БРОЈ 366 20. MAJ 1983. ГОДИНА XXIxJ ЛИСТ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ" Г1ДРАЋИН наше дело ПОСЛЕ ЧЕТИРИ МЕСЕЦА ПОСЛОВАЊА РЕЛАТИВНО ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ, АЛИ ТРЕБА ВИШЕ ЗАЛАГАЊА Сусрети прцјатељства ШТОФАРЦИ У КРАПИНИ Поштујући дугогодићњу традниионалну размсну посста између два братска колективн, у „Кратексу ** из Краџинс, ових лана, боравн делегаццја параћинских штофараиа. Годинс које су протскле од првс поссте радника „Бранка Крсмановићаи овом прслепом крдју нашс земље, створилс су нсраскидиву везу братства, прцјатсљства и сарадњс пзмеђу две сродне раднс. организаицје. Затоје посета Крапини кли Параћину изузстан догађдј, а бити члан лелегаццјс и посебно призtiaibc сваком раднику. Поред тога, сусрети овакве врсте су незамснљнво надахнућс за ширен»е братства и здједннштва, продубљавањсмеђуљудских односа и пословнс сарадње. Половином прошле недеље Производно-стпучни колегијум радне организаццје рззматраоЈе извсштцј о пословању фабрике у прптеклом четворомесечном периоду. После дискусцја « запажања о раду и залагању закључени је да су у праим кварталу постигнути релативно добри резултати. Међутим, то не би смело да нас успава, јср проблеми који су пратили досадашњу производњу постдјујош бременитцји, а поред тога, свеје прнсутнцја и тенденција опадања остварења производње. Зато је неопходно да се предузму сви кораци на сузбцјању појава коједоприносе да се планирани задаци не остварују. Пре свега, потребно је максимално залагање на свим радним местима, смањење одсутности с посла, по свим основама, предузимањс мера да се извозни послови што боље остварују, побошљање ситуаццје снабдевености сировинама и репроматерцјалом и спровођсње мера штедње, економичности пословања и домаћинског понашања у радној организаццЈи. Што се тиче извоза у првом кварталу ове пословне годинс, речено је, да су постигнути задовољавдјући резултати, али само када је у питању извоз на клириншко поДРУЧЈе. У извозу на конвертибилно тржиште доста се подбацило у остварењу планираних задатака, паје истакнуто да у наредним месецима нашег рада треба много више и залагања усмерити на остваривање извоза на ово тржиште. На основу података којеје сачинила и изнела Економска служба наше радне организације, може се закључити да је ООУР „Производња предива“ у првом кварталу ове пословне године оствсрио добрс резултате, јер су све радне јединице физички обим производње остварилс преко плана. Такоје Предионица чешљаног преднва план пребацила са 8,4 одсто, Предионица влаченог предива са 6,1 и Кончаоница са 6,4 одсто. И за ООУР „Производња тканлна“ може се рећи да је АКТИВНОСТ НА ПОЉУ РАСПОДЕЛЕ НОВЕ - СТАРЕ СТАРТНЕ ОСНОВЕ Нормативно регулисање и уређивање односа у расподели започели смо усвдјан»ем Самоуправног споразума о з^једничким основама и мерилима за расподелу средстава за личне дохотке и заједничку потрошњу н Самоуправног споразума о изменама и допунама Самоуправног споразума о стицању и распоређивању дохотка и чистог дохотка на нивоу Радне организаццје. Јавном расправом о нацр тима Правилника о систематизацији послова и радних задатака ООУР-а и РЗ и Правилника о расподели средстава за личне дохотке (табеларни део), која почиње ових дана а требало би да се завршидо 1.Јуна ове године, почетак је друге фазе на уређивању односа у расподели средстава за личне дохотке и заједничку потрошњу. Шта садрже предлози правилника који се пуштдју на јавну расправу - питали смо Душана Ружића, руководиоца РЗ „Заједничке службе“. - Нацртн аката о систематизаццји послова и радних задатака садрже у себи одредбе којима сс усклађују захтеви позитивних прописа, предвиђаље услова и захтева за послове и радне задатке који до сада нису били предвиђени, али који се всћ дуже времена обављдју. Другим речима, утврђивање услова и захтева за нове послове и радне задатке, као и укидање оних послова и радних задатака за чцјцм је обављањем престала потреба, а који фигурирају у постојећим актима о систематизаццји. Основна замисао понуђених решења у актима о ра сподели средстава за личне дохотке и здједничку потрошњу (табеларни део), је та да се постојеће стартне основе прибилиже реалним зарадама и примањима. Односно, предлаже се да се све стартне основе прерачун^ју са коефицијентом 3,5 (просто множење старих стартних основа са 3,5), за све ООУР-е и РЗ, осим за ООУР „Конфекццју‘к где коефицнјенат износи 2,3. Ово због тога што су постојеће стартне основе у овом ООУР-у биле веће у односу на остали део P.O. У овим актима се предлажу и стартне основе за новс послове и радне задатке који се предвиђдју актима о систематизаццји, са напоменом да се код предлагања истих воддило рачуна да буду у складу и износу као код сличних послова и радних задатака.“ Треба рећи да смо до средине прошле године имали јединствен нормативни акт који је регулисао систематизаццју, стартне основе и критерцјуме за учешће радника у расподели средстава за личне дохотке и здједничку потрошњу. Овако решење исказало је низ слабости,јер је свака промена захтевала изјашњавање радника путем референдума. Због тога, а и због промене законских пррписа, прошле годинс смо донели посебан акт о систематизаццји послова и радних задатака који смо прилагодили закоцскнм прописима. Односно, ^нели смо степен образовања, шифру и назив занимања за све послове и радне задатке. У међувремену, појавила се потреба да се поједини делови у ООУР-има и радним здједницама организују на нов начин, па су предузете мере да се изврше одређене измене и допуне у постојећим систематизаццјама. Нацрт Правилника о процени послова и радних задатака (стартне основе) представља уствари старе стартне основе у новом облику. Односно, све стартнс основе су множене коефиццјентом 3,5 (у Конфекцији 2,3) да би се нове стартне основе приближиле садашњим реалним примањима. Значи, не ради се о нарушавању односа старих стартних основа, нити о корекццјама неких стартних основа. Стимулативнцје награђивање производног и креативног рада, као и корекццја неких стартних основа, планирдју се као трећа фаза на уређивању односа у расподели. На крдју да кажемо да ће се нацрти поменутих правилника разматрати на зборовима радника 24. мдја. На зборовима који би требало да сеодрже Ј.јуна, даће се на усвдјање Правилник о систематизаццји и утврдиће се примедбе и лрсдлози на Правилник о процени послова и радних задатака (стартне основс). Овдј други правилник, односно, стартне основс, требало би да сс усвајдју 10. јуна на рефсрендуму. постигао задовољавдјућс резултате, мада све радне јединице нису испуниле планирану производњу. Како рсче директор ООУР-а, разлози за то су и објективне природе, јер су у том периоду, конкретно у Ткачници, извршене значајне промене. Нанме, у протеклим месецима из производње је избачено 24 „Текстимина“ разбоја, а нови се нису смели да оптерећују пошто су бнли још у фази уходавања. Затим су била присутна и велика одсуствовања с, посла, што је у многоме допринело неостваривању планова. Ткачница је четворомесечни план производње, мерено кроз ударе потки, остварила са 99,7 одсто, кроз сирове метре са 95, а кроз услуге са 83,9 одсто. Према томе укупно остварење Ткачнице је 93,6 одсто. Ишивачница је план остварила са 97,1 одсто. Из Дораде је укупно изашло око 828 хиљада метара готових производа, чиме је план пребачен за 6 одсто. Извоз у укупној производњи готових тканина учествује са 58 одсто. ООУР Конфекццја се не може похвалити неким добрим резултатима у протеклом кварталу пословања. Подаци говоре да је овдј ООУР у периоду март-април остварио производњу, мерену кроз комаде, са 91,6 одсто, кроз норму часова са 86,1, а кроз вредност 67 одсто. Разлоге за ову, не баш сјдјну, производњу треба, пре свега, потражити у огромном одсуствовању с посла. Мада су чињени (а и сада се још увек чине) огромни напори да се боловања смање, стање не иде на боље. Нпр. у протеклом месецу боловање је достигло 16 одсто од укупно залослених. Све то доприноси да одговорни у ООУР-у предузимдју озбиљна тражења излаза, и према речима директора ООУР-а, треба очекивати побољшања. И ООУР Трикотажа нцје остварио четворомесечни план производње. Кроз комаде остварење износи 97,3 одсто, кроз норму часова 101,6, а кроз вредност 103,6 одсто. Карактеристика производње у протеклом кварталу је та, што се радило променљивим темпом, што често нцје било сировина и што су се јављали застоји у производњи. Међутим и у овом ООУР-у су оптимисти, и наддју се бољим успесима у наилазећем периду пословања. У протеклом кварталу вредност производње је, у односу на план, остварена са 93,9 одсто, а у поређењу са истим периодом прошле годинеса 127,2одсто.Тканина је производено за око 555 милиона динара, чиме је план пребачен са 5,3 одсто. Трикотажних предмета за око 38 милиона, што пока зује да је план пребачен са 3,6 одсто. ООУР Конфекццја је планирану вредност својих производа остварио са само 67 одсто, што значи да вредност износи нешто преко 102 милиона динара. Што се тиче вредности производње, која је у првом четворомесе^у реализована на страном тржишту, може се рећи да је неупоредкво боља на клириншком него на конвертибилном. На нивоу радне организације она укупно износи преко 7,7 милиона долара, од тога на клирнншко подручје је нзвезено робе у вредности од преко 5$ милиоча долара, a на конвертибилно само 1,7 милион. Како је закључено, у овом поређењу лежи основни циљ нашег будућег ангажовања и рада. Другим речима, све снаге треба усмерити да се проценат остварења плана извоза промени у корист пласирања робе на конвертибилно тржиште, чиме би се многе наше бриге око снабдевања сировином, машинама, резервним деловима и бојама решиле у нашу корист. На крдју да додамо, да би резултати првог четворомесечног пословања сигурно били Ј^леко бољи, да се у априлу боље и више радило. Овако, подбачдј у остваривању априлског плана производње, код скоро свих радних јединица, нцје нам баш донео много доброга, поготову што нам наилази период годишњих одмора и већег одсуствован;а радне снаге. САВЕЗНИ ОДБОР СИНДИКАТА ТЕКСТИЛАЦА За бенефиннранн, раднн стаж Савезни одбор снндиката радиика текстила, коже a обуће ЈугославцЈс већ више година води акццју за признавање бенефицираног радног стажа за поЈедине г-рупе послова у текстилној и кожарској индустрцји Југославцје. М^Јутим, због недостатка средстава до сада се нцје могао да склопи уговор са институтима који израђује елаборате за признавање бенсфицираног радног стажа. Ипак, Савезии одбор текстнлаца на седници од 2. фебруара, донео је закључак да се преко републмчкнх и покрајинских одбора Групаццје текстилаца предузму мсре да све РО Групаццјс уплате средства за израду елабората. Извршавдјући закључак Савезног одбора прмкупљене! су понуде па је 28. марта ове године на састанку председг ника републичкнх и покрајинскнх одбора и коордннацноних одбора за вођен * ове' „Ергономцје ** из Ниша као НЈуповаљнцја. Ов^ј Инстнтут сс обавезује да преда до 31. децембра 1 надлежннм органима призиавање радног стажз.
ФУНКЦИОНИСАЊЕ ДЕЛЕГАТСКОГ СИСТЕМА У ФАБРИЦИ ДЕЛЕГАТ „СЛОБОДАН СТРЕЛАЦ“ Прошле недеље у Радној организацнји је одржан састанак на тему - Рсзултати у функционисању делегатског система и идсјно-политпчки задаци Савеза комуниста. Разговорима су присуствовали; Милорад Илић, извршни секретар Међуопштинске конференције СКС, Слободан Савић, референт у статутарној кОмисији, Милош Дракуловић и Л>иљана Балетић, извршни секретари OK СКС Параћин. У отвореним разговорима са представницима друштвено-политичких организаццја и председавдјућима делегација Радне организаццје, радна група МОК-а се упознала са стварним функционисањем делегатског система у нашој средини. Основно запажање са овог састанка је да нам делегатски систем не функционише како треба. Чињеница је да у Радној организаццји ПОЧЕТКОМ МАЈА У ТКАЧНИЦИ „СТБ“ РАЗБОЈИ ПУШТЕНИ У РАД Ткачница је од мдја месеца ове године богатија за 24 безчунковна разбоја. Монтажа 24 СТБ разбоја је почела 15. фебруара, а завршена 11. мдја. Седморица мдјстора из Ткачнице радили су безмало три мессца на избацивању старих и монтирању нових машина. Посао је завршен успешно и то месец дана пре рока. ПРВА СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА КУД-а НОВИ ПРЕДСЕДНИЦИ СЕКЦИЈА Као што смо већ објавили, Културно-уметничко друштво наше радне организације поново окупља чланове у своје секције и креће у нове акције. Спроводећи у дело постављене задатке Извршни одбор КУД-а одржао је прошле недеље своју прву радну седницу и на њој изабрао председнике секција, одредио задужења и детаљнцје продискутовао о текућим питањима и проблемима који прате и ометају успешан рад Друштва. За гтредседника Музичке секццје изабран је Слободан Кончар, Драмске Света Цакић и Фолклорне Слободан Димитријевић. Поред тога обављен је инвентар постојећих музичких и фолклорних реквизита и договорено је, да бригу о музичким инструментима преузме Слободап Кончар, а о ношњама Миодраг Пауновић. Тиме су створени услови, да се у сваком монисмо придали исти значзд раду делсгаццја као раду органа самоуправљања. Док рад органа самоуправљања координира и води већи број секретара органа самоуправљања по ООУР-има и РЗ, о раду свих делсгацдја у Радној организаццји стара се само један секретар и то у „допунском послу“. За активност делегата у органима самоуправљања се може рећи да задовољава. Међутим, питање је чије мишљење делегати заступдју при изјашњавању и доношењу одлука. По правилу је то њихово лично изјашњавање уз сугестцју референта, секретара послова самоуправљања или директора ООУР-а и руководиоца радних з^једница. Рад делегаццја ни из далека не задовољава. Делегати се тешко окупљдју, нису упућени у матерцју, и -Задовољан сам залагањем целе мдјсторске екипе, рекао нам је Радивоје Милошевић, вд. руководилац Ткачнице. Посебно бих истакао и похвалио ангажовање двојице мцјстора: Драгутина Цимера, вкв мајстора одржавања безчунковних разбоја и Аксентија Станковића, погонског електричара.“ менту зна где се код кога шта налази од опреме. Још да додамо да је, у циљу што успешнијег рада наведених секција, донет закључак да се сви инструменти прегледају и поправе, и ако је потребно купе и нови. На крају је истакнута и потреба радне просторије у којој би се окупљали, договарали и одржавали састанке и руководство и чланови КУД-а. Сви ови кораци које Извршни одбор предузима за оживљавање рада, некада веома цењеног, КУД-а Фабрике штофова су за похвалу, али још битнији услов за добар рад је и масовност. Зато и овом приликом позивамо раднике наше фабрике, који су заинтересовани за учествовање у раду неке секције, да се пријаве код председника секција и својим чланством помогну да се углед КУД-а иБранко Крсмановић“ поново подигне на висок ниво' квалитета н-масовности. - без званичног става својс базе заузимдју ставовс а да им чссто ни разлози ни последицс таквог изјашњавања нису јаснн. Како рсче Милија Благојсвић, радник у ООУР-у „Енергетика и услуге“ - И ја сам један од делегата који никоме не полажс рачуне. Ником нс одговарам, нити ме ко шта пита. И ја сам чссто принуђен, као и остали делегати, да гласам за ствари које ми ннсу потпуно јасне“. Зајсдничка карактеристика функционисања делегатског система, како у органима самоуправљања, тако и у раду делегаццја, је, да недостдје повратна информација о одлукама, заузетим ставовима и активностима самих делегата. Активност делегата, посебно у делегацијама, посебна је прича. Годинама преддјем у политичкој школи Делегатски систем, кажс Љиљана Балетић, извршни секретар ОК СКС Параћин. Из искуства могу да кажем, да немамо потребну структуру за рад. Обучавамо погрешне људе и немамо од њих жељене резултате. Често идемо линијом мањег отпора, па и када констатујемо неактивност делегата ми га не опозивамо чекдјући крдј његовог мандата, или је тдј процес опозивања дугачак и сл. Што се самоуправљања тиче, додала је другарица Балетић, ддјемо му само форму, а не и суштину. Чињсница је да нам у знатној мери изостдје обавеза према самоуправљању“. Сагледавдјући у целини функционисање делегатског система у нашој радној организацији, стекао се утисак, a то се чуло и на састанку, да је наш делегат „слободан стрслац“ у понашању и обавезама. Шта су учиннле друштвено-политичке организаццје у радној организапији, пре свега Савез комуниста и Caeca синдиката, да нам делегатски систем боље функционише? Сигурно да се у том правцу нешто предузимало, али је сигурно и то да је укупно ангажовање друштвено-политичких организаСНАБДЕВЕНОСТ СИРОВИНАМА НЕШТО СЕ ЛАКШЕ ДИШЕ У односу на претходни период, Предконица чсшљаног предива јс у току мцја нешто боље снабдевена синтетиком. Због недостатка овс сировине врло често смо били у ситуаиији да мењамо производне плаиове. Ових дана с.мо у могућности да реализујемо и производне налоге у мешавини вунасннтетика. Хоће ли тако бити н наредних месеци, велико је питање с'обзиром на сложеност услова набавке сировина. ццја било нсдовољно. Нцје сс довољно водило рачуна о структури делегата, али не формалној. Нсдовољно је или готово никакво присуство прсдставника друштвсно-политичких органа и организација на састанцима органа самоуправљања, a посебно састанцима лслсгаццја. - И Синдикат је могао да уради много вишс, рекао је Радомир Марковић, председник АК ООСС. Да окупи делегате, информише их и упознаје са проблемима базе, организује курсеве итд. На крдју, ако треба закључити, рецимо још једном да нам делегатски систем не функционише како треба. Неопходно је веће ангажовање свих структура, више обавеза н одговорности, посебно делегата. Јсдино уочавањем наших слабости у делегатском систему можемо усмеравати акццје у правом смеру н неговати делегатски систем за који смо се определили још 1974. године. Р. М. У ИВТКТ СЕДНИЦА РЕГИОНАЛНОГ ОДБОРА ГРУПАЦИЈЕ ПОСЛОВАЊЕ ДОБРО, АЛИ УЗ TEIIIKGxiE Пракса одржавања седница регионалних одбора синдиката наше Групаццје по радним организаццјама, настављена јс и ове године. Тако је 12. м^ја наша фабрика била домаћин једној таквој седници. Тема разговора присутних делегата Регионланог одбора била је веома актуелна и садрждјна, поготову што је била везана за пословање ОУР-а текстила, коже и обуће у првом тромесечју, у светлу сагледавања проблематике која прати њихову редовну производњу, и ангажовање синдиката на отклањању н превазилажењу насталих тешкоћа. Посебан акценатје стављен на питање. докле се стигло са практичном применом конгресне акиије „Штедњом и бољом организаццјом рада у стабилизацији привреде“, и на питање удруживања рада и средстава радних организација Групаццје текстилаца са Hamer Региона. Поред овога, на седници је било и речн о овогодишњим производно радним такмичењима текстилаца и обућара. Новина којаје унела доста динамике у рад делегата, било је увођењс праксе да сваки делегат усмено информише присутне о раду и пословању своје базе, чиме су многи сувопарни реферати и подаци замењени живом рецју и свакодневним говором. После извештдја о послован»у домаћина састанка, наше радне организацнје, саслушана су и излагања осталих делегата, а затим се водио непосредан разговор о проблемима који тренутно муче текстилце. Општи је закључак, да су текстилци, кожари и обућари својим, тешко извојеваним, солидннм пословањем допринсли да су многс гране у нашој привреди, у прошлој години, пословале-позитнвно. Та чиГОДИШЊИ ОДМОРИ ОДМАРАЊЕ У БАЊАМА За разноврсност у избору места у којима ће радни људи ИВТКТ ’’Бранко Крсмановић“ провсстн својс овогодишље годишљс одморе, постарали су се одговорни у Акционој конференцији синдиката фабрике и Радној заједници ’’Друштвени стандард“. Наиме, они су створили могућности да наши годишњеодморци, поред летовања на мору у одмаралишту у Будви, део свог заслуженог одмора проведу и у познатим бањским лечилиштима и опоравилиштима. За потребе наших радника Синдикат је закупио лежајеве у следе- лежају, а остатак целокупћим бањама: Врњачкој, Соко. Јошаничкој, Сијеринској и Матарушкој бањи. У Врњачкој Бањи је закупљено 22 лежаја код нашег дугогодишњег цењеног и омиљеног домаћина друга Саје Шаранчића, и они ће се користити по сменама од 22. јуна до 19. септембра ове године. Дневни пансион за раднике и пензионере name фабрике, наравно и њихове породице, износи за петнаест дана 5.250 динара. За децу до 10 година старости петнаестодневни опоравак у бањи стаје 2.625 дина- ће летовати у време корира. Међутим, овде треба шћења годишњег одмора. њеница може веома стимулативно да делује на будућа залагања Групаццје. Поред тога, наглашена је и солидарност и мсђусобна сарадња фабрика унутар Групаццје, што указује да се заједништвом лакше долази до циља. У наставку седнице изнет је податак о великом броју бсловања, нарочито у текстилној индустрцји, пошто у њој, претежно ради женска радна снага. Зато се стало на становиште, да се поново актуелизира питање организоване акције за изједначавање услова привређивања „мушких“ фабрика са „женским". Посебна пажња свих присутних на седници од 12. мдја, била је усмерена на извознс резултате фабрика Групаццје. Речено је да су постигнути задовољавдјући резултати, али да је део девиза, од 60 одсто, који остдје на располагање извозница, веома мали, и да се њиме не могу задовољитн потребе увоза неопходних сировина и матерцјала са запада. Као један од излаза из те ситуаццје види се у удруживању средстава, о коме се, нажалост, много говори а мало ради. Када се говорило о стаб:.- лизаццји, подвученаје чињеница, да скоро нема радне организације која се кроз своје акццје нцје укључила у програме стабнлизацијс. Ипак, најдаље је отишла Конфекција „13. септембар" из Аранђеловца, која послује у саставу „Рудника“ из Горњег Милановца. Договорено је, пошто је стабилизаццја дугорочни задатак свих нас, да се пнтања из ове области обавезно стављдју на дневне редове седница синдиката и радних организација, и регмона, и дал>е. Тако ће сс ндјбоље видети колико и шта ко ради за стабилизовање нпше целокупне привреде. - истаћи и податак, да Акциона конференција основних организација синдиката, у циљу побољшања услова рада одмаралишта, учествује делом својих средстава у регресирању дневних пансиона, тако да радник за петнаест дана плаћа само 3.450, а деца 1.725 динара. Чланови породица наших радника који раде у другим радним организацијама плаћаћс петнаестодневни пансион од 5.250, а трећа лица 6.750 динара. Корисници одмаралишта у Врњачкој Бањи плаћаће, приликом уписа, 800 динара по »BHBUFI ■ ■ «■ а Ш Ш * ног износа измирили би у четири рате по 662,50 динара. Летовања у Соко и осталим бањама почињу 21. јуна и завршавају се 3. септембра. И овде Акциона конференција учествује у регресирању, тако да радник који се одлучи да летује у некој од ових бан>а плаћаће дневни пансион по 300 динара, а његова деца до 10 година плаћаће 50 одсто од цене за одрасле. Приликом уписа радник мора донети и потврду од руководиоца да О акццјн за што боље искорншћењс производних могућности н промета, кроз удруживање рада и средстава, речено је да Је била кратког даха, односно, добро се почело, али се нцје привсла крају. Крнвац се није Јасно „проказаон, али је свнма бнла видљива недовољна активност, пре свега, Регионалне Привредне коморе и неких радних организаццја, које чекдју да други бцју битке за њих. Закашњења у договарању и споразумевању доносе најпре штете Групаццји, па тек осталима. А, шансн за з^једничка и на социјалиетичким принципима удруживања, на нашем Региону, има много. Само их зреба искористити. За пронзводно радна такмичсња радника Групаније били су сви присутни,јер су она прави допринос повећању продуктивности и стимулаццја за рад. До сада Је одржано Савезно такмичење преља памучараца у Босанској Дубици, затим преља вунараца у Високом, a у периоду од 13. до 15. мдја у Књажевцу одржаће се републичка смотра обућара. Ипак, најмасовније такмичење одржаће, се у октобру у Лесковцу и Врању. На то.м такмичењу учествоваће, . поред текстилаца и конфекционери и трикотмжери Србије. ОвогодшшБе такмичен.с имаће карактер јубилеја, Јср се одржава у време прославе 40 година АВНОЈ-а, чиме ће н тск-. стилци обслежити стварање нове ЈугославцЈе. Лнст радне органнзацнјс ИВТКТ „Бранко Крсмановић“ „НАШЕ ДЕЛО“ Уређује Рсдакцдјски колегиЈум. Главни и одеоворни урсд ник: , Душица Анђелић, и новинар Радослав Милорадовнћ
IZInaHM ПАРТИЈСКЕ И СИНДИКАЛНЕ ШКОЛЕ ЗАВРШИЛЕ РАД КОНФЕРЕНЦИЈА ПОТРОШАЧА И ТРЖИШНА ИНСПЕКЦИЈА ИЗВРШИЛИ КОНТРОЛУ ПРОДАЈЕ ДЕФИЦИТАРНИХ ПРОИЗВОДА УЗ БОНОВЕ - У РЕДУ На основу закључака Конференццје потрошача на чијој је седници изражена сумња у дистрибуццју дефицитарних производа и употребу бонова, екипе састављене од тржишних инспектора чланова интерне контроле „Шумадцје“ и представника Конференццје потрошача половином априла извршиле су контроле у продавницама и самоуслугама. Извештај комисцје каже да су дефицитарни производи „покривени“ боновима. УСКОРО НОВИ ПЈ1АЦЕВИ У току следећегмесеца у Параћину ће бити додељено двддесетад плацгва намењеннх за индивидуалну стамбену из- ! градњу. Поменути плацеви на- 1 лазе се у улицама Марије Бурсаћ, 27. марта, Михајла Илића Кулс, Милана Ракнћа и 4. јул. I 1. Масовност ангажовања људи и материјално техничких средстава — I подразумева оспособљавање свих I структура друштва да могу бити отпорни на ратна дејства, елементарнс и I друге непо^оде. 2. Максимално коришћење базе — лодразумева способност брзог прелаI ска са редовне делатности на задатке заштите и спасавања. ' 3. Правовремена опремл»еност ма- । теријално-техничким средствима свих елемената цивилне заштите — обавеза је свих елемената цивилне заштите ' да правоврсмено изврше опремање I свих јединица и органа ЦЗ потребним Од Милана Паниђа, секретара СИЗ-а за уређен>е грађевин- ’ ског земљишта, сазнали смо да се одустало од доделе плацева у насељу Адакале и тај део биђе сачуван за намену за коју је предви.ђен Генералним урбанистичким планом. Полазници политичких школа Савеза комуниста и Већа савеза синдиката завршили су рад непосредно пред првомдјски празник. За протеклих неколико месеци полазници школа научили су доста нових ствари, али су се подсетили и неких чињеница које су им одавно познате. За све н.их приређене су пригодне свечаности на којима су им уручени дипломе, а ндјуспешнцјим и награде у виду књнга. На горњој фотографцјн део полазника политичке школе СКС, а на доњој полазници школе Синдиката. Одмах послс закључака Конферениије потрошача којима су задужене тржишна инспекција Скупштине општине, Секретаријат Конференније потрошача и интерне контроле радних организаццја, пет екипа сачин>ени од чланова ових институција изашла је на терен. Закључак који је сачињен на основу записника са контрола говори слсдеће: Дефицитарни производи, ул>е, детериент и кафа продавани су уз бонове и све добијене количине по отпремницама покривене су боновима“ сто одсто“, осим у nap продавница, где се појављује мањак или вишак 5 до 10 бонова. Ово је толерисано, узимајући у обзир гужве које се стварају приликом поделе дефицитарних артикала. У употреби су били само бокови за раније месеце и пронађено је свега три бона из априла, маја и Јуна. Контрола је показала, а чланови комисије изричито тврде да је 70 одсто бонова искоришћених у продавницама и самоуслугама у граду потекло из домаћинстава са села. ”Штих пробе“ бројања бонова и упоређивање са документацијом говоре да су пословође, односно трговци радили исправно. Робне куће ”Београд“ и "Шумадијам поштовале су закључак Конференције потрошача да носиоци Албанске споменице, носиоци Споменице 1941., слепа лица и тешки инвалиди буду 'ДИРЕКТОРИ 0 СНАБДЕВАЊУ Стојан Обрадовић, директор РК "Београд **: — Проблем је и снабдеваж н расподела. Уља, сојиног, имамо на лагеру. Кафе, кажу политичари, биће. Проблем детерцената се решава. Добили би сто тона ових дана, али за то треба осам мнлиона. Ради се о увозу детерџената из СССР-а. Мада није значајно изражен проблем, чини нам сс да и шећер најављујс своју проблематику. Зоран Станковић, директор ТПРО ”Шумаднја“: — Радује ме ова информаиија да се најзад разјасни да ли бонови ”круже“. Спремнл смо да се уклопимо у захтеве потрошача, односно Савете конфедераније потрошача. Што се тиче дефицнтарних артикала, уље није критично, данас се товари 30 тона. Могли смо да решимо и проблем кафе, као у другим регионима, али поигго наш регион није могао да обезбедн 40 одсто потребних девиза, од Велике Плане до Алексинца снабдеваћемо се кафом као и до сада. Дстерџената после нашег дела санације ”Прахова“ треба да буде око 500 тона. Док остали извори снабдевања задржавају исту динамику. повдашђени при куповини дефицитарних Производа. На заједничком састанку представника трговине, Конферениије потрошача и представника Штаба за снабдевање, извештај комисије је прихваПИСМА УРЕДНИШТВУ Индивидуална стамбена изградња убудуће ће се одвијати на потезу преко пута Јагодн»ака и то између улица Нишке Моше Пијаде и постојећег Ауто пута, где ће на око сто хектара бити 2.000 плацева. Прве плацеве на конкурс треба очекивати почетком наредне године. ћен и лредложено је следеће: Уље за јело издаваће се убудуће и за „априлске бонове“. После дуже дискусије око времена продаје дефицитар * них артикала, остављено је трговцима да пронађу најпогоднији начин. Да се количине децифитарних артикала шалу продавницама на селу и у граду сразмерно броју становника. Прихваћен је и закључак да се из средстава Скупштине општине, радне организације ”Шумадија“ и радних организаиија у Параћину пронађу 25. милиона динара која ће се уплатити на специјални жиро рачун намењен орочавању, односно уплати унапред за дефицитарне артикле, urro би гарантовало боље снабдевање у наредних шест месеии. М. М. КОМЕ И ЗАШТО СМЕТА ПРИЗНАЊА ПОВОДОМ ДАНА БЕЗБЕДНОСТИ Поводом 13. мдја, Дана безбедности, параћинским милиционарима уручена су признања за самопрегоран рад. Припадници параћииског СУП-а током преподневннх часова били су и домаћини пионирима, који су им међу првима честитали празник На пригодној свачности, одакле потиче н ова фотографцја, уручене су и награде ндјбољим ауторима прозних састава на тему Дана безбедности. Друже уредниче, Већ у два броја вашеги нашеглиста објављујете иницијативу Општинске организације Савеза пензионера у Параћину, која, позивајући се „у име стабилизац ије и економске оправданости11 иницира да се живот једне правно легализоване, друштвене организације, са својих преко 2.200 чланова, инвалида рада прве, друзе и треће категорије угаси. Тако сте први допис објавили у вашем листу број 225. од 26.1 1983. гоГдине под звучним и нетачним насловом: „ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРОМЕНЕ У ИНВАЛИДСКОЈ И ПЕНЗИОНЕРСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ — ЈЕДНА ОРГАНИЗАЦИЈА" што 1оeopu даје из наслова чланка eeh cee ioтово. У gpyiOM goiiucy објавилн сте тако/je у ватем листу број 231. од 20.IV 1983. ioguiie, чланак под насловом „ПЕНЗИОНЕРИ ИНИЦИРАЈУ — НЕМА ОПРАВДАЊА ЗА ПОСТОЈАЊЕ ДВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ". Одмах на почетку истичемо да је нетачна тврдња да у Параћину постоје две организаццје пензионера, и то може 'да Шврдп само лаик који не познаје ораанизациону суштину Савеза инвалида рада. Председништво ОПштинске организаццје Савеза инвалида рада општине Параћин, на својој седници коЈаје одржана 27.IV 1983. године, разматралаје све акц цје и дописе којеје упутило Председништво Савеза пензионера општине Параћин вашој редакцији, па је на истој констатовало: — Да Савез инвалида рада општине Параћин, живи и ради eeh еише од 15 година. — Да су његоеи профамски и статутарни задаци јасно одређени и много шта што нема зцједничког са Саеезом пензионера, me да збогпростора у еашем листу нцје у мофћноemu da cee me задатке и обаеезе према инвалидима рада опише. — Да је Саеез инвалида рада организован од општине, па до републике Србије и Јуазслаеије. Претензије Општинске организац.чје Савеза пензиоиера у Параћину, да се Општинска оргакизација Саееза инвалида рада у Параћину УКИНЕ, односно ”ПРИПОЈИи како они то истичу, стоје исто толико колико времена и функционише оеа организација. Поједини делегати из ООП годинама не презају од тога да омалоеажавцју постојање наше орзанизације, да је клееетцју на сеим њима доступним скупоеима, да отворену пропаганду еоде и позивају пензионисане инеалиде рада прее и gpyie катеГорије „ДА ИМЈЕMECTO УСАВЕЗУПЕНЗИОНЕРА, ЈЕР ЋЕ САВЕЗ ИНВАЛИДА РАДА БИТИ РАСФОРМИРАН *. Према томе, иницијаторима треба Оа будејасно, да о укидању Саееза инеалида рада, одлучује његова Кон- (реренција у смислу члана 41. Статута и то након спроееденејаене дискусије и мишљења његоеог члакстеа у бази месних организација. И на задњој Конференцији Савеза инвалида рада којаје одржана 27. мартаразматрана је иницијатиеа и дошло се до закључка да за сада нема основа за спцјање ових дееју орагнизацчја. Уколико је реч о економској стабвлизаццји, ми такву акццју као и сее друге друштеене структуре подрхавамо, поздраељамо у нашим фаницама поштујемо и спроеодимо је у живот. Треба знати да ОО СИР-а ради no узору на доброг домаћина, јер је у прошлој години остварила чисту (fiuнансијску добит 900.000 динара. Што се тиче иниццјатиее за изналажење резерее и запошљаеање младих у ове дее орззнизаццје, Савез инеалида рада општине Параћин дцје подршку такеој акццји са жељом да се таква акццја прошири и на све остале приередне и непривредне структуре. У том циљу СИРје дао ceol предстаеника у ИницијаШиено тело OK ССРНи у токује изучаеање оеог питања које ће ако се покаже економски опраеданим радо прихватити и Општинска организаццја Савеза инвалида рада. Ето толико за сада о правој истини и намери Општинске орзтизаццје Савеза пензионера у Параћину, са којом желимо да упознамораднељуде a фађане и друштеено-политичке организаццје наше општине. ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА ИНВАЛИДА РАДА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН ГцИВИЛНА ЗАШТИТА КАО ДЕО СИСТЕМА I ОПШТЕНАРОДНЕ ОДБРАНЕ (2) , ОСНОВНА НАЧЕЛА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ s материјално техничким средствима ради успешнијег извршавања постављених задатака. 4. Целовитост система ЦЗ на нивоу општине, a no потреби и на нивоу месних заједница и организација удруженог рада. 5. Организовање Цивилне заштите на територијалном и производном прииципу, а у зависности од потреба и комбинанија ова два. 6. Мобилност снага и средстава за успешну интервенццју у свим условима у миру и рату. > . . ЕЛЕМЕНТИ ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ 1. Лична и узајамна заштита Лична и узајамна заштита обухвата мере и поступке за непосредну личну и узајамну заштнту и спашавање радних људи и грађана у пословним и стамбеним зградама, јавним и другим објектима и на свим другим местима где људи живе и раде. Основни задатак личне и узајамне заштите би био смањење колико је могуПе, последица ратних дејстава, елементарних и других несрећа у људству и материјалним добрима. Да би се овај задатак могао успешно обавити морамо у миру предузети низ радњн и поступака међу којима је најважније обезбеђење минимума средстава за личну заштиту, а ту спадају: — Заштитна маска М-1 — Заштитнн огртач — Први завој — индивидуални. Поред овог мннимума спадају и сва остала средства која се употребљавају за заштиту. 2. Мере заштите и спасавања Мере заштите и спасаваља представљају одређене радње и поступке превентивне и оперативне природе, којима се избегавају, смањују и отклањају последице ратних дејстава, односно других несрећа.» У мере заштите и сласавања спадају: склањање људи и материјалних добара, евакуација, збрињавање угрожених и настрадалнх, замрачивање.маскирање, заштита и спасавања из рушевина, заштита и спасавање од поплава, заштита и спасавање од пожара, РХБ заштита, заштита и спасаван»е од експлозије, прва медицинска помоћ, заштита и спасавање биља и биљних производа и санација терена. 3. Јединице цивилне заштитеЈсдинице цивилне заштЈгге разних врста образују се са циљем да у средини где се формирају обезбеде, заштиту, а првенствено спасавање и отклањање последица изазваних ратним дејствима и елементарним непогодама. Јединице се попуњавају обвезницима цивилне заштите н добровољцима. Јединипе цивилне заштите могу бити: Једннице опште намене и специјализоване јединицс цнвилне заштите. 4. Штабови Цивилне заштите Ради руковођења акцијама Цивнлне заштите н срасавања шуди и материјалних добара од ратних средстава и елементарних непогода, као стручна тела образују се штабови цивилне заштите. (наставиће се) Момчидо Вучковић
Ускоро готова апудија о загађености Поповца и околине од цементне праиГине ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ОМ.1АДИНСКОГ BALUAPA У ПОТОЧЦУ БОЉИДАНИ ЗА ПОПОВЧАНЕ ДВОСТРУКИ ПРАЗНИК МЛАДИХ Поточац ове године слави двоструки јубилеј: двадесет и пет година Омладинског вашара поводом Дана младости и десетогодишњицу братских сусрета са Товарником и Вашицама Средином 1980. године склопљен је уговор између Фабрике цемента и Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина о изради студцје о загађености насеља Поповац и околине од цементне прашине. Поменути документ је, како је уговором предвиђено, требало да се изради за 16 месеци и да послужи као база за израду дугорочног програма заштите насеља и околине од загађености. Међутим, због објективних, па и субјективних разлога, коначно тск ових дана се, после 34 месеци, очекује завршетак овог значајног документа, како за Фабрику цемента тако и за мештане Поповца. Тим поводом је 5. маја у M3 Поповац одржан састанак извршних органа ДПО Поповца, Извршног савета M3 и Савета за заштиту човекове средине. Састанку су присуствовали предстаници институција које су учествовале у изградњи студцје, Фабрике цемента и CO. Израђивачи студије су упознали све заинтересоване са основним садржајем Студије, њеним налазима и предлозима за решавање проблема који годинама тиште грађане. Основно је то да је стручни налаз у студцји показао и потврдио оно што се уствари и без н»е знало. Концентрација цементне прашине, нарочито у горњем делу насеља, много је веђа него што је то законским прописима дозвољено и морају се предузимати конкретне мере од стране Фабрике цемента, Месне заједнице и ДПЗ, како уже тако и шире, на решавању овог питања. У том смислу на поменутом састанку донети су и следећи закључци: Прихваћена је информација о садржају студије са решењима која иста предлаже, а израђивачи студцје се обавезују да у року од 20 дана од дана прцјема званичних примедби на садржај Студцје од Фабрике цемента, M3 и CO изврше редакцију садашње верзије студијс, односно ураде њен коначан текст. Образује се акциони одбор који ће на бази студије, програма мера Фабрике цемента и предлога M3 и одговарајућих служби CO сачинити дугорочни и конкретни програм мера и активности на решавању проблема загађености насеља Поповац и околине. СА ТИРИЗИЧНИ УГАО У складу са предлогом студије, као и одлуком M3 и CO о забрани изградње грађевинских објската у најугроженијем делу насеља просторни развој Поповца што пре конкретизовати урбанистичким планом Поповца, који ових дана треба да почне са израдом. Обезбедити стално мерење загађености у околини Фабрике од стране надлежне институццје, a једном годишње и емисије (у самој фабрици) како је то законом регулисано. Из свега овога што јс закључено, треба се надати да Поповчане најзад очекују бољи дани. Д. Миловановић Милун Милојковић припрема бетонски стуб и посебан сандук за гнездо јединој роди у широј околини Већ 34 године над крововима Дреновца, над равницом Поморавља, изнад куће Милуна Милојковића лебди велико родино гнездо. На сувом, црном багрему што сваког момента прети да се сруши, љушка се и гнездо роде, што из даљине делује питорескно, подсећајући на време сеоске идиле, готово је заштитни знак села. Страхује чика Милун Милојковић, зидар дреновачки, што обиђе свет и свој занат показа чак у Аустралији, плаши се сваке јаче кошаве или невремеПрви омладински вашар у Поточцу организован је 1958. године. Од тог времена Омладински вашар је попримио нове димензије и садржаје и остао је права омладинска народна манифестација. Братске везе са Вашицама, селом у Срему и Товарником, селом код Вуковара у СР Хрватској, имају чврсте корене у рату и револуццји. Потписиваљем Повеље о братимљењу пре десет година та всза ова три братска села само је добила још снажније нити за будућност. Двадесет и пети омладински вашар у Поточцу почеће практично већ 22. маја такмичењем певача аматера за први глас Поморавља. на не би волео да се багрем поломи, а са њим и гнездо пуно младих рода да оде у пропаст. Пријатељство са родом дуго је 34 лета. Исто толико генерација ове све ређе птичје врсте у нашем крају изводило се у дворишту чика Милуна, око којег никада нећете видети змију или жабу. Зато је овај љубитељ птица решио да роди обезбеди сигурнију будућност. Купио је нову бетонску бандеру, наручио код мајстора сандук за гнездо, договорио се са фарбаром да све то обоји бојом сличној багрему, па ће најесен кад роде оду на југ да гнездо постави на нови стуб. Овај посао га до саУ предвечерју празника омладииа и грађани ће запалити традиционалну логорску ватру и уз ватромет и народно весел»е најавиће следећи Дан младости. Од 8 часова ујутру 25. маја почин>у спортски програм и сусрсти учсника основне школе ”Вук Караџић“ из Поточца, а затим и културио забавни програм ученика основне школе и културно уметничког друштва из Поточца. За 11 часова заказан је велики народни збор, коме ће присуствовати, како се очскује, и другови: Петар Грачанин, Милутин Милошевић и Добривоје Бошковић, a КАКО ПОСЛУЈУ ШУМСКЕ СЕКЦШЕ СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ ШУМА На подручЈУ шумске секццЈе Параћин под шумом je 10.829 хектара са бруто дрвном масом 906.900 кубних метара и прирастом од 30.755 кубних метара. Ранцја експлоатаццја шума, због близине насеља и пруга довелаје до тога да се сада на територцји општине налазе младе шуме које су у фази неговања узгојним мерама. Структура обраслих површина је таква да под шумом којом газдује секццја Параћин, 2.648 хектара спада у категорију шибљика Ово стоји у Информацији о пословању радне оргаииазције Шумско газдинство ”Морава“ у Светозреву у 1982. години, са планом за ову годину, у чијем саставу је и Шумска секција у Параћину, разматраној на ссдници Извршног савста 10. маја. Извршми савет је оценио да су резултати постигнути у овој организацији добри, посебно на пошумљавању и препоручио да Шумска секција и Комитет за привреду сачине програм газдовања шумама до краја ове децсније, у коме би било одслвкано постојеће стање и које су то могућности за рационалну експлотацију шума. У њему би још требало да буде садржано има ли оправдања за подизање расадника на тсриторији наше општине, о УЧЕНИЦИ ПРЕДАЛИ говорићс Топлица Недељковић, председник CO Параћин. У салерцји Ш смеиггеној у просторијама нове школске зграде излагаће сликар Мирослав Асић из Вуковара. У поподневим часовнма, када започне народно весеље, гтрекрасан призор увеличаће и падобранци Аеро клуба ”Наша крила“ из Параћина. Увече у сали Дома културе одржаће се финална прирсдба за Први глас Поморавља, сазнали смо од Стојана Петровића, председника Организационог одбора. М. Димитријевић иенепр'1 чему је ранијс било говора, шта са шикарама, како и којим средствима их оплсменити, које мере предузети са шумама у индивидуалном власништву, неговање и заштита лова и развијање иностраног ловног туризма и каква јс уло1 *а покрета горана у акцијн * ,а доброволлог рада на пошумљавању. Извршни савет је препоручио Радној органнзацији "Морава" да омогући извор средстава за одваразве шума, односно изградњу путева, што није задовол»авајуће у Општини Параћин и да се изврши размена шума оних које сс налазе на територији CO Ћуприја за оне које се налазе у општини Параћин. М. Ж. ИЗГУБЉЕН НОВАЦ МОДЕРНА ВРЕМЕНА Раније је хартија трпела све, а данас — човек. МАЈСТОРСТВО To је мајсторство, да у загађсним срединама останеш чиста будала. ХАЈДЕ ДА ПЕВАМО Зиате ону ”Све је стало само деца расту“. Е, има још једна слична: Све је стало само цене расту. да кошта око милион старих динара, али nape нису важне. Важно је задржати дугоногу лепотицу, вероватно једину у широј околини, о којој се у писму и лреко телефона стално интересује и чика Милунова супруга на привременом раду у Аустралији. Да ли роде стварно доносе децу или не, тек Дреновац је годинама најмногољуднцје село у нашој општини. М. Д. САМО ЈОШ TO У усмереном образовању постоји и смер — музач крава. Још кад би увели и смер — скидач кајмака, па да нам школа потпуно личи на друштвену праксу. СА ДОБРОГ СМЕРА Последњег дана школске године један матурант је у екзалтираном расположењу лсгао у бару и добро се извал>ао. Претпостављамо да је завршио смер — свињогојство. МИРОСДАВ ДИМИТРИЈЕВИЋ ТУРНИР ИНВАЛИДА МУРСКЕ СОБОТЕ И ПАРАЋИНА ДОМАЋИНИ УСПЕШНИЈИ Турпир „Братство -јединство“, традицнонални сусрет инвалилних лица Мурске Соботе и Параћива ове године одржан је 8. мдја у Параћину. Пехар народног хсроја Бранка Крсмановића, који се додељује успешнцјој скипи, овог пута остао је у Параћину. Гости су били убсдљиво бољи у стрсљаштву, освојили су прво и лруго место, а домаћину је припала победа у шаху, стоном теннсу, пикаду. Такмичсња су одржана у фер и спортској борбн и братској љубави. На растанку органкзован је свсчани ручак коме су лоред домаћина и гоПОШТЕЊЕ ПРЕ СВЕГА Враћајући се из школе, Тања је на тротоару испред трафике угледала неке папириће, али када се сагла да их подигне видела је да су то уствари крупне новчанице од по 1000 донара. Као и свако дете, стцју присуствовали прсдставници СУБНОР-а, предссдннк Драго Каитар и Никола Стојаковић као и прсдставник инвалнда рада СФС Гордана Шовдјлцја. У току'свог боравка у Параћину гости из Мурске Соботе обишли су родну кућу Бранка Крсмановића, новосаграђену школу и летовалиштс на Грзи. На растанку упућсн јс позив домаћинима да ндуће године гостују у Мурској Соботи. Д. Булат у првом тренутку се збунила и уплашила, незнајући шта да ради с толиким новцем, а затим пришла групи својих другова, који су били у близини, и показала им шта је нашла. Деца су се међусобно збуњено згледала и кришом се смејуљила, мислећи на то колико би се могло бомбона, жвака и сличица купити за тај новац. У том метежу се први снашао Младен Михајловић, нешто старији уч^- ник од њих. Он је јединоправилно решење видео у гоме да предају тај новац Станици милиције и то имје и предложио. Остали су уд«- дсли да је то најпоштеније и сложили се еа њим. На путу ка Станнци срели су учитељицу' школе у којој похађају наставу и замолили је да им помогне, а потомздједно са њом ПОШЛИ'ДО Милиццје где су новац предали, али се до сада још није јавио прави власник. Овим хуманим гестом ученици су оправдали поверење својих учитеља и суграђана и показали да је поштен>е важније од свега. Гордана Јовановић 10
sbhb<1|7I ИЗЛОЖБЕ: ТИТОВИ ПОРТРЕТИ У организацији месне заједнице „Бранко Крсмаковић“, 20. маја, у просторијама ове мссне заједнице, у 17 часова, биће втворена изложба „Титови портрети *. Најбољи радови које су урадили ученици 0111 „Ћ. Јакшић" бићс овом прилнком прсдстављсни грађанима, и допринети прослави Дана младости, што је пример добре сарадн * школе и месне заједнмце. ДРУГ ТИТО НА слици На слцци gpyi Тишо усиравно стоји. Чело дтнуто, чарсшо !леда, човек је п1о што се ничеЈ не боји, што нашу слободу никоме не да. Очи му плаве — два сунца слободе, шшо нас у нове Победе воде. На уснама осмех блт, осмех свима мио и gpai. Лииуе gpyia Тита пуно је бора, које се преплићу као мреже. Оне нам причају о животу oeoi дива, о времену кад нам је било најтеже. Силвана Радисављевић V-2 ОШ „25. мај“ Поповаи, РАЗБОКОРИЛАСЕ СЛОБОДНА ЈУГОСЛАВИЈА Ннз змијолнке обале слободе... Из зелених зшорских недара Тито је изникао у небо као путоказ ј румене дане будућности... Девојчица плаче над растрјнутом лутком, мајка оплакује сина, патња, бол, суза у оку... Некада... Некада... А данас...? Рађају се цветови носећи у себи упорну жељу да постану плод Рађдју се месеци цветања младости... И... ако ових дана неко око сузи ако нас сећања заболе не замерите нам! Тито... Жив — био је eehu од живота умро је смрћу већом од смрти! Дртана Митић, VII-1 ОШ „ Ћ. ЈакшиИ“ КУЋА ЦВЕЋА Неко поносно лежи у Kyhu neeha, полако пролазе људи и деца. „Ко то лежи у цвећу? Причај ми о њему, мајко. “ „Сине мој, велика је лтнда он и знај: Он је ову слободу створио, народ се под руководством њеЈовим борио“. „ To је командант Тито који поносно лежи у срцу мом и твом. Лежи у сри,има народа ceol. “ ДраЈана Станковић IIТЗ ОШ „Момчило Поповић — Озрен" ЗНАЊЕ ИХ АФИРМИСАЛО МИЛИЦА И САША ПУТУЈУ У ПАРИЗ Милица Атанасковић, П-2 и Александра Селић, П-4 ученице Центра за усмерено образовање „Бранко Крсмановић“, освојиле су прва два места на Републичком такмичењу из француског језика и пласирале се се међу десет на савезном такмичењу и тиме освојиле награду - десетодневни боравак у Француској. Пре седам година Милицу и Александру, као ученице V разреда ОШ ”Ђ. Јакшић“, јсдног селтембарског школског дана дочскало је изненађење. Љубица Павловић, наставник француског језика, ушла је у разред и обратила се пријатним мелодичним гласом на језику до тада неразумљивим за основце, који су се тек одвојили од своје учитељиие. Први поздрав на француском и прве научене речи урезале су се у сећању ових девојака, a можда је, верују и оне, тај тренутак био пресудан да им француски ”иде као вода“. Но, највише је за то заслужна Љубица Павловић, која за своје ученике не штеди труд и како неко рече, њени ученици после основне школе могу да разговарају са Французима. За ову примамљиву награду Милииа и Саша првенствено њој дугују захвалност, као и садашњем професору Милану Дашићу. — Још прошле године запазио сам ове ученице као изузетно вредне и талентоване. Обратио сам пажњу на њих и почели смо да радимо. „Passe — partoui" је часопис који нам је много помогао и преко кога су Милица и Александра утврдиле и прошириле своје знање француског језика, истакао је Милан Дашнћ, њихов професор. Тешко је представити учеиике као што су Милица и Александра. Јер кад јс неко „вуковаи" у основној, па и у средњој школи настави да ређа петице и да подједнако зна математику и језике, уметност и историју, марксизам н биологију онда је реч о правим талентима и најбољим ученицима генерације, па речи изостану. — Све волим. Јсзике и математику, гимнастику и max... Волим друштво и музику... Стижем за све, јер правилно распоредим и нскористнм време, рекла нам je Саша, а ове н»ене речи потврђује и податак да је недавно положила енглески са деветком и ускоро полаже немачки. Раније је имала више времена да чешће навраћа у шаховски клуб, да добије по коју партију и да свом клубу донесе који бод, али сада више времена одваја за учење. — На републичком такмичењу у БеИЗЛОЖБА СТАКЛА ДАНИЈЕЛА ПАВЕЛИЋА СЛИКАР СТАКЛОМ У Завичдјном музеју 10. мдја отворена је изложба слика, сликаних стаклом Данцјела Павелића Данијел Павелић чије је професионално определ>ење технологија, рецептура и стакло уопште, дружеПи се годинама са овом крхком и племенитом материјом, дошао је на идеју да стаклом почне да слика. Прве слике сликане стаклом настале су још 1971. године и отада до данас овај уметник је урадио богату колекцију интересантних и вредних радова. У Завичајном музеју 10. маја изложено је 40 слика, које плене лепотом и оригиналношћу. ”Дивља ружа“, "Јесен на Бистрацу“, "Линија стакла“, ’’Тмурно над Жумберком“, или било која друга слика прича су за себе. Уметника који је од 1951. до 1959. године радио у Српској фабрици стакла, а тренутно своје радне и уметничке способности остварује у Творници стакла ”Кристал“ у Самобору, представио је Александар Портној и између оталогрекао: — Овде пред нама, Данијел ПавелиП је изнео своје закључке и ликовне резоне. Дане је естета и та компонента његове природе га тера да поред тих професионалних обавеза и задужења улаже максимум напора да створи један квалитет на ликовном плану. Велики број колективних изложби је сума тог рада и тих жеља. ограду смо међу првима завршиле рад. Прво смо полагале писмени, па усмени. Ја са.м освојила прво место, a Саша друго. На Савезном такмнчењу смо се пласирале међу првих десет, a што је такође важно тамо смо стекле нове другове и пријатеље, чули смо од Милице. Како је нама тешко да их представимо, тако је овим средњошколкама тешко да се определе за животни позив. — Могле бисмо да упишемо оно што зажелимо јер има.мо успех. Али, шта ћемо изабрати, још ћемо видети, у истом гласу су нам одговориле. УСПЕСИ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ“ ШКОЛА ТАЛЕНТОВАНИХ УЧЕНИКА Иако ради у згради бившег затвора, Музичка школа, „Миленко Живковић" је једна од ндјотворенијих културних установа у граду. У свако доба дана, па и увече, можете навратити, да послушате и да видите шта се ради и како се свира, да присуствујете концертима и књижевним вечерима, да се личноупознате са стваралаштвом будућих музичара и врсних наставника. Верујемо да нема човека у граду на Црници који бар једном нцје слушао ученике Музичке школе на иекој приредби, што говори о чињеници да готово ни једна културна манифестаццја не прође без њиховог учешћа. Музичка школа је радионица за производњу најлепших нота. Било ведро или тмурно време. јутро или подне, у згради број У улици Мајора Марка се свира. И то изванредно. У Музичкој школи, радионици најлепших песама, али и расаднику Ово је његова четврта самостална мзложба. Радна биографија вредна је поштовања и за неког коме је једина преокупација ликовно изражавање. Из те биографије видимо да је добар део свог радног времена провео у СФС где је стекао много пријатеља којима се одужује на најлепши начин овом изложбом. ПОЧАСТ ПЕСНИЧКОЈ ШТАФЕТИ Минутом ћутања, крај песничке штафете, која се,5. маја налазила у Параћину, чланови Књижевног клуба „Мирко БањевиП" и радници у култури одали су пошту другу Титу. Стихови које објављујемо у овом броју су избор најуспешнијих остварења са ове манифестаццје. Пут у Француску he им послужити да чују и што више науче „жив језик“, да виде и упознају културне знаменитости ове земље. Кад средином јула ове Параћинке стигну у Париз биће то изузетан доживљај. — Радујемо се путу. Може се догодити да тамо будемо на њихов нанио * нални празник, 14. јул, и да уједнр прославимо рођендане, јер смо обе рођене овог датума, чули смо од ових одликашица. Пожелимо им срећан пут и леп провод, а младима пренесимо поруке ових вредних девојака, да је важније од свега правилио коришћенл времена. С. Ј. талената, ради око 120 ученика, у девет одељења, на пет одсека. nopea редовне наставе заступљени су и сви видови ваннаставне активности, затим активност на подизању и ширењу музичке културе у граду. У оквиру годишње активности одржи се око 600 часова. Омладински хор прошле године постигао је запажен успех на републичком такмичењу хорова освдјањем 4. места. Ове године тдј успех је поновљен. Градски оркестар хармоника прошле године учествовао је на савезном такмичењу у Пули, a ове године на савезно такмичење иде квартет хармоника и солиста школе. На овогодишњем регионалном такмичењу, Музичка школа је освојила једну другу, четири треће наградс и две посебне похвале, што је сврстава у ред најбољих школа у овом делу Републике. За телевизијски прснос поводом дочека Савезне штафете младости и централне прославе Дана младости одабран је омладински хор, којим руководи професор Југослав Симић. На регионалном такмичењу песника аматера ПАРАЋИНЦИ ПОБРАЛИ НАГРАДЕ • Евгенцја Портној, ученииа ОШ ,,Ћ. Јакшић“, Славниа Благојевић радник ФЦ мНови Поповац" и Момир Станисавл>евић, пссннк Кн>ижевног клуба .tM. Бан>свићи освојнли прве награде на регионалном такмичењу песника аматера у Кннћу. На регионалном такмичшу песннка аматсра, које је одржано недавно у Книћу, а у организаццји Савеза аматсра Србнјс. песници из Параћнна постигли су завидне резултате. У конкуреншуи пионира прва награда припала је Евгенцјн Портној, међу радницима песницима ндјбоља је била Славица Благојсвић, а у конкурентуи књижевних клубова прву награду освојио је Момир Станисављевић, песник из Параћина. To је свакако велико признање, a да успеси нису случцјни говори и податак да после 15 година овдј хор учествује на републичком такмичењу школских хорова у Шапцу, само учешће на овако реномираном такмичењу је успех по себи. Наравно да без шире подршке средине у којој делује, посебно СИЗ-а културе, ова школа не би постигла све ово штојој служи за понос и хвалу. Прекрасну грађевину успеха и славе ове школе су зидали: Томислав Милосављевић, Надежда Милосављевић, Споменка Симић, Миодраг Радосављевић, Предраг Асановић и Југослав Симић, наставници Музичке школе у сарадњи још 120 талентованих дечака и девојчица, о којима ћемо тек слушати. М. Д НАЈПОПУЛАРНИЈЕ ДО КЊИГЕ • БИБЛИОТЕКА ”ДР ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ“ У НАМЕРИ ДА КЊИГУ ШТО ВИШЕ ПРИБЛИЖИ ЧИТАОЦИМА И НАЈМЛАЂИМА РАЗВИЈЕ ЉУБАВ ПРЕМА ЛЕПО ПИСАНОЈ РЕЧИ, 13. МАЈА У ПРОСТОРИЈАМА ДЕЧИЈЕГ ОДЕЉЕЊА ПРИРЕДИЛА ЈЕ ИЗЛОЖБУ НАЈНОВИЈИХ ИЗДАЊА ПОПУЛАРНЕ ДЕЧИЈЕ КЊИГЕ. Малишани предшколског узраста из обданишта са својим васпитачима провели су пријатне часове међу својим омиљеним ликовима из многих бајки и дизнијевим јунацима. Иако тек сричу прва слова, библиотекари су заинтересовали малишане, упознајући их најпре са наменом ч функцијом библиотеке, а затим са најновијим сликовницама приспелих овж дана на Дечцјем одељењу. Верујемо, многи од н>их ће већ сутра доћи са старијим братом, сестром или родитељима да потраже ’’Снежану и седам патуљака“, ”Црвенкапу‘\ ”Пепељугу“, да пожеле да се упознају са јунацима из Дизнијевих сликовница. С.Ј. „ПРОЛЕЋЕИ МЛАДОСТ * Тралиционална изложба ликовних радова малишана из обданишта, ученнка основних и срелње школс, под иазивом „Пролеће и младост“ биће отворена 23. мдја у холу Градског а.мазерског позорпшта.
