uo5o м z
yillllUIIIIIIUIIIIIIimilllUlllllllllllllllllllllllffllllliUllll!'......Illlllllllllll...... ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................!<|||'||Ш|||||||||||||Ш(|НШ1Ш1||.|И||||1П|1Ш1||1||<|||| 1|||||Ш|1Ш1||| | Пансрама Мурскс Сооотс: Овакав Јс птнчјн погасд на општинскп центар По.мгрја којс = у лоследње врс.мс бележи брз привредни и друштвсни развој Y спомен на борце пале за слободу, жртве фашиетичког терора, депортанпјс п пнтернације у другом свстско.м рату, слави општина Мурска Собота 17. октобра свој празнкк. Упркос заоштрених привредних односа, када се свуда боримо за стабилизацнју прпвреде, рад!ш људп и граћани тс највеће помурске општнпс, славе овогодншљп празник у знаку угодних резултата пословаља. Значајни су резултати у привређивању којп говоре о смањсњу матерпјалних трошкова, први пут после неколико година показују мањи раст утрошених срсдстава од укупног пркхода, надпросечнн раст цохотка, cMaibiinaibc дсла дохотка за заједнпчку и лпчпу потрошњу, nonehaibc нзвоза, акумулацнје н слпчно. Ти показатељп резултат су заузпмаља радника за рацпоналнзацију пронзводње н ограничавање свих облика потоошљс у складу са договорепом стабилнзацијско.м нолигчко.м. 19. ОКТОБАР 1953. • БРО.1 243 OTBOPEHO HOBO ИНТЕРНО ОДЕЉЕЊЕ БОЉИ УСЛОВИ 3A БОЛЕСНИКЕ И ЛЕКАРЕ | O Свечано, за 13. октобар Дан осло боВења Параћина, отворено је и npcvређено Интерно одсљење у Болни ци © ИзвоВач ГРО „13. окооар” и поред проблегла објекат завршио на време Већ другч пут за редом 13. октобар — Дан ослобоБења града доноси по један значајни објекат параћинско.м здравству. Прошле годпнс v о-во врс.ме отворена јс нова, саврсмепа апотека, а ове годинс, октобарскнх дана почиље да пада у заборав рупнирано Интерпо одељеље, уступпвши место свсгли.м просторија.ма, где ге и лскари и болесшши бољс occhajy. веже за олељењс хирургмје. Већ cv купљсна три „Заставила" санитетска во.— -а ц једно возило типа „Сптросн” за врло хптне интервснинјс. По натпросечним резулта тима издвајају се, пре све. Ya. пољопривредна и пољопривредно прерађивачка ин дустрија и текстилна индустрија, што је плод уложе. ног сопственог знања и савре.мене технологије. Произ водња хране у оквиру СОУР АБЦ , Помурка” је једна од ссповних усмерен>а наше РЈ.чуе заједнице, што даје недвосмислено још јачи подстицај за бржи развој на том врло важном подручју. Последњих годину дана V спштини Мурска Собота уложена су огромна средства за мелиорацију и кома сацију земљишта како би се у знатној мери побољша ла структура обрадивог земљишта. На тај начлн омогућиће се већа позопривре. дна производња л осгвариhc сс тржни вишкови за потребе шире друштвене заједнице. Пажшс вредан је податак да се у општипи Мурска Собота ове године остварују лостав ени задаци на подручју већсг извоза на копвсртибилно тржиште где јс на првом месту Фабрика одеће и рубља „Мура”, по. всћана производња хране, као и доссзање вишег стслена привредног раста од просека у СР Словенији. To iu:ii:iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii'iiiiiiiii>i,i||"l>">nl1"1""' HA ДАН ОСЛОБОБЕЊА Положен темегв за нову пензионерсну зграду Оип који мису успсли да токо.м свог активног pa.inor века дођу до крова иад главом, свакако he се оорадовати BCuiliy да Је 13. октобра, иа Дан ослобобеља поло жен камен темељац за hobv пензионерску зграду. Нови објскат чпја јс градња започсла v празпичво пречодие „Цршша I" имаће преко осамдесет станова, а предрачуиска вредпост нзпоси око 18 етарпх милијар. дп. важи и за планирапм раст друштвеиог производа, инду стријску прозводн»у, II3B03 и продуктивпост. Мање значајни су показа. тељи који говоре да се у отпдтини Мурска Сооота смањују инвестицијске могућности, што је у вези са скриуим отварањем нових радних места. нижим степс ном запошљаваља и. повећањем броја пријављених на Завод за запошљавање. Зато је код увођеиаа'Нових ра звојних програма, још како важно сазнање о нужности већег ослањања на сопсте-?. не снаге и што бољем искоpiimhaBaibv природних пого дностм Поред пољопривреде и прераде хране треба поменути песак из Муре и остала природна богатства која се све више испитују. Управо, подручју истраживања, свременој технологији и кадровима организаци је удруженог рада мораће у будућности поклонити што више пажње. Иако се ове године, такође и у општини Мурска Собота снажно очитују свуда видл>ив тешки приврелни услови, и овог пута општин ски празник проћи ће у зна ку бројних радних победа које су од великог значаја за развој општине. Тако су ............................IIIIIIIII1I...... .........................................Ill..........HUI.........Illi..... Illlllllllllll........... наи приграничном подруч- = ЈУ> У Рогашовцима заврше- е ни нови производни просто- = рм основне организације по н стојнског ЛИВ-а. На тај на- = чј1н добијени су нови капа s цитети за производњу ма- = шина за кавање, преса к s других машина, а са ти.ме = су отворена и нова радна = .места, што је од посебног Е значаја за то подручје. У = фабрици „Мура", у љеном ООУР-у , Перило” изграђе- 5 ни су нови производни ка- = пацитети на површини од = 1700 квадратнх метара Ва- е 5кно је поменути да је про- = изводна хала изграђена у е рекордном времену и да he = се са том инвестицијом про. = хпкрити производн програ.м. = Нје за запостављаље ни по- = датак да је ту упошљсно 140 = нових радника. = Како развој приврсдникл = не иде без развоја поште, = поссбно телефоиије, свакако = да јс од огромног значаја = nonehaibc пословпих присто. = рија Поште у Мурској Co- е боти. To he омогућити про- = lunpcibe телсфонске центра- = ле, позе телефонске прикљу = чке и побољшати функц|/о~ е сти. На подручју друштвс- = иих делатности бслеижмо е Иомсни.мо отварање фискул = турне сале и основнс школо =' у Пуцопцмма, која је назва- = на имспом Штефана Кухара = — Бојана, отварање међунз = роднс изложбе Панонис у га = лерији Културног цснтра у Г Мурској Соботи и друго. У = оквиру прославе У општишх е Мурска Собота епада, тако- = be и сусреташе омладинс = средњошколског цеитра из = Мурске Соботе са вршњацм. е ма лз Параћина, са чићс he = се join вишс продубити те- Е сне пријател>скс везе мсђу = побратимљеним општина- Е ма. = Милан Јершс = МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „ЗНОЈАЦ — ДАНКОВО” ПРОСЛАВИЛА СВОЈ ДАН Решавана горућа питажа Мештапи Мссне заједпппе „Зпојац-Даиково” су окуп венп 12. октобра у просторијама сво је Месне заједнице на прмтонан начпн прославили свој дан. Тога даиа пре годину дана њпма су прсдате лове и лепо урсbCHL просторнје за рад друипвено-по.штичкпх органпзација. Ua овој свечаности говорпо је Д.;ексапдар ЈовановиН, председ ллк Скупштпие меспе заједмппс. Он је то.м прилнком imtebv осталог рекао: — Солидарпошћу л разумевањем осталих меопнх заједпила у граду, упазад за неколпко годЈгла, V нашој меслој зајсдлпци обезбсђсп јс миплму.м ко мунално-хпгијенских услова стаиовања, рсшепо шггаље спаСдсваЈва грађана и просторпја за рад M3 и ДПО; такоос јс у мерп која задовољава потрсбс rpabasna, решспо u шпање елсИдсја о адаптаинји Интерног одедоља пекако у ово врс.ме, прошле године пропраћена јс н у naiun.M новинама. Тада се почсло са градљом и по плану „13 октобар”, п поред пратећнх пробле.ма, завршио је градibv ua времс. Ново Иптерно одсљсље пе.ма повећани број кревета пптп nene мегало.мапске захватс. Напротив, капацптети су осталн приблпжно истн, алп условп су зпатно ботки. У.место ранпјих соба у којима јс понекад бп.чо смештено u no 16, углавпом теuikiix болесника сада све стапо внпкс Параћина којс задеси зла коб очекују светле просторије, собе, свака са комфорном опремо.м. С57 Поздрављајућп госте на свечаном ствараљу Интерлог одељења, дпректор ООУР-а „Болшгца” др. Сава Днмнтрпјевпћ пстакао је посебно велико анга жовање свих руководећих људи и друштвено-политичкчгх организацпја општпне, као и пред ставнпка Самоуправне интересне заједппцс здравства. ИстакnvTe су такође заслуге рацнпх људн Фабрнке стакла п Фабрикс штофова којп п поред својнх, ле малих проблема палазе могућност да помогну завршаваље послова око ловог Интерaior одељеља. — На наше.м је особљу да одр жп ниво п однос према пацијспги.ма, рекао нам је доктор ИДРДИИ ЛЧЕ ДАНАС СУТРА птромреже, водовода л ПТТ мрсже. Овде жпвп велпкл брзј радннка — члапова Саве.за комулиста којп су доста ачтнзнн, алл још увек не постоји ' куппа повезаност п једпиство \ акцнјама. На то.ме морамо да нпсмстирамо, јср су пред нама Сро.јнс актпвности којс мо komo да остварпмо са.мо јеапнством акцпја свлх снага icoie жпве па овој територијп, пскаојс па крају Александар Јовановић. Поссбан тон прослави далл су учениин ОШ „Р. Домаповпћ" који су прпгодплм програмом учествова.ш на овој свечапостн. М. Ж. Иванан 5 ПОЧЕЛО ЈЕ СА ЈЕДНИМ ЛЕКАРОМ Бо.шииа у Параћину формирана је пре 33 годнне. Капацнтст Јс износпо тада 38 постеља. О болесници.ма у ibii.Ma бринуо се једаи лекар и један лекарскп помоћник, а о породнљама брипуле cv две бабнце. Данас паpahinicna болница л.ма 245 постеља, 18 лекара спецнјалиста, пет лекара на специјализацији, пет медицинских сестара са влшо.м стручном спремом, 78 медицинских техипчара, 12 квалнфпкованих радника п 40 запошљсннх осталих струка. Медицински центар имд укупно 429 радннка, од тога сто су лекари, стоматолози и фармацеути. Y болницц се годлшње оствари 68.000 болесничкнх дана. Y специјалистичким службама извршн се 66.000 прегледа годишње, а у исто врсме у хируршким гранама обавн се 1.600 операција. Сава Ди.мптријевић. Идуће годтше добнја.мо на Интсрно.м одељењу два млада лекара којн су сада на специјализацији. Драго пам Је да смо добили об јекат гдс су знатло бољи услови за рад лекара, а самим тнм и за опоравак пацијсната. Иптерно је завршено, треба .ммслпги на следећп захват: — Мпсллм да сталдард овог краја „е допушта ове уцсрице ла улазу у Болницу, млслећи на Дечије одељење, истакао је др. Сава Димитријевић. Следећи захват, чије је оства рење у току, јестс опре.мањс службе хлтне помоћн која по некој везп, виђеној кроз досадашње лроблеме, треба да се Требало би да, гледајући још. мало унапред, ..уиерлце" саула за у Болницу, Дечје одељење у лајскорнје времс лестаиу. Y Болници се већ размишља због смањеле патологпје дечјпх Goneem да се прпземљс Дечијег одељења преуредн, што бп Onno па.јраццоналнијс у овој ситуацпјп. Y Болпнци немају намеру да innpe капацптете, али услови за лечење и пзлечење болесннка морају стално да се поднжу на впшп нпво. Права јс срсћа да смо то свп у Параћнну увидели. М. Миленковић IIa o6a.ia.ua Црница носледњих деценија ничг нов и лен град. Некадашње утвр ћење Сар.иатес данас је ПараИин, град са око 25.000 становника, 16.000 заиосленах, неколико хиљада младкх у обдаништк.иа к tw.coлама. Интснзитет развоја Параluma јс све eelm, нароччто \’ последњој деценчјн. Це^сгоzodimubit кепкод сагледавања то потдрћује. Од /973. 6о ове годкнс \> матнчнх тмпу pobenux уписано је 7.970 беба, највшие 1975. /одчне к то 900. Годкне 1973. ниа.т c.uo око 12.000 закос Јсннх, 22.000 становннка, 1316 те ieфонсккх прккљичака; а у овој годинк бро’ ^окхлучака кзноси око 6.000. V нротекло.и дссетоЈпдчкт iuc.\t нсрноду У граду јс нјграћсна улична вобовооиа .ирежа v дужкнн од 24 кклометра, а \< сслкма 59 хп.јометара. На Иодовод је крпкључсно 3.576 потрошача. потротачима јс ископучгно око 26 мнлиона к\>бшса воде. Од 1973. године impabeno јс око 700 станова у dpymтвсној својннн ц додељсно 340 плацева. Од 25 лохалних путева у укупној дужини од 134 кило.иетара, асфа.1тнраио јс 14 путних upasatta у vKvniioj дижини од 80 кило- .иетара. dd 64,7 ккло.иетара хлица колико их ч.иа v nontext граду, за последн>их де ссг година асфалтира.чо јс укунно 36,7 километара. изfpahiio 20 кило.иетаро ккшнс. н 13.4 кило четра фекслнс канализације. Интензнаан прквпсбчц ра звој к гбрзапу ко.их на 1н\' K3?.nadtb\’ ппатг ч чечултати v оазао1\' ea.uovunaвљап,а к v padv dpvnriWHc.- -политичких opzomi.iaim;a. V то.и периоди v Сааез r-o w нцста npK.u.beito је 2830 чланова од то?а 912 'лсиа и 595 омладинаца. И тако од т.~гобра. do oi;- тобра кроверааамо р.одатис, су.инра.ио резглтате, a aim су све већн. значајннт. Ilaреднн dcccrotoduititbu псгјкод нредстааља још једну стапу у развоју Папа!јчча. Параћкп cuzypnu.u корако.и ?раби у auctinv к нова просгранства. . ј\1. Жнвковнћ
19. ОКТОБАР 1983. • БРОЈ 243 СА СВИХ СТРАНА ПОЧЕЛА ЈЕСЕЊА СЕТВА ПШЕНИЦЕ 'UIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII GA УГОВОРЕНОМ 1' ПР0ИЗВ0ДЊ0М ИДЕ АОШЕ 'iiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiii'.iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiii!iiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiii ® На пољима Поморавља почнње јесења сетва пшеннце. Према акцпоном плану јесење сетве за општнну Параћин пшеинца се предвиђа на 3.200 хектара. Највећи део ових површина је у рукама нидивидуалннх пољопривредних произвођача. План сствс he п ове годнне бити испуљсп, што сс тмче засејав?и.а повпшппа, јер сигурно да онс неће остатн празне, али највсрозатчије план уговоренпх сственкх површпна iielie бити „гпул-сн. To повлачп м ман.с колпчиие пшепнце у друшгвеним снлоснма пдућег лста. V циљу што * потпунијег оства рнвања плана јесеље сствс став је да пољопрнврелннип хговапајг пропзводњу пшепнис са задрггама и пољоприврс днн.м оРганизаЈинама заправо да сав репро.матернјал добијаји преко задоугс. а протпвврслиост spahaiv v пшешшн.’ To јс гједно п став шире дргштве нгптама V Бићевцг, Ражњу, Bapeapiniv семенскп ц другп матсријал се Kvnvi.'i V слободној п.родаш. Пољопрпврсдпиип маравно пскорншНавају, . ову моггћност п производљу 'пшецпие He vroeapaiv са задрчгом. док v пољопривреднпм ооганмзаиијама репроматертi i ал лежц неискоришћен п пропада. 0 ово.м шггању ло сада је расправљано на готово свп.м вивои.ма алп иско једтшствсно решењс нпје наБепо. Менаџерскс оргаиизацпјс са страпс гбирају кај.мак пспред носа наших пољоггривредних организаиија, а да претходно jiifcv улржпли готово ништа. Hvjkho ie да се постигие неки зајсднички договор са суссдНП.М општнпама V Ш1љу стварања једниствених критернја око гговарања пољопривредис про ЛЗВОД1БС. Тренутио Радна организација кооперанта „7. ivлп“ уговорила ie само пеколико десетина хектара, готово симболичипх површнна. М. Д. но-политичке заједшшс. а не са.мо нашс општинс. Алн мпо ге радне организашпе ван name оттпггине нс прпдржавају се овнх договора и договорене по литике п преко свопгх продавнипа v слободиој ’продаш п- .\iaiv сав , потребан репроматеријал. Таквих организашпа на територији наших општина нма вишс као што cv на прпмер „Емона" „Тргопромет“ и тако даље, а и у суссдшгм опНА ПОЉИМА АГРОЕКСПОРТА Завишена берба семенсног нукуоуза * Прошле недсље на пољима ..Агроскспорта” v атару хекта рн, завршена јс берба се.мекског кукуруза. У бсрбн су по себан допринос далп учениии Средњошколског центра, који су прптекли v помоћ раднпци ма ове радне организанпје. Се.менскп кукуруз је био засејап па 114 хектара и ове је сени донео је пзванредан род. Прсма речима Томислава Мла деновлћа, руководиоца „Биљнс пронзводње”, npmiocir су дале ко изнад очекиваља. Семенски кукуруз сорте СК—704 родпо јс преко 8.000 кллограма у клп пу по хектару, одиосно преко 3.500 килограма у зрну по хектару. Од семенског кукуруза „Агроекспорт" очекујс значајап прпход. ПОЧЕЛА БЕРБА ГРОЖБА №је абмм, aim ie wee ® IJeiia no степену слаткоће је 60 пара © Изнад 15 степени сваки подсок се плаћа 75 пара Сушно и сунчано време током јесени утицало ]е да овогодшшви род грожђа на обронцима Јухора •* па' дннама Кучаја не буде обилан, алп зато врло сладак. Проценат шећера у грожђу је ове јесени пзнад уобичајеног просека. To кажу и првп берачп који су током прошле недеље почелп да скидају берпћет са чокота. II јагодински подруми cv отворнли врата. Биће откупљепо од 500 до 600 вагона грожћа. Цена грожБа је још нензвесна, алп се да сада зна да неће бити мања од 60 пара по степену сдаткоће. Изнад 15 степени сваки да љп подеок коштаће 75 пара. Виноградарн из name ^одштнне, као и раппјих година тржне вшикове грожВа продаваће преко Радне органпзације коопераната . 7. јули”, односно преко љених откупних станица у селима. За октобарске празнике у поточцу АСФАЛТ КРОЗ СЕЛО Рок „7. јули” пресељен у бнвшу зграду електродпстрибуције СВЕ НА ЈЕДНОМ MECTY Радна органмзација коопе раната „7. јули" од октобпа послује у иовим просторија ма, 0.1HOCUO у бившој згради слсктродистрибуције. По ред заједиичких служби РОК јула”, премештене еу стручнс и другс службс Основие оргапизације коопр paiiai.i Пзраћип као и Fauna јодипипа Цонтра за пако naihc пол.лприврдннх произ вола за тржипгге. Пттоипредпици. кооп< *. ранги и удружсии произп« 1>ачн «'.i полручја Параћича моИи !»•' ллкше it бржс I« оГким * поезовр ” unnHe.ivpe х nRnj агрлли «Ч< ci 1-пг < ctoinorin t .............. ...............i м ;i.; ______ ___________________________________ I Прошле суботе у Поточцу јс на свечап пачнн прсдата на употребу асфалтна деоница пута од регионалног пута Гиље — Варварин до центра села, у дужнни од једног километра. До нове радне победе граћани Поточца дошли cv издвајањем средстава кроз самодопринос. Вредност радова износн око четнри милиона динара, а пут гради ГраБевпнско предузеће , Пут" нз Светозарева. Y другој фазн изградше, највероватније ндуће «одпне, асфалтираИе се п главна улнца кроз Поточац цслом дужином. како нас је обавестио Стојан ПетровиП, председннк Скупштнне месне заједнице. « У неколико редова ПАРАПИН КОПАОНИКУ Bebe Савеза синдиката оп limine Параћин прикл»учује се општој акцијн помоћи Ко паопнку који Је недавпо страдао од земљотреса. Акци»а co води у правиу да гве организацијс и зајсдни. Пе прсма својим могућносги >а упутс једнократну помоћ \ човцу и материјалу, а па uni за јо на добар одзив. Me. hv првима јавипм су се гра. ћенипари ООУРа „Градиle.i.”, који ho крајем овог MPccim да крену да доброво. л»но радо на сапмрању послсдица од земљотреса. СТАКЛАРЦИ РАДИЛИ НА КОПАОНИКУ Педесет радника грађевин ско-шамотерскс групс OOYP •а „Техпчки послови” из СФС су у суботу U иедељу 15. к 16. октобра радили на саннрању последпца земл>отреса на Копаонпку. Иа н.ихову шшипјатпву да добропољно раде, Стаклара п.м ie обезбедила аутобус. За то вре.ме раднпцн су радплп на изградњп водовода у Бдажсву. М. Ж. ПИТАЛИ СМО: КАКВА ЈЕ ЕЛЕКТ РОЕИБРГЕТСКА ИАШОЈ ОПШТИНИ И KO, КАКО И КОЛИКО МОЖЕ ДА УШТЕДИ Елбитроенергшна ситуација ибримва Извртни одбор СИЗ.а еле ктропривреде СР Србије јс 1. јула обс годинс донео одлуку о проглашеЈБу стан>а општс иесташице електричне енергије, којом сс Коор. динацпоно тсло за праћење слсктроснсргстскс ситуаци. је, СР Србијс, Заједница елсктро приврсдс, регионални СИЗ.ови електроприврс дс и дистрибутивне организације обавезују да предузи мају мере аа спровођељс Од лукс о мерама подстцашс рационалс производн»е н по. трошњс слектричнс снсгрије. О томе каква је слсктро енсргетска снтуацнја у нашој општиии и ко, како и колко можс да штеди електричну енергију питали смо Пстра Собека, техничког ци ректора дистрибутмвне орга иизације у Параћину. — Од наведеиог времена, односно завођења првог стспена рестрикције слектри. чнс онергије до данас нашс подручје није било на удару приснлнпх нскључења од стране днспечерске службе СР Србије. Иитензивно праћен»с потрошње слектричие енсргије по категоријама потро. шача, почело је са нашс стране 1. августа ове године Од тада свакоднсвно се пра. ти потрошња електричнс снсргије и упоређује са до. звољеним дневним количинама. Нашс дпевпе дозвољнс ко личиис крећу се од 630.000 до 730.000 kWh што зависи од дана у недељи, а оствару јсмо потрошњу од 71C.OOO до 870.000 kWh днсвно. Највеће ■ прекорачељс у односу на до звољсну дневну потрошшу имали смо 20. ссптсмбра и оно јс износило 37 одсто. To га дана имали смо на располагању 639.000 uWh, а потро шили 878.000 kWh. Упрекорл 4ciby од 239.000 KWh којс чп не тпх 37 одсто, удео Фабрп ice цемента је био 455.000 icWh, Српске фабрикс ста. к.ча 204,000 icWh за коју ле карактеристично да има врло устаљену и равпомсрну потроипву, као и ИВТКТ „Брапко Крсмановић" која јс потрошила за тај дап 44.000 kWh, док је остала по трошња, домаИнпства града 11 села, са осталпм организа цпјама и занатством износп ла 175.000 kWh. Међутим, било је и дапа када смо маље трошили еле ктричну енергију од дозвол>стш количина и то због зауставл»ап>а неких производ. них капацитста у Фабрицн цсмента, али јс тих дана било мало. У општиии Параћин удео велико-потрошача јс велики, па и да смо присилко врши ли искључења домаћинстава у трајању и по 24 часа не би Удово.ТјНли потребама прив. рсдс за поједине данс. Трспутпа ситуација код произвоНача електр» *чне ене ргије јс таква да термоелек. тране добро радс сем ТЕ ,,Ни кола Тесла Б-1”, али је не. воља у томе што у акумулацијама хидроелсктрапа нс достаје и до 45 одето воде. а оне се к дал>е празне. Пре двнђепом куповпном електричие енергије из иностранства само he дслимично би in ублажсн маи>ак електричне енергије. Због свега ово га немиковно је да he доНи до редукције електричне ене ргије, утолико пре што наступа период захлађеља, a она he највероватније траја. ти и до 16 часова. Има начнна да се струја штеди Савети к апели да штеди1чо слектричиу енсргију иљу У1пана^ 6 штс са свих страна. Почев од оног угасте сијалице, искључите апарате до прора. чуиа колико кошта изградша слектране далеководж, трафостаницс итд. Свако домаћинство можс, бсз посебних напора и трош кова смањити потрошњу еле ктричнс снергије за 10 одсто. Уштедс могу битц и вс. he ако мешамо своје навике. Ако су истоврсмено укљученс сијалице, машина за веш бојлер, шпорст, тсрмоакумулациона neh, радио, фрижи. дер и замрзивач онДа не.ма ни говора о нској штсдњи. Елсктричну сијалицу треба палити само када смо у тој просторији. Ако су упаљсне у цслом стану бсз нс. ке преке потребс долази до беспотребног трошења енер. гије, а самим тим и новца. Светиљке треба одржавати чисто. Боље је поставити ма 1би број сијалица веће спагс него вишс слабијих сија. лица, а, више светлости дају сијалице са провидним бало иом него млечпс матиранс или обојене. Електрични бојлсрл су велики потрошачи елсктричне снергијс. He треба гуејати више воде пего што је потрс бно. Користити скономичап рад бојлера значи загрејати воду на температури од око 55 степени, јер се при тој те мпсратури постиже минима. лно излучивање каменца па грејачу тонлотни губици су матБп, а тимс се сман»ује по трошња електричпе сперги. је. Погрешно је веровање да бојлер треба држати стално укључен, јер су наводно та. ко мање троши струја. Бојлср је иајвећи потрошач струје управо оида ако је стално укл»учс!1. Наталоже. ни каменац па грејачу у бој. лсру доприноси већој потро шп.и струјс Зато треба очистити калтенац са грејача. За исту- утрошеиу елсктричну епргију и исти повац може. Тс сс три пута истушииати умссто једног купаша у каДи. а да сс при том кописти тсмпература воде од 37 стсиени. У всзи спровоИења штед. !Бс у радним оргапизацијама доиети су закључци на послсдђој седници Извршног савета CO Параћин, а на прс длог Координационог тела за npaheiRc електроенергет. скс ситуацијс у нашој опш7ини. И>их he сс морати при државати и спроводити их најодговорнији л>уди у радиим организаци.јама. ПРИПРЕМЕ ЗА РЕДУКЦИЈУ Разматрајући слектроенер гстску ситуацију у нашој оп штпни Извршни савет CO за узсо јс став да је она доста сложена. Потребе општине аПраћин за елсктричном елергнјом много су веће од дневних дозвољених колпчина које се добијају. Зато је закључено да Комитет за чривреду, дрхштвсне службе и фштапсије, Координацн они одбор за праћење елск троенсргетскс ситгације п Електроднстрнбуције из Параћина утврде реалне потребе наше оппггннс за редовпо снабдевање електричном енсргнјо.м, а да се преко Електросрбије-Краљево издсјствујс једнак положај у сиабдевању са другим градовима. На седннцн Јс закључено и то да све организацмје које имају мање централе да их што пре доведе у стан.е опремљеностп, како бп по потреби могле да буду пу штене 1’ погоп. На седниц!Т су успојепс и предложсне зиере за лакше прсвазилаже пе отежаие електроеисргетске ситуације са чнм ће.да се упознају и оргапмзаимјг удруженог рада н становнипи општнне. Координанномо тсло има задатак да припре мн програм нскљгчссва гпада, а да прм том исппта техпнчке MorvhnocTii да ман>е органнзаинје гдш^жеиог пада но будг псклнгчиппне како би rroon.ee ппоизводн»е могао несметано па се одвија, а да се јавпа пасг-^а све дс на на1ман>г «env. О елечтпоепергетској c»»tv''«<whi К« ординзционч лдбоп he јтл-|;’Л снти лзвешта} иа св^кој ссд 1пшн Извршног савега. Сашири.зични viao ДРП Лскарн упорно траже тнтулу ДР. Ја бмх н.м то дозволио, а некима бн долао само још једно слово — II. НЕ МОЖЕ СВЕ ОД ЈЕДНОМ Пољопривредиа организација „7. јулн” преселила сс у нову зграду, међутим пољопривреда на.м остала у старим тешкоћама. ■ ДРУГП ЛПСТ Јесењи пољопрнвредни малср: Та.ман да окренемо лист он опадие. ПРИВРЕДИД Ф(Л)ОРА Наше прпвредно стабло и.ма писке гране. Да се мпого пс мучпмо док бере.мо. ЛЕГИТИМИСАЊЕ М. Днмнтрнјевпћ Отворимо соцнјалпе картс да виднмо ко вара! НЕДЕЉА СОЛИДАРНОСТН Како је лепо штн стар у исдсљи солпларностн са старн.м лнци.ма? КОГА ДА ПИТАМ Добро! Гдс he Beh једном тај ауто пгт? БУТИК ЗА ТЕСНО ОДЕЛО Док два радника удружују рад трећи постаје pvководилац. ’ Сва празна обећаља су лако прознрпа. Свако од нас нма своју представу о стварности ко|у са.м псжира. | рлтгнх?<О Да ,,звучсм KaPTV «>з рукава када сам остао _ Човек нс мора да има necov породичиу лоз« да он оио алкохоличар. ' v полираЧ° |С ИвКИМа Ла C“iaiv од cpehc кала "х “PVni Многп политичарн сс nonainaiv као звсзле — nano, мало па падну. Момир Станнсављсвмћ
19. ОКТОБАР 1983. • БРОЈ 243 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ Трннаести ектобер - ошофае Взраша ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „ХАЈ — ФАЈ” — | ГРАДСКОГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА — | 1 ПАРАНИН I ? ЗШ1IEM МУШ I Трннлссти октобар U44. годин; бпо јс дан кпдп Јс зп стпКлвппке Iftipnhiiita мсиЈп.10 cyiii ( c.ioGo.ie. Iloc.ic четнри routine борОи, pyuic- >..п п убиЈап>а у коЈпма су се људп са сграхом крстзли улцама, до ЦШО је трснутлк cpche 11 рппостн аа cn- »mix. Mor.iif су С.1060.Ш0 да pn.i r.n.iajy ллсгавс <•' петокраком, да ne **Jy, an cc смсЈу. Ca свнх етраиа occhana ce слобода, тако ,iym чеканп и imco rciinto 10611 |cna. C.io бола ла коЈ\ cy wmni нзгубили сво Jc жнвот, за коЈу Јс мајка дил» смиа, дете оиа. С.чобола, зп коју су сс бормлн it -i?ua ндућп рамс уз рамс, са пушком о рпмеиу, са пссмо.м на уснамп, зпјслпо са спојим сзарнјнм друговнма борцима. Ишли Порукаједном поколењу = Све би се AI02.W. да на.и = .ирЖАбе није, = дазавистине.иашто ригове = ‘ створи, = кад бпмогомржњу нгко да == сакрије = за.истнс јој траг, свет да = ос гободн. В,- Позпајемо свс плодовс |Г„њене: = ,uycT<biiLCibC. крв it ра:не.на g .... ijTpe. = и заклану децу, и стр л.аче = 'кгне... Е Будућност се пнта?Шта he = outit cvipa? 8 . = 4.7 acpvie.u. гтак, ti 'byoaeu = u‘ta, = v na.ua jota увск људскосг тиња, lopu прекини.ио par. покажгчо. Mapima МплојковпВ VIII-2 свпма, ОШ „Радоје До.мановић'* МирковнК Данкјсла ОШ. „М. Поповић” Ш-1: Спо.мснпк Грзи 14, нс Gojchn сс пспрп • •■.• чских ■ ппиатп, мптрп.всза, бомбп, нс стре i vhn 0.1 ibiixoaiix бупкера. 11»п\ола срцп i.vna.ia су бржс прн сваком >.орпку коЈн пас Јс прнблнжавао с 1ободм. Они су жнвслн за слоболу п riinv.ni су за п.у. Зпали су дп јс 3H1IO у с.чободн човек можс бнтн грсЏзп. Стаорплн су Јс идући ка п,оЈ триошгтим пузс.м. 11 над нашим гралом синуло Јс суние слободе. ТаЈ 13. октобар — Дан ослобођеп.а Парпћина прослављлмо као нсзабоpanini лан. За сиакн 13. октобар Y О.ОМ грдлу поклони.мо in?i:y нову улнцу. нову зграду дд бц га нпчи1ШЛН још лепшнм. Снсжана Стефановнћ, V/3 ослушнимо срца: љубав нам говори. Живот биће uec.ua uutpo.’i зе.иље челе. м nopamhc жито join antae од звезда пружимо сви ру'кс: lon.uttia живота тогмије he бити од гнезда». И све би .иоглр, да па.и .upMibe ннје да завистп пе.ич шго ратове стврри. као би мого неко мржњу да • сахрије, за.иетпс јој траг ба сает ослобоаи. ЈЗЛОЖБА СЛИКА ИЗ КОЛОНИЈЕ „СИСЕВАЦ 83” ПРЕДСТАВЉЕНО ДЕСЕТ АУТОРА ® Десет аутора, учесника овогодишње ликовпе колоније у Сисевцу, 11. окгобра представљено љуоптељима ликовне уметностп © Изложбу отворио Жива М. Борђевић © Fpyna псвача својим репертоаром ооогатила вече Рсзултат рада девете уметннчке колонпје у Сиссвцу презенгкран јс јавностк града на Црници. Ликовнп уметниии којн cv јд 1. до 15. августа боравили v Сисевцу и тамо сво| стваралачки iyx преносили на платно 11. октобра представљени су л»убите.т»1<- иа ликовнс уметности. Мирјана и Миодраг Анђелко вић, Евгсниа Демнневска Олк. всра Грбић. Наташа Кара.мати jCBiih, Владанка Рашнћ, Радмп та Лазаревић, Зоран Ивановић к Зоран Илић и Видоје Ромапдкћ су уметнини са чијим смо се радовима срели у предвече рју овог октобарског дана Мно га имена од ових ликовних стваралаца заузимају сами врх у ликовном уметничком свету, тс није чудо што су нас прнмам љивали зелени пејзажи Оливе ре Грбић или измаглицом обавијени врхови Јужнокучајских планина Наташе Караматије. вић. слике Евгоније Де.мниевске. Романдића. ликови Зорана ИвановиИа. Посебно пријатно изнснађење је млади Зораи Илић. који је интересантним приступом. словарицом пренео сисевачки пејзаж на платно. у свој својој особеностп и лепоти. ПЛАКАТ И ПРОГЛАС ИЗМЕБУ ДВА РАТА Слмкајевогвоешена ® Y Завичајном музеју нзложено 40 плаката и прогласа који дају слику ПараГшна између два рата © Изложбу отворио Недељко Гуњевић, председник ССРН Изложба „Параћнн кроз плакат и проглас између два рата" која је у Завичајном музеју отворена у предвечерје Дана ослобођења била је несвакидашњи доживљај. Плакати и прогласн разиих облнка и садржина далп су слнку Једног времена, приказалп cv сва збпвања карактернстнчна за друштвсни, припрсднц и нарочпто полнтичкц живот грала н целе општнпе. Почсн од 1921. годинс, па до 1938. године на 40 нзложннх прн.мерака Aiorao је да сс ншчитавање.м осетн дух тог прохујалог времена. — Ова пзложба показује нам на својеврстан, слнKODiiT начин, кроз страначкн плакат п проглас |едно прохујало доба буржоаске грађанске дсмократнје, власт крупног капнтала. власт трговаца и бапкара v граду п кулака на се.чу. њиховс међусобнс свађе око поделс моћп и богатства, алн и њихово класно је.чгпгство протлв радника п сељака, нагласио је, поред осталог, Нсдељко Гуњевпђ, отварајућн изложбу. СЈ. изложоу слика, ue.iUKYlivu пг стваралаштво на плану * метно сти и културе уопште узев пре дставља у Србији и Југослави ји један изузетан креативан по духват и културну манифеста иију, који cv у нас већ стеклп свестрано пуно право грађан. ства и постали изванредна уме тничка културна традиција и манифестаиија коју као такву, и то још уметнички разноврснију и идејно-естетски инвен тивнију и богатију треба трај но и дадаљс свестрано неговати и развијати. Овај пријатан ликовни дожмвљај обогатнла јс н група пе вача под руководством Југослава Спмића, којп су се ово.м приликом представмли са неко лико староградских песама и побрали аплаузе публике. С. Ј. Огпити јс утисак да је $ представа ..Хај-фај" језно $ ол успешнпјих остварења $ аисамбла Грацског аматер- $ ског лсзоришта у последн»их $ иеколико сезоиа. и да јс ре $ дитељ отклонио извеснс мач> кавости у поступку, била би $ то врло коректпа прегстава $ ср. коЈом бн osaf, утлавном .млађи ансамбл, могао да м- $ .ма н пећс лрстензнје на фе- $ стчвалу ама^тера. $ Дра.ма „Хај — фаГ Горана Стефановског, жачровски 5 нсартикулисаиа до краја, са прнлично „танким" тскстом, заправо слика једнс $ пропале породице и узалуд- $ на батргања н»ених чланова $ да нзаВу из гог саврсменог $ вртлога. да сачувају свој ,.хај-фај", односно високу перност бнКа, доживела је $ да нма лва-три добра ту.мача v нашнм глумцима. $ Пре свега тлазак Томисла ва БорВевића у анса.мбл одразмо се врло сти.мслативво и иа остале чланове, a и>егова игра повукла је и остале глумце, тако да представа има неколико подеока више на замишљеној естетској лествици. Одлична игра То.мислава БорВевиНа < јасно га је издвојила од ос $ талих, као врсног глумца, $ јединог који се у представн $ јасно трансфор.мише. врло $ успепшо, uito је публика и $ обилато награднла. $ Доајен Светнслав Минић, $ такође, Је остварно изврсну $ улогу. анилшран добрпм саговопнпком имао Је меколи * ко брнљантнпх узлета, што $ је опет публика. по свом праведном осећају и пропра Tina аллаузом. $ Љнљана Стеванић чинн трећег члана глумачке тројке која 1е нзнела предстаi hv, гтрајгћн осећајно и озбнљно. ca много олговорпо5 сти. Епнзода Милована НлиНн јесте прнјатно нзненађење $ и комплимент релитељу за правг лпчност. Као и увек Вера Павловнћ бпла јс на впсини свог за- $ датка, ocTP.apvJyhn добоу $ v.iorv. Мнодраг Глигорије- $ иић гз више occhaia за ситу amt.lv и ложивљај лмка ос- $ тварио би пзврску глогу. И $ он је био v граннцама сво- $ irix добои '’лггћности, као $ гостачом и Драган Жнвано пнћ. ко.1и се лепо снашао на $ спеич. СуЊдеп Боатимнр Стева1л<ћ нм’с пмао много посла. технпчкл вођство Љубише > Јовачовића није омангло, али је можда рсдител. могап vaise ла сеика прсдставг. a то сецк«н»е јс нтекако негатчпчо ^'тг«1лло на стг>п.ч>ен»е $ тблнке. Посвите кп»тких $ снерч т:о’с често немајг ја4v onrancKV всзи са псчн- $ ном (сччрање внолчнс). rs»v- $ то.”лги1а глнка којс говопе $ о те истој ствпон. лосадно ZZZ - -Z.'ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ илустровање тортуре превас питавања, могло је да се избегне. да се згусне и конден зује на једаи другачији реднтел-скн начин, да је редитсл, мало внше водио рачуна о томе. Иза сцснографијс на плакату ие стоји нк | јсдно име, а нза ове сцено- | графије коју смо вндели, ве- $ рујемо ни један озбил>пији аутор не би хтео да се пот- $ пише. $ Мирослав Димитријевић $ „ХАЈ — ФАЈ” ОТВОРИО CYCPETE Овоголкшња. тринаеста по реду. манифестанија позоркшног аматернзма. Октобарскн су срети, отпочсли су пре.мијсрним нзвођењем драмског текста, Горана Стефановског ,.Хај- -фај". Домаћини Сусрета, чланови Градског аматерског лозоришта U3 Параћина означилн су ио.менутом представом поче так овогодншњих Сусрета на којима ће.мо вндети још шес; представ. Испред Савеза аматера СР Србпје, 13. октобра сусрете је отворио и пуно лепих глумачких доживљаја пожелео Х4мша Јефтић, главни уредник Другог програма Радно Београда, дугогодншњи познавалац позор1Јшног аматериз.ма. Поред представс домаћина „Хај фа”, прошле суботе и.мали с.мо прнлику да внднмо и а.матерско позориште из При једора са „Свадбспп.м маршем". Гости нз Приједора су лобри познаници старије параћинске позоришнс публнке и код и>их су остале лепе позоришнс успо.мсне. Висок аматерски ниво, који су рачаје исказивали на сцсни параћик ског позоришта, потврБеп је и озог пута. Вредно јс поменути да ое овај аисамбл ’ пз * Еосне к Херцеговиие внсоко котирау лрамском аматсризму м да one године славп 30 годпна постојања и активног рада. Тнм noводом а.матерп из Приједора су спојим колегама домаћпнпма смотрс, поауднли учсшће па цептралној прославн јубилеја п потпнспвања Повеље о братској сарадњп. До краја сусрета остаје нам да внди.мо следеће представе: ..Коаљ од пнздн" у нзвођењг АКУД . Бранко КрсмановиН' * 20. октобра. затпм 22, представу .ЈСлупко" аматера нз Прије« поља, „Поп Бпру и non Сппру", 23. октобра, v тумачењу аматера нз Смсдсрсвске Паланке. Аматерн сеоске дружине „Maron/’ пз Мпливе код Деспотов ца прсдставлВс сс сатиричном irpapiijo.M „Државнн лопов, 25. окторба, а термин 27. јс резсрвисап за Аматерско позорнште „Масука” нз Великс Планс н „Сабнрнн центар”. Kpai овогодишњих Сусрета означпћс аматсри нз Кккннде, 29. октобра, нзвоБсјбсм поедставс „Зунзара". М- И. КРВДВИ ОНТОБАР Крагујевац, октобра 41 Град Јс обавила тама. На све странс чујс сс плач и Ја ук. Улпца.ма иду омладинци. ралнит!, учсннци. Meby њи л«| if ibiixoB лрофссор стари који н у часу смртног трс на није хтео ца их оставн са Мајкс. бакс, cviipyie чос ледн»и лут испраћају своје пајдражс Мчтрат»ези се чу ју на свс страпс. V ОКВИРУ АКЦШЕ „МЕСЕЦ КЊИГЕ'83” БИБЛИОТЕКА ,ДР ВИПЕНТИЈЕ РЛКИБ” РгАСПИСУЈЕ К О II К V Р С За и.чраду иагра i?inx тс.мата. Ираво на гонкурсу имају гченици основних nu.'o ia . cpc.ui.i>>,i«.o4ci;a nwia'inna. Тема: „Кн.ига нас учн н оп MCIM јс”. Лутори aaioojbitx радова oiihe narpabciin књигама Радоин сс 'пктавл.ају Бибпнозеци „Др Buhcirntjc I’u Kith Рок предајс радова |е 10. иовсмбар овс годинс. 4iiiiiu<...i<iiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiitmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii(iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinih, Убија сс нсвин народ. Био јс то вслпки члс псто ријс наишх иарода. Стрсљано Јс 7.000 родољуба који су /Kc.ie.in слободу н борилв се за н»у. 21 октобар јс iqiouiao Про шлс су 42 годинс, али мн памти.мо и упск hcxio памтц ти КРВАВИ ОКТОБАР 41. ■Мн.ча Милснковнћ VII OLIJ „Б\ра Јакшић" | । = = । = СИЗ културе је ооогатио Га. чсрнју са десег вреднпх радова. 1 колико ликовна коланија врели за уметнике и за једну соедину најбоље говоре речл Жпве М. Ђорђевића. већника ABHOI-a и АСНОС-а члана Са вста Републике Србије. — Са свн.м рамијс органнзованпм и одржапим у.метпичкнм колонијама у Сисевцу и са изложбама слика учесника у тим колоннјама у Параћпну, укл.г чујући и овогодишњу уметн-л чку колонију у Сисевцу и ову МИРОСЛАВУ ДИМИТРИЈЕВИПУ ТРЕБА НАГРАДА Y КУМАНОВУ На Поткозјачким песнич ки.и сусрети.ма младих псс ннка Југославије који су одржани 30. септембра н 1. октобра у Ку.манову; двадесети nyi no реду, паш иссник Мирослав Димитријеuiih освојно јс треИу награду. ДимнтријевнИ јс награ15сн за псс.му „Слободом сс e.-.i.ba злати”. СЈ. ЦАН ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „МОМЧИЛО ПОПОВИБ” Деценија плодног рада Основна школа „Момчнло ПоповнИ Озрсн" 9. октибра прославила јс Дап школс, прослав.најућн уједно н мали јубкле| —- десетогодиппБицу пдодног рада. Y овом крагком псрноду учспнцн н наставнпчкн колсктнв постнглн су запажске резузтагс у области nacmiTaiba и образовања. што оредставља co.iimhv основу да сс и у наредним годннама ради још бол.с и услсипшје. Врсдно јс ла сс нстакну нска достнгнуИа која илуструју свесрлно залагаљс наставног особл>а п младпх генерацпја. За цесет голина 60 ученнка освојпло је Вукову диплому, a 62 осталс дипломс које сс додељују заод лпчан успех у појелинпм наста вни.м областима, На општннсКН.М такмнчсњи.ма учелика у математицп, фпзици, матерњсм језику н другп.м прелмегмма ученнци овс школе освојилн су ннз првпх II другнх мсста, а ис то тако if на рсгионалним п рс публнчкпм, па н савезннм такмнчсњи.ма. На крају школске В^ианаи 7 1982/83 годннс скоро 99 одсто ученпка прсшло јс у сгаријс разреле, што значн да јс број поповапа сиедеп на мнпи.мум. V оквпру прославс Дана шко •ie дслсгацијс учсннка н.малесу сусрете у СУБНОР-у са боринма аародпоослободилачког para, запш са руководпоцнма друшлвено-политнчкпх органпзацпја наше оптгипс, а пратпо пх је и лрелседнпк Скупштинс општспс Топлица Нсде .'БКОБИћ. Опо што овој прославп дајс поссбпу свсчаност је и то што је збору ппонпра пред бпстом народног хероја Момчила Поповпћа прпсуствовала љсгова ссстра Зора Поповић. Том прплкком о личностн хероја чпјс пмс школа nodi говорно је првиборац Бурђан Нетровић Ика саборац Момчило ПоггоВцћ. Изложба ликовнпх радова и пзложба цвсћа негованог v саксијама су улепшале и ово.м прнлнком годншјмшу школе. Pabemi cv н пис.мени саставп на тсму „Једно се и.мс нзговара увск са ионосо.м" у чему јс најуспспптја бнла Марнна Рецпћ учсппца VFI-4. Ку.тгурпо« гмст.пгчкс сскцпје x^icinina при пре.мплс су прпгодан програм којп су прпказали својим другови.ма, а на свечаној академп * in Бачким ролптељима и граБаппма. За ученике су оргавзгзована и такмпчеЈБа у шаху и другим спортским гранама у чсму су учествовалп гости, учеппци Основнс школе „Бранко Крсмановнћ” 113 Сикирпце. Поводом дссетогодшшБице школе учештцп су припре.мплп u издали лпст „Младост”. Д. Г.
ПАДОБРАНСКИ KVII „ОСЛОБОБЕЊА ПАРАНИНА” МУРСНД СОБОТД НАЈУСПЕШНИЈД • Појединачни победник Јакоб Впдовић, члан Помурског леталског цснтра из Мурске Соботе © На купу учествовале и екипе Аеро клубова нз Параћнна и Светозарева Традпционални падобранскп куп „Ослсбођење Параћпна” оз начио је крај палобранске ссзоне на спортско.м аеродрому у Давидовцу. Тро.мсч најбољих падобранских селекција пз Свс тозарева, Параћина п Мурскс Соботе одвијало сс под пзузет но тешким временским условн ма 12. и 13. окобра, а највише спортског у.мећа и среће н.мала јс екнпа По.мурског леталског центра нз Мурске Соботс, дру го место припало јс Асро клубу из Светозарева, док јс домаћн нима прнпало треНе место. V поједпначној конкурешшји најуспешнијн падсбранац је Јакоб Видовнћ нз Мурске Соботе . за њим следи Нснад Мл лановић нз Светозарева, а Свет лана Симић нашла се на трећој СТРЕЉАШТВО: ФУДБАЛ — ДРУГА СРПСКА ЛИГА Ј¥Г БОД У КЊАЖЕВЦУ Тимочанин — Јединство 1:1 (0:1) позннији последњег падобранског такмнчсгва ове сезоие. Пехари најбољој екипн н по једпнцу уручсни су на свеча нрј седншш поволом Дана осло бођења — 13. окобра. На крају, иапо.менн.мо. да је ова сезона за ваздухопловце нз Параћина била нзузетно бо ата н напорна. Параћнн је био домаИин два југословенска прлснства (у .моторном акробат ском летењу и падобранству) (г домаћин републнчког паао- ’ бранског првепства. Порсд тога на спортско.м аеродрому крај Давндовца изведена јс и обука јсдрпличара, а за све успешне изведене маннфестације н постпгнуте спортске резултате, Па раћин је ол Вазцухопловног са веза Југославнје лобпо титулу Ваздухопловног центра године. С. пион: Тимочанина. Гледалаца: 1.000. Судија Таснћ (Ниш) Стрелци: Пелмвановић у 9. за Једпнство, а Лилић у 53. за Тимочанин. Једимство: Богосављевић 7, Аиђслковић 7, Мирковић 6. Матлћ 8, Пстковић 7, Милићевић 6, Павловић 6, (Каровић 7). Урошсвић 8, Милић 6 (Мнлојевић 7), Пеливавовић 8 и Костић 8. Као што се п претпостав.оало терен Тлмочаннна у К*ваксвцу бно је „врућ”. До.маћнн, не баш мпого успешни у овом првенству бнли су слремни да освоје два бода по сваку иену. Једнаког мишљења бнда је ,че баш гостољубива публика, па јс нначе добар суднја Таснп л.зНиша на крају-гтак-минепао под угицај ова два фактора. Фудоал: шумадијско- -поморавска зона БОРАЦ ПРОТПВ КОПАОНИКА Y НЕДЕЉУ ОПШТИНСКО УДРУЖЕЊЕ СПОРТСКИХ РПБОЛОВАЦА „МРЕНА” УСПЕСИ ПАРАЂЖИХ РИБОАОВАЦА ЈУМ НДЈБОЉИ U ПРАЗНИК" • Траднционални турнир у стрељаштву у част 13. октобра — Дана ослобођења Параћина одржан је 15. октобра на стрелишту у СФС Порсд домаћих скипа стрелаиа.из Српске фабрнкс стакла, ИВТКТ „Брако Крсмановнћ”, јуниора вз Средњошколског центра н пионнра гостовале су и двс екипе из Књажевца н с кнла стрелана пз Нупрнјс. Гађало сс из серијске ваздушне пушке са 20 хитаца. Постп гнути су внсоки резултатм, a дрмаћини су бнлм пајбољи и екилно п појединачно. Прво место овсојњш су стрелци СД „Михајло Илић-Куља” ,из Срлске фабрике стакла, други је бно ..Мсталац" из Књажевиа трспа „Лсда” из Књажсвца, четвртн срсдњошколци вз Параћина, а на петом местоу пласнрала се ћгприЈСка екипа. На шестом п ссдмом месту бнле су мушка н женска екнпа из Штофаре, a на крају, на осмом месту наш ли су се пионири из Стрељачке дружине ОШ Стеван Јаков.вевип", Најбо.БМ појелннцп бплн су олет „стакларцн И Милорад Николић н Слободан Костпћ „убили cv” no 184 круга. Посебно је запажен резултат пноннрке Евнце Радолпћ која је у конкуренцији сенкора са 174 круга заузела пето место. Ома се стрсљанпво.м бавм тек годнну дама. а већ за собом нма освојсно место првака регнона v конкуренцнји чионнркп. а учсствовала је ове тоди не на првенству Србнје t< Југославије. С. Здравковић ФУДБАЛ: ПРВА И ДРУТА ОПШТПНСКА ЛИГА ГОЛОВИ КЛО KMUIA Резултати Прве општннске лиге Бошкане: Борап — Нааре.хак Ст. 3:2 Д. Вндово: Слога — Земљорадилк 1:1 Давидоиац: Гадтгик — Радлнчкв 5:2 Пугнловац: Херој — Моравап fc:2 Ратари: Јединство — Млалост 1:0 Дреновап: Напредак — Будућност 1:1 Доња Мупгииа: Јединство — Врапчане 2:8 Резултати Др^ ге општпнске лиге СТОНИ ТЕНИС — ГОДИШЊЛ КОИФЕРЕНЦИЈА ОПШ ТИНСКОГ САВЕЗА СГАРТ 29. ОКТОБРА На другој годкшљо) конфсрс.шпјл Општинског стоногсiniCKOi савеза. на којој је попово за председника Савеза пзабран Стамеико Јездић, а за секретара Руди Ванек, одлуче по је да Прва општннска лига стоногенис-ла отпочне са такмпчењем 29 октобра. а Друга, ако сс офотч« сле^ећег дапа Одлгчсно ]'е да сс сусреги v Пр вој опппннско! лигн. гурнпри одрхсавајг сгботом, a у ipyroi нецељом у фпскглтурној сали СФС. Р. В Својново Напрсдак — Слобода 4:4 Главнпа: Развитак — Б^ућност 4:4 Клачевггца: Железинчар — Омл&длвап 4:4 Горнл Мугница: Младост — Легпјанип Извор: ИСК — Јгхстр 0:0 Буљане: БСК — Мораза 3:7 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛНГЕ Зем.тлрадлнк Слога Напредак (Ст) Напрсдак (Др.) Радник Враггчапс Моравад Борац Будућност Радиичкн Једлпство (Р.) ХероЈ Младост Јсдинстто 10 6 4 0 10 7 2 1 10 7 1 2 10 5 4 1 10 5 2 3 10 4 3 3 10 5 I 4 10 4 2 4 10 2 4 4 10 .4 1 6 10 3 1 6 10 3 I t> 10 2 2 6 10 0 0 10 29:12 16 31:17 16 27:15 15 33:11 14 30:20 12 28:16 11 26:30 11 22:26 10 20:29 8 24:30 7 14:23 7 22:35 7 9:20 6 11:42 0 МАЛИ ОГЛАСИ Продајем воћњак 24 арл недалско од аеродрома уДа влдовцу. Упитатн на телефон 51-706. Томислав Мила иовнћ. Оглашавам лева-ксНом ра диу књнжицу нздату у CO n.apahiiit на име Слађанс Баковац из До»>ег Катуна. Продајем ,Јаву 350” — Но ву. Угпгтати на телефон 52-214 ТАБЕЛА ДРУ1Е ОПШТИНСКС IBIE Јухор Морака иск Развнтак Кудућпост 7ешја>п«п Полет Напредак ОмлаЈПпгац Младост 6СК Слобода *<елез>птчар Петрус 35:11 35:13 19: 4 33:22 24:21 21:19 20:21 13:23 22:23 18:26 19:22 14:25 20:43 (Лпанав Бораи се чврсто држи врха табеле Шумаднјско-поморавске лиге. Побсда у Кнпћу створпла је реалне шансе да се у слс дећем колу савлапа водећк К’онаоннк н нзједначн се у броју бодова. После дербија Борзи поново нгра кућн тако да ће по свој прнлнии одржатн корак у трци за прво место. На \'такмшш у Книпу тростргкл • стрелац бно је Зоран Милошевић. Њега пзванрслно служи шут јер је и у прегхолној гтакмицп постигао трп тола. Иксрено се надају v ргководству Бориа да he Мплошевића служнти шут и v недељно.м дербнју протпв Копаошг ка. Сусрет почиње у 10 ^асова иа игралишту Борца. М. М. Т А Б Е Л A Шглацп|Јеко-Поморажске .чите после 8. RO.1® Копвоизтк 8 Борад П. 8 5 ПоО*да 8 Мч. Румр 8 Радннчкп МИП 8 Партшлп 8 Пепел.евдц 8 Тскстн1иц 8 Јухор 8 Локомотпжа 8 Корац Б. 8 Бпагопги 8 Марјан 8 Зелени cv постпглн гоч у 9. минуту. а стрелан је био Пе.пг вановиђ, послс врло лспе акинје у којој ie учествовала пета навала. До краја полуврепа бпло је још пгно шанси да се рсзултат повећа у корпст Је динства и тако осигурају два драгоцена бода. Предњачилп су у промашајима болссни Павловић (irrpao је по.л темпераtvpo.m) м не баш храбри Милнћ. Њнх двојииа нмалн су не колико стопроиентшгх шамсн. Изједначење је уследило на почетку другог полувре.мена. ГТосле грешке у нападу, у коме јс х чествовао цео тп.м пзгубљепг лопт\’ одбрамбени пграчи до.маћпне, брзо преносс на поповину Јединства, следп иентарпгут н Богосављевнћ је немоћан. После неколико етнтервеншгia у thmv м увођењу Мнлојевића и Карбвића, игра Јелинства добија у снази. След.п Hanan за нападом. лопта са крила, упућена од Каровнћа неколпко пута доволи у ситуацпју ктрачеЈедннства ла доБу у Bob ство. Међутим, права шаиса указала се осам мннута пре краја када ie Матпћ соло акцнјом матирао одбрану Кп>ажевчана. Предрнбловао је на крају и голмана и када ie грсбало да упутн лопту у празну мрежу гол.ман Стсфановиб у\- ватно га ie за ногу. а суднја Таснћ није свнпао очнгледан једанаестераи. Нграчн Јединства нису чак нн протсстова- .чн онако како онп то знају. Ннје било нп потрсбно јер јс тек неки мннут пре овог педосуБеног јсланаестсриа сглија Тасић нздржао праву канонаду погрда због пошпптеља гола домаћпнг. Ннсу бнранс пн речи нн срелства, а актерп тог немнлог догађаја којн је прогзроковао пег мннута засгоја бнли су и пграчн. и публнка. п члановл управе Тммочанина. Задовољш! су бодом, а јога шпие, итрачп Једпнства за.повољнм су тиме што је суднја доделно само 1едан жути Kapron Анђелковићу н да су сада сви спремнн да наступе у недељном дербнјхг са днректнп.м рнвалом на табелн екипом Палилулца нз Ншпа. М. Милепковнћ ПРЕДСЕДНИПГГВО ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА ПАРАБИН ИЗЛАЖЕ ЈАВНОЈ ПРОДАЈИ 26. октобра 1983. годннс са почетком v 8 часова v просторија.ма Црвеног крста Титова 109 возило „Застаеа 101” СЕ—383—90. година протводње 1976. са пређених $5000 км. Почетна цена 100.000 дннара. Пренос власнншгва сносн купац. Право учешћа на јавну продају имају сва правна н фи.шчка лнца која положе кауцнЈу 10 одсто од почетне ценс возила. Возило се може разгледати испред просторије Црвеног крста 25. X 1983. године. Обавештење на гелефон 53-279. СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАН>Е ДОМАНИНСТВО Име параћинског удружсња спортскнх рнболовача ,Alpena” нзговара сс са свс всћпм поштовап>ел1 Л1с1:у encore .. i -.оловцнма широ.м Србије, па и ширс f Н носле лесетог кола еклпа Параћипа води на табели Српске лиге у спсртском риоолову Риболовцн „Мренс” на једном од так.мичења Добри познаваоци прилика у ово1ч занимљивом спорту кажу да he Параћинци поновити про пјлогодишњи шампионски ус. пех, јер тренутно у Србији нема бољих риболоваца, нитл бо ле опремљених од .,три муске. тапа са Мораве”: Милета Милу новпћа, Зорана Фатура п Мчлутина Илића. На државном пр венству у Крушевцу које је о. држано 11. јула ове године, сва тројица наших риболоваца стек ли су право учешћа у репрезентативној селекцији која бро ји укупно пет чланова. Само овзј податак говори о стварној вештини п падмоћностп параНцнских. сиортс.чих рнболоваца V јутословенским оквпрнма. — Спортски риболов добија све више присталица и заљуб. љеника. Тренутио општинско удружење спортских риболоваиа броји око 800 чланова, од ппоппра до пелзнонера. Све воде на територији општине Пара ћин дате су овом удружењу на управљање и коришћењс. Поред спортског риболоза чланови удружења воде рачуна и о по. рибљавању. Прошле године језеро код Буљанке порибљено је са 200.000 комада шарановог млађа, а сличне акције су у плану п за наредпн перпод. рекао нам ie Атанаспје Арапђело вић, предссдннк удр\ жења. Живојин Стојановнћ, звани Зебец. дугогодишн»и члан „Мрене” недавно се окитио једним ретким трофејем. На Великој Морави код места Бачин упе. цао јс сома тешког 51 килограм кашггалца какав се ретко срећс у нашим водама. Борба са грдо сијом трајала је пуна лва и по сата, и тек уз солидарну по.моћ ЈХ^илана и Миће Јеринца, рлболоваца пз Ћуприје, Жнвојин успео да изађе као пооедник Треба рећи да је пеиао на варз лици од 22 грама, а дебљииа струне износила је само 0.40 мл лиметара, што апсолутно не од. говара за овакве прилике Жипојин Стојановкћ за сала ложи апсолутни рекорд по велгллтни улова. М. Д. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА — ИНЦУСТРИЈА СТАКЛА ПАРАБИН, GOVP ЗА ТРАНСПОРТНЕ УСЛУГЕ „ТРАНСПОРТ", оглашава: ЈАВНО НАДМЕТАЊЕ РАДи’ ПРОДАЈЕ 1 Путнпчко моторно возило марке „ЛАДА 1600” рсг. бр. СВ 649-38- годпна пропзводње 1978. са лочетно.м цено.м од 100.000 дипара. 2. Путничко моторно возпло маркс ,ДАДА 1500'' рсг. бр. СВ 425-35, годнна производњс 1976. нскомплетна — бсз мотооа са почетном цено.м од 2С.9С9 динара. 3. Тсретно .моторно возпло маркс ТАМ 5500, per. op. СВ 313-14, иосивост 5 тона, годнна пронзводње 1971. лекомплетно — без мењача. са почетио.м ценом од 30.000 Д1шара. 4. Тракторска приколшда носпвост 3 т, јсдноосовинска — кипер. са почетно.м ценом од 15.000 дпиара. 5. Ка.мнопска приколица .■З.мај”, носивост 8 тона, са почетпо.м це чом од 40.000 динара. 6. Камионска прнко шца „Авала", носпвост 5 тона са почетно.м ценом од 15.000 дннара. 7. Грактор УТБ, нијс у возно.м стању. са почетном цено.м од 60.000 динара. . Разгледање возила обавиће се 24. 10. 1983. годннс од 9 до 13 часова. а јавно надметање he се одржати 27 10. 1983. године од 8 часова v кругу OOYP а „Транспорт” Право учсшћа на јаино.м надмспиву имају сва правпа п фнзичка лица. . Учесницц надметжва су дУжни да гплатс 10 o tcro од почетне цене возила прс над.мстап.а на жиио п бп 63504-601-3247 Српеке Фабрикс ст кла - Ппгустрпк ста’ I кла llapahini OOYP . Транспорт” а код СЛК-а v rianahn ‘ ну илп V готовом на благајнч ове оаднс организације. Трошковс преноса и порез иа промст плаћа купан код натлежнс Општине v mcctv становаи-а. Купаи се обавезујс да возила прсузче ло коначнс уплате фактурс, 7 дана по завршеном надметању Издаје UI3 лпформмсжла. Кздакто« «а»еп Н«д> Браш-овнћ, Моичило Вгчкотаћ, Светаслав Живковнћ, Моллкпј« (1лпћ. Надз Јорапоппћ, (за.мснпк прслссдипк о Сисж п 1 Борнвојс Млр.лшовпћ, Слам>.мО Обрааовнћ Жнвота Стојавовкћ, Жиеојнн Тоиић (председ- rnii *' в Јовзн ТомпН. УрсНујс: Реплкцио1т ко.чсп1Ј\м Главни и ооговорнп Обрадолић Нопинари: Свгживв Јованоалћ, Мнлнца Жнвкокпћ Mwpocnan 11иинтрпЈелћ. Мп лниоје Нлнћ исхпмкк урсигч.) и Ммодра: МиленковнБ Адреса Нст«кцн'је''mJI|UI1 1лви’,’'л 4 По:птанскн фак -8 Гепефоп: ( лавни п одговор>т урелппк 52-352. (говтсарн 53Л>94 Upei п.сава годпшкча 250.1И. >Uii<npu. <io>n iomiuiH>a 125,00 За постпансп * »pi.or СИ&а ннформисаља 63504449-16 кц« СДК Параћгн. Шгамтха ГРО „ГЛАС”, Београд, Влајковн ћева 8, телсфоп 340-351, Ткршк 11.000. В° авостр'к”‘ P'mvh
ОСНОВНЛ БАНКА ПАРАНИН ' 1 - ------------- ----------------------------- ' ФЛБРИКА ЦЕМЕНТА ..НОВИ ПОПОВАЦ” ГУБНТАК СМАЊЕН НА ЧЕТВРТННУ . . Страна 5. НА ЗАЈЕДНИЧКОЈ СЕДНИЦИ ПРЕДСЕДНИШТАВА OK ССРН И ОВС РАЗМАТРАПА ПОЛИТИЧКО-БЕЗБЕДНОСНА СИТУАЦИЈА Y ОПШТИНИ ПАРАБИН КОМУНИСТИ Y „ПАРАБИНКИ” ТРДЖЕ ПОМОБ OK СК НЕДЕЛА НА ВИДЕЛО Страна 2. СТАЊЕ ДОБРО Пред Општинском конференшздом ССРН II Општинскјш ве ђем Синдиката у прошли петак налазила се на дневиом реду полнтнчко безбсдносна си туацнја у општини Параћин. са посебинм освртом на стање у оргашвација.ма удруженог рада. Раз.матрајући ово веома важно пнтање чланови овпх форума су закл»\-чнли да са усво јеном информанијом треба мза ћц пред радне лд-де v свим радним организацнјама наше средине, да носиоцп одређеннх задатака на челу са Савез^м комгниста, СоцијалистнЈ1ким са везом. Синдикатом и свим гтро гресивним снагама днректно се укључе у савлађивање тешкоћа са који.ма се суочавамо, a садш.м ти.м и учвршћиван»е еко номске II политичке безбеднос ти. Стање је дооро, алн будност остаје, оцена је предсенкштава. Овако повољна оцспа дата је на основм свога онога што ie v претходном периоду постнгнгто. а чега је, гз постоја н»с л одређсннх слабости, било вео.ма' много. ГОДИНА X ■ 2. НОВЕМБАР 1983. в БРОЈ 244 ■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ С. О. ИЗБОРИ Y CABE3Y KOMYHHCTA ПРИЛШ ЗД ДОНАЗИВАЊЕI ИЗБОРНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕН ЦИЈЕ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ НЉУЧ ЗАПОШЉАВДЊЛ У РУНШ МЛАДћХ Предизборни састанци у осиовннм органнзацијама Савсза комуниста су одржанн. На многима од њпх је нскоритпћена прилнка, или најављено да he се на изборннлт састанцима енергично прићи отклањаљу одрсђених слабостп н одговорном преузимању наредипх обавеза. Неке још увек нису у стан»у да прекину са старом праксом, да повуку енерпгчне потезе, назову ствари и поједи нцс правпм именом п погледају стварностн у очи. На састанцима су углавном домннирала два, у оврм гренутку битна и приоритетна задатка. Првн, развој, ор ганшованост, садржај п метод рада основннх оргаипзазација Савеза комуннста, идејна диференцнјација, кадровска по.-штика, социјална политика, јачање социјалноклћсног састава п прије.м v Савез комуниста. »Такође ниш та’ мањс Лије актуелно питање активности чланова Саве за комуипста у другим друштвено-политичким организацијзма. у ССРН, ССО, Савезу синднката, Савезу бораца, Конференцнји за друштвену актпвност жена, као и питаiba »з општенародне одбране н друштвсне самозаштите. Друго пмтање је спровођеље мсра екопбмске стабилизацпје' са посебним освртом на дугорочни програм. Hr tilm питаљнма данас,, а и у будуће Савез комуниста мора да се доказујс, да потврди своју аванградну улогу, ца водп, а ие да руководи. Једном речју мора да буде у првим борбеним редовима, да прнмером на.делу покаже своју Јвод^ећу идејно-поли-пгчку снагу. Савез колпниста и друге органнзовапе соцнјалистичкс сиаге у протеклом лериоду постигле су запажепе резултате v области акционог дсловања, идејно-политичког. рада, лојачаие борбе протнв свих облпка антнсамоуправ vor nonauiaiba, п тако даље. Али је исто тако на предиз борпнм састанцима консгатоваио да се у некнм средпна ма још упек заостаје у раду. Планнране актнвностп се ис реализгју. Y јсдном броју основних организацнја од* говдрннм пословима н задацнлш прилази се стихијски, па сс поставља пптан>е да ли је то њмхова нсдовољна ос пособљеиост нли је пак по среди неодговорност. Комуглсти траже енсргично да се прекине са старо.м ипаксом^ да сс јасно одвоји рад од нсрада, крнтика од к • . гизерства. Комунисти траже позитнвне промене у соцпјално-класној стрг.хтури чламства. Такође јасно се чуло да се у кадровској полнтици мора много више учини тн нсго до сада. Да о тим питањима одлучује ширс чланство. а не форумп пли често н неформалне групе. Потрсбно је одлучније разграннчење и обрачун са свнма који се дволично понашају, код којих се речн м дела разилазе. Само целовит и енергичан приступ овим појавама м нроблемима услов је за јачан»е повереша v Савез комуниста. С тога задацн пред Савезом ко.муннста cv миогобројии и одговорни. Пред тима, пред свим суб јективним сиагама и радничком класом у целшш је исто ријски тренугак престројавања v ходу који треба да доведе до изласка из тешкоћа са којима се суочава наше друтптво. Бреме задатака н одговорностн поМази од члано ва Савеза комуннста поједннда и основних организација, па до врха. Само >к Савез комупнста, јединствен у погле дима.и акцији може довестп до даљег развоја социјалистнчкнх самоуправних односа. На предизборннм састанцима основних организација Савеза ко|униста једнодушно избија рсшеност да се со- . цнјално.м раслојавању станс иа пут. Y друштву какво ми градимо нема veeia за богатп н сиромашне. Рад је једино мкрило које нризнаје соцнјалистичко самоуправно друштво. Нажалост, све су пзраженији случајеви преко мерног богаћења великог броја поједпнаца на рачуи друштва и радних људи, док на другој crpaim је све већи бро| радника чији је стандард озбиљно угрожен, и све већи број незапослених. Стнче се утнсак да у друштву које се бори са економским проблемима све је внше бо гати.х. Спречаван»е оваквнх појава које су стране нашем друштву мора да добпје и подршку свнх субјективних снага и органа, јер то све више поприма поред економ * ског п политички карактер. . - Поссбно је на састанцима уочено да млади вишс него икада траже CBoie место у Савезу комуниоЊ, траже да се л сгварно нађу на одговорни.м местима и дужностима, а не само по кљу^у и структури. Изборн су прилика да се повратн углед Савезу ко.му ииста козпко ћемо успвтп у томе то од иас сампх завн с 1ренугак је да се направи екерпиак заокрет у раду и поиашању, да се јвдиом броју члакова Савеза комуниста, ко1и TO no дслима н схватањнма нису, захвалк на доса дашњој „помоћи", а да сс отворе врата вреднима, способ ним и оданима. ЈЧоилнка Је н >.а се све кзоорне калкула • ције које су понскада биле присутне и у нашој среднии I одбаие, да се доведу прави људн на права места. Друга чије не би било добро. ® Млада генерација пред задатком деценије © Ни млади нису имуни од председник у наредних дванаест мессци Мом чило Вучковић И овогодишњи скуп младпх „иа врху”, показао је да генера- станчења и вррбалних егзибицнја која долази не желн „нерашчишћеис рачуие”. Млади су ц||ја Стабилпзацпја ie повећасвесни, a то се више пута чуло на овом скупу, да морају да се максимално укључе у разрешавању шггаља од жнвотног значаја, ње ПР°ДУКТИВНОСТ11 рада. штедпочевши од запошљавања па до економске стабнлпзацнјс. Учес- н>а на радном месту, правилна ннцн овог скупа су се крптнчки и самокритичкн освриули на расподела дохотка... претходну. годпну и понудилн низ примера за практично раз- * решавање неких „еннгматских сптуацнја ’. Да сае не остаје и на размиш. чвор. љањима потврдила је у свом делегатском иступању Снежана Земић из ОО ССО Жедаезнички Укључивање у разрешавањс животннх пнтања Најпре је на овом скупу ус- ч војен обиман извештај о про- | шлогодишн»им активностима. a ј потом се приступило дискусији о наредним задацима. Међу | првима је реч узео досадашњи лредседник OK ССО Слободан | Ивановић, кбји је између оста- ј лог подсетио на једну од најте- ■ жих „бољки” данашње младе . генерације — незалосленост. — Ми кажсмо „Запослени сносе пуну друштвену одговорпост за ствараше материјалпих и економских услова за запошл>авање • .младих радника”. Али, тај се задатак не можс ос тваривати речнма, већ радом, a то значи'подизањем продуктивности и ефикаснијим коришћењем производних капацитета, радом у више смена, развијањем мале привреде. Омладина ту мора да буде прва и да лружи свој максимални допринос... Она се не може само вербално. солидарисати са незапошљени.м вршњацима. Од солидарпости на рсчима је мала корист, акосеупракси ради другачије: одсуствујс се нсоправдано са по с.ча, нсодговорно се одпоси према радним бавезама... Такође се у каснијим размишљаТБима, за делегатском говорнлцом, виШе пута говорило о пеопходности правилног усме ■равањ и одабирања заннмања о модерној школи која he испунити, захтеве садашљег друштвено-економског момента (Зо ран Димитријевић, делегат из ОО ССО Главииа и Весна Илић из средњошколског центра). Новица Митровић делегат из ИВТКТ „Бранко Крсмановић” у својој дискусији осврнуо се на токове економске стабилизација. с. о. — Морамо изаћи из оквира рада других организација, са- — Волела бих да на овом ску чујем више примера попут у заједници са партијском организацијом орга низовали низ доброзољних акција на изградњи зграде за наше пословне потребе. Све што смо могли ми да урадимо,. урадилн смо, све послове где су потребни искусни мајстори, a то нам је преполовило трошкове и слабости у раду © Нови изградња је трајала свега пет 'месеци. Спектар интересовања није се свео само на ова питања већ се кретао од креативног корпшћен>а слободног времена до илеолошко-политичког образовања, Разговарајући о овим (по младу генерацију веома -битним областима). констатовано је да и ту има доста пропуста, да постоје слободни ттростори за максимално. корпшћење креативности младе генерације. I-ia крају овог ’најзначаЈЕв?зег“ скупа ■ омладинске организације у нашој општини, изубрани су и нови чланови Председниигтва и председник OK ССО, За председннка је изабрак Момчило By чковић, професор ОНО. М. И. ЗАВРШЕНА ВЕЖБА АКЦИЈЕ НННИ СПРЕМНО У СВИМ СРЕДИНАМА Овогодиши>а завршка вежба акцнјс ННЕШ, коју орга ШЈзује Отпптлнска коиференција СоциЈалнстичког салеза бнла је прилика да се покаже степен оспособл»сно сти радшЕх људп и грађана у ванредним условвма. Припреме током годнне које су V свим радннм организапнјама, радним и другнм зај«> дшпдама, кпо н месннм заје дпнцама вршепе са свом оз биљношћу и одговорношћу дошле су до изражаја на за вршној вежби ове свеобухватне акцнје. Део града са при падајућим раднмм п друглм организацијама, месннм заје дннцама и свнм друштвенополитичкнм органнзаипјама показао је сву потребну спремност да у датим условњ ма пзнепађења ие може бнти. Y томе посебносусе нс 1аклн раднп људи Српскс фабрике стакла и Месне заједнице „4. јул”. Неки мањн пропустн који су ово.м прилико.м -уочепн остају да се iuto пре и боље псправе пда се у следећој акцнји покаже Још веђа обученост и спрем * пост. Што је најважнпје, п nopea прпмедби строгих крнтпчара, оцена за вежбу је одлџчна. С. О.
