИНСКЕ ПИГЕ ПРВА ОПШТИНСКЛ ЛНГА Г. Вилово: Моравац — Зсм;&ораднпк 2:7 Бошљанс: Борац — Врапчане 3:2 Ратарн: Јсдипство — Напрсдак (Ст.) 1:4 Буспловац: Хсрој — Будућност 4:4 Д .Вндово: Слога — Јсдкнство (Д. М.) 2:1 Даандовац: Радник — Напредак (Др.) 0:2 .. Параћан: Младосг — Радннчкн 3:0 ДРУГА ОГППТ1ШСКА ЛНГА Лебкма: Лебинац — Будућност 0;3 Забрега: Полег — Лешјаннн 4:2 Својново: Напрсдак — Јухор 1:1 Главииа: Развитак — Морава 3:5 Клачсвнца: Желсзнпчар — БСК 2:3 Горња Мутшша: Младост — ИСК 4:4 Параћин: Пструс — Омладннац 2:3 ТАБЕЛЛ I ЛИГЕ I. Слога 6510 2. Нагтредак (СтЛ 6 5 0 1 3. Земљоралнпк 6 3 3 0 4. Напредак (Др.) 6 3 2d 4. Напредак (Др.) 6 3 2 1 5. Радгшк 6 3 0 3 6. Младост 6 2 2 2 7. Моразац 6 3 0 3 8. Врапчанс 6213 ' 9. Раципчкп 6213 10. Хсрој 6 2 13 11. Бораи 6 2 2 2 12. Јединство (Р) 6 1 ] 4 13. БудуНносг 6123 14. Јсдинство (Д. М.) 6 0 0 6 18: 9 17: 7 16: 6 16: 6 17:14 8: 6 15:20 16:11 9:15 13:23 11.14 8:14 11:19 ТАБЕЛА II ЛИГЕ 1. Морава '2. Јухор 3. нск 4. БСК 5. Омлалрнац 6. Лешјании 7. Разпитрк 8. БудуВност 9. Полст 10, Налредак 11. Млалосг 12. Жслезннчар 13. Слоболд 14. Псгрус 15. Лсбпнаи СТРЕЉАШТВО ЈЕДНО ЗЛАТО И ДВА СРЕБРА © Мирослав Teturih на Репг оналном и Репибличком првен ству осво.јио јсдну ’Латпу и двс еребрне .мидаље ® За прве нство Југославијс пз Параћнна пласнрала сс три сгрелца. И поред органнзационе гсш коћс и лоших гслова у који.ма се стрсљашгво v ПараНину ра звнја. успесн стрелаца нензостају. Од десет сгрелаца ко|н с\ гчествовалп ца регноналпо.м и републичко.м првенству v raba .малокалибарском пушком тростав 3 х 20. најуспешнпји Је <xio Мирослав Тешић. Он је два лута освојно друго место, а једно.м ie био првн. Прави ускличник иа врло успешну карнјеру јер за нски дан Тешић одлазн у ЈНА. До сада ie освојно преко 25 медаља впшс длплома п другпх трофсја. На првенству Југославијс ко ic сс одржава 24. в 25. гептс.мбра v Љубљаип. v гађању вој личком п малокалибарском пу шком прелставл>аће пас Мпрт слав Тепшћ, Мнлорад Ннколић, као јуннор«. а С.тоболан КосткИ v категорнји сеннорз. ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА ЈУГ ЈАСТРЕБАЦ ПОТРЕСЕН Тединство — Јастреоац 5:0 (1:0) ЈедЈЈнство: Богосављевпћ, Мнлићевнћ, (Павловић), Лн^ел ковпћ, Матнћ, Пстковић, Мллс нковнћ, МнлиН, Дреновац, Мир ковнћ, ПсливановнН. и Kocnih. Гости мз Ниша чврсто су бракнлл свој „бункср" цсло по лувремс. Тактика са добацивањем дубоких лопг.п пред протпв ннчкн шсунаестерац ннје се no казала плодно.м. Центархалф н цела одбрана Јастрепца лако јс излазила ва кра ј са дутм лоптама. Једини гол v прво.м по лувремену постптао је Пслива новић у свом маниру, из слободног ударца. Друго по.тувремс, про.мењена тактпка и момци трснера To мића лачтпву мрсжу Нишлија, Чак чстворииа вавалнпх впрача Јсдинсгва уписују се v сгрелце. ПелзгвановЈгћ је поспггао два гола, a no један Костпћ. Мнлић „ Павловић. који је за .менио повређеног А1ллпћев<ића. ХендЈгкеп са ове лтакмзпце је и повреаа Мирковића. He памти сс овако успешан старт Једннства у јесење.м делл,-. Kao по традицнји „јесен” нц је наклоњена зелеиима. Тренео Мо.ма Томнћ ar caat каже да игра још иије на впсини алв да јс за сад најбЈпније то што се освајају бодови: ФУДБАЛ: ТЕКСТИЛАЦ — БОРАЦ 1:1 (0:1) КОМШИЈЕ №РЕШЕНО Стадион: Текстолца, гледалаца: 400, вре.ме лепо за игру, Судија Јуршвак (Нуприја). Жу тн картонн: Спасојевпћ .(Текс тилац) Головн: Милошевић (Бо рац) п Лантп (Текстнлац). Текошлац; Mimiih. Златано вић, Поповкћ, Перић. Јовановић, Кркпћ, Mandi. ТодоровиИ, Спасојевић, Илнћ, СмајловиИ. Мнлошевић, То.мпИ, ПантиН, Јо вановић и Марковпћ. Борац: Аранђсловић, Јевтнћ, Лазовић. Севнћ, Нпколић. Map KOBifh, Кркић, Дулнћ. Јврсмнћ. Церовпћ н Мтитошсвнћ. Недсљнц дерби нзмеВу „ста клараца" и .ддтофараца” npoiuао ic псделом бодова што ,је п иајреалннји „сход .меча v коме СА- и јелнн и други показали допадлдтву нгру бсз на.мерних грубосгн. Свс до пред крајн првог по лувре.мена пред головпаш се нн ic Biue.ia опасиија шанса. Пуб лика је жнвнула у чстрдесетом мпнута 1с$ла сле.тл лепа акцнја навале Борца — Кркнћ н Јере- .мића коју реаллзујс Мплошев ић и гости cv у вођству. Заслу га за овај погодак заједно делс како нападачп гостнју тако 1г нссипрна олбра-на ло.маћина. Последњи мпнут првог полувре мена припалн су борцу којп је лепнм егзибшигјама шмамио аплаузе публпке. У другом полувре^ену трепср ломакпна Боглановпћ јс повукао лобар потез убаипвиш V пгру ксрпулентног Паигића да замсни перасположеног Спд coicBirha. Уласком Пантпћа на зала ТекспЈ.та јс л.обнла у бр зинп п рдлучности. V псдесет лсто.м .минугу овај нграч посзе гспелог продора, шуткра са ше снасст метара v са.ми доњп лес нн угао п голмаиу Борца Ара ube.tOBiihy осгајс Једнно ла лз взпп логпу нз чрзже и рсзултат је 1:1, До краја утаклпте, уз ксректно cybeitc арбгггра нз Вупрнјс, обс екнпе cv се с.меБАННА НАШЕГ ВРЕМЕНА — Игра још ннје постигла онај шгво какав желшмо, каже трснер То.чшћ алн добро јс што зна.м узроке. Y послсдјбс вре- .мо извршнли смо неке проме нс у тиму. ггро.менс на мсстима. н то се одразило н на игру. Ипак сматрам да ће Костић да ти много Binue на левом крнлу, а не као до сада на месту ценСваки Пеликановићев шут из зоне 30 метара, опасан Је за голл<ане њнвале у иападаша, бнло је си јасет шанси и са.чо треба жали тп што се мрежа затресла само два пута. В. Љ. ТАКМИЧЕЊЕ HA ЧУКАРИ РЕПУБЛИЧКИ ОРИ ЈЕНТАЦИОНИ КРОС — МЕМ^РИЈАЛ БРАНКА КРСМАНОВИБА © V суботу, 8. октобра у 10 часова у Главници на тереннма Чткаре одржава се такмпче 1бс о Планинарско друштво „Јаворак” позпва свс запнтересоване да дођу на ову велпку спортску манифестацију. Планинарско спортско друиг тво Јаворак као једна од нај- .иасовннјнх слортскпх организација V граду и рвс годинс оР’ гангоује орпјентацноно такмичен»е — Меморијални ку-п Бранка Крсмановића. Такмичеље ће сс одржатц у суботу. 8. октобра у Ј0 часова v Главицн на теренима Чукарс. На њему учествују сва цланпнарска друштва ц клу&бвн оријснтацпоног спорта у Србпји и ван ite. Иначе, наши пла нннари се труде да добро организују ц прнпре.ме ово так мичсње. По.менути орнјентациони крос ie на нивоу републичког так.мичења и бодује сс за лигу Србије. Право учешћа и.мају свн запнтересовани за овај спорт. Планинарн „Јаворка" сс тру де да ово такмпчсњс буде уједно и популаризацпја овог леиог 11 корисног спорга који сс све вггше развија v naiuoi зс.м- •бп н овп.м путе.м позива свс запитерссоване да дођу на ову вслнку ■ спортску маннфесташг iy. Зоран Радосављевкћ НАШЕ ФУДБАЛСКЕ НАДЕ СОКОЛОВИБ Y ЗВЕЗДИ е ШЕСНАЕСТОГОДИШЊИ ДРАГАН СОКОЛОВИП, ИГ РАЧ ПИОНИРСКОГ ТИМА А ЗАТИМ И ПОДМЛАТКА ФК .ЈЕДИНСТВО”, ОДНЕ ДЛВНО ЈЕ ЧЛАН „ЦРВЕ HE ЗВЕЗДЕ" • ДО 1985 ГОДИНЕ ПОХАБАБЕ ОМ ЛАДИНСКУ ФУДБАЛСКУ ШКОЛУ KOJY BOTH БИВ ШН ИСТАКНУТН РЕПРЕ ЗЕНТАТИВАЦ И ФУДБА ЛЕР „ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ” ВЛАДИЦА ПОПОВИН Досздашња пгра овог нзразитог ф\- дбждског laAcura ннЈс ослала незапажена код стручњака. Iloxabao Јс омладинску фулбалску школу, у sintje наврата нграо је у пионнрској фуд балској сслскцијп н после успешмнх пробних игара у ..Звсзди” ДРАГАН СОКОЛОВИП постаје члан најрсноми гапиЈсг фузбалског к.чуба v землдг. После КРКИБА к КОЈНБА. ДРЛГЛ11 СОКОЛОВИБ Је ipehn фудбалср hi пве средине који крчи пуг ка врхун ском фудбалу. Овај податак уЈелпо говори >1 о нзљаиредном раду параћчискнх тренсра са пиоклрнма •< подм.и» гком ГАРИЈА БОГДАНОВИПА. л»¥БН (UE БОГДАНОВНПЛ п ЦЕКИНА, којп су омогућпли да се правп талеитн v погпуности развкјају и докажу. м. д. тарфора. Идуће недеље тгма.мо шансу да престигнемо и Палилулца ако победммо Таково. 1То свој прилпии Јсданство је гхватило корак за прр.о место. Чврстппа којо.м газс говорн да ћсмо на пролећс пзглеДа по ново славитп „улнвање ЦрнИце у Прву српску лигу”. М. Миленковић КОШАРКА — МУШКАРЦИ И ПОРЕД ГРУБОСТИ ПОБЕДА ОКК „Параћпн” — Шу.мадија (Аранђеловац) 86:67 Врло добра скипа Шумадијс претрпела Је пораз у Параћину- Судије Грујић л Влајић нз Смедеревске Пала нке шгале су пуне руке посла јер су Аранђеловчани били изразито грубп. Екшта ПараГиша играла Јс у следећем саставу: Раденко внћ 6, Марковић —, Борђевпћ 14. Миловановић —, Д. Миљковић 16. Хворостански 12, СтоЈановнћ 2, Васпћ —, Ипановнћ, 27, Мпнаковпћ — и Н. Миљковић 9. МОРАВА ПОТОПИЛА ОКК ПАРАЕИН КК Морава — Параћни 86:78 ОКК Параћнп: РаденкоBiih, Марковић 1, Мнљаковић 4, Миловановић, Д. Ммљковић 26, Хворостанскн 6, Н. Миљковпћ, Стојановнћ 4, Васпћ и ИвановиН 25- Комшпјски дерби припао је Моравн нз Нуприје. Утакммца јс протекла у зрло оштрој нгри, а најслабнјс тачке биле су судије Мнпошсвиђ и Милић пз Београда М. Мнлошевнћ ПОВОДОМ ТРИДЕСЕТ ПЕТЕ ГОД ИШЊИЦЕ ФОР1ИИРАЊА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА „НАПРЕДАК” И 3 ДРЕНОВЦА №М0 Ш1Н0 ФШИО К1 Доста нсзапажсно протеклс јесенн прослављсн јс један вредан фудбал ски јубилеј. Навршило се 35 годн ка од фор.мнрања фудбалског клубз ..HanpcjfcjK” >|з Дрсновца. Всћ далске 1946. год1П1с отпочслс су прнп ре.ме за формирање клуба, однграпо Је нсколико прпјатсл>ских утакмпиа. Y документапији јс остало за бс.Шгжено: ..Прва утаклшца у Дре новцу одиграш 1946. па СреЈкнној ливали (сада Цанстова кућа) против lopibcr Видова. Нграло сс лоптом иалуваном roncbint пулетом. (бсшп ко.м). Плаћено Срсјкн 52 дннара. Победа ДрепогГЈа оа 3:Г’ Следећс 1947. годпнс Клуб сс зва пнчно форчира и доЗнЈа и.мс „Иап редак”. Here годпиг на заггев лу 6irae.ia фудбала, тачииЈс „демон страци|е љубитсља фулба.м" како јс забелсжено, Клуб добиЈа nrpa.iri ште п отпочпње са знашгпгпм такчи чекем. Тако Је почело у школи фудбалп V Дреновцу. али » виш« од тога. Бкла Јс то и својсврам пхкола жи кота. другарства и љубавн п оданос тк према ломовпни. Са фудбалскс улакмццс одлазлло се право у арми 1у, сн вечср1мгх састзпака на игра- .тшту кретало се на прве ралпс ак ичје. Ту Је проучрвапа лптература, одржаоапп омлаликскн састанци. Та ко 1е фудбал лобои своЈс наЈлегпие особнне. Y прсизклом псриоду у тоЈ своЈе чрсној школи прошло јс преко хи љаду чладцх' људи Научплк Су л * играЈг фудбал, али онај внтешкп. <Ж: пВО-> м yiteioirBaiba. Фудбалски ’•луб ..Напрелак" био Јс пст пгта првак опшпгне; 1949. 195!.. 1955 ”69 ,, 1981 ГО1||НС n,,rric бно °сва1ач Kvnn. Подмлалак пп,а ’ понео Је назпв апсолгтпог пр виц-1 среза. Ако бп xpoHononiKii белсжили пут коЈнм сс крстао н уснахе Клуба од оних пре.мсна када су браћи Мило incBKh, 6palia Casuhii. ораћа Обра допићп, Opafiia Миладлновнћн, Актч Ни к мноп' другн босн, бсз дрссова почс.чц Да уче фудбал, пз ао даиа шп.их лана морзлн бн да много про стора поспстимо многоорој|гн.м прн :,"П'М1ча н успеси.ма клу(3з. Од тога нскз будс са.мо рсчено: За 20 годл »а свога рада Фудбхчскл клиб Нзп рслак Ic оп 38 клубовл npor.natucii '4Пбољим у ОП1ППШИ ПараНин. За тлм: Фгцбалскп савел onumnie no солом 30 голина фулбалског гпорта оплггкнс лозсмче прнзиап>е са ззд Thom плакетом <1>к ..Наппедак" ДрС норлп II многс знптомс. похвалс, захвал1т'ле,... Г/Чвећи успех клуба на фглбал ско« пољу забелсжси јс ол 1972 до АТЛЕТИКА Млади Милутиновић прескочио 195 центи.ме * тара Само после iicrmia грн мсссца трс impaiba у Атлетс1со.м клубу .Моравд'' <1з Бупрнјс млалн Параћинац НсЛо’ ша MiiayTiiHOBiih (15) изванредко |с напрсдовао и савладап .нсвсрпватпу" внсину од 195 цснтнмсгара. Ову впснну Јс прескочно цд недав. Umi прнпрс.мама на Здзтибору. Гпмс |е побол>шао пколнрскн r V Рд 'ХнЗије за чак 11 iictiniMciapu кажс ње гов грснер АЛЕКСАНДЛР ПЕГРОВМВ М. 4 1975 кала с такмнчно у ШумважЈ ско поморавској лиги. Двнас сс КЛ1ЛЧИ v отптинској п .чеђу змЈ бољима Де. ,,Напредак'’ има ж иок мла.^ак. To Је оно што обсзбеђујв континунтет, што пролужавв вагт« ипво у овом спорту у Дреновау Људн у селу воле фудбал. Када се нграју гтакмице то с сввткопг нс. НаЈвећа од imix Је када им у госте долазо побратнми пл Г.швкпс To Јс он;м вишс н од спорт«. To Јс демопстрацнја побратимства ■ за1схппштва. ПмаНсмо прнлнкс да више н«гв ло сала шнисмо о Дпеппвчаллма. Они то свакако заслгжуЈу. С. п МАЛИ ОГЛАСИ Продајем „шкоду •-ISv ЛС”. производља 1993- прешла 9.000 км. хлвармсана. За информачпју о братити се на тедефон 52-407, Параћин. Продајсм „126 п” пчеш 59.000 км. Прсизводмо 1979. Упктзти на 56-702 Мити ћ. Половином авгзста ове годинс лзгуопо сам загшсник о оштећењу вози.па који је нздат од ЗОИЛ ,дунав'’ на име Милованд JonaiioBHha. Моли.л noinтеног иалазача да ми документа врати до 1. окто бра. Милан Јовановкћ, Стрижа код пирамиде. Оглашавам неважећом радну књижицу издату 1978. године на име Сммљанс Јевтић при Скупштиии општине Параћив. Оглашавам неважеКим сведочанство осповне шко лс издаго у ОШ ,Д5. мај" у Поповцу на име Родољу оа Илића из Буљаиа. Оглашазам непажећом радну књижицу пздату у Општини Параћнн на име Јслисавстс Лукић из Иараћнна. Оглашавам пепажећим свсдочанство од I до VII разреда издато v Пдани ча иус Светлане Динић из Плапе. Оглашавам нспажеким сведичлнстви о аавршсном V и VI разрелу ocuobhi* школе издато при Радш> чком униЕсрзитету ..Браи ко Крсманокић" у Паупћи ну па имс Душана Рхстс ha.