Испуњени снови Сање Медић НА НАЈМЛАЋИМА КАРАТЕ ОСТАЈЕ На првенству карате Савеза Шумадије и Поморавља одржаном у Светозареву, пионири Карате клуба „Црница“ заблистали Са свог првог званичног такмичења, пионири-каратнсти из КК „Црница“ вратили су се озарена лица. Како и не би, освојили су једно прво, и два трећа места. Звезда овог првенства била јс пионнрка Сања Медић која је у извођењу ката била супериорно прва. Успех у овој категорији допунила јс и Наташа Јовановић трећим местом. У екипном извођењу ката у мушкој конкуренцији млађих пионира, ката тим „Цриице“ у саставу Никола Марковић, Зоран Антић и Саша Спасић освојиојс врло добро треће место. He трсба овога пута заборавити и остале такмичаре који су у заиста јакој кункуренццји освдјали четврта, ндјдаље пета места. Ово је велики успех ндјмлађих каратиста „Црнице“ и доказ да у њиховимдечцјим грудима стасава велико срце правнх спортиста, с којима he се Параћин сигурно поносити. Првопласирана Сања Meduh, нцјвеће откровење првенства и наша прсдставница на државном првенству у децембру, рођена је 1972. године и одлична је ученица IV разреда ОШ „С. Јаковљевић4*. Озбиљношћу са којо.м приступа тренинзима, снаго.м, брзином и грацнозношћу, потврђује да Сања стасава у врхунског спортнсту. 3. И. Фудбал! Друга српска лига - југ УГАШЕН ПАЛИЛУЛАЦ Јединство - Палилулац (Ниш) 7:0 (3:0) Стадион: Јединства. Време: гпарно. Гледалаца 500. Стрелци: Костић у 2.,60.,80. и 86 минуту. Пеливановић у 17., 20. и 56. минуту. Судцја: Бојовић (Титово Ужице) 9. Жутих и црвених картона нцје било. Јединство: Богосављевић 7, Анђелковић 7, Милош Милићевић 7, Матић 7, Миодраг Милићевић 7, (Радовановић), Перковић 7, Стсфановић 6, Павловић 7, Дреновац 8, Урошевић 7, Пеливановић 9, Костић 8. ВЕЛИКИ БИЦИКЛИСТИЧКИ КАРАВАН Захваљујући сарадњи општинских санеза и друштава за спортску рскреаццју и физичко васпитање „Партизан“ из три поморавска града, ове годинс стартујс „Велики мајски бициклистички караваи“. Караван бициклиста почиње 29. мдја у 8 часова испред Робнс куће у ПараИину и у исто врсмс и на истом мссту у Светозареву. Тако формиранн бициклистички каравани, пол обсзбсђсњсм, путују ка Ћупрцји. Ћупричани дочскују својс гостс са ссвсра и југа испрсд Робне куће „Мсркатор44, а олатле, јсдинствено, вслики бициклистнчки караван, послс краћег одмора, крећс за Параћин. Циљ јс у Спортско-рскреационом центру „7. јул“ у Параћвну. У каравану бнциклиста мссто јс резервисано за свакога коосети жељу да сс провоза Поморављсм и поседује бичикл. јц IV ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ ТУРНИР „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО" МАРИБОРА, ПАРАЋИНА, ГОРАЖДА И КРАЉЕВА ПАРАЋИНЦИ ДРУГИ У МАРИБОРУ Параћин - Горажде 3:1, Марибор - Краљево 3:0 Горажде - Краљево 3:2, за треће место и у финалу Марибор - Параћин 2:1 Репрсзентаццју Параћина чинили су омладинци, играчи свих лига у којима се такмиче клубови из општине. Тим у саставу Милорадовић, Радисављевић, Живковић, Милошевић, Стојановиђ, Симић, Матић, Јоцић, Соколовић, Стефановиђ, Ћурић, Миленовић, Мплосављевић, Динић, Панић и Трцјковић, под вођством Цекића, по општој оцени свих посматрача Турнира приказали су ндјвише од игрс и изванредну борбеност. Било је то довољно за друго место на Турниру којије протекао у фер и спортској борби, а наш представник Ћурић био је међу ндјбољима и Један од тројице ндјуспешнцјих стрелаца. М. М. Нншлцје који су са врло добром рспуташџом дошли у Параћин, победили су лидсра у Крагујевцу, ни у сну нису моглн да очскују кишу голова и резултат налик рукомсташком. Цео тим ,,зслсних“ играо је надахнуто тако да су сс папади Нишлцја ломили на одбрамбсном бсдсму „под управом Петковића“. Лопта јс као по концу путовала од играча до играча и билс су то акццје какве се нс виђдју ни на утакмицама којс нгрдју тимови из много вишсг ранга. Костић и Пеливановић стицдјем околности су били рсализатори тих дивних акццја о чцјем квалитету ндјбоље сведочс многобројни аплаузи публике. СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНА ТАКМИЧЕЊА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ОПШТИНЕ БЕЗ „ГРАЋАНА“ Спортско-рекреативна такмичења месних здједница, која оргацизује „Партизан“, ове годинс одржана су 14. и 15. мдја у СРЦ-у „7.јул“. УчсствовалоЈс свега 11 села у 14 дисциплина са нсгде око 700 такмичара. У суштини нсма разликс између овог такмичсња и ранцјнх олимпијских сеоских игара, али ове године програм такмичсња први пут обухвата и градскс мссне здједницс. Упркос томе, ниједна градска месна здјсдница нцје прцјавила нијсдног јсдиног такмичара. Првопласиранс екипе из многих спортских среднна одржаћс своје фннале, односно учествоваћс у програму на Грзи у оквиру републичке прославеДана младости. У укупном пласману првајс Месна здједница Дон>е Видово, друга Рашевица, а трећа екипа Поповиа. Ндјуспешнцје појединце очскује савсзно такмичењс. М. М. ввнетр! ЗАВРШЕН ТУРНИР ПОВОДОМ ДАНА БЕЗБЕДНОСТИ ПРВИ „ПАРТИЗАН“ На Турннру у малом фудбалу који је залочсо у априлу у организаццји Секретарнјата за унутрашњс пословс Параћин, у част Даиа безбсдности, прво место припало јс фудбалерима „Партизана“ из Хале спортова. Они су у фнналном сусрету савладалн екипу Секрстаријата унутрашњих послова, докје трсће место припало „цемснташима **, а четврти су били фудбалери „Стандарда“. М. М. БОРАЦ У ПРОЛЕЋЕ ВРЛО УСПЕШАН Четири победе и две нерешене утакмице салдоје са којим сс играчи Борца могу поносити. Још 3. априла Борац је осетио горчину пораза. Отада десет бодова из шсст утакмица ндјбољијс знак даје Борац пронашао себе на другом месту табеле Шумадцјско Поморавске лиге. Савладани су у Праћину Марјан из Книђа са 4:0, Копаоник из Бруса са -3:1, а у гостима из Белушића и Обрежа, стакларци су донели no бод. Комшије из Штофаре такође су поражене на н»иховом терену са 2:1. Прошле нсдељс у Параћину је гостовао Сељак из Пчслнца и прстрпео пораз са 3:1 иако су .,стакларии“ играли без пет стандардних играча. Идуће недеље Борац се састцје са лидеро.м, Слогом из Ћићевца и озбиљно прети победом. По свему судећи Борац се припрема да у идућој сезони буде првак Шумадцјско-поморавске лнге. М. М. МАЛИ ОГЛАСИ Тражим једнособан комфоран стан. Обратити сс на телефон 51-228- Руди Ванек 00000 Проддјем „Заставу 101“, година производњс 1975., регистрована до децембра 1983. године. Телефон: 54-110. 00000 Оглашавам неважећом радну књижицу издату у Лепосавићу на име Јасмине Ћурић из Титове Митровице. 00000 Оглашавам нсважећим сведочанство о завршсном основном образовању и васпитању издато у ОШ „Радоје Домановић“ на имс Миодрага Јовановића из Доњег Видова. 00000 Ауто мото друштво „Моша Пијаде“ из Параћина обавсштава све заинтерссованс грађане са територцје Параћин да је Ауто мото друштво једини регистрованн Центар за обуку возача и за полагање возачког испита А-Б-Ц-Е и Фкатегорцје. Прцјаве сс примдју сваког дана од 7 до 13 часова уулици Лоле Рибара бр. 20. Кандидати који су завршилн обуку прс 15. априла 1983. годинс и већ су једпом полагали при СУП-у а нису положили, треба прво од СУП-а да добцју решсњс и са тим решењсм да прцјаве полагање код АМД Кандидати који су започели обуку пре 15. априла и која јс још у току, по завршстку обукс полагање прцјављују код АМД, Обавештавдју сс кандидати који су заинтсресовани за обуку да је новина у томе што им^ју 5 часова више теорстске наставс и 10 часова више практичнс наставе у односу на досадашње прописе и плагање у Центру за обуку возача тојест код Ауто мото друштва „Моша Пцјаде“ из Параћина. ЛИЧНЕ ВЕСТИ У суботу, 21. мдја 1983. године, у круту проаоицс и прцјатеља, прославиђемо псдесету годишњицу брака - ЗЛАТНУ СВАДБУ. Позивгмо своје искрсне прцјатеље и рођаке да нам се придруже и увеличдју ово славље. Љубица и Петар М. Илић, Цара Лазара 9/2, Параћин, телефон: 53-321. На основу члана 13. Самоуправног споразума о оснивању Општинског друштвеног фонда за развој привреде и отварање нових радних места ФОНД ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ И ОТВАРАЊЕ НОВИХ РАДНИХ МЕСТА, РАСПИСУЈЕ , О Г Л A С ради пријављивања за доделу новчаних средстава из овог Фонда у 1983. години, а з*Д израду пројеката инвестиционо-техничке документаццје развоја мале привреде и пољопривреде. Приоритет имцју организаццје удруженог рада мале привреде и пољопривреде (примарна производња и прерада). Овцј оглас ост^је отворен 15 дана од дана објављивања у листу „14 дана“. Организаццје удруженог рада које се прцјављују на оглас своје пријаве ће доставити Општинском комитету за привреду, друштвене делатности и финансије у наведеном року. УПРАВНИ ОДБОР ФОНДА ППРО ”ШУМАДИЈА“ ООУР ”ИЗВОР“ — ПАРАЋИН ' РАСПИСУЈЕ ЛИЦИТАЦИЈУ за продају основних средстава — моторних возила и то: 1) Возило ”ТАМ“ 2001 (није у возном стању и нема фургон — каросерије) почетна цена 26.000,00 динара. 2) Возило ”ТАМ“ 2001 (без мотора и мењача) почетна цена 9.000,00 динара. 3) Возило “ТАМ“ 2001 (није у возном стању и без точкова) почетна цена 30.000,00 динара. 4) Возило ’’Застава 412 НФ“ — Комби (није у возном стању без мењача), почетна цена 6.000,00 динара. Лицитација ће се одржати дана 30. маја 1983. године са почетком у 10 часова у пословном кругу ООУР-а ”Извор“ — Параћин, улица Ивана Милутиновића број 6. Учесници на лицитацији обавезни су да уплате 10 одсто од почетне цене. Уплата депозита ђе се обавити на дан лицитације у времену од 8 до 9,30 часова, у канцеларији пословође новог погона ООУР-а ”Извор“, Ивана Милутиновића број 6. Напред наведена возила могу се видети сваког радног дана у пословном кругу ООУР-а ”Извор“, Ивана Милутиновића број 6, од 6 до 14 часова. _________________________________________________ -- - - 7 ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавамо власнике комбајна ”3мај 132“, на територији општине Параћин, да смо обезбедили довољно резервних делова за комбајне и да се благовремено јаве са спецификацијама потребних резервних делова на'дем магацину како би на време припремили комбајне за жетву. Спецификације се могу предати и комерцијалној служби организације ”7. јули“ у Параћину, а њихови људи ће у име власника комбајна, извршити набавку делова у магацину "Агроекспорта". 12 Ипанаб Издцје СИЗ информисања. Издавачки савет: Нада Бранковић, Момчило Вучковнћ, Светислав Живковић, Миливоје Илић, Нада Јовановић (за.мемнк председника) Снежана Јовановић. Боривоје Маринковић, Славољуб Обрадовић,Жнвот? Стојановић, Живојин Томић (председннк), ЈованКмић. Уређује: Редакциони колегцјум. Главни и одговорни уредник Славољуб Обрадовнћ, шовинари: Снежана Јовановић, Милица Живковић, Мирослав Димигрцјевић, Миливоје Илић и Миодраг Мнленковић. Адреса Редакццје: Максима Горког 4. Поштанскн фах 17. Телефон: Главнн и одговорни уредник 52-352, новинари 53-694. Претплата годиш№е 250,00 динара, полугодиш|>а 125,00. За иностранство дводструко. Жиро рачун СИЗ-а информисан>а 63504-649-16 код СДК Параћин. Штампа ГРО „Глас“, Београд, ВлдјковиИева 8, телефон 340-551. Тираж 11.000
ЗРтмаимпннштшнннннншмнаиММ КОНЛЧНО: ДУТОПУТ-ЗДПДДНА ВДРИЈАНТД Страиа 5. MMILLI_____—-—-W«« ® На велико.м народном збору на Грзи пред више од 10.000присутиих говорилп председник Централн ог комитета Савеза комуниста Србије Душаи Чкребић и председник Републичке конференције Савеза социјалистичке омладине Петар Дам јановић © Y понедељак ујутру Штафета свечано испраћена ка Београду Централна прослава ^Дача младости у лашој репуолиин, одржана »а Грзи, глс јс дочекана Штафета, си.мбол браг с-тва п јсдипства и привржено стјј делу друга Тнта, остаНс у cehaibv као велпчанствена с.мо тра. младе генерације у којој је испољена оданост Титовој уи сли и делу и спремност да се тим путем настави даља изграчн»а социјалистичке самоуправ не Јутославнјс. На велнком народном збору вред вишс од 10..000 људи из свих крајева Ш\' .мадије и По.моравља и Тимочког региона говорилн сУ председнпк ЦК СКС Душан Чкребић 11 преаседник Репуоличке конференције ССО Петар Дал1- iauoBKh. Штафетну палиЦУ иа свечаио украшену триоину до нео јс радвик Српске фаорпке стакча Зораи МиленкОвпВ. Све чаности cv лрисуствовали н председиик Председништва СР Србијс Никола ЉубичнВ, пред содвик Саведа социјалистпчке ow.ianiuic Југославпје Драгаи Илић, председник Рспублнчког извршиог већа Бранислав Ико нић, генерал-пуковник Петар Грачанин, генерал-пуковник Милан Бјелогрлић, члап Председништва Републичке конферспиијс ССРН Живан Васпљеuiih, председппк ко.мисијс за из иор н именовања Скупштипс СФРЈ Добривоје Бошковмћ, лредседник Друштвено-политн чког веНа СР Србије Милутнн МнлошевиИ и другн. Програм на Грзц одвијао сс преко целог дана под називо.м „Младост сплете руке v велнко име Тита”. V програ.му cv учествовали младп из вншс гра дова name републике, .млади из нашс средине и естрадни умспшци. Затим ie Штафета, око 14 часова наставлла пут пре ма Параћину и Српској фабри ци стакла, где јој је такође при реБен величанствен дочек, а у вече у 20 часова Олмвера Истровић, учснила Основне школе „Бура Јакшлћ" одлела ју је v Халу спортова »7. јул” гдс јс преноћила. Програм v Хали спортова трајао је целу ноћ и одвијао се под називо.м „Тито — доба племенито", по истонм&иој лоеми Мирослава Дшмигријевпћа, новннара листа „14. дана”. Штафету .младостц из Халс спортова прва је поново понсла Оллвера Петровић, а младп ма .Ч.ссиоговца предала Виолега Миладн.човнћ) секретар О1< ССО Параћии. Душан Чкребић, председнмк ЦК СКС говорн па прослави Више пажње младој геиерацнји Омладинцима, радним људнма и граВанима, послс поздрава ИЈтафетл и окупљенима које је пренео у нмс младих прс дсеник OK ССО Параћин Слободан Ивановић, првн се обра тно Петар ДамјанОвић, предсе дннк РК ССО, а затнм ц пред седпк ЦК СКС Душан Ч..ребкћ. — Овај период мнра, кбјн с.мо изборили, чували и мора * мо л даљс чуватн, о.могућно је ХН1ОГММ генерацијама v Југосла внјн да стварају и изграђују ОСЛАЊАЈТЕ СЕ НА ПЛО ДОВЕ СОПСТВЕНОГ РАДА Младе гепераиије своЈ при роднн немир и знатижељу треба да усмеравају у пт?авцс који he водити друштво у нова подручја материјал. иог благостања које се ослања првенствено на плодовпма свога рада и сопствених напора. систем соцвјалистичког самоуправљања по .мери погребе на шег друштва, наших радних љу ди и паше будућности. Зато је могуће да вашс очи буду сјајне н живе, ваша лица нас.мејаиа и ваша чела ведра, јер живите, учите, радите н за бављате се у слободној зе.мљи, v .\uipy и у условнма који одго варају садашњи.м материјалним .могућностпма. И управо већ дугн ннз година је тако, зато што су пале бројне жртве за ову слободу, у једном тешко.и врс.мену, а тс генерадије су исто као данас ви и ми, сви заједно желеле слободу, смех, радост, правду и рад. ' To је велика цена нашег данашњег времена. н управо због тога треба да се радује.мо шго смо господарц своје судбине и на своме, алп свакако то .\nipго п обавезује. Нс може се само уживати у слооодп, већ сс она мора развијатн, учвршћивати, чуватп и браннти. Пре.ма то.ме, младе генсрацпје и данас имају агного обавеза и одговорностп. To треба отворено рећи. Остварптн слободг нп.је било лако, чуватн је, а поготово раз виЈатп друштво и покретати га напред, улазнти у де.мократске форме не само у нове вре.менске просторе .већ и садржннске примерене будућем вре.мену, лоштено је рећи — није ни ма .io лакше већ може бити само теже. Зато наша о.\шадина треба да има v виду да свако вре.ме ама своје хероје, своје борце, своје поразе, алн и својс успе хе п лобеде. А!и данас може.мо бнти поно сни на наше .младе генерације које су часно извршавале све своје завете и задатке, дајући огроман допринос дашем друштвеном развоју. — Без обзира на fee еконо.м ске и друге тешкоће у којм.ма сс налазимо, истакао је у даљем нзлагању друг Чкребић, .мп данас морамо впше пажње поклонитн проблемима младе генерације. Ми за то данас н.ма.мр ишро ке могућностп, које с.мо стваралп захваљујући највећим на порима радничке класе, радннх људл и нацЈе о.младнне, многпх генерација. (Наставак на 2. странн) (фоторепортажа на 10. стр.)
1. JYH 1M3. ■ врој м« ДРУШТВЕНО политички живот ____________ :___ ' __ :__ VZW^ZWZZZZZZZZZZZZZZZZW. ТИТО-МЛАдост HIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIllillllllllllllllN^ (Наставак са 1. странс) Зазшт је друг Чкребћћ говорио о рсзуататпма којс с.мо no стигли no свпм обпастима друштвсно-економског, културног и полнтичког живота да бн нагласио *. „Створили смо на чвр cnfM • темељима социјалнстпчку федератпвну заједницу — Југо славнју н V н»ој Социјалистнчkv Републику Србпју са двс co шцали.стичке аутономне покра јшгс ц друге репгблпке, у којп .ма је Тптова впзија братства н јединства п равноправности па рода и народности постала стварност. Наша зсмља је данас псн.мер отворснс, демократске п слободне земље у којој је на начсли.ма пупе равкоправносгп решеио национално пнгање, што јој оспгурава велико пош товањс у чигавом напредном свету. На ти.м основама, оства рен је огро.ман напредак н ств орелл су ловп до.метн слободс л перспектлве за успешан и свестрал развлтак српског народа и свлх Парода л народло стл у Србији л v Југославији. Зато, братство јединство и равноправлост, морамо л даље чуватл, неговатп л даље унапреклватл, јер јс то лаша ословла залога за слободан ц не тва v Савезу комуниста Југославлје. Исти је проценат учеш ha младих људи л у чданству Савеза ко.мунпста Србије. Шта то значи? To значи да постојл бројчано огромна снага младе генерације која јс за послена и политички организо вана. Делегатским систе.мом је обезбеђено да се омладила орга низовано nabe и у скупштииама друштвено-политичких заје днлиа „ општнна и Републикс и у Социјалистичком савезу, и у Спндикату, и у сви.м органима управљања. £ ПЕТАР ДАМЈАНОВИН, ПРЕДСЕДНИК РК ССО СРБИЈЕ БЕЗ ТНТА - ЧОВЕКА, МН СМО THIO - НДЕЈА £ £ £ £ £ £ £ Штафете пркосе времену и недаћама. Пркосе mv својим разнграним обликом, пркосе му причом коју у се бн носе н хиљадама руку што их додају једиа другој. Неупућени намерник би рекао: „Тек парче метала, тек лепи облик за радост оку”. Могло би блти тако. Алп нпак срце заигра кад нам се нађе v рукама п рукс стежу јпче п зг’б’1 се стнсну. а свешћу одзваља завет. Штафете пркосе времену. јер ми смо. штафета. ДржеВп је мп једнн другима стежемо рукс у чврстом, непре кндпо.м ланцу. Бсз Тнта.човека, ми смр Тито — ндеја. Од Тита смо училн борбу. Како брже, н како куда ни ко не уме и не сме, само ако се видн довољно далеко папред п ако се одговорн траже у народу. И нлкад ннје било лако. Мање неда. ће н тегобе су нам пречиле путеве у Титово време. Но, Тито је знао шта треба: окупио људе у једпнствену реку, све народе радннком збраткмљене н покренуо талас што исггрсд себе крши и vbck баш. баш толвко ко лико је његова визионарска реч рекла да треба. ПроБрс мо тако ц Неретве и Сутјеске н ’48, '50. И ово наше тешко време тражи визионаре. Тражи храбростн и срце, тражп и мудрост зналца, тражи Тита — идеју. Тито ---- је увек х---- од младости тражио немогуће, $ а младост као младост. Тек $ немогуће је прави циљ. Ва_ љали зато и ових дана Титовој земљн да младост чу- | ва за пеке боље дане? Мо- £ £ £ I же ли земља да се лпии тек тако младог полета, жеље и снаге, може ли знања? Еј, може ли знања?! . Кад пукну ланци привред ног строја, онда треба гради тн ланце од руку. Руке радничке, а снага младалачка. Јер ваља произвести више и боље, пзумети непознато, ва ља радити и надрадитн, ва_ ља нам извозктн, ваља трошити само зараћсно, вратити већ потрошено, а прво ваља све то схватитн. Ваља се окупнти н договорнти. Као што ономад Тито пока за правац, да се око њега окупимо да сад ми на њему препознајемо своје путеве. | Нк ово време није теже од | других теипсо већ прожлвље i них, да не бисмо били од i и»ега јачи, од себе јачи. Тешка времена не мо док мн застајкујемо, они имају шансу. . Тешкб је, а ммслимо да нвје баш све морало. Мислпмо да се могло и другачи је. Сигурно јесте, али од тога остаде са.мо паук. Тако је, како је п одатле ваља поћи. Нема нам ни другог времена нм другог почетка. Само од овога данас можемо градити другачпје сутра. Зато се окупимо н кренимо. Л кбмунисти испред сш1х. А младн у прве њихосе редове. Може ли нам пко ишта кад смо заједно и кад xohe_ мо? Па сигурно да не може. Зашто онда дозвољава.мо да нас деле? Зашто се понекад делимо и са.ми својом грамзивошћу и непоштењем? Зашто пушта.мо да многи имају и више но што раде? А за што је н.матн важније него волетн? Хпљаду зашто! II не видимо да н тако отварамо врата мржн»п. Па општинске међе и поделе: да комшији цркне крава! Па републичка н покрајинска затварања и самодовол>ности: моја привреда, моја шко ла, моја култура, моје новине ... Мој иарод! Мој народ, a ја iberona држава засметан развој н садашн>их и бу дућнх генерација. Морамо сс бсско.мпро.мисло борити протнв свега онога што покушава и тсжи да нас међусобно раздваја, да слабн наше социјалисти чко заједннштво, а нарочито противу било ког облика напионализ.ма — в‘елнкосрпског, ал банског, мусли.манског нли Cuno којег другог." Друг Чкребић се осврнуо и на услове у којима cv сви иаши резултатн постигнути исти чући да су онп видљиви п слажни захваљујући пре свега про гра.мскнм опредељењима, поли тици и ставрви.ма Савеза ко.му ниста и друга Тлта, као и анга жовању целокупне радничке класе наше земље. Пред вама су одговорни задаци „Ако су нас екоиомске тешкоће притиснуле, дело.м због међународних околности, а де лом због својих субјектнвннх слабости, то не значи да мп губимо перспектнву. Налротив. Колико се то осећа у нашем полмтичком и привредном животу? Данас, веома недовољно. Има ли омладина позиције у ин ститути.ма политичког система социЈалисгичког самоуправља ња — и.ма, али су те снаге недовољно ангажоване, непробућсне, у неким средина.ма сигур но и пригушене од технокраги је. ПОТЕНЦИРАТИ СПОРАЗУМЕВАЊЕ Добро би било да мање потеицирамо наше тешкоће, а више да се у друштву договара.мо и споразумевамо како би их колективним напором успешннје препазилазили. штитница. Ова лржава није ног народа, алп јесте на, држава радничка, ка, свих нанпгх људп ђана, и по њиховој a ниједнарод сељач н гране по сопственој мери, треба да се развија. Мера и граннца треба да јој увек буде развој сдмоуправљања. Држава не сме да нас дели. He дамо ни коме да подебљава граиице картама, Јер то ие ради у наше име. Југославија није тек збнр републнка н покрајнна, пего братска заједнпца људи који у нлгма живе, њнхових народа и народ ности! Знамо ми да бирокра тијн не стоји братство, али ни она нама не стоји нарочито! Борнмо се за прћвду, пош тење, за срећу, боримо се за људскост јер људскост спаја. Воли.мо све добре љу де, и- љубављу убијамо сваку мржњу. Будимо пре свега људи. Штафете пркосе времену II његовпм недаћама, јер ми смо штафета. Омладино! He ма стајања! Не.ма лако! И ово је борба. Одавде морамо лоћи, од озих недаћа, где их пма, од ових неправди, где су небудношћу проклнjane, Од овог времена почнн.е наш део историје. Затр на - . трпе окуп и главу rope. Да науcrajaiba. He сме.мо да седи- чпмо да се органнзујемо, да мо и причамо без краја п ре прво наш Савез мењамо п да, да сеДггркујемо ко ће бо поправнмо, да увек зна.мо Ле да каже да је тешко. He шта хоћемо, па 'да се бори- £ смемо даље у круг п у ме_ мо За свој корак даље у све $ сту. Јер сво и иепрпјатељи му што cv на.м нашн старн | разинх боја што се чипило својом борбо.м оставпли: за » да остадоше далеко за на- бпљн живот за срећу, за $ ма, н они cv веб ту. И они братсгг.о, за самоуправл>ање. би опј*т ла ceiv отров. Оии Да се борвмо својнм поштеs би опет своје старе обрасне м»ем н радом, храброшћу и | и прнче, пп ч.да би опет с п;< маштом, мудрошћу н зпаs ма V Tp.cv. Ннсу пни тркачи п»см, својом веселошћу и оп $ за иас. О "' би да трче уна- пимиз.мом. Да закорачммо х зад, a |е смср суиро- далеко ако хоћемо Титовим тан. Hih’v с’п< тзкманн за кпрацн.ма. Да н осамлесете | иас, али взл>а потрчагн. Са- буду годипе хероја! ДРУГОГ JYHA ИЗ КРАЉЕВА II ТИТОВОГ УЖИЦА НРЕЋЕ ВОЗ ЈЈШВ0-1ЕЖ180" ф Путници и делегација из Параћина укрцаћс се у воз на ћупријској железничкој станици S Спе је спремно за полозак Воза „Братство јединство” у братску СоциЈалистичку Републику Словеннју, рсчено је на Кои фсренциЈп за штампу којој су присуствовали поред новина ра и представнмни Међуопштииског координационог одбора Воза „Братство — једкнство", самоуправних интсрсснгнх заје дница и републичких друштвено-поли спчких организација, одржаној 19. маја у сали Градске конфереиције ССРН у Бео Ту су кључеви за решавање многих проблема. А ми најбол>е зна.мо да не вреди јадикова ти над сопственом • судбино.м, поготово ако није ни покушано да се буде њен господар и да се, у заједници са другим радним људима управља њоме.” Снаге омладине, по речима друга Чкребића су ту и постоји огромна потенцијална стваралачка енергија v омладини ко.ја подстакнута Савезрм комуниСта, може и мора да битно утиче на друшгвана кретања, али и да се осећа у већој .мери одговорном за сопствену буду ћност. граду Овс године из Србије полазе две композиције Воза .►Брат сгво јединство”. Из Краљсва 2. јуна полази једна композиција до последње станние у Марибору и из Титовог Ужица до Јасениле. Повратак је предвиђен за 6. јун. Путннцима Воза „Братство јединство" v Загребу he бити приређен све чани дочек, а у Кршком се предвиђа *одржаван>с централног митЈснга Братсва јединства уз .масовно учешће грађана и извођење лригодног програма. На свим успутним станицама где воз стаје, од Зиданог Моста до Марибора и Јесеница биће организовани дочеци. Основна карактеристика ове манифестације је развијање и неговање револуцпонарних тра дицнја НОБ-а и јачање братства и јединства наших народа и народности. Стално је ускла ђивање ове манифестације са самоуправнилс токовима наше социјалистичке изградње, изна лажеље нових форми рада, сарадгве н пријател»ства. Ове године манифестацнја славц 24 годину свог постојања, Покрб витељ Воза .Дратство јединство” је Републичка конференлија ССРН Словеније, а супокровигељи COYP ,Д1ладост” из Нуприје н ОУР ,Деро” из Цеља. Трсба напоменути да се од 1980. године први пут појав.гују као супокровитељи организације удруженог рада, што је још један облик лријател»ства и саради>е удруженог рада две ју релублика. _ Да је манифестација Во-з „Братство јединство" потпуно испунила своју улогу и фуикцију говори и чињеница да v Србији нема ни једне општине која није потписала Повељу о брати.мл»ењу са неком општином из Словеније. Y оквиру тога успешно се развија сарадн>а основних школа, обданишта, организација удруженог рада, месних заједница и других организацнја и заједница измећу две републике, а лнчни сусрети пријатет>ства и побратимства су гаранција трајног значаја, гаранција очувања и даљег раз вијања и неговања братства и јединства. М. Д. ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИЈА „AYTOIIYT БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО ’83” Преко 10 хиљада посетнлаца на Грзи Из ових тешкоћа .морамо, vлагајући вепике напоре, да излазнмо мудријн, образованији, наоружани повим знањнма и већлм искуствима. Живимо у свету и времену којс се несхватљнво брзо развија, техничко-технолошки про грес ствара продукте које коли ко до јуче, људски интелект ци је могао да претпостави као стварност већ само као једну далеку уобразиљу. Ви сте прнладници оних гене .рација које he бити у најбоље.м стваралачком добг управо по- . четком XXI века и због тога морате се озбиљно припре.мати кроз школе н кроз рад не само како би могли да усвајате резултате техничко-технолошког лрогреса и тековина напредне друштвене мис.тн, него да временом постајете саучесници, субјекти и директни учесници Y н>шма”. Говорећи о томе колико је о.младина организована у Canes социјалнстнчке омладине одпста фактор и реалла снага која се нс са.мо начелно, него и конкрегно може и мора анга жовати на актуелним питањима свога бројног чланства, друг Чкребић је нагласио: ,Данас је, са.мо на терЈггоријн Cpoiije без локрајина. запослено • п у радном односу је 400.000 младих до- 27 годнна или 18 одсто од укгпно запосленнх. Сличан однос је и за целу земљу. Y Савсзу комуниста Југослацнје ц.ма 625.000 чланова до 27 годила старости, што чини ско ро 30 одсго од укупног члансЗатим је друг Чкребић говорећи о реформи средљег образовања нагласнб да она мора да сс настави, али уз врло пажљнво отклањање уочених сла бости, док реформа високог и вишег образовања тек предсто ји, истакавши: „Ширмна у мре жи високошколокмх институци ја, колико год бнла оправдана у једном периоду, данас прева зилази и наше потребе у друштву н наше материјалне ..могу ћности. Наћи праву.и потребну меру у овом развоју биће и сложено и тешко, а спровести у жи вот биће још теже, јер ће се сваки парцдјални и локални _ч нтерес испречити као звд који треба савладати. Међутам, пре свега треба у први план ставити рсалну пе>рс пективу младих људи, њихов интерес и н»ихову потребу, а и обавезу да траже по.мирења и увек могући спој цзмеђу лнчних жеља и друштвених погреба.” Омладина, како је исгакао друг Чкребић, .мора се налазити у првим редовима борбе за економску сЈабилизацију, са наглашеиом улогом и у решаван»у солствених егзистенцијалних питања. Зато се омладина не може налазнти на периферији друштвених напора, eeh се свесно мора померати ка оннм локацнјама нашег привре дног и политичког сист&ма ода кле се може највише утицати, како би решења у бити одговарала и њеним потреба.ма. Изражавајући дубоку веру да he омладина \ нашој републнни и земљи настојати да и даље без колебања и одлучно остварује Титове мисли и да нх претвара у дела, друг председник је на крају рекао: „0- младина Србије и даиас, симбо лично преко ове Штафете, манифестује своју пр1 *вжсност Титовој историјској улоаи и п»еговом грандиозно.м делу којз је, са Савезом комуниста створно и оставио да га све ге’ нерације не са.мо чувају и учвр шћују, него и даље развнјају.” С.О. СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА ПОЧЕТАК * Прва од четири смене акцијашког „летовања” почиње 5. јуна • На акцији he радити 25 бригада или 1800 девојака и младића • Појачани рад за стабилизацију И овог лета жпвнуће омладинска радплишта на леошшама аутопута од Баточнне до Нуприје и од Делиграда до Алексинца. Од 5. јупа до 24. септембра млади he рацити па планнрању косина, израдн ивичњака, зеленог појаса између трака аутопута, копању дренажннх канала, на надвожљацима. Преко 1.800 учесника треба да остваре око 300.000 норма сатп што прсрачг нато у новчану вредност износи 4,5 старе милнјарде. Наредне суботе, 4. јуна у ом ладинско насеге стићи ће прве бригаде. Из Штнпа, Титограда, Сјсннце, ЈБига, Ирига, Загреба (Трње), Београда (Чукарица) и Санског Моста стнћи lie око 400 потенцијалних ударника ко јп ће започети сезону акцијаш iiiKor „летовања". Прва с.мена lie грајати до 2. јула, да би препустили место другој од 3. јула до 30. истог месеца, а од 31. јула до 27. августа радиће трећа смепа, да би љихови вршњацн нз ч?г врте смене 24. септе.мбра озма чили крај овогодишње сезоне омладинских радних акција. Ка ко с.мо сазнали мсђу 35 брига да које ћс овог лета боравити v омладинском насељу „7. јул” бнће и бригада дене лашмх радника на прнвременом раду у Дизелдорфу (СР Немачка). До.маћин, град Параћин и Ом ладинско нассље „7. ј\л” су сп ремни да прихвате прве учесни ке и учине им боравак у овој средшЈи угодан и садржајаи. Поред рада на радилмшгу у насе.ву he се одвлјатн и богат про грам v оквиру друштвених, ку лтурно-забавних и спортскнх активности. Наравно нч овс го дипе nehe пзостати траднинона лна сарадња са о.младинскп.м организацијама нз градских и сеоских месн-пх заједпииа, рал нпх организација н овдашљс касарпе „Бранко Крсмановић" Кроз заједничке спортске сус рстс, културпо-у.мстнлчке прог раме и рад на траси млади Па раћмна и бригада из свнх кра ,)сва Југослашџе дружиће се, упознавати и наравно учвршди вати темељс братства н јединст Како с.мо сазнали у Секрета pujary акције „Аутопут" најбол ннјс пнтање боравка у иасељу Ј' л л РеДовпо снадбевање водо.м оићс решено на обост пано задовољство. Ефекти омладииског рада нл пЉгГВИ|11 Г1ОСЛС 24- «гпе Su. 0,1 о,"‘ 5илн пот п\ш|Ј|| н v духу стабилизације акшиашн cv M.1V4IU,H ла иако rv' Ue"v свог н°Р',а часа Boi боравка на акцијн знатпп порасли. Разлика »з.међу ре " пе и наплаћенс ценс оиће пок •чсн стабнлнзацијн. а nahc сс појачашА,: рал^™'^ шеструкпм пребаинваљем ра / ‘ ■’едан ОД "аЈлепших поктона jpviuiav жеговам „апори™ на поевалилажен.у треиугае е кономскс ситуацлје. Даклс. м )а ' ли he II ове 1-олине дооро загрс рги дланове, онак0 ка°о VMejy' v.in.i,°H>WKlf пес.му и дружељубље. М. Илић ^ианав
Впњета: Слободап Стојановић али са Behitu аигажоваи>ем и
к§ a i£ «<иoRoИ j aRuOиs мXoE
ИЗ Д A Н А У ДАН I 1. ЈУН 1983. ■ БРОЈ 234 ИНВЕСТИЦИОНА ПОТРОШ1.БЛ Y ПРОШЛОЈ И ОВОЈ години У РЕАЛНЕ ДКВИРЕ • Y току је пзградња 38 прпвредних и четири непрпвредна објекта Укупне исплате за инвестици је у 1982. године износе 935 ми лиона динара и то за привредне 900 и за непривредне 35 милио на динара. Ово, између осталог, стоји у информацији Службе друштвепог кшнговодства која се доноси два пута годишње и доставља корисницима средста ва а односи се на инвестиције. Целокупна инвестицина потро шња у претходној години била је под посебним режимом и пол посебном друштвеном контролом. Инвестициона политика је интензивна и поред тога што су исплате за инвестиције сман>ене за 4,5 одсто од исплате у претходној години. До 30. септе мбра завршен је 21 објекат, за почета изградња 29 нових обје ката, вршена набавка нове оп реме. И поред овако интензив не инвестиционе активности она се одвнја у духу резолуцпје и позитивних законских прописа, започети објекти су брзо завршавани, структура извора улагања је осетно пзмењена * у корист сопствених средстава финансирања. Резолуцијом о полптпцн остварнваља Друштвеног плана СР Србије за период 1981-1985. године, у 1983. предвиђа се још више сужавање инвесгиција на бази селективне политике и јачања самофинансирања. У општини Параћин у овој години таква политика се остварујс, јер се трл започета објекта финансирају искључиво средствима инзеститора. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ТОКУ Од краја септембра претходне гсдине до краја марта ове. што је предмет сагледавања друге информације Службе ДК, завр 1дено је осам објеката -чија је укупна предрачунска вредност 2689 мллиона длнара док је за почето 27 одбјеката. Њихова вр елност је 101 милион длнара. На кон изградње ови објектл неће битно утлцатл на повећање при вредне активности, алл у облас ти непрлвреднлх инвестиција лмаће значај на побољшању жи вотног стандарда, јер се радл о делу болнице и становлма. . Крајем марта у изградњи се налазило укупно 93 објекта, од којлх 39 привредних л четлри непрлвредна, чија јс укупна вр едност са прекорачењсм 1*370 мк лиона длнара. За све инвестицл је у току обезбеђена су средства, осим за стамбено-послов нл објекат „Кула”. Иако је лзградња лнвестлцло них објеката нешто убрзанија, још увек лма оних у изградњи који су започетл још 1978. годи не. Треба лх свакако лнтензиви рати, a то се односи на објекте од већег значаја и то на капаци тете за пролзводњу оптичког стакла, рудник кречњака, фаб рику електроеиергетске опреме. Сва кретања у инвсстиц,ионој изградњи у ошитини Параћин усаглашена су са мерама еконо мскс политике л лају одређени допринос стабилизацлоној политицл, а посебно новозапочетл објекти који се финанслрају соцственим средствима л имају покриће у сопственолЈ дохотку. М. Живковић ¥ НЕКОЛИКО РЕДОВА РАЗМАТРАНИ ИЗВЕШТАЈИ О РАДУ На последшој ссдници Пз вршпог савета Скушптипе општинс нзмсВу осталог, ра зматрап је и усвојеи Друштвени договор о политипн ра звоја мале припрсде на тсри торијп СР Србнјс, ван тери торпја социјалнстичких а-уто номних покрајпна и пнформаиије о спроведеном поступ ку прп усвајању урбапистп чкпх планова општиие Пара Инн са апализом н упоредним показатељима о траси ауто—пута кроз општину Па раћин. Овом приллком бнло је речп н о раду друштвеиог правобраниоца самоуправљања у претходпој годп нн и извештају тржишне и пољопрнвреднс инспекцнјс о извршно.м увиду у стање де фицмтарнпх производа у про давница.ма РО Деспотовац л увпду у стан.е земљешта у друштвепој својпни. ИЗГРАДЊА МОСТА -HA BE ЛИКОЈ МОРАВИ КОД ЧЕПУРА ПРИПРЕМНИ РАДОВИ Y TORY Радници „Геосонде" нз Бе ограда били су први весници цаставка радова ва мосту на Велнкој Моравп код Че пура. За допуњавање докумснтације о мосту радилн су на сондирању терсна, односно утврђивању структуре зе мљншта. Истовремено иа ле вој обали Мораве у току су припремни радовп на терсну око моста. Становници прекоморавских села са велнкодт пажљом очекују даљи наставак радо ва на мосту, започетом пре десет година. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ О РАДУ НЗВРШНОГ САВЕТА ® На четрдесет седница Извршни савет је разматрао 459 тачака дневпог реда и донео 396 закључака и решења . . Иа деветој зајсдничкој седни ци свлх већа Скопштлне општл не, а прстходно на ссдници Извр шног Савста, разматраи је лзве штај о раду Извршног савста Скупштиае општлнс за последн>у годину дана. Активност Из вршног савета у минулој години карактерише сталну мобилност. Његов рад је зависио од питања л проблсма који су разматрани а на садржај рада утицале су бројне лницијативс, предлози, захтсвл и сугестије друштвснополитичких организација основ них и друглх организација удру л:снот рада л радних заједница, самоуправних интерссних зајсд илца, мссних зајсдница као л иницијативс покрсгане преко де легација и делегата и закључци Скупштине општине. Доминирала су питаља посве ћена прлвредној проблематицл. Поред глобалних извештаја о по словању прлвредс у целини, овај орган је посебно разматрао материјале о гублцлма у посло вању поједлнлх организација л предузимо мере за н>ихову сана цију. тамо где је то блло могуће утврђивао предлоге планова пос ловања привреде у целини лли пјсдлних њенлх делова, а посеб не мерс јс прсдузп.мао у циљу програмлрања развоја мале прл вреде. Извршни савет је на својим се дницама доСта често разматрао рад друштвених делатности и то поједине аспекте развоја здравствене службе, политику уписа ученика у другу фазу средљег ^смереног образовања, пратпо поступак удрхтом степену у гк> слови.ма старатељства, стањс до мова културе у мссним зајсднииама, финансираље поједппих културно-забавних, просветних нспортскпх манпфестација игд. У условима стабилизаније сна бдевање привреде је сталио би ло на дневном реду како Изврш ног савета тако и Скупштине оп штине п љених органа. Поред анализираља стања у овој обла сти и датих оцена предузимане су мере ради побољшања снабдевања и то предлагагБем одлу- •ка о регресима, премијама и компензацијама, обезбећивана су и усмеравана средства буџета за ове сврхс као и за финанси рање робних резерви у износу од око 25 милиона динара, утвр ђен приоритет у снабдевању, нарочито течним горивима, a преко „Југопетрола” предузимане организационо техничке мере у циљу рационалнијег снабдевања. Извршни савет је непрекидно посвсћивао пажњу иобласти фи нансирања. Утврђивао је предлог ребаланса буџета општине и непрестано пратио његово извршење, предложло буџет за ову годлиу, прсдлагао пореску поли тику, поллтлку укупне опште л заједничке потрошње и пратло њсгрво спровођење. Пошто комунална прлвреда има изузетан значај у жлвоту раднлх л>уди л грађана. посебна пажња је пбсвећена проблемима вогоснабдевања, одржавању јавне хлгијене, детаљној ра зрадл и спровођењу урбанистичког плана, стваранл су услови за интезивирање стамбене изгра ДЕве како друштвеним средстви ма, тако и средствима грађана, интезлвирана је изградња кому налних објеката средствлма самодопрлноса л друглм друштве нлм средствима. У извештајном периоду Извр шни савет је често разматрао и питаЕве из области општенарод не одбранс л друштвене самоза штлте, блло да се ради о преду зимању организацлоних мера у циљу унапређења вршења овлх послова од стране иадлежних органа лли о праћењу стања у огулм областлма. Извршни савет је настојао да рад појединлх органа пратл- пр еко стања у областима за које су органи задужени. Захваљују ћи озаквом иачину праћења ра РАД ОРГАНА ЗА ПРЕКРШАЈЕ Y ПРВОМ ТРОMECE4JY Извршни савет Скупштине оп штиће је на последњој седници разматрао извештај Већа за пре кршаје у Крагујевцу о приливу прекршајних предмета у првом тромесечју 1983. године. Из поме нутог извсштаја види се да je Орган за прекршаје наше општлне најажурнији од 12 орга на, колико их има па нашем ре гиону. Исто тако, извсштај показује да се број предмета прекршаја повећава. У односу на лсто тро месечје прошле године, повећаље је за 19,4 одсто. Из краћег усменог излагаља старешине Органа Душана Пет ровића, које је подиео Извршном савету у вези стања за прво тромесечје, види се да је пораст да органа управе, не само преко годишњлх извсштаја о њсгобом раду интензивлран је рад. побољ шана ажурност. а притужбе гра Нана на њихов рад су све ређе. Новл квалитет представља под руштвљавање преко колегијалних органа. Стојл обавеза на н»и ховој даљој афирмацлјл у прав цу покретања појединих иници јатива л предлагање олговарају ћих органа. посебно првосуђа. покретана је инлцијатлва за по бољшање уставностл л законлто сти у раду. У областлма где се води борба за поштовање законитостл сарадња са надлежним органима је веома добра. У извештајном перлоду Извр шни савет је настојао да буде што отвореиијл према јавнбстл Оно што је поссбно потрсоно чинити-у нарсдном псриодујсс те неопходност да сс бројпи матерлјали који Извршки савст као прсдлагач доставља Скупипини општинс дслегацијама до ставл>азу прс него што се седни ца Скупштине општине закаже. Тим he сс створити могућност да предпози, мишљења, закл-|учци и рсшења Извршног савета буду опредељени и мишљеп»а дс легација, што he још више допрмнетц афирмацији делегатс ког система н развоју самоупра вљања уопштс”, стоји на крају информацијс о раду Извршног Савета за послсдњу годину дана. М. Живоквић прекршаја углавном у области саобраћаја, али је исто тако по већана и активност инспекције. Нарочито је појачан програм бе справне експлоатације песка и шљунка, нсдовољног промета стоке, бесправне изградњс и за штите комуналних објеката. Уочава се нагла стагнација броја предмета по прекршајима против јавног рада и мира, али ј зато расте број предмета због недозвољене коцке. У овој недо звољеној радњи одузета је већа сума новца и девиза и поступак јс у току. Извршни савет јс на крају по зитивно оценио актлвност судија за прекршаје нашс општине. М. Ж. КОНАЧНО: ДУТОПУТ -ЗМ1АДНЛ BfiPMiAHTA Ссдници на којој Је допе та од.ТЈ’ка о траси аутопута кроз општину Параћин присус твовали и заинтсрссовани грађани и представници месних заједница @ У прстходном из јашњавању делсгација и друШ1 вено-политичких организаци ja дата пуна подршка западној варијанти. НеизЕесности више нема. Д<* легати Скупштине општине на заједничкој седници свих већа олржаној 30. маја усвојили су. информацију о спроведеном поступку при усва{ању урбани стичких планова огтштрне са анализом и упоррдним показа тсљима о траси аутопута кроз општину Параћиж Такође је лснста одлука да се не присту пи измени одлуке Скупштине огнитине Параћин о усвојеном Генералном урбанистичком пла ну. донетом 19. априла 1982, го дине. и коначно одлука о изгра лњи аутопуга западном варијантом. Делегати су овс одлуке доне ли великом већином гласова. 91 за запалну варијанту. a 7 за источну. Оваквој одлуни претходило је изјашњавање де легација. Од 102 делегације у организацијама удруженог рада 34 је одржало седнице, a 74 се изјаскило за западну вари јанту. 9 за источну, а ^една је била неопредсљена. Од'41 деде гације месних заједница, 37 су олржале ссдницу. Од тога 29 су биле за западну варија«ту, 7 против, а једна без одлуке. Такође је у претходној расправи дата подршка Генерално.м урбанистичком плану, односно западној варијанти ауто пута од странс Извршног савета ’ Скупштинс општине и Предсе дништва OK ССРН. Оцсњујући да западна вари јанта има предиости у односу на источну. делегати су и коначно ставили тачку на ово пи тање које је више од годину дана држало у неизвесности већи број граћана наше среди не. После овакве одлуке, треба очекпватн п брзи почстак ек_ спропрлјаииЈс земљишта, a no том и почетак изградње аутопута на делу кроз нашу тери торију. С. О. 40 ГОДИНА ОД ЛЕГЕНДАРНИХБИТАКА НА НЕРЕТВИ И CYTJEC- тарци. Ми смо нападали Ливно са северо- БРИГАДА У БИЦИ НА НЕРЕТВИ ЦИ: Казивања Драга Лековића, борца историјских битака (1) заиадне стране. Енершчном акцијом разбијали смо и делом уништавали усташке и до.иобранске снаге, које cv после .жестоке борба савладане у војним касарнама у -граду. Затим је наис батаљон продро у центар града где су се .водиле тсиисе борбе око утврВене icyhe доктора Митровића, из које су се бранили усташе, а бнло је нешто Немаца и домобрана. Тако је коначно и .последњи отпор непријатеља у Ливну сломљен. уништен јс Гарнизон од 800 усташа и домобрана, a веhu број н>их је заробљено. Заиленили смо и отсли од непријатеља eelie количине ратнс опреме, оружја и_муни1{ије. У тој тешкој биtin за ослобоБење Ливна погинуло .је 11 мојнх Златараца, .ueby њима и командант на- , Драго ЛековиИ, борац II чете 1 батаљопа мир Кнежевнћ — ВолоВа, за политнчког $ III прољ&терске бригпде, која јс са 1 нроле. i -tepcKOM II III крајишком бригадом сачињаi ea-ia lipey пролегерсш дивизију чији ie npoслављени комаидант био Коча ПоповиН, го- ? вори о борбама своје бригаде у oeiLii битка.ма > које CV биле .судбоносне за даљи развој пародноослободилачке борбе и коначну победу. ? Драго Лековић, тих, скромпн ч иенанетљив човек иосилац је Партизанске спомениi ие 1941. године, носилац Ордена заслуге з« иарод, Ордена братстаа .и јединства и Зах- I валнице друга Тита, као прехсивели борац i легендариих битака epmuhe пас у време У i које с.ио стварали ноау ЈугославИЈу. V Tpclia сапиачка пролетерсра бригада ipojiмиоана је јуна месеца 1942. године у ишре.м neiomi Ulhenan Поља. Тако су name naprui заиске једипице, прича Драго ЛековнН, noi ped npee u друге добиле n Tpehy пролетерску i бригабу састављену од Санџаклија. За прi вог ко.мапданта бригаде поставлеп ie Влаоикомесара Велимир ЈакиН, за његовог заменика Воја Лековић, а за заЈненика команданта Миле Перуничић. Али, како је Воја у борби про тив четника на Пиви ‘био одсечец 10. јуна 1942. године и успео некако да се пробије за Санџак, уместо њега за заменика политичког комесара изабран је. Рифат Eyptioeuh — Трша. • . Бригада јс v формирању имала пет батаљона, а касније су ностале четири. Пре hcio iuto будем говорио о биткама моје ‘бригаде па Неретви и Сутјесци, рекао бих нешто о биIIU за ослоббћење Ливна која je nperxodiyia овим .историјским^.биткама. После борби на кравцу Купрес — Шуица —Дувно, јула месеца 1942. годинс моја бри- ?ада и I пролетерска добиле су задатак од орховног команданта друга Тига да ослободе Ливно. У овој бици најтежи задатак имао је нрви батаљон' кога су сачињавали моји Злапаших главних снага нреноси на чодручје . . . . .- .. - ---- ------- Xepnetoetuie, Исгочне Боснс, Црнс Горе и laci батаљона Момир Пуцаревић. Поред ко- .Санџака. . ■ мандпЈ/га и осталих бораца, јуначком .смрћу na.'iii су и Бранко ЛековиН, мој млаБи брат и Здравка, моја сестра об стрица. Помеисала^ се радост и туга. Радост због оелшсе нобедс над непрчјатсљем и туга и жалост због изгубљених бораца. Мени јс посебно било теиисо због ногибије јединог роВеног брата ц сестре, као и натенога Арса Бошковића, који су бнли млади и храбри борци и које смо са још десетак Златараца сахранили у Ливну. Y срсдини је сахрањен командант батаљона, са једне tbeioee ccp'ane командант чете, са друге комесар чете, са сваке стране no јсдан митраљезац и тако редом v строју. . После битке. за ослобоћење. Ливна и других значајних успеха које јс постнзала III пролетерска ударна бригада под непосрсдним руководством орховног командаџта друга Tina, она је припала групи првих пролстерскнХ бригада које су no оцени Врховнбг ипаба постале језгро читаве ослободнлачке војске. , . Кад јс 20. јануара 1943. године псчела IV пенријатељска офанзива, III пролетерска (Сан цачка) бригада дејствовала /е на нодручју Котор Вароиш ц у неносрсдној околини Бањалукс, a I пролетерска и III крајишка. бригада на простору Прњавор — Теслић. Взуовни штаб јс 21. јануара 1943. године донео од4уку da са I, Il и III дивизијом које су биле nod ibezoeo.M непосредно.и ко.иандо.и и од којих је образовао главну оперативну групу Врховног иггаба, преузме противофапзиву нравцем Ливно — Прозор — Рами — Гоptbti ток Иеретее. Ти.че се тежшате офанзивс У таквој ситуацији III пролетерска бри- ?ада јс након жестоких борби нротив IIe.uaца у јануару месецу 1943. године, v око.шни Baiba Луке, no ве.шкој .uehaeu к дубоком снегу. усиљеним и вшае него напорнпм да~ HOHoliHiiM маршом, преко Скендср Вакуфа, Врбаса, MpKOibuh — Гпада, Млиниипа, плани пс Хрбљан, KynpeiuKot Поља, iLianiuie РадуHie и Горњег Вакуфа, стигла 20. фебруара на друм и железничкч пругу Брадина — Коњиц. На то.и путу бришда ic хчествовала v нападу на Прозор, а заги.ч са- Праом пролстерско.и бригадом обсзбсВивала, од правца Сарајева лсви блок за позабину снага главне оператибне групе, које су дејствовале у долини Раме и Неретве и које су dooiuie задатак да енергичним нанадом заузму Коњиц ц тиме стеоре повољнс услове за брзо . наступање ?лавне оперативне групе у правцу Херцегобнне, Санџака и Црне Горе. V слсдећем броју: Почетак Битке за рањенике
1. JYH 1983 ■ БРОЈ 234 CA СВИХ CTPAHA ЛИНЕАРНО ПОВЕКАЊЕ СТАНАРИНЕ И ЗЛКУ- ЕНЕРГИЈА, ЕНЕРГИЈА... ПНИНЕ 011|№40 ОДСТО 8HIIIE * Станарине, закупнине и накнаце за стамбени, гаражни и пословни простор on 1. јуна еишс за 40 одсто ГАС У НОВОЈ ФАБРИЦИ ОВОГ АЕТА Скупштина Самоуправнс интересне заједН1Ше становања о добрила повећан>е станарине, закупнине за пословнн простор, закупнине за гараже и накнаде коју плаћају етажни вла снипи за 40 одсто од садашње вредности. Одлука је стипила на снапг 1. јуна. Међуопштинска заједница »а, цене из Крагујевца обавесгила је Скутантину општнне и Скуп штину сдАтоуправне ингересне заједнице становања аа је одо брено повећање станарина од 1. маја. Ово одобрење је у скла дч са ' Друштвеним логоворо.м по коме бп станарине требало да постепеним повећањем no 1985. године достигну 2 одсто од ревалоризиране грађевинске врецностн станова. Станарина v Параћпну4 у про секу, V прошлој годпни износл 0,92 одсто, а нова ревалоризаин ја говори да је н тај проиенлт . оборен на тек 0,60 одсто rpabe вннске вредности. Код Интересне заједн.ице ста новаља v ГГараћину џдружано је 1956 станова са укупнбм no вршнном од 91.600 квадрагних метара. Како је просечиа сганарина до сада била 425,20. цз лази да је квадратни метао <со штао око 9 апнара. To је, ако је веровати зваиичним подацп.ма за 40 одсто нпжа станари на него просечна V Србији. Параћин he по свој ирилицц и даље остати на uhv лествние станарина и закупнниа, ieo ev повећаља спровслена . cevaa. што iv резултат нсуједначеииг оаста иена станова н стаиарн на. . У одбранм стаидарда радлика са нижим примањпма. у об разложсњу одлуке потсже се могрћност субвениионира1Ба сганарина. која јс, како с.мо обаввЈптени, код нас мало кори mheiia, пако средства иостоје. М. МнленковиВ ® Унутрашљн развод гаса у новој фабрици Guile готов до половнне јуна, а гала следе испптивања инсталација и — прелазак на иотрошњу гаса ® Понуде за гасификацију пећн у „старој” фабрици стигле су алп су радови неизвесни због недостатка девиза и увознпх рестрикција ИЗ АКТИВНОСТИ САБЕЗА ИЗВИБАЧА ОПШТИНЕ ПАРАНИН Постављање разводнс .мрежс БОГАТА ГОДИНА Пошто је у дневној штампи Савез извиВача имао је низ значајних актиБМОСТИ које су пмале зн цјз-б да децу и омладину свнх старосних кртсгорн * ја припремн и обучи за што боље и масовније укључпвање објављено да је гасовод стигао до Поповца, то је био поводда се шире о овоме обавестимо код мр Душана Стефановића, директора сектора и истовремено — У новој фабрици је током изградње инсталирана опрема за комбиновано ложење,. мазут — гас, као и мерно-регулационе станице код свих потрошача, и пећи и оба млина. Сада су у то у систем ипштемародне одбране и друштвеке самозаштитс члака радце групе за гасисђикацију Регионалне привредне коморе. . ку радови на унутрашњим раз водима гаса — што значи пове зивање потрошача са градском — Као што смо и сами могли Реализујући извиђачкн програм кроз вештпне и всштар ства. орухватајућм програме 1. II и Ill извибачк.е звезде, орга шзујући разие излетс и биваке, акцкгс гакмвчарског карак. тера чланови извиђачких ]еди ница су се обучавали и п.рнпре .мали за извршаваље разинх за датака, за укључивањс v OHO иДСЗ. Y овом псриоду за то ,је било низ црклика: тако јс Оишгински савез у априлу организивао регионалну акциЈу „Слобода, радост живљења", у којој су нашн чланови показали cbv сво ју способност да се у евенгуал лом кризно.м вре.мену орзо оку пе, да лодпгнг п oocBoebvjy логорс за већн број људи, да пру же прву помоћ пострадалима, услед елементарннх непогода н катастрофе, да брзо и неоцаже но прснссу поруку, да се безбедно крећу кроз запоседнуту тернторију илц мншграни део земљЈШгта, да израде земуницу илл склонкшге. V овој акцији учествовало је прско 150 чланова свих узраста, а најбоље резултате је остварпо вод »Ви хор * из одреда »Бранко Крсма новић«. мао за цнљ квалификацнје за регионални вишебој, то су сс за даље такмичење пласирале. екипе »Внхор« из Одрсда »Бра нко Крсмановић« и скипа »Заљубљени« пз Одреда »Братствр -јединство« нз Доњсг Влдова. У разне активности укључују се старијн извиБачи, али V оба одреда велика пажлва по- 1 клања и најмлаВим члановима: полетарцима и пчелццама (era рост од 7 до 11 година), Tako је за н>их у вре.ме прво.мајскнх празника организована општин свакодневно да пратимо, „Монтер” из Загреба изводм радове на изградњи градске мреже ко- -ја повезује главну мерно-регула циону станицу до места спајања са погонскјш разводним мре I жама. Тренутно ,се са радовима стигло до прикључне шахте за унутрашње разводне мpence за нову фабрику. — Колико ће двсхиљадетонка спрсмно да дочока ново горлпо, и колнко се инасстира у ун|утрашн»у мрежу? мрежом. Инвсститор гасовода, Одреду извиђача „Бранг.о Крсмаповић” ПЛАКЕТА „ИЗВИБАЧКЕ ЗАСГАВЕ” За взузетпо постиглуте ре зултате у протеклих лет го днна иа пољу јачања и ома совљења органнзације извиђача, за допринос у неговању и продубљиваљу братства и јединства и васпитаван>а чланова на традицијама народнослободплачке борбе, содијалнспгчке револуције и развијању југословенског соцпјалисткчког патрпотиз« ма, Савез извиђача Србије је доделио ово највише приз нање Одреду извпћача ,ЈБрал ко Крсмановић". Ово признаљс се додељује Једпом годишње, а овај одред је јединп одред којп је ово признање добио у овоЈ години. За крстшвс по терсну, прона лжжаае база, нзраду крокнја, скица, внтанерера, мараофаие терена, постужио је ошптипски извиђачксулартнзанскп випгебој, на коме cv учеотвосаде на јбоље екипе из оба одреда, у мушкој н жакској комкурсндл Ж Лсспо ја овај вншвбој иска смотра полстараца, на којој су најбољн билн полетарци 113 Одреда »Братство-једнпство« из Доњег Впдова. Припремајући сс, за мајскс празнике сви извиђачи и планинке билл су укључени у јединствену акцију извнђача Ју гославије’ »Извиђачи, збор — Титовим путем«, што је била још једна прилика да се покаже љубав и оданост Титовом путу н изградњи самоуправног социцалиама, несврставања и о дбрани револуционарних тековина и слободе наше земље. Y оквлру ове акције организоване су разне тематскс акције као што су: акција провере зна н>а и вештина и пскустава за OHO it ДСЗ, квиз так-шгчења, акције за заштиту човекове жн вотне и радне средине, смотре физичке културе и израде раз них извиђачких патената. Увече 22. маја удаљена је логорска ватра и организован пригодан продрам. Y оквиру прославе Дана младости и дочека Савезне штафете, извиђачц су учествовали у дефилеу и поди зању логора i.r Грзи, као и no , дизаљу логора код Хале и да вање почасних стража код Шт офаре. Z оквиру ових прослава фор мира-на је свечана јединица нз виђача општине, која ће у јулу учествовати на VII смотри извиђача Југославије која се о држава на Тјентишту под нази вом »Вечно хучи Сутјеска«, a у оквиру обележавања јубилеја легендарних битака на Сутјесци и Неретвн. Свс су то акције и актпвности v којима је било или he би ти укључено преко 500 чланова, који својим сивомаслинасткм уииформалта, црвеним марамама и стиснутом псоницом настављају традиције наше ре волупноаарне армпје, чувају и негују траднције наше народно ослобод.плачке борбе ц револу аијс. Д. Јовичић 1Дванаа ђевински радози (стубови, кон золе) завршени су, а последњих дана маја укрупњаван је иевовод (пречника 219 мм, дужине 325 метара) и поједине секције су подизане на носаче. Док су код пећи радови одма кли, повезивање ложишта мли нова је тек у почетној фази. Ипак, и ови цевоводи he бити готови до 15. јуна. Од тог дату.ма фабрика ће, на кон неопходних испитивања, мо ћи да пређе на потрошњу гаса. Колико he испитиваља да трају не зна се унапред. јер то зависи од много чинилаиа. ГАС Y „СТАРОЈ” ФАБРИЦИ — ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА — Крајем прошле године органи управљања су донели одлу ку о гасификаоији све три пећи ООУР-а „Производња цемен та”. Тиме би се потрошња мазу та супституисала у високом про центу и до 80 одсто (мазут би се трошио само код млинова, су шаре. у котларницама). Понуде за гасификацију су стигле од угледних фирми из дакле и градске мреже, је бео градскп „Бутангас” где посредно учествују и корисниии гаса. У унутрашње разво.де (иззођач ЈМИП Ћуприја) улажемо ми, a ради се о инвестицијама од 4,2 милиона динара. На лицу места, код двехиљадетонске пећи, рзди се ужурба но, па се и не стиче утисак да радови касне. Цевовод који спаја ротациону пећ са градскоч мрежом биће први готов — до краја маја. Сви земљани и гра КАМЕРА ЗАМЕРА ш сни иж Врло је тсшка квалпфикацнја кад се за нешто каже Да је „споменик немару". Још је теже кад и тај „Спо.мсник” — падне. Баш је такав случај са складиштем — радилиштем нс знамо чмјим, у МшшНевој улицн. Очпгледно је да је реч о грађевинцима, јер ограда којп Је пала. открива велику кренану са подоста исушеног крсча, гомиле цевн за скеле и металне носаче за шаловаЈве. Дуже времена тај узурпиранн плац (раније Ветеринарска ставвда) није нико посећнвао, а када је прдлсћни ветар оборио настрешницу и ограду, пред очнма про лазнике, у свој својој „раскоши” показао се резултат јавашлука. За несрећу, ово уогшгге ннје „безазлени немар”, оиај на коЈп смо навшслн. Кад су надстрешница и ограда пали, пукао је електричтш кабл и иа срсћу задржао се на крову помоћне зграде. Треба зндстн „ватромет” од кратког споја који сврца из проводника за време кишмнх цона. То највише привлачн дену. М. Млленковић синмио: М. Илпћ ГОРАН СВРЗИБ; XYMAHOCT, ОДВАЖНОСТ, СНАЛАЖЉИВОСТ JWJE МАЛО ЈУНАЧЕ“ Француске, Аустрије и Данске, а вредност инвестиција је око 50 милиона динара. Од тога 30 милиона вреди инострана опре ма. Избор најповољнијег помуђача није извршен, јер — реализа ција програма гасификације „старог” дела фабрике је за сада неизвесна због недостатка деви зних средстава за увозну опре му и немогућност добијања car ласности за увоз. Због овог про блема потрошачи гаса (у нашој ( општини још и фабрика стакла) обратили су се већ надлежним орг.анима у општини, региону и републици са ииљем да опрема за гас добје приоритет при уво зу. Тада би и проблем гасифика ције пећи био решен, и радови би били готови за седам месеци од прихватања понуде и склапа ња уговора. — За сада, извесно је само да ћсмо око 50 процсната мазута моћи да заменимо гасом всћ овог лета. Самоуправним споразумцгм с „Бутангасом” одређена је испорука око 100 милиона нормалних кубиих метара годишн»г. Од то га. нова фабрика ће трошити око 55 до 60 милиона. По речима Душапа Стсванони ћа, не треба се прибојавати да гаса исћо бити довољно. Огроман број потрошачи, око две трећине из нашег региона, још миј« спремЈЈн да прихв&ти гас због поменутих тешкоћа око увоза и плаћан>а опремс. , Значк, што се тиче енергије— спас стиже овог лета! Н. Миловановић „Бпо сам у шетњп са мојнм другом, Бобаном Вељко вића, видео сам неку гужву, панику. На поду је лежао човек. Био је у несвести. По кушао сам да му дам вешта чко дисање. Није реаговао. Потражио сам од тета Маре два дпнара за телефон. Она лти је дала, а таца је њена колепгннпа рекла да н овде им телефона. Позпаб сам та ту Зорана н питао сам га за број хитне помоћи. Позвао сам ,.94”, а отуда су ми рекли да немају кола. Позвао сам ,,92” it мнлхшионар ми I је рекао да одмах долазе. Ипак, ја сам нзашао п заус тапио први ауто. Бно јс црвеп, сећам се, а онда су љу« дп помогли да сс онссвешће ни човек уиесе. Одвсзлн су га у .болницу” To је цела, целцлјата при' ча дечака којп је многрбро] ној „публцци” у продавннцп хлбба одржао лекцију пз сналажљивостп, храбрости, хуманости — самозаштнтн. He зна име човска коме јс помогао. He сећа co ни шта су л»удп око ii/Cra говорнлн када сс све стишало. — Погледао сам кад су га одвезлп и отпшао сам да се нграм! ■ Тако је урадпо дечак, a људима јс оставно да разми шљаЈу. Горан се и данас игра и учи. Завршава чстврти разред п добија оцсне нз школских предмета. Животmi предмет XYMAHOCT, положно је са одличним. Само га је повинарска радозналост приморала да се сети цслог догађаја. За љега је то било тако нормално. И тета Мара га подсећа. Кад код vise у пекару у cvседству, дочека га са: „Моје мало јуначс!”. М. Миленковић ■ САТИРИЗИЧНИ УГАО БЛИЖИ СМО ' Још смо блшкс срећној будућности — помернли смо сат за један час унапред. НЕСТАШИЦА Нема више ни otfehai&a на папнру — Јср нема ни папира. ДЕМАНТ За нлга се прича да је дошао са врло Јаком везом, алн је он демантовао све причс, показао је да нема везе. ДЕБЕЛИ БОГАТАШИ Некад смо сви сањали да будемо милионери. Та нам се жел>а и испуннла: просечан лични доходак у Ошхтши износи преко милпон динара. По старом курсу. РАЗЛОГ Омдадина мора да има дугачку косу, кад Је нико не шнша. Y ДИЛЕМИ Смета пам неред у граду. Али кад се снротпљсха кућа помете и среди — дзгледа Још снромашнпје. Мнрослав Димнгрпједнћ
СЕЛО 1. JYH 1983 ■ БРОЈ 2S4 • ПОЊОПРИВРЕДА ТИТОВО ДЕАО НАША БУДУИОСТг • Омладина, радни људи и грађани Поточца по двадесет пети пут приредили су Омладински вашар у част Дана младостп, прославпли десетогодишњицу братских сусрета са селнма Товарником и Вашицама. *$.?VШw •*.^^:wie44ef. • Двоструки јубилеј Поточана @ На свсчаном збору говорио Недељко Гуњевић © Поточки борци са својим команданто.м Мплошем Корицом © Чувати братство и јединство као своје очи, поручује Славко Васић, једаи од преживелих логораша из јасеновачког логора О Изложба акварела Мирослава Ацића из Вуковара у Галерији „Ш” ® Такмнчења певача за први глас Поморавља © Двоструки јубилеј започео је још 22. маја ау- ЧУВ.АТИ БРАТСТВО И дицијом певача аматера за први глас Помо- ЈЕДИИСТВО KAO ЗЕравља. ¥ предвечерје празника, 24. маја приређено је револуционарно вече уз лигорску ватру. Традиционални омладинскм вашар отворилп су учениии основне школе ,,Ву;< Караџић” из Поточца спортским сусретима. Иајбољпм екнНИЦ¥ Y побратимској делегацији из Вашнна бпо. је Славко Ва сић, јодан од ретких затворсника јассиовачког логора који су данас живи. Славко Васић је родом из ша коју су припремнли кому1ГИСТИ заробљенншг. Од 118 логораша само је седморо пре живело ову пооуну. Meby н»има п наш. побратим Славко Bacilli, који младима поручујс да чувају братство и јединство као зепицу ока свог, да по штују ‘И дограђују тековинс својих предака, да чврсто корачају Тјттовим ттутем. Y поподневним часовима над пама уручени су пехари. Свечанн збор коме су прпсуствовале и делегацпјс збратимљсннх ссла Товарника и Вашица, као и истакиутц дру штвено-политички радници и рджоводиоци пашс општинс, поздравно је Стојан ПетровиИ, председник Скупштнне месне заједнице. На збору је затим говорио Недељко Гуљевић, председник OK ССРН, који је између осталог рскао: — Овогодишњи 25. мај, Дан младости обслежавамо истовремсно и као 91-годишљкцу од pobciba друга Тита. Овај ве ликф дан — дан младих прослављамо са нескрнвеном радошћу јер сл1о свсснн да нам је омладина огледало друштвене, соцпјалне, идеје и политичке структуре друштва. Истопремено изражавамо своју љубав н оданост према лнчно сти н дсл,7 Јосипа Броза Тита. Тпта више нема мсђу нама, али је остало монументално, бес.мртно, историјско дело — саглоуправна, несврстана Соцнјалистичка Федеративна Реттублика Југославија, заједниИа братскнх народа и народности, рекао је Недељко Г\’ње внћ, а затим паставно. — Оружана борба и револуција којој је друг Тито био на чел.у остварнла јс два велика људска ицеала — слободу и социјализам. Али то није било лако остваритн. Порсд људ ских и материјалннх жртава које су бнле огромне, допринос народа Југославије победи над фашизмом био је огроман КОМАНДАНТ МИДОШ КОРИЦА СА БОРЦИМА ПОТОЧЦА Борцп Поточца желели су да v своЈоЈ ередлни виде v овом свечанохм момеиту и свог команданта са Сремског фронта МИЛОША КОРИЦУ. Командалт Шесте лнчке дагвизије у којој је било много бораца нз Поточца, МИЛОШ КОРИЦА, одазвао се молби својих ратаих другова и са и,има јс провео пријатпе часове. __ После четрдссет уодина поново смо заједно. Мноnix из наше дивизије више иема, али cY °ни иама» V свечаном строЈу револуције, рекао је Мнлош Корица. Први лут сам у овом месту, али бих волео да се овако чешћс наћемо сви скупа без обзира на веру п националиосг да иегујемо братство и једашство п да то прсHOcmto на млаће генерацијс, како иас је учио друг Тпто. Погочки Сзрци су затим свом комакданту поклонили џелми сат v знак cehall,a Ј1а лоиовхш сусрет са Н.1И1, н са војног и са политнчког аспекта, јср су сс народи Југославнје лрвн у поробљсној Европи лобуЈШлп против насил>а м лфака, што је ,у оно врсме, када су фашистичкс силе биле на врхунцу своје моћм, било вишс него херопзам. Па * рола „Боље гроб — него роб” најпотпунпјн је био израз тог ЧЕСТИТКЕ 3/Х ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ ДРУЖЕЊА И снмболичпо обележаваjylni десетогодишљицу братског дружеља Вашица и Поточца, уручујућп поклоне прсдставнику Поточца, Синиша МладеновиН, секретар СИЗа културе из Шн ца, истакао је дубокс корсне овог дружења и прнјагељства, и позвао на још ишру сарадњу двеју мес_ нпх заједепша. Испред села Товариика домаћине је поздравио Све толик Јелановић, којн јета кође уручно пригодне поклоне у књигама, које ћепри пасти школској библиотецп, како би млади и натај начин читајући револуционарну лигературу могли да наставе дело бораца са Сремскога фронта и других места иалЈ.е револуциочаЈрне епопеје. Наши саговорници: Славко Жебкћ, Боро Драшковић и Славко Bncnli; Братство и јодмнство су псторпјски храст којп никада нећс да нестане. Побратимство псковано у најтежнм данима. Млађи срцем настављају револуцнонарнс традицијс. хероизма, алн п нзраз морал * ног става прсма окупатору и поробљивачу. Y данашљсм времену, у врсмсн,у иових гепсрација које су стасале и којс тек стасавају, ужпвајући у оно.ме што као друштво данас имамо и што представљамо, историјски значај народноослободнлачке бор бе н револуције добија своје пуно и право зиачење. Viipaво на темељима тс борбе и ре волуције пастала је и цзрасла нова самоуправна социјалиси тнчка Југославпја, заједница равноправних народа и народ постн. Даиас је у великој мери стварност опо што је свакн Тнтов борац шнром Југославије снлвао у тим тешким ратним данима. Због слободе, коју уживамо због, револуције која још увек трајс и коју смо спремни у свакој прилици да браип.мо, мн се са поносом сећамо ратних дана, хсроја, који су својс животе дали Да би израсла на ша данашњпца. И баш због тих знаннх п незнаннх хероја, због тога што је снмбод револуције био Тпто увек смо спремни да станемо у одбрапу своје револуцпје п њених тековина. Говорећи (о младима ГуњевиГх јс нагласио: — Млада генерација свакод нсвном активиошћу на свнм нивоима сталио потврЈзује своју бсзрсзервиу спремиост да иастави револуционаршх прсображај нашег друштва, a то је онај пут који су трасирали Савез комунпста и друг Thio. To доказнвање није нзражело само у омладинској организацнји која је део фронта .социјалмстнчких спага. нсго п у Савезд/ комуниста као предводнику тих сиага, у ш::о ли Ji на радном месту, кроз марксистпчко образовашс и идејно-политнчко оспособљавање, продубљујући н развијајући братство - и једннство свих наших народа н народности, кроз разнс садржаје добровољног о.младинског papa и у бројним други.м акцијама неговаља и развијања револуционарпих традиција. Бсз обзнра на свс тешкоће слободно можемо pelin да смо спремни н да Јшал1о довољно снаге да остваримо све задаткс које смо себн поставили. Оргаиизованс социјалнстичке снаге, на челу са Савезом кому ннста још интснзивније настављају социјалистачку самоуправну изградњу. Г1з тих рад них напора пронзаГш lie многобројпији н већп резултагн. Наша осећања, нашу спрсмност посветнлп смо даљој нзградњп самоуправног социјалистичког друштва, очуваљу тековшш народноослсбоднлачке борбс, поссбно очувању братства и јсдинства нашнх народа II иародности, што потврБујс и дапашљс дружење грађана Поточца н пријатеља нз братских општина равнога Срема. Спрсмни Caio да н даљс развијамо и јачамо систем опште народне одбране н друшгвснс самозаштите, да бранимо и од бранимо све оно зашто су pain А1НОГИ жпвотн п што смо остварилн кроз послсратнн пе риод соцнјалистнчкс нзградп.е, рекао је на крају Недељко Гуљевић. Y културно-забавном програ му учествовали су младн рсцнтаторЈЈ овс школе, хор учсника под руководством наставницс Роксанде Јовановић, естетске всжбе у кореографнји ЗораЈНа Мнливојевнћа, фолкло.рна група из Трешјвсвицс као и борилачкс вештине учсника. ИЗЛОЖБА АКВАРЕЛА Y ГАЛЕРМЈИ „Ш” Y лмковној галернји „Ш” отворепа је затим нзложба акварела Мирослава Ацпћа, сликара из Вуковара. Гостн оу лепо примили прекрасне пејзаже нз крајолике Славоније, којс је уметник успсшно транспоновао. — Ацнћ слика свој крајолик покрај реке мирно и једноставпо попут славопског храста, којн се дубоко Адашсваца. Y партизане је отишао 1942. годпнс у Фрушкогорскп одрсд. Био је курпр код команианта Цвеје Миловановпћа Змаја. Заробљсн • јс од усташа на згарпшту роднс кућс. Једини јс од својс фамклпјс прсживсо усташку кланнцу. Y јассновачком логору бно је свс до 1945. годинс. Учесник је позмате побуне логора РАПОРТ СА РОДНИХ ПОЉА ЖЕТВА СЕ ОЧЕКУЈЕ РДНИЈЕ ® Због прилично сушног пролећа треба очекивати почетак жетве већ од 20. јуна Пролећна сетва је завршена, Због сувог земљишта на неким местима није дошло до добре клијавости, па су пољопривред нмци били принуђени пресејава њу. Међутм, недавни пљускови дошли су у право време и доне ли око двадесст литара водс по квадрату, што се сматра довољ нлм. Али, у дубљим слојевима земља је и даље жедна, тако да би нови талас кишног времена дошао у прави час. Кукуруза, саДа већ у првом ко пу, има на 13 хиљада хектара, нсшто више него прошле године, јер у јесењој сетви пшеница ни ПРЕД ЖЕТВУ И ове године услуге жетве и вршаја. житарица плаћају се у натури и власник пожњсвеног, односно овршеног жита обавезан је да ушур прсда пољопривредној организациЈЈ.1 ло чијсм је налогу и обављена же тва. Жетва самовезачицом са кпнапом кориснику услуга напла ћиваће се до 130 килограма по хсктару. Комбајнирање житарица са балирањем сламе са канапом наплаћиваће сс до 400 килограма по хектару, a држи коријељсм за здраво славонско тло. Акварел му је по карактеру врло препознатљив н типичан по стилу. Карактернше га пејзаж без људскнх фпгура, далеко од људ скчЈХ насеобггна, мллалхолпчаи ц несврстан, рекао јс у предговору каталога профс сор Здравко Двојковпћ, кустос Галсријс у Вуковару. о.младннскпм вашариштем расцветалн се падобранп Аеро клуба „Наша крила” из Параћнна. Y ведром расположењу настављено је дружсњс на омладпнском вашару, а увече је одржано так.мичс1&е псзача аматсра за првп глас По.моравља, у сали Дома културе. Мирослав Димитријевић је посејано према предвиђеном плану. Осим, лшенице, на нашим пољима мање је репе и сунцокрета. За сада пшеница се одлично дрЖи. На неким местима у ата ру општине Пг.раћин дошло је до подгорсвања у даљем делу стабљике пшенице, али у целини гледано стање пшенице je за довољавајуће. Због прилично сувог пролећа очекујс сс ла жства -пшениис почне десетак дана раније, тако да прве снопове трсба очекивати већ од 20. јуна. М. Д. без, балнрања до 320’ килограма. За вршење житарица на гум ну плаћаће се до 8 процената, вршењс на њиви без балирања до 9, а са балирањем до 10 процената од укупног приноса. Индивидуалним власницима жсталпца, комбајна и вршалп ца обезбедиће се дизел гориво по умањеншт стопама пореза на промет, уз услов да жетву обављају по налогу пољопривредне организације. / М. Д.