I. НОВЕМБАР IMS • EPOT 244 ДРУЦЈТВЕНО-ПОЛИТИЧНИ ЖИВОТ КОМУНИСТИ Y „ПАРАНИНКИ” ТРАЖЕ ПОМ OH OK CKC НЕДЕЛА HA ВИДЕЛО O ЗАДАЦИМА CK V ИЗБОРИМА И ПОСЛЕ ЊИХ, ПИТАЛИ CMO ПРЕДСЕДНИКА ПРЕДСЕДНИШTBA АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ШТОФАРЕ ГОРДАНУ СТАНКОВИН РЕЧИ ПОТВРЂИВАТИ • Закувало ce y „Параћннкн” али није „црно” © Сви су свесни да проблеми постоје, да су велики алн да решења има • Треоа да га наће радна група коју lie формирати Опшински комитет СКС • Радници су једногласпп у жељи да сачувају јединство колектива а да се кривци ДЕАОМ казие © Да ли је својевремено кадровско решење, нађено силом прилика, узело свој данак? Маратонскн партијскн састанци никад нз доброг нису проистеклА. Само наго.милани и дуго заобилаженп лроблемн могу да резултнрају дводневшш састаиком какав је медавно одржан у „Параћинки” н са кога је пропстекао закључак: He можемо са.мн, нека Ко.митет формира радну групу која he све да исппта. Радна група Комитета нмаће пред собом људе окупљене око лиректора Драгана Вељковића, бнвшег потпрсдседника CO Паpah in i п rpvnv коју сачЈгњаваiv руководиоци сектора и пред седннци самоуправних органа, људе који су н интшг покретање акците за рашшниНавање лоших односа у .Дараћин кп”, тшшући предст.авки Општинском ко.митету СКС. Одакле је почело? Директор Всљковиђ тврди да је све г текло од иницијативе да укине радно место његовог .моћшгка. Са.чо т<> и мишта ше. To ie изазвало раздор ce повпколегијуму, а он ie v основи счзега, закључује Вељковић. Организују се зборовн, iep за промену каква ie укидање радног места помоћника директора, треба променити и статутарне одредбе. Зборови, пет за редом, у време п невреме не доносе праве одлуке алн Раднички савет нпак расппсује референдум и износи предлог за укидање места помоћипка дирсктора уз отварање развојног сектора. На референдуму пред лагач не доблја потребну веhiiHv. Међутнм, јављају се прав ннчка п надприправничка тумачења одлука са рсферендгма и ситураццја тнх дана кра|_ *м сспте.мбра ни мало се не бттстрн. Само cv ce групе јасно издиференцирале ц впше се не бпра оружје ко.јс ће се употре бит да се дискредиту„оин други". У све.му томе, читавих пет .месеци, чудновато, партијска органлзација не налази разлоге да дсјствује. До прошлрено! састанака, 17. .ц 21. октобра, ни једно.м се није састала да види да ли .можда це срљају челнн л»уди. Напротив, oceha се чак навијачко расположење код секрстара Радмиле СтојадиноBiih, која под плаштом лојалности и безграничног поверепва v директора говори да he састанак заказати када она то xohe. To ie било њсно npaeo за које he тск на проширсно.м састанку рећи да ie у ствари „криво". — Ја као< секретар, сматрам да ic трсбало раније да реагујем, али, ето... Сада је очигледна брига секретара партијске организациЈс за углед крлектива, али она је доследна: — Имају v виду друговц нз те групе стал>е н положај Дра гана Вељковића v очлма политике, па сад то гледају да искористе. Ја не видод ништа што може да се пребаци днрек тору где ie погрешио у вођешу фабрике. Та „политика” из њене изјаве to је v ствари политичко руководство Параћегна, које је прЈЈЛИКом избора .Драгана Вељ ковнћа за директора Рддне организације рекло комунистнма и радним људима „Параћннке” да ie он: „Понашањем озбиљно нарушло нормс социјалдстичког морала”, a то значи да није било зеленог свет.ла за његов избор. Потписницн представке упућене Општинском комитету СКС Новица Лазнћ, председник Радннчког савета, Иванка Николић, председник Са.моуправне радничке контроле, Мирослав МирковиИ, по.моћник директора, Радосав Урошевић, руководилац Производно-техннчког сектора, Велибор Ннколић, финанслјскц руко.водилац, Јовац Кери, шеф лабораторнје и припреме, Драги ЈовановнН, шеф производње и Миодраг Трумпмћ, технолог ни мало на ивно оптужују да за пољуљано јединство у колективу кривицу сноси директор Вељковић. ставшг, постали нсрвозни, непо ’ верљиви, колектив ie постао нејединствен. Изражена је сгхгња v послов не потсзе, наведено ie шиканираае онпх који своја два прста вс стављају v слгжбу дирскторових предпога, прнвилегије за послушне и оне којн пр „своје” мишљењс долазе v. директорову канцелартгју. Истакнут ie начин рук&воћења који бн требало да ie одавно превазнђен и заббрављен. Јсдно ie сигурно, Још увек ie v воБству Haisehn део колек тнва — радници из непосредне производње, којима ie она остала првн и најважнији задатак. To су ко-мунисти рекли на прошнреном састанаку. Властити пример, моралне вредности, знање, залагање, доследиост и одговорност су мерила без којих нико не може да у Савезу комуниста буде на одговорним местима Добија се утнсак да је директор кренуо v фроитални об рачун са свима онима којн мисле другачије од н»ега. Тако се говорило и на партијском састанку, to ce ocefca и у понашању људн. Талас цеповерења запљуснуо је „Параћннку”. V очекнвању радне групе људи сс обазиру на све стране, о „опасним стварима” шапућу, документа која могу Да оптуже днректора и оне уз њега држе код својих кућа, пазе са ким стоје на кругу, да их не би сврсталн v једну оД група, а после референдума осванула је ларола „1:0 за домаће”. Директор Драган Вељковић цео сукоб смал^а личнн.м и пло дом „болесног каријеризма" свог помоћника, коме нуди место шефа још увек непостојећег развојцрг сектора, говорећи Да има предиспозииије баш за тај посао. Вељковић, то сви кажу. тражи „ред, рад и дисцитглину”. У прилог своје пословности нзводи податке нз ко iwx се впди да ie „Фабрику наследио са губицима, а да одатле све креће узлазно.ч линијом'’. G Изборна актнвност у оргаАиоаци.ји Савеза комунисга је у току. Који ov најзначајнији изборни задани организаци ia и чланова у 'вашој радној организашпи? — Y нажЈОЈ радној органнза цијн најзначајнлји изборни за даци организација и чланова су; да посвете посебну пажњу јачању свести комуниста, да се више ангажују сопственим снагама превазилажења. тешко ћа, а све v оквиру задатака на реализацији мера и дугороцног програма еконо.мске стабилизације. Узлазна линија по којој се сада крећу међуљудски односп. нажалост кроз сукобе, није ли нија којом могу v „Параћинки” да се поносе. © Опредељење ie, као и увек: бирати најбоље. Шта данас за Савез комуниста значи бити најбољи? > Гордана Станковић М. Миленковић - — За Савез комуниста, посе бно данас бити најбољи значи деловати властитим примером и. моралним вредностима, предњачити прогресивношћу, знањем, залагањем, бити доследан, друштвено ангажован, a своје речи потврђивати делом. МОМЧИЛО ПАВЛОВИН. СЕКРЕТАР ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС АЕКЦИЈА РАДНИКА V дискусмји на проширеном састанку 00 СКС „Параћинке” Момчило Павловић. из.међу » сталог ie рекао: — Hajnpg морам да лстакнем Вељковић се терети да је прн' да је позив за састанак мени ватнзовао и узургпграо партијски'рад и самоуправљање. Људи су због тога. кажу у предДРУШТВЕНА И ПРИВАТНА ИМОВИНА НА УДАРУ ' КРАБА У ПОРАСТУ упућен од нефор.малне групе, а не од секретара ОО СК. Ова Основна организација не држи састанке већ пет месеци. Y насгавку дискусије Момчило Павловиђ, истакао ie проблеме v процесу на које ie трс бало усмерити све своје снате, поготову када ie у питању пунггање нове линије у рад. Секретар се осврнуо ц на само- _ ’ зашпјту v радној организацији 9 Кривична дела крађе друштвене и приватне која је очигледно затајила. Заfee имовине v порасту ' прошлој години због крадргштвене имовине v општмни Параћии. за крнвично гоњење при1'авл»ено ie 36 лица, а з-> крађу приватне имовине 85 лица. За девет месеци овс године за крађу друштвене нмовине пршављсно 'ie 38, a за крађу приватне имоввне 92 лгица. Крађа друиггвене имовине врши се одношењем готових производа из магапина или kPV га оргашсзапије удруженог рала од стране запослених радпика. И.ма и крнвнчних npniaва за крађу дргштвене нмовпћс против лица Koia нису у радном односу алц cv због необсзбсђеља друштвене ихговиne v моггћност« да врше крађу побе и матери1‘ала и to v прво.м рсдг на стоварттштима, пла певима п градвлпштима. Лнализом паеххгета крађе cv евнлентнране у Стаклари, Pout :oi к\'ћн ..Бсограг”. Штофарн, ТУП „Грза", Цементарп, ППРО ..UIvMainia". Запажа сс п попаст ггровалних кра1?а продавнтша на селу алних власника, гдс се складира грађевински материјал за изградњу породичних них зграда. ста.мбеСв£ је чешћа појава да краду паснп голубови, летачи и ситна и кРГпна стока, а учестале cv. и коађе и оштећења ратарских пољоттривредних про извода на њивама и баштама пољопрнвредиика. . Ови посацн. изнети cv v и:г формапији о крађама дргштвене п прнватне имовине. коiv ie пазматрао Извршнн савет СО е 26. октобра. Констатујући тајила ie и несолидарност када ie требало помоћи акцнју ПИК-а за превоз шећера, а из „Параћинке” није дат камиоп. О природи потешкоћа које већ дуже вре.ме цотрссају радну организацију, Момчило Цавловић рекар је да оне потичу од колегијума који је подељеног мишљења, а да cff Раднички савет у својим одлукама надгласава. iep су предлози неприпреливени. шсћера од новосадске Кооперативе. Цео посао са шећером „покривен ie" одл^жама Раднич ког савета. али ради ч^исте ситуације и Tai потез набавке мимо шећерана бнће предмет разматрања радне групе. Залихе готове роб£ у „Параћинки" једва да досежу тродневну пронзводњу. To је мало и колико ie добро толико и није јер комерцијала под тежим условима врши исиоруке. Csoiy робу продају ,детаљистичким начином” a то значи да целокупна продаја иде пре ко трговамкмх цутиика. Од н>ихове умешности и опособности зависи колико he зарадитаг. Има путника крјима се личнн доходак дотира до минималног и који су пред дисциплинском комисијом али зато има путника којима cv из „објективних разлога придодати терени" кажу v „Параћинки" и који заpabvjv и по 80.000 динара месечно. ЛИЧНОСТИ ВЕСТИ Kpaba приватнс нмовпне. Kobe, ic v се врше Овс краће noponinipa it . Чесплацева нндивнду — Слушајући дискусије радника, рекао је Момчило Павловнћ могу рећи да су вам рада 1'е пораст крађе очигледан дници стварно одржали лекИзвршни савет ie затражио да јавно 'тужилаштво убгдуће v својим извешташма исказује и вредпост украдене имовнне. Захтевано ie и да ce по хитном постгпку прнступп ‘ noBehaisv казнп v TTpeKpinaiHOM поступку, посебно када сс ради о пољскпм штетама. Апеловано ie да радннчке и гпгтраипве контроле v свп.м срединама овом цнју како се бори за цолектив. ШЕНЕР И ПУТНИЦИ Основна сировина у производњи „Параћинке” је шећер који v H>oi учествује са 70 посто. Потешкоће око набавке друштвсном Rchv пажњу обсзбеђења. проблему посвете шећера на тржишту при.морале и пооштрр мере cv кбмериијалпсте из „ПараНинке" да сс сналапе. М. Живковпћ blaawag Довијајући се на разне начнне успели су да уговоре најпре 3.000 тона, па се то смањило оддуком Радничког савета ла 2.000 тона. да би па крају остало за испоруку 1000 тона момчило ВУЧКОВИЛ, ПРЕДСЕДНИК окссо о Да л.ц ie Савез комунисга v вашрј радној организашгји до сада успешно радио на разрешавању проблема економске стабилизацвде и шта бн требало убу-дуће да чини? — На разрешаванпг пробле.ма економске стабилизације v нашој радној организацлyi Савез ко.мушЈста се доста залагао. Y оквиру OOYP-a и радних заје дница прављени. су програми за спровођен>е скономске стаби лизације који су се доста поштовали, јер се знало Да је „тешка” 1983. годдша, парочнто по гпггању увоза сировкиа, резервних делова, и тако даље. Исто тако lie се радити и у наредној годинн. Фордшране су комиснје за праћење и спро Bobette мера економске стабилизације у OOYP-има и на нивоу целе радне организацлје. С обзиром да знамо да Је 1984. годЈгна преломна, убудуће би требало чшшш следеће: пратити благовремено доноше н>е и утврђнвање развојне политнке и услове прнвређнвања за 1984. годину, као и не дозво лнти постојање различитпх интереса којп би кочилн реализовање програма. ® Који с\' то најважнијц задаод који комунисте очскгју после избора? — После тгзбора највалсниЈн задаци комуниста би били: да се сви проблеми решавају заједнички; да се .мења однос према извршавању и спровође 1ву закључака, што би уједно био и критеријум за процс њнвање резултата сваког члана, организације СК, поједина чна и колектнвна одговорност; даље јачање братства и јединства, кохезионе снаге наше Co цијалистичке самоуправне зајс днице. Посебно наглашава.м задатке проистекле са Десете се Днице ЦК СКС. С. О. УОЧИ ИЗБОРА Y СИНДИКАТУ ГЈРАВЕ ЉУДЕ НА ПРАВОМ ^ЕСТУ Y општинп Параћин почиње изборна активност у организацији Савеза снндиката. На седници Beha Савеза синдиката олштине одржаној 19. октобра донета Је Одлука о одржавању изборних конференција у основним оргаинзација.ма и конститунсање акционих конференциЈа синдиката и Одлука о формирању Актива за спровођсње избора у организацнјама сгшднката. На Изборној с.едницн ОК ССО за новог председника са једногодишњил! мандатом изабраи је Момчило Вучковнћ, професор општенародне одбраие, радник Секретаријата за општенародну одбрану. Момчило Вучковић је гогодишњи активиста у ладинској органнзацији дуо.мгде Утврђујући задатке за спровођеље предстојећих избора од ређенц су задацц чланова актива. Активисти се одмах укљу чују v припре.ме нзборнмх састанака. H>icxob је задатак да омогућс да се за агаборне састанке v оргашгзашгјама припреме сва потребна документа и счроведу све утврђенс активио сти, да се приликом нзбора делегата испоштују утврђени кри тершјулш и Да очогућц да се све планиране активности спро веду у ^врћеним роковима. Је обављао низ одговорннх Функција. Вредно јс по.менути да је Момчило Вучковић представљао нашу општннг на последжсм колгресу ССОЈ. да јс члап ко.мисија за OHO it ДСЗ на ппвоу реп<она н Репгбликс. За дслегатс у руководствпма оргадшацијс Савеза синднката треба предлагатн лајбо.нс, спо собне, ncKvcne, поштене .sv ie, вредне раднике, речено ic вз- .\iebv осталог на овој седшти. Предизборнн састакцц у осhobhiim оргх шзацнја.ма Савсза синдпката ipeoa да буду одржаии до 30. нове.мбра, нзборни до 25. децс.мбра, а конференци ie Основних организација Савс за синдпката у основнн.м м радннм оргаппзацпја.ма удружс ног рада констнтуисаћс се до 31. јануара. М.
o1
2. НОВЕМБАР 1983 • БРОЈ 244 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО ПОЈЛБЕ ПТУПАН.Е ТУђИХ СУЛКОВА Још увек, кодико јс пама познато, на дпевном реду од говорнпх фору.ма пнје сс на шло пнтање устуиан.а друш твеннх станова за добијан-е креднта за индпвмдуалну ста мбспу изгладњу. Случајно, илн нс, прско овога сс прс лазн, a rpahanu н раднн л.улн свс чешћс постављају пи татва може ли нско н хоће nr: овој нсзаконитој работп сзатп на пут. Послсдњпх годпна, зна сс, годсљено јс доста плацева и још више крсдмта за ипдпви луалну ста.мбену нзградњу. I'« лобро ie то што људи гра ле; вишс је станова, више ре шенмх стамбених ппоблема. А.ш, пе ваља у цслој стварл то што сс тп станови, однос но врло често стамбенп ooie ктц са вмшс станова по прагилу градс претежно друштвеним сречствима — кпелпта. Део, алк ман.н обезбе ђује власник, а онај лруги. већи дају организацмЈе v ко iiiiwa је власник запослен. банкс, и што јс, све чешћа појава, организације којима сс уступају станови, гколико доделе коедит власнику стамбене зграде у изграднлг Y овој полнтинн спалаже !i>a нијс важно чнш је стан. (а он је друштвенн) важно јс да они добпјају кредит. a тај друштвени стан усгупају ономе ко да боље услоее — већи кредпт. На тај пачпл сс добијају крсдитл који до брпм делом поклнвају изгрл дн>у објекта тако да власнпк под веома повољнлм условцма долазл до стамбеле зграде у прнватном власништзу. А друштво даје средства, му ком зарађепа м нстовремено губн станове. Тако ужлваоци стлнапског права (у овом случају власгшцн сталова) су посебпо прнвнлегованп, Јер за чступање туђнх станова добијају кредлте, што осталл нс могу да остваое. a с дртте стоаче били cv на пе кн начл.ч већ прлвллсговалл добпјаљем станова. Трећа прпвнлепна је предност лл ла која устгпају друштвене становег добнјању плацева па лспада да онај ко има све, све и добнја, док онај ко не ма нпшта, мало шта л може да добнје. Зна се ко добија најбољс станове. А тиаде сс све п зна. Само још увек се не зна ко ће л када статп такр.н.м злоупотребама на пут. Ствари пролазе млмо нас л „ то ннје добро, алн често п гз лаш благослов, што јс још rope л опасније. Све дот ле док сс у сопственој среднни не поставе ра.мпе злоупотребама возови ћс прола злти кроз групе у самоулрав нлји актима, алп л кроз рупе у нашој савести. С. О. АКЦИЈА СОЛИДАРНОСТИ СЕ УСПЕШНО СПРОВОДИ ПОМОЋ КОПАОННКУ Општинска организација пснзлоиера прнкључује се општој акцлји помоћи Копа онику. На послсдн»ој ссдннцл пензионери су донели од луку да мз својнх фондова издвоје пет старих милиона као no.xioh селима пострадалим од земљотрсса. Једлогласну одлуку о пру жал»у новчаие помоћи у изиосу. од милиои длнара допела је и Олштинска органи зација Савеза Јшвалида рада у Параћипу. Y акцију се yKflbVMyjy л месис заједнице. Y Горњој Мутници мештани су скупили укупио 2.650.000 v Сикирици. 1.800.000 дннара, у Сише.м Виру 961.000 ди нара,. а ловац је упућсн подручју пострадалом од зе.мљотрсса. Акција јс још увек у току. 5 ТЕЧЕ АКЦИЈА УПИСА ЗАЈМА Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ПЛДН ВЕЂ ИСПУШЕН KAKO ЈЕ ПОСЛОВАЛА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ГУБИТАК СМАЊЕН НА ЧЕТВРТИНУ Висок проценат уписника зај.ма показао је на делу правн одпос радпика прсма својој организацији у тренутку када је најпотрсбиијс да сс то покажс, а ти.мс и вмсоку свест радничке класс овог колсктива у даљем јачању и развоју социјалистич * кпх са.моуправних односа Док је тромесечје завршено с 12 старих милијарди гуоитка, а шестомесечни обрачун са око 5 милнјарди, деветомесечно пословање заврвршено је само са 1,2 милијарде губитка © Залихс цемента откривају Иако акција уписа зај.ча за изградњм гасовода v Српској фабрнип стакла практично још vbck трајс, заправо до 15. во всмбра, оиа јс, .можс сс pehn, Beh половнно.ч октобра приведена крају. Наиме. до тада сс изјасннло 90 одсто радннка о пон.хватању овс акиијс кој\ је покренуо н водп Слн.^икат. Као што јсвсН речено мапЈстрални гасовод је стпгао до Фабрике стакла, алп зоог нсдостатка средстава Фабрика још увек пс.ма инсталацнје да бп .могла да сс прикључи на гасовод п почне корншћење овог сисргстског горива Ј<ојим lie се обезбедитп спгурност v снабде ваљу. Радннцц Српскс фабрнке стакла свеснн да без сопственс помоћи овај посао не бн могао да сс приведе крају покренули cv naiBehv акцију од постојаља Стакларе, да у једном од пзузетно важиих трену така прнтекну v помоћ н својпм сре.дствпма дају конкретан допринос за извесннју будућност фабрикс. Акцнја уписа зај.ма v висшш једномесечног лмчног дохотка, којп се већ уплаћује, једногласно је прихваћена од стране чланова члтавог колектива. Средстви.ма која he бити лрикупљсна у вис^нл од 5 .млллЈардц старлх динара, уз она Koja he обезбедптл радна органнзацпја, као н делом од наКОД ОСНОВНЕ БАНКЕ „ЈУГОБАНКЕ” Y ПАРАHHHY ДСВИЗНА ШТЕДЊА У ПОРАСТУ уз веома повољне камате иа орочену штедњу старе штедише нмају предност код добијања потрошачких н кредита за стамбену изградњу ■ Највнше штеде пензнонерл л најмлађп Код „Југобанкс” Параћин, одскора Основпс банке тренутно је на списку штедшда 19.566 лина. Та мала ар.мија штедиша на штеди-лм 1овнжицама нма 180 милиона динара (длнарска средства нггедње) н 720 милиона девизиих дпнара, што значп да је на штедњп укупно 90 „ЈУГОБАНКА” ФИНАНСИРА ГАСОВОД Основна банка „Југобанка” v Параћину прлхватила је покрлће прекорачења врс дпости за 1982. годнну на магистралном гасоводу кроз Републлку Србију. За корлснике гаса са наше терлто рије одобрено је 27.165.000 динара, од тога за Фабрику цемента „Новл Поповац” 14.765.000, за Српску фабрику стакла 10.336.000 и ИВТКТ „Бранко Крсмано * вић” 2.063.000 динара. На тај лачин ,Југобанка” мспуњава обавезе према својим комнтентлма потрошачлма гаса пружајућн најконкретнији влд помоћи у циљу што бржег преласка на ово енерге тско горнво којим се обезбе byje сигурност у снабдеваiby, уштеда у ценл и уштеда у све скупљем мазугу. старих дшлијарди. Однос је 3,5 према 1 v корнст девизне штедње. У paaroBopv са директором Живојилом Вељковићем, дозналп смо да девлзна штедња, иако нешто успореније још увск показујв тенденци.ју раста, док ic динарска v стапшрат&у због све евндентнијег реалног пада животног стаидарда грађапа. Интересантна јс структура лггсдиша. Највише штедс цензионери и радни људи коЈи сво ie личне дохотка примају пушлх банака v потпуностл бићс употребљена за лзградњу лнста лација гасовода. Средства сс орочавају код Ивсстбанке на 13 мсссци по уплати задЈвс ме сечлс рате са камато.м од 18 посто. Mebv уписницима зајма v акии.ји која ic V потпуности успела и која ie на делу показала прави однос радних људи пре.ма свом колсктиву, висок степец свести, оданостц н солидарности. посебно су се истаклл радни људц у радној зајсдлнци .Развој” где је процс нат уплсника 100 лосто. III OOYP са 95 процената, Радна заједница КОП са 90, I VI л VII OOYP са 88 одст$> н тако даље. Изградљу гасовода v Cf<»?xc~j фабрицп стакла vnucow зајма члн помоћи по.мажу и осталп раднп људи и граВанп из наше средине. Све јс веше радних организација које пружају по.моћ преко Општинског већа синдпката које ic покретач овс акцпјс п ко.је ie и само дало 30 милиона старпх динара. Трс ба пстаћц да ie велики број раднпх људд који уписују зајам v впслни од неколТжо ме ссчних лтгчиих доходака, даjyhii тако посебан допринос органнзацијп у којој остварују сво ј.у егзистенцпју п укојој ће сс поред другпх слгурно цаћц л шлховс кћерп п арнови. С. О. тем штедннх књнжица, као и најмлађи који још увек нису навикнути да троше новац ц својее уштеђевинс из штедних каснца доносе v Банку на обрађивање н штедњу. Старс штедише, речено нам је. iiMajv предност код доблјаља кредита. како потрошчаких тако и за стамбену нзградњу. Посебно, а што ie једннствено регулпсано за ue.iv зе.хгљу, то су вео.ма повољне камате на орочену штедњу. ФТМ „Пролетер” обез бедио девизиа средства за набавку ретродукционог материјала „ПТОБАНКА” ПОМАЖЕ npOH3BOflH>Y Фабрика текстилнпх машн на „Пролетср” обезбедила је преко „Југобанке” 118.000 заиаднонемачквх (ДМ) мара ка за куповину увозног репроматеријала, заправо лн.ма кога нема довољно па дома * he.xt тржншту. Тнме се за паредни период обезбеБује нссметана пропзводња радне органпзацнје која има амбвције а и реалнс шансе да сс са својим производима појавн п на ширем пностраном тржишту. Уједио ово је н први акредитив Основне банке „Југобанке”-Параћлн од твеног оснивања, за једног од својих оснивача. Y пословлој политици задатак је банке, по речима Жлвојнна ВељковлВа, дпрек тора, да по могућству за свс своје сауговарачс обезбеђује потребна средства за широку иамену. ново уско грло: отпр Још пре сагледавања филалсијског резултата, док се још баратало оним првим, пронзво ДЈ1И.М, створене су те.мс за дпс кусију па сваком месту — од зборова радмика до послово.г них органа. Hainic, ли један план није извршен ни са 80 процената. Најближа плану је била про изводња клпнкера (дакле, полу -пропзводља) са 79,2 одсто од плапа. Y пролзводњи це.мента | плап јс оствареи само са 76,9 одсто (што указује ла заллхе клинкера). Реалнзација јс испуњена са.мо са 74,9 одсто. Анализом кретања залиха уо чава се да су залихе клинкера 1.>апрнла износиле око 27 хил>ада тона, a 1. октобра — 53 хнљаде тона. Код цемепта су заллхе 2,5 пута веће на крају граБевииске сезоне, него на по четку: 1. априла залихе су пзРЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ САВЕЗА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА ДРУГ0 иств пдммшжд © Екипа Параћина је на такмичењу резервних војних старешина региона Шумадијс и Поморавља 15. октобра освојила друго место У складу са усвојеним плано.м активности Председнпштво Међуопштинске конференције Савеза резервних војних старешпна н планом Општнчске, ораганпзације СРВС Параhim, у Крагујсвцу је 15. октобра одржано такмичење резервних војних старешина региона Шумадтгје п Поморавља. „НИШТА НАС HE СМЕ ИЗНЕНАДИТН” С№И1 И ЗА ИЛЈТОНЕ ЗШШ ® Y завршним активностнма учествовало преко 20 хиљада грађана општине Параћин ® Носилац завршне активности Српска фабрика стакла Једногодишња активност на припреми становништва за општенародну одбрану н друштвс ну самозаштлггу крунисана ic протеклс недеље аавршним актнвности.ма v оквипу акције ,,Нншта нас не сме изненаднтн”. Од 24. до 28. октобра у Српској фабрици стакла, месшгм заједннцама „4. л 7. јул", „Водоводу”, Медицинском цеитру и Основној школп „Стевап Јаковљевић”, пронтравани су задаци руководећег центра,) ко ји су се одноонли ма одбрану и □aurniTv грађана и раднлх л»уди. Носилазг завршне актнвности јс била Српска фабрика стакла, а фигнале свега је била јавла всжба на објектима Српскс фабрике стакла агакод „ваздушноге напада". Зграда комерцл јале је претрпела златна оштсheiba a v згради co појавио л пожар. По лрестаику ваздушлс М. II. . Са завршне всжба акције ГЈНННИМ носиле 13,5 хЈЕЂада тона, a 1- октобра 30 хлљада тона. Очигледно, ново уско грло јс отпрема цемента, и то јс сада Јајактуелнијатс.ма у фабрици. Иако лланови за девет месе ци нису мспуњенн, производња јс ипак већа него прошле године. Прошле годпне пронзведено јс 532 хиљаде тона клпнкера, а овс — 554 хиљаде. Цемента јс пропзведсно 668 хиљада то ла, што јс за 2 хиљадс тона впше нсго за девет месени про шле године. (Планови за ову годипу су били bcIui јер се од новс фабрике очекивао пун за мах). Када се говори о финансијс ко.м резултату проистеклом из оваквс пронзводње треба одмах рећи да је губитак од 1,2 мнлЈгјарде пословни успех пос ле гус^Гка од 12 милпјарде за белсжсног на крају тро.месечЕкипа Параћппа је на по.мспутом такмичењу освојпла дру го место, што у конкуренцији впше општина нашег региона представља резултат за сваку похвалу. Сигурно да јс овај резултат плод добре прнпремљености, че.му јс претходило и добро органпзовано општнпско такмичењс где су сс као опасности на. утрожелом објекту појавиле cv сс екипе цивнл лс заштитс. Брзом ннтсрвенцн јом рашчишНенс cv рушевнне лзвучени настрадалл, указаца н.м ic прва по.моћ ai упуНени су v одговарајућс здрваствене ор ганнзације. Порсд посла за екипе за рашчишћавање п х-казл вањс првс медлцггнске помоКн бпло ie ar задатака за ватрснасне једншше којс су де.монс f i рале спашавање лнца затсченпх у запаљеној згради л га шење пожара. Акшгја ic деловала синхронн зовано и уверљиво што је доказ добре лрипреме и озбнљно схваћеног задатка. Олена руко водства вежбс ie једногласиа ц убедљива: Врло гсп.ела вежба, днсииплнна н обучепост прлладника цивллнс заштитс ла за вндном ливоу. ја. Beh после шссто.месечиог о брачуна губитак је сведен на нспод 5 мплнјарди, а сада све ден па четвртину са всликмм пзгледима да до краја годнне буде елнмннисан. Y складу с резултатима пос ловања, лпчни дохоци су се це ле годтгне креталн око 14 хиља да динара, што је нспод прош логодшшбсг просска. После ок тобарскс лсплатс, просечан ли чни доходак од 15 хиљада дппара за девет мессци посппгао јс бар једнакн нпво са прошло годишњим примањима. У Фабрини немснта која и наче дсли судбину свих вели кпх потрошача снергије на разне начпне бавс сс уштедом снергпје и еконо.мисаље.м у про пзводнн.м програ.ми.ма. Колнко у томе успевају — би11е јасни јс кроз три месеца. Н. М. најбољи показале резервне ста решине: Жнворад Антић, Живомир Стојановић, Млле А»- тић н Драган Здравковић, којн су нас представљали на рсгноналном так.мичењу. Иначс, на таклнгчењу јс била заступљена следећа те.матнка: 40-годишн»ица стварања СФРЈ; познаваљс личног пеша дијског наоружања; АБХО заштпта и гађање. из ваздушнс пушкс. Добром припремом старешпна у организацнјп Оггштинске конференције СРВС ПараИин, у сарадњи ЈНА п Општннског штаба територијалне одбранс, као п максималннх залагања самнх резервних војннх старсшина који су сс такмичилп, освајањем другог места у потпу ностп је оправдап уложен труд. В. Б. из општинског ОДБОРА CYBHOP-a Избори Свс ie спремно за почетак нзборних скупштина које ће се у току месеца новембра одржатн у свим удружешша СУБНОР-а по месним заједница.ма на тсрмторнјн Општинског одбора СУБНОР-а општмне Параћнн. На овпм седнииама изборних скгпштпна нзабраћс сс новн чланови председништва, пред седнпии л остали органи v У* лружлвању са двогодишњнм ма нлато.м. V везтг са овим у седлшту Општннског одбора СУБНОР-а Параћнн, одржац јс ових дапа састанак са свлм лрсдставнпци ма п активисти.ма на ко.ме ic х чнњец конкрстац договоо о прсднзборној н лзборлој актив лости. Тосба папо.менутл ла he сс на ови.м скгповнма naiHtiiuc раз говарати о резгмтатима лосадашјбс актнвностн СУБНОР-а. о акт\гслн11м цлтањима п пробле ми.ма v борачкој оргапизашгји л целннц v Мссној зајсднпии. као и о поактпчном спповођеm>v v жлвот задагвка кош поолстлчу лз закљгчака Иеветог конгреса СУБНОР-а Јггославлјс II Дсвстс Скгппгтпне СУБНОР-а Србпје, Koin налажу oopov за ckohomckv п политнчк\г стабнлност земљс. да птклањање свега оног што се појављујс као цсгативно v нашсм друштву п дефор.мпше га као и даљп развој ц јачање нашег самоуправног сошлалистичког друштва радп очувања и даљег учвршћлваља тековипа солија Л1ГСТНЧКС pcBonyinrie. Жавко ВшмА
2. НОВЕМБАР 1983 ® БРОЈ 244 ОД НЕДАВИО Y НАШЕМ ГРЛД¥ ПРЕА 1РМШ жга V ултшп Мајора Марка у „аше.\г граду од 10. маја можстс купити средства за цсгу лица и тела, којих у последње време готово да нема па тржишту. Њих производц Бракко Пстро вић, вшпп фар.мацсутскп техми чар, заљубљеннк у хе.мпкалије и епрувсте, ипаче, стално запослед v Апотсци у flapahwiy. Ha идеју да се бави овпм послом дошао ie нз жеље да своје слободно врс.мс корнсно Vпотребл, a v својеврспом хобију желп да своје стечено зиаibc v школн и лрактично примени. Y невелику н чисту просторнју залазе н м\ шкарцц и жепе, ивтерссујућн се за прспаратс за скидаље жуљева. спос чавањс знојеља ног¥. негг лица, спречаваље опадаља косз. односно свс оно што јс потребно за свакодневпу цеги савре мсног човека, чсга це.ма нн у најбољс опрем.всинм дрогернјама. Сви пронзводи cv нзрабени од најквалитетннјих састо- ' јака. раде се искључиво no по руџбипн и н.иа ју популарну uenv и ко јсдном дође обавсзно долази поново. — Задовољан сам, нстнче Бранко. Интересовањс грађана ie доста велпко. Истиче и велико разумсвање општинских органа прилико.м издавања дозволе за рад, а пореска политика је наклоњеиа оваквом на чину рада, јер је радља пријављена са половиио.м радног времена. Питамо га за фнманснјске ефекте. Y шалп коментарншс, да му понешто остане за цигарете. Наш разговор прс кидају муштермје. Интсрвсују се за нске препарате. Мала радња за производп.у средстава за негу лица п тсла живи свој живот. М. Ж. Свс uito јс до сада раоено на заштпти остарелн.х. рађено је v оквнрпма солнјалпе заштнтс. Међутим, заплита остарслих мора да нзлази пз овнх оквира и да прсрасте у друштвепп спстсм стараља. V то.м ипљу стручиа служба СИЗ-а соиијалнс заттнтс сачпппла јс пнфор- .Maniijv о потрсбама осннвања сервиса за пружаљс но.моНп v Kyhn ii кућнс were y старосгп па иодручју општппе Ilapahnii, коју je разматрао Извршнн одбор Cii3-a социјалпс заштнтс. Y овој ипформаццјп прпказано јс стање у овој областп у иашој општини, што је до сада ’Biibeiio u шга трсба iipcavзегп у циљу увођења савремсннјпх облика заштше остарелих лпца како бп пм се иа тај начии олакшао жпвот. Највише старнх има па селу Крегање полулацнје остарелпх v општини Параћнн пма тренд пораста, као н на ужем нодручју СР Србије. На прпмер v нашој општинп у 1981. годинн било јс 10,35 одсто, a no iionucy пз 1981. године 9.766 ли ца или 15,9 одсто изнад 60 го- । дина старостп. Од тог броја ' 5.760 су пензионери. Meby ciaI рима 243 лица користс соцпјал- । пу заштиту, a то сУ лина бсз појединачног старања, без еред- , става за живот, хронично ббој лела лица и инвалнди. Број остарелих на ссоском подручју јавЈБа се у знатно већем проценту, a v 1981. годипи достиг гао је чак 17,85 одсто. Ако се прнхватс критерију.мн Популационе комисије Органпзације ујсдињених нација прсма ко.јима се старо становннттво сматра оно код којсг ]с учешће остарелих са преко 7 одсто, онда папрсд изнсти поI дацп говорс да становнпштво 1 нашс општине спада у дс.чоI графски старо. KAKO СМО СНАБДЕВЕНИ ПОСЛЕДЊИХ МЕСЕЦИ © Ситуација у скабдевању се знатно мења на боље. Када ових дана прошетате градом и ybere у нску од продавница у којој се продају прехрамбенн производн, лрво што иада v очи је то, да испрсд љих нема дугих редова, у рафовима има дефицптарие робс, не у изобиљу, алп и.ма. Y Робној кгћи ..Београд" ндм рскошс да се сви производн продају бсз бонова. И.ма редо впо кафс, за kojv се после иоскупљења грађанп много нс грабс, niehepa, брашна. Једино •пема рсдовно уља које нс стнжс у довољним колцчинама. II у продавницама ППРО „Шу.мадпја" роба се продаје без бонова. Уља тренутно нма, р.ли сс оно најтеже снабдева. ..Шумадија” јс својс потребеза јсстивнм уљем псказала привреној коморн Региона. a то јс 5 до 6 тона псдсљно. Y коптак ту са произвођачндш, „Шу.мадија” чнпл покушајс ла обезбеди редовно снабдевање грађана iecTHBiiM уље.м. Ова радна организацпја редовио добија кафу од својих добављача н не треба очскпвати да кафс нсћс бптп како пам рекоше прсебно после оваквог лоскупљсња. Уредно he бити и снаодеваље брашном. Шећера тренутно v мзгацини- .ча нма и то око 30 тона ситног и исто толнко у коцкп. Од гкуппе количнне mehejjne реле која се сеје на тернторнји наше општипСј а потом предаДРУШТВЕИА ЗАШТИТА ОСТЛРЕЛИХ Y ОПШТИНИ ПАРАПВН И ПОТРЕБА ЗА YBOEEH>EM САВРЕМЕНИХ ОБДИКА ЗАШТИТЕ И МЕТОДА РАДА СВЕ ВЕЋА БРИГА 0 ОСТАРЕЛИМ ЛИЦИМА Општина Параћин из годшш у годину сусрсћс сс са све изражсннјом проблсматпком остарелих и то не само у nouehaity I броја њиховог учсшНа у укупној популацпји становнпштпа, всћ п у поглсду органпзован.а пружања адекватне друштвснс зашi тите овој катсгоријн људи. Зато јс при утврБнван,-./ планске орнјентацнје разпоја за овај средњорочнп пернод у снстему соцпјалне заштите, друштвеној заштнти остарелих лато приоритетно место. 1с Бупријско! шећеранн 8 одсто односно 60 вагона Guhc вра hciio JlapahUHy, односно „Шумадпјн” као hochouv промста, што 1'е половнна годшшве пот pomifae у бпштини. Овај ijuehcp је цамењен са.мо за ишроку norpouiifcv. — Сигуација иа тржпшту ie нении д^у^ачнја, о односу на ранлји псрпод. Све друштвено-полнтичке заједнице цешто су учпнилс да домаће тржлште буде боље снабдевено и то обезбеБпвање веће произ водље, ii компензирање.м и стварањем робннх резерви, исгиче Зоран СтанковиИ, директор ГШРО „Шумадија” ц пснха по трошача је знатно промењена. ГраВани cv сигурнмји н це ства pajv велнкс резерве робс, што ie v многоме допрнносило да сс ствара всштачка несташнца поједшшх производа. М. Жнвковнћ Y општнни Параћнн у протсклп.м годтшама заштитн остарелнх лнца ннје сс поклан>ала најадекватнија пажња. Све што ie чиљено било је парцнјално п неорганнзовано, изузев областн соинјалне заигтите. Пошто су потрсбс остарелих v данашibCAi врсмсну Belie н другачпје, постојн потрсба, ко.ја сс нгжно памеће, да заштнта старих превазпђе оквире социјалне заштитс, да постанс општсдруштвсна брига н прерасте у друштвени спстем старања о остарслим лнцима. To подразу.мсва обу.хзатањс свих катсгортпа остарелнх лица, а не само conn јално-угрожснс. Још у прстходно.м срсдњорочиом псриоду развоја указала је потреба за квалитатпвно сншп.м ннвоом заштнтс овс категорије људи. Приступило се сагледаваљу и проучавању" овс пробле.матпке, а предузи.мапе су п конкретис мере. Тако јс одлуко.м Скупштине Самоуправие пнтересне заједнице соцпјалне Заштлте 1975. године извршеио усмсравање средстава урбаннх од новчаних казни за прекршаје, за интервенције за потребе остдреЈтх. Y складу са тим прн утврВивању плана раз воја соцп.јалне заштите у општини Параћин за пернод 1981/1985. године запланирана је изградња дома за старе, ади истовремено зацртано и организовано пружање савремених облика заштитс. Потребан сервпс за пружање помоћи и кућну негу Y поменутом средњорочном плану развоја друштвена заштита остарелих добија приоритстан значај. Њиме се утврђу« јс вођење заснованпје полптикс у односу на остареле, истицањем v први план потребу срганизовања савремених облика заштите старпх људи, одиоспо отворене, ванинституционалне заштнте (пружање помоћи у ку ћи п кућнс иеге остарелима). Апкета нспитивања остарелих v нашој општинп су показала да бн опи нерадо користили смештај у установн соцнјалнс заштите, дому за старс, алн пасупрот томс нмају потребе за другом врстом помоћи, односно ЗАВРШЕНА „НЕДЕЉА СОЛИДАРНОСТИ СА СТАРИМ ЛИЦИМА” Акција „Недеља солидарностп са остарелим лицвма” коју водн Секција за здравство н соцнјалну заштнту Општинскс конференције Социјалистичког савсза трајала је од 24. до 30. октобра. Y ову акцију пајвише cv били укључени Центар за социјалнн рад уз \чешће ДПО н других самоуправнрх пнтересних зајсдница. Представници СИЗ-а соцпјалне заштите н Центра за соцнјални рад обишлп су сва стара н соцнјално угрожена лица и штићенике у домови.ма у Светозареву, Крагујевцу, Алексинцу и ТеШИШ1. СИЗ Основног образовања је препоручио школама да на одељенским заједницама пли састашшма разредних старешпна одрже посебие разговоре на тему старост и старењс. Посебно је инснстирано да се на ову тему у школама раде литерарнн радови. Y акцију се укључила и Општннска организација пен пружањс помоНп у кућп и нсгс у кућн. ИмајуГш v впду огранпчаваibc инвестицпје у друштвеннм дслатностима Скупштина Самоуправие пнтсрссне заједнице соцнјалнс заштитс је у лрошлој годшш донела одлуку да сс одустане од изграднл дома за старе с тпм ла се средства за то одрсђена усмере на удружнвањс са другнгл друштвсни.м чшшоцнма, односно са Заједницом инвалпдско-пензијског осигурања, СИЗ-ом здравства, Општгшском органнзацијом пен зионсра и другнм за обезбсВиЕап>е простора и фордшраљс ссрвмса за пружање помоћи у кући и кућну нсгу у старости. Oraij сервис би пружао соцн- ■ јално заштитие услуге, хнгмјснско-заштитнс услуге и сервпснс услуге. V социјално заштлтнс услутс спада: учсство * вање у поступку решаваља материјалног положаја корпсника, помоћ у остваривању законскнх права, брпга о малолетннм н неспособшш чланозпма домаћинства, помоћ у саннрашу поремећсних породпчних односа.брпга око ннституционалиог смсштаја корисника, помоћ у одржаважу менталног здравља, развијаље добросуседске помоћи. Y хпгијенско-здравствене услуге спада: брига о личној хнгнјенп корлсиика,' брига о псхранн корисника, спрсчавањс послсдица дуготрајног лежања, одржаваље всзе са надлежиим здравственим службама, спровођење здравственнх мера и џг< лога надлежпог лекара. пабавке лекова и ортопедских помагала, превоз иа контролне прегледе и разнс апализе. Ссрвпсне услуге cv- одржавање хнгијене постеље и стана, пеглањс п прањс рубља, вршење набавкн, сервнсирање ц справљаљс хране, уплате и куповнне за корисника, снабдевање огревом ii водом и то.ме слично. Оваквпм услугама бнла бн обухваћсна сва остарела лица са територијс нашс општине, а са.ма организаиија рада сервиса и начпп финансирања рада посебно he бити разрађепп. Заједнпиа социјалне заштите за сада располажс средствима за ову на.мену у висини од око 10 мнлпона динара. Поред СИЗ-а социјалне заштите, поменуту информацију разматраће п Скупштина општине на једној о.п, својих наредних седница. Послс ове организоване акције коју водн СИЗ соцпјалне заштпте и Центар за социјални рад очекује сс да he се v решаваљу пробле.ма старпјих укључнти и остале структуре, а посебно Скупштина општине. зпонсра која he одређеНом *броју'пензионера са мањим пензијама да додели једнократну материјалну помоћ. СИЗ културе обезбеђује из весно.м броју старих лица улазнице за трпнаестооктобар ске сусрете. У циљу афирмације ове ак ције Општпнска организаци ја Црвеног крста је имала запатак да растурн пропатандни материјал, а да посеб но преко подмлатка и о.млаД1ШС Црвеног крста пружн несебичну по.моћ старнма и изнемоглим лицнма у саобра ћају, набавци намирница, дневној штампи нтд. М. Ж. ОСВРТ: СТАНДАРД РЕШОА Носиоци стаиарског права ; у стамбеним зградама у дру штвеној ceoiitHu из Гложда- \ чког венца, Hyiunheee, 29. no всмбра, Мостарске, Церске, Рудничке, Франц Розина, „13. октобра", Нове, Среднге и Старс колоније v Поповцу пре неколико дана добили су упозорење од Самоуправ lie интереснб заједницс становања name општине да у тим стамбеним зграда.ма слектрична инсталација је мо нофазна и дотрајала н као таква намењена је само рас ветц, пеглп и решоу мање ја чине. На такву инсталацију се не смеју употрсбљавати • другп апарати и ypebaju: штедњаци. бојлерн, машине за прање вета, електричне nehu и тако даље. Забрањује се к ојачавање осигурача лицна.ча, а нарочито неструч них лица. Уколико непослуш ini станари се не придржава \ ју дата упозорења могу да ' оштете електричну инстала- \ цију у стану или згради, да с пзазову пожар ц пшс угро' 1 зс животе и животе других. i За свс те кварове на инста- ♦ лацијама који настану стаЈ нари he сносити сами трошЈ ковс за Јћихово отклањање и { 6uhe одговорни за иастале Ј последице због непридржава ј н>а датих упутстава, стоји у | обавештењу које је потпи- | сао ceicpcrap Самоуправие ! интсреснс зајсднице станоЈ вања. | Ми бисмо се ограничили « ccL\to на неколико питања | која ћемо поставитц потппсЈ ншсу овог обавештсња ц дру ј 7Ови.ча запошљепим у СИЗ-у становања. Знамо da су nof менуте зградс одавно tpatoeА пс. у врсме кад je petuo био f једини кућни апарат на стру ! ју. Може ли се данашњи жкI вот замислпти на решоу? На стоваришту огрева ИМА И УГЉА И ДРВА На стоварлиЈту’ ППРО „Шу- .мадија" грађанц могу одмах да Kvne све врсте лттгнита. Мрког ггља нсма довољио iep он нередовно стиже. Но и поред свс га сптуација око снабдевања угље.м ie нешто повољни.ја Hero рашгјих година, Како нам рекоше у „Шумадији" од првог спега обавезе према кушшма ће бнтц из.мирене. На стоваришту нма и дрва, око хиљаду метара, по повољцијој цени не го па пијаци. ^IllUllllllllllllllllllllllllllllIlllllllllllIlllllllllllliiliiiiliiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiii СВАКОДНЕВНЕ ЈАДИКОВКЕ (2) I BPS ME ШЧШРЕДШ MIIEAI1 s Неспоразум засигурно no- = стоји. Упркос броју вијуга н У мозгу, носилац те најсаврс = .менијс материје cee eiaue = размшиља праволинијски. 5 Као што неотворена књига = пли свеска имају пеискрпв- = љснс и неполомљене листоS ве, тако исто n oea права = линија резоновања говори = да мисао није стварно пре- = шла свс путеве .доброг про- = мшиљања у мозгу, eeh је Е донета на брзину, изнубено, = па је отуда и неспособна да = се окрене око cede, cee ра- = згледа и промисли. Савреме- = на мцсао ie cee чешће уско = специјалпзована, а што знае чц и одвојена, отргнута. из g своје целине ц укупности, е не може да сс носи са свим = околностима и на сваком месту, eeh жури напред, жу = ри да не закасни са конку- = рентом, колегиницом из дру S ге области. И тако редом, = снон човековог умног расве тљавап>а света силозито 5 стремц да се зарије што = дубље у простор , време, да = се истегне и дохеати неки = свој цпљ, али v том напреg за>еу ti истезању често се | и прекпне. А где је танко tv = се и прекине... Зар је време од 30 година мало, па Заједница није наш. ла AiozyluiocT да измени инсталацију у поменугим зградама. Да јс сваке године нромењен no један кабал v ceaKoi згради тај посао би оо сада био трц пута окончан. Зар повац који су стапари годинама давали у eic оу станарине не може да залсгне пи за обичан кабал за измсну инсталације? Акб зна мо да су стапарине изузетно високе, где се све троши до сада тај новац, кад СИЗ eraновања. је у оскудици да не може да поправи првобитну и eeh застарелу елегстроинсталацију, eeh свесно рпзикује животе породица у тим зградама? Врхунац сеега пре дстаеља став да уколико доbe do кварова станари he саAiu сносити трошкове носледице и поправке. Мислим да су другови из СИЗ-а станоеа iba „управу". Данас су пречи високи лични дохоци и мамутски еисоке пензије par дника који излазе из оее^Зајсднице него животи ’стбтинак nopodtitia. А у тим зградама станују породице са чиским личним примањима, породице које he сее сигурно имати социјалне картс. Лично сам убећен да би ти људи који станују у неадекватним становима у тескоби, без основних животних услова, без купатила, водс и као uito видимо струје, били спремни да издвоје, односно партииипирају део из својих ск.ромних прпмања и да у са радњи са СИЗ-ом становања измене те ерашки „скупе” инсталације. Алп тих нико нијс ни нитао. Њи.ча се саAto забрањује. Они су zpaha nil другога реда на стандар ду решоа. Мирослав Димитријевић ПОПОВАЦ ДОБИЈА ВОД¥ Разматрајућн инфармацију о могућностн.ма и условнма снабдевања водо.м иасеља Поповац Извршнн савет Скулшш не општине је препоручио ово' Месној заједнсшн да приступн израдц пројскта где ће бцтп детаљно разрађенп у-словц за снабдевање овог насеља водом. Уједно Mopajv да се сагледају MorvliiiocTJi за обезбеђење срел става за финанслрањс водовада. Месна заједнииа треба да прсдузме мере да сви мештани који су дивље дошли до воде ускладе своје водоводе са прописпма. Пред нама те време препреоања, вшискатног спајаiba различитих нити, као uito су то чиниле нашс ба- :се, које су знале у сиротиibu да од старог предива и мало новог конца направе красне цемпере и корисне и атрактивне на изглед. Значи, npenpedaibe, мотање у кануре, прављење клунка, којс ионако визуелно личи иа кору великог мозга, ц онда смо спремни за озбиљна тканга и плетење „мећу јавом и мећ сном". Xohe лц се савремен чоаек учити методологијц митљења од старих тко-бд, пле тиља и везиља u.'iu нећс остаје da ca.\t одлучи. П.раеолинијска архитектура, поје дностављена слика и девалви рана реч говорс о озбиљној кризи умностц. аврсмснц човек ме нодсеha на .човека иога јури рој пчела, па најкраћим нутсм трчи до иреог склоншита. .4 можда сулудо јури и у вобу. Мирослав Димитријевић
2. НОВЕМБЛР 19S3 • БРОЈ 24« ГРАДСКА ХРОНИКА У неколико редова: Хигијена још УВ6К недовољна Стање јавне хигијене v нашем граду се побољшава, закључено ie на седниии Изврш ног савета одржане 20. октоора када је разматран извештај о јавној хитијени, алн још увек не може.мо бити задовољни. Ко.хгитет за грбан-изам и komvналне послове и.ма задатак да предложи мере за одржаван>е јавних површина, уједно да обавестп Извршни савет да ли се n.nahaiv комуналнс таксе за заузеће тротоара од странс прп ватних продаваца који на тротоару пррдају po6v. На ссдниин ie констатовано да Комитет за урбанизам и СИЗ за управљање граВевински.м земљиштем што прс одредбе поније и то како их треба одржавати. Захтевано ie да се онемогући складнштеље rpabe винског материјала на јавним површинама, нгго ie доста чест случај и да се што прс owner« о$чно корито које је све .мањс проточно н прети опасно ст од великнх вода. Упућеие су и озбиљне замерке грађевинским организација ма које нзводе радове у нашем граду и грађанима што не воде довољно рачуна о чистоћи града. У том циљу захтевано је да се измене прописн у областнја- . впе хигијене у смислу пооштра вања 1'азнснс политпке. ФОТО-ШАРА СА ВАШАРА ... А на вашару Као да нико није седео до.ма за време последњег јесењег вашара у Параћвну. Од рана јутра река људн текла је ка вашаришту. Аутобуси су бнлн теснн да v својнм рецовнпм лпниЈама прн.ме вашариијс. Ванредни аутобуси прискочили су у помоћ. Лепо вре.мс ишло је на руку станозиицн.ма ближих и даљпх ссла око Параћила. Тск да ce не заборави. He Општу гужву кскористио када се на „светитомски” вашар долазило највишс због вупс н вунснпх прсрађевина из Кривог Вира. је и не баш толико вештн хармоннкаш. Главно је да сс развлачи мех. Староврсмски, лпменн штедЈвак, својеручма израда мајстора МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА „ЦЕНТАР” ПРОСЛАВИЛА СВОЈ ДАН П0С8ЕЂЕН0 WPSiffl 11ЗДЖ ................................................. ......................... «111111.... . ............. null UlIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUlinillllllllllllllllllllllinillllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllHIIIIIIIII ОСЛОБОДИЛАЧКИМ ОДБОРИМА Букету октобарских празника, којн се прослављају у нашој општини, мештани месне заједпице „Центар” доцали су још један цвет — Дан своје меснс заједнице, 26. октобар, лату.м када је у ослобођеном Параћину формирана пре 39 година прва народна власт, први народноослободилачкп одбор. Свечана седнииа Скупштине месне заједниие п друштвено- •политичких организација одржана је прошле среде у сали Градског аматерског позоришта. О првим данима слободе, затим о раду и развоју меснс заједшшс говорио је Милан Бокић, председннк Скупштинс меснс заједницс. — Први најосновнији задатак Градског НОО био је помоћ фролту, јер је рат још трајао. Алп нс само то: бпло јс и мпого другнх послова н акција које је требало спровсстн, питања која је требало решити, а нска од љих захтевала су .огромна на садашгБем приншшу спро вела нпз акци.ја и то са успсхом. Све што с-мо постиглн, постнгли с.мо колектпвнпм радо.м свих органа месне заједнице п друштвено-политичких организација са Савезом комуниста на челу, истакао ie Милан Бокић који ie затим уручно признања органпзацијама и појсдинцима за несебичан п пожрти појединци: Петар Буразер, Мплан Спасић, Љубшгка Доб. рић, Бора Надлачкн, Драгољуб Томић, Младен Радуловпђ, Стеван Стојковић Бранислав Бегуш, Ангелина Бурић, Зора Недељковнћ. Михајло Ивановић, Зденка Стојановић, Миодраг Јовановић, Радивоје Радовановић, Миодраг Псрнћ н Милан Бокић. На лнтерарном конкурсу који ie расписала Месна заједиица награБени cv учешти: Адск. сандра Радић, Татјана Мацкћ п Татјана Јоваповић. У културно-у.метничком деM3 „ЦЕНТАР” ИЗЛОЖБА И КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ДЕЦА ТРАЖЕ ВНШЕ ПРОСТОРА На Једној од послсдњнх ссднниа Извршног савета Скупштнне општнне Параћин разматрана је информапнја о могућностима уређен»а слободног простора за окупљање и игру дсце у бли зллм стамбепмх блокова са велнком концентрацијом ста 1 моЕчпштва. Y н.ој јс набројано гпе је свс у нашсмгра- ; ду могућс урсднти простор за игру и окупљање деце. Након разматрања инфор.ма инје услсдно је закључак. Форма је задовољена, алн најмлађи становннци овог гра.ча очекуЈу садржај, одно сно већу бригу за њихове ј слободнс активности, игру, I за Eiiine простора н вре.ме- ; лимара. Хоће ли 61ITII добар за колпбу, у селу већ нмамо емајлнранс, слектрпчне, термоакумулационе. Истимарени и угланцани koh.ii и брижно око власннка. Хоће лп бити купца? не жртве. Прс свега. Параћип је морао да решава питања снабдевања пс само трупа стациошгранпх v »>ему нсго и ieдипица које cv бпле v пролазу. Овом приликом желимо само да наше радне људе п граЈане подсетимо на тс тешке дане на које ћсмо се од сада, па v будуће, свакс годинс на овај дан — Дан месне заједнице подсетити и не са.мо то, већ ћемо са наше стране чинити напор да то што је започето v години у којој је још рат за коначно ослобођење трајао и оправдамо. А спроводићемо ако се свп скупа ангажу.јемо на извршавању постављених задатака. Убеђен са.м да зато пмамо II снаге. а и кадровски потенци.јал. Месна за.једница „Центар” са 900 домаћинстава и блнју 3.000 стамовника је од 1978. године од када је конституисаПрослава Дана Месне заједницс „Центар” започсла јс нзложбом слика Мнодрага Анђелковића — Белета. У првсуству бројних н угледних гостију ц љубитеља сликарства, v просторија.ма Меснс заједшоде, нзложбу јс отворво Мнлввоје Вучковић, секретар СИЗ-а културс. Гостн на мзложбн бнли су члановн Кн.ижевног клуба „Мирко Бањевпћ” који су прирсднлн успешно кн.ижевно всче. Песме cv читалн: Славољуб Обрадовић, Зоран ПваповнИ, Момнр Станисављевић, Јаворка Марковић, Милија Ракиђ, Милан Јанковић н Мирослав Ди.митрнјевић. КОМУНАЛНА ИЗГРАДЊА Y НАШОЈ ОПШТИНИ СРЕОСТВД ЗД КДНАЛИЗАЦИЈУ НЕДОВОЉНА © Средства текућег месног самодопрнноса, која се редовно убирају користе се строго наменски, закључено је на седницн Оперативног одбора за изградњу улица и канализације одржаној крајем септембра вован рад иа то.м пољу развоја Месне заједнице. Захвалннце су добили: Скупштина општине Параћин, Секретаријат за унутрашње пословс, Робна кућа „Београд”, Henrap за дечију заштнту, „Бамбн’’ лу учествоћали cv малишанп из Обданншта „Бамбн”, ученнци средњошкрлског центра. Градскп омладннски хор и псвачка група као н фолклористп КУЦ-а „Бранко Ристић" из Поповпа. М. Д. Из података који су презентирани на овој седници види се да су планиранн радови на нзградњн уш-ша и канализанимерено ООУР-у „Водовод” који месецима гради једну улмцу у „Врапчану" и никако да језавршн. АКЦИЈА РАДИО-ФОТОГРАФСКОГ СНИМАЊА Cism ваш гвуани нош iillllllllllllllUlllllllllllillllinilllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllininilllllllllllllllllinilllllllllinillllllll САТИРИЗИЧНИ УГАО АФОРИЗМИ Најмање хероја излази из борбе мишљења. Лоши стрелци рафално пуцају у циљ. а данас се вози у »Јиерцедесима”. Идеалнн ланац има одвојене карнке. Природна смрт је идеал сваког доброг тиранина. Бесмртни обично нису више међу живнма. Најдубљи мислноци су обично нспод нас. Иди у .ДЈершннг'', рече Једна велесила другој. прста. Y тешким данима путеви завиде ћорсокаку што зна свој крај. Човек је једииа риба која се педа на удицу кажиНаЈјачи људи се боје својих песница. Никада није имао своје дшшљење. Био ie протнвннк приватне својине. Мирослав Димитрнјевић . Чиздш главу чува, нарочито кад погази реч. СпметриЈа: пгго краћи језик — дужа каријера. Он је наше rope лисп опадне чим захладни. И вук сит и чобани на броЈу. Ко 1ош води рачуна о овцама. У време нестаишце струје ц свчтац може да буде звезда воднља. Бубе нз главс могу да ®ам изађу пли на нос мли иа • уста. He вуиите ме стално за језик. Он је ионаго довољно дугачак. је извршени са преко 80 одсто, а очекује се да ће до краја годнне у потпуности битн реализованл. Учеоници у дискусији су изаосили проблеме који успоравају градњу, у првом реду канализације, a то су недостатак потребних цеви за уградњу, што се средства не остварују по утврђеној динамици, кашн»ење пројекта и честа поскуп љења. Посебан је проблем решавање имовинско-правннх од носа на траси улнца што такође допрнносн да се спорије гра дн. Зато је преложено да се код таквих случајева укључи н Meena заједнпца и помогне да се договор са власлпком што пре постигне. Чланови оперативног одбора ставили су озбнљне замерке Електроднстрибуцији п ООУР-у ПТТ у Параћину због незаинтересованости и неажурности за изме1птан>е електростубова и других инсталација. Зато је захтевано да се са овим оргаиизадајама озбиљно разговара и нгго пре постигне договор како се због тога не би каошло са изтраднјом. На овој седници стављене су примедбе п извођачима радова, а закључсно је да се уз бољу сарадњу можс брже и квалитепшје градитп. Посебно је заРазматрајући информаиијуо оствареним приходима н расходи.ма средстава месног самодоприноса, овом приликом је констатовано да се ова средства троше крајње наменски, алида су она недовољна, па треба изна ћи могућност да се канализацнја заврши. јео то овим самодоприносом није могуће. Овај ма теријал разматраће све меснеза једнице, које уједно треба да предложс шта he сс градити у народној годјгнн. М. Ж. ® Диспанзер за плућне оолести и туберкулозу Медицинског центра у Параћину отпочео је радиофотографско снимање становништса гра да Параћина по месним заједницама и према распореду Медицинског центра из Буприје снимање ће се вршнтп све до 30. децембра 1983. године Медицинскн стручњаци поручујг да је снимањс грудног коша, које се овом прнликом вршн, без штете по здравље л>удн, а од вслике корнстп јер се благовремено и рано откривају боллести плућа, срца, коштаних делова грудког коша, плућна туберкулоза, запаљење плућа, туморп и рак плућа. Момир Станисављевић Иаанзд 7 НЕШТО НОВО ПРВА АДВОКАТСКА РАДНА ЗАЈЕДНИЦА Адвокати пз Параћннп, 1бнх неколико основалн су радну заједннцу. После две београдске, ово Је прва радна заједница адвоката у ужој СрбиЈи. За првог председника panne заједнице изабран је адвокат Милентије Милачвћ: — Очекујемо да ћа овакав начин органпзовања привуhii адвокате и правнике, a такође очекујемо и већу ефикасност у раду, ренао нам Је Милачић. Канцеларпје прве адвокатске радне заједнице налазе се у улици Моше Пијаде број 12. Грађани нашег града старчјп од 16 годнна добили су позиве и по распорсду треба да нзврше снпмањс у коју сврху обавезно треба понети са собом здравствену књпжицу. Од овог снимања могу једино изостати трудннце, с тим што би се после порођаја и оне јавпле диспанзеру за nayhue болести у Параћппу, Према распореду. снимање грудиог коша врпшће се: Y Месној заједницп Врапчане за I и II месну заједницу од 26. октобра до 8. новембра 1983. годнне. За грађане Месне заједнице „Центар” (VLLI месна заједппца), од 9, до 18. новембра 1983. годнне. Грађани V меснс заједннце која обухвата Знојац и Данково биће сннманп у просторнјама .Југобанкс” од 21. новембра до I. децембра 1983. годннс. Грађани Ш и IV меснс заједнпце („4. јул” it „7- јули”), бнће сннмани у До.му здравл»а од 2. до 13. децембра 1983. годпне. ГраБанп VI месне заједнине (Глождак) биће снпмани у Основној школи ,Д1о.мч?!ло Поповић” од 12. до 21. дсцембра 1983. водпне и грађанп VII ,меcue заједнице која обухвата Текију п „XI конгрес” биће сннманн код Bare од 22. до 30. деце.мбра 1983. године. Уколнко неки нзостане оправдано са снимања, моћп he да то учинп v било којој месној заједшшп, по наведепо.м распорсду. Аки јс неко пзгубио кшижпцу, бпћс прпмљсн п бсз н>е. Даклс, за ваше здра вљс бринс сс Дпспанзер за плућне болести н тубсркулозу у Параћпну п вашим одзивом OMorvhjire да ова акција .масовног снпмања становпппттва vcnc, јер су уложепа велпка срсдства. Душан Петровић