1Ж0№ 8ВОГ ГРДДА I > odcchaibc на 13. окто S J: (Kip 1944. /odune. каг)и c\'~ љуби u oeai ?pao поново po'benu. iiuje ca.uo dy? према прошлости u знаhum ц незнаним ослободио цима. To jc исто толико u Kopuuiheibe неисцрпне сниге da иарајемо v садашњости u 6\'d\'hnocrti кој.а долази. I o je непресушиц meop eu3iiie Koiu uch 39 година u v најтсжим тренуцима сна жи it соколи da ce ua путу i:ojiiM корачамо не изгуби dax ii корак. H тако do euiiijc iiauicz сна. O d тог, eeh генерацијсku далеког октобра, a увск блиског y срцу ii мислцма овај град и села v 7 итово] моравској равниЦи и на брежуљцима плани ча Koic се протежу иа истоку кренули су невићеним ходом у освајању сутраuiibutic у којој јс место чо века nod сунцем и плавим небом. а у зеннци ока сјај. Трсбало је пц из чсга створити све. — Само човеком са жуљевитим,. али златним рукама. Трсбало /е жеље нреточити у стварност у којој he вечна мисао da човек живи v слободи бити стамена водцља do будуНности. За будућност тако, a у celiaibu.ua да се прошлост He за боравља, јер само онај који п.иа прошлост и.иа и будућност, утолико снажнију што је прошлост тежа. Н ије било нимало лако da се иа том путу истрајс. Jcdno.u малом uapody da жнви у сво.ч -хоЈу усиуавно и дамас то ни- ;с. Поготову што је у свегу снага joiu увек мерило .loliu. Свесни тога. добијаио нов\> entity da истрајсмо :а путу сојр/јализма, самои- 'oau.baiba н човечности. Са аЗнањем da с.ио и у тежи.и пенхцнма излазнли као no- >едници, али исто тако све~ ни da може бити и теже, чре.инц смо da се ухвати- :о у коштац ако устреба : са новим искушењима, -Р je to ieduHti начии da се страје. А само истрајни мо у da.be, мо?у своји.и пугс.и. g s~ овога октобра има ме [ J era за славље. Постиг- — нуто је много тога тто треба унамтити, чему се треба padoeavu. Највише разлога и права за то има радничка класа. Али, има места и за erpembe^ -за све оно што нисмо, а требало је da ypaduMO. за ионатања која спутавају наш ход у сутрашњицу. Има места забринутости, али и више оптимизму. Зато места нема за оне који само славе и на тућим светковинама noduwy здравице, a ne знају за сопствени зној. Право на славље имају само они који живе од рада. У заносусла вља ни за 'тренутак не смемо заборавити па обавезе. A one су овога нута eehe но uKad. Прва и највећа. da се боримо против свега што нас притиска и споља ц изну тра. Да 6ydeMo јединствени и снажни. Да стабилизацију привредних токова и сопствених понашања боследно и do краја спровебсмо, јер то је услов OydyhnocTu. Дру кчцје не можемо и не смсмо. ГЈс заборављамо па-про- , шлост, јер је то више ' и od дуга и обавеза. To је захвалност свима који су doHc.iu слободу овоме ipady и крају а нису стигли да. сами уживају њене благобегц. Али, join више морамо мислити на будућност. He смемо заборавити da се једино od pada живи и граdu 'та будуИност. У њој бољи живот за нове генераС. О. (МШМ НтВЕ '83 Дслсгати свих всћа Скупшпше опипине Ilapaluui, па заједничкој седпицп одржаној 5. октобра донелл су одлуку о додсли традицноиалнпх тринаестооктобарских награда општннс Параћнн за 1983. годнну, поводом Дана ослобођења општине и града Параћвиа. Плакста општпвс ПараInui за 1983. годнну додсље * на је Радиој организацнји ИВТКТ „Бранко Крсмано * ввћ”. Диплома општине Параћиц за 1983. годшгу додсљсна је: Радној оргшшзаџији „13. октобар”; Мссној заједннци „Центар”; Браннславу ЛрапВеловићу, полдЈприврсднику лз ПараЈигна; Живапу Стојковићу, радннку Фабрије Меспој заједници Сикприца; новчана награда у износу од 10.000 дииара додсљсна је Станп Јовановик радшшн Мсднципског цснт * ра у Параћпну ц Свстланп Симић, члану Падобранског клуба „Наша крила" из Параћнна. Добитннцн.ма октобарских — П ке цс.мента „Нови Поповац” награда признања бнћс уру ii Зори Гајић, пензионеруиз Параћина. Новчана награда у износу од 30.000 дннара додељепа чена на свечаној седшши 13. октобра поводо.м Дана ослобоВења опшлгне и града Па pahffiia. Iсарадницима честитамо Лисг Социјалистичког савеза радаог народа општине Параћин ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ Нан । ослобођења ГОДИНА X 13. ОКТОБАР 1983. а БРОЈ 242 и
I ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧНИ живот и. ОКТОБАР 1983. • БРОЈ 242 СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА НА ДАН 13. ОКТОБРА ■ ОБЈЕНТИ 3» И« Делсгатп и гостп после ст>е чане сслчпне Скупштнпс оп vrruie посвећсие Дану осло бгЈ5ен»а гпада н околппе — 13. октобра, присуствоваће отваран>у крнла зграде Инте рног одсл.сља у Болнпцн накоп доградњс и адаптацнје, чпја врсдност нзносп дсе и по мнлпјардс старнх динара. Послс свечаностн v Болннцч, гостн и делегати he обпНч Фабрнку цемекта ..Horii Поповац” v Поповиу, где he тп.м приллком бнти одвр нуга славина новог гасовода. V „Јагодљаку" бпћс преда ти кључеви станарима новс стамбене зградс Српскс фабрнке стакла, док ће иа прос тору порсд хотела бнти поло жен камен те.мељац за нову зграду за пензионере „Црнн ua 1”, са деведесет и јсднлм стаиом, чија вредност у прсдрачуну износн око осамиает милијарди старих динара, V току ове године биће нз грађена још дсведесет и два стана Y „Кули” н „Атини”, зградама у главној улнци Па раНнна. М. Д. ПРЕДСЕДНИШТВА OK СКС И OK ССРН is ■ a ciiswaiw, № s a и ® Делегати Председнпштва Општинског комитета СКС и Општинске конференције ССРН на седнипи од 21. септембра посветили су три пуна часа двема најважнијим темама у овом моменту: резултатнма жетве и откупа пшенице и акционом програму јесење сетве, као и актнвностима на оствариваљу дугорочног програма економске стабилизације И поред обилних припрема које су извршене за овогодигин>у жетву и откуп тиенице кон статовано је и низ недостатака који су се маиифестовали као резултат недовољно спроведене акције послова око жетве, па и неиспуњавања плана отку па пшенице. Потребно је да самоуправни органи и ОО СК у радној организацији „7. јул” преиспитају понашаље својих радника у току спровођења овог важног задатка и да узму на одговорност све оне који су се нодговорно понашалн, а да истакну и награде one раднике који су се посебно ангажовали. Имајући у виду да је планом предвиђен откуп много веких количина пшенице него што је до сада реализовано, потребно је да се пољопривредне организације још в-ише ангажују како би се план откупа што пре извршио. До сада је преузета пше нииа по основу уговарања про изводње, комбајнирање и ујма од млинова, а тржних вишкова пшенице је било мало. Због тога откупу тржних вишкова пше нице мора да се посвети посебна пажња. На прагу је јесења сетва па пољопрпвредне органпзације и цслокупна друштвено-политич. ка заједница имају важан зада так лотпупе реализацнје плана јесење сетве. И поред тешкоћа које сс јавл>ају у току уговарања производње морају се уложити максимални напори да се ове јесени испуни план од 3.500 хе. ктара под пшеницом. Како je речено на састанку пољопривредне организације су обезбедиле рспроматеријал за уговорену производњу као u ђубриво и да са гориво.м леће бити проблема. Потребно је урадити план сетве за сааку меспу заједницу, а о реализацпји овнх планова брплуће се штабопи за еетву и жетву формирани у свлкој месној ЗАОШТРАММ ВДГОИРНОСТИ У ИКТИИ РЕДВММ * © ДАЉЕ ПОДСТИЦАЊЕ И КООРДИНИРАЉЕ ПОЛИТИЧКЕ И YKV11- НЕ АКЦИЈЕ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ, УЛИВАЕБЕ ОПТИМИЗМА ¥ ПОЛИТИЧКИ АКТИВ, РАДНИЧKY КЛАСУ, РАДНЕ ЉУДЕ И ГРАБАНЕ И ЕНЕРГИЧНА БОРБА СА ДЕФЕТИЗМОМ ОСТАЈУ НАЈВАЖНИЈИ ПРАВЦИ АКЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ЗА ИЗЛАЗАК ИЗ ОВЕ СИТУАЦИЈЕ © ИЗБОРИ ОД 1. ОКТОБРА ДО 31. ДЕЦЕМБРА Задацнма организације Саве за комуниста оппгпшс Параћин V изборима у ОО СК, усвојеним са осталн.м мзборннм доку мснтима на седници Општинског комитста. СКС прошлог угорка, ушло се у завршну фазу припрема избора, односно у по четак спровоБења избора у свнх 166 основннх органнзација. Тако расправс, које већ дуже времена доминирају, добпјају пунп замах за конкретизовање н сажнмаж досадашњих размшиљања, договора и ставова. Овогодишњи избори, по садржини н времену у коме се органпзују, тежина снтуације и задатака којн су лред Савезом комуниста и друштвом у целинп, пмају посебан значај, захтевају од свих основнпх организација и органа Савеза комуниста лове прнступе и виши квалитет прппрема п одговорности, организовања и. расправе на састанцима. Пред комј^- нистима је задатак да у свакој средини свестрано, критичкп и до краја сагледају и оценс Вељковић директор Службе дру штвеног књиговодства. _ Пјпн активиости на остваривашу дугорочпог програма е. кономске стабилизације подразумева дал»и развој, -з не ре стрикцију, истакао је ВељковиП. Најкраће реечно овај програм подразумева промену односа према друштвеном производу, промсну односа према робноЈ производши и односа према до хотку. Програм економске стабилизације има три најважније димензије: промене у сконом ско-матермјалном смислу, класну димензију, односно оживо. TBOpeibe мсторијске тежп»е да своју судбину одређује сама ра диичка класа и полктичку димензију. Ко није за стабилизацпЈунијени за Савез комуниста истакао ie у уводном пзлага н*у СТОЈАИ ВЕЉКОВИЋ. Председништво Општинског комитета СКС утврдило је План активности на остварлвању про грама стабилизације с комплетним задужељиЈла, терминима и носиоцима послова. Посебна пажња посвећује се кључним стабилизациоиим задацнма као што су: остваривање планова производње, остваривање извоза на конвертибилно тржиште, искоришћеност постојећег капацитета. однос према друштвеним средствлма, јачању одговорности, за резултате производ н>е и пословања. однос према удруживању и интеграцмји и тако даље. Комисије за стабили зацију формиране у организацијама удруженог рада треба да сагледају економски положа ј свакс организацпје полазећи од нових строжијнх услова привре ћиваља и промена и да на основу комплетних анализа предло же програм мера које he обез бедити сигураију будућност. Председништво Општинског ко. митета СКС и Председништво Скупидтине Општине иницираће да се у оквиру Комисије за стабилизаиију на нивоу onunlire ПараНки ппиступд изради ду 10П0ЧН0Г пеаграма енономске ■•iiije v оквиру привре СЕМИНАР OK СКС За сскретаре основннх организација Савеза комуниста п чланове Политичког ак тива 5, 6, н 7. октобра одр жан је инструктицш! семниар на ко.ме се разговарало о задацнма у спровођењу из бора у Савезу комуниста, о роковима одржавања и задужењима чланова политичког актива. остваривање конгресних ставова и опредељења, сагледају све актуелне проблеме и слабости и на основу тога утврде конкретне задатке сваке основне организацијс и чланова у срединама у којима делују. Тренутак и време у којем се организују овогодишњи избори у 00 СК карактеришу нзузет- >п< напорн радничке класе и читавог друштва на очуван.у, очвршћиваљу н даљем развоју де и друштвене делатности. Велику улогу, највећу, треба' да понесу комунисти у Савезу комуниста који треба да утврде посебан план актцвности на разради дугорочних и краткорочиих мера из области социјалне полнтике, расподеле личних до ходака, запошљавања, стамбене политике, комуналне л тако да. ље. И ко.мунисти у ССРН треба да допринесу широкој и ефикасној активизацији делегатске базе, а посебно у меснкм заједницама, односно у свим самоу. правним интересним заједницама. Комунистм у Савезу соцпја листичке омладине треба да дв лују у том правцу да ентузијаза.м, стваралаштво п зпање мла дих и ibiixoB опредељеност за co цијалнстпчко самоуправљање до by до пуиог изражаја у реализацији задатака који стоје пред целим друштвол:, стоји записа. но у Плану активностл на оства ривању дугорочног програма стабилизације коју је поиудило Председништво Општинског комитета СКС на заједничкој седницк са Председништвом ОК ССРН, а затим усвојен »на Комитету. М. д. 29. октобра ЗАВРШНА ВЕЖБА АКЦИЈЕ HHHII Председрдтп Месне организације ССРН у чијој је организаиијп Акцпја „Ништа нас п>с с.ме нзненаднти” договорили су се да л за<вршна вежба ове акције спроведс 29. октобра. Дот.не треоа да се и^иступи реалнзацији договореног, како би се у овој акппји сагледало право craibc и впдело ко се кол-ико <и како припре.мно. С. О. тековина наше револуције. С тога је на комунистима да у основним оргамизаиија.ма Queue понашање и допринос сваког члана. да саглсдају и оцене колико је. сваки поједнначно својим радрхМ на раднбм месту у извршавању .раднлх задатака дао допринос развоју самоуправних односа и развоју социјалистичког • морала, што је одувек, а нарочито у садашњем тренутку, било мерило и потврда идејне и политичке вредиости члана Савеза комуниста. ОДГОВОРНОСТ и ДОСЛЕДНОСТ Решеност да се на кључним проблемима не само истраје, већ да се брже, доследније и целовитије на делу доказује, подразумсва да се у овогОдишњим изборима заиста бирају најбољи и најспособнији, без комбинаторике и изневеравања ’критеријума. Са.мо тако створиће се могућност за новп раз.мах широког кадровског по теицијала. Ко није спре.ман да се бескомпромисно ухвати у коштац са присутннм проб.чемима, ко не зна одговорс ua изазове свакидашњпце не може ни да води Савез комуниста. Време јс да са.мо прави дођу па права места. ЗАОКРЕТ Y ПОНАШАЊУ У сопственој средпни било је олабости, а за њих join нико ннје одговарао. Нико иије кажњен због нерада, пропуста и злоупотреба. Привређива^ве се још увек одвија у отежаним условима, недоволзној снабдевености материЈалом и сировппа.ма, прнсутних пробле.ма обез беђења ликвидиих динарскпх и девизнпх средстава, убразане инфлацнје и дал.ег раста трошкова живота, па у таквпм условима индустријска производ ња бележи пад од 2,2 одсто, a губпцн достижу износ од 202 мнлиона. 11 лоред ових објекtubhilx околности, мора се рећн да је присутан и фактор ни за субјективних слабостп, које се нажалост само псгичу, ие конкретизују, за које се не каже енергнчно како да јш сс сгане aia п\т, да се н>пхови носиоцп одстраие из сфера одлу чивања и рада. „И поред актпв ности и напора које смо имали у органпзацпјп Савеза комуннста у onumiiiii н даље је знатан број осиовних организацнја које су педовољно идејно-политпчки п акцпоно оспособљепе, те су због тога п рсзултатп мањп од жељених и до говорених, кстакао је Драгап Петковић, председннк OK СКС и додао: „Још увек су недовол>- не практичнс, како дугорочие та.ко и свакодневне сталне пдејпо-политичке акције у циљу ефикасног решаваља актуслних проблема.” Однос пре.ма зддацнма стабнлнзације треба да буде иајважннји критерпјум у оцењиван»у рада и деловања сваког комунисте, оргаиизаиије и руководства СК. Бежање од одговорностк v данашн>ем тренутку не .може се толерисати. V случају онаквих појава \ia^a се јасно лриступптн диферснцијацији. СНАГА САВЕЗА КОМУНИСТА Идејно оспособљеп, са правнм људима на најодговорнијпм местпма, са заокрето.м у ра ду н понашању it лцчнпм прпмеро.м, Савсз комунпста нма снаге да преокрене негатинне токове. To јс уосгалом и н»егова авангардна улога. Ori Jfeera се очекује да да одговоре на права пнтања и на правне дал>нх акција, а избори су права лрилика за то. С. О. ПЛАКЕТА — ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИГх НАЈБОЉИ ИЗВОЗНИ РЕЗУАТАТИ Носилац овогодишње Плакете поводом 13. октобра — Дана ослобођења је колектив Индустрије вуиених тканина конфекиије и трикотаже „Бранко Крсмановић” из Параћина. Индустрија вунених тканина. конфвкције u тракота же „Бранко Крсмановић'1, no својим пословним резултатима налази се на самом врху параћпнске привреде. V nocnedibux пет година ова радна организација, један од стубова привреде општи- ■ tie riapahuH, бележи 'сталан успех у пословању, a npoiuла година једпа је од најуспешнијих,,, Како кроз паг pace физичког обима производњс тако п кроз повољне финансијске резултате пословања Штофара бележп успех кроз све чиниоце доброг рада. Постиже се боља скоио.иичност, eelia проду1сспвност и рентабилност v послова^у, .бележи се eeha запосленост, а извознц резултати више су него добри. Индекси рада физичког оби ма произвадње од 1918. до 1982. icpeliy се око 35 процената док код Конфекције збо1 њених специфичних ус лова раста ч развоја у про тлој години се бележи noвећање у броју пропзведених комада одевних предме та зц ча1.: 711, 6 одито у односу на 1978. годину. У нсто.ч периоду укупап приход радне оршнизацијг пет и no пута је већи. Доходак je eehn чак за 12 пута, а чисти доходак у 1982. ?одини eehu јс за 30 пута од онога у 1978. годинп. Задњих неколико ?одциа, велики део своје нроизводн>е ова радна арганизација n.iacupa па цмострано тржи ттс Ynopebyjyhu сс еа 1978. годином у којој је извезено робе у вредности од 3.326.045 а.иерпч^рх долара. у прошлој годцци пзвол je eehu за читавих 6 пута. Извсжено ;е тканина, трикотаже, конфекције и предива за читавих 20.409,577 а.иеричких долапа. Од ове. су.ме преко 8.300.000 извежено је па конвертибил но тржшите. Штафарски прнвредници планирају да ове Јодине noeehajy изво.з за конвертцбилно тржшите иа преко 10 .иилиона долаpariре.ма речима /спералног директорц Штофаре инг. Гра дцмира Цветковића извозни резулгати били бц join ц бо љи, а Штофарци бц и.чали више корисги кад <5н сс политика расподеле цзвежепог долара про.иенила. Наи.че, „кај.иак" са извоза скинули cv t.KOM/teKiiuoHape" јер су успслц да извезу .uhoio виme. оо својих обавеза, a npn то.и увезли су до сада нсви hcny количину тканина, сти гавти успут да сс разбацују куповинама. разноразних електронских мозгова и компјутера. Текстилци с\> eeh предузелц кораке да ’се ова нсправилност реши, а да у исто време оствапе eehu осrcivaic извеженог долара. Hexiotyhe је иабрајати noсловие и рабне успехе■ Ицду стрије вунених тканииа.кол фек1{ије и трисоу^ке „Бранко КрсмановиГГ'. а' чри то и нс споменути оснивање оде ље/ba за развој мале привре де. Штофара која ie одувех кубурила са инвалиди.иа papa, људима који cv уз разбој и предилице изживели свој радии век сада ie те своје заслужне радникс запослила на прави начин. V овом ode.bcibv раде инса.шдц рада III категорије такп да је производни нроцес ра стерећен а они v исто вое- .че одистииски остварују свој личпи доходак. И у остали.и области.ча осим npoti3eodibe и рсализа ције у Шгофари сс госгижу добри резултати. Посебна пажта се поклиња оствариeaiby принципа расподсл-з прсма pejv.irartiAta рада као и eehe.it eneditoeaiby npottзводног и креагианог рада. Радиичко ca.uoynpae.baibe и делатпост друштвено-политичких структхра у олај рл дној опганизацчји пазашеno io до степсна неноспедиог одлхчивања 'радника п свк.и битни.и nitraipuAta за радну организацију. Друттаеном стандарду, no традицији, nocechyje се noсебна пажи,а. Оргагтзовама је. друттаеиа исхрапа, прсвоз радника na nocao U са посла. цруЖсна Atoiyhuacr о.о/анцзовано! коришћења jodiimibux од.иора, а радниtpt.ua je o.uotyheua рекречI'.nia v разпи.и видоаима. V области општсцароднс адбране и друштвсне еа.иозаттите, Штофара служи као узор добро ypchenux одпоса, о че.иу сведочс бројне чаграде и признања. Уз све ово делсгатима Ск\> пшсине општине иије било тешко да се одлучс н пајес he 13-октобарско nynviatbc доделе вредни.и радиици.иа Штофарс. М. MitACHKoeuh кжжж 2