1. JYH 1983. ■ bPOJ 234 ' КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ---------------------- . УСПЕХ ПАРАПИНАЦА НА РЕГИОНАЛ НИМ СУСРЕГИМА ДРУГАРСТВА На регионалнтш сусретиМа другарства нз ликовног, литерарног стваралаштва и фотокпнотсхнпке параћннскп представннии су постиг ли загтажсн успех. Најзапаженијп слпкар јс био Србобран Килибарда. ра . диик Српскс фабрнке стакла, ко.ме је припала прва на града, Песнпку Свети Цакп ћу пз ИВТКТ ,.Б. Крсманопић" јс прнпала трећа наг- • рада, а Невенкн Мнловаповнћ, раднпку пз Це.ментарс за уметничку фотографију додељена је трсНа иаграда. Ученици из Мурске Со- - боте гостовали у Параћину 4YBAJY БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО KAO ЗЕНИЦУ ОКА СВОГ Ученицн Основношколског васпнтнообразовног центра из Мурскс Соботе провели cv лва незаборавна лана са вршњаци ма из Основнс школе „Бура Ја кшић". Два дана испуњена л»убављу, другарством и прпјатељ ство.м. Тако cv протеклц и спортски сгсрети, п шстња градои н свечана академија, v чије.м ■ cv програму узели учешћа и Параћиннн и Собоћанп. Директори обе образовнс ус танове су овом приликом речн ма пријатељства подсетнли да је ииљ ових сусрета чување и нвговаље братства и једпнства, управо баш као што се чува зе ннца ока. СЈ. Параћински песници на завршној манифсетацији „Песничка штафета 83” НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ О THTY ’ Чланови Књижевног клуба „Мпрко Бањевић’-’ Мирослав Димитријевић, Момир Станиса вљевић, Евгенија Портној и Би љана Ракић стекли су права да учествују на завршној манифе стацијп „Песничка штафета 453" у Београду. Параћински песницп cv се 24. маја придружили најбољим песнишима Сроије, поред којих су учествовали и пеоници из Јајца и Новог Сада. Учесницн ове манифестације у преподне вним часовима посетнлц су 1<у hy цвећа и Резиденцију председннка Тита, а блли су и гости колектива „Иво Лола Рибар” v Желсзнику. V Народној бнблиотеци у Београду увечс је одржаиа све чаност у чијем програму су учествовали и наши песници. СУСРЕТИ ДРУГАРСТВА РАДНИКА ОПШТИИЕ ПАРАНИН ПЕСМА И ИГРА У СРЦУ НАМ ЛЕЖЕ Општинска смотра у музичком и фолклорном стваралашгву, ннтерпретацијн забавннх и народнмх мелодија и такмичс * t>e инструменталиста 20. маја окупили су,у Хали спортова велиед број извођача и Халу скоро напунили нубликом. Најбољп фолклор, дамбурашкл орксстар п дуст нма Цсмсптара ■ Интер Јретатори забавних и народних мелодија п ннсгрумсгпалиста 1ајвише оцсњени из екнпс СФС ■ Хор из Музичке школс н мушчка група при овој школн освојили пехаре и прва места ЛЕП ГЕСТ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „БРАПКО КРСМАНОВИИ” ДОКАЗ ЉУБАВИ Y част Дана младости 20. маја у Месној заједници „Бранко Крсмановић” отзорена изложба Титових портрета чпји су аутори ученици ОШ „Б. Јакшић”. Ауторима најбољих радова пригодне награде уручио Браннслав Драгутиновић, председник Скупштине месне заједнвце @ Књига за сваког учесника ‘ Месна заједнпна „Бранко Кр смановиК’’ јс Дан .младости ибележила ца један лсп и пеуо бичајец начии. У нзузетно све чаној атмосфери у просторија ма ове Месне заједнпце отворс на је нзложба Тнтових портре та чији су аутори ученици Осповне школс „Бура Јакшић”, чнме је потврђена добра сарад ња месне заједнпце и овс кулгурно-образовне установе. Тптб, ратник са поноснте Ка дињаче, шу.мовитс Козаре, валовите и хучне Сутјеске, Тито државник, поборник мира, огац нђсврстаности, пријатељ и учитељ најмлађих гледа нас.мејаним очима са паноа, очнма у које су пионири уткали љубав и лепоту, својом још неве што.м уметничком руком нзваја ли ликове које вндс и носе у срцу. Иако рука нлјс још довољно вешта, треба јој дати подстрек развијат-п код деце љубав и не говати уметност. To је управо учињено овом приликом, а Бра нислав ^рагутнновпи, предссдннк Скутптине Месне заједни це је на то подсстио и још јбдном указао на име које живи са младима, осветљавајући и-Ч пут. — Ово је са.мо једна у низу манифестација којом обележа вамо 25. мај, празник свих мла дих, али ово је још један доказ велике љубавн младе генерацнјс према вољеном Титу. Тито је био и остао и бићс ннсппрацпја свнх нас. Његозо непролазно дсло, његов .xy.uaнизам и одлучиост којом је во дпо народ и Партпју onhe увек Јвезда водпља у настојаљнма да се пзграђује нови, лепшц н пра веднији свст. Тито је био велггки пријатељ младнх. Веровао је иладима н користпо је сваку прилнку за сусрет са ппонири.ма н омлади но.м. А га младост била је увек у првн.м борбеним редовп.ма, на бројним радшЕМ акц>ija.ua. уткала је део себс у обнову и нзградњу зе.мљс. Зато је Титов рођендан празник и свих .мла днх, нагласио је Бранпслав Дра ryTiiHOBiih. ■ ' Жирнју нпје бнло лако да одабере најбоље .мсђу толико добрих Тнтових портрета. Ипак, дванаест радова заслужгју посебне наградс. Првонагра Бени рад је портрст Иване Ада мовнН, друга награда прппала је Марку Шћепановићу, а трс ha Наталији ПериН. Четвргу награду деле Дсјан Милојевнћ Марина Жерајнћ, Снежана To .unh, Александар Поповић, Алс ксандар Мпхајловић, Нпкола То.мић, Драгаи Јањевпћ, Биљана Јоцпћ н Слободан КотлајиИ. За подсгрек и успомену свакјг учесник је добпо по једну књигу, а за наградс cv се побри нули СУБНОР, „Парађинка" Оп нггинско веће Савеза синдлKara, Ауто-превоз турист, СИЗ културе и књижара „Космос”. С.Ј. Ко пева зло не мисли — каже наш народ. А да се уз песMv, .MV3HKV и игру боЈве и лакiuc ради, да се љп.ме, управо, оплемељује раднц простор сведочс „Сусрети другарства радника’’. •Cvcper који је 20. маја одржан v Хали спортова „7. јул" V музичком п фолклорном стза ралаштву, интерпретацији забавних н народних мелодија, дуета п ннстру.менталиста потврдно је још једно.м да с.мо распеваиа нанпја, и да .uebv радипиима и.иа а.матера који бн моглл да се мерс с прави.м професиопалцпма. Поповачкн фолклор је н ово.м прплпком побрао највншс аплауза п од странс жирн ја проглашец за најбољн мсБу фолклори.ма на овн.м Cycpcpiма. Та.мбурашки оркестар, саста вљен од радннка Фабрнкс це.ме нта „Нови Поповац" п даље но сн епптст најбољег v општини, као и хор Музпчке школе „Мп ленко ЖивковпН". Мизичка група псвача прн Музнчкој школи „Мпленко Жц вковнћ” јс такођс ово.м прилико.м добила псхар, освојнвши прво место. МнлиИ Радосав, радник СФС вештим преплнтањем прстију на хар.моннцц стекао је прву наградг н проглашен за најбољег међу пнструменталпстима. И \iebv Јгнтерпретаторнма за бавнпх и народнпх мелодија с пуни.м право.м можс сс рећи, бпло јс квалнтета који би .могли да сс мере са прави.м професионалцн.иа. Слободан Огња iioBiih, лекар, наступајућц за скипу СФС и ингерпретнрајући евровизијску пес.му „Џули" ос тварпо је прави музпчки квали тет и стекао Tnrvnv најбољи v овој KpHKvpciiuiijn. Најбољн интерпрстатор народнпх мелоднја бпла је овом прилпко.ч Сцел<а|1а Петровпћ, раднпк СФС. а прво место прнпало јс и дуету нз Цементаре ЛазићРад6савл>евић. Нај.масовнији учесник па Су сретима другарства” општнне ПараИин јс ово.м прттлпко.м би ла Фабрпка це.мента „Новп По повац” којој јс прппало4 прво место, на другом месту јс Срп ска фаорика стакла и па треће.м .месту екппа ИВТ КТ „Бра нко‘Крсмановић". Cbilu првопласиранлм таклги чари.ма уручене су дипло.ме и пехари којс је обезбедила Стаклара. Победппкс општинскс смотре чека ново искушење ц такмпчењс на рептонално.м нивоу. СЈ. ДЕВЕТА ИЗЛОЖБА ПРОЛЕНЕ И МЛАДОСТ СВЕТ ИЗ ДЕЧЈЕ МАШТЕ Традиционална изложба дечијих радова под називом „Пролеће и младост" отворена је 23. Maja у холу ГАП-а • Награде ће битн урученс на посебној свечаности у Библиотеци „Др ВиНентије Ракић” Девета је година како сс у нашем траду негује једна лепа традиција. .Наиме, мај, месец младнх, Дан младости, поред друп<х .манифестација, красе и најлепшн' ликовни радовп мали шана из обданншта, ученика основнцх школа и Центра за средње усмерено образоваље „Бранко Крсмановић”. . Радовј који су изложени 23. маја у холу ГАП-а претворилл су рвај-хол * v uajpacKoimntiv ливаду. Много важвлјс од уме тннчког квалитета. мада и н>с га 1ша у још несигургаш поте зима младих уметнлка, су поруке, жеље, хтења који сс чнтају са цртежа. Разнграна дечија машта створила је свој свет, свој mrr, пут којп је тра сирао друт Тпто. —Далас живимо у јеаком усковитланом свету, пхпом мво гнх прогпвгречпостц. нехумано сти» свсту v коме много и.ча ***■ хгутева и стрзлшушца. Ако тре ба са ове изложбе да пошаље мо поруке младима и не само н>има, онда морамо рећи да је највећа хуманост неговати и развпјати све врсте уметности. Традиција која' већ постоји v овом смислу, допрпнеће да се укључе све већи број омладипе. Саме школе морају и даље бихи ангажоване у ово.м погле ду. He смемо заборавнти да је ово наш продужетак једног де ла, једне епохе коју јс започео друг Тито. Инспнрисани тим нмено.и морамо до краја бши упорпи н оствариватл кроз у.че тност највеће људске вредности, нагласпла је сликар Љубин ка Добрић отварајући изложбу. Пајбољи рад, по оцени жпри ја v предшколскрм узрасту је рад петогодшпње девојчице Ка тарине Мапгђ, другу награду делс петогодииЕВз Бојаиа Ивановић и четворог)х.нчња'Маја Косић, а три треће ротноправнс награде деле: седмогодитдњаци Игор Милојковић, Владимир Бурђевић и Ана Зекић. Meby ученици-ма основних школа прва награда припала јс Данијели Букић, ученнци VI разреда ОШ »С. Јаковљевић«, друга Драгану Мнладиио вићу нз VI разреда ОШ »Б. Крсмановић« из Сикприце, a тређа Радпци Благојевић из Поточца, хМарку ШНепановићу уч. трећег разреда ОШ »Бу.ра Јакшић« н Страхињи Николићу из ОШ »Радоје Домановић«. Средњошколцп су на своји.м радовима показали већ једну 'зрелост, а за најбољи рад проглашен је рад Саше Панчнћа, другу награду заслужио је Жа рко Станковић, а трећу иаграду жпрп је доделно Горану Јо ксп.мовнћу. Пригодне награде које је обезбедио организатор СИЗ кул туре, СИЗ основног образовања н вастггања, Библиотека „Др Вићентије РакпН? и Удружење лнковшк уметника, биће лапраЈјени.ч ауторима уруче не на посебној свечаности. коia he сс уокоро одржатц у Би блнотецн *»Др Вићантнје Ракнћ«. X СЈ. АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ Y ЦЕЉУ БРАТСТВО НА СЦЕНИ Члапови Градског а.матсрског позоришта краје.м прошле недеље боравнли су у Цељу у оквпру традицпоиалне сарадње А.матерског гледалишча „Жељезар” из Штора и овдашњих аматера. Публици V Цељу и Шторама параћински аматерп представили су се дело.м Зорана Божовића „Свадбенн марш". Аматери из Параћина наишлп су на изузетно топао прије.м код гледалаца н домаГшна, аматсра- из Штора. ¥ оквиру разговора који су вођени поводом братске са_ радње поменутнх дра.мскнх група, договорено је да Цељани узврате посету v мају ндуће године. М. И. »Дпанаи 8 ШТА ЈЕ СА СИМПОЗИЈУМОМ О САВРЕМЕНОМ ОБЛИКОВАЊУ СТАКЛА? СТАКЛО ТРИЈКИ ДА ЖИВИ Време је када су наши чи таоци .мсђу редовнма v овом листу поиешто чнтали н о Сммпознјуму салре.меиог об ллковања стакла, јср нам је пракса бнла да nch неколико година о овој јсдинствсиој међународној манифестацији опширно пишемо. Днвилп смо се необичнпм уметничкп.м покушајнма, по мало чудплк да уметнпчка машта и спрстна мајсторска рука могу укрогити tv крхку и реску, а уједно оплеме ппту материју и довссти је до савршенства. Пре пет година почела јс да живи ова маннфестација. Основана на са.моуппавној основи (са делегатско.м Ску пштнпо.м н спнм љеним органима) при.мљена је са подр шко.м какп v колектпву Српске фабрикс стакла, култу рпој средшш града, тако и у шппој јавностн нашс оп_ штине. Боравили су уметници днзајнери нз разних крајева наше земљс, из иностранства такође. Размењнване су идеје пз Хрватскс н Ма_ ксдоиије, из Србије и Словс нпје. Доношсна су знаша из Америке. Енглескс, Чехосло сачке, Француске ... Имали смо задовољство да једном годишње видимо изложене ко.маде стакла настале у тој години. Нсколико пута су га видсли и други градовн. Када смо сс прс неколнко дана загпггересовали код од говорних за ову маннфеста * нију, сазнали смо да је ове годнне нема! На разки.м местима добнјали смо различи те одговоре. Алп, једно је ис тпна: .манифссгација међународног значаја у граду стакла, која јс достојно репрезснтовала и фабрику и среднну, у својој шестој годинн јс престала да жнвп! Да ли ће догод1П1с ожнвети? Питаље јс, мада се у озом тренггку всрује v то. Неће.мо сада тражити кри ица за опај пропуст, јер нх је. сиггрно. Binne. Алп, рећи ће.мо да оно што јс за понос града и псле опттпне тре. ба ла се чува и исгуЈе. Јер, и Стаклара и грзд на Црпи цн су до сада вшис пута показали разумевање за култу ру н уметности отваралн врата. Зашто зансмарити ту лепу традицију? С. Ј. ТИТО Ссти . се. друже,. . . da v овој зс.иљи, • пису цветале ружс. Да .није било Тита, Партије и партизана join 6ji над нашом зе^љом владала тама. Тито је бко xepoj\ у рату и .ииру! — . Тиго је познат сваком пиониру. Тито је био градчтељ мира v соету — Тито јс водио бригу о сваком детету. Ссти се. друже, да у овој земљи нису цветале руже; сети се тих славних дана, v срцу носи Тита и велика дела партизана! Умро је Тито. али његово дело живи! Братство — јединство zpaduheMo н ми, Титови пионири! Да се земљо.м нашом таласа лсито волигио те, сви најмилији, дружс Тито! Милан ЗлАтаповпћ, V ОШ „Б. Крсмановић" Спкирица ТНТО ' ' !. .... Дру.1 Тито је роћеи 25. ■ । .чајд । Мсссца када cv руже биле ■ румсие Мессца п\ног cjaia Тито јс био великц » . био је највећи, био ie најлшдријц Волео ie нас децу, ' водио нас срећи. Сада га вшие nc.ua. ал' живц v саиДа, као си.ибол мира. Владета Мндптиђ, V 1 ОШ „Бурд Јакшнћ” ТИТО Тито је радост , - 1 Тито ie свет Тито ie nрац Maic.Kti цвет. Ticco ie слобода. Тито ie .иup. I Tuto ie човск " Кога воли сваки пионир. Тито ie цвст Тито ie птица Тита воли сваки Дсчак и девојчица.. Зорица МилкХ VI1-2 ПРОЛЕЋЕ Мссец је лагано пловно далскнм друмовима што внЈугају ueby трепераввм звсздама уснулс, срсћне млалоста. Свс је бнчо тихо све мкрпо и посппио, а нпак раздрагано у тој топлоЈ пролсћној ноћп. Седела сал * иа клупи пспод старс mine што шумн својим младим иллан * ци.ма исизрсцнвс љубавн. Повстарац мп Јс својкм топлим рукама ми. лопао лицс и душу. Носпо мс јс собом к ја сам осетил * чудну, ннкад тако дожнвљепу радост. Чудко јс опо оролеће у чнјсм бп загрљају човек остао всчло. Чудно Јс ово пролсћс којс се сада будн у MCim, јер почињс сле дв жнви другим животом, нестају свс границс п одјсдном осетим да сам сло. бодпа. Дпвно је то пролсће у комс срцс помнс да лебдн између машхс н стмрности, кала се у и.ему pabajy ноос л.\-баш«и радостн. Како <с лспа ова наша младост, м нашнх петнаест годнна. Како се ЧИ1П1 суровом мнсао да Јс пролећс само Јсдно н да ће сутра, мол<- да, за све бнги каспо. Та идплична мсшавипа жс/м и стварности м бескрајиа младост п топлина будс у мом срну звукс романтнке и задоволмггва. Зар постоЈи исшто леише од пролсћнс л.убапн? Како у Mcim свс каједном затреперн када чујс.м чаробне звукс ко.1и долале пл даљиис и успеааЈу да залече pane суморие Јессии, а да остале само занос II радост. Вессла сам када на образу осетнм npanchiui поветарац и када знам да Јс љубав ту. да Је .младост ту, алк бсз бола н разочарела када се све прствара у дпвљу неукропгау чежљу. када руметало не скрнваЈу CI-3C и калп затрспсрн хнљаду. хнл.аду блнставнх звезда као ове поћи Ллсксандра Велковпђ OUI ,.! *адо.|е ПомаповвН"
СЛОРТ *ФИЗИЧКА КУАТУРА 1 ражнм фрпзср<.>;о-бср0срско| днхка женскпг фрчзсрз. жс.ти прсквалнф|<клцн|у ралњп „Укпвс". . раако за рад у УРЕДНИШТВУ ЛИСТА „14. ДАНА” ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА Мнрослав ПараИкн. JOBtUIOEHh. Tihodm 84. Куд иде параћиша кошав? ■ HU ЖЕТВД И НДСТДВЉД Проаајем ПрОНЗВОДН.3 ауго маркс „Лада 1500” годхне. г-е на телсфох 44-100 од часова, Mxha. Обратити 12 до 15 Поштовани друже уредниче, молим Вас да овј чланак обја вите у ваше.м и нашсм драгом листу „11 даиа" “ које су радом гренирање.м Јединство — Тимочанип 2:0 (2:0) Прода.|см 40 коишика -блат” са ..ДатапbtHiiM мслом. Цсиа прло повољна. Mr.ryh саакх договор. Гнша Марковиђ, Ламсла 4 2. Паpahini, телефох 51-773. Пролајсм жмпу 50 арн под пшсннпоч на мссту зввном „Петловац” Мп.чприд Иараћнн. MiiKith, Морапска 11, Машхна Радмила 46, riapahi за штрпкањс „Апатнинова, на продаЈу. Бокић, Д. Мапјвновић >их, телсфоп 56.114. Вовод да напишем овај члапак јс то што сам скори присуствовао кошаркашкој утакми ци измсђу Железника; ОКК Hapahnii. ме1)утк(м, на мојс вслико разочарење, ја сам гледао „Јагодину’ , a ne ОКК Параћик, пд постављам председпику и руководству ОКК ПаpahiiH питање да ли је бол»е да боје иаше кошаркс бранс „стра нци" или уигравати наше јуии орс са свентуално сгарим игра чма који су свс дали параћин ској кошарци, Жалосно је да тим ОКК Параћин води такоће странац, а да наши познати ко шаркашки ентузијасти: Алсксандар Милићсви11 и Божа Ћор1)сви!\, који су прославили мушку и женску екипу Пара донели да кошарка у Параћинј пуде спорт број 1, и.ш he и даљс доводити „лсгиоиаре” да се уигравају, док се ндши .мла ди кошаркаши налазе у глсда лишту или на клупи? Навсшиу и рсчи јсдног ватреног нзвија ча и акгивног раднг.ка у коша рци: „Ја сам дошао да глсдд.ч Hapahiin, а ие Јагодиау”. Мис лим да речима пвог локлоника игре под обручима не трсба ко мснтар, а всрујс.м да he сссии љубитељи кошарке сложити са itcroBK.M речима. Зато још јед ном постављам одговорним за кошарку у Ilapahniiy питан.е: Кјд иде параћинска кошарка? Надам ve да he опај. чланак добити место у вашем листу и послужити да сс нске негатип ности ко.јс су захватиле хошар ку у нашсм граду отклоке п ћина буду у гледалишту, док Накхови пулспи седс на клупи резорвс? сви скуп навијамо поново почнемо да Оглашавпм иеважсђпм свсдочапство — дуп.игкпт свсдочавства. о завршеном II разре.чу основнс ижолс мздато у O1I1 „Вук Kapnuuh" у Поточцу, дсл. бро.| 168 од 26. V 1981. на име Алсксапдра Jonauoвпћа. Мислим да Је излишно писа ти о успесима женскс кошаркашке скипе која је под руко водством Боже ЂорђевиКа ушла у I лигу. Да ли упрапа и садаuntil прсдссдник ценс заслугс he уз пар старих играча да се кале, ма кажсмо хвала> за нашс момкс, који И lICKyClfMX а страпциуигравајте се пи код кућс — у „Јагодини". Хвала на простору, уколико објавите овај чланак. В. Симић, М. Горког 21, HapahiiH Оглашавам пепажећкм свсдочаиCino ол 1 до V рпзрсда илдато у 0111 у Стубипи иа нме Љубомнра МмлојспкВа нз Стубипс, Нов успсх рииоловаца „Мреие” Ог.шшавам и>:важећхм спсдочанство on 1 до V разреда кздато у АПСОЛУТНО ПАЈБОЛЛ1 Поповцу у O1II „25. маЈ" нме Стојадина Ми.-iojcnnha хз Стсбице, Оглпшасам неважећо.м BnuicM ' тзчаЈном псппту Дб\'Гнмназнјс пздато школске 1957'58. го тнс то.мира Живковића нз чпна. Диплому о VIII разрсу Бупријн па хме ЗлпHonor Бра- ® Прошлогодшпњи прпаци < Србије » учесннци фгшала Купа Југославнје не преста ј ју да нижу успехе. Продајсм приколнцу за кола. Мо- >ке и за фрезу. Носнвост 1000 кг. Мнлнца ТрпчковиВ, Мххићева 181а, Параћкн. На такмнчењу у рнболову одржаном 8. маја у Бсограду, под иасловом „Куп прнјатсл.ства Звсздара", на реци Савн, лараћински риболов. цн потврдили су наслов нај бољег из прошле годнне.' Продајсм „фпћу 750” година лро нзводње 1972. Упнтати Милана Хопака, Устаничка 13, ПараШнн број теЛефона 51-396. Екипа у саставу Зоран Ни колић, вођа, Милутин Илнћ, Мнле Мплутиновић и Зоран Фатур, освојнла је прво мес to v екипном пласману са свега трн негативна поена. У појединачној конкуренцијп, као потврда квалитета, Милутнн Илпћ освојио је пр во место, а Миле Мнлуновић друго место. На овом такмнчењу учествовало је деветнаест екипа из свих крајсва Југославијс, и послс најновијег успсха рпболоваца „Мрене”, Пара> ћинцима су многе од љих упутиле позив да учествују на њнховим такмичењнма. 3. Ннколић САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА УПРАБЉЛЊЕ ГРАБЕВИНСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ II КОМУНАЛHE ДЕЛАТНОСТИ ОПШТИНЕ ПАРАПИН , О Г Л A С М VC-ТУПАЊЕ ГРАБЕНОГ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШ. ГА ЗА ИЗГРАДЊУ ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА ЗА ПОТРЕБЕ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ 1 Локација на којој he се градити пословни простоп за потребе мале привреде налази се на .углу улица Саие Ковачсвића и Борс Петровића v Параћину; 2. На локацији he се градити привремени монтажни об!екти V низу, величине 4x6 м, и то: 5 јединица за занатске panite и 4 јединице за пословнн простор; 3 Пена vpeb»na,fea земљигата ”31,оси Д1Ш: 9-884,25 по м’ бруто површине и плаћа се одмах по закључивању уговора; 4 Сви корисниди су дужни да истовремено пзврше изградњу својих пословиих просторпја, a cnociihe трошкове изоадер пнвестиционе пнвестиционе техничке техничке документапик и трошкове око издавања грађевинске и употреоне дозволе; . 5. Заинтересована лица су дужиа да прнликом подношења захтева по ово.м огласу доставе доказ о квалпфикациЈи за обавл.аљс делатности,- 6 Захтсви по овом огласу подпосе се у року од 8 дана од објављиваи.а у лнсту „14. дапа”; 7. Обавештеиа по подиетим захтевима бићс достављеиа свим учесшшима у року од 30 дана._______________ Стадиоп: Једннства. Гледалаца: 800. Врсмб сунчано, погодза жру. Стрелац Костић у 10. и 40 минуту. Судија Никшнћ (Нови Џазар) 8. НО Јсдинство: Богосављсвнћ 8, Стојановић 7, Милићсвнћ 7, Матић 6, ПсткопиИ 7. ЛнВслковнћ 7, Павловић 6, (Радовпновић —) Дреиовац 7, Урошевић 6, (Спасојсвнћ —), Пелнвановнћ 8. КостиГј 8. ПролсЈша та успешна. ван>а. После жстоа Јсдкнсгва Јс занс- „Прхииси'’ хзпал ичскктрнЈумфа у Новој Варо- : игра опала два бида су ТАБЕЛА II СРПСКЕ ЛИГЕ — Ј¥Г укњхжсна. Тимочапи су ес прсдсгавили као врло доора екнпа х можс сс pchx као Једха од најбо.ЂНХ које су се појавиле на тсрсну стадиона Јединства у пролсћном дслу. Судсћи прсма стрслнима, прсма стрслну Костићу, како оапосно у овој I. Бсрдап 2. Шу.маднја (К) 3. Јастрсбац 4. Тимочаннн 5. Јсдннство 6. Шу.мадија (А) 26 26 26 26 26 13 4 12:19 21 10 10 41:23 39:36 27:29 Друто полгппече, лоиајвише захваљујућн судпЈи Ксмалу Ннкишћу i:ora пам тнмо из прошлог првенспа и учаклпше са Пс.чи.мљсм кала јс био умало нокаутнраи, одкос снага на тсре. hv. Игра сс ссцка, судлја свпра сзаки сгарт нграча Јсдинства, a roczmia гледа кроз прстс. Y јсдиом момснту, суде. hit прсма ргацциЈа.ма, гледаоцп су се уплашнлп к>еговог критсрпјума. Како к пс бк, када сс прочуло њсгово , сзи« ран.с" на утакмицк у КрагуЈсвцу против ШумаднЈе коју је Јсднпство сплом цзгубнло са 3:2. МсБути.м,. тада па сцену стуиа Богосављсдић. Њсговс успешпе шпсрггшшје, а палочиУо она каja je са 5—6 мсгара иззанредном парало.м идбранно топобскк ударац спречаваЈу да побсда ијсдиог трснутке доbe у пнтањс. гако н у рапијкм утакмицпл!, iicbywiво Је преузсло сгвзр у своје ручс. Сме |i.yjy сс Пслхваиовнћ и К i.mh, алн опо што лосебио радујс го ic апсолутиа псистспцнја нслокупнг навале. од. носио тнма. Први гол у прошлоисдељноЈ утакмнци дсло је Пслнвановића и Костића. По досуђсном слободном ударцу кога, ааравно тучс ох сам, Костиђ очскујс да гол.ман нспустп хли одбхјс лопту, до сс дсшава и он сабраио шутнра bucko, нсодбра!М1во. v голмаиов лсвн угао. Био Јс то дсстн мннут п 1:0 за „зсленс". СТОНИ ТЕНИС OBE ГОДИНЕ Ф Од формнрања Општипског стонотениског савеза Параћипа 1981. године, сироводе се такмпчења, прве годние у' две групе исте вредности, а всћ следеће годпне по квалнтету у две општинске лиге. Прва општинска лига је по калеидару такмпчења спровсла сва такмпчсња која су бпла заплаипрана и од трииаест организованпх турннра добплн смо лобеднике Првак Општннске лхге у скнпној дн. сихплиип за сениоре је „Напредак" из Својхова, друга пласнрапа екнпа је „Бу дућност" пз Главнцс а трсћц јуххорн „Борцп” из Параћпха. Првс две плпспранс екхпе су стеклс право такмнчења у шппем рангу МсБуопштпнскс лнгс рсгхона Шумадијс н Помораил.а. Y лојсдихачпоЈ копкурсициЈп за сс- „13. ОКТОБАР” — ПАРАНИН Д0А1АШШ II СВЕУКУПНИ П.ОБЕДНИК ПЕ1НАЕСТИХ СУСРЕТА ГРАБЕВИНАРА РЕГИОНА Y суботу и псдсљу 28. п 29. маја 1983. годнне одржацц су 15-ти cycpeix грађевинара и хндустрнЈе граВсвинског ма тсријала рсгиона Шумадпјс н ПоморавНд свечапом отварању сусрста говорхо је председник Општннског снндикалног већа Раде Милановић. Радницк хз пстнаест радних оргакизацнја рсгнона Шумадхјс н Поморавља у области грађспннарсгва н нндустрнјс грађевихског материјала, лак.мнчнли су сс у лроизводном рвду, познавању општснародн одбранс и друштвене самозаштпте, укључујућх н протнвпожарну заштиту, као х. физнчку спре.мност кроз разне спортовс. Свсукупхн побсдихк овн,х сусрста је rpabcsinicKo производна радна оргаикзацнја >f13. октобар" нз ПараИина, која је и по поједиинм пронзводннм делатности.ма бнла хајбоља. Кранхстн, армнрачн, зидари, тесари и молсри пз itapahinicKor предузсћа, нмали себн равиог. нису Са ових сусрета упућен Је телсграм Председнхштву Већа Савеха сншчката Југославијс у ко.мс се из.мсђу осталог каже: „Срећни смо што смело корчча. мо Тнтовим путем, а свесни да су пре < нама крутшс обавсзе и увереже мећу раднпцима да садашње скохомске тешкоће п хеодговорнд попашр.и>а ие хзвиру пз са.моуправљак>а". Игре је отворно н затворио ппедседxiiK Комктета Сусрета Драгугхп ПегровнН, гснсралих директор радпс организацнје '„13. октобар" у Параћину и заставу Игара прсдао будуИим домаНнни ма „Стражевнцн” нз Баточиие, и ГНК-у „1. мпГ’ нз Лапова. Д. Петровпћ 8. Ремонт I. Лс.мхнд I. Палхлулац I. Слога 16. Прогрес Таколо Морава Топлнчашш Y нарсдлкх лутна премоћ вана мада су ,lOO’o". 10 26 26 26 26 26 26 26 26 10 13 п 25:29 39:38 29:38 26:38 25 двадссетак мнпуга апсоЈелипства кије рсализогрм шансе носилс спитет Друш гол пао Је у 40. мкхуту. ПавлпbiiIi. повратник из ЈПА, најазио је врло добру нгру на почсгку угакмнцз, па Је in њсговог одлхчног neiiraptuy гл Костнћ мајсторскн савладао голлгана Николнпа. Пмпонира радост vTapor мајсгора после овог днвног »олл. . нпорс на Позкпном турихру на1оол.их играча Општннскс лигс играпо Је у дле групс по 8 такмнчара н прпо мссто освојио Је Радиша Проккћ кз СТК-а ,,Напредак" из Својиова, победнвши Мнхајла Атанасковнћ нз СТК-а .Јапорак" хз Параћпна у супер фнналу. У Купу младостп Општинске лиге .«ве годнне су пехар освоЈнли jyxxipn „hopца" нз Параћииа, побсдкзшл у Cmiia. лу првака Општинеке лиге „Напрсдак" из СпоЈнопа. Параћнн Је и седнлгс Mebyperxoналие стонотснискс Јучиор-ке лшс Србије. И у овој лип< су сва твкмпчеиа завршсна. Y н>оЈ учествуЈу и Јуннорн ,Борда" нз Tlapahinia, алн за сада нсI ОПШП1НСКА ЛИГА РЕЗУЛТАТИ И ТАБЕЛА Лсбкна: Будућиост — Слога Бошњане: Борац — Раднкчки Параћпн: Ратарц: Јсдинство — Напрсдак Давндовац: .Радннк — ХсроЈ Параћкн: Врапчане — Зсмљорадинк Хајдук мају запажене успехе. Прва скхпа „Борца" такмичи сс у ЗонскоЈ лиги Параћкна рсгиона Шумадпје п Поморавља са ’ надо.м да he само једиу годнпу да пропеде у овој лиги, јер су прошлс годнпс нспалп пз Мсђурегноналис лнгс СрбиЈе. Успсх пису постигли, јср су другопласирала скнпа, а првак те лигс је „АС" нз Кра. гујевца. Остаје mt да се потруде да то прво мссто освојс у слсдсћој такмичарској ссзонн. II у Купу младостп па свом тсрсну ннсу успслн да се проблју у друго коло. Испалк су од далеко млађе н бол>с скипе „Радничког” из Куприје. Y МеђуопштинскоЈ лпги такмпчи се н друга екнпа „Борпа”, али такођс нсмају запа:кене рсзултатс, Ј**р итрају млађи играчи јуинорп, ко1н се тск кале. 3. Борац 4. Напрелак 5. Врапчане 6. Ралпичкх 7. Младост 10. 12. 13. Ванск 1’уди САМО РЕЗУЛТАТИ КОШАРКА (ЖЕНЕ) СРПСКА ЛИГА СЕВЕР Јагодина Параћнн Параћнн — Младост (Y суботу 4. јуна, дупли 73:70 71:68 17 -часова, жене Параћнм — Шумадија к у 19 часова, .мушкн, Параћин — Старк Град. Хала спортова.) КОШАРКА (MY1HKK) СРПСКА СЕВЕР I Параћпн — Млпдост 11 Смсдсрево — Параћнп III Hapahnii — Желсзннк IV Параћих — Морава V Радннчки — Параћии ФУДБАЛ: ЈУГО-КУП Борац — Цса/сит (Јупиорк) Радпнк —. Текстнлац — Јухор Борац — Тсминћ (СЕНИОРИ) Цсмект (прскннуто) 23 22 22 22 22 22 18 18 12 10 54:34 58:40 54:59 49:54 39 38 Слога Јсдннство ХсроЈ Будућност (Р) 22 12 13 40:63 17 17 16 16 13 Y опо! утаклшпн одбрала Је била на ircKvuu'ihy и може сс слободно реЕи да I? с KpaJtbiLM ncjKprtoBaiscM Сто|ап'о> •ifiha. Mii iiihcBiiha и иарочиго Пггковића нзлазила на крај са Тнмпчаичма. Y цслини глсдано тим одлнчно фуккционишс, пре.ма зампсли Моиг Тохшha. Можда би играчп као на ирнмер Урошсвнћ U Милкћсвић, далн Још п вишс да сс налазе на .мсст-ша гоЈа су за н»их лрсдодрећена. Урошевнђ на мссту полутке, а Мнлићсипћ па десиом крплу. Гада би, нараопо, ако бп прпcnait, цошао to пзражаЈа Радованпиић бирбсни цеигарфор a Ypouic<iiih4BC духовхтс замисли дошле до нзражаЈа. Лссковац гдс Лсминдом. KO.TV Јсдинстпо пугујс у сс очскујс тежак мсч са М. Миленковић II ОГШГШНСКЛЖ1ГАГАБЕЛА Потичац: Јухор — Младост Г. Видово: Моравац — Слобода ,9:1 Буљане: О.младниац — Лсципапнп Парађнп: Пструс — Напрсдак (Св) I. Морапац 2. Напрсдак 3. Јухор 16 79:21 35 (Ст) 21 15 77:37 4. Омладнхац 5. Напрсдак БСК Слобода Младост (Св,- Лсшњаипн 10. Пструс ИСК 20 12. Развигак 13. Внхор ЛС 5 10 54:49 59:46 40:47 50:64 50:69 39:59 43:76 31:28 15:50 24 19 17 15 15 14 12 2 ОРА .ДУТОПУТ" НАСЕЉЕ „7. JYJI” ПАРАНИН ОБЈАВЉУЈЕ ЛИЦИТАЦШУ за откул помија из кухиње омладннског насеља. Лнцнтаинја ће се обавити у понедељак 6. јуна v о.младинском насељу у 10 часова. Право учешИа н.мају сва правна и фпзичка лица. Инфор.мацнје на телефон 52-474 ШТАБ ОРА „АУТОПУТ’ ЛИГА 72:79 72:71 82:80 програм. Y
'Ж *' '* 1 ‘‘ * Нмдвачкв савет: Нада Брапковић, Момчило ВучкоамП, Свствслаа Жмвкокмђ, Малмво)« Нлмћ. Надл Јовдновић, (замевмв предссданка) Снежана Јованиинћ ** 14 Слаоољуб Обрадоннћ, Жпвота СтоЈавовиИ, Живојив Гомић (председшпс) ц Јиван Го.ммћ. Ypebyje: Редакци< ии колсгпјум. Гиавии и идголории урсдппк C;tuco b\6 Uopa 1 "* 4b Снсжана Joeniioitwh. Милипо Жиикомнћ. Мнрослап ЦпмнтрнЈевпћ, Миллло|е ИлцЈ. Mtio.ipai Милснкоивћ. Адрсса 1'елакцнЈс: .Макснма Горксн 4 Шшпански фа.ч П Icte- ^ВвиНИ1ШЖввК-3| >«и: 1>авиа а одгавирни урелнни S2-352 аианиари 53 694. Цретлата ншшпње 125.00. .пмугоди шњз 62,зС, & ииостраиство доструко. Жиро рачуи СМЗ-а нмформнкања 63504-649-16 код СДК ilupahim. Ш»алша ГРО рГлас1', Беснрад, Нлајковићем 8, гелефов 340-351. Тираж 11.000.
НА МОРАВИ КОД ЧЕПУРА ОБААЕ СЕ СПАЈАЈУ Судсћи ло оно.ме што сс види на недовршсном мосту на Велнкој Моравн код Чсnvpa. пзгледа ла се кренуло у одлучно спајањс двеју оба ла. Нико нншта званпчно не мзјављује, а машинс већ бре кћу, правк се загат, прнпрема се арматура. Изгледа, да скорн почстак радова на нзградњн деоннце ауто пута кроз наше подручје и екПРЕДСЕДНИШТВО OK СКС О УЛОЗИ САВЕЗА KOMYHHCTA Y РЕФОРМИ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА СЛАБА ПОВЕЗАНОСТ УДРУЖЕНОГ РДДА И ШНОЛЕ 9 Комунисти морају више него до сада да се ангажују на реализацијп самоуправног преображаја усмереног образовања. ® Одређсни проблеми у запошљавању су последица недоследности у оствариваљу реформе • ¥лога школе у васпита вању младих мора битн знача јнија ф Разматрана анализа о реализапији програма идејно-политичког оспособљавања и марксистичког обра зовања комуннста, радних људи и омладиие . ПОГАЕДИ У НЕБО Овог пролећа пољопрнвредннци.и не са.мо они влше су упирали погледе у небо, Hero у плодну моравску зе.мљу. Како и не бп, јер понајвише од ћудн неба зависи xohe ли година бити родна, а.мба- ,ри пуни, а са њпма, xohe ли блти довољно хлеба, јер када љсга и.ма, н.ма и свега.Кишр нсма, ла не.ма. Нема је коли ко треба всћ скоро читаву годину. Оно мало што ороои ^земљу даје са.мо наду да ће се стање поправити, да још има врсмена, јср боља је и сна касна, од one које нема. Да зло буде всће и протекла зл.ма бнла је по падавинама „пспод дугогодлшњег просека” па се земља исушила да тешко при.ма у своја недра и најјаче плугове, а усеви којл су нскако и кренули, сада је сасвим вндљиво, пи изда_ лека ипсу онакви какви су очекнвапи, видљиво је да he то бити no прпносима јсдна осредња година. Но, шта је, ту је. За јадиковкс ле.ма места. Ваља размишља ти како до овога да олет нс дође. Да не доБе још јсдна година без клша, јер би то већ оставило озбиљне после дпцс. Ваља всћ једном озбиљно размислити када ћемо престатн ла зависимо са.мо од ћуди времена и пеба, a ко нс у потпуности, а оно бар оиолико колико he то бити потребно да се ипак и без кнше може. Могућности за то су вслнкс. Истина јс, неке се и ко рнстс. Хпљаде цеви ве!1 јс побијсно у зс.мљу л из н»пх куља спасоносна вода. Али, гглавном сс то користн за повртарске културе, док. незнатно за жнтна поља. Кроз ову нашу пнтому равницу протичс НСКОЛ1ЖО река, ито добро „распоређсних”. На лази се и нсколпко природ. ннх акумуланија. Нажалост и реке и аку.мулацнје остају непскоришћенс, а ту су на дохват руке. Време је да се озбпљно раз.мпшља о iMixoBOM коришћсњу. Снстс mu за наводњавање су скупи. то се зла. Алл, ннје још тачно мзрачунато за којс би се време исплатили, а како ствари сада стоје, слгурпо не би требало много година. Јасло јс да су ту поједннци немоћни. Овај се посао може обавити са.мо удруже hum снагама. Овако усптљсни може.мо само гледати у небо, очекујући његову благодет. Удружени пољоприв * редннцп у крупне организацијс у јсдап велики систе.м, тек пружају могуђности да се на овом плану нешто учи ни. А да се то штак мора улућује и ова година. Тамо где и.ма система за одводпх. вање и наводњавање, где има вештачке кишс, има и хлеба, Y многнм нашим крајевнма, да не говори.мо како се радн v свету, те се могу hnocTH увелико корнсте и резултатн су и те како уочљиви. Бележе резултатс и онн који немају оно што ми и.мамо: богату моравску зсмљу из које нс paba са.мо оно што се v и»У не посеје. Али, и опа када је жсдна тражи ла сс небо отвори.да је човск напојп, јер Јвемуи служи, даје му своје богатс плодове — хлеб. Нека нам ова година будс добра, али и последња опомена. Да се кренс, а наш човек када пешто започне, то и завршн. Па чак п када треба небу н времену прко слтв. С. О. сплоатацкја псска па Мора* вн захтевају довршстак мос та, a то неисцрпно благо ко јс лежп у кориту Мораве омогућуЈе да се она премос тп и дугогодишњи can људп са онс стране рекс посганс стварност. С. О. Лист Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин 15. JYH 1983. ■ БРОЈ 235 ■ммишмпвпммв ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ Шестогодишње пскуство у области оствариваља са.моупра вног преображаја ус.мереног о бразоваља од I до V степена, још једном је нстакло добро познату чињеницу да јс соипјалнстнчкн самоуправпн прео бражај ус.мереног образовања вео.ма сложен и дугорочан друштвепо-сконо.мски н образовни процес, истакнуто је на седницн Председнпштва ОК | СКС које јс расправљало о ак туелнп.м идејно-политнчкп.м за даткма Савеза ко.муниста у да ’ љем процесу реформе образовања н усклађивања образова н>а са потребама удруженог ра да. У тој области су. без обзи ра на кратак период зг одређс не наслеђене, алп д нове про блеме, остварени значајни почетни резултати. Ти резултати се пре свега изражавају у слс деће.м: Повећано је опште образовање за целу генерацију, систе.м образовања је демократнзован, све више прева знлази дуалнзам у образовању, конститунсан је степенасти си сте.м програмирања облнка и органнзације образовло-васпцт лог рада од I до V степена стручне спре.ме, постепено се изграБујс једннстаена школа ус.мереног образовања и започео јс процес повезпвања обра зовања и удруженог рада. Оно што је нарочито значајно, укупни образовно-вдспитни про цес сс заснива на марксистич кој теоријп и пракси. Све ове резултате и услове V који.ма су остварени нотреб ио је и.матн v виду када се да 7///////////^^^^^ ЖЕТВА МОЖЕ ДА ПОЧНЕ Страна 8. је рсалац и цсловнт прлказ нз весннх про.мсна ц евидснт, пих пробле.ма у образовањг. Ово јс значајно пагласптв, јср се .\iebv кол1унистима 4yjv мн шљсња да реформа није одго ворила постављеним задацп.ма и да је она основнп узрок незапошл>аван>а младих стручнпх раднпка. Заборавља сс да јс реформа овај проблем само учпнила вндљнвим, у односу па постављене цпљеве, нако су одређенн проблсмн у запошл.авању сигурно и послсднца це доследности у ocTBapiiaaibv ре формс на одређеним лравцнма. (Наставак на 2. странн) АУТОПУТ-СИНОНИМ Прошлог петка и званнчно је отворспа Омладинска радна акција ,Лутопут братство-једннство ’83”. На кригодној свечаностп учеснлцнма акције и присутним гостима говорио је Никола Радосављевић, секрстар СИЗ-а за путеве СР Србпје. Међу бројннм гостима који су својнм присуством увсличалп сла ВОЗ „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО ’83” БОРАВИО Y СЛОВЕНИЈИ ОД 3. — 7. JYHA ВОЗ БРАТСКЕ ■ ЉУБАВИ — Y јсдихствсној Лшшфестацијн братства ц Јсдннства 1.300 путника нз Србнјс боравилоу СловзниЈм — На свечаном .мнтингу У Кршко.м говорнли Франсц Шетинп и Жика Радбјловић. ПараГшнска делсгацнја боравила и водила разговоре у братској Мурској Соботи Ко.мпозицнја дуга два киломстра, вобена Титовим ло* ко.мотнвама „Козара" н „Сутјеска", довезла јс у Словенлју 1.300 Србијанаца у 'оквиру манифестацпје Воз .Братство — јединство". Ксмпозицнје из Краљсва п Титовог Ужмца повсзле су некадашн>з домаћине изгнапнх Словенаца у сусрет пријатељд са којима је и задња мрва хлеба дељсна на равне частп. Импозантна ко.мпсзиција најпре је срдачно дочскана v Загрсбу. Уз богат културно-уметннчки прога.м и топлс рсчи до.маћина ДРАГА ФЛЕГЕ, пр-здседнш;а Градскс конфсрснцнјс ССРН п рсчл захвалностп за леп пријем ДУШАНА ИВКОВИБА, председннка Општннскс конференције СК у Буприји н Међуопштннског координацноног одбора Воза започсла је манифестација братскз љубави. Кршко п Трг Едварда Кардеља бплн су малн да нриме свс one који су желели да поздраве драге гостс из Србије. Најпре топлу добродошлицу пожслела јс Маргарета Марјетић, председник OK ССРН Кршког. V име свих народа Словенијс реч је узео ФРАНЦ ШЕТИНЦ. председннк Републичке конфсренције ССРН Словеније. — Срдачно поздравл-гнп и свуда добро дошли, драги прнјатељи из братскс Србнје. Прнхваћа.мо вас отворених срца са жсљо.м да се код нас осећате као код својих куha. На коју год страну кренуо Воз „Братство — јединство", увек је на путу пријатељства. Са њпм долазе увек нове бригадс побраћених људи који крчс пут разлнчитим облпнима сарадње. Тито је једпом пршшком рекао да је братство и јединство највећи подстицај нашег будућег развоја, којсг морамо чувати као зеницу ока свог. Иако с.мо ту истину казали хиљаду пута, мора.мо је увек изнова понављати да би продрла у срж нашс бнтп. Тако је и са мпсијом овог траднцноналног Воза чнјн пут вг с.ме иматн свој кра|. Он представља више од пута успомена. он јс пут учвршћиваља живих веза сатканих v годинама страшног оата, нагласио је у сво.м поздравнол! говору, apvr ФРАНИ ШЕТИИЦ, пргкндан бурним овашпам? н одобравањима хиљаде људн коЈн су сс тог дана пргд Радчичким домом и под паролом „Нераздвојнп v борбн, браћа у слободн' * одупчлп да искажу братољубље. На топлс и искрсне рсчи v нме гостију захвалио се ЖИКА РАДОЈЛОВИБ, председник Републичке конфсренције ССРН Србијс, којц је између осталог нзрекао мисао: „Побратпмпле се трп Мораве са Драво.м н Саво.м, Похорј-2 са Јастргпцем, човек са човеком. Кад год будемо титовски збрапшљенн, не.ма те мпсли која може нарушити наш пут. мир и независност п срећу". Уз богат културно-уметцички програм испраћенк су гостп којп су кренули дуж словеначкпх пруга према Јссенпцама и Mapnoopv, куда су „Козара" и „Сутјеска бродплс кроз шпалире раздрагаппх домаћина. ПараИнпска делегација, коју је предводио НЕДЕЉКО ГУЊЕВИБ, председник OK ССРН, боравмла јс побратимској Мурској Соботи, где сс упознала са актуелннм друштвсно-полптпчкпм и економским тренутком срца liuмурја. Члаповп делегације обишли су Клаиицу у оквиру система АБЦ „Помурка", Конфекцнју „Мура", турнстнчкп комплгкс у Моравским Топлица.ма п индквндуалног пољопрпвредннка Франца Пертоциа. ТакоБе су са до.маћпннма из Мурске Соботе вођени разговори досадашiboj п могућностима будубе сарадње. (Опшнрнпјс на 5. сгранн) ОТВОРЕНА ОРА „АУТОПУТ БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” ОМЛАДИНСКОГ РАДД вље младоетн, био је п Веља Марковпћ, члан Предссдннштва СР Србије н председнпк ску пштнне ОРА „Аутопут". На фотографнји: Радовп на делу аутопута кроз Багрдански теснац. Опширније на 2. страни
ДРУШТВЕНО политички живот 15.JYH 1983. ■ БРОЈ 235 CAABA П0ВЕЗАН0СТ УДРУЖЕНОГ РАДА II ШКОЛЕ (Наставак са 1. стране) • Без повезаности ТГррнзводно-техничко подреч јс, као спопа цз.међу теорије н праксс нијс да.чо очекиванс резудтате. Y удружено.м раду нису постнгнути очекпванц ре зултати у остваривању веома значајног опредељеља рефор.ме да удруженп рад буде један од основних чинплаца у припремању младпх за рад у оквиру реализације производног рада, практичне наставе н професио налне праксе. Y вези са овп.м запажено је да организације удруженог рада врло различи то прилазе решавању овог пнтања. Најбољи се резултати no стижу тамо где су организаци је заинтересоване за одређене кадрове, па се по правнлу са овим организацијама остварује трајна, практично свакодне вна сарадња са Центром. Међутам, како је дискусија показала, v целЛни узевши, удружеии рад иије До овога трс енутка прихватио на одговара јући начин циљеве реформиса ног школства. Нити је школа учинила велики корак да успо стави потребан однос са удру женнм радом. Резултат тога Је споро оствариваше цлл>ева рефор.ме и настанак многих проблема са којнма се сусре ћу млади људи н друштво у целннн. Разрешава>ве овог про блема мора започетн квалитет ни.м н дугорочним планирањем кадрова, односно усаглашаван»ем програма удруженог рада и школе. . Запошљаваље .младмх кадрова мора да се остварује упоре до са оспособљаваљем уколнко се обезбеди усаглашеност развојннх nporpa.ua, јер недоnvciHBO је да се и код произ воднпх занпмања, за који.ма се искаже потреба, после оспо собљавања провсде један пери од вре.мена на евиденцијн за јсдиице запошљавања. V том случају оваква организованост рефор.мпсане школе губи сми- • сао. Као један од проблема иста khvto је да је систсм фвнанси раља школа изван удруженог рада. To опст са своје стране ствара одређснс проблеме и практично слаби заинтересованост људи за продуктивнији и квалитетнији рад. Уз то, још ПРОШЛОГ ПЕТКА СВЕЧАНО ОТВОРЕНА ОРА „АУТОПУТ БРАТСТВО — ЈЕДИНСТВО” АУТОПУТ-СИКОИИМ ОМЛДДИНСКОГ РАДД • Учесницима прве смене ОРА „Аугопут” говорио је Никола Радосављевић, секретар СИЗ-а за путеве СР Србије. увск слаба матерИЈална осно ва образоваља чиии овај проблем нзраженијим. Васпитна функција школовања На васпитању младнх, поред школе делују породица м сре дина, истакнуто је на седници. Сви су оии подједнако одгово рни за правнлно усмеРавање младе гснерацијс. Ко и колико са успехом остварујс своју улогу тешко је рећи, али је очи гледио да је она код свих нсдовољна. Што се тнче активности мла дих V Савезу социјалистичке омдадине, младих комуниста, не може се у потпуностн битн задовољним. .Малн Је број активних тако да се и они изгу бе v разиим акција.ма и броју неактивних. V наредном периоду неопходно Је ангажовање свих субјеката у Цснтру, а на рочито ко.муниста у ширењу броја активних. Део кривице за овакав однос младих лежн и у само.м руководству основннх организацнја омладике које уместо да мобклишс и укључује чланство у извршавању лојединих задатака радије извршава задатке. Бројни су узроци којн утнчу да се не може у потпуностн бити задовољно једним броје.м младих, те се кужно намсће задатак свих субјската у друштву, а пре свсга комуниста на уаорном раду иа вастггаван>у младих, али уједно и мењању свих узрока који доводе ло девалвнрања рада школе на взстггању младлх. Из свега произлази дз комунисти морају виЈле него до carta да се ангажују на реализаЦиЈи самоуправлог преображаЈа усмереног образован.а као бнтног дела свеодупмог соцнЕаллстичког развоја nauje отптлне и оствариважг коптлнгитета у оживотропгпл оиредел- *. ша п сгавова Nlf конгоес^ СКЈ н IX конгреса СКС. Град младости, град акција ша, „7. јул”, и званично је по чео да живи од 10. јуна, када је на свечаном отварању акци јашка застава заузела своје место на врху јарбола. Вијори he се до пред крај септембоа и бројити жуљеве. кубике, сузе растанка, скривене пољупце, размене адресе. . Осим бригада свретаних у строј „Аутопута" под заједничким именитељем „братство и јединство", једним срцем је рапортирало команданту Божи Радоњићу: „овде Југославија". Међу бројним гостима били су и Вел»а Марковић, члан Председништва СР Србије и председник Скупштине ОРА ..Аутопут", Драган Рајковнћ, секретар РК ССО Србије, Радослав Бирташевић, први коПАРАЋИНЦИ И L КРАПИНЦИ HA ОРА ", „ВАЉЕВО” (, Омладинска радна бригада братских општлна Кра- (' пина и Параћин, „По.морско 1' -ззгорска” налази се од 5. 1' јуна на ОРА „Ваљево”. Пр ', ви радни дани доноли сј/ ' > завидце резултатс, сазнали ! • смо у краћем телефонским <1 разговору. ।' Бригаду чине 47 омладинки и омладинаца, од чег.ч 1 ( је 14 из Крапине. ’> мандант Омладинског насеља >,7. јул” у Параћину, представ ници омладинских радних акција, радних организација гра дитеља аутопута, представници друштвено-политичког живота града домаћина и наших суседа из Ћуприје и Светоза рева и многобројни грађани који су желели да поздраве ударничку младост Југославије. Младима који he своју радост жуљева уткати и нови аутопут бираним речима обра тио се Никола Радосављевић. секретар СИЗ-а за путеве СР Србије. — Радост и понос пас обузи ма у овим тренуцима, Јер ов.чкве радне акције нису само ма СКУПШТИНА ОПШТИНЕ О ЈЕДНОГОДИШЊЕМ РАДУ АОИИНИРААА ПИГАЊА ИЗ ПРИВРЕДЕ ■ Скупштлна трећсг делегатског сазива констнтуисана јс 21. апрнла прошле године ■ Настав.вајући континуирано решавање планских и других задатака утврђепих годмшњим програмом рада Скупштине и њсних већа, у овом једного- . дншњем периоду наЈвећу лажњу посветнла је питањима која су од ннтереса за радне људе и грађане у општини, која су се својом актуелношћу и потребама наметнула. Meby најактуелнијим су свакако: постпзање екопо.мске и друштвенс стабллизације. боље самоуправно оргапнзовање л удруживање пољопривреде, ублажавањс поремећаја у снабдевању привреде и граћана у општини, цене, стварање нових квалитета у конпшунраном развоју лолитичког система, даља изграђивања и одлучивања на делегатском пркнинпу Остварујући своју функцију управљања друштвенњм послови.ма Скупштина је најчешће разматрала питања о послова н»у привреде и непривреде у општини. На свакој седницп до.мииирала су литања лз обла сти привредннх кретања, и из налажсне су могућности да се мерама п активностима CO от клоле тешкоће у пословању no јединих организацнја удруженог рада. Y оквиру својс над лежиостл Скупштпна је утица да да се и инвестициона пот рошња креће у границама ра сположлвнх средстава, а када јс у пнтању област пољопрнвредс, на«днсвном реду овог ор гана вншс пута се нашло пнтање организовања пролећне и јесење сетве, ооезбеБпвање семена и Бубрива, благовремедо лрикупљањс и огкуп житарица н других плодова као u питаља материјалне и ‘подспшајне прп роле, за бржп развој лољопрнв реде па паше.м попручју, Преу зимане cv конкрегне мере и ак иијс ла лодстицај л бржн раз пој мале привредс, донет је про грам ihciior развоја и нстовре ме:)о гтврђсн приорнтет за н>е robv реализациЈА'. Chi ntлткиа п ibcnii оргапи су viBpbiiBxm пореску тголптнку Никола Радосављевић нифсстација братства и једин ства наших народа и народио сти. манифестација нашсг заЈедништва. Ово су манифестациЈе наше одлучностц и спре мности да прсвазиђемо пробле ме и тешкоће, дубоко уврени у циљеве које жслимо да пос тигнемо. У даљем излагању Никола Радосављевић је подсетио на историјске чињенице у градн»и аутомута. — Основне вредности омладинских радних акција извиру лз снажно изражене спрем ности младих да дају стварала чки допринос у изградњи наiue социјалистичке самоуггравно и несврстане зајелнице, да кроз богат самоуправни живот на акцији, изграђује и васпита ва себе, да даље развија радне навике, учвршћује братство и јединство наших народа и народности и чува светле тра диције наше револуције. ‘ Тито нам јс говорио: „Чу вајмо братство и јединство ко зсницу ока свог”. Да бисмо би ли на висини задатод рецимо, да ћемо не само чувати већ и дал»е развијати братство и јединство под високо лодигнутом заставом поноса, зчјсдништва и слободс. На крају своје пригодне беседе, Никола Радосављсвић је п општу заједничку потрошњу, разматралц значајна питаља и тешкоће у области запошљава и>а. доноспли одговарајуће од луке за усмеравање дсла apvni твепих средстава за унапрсђи вање и развој стамбенокомуиа лне дслатности. Веома интензи вна активност се огледала и на пољу нор.мативне делатности. Y ово.м периоду донсти су послов ниии о раду Скупштпне и н>ен их Beha н већи орој одлука ра ди гсаглашавања прописа са Законом. Свц ови резултати ло стигнутн су захваљујући услс шној сарадњи са друштвено-по лнтичким организација.ма у на1лој општинн. Скупштином' Me ђуопштинске регионалпе заједнпце Шу.мадије и Поморавља и Скупшпшом СР Србпје. . Рад Скупштине сс одвијао на заједничким седницама и на сед ннцама већа у равноправпо.м и самосталном делокругу. Запаже ле резултате у раду постигло је п Председништво Скупшгмне које је no положају, садр жнпи и пачппу рада облик коо рдпнације, сарадње и метод ра да Скупштине. ДслегатскА oChobv Скупштиие општине чине 143. делегаиије са укупно 1600 чланова дсле гација. У нзвештају о раду пожелео пуно лепих радних резултата овогодишевим учени цима ОРА ..Аутопут" Ову лепу свечаност украсили су богатим културно уметничким програмом сами учес ннци акције потпо.могиути естрадним уметницима .Тасном Кочијашевић, Зорицом Цветко вић и Дрлгославом Мнхајлови ћем Канаринцем. М И. ТИТОВА САОБРАЋАЈНИЦА — Првог јула 1958. гоаинс овде у нспосредној близини Параћину, 2.800 омлл дкнаца и омладинки свеча но је обележило почетак ра дова на изсрадњи аутопута „Братство-јединство” кроз долину Мораве. Само у гоW те године, кроз омладин ску радиу акциЈу прошле је близу седам хил>ада омладииаца и омладинки, данас већ срсдовечних људи и жена који се са поносо.м cehajy тих дпна. На изградљи аутопута мБратство-јединство", почев од 1948. године до данас, узело је учешћа преко 600 хиљада бригадира омладин ских радних бригада. Изгра ди>а аЈутопута, „Братство-јединство" већ одавно је сино ним омладинсчог радног ак цијаштва. Аутопут од Ђевђелије до Каравапки спаја наше народе и народности, приближава, их једне другима, » ви олмадинци и о.м ладинке, градећи овај вели ки објекат, на делу показу јете и доказујете наше социјалистичко заједништво. Управо овде у Параћину, 1959, године, друг Тито је пуетио саобраћајни дсо а^- топута, а сада градећи дру гу траку аутопута и рекон струишући ст.чру траку, уво димо аутопут „Братство-јединство” у мрежу великих европских трппскоптннепта лних саобраћајни1ф, подсетио је Никола Радосављ«'- вић. М. JL Скупштине општине Параћин, који је разматран на послсдн>ој седницц Скупштине опш тине оцењено је да јс рад де легација н делегата био задово љавајући, .мада би делегати тре бало да и.мдју још активннји однос према функцији која им је повсрена. V извештајном пе рноду делегати су испољавалн висок степен сагласности при одлучивању и раду Скупштине, а скоро све одлуке доноше не су једногласно. За припремање, разматрање и yTBpbi-iBaibe прсдлога одлука и других аката образована cv рад на тела. Behn број љих исказао је своју пуну активност у пос тупку предлагања закључака и мера које је доносила Скупшти на и њена већа. Y наредном пс риоду треба створиги услове да сс радна тела што чешће по јав.вују у улози иницијатора и .предлагача за решавање лпгаља из области за које cv оора зована. На крају извештаја стојн да је неопходно веће ангажовање друштвено-политичких органи зација и осгалих субјективних фактора у нзналажењу и оства ривању олти.малних услова за рад њихових делегата и делега ција и тиме допринесу потпун ом оживотвбрењу функциони сања делегатског систе.ма, да органи управе и стручне служ бе Скупштине макспмално пру же ло.моћ делегацијама у прлп ремању седница и састанака де легација, да се скупштински ма гсријали делегадија.ма и делегати.ма досгављају благовреме но и да v наредно.м периоду делсгапије још више активира ју и редовно одржавају седни пе. М. Ж. ке контроле у самохправним организациia.ua и зајсднинама V општинн Параћин, Комисија за схмоуправљаше, самогправно споразгмсвање и дпгштвсно договараше Beha Савсза син диката наше опшгине, која сс бавпла овим пробле.мом, v помепутом материјалу ie констатовала да ic изостало ангажовањс радпика v вршељу 6vhkније самоуправие радничкс кон тролс, па ie cbmilm ти.м осгавл»ен простор поједппцпма н rpv па.ма да сс неса.моглравно понашаје. Ово јс потврђено н v бројннм днскусијама на овој седници. •Да би самоуправца радгшчка контрола оствапила ceoiv глогу веопходно јс ла радниии v својим организациia.ua 6v,iv редовно, благовремено и пстннито обавештавапи о иелокупло.и пословању. о стицаљу п распоређивању дохотка, корит ћењг срслстава, остварнван,у са.моулрављаља, и другим пита н»и.иа од интсреса за управљав»е, одлучивање и остваривањс функције овог оргала. Број радника ко]'м се 'непосредно обраћа органима самоуправпе ра лпнчке контроле се с.мањуј-е, iiiTo гказејс ла онп нсдовољно познаје права п иогтћноспг овог органа. Овакво стање треба да се мен.а органкзованои аклнјом свнх Друштвено-полнтнчкпх организацпја. самогпрд вних органа V чрганнзацпјаиа удргженог ра.-а. на челг са Са везо.и сплдикага. Зак,Б\ чци којк cv том прнлнЈОШ ЈЕДНОМ О АУТОПУТУ ДЕМОКРДТСНО И31ДШН1ШЊЕ ■ И ПОСЛЕ КОНАЧНЕ ОДЛУКЕ ЈЕДАН БРОЈ ГРАБАНА ПОКУШАВА ДА НА НЕПРИХВАТЉИВ НАЧНН ТРАЖИ ВРАБАЊЕ ПОСТУПКA НА ПОЧЕТАК ■ ТАКВО ПОНАШАЊЕ ЈЕ ОСУБЕНО ОД СТРАНЕ ЈРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАННЗАЦИЈЛ П МЕСНМХ ЗАЈЕДНИЦА Одлука о западпој вари јанти трасс аутопута кроз територију општиие Параћин јс коначна-. О томс, ка<» и о поступку који јс прст ходио доношсњј' такве одлукс писали смо у прошлом броју нашег листа. Да подсетимо: На захтев јсдног броја пољопривредних произвођача спровсден је поступак за оцспу цслисходности западнс варијамте трасс аутопута, као и о демократичности поступка усвајања Гсиералног урбанистичког пла на од 19. априла 1982. године којим је утврђема п траса аутопута. Уследила јс до кументована анализа са упоредним показатељима п јсдној и другој варијанти, као и информацкја о спроведеном поступку при усвајању урбанистичких планова општинс, којс су се нашлс пред дслегацијама Ску пштине општине. Од 102 делсгације у организацијама удруженог рада 84 је одржало седницс, a 74 сс изјаснило за западну варијанту. 9 за источну, а једна је била нсопредељена. Од 41 делсгације месних зајсдница, 37 су одржале ссднице. Од тога 29 су билс з < западиу варијанту, 7 против. односно изјаснило се за прсиспитивањс поступка доношења одлукс, а једна без одлуке. Такође јс у претходној расправи дата подршка Гснералном урбанистичком плану, односпо западној варијанти аутопута од стране Изкршног савета Скупштинс општине и Прсдседништва Општинскс конференције ССРН н делегата ДПВ CO. Оцсњујућм Аиализу о прс дностима и недостацима и једнс и друге варијаите аутопута кроз пашу средину делегати Скупштипе општине су на ссдници од 30 маја великом већином донели одлуку о будућој траси. Од 106 дслсгата 99 се изјаснило за западну вари • јанту. а само сеДам за источпу. Након оваквог поступка, који јс био спповсден на најдсмократскији начин, јсдан број пољопривреднах произво1>ача иеза довољан таквим рсшењем, поново јс узразио нсзадовољство одлуком Скупштине општине. To незадовољство испољено је тражењем при јема у Ирсдссдииштву СР Србијс, Скулштини СР Србије н Извртно.м nehy Скупштипс СР Србијс. По сазнању за овакав поступак рсаговарва једног броја грађана у мссним заједкицама Знојац — Данково, Врапчане, Стрижа, Чепуре и Шавац одржани су састаннк основних органнзацпја Caseза ко.муниста, којима су присуствовали и представници друштвено-полмтичких организација и месних заЈедница. На овим састанцима ко.мунисти су, лмаЈућн у виду начин спроведеног поступка за дооношење коначне одлуке, као и предности усвојенс западне вариЈаите аг/топута, осудили поиопо изражавање неслагања једног броја грађана са одлуком Скулштине општинс и констатова.ти да ниједиа легална институција, нити организација у овим месниуг зајсднипама није овластила било кога да поново тражи преиспитиван»е тск донетс одлукс, па ни да тражи пријсм код надлсжних републичких органа. Такав поступак јодног бро ја граИана је неприхват- -Т.ИВ. Обавеза је свих да поштују одлуке легалних институција, јср скоро и да нсма одлука и рсшсља ко ји могу у потпуности да задовољс појединачне и различите интересс свих нас. Поготову морају се поштовати одлукс донете на најдемократскмји начин. како је у овом случају и са од ivKo.M о avronyrv. СА ПОСЛЕДЊЕ СЕДНИЦЕ BEfiA САВЕЗА СИНДИКАТА НАШЕ ОПШТИНЕ ПРЕД НОВИМ ЗАДАЦИМА Y многим средннама Још увек није афирмисаи нн лосредан ии нелосредан начин остваривања самоуправне ралннчкс контроле, а посебно рад њихових одбора као значајних субјеката друштвене самозаштите. To је само једна од констатаппја нзречених у матсрнјалу у комс сс говори о раду овог органа у нашој општини, а којн је раз.матран на седннци Већа Савеза снндиката одржаној 7. Јуна. Оцен»у|ући како сс остварујс ко.м гсвојспи камећу нужносг функцнје са.моуправпе раднич да сс са.могправна падничка контрола остварх ic v свни оо новнн.м организацмia.ua гдружс ног рада и другим иргализаннia.ua и зајсдница.иа, а да- v остваривању те контролс гчесTBviv свв раиппш, органп самогправљан>а ц одбори cauovправпе оадшгчкс контропс. Из закључака пронстичу н обавсзс да органн коптролс олмах аналнзврају 'свој досада1В1Бн рад, да сагледаје своје nponvсте н тешкоће и да о то.ис поднесу лвфор.машцу и обавссте раднике. Прелоручује се свв.м основним орпишзацмјама гдруженог рада и другкм зајслшша- .ма да донесу самоуправва опшга акта којвма he сс регелнсати пптања везава за остварп Baibc самоуправле раднмчке конгролс it љенпх органа п ла се приликои избора члавова водн рачуна да сс v одборима Onjpaiv стручкн радници са мо ралвн.и н по.пггичким квалнте тлма. Уз ово питање на овој седпи ни Beha Савеза синдиката пазмаграпн cv и резултатв прпвDebnaaiba v оппгшни Ilapahim за первод јавуар—март 19S3. годнне н Извештај о раду Поли тнчке тколс Савсза снвдиката општвис. М. Жлвковић 1^аана^ 2