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА | 2. НОВЕМБАР 1983 • БРОЈ 244 АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА ЈЕСЕЊЕ СЕТВЕ ЈЕСЕЊИ ПЛОДОВИ Шалудовап РАДОМИРОВ ПРИМЕР СОЛИДАРНОСТИ Y акцмју солндарности са настрадалпм подпучјем на Копаонпку. која јс наишла на шнпоку подошку, првкључнлп мсштанп планннског села Шалудовца. Шалгдовчапп СКУПИЛН на самс.м почетку десет хпл»ада динара и одмах гплати лн на жиро рачуну пострада лнх. Алн је можда врло за ннмљкв и ппактнчан пример Радомира Мипетпћа. Радомнр Мплетиђ, по.тјопривред ннк, настрадалпма јс намеiiifo tohv iraienuuc. која lie снгурно добпо дођп Копаоннчапнма. Акпија Шалудов чана се нс прскпда. М. И. ПОБРАТИМСТВА УГОВОММ ТЕК ТРЕБННА © Впше разлога за неуговаран.е гшенице ® II суво време успорава сетву @ Под пшеницом се плаиира површина од 3.180 хектара ® Ако све буде у реду идућег лста треба да се пожње 9000 тона О проблсмима реалнзацијс програма јссењс сетве јуче су расправљалн п члановп Извршиог савета Скупштнне олштппе. Планнрано јс да сс под пшеннцом онс јссснн засеје укупно 3.180 хектара, а од тога па ннднвидуалпом сектору 2.900 хектара. На основу планиранпх површина треба очекпватп кринос пшсшгае од око 9.000 тона. Планиранс износе 1.028 хектара. површнне под озимпм јсчмо.м Радне организације стн спорт", новац” бедиле пољопрпвредс: РО јули”. из облаАгроек * РО ,.Дре и РО „Поточац” обезсу довољне количине репроматеријала за уговорену производљу. Недостајаћс само Еештачког ђубрива за индивидуални сектор, односно за оне земљораднике који нису оба вили уговараље произВодље пшенице за јессљу сству. Трепутио у сви.\1 овпм радним организацијама располаже се залихама од око 300 тона семенске пшенице, „крагуЈевчанке” и „новосадске ране" које су доказале своју високородност, 500 тона мешаних брива, и 200 тона азотиих брива. Радна организација операната јули”, која ђУђУкопоТИКВА КМРМ ПЕТРОВЧАНИ Г» СВОЈНОВЦИМД Поводом октобарскцх празника ослобоВеЕва града ц околпне, и овс годпнс мештани Петровца и Својнова наставилц су још једном кариком своје прнјатељство н побратимство псковано v данима рата н револуције, крива територију од 32 села, планирала је да ове јесени уго ворн производњу пшеиице на површини ол 1.300 хектара. До 25. октобра уговорено је укупно 494 хектара што је далеко испод планиране површиле. Посебан проблем код уговарања производње пшеницс представља непоштовање договооених услова предаје репроматсријала од страце продавннца које се налазе на тсрида могу и део пшенице задржати за себе. Као трећи разлог смањивања површина под пшеницом моЖе да буде и превисока цена репроматеријала и комбајнирања. Пшеница се на територији општине Параћин сеје на мањим површинама, а ретке су површинс од 50 ари па надаље, што указује да нема много робних произвођача ове културе. И екоиомска самосталност многих пољопривредника може да буде један од разлога због чега они избегавају да уговарају производњу пшенице. Поред тога што је топла и сува јесен омогуђила да се раније скипу усеви, суво време отежава обраду зе.мљишта н предсетвену припрему, тако да довршетак сетве пе треба очскнвати v on тималном року, већ у новембру, односно по истеку оптималног рока. Због високих цена семенске пшенпце и ове године биће случајева да се пољопривредници одлучују за пшеницу друге репродукције односно меркантилне. торији нашс општпне, м. д. сс а иотврђено Повељом пр» десетак година. дпшта cv вап овс територијс. Семенска пшснпиа и вештачко ђубриво продају се за диСтотинак Петровчана, села код Вуковара, боравнло ie два дана меВу својим v Својнову. Прсле заједннчког дочека и прнјема у дому културе, гости су пошли својим побратимима у домове, а онда cv увече нзвелп заједничкц културно-уметничкн програм. Другога дана боравкд одржана је заједнпчка радна седнпца двеју месних заједница, разматрана досадашња активност и размењена искуства из области друштвепо- -политнчког рада н делован>а. Иако је било предлога да се виђсња „прореде” на јсдаипут годишње, прпјатељство је победнло рационалне разлоге, тако да he се Петровчани и надаљс виђати два пута годншње. V пријатељској фудбалској утакмпци, овога пута гостн су ималн више од игре и победнли ФК „Напредак”. наре, такође ним општинама и v суседрепроматериС. Петровић јал се може добити у слободној продаји, па се наши пољопривредници истим обезбеђују, што утиче на уговарање пшениде, односно постоји бојазан да пла ниране површине од 1,300 хектара неће битн уговорене, Други разлог уговарања производње пшенице јесте избегавање индивидуалних пољопривредних произвтођача да потпишу. уговоре којим су дужни да испоруче тржпи вишак, па како нису сигурни да he прокзводња пшенице. бити толика ОДБОР ЗА ТАКМИЧЕЊЕ ЗЕМЉОРАДНИКА ЗАДРУЖНОГ САВЕТА РЕГИОНА ДОДЕЛИО ЗАХВАЛНИЦЕ ДВОЈИЦИ НАШИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА 1ШШШ ШШ1Е№ БЕРБА ГРОЖБА МЕБУ Богато тло богате плодове рађа. Моравске оранице одувек су давале крупне плодове v свим ратарским, повртарски.м it воћарскнм културама. Наравно кад су и цруги услови ишли у прилог. Ове јесени па имању Животија Милошевића пз Снкирице пронашли смо thkbv рекордерку. Бела, домаћа тиква израсла је испред његов * колнбе и достнгла велике размере за ову врсту поврћа. Штета што је нисмо вндели на недавном пољопривредио.м сај.му v Стрижи; М. Д. снпмио: М. Миленковић „МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ” iAPKO - АОШН УСАОВИ ОТКУПА ВМИИ НАШАМ Biniapii са препуним подрумнма вина од прошле годпне досетили су се јаду како да овогодшпњи род откупс у што ма« 1MIM колнчинама. Одлуку о ценама доносе врло касно тек пре дссетак дана, а уз то цене су врло нискс. Грожђе се плаћа прс.ма проценту слаткоћс по 0,75 пара. Такав сс утисак стиче, јер како другачпје објаснитп овакав потсз изјашњавања впнара кад је грожђе вс11 готово лотпунб обрано н сређено у нриватнп.м подрумима. Био је план да сс са нашс тернторије откупи сто двадесст вагона грожБа, али тај плаи спгурно неће ни изблиза бнти нспуњен. Значн, најпре због тога што ie грожђс ове годннс слабо родпло, затим.што ie касно одређсиа његова цеиа за ову гбдину, а као трсћи фак- , УСПЕХ СЛИКАРА МИЛОВА НА ЛАЗАРЕВИБА НА ДРУГОМ БИЈЕНАЛУ CAiMOYКИХ СЛИКАРА И ИРШ IMKE На Другом бијеналу самоукпх лнковппх у.мстннка Ју- 1 гославије, којн је недавно отворсн у Галерпјн у Свето зарсву, млади слнкар Мпло । ван Лазаревић из Стубнцс постнгао јс запажен успех I освојивши прву награду пуб । | лнке. Ycnex је утолпко већп. ако се зна да су на бпјепа i л\ билн окупљени најпозна- । тији самоуки слпкари из на ше земље као што су Јанко ј Брашић, Иван Всчснај, Гснс t ралиН, Саво Стојков и још деведесетак сликара н ваја-; I ра који су укупио взложнлн : стг» педесет радова. Крајсм one годнне Лазарсnnh прппрема изложбу која he бнтн отвопена V' Београтор неиспуљења плана су и Bpno лошп услови- откупа. Пољопрпвредници којн се од луче да продају грожђе преко пашпх пољопрпвреднпх оргаиизацнја „Навппу” нз Светозапева могу то да учмне с тн.м што НАЈСТАРИЈЕ ДРВО Y ПОМОРАВЉУ WtflPftlA На ливадн Душана Мнлошевића у снкиричком атар\ Јошје, испод самог села гордо се узднже огро.ман храст лужљак са којим онај код Марковца н^може нн да се упореди. Спмбол дуговечностп, делија међу моравском флором, делује величанствено и узбуБујуће изванредно пра вилног стабла и круне, коме године нпсу осушплс ниjenny једшту грапчицу, нако се ип кроз неколико генераиија не па.мти кад је овај храст био стабаоце. Једноставно. он је ту надомак Сикирпце од памтивека као „заппс”. Шгета је да ова велнчанствена биљна граћевпна, храстова катедрала и дан-данас стоји незаштпћена. Мислнмо да би Завод за заштпту спо.меника културе могао бољс да преиспита ово једпнствено дрво у средњем Поморпвљу. М. ДнмЈГгрнјевић . сцимив; М. МнленковиЦ i lie тридесст одсто моћп да наплате кроз месец дана, а седамдесет одсто тек на пролеће, вероватно и до маја. И поред тога што нам вмноградарствр зампре полако у ово.м крају, друштво не чини готово никакве напоре да зауставп такву лошу сптуацпју. Пример ie и ова година. М. Д. Одбор за такмпчеље земљораднмка Регионалног задружмог савеза у Крагујевцу 19. ок тобра одржао је свечану седницу поводом октобарских празипка и на i&oi додслпо три награде најбољим произвођачи ма пшеннце у региоиу, док јс једном броју најбољпу зсмљорадника доделно захвалпице за постигиуте резу.чтате v овој области. Mcbv двадесетак најбољих cv и двојлиа пољопрпвредника нд нашс општине. To cv БрДнислав АранВеловић пз Параћина и Радисав ЈанићијевиИ нз Богцњана. Њима јс припала захвал ница Задружног савеза. Бранислав Аранђеловић ie, да подсетвмо. добитннк октобарске ди пломе општине Параћин. М. Д. ВАБЕЊЕ ШЕИЕРНЕ РЕПЕ 1ЖЕЧНИ ПРИНОСН и Отлочела дксм је кампања вађења шећерне репе, једног од стратешкпх пољопривредних пропзвода. Ова економска година остаће забележена у летопису napaliinicKe пољопрнвреде као најсиромашнија колпчином ре пс. Репа је засејана на свега 180 хектара, никада маље до сада, и поред повољннх услова које јс пружала Фабрпка шећера. Принос шећерне репе у граипцама просеиностн, као и дигестија од 11 до 12 процената. Откуп шећерне репе врши се на откупним станпцама у Параћину, * Чепуру, Стрижи, Сикиршш и Доње.ч Впдову. М.Д. МТРАИВАЧ • Природа је извор здравља, каже ауторитативно будући фармацеут Овог лета по .многим крајсBiLMa Србпје размплслн cv се леки чудни акцијаши. Без кра мпа, лопатс, колица, већ са бслежнииама, картама, оловкама... Тумаралм cv свуда. завирнвали л v најскривеније кут ке, бележмли, сликали, скицирал« лсшто. Тако јс било и у подручју Сићева, где Нишава кида Стару планину, чинећи чувену Спћевачку клисуру. Они чудни акгигјаши билл су млади истраживааи окудљени на О.младинокој истраживачкој акцији „Ћгговим путсм” ц још прецизн-ијс учесницц ОИА „Суна планина” а о љој ла.м прнча Марко Мнлмвојевцћ, \;чени1 пс тог разреда ОШ „Вук Карацић” v Поточцу. — На Сувој ллашшн и.мали с.мо неколико програ.ма; хндролошка истраживања, биолошки програм, етно-.мсдицина ц фармаколошки програм v коме са.м учествовао. Y проградиша узело |е учешће 95 младих истражнвача, а ја са.м био најмлаБи међу ibiLxia. Откуд међу истраживачпма? — Волим природу, воли.м да истражује.м: Када нам је наставник Бранислав Бокнћ — Кан локазао програмс за истражпвачку акцију н објаснио шта који програм представља, ја сам се одлучио за фар.макодогн ЈУ- — На акцији смо картнрали лековито биље, а ја сам поред другова пуно научио. Ишао сам на терен, правн хербарпју.ме ... Да лн то значи да јс фар.мако логија ас животно определеље? — Још садг млад да о доме размтвљам, али .мнслнм ла hv сс определЈгш за фармацију... A imyhe годпнс? — Идем обавсзно! Y Марку сс дубоко усадила исграживачка .вгбав и нстражпвачки д\ х. Како сам тврди, природа јс ii-звор здрав.ва it no ње.му вреди нстраживатп. О вогодишњи цајмлаБи нсгражнвач v Србијл, Марцнко МиливоicBitli, јс сада проверени всгра жнвач н идућс годипс nclic мо ратц, као ове. v молбп па цапишс: . Нс прнпадам вашсм v.r расту али са.м висок 140 цанчи мстара". М. Нлић
2. НОВЕМБАР 1983 • БРОЈ 244 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ --------------7~------------------------------------------------------------- - --------- ЗАВРШЕНИ ОКТОБАРСКИ CYCPETM ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА KAKO СЕ РАДИЛО aw пдлоАНче, КИКИНБАНИ ЗАЧИНИЛИ СУСРЕ1Е Y ОСИОВНИМ ШКОЛАМА Y ПРОШЛОЈ S ЈЕСЕН $ Полако н непрнметно, тнхо, као мачка на прстнма с* јесен прнвукла. Сасвим мирно се завукла у сваки кутак и почсла да влада. Наредила је лету да оде са престола и уступи место њој, краљкци кише. пожутелих пистова, зрелог воћа. Окићена гроздовима, са росом на очи.ма и ветро.м v коси златној као сунце |есен, преузн.ма ко.манду топлим даннма. По н»еној заповести ветар почи11>е Да хара градовима н коси живо. осушсно лиигћс са ДРвеБа, повија крхке гране оголслог дрвећа, разносн латице давно увелог цвсћа. ...Да... Тешко је повероватн да је онако весело и лепо лето прошло а на мссто њега дошла хладна и мокра јессн! Ајш свс и.ма свој вск, 'па и јесен. Отићн he Свечаност доделе Злагне плакетс ШКОЛСКОЈ години? Резултати за прнмер Корнстећи податке редовнлх годишњих извештаја школа, сазнаља саветника у току посета школа и податке с којнма располаже, Завод за учапређиваље васпитања н образовања нз Крагујевпа сачинпо је Извештај о раду ц резултатима основних школа на територији наше општине. I хсао што је дошла ц биће нам јс можда жао, јер ће.мо доживсти, можда, пунолепих ----- ---- тренутака ’ v њој.' Е Мрника Борић, VII-3 ОШ „С. Јаковљевић" £ I О Пре почетка представе чланови ГАП пз Параћина првн у Репуолнци су добили Златну плакету Савеза аматера Србије, коју нм је доделно Бошко Бошковић, члан ПредседнишS НАШ ГРАД Y СЛОБОДИ ЈЕСЕН I I I Сунце се иза брда гаси, лагано nada всче. Свуда тишина, мрак, И Црница тихо тече. Док лсто одлази са лепим, сунчаним јесен нам долази са првом кишом и дашила, ветрсг вима. S Прича причу хероја V рату што су пцли, за слободу ^адног града $ Жиеоте своје дали. £ Сад је наш 7pad слободан, И човек у њему, и детс, и. птица. Слободна јс свака улица, кућа И слободно течс Црница. Дatin су сбе краћи, . ноћи све дуже, a nnaie напуипају нат крај све брже и брже. Оголеле гране, срећу се све чсшће, a dpeehe eiaue није тако лепо, јср га нс краси лшиће. Снегкана Стефановић, V-3 ОШ „С. Јаковљевнћ” Славка Пстровић VII-3 ОШ „С.'Јаковљевић” СЛОБОДА Слобода је звсзда, ШАНСА ЗА ПРОЗНЕ ПИСЦЕ $ која небо краси, треба ' -- да се је волети, не yiacu. Прозпи тп1сци, ученици средњих и основних школа имају шансу да добнју једну од награда но.м конкурсг година рођења на књнжевповодом 120 истакнутог Расти нам слободо, све eeha и вшиа, чува ћемо те. под засгавом Тита. Сваки пионир, taro заклетву д&, волите. и чува, као своја ока два. . Наташа Аврамовић, V-1 ОШ „С. Јаковљевнћ” књижсвнмка Светолика Ран ковића, који је расписала ГрадсАса библнотека у Аран Беловцу. Приче са савре.меном те.ма тнком, по слободном опреде љењу, могу се слатп све до 20. новембра на адресу аран ђеловачке Бнблнотеке, Раде Кончара 1. Резултатн ће би ти објављени 7. децембра на дан рођења аутора „Горског цара”. М. Д. § тва Савеза аматера Глумцн из Кикиндс цзвели су ,3унзару”, комедију из лалинског жнвота, која’ је изазвала громкс аплаузе и садве смеха у Позорпшту. Спг\'рно је то јед на од најбољих представа на овогодишњи.м Октобарски-м сусреги.ма. Одмах иза изванредних Кикинђава нашле бн се и добро урађене представе: „Свадбени марш” 1гз Прпједора, ..Хај Фај” Градског аматерског позоришта из Параћина. „Краљ од пнзди" АКУД „Б. Крсмансвић” ив Београда, а у добре представе тоеба убројити и .Државнрг лопова” аматера из Миливе, ко јн cv бнли прнјатно изпенаВејбс за све нас. Пријепољска пре дсгава ,ДСдупко" и.мала је свс друге позоришне еле.менте ос им добре игре и публика је остала помало разочарана празњнкавошћу драмс^е радље на сиеии. Панора.ма Октобарскнх ло.30 ришлих сусрета би;га би сту; рно још зан1В1л>ивија да смо ви дслп глл .мце из Ве.гмке' П:’ч te и Смедеревске Паланке. Овако завршенн су још једни, трина ести по реду сусретм хматера и поново c.\to v пјшлици да за кључимо како се нешто a мењатггу концепцнји ових всћ траднционалннх позоришннх празника. Осилг изложбе из Ко лоније није бипо ни једне пратеће манифестацтје, изостао је ширн иублицитет v јавиости, предславе и гост« моглн су да ir.uaiv своје покровптеље којп би још блнже упознали ^лумцс са градом -н његовом клутуро-.м и створили чвршће пријатељске везе. Но, то је већ стара прпча, после које н све остаје по старо.м. М. Д. ЗЛАТНА ПЛАКЕТА » ПОЗОРИШТУ ! У суботу, 29. октобра чла- । новн Градског аматерског | позоришта нмали су разлога | за дупло слављс. Велики пра Ј знпк лозорпшне сцене, Окто । барски сусрети позоришних ј аматера завршени су пред- | ставом „Зунзара" коју су | извелн глумцп из Велике Пл ! аие. | Међутим, оно што је посе ! бно обрадопало чланове ГАП | -а је то што нм је исте вече 1 ри уручена Златна плакета | Савеза аматера Србије. Град I ско-аматерско позоршпте је Ј првп ансамбл у Србпји ко 1 jit је добио ово високо приз Ј нање за контннунрани рад и I постигнут успех у позорнш- Ј но.м аматеризму грапа на Ј Цринци. f С. J. t Развијеност школа, унапреБивање матсријалних услова рада, рад на подизању ученичког оандарда, рад школских органа и служби, сарадња школа са другим другим институцијама и срединама као и успех ученика су области које су па. себно вредноване у свакој шко ли и из свега тога извлачени општи подаии и сшена за основно образовање целе општине. На подручју олштине Параћин последњнх година остварен је видан скок у квантитету и квалитету разноврсног рада, обезбеоена јс за даљи период перманентна позитивна орнјентација, а школски колекгиви све су свеснији својих успеха који их инспиришу на још интензЈгвнији рад. Поједина достнгнућа су сада знана и ван оквира општине, а Центар за стручно усавршавање наставника са својом медијатеко.м. отпочео је са пружањем своје стручме по.моћи и наставнпцима другнх ошптина у региону. Поред овога, у cbilm школама запажсни су напори за унапреБивање технологнје, примеhv новнх облика рада и друго. Појачана је васпитна функција школа. Нови начини рада су залажени нарочито V ОТ ,,Мо.ц чило Поповић — Озрен”, а у Поточцу и Доњој Мутници дошла јс до изражаја боља опремљеност. Побољшан је и успех у школи „Радоје Домановнћ”, „Бура Јакшић”, „Стеван Јаковљевић”, „Момчил©- Попо вић" и ОШ „Вук Карацић” у Поточцу. Таквим радом и развојем основношколском образовању у општини Параћин Завод за унапрећивање васпитан»а н образовања из Крагујевца је вео.ма задовољан речено је у поменутом извештају којп су разматрали и усвојили делегати на недавној девстој скупштини СИЗ-а основног образовања и васпитаља. С. Ј. ПОЗОРИШТЕ Y ГОСТИМА Чланови Градског аматерског позоришта из Параћина 3. новсмбра гостоваће с представом „Хај-фај” у Прнједору. Аматери пз Параћина ће се овом представом придружити прослави 30-годиппБице рада Позорпшта из Приједрра и уједно вратити посету коју су глу.мцн пз Приједора учинили Пара ћину за време Окторарских сусрета. „Масукини дани” у Велпкој Плани и ове године неће проћн без аматера пз Параћина. Глулпш Градског аматерског позоришта представиће се публици из Велпке Плане представом „Хај-фај” 17. новембра, а са истои.меном прсдставо.м 23. новем« бра гостују у Нуприји. ПЛАВИ ЧУПЕРАК ЗА ОСПОВЦЕ V организацијн СИЗ-а кул тгре н Београдске сстраде 24. октобра на сценп Градског аматерског позоришта изведен 1е музичко-спенскл приказ „Плавк чуперак”, Београдскп глумци су се ово.м необичном н симпатнч ном тгоедставом представилн параћннским основцима и младг публику одушевилн нгром. С. Јовановпћ КУЛТУРНА САРАДЊА ПОМОРАВСКИХ ОПШТИНА САВЕТОВАЊЕ О РАДУ ПИОНИРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА УСПЕХ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ ПЕТИ У РЕГИОНУ • Прво и друго место у општини освоЈиле су ОШ „Б. Јакшић” и ОШ „М. Поповић — Озрен” • Најбољи успех у четвртом разреду • Највише одличних ученика • Најобјективиији успех у општини Параћин Општи успех учеиика основних школа наше општиие у школскоЈ 1982/83. години бољи је од претходие годнне у јуну за 0,67 одсто, а у августу за 1,24 одсто. Прво и друго место у општини Параћин освојиле су градске школе „Бура ЈакшиН” и „Момчило Поповић — Озреи”, а од сеоских најбоље су се пласирале школе у Дои»ој Мутници и Поповцу, заузевшн треће и чстврто место. Ако сс упореди успех види се да је он најбољн у четвртом разреду (98,22 одсто познтивких), а код старијих разреда највише ученика је заврјјшло разрсд у осмом разреду (90,94 одсто). Подаци од 31. августа ове годинс говоре да је у прошлој школској години пајвише било одличних ученика, односно 29,37 одсто, а скоро подједнако врлодобрих, добрих и задовољавајућих (нешто преко 22 одсто). Изложени подани наводе на закључак да је овакво стање услеха врло позитивно, јер је поновљало само 170 ученнка од преко 5.500 ученикА основш£х школа, што у процентима износи 2,99 одсто. Упоређујући успех основног образовања нашс општине са успехом . другнх 12 општина понављала • само 170 ученика нашег региона .може да се внди да је успех школа општине ^ПараНин, * узимајући у обзир августовске подахке бно на пе том месту у региону. Мишљење и закључак Завода за унапрсђивање васпитања и образовахва пз Крагујевца је да је у опп1Т!1ни Параћин успех нај објективнпји, uito је, у сваком слгчају, веома позитиино. С. Ј. ЗА1ЕДНИЧКИ ПРОМ Средства која се издвајају за културу су недовољпа. Илн боље речено веома мала. О овој друштвеној делатности мало се размиш.ва, мало п чинн. И углавном оно што се уради резул тат је ентузијазма, великог одрицања и рада. МЕЊАЈУ СЕ ПРАВИЛА Шта учннити д'а тај динар буде што рационалније искоришћен, питање је које је стално на дневном реду културних посленика. Један од таквих разговора воБен је 24. октобра у Опшгинској конференцији Coцијалистлчког савеза радног народа у Параћину. На иницијативу председника OK ССРН Светозарсва Милорада Трајковића дошло је до ikjменутог састанка у Параћину који је на дневирм реду имао јзмо једно Ш1тање: Културна носу на првог и другог комшнју, Параћнн је био отворенији град. Параћннски љубитсљи лнковне уметности Јшали су прилике да се често сретну са сликарима из Светозарева, а сцена Градског аматерског позоришта из .Параћина уступана је светозаревачким глумцима. Такође, њихови песннцн били су чести гости Књижевног клуба „Мирко Бањевнћ”. Међутнм, параћински у.метннци су н.мали мање могућности да се представљају светозаревачкој јавсарадња поморавских општина. Y присуству председника Општинске конференције ССРН Светозарева, сскретара СИЗ-а културе и Културио-просветие заједницс из Свегозарева и пред седшиса Извршног одбора СИЗ-а културе Светозарева, председннка OK ССРН Недељка Гун»евића из Параћина, секретара OK ССРН и секретара ’ ностн. За размсну културних програма из.међу Куприје и Параћина могле би да се изрекну иозитивније оцене него што је случај са Светозаревом. Y овој тешко.ј .мате-рнјалној ситуацији та пракса не бп требало да се понавља. Beh, проистекао је закључак са овог са- - ста11ка, у будуће бн требало да — - п .-v-i--1 СИо-а/Јсе многн програми заједнички културе из Парапина вођени су користе и кулгурне манифесразговори о то.ме шта je до са- ----- - by Светозарева, Нупрпјс и Пада урађено на том пољу измераћина као и о томе шта треба даље чинити. Из досадашње праксе може се извући закључак да је Параћии често на кулгурној позоринци имао уметнике нз Светозарева и нз Буприје. Y од. тације зајединчкл органпзују, што би их сигурно појефтгшило. Закључак је да самоуправне Шпанаи 9 интересне заједнице ова три града v својим програмн.ма рада прецизнрају где је могућа та међуопштинска сарадња на културном плаиу. ВсрујемБ да ови закључцн неће остагп само па папнру. Требало би да идуће године буду конкретлзовани н реалнзовапп. Јер, тај мали дЈнгар ко.јн се одваја за култу. pv, ситурно је, на овај начнн би био миого рацнрналннје пскоришћеи. С. Ј. Y Основној школн „Вук Карацић" у Поточцу 20. октобра одржаио је саветовањс о раду пионирскнх организацмја у шко лама. Учесници саветовањд бпли су руководиоци школа, координатори (задуженн настав.чишј за рад пионирскмх оргалн-' зација), стручни сарадницп ЗајсднЈШе основнпх школа и представнпцн Општинске конферснције ССО. Те.ма саветовања је бнла XIII југословенске ппомпрске цгре „Расте.мо под заставом Тнта — Да нам живи, жнви рад'\ о чему је уводну реч дао Бошко Цветковпћ, саветник Завода за унапређнвање васпнтања н образовања из Крагујевна. О раду пионирске органнзацнје уогплте, а посебно о новнм правилнма и програмској основм пионирскпх организација говорнла је Смиљка Бдажнн, секретар Савета nnoimpa СР Србије. Од 13. октобра овс годнне по* стојећа правила и програмска основа Савеза пионира Југославије су нз.мервени. По новлм правилима ппопирска оргалнзација лоцирана је за школу. Затнм, у будуће једна централна школа може нматк два одрсда, завнсно од удаљености школа. Новнне предвиђају још и то да сваки ппонирскн одред обавезно мора да нма свој лист, позориште и друге садржаје, а цслокупна актнвност v одреду одвијаће сс у будуће преко одељењскнх пнонпрских заједница, преко одрсда и путем заједннчкнх акција па иивоу општнне. Новп.м правилима измсљеи је 11 свечан завет тако да lie будући ппоинри прпликом свечане обавезе пзговаратн нов текст. На основу нзлагања н дискуснја, ово.м прилнком је закључеио Да је потребно покренути ииицнјативу за‘ фармнрање Огпвтинског савсда зУвасппта1Бе ц брнгу о деци и у оквиру тога Савст пноннра општине Параћнн. Y свн.м школама је потрсбно нзврцштп пзбор нових савета пномирскпх одрсда, a на седшшама савста пнонира v школа.ма потребно је утврдити оквирне програме XIII југословен ских ппонирских игара за ову школску годину, односно IIHOвнрагн постојећс у духг девизе под којом сс реализују овс нгрс V овој годннп — Радом 'и ттедњо.м пцопнри по.мажу себи н домовинн. ТакоВе је ово.ч прнлнком закључено да треба обезбедити већу сарадњу са омладпнском организацијом, ие» "то што јс то до сада бпо случај и пружпш помоћ- омладинској оргаиизацији у оспособљавању ппонирских ннструктора. Верујемо ла he после овог савстоваља рад пионирскнх ор^ ганнзација н у нашој општлнп бнтн поставл»ен на новнм осчова.ма и да ће се активност одвијатп уз uelie поштовањс ин тереса ппоннра. €. Л. 1
СПОРТ«ФИЗИЧКА КУАТУРА ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА — ЈУГ ФАЛ ПРИКОЧИО ЗЕЛЕНЕ 9 ФАП — Јединство 1:0 (1:0) . Прпбој: Стадион спортског центра. Гледалаца: прско 1500. Суднја: Милутиновић (Лучанн) 9. Стрелац: Pvctc.’.iobiiIi у 44. минути. Једннство: БогосављевнИ 7. Каштевараи 6, Милићсвнћ 7, Матић 6, Пстковнћ 8, Миленковић 7, Павловић 6, Дреновац 6, Милнћ 6, Пелнвановић 7, Костић 7. II ПОРЕД ПОРАЗА ПРВИ ФУДБАЛ ПРВА И ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГЛ лов №шг головз икартона 1. Јсднистпо 2. Шумаднја (Л) 3. ФАП 4. Металац 3. Палнлулац 6. Таково 7. ПКВ JYMKO 8. Слога 9. Прогрсс 10.Шумадпја (К) 11.Јастребац 12. Тпмочанпп 13.Лсмннд 14.Рс.монг 11 7 2 2 22: 6 16 11 7 1 3 22:16 15 11 3 2 3 21:14 14 11 5 4 2 11: 4 14 11 5 4 2 14:13 14 11 4 5 2 13:14 13 11 5 2 4 16:15 12 1'1 3 5 3 23:17 11 11 4 3 4 13:12 11 11 4 3 4 13:12 11 11 3 4 4 11:20 10 11 2 5 4 12:13 9 И 4 0 7 14:23 8 11. 2 3 6 17:19 7 СТОНИ ТЕНИС Један од стрелаца на лепој утакмици против .Па.чилулца” бно је и Јован Дреновац. СТЛРТОВДПД ПРВА М Прави дерби v Прибоју. Игра чн Једннства везпи cv своју позпату urov, али нссрећно су прпмили гол иа самом крају првог полуврсмена. Тај гол, у нсдоба. прссекао је nrpv „зелеилх” и бцо ie то други пораз V јесењем делу првенства. Међути.м, Јгако је пораз од директног ривала, прво место јс сачувано. Прати Једчнство Шумадпја из Аранђеловпа са јсднЈГм бодом маље, а ФАП се овом победом прибпо уз водсhe. , И поред пораза v Прпбоју још гвек смо под утиском изванредне игре н внсокс победе пад Палидулисм лз Ниша лрстпрошле недсље. Та утакхпгца прпказала је Једпнство у. пуном сјају п' оправдала наде и улаraiba v највећн параћински фудбалски клуб. Општииска лига стонотсЈгисера почс ла је са такмичсњсм 22. октобра. У лиги учсствуЈс 12 скила, 7 ссоских и 5 градских. На првом турнпру, олр жаном у фискултурпој сали Фабрнкс стакла постнгнутп су слсдсћн рсзултатп: Карактеристика овогодиш * њег такмнчсња у Првој и Другој фудбалској лпги општине Параћин јсстс вслпка сфикас4ост стрелаца н — неспортско noiiaiuaibc како пграча тако и глсдалаца. Најбољу слику о исспортском на фу дбадскнм приредбалш 'дајс Билтеп Фуд јалског савсза отитинс. lilt Јсдан o.i Н.НХ iuijc бсз пстнасстак одлука коЈнма се каж!вавају нграчп ндн клубо ви због пспоштовања норми. Фудбалсри сс кажн.апају са забрапом нграња и по шсст утак.м>|ца, *» догађаји из послсдњсг кола мајапљују суспснзију играча п до го.ишу дана. Интсрссантно јс да с'у кајчсшћн прсгкршајц врсђак.с, омаловажавање, па чак н фпзнчко обрачуиавањс са cyan јама. Која Јс слаба тачка иа рслацпји судиЈс — »грачп тск трсба да сс ут врдн. Посао caiiKUMOHiipaiba изгрсда »сдав но јс прсшао н у рукс суднјс за прс кршајс. Наи.мс, сскрстар ФСО Параћин по налогу Дисцпплннскс комисн јс подпсо јс пријаау судији за прскр шајс против играча ФК л3с.мл>орадпик из Стрижс Љубквоја БркнНа зато uno јс иа финалиој утакмицн за Омладии скп куп у част 13, октобра, као глс далац, групо npebao и псовао органн ;ора" U3 Поточца Joui iuijc подпста заторс. Протпв руководства ФК „Јухора” из Поточца још нпје поднста Ратари: Јсдипство — ХсроЈ 2:1 Д. Видово: Слога'— Моравац 1:1 Дреновац: Напрслак — Земл<ораднпк 4:2 Д. Мутнииа: Јсдинство — Гадпички 2:2 Духор из Поточца, такоВс, јс играо исрсшемо као гост у Шавцу. Са тим болом сачувао јс прво место, а ИСК јс прсскочко Мораву и сада на сал!о бод одстојаи>а пратн Поточане. Својпово: Напредак — Пструс 0:3 Клачсвица: Железнкчар — Слобода 4:7 Г. Мутшта: Младост — Будућмост 2:1 Пзвор: ИСК — Омлалинац 3:0 Буљане: БСК — Лсшјаннн 4:1 Шаоац; Морава — Јухор 1:1 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Сдога 18 8 3 1 34:19 19 2. Напрсдак (Д) 12 7 4 1 42:15 18 3. Зс.мљоралник 12 6 5 1 32:17 17 4. Врапчанс 12 6 3 3 34:19 15 5. Радпик 12 6 3 3 36:23 15 6. Иапрсдак (Ст) 12 7 1 4 30:22 15 7. Борац 12 6 2 4 31:31 14 . 8. Моравац 12 5 2 5 29:34 12 9. БудуБност 12 3 4 5 25:33 10 10. Једпнство (Р) 12 4 1 7 17:26 9 11. Хсрој 12 4 1 7 26:39 9 12. Радннчки 12 3 2 7 27:37 8 13. Младост' 12 2 2 8 14:29 6 14. Јсдинство (ДМ) 12 0 1 11 13:45 —3 пријава али јс наложсно да поразговарају са својн.м навијачи.ма којп чсс то знају да прстсрају иа утаклшцама у Поточцу a it ua страни. I КОЛО Олред изпнћача — Младост (одл.) Морава — Хсрој 5:3 Борац (јун) — Налрсдак 5 0 Бгл>алс — Тсксчнлвц 3:5 Јалорак — „14. дала" 5.0 Јсдииство — Младост (С) 5:3 РЕЗУЛТАТИ II ТАБЕЛЕ ПРВЕ II ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Y дванассто.м колу прпе општипскс лигс мала промспа на врху. ,,3сл1љорадпнк" ib Стрижс пао јс на трсћс мссто, а Вплоаци и поред изгубљеног бода од Моравца нз Горњсг Видова сачувалн су прпо мссто. Параћнп: Врапчаис — Будућност 4:2 Боилаапс: Борац — Младост 6:3 Давндо1«ц: Рбдник — Иапрсдак (Ст.) 3:2 ТЛБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1, Јухор 11 7 4 0 39:12 18 2. ИСК 10 7 3 €• 22: 4 17 3. Морава 10 7 2 1 36:14 16 4. Развитак 10 5 3 2 36:22 13 5. Будућност . 10 5 2 3 . 27:24 12 6. ЗЕладост 11 4 3 4 24:29 11 7. Полсг 10 3 4 3 28:23 10 8. Лешјанпц, 10 4 1 5 22:23 9 9. БСК 10 3 2 5 23:26 8 10. Напрсдак 11 3 2 6 13:26 8 11. Омладннзц 10 2 3 5 24:30 7 12. Слобода 10 2 3 5 21:31 7 13. Пструс 10 1 2 7 13:34 4 14. Жслсзппчар 11 1 2 8 24:52 4 1НЕЈМ В»Е И дођс дуго очскнваии . новсмбар. Као нпкад до сада нсстрпљсљс лова ца ниЈс достигло ту .мсру. С'а коЈнм год од ловаца стдиетс, свнма је у ми слнма исто питан»с: „Кала he да по- 'ШС?". Заиста, отсгао сс овај октобар. Ore гао се октобар, а нсдеља која ол којс дспша. Ymccto кнше н мутних об-' лака пслог октобра грсјало иас супце п врсмс мамнло да сс изаћс у пол>е. Те шспбс oim.Ma коЈи су се одлучк.Аи да бсз пушке прошстају ловиштсм зла чиле су ашого. али много су више значнле ловцима из околних ловишта који су пссмстано дубоко залазпли у атар параћинског ловачког друпгтв« и туклн фазанс Тако су нам причалн ловци из Дреновца, тако су причалн ч познашши из Купријс, Ппак у впјкаљу прођс октобар и прсд на.ма Је прва иедсља лова. Да сс подсетп.мо: Сваки ловац има право да у Јслком недељио.м нзласку одстре ли јсдног зсца, два фазана, две jane бицс. Ловк се још дивљп голуб, плока,‘ дипља гуска, npcncniiuf:. Практи чно то значи да сс пуца ка све што сс Altaic. Овакав лов уз дуто обуздавану жсљу. може да буде н опасап уколпко се ис прндржавамо основнах ловачких правила. Иако свакс годинс псто прпчамо, нијс згорег још једно.м позватн на опрезност. Пуцајге кад прсд собом имате чисто поље. На рочнто су опаснс Јарсбиие Јср Јс Mera обично у BiiciiHii чопска. Пол *е није скроз „дигнуто". lout vг.ек су всдике парцсле под иукурузом. To c.Matbyjc BiiAttK али ua cpchv берба која Јс овс годпис пораппла зпачи да у кукурузу нема берача. II још реч — двс Y лов могу ла hav свн члановн Ловачког друштиа Па pahini, алн пушку ir.tsijv право дз носс са.мо AOBtitr којима јс нстскао при правннчки стаж н коЈн су положи.ш лоаачкн испит. У лов сс идс у група .ма којс нс с.мсју ла буду м?и>е од :ри ловца. Добар поглсд другови лопци. М. М. ШАХ До краја јесењег дсла првснства. првенства у ко.ме је Јединство заблпстало, остала су још чсЂнри сусрета. Два се играју Kv-hir, а два на страпи. Важпо ie из та четири сусрета из борнтп што внше бодова, а на пролећс зна се. To је сезона ка п коло Младост (ГМ) — Младост (С) (одл.) „14. дана" — Једннство 3:5 Тскстплац — Јаворак 1:5 Напрсдак — Буљане 1:5 ХсроЈ — Борац (јун.) 0:5 Одрсд пзвићача — Морапа 0:5 СТРЕЉАШТВО РЕГИОНАЈША ЈТИГА ШУМАДШЕ И ПОМОРЛВЉЛ Y групн По.морављс cratbc уочи пос ЛСД1БСГ кола јс сдслеће: да Јсдпнство игра посебно зобро и када lie сс сиггрно надокнаднти ова два пораза. Од Фапа п Златара. М. Милепковић ТЛБЕЛЛ ОПШТ1ГНСКЕ ЛПГЕ Утакмица u 15 минута 1. Борац (јун), Параћпн 2. Јаворак, Параћпн 3. Морава, Д. Нилово 4. Јсдкнство, Ратари 5. Буљанс 6. Тскстнлац 7. Млалост, Снкнрпца 8. Хсрој, BYCu.idM»tfi 9. „14. даиа“ 10.Напредак, Својново11.Одрсд нзпиђача 12. Младост, Г. Мупшца 2 2 0 10; 0 4 2 2 0 10: 1 4 2 2 0 10:" 3 4 2 2 0 10: 6 4 2 1 1 8: 6 2 2 1 1 6:8 2 10 1 3: 5 0 202 3:10 0 2 0 2 3:10 0 2 0 2 1:10 0 101 0: 5 0 0 0 0 0: 0 0 ГШОННРА Рембас (Рссавица) зв Црвска засгаоа (Дворишгс) 34.3 , Буљанс (Буљаис) 33,3 Иапрсдак (Стубица) 32 „13.октобар" (Парађин) 31.3 Борац — Левач Рековац 3:0 (0:0) Стадпои: Борца, гледалаца 200, врло добри судпја Видако вић (Баточина), жути картони: Марковић, ЦеровиН, СкепџиБ (Борац) Милојевнћ, ОбрадовиН (Левач). Стрелцн: Севић, Map ковић, Милошевић. Борац: Јанковнћ, Јевтић, Лазовић, Севић, Дулнћ, МарковиН, Кркић, Церовић, Милоше вић, Стојановић, Петровић, Ск снџић. Левач: Спаснћ, Вуко.мановнћ То.хшћ, Милојевић. Си.хшћ, To мнћ, СавиН, Рнстић, Бркић, Обрадовић, Тозптћ. Све што јс бнло заннмл>пво и што јс лнчнло па фудбвд публика јс видсла задљтгх пстнагст мнпута. До гала, цсло прво’ н 5пр лсо дрхтог по луврсмсиа није сс видсла ни јслла је дниа зрсла акцнја са обс стране. Играло сс' углавио.м иа срсдини, тсрска уз-чссте прскпде н чува».г сопсшеног гола. ДомаВин јс успео тек пред крај утакашце да заигра оргапизоизно н постпгис трн, скоро узастопна, поготка. Прни се у лпсту сгрелаца упнсао Марковић, нз слсдсћс акипјс глалом постнжс погодак Милошсвић. а само пет минуга пред краЈ капнтен Ссвнћ из гуоквс прсд голом гостију је ,,у правом трекутку на правом мссту" н са којих пст .мстара снзнапш ударцем iua.be попту у мрежу, што Је н конл чап рсзултат овс, у цслнни, слабе прс тставс. В Л». ИЛИН ДРУГИ На ПОСЛСДЈМА! Позквиом турниру пс сет наЈбољнх играча региона Шумади је н Поморавља за ову годииу Милаи Илић, играч Борпа из ПараКина освојпо је друго место у врло Јакој ко itKvpciiuiiJn. Првн је Слободан Варјачић. члаи Пивариа нз Крагујсвца и он сс овнм квалнфиковао за Позквни Typinip иа инвоу Републпкс. ПОЧИЊУ РЕГИОНАЛНА II МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА Зоиска дкга Рсгнона Шумалије и По моравд>а у стоном тснпсу почиљс са такмичоксм 5. новембра. Иаш прсдставнпк v н.ој је еклпа Борца, стонотеннссрн нз Српскс фабрпке стакда. MebyontminicKa днга стартује 6. новембра и од десст скнпа паше трв, Бгдућпост пз Главице, Напрсдак нз Својнова п Друта скппа Борца. Р. Ванек Стрељаштво v Основној школи „Стеван Јаковљевић” и поред смене стрелаца уснешно ПодмлаВсиа скила стрслапа нз ОШ „Стспаи Јаковљсвић" учссгвова’ла је на .мсморнјалпо.м, другом по рсду, тур ииру „Драгослава МарковнИа" нз Кра_ гујсвиа. Так.мнчсњс у rabatty нз ваздуише пу шкс одржано 29. октобра па niiottiipAIAJIH ОГЛАСН Пролајс.м „Заставу" 750, произвол!ка 1976. рсгистрована, epebena. Питати на тслсфон 52-967. XXX Продајсм комба застава 430 К. Година пронзвод!Бс 1976 мотор 1982. цспа 80.000 дииара. Ппаи Ллсксовскн, Ламс да 1/7 ПардКии,'Тел: 52-491. Оглашавам иеважсћим свсдочанстао од првог до осмог разрсда издато у ОШ „Радојс До.манопнћ" на нме Зора иа Пешнћа из Папаћнпа. гко.м стрслишту у Крагујсвцу. Учсство вало јс прско 20 скнпа у пионирско.м узрасту 11з СрбиЈе. napaliiiu су прсдстав.шли стрслцн из Стрсљачке дружине Основнс нгкоге „Стспан Јаковљевић", мдада скипа за коју је ово бнло прво такмичење. Га bantt су успешно и рсзултати охрабру ју. Ово Јс бнла гснсрална проба за та клшчсње основннх школа у стрсљашт ву за првсисгво оггштинс TTapahint. Ова такмпчсња олржаће се половином октобра. Постигнути резултати: Гралихшр Цвс tkobiiIi 160 круга, Дсјан Мнлошев.чћ 153 и Зоран Тодоровић 147. С. Здравковпћ ШАХ: СРПСКА ЛИГЛ — ИСТОК Највсћс loitciiabcihc кола. а свакако к првснства Јс катастрофалан пораз Борца из Параћнна од 14 окгобра цз Крушсвца са рсзултаго.м 8,5:1,5. До ове утакмнце стакларци су прсдстављади озбпљног кандкдата за прво мссто, јер Y послслн>а трп кола нграЈу са доста слабим протнвинцима. После овс vra1'мнке Крушевљанп избијају у први план и по свс.му судеђп бићс посиопн гнтуде прврка. Тскстнлац, паш другл онгаш, поразо.м од Напретка из Купш љева, 2,5:7,5 изгубио Је свс uiattcc за опсталак, с обзнром да овс године ли rv напуппају чстнри најслабнје пласн pane скипс. 14. октобар 5з j Радиик (Соколоваи) 39.5 .Морава (В. Плаиа) ' 3g ХаЈдук (Смедерсво) 3g В. Л>. Нздаје CM3 анформисала. Нздавачки савет: Нада Бранковаћ, Момчнло Вучковић, Свегислаа Жпвковић, Милпаоје Млпћ, Нада Јомвовнћ (замеинх ппе ч п lioptmojc Маринковпћ, Сдавољуб Обрадовић, Живота Стојаповић, Живојкн Томнћ (председ-mini и Јован Toxmb. Ypcbyjc: Рсддкцкоии kojmtbIvm Глап ₽ дседппка’ Снежаиа Јовановић ОбрадовРИ. Нонинари: Слежана Јоваиовић. Милипа Жнвковнћ. Мнрослав ДнмитрнЈевћ, Ми ливоје li.nth (гсхички урсдшш) и Мподраг Милеккстмћ м ° ОД™ВОрни vpcannR С-тавољуЛ 4. Поштанскв фак 38. Гелефоп: Гдавни u одговоркн уреднлк 52-352, новишрм 53.694. Прет плазт годлшља 250,0о цннара ии;цгодишња 123 00 3» ДакШ1Јс: Горког СИЗл имформисаља 63504 649-16 код СДК Параћвп. Шзампа ГРО „ГЛАС", Бсоград, Влајкови ћсва 8, season 340-351 Тираж 11 ООО ' и^Ралсшо двосгруко. Жмро рачу«
ОСНОВНА БАИКА ПАРАНИН (S$0© ©виб© @ss® ГОДИНА ИЗБОРИ У САВЕЗУ НОтИСТА Y 158 основних органнзаци ја Савеза комуниста, од 166 колико их нма, одржани су предизборнп састанип на ко јима су предложена нова ру ководства. Y ових преосталпх осам састанци су у току. Од 130 основних органнзаци ја које су до овог момента доставиле комплетне матерн јале, у .ЗО случајева било јс примедбн од стране кадров ске комисије на непоштован»е статутарних одредби које се углавном односе на кедово.љно пскуство потребно за , сскретаре и чланове секрета ријата. ; Оно што је у. овим изборп .ма испољено као веома добро јс пећи прилив младих у руководства основних оргапизација Савсза комунрста, а међу м>има великн број по лазника политичкнх школа. Y Једном малом броју сеоских осповних оргаштзацнја. из објектнвннх, али и суб јективкпх разлога, дошло је до одлаган»а пзборннх састанака због недовољпог прпсу ства чланова. Такође у једно.м броју бнло је покушаја групашеља. фракцнонаштва и натурања својпх капдицата, на шта је Комитет снер , гично реаговао реаговао и осујетно 1 све такве покушаје. На предизборнпм састан пнма се, v зависности од счруктуре органнзацнјс и члаиства, наЈвише разговара ло о наЈбитнијим пнтањнма овог тренутка: економској стабилнзацији, продгктивносли, нсттуњавању производ,- лих програма, jeceiboj^ сетвн, комуналиим проблемнма, активности чланова Са веза комуннста а посебно о одговорностп. Изборни састанци који по «nnt»v ових дана, прилика су да се ттропуштено исправи, да веђина правих стварн до Бу иа право место. да заиста најбољи буд\/ изабрани у ру ководства основннх органи * зација Савеза комуниста. С. О. ја на спровођењу дугорочног економских односа, а у оквиру програма еконо.мске сгабплп- тога. као најважнијс, овладазације. којл се ових дана разматра иа свјг.м ннвоима, био је главна тема расправе н па трс hoj седнпнп OK ССРН, одржаној прошлог пстка. Програм no речи.ма Станојла БогдаНовића, секретара OK ССРН, у уводном излагању, даје основу за ангажовање свих- друштвених чинилаца п субјективних сната на савлађивању текућих пп- .тан>а и проблема који су се испољилп кроз паш економскп и друштвени развој, као и да нам покаже правце активностп н мереза даљи успешнпји развој самоуправних друштвено-ско- ¥ TOKY ЈЕ ПРЕДИЗБОРНА АКТИВНОСТ ¥ СИНДИКАТ¥ У ЛУХУ ПАЛУТИНЕ Предизборна актпвпост у Савезу спндиката наше оппхпше је у току и ipajahe до краја овог месеца. Све основне организаније су најозбиљније схватнле изборе, а ссдннцс извршпих одбора које су предходиле нредизборним састанцима одлично CV припремљене. Приликом одржавања састанака поштујс се садпжај питања и тема за предизборне састапке. Y Behv Савеза сшгдиката оцењује се да се посебна пажља посвећује кадровским питањима, а прнликом предлагања кандидата поштуЈУ се критеријуми за изборе. — Очскујемо да he предиз- операпшног ллана акција и за борни састанли битп завршс * датака сипдиката v вези са пи v договорено.м року, исти- програ.мнрап»ем стабллизацпо че Ралс МилановиИ, • - 1 ---------- председ- ■ цнх мера У оргштзациЈама уд ник Beha Савеза сЈГндиката оп штине Параћин. To се односи и на изборнс састанкс чији јс садржај такође договорен, а у jbewy јс посебно лаглашсн сЗ' држај и злачај спровоВења прогрЗхма дугорочнс стабилиза ШЈЈс и проблс.матика пословаjba у организација.ма удружсног рада, као и извршаваше руженог рада. о Ови избори биће прилнка да се аналнзнра активност делега та у Всћу Савеза синдиката и органпма Beha н да један број пеактлвннх залтепл другим. Изборш! састапцп биће одржшги Ло 25. децембра. М. Ж. Лист Совдалистичког савеза радног народа општине Параћин 16. НОВЕМБАР 1983. а БРОЈ 245 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ЦРУГЕ СРЕДЕ ■вававаанвваБк^гзгготавхгкл^з-^г; ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН РАЗМАТРАЛА НАЦРТ ДУГОРОЧНОГ ПРОГРАМА ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЗАЦШЕ © Сваки радни човек и грађанин, свака самоуправна организација и заједница, свака месна заједница и њенн оргаии, морају да сагледају своје место н улогу и.да са пуно одговорности одреде сопствене задатке ® Делегати расправљалн и о актуел ним проблемима оствариваља програ ма јесење сетве, као и 6 остваривању програма мера социјалне политике Копкрешзацнја задатака нз стабилизационог програма: седница OK ССРН Нацрт програма мера к акцн помских односа, а у оквиру i ■ < У ваље раднпка целином друштве нс репродукшгје, која је, без обзпра на уставна и политичка олредељења, у пракои бнла оivbena од јвиховог утицаја. Да бисмо успешно спроводп ;ш ова опредељења морамо као фронт битл .много одлучнпји у захтеви.ма п према себл, пре ма другн.ма, а посебно у јачан>у одговорности на лштији ко ја је утврђена овим докумен1O.M. Конкрстизацнју задатака из стабплизацноног програ.ма, истакнуто је па седшндн, мора да пзврдш сваки субјекат за себе. Содијалнспгчки савез мора да ес ангажује да се у свим средина.ма овп задацп угврВују уз најшире учешће рацника и гра bana, прн чему до пуног пзражаја мора да дође ослонац па радничку класу и омладтшу. Договорено сс не спроводи Дпскус-ија већине делегата Конферешдије показала је да се v спровоБењу кспкрегнпх за датака у овпм средппама кас1Ш, заправо, по речима Момира Илпћа, само сс начелно испнтује, а лишта практично не чи пн. Када сс ово кокстатује згаводе се прн.мери лошсг послова iba привреде љенпх носилаца, пезадовољавајуће стање у пољолривреди, неуспех у вођељу одређених акцнја на ожнвљаван>у прнвредонх актпвности, посебно V пољолрнврсди, све већн број иезапооленпх, даље опадаље животпгог стандарда радних људи II грађана, лсодговорност за неизвршаваље за датака, бројпи пропусти и слабости, н тако даље. — He бисмо смелн да дозволи.мо да на.ч п ова акција дожлви судбину ранијих, jep v то.м случају лоше нам се пише, пстакао је Драгомир Бурић и додао да би свако морао у акцнјп себе да иађе, да пропађе задаткс на који.ма треба да пру жи ко.мплетап допринос. Здравко Филиповнћ је поставио пнтање да ли смо способни да прозовемо људе којп пе сп роводс договорену политику, ко ји стављају личип пптсрес лспред друштвеног, мпслећи пре свега иа ипгеграцију у’ пољоириврсдп ко.ја се всћ годину да на безуспешно покушава да сп роведс. Божидар Мади11, говорећп о задаци.ма нз програма истакао је да друштвена дпсциплриа! у општнни није стабилпзацпјска. Још увек су приоутни захтеви да се доходак привреде прелијс v непривреду. Социјалпстичкп савез мора више да сс бави питањем шта и колико да се вроизводп, а нс само троши. Истакнуто је такође да Couu јалистички савез мора да разговара и о пптањнма као што су неоправдане зараде м богаНење на рачун друштва, злоупотреба и јавашлук. Недељко Гуп>евпН је у закључлвању дебате наглаоно да терет стабилизацпјс мора да по лссе свако, јер је то заједнички питерес. Обавсзе су и појединаца и организација, како прчвреде, тако sr непривреде. V дискуслји су још учествовалп: Љубомир Рашковић, Стеван РашпН; Томнслав Атанацковић и Слободан Таснћ. На крају седнпце прпхваћенп су закли/чци којп се односе на даљу активност Социјалистпчког савеза у сггровођешу програма економске стабилнзаинје. С. 0. жммшш Најновнји подаци из аиалнзе Службс друштм * г иог књиговодства сачмњене овнх дана показују да је за / задњу годину дапа у области пнвсстнинонс потрошже \ дошло до веллких лромена, како у ннвсстиционој актив- V ностн тако и у ннвестицноној полнтнцн. Карактеристич- \ ие промене сс огледају у следећем: завршено је 17 нпвс- \ стиционнх објеката 'шја је вредност 3214 .\шлнона ди- $ нара. а отпочета изградња 23 објскта у вредностн од 122 мплиона динара. Отпочет процес лнтензнвне изградње > привредннх објеката је прн крају. Наиме, у задњнм го- ? димама започет је веНн број значајпих објеката који су / и формално актпвирани н којн треба да допринссу по- ? већању nocrojehe и нове производње. с Према томе, на плану новнх ннвестицноних захвата у с области привредних ннвестиција у овом моменту нема \ значајннјс ннвестинионе активности. $ Новп објекти се углавном фннансирају сопствештм $ средствима. Y области изградње ста.мбено-комуналиих ј објеката такође је дошло до значајних промена. И у (> овој области се приводи крају започети процсс од пре неколико годнпа, а отвара нов којнм се проширујс < структура и обим лнвестиција. < V областл стамбене нзградње наставља се са започе- < тим шгтензитетом стамбених објеката, али у измењеним < условнма јср се нзградн»а новпх објеката вршп углав- < но.ч путем изградње стамбених објската за тржиштс. 1 Интензивнра се м индивидуална стамбена изградња за \ коју се дају значајна и друштвена средства путем кре- S дита. • На дан 30. септембра 1982. године било је у изградњп / 34 објекта чија је вредиост 4.144 милнона динара, а под / 30. септембром 1983. годпне у изградњи се налази 40 објеката чија је вредност само 881 милион динара. ¥з то Л у пријављенпм објектима у изгралљи има и иеколико ко с ји су већ у употреби. Тако с.мањепа инвестиниона активност успорнла је и инвестнцнона плаћања. За пос- • ( матрани период ове године плаћено је на пме кнЕести- S ција 415 милиона, а у истом периоду прошле године 724 ’► милнона динара. ’► Значајне промене у области привредннх инвестициЈа, које сс смањују, н значајне промене v непрлвредннм / инвестицијама које се повећавају знатно менлју еко- । номску структуру инвестиција у току са тенделцпјама ? повећања, из перпода у период, непрнвредних мнвести- (1 ција, што не представља економски раскорак, јер се не ради 1Ш о једној неоправданој ннвестицпјн. НаЈвећа су 1, улагања у нзградњи станова којн представљају и те ка- \ ко велику потребу. Учешће непрпвредних шгеестпцмја које ie нзносило 2-4 посто повећаио је сада на 38,3 посто. Таква теидепција наставиће се и у наредном пери- (• оду, jep he непривредне инвестипије све више представљати доминантну улогу, јер имају трајнији карактер. Сигурно је да ће оваква 'полчтпка заустављања ипвестнција допринети стабилизацији општих токова. Добро је п то што је прео.владало схватање да се само сопствеиилг средстшгча може ићн у даљи развој, јеп само таквим понашаљем у свакој средини може се постићи општи циљ. He бм ваљало да се некп другачпје понашаЈу, као што је уосзалом то била до сада лракса. АКТ¥ЕЛНИ ПРОБЛЕМИ ПРИВРЕДЕ НА ДНЕВНОМ РЕД¥ ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА KOMYHHCTA ПРЕД ВЕ|Ж иецв Више се бавл.мо опнм прблемима на које ие можемо да утиче.мо, док преко субјективних прелазимо као да нас се не тпчу, пстакнуто у днскусијн лсћине чланова Председтпптва S Један број руководилаца према Програму економске стабилизацнје односн се као према лнтерарном дслу н Одговорност за пропусте још увск непознаннца и Разматрани анализа н програм пдејно *полптичког н марксистпчког образованл к Предстојн широка расправа о овим пптањима на предстојећој сед- >1нци Опипинског комигета. Ову проблематнку јуче поподне размотрио је и Општпнскн камитет СКС, Актуаигл проблемп пословања прпврсде општпнс Параћин са посебним освртом на оства ргне резулп-атс у периоду рjnvap — ссптембар овс годинс билн су тема .разматрања. на последњој седнмии Председнн гитва Олштинског комитета СКС одржаној у прошлп четгртак. Значај материјала, раз.чатра ног на седнпцн је у подстлиан»у основннх арганизација Са веза ко.чшнста да на темељу деветомесечних резултата покрену шнроку расправу о даљој активносш Савсза коАгуниста за оотваривањс планокпх зада така до краја ове годпне. 11оцашг пзнетп у матерпјалу, ма колико да су уопштени, inrajy такоБе за циљ да подстакну м Општпнскп комитет па шпроку расправу за лравазилаже ite Јрасталих тешкоћа у прпвре ђиваку чиме бн се створиипг услови за даљи развој соција јпјстнчких II самоупра®них дри штвено-скономскпх односа. Y уводтпш напоменама аналагзе лспгче се да у вео.ма сло женнм условгша Ирагвредних збгтања у шас, када фенамеп лнфлацнје итостаје кључно пита-ње ato.ie опрсдељује план мера еконоаеске по.итпсе, са неизвеакосшша iKO.je детзрмнн-ишу гграјност si садржај тих мера, (размаградБс постапиутнх резултата ма у ком пе|риоду л.ма (изгзетан значај. Стола ana лиза деветомесечннх атословних резуптата опрсдељеју маре п аК1Таи9иостп за елпминноаље онпх проблсма свнх проггпвречно сти којн ,су већ дуже време прпсувни v свери друшгвене репродукцнјс, цре свега оагнх Kojifi спречавају веће стварање дохотиса, тћсгову соција!П«сп1чку расподелу прама раду и ре зултаггпма рада. даљи развој самоупраЕКИх друшгвено-економокјих одкоса, * итд. Карактаристпкс привредних кретан>а ,у протеклом париолу :<оје се огледају v нвдостатку регфоматеријала, еноргије, обр ТН1ИХ оредстава, резсрвних делова. аутоиума, пзвесгшх артгикала uniipoke погрошње оу само неке од карактерисгнка прлвреднпх теигкоћа. Због иедостатка лнквиданх средогава прнвреда јс скоро свакодневно утнуНена на позаЈмице уз оисбке камате. Y цпљу извршења гнајважнн јпх задатака сконамскс поСјнтике, зватиа цроизводња је vc мерека ка агзвозу. Проценат учешћа извоза у укупном прн ходу је од пет посго за првих шесг месецп повећан на /,13 одсто. Заоодљава, мећупш. пораст залиха како готових пронзвода (код Српске фабрике отакла н ИВТКТ „Бранко Крсагамовнп I тако з* иепзпзршење производEbe, а посебно ar кенопуњење плаискик задатака код ових w још некпх организација. На сектору пнвеотиционе no троипве остаарују се циљеви еконохадке пататике. Y областп корашЉења оредстава за опцхгадруштеене ar заједнтгчке потребе нсхкЈљена је одговарајућа джадипшиа н орадотва се кормоте у окладу са друпгт вапо-договореном пататписом. Недапно уовојемим Дуторочним проврамом екокомоко ста бнлнзацгаје превасходни задатак је дат ita слнфпвашу цеиа. Међутим, због раскора<ка цена .репроматеријала u еиорглје с једне стране, и цоне про- (Наставак на 2. странн)
16. НОВЕМБАР 1983 а БРОЈ 245 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО РАЗГОВОР СА БОЖИДАРОМ МАДИБЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ ИЗВРШНОГ САВЕТЛ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ О ДУГОРОЧНОМ ПРОГРАМУ ЕКОНОМСКЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ЗЛДАЦИ С1ЛБИЛИЗЛЦИ1Е НИСУ ИСПУЊЕНИ ® Поводом стављања на јавну дискусију Нацрта дугорочног програма економске стабилизације у општнни Параћин и улогс Скушлтине општине и Извршног савета као извршног органа коју имају у н.еговом креирању и спровођењу, разговаралн смо са председником Извршног савета П Да ли су н у којоЈ мери у досадашњсм току спровођења мера економске стабилизацнјс иепуњени задацн? — Ја морам, на жалост да кажем, да до сада у огпптлнн Параћмн ннсу нспуњени задаин на спровођењу дугорочног. програча економске стаОилнзације. Када то кажем имам у виау у првом рсду иезадовоља вајуће пословнс резултате прнврсде општине Параћнн чија је карактсрпстика знатно спорији раст дохотка у односу нл укупан прнход (доходак расте номинално у односу на истн нериод 1982. само за 7,5 одсто), моминални пад чистог дохотка, вмсокн пословни губицн (323 мчлиоНа динара, нли 3,5 пута жећи у односу на мсти период вретходне године), реални пад личног дохотка за преко 20 одсто, јер у условнма расга трошкова живота за 33 одсто номинални раст лмчног дохотка изнсси само 24 одсто. Опадање дела чистог дохотка за акумулациЈу и рсзервс који изиоси за 9 'лесеци охо 220 милиона, илк 55 посто у односу на истн иернод прстходис годпне. Ннемо у целости испунилн план откупа пшепице. До сада је откупл.ено око 370 вагона, што је више за 130 вагона у одиосу на претходну годину, али ман>е за 80 вагона у односу па плаи. Касни.мо са реалнзацијом плана јесење сетве који ћс бнти остварен, али ћс површиуге угосорене производње nineницс бмти мање, што ће с Једие стране умањити откуп пшеииие v мареднпј години, али што је још rope у.мањиће и лрмнос пшенице због употребе сонственог уместо квалитетног Приоритетни задаци Н КоЈи су то главни праици Јч?. епровођењу дугорочног крогрзма економске стабилизације? — Нашој јавности је нозиаIX) да је усвојен и објављендуЈсрочии програм екопомске ста билизације У земљи. Спровођен>е овог лрограма је задатак свих субјеката у целој земљи, ]Ј1то значл да бсз стабилизације у свакој организацији удруженог рада н месној зајеллици, у свакој општпнм, у репуилнкама и покрајинама не.ма ми сдабнлизацкјс у зсм.ви. Баш због тога у огилтинп Параћин је сачмчверг дугорочни ггрогра.м ексиомске стабилизаииЈс који иредставља, поред познатих задатака из дугорочиог ггрограма економске стабилизаимје у земл»и, осиовис правце деловања и евих субјеката у општини v циљу стабплизациЈС у привреди. лруштвенн.м делатлости.ма и укупмом животу у опшпгнн, м на 1ој основи допринос стабзлизацији земље. V току су актнвности на израчи програма стаОилизације и иера и акција у свакој oprantзацији удруженог рада и радној заједници, у свакој мссној ^aie.ihuuti, самоуправној интеpec.ioi зајед<мш« и друштвеиопо.ппнчкој органпзацијн. Осч^вип задаци у спровође- »>v стабилизације у општини јесу стабмлнзацнја гекућег пословања и развој општине Параћии у.ч максимаЛЕо кориш * heihc природннх н дрггнх услова и зпагно скромиије инве * cH<unie. Прс свега програм указује на iiotpeCv максимално могу« her кордшћенл nocnojehirx калашггсга, \ прво.м реду повећањс ппог!зво1н>е на основу по лоич рнђе ■ н!п\cipnjcKMx ка па. пета ■ Ф.тбрнпн пемегггв н Српс.1 »ј фабритш стакла који семенског материјала, као и због недовољнс употребе вештачког ђубрива. Резултати лривређнвања, упкос тешкоћама у онабдеваљу горнвом н сировмнама могли су да буду знатно повољннји, што злачм да ннсмо •нскорнстили . објекпшне могућностн да оствари.мо већу лропзводЕву, а тиме. и боље финапснјске резултатс у пословању прнвредс. На другој страни још увек су прнсутнп нереалнн апетити за повећање дичеих доходака у друштвешш. делагноспша, мада н.ма појава непош.товаља друштвених норми и у поједмним органнздцијама удружелог рада v прпвреда у погдсду исплате личних доходака. Још увек нпс.мо довољно схватили које папоре и које жртве захтева спровођење дугорочног програ.ма екоЕо.мске стабиЈШзације. Према томе без про.меие наших понашања сједне стране и производн»е матс ријаллих добара и њнхова поj-рошња с -другс стране, нема пи доследног спровоЈ5сн>а стабилизацнје. још увск не дају очекиваиере' зултатс, као и повећање пољолривредге производње уз из.мену сгруктд-ре те производњс које јс могуће кроз организационо кадровско јачан>е друштвенопо-ГЕотгриЂредтк оргаиизација и јачања порловног поверења између друштвоног ссктора пољопрпвреде и друштвело-пољопривредних оргаггнзанија. Прсдлогом програма се процењује да у будућем развоју треба посебан лагласак ставити на ра.звој полопривреде и мале прквреде. Развој пољол * ривреде засннваће се на повећан»у производње уз примеку савремене технологије, повећал>а степема обрадивости земљи шта, повећан»у површина пољоприврсдног земљишла, спровођењем мера комасатдаје, арондацн.је, мелиорације и других мера урећивања и заштнте. Такође развој пољопривреде засннваће се и на изгради>и фарми ла узгој и тов свнн>а, јунади и ована, као и на осдову сировинске ос.чове и изтрадтве одређених прерађивачких капацигета. Развој мале прнвреде је немнновкост, с обзнром на све всће потребе индустрије и становништва за разтлгм ггроизводнма if услугама, као и на хропттчно високе потребе за брхсим запошл>аван>е.\( незапоследнх. У том шуљу већ се увелнко врше припреме за осзпгваљс уговорнпх органлзацнја удру- /кеног рала. ствара се повољна •сшма н условн за развој пнокоског занатства, а у тсжу су, поред познатпх капацггтета ма1 : гтппвредс у друштвеном сеi:ropv. прутрема .» развој вишс ироизводштх капапитета . пелствзма у друштвеној својинм. V пндустрпји види сс вслика шанса у развоју пронзводњс конфекцлје л трикотаже, брже.м развоју пропзводтве обуће, што lie омогућЈГГи одржавање внсокс стопс запошљаван»а која се остварује у прошлој и овој годнзи. Свакако развијаће се и све постојсћс организацнје удруженог рада у прпвреди, али уз знатно мање ннвестлцпје v односу на претходЕи период. Што сс комуналио-стамбене изградње тиче, она ће се заснивати утлавном на значајдом ангажовању средстава грађана, с обзиром ца самодопринос, и друштвеитгх срсдстава која су икаче на.мењена за ове сврхе. Посебно ће се реш.авати проблем водоонабдеван.а и нзградња канализацијс фекалне и кишле, која јс всћ приоритетна у нашој комунално-стамбеној политици. Што се решавање стамбених проблема тиче, nopea рационалне употребс наменсКЈгх друштвеннх средстава, Еаставиће се са већ присутним процесом ствараља услова за ннднвндуалну ста-мбеиу нзградљу и на тој осдови веће ангажовање лпчнпх средстава грађана за ове сврхе. Развој друттвених делатности последњггх неколико годнна био је вео.ма интензпван, тако да he се кајрестрикппзнпјс инвесшратн у њихов даљи развој у лериоду спровођења стабилизацпје. На нашу велику cpehy у основаом и средњем образовању готово да не.ма.мо проблема недостатка лростора. У здравству су такође Y извссној мери створели добрп условн, па неће битп потребно ан гажоваЈ-ве знатнијих средстава за објекте, али he бити нужио инвесгмрати у кабавку савремене опреме. Y дечијој и соиијалној заштити, културп и физпчко.ј култури к дрггам пл ситуацијама такође неће бити потребс за улагањем већнх средстава. Другим речима постојеће стањс у друштвешш делатности.ма и опредељењс за најрестриктивније инвестиције позитивно he деловати на то кове стабнлизације у општини. Е Могу ли се ти задацп у овоЈ срединн спровестн без помоћи шире друштвене заједннде? — Већ Јтрисутга задовољавајућа друштвено-полгт^чка актавност у ошцтлнн пружа гаранцију да се свс већи број на пгих радгпгх људн и грађана активно антажује на оствариРАДНА ГРУПА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС И ЗА OCHOBHY ОРГАНИЗАЦИЈУ СК ООУР „ПРОМЕТ” Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА аиишм НЖМв ОНЖА ПРЕДСЕДНИШТВО СИНДИКАТА О ПРИВРЕДИ И СТАБИЛИЗАЦИЈИ Председлиштво Већа Савеза синдиката општине Параћин је на својој седници одржаној ових дана разматрало пословање привреде општине Параћнн за девет месецн. На седници је ра зговарано и о укључивању организацмја удруженог рада на задаци.ма у спровођењу програ ма економске стабилнзације. Разматрана је и информацнја Јавног тужилаштва о крађама друштвене ц приватне имовнпе општине Параћин и друга питан»а из активности оргаипзапије Савсза синдиката општлне. О све.му овомс бнће речи на нарсдној сединци Bcha Саве за синднката општние Параћин. М. Жнвковнћ ваљу програма стабилизације. To јс гарамција да he се токовп стабилизацпјс, у мери у којој то зависи од услова и могуђности оплтгне, повољно остваривати. Мсђутн.м, веђ сада је извесно да сс стабилнзација у опшгннн ле можс до краја успеШко остваривати без одређених мера друштвеге заједшшс којс сс с правом очекују. Пре свега. апализе којс су током ове годппс рађене локазују да 'је положај лашс привреде. у примарној расподели последњих година погоршан, a царочито положај Српскс фабрике стакла; доста је нестабилан и чссто променљпв положај индустрије це.мента, раднс оргАЕпзацнје „Будућиост" идру го. . С друге страие познато је да је ових дана вео.ма актуелно питан»е замеле мазута п б\п-ана ггриродним гасом. За окопчање овог посла Стаклари и Фабрицн це.мента педостајука ко дннарска тако и девпзна срсдства, а вредност инвестиције у секулдарни развод изкоси више од 200 .милпона динара. Уписом интерног зај.ма радника Стакларе и мерама соллдарностн са Стакларом • које се остварују преко удружпвања оредстава за изградњу разводне .мреже ублажују се динарски пробле.ми ових шгвестиција, али се с право.м очекује помоћ друштвенс заједннце у обезбеђивању недостајућнх динарсклх средстава, као и у обезбеђнвању девлза. Наша прнвреда је већ озбпљно закорачила у развој еко-но мских одгоеа са пностра-нством. Извоз he сс сталло унапређивати и повећавати, посебно извоз на конвертпбплно тржиште. Међути.м, с обзнром на то да је маша прлвреда н велнки увозник, лоссбно на услове набавке вунс и другмх увозшгх сировина очекује се помоћ друштвене заједппде у лревазилажењу техничких пробле.ма увоза снровтг.-ja дд би се обезбедио впсок извоз као и побољшање статуса нашнх организација удруженог рада извозника у економеким односима са иностранством преко повећања процента располагања девизама од сопственог извоза оствареним сопственнм нзвозом. Разговор водио: Славољуб Обрадовић Y OOYP-y „Промет” v Фабрици це.мелта „Новп Поповап" пробледш којп већ дуже времепа погресају радне људе, довели и до све израженијег ненс пуњавања плапских задатака, до лошнх међуљудских односа, лоших односа између са-моуправних органа и друштвеио-по лјггичких организација. Овакво стање се увукло и у основпу органпзацију Савеза комуниста која Binue није у стању да због лодел>еностп, личних мч-гте реса.и много другог што зпгје својствено члановнма СК, да разрешава нагомилане пробле.ме. Због тога јс Олштинскл комитет СКС формирао радиу груп\/ која треба да пспита уз роке оваквом стан>у и препложп одговарајуће мере за нормализацијг и оздрав.вењс овс всћ дужс вре.мсна гздрмапе ос noBsie органпзацкјс СКС п ООУР-а „Про.мет”. С. О. ПИТАЛИ СМО: V КОЈОЈ МЕРИ ОГШЈТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА СК ДЕЛУ.ТЕ НА ИДЕЈНОМ И АКЦИОНОМ ОСПОСОБЉАВАЊУ КОМУНИСТА ВДЕЈНО-ПОЛИТИЧКО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И ДАЉЕ МАЈ8АЖНИЈИ ЗАДАТАК Драган Петковић Y последн.е време у нским организацијама удруженог рада поремећени су самоуп равни односи. Састанци основне организацнје СК мара тоискп трају и осећа се немоћ у тим органнзацијама да се ови проблемн превазиЈзу сопственим снагама. Очекује се и тражи помоћ са стране. Y којој мери Општи нска организацпја СК делује превентивно на идејном и акцноном оспособљавању да до таквих случајева не доЕе, пнталп смо Драгана Пет ковнћа, председнпка Општинског комнтета СК. Он је о томе рекао: — Сасвим Је сигурно да идејна н акциона оспособљеност основних организацнја Савеза комуниста у основп детерминнше наше ус пехе у ндејиоЈ практичпој политичкој борби. Сазнања из праксс, последња ова са иредизборних састанака, пог.азују да се посппку одређени резултатн, али оип нису довољни, обзиро.ч на циљове и задатке Савеза кому ниста и захтеве садашњег друпггено-еконо.мског и политичког тренутка. Може се, значп, констатовати да је идејно-политичка активност основних организација v СК ■у порасту, али да постојера злике у резултатима и ефика сиости њиховог деловања. Суочени са озбиљннм, пре свега економскнм проблемима и тешкоћама, у знатпом броју средина основне орга лизацнЈе СК баве се правим питањима — повећање пропз водње, унапређивања рада и послован»а, стпарање и стпца тве дохотка, затим, проблемима самоуправних олгноса, политичко-безбедносном слту вд «м испитом (Наставак са 1. страие) извода наших организација с дрАТе стране. знатно су испол>ена неповољна кретања у џрчг Агарпој расподели. Укупам при •ход је забележно .раст од 51.о одсто. а доходак само 7,5 одсто. Таква лепово.вност одразила co и iia друга неповољна кретања. Губитак је већп за пет п\та <у односу на исти период прошле годипе и највегш је код Српскс фабрике стас.ла 224,6 мплноита динара. Чист до ходак ,је мижи за 3 одсто од гврошлогодишжег v iictoai периоду, а нздвајања су оише пшла на потрошљу. а мањс за прош1ирен»е материјалис оспо- ■ве (рада. Акумулација од 218,8 м-илиона динара није довољна за покриће губЈгтака. Расподела је извршена у корпст лпчнпх доходака н за]ед- )И1чке протрошње v износу од 2.077_ милиопа дппарго, нгго ie за 15,7 одсто вишс пего у истом пориоду прошлс године, а за акумулацијг ie издвоЈено само 218,8 Аги.пиоиа илн 4з,у олсто маЕЕ>е од прошлогодпшibiix деветомесечпих издвајаља. Па ипак иомппалпи л-гчли дохонп cv већн за 12,4 одсто н у просеку илносе 12.615 днна ра. Реалпк лпчни дохопи су су у овом периоду опали за више од 20 одсто. УМЕСТО ЗАКЉУЧАКА Иако сс пословале одвија у вео.ма сложсни.м економским условима, а oirn су сложени зоог оталинх промена цеЕ»а у приврсдп опнгрине ЛараПпц производЈва се оодапја на нивоу ПРОШЛОГОДЈГЦПБС. Нсповољ нк усстови у пркмарној распоДе.-ш сс продублдју. Mebvni’.j. Савез колм ппста прсд тешкоћа ча сс пикада пијс повијао н нпкада шГ[с губио самопоглда н»е. Битка за већп дохолак ,v.o Ра се водпти у са.ми.м коле,;- тпвЈша. Одговортгост за ло.ходак је морпло п за CBajcv -rDpv одговорносг. Дакле, у свпм чо ryhnu резервамд и гштсдзма треба тражптп по којн процспат увећа^Ба дохотка... Но, пугсви и начпнн ретаван>а сс марају тражити. _ча Савезу комгниста јс да учнчн Ек>ве продорс. кго uno јс io госгало.м и до ca ia члн.чо. V.U. аиијом и друпш. Y ог.лсредина.ма основне органн зацнјс СК пргдстав-:.а:у пп рстачку спагу н носиопи иннцнјатива и акција за б ’ же мен>аи>е стан»а и за да<•’ развој. Y исто времс има. п онн који нису у средклтгу збмч;’ н>а у својој средини. Такги организацнЈа има и у УДРУ нхном раду и други.м срел нама. Без осеђања за класп пптерсс раднпка, оне су чето спре.мне на свакојаке кс мпромисе. Има к оних којс се ангажују, али join нне^ довољно идејно-политички о способљекс да самосталпо nponeityjy стање и да прав? вре.мено и стваралачки делују. Оне, наиме, споро из растају у чмниоца идсјно-по лнтичкс борбс. Без довољпо иницијатнва, каспо реагују. често не.ма одлучиости у ак цпја.ма или делују тек онда када проблемн прерасту у конфликтно стање. Последн>и догађаји у РО „ПараВип ка” су типичан пример так вог начица рада. Обавеза је основних орга ипзапија СК да буду у првој лннији борбе за самоуправ л.ање. Наравно у остварнва њу тог кл.учиог задатка неопходна је помоћ и подршка органа СК. Стална задужења чланова Овштпнског комите та за поједине органпзације, повремени семтшари н састанци са секретарлма пли члановима секретаријата, по казалп су се као добар ме • тод рада, али је очиглсдпо да те комуникације са оснп внпм организацијама ппсу увек нн сталне нп довољно квалитетне да аутоматскп обезбеђују н доприносе нде> но.м н акционом оспособл.а ваљг основнмх оогампзапм ја СК за извршавање задзта ка и обавеза. Прсвладавзн.с постојећих односа и праксе lie умногоме зависити управо од сталног н систематског рада пл \ наппеђпвшву веза органа СК са основншт организаци јома СК у cbibi фазама изгра лн>о и реалпзације полптике Савсза комуниста, што |е тг битан услов за јачаље идејног јединства и акционе спо собности пашо Огпптпнске органнзатш|е СК као пелнне пекао k на крају Драган ПетковиН.