13. ОКТОБАР 19S3. > БРОЈ 242 I ИЗ ДАНА У ДАН ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАКИ Н ГРАБЕВИНСКО-ПРОИЗВОДНОЈ РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ „13. ОКТОБАР” СА ПОСЛЕДЊЕ СЕДНИЦЕ ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАБНН 8П1 ФОМИ BHHUR ГРД1ЕВКНДРЛ _ Грађсштско производна Радпа оргаипааипЈа „13. октооар . од 197з. годнпс раап као втегрисапа арганнзаUllja v:ipy:nenor рада. Y сво.м саст.пи- цмл тр11 O'jvy.., п едну ралпг oaje.ninuv. Иосилац |с ских послова v остга- """a'V ПЈаћсвапарства. Рад „ развој <,„с радие органпзачше v периоду од иитсгрпса.ва је пео.мп успешап Из ^""c„v «"""V VKVna" П|’"’;ол ic рас™ ™> просечаој ™ ", 36 олсто- aoxo;iat: no стопн ол 41 одсто, а акгРт„2 °СТ "° стог"’ ол 86 ОЛСТО. док ic осечиа гсдпш- »бз стопа запошљавања пових сто. радиика изиоснла 4,7 одвоћач радова са својим OOYP-ii.ua присугна јс и da л>е у Градишту, Бољевцу, Бу јановцу, Hewnmy. У natue.u граду гренугно се граде три сгамбена објекта. са око сто станова, ко.иунални објекти који се финансирају средсг ви.иа .uecnoz самодоприноса, два .иагацина, друттвене нросторије за погребе МесОво је дсо образложења v nped.iozy da ГПРО ..13. октобрар" добијс Октобарскх' наградм. „Градигељ”, „Прогпес", „Пролстер" ц део ..Ссанбарда" су пре оса.и гооина Форлшралп граВеаинску радну органцзацкју са Р$о ?00 запослених. Сада rp:t ОО\ Р-а и јсвна радна зајеоница запошлчшају? нстто . ман>с od 1.000 радника od rota nizo 800 произвооних. lerupu основне органнзациle СК и.иају' укупно 163 ч tafia. ГПРО „13. октобар” и.иа иотцуно заокружену ?pabcвинску делатност. Изводн ра дове високогради.с, ниско- ?радн>с п хидроградњс, ?раhceuHctzoi. занатства, ннсталаццје, водовода. канализације, zpcjaiba. климотпзаии ic и елексроинсталације, бави сс експлоатацијом и про изводњом шљунка, песка ч бетопа. Оса padiia организација је padtina широм наше зе.иље. Највцше у Великом Градишту, све објегсте који су tpa bciai послсдњих zoduna ц то дом. здравља, оббантитс. 1нколу, Guuie ста.мбсних оијеката, затим у Бољевцу, Варварину, Бору, zdc с\ за 72 дала завршплн пословс у врсдности од 7 мчлијарди динара на објекту Центра ocHoeiiot иб'.)С1зоб(ш,а. Ипста латсри ООУРа ..Прллстс’)" су радилн широ.ч Југосла- >ии;е. Досадашњи капацитсти ,.13. октобра’’ нису највиишс Gu.tti VHOHl.bCHlt у општини ПараЈшп, алц се ситуација поспедњих годииа зпатно ме ibii, Т;:с1!\'тно у нашем ?path на објсчсгиу.а v градн.и исма другог извоБача. Ова радна организација као нзнс заједнице „XI конгрсс'', гонловод. Као н свс дру?е гпаБевинске раднс организације и ова је кубурила са роковима. Mehyru.u, за ноc.iedibc dee loduue настоје да их исиоштују ц у томе уснеоају. Успаини резултати у посpoeaibv допринели су и развоју укупне ipaheeuncKe де латностн, а поссбно новсћању продуicviieHOCTLi рада ко ja је расла no просечној годшањој стопи од 34 одсто. док се економичност крста ла no стопц од 3.5 оОсто, a рентабилност увећавала no стопи од 1,8 одсто. Све је ово утнца.10 да се лична н заједничка потрошп,а знатno yechaeajy. Пошто су no внспнн личних доходака увек били на дну лествице, v последње вре.че ic доста учињсно на noGooiiaaibc мате ријалног положаја радпика. На пример v OOYP-y „Гpaдllтeљ', у 19S1. години просечаи лпчнп доходак је износио 780.000 динара, а за npeux ulcer месецц ми шои и триста. Порсд ашиих шчиих доходака v фондове радних оргаипзацпја \ прет ходној годинн остало је пст милијарди и осамсто милио на динара. — До саОа смо сс разснјали сопсгвепп.м cpedcreti.ua из ику.иглације. СаОа смо тако Ообро опре.чљеии- да .иоже.ио Оа градимо све шго је потрсбно ово.и граду, Оалеко вшие псго сада и да сс појави.ио н па страни, ис тиче Драгутин Петровић, Ои рекгор „13. октобра". Moiyhности пнсталатера су такве да .иогу да раОс за потребе join тпп организације ка ква јс iiauia. Добрц пословни резу.гтати рсзултат су Ообрих меБу.1>у0ских односа у коласги ву, на?ласише на.и у „13. октобру'\ На тпм рсзултатп.иа и.и свакако треба чесгнтаги. М. 'Кивковић ОТВОРЕНО 0 ОБЈЕИТИВНИМ И СУБЈЕКТИВ^^М омзи® © О стабилизацији, пословању привреде и социјалној политици разговарано је на последљој седннци Bella Савеза синдиката општине Параћин ДИПЛОМА МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ „ЦЕНТАР” УСПЕШНО У СВИМ АКЦШАМА ® Самоуправно договарање и колектнвно одлучивање доиринело је да Месна заједнпца „Центар” у свом раду оствари видне резултате Од мосга па Црннцн, па обало.и рске Оо солитера, улпчо.и Иве Лоле Рпбара, лесом страно.и улнцс Моше Ппјадс, Mapiaa.ia tnra do ttncoAc „РаОоје Домановнк’’, Борс Петровнћа Оо Црннис н Ксјом омсБсна ic Meena зајсОница „Llcmap". Назие oozoeapa npocropy na ко.ие се палази — \-жи Осо ценгра zpaOa. IIа том npocropv живц 900 Oo.uahunciaea и око 3.000 становнпка. Tv ic с.иештеп ппз трговачкпх padibu, пословних ц привредпкх просторпја ii све друго taro карактерише центар града, иочсв од гпаперпла корзоа, посластичарннца, кафана, npodaentii'a кокпца н кпкприкпјп. Скушцтипа са 31 Оелаато.и, Савет месне зсиеоннце са дсает чланова, 00 СК сп 80 члапоза. Месна органпзација Социјалпстнчког савеза са 35 чланова н 40 актпвпих омлаОпнчца који чине Основну организацију Савсза социјл тстпчке о.иладипс на оаој гериторијн. коордчнираји живот н pad v Ogo/ мсс.чој зајеОиици. ОО 1978. zodime izaOa је icon ститунсапа oea Меспа заједппца па caOatnibe.u прии tfiiny, свака акццја ic ca ycпехом реалнзована. Katzo ce co iiocriixce? — Ctzynwctina Mccne зајс Onnnre ca ceojn.u opianu.ua ii opzann.ua dpytareeno-noanrivnzux организацнја Mecne заједпннс (CK. CCPH, CYB HOP, CCO) ic. може сс слободно pehn, 'колективни opз 1/шзнаЕа ган. Ово нстиче.и због тога тто су извриши органи дру исгвено-политичких оргаппзацпја и Скупштине меспе заједнице ссално у. засе daiby. raizo da ce договором илапирају и пзвршавају сви постав.иснп задаци. Ова месна зајеОпнца ie od 1978. годпне do Оанас спроосла ycneiuno ппз atctpija. Join приликом ynucueaiba зајма за ауто-пут, нре конCTiiryncaiba на cadaiuibe.M принцпну. са успехо.и јс сакуппла 70 милиона старнх Оинара. На овој -тсриторпји су ,сс zpabanti изјаснили за Oea ca.uodonpuHOca са проtlCHTOM оО 94 одсто, а за во ОоОинар са 97 оОсто. Акцпја за пршсупљање помрћи за ослобоОилачке цокрете у новцу је raxohe eeo.ua успеишо спровеОена. Том прнликом ie нрикупљепо 40.000.00, дипара, а роба v вредпости od 100.000,00 Onnapa. Oea месна заједница ie npea v oniariuiu na ceojoj re puropuju извела акцију n засадила 88 стабала n 88 цр eenux ружа за друга Тита и то средсгвпма цадпах љуОи и zpabaiia и raizo фор.иирала Титов гај који danac краси кеј пооеб Црпицс, ре као нам је Милан Бокић., -npedcedniiic Скупштипе ' Mecue зајеОнице „Цептар”. • Треба nano.uciiyctt да су зборови н Оруги скупови izojc организује oea Меспа зајебнпца Ообро nocehentt, а свест радних 'љуби и граћана па високом пивоу, нарочито каба се ради о солпдарности коб изградњи ко муналних n dpyztif објеката у грабски.и меспн.и зајебни ца.иа. 11 каба н.иа улогу ОомаГшпа ова Месна заједпица јс оссаарује у нрааом смислу те речи. To се показује и нрпмеро.и гостопрнмства брц габа које се налазе у Насељу „7. јули”. Ово лето је било чегврто iiо реду како ie госговала једна од бригаоа из по.испугог пасеља, а какав је Меспа заједнпца до- .ualiun најбоље свсбочи Пла кета коју ie збос тога добила 1981. године od Републичке конферснције Савеза социјалистичке омладипе Србије. Месна заједница „Цептар4 ннје затворсна ипституција. Beo.ua ycneiuno capabyie са сви.и организација.иа на сво.и побручју, a своју сарадњу проишрује и па побрати.иску ошитмну Мурска CoGora. Од бруттвено-политичке и самоуправне crpyizrype ове Месне заједнице потекла је иницијатива о потписивању Повеље о братп.илзеiby са неко.и од месних заједница из ове братскс onшгчне, a vaizobe постоји и пнпцијатива da ce oeaizea са рабња оствари и са неко.и об месних зајебница из Тиrozpada. ' IIа крају да кажемо да јс све ово резулгат самоиправног dozoeapaiba и ,колеizrnenoz облучиванза у овој Месној зајеОпаци. Но, мора.ио da псгакнемо да пајвеhe заслуге за ycnetuan pad, за резултаге завиОпе пажње nptinadajy nojeduHtpt.ua: Ми лану Бокићу, пребседнику Скупштине меспе заједнице, То.ииславу Anrnlty, предсебпику Месне конфсренцп јс ССРН, Дра1ољубу То.иићу, погпредссднику Скушиhy, nornpedecdniiizy Cizynttirune месне зајебнице, Aneizcandpy КнежевиВу, npedeednuizy .Caeera месне заједниi/e, Бори Надлачком, секреrapy Мссне заједнице, Croja iiy Kpcruliy, ceizperapy 00 CK, Iluizo.ni Crojanoeiihy, ce кретару Меснс конференциjc CCPH, izao it Henady ByuKoeuhy, ‘нредседнику Осцоone организације Савсза co цијалистичке омладине. Диплома опшгине која he биги уручепа oaoi Месној заједнш(и је признање Меснс зајебнице, признање ооо.и колективном органу, признања појединцима и уједно nodcernuiz да се убубуће та izo пасгави ц још. брже кора ча •ка успсху. С. Ј. Три тачке дневног рсда које задиру једпа у другу изазвале су отворену дискусију. Члано * ви Bcha Савеза спндЈГката општние Паоаћин су разговарајући о овн.м питањи.ма схватпли љи хов злачај и инсистирали па бржем решавању Да би се бо ље иословало и реализован ста билнзаипони програм већа се 11ажн>а мора посветитп то.ме ко .шко и ушга се лнвестира н на неазвошавање пропзводшЈХ зада)ака. залагао сс један од днск\ ганата. V дискусији се‘ чу- .1о ц то да је потребна всћа ангаживаносг и ажурност ца радно.м месту, а да већи лпчии доходак греба да будс рсзултат веие производље, а не всћс ue.ie. Стављсна је и прп.медба на недоследност у вођењу акција. Бсћина дискуталата који су нз удруженог рада изноаиш су субјектЈШне слабости које утнчу на производњу , стабплпзаинју, а иаравно и на свсукупне односс у друштву. Председшнс Скупшпгае општннс којц је такође узео учешhc у дискуснју је уз уважаваљс субјекпшних фактора који утнчу на пословање параћхшс * ке привредс опширније је гово рио о објектнвнлм факторима којн су бројни на које радни људп могу да утичу. До н>их долазн због нсгативие сгруктурс прнвреде наше општнне. И иоред недостатка енергнје и репроматеријала производња је ла нивоу прошдогодишње. Када је у питању потрошња и ту се крајње разумно понаша * Ato, чуло сс на овој седницпОд миогих значајшк пнтаља од интереса за ову општппу оддучиваће се у Републици, као што су цене стакла, вуне, цсмента, обезбеђеље средстава за нзградљу гасовода. Проблс.ме пронзводње п залпхе треба рсшавати дугорочиије, био је један од^закЈвучака са последње седнице Већа Савеза синдпката onurriuc Параћин. М. Ж. Републички секретар за унутрашље послове СР Србије у посети Параћину РАЗГОВОР СА политичким АКТИВОМ Српску фабрику стакла п ИВКТ „Бранко Крсмановић” 29. септсмора посетпо је Све TOAuip Лаловић, републичкл секретар за унутрашн>е пос лове СР Србнје п члаи Цептралног комитета Савеза комуниста Србнје. То.и прили * ко.м друг ЛаловиН се у разговору. са привредним, - иолитнчким ii самоуправнид! структурама упознао са еко HOiMCKOM н политичком ситуацијом v ова два иаша највећа колектлва. По подне по јпггичком активу општнне друг Лаловић је говорио и актуелној економској п нолитичкој ситуацији у републш|и Србији. С. О. ОДРЖАНО ПРВО ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ МЕТАЛАЦА Признања за најбом мбтапце @ Десетог октобра на Дан металаца најбољима уручена признања Пр?о оппгпшско таклшчење метаогаца одв^кзјчз јс 25. септемба.ча у халама Фабрике текспмших машива „Полетср”. Имела најбољнх металаца v спштшш Пара1хж< су позната a то су: ГРЛДА ТОМИБ, ВКВ металоагругар, рздник Фабркке текстшших малшпа ..Пполетер”, ДЕЈАН ГОЈКОВИБ, ВКВ металоглодач, паднпк Срп акс фабрике стакла, ЖИВОЈИН МИЛЕНКОВИБ, РКВ бравар — алапшчар, радгагк Српске фабрпке сгахла, СВЕТИСЛАВ AHTIIR, ВКВ завадогвач — елсктр-о-лучпо — радник Српске фабрмке отакла, ЗОРАН СИБИНОВИН, КВ заваривач-аргап, pajiaiK Фабрике текстилних luainiiна „Пролстер” и ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИН, КВ завари вач — радник Фабрнке текстилних машипа „Пролстер". Oint су нас успешно предсгављалп на регпгжалиом такмичењу. Поаодом Дама металаца, 10. октобра на пригодиој свсчаности у ФТМ „Пролетеру” уручеиа су нм призназБа. * М. Ж.
13. ОКТОБАР 1983. • БРОЈ 242 ЗАВРШЕН ПОХОД ПИОНИРА ОПШТИНЕ ПАРАНИН В СТАЗАМА РЕВОЛУЦИЕ ЦИПЛОМА ЖИВАНУ СТОЈКО ВИИУ, РАДНИКУ ФАБРИКЕ UEMEHTA „НОВИ ПОПОВАЦ" Y Опшгинском походу пнонпра извсдеиом 24. н 25. септе.мбра учесгногало 5.827 ученика основннх школа га Здружени пиоппрски олрс.т .,Нранко Крс.мановпћ" уз прпгодап програм и прнсустно дру|11'гнено-11олитнчких и Јавннх радинка сзсчано (ic.'ipahe'i иепрс.ч школс „Стеван Јаковљевпћ” s Драго Кактар, предссдннк Општинског одиора СУБНОР-а поздрапио пппнпрс и гпворно гјм о значају м улози њиховој у народноослооо, рату в давас у .миру И MapuipvTC Оп-чтииског похода: Параћцп — Сењскп Рудннк — Поповац — Доиа Мутннна — Гпза — Flaoahtm Cv6om>e jvipo 24 ceiricv.opa. порсч iiiiHiim cvnMaiioi вре.ме на н ирекрасппх јесен.их Goia краснле cv i.-олпне iinoiiiipa. свечано о.чекенпх ca ипвеннм марамама <лсо враш н бгкегима цвећа v ovicawa Кренуле cv КОЛОНе 43 CRUX ОСНОВННХ П1КОла са терп1орнја name опттнне маршрггама прспкпвент, по себни.м нр«>1р.'’.'лн.ма. Сваки пв онирски олрел, ирема vapacrv н могућноегима ппхочно ie места всззна за iiaitiv наронноослоболплачку борбу, револгцију н connjaaiiCTiiMKV изграл h»v наше југослоиенске заједнппе Отитннскп похол н.звео ie зпружени пнопнпскп одрсд ,,Бр анко КрсмановиК". Y пзузетно свечапој атмоефепц 24 септсмбра олржап ie збор пиоипра лспред (нколе ..Стеван Јаковл»евнћ“ rzie io од ппоппра сспмог разрела, прслставника свих основних тпкола (58) формнран одред „Бранко Кпсмапо ввћ". После рапорта п позлрава комантантх опрсча. све ппо ннре ie позлраиво Драго Кан! тар. предссппнк Онгитннског одбора CVBHOP-a. Драго KanTap ie овом прнликом говорно о улози и значају пноннра v рату u панас v миру, пстнчући да ie ова акцнја пзузетво побра н па ioj треба пати пупу подршку. Овнм начнном ће се најбоље сачувати тековине на rue револутпе, развијатп љгбав пре.ма домовннп. према натиој соцп]алнст1П1ко1 самоуправној заједнипи, братству и јслннству, нагласио ie Драго ,Kainap. Учспппи Осиовпс школе „Стс ван Јаковл.снпћ" cv iipiiioainiM поограмом. всома аобро ос.мншљеним п с vkvcom олабраннм н оллпчно \'вежбаним, учинилн на са.ма манифесташпа буде ioin лспша и остане у трајном ccliaibv Злружени одрсл „Бранко Крс мановић" ie затим обпшао За внчајнн музсј где се упознао са нсторпјатом ПараНипа н око лннс. а после разглслања експоната пионирп cv отншли у Насеље „7. јул". V овом О.млапннском насељу пмалп су прплике ла вн.те. гпознају п сх вате правн акиијашкн жпвот као н значај разннх акиија, a олатле cv аутобуси.ма отшплн .за Сењскп Руцник. У Сењском PvjuiiiKv cv се упозналн са самнм нсторијатом руднпка, револмцпонарном актпвношћу ру дара и садашн»нм начпном живота п рада рудара, а обишли су и Музеј. Следећи циљ маршруте за здружени пионпрскп опред бпо ie Поповац п Фаори ка цсмента „Нови Поповац". Из Поповна су пионирм otiiuiлп у Доњу Мутпицу где су обп шлн спомен icyhv народног хероја Бранка Крсмаповнћа. a са впшњацнма пз Основнс unco ле i<oia носи пме народног хсpoia Бранка Крсмановића организовали логорску ватру. У изузетној атмосфери пионирима ie уз логорску ватру евоинрао успоменс Милан Спаспћ, првоборац, борац Прве пролетерске бригаде а затим су сами учесницп похода пзвели приголан програм. Други лан похода протекао јс v обнласку Грзе н полагања цвсћа на месту где јс фор.мнрана Параћппско-ђупрнјска чета. За V4CCHHKC марша на Грзн су учснпип трећег разрсда основнс школс „Момчило Поповић Озрен", за које се на Грзн пзводи настава у природи, припремили програм под назнвом „Ми смо Тптовн ппонирп" п тп.ме улепшали тај дап. Одатле се здружепп ппонирски одрел „Браико Крсмановић", органи зован на прннципу партизанског одреда, као п сви други оиредн у општини, вратно у Параћнн, чиме ie овогодишњн поход пнонпра „Стаза.ма слободе 83" завршсн. Оцена је како самих учесника тако и организатора да је овогодишњи поход пионпра v оппгтпнп ПараНни всома доб^о органпзован п са успехом реализован. Ову лспу н племениту акин.гу свакако трсба подржатн и трудитн се да постане традпцнја. С. Ј. У О HW Диплома општине Параћин поводом Дана ослобођења, за Живана Стојковића представља у неку руку заокружеље једног богатог временског периода од 29 година рада у Фабрнцп це.мента „Нови Поповац”, како на радном месту, тако псто и у друштвено-политичкој актпвности у свнм органнзацијама гдс јс трсбало да да свој допрпнос, а тако мсто н самоуправннм и друштвено-политичкмм структурама општинс. Висококвалификовани електричар, дошао v ову средпну као голобраоц младић, растао са фабриком од 1955. године, делио сва добра и невоље, истицао се сеојим еанpednu.u приступом радним обавезама ц заdaifu.ua који су били пред њим. дајући прнмер својом пожртвованошћу и принципијелношћу. V колективу у коме је од преог дана сеога започињања радног века, eeo.ua је цењен и поштован. ЗАВРШЕНА ОРА „AYTO П¥Т БРЛТСТВО — ЈЕДИНСТВО ’83” НУБИЦИ ЗА ДИНУ пншн Ж' 1(о су носноци соцнјалне полнтиме у нашој оаипини? О социјалној полптицн у последње време говори се на свн.м нивоима, почев од општине па до фсдерашле. Но силац ове активностм је Синдикат, а ко је носилац социјалне политпке у нашој огпптини гпггали смо Ра дохшра Милановића, председаика Beba Савеза синднката ошптине Параћин- — Без активне, конкретне и делотворие социјалне полптпке тешко могу да се остварс економски циљевн. Дугорочни програм економске стабилизације захтева промене у свн.м подручјв * ма живота, у схватању и понашању сваког појсдинца. Неопходно је, стога, да и син днкалие организације и органи утврде сопствене задатке на остваривању тог документа. Y задацнма пгго их је Be ће Савеза синдиката општине усвојило посебно јс значајна улога ове органпзације у повећању производље, процуктивностн рада п дохотка, заустављан>у пада жнвотног стандарда, али и у борбн против нсзаконнтог понашања. Y овом тренутку, заштита животног стандарда н социјалне полптике морају битн у фушсцијн политике економске стабшшзацнје. Y соцпјалпом развоју name општпне остварени cv значајнп резултати, али је евидентно да се социјални проблеми гомплају, посеоно од 1980. годнне. По суштини н положају политика Је v праксп остала углавном на заштитној улозп. V периоду од 1979. до 1982 године. v општини смо ималп eKOHOMCKv експанзпју. што је условило да јс соцнјална политика остала подређеиа скономској полипгцп. Ово значп, ла се isansa, дакле, вео.ма сложена co штјална сптуацпја на прела зу v осамлесете годпие. Овакво стањс ловело ie до гтроменс салржине социјалнс полнтггке н до промене осво внпх принцппа иа којс се она ocjiatba. Због тога је пог ребно да се мсљају и носиоцп одлука у социјалној политици. Очнгледно јс да сс основнп HOCHOUU социјалне политикс морају наВп уорга низацијама удружеиог рада. To значи да основни носмо цп социјалне политикс мора ју битн радннци у удруже ном раду. јер јс то бптна предпоставка ннтегрнсања економског и социјалног ра звоја. . Значајну улогу у развоју сопијалне политике на новнм основама има Скупштнна огпитине која би мсрала да унапређује оспове законо павних оквира својим одлукама п активношћу у ииљу развијања самоуправне соци јалне политике. Са.моуправне интсресне за 1‘еднице. као носиоци соиија лне политике у области под миривања заједничких потре ба, неолложно морају ла ме њају досадашњу праксу у ралу. Истакнуту улогу у сонија лној политици имају Месне зајелнипе, јер се V љп.ма од лучује о остварнвању и заnoBCYbaeaHiV заједннчких по треба а и обезбеђељу се мно гп предуслови задовољава ња лпчннх потреба. До сала ie веома корптнће на могућпост апгажован.а грађана, на побровољној ос новп. у ретпавању многих co ппјалппх питаља Потребно ie voynvbe датп nvuv apvuiтвенг’ nonnnJKv разнпм облп цпхта побровољног друштвсног рала v обпастп соиијал не пожгтике. Превентпван сошпални pan ie такође посебно значч јан п треба га развијатп у месним заједнпцама, рали \псл»гчен>а наjumper круга грађана v активности соци јалнс заштитс. Због отежане економске cuTvaiuiie неопходно је ићп на постспепо унапређеље у соцпјалној заштитп, рекао пам је на крају разговора Радомпр' Мплановић. М. Ж. @ Овогодишња омладинска радна акција „Аутопут Братство — јединство” завршсна али посла за омладинце на најдужем објекту у земљи још увек има ® Овог лета у Омладинском насељу у Параћииу боравило 1.600 омладинаца из земље, а и иностранства Хваљена и куђена, вољена и „о.мражена” пес.ма „Хеј-хај брн гаде" скинута је са бригадирске топ-листе за ову сезону. Пе с.ма са којо.м је почињао бригадпрскп дан, која је бригадпр еке снове прекмдала и најављи вала новн сусрет са трасо.м, постала је само носталгнчна РОТВОР 0 МАЛОЈ ПРНВРЕДН Y Огпптинској конференцији ССРН прошлог уторка са пред- 'ставниип.ма органа и институ« ција које и.мају одређени утицај па привреду разговарало се о досадашњем развоју, садашњем стању н могућностима даљег развоја мале прнвреде. Основнн цнљ састанка био ie да се још једном размотре могућностн за бржи развој мале привреде за коју до сада п поред одређенпх нало.ра нису створели ови потребни услови п због чега ie њен развој још увек на почетку. V разговорнма јс пстакнуто да су потребс за развој мале прнврсде вншеструке, посебно сада у ери спровођења политпкс економскс стабнлизације н све изражепијег проблема незапосленостн. За програ.