I
sГII
Y СЛОВЕНИЈИ БОРАВИО ВОЗ О М— IF Л Р1^ ,зр>ТСтвоИ1ЕД„. руЈ brAIvnt Ш1РАРИ Хнљаду и трп стотвне насмејанпх лпца. Ресак пнсак ло- Још једна срдачна добродош полка... Радост сусрста дожив комотива Титовог „Плавог воза”, „Козаре" и „Сутјсскс” н.ме- лица, још једном отворена сло љава кулмннацију. њакиња -славних епоноја кародноослободнлачког рата. Y веначка сриа. Коло србијанско, композицији дугој два кпло.метра исто толико срца узбуђено * - куцају. Најлепша одсла, од најбоље чоје искројена, па до незаобилазног „џинса”. Упознавање — размена искустава Жика Радојловић и Франц Шстннц мредссднпци републичкнх конферспција ССРН Две композиције, једна из Ти товог Ужица, друга из Краље- . ва, кидају километре грабећи пут Словеније. Сећаља на 1941 годину. — Први воз депортованих Словснаца крснуо ,је из Марлбо ра 7. јуна 1911. годинс s» Jaio дииу, други 10. jyjia за Ћуирију, трећи за Параћин, четврти за. Крушевац... сваки са ио 300 особа... Прве транспортс, гсста повци су предали Комссаријату за избеглице у^Београду Нас је јсдан од н>их поздрапио: „Браћо и сестре! Све шт<» имл Србија поделиће са вама”, inline у својој хроници „Счобснски ивгнаници у Срби.ји”, Франц Рош, некадашжм публицис та. Појединачне успомене се обнављају: Последња ><риш;са хлн ба на столу подељена је на равне делове. Загреб. Крај прве ,,Нлаве локомотиве’, парњаче. која данаг стоји као споменик, богаг кул турно-уметнички програм. Срда чне речи добродошлиие. Узбуђење расте, Словенлја се бли жи. Са нама су и наши домаћи ни. са нама путује Гсза Фаркаш секретар OK ССРН Мурска Собс-та. . Кршко које познајемо no пр вој атомској ценграли у пас, препуно људи. На Железничкој станици, улици. која води ка Радничком дому, па тргу Едварда Карде.-ва, жизи шпалири, тепих од цвећа, киша.рд ивећа. Сузе радоснице.. Прелеп дак се заједно са домаћинима ’гироко осмехује и нуди топлину слове начког срца. Кршко дочекује госте из Србије величанствено. Шарена тканииа сачињена од неколико хиљада људи. Србија нске брич панталоне. опании са кљуновима, шајкаче, словеначка ношња. Колорит какав се не памти. Топле речи добродошли це, исказане у искреном заноеу без лажне патетике. Прилазе најмлађи, даривају нас чвећем, заставицама. Кршко је на нога ма, а и цела Сдовенлја. За све чанбм трибином смењују се го ворници. Најпре Маргарета Ма јетич, председник OK ССРН Кршког, затим Франц Шетинц, •МЛАДЕ MYPCKE СОБОТЕ И ПАРАНИНА O4EKYJE ПЕТРОВА ГОРА Најживљи токови сарадн»е одвијају се међу младима ове две побратимске опlurifHC. Y оквиру богате сара дње младих формирана је п заједничка омладписка радна брпгада ,,Братство и јединство" која lie овог лета кренути по чстврти пут да гради Југославију. Овог лета младн Параћнна и Мурске Соботе раднНена ОРА „Петрова Гора" у СР Хрватској. Y време док је боравила делегација Параћина, Млади Мурске Соботс су се пнтензивио прнпрема лп за рад на легсндарној Петровој Гори if поручују да у заједници са вршња * цима из Поморавља пеће из хеверитн традицију лепих бригадирских успеха, јер кажу да поштују Тцтове рсчи „Акција јс ковачпица братства и јединства”. предесдник РК ССРН СловечпЈе, Жика Радојловић, пЈедседмик РК ССРН Србије. У свима је једиа мисао „Чувати брлтство и јсдинство”, што окупл.епи слушаоци нсскривсном радо шћу и одобравап.ем нотврђују. П03ДРАВН1Е МН ПАРАБНН Породпце Радуновнћ и Мецилошек Роман Мсцилошск добро јс упознао тегобс и псељепичког живота. 1-1 данас му у памИењу жпво урезан Параћин из четрдесетих годнна и данас живо се celia својпх школскпх другова. Такође и Стакларе, где је његов отац радио. ' — Ишао сам у параћинску гнмназију током рата. Упознао сам многе друговс п колеге. Са многима сам н студирао ветерпну у Београду, као на пример Душан Миловановић, Слободан Мнлпвојевић... А шта ради Руди Вапек, да лн још увек онако добро игра стони тенис? Фрагментп пз ссћања чнне мозанк једног несрећног дстињства и дечаштва, алн срећног зоог добрих људи који су умели да разу.меју сву неврљу пзгнанства и да у кевољи помогну. — Кад будем имао вишс вре.мена забележићу своја сећања на боравак у Параћину и на његове дивне људе. Поздравите мн Параћин, јер ја сам нсто Параћинац као и вн, поручује наш саговорник Роман Мецилошек, ветеринарскп пнспектор у Мурској Соботи, који је бно домаћин породпци Радуловић нз Параћина. „Сутјеска” која вуче компо- ’зицију Воза „Братство и једин ство” под сигурно.м руком Данета Рапајића, Титовог возовође, просто мили кроз Словенију, кроз живи шпалир. На ,-ус путним железничклм станицама препуно света. Воз дугим трубљењем отпоздравља. Ма хи љаде и хиљаде руку из вагона, са поља, са пружних прелаза. са стамица, дугим махањсм по здравља јединствени воз у зем љи. Станице свечано искиБене, до бродошлице, срдачан загрљај, дуг пољубац и овлажено лиис. Стари знанци не могу да заус таве емоције. Дирљиво! Док воз вијуга над крововима вагона кружи авион вукући транспарент с добродошлицом Цеље, Железничка станица, п^етесна да прими све који би желели да дочекају браћу из Србије. Марибор, иста слика. Реке људи сливају се ка станици. Топовске салве у знак поздрава, Слика ее поиавља. Наредна три дана гости из Србије су се упознали са дости гнућима својих домаћина. Пара ћинска делегација Соравлла је у Мурској Соботи, граду побратиму, где су се подробно упозиали са приврелним нотенција лом. Најпре је делегација, коју јс предводио Недељко Гуљевић, председник OK ССРН, посетила Кланицу са најмодгрнијом тех нологијом, која делује у сквиру систсма АБЦ „Помурка”. Гостн из Параћина ималч су н’та ла вилс. Ова супср — модерна кла нлиа не пати од проблема н«=^- ташице репроматеријала. а како рекоше, тајна успеха лсжи у повезивању са великим испо ручиоцима стоке са њлховог по дручја. Као врло сликовкт при мер може да послужл и податак да сарадници, иидивидуазни по љопривредници у својим стаја ма чувају и по стотину грла крупне стоке/ Овакав начин ра да гарантује редовну снабдевеност и сигурност у испрруци ме са на домаће и инострано тржи ште. Љубазни домаћини упознали су нас и са најзначајнијим из созником у МЈурској Собоги, кон фекцијом „Мура”. Овај шгант конфскцијске индусгријс нијс нам непознат, а такође пи мно гим земљама са чврстом валутом. Преко 60 одсто својих про извода конфскциопари из „Му ре” извозе на конвсртибилно тр жиште и то конфекцију високог квалитста коју купују потрошачи са дубљим џеповима. Да би сс до тога дошло, кажу у „Мури”, морали су да квалитедом и ажурношћу испорука ос воје тржиште и да истим попа шањсм чувају стечепе лозицпје иа пеоигурном светском тржишпу конфскције. Подаци које су нам изиели представници ове јединствене конфекцијске куће.у Југослави ји, више су него импресивни. Да би сс све то остварило, „Му ра” је морала да своју продукthdhoct подигне изнад европског нивоа, радну дисцлплину доведе до савршенства и радним људима — непосредним пооизвођачима — омогупи радну средину, на којој би могле да позавиде и најразвијеније светске конфекцијске куће. Та кове смо у разговооима сазнали да постоји жељз. а прсвасходно потреба, за сарадњом са Индустријом вунених тканина „Бранко Крсмановић” из Пара ћна, јер ,;Мура” је Један од. нај всћих потрошача метражног штофа. Увоћењс нове гехнологије, где компјутер игра једну од гла вних улога, максимална штедња и висока продуктлвнист ]е главни мото наших саговорпика, шго су на.м п показалн на очигледним примерима. Свакако да би наши привоеднкии имали доста тога да виде и упо знају и наравно примене у Hamo] привреди, јер за „Муром” стоји гаранција од 550 милијар ди старих динара прихода, од чега су 60 одсто девизног пооек ла Такоће су вољни привредниии ,Ј\1уре’’ да сзоју дзвизку добит деле са својим добављачима, сходно учешћу -материзала у финалном производу који се продаје на девизном гржиш ту. Туризам — шанса која се користи Даши побратими лз Мурске Соботе одавно су увидели да ле па девизна шанса лежи у туризму и кренули су у развој ту ризма. Најпре ту је ловачкн ту ризам, јер су терени око Мурске Соботе пребогатл квалитетном дивљачи, а затим ту су и термалне бање (Моравцн) којс привлаче госте. дсвлзне платише. Новоизграђени хотслц у Мо равцима са ко.мплексом базсна и пратећих објеката нуди лспу туристичку перспективу. Фарма од сто брава Помурје је познато као житница Словеније. Тако рећи. сва ки становник обрађује по који педаљ земље. Помурцима је земља у крви и важе за добре произвођаче хране. Током боравка упознали смо се са Францом Пертоцијем, мла ђим, носиоцем домаћинстча. Франц у свом лепо уређеном дворишту има фарму свиља на којој је ангажована његоза цела породица. Млад човек. заљу бљсп у свој посаб, дуго нам је са пуно жара и аргумената при чао о свом тежачко.м поАу, о успешној сарадњи ''а задругом у Малим Баквоцима где живи. На свом економском домзћин ству, којс нам јс с поносом по казивао, има десст хсктара зем љишта. два сило торша, шашинс з-з припрему и.обраду земл»е и фарму са 15 крмача, 43 малих прасића и 60 који су спрсмни за тов. Фарма какпз приличи добром и узорном пољопривред нику која умпогоме олакшава рад и убрзава производнк процес. Наш домаћин Фралц Пертоци млађи, за богатом гостинском трпезом нуди нас да пробамо домаће специјалитете из сопствене производње. Уз домаће ви Шпанав 5 но лага^о тече разгочор и Франц се присећа својих познаникаиз Параћина и поручу јс да их поздравлмс. а посебно Бопу Антића из Дољег Бчдова. штб овога пута и ч.чнимо, и Да кажемо, да је за Поморазцс увек помурска кућа створена . На растанку још један • пода ОВАКО НЕШТО ТРЕБА ДОЖИВЕТИ Јсданаест градова у Словсннјц угостнло је породицс из ПараИнна. Најпре у Цељу билс су породице Жарка ТомиПа, Мнлана Тодоровиha, Борс Матића, Словсн Гра дец је угостио породицу Вукадина Савнћа, у Kpaity јс бсравила породица Мнл>ако вић, Жалец јс отворно срца поропицп Сгевана Стојковпlia. Y Љубљани је боравила породпца Жике Радуловнћа, у Изолп нородица Зоре Сто jaiiOBiih, а у ЛапЈком породп ца Драгана н Бојс Јовано * nih. Дом при Храстннку био Породпца Тохшћ са до.мађином Нове могућности сарадње Током три дана боравкг у Му рској Соботи откривају се новч видици сарздње на скономскзм плану. Могућности на обостоано задовољство постоје. О токо вима досадашње и будуле сарадље. договорсно је да се кон кретно разговара. анализира креира будућа сарадња прили Повратак са сенком туге За време боравка Боза ;,Брат ство и јединство” у Словснмји умро је Фрапц Лескошек — Лу ка, прскаљсни револуд.ионар, кародни херој, први секрмар Централног комитета КП Слопе није, први командант словснач ке партизапскс војске, нишегпдишњи члан словсначкс м савс зне владе и озвета Федсрацијс СФРЈ. Вест о смрти SG-тп годи iBibcr револуционара искрсно је растужила свс Словенчс к Србе и свс југословенске пароде. Са сснком туге кренуо је Воз „Братство и јединстзо” лрт Србије. Иста слика као и на дочеку. Препуна мариборска станица. Хиљаде људи. Стнсак, загрљаx-iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiKiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiu. I ПАРАЋИНСКА УЛИЦА I I У ШТОРАМА | Вншегодишња плодоносна сарадња аматерског позо- = = рншта из Параћина н Аматерског гледалптча „Жсљсзар” i i нз Штора, једна је од значајних спона сзрадн.с са сло- = 5 веначкнм народом. Прилнком последње посетс параћин- | = ских аматера својим колегама нз Штора потскла је инн * = Е цнјатива да главиа улица добпје име Параћшкка. Ова = е ишгцијатнва аматера н друштвено-политичких органнза- i | ција пз Штора код Цеља прихваћена је на седницн Пред- = Е седништва OK ССРН, ПараНпн, а такође је, на помспу * I = гој седнпци, предложено да н једна улпца у Параћнну = = носн име нашнх побратвма. ...................................................................................... . так који нас је пријатно изнона дио. Супруга Франца, млађег дан пре нашег доллска, напус тила је посао у „Мури”, да би се посвстила раду на фарми и ломаћинству. Очигледно да домаћннстзо Фраипд Псртоиија види своју будућност у прсизводњи хране. ' јс до.маћнн породици Драго слава Шутића, Домжалс по родпик Васила Васнћа, Мурска Собота породици Радуновић, док јс Слободан КупдаковиК бко гост породпце ил Титовог Велсња. Након тродневмог боравка код својих домаћина свм утисци су могли да се сведу само у јсдну реченицу: To не може да се опнше, то се 'лора доживсти. Спремамо се да .максимално узвратимо гостопрнмство наши.м прија тсљима нз Словевкје'', ком наредног сусрета 13. октобра у Параћину. Три дана су врло брзо прош ла. Остало је пуно '•ога тто је требало видети. чути и казати. Међутим. континуираиа ■’арадња и будућч сусрети допринсће досадашња искуства. ји, сузе растанка помешане са кишом која ромиња. Дуго труб л^ење .Сутјеске”, хиљаде и хи л,уде руку дуго машу у знак позлрава „Видимо се у Србији”. „Чувајмо братсгво и једин ство”. „Чувајмо Титопу и нашу Југославију”, отима се из грла и Словенаца и Србчјанаца. Ромињање сс прегвара г/ пра ви летњи пљусак. Нико не же ли да сс помсри, да погр-ажи заклоп. Низ лица се сливају млазеви кишс по.мсшани са су зама. Довиђења до чдућег Вла ка Братство ин енотност” у Србији 1985. године. Милипоје П.чић
И 3 Д A Н А У Д A Н I 15.JYH 1983. S БРОЈ 235 ИЗВРШНИ САВЕТ CO О ЗАПОШЉАВАЊУ ПОСАО СТВАРНО НЕЗАПОСЛЕНИМ Проблемв запошљавања у нашоЈ општинп су добро познагн. Док на Једној страни к,ма велвкп броЈ нсзапосленнх који су прпЈввљени Самоуправној пнтереспој зАједпиии запошљавања у Параћнну, дотле су нека занимап.а лефнпптарна, а раднс организације не могу да попуне рална места. Тај песклад између потреба п кадрова којн траже посао поссбки ствара ирсбле.мс удруженом раду. О овим и другим проблемима везаним за запошљавање било је речи на седницн Извршног савета одржаној 7. јуна када се на дневном реду нашла пнфор * мација о реалпзацнји плана запошљавања у пернрду од јануАра до априла ове године и нзвештај о спровођењу Друштвеногчдоговора о запошл.авању и Закона о радним односима. И на овој седннци је постављепо пнтање ко је у овој општини стварно незапослен и v кб јој мери се запошљавају они којнма јс прсао најпохребнији. Податак да Стаклара већ неколико година тражи већи број неквалификрваних радника, a да пријављени на евиденцији Заједннцс запошљавања бсз нкаквнх квалификација одбија ју овај посао, још једна је потврда да онај крји је На евиден iu<in незапослених нпјс н ствар/о исзапослен, а такве, закљу чено је овом приликрм, треба скпнутн са евнденпије за дужи времснскн период. _ На седннлп Извршног савста је заузет став да па.м основпа опрелељсња прилнком школовања Mopaiv да буду потребе удруженог рала. Присутна је и цојава да поједине организације избегавају преквалнфнкаиију омладине са срсдњо.м шко лом из стпаха да каснпје нс тражс радна места пз својс струкс, што јс no мишљељу Из вршног савета непотребпо јер је присутна тендепција младнх да се преквалификују, прбмене заннмањс н укључе ,у производн»у. »Заћошљаваље жснске радне снаге јс сг-с пппбдсматнчжпс, На иницпјативу синдиката МЕТАЛПИ RE СЕ ТАКМИ”ПТИ V РАДУ По првн пут овс romnie ' Ilapahiray he бнти одржчн' таклшчење. металсктгх рлдн ка и то металостругара, метг логлодача, машннбравапа. алатнпчара н заваривача (електрнчно, гасно, у атмосфери заштитпог гаса и агроиско). Раднс органнзацнје тпс ба да доставе пријавс до 20. јуна, а такмичење lie бнтн одржано у октобру. Мплипа Жнвковнћ па је сугсрирано да се прилнком нзрадс програма развоја мале привреде посебна пажња посвети запошљавању жсна. На евиденцнји иезапосленнх вслнки је број оних који чекају по сао са вишом школо.м нли факултето.м. Овом приликом усво јен ie закључак да радна зајед ннца СИЗ-а запошљавања за иа редну седницу Скупштнне опш ти>не прсдложи програ.м зопаш љаваља кадрова са впшрм и внсоком стручном спре.мо.м, ка ко би сс њихрво запошљавањс убрзало. М. Ж. КАКО РАДЕ И ШТЕДЕ Y ЦЕНТРУ ЗА ДЕЧИЈУ ЗАШТИТУ . Слога кућу гради, каже наш народ. Добар примср за ову пословпцу нашли смо овнх дана у Центру за дечију заштнту „Бамбв". Колсктив оие најмлаКе организацнје у натиој општини своји.м радо.м и понашањем показао јс како се послујс у жаннм условима и помаже стабилнзацији. Својим ЛЈГЧН1Ш радом ван радпог времена радницн овог колсктива ве!1 година.ма чинс 'знатнс уштедс. Но, осврни.мо се на најевежији податак. Овог пролеђа радни људп Цснт ра за дечију заштиту одлучнли су да сами урсде наставпорсиреационн центар на Грзп. Набављспо је свс uno треба за рад п јсдне cvootc око 50 радника 10 мушкараца остало жене, засукало је рукавс. Про сторије су обложенс ламперијом, окр 500 метара квадрат1шх, окрсчсни су зидовн, офар бана столарв.ја, и очишИсис просторије. О.д дирскгора до помоћног радннка, свако ie vчсствовао v раду. Поред овнх унутрашњих радова бетовпране су пољскс vчионипс и прплазп објскту. Р\' ка.ма овнх вредннх. радннка разливено јс око четнри кубика бстона. А резудтат oeoia: па рачунг ове организације остало јс око 30 милиопа динара. Ставка која им је о.могућн ла пзвођеље нових радова. 0- кречено је штофарско, обданн ште, а припрема се и реновнрањс фасаде Обданншта „Bauon''. О свсму то.мс радии љулп овог колектнва мало говоре. Мајски резултати производњс И ДАА>Е ИСПОД ПЛАНА ф Нова фабрика испунила је план пронзводњс клинкера, али је у осталом делу фабрике клин кер подбацио за 30 процената. ф Y цементу, остварење је 72 посто у просеку: уместо 103 хиљаде тона, произведено мање од 75 хиљада. Ни сада, у јеку грађсвинскс ссзонс, планови пронзводље клинксра и цемента пе достижу 11И 90 процената, а најчешће сс крсћу око 70. Y мају јс нова фабрика нспу нпла план производње клинкера од 42.000 тона, али је у ООУР-у „Пронзводња исмепта” произведено само 32000 тона, што јс 70 одсто. Тако је укупан резултат 85,1 одсто. Због неДостатка мазута овог пута cv стајале само пећи 1 н 2. Пећ 2 стајала је седа.м дапа због замене озвда у дужннн од 10 метара (опска јс стара 5—6 година). Мећутим, ова интсрвеиција која поси 10 дана застоја пзвслсна јс у очскивању мазуЈер, како смо чули: то је њихова пракса. Онц тако раде и полашају се од постанка ове органнзацнјс. Мтг само још додај.мо на кра ју: Тако се спроводн стабллизација. СЈ. СИЗ стаиовања СУБВЕНЦИОНИРАЊЕ СТАНАРИНЕ Појсдипс катсгорије носнлаца станарског права нмају ipano на накмаду дела ста чаринс п то од 20 до 40 од 'то. Висина субвенциЈе утвр јуЈс сс прсма просечно ос глареном лпчно.м дохотку по члану домаћнпства остпарсног у предходноЈ години. Право на у.мањену станарн пу one год1шс нмају они грађанн који ло члану домаћпн ства имају маи-с ол 5.662.50 динара. _______ та, па јс ис трсба сматратн за узрок подбачаја. Ова псћ је, мсђутим стајала и због мале резерве сировинског брашна (дошло јс до хава рнје слсватора у старој хомогенизацпјп). Код пећи 3 главиог ослонна за пронзводњу клинкера у овом дслу фабрике највише проблема се односило на хладњак, који јс проузроковао 7 дана застоја. Специјални лим 16 стигао у радну организацпју (у саставу COYP-a „Буре БаковнНа”) која ће савити плашт, алп оста је отворено пнтање да ли ће псћ битн у стању да радн до тог дугоочскиваног ремонта У „Производњи цемента” резултати су врло лоши. Y „ПроОрганизован одмор за цементаше иосновнии ДОПУНСКИ РЕГРЕС Сви радпиии добијају по 120 динара лневно за' сааки -ан го дишњег одмора, и no 1G0 дина ра за сваки дан искоришћеног одмора на мору. у бањи, на пла нини... По плану фонла зајсдничке пстрошње, који је управо усво јен. радницима фабрпке цемен та биће ове године исплаћаио око 5 милиона динара као оег рес „на руке” и око 2,5 милчо на линара у виду такознане до пунског регрсса. Сваки ралник he. одмах по преузимању решсња о голтпнн>ем одмору, добити но 120 длпа ра за сваки лан опмора по роигењу. Они ралнмпи когл свој гслишњи олмор вал куће — у фабричком одмаралишту илл у с.опственој режији — добиће ioui no 100 дчнаоа за сваки цан провелен на одмору (ол 14 Mana). Незапослени чланови њихо вих поралица и деца старијз од 7 година добиће по 100 динара лневно, а леца испсд 7 година по 50 линара дневно. Ииаче, ралници Фабрике и.е мента и Фабрике штофова летс ваће и ове године v заједничком одмаралишту у Будви, с тим што овог пута исхрану on ганизује Цементара. Цена пан сиона је 410 динара, а места има 31 све раднике који жслг да оду на море. Н. М. извђдљи цсмснта” план је .остварон са 77,8 процсната, а у новој фабрнци са $7,2. Просечан резултат јс 72,3 процента. Подбачај пзражсн колнчинама цемсита изгледа овако: планираиа је производња 103 хиљалс тона цсмеита, а остварсно јс 74,5 хнљада. ТржиШте је са.мо у мају „краћс" за 30 хиљада то на цемента. НоВимал у погону. је пребацио план (117°/о) али је у погону II остварсн са.мо са 63,8 посто, тако да јс укупан рсзултат око 87 одсто. Овде је Млин стајао 11 даиа због нелостатка клпнкера и три дана због кпда ња водоводие мреже. Отпрема јс пратнла произвол њу са 74,3 посто отпремљеног цсмсита и 89 постб отпрсмјtenor новимала. Ови резултати на почетку лета не охрабрују, али представљају, корак напред у односу на резултате у првом тромсссчју, бар што се тнче нове фабрике. Н. М. Летовање параћинске деце ЗА MOPE МЕСТА ВИШЕ НЕМА ПРВА СМЕНА ПАРАЋИНСКИХ МАЛИШАНА ЛЕТУЈЕ НА ГРЗИ ОД 25. 1УНА ДО 2. ЈУЛА, А ДРУГА ОД 3. ДО 10. ЈУЛА. У ПУНТЈПКЕЛУ СЕ ПУ ТУЈЕ 6. /УЛА, А ?3. ЈУЛА У ВАЛБАНДОН КОД БРИОНА Параћинска деца к ове годнне летују на мору и планини. Добро познато параћинско нзлети ште на Грзи и наставно-рекреа циони центар примлће нрве го сте из Параћина зећ 25. јуна и то децу предшколског узраста са сеоског подручја. Друга г<>у па деце из Параћина провешће седам дана на Грзи од 3. до 10. јула. Летовање па мору јр и овом приликом било далско г.ривла чније. И Пунтижела л Валбандон код Бриона заинтересовали су ученике основних школа и њихове родитеље ц у кратком року попуњене су обе групе. Пр ва група од 50,ученика креће у Пунтижелу 5. јула, a 23. Јула 50 параћинских основаца пугује у Вглбандон. Организатор летовања је Цен тар за дечију зашгиту, ч роди тељи зд летовање на Грзи пла hajy no 176000 динаоа док је за летовање на мору сваком основ цу потребно 467000 динара. С. Ј. 6 1^8мнав СИЗ становаља БОРЦИ HE ПЛАНАЈУ КРЕДИТЕ На последњој седници Извршног одбора СИЗ-а стано Baita, из.међу осталог, разма трана је информација Општинског одбора СУБНОР-а о дуговаљу и потраживању по кредптњма који се сваке год!гнс додељују учссннцима НОР-а из нашс општиие иаиме стамбеис цзградње. Y из псштају банака који јс ггре- .зснтиран за ову седницу сто Ји да преко трппесст бораца пе уплаћују редовно или уол ште нс враћаЈу дуг, а више ibHx дугује преко тридесет рата кредита. Уз осулу овак внх појава, захтезано Је да се наплата потражнвања пз врши преко жипаната. OOYP водовод САНКЦИЈЕ ЗА HEHAMEHCKO ТРОШЕЊЕ ВОДЕ Параћпн је град у коме је проблем водоснабдевања веома' успешно решен. Око 200 литара воде у секунди, колики је капацптет нашег Водовода, по свим мерилима је сасвнм довољна колпчн на за редовно и несмстано напајање града водом. Међу тн.м, v летњнм месецнма, пли у npe.ite дужс суше, као што јс иа примср био пери од од 15. апрнла до 20. маја ове годнпс, долази до осетног смаљења воде у традском г.одоводу По речима Мномира Аранђеловића, ди« ректора OOYP „Водовод", до тога долази јер грађанн крајњс нена.мсискп троше воду, као што Је поливање огромних површнна, ппање аутомобила нли једноставно, без нскс веће потрсбе нспу штање воде. Из тих раллога треба очекнватн па се па на релној седншш Скшштнне општнне донссс одлука о за брани неналгснског Tpoiueiba воде, зашто су пводвпђене Н ригорозпе сичкмије. СИЗ запошљапања СТАКЛАРА ПОЗИВА НЕКВАЛИФИКОВАНЕ РАДНИКЕ Српска фабрпка стакла кма потребу за неограннчентјм бројем пеквалификованнх радника који би радили V овој фабрпф!. Сви онн ко ји желе да што пре дођу до посла и заснују радни однос Иа неодређено време у ову радну организацију могу да се јаве кадровскоЈ служби Српске фабрпке стакла или СИЗ-v запошљавања у Параћину. Бригада. ја фебруара месеца те 1943. године водила. жестоке борбе са Немцима на прав цу Брабина — Мван Седло — Коњиц. Док су Прва. и Tpeha пролетерска бригада ycneiuno епречиле немачки продор на главном правцу Брадина — Kotbiai, дотле су сналснс снаге непријатсља, источно од комуникацијс Брадина — Коњиц без озбиљнијсг отпора yuutc у Коњиц, ?де су са Италијанима и 2.000 чстнпка ојачали Гарнизон у Коњицу п прсузели његову одбрану. Наш други батаљон еодио је оштрс борбе са знатно надмоћнијим чстничким снагама које су стигле из Cantiaiza п 11 vне Горс, да би заједпо са Нсмцима. усташама и Италијанима. учессвовали у борбама про тив главнс операпине групс у долинп Нсретвс. Лод снажним притиском бројно надмоћнијих четничких, снага, други багаљон се после жсстоких борби повукао преко ко.чуник&цијг Брабина — Коњиц у рејон Врбљани, Премл. здгмместц Штаба Прве пролетерске бивиз1че бригаба је у току поћи измећу 22. м 23. фрбруара преузела противнапад на 40 ГОДИНА ОД ЛЕГЕНДАРНИХ БИТАКА HA НЕРЕТВИ И СУТЈЕСЦИ Казивања Драга Лековића, борца историјских битака (2) ПОЧЕТАК БИТКЕ ЗА РАЊЕНИКЕ непријатељске снаге на правцу Брћани — Бра дина и 23. федруара посела ноложаје са обе стране комуникације Брадина — Коњиц. Лсво од нас држала је положаје Прва пролетерска бригада. На тим положајима бригаде су уз велике и жестоке напоре наставиле даноноћне и жестоке одбрамбеле борбе са снагама 718. нелгачке дивизије, којс су уз лшсовну nodpiuKy артиљерије, авијације и тенкова, енаргично нападале name положаје. Упркос снажним нападима немачке аеијације, тснкова и артиљ&рије који су разарали нате положајс и наносилц нам огромне губитке, unaiz смо мц успешно одолевали немачким нападима и чврсто бранили своје положаје што и л ~ ' •- . . . . . 1 • . . и.чала 20.000 бораца, а налазила се у операнепртатељ констатуЈе у cbojum извештацила тивнолг 0Кружењу да што прс форсира Heда се јединице Tpehe пролстерске бригадс ретву. У исто време он је одредио цашу бри- .,борс жплаво и всипо". V време нашпх напа- zadv и Тpchy крајшику као заштитницу па правцу Горњи Вакуф — Прозор — долина He- да на Коњиц, јаке немачке ц усташко-домобранске снаге продрле су од Бугојна и Горtbet Ђакуфа према Прозору и озбиљно га угрозиле, у коме је било 4.000 рањених и болесних бораца у Прозорској котлини. Због тога Врховни штаб обуставља даљи напад на Коњиц, а нама бригада добија задатак Оа се хитно упути у правцу Горњег Вакуфа са задатком да учествује у одбрани центррлне болнице п у разбијању непријатељских снага. Нашим борцима било је јасно да с>д противудара код Горњег Вакуфа зависи опстанак наитх рањенпка и болесника. Задатак наше бригаде је био да пресече комуникацију Горњп Вакуф — Прозор и продужи дејство према Горњем Вакуфу. После надчовечанских борби, ide је V батаљон наше бригадс yuiao у борбу прса у прса са непријатељсм код Орлишћа. и пмао велике губитке, створени су повољни услови за продор бригаде према Г. Вакуфу. Настављају11и напад бригада је 5. марта, савлабујући непријатељски отпор, овладала комуншсацијом Горњи Вакуф — Прозор, no села и бранила положаје из правца Бугојна и Г. Вакуфа према Прозору. Тако су нроле^ терске бригаде под непосредним ругсоводством врховног комахданта друга Тита, noслс врло тешких и даноноћних борби и обострано всликих губитаха одбациле бројно и технички знатно надмоћније снагс немачке 7/7. дивизије, немачке групс „фогл4 и Пете усташке бригаде према Бугојну, заузелс Прозор и успешно пзврисиле задатке, спасиле рањенике и стварале повољне услове за офапзиву главнс опсративне групе према Херцеговини, Црној Гори и Сануаку. Глаени штаб је нареди0 главној оперативној групи која је ретве, а Седму крајишку на правац Купрес — Прозор — долина Раме. Ibuxoe зддатак је био да успоравају частупање немачке 717. диеизије, групе „фогл'\ Пете. устатке бригад& и 7. SS „принц Еугсн" дивизије, према Нерет&и, ради стварања noтребног времена и npaciopa свим снагама главне оперативне групе за форсирање He-, ретве и евакуацију рањеника и болесника према Калиновику. Hatua бригада је бранила правац с обе стране реке Врбаса до комуникације Г. Ва,- куф — Прозор, а затим све правце од Горњег тока Врбаса и Прозора ка Острошцу и Јаббланици, где је главна оперативна група форсирала Неретву. Борцима и руководиоцима бригаде бпло ie napebeno да без обзира на жртве, сваки положај морамо одлучно бранити и no сеаку цену забржати непријатеља докле год се не омогући и изврит пребацивање свих снага главне оперативне групс преко Неретос. Упркос великим губицима бригада јс захваљујући самопожртвовању и са.моиницијативи својих бораца и старешина ycneuuio оболевала нападпма знатно надмоћнијих немачких снага и бранила. своје положајс са којих се noвлачила са.чо no нарс!)ен>у преспостављеиих иаабова. Тако је моја бригада у жестоким борбама. зајсдно са осталим бригадама натс дивизије омогућила евакуацију рање-ника. и прсбацивање свих једипица главнс опсратионе групе преко легепдарнс Нсретве. Пошто је извришла тај Задатак, наша иригада је под жсстоком бо^збом тб'х 15. марта и сама прсшла преко Неретве на поправљеном и на брзину оспособљсном мосту код Острошца, јер су остали бпли порут&ни и наставила крета- /не даље npc.ua Прењу у носс борбе. Тако јс III пролстерска брш.ада у бици на Нсретви, eodehu nenpetctidno двомсссчпс огорчснс борбе. показала цзванредну упорпост,' прчмернојунаштео и самопожртвооањс, иако ie претрпсла вслике губпткс, она јс успешно изершцла све постављсне задатке. У следећем броју: Брнгада у бнци на Сутјесци .
ГРАДСКА ХРОНИКА IS. JYH ins. ■ БРОЈ 235 ПОДСЕНАЊА СТОПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦPi ОСЛОБОЂЕЊА ОД ТУРАК Поводом сто псдесете године ослобођсња од Турака честитам свим становницнма ПараИина л околнпх 'мсста, укључујући и Батинац, годиопБицу ослобођсња, подссћајући да је лсто 1983. годинс сто псдсссто од како јс ослобођена ПараИинска нација.” ‘ Честитку ове садржине у Редакцију донео је наш рсцовни читалац ДАНИЛО РАДОВИН, Градски кеј 9, који се међу првима сетио овог исторнјског датума. Подсећајући се на то времс, замолнлп смо професора историје ПРЕДРАГА Б. ПЕТ РОВИНА, исторпчара у Зави чајној музејској збнрци, да нам нешто више каже о политичким, историјским, социјалним и економс(?им прп лтпсадга у години 1833. fcoja се сматра годнном ослобође н»а Параћнна. — Y време другог српског устанка као н за време првог, Параћин јс понопо био ослобођен, али само привид но, пошто је био изван Бсог радског пашалука Параћин као нахијска варош п даље прЈПтада Лескрвачком пашалуку у комс су тада бпли Турци, алн па основу споразума кнсза Мнлоша са Мара шлп-пашом н у овим крајевнма је већ било слемената српске властн. Када јс рсч о Турцима у Параћину у XIX -веку, впља одмах поменути да је међу н.нма бпло мало правих Ту pajca. Турци су из многих вароши и паланака сукцесивно ишчезавали нли бивалп рсдуни рани, Наместо Турака свуда јс у вароши наилазило ново српско становнштво, било из Србије са села, било са стра не... За перпод другог српског устанка карактеристично Је досел.авањс у Параћин српског жнвља са „југа из Турске”, затим из Војводине и других крајева’ Y намсрп да ојача привреду опога краја, кпсз Милош дајс стАновништву миогс повластпцс, ПараПин је у то времс, пошто се налазно на гранипи два пашалука, имао п 'филпјалу Главнс царинске статшцс. ШТА КАЖУ САННТАРНИ ИНСПЕКТОРИ? АОШИЈЕ НЕГО ШТО СЕ ' МИСАИ У оее тонле, ‘спарне позно пролећне дане сладолед прсдставља главнр освежавајуће средство. Посластичарнице су пуне гостију, ,пр.ед уличним апаратима је све виme мушгерија. Какад слаболед једу' Параћинци, било.је питање izoје с.ио постаеили Љубиши Јакићу и Љубиши Павловићу, саписарним инспекторима Скупштине ошатине Параћин. . ж ' — По celt устаљеној пракси, чим наступе epyhiuie појачава се контрола свих прехрамбених артикала. To сс посебно односи на сладолсд. Прегледом узетих 24 узорка, V два паврата, ca.no су два била бактеоролотки н& исправна. Може се сматрати да Параћинци јсду сладолсд ocpcdibcz квалитета. ' Taizobe је вршена контрола колача. Код три узорка наћено је присуство коли бацила. Што се.тиче сем&нки и сунцбкрета, код двојице продаваца који се баве ови.м послом (код трећег нпје кзвр1иен преглед) само код једног су биле бактеоролошки исправне, док сунцокрет није добио прслазну оцену ни код једног. Из тога произилази да се треба клонити ових сланих .посластица". Истовремено инспектори узпмају бриссве са руку и прибора за pad. НаВено је око 30 посто процената загаbetba које јс фејсалне природс. Због овога, како рекоше инспектори, следиће честа контрола и otarpc казне, како не би дошло до евентуалних последица. С. О. Jiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiniiie' I САТИРИЗИЧНИ УГАО I £ ситост Пшеница ћ-з ове године подбацити у роду, али нема i = бриге због глади. Сити смо обећања — о бољој будућ- = 5 ности пољопривреде. = t ПИТАЛИЦА Каква јс разлика измсђу ссљака и администрациЈе? i | Није велика: сељаци вршу, а админмстрација — вршља. н РАЗВИЈЕНИ | Параћинци спадају у развијене. Колнко некн носс £ е људе на савести, хеликоптер не може да подигнс. , ЧУДНИ ЉУДИ Давимо се у дуговима, а овамо још кукамо како нам Е = базен не ради. . 1 ЛИКВИДНОСТ I : Од данас свет може да се учи ликвидности. Нтгком = I ие остајемо дужни. Кад је песница у питању. ' Мирослав Димитријевић е АФОРИЗМИ : - He показујте увек зубе, Јер могу да вас прогласе за | = коња на продају. i 4= He клањајте се увек., јер ће многи да помисле да = = сте покорили. = Придржавајте се правила, кад не.мате мишта чвршће. = = Прво Је поднзао руку, па олда глас, а сада днжс шта е = год стигне. = Мрљс на савести се најтеже скидају. = Ако је лав краљ жмвотиња, онда Је слон адмимистра- в 1 ција. 1 = ’Основни разлог због кога директори не возе бицикле е = је?тај што немг. бицикла марке„Мерцедес". I Момир СтанисавлЈСвић = |111П11111111111П11џп111111111111ЛЈ1Н1иишшжшЈим»шншиив4шиш1«^ш1жш^шавма>«н>|>аши1и1И11г Народ параћинског среза све тсже је подносио турску власт Из једног спонтапбг револта дошло јс до устанка Y параћинско.м срезу 1832. годпнс, који ће својо.м оллучношЋу убрзати преговоре са Турцима м довссти до дефинитнвног »ослобођен.а овог краја. Параћин је Хатмшерифом од 3. августа 1830. године прнпојсл СрбнЈн, али је био слободан 1833. године Но, стварпу слободу јс добио јула мессца 1834. io динс, када сс Турци дсфини тнвно исељавају из Параћн на. Параћтшски срсз је у то врс.ме имао 28 иасељеимх ме ста. Одлуком Прал!1те.'Ј>ства нз 1842. годпне прндодато му је join 10 насеља. Према тефтеру-списку, писанолЈ из међу 1833—1838. године, Fapom Параћпн и села параћннског срсза „малп су Ј197 кућа. НаЈзначајнији докумспт за, Параћни ш овога пернода је Устпв К:те;ксвстпа Србнјс, од 15. фсбруара 1835. голине, на коме сс налазп потпис кнеза параНлкскс нахмјс Јопана Вел.ковиJia. Ссло Лсшјс које лежи у подножју планине Бабе, дало је у XIX веку три круп не псторијске лнчности — Стојана Јовановнћа — Лсшјашша, судију у Параћнну, Ражњу, Крагујевцу, прсдссд ' нпка суда Крушевцу и министра унуграшњих дела у кнежевини Србији, РаЈка Ле шЈанина, професора права у Српском бсоградском лицсју, а потом мппистра правде и МилоЈа Лешјаннна, који је низ година тесно сара biisao са кнсзо.м Мнлошсм у својству начслника кпсже вс канцеларије. Соојо.м aura жоваиотћу радом и угицајсм они су’ далеко прсг.азилазнли и нахијске међе и бкли мсђу наЈпстакнутпЈим лпчностнма тога врсмсна у СрбиЈи. Из тог врсмепа је познат „ Татар — Боглан, који је са копијо.м фер.мана пошао лз Царнграда 27. августа 1S30 године, а стигао у Крагујслац 1. сспт.ембра исте годинс. Као поссбак куриозитст јс 11 то да је Огпитнна параћипска, отворнла v окто бру 1845, годпне прву жснску основну школу у Србијп, рекао нам јс историчар .Музеја Предраг Петровић. Иннцијативе: Усноло толлификацнја rjjap.a Ако сви пдслови иду пре.иа утврБеиом плану ? већ наредне године дсо града напајађе се топлотном енергијом из нове топлане Идеја да се у граду на Црннци нзгради топлана која бн rpciaла све стамбене п пословне објсктс није нова. О томе с.мо писали прс неколнко го.Чвна, али јс она сада, чини нам се много ближа реалнзацији. Постојећн стамбенн н други друштвени об јскти питаљс грејања рсшавају сопствсннм котларннцама. Каостала срсдства прнкупила удруживањсм заинтсрссованих корнсника. Уградљом ноггг; ко тлова у Штофарн всћ 1984/85. грсјалп бн сс сви објектн у гра ду којн сада и.мају грејање. ' М. Ж. ко је то крајњс нсрационалпо, иа.мећс сс потреба да сс иачнн грејања цснтрализује. Радна група која јс раднла на ово.м пројекту заузела је став да за то постојс извацрсд * ии услови и то у ИВТКТ „Б. КрсмановиН” и Српској фабрипи стакла, гдс би сс уз нзвссно проширнвање постојеНег капаиптета сакупљала топлотна снс ргија, која би се корнстила за грсјање. Топлификација грала би се вршила по фазама. Прва фаза бн ообухватала изградњу магнстралног топловода и прошнрсJbe котларницс у Штофарн, док би у друтој фази изградње бнла прикључена Стаклара. Према \фађеном предрачуиу топлнфнканија бн коштала око 16 милијарди старих дипара. Највећи дсо средстава обезбсдила би Штофара, док би сс Средљошколски центар ВИШЕ ОДЕЉЕЊА ЕКОНОМСКЕ CTPYKE Разматрајући пнформацк * Ју Центра за средље усмере ло образовање у Параћнну о упису ученика за занимања економске струке за ову школску годипу Извршии савст CO је стао на стапови штс да у оквиру предстојеће реформе средњег усмерс пог образовања трсба извршити специјализацију струка у цснтрима за образовање. Y складу са тим закљу чено је да flapahini и даље треба да има економску школу која у овом граду, а и читввом регмоиу, има дугу традицију и да Скупштнна СИЗ-а образоваља иашег Ре гиона ттреиспита своју одлуку која се протлви оваквом начину организовања. ЦИВИЛНА ЗАШТИТА (3) Сшњање нао мепа Људску егзистенцију непрекидно угрожанају бројпс и разноврсне опасности. Ратне неcpeiic су свакако највећа опасиост која прети савремсном човску. Онс су токо.м псторнјс, пспосредно н досредно, наиосплс човечанству највише зла: у мртвим, рањеним, оболслим, инвалидима, а н у непадокнадиви.м материјални.м, културним и другим ипетама. Нспрестано усавршавањс конвенш-ioiianнпх оружја и брз развој савремсннх сродстава агресије, посебно оних за масовно уништавање и itiixoBo нагомнлавањс у Еврогтп и осталим делови.ма савета, повећава потребу за развијање.м и остварнвањем ефнкасних мсра масовне заштите. Међу мсра.ма, пре свега, техвичкнм, које у складу са концепцијом п доктрином лланнрамо и сстварујемо у оквиру шгвплне заштитс, посебно великп значај п.ма склаљање становништва односа нзградњс склонптта и друп1.х заштитних објеката. Склањање становннштва по начнну пзвршсња може сс сврстати у. групу оператнвних мера којпма јс сврха да сс што више сматви број повређених, односно пастрадалих становннка и сачувају људи п материјална лобра у насељеним местима која би могла бпти цнљ нспријатељског напада, нарочпто пз вазду.ха. Да би сс ова мера могла остваритн потрсбнс су свестране припреме, оносно треба да се у одређсном року пзраде и опре.мс објектн н простори за заштнту становнтпптва и .матерпјалних добара од могућпх дејстава разновпсннх оружја. Са овог гледпшта изградња скопишта н другпх заштнтннх објеката ,је јсдан от битних ппсдуслова за склатвање ' становнншта. Имајући у обзпр да су склоништа објектп на- ..мењрни за презртвљавање становннштва у условн.ма одсеченостп од спољпог света. намеће сс потреба да се ск.поттшта за одре15сни временски период обезбсђгр' ваздухом, во-' дом и храном, да имају обсзбеђено агтономпо осветљеае, да се у њему депонују фекалпјс и отпап.и птд. Нзгралња склонншта јс закопска обавеза свих дпуштвено-полЈгпичкнх заЈеднпиа. опганпзацпја удруженог рапа п лругнх органпзаипЈа тгнтереснпх и лругпх заједнина и граћана. Основнп посиоин и органпзатори пзгваптве склонтпита су општнне које на сво.хг подручју: — одлучују о мзграпЈМ! нових склопипгга п прилагођавању постојећпх објската п лру- Ипанаи гих тгатодких.тфоеторија за склоништа 7 ПРИЈЛТНА ВЕСТ ЗА КУПАЧЕ БАЗЕН СЕ ПУНИ ВОДОМ ф Због познате ситуацпје са нафтом која служи за загреван>е воде базен већ дуго врсмена не ради. • Уз напоре који се улажу н уз топло време ситуација се мења, па ћемо моћи већ од недеље да се поново купамо у њему Параћин јс без купалишта. Мало ie градова који лежс ”а рекама, а не.мају пл.аже и купалпшта, као што је Параћин. Та природиа богатства стицаје.м разних околности остају ненскоришћена. Тако град од прско 25.000 становника. са ве лики.м бројсм младих, не.ма где да v летњим месецима пружд задовољство своји.м гра ђани.ма да се расхладс. Баш због тога, уз великс напоре и одрицања подигнута је спорт ска хала „7. јул” н v н>ој базсн, који је значио „спас. за многс људе, ач нарочито v ieТ1ви.м мессцима. Нажалост, због добро познате ситуаиије са нафтом, али и из субјсктивних разлога везаних пре све га за начин организовања ко ришћења базена и иене кошта iba. овај лспи објекат је у последње време затворен за kv паче. Уложена средства су не са.мо у.мртвљена, већ базен не може да остварује приходе ча се макар доопели ануитети вра hajy. 1$пак, и поред свсга нађено је решењс, превасходно због потреба и у интересу. купАча, да базен отпочне са радо.м. Вр ше се последње припреме, заправо базсн сс пуни и вода гре је тако да всћ од недеље може да прими прве купаче. С.О. ИНСПЕК.ТОРН УПОЗОРАВАЈУ КУПАЧИ, КЛОНИТЕ СЕ РЕКА Ната Црница и оМрава која протиче кроз нашу територију због недостатка атмосфсрских падавина бслеже oeofoduuiibu рекорд no ниском водостају. He памти се када је 'било лшње воде у ibuxoeu.u коритима, нити каОа је Морава имала овако п.псске „газоее". Такво eraњс је изузетпо повољно за појачани степен загаВености, шго иначе п у нормални.м приликама представља знак за узбуну. , Пре.ча налазу Заеода за здравствену заттиту „Поморавље" из Rynpuje којп вриш коктролу аода на нсиаој територији стање је алар.чаптно. Од 1980. па на ова.ио и Црница и Mopaea су у IV степену загаВености у бакте- • риолошком с.иислу, taro прееедено на језик разумљивоссп значи канал за odeobeibc фекалних оода. У хсмнјском погледу загаВености до ове године Цриица се „добро" држала. Била је у друго.ч степену зашbeHocTii, a oee, 1983. је ппак посустала и пала у rpehu степен. Шта то заправо значи? Најједноставније речено трсба бежатп од река, клонити их се п када трсба користити eodv за наводњавање. А контакт човека са таквом водом прсдставља ech латентиу опасност no здравље. О језеру на Буљанки не треба ни Јоворити, пошто. јс.. оно смешсено на градској депонијп. Нзегов степсц загаhcHOcru нс треба ни градирати. Зато упозорење ' инспск1{ије, кога на овај начин дају, треба да будс најозбиљнија опомена свп.ма којн размишљају да се расхладе v наизглед бистрим eddaxta deejy река. Значи, клонити сс 0- вих вода све дохле док не dobc оно пеминовно време Kada he човек схватити da овакви.и цачином понашања сам 'себи кроји злу суббину. С. О. заштнте и спасавања ■ — одређују потрсбе о склоннштн.ма, њнховој намени и врсти — доносе пропнсс о корпшћењу и одржавању склоништа — доносе прописе о финансирању, расподслн и употреби средстава за изградњу, прилагођавају и одржавању склоништа. Врсте склошпдта и означавање — Склонкшта осповне заштите решавају се ннвестиционом нзградњом за време мира, упорсдо са пзгралњо.м и реконструкци.јо.м одређених пнвестицноних објеката. Означавају се кругом зелене. жуте пли црвене бојс завпсно од степена отпорностп. Обично су капашгтста до 200 људи н предвиђа се боравак до 7 дана. — Склоништа појачане запгпгге се пзгра * byjy пре свега у склопу подземних комуналнпх „ лругих објеката. Означавају се квадратом зеленс. жуте пли црвепе боје зависно ол стспена отпорностн. Обично су капаиитета ло 1000 љгдп, па н впше. — Склоништа допунске заштите допуњавају недостатак склоништа основне и појача * нс заштитс. По начину израле ова склопишта су начелно нмпровизовани објектн ол приручног матернјала и граде их припадницн једншша ЦЗ. Означавају сс равиостпанрм троуглом бсле боје н Kanainirera cv ло 25 људн. , Основни елгменти склошгагга a) vnaa, устава, просторије за боравак. помпline просторије (салнтарни п мокрп чпрр. просторије за тсхитгчку пнсталагшју) пезервни нзлаз t б) инсталацмје — за воду. струју, филтровек^ тнлашгја. клп-матлзашпа ц) опре.ма — санитстска. за самбспасавањс.- за прмпре.ман.с хране. за воду за деконтаминацију, за сеасње н лсжањс. Узнмајућп у обзир да мпрнодопска пзградња склбнишк! тражи материјална улагања н да сс практично не може сваком човску осн * гурати још у мпру одговарајући склонишни простор, очигледно је да се мора припремати потребна техннчка, .организаииона. операгпвна и материјална решења по којима he се моћн до макснмума нскористптн изграђеин и природнн објекти (заклони. поткопи. лнснчје ја.ме, земуницс, рововска склатпцта). Витоммр Борђевнђ
СЕЛО 15. Ј¥И 1983 ■ БРОЈ 235 • ПОЊОПРИВРЕДА ПОСЛЕДЊИ Д0ГОВОР ПРЕД ЖЕТВУ ЖЕТВА МСЖЕ ДА ПОЧНЕ MHHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihiHiiiiim V општини има 80 комбајна спремних за жетву 0 Приватни комбајнери са пријављују цо 15. -уна 9 Жетва почиње раније десетак дана ® Горива има довољно ф Везива неће бити у потребним количинама? & Наплата услуга у пшеници — 400 килограма по хектару ® Цена пшенице 15 динара, плус 2,5 динара премије ® Пшеница иа 3200, а јечам иа 400 хектара @ Очекује се укупан принос од 10000 тона пшенице ФОТОГРАФИЈА: ЗОРАН ПУРГЕР И ДРАГАН ИВИН КАНО ПРСБИ НРОЗ 01АЕАШ Са прошлогодишњс жетве: Довољпо горива за жетеоце Једпнствеи ценовник услуга Пољопрнврелп^ *; lie услигс нсплаћпватп у жпту п то 400 кнлограма пшснице no хектару овршенрг жнта. Цена пшсштс је тренутно на тржпшгу 15 дннара, док he пре.мпја од 2.5 дпнара прппастп пољбпрпврслшшп.ма. као подстпцај за даље сејаље ове неопходне културе. Нелавно јс vcBojen п једпнствсн иеновник за терпторију рсгпопа no комс lie cc комбајнпрањс ca балпрањем сла.ме ca Јсанапима наплаћпвати 400 кплограма no хсктару. без балпраља 320 килогра.ма. Услугс са- * мовезач цом наплаћпваћс се по 130 кплограма са^хектара, a за вошсњс на гумнг 8 процепата. Власник је лужан да ушгр прсда пољопрлврсдпој организапијн. Штабови за жетву у свакој месној заједници Зоран Пургсп п Драган Hsnti V овом тренутку спремно дочекујемо овогодншњу жетву, речено је на прнпремном сдстанку 4. јуна у Хали „7. јул" коме су присуствовал)! комбајнери радпих оргапизација и комбајнери пз прнватлог ссктаро, затнм руководиоцп штабова за жетву, представници .Југопетрола"' н „Југобанке" пољопрнвредннх организација и представнпци општинс и друштвено-полнтЈтчк!ix органпзацпја. ' 'Препа ттроцснама пбљоћрпвреднпх стручњака жетва ншепицепочеће за пеколико дана, јер збоз сушног пролећа вегетацпја јс раније завршена код ове културе. Први’ сноповп као и до сада биће оборени у прекоморавском атару. Најважнпја битка у овом тренутку, сд изванредног значаја за целу друштвену заједницу треба да се заврши за петнаест дана на пољпма ошптине Параћин. Овог момента на располаган>у стоје осамдесет комбајна који у поменутом року треба да дигну летину са 3600 хектара. Од тога 3200 хектара под пшеницом и остатак под јечмом. Жетва — стратешко питање Присутне на договору, који треба да постане традтшпоналан, првп је поздравио лредседник Скупштпнс општине Топлнца Недељковпћ, који је нстакао значај жстве v садаш н»им' економскнм момептима и организованог начина реализаПРИМЕР СТАБИЛИЗАЦИЈЕ АДМИНИСТРАЦИЈА ,,7.Ј¥ЛА”НА ЊИВАМА Прошлог четвртка и петка сви запошљени у Радној организацији коопераната „7. Јули” у Параћнну радилису на плантажном вишњаку v Поповцу, дајући конкретан допринос у акцији стабилизације. Тако су најзад закључци самоуправш!х органа и.друштвено-поллтнчкЈгх оргаппза цнја, на челу са Савезом ко мукнста, пренети са паппра на н>иве и плантаже. Уместо да плаћаЈу радиу снагу за брање воћа, раднм ци у адмшшстрациЈи су за_ вркули рукаве и самн прно нули на посао. Уштеђена срс дства свакако биће усмерсна на побол>шан»е личног и друштвсног стандарда. Тако be, ова срелстз ће помоћн Да се брже решавају неки матернјадпц лроблемн, ко-. јих бар v по.вдпргпфеди има на претек. М. Д. ције овог стратсшког друштвсног задатка. — Пре.ма републичком плапу ове годипе треба да се оврше мнлпон и по топа пшенице, a половипа од тога треба да се откупи. Y нашој општинп са 32000 хектара предвиња се прннос од 10000 тона, а требало би да се откупи иајмање 4500 топа пшеннце. Укупне припреме за жетву теку коордииирано, општина је прско „Агроекспорта" обезбедила набавку резервннх делова за комбајне, горива ће бити довољно, а банке су спремне да обезбеде средства за откуп и алаћање извршених услуга. Пред нама је озбиљан, задатак који морамо да рсшимо за 15 до 17 дана, пстакао је ТОПЛИЦА НЕДЕЉКОВИЕ. Комбајни техиичкн нсправни Од осамдесет комбајна колико их тренутно има на подручју наше општине седамдссет је v рукама приватних власника, који су потврдплп спремност и техничку исправност машина за овогодишљу жетву. Пријављиваље комбајнера и склапање уговора са задругама треба да се заврши до 15. јуна. Посебна ошптинска комисија lie затнм обићн све власнпке комбајна и утврднти техничку нсправност. Y. даљем процесу рада о исправностн матииа бринуће техничкн сервис „Агроекспорта" и служба механнчара пољопривреднпх п.радних организација. Судећп *грема изјава.ма комбајнера већнна је набавила резервнс делове и спре мно дочекује жетву. Горива има дрвољно — канапа нема Из „Југопетрола" поручују да ће горива бити довољно. Сви ОСНОВЦИ ИЗ СИКИРИЦЕ НА њиви Срелства за екскурзнју ■ УЧЕНИЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „БРАНКО КРСМАНОВИН” ИЗ СИКИРИЦЕ ОКОПАЛИ ОКО 8 ХЕКТАРА KYKYPY3A ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ „СЛОГА", А ОД ДОБИЈЕНОГ НОВЦА ИЗВЕЛИ EKCKYP3HJY. ОВОМ АКЦИЈОМ УЧЕНИЦИ CY ДАЛИ ЈОШ ЈЕДАН КОНКРЕТАН ПРИМЕР СТАБИЛИЗАЦИЈЕ Ученицн VI, VII и VIII раз реда Основне школе „Бранко Крсмаловнћ” из Сикирице cv 25. мај — Дан дшадостп обеле жилп радо.м. Тога даиа пиони рн н о.младинци пз сикирнчке школс окопали су око 8 хектара кукуруза ОО кооперанага „Спога". Предвођени пољоприврединм стручњаиима л својпм разредним сгарешнпа- .ма у^ченвцц су озбиљно схватнлп посао и љихов јрад нијс било могућс разлнковати од рада одраслих. власиицп комбајна који буду склопплп уговоре са за.другом Aiolin lie па самом старту да добпју 400 лптара горива. За сваки хектар касније добнја сс по 30’ лнтара нафте. To lie бнти сасвим довољно да се ‘ без застоја обави жетва. Међутпм, са манплом, одиосно везивом за балнрање, бнће потешкоћа. За жетву у нашој ОПШТ1ПП! потребно је 17,5. тона маниле. На тржишту је нема допољпо, али еу је многи комбајнерп всћ набавпли. Такође п РОК „7. јул“ предузима ссе мсре Да се Д° почетка жетвс набаве потребне количине. ОСНОВНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА РЕГИОНАЛНЕ И НЕКАТЕГОРИСАНЕ ПУТЕВЕ ООПРАВКА ПУТА У ШБВД Ha петој седници трећег сазпва основне заједжше за локалне и некатегорисане путеве прлхваћен ie npeznor за закључивање споразума о зајсднпчком фпнансирану оправке пута Сење—Стубица са осталим у^чесшгцп.ма v фннансирању и to v вредности 30 происната од хгкупне цене коштања. СИЗ за локалне и некатегорпсане путеве ова средства ће обезбеднти v заједници са Месном заједницом Стубнца. Наиме, вади св о лелу пута крји повезује две општинс, где ie део локалап, а део регионалан пут. Поред споменутих. гче сници .v финансирању би још Ову акцију организовала је школа у договору са Задругом „Слога” из Сикирице, ради обезбећења средстава за лзвође ње дводневне екскурзије за учеиике VII и VIII разрсда. Вредни ученшш cv овн.м далп прммер стабилизавдце, што може з<ао \тлед послужити свнм разредпЈЕи заједннпама. како у основном тако и у сре дњем образоваљу. Златцца АранВеловић, VII раз. ОШ ХрслЈановић'д Сикирнца За спровођсљс жетвс одговоран је општинскн штаб за жеtbv. кош коордпнпра pm. пгга бова за жству v свим месжш .-чајсднпцама. Власпипи комбајпа дужтш су да сс руковоле по упутствпма штабова за жетву v атари.ма месних заједница, којп on.’ivnvjy о жствп п распоpe.iv вршаја. Као п прошле годпне, када јс жетва пзвсдена првп пут органмзовано, и овога пута прппрс.мс су текле већ од завршетка протлогодпшњс жетве, прско сстве До пове, жстве, па се oqeKvje да ес битка за хлеб овс годнне. мзвсде 1'ош организованнјс и квалнтетипје, речсно је на договопеном састанку прстпрошлс CVOOTC. М. Димитријевић били Месна заједница Ссље. ре гнонални СИЗ за пгтевс п Нупрпјски СИЗ за путеве. ГАДНЕ АКЦИЈЕ БРАТСКА БРИГАДА „СРЕМСКИ ФРОНТ” До савезне радне акцијеу Новом Саду бригада „Срем ски фроит” коју чнне младп Поточца, Товарника, Вашнца и Рилња радиће на изградњи водовода у Товарнику и асфалтирању улица v Пого41IV. Првп наступ братске бригадс Поточца и Товаркпка код Вуковара протекао је у пзврсним резултатима. На име, брлгадири ова два побратп.мска села раднлн су 25. маја на уреВењу плантажпог воћњака Основне орга низације кооперапата „7. јул’.’ у Поточцу. To је био први „тренпнг' брнгадира прсд савезну рад ну акцију у Новом Саду. По ред Поточца и Товарника, братску бригаду чиниће и ом ладннци Ваишца код Шида и Рипња. Ги ват §Т8Квје .- .Р. лчл Бригада „Сремски фропт” до почетка савсзне радне акцнје имаће две juaibc, али такође важне акције. Y Tosaрнику радлђе на изградњи водовода, а у Поточцу на асфалтирању улица. М. Д. јДпанаа 8 Слшса је стара колико п свет. Упоредо са почецима свста стварала сс н Слика. Човск јс у суштнни слпковno биће. Мислп, сања, говорп — слнковнто. И свест о смрти му је сликовна. Canna је v врхунцу човековог у.ма. Фотографнја јс, нај.млађе дете Слике, али и најнестаншије. Стално у испитиваiby, у тражењу, на сксперч менталним путевима. Тражи днјалог са нама. Умепшчка фотографија, о њој је овде искључиво рсч, пма важап допринос изгра bnuaiby поредка стварп, сис тема вредности, надградљи човсковог духа, једном речју доградњи онс основне Слике. Алн нссумљив је истовре д.ено и њец допрннос стаги ци, пнертности супротставља iby ценгрифугалним сила.ма духа које бн да нобегиу и ра зоре, напусте човеково етич ко и естетско станиште. — Фотографија пружа и јсдинствен сисгем открића; да на.м прнкаже стварносг онаквом какву јс раннје још нисмо впделн. кажу 3OFAH НУРГЕР п ДРАГАН IlBIUi, најуспешнији чланови Фото- -кпно клуба у ilapahuiiy, са којима смо разговарали ло ВОДОА1 IbllXOBHX послсдњпх успеха на југословенскнм ц међународнпм нзложба.ма. „Фотографија може бити огледало које одражава жп вот онакав какав он јесте, алп мислим да можс.мо про ћн кроз огледало, као Arnica, и помоћу камере открл ти другачнји свет”, 3OPAII 1IYP1EP цитнра свог о.миље ног теоретнчара фотографн је Тонија Рсја Џокса. И стварно, ЗОРАН ПУР1'ЕР и ДРАГАН ИВИБ непре кидно се трудс да npeby гра ницу огледала, н да на фото графпји открију оно што око још не може у стварнос ти. Иако се овнм медијо.м баве рслативно кратко време, успеси нису изостали. Од прошле године, када су прак тично први пуг почсли да учествују иа мзложбама, прпзнања су стнзала готово паралелно. ЗОРАН ПУРГЕР је до сада излагао у Београду, Новом Саду, Бору, Оснјеку, Свето зареву, Параћнну, Алексинцу и тренутмо љегове фото графије^налазе се па Деве-_ тој меВународној изложби фотографија у Сарајеву, што би било признање са.мо по себн и за многе пскуснијо фотографе. Ynopeno са овом пзложбо.м, у Алексннцу је југословенска међуклупска изложба ,на којој је 30 РАН добио ћохвалу од зва. ппчног жприја. Поред овога, нсдавно је награђен трећом наградом па Мајско.м салону у Параћпну и прпо.м наградо.м на годишн>ој из_ ложби Фото-кгшо клуба прошле године. Уметпичка бнографија ДРАГАИА ИВИБА, умного. ме је слнчна Пургеровој, што јс донекле п разу.мљиво. ако сс зна да су ова два млада уметпика готово истоврсмено закорачнла у ссст фото« графије. ДРАГАН ИВИП излагаојс у Београду, Светозареву, Алексинцу, Параћиву, Новом Београду. На годишњој изложбн чланова Фото клуба добпо је другу награду, а на Мајском салону V Параћппу похвалу стручвог жприја. Неколико фотографнја ДРА ГАНА ИВИБА са слоболним тсма.ма тренугно је нзложепо па југословенској нзлож бн фото icivooca у Алсксин ОНО ШТО ОСЕБАТЕ V ДУ_ ШН, МОРА ДА СЕ ВИДП НА ФОТОГРАФШИ Тек сада, када смо сазрс лп у техничком с&шслу, нала зимо се у фази тражења свог пзраза, свог говора, своје уметннчке вокацијс. Чини се да је лако доћп до фотогра фије. Један прнтпсак на дуг ме и готово. To је тако код евокатпвиих и породичнпх фотографнја, али уметнпчка фотографпја тражн неш то друго, тражп својствсност и орнгиналност, тражи пот. пуног човека, оно што оссћаш у д\тјци мора да се види на фотографпји, тврде два талентоваиа млада улхстника. ЗОРАН ПУРГЕР, трага ши роко, не, ограпнчава сс па једно пол.ручје, п заинмајг га свп облИци и пзразп, све MoryliiiocTii фотографијс. ДРАГАН JIBIIH такоВс nerv је јсдно отворено опрелс.гс> п»е ггре.ма фотографијп, с тпм што поптрст остаје као iberoBa посебна оиласт ннтересовања. И-ма лн млад уме тнпк услова за рад п афир мацију у овом граду? е — У Belly техннке постојн лабораторија и просторијс v који.ма дтожемо да ради.мо. Условп ппсу изузстни, али уз извесна одрнпања мо же да се радп н дође до рс зултата. Међутчм, то се још не корпсти. Многп .младн које занима фотоглаФија не ће да дођу у Клуб. На папп ру пмамо велики број чламова, али cc v стпарностл књпга све.ча иа псколнко слова. Кад бп сс побољшалц ма_ тсрр.јалнп и просторни усло ви oii.'io бн више успеха п бољих резултата. Овако п превазилазпмо могућпости. кажу ДРАГАН и ЗОРАН. У.метннчкс фотографнје ДРАГАНА ИВИБА н ЗОРАНА ПУРГЕРА све внше срс Не.мо у ношшачт, каталознма, монографиЈа.ма, песннчкнм књпга.ма. За прве са.мосталне изложбе најозбнљни , Је се приттремаЈу. , М. Дихпгтријсвмћ 1
КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ 15. JYH 1983. ■ БРОЈ 235 СКУПШТИНА СИЗ-а ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА СРЕДЊОШКОЛЦИ: РАЗМИСЛИТЕ И ОДЛУЧИТЕ ИЗДБРАН НОВИ СЕНРЕТАР ■ СКУПШТИНЛ СИЗ-а ОСНОВНОГ ОЕРАЗОВА1БЛ И ВАСПИТАЊА HA СВОЈОЈ СЕДНИЦИ ОД 7. JYHA ДОНЕЛА ЈЕ РЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ НОВОГ СЕКРЕТЛРА СИЗ-а ■ ПАДА ЈОВАНОВИН, ПРОФЕСОР, САДА НЛ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „БУРА 1АК1ПИБ”. ОД 1. ЈУЛА ВРШИЕЕ ДУЖПОСТ СЕКРЕТАРА СИЗ-а ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА II ВАСПИТАЊА ПРАВИМ ИЗБ0Р0М - БРЖЕ ДО ПОСЛА • Избором производног занимања доћи ће се иного лакше до посла ф Директни контакт ученика и представника Заједнице за заиошљавање помоћи lie да се млади одлуче за право занимање 9 Спроведена анкета међу ученицима 9 Само се један средњошколац определио за стакларско занимање 9 Први уписни рок 28., 29. и 30. јуна. Дслсгатн Скупштинс Самоуправнс пнтереспс зајсднние основног образовања н васпптања су 7 јуна на дпсвном релу нма- .nr всо.ма важно пптање: пзбор it пмсноваље новог сскрстара СИЗ-а. Ово.м прнлпко.м Скупштнма јс упозната са ставом Извршног одбора и усвојпла предлог да сс за новог секрстара н.менујс Нада Јоваиовић, професор, сада на дужности ппректора основнс школс „Бура Јакшић". Председннк Скугшгпше СИЗ-а основног образовања п васпитан»а Хранислав Раднћ топли.м речима захвалио сс Мнодрагу Радовановићу који одлази са дужности секрстара и подсстио ДРАГА ДЕЦО ДОВИБЕЊА ДО СЕПТЕМБРА Од овог броја нашег листа, па до првог броја у селтембру нећсмо се дружнти. Ваше пољанче ће вас чекати. Ви ћ-зте се одмарати и v игрн, шетњи, плнвању добићете нове идеје и за септембар припремнти нове литерарне is ликовне радове. Желнмо вам прнјатан летњи распуст! нг Н.Ч ВЕЧК’ Сунце је зашло и пало јевече. V даљини рек a хучц и тече. Птице су се сакриле у своја гнезда. На небу се појавило безброј звезда. Светла се угасише људи. утонуше v can, сањајући лепе cue и чекајући нови дан. Виолста Маринковић VI-4 ОШ „С. Јаковљевић” i И ДАНАС СЕ CERAM ТОГА ДАНА Свако од нас има свој најсрећнији и најтужнгији дан ' у животу. To је дан због кога се радујемо или нам сузе потеку. Мој пајтумшнји дан у животу био Је 4. мај, дан када је у.мро наш највећи друг и пријатељ, друг свих пно- >шра, друг Тнто. Четврти мај Је била недеља. Плахи сунчеви зраци обасипали су светлошћу моЈ град. Са родитељнма сам била на излету. Било је дивно. После повратка, са д^угарицама са.м изашла испред зграде на играње. Нисмо се дуго играле, кад је изашла мајка моје другарлце и са само три речи изазвала сузе у наштш очима: „У.мро је Тито", ништа више. Избезумљена са.м утрчала у кућу. Родитељи су плакалн и кроз плач тешили мене. Нисам могла да престанем. . Тог тренутка, небо је изгубило дотадашњи ведар рита.м боја и постало црно и тужно, а брезе и сунце су плакали. МоЈе срце стегла ледена туга. Тужна, веома тужпа отишла сам на спавање. Алн, целе ноћи нисам могла да заспим. Размишљала са.м о Титу и п>еговом надчовечанско.м делу. Успсо Је, Јер га у трци историје ннко није могао стићи. Због тога се и данас сећам тог дана, најтужлијег у мо.м животу и у жнаотх' миогнх других. Дпагана Снмић, TV-3 ОШ „Радоје Домаповић'*1 | ЗА ШТА RE СЕ ШКОЛОВА ТИ Y ЦЕНТРУ „БРАНКО КРСМАНОВИЕ” Y школској 1983/84. годннн у Ц«нтру за срсдње усмерено образовање „Браико КрсмановиИ” школоваће сс: у зајсднпчким оснопа.ма v прпом раз реду 630, а у другом 540 учспика. ¥ трсћи разрсд трсба да буде уп» cam 480 учепнка, а у чстврги 53? н то следеће струке н запимања — Машхнска: 120 у лрсћл к 30 1 четврти (машпнбравар. мсталостру гар. металоглодач, граћеаински лн мар и монтср vpcbala за грејање) — Електротехничка: 60 у трећн ра зред (погонски електричар. електромеханичар за .мерие и регулационе yp«ba|e) — Текстилна: 90 у трјећн н 30 у четврти разред (конфекцмонар. пле тач, предилац, тскстллни конфекии онар, текстплмп тсхнлчар.) — Сгакларска: 30 (15 стаклодулача к 15 реглера). — ХемнЈско.тсхнолошка: 30 v трећи и 30 у четвртх разред (техничар ирмијско-технолошке струке). — Прсхрамбсна 30 v трећн и 60 у четжртк (тсхннчар пре.храмбен** струкс. пронзаоћач кондиторсклх произжода). — Правно-бнротехничка 30 телп« ^ара за управпе послове у трећп ра зред и 30 технлчара админнстраторм у чстврти разред. — Екоиомско-ко5<ер11нјална: 30 у трећи и 60 у четвртн (флнанснјскм техничар, рачуноводствснн техничар). — Природио-техкичкв по 30 лабпррторнЈских техннчара за биологнју н у трећи и у четврти разред). — Математичко-те\ннчка (по 30 математнчко*технлчких сараднпка у трсћи и чстврти разред. — Језнчко-прсводнлачка: само 30 учетпса у четврти разред. Поред рсдожних учепнка у иду ћој тколској годтти шхолоааће се 270 подазника за другн степсн стручности (30 конфекачонара, 30 ткача, 60 стаклодувача, 60 рег.-мра ста кларских машина, 60 произвоВача коидиторских производа, 30 помоћииз- нзрађивача горњег дела обуће и исто толпко докег дела обућа. По 15 машннбравара н металостругара, 30 поголских слектричира, 30 оплс. мењивача текстнла и исто толнко ткача, затнм 30 стаклогрввера, 30 стаклослнкара). на резултатс којс је овај просветнн н јавнн радник постигао у основном образовању name општине. За .нзванредну сарадњу н сећан»е на један богат н ујсдно напоран период рала, Миодрагу Радовановнћу је уручеио посебно признање са жељо.м да му к остатак радног века будс тако плодотворан. Нови секретар Самоуправпс пнтереснс заједнице основног образоваља и васпитања Нада Јовановић ће послове преузети најкасније 1. јула 1983. године, о чему he се ковачно изјаснити и своју сагласност дати и Скупштина општине. С. Ј. ШКОЛА Школа јб мама, школа је тата, школа је сека, школа /е бата, Школа је дека. Школа је бака. Школа јс дом, свих добрих ћака. Школа прича о лептирици, иасола пева о пастирици, и зеленој ливадици, Школа је... Школа је... Хоћу да знам школа шга је? Школа је... Школа је... школа је све и зато Волим је! Мирјана Будисзлнћ V-2 ОШ X- Јаков.т»евнћ” Нешто ман>е од 15 дана осгало је до уписа у III разред средње школе. Всроватио да су у спести средњошколаиа искристалнсане ндеје и познате жељс гдс ће после доугс године, па лн he одабрати лраво зани.мањс, да лн ће успети. Y сшш школскнм срсдкнама, па н у Цеитру „Бранко Крсмаповнћ” све је усредсређено на примере за предстојећи уписни рок. Ученнцл су анкстиранп и преко упитншса су се изјашњавали, тачпијс испптане су њиховс профссионалне л;ел>е. Резултати анкете Y Центру „Бранко Крсмаиовић" је послс анкетирања гче ника одржан састаиак са мчс ницл.ма друге голине заједнич ких основа, представницима Заједннцс за запошгвавање н профссорнма на ко.ме су се млади средњошколии упознали са резултатом анкете. Бнло јс веома ннтересантнлх одговора ц иека пнтања заслу жују да се посебно па њнх осврнемо. На прнмер, изненађује податак да доста ученпка још не зна мншљење родпгела за избор свог будућег зани мања. По.мало забрињава пола так што је 30 одсто ученика нстакло да v друштву. имају највпше успеха онп крји се ба ве радом који обезбећује егзн cTciiuiijv на лак пачпп, као што забрињава одговор 114 ученика који eV се изјаснили да he изабратм струке које чс постоје у Центру „Бранко Кр смановић". Изненађује п пода так да се и ово.м прнлико.м са мо једаи ученик изјаснио за сГакларску струку. Највећи број ученика. 61 од сто, жсли да се запосли одмлх после гсмсреног образоваља, a 69 одсто i&iix је изјавило ла су са.мо дели.мично упознаги са \tor\ ћиостпма запослења. На поменутом састацку свн.м 1Доанаи 9 учсницнма јс лодељена пнфор мација преко којс ће моћн ia се тачио упознају са сгањем на евиденцнјц пезапослених Зајсдшшс запошљавања као н са занимањима која .могу да нзаоеру и бројем радника којс је удружснн рад нашс општнне запланнрао да при.ми до 1985. годинс. Питан»а која су овом при.чи ком постављена од стране у ченика углавно.м су сс односи ла на занимања, а н на могућ ности запослења. Овом прилико.м су упознати да на евидсн цнји Зајсднице запошљавања око 3.000 лпца чекају посао, од тога око 1.500 нсквалнфико Baiuix радника, 264 полуквалифнкована и 314 квалификоваиих радпика. Без запослсња је и око 700 лица са средњом стручно.м спремо.м (порсд оста лих * 249 матураната гимназнје и 1*49 скономских техпичара), са вишом школском спремом посао трснутно чска око 50 ди ца, а са дилломом неког од фа култета на свиденцији нсзапослсних је прско 40. Најновпји подаии које посе дујс ова Заједнииа показгју да запошљавање стагнира. Исказапе потрсбе раднпх органн зација су нарочпто .малс за ра дннцима друштвеипх дслатно стн. При.мера радп за четири месеца у овој годинп запослено јс са.мо трпдесетак радМЛАДИ СЛИКАРИ НЛ „BYKOBOM CABOPY” ЧЕТИРИ НАГРАДЕ ПАРАШ1НЦИМА На традицноналном „Вуновом сабору" параћинскн млади слмкарп постнгап су изванредап успех. Најире у конкурснцији 160 школа нз целе Ср бије зп учсствопање у такмичсњу одабрано је 35 xieby којнма Је пст из ои штпне Параћин. Пара1пп1ска екипа под руководством Милована Микнћа, Мнлоја Шћепаноniiha, Жнпоте БајкиИа н Браннхгнра БокиКа Кана, лнковнкх педагога, постнгла Је успех који Је нзненадио све. Mcby десст награћсни.х нз наше оти тинс су чстири учснкка. Славица Тодоровнћ, ученица ОШ ,,Момчнло Поповнћ”, Бил>ана Ралнвојсвпћ, учснпца ОШ „Вук Kapaowh" из Поточца, Евгс ннја Поргној ученица ОШ ,,Б. Јакiitnh" п Горан Коцнћ ученик ОШ „С. Јаков.м. *вмћ" провсшНс зкмус 15 дана на Днвчнбарама н учествоваће у раду зимске слп’«зрске школс. ПЛАКЕТА И ЦИПЛОМА ПОЗОРИШТУ Савст Рспублнчког фестнвала аматср ских позориипа Србије одлучно Је да поволом 25 јубилариог Републнчког фсстивала додс.ти Плакету н Днплому Градском аматерском позорипггу нз Параћина. Признања за нсговање амат^ризма параћиксккм гдумцнма уручена су 11. јуиа у Кулп на свечапој седнхцп савста Републнчких феспгвала аматерскнх позоркшта СрбнЈе н Одбора за обележавање овог јубнлсЈа. НАГРАДА ЗА BEPY ПАВЛОВИН Жирн органпзационог одбора дела 13. фсспгаала а.матерских позоршита Србнје који Јо одржап у Прнјспољу доделно је каграду Всрн Павловпћ за улогу Розалије у прсдстави „Свадбепм марш". С.Ј. ИЗВИЊЕЊЕ Y прошлом броју пашег лнста у тексту под називо.м „Пес.ма и игра у срцу нам лсже” у коме се гопорп о Сусретима другарства радни ка наше omuTinic, рекли смо да је пехаре обезбедила Ста клара. Међутим, све награде за ову велику манифестаци ју обсзбедмло Је Веће Савеза синдиката наше опиггнне. - ника са срсдљом стручном спремом од чсга само око по ловине са свпденције незапослсних. НајвеИа погражља ;с за квалификованим радпицвма којих не.ма довољно, па је v тој стргктури. v односу на планнране потребе. нај.мањи проценат реалпзације. Ови подаци наводе на закљу чак да на подручју наше општине сви онп који желе да упшиу неко од занн.Мања правно-бпротехнпчке, хемнјско-технолошке, еконо.мско-комерцн јалне, природио-техничке, мате.матичко-те.хничке, а н они којн изабсру слично занимање v некој другој школн, це motv да рачунају на брзо запослење. Такви ученици бићс v снтуацијн ако потраже посао да буду на свнденцијн више io дина пли да прихвате преквали ■—имиз——■ипмг 11 иII । ч НА ДВАДЕСЕТОМ МЕБУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ХАРМОНИКАША NBAHN ШМ08И11 ВРУ18 1ГО0 9 Иа међународном фестивалу хармоникаша у Пули Ивана Адамовић, учеиица пете године Музичке школе „Миленко Живковић”, освојила друго место у својој категоријм и стекла право да учествује на такмнчењу у Италији 9 За коректно свирање стручни жири позвао и квартет хармоника из Параћииа у Италију На адресу Музичкс школс ових дана стигла је поштаиска пошнлжа која је прнјатно обрадовала цсо колсктив. Нан мс, стигла је вест. тачнпје no31 iB за Heativ АдамовиН. ученицу пстс годинс овс школс, да учествује на такмнчењу ха рмоннкаша v Камалу v Италв ји. Вест је очекнвана јер ;е ова талснтовапа гчснииа осзо јнла лр\го .место на нелавном такмичењу у Пули. Мсђутим, позпв је стпгао п за квартет хар.монлка. Зорпца Јовановнћ, Ивана Гојковић, Мплутии Сп- .мић п Виолста Мпладиновић су вештнм преплитаљем прсти ју по диркама хармонпке при Bvicni паж!Б\/ жирија и позва пи на ово такмичење. — Поносимо сс своји.м уче ницпма. Ово што су онн постигли је за еваку похвалу и одушевљењс, јер су то постигли велики.м радо.м у веома скро.мним условима. Скоро да иемамо ца чсму нн Да свирамо, а Јвубав и ентузијазам нам помажу да постигнемо и иемо гуће, истакао је Томислав Ми лосављсвић, љнхов професор. Колнко сс ови младн таленти жртвгју свелочи и податак да Ивапа често н руча v школн, јер не стигнс да одс Kvhn. Трсба ncnviiHTH све оба везе у сед.мом разрсду и опра вдатп све петиие \ Основној школн „Бура Јакшић". ДВДДЕСН И |ЕДНД ШРШ 9 На јубиларном Змајевом конкурсу чланови литерарне секције ОШ ,,Р. Домановић” освојили 21 награду 9 Школа похваљеиа за учествовање ■ На овогодишњем јубиларно.м З.мајевом конкурсу, којн је ра слисао дечији књижевни часо пис „З.мај”, члановн лнтерарнс секцијс ОШ „Р. Домановић" су пријагно пзненадили сВ°Је паставнике н суграВане. На адресе вредннх лптерата ових дана треба да стигне 21 награда. Виолета Тасић, Миланка Сго нћковнћ, Сузана Нешнћ, Биља на Степановнћ, Оливера Борће внћ, Јас.мпна МмлошевнН, Марина МилутпновнН, Слађана Лонић. Јелсна КрстиН, Мнлам Теофнловић, Саша НсшиИ, Зо ран Мнлошевић, Гордана Јова новић. Слађана Стојановнћ, Зорпца Тешељковић, Драган Стојановић, Mapraia Перовић, Малина Мнхајловић, Јелица Мнтровић, Вполета Панић и ДаннЈела МарЈановиН поноснћс сс фикаинју у нско од производ иих зани.мања. Насупрот овоме учеппци који упишу стакларскг, машпнску, слектро, те кстилну или прехрамбену стру ку могу са великом сигурнош hv да рачунају на орзо запослење. Оно што такође треба да се v овом тренутку зна да се ква дификациона структура на еви денцнјп знатно мсља, то јест све јс више са средњом, вишо.м и високо.м стручном спрс мо.м, што трсба да укаже мла дој гснераиијл да се не треба олако опредељиватп за ова за нимања. Јер, ни ученик, нп ро дитељ, нп ова зајсдннца не же ле да сс кадар школује за евн дснцији незапослепчх. Право занн.мање, у ово.м случају, је производни рад. Снежана Јовановић ДЕЧЈИ ХОР Y ШЛПЦУ На такмпчег.-.у дрчјих харо ва Србпјс v Шапцу хор Музичкс школс „Мнленко Жкв ковпћ" је био једац од 17 хорова кој:< су прсд стручним жиријем показали шта знају н умеју. Иако јс био једаи од пајмлађих хорова, заузео је солидно место н по казао да ћс ускоро бпти оз бнљан конкурспт и првопласираним xopoBii.ua. С. Ј. — Ово ми је прво му^знчко такмпчс11>е v жпвоту. Хармоника ме је прпвукла својим лепим звуко.м. И музика ме је освојила. V Пуди сам имала великс конкуренте јер је било око 60 такмичара цз свих кра јева цаше зсмље као и из Руснје, Не.мачке н Италије. Нисам очеклвала тако висок пла с.ман, па мс је саопштење жирнја много пзненадпло, рекла на.м је ова талснтована учени ца. . Од То.мнслава Милосављевн * ha смо чули да овп млади та леити неће мо!ш па даље такмнчење. Италпја је за њих пре далско. He.uajv финансијске могућпости за такав пут. С. Јовановић диплома.ма освојешш на овом конкурсу. Љлљана Гајић, професор ср пскохрватског језика подсећа своје учеппкс да сс редовно јављају н са пупо пажње пра ти свакп конкурс којн се појавн. . — ТруДи.м се да иајпре ули јем bo.t»v и развијем љубав ученику пре.ма лепо писаној ре чп. Када осетим таленат, пасгојим да га усмерим и подстц чем га да рацп. Преко паше литерарне секције се открива ју ц развијају талеЈпп, али јс нсто тако важап н час, свакн сусрет наставпнка и ученика, да би се он правилно усмерио. Ове лаградс су само још веђи стпмуланс за моје ђаке, а н за мене као јбнховог професора, рекла нам јс Љиљана Гајић.
СПОРТ«ФИЗИЧКА КУЛТУРА МЛАДИ ТАЛЕНТИ IETETiH НЕБО ЈШ4 ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА ПОБЕДА ЗА ПРЕСТИЖ миииииииииииишиииигаетиивимиииж • ДОБИ.ТА ЛИ НАША АТЛЕ ТИК.А ЈОШ ЈЕДНОГ РЕКОРДЕРА Y CKOKY Y ВИС? CYДЕНИ ПРЕМА РЕЗУЛТАТИМА TO HE YCKOPO БИТИ ПО СВОЈ ПРИЛИЦИ НЕБОЈША МИЛУТИНОВИН, УЧЕНИК о СМОГ РАЗРЕДА Y OCHOBKO.I ШКОЛИ ,Д>АДОЈЕ ДОМЛНО ВИН" Y ПАРАНИНУ. Y ibcroBjt.M годнпалш, чусснн Бру мсл имао јс uicirnv од 176 цатшстара. Нсбојша пчв петнасст голим,- алн јс н цсптп.мстар внши оа "гумс лк Као поосдннк onunmicKoi и асп« оналног такшшсња у скоку \ bik НсбоЈша Мнлутпновнћ одла.ш у Гшо во Ужнцс п на рспублкчком приснству школскс омладинс Србпјс осва|а внснну од 175 цетгиметара н срсбрму медаљу. Алп само неколпко дана касннјс на четворомсчу Србнја — Београд — Косово — ВоЈводхгна Мнлутн uoDtih сс шпгуо још два центмметара увпс н наравно — стао па победннчко постоде. Нова звезда јс рођсма. — Нема ту никаквог изнсивЈЈења НебоЈшу Мнлупшовића сам запазио још у петом разреду. Скакао је много вишс од својпх вршњака. прпча Ми ољуб Мнлекковпћ — Јоле насгавннк физнчког паспнтања. •Из тоднпс у годипу НсбоЈша је освајао внсгагу за bhcihiom. Пма нзваире дзп одраз. До сада Јс скакао „стрсдл'' ади одласком. у Атлстски клуб „Морава" нз БупрвЈе, прсшао јс на лсђ нн стпл скакшва, такозвани „Фозбе pii“. Небојша је јсдно днвно сгвирс- |вс, тпхо, добро, одличап учсннк и друг, кажс наставник Мплснковић. — За нско.мгко мсссцн тренираља у АК „Морава", под руководством Алек сандра Пстровнђа, чувсног тренера, ма гло са.м напредовао. Сада савладавам стмл, алн се рсзултатн всћ на самом старту оссћају. Прско распуста трепн раћу свакоднсвно, пко тренер дозволи. кажс будући рскордер Нвбојши Мнл^тиновнћ, сп којим с.мо розговара лн послсднлг аана у овој школској годнин. м. д. PYKOMET (женс) ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЗАПАД Бодавн У ГОСТНМА „О.младннац" — Рача : .,Текстилац 14:16 (11:7) Игралнигтс Основпс школс у Рачи Глсдалаиа око 50. Судпја НссторивнН кз Краљсва (3,5). Тскстнлац: Сгсфапопнћ R Пснић, 06 раповић 1, Милспковкћ 2. Макчпчовнћ 2, Pajnh 5, МиЈатовнћ 3; Ввапкдвнђ 2, ИсгровнИ. Y зодвем колу рукометашнцс „Тск стнлца" су у Рачн освојнлс два дра roucitn бола у борби за опстанак. Поражсмн домвБнн испада нз Л1ггс. Јединство — Јастребац (Ниш) 2:1 (2:0) Стадион Јединства: Време повољно за игру. Глсдалаца 1.000. Стрслци: КостнВ у 8 м 30 мннуту за Једипство н To мовић у 57 минуту за Јастребац. Судија: Петровић (Свстозарево) 8. Јсдинство: Богосављевић 7, АнВслковић 7, Каровић 6, (Ми лнћ — ) Матић 9; Петковић 6; Мнрковић 8 Милићевић 7; Дре новац 8 (Бурић —); Урошеввћ 7, Пеливаиовнћ 8, Костнћ 7. Играч утакхшцс: Матић (Једннство) Бпда јс то утакмнца оштра. корск гна, борбепа. Нгаплијс су у н>у ушле свом снаго.м, Јср Је то био сусрст ко ји јс одлучнвао, остају у трпп за пр вака Друге српске лкгс — Југ. „Зсле * hr", нсолтсрсћеип нн брнго.м за опстанак ни пмператнвом победс, у нај већем делу сусрста надмашплн су фаворптс. Највпшс захваљуЈућп оддичном голману Псгровпћу, ускоро вратару Радннчког пз Ннша, мрежа гостију сс затесла тск два пута. Почсло јс оиако како смо у после АН>с времс навнклп. Мрежи се загрес ла већ у осмом мннуту, а стрслац јс био, ко би другн него Костић, Голу су претходнлс двс стопостотне шансс Једном јс пречка зауставнла лопту a друти пут Урошевнћ јс био крагак. И са.м гол кпјс пао нз ттрве. Лоша је трн пута бнла упућнвана на гол, н тек на крају канопадс, Костнћ ју јс угурао у гол. Најбол.11 нграч утак.мпцс Аиа Матић зарадно је једанаестераи. I-bera Је гол ман гостиЈу оборпо v казненом прос ropy, а пснал- рсализовао јс Костнћ. V другом полуврсмсну гостн су се ослободнлп прнтнска н дуже време угрожавалн гол БогосављевнНа. На мо мснте панична одбрана у 57, мнкуту Јс заказала. Нсдовољно спрсмап за tn ру ПетковнИ нмао јс шансу да спрсчн погодак, алп То.мовиИ је бно бр жи. Било јс то 2:1, рсзултат који |с нскад био фаталвн за Јсдпнство, алл овога пута учннно јс да сс н>ихоси рсдовк збију н до краја утакмипс пи дсли см'о још нсколико шанси којс, нажалост, нису нскорншћсне. Y ЛУКСЕМБУРГУ НА ФУДБАЛСКОМ МЕЧУ СР НЕМАЧКА — ЈУГОСЛАВИЈА МРДЧ1Н111Р0НМ1Д0 Х1№№ Још пам је у сећању иемнла сцепа која се однграла на прнЈатељском мечу нзмсђу СР Немачкс и Југославије у Луксембургу, када Јс у.мссто ,,ХсЈ Словепн" ннтонпрана хнмна нскадашље Краљсвннс Југославнје. Југословснн крај тслсвнзнјсккх скрана једнодушпо су одобравали поступак наших фудбалсра када ннсу желели да играју меч док се не ннтонпра наша хн мна „Хсј Словени". На срсћу, Драган Цвегковић ,наш радннк на ггрквремсном раду у Луксембургу проиашао је плочу са хнмно.м н утак.мица Јс одиграпа. PYKOMET (мушки): ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЗАПАД ЛРОБШЛИ СЕ НАЛ ТРЕБД ..Тсксгилац" : ,,Раднпчки" — Нупрпја 35:29 (16:13) Играно у хали спортова „7. Јули'’. Судпје Мартнновпћ н Станковић из Светозарсва. Текстклац: Јслспић, Byptih 1, Дснчић 6, Спасић, Радовнћ 4, Н. Вујасино Још једиом трсба употребити рсч , иажалост". Онда кад се сстимо нсс рсћног пораза у БуприЈн п бода кога јс Шумаднја однсла из ПараНнна. Са та трн бсда, у за.ивсм кругу прпснства опасно би „зслсин" угрозили лн д<рс. М. Мвленковић Поступак овог нашсг радгагка напшао је на снмпатиЈс цслс Јхтославије, Драган јс по рођсн.у Бсограђаинн « pobcK Јс 1946. годнкс. али је годннама жнвео у Параћнну где јс и н.егово прсбнвалнштс 14. дсцсмбра 6. Драган Јс Једно времс 1981. до фсбруара 1982 голние радно као таксиста у Параћину, кала је са супругом Иреном и кћсрком Татјаном отишао за Лукссмбург гдс је наставно посао такснсте. М. И. впћ 10, Дтппттријевић 3, Станојсвнћ 5, 3. Вујаснновић 6, Борнћ, То.инћ. Рукомсташи Тскстплца су коначно, послс пет узастопних пораза, освоЈнлн бозовс у сусрсту сп Радннчким. Овом побсдом Текстплац јс коло прс краја стскао рсалне изглсде да остане у овом рангу такл1лчсн.а. КОШЛРКЛ — МУШКАРЦИ ПОБЕђЕН ВЕЛИКИ ПР01ИВКИХ Параћда — Стари Град 72:63 ОКК Парећин: .Милутнновнћ, Васић, Борђсвић 2, Милошсвић, Вслнчковић 8 Мнљковић Д. 19 (3-3). Раленовнћ 10, Ми.-м:ови11 В. 6, СтоЈановић 2, Ивано * внћ 25 (3-1) н Мпловаповнћ. До садд наЈбоља ^ггра нашпх кошар ката ПООСћСН Јс ЖСЛЈИСМ ПрОТИВКИК у чпјим рсдовима играЈу исколико по знатнх кошаркашких имсна. a wehv њима сс исгичс нарочито бивши играч Црвснс Звсзде Ракочевић. У Tituy су пзванрсдпо функционисале свс лпннје. Поссбно се нсткцао Ивановнћ, зати.м капнтси Милковић м све бол»и бск Радснковнћ. МАЛП ОГЛАСИ Брачзп! пар са троје дсде тражн Ј« дпособан нли двособан стан у Паржhxitv, може >■ Свстозарсво, Јавитн н> тедефон 56-460. Мен>а.м јсдиособак стак у Бору з* одговарајући у Пара1нтиу илн Нуприји. Упнтати на тслефон 62-349/033. П« лнвановнћ. Продаје.м двособан стан у Маквдон ској 13, (Елмос) у Параћину, телефон 53-575. Милован Пенић. ПродаЈсм аутомобил марке ,.Форд 1600 ХЛ". Година пронзводњс 1972. V возком стан.у н рсгистрован. Зоран. Телсфон: 55-504. Оглашавам нсважећим свсдочанство о завршсној осмогодншњој школн мч дато у ОШ „Радоје Домановнћ" на нмс СлаВанс ЧукпН из Параћина. ОгдаЈиавам ксважећнм свсдочаисгво четсртог разрсда издато у ОШ „Вук Кпраиић" у Поточцу аел. броЈ 525 од 06. 10. 1978 године на име Ва.\тера Аи тнћа из Рашсвнцс. ПролаЈсм бстонске блокове м тсмел» ди.меизкјс 25 х 25 х 50 по цснп од 100.00 дннара по комалу. _Драгомнр Борђсвпћ, Стсвс Ппсара 12, Параћнн, телсфон 52-300 од 8 до 20 ч. Скупцгпша самоуправнс интгресне заједницс за vnрављање грађевннскил! земљиштем н комуналне делатности ошптине Параћин, на основу члана 33 Одлуке о грађевинском земљншту („Општинскн службени гласнпк", бр. 3/80), члана 2. Одлуке о изменама и допунама Одлуке о грађевинском земљшпту н члана 28 Статггга Заједницс, на својој седашци одржаној дана 14. 06. 1983. године, расписује ЗА ДАВАЊЕ HA ТРАЈНО КОРИШБЕЊЕ НЕИЗГРАБЕНОГ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИТТА V ЦИЈБУ ИЗГРАДЊЕ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА 1. Предмет овог конкурса је иснзграБсно грнадско гра ђевинско земљиште, и то: Ред. УЛИЦА бр. Кп. бр. Површ. ари Укупна вислна накнзде 3) 26. „4. Јулл” И) 30. Цара Душана Ј) 31. Ивана Горана Ковачнћа К) 32. Авалска За ларцсле под Б) 4913 4591 626/3 716 рсд. бр. 27, 28 3,50 233.240,00 4,46 297214,40 4,49 299.213,60 4,13 275.223,20 л 29 накнада је у.маРед. УЛИЦА бр. Кл. бр. Површ. ари Yкупиа внслла накнаде A) 1. Маријс Бурсаћ 4715/14 4.57 304.544,80 2. Марије Бгрсаћ 4715/1 4,56 303.878,40 3. Марлје Бурсаћ 4716/1 4,25 283.220,00 4. Марије Бурсаћ 4715/11 4,15 276.556,00 Б) 5. 27. март и пролаз 4752/1 - 3,72 247,900,80 6. 27. марти пролаз 4714/3 5,36 357.190,40 7. 27. март и пролаз 4715/6 5,44 362.521,60 8. 27. март и пролаз 9. 27. март п пролаз 4777/3 6,22 414.500,80 10. 27. март и про>аз 4773/4 • 6,23 415.167,20 11. 27. март и пролаз • 4773/3 6.04 402.505,60 12. 27. март н пролаз 4773/2 4,99 332.533,00 В) 13. М. Ракића и Стар. Новака 4586/2 4,63 308.543,20 14. М. Раклћа н Стар. Новака 4586/3 5,12 341.196,80 Г) 15. Млхајла Илића „Куље" 656/7 4,54 302,545,60 16. Михајла Илића „Куље” 656/6 4,50 299.880,00 17. Михајла Иллћа „Куље” . 656/5 4,60 306.544,00 18. Млхајла Иллћа „Куље" 656/4 4,58 305.211,20 19. ’Михајла Илмћа „Куље" 656/3 4,65 303.878,40 20. Михајла Иллћа ,Д<уље” 656/2 , 4,50 299.880,00 21. Михајла Иллћа „Куље” 656/8 4,68 311.875,20 Богданова (1/2) 2205/13 3,84 255.897,60 23. Татзр Богдаиова (1/2) 2205/13 3,84 255.897,60 Б) 27. Лазс Лазаревпћа 548/21 3,90 233.906,00 . 28. Лазе Лазаревпћа 5548/20 3,90 233.906,00 29. Лазе Лазаревнћа 5548/19 3,90 233.906,00 Е) 24. XajflVK Станка 4843/3 4,44 295.881,60 Ж) 25. Вељка Лгкића „Курјака" 595/2 2,90 193.256,00 њена за 1Оу/о због отежаних услова градље (насппања тсрсна без набнјања, чл.ме је умањена носивост терена). Код површипа парцсла могућа су нсзнатна ojcrvnaња. , 2. Комунална опре.мљепост градског граВсвннског зсмљишта по овом коикурсу предвнБсно јс, и то: За све парцслс: — улнчна нисконапоиска слектро мрсжа, — уличиа водоводна мрежа, — улична ТТ мрежа, — пошљунчана улица. Трошковн лрнкључка објекта ла’ градскс лнсталацнје (струја, вода, ТТ мрежа) сноси будући нови корлсллк. 3. План ларцелацијс са локацнјо.м објекта л урбалпстичко те.хличким условима биће пстакнут у просгорнјама стручнс слухбс СИЗ-а, улила Крагујсвачка број 4 у Параћнну, и чллл саставпл дсо овог Конкурса. 4. Учесннин на Конкурсу могу нстовремело колкурнсатн за највтпле три парцелс. 5. Првенствено право за давањс земљишта у с.мислу члава 31 Одлукс о граВевипско.м земљншту л члангЕЗПра вллника о ближе.м одреВлвању мсрнла за давањс зс.мљишта на трајно коришћсње путем конкурса, пмају: — грађани којп немају стан — кућу, — учеслицн НОР-а. — ратни војнн ннваллди и лдвалидн рада, — грађанн чије су зграде предвнђене за рушсњс ради изградње објекта за реализацију Урбанистпчког плала града, — грађани чпја сс зграда нлл стан односно земљиштс налази у делу града у комс нијс дозовољена стамбена нзградша под условом да нема у својилн зграду нли стан на друго.м месту, — грађани који уступају стан под условом да сс утврдл рок исељења, — радници са дужим радним стажом, — породлце са већим бројем деце, — породлле које лмаји трајно оболелог члала. Приорнтетп се утврђују према броју бодова утврВсни.м Правилнлко.м. * 6. Y цнљу утврђивања броја бодова учеслнцл ће доставити: — доказ о ста.мбелп.м прлликама, издајс СИЗ становам»а, ако станује у друштвеном стану, а уколнко станује у својој кућн орган управс надлежал за стамбелс послове, * — за радне прилике л дужину стажа потврду органнзацнје у којој радлик радл, — за соиијалне прнлике: већп број малолетнс дсце, пзвод мз књиге рођених; за болест члаиова породлце извештај ладлежне злравствене устапове: а за неусловне просторнје за становање и број чланова породпце, потврду подручне меснс’заједн1пде, — за учешће у HOP-v потврда Општинског одбора СУБНОР-а, — за инвалидност решење инвалпдске комиспје, — за зраду предвиђеиу за рушење и земљнштс иа коме није дозвољена градња, нзвештај Ко.митета за уроаннзам, — да пс поседује у својипу зграду пли стан на друго.м месту, увереље надлежиог органа управе, — за уступање стана са роко.м нссљсња, потврду даваоца етана на коришћење. 7. Учеснпцн Конкурса уплатпће гарантнн изпос у впcjuni од 2О.0О0.ОО дннара на жиро рачун 63504-662-500079 — Самоиправна мнтересна заједннца за управл>ање граbcBHHCKHM земљвштсм и комупалнс дслатностп Општппс ПараНпн, ксју прилаже уз захтсв за доделмвање парцслс. ■ Учеснидима који.ма буде дато за.мљнштс на коришћсн»е, гарантнн нзнрс се урачунава у накпаду која обухвата цену земљншта, уређивањс п опремањс зсмљишта, а осталпм учссницпма гарантнп пзнос се враћа. Учесницпма који одгстану од уступљеног зсмљишта гараитни нзпос сс нс враћа. 8. Корпсник добпјеног земљншта по овом Конкгрсу обавсзан је ла изградњу зградс започне у року од 1 гбдпне и довршп у рокг од 2 годнпе од увођеља у поссд, а у противпо.м престаје му право корншћења зе.мљпшта. 9. Захтев за добпјање градског грађевинског земљишта подноси сс у затвореним ковертама са назнаком „за Конкурс”, Са.моуправној интересној заједнпцн за управ- :i,aitc граВевчнским зсмљпштем и комуналпс дслатностм Параћнн, улнца Крагујевачка бр. 4, непосредно нли пгтсм поште, v року од 10 дана објављивања овог Копкурса Y лнстг „14. дана”. Захтсв сс подноси на поссбном обрасци који сс добнj'a v поосторпјама СИЗ-а. 10. Прнјаве поднесене протпвпо услови.ма Копкурса • 11лн послс одпсђспог рока нсће бити разматране. 11 Отварањс ттоиспслнх прнјава вршиће ге јавно компспјскп на лан 27. јуна 1983. годнпс са ппчстком v 10.00 часова у ппостоошама Стргчне слгжбс СИЗ-а глмиа Кпаггјевачка број 4. Од тренитка кала је почело отваоач»с понјава, ^'чссннцц не могу мсњатн нитп лопгљанати дате ппијавс. Отварањг прцспелих прнјава могу прпсуствоватп свн за^итепссоваТги грађани. 12. Утвођипањс приорптета извпшнНе Ко'ч<спН пакоч чсга ће па огласној табли Стручне глгжбе n CO ГГараћнн, нстактгги редослед кандидата. Hn vTBnhenn п«- дослел. кандпдати мог\т да подпсси пис'«ене поигов'»пл Извошпом саветг Скгпигпше опчттнпе Папаћчн. v no-v од 5 дана. Коначнн предлог за Скгјшгпчп-. '’твпдпће Извршчп саост Скгпштпнеопштпнс Паоаћнч a O?utvkv о п?_ вз1б\' земљитпта на тоајно копчшћсње. донсће на својој ссдипин Скгтптппа Општинг- Папаћчп. Учссник па копк\ *рс' г којн лобчЈс план. дгжан |е да псти псплатп у року од 30 дапа ол лапа зак.т»5 чпваи»а vroвора. 13. За сва обавептте">'' запптспес^тчп се могг пЛт. тчти CTp\inioi гпгжбп СИЗ-а г.тчт КппП,;«пачг„ п„пј д Гбивтиа згралл CYTT-a) илп па тслеЛпч 51-014 н 5’-О’3 Iixwje сиз жнформмаика. Мздкадчки едег. Нли БршсоанВ, Момчидо Вучвовић, Свстисла * Жиаковмћ, Мшшвој« Идић, Нзд ЈивановоЛ. (замснни аредссдинка) Снсжака Јоеаииоиб оорнкМ’ Мпрвнколнћ, Слмнљуб Обршовмћ, Жпот» Стпјаиоввћ, Живојвз Томић (преле«аш«с) п Јо&ап Томнћ. Уребује: Релакцн- нн колегпЈум I лавнп и оаговорни уредипк Слмвшм« 05 совић HoBtniapat Снежала Јомнолић. Ммлкиа Жпвкоинћ, Мврослал ЦишгтриЈеввћ. МилквоЈв Илн!> и Мнодраг Мнленковпћ. Адреса 1’слакцнјс: Макснма Горког 4 Поппапскп фах 17 Гет^ фон: Г.-raami л опговорип урецнни 52-552, вовпнарп 53-694. Претљпта гопшм 123.1» »олугода опм 62>С. 3* инострАнство цвоструко. Жиро рачуа С113-а анформлсашл 63504-649-16 ко ('Пјг □ipahtiH. Шгахшд ГРО „Гдаа", Беаград, Влајковиђело 8, телефав !40-531, Твр&ж 11.000. , 4 д К О Н К Y Р С
V CYCPET 4. И 7. JYЛУ ичј НОПОНА БОРДЦА _ Ових јулских дана, на Дан борца и устанка народа Србије навршара се 42 године од историјских dozabaja који cv означили почетак на родиоослободилачке борбс против окупатора и почетак револуције за изградњу новог друштва. У том временском раздобљу дугом да сс сагледа сав полет и способност једног народа да искаже сву своју величину кора чале су генерације чврстом решеношћу да истрају на Титовом • револуционарном путу у изградњи социјалистичког самоуправног друш тва, братскс заједнице равно правних нцрода и народности у изградњи. несврстане Југославије, представника мирољубивих и слободољубивих народа »целога света. У фронту борбе и padа ко рачају борци Титове Југославије, ослободилачког para и социјалистичке изградње, раме уз раме, руку под руку ка заједничком циљу, решени да истрају и да испуне завет револуцији и Титу. У тој бескрајној колони су борци са судбоносних ра тишта taiopoM наше земље. Са Сутјеске, Неретве, Козаре, Сремског фронта и свих оних знаних и незнаних Meera на којима се проливала крв за слободу ове земље и њене људе. Уз њих корачају млади на чијим плећима лежи борба данашњице и они .који тек стасавају за нове битке. Данас сви бијемо једну битку. Исто тако велику и значајну какве војујемо већ 42. године. 'Само оне битке за изградњу социјалистичке Југославије и ова данашња воде се у другим условима, али све оне имају за циљ да људима ове земље буде ленше него јуче, а онима који тек долазе лепше кего данас. Сада се бије битка за стабилизацију, за већу производн>у, већи извоз, за бољи стандард, за рашчишћџвање са свим и сваким што стоје као препрека на нашем путу и коче бржи развој и напредак наше земље. У тој бицц .пимало лакој и дугограјној цма места за свако1 ко xohe да се бори. 'У ‘њој се познају и препознају правц борци. Битке добијају људи, а ие појединци. Стога је обавеза сваког ко У срцу носи идејс и 'стремљен,а далеких јулских дана 1941. -године, да у заједничком фропту да свој пуни до iiptuioc. TaizeiLU, конкретним радом било да се јављамо као произвоћачи или самоуправљачи, сви до једног, допринеhe.\to континуитету наше револуције, а у њој човеку и себи. А за све fbtix ‘част је и обавеза борити се. ЦЕНТРАЛНА , ПРОСЛАВА ДАНА | YCTAHKA Y СР СРБИЈИ ЛЕСНОВАЦ ЦОМДБНН/ Страна 4. ПЕТНАЕСТА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА ЈДГ0ГОРНИ1Е ЛРЕМА ОИВ • За реформу образовања и идејно-политнчко образовање, о којима је расправљано, заједничко је: одговорнији однос и већи утицај и конкретан рад Савеза комуниста Делегати Општинског комнтета Савеза комуниста расправ- -политичког љали су на петнаестој редовној седниии о двема актуелним теиама, које су пре кратког времсна биле и на дневном реду седшпде Председшшггва OK СКС. Посебну пажн>у побудила је анализа о актуелннм идејнополитичкнм задацима у даљсм прпцесу реформе образовања и усклађивања образовања са потребама удруженог рада. ОцењујуЛл актнвност Савеза колсуниста истакнуто ie да се, како у школи и у удруженом раду, тако и v општини у целини СК недовољнб бавио актуелним питањима из области реформе средњег уомереног обравовања, па је с тога потребно да се у наредном периоду ово питање чешће налази на дневном реду одговарајућдЕх партијскнх форума, да сс стално оцењују достигн^ти резултати и \тврђуjv задаци за будући рад. Само на овај начин СК оотвариће своју водећу ндејну улогу у овој вео.ма важној области Hamer друштвеног жнвота. V целини гледано, стоји v закључцима са седнице, да су највеће промене мзвршсне у снстему и организацији усмереСВЕЧАНА СЕДНИЦА ПОВОДОМ 27. JYHA ДАНА ' САМОУПРАВЉАЧА Ловења заслужним Страна 2. ОД 2. — 10. ЈУЛА НААЕРОДРОМУ ДАВИДОВАЦ ВЕЛННЕ МОГУЂНВСТИ МДЛЕ ЛРИВРЕЛЕ У///////////^^^^^^ Страна 3. ног образоваља, док се споро развија улога удруженог рада у самоулравном преображају образовања, као и јачање н>еговог утицаја на политпку и развој образоваља стручних кадрова н радноваспитну улогу школе, па је нужно да комунистп v оЕрганизацијама удруженог рада стално оцењују овоју активност у овој области и утврђују своје конкретне задатке у даљем процесу реформе усмерсног образовања. На краЈу треба истаћп да је васпитна улога школе, како је и овом приликом истакнуто, веома запостављена и да треба очекивати да ће у трансфорашсаној школи ово птггаше бити решено на повољннји начин. Шта и колико су комушгс.ти урадљлн на плану ’ ндеолошкообразоваља, било Пе питање на које је требало дати одговор приликом пазматрања информације о реализаiHiijn ндејно-политнчког, друштвено-еконо.моког оспособљава. ња и марксЈгстичког образован>а ко.муниста, радних људи и омладине. Одговор је садјржан v тој информацнји н могло би' се На основу тога рећи да је план квангптатнвно испуљен, у јмпопеч средина.ма врло квалитетно, алн ц са оцено.м да у једно.м приотичном бро.ју 00 СК планови уопште шгсу реалпзованп. Има л одређених слабости које не могу да се са.мо котгстатују, већ морају да се једним одговорни-јпм односом отклањају. Међ\ти.\г, у целннн гледано сгални облицп рада, односно 11нстит\тдц|је, преко којих се одвтгја ова активност иопунили су своју обавезу и постали су неопходан и неза.менљнв чтшилац оспгособљавања и образоваља комуниста, раДНИка, радних љ-уди и о.младине. С. О. ШААВИХ висина Параћински ваздухопловци у време јулских празника биће домаћини два надметања асова плавих висина. Од 2. до 7. јула такмичиће се најбољи падобранцн из Србије, док ће моторни пилоти — акробате одмеравати снаге од 6. до 10. јула. ПЕТОГ ЈУЛА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Поред низа значајних питаља која се налазе на дневиом реду седнице сзих већа CO делегати BYP-a расправљаће н о положају СФС Положај Српске фабрике ста кла у ко.ме се налази последњпх месецн због днспарлтета нена својнх пропзвода п цена сировина, а посебно енергетског горива, наћи ће се на днев но.м реду седннце Belia идруже иог рада и Већа Савеза синдика та општнне почстком јулд. На заједничкој седншш свпх већа која се одржава 5. јула налазе се на дневпом реду, нз.међу осталог: ннформаки- • ја о реализацији програ.ма гасификације, самоуправпп спор азум о удруживању рада и сре дстава за топлификацију града« друшгвени договор о из.ме нама и допунама Друштвеног договора о остварнвању полнпнсе издвајања и удруживања средстава за задовољење зајед ничких потреба у 1983. години. Погед овога делегати ће распра вљати о регионалном друштве ном договору о основама за са моуправио уређнвање односа, стнцања и расподеле чистог до хотка и расподеле средстава за личне дохотке и заједничку по трошњу, а посебну пажњу прн влачи информашгја о реалнза цпји плана запошљавања за по ва четпрп месеца овс године, са освртом на пријем лриправ ника. На крају од питања која по буђгју посебно интересовање грађана налазп се Одлука о ра ционалном корпшћењу и упот ребп воде нз јавног водовода на територнји опигтине Параћиц. НА ОКУПУ АСОВИ На Дан устанка народа и народиости СР Србије одржаће се асро-митинг уз учешће такмичара и прппадника Југословенског ратног ваздухопловства. Почетак је заказаи за 12 часова. (Опширније на 8. ст)
ДРУШТВЕНО политички живот 29. JYH 1983. ■ БРОЈ 236 ПРОСЛАВА ЈУЛСКИХ ПРАЗНИКА У знаку јубилеја реболуције ЈУБИЛЕЈИ РЕВОЛУЦИЈЕ, 40-ТО ГОДИШЊИЦА БИTAKA НА НЕРЕТВИ И СУТЈЕСЦИ, ДРУГО ЗАСЕДАЊЕ АВНОЈ-а БИБЕ ОБЕЛЕЖЕНИ ПРИГОДНИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА. Најпре, 2. јула у месној заједници „XI конгрсс" noставиће се камен темсљац • за друштвене просторије noмснуте заједницс. На Дан борца 4. јула положиће се венци и свеже цвеће на споменик народном хероју Бранку Крсмановићу. Дан устанка народа и народности Србије 7. јул биће обслежсн полагањем венаца на спо.иен обележја no .неcnii.it заједница.иа. Истог дана у 10 часова пред родно.ч кућом пародног хероја Бранка Крсмановића у Доњој Мутници заказан је историјски час. Добре воде па Јухору и обс he године бигти домаћин централној прослави Дана устанка у општини Параћин. Јулски празници биће иагуњени и бројним спортским маншрестацијама. Најпре од 2. до 6. јула на аеродрому Давидовац одвијаће се Падобранско првснство Србијр, a од 6. до 10. јула небо над Давидовцем биће резервисано за најбоље југословенске моторне нилоте акробате. За глсдаоце 7. јула припремљен је аеро-митинг уз учешће ■ најпознатијих југословенских еаздухопловаца. Традиционални фудбалскц куп општине Параћин одвијаће се у време празника и то 4. јула у 15 часова на стадиону „Јединства", док је финале заказано за 7. јул у 17 часова. М. И. ДЕСЕТ ГОДИНА ТИТОВОГ ФОНДА IMIРШ1Н • Y свим изборним јединицама у току су избори за органе Титовог фонда • Крупни резултатн у првој деценији постојања ове јединствене класне и солидарне институције ф Чланови 12000 радника и 96 организација 9 До сада 111 ученика и стипендиста школовано из : овог фонда. Ове године навршава се деиенија постоЈања к функционисаи>а Твтовог фонда у пашоЈ огштши, цесет година једннствене класие и солидарне инстнтуцпје. Од последн.е изборне скупштлнс марта 1979. годаве до данас постигнути су веома крупни рсзултати на том плану. Од укупно 16500 запосленнх у Титов фопд се учланнло преко 12.000 радника, а од укуппо 140 радних прганизацнја и заједница 96 су чланице Титовог фонда, од чи1"Х чланских улога су бпла обезбеВсна финаиснЈска средства олнзу 400 мплиоиа старих динара. Овим средствима органи фо нда иаше општине прихватилн cv да школују Ш ученика и студената, од чсга је доста њих већ завршило школовање и укључило се у удружени рад, а тренутно се на школоnai-bv налази 27 ученика и сту дената. Титов фонд у нашој земљи формиран је на иницијативу радника Рудароко-тогтионнчарског басена Бор и то са петогодишњим роком функциониса ња. Од 1973. године’до 1973. го дНне постигнути сУ значајни резултати на омасовљењу ове солвдарне институције» а »ели ки дапринос оваквим резултатима дала је широка друштве коподитЈгчка акција свих субјсктизних снага како иа нивоу општине тако и на нивоу радних и других организација тако да је већ v том првом пе риоду у Титов фонд учлањено блнзу 700.000 радника. Јуна месеца 1978. године цоијло је до пријема делегације Фовда Југославије од стране друга Тита, који је поред низа похвалних речи о функциониса»у институције дао и низ су гестија и иницијатива за још усетешнији рад и сутерирао да ова солидарна институција лре расте у трајну институциЈу. што је исте године и реализо-д вано. У раддош оргаиизаилјама и месним заједницама наше оп игтиие у току су избори за ор гане Титовог фонда. Поред кру пких резултата, о којима смо говорили на почегку, органм н оснивачл Тнтовог фонда v на шој опиггини ме могу у потпу ности бити задовољни постн гнутим резултатима, а разлога па то има доста. У нешш сре дкнама задани из ове области су Јовршавали задовољ&вајуће, а у друтим делишсчно лли уопште нису реализовани. Тре нутно има велкки број раднн.х људн који join увек нису чланови .Фомда, а посебно се од коси на грађане павопривредне пролз1к)Баче који су jeчматио заступљсни у Титов фоид ocuw 180 г»ол»олрнврС1- них произвоБачаизlupiher Впдова. Велкки број ралпи.х орга пизацијз и заједпнца и самоу правних ннтересних заједница још увек нису колективни чла нови Титовог фонда. Пред органима и телима Ти товог фонда у наредном четво рогодишњем периоду предстоје крупнн задаци на о.масовљен>у ове институпије како по јединачно.м тако и колективном, прихватањ« и школовање још ввпег броја ђака и студената како би Тито® фонд у по тпуности испунио caojiy Лункцију у нашем друштву. М. Д. Иницијатива СДРАДЊА СА КЛУБОВИМА ЈУГОСЛОВЕНА Нибро, место крај Малмеа у ШведскоЈ познато је по индустрији стакла. Тамо где има и стаклара има и наших људи коЈи су познати као добри мајстори и „уиР0 титељи” стаклене магме. Ynраво из овог места из два југословенска клуба, од којих се Један зовс „Вук Кара џић” потекла је иницијатива за сарадњом југословенских клубова и ова два ста кларскд града. На једној од последњнх ссдннна Председнипггво Ол штинске конференције ССРН Параћин одлучило Је да по држи ову иницијативу наишх радкнка на привременом раду у ШведскоЈ и за почетак кренули су пут Ниб роа примерцн нашег листа „14 дана *'. Међутим, ту се сусретн са нашнм радницима иеће лавршнтн. Како смо сазнали у OK ССРП током лета, када креиу годншњи олмори Једна делегациЈа клу бова нашпх радннка лз Ннб роа посетиће Параћни и пре дложити конкретке вицовс сзрадње са завичајсм о чему ћсмо вас обапсстити у иаредпим бројсвима, М. И. СВЕЧАНА СЕДНИЦА ПОВОДОМ 27. JYHA — ДАНА С/УМОУПРАВЉАЧА iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiminiiiiiii ПОВЕЉЕ ЗАСЛУЖНИМА • О дану самоуправљача говорио Радомир Милановић, председник Већа Савеза спндиката општине 9 Свечаној седници присуствовали сви досадашњи председницп Већа Савеза синдиката општине Добнтаицп прнзнаља: Радивоје Томпнгевић, Мииорад Бурпћ п Ратко Мплетнћ Клуб салк>управл»ача и Веће Савеза синдиката општине Па раћин поводом 27. јуна — Дана самоуправл>ача организова ли оу свечану седницу извршних ортана друштвено-политич ких организација, Скупштине општине и клуба самоуправл»а ча. Реферат о Дану самоуправља ча поднео је председник Већа Савеза синдиката општине Ра домир Милановић, којом прили СА ЗАЈЕДНИЧКОГ САСТАНКА ГК С СРН И АКЦИОНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ГРАДА ДОКЛЕ САМО ДА СЕ ИНИЦИРА Ф Средства за комуналну изградњу користити строго наменски 9 Потребно веће учешће грађана у фннансирању изградње станова Градска конференцпја Социјалистичког савеза и Акциона конференција Савеза комуниста града, на заједничкој ссдници одржаној половином јуна разматрале су питања комунално * -стамбене изградњс и снабдевања. Након уводног излагања чуле су се интересантнс днскусиЈе, предлози и мнш.геља учесннка конференције. Из дискусија учеоника зада жа се лотреоа широг упознава ња радних људи н грађана са реалмзацијом усвојених планова градње комуналних објеката и трошењем оредстава само допри11оса. Потребно је да се то чини чешће на скупови.ма и зборовима радних људи и грађана у месним заједницама. Истицана јс и потреба ооавеш тавања грађана о променама до којих долази у току ивгра дње и наглашено да се средства за изградњу комуналних објеката користе по програму и наменски. Када је у шгтан»у изградња канализације на ово.м састанку се чуло да би требало тражити нове изворе финаисирања Градске канализације и по крен\ти питање извршења оба веза преузетмх из самоуправног споразума о заштити вода од загаВења на теритоирји општине Параћин, јер су органи зације удруженог рада и друге организације и заједнице обавезне да учествују у финансирању система за пречишпаван>е отпадннх вода. На конференцији Је било ре чи и о стамбемој изградн»и и рацноналном коришћењу посго јећих станова. Чули су се и предлози да бп требало убрза ти потписиван>е самоуправног споразума о удруживању сре дстава за изградњу станова, a да Самоуправна интвресна заједнлца станован>а нзучи могу ћност лнчног учешћа грађана у финансираљу изградн»е стано ва. На састанку Је Јшицирано !49&анаш 2 ком је говорио о путу којим се самоуправл»ан»е развијало од својих почетака до данашњих дана. Савез синдиката Србије доделио је повеље као друиггвено-политичко признање за доп ринос у раду ,м развоју Синди ката и социјалпстичких самоул равних односа у Соцнјалистичкој Републици Србији. PaTKv Милетићу- раднику ИВТКТ .ЈБраико Крс.мановпћ” доделио и то да се убрза расписивање конкурса за изградњу стамбеннх зграда у својшси грађана и то на неизграћеним парцела ма хоје се сада налазе у ужем подручЈу града како се град не би дал»е ширио, уз могућност удруживан»а средстава граћана, односно градње зграда са више станова. Акција ,'Имаш кућу врати стан” заврсђује велику пажњу. Месне заједнице на подручју града треба да пруже по.моћ надлежним органима у њено.м вођењу. Разговарајућп о снабдеваљу водом овом приликом Је конетатовано да ООYP „Водовод” треба да у заједници са надлв жним СИЗ-овима и органима Скупштине општине предузме благовремеле мере у циљу ре довног снабдевања грађана пи јаћом водом> а да се дал>е про ширење водоводне мреже ван града .може врппгги само пос Вој ВИШЕ ОПШТИНА НА Младићи који не noxaba- |у средњу школу, из општина Параћкн, Rynpuja, Баточнна н Рача налазе се од прошле суботе на војној обуци у Омладипском наставно.м це итру на Грзи. Полазници обу ке ће током свог двадесетодпевног иорапка упознатп ко нцспцкју оппггспародне одна обука ваншколске је повељу са златном значку. Радивоју То.машевићу, лекару — раднику Медицинског центра у Параћину Повељу са сребрно.м значком, Милораду Бурићу« пензионеру и Лепосави Марко вић, радници ИВТКТ „Бранко Крс.мановић”, повеље са бронзаном значком. Признања зас лужнима утучио је председник Већа Савеза асндиката општи не Радомир хМилановић. ле каггпфања нових изворншта и обезбеђивал>а нових коли чина воде. Када је у гигган>у отежано снабдевање грађана појединим прехрамбеним и другим артик лима захтевано је знатно веће ангажовање и одговорније понашање организација којс се баве прометом и других органа у општини, па је цеопходно да пословне банке у Параћину обезбеде довољно обртних сре дстава организанијама које се баве драметом како бн се обе збедило нормално снабдевање и да прометне организације за једно са конференцијом потро шача испитају могућност и на чин удруживања средстава гРа ћана за набавку одреВених про нзвода. На овом састаику eV °Д стра не учеоника Конференције по кренута веома интересантна питања значајна за даљи развој и изградњу града, па је на крају захтевана свестрана активност свих органа и субјеката на подручју града и општине на њиховој реализацији. М. Живковић омладине ЈЕДНОМ ЗБОРИШТУ бране и стећн оснопне војни чке вештнне. Наставу лредвиђеиу планом и програмом обуке ван шдолске омладине изводе воЈне старешнне, које носе дују вншегодиипие нскустло на оваквим задаци.ма. М. И. АКЦЕНТИ Ноји је надар дефицитаран? О дефицитарности кадрова у нашој ошитини v noследње врсме досса сс говори. Када је реч о запошља вању или о упису у .нову школску годину највиши форуми заузимају ссав да је сатуација забрињавајућ« и да би -младе .људе требало усмеравати на такозеана пропзводна занимања. Heдовољап број пропзводних радника стакларске, zpaheвинарске, мсталопрераћивачке и другпх crpyiza посгбно погаћа у&ружени pad. Најгласније се о томе говори у Стаклари где постоји опасност да се и читави производни процеси гасе. због тога што нема ко да ради. Све је то довољно јасно. а.ш збуњује једна друга чињеница. У euiue паврата до еада Стаклара је упућивала захтев Извршном савету СкупIUTUH& општине да се неким људима, са завршлним факултетом, запосленим v овом колектиеу доделе плац»ви мимо конкурса, односпо пре. ко реда. под мотиеацијом да је реч о дефицитарним кадровима. Ако се подсетимо да је код СИЗ-а за запошља вање у Параћину пријављено ц на посао чека. 7 економиста, 10 инжењера, 6 правника или укупно 38 младих факултетски ■ образованих луди, морамо отворено да се запитамо који је то ка дар стварно дефицитаран, односно неопходан oeoj onштини. Критеријуми нам нису познати, али је јасно да су приликом доделе станова п плацева дефииитарних инжсњери, еконо.чистц и други факултетски образоваии људи, а када се говари о укупним друштвено-еконо.чским односима то су бравари, реглери, стаклодувачи, зидари... И на ово.ч примеру -јаспо се види да је у многп.и ситуацијама присутно двојако noHcuaaibC. Док се на званичним састанцкма говори /с дно, у свакоднсвно.и животг to nonрима бругачији ток. V највећем број\> случајсва пза свпх тих одлука стоје руководиоци, комуиисти. Параћинској привреди је неопходан високостручан ка dap. Није нам намера да омаловажавамо њихово учеtuhe v удружсио.ч раду и ми .чо tbeza, али су све потребиији радпицц који ће радити у непосрсдној производњи и стваратп ‘доходак. За младе раднике произбодних заниман»а не треба се борити само паролама 6eh npehu са речи на дела. М. Ж. 3. и 4. јула БОРЦИ И СТАРЕШИНЕ HA TJEHTIIIHTY i Y оквпру прославе јубила рне годишњице битака на Су тјесци н Неретви Општински савез удружења бораца народноослободнлачког ра та, мсђу којнма су м учес HIUIH славних бнтака, у заје дницн са једин.м бројем чла кова Савеза соцпјалисткчке омладине, органнзује посету 3. и 4. јула ТЈентншту, местч где се однграла легендарлбитка. Такође посету .месту бит ке на СутЈесци, у оквнрг програмске теме: очување и 11сговал»е револуцлонарннх традццнја НОР-а оргализуЈс н СРВС општине за једал орој нстакнутнх активиста Савеза резервних војннх ста •рсшнна. Територијалнс одбрапе, Народпе одбране „ Цнвилле заттите.