| on .f.TRl
56 3 s > к m © 3 2 S
16. НОВЕМБАР 1983 ■ БРОЈ 245 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО О TOKY ИЗБОРА И ЗАДАЦИМА ПОСЛЕ ЊИХ РАЗГОВАРАЛН СМО СА ПРЕДСЕДНИКОМ ПРЕДСЕДНИШТВА АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ДИМИТРИЈЕМ ШЉИВИБЕМ О ПРОБЛЕМИМА И ПЕРСПЕКТИВИ СТАКЛАРЕ ГОВОРИ ПРЕДРАГ БОРБЕВШ1, ЧЛАН ПОСЛО- © Инострано тржиште захтева нов асортиман и одличан квалитет © За оољу производњу потребни бољи техиичкн услови @ Иако су лични дохоци повеНани само за 3 одсто радницн се изјасиили за зајам ОД НАЈБОЉНХ БНРАМО НАЈБОЉЕ 7///////////////////////////^^^^^ © Сагледавање и критичка анализа активности члцнова СК п Који су најзначајннји цз> борнн задацн Савеза комунмста Српскс фабрнке стакла? Изборс у СК v нашој радној оргаинзацпјн 'спроводи.мо на основу одлуке о нзборима којн је донео ЦК СКС. Првп за датак јс да сагледа.мо и крнти чки анализнраЛо актнвност чланова Савсза комуниста у протеклр.м двогодпшњем периоду, од последњмх избора до данас. за овај период анализи ралн смо остваренс рсзултате у ■ идејно-политпчком и акцио * но.м деловању чланства СК, ка ко основних организаиија СК тако и Председништва Акционе конферснције на извршава м»у рланскпх производних задатака. Нарочпто смо сагледавали активност чланова СК у органи.Ма управљан.а, снндикату, о.младинској организацији, организацији жена и другн.м друппвепнм органнзацмјама у ра дној органнзацији п општпни. Посебно, какав је љнхов догг ринос на развоју са.моуправних односа п колнко су допри нели остварнвању политнкс СК. Аналпзнрали с.мо н допри нос чланова СК у развоју наше радне органнзацнје. V оквнру избора посебан нам јс задатак ла конкрстнзујемо задаткс СК на даљем сп ровођењу задатака којн пронс |Мчу из конгресних доку.мсната. са посебннм акцентом на слровођењу политнке стабплизаиијс v радној органнзанији н исло.м друштву. В V којој мери успевате да на најодговорнвје функцијс у СК бирате најбоље? — Наша организација СК је бројна. 0 досадашље.м раду већина чланова СК потврђива ла се својим радо.м на радном .mcctv, у орган-нзашџи СК, у ор ганима управљања и другим друштвено-политичкпм органи зацијама, стекла искуство у лдејно-политпчком и акционо.м леловању, па из тог велпког богатства кадрова од најбољих бнрамо најбоље. У нашлм редовн.ма мма велики број мла лмх комуниста, па ће се на овпм избори.ма руководство добрмм делом подмладити. ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКИ АКТИВ ОДРЖАО СЕДНИЦУ НА ДНЕВНОМ РЕДУ: СТАБИЛИЗАЦИЈА И ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ * Боље је него што је било, али још увек не толико да не треба да поднесемо још веће напоре да се превазиђу тешкоће са којима се суочавамо, истакнуто је у дискусији чланова Привредно полнтичког актива Привредно поллтички актив општине, првог нове.мбра одржао је седницу на којој је разматрао Нацрт дугорочног проjpa.Ma сконо.мскс стабилизације. Уводно излаган>с подне© јс Божидар Мадић, прсдседник Извршног савета Скупштлие општинс. ТакоБс, чланови Прнвредно политнчког актнвд разговаралн су н о резултагнма лословаља приврсдс опшгилс Параћин за 9 месеци 1983. годиие. Уводло излагаљс иоднсо је Стојал Вељковић, дирсктор Службе друллвсног књиговид5 IdoaHas S Какав јс допринос комуннста вашс радне органнзашг је на спровођењу мера сконо- .мске стабилнзације? — Стабилизацнја јс свакако лревасходан задатак у којн се укључују п групс и појединци као посноцп извршавања постављеипх задатака. До сада су па то.ме постнгнутн солиднн резултатн. Комунпсти у Фабри ци стакла lie л v својој ларед ној актпвЕостн сваког месеца анализирати пзвршење задатака постављенмх у -лрограму еконо.мске стабнлизацчје и тра жнтн одговорност где се ти за даци пе остварују. ’ и Којп су то задаци комуниста из СФС? — Порсд всћ поменутих задатака комунпсти Српске фабрнке стакла he лосебну лажњу посветити пдејно-политнчком и акилоном оспособљавању члан ства СК, руководства основнпх организаиија као и осталих органнзацнја у Савезу комуни ста. Без идејно-лолитичког н акционог оспособљаваља Савс- • за ко.муниста л сваког његовог члана леће се моНи нзвр * шавати заЈацл које јс пред пас лоставио Савез комуннста Југославије. Најенергнчнијс Не.мо се залагати за остваривање пронзводнлх задатака, повећање про нзводњс, лоштовањс и примену самоуправних аката, побољ шање раднс и техничке днсци ПЛ1П4С, веће корншћење унутрашњнх резерви. једном речју извршавању програ.ма економске стабнлнзације. ства. V радг седиице акгнвно је учествовао веНи број чланова актива, међу њн.ма и Драган Петковић, председник Општннског ко.митета СКС п Tonлица НедељковнИ, председпик Скупштине општине Параћип. На крају ссдннце прихваћени су закључци кош треба ла у наредно.м псрлоду буду глаТјл правци активности у спровођењу мера економске стаби- .гвзације и лоспешивању посиовања привредс овс средине. Са усвојеним закључцима су упознате све структура које ће бити обавезнс да лх спроведу и да о својој активносп! п ралу упознају Привредно-лолитички актив до краја овог месеца. С. О. ■_ Сгање у Српској фабрицн стакла јс лознато. И ове године iiajBehn параћински колектив бележи губитак. Разлози су познати. McbyTiiM, јуна месеца исна а.мбалажног стакла пове11ана је за 25 одсто, гасовод јс стигао До фабрлкс, запослени у ово.м колективу су недавно упнсали зајам на.мењен за изградњу разводне .мреже гасовода v самој фаорнци. Послс свсга овога какве резултате требд очекивати у процесу производI ње и на тржишту, по питаљу плас.мана, разговарали с.мо овпх дана са Предрагом Борђевићем, чланом Пословодног одбора. задуженог за техничка пнтања у СФС. — За Срлску фабрпку стакла 1984. година he бнтл годнна континуитста спровоБсња стабнлмзације л заокрета у прпвреБивању, што сс у току Beh целс I ове годпне Спроводи и нашта ; се свп упосленп полако приви- ■ кавају п одговорннјс -прилазе . извршавању задатака. Рсзултати девето.мессчног ло1 словања забрињавају. Губитак од око 230 мплиона динара н : то углавном у производњп трј говачког стакла тешко пада. 1 Иако је тако, излаза има. Перi спектнве Српске фабрике стакла су огромне. : У задњих неколико година , рсаллзовани су обимнп илвес- । гиционп захвати. Створсна је ! снажна техничко-технолошка о- ! снова за осгварење рснтабилле п акумулативнс производњс. Обсзбеђени су, мада не v потпулости, предусловн за флекснби- .innjv пролзводњу. Тек на.м прс дстоји коришћење уложеног. Уз orpoMHv пзградњу упослен0 је много нових радннка бсз нрстходно довољне прппре.ме за иове технологпје л технику. Свс јс то дсна данашњнх пезултата рада, алц и основ лрогреса целег колектива. □ Који су то будући задаци ко.муписта из СФС? — Природнн гас је стигао у I круг фабрике. Пројекте за за1 мену мазута и бутан-пропан iai' са природним гасом обезбедпли смо пре внше од годину да- , на. Угово^ен је увоз делова који се не производе у зе.мљн октобра 1982. годнне као и извоБсње свнх осталих радова на изградњи инсталација за понмсну прпродног гаса, алн обезбсБење девнзних и дннарскнх средстава ннје практично решено до данашњих дана. , Захваљујући внсокој свестл скоро свих запослених у фабрици који су упнсали заја.м, одрииањи.ма и подршкп шире лруштвене заједнице, ових дана почећс радови на пзградњи нксгалацнја, мада девизна средства за увоз нужннх дслова још нису обезбеђена ЗАЈАМ ЗА ГАСОад Акција уписа зајма за лотребе Стакларе за изградњу интерног гасовода успешно се приводи крају. Радници Стакларе изјаснили су се за зајам. Ibinia су се прпдружилн запослени из другнх организација који су сс одреклн дсла свог личног дохотка, а организације удруженог рада дале су своје учешће из сопственнх фондова. Y акцији уписа зајма укључнло сс целокупно општинско руководство, које је такође уписало зајам. На слици: момснат са поттшсквања Самоуправног споразума о удруживању' средстава за нзградњу гасовода у Стаклари. Нс бих овде говориб о пргд- бутан-пропан гаса ностима увођења природног гаса, али хоћу да изнесем само јсдан податак: цена кило-калорн.је из бутан-пропан гаса данас износи 48 пара, а пз приоодлог гаса 22 парс. Само заменом Како привући младе да занат Каквс резултате • постижете у пронзводњп? — Овс годинс, посебно од ссптембра ималп смо налоге за пзвоз ручне производ1Бе и то углавиом за Западну Немачку, А.мерику и СССР. Но, немамо лн приближно оне резултатс који обезбеђују позитвино пословање. Има више узрока за таквс резултатс. Годлна.ма је ручш1м радом произвођен једноставнији асорти.ман за домаhe тржиттс. Добар део мајстора отлшао је v пензију. Млаци вишс годииа не у11с стакларски занат. Техлнчкп условн hhcv заокружени. Тренутно амернчко тржпште захтева нов асзрти.ман, сложен, већпх днмензија, а стакло је провпдно, па су свентуалне грешкс видае. Међутим, тржпште даје добру цеnv за асорти.маи којп тражн н to v Доларима, а не прнхзата лзговорс п образложења. Зато смо одлучилп да обезбедимо бољб технолошкс услове н на то.мс ве11 годнну дана радкмо. Песак се сушп, набављена су нека по.магала, врши се даљд набавка, стакло је доста добро, али he се још више усавј>шаАнуитети и камате умањују текуће резултате Пронзводња машинског трговачког стакла сада исказује нај лошије резултате. Ову лроизводњу с.мо нз ранијих погона концентрисалн у нову модерну фабрику. Мора се међутим признати да нис.мо успели да тај процес технички довршимо. У новој фабрици је примљено нај више новпх радника, што захтева доста времена да се овлада процесом производње н успостави технолошка дисциплина. Да напо.мене.мо да отплате ануитета и знатне камате доста угрожавају текуће резултате рада о овом ООУР-у. Сада сс приступа обезбеђењу услова за заокружење технолошког процеса, делимнчно са привременим решењнма, а доорн.м делом са трајним решењима (припрема мешавине, оплемењивањс, производни асортиман, знатно повећање извоза нтд.). Псрспектива машннског трговачког стакла је извесна, с тн.м што треба имати стрпљепрнродним . гасом н.мали би у овој годцеи мање трошкове за око 250 до 300 милиона динара, што ie више од укупног губитка за девет .месеци. изучавају сгакларски о ватп, као п обликовањс стаклсне масс. За ручну израду стакла главип нам јс задатак да обезбедимо омладину да пзучава стакларски занат. Одлучено ie да се настави са обезбеБењем омладинаца којима се пружа почетна шестомесечна обука V3 пристојну стипендију, смештај п исхрану. Условп jeev импровпзованн, али за улазницу за изу чавањс дрсвног заната уз рад и стално освајање свегског зржишта је довољно. To he лолскле бити гаранцнја да he.\io за неколико година имати мајсгоре-стакларе којн he уз постојеlie попуннти знатан број, данас празних радилишта и суверено овладатн светскнм гржиштем гладним за ручно произведеним стакло.м. Паралелно са обезбећењсм нових стаклара механизоваће се и хуманизовати ручно об.шковање стакла уз за.мену свих фаза машпнском обрадом v при цесу ручног обликовања које се могу механизоватп. Тнме he се и број извршилаца v раднлпшту смаљитн, што треба да знатно повећа продуктивност и сконо.мичносг ове производњс. ља, више дисциплине, брже обезбеђење техничкмх услова и помоћ у превазнлажењу фннансијских тешкоћа. Y производљп амбалажног стакла1 у пашој фабрици много јс учнњсно, али асортнман које се до сада производи је класичан п јефтии. Задатак нам ic да иитензивније прнступимо освајању што више спецкјалних амбалажпнх артнкала ве he вредности. На примср; ам балажа за дечју храну, лака а.мбалажа, меднцннска амбалажа и друге. Y овој пронз водњи зацртани су путевн ка рацноналннјем корпшћењу^нср гнје и интерног транспорта, коришћење секундарннх сировина, рационалнија употреба материјала за паковањс. Мора се признати да смо Bpno мало ураднли на снстематском извозу стакленс амбалаже, а поготову на заједничком нзвозу амбалаже са нашим нотрошачи.ма. Зато је то један од главних задатака којн нам предстоје. Овнх дана извршене су све верифнкације пронзведсних техничкпх стакала где имамо доста везаннх срсдстава која ће се у наредаим месецима реализовати и делпмпчно vтицати на побољшање резулгата. Ту се радп на освајању нових стакала, што he знатно побољшати корпшћење уграђене опреме. Награђивање приближити резултатима рада Све по.менуто су услови који су V пашим рукама и уливају сигурну перспсктнву уз обавезно усаглашавање прхшарних \- слова прнвређпвања, што не завнсп. само од нас. За дсвет .хГесецц ове годлне због повећаЈва цена енергије п репромагеријала трошкови су нам повеhann за око 420 мнлиона дннара, док јс повећањс цена а.мбалаже од почетка јуна до краја септембра донело нашој радној органнзацијн око 120 милиона дннара. Такав днспаритет не можс да стнгне ни најпродуктнвнија организација. Зато ово пптање треба целисходпо реппгги иа нпвоу шире дру * штвено-полнтлчкс заједнлце, a то јс једна од првнх мера дугорочна сгабилнзације. Какви с\ лнчни дохоци и стан дард радника v вашој радлој организацнјн? Обзпром да су лпчни дохоцц у ово] годинн v односу на претходн\' порасли за око 3 одсто, што јс си.мболпчно, указује да ie стандард запослених доста опао. To се и oceha и утиче ва прегалаштво. Но, ако свн запослени схвате да стабилнзацпја захтева одрицања. да дгтовн морају да се Bpahajy, да перспектива лостојн, али уз знатно веће ангажовање v ствараљу производа, материјална сигуација he се свакако побољшати. Зато сада рзднмо на побољшању награБнвања производног рада н то са.мо дпректно произволног рада v обликовању стакла, али само за створен, упакован и продат производ, a нс кроз аконтацију, да he квалнтстан производ бпти сутра ура Вен. Међутим, не с.мемо инвенчиван рад да доведемо у најам ни однос днректпог производног рада. Ако има више производа и ако боље наградимо директног произвоБача биће вишс средстава и за остале. А.;ч<» ако нема.мо добру neh, добру машину, добар калуп и пе обезбедпмо добре сировине непосредап произвођач неће имати од чсга да направи добар ппоизвод. Зато с.мо одлучили да за ове послове ангажујемо и неке стручне ннстнтуте како бп нам пружнли помоћ да наipabiiBaibe што више приблнжнмо резултатима рада. На upaiv бих рекао Да'сам за крчлатицу „раду част н власт", рекао нам ie на крају разговора Прсдраг Борђевпћ. М. ЖивковиП Y НЕКОЛИКО РЕДОВА ПООШТРЕНА НАЗВЕНА ПОЛИТИКА Извршни савет Скупштпне оп штнне је на својој последњој седницн разматрао предлог сле дећпх одлука: о пословном вре мену v продавннцама, угостптељским, занатским, и другим радљама на територији општиие ПараВнн. о јавном реду н мнру, о услови.ма за пзградњу објеката на селу, о изградњи об јската граБана, о условпма за нзградњу пољских кућица п ку ћица за одмор и опоравак, о одржавању чнстоће н заштптн комуналнпх објеката, о сузбијан>у пољске штете н одлуке о поверавању комуналној радној организацнји ла врши одређена јавна овлашКења. Ове одлуке биће презентиранс делегатима CO на наредној седнпцн за усвајање. Измене у поменутим одлукама односс се иа казнс и онс су за ову врсту прекршаја знатно пооштрене. ОРГАНИЗОВАНО ПРОТ^В НАРКОМАН^ЈЕ Y овој годпни нпје откривен ии један случај ужнвања шпи растурања дроге v нашој општнни, констатоваво је на седнпцп Извршног савета CO, алн н поред тога v овој области тре ба деловати превентнвно. Зато је, разматрајућн охпуку Скунштнне СИЗ-а соипјалне заипмте о усвајаљу предлога Друштвеног договора о спрсчаваљу н сх^збн.јаљу наркоманије, копста товано је ла овим договором мора да qc постнгне садејство породнце, школе, омладпнске органнзацпје, здравственкх и другнх субјеката па спрсчаван»у и сузбнјању шпрсља наркоманнје.
16. ОКТОБЛР 1983. • ВРОЈ 245 СА СВИХ СТРАНА СКУПШТИНА ОРА „АУТОПУТ” Задовои оостопт рездатшо На послсди.ој ссднпин Скупштинс ОРА „Аутопут”, којом јс прсдссдапао председиик Скупштинс акнпјс, Всл.а Марковпђ, члан Прсдссдшпиткх СР Ср. би|с, прошлс суботе устојен је o6trw.ni пзвсштај о радпвм н друштвспнм нктпиноспгиа. Делсгатп су пзразнлп задопољство за постпгнгтс рсзуптате, ул примедбу да убудућс трсба испрашггп органнзаторскс пропусте. Акипјапш су овог лета остварили фннапсп|ску врелност од 3 милпјардс п 9 старкх милпопп, а са оствжреппм средствпма сс аомаћпнскп пословало v духу стабплпзлцнЈе. Такођс Је на Скуппггипн донста од- ■ лука да сс оргшшзацлјама н nofcittn- I шша коЈи cv помоглп рсалпзаппЈу плапова доделс прпзпања на СвсчапоЈ ссднипи Скупнгтпнс почстком илућс го- ј Д1ШС. '111111111111И11|1111!1111|!||||||11|||||||||||||||11|Ш1|11П11Пи1|1111111|1111111111П1|11111111|1111|11|111|111|1|||1|||||||||||||1|||1П111Ш1111П!111111111ИП11111||1||1)|||||1Ш11|1|П11|1111111|1И1 ПОМАЛО ЗАБОРАВЉЕНИ СУГРАБАНИ Потрошачи су сврстани у три групе по којима се искључују. Искључења су преподне вна од 7 до 15 часова и поподневна од 15 до 23 часа. Сваког лана једна група је ..слободна”, а друге две су у редукцији. пре или поподне. Искључења за једну групу иду редоследом: пре полне, следећег дана, пополне, а трећег дана нема лскључсља и тако у круг. I група Нассље преко пруге код Еко но^тије. лео — Ивана Милути новића, 27. марта. Радоја До':а ковића. Савска. Прешернова, Стришка, Кучајска, Пролетепска. Станоја Главаша, Ивана Цанкара, Мишарска, Милоја Јоцића, Ссло Текија, 4. јула Романијска, Дрварска, Огњена Прицс. Патриса Лумумбе СтариМе Новака, Хајдук Станка. Милана Ракића, Цара Душана — лео Марије Бурсаћ. Су тјеска. Нишка, Кнез Михајлова, Максдонска, Рудничка, — дсо, Глождачки Венац, Школа ,.Р. Домановић", Милоја Јонића — део, Дринске, Скопљаиска, 29. новембра. Церска — део. Филипа Кљајића, Основна школа „М. Поповић”. Загреба чка, Моравска. Матије Гупца — део Чепуре, Шабац, Шљункара на Буљанци, Рашевица. Трешњевица, Сињи Вир, Пото чар, Својноео, Косовска Косма јска, Кајмакчаланска, Скадар ска. Пећка, Доситејева, Шумадијска. Моравска, Јухорска. Јо сипа Еријавца, 27. јула, Таков ска — део, Стевана Сремца, Пекара, пословна зграда Шума дије, ФТМ „Пролетер” „Монта жни Пролетер, Ивана Милути новића — део, Ћурс СаЛаја, Ђу ре Салаја — део, Охридска. Козарачка. Цара Лазара, Синћрлићева, Д. Маринковића — део, Гаврила Принципа. II група СИКИРИИА, ДРЕНОВАЦ, ДО ЊИ КАТУН, КРЕЖБИНАЦ БУСИЛОВАЦ, ГОЛУБОВАЦ. ДТЛАНА. КАМЕНОЛОМ, ЛЕШ ЈЕ, ДОНдА МУТНИЦА, КЛАЧЕВИЦА. ИЗВОР. МИРИЛОВАЦ, ЛЕБИНА, ГРЗА, СТРИЖА. РАТАРИ, ГОРЊЕ ВИДОВО ДОЊЕ ВИДОВО, ул. Мајора Марка. Франц Розина. ,13. пктобар. Војводе Степе, Зелен горска, 8. марта, Жарка Јовано вића, Немањина, Милоша Поцерца, Чика Љубина, Татар Бо гданова. Болница. Теслина. Во јводс Путника, Боре Станковиha, Суд, Зграда изнад Новог дома, Авалска, Дурмиторска. Брегалничка, Устаничка, Боре Станковића, Pane Кончара, Бо рска, Зајечарска. Првомајска, МОТЕЛ, КОСМАЈ, ЈУГОПЕТРОЛ. ГЛАВИЦА. ДАБИДОВАЦ БОШЊАНЕ, ПОПОВАЦ. ПОПО ВАЦ КОЛОНИЈА. ЗАБРЕГА, БУЉАНЕ. ШАЛУДОВАЦ, ГОР Н>А МУТНИЦА, штампарнја и CYIL III група Боре Петровића, Ћуре Салаја— део, Прогрес, Саве Коваче вића, Вука Караџића, Титова, Васе Чарапића, Шпанчева, Ма рка Краљевића, Момчила Поповића, Охридска, Ивана Милутиновића — део, Кичевска. Бошка Бухе, Карађорђева, РК ,.Шумадија”, Моше Пијаде, Са рајевска, Адакалска, Солитери П и Ш. Бакаруша — ноћи лео, Обданиште „Колибри”, Љубља нска, Крагујевачка, 29. нозембар, Цара Дутана -- део, Нушићеве, Глождачки Венац — део, Тодора од Сталаћа. Орловића Павла, Bpahe Југовића Насеље .Тагодњак, Мирослава Јоцића. Стеве Писара, Титогра дска, Бранка Крсмановића. ОШ „Ђура Јакшић”, Микалон чева, Бориса Кидрича, Живке Дамјановић, Буковичка, Врапчанска, Максима Горког. Југопетрол — Змич, Далматинска Желеа/ничка, ХАЛА СПОРТОВА, ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА. ОМЛАДИНСКО НАСЕЉЕ БУДУЋНОСТ — БЕТОЊЕРКА 7. ЈУЛИ, ВОЈНА ПОШТА. Дечије обдан.чште „Бамби”. Град ски кеј, Ламела, Југобанка 22. децембар Мод. кућа, Лоле Рибара. РК Београд, Београдска, Куљина, Вељка Лукића Курјака. Брегалничка — део Пнкулнна, Аутобуска Стаинца, Марка Орешковнћа, Мицпћева, Раваничка, Његошева, Змај Јовина, Светозара Марковнћа, Бс лчева, 7. јула. ЖГ1К ВОЈЖ/М ТОДОРОВНБ КОНФЕРЕНЦИЈА ПОТРОШАЧА ЗАКЉУЧИЛА КОД „ИНВЕСТБАНКЕ” У ПАРАНИНУ ПЛРИИУ ЈЕ МТРЕИА ИДШМЧД ® Бонови само за лож уље и бензин © О односу трговаца и потрошача биће речи иа наредној седници V овој 'Пословној јединицп „Инвестбанке" све се више •мнслн на бул\’ћност. To је ггра ви Јгут до успеха. Нове штедпше из Сјрпске фабрике стакла повећавају фа.мплпју штепић, руководилац одељења за посч ве са становннштвом a ра лог су повећане камап»е иопе којс компензирајг пад вредности дннара. На штедњп се налази ср.ма од шездезет и Општинска конференцнја по трошача на својој последњој седшши одржаној крајем про шлог месеца је закључила да у садашње.м начину снабдева- ]»а боновп за кафу, уље и детсриепт ннсу потребии јср ^у овн производи обс-збепсш) v io вољшш количина.ма. Зоог моггћности корншћеља шсг.ера за другс потребс. о uvmciio је да се продаја овог артнкла ог раничн на два кнлограма. Бо нова ће убудуће бити еамо за лож уље II то по 50 лнтара мс сечно, а даваће сс само оним домаћивствн.ма ко.јима је лож тље неопходно. ' На овој Конферениији потрошача захтевано је ла трг°ви нске организације н Комнтет за прпвреду сачине пројекцију снабдеваља основним жнво ,тним нампрница.ма за 1984. го дину. У циљу бољег снабдевања месом, закључено је измеby осталог, неопходпо је да ПГЈРО „Шумадија" обгзбеди вознло — хладњачу од 8 тона за превоз меса нз кланица. 0- вом прплико.м сс поново чуло да је неопходно да Параћин нма хладљачу довол>ног капацнтета за редовно снабдевање месом. На крају јс закључено да сс за наредну селницу припреми нзвештај инспекцијске службе о одпосу трговаиа према потрошачима п да то буде посебна тачка дневног реда. М. Ж. диша. Последњпм даном септембра месеца „Инвестбанка” је прак тично пспуиила план штедње за ову годи-н-у и отпочела рад за пдућу. Са тим даном сс штедња становништва у апсо лхггном износу повећала за четрнаест милијардп старих динара п у систему „Инвестбан ке” ова Пословна јединица се иалази у самом ,врху са' порасто.м од 27 одсто у односу на прошлу годину. — Нешто је бржн раст v односу на претходне годнне, р- * ’<ла нам је Светлана ВељкоЧовек у животу и.ма три одлучиа потсза: рође»вс, живот п смрт. Од тога јс у ситуацији да сам повучс само Један онај v животу. Остала два не зависс од њега. Н углавно.м баш у том другом по тсзу бипа матлрап. Сам себс принуди на пораз. Судбина јс то свнх нас, па и песнпка Војислава Тодоровпћа. Одрастао 1е у Поточцу, a pobcii у Течићу, детс учитеља и моравскЈгх обала, на којима јс усвајао прве параметре живљежа, удисао свеж јухор ски ваздух и густу маглу мо равску, глсдао давл>еље сун ца ri месеца v таласпма Мо равс, беду и сиротпњу њепих сељака, свнтање правде радничкој класи којој сс кзо ђак и тгателектуалац сам придружио. Алн почнимо из почетка. Y кљижевном часопису „Полет” 1924. године Војислав Тодоровнч објављује прbv песму „Елегнја” и тако најављује join једап песнич- ' ки глас поникао са биљиог Тшлнма Поморавља. Годнну дана затим у пстом часоттису којн мзлазп у Чачку, попово лбјављује ттшазијалац Боја Тодоровић песлг' „Успоме па”. Школске 1924/25. године млади матурант Тодоровић постнже још један успех, овога пута на поллтпчком плану. Организује вишедневни штрајк у школи уперен против одлуке наставничког већа да се нз школе избаии н>егов друг само зато пггб је на прнредби реинтовао ре вс.’- чционарну песму. Школски распуст јс проводио v Јагодини п ту се дру жно сд пролетерскпм ресни ком Вндосаволт Трепчанинолт. Састанке cv одожавалц V песннковој xvhn. Вероватно је Впдосав Трепчанпн извршио змачајан утицај на поезпју Војс Тодоропнћа, ко јв почпље да capabyje у синдикалном листу „Оргзнизова цнјални моменат кроз овај пли онај оолик, бупт и пнат. V збирку' ,.Кроз свитан>е” ушлс су све његове до тада објавжене песме>> а меby њима је сигурно иајбоља лирска проза „Трп поте« за” која својом једноставнсм симболнком, а густим набојем, досеже впсоке кн>и жевне домете, па и шире ли тературе. Док је боравио у Чепуру око 1935. годнне где му је жена службовала као учнте л>нца, сараћивао је са Бран ком Крсмановићем. Дуге дискуспје идеолошко постављање проблема са Бранком Крсмановићем бпла је важна револуционарпа школа за псснпка Воју Тодоровић. „А кад с гвожђа пукнс спока И наша ће друже звона Уз клицање милнона Загрмети на сав глас”. ИНИЦИЈАТИВА „ВЕЛМОРТРАНСА’’ ПОСЛОВНИ АУТСБУС — ПО ТРЕНИ.ПУТ . НЕ ДА1У КУМУ ДА ИЗГОРИ КЕСА... Спрс.мни да удовоље лотрсбама радпнх. организација и друштвено-политгчким зсцечннцама, из ..Еелмортранса” затражили cv сагласнпст за увоБење пословног аутобуса ПараБин — Крагујевац п обратно. У nnc.Mv KOie је vnv heiio 11л bpnrEOM саветг Скгпштнне on НЈтпе Параћин, наводн сс да ie to v складт са ранијп.м нни цнја^гпза.ма да сс слгзкбен i аутомобилн корнстс што .маље. Путншш за Краг\ јевап, свц који поседујг путнп палог, креталн бп v 6 часова нз Парађина, успут „покупили” сапутшгкс из Rviipnie и Свето зарева, а полазак avTOovca пз Крагчјевиа npeiunbcn ic за 14 часова. Игпшнјатива корпсна, бсл сумње. алп потребпо ic vmtiпнти всћч папор ла сс ова линија олржи. ,Па не пожнвп сгд <5iihv paiminx ..пословчпх avio буса”, Koju су врло бр.чо оста јалц бсч пстппк?.. Посао олак зпава чпњетпша ла ie јепанброј радивх органпзапнја већ v „бо irvcv” са потрошњом гормва за nvtiii1чке av1 омсб:।лс. ♦ Били кум и кума и плани- { роли да куне плински шпоI рст ц леп лустер cd керами- ‘ ком. I Једнога дана поћу rcy.u u | icy.vfl v једну велику кућу r da izyiie за своје миле и дра- ♦ ге м.к:ое:н1в шнорет и кераf мички лустер. Како tiucy ли- { чно познавали становнихс « куће, онн. noby „на слепо". Доћу v једно одсљењс ?де је. I Оило пуно лчстера и ишоре- | та. Hoped tbiix је стајао је1 оан чоаск и медао — ТВ > прснис (/>\ д(ја.1с:сс угаГСмице. ! Они прићоше уз човека и Ј ргкснае лгу: | — Добар дан! f — 'бар дан, — ?лсда човек ’ даље. • < — Хтсли би да купимо $ овај лустер. Ј — Хм! Ј — Ево, овај са керамшсом. I — He мохсе! ♦ — Зашто? « — Пукла му ксрамика. — i r.h'Oa човек nveico њих. * — Добро. Дајте нам овај f do њега. Исти. — He можв. Њему је пукI ла кугла. * Јел * можете да нам замени ? те куглу са овог првог? — Ми то не радимо! 5 Један: нула! (Млади Гра- | чан) — Има у dpytoj великој ку hu, tuanyhe кума нарогхчиеном Ky^ty. с Кум послуша куму и окре ну се бело! техници: — Xohe ли, сада eeh обазриво he icy.xi, да нам напиmere рачун за овај шпорет на плин? — Тај нема кутију! Поклону се у зубе не гледа, али како без кутије? — Имате ли други, у магацииу? Други гледалац, баца око у картотеку па тренутак: — Има, али тај је улупљен. Југославија наваљује, 'кум такоће: — Moxccaio ли да овај спустимо (лицјтом) у .чагацин, па да заменимо кутије? — He може! Два: нула (Баждлревић то повски шут у горњи леви) Кум и кума odouie у другу велику кућу. И боље крајњи резултат био је пет: један. Са телеви ора се чује: „Тозо, учи се! Тозо, учи се! To- 1 зо, учи се!” четнри .мил11ја1рде старих дивара коју је уложило 36.000 штедиша. Један број је, шго се сматра успехом ове јединице, ван нашс територије. Од овог броја штедиша 1£>пх око 5.000 прнма лпчне дохотке пре ко штедпе књижиие „Ипвестбанке”. Активних, оних правпх штеднша је око 15.000. Са vnucoM зајма у.Српској фабриди стакла за из!Д>адњу ин- •ч-рног гасовода број штедиша се код ове Банке повећао још :>а око четири хиљаде. — Неопходна су стална пс- -раживања, истиче Светлачд Вељковић, па се v овом посл ' и ми тако понашамо. Упачсе- .мо v послове који моментллно не пружају задовољавајг сфекте, али мора се мислгги и на будућност. Један од та^- внх послова је и штедња за новорођенчад, мада је то слмо педесет динара по штгциzeh. а трошковн, укључујуби касицг и картон су неколико nvTa скупљи, ипак поипремамо нове штеднше. Сваком новорођенчету v болници ургчг јемо кнлЈЖиду. Бпћс то дооро и за њих и за нас. На честиткп Kojv vpvnyjv тпле: „Пошто вани роднтељи, поводом срећ ног догсђаја v вашој породици, „Инвестбанка” — Послов па једпнпца у Параћину поклања вашем новорођенчетг леп\’ штедиу касицу и бон са сидтболичним глогом од 50.00 динара, Прилшсом презентира н»а бона па шалтеру банке name новорођенче добиће штсд ну кљмжицу и истовремено постати најмлађи члап иаше Банкс.. У условнма када банка naie кредите пггедише имају апсогхтн! предност. To је стална Бслипгка ове Банке. Иначе. са штедишама банка стжава присан хонтах-. Сво ic глијенте у иностршсгв.’ пречтшатила је’ на лист „14 цана’’ редовно им честита нозс - голгшње празнчке, тгтд. Јет fom речју. жсли да v сваком v.ovCHTv пма што боље озносс са њима. јер јс то у обостраном ннтересу. С. О. нн радник”. Поред објављивања, на књгокевном конкурсу његова песма ,,Poov" би ва награћена од стпане уред ништва 1927. године. . ,.Нс дршћп, друже, од руке крвника (пгго кнутом внт ла иа трошном редуту, ве!1 дпгни главу, час велик.ч иде оштрицу спреми блиставу и љуту’ Тако је још 1927. године певао пролетерски песпик Воја Тодоровић. Пет година касннјс, значи 1932. заједно са брато.м Драгославом, сада паставником у пеизији из Бе ограда, објављује заЈедничку збирку песама. Збирка црвеннх коиипа, са два наслова „Кроз свитање” Воје Тодоровића ri „Моравке” Драгомира Чепурца (псеидонпм Драгослава Топопови11а) пггампама је у Штампарнјм „Жикншон”. Већ сам наслов збирке „Кроз свчта- ,GC7 симболизује нову зору којој се надао и дочскао је Воја Тодоровић. О његово.м таленту н литерарној пис.ме ностн говори податак да у поменутој збнрцн има п четпри песмс у прози, одпосно лнрској прози. A v свакој пс сми углавном провсјава соПисао је у песмн „Предзорњм час” која је објаг.љсна у „Организовано.м раднп-‘ ку”. После крвавих годпна фашистнчког терора сгпже црвена слобода н Воја Тодо ровмћ међу првима ступа као пропагатор једног новог друштвеног поретка. На народном хчпгверзчтетч одржа * ва предаваље „О развојусвс словенске дшсли у Ргсијн и дргтим словенским зе.мљаннх страна овог предавања говоре о културп, духовиој шприни н шггелектуалности песнпка Воје Тодоровчћа. Његове двс песмс „Завет боа тској Црвеној апмији” и „Ро бље” изводпло јс Среско народно позориште v Папаћину одмах после ослобођеља. Y сед.мом броју ..Новог пута” од 13. јуна 1953. годшге наилазимо на нзванредму приповетку „Два писма” Во 1е Тодоровића која је награђена на књижевном конкгл су. Нагшвање ка прозном изражавању у овој припоВс ци Је доживело tivh замах и то је т^егова, верујем, најбоља ппозна творевина. Војпслав Тодоровић је уиро 1969. годлне. Y дупш 1е остао пестптк нежан лпрпчан али отворен за ревоЈгицнонарна стремллжа. Huie дожнвео да штампа дрип/ збнр ку cBoinx песама. Постхумно изабрапо нздање љегових песама можда би бпло најлепшн. четвпти потез, нас ц>с говпх суграђана. Мирослав Димитрпјевпћ ............... ....... .............. iiniwiiininniim? ИЗГРАДЊА МОСТА НА МОРАВИ КОД ЧЕПУРА ОоемошИено пола вене 6 Док се јсднн вајкају да бп ритам изградње моста на Великој Морави код Чепура трсбало да буде бржидруп! мцсле да је сасвим нормалан, важно |е да се сз. мо заврши како трсба, к једном пустц за саобраћај. * Раднппн .AIoCTorpaaB.c" iu Београда до сада cv обрадилп свс стубове н подигли nose тамо гдс је то 'лпо потреоно „ готово јс пола рекс прсмошћсно Квад“ ™ Говај п«„оеС''Дт,'°О ВРЛ° ДОбЕр' Т°РДС °™ VnYl.eBu.hI Лето ш.је узалуд прошло, a то дајс потввдв ла ћ, идуђс годиис мост бпти завршсп како је н прсдвнбево I д- 5
ГРАДСКА ХРОНИКА 1«. НОВЕМБАГ 1985 ■ БРО.Т 245 МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СМЕТА ЦИГАНСКИ ЖИВОТ РОМА ЈАВНИ РЕД И МИР ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ '83. nniШИТУЧЕ НА ПРВОМ MEC11 Званпчно писмо Прсдседшгштва ССРН Месне зајсднтше Знојац - Данково и Савета скутгштине нсте месне заједнвде упућено Извршном савету Скупштине огшггнне најављује проблем насе љавања Рома покрај старог nyia Параћин — Чепуре. Захваљујући координираном раду с вих субјеката друштвеие самозаш- ^здајГњн-х^псоХн^б^ тиге, стање јавног реда и мира у пр вих девет месеци ове године задово- опао јС са 33 у прошлој годшт љавајуће је, оцењено је у извештају Секретаријата за унутрашње пос- на 21 v девет месецн ове годиРомско насеље у Данковцу Стручне службс Општнке требало би , тражс из M3, да свака нз свог до.мена пронађе решењс како би се. овако иаОТВОРЕН гин дие БАР У ГРАДУ Недавно јс у прнсуству представшгка школа н друш твсно полнтнчких раднпка општкне у бившој кафшш „Младост”, популарној „Шва јцаријн” отворен диско клуб Радне органнзацнје „Грзд”. Заједнмчко пнтересова1ћс ОК ССО. шксла и опшпше јс рнЗу.мљпв јер he овај објект в^статн право стециштс мла Дуго всћ v Пграћину нема мсста где сс у проветреној и чистој просторнји, уз TIIXV мгзчку, може сестн и попри чати а поелс кафане и флн« пер — салс озо Је ипак најссл-е рстпсње за овакав тип просторијс, која има за цнљ’ да бар мало ублажи недоста так дома ојиладине. В. Љ. , сељавање обуставило, а ,Јзсћ нассљсио становнтпптво уклопи у законске норме”. ’ За терен на ко.ме се сала налазс две нассооинс Ро.ма од комбпнације цнгла — картог, ау: тобус — најлон, запнтерссовано јс н Чепуре, а „чује сс" да тамо није дозвољена ннкаква градња. Мада стидљнво, осећа сс у писму из M3 Знојац — Данко * во н жеља да сс новопечсни становЕицн, ocjiM у законскс, „сатерају" и у уобичајене нормс понашања које важс за све грађале наше земље. У прплог својој тврдњи наводе и интсрвенније инспекцнјс, а н орга: на унутрашњнх послова. всзане за грађанс и насеље уз старн чепурски пут. Н>пхове ак1шје. очнгледно, кнсу имале ве ћп 'учннак, па се Месна зајсднЈ-ша зато обраћа Извршном савету. Центар .за соцнјалии радпма подагке да редован пооао није лрирастао за срце потомаиа нскадашњих скитача. Они добнјају соцнјаЛну помоћ, али за лошљавањс одбијају ,.под моти вацнјо.м ла бн им била мала пла та”. Ипак, то нм нншта пе с.мс та да купују ланковачку земљу, за коју кажу познаваоци тр жишнпх прплика из M3 то кош та п по четрдессг хиљада дипа pa. по ару. Извршнн савст је закључио да се насељавањс и овакве појаве морају одвнјати у духу слова закона. М. М. лове На суженом простору за смишљено и организовано врше- ^be кривичних и прекршајних дсла, најбројније су тучен дрско понашањс на јавном мссту. V исто вре.ме није регистро ван ни један прекршај јавног и непријателлкој иступања у општини Параћин. На овакав резултат свакако да је у великом делу утицала превентива, позорничком илн патролном службом и присус« твом СЈБ па могућим местнма нарушавања јавног реда и мира. Контроле и надзори над по- ' вратницима, као и ооавештава- . ње раднчЈ.х оргаипзацпја и мсс1 них заједпца о учшшоцима, таkonc је имала својс дејство. 1 Извештај СУП-а наводи као . охрабрујући подагак да у о- ' ввх девсч мессци ни једно.м нп- | је спроведена мера прииуде, као што је употреба физлчке I силе, гу.мене палицс, ватрениг оружја. Задржано је, према овлашћењу ко.јс је регулисано 11 равилником о начлну вршења no : слова Стужбе јавнс безбедирс- , тп, v нсто вре.ме 30 лииа. За- : државања су оила краткотрајI на, махом лспод шест часова, а разлози, размнрнце .међу суседнма, сваре у породици пугрожавањс јавног реда п мира на јавним местима. ИСТЕРИВАЊЕ ПРАВДЕ ПЕСНИЦАМА Много би „мнрнија” била сга- , тнстнка СУГ1-а да нијс туче. Прекршаја је било 19 више не- । го прошлс године, а само забележених туча 20 влшс. To значи да другп прекршаји опадају али истеривање своје правде на јавном месту песницама, llllllllllllllllllillllll!lllllillllllllllllllllllllllllllll!lllll!IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHllllllllllllllllli:ill CA1 ИРИЗИЧНИ УГАО * СОЈКЕ Зашто семафор не ради, оснм жутог трепћућег светла? Па вероватно се угледао на удруженн рад: трепћс ко сојка на југовшш. PATJIYK После немилнх догађаја у „Параћинки” међуљудски односи су достигли ратлук стање. — Мислнш, слатко? — He, млнтаво. ТУПЕ Често сс л>уте на новннаре што не присуствују седницама, а ие позивају их. Значи, новинаре не зарезују, а после тражс да оштро пишу. • НАЉУГИЛИ ГА Кад су једног директора пзбацилк из колосека * ку« пио је кола. НЕМА БОЈАЗНИ . Нс бојте се: нико иије оглувео од гласа савестп. БУДУБНОСТ После најновиЈих рсстрикцнЈа струје изгледа да нал< Је прошлост светлиЈа од будућности. МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈћВИБ МОМИРИЗМИ I Како да нс кокодаче толико, кад је кргпво насађеп. 2. Цене су лодивљале, а одговорни никако.да дају дозволу за њнхов одстрел. 3. Држите ме што даље од ватрене дискусиЈе Јер могу да експлодирам. Миомир Станисављевић ланцима, боксерима и сличним ,лриручнн.м помагалима", чак и кафанскЈћм лепељарама, узело је маха. Повећан је и број прекршаја који угрожавају сигуркост грађана. Као место прекршаја наволе сс кафане, отворени простори, станови, али много више говори чпњсница да су прекршлји углавном учињени у пијаним огању. Коцка, као прекршај јавног реда п мира регистрована је v два случаја внше него прошле годпне. Отежана је борба против овог друштвеног зла јер се „всликс нартијс" одигравају у затвореним и прнпремљеипм просторијама. У приват * ним становнма, ушститељским објектнма, о.младипскп.м до.мовима. Као места збивања предњаче Поповац, буљанс, Забрега, Доље Видово. ју, тешке телеснс повреде, лаке телесне повредс, разбојннштва, разбојничкс крађе, убистИзвсштај СУП-а прихваћен ie на Извршном савету Скупшта? пс општинс. М.Мкленковић S'llIlllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllHIIIIinillllHIHIIIIinniHIIIIIIHIHIII ’IHIUHiniilllHIlinill | НЕПЛАНАЊЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА 1 УЗЕЛО МАХА ЗАШВНЕ ШТМЕ За извршсну Комуналну услугу изношеље смећа из домаГшпсгва, и порсд свих предузетих мера, усменнх и писмеиих опомена, поједнни корксници и надаље нензмирују своје обавезе, чиме доводе у неповол>ан положај вршиоиа услуга. ¥ овом брсју листа објављујемо нмена једног бројл неуредннх платиша против којнх he бпти, уколнко нс из мире ту обавезу, предузстс и друге мере. = Ред. ПРЕЗИМЕ g бр. И ИМЕ Наз-ив улице и број i.’iiHiiiaiu; Износ = дуга = ЗЛОУПОТРЕБНО ОРУЖЉ СЕ ОДУЗИМА Поред овнх прекршаја, СУП јс забележио, и то повећање, Закона о оружју. Прекршаји закола о. држаљу и ношсшу ватреног оружја у ово.м извештајно.м периоду бележе пораст од преко 47 одсто. Тачнијс у 24 наврата нмаоуи ватреног оружја злоупотребили cv га на свадба.ма, забавама, јавни.м прн редбама. Због изражене опасности код прекршја овог Закона, Секрстаријат унутрашњих послова заузео је одреВени став према прекршиоцнма тако је једном броју њих одузето оружје no управном поступку, а осталима V прекршајном или кривмчно.м. Кривична дела која cv нспосредно везана за безбедност п спгурннст људп, у опадаљу су. Силовања, силовања у покушаХИТАЦ ИЗ НЕХАТА ОТКРИВА НЕЦЕЛА КОБНА АОВОКРАЂА ® Авантура са украденом ловачком пушком у коју су се упустили Љубиша Милетић (24) из Горњег Видова и малолетни М. Г. из Сикирице, завршила се тешким рањавањем старијег Првп ловни дан пресео је двојици лругова га ловокрађе. Љубиша Милетић и осам ОПАСАН ДАН Y ПОЉУ Раљавање ловокрадице ук раденом пушком није, нажалост, био једини немпо случај v првом ловном да> ну. Y параћинском СУП-у за бележена су још два инцпдснта са лакхшш последица ма. Жнвадим Миловановнћ из Поповца, ловац 14 година ла кше је ранио свог друга из лова, комшију и рођака Ton лицу Миловановпђа. Узрок је био зец који се „дигао’’ између н>мх. Бнла је срећа што је Жнвадип ипак у задн>ем моменту спазио свог друга н скренуо цев пушке док је опаљчвао. Неколнко зрна ипак је погоднло Топлпцу у бутине. И следеНе недеље бнло Је рањавања. Код Богпњана Александар Вељковић (29) гађајући лиспцу са, 15 зрна са чме ранно Је Животу Сави« ћа. Савић је смештен па Хи руршком одсљењу параћнн * ске болнице. Шмнаи 7 година млаБи М. Г., како је истрага утврдила, украдеиом пушком упутили су се, попут цравих ловаца „на зеца” у брда око Крежбинца. Y једном од винограда уз аутопут, пуш ка је опалила v рукама млађег.и тешко ранила Мнлетића лспод ребара. М. Г. је помогао ДРУгу ла рањен сиђе до аутопута гдесу зауставили аутобус „Аутоттрсвоза”, којим је пребачен у крушевачку болницу. За немилц догаВај у вшгограду смислпли су причу која је могла истрагу да скрене на сасвим друге тгравце, ка ко бп избеглн одговорност. Уплели cv у све то „загонетни «.уто.мобил” неке ловце. пачак и једно службено лпце. На срећу прича малолетног М. Г., који је остао да сакрије пуш kv и прикрнје трагово, разлнковала се од приче његовогра њеног друга пз кр/Јиевачког аутобуса и нстражни органи v понедељак увече знали cv прп вп ток догађаја. Пушка којом .је ран»ен Мплепгћ пронађена је v другом крају села, на туђој кућп, алн претрес у кући М. Г. открио је много друтих „трофеја". што је навело пнспектора на основану сумн»у Др крађа ловач ке пушке није једнно лоповско недело. Малолегни М. Г. је на слободп, алн исррага креће v друге правце. За ран>еног Милетића лекари кажу да му је живот ваи опасноспг. М. Мишкомћ | Рсд. ПРЕЗИМЕ g бр. И ИМЕ = 1. Радић Всра = 2. Фнлиповић Бранислав = 3. Бинпћ Вукашпи = 4. Јовановић = Христивоје = 5. МнљковнК s Свстислав g 6. Иавловнћ Стојан = 7. Живковић Владислав = 8. ЈеллчнИ Душан 1 9. Аранђеловић Борислав = 10. Стевановић Драган = 11. Акнхајловнћ Миле g 12. Ковачевпћ Рајко S 13. Здравковић = Милош = 14. Нвановпћ “ Мирослав = 15. Бурић Ммлоје = 16. Маринковић = Хранислав ■F 17. Петровић = Драгнша = 18. Тодоров Цветко = 19. Стојановић Миливоје = 20. Николић = Драгомир = 21. Петковић = АранБел = 22. Стефановнћ Драгомир = 23. Дк-митријсвић Радосав = 24. Илић Тоза Е 25. Милашсв Тодор Е 26. Радојковкћ = Станојло = 27. Стефановпћ Руж-лца = 28. Динчић Часлав = 29.чМркић Драгомир = 30. Марковпћ Милош = 31. ЖпвковпН Војнслав = 32. Васковић Радодпгр = 33. Атанацковнћ = Добрила = 34. Петровић = Новпца = 35. Дабуловић = Александар = 36. ЈовановиН = Љубо.мир = 37. Мплутнновнћ Мнлутин = 38. Богдановнћ Радо.мир = 39. Раденковнћ Мпрослав = 40. Мнладиновнћ Бранлслав Е 41. Радпћ Светнслав = 42. Радојковић Живан = 43. Радоњпћ Милснко = 44. СтаноЈевић Мнодраг = 45. Митровпћ Душан = 46. Петровнћ Станислав = 47. Илић Мплупгн = 48. Матић Тихомир = 49. Тодоровпћ = Жпваднн . = 50. Мплошевић i Стана = 51. Миљковнћ Жпвојин Наз-дв улнце * п број Боре Пегровнћа 54 Нзнос = дуга = 3.061,55 | Веселнна Маслеше 9 Војводе Путнмка 4 2299,25 | 2.638,80 | Војводс Пупглка 45 2.939,70 | Војводе Степе 87 Глождачки венаи 38 2344,50 | 2.591,10 | Глождачкп венац 70 Дринска 15 27 Март 36 2.41035 1 2.334,05 | 2.895,55 | 27 Март 88 2.277,30 | Ж. Ј. „Шпанца” 10 И. Г. „Ковачића" 15 3.31935 = 2.34530 = И. Милутиновпћа 71 2.151,70 1 И. Л. ,Ј»ибар” 2/36 Кенеднјсва 5 2.053,95 1 2.602,15 g Кичевска 14 2.119,80 J Македонска 7/2 Марпјс Бурсаћ 35 2.174,80 g 2.007,90 g Марпје Бурсаћ 72 2.177,95 g Нова кол. Поповац 5/1 2.032,25 | Мишарска 17 2.560,60 | М. Пијаде 98 '2.4’2,40 | М. Пијаде 70 М. Пијаде 74 Нишка 26 3.736,60 | 2.918,60 = 2.142,60 g Нушнћева 12/3 801,60 | Нушпћева 2/1 Његошева 2?\/3 Његошева 2А/4 Патриса Лумумбе 1 801,60 1 711,05 = 963„05 = 1.346,05 = Патрнса Лумумбе 6 Патрнса Лумумбе 13 1.249,90 g 1.363,50 E g Патриса Лумумбе 15 1.433,60 g Патрнса Лу.мумбе 16 Патрнса Луму.мбе 22 1.708,50 | 984,70 g Скадарска бб 1.951,80 | Стришка 30 . 2.196.55 j Стари Вујадпн 18 2.52635 g Сутјеска 12 • 2.102,95 g Т. од Сталаћа 10 X. Станка 1 2.060,40 = 2.868,60 g Цара Душана 8 2.044,15 | Цара Душана 29 2.228,95 I Церска 7 Скадарска 1 2.41935 1 1.353,50 | Скадарска 5 Скадарска 14 . Скадарска 14/1 1.286,80 1 1.514.10 = 926,00 = Стршнка 6 1.731.35 | М. Горког 15 8.564,10 g 27. Јула 13 2.127,60 | Због иедостатака простора у лнсту нмепа остолих = дужника бнће обЈављепа у једном оп напеднчх бројева. = Подацп из свпдешгнје узетн су на дан 3. XI. 1983. године. £ 5iUillllllilUlillUlllllllllllillllllUIIUIIIIIIiliUIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIimilllllllilllllllllllllllllllllllllilllUllitlllllllllllinh.|
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА | 16. НОВЕМБАР 1983 ■ БРОЈ 245 ОДШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН ПОКРЕ Н¥ЛА АКЦИЈУ ТАКМИЧЕЊЕ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ iiiiiiiiiuiiiiiiuiinuniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii • Општинска коиференцпја Социјалпстичког с авеза радног народа покреиула је акцпју за повећану производњу хране © Такмнчеље појединаца и месних заједница • ОбезбеЕене новчане иаграде за победнике 9 Повољни услови за та кмичење ПОТОЧЦ¥ ОПШТИНСКИ ШТАБ ЗА КООРДИНИРАЊЕ И СП РОВОБЕЊЕ АКЦИЈА ¥ ПОЉОПРИВРЕДИ ЗА ШТО ВИШЕ УГОВОРЕНЕ ПР0ИЗВ0ДЊЕ © Да је дошло до непосреднијег контакта задру га и пољопривредника уговарање сетзених површина не би омануло © Грешке сс могу испра вити ■ Почетком нове.мбра Општгшскн штаб за координпрање и спро вођење акција у пољопривредп одржао је седнццу на којој је расправљао о тренутно најактуелнијслт проблему у пољопрнвредн — сетви, као и о откупу галеницс Сетва увелико касни, а суво вре.мс успорава нормалну рсализанију, док са уговарањем пшеннце иде споро. Y пољопрнвредзнм организацпјама и основннм организацијама коопераната семеца има довољно као и ђубрпва. алп углавном лежи неупотребљено, јер сс пољопривредЕици ' снабдевају у слободној продаји. За спорурс ализацпју плана уговоренс пронзводње пшеннце нема миого оггравдања. II порсд вођсњаполитнчке акцпјс у овом послу су оманули штабовп у месии.ч заједницама, ami и са.ме организацпјс које нису много учиниле да се прпблпжс пољопрпвреднику. План уговарања производње јелино јс приближко испуњен у рсновиој оргалнзарији коопераната „Рашевниа”, која Binuc на лагеру нема byбриво јер је свс дато зс.мљорадннцнма. Став учеснпка у дпскусијама био је недвосмнслен, да се .морају учинпти максималнн напори да сс испуни плас угоАГРОЕКСПОРТ ДЕ» ЗА ЂУБР1ВО © Тешкоће око набавке минералног ђубрива @ Од сунцокрета десет вагона уља ® Семенски кукуруз испоручен Земун-Пољу. Пољопрнврсдна организација „Агроекспорт" током сетвенпх радова наишла јс на проблем око набавке репроматернјала. Услови су неповољнн, заправо лоши јер фабрика вештачких ђубрива „Зорка” нз Шапца тражи девизну партиципаип ју и то педесет и шест долара по тони ђубрива. За сственс потрсбе и прсхрањивањс „Агроекспорту” јс потрсбно девет стотина тона, што нзносн двадесет и осам хвљада долара, којих РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ДРЕНОВАЦ” ШШИ РОД КУКУРУЗА €>' ¥говаран>е сетвених површлна иде споро, а ремете га продавцн који репроматеријал имају у слободној продаји © Кукуруз искључиво за исхрану стоке у индивидуалном сектору Овогодпшљн род кукуруза у атару Радне оргализапнјс „Дре новац" бно јс за око тридесст одсто мањн у олносу на прошлу годлну. Разлог смаљеног приноса је свакако дуготрајна суша. Радна оргашзшшја није вршила откуп кукуруза, н он he се гпотребнтн искључпвоза товљенике у пндивидуалтгпм га :иилств1гма. Реализашиа плапа јесењесствс представља знатаи проблем. Пре свсга у \товаран>у варања сствонпх површила, јер досадашЈвп уложецн капори нису дали очекиване резултате. Сетва Нс сс сигу.рно остварнтп, алл мора бнтп и друштвено ррганизована, како бп у стглоспма идућег лета било што ВЈилс пшспинс. Морају сс поиово актнвирати штабови у месним заједннцама, ко|п су снгурно затајили ове јесени. Према онима коЈп су репроматеријал продавали за новац треба прсдузетп и сашшпје, јбр сс друштвено договорена политика мора спроводнтп у дсло, чуло се на састанку Штаба за спровоВењс акција у пољопривреди. Уз додатне напорс уговарање пшенинс мора да се оствари у што всће.м проценту, a to he захтеватп најнепосреднији контакт са земљорадпииама наред них дала, закључено је на седншш Штаба. М. Д. ова радна организација не.ма на рачуну. На пољима „Агроскспорта” кукуруз је обран и испоручен Земун по.бг, на дораду а за уз врат ова радна органпзаиија ће добити око четрдесет пет ваго на семена кукуруза. Сулгцокрет јс ове годнне родио двадесет и пет вагона. Од ове колпчине наша друштвсио политкчка заједнниа добиће десет вагона \гља. М. Д. пронзводњс пшенЈгцс. Појвопри вредтппгн сс снабдевају репроматернјалом преко слободне продајс у продавннцама трговипсклх оргакнзација чија еу ссшшгга ван нашс тершорије и тимс знатно утмчу иа у^пал плаи п ллан будућег отхупа пшенпце. Иначе, пшеиипа 7 је О1кл/пл>ена у количннп од селам и ио вагона. Плш? откупа пије мспутБен за join пет ватона. М. Д. Развој пољопрнвредне пропз во.иБс није пратио пораст потрсба нсхране становништва и о безбеђење сировпна за прехра.м бену Јтдустрију последљнх го дина у нашем друштву. У ово.м треиутку noeehaihc пољоприврс днс иролзводше се због тога иа мећс као врло важно шстање, nororoBv са аспекта производ 1Бе храпс за извоз, с обзиром да њмамо реалннх могућности за максималну производњу хра не. Овнх дана Опигтинока конфсренција ССРН покреће акиију такАПЈчења на подручју наше оп штине. У такмичењу учествују пољопрнвредни произвођачн поједагначно и месне заједтше. Такмичење ће се спроводитн у произвошБН пшеиице, шећсрнс репе сунцокрета и соје и то у периоду од новембра ове до новембра ндућс годтгне. Пољопривредни пронзвођачи да би стеклп право да конкурпшу за једну од награда треба да испу ле следсће условс: пшеницу да засеју на 0,50 ха или шећерну« репу на 0,30 ха, можда сунцоIQ3CT на 0,20 ха или лак соју на 0,50 ха. Најмаљп припос по хектару требало бп да пзноси: код пшеницс 5.000 кнлограма. код шећерне репс 30.000 килограма, сунцокрег 2.000 кнлогра ма и соја 3.000 килограма с тнм што откупљене колнчине треба да мзносе 100 одсто оснм код пшенице. .Мсспе заједнпце спшу право да сс так.мичс за једну од награ РАТАРСТВО ОБРАДА ЗАВИСИ М ОД ПРЕДУСЕВД Ово је месец великлх припрема за сетву. Пшеница зах. тева дубоку обраду, да се земљиште довољно слегие и биоло шки активира. С обзџром да су месеци септембар и октобар у највећем броју година суви, то се не би смело ићи по сваку цену са најдубљим орањем од 45 цм. Ако је, као предусев била једногодишња легумпноза, ра но извођена шегГерна рспа, Bpno рани хибрид кукуруза и сл. — извришит« два орања, једно плитко на дубини од 20 цм. или дубоко тањнрања на око 15 до‘ 18 цм,да бн се сачувала влага и заоралп остаци предусева, као и да би се заорао део минерал. них ђубрива. После извесног времена извршити орање на пу ну дубину, која нзноси 30—35 цм. под условом да се заораваЈУ грудвс као и да се земљи. ште боље припреми за сетву пшенице. Познато је да су најчешћи предусеви пшеници кукуруз и шећерна репа које не ослббађа ју земљиште рано. Врло често ове културе напуштају њиве сразмерно касно, те сс пс дозвољава да се изабере најповољ нији моменат за обрађивање, Beh се оно врипт убрзано, и без икаквог обвира на услове. Ако се оре влажније земљиште — земља се легти за делове плуга и размазује површина орања, што после сушења земље доводи до образован»а покорице. О. рање сувог земљишта доводи до ло.мљења л одваљивања великих грудви и џомби. И у је. дном и у другом случају потребни с накнадни радови ради по поправљања стања до којих је дошло услед неблговремене обраде. Због тога треба тежити да се као предусев пшеници та је раније сорте и хибриди, ка. ко би се оставило довољно времена да се лзабере најповољни ји моменат земиљшне влажности за обраду. Ако се оре непосредно пред сетву, земљиште се тек каснпје слегнв, тако да после клијан>а семена слегање вемљишта доводјс до квдања кличних коренава^а sracro st до оголићаза. да уколико испунс следеће уелове. План јсссљс н пролећнс сствс мора да буде лспуњен илп да је на терлторијл те месмс зајед нице процентуално највишс' за сејапо оних култгра које су узетс у обзир за такмичеље, затл.м да је у тој месној заједшши плаи откупа гпленлис ис пуњен лајмаљс са 50 посто и да та месна заједннца нема не обраВених површина. Прва награда у појединачној конкуренцпји нзноси 20.000 дп нара, друга 15.000, а трсћа 10.000 динара. Код награда за мссну заједницу такођс су прсдвпВсне три: прва 50.000 annapa, друга 30 п трећа 20.000 дпнара. Резултати такмичења пра тнће посебап одбор образован од странс Олштинске конфереп ције ССРН, а оцељпваље прнно са, односно производље вршпћс такмнчарска компслја сачиљсна од стручљака пз пољопрлвредних органпзацпја. Прлјаву за учешће v такмпчењу подносе штабовп за спровођење пољопрнвредннх радова у месној заједницп, а за удружене про извоћачс пријаву подпосе поЈБОпрнвредне организаиије код којпх је пољопрнвредник удру жно рад. Пријаве могг да се подносе већ после завршетка радова v сствн пшенние, а ЈД остале културс у пролеће када се. обаве радовн па љиховој сетви. Прлјаве сс подпосе одбору аз такмпчењс ппл Општпн ској конференцпји ССРН. М. Д. Колектпв Основне школс , Вук Kapaunh” нз Поточца 7. пове.м1 бра прославпо Дап школс. Кул- । турно-у.метнички програ.м гчеI нпка школе, изложба СреНка I Здравковића и предаја авчона [ Аеро клуба „Наша крила" из I Параћпна за етно парк обогаита ову свечаност. Основна школа „Вук Капаmih” v Поточцу, у попсдељак, 7. новембра прославила свој дан. Наимс, прославпла ic лве деценпјс друговања са и.меном Вука Караппћа којс joi ic школске 1963/64. дала Фабрика тскстилних .машпна „Пролстср ’. ња чвора бокорења. Тада лако може да дође до нзмрзавања усева. To је разлог да трсба орати најмање три недеље пред сетву. У случају да се, из било којих разлога, са орањем закасни и ако изводи лред сеуву, — такво земљиште треба после сетве поваљати, да би се заменило природно слегаље земљишта. После кукуруза и шећерне репе долази у обзир само једно орање и то одмах на пуну дуби ну. Ради квалитетније припре. ме земиљшта за сетву дубину треба смањити на 25 цм. Ин!. М. Станојевић ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „ПОТОЧАНКА” УГОВОРЕНО САМО IPH XiKTAPA ПШЕННЦЕ Колико је ове јесени грожђе подбацило v роду показује и лодатак пз Зе.м.т>ораднЈ(чке залругс „Поточапка” из Поточца. Нанме, лрема објектпвном плаnv било 1’с предвиБено да се откупи шездесет тона грожђа, .мсћутим, откупл>енп јс од индивпдуалнЈгх лољопривредника са.мо четрнаест тона. Сетва пшеницс лланирана је на стотину хектара. До сада задруга је уговорлла лроизводљу са.мо на три хектара, шго је готово зане.марљива цифра. Пшенипа је откупљена седам вагона, и недостаје са.мо join вагон н по да ова задруга ncrivни план. Продато је за јессњу сетву само осам стотина кигограма семена пшенпцс и двс тоне ђубрива. Међутим, п сетва каснн.-Почетком новембра у атару поточке задруге било јс засејано са.мо половина предвпђених површина. М.Д.1 СВЕЧАНОСТ ¥ ШКОЛИ „В¥К КАРАЦИН” ¥ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ИМЕНДАОА ® Meby најбољима у региону @ РаВа се јединствени етно-парк пред ђачким очима ЗАЧЕТАК ЈЕДИНСТВЕНОГ ЕТНО-ПАРКА Y ПОТОЧЦУ Од дрвеног раЛа до авиона На травњаку испред новс школске зграде „Вук Караџић” у Поточцу каставннци и учешшп су почелп да формирају јединствену стнографску збирку пољопрпврсдпог opyba п машина од дрвеиог рала до авиона. ЗахваљујуНи разу.мелању Лсро клуба „Наша крнла" из Параћина пабављеи је први п најскупљн експонат — авион, који је и свечано предат поводом дана школе. Пред овп.м колективо.м сада стојп озбиљап посао коначног довршења нзгледа првог етно парка у нашој општинн. м. д. Y лрисуству бројних FOCTUiv, наставника и ученика ове uikoле, домаћннн cv пзвелп пригодан културио-уметнички програм, а директор Драгослав ДиниИ је подсетпо о радг’ и оезултатима ове прекоморавске васпитно-образовне пнстптутiјс, којп су имс овог 'колсктнва сврстали меБу најбоЈБпма. — И.мали смо прваке рсгиока и републпке у математпци, фпзици л страном језику. Поред р довнс допунске п додатнс наставе v школн ради велшс * број сскцнја. Посебно треба исгаћи археолошку, стнолошку и крсаторску секцпју чпјн cv осзултатп доста добри н познагп и вап name огпптине. Вео.ма ic добра сарадња пз.меВу школе п меснпх заједнпца прско.моравсклх ссла и раднпх оргапизацпја са овог подручја. Великн број часова друштвсно корисног рада утрошен је на vpebeibv терсна око до.мова културе, копању и берби кукуруза, околавању воћњака, бербп јабула, u другњч иословкма, Всллкапа жња поклања сс стапдар-iv vченика. Исхраном и превозом обухваћено ic скор© 100 посго ученика. Јсдпа с.мо ол чстирн umo.ie v Републинп Србијп које су v експерименту Рсп\;блнчког завода ..Трансформацпја плхо гских * бпблиотека v мстнагеке”. Овдс смо највишс vpa-in.ui и на прво.м смо мссту v односу па три школс. Да јс школа п култирна пптптуцпја п цепгар кг.плрних догађаја v cenv пајбоље се види пз програма које јс овај холсктив организовао за мсгпта- -ic. Порсд других приредби, веЧери посвсИснс 15vpn JaKiuiifiv п Јовану Јовановићу З.мају Sune су за ову средкиу право ссвсжењс. Рсгко која школа може да сс похвали галеријом с.ш ка. Управо то можс Осповна шко.ча ..Вук Kapaunh” из Иогочца. Нај.маље двс пзложбе годпшње гостују v овој тко.тл. a свакч аутор школн поклања по јсдну слнкг. Слпке красс ликолckv галерпју, а нспред школс _у tokv јс фор.мнрањс стнопалка од дрвеног рала до авиона. Овом прпликом v присуствг п\ - ковника Предрага Вулиђа и лотпуковнпка Драгишс Пегровића школц јс поклоњен авпоч, Аеро клуба „Наша крпла” пз Параћнна, који надкрпљ\ јс бри жљиво неговапу зсленг површипу нспред школс ,,В\ к Карацић” у Погочиу. С. Ј. Шаанав 8