ме развоја потребна су финансијска срсдства. V општннн постоји фонд за развој прнвреде преко кога се углавном обезбеђују средства. МеЈзутн.м, речено је на састанку, она нпсу довољна, па стоји и ггроблем обезбеђиваља средстава. У иашој средиии дају се одређене олакшнце за подстицај развоја мале привреде, али се чини да се и на то.м плану може и мора више учинити него до сада. нота у сриима брнгадира што сећа на Параћпн п ауто-пут. Сада, кала су жуљевп одлепршали са пежшгх дсвојачклх длановд и мо.мачкпх шака, осталс су бро’јке и кубици. 14 даиа 11ц Н>пх 1600 сврстапих у 32 брпгаде, тамо где машина није мо гла градилп су ауто-пут, а ол је њих. Пола милиона квадратних метара косггна уз аутопут изравњано је и посејано травом. Преко сто хпљада квад рата банкина добпло је обли-к како прописујс закон, под н>и ховом руко.м. Ископали су бри гадири око 20.000 кубнка зе.мље, а све вре.ме. уз то на чврстим темељима градили су један други, упореднн пут. Највећл и најлепшн пут, пмеЈБак, саздан од срца и љубави: пут братства и јединства. О.младннска радна акција „Ауто-пут" уградила је ове године 235.000 нор.ма earn у „велики белм пут нашлх очева". Сваки од тих стотина хиљада норма cam коштао је 140 дцнара, исто као и прошле године и то је био конкретан допринос о.младинаца стабилизаци јн. Нс речју, всћ дслом. Било би внше сати у путу да киша иијс .лојела" 20.000 нор.ма cam. Инжењер Љуба Манојловић, руководилац радилишта иа ОРА „Ауто-пут", иун јс хвале за своје млаВе другове: „Не мо же појединаи да оцењује Акцију. али може да нзрази своје мишљеље, а моје гласи: — Другарнцс и другови ми с.мо нспулллн посгављени задатак! Сада у октобру, иако јс радна акцнја званичпо завршена коаје.м протлог мсссца, послова иа ауто-путу који јс у заврпшој фази на деоници нз.меБу Баточпне и Нупријс, још увек има. Зато су ту one? бригадпрн. Прошлс недеље дке брпгаде састављепе од о.младинаца нз београдск»1х општпна наставиле су оно што је током званичног дела акције остало иедовршено. По свој прилици свака субота и недеља у окгобру бнће за вредне о.младннске руке — радна. М. Милезковић Захва/byiyhu саојим изузетним кеалитети.иа eutue пута је био биран за секретара Осноене организације Савеза комуниera „Производне услуге", а деа пута је бно за.иеннк секретара фабричког комитета. Био је члан Општинског комитста у Поповцу, а у. последњем мандату и члан Општинске конференције Саееза комуниста ц члан Општинског комитета Савеза комуниста. Такоће више пута је биран у органе управљања Фабрике цемента. Сада је делсгат Скуиштине општине. За постигнуте радне резултате, дисциплинованост У раду ц доследност у сПР°в0‘ ћењу политике Савеза комуниста више пута јс добијао друштвена признања: прву награду у част Преог конгреса радничког савета, Повељу за donpunoc на примени и развоју система самоумрављања, Повељу за дугогодшињи pad и друштвено-политичку актнвност у радној организацији и Плакету са Повељом „Јосип Броз Тито — 30 година са.иоуправљања 1981. године”. Живану Стојковићу најтеже пада када се расправља. о оним сгварима о који.иа не би ни требало, запраео када-се не notaryју договори и заузети ставови. Радује се пе само успесима у сво.че колективу, већ ycnecn.ua свих. Први задатак је за којп се сада залаже борба за економску стабилизацију која може да се добије са.ио радо.и. Другог рецепта не.иа. Пут до ње води личним при.иеро.и. другачијим понашаtbe.u и пружањем eehe шансе младима у које и.иа несебично поверење. А на том путу ко хоће да сс бори .иеста ti.ua за сваког. У први.и pedoen.ua увек ће се налазити Живан Стојковић. С. О. ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ЗОРИ ГАЈИБ ПЕНЗИОНЕРУ ИЗ ПАРАНИНА ЖИОТ ИОСВЕЂЕН СВЕТИМ Иза сувопаршЈ.х речи у образложењу предлога да Зора ГајиН, дугогодишњк друштвено-полнтмчки ратник, добнје Октобарску награду града Парађшга стоји једна марљива жена, један богат, садржајан жнвог. Потекла је у поробици радника из Оштреља Kod Босанског Петроеца. у којој hvje сеетли.и идеали.иа taro ie и награћена Ордено.и pada rpehez peda u Opdeno.u заслгге за napod ca сребрпп.и зрацима. У пепзијц ie eeh oca.unaccr zodiuia, али ibcna aizrue hoct не jeibaea. Kada разгоeapare ca oeo.u dpato.u жеhom стичете утисак da ie она снремна ‘ti вољна da ce ti dattac Hocti y коштац ca обавеза.иа и 3adaim.ua. потврћује и речи.иа. — V .иснц је још елац и dyx da padu.u. је бнло још петоро Вребна и послушна detje. Зора завршава четири paspeda женске занатске школе. Par ie затиче v цеету Maadocru и она ce od.uax укључује y покрет, зашто ie раније била припремана. Aicruean је омлабински руковобилац, a од децембра 1941. гобине члан јс СКОЈ-а. Као руковобилац у подгрмечком крају обаветтаеа о.илабину о токоеи.иа борбе, прикупља храну, обржава са станке, ude v жетаи и то све с)о обпаска v Шссту кпа јншку ydapny бригаду 1944. годипе. Нз тог nepuoda најупсчат.Ђцвије јој ie cehame tia Преу земаљску конференцн ју АФЖ која је одржана v Босанско.и Петровцт, tde је она била белегат. То.и нрилнко.и јс први н\т eitde.ta Тита. Y живој joi ie ycnoмсни сесчано ypebcua сала, Титоа 7овор. гро.ики аплауз и узбх-heibe које ie o6vзи.иало. Тнтове рсчи, da ie поносан што у својим редоau.ua и.иа великц број другарица које cv исто тако doupu борци као бругови, посебно памги. Послс oc.ioGohctba и краћег службова>еа v Capaieey, 1949. zoduiie долази у Параћин, zde .је no ibenicu р_счима изванредно npuxea'hena. Tv пастаеља pad v Партији, О.иладини, Синдикату, АФЖ, Савезу бораца. Актиена и noedana сеој живот посееTo уесп da сам актиена, da ode.u на не- $ кц састанак, сее ми то није тешко. Чоеек Kad нешто $ хоће то може да постигне. Данашње жене су мно?о 8 нреоптерећане, па ми се < чини da можда баш због $ тога и .Hticv доеољно .укључене у dpyuiveeHO-политич- $ ки pad. . Мило joi је и узбућена $ ie Hiro се ниј,е оеа epeduna, $ којој ie поклонкла толико $ гобина активног pada, још увек сећа и turo ie нредло жена за Октобарску natpaду. Обећаеа da he настојати < да 'сс обужи и настаеи активност, колико ie то у ње- $ ној .uohtt. $ ЗОРА. ГАЈИТг није са.ио добар дриттеено-политнчки $ радник. Мајка троје деие. бака петоро унучади и је^- < hoi праунучета, добар dco $ аре.исна noceehyjc деци ко- $ ia су за tbv велика padoct $ Предлог за Октобарску на- $ zpadv ynpaeo ie потекао $ Саеета школе „Стеван 1а- $ Koe.bceuh", јер јс чссто нри $ сутна на рекреатиено! наcraeu нај.илаких прича u.u o славним danu.ua HO5 — Hama .u.iaha гснераци^а .uopa da чува траОнцију one ?снсрације која ce борила за вре.ие и носле рата. да чува братство и jeduHcreo'. да увек има на v.uv оно што с.ио мц некада радили и noсгнзалн. поручује Зора Гаji'.h. узднгнуте zaaee. спре- .ина да и дале светлнм при мсро.ч утиче на M.iabe генерације. 4 1^пана^
13. ОКТОБХР 1983. • БГОЈ 242 _______СА СВИХ СТРАНА НОВЧАНА награда стлни јовановип, БОЛНИЧАРКИ СА ИНТЕРНОГ ОДЕЉЕЊА БОЛНИЦЕ Y ПАРАКИНУ Н8ШМ НАГРАДА У ИРАВЕ РУКЕ V Болницу је дошла од њеног бснивања, радећи нај пре као чистачица. Њена марљивост, труд и вредноћа •нису били пезапажени, па је због тога предложена за посао који ц данас са в&ликом љубављу обавља. Болничарка Стана, јс до бро позната свим пацијвнти ма и својим суграћанима ко јима је несебично 'пружала помоћ у тешкц.ч тренуцима живота. помоћ која врло че сто прелази оквире њених обавеза. За њу је човск мајвећа вредност и кад њему треба помоћи ие.ча тешких н мучних послова, без обзнра иа тежину и делккатност ctf.vaijiije у којој се нашао. Њен ведри ос.чех уноси топлину и ведрину у болничкц живот, због чега је пацијенти дуго памте no изласку из болнице и увек се са љубављу сећају Станчета. Људи који.ча треба помоћ пма свугде, па Стана стигне и у околна села да пружи неопходну помоћ, негу, реч охрабрења и утехе. Због овог изузетног хумапог односа према пацијенти .ча и самопрегорног рада вр ло је омиљена и цењена у сво.и колективу. Ценећи изнад све?а oeai хуман и племенит посао, не себичан 'и примеран pad у здравству, Комисија за doдељивање 13-то октобарске награде Општине Параћин, предложила ‘је да се Стани Јовановић додели повчана награда ошитине Параћин за 1983. годину, у износу од 10.000 динара. СИЗ становања СИв СВЕ IEM Скупштина СИЗ-а стапован>а је на својој седштци одржаној 20. сспте.мбра усвојила одлуку о нзменама п допуиама одлуке о условнма и /поступку за остварпвање пра ва на накнаду дсла станарпне поједпннм катсгорпјама мосилаца стаиарског права. Тачиије рсчсно, доношеiKc.M овс одлукс усвојен је нови начш! субвенционнрања станарине, односно проширује се круг грађана у на шој општшш који ће плаliaTjf мању станарнну. Грађаин чнјн укупан просечни месечни прнход по члану домаћннства у претходној години износп до 2000 дипара биће ослобођени пла hntba станарЈше. Грађани са приходом до 2.800 динара n.ialiahc само 20 одсто од станарине, до 3357 дннара 40 одсто, до 4530 динара 60 одсто, „ до 5-633 дннара 70 одсто од цене станарине. i I ;СА?'Г': f А:ИЧ1-’И УГАО I I ....... = 3 i ЈЕДАНАЕСТ АФОРИЗАМА g = i 3 1.Ha крају стабилизацијс сви ћемо имати витку ли- = g 1Шју. | = 2.Свн га прслазе, а радни човек прелази прекосвсга. Е е 3. Глава је најтежа кад је празна. | = = н 4. Њсгсива јс била увек iгајглaciniја, кад сс искашља- = | вао- = = 5. Кад држаБницл разменс оштре нотс, народи обично | = заллачу. - н е 6. Локалнм богови мсњају општу климу. = I I I I= I I 1 I i 7. Ovii.bc магера1ј?.ла, а оскудлгца изграђенмх стаеова. 8. Неко iv.rj'. у лгри: социјалне картс су код пас, а новац у швајцарскЕШ баикама. 9. Вкше се не јуримо по састанцима. Сад нс можемо mi да се окупимо. 10. Саврсмела прсљуба: воли ссло, а живи у граду. 11. Ко тсое каменод!, ти њсга хлебом нз овогодншјбсг откупа. Мирослав Димнтријевић БУТИК ЗА ТЕСИО ОДЕЛО Злам да ћупш као рнба. Штста само што се увск пецам iia исге фазоис. НА ПРАГУ HOBE УШТЕДЕ ¥ ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА ШКРИЉЦИ У ПЕЋИМА © После израде елаоората и лаоораторијских испитивања, у Фабрици цемента извршена је и индустријска прооа уљнпх шкриљаца као погонског горива ® Јефтини шкриљци из Алексинца заменнће 20 — 30 процената мазута ■ Тек што с.мо навиклн да чује.мо како у Цемсвтари ложе rich старим гумама у.место једног дсла мазута — јавља сс као извеспа и замена скоро трсћине мазута уљним шкриљци.ма. Индустријска проба, изведена у четвртак, 29. септембра, то је потврдила. Иако је подстакнута крпзом енергије, у Србнјн још прс внше година оспована Пословна заједница за експлоатацију ул> ннх шкриљаца, резултати на ово.м пољу доста су скромнп. Разлог: нафта добијена нз уљних шкриљаца прескупа је. a и само фннансирање таквих пројеката доста је проблсматично. Ипак, када је Регионална заједница за науку и културу Шу.мадије и По.моравља расписала конкурс за финансирање научног ттројекта, одабран је управо пројект о употреби шкриљаца као погонског горива у це.ментој индустрији. На пројекту су радили професор Драго.мнр Внторовнћ са Београдског универзнтста (у на учном свету познат баш по изу чавању уљних шкрнљаца) и радна група нз Фабрике це.мепта на челу са Томиславом Мнловановићем, директором „Про изводње цемента и новннала”. Пошто је добио финаисијску подршку Регионалне заједнице, елаборат постаје центар интересовања у Фабрици, јер су од самог почетка констатоване импозантне уштеде уз евентуалну употребу шкриљаца. После првих испитнвања 1981. године, полуиндустријске пробе извршене су 1982. годинс, а исте године пзведена су и техничка решења у погону неопходна за индустријску пробу (преправке су једноставнс н јефтине, суштина је у техполошком поступку). Копачно, послс нзвссних проблема са набавком пробне количине од хнљаду тона алекснначких шкрнљапа, 29 ссптсмбра почсла ie ипдустрнјска г.роба. Овом важном трепутку за реализацију целог пројскта присуствовао је и професор Вн торовић. Снровинско брашно са млсвепн.м шкриљцем пуштено јс по четирн сата у току дана н исто толико ноћу. Показало сс да шкрил>цп,имају изузетну ка лоричну врсдност, већу од очскнване. Овај податак, уз осталс до којих lie се доћн токо.м пробе, бнће на крају уоблпчсни у оцену целог подухвата. А од ie оцене се много очекује. ЗАМЕНА ТРЕНИНЕ MA3YTA Добијање течпих горива пз тзв. битуминозннх шкриљаца није технолошка новнна у свсту. али су већ поменути фннансијски мо.менти успорили ову врсту активности v нашој земљн. Међутим, убацнвање млевених шкриљана (даклс у природном стањуУу сировпнско брашно спре.мно за печење у рота ппоним пећнма потпупа јс новина за југословенску цсментну индустрију. Ефектн су израчунати још у теоријској фази пстраживања: од укупне количине топлоге по трсбне за печељс клппкера, шкриљцн.ма би се супстнтунса ле 20—30 происната. Тако би пећ 2 штедела 3,5 хпљадс тона •мазута годиипве, а у.место тога трошила би 70 хиљада тона шкриљаца. Ако би п псћ 4 (нова фабрн ка) бнла укључспа у новп технолошкп роступак, Фабрика исмсита трошила би годпшњс око 200 .хлљада тона шкрп.љаиа из Алексинпа. Што се тичс .могућностн снабдевања — само Алексмиачки рудници располажу са испшаним резервама од око 2 милијарде тона овог нзвора еперпг је, а у Србијн су залнхс ироцеibcuc иа око 4 милијарде тона. Ако се зна да-паша републнка располаже са мнннмалним колпчина.ма (око мнлноп топа) течнпх горива — читав подгхват добија (ош једну днмснзију. Стручнп тим ООУР-а „Производља цсмента", који се само у овој години no другн пут по.јављује са технолошким новннама које директно штедс енсргију. добно јс подсгицај за даљн рад — успешно окон чапо.м индустријско.м пробом. До редовне примене дели их још годнна нлн двс рада. Н. М. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „БРАНКО КРСМАНОВИН” ПРОСЛАВИЛА СВОЈ ДАН Оргаања за појединце н организације Трећи октобар, дан рођења народног хероЈа Пранка Крс.мановића, Месна заједница у нашем граду која носи његово име слави као свој дан. Тада је у преподнсвним часовима положек венац на споменик Бранка Крс.мановиђа у граду, а потом су одржана спортска такмичења у којима су учествовали Месна зајсдница, параћлнски Гарнизон, Центар за средње усмерено образован>с и I-IBTKT, организацнје које носе Бранково име. = Имате пун погслаи, али у погрешну мету. 3 ЈСако да и.мам псглсд иа евет, кад сталпо траже да = = у доколш снтуш4211ал1а заиамурлл!. е Момир Оганнсављевић = I 1 AlIlllllllUlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIHIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllC Y поподневним часови.ма у просторијама Месне заједнице одржана је пригодна свечаност на којој је о животиом путу Бранка говорио Милнвоје Шћепановић. Том прплпко.м ie најзаслужнијим оргаинзација- .ма и појединцима који су помагалн рад Месне за!еднице лодељена прнзнања, а Љиљана Крндија ученпца Осповне шко ле „15. Јакшић" пз Парађнна прочитала ie првонаграђенп рад са темом из Бранковог жп вота на комс су учествовалн ученпии основних школа пз name опилтине које иосс и.ме „Бранко Крсхгановмћ". На потом одржаној свечаној акаде.мији у салн Градског а.ма тсрског позоришта о Брапково.м жпвоту ц љеговом револуционарио.м дслу говорплн су, Јаков Бурић, поручиик ЈНА пз параћинског Гарнизона н Мнлорад Милошевић, професор, помоћник дпректора у Средљошколском центру „Б. Крсмановић". V лригодном програму учествовали су ученици Музи чке школе, Центар за средње усмерено образовање н војници параћинског Гарнизона. М. Ж. Шпанан 5 M3 „ЦЕНТАР" СЛАВИ СВОЈ ДАН Месна зајсдница „Центар” 26. октобра славн свој дан. Тог датума 1944- годнне у Параћипу је формиран први народноослободила чки одбор. Тим поводо.м 24. октобра у просторија.ма ове Месне заједнице биНе отво рена изложба слика старог Параћпна чији јс аутор Мп одраг АнВслковнћ Белс, a том приликом наступнће п чланови Књижевног клуба „Мирко Бањевпћ” нз Параћнна. V сали Градског а.матерског позоришта 26. октобра v 18 часова одржаћс се свечана седница Скупштине *и друштвепо-полнтччкпх органнзацнја Месне заједнице „Центар” где he у културно уметшгчком програму учествоватн учешпш Центра за ус.мерено образовањс, малишани из Обданишта „Бамби”, Музичка школа и КУД „Бранко Ристнћ” из Поповца. На тој ссдинци би ће додел.ене захва.шице заслужннм лоједннцима и организацијама којс су оствариле добру сарадњу са ово.м месном звједницом. КРЕНЕ АКШ1ЈА СОЛИДАРНОСТИ м потнопаоничким сепнма Прошлс среде v Огшпннској конферепциЈп ССРН олзжапо 1‘с саветовањс са претсгавппцнма меспнх организаиија ССРН о покрстаљу и спровоbcn»y акције прикупљања помоћн за становшшггво захваheno недавнп.м поновљеним зс.м љотрссом на Копасншку. Оллучсно јсда се у свим .мссив.м организација.ма како у селима тако и у градг ова акцнја солидарности хитно спровелс и с-рсдсгва досгавс угрожено.м подручју. Поред овога треба нстаћн да се н у органвзацији Синдикага већ спроводн акцнја међу заиосленима за пздвајање јед- ■иодневпе за.раде као помоћ сгановннштву Копаопика. Овс акцијс, пре.ма мо.меигалном расположсњу, показују внсок степен солидарности наших радш!х љулн и rpabana са сханов- •ништво.м угроженог подручја, уосталом као што су и до сада у сличннм прплнка.ма чиинли. ИЗВРШНИ САВЕТ О ИСПИТИВАЊУ ПОРЕКЛА ИМОВИНЕ НЕДОВОЉНА АЖУРНОСТ У ПРНЈАВЉИВАЊУ ® Информација о мерама и активностима које се предузимају у циљу спровођења Закона о испитивању порекла имовине нашла се на дневном реду седннце Извршног савета CO, одржане крајем септемора Новн законски проинсн предви fcajy да се вођењс поступка за, утврђивањс порекла имовиие повери Општинској управи дру1ЛТВСНИХ прихода. Прсузимањсм јсданаест прсдмета од дотадашњс Комисијс за испитиваље порекла имовине, који иису окончани ни на који иачхн и четири предмета по којима је всћ одлучивано, али су одлуке поннштене и враћене на поновно одлучиваље, започет је мукотрпан посао. Након пријема лица које ра ди на овим пословима половином године, од 15 преузетих предмета окончано је закључком о обустави поступка четири предмета. а у завршној је фази испитивања су још два предмета. Поред већ постојећих предмета предузете су потребне радње за утврђивање по рскла пмовинс јсш против трм лица, а сви ови прелмети тсеба да буду окончани до краја ове године. Разматрајући ову ипформацију Извршни савет је закљу. нио да су резултати постигнути на овим пословима у послед ње време изузетно добри. Уз то је речено да организације и лица која су овлашћена за подношсњс при јава нису ловол.но ажурна, па је упућен апел месним заједницама и свим организацијама и заједицама да пријављују лица за која посстоји основана су.мња да cv нс законнто стекла н.мовину. Уједно јс пнснстнрапо да се служби која рали иа овп.м пословима створе бо.ви услови рада. М. Ж. Обележен дан ватрогасаца ® Потписана Повеља о сарадњи ватрогасннх савеза Мурске Соооте и Параћина Дан ватрогасаНа, 27. септе.мбар, прппаднлци професноналннх п добровољних јединица обележнлп су прппрема.ма за своје редовпс задатке на пољу спречавања п гашеља пожара. Та коБс су у току ннтснзнвне прп премс и за обележавања Месеца заштпте од пожара. Порел редовне обуке, планнрана јс ја вна ватрогасна вежба 21. октобра у 17.30 мпнута. а сутрадап општинско такмичсље ват рогаснпх једпница. Поводом празника вагрогасаца, председнпк Скупштипе општинс Топлпца Недељковић примно јс представннке Вагро гасног савеза, Профссионалне ватрогаснс јсдиннцс CYH-a Па раћнп п капитепс најуспешннiux екппа. Представннии Савс за упознали су лредседшгкл н друштвено-полнтпчке радиике са постигпгтнм такмнчарскнм успеснма. На прошлим так.мпчсњнма параКинске ватрогасно екнпс постиглс су завидне рсзултатс, женска ватрогасна еки па ИВТКТ је најбоља у Србији н iinyhc го.тмне представљаћс нашу рспубликг на јчтословсиском такмичсњг, а женска ппо ппрска екнпа ie лруга у Србнји. Поред ових скппа п оста ле су забелсжилс лаловољавају lie резултатс. Такође су па овом скупу домаћннп упозпаTU и са мсрама које сс предузнмају на no.i»v спречавања па љевнна, обуни професиона.чног н добровољног ватрогасног ка лра и обуци радннка из непосредне производље за пелована у ванреднпм сптгаиијама. Biiuieroamuibii сусрети п прп јатсљство са Ватрогасин.м савезо.м Муркс Соботс круннсана ie потгшсивање.м Повеље о гра Јној сарадљи ватрогасних савеза братских општпна, почетком септе.мбра v Мурској Coботн. када cv размењена искус тва из областн прбтнвпожарце заштите. М. И.