29. JYH 1983. ■ БРОЈ 2М ПОВОДОМ ДАНА САМОУПРАВЉАЧА ЗОРАНУ РАДО|ЕВИТ|У ПААКЕТД Л ПГ Међу дванаестормцом добитннка плаксте „27. јун” у пашој републици налазн се и иаш суграБаннн Зоран Радојевић, управник Центра за марксистичко образовање Раднвчког уннвергитета „Бранко Крсмановнћ”. Ово значајно прпзна1Бе додељује се најуспешниЈпм радницима у овој областп. Порсд њих двапаесторице признањс јс добило и 14 организација удруженог рада. Трсба нстаћн да јс порсд Пла кете „27. јун” Зоран Радојевић добитник више одликовања и признаља за свој дугогодишљи самопрегоран и несебичан рад. Искорнстили смо ову прнлику да добитнику поставимо нс колико питања. • Као дугогодншњем истакнутом активисти на развнјању и јачаљу_само\дтрављаља у нашој срединп, игга за Вас значн ово признање? — Ово признаље је и прпзнање мојим дугогодишњим сарадницима и сапутници.ма у раз вијаљу најннтимнијих тсковина наше револуције, братства и једннства и соцпјалтггичке са моуправне Јутославијс. • После оваквс награде шта следи даље: ВЕЛИКЕ МОГУННОСТИ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ СТРУЧНИ ТИМОВИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ оЕАИНЕ НОГУШСТИ МААЕ ПРИВРЕДЕ 9 Предност развоја у овој годипи има производ но занатство Органвзаиије удруженог рада које имају ман>е од двсста радника, немају серијску јш масовиу производњу и OOYP-и који обављају пословс који нису у до.мену њихове делатности спадају у такозвану малу привреду. Програми њеног развоја доношени последших година у нашој отптиии inicy дали видне рсзултате, тачније реализованн су у мањој мерп. Програ.и развоја мале привредс усвојен 24. фсбруара ове годпне на седнипи Скутитнпс општнне свеобухватан је и нма условс да заживи ц постане окоспица развоја у овој области. зована банка мапе привредс и пословннх банака са нашег по — Даљеслсде новс моје личне обавезе п доприносн па доб робит средпне у којој сам се партнјски васпптавао н даљем развоју социјалпстичких самоу правннх односа. • И на Kpajv шта поручујете садашњим и будућим самогттра вљачима? Садашњим и будућим самоуправљачима поручујем да морамо максимално своја бога та искуства да користимо у слу жбн опредсљеља Савсза кому- »нста и других субјективних снага. Вре.ме у коме се налазимо захтсва од нас да .максимално дамо свој лични допринос у афнрмдццјп и даљој разради самоуправл>ања као осмовног циља наше будућностп. С. О. — Many привреду по овом (грограму карактеришу до.маћи ресурсп, снровине » енергиЈа, потребе ужег подручја, а шпper v смпслу спајања са вели ки.м систе.мима, рекао иам јс између осталог Бошко Иванко внћ, прсдседнлк Ко.митета за привредг, друштвене службс и фннансп.је, са којим смо овчх дана разговарали о „могуИностнма разво.ја мале привреде у нашој општпни. Прнсутна ie могућност стварања стручннх тимова за реализацнју сваког од поједипачних програма ко ји би v фази инвестиционих улаган>а раднли на реализацијн -инвестиипје, на оспособљаваи>у потребннх кацрова за ос тварење производног програма » касније организовалн н водилп ту делатност мале привреде. V по.менутом програ.му \твр ђена cv опредељења п носпоци развоја како у домену услуж ног запатства тако и у делу пронзводиих програма, a то су Радна организација .»Параћнн ООУР „Занат сервнс”, „Заиатска задруга", „Занат продукг” РО »Будућност”, ООУР „Обуlia”, OOYP „Агроекспорт” ИВТКТ „Бранко Крсмановпћ", OOYP „Ветпром", Радва организација коопераната >-7. јули", Пчсларска задргга и друге. По.менудс организацијс и.ма ју приорнтст у развоју v току ове годнне, што јс селектнвно утврђено из програма развоја малс прпвреде до 1985. године. •У ово.ј годЈгни предност има производно н услужно занатство и то прс свсга из домсна машиноградњс, слсктромашпноградње, прераде дрвета, про изводња лекова хумане медицине, даљи развој ХТЗ опреме. — Уговорне организације сУ такође облик организовања по годан за развој мале привреде али нх у нашој општини нема. На пивоу Републике је закључено да у свакој оппгпши v нашод. Регцблнци до краја годнне треба формнрати бар једну овакву организацију. Изворл финансирања ових програ.ма су вишестргуки. Уз сопствено ичешће, највеђи део срсдстава обезбедиће се преко ЈИК баике. која јс специјали OOYP „ОБУВА” ДОБРО ПОСЛУЈЕ обпди тчдл cmoi дапм @ Ускоро нове просторије © Већи производни капацитети и број радника Од 1981. годнне када је бивша Обућарска задруга трансфојЈлгисана у OOYP v оквиру 11ПРО „Шу.мадија” овај малм колектив орнјентисан јс на пронзвоДЈву и го обуће за хемијско-технлчку заштиту. V просеку 70 раднпка у прошлој годинл произвело је 33500 пари обуће н остварпли прчход од 24 милијарде н 600 мнлиона динара. ПОВОДОМ ДАНА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ ПРИЗНАЊЕ АКТИВНОСТИМА Ово бп били укратко пословни резултати .малог п вредиог колектива којн ннуко.м случа jv мису за потцењивање. ООУР „ОбуНа" производи за ггознатог купца, мада је њихова обу ha нај.мање присутна у општи ни Параћин. Иако у земљи нма доста произвођача ове spore обуће- продаја пде добро, јер је тржпште освојено добда који нису прноутни на тржпипг средстава лнчнс запггн тс на раду и који отварају мо п hiioc r за извоз ове врсте про извода. — V завршној с-мо фази изра де инвестиционо-техничке доку ментације за решавање шгга1ва дпслсцнрања производних погона. истиче Бранислав Ста • За изузетне резултате у области цивилне заштите додељено шест златних значки шу повећана улагаља на практичном оспособљавању органи зованих снага цивилне заштиСвечаном седницом Савета за народну одбрану и Олшгинског штаба зтпвилне заштите, обележен је 20. јун, Дан цивилне заштите. Прнгодоиа! речима гостима и припадннцима јединица цнвнлне зашгпигге обратио Се Драган Милојевић, заменик председника Скупштине општине и командант Општиноког Цивилна заштита ТАКМИЧЕЊА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ ЈЕДИНИЦА Уобичајена провера знања кроз такмичсње специјалнзо ваних једшшца цивилне заш тите обављено је 28. маја у кругу ИВТКТ „Бранко Крсмановић”, која је уједно бн ла и доадаћин 15 екипа из пр ®е помоћи и ватрогаства. Након уобичајених такмнчарских задатака највише зн ан>а и спрености у области прве медицинске помоћи, по казала је екипа Фабрике бо мбона, ратлука и жвакаћих гума „Параћинка’, а за њима следе екипе Српске фабрике стакла и месне заједни Це „4. јул”. Друга такмнчарска дисциплина је била у знаку ватрогасних јединица из једанаест радних организаиија наше општине. Највише су показале скипе спецнјализо ване јединице цивилне заш тите Општинског секрстаријата за цивилну заштиту, ИВТКТ „Бранко Крсмановић” и јединица Штампарн је „Вук Караџић". Оцена на крају такмичења је једног ласна: Специјализоване је динице цивнлпе заштите су спремне за брзо и ефикасно рсаговаЈве у датим условима. М. И. 3 дручја. Мала привреда и пољо привреда са примарном произ водњом v овој години v нашој општини има приорггтет у развоју, а самим тим стечени су услови да се из фовда за раз вој привреде и отварање нових радаих xiecra средства усмера вају за изградњу инвестиционо-техничкс документације ко ја је предуслов за реализацију програма и улагања v »ихову реализацпју. Значајно је н то да је детаљним урбанистичким планом града предвиђен дово љан број 'локација за потребе мале прпвреде. — Усвојени програм развоја мале привреде у нашој општн ин обавезује организације удруженог рада које сУ га и до псле као и Комитет за привре ду друштвене сл\окбе и финан слје да у заједници са удруже нпм радом раде на његовој ре ализацији, рекао нам јена кра iy Бошко Иванковић. МЖ. Y JYHY ВИШЕ ЦЕМЕНТА НОВА ФАБРИКА ИСПУНИЛА ЈЕ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ КЛИНКЕРА ЗА 22 ДАНА ЈУНА ЦЕМЕНТ HE ПРЕБАЦИТЦ 80 ПРОЦЕНАТА. V СВАКОМ СЛУ 4AJY — ПОЗИТИВАН ТРЕНД. штаба ЦЗ, који је подсетио на улогу и место Цивилне заштите у систему општенародне одбране. — Схватајући све већи значај добро развијеног система запптгте и спасавање људи и матернјалних добара, у нашој општини су уложенн напори у у правцу оспособл>авања цивилне заштите за што сигурније и успешније извршавање овнх задатака у рату и миру. — Посгигнутн резултати у досадашњим припремама су све значајнији, пгго се огледа у све равномернијем развоЈу цивилне заштите у односу на остале компоненте општенародне одбране н друштзене самозаштите, а такође и у све очигледнијем схватаљу н»еног лравог местаи улрге. — Развој цивнлне заштите у протеклом периоду карактерите, а у погледу оргаЈГизацијских прппрема дограВени су планови употребе цнвнлне' заштите у рату и нормативпо регулисаii>e ве&ина организацнјских, материјалних и других питања, a учињен је значајан корак v п<> друштвљавању ових послова и задатака, истако је измсђу осталог командант отшјтинског штаба Цивилне заштите, Драган Милојевић. На свечаној седшши уручена су и признања прнпадишцша јединица Цивллне заштите, a највеђе признање златну значку цивилпе заштите СФРЈ добили су: Славољуб Петковић, СФС, Богомир Ракиђ, ОШ „Стеван Јаковљевић”, Тоттлица НедељковиЋ, председник CO Параћин, Константнн Крсмаповнћ, члац Општипског штаба Цивнлие зашгнгс, Градн.мнр Цветковић, ИВТКТ „Бранко Крсмановић” и Жнвота Јанковић лз месне заједнице Рашевица. М. Илић рим квалитетом пронзвода ко ји задовољавају све услове хи гпјенско тсхнлчке заштиге ц иижиА! цспама. II овај колектив и.ма све онс проблеме који су присутнц v другнм привредннм органнзацијама. За репро.материјал који се користн v процесу производње потребна је девизна партИцилација која је до сада обезбећивана прско СИЗ-а за развој мале привреде. У то ку је усвајање нових произво иковић, директор OOYP-a ,-Обу ha". Сходио томе за следећу годину формира се повећање капацитста. Имамо подршку друштвеио-поллтлчке заједни це да овај проблем успешно решимо, а наше будуће производне просторије треба да бу ду v постојсћем објекту „7. јула”. Y складу са тим у наре дној години треба запослити Још око сто радника, истиче на крају Бранислав Станковић МЈК. Иако први летн>и месец још нпје завршен, па нису познаги ни резултати, уочава се позитив ио кретање у производњи. За 26 дана јуна у новој фабрици је произведено 46.23з тона кли нкера, што представља 110,6 пос то у односу «а план. На тај начин забележен је први преба чај плана у новој фабрици ове године (поред испуњења плана у јануару). Код цемента су ре зултати нешто слабији — 77 процената — алп познаваоце технологије више радују резул РЕПУБДИЧКО ВАТРОГАСНО ТАКМИЧЕЊЕ тати код полупроизвода — кли нкера. обзиром да је пећ уско грло калацнтета. Y ПОСЛЕДЊОЈ /1КЦИЈИ ДОБРОЕОЉНОГ , ДАВАЊА КРВИ Акција добровољног цавања крви одржана јс 13. и 14. јула ' Индустрији вулених ткапина „Бранко Крсмановнћ” и Српској фабрици сзакла. Крв је добровољно дало 142 давалаца, што јс зна гно мањс у односу на раније сличнс акцијс, а правда ссскорашњим акцијама медицвнских центара у Параћпну н Нупријп. Тре 5а истаћи чињсннцу да су се и овога пута одазвалн сталнп више струки даваолм. Разматрајући резултате акције Председнлштва Општинског одбора Црвеног крста и Огшггинског одбора за прикупља1ве резерве крви, закључила cv да термин акције iniic био срећно изабран, iep v јупу пије било средЈ&ошколаца, који се традиционалпо масовно одазивају на позиве Црвеног мрста. Такође треба променити и ДРУге термине V календару п акције организовати v фебруару — ‘марту и окгобру — новембру као к ваиредни v августу, како ое радило ранијих година када су резултати били нешто бољи. У циљу пропаглрања акције давања крви, речено је даље на састапкх/, v септембру треба оргаинзовати више пропагапдjinx предавања. Даваље крви ннје • штетно, не оставља последице, не ствара навике. а крв се може дати у свако доба године. Буднте срећни ако датс крв. значи да сгс ‘здрави, стоји :v пропагандном листићу Завода за траисфузнју крви CP Cp6uie. М. Д. 1МИ иммши ® Одлични резултати параћинских екипа @ Женска екипа најбол>а у Србији Светозарево је од 17. до 19. јуна бмло домаћин дссстог jv6nларпог такмичења ватрогасних скппа нз Србијс. Meby 1200 учепика или 102 екипс најзаступљенијц су били чланови ватрогасних друштава из Параћнна, тачнпје шест екнпа са 60 чланова. Право наступа нашнх екипа на Републ.ичкол1 такмичењу нз борено је најпре на олштнн * скнм такмичењи.ма, а затнм па регпоналним. Поред шест цара Пннскнх екнпа рсгиои Шу-магијс и По.моравља наступале су још три скнис по једна из Светозарева« Крагујевца и Баточине. Ватрогасне екпле такмичплс cv се у категоријама: Мушке екнпе добровољних ватрогасiMix друштава и шгдустријско добровољпнх ватрогаоиих дру штава, затнм женскс еклпс ДВД н ИДВД, омладниске екн пс ДВД ц ИДВД, црофесионалпе ватрогаснс јсдшшце и ин дусгоцјско профссноналне ваг рогаспс јсдпнице и војне ватрогасне јединице. Свс екипе насгупиле tcv у две такхшчар * ске дпсцишпше, брза вежба са моторном ватрогасном пу.м пом без воде и штафетна трка са препрекама л гашењем пожара. Од napahiiHciuix екипа најви ше је покдзала женска екипа ИДбД ИВГКТ ».Бранко Крсма новић" која јс освојила прво место v својој конкуренцији. Профссионална ватрбгаона једшпта — лђушка екнпа — Заједннчке територијалне ватрогасне једииице СУП-а Параћик освојила је друго место у својој групи. . Нешго мање успеха али завндан плас.ман, остварили су и ватрогасци војне поште 7518 из Парађина којима је прнпа .io чстврго мссто. Женска еки па терцгоријалног добровол>- нсг ватрогасног друштва заузе ла јс шссто место, док су се њи ховс колеге из мушке екипе нашле на седмој лозшдеји. Mv шка екппа ИДВД „Бранко Кр с.мановнк" изборнла је нешто скромнији пласман на деветом месту. М.И. Ватрогаство ПИОНИРИ ДРУГИ Нспосрсдно прсд републичкб тшсмичење ватрогасаца у Свстозареву ц пионирису одмерили снаге на свом такмичењу у Бајнној Баштн. На оео.м републнчко.м скупу из rtapahinia су се појавнле две пионнрске екипе у групн ,»А” (од 7 до 10 тодина), Јиушкап женска и забележнле лепе резултЗте. Женскд ппопирска екипа освојила је друго место.док су мушкарци освојили треће место. Y OOYP-y ,Ј1'ронзводн»а цеме нта" резултати су такође бољи v производњи клинкера. За 35.542 тоне, за 26 дана план је извршен са 82 процента. Најве ћа производна јединица овог OOYP-а пећ 3, дала је солидну производњу ако се има У виду да се сваког момента очекује да испадне из строја чекајући велики ремонт. Y цс.мснту је ллац нзвршен са 74 посто у овом ,.старом” де лу фабрлке. Укупна производн>а оба OOYP-a пет даиа прс крајамесеца износн 77.781 тона. To је већ сада боље него прош лог .месеца, а свакако ће бити више на крају месеца. Новимал lie ло свој прилици пребацптнллан јер је закључено са 26. јуно.м „цогурао". до 98 посто. Када се посматрају производни резултати последњих месе ци, уочава се да су они све бо љи» иако cv лслод планираних. Y марту је, на пример, просечно остварење у клннкеру било 34,8 одсто, следећа два месеца је итребацило 85 одсто- овог ме сеиа ће пребацнти и 90 одсто. Боља производња у апрнлу и мају открила је проблеме у ре ализацпји. Дошлр је до изражаја криза у радној снази, на рочито лспол>ана'|у сезонн пољ оких радова. С друге стране, због смањене тражгве .ринфузног цемента оријентација ће убудуће бити — паковани цемент, a то пооштрава проблем радне снаге и у самој отпрами, any тимовима за одржаваље посгројења. Уз све ове проблемв, најваж није је да су резултати све бо љи сада- на почетку летл.
29. JYH 1983. ■ БРОЈ 336 ДАТУМИ • ЈУБИЛЕЈИ V CVCPET ЈУЛСКИМ ПРАЗНИЦИМ __ЛЕСКОВАЦ ж.__ ___ ________ _________■ ’< : ■ САСВИМ ОБИЧАН •______________________ ГРАД _____ _ —типм Крда путпмк Kpcifc желсзнмцом нз Беогрпда за Скоп-ис, па 282. кмломстру углсдаћс Bc.innit град сп впшс фвбрнчкпх дншвака. To Jo Лесковпц — адми хистратнвпн, културпм н припрсдпк центвр читавог краЈв. Y ibcuy, краЈ ре хе Ветсрмкцс, ><п падморскоЈ внсннн о.з 225 м, живп 67.000 стпновникл. Ou Ie сеДнштс општппс која нма прско 160.000 спновмика и спплп мсБу наЈмће у СР СрбнЈн. Истогремеио у љсму Је сс дпштс Јужно.иорзвеког рсгноиа којп чипе 13 onumuia. V послерзтпом развоју броЈ стапоиннка градп »т Ветсрнпип пооећац Јс четлри пуга. CnaauiiMi п стдри Лескомц, међутпм, 'p-urocTonuo нс могу се поред|гтн. За чегнрл дсцсппје нзме(сено Јс мпого тога. РазвоЈ Лссковца п Вдоме бунта и отпора Позиато Јо да јз леског.ачкп око.тчпа насвгмша од давшпт. Најстарији траго вн жнзота у iboj потхчу U.I млађсг ка. мслог доба. Kacimjc овај крај су насз лили Дардаици. које су покорили Рнм л»ани. У VI и VTT т»’ку овдс cv се doдиле жсстокс борбе кзмсђу доссљсних еловсчс1игх плс.мена н Внзантијс. V ХП веку cpncr.it жупзп Стсфац Немака ло бно Jje па иохлон ДубОчнцу, плодну равнииу око дзнаипдег Лсскооцд са нсколико ссло. / Сам Лсскодац кло нассљс први пуг се no.viubc 1308. годпнс. Тада је означси као велико село, с обс страпе рскс, с међзма и зассоцнма. Станопништво лссковачког краја бавило сс сточарством и по.тлпрнврсдом. На вслнким’ пвршннамд гајепи Је коропља п бнлд јс всома pn3B!ijt3iia прсрада ку« д«*с. Y току 145 *. годпнг до-'1ззс Турцн. Под н.ихопу влдст Лесковчанп остају вупе 423 годинс. Лли, зачудо, Лссковпц и пол Турулма настављп Да сс развпЈа у јак ззпатсди >< трговачки цснгар. Свс до rio.-.овг.ис XIX века оваЈ краЈ иа Балкпиу држи мопопол у лронзвод>шг конопља и лрсрали куде> ље. Лескооац јр у то доба бнр познаг по вашарима хоЈп су трајпли и по пстнаестак даиа u на којпма су сс скуп. љалн трговцп пз свкх крајсва Балканског полуострва. Са око 10.000 ствкоп * тшкд он је □□ всличјшм бно одмах нза Бсограда. Y њсму јо 1854. годнне отво рена „ча Мнпша школа"Ј Упоредо са јачањсм приврсдс лостао јс и свс значаЈнкји културнн и образовнп цектар чптавог краЈа. На прн.мср, длс го.днис после ocnoOoheiba од Турака у Лсскоа цу Јв осковаиа киаса пгагнознја . .. Y току дуге турсхе окупациЈе Лескожчает су акумулпролж огромну лрквре джу сжвгу, жшшги ж стваралачкм дух. Квда јв срушвж турсзш полипсчха порвдах, т Лесховцу св хагло развпја mtдустрпја. Прм фабрвка за жроизводлу гаЈтанв подвгвута је 1884. годин^ у свзгу Сгројжотигу, а убрао заттш к у Комру. Посла тога подигпуто је ж вмоколипе пуи Јс специфпчиости, а град Јс опст толнко слпчан друглма, — то јс сасшгм обпчпн град. Он јс дао Ллпки доприпос радвоју суседнкх, пнпче, Јако неразвиЈскИх оп- ■лтинк, алп Је ■ с*м грггео воследиие нормвнјемог залеђв. Док сс град нпгло разпијао, огтштнна је расла прмпаја н»см сгпннјкх ссоских комуна. Тпко Јс нацнонплни до.ходвк по сгпнопмику зоплао н прс нсколнко гол.ина лссковач кв опитгил Је и сама сврстана у неразвнјсне. To нс зиачн дп се ЈРзсковчапи нсма.|у чнме похвалиги, Напротнв, предстоЈсће Јулс.кс празнике дочехуЈу пунн покоса на своју светлу исторпЈу, на р^волуипонарпе траз.ииЈ!Је и иа све што су стло рили ц што чипе. Но, крслимо рсдом. гггс пгтофора. Због тот сс Лесковчанп упслико припрс.мају да идуће годпнс прославс стогодиилћицу текстилне нпду стријс. С развоЈем пндустрнјс нараста и рлдвкчки покрст. ПрЕ«е соцпЈалпстпч ке ндсЈс почсле су ла сс ширс крп|ем прошлог века. Belt 190-1. rojuiuc у Лесг.овцу јс формкрана Соцпјал-дсмократска сгранка, а у том перноду дслоiiao 1 -• к веллки број струкрвних смидикгта. Окупљенн у сппшкате. ралин tin су сз кроз штрајковс н другс фор ме нспрекпдно борп-та за већа сконохи ска н политичха права. Додај.мо још н податак да јс у Лсскоппу 1905. годнне фор.хшрпна радничка културно-у.мсишч ка група „Абрашсвић". Првн светски рат мм.Зг поштсдсо нп оваЈ крај. Протнв окупатора, као и много пгута прошв Туракд н рапијс no длпгут је устапак. Бпо јс то Топлич1ш устанак нз 1917. год|гпс коЈи Је угушен у крви, Лескоепчки краЈ нз рата излазк јако осиро.хиипсн п опустошсп. После првог свстског рата у Лескозцу сс стлара Социјалнстпчка радпичка партиЈа (комуниста) ЈугосладпЈс. Па ш борвма 1920. годинс комувмстн сдносс убсх *>кву no »ду и у Лсскошгу образу ју комутшстпчку општину. Ко.мунксти су били нп властн дссет мсссци, а onдл буржоазнја огпочни.с сиојс рспрссалије, Из.мећу два рача град на Ветерннци се нагло развија. Цвета тргошша н mi чу .миогс фабрикс. Из тог псрнода ло тичс крплатнца: .Јсдемо папрнкс, градимо фабрпкс". Највшис > било тексгмлних фабрнка, па је Лескосац назваи Манчсстсром. Упоредо с ипдустри Јом параста пролетармјат и ccs пвшс се расиламсава радиички покрст. Позпати су штраЈкови текстилних, обућарских, мегалскнх, дрводељских, пе карскмх и друпос радника. Y други свс тски рат .’»есковачха партијска орглни. запија улаап еа 135 члмом КПЈ ж 500 чланова СКОЈ-а. Онж, лод напосредпим ружоводством ЦК КПЈ, в«ћ у Јулу 1941. годиие организују дивер.чантск« ажднје а потом ж оружаиу борбу протчтв оку патор« ж издаЈпиха. Овогодишња пептрална прослава Дана устанка у СР Србији одржаће се у Лесковцу. Тим поводом објављујемо репортажу о граду домаћину, коју су објавила сва средства информисања у иашој републици Најсвешје стране историје У пародноослободилачком рату’ л рево.туцнји Лссковчпнн су исписалн поссб нс crpaimue cbo.Ic исторнЈе. Гздшсчка класа Лесковца, израсла н очврсла у ха:оп1.м штраЈковнма, бплл је Језгро пр еих партизапских одреда у оаом крају. Плзмси устапка коЈи јс букиуо 1941. го двне нпјс Jcioaaao цсло врсме ратп. Од апгуста до октобра 1941. године на терпторијп ОК КПЈ Лссковац формирана су чстири НОП одрсда: Кукавички (или Лссковачкп), Бабичкл, Врањскп п Јаблакпчкп и они у Јесеп стварају млнку слободпу тсрпторпЈу на коЈоЈ сс формнрају рсволуцноиарни орГани народнс власти. Следсћп Ко.мунпспгчку па ртнЈу н друта Tirra народ лсскопачког крзја масовио ступа у иародноослободн лачку војску м подн бсспоштсдну бор бу лротнв окупатора и домаНих издајнпка. Y овом краЈу Србпјс до краЈп ра та, порсд исколпко I1OI1 одрсда, формпрапо је дссетак брпгдда н дес дппизнЈс. Овзј крај даЈс вкше од 9.000 Gopaua, а сам Лссковац бллзу 4.000. Y рату Јс погииуло 2.000, док су 1.500 бораца постали ннвалмцп, Орденом на. родиог хероја одликована су 24 борца. Y првоЈ половини 1944. годинс ка сло бодиоЈ терпторпји лесковачког краја до лпјп ГлаЕин пттпб НОВ ■ НОП аа Србију, ПК КПЈ за Србпју, « потом члакови IIК СКОЈ-а п друго. На домах слободе Лесковад Ј« noиово бомбврдоваж. Првж пут бомбврдо валп еу гв Мсхши у апрнлском рату. Оеогл пута то су учииили сапеаиичкн авнонл 6, септембра 1944. годиие. Том прплпком погииуло Је измвћу 4.000 п 6.000 људн. Град и н.егова привредм то талко су розорепл. Коиачио ослобођаne Лесховчапж су дочиоели 11. октобра 1944. годипо. С siecMO^i ма уснама... Још су у 30МЛ.Л траЈалс борбе за ocj'o6obcn>c, Још се није слсгао дкм са згаришта, а Лесковчаии су у свом ослобођепом грпду с пссмом на успама прнону.ш на посао. Пуни слана л ензузпјазма крсиу.тк су у акцију зп обиову опустошског града п »всговс пркврсдс. Из годхне у годину град Јс ме. п.ао своЈс лице, прнпрсдп Jh нспрсстано јачала, растао Јс стапдард радшгх л-уди и грађана. Паралелно с тим изграћквани су пови дргштлсни одкоси, стварацо је ново социјалнетичко ca.noулравно друштво. Трснутно Јс спакн трсћи становпик укл.учсн у рад нског самоуправког тсла. Одмах послс рата Лсскопчаик су нз својс опустошспе прнпрСдс морали да дс.моитпрају десстак фабрика н да их преселе у другс градове. Тиме су писncuiH.ut рпзлој опи.х градопп. Данас у припрсдм лескошкгхе oiiutntпс водећо месчо заузлма шиустријз, а у оквиру н>« гекстнлнп, металска, xfewnj ска, дрпна н прехрамбенн. Док Јв пос лв рата у ондашилЈ лесховачхој остгпттп« било непгто внтпв од 4.000 мпош- .xemu, данм у ож>Ј oimintmi зздоша*- но ј« блжву 37.500 »удж. Од тогж само т*ксттаа жддустраЈа нмв npw» >.000 радтпгка. Y« оваЈ водатак о тмсшпгоЈ жлхустриЈж додајмо Још ж то да у Ласжо« иу постојв шкал« м техспитп(» ралвпм Н тккстл.тнв техзпгчвро, као п Внпм тмс п прско 30 .тАвкара за заштжту ж жачана »уба. Здравотжена заштита ј« орс« иизомна у Мсдидинском цетггру, сжтжм трж доча здрамл к мћем брају здра * ствепих стаиппа и а-хбуданти ■ тај иачнп знжтпо Ј« прпблинсежж жорн скндкма. Лесховап }е, сгм тога, сипжлж пр«- ту-рии цсмтар са всћим броЈ *ем уттжжа жа пптрсг значзЈа. V н*му Ј« Јога 1869. годкпе отаорена НародИа библиотекл коЈж данас нма »аћи броЈ »«ттрешпс одел.сн>а Y сслима и раднжм оршнизапнЈаиа. Наролпо повориштв еаве вано Ја 1896. годкнв, е од 1926. гокхиа радн као гтрофеснонално позоржхпгт«. Од 1970. гојпото позиато }е мао .дкмра ште бча благаЈхе", јор на иаплаЛтЈ« тлазиппе. Веома модерак Народвж »раеЈ са саврЈемвжом иузејсжом иб«га»- ком остговал је 1948. годиж. Т сраЈГТ постоЈе Још исторпЈскж архжв, МНМ Кудтурнн центар, Цвлтар м сжнимв. ку п домпћлпстао, Дом хултур« млжжжж, Дом ТНЛ, Дом ппонпра и др. Ту су још п Радло етпнипа с вигпечасовивм програиом, локални лелвљии ласт ,,Нж ша реч" похрспут Join 1944. roms», аж тжм чзсопнс „Наоге стжпраЈМ” и ,ДВ»- сковочкн аборгагк”, мао ■ aefifti ipnj периодпчплх нублихацжЈв. Ом оргамизадпЈе удружевог раал у жултурх органпзуЈу н мћи броЈ жталиих н поаремеикх манпфесталиЈа —■ фа стннала, смотрж ж друго, хоЈе еу « републичког и сааозког анжчаја. Псманимо тралнпионалну републвчку маижфсстаппЈу Сабор народжзг сгваралкшгна. Затнм К-таснжу на ЈутословжжсжоЈ сие-пт — смотру профссжшалипх воаоргппнах аисамбала, Феспгеал жмзтерског фплма, Сусрсте жекп ппсала ЈугославиЈе, Умсттгчку кологгнЈу у Коплштптн,' Октобарски салон, Кожфаво вв nnrfe хумора ... V врехс екотомсм стабнлизаггпјо пске од own \<апнф«ста цвја су утап1еке. Спорт Је такође развнЈел. ПаЈпопуларнпјн су фудбал, рукомет, кошврка и некж борплтгу; спортовп. Рлдиитж« м сеоск« спортске нг,Ч[е се оргапхауЈу’ спаке годтпте н алга.кују оеликн броЈ млвдих људп. Лвсковчанп cv од стгојих ирсддкж каследилн порушени град, турску каддрму и макадамске п\теве. Y поратпом пержоду пзгрпдплп су у сввму xto ^ераи град, Цептар насеља Је режонструиспи ж ncnyiten савремсипм мгшвспраппгаама. Никло Је внпта ссстшм itOBitx сталтбенпх нпсс.тл. Лсфхттиран Је nehn броЈ улгаа. а асфалтом Јс град погсзах и са свим суседннм ласељима. Пзгрођеко 1’ Binue дессткна кнлометдра водоводнс п каиалнзлцкоке мреж« а само шсст сслц треба да добнју електркчну енергају... Ово су сдмо пеке поЈедкности пз бур пе и богачБ прошлостп Лссковца н n>je гове околшгс. П поред овако хелнхих рсзултата којп су постагнутл у развоју града и опипине у цслнш, Лескожчавги св сусрећу с члтапим имзом тагаоћа. Довољпо Јо рсУ.и да у мвото Ч'М|Ц м« остају u републкчккм просеком ж ж ја просеж њихоша лнчижх дохсммкж npott^e годплв жзносзга 9.615 лжпжрж. Своаш су сптуаппЈа у хојој м ммвв! в вгају пут трсбж нћи. Т» > гарапцлЈа да ћо ка том жуту усавга. стшша школа које стварају поцмладак за тскстплну пндустрију ширсг решона. КраЈем каја у граду на Вегершгаи по тридесет првн пут одржан Је са. Јзм текстпла и текстилних маипша иа коме су своЈе експонпте билп пзложили многн произвоВачп из землЈз и иио странства. Y Лесковцу се сваке годнне одржава и Републичко такмичање wkсти.ишх раднмха СР Србпје. Лссковчани нстовремепо придају изузстан зиачаЈ развоју по.хопрпвреднс производње. Свп плапоги тсмеље сс нд Јако.м друштпеном ссктору oprainuonaиом у /Хгроипдустријском комбипату и №егоаоЈ спрези с коопсрамтвма и осталнм миднвпдуолипм пољоприлрсдкпм । ропзвопачкма Прпвредни раст лесковачкс оппггппс прзтн и развоЈ друштвених делатitocTH. Y општшш Је отворспо 83 осноапжх школл са прско 17.600 учеипка. Скоро сва депа су обухвађеаа осно-зшш пхколоваплм. Истоврсмвпо 7 596 учажжм« nomba 11 шходскаа цетгтзра усмаравос обравоваља. Сем тога, у •- вом граду, ворад Вшиа тежвзжпвхтахжжч14в шжджа ж Вжвм uniwi увмжревог образожам, родж ж Техжомп>«гг фа»ул ret. Т пјшз еа ппнхтуЈ« веђи број cry двквта. Хдражзжц су ов раднжпи воои р*тж могаж жа жропшв ивбро^ии, еада амкипж жнају жражо 1.700 радмжжа. Мађу мм* Ја блвгу 2S9 жажарв. Ту > 1Ашим 40 ГОДИНА ОД ЛЕГЕНДАРНИХ БИТАКА НА НЕРЕТВИ И СУТЈЕСЦИ Казивања Драга Лековића, борпа историјских битака (3) НА У БИЦИ ■ СУТјЕСЦИ зп.10 сс око 10.000 војпика из 118 ловачке дивизијс. Дакле, како видимо, око 100.000 непрџјатељских војника стезало јс обруч око >/аших 19.000 бораца и четпри хиљаде .рањеники и болесних. Била јс то врло тешка ctiryaцнја. Y врс.иепу од 3. Оо 8. јуна no неколико пута је мењана одлука Bpxoenot ипаба о продору или за Салиак il'iu за Сутјеску. На крају је дефинитивно одлучено да се иое на пробој преХо Сугјеске. Почела је оддучна битка на живот и смрт, био је то прави пакао где јс горело ц неоо и земља. Врховци и{таб са I ц 11 дивизијом и Дринском опаратавном групом које су се 8. јуна налазсие западно од реке Пиве дејствовале су нреко Сутјеске, кроз Зеленгору п даље ка комуникацији Фоча •— Калиновник. Већ дмесог јуна г^гавнииа нашпх снага нападала је. жестоко кепријателске положаје на праецу пробоја и изелачила се из долинс Сутјеске.- Тако, 10. јуна name прослављепе бригаде Ј и 11 дивизије које су нрсдводнлп ле.генда^рни командантц КОЧЛ ‘ПОПОВИБ и I1EKO ДАПЧЕВИЕ, као и Врховни штаб на Прс 'иего што нешто кажем о борбама мојс бригаде на Сутјесци, рскао бих iipc rota да су се. наше једимице са око /9.000 бораца и пеколико хиљада рањеника и болесних нашле у охружењу ца врло неношдном простору измеку Дурмитора, рске -Tape, Сутјеске и реке Коморницс. Огромнс непријатс.искс снаге врше систвматско стезање. обруча око наших CHOia. Око ‘30.000 непријатељских војника noauto је десну обалу рекс Tape. ОстпјШ су само ава непоседнуга нролаза преко каимна Tape. Практично је зона Tape 6zuia у рука.иа иеприЈатсља 'на чслој њеној дужини. Немци су пр*ко Aiaouea Сињајсвине својим нуедњим делоии.иа већ. билн нодшили д^рмигорасгш по.1ожајима са сна1хила око 25ЈЈ00 аојника (I брдска дивизија групе Луdeuzep). V нојлсу * реке Комарииие на frueevoj tiMtatHu наетупа дивизија „Ферара" са 'око 15.000 војника. Измећу Пивб и Сутјеске, ка Маглићу налази се i СС бивигаја »Лрииц ЕуинГ са охо 20.000 војниххк, a v самој зонц Сутјеске налачелу са Врхоаним командантом друи>м ТИТОм пробијале су обруч сасхављвн од вишеструко нддмоћкијп непријатеља, који јв био наоружан- са свим врстамд најмодернијег оружја. ТИТОВИ пролетери јуришали су на ндмачке роеове и утарћења и уз огромне губитке разбили непријатељски обруч ход Болкновца ц наставили даље кретање пргма комуникацији Фоча — Калиновник. Истога дана уавче за 1 пролетерско.и дивизијом шила је II пролетерска дивизија. Након изврше- . наг пробоја главнине наших снага, остављрн је један батаљон Четврте црногорске бригаде, који је крајњим напором 10. јуна прихватио VII дивизију која ie гакоће . правцем пробоја преко Зеленгоре с гешком муком излазила из обруча. На том чгуту нриликом преласка преко Сутјеске, Немцц су заробили ■ болницу VI/ дивизије заједно са њима обсз6ehetbc.u — болничкнм водом и извршили прави масакр над овом болницом. V мо.иенгу изласка делова Сед.че днвнзије из обруча ненријатељ ie концентрнсао ceoje снаге и поноао затворио обруч на правцу пробоја главннне наиисс cnaia. V том .чоменту Савина Трећа дивизија са централном болницом Onna јс v обручу. Hama бригада је у то време била iota на десној обали пиве као заштитница све док ocra,ie снаге и рањаШЦи не преby Пиву и не избију на Вучсво. Били је то орло тетко cnyiuraibe v xaii.OH ITuee, a jom теже neibaibe ка Вучеву. Борцн су толико исцрпљени да при свако.и застоју колоне падају на земљу као покошент Како ц не би кад је прелаз преко Пнее био убктачан. Непријатвљ нас ie тукао јаком артилеријом. Тукао је колоне у похрету, a посебно место прелаза ма Пиви. Нарочкто је убитачна била непријатељска авнјација која се спуштала дубоко у са.ч катон, бомбардовала и митраљирала прелаз што је знатно успоралало nonpar н<ииих снаха и прдлаа преко Пиве који јл трајао читаеог дмтос ц десетог јуна. Десегог јуна око 18 часооа, кад /< ц мдмл багаљон нашв бриглбе npeuiao Пиеу, арушви је мост Kota смо приеили за тај прелаз. Илкон тога штаб III оиаизијв донрси одлуку да се тетки рањеници који су ношени на носилима, са једним бројем санптетског особл>а, оставе у кањону Пивс и посакривају no nehima.ua и dpyimu скровитим .иссти.ча како их непријатељ не би налиао. Непријатељ је. палио села на ПивскоЈ пла1шни. Пламен ц дим проширили cv сс на еелико просгрансгво. Те вечерц 10. јуна III дивизија крсће напрсд npe.ua Сутјесцц npe.ua којој сс кретала ц у току 11. јуна. Прва .иатинска бригада бпла јс у претходннци. и и.иала задатак форсира Cyriecizy н образује .иостобрац па њеној левој обали. Она је са своја три' батаљона и једнпм батаљоном V Црнспорскс бригаде претла Сутјеску. Два деспо^рилна батаљона код Тјептитга наишла су на Нсмцс који су били размсштени под maropn.ua, напали их ц протерали. Не.ици су се са падо.и мрака прцкупилц ц извртпли прогивнапад и успели да разбију ова два бата.Ћона. Два л^вокрпла багаљона cv vcne.ia да се провуку мроз непријатељски фронт ка Врбничкпм коЛибама ц даље кроз Зелегнору. У окружењу се сада налази наша III санцачха пролетерска брЧгада, V цпногорска без једног caot батаљоиа, али са једтси батаљоно.и V далматинске бригаде. затц.и Мостарски батаљон и централгт болница, ади без рањеника на носилтиа. У окружењу се гог л(оменга налази. око 1500 нартизана са око 120 путко.шсграљеза ц теткпх лттраљеза, са свска неколико минобацача. и топова малог калибра. У следећсм броју: KPA1
2». JYH 19S3. ■ BFOI 2M CA СВИХ CTPAHA MECHA ЗАЈЕДНИЦА „11. КОНГРЕС’ ОРБ „ЗАГОРСКО-ПОМОРАВСКА” HA АКЦИЈИ „ПОДРИЊЕ — КОЛУБАРА” Y ВАЉЕВУ "'SVw'" . . . . РАДИЋЕМО И П0 КИШИ“ Центар Месне заједнице почеће да се гради 2. јула ф Прослављен Дан месне заједнице — 20. јун Ф Седам нових чланова примљено v ооск Прекосутра, 2. јула, граћа.чи на|већс меснс заједнице у П'араћнну „11. конгрес”. свечано ћс обелсжити почетак нзградње центра Месне заједницс. По лагањем камепа те.мељца за сав рс.мену зграду у којој lie биги радне просторије месне заједнице и друштвено-политичких организација, као и просторије из услужних и трговинских де латности, завршнла се фаза ду гогодишњих припрема и пери- ■ петија. Цештар .меоне заједнице биће поднгнут на простору садашње сточне пнјаце« која ће ускоро ‘добити нову локацију. Изград н>а центра поверена јеГППРО „13. октобар” из Параћина, a предрачунска вредност објекта износи 13.000.000 динара. СВВЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ДАН МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Свечаним пленумом Меоне за једниц« обележен је и Дан ме ОМЛАДИНСКА РАДНА АКЦИЈА „АУТОГГУТ” НОРМЕ Cf РУШЕ КАООДШАЛЕ Ни„киша, која је добро „noJena" плановв акцијаша, није моглада помути радно расположење младих из Санског Мо_ ста, Загреба- Титограда, Београ да, Штипа, Љига, Ирига и Сје нице који раде у првој смени. 17.000 квадратних метара банки У првој декади урађено је на, 100.000 т* косина насипа, хумуннзирана је 24.00 квадрат ' них метара зеленог појаса н на "ciiria и нокопано 500 кубика за дренажне канале. На овим пос ' ловима млади су дали 28.648 но рма сати. Најбоље радне резултате показале су бригаде „Грмеч" из Санског Моста, „Јанко Гредељ’’ пз Загреба и „Будо Томовнћ” из Тнтограда, мада ни остале бригаде не заостају по проценту остварења радних норми. Омладинско насеље „7. јул" где су смештене бригаде прави је град младости у коме се ин тензивно и стваралачки живи. Богате друштвене, културне и Саширизични yiao Y овој жетви пшенпца је подбацила у приносу. Ka- 1 ко смо целе године сејали памет, није ни чудо што ниш- = та немамо да жањемо. е РОДОЉУБИ | Зашто млади беже од пољопривреде и мотике, често Је g (ппање на многим састанцима? | Зато што неће да ударају по родноЈ груди. = СТАМБЕНИ ПРОБЛЕМ | Заиста смо решили стамбено питањеу Параћину: је- | дни имају четворособне, други четворозидне станове. = МАТЕМАТИЧАРИ g Све боље зна.мо математику: све Је внше брачних | троуглова. н НАЧИН | Неки се изабирају по кључу, а други по калаузу. БРАЧНИ ГГРАВОПИС | Жене су му слаба тачка, а супруга је запета. g МирославДимитријевић н АФОРИЗМИ | Усијане главесенајчешће јављаЈукад захладне ме- | ђуљудски односи. = Y животпњском царству мај.мун је дворска будала. g 1 По трагу сс открива звер, a no речима човек. = i Скромии су задовољни кад им се поклони чак и па- е I жља. н ! Док су остале цивилизације измишљале научне про- s I наласке, ми смо лзмишљали псовке. = Момир СтаписављевиИ Е ritiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiHiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiii:- сне зајсдннце 20. јун, почетак рада 11. конгреса Савеза кому ниста. О досадашњсм раду ове месне заједшпде говорио јс Мо ма Јовнчић, председник Скупштине. Обележена је и стогодн шњица смрти Карла Маркса. a уручене су и партнјске kishЖ1ше новопримљеннм члановима. Уз каранфил, партијске књи жнце је уручио Момчило Павловиђ, ссжретар Општинског комитета СК, следећим чланови ма: Станиши Бошковићу, Зорд ну Велпсављевићу, Веселинки Марковић, Радомиру Маркови ћу, .Тадранки Стевановнћ, Радосављевић Драгославу и Драгану Аврамовићу, рекао нам јв Милан Марковић, секретар ОО СК у Месној заједннци „11. кон грес”. М. Д. спортоке активности одвијају св у тесној сарадн>и са мееним заједницама из града, околних села, са омладинским организа цијама из наших радних кодек тива л Гарнизона JHA. Mebyco бнепосете и размене програма учестале су и лретворене у пра ви фестивал дружеља домаћина и гостију. Иначе у насељу се одвија и низ курсева као на пример из фото и кнно технике, затим vпознавање са основама радно технике, модерног плеса, а за најхрабрије организована је и мала пилотска школа. Ова смена ће рећи довиВења радилиштима на деоницама ау тодута од Баточине до Булри је и од Делиграда до Алекснн ца 2. јула, а на њихова места доћи he десет нових бригада, међу којима ће бити и бригаиа наших радннка на привременом раду у Диселдолфу (СР Немачка). * Млади Крапине и Параћина по трећи пут у заједничкој бригади на омладинским радилиштима 9 Киша умањила радне ефекте, алп he се пропуштено надокнадити још већим залагањем младнх прегалаца Једпо од насеља ОРА „Подриње — Колубара”, „Тптови јубилејк" у Ваљеву, удомнло је шест омладинских радних брнгада, a меВу њима и .Загорско — поморавску”, коју чнне младн братскпх општнна Крапнна — Параћин. Млади на овој акцији раде на крчењу шу.ма, копању канала, земљане радове на ovдуЈ1ем акумулационом јсзеру за потребе термоелектране „KonyCapa Б” и на брању вншаља. по чему је ваљевски крај познат. логра.м и млађн за десет годн на у шалн примећујс, ветераи Мнлош llerposiih, радник РЗ >,3аједничке службе" ИВТКТ г.Бранко Крс.мановић”. И другн встсран у бригади Свето.мпр Пејић, такође је ра .Загорско-поморавска" у строју Нажалост- кнша која је неколико недел>а обилато натапа ла жедну зе.мљу умногоме je поре.метила планове младих прегалаца. Изгубљено је доста радних дана, а како се акција сама финанспра направл»ен је негатнван финансијиски ефекат. Но млади се не мнре са сУДбином већ желе да буду и од ње већи. Момчнло Вучковић, командант бригаде, радник Секретаријата за народну одбрану CO Параћин, уверава нас. ■— Одлучили смо да пропуш тено надокнадимо. Радићемо до краја акције без предаха, максимално ћемо се залагати. Млади су свесни да у овом традиционално воћарском кра ју нема доволшо руку које ће на вредте обрати вшпње, које су највећим делом намењене за нзвоз. Да не би летнна про падала одлучили смо да радимо сваки други дан и ло 12 ча сова како бисмо на вре.ме об ралп шппље и уградили свој удео v токове стабилизације. ЦИВИЛНА ЗАШТИТА ЕВАКУАЦИЈА Евакуадија етановништва и матврпјалннх добара је врло значајна мсра заппите и спасаваЈБ«. To Је устаари пршремепо прссељавапРе становгашггва и материЈалних доба ра из подручја која су угрожена раптм дсјствкма или елеменгл рпим непогодама у неугрожена илн MRibe угрожела подручја. Наша нскуства, нскуства других парода, као и претпоставкл о последица.ма дејства савремених наппд 1шх средстава, намећу потрсбу да се ова мсра заштнте оргапизовано пркпрема и дстаљно плнпира, Јср се само па тај пачин броЈ жртава н губитака можа свеств на наЈмтву меру. Иаши погледл иа евакуацмју у раппс\< условима условљунн су кон испцијом вођења опиггснародног одбрамбеног рата, прехи којој he co оружанм н неоружанк отпор агрссору организовати иа целој терито. рији иаше земље, па co према то.ме мзвођоЉе евахуацнје своли само на ужа подручЈа и на одређен|е катсгориЈе стаиовкиштао. По правилу евакуација co изводи у оквнру тернторије ошптпне, д нзузетпо на терпторнју суседне оппгпгМе, н то са мо за стаиовннштво коЈе ><е може учествовати у пружалу оружаног и другнх облика отпора (маЈко са де мом, трудшпде, божспа и азнемог ла .шца). Овде тр<еба разлпковатп □омерањс становпиштва нз внше уг рожЈешгх иодручЈа (нз пндустриЈсклх зона града) у xiaibo угрожска подручја (перпферију), које због обавсза према општенародноЈ одбра Ш1 ><о може да ■апушта одређену тсрнторију и евакуациЈу услед елеиентарних иепогодв. Квакуацкја мож« бптн: — rroexta времену спровођ/лва: правоврсмена, хптпа и иакпвдна; — Иначе наша бригада жив.и као једна велика и сложна породина. Овде у Ваљеву ради нас 47 бригадирки и бригадира. Од тога је 14 из Крапнне, а остатак мз П'ара11ина. У бригади поред радшгчке, средњо школске омладпне и.ма.мо два пионира и два встерана. Са на ма раде и чстпри дсвојке. Милош Петровић, Љиљана Вељковић и Ивица Всљковић, деда- ћерка и унук на овој ак цији нашли су се на исто.м задатку. Мплош и Љиљана сУ Ра дницн ИВТКТ ..Бранко Крс.мановић" вишеструкн акцијаши, а Ивица са шест година започео је каријеру, забављајућн своје другове н доносећн им по који пут воду. Љиљана је до сада била на три акније, док најстарвји Милош у свој акцијашки незаборав уписује: Брчко — Бановићи, Шамац — Сарајево, Братство—јсдииство, Ваљаонцца бакра Севојно и сада Ваљево. — Овде се борим за ударннштво. Лакши са.м за један ки дник Шгофаре. Ово му је 13. акција и с поносом истиче да је до сада био једапаест пута ударник, једном похваљен и да сада у Ваљеву озбиљно за- — пт>ема обиму; потпуна и дслнипчна; — прел<а дуж1пт трајажа: сталпа и привре.чена. Празовремена с« спроводп пре почетка неприЈатсљског лапада или пре наступа очскиване елсментарне Иепогоде, а хитна се спроподн у условкма непосредне днректне опзе ностн од нсприЈатсљског налада или друте врсте опаслоспт. Накпадиа свакуација спроводи се id по.чручја у коЈима су испољена испри 1ате.т>ска дсЈствп или ^елемептарив непогоде. Потцуна евакуациЈа обухвата све piabair.e са угроженог подручја (нн зводно од хндроспсте.ма, коита.минн раннх подручЈв, подручЈа утрожеiiifx во Ч чом стихпЈом п др.) Делниична оогхвата са.мо одреВеие кате горијс становништва (труднице, мај ке с дсцом, болссне н изн>емоглс). Стална спакуацнја је премсштање с-гановнипггва у сигурна подручја д.з ту дуже борвпи, а привр,е.мена се спооводи с пнљем да сс становннпггво nDimpe.MCHo уклохп ил подру ч|а утрожена ратннм де!ствнма док таквл дс|ства траЈу. Начслно се изводн v б.тилсг р«онв. Правовре.чсна п делимична еваку адија сматра се оскоаком и н.спкч припрема.ма се поклнн.а иа)шгше пл Евакуацк|а ф може вршпти пеиц ке, прсвоз>п|.м средствшш и комбпиоввцп Поппрема и luiaiitapaibe евпкуаци.јс Понпрема сиакуације обухвата: проиену подручја из којнх се сиаKVHuie стамовпнгатво, нзбор ц олреbnsaihc neoua прнкупљаља становни плва н познла за прсвоз, избор п одрсђиваље рсона прнхвата и збрич-впан.с угрожсног стаковшпигва, ор rainuaipijy criponobcibn мера зашти Три генерације на истом задатку те (здрлвсгвене, РХБ. придржавање реда и сигурностп), утврђнвање врсте и колнчине матсриЈалних сред става »а потребе становшшггва, начнп обазсштавања к доласка грађанл у реоне прикупљања, израду плано ва еввкуапије, прихвата и размеш тања и утврђггваЈМ одговорних ио силвиа. Грађап« који се евакуишу тррбл нп врсме упозпатн с начкном сваку ациј)е, начином обавештава>БЗ. мсс том прикупљака, прапцем крстања, местом поихвата размештаја, ме ра.ма заштнте н збршвавања у то ку епакуаинЈс, ко је одговоран за спровођење свакуаипје, шта требл понсти са собом од о.тјгће, срсдста ва лпчпе ааштитс п хранс. Пожељ но је да сс породнцс којс се сва кушну упознаЈу с породнкама код коЈпх се свакупшг. да сс међусобпо nocchyjy II да • • на тај качшг разпија occhaj заједншитва н xteby собне повсзаностн. Свс ово ћс по исл.но уптптп ма оргаппзовапо и плапско нзвоНен.е свакуацнје, спрг lanaibe дезкпформацпЈе, страх.д н namiKc. посебно ако се евакуацнј.1 изг.оди у тсшким услопима истовре мсно сп мобилпзацнјом оружакпх снага илн борсбснч.м дсјствпма агпе сора, што код људи којн се одваја Ју од својпх кућа п породпца изазипа одроћспк пспхолошкп шок. Политпчкс и пснхолошке припргме за евакуацију морају бити сталнс и коитннунране јер 'свакуацнја сс »2 смс сматрати са.мо xtipoxi заштитс всћ к ширс од тога, а пре свега врло пажпим друштвспо.полп тнчкпм факторо.м. Евакуацнја сс планлра од стамбе не зградс, блока зграда, у.тпце н насеља до мсснс заЈеднкце, органп зацпје удрузЉиог рада ч ошдите. OmuTiina израђујс план евакудци jh н потребин нзводе пз тог плаиа достав.ва месннм заЈеднииама. Месна зајсдница у складу са опИПШ1СКПМ плпном свакуације, утвр byje броЈ становника који подлеже свакуацијп, број стаиовннка коЈи ho ое спми евакунслти (код својих pob.i ка ка сслу), понмспиччи риспорсд грева дланове за ударнично одличје. 4 . Y разговору са акциЈашима већина тврди да је дошла у ову брнгаду због друтарства и да не баш сјајно уређено насеље не може да поквари одличну ат.мосферу. Велимир Келенц — Цезар, популарни трасер и радник „Кратскса" из Крапине је гакође вншеструки акцијаш. — Атмосфера у бригади је изванредна, немамо нпкаквпх пробле.ма. Дружимо се као да се годинама познајемо. Другарица Врховец, раднлца »•Кратскса" је по други пут v »Загорско-поморавској”. — По други пут радим у заједпичкој бригади и »шсалх се покајала. На овакав начин се »ајбоље шпри братство и једнмство. Рад inije тежак, али су смештајни услови лоши. Све ме то цпак неће иазочарати и ндућс годнне сво ме опет са Параћинцима. Бранкица и Свстлана Радисављсвић cv ученине образовпог центра „Бранко Крсмановић" пз Парапина. — Први пут смо на азшијн. Y почетку смо биле разочаране насељем, али сада смо одушевљене.' Идуће године резервншемо карту за овакво летовање. Михел Дарко, такође ученик из Крапине. — Да прошле године нисам стекао прпјатеље у овој бри гади. сада не бнх ни дошао. М.И. граћана no зграца.ча п реонима ева куацпЈа, пр|свозна срсдства која сс користс it .мвсга прикгпљања. Попнс станошпшггва које de евд куишс начслко садржи ове подат, ке: иазив свакуационе јсдгашце (улнца зграда), пЈизнме очево име к име, пол, дату.м рођења, место рођења, адрссу стаиоваН|Д н мссну заједнвцу коЈа пх пркхвата. Овај попнс се v јсдном прнш-‘рку достазл»а мгсној зајсдници која прпхва та евакуисапо стаповшпитво која разраВује плап прихлата н извод из тог плана доставља мссној зајсднк кн, одпосно oniuniHii која евакумшс становпиштво. Плано.ч свакуацнЈе одређују се одговорни иослоци појсдшшх мсра и радЈвн а ла извошноцд се изpabyjy подсстници. Ilpn nnaiuipaiby (СвакуаднЈе водп сс рачуна да се породпце нс нслз ју већ да увек чпнс cboJv целпну, а гдс Јс год могућс оснгуратн да се свн craiioniiiiint мссне заједнице из. коЈс сс нршк емкуацнја сместа ка тернторнју ј-вдпс xiecue заЈсдннKt која врши пркхват. ЕвакуакиЈп станозннштва даје сс приорктст v одмосу па свакуацк Ју матернЈалнпх добара, OYP п дру п<х оргапнзацпја. јср сачувати жи вотс људп, а поссбпо деце н оиладлне за сваку нациЈу је прссудан задатак. У сваком случаЈу еваку. аццЈа матсрнЈалннх добара, пропзподнкх н другпх OYP ц за|еднииа. оргапа управс п оргапа друигплно. полнтичкнх оргаппзахшЈа. мора сс плански н коордипнрапо организо вапг н v току цаших припремд за општеиародиу одбрапу оспгуратн услове преласка на panic локацпје, лропзводњу, жнвот н рад у ратапм условнма Јср без тога нсма im on станка друштпа нк могућностн за дужк оружапи и неоружанп отпор агЦЈсору, као и коначну победу. Бранпслав ГаЈпћ, проф. НО 5 X
29. ЈУН 1983. ■ БРОЈ 236 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ i; р—................... _Ј | ДОБИТНИЦИ BYKOBE ДШ1Л0МЕ | | ЛРУГОВЛПИ СУ СЛ ПЕТИЦАМЛ | | Y основном образовању општинс Параћин = i на крају.школске 1982/83. године има 39 | 1 „вуковаца”. Y Центру за средње образова- | ! ње „Бранко Крсмандвић" 15 „вуковаца” | = Нелта свечаннјег тренутка жана Марковнћ в Соња Ксц = = од оног када ученпк дсбије ман. f Е оцене за свој годпшњн рац. исновна школа „Стеван = г Ништа лешпе нсма него кад Јаковљевмћ'’: Лццнја Јанко = ј цаставник саопшти да су го вић. Саша МнлошевиИ, Зо- =? г све саме петицс, а таквих ран ХаџнН. Внолета Спасов, = ! вредних ђака има доста u у Зорнца Анђслковнћ, Верица = Е нашим основннм школама и Иванковић, Валентппа Ко- = : V Центру за средље образо- циП, Зоран Радосављевић н = = вање „Бранко Крсманопнћ”. Драгаи Крстић. = : Свнм ученицима којн су Основна школа „Момчкло = = ималн петнце током целог Поповић Озрен”: Дакијела = ! школовања из појединих прг лврамовић. Марина ИлнП, i Е дмета урученс су специјал Дсјан ЈовановнИ, Дубравка = : не днпломе, а највредннјнм Макспмовнћ, Лндпја Ристнћ = ! ђацима. онима који су знали Сисжана Леровић, Драган н : самд за петнце и са њима Јовановић, Биљана Марко- = : друговалн током целог шко Внћ, ЈиГослав Николпћ u = : ловања као најдража успо. Душица Цветковић. : мена биће Вукова диплома. = : Ово високо прнзнање за Основна школа „Бранко = : нзванредпо знаље красиће Крсмановнћ’.' у Дољој Мут- = = домове 39 основаца и 15 уче ници: МнрЈана Алекс *;ћ, Жа | Г нлка Центра за средње усме клина Саздаковнћ, Горит = : рено образовање „Бранко Бокић и Горниа Младсно- = i Крсмановпћ”. вић. = ; Осповна школа .ЈРадоје Основна школа „25. мај" 1 ; Домановнћ”: Дгшица Маној у Поповцу: Славкша Марко = / ловић, Евииа Радовић, He- вић, = i венка Лукнћ. Дагана Бо^Бе Е ; внђ, Јелена Стамболић. Јас Основна школа „Бранко | ; мина Рнстић, Миоослав Пет Крсмановнћ'” v Спкирици: = ; ровић, Ллександра Богданл- = i пнћ, Александра Вељковић Горац Антић. = ; ^Светлана Миленковић, Сил- Осчовна школа „Вук Кара = ; вана Петповић, Весна Теме- џцђ” v Поточцу: Марина = ; љковић. Весна Алексић. Ма- Милановпћ. = ј рпна Михајловић, Жаклина = i Филштовчћ. Центав за средње образо = • вање ,,Брапко Крсмановнћ": = Осповна школа „Бура Јак Горан Ргстпћ, Татјана Краљ, = шић”: Драгана Иванковић, Биљана Радић. Срђан Вуч- | Лпдија Илић. Алексанпап ковпћ. Јасмина Гајић, Свет- = Михајловић, Марина Младе лана Мапјановић, Нсбојша н човнћ, Олпвера Петровић, Маокпр.ић, Славица Стсвано = Јелена Танасковић, Дарко вић, Јасна Харнћ, Сања Иг.а i Тасић. Алексаидва Тодоро. нишевић. Горлана Лазић, = ■ вић, Татјана Пветановнћ. Снсжана НнколнН, Јасмина = Евгенија Портпој, Милош Ребпћ, Слзкенка Ра^ојевићи = Прпа, Милан Павловић, Сне Слађана Трифуновић. = АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА HA JYXOPY ИМI »ЗН11HIIIIII S Завичајни Музеј из Параћина у сарацњи са Основном школом „Вук Карапнћ” из Поточца од 23. до 30. јуна врши археолошка ископаван>а на Јухору. На локалитету Момчилов град раде око 20 основаца предвоКенк својим наставницима ‘ УПИС Y СРЕДЊУ ШКОЛУ Y TOKY ПРВН РОК НАЈБОЉНМ ЋАЦНМА iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiM Радннцц Завичајног музеја из Параћина организовалн су од 23. до 30. јуна акцију истраживања на планини Јухор. Седам дана у атару села По- ’ точца на локалитету Момчилов град вршиће се сондажна истраживања. Ова истраживаiba Завичајни музеј из Нараћи на обавља у сарадљи са ученц цима н наставћицима основне школс „Вук Караџић” нз Поточца. . Није првп пут да поточки ос - новци помажу ову културну акцију. Ово је са.мо наставак сарадње која јс започета про шле годане и која јс уродила плодом. Циљ овогодишњих радовакако .смо сазналп од археолога Марина Брмболића, је да се комплетира документацијз о овом локалптету која би се доставила Заводу за заигпггу споменика у Крагујсвцу. На о снову тс документацпјс биће сачињен п предлог и од стране Завода за зашпггу сломени ха у Крагујевцу достављеи Скупшпаш општине Параћин, да се ово рано визазттјско * утврБсње ставн под зацгппом државс. Основна школа у Поточцу је пријатно шнснздила своји.м поступком. V желл ла нзаћуу оусрет п помогну Музеју окн <зу органнзовалп логоровање својих учешгка, а оспм тога деца ће сем оалова ва археоИпанаи лошким нскопавањнма нматл и потпуно организован колективан ЖЈЈвот са сви.м пра гећи.м активностима. Поменн.мо иа крају да he групу од оки двадесстак пото чких учснпка предволитн нас тавници Бранимпр Бокнћ Каи н Зоран Ми.твојевнћ. СЈ. ГОРАН КОЦПИ Y4EСНИК ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ Y ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ Дечја лнковна колонија у Петровцу на Млави п.маћ? ове год7П1с U представника из Параћина. Горан Kounb са ггрофссоро.м Животом Ба: кићсм провешћс пет дана у овом жнвопксном месту и учествовати у раду колонн је. Ово право је остварис прско конкурса на који му је професор Бајкић послао пст цртежа. Горан Копнћ јс овог јуна добпо днплому о завршеној Осповној школн „Стеван Ја ковл.евић”, а последи.их мс сеци ово.м младо.м таленту прнстигло је неколнко влец Hiix признања за ликовна ос тварен>а. Горап ће и v зајед ничкнм основама наставити да се бави сликарством, a жеља му Је да му ликовна уметност буде животно опрсдеље;<»е. • Канцеларијска занимања привла чнија, али са њима запоспење иеизвссно 9 Ученици са бољим успехом искористили своје право за упис на жел>ено занимање у овом уписном року ® Други уписни рок 29. и 30. августа, а накнадни траје од 1. до 6. септембра Ученици средњнх школа са докумснтима м пријаво.м у рукама улазе у школу и обраћају се упнсној комисији са молбом да им се одобри упис на одређену струку и зашгмање. «jBch првог дала уписа сва друштвена заннмања су скоро попуљена. Много лаг.чпе и брже су се ученнци опрсдсљнвалп за рад у канцеларнји, за звање екопомски техннчар, управшг правнмк илп које друго адАПшистратнвно занимање, него за рад у фабрич« кој халп. Први уписни рок траје још сутра и највећп број учсника ' пребрпнуће своју бригу и иа • легн>п одмор отиВи без обавсза. Они којп су нмалн маље среће прилнко.м упнсивања, ми слнмо на ученнке треНе 1однне, сачекаће августовски упис нп рок који тра.је 29. и 30. авrvcra и тада покушати поново. Можда ће неки потражити за ннмање ван овог средњошкол ског центра- у неком другом граду, али треба ово.м прилико.м напоменути да је много једноставније изабратц произ водпо занн.мањс. Са такви.м за нимањем много лакше п брже lie се доћн до посла. јер бнло које друго друштвено занпмаље, скоро да је сигурно, довеш lie иченике на еввденцију неза послених код Заједнице запош љавања, са којим ће посао че кати годпнама. Да подсетимо још једном оне који сс још размншљају нли one ко.јп нису .имали успеха у ово.м прво.м гписнол! роKV- да је много боље изабратн зани.мање које ће гарантоватн брзо запослење. Таква зани.мања су: стаклодувач, реглер, стаклогравер н стаклосликар, пакер — прегле дач- или v гра1зевинској струцп: зпдар, тссар, фасадер, армирач п грађевински лпмар. Текетнлна струка је такође струка о којој ученици греба озбиљније да размисле н да се определе за конфекинонара, ма шпнског ткача, машинског пре лца- оплемењпвача текстнла и ли машинског цлетача. Звање машинбравар, металостругар, металоглодач, аутомеханпчармонтер уређаја за грејање такође хченицп не треба да избсгавају, а брзо запослење tie сс добггги ако сс^определс <а погонског елсктричара, пзраВн вача горљнх и лоњнх делова обуће или пак произвођача ко нднторских производа. Пољопрпвредна стргка. првенствено за рад на терену, је такође псрспсктпва за м.ладе средњошколце. Према погребама приврсле ошптнне Параћпп у наредпом псрнолу бпћс дсфипптарна н слслећа заиимања седмог степена стручности (внсока стру ЖИВОТ СЕ И ДАЉЕ ПЛЕТЕ // када ти јс тсшко, И када ти бол душу салсти, подигни ?лаву горс. јер треба живети. Kada ти с\'3а \> оку заблиста када ти туга срце стсже и da.be животом uctilu живиш минути бежс. беже. Живот се и da.bc плете od лепих и ружних ’нити, зато тупу одбаци па весео буди ц ти. Beata Стефановић ЈОШ ЈЕДПА ЗМАЈЕВА НАГРАДА На овогодпшњем јубнларном змајевом конкурсу пагpaben је Још Један члаи литсрарне секције Основпе школе „Радоје Домановић". Поред двадесет н једног уче ннка које с.мо поменули у прошлом броју прндружује нм се Још један вреднп литерата. Јас&шна Apculi, уче шша V — 2 ове птколе, доби тник јс још јсдие врсдненаг раде. С. Ј. САВЕТОВАЊЕ О НАСТАВИ Y ПРИРОДИ ЗА УЧИОНИЦЕ НА ВАЗДУХУ 9 Саветовање о настави у природи, одржано 21. јуна на Грзи, показало да је ова настава прихваћена и оправдала своје постојаље @ За све ученике трећсг разреда ова настава he се организовати и у идућој школској години и то у десет смена од по седам дана „Изво1)ење наставе у природи” била је тема саветовања одр жаног 21. јуна у Наставио-рекреацноном цептру на Грзи. Циљ саветовања бпла је аналкза реализације иаставе у природи у школској 1982/83. години и припрема за нзпођење ове наставс у школској 1983/84. годинп, коме су прпсуствозали свп учитељи другог и трећег разреда, руководиоци основнпх школа, представннци Центра за дечнју заштиту и представннци £тручне службе СИЗ-а основног образовања и васпитања. У школској 1982783. годинп пастава у природи организова па је за све ученнке трећег ра зреда у Наставно-рекреативно.м центру на Грзи. У десет ‘с.мена- према посебно.м плаиу, од 4. септембра до 23. октобра и од 7. до 28. .\iaja 1983. годнне по седам дана провслн су трећаци са својп.м учптељи.ма у Наставно-рекреационом центру и ослобађајуПи сс класичнс у чпонице стицали нова знаља иа очигледним примери.ма. О томе како јс оргаиизоваи тај колекгпвни жлвот м рад у природи v школској годнни го ворно је Драган Антнћ, психо лог, • нсгмчупи све корнсти које од ове наставе имају основци, no.MHibyhii ујсдно и маљкавостц у раду. Свака школа је ca.MOcia.niu утвронвала оријентациопе пла новс рада н на основу љих а у зависности од временскнх и других прилпка и потреба. раслоред дневних активностл. Планирање је вршено по ко ицспцнји рекреативнс наставе идносни садржај оада није цро изилазио са-мо нз редовног про грама већ и нз допунског, којн је мањим делом всзан за наставу, а већим за коришћен>с слободног времена за здра вствеио физичке активности, друштвено-полнтичке дкпшно сти и друштвени жпвот, сбуку за /здбрапу н заштнту до.мо еинс, самоуслужне активносш« социјалнзацпју учспика н шнхово моралпо васпнтањс. Што се тиче са^фжаја ових плапова оцењено јс ово.м приликом да су задовољавајући, а свака школа је имала неш то поссбно што јс карактерише. СЕДМОДНЕВНИ РАД Y НРИРОДИ КРАТАК По завршегку јесењег дела спроведена је анкета родитеља н наставника са цнље.м да сс на основу добнјених рсзул тата и лзвештаја школа у про лећно.м дслу отклонс уочени недосгаци. Анкширанн родитсљи готово у целостн су задово.внп борао ком свог детста у Наставно-ре креационом центру и истнчу да је ова настава itvho допрн нела разво.ју њмхове леце. По рсд мањих при.мсдаиа« свп родптељп су истакли да је селмоднсвнп период рада у природи кратак н да пастава у природи треба да трајс најмање десет дана. Анкетираљем на ставнпка утврђено јс да је рс довна настава била организована на другачији начин и ла пије бнло часова v класичиом смнслу како v погледу трајања тако и у логлсду методе чна спрема): дипломирани ии жсњеп машинства, дипломнра нн ннжењср електротехнике. дипло.мирани инжењер грађеви не, дипломиранн инжењер архитекгуре, дипло.мирани rpabe Biniap, дипломираии пнжељер пољопривреде, дипломирани гс хнолог као и дипломирани ин жењср текстилнс технологије. рада. Рсдовна настава јс била праћена бројни.м актпвностпма а .мишљење већине јс да је се да.м дана .мало за такав рад. Из свеукугшог уводног излагања и извештаја школа као и на основу бројнлх дпскусија .може се закључптл да је ова настава у школској 1982/83. го Л1ПП1, у цслпнн пос.матрано, добро оогаипзовапа и да је би ла .многосгруко корпсна заученикс- како у образовном та ко п v васшггном погледу. На бази досадашњег пскуства, a из свега онога што се ово.м прнликом чуло ri пгго се о њој ЛЕТОВАЊЕ Y НАСТАВНО-РЕКРЕАЦИОНОМ IIEHTPY НА ГРЗИ ПРВИ гости стигли Дсчпје одмаралиште у Наставно рекреационо.м центру па Грзи примпло је своје прве госте на летњи одмор. Нап.ме, прнлико.м посете овом одмаралишту пре пеКол:'- ко дана на љуљашкама п клацкалицама затскли смо малишане предшколског узраста нз Бошњака, Поповца, Рашевице, Поточца, Сикирице, Горњег Впдова, Parana, Стрн же, Давидовца, Лешја, Главпце, Пзвора и Горњс Мугннце. О малишаннма брмну њиховн васпитачи Жнвка ЦвегаповиИ, Гордана ГлигориЈсвић, Зорица Шапнћ, Мирјана ТодоровиН, Оливера АнтониЈевић и Бнсепка Петровић. Послс седам дана проведеннх у одмору, дружењу м игри деца предшколског узраста ует^пчће друговпма основцима. С. Ј. Запимања просвстне ctPvkc шестог степена сгручности за нарсднн пернод такоћс he бити дефпцитарна. Насупрот помснгтпм запнма њи.ма у општини ПараВнл, a н v рсгиону Шу.мадије п помо равља матурант гимназијс, еко ио.мски техннчар, продавац, у.а шииски техничар, електротехн ичар- медицински техннчар, хе Miijciui и грађевински техннчар, су суфицитарна занимања па пх свакако учеиицц v овом а и у следећлм уписнпм роко вима трсба заобилазити. зна треба у нарадном периоду унапређивати ову наставу. На јпре треба критичкије сагледа вати досадашњи рад, пратити стручну литературу, добро при пре.мати ученике и њпхове иодитеље, благовре.мено н свеобухватно планиратк рад, а кре ативност, одговорност и савес ност v планираЈБу и раду .мора ју бити већи. Иако кратког века- ова нас тава се у општини Параћин ве ома темељито оргаиизује, мно го квалитетније него у настав iui.m центрима и срединама с» далеко повољнијнм условима, констатација је и Педагошког завода из Крагујевца, речено је ово.м прилико.м. Најзаслужнији cv свакако за овакав рад наставници и школе. Ово саве товање послужило је да се ра змене пскуства, да се на Осно ву њих донесу закључци које треба свако нз свог делокруга рада да реалпзује. Настава у природн и у пдућој школској годнш! lie трајати седа.м дана због фннансијске ситуације, .мада оу жеље и потребе да траје најмање десет дана. С.Ј.