16. НОВЕМБЛГ 1985 ■ БРОЈ 245 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ Соечано пионирско (Јвећање ЗБОР КОМУНИСТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА I ЈЈаиас када постајем пионир, оајем часну пиоиирску рсч: ba hy марливо учити и радити и бити добар друг; да ћ\' волсти нашу самох чipaeity до.иовицу, Социјалнстичку Фсдсративну Речублику Југославију: да ћу разенјати братство и јсдииссво н идсје за којс сс борио Тито; ')а Jiy ценнти све људе свста којц жс.1с слободу и мнр! ЈЕСЕН ЈЕСЕН МАРКСНСТНЧКО ВАСПНТАЊЕ У ШКОЛН © V салн Градског аматерског позо рншта 5. новембра одржан збор комуниста просвегних радника посв ећен остваривању марксистичког васпитања у школи • Драган Петковнћ, председник OK СКС, упозкао присутне са политичком н еконо мском ситуацијом у општипи © О актуелним питањима остварнвања реформе образован>а говорно Радојко Јововпћ, извршни секретар у Међуопштинској конференцији Савеза комуннста региона Шумадије и Поморавља , повсзивзња, а у систем критернјума за награђиваље треба утралити допрЈгнос наставника на вастиггном плану, као равноправну компоненту. Још рашгоналнпје корншћен>е школског простора, (поттод нс. суботом п нсдељом) је такоБе једно од питања које ће ссновнс органнзације Савеза ко.хгунмста у школама ставити У јессн се скупе. сеи бсрачи, сви орачи, и сви сејачи, па заједно раде од јутарњих зрака do npeoi су.чрака. Јесен се игра, бојом жутом, лишће расула, шумским путем. У. јесен сс нтице купају у сјају, у јесен се веверице Грожће на брегу, бсрачс сања. хаљина даиа, • све је тања. ■ лепо забављају. Јесен ie лепа као 3' јесен сс одвија Јесен је лепа као јесен је лепа као дан. росно цвеће КО.1О највсће сан И итнце златне, вссело лсте, срећно јс сада, ссако дете. Јесен је лепд, ?одишње. доба, cpehait је свако ко дарове јесење проба. Закључци о задашгма Савеза комуниста н других сгбјек тивних фактора v оотвариваљт идејие и васгнпне фугпсци јс шко.јс које јс МсБуопштинска копференција Савеза ко- •мхинста Региона Шгмалије и Поморавља усвојпла 20. јуна послужили cv просветним рад ници.ма паше општнне као тс матска ооијентаиија збора о.тржапог 5. новембра нд ннн лнјатнвх’ Општинског кохпггета Савеза комуннста. Комулисти просветни радннпп н свк други заинтсресованм рад штци запослени v васпитно-об разовЈтм 1Л1ст1гт\инја.ма најпрг cv упознатп са политнчком н еконо.мском ситуаиијом v општинн, о чему ie говорио Д.раган Петковић, ■ предселштк Огшгпјнског комитста Савеза комгннста. осврћгћи се посеб по на дугорочан програм скономске стабилизаинје. Нада Јовановић, секретар СИЗ-а основног образовања и васпнтаЈва, поднела ie уводно излагање ово.м прн.игко.м. и'«- носећи слнку о пдејчој и взс питној фгнкцији школе у наш ој ррсдини. Мнлица Гајић, уч V-2 ОШ „С. Јаковљевик” Ангелпна Мнленковнћ VI2 ОШ „С. Јаковљевић" YBEK с поносом I Прошле су године рата, патњн, ужаса Прошле су године лешева, барута... Прошле деценије откако је процветала прва ружа у и СМРТЈЕ су четири баштп со- | I S I I I I нијализма. ЕБен неодољнви дсо је и Момчнло Поповић Оарен човек чије име носм наша школа. Бно је рат, атного крвн, бнла jt младост, полетна на свако.м кораку; биле су ноћи хладне и дуге, крвава свитажа изрешетана рафалским мецима. Живот је сурова игра човека, а наш Мома је успео да је одоли. стоjehu на бедему слободе, у бури страдања, у вихору револгцвје. Крвава су некад била октобарска свитања и праскозорја. Хиљаду младости је покошено, на хнљаде и хиљаде пупољака згажено да би и н>их израсло ново цвеће, са симболом слободе на себи. А Мома је — промрзо, бос корача напред јер у н»ему ппва, пламтн, букти идеал једне *<ладе генерацпје ношена духо.м Ко.муииетичке партије Југославије. УграБује себе у темеље но внх друштвених односа за добробит нових генерација. Његово дело остаће заувек у свести свих иас, као светао пример и поука како се волјг и гине за отацбинуРАД РАЗВИ.ТАЊУ ИДЕЈНЕ Н ВАСПНТНЕ ФУНКЦИЈЕ ШКОЛЕ — СТРАТЕШКО ПНТАЊЕ РЕФОРМГ. Школа ]’с још гвек п порсд г.множавања васпитпих и вдеј них гпшаја v савременом друштву и поред низа оргаин зованих об.тпка ” iincnmmija са пнљем пдеолошког васлнтања младпх, један од иај- :с.чнх чннилаца не са.мо за ос пособљавањс младих за радне фгнкције иего и њпхово васпнтање, lueino и морално фор мнрање. Школа данашњнце мора да образује и васпнтава, да буде школа марксизма, самоуправљања, школР братства јеллнства, школа која оспособља ва за укључиван»е v 'практнчпе токове иашег динамнчног жнвота, рада и развитка. Ква литет школе завнсп и зависи ће ттре свега од тога како су иаставнипи идеолоигки истргч но образовани и педагошко ме тодски способни. Стрх/чном. a парочито марксисткчко.м об разовању наставника посвећхie сс пажња v нашој општичч. Међттим, нагласила ie Нада Јовановић, join увек јс v рефор.мисаној школи обра.зовар е над васпитним ралом. Још довољно се не схвата да се млеј но-васпитна компонент? налази v свакој (настави, v сваком обликг васпитања и образован»а. Да би се то поспггло нуж не су промене v сахгим настг.в нишша, v њиховом neiaroiuком такту, начшп .мншљења, v односу прсма васпитно-образовном радг, v односг пре ма v4ewiJKv као активном субiexTV који тражи простор за своје стваралачко исказквање. — .Васпмтаже за самогправљак»е је основни залатак васпитне политике. Увелм омо маркснзам у реформисапу школу, али он заостаје за самоуправном праксом. Марксмзам се \-чи. гргва, гчечипи па дајг из овог предмета и мрзе га, а желслн смо да марксизам као предмет допринесе формираљу маркспстичког погледа на свст н својим програмским садржајем развпја идејност и начии мншљења на осповама дијалектнчког ма тернјализма, лстакла је Нада Јовановнћ. ШКОЛА ЈЕ И ВАСПИТНА ИНСТИТУЦИЈА Братнслав Марковић, наставнмк, је v својој дискуснји из нео да идејно-васпитпи Р?чД v школа.ма пашс ошитине .мора да се подпгне на вјшш пиво. — Идејнб-пблнтичко образовање и \савршавањс за^пованб на марксизму, тсорији и пракси социјалистпчког самоуп рављања, овладавање и стално праћење савре.меннх стручнчлх педагошких и психолошких до стигнућа, као и овладавање са временбм технологијом васпитно-образовног проиеса јесте право и дужност наставни ка, пагласио је Братислав Map ковић. Братнслав МарКовић је затнм истакао да просветним раднишгма кбмуниспша недосгаје облик акционог, органи« зовања (Акциона конфереиинја СК?) и да предстоји рад на допотењд' програма оспособљаван>а наставнпка за илеј но-васпнтнп рад и марксистпч ко образовап»е. Светислав Вучковнћ професор Центра за средњс објзазо вање , Б. Крсмановић", говорећи о .марксистичком образовањг осврнуо се на наставу марксиама v школи у којој ра на дневни рел. Овом приликом ie закључено да се радна rpvna Комитета обавезује да пзвршн аиалнзу помеиуте рас правс, а да се збор комунпста просветних радника посвећен маркстктичком васпитању по .моггћности одржавд сваке годпне С. Јоваповић МАРКСИЗАМ — ЧАС ЗА РАЗГОВОР Виолета Мнладиновић- ученица Центра за средтве образовање ,.Б. Крсмановић”, члан Председншптва ОК ССО, говорила Је у име својнх другова о наставп маркспЈ.ма, о предмету који је за иеке ученике прави баук, пнтајгћн се и уједно дајући одговор запгто је то тако. — Како учепнпи гледају на марксизам у настави? За еада, када морају да уче лекције из марксизма, када стрепс хоће ли професор пптати или не спгурно да га посматрају као и остале предмете. Сматрам да то не би требало да буде тако. ¥ настави марксизма не бт< требало ла буде класичног ггрецавања и нспитивања за одену. Бнло бк хтного боље да часови марксизма буду часови разговора, да ученнци постављајући питања, раз- .мишљајући о проблемима данашн>ег друпггва схватају • на тај начин бол>е оно што им није довољно јасно у остзаривању самоуправл>ан>а, у делсгатском прпнципу код нас. Ја сам такву наставу цмала у првој годјшх и часови марксизма су ми били веома интересанпш, што не могу рећи да Је то сада случај. Мислим« када бн се пастава маркспзма реализовала ла тај начин, ие би бпло бежања са часова, а ученици би схватпли марксизам као нешто што ће им омогућити да касније правилно зуководе и укључују се у друштво, јер, снгурно је, ци.ч» марксизма је да оспоеоби младе генерацнје, које су носкопи развоја нашег друпггва. Из разговора са гченнцима закључила сам да уче * нипнма ттроизводпих запимања не опговара овакав програ.м. Они he после завршене школе бити укључсни у непосредну производњу и сматрају да би и.м вгапе користило да уче о ономе што ће следсћих годнна прнмењпватн у пракси. Међупгм, бсз обзира на недостатке, сматрам да су данаилве генераиије, које имају иаставу марксизма у тпколн. у поедпости над раннјпм генерацијама. Ми стичемо теорнјска знања о самоуправљању, а можемо посматратн како се то остварује п у праксн, рекла је Вио лета Мнладгатовић. С. Ј. $ Реклн су ми да је умро са песмом н усна.ма. Живот' је сложен и свако време има Неки се роде да би вечито живели. Рођена је нова земл>а, земља братства осмехом па свој данак. § ЛИКОВНИ ЖИВОТ ;.Ј н јединспЈа I I у којој су се наши народи први пут у својој историјн ујединнли и лостали равноправии. Захваљујући њима кПји cv пали за слободу, за бол»и живот будућих генерација. мн данас, жганмо безбрпжнил! животом. Стога ми треба што боље да учимо х на тај начин да се одужимо долк>вини н свима онима који су јој поклонили своја срца, своје жнвоте. Будимо достојни следбеницн светлЈГх и.мена, наставл»ачи великих идеала и залевајмо' песму вољеној земл>и: $ (Ж - РВДТИ: ГРОТЕШ (Осма самостална изложба Срећка Здравковнћа ® Галернја Ш у Основној школи у Поточцу) £ I О, земљо, моја, слободарски цвете — тебе воле, сви к'о мало дете. О, земљо моја, благо теби, ти имаш — слободна и чнла — Момина н наша крила. I (Првонаграђени дом Дана школе) рад на Јпггерарном конкурсу попо * Марина Реџић, уч. VI14 ОШ ,-Мрмчило Поповић — Озрен" I I Конкурс за прву књигу осам збирнн лоезије На *P»Y који другом конкурсу за књигу младих песника, распнсује СИЗ култуГрадска библиотека и I | £ I L Књижевни клуб, до 12. новембра стигло је осам збирки. Комисија Књижевног клуба „Мирко Бањевић” кон схатовало је да су све књи ге ислуннле услове и лропознцнје конкурса, да су све песиичкс књигс и да иема ни Једне збирке прозе. Haj6o.i»v збирку за штампан»е одабраће жири састављен од истакнутих књижев ника и критичара, а резултати he битн познати почетком * децсмбра. На посебној књижевној вечери средином децембра бићс објављени ре зултати и подсљене награде. Најбол.а збнрка бпће штампана у идућој години. М. Д. Ликовиа публика се још једном уверила у самосвојност и« слособност ликовног нзраза параћипског младог сликара Срећка Здравковнћа. Његова осма самостална изложба компонована је из два циклуса: у првом под називом „Нисмо добилн кратак ЖИВОТ, веП га самн чини.мо кратким” Здравковић се представља својом омиљено.м техииком цртежа, a други циклус под називом „Нс ново, него нов начин” доноси осам слнка у уљу и комбинованој технпцп. Здравковнћ је .могао и да ненаглашава никлусе ни ликовну техпику, а да ми то и не прцметн.мо, јер изложба мма јаку унутрашњу везу нпт, тему која се из слике у слику прелива, и.ма непрекЈгдност и моћ емотивног везиваља. Слнкати дапас v последњој четвртини 20 вска, сва та чудовишта и чудеса, тражити и потенцнратл грешке пркроде у самом зачећу и коначном облику жпвих бића, деформигста људском руком п биолошким законом учвгн&ене, свет внлељака и вештица, басми, басни н легендн, мнтолошки и рслнгијски, вратити сс дубоко v свесг и полсвест, личну и колектнвну, јссте смиоШванаа 9 ност и храброст алн истовремено н подс.мех и алузија. Рекао бих чак велшса гротеска. Подсмех, нроппја, свет хромога Цајбога, ђаволски подс.мсх у глуво доба на обала.ма Мораве. Здравковић нуди једну мнтологију и басну са но-вим непознатим бићем. И сач Брем бно бн тотално збуље« .дцковном оволуцијом” Срећка Здравковмћа. Срећковс слпке су стравичие прнчс о намз, и имају »дидактички” карактер ла нас охрабре. На прнмерпма — лапсусима. Снажна уметннчка дела изазивају п спажпа оссћања. A Срећкове слнке нудс потмулу језу, трнце v лу.мбагном пределу н ос.мех кога формира лзненадно киселкаст укус v устнма. Цртеж чист, линеарап н јасан са каглаша<>има п ликовним акцентнма по лотреби фабуле. А све то поетски и ле пршаво, као шала, сан: бојсн ренесанским колорпсгнчким искуством, без личне увредс за посматрача изложбе. Није то ново, веН на нов начнн рсчоно. Слика по ЗлравкоBWhy треба да п.ма join један пиво — .мсднцппскп, 1х?пелнте- .Бскп. Да лсчи и да спречн развој „болести”. Назмвн слика су .му крштепп лапгнекп-м, као слике — рецептп. Гротеснп гфлступ живочу и његопим чпinioiiHMa, a V сушгини‘љубав за животом пред нскривљмпш огледали.ма. Мнрослав ДимнтријсвиН ди. Истакао је да професорп маркспзма марксистички пнтрепетирају појаве код пас и V светт, трудећн се да код гче ника развијају дијалектнчкоматеријалнстччхо млшљење. Профссор Вучковић јс нстакао да ову наставу псате п %>д рсђене потешкоће. Уцбеннии јшсу најбољег квагпггета, • тп-7- сани cv тешкн.м стпло.м, неразумљшг.м језмком п сличио. Алп, добар део ученпка јс заиктересован за паставг мвркснзма. Добро раде .маркспстич ке секције н трнбине V школи. V овој средњопгколско.ј срединн иије било исгтада. a ученицц се оспособхавајг за пдејну борбг сд противннцнма соцнјалистнчког друштва. Инипијатпва OK СКС јс добра како се прпшло разрали лакл>учака Мећуопштпнске кон ференције Савеза комунмста о васпктаљу п ндејној функпнји школе, нагласпо је v сво јој дискуспјк Радојко Јововић, нзвршни секретар v MOK СКС. On ie подвукао ла сс васпмтна фупкција школе нс оствару је ош!м иптензитетом којн.м се noin.ro. Оспособ.неност наставппка јс нсдовољна. Школе још више морају битп отво рене према друштвеној средппн. Мрежа школа мора бптч дега;н!О преисгштана, а пконпрска и ом.тазппска са.моуправа Mopajv бпти развпјегшје. Стпарањс повољгпгх матернјал них л^слова за рад школа ie такоће један ол пр-иоритетнлх задатака, иетакао јс секретар Јооовпћ. После четворочасовиог рада збор је прихватио закључке који обааезују сваког комунисtv, свакор просветлог раднмка иа п\‘ну ангажованост у саојој средлЈ-ги. Нанме. v основifiiM органнзаиијама Савепчп хпнпста п наставничг гл kqлсктквпма предстојп распрдва о маркснстпчком васппглт-fev v школама, затпм треба оцснит ваљаност л лрактпчнг употребљивост nporoi.ua г нланов-> марксистнчког осписобљ?- вања наставника. У овои периодг пзборне ахтивиостп v 00 СК школа потрЈЗИо је да се раз.матра п могућносг о облицима акционог окул■ban.a н ДОГРАДЊА РЕФОРЖАНЕ ШКОЛЕ Већ шест пуних година младе генерације нам се образују пз новим пр1шцшт»ма. На збоpv прссветипх радника општи не Параћтт, Радојко Јововпћ, нзвршни секретар у MOK СКС, информисао је прнсутне о остпареним резу.тгатнма у средн>ој школп. пропустнма и о даљој доградљн рефор.хтпсане школс. Шта јс остварено позпптвпо? Од 1976. годлне до данас полећано ie опште образовање. Успостављен ie снстем стргчл nor образоваља. Школа је блнжа гдружено.ч раду и отво ренпја према друштвеној сре динн. Но, нако је учињенодо ста остало је пуно тога недо« Е.ршеиог. Примера радп, поменнмо да производиа пракса п практнчна настава нксу нај бољс организовапе. Y заједипчким основа.ма и.ма опторсHciba п гло.мазности v наставнпи плаповпма п програмпма, а профилп занн.иан>а су много х ситњснп. Променом, тачније доградiho.M сздашњс школс све те лропгсте бп трсбало отклонпТ1г. Обавезс п задапи удружеи or рада трсба убудуће да бу .IV прсцпзпранп. Учешвдп се пе .моп * глнсатн на одређену cTpvi v плп занпмање ако ни cv обсзбеђена места за *практпчну наставг. Првн п дрхти степа-г стручносги, усмерење од прве годнне, уписа V први разред преко конкгрса . већн број часова п раднпх недеља профсспоналне праксс н пропзводиог рада је са.мо део из мсна које lie nonpiniern да се саданпва школа подигнс «а још вншп ннво. Дужчост сваког просветног радкпка, a no себио комуннсте је да испољк своју пуну акпгвност и одговорпост у cnpoBobeitv рсформс школства, рсчено је па збо pv провестшгх радника олпггп пе Параћтш. . С. Ј.
СТОНИ ТЕНИС В-ДЕ ,АС“ И БОРАЦ Прпа дпа турпнра Регпопалнс п Meђуопипкпекс лше Шумднјс н Поморав.тл одр;кала су 3. п 6. попсмбра у Ппраћнну. Y свс две дмвизмје учзству. Ду скппс пз пашс onumntc, а стонотсцпссрј! Бориа у и>пма и.маЈу за сада паЈвншс успеха. Екипа Борца у Рсгионалг.оЈ лпгп п поред тога што Јс остлла бсз сеог нпЈбоље/ итрача Дулгћа, коЈи је прсшао у Будућпост пз Глаалцс, добнла Јс ссд урн прпа сусрета. Са трп поЗеде на приом турннру Борап је други иза КрагуЈспачког АСА са г.стнм броје.м Зодова, олн мало слабпЈом сст разлнКО’Л. Y Мећуогпптинској лигн Борзи II заузнма четврто место послс прпог турнпра са двс поесдс и јсдпим поразом у три сусрета. Водп Младост нз Кнјева, а Напредак пз Сврјноса на шсстом *«ссту одмах пспрсд Будућностп нз Главипс која је седиа. Борзц IT је добро сгартовао. Булу-, ћпост пз Главпие нзгубпла је два сусрета, алп су прпказалн доору irrpy п права Јс нссрсћа нзгубитп са 5:4. Својловип пемају уједначену скипу, али се очекујс да ће се као п Главнчани боритп за срсднну Мсђуоттштппскс лпСлсдсђи тур.Јптр Региопалне п Mebvопшгпкспе лигс пграЈу сс опст зајсдпо н to v БаточЈпш 19.' п 20. новембра. ПРО1ИИРИЛА СЕ ОПШТИНСКА ЛИГА Растс пнтерссогалх за стопи тсплс у Параћппу. Прва Огшгтппска .чпга добпла је три пова члама п сад се укупно 15 csuma стонотеннсера слов iiajoo.tcr у отатнпи. НоваЈлиЈс у ОпштилскоЈ лпгн су скппс: Космај, Новоселап п Поштар. Такмппсил се одвпја п дал>е редовпо, с тнм пгго се мечевп са иовоприМЉСНПМ скилхма irrpajy v мсђувремсну. ш коло Дсдчпство — ТскспЈлап Буљапс — Хсрој Морава — Младост (ГМ) Јаворпк — Налрсдак Младосг (С) — „14. данд” Борап (Ј) — НзвиБачм Морапл — Борал СЛ Херој — Јаворак Тсхсгплац — Младост (С) НзвнТЈачн — Буљапе Напрсдак — Јсдпгство Младост (ГМ) „14. дана” Ззосталн сусрет нз крсог кола: Извиђачи — Младост (ГМ) 2:5. Y недељу одиграггп су повоарим.-мним скпсама: сусрсти Новоселап — Тскстплац Попгтпр — Јодсрак Новосг.дац — Јпворак Поштпр — Бзрз« КосмаЈ — Јавоппк Ноиозг.тпп — Бочап Поттлр — Тскстмлзп ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТПНСКЕ ЛНГЕ 1. Еорац (Јуп.) 2. .Т.-.ворак 6. Млазосг (ГМ) 7. Пппрсдак 12. ХероЈ 13. Одр. извићато 14. КосмаЈ 15. Поштпр СПОРТ *ФИЗИЧКА КУЛТУРд|£|ЕЛДД ФУДБАЛ: ДР¥ГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ ад ИЗ МАКАЗИЦА Ремонт — Јединство 2:2 (2:1) Чачак. Стааиоп. Ллвицииица. Глодалаца 300. Сгрелцк Ми u’wli у 5. и Драшковкћ у 10 ми нути за Ремонт. а Пелиза.човић у 35. и 90 мкнуту за Јсдкнство. Судија: Раднсавчевнћ (Краљево) 7. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвић С. Анђелкосаћ 6. Мнрковић 6, Matnh 7, Петковнћ 0, Миленко влћ 6, Павловић 6 (Милојсвић—), Дреповац 6, Миличсвић 5 (Милић 6, Псливановић 7, Костић 7. Играч утакмицс: Мпломир Псливановић (Оцепе узете мз Спорта) Са гостовања из Чачка Једин ство се враћа са врло важним бодом којим је повсћана разлика између зелених и Шума дије из Аранђеловца на два бо да јер је главни конкурент по •ражен у сусрету са Јунком Врању са 4:2. Утакмица у Чачку је борбена, на моменте врло оштра, па се из тога изродио и један инцидент у коме су учествовали играчи и службена лица на ста диону. Домални су дошли у вођство' СТРЕЉАШТВО ЖУТН ПЕСАК врло брзо, но Јединство није. цс посустало. Најпре је Пеливано'' ■ Сцрелцн ПараНнна најзад добијају стрелЈшггс Некада незванично, алистрс лиштс на коме се гаћало и вој ничком пушком, Жути песак, потез јужно од. рсзервоара, постаје if звакично спортско стрс лиштс. Одлуко.м Извршног савста CO депрссија на овом месту, која се својим изгледом просто наметала да б\де спортски објскат оваквог типа, додељена је Стрељачко.м савсзу општинс Параћнм. Стрелпп моrv ла саграде .монтажне објек те који ће садржати пгшаонч цс. санитарни чвор. гардероТРАДИЦИОНАЛНИ ТУРНИР ¥ МАЛОМ Ф¥ДБАЛ¥ Очекује се 150 екнпа Општннскн Савез за физич ко васпитањс и спортску ре креацијг „Партизаи”, у сара дн»п са СИЗ-о.м за физичку културу и Халом спортова „7. јул”, н ове годнне органнзује турт<р у малом фудбалу. Традицноналио такмичеље „малих фудбалера” треба да почне 3. децембра, а рок под пошења пријава екнпа за учешће завршава се даи ранп Јс. Тада ћс битп извучени и парови. Ове године такмнчење ће се одвијати у четнри групе по куп-систему, а победннци група играју у финалном де лу по бод-систему. Пријаве лрима секретар Општииског савсза „Партпзаи" коме треба доставнти и петп примерак уплатнице на изпос од 2.000 дтгнара по екнпи. Право учешћа имају сви који воле мали фудбал. а за прваке осим псхара и дипло ма предвнђсне су и награде. новић изједначио из једанаестерца, а на крај утакмице у 90. минути постигао је ретко леп го из „маказџца”. У слећем колу Јединство дочекује Металца, екипу која се високо пласирала. Биће то, верујемо, лепа утакмица јер су Металац и Јединство екипе које су при миле најмање голова у Првој српској лиги — Југ. М. Милепковић ТАБЕЛА ДРУГЕ СРПСКЕ лиге — Ј¥Г М. М. МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм комфорну кућу у раћниу Л леигорскл 13. Угппати или 088/52-578. Мостар. Пателефои 035/56-852 Мсља.ч трособин комфорнп стан у цсЈггру грапв за дла ман>а. Зп блнжп обавсштсња оорапггн се нд телсфоп 51-883. Нздајем једпособан стан. Поссбан улаз и струја. Ten. 51-493. Продвје.м 51-493. Продпјсм фои 51-506. Продајем кавсз за 20 посл.-м. Тел. фнат „132 18C0", Ilhpahrtn. „Заставу ЈОГ' у возиом ciaiby. Годмиа пронзводње 1977. ТеЛсфон 42-259. Јанковић, Планв. Продајем 2 м’ брестову rpabi, пстругану, ciTjy. Добро је за телслд-ере н лампсрију селог дрвста внћ, Бу.члне п одсечсно стабло кк 1.5 *< ’. Златоје Лазаре код Ilapahinia. Пони бнцикта замен>ен код ca*toуслутс „Мост". Иста ла сс врати «а истом месту клн на адресу: Милорад Поповић, Тссдпиа 32. Слсдсћп турнир пгра сс 19. и 20. noослтбра бсз обзира нз рсстрикцмју струје. Моаиа® 1. Једннство 2. Шумадијп 3. ФАП 4. Металац 5. Слога 6. Палнлулдц 7. Јумко ПКВ (А) 26:21 ПРЕЛНШТЕ бе. матацин и остале пратеће садржаје. Резултати којс cv до сада постизалл стрслцн из иеле општинс, почев ол СД ,Л1нхај ло И.таћ — Куља” из Српске фабрике стакла. јуннори СД „Бранко Крс.мановнћ”. пионири ОШ „Стсван Јаковљевић”, екипно и појсдиначно, заслужили су Ла нм се поклони пажња и трсба поздравлти ра зумевањс Комкгета за грбанизам, којн са локаимјом будућег'сгрелтпита тгма планове тек v двехиљаднтој годиии. м. м. На основу Одпуке Радннчког савета OOYP-a „Водовод” РО „Параћнн”, комисија за продаЈу употребљаваних моторних возила и машинаВрши продају ПУТЕМ ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ БАГЕРА — РОВОКОПАЧА I. Услови продаје 1. Продаја ће се изврптити пугем јавне липиташгје. 2. Почетна цена је 300.000,00 дннара и словима: трнстахиљада нових динара. Y ул. Мпрптала Тита (паркцпг испрсд Ламеле) отворсна ptijiba за израду кључева и лоправку cmrx врстп брава, шпваЈпгх, пнспћпх машттна н фотоапарага. ЧАМИЛ ЧАМИ.ТИ. Оглашапа« нспажећнм следочапство о зпвршспоЈ основпој 1ш;ол_ч, издато у Olil „М. Поповнћ Озрсп" на гале Зоригцс Араиђеловић нз Параћппл. Продајсм соппк 7200 Видсо.рскордср „ПапаСистем ВХС са плаћеном лариком. Тел.: 011/454-168. 8. Јастрсбац 9. Таково 10.Прогрес 11.Ремонт 12.Шумаднја I 13.Лсмипд 14.Тпмочашш 15.Златар (К) 13 13 13 10 16. Жслсз1пгшр БОРАЦ — ОДЛОЖЕНО, ТЕКСТИЛАЦ — ПОРАЖЕН За тренутак је одложена мрт Б ва трка Копаоника и Борца. н Утакмица коју је требало да И одигра Борац у недељу је од- И дожсна. а првак. на табелн Ко У паоник поразио је Текстилиа га на свом терену са минималним и 1:0. Како се против Белушића « очекује победа, Борац и даље И остаје у трци за прво место. и М. М. •' 3. Право учешћа на лшштацпји нмају сва правна н физичка лица која пре тога положе 10 одсто на име депозита од почетне цене. II. Место и време одржаваља лицнтапије Лишггација ћс се одржати у кругу OOYP-a „Водовод” у Параћину ул. Адакалска 5—7, дана 24. XI 1983. годпне са почетком у 10 часова. Багер — ровокопач се иалази v „Водовод” и може се разгледатн дана у времену од 6 до 14 часова. III Остале одредбе 2. 3. кругу OOYP-a сваког радног Најповољнпјим понуђачем сматра се онај, ко понудн највишу нену. Купоттродајнн износ је у нето изиосу, трогпкови пореза, такса и слнчно падају на терст купца. О току лицитације, кандидатпма и осталом биће сачињен записник од стране комисије, којп ће Ч1ГНИТИ саставни део уговора о купопродајн. По окончању лтшитације уплаћеии депозпт биће враћен учеснттцима, изузев кутгау коме се његов дспознт урачунава у купопродајну цену. КОМИСИЈА ЗА СГГРОВОБЕЊЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ САМЗУПРАВМ ИЕРЕЕМ ЗАЈЕДННЦА ЗА ФНЗИЧКУ ШПФУ-НАРАШ ХАЛА СПОРТОВА „7. ЈУЛ" ЛАРАБНН РАСПИСУЈЕ за таајмљизање жловног простора ресторана Хала спортова „7. јул” изнајмљује пословни простор — ресторан са пратеНим објектима (ресторан заузима простор од 250 м2). Понуђени простор обједињује обЈскте: ресторан, кухин>у, шанк-простор н пратеће санитарне просторије за госте и особгве. ПРАВО УЧЕШНА HMAJY СВА ПРАВНА И ФИЗИЧКА (пословно способна) ЛИЦА. Детаљна техничка документација н условн закупа могу сс добити у Самоуправној шперсспој зајсдници за физичку културу и Хали спортова „7. јул”. сваког радног дана од 6 до 14 часова. Понуде слатн, 15 даиа након објављивања огласа, на адресу: САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ФИЗИЧКУ КУЛТУРУ, ПАРАНИН, БРАНКА КРС.МАНОBI1RA 47. На основу утврБенпх критеријума за изпајмљиван>с пословног простора (ресторана) о прихвататБу понуде одлучиваћс ИЗВРШНИ ОДБОР СИЗ-а ЗА ФИЗИЧКУ KYJITYPY, о чему he битн обавештени сви учесннцн огласа. НзддЈе СИЗ лпформисања. Издавачкп савет: Наи Бранковпб, Момчнло В^-чкппиП Спегкслаа ЖчвкоокИ. MiuiiiKOje ILinh. Надз 1огааооић, (замецни иреасеццнкл> Снежава 1овановлУ ооривојс Mjp.niKOBiili, Слапмл.уб Обрндо^ић Жииотв СтоЈаноинћ Жино|нн 1<>миК (iipr.acej- нпи * м Јоилн 1пмнб Vp«rl>vJ‘': Реддкцноии 'колсгпЈум. Глапни п одЈоворни vpeatniM С-лам\л.уд Обрадош'И Илеинари: Снежинв lonaiiooiih Мплниа Жипвоннћ Ми|»„г.ши чим: ipMicvh Ми »нилј • H.ixii кехрчк!. урелмпк) и Miioopai Мнленховнћ Адресз РслакциЈе; Mbkcihi* ) оркиг 4. Ноииакскп <(>ак 58 Гелефон: 1 лапки и оди>ш>рин урсдник 52-552. tiubiuutj.ii 55.6У4 .i.uni <идИиик« 25U.Jti дшшра, ишцlo.iitiiiibs 125,00 За aocipancrao двоструки. Жнро мч и V113_a ниформисања 63504-649 *16 код СДК Нараћни. Штвмда ГРО ^ГЛАС”, Бсоград, ВдлЈкожи hcua fi, хвдсфоз 3Kk551. Твраж 11.000. *
ОСНОВНА БАНКА ПАРАБИН •^77777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777/7/77777777777777777777777777777777777777777777777777^ СВИМ ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА Ч Е С Т И Т A М О I 29. НОВЕМБАР | | ДАН РЕПУБЛИНЕ | $ ' ■ 7////7///7////7//////1. .7//////////7////7/////////////////////////////////7/////////"""""/"""//'""'/""""""/7"г"7:Г""'7'",'Л' народа општине Параћин eessesz.- . иииша -«■■■> -r-nar.-’ ■ 'v. ГОДИНА X ■ 23. НОВЕМБАР 1983. ■ БРОЈ 24« ■ ИЗЛАЗИ СВАКЕ ЦРУГЕ СРЕДЕ ОК СКС О ПРИВРЕДИ И ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКОМ И МАРКСИСТИЧКОМ ОБРАЗОВАЊУ hoipem одлучнаг МИРЕН ’ • ■ ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ Y ФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ” Б№АШ СПОСО&НЕ Страна 5. ЗА ЗНАЧАЈНЕ РЕЗУЛТАТЕ Повеља завичајном музеју Страна 6. 40 Тодина од Дру/oi заседања АВНОЈ-а ЈУБИЛЕЈУ Време иошћрђићања ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОЖИВЉАВАЊЕ СТАМБЕНЕ ЗАДРУГЕ WWH ПОВЛЈШБЕНН Чстрдесет година је пррш ло од оног историјског dotabaja eeJi гснерацијски daлеке 1943.. године и сада 'је свечана прилика да пред празник — роВендац Републихе поновимо како су pad ници и ссљаци и сви напредни људи паших народа н народностц Југослаеије у ј орухсалој социјалистичкој £ рсволуцији срушили класни | поредак који се темељио.на | екенлоогацији, неравнопраI вности и нејсднакости љу I du, политпчком угњетавању и нациоиалној неравнОправ ности. У тој револуцији они су ударили темеље новкм друштоешш односима у којима lie људбки.рад и чоеек бити .ослобоћени свих стега, a • народи и народности имати vcAoee ‘за слободан U свестран развој; У осертању ■ на 1 прекених 40 година не можемо a da се i не подсетимо сеих оних । препрека крје су стајале на . путу iiCTopujCfcoz хода сеих ■* онгдг тренутака ^оји су у : датом мо.чснту бали мреломни и судбоносни. Револуција joui траје. Заправо она /е бесконачна, јер битка за самоуправне друштвене одиосс уеелико се води, и онда када пбсти 1не свој циљ наставља dopey за ноеи, виши, у интересу радног чоеека, за његову бољу будућност. Ми мора.ио да. се и овом приликом подсетимо, да се поред светских збивања a одчоса icoји су поноео на ер хунцу избијања светске дра ме, joui увек и у нашем.дру KojiiAta се сукобљава нагие друштво, a v првом реду оних које су економскс прп родс. Она историјска карика ко ја сс огледа У кеалитатценој промени односа који ■треба да усноставе доминаtpijy удруженог рада ■ иад средствима и резултатима свога рада, још yeetc није без застоја и колебања, без губљења самоноуздања. У револуцији коју eodtt padmi човек, мессо л1у је у врху на свим њеним фронгоea.ua где се бију битке. Пред празником смо четрдесети пут, V свим tuai сећањима историјске одлуке Другог заседања АВНОЈ-а, легендарне битке на Сутјесtfu и Неретеи служсе не саСтрана 7. штву репродукују односи и сча?е које теже да успоста ее пеку ерсту раенотеже измећу рееолуције у ходу а прсчилости, из.чећу нових продора. и . превазићених односа, измећу прогресивних идеја а застарелих схватања. Данас је то још израже није. због сеих проблема са усЧостаељена. Сада је не са- .чо прилика eeh и вре.ие да -у° ка° чодсећања нл јеоно се осигура исказиеање ripd- време у коме се стеарала вих и дугорочних интереса о&а земла, еећ као моти * удруженог уада. Вре.ие је За ноеа. прегнућа, као изво да радничка класа заузме оно местб које јој припада. Teic онда моћи.'ћемо пугг.п за који смо се'определили корачати снажније и брже, риштс из кога се tfpnti енер гија за тежак. и дгготројан ход у светлију будућност, у кдме -he човек tcuaru почасно ,месуо. Тај пут је ‘Aiozvti ccL4o заједнпчким снагама уз. пуно поштовање и уеахсавање свих који чине ову заједиацу братских народа и народности Југославије. To је. и највећа текоеича рееолуцијс од првих до оанашњих и будућих дана.. ЈЕСЕЊА СЕТВА СТУ6ИЧШ II1MM Сграна 8. С. О.. ПЛАН УПИСА СРЕДЊОШКОЛАЦА ПРОИЗвОДШ ЗШ11Ш ЛРНВШНА Страна 9. х Si ■*•’“ * ’ ■"в СПОРТ БОРДЦ И OHHCIBO ЈЕСЕЊИ ПРВЛЦИ Страна 10.-
23. НОВЕМЕАР 1983. ■ БРОЈ 24«. АКТУЕЛНО ® АКТУЕЛНО СЕДНИЦ.А ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА KOMYHHCTA ПОСВЕКЕНЛ ПРИВРЕДИ И ИДЕЈНО-ПОЈШТИЧКОМ И МАРКСИСТИЧКОМ ОБРАЗОВДЊУ Потдеоа омучног заокрета * Плански задацн се не остварују ® V средииама где је допјло до нарушавања самоуправних и међуљудских односа, проблеми су још израженији Ф Сви траже појачану одговорност која се у пракси споро спроводи ® Y идејно-политичком оспос’обљавању и марксмстичком образовању постнгнутп значајни резултати Рсзултати приврсде у протеклом девето.мессчју, који су се налазмлн на лневном реду недавно одржане седшше Прсдседништва Општинског комитета Савсза itoxiviuicia билн су и главна тсма расправс иа послсдњој ссдштп Оппплнског ко.аштета Савеза комуниста. Као рстко када ово пптањс се пашло на ссдтшцаула Свих ллгштвено-р^иртичтптх фоп'•*.!•>. вспма брзо во добијању првих резултата (већ допуњенпх са десетомесечшш посдовањем) што свакако укавује, ис само на озбил.пост curvaције у којој се налазп нривреда општипе Параћик, већ и па решеност да се начини одлучан заокрет и крене стабчлизацијским токовнма. О самом положају прнврсде већ је речеио у извештавању са седнзше председништва Опјптичског ко.шггста. Оно што је битно то је све очнтије сазпање да наредни пермод мора битн испуњеи борбом која ћс се водити на линији разгранкчења између одлучног спровођен>а у живот опредељења из дуторочног програма економске стабилпзације, која подразу.мева екомомске законитости и одговорност за доходак с једне стране. н полипгчког волунтар&з.ча који се скрива иза наволне брпге о социјалнмм и политпчкнм последзгиама спровоБбња програма стабилиазцпје с друге стране, што не значи иишта друго него одлататвс неопходагих промема и мера. Свакако ће у спровођању гтрограма, по речнма МилОша Дракуловнћа, извршног секретара Отгштинског ко.млггета СКС, који јс полнео уводно излагањс, бити низ н. социјалних и политичјатх проблема, али Савез ко.муниста не сме скренути с главтЈог нравца, јер бисмо надаље в.мали већс и теже последаце. Јасно јс свима, а што даје и одређени отггидсизаА«, да се само сопственим снагама и уз крајње напоре може превазић« овахво стање. У супротном не би било добро. У закључ1втма усвојени.м на седници речено је да је привреда општине Параћтн-i за девет месепи оствархма нсти ниво индустријеке производње у односу на исти нерпод прошле годиие, али нс и планнранн обим. Укупан приход је увећан за 32,6 одсто, а због неповољних ус.лова у примарној расподели доходак је већи само за 7,5 одсто. Чиет доходак је нкжи за 2,9 одсто па је за акумулацију пздвојено свега 212 милнона динара. Раст нозшиалних личних доходака износи 12,5 одсто а реалних опада за нешто више од 20 одсто. Просечни лични дохоцм износе 12.623 динара за 13.894 запослсЛИЧНОСТИ ВЕСТИ ЖИВА БОРБЕВИН, ВЕБНИК АВНОЈ-а Да данн АВНОЈ-а изазивају неподсљенг нажњу бплл смо сведоцн на нсдавногл прсдапан>у за чланове Полн тпчког актива, када је успо мене на славне дане новембра 1943. евоШЈрао zKirea Борђевић, архитекта, већнпк Дрггог заседања АВНОЈ-а. Жнво казиваи>е, Јеаигог од учесника историјског скупа којн је ударно те.мељс данаш iso] Југославији, пропраћено Је н са паж1м>м у касврни ..UpaiiKo KpCMftHOBBh", a усropo he ce и учеипцн осно * ннх и cpeattHx школа упознати са овпм свепоком раћа Iba нове ЈугославиЈе. •z.'zzzzXZXXZZZZZXZZZZXZZZZZZZXZZXZZZZZZZZZZXXZ/TZ/ZZrZZZXZZZZZZ/XZA на радника у прнвреди општине a то је више за 3.9. одсто. Извоз је повећан за 23,3 одсто п пзноси 1,2 милнјарде динара. Губитке су остварнле десет OOYP-a у износу од преко 323 милиона динара. Полазећи од задатака из дугорочног програма економске стабнлнзације обавезују се све ооновне организацнје Савеза комуписта да cauime анализу пословагБа и дају оцену екс-ио.чског положаја своје организације удружепог рада. У апализа.ма сс мора извршита диференцпјацнја објектпвнпх тешкоћа и рубјективнмх слабости и тачно утврдити колнкк је иедостата-к репроматерпјала п енергије, као и раст цепа на раст дохотка, а колико екопомија рада, трошење сировина н осталог репроматеријала п енергије, запосленост радпнка УОЧИ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ О ПОРЕСКОЈ ПОЛИТИЦИ Y 1984. ГОДИНИ 0108C1J мв® жи реч озва ади н oils © Полазиа итике за наредну годину је повећање пореза основа при утврђнвању пореске пол Пореска полнтика у нашој Републнци регглнше се Друшгвеним договором о основама политике пореза за 1984. годину. лосеоннм Друштвеним договоро.м на подручју &регноналнс за« једннде Шумаднје и Номоравља и одлуком о огпитинским порезима грађана. Републнчки друштвени договор којим сс сваке године утBP1’Vјпореска политика даје оквнре политике пореза п такса у СР Србнјн за одговарајућу годину. Овај договор се неггосредкада су v пнтању републпчки порезп из дохотка, ОО\р-а и из личног дохотка радника у радним заједница.ма које нпсу оовезннце пореза из дохотка и у основним и другим организацијама и заједницама које су обвсзшгце пореза нз дохотка и дохотка од пољопривредне делатности земљорадника н радника којима пољопривреда није једпно и главно занимање. Када су у питаљу порези који се утврћују огпптииским одлукама, Друштвснп договор одређује оквирс, односно како је у Hanprv договора дато најнпже стопе за поједине прсте пореза у ГегсубНа базн Републичког догово ра доносп се посебан Друштвени договор у међуопштин скгш рсгионалнЈШ заједницама, који u.ua за ипл» уједиача Baibe пореске политике j»a ггод дручју региона. Овај Договор ближе регулише вистпге стопа код појединих врпта пгреза, затим .могућности око увођен»а iipecKiix олакшица н ослобађања плаћања. v ПОИЗВОД1И4, уз посебан осврт на. олнос производних и непролзводних радника. Посебио се тражн анализа • ефикасностп садашнлгх производпих програма и могућност иновмрања истих ради обезбеБења бољег пласмана како на домаћем тако и на светско.ч тржнипу. V везп с тим трсба и чадаље тражити могућности за супституинју увоза свула где је то .могућс, као н побољшање квалитета производње. Продуктивност рада треба да буде основпо мсрпло за расподелу јпгпжх дохсдака, па с тога и аналпзе морају да садржс и остварет! доходак по радаику, доходак у одиосу на ангажована средства и остварену акумулацију. ИДЕЈНО ЈАЧИ Разматрајући резултате у реализацији вдејчо-по.татичког и ма1ркст1спгчког образовања мстакнуто је да су у ов«м областпма постигнути запажсни резултати, како обухватом полазпика, тако н љиховпм оспособљавањем за укључттеап>е у практичам овакодневни рад у сопствепим срецинама. Илак, Јтстакнуто јс да је било п одре!>ених падова у овој области, Општиноком оллуком О ПОрезима граћана ттврђцју стопе пореза за све врсте по реза које су грађани дуж-ни за плаћају. Оштрије опорезивање рада пензионера н прековременог рада Полазна оспова прп утвр)>ивању пореске полнтике за наредну годшгу је повеђање поре.?а као непосредног. облпка убнрања прихода v друиЈтвено- •fionirriFMKoi зајед<-чп1и сд ииље.м да се створи моп-ћпост сма њен>а посрелннх пореза, (пореза па промет произвола и услуга у фсжансирањг оггштеjpvniTBeiFHx потреба). V Наирту 'одЈттке о порезима грађана предтгђа се да сто па пореза т личног дихотка раднттка остапе нста као и за ову годпну, с тим да *се порез из личпор дохот---» па ’н < ci п.ча ћа по повећаним стоиама кгда је v rniTaibv зад печзпонера н то по стопн од 59 ло 65 одсто. To значп да ов^ко гв&- ћане стопе имајг за цч.т> ца ге смаљи рад пензиоиерг а да се омогући запошљаваље i ofих рад«нка- па ттвм радчлч местима. Овакво повећап.- сто пе примењиваће се када ie у питању н прековремечп рад, нзузев прековременог рала ко ји сс заводи v циљг повсћања нзвоза. Предеедпиштво ок ссо МЛАДИ за стабилизацију Послован>е приврепе оголтвие Параћин у протеклих дсвет месецн натло се и на дневном реду Председништва OK ССО 16. новембра. Доминантно питаке на ово.м скупу омладинске организације односило се на задатке v реализацији дугорочног програма економске стабилнзације. Простора за деловање мла днх има, закључено је, најпре кроз такмичарске акштје у основним организацијама удруженог рада ,,Млади радннк самоуппављач”. Поред ове акције ту Је и так- ,\4пчеље младих пољопривред ника „Млади пољопривред ник самоуправљач". Речено је да треба оживети и иптезпвирати ове акцијс, јер ту млади имају највише шанси да се искажу и дају свој макснмални удео у ду горочном проиесу стабнлиза иије. М. И. што у наредиом периоду треба исправити. Полип-гчке школе, то је недвосмислоно утврђено. постале су објекттгвна потреба без којс се не може. To пнтаље треба тако посматрати н пружитн .му, с тога одговарајућу пажњу, као и обезбеђивати услове за лес- .метан и још квалитспш.ји рад. С. О. Пррсз нз лјгчног дохоткд од по.Бопривредне делатности износиће 1,5 одсто ма катастарски приход и представља повећање ове врсте пореза у односу на задужење из ове годпне за 67 одсто, а не четари пута како је дуго времена вла дало мишљење у јавности, v односу на то да се катаггарскм прнход валормзује за преко четлри ггута и да ће гвећани приход бити осио^ш«'. за утврђивање пореза. Из гчхраз лога стопа ггореза која је у овој 1х>динт4 бкта 3,5 дсто смањена је за четхгрм п\т * и увећанд за 67 одсто, одкосно за раст пена пољопривред^их производа у првих девет месе ци ове године. Тако па пример ако Је Јед но домаћинство пол»О1трив1редника из наше општине имало најнижи катастарски приход који се опорезује. a то је 131.000 старих динара, то дома ћинство Је у овој годкни платило порез, заједио са свим долриносима и месннм самодо приносом у износу од 85.980 старих динара, a no новом предлогу у паредној годнни бн требало да плати 89.255 динара. Односно, до.маћинство са иајвећјгм катастарскпм приход ом од 4.752.000 старпгх динара ове године је платило порез од 3.118.285 старих динара, a у наредној години треба да цлати 3.237.085 старих дклара. Овако См требало да изгледају пореска оптерећења пољопривредника у нардлној годнни. под условнма, да све ca.\vo управне интересне заједницс прилагоде стопе доприноса од пољопривреде наведеном катастарско.м дохоткг, односно ла своје стопе доприноса \ман»е за чепгри пута. да би се иа овај мачмн обечбедао ниво задужења из ове године. Порез из ;п!Ч1к>г дохотка од самосталног обав.%ан>а занатскнх и друпгх приврздннх зелатпости \ волв сс ио дмферсч цираној стопи и то 8 одсто за одржана редовна скупштина ТИТОВОГ фонда . жшшш ГААВИИ ЗАДАТАИ Од укупно 16.500 запослених у оппјтјпш Параћин у Титов фонд учлањено је 12.000 радника, а од 140 оргаиизација и зајсднида 96 су чланнцс овог Фонда. Од чланаринс коју они плаћају у протекло.м чстворогодишњем псриоду обезбеђсна су средства од близу 400 мплиона старих динара којима сс школлвало 111 ученика п студеката, већи број је завршно школовањс, а тренутно се школује 27 ученнка и студената. Ово cv vKpaTKo подаци које смо чулп иа редовпој Скупшти ни Тпговог фоцда за стипендирање младнх ралдпгка н радннчке депе. V naseinTaiv о проте клом четворого.тишњем раду ове 'ппститАТИцс н акпгвпости' ма на њеном омасовљаванл/ v нашој ОПЦГПП4И, мзмеђу осталог, стоји ла cv задами Тптовог Фопда схваћенн као саставпц део редовних задатака нз до.меиа свакоднсвпих актив ности и обавеза. Резглтатл постпгнити на пла ну извршавања .задатака Тптопог фонпа cv задовољавајући. McbvTiru, стојп и то ла известан odo] падшгх људн још vbck iiiiie гчлањеи v фонд. посебно гоађанн ц индивидгални пол»оприврелни произвођачн. Y Титов фоид је гчлањено само 180 појЂопршзоеднпка из Гозљег Видова. У оним сред1гна.ма где је ангажовање на о.масовљењу one HHCTHTvnwje било веће било је и већих резу.тгата. Понсугно ie и то га 1’едац биој радиих организаиија и заједница не нзвршавају своје обавезе пре.ма Тнтово.м фонду, v че.му предљаче трп највећа папаћпнска колектлва. V рефератг о наоедпнм залацпма којс ie поднео Bopimole Сибиновић, досадашњи председннк Скупштине Тптовог Фопда, аналтЈЗиран ie досадашњи рад, уз констатацпју да услужно занатство, 9 одсто за производно и 15 одсто за утоститеље, аутопревозникс, трговину и друге привредне делат ности. ’ Стопе пореза за у»лужно и производно ,занат--,тчо ocrajv исте као и у овој години, док се код осталих делатности повећавају за три одсто, односпо од 12 на 15 одсто. Поред тога што се за услужпо н производ no занатство задржавају исте стопе, у циљу Јгодспшања раз воја занатства предвиђају сс н пореска ослобађан>а и то за прву годину.рада у износу од сто одсто, за другу годшту 50 одсто, под условом да се занатска радња држи најмање три године. Y циљу поспешивања запош љавања у малој привреди, пред виБа се учањење основице по реза за пет одсто за сваког за посленог радника, односно смањете утврђеног пореза на 10 одсто за сважог учекика ко јл учн занат у т°.1 радави. С->опа порезд за лииа која •ллаћају порез v процелпт.ма од СЕакор појед|.Еачно оствареног бруто прикода стопа се повећава од 6 20 oictg, што имазациљда се смањн ан гажовање грађана за пружање услуга по овол< основу. Стола пореза од сауосталног обављања професионалних делатности повећавд се од 10 на 15 одсто. . Наследници првог наследног реда не плаћају порез Код осталлх врста пореза лредложене стопе преузете су лз Нацрта републичког догово pa, а и.мају за ииљ уједначавап»е пореза на нивоу Републике, као што су порез на приход од имошгне, порез на имо кииу, порез на паслеће н noклоп, порез на укупац приход грађана. Карактернстично једа cv v првом петогодишње.м периоду формирања фонза v на inoi општини постигнл-ти значајни пел\'лтатк. Уз закљ^чак га јс потребна и вепа акгивност органа Фонда, што су потврдилн н остали учесЈшии v дискгснјп. главнп задаци v бгдгћем pa.iv Фо нла су: омасовљавањс Tirronor фонда, повећаваЈБе улоге тбеговнхчланова, активлрање Ак.тива стттенлпста Фоида. V изврша ван»у ттостављепих задатака моpajv да се VKH»y4viv и дрхте дргдптвенополитичке организа ције на челу са омладипом. како би стипендисти из нашс општпие моглн редовпо дапри . wajv стипетЈдију. • Овом прилцком ie још 1‘едпом потвпђеро да cv једини критеријг.ми за добијање стипсндије vcnex ученика v ли и матсријално стање. Нагла шено је и то да ie недовољно раднЈгчке омладине која прнма obv cTimeiwiiv, а да би о томе у бгдуће требало више водтгги рачуна. На овој селнипи пзабрани су пови оргапи п тела Тптовог фонда. За председника СкупшTitue Тлтовог фоида цЗабран ie Жггвојин Нтгколић из Српске Лабркке стакла. М. Ж. се код свнх овпх врста пооеза предвиђа оштрије опорезивзње, што је основипа пореза зе ha. Треба меБутпм нагласитн да код пореза на наслеБ ј и поклонс пе.ма запођења nopeза када је у пиганц- наследник првог наследног рсда нли поелонопрнмац, у сдносу на оставиоца, однисно поклонодавца. Посебно је важно да порез не плаћа лице које наслеђује погЕопривредпо земљпште н еконо.мске зграде којс се палази у другом наследном реду, под услово.м да му је пољоггри врсда основио заиимање и да са оставиоцем, односно поклонодавцем последњих годину дана живи у заједннчко.м до.ма ћинству. Посебном оттштннском одлуком биће предложено смањеifee опште стопе посебиог општинског чореза на лричс.г гтроизвода и ven -д v про.мету од 7 «а 6,5 одсгс. Ово cv неке о-; *вне кграктерисптке пор^.же п\ ичпч * v п&редној !’■ >•>>••< мј ■< ,..-с г Нацрт; помср.;t;ix догу.ггената Уколнко дођг no ju.vjet a у окви ри.ма пореске по.тптпке од стране Републике, општннска одлука о nopesmta rpabana биће прилагођена тим нз.мена- .ма. Извршни сав>- С«у:>и;тине општине је на csoioi 'последној сед.чици р.. л.аграо nc-veН1та доку-.чснта која треба блн же ла одрсде порескг политпку '.арсдт, roain.v Наирг овнх' докумената irahit ћс се п на дневном реду C<v,Општине 24. новсмсра после чеra he бктл орглчлз^взна ;аз!-а дискусија у месчпм зајстчп.а ма и оргакнзацијамх v/d'4x<c- - or .рада. М. Ж.