13 ОКТОБАР 1983. • БРОЈ 242 СЕЛО ® ПОЉОПРИВРЕДА g,iiiii>inimiiiniiiiiiiiHiiiiiiiiiniiiniiniiniiiiiimiiii>iiiiiiriiiiiniimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiui>g ПЕТА ПОЉОПРИВРЕДНА ИЗЛОЖБА Y СТРИЖИ 1 МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СИКИРИЦА НОВЧАНА НАГРАДА бУДУМШ почдити 8 = CIHHPNIA № ИИРШН i I 1 I 8 У РАИМ ФЛНМА 8= Упоредпа статистика је неумољива. Говори у прилог сигурног развитка Месне заједнице Сикирица. Сикнрица прс десет, двадесет или трпдссет година и Снкирхша данас. Компарација би нам узела доста врсмспа и простора, а закључак је један: Сикирица брзнм кораком прати општи друиггвенп развој. ® Најбоља крава „Ипа” Бранке Шљивић из Стриже © Најлепша јуника Мнодрага Јанићијевића из Ратар a @ Грла која дају и млско и месо најпогоднија су за наше поднебље @ Изложба скромнија, алн грла далеко квалнтетнија него ранијих го дина Ол трп хнљаде раснпх грла говеда, колико трепугно пма на подручју општине Параћпн, на истој пољопрнвредној изложои v Стрнжн. ко.ја јс одржапа v петак 23. септе.мбра, в.чдели с.мо vKynno педесет и чгтнри краве и јунице. V конкуренцији јуница, оцењнвачка компснја на чели са доктором Косто.м Смнљаниђе.м, прогласпла јс за шампнопку грло Миодрага Јаннћијевића пз Рагара. Првс три пратнље су јунпце Драже Јаћимовнћа лз Снкприце, Радомира Јевремовнћа из Горљсг Впдова п Радпсава Станковића из Стрпже. ПредставнЈШп ИМПАЗА пз Зајечара и млекарс пз Светозарева уруадлн су победиицима коверте са паградама. колекцију расиих овиња Дра-, же Jalui.MOBiiha из Сикирпце и Мпливоја Златановића пз Parapa. Најбоље потомство Бика Лоренца Најбољи ратари На.јпле.меннтмју краву на изложбн п.мала јс Браннслава Шљивнћ, пол.опрпвредник из Стрнже. Њена крава ,,Ина" попсла јс ленту шампионке. Трк пратнље су краве Драже Јаћимовића нз Сикнрпце, Стојадцна хМијајловића нз Стубицс н Борнсава Раднвојевнћа пз Стриже. Порсд тога, доктор Коста СмиљаниН нз Ветеринарске стаммце у Великој Плани уручпо је сп.мболичну награду власнпку бивше ша.мпионке Стојадину МнјајлОвићу пз Стубице за добро чуваље и неговаље расног грла. Посебно јс истакао п млада расна грла, будућс шамппонкс, јгнице Живојина Јаћнмовнћ н Миливоја ЗлатанОвнћ пз Parapa, којс потичу од расног бпка „Лоренца”, швајцарског типа, чнје потомство и.ма нодједнако и .млеко н мссо, што се поссбно и захтева. Посетпоип петс изложбе и.мали су прмликс да впде још и колекцпју оваца и јагањаца Аце Лукића пз Чепура, затим На штанду ратарсКих н повртларских производа виделн смо лајуспсшиије примеркс рода 1983. годинс. Мнрослав Стојановић пз Стриже, ИлиН Вукаднн н Основна органпзацнја коопераната „Рашевица" прпказали су колекцпју јабука п крушака. Пак центар „7. јули” пољопрнвредне производе спремне тржиште, Милмвоје Бурђевић из Рашевице јс пзложсно гро>: „афус-али", Рајко нмао сортс ПОпОВцћ и.мао је најлепши купус, Бора Jcpc.Miih репу, а најкрупнији кролшир Бора CaBidi и Вукадин Илнћ. Штанд пољопривредних машина, иешто сиро.машнпјп Hero прошле године имао јс. леколнко занпмљнвпх пољопрпвродних маитнна за. које је владало велнко интересовање. м. д. ИНИЦИЈАТИВЕ старих динара за комунални развој. • Реконструисанп /е електро мрежа нисконапонске струје у дужини од пет кило.иетара п изграћене три трафо станице, пошљунчани су путеои у околини села, ypeben парк у цептру села и парwall .„Пољице'’ који се припрема за терепе за малеспо ртове, ограБено гробље. заcabena су осамдеоет и осам стабла, а Месна заједница је помогла Основну школу приликом увоћења парног грејања. I 8 1 S i 8 1 = I i ==f = = Шта јс данас месна 3ajeдница Сикирица? Јесу ли то 320 домаГшнстава и 1200 стамовника? .Мали број' noљопривреднпх домаГшнстаea, a cee eume Atetuoeicrux? Стотину средњошколаца, пгдесет студената, оса.чдесет пензионера, две стбтине педсет ‘радника? Или можда три километра асфалта, готово у сви.и ули цама у селу, четири нродавнице, дом културел ос.иого dtiuitba школа, амбуланта са лабараторијом, пошта са ау томатсЈСОм централом од сто бројева, ветеринарска стани ца, радна јединица „1. јули", односно товилиипе капацитета 400 товљеника. Cee то скупа. Јер све су то Сикиричани изградилп током протеклпх година, обезбеднли себи лакшу саdaiuibocc и будућност. Од огсгобра прошле године do oeoz oiccodpa Месна заједннца СикирМца уложила је око две стотине милиона Пре.иа речи.иа наших саговорника: Милана Обрадовића, председника Извршпог савета Месне заједншсе, Добриоаја Јоеаноеића, пред седника MO CCPFI и Славољуба Јовановића, секретара 00 СК, за кратко време Си кирица Лс и.иати све улице под асфалто.и, водоводну мрежу и спортску салу. Ти- .ис би се некако заокружио списак оствареног и реализованог у 'сарадњи .иегитана it субјективних снага, сједи њених у фронту за светлију будукност. .Сикирица не.иа разлога да се. секнра за iby. м. д. = 8 = 1 а = = ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН — БРА I имчење имивмж ЖЕНЕ — УГЛЕДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ ffliH fш мнм - 1 “ I V I. Иако jof име значп „друга”, крава Ина, власница БРАНИСЛАВЕ ШЉИВИН из Стриже освојила Је прво место и назнв шамрнопкс на овогодишњем, петом по реду сајму стоке. Ина је грло старо пет година, са већ три потомства, внсоко.млечно, а дневно даје и до оса.м ллтара млека. Алн то није једино грло у стаји добре до.маћнце Браннславе Шљнвић. Још двс јунице, ,две кравс и два товљеника чине н>еи крупнн мал. Бранка се углавном определила за оточарство. Порсд расних говеда гаји н свиње. На четири хектара обрадиве површнне сади потебне културе, али и силажни кукуруз за исхграиу стоке. Мешовита поллпривредна домаћинства, а данас их у селу има у врло високом проценту, гдс cv мушкарци запослени у радним органнзацијама, сав терст пољопривредннх послова пада на жену. Такав је случај п са Браштславом Шљивић. Муж јој је зарослеи у РОК „7. јулн", cim студира, а у пословкма јој помажу углавном свекар и свекрва. Па нпак, Бранка стигне да заврши све ратарске послове на нлгвн, да ла.мирп стоку, али нађе времена за друге женске лослове и за забаву. На заЈедшгчко.м састанку лредседништва Опшпшског комитета СК и Опш.тпнске конфвренције ССРН, одржаиом 21. септембра, опшнрно it аналнтичкп јс разговарано о реализацији плана жетве и јесење сетве, која је на прагу. Том приликам потекла је II шшцнјатива, коју су деле гатн прихватнли, да сс покрене акција такмпчегва пољопрнвредиих произвођача. Такмичење пољопр!гврод;пiх произвођача у cbiiai видовиАЈа пропзводље увслико се одвија шлром земље, и није никаква новост. Такве среД1ше могу се похвалити цзванредннм резултатима, и бројшгм рекордерпма за које сс чуло даље од општннсских граница. Чнш1 се Да смо мало и за каснилп са овом акцијо.м, ре чено јс том прилпком, али никада нпје касно да једна оваква акцпја заживи, да укључн све 'лапредие пољопрнвреднике н заинтересује их за врхунску производњу на својим њивама или у оборима, наглашено је наса станку. Председништво OK ССРН ће даље разраднти ову ндеју и донети конкретне предлоге и пррпозиције и у сарадњи са пољопривреднлш органпзацијама нашс општине покреаути племеннто такдтчење у производњи хранс. Најбољтш пољопрнвредннцн-ма произвођачиxia додељнваћс се одговарајуће награде, као и Д1есшш заједшша.ма пз које Јгманај више пољопривреднлка рекордера. Пред јесењу сетву, оваква акција дошла је 'у право вре.мс, трсба је поздравпти н пожелети произво Бачи.ма врхунскс рекорде. Јер је п такмичење део стабнлизапијс. М. .Димитријевић м. д. ДРУГИ БШЕНАЛЕ CAMO YKI1X ЛИКОВНПХ v\iET. НИКА Y CBETO3APEBY ИЗЛАЖУ: ЛАЗИН, ЛАЗАРЕВИН, НИКОЛИН И ИЛИБ На Другои бнјепалу само укс ликовне умстности, који почпње 17. октобра и тра1с месец дана у Галернјц са моукнх сликара у СветозаY конкурспцији 500 радова од 150 уметннка, селекци она компспја је нзабрала 150 радова од 99 у.метника, Догађа се: Ои or за иимив пољапоивпбдне машине НИСЛАВУ АРАНБЕЛОВИКУ ПРИ^ЕР РОБНОГ ПРОИЗВОЂАЧА © Пет хектара под пшеннцом, шећерна репа на 2,5 хектада, а кукуруз на три хектара ® Високи резултати у сточарско ј пронзводњи © Скуп машински парк ® Пензионо осигурање пр,еко РОК „7. јули” ( ■ . ■ ■ У Врапчану ппјс бпло тетко nponahti Бранислава do.Ualiuncceo Apanbe.ioouреву, излажу умстннка нз нс: Мнлован ! четворица аше општнЛазаревнИ н међу којима уметиичка Радосав Лазић нз Стубице, Бранислав НнколнН нз Шалулопиа н Слободан Илић, вајар из Плане. дела четворпцс ствараоца из наше срсднне, обавестила нас Је Ковнљка С.миљковић, лиректор ГалсрмјеМ. Д. Разумем што се на конкурс пољоприередне органпзацијс „7. јули" из Параћина за летошњу кампању жетв& ишенице и јеч.ма нисм јавилц трпографски радници или аквпзитери, алп пе .могу да одгонетне.м због чега то нису учинпли пољопривредни техничари без посла, са еви денцпје Заједнице запошљавања у Параћпну. Од 15 незапослених пољопривредних техничара, само се њих пет одазвало и укључило у жетеу, док ос та.ш нису хтели да прате ко.мбај no атарима name on штине уз добре личне дохотке, додуше *на одрсБсно вре.ие, до краја жстве. Једноставно нису хтели да са.ии себи побољшају свој .матерцјални положај, ц упи шу Kojit месец eutae радног стажа, до среГшнјег pencetba и ухлебљења. Пратссш су они жетву, ни је да тссу, додуше на те.гевизији j? ТВ дневнику. али пратили су. 11 вероватно сањарилц о теледирпговаппм пољопривреднм машиналт, . са naeoheibe.u ка бериЦет. Шта hem, неко мора п да машта. М. Д. ha, напредпог пољопрпвреднпка n oeoiodiuuibei добптншса Трипаесто-ОЈстобарске награде отитпне Параћин. У у.пиис Жпоке Дамјанови!1 рекоше: . — A, to је doAiahtm. Ona зелена гво.здена ограда је ibeioea. Kylia noea, no .ucpn, dooрпште mttpoKo, бетопирапо. та.ио дубље палази се екоnoMcizo deopnmve. У гарапет хектара под пшеницом остварио јс п испоручио 19,500 килограма. ШеИерну репу сеје на 2 до 2,5 хектара, кукуруз на ‘3 xeicrapa и кромиир на хектар новршине. У сточарској производњи Бранислав АранћелоопБ је један од најначреднцјпх одгајивача. Постиже завидне резултате. У савремено о.чрс.иљеној стаји годишње одгаји и no десет јунадп, док у обори.ча годшање мтови п нреко cToTimv свиња. Како је .uoiyhe постиГш све ове резултатс, кад Бранислав ti.ua у кући join саAto cynpytv и сцна? Бране постпже овс резултатс заxea.byjyliu вредпој супрузп н сппу, а.ш а мехаипзаtpiftt. MaiatiHCKu парк oeot доброг do.uahnna је опремл>еп п врло скуп. По.иснулп с.ио ech комбајн. Поред ib&ia Бране tt.ua трактор, прикључне .иаишне... Овс годане v capadibti са РОК .,7. ју.ш" Бране је пожњео 68 хектара пшенице. Треба pehu да јс Бpanicслав АпапБелоаиО пепзпопо осигуран преко oee opiann зације. У аре.ие кад се бкје бпгка за cKono. tcKv стабплизаччју it noeehatbe поопзводЧзе храпе овај по.иапрпвредхсп види се нов комбајп. 11ик 1,з Врапчана даје при Нова ттала, аутомобал, је- лЈеР ч преАтачи. Све см то дпо.и речц слика правог до бплп разгозп, а паАа.мо се 6poi do.uahnna. потпуно миед.ипвп, ба се ди . ЛрапБ 1е удружени пољстривред- АраЉловиПа. нпк. Низ годппа capabyie са Радпо.м Органцзацијо.и ко М. Д. операпата Goрби ::а остваривање аисоких прппоса. . Бранислав јс v право.и счч с.?у робни произвоБач. 0 Са---------- - . .........