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА ЖЕТВА ПОЧЕЛА 29. JYH 1983. ■ БРОЈ 236 ПОДСЕТИТЕ СЕ ИЛИ НАУЧИТЕ ПШЕНИЦА ПОДБАЦИЛА Травњак у летњем • Приноси мањи од 30—40 процената О Везиво за балирање уплаћено и за неколико Sana биће га довољно 9 Горива и резервних делова има • Цена комбајнирања 400 килограма по хектару ф Жетва и ове године органнзована • За 10 до 15 дана знаКе се коначни резултати жетве Овогодишња жетва неће напу ннти амбаре као она од прошле године. Кнселкасто се смешка ју лииа пољопривредника, док комбајни брује на њивама. Прс ма првл.м прогнозама стручња ка и самих земљорадника при нос ће подбацнтн од трндесет до четрдесет процената, Млогс. пшенице оу преплануле- нису стнгле да налију зрно, а сунцс их већ ужутсло. На таквим пар „Агроекспорт” ПРИПРЕМЕ ЗА ДРУГУ CETBY Раднлци „Агроекспорта” — основна органнзација удруженог рада „Пољопривредна пронзводња" припремају уређаје за иаводњавање, да после жетве пшепице приступе сетви друге пољопрнврсдне културе. По свој прилнци бпће to paini кукуруз или силажа. С обзиромда he се наредне године поставити тштање сирових резанаца због недовољно засејане репе. Силаже ће добро доћн за даљи узгој товних јуна- ,Агроекспортовим” стајама. Друга сетва обавнће се иа површтгнн од тридесет и пст хектара на потсзу „Знојац”. М. Д. цслама лрцноси cv врло мали од уобичајсних просека. Али на многи-м потезима прлноси cv вр ло добрн, што говори да је ут лцај на пшеннцу лмало влшс фактора од третирања земљлш та, преко врстс семена до врс менскнх услова. Па ипак лољолривредници сс надају да ће на приватним пар целама просечан род износиги цве н по хиљаде до три хиљадс килограма * док he на друшгвс пим ларцелама принос бити око четирн п по хиљаде килограма. Тренутно на пољима параћи нске општине налази се преко шездесет комбајна. За десетак дана жетва треба да буде окон чана. »Југопетрол" има довољно горива за комбајнере, међу тим велики проблем представља!1е недостатак маниле — вези ва, као и високе цене, што v коначном обрачуну поскупљује жетву. Како смо обавештени, до краја жетве биће набављенс остале потребне количине маниле, које су већ уплаћеие. Жства се наплаћује у натури, че тири стотине килограма по хек тару. Треба pelin да и ове годинс жетва се слроводн организова нопуњусу укључене све стру ктуре паше општине. Први дани жетве теку без већих про блема, а ..Агроекспорт” је обез бедио и резервне делове, у слу чају квара на ко.мбајнн.ма. М. Д. КОМИСИЈА ЗА ТЕХНПЧКИ ПРЕГЛЕД КОМБАЈНА И ВРШАЛИЦА Сви коибајни исппавни перноду Мада cv лета у нашс.м крају сува и топла, уз мало више труда и неге могу се н код нас однсговати лепи н квалитетни гравњаин ДУВАН НА НАШИМ ПОЉИМА РАСТЕ ПРВОКЛАСАН ДУ8АН 0 Појава црва „жичара” * Против пламењаче „Цинебом” Ф Прихрана дувана „вуксалом” 0 Берба почиње за месец дана Ф Нове цене дувана веће за 23 одсто @ Фабрика дувана „Нишава” испунила све обавезе према произвођачима Жетва се може обављати само технички исправним ко.мбајппма илп вршалицама, што је регулисано најновији.м Законом о одређеним технички.м условима за обављање послова жетве н вршидбе ко.мбајно.м и вршалицо.м, објављен у службепо.м гласнику од 2. јуна ове године. Пре.ма овом Закону технички исправан ко.мбајп или вршалица су онн који пе растурају жито током рада впше од трн одсто. Техпичка исправност утврђује се тех1П1ЧКНМ прегледом, који изводп посебна техничка комисија. За неисправан комбајн нлп вршалицу предвиВена је новчана казна у виснни од 50.000 динара. Какво је стање са исправношћу комбајна и вршалица на нашс.м терену, о томе смо разговарали са Томпславо.м Младеновићем, председником кодшсије за тсхничку исправност: — Комисија за техничку исправност комбајна и вршалнца већ је неколико даиа на терену. Обишлиусмо готово све машине и извршили технички преглед. Мали је број неисправннх машнна. Углавном су пољопривредници и власници комбајна пожурилп да их на време прнпре.ме. Код неисправних машина дали смо рок за поправку и оне he за неколико дана бити спремне. Интересантно је да су се власпици комбајна на вре.ме снабдели резервшш деловима. Треба рећи да се и „Агроекспорт” снабдео резервним деловнма који he затрсбати у жетви, рекао нам је Томислав Младеновпћ. Интересовање пољопривредни ка наше општине за садн>у ду вана надмашило је све претхо дне, тако да се под дуваном тре нутно налази површина од два десет и неколико хектара. — После обилних клппа дуван је v изванредном стању, у фази пораста и има око петна естак листова. Пожељно је да се након падавина дуван опрс ка »»системином”. V случају по јаве пламењаче треба користи ти „цинеб”, а за прехрану дува на преко листова ,-вуксал". Me byriLM, сва ова средства могу се растворити н истовремено третирати, саветује Јовица Јовановиђ, дувански Јшструктор Фабрнке дувана Ниш. — Повољно време омогућава да берба дувана почне нешто раније, за отприлике десетак дана. На корену дувана приме ћена је појава црва ,-жичара". Уколико пољопривредници при мете појаву ове штеточине, тре ба користити прашкаста средс Сточарство тва „Тл-мед" лли ..Галатино”, ч стављати уз сгрукове. Већ крајем јула почиње берба дуваиа. V односу на прошлу годину дуван тренутно много боље изгледа. Посебно добар ду ван одгајили су пољопрлвредни ци Радивоје Симић и Миладин Симић из Шавца, као п Бориво је Савић, Коста Станковић и Тихомир Влајић из Рашевице, каже ннструктор Јовановић. Пољопривредници ће сигурно бити обрадовани и ново.м ценом дувана- која је већа за 23 посто. Тако ће првокласан дуван коштати 14.700 старих дина ра, друтокласан 12.800 динара, док ће трећа класа коштати 10.500 старлх динара. Фабрика „Нишава" је иначе иопунила све обавезе ттрема cboj’tlm произ вођачнма како у репроматери јалу. у материјалу, заштити та ко и у механизацијп, каже на крају Јовица ЈовановиИ. М. Д. Мање товног материјала СТАЊЕ УСЕВА НА ПОЉИМА КНША 0С8ЕЖНЛА плодно ПОМОРАШ Осмодневне кишне падавине средином јуна, продужиле су мало рок иочетка жетве, 'али су зато добродошле осталим усевима на noљпма, која су бпла готово сува. Околина Параћина је према извештајима ћупријске метеоролошке станице добпла око 60 литара воденог талога no квадратном метру и ова количина водс сматра се врло богатом. Кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, noeplte одлично изгледају?, рекао на.м је TOМИСЛАВ МЛАДЕНОВИЋ, даректор OOVP „Биљна про пзводња" 'у „Агроекспо>рту“. Сунцокрет, на 140 хектара иовршине ^Агроекспорта". на пример, држи се у одличном стању, и тренутно је у фази главичења. Коопсрација ,-Агроекспорта ’ из Параћина и »Духора’ 'из Светозарева v товљењу јунадк, дала је одличне резултатс у пр вом турнусу. Крајем маја месе ца „Агроекспот” је испоручио кланичној индустриЈи >,ЈухоР преко 450 товљеннка до петсто тина килограма живс мере, ко лико је у првом турнису било утовљено. Y tokv јс другл туриис, а.ш ha застој. — Наш капацлгег је 480 алсе већ ла његовом старту осеки у турнусу- каже Драган Бор beenh, руководилаи ООУг ..Сто чна производп»а’’. МеВугнм, тре путио V стајама имамо само 188 грла, што јс тек једла трсћнна отприлике. Лрема уговору, .Јухор” је ду жан да набавља товни материј јал, али са том набавком лде споро. Један од разлога је и недостатак товног материјала, али свакако разлог треба тражлти и v тренутној врло тешкој ситуацијн и финансијској неспособности у којој се налазл »Јухор". Y сваком случају, трудићемо сс да се стаје ппо пре попуне товљеницима од око двестотине кллограма, како не бисмо билп v губитку у овом другом Tvpчусу, кажс Драган Бокић. М. Д. Изванредно напредује п семенски кукуруз, на 130 хектара, као и меркантплни на 40 хектара. ,Д[гроекспорт" у сарадњи са институтом пз Смедеревске Паланке гаји на својим површинама и поврће за noтребе индустријске прерадс. Грашак на И хектара је тренутно у фази зрења, пасуљ на 20 хектара у фази цветања, а одлично напредује и шаргарепа, што tie coaxaizo донети лепе приходе овој радној организаЧпји. ‘ \ Треба искорчстити повољne услове за пострно сејаibe, нарочито 'сточног биља, неонходног за исхрану стоке. М. Д. ВИНОГРАД/\РСТВО повољни УСЛОВИ ЗА ПЕПЕЛНИЦУ Последњнх годш1а вппоградарству се у нашој општпни посвећујс већа пажља у одпосу на пре десетак илп двадесе так годииа, када су пољоприврсд1шци нагло почели да крчс чокоте винограда. Свс јс вншс земљбрадника који сс одлучују за нове сорте и засаде, нарочлто у прекоморавском кра ју, али и у другим селнмаоко Параћиаа, где су услови за ви поградарство повољпи. Трепутио у току је друго прскање винограда које траје до краја јуна. Због обилннх клша пламељача, стара болест Да бисмо успелн да однегујемо леп травњак, морамо познавати пске биолошке особине трава и мерс за одржавањр тра вњака. Једна од биолошких особина трава јс бокореље — стварање нових нзданака на дољим ко* ленцнма стабала траве. Из бокора у току всгстације израста ју нова кратка стабла, која прс дстављајг основу травног покривача. На бокорење добро ути чу нпжс темпсратуре, кратки данп, всћа влажност и пјзовст* ренбст тла. Пошто су овЛусло ви највише заступљени у пролеће II јесен, у овнм периодима је п највеће бокорењс трава. Оси.м прпродннх услова, на бокорење утичу агротехничкс мере: кошење, ђубрсље, наводљавање и проветравање тла. Оллучујући утииај на бокорење трава пмају прве три мере. Кошење Ова важна агротсхничка мера поспешује бокорење трава. Од пролећа до половине јуна траве се косе на впсини од 2,5 до 3 сангиметара, а у току лета нешто вишс — око 4 сантиметара, да би се успешније чувала влага v тлу п боље развијао корен. Често л ннско кошеље смањује коренову н лисну траву. Време кошења се одређује према површипн листа. Прн ко шењу никада не треба одстранити вишс од трећине лпспе по вршнне. Боље је чешће коснти, али не прениско. Y летњем псриоду травњак се коси обично једанпут недељно. Поред учесгалостн и внсине кошења важап је .и начин коше ња. Косачица се не с.ме шетати напред — назад, већ се равномерно гура у цравцу кошсња. Свако наредпо кошење трсба да је под правим углом у од носу на претходно. Тиме се по стиже правилпо п равномерио кошење траве. Бубрење Најважнија хранпва. азот, фо сфор п калпјум, омогућују бо-. љи раст трава п всћу отпорност на механичке и физичке повреде (гажење, дугбтрајна суша, прсобмлие падавине). Травезасвој развој користе хранљпве састојке из земљшита и ти.ме га осиро.машују. Да блс.мо сачувалл одређелу плодност зе.мљлштсм, морамо враћатл лзнесене хралљлве састој ке. Највећл губитак хранива је упериоду лаилтензлвннјег раста трава, у мају л јуну. Због тога је најважилје додавање храиива почетком иролећа (фебруар — март). У току најлнтензивлпјег раста трава додају се само азо тла ђубрИва која споро делују (амоллјачла). да се нс би сувлшс поспешнвао раст трава. Лс тн јс раст трава спорнјп л треба га поспешпватл Вубрељсм лако ирлступачллм азотнлм bvбрлвом (ннтратлпм). Довоњно јс једанпут у tokv лета обавлти ово долулско прихрањивање. вллограда, нема повољне условс за развој, али су се зато стсклн условл за другу болест — пепелницу. Прскање „косаном” доприне ће да се виногради заштитеод „лепелште", алн ако је ,jieпелница" већ почела да се појављује, ллстове треба прскати „бајлетонбм" илл „афуталом”, за сада иајбољим препа ратлма за ову врсту болестл вилогс лозс. М. Д. Швана^ 7 Наводњавањс За вре.ме летњих врућина тра вњак треба наводњавати после лодне или увече. Нлкако се не смс орошаватп трава пре подле, за времс највећих врућина, јср тада постоји опасносг да биљке добију ожеготине на лиmhy. Препоручује се обилно и често заливаље усклађено с па давлиама. Пошто је у нашем крају јуп најкишовлтији месец, тада тре ба додавати најмање воде. Јул и август су по коллчини падавина слромашнлји и тада се до даје 60 до 70 мм водс по квадратиом метру. Проветравање Ваздух у тлу има велнки зндчај за развој трава. Зато травња кс треба редовно грабуљатп и повремено прелазлти машином за рахљање земљлшта. Мање травњаке, око кућа и вртова, довољно је лзбгшнти вллама и у рупе сипати пссак. Тиме се OMoryhyje лакше продирање ва здуха, воле л хранива до корена. Озвађене чепове зсмље одстрањујемо грабљањем с травњака и тлме онемогућујемо ње гово заблатавање. Уклањање корова Корови у травњаку су већллом траве с п^стим бусењсм ллл широколисни корови којл лмају велику способност по тлскивања осталлх трава. Некл од њих су: красуљак, јежевлпа, боквлца, љутић, горчика, маслачак. Овл коровн ако лх лма мање, одстраљују се плевл>ен>см. Ако јс закоровљеност већа, корови се улнштавају хербпцндлма. Травн>ак сс може прскатл хсрблнпдлма само једиом у току године. леђњом влноградарском прскалицо.м. За трављак мог\' доћп V обзлр хербицлди којл се npiiMCibyjv за сузбнјан>с шнроколиснлх корова с тнм да нм сс колцснтрација повсћа ђдва—трл. ггута у односу нзГпредвнђену. Мулчирање Обавља се растурање.м компаста ло трављаку. Компаст сс може растуратл у току целе го длие, када је време суво, а код лас се облчно примењује у јулу II августг, капа cv всликс сушс. Овом меро.м се v летљнм меселлма спречава сувишло ис паравањс влагс и уједно обогаhvje тло оргалсклм матерпјама. Компасто.м не бл требало прекритп ллстовс л бокоре трава, већ га само плитко разастр тл ло ловршнли земљшскга. Yместо ко.мпаста може се корлститл тресет измсшан са зсмљом и псском. Инж. М. Станојевлћ Сарадња школе и пољопривреде Плањансии учениии - добри пољопдиваеднмци Да би обезбеднлн средства за екскурзију ученпци Осно вне школе из Плапе предход них недељд радплн су па око павању и прпхраљпвању ку куруза на парцелн од двачссет хектара * власништво Радне органпзацнје кооперапа та „7. јулп” нз Параћнна. Треба рећм да овај внд сара цње ученика ове школе п „7. Јула“ иије никаква новп на, већ сарадља која нма ду жу траднцију. Према речпма днректора РОК „7. јули” Перице Ада мовића, малишанп — пољо привредннци посао су обави лн изванредно п врло квали тетно, на че.му пм трсба чес титати. Часовн практичнс по љоприврсдс учегшцима нз Плане донели су и средства за вишедневну екскурзију по домовини. м. Д
ОД 2. ДО 10. ЈУЛА НА АЕРОДРОМУ ДАВИДОВАЦ ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ НА ОКУПУ АСОВИ ЗЕЛЕНН ЧЕТВРТН ПЛАВИХ ВИСИНА Аеро клуб домаћин и организатор XXVII падооранског првенства Србнје и XV првенства Југославије у акробатском летењу ф На Дан устанка аеро митинг за све љубитеље „јахача” плавих висина Парапин: Јединство — Топлачанин (Прокупље)2:1 (1:0) Љубитељи ваздухопловства, током јулскнх празника, имаВе прнлнке да уживају у надмстању најбољнх падобранаца, пз Србије и моторних пилота — акробата нз југословенских аеро клубова. Традицвоиално добар оргамнзатор вазду * хопловннх такмичења, параћински Аеро-клуб „Наша крила”, добио је поверење да организује XXVII такмлчење падобранаца Србије и Косова и XV југословснско такмнчење моторних пилота — акробата. Ваздухопловна „фешта" отпо чсће 2. јула такмичарским нас тупом падобранаца из уже Ср бије и Косова и трајаће до 7. јула, , а потом .■пггафетну палицу" примају моторни пилоти — акробате. Ова такзличења протеђи ће у знаку јубиле ја револуције и уједно ће бити прилог прослави јулских празника. На падобранском првенству Србије очекује се наступ 40 такмичара, који ће се борнти V дисшпишнама: Скок на циљ са хиљаду метара у појединачној н екипној конкуренцији и фигуративни скокови са 2 мичења, чланови Аеро клуба хиљаде .мстара. Домаћини так ,-Наша крила" озбиљно сс при \ пре.мају за таклсичарски део, a Љубиша Наумовић и Светлана Симиђ „пуцаће” на шампионске титуле. Посебна посластица ваздухо пловног празника биће надме тање најбољих југословенских моторних пилота — акробата које ће се одвијати од 6. цо 10. јула. Y такмичарској конкуренцпји очекује се наступ око 30 пилота који ће се за ла скаву титулу најбол»ег у Југославији борнти у дисциплинама: Обавезни-познати саставиобавезни-иепознати састави, слободни и финални састави. Куриозптет такмичења биће наступ и омладинске женске екнпе. На овом такмичењу из вршиће се и пзбор чланова др жавне репрсзентацнје за свет ско првенство моторних пилота — акробата. Дан устанка народа и народ иости СР Србије, 7. јул ваздухопловци ће обележЈгти аеро дпггингом у преподневним часовнма. Да ће програм бити атрактнван и заннмљив за све посетиоце говори и програм лштинга, где је планиран групнн лет акробатскнх авнона, затнм групни лег и демонcrpiipaibe летачклх способности југословенског авиона ,-Ytва 75”, наступ једриличара, a припадшгци Југословенског ра тног ваздухопловства демон- I стркраће могућности својнх ле тилица — хеликоптера. И на крају миттпгга учестгци падобранског првенства Србије из вешће падобрански десант. Y Аеро клубу смо сазналп да је све спремно за почетак по.менутнх такмичења и да ће се такмичарима омогућити ма ксималнн услови за постизање завидних спортских резултата Стадиоп: Јединства. Глсдалаца око 800. Вре.мс: ндсално за илру. Голопи за Једннство Костић 2, (18. н 73. минути). Јсдкнство: Богосављсвпћ 9, АнБслковић 7, Каровић 7, Матпћ 9, Петковпћ 7, Мирковић 8. ПавловпВ 8, (Бурнћ —Ј, Дреиовац 7, Милић 7, (М. Ми.тнћсвпћ —), Псливановић 8, Костић 9. Захваљујућн одллчпој чгри в б| : им ко1гтрапапа,1има „зелсип" пу у одпнчноЈ кгрн са Топличанином освоЈплн оспојилп оба бола. Уз свестрану помоћ пападачког рсда Костић Је реалкзовао два поготка, па Је несумљиво, са Матићем, пграч утжкмпце. Почасии погодак за госте постпгпут Је у воследње.м мнкуту нгре и то иаЈвтпе зпхваљуЈући опупггеностп одбране домаћипа. В. Љ. ФУДБАЛ: 13. октобар — Полет (Колари) 8:0 (0:0) м.и. ОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ ХАЈДУК И МОРАВАЦ ШАМПИОНИ Фудбалска сезона у општнпским лигама је завршена. Шампиони се знају п у наредној сезони очекују их борбе у квалитетнпјим фудбалс ким лигама. До краја „мртве сезоне” остале су утакмвце за фудбалскп куп Општинског фудбал ског савеза, а онда ће мреже мировати до 14. августа када фудбалски караван креће у нове походе. ГПАНТИН ГОЛГЕТЕР | СЕЗОНЕ । Ласкаву титулу најбољег голгетера сезоне у првој оп штинској лпги понео јс Mti кица Пантић, члан фудбалког клуба Херој нз Бусилов ца којп је 25 пута затресао противничку мрежу. Најуспеппшји након Пантића је члан Хајдука из Чепура Вићентије Васић са 19 постигнутих голова, а за петама му је Душан Гајић са голо.м мање првотимац Младости из Параћина. ДРУГА СРПСКА ЛИГА - JYT Т А Б Е Л A Бсрдап 30 16 4 10 56:32 36 Тн.мочанпн 30 13 8 9 35:31 34 Шумадија (К) 33 »4 8 9 33:34 34 Јединство 38 12 8 10 46:32 32 Јпстрсбац 30 10 12 8 27:27 32 Златар 30 12 7 11 31:37 31 Шумадија (А) 30 12 6 12 47:45 30 Леминд 30 11 8 11 34:36 . зо Слога 30 12 5 13 48:40 29 Рсмонт 30 10 9 11 41:38 29 Палилулац 30 11 7 12 37:48 29 Прогрвс 30 10 8 12 38:41 28 Таково 30 11 6 15 35:43 28 КТК " 30 10 7 13 37:46 2? Топлнчании 30 9 8 13 31:43 26 Морава 30 8 9 13 29:43 25 Стрељаштво ДЕЈАН СИМИН НА ДРЖАВНОМ IIPBEHCTBY Серија успеха пионира стрелаца је наставжена. На републичком првенству у Чачку, 19. јуна Дејаи Симић је стекао право учешћа на државиом првенству које се одржава 2. и 3. јула у Титограду. Y дисциплини гаћање малокалибарском пушком, тро став, Дејан је „упупао” 235 кругова и за тридесст круго ва „прешишао" норму за др жавно првенство. Од две ппонирске ехипе се очекивало више, међутим, због проблема са прип рема.ма (недостатак стрелипгга) пионири нису успелн да понове успехе својих прс тходника. РИТМИЧКО-СПОРТСКА ГИМНАСТИЧКА ГРУПА ЉИЉАНЕ томиа РОМАНТИЧАРИ КРЕНУЛИ Ново липе 13. октобар је поквзао тек у другом полувремсну утак.мице, када се играло само пред голом гостпју, што иајречптнЈс говори рсзултат. После овог кола романтичарн се налазе па ос.мом месту табсле. В Љ. КОШАРКА: MYUIKAPIIU ОКК ПАРАПИН — КК МОРАВА (RYIIPIIJA) 89:88 Суднје: КочопнН (Београд), Грубовнћ, С. Палапка. Гледалаца 200. ОКК Параћпп: ПаичиК, Борђспчћ 9, Мииаковнћ 10. Велвчковпћ 7, Млљкоniih Д. 23, Раденколнћ, Мп.вкиаић Н. 18, Стојанопић, Васић, Ивааопић 22. ЈОШ ЈЕДНА ПОБЕДА СПОРТИ ЛЕПОТА Ф Ритмичко-спортска гимнастичка група Љиљане Томић, састављена од ученика Центра за средње образовање „Бранко Крсмановић овог пролећа привукла пажњу јавности ф Младе гимнастичарке учествовале у програму централне републичке прославе Дана младости на Грзи ® V региону немају конкурента ® Са републичких такмичења рсдовно се враи дипломама Y фудбалском сздезу општинс нстичу да је протскла пклшчарска ссзона била у знаку спортског и фср-плсј иад метања, да је квалитет приказаног фуд бала одскочно у односу на ракије так млчарскс годјп,«. Такође стојн опаска да Је суђсње до пред краЈ шамтшовата било па завидпоЈ виспнп, алн да jte у послелљим колпмл пош.чо странпутицом. Тач>шЈе,,да Јс од страие делплацд правде бпло покууиаЈа ггрекрајања твбеле, што је на сиу срећу фудбалског спорта, остао само неумЛо покуигеј. • Вредно јс пстаћп да утакмнце у сеоским срсдпкама бивају добро посећене и да је пој^д1те занимљпвс мече * Ее пратило н до 800 гледалаиа. На крају лодсетпмо да јс Хајдук нз Чспура првак Прве опитгикеке лпге и да ће сс у наредној сезони борити у МеђуопштпнскоЈ лнп< — југ, а лпдерп ДруЛ огппппгске лиге су Моравац нз Горљег Видоса и Налредак из Стубпце којк ће се од 14. августа боритп у ПрВОЈ ЛВЛ1. РЕЗУЛТАТИ ПОСЛЕДЊЕГ КОЛА <’ДГУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ: Поточап: Јухор — Слобода 5:1, Буљаие: Омла * дипац — Напредак (СвоЈново) 3:0, Главнцв: Разаитак — Лолјаиии 1:3, Гор. њс Видоао: Моравац БСК 6:2. РЕЗУЛТАТН ПОСЛЂДЊЕГ КОЛА ОП КОНАЧНА ТАБЕЛА ДРУГЕ ОП ШТИНСКЕ ЛИГЕ Моравац 22 17 4 1 88:27 38 Напредпк 22 16 2 4 60:25 34 Јухор 22 14 1 7 82:38 29 Омладипац 22 12 4 6 62:50 28 Напредак 22 10 2 10 59:49 2’ Слобода 22 7 5 10 56:70 19 БСК 22 8 3 11 43:58 19 Лешјаннн 22 7 5 10 46:63 19 Младост 22 6 3 13 52:74 15 Петрус 22 7 1 14 43:76 15 ИСК 12 6 2 4 31-28 14 Развитак 22 4 4 14 53:83 12 Еихор 12 1 0 11 15:50 2 ШТ1ГНСКЕ ЛИГЕ МЛАДИХ: Параћпн: Младост — Херој 3:0, Ратари: Јединство — Хајлук 1:8, Бошљане: Борац — Земљорадннк 4:3, Лебвна: Бгдућност — Радпичкн 6:3, Давндовац: Радккк — Врапчапв 3:0, Дољ« Впдово Слога — Јсдопство (До1ка Мутшша) 2:2. Такођс јс <аклп<чдрскп сезона завр шена и у ОпппипскоЈ лигп младих, a шампконску ппулу попсла је екипа Зечљорадпика из Стриже. РЕЗУЛТАТИ ПОСЛЕДЊЕГ КОЛЛ: Параћнн: Мпадост — Херој 3:3, Ратпрл: Јсдииство — ХаЈдук 1:2, Боппинс: ФИНАЛЕ ОПШТИНСКОГ КУПА 7. ЈУЛА Траднцнонални општински фудбалски куп који се одиграва у част јулских празни ка приводн се крају. Претпрошле нсдсље игране су ута к.мицс Купа, а резултати су следећи: Горн»е Видово: Мо равац — Врапчане 4:2, Сту5ица: Напредак — Хајдук 3:1 и Крежбииац: Слобода — 1Младост 1:3. Полуфинале Купа игра се 4. јула у част прославе П.аиа борца. На стадиону ,Једпнства у Параћнну одмериНс спагс Омладннац (Шалудо вац) — Напрсдак (Стубпца) у 15 часова и Моравац (Гор 1бс Впдово) — Младосг (Па раћин) у 17 часова. Финале Купа заказапо је за 7. јул у 17 часова на ста диону ,Јединства” из Параћина када he најуспешпијој с1снли у Општинском кулу доделнти прелазни пехар. М. И. ОКК Параћнн — Студснт (Кг) 99:90 Суднјс: Црљеп (Бсоград), Мнлнћсвнћ (Бсоград). Глсдалаца: 300. Пграчи: Панчнћ, Марковић. Борђсаић 4. МинаковнП 17, Мнловаиоп11ћ, Вслпчковић, Миљ Koniih Д. 18, Хворостански 9, Мнљковнћ Н. 8, СтоЈановнћ 4, Васнћ, ПваHOBiib 39. Још једпа добра нгра нашнх кошаркаша са солпдиом скипом Студснта из КрагуЈсвиа донела Јс побсду параћпн * ској скипн. Од.мах трсба рсћи да се у скнпп Параћпна поЈављуЈс понрат1ШК пз ЈНА, одличан цснтар Хворостапскп, uno сс п те кчко Оцралчни на нгру иаших кошаркаша. Y солндпоЈ скипп ПапзИииа трсба истаћп одличног Нванолића, бпвшсг Јагоднниа, коЈи Је постигао 39 кошева, затнм Миљковића и Хворостанског. Борац — Земљорадиик 1:2, ЛПина: Будућност — Рлдничкн 4:1, Даввдовац: Рединк — Врипчанс 2:6 и Дон-е Видом: Слога ■— Јединстао (Дољ * МуттгиЦб) 5:1. КОНАЧНА ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Хејдук 24 20 2 2 63:31 42 Зешлорадпнк 24 Борац 24 Нвпрслв.ч 24 Врапчамс 24 Редпнчки 24 Ј«диист8<> (ДМ) 24 Слош 24 Младост 24 ХероЈ 24 БудуВжкт 24 lexKfcrvo ГР) 24 Радмиж 24 19 3 2 92:36 41 II 7 6 57:59 29 13'5 8 6А:44 29 12 4 8 66:44 26 11 2 1 57:65 24 7 5 12 51:61 19 7 5 Ј2 6ОЛ8 19 6 6 П 54:56 18 3 6 Н 59:71 16 5 6 13 40:74 16 6 4 14 46:82 16 5 i 14 44:74 U КОНАЧНА ТАБЕЛА ОПИ1ТИМСКЕ ЛИГЕ МЛАДИХ Землорадижк 24 19 2 3 134:38 40 ХероЈ 24 19 0 5 109:44 38 Gw* 24 15 2 7 95:52 32 ХаЈхук 24 14 2 1 88:62 30 Bopaai U 13 3 8 М:85 29 Ммјост 14 14 6 10 76:70 21 Једпегвв О1М) 24 10 2 12 72:81 22 Врепчи« зл. Дом Видово: Слогд — Рдзпгк 24 8 3 13 44:74 19 Радтгчкм 24 п 42:107 17 Идпрелак 24 6 3 15 62:87 15 Јапваепо (Р) 24 1 2 17 43:98 12 Bpatmm 24 4 1 19 39:105 9 М, Илнћ Н. Петровић ППРО „ПгеМАДИЈА” OOYP „ИЗВОР” — ПАРАКИН РАСПИСУЈЕ ЛИЦИТАЦИЈУ за продају основног средства — моторног возила — Возило „ТАМ” 2001 (није у возном стању и бсз точкова) почетна цсна 30.000,00 динара. ЛицитациЈа ће се одржати дана 5. јула 1983. год. са почетком у 10 часова у пословном кругу OOYP-a „Извор” — Парађнн, улица Ивана хМил^тпиовиНа број 6. ¥чесници на лшџггацији обавсзаи су да уплатс JO’/o од почетне цене. ¥плата депозита he се обавити на дан лицитације у вре.ммгу од 8 до 9Д0 часова у канцсларији пословође новог погона OOYP-a „Извор”, Ивана Мнлутиновића број 6. Напред маведено возило може се вндетн сваког радног дана у пословном кругу OOYP-a „Извор”, Ивана Милутиновпћа број 6, од 6 до 14 часова. ћају са наградама Долепршале на сцеиу. Тачни је као да их је донео Д^х вет pa. He са севера, нити са jyга. Није ни са истока, а ни са запада, мада на развнгор подceha. Донео их је из руку Л>и љане То.мић, њиховог професо ра. Соња Иванишевнћ, Татјана Аранпеловид, Ан1>елка Станоје вип, Александра Селнћ, Мари ја Ракип, Замара Ран15словић, ласмина 11анип, Мирјана 1зорлевиб, Весна Илип, Јадранка ианнп и соња лчивковић пинут леитирова летсле cv од ио зирнице до позорнице н мај украсиле својом грацнозношпу, у.метиошЈзу и лепотом. Нај ире их је вндела љихбва публика. Другови и другарице су нх први цаградили аплаузом за изведец програм иоводом дана школе, а заиш сс глас о квалитету брзо прочуо. )/вршћене су у програм свечане ака дсмије поводом сгогодшшвиiic М.арксове смрти, зашм у нрограм поводом 40 годида би така на Нсретви и Сутјесци, у чествовале су у програму noводом Дана победе ц врхунски успех- био је што су стале на позорницу поводом централне републичке прославс Дана младостн на Грзи. — Всжба.мо у оквиру ритмл чке сскције. Вредне н таленто ване девојке ми саме дођу и прпјаве сс, а онда се договарамо и допуњујемо. Ја их стру чно усмерава.м, саветује.м, a one ,ми помажу својом младош ћу и богатом маштом. Музнку углавном саме бирају, 'а траке су моја залшсао. To је атрактиван реквизит који ствара ие ома пријатан визуелан ефекат чули смо од Љнљане Томић. Ове .младе гн.мнастичарке су тек овог пролећа скренуле па жњг параћинске јавности на себс, паступајући на јавни.м прирсдбама. Али, one су и гс како познатс стручњацима из ове областц и гпмнастичаркама не са.чо из региона већ н ш Републике. Y региону веН годинама не.мају конкурента, a на ОлимпнјскиЈЛ спортским игра.ма школске омладине Срби је и прошле и претпрошле го дине освојиле су сребрне медаље. Ове године због спречености неких гимнастичаркд па учествују пласнрале су се ца чствртом .мссту, док eV v слободиом саставу v појсдпнач * ној коикурснцнји запаженс Co ња Жлвковић и Марнја Ракић која ie освојила треће ме ДјДаанаи 8 сто. Соња и Марија су учествовале и на Осмом децембар ском турнпру којн је одржан v част Дана ар.мије и на свом hhbov cv се пласирале добро и скренулс пажњу на себс. Ове вредне девојке, одликашиие од реда п из обавезних школских предмета. трц пута недељно по два сата вежбају са својо.м професорком, а пред ластуп п чнтавог дана. Paie то јср воле. A само V3 велнку љубав н ентузнјазам .\toryhe је постићи добар резу.тгат, чу ли с.мо од Љпљане То.мнћ, ко: ја је нсдавно од Републнчког одбора Олимпијских слортскнх лгара школске омладине Србије добила Златну плакету. иуиНчдљљЛФ С.Ј. МАј\И ОГААСИ Прлдаје« мрбург — карезан. Упитати на тслефон 55-770 од 10 до 14 часова и од 18 до 22 часа, Параћин. Продајсм комбајк 133 С Змај. ков, нскоркшћен. За обавештеии« упктатн Тихомир * Станојевнћ * пз Дон»сг Вндова или Свстомнра Станојсвнћа ул. Пећка 4, Параћин, тел: 035 55-308. Оглашавам нежажсћом радму кн»м жицу издату Y CO Параћин на име Мнлене Неде^ковмћ нз Параћкмв. Оглашавам нсважећнм сведочанство 1, II, III и IV рвзреда и дкп лому о завршсмоЈ прммо-биротехничкој школи, издагу у Центру за срсдкс образоваљс ,.Б. Крсмаiioaiih" па имс Лнтоамете Цвезковић нз Иараћина. Оглашавам нсвазкећом дмплому о завршеноЈ ГнмназиЈи пздату у Парађниу на нмс Гагарина Томж ha нз Параћина. Оглашавам нсмжећвм сведочакство 1, И м HI разреда вздато у срсдњошколском цситру „Б. Крсшновић" на име Душмце Мктнћ из Кртог Вира. Оглашавам нсважсћоч дизлочу турмстичко угосппел»ског смерл лз дату 1981-83. годнне ма нме Мир<ндава Стсфаковнћа нз Параћш *:. Оглшиава.м ксЈважсћим свслочанство IV разрсда 0111 у Мирнлоацу иа нме Мнлмце Лтенасковмћ п Мпрнловаца. Оглашааам ммжећач диплому средњег усмсреног обр.гзомЈи 8р. 167 издауу 1983. годиие н свсдочан ство Т, 11. Ill r IV разреда на име Драгана Бокнћа из Параћнна.
2s
све банкарске услуге за ваше домаћинство i ■ ШТЕДИШАМАИ СВИМ ГРАЂАНИМА ЧЕСТИТАМО ■ ЈУЛСКЕ ПРАЗНИКЕ ИВТКТ „БРАНКО КРСМАНОВИЋ" ПАРАЋИН СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА ЧЕСТИТА 4. И 7. ЈУЛ Шпана^ ИздиЈе СИЗ шЈформисаам. Издамчкв савеп Надв bpauxoauB, Моихшда Вучкшшћ, Светпслав Живкоамћ, Мшшвоје Jtab, Нада 1иваноииВ. (замевмв арсдседЈ1ики» Снежшв 1иванин ћ аоривоЈе Маринковнћ, Слпволуб Обрлаовнћ, Жпотв СтоЈаломА, Живојнв Гомнћ (предссдннк) п Јовар Гомнћ. Урећује: Редактл:»и» колсгајум. Гллвал в одговарнк уреаннн UiatH. куб оа' 1овкђ Новинври: Снежана Јовановнћ. Мллвцо Жожовнћ. Mirpocaae OBMUTpnfeBiih, Мшшвоје Илић в Миодраг Мпаепкоопћ. Алреса РсдакцнЈс: Мпксммо lopnoi « |(пП»такскв фах п |х>и: Главнн « одговорнв ^редмив 52-352, повлларн 53-694. Прстилата годишпл 125.14), подугош шља 62^С. За нностранство швоструко. Жмро рачуа С113-а шформнсан>а 635V4 M9 16 к СПч lapahitH. Штампа ГРО „Глас”, Бсоград, В.таЈкопићед * 8, тслефон 340-551. Тпраж 11.000.
ПОЖАРИ Y ПОСЛЕДЊИХ ПЕТ ГОДИНА ; Марш „Трагом Параћинско-ћупрнјске и рударске чете” МЛАДИ HA СТАЗАМА РЕВОЛУЦИЈЕ Н ове годнне младн Нуп- зассдаша АВНОЈ-а када јс РИЈС» Дсспотовца и Параћл- рођена нова социјалистичка на крснуће стазама лучоно Југославија. ша Слободс. Трагом „ПараБинско-ћупријске и рударске чсте’’ маршираће млади 23. н 24. јула н уједно обсSEIJI DHN BATPY СТРАНА 5. лежнти значајнс јубклсје Рс волуције, 40-тогодншн»нцу бн така на Нерсгви н Сутјесцп н 40-то годшин>нцу Другог Млади трн рпштипе као н раннјих годнна сусрсшћс се са мештапнма ссла, на путу . славнвх претходппка, а завр шшта ћс се одвијатл код . спомсннка „Параћинскоћупрнјској и рударској чстн” . на Грзи. УПИС СРЕДЊОШКОЛАЦА СВЕПОСТАРОМ СТРАНА 7. Лисг Соццјалистнчког савеза радног народа општине Параћин 13. ЈУЛ 1983. ■ БРОЈ 237 1375. ГОД11НА х ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СГАКЛА НА ПОТЕЗУ CY САДА ПОТРОШАЧИ СТИГАО ГАС • CAMO НОВА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА СПРЕМНА ЗА КОРИШНЕЊЕ ГАСА. ПРЕДУЗИМАЈУ СЕ МЕРЕ ДА СЕ И ОСТАЛИ ПОТРОШАЧИ Y ШТО KPAREM POKY ПРИК ЉУЧЕ НА ГАСОВОД. После вишсгодншЈБс неиз весности и закашн>ења најзад је 6. јула у Белом Пото ку свсчано пуштен у рад ма гистралш« гасовод Батајни. ца-ПараКин. Y прошли петак гас је сткгао на свом путу и до крајлег потрошача Фа брике цемента „Новп Попо вац" у Поповцу. Дуго очекн вано гориво које треба. да ослободп мука наше највеће потрошаче, пре свега редовшш снабдсвашсм погон скнМ гориво.м, само ће сс дс лимнчно користити, јер инсталацнје потрошача још ни су готове. За сада је једино иова Фабрика цемента спрс мна да прнхвати гас, док ос тали део фабрике још увек кубури са увозном опремом због познате снтуацнје са дс визама. Овај је проблем посебно тежак код Српске фа брике стакла којој недостаје двадесет и седам милиона дсвнзних динара и три мили она дггнарсклх средстава. Како премостити наизглед непремостиве тешкоће сада је питање којима се баве о_ бе ове организације. Ситуацију отежава н чињеница да ће се већ у идућој години на списку оних организација које ће бити захваћене ре стрикцијом мата, у првом реду на!ш. организацнје до којих је гас стигао. Такоће је сигурно да~ би за гас било вшпе интересената да му је цена регулисана. Овако потрошачи су у диле.ми шта ће бити сутра’, неће т бити узалудна улагања v нове пнвестицнје и све оно што прати прелазак на ново горнво. Ипак, сигур ност у редовно снабдевање енергетским горивом, што је последњих годпна бно наЈве ћи проблем и протгпЈник при вреде, бар у нашој срединн, hock превагу и нагонн потен пијалне потрошаче, због ко_ јнх је гасовод и дошао дов де, да крену „ттуним гасом” V укључивање «а овај систем. Ya отклањање оојективпих тешкоћа потребно је заоштрити и одговорност за неизвршавање задатака и понашање супротно договореним циљевима ® Пцдршка предузетим мерама @ Ослањање на сопствене снаге, али уз помоћ шпре заједнице @ Одржана и Заједничка седница свих већа на којој је бпло нпз значајних питања Behc удружепог рада Скупштипс општинс иа заједничкој седнпци са Веће.м савеза синдиката општине и Радннчким савстом Српске фабрикс стакла разматрали су ннформацију о економском положају стакларе у првих пст месеци ове године. Цнљ информацнје је бпо да се на аналитички начин прикаже проблсматпка пословања наше највеИе радне организације у протеклом перноду ове године, а пстоврсмено ла се пред.чоже мере чнјнм спровођењем би се допринело остварпваљу попољннх услоса и постпзању бољих резултата. Узроци иеповољног положаја рчод прошлс године мањи јс за 62®/о. Делом због 'смањене куповипе досадашњих партнеПуштањем у рад нових капацитета у прошлој и озој гоpa, а делом због цсна којс у тим зсмљама ниже нсго нашој земл»и. су дини ова радна организација забележлла је велику радну по беду. Када се у лдућој години крене у редовну пролзводњу треба очеклватл и значајније производне и финансијске резултате, за читавих 25%. више него пре н>их. II поред тога реГубици се повеИавају Уз све наведено набавка проматеријала и горива за довну производњу је била зултати које остварујс стакла- ' ста критична. ра у садашшсм моменут иису Y оквиру прославс јулских досадашње сточне пијанс 2. јула празнпка, на ггростору постављен је ка.мен терередоКада се ради о ценама ту се задовољавајући. План се не ос јављају највећл проблеми. Натварује ни по количини ни по вредности. Многобројпи су про блеми који утичу да се најмно гољуднији колектив у општини налази у оваквој ситуацији. Свакако међу њима треба ис таћи лош репродукциони материјал од кога се прави ста кло, п»егове честе песташице, нужне ремонте стакларских пећн, сман>сн извоз, присутни проблеми радне снаге, одсутност са посла која је често доводила до затварања читавлх радилишта. Уз ово сс посебло истиче да један број радника у директној производњл није заинтсресован за рад и не улаже онолико коллко јс потре бно за постизање бол>их учинака. . име, по већ устаљеној пракси односи у примарној расподели 1 У задње време се и ситуација на тржитту изменила, па често на захтев купаца убацују се нови артикли, са кратким серијама, што захтева одређсно прилагођавање, па се као последица тога јављају и одређени проблеми. Продаја трговачког и амбалажиог стакла се не одвија по плаву, односно мања је због небстварене производње и ман»ег извоза. су знатно логоршанл готових произвола Договорена политика двиђена Резолуцијом гих производа није на штету стакларе. цена пре код мноиспоштована. Од почетка овг године a повећане набавне цене у прошлој години имају пуно дејство и то се одражава на ви соке трошкове пословања и ос тваривање губитака од осамдесет и четири милиона линара у првом тромесечју ове годлне. Одобреле пове цене, које су знатно испод тражених условићс, прсма анализи ове организапијс, нсгативну разлику од 690.692.000 динара коју је тсшко компснзирати сопствсним срсдствима. У ситуацији појачане нслкквидности фаори ка у циљу даван>>.г нормалних токова пословне ангажованости користи за педостајући део тскућа финансијска средства уз високс камате и до 30®/», што (Наставак на 2. странн) мел>ац за нзградњу Малог дома културс, како ie већ популарко назван. Овај .малн до.м и.маће биоскопску салу, чнтаопмцу, нзло/нбени хол, просторнју за ‘ОНО ДСЗ п осталс пратеКе npVcrop»iJe, укупно 380 мстара квадратннх корисне површеие. Изградњу До.ма фииансира СИЗ културе, а дсо средстава је мз текуће! месног самодоприноса. Радови су поверснп домаћој грађевинској радној организацији „13. октобар”, а рок завршетка радова јс 15. апрпл 1984. године. гКЕТВА УЛАЗИ V ДРУГУ ПОЛОВИНУ • Y прекоморавским селима завршена жетва © Са откупом сс касии ■ Ускоро ће на наши.м трпезама да замиришс свежи . хлеб. Жетва јс ушла у другу полоПовећане залихе БАНКА ИАШЕГ ВРЕМЕНА Код трговачког стакла зали хе се крећу у висини 45-тодневне производње, а годишњим плановимв се, с обзиром на коришћења капацитета ван сезоне, крећу у висини 40-тодневие производње. У амбалажном стаклу су порасле иа 25-тодневну производшу, а реално је да буду на 12-тодневној. . Код тржишта стакленс амбалажс проблсматика јс друге природс. Потрошачи у земл»и иалазе сс у тешкој ситуацији јер немају довољно рспроматериЈала зз своју производшу. Извоз представл>а поссбпо поглавље. У одпосу ва исти пеЗАВРШЕНА ВАЗДУХ0ПЛ0ВНАТАКМИЧЕЊА Овогодишњс падобранско првенство Србијс, и државно у акробатско.м летењу заврше но је 10. јула. „Јахачи плавнх висшга" спортсисн, беспоштедио су се борнлн за тнтулу, првака, а парађински љубитељи спорта могу да 5уду задовољнп. Параћпнска „примадона” пацобуаиства освојила јс назив најбоље у републицн и пајавила Јуриш на сам Југословенски врх. Она, Светлана Снмић достојпо нас Је представљала. На фотографији: Најбољи пвдобрашш СР Србије 1 вппу и ако нс буде временских мзненађења каквих је овога лета доста, посао треба да се обавп до 25. јула. Нешто дуже него што се планирало, али с обзвром да је годнна пораиила, а са њом и жетва, онда се свс одвпја по плану. Од 2.900 хектара под пшеницо.м, колнко је засејано на инднвидуалнпм поседима, пожње * вено је са јх^черашњим даном закључно 1300 хектара. И. док скндање лстнне цде по пламу, откуп пшенпце сс нс одвнја пре.ма плановима и жељама. Од 400 вагона коликоје планирано, откупљено јс само 55 вагона, .\ta да су свн услови- обезбсђсни, као н сродства за откгп и вебнх количина од планираних. Просечан род се креће око 30 метрпчких центп по хектару a зрно је солидног квалитета. Ипак таквим црннооом ннко није задовољан, јер да ,је небо блло наклоњеннје ратарлма, прплос бн био далеко већн. На пољи.ма опшгине Параћин ради 67 колгбајна. Резерв1шх делова као и горнва има довољно и жетва се одвија нормално, мада су вре.менскн услови доста неповољни, парочито у горњпм ссли.ма где су чести пљускови кнше који нзбацују ко.мбајне из њива до ирц дана. У преко.моравским где је нешго ранлјс на два селима почела. жсгва је завршена. Преостаје сада акиија огкупа, јер свако зрно ллата вреди. С. О.