fr» 3£iIw© 51© j
23. НОВЕМБАР 1983. G БРОЈ 246. ИЗ ДАНА У ДАН СТАНОЈЕ МИЛОЈЕВИК, ПРЕДСЕДНИК АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ЦЕМЕНТАРЕ ЈАВНА ДИСКУСИЈА О СОЦИЈАЛНИМ КАРТАМА ДО 25. НОВЕМБРА Б1РАТ« С»ИЧау кКг*' SS «3 СЈБ)И™> в Девети конпзес Савеза слндиката Jvrocnan»iic. Сепмп конгпсс Савеза синзикаЈа Cnoiiie к Tnebn конгпес спмпиппавл.ача .Tvro Задаци који су пред нама не трпе одлагања. • Који су најзиачајнији изборни задаци у СК у Вашој радној оргаиизацији? — Изборп cv релован зада. так у Савезг комупнста Срби јс. алп условн н тренутак у ко ји.ма сс одржавајс су веома сложенн и тешки. Налазимо сс прсд многн.м неодложним за лацнма којс морамо одлучно н сфпкасно решавалч!. а којп не трпе одлагаља ц узмннања. Uтуда пред свим субјектцвпим спагама друштва. а посебно пред Савезом ко.мгниста у пе Л1ГНИ, пред’ свнм љеговим оргд шгма н основннм органцзатпа ма СК стоји захтев за повећа и>с ангажовања к nyiiv одговор ност. Впшс пего нкада изборна ак тпв.чост треба ла буде v знаку одлучног janaita роволуционап нс улогс СК чпја способност треба дадође. до пуног нзража ia V 'решавању акп/елних проб ле.ма н отворених пптања сада Ш1вег треиутка. Све освовне органпзацијс Са всза комуниста пмају обавезу ла v овој акцији нзвршс свест panv K-piiTHMKv аналЈгзу с!ања у среаинн v којој делују, ца оцене сопствено деловање, дон рпнос и гтицај на то стаље и да полазећи од тога дсфннишу јасаи и конкретан програм на рсднлх акпгвпости. Уз то да извршн избср оппх кадрова ко јн су спрехпш п способнп да v потпуности реализују тс прог рамс и дају пупп допрпнос vc пешво.м решавању актселнпх проблема друпгпвено-екопо.мс ког развоја. Бптна прсокупапија оснозн нх органнзацпја СКС у пелини .у нзборној активнос.гн п V Чц тавом паредном раздобл»\- без днлеме мора.ју бити пптања и задаиц на ожнвотворењу дуго рочног лрограма еконо.мске ста билизаилје. Реч је о неопходцо сти да сс економока n друштве иа ситуаиија у иелинп и v сва кој средини радикалннје мења . п да се брже сгварају услови за стабилап развој на основама . самогправљања, у с.мпслд- па се у свакој средини тражс рс шења и начин ангажовања свпх расположивпх снага. © Y којој мсрп за најолго ворније функције V СК бнрате најбоље? Станоје Милојевић — У припремн мзборпих сас тапака определили с.мо с$ л до говорпли да сс о ово.мс посео но води .рачупа, да сс прсдла жг људн, -ндејио-олрсдељенц и способнп да водс јсдну ,овакву органчгзаишу, оз-носно да за нг/ј одговорније функције у СК би ра.мо на јбоЛс. 0 Каквг рсзултате постпжу ko.mvihictii у вашод разпој орга ннзацигп на реализаиијп ирог ра-.ма сконо.мскс стабплпзашце? Девети конгрес Савеза синдиката Југославпјс, Седмп конгрес Савеза сннднкаЈа Србнје к Трећи конгрес самоуправљача Југо славије указалн су на нотребу саглсдавања економског и соинјалног положаја радннка и чланова њиховог породнчног дома * .мапинстла, на основу чега бн се воднла актнвна соцнјална политика. првенствено у заштити жнвотног стандарда активних и пснзлонисаних радншса са iuickiim приходима Е Да лн је то соцпјална карта и то у облнку чији је нацрт понуђен чланctbv v јавној дпскусијв Q Опрсчна мишљења иа свим ннво нма Консултатнвнн састанак v Општннско.м већг Синдиката, ко.’ле су присуствовали председннцп 'акциопих коиферснцпја снндиката, члановн Комиспјс за животнс п радне vc лове ОВСС. нрелсе.ипшн већпх 00 синдиката н сопијалнп ,рад ннип, бпо јс оглсдало прсдхол ннх разговора у јавној дпскх сијп која од 25. нове.мбра треба да се v Републичком всп\’ ССС свслп. Чула cv се •мншље ња стручљака, соци.јалних рал ника и речи радпнка, евенту алних кориснпка инстнтуинје соипјалнс карте. Сви cv прел собо.м имали Г1ОДССТННК са об- , разложењем о актпвности на органшоваљу јавне лнскгсмјс о увођењу соипјалне карте. као и Напрт соиијалне uapie којв ic прслложило Рспгбпич ко већс Синлпката. Напоменео tokv јавнс дискуснје у \-др\- — Нрограм мера еконо.мске стабнлизанијс у нашој раднОЈ срганпзацнјц сс још дограВуЈе. i Резултати до сада постигнутп нпсу мали, али с.маграм да he актпвност чланова СК па ње говој реализаиији \’ наредпо.м перкоду бптп још већа н да he комгииоти дати свој допрпнос на спровођељу овпх мера. © Којн Вас задаци очекују — Поолс спровсдених кзбора најважнијн залацн у СК cv бор ба за што економичниЈе посло вање радне оргаппзацнје. веНу продуктцвност, спрсвоБење sic Ра економске стабилнзашпс. Програм активности Акциопе конференцијс СК обгхватпПе u 1»из других пнтања која су од значаја за шло боље послова љс нашс организашгје. м. ж. ПОСЛОВАЊЕ ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ И ДАЉЕ HEПОВОЉНО КРИВИЦУ СНОСЕ CAME ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДРУГО ИМЕ Раико Бранковпћ, секретар Заједнице запошљавања пре цложио је ггро.мену назнва „социјална карта", говорећп да је тај назнв чудан за name друпггво. ЕВсгов је предлог да се тај докуменат зове „Карта економског поли жаја радника" н да буде сас тавпи део доснјеа. СЛУЖБА ЗНА СВЕ И.ма лп п колнкн је opoi социјалних случајева, то нај боље зиају соннјалне служ6c v раднтпт органпзашНа * ма. Тако cv тврдЈипт соција1шг раднмци нз Штофарс н Цементаре. Стакларци сс „Знамо нх у прсте”, рскао ie представннк Цементаре. Значп лп то да је у питп»у квалитет рада соцнјалне слу жбс? ВИСОКА ГРАНИЦА? Колики је то број л>ули, кад се каже да би соцнјалму карту добили сви онн који имају доходак до 8000 дшш pa по члану домаћинства. Различити лристули соцпјалној картн Нања пензнја гдс проценат од 10 одсто на пензијг од 30.000 повсћава за триста динара, a на малој сс и нс примећује. Xohe лп сс богаташп занста , влдети кроз социјалне картс? И шта ако јс то њихово „богатство” плод њиховог рада? Хоћс лн понос људн да дозво ли овакав начин решаван>а Њ11х овог статуса? Колико he бити веродостојии полаци који • he се паћп у соипјалној карти? Одакле срсдства за усвојене мсрс? Шта he бити са припцнп о.м нЗграБиваља према раду? Све су пнтања која су поставп.ена кроз дискусијс овог за 1!ста сфнкасног воБеља састан ка. На њих одговор није могао д^ да овај скуп, али сс ипак на.метн\о закључак да некидоловсшће кумснат екоиомском полопнтање всродостојност целог докумепта." Хође.-ш б.чтп ретки тн који lie се окористптп дајућп искрнвљене no даткс о сво.м имовпом •стању, као у прпмсру из Стакларс, где јс раднику додељсн „соци јални” стан, а већ сутрадан ис пред тог стана шепурио се ауто скупљи од са.мог стала. Значи ли увођење социјалне карте гомилање администрације ници.Мд њлхова радна органн зација и без тога помаже. Бнло јс п мишљења да соинјалиу карту треба увести по ред свсга. јер вромс јс да једном види.мо „колнко има бога таша а колнко снро.машака" да сс пос.чужп.мо речпма председникг? Синдикалнс ко.мнслје за жлвотне и раднс услове Мплоша Севића. Наводећп прнмере . процентуалних повежају радника требамо да дча мо. Социјалиа карта не можс да водн социјалну политнку, алн ако се договорн њено увоbcibe. морамо да води.мо ак цију да сс ти подаин за карту npuKvnc п употрсбљавају. Све v cBCMv, општннски синдикат јс да јс ннишгјатива добра Be he Савеза синднката Србије и да о њој треба разговарати. М. Миленковић „Треба много средстава и ра аа да би сс увела u воднла coцијална карта”, снже јс излагаља Ружпце Јањевић, социјалног радшпса из Це.ментаре. Говоре!1н_ нз иску-ства не тако давнс 1977. када сс шрви 'пут чуло За социјалне карте п кал су v већим радним оргдннзазацпјама уведене, навсла је да се за судбину тих докумената вишс нико иптересујс. нако јс и њима као п овнма прсдходнла широка дискусија. Чак и кад се такаи документн понуде неком, одбнја се њихова употреба. И остали сложнлј! су се да јс један од услова за увођеље социјалне карте да све досло вс око њнховог увођења и. вођења врше постбјеће службе, ннје могуће <п.спунити. Да бн сигурно raj посао захтевао запошљавање новнх лица. Мишљењима стручњака за „социјалпу админнстрацију” првдружно се и цредставник’ РО „13. ИЗВРШНИ САВЕТ РАЗМАТРАО СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ ПОВЕЋАТИ СРЕДСТВА СОЦИјАПНЕ ЗАШТИТЕ Раз.матрајуНн актуслне пробле.ме остваривања соиијалнс по лптнке V ОПШТ1ШИ Параћин и инфор.манпје о потреби оснивања сервиса за пружање поMohit v куНи и кућне неге у старостн, Извршни савет јс препоручно да у циљу Ј^ализације задатака зацртаних у помснутом матернјалу средства у овом СИЗ-у расту бржс у нарсдној годпни v односу- i-ia остале СИЗ-овс. Имајући на у.му остварнвање социјалне политике, констатовано је да сс сред ства заједннчке потрошње у сви.м организанпјама удруженог рада убудућс нс деле свиV нашој општинп само великс радне органпзацијс имају соцнјалне раднпке и пснхологе. Зато је заузст став да треба препоручити да н мање организаипје приступс прпје.му овпх радника са половином ра. дног вре.мена или једног радника за впшс органпзација, а да Цснтар за сонијални рад саглсла које cv свс то органнзације којс могу да запосле социоло га н пснхолога. Речено је и то да се велики део прихода које остварују бифе v Органнзацији пензпонера п Инвалида рада користн за пзлете н забаве, што није досту пно сви.м пензнонерпма н инвалилима. Зато је захтсвано да се ова средства убудуће усмеравају за по.моИ пензионерима u инвалидн.ма који имају мала при.маља. Овај материјал разматраће Скупштина оппгтнне на следећој седнипн. октобар’’ којн речс да lie пзне . _____ тп н „један раднпчки поглеЛ ма подједнако, већ да на comija.iHv карту”. Y овој радној организацијп преовлада ло је мишљење, кроз анкету. да бн то натоварило на врат дена послс конгреса п то да Ј°ш 11 службе за њихово воБе сс vk.t>v4iio најшпри фронг ,fae- а да најугроженијим раджспо.м раду Параћппа дао јс Радс Мнлановнћ, председннк ОВСС. Подвукао је председник ширину акције која је повевећн Услови под којима привреда послује cv тешки, а резултатн које постиже л д«кл>е су нсповољни, констатовано је на седнисоцијалистлчких снага ССРН, ла cv вођсне анкете V највећим радннм организацијама, да сс то пнтање од августа третира у с.редствима јавног ннфор.мнсања н да је за то вре мс дискусија довела до врло различитнх мишљења. СтвореСедница прнвредно- •политичког актива удео А’ потрошњи тнх срсдстава пмају опи који нмају мање личне дохокс. Центар за соцпјалнн рад лма увнд у стање соцнјалне про бле.матике на терену у општинп Параћнн, алп јс потребно да још ефнкасније радн на сагледавању н рстстровању свнх случајева н потреба за соцнјалном помоћљ м. ж. ље су нсповољни, констатовано je на седни- . KOH<bv3H;a како Осче ци Извршног савета, када је разматрана актуелна проблематпка . Мило точе Ртре. ј« —- ------------- „ословања привреде за 9 месецк ове годнне Али констатовано ; ба' л., ,1лн не сошцалнс ie овом приликом и саме органнзацпЈе удруженог рада су co- , ltar>TI. Какп ie FBne„K мм1шабрим делом крпе за cirryauniv V којоЈ су се игјшле. карте. Како је вре.ме олминало. јавпа дискуснја почела је Друштвено-политичка заi едиииа је преко повећања иена> а л других интервенцнја доста учинила на побољшањг услова привреВнваша параћинске привреде. Међутим, констатовано је на овој ссдници, и да љс не.мамо довољнчг пронзводibv. a v .мнопгм организацијама се пе сагледавају разлозм тога. Параћинска лривреда је прс оптерећена, обавезе нз дохогка cv велпке. најпрс због ^огромних камата, а це са.мо због издвајања за општу и зајсдннчку noTpouribv. Зато пршзреда у иаредном периоду мора да инвестира пајрестрикпгвпнјс. а да ндјЈвише глажс v обртна средства. Из извештаја који ie достављен члановима Извршног савета видп сс да cv сс оргацизације гдруженог рала којс имаjv мале лнчне дохоткс најдо- .маћннскије понашалс. Зато је наглашено да организације које послују са губитко.м ле смеjv да делс незарађено. а радници морају да схвате да лиШвана^ чни доходак мора да зависи са мо од резултата рада. После губитака 1<ојп cv остваренп на Kpaiv протекле пословне године нн једна организација удружеиог рада није сачишша санациони програ.м, што им је овом прилико.м најо штрнје замерено. Зато је инсис тпрано да организацпје које по слују са губитко.м што пре сачн не ове програме како би прева зпшле стање у којем су сс наш ле. Органнзацнје које постижу слабе финанспјске резултате по правилу не.ма(у довољно ви соког спЈ\£шог кадра. Зато тре ба настојатн да се v тим орга нмзаиијама што пре систематн 3viv радна места и прнмс по' требни стручњацп. Ha ]<paiv ie закључсно да бп због стваоања лово.мшјих vc.no ва пословања OOYP-а .„Ос^ће" v OKBHpv „Шумадије”, ова основна организанија удруженог рада мора да има повлашћенији положај.у односу на обавезе према ралној заједннци. Резултатс пословања привре дс за девст м<хеци овс годпне разматраћс и Скупштгшд општнне на сутрашњој ееднипи. м. ж. авгсста дпле.мс су се усмерплс у неколико праваца: да ли социјална карта треба да буде оваква, као у Нацрту да ли да сс гведе за све категорпје радника и пензнонера н — ла ли је треба увестн. Различит профпл учеснвка овог састанка наговештавао је и различите приступе. Међу тим v једном су се свн сложп лп: требало бц да се сви „слп ка.мо”, како то речс представннк 2.000 шгеалида рада. И шта дал>е?гПошто јавнд дисKyciija тгма за цнљ не само да сс добнје мшпљење о предложеном документу, већ тражи и нове преплоге, запажена је опаска Драгапа Јан>свнћа, co цијалног радпцка, да јс соци * јалпа карта образац, а не ннструмент за во!х?н>е социјалнс политнке. Поткрепио је то ранијим нскуствнма v покушајнма на овом пољу. Проблем јс налтајао у тренутку када је грсбало обезбсдЈПи средства. Скептичнн су билн н погле ди осталих ооштјалннх радиика на Нацрт социјалне карте. Примедбе cv датс на садржај који 1код пеипх ставкп само го мила посао а прпрода података. који су добровољнм, значи лична мзјз-Ва радннка без агратећих доку.мената и потврда, РАЗМАТРАЊЕ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА Прпвредно-политнчкн актив општиме Параћпп одржао је у понсдсл>ак редовну седницу на којо.ј су размат рани нацр докумсната ублпчкпх годину о лруштвено-скономском развоју, општој и заједнпчкој потрошњп л пореској иолним оствариваља Друштвеног плана СР Србнјс за пернод 1981. до 1985. у 1984. поднео је Мплош Димитрнјевић, помоћпик гснералног днректора ИВТКТ „Брапко Крсмаповпћ” а о кредитно-.монетарпој политипи Жпвојип Вељковнћ, дирсктор Основне банке, „.Тугобанкс" у Параћн ну. Уводне напомене о полптп пн издвајања средстава за задопољаваље општих п зајсднпчких друштвених потре ба поднео јс Божпдар Manднћ, лредседнид Извршног савета Скупштпнс општиие, а о основама полнтиКе nope за за 1984. годнну Зорана Стевановпћ, дирсктор Општпнске управе друштвенпх прихода. V раду седнипе узео је ^ie шће већи број чланова Прив редно-политнчког актнва, ко ји cv ставили одреВенс прп ■ медбе па нацрте' овнх докумемата. с. о. СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕД Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА 3! ш (Н и и Постхтајући .по Правилнику о Bpuieibv контролно-пернодиmhilx н слстематских прегледа, скипа Медшхинског центра пз Параћииа већ трп недеље обавља сисгематскп прсглед радiniKa у фабртпш це.мента v Поповцу. СистематскЈБМ прегледо.м/ којн сс обавља сваке треће годдне, бнћс обухваћени сви радници. Beh после неколнко дана екипа је оценила Да је одзпв радника нзузетно добар, да ислокугша органнзација тече по плану п да lie овај великп посао бцтн готов до краја годннс, као што је и предвиђено. Систематскн преглед обухвата такозванн лабораторпјски стандард, ЕКГ, сгпгоо.метппју (мерење капацитетз, ј^дућа), за тпм нсптггивање функцијс впла и сЈуУнкшгје cnvxa и коначно, клинггчкп преглед спешгјалнсте медиципе рада мр. Раднвоја Томашевнћа, y<ojj< и прсдвозј! obv седмочлану eramv. На еистематскп цреглед ччевно се позива 40 радццка и то нз свих делова пооцеса рада, ла бц њнховр одсуствовање бн ло неосетно, о че.му се стараiv рефеп.чти заштпте на раду. Онн радпицн код којпх се ог крије обољење плп чак и на.ј-’ ман>е одстгпање од нормалних резглтата оп.мах се позпвају да on се прнступило лечељг плн да бп оилн ктпгћенн на допун * ско испипгвање код специјалиста. За радникс којн icMajv тежа н тпајни|а обољења радној ос ганизацији се предлаже размештај пз одговарајх-ће лакше рално место да би сс спречило наплсдовањс инвалидностп и продужно радни век. По рсчн.ма доктора Томашевнћа. v фабрнци це.мента се на ово.м питаљу одлично capabvje, a предлози специјалисте уважаBa.iv. . По обављеном снстемском гтпегледг v фабрнцц цемента скппа сс „сели" v Српскг ‘фабрпкг стак.1?ш да п тамо домоme открпваљу болестн v cimom зачстку п продужп раднн век. н. м.
23. НОВЕМБАР 19S3. и БРОЈ 24«. СА СВИХ CTPAHA КОНФЕРЕНЦИЈЛ „ННВЕСТБАНКЕ" — ПОСЛОВНЕ ЈЕДННИЦЕ Y ПАРАКИНУ ИЗВРШЕН РЕБАЛАНС ПЛАНА Декта вапрсдна конфсрспцпја О> ковве првврсдпо-нпвеетнциопс Спнкс ..Ипввстблн^с" — Пословпс Јсдннпцс Ч Параћину одржапа Је 18. нопембро ГТорсд пзоспттаЈа о нзпршавшБу плана хрсллтног билапсл за npBire осам мссецн овс годпне, о хоме Јс omunpimjc говорно РАДОЈЕ НЕСТОРОВИП, днрсктор „Ннвестбанке". Послоонс јсдлниае у TlaivihHHv, Конферснип|а Је размз грала н усвоЈпла рсЗалипс п.шна крсли твог биланса за 1983. го.-ишу. м. ж. НАЈМЛАБИ V ЛКЦИЈИ .Ј1ОМОБ КОПАОНИКУ”- ДЕЦА ЗА ДЕЦУ Малишанн предшколских установа пвше опигт:гнс сакупп.тх око пва милпоШз старнх лпиара који he наЈвероватн)з прнпастн дсчиЈо] установн у Брусу. Предтхолскс установс наше отпптнне на необнчзн. хумпн и симпатичан начил оргаппзоволе су акцијг ..Помоћ Копаонику' . Малишани су пунндп кас« пе „Инвестбапке”, cawo у својоЈ гру тп». СпсцпЈална комнскЈа Јс утврлила па јс на овај начнп прикуп-мно око зва милмопа старнх динара, а наЈвсроватнпје опаЈ н<ч *чц he прнпасти дсчиЈој устанопп, у Бр\су са одрсђсном иа.мс ном за иабавку нског ол учпла. САОБРАНАЈ: I1YT, ВОЗИЛО, ЧОВЕК И1№К10ВИГ»Ш • i'W'." -— —W~ — -.*'ЈГ Т-Л-Д^Ј^Г-.Л! 17 г т.~I .f -I— 11 ЈЕ,п1"г|;'»'»Г.|Д'ЛЈГ»»',>'~>|И~^Ч Г»* Ч Ј ■" Ако v овом црном билаису треба тражити свегле стране, инда је то свакако број иастрадалих лнца у 252 незгоде. За разлику о.ч трагпчне прошлс годннс када је у првнх девет мссспн било 205 псзгопа п 175 настралалнх лнпа, ове годнпе настралало је 158 пмпа. Број non, нулнх ове годпне ie 16. a гтротилс један впшс. Разлика се олноПРВИ СНЕГ СПРЕМНО ДОЧЕКАН » Први снсг који јс озог новсмбра заиста поранио и изненаmo многе. у Градском комуналном спремно је дочекан. За сада су „нокрнвене” главне саобрзћајне артернје. На њила ‘о интервенисано ..агрегатом" и сољу, тако да јс саобраћај текап без rehnx проблема. One године за спежну сезону договорено је да се на снег и лсд у граду Делује „рсстриктнвно”. Неће битн по улинама банане велнке Ko.urnnie соли и „агрегата”, јер. осим стабнлиза- •’.ионпх разлога којн позлвају ка штедњу, од one сезоне води се втпне рачунз о к^нализацијн ко»а is поспс ранчјих зчма, грдно сграр-, Та од туцапика, који се са улииа сливао у цепи. За нвлечне снешге п врс.мс поледнца, механнзанија у комуналном „ПараНин" је спиемна. Ту су чистачи сгаза, раонпк, лгсиноч соли и одрсђсни број радника спремних ла дсјствују чим „сп<п:с“. сн на лпкше и теже повређепе. Ако се гзмс у обзнр да се ове го.''и ie око хиљалу возила глн.ие ■ пеће пгтсвима општине ПараИнн. лобнја се закл.учак да се зознло ман>е логнбељно. Сигурпо ла ie разлог v повећаној кон тролп на путевима, апн н поош трега казнена политнка суднје за пргкршаје постпгла је свој цпљ. Свакако да томе треба прн бројити и мандатне казнс. Од возача јс у првих девет месеци наплаћело 324.000 дннара. To јс чак 30 одсто више него у прошлој. Изринана је н казна затвора. Узроин незгода говоре да јс јошувскчовск фактор Н°1. За HsijBchii лео несрећа, закључе' но ie ла нм јс узрок неприлаго ћсна брзина кретања. Пснхофи лнчкб стаље возача иа пругом је mcctv неславне табеле. Пснхп^чзичко стан>е није само во- >:<• >а под 1тицајем алкохола, већ н замор, којп је забележен код возачД професноналаиа. Њнх радне организаипје шаљу на пут дужи од 500 километара појсдп'начно. иако возе крстарипе теже од 20 тона. Такође, законодавац је рскао да се не с.ме бити за воланом дуже од 8 сатн дневно, али то се у борби за зараду не поштује. За свс ово, нарочито код организанија аутопревоза посто.је нормативна акта, алп оиа сс ре тко пошту^". V општини Параћин вози се на 295,9 километара путсва. Према лзвештају СУП-а њима се крсће 13.974 до.маћих’' возила која подлсжу рсгистрацији. To је колона аутомобила, тсретњака, аутобуса, трактора. мотоцнкала и осталпх нафташа и бензннаца дуга скоро 45,5 киломеара. Прошле годипе за полагање возачких испита пријавило се 1.637 кандилата. Положило јс у првих девет месецн 706. До октобра ове годнне прнјавило сс за нспнт 2.093 кандидата, а положнло тек 504. Оштар критсријум или „клизавн” путеви? Можда би требало овој eraтпстицп прнпојнтп и податке о томе, колико се теретњака у по сматраном периоду „заглавнло" испод новс н старс Ла.меле. Међутим. то бројање остављамо архитскта.ма који су и „провуклн” путеве тамо где п.м Huje бнло место. Можсмо са.мо да им помогнемо: највпше посла би имали у вечерњнм сатима, каца је забрањен * сасбраћај у главној улиин, која, узгред будн речсно, треба да постане пе шачка оаза не са.мо у вечерњим часови.ма. М. Милснковић ПАРАНИНСКИ МЕРИДИЈАНИ Мусава ■ пиаа Ми волимо своЈ град, а да ли он воли нас? He бнх рекао, јер да нас воли пс би на.м сс сталпо кезио мусавим лицем. Неки пут преко зиме набацл пудер на лицс и т<» омај бели, а прско лета се истушира плахом кишом. По нски пут, прско је ссни опере зубе, а с проле ћа се мало подшиша ... Кренимо у Једну малу туристичку шеттБу кроз пара- .ћннске вилајете предвођени туристичкнм водичима у вн ду паса луталица. Напги водпчк нам дискретно скрећу пажњу на контеЈнерс за смс ће, постављене на начии па побраиапа почетника. Y лет н»им мессцима Јс зборшпте коЈекаквих летећих инсеката, олшвалих мачки п изглад нслнх иукаца што се борс око неке блггне кости (у време када Је било мсса). Иначе ипмн контејнери се припружуЈи боојној армпји пушача само што они пуше и сувише.дуге цнгарете. Око контејнера разбапанп патптрн, кесе н слични артп клп као добар знак за крат-_ ковиде ла се ту одлажу се кундарне стгровггне п нус про дукти модерне цшшлизацпје, а уједно је сигнал за са кхттљаче отпадака. секундар пнх спровина .. Колоне ро мкиња и мусавих малншана чепркају по ђубр1гпгту. наших упица Да смо кошаркашка наци ција указују нам и корпе за отпатке (уколико их има). Нсвешти пролазници убацуЈу отпатке у стилу Далипагића, али како су на почетку каријере, наравно, прома шују. И тако даннма, тре шлгг за треншгго.м и једном сс погоди таЈ мапгчни кош. Нркои тога више немаЈу пот ребе да убацују, јер сад то знају. Нашн водичи нам показују Још једну знаменитост. Y парку на кеју код пословне зграде неки глсдалац нзнер внран лошим ТВ програмом исчупао екран. Сад се мачке и мпшеви забављаЈу гледа јући Тома и Џернја, а бивши власнпк ТВ екрана је у кути ју сместио акваријум са зла тннм рибица.ма (научно дока зано да гледање у акваријум смируЈе). Неуморни водичи не знају за предах. Воде нас до парка код Спортскс халс. Приручна градска депонцја п гробље слоиова (»пггај четвороно жних кућиих љубпмапа). На згл водичи гласно арлаукну-1 ше. у'зиак поштовања сенмма предака и репом махнушс што у ттрспводу значи следи ме! He хвала нм на ажурностн, али за Једно ова кво ■ппжстичко тгутован>е по параћинскпм меридијанима Јс превипхе. Довиђетва до xfnviicr тппговања. М. Илпћ ...............................................................................................................................................................................................................................................................................ini....... . ЗА ЗПАЧАЈНЕ РЕЗУЛТАТЕ Y РАДУ ПЗВЕМ ЗАВИЧАИ« МУЗЕЈУ © Поволом прославе стогодишњице постојања и рада Сриског археолошког цруштва Завичајном музеју из Параћнна уручена Повеља 24. октобра у Српској академнји наука у Београду. Име параћинског Mvaeia ie једно од пет и.мена музеја из Србије које се чуло на свечаностн поводом прославе стогодншњицс постојања н пада Ср пског апхеолошког 'дриштва. Уз речн похвалс и честнтки За вичајно.м музејг је том приликом ypv4CHa Повеља за лопрннос v ради Догштва и за знача јне оезглтатс ,v гнапређенд' ар хеолошке. нагке. Ова к'-.тп-рна инститиција. поиметно ie то и v нашој с’2едини н шпре, остваpvje знача]‘не резултате н загзн-ма видно место v kv.’itvdhom живо-rv грала на Црниш-i. Чиме се Музеј бавно v овој годпни питалн смо архсолога Марина Брмболнћа, управннка Мгзеја. — „Сеоско домаћтшство v средљем Поморавллг”. нзложба отворена v ^Јанаковој кући СВАКИДАШЊЕ ЈАДИКОВКЕ (3) ,Смедеревац‘ по други пут међу Србигла Дошла зима. Сиег пао неtaro раније — изненадио нас. Има и он право да неког изненади ако нас може још. увек неко ilw нетто да изненади. Још лежимо v топлим крс ветима и испод jopiano, кра ичком ока пос.иатрамо како сс беле кровови и сећаAto се носталшчно како су нас мајке, бабе ,теткс, буdune кад би освануо први снег. Сетимо се како су нас извлачиле из тоилог кревета и стављале порсд, још тоиnujet „Смсдсрсвца”, како с\ HOAt облачилс топле кошуљс, џсмперс, панталоне, в\- ненс .чарапе и како су нас због tiauic нсстрпљивости ну ctojic да пре доручка истрчимо ча снег da wv пожелимо добродошлицу. Сетимо сс и тога како cv w.c промрзле једва одвајале од тог v Beornaiv, нзложба Кл'’ба лнковпнх гметннка из Светозарс ва, Симпозијум стакла '82, су изложбе којс ie Музсј органнзовао v марту ове голине. Jbvбнтсљи ликовне vmcthocth cv v Maiv .моглп ла виде самостал hv нзложбе стакла Даннјела Павелића, затим v cenreufinv нзложбг стакла Цветанкс Вукобпатовнћ. а поволом 13. октобра тематскг изложбч „Пзраћин кроз плакат и проглас H3.Mcbv лва рата” п сада нзложбу cKVjrrrrvpa Слободана Стојаноццћа. такођс v органп зацији ове куће. .Шта ie са ппосветном дслатношћг Мгзеја? — И ове годинс смо наставнлн vcncniHV сапахњу са СИЗом основног обоазовања н за основце смо одржали неколпко ггоедавања п тиме н.м помог првог снега u va lautcac v кгу hy u стављале noped „смедерсвца'' da ce загрејемо. A u ide бц dpyio. Свега rota .иожс.чо da ce cecu.uo casio mu који cmo odpacAu noped „смедеревца". A, онда ue зна-ч ^бог чега/ тај „CAiedepceai{'' иам је noстао цекако старомобан. Huje се више vic.ianao \>з наше новс регале. deocedc, чове тспихс, телсвизор у боји и морао јс da устх-пи место прво „нафтарииама", а онба и тсрмоакумулационим пеhuAta и padujaTopu.ua. Постало је AiHoio јеЂноставније da убациш шибицу у насјзта пећ илн само da притис псш дугме, na da ти co6v \ брзо испуни топлота. Много jeduocraeH.ije него da уно стии угаљ, na da потпаљујеш ситиа нацепкаиа dpea и ‘da ли да лакше гпознају свој завнчај. Са наставнвпима нстоpnid Цеитра за срвћн>с обрззоH3V3CB Мире Јовановић, нпсмо вање „Бранко Крсмановнћ”, гспелн са гспостави.мо цајбољи контакт. Лосебно бнх истакао добру саСП5дн»у са Основном школом „Вук Караиић” из По точиа и нссебнчни по.мсћ н потошку дпректора Дпагослава Дпнића, наставника Бранислава Бокпћа — Кана и Зорана Мнлнвојевнћа. и Докле се стнгло v истражнвачком послг? — У okbhpv ncTopnicKor one љења понкупљена ie сва потребна докгмснтација о стан>у, ono’v л р^-тама спомен обслежЈа посве еннх народноослобо днлачком pqtv и V пдућој годинп бц требало о? штампа о томе публикација: <> За допрпнос v археологиЈн Вам јс ургчена Повсља. Којп cv нашовијп рсзултати V том паду? — У оквирг апхеолошког оде љеЈва овс годнне cv настављенн раловн па дал>ем истраживандх раног византијоког перпода на за свс то ареме цвокоћсш. Био је потрсбан читав непотребан ритуал dot: се соба ие испуни топлотом. Ритуал топлати. A ccai тога овако је и .ииого чистије. И doK се свега тога сећамо бок из топлог кревета, ticnod јоргана, краичком ока лосматрамо снег, приметимо da је та топлота у кревету ueuiTo dpaxa но обично и da соба није више оиако србачно топла. Приме тимо da нам је нотребно ви tue времена да би се смилоаали da побигнемо руку исnod јоргана da би притиснули dyiAte термоакумулаци оне nehtt, а каба схсупимо do вољно храбрости da то напо кон учинимо она остаје без daxa. Нема da те бочека. сво јом топлом do6podotuAuuoM, и da те целог tbo.ue увије. локалнтетг non називом ..Момчплов гоа- на Jvxodv”. Такође cv обављенн ралпви v okbhpv ппојекта клноупе Uohhuc. затим на noKaSnreTV стапог гррбља v cenv Забрегн где ie v гпггањг соелнЈОвековпа црквена rn?t5eF’»4si са некпоп^лом m Kpaia X'7 н првс половнне XVI вс’.т. Затпм cv обављена снстематска нстраживан»а планнне Бабе где се планнра imine нстражтшање V нду’ћој годи ни са Заводом за заштиту споменика kvhtvpc из Краппевиа. Кпајем ове годинс и почетком H.vvhe планнрано ie да Самоупоавна ннтересна заједница културе нзда и nPBV стручну публпкапију — моиографију манастпоа Намаснје. Напоменимо још и то да ie obv KvnrvpHy институшцу v текгћој годнни посетило око 7.000 посетплаиа п да сУ пстраживачкн родови објављивани v cTpvnmiM часрписима тако да ie о panv Завичајног мизсјаиз Па2.а^1Гна пуно тога чгла и ши па јавност, а не само зрггељн Параћина. С. Јовановић И полако нам неке ства = ри постају јаснијс. Сваким = даном рестрикције елсктри- = чие енергије свс јасније. = Све јасније da без старог do е брог ,^Medepeena'’ нема гре = јања. И тако се. поново се- = tuaio старог do6poi „смеде = ревиа” кога смо некад dae- е но пензионисали и сахрани- = ли .no најдаљим hotuKoeu.ua = tayna и nodpy.ua. Сепсио га = се ц вратимо га .uebv jotu = новије ретале и deocede и = cTaetLuo ia на најновије те- = пихе преко пута телевизора = у ooiu и ншита нам%<е сме- s та. fie с.иета нам ни уноше- = >be угља и потпаљивање сиг е no нацепканих dpea, na ни = mojW цвокотања бок ce co- i ба не загрсје. Има и тај ри- = туал топлоти својс чари. А, = „CMedepeeatf1 није злопам- = тило. Греје нас као некад м € nodipejaea наш.у носталгију е -а бетињствОАГ. Момир Станисављевић е 61 ЗАНАТСТВО Y СЕЛИМА НИ ТРМД ОД ■ СТДРП Брзе лрулггвено-економске променс последњпх децениЈа у иашем друштву оставиле су значајног трага н на селу. Село је у просеку постало богатије, економски самоста лније, добијено је низ нових соцпЈалних момената, алису пстовре.меио из села заувек нсстале оне ппте које су чн нпле лпк класичног села. До ба индхгстриЈализаппје. мото рнзациЈе, конфекиије н гала нтерије загвек је из наптх села нзбацило неке знатне и ус.лужие делатностн. Брзе дпшитвено-скономскс Брдара, ттгнтера, ужара лончапа. па и воскапа нема такопсћн у десет очпгга. а све је ма!Бе ковача. и поткнвача иа прнмер. Али зато нам ножнло сс сијасет приватgiiHiiiiuiiiiiiiniiiiiiiiiiii ЛИЧНОСТИ __ ВЕСТИ iiiiiinmiiniiniiiii^ g „МИЛШАНА” И ДРАГАН ПОЗЛАНЕНИ § @ Снимање нове ЛП бру Е За само три месеца „Мили = јана’ и Драган впнули су се = внсоко на естрадно.м небу. = Прва плоча младог Параћии g на ДРАГАНА ПЕТРОВИПА = наншла је на метеорски ус- = пех код публике. „Милија- = на” Је распродата у 30.000 Е прпмерака гато представ.^а Е златнн тираж и can многмх Е младих певачкнх талената. = Нема радио-стаппцс која i бар два ттута дневно не емп | тује „Мнлијану”, а на свлм Е топ листама мсђу десет кај | бол>нх и иајпопуларлкјих ire Е вача налази се н име ДРАg ГЛНА ПЕТРОВИБА. Овај = највећи хит нове певачке зве g зде компоновали су Милснко 5 Сксндср н Пернца Си.моноЕ внћ, а писац тскста је Мпо- = драг Илић. Е Од 4. до 12. децембра зака Е зоно је сннмаље нове ЛП g плочс ДРАГАНА ПЕТРОВИј НА у студиЈу Радпо Бсограг да. За ово лово издан>е „Дл Е скос” из Алексанлровца анга е жовао је најпознатије струч Е њаке новокомпоноване наро ипх 'аутопревознпка, шверце ра и других „занатлија” ко ј.ч лако и брзо долазс до нов ца. аБпсћот еЦе. шћ, ° о зллЗ Пољопрпврецник на пример внше нема где да наоштрп паопнк и нсклепа секп ру. Занати на селу нзумнпу јсдан за другим, залатске па дн>с ce race јер нема наслед ника, иако друштво OMorvhv Је повољне услове за р^звој дефицнтарннх заната. Уз то не постоји сервис где бп no л>оприврсдн.чпи могпи да по прапе сројс тракторе, комба јне нли друге пољопривредпе машпне у којпма бл моглн да пабаве резерике лело ве. А село је некада бнло нз вор добрих мајстора. М. Д. плоче почиње у децемродне музикс. Текстописци cv: Миодраг Илић, Љуба Ке шељ и Драган Адсксандпнћ, уз праттБУ оркестра Мпрољуба Аранђеловића — Ке миша, званнчног првака Ек» ропе на хармоници. Очекујс х:о да нова ЛП плоча само пстврдн музичке и певачке кг.алнтете иашег суграђаннна н још внше га учврсти у сазвежћу најпознатијнх пе вачких звезда. М. Д. SlIIIIIUIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllllliilllillllllllillllllllllllllilllllllllllllltllllllllllllllUllllliUIlllllllUllllllllilllh^
23. НОВЕМБАР 1983. К БРОЈ 246. ГРАДСКА ХРОНИКА ^Ilinillllllllllllllllllllllllltlllllllllllllll|||||||||||f||||||||||||ini|||||||||||||||i||;|||||||||l||(|||||||||l||||||||||||||||||||||ije ОСВРТ J 1МИ0Ш М М 1 I S ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОСНИВАЊЕ СТАМБЕНЕ ЗАДРУГЕ @ До стана без пореза на грађевински материјал Да је коначно дошло време да се приипкавамо да жи вимо п у мраку сада' је на најубедљивији начин то потврђено. Друга лоловпна новсмбра показала јс сву тежину сптуацпје у којој с,мо се нашли изазваном енергет скил! шоком, заправо енерге тском реалношћу како се то локазало. Приче о енергстској кризн која може једнога лана да нас задесн као да ннсу озбпљно схватане. Живсло се као да Је тај дан нешто далеко од ттас, а он је тако громогласно закуцао на врата внталних привредних објеката, тако да је н онако озбнљно привредно стање доведено у крајље кри тичну снтуацију. Нншта бол>у судбпну нпсу доживеле нп болнице, дечнје установе, школе, итд. Y једнима се смрзавало, друп1 су одлазили кућама, алн и н.и.ма HinnTa ннје бпло бол,е. Са распа дом енергетског система, од носно са његовим попемеће је и лоремећај нормалног ра ннм функцнонисањем настао да н живљеља. Оваква снтуација је најав љивана, али по нашсм обича ју ннје сс много брпнуло. Једноставно зато тпто сс пи ко није осећао одговорпим. За промашаје многе је покри вао нмунитет, па се по прави лу уместо одговорностн одла јпло на боља мсста. Новца, о че.му се много говорлло, Huje бнло за тзкве приоритете. /X прављено је много тога ма ibe потребног. Чпњсне су так г.е ствари и v самој електропрпзредн. Алн, како је кључ у њихотшм рукама (чнтај све тлост) онп су ман>ак пролавали за скупље nape, тако дл н»их ннје могло ништа да попемети н уздрма. Но, шта је ту је. Треба сс помирити са реалношћу и привнкавати сс н на жпвот у мраку. Само ла и он буде подједнако подељен. Да не будс п у мраку прнвилегоза пих какав је случај био и до сада у праксп. Да се одреде приоритетн, а осталп да се нађу v Једнакпм условима. Онда lie лакше бтгги н да се седи у мраку и поред хладнпх пећи. Y таквој ситуацијп пмађемо времена да добдо размпслнмо о свему. ПонаЈ вншс о произвођачнма к ди стрибутернма електричне енергнје који се баш, н порсд свега, у правом смпслу попа шају монополски. с. о. 7llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll)lllllllllllllll!lllllllllllllll)lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllli:illir НОВОСТИ ИЗ AYTO-ICVRE „КОСМА Ј На XI Коигресу СКЈ усвојена је Резолуцнја која каже пзмеђу осталог: „Савез комуниста се залаже да раднп људи, зави« сно од матервјалннх могуТшоста лпчни.м средствпма учеству?у v задовољавању стамбсних потреба. Још внше треба подстицати дугорочну штедњу раднпх људи н грађана за стан и конкретним мера.ма дати већу подршку стамбсном задругарству.” Законом о нзменама и допг нама Закона о опорезивачдг производа н услуга v промету извршене cv важне измене и допуне како у самом Закопу та ко п у тарифи основног пореза на промет. Због изузетног значаја кош ста.мбене задруге имају па пла hv организованот прикупља!Ба и усмеравања личннх средстава ггаВала за решавање њихових стамбених питања, уведено je ослобађање од плаћања основног. савезног и посебнпх — ре публичког и опшгпгнског nope за на промег грађевинског ма теријала који стамбоне задругс набавл»ају за своје чланове. Да бн стамбена задруга мог ла да користи наведену порес ку олакшЈПгу мора да буде ре пгстрована код надлежног ilpn вредног суда подва основа: За вртеље инвестпционих радова и За вршење грађевпнсклх ра дова (мзградња, реконсрукпи]а, ачагттација. одржавање, олрав ка) али само станова и стамое нпх зграда својих чланова — задругара. Карактерпстпчно је да ста.м беиа задрута не мора да пма ре гистрован грађевински погон — односно грађевинску јединн uv. али мора иматц потребан сгручни кадар који ће вршитн стручни надзор код нзвођеи>а радовг. Сгргчни кадар не морд да бгде у радоном односу код ста.мбене задруге, већ се може ангажовата на основу уговора — споразума из оредине Koie тгмајг тај профил стручњака. Бнтно је и то да сгамбена задруга нма утврђене нормати ве утрошака материјала и да има уред-но срганизовану и во 1?ен!у књиговодствену евиденим ii’. no врсгама, колигчјгни и вре дности cbiex маторијала набав љстгх без пореза на промег. На основу овпх пар објашње ња чисто сгручне прЈгродс веза не за тЈроблематику пореза на промет. ваЈва нсгаћи да јс за оваку оредину пожељио да и.ма стамбену задругу из више раз лога: — .Стамбена задруга сс V3 нспгњење оснрвгагх законсквх услова лако формира и то од најмање 30 радних људн и гра baira будућнх задругара. — ИнЈШијативу за оснивање сгалгбене задруте покрећу поје динци, радни људи и грађани нли OYP. СИЗ, ДПО н органи, који за ту прилику фарлгнрају иншшјатнвнн одбор. Без обзира ко даје иншшја тиву формално — правнб стамбену задруп^ могу основатл само раони људи и грађани. ла у просеку за 20 одсго, поспе шује се ЗЈГгажовање личких сре дстава грађана за решавање стамбеног шггања, обезбеђењем уредне техничке докумвнггације смањује се дшзЛа градља, пра ћењем радовд искључује се мо гућносг злоупотребе и ненамен ског корншћоња купљеног ма теријала. — Управллње стамбеном задругом је једноставно. iep ■задругом управљају задругарн непосредно ијти преко делега — Према врспт, задруга мо же бити затвореног нли отворе ног типа. — Средства за финансирање н рад стамбене задруге обезбе bvjy сс улогом оснивача. Одлу kv о внсини најннжег улога vr ■врђује CO. — Средства за обавл>а1Ве ст ручних послова радне заједни це обезбеђују сс од процедта који се нагтлати од задругара по свакој рсализованој факту ри у висинн износа који утзо ђује Скупшпгна задруге. — Предмет пооловзња залру re утврђгје се Статутом. а мо же бнти: _ — Сакгпљањс срадсгава сво јих чланова за изградњу стам беких зграда, односно за купо *вину станова. © Гаранције испоруке у року за дпнаре девнзног порекла уз попуст на фабричку цену и порезе Новс Цене „Заставнннх" ауг томобила и.маће утицаја на куnoBiniv. алн трговцн не бн били Пугннчкп аутрмрбили који се купује за динаре девизног порекла мање he да коштају влатрговии аа одмах нс делују. сникс 5 одсто од фабричке цеТако је најпећи продавац аутрмобпла v нашсм крају, Avroкућа „Космај’’ одмах деловала v оквиру законских могуђности. Припремљени су попусти за куповтп' аутомобила — за динаре девизиог порекла. не. Овај попуст важи за динаре девизног порекла уплаћене v земљи. Ако се будући власнпк определн за тип 101 ГТЛ 5/55, добнја га од.мах, а остале типове у року од 10 до 60 дана. Већи попуст, 10 одсто, имају купии који своје длнаре девизног порекла уплате у нностранству, у банкама са којима Заставина „Аутобанка” има споразум о откутту девиза. Фабричке цене се гаранту ју уколико купац уплату у дннарима девизног порекла нзвршп до 31. XII 1983. годнне. Фабричкој цени се додају и трошкови транспорта од Крагујевца до Параћина. ЦЕНЕ ПУТНИЧКИХ АУТОМОБИЛА „Застава” 750 ЛЕ .Застава” 850 126 II конфор 180.000 динара 190.000 дпнара 220.000 дпнара Трошокви транспорта од Крагујевца до Параћнна 2.868,80 динара. Сви порези (15 одсто) за дпнаре смањују се потврJlllllllllllllllllllllltBlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllC Обзнром на овакве закопске могућностн уз чрсњенииу ’ да каш град има интензивну пнди видуалшу стамбену изграднд\ иеопходно јс што пре оконча тн раннје започете идеје о фор Ангранл- стамбене задруге о че mv је овај лист већ писао или почети од почетка са фармира њем задруте. а зашто постоји иницијатива групе грађана, јср су прешгсст1и ВЈпиеструке. Чтанови задруге користећи пореске олакшице јефттшиједо лазе до прађевннског МаториЈа СЛТИРИЗИЧНИ УГАО СИРОЧЕ Одгаворност у.нашем друштву је право сироче. Нико нсће ца га призва за своје. ПИТАЊЕ Каквз них? Не.ма је разлика између незапосленмх и запослеразлике: II једни и другп шшгга ие раде. дом о уплатп за динаре девизног порекла на 7 вредности аутомобила. одсто „Застава” 101 ГТ 3/55 260500 динара „Застава” 101 ГТ 5/55 270300 динара .Дастава” 101 ГТЛ 3/55 280300 динара „Застава" 101 ГТЛ 5/55 290.500 ДЈшара „Застава” 128/1100 310.000 дннара 125 П 260.000 дтшара ПОЛОНЕЗ 330.000 динара ЛАДА 1200 КАРАВАН 340.000 динара ЛАДА 1200 С 340.000 динара ЛАДА 1300 С 350.000 динара ЛАДА 1500 Л 36О.00О динара ЛАДА НИВА 480.000 дпнара АРБЕНТА 800.000 динара АРБЕНТА ФИАТ 131 700.600 дашара Троишови превоза до Параћкна износс 3.039,85 динара. Порезп, укупно 21 одсто за динаре, а уз потврду о РЕСТРИКЦША CTPYJE уллати за д>шаре девизног порекла 7 одсто. Дошло времс да не знаш нп кад ти падне мрак на очи. ПРИВРЕДНА ВОЗИЛЛ .ДАСТАВА' СОЦИЈАЛНО СТАЊЕ Радинку нико не може да стане на жуљ. Зато што врло регко купује нове ципеле. . ПОДЕЛА Струја мас је поделила на трн, углавном мрачне групе народа. Мпрослав Димнтрнјевић Поттуст прп куповндпг пртгвредннх возила за динаре длвизног.порекла је 3 одсто за „Заставу” „615” и „624” (класичну или специјалну верзију). За .Заставу” 630 Н (класичну п специјалну), 5 одсто од фабричке цене. За „Заставу" 650 АН и „Заставу” 650 АД, попуст је 10 одсто, кад је v питању класична верзија. За специјалне верзије овог возила попуст је 15 одсто од продајне ценс. Рок нспоруке за „650” и „624” је 120 дана, а остала возила се испоручују промптно. Цене га рантоване за дагнаре девнзног порекла. За сва класична и специјална возила примају се динарске уплате од грађанско-правних и друштвно-правних лииа, а возила се могу куповбти и на крсдит уз учешће од 60 одсто на 36 месеци. и S S МОМИРИЗМИ ДОСТАВНА ВОЗИЛА Ја hy вас подржати, ако будем могао да нздржим толики терел ва савестн. . Друштвеним проблемима се прнлази са свих страна. Нарочито одозго. Ако будемо имали овакав третман према пољоирнврсди, iiehfcMo имати ни сламку да се ухватимо кад се дапимо. Одиажни подижу чсло и кад знају да he оно битл мета иепријатељу. Чудно 1е како co добро опонашамо. Y лову на лисмце гавран је духовнн воВа. , Момпр Станисављевпћ '’HiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiJiiiiiililiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiini'iT. За доставна возила OOYP „Космај", Параћин одобрава попуст од .10 одсто од фабричке цсне. „Застава' „Застава” ,3астава’’ .Застава" 850 850 850 850 850 АК комби АЛ-комби лукс АП-прод. кабина ЛКПК-комби под кр. „Застава" ___ ----- АКС санитет --------- Трошковн транспорта од Сомбора 6.785,40 дннара 310.000 динара 330.000 дмнара 340.000 динара 360.000 динара 380.000 дпнара до Параћина су Поред попуста од 10 одсто за ганизација „Доставна .. , возила” уплату дтгнарима девизног по- Сомбор, куппима који поседују рекла, који одобрава радна ор- потврде о пореклу девиза прппада н 8 одсто попусга ксд плаћаља пореза на про.мет. Рок испоруке доставннх возила купцима за дннаре девнзног порекла јс 20 дана, а за динарскс уплате 180 дана. Бгзгно је нагластгги да члан заојруге може бити само сна] ко нема втгшак стамбеног прос тора у прлватном власнигсггву, и да <;е на овај начин не могу изграБивати ненаменски објек ти — викендице и слнчно. Обзиром да у граду посгоји иннцијативни одбор за форхш paibc отад[бене задруге, уз чн њеницу да задрута у свом раду capa-byje са телима Скуппггкне опшппге, npiLTMKOM утврђиваiba висине чланског улога и ут ®рБива:ве мшнимума стамбеног кростора који се може граднти уз по.моћ зодругс. било би Н0ОП ходно да се покренута шпгција Titea шо пре реализују уз пуно разумеваи>е п помоћ стручкдх с.тужби CO и осталнх отрукгг ра у граду. Треба напоменути да стамоена задруга не мора да • ■mm грађсвинску оператцву и да нећс бити конкуренција пос тојећЈгм грађевински.м органи зацијама у граду. Слободан ГајнГ1 ИЗГОРЕО V ПОЖАРУ Пензионнсани молер пз Параћипа Драгољуб Bacnli (67), мзгубно је ж1пјот у из најмљеној соби у Његошевсј-улнци. Пожар V коме је кастрадао Васпћ изазвала је грејалица,’ а како је on жпвео сам, нико нијс могао да му притекне у помоћ. Пожар се цесно ранпм јутарњнм часовима 15. новембра. Ште та v пожару процсљена је на 150.000 дпнара. М. М. 3. Арсеннјевнћ на гостовањима у Краљеву, Крагујевцу, Нишу и у други.м градовима. slIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll^ •= НА СЛПЦИ: С лева на дссно Псца Саздановнћ, оргу g ље, Шека Јовановнћ, бас.Еранко Савнћ, воквл, Саша н Вучићевмћ, соло гнтара, Бане Кдштеварац, бубњсвн. Мало ко је зпао, до недав ио, да јс група „Пакленн ме тро” састав од параћинскпх студената. To су скромни и пријатнп момцп, који кад 1Ш се у рукама нађу инстру менти, знају да направс итс како паклену атмосферу. Параћнн још није нмао прилике да нх чује, алп зато су познатн љубитсљкма хели-метала Загреба, Љубљане, Сплита. Y Сплиту супараћип ски „металци” бплп гости спглеске групе „Саксон”. По зивани су и на турнеје ,ЈР«- бљс чорбе”. Пратили су irx ; Недавно је ова група „упа г лнла” it Београђане. Њпхов : наступ на прославн двогоди шњице- излажења ревије „ИТД” у Сава центру бноје > врло успешан. • Тренутно припремају свој другп ЛП Ш1бум, за коЈн ка- , жу да је прекретнпца у њп- : ховом даљем раду. Љубите- : љи ,д!еталца” очекују прави । „пакао” од ове плоче.
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА | 23. ИОВЕМБЛР 1983. ■ БРОЈ 246. НЕКИ ПРОБЛЕМИ ОКО ЈЕСЕЊЕ СЕТВЕ ОСТВАРИВАЊЕ ГГЛАНА ЈЕСЕЊЕ СЕТВЕ ПШЕ- МЛЕКАРСТВО ШЈН CEIBE НИ|Е ИСПУЊЕЕ • Уговорена пронзводња на 1131 хектар, од 2.168 хектара колнко је засејано Пред делегатима Скупштине општлне на следећој седниии nahn he се н извештај о јесењој сетвп, одиосно актуелни проблемп остваривања сетве пшсннце. На друштвеном сектору је планирано да се засеје'280 хектара, оД тога 215 на пољнма Пшеница на мразу ОПАСНО ЗА ПШЕНИЦУ Y КЛИЈАВОСТИ Готово цела протекла седмица одликовала се ниским температурама, сувомразицом и снегом којп се доста дуго одржао. Према пзвеш тају метеоролошке станице у Иупрпјн током протекле нсдеље најхладнији дан био је четвртак када се жива у тер.мо.метру спустила на -13 степени. Танак снежни покрнвач нма извеспу заштитну улогу на пољу, тако да пшскнца која је раннје засејана неће претрпети готово ннкакве штете. Међутим, пшенпца ко ја јс сада у фазп пуне tainјabooth нзложена је опасно сти и може се догоднти да је мраз „опрли”. Y сваком случају мраз је зауставио да љу вегетацнју ове културе. М. Д- „Агроекспорта", РОК’ „7. јулн” ’ плаиирано јс 55, a РО .Дреновац" 10 хектара. Сетва на друштвеном сектору п порсд пзвесннк тешкоћа у „Агроекспорту" обављена је према предвиђеном плану. Највсћс површнне под обрадом су у рукама ншнвпдуалних пољоггрпвредника. И ове јесени је планирано 2.900 хектара под пшеннцом, што укупно износи 3.180 хектара. Прсма подацпма пз делегатског материјала од 2.900 хектара на инднвидуалном секто- ■ру зассјано је 2.168 хектара, a од тога је уговорено 1131 хектар. Као што се види план сетве «ије испуљен, а ни плап уговорених површина inije досегао предвиђену грапнцу. Шта је разлог кашњења сстве п избегавање уговорене пропзводље? Суво време у ерп обраде земљишта за cctbv услорпло је ритам сетве. Један од разлога су свакако и високе цепс репроматеријала. Због тога се већп број пољоприврсднпка одлучио да у.место семе нском, н»нве засеје меркаптплно.м пшенпцо.м, што ће утицати да прнносн буду мањи. • Репроматеријал кога и.ма н у слободној продаји, знатно је утицао да површнне под уговореном производљом буду испод очекивања. Укулно потребна средства од 30 хгилиона динара пису обезбзђена, тако да радне органнзације користс сопствена средства за набав * ку репроматеријала н практичпо врше кредптирање дела пропзводљс на индивидуалном сектору. АКТУЕЛНО ¥ ПОДРУМУ ТОКОМ ДЕЦЕМБРА ХВДНјЕ вина Најггое јс потребпо проверитц да лн 1с алкохолно врен,е завршено тј. да лн јс сав шећер преврео v алкохол. Уколнко 1'с втшо слатко, а не показгје знакс врен>а (нпје јако мгтно, нс ослобађају сс мехурпћн \тл>ендмоксвда) треба га подвргнгтп провстравању зајсдно са талогом који потпчс vrлавпом од винског квасца. Ово је потребно vmhhhth како бп се квасац попстакао на лаље ппсвирање заосталог шећсоа. Уколнко 1‘е врсље прекинуто због ниске темпсратуре v под * dvmv (пајннжа темп£патгра за одвнјање врсња креће се од 16 до 18 степени), потребно је један дсо вина загрејати м помешатп га са остало.м количином. како би се подпгла темuenaTvpa изнад критвчне гранние. Друга могуђност ie v загреBaH>v просторије где се обавља превнрањс помоћу електро грејалнце нлп пећи. , Ако ie врење завршено потребно ie одмах допуннти судове. с обзпром да cv бнлн испражњени око 20 до 30 одсто за време алкохолног врења. Друга мера ie прнродно хлађен-е влна. Оно сс постнже на Tai вачип што се oTBapaiv вра та п прозорп iioliv и током хладнпјпх дана, ОхлаВено вино сс брже бнстрп таложењем свих састојака којп чпне MVTuohv, л такође се таложп v стреш (са впнске киселиве и калијума) услед чсга вино rvon oiiitphhv и киселост и тнмечдобпја v ппткостп п хармоничности VKvca. , Y tokv децембра после првих јачнх мразева потребно је извршитл претакање зина. Инг. М. Станојевић личности — ВЕСТИ Лекина безгранична солидарност Још јсданпут је Алсксандар Лека Пантић из Извора, $ пснзионер Фабрикс цемента, доказао сг.оју бсзграничму солпцарност и хуманост, спремиост да увек по.могнс, ia прнтекне у невољи, доказао је да пензнонер не можс ни ти сме да се потпуно искљу- $ чи из друштвепих збЈГвања и живота. . Не.ма те друштвсне акннјс § V коју се није укључно н $ дао директан допрннос. Mebv ппвпма јс прнтекао у помоћ Фабршш craicra посде $ пожвра, неповратно је дао $ заја.м за ауто-пуг н pery.ia- § пију Мораве, а ових дана је $ улгисао мчлион старих дииа ра неповратнн зајам за развоЈ гасовопа v Српској фаб рнци стакла. $ — Бпо бих срећаи кала $ бих тшао внте нстомшпље1П»ка \teby пен.чнонерима Кад 611 свако од нас одвојио по скро.мну су.му рецимо за отварање нових радппх места, било би много мање проблема око запошл,аваља. Co лидарпошћу бисмо моглн да змогнемо п убрзамо развој мале прмврсдс. Ја не желпм дз ми се новац врати. Довол.на мп је награда сазнаље да сам пеко.мс помогао у не г.олш, кажс Александар Пан чнћ. НИЦЕ ПО МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА СТУБИЦА НАЈБОЉА • Стубичани планирали 150, а засејали 140 хсктара, од тога 105 хектара је уговорена производња Од 2900 хектара колико је планирано да се овс јессни за М. Д. сејс на изфхивидуалном сектоНеизвбсне количине v идућем откупу КУЛТУРНИ ЖИВОТ НА СЕЛУ ПвЧЕЛЕ ДРаПРЕМЕ ЗА „СУСРЕТЕ CFJ1A 84“ Општинска конференција ССО, Општинска конференипја ССРН 11 СИЗ културе отпочели ВИКЕНДИЦЕ И РЕКРЕАТИВНА ПОЉОПРИВРЕДА Змше м nv Хоће лн идућег пролећа још неко започетп изградњу викендице по оваквој скупо ћи? Викендице које су ипк ле на паши.м плодним пол.има и брдн.ма као псчурке по сле кише, заузеле су мада то још ннко није израчунао та чно, силне хектарс зиратне земље. За ту земљу па и пекако, али шта ћсмо за опе снлне милпоне и лшлнјарде узалуд стуцаног, читај баче ног новца, потпуно у.мртвљепог без оплодње. А у те name викенднце односно куће ■риие, уђелто тек десетак пуга годишње, Око п»е неколи ко стабала воћака, онога илч окога, кратко речсно плодови рекреативне пољопрпвредс. А да стварно волпмо ту пољопрнвреду да смо се за мислили прсд будућности у којој ће храна битп стратешко питање верујемс да бис мо другачије ураднлп. Умес то у рекреативну уложплч би смо у озбнљну и насушну пољопривреду. А за то смо ималп јшз пачина п могућicocni. Овако сред обпанпх поља и оголелих побрГ?а ди жу се нашс викенднце, доказ лнчне премоћп н друштвене HC.Mohn ,да се новац уложи у праву, нсплативу ствар, v ппедности којс саме ссбе оплођују. Па ко веле викендаши кад пољопривреднпш! worv сред ства из „зеленог плана” да користе у све друге, само не у оне сврхе за што су пх узе ЛП I! како стоји у уговору, што не би онн споје „роћс нс” nape уложилп у оно што пм душа хоће. Па можда су п једни и други у праву алп силан новац заувек јс гкопан у темеље, а плодне земље је све мање. Земља нс.ма дублера. М. Д. Ипанаи 8 Скупља масна јединкца ® Шест динара и 50 ру, засејано је до II. нове.мбра од када датирају подапн, 2.168 хсктара, од тога уговорено је 1.131 хектар. Како изгледа остваривање плапа сетвс по месним заједнмцама? Највећу првршпну под пшеHIUIO.M засејали су пол>опрнвредниш! из Параћина. Тачно 250 хектара, а од тога гговорена је производња на 170 хектара. Бусиловац је зассјао 180, али је уговорно само 75 хсктара. Зе.мљррадппци нз Стубице, ипак су оствармли најбоље резултате у овогодишшој сетвп пшенице. Засејалп су 140 хектара, а од тога 105 хектара јс уговорена пронзводља, највише од свих мссних заједница. Земљорадницп Поточца до сада су најмање засејали пше ницу, свега 5 хектара, а иајмању уговорену производњу имају Клачевина 3, Горње Впдово 4, и Син>и Вир 5 хектара. М. Д. пара по масној млечној јединици у откупу Пре десетак даиа произвођачн млека су обрадовани bciuhy да је цена млечним производима повећана у просеку за 26 одсто. Упорсдо с ти.м повеhana је и иегна масне млечне једшптс. У.место пет динара, колико. је до сада коштала, масна јсдшиша у откупу коштаће 65 динара. У овој малопродајној цени са једни.м динаро.и по литру учествује про метна организација. Са повећањем броја расних грла говеда и количинс откупљених млека сс повећавају. Прошле године реци.мо, Радна организација коопераната „7. јул7<” на својим откупнпм станица.ма откупила је око 400.000 лнтара млека. Млеко са нашег подручја, иначе, има врло добар квалитст. Повећање цена млеку у сваком случају представља стимуланс за пољопрпвредннке. М. Д. ЗАВРШЕН ПРВИ ОТКУП ДУВАНА су прнпреме за нај.масовнију акиију сеоског аматеризма „Су срете села 84". Упућени су дотшсн сви.м селима у којнма треба да се формирају такмичарскп одбори н који треба да делегирају новс делегате у Скупштнну „Сусрета села". Рок'за обављање овог посла ie 5. децс.мбар. Среднном дсцембра одржаће сс CKviuiiTinia акције „Сусретп села 84" па којој lie бнтп разматрана и усвојеиа сва потребна документација овог такмичеља, договоренп рокови, и усвојен пов правилннк п пропозпцпје, на којима ради стручпа комнспја. „Сусретн села 84” почиљу почетком јануара, обавестно иас јс Момчило ВучкоBiili, прсдседпик Општинске конферснције ССО. М. Д. СЕОСКИ TYPH3AM Проиаси Јертеј" @ У просеку цена овогодишњег рода дувана износила је 135 динара ® Првокласан дувап откупљен је по цени од 147 динара по килограму И поред пролећне сушс у . У селпма око Мораве где је време расађнвања, овогодиш- дуван мајвнше и сађен заврњи дувап je првокласан; твр- шен јс откуп. који је трајао де стручњацн Дуванске инду- од 14. до 18. иове.г-гра. У простриЈе Нпш, којп су нсдавно секу исна дувана креће сс ообншлп овај крај и пољопри- ко 135 динара. Првокласан вредннке који су гајилп дувап. За стару сорту „Верлеј’’ влада све Belie ннтересовање земљорадника п вероватно lie пдуће године под дувано.м бптп далеко веђа површнна од 22 хектара, колико јс овс године засађепо. дуван п.мао je uenv од 147, a другокласап од 128 динара. Друш откгп iLiannpan је за средину јаиуара када he бити откупљен касно обрани дуван. Произвођачп дувана истога ла па су исплаћенп за све продате колпчинс. М. Д. АЕПО ЈЕ ЗИИ БИТИ ГОСТ ® Осим идеје о Забрези као првом туристичком селу и најаве Поточана да су спремни да приме прве госте, нншта даље није учпљено у правцу развоја сеоског туризма у нашој општини Судећи према све лошијим фннансијским показатељнма у буџету просечне породиие Mope He нам вероватно идуће годнпе б1гги још даље. Сигурпо да би се требало окренути око себе п пронаГш лепо и привлачно у ономс што смо досад запостављалп, сматралц га обичнн.м н свакодневннм. Повратак селу, сеоском туризму тема је која се све више помиче ка жижп туристичког пнтересовања. Осим ннишгјативе од пре нсколико година коју је повсо Турисгички савез општине на плану ра звоја сеоског 1уриз.ма нпјс готово нншта учиљено. А наша села модерна, кућс зпдане, високе, огромце, готово мсгало.мапске, пунс cv свакојакпх апарата беле технпке, са намештајима од свнх врста u подврста. Значи, v лпчни стандард будућих домаћина, ие треба готово ппшта да се улаже. О прнродннм лепотама, географским Ji саобраћајниим пре дностима, о традпцнонално.м гостољубљу нашег човека и >веговој вештини око спремања старпх јела н rnilia не треба посебно говорнти. Бешс идеја да Забрега буде прво туристичко село. Mehvтп.м, из прекоморавља, из Поточца ггрошле годпне кренуше вестп да јс ово село већ спремно да примп прве госте. На жалост све је остало само па папиру и обећању, изостала је помоћ ii подршка друштвене заједнпие. Илц мц нисмо способнп да то органнзује.мо. A тако јс лепо зимус битн гост V некој сеоској кући V3 врућу ракпју, суво месо и црно випо. М- Д-
23. НОВЕМБАР 1983 К 246 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ ПЛАН УПИСА УЧЕНИКА СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА НА ДНЕВНОМ РЕД¥ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ' ПРОНЗВОДНА ЗДННМАН ИАКО CY БИЛИ МАЛИ И ОНИ CY ВОЛЕЛИ СЛОБОДУ 1 Слобода. Гу реч су волелн сви. Нако су те годннс бин лс с.мртоносне, за сваког човека, тада се знало само јед- = но: Мора сс земља ослободити из смртоиосних канџм g које cv заробиле рукс с.мрти. = Малс руке које су се хлебом храпилс, училе послсд- = њс слово да пншу. шта су онс учнннлс иепријатељу, да = их 21. окгобра стрељају? Зар су крнви н Боптко, Стана, н Сирогојно, Звездан, Штефан... Зар су криви што су сс = борили за слоболу, чувалн успомсне, разносили тајна = пнсма.? Е Полетела јс птнца cpehc у жпвот, а онда је пала по- = кошена ... Угасили су сс многи недужни животи. = Дечаци и девојчнцс, .нашн вршњацн. 1« коју годину = старнји изгииулн су да би мн данас били слободни, да би = иам показалн како се воли земља, а како стнче слобода. = Они су зналн да је слобода дража од живота. = Оливера Борђевић, '73 ОШ ,,Р. Домановић” Y Центру за средње образовање „Б ранко Крсмановић” у школској 1983/84. години уписано мање два о дељења © Однос између производних и непроизводних занимања оств арен је са 74,26 одсто у корист нроизводних занимања © Занимања ме талоглодач, граБевински лнмар, ?лонтер ypefeaja за парно грејање и стакларску струку ниједан ученик није желео да одаберг за будући позив. гглацнону технику тако Да је TjciiviHo v Центру за сред1ве образоваље „Бранко Крсманозип" 12 одељења четврте годше. Стаклара се једина интересује за полазнике ТИТО = Тито, твоје име = као јутро значи! = Тито твојс ргчи = ко кометс лете. | Тито, са тобом = смо јачи | нс смеју = да нам прете = и нико нас Е не тлачк. | Тито, твоје име = остало је цза тебе. 2 Иза т^ојих речи = остала јс стварност, В данас много eittue = верујем у себе. = Тито! = Тито, твоје мисли = су у нашим главама. = Твојс неизговорене рсчи = pehu ћемо ми. = Твоје акције овенчати . славо.ч = и бити јединствени сви. g Миодраг Николић, \ГП-3 = ОШ „Стеван Јаковљевић" тито Т1.СГО је небо тто се плави Тџто јс бистра роса у трави Тито је uaiuc лепо море Тито су наше зоре Тито је птнца ипо слободно лети Тито је сваки војник у чети Тито је личност ко из неке бајке Тито је топао осмех мајке. Тито је вита јела у горч Тито је поток што весело жубори Тито је градитељ братства и мира Тито је најболи. друг пионира . Весна Миладиповић, \1П-2 ОШ „Стеван -Јаковљевић" Y складг са Самогправнп.м споразумом о гсклађнвању планова гписа за текгћг школ ску.годину на no.ipvqiv СР Ср6nie п на ochobv зајсдпичког конкурса интсресних заједниua vc.Mcpenor образоваља свих региона обављсн јс .уплс vmc* ника и полазника п v Цснтр\г за среди>е образован.с ,.Брапко Крсмаповпћ”. Упис јс оба вљен v два рока, првом (28, 29. н 30.’ jvna) и другом (29. и 30. августа).-Накнадни vniicnii рок моглп су да кдристс ученпии од 1. до 5. септембра п да сс упишу тамо гле је било слоболнлх места. • V Центри за средње образоваис „Бранко Крсмановпћ" v први разосд уписано је 627 уче ппка v 2! одсл.сњс (планирапо 630)r v други разред је у 17 оде љења гписано 509 гчсннка (планнрано 540). Ови прлапи го воре да није гпнсано једно одељење у.другом разред\-, a разлог је што је један број ученика отишао v Apvre општи не (Бгприја, Варварин. Светозарсво). Прллнком \-пнса v трећи ра зред став јс биодасе на.нмвоу ретгблике н региола испоштујс однос измеђг производнмх и непроизводнпх занимања 70:30 V корист производних занп.мања.За Параћпн је планирано да тај однос бгде 75:25 одсто у корцст производних запимаља. а приликом уппса постипп’? је однос 75:26 одсто, што је далеко боље од других опигпша нашег регпона. Намме, на про изводна заннмања гпнсано је у 11 одељења 349 ученика (планирано 12 одељава са 360 иченика). а на непропзводна псто онолико колпко ie п плапирано. 4 одељеља са 120 учеинка. Јсдпо одељење јс маље уппсано v маипшској струци, iep ни јс било заннтересованнх учсника за занимање металоглодач, грађевицскп ли.мар и монтео за najjiio грејаже као и ie-. дно одељење .стаклароке струке. a vmicano’ ie одељење впше V ггрехра.мбеној струцн, с обзиоом да ie она дефицитарua v Републмцн. Плано.м је бпло предвнБено да се УпииЈе 11 одељеља четвртог разпеда, а.иг је накнадно дозвољено ioui јсдно одељење електроструке за занимање електротехничар за мериу и ре Представшпт удруженог ра да п Општинске заједнице запошљавања псказале cv пот ребу упнса 1'едпог броја полазника приликом израде Плана л писа. ГГланирано ie да се на овај начиц поеквалифхпсује један број незапослених са евиденције Основне заједшше и лошкол1Јс кадар из органпзаиија удруженог оада. Међугим, сем Српске фабрикс стакла ниједна од дргшх' организанија гдруженог рада није показала интерес да се овај план итиса полазнпка и реализује, па за сада ioui ниј.е нзвршен упис пблазника. О плану уписа даће своју реч Ji делегати Скугшгпше општине на сутрашгвој седниии. С. Јовановић СВЕЧАНОСТ Y PAДY ДАН ПОСВЕЂЕН 1УРИ ЈАКШИН Традиционалпо такмнчење ученика v школи, свечана акаде.мнја и културноуметничкн програм у коме су учествовали чланови музнчкс, драмске, рецитаторске и спортске секпмје испунилн су овај празник основаца из Основнс школе „Бура Јакшнћ”. Побратими пз1 Мурске Соботе нису прнсуствовали бвој свечаности, али су топлн.м и срдачннм ппсмом упутпли много поз- |llllllllllllllllllllltlllllllllilllllllllllllllll!ll!l!llill!i;i!ll!IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIilllllUIIIIII!imiHHHIIIII|^ | ИЗЛОЖБА СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИКА а раиикм ј • ЈЕСЕН Е Стигла је тиха, краљииа жута. = II баца лшпће крај старог пута. = Краљица жута плодове зреле носи = и њиме се поноси. = Облацн сиви К1ППО.М прете, = док ветар хладнн пес.му = свира, е ко чобан лети уз стадо своје, = на фрули ноте бира. Саша Стојановић, VI/1 = ОШ „Р. Домановић” ЈЕСЕН V ШУМИ Стигла јесен у шуми, веселе су све зверн. Сазрели су плодови, v веселој шумици. Сазрели плодови, падају са грана, треба да се сакупе, док је лепих дана. Три ће дана требати, плод да се сабира. Биће брда кестсна, бпће брда жира. Ангелина Миленковић, '72 ОШ. „С. Јаковљевић” лрава п честиткн поводом овог Нд свечаној акаде^ији поздрављајући ученнке, ђачке подитеље и ‘госте дпректор шко * ле Зоран РадоЈевнћ подсетио ie на 'резтлтате које јс ова васпптно;образовна шзсрттхија поепггла v прошлф години. — V прошлој школско.ј годп ни, ученици н радни људи школе постигли су v наставним и друпгм активноспгма пајбоље резултате и загзели прво ме сто v општинп. Y 1982/83. годи пи са vcnexo.M је завршило 98,92 одсто ученука, што је по сви.м педагошким критеријуми .ма vcnex изузетно добар. ,Постигнути резудтати нашпх уче ника v оредњем образовању на.м показхју да је квалитет на празника. ставе и оспособљеност напгих ученнка за даље школовање на висинП и одговара задацнма наше рефор.мнсапе сопијалистичкс школе. Упоредо са пости гнутим • резултатима v настави cv и резутлтати који се постижу у слободним актнвностима и сакоуправљању. Многи појединачне и колектпвне цаграде, дипломе, захва лниие и признања добијене на разним такмичењима најубедљивије го.воре о изузетним вреднрстима и могућностима генерацнје х^ченика и раднтг ка— магласио је ДЈгректор Радојевић, С. Ј. ЛИЧНОСТИ ВЕСТИ | Годннауспеха I Зорана I Нвановнђа i За шести Бијснале цртежа = у енглеском граду Кливлсн- = ди ове годинс је приспело i 3.000 радова, а жири у саста = ву: Роналд Ејлн, дирсктор = Галерије „Тсјт” у Лондону, = доктор Ендилбург, директор = њујоршкс модсрне галсрнјс = и Рарбара Блекбскер, олаб- = рао Је 119 радова уметника = нз 65 земаља. Meby њима »<а лазн сс и цртеж ЗОРАНА ИЕ ВАНОВИНА под паслово.м = „Ссћап.е па природу". = Учешћс на јелној оваквој 5 изложби само no себи је вс- = лико признаљс за јслног умс | тника. Ова година је, иначе, S једиа ол најплоднијих за на- = шсг суграђаннна слвкара Зо = рана Иваиовића. Порсд изло g жбе v Енглсској, ИВАНОВИБ је излагао и на изложг = б» цртежа и мале пластнкс, = затнм па Мајском салону у Београду, на изложби „Jvro- = словенски портрет" у Тузли, = а излагаће и на „Златном пе = ру” Београда", којс се отва- = ра 25. новсмбра. Подсетимо сс да је прошле | године ИВАНОВИП излагао = и у Вроцлаву у Пољској и = v још неколнко градова које = јс ова изложба обишла. Послс Клнвленда ИВАНО- = ВИП је добио познв да уче- | ствује ita бнјеналу цртежа у е Брну, у Чехословачкој и no- Е зив за изложбу у Монаку за велнку награду лршша Ре- § >шјеа Ш. М. Д. 1 ДАН ОШ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИВ” © Трпдесет и четврта годишњица ОШ „Р. ДомановиИ”, највећег основношколског колектива у општини, обележена је у петак, 18. новембра. Традцциопалла спортска так мнчења у литерарном и ликов но.м сгваралашгву, приредба за учеиике н свечана академија за родигеље аигажовалл су све се киије, а добар квалитет онога што је показано говори о мак сималном ангажовању целог ко лектнва. Прослава годишњице је прп .така да се најбољи раднпцн ис такну н награде. Овом прнлик ом је за изузетне резулттате v раду оиато јавно призна-ње Да ници АлекснБ, учшељнци и Станнцн Стоичков, наставници фпзмкс. За потнаест година ра да у овој васпитнообразовиој усганови лаграђаиа је Босиљка Павловић, Мнодрар Дооросав љевић « Мирослав Живковнћ. Наташа Вићнћ, Ружигца Миљко вић. БорБе МнлУгиновнћ, Ммо драг Добросављевић н Жнвота Мнлојковић, лаграђепч су за трндесет годииа рада у ооразо ван>у. С. Ј. Стубица: ДВЕ ПРЕДСТАВЕ ДРАМСКОГ СТУДИЈА Последњих годинау Стубици активно делује драмски студао који је до сада и.мао највише успеха у „Сусретпма села”. Hoc неколпко дана Председнпштво Основие организацнје Савеза соинјалиспгчке о.младпне пзл војило јс и ловачану помоћ п додедко м.гадцм драмским ама термма који he токо.ч зимских 1^1пана@ 9 дана npiwipexwrai две прадста вс. Пре.мијерла нзвођења ових представа одржаНе сс у окви ру акцпје „Суоретп села", a режпја јс поверена искусннм аматерима редитељп.ма Радиши Радисављевићу и Томиславу ЖнвацОвнћу. Предсеииишггво ОО ССО у Стубици планирало ,је да иду he године пздвоји далеко веha средства како би се форми рао театао младнх који би кон тинуЈврано >радио токо.м целс го дине. М. Д. = У ЗавичаЈном музеју 17. но мир човека, његову људску = i вембра Мнливоје Вучковић, компоненту, филозофске, ко | = секретар СИЗ а културе, от- нтемплатпвне природс. Г ворио самосталну нзложбу Ти.ме су бнтно заокружвне = = нртежа и скулптура академ основне особпне Стојаиови- 5 = ског вајара Слободана Сто- Иеве уметностн које се виде, = = јановића. Ретроспектива де- пре свсга, у јасноћи идејеп = 2 сетогодншњег стварања. чпстоти пластишгаг језика, = = Првн академскк вајар гра затнм у осећању за чулост и = да на Црници, коЈн јс остао монументалност. Форма је s = да буде Параћинац, понудио сажета, стилизована, стопи- = = је параћинској јавности рет ла се у једпнствен и аугсн- = роспектнву свог десетогодн- тичан облик, затвореног во- g = шњег стваралаштва. Скулпту лумена, дискретних прела g g ре нз којих пзбија мирноћа, ^ања светлости и снажнесу = = слеганција, скулптуре које гестпвне силуете. Мада „чи = асоцирају на вечну египат- сте” и (едкоставне ове скул- = = ску скулптуру и цртежи пое птуре нису хладне п прорачу § § тског нзраза привукли cv пу пате, напротив, у осећан>у е = блику ла у предвечерју хлад материје п распореду маса, н ног новембарског 17 дана запажа сс емоцнјално богат = = обогаттт ову свечапост Сло ство, духовни набој и осдш = н бодана Стојановића. шљеш! ритам”, рекао ]е Здра = = „Стојановић спада у генс- вко Вучинић у каталогу ко = 2 рацнју уметника која се по- воцом ове нзложбе. = јавнла на самом почетку ке Отвапајући лзложбу Мпли = дамцесетнх годнпа. Ои је ис воје Р.гчковлћ је поцсетио |= = кључнво заинтересован за да је Слободан Стојановић s = портрет, фигуру или фигура редовно колектнвно излагао g = лну компознцнју, једпом реч хг нашоЈ среп.нни, затнм у = = ју, за људско тело у целинп Београду, Кргшевцу п дру- = = као трајнп извор пнсгшрацн пш меслша. Ом је Један од = i је. To је допрннело да његр- оснивача Клиба ликовтпгс = = ва скулптура добије прнзвук уметника Паоаћнпу, паЈ- = Г класпчног, „трајног" без об- дуже 1е бпо н.егов поедсед- = 2 зира на то да ли се ради о нпк, гчеснпк је у оснтаљу = = всћој илн маљој трапспози- г'метничке колонп1е v Спсеп § = тшји облгпка. Овај утнсак је i».v, »едан оп. аутора Фонтапе = = још јачи ако се нстакнс да слобопе, аутор бисте народ = = су твеговн радови нзвођенп ног хепоЈа Момчнла Поповп g = v хласичнпм материјалпма, ћа — Озрена и Мпленка Жн = = бронзн и дрвсту. Стварпофо вковића и неколико спомен- = = рктираЈБс уметннка пада у обележЈа на терпторпји на S = период посдс завршене Ака- шс општине. Слободал Стоја g g демије када је, управо, у we новнћ је до-Зитнпк Октобар- = = говој скулптурн почео да се ске награде општине Пара- = = опртава самосталан израз. ћин, лпграде „Културнп ак- § = Прва дела су пмала прпзвук ција” Самоупоавне интерес- g 1 школског и v неквм радовп не заједнице културе и члан = = ма почетничко наглашеног 1е Удргжењо лнковннх умет = ' g геста. Та повишепа патетика ннка СР СрбиЈе н Регионал- = = је, касније, током салреваља ног удогжела ликопнзк уме § = полако неста.јала. Устшнла ппп:^. ТПУмадпЈе н Помооав- = = 1е место једном мпрпиЈемта л>п. Од свог доласка v Пара- S g ну н новим вредноспгча ко- Ичн, падп као гпмнБссор v § g ,te се огледаЈу v тпажењу llcirmv ла сп^.тпве обп^чова == | унутрашњс експерснЈс дела. н>с „Брапко КрсмаповтФ”. = = V послед1М1\< оадовпма нас- = тојн па нзразн духовпп пе С. Ј. Ц MiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiHiiiiiiiiiiiiiiisniiiiiiiiraig •• ’ .