1J ОКТОБАР 1983. • БГОЈ M2 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ Бранко Крсмановнћ - xepoj међу нама СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ДАН ЦЕНТРА ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ „Б. КРСМАНОВИП” &РАШЖ @ Ученици и професори Ценгра за средње ооразовање „Бранко Крсмановнћ” 3. октобра свечано су прославили Даи школе и обележили годишњицу рођења народног хероја Бранка Крсмановића . . . Moj поглсц c< лагжно одвжјао о,1 реке и по«л«н»е ла ммлуЈе поносitoi бронзаног аша на чнЈкм усиа. ма кпо ла тнтра смешак обасЈаннм ссчсрн.им руменнлом. Брахко КрсхЛковнИ, cm< пктомој Поморапл>а, хсрој мога завнчаја, роhex Је у селу под плаинном Бабом, ДоњоЈ Мутниин. Иако је потииао ич имућне пород«!» , н.егове мдеје нмсу биле накломпс буржоазнји м сксплоататорскоЈ класн. Припадао Је оноЈ славној н неустуОшивоЈ ом ладнни ко|а се чврсто боркла против Алексахдроас днктатуре, етаја ла рамс уз раме са радннчком хла со.м, сељацпма и caw«« ;;зрабл>кваЧнма, Када је босоного деттвство осTano далеко за н.нм, као саршенн сре дњошколаи обрео сс па студијама у Прагу. Дружење са мстомишлен« цима поЈачаће нппредне идеје хоје he пустпти дубоке корсне у њемуКада ШпаннЈа запламти грлМанским ратом, он ће сс наћи у ,fcOJ са Још пуно другова, борећн сс проткв нај већег непрнЈатеља човечапства — фаптизмп. 13. ОКТОБАР На тај дан, на 13. октобар Параћин је раздраган. Т07'сГ дана ослобоћен је град. и сби становници Параћина беху, бесели и срећни. Бн.вана Нешић, V-2 ОШ „С. Јаковљевић'' МОЈА ЈЕ ЗЕМЉА КОЛЕВКА МИРА Моја је земља велика и лепа, шарена к'о htciuM пролећних боја свето је чувала своје лице — земл>а је моја колевка хероја. У земљи овој жиеи народ, који живот за слободу нуди; многи еу хтели да је • Згазе — ал' су је бранили дивови људи. V срцу свлког чов&ка, бцје рита.ч слободног <<г , корака; мир и слободу човек треба — то је порука мојих предака. Моја је земља колевка мира, скована рукама радАичког зноја; из колевке сеетом necAta • ♦ хита — „Ми следимо 'дело друга . • Тита!" Марнна Милојковић VUF2 ОШ „М. Поповић Озрен" Jypiiujao Јс на бајопетс н пушкс, хрвао сс с глаВу, али сазнан.с да се борн за најсветлкјк п најгтћм идсал — слободу г.-пгиао му Јс сна гу и нстрајност. Ту исту борбу каснијс he настани ти у својој ломавннн која је би.ти закачекп пла.меном новог свстског рата. Бно Је Једлн од оних којн су припрсмали оружпнм устаиак. Али, ма жллост смрт га је одпсла сп трно интнх стаза револуцијс. Погинуо јс м. *Л1Д. Космај лам га јс заулск узсо, али остале су »вггове рсчн, мислк и дела. Остало нам је негопо име ирвено као небо ШпппиЈг у «:ојоЈ се борио, кло хоризонт слободс за коЈу Је пао. МоЈс ,\п1сли престаЈу да лутају и мојс очи се стапају са кеговнм on лучним погледом. Човек — хероЈ, чо мек ко|и је презкнвсо логор, гово рпо срисм и мислио умом маса. . . (Део пз првонрграћеног рада на коикурсу поводом дала pobcita Бра нка Крсмановнђа) Љиљана Крнднја, VUI-1 OUI „Б. Јакптћ" ШУШУМИГЕ, ТРАЖЕ ЛЕПЕ КЊИГЕ | И као дете, . = Гете је био — Гете. А ава данашња деца су § обичне гаушумиге, = разумете. g Ко чита књиге, има мање i бриге. = А ови малишани, S то је истина жива, = безке од књиге као да су од коприва. 2 А много јс криво Шекспиру ж кад та остављају иа миру. = И Толсггој Лав § кад је нетакиут сав. = А онај генијални Вук, љут је као рен и лук' кад у библиотеии влада § мук. е Слажу се са њим = браћа Грим. Е Читајте Kibiae да смањите g 'бригс. =-. Ко чита највшие | слободио удшие. Шушумше, траж’те леие S ‘ килис. 2 Мнрослав Димитријевић Н Јутро у школском дворчшггу па Дан шјсолс није ice, па изглед, разл1иксвало од остал»их јута.ра. Гужва и врева на школском платоу прспуном ђака може сс вндетн п било ког другог дана. Овог, значајног, .међути.м, није се отјијјло у учтонице и клупе. Колопа средљо-шко лаца крсиу-ла јс са профссорпма ка спо.меиику Бранка КрсмановнИа. Крај спо.меника овог 'велгпкава од-ржан је чајс псто.р-ц јс јг положец вепац и подсегилн су се иа триовитн пут младопа револуционара, шпанског бориа и народног хероја н-аше НОБ. Спорт н рекреацмја, увек а<ктуелни .међу младима и ово.м пр-иликом су дошли до изражаја. Органпзсвани. су турни. ,рн у плпваљу, кошарин, фудбалу, стоно.м теиису, одбојци и рукомету. ДВАНАЕСТА • ИЗЛОЖБА МИЛИВОЈА ШНЕПАНОВИБА После изложбе у Паризу =| 1978. године, истакнути па- == раћински сликар Миливоје Шћепановић поново се одлу • _; чио за сп.мосталну изложбу. “ Овога пуга у иросторија.ма Месне заједнпце „Бранко Кр |Ц смановић” постављено јс че- = трнаест његових слнка н пет ј=Е цртежа, који чине дванаес- = ту самосталну изложбу. -Сли = ке углавном датнрају из 1978. године, док су цртежи ‘ новпјег датума. Цнклус слика „Етапе” мод д;. сећају, како је то лепо прн- = мећено на отварању, на Beличковићсве „скокове”, а пре.ма речнма Петра Омчи- = куса, „Шћепановић се нала- he зи пзмеђу Величковића и Дауте Бершие"- НЕГОВАЊЕ ЛИКОВНОГ ПОДМЛАТКА hrpat 1јто!!етваније © На пригодној свечаности 26. сепгембра у Библиотеци „Др Вићентије Раки11” уручене цаграде победницима на нзложби дечијих радова „Пролеће и младост" ® Наградс у књнгама ауторима уручио Миодраг Анћелковић — Bene © Један од доказа неговања ликовне уметности у нашем граду је, без сулдље, и изложба дечијих радова под иазивом „Пролеће п младост” Девета је годнна како Је у мају хол Градског аматерског позорншта бно процветао од дивних цртежа малншана нз обданкшта, ученике основннх школа н улепшан озбил.ним радовнма ученнка Центра за средње образовање „Б. Крсмаповић’'. Стручни жири је још на самом отварању прогласио најбо. л>е радове. а организатор. Библиотека „Др Вићентије Ракић”, CM3 културе и Заједница оспов ног образовања и васпитања су припре.мили награде, које је 2G. септембра срећним ауторима на пригодној свечаности у Библио тсии уручио Миодраг Анђелко. вић Ђеле. Најбо.ви рад, no оиснп жприја, у предшколском узрасту је рад петогодишље девојчуце Ка. тарине Матић. другу награду деле. такође петогодишн>а Бојана Ивановић и четворогодишња Ма ја Костић, а три треће равно. правне награде припале су седмогодишшацима Игору МилоЈко 7 Круна прославе овог великог Дана прсдстав.вала је овечана акаде.мија v салн ГАП-а. Уче ници Центра за средње образоваЈве ,,Б. Крс.мановнћ” у сарадн»и оа Гарнизоном ЈНА п.риреднли су по.мпезан ирограм за гостс, п.ред препуном сало.м. Бпла је то ттрнлпка да сс параћпн»:кој јавности покажс богатство кулгхјрпо-у.мстничког жпвота о.младпне п талепат .младог војника Славча Дп.мовског, аутора п пзвоБача програма академије. Прославн годнилмше pobeња. народног хероја лрндружили су се if граБани M3 ,.Бранко Крс.ман-овић" и Гарннзон ЈНА који такођс носи и.ме овог (вел4гкана. Најкраће речено: овај дан је обележен Б*ранковнм имено.м. Весна Илић СТАКЛО ЦВЕТАНКЕ ВУКОБРАТОВИН АЕПО СА ROPiCIS ® ¥ завичајном музеју 26. септембра отворена друга самостална изложба стакла Цветанке Вукобратовић У нзузетпо свечапој атмосфери.у прнсуству бројних љубнтеља и прнјатеља уметпостн, представл>ела јс 26. сегттсмбра у Завичајном музеју најновија креацнја Цве танке Вукобратовић, дтгзајнера Српске фабрике стакла. Чегврти јс пут какоова племенита жена, један одре тких познавапаца великих тајни обликовања п обраде стакла излази пред очима јавностп града на Црниин ко.ме већ скоро две деценије даје плодове свог уметни чког рада. Иако окугшрала вићу, Владимиру ЂурИевићу и Ани Зскић. Meby ученнцнма основппх шко ла лрва награда припала је Данијсли Букић, к чениин Оспо вне тколе „Стеван Јаковље. впИ”, друга Драгаиу Ммладпно вићу и.з ОШ ,,Б. Крсмановићу” из Сиккрице и Горану КоциИу из ОШ „С. Јг.ковљевкл”. а тре ha Радпци Благојсвнћ нз Поточца, Марку Шћепановићу, уч. ОШ „Б\.ра JaKiiHih" н Страхин.и Николићу из ОШ „Радоје Дома новић”. Средњошколпи су на својим радовима показали веК јелну зрелост. а прва награда припала је Сашн Ппнчмћу, другу награду заслужио је Жарко Стан ковић, а трећу жири је доделио Горану JoKCKMORithy. С. Ј. ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ П030РИШНИХ I АМАТЕРА ПДРМИ ОРВИ I ПР80 ВЕЧЕ | @ Премијерним извоћељем представе „Хај- = -фај” чланови Градског аматерског позо- | ришта 13. октобра отварају овогодишНЈе | Октобарске сусрете позоришпих амате- | ра ® Од 13. до 30. октобра гостоваће де- | вет позоришнпх ансамбала § Y 19 чагогза м 30 мчппта 13. октоира свсчано he се 1 подићи зав-еср Гррдског а.матерског позо>ришта. Глумци IT.th|vabf(>ia појавипс or. ira сцсни и иЗЕођсндки прсдставе = ..Хај-фај" отварити авотодишше Суарете позоришних = пматера. Гсстп из Прчјед^ра стнћиће 15. октобра са = „Свадбеннм маршо.м''. Четвртак, 20. октобап рсзервисан = је за Акаде.мско културно-улЈетннчко друштво „Бт^анко = Крс.маиошЉ" из Београда ко|е ће сс сг?ом прнлико^т па- = раГигнској публици гградставати „Краљем од хшзгјх”. = Аиса.мбл из ПркјеБПља гостои-аће у ПаграЦицу 22. ок- = тобри са предствио.м „Клуттко”, а нсдсља, 23. октсбар р*г- = зервкоан јс за Нз® <>д»аз псоорингге лз Смедеревскс Па- = лакке које ћ« се предсталисгп „Поп Пнром и non Cmi- = ром". = Уторак, 25. октобр« ррзерлнсвп је за члановс Л.ма- = t(Q»-kc сценс „Чагољ" из Милагве ко и долазе с/. „Д.ржав- = hum лсгкхзсм", После дна двг-а. тачицјс 27. окто5р<а у го- = сте на.м долази КгсгдЈГ) позорнште „Масука” цз Вслпке = Плане н нзвешће предспаву „Сабирчш центар". Haunt старн знанцп нз Кгкниде представом „Зунза- = рш” 29. октоорл заврииаввју овогодишњи великн ггрлзкпк = псзоришне сцеЈ«. = С. Ј. 1 F<iitmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii>iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiu:iiiiiiiiiiiiiiiiiiii." стакло.м, Цвета јс псссбично .много пута до сада радила на припремама свихзиачајнпх мапцфсстапија којс је овај град нмао, пе устежу ли се ла и чланове cuoje породице укључи — са.мо ла се посаб обав.ч како треба. — Српска фабрика стакла, можс да се поноси рсзултатима овог дизајнера- Тамо је дово.љно рећи Цвета и свн знају о којој Цветн Јс реч. Као мало ко успела је да оствари висок степен сарадње са органнзаторима производље, са стакларскпм мајстори.ма к што је често најтеже са строгкм захтсвпма тржншта. Нема стаклар * ског мајстора који се иетру дн да уложи макси.мум својих могућностп за рсалмзова н>е њених замисли, А о.че су увек тако дозиране н од.мсрене окзприма реалннх могућности к ствариих потреба савременог човека. UneTa пнкзл тте кз;::с — то спм |а урадила, вс-h мајстор тај п тај п ја — п увек треба да се за.мислн о ком је млјстору рсч, јер она за свг нма свој надп.мак. НОВЕ КЊИГЕ Бсз обзира како налва.ш повонзашло пздаљо „Плраhiin", сажетом монографпјом илн шприм турнсгнчкпм војпчсм, оио he ладржати своју основну врелност, зап раво io је првц пут да грал ПараКин цма ckviiv ппфор мацнју о себп н свом ра-.во ,ју. првн 1и\’т и.мамо свг најва жннје податке на Једном ме сту. На чстрдесет седам стради па oopabena јс комплекспа и богата грађа о Параћину, дат је хнтри пресек нассжд о;( праисторпје до данас, од географског положаја до ра зцоја фнзичке културе. Географскн п де.мографски подаин, прапсторнја, стари и средњи век, кулпрно нсто рнјскп спомепнцп, стари ла Непушсс петпаест година дружења са стаклом донело јој је тако значајна признања као што је медаља на јм»л-..,р„5.а^.:пј П2ло:хби стакла у Јаблонену — Чехословгч. • - -.7,,у па Јквелитстнн јср п наЈвећнх познавалаца стахла у сг.ету. Ту су днпло мс за дизајн у Београду, Загребу, изложбе у оквлру Снмпозијума стакла у Беогргду н Крагујевцу, самосталне изложбе, изложба у Мурској Соботи п низ друпјх ‘значаЈних оствареља, ис такао је Живојнн Николнћ, члаг. Пословодног одбора СФС. отварајући нзложбу. II зато ннје било ништа необично што се у завичај- 'иом .музсју те вечери окупило толико прнјатеља, културннх и јавнпх радннка, јср, Цвста то и заслужује. Сгака ibciia гарнптура,. сваки урађенк ко.мад који је г ложеп тс вечсри имајусво ју прнчу. А опет то је једло. Спојево је практично п лсио, врсдно са корисшгм- Пле ни погледс јер носп танку осећ-ЈЈпу поту прсфшвепих ликија, баш као и ова крхка п реска материја, на изглсд псукротива, а рукама умегпика ппак оплемењена и учшзена гшгомом н пле- .мснитом. С. Ј. пкси о ПараНпну, Параћин у I*. 1, ri 20. вску, раднпчкн пок рст \ Параћипу, Параћнн у 11ОБ, затпч: подацм о култу ри п културнпм ннстптуцпја .ма, тако у трндссет п четмри јешчпне сг.жето су пзнетл полани о граду на Црници и љешво.ј околшш. Уз пуно vcneuiif.ix фотографпја нз свнх области, вредп пстаћч rnaiuipv старог Парађљча из 1S78. годнне која се п данас ч\г>а v Тстраковској галерији v Москвп и први Vpoaiin стпчкп план града цз турскк времена. Блнц информација ј\ че, данас, сутра лата је на снглеском и р\<ком језнку. Издавач кц>игс „Параћлк” су С|13 културе у Параћину п Турнстичка Јпта.мпа из Београда. М. Д.
НОВЧАНА НАГРАДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН СВЕТЛАНИ СИМИК, ПАДОБРАНКИ АЕРО КЛУБА „НАША КРИЛА” НА ВРХУ ПАДОБРАНСКЕ Из oizpiifba Аеро клуба „Hauia крнла" деценијама су излазили и излазе врсни ваздухопловци — падобранци, летачи... Посебно ме сто у плејади спортиста: за чнју је .љубав потребна одважност и храброст митских летача Икара н Дедала, зау знмале су девојкс-падобранке. Mehy љубнтељнма ваздуховнловства н данас се no лшњу сестре Eopojeeuh, Кло тилда Колберт, Драгица Башчаревић. Ha ibiixoeo упражњено место под падобранксом куполом нашла се Светлана Симић, овогодшиiba републичка и држаона шамппонка. Традиција јена стављена. Лет Свстлане CiiMiih do ep ха падобранске пирамиде траје од 1978. године када је са бројним вршњакињама и вршњацила осетила сласт плавнх висина и onчињена остала до данашњих дана. Из годнне у годину, на. дарена и одважна, сигурно аеродромима . . је улазила у дуеле са поз- славије, да су некад рескинатим ваздухопловкама и сантимстар no сантиметар освајала место под плавим сводом. Упорпост је ypodiuia нлодом. Три годинс за редом је без премца најбоља падобранка Србије, а три пута за редом је најбоља Југос. венка дисциплини „скок на циљ”. Својим резултатима eeli неколико годича чува веома високо место и стални је члан државне репрезентације. Can о врху падобранске пирамиде за Светлану СиКЊИЖЕВНИ КЛУБ „МИРКО БАЊЕВИК”, СИЗ KYJITY PE II БИБЛИОТЕКА „ДР ВИБЕНТИЈЕ РАКИБ” 113 ПАРАБИНА ПОВОДОМ .ДИЕСЕЦА КЊИГЕ" РАСПИСУЈУ ДРУГИ KOHKYPC ЗА HPBY КЉИГС (песмс, приповеткс, ромзн, драма, сссј...) Награде: ПРВА НАГРАДА — шталтпаи>е најбоље збирке. ДРУГА II ТРЕБА награда су v књигама. Три најоол>а аутора добијају и дашломе Кљижевног клуба. Прасо учешћа- имају сбп члановн Кнлженног клуба „Мирко Баљевнћ” који још немају објављеиу књигу, као н другн кј&ижевшх ствараоци са тсритарцје општшге Параћхш. Радови се шаљу у три примсрка, под шифром, п са рсшењем шифр-е у поссбној ковертн прнложеној уз ра дове. Конкгрс је огворен до 12. повеморп 198S. годплс Радове слатм на адресу: Бмблиотека ,Др Внћентије Ра Kjih” (за књижсвнн ксппуурс) Параћгш. Резултатн конкурса бпће познати до краја ове го дшге. лшћ вшие ннје педостижан. Ова, пета година бављења падобранством донела јој је пуно разлога за такмичарску радост. На аеродому Да видовац гдс је направила нр ве. скокове,^ постиже до сада најзапаженије рсзултате. У кратком временском tinтервалу најпре на Републичком првенству потврћује своју високу спортску класу, а непуних месец даиа ка сније на Државном првенству са старијом и искуснијом ривалком и спортском пријатељицом Славнцом Лу чић—Копривкца, дели ласкаву титулу талишона Југославије. Овај узлет Светлане траје, јер њена старијапретходница ЛучнЈг „принућена” 'јс да млаБој Светлани препусти сам врх падобранске пирамиде. По својнм резултатима Светлана Симић спада у врхунскс спортисте, али нажалост сам“ третман врхунских снортиста v такозва нчм малим спортовчма је нрича за себс, поготову у надобранству који је скуп спорт. Недостатак бензина и његова висока цена пуно пута приземљивали cv авионе .и падобранце. Број скркова Hiro •тренажних, што такмичарскпх сведен је на најмању могућу меру што се. v великој мери одразило и на такмичарска резултате. Али падобранцц су оптнмисти, a то важи и за Светлану, који на све то гледају са смешком, али и приметном сенком сете. Велика љу бав према овом снорту всже чоаека попут силе гравитације и не може се од ње ослободити и no цсну највеliux одрицања. Није непозна то да су падббранцн пз ов’ дашњег Јслуба, a то важн и за Светлану, оставили бс^- број годшињсодморских дана на бројни.и спортским ишром Југорали и посао, али све се то epaha као лепа компензацнја кроз спортскс резултате. На крају ове белсшке noменимо да времс добрих рс зултата тек долази, да се. од Светлане очскују jota ббљи резултати и da he се све то остварити, у то не треба сум њати. Како нско од клупских колега nptLucnt мало у шали „Светлана наша плава птица.", а ми допуњујемо „Добар ветар, плава птицо!" М. ILmh СПОРТ« физичка култураЕЗДИ СТРЕЉАШТВО: ТЕШНБ ТРЕЋИ У ЈУГОСЛАВИЈИ ■ Иајвсћи успсх параћинског стрслца јс освајањс трсћег места па првспству Југославмјс у га’5ан»у малокадпбарском пушком ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ ЗА1У1АЛ0 РДМПА ОД ЖЕЛЕЗНИЧАРА Јединство — Железничар 2:1 (1:0) Једннство: Богосављевић 7, Анђелковић 7, Мирковић 7, Матић 6. Петковпћ 7, Миленковић 7, Павловнћ 7, Каштовараи 6, (МилићевиК 6), Милнћ 6 (Милојевнћ —), Псливановмћ 8, Костић 7. Замало па да млада скипа нз Ншпа помрсн, од себс самнх, већ промовисаног првака Другс српскс лигс — југ. Запста пије бнло разлога да се, иако су „фсњсрџијс’’ НншлпЈе подцсие. Читавих 30 мннута првог полуврсмена онп су одолевали зслсшсма, да би тандсм Костнћ—Пс.тиваиовић у свом стнлу начсо мрсжу врло доброг голмана Борђсвића. ® Тала јс на сцену ступио нсоспорпи талеиал десног крпла Железнпчара, КОШАРКА: МУШКАРЦИ ПОРДЗ I 1 [КИ Студент (Ki) — Параћин 92:86 Параћнн: Марковпћ 2 Миловановнћ 2, Мииаковић Д. Млљковић 12, .Хворостански 30, Н, Мнљкопић 14, Стојановнћ 28, Васић, Иваповић н Раден ковић. Утакмнца са солндном скнпом Студспта била је пуна обрта и обиловала Јс узбуВењи.ма због лромсна . у рсзултату. Y овој кошаркашкоЈ представи трсба истаћн најбољу игру у овоЈ ссзоин неуморпог Дулста Стојаповића. Шумадија — ОКК Параћин 60:64 llapabiut: Марковпћ, ЧелебиИ, Mima ковнћ 16, Мнловаиовпћ, Вслпчковнћ Планннарство: Велнки успех Јаворвд' Плапинарско орпјентацноно такмпчс1ве, девсто по рсду, Рнбникарсви плаиннарскп дани одржано јс 25. ссптсмбра ла падинама Гледнћкнх планнпа у околнни Трстсника. Ова манифсстацнја посвсћеиа Је осннвачу ,,Политикс’’, завршсна је трпјумфом планнirapa „Јаворка’' нз Параћнна. Y всликој конкуреицнјн, учестповало јс 15 скипа из цслс зс.