СТАКЛДРЦН одлнчно СМЕЧУЈУ Чстирн године за редо.м у сснци осталнх „значајннјих спортова живс и успсшно сс такмпче одбојкашн Борца нз Параћнна. Прве годинс по формирању такмичили су се у општпнскоЈ, а трн годпне заредом у Шумадијско-помо равској лиги. Ове полусезоне Борац јс водио главиу рсч у лигн п трснутно се налазн на челиој познцијн нспред далеко реномнраннјнх противника. Под воћством трепсра Луковића вредно раде и тренпрају одбојкаши Борца: Борђевић, Мнлановић, Костић, Стефановпћ, Козић, Милошевић, УротевиН, Богдановнћ, Алексић, Трумпић, Цветковић, БорБевнћ и остали са жељом да п у паредној полу сезонн задрже челну позици ЈУм. и. ДРУГА СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА — Ј¥Г ЗА ПРОМОЦИЈУ Јединство — Метапац 3:1 (2:0) Јсдггнство: Богосављевнћ 8, АнВелковпђ 7, Мнрковнћ 7, Матић 8. Неткоенћ 8, Мпленковнћ 8. Павловнћ 7, (Милићевнћ 7), Дреновац 7 (Каштеварац 7), Милић 8, Пелиновић 8, Костић 8. На стадпоЋу Јсдннства, гтред бројчим гледаоимма, по хладпо.м временг поголном за пгрг, фудблаерн јединства на најбо љи .начнн опростилн cv се од вгрне публлке за аву годпну. Пооедилп с\- уЈКзрбнју, крјп ic п резултатом н мгром оправдао тај ешггет. Металац се предста вио као снажна екппа алл ^а ганокц напади „зелених” од >И> вог минута бнли су сиажЛиЈН. Голове су посрнгли Мипић у У. Пеливаловић у 25 мивуту и.з једаиаестериа н МпЈтнћештН v 80. Права јс шгега што тај on роштај од параћлнске публике. јер се задње коло игра у ВраФУДБАЛ: ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА БОРАЦ ЈЕСЕ1БИ АИДЕР Борац «— Благотин (Белушић) 6:0 Стрелци за Борад: Милошевић 2, Јевтић, Скениић, Стојано Борац: Јанковлћ (Аранћеповић), Јевтнћ, Лазовнћ, Скенцнћ, Дулић, Марковнћ, Крклћ (Петровпћ), Церовнћ, Мллошевлћ, Стојановић и Јсремић. Пепељевац — Борац 2:1 Стрелац за Борац Церовнћ. , Борац: Јанковпћ, Јевтнћ (Раднћ), Лазовић. Севнћ, Дулић, Скенџић, Кркић (Јеремић), Церовић, Милошевић, Стојановлћ, Петаовић. V носледња два кола победа која јс донела челну позицију стакларци.ма н пораз који ннјс успео да у.мањи радост јесељег лидера. Y обе утакмице показан је добар фудбал и потврБенн висок квалитет фудбалског у.мења мграча Борца. Оптимизам на почетку ове фудбалске сезоне који је владао у кругови.ма параћинског лпгаша није био без основа. Тим који је припре.ман за ову ссзону, нажалост није успео да се одржи до краја (повреде), али стакларцн ннсу посус тајали. Да је то нпак једна xoMofena п псрспектнвна екипа говорп и податак да је Борац најефлкаснијн тнм са 26 постптнупгх голова, а његовн голманп су само једанаест пута вадилн лопту из сопствене мреже. М. И. КОНАЧНА ТАБЕЛА Борац П. 13 8 2 3 26:11 18 Копаоплк 13 8 2 3 24:13 18 Пепељевац 13 7 4 2 20:11 18 Млади рудар 13 7 3 3 23:14 17 . Раднички М1Ш 12 5 4 3 23:16 14 Текстилац 13 5 3 5 18:12 13 Победа 13 4 6 3 12:9 13 Локомотива 13 5 3 5 21:20 13 Паптизан 13 4 4 5 21:17 12 Јухор 13 5 2 6 18:18 12 Благотнн 13 5 1 7 10:21 11 Левач 13 3 3 7 17:30 9 Борац (Б) 13 2 3 8 9:26 7 Марјан 12 1 2 9 4:27 4 стони тенис КУП ПАРАЋИНА V суботу, 26. новембра у Ха па. Овај 26. Куп треба ла окуан спортова „7. јул”, одржаће пл 128 такмнчара из регпонал ге траднцнонално такмичење них, међурегионалнпх, репубстонотечпсера за Куп Параћн- лпчкипх и савезног рапта. МКН ИШШ №1 Пз технкчкмх разлога одложен је трећи турнир у стоном теннсу за Општннску лпту. Ту рннр he се одржатм по свој прнлнци 3. децсмбра у Халп сопртова. М. М. Шдана® ПЛАИИНАРСТВО: ОРИЈЕНТАЦИОНИ СПОРТ ОРИЈЕНТИСАНИ НА МЕДАЉЕ Судећи према броју освојених медаља у овој години, оријентирци Планииарско-смучарског дру штва „Јаворак” најуспгшнија су спортска организација. . Без обзира на то, шампањаи којим је трензр Мома Томдсћ .са својпм нграчпма прославио ос вајање јесење титгле — заслу жеп јс. Једннство јс v овом де . лу таклшчења у Другој српској лиги оогварно man. Освајено је прво’ место са девст побола, три нерешене утакмице и само два пораза. М. МиленковиП Слободан Радовановић ОрнЈснтирцн, на челу са предселннком ЈОЗЕФОМ БРНИБЕМ, пако рале под тешкнм условнма, врло успешно репрезснтуЈу Иараћии на бројкпм такхгичен-пма у Србпји и Јутославији. Поссбно сс истичу' БОБАН М11ЛОЈКОВИН. ГОРАИ ЈОВАНОВИК. НЕБОЈ. ША ИВКОВИБ. ДЕЈАН РАДОЕАНОВИБ, БОЈАН РАДОВЛНОВНБ п СЛОБОДЛН РАДОВЛНОВИБ. СЛОБОДЛН РАДОВАНОВНБ у категоријн годЈПЈпиака 12—15 годипа најбо- *11 јс у Србпјн. а то значи да је пу ПелнвановиН сннгма за противника врху Југословснског ориЈснтадионог ibv са JYMKOM, irujc био још репрезентаттгвнпји. Стрелпп ни cv имали шнне спортске среПе, иарочнто Павловлћ п Милић, који је сада на крају дошао у „топ — форму”. спорта. Мада јс редатнвно касно почео лл сс бапн овим спортом, >дегов таленаг јс иплк дошао до изражаЈа. Прли пут јс стао па стартну лппиЈу пруге коЈа води . преко „планина и долина”, марта ове годЈше у Бвограду,- у Кошутљаку. Тала Јс међу 68 такмнчара бпо пстн који Јс прошао хроз цн*. Од тада, токо.м > цслог пролсћа на такмичењима пласирао сс рсдопно међу 4 ■грвнх дссет. Финалс пролећпог каступа имао је на ,,МемориЈвлу Бјелаптпце" када јс заузео прво з«ссто. До данас Јс пмао још шест такмнчсил II освојно 5 златнпх и јслиу бронзаку медаљу. 1Бегов највећи успех и прпи подвиг бнла је побела и« ориЈсшгационо.м такмнчсљу у Смеде21 Б), међу којима је бггло и омларсвскоЈ Паланци. Тада се таклпгчио у катсгорнјн старнЈпх од ссбе (М 17— линскнх репрезснтативаца из Швелскс, Фкнскс и Норвншке. Овај успсх довсо га је на праг државнс репрсзентацнјс, нако му Је тск пстнаест roainia. Добар друг, марљпв. оркјсптпрац, коЈи са правом може да се поносп, остао јс скромап. Чак су н овн редови резултат нзузстног навалигвања, на шта је прнсгао тешка срца. Зоран Радосављввиђ ТАБЕЛА ДРУГЕ СРПСКЕ ФУДБАДСКЕ ЛИГЕ 1едннство 14 9 3 2 30:9 21 Шу.мадија (А) 14 9 1 4 21:23 19 Слога 14 6 5 3 39:19 17 Палилулац 14 6 5 3 18:18 17 ФАП 14 7 2 5 24:17 16 ПКБ Јумко 14 7 2 5 в 24:19 16 Ме.ллац 14 6 4 4 15:10 16 Таково 14 5 5 4 17:19 15 Прогрсс 14 4 5 5 14:16 13 Ремонт 14 3 4 7 18:21 10 Шумадија (К) 14 3 4 7 14:20 10 Златар ' 14 4 7 8 10:18 10 Леминд 14 5 0 9 15:25 10 Жслезннчар 14 4 2 8 15:28 10 Тимочашгм 14 7 5 7 14:18 9 pykomet ТЕНСТИЛАЦ НА ПОЛА ТАБЕЛЕ Прошле недељс руко.метапш кстилаца” бити ]ош бољи — „Текстплца” cv зав_2џшлн јеее- рекао нам јс друг Стамболнћ. н»и. део првенства v Apvroj, српској .лпги — Запад освајањем Р- Милорадовнћ. шестог места па првенственој f 111 IАУТОПРЕВОЗ - ТУРНСТ . ПАРАЋИН I УЗ П0«Ш НА1Ш ИРОНШ ЗА ДОЧЕК НОВЕ ГОДННЕ Н ЗНМСКН 0Д1ОДР ■ . • . честитамо ДАН РЕПУБЛИКЕ V-.- IIH.IIIIII . .... табели. Искористлли с.мо прпллкг да са Миливојем Стамболићем, трепеоом РК „Текстллац", поразговарамо о управо завршенрј полу^езонл. — Порсдј објективнпх тешкоћа којс cv пратлле eKimv v прbchcibv. лично сам задовољан освајање.м шестог места. Цпљ нам је био да сс ове године задржнмо v овој лнгп, царавно гз што бол>л плЈЈСман. а да наредне такмлчарскс сезонс ју рнша.мо на пвво мссто. Иначе, играчп овпх дана H.Majv паузи. icoia ће потрајати до 10. ianvapa. Пошто сс првенство наставља крајем марта, почетком апрлла, сматра.м да he бити довољно времена да се добро припремимо. Y пролећно.м лели повенства н.ма.мо повољннји распоред гггакмлиа. па се надам да he пласман ,,Те ТАБЕЛА ОДБОЈКАШКЕ ЛИГЕ Во»ац 6 5 1 17:7 10 Шумазинаи 6 5 1 17:9 10 Младост 7 5 2 18:13 10 .Морам 6 4 2 16:11 8 М.тата рудар 7 4 3 15:14 8 Засгам 7 2 5 12:17 4 Каросерпја 7 16 8:18 2 Јакшта 6 0 6 3:18 0 САМОСТАЛНА УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА МИОДРАГА ЈЕРЕМИНА ® Нови угоститељски објекат! @ Увек свеже печење! ГОЛ” © Добра вина! © Прави потез: г о о л ? f ? са ® о МАЛИ ОГЛАСИ Локал за издавање у ул. Маршала Тнта бр. 151. Сва обавеиггсља на 51-713. Продајем двособин стан са гаражом (Елмосове зградс) улнца Нишка, Б—1 улаз 5/8. Телефон 55444. кздаје анфорпиоп«. Нздавачки еавет: Нада Бранковпћ, Момчило Вучковић. Смтаслав Живковнћ. Мпливојо Млић, Надз Jownounh. (замеии« преасмника! Спе хлн«, t^puBoie Марикковнћ. Слава»уб Обродовнћ, Жнвота СгоЈавовмћ, Жквојин Гомић (председ. . Јован ТомиЛ. Vpebyje: Редакциоив колегајум. Глаип. <. одговопнв vrara ° Ocpaaocwh. Новппрн: Снежона Јовановвћ, Мњ-шав Живховнћ, Мнрослав ЛииигрвЈевП, Мп лихоЈз ЛлиК Иехпчкв уродипк) » Миодр.ц Мнленковнћ Ддресо РедакшПе. ^а8ОЉ^ 4. Поаианскв фав М. Гедефон: Главпи п одговоркп ^лник 52-352, новшсари 53.694. Прет ојш« голнаггка 250.% двнара, оо.тугодкшла 125.00 За еостпаиство nnacmUn г*/ Р*° Г СНЗ-а пнфпрмпсаља 63504-449-16 код СДК Параћпи. Штампа ГТО „ГЛАС”, Бсоград, ВлаЈковм ћсва 8. телсфоп 340-531. Тираж 11.000. * ’ *Р° рачуЖ 1
OCHOBHA БАНКА ПАРАНИН ИДИЛИЧНА ЗИМА Послсдљи снег који је до ста I < воља задао комуналцима, возачи.ма који су мо рали на пут, з посебно они ма који су дочекали зиму бсз угља и старих добрих др ва, ипак јс некоме донсо и радостн. Малишани, они ко ји се још сапкају, први пут су могли да виде прави снег и праву зпму која је подсе тила на ока времена када сс снег газио м до појаса. 1 ИЗБОРИ Y CABE3Y КОМУНИСТА ГОЛПНА X Лист Социјалистичког савеза радног народа општине Параћин 14. ДЕЦЕМБАР 1983. ■ БРОЈ 247 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ОСВРТ ИЗ ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА Нови приступ попису Да ситуација намсћс одре Бене мере и понашања пајбоље поклзује овогодншњи приступ попису средстава и извора средстава за 1983. го дину. Схватајућн да је краjibe врсме да се овом изузе тно важном послу приђе оз биљно и одговорно, Служба друштвенг књиговодства и удружен»е књиговођа одржа , ли су 9. децембра саветова- ' н»с са самоуправним раднич ким коптролама на ову те му. На овом скупу, чини се по прве пут јс истакнут зна чај пописа, посебно овогоди дпњег. Као uno је позиато прив реда општине Параћин има висока потраживања, а тако be м обавезе. Због тога што су се пописи веома иеква лктетно (и иеодговорно) из вршавали дсшавало се дасе потраживања отписују, што је јсш в :ше погоршавало ионако заоштрењу нелмкви дпост. Самоуправне радничке контролс. зато су одговор не да на лицу места врше прверу пописанлх стан»а, a to he чинити и Служба дру штвеног књиговодства. У том циљу је направљен и план контроле noniifca којим нећи бити заобиђена ни јед на организација удруженог рада. Пописи су код неких ор ганизација већ започели. Формираие су пописне коми сије. али Јс већ примећени да у комисијама има и ли коЈа рукују средствима која се прописују или воде евиденциЈу ових. Служба Друштвеног кн*иговодства ће оштро реаговати па такве по Јаве. Рокови се морају пош товати ,и ту неће бити изузс така. Сва имовина мора би ти пописана до 31. децем« бра, а до 31. јануара следећс годне елаборат о попису пре дат рачуноводствевим служ бама да би на време били израђени заврши рачуни. Важно Је напоменути да се ни један извштај о попису не може усвоЈитл док не бу дс разматран од стране caaio улравнр радничке контроле. Због трсн.лтне економске ситуацијс, заоштрене нелик ВИДНОСТЦ. ОВОГОДИШ1БИ noriис мора сс разликовати од досадашњих. Недпустиво је лсказива>ћс нереалних завр шних рачуна, прикриваи»е економске снагс рапних орга низација и тиме још всћс заоштравање неповољног по ложаја. Озакав пристЈТ!. ако се дословио примени у пракси, спречиће овога пута да се вишеструко изражсним ценама залиха готових произ вода или репродукциоцог ма теријала, прикривју губици и иелкулно иегативно пословање. Сви који тако чипс треба да се нађу на тапету даље, и иза бравс. Врсмена до краја посла има таман толико да се ово упозореше илак озбиљно схвати. Ш1В СОРОВОЂЕЊД ЗШШ @ Критичко сагледавање сопствене активности, али и тражење одговорности за неизвршавање задатака, морају више иего до сада да наВу места на седницама свих партијских форума Y ФАЈБРИЦИ ЦЕМЕНТА ОГРАНИЧЕН РАД ПОСТРОЈЕЊА © Због недостатка електричне енергије начиљеи план рада постројења којим су предвиђгна нскључења највећих потрошача © Проблем мазута неће се превазићи у догпедно време. До 5. децембра ове годнне радницл Фабрике цемента осећали cv редукцију електричне енергнје — само у својим домовнма. Y Фабрици је струје бнло довољно, маца се апеловало на штедљу свуда где је то могуће. МеБупим, ггочетком месеца, на оонову одлукс Републичког ЈЕЗвршног већа о посебмим ме рама за ограничењс пот.рошњс елеклпричне анергије, формиpaua ie радна група која је у кра тком <року начииила седмодневнд1 II месечни план рацпоиалног лтрошка електричне енершје. По том плану, седмодневна „порција" струје за фаорику цемента од око 1,8 мнлиона кп ловат-часова подсл>сна је к-tvчним посгројељима онако како на>јвише одговара процесу производње. Ha npmiep, од 5. до 12. деиембра највећи млинови иемеита ад хиљаду и две хнљаде Ђона раднинт gv по 3 дана» a мали млин старе лимије цмао лс потребс старог дела фабрп кс. Токод! целе 1983. године до 30. новембра V Поповац је стнгло 54.500 тона мазуга. Да шлје почела угсотреба гаса v повој фабрици, и да није бнло супстиггуцмје горива гумама, протлзводња целе фабрике бипа бп на цлвоу капацитета пре пуштања v рад двехпљадетонске. А треба рећи да се v догдедио време уоппгас не очемује побољшаз-вс сиабдсвања мазуто.м!. Н. Пред Општннским комптетом Савеза комуниста у преосталих петнаестак дана ове календарске године стоје мно гобројни задаци. Њнховим раз матрањем бпће остварен прог рам рада усвојен за ову годину. Наредна седницд Председ ништва и седница Општинског комлтета Савеза комуниста, које he вероватно битн и пос ледње у овој години, бнће пос већене класносоцијалном јача н>у родова Савеза комуниста л крнтичкој оцени односа основ них организација Савеза кому ниста и сваког члана према оотвартЕвагБу конлресних задат ка о радннчкој већинп, прпје .\гу земљорадника, младих жена и тако даље. Пред комунис тилга. ових форума иаћићесел аналогза идејно-потггичкасс ип тања и пробле.ма на које ука зују представке и жалбс, а ко јпх у нашој срелпт imje xia ли број. Са три повратне инфор.маци је нз основних организацнја Савеза комуниста, у смислу пзвештавања о реалмзацији ус војенпх закључака биће заокружена овогодишња изузетно плодна активност, али и нзузе тно тешка у којој се организа ција Савеза комуииста суоча ва са питањима од животне важности. Разматраизс реализа није закључака односи се на остваривање уставности, зако1ГИТОСТН п социјалистичког мо рала, са посебним акценгом на деловање комуниста у орга нима самоуправне п друштвене контроле. Затим, на досада шље резултате у везп *запошљавања, као н разматрање ре ализације закључака о пдејној п васпптној улози школе. Није искључено да се nopej^ ових пптан>а паЈју и питања нз Дугорочног програма еконо.мс ке сгабилизацнје, која уосталом већ дуже времена предста вљају најважннји облнк актмвности не само органа Савеза комуниста ве11 и свпх основ ш-гх организацнја у нашој сре дини. с. о. СУСРЕТ СД СТВДРНОШБУ Изборп у Савезу комуннста cv приведени крају. Тнм чјшом завршсн је један велики посао, алн нстовре.мено започиње другп, далеко важннјн и одговорнпји. Пред Савезом комуниста је отворен широкк фронт рада који у наредном периоду треба да буде глевнзг правац акти вностп како руководства, тако н целокупног партијског чланспза. За тај фронт. означеп као Дугорочни програм екопо.мске стабнлизапије створене су основне предпоставке. Имамо јасан програм донет на демократски начлн. Сада no H»e.Mv v свим радним организацијама, v сви.м основним ћелијама рада треба донети иајдетаљннје разраце сопствених програма и no насча наставрти тек залочети посао, мада има средина V којима он тек треба да б\де започет. Претпоставке, дакле постоје, али оне саме по себи не производе резултат. До њега се долазп упорним, одлучним н добро оргаиизованим радом. Прошло |е време објашн»аван»а потреба и цил»ева програма u про.мена које су нужне. Сада је време да се започне процес мењања и прилагођавања наше скономије, привредног спстема и целокупног понашања v правцу наппгх опредељења. Од Савеза комуниста се захтева, да би се изашло из озбнљних економских тешкоћа, да постане акционо способнији v решавању сложешгх проблема v друштвеној бази. Посебно Се тражи од руководства да буде спремнп па макснмално отварање за прогресивне идеје и нницијатнве, да буде спремно на стално критичко препспнтмвање сопственог рада. Савез кохтуниста не може битн сам себи циљ, он нема посебне интересе. Он мора кроз деловање свих самоуправипх и полтггичких субјеката да буде авангарда раднлчке класе, да се наБе свуда где ie најпотребннје и рајтеже. Сада је сасвим јасно, а прнсутно је v свестп пелокупне радннчке класе да cv околнос-ти v привређивању измењене. Отежанн су условн. Наступио је период потребе брзог тгрилагођаваља и ефнкасног деловаља. Пред Савсзом комуниста је да покаже слух за ова питања и да сво јо.м актнвношђу покреће и подстиче све чтпвенмце у на’ шем систему радп разрешавања ттрисутних проблема v свим сферама рада, пре свега у репродукцији и техно лошкој дисциплкни. Пред Савезом комункста је, такође, да на челу рад ничке класе не caxio преузме највећу одговорност, веи н да да печат укутшим стабилизационим кретањима. Још је већа одговорпост да у шЈгрокп.м масама радннх љгдл н грађана створи уврел»е да су дугорочки интереси v променама које собом носи стабилизацнја п да ie н>н * хово cnpoBObejbe императнв без алтернатива. Изборп су показкли спремност ишроког дела чланства да се превазнђу'спороспг и недоследностн, пре свега v сопственој средини, ко{е cv се јавиле као послсдн« це недовољне оспособљсности и одговорности на спаклдневном и практичном ангажовању на свим местима paua и са.моуправног одлучивања, како v основним организацијама тако и у појединнм органима Савеза koatvhhста. Y овом тренутку је неопходно да Савез кдмуниста одлучно нстраје у борбн да се платформа расподеле према раду реализује v пракси. To ie основна гаранција да ћс се промене које смо покренули или које тек предстоје вре.меном и стварно реализоватп. Одговорност Савеза комуш<ста је утолпко већа, иста кнуто је ка XII седннци ЦК СКС, што рефор.му спроводимо v условима врло наглашених тешкоћа и v условима v којима се веома јако нзражавају антисамоуправне и антисоцијалнстичке снаге које оспоравају укупне резултате нашег досадапгњег развоја. „Зато се на пгрекре тннци на којој се иалазимо — одговорност пред којом се налазимо може сматрати историјском. Она ће се реално нсказати само кроз резултате и чврсту опредељеност да се Програм који смо донели доследно спроводи”. За ангажоваиост Савеза комуниста v целини, а посебно руководства огроман подстицај имају закључци X седнице ЦК СКЈ којн cv недвосмислено потврдили јепннство Савеза комуниста Југославије на курсу реализован»а дуторочног програма економске стабплнзације. Тај подстицај мора да Habe п реалан ослонац v свакој средннп, јер ie то једино могућ- пут којим треба да сс Савез комуниста и цело друштво крећу ка излазу из тешкоба н ка бо.љој сутрапгњици. Конкретнзација задатака на XII седннцн ЦК СКЈ, продубл>ена и прилагоВена сопственнм потребама и условима v свакој средини само је полазна оценЛ која пру жа путоказ свакодневној актлвности, а њнхово практнчно спровођење доказ спремности и способностн у остваривању тих цпљева и задатака. To је уједно н најпрактичннји вид диференције v Савезу комуниста која се на оваквим задацима н стварно спроводн. Размишљања v стилу: могли смо па ће.мо и v будуhe моћи значило би опасно завараван»е и затвараље очи пред пстино.м и стварношћу. Комуннстима је својсгвено да опасностима отворено гледају v очи и да прнзнају ствари онаквим какве јесу. Ту 1е и њихова снага која прижа реалне шансс да се уз другачији рад и понашање, V3 жртве које тражи оваква ситуацнја п реално изађе нз крнзе. С. О. ;ii!niiniuiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiniiiuiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiniiu:ri№iL^ јс „право” ца 5 радних дана. Двехиљадегонска пећ v новој ■’ фабрици добила је „следован»е” од мнлион кјетовзт—часова ц са том еиерпцом можс да радн чак 6 дана. Пакерај, од недавно уско грло „роцеса пролзводљс. добио | јс по плану повластицу да раЧ дц непрекидно — вероватно н £ зато што ће потрошитц само У 48 хпљада киловгст1—часова. « Ако се код овог првог неде- > љног плана забележе прскора- |чен»а, за следећих седам дана фабрЈШц lie остатн на располагању маљс електричнс енергпје. Тренутну ситуашуу са погонском енергијом тре.ба нлустроватп iom н са хрдничннм недостатком мазута, о ко.мс ie већ голико писано. Наи.ме, после пуштања нове фабрнке v рад. уобпчајене количинс од 50 хиљаДа тона мазута, колико је ta трошнла стара фабрнка.^уопштс inrcv повећане. Ни добављач М .Јггопетрол”. ini нспоручилаи И Рафинертје нафтс. Панчсво пнЧ cv х^ажиле постојаљс пове d>a- < брпке п наставили cv са испоирукама којс су једва под.млрнXVI сусрети другарства ДОВИБЕЊА ДО СЛЕДЕБИХ CYCPETA Параћин је поново био до маћин једне репуоличке смо трс. Овога пута били су то „Сусрети другарства радпика Србије” у нарадном ства ралаштву. Преко 1.000 учес. иика из 46 градова Србијс са покрајинама 9. и 10. деце мбра показали су све богат ство музичко-фолклорног ст варалаштва. Била је то сво јеврсна демонстрација дру. гарства, солидариости, једин ства и спремности да се кроз разговоре, такмичеља и рад даље јача самоуправни и дс мократски развој нашег дру штва. Зато, довиђен.а до слс дећег сусрета. '
14. ДЕЦЕМБАР. 1983.• БРОЈ 247 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО СОЦИЈАЛИСТИЧКИ САВЕЗ О ¥ДР¥ЖИВАН>¥¥ ПОЉОПРИВРЕДИ ПИТАЛИ СМО: V КО.ЈОЈ МЕРИ ЈЕ ИЗВРШЕН ДЛАН КРЕДИТНОГ БИЛАНСА „ИНВЕСТ БАНКЕ” — ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ¥ ПАРАКИНУ ¥ ОВОЈ ГОДИНИ ТРАЖЕ ВЕЋУ СИГУРНОСТ ПРШ ПВИI окгомнм • Пољопривредници су за Земљорадничку задругу већу и богатију, боље органнзовану негб што су то садашњс пољопривредне организације, задругу у коју ће да имају више поверења Оваква будућа оргатизација моГш he другачије да се односм пр£ма прехрамбеиаш и трговинсктс оргашЈзанијама, рекао је мзмеђу осталог Богомир Мнлошевкћ. М. Живковић UU0U @ Приоритет у финансирању је имала производња енергије, извоз и примарпа производња у домену пољопривреде Ове речи чулн смо од зсмљоралшгка из наше оггшпше па саветовању о самоуправном 6рганлзовању радника па прилшшшма удруживања рада л орс дстаза који је ових дана органнзовала Опшгннска конферем * инја ССРН. Разговори.ма у 11аpajiitirv порсд Богомира Мнло шевнћа, члана Предселпиштва Задр\'жпог савеза Срби је, Михајла’ Радића, испред РК ССРН, Митра Карића, председшика Рс- ■П1оиа.’птог задружног савеза и Николе Милосављевића, секреван»е се своди на купопродајне одиосе, без доходовног повезввања. Ситуаимја јс таква јер Радне оргаизЈзације У области пољопривреде ннсу повезане заједшгчкнд! иптересима. Излаз треба тражити у удруживању примерне полопрквредне про пзвод1Бе у сложену земљорадшгчку задругу на нивоу omuТ1ГНС. Лрнсутни псљопрЈгвредлм произвођачл су у двочасовном разговору износили своја искусгва СТИГЛЕ КАРТИЦЕ ЗА ШТЕДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ШТЕДЊОМ РИ1ЕРМ1 »И © која су пстацали у тара МОК-а ССРН, општнпскпх. са поЈБОттриврсднн.ч функциомера и представиика ----------------- nifjaaia и упућива.ти нољопр!гвреддшх органпзац^јa бло је присутал и један број пољопр1гвреднпка. Иако је тсжња земљорадпка да се повежу са задругсм последллгх грдипа свс већа. речсно је ово.м прплпком, удруж-нконтакту оргаптзаозбиљне замерке на њнхов досадашњи рад. Захтевали су да се глас на селу чсшће чује и да се убудућс селу посветпг већа пажн>а. Задругу треба фор.миратн и не тражити формалио-правне. зачкољице како би се то оне .могућило, што су неке организашгјс до сада чиниле, речено За домаћинства штедња од 10,5 одсто, за привредне организације 3, а за непривредне 9 одсто © Просечна потрошња по домаћинству у обрачунском периоду 335 киловатчасова ® Примедбе упућивати месним заједницама је из.међу осталог на овом ПРЕДСЕДНИШТВО OK СКС О ПРЕДСТАВКАМА И ЖАЛБЛМА ПИСМА НЛ ДНЕВНОМ РЕДУ У моменту штампаља Hainer лмста, одржава се седни ца Прсдседнмштва Oiuutmh ске конференције СКС која на дневном реду има анали зу о идејно-политичким пи тањима и прђблеммма на ко је указују представке и жа лбс. Ra овој ссдници разматра he се и извештај радне групе ■Комитета, која је имала за задатак да по представци радника „Параћинке” утврди празо стан>е и пронађс узрокс пол»у.т»аних међуљу деких односа у овом „слатком” колективу. Извештај ћемо дати у сле дећем броју листа. — До сада с.мо поспггли извесне резглтате у областп пољотривреде. алп је чињелица да пољоггрлвреда ле користи довољно своје кап-ацлтетс, рекао је на почетку пзлагања Богомнр Мллошевић. Првн na-м јс задатак да обезбедимо истн положај зе.мљорадаика, као радника у удружепом раду, у чему до сада нисмо до краја успелн. Пољопривреда је запоставл>ена, зато мора да радлмо на промени стан>а, да вашу оргамизоватост доведемо ла ннво да корпстакмо овс капатгтете, да обезбедимо ■ веће приносс, да боље организује.мо’ земљорадапгке, зашта су и сазрелпг условАЈ.............. ir Решсње које Параћин тражи да би удружио по.-БопрзЕвреду, а самим тнм и пол>оттр1пзред1гпке је адекватно. Нова оргапнзатија заоноваиа Јга јаоникм лро грамвма решнће неке озбиљне Јгробле.ме које сада имале, а у првом реду оне који се тичу . набавке материјала и обезбеђења финанснјскмх средстава. • Иако ci'.pvie нема довољно, добро пас је продрмала. Како ic напон падао тако је растао прнтисак потрошача али од исTime се «ема куд! При11у15е»11 смо да врошимо колатко има, a то значи завестн штедљу внсо ког степена и користнги најнеопходшгје алектрагчне апарате. Bepvjo.Mo Да ov сви чигаоии до.бро сшфорхтса-ни о протеклим акцшама, али подсетнмо се да је Извршно веће СР Србије дрнело Одлуку о посебнпрм мерама за огра1г1гчен>е потрошн>е елек.тричне еиергије. Посебне мерс огледа1у се у проценTvajNJOM CMaitcitv пот.рошње v од-hoov на ссгггембар 1982. март 1983. годррне. Д1 Dcrpi гбуп I Ш31не оргаадазашуе разрадште су техиику штепџве н уведене оу такозваие „картице" које потрошаче пнформи- "iu.v- о колпЈЧШиг дозвол>ене потрошње, а уједно омо^гућавају и лндивндуално праћење утрошка електричне еиергије 11 араћински днстрн.бутер „Електро дист.риогД|Ц|ја’', посао обрачуна просека потрслшве, очитавагве брофгла ai днс.три1б\тхије картица приводи Kpajv н овјгх дана свн ћемо знатсг коликл нам је „епектриЈЧНи губер”. Како сазнајемо, накен првих уручивања картлца дошло је и до неких нејасноћа и перазуме Мнопк потрошачн незадовољ ни су „струјигом порцијом”, неки оттрагвдано неки неоправда но. Да би сс избегле суЛиве и евевдуалне злоупотребе v ,Д11С трибуцији” су одлучили Да све пршједбе разматрају месне за једгаице, са образложеихзм да one најбоље лознају сиггуацнуу на сопственом тереиу. Y случа iv олравдаиих разлога лотро- s шачн cv дужни да ставе при- $ медбу п-реко сврје месне зајед- $ нлце. a оне се најчешће одпрсе $ на лринове, v породицама за $ чмје 1грве кораке v животу ic попребно употребпгрл већм број кнловата, ^атим у сдучају да се v домаћзЈ.нств-v налази болесно лице. млл да су набављена нова прејна тела (термо-акудЕулациона neh). О оваквнм случајевима одлучлваће месне заједнлце и своје одлуке оугерисатн дистрибутеру. Код набавке новпх грејних тела која корнсте електричну eneprujv довољно је својо.ј меoho] заједници стави/пк на увјцп рачу.н за куловину или га- 5 рантпл .TIHCT иа оопову чега ћс $ од прописане. Код рачуисхих г.реигки потребно је обраћање ,Ллек^0ДО1стри«уциЈ11". АРБИТРАЖА ОЦЕЊУЈЕ СПОРНЕ СЛУЧАЈЕВЕ КОД ПРИМЕНЕ ДРУШТВЕНОГ ДОГОВОРА О ЗАПОШЉАВАЊ¥ Извригни савет закључује САНКЦИЈЕ ЗА „РАСИПНИКЕ” ■ммг ми ПОТРЕБНА МАКСИМАЛНА ШТЕДЊА ® Са закључцима арбитраже упознате организације, друштвени правобранилац самоуправљања и инспекција рада Олбор за прађење примене ’■•двора о запошљавању је на својој послед1Бој седници разматрао информацију о раду Општннске арбитраже. образоване ради решавања спорних пнтаља која настају у примеии Друилтвеног договора. Одбор је информисан да је арбитража, од како је конститулсана у новом саставу, одржала две расправе и донела четирп закључка по захтевима страмака. Арбитража је оценлла да у сва чеплри случаја лостојп ггонреда одредби мз Друиггвсног догавора. приликом нзбора кандидата Tabe није поштовао одрадбу члана 46. Друштвеног договора о запошљавању и за послове лаборантоког техничара, прнправннка, уместо првог са ранг лисгс прнмио је другог камдвдата, без неког већег ооразложеЗа послове лнкасанта на одpebewo вре.ме у ООУР-у „Услуга” није шабран кандчдат који је у потпујЈости испуњавао услове, већ је избор извршеп међу кандидатима којЧг нису 1шали потпуно радно Јгскусгво. Са закл.учшвма арбигпраже ‘ . т- т- да је код поменутих оргамиза- . Основној школи „ Б. Крс- цнја дошло До непоштоватва .маиовић у Сикпршги je прили- Другцп-вецог договора о запошко?1 лзбора наставника разред- упознатн су рад-нички нс ластаве кзабрано лние из савет з^ор v организаиијарадног, одлоса засноваагог на ма које су ^П4.н11ЛС повреду, чеодређено времс « порсд тога друштвепи правобранплац сал1го се тавило још оса.м кап- гднлата. пртгвремеио пезаттосле моуправљања и ЈШСпекииЈа ралих лица која су испуњааала да. На помепутој седниии јс услсвс огласа. Фнлијала Слл жбе дргштвеног кплвговодства Сеетоз&рево за>кључено да се убудуће о оваквим случајевима и јавност редовно упознаје преко средстава Јеног ,-nnia са ранг листс СИЗ-а Јавчсг информисања, што je у запошљаван>а за поеловс рефе- складу са Друиггвеним договоретгга контроле у експозлпури ром о запошљавању. \ Параћнму учнвшла поврели изабралл скочлло иреа гри И Медншм« Разматрајуће електроене ргетску ситуанију Извршни Саеет CO је на једној од својих седница закључио да поред Пекара, Водовода и СФС из рестрикције у буду he треба изузети бензинску пумпу на излазу из, града према Нуприји, дечнја обда ништа, котларнице и административни центар, СУП, општнна, оуд. У циљу веће штедње елек тричне енергиЈе, Извршни Према речЈша одговорних из ..Кчектродмопрнбуције’', првих дана примене цовог чачина ште дње епектричне енергије, oceha ју се ефекти штсдње и верује се да he свеет тготрошача бит.ч Иа вжоком нивау- Да параЈшнска домаћинства наг-су расипнини сведочи и да је v обрачунском велики податак периоду савет је препоручио да све организације удруженог ра да максимално штеде и искључењем јавне расвете у фабричким халама. колико је год могуће и да све орга низације што пре доставе сво је програме штедње. Потекла је и иницијатива да орга низације удруженог рада са Штофаром постигну спора зум како би преко њихове енергане која сада ради са половином капацитета обезбеђивале струју. Захтевано је да се преиспита радно вр еме у трговини и прилагоди садашњим условима снабде вања електричном енергијом. а да се рефлектори на Железничкој станици искљу У.з констатацију да немамо довољно елекричне енер гије, један од чланова Извр •тног савета је поставио пи тан>е, зашто на време није мислило и умес то да се гради велелепни ди стрибутивни пентар није гра дила једна електрана. Наравно правог одговора није било гвросечна потрошња по домаћин ctibv бЕГ.та 335 киловата. HobiHim начлном штедње дома ћцнства су дужна да уиггеде ло -10,5 одсто V одиосу на прошлм годину, црндаредне организаципе 3, а остали потрошачи 9 одсто. Од мера штедње, како је то законом предвиђено, изузети cv заштићсни потрошачи, a v Параћину cv Водовод, Пека ра и Брлиица. Оваквим начммом. штедње омогућујс се сталмост у онабде вању погрошача и на мширмум се смањује могућност искључен»а (евентуалме хаварцје у електранама шм прекомерно прекорачење поврошње). Мфупш за несавесме иотрошаче шредвп Девста ванредна конфе * ренпија „Инвестбанке”, Пословис јединице у Параћину, одржана половином крошлог месепа, била је повода Радоја Несторовића, дкре ктора ове Пословне јединице, пнтамо у којој мери је извршсн план крелитног биланса „Инвестбанке”, послр вие јединце у Параћину у 1983. години, односно које су основне карактеристике пословања Банке у овој пословпој години. Ф Привреда у ширем сми слу, а нарочито пословне банке као финапсијске асоцијације прпврсле као н дру ги економскн и политички субјектн и органи који одлучују И ПОЛИТИЧКИ VTH4V на одлучивање и понашањс налазили су се у 1983. годипп пред изузетно одговорТ1им и тешким задапима при вређпвања и финансирања. Ова оцена је верна слика кпеггаља која су се сдвијала у току ове године п у раду ..Инвестабнке”, Пословне јединице Параћнн јер је п она у свом раду нмала особе ности наших ширих економ скпх кретаља. Планом ангажовања средстава за 1983. годину било је предвиђено релативно до ста простора за креднтнрање активности удружеиогра да. Но, привредни токови, 'самим тнм и економска ситуаиија OOYP-a којима су раније одобрени кредитн, тпапдлиг су се у сиггуатптЈЈГ да не могу враћати исте, па се самнм., _, тујм и структура,,, прсдвиђеннх нових ангажоваиБа морала мењали. Орга ни Банке су с обзиром на пасталу ситуацију моралн вршнтн пзраду и усвајање нове садржине крелптног биланса, а чије основне по- ; зицнје су биле везане за о- : безбеђетБе средстава за фи ; пансирање тзв. приоритета: : производњу енергнје, извоза : и прв<марну производњу у : домену пољопривреде. На ор ; ганизовање простора за но- : ва улагања свој врло узаја- : ман утицај имале су н неке ; меоународне финанси.јске ор ; ганизацпје као што су: Ме- : ђународни монетарнн фонд ! и Међународна банка за об- : пову и развој, које су сво- : јом политиком омеђиле раст • пласмана банкарских и дру- > гих средстава, тако да се о- : па са стопом повећаља од ; 32 одсто.пз 1981. године сво : де на свега 4,4 одсто у де- ? цембру 1983. године. Y скло ; пу ових овпх органичења из Ј грађена је и могућност ко- $ ришћења краткорочних сред 5 става банака за финанп<ран>е инвестиција са 25 посто на 15 посто у текућој години. • Пласмани у прописа' ним и усвојеним оквирима Поштујући ове граничнике ширег карактера „Инвест банака” Параћин својс пласмане средстава, како по оби.му тако и динамипи остварује у овој години у про писаним и усвојеним оквири ма, a то значи у складу са рс золуцијским опредељењима. Нова инвестициона ангажовања присутна су код раније преузетих обавеза као и код утврђених приоритета на нивоу Федерације, односно Републнке. Конкретна таква ангажовања везана су за гасификацпју, наменску производњу, пољопрнвреду и слично? кццје. конкретно, у c.uv4alv пре корачења дозвољене потрошље, „Електродистрибуција” he искљ.учпват1и „расипнике" до осам дана, завионо од колмчпне прекорачења утрошка. Одлуком Извршког већа Срби је предвићена је и „нагрзда” за штедише. Тачније сви потро шачи који v првом обрачуиском периодг нс л-гроше прсдвиђену количину, мо!ги he то да ураде v наредном обрачунском периодх’. Ово би бно. најкраћи рапорт о цовом iianiMiv пггедЈБе е.тект ричне енерпгје која he no свој прилиин потрајатц .нешто дужс пего ш-го прпжељкујед1о. Остаје нам да мало више размишљамо о утрошении кпловатнма н чепЉе завиримо v бројчаши-к струјомера. ’ . IIз Скупштине општине ИМЕНОВАНИ СЕКРЕТАРИ ВЕБА На ггредлог Комнспје за избор п имсноваи>с Ск^иштшк оппггине ПаСвим корисниии услуга Пословне јединице у овој години били су у ситуацији да блатовремено обезбеде авал менииа како са роком до 90 дана тако и преко овог рока уколико су пспуњавали основне законске ус лове. Висина ава.па у овој години до саца пзносн преко 300 милијарди динара. Пошто класичннх облпка краткорочног креднтираља је све ман>е, па је Пословна јединипа удруженом раду нзлазгтла у сусрет гг обављала есконтован>е, што.је пна че облик кредитираља. Виснна обављеног есконта над машује суму од 140 мплпјар ди динара. КрсдитиратЂе откупа шећерие репе као н друпгх пољопривредних култура приcvtho је у коттиттггету она ко камо пристпже која кул тура. Пословна јединица је обавила и велики број, а са доста високтгм пзносом. арап жманских послова, те и на овај начин прпбавл.ајгћп жирална средства, како кра ткорочна тако и дугорочна, помагала поспешењу ликвид мости коц корпсника друштвених средстава. Поред ангажоваља на наводеним пословпма, Послов на јединица у својој послов пој ангажованости нпје запостаЈвила малу прпвреду као и потребе својпх штедиига. за које је одобрила по разниМ основама преко четири милијарде динара. Да би се наставило са бар досадакиком садржином paha и мотуђностнма кредитиран»а потребно је да се један број комитената економ ски опоравп и да почне измиривати благовремено својс обавезе као на пример Фабрика цемента „Нови По повац”, Рална организацнја ..Минел” из Kvrrpnje, Радна организација „Металац” ил Ражн»а Ова негредност одражађва се и на моггћност обављања свакодневтшх токо ва на релаштјн Пословна једкнмца ликвилан (солвентан) комитент, а исто тако ремети и пормаллу нзвртипост позшхија крешгтног бп лаиса. Потребно је и пстаћи урепност комитемата као што cv ТУП „Гпза”. РО ..Стандардтранс” Параћин. РО „Расина’ Ражан, и лругс. Речпма банкара речсно, Љ\' ретара Већа ж»2сних заЈедница Елзстимир Mn.iiTHHOBHh. правн с. о. „проходност” жлро рачгиа ■V Пословној јелншпш у овој години с обзиром на свсукупна скономско Линан сијска кретања бнла јс вн1.UC него лобра. што лс vnvhyje да be бтптт и натал.с. нре свега због нелпквплпос1Н код коргсника дргштветпгх средстапа. али и н.тгхо вог спорог прнлагоћаваћа по М. Илнћ као јс на крају Радоје Нес торовпћ.
СА СВИХ СТРАНА 14. ДЕЦЕМБЛ.Р 1983. © БРОЈ 247 ШТА HE СЕ ГРАДИТИ СРЕДСТВИМА МЕСНОГ САМОДОПРИНОСА ¥ ИДУНОЈ ГОДИНИ? Y04H ДОЛАСКА НАШИХ<РАДНИКА ИЗ ИНОСТРАНСТВЛ ЗА НОВОГОДИШЊЕ ПРАЗНИКЕ И ИМАЈУ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ® Предлог плана за реализацију програма месног самодопрпноса разматраће скупштине месних заједница УЗ ДОБРОДОШАКЦУ И ПРОГРАМ Оперативпи одоор за нзградњу улпца и каналнзацијс је на прошпрспој ССД1П1ЦИ са прсдссдпнцима скупштнпа меспих заједшша града, одржаној 23. новсмбра, утврдио предлог плареализацпју програма мссног самодопршгоса у граду за ЈУ84. годнну и предлог финансијског плана трошења средстзва за овс наменс за каредну годшгу. Предлог плаиа разматраће скуЈпитине месшк заједлнца, а материјал је доставлсп свако*л делегату скупштпне. Са тих састамака потећи ће предиози, примедое и сугестнјс, послс чега he Скупштипа .меснс зајсднице „Центар донетн коначан тскст програма. Према предлогу поменутог програма у нареднс; годипи бп требало градкти: Што сс тпче реалпзаније плана пз претходне године он је реализован у потпуности са нзузетком две уллие, иако је било с.метњи око набавкс цеви, лзмештагва инсталација ПТТ мреже и нерешенпх mio винско-правних односа. . М. ЖивковиП Фека.чпа канализацнја: Бранка Раднчевлћа, Жслезничка, Мироелава Јоцвћа До Б. Крсма повнћа, Зајечарска до М. Map ка, 27. март од Киез Михајлове до Цара Душана, Огљена При це до ул. 4. јулп, Ромадшјска, Мншарска, Мо.мчила Поповпћа, Охрмдска до Кичевске. Делпградска, Танаска Рајиђа, Ж. Шпанна п Козарачка, у укуиној дужпни од 3.685 .метара.' Кншна канализапија: ул. Бр анка Раднчевпћа, Железшгчка, Мпрослава Јоцнћа до Б. Крс.ма HOBiilia, Зајечарска до М. Map ка, ул. 27. март од Кнез Михај лове до Цара Душаиа, ул. Or. н»ена riipjsic до ул. 4. jv.?ni, 1Јо манијска, Мишарска, Мо.мчила Поповвћа, Охрндска до Кичев скс, Делитрадска, Танаска Рајнћа, Ж. Шпанца, Козарачка, у укупној дужгаш од 3.685 м. Коловозп: ул. Бранка Радиче вића, Железнпчка, Мирослава Јоцића до Б. Крсмановића, За јечарска до М. Марка, 27. март од Кнез Мнхајловс до Ц. Дуикмга, Огњена ТБрице Д° Ул« 4. јула, Ромонкјска, Мишар ска, Момчнла Поповиђа, Охрн дска до Кичевске, Делпградска, Танаска Рајића у укупној дужшш од 3.385 метара. Прнллком утврВнвања предлога програма, ОлератЈгвнп од бор је в-мао у виду лнсту прн орптетшЈх радова, ко-Је ^-сУ ранпје нице. СВЕ ПО МАЛО И УЛИЦЕ „СТОЈЕ” Чека се лепше време Снеговп систсматскл ме иду ла руку пзвођачима радова v улица.ма Чегарској, Живке Пе тровић II на стоварпшту „Југопетрола“. Да бп сс ове улицс завршилс треба двема групама СпнђслпК тек опалпо у барутану. Ова мала лгра са лсторијом пмена улице ле обавезује лас да’ тражимо „скидање глава", лако становшши улице лс с>и и.мали шшгга лротнв јс Чегарска у зп.мском издању из „Ннскоградње" по десет да ла, рече нам директор Срећко Пекић. Наравно, до асфалта. Он у сваком сручају остаје за идућу годину. Заллмљиво је да постојп вп ше објашњења због чега се ка сни са радовима. Где год смо се обратили за ооавештење до oi-unf с.мо разлпчОта објашње1на која по спстему „ннсам ја му^маЈке мп 1гпак 'дгуупеку слп доставнле меснс зајед; ку: Чегарска л ibeiia посестрпма Далматпнока улнца, „нападну тс“ саг у исто вре.ме. Приморка је завршеиа. у poicv, а све раЕГовости из дискотеке дове у л>ој радлла је „Нискоградња". Чегарска је дан-далас у стању као да јс Стева дне мале „ћеле-куле". Y „Нискоградњи" на напо.ме ну о кашњењу радова уплру у кооперанте. Y „Водоводу", Kojli јс био задужен за део ра дова фекалиу канализаицју, н xiajy оправдаље за месец дана због нерешенлх л.мовннских од лоса. Y СИЗ-у не помињу њнх али потежу из.мене у нибко-на понској мрежн и про.мене у пројекту. За Жнвкс Петровлћ уллцу, постојала је добра воља да се завршл, али недостајале су ие ви. Онда, пма цеви алн лема спојница. Кад има ai једног и др\тог. поквари се време. Тај сиег. У®ек падае знмп. М. М. Координационо тело за дочек радника прн Општннској конферендији ССРН, Beliy Савеза синдиката општине Параћин, Огпптинском комитегу СКС и Скупштини општине Параћин и ове године организује сусрет са радницима који се налазе на прпвременом раду у иностранству. Долазак за новогодншље пра љавање у опиггнни, услови уд нлх односа нашс земље и о зјпгкс је погодан мо.менат за руживања (улагања) средстава друпш питањима која се буду међусобно лнфор.мнсање о за остварење новлх радних ме постављала током разговора. свим важнгш плтањнма и про ста. Y оквпру овс теме водиће Разговорп ће се одржатп у блемима са којнма се сусрећу се конкретан разговор о удру лросторијама меснлх заједнпнаши радници ла привременом жлваљу средстава за реали- ца села п to: v Поточцу 5. јараду у иностранству. Сусрет заш«п7 програма мале привре- нуара 1984. годнне у 13 часова, треба да омопФн боље упозна дс н по:БОпрлвредне пролзвод- у Горгвој Мутнишг 6. јануара вање са актуелним друштвено ње. Разговар.аће се н о условима у 10 часова, у Плани, 6. јану -полтггнчгаш и економскнмзби форсмираља уговоршк оргауп- ара у 10 часова, у Меслој завањима у лашој зе.мљи, о пла зацпја удруженог рада, услови једиици „XI конгрес”, 6. iawvповп.ма развоја општнне и ши ма за стварањс занатскнх н ара у 10 часоза, у школп „Ра ре, и могућностнма за што ско других самосталних радљп и доје ‘Домановић" и у Параћиријп повратак у земљу. Поред сервиса, пољопривреди (мале ну 5. јануара у 10 часова у са овог, разговорпма ћс се обухва фармс, пластеници, стакленлци ли Бећа синдиката. тчптл к друга пггтања, а посебно л др.). питаљлма из областл могућност и условп за запош спољнс политнке п међународ М. Ж. ФОРМИРАНА ПРВА УГОВОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА ¥ НАШОЈ ОПШТИНИ ■ имп а злншш ® Почиње обука буду1п на могућност рада по Y цшву оствариваља програма развоја Л1але прнвреде који предвиђа брже запошља®а1Бе у машнм орппшзацијама, у општишг Параћдш је форлшранд прва уговориа оргаиизација удружепог рада. Она ће се бавитп производњом дечпје конфекluije и трнкотаже н кожне галантрнје. Назив јој је ДКТ „Сан", са седиштем у улиаи Борпса Клдрпча број 60 (бивша кафана Балкан), код Железничке статнце. Адаптација овпх просторнја је у току. Почетком рада првс уговорне органнзанпје обезбедиће се посао за двадесетак радшгка, а веН наредпе годнне та.ј број бпће знатно већи. Y циљу оспособљаваља мезапослеишх за 1х радника ® Предаиђе- ; кућама рад, у овој ортаиизаиији уско- : ро he битм одржан селшнар за i обучаваље већег броја кандидата, првеногвено са евиденције завода за запошљапзање. Елаборатом о друштвено-економској оправданостн формпрадва овс органивације предвиБа се и могуВноаг рада по кућама, за она лица која имају одгова рајућс машине н алатс. Рад н развој ове органпзаии је дапринеће да се у нашој оггштинп заттосли веђп број раднпка и омогућпће да се на пајбољи начин лична средства користс у друштвене погребе и за извесно време постаппу дру« штвена оредства. 3. Фнлнповић JlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIIIIIHIIIIIIin У НЕКОЛОКО РЕДОВА VCKOPO СТАМБЕНА ЗАДРУГА Разматрајући ипформацију о могућпостима и потребама формирања. стамбене задруге у Параћину, Изврш ни савст CO је именовао иницијативни одбор за њено формирање на чијсм челу јс Мирослав Перић,, . председник Комитета за . урбанизам и колхулалну делатност. Овај одбор треба да уради елабо рат и остала. потребна документа it прсдложи начнп обезбеђен>а почетннх средста ва за рад задруге. 1M. Ж. ПОСЕТИОЦИ V4ECTBYJY Y DPOrPAMY Недавно је дискотека лз „Петруса” прешла У нове ггросторије. Судећи пре.ма реаговању младих 'цосет1шаца, повучен ,1е прави потез, најбољи од свнх до сада. Блвша „Швајцарија”, лреурсЈ5ена је тако да одговара хЈладима у сваком погледу. Они сада у свадо доба дана miajv место гдс могу да се окупе, поседе и чују добру музику. Из раговора са Слободалбм Стој ковићем. рхжоводиоцем овог објекта, сназнали смо да се новЈгле V пословању до<жотекс тск очекују. Потребно је да се та мовииа ухода, али за лланЈтраме повлнс леопходна јс саради>а младих. који требајх ■ да буду ле саоло пос.матрачи већ з< акпгвни учеошшл aoiuia н>а, као на прн-мер у маскеноаIV. За м.чаде he 6irm организован и дочск Нрве годлнс са ограличенлм бројем месга. ILm mtpajy се .л-верпрлн вечерп , го cioBaibv попу.чаричх заоављача и i-рупа, које треба да попуне слободие вечери, оне када дискотека не ради. За сада је кајвећи проо.теу педостатак струјс, icoja je neon ходиа за „сле^грпчну заолву, али све he to Suni превазићело лабавком агрегата. 3 ј^јаанав На крају треба рећи опо што је за младе веома битно. цела улазница иеће сс мешати, без обзира ла то што he сс пнвестирати у *нове аларатс и nparehe ефекте. Ивана Петровић СРУШЕНО ПЕТ БЕСПРАВНИХ ОБЈЕКАТА Крампом по незакоњу ла чак п којп је усељеп, увек може да се поруши. с ти.м што се инспекцпја orpabyjc tilmc Пао је снег ца први талас рушења бссправшгх објеката у граду. Следн другл талас у ко.ме lie се под удар кра.мпова п тешких граБевчЈнскЈЈх маишна наНи бесправно лодигнути oojekni ца те.рнторцји града llapahitna. Према налог\’ инспекцнје, срушеио јс пет оојеката у гра ду. Ради се о објектима којп су пезавршени и код којих су . исцрпљенп правни лекови. Y Мајора Марка срушен је првл спрат, ла КараБорћевом брду викендлда/ а у Маршала Тита пословнс просторије. Зати.м, бесправно дограБел рбјекат у Боре Петровлћа и дупла гаража у Косовској улидн. Заузст је став да се убудуће пс рушс само бесправпи објек ти већ м они који сс пс придр жавају услова, а колико је та акцлја озбиљиа најбоље говоре рсчп начелника инспекциј скс службе Антоиа Блажевића да са законом нема шалс. Гра ђани треба једиом да схвате да сс средстввма која се улажу у објекат без одобрсн.а не треба лграти. . . Бссправно noaiinivT објскат, су лспод цене качкаваља у трзпа<ш и онај који јс завршеп, готнш. 1шо сс истиче да је она извршшг opraui без права да врпш оелекцију. To јс посао Комитс та за урбаллзалг. М. М. CIIP ЗА ПОВЛАШЕЕНЕ КУПЦЕ Против I5opba Tacuha радника РО „Агроекспорга” лз ПараИина Секретернјат за yuyrраш!Бс пословс нодпео је Ошдтл)нско.\^ јавном тужплаштву кривичиу прпјаву због основане сумље да јс извришо кривично дело злоупотребе службсног положаја. На терст му сс ставл>а прекора^егћс службепог овлашћења тпмс ипо јс продавао производе Млекаре лз Извора привачиим лптша, ма * ла јс Млекара регистроваиа сал1о за про-изводљу, а нс п за малопродају. Цепе по којнма су повлашИени куџци куповали спр знатно ОДРЕД ИЗВИБАЧА „БРАНКО КРСМАНОВИН” ДОБИО ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ М 1IBPTH ПП ЈАРТК1ИГ' ® Одред извиђача и планинки „Бранко Крсмановић” из Параћина по четврти пут је проглашен за „Партизански одред *83 ” Y богатој двацееетосмсгодиш. њој. активности Одред взвибача н планинки „Бранкз Крсмановић" за собом лма много бројна признања. По човргп —пут одред ------- je -понсо ----- највеће републлчко призиање које се додељујс нзвиђачима, проглашен јс партизанским. Y последњих неколтгко година Одрсд је успешно спроводло програм пзвиђачке оргаппзацлјс. Као што кажс у образложењу, јачао јс н»еп углед, долрчпоснз неговањ-' и пподуб г.киа љу братства п једвчства, вагпИ1Д’Бао чланове на трал'1Л>чама народноослободилачхе борбс и социјалистичкс р-^о.чуци * КонтролншуИи рачуие по којп.ма јс продавал счр, пнспектор СУП-а уочио јс неколнко радника Скупшпшс општинс. Cup no ннжој цени куповала су н два сашстарна пнспектора, једап ветертгнарскн п један руководилац Цивплпс заштитс. Осп.м крнвичне пријавс протлв одговориог лмиа Олштгшско.м јавном тужилашгву, СУП је обавестло о овој појави н Извршни савет Скупиггнне општипе. који јс осудмо поиаша1БС радника Скупштпле општинс тл.ме што им је упутио дру гарску критику. м. м. јг, оспособљавао сво»е члапо ве за општечародау одбралу и друштвену самозаштит’/. Y својим свакодневиим активностнма члановп ове организацнје, сврстани у водове, чете, јата и ројеве у клубовс брђана прорађпвали су извиђачкл лрограм. Извибачп и планинкс су стицали искуство и вештпну да се крећу по непознатом терену са употребом и без приручнпх по.магала као игго су карте п бусоле. Савладалп су вештину скицн * рања терена, путева профнла, а уз пут учплн и праве во|- ннчке вештине. Минска дсља за 1бпх су бпла као тро:оарн за пешакс. Разне препреке савлађиване су као од uiane. Застагвицаага. батеријама, rai штаљкама успевали су да вестн преносс највећом могућом брзином. У својим вежбама научили су да пружс ломођ улесрећеннма, да обезбеђују објектс, да се служе шифром п да дешифрују туђу, а сво ово знаље практично су демонстриралп на разним акци јама II такмпчењнма у овој ГОД1П1И. „Слобода, радост жнв љења”, „Извпђачп”, „Збор Тптовим путем” »Другарсгвом с< брашг слобода”, ,Д-1звчВачко •партнзанскл вишзбој” па сед мој смотри извиђача Југосла вије па Тјентипигде су пз вибачи Одреда »Бранко Крс маиовпћ" постигпи <ајбоље ре зултате освојившп неколико прва и друга места. Осим овога у овој годинн одржа?1а ,)е традицконална акција „13. октобар” на којој су учсствовале екппе нз више мг;га Србпје, учествовали су v завршним актпвностима акдћје „Ништа иас не с.ме изненадитн''. . Овај Одред носи ентузијазам. Једина дотација у овој годлшI била су два мллкона из буџета Скупштине општмке, a треба стварно волегл, па се сакупљатп у хлацчим просторијама, вежбати ј шша u пспуњавати нзвнђачке обазезе. Поред целог Одредз који је чстврти пут проглашен за ,jiapтазански”, и двс чеге из оЛрсда добиле су назив „Партизанске чсте 83". To cv чеге „Младц ■ комунпст” која окупља гченпке’ ОШ „Стеван Јаковље вић" U чста „Титовн дечацп” коју сачнњавају основцн из Основие школе „Бура Јакшић”. Начелшгк ово Одреда Верољуб Бошковнћ, стекао јс назив „извпђач-партпзан" што је највеће признање за извпђаче. Нпсу назвви .Партшански’* једнна пРЈЗпала за ах.ишост Одреда извлбача који охупља преко 300 члаг ова. Ове тодине Одред је добио Плакети Сапеза нзвнђача Спбије под назпво.м „Извнђачке заставе” и Повељу седме смотре извиђача, Југославнје „Сртјеска 83” Заслужллп су ова првзна * п>а ентузпјастп, заљубљеницп у природу, они који воле бусолу ц карту, живот под шатором на земљу коју носе у срцпма. Свечано уручеље ленте „Партпзанског одреда" и ,Д1артпзанскнх чета" биће на Републнчкој акцији „Партпзански строј” која сс одржава 17. децембра у Ново.м Саду. м. м.