мљс, најбољн Комисија за радне односе OOYP ИПК — РО „Ораница” сјеменско подузеће Оспјек, Винковачка ор. 2 ОГЛАШАВА ПОСЛОВЕ И РАДНЕ ЗАДАТКЕ Радннк — продавац v Поллпршфедкој апотеци у Параћашу, ч\а одређено в.пијеме 4 мјесеца. Извјлпилац 1 (један). Регулмнкша војна ооавеза (м). Ycjiob: ССС — спрема поллгсрзгнредаог нлп трговачког омера н 1 годнна редног пскуства. Л1ППШ доходак по Прввнллику о осиовама и мерп- .Tnaia за стЈгцање н расподелу дохотка, личнзгх доходака и заједничке гнугрошн>с. Писмене пануде са доказом о ИсттудиаваЈБу уолова тгз аглааа дл>зтаигп< у року од 8 д.гчна од дана обЈавЈвкваЈЕа огласа на горњу адресу. Понуде које не стнгну уговореном року као и лепотпунс пОнуде Комиспја леће разматр<ати. Лнтонијевпћа. Искористио јс нсодлучност бројниЈс одбране Јсдпнства, продро, мајсторскк упослмо Никллића II — нзједначсњс. Колико јс са.мо иапора трсбало навалн Јсднпства па да рсализујс очнгледпу прс.моћ. Голман Борђсвћ у исколико иаврата спрсчио је снгурнс поготке. Лопта пикако ннјс могла кроз шуму погу, попекад и свпх јсданасст играча гостнју, у шсснасстсрцу. Н тада, »а крају, Пслпваповић јс у Једпом шуту искалио сав бсс. Лопта јс погодила по срсд гола. Био Јс то другп гол н другн — драгоцснп бод. Једпиство јс сачувало прво мссто алн I снгурно је да трсба сачувати п жмвцс. ( Јср крај јсссљсг дсла првспства још је далско. М. МплсПковић 6, Д. Ммлојковнћ 10, Хворостаиски 12, Н. Мнлојковић 8, Стојановнћ 2, Bactih и Нвановић 10. Као н у претходном сусрсту судио јс ОбрадовнИ, али у.мссго Радомира за помоНника, протип ШумадиЈс пмао јс Булајића нз С.мсдерсва. Y одлучуЈућој . утакмпцп за ,,3латпу средииу’’ са увск нсугодпом скипом Шг.мадијс napahtiiitui су у свсму надвнсли до.маћииа u забслсиллп врсдну побсду. Y опој утакмппн од дрсса Параћппа опростно сс пзванрсдни цснтар Мпнаковнћ који Јс прсшао у бсоградскп „Жслсзинк’’. М. Милошсвпћ рсзултат у плаиииарској оријситацнјп постнглн су орнјситнрци Јаворка. ОсвоЈили су прслазнн псхар л заатнс мс- •да.вс, дар покровитсља, листа „Полнтпка". Мсдаље плаиинарима ,,Јаворка" уручио јс урсдпик спортскс рубрнмс Вслимир Илић. Екипу „Јаворка” сачшбавалп су Јозсф Epiiiih, То.мислав МилуппклшВ п Бобан МилоЈковиђ. Па првснству Јутославпје у гаВању мадокалибарском п војннчком пушко.м, одржапом 24. п 25. ссптсмбра у Л»убљахи, паступнла су три стрслца нз Параћина. НаЈвнше успеха нмао Је Јуинор Мпрослав Тсшић којн Јс у дпсциплипн тростав 3x20 малокалибарСусрети општпнских судија Параћпна и Варварииа ПРИЈАТЕЉСТВО И СПОРТСКИ ДУХ Прошлог пстка у Параћнну су одржанн трсћп сусрсти судпја пашсг Cvnp н Опш-гипског суда нз Вар варина, чнмс јс па још Јсдаи пачин обелсжен празннк4 слободс нашега града. Послс пријатељских сусрста и размене пскуства однграна је трпдпииоиалпа yiUtoiiiua у мало.м фудоалу, а ззткм јс одржан и шаховскп мсч. Иначе, овс сусрстс организују спндикалнс орпшизацнје дг.а општпнска суда, обавсстпо нас Јс суднја ПЕТАР МНХАЈЛОВ. м д. КОШАРКА: Егзибиција Звезде и Радничког За Дан ослобођсц>а riapalnnia у -огтс љубнтсл.!1ма кошарке долаз? кишаркашкн клубовк пз Беогрзлз „Црвсна звезда'* и „Радничкм''. Њн xodii сгзнбп1Џ1оп11 сусрет лчгазап Је за 13. октобар v Халп спортова са почстком v 17 часова н 30 MiDiyта. Y прслигрн овог сусрета састају сс у пријатсљском мсчу ОКК Параћин н Кошнркашкн клуб „Јаго дниа" из Свстозарсш. Прсдигра почпњс у 16 часола. Овогодпшњн Куп . ..Ослобопе’- 1бс Параћина" одржан на 1езеру код Буљанкс протекао ie v знаку ООСР „Мрена” из ГЕараEiiina. Друга екппа ,Л1реие” победник ic купа. док јс прва eKima заузела трсћс место. Између двс параћинске екипе папгли cv се риболови.и, из Нуирије, Иначе ово ,је првн iivt да домаћини трпјумфују па својп.м no taма На купг ic учествовала 21 скипа из Србнјс. М. М. МАЛИ ОГЛАСИ Продајем пеловрп>сцу K\'hv v Па painniv ул. Исана Горћпа Ковачм ha бб. Сгг обапгчггсп.а па тсл. 51-051 свасог радног дана се.м недсље ОД 17 до 20 уасова. * * е Продајсм кућу, плац 5.5 ирп v v.'i, Мајора Марка бро.1 16 и репо 4. Упптатн на тслефон 55-655. Госа. * * * Продајс.м воћњак всличнпс 45 арн у улици Пролстсрској 120, огра ben. стар 10 годнна. Y во1п&аку постојн. зграла. вода, шупа. eenrpvn it трофззна стргја. За блнжа оЗавс tuiciba обратити сс Маринку Радоntihy, адвоказу у Параћину. * * л Продајсм ibiiov од 70 прл. а можс п napiieaiicatio нзпад ..Водовода". Мирослапа ЈЈсанксвнћ, Свстозара I* • рковпБа 22, Ilapahini. Нролајсм 30 комала сувс храсго« ос отссаис грс.т дуЈкипс 5.5 мстар,«. Ралс MapiiiiKODith, Лва.'1ска бп. 50. - Пард1ши. л « л Продп|см колор гслсвАзор „Груи ■ii:i:r ' са 3.i.biu:e:;i:\i уцра» кчччм. •’a.ior.iau Josauonith, тсл. 45-834, Свлј •<ово. * •> * Купујсм лсвачку пушку Kiuiupa 4 хамсрлсс илн Gotccpuiiy. Гсмофон : 1.533. л * ft McibpM Једпособпп сган v Коушев :ц за исти у Плраћнну. Милорад sKiiBKoaith, riapahtni, Мирошсдва Jo 1'iiha 68. ПродаЈем пидсорнкордер „Панасоиик" ВХС са да.мтскч ч унраиљачсм. ПлаНсиа царина. Tv.t. (Oli) 454 168. М. м: ТУРНИР Y ЧАСТ 7. ОКТОБРА, ЦАНА АРТИЉЕРШЕ тррниру којн ,|с организован 7. октобрц v част Дана артиљсрнјс у ћупрнјском Гарпизону. гостовали cv стрглни Стрсљачкс дружике ...Мп xaj.io „лић-Куља” нз Српскс фабри пкс стакла. На овом Typiiiipv 1дс се гаћало војпнчком пушком скнпа из Стакларс освојв.’«! јс трсће мссто. Стрел кн Мнлорад Konaueniili и Милорад Николкђ „уби:и|" су по 164 кругу. а Слободап Костпћ био јс ла кр\т слабији. Crpe.i.a4iut еапсз riapahinni оргаiin.ioiiahe Турннр v част Дапа осдоCobcii.a и позаапе су скнпс из Kiba жсвца, Крушссца и Hynpn’.e. Маангш 8 ском пушком освојио трсће мссто у Југославијн. Поред itcra у катсгорнјн Јуннора наступнјо јс н Милорад Николић, а у катсгорпЈи ссппора за »ојннчку пушку Слободан Костић. Мирослав Тсшић, у плсјадл параћинских стрслаца, један Јс ол пајталснтованијих. Скоро да iriijc бнло таКМИЧС11Д1, а да Тсшнћ ниЈс изборио пласман меВу првом троЈнцом. Подјел * нако јс успепган у rabaifcy ваздушном, малокалибарском и воЈничко.м пу« итком. До државног првсиства Тсшнћ јс бпо првак региона, другн на првсв ству Републикс. Мнлорад Ннколић бпо Је седми са 490 кругова. Слободан Костић такоћ« је био успешан у гађању војпнчком пу шком Јср се н он сврстао ма државно.м првенству мсђу првнх десет стрелаца. Такмнчењс у Љубљани за Тешића је бнла крука успеха у катсгориЈи Јуниора, јср Јс ових дана започео да служи кадровски рок у ЈНЛ, у Школи рсзсрвшк офицнра у Задру. С. Здравковић Риболов Y 3HAKY „МРЕНЕ”
S гч 3=1 so |||||||||У1111111111ГЈ1!1111Ш111111111111111111111Ш181111111111Ј1111111!11111111111111И111111!1!11111111111111111111!111В1111111111111111111111111111111111111Н^ g w ©
честитамо СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА РАДНН ЉУДН НВТКТ „БРАНКО КРСМАНП8ИЋ ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА КОНФЕКЦИЈЕ И ТРИКОТАЖЕ
v/wm СДМОУПРДВНЕ HHTEPECHE ЗД1ЕДНИЦЕ ПАРАЋИН ПРОМЕТНО ПРОИЗВОДНА РАДНА ОРГАНИЗАЦША „ШУМАДИЈА” — ПАРАНИН ИВАНА МИЛУТИНОВИНА ББ — СТАНОВАЊА — ЗА УПРАВЉАЊЕ ГРАБЕВИНСКИМ II КОМУНАЛНИМ ДЕЛАТНОСТИМА — ОСНОВНА ЗАЈЕДНИЦ.А ЗА ЛОКАЛНЕ ПТТЕВЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН, СА РАДНИМ ЉУДИМА СВОЈИХ РАДНИХ ЗАЈЕДНИЦА ЦЕЊЕНИМ ИОТРОШАЧИНА, ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕММА, РАР.НИМ ЉУДИМА И ГРАБАННИА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН ДДН ОСЛОБОђЕЊА § — СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН — ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СК — ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН — ОПШТИНСКО ВЕБЕ САВЕЗА СИНДИКАТЛ — ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССО — ОПШТИНСКИ ОДБОР CYEHOP-a £»ур-авк „ИИРАВМ" И'!1ИШ | § СВИМ ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН честитају УЗ НАШЕ ПРОНЗВОДЕ ПРВВЕРЕН8Г КВАЛНША 'Is ФАБРИКА БОМБСЛА, РАТЛУКА И ЖВАКАБПХ ГУМА ПАРАНИН 13. ОКТОБАР - ДАН ОСЛОБОТјЕЊA
ООУР„ПАРАЋИН л КОРИСНИЦИМА НАШИХ ЧЕСТИТАМО 11 ШОБАР пословним ПРИЈАТЕЛјИМА Ш 0СШ0М1 A ..'.ELEKTROSPBIJA" | ■f&n 'prEOUZESE'-ZA PROIZVODMJU i OISTRIBUCIjU ELEKTRICNE..ENERGIJE,'. PROJEKTOVANJE I IZGRAONJU — K R A U J EV O | A* ' POUR ELEKTRODISTRIBUCIJA „Paracin11 | fiOMBHHM ПРИШЕЉНМА I BUM ГРАЂАННМА | ОПШТИШЕ ПАРАЋНН | I § чесшишаио | ДАИ 0СЛ0Б0ЂЕЊА ) $ | РАД1И 0РГАНИЗАЦИЈА KOOIIliPAIIAIA | | „7. J У Л" I I ПАРАЋИН I | CA OOK | | - „НАРАЂИИ“ | I -„ПОПОВАЦ" I I - „РАШВНИ1(АМ . I | КООПЕРАНТИМА, УДРУЖЕНИМ | | ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА 11 UiUM | | РАДНИМ ЉУДИМА ( I честитамо j ) ДАН ОСЛОБОђЕЊА | ^z///zz^zzzz/z<Z/y^<zz//ZZ/zz/z///////z^wzzz////zzz/z/z/zz<zzzzzzz///zzzz/zz/zzzz/z//z/z/zzzzzzz/zzzz/zzz///zzzzzzzzzzzzxzzz/zzzzzzz<z/z/zz.
~ Г ЋИН 1 i I MECHA ЗАЈЕДНИЦА I I = * I „БРАНКО KPCMAHOBHE" I i ПАРАЋИН I = • = = __ ] СВИМ ГРАЂАНИМА I ЧЕСТИТА IОПШТИНЕ ПАРАЋИН 10Б0ЂЕЊД I I „ I = = = = 1 I ^IIIIIIIIIWIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIS
_____
Лист СоцвЈаЛистичког савеза радног варода општине Параћин ИЗЛАЗИ СВАКЕ ЦРУГЕ СРЕДЕ ГАС ПОТЕКАО Y ЦЕМЕНТАРИ гажкаовш ГОД1ША X ■ 19. ОКТОБАР 1983. п БРОЈ 243 СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН 13. ОКТОБАР Послс внше од три месеца од како јс почело пун.еље гасовода Батајшша — Параћин, првп корпсник магпстралног гаговода ночео је да убнра плодове јефтнннје снсргкје. На Даи ослобођсња града и околнне званлчно је обележен почегак примене рпиродног гаса на пећи капашггста 2.000 тона на дан, једном од највсћнх потрошача ове врсте горива иа читавој зраси гасовода кроз CP Cpoujy. 1НЦ El С0КТВЕЕ Ж На свечаноЈ седннци Скупштине општине и извршних органа друштвено-политичких организациja поводо.м Дана ослобоБења уручене октобарске награде радним и друштвеним организацијама, месннм заЈеднпцама и заслужним појединцима © Реферат о тридесет и деветој годишњици ослоооБења поднео Топлица Недсљковић, председннк Скупштнне општчнс ® Свечаној седници, nope^ делегата Скупштине општине и извршнпх органа друштвено-полптичких органпзација н многооројних гостнју присуствовали и представнпци Федерације, републике Србнје, региона Шг.мадије н Помвравља, суседних и братских општина. Поздравне речи представника Краппне и Мурске Соооте у знаку трајног прнјатељства и сарадље збратимљеннх општина © Делегате и гостс поздравно представник омладине и пионира @ Нови објекти поклон радним људима и грађанима општине Параћин СвечЈИо пресецаље врпце новог гасовода у Цементари Добипшци октобарских награда за 1983. годнну иа свечаној седници Скупштине општине и извршних органа друштвено-полити чкнх органнзаиија поводом Дана ослобођења општпне Раднп људи и грађани општине Параћин свечат-io и радно прославнлп cv свој иајвећи празннк — 13. октобар — Дап ослобоВења општипс, поносни што л у изузсгно тешкпм усло впма прпврсђпвања бележе задовољавајуће рсзултатс и новс раднс победе. У уаквим околно cTitxta постнгнутл резултати врс де још внше, али и обДвезују да сеу нареднп.м годкна.ма Koic не heнимало бити лакше уложе још већи напори на путу прева зилажења присутних лроблема и тешкоћа, за бољи и срећнпји живоу свих радних људи и гра ђана. Само радом, ослоњени на сопственс снагс п могућностн, у оквиру збратимљених сЈарода и народности могуће јс наставити путе.м који с.мо пзабрали за своју будућност. Тај пут траспрап v лародно-ослободила чкој борби лобпо јс своју коначну потврду на Другом заседању АВНОЈ-а. О томс Топллиа Недељковиђ каже: Овакав став имамо и данас. И.маћемо га н сутра, упркос же m спољжег н унутрашњсг нспријатсља да нам чврстину ос паби. Одговорни за сопствени развој Да.вс, говорсћи о овнм проблс.мнма Недељковић је истакао ja на бази верностџ основним тсковинама рсволуцијс моћи ћсмо лакше да савладамо прпcyiuc еконо.мскс тешкоће. Излаз нз н»их је могућ, а основа му је дугороади програм скономске стабилизаније. Њима су утврђенп послони да сс остварс квалитатЈгвне промене у сфикасности upi't;!) .‘hnB itba, уна пређења продуктнвности рада Револуција, схваћена каоактизградњенових односа није завршена. Она н даиас траје. Нови односи не настају лако. На путу њихове пзградње, а он јс оез утабанс стазе и уиапред flare шеме, пмамо и сапутнмке који желс скретања. Ималп смо и iiAiaAio, као уосгалом н цео свет, и скономска осцилирања. Желели смо да се што је могуће брже развијамо и да стнжемо развнјене. Y том смо и успелп. Ушли с.мо у круг срсдњеразвијешЈХ земаља. Није нс обично што сад због превелнке жсље за бржим развојем у неким одлукама. с.мо попекад и грешили. Међутим, нис.мо грсшијш у основним АВНОЈ-евским опредељењима: да градимо Југославију на прннцгашма братства п јсдлнства, равноправних народа и народностп, да градимо друштвене односе на базн самоуправљтва н уз пуно уважаваЈве човека и да у одиосима сасветом прихватимо само равноправнп статус, без претензија да се мешалш у ту be ствари.” и друшгволс органлзованоетн у цслини л да се лостигне знатно веће и трајније укључпваibc у међународну поделу ра да. Говорећи даље у реферату било је речи о резултатима којс смо постигли у протеклих годниу дана. Ти резултати ппсу иа нивоу прошлогодишљих, али у порсђењу са друглм, и полазеНи од промељених услова ирнвреБиваља, могу да се означс као релативно задовоља Гоплнца НедељковиН говори на свсчаној седници вајуђи. Посебно треба да храбрп што су капацитети код двс највећс радне организацпје, Стакларс н Це.мептаре проширени до нивоа који лх сврставају у ред највећлх произвођача овс врсте робе у Југославнјл, и да ћс коришћење гаса, као пндустрнјског горива, омо гуНити контпнупраиу, а сампм тим и већу пропзводњу. Комунална градња у успону Део реферата Топлпца НедељковцИ јс посвеггио вацпривре дном сектору, за кога је речено да делп судбнну ггрпвредс, за-пЕМ комуиалиој „зградњи у граду п у селпма.где се захваљу jyliii самодоприносу радних љу дп it грађана постижу веома добрп резултатп. Y иаредаом Двоструко славље значило јс почстак рада „2000 толкс" на прпродни гас. Тачно прс десет содчта почело је. да сс размиш ља о гасоводу, а пекако у то вре.ме започела је и енергстска крпза која је на днректан лли нидиректаи начнн проузроковала досад незабележене поремсhaje у еконо.мији многпх земаY прлгодној речи, прнликом отварања постројен>а на гас Ви томир Нванишевпћ, секретап Са.моуправие ннтересне заједпице за гас. изнсо је многе ппе диости природног гаса код пазних енергетских и пропзводнотехнолошких намена, истичућн it вслпке пробле.ме у Програму гасификације републнке Србнјс. Бпла cv потребна велпка ма тсријалпа средства и технпка да би се савладале све потешкоће н препреке v изградн,!! 193 кнло.метара дугог гасовода од Батајшше до ПараНина. Пре остаје да се изгради још крак од Баточине до Крагујевца и Краљева дуг 80 километара. Пробле.м са .матсријалнпм сред стви.ма увећан је продужава * н>ем радова. Предрачунска предност улагања у гасифпкацију износпла је ммлијарду 670 мплиона, а до завршетка радова она се увећала за око три пута. Природш! гас је стигао до Параћнна у јулу, а чињенпца Је да од трп потписншса Са.мочправног споразума за пзградњу гасовода Батајннца — ПараНин пз нашс општнне, Фабрика иемента, Српска фабрпка стакла периоду -од крушшјих комунал них . објеката треба очекЈГватн наставак •нзгра-дње каналнзацп је, новпх улнца и стапова, моста на Велнкој Моравм, као и тогитификацнју града. Посебан део у рефсрату посвећсп јс проблемима п могућпостнма запошљавања u снабдеватБу којп сс нако уз велнке напоре и уз доста добре резултатс још увек не одвпјају прсма жељама и могућностнма. — Важно јс нагласнти да свс one промепе, и побројанн задаци не могу настати нити сеизвршипг са.ми по себи, већ је за н»пх потребна пуна актнвност укупшгх- субјективних снага, a посебно Савеза комунпста. Be ba актнвност субјективннх снага биће потребна п због тога што све наведене послове извршавамо уз прпсуство разлпчитлх шггереса и уз максимално омогућавањс да сваки паш човек у односу на љих изнесе своје мншљеље своја виЈзења. Правитп спој свнх разлн читих интереса није ни .мало лако, алп јс то пеопходно ако желимо да уважавамо нашу са моуправну социјалпстичку дсмократију. Увереи сам, да деЛ1Ш it ваше ммшл>ен>с, да ћс Савез комуннста успешно окон чати и овај посао, јер за њега пма пуно разумевање п подршку радничке класе и свих са.мо управном социјалнзму опредељепнх људи, рекао је па крају Топлпца Недељковић. Гарант пашмх будућих корака јо раднп човек. Y itera треба вероватп. Он јс у протеклјгх 39 годпма то па најбољи пачиц показао, створпшип Дапас свс ово што имамо и чнме с.мо лолоонн. С. 0. и ИВТКТ „Бранко Крсмановић”, данас је спре.мна да корпсти, н то 50 одсто потребинх количина гаса, са.мо Фабрнка це.мента. Иначе три фабрпкеиз општнне Параћпн треба да трошс око 11 одсто укупних количнна гаса из гасовода. Јединк разлог због чега „пје дошло до реалнзацпје планираног јесте недостатак финансијскнх средстава. односно не.моггћност уво за неопходних делова за замену садашњнх инсталацлја за мазут. Рачуница кажс да сс све то .можс лако решити. На прн.мер, у возни .матсријал за гаснфнкацију Фабрнке це.мснта н Српске фабрнке стакла треба да кошта милноп долара. Овс две фабрнке за мазут и бутан-гас, горива која сс сада троше, годпшље дају чак 30 .мнлиопадолара. Meb\TiL\i, <то је проста ма тематика. а гаспфикац|1ја нема трет.мап прпоритета у савезнкм оквпри.ма гдс би трсбало тра- /кптп решење н помоћ. Још вц шс ндс у прилог рачукици податак да због нспосреднс штетс, услсд недостатка горива за индустријске пећи, задљих годпна прпвреда са подручја СР Србпје трпп огро.мне губитке. Сасвпм јс јасна иа.мера да се у свечаном чнну пуштања у рад гасннх постројења истичу овп пробле.ми. Српска фабрика стакла, иарочито, претрпеће тешке мо.ментс уколико се гасифпкацнја што пре не реши. М. Миленковић ЗА ДАН ОСЛОБОБЕЊА »0 ИНТЕРНО ОДЕЉЕЊЕ Напорп.ма здравствених радника, друштвено-политичких организација н радпих људп внше радких колек тпва. међу којима се посебно пздваја Граћевинска рална органпзација „13. октобар". 13. октобра на‘Дан ослобођен>а општнне отворено је ново преуреБено Интерно одељење Болнице у Параћину. Капацптетп у овом објекту инсу повећанн, али су створсин нзузетно добри услови за рад лскара, а самнм тим и за усиешннје лече1ве болесника нз наше среднпе. За адаптацнју п рскоиструкцију Интерпог одељеља утрошецо је 2,5 .мплнјар де старнх динара. Ти.ме се наставља контшгуирана ак ција на побољшаљу п .модерннзовањ\> здравствених об Јеката и опре.ме, као п бољој зцравственој организаци јн v инл»у пружања што бољих услова, пре свега станов ништву општнне ПараНни.