14. ДЕЦЕМБЛР 1983. • БРОЈ 247 СА ПОСЛЕДЊЕ СЕДНИЦЕ CO TF1S СЕ ОДГОВОРНОСТ ® Најактуелније пословање привреде и пољопрнвреде ПрихватајуГш матерпјал о актуслнлм проблемнма пословања прнвредс општнне^Пара ћин са посебним освртом на остварене резултате за период јануар — септембар ове године, Скупштина општнне је на својој СОДН1П1И одржаној 24. новембра закључила да јс неопходно да се у свп.м основИдм п другим организа!шјама удруженов рада одмах присту пи анализи оствареннх послов нјгх резултата. Посебно је то потреоно учннптн у организа цијама удруженог рада којс су всказале губитке и да о то ме организују расправу уз учс inhe раднпка. Оне органкзаЦц је које су губиташи’ морају ла приступе * израдА санационог програма и да их спроведу. Уз ове Скутгштппа је прпхватнла закључке које ie предпожчо Извршнп савет. разматрајући ову пррблематнку. „СУСРЕТИ СЕЛА ’84” ИИТЕРЕСОВАНзЕ HE JEEfeABA САВЕТИ СТРУЧЊАКА: WBBE ЈАБУНА ЗИ Y данашњим условима стаиовања, када су подруми топли н пуни сувог ваздуха, тешко је сачувалти јабуке л воћс уотшгге. Плодови већ после неколико исдеља почнљу да се смежураЈу н губе свежину и 'чврстбћу. Данас тешко могу да се нађу просторије v којима је техшература испод осалс степенн ире ла-ПЕвна влажност најмање 80 процената, што су пдеалтш условн за чуваљс јабука. Ситуација би се нешто побољшала ако бисмо изоловалн грејне цевп и иоћу, када су оне нешто хладгагје, отворили прозор. Дан>у, када је техшерагура Burna, прозорс треба држатп затворснс. За све начпне складпштења ј< чувања воћа важно је да је оио безлгрекорног квалитста и у најбољем стан»у. He аме бита ударепо, црвл *иво, оштећено или презрело. Лепе и чврсгс, здраззе јабуке дуто he co одржаш ако их увнјете у танак пагпгр (ф.-пгс-паппр) н сложнте у салгдуке пзггуљше влажпнм тресетом. Разматрадући акгуелну проб лематнку остварпваља програма јесењс сетве у општннм Па раћнн, пропоручено јс пољоп рнвредшш организаш!Јама да закључн хтоворе са ггронзвођа чи.ма * којн не желе да корнсте кродите, а опремни су.да нспо руче гпиентшу. Надлежни инспекцијскн органи треба да нз вршс надзор н донесу решеље о забрани рада пословнпм једнницама које не поштују услове сетве, одаосно не утаварају ттронзводњу н откгп ггше НЈше. Затражен је н чзвепттај од пољопрпврсдннх оргагпгзација удружсног рада, о разло знма зашто није остварен план јесење сетвс на земљишту * у друштвеној својини. а уједно је затражено да се локрене по ступак за исгпгптвање одговор ности лица која су бггла одго ворна за њено спровбђењс. М. И. Судећи према броју пријав љених .меснлх заједнлгца, ннте рссоватве за ,£усрете оела ’84'' не јен.ава. До понедељка, ггред закључење лнста, за најмасовинју кулггурну акпнју на селу прпјавило се двадесат седам ектша, ада тај број ннје копачаи. Очекују се пријаве још не калигко ссла, и ггрема речи.ма новоизабраног председника Un ишгнскс конферанције ССО Момчила Вучкоснћа, наредни „Сусрети села” стартовађе са нстнм броје.м такмичара као и прошле годпне. Културно-у.метннчком прог радву л надаље биће посвеЋена пажња, пропбзнције оотају ис тс, а из пољопривреде одговара he сс о пхиеници, општена родне одбране о новом Закону о општснародној одбрапп, док ће из саобрађаја биги разраби ван правиливк о ^феђајнма на возиздма. Такмичеве креће по четком јаиуара, о чему ће ко начно одлучити наредна Скуп штина. Л£ Д. Тресет не сме да буде преEiniie влажан, јер јабуке могу почети да труле. V последдБе вре.ме јабуке се чувају у врећама од фолије. На овај начин плодови мог\’ да се чувају и некосдеко месеци, Посебно је пртгкладна за овај начтн ч^ЂЗЊа сорта „Златни делншес" и друге које од ње лотнчу. Јабуке пре складнште^ва треба пробрати. Веома ве.тнке п.^одове, без дрптке плц оштећене треба одвојити, а у фатије стаBimi само оне најлепшс. Вре * lie се одмах затворе лепљиво.ч траком или посебним апаратом и оставе на полпце или у сандуке. Треба водити рачуна да се вреће м воће у Јвача не ош тете. Тлмпаратура у прозтарнји у којој чувамо јабуке не траба да пређе 10 стетени, До пр впх .мразева вреће можсте држатн на тераси мли балкону. Инж. Миодраг Станојевнћ У ЕРИ БОРБЕ ЗА ПОВЕПАНУ ПРОИЗВОДЊУ ПШЕНИЦЕ ЛРОПЕЋНЕ СОРП ПОТЦЕЊЕИЕ @ „Весна” и „За — 65” погодне за свако земљиште и дају високе приносе Плап јессњс сетвс на<је нспуњел mi у нашој олштшт. Али у пореВењу еа осталпм рејотпг ма у далеко већој мери и проценту. Па ипак, гвггаоБс произЗЕМЉИШТЕ БЕЗ „ПЕДИГРЕА" S Када, колнко н с којим Вубривом треба помоћи зем љншту у Поморављу нико нс зна, чак нп пољопрнвред јгн стручњаци, а говори с$ о сталном повећању пољоприв редне производње. Минерално ђубрнво је све више и све важннјн фактор у високој производњи пшетгице, кукуруза и свнх оста лнх пољопрнврединх култура. И све га је мање, као за пнат. Уз то пронзвођачн минералннх ђубрт.уза су све више у г\'битку, а све манзс у ситуацијн да гарантују нс поруку уколико немаш уложен новац, партицнпнранн део, а пре свега девнзе. И баш то мннерално ђуб риво, преко потребно, раси ИНФОРМИСАЊЕ НА СЕЛУ прво тсма МЕСНЕ ЗДЈЕИВДЕ © Делегатв' Скупштине месне заједнице Поточац 5. децембра одлучили су да у будуће „Наше село” буде основно гласило овога села Информације из рада Скушитнне Мссне заједннце, друштвсно-политичких оргапизацпја, радних оргаштза1и<ја н дајсдшша, културно-прооветног и спортског жнвота једанпут месечио биће објављене у <хвом гла силу које he се штампати за почетак у гештетнерској техницп, са амбицијама да прерасте у првл прави лзкл- меоне заједнзше. И ОВЕ ГОДИНЕ Y ПОТОЧЦУ НОВОГОДИШЊИ ВАШАР П Пред нову годину, 24. децембра, у 15 часова отвара се други новогодишњн ва шар у Поточцу, у сали Дома културе и Трговина ближа пољоприпреднику. Новргодишњи вашар у По точцу мма за цил> да рад ном човску па селу прпблп жи још внше избор произво да по прлхватљивим ценама које он из разних околности не стнгне да набави у граду. За ватарски простор цена је 200 динара по квадратном метру, а за угоститељскн 10.000 динара по квапрати. Од 13 до 22 часа вашарска сала бнће отворена за посе тнопе, а новогодтпињл ваптар у Поточцу се затвара 30. децембра у 22 часа. м. д. Поред помвнутах т-гзвештаја v лпсту „Наше село” наћи he се п прилози о најбојмтл зел<љорадиицима, робни.м прев<звођачи.ма, удрчгжеикм пољопрцвредшшнма, ^тледних водње тнешше и повећање ггриноса свакодневно се надвија над нама и постајс императпв будућности. Треба прекииути са увозом пшешшс, јер јс напа се без икакве контроле. Постоје додуше неке опште координате: на једном хек тару треба толико и толнко овог или оног ђубрива, али истшнски нпко не зла тачио колнко v Поморављу нли у вјппнм предел1?ма на тсраса ма Јхгчора и Кучаја трсба одрсђенпх колнчина ђубрива, када и којн.м биљкама. Нико до сада, ни једна стру чна екнпа ннје вршила анализу земљишта његовог сас тава и особине. А сељак баца минерално ђубриво онако из руке, од ока, како он мисли да треба и колпко треба. М. Д. npiiMeipa пз свнх областп живо та, а посебна пажња блћс посвећивана успзсима на пољу културног аматерггзма. Учепицп ооновнс школс „Вук Караџић” JiAiahe своју страну, так.о да ће најталептрванпји наћи ку так за афирмацију. М. Д. СТАЊЕ НА ЛОКАЛНИМ ПУТЕВИМА Забвега без аутобусне линије око лспо Снежне падавине кису нарочпто о.метале саобрађајне комуникације па путевима v нашој општини. Аутобуске везе одржавају се редовио са свнм месним заједппцалт, осим са Забрегом која је због конфигурацлје терена остала одссчека од центра комуне. Локални ггутеви којч су раинје нзграћспи налазе се v лошем стању, јер пнтање одржасаља ггије рсшено на одговарајућн начнн. Нанме, СИЗ за локалие путеве пнје склопила дугорочан уговор за одржавање ових; путева, већ даје налоге по потрсби за отклањање недостатка. Саобраћај отежава и лоша снгмализација која iout увек нпје урвђена за петпаест локалних путева, док је за десет локалшох путсва као н за град урађена, М. Д. ша земл>а способна да са?.су се бе исхрањује. Стручњаци и селекткхнари улажу налоре да се са 3.000 килограу.а лшенице, колико се добија у просеку са једног_хекгара у нашој земљи, добије 4.000 кплограма по хеткару. По ред добре обраде, семена, меxai-nraamije н врсмснских усло ва мало смо изгледа заборавп ли да можемо сејати и пролећнс, jape сорте пшанице. Неке од 1Бих могу се сејати л с јесени и с пролећа и дају високе резултате. Пољоприврсдии техничарп^ и инжен>ери у нашим основнкм организацијама коопераната сигурно ће препоручити следећс сорте гтролећне пшенице: „Весну" ц „За — 65” нарочито успевају v брдовтгтим крајевн- .ча, али немају замерке јги на равнггчарском з&мљшпту. Пре.ма томс оно што је пропуштено у јесењој сетви нз објекпгвнлгх II субјективних ipaarrora може се надокнадитн у пролећној бетвн. М. Д. ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА КООПЕРАНАТА „ПАРАКИН” nolle ® и? тои ми Ове јесенн на лагеру Оснавнс оргашгзације коопераната Парађтпг било је шест вагона XHopijwror. семена ггшенпгце за jeceiwy сетву-и 26 вагона минералног ђубрива. Међупгм, н поред напоменутпх количтгна, јесења сетва пшемице није обављена према плаиу. Посебио лоше ипјло је 'код хтовараа проЈизводње, а раадози ле же у већ позлатој чињеницп да су пољопртгаредницн могсш да сс на време спабдсју семеноми ђубривом у слободаој продаји. План откупа пшенице, такође, ннје испуњен јер пољоттрпвредтпгци пзбегавају да дају тржии вишак. М. Д. XPAHA — СТРАТЕШКО ПИТАЊЕ Пољвпривреда - зеиена револшја Јсдино дружење човека и земље. остаје вечито. Пољопривреда је зелена револуције. Л ту револуцију вечно подстиче човек, нољопривре дник, стручњак... Заиста зе мља ова под нама тражи стручњаке. Ншита се тако лако из н>е не. извлачи, али на поштен и стручан начин. Познавање ћуди, избор. Нове хибридне сорге. Човек и кад сања, кад ми сли да плови небом, гледа у земљу, иде погнуте главе. Све. озбил>но стиже из земље. И кад се учи искуству, сељак учи од плода, од земље. Од биљке и животиње. На својим грешкама. Баш као ч сваки добар песникитворац. На овом свету нема ништа озбиљннјег од опстанка. Са барјактарем — храном. Од ћена. еволуција. Зе.уаљска. зноја до речи — то је скракугла дожквела је .чного промена и револуција. И увек је до сада шиеница и свака друга. култивисана биљка бкла у мањини у односу на коров. Али долази озбиљно време када ће храна бити прво питање човечанства. Долази стратешко време хране. Култивисане биљке у свом -гласању мораће да буду у већини, а коров у мањини. М. Д. ОД ОВОГОДИШЊЕ ПШЕНИЦЕ ;;Јиеб лошкјег Члановп Извршног савета Скупштине општине недавно су разматрали и Јшформацију о проблематици ква лнтета пшеннце, брашна и хлеба коју је упутила „Жи тозаједница”. Пословна зајс дница мликске, пекарске и тестеничарске индустријс Бе оград. V информацији се ка же да су иеповољне климат ске прилике, дуги кшшш пе рнод у време жетве, иегатив но се одразиле на квалитет пшенице која је имала shook проценат влаУе, проклн ја.игх зрна и прпмеса. Овн негатнвни утицаји каракте« рнстични су за произведену и откупљену гппенипу V СР Србији ван терпторија ауто номних покрајина. Пшеница је ове године са великим пропентом штурих зрна, HcpaSBiijemix и болес инх, стеничавпх зрна н са великим проценто.м прпмеса. Овако негативан кпалитет пшенице одразио се п на брашно којс нма врло ниску фаринографску, а нарочито амилографску врсдност. Хлеб од овог брапгна има гњецаву влажну среди ну са врло мало могућности да се та срсднна нспрече. И такав хлеб се брзо квари. Тсхнолози у пекарама мо ра да усмере своје напоре да се сви ови недостаци ко рнгују додатком извеснпх адитива, да се пронзводи хпеб ма *вих граматура од 300 до 500 грама, пгто дајс гпвесне боље рсзглтате. Meђутл.м н ту постојс тешкоће с обзиром да су адтиви ckv пи и тешко .се набављаЈу Јсп су сшстандс из увоза. Из овог разлога, пз разло га лошег хлсба у мпогим ме стима било је реагован>а пот рошача и до пптервентгн1е тржишгпгх пнспектова којн V досадашњпм контактнма утлавколт схватају о^ектттв не разлоге н потспткоће млп искс н пекарске нндустрпјс. М. Д. 4
КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ 14. ДЕЦЕМБАР 1983. • ЕРОЈ 247 XVI СУСРЕТИ ДРУГАРСТВА РАДНИКА СРБИЈЕ ЗААТНА МЕДАЉА ЗА СТВАРАЛАШТВО @ Преко хиљаду учесника измамило аплаузе 4.000 гледалаца Да радничко куллкфно^иетчичко сгваралаштво није „тнква без корена” покалало је и ДРуго полп-флнале традицнона- .тних сусрета радника стварала ua „Cvcpeni другаратва раднпка Србије", чнји је до.маћи« бнло Већс Савеза снцднката оп штјгнс Параћнн. Током два такмичарска дана, 9. ц 10. цецембра v параћинској'Халц Спортова продефиловало је преко 1.100 учеснпка v области народпог стваралаштва. Два дана пред дупке пуном Халом спортова смењивали су се радиици ствараоци лз 44 места у СР Србијц са локрајетнама« који cv иам током марато.нско!1 програма донелп свежмну ама'- терског бављења кулггурним стваралаштвом. измислимо Хајде да измислимо зиму која греје ц дете које се стално смеје. Хајде да измислимо пушку која нс пуца и срце- којс за све једнако куца. Сузана Стојановић, VI 2 ОШ „Стеван ЈаковљевиН” ГОЛУБ М.ИРА Жапка јс жсл,а, деце v ,сзету. ' да бе.ш /олуб, буде спокојан у лету. Полсти гџлубе, од сваке земле, меБ\’ прпјатеље целогв света, daI знак слободе, da V Југославији увс/с мпр цлета. Ангслипа Ммл^нковмћ, V-2 Треба напоменутн да је ово манифестација која се одвлја по шеенаести тгут у сви.м крајевпма Србијс и да је број у- ' чесника неслућено вел-икн. Они * најбољи нашлм су се лре пар дана v Ппроту иа првом делу полруфиналног такмкчсња, а дру ги део одвијао се прсд 4.000 параћип-гских заљубљоника а.матсрског стварапаштва. . Из мора voneuiMiiix остваретва бнће одабрана најбоља за фипалии маступ у Прпјепо.ву 24. деце.мбра ове године. Поменимо још п то да ј‘с"нашу општиhv н& полуфиналишм сгсреткма у Ппроту заст^пббЛ? културноу.метнпчко друштво радника Цемептаре из Поповца. ЗИМА Бео снег, бео снег, забелео цео 6pci, снег дошао бео, лшо, за игру иам добар био. Падајте, падајте, пахуље, преко целе noflu, јер ћу сутра са друговима, ја на игру поћи. Мирослав Живановић, V1II-4 ОШ „Радоје Домановић” ПараНнн ПАО ЈЕ ПРВИ СНЕГ Јуче и прскјуче било Је јако хладио. Оссћа се свуда v сваком кутку хладноћа. Данас је већ падао снсг. Ју трос када сам устала и пог ледала кроз ппозор. бсли ћч лим ппекрмо јс чнтаву приnmv. O5vk.ta сам сс. обулп к Јела и нсточвлп па repacv. П №v је ппркоио белч с‘,ог. Обо^ловнда сам се пуно. Он Ла сам узела таптну и пош л v школг. Путем cv се дс на кл»»зала ” падовтла првом снегг. Лспла сам у 1ПКОЧСКО ЛВОПЧШТС П TV cv сс деца клнззла, гоудввла. и вал^ла по бело.м снегг. Паху ллше су летеле као беле балепште. а врт?п нм is свипао музикг. Све птл”л с«*лч це отпшле су у топлије кра Јеве, само су остали врапци ла са нама деле зи.мске дане. , Јсле»а Милутиновић, 11-3 ОШ „М. Поповнћ — Озреи” ДВЕ ДЕЦЕНШЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИБ” IlllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIUIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIinilllllllllllllllllllllllllllll РАДОМ ДО УСПЕХА © Основна школа „Стеван Јаковљевнћ” 7. децембра прославила двадесет година рада и постојања ©• Успех до успеха резултат доброг рада, високе савесности, јединствености v колективу и отворености према друштвеној средини. Основна школа „Стеван Јаковљевић" 7. леце.мбра обелсжила је свој дан. Обележнла је двадесету годишљнцу рада п постојања радно и свечано, онако како долнкујс једнојв васпитно-образовној установи. У бившој економској шкоди, у другој смени, почела је 1963. годлне ова школа се уа дом, а четири касније добила је своју зграду у којој је н данас. - Свакодневно 670 ђака пролази школским двориштем (рачунајући и основпе у Главчцн и томс додајући ученикс спсцнјалног одељења), а од укупно 52 запослена 41 је у настави. Јединствен и вредан колектнв запажен јс у нашој средиии, а и шире. Томе свакако сведоче бројна прнзнан>а која данас красс вритрине ове шко ле и подссћају на часовг улор ног рада. Помсннмо самз дсо од тога. Оно што је последњнх десетак година додељивано oaoi васпитно-образовној усгаповн. Двс октобарске нафаце општвне припале су гичолч ,,Crsван Јаковљсвић”, Jeuu * 1973 н друга 1975. годнне. Признање iliiiiliiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiilliiiliiilitiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiillliiliiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiuiliiiliii ИЗЛОЖБЕ „КАД ПАЖЉИВО ' ЗАГЛЕДАМ. . “3 . © Y галерији музеја отворена је заједничка изложба слика и скулнтура, сликара Евгеније Демниевске и вајарке Татјане Столповић Ове две уметнпце. идентнчких Постику папп-ра и свиле Евсскзибилитета. пбКазале cv да „несташице" у ликовном жпвоtv нашег града пема. Татјана Столповагћ ,јс диплоАшрала вајарство на Акадслшјн за ликовне умеаносчн у иезграду. излагала je у ‘рранцусcKQb Великој DpuiraHiijiii и Јуroc-iasiijii. MHOie носетмоце ове изложое изненадипе 'ГатЈан^до опредед>ен>е за заиста Јодш{ствен материуал за једног Bajapa, лнве1ш папир! Берујем да je то одраз њеиог префињениг осета за нежиоот додара. напир за laTjany HHje са.мо подЛога, коiv корисш Да ои на.ч се иредсдавгиа и као иртач, hci'o јсдна пооуњена поврлшна која јс своје отои.аеио tiuibo улн.т у изсушена корлга ц тако испричала несвакидашнл' нричу. 1леда)у1ш слике ciHcfHLje Де- .MiyeucKc нисам могао а да се не ceriiAt Рашиа и оке љегиве чувене ханку пе^.мс Koja почлњс ,доку миреоа назун .. • ■" и^ад иажљнво заглсдам ....). \1- право то пажљкво загледање је оддлка Евгеаијинб у.четности. 'Лражити с.мисао у темама као што cv маслачци, ii.ia.ucHoви, кро.млир ко]и клија, можс са.мо врсни заљуољевик v прнроду к све минуцијс којс |с створила. ЕвгенЈгја успешно „Иажљиво загледа" у мале остатке снсга на оградн, на коногшу, рибс, и прнча нам, уз вслику помоћ своје јсдпнствсие технике коју вешто прилагођава својн.и тс- .ма.ма. Под њеном рукс.ч папир то лрестаје да будс. Са љегове поврцдине се oceha мирнс покошених ливада, нспадају . псушене влати, нспарава вода. Стидљиво пуцкетаље пла.менова све ha, које јс Евгенија толико црн пиггоАНпа да нс кзнемнраваии од ваздушног cipvratu«, нламенови лагано почињу да цветају. В^иана^ 5 за освојено тре11е мегто у Републиии за уређењз школсне срсдине као и прво место у Србнји. а четврто у Југославији у акцији пружаља прве помоћи п самопомоћн су признан>а ко1а су овоЈ школи сгнгла пре девет годнна. Спортске еккпе ове школе односнле cv ппва места на разнчм ннвоима. Поменимо само трсће место у Србији кошаркашке еквпе, у такмичењу V бнцнклиз.му осво јиЈти су 1978. друго место, a стпелци нз Оснопчс школе „Стеван Јаковљевић” познају многе скипе као опасне протишпЈке, о че?лу и сведоче прU11 места } рсгиону, Рспублири и зисоки пласмап на нивоу Југославије. Исто тако ’оста нрвзнања донелн сј школл нзвиђачв н младн горани. Како сс то постиже n»na.vo Дрроосп-а-ва МакНаповнћа, по млћппк« директора' — Прс свсга радо.м. И дпсцнплином. Кад кажем диспиилиноа: мислнм на одговорност генија Де.мниевска је магистрп рала ца Угшверзнггет.уг лепе vmc тности у Toiciiiv код професора Јошшгика Јошиде. Излагала је ла више од седа.мдесет колекшвних изложбн V Југославијн Ргмунији, Јапану, Француској, А.мернци. Самостално ie излагала својс радове v Скопљу, Београду, Њу јорку, Женевн, Парнзу птд. Овај извештај са изложбе можда нс би био потпун ако нс истакнем једног величанствсног госта којег смо н.мал-и на отeapaiBv пзложбе .пгсннка Алсксандра СекжшВа. Поред Секилнћа. гост всчери рио ic н Момир СтаиисављевиН, члан Кљижевног клА-ба „Мпрко Бањевмћ" из ПараБкна. • 3. Нвановнћ НОВЕ КЊИГЕ „ДАНИ ТЕРАПИЈЕ” МОМИРА СТАНИСАВЉЕВ11ЕА Наша „здавачка. делатност бнће уск°Р° обогчћена једном пеобнчном збнрком пое знје. Наи.ме, овлх даиа нз штампе треба да нјзбВе бнблкоФилеко нз.дањс кчвнге по c3iiie „Данн терагпгјс" агтопа Момира Станпсавл.св’’ћа. JThkobhv, тсхннчк” п гпа4>нч ку nnocMV зз obv збипку лао te Срећко Здравкопнћ, слп кзп. Издавач пппг попог п?гбпн оЛвлског 1«зпач»а v нашо? спеп«шн io Самоопррлна Н'! теппгна за1е:1нпца тп'лтчп-»«» !!з а ктЕнга lie пза,'»1 99 га с« r-oot'Hvlo 1’ 1»Ттп..г.п«ч !’■' ..П,гн K^’inrujh", а рМаочг. BHTB’H’O ” ’»‘»’ПРЧ.Ч Н« CO С И.О” ОПССТ11 ПППНХ Д^Ч" ,,г>кс ro-i’nie. свгког од нас. Обавезе схватаI4O веома савесно и са добро.м јединственошћу у колективу могуђе је остварити добар резултат, нагласио Јс Драгослав Марјановић. Новинарски стубац је кратак да се поброје сва признања, да се плод двадесетогодншњег рала сажме у обнчне реченицс. Само део по.менутог говорн да јс овај колектнв знао своју обавезу и испуњава зздатке онако како захтевају прописи савремене школе. Школа је отворена према друттееној средини. Са месном зајс.ипгцом „4. јул” и „7. јул’4 ' а Тлавином, са свим друшгвеno nt литичктш организацијама, са Омладннском организацијом rv чеоти контакти и договорп. Уд1руже«и т>ад увек радо пгмг ма ученике, а они су увек спре.мни да помогну око уре- } оља круга у Српској фабрипи стакла као што су први у сакупљању секундарннх стгровнна за ову радну оргамизацију. Као у каквој кошници радн co v цтк.оли „Стеван Јаковље вић”. Поред рсдовне наставе у којој се остварује успех ко ip нх сврсзава међу првима v општнни, успешно се води додатна н допунска настава и свс секипје. Можда бисмо се огрешили ако истакнемо само стрељачку, техничку, лнковну мли литерарну ceituiijy. Трсба пх све похвалити. Но, највред ппја награда за наставнике, за руководиоце школе су петпце ученнка у дневницима, успех којм њихови ученипи по кЗУЈУ V 'даЉем школовању, крји остварују v раду и жнвоТу1 За њих је награда и апла уз који је публика поклоннла нзвођачима програма на свеча нс ј приирсдби 6. децембра, по сзећеној научнику и књнжев * нику Стевапу Јаковљевићу чи је име школа носи. С. Ј. САТИРИЗИЧНИ УГАО llllllllilllllllllllllllllllllllllllimilllllllllllllllllllllHIIIIHlMHIIIIlim Y неким говорнма „Другарице и друтови” је најјас иије политичко ОПРЕДЕЉЕЊЕ. оОо Све је мањс „горућих питања”. оОо Једино у „Параћинки" нзгледа немају проблеглд са струјом. Тамо врцају варнице на све странс. оОо Врхунско полтровство ie кад радшши комуналног .Лараћин” прво почнсте снег и лед нспред зграде Општнне. а затпм оду да баце co на трасу западне варијаптс аутопута. М. Миленковнћ Многн cv се докопалм власти, алн не мотиком. оОо Једнно ако живите v равннци кола не могу да вам крсну ннзбрдо. оОо Знам многе коЈи су трампили лнчне ставове за личнс стаиове. • оОо За врсме друштвепе буре. друштвенн талог се највнше и подигне. оОо Слобода v HOBHnapcTBv ie рећи оно што друга мисле оОо Велике лкчиости својом сепком пајвсћу површпну п покрнваЈу. оОо Када би сс одбпли онн ко|н не знпју да чнтају пзмеby редова број непнсмепнх бн био много већп. Момнр Станнсављевнћ Културнн дневник ТРЕБА НАГРАДА ЗА ПРОЗУ На конкурсу за причу ко јп је.расшЈсала Библиотека v Аранђеловцу, а поводомго дишњнце рођења Светолика Ранковнла, трећу награду однео јс Мирослав Дпмитри јевић, новинар у наИиој Редакцији. Димитрпјевићу је на града овом прилнком додељена за пркчу ,Два орта ка”. ПРОМОЦИЈА СВЕТЛАНИНЕ КЊИГЕ У КУШ1 БУРЕ ЈАКШИНА Крајсм новембра, у кућп песника и слнкара Буре Јак V Скадарлпји одржана је промоција књиге „Оди се.Ј носорог” Светлане Арсић. О збирцп поезије параћин ске песникиње говорпо јебе оградски песнпк Амбро Ма рошевић. Гостп на поменутој вечери су бплп и секре тар СИЗ-а културе Миливоје Вучковић п члапови Књиже ^лног клуба „Мнрко Бан>евић” из Параћнна МпрослаВ Димитријевић, Зоран Ивановић, Мгђтивоје Илић иМо лшр Станисављевиђ. С. Ј. ПРИЗНАЊА ЗА СВЕТЛАНУ И ЗОРАНА На предлог Општинскс ко нференције Савеза социјали стичке омладпне нз Параћи па, Мсђуопштинска конфере пцпЈа СаЈвеза социјалистичке омладине региоиа Шумадије и Поморавља доделила је признање Светлани Арсић, песшпшњи и Зорану Пу ргеру. Призиања младнм па раћлнскнм талентпма уруче па су ових дана у Крагујевцу, а додељена су за изу зетаи допринос п стваралаш тво на пољу поезије и умет ничке фотографије. ; В. II.
m s w w © 4 S S S s «5 I i© № s
ДЕЛЕГАТСКИ ИНФОРМАТОР ДЕЛЕГАТСКИ ИНФОРМАТОР
L
ДЕЛЕГАТСКИ ИНФОРМАТОР ДЕЛЕГАТСКИ ИИФОРМАТОР
СПОРТ * ФИЗИЧКА КУЛТУРА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ФК ЈЕДИНСТВО ШУВШ NPBO ИЕСТО - ЗЛДДТАК СВИХ СТРЕЉАШТВО: TYPHHP Y ЧАСТ ДАНА РЕПУБЛИКЕ © НА РЕДОВНОЈ СКУПШТИНИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ФУДБАЛСКОГ КЛУБА ЈЕДИНСТВО, ОДРЖАНО.Т 11. ДЕЦЕМБРА YCBOJEHH CY ИЗВЕШТАЈИ О РАДУ И ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ КЛУБА • ЗА ПРЕДСЕДНИКА ПРЕДСЕДНИШТ ВА И КОНФЕРЕНЦИЈЕ ИЗАБРАН МИОМИР МИЛОВАНОВИБ Права постава пред одлучнн сусрет Y част Дана Републике и 40 -годлшј-бицс АВНОЈ-а одржано је Општинско такдпгчсње у га ђању лз серијске- ваздушнс nv шкеГ Евина Радовић освојнла је прво место резултатом бољим од свих учеснлка. Екппнп побсдник Турнира блла је СД „Бранко Крсмаповић" Јтз Фабрпке штофова, a друти су били јуииорн из Сре дњошколског центра. И у женској конкуренцији пајбоље оу билс штофарке у чијој сс сали и гађало. Y појединачном такмичењу иза Евице Радовић, пласирала се Славица Борђевић, трећа је била Душтпла Јаковљевић, све из Штофарс, a ko i мушкараца најбољи је био Бранислав Маpnh са 174 крута, круг маљс од победнице, док је други у мушкој конкуренцији био Дра ган Јовановић, а трсНи Зоран Петровић. У категорији гтионира на ле лу такАгичења’које јс одржано v ОШ „Стеван Јаковљевић", на јбољи је био Дејан Симиђ, a други Граднмнр Цветковић, лс пред Зорана ТодоровиНа. Код пионлрки најбоља јс би ла Славица Псјковић, друга Драгана Гајић, а трећа Зорана Милић. С. 3 ШКОЛСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ Y СТРЕЉАШТВУ ЈПШ 1Ш1Ш№ ИМ © Y овогодишњим школским олимпијским играма и стрељаштву најбољи су били основци из ОШ ,,Стеван Јаковљевић” @ Учествовало је СЕДНИЦА БЕЗ ИГРАЧА Иако Закон обавезује прису стео свнх структура спортских клубова у самоуправним орга нима и телима Клуба, на годп шњој скупштини бнло је само три играча. Када је Председншптво v предлогу покутиало да спрове де Закон, да укључи играче ме by чланством Председништва, капитец Пеливановић захвално се на обавезн, говорећи да је његово присуство потребније на терену. ДИСЦИПЛИНА HA НИВОУ За разлику од претходннх такмичења у овој полусезони играчи Јединства зарадили су само један црвени картон. Дра стично смањен број жутих кар тона. Ови подади говоре да је дисцпплина на терени знатно боља. Ваљда ће то н судије уочи ти. УСАМЉЕНИ УоЧЉИВо су били одсутни представнпцн осталнх фудбал ских клубова нз града. Нијс било нн једног представника ии Текстилца, ни Борца, па нп Врапчаиа. А Јединство је репре зент овог града. МАЛИ ОГЛАСИ Издаје се стан, соба, ниша и шпајз. Улаз поесбан. У Врапчану, ул. Партизанска 12, улаз из Чегарске. Продајем двосооан стан са гаражом (Елмосовс згра дс) улица Нишка, Б-1, улаз 5/8. Телефон 55-144. Продајем „Ладу 1600", година производње 1979. Га јић, 53-423, Параћин. Продајс.м трактор маркс „Зета супер 50”. Упитати Животу Савића из Сгриже. Оглашавам псважсћим сведочанство од I до VLU раз реда, издато у ОШ „Б. Крсма нац” у Д. Мутници на имс Зорана Јовановића из Изво ра. Ог.лашавам иеважећлм свсдочанство о завршеној осмогодмшњој школи на мме Животс Миловановића, изда то у ОШ у Поповцу. Фудоалскн клуб Једлнство као представник на јквалитетнијег спорта v општнни ПараПин V протеклих годкну даиа, тачније v јесењој полуссзонп постигао је одлнчне резултатз. Ос војено јс прво место v Друго.ј српској лигн — Jvr са велнкии изгледнма да „зелени" сачуваIV прво место и v пролећно.ч делу првенства. Y M3BeiuTa jv о раду Фудбалског клуба Јединство за период од протеклих годину дана поред успеха који ie евидентап нстакнуте су потешкоће са ко јима се клуб сукобљавао за ово време. Рад v фудбалско.м клуби -организовало је ПрсдседгншЈтво клуба са стручннм штабом и фудбалерљма из селиорске, омладинске н пионирске категорије. Председнлштво клуба на папиру је бројало 13 чланова алл cv актлвност носллн н>их осморица на којс јс пао главни терет организацлје рада. Стручни штаб клуба л.мао јс у сво.м саставу тренера првог тима, грснера подмлатка и пнонлра. помоћног тренера првог гима и тренера за голмаие. Прошле годинс v децембрх? дошло је до промене гренера првог тл.ма, па ie уместо Павла Јефтића на кормнло стручног штаба дошао Мо.ма ТомлН, дипломирапи тренер фудбала којл ie пословс тренера обављао хонорарно за мннпмаллч накнаду, а п оиа му нп.је редозно псплаћивана као нп осталим са раднлцпма којл cv хонорарло обавл»али свој посао. Фудбалски клуб Јединстпо сукобљавао се у прошлој годп- ‘ лл са великим тешкоћама, v прво.м реду фпн4нси1ске прлроде, а- потом л око решаван.а пробле.ма запошљавања лекпх лграча као п v решаванл' гвлховпх стамбених проблема. Уз велпку помоћ л разумсван>с којс ie клуб налазно v друштвено-политлчкнм органпзаллјама л код функш<онера v Скупштпнл општинс Параћил, колико толико тешка фллаи * сијска ситуапија ie санирана. V првом моментг располезе v СИЗ-v флзлчке културе Фудбалском клубу прлпало јс 1.600.000 динара л како cv та средства блла недовољна Клгб ie захваљујући разумеваидг v СИЗ-v лобпо још нека средсгна. Од улазнила v прошлој годллл остварело ic иешто ир^ко 286.000 дпнара, a Knvo ie остварпо осгалс прнходе v аисинл од 235.000 ддшага н у 1 бдфеа 824.000 дннара. Тлмс ie фчнапсијска ситуацнја гблажена iep према процевл председнлштва за редован рад клуба v такммчарској категоријп v ко.ме се * лалази позребно ic чајмагве 7.000.000 дннара годлиш»е._ Играчп за бављсње cbvnoartOM v Фудбалском клгбг Једлнсгзо доблјају надокнаду за нзгуода> nv еиергију, па је нормално да се за њнхове остале прилпке, стамбену н снтуацију око запошљења обраћа свс више пажља. Захваљујући оваквом односу према нграчн.ма, сви играчн cv запошљенп, оспм двојице чи.је се запошљењс ускоро очекује. Y клубу постоји један играч каие. треба решзрги стамбено пнтањс. Уз боље услове бољи резултатн Y протеклој грдини дапа извршена ie адаптаиија присторија Клуба на стадиону то свлаш1оница и купатила. Тн.ме су, обезбеђени минимални услови за' p’aX'"И отпптс је позпато да нма најслабију onpe.Mv. лако се так.млчи v највлшем рангу v граду. Y прошлој годлнл сениорскп тнм ie V Другој српско.ј ллги — Југ за такмичарску 1982./83. г> дину, после врло лошер пласмана v јесељсм дел\; првенства, бло „тим пролећа’’ са ocBoicних 20 бодова, па јс првенство завршио на треће.у месту са 32 бода. Y јесењем делу овс так.мнчарске годннс сенпори cv лспгнплл жел>е навијача и ceoie лпчне жељс. заузимајућн прво место на табелп са 21 бодом из девет победа. т рн нерешенс vБРЗА БРЗИНА... После шест oconja таклшчезва стонотенлсера у оквиру регио нгстне л меБуопштинске лиге Шумадлје hi Поморавла Борац је ла трећем месту, претртТезши пораз од крагујевачког АСА. Крагујевчаш! су билп бо љи на Турн-иру у Баточшнл, a остала два сусрста Борац је до био. Међугпим, ако до Kipaj пр-_ Кроз дискусије, а и кроз понашаље делегата и чланова Конференције приметл.1а се лепрппремљеност Скуппгпше. Неки од чланова ко.ји су v Клубу одавно, вајкалк су се за ранијнм временима када ie и сала Дома синднката била тесна да прими све оне који су хтели да помоthv Јединству н учествују у креирању политнке Клуба у наредној г&дини. Станисав Бабић, члан Конференције и Председнпштва v ново.м сазиву аргументовао јс непрнпремљеносг тнме што су финанспје приказапе штуро и што се псправкс дају на самој Скуттштпни. Из његове дискусије вреди забелелапи и примедбу да тргба одвојнти v руководству стручни од навнЈачког рада и да се играчкп кадар мора обогаћивати нграчима из наше средине. _ За председннка Председнлштва л Конференције Клуоа нзабран је МИОМИР МИЛОВЛНОВИБ, руководплац радне заједнице ,3аједнлчклх служби” v октооар”. - . мтакмице и трп пораза. Једштство има највише датих гопова а најмање примљеннх v лиш. Омладинци се такмиче v РегмоналЕгој лигп Шумадије и Поморавља. Прошле годпне, у пр<>- леће бнли cv четвртп, a v јесењем делу ове такмичарске године омладинци cv тређп са два бода мањс од првака. Пионлри се такмпче v Ппонирској ллгп Поморавље, где су прошле године билп први и освојилн пехар, a v овој сезони такође cv првл после јесењег дела таклшчења. Дугови Посматрајућн финанспјски изваш.та ј о пословању Фудбалског клуба Једлнство за перпод од 1. ianyapa до 30. нове.мбра гочава се влшак расхода за — губнтак од 1.132.000 дилара. И поред уочљнво домаћлнског пословал>а, овај гублтак плод ie општнх кретања на тржмшту. тако да ie на њега блло могуће врло мало деловатл. Y расхбдима на{већа ставка ic хранарина пграчи.ма и покриhe губнтака пз прошле гопине Клубу cv пристигле закључло са 30. новсмбро.м л обавезс од 1.400.000 дтплара на којс hs се .дејствовати”. шест основних школа са по две екипе Постпетиути cv скромни резул тати. Код пнончгра први cv основни пз ОШ „Стеван Јаковљевић”. други Jia ОШ „Радоје ДомановлВ”, а трећи стрелнн из ОШ ,,В\ к Карашгћ” из Поточца. Код mwoHMipKiH, oner cv прве 5јз ОШ „Стевац Јакоиљевић" на дргтом .меогу су учеиице нз Поточда, а на т-рећем стрелцл нз ОШ „Радојс Домановлћ”. Y појединачној KOHKvpenmjiiii прво место освојио је Градимир СТОНИ ТЕНИС Овогодлшњл Куп ПаЈраћина v сгоно.м тенису прнлао је Дро бњаковићу из Прокупља. (Јвај трададисхнаснгн Куп, 26. по реду. је отворено појединачно п>р венсшво прада, а оргашгзовао га је Стонотениски клуб Боран. На так.мичен»у У спортскај Халл „7. јул" окугтило сс C4 так.млчара нз 17 градова Србп је. Такмичење је отворио Ста ■менко ЈездиН, предсеанпк Опш тинског стонотентгског савеза. По квалктету п броју учес j-пгка овај турнтгр је слабији од прош.тогоди1швег. Разлог лежи Цветковић, друпи је бло Радован Милојевић, а трећи н четвр т.и Зоран Тодоровлћ и Дејач Симмћ. Код пионмрки прва ie Драгана Гајић, друта Душица Аранђеловић и трећа Зорана Милић. . Регионалко првенство одржа ће се 17. децембра v Крагсјевцу. С. 3. V „Ј.устон” TypHitpv који сс одржава У псто време. Најбоље пћаоирани Параћи нац је Мплан Илић, стонотепп сер Борла који је освојло осмо место. Фонд награда прлпремиде су радне .организацлјс пз Парааина Mebv којнма .Фабрика штофз ва, .Дарапинка”, СФС п Робне куће „Шу.мадцја" л „Београд". За добру органпзаиијч опганпза торп су захвалнл ц СИЗ-у фл иичке културе и Хали спорто ва „7. јул”. Р. Ванек пооажен оа 1са венства Борац препрпл још је дан пораз онда губл наду за прво место јер су Крагујевчапн без пораза. Осгајс могуПно ст да у реваншу ипак пободе Крагујевчане, па да пг.рају мај сторлцу. Тада би кроз квалцфикације Борац могао ипак да се бори и вратн у Mebypernoira.i irv лигу Србије. ihaale СЛЗ <шформнсж1М И.завачки сапег: На^ Врднктмф Мочшнло Вучктшћ Свегнсла« ЖлнкоаиП, Мчликпјс Ha-w 1огаповнН, (ммешш предссдннка) Спсжана Јокановчћ ■: . .. ............. „ г ц-к,,nut, I ■ MU...I.V6 »Јбрал.и-Кћ Жижчз t i<.|ai«-hnh Жив»|ин luwnb lupericcH mi * »• Јсмии Гоммћ. Vpehvl^: »'ел.ч;циини колсглјум, Глазнн п одговорнп \решшк (Лишол.уД Ofi' .1.' H.ihuin|.и- ( »«а bnuni.uiHh Miiaiiu,. 4»4«i<i-i4,h Ммр.iiiwi>i|>nie»<i> Ми 1ии«>|? Клић < icxi'vkii уршшчк) « Mitoupai Миленковић. Адреса Релакције: Максима 1орког Eisra ig I S krsi ; ....... . ........ чл« up«, n.u«, rupi.,.opa гзода un.app. 125,00 3a oocipaneno моструко. Жлро ca*.« »5501 ВД СДК Uapiduui. 1Ш«Ш1а ITU »ГЛЛС". Saorpaa, ВлаЈкош heaa », 3W-S51. Гираж 11.000.
jiiiiiiiiiittiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimitiriiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriifiiiiiKiitinriiiiniiimitiiiiiirnniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiniii j = ' = = s ЧИТЛ0ЦИМ4 И САРАДНИЦИМА Ч E C T II T A M O I- НОВУ 1984. ГОДИНУ sI I . = = I 5;tiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiyiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiuni>iitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii<iiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiir. ОБЕЛЕЖЕН ДАВ ОРУЖАННХ СНАГА СФРЈ Лисг Социјалистичког савеза рздног народа општине Параћин ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ Страна 3. • ГОДИНА X a 28. ДЕЦЕМБАР 1983. п БРОЈ 248 № J i РО „ПАРАНИН” Уобпчајено је da се на пзмаку једне ?одине и уласка V dpyzy барометар расположсња менл. Tladajy у заборав свс тешкоће и проблеми који су нас током 12 месеци притискали, а cue је присут~ ппји оптимкзам. И добро јс то taro се будућност гледа са днтнмизмом, јер људи без оптнмизма ц немају будућиост. МеНутим, из године у годину н расположење с& ме iba. Са сваком новом све јс мањс нереалпог a присутнија jc свакодневчца u оптимнзма стварност, опрезност. Овакво расположење условљено је тегикоИама, не само бнима које остају за нама, I eeh ц онима долазећим. II у осој годиии баласт i проблема ti Hedaha био је , изузетно велики. Чак већн . и од npedenhaiba. Суочавали ; смо се са даљим падом жи- .1 вотпо? стандарда, са галопиpci" lir'4 ценлма н исто таквом unci) 'сл.рпом. Mehynapodиа екочо:.:. ла н no ппичка си туација још вишг је лотеицирала TcniKohe п uoiopiaaeпла ионако доста лошу економci:y cuTvcniujy. Све је то пш ј ло противницима чатег система који покучааеају да упесу немир и нсспо . којство у радничку класу : паше земље. Мећутим, ти покушаји су ! па cpehy бсз тежих последи- | ца, Mada нису занемарљиви, ј захваљуjyhu присутној свес- • ти da само јединствени, иа I можемо iueibu.\ta ШЊИМ и љима. Савезом комуниста odoacxu свим искуи недаћама, унутра спољним непрпјатеМорамо да признамо да до ; бар део кривицс сносимо са 1 ми. Ако хоћемо да боље жи- i atImo, моpa da бољо и вишв радимо. d eiaue штедимо, da i ce другачнје понашамо. Да онемогуЈгавамо све оне који на разне начине покуша- 1 вају da забију клину чо- , чах наше историје, da co борнмо . da ирави људи do- ; by на права места, сл илгулимемо . раднике, нсрадчике позовемо одговорност. Мора да uo.uupiiAio са чињеницом да da на da jc једино Mozyhe живети npc ма могуИностима, :• не npe- ' ма жељама. Тек након iota можемо са нравим оптнмнзмом у будућност. Ис би било рсално a da ие поменемо da смо имали noped лабова ii значајне ycnexe. One на којима темељимо опгамизам. Bume извозимо, смањујемо платни дефицит, вшис lurediiMO. Схватили смо da od нас сампх највшие ' зависи како ћемо у сваку нову и следећу годину. A то је н те како важно. Hata соцпјалистички само управни снстем пружа не само шансу за очување стст чених позиција и тековина, eeh и taattcy за пове узАете н бометс, а радничка класа је прави гарант тога. 4984 CilPEMHH У СВАКО ДИМ Страиа 5. ПЕТАР АДАМОВИП: ХРАНА - ОУШТИН® ОИТАМ Страна 6. CYCPET СА III 11 О. Ц. „Б КРСЛ^АНОВИН” КРАСИ ИХ ДРУТАРСТВО ЈЕДИШТВО ЕКНПА ГОДШШ Страпа 8-
ДРУШТВЕНО политички живот 28. ДЕЦЕМБЛР 1983. •НРОГ248 XXX СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИН СКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ПРЕДСЕДНИШТВО OK СКС ДОНЕДО ЗАКЉУЧКЕ Потреба јачања сопствених редова ООСК под негативним утицајем директора Тешка економска ситуација п пробдеми који пзвнру пз п>е траже снажан Савез комуниста, истакнуто у анализи резултата класно-социјалног јачања Савеза комуннста. Председништво разматрало ннформације о остваривању ставова ЦК СКС и закључака'ОК СКС о уставностн, законитости и учвршћпвању норми соцчјалистичког морала; информацију о реализацијн закључака ОК СКС о задацима Савеза комуниста у остварива н>у полнтике запошљавања; информацију о току и резултатнма акције OK СКС на остваривању закључака о задацима Савеза комуниста и других субјективних снага у остварнвању ндејне и васпитне функције школе, и информаци ју о резултатима изборннх активности у ОО СК © Прихваћен извештај радие групе о стању самоуправних и међуљудских одиоса у „Параћинки” © Евидентирани узроци и носиоци нсгативних појава у колективу • Највећу кривицу сноси директор, говори извештај радие групе и закључак Председништва Председништво Општинског чака, пружања конкретне покомитста СКС констатује дасу моћи основној организацији СК у РО „Параћинка” у Параћину у РО .ДТараћинка” у Параћину поремећени самоуправни и ме а у интересу јачања идејног и Буљудски односи, да је наруСедница Предссднлштва Општинског ко.мнтета C1CC, одржана 20. дсцсмбра’, на којој је разматрана алалпза резултата класно-соипјалиог јачања Савсза комунлста бпла је у фгнкцнјн прнлре.ме предстрјеhc сслнине Општипског комитета СКС па којој he сс донстк одређспи закључци л договорн за прсдстојсћн период активностл. Анализирајућп озо питањс истаклуто је да јс оно утолико актуелније што је данашљииа бре.мснита многобро јним препрекама, високим алн и савладивим. Даљи социјалистичкн самоуправнн развој name друштвенс заједнице, засновал на интересима радплчке класе могућ је уз пуно идејно п акционо јединство оргаinmmija и руководства Савезд комуниста. Зато Савсз комуниста треба да буде и даље отворен за све онс људе којп се пстичу у борбл за самоуправљање, Да своје рсдове јача посебно прнјемом младих произзоБача, како би на тај лачин ојачао и класпи утииај радиика на политику и пр<ксу Савсза комунлста. On мора, такоБс, из својих редова одстрањпвати разне карнјерпсте којп су у Савез комујп1ста..’ишли због личннх е говцтцчкјјд интереса. He с.ме се вишс дозвољаватп ла у љеговим рсловнмз п даље остају колебљпвцп, опортунисти, малограБапп, носпоци бирократва п опреде.вења СК нитн у складу са опрсдсљсњима пољо прпвредника. Полопривредни произвођачи су све више присутнн у организованој друштвепој производњн. Све је масовније учешће у друттвено-политичко.м, културпом, спортско.м и другом деловању, Трајније везивање младих за село је свс изражепије. И поред то га пријем пољопривредних про пзвођача је све слабији. Зато је и њпхово учешће снмболпчно: свега 172 члана, а у одно су на прошлу годину мање за четнри. Све ©во јасно указује да се радничко класно јачањс споро остварује. И 00 СК то признају и констатују, али улажења у узрокс и удубљиван>а нема. А конгресна опрсдељења и ставовп су јасни: раднлчко-класни састав мора ја чатп. Оно што посебно забрињава Је чињеннца да од 166 основипх организацпја Савеза комуниста 127 нису вршиле пријем члаиова у СК. Потпуно су затајилс основне органнзације пронзводних ООУР-а. Од 75, о ву статутарну обавезу потпуно су занемариле 58. Овај податак јс довољно илустративаи да покаже због чега се споро остварује радничко јачање. Нстн је случај н са 00 СК у ссосккм меспим зајсдницама. Од 33, пријем нису врluh.ic 24. И пдејно и статутарно то је недопустнво. Савез комуниста је увек бпо против ка.мпаљског прнјема, али се редовно залагао, а то је и Статутом СКЈ регулисано, да 00 СК редовно вршс пријем нових чла нова, чиме се поред осталог боре протнв паспвностн, затво рености и неактивности. Напуштање Савеза комуниста Из Савеза комуниста у овом периоду изашло је по сва три основа 32 члана. Искључено је 18, брисано 10, а својевољно је напустило организацију СК четири члана. По сва три основд за осам више него пре годину дана. Радници су највишс напустили СК — 22. ПосматрајуНи питање одговорпостп кроз изречене мере да се закључптл Да се пдејпо- -полнтичка дпфереицијација не остварује па организован нач1пј. Дпференцијација мора да буде део унутрашњег живота 00 СК. Врло је мало изреченнх мера зато што се нису поштовали самоуправни споразу мп пли зато што нису спровођене мере економскс стабилизације, што се није поштовала радна и технолошка дисциплина, што јс кршена зако иитост и нарушаван социјалистички морал, што се несамоуправио понашало и тако даље. Да је ово питање изузетно значајно за Савез ко.муниста најбоље показује велики број учесника у дискусији, који сУ тражпли узрок оваквом стању и покушавали да дају одговоре. Најбоље је то илустровао председник OK СКС Драган Петковић. — Колико су основне организације СК иДејно и акционо мобилне, колико су у акцнјн, од тога ће нам у доброј мери записптп и о.масовљење органнзације СК. Општииски коАпггет СКС и Предссдништво и сами спосе одговорност за овакво стање. Шта смо урадили када оволпки број основjinx органлзацпја inije тако дуго стављао на дневнп ред ово nirraitc. О овоме lie се посебно расправљати и па предстојећој седници OK СКС. С. О. шено повереље у пословодну структуру и да су понашања по јединаца на најнижој лествици дозвол>еног понашања, да су кључне одлуке пр&тежно доношене ван самоуправних стру ктура чиме су самоуправни органи објективно доведени у ситуацију да формално верифи кују већ донете одлуке. При та квом стању самоуправних и међуљудских односа рад основ не организације СК је био пот пуно паралисан и под акционог јединства, Председни штво OK СКС образује ралну групу у саставу: Момчило Па вловић, секретар Председништва OK СКС, Боривоје Маринковић. члан Председништва ОК СКС, Радован Милетић, члан Председништва OK СКС, Зоран Радојезић, члан Председништва OK СКС и Љиљана Балетић, извршни секретар ОК МОГУБНОСТИ ЗАПОШЉАВАЊА ПОВРАТНИКА ИЗ ИНОСТРАНСТВА Y ске самовоље н технократиз- НАШОЈ ОПШТИНИ ма п онл ко]п су напустнли снажним негативним утицајем директора радне организације. Председништво Општинског комитета СКС усваја извештај радне групе Председништва ОК СКС о стању самоуправних и међуљудских односа у радној организацији „Параћинка" из Параћина као основу која he послужити ocHoit ој организаци ји СК као и другим органима у РО „Параћинка" у Параћину да у оквиру свог места, улоге и функције предузму оне мере и активности које he допринети отклањању уочених слабости, девијација и антисамоупра-в1- них појава као и јачању идејног и акционог јединства у развоју самоугтравнлх социјалис тичких односа. ‘ У циљу остваривања непосре дног увида како се одвијају ак тивности у основној организаци ји 'СК и другим органпма у РО ..Параћинка” у Параћину, на реализацији покренутих питан»а у материјалу и ових закљу СКС. Председништво OK СКС закључује да основна организаци врло ’ ја СК и друти органи у РО „Па раћмнка” у Параћину, ове актквности обаве до 31. јаиуара 1984. године и доставе извештај Председништву OK СКС о току, садржају и карактеру идејно-политичких активности предузетим мерама и акцијама у правцу превазилажења посто jeher стања и односа. У лнтересу благовременог и свестраног обавештавања јавно сти о идејноттолитичким актив ностима и мерама које се преду зимају и које he се предузима * ти од стране основне организације СК и других органа у РО ..Параћинка” у Параћину, мате ријале и закључкеПредседниш тва OK СКС ставити на распо лагање информативним гласилима са циљем да са своје1стра. не прате активности, дајуКн. и свој непосредан конструк^и^н допринос демократском и самл управном разрешзвању постојс hux проблема и односд. t ’ М. Милеиквић ндрјне позицпје п полнтику СК.Т. Повећање броја комуниста, истакнуто је, није техничко пнтање, ach дубоко идејно-по1ИТНЧКО. И поред сазнаља да револуцпонарпост Партије не можс се свести на квалитатив ие показатеље, јер не треба ра чунатн да би самим повећањсм учсшћа радника у СК ауто.матскн порастао и квалитет н.еговог акционог и авангардког деловања у складу са Про. грамом СКЈ, ипак мора бити свакодневна борба за новог доброг радника. Радничка већина у СК се споро остварује Опшпгнска оргапнзација Савеза комуниста броји 5.167 чла нова, за 110 више пего у истом перноду прошле годане. Број рад!П1ка је 2.385 пли 46,7 посто. Процентуална yuopebeii»a говоре да је радпичко учешће ловећано само за 0,4 посто. OeaicBiBt стањем учешћа радника у СК не може се битп задовољно. To је јасна потврда да органмзаилја СК у општини још увек није довољно оспособљсна да вриш практично превоБење партијских закључака и конгресннх одлука. Структура радшк оргашоапиia н број радника у 1м<ма лру жају велпке могућности за јачање радничког учешћа. Али се то недовољно експлоатише. Којн cv то узроци? Пре. свега нсоспособљеност основннх оргапизација СК да се органпзовано бавс освежавањем сопствених редова, форумскн рад, изражеп утипај технократских структура и пословодних органа ла пелокуппе односе у раI.HHM организанпјама п радни чко-самоуправпо експонирање, а са.мпм ти.м и на нссмстано и самостално аПгажован,е 00 СК, споро мењање н унапреБ|гвап»е самоуправпог лруштвено-екопомског и лолнтичког положаја ралника у улружепо.м ралу. пмпровнзаиија крнтсријума за прнјем, if тако даље. И прпјем к \*ieiiihe нпднвпЛАалннх по.ћопрнвредних прои.звоБача v укупној структгрн не остварује се у духу ставоРамичите Пнтање повратка и запошљавање наших радника који се враћају са привременог рада пз иностранства схваћени су у нашој општини као стални али п као дугорочан политпчки и оперативни задатак. V ниљу Квалитетнијег решавања овпх питања Општинска конференција ССРН формирала је секцију за питање положаја^наших радшЈка у иностранству и њиховог запошљавања у земљи. Рад овог тела дао је н конкретне резултатс. Према званнчннм подапима, у овој годпни из ино страпства се вратпо 21 радник. Међутим, то је само евидениија СИЗ-а запошљавања. јер всроватно број повпатника који сс нису пријавили је доста всћи. На основу удруживања срс дстава до сада се запослнло 196 радника, од тога 80 повратпика нз нпостранства. углавном неквалификовани радннци. Пред новогодишње празнике очекује се масовнији долазак наших зе мљака којима су друштвено-по литичке организаиије и СкуптиTinia општнна Параћпп ради бо љег ииформпсања прнпремили пнформацију која садржи преглсд и да]е одговоре на нека актуелна питања од интерсса за раднике повратннке. Могућности запотљавања повратлика у прнвредн су доста велике. To су она заннмања за којн.ма постоје већ дуже време сталне потребе удружсног рада. To су струке: 'стакларска, грађевпнска, текстилна, кожарска, прехрамбепа и пол.опривредна. Belie могућпосгп постоје и у области мале прпвреде н агроин дустрпјског комплскса, као и пгтем упружлваља ловчанлх и npvnix средстава са оргаллзацијама удруженог рала. Сви раднипи који се налазс на прпвремело.м раду у ииостралству, а желе да се прнјаве СИЗ-v запоп1л,авап>а да би тражллн запослеп>е, то могу да гчлне у лалтм дппло.матсклм п конз\ ларллм представппштвпма путем обрасца Р-2 плл дирскто СИЗ-у запошљавања Па pahini. н повољне могућности V малој прпвредн такође по стоје повољне могућности за за пошљавање као и v занатству. Радници повратницн могу оснивати занатске радње према Закону о занатским радњама и ако испуњавају проппсале услове. Зато је потребал доказ о стручној спреми да је стручно оспособљсн (положен исгшт код органа управе; нли радно искуство у трајаљу од пет годи ла на тим пословима, а што се доказује потврдом од послодав ца код кога је радник бно у радлом односу. Ово је једна новила у циљу убрзавања запош * љења. Ослнваље уговорннх оргалпзација такође 1'е обллк запошљавања. Удруживање ллчлих средстава у својпнп грађана са друштвелнм средствима пружа могућности да се '*повратницима из иносгранства увоз основних средстава за рад, .машина и друге опреме ве наплаћује на царини, а уложела средства се према постнпцти.м споразуми.ма враћају грађанида у једнакпм ратама по истеку договореног вре.мена. За виђене и взвеслс пореске олак mime. Код обављаља занатскпх делатности општински порез из лнчног дохотка плаћа се по сгопи: 8 одсто за услужно занатство, 9 одсто за производно занаство, 15 одсто за угостптеље, аутопревозннке, трговце л друге привредне делатности Обвезник којл првп пут отвара занатску радњу по повратку са нривременог рада ослобађа сс плаћања пореза у првој годпнн. а у другој годиии плаћа само 50 одсто. Поред овпх олакшица предвпБепо је још неколико што пружа ioui већи подстнцај за брже запошљавање и развнjaite мале привреде. ПредвлБело је и изјед.чачавање сведочанстава стечелог у пностралој школи, затим нострификација са одговарајуНпм доку.ментима на терлторпв! СР Србнје. За залатске п услужлс делатлости Генералнпм \ рбаппсткчкпм планом обезбеБели су услови за изградњу млли — залатског центра у улици Боре ПетровлБа у центру града као и вслики број плацева за лзграли.у занатских радшл. Пово.ђни су н условн штедње к кредитирања код балака. М. Д. ИЗВРШНИ САВЕТ О ЗАПОШЉАВАЉУ 1ова радиа места ® Нацрт споразума о удруживању средстава за финансиран.е проширења могућности запошљавања нашао се 20. децембра на седпицн Извршног савега Скупштине општине Самоуправни Слоразуми о уд ружнвању средстава за флпаи сирање ироширења могућносш запошљавања треба да закључе радници у основлим оргализацпјама и радшгм зајецплцама и радпп људи који самостално обављају делатност ллчлп.м средствима у својнни граБана н Самоуправна илтересла заједлица запошл.авања. Средства која би се на овај на чпн уцргжила служпла би за фпланспраље npoinnpeiba могућностп запошљавања, ловелствело ,за обезбсБсњс личних походака приправника и запот љаваља жсла, обезбеБел.о vcлова за запошл>авање лииа са умаљеним радним способлости за стручпо оспособљават&с лииа за дефицитарна залимаља, одлосло за преквалпфчкацију као п за дошколавањс незапослених ради стнпања основног образовања и слично. Овим Са моуправлпм споразумом организације глружслог рада иадвајале би дг»а одсто ол јсповице коју представља остатак лохотка но завршном рачуну. a основне п дргге орталмзапије и радле заједшше дргшгвеннх делатности 0.20 опсго пл оснпвлце коју представља чпст лохидак. Оргаллзацл је \’.1пгжсиог рада којс имар/ пословпе јелишше на подручју name опшгилс лздвајале би два чдсго «>д ослогчше коју чини бруто личпи дохола.к запосленпч ралника, а раднн људи који самосга.г no обављаЈу делатлост 1 одсто од основнце која служп за озреБпвдљс риипс опшгннског no рсза. Помепгтнм Споразумом је ia чло утврБело колшсо. заитто п ла кош лачпп lie се средства користитп, а најмагБС јсдацпуг голишње учеслпцп Споразума биће обавештспп о craity и \т pouiKv средстава. С. Ј овакав вид удруживања средстава заннтересоване су следеће организације: ИВТКТ „Бран ко Крс.мановчћ”, ООУР „Копфекција" и 00YP „Трикотажа”, Трговннско предузеће Шу.мадп ја”, OOYP „Обућа”, „Параћинка” Залат — продукт, „Гоша” OOYP „Пролетер” јггд. Y областн прпмарле пролзводље и прерадс у пољопрпвреди постојп могуБиост огвараiba мппи фар.хш за тов јуиади, за тов свиља, овапа п разллчитс врсте живппе. Затим. за фор мираље нових засала воћа и по дпзаље пластсника за повртар ску производљу. Услови креднтпрања су вео.ма повољли и могу се добптп код пољопрпвpc.iinix оргаплзација. Y циљу полстипања запошљавања за повратнике су предЧЕТРНАЕСТА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕНА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Усвајање планских докумената На сутралпБОЈ седшшп Скупштилс општинс, која јс зака зана за 9 часова, на дневно.м роду јс разматран»е Прсдлога докумелата о поллтнцн друШт вепо-економског развоја за '84 годилу, политике нздвајања срепства за задовољавање општлх, друштвенпх и заједипч« кпх лотреба, и порсске полити кс v 1984. години (СР Србије, MP3 Шу.мадпје и По.моравља општнле Параћип). Делегати свнх всБа такоБе lie разматра« тп Преллог програма paia Ску пштилс општине за 1984. годи ну. Иа длевпо.м peav је п пзја шњавање о преллогг републп чког буџета у лслу којн сс од лосн ла интервепцлјс у прпв реди, као и предлог решења о именовањи.ма н разрешењпма. Истог дана олржаБс сс и по себпе седнице Bella .мссних за јсднила 11 Већа удружсног ра да ла којима ће бити разчатрал предлог адлуке о измела .ма и допупама v лстаљном vp банистичком плапг за наеел.с Врапчане, као и предлог ол »у ке о лзмела.ма п допунама оп луке о нзградњл објеката гра ђана. . О ови.м доку.ментима на ivчерашљој седншш нзјаснно е и Извршни савст Скушптнне општнне. 2