19. ОКТОБАР 1983. • БРОЈ 243 АКТУЕЛНО • АКТУЕАНО Y ОО СКС ООУР-а „ПРОМЕТ” Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА „НОВИ ВАЦ” РАСПРАВЉАНО О НАГОМИЛАНИМ ПРОБЛЕМИМА попо- РАДНИ ЉУДИ ОПШТИНЕ СТАКЛАРУ ПАРАПИН ПОМАЖУ Н Е К 0 У к л и н- ии ha ran NiirtMriHHmniNMHKHHfiiHHmwiiHiiwiiniiftimfiHMiitmHiiHHiiiiHiHiiiiMmuuMiiNNHiiHMHmiHiHiiHiiiHiKiiimnttmMiHHtHHHiiiifiiHiiiiimiHiiiiiiiMiiiiiiHuiH H E КО У ПЛОЧУ СаглсдаваЈући скомомски положај Српске фабрикс стакла v целини, Behe Савеза синдиката наше ошпгиие је иа својој последњој седници посебно разматрало проблсм мзградње пнгерпог гасовода у овој Фабрици, којл је од интереса не само за Стаклару ве!1 н за innpv друшгвено-полптичку заЈедницу. Пригључење.м Српске фабрике стакла на гасовод обезбсдиће сс погонска снергпја за коптпиуирану пронзводп.у са јсзпе стране, a са друге cipanc друштво у целини ослободиће сс дсла увоза ма- * За пропусте и грешке одговорност је нешто непознато © Уступци, линија незамерања. пасивност н тешко одвикаваље од старе праксе довели до озбиљних нроблема не само у сопственом OOYP-y већ у читавом колективу Утнсак, попет са недавно олржаног сасганка основне срганчзације Савеза комуниста OOYP-a „Промет" у Фабрици пеменга ..Нови Поповац". на комс се расправљало о изврше h»v планских задатака у првих осам месеци овс године и о нз вештају лрутарских већа поводом покретан»а олговорности за двојину људи из руководеће структуре ове OOYP је недвос.мислеи: ова Основна орга низапнја Савеза комуииста нн је у стању да разрепги нагоми лано бре.ме проблема v OOV Р- -у „Промег”. као п своје сопствеие проблемс и протнвречности у које јс запала. А ради се о великом OOYP-y п исто тако велпкој ООСК, која броји 65 чланова. Плански задаци, речепр је на састанку сс не испуњавају. Заправо нису се пспгњавали и када јс било далеко мање еко номских и осталих пробле.ма са којнма сс данас Фабрика немента сусреће. Ребаланс планова ie био редовна појава ко ја ннје никог забрињавала, iep се углавном добро зарађнвало, захваљујући ситуапкјк на тржишту у којој је цемент био тражена и прнвилеговапа роба. Говорећи о узроцнма због којлх се план не испуњава, истак куто је много објективних, али деБЛЕГАТСКА ПИТАЊА Ж18 ПЖШ HIW — Чују се разна говоркаiha no граду о томе докле сс лојпдо v одлучивању за варијанте av.'o — тпта. Хтсо блх ла зва.и шта је нстина? Пптан»е уз лахтев за „телег рафски" одговор, поставио ic лслсгат CO Синиша Бор Бевић. Одговорио је Топлица He дељковнћ председник, Скуп1111 пнс ОПШТ1Г.1С, понуливши најпрс прсдседннка Општин ског комптета СК Драгапа Пстковпћа да одговорп: — Y свим структура.ма ДП0 нсма промеие у одкосу 1<а изгласаиу одлуку. Мн смо 5. јула пгврдили општи нн тсрсс за зе.мллпптс којс треба експроприсати. Тада ннје било литања, али и пос ле тс друге одлуке незадово ;кни су остали незадовољни варијанти, кроз тунел прско брда. Драган Петковнћ и н лали с.мо разговор са ја пог председннком РИВ-а Мило шем Милосављевићем, и on сс пнтсресовао, јср јс у РНВ-у задужен за овај про бле.м. Обсћали смо мг инфор мацпју о томе шта смо све покушалп. А нулплн смо ко мпсијх , арондацпју п мслиорапију. Према неким напшм проценама годшшће ос таје iieoGpabciio око 500 хек тара земљншта v рејону „за падне варијантс". Око 150 хсктара je v друштвепом сс ктору. а остало у чриват пом. Сматралп с.мо да може комисијом мслиорацизута који се нлаћа конвертибилно.м валутом. Тражили су пријем v Репу бличком извршном већу ола кле им Је одговорено телеграмом. V саим месним зајед ницама одржаии су састаини основпих организација Савеза комунмста и сви су се сложили са одлуком Ску ншгине општине, осим у Стрижи Група грађана неза ловол.на, покрсће нову акци ју. Прикупмли су потпнсе, око 600 до 700 у више мес них зајсдннпа. Пошто су дру гови у Рспублици добили тс потписс слсди мали састапак 22. Јула у Председнпштву СР Србије. Пошто је свако ос тао при својим разлозима, донет је закључак да се до 15. септембра реши проблем ларијанти. Како до овог рока није до шло до споразума, сходно за кључку на Председншптву посао је преузела Републнч ка комиснја од осам члано ва. састављсна од прсдстав ника свих комитета Републп чгог СИЗ-а за путеве, као ин веститора и у овом треиут ку не знамо још увек исход. Прсдседннштво ССРН и Комнтета Савеза комуииста третирали су понан1ан»е иоје диначних истхпања ioV1 компснзнратм оиај део зсмљишта који сс узима за ауто — пут, та 53 хектара, нс no натој оисни, како пн my новинарп, лолутс стално, већ по подацнма из ела бората. Ево. отпрнликс, то ]‘е пај краће што ја могу да кажем. ИмаНемо прплпке да од оллучимо. Не.ма никога ко би одлучнвао, оснм нас ако буде потребно. Матери јал Ко мисијс мора да nobe на Ску тшгтппу па ћемо да внднмо шта he битп. Нормално, ако нма 1пта да се мења. Ако се пс мен>а. немамо о чему да одлучујемо, всћ само да сс информ1Ш1емо”. Забележко: М. Миленковић НЕДОВОЉНО О РУДНИКУ НА БАБИ сва она која нису потекла пз делсгација осућена су. Инфор мацију су доставилп свима у Републнцн. Покушалн смо и са грађа ппма v року који је био пре лвнБен за решавање пробле ма. Од 321 одазвало се 280 Од iMix се 158 сложпло за правичну, ттагаду млн ва.ме пу док се‘^стали tn<cv пзја To је најкраће што бих \torao ла кзжем о овомс. Трс ба очскиваги преллог Репу На претходиој седнмцц Скупштине општинс делегат Лрагослав Мнлојевић упутио је делегатско питање ко Је сс односило на проблема 1нку незавршеног рудиика кречњака ка Баби код Плане. За последњу Скупшпшу општине руководклац Разво ја из Српске фабрике стак * ла Раде Јовановић у писме ноЈ форми поиудио је одго вор, али та] одговор делегата нпје задовољио. Поставл.ена су и потшггаша. Осим одго вора на то шта ће и колико да производн, делегат Мило јевпН затражио је одговор кад је рудник требало да по чне са радом, колико je тре бало да кошта и да ли послс очигледног прекорачења ро кова и средстава има одгово Комиснјп је прсдсе рности. Олговорк TOM npil.ll'KCVl к* та радна rpvna >р« be трасу н прне i ва Скупштнне 1? октобра. па опа питан.а за прву селницу ОПШТ1Л1С послс чне нн<јн join Biiifie субјективннх фактора, меБу који.ма почасно место заузнмају: боловања. неоправдана одсуствовања са пос ла, слаба органнзација, непостојање .мерила за награБнва- )к према раду и поремећени меБуљудски односи. Y таквој ситуацији комуннсти, претежио они нз производње, с.матраjv да се нншта бол»е и не х<ожс очекиватк од оваквог стан>а какво је. Па чак .може битн и горс. Ово егзнстенцнјално питањс ипак било је за све време расправе у севци следећег, које сс односило на покрета1ве одговорности прогив двојице л>у ди ООУР-а ..Промет”, односно једног од н»их из самог ужег руководства Фабрике. Тим про блемом се већ више месеци ба ви 00 СК, али не.ма снаге да га разреши. Заправо на овом састанку један случај је формално окончан. односно један од двојине ослобођеи је партијске одговорности, иако је против ibcra покренут кривич ни поступак, док сс други налази на боловањг. Кажемо фор мално окончан, јср ,је сигурно да he и.мати и те како послели не v будућем радг, како ове 00 СК тако и OOYP-а „Промст". Сама кривица, уколико постоји двојице чланова Савеза комуниста н није толико битиа. V суштини битно је то што је ОО СК подељена на таборе, у којој се навијачки подржава једна или друга страна, вре ba|y и омаловажавају чланови СК и личности. Односи мз.меБу самоуправних органа, сипдиката и Основне организацнЈе Савеза комуниста, као и међу људски односи ло те мерс су поремећени да се нпшта добро и не може очекивати у таквој ситуацнји и атмосфери. Чини се да најбоље роказује право eraii*e ствари однос мзмеђу самох’- правне контролс и председника Радничког савета, руководства OOYP-a и р\ ководства ОО СК и тако у круг. Шта јс довело до оваквог стања? Укратко речсно, много тога Измеоу осталог ч\ ло сс да велики број руководнлаца лма прековрсменс часовс рада (а пронзводнн ллан се не нспгњава!), да cv одсуствовања са радног места честа н да сс око тога праве разне злоупотребе да су боловања стална појава, да нма фамилнјарности, да су односи приватнзовапи до крај н»их граница. Помињс се и то да кала xohe да се сгвар истера на чистину укл.учују се самоуправне структуре и руково диоци и npeccKv јс. Снплнкат лнје могао да радн, jep ie на оннм позиинјама где је требало да се чује бно одстрањен. Односс карактершпе и ових неколпка чнтвепчпа: записник са станка 00 СКС у шестом месеиу. још \ пек ннј достављен Опшгннском ко.митетг СКС п ако је то обавеза, извештај самоуправнс контролс је био изгубљен, књига записннка дру гарског ncha је два пута била крадена вз фиокс. руководство фабрпкс не расправља на време о тн.ч проблемнма. И тако редом. Зна сс да ко радн тај и грсши. Алн, исто тако ко греши мора за грешке и да одговара. Y супротном нс би били ко.мунисти, не бн бплп доследни са мп себп. А ако пема кривице, треба у пнтересу колектива међусобна дуелисања одстраннтн н пустити да свако ради свој посао. Нажалост ова 00 СКС luije. способна да то гчинп. Зато и није чудо што је Заменпк сскретара Основие ор гаппзацпје Савеза комунпсча i поставпо пптањс: „Јссмо ли ко • мунистп илн НИС.МО. Боље јс да ’ иас распусте него да овако по ( стојимо и раднмо”. С. О. Сагледавајућп овс потребс Всћс Савеза синднката опнггнне Параћип ie na ioi седнпцп исвојило закључак ла п својом оргапизовапом акпијо.м помогзс Стаклари. која ie v досга нсзавплној економској ситгапијн, да обезбеди лео средстава потребних за пзградн>у инте^ног гасовода. Ane.iv Општпнског сппдикалног већа. Koic ic и само ..\icbi’ првима нз^војило срсдства за ову намену одазвалс су сс и лрггс организацпјс пз наше општинс. а мсђу првима Штбфара. Шта.мпарија. „Bvjvhност", ФТ\’ „Пролсгср" Елсктродистрпбепија. ...Тхтопетпол". „Стандардтранс", КП „Параћин". 01 62 органнзап|пс које сс na ia.iv на спискг Beha сиидиката. прско 90 одсто сс изјаснч.јо за novtoh, а новчанц изпоси ce Kpehv од јелподневпе зарале до пслог месечпог лччпог лохогка. Радниин се одри4v дсла 'лнчиог дохотка или сосдства vc.Mepaeaiv на памеhckv uiTezrH»v. а помоћ ггружају н саме организашис из својпх Фондрва. • „Акппја- још увск траје, a она јс опоавдала своје постоjaitc i ’j» ic солнларност нашнх радннх *!А'дп дошла до пгног пзпажаја"; истичс Радс Милаnonnli. председаик Beha Савела синдиката општине Параћпн. М Живковић ЗАВРШЕНА ЈАВНА ДИСКУСИЈА О ИЗМЕНАМА ЗАКОНА О РАДНИМ ОДНОСИМА Ш№Ш С пмшопиш @ Y току је јавна дискусија о изменама Закона о радним одиосима, а треба да траје до 15. октобра ® Y нашој општини дискуспја је организована у пет великих организаиија. Радна група обишла те органнзације и чула примедбе на текст датих измена Закон о радниму однрсима у тексту измена има 25 нових измењених чланова. Циљ овнх пз мена је да се створп могућност за Behe запошљавање, посебно младих људи, да сс пооштри ра дна дисциплина, да ce co сили закона пензионише што већи број радника. Међу најзначајнијим изменама које су пред. ложене су: Радно искуство се предвиђа само за лица са посе бни.м овлашћењем и за најсложеније послове и го у трајању до три године. У број приправ. ника урачунаваће се и приправници примљени на одређено врег.е. Предвиђа се брисање ра да пензионера и заснивање ра. дног односа у трјању до Једне трећинс прско луног радног времена у две организације. Нове одредбе предвлрају и то да привремен распоред може да вршн дирек!ор OOYP-a до 60 дана. Што сс тиче скраћења радног времена за радна места где cv услови рада отежанп, организације he надаље бити у обавези да покрену поступак за утврђивање скраћења. Отказ због неизвршења норме Родитељ детета надаље може ла ради са половином радног времена до пет година живота детета. Што се тиче пооштравања дисциплинске одговорносасти мера престанка радног односа обавезно ћс сс пзрицатп због неоправданог изостајања мање шест радних дана у току календарске године. Ко намерно проузрокује сопствену неспособност за рад и спречава оздрављење. односно злоупотребљава боловање так‘оbe му п-рестаје радни однос. Ако се не решавају самоуправни од, носи. па су уведепе привремсне мере, за одговорна лица се изриче мера престанка радног односа. Радни однос престаје и дко падник својом кривицом у року од три месеца у току календарске године не остварује зајемчени лични доходак. Директор хоји не поднесе пријаву за покретање дисциплинског па ступка разрешава се дужпостп. Јсдна од најзначајнпјпх изме на у Закону о радким односима Је и то да раднику престаје радни однос по сили Закона кад навошп 40 годпна стажа oenrv рања незавпсно од годнна жнRwa или кад наврши 65 годи на жпвота и 15 i-одина пензпјског стажа. Belia овлашћења инспекцији рада Нове одредбе Закона о радни односима предвиђају шира овлашћења инспекције рада од досадашње. Инспектор рада he убудуће моћи да захтева не само примену Закона Beh и само. управног општег акта о чему је дужан да обавести Скупштину општине. Ако је самоуправни општи акт супротан закону и Уставу инспектор је дужан да упозори организацију. Уколико ово упозорсње не буде прихваheno о томс треба да обавестп Скупштину општине и друштве пог правобраниона самоуправљања ради обуставе акта од извршења. Јавна дискусија у нашој оп штини је вођена у Српској фабрици стакла, ИВТКТ „Бранко KpcMaHOBnh". Фабрици цемента „Нови Поповац", ГПРО ,.13. октобар" и ППРО „Шумјадија” и изазвала доста интересовања. Поменуте измене Закона су подржанс, али су том приликом дати и нови предлози и реше. н»а. Предложено је да се у број примљених приправника ура. чунавају и неквалификвани ра дници који се примају за производна занимања и лица која се примају са одређено.м квалификацијом на неквалификова. иа радна места. Предложено је и то ла радниипма престаје рад ни однос са 35 година пензијског стажа, а код престанка ра. дног односапосплп закопа да сс у пензију иде са 40годпна лсн зијског стажа или 65 година живота и 15 година пензијског стажа. Код преузпмања радпика технолошки вишак треба пријавл.пватн СИЗ-у запошд.аваи.г и да СИЗ та лица ynyhyje у органнзацијс, односно запошљава. Погекао је предлог да ce can кпиоппшу прелазне одредбс за v саглашавање аката са измснама Закона. Када јс у питању годишњи одмор захтевано је да се прецизније регулишу одредбе о дужини трајажа годишњег одмора. Код ноћног рада жена. ипсистпрапо ic. да онс могу да pane v ноНној смени опла када за го постоје одређеие друштве. по-економске околностп које уTBDhyje сама органикација. Предлозн измсна који cv noтекли у нашој општики 6ithe достлвљени Комитету за рад и радне олносе СР СрбиЈе. а ових аапа пх разматрап’ изврши органи друиЈтвено-полити^хих on ганизација v нашој општини У У М. Ж. СВЕЧАНО V7 ФТМ „ПРОЛЕТЕРУ” МЕТААЦИ ИРОСААВИАИ СВОЈ ДАН Металски радннии општи нс ПараНин свој Дан — 10. октобар прослаппли cv прп годно v халама ФТМ , При .-.етсра”. На свечачостн ко јој cv прсл радмнка овс фг брике присуствовали н api ги гости говорио јс Ммлквоје АнтоиијсвиГ), npc/iceiник Основне оргатп1заивје Синдиката v .Пролетерс”. Том прилнком cv Гради To миНу, Дејану ГојковиНу, Живојину Миленковићу. Светиславу Антићг, Зорану Снбиновићу и Томиславу Јовановнћу, најбољим металпима општине Параћин урученн златници са ликом лпуга Тнта. Пригодне покло ие добили су и раднипн ФТМ „Пролетера” за 30, 20 и 10 година непрекилног ра да v овој организацији и тоза 30 голина непрекидног рада: Војислав Младеновић, Саво Прља. За 20 годпна непрекидног рада Драгнћ Борђевић, Жнвота Јовановић, Милорад Љубисављевић, Милован Павловић, Зора Столић и Витомир Столнћ. За десет година непрскидног рада: Зоран Сибнно вић, Драгомир Милојевић. Светислав Филиповић, Марпја Вукајловић, Ружица Милосављевнћ, Бранислав Милетић, Светислав Милојковић, Драги Снмић, Мирослав Милојевић, Радмило Јанковић, Слободан Савић, Мнланка Антић, Драгослав Којић, Града Бошковић, Гво злеи Никодијевић, Микица То.мић, Аца Михајловић, Ратомир Алсксић, Града Томић. Нопнца Стефановић, Братислав Миладиновић и Раднвоје ТиниН. Од 24. до 30. октоора у општпни Параћин НЕДЕЉА СОЛИДАРНОСТИ СА ОСТАРЕЛИМ ЛИЦИМА Послсдљс недеље у октобрг, значп у псрноду од 24. до 30. октобра, раднп људи н граБанп посебну пажњу посвећују својим остарелим суграћапнма. Bch 25. октобра организопаће се пријем за стара лппа у Скуп иггини општппе са представни цима друштвено-полтнпчкнх и хуманптарннх оргапизапија. Следећег дана отпочећс обила * зак и уручпвањс поклои-пакета стармм лицима, смеиггеним у устаповама за старе н пензионсрс у Свстозареву, Тешици. Алексинцу и Крагујевш . Док трајс акција солиларностн са остарелим лицима bairn he v осповнпм школама битн упознати са проблсммма и заштитп остарслих лпца, као и неговању добросгседских одно са са остарелпма. Преко гаграднпх темата, лнковних и литсрарннх. bann ћс показаги својс пскуство са старнјкма. СИЗ Kv.nypc he за одрсђсн број старнх лниа лолс.1ити ieлан pooi бесплатнпх упазннца за позорнтпте п биоскоп. - Током акцпје солпдарности поссбан акненат he се сгавмти на дугорочно остварпвањс п.лап скнх задатака пз овс областд. a v акцији нспосрслпо \честв\- jv Отптннска opranuaanriia ССРН, Општипско сн;гнп-а.п1о всћс, Општипска органнлачнја пепзпопсра. Нпвеног крстз н пнвалпда рала. затим Chmovправпа нптсрсспа inicnii'iia образовања и вспптажа Н.енгра за социјлну заштитг ц чр\ ги. М. Д. 2