13. ЈУЛ IMS. ■ БРОЈ 237 АКТУЕАНО • АКТУЕЛНО ПРЕПОРУКА ВЕЋЕ ОДГОВОРНОСТН (Наставак са 1. стране) ствара ново оптерећен»е ДОХОКако пз ове ситуације? Очигледно је да су потребе за успешно превазилажење проблематике ван ' објсктивних могућности фабрике, па чак и под условом да се потпуно отклоне сви елементи субјективног карактерЗ. У датим усло вима нередовног и често неква литетног снабдевања, нису испуњене све претпоставке за отклањање субјективних слабо сти, али је у фабрици створемо уверење и постоји апсолутна сагласност да субјективни елементи мора да се »лиминишу. ја августа месеца донесе санациони програм како за радну организацију тако и за н»ене делове којима he се утврдити и мере а1$тивности, потре бна средства и све друге компоненте за успешну реализацију санационих програма. С обзиром на циклична кретања доброг и лошсг пословања, а' што. се понавља seh дуже времена, потребно је учинити квалитетније промене доношељем флексибилнијих програма којима би се фабрика оспособила за лакше подношење пословних удара, како на нашем тако и на иностраном тржишту. Препоручено је да се фабрика ослободи одређених пореза и доприноса, и на крају подржани су остали захтеви фабрике према интересним заједницама региона и Република. Уз то препоручено је и свим организацијама у општини да Мере за оздрављење покаЖу пуну Стакларом. солидарност са Делегати Скупштине општине на предлог Извршног савета донели су закључке на осмову којих се Српска фабрика стакла обавезује да до кра Прихватајући о«акво стан»е и доношсње оваквих закл»учака, ипак, остаје утисак да се и у сопствсној средини може много више учинити него што јс до сада учиљено и више Hero што се нуди. СВЕЧАНО ОТВОРЕНА ДРУГА СМЕНА ОРА „АУТОПУТ БРАТСТВО ,ТЕ ДИНСТВО” ПРОСЛАВА ЈУЛСКИХ ПРАЗНИКА V ЗНДНУ 1УБИЛЕЈД МЛДДОСТЗЕзза РАДИ f = поводом KOHKYPCA ЗА ДОДЕЛУ ПЛАЦЕВА Оптужен правипник I i I I I 3 Овогодишњи празншш лучоноша слободе 4. јул Дан борца и 7. јгл Дан устднка народа и народности Сроије протекли су у знаку јубилеја Револуције. Најпре су делсгације друштвено-полптичких органпзација, 4, јула положнлс вснце и свсже цвеће на спомеипк народном хероју Бранку Крс.манови * ћу, а потом иа гробљу ослободилаца Параћииа. Дан устаика народа п пародпости Србије протскао јс у број ни.м манифестација.ма. Најпре у свим месшгч заједнпца.ма опигтннс Параћпн, положени су вевцн и свежс цвеће на споменике и спо.мен обележја рат. ннцима и жргва.ма фашистпчког терора. Као п сваке годпнс најмасовније јс било на Jvxopy, на Црном врху где се окупило неколико хиљада мештана околних ' ске општвне. Народни збор кренуо је у равпм јутарњн.м часовима, када су сс колоне л.уди сливгпе на простор Црног врха. Домапип овогодншње све * чаности била је месна заједница ссла Својпово. Овом пмпресивно.м скупу, успомене из првнх ратних дана евоцирао је Герасим-Гсра Симић, члан председништва СУБНОР-а бпштпне Варварпп, а током пародног славља прпдружнли су и.м се Внцко Крстуловић, члан Савета федерацпјс СФРЈ п Мплош Жииановић. носнлац „Партнзанске опомсШшс * ’. Поред по.менутих манифестаиија, „јулским ватрама слободс" претходпо је ииз прнгодних манпфестацпја којс су протекле v знаку обележавања јубпсела Ј1з параћинскс п варварип лсја Рсволуцпјс. ТАКМИЧЕЊЕ РЕЗЕРВНИХ СТАРЕШИНА 3»8 I ИТНв Традициопално такмичеље старсшипа нашс општине је одржаво прошле недеље. Рсзер вне војне старешине су моXIII сусрет СРВСЈ „Браство јединстзо” — 83 рале на такмичељу да покажу зпање и вештине из четири области: ГаВањс ваздушном пушком са 10 дијабола за оцсну, познавање најновијег пеимдиј ског паоружања, мерсње брзине склапаља и раеклапања пушке, из области идсолошко-по литичког образовања старешина билз јс тсма познавања ма тсријала из историјс АВНОЈ-а стварања власти РАЗМЕНА HCKYCTABA Ове године домаћин ХШ сгсрста стареииша Југославије бнла јс братска покрајппа Војзодпна. ДомаНпни пашсг региона су општпиа Кањижа н Новпс Кнсжвац. Централпа прослава је одржана на Ирншком вепну на Фрушкој гори. Братски сусрстп старсшнна доносс бол.с упознавањс, раз.мсну пскуства п увођен.с новпна у pa.iv п обуци старсшппа Ју гославкје. Hauiy делегашпу на сусре rv старешина представљалп cv Жнвојпн Лазапевнћ, члан ОО СРВС СФС, М11ЛО1П За_ риИ, ИВТКТ .ЈБранко Крсма НОВПћ Жпвојин Митнћ, члап Цептра за срспље обра зовање „Бранко Крсмановпћ." в. с. iflAflOCT ГРАДИ Младе градитеље аутопута поздравио Божидар Мадић, председник Извршног савета CO Параћин , Младост на аутопуту је убрала прве плодове. Претходна, пр- _ смена је почетко.м оаог месеца пзвршнла, веома успешно свој радни задатак, а иаследнлн су их млади из друге, којп увелико раде на изградњи најзиачајније саобраћајнс артериЈе. ва дар МадиИ. који је уједно и означно почетак радова у другој смепи. Y претходној смспп брпгадс, „Јапко Гредељ" пз Загрсба, „Грмеч" нз Санског Моста, „Бузо ТомовиИ" пз Титограаа, „Браиа Маоковић" пз Љпга, „Славпша Вајпер — Чича” пз Бсограда. ,,Ванчо Прке" пз Штипа. „Тодор Каличаннн” из Сјенпце н „Сава Бапковачки” из Ирига остварилс су завидне ре зултатс. Њихов просек нормс, г ппотеклој смени. ie пзпосио 151,96 одсто, а најбол.с резглтате показалн су млади Загреба пз бригаде „Јанко Гредељ" чијп јс просек оства.рењс пормс за длакг пспод 200, тачшгјс 199,05. ■ За прстходпом сменом нису осталп само радни резултатн ве11 и iea-но прпјатсљство са градом до.маћином, којс се манифсстује овпх дана, на пример кроз сарадљу дргштвено полптнчких ооганизација месне зајсдшше „Центар" п бригаде „Будо Томовпћ” пз Титограда. За младпма који гралс avronvr остају дубоки и непзбриснви траговн. трасн аутопгга налазе се брнгадс „Јелнца Мнлановпћ” нз Београда, „Елгппа Караманди’’ па Бнтол>а, „Марија Бурсаћ”, из Београда. „Слободан Поповпћ — Бакула" нз Ужичке Пожеге, „Филип Фнлпповпћ" брнгада полазника политичке школе ЦК СКЈ, „Олга Јовпчи-Рлта” Краљево, _,Иво Лола Рибар” АранВеловац Забок, „Нпкола Мпљановић — Караула” пз Под.равске Слатине и брпгада децс нашпх радника на ирпвремсном раду v иностранству нз Дпзелдорфа „Братство- -једпнсгво”. Први дани најављгју добрс резудтате, пако су брнгаде рслативно младе. • Y о.младннском нассљу ври од живота. Бројии програми, курссви, посстс, предавања, ак цнјашку свакодневицу чине богатлјом. а посебно је бпло живо ових дана када су се обелсжавали јулски празниии. Млади су свечано обележилн почстак радова у другој с.мени „ПАРАНИНКА1 М. И. Извршни савет Скулштине Општине на претпос следњој седници раз.матрајуНи прнговоре за доде лу плацева, устапоеио је да има низ пеправилностп и мањкавости, па је поступио на једино могу-' ћи начин: пониипио је бодовну листу и наложио КОМнспји за додслу плацева да поново 'прегледа документацију и да сачини нови предлог до 17. Ју ла. На седници је речсно да ie Комиспја ваљано обавила посао са становишта принципиЈелности, али су неправилности за које се и до сад знало да су биле присутне, сада ја сно истакнуте. Оно што ннје вал>ано v овом ттослу могло би да се сведе на неколико ствари. Прво, Стручна служба се ни је упуштала у ‘ваљаиост доказа поднетнх у доку ментацији за доделу пла цева и ниЈе Компсијн пру жила подагке о правом стању ствари. Правилник којим су одређени крите ријуми има ннз мав»каво сти, a no њему сс већ ода вно делс плацеви. добио је лриликом усваЈања прелазну оцену од свих надлежшгх институција, укључујући и Орган упра ве Скулштште Општинс. Из таквог Правплннка произашла је npiuieua крнтеријума „од ока", па • се дешавало да се са ма п>е бодова добиЈају бо_ љнх плацевп, да се уопш те нпјс водпло рачуиа о довољном или нсдовољ ном стамбено.м простору, а да се и то гледало шгта н»е је како би свс на кра ју испало. V целој ствари потврде о броју чланова домаппк ства npe,riCTaB.T»ajv посебан део који о.могућава највеће злогпотреб?, па јс јасно речено да ннстн туција два сведока на ос_ нову које се н добнја по тврда Hiifc поуздаиа, односно да сс ту icpnjv највеће неправнлностн а до_ бија највише бодова. Такоће на истн начин сс при лаже документација да I ■ I 1 току НОР-а, и области РБХ заштита са посебним освртом на зашги ту људских живота. На такмичењу је учсствовало 7 екипа. Најбоље резултате су имале екипе СФС и ОО СРВС месне заједнице „7 јул" које су освојиле прво место, док је друго припало екипи Фа брике штофова, а треће ОО СРВС месне заједнице * СтубиЦа. У појединачној конкуренцији посебно су се истакле старешине: Миле Антић, стареши на ОО СРВС „Нови Поповац” .Живомир Стојановић, члан ОО СРВС „7. јул” и Живорад Антић из ОО СРВС СФС. Све еки пс су награђене пригодним на гралама, а најбоље старешинр he нас представљати на Peruоналном такмичењу у Крагујевцу. в. С. Шпанаг 2 ОРБ „ПОМОРАВСКО-ЗАГОРСКА” ПАДАЛИ РЕКОРДИ КАО ОД ШАЛЕ © Пет ударништва за загорце и поморавце @ Достигнута и норма спова од 401 одсто Четрдесет и седа.м .младиНа и девојака из Kpanmie it Параћина понеће ово лето у срцнма и писаћс га увек v нсзаборапник. А како и не бн кад су Загорци и Поморавци своје нарави и ћуди стопнли у једну ствар, пријатељство, које ннко не може да раскпне. А да је то тач- >м> најбоље сведочс н постнгнути резултати на ОРА „Подршпс-Колубара” v Ваљеву. За младима нз братских општина Крапина — Парвћнн остаће забележенп сдедећи подацп. Брпгада је пет аута проглашена удариом. 16 imix је добило од.иЈчје ударинка и »сго толико путује у своје домове са похвалама. Бригада је такоке освојила и Траку акцпје и Повељу за друштвене актнвности. Међутим нзнад тих резултата стојн једна велнка истлна. Створено је једно нераскидиво заједннштво, пријатељство, које he се ускоро доказати, јер Крапннци ће се ускоро појавЈгп! на маршу „Трагом параћинско-Нупријске н рударске чете”. Ни дан imje vcneo да npobe, на Дап пассља 7 јула. Y пмс већ cv се у омладинско.м па- града домаНина акцнјашс јс । сељу сељу ,7. „7. јул” обреле брпгадс поздравио прсдседник Извршid другс сменс. Ових дана на ног савета CO Параћин Божн * сшш ШЕСТ МЕСЕЦИ ли неко поседује ли не. Због свсга тога ја трсба убудућс ши непосрсдан стан икомиси да нзвр увид у Фабрика бомбона, рат лука жвакаћнх гума „Парапннка” у првпх шест меседн ове годнне над_ машила је сва очекиваи»а. Пронзводња је за 11 одсто већа у односу на пла нирану а за читавих 16 од сто веКа у односу на истп период прошле годние. To Је што зичког обнма 1БС. Посматрано сс тиче фи лропзводкроз ф»- нанспјски сфекат првих шсст месеци ове године вреднијн су за 34 одсто од ранијнх парњака из прошле годнне. Y односу на план прсбачаЈ нзносн 9 одсто. Ових месецн „слаткнх” шес *г у „Параћпнки” зачињсни су рекордним извозом врсднпм 11.000.000 дсвизних динара. м. м. стамбспе прнлике тамо где проценп да је потреб но, да доследно прнмељу је члан 3, тачка 8 Прави лника, коЈима се регулише питање броја чланова породице I! да овом прпликом поступи по примед бама кандидата који оспо равају предност лнцпма која су на ранг листи бо л»е рангирана. Све ово. речсно Је, тре ба да буде дпомена да се v Правилннку „пскс ства рн” исправс да се ие би опст дешавале, да не би код људи владало уверсн»е да је плац лутрија, или да Ко.мисија ради под нечијом Јачом руко.м н да сс разбпје схватањс да се до плаиа може до_ ћи са.мо добрим сналажс На сву срсћу да Јс ипак највећи криваи Пра вилник, а њему је наЈлак шс да сс донесс пресуда. Одлука Извршног савста, мада јс то могао и знатно раније у слпчним случајевима да поступи, овога пута прсдстанл»а правду која јс задовољсна. с. о. t
к м м sSwнsми<м S о
C! 2оi5
ИЗ Д A Н А У ДАН ј 1Ј. ЈУЛ В83 ■ БРОЈ 287 ЈЕДНИ ГРАДЕ — ДРУГИ РАЗГРАБУЈУ Леца траже лростор за нгру ■ ДЕЦА, УГЛАВНОМ ОСИОВНОШКОЛСКОГ УЗРЛСТЛ, ЧЕСТО ЛОМЕ И УНИШТАВЛЈУ СПОРТСКЕ РЕКВИ3IITE У ДЕЧИЈИМ ОБДАНИШТИМЛ II CAME ОБЈЕКТЕ ОШТЕКУЈУ В РОДИТЕЉИ И ДРУШТВЕНА ЗЛЈЕДНИЦЛ НЕЗАПНТЕРЕСОВЛИП ЗЛ ОВУ ПО.1АВУ ■ ПАРЛКНИ ПЕМА ПРОСТОРА ЗЛ ИГРУ ДЕЦЕ ГДЕ СМО Y ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА Y ПАРАНИНУ НЕХАТ ПААИ ВАТРУ Дворшхгга дечнјнх обданн шта у нашсм граду imcy пра зна иц у поподневним часо вп.ма. Алп, у том периоду дана тамо ие.ма оппх којнма су намец»ени. Иема па £ клацкалицама н љуљашка« 4 ма петогодншњака. Низ то- > богац се спуштају много ста > рпјн основци. Када се умо6 ре и када им досади ова пг- 'г ра одлазс кући, остављаКНи, често, за собом дом. Трав £ њацзи нзгажени, руже поло мљене, спортски рнквнзити такођс. Yjvrpy кад се овпм простором разлегне дечијн £ жагор н смсх, када грипице малншана лохрлс на љуљаш ке клацкалпцс, застану. Оне висс жалоспо, полом.ље нс и покпдане. Затекне се YjVTPv » пробијена ограла, оштећење на самој фасадн зграде. To је слика која нијс нова за нашу срсднну. Док Јсдни граде и брину се за сваки двнар, други разграђују.. Колектив Обданишта је немоћан да учини нешто п овој појави станс на пут. Иајлакше је крлтиковати децу. Али, ушггајмо се да. рављамо да се у .многнм гра ли су она крива за то. Да лп параћински осповци има Ју своје мссто, парк или би ло какав простор који бн могли да користс п утроше вишак снеппЈЈс? Немају! He мају где Да шутирају фудбал. Урбанизашпа н.м јс отела простор између два гола, пољанчића нема где cv мно ИЗ OOVP-a ПТТ № IE С • Y Глождаку телефони стижу до краја годнне Последн>их година у нашем граду изграђена је нова гелефонска централа и прикључен велики број претплатника. Па ипак још. увек око хиљаду домаћинстава чека да добије телефон. Иако су грађани унапред платили прикључац он у свим месним заједницама неће моћи Да стигне до краја ове године. У параћинској пошти смо се интересовали шта је са телефонима, односно када he сви грађани који су платили прикључак . моћи да добију телефон Мирко Јовановић, директор ООУР-а ПТТ, Је навео више 5 m старији провоЈнли своје данс детињства. Нсмају где да памсстс кош, да скоче, да провозају бицнкл... A друштво јс мало учинило у том поглсду. Колика је загпггсресованост за такпо понашаље сиоје деце, прс свега, сведочн податак којн с.мо добнли од дирсктора Цеитра за де чпју зашпггу ПЕРА МАРКИ ИЕВИПА. Недавно су позза * пи роднтељи чнја су деца учествовала на упнштаваљу реквнзмта у Обданпшту, пре дставннпн Месне зајсдиице „Центар" и кућних савета солитера и ламела и од свих позваних дошао је само јс дан прелседник кућног саве та солитера. Цеитар за л.ечи ју заигпгту обраћао сс Извр шном савету органима СИЗ-а дечпје заштнте са.зах тевом да се децп обезбсди некн простор за пгру. А.чи, остало је само слово па папиру. Ово наводи на закључак да су дена брнга само органнзација које се ibii.ua професионално бзве. А забо довима прнликом подпзаља нових стамбених блокова и насеља одвајају простори за игралишта. V пашем граду до сада то није био случај. I! тамо где деца наместс не ки кош илн направе нграли јптс отерају пх старпји да бн паркирали аутомобиле. . С. Ј. разлога што није испоштовака предвиђена динамика прикључивања телефона, a то је не достатак каблова, смањење увоза, високе цене, јер је стварна цена једног прикључка ви шеструка у односу на ону коју суграђа ни платили. У току маја месеца у такозваном трећем кабловском подручју, односно иасељу Глож дак, телефоне је добило 400 претплатника. У осталом делу Глождака и M3 „XI конгрес" телефони he се огласити до краја године. У месним зајед ницама, „Бранко Крсмановић” ,Д. јул" и Врапчане грађани he морати да буду стрпљиви, а према обећању директора Јо вановића, телефони he у н>има бити прикључени у току наредне године. М. Ж. Од 170 пожара у последљих пет година, 108 пута као узрок наведен „нсхат”. Шта је узрок нехату н како против љега и свих осталих узрока Ако нс послсдице пожара, a оно пожарне опасносги у директпој су всзи са технолошким напретком. Аналкза о ста н»у пожара у спштини за последњих пст година, коју је израдио СУП, управо наводи на помисао како нам радна и животпа срсдина, технолошка средства и кућни an?,Aani беже испред савести, савести к знања. Намерне паљезине нису регистроване у последњс три године, а било их је шест у две претходнс. Неисправна или не стручна електрична Јгисталација, и руковање струјом, у 16 случајева била је „зао господар”, а дечије опасне игре 17 пута имале су епилог „урнебесне јурке чика са сјајним шлемовима”. У тих пет посматраних годмна j! кехајно погледавши, боде очи „нехат” у рубрикама узроци пожара, чак 108 пожара изазвао је „фактор човек". Директно или не али човек је једино. биће које нешто чини намерно или из нехата, па онда, цупкамо ли ми за технологијом? Сигурно да јо тако кад се при раду, пројектовању, изгра д1би, експлоатацији и техпичком ^државању оојската, урсbaja и инсталације латимо по сла пасумицс. Трсба пре употрсбе промућкати главу, а не по оној иародној: ђаво Србин, свашта се ссти” изменимо технологију за коју су, таква каква је, плаћена дсбелз, најчешће дсвизна срсдства. Грубо.м нехату, непажњни и недисниплини, није потребно ништа додавати осим да се у ову категорију мирне душе може сврстати и непредузимање мсра на стручном обучавању радника и грађана у коришћеvty опреме и средстава за гашење почетних пожара. Изгорели динар кошта пет Говорећи о петогодишњем би лансу, а не поменути скорију прошлост, не би било потпуно. У периоду од 1973. до 1977. године забележен је скоро у длаку једнак број пожара, али штета од њих била је више Hero три пута већа, уз опаску да је то „ондашњих" 52 милиона наспрам 13 из претходног периода 1978—1982. Додамо ли овоме и општинској пожарној статистици још И 28 пожара код којих није било материјалне штете, сагле давамо нашу против-ложарну спремност у лепом светлу: Све спремнији и обученији ватрогасци, индустријски и гра дски, испунили су обавезе које пред н>их поставља друштво. Ове цифре, ранијих 52 и саЗа спецнјални ватрогасии топ нпје било много посла али кад бн „нехат” бпо мањи, сви бп мнрније спавали. дашњих 13, не смемо узети као коначне, јер њима је еви дентирана само уништена имо чина у ватри, посредна штета, због обуставе производн>е, изгубљене добити, према светским мерилима добија се кад се уништено помножи са чети ри или пет, када се ради о про изводним објектима. . Априла ове године већ се „реализује” следеће петогодиште веома израженом негативном тенденцијом, и поред низа предузетих мера и појачане активности органа унутрашњих послова. Објашљење лежи у раније изнесеним чињеницама и случајевима/ код којих кад се десе неје могуће ре аговати другачије, него ублажавати. последице. To значи да узрок типа „нехат” попут вируса борави у нама, в?*ебајући као у организму погодно време опште слабости. Ватра гаси а пс магла Било би недовољно, сви смо свесни, да се борба против ватрене стихије заснива на појединцу и друштво прописујел поставља законске норме, a све у циљу противпожарне превентлве. Спе организлције подељене су по категорији а процеси и објекти имају такође поделу. Кад сс у шима ураде планови заштитс по стручном упутству и достављеним тезама, а затим такви планови спроводе, ватрогасци би могли да служе за параду у својц.м лспим одслима. Али нијс, тдко. Прошла година трсбала је да будс година реализације тих планова, али ypabeiiii су, и то нспотпуно, само у „Југопетролу”. .ДСосмају", Библиотеци, РК „Бе оград” и ОШ „Радоје Домано вић”. Гдс су СФС, ИВТКТ, Фабрика цемснта и сви остали стзли, нс зна се али планова нема. А гори ватра. Допол тоpaib у Цементари, горео је 21. марта, мссец дана касније избио јс пожар у ООУР-у „А.мбалажно - стакло”, стам^сна маса запалила је транспортне палете и два железннчка вагона, па „Мсрцсдсс” у Стандардтран су... Ко.мисије при ООУР-има, за сада медијум преко кога се утиче на што бољу заштиту од пожара. док остали у магловито нејасном стању, вероватно чекају погодни моменат. Да ли је то можда нека. не поменула се, ватрена стихија? М. Миленковић ЗАБРАНА ЗА НЕРАЦИОНАЛПО КОРИШБЕЊЕ ВОДЕ На послсдњој ссдннци Скупштнне општнне усвоје« на је одл\т<а о раинопално.м коришћењу и употреби воде из јавннх водовола на те риторији општнне Параћнн. Овом одлуком, а у циљу ра ционалне потрошње воде нз јавних водовода, у перподу од 1. јуна до 1. октобра забрањујс се хпотреба воде за полнвање башти, зелемих површггна, тротоара, дворпшта, прање возила и лруге намене, што може ла доведе до велпке потрошње воде. На предлог Комуналне ор ганизацнје ла снаблевање волом, Извршнп савет Ску пштине општине може да ог раничи количине воде које се могу користити у -до.маћинствмма п организацмјама удруженог рада, да ут врди рсд првепства за снаб девање водом и повремене прекнде v снабдевању у слу чају суше, епилемије н другнх елементарнпх непогода. Казне за прекршнопе ове оллуке су високе. За оргаии зашце удружсног рада и лруга правна лииа она iraноси од 3.000 до 30.000 дннара. А за домаћинства од 1.000 до 5.000 дннара НЕКВАЛНФИКОВАНИ BHPAJY ПОСАО Ове голкне доста је изражена појава да радннцн без занимања 6irpalv послове и одбијају запослен.е, илн се не одазнвају на огласе кош одговарају њнховпм оадннм п стргчнпм способностима. а нарочнто за занпмања стакларске и грађевлнске струкс. Пре.ма сви.ма оннмз који су одбили посао бчће преду зете мере скидањв са евнденцнје. Упоредо са nni ови послови у удрглгсном раду мораЈу се вшпс врелноватн посебно сменски рад као и да се побољтнаЈу условн рада на тшл палнпм мостима v । цпљу сматвења флуктуаимје , раднс скаге. М. Ж. 40 ГОДИНА ОД ЛЕГЕНДАРНИХ БИТАКА НА НЕРЕТВИ И CYTJEСЦИ ОБРУЧ ЈЕ ПРОБИЈЕН Казиврња Дра^ана Лековића, борца историјских битака (4) Налазимо се на врло узаном простору окружени са неколико десетина хиљада јако иаоружаних непријатљских војника. Непријатељ је Сутјеску чврсто посео и то бројним снагама које су се укопале. Поседнуте су све тачке на супротној обали Сутјеске, Koiuyp, Крекови, Озрен, Тисово Брдо, Велењак, као и сеи положаји на југу и северу са обе стране Сутјеске. Чврсто је била поседнуга и. дубина борбеног поредка према Зеленгори, јер кад је главнина наших снага пробила обруч, no пријатељ је за ibu.ua упутио само неколико хиљада својих бораца, а остало је усмерио према Сутјесци и поноео затворио своје пукотине v окружењу. Били с.ио као у мишолоеци, положа) који није одгоеарао карактсру nap- • тизанског ратовања. За пробој је био najnpuвлачнији онај густо поилумљеци појас који се уз јаругу Усовичког потока провлачи из.иећу Озрена и Вилењака и продужаоа npe.ua Зеленгори. Пробнјати се само Усааички.и нотоко.ч, a да се истовремено не нападају Крекови и Кошур, давало је мало наде на успех. Дакле, одлучено је да се једновремено извриш напад па више тачака како би се непрцјатсљске снаге потпуно ангажовалс и тиме noeeluuia MOiyhност пробоја и пролаза Усбвичким потоко.ч. Заповест за формирање издата је 'од ттаба III дивизије 12. јуна 1943. године око нодне испод Драгош седла. Образован је борбени поредак са рањеницима у срединп. Проо је ишла V црногорска, затим Мостарски батаљон, па рањенички ешалон н на крају наша III санџачка пролетерска бригада. Пробој треба ti3epiuuTU’iia одсеку Тјентишта, a ciiaie усмерити npe.ua две.иа непријатељским утврћеним тачica.ua Kouivpv и Озрену. Требало је ирактично везати непријатељске снаге, ча боковима отворити брвшу за пролаз осталих снага, са рањеници.иа и тако се пробити из обруча. Пре поласка у пробој код Драгош седла су груписани сви минобацачи и топови из којих су исиаљене све гранате на непријатељске снаге које су се палазиле с лсве стране Сутјеске, а затим сва та opyha су сурвана у кањон Сутјеоке. Кретањс ка Сутјесци трајало је у току читаве ноћи 12/13. јуна. Све се истовре.иено кретало, батаљони, рањеници, болесници, тифусари. ' По избијању пред непријатсљске ноложаје, на супротној обали Сутјеске отпочела тешка и крвава борба где је Пета црногорска бригада нретрпела велике губитке. Уведени у борбу и батаљони .иојс бригабе и Мостарскп батаљон. Главнина наше бригадс је нападала у правцу Крекова. Пренело се iiapebcibe „златарци папред" и убрзо с.ио се помешали са Нс.чци.иа, урагац, пакао, нрагите бо.ибс. топови, .иинобацачи, „шарци", вишс се иишга не чује од потреса, рскао бц човек запалила се зе.и.па, узаврела чланина, стене као да се одваљују, ужасна гр.иљавина, јуриша- ’ .ио, гипс.ио. Гнну борци, ко.иандири чета. ко- .ианданти батаљона, иолитички ко.иесари. Пронссе сс вест да је иогинуо и ко.иаидант Сава. /Ксстока и крвава битка сс и даљс бије. али непријатељ држи чврсто своје положаје. Hata напао јс био скршсн уз ве.иисе гуоигке, бригада је била више него преполовљена. Пети батаљоп је дсо четвртог батаљона успели с\> да се пробију Усовички.и потоко.и ка Зеленгори. Исто тако дсо рањеника из борби код Крекова упуИивац је npe.ua Усовичком noтоку да се провлачп ка Зеленгори. Негде noe.ic noOiiCi тог 13. јуна 1943. годинс, оршиизоеана борба наишх снага била је^завршена. Остали смо у обручу. Нассаје npt^ijaibc no .иањим група.иа. Борци name бригадв пробиiajiu су се у два правца и то један део v поавчу прббо/а ка Исгочиој Босни, а други делови бригаде и њеног штаба у правцу Санџака, где сам и ја био. . Фор.ииране су .ua.ie групице бораца kois су нестале у шу.иама кањона Сутјеске. Heпријатељ је претресао цео тај терен и свс је убијао што је живо на.лазио на теренг. Ичак је један број бораца уснсо дл се извуче из обруча и преживи и тако је непуна трећииа бригаде преживела битку на Сутјссци. шез десст два моја Златараца остали cv иа Cvrieсци поред хиљада друтх бораца који су остали са своји.и командлнтом Савом Ковачсetihe.u. Тако је III саш/ачка пролстсрска брцгада извршавајући до краја свој задаток uu.ia разбијена на Сутјесци од над.иоћнијег неиријатсла где су двс трећине њеног спстава избаченс чз строја. Јуначки и хрпбуо нроливена. је крв нашнх бораца 1дс није био .чалн број оних којн су тск закорачнли у лснвог v hvно.и цвегу младпсти, олих који сх> уградилн. себе у те.чеље новс Југославнје. Нлша бршада дала је 20 нароодних хероја. И са.ча бри- ?ада је указо.и председника ТИТА одликованл Орденом народног хсроја. V том указг 6pni 49 од 3. јула I95S. године стоји: ..За нзванредне јхтачке подвпге у који.ча су сс истаклн борци н руковобиоци v херојској бици на Сутјесци". Те битке, те жртве и тсковине наше рсволуције које су овако крЛво и тсшко стечеие, name младе геперације ц млади нараштаји че . смеју никаб заборавити. He смеју заборавити Лолу и Јурицу, Буху и Cupotojno, курира Мишу и многе друге зпаче и незнане јунаке који cv нсссбиччо дали своје младе животе за оно што данас н.ча.чо.
' в. jwi ивз. ■ BFOf aw CA СВИХ CTPAHA Уиеколико редова ПОНОВО O СТАМБЕHOJ ЗАДРУЗИ Ha последњој Скупшппш СИЗ-а становатва разматрана Је ннформација о могућностнма н потребн осниван>а стамбене задругс за подруч је ОПИГП1ПС Параћин. Самим тнм покрепута јс шпшнЈатн па за формиран.е стамбене задруге, јер у опшпши Параћнн постоји велнкп броЈ нерешснпх стамбенттх проблема. КОМПЛЕКС МАЛЕ ПРИВРЕДЕ На плацу пекадашњег До ма омладине у току јс рашчишћавањс терсна на комс be бптн лоцнраи комплекс мањнх монтажпих објеката за потребе малс пвпвредс, оццосно услу;кног заиатства. Распнсан је конкурс за усту пање простора, алп одзив прнватних занатлнја ннје бно према очекивању. ЗАЈЕДНИЧКА АКЦИЈА МЕШТАНА ПОПОВЦА И ПРЕДСТАВНИКА ФАБРИКЕ 3i ■ ИН« (iOCHOIII САВЕТИ СТРУЧЊАКА: ПОВРТЊАК У ЈУЛУ ПУНА СЕЗОНА ПОВРЋА Чстворина представиика Фабрике цемента представнпци друштвено-полптнчких организацнја и Скупштине M3 Поповац ц секретар СИЗ-а културе састали cv co да бн разматрали питање од заједничког пнтерсса: ширење свих вплова културс међу мештанима Поповца п радницлма Фабрикс цемента, уређ.ење простора V кругу и ван круга фабрнке, сврсисходност садашње улогс Дома културе. ■ Дом културс у Поповцу бно јс у центру'чнтавог разговора, па сс „ уводпо нзлагање односило углавном на коришћење просторија Дома од стране радннка и MSKirrana Поповца. Чшвеница је да Дом културе, нзграђен још 1956. године, свс маи>е или чак уопштс не служи за окупљање м.чадих и ibiixoBv разноврсну активност. Јсдпу о.т. функипја Дома кулТуре — одржавање зборова комунпста и другпх друштвено- •политичких скупова — последп,с двс године преузео је рестоY друштву са најбољим произвођачем дувана ДУВАН ШКОДИ ЗДРАВЉУ — АЛИ ПРША ЏЕПУ Миладнн Сп.мнђ, кога Шавчанп. познају као Диду, један јс од најбољих произвођача дувана у пашој окоЛ1ПШ. Крајем јуна кад смо га посетнли, Дида се готово није ini видсо пза огро.мних лпстова америчког „берлеја". Прошле годпие Днда је садно са.мо трндесет ари. алп всћ ове године површина под дуваном је удвостручена. Према његовој рачушши, за три мссеца рада око дувана свако од његовс четворочланс поролицс тгмаће по десст милиона чпстог прнхода. Блнже речено, по једну директорску плату. За imyliy сезону Миладин Силшћ Дида припрсмд два хектара. Дуван углавном шкоди здравл.у, али овом пољопривреднику из Шавца доносн лепе парс. На слнци: Миладин Снмпћ — Дида са члаповима пород1шс п дуванскнм инструктором који му даје послсдње саветс прсд бербу. М. Д. ран друштвенс исхранс. Животарење До.ма свсло се па приказивање биоскопскпх представа за тридесетак глсдалаца у просеку. Што се тиче приказпвања фнлмова. V прошлој годнни је уговорен 51 фплм, а прнказапо 30. V салп са 200 седпштс проссчан број прнсутнпх гледалаца јс 35! Иако смпсао постојаiba биоскопа у селу пнкако није финансијскн сфекат, ипак би требало обратити пажљу да је за годину дана за изнај.мљнваље фнл.мова, за хонораре благајнику п KiiHoanapaTepv и потрошњу слектопчне снергпјс потрошено 72.743 динара, а да је прнход од улазница био 15.540 дппара. И прсдставшти ссла п прсдставпнцп Фабрике це.мспта сложилп су се Да би трсбало престатп с прпказивањсм филмо ва у Поповцу. међхтпм. томс се супротставно. секретар СИЗ-а култгрс, који јс прсдло/цпо чак да СИЗ дотацијама премости поскупљење инзајмљпвања фпл.мова (са 1000 на 16000 динара) чиме бн пена практнчно остала па iihbov прошлогодишњс. Ово пптање — биоскоп пли пе — остало јс отвореио, a vnраво јс решење овог пнтаља пресудно за прихватање програ.ма који по.мснуту радну груnv нудн. Измеиа намене салс Дома културе захтевала би гтрошак средстава, како за куповину hobo врсте пнвентара за салу (што јс манил издатак) тако н за vpeћсњс чнтавс згралс. Јср. v cvтх-ренскпм просторнјама (око 50 квадрата) јавл>а се вода. слектроинсталација јс лотрајала, грејање је потпгио несЛнкасно. Домар нс постојп од 1965. годипе. а за инвсстпипоно одржавање сс всћ 15 годпна пздваја веома мало. Једио.м речн, Дом културе у TIonoBiiv 1‘с, после 27 годнна постојања. лошао у фаз\' пропадања. Изграђсн је заједно са ново.м фабриком, као гзор v областп друштвеног стандарда радника, са ипљем да сс полнпјс културвн пнво п обогатп слободно воеме свих раднпка п жнтеља Поповца п околних села. И те како је оправдао своје nocTojaibc, а сала не чиhit се ништа да се сачува као U'/нтар културс п забавс у овом залеђу без вкаквнх kvbtvphtlx збнвања. Можда су прошла врсмена када је биоскоп бно једина разонода, можда је телевизнја учпнпла бноскоп прсвазнђенпм. алп окупљање п органпзовано дружеље људп, аматерско ства ралаштво п разнн впдовн креативног жлвота младих остају зиачајни и даље. Н. М. , заштита од болести и штеточина, пострне и краставца корнишона најважнији ј улски послови сетве бораније Током јула иптензиино расте и доносп плодове внше вр- већи принос”. Ово правило sacra поврћа: паприка, парадајз, плави натлиџан, купус, краста- жи за све биљке од којих ковац и тако дал>е. Скоро свнм повртарским усевима у ово време ристимо плодове у технолош трсба негом по.моћи да донссу што више здравих и квалетстних кој зрелости, значи ботаничке плодова. зелеие (тиквице, краставци, Pebe али обиЛпо заливање У првом реду треба сузбијати корове. болести и штегочи не, прихрањивати и наволњавати по потреби. Сматра се да поврће утроши током вегетаци је око 700 литара воде за сгварање кукиграна суве материје. Ако Узмемо принос поврћа од око 10 вагона биљне масе по хектару са -око пет олсто суве материје. то износи око 3.500.000 литара годишње воде по хектару. Током јула обично нема ловољно приролних падаеина те због тога морамо прибећи наводњавагву. Боље је наволњавати ређг, а са већом количи ном воле. За већину повртарских врста најбољс је наводњаваље оро шавањем—вештачком кишом. кзузев врста које лако ооо.гјсвају од пламењаче — парадајз на пример. Заштита од болестн и штеточина Нега парадајза током јула састоји се у редовној заштити од пламењаче неким од средстава као што је „бордовска чорба” „антракол” ..цинеб" ..вакарни креч" „ортоцид” и слично. Основно правило у заштити бнљака од пламењаче је: прскати редовно, сваких осам до десет дана. превентизно, пре него што се болест појави. Ако се чека ла се појавп болест и онда почне прскање биће каско. јер кол биљака болест се спречава, а не лечи. Исто важи и за сузбијаље пламењаче лука и кромпира. Код кромпира треба комбиновати инсектицид „севин — 50” којим се сузбијају златиие. Против златице прска се чим почну ларве да се легу. Обично се прва генерација јавља крајем маја, почетком јуна, али и даље трсба прскати чим се појаве нова легла. Уједно ваља сузбијати пламењачу кро мпира која, ако се на време не спречава, наноси веће Hirers од златице. Код парадајза, поред прскања, заламања зажк * Збрињавање угрожених и настрадалих Збрињаваље као мера заш тите II спасавања усклађује се са склан»ан>ем људи и материјалних добара п евакуацијом ради обезбеђења најнужнијнх услова и сред_ става за живот пастрадалим и угроженим. Ратна дејства н елементарне непогодс за кратко време, поред људских жрта ва п лаке п теже повређеннх, остављају велики број људп без крова над главом, прнватне и лпчне пмовлне, па је неопходно обезбедтггн нм најнеопходнија средства и гслове за жпвот. Прн планнрању и спрово. ћсн>у ове мере мора се имати v виду да је становтпптво које се .збрнњава пснхпчкн потресно па јс потребно пре лузети свс мере за схшрива« ље н сузбнјање панике. Као п остале мере запгпгге и спасавања збрињавање се унапред планира. Прппремају сс п набављају потребне КОЛПЧТП1С лекова, воле it хране, одећс, обуће, постел>с п другс потпсбс. Плантгра ју сс it обезбеђују потребна средсгва за транспорт. За с.мештај се могу користппт хотели, одмаралишта. школ ске зтралс п домови. Редослед рацљтт прп орга. ттизацијп збрпљавзља v cnv чају испољеттпх непријателскмх пејстава, елеметггарипх непогола u другпх масошпгх несрсћа је слепећтг. пронвла жење настрадалог становннштва пружање прве меднцин ске помоћи, прнкупљање и тријажа повређених и оболе лнх, евакуација, лечење, обе збеВетБе исхране и другнх по треба. Збрињавање становништва у меоној заједтши регулише се планом прнхвата којп са држн следећа докумепта: — извод пз плана месне заједице са чпје се терито. рттје врши евакуација стано вништва; — подсеттппс за рад по.моћ ника начелнпка штаба штви лпе заштите за прнхват ева куисаног стаповпнпггва; — карту месне заједннце са означеним реонима tipnx вата п правцнма кретања при развођењу; — преглсд здравствсног збршваватва евакуисаног ста новшпптва v месту прнхвата; — преглед екипа за разво ђење свакувсаног становнтт. штва п правцпма развоћења; — ттреглсд домаћннстава која ћс приматп свакунсано становништво; — оргатптзацнју смештаја тт исхране евакуисаног ста. новштштва it дрхте прегледе који могу догтринетп успешном прнхвату и збрпп»ава_ м»у. Овај план сс радп v облтт ку образана-прегледа. Прсглс! злпавст г.гног збрп љавања свакуисаног станов ништва у месту прнхвата треба да садржн податке о здравствени.м радппцпма са тсриторпје тс месне заједни цс који се могу укључнти у збрпњавањс. Порсд тога о_ вај преглед садржн податкс о екипама и вођама скнпа Црвеног крста за кућну нсгу болесннка. С обзиром на то да међу евакуисаним мо гу бити и теже болесна и непокрстпа лица. треба обезбеднти посила за прсношетбс овпх лниа н трапспорт до реона раз.мсштаја — ста илонара. •’ ’ Y прсглсду соцнјалиог збрнњаваља евакуисаног ста новннштва у месту прпхвата, треба уиетп податке о професионалинм и приученим сопијалпи.м радннцнма на подручју месне заједпи. цс. Екнпе за развођетвс еваку исаног становништва формн рају се од прппадника јслн ца опигге на.мене. • V месни.м зајсдницама у којпм нема довољно мсста за смештај свакшсанич по прпватипм домаћинствима. већ сс за то користе другн објектп. као што cv пткол ске зграле, викепдипс. мотелн, домовгт, треба планиратп п органпзоватп смештај н ир храну. Треба ггрецпзтго прел вттдети тгачптт набавке тт при премаља хранс. Уколико постоје потребе п могућ.чостп у месној за.јед нтпит у којој је нзвршена свакуаштја радно способно евакупсано ста.човништво може сс запослитп у органи зацпјама удруженог рада плн укључнтл у разне облнке до.маћс радиности. Евакуиса ну децу школског узраста треба обухватпти школовањем. Коптролу збрињавања могу нзвршпти повереннци цпвплпе заштитс којн на лицу мсста решавају искрсле про бле.ме или о то.ме нзвештавају штаб цивилне заштнтс мссне заједнице који предузнма мере да се Нрихватили збрнњавање свакуисаног ста повништва у потпуностн ре шп. Порсд штабова цивплнс за штите у прнхвату и збрнња вању свакуисаиог становии. штва ведику улогг имају друштвено-полигичке и дру штвене организацнјс (Савс_ .за комуниста, Социјалнстнч ктг савез, црвени крст). као и здравство, центри за со. инјалну. рад, привреднс радпе организације п радне организаштје друштвених ле_ латностп, који и.мају обаве-( 3V да V оквнру своје надлс-’ жности нзврше потребпс прппреме. Ђранпслав Гајнћ, проф. НО псрака. док су још мали, окопавање, наводњавање, по потреби прихрањивањо врха ’ код раних хибрида — то су основне мере нсге у јулу. Кад и како се пинцира парадајз Пинцирање или заламање врха биљака има за циљ ла за устави пораст у висину, а хра ну која се ствара у листовима и црпе преко корена усмери у плоловс. Најраније бербе би сс добиле, ако би сс врх заломио после лва грозда, али се обично остављају четири до пст грозлова, нарзвно на главном стаблу. јер су сео бочне гране за ломљене још у зачетку. С обзиром на значај листова треба ■заламање обавити тако да што виш.е листова остане на биљци. Како се гроздови код паралајза јављају после три до четири листа иаизменично. зпа чи да заламањо врха треба обавити изнад свих листова који су изнад последњег грозда који желимо задржати. Прави ло код пинпирања гласи: ..Што Је мањи број гроздова на биљци, то је већа раностасност. a мањи укупни принос. Но принос се лако надокнађује због високе цене раног, парадајза. Ка крају треба рећи да се пин цирањем паралајза добијају крупнији. једрији, сочнији, ква литетнији и уједначенији плодови по крупноћи, и што је најважније раније сазревају. Када је паприка зрела У јулу почиње и берба паприка. Код овс бкљке важи правило: „Што ранија бсрба — плави патлиџан). Сматра се да је паприка стн гла за бербу кала плодови до- - стигну крупноћу карактеристи чну за сорту, а на притисак су чзрсти. Мекши плодови су сувише зелени и немају хранл>иву и употребну врсдност. На водњзвање, окопавање и пари храњивањс су основне мере код неге паприке у јулу. & Пострна сетва у јулу Током јула ссју се пострна боранија и краставии- каонишони. Оба посла треба обави ти ол 10. до 20. јула, када је последњи р.'-- сетве у нашим условима. У јулу треба садити касни купус. кел», и карфиол. Расалу сс скраћује лишће за јсдну трећину како би се сман»ила транспирација (потрошња воде) и олакшало приман>е. После сетве или расађивања обавезио је обилно наводњава н>е. како би се омогућило брзо ницан *е. И у пострној сетви мо гу се користити хербициди за сузбијање корова, као и у про лећној. Код пострних краставаца мора се одмах по њиховом нииа љу борити против племењаче и пепелнггце комбинованим фу нгицидима на бази бакра, иинка и сумпора. У јулу стиже за бербу боранија сејана у априлу и мају. Зрно у махунама бораније не • би смело ла буде веће од зрна гпиенице јер у противном огру би и има лош квалитет. М. Станојевић 6 КИША ПРЕКИНУЛА ЖЕТВУ Приноси ислод оченнвања Кишопито време на крају јуна прекинуло је жетвенс радове иа пољима око Пара ћнна. Прскнд јс трајао недсљу дана, а за то време вла жност шпеничног зрна Је знатно повећана. Иако је ове године- жства најозбнљније прнпремана. нико није предвиђао овакве комшпткације са вре.менскнм условима. Међутпм, те ши нас чшмница да опти. мални рок за жетву Још ни је прошао. Забрнњава друга чнтћсннца, што прттоси из њнве у ibifBy варирају, од мшш.малних до преко четири хнљаде килогра.ма по хек тару. 2NIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII11IIIIII1IUIIIIIIIIIIIIII||||||||||||||||I<2 Сатиризични ylao 1 КАКВА ШТЕТА е Будућпост јс V нашп.м рукама. Штета само што i = смо рукс одвпклн од рада. ■ | 4YBAPKYEE ПараКкн вМа запста штсдљивс људе, такозване чу- = | варкућс: чувају н кућу и стан. = | МАЛО ЧУДНО | Толнко саобраћајаца Иа улмцалш, а приврсда на_м = i нде ћорсокаком. ДИЛЕМА Да ли обраБнвањс људи спада у пољоггрнврсдну де | | латност? = I НЕСПОРАЗУМ = Y цнљу развоја мале ггриврсдс ^едан џспарош је | | хтсо да прнјавн своју радњу« Кад тамо, онн га затво- = | рншс. . I ВИЈУГАВКО Судећи према внјугама мозга, човск |е велика врда- i = лама. | Лћтрослав Дихштријевнћ = a'liiiiiiiiimiiiiiinmiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiimimiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimwimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiuimiiuiuib'
КУЛТУРД • ОБРДЗОВДЊЕ | 1J. ИСТ 1983. ■ ВРОЈ 257 СТАЛНА ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА Y ПРОСТО-ј < РИЈАМА „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈЕ” ј| ПОСЛЕ ПРВОГ I УПИСНОГ РОКА сж шш дом • Око 70 слика које поседује СИЗ културе добпле свој дом * Одлуко.м органа управе „Електродистрибуције” — Tlapaliini СИЗ-у културе уступљсна сала за сталну изложбену поставку ® Свечано отварањс 1. августа Годннама у.метничко благо лежи пе коркстеђн својоЈ иагленн. Јср, слика Ж1пзн ако је ка сво.м мссту, пзложсна проЛјпп«, очију јавности п критнкс. Красплс су слнке простортпе kv.itvuc, Библнотске. Музеја... И тако чекалс cnoi лрзви дом. Одпсзавно су га и добплс. за сада привремсно, али простор у коме he ситп стално изложенс. Орган управљања „Елек- ©родистрибуције” — донео је одлуку о Зоран Ивановић, академски Параћим сликар је радио на постављауступању н>у изложбе и сваки рад са co своје сале за потребе СИЗ-а културе у којој би била стал-’ бом носи олговарајуће податке на изложбена поставка. Н-а, ов вај начин смо збринули око 70 слика које поседује Заједница културе, а које су највећим де лом настале у периоду осмогодишн>ег рада Липозне колоније у Сисевцу. Свечано отвара н»е предвиђамо за 1. август на дан почетка рада овогодишње Колоније, а слике, уз претходну најаву, моћи he да се виде сваког дана, рекао нам је секретар СИЗ-а културе Милоје Вучковић. што he посетноцу пружити ин формацију о делу и аутору. Овај хумани гест радних љули „Електродистрибуције’’ трс ба пропратити речима хвалс, јер су без икакве накнаде ‘ус тупили салу и тиме дали 3ha чајан допринос култури града на Црници. с. Ј. КЊИЖЕВНИ КЛУБ „МИРКО БАЊЕВИБ СВЕ ПО СТАРОМ И овогодишњи уписни рок у средњу школу нијс донео ника кзиг; промена. Најпре су попу н»ена административна занима ња и добрим *дслом ова три д» на су пркпалала бољим baun * ма. Кал ово истичемо мислиno на ученике трсћег разрсда који бирају струкс и занл.мања. Бољим ученицима успех је гарантовао ла се упишу на пра впо-биротехничку сгруку (32). економско-комерцијалну (32). природно-техничку (27) математичко-техничку струку (24), и хемијско-технолошку ‘(29). И поред ангажовања просве тних ралника и прсдставника Заједнице запошл,авања и изношења правог стања на евиденцији незапослених и могу ћностима запршљавањз, учени ии су заобилазили занимања која им доносе произвслни рад У овој структури су била Први уписни рок у Центру „Брапко Крсмановић" протекао као и ранијих годипа • Производна заниман.а полупопуљена © За стакларску струку ниједан ученик логлолача опоеделио се 21 уче ник, за машинбравара 32 ученика, за монтеоа уређаја за rpcjaibe само два. а за грађевинског ли.мара нијелен. Електротехничка стоука је заинтересовала параћинске сре лњошколце и “а електромеханлчаре мерних и регулационих уређаја определило се 26 ученика. a 21 за погонског електричара. Сва одељења прве, друге и четврте године нису ком;летирана, али их чека августовски рок да се без проблема упишу у нову школску годину. Августовски - уписни рок, који је 29. и 30. августа пружиће могућност и свима онима који се нису определили још ни за једно занииање, али само могу да упишу оно што је остало непопуњено. С. Јовановић РЕФОРМА Y РЕФОРМ11 ЈОШ ЈЕДНА ГОДННА ПО СТАРОМ Јуиа месеца изашла је трећа генерацпја мату' нешто популарнија нека зани- , - - . - - * ман»а текстилне струке (зо кон раната реформисане школе. Догоцине lie јој се фекционара и техничара кон- ‘ * фекционара (26) док су се за занимања прелца определила четири ниједан придружити још једна школована оваквтш начином. И to he јој бити четврта генераиија која се ученика, а за плетача школовала на нови начин. A Bell следсћи септемОдељење за произволњу какаоа и бомбона попуњено је у првом уписном року, за метабар донеБе друге новине. отклонило и бољим распорсдом часова и новим планом и про грамом стручна обученост би се повећала. БОГАТА КЊИЖЕВНА ЖЕТВА Оваква средња школа, каква је сада. сигурно да има стојих прогресивних страна. као и всака новина. али и недостатака. Овај пеоиод раЛа био је довољан да се сагледају пропусти, ла се пуно тога исправи и ’ школа подигне на један ниво више. Праксћ. је. примера ради, по • Чланови Књижевног клуба „Мирко Бан.евиђ” овог пролећа имали су богату књижрвну жетВУ © На конкурсима поезије и прозе освојили еу укупнб оса.м награда као прелставник Књижевног клуба, Славкха Благојевић такође прву награлу у конкурен цији ралника песнмка, а Евгенија Портној била је првонаграђеиа у конкуренцији пиони казала трећој ченик да је опредељење у години касно. Да би Уовладао градивом и будућим занимањем требало би да буде опредељен за жељену струку још од почетка средњег образовања. Такође. није ретка прилика да се истакне и чује како су нам * производни ралнини који се сада школују недовољно практично обучени. Мали број часова практичног пада не пружа довољно могућности ла се обуче за »дгова pajyhe занимање. To би се пре дстојећим изменама свакако Наставни планози и програми морају бити уједначени. Ра сцепканост по републикама и велика неуједначемост на би требало да буде као што ја са> да, што се у будуће и предвиђа. Ово што је поменуто и свакако још пуно тога биће новх не о којима се јоц: увек пуно дискутује. Са њима he се вероватно средњошколци у Вој водини срестп још овог септембра, а за наше средњошколце протећиће још једна година по старрм. С. Ј. УСПЕШАН НАСТУП НАШИХ РАДНИКА НА Параћински песници, члановл Књижевног клуба „Мирко • Бањевић” могу се похвалити берићетним пролећем. Са мноJJ1X-Јгакмичењa конкурса стнзале су на њихове адресе бројпе награде и признања. На конкурсу песника awarepa у Книћу Момир Станисав љевић освојио је прву награду ра Поред тога Евгенија, нај- РЕГИОНАЛНИМ CYCPETHMA ДРУГАРСТЕА млађи члан Клуба, освојила je УСПЕЛА ПРОМОЦИЈА ПРВЕ ЛП ПЛОЧЕ ДРАГАНА ПЕТРОВИБА РАДНИЦИ СТВАРАОЦИ: ПЕСНИК МИРОСЛАВ ЧОПА Пресудна светлосг срца Речн најлепше раслојава- |у тншипу. Кажу, једино пес 1шцн умсју да им ухвате л она најтантшја значења. От кнпуто груметве тајпн кружи око главе, п по законима нске бестелесис грапитације формпра мпкрокосмос. Свстла ннска почвњс да жл ви своју хармоппју — песма,- Човсков поетскп кос.мос нма два счстема: сукчани можданн систе.м и сунчанн срчанп систем. Метсори пре јаких рсчп, хппсрболе прндс ва, ко.мете метафора, месе. чеве мене глагола ... цела Јслна галаксија заробнла је пе.моИног песника који и не ии и.г 'тог заробљсннштва, г.ао пгг.о нм гттпиа не би без крнла. иако су птицп сопствена крила-каиез. • град на Црниии, у ко.мс Чопа заврши средњу школу, прона be своју љубав и пакон кра_ her лугања зауставн се па кеју своје младостн. Тих н повучсн, потпуно лп чн на своје песме. А пес.мс му суптплнс н лирске, са неколгасо паметпих бора на чслу, јер права песма је биће, та_ корећи близанац свом твор Као што је врсд.ан и одговоран на радном месту, још је вреднијк за раднлм столо.м. Чопа леуморно ствара као да ради ло нском више.м поетском учинку, као да ће га нека контрола сваког .мо_ мента затећи како не пншс пес.ме. Улмцом МаЈора Марка вра ђас е с послл лесник Миро. слап Чопа. IIле загледак у себс у најсигурпију буwhuocr. А будгђност јс н А тс.мс му: светлост и јутро, 6ybeibe, ноћ, експлозија сјаја, напор да сс изађе нз сс бе, да се досегнс светлија гра ница љубави и знања. Мпрос зачин v сопствено.м телу. Но лов Чопа члан је Књнжевног си своја пва сунчсва ггостскд систеча. Освегл.ава себе нзпу гра. To јс иаучио на радпом месту топара v Српској фаб рнци стакла. Бсз унутрашле свстлостн и тсмпературе, без тобро уснјане стаклене лаве чсма пп лоброг пропзвода. Бсз врела поетске маг.мс, нс_ ма ни добре пссмс. Идс зами шљен Мирослав Чопа пз грсће CMCfie, усиама из себе изпамљује сопствечу песму, док на истоку палилр впесамо што нијс пллиуло и обасјало клуба „Мирко EaibCBiih”, један је од најиаграђиваиијих песннка у клубу, а његова по езија ових година редовно сс поЈављује на страницама нс дс.блс шта.мпе, у поетскнм рубрнкама многих лнстова. Чопа чека своју прву кн»и. гу, и увек као ла нзнова пп ше своју пајбољу песму. А шта значи прва књмга за песника зпају са.мо орп који се Јсдиом опекли на прссудној светлости срца. Мирослав Димитријевић ‘ и лругу награлу на Огпитмнском конкурсу на тему Воза ..Боатство и Јединство”. Песникиња Светлана Арсић је за своју поезију на конкурсу Књижевног друштва из Ужичке Пожегс добила трећу награду, а Мирослав Димитри * јевцћ, такође на овом конкурсу. за циклус афоризама другу ч У награду. Мцрослав Димитрије- Y Аранђеловш је 25. јупа одржано Регионално такмнчење вић се и из Ниша за своју по- општннскнх победника у Сусрети.ма другарства радиика, на коезију вратио са TpehoM награ- ме CV се такмичилс фолклорне групе н хорскп саставн. Хорови побрали дом. а на књижевном конкур су Клуба „Ђура Јакшић” из Светозарева освојио је другу награду. Четири песника из Параћина је учествовало ове год.чне и Према пропозицијама такми чења, како нас гчтознао члап регионалног жи *ија Душан Пе тровић, свака екипа јс^требала ла наступи са по лве кореве екипе заиста за нијансу ква литетније. ка финалној приредби „Песни ографије фолклора и два сасчке штафете” одржане 23 ма- « ја у Београду. . тава за хо₽ско певањеНаш представник у фолклор ном надмстању била је екипа Фабрике цемснта „Нови Пзповац" из Поповца. Сплет игара У хорском извођењу, параћински хор и клапа освојили су друго место. Најбољим хороч проглашен је ћупријски састав. Y ШТАМПИ ПРВА Од близу 2.П00 посетилаца, није било ни јелног који није аплаузом потврдио квалцтет .Тош један наш аматср на пољу естрадне v-метности I доказао је своје квалптете. Послс снимљене плоче „Очи I ма се разуме.мо”, одржана је прво јула промоција на којо јс овај аматер започео програм својом »Мнлија« | ном” пес.мом са плоче. I Програм је био пеома богат и добро осмишљен. Док је преко разгласа текла Мн. лијаиа, најбољи фолклор наше општш1с из Решевнце солирао је игром сваки такт и то тако складпо, аа сс једног тренутка све слило у псто као да је годинама увежбавано. А мушка клапа града Параћина уобличнла је пратњом ,Хој — ха” комплетну визију ове песме, са којо.м Јс плоча већ ушла у сребрни тираж. КЊИГА СВЕТЛАНЕ из Србије са богатом ношњом нашег хопа. посебно мушке АРСИБ Ускоро he пз штампе изи. hn приа кљига младе песни Kuibe Светлане Арсић, члана Књнжсвног клуба Бањевић”, под називо.м „Оди cei-носорог." и успешном кореографијом за дивио је гледалиште у папку Арзнћеловачке Бање. Међутим у коначној оцени свихфолкло ра, прво место припало је Кра гујевцу, друго Аранћсловцу. a „.Мирко треће Поповчанима. јер су пр linn екипе. Заслуга је свих чланова. а посебно длригенТа Југослава Симмћа, што је Параћин и на овом' пол>у напрсдовао. Остаје да се побелници нађу на републичком такмичењу у Ваљеву, а ми ћемо пратити и те резултате. Драгаи је гледаоцима многобројшш представио и Ова књига је почстак еди п.ије „Прва књига". а нзабра па је па традицпоналном а. нонимном конкурсу поводом „Мессца књиге" прошлс гоД1ше. Издавач јс Самоуправна ннтсресна злједннца културе, а књнгу је технички и ликовно опре.мло академски сликар Зоран Ивановић. Поред ових награла треба ис таћи ла је Књижевни клуб „Мирко Бањевић" успешно реализовао и више књижевних сусрета. организовао регионал но такмичење „Пссничко шта фета” на Тргу ' народиог хсроја Бранка Крсмановића, a hero ви чланови активно су учсство вали и.у акцији ..Сусоети лоугарства" на којима се песник Свста Цакић, радник ИВТКТ . Б. рао чом тио још Крсмановић” лобро пласии учествовао на регионалтакмичењу. олакле се воа са лоугом наградом. Треба похвалити и песникињу Главииу Б.чпгојевић. радника Фдбоикс цсмента „Нови Поповац”. која је и овс године учестповала на Фестивплу поезије . Ми млади у Суботици". С. Ј. ДВАДЕСЕТ ГОДИНА „СЕЛО МОЈЕ ЗАВИЧАЈУ МИЛИ" Од ове године наступају и фрулаши Дреновчатп! опет на сцсни. године одржаће се такмнчење По двадесети пут, ове певача аматсра СрбиЈе „Село моје завпчају мили”. прошнре‘но фрулашима; Како нас је информисао, прсдсслннк одбора за орraHii3am<jv ©вог Јубилеја. Душан Петровнћ, којн је и пре двадесет година био председник, такмичење he се наЈвероватннје одржати 13. и 14. августа. За сада су у току прнпремс око закључквање гостован,а естрад1шх умсткнка, оргапнзације пољопрнрредпс изложбс општипског карактера. догоаорн са добедннинма овнх такмичсња за учешђе нд јубилсју, пропагандни дсо н слнчно. Helic нзостати богатн фсстивалски данк нспуЈћсни такмнчењем за најуредније лвориштс. пајбољу дрсповачку логачу, спортске манифсстацкјс, фолклори и многе друге активиостп везапе за овај вредан |убнлеј. своје госте, међу којпма „Канарпкца”, Микија £иби. HOBiiha, Тому БорђевиНа „Ра сннца’’, Наташу Владетић, Мирку Кажнћ н Бисерку Вундурншегић. Крај програ.ма проплраћсн је свсопштим весеље.м гостију у хали, када је поново запевана н заиграна „МилнЈана”. Све у свему, за правог алга * тера, добар почетак. Од њега нема бољег, ху.ианијсг човека, он је градитељ мира, он је див. . Тито јс херој двадесетог вска и у nauitcu срцима guhe увек жив. Био ,је понос свих нас дика земље цсле.. Далеко сс iep је био црнс, жуте Следићемо Следићемо чуо ibeioe глас, заипитник деце и белс. њсговс идеје његове идеале речи, пут и славно дело, наставићемо zde су његов мисли стал и у будућност 'крочити одважно и с.иело. Марина Maetih, V1I-? ОШ „Стеван Јаковљевић" Шоана^ I
1ЕДИНСТВ0 Y ПРЕЛАЗНОМ ПЕРИОДУ 11и ввраћклскн српсколипмп lioje нмун на ссзонску бољку звапу „прсла знн рок“. Заправо, ман>с Јо осстљнв. тако бар казку иајновиЈи подацп којс ссрвпра управа. Тнм коЈи јс постигоо тако добрс зултатс у прошлој ссзони, тпчнпјс ibcHoxt пролсћпом дслу, морао јс pc да прпв\’чс пажњу посматрача нз прикрајка. За сада можс да сс каже: Н порсд звшпршог шггсрссовања Борп, Слогс из Краљспа, Борцп из Чачка и Hpiuu Time к Month н KccTiih остају у рсдовп.ма „зелсппх". Јсдниству ће нсдостајатп пснтархалф због одласка npCAIbll Мподрша MtLUihcnnha v ЈНЛ, такође одлази п Богдаповнћ. Једнпство јс ослабљсно у шппцу напада, Оаа два закључка памстну.за су упрапи потрсбу да раз.ммш ФУДБАЛ: Фудбалскн клуб „Младост" пз Параћппа у фнналној утаклшцп за Куи опшгпшс савладао јс омладпнпс нз Ша дудовца са 7:6 после нзвођсња пспада. Y рсгуларио.ч врсмсну сусрст јс завршсн са 2:2. Главнн дсо посла до фпнала завршен је када јс у полуфнналу Младост лобеднла Моравца нз Topitcr Видооа Ово јс аслпкп успсх за скппу МлаДОСТИ у њспо.м чстворогодшшксм пос тојању јср до сада сс пнкад inijc пла снрала у да.%>с таклшчсњс за Куп. Порсд до сада освоЈсннх псхара, за треће мссто па Турннру „.Младост 81“ н пехара за прво .место у такмнчењу спортскнх екппа з<а Дан Рспублике, овај he заузимати почасни мссто у ви трннама ФК „Младост". МЛЛИ ОГЛЛС11 Подучаваљс Математпка. Успсшна прнпр« ма поправшгх исшпа за оспоп * мс к срсдњошколцс. Тслсфон 51-706 или ул. Михајла ILuiba — Куљс бр. 22 ПараЈшн. Продајсм плац са кућом у улици С»евс Ппсара 19 у Пара. ђипу. Жнвота Стојановпћ, Лазе Маршгковића 4 Крагујевац, тс лсфоп (034) 33-925. Продајсм већп двособан комфоран стан од 84 m2 к гаражу. Упптатп »а тслсфон 56-535 млп у ул. Нншка Б2-10 Продајсм плац па КараВорнлвом брду, 8 арп. засађен воћ кама п оп»а1?с1г. Обратитп се на адрссу М. Горког, 26. стап 13 плп на тслсфои 53-647 Чсдохшр Mimih. Продајсм парцеле вс.игчине 75 и 70 арп на мссто звано Чукара СПОРТ • ФИЗИЧКА КУЛТУРА БЕРИНЕТНА ГОДИНА „КОРЦА' ДРУГИУ лиги ДАН УСТАНКА V СЛИЦИ ллЈу о пграчнмп коЈн бп достојно замснцлн AfitAiihcDiiha и појачалн шпнц мападд. Зато сс преговорн аодс са пр ло дрбрнм пнпархвлфом ћс.м нз Лсминдп. Y току рн са Чаратшђсм, раннЈс прсткз, одниено Трсич штобу 'Јсдлкства звпаи fМилсш /nicy npciom> члапом НаСтручно.и Дулнћ. Ол осталнх m-рпча влода тпс ресошш.с за цснтарфора ПупрнЈске Мо равс Антнђа којп Јс трепутно у ,.Новом Саду" no пробп Разгоолра сс н са Жрвковпђем. центарфором Јагс&лнс а н врло тале1гтоввхп млагш нграч Цс.мсита из Поповца Мнлошсдкћ, ни свој прнлмци зинграћс у Једннству. Рсално је очскнватп да he ол свнх играч акоЈи се налазс на оку стручн>ака из Јсдинства бар авојнца стнћн као појачаљс за кључна мсста. Прнпремс Једннства почин.у 20. Јула. М. МиленковиИ ТУРНИР ИОВЕ ГОДИНЕ дмцноиалнн туриир кога органнзуЈс ФК „Младост". По nch устал>своЈ тра дицијц на туриирнма у малом фуаба * лу бићс фор.миранс групс састаЈати свако са свзиим a победппци група нду у фнналс. За прво мссто обсзбсћсна |с спортска опрс.ма, мапцс, за аруго фудба.т ска лопта к псхар за трсћспласирану скппу. м. м. и парвЛлу од 15 арн код Фабрн кс адитива. Упигзтн на тслефон 46-2'ЈЗ ол 18 ло 20 часова. Љубии ка Airriih Главнца. ПродаЈсм срсбрни сспајг (чнс то срсбро) за 6 особа са дссер тннм дсло.м. Ноглсдатн код Акla.iKOBiiha ул. М. Ilniitia Кул»с бр. 22 Ylapalmii Мен>ам Једнособан стан 42 m2 la телефоко.м за всћп ii-Hi звмго бан. Телсфлн 57-7Ј4 од 19 часопа. Мен>а.м Ј пособзц комфоран стан у Варош Лапбву за такав у Параћппг Обавсштс < код властпса Ро.маннЈска 2 Пираћин. Тражпм ортака ла градн.у куhe у улннн Та гр БогдановоЈ. Oopanmi сс на гслсфон 56-643 по поднс. Продајем њиву ол 50 ари, код Кнеселачке чес ме. Има путни прилаз, и веома повољно место за викендице. Обавештења на телефон 52-306 (035). СВЕ БЛНКАРСКЕ УСАУГЕ ЗА BAIHE ДОМАЋИНСТВО ПРВИ У КУПУ ■ Да успех фудбалера Борца нијс случајан гарашују кајиовнјн ■ рсзултатц. ‘ Посдс осва|ан.а другог мсста у Шу мадиЈско — поморавској лнгн са гри бода нза изразнтог фаворнта ћпћевач ке „Слогс”, фудбалсри Борца освојилк су н фудбалскм куп на пнвоу Међуопштннског фудбалског савеза Светозарсво. До фииалнс утакмнис „сгакларцн’” су н.малн пунс рукс посла. Савладалп су Будућпост из Глввицс, Младост чз Снклрнце, Младосг из Рашевицс. Це- • мент нз Поповца, Побсду нз Луковнце. Рудара нз Плажана, к у финолмоЈ \так.мицк Радннчког нз Свнлајнца. Момцп тренсра МилиНсвнћа прпже.% кују у слсдећсм сусрету за Куп твкПоложени венци на спомен обележја из НОБ-а. .MIIHClbC НСКОГ ОД PCIIO.MII] | II1X друголнгаша ,јср су са.мо они преостали. Ово Је најуспешнпја' годнна Борца у последнл двс деценпјс: На слици: Председник ОДС Раде Миловановић у герисуству прсдставника СУБАОР-а из свих месних заједница полг/ке вснац на гроб наших суграђана палих у НОБ-у на napahimcKOM гробљу. Вснци су положени и на друга спомен обележја. ЗВЕЗДА ТРАЖИ ПОЈТЕТАРЦА Славољуба lairannh, члап ппонпр ског тнма Јсд/шства, дечак когп Јс пзразнти талснат всћ одвсо мс by miomipcKC рпрсзснтацнје СрбнЈс, постао Јс објскат пнтерсгппа н,а Звездтшх трагача за талснтиНслапно јс у 1 Параћину иораопо Сслс MiiAOitiCBiih if позвао JaiiRomi груког државног првака. Како у Јсдннству постоји расположсњс да сс Јапковнћу o.Moryhri карнјсра, по своЈ ирнлнин ускоро ћс.мо глсдатп Звсзду у Параћнну. — Екппа коЈа се три годннс прнпрс.мл а две годпнс игра у нстом саставу, а нграчн.ма су углавном пружени свп услови да радс и живе, нс .мо жс друго нншта нсго да дајс добре рсзултатс рекао нам Је трснср Миодраг Мплнћевић — Мсре. Y следећс.м првепству ШумаднЈско- -поморавске лнгс бориђс.мо се за прво мссто a то јс и остварсњс цашег дугорочног плапа, под условом да се иг рачки кадар пс оспс. зак.\»учио Је нср Мнлнћсвнћ. тре Иначс прнпрс.мс Борца почнн>у јула траднцноналннм боравком на Грзп а затпм слсдс ..правс прнпремс" и толнко очскивани наставак такмнче ња у Купу. М. М. J САМОУПРЛВИА IIHTEFECHA ЗАЈЕДНИЦА ! СТАНОВАЊА ОГЈШТИНЕ ПАРАНИН, расппсује О Г Л A С За доделу кредита учесницмма НОР-а за рс шавање стамбених потреба /. Внсииа расположивих средстава за додслу кредн. та по овом огласу износи 850.000,00 динара. П. Право учешћа по овом огласу имају учесницп НОР-а до 15. 5. 1945. годнне, чијс јс стално место пребивалпшта на тсрнторијн Општине Параћнн, пајмаље 5 го цшш, под условом да обсзбеде својс учешће из личних срсдстава од 20«/о од вредности зајма, а који нпсу у рад_ ном односу нлп пензнонерн нлп који juicy. корнстилп средства по овој Одлуцп, пити је њнхово стамбено питање решсно (у складу са чланом 9 Одлуке о даваљу станова на коришћеше п додели зајмова за стамбену изграц и»у учесницнма НОП-а). Т. Прп одређиван>у првенства за доделу зајма »узе- "ic сс одредбс из члапа 12 Одлукс о давању станова на коришђсгБс и додслу зајмова за стамбсну изградљу учегницима НОР-а и ч.ч. 6 Правилннка о критеријумима н условима за решавањс стамбсннх проблема учесника НОР-а Општине Jlapaliiui. IV. Захтеин се поднесе Зајсдннци становања Параhuii, улипа Крагујевачка број 4, у року од 8 дана од да_ на објављивања огласа у лпсту „14. дана" од 13. јула 1983, годиие цо 21. јула 1983. године. V. Заинтересовани учесници НОР-а дужни су да уз молбу лоднесу одговарајућу документацију коЈа јс неопходна за одлучнваше, а Комиснја за доделу кредита ће обићп све подносиоцс захтсва. Непотпунн и нсблаговремснн захтеви нсНс бити разматрани. За све потребнс ннфор.мацпјс заннтересованп ес могу обратити Оппггннскбм одбору СУБНОР-а или стручној ; служби Зајсдницс становања усмено нлн на тслсфон 51-014 или 52-013. Р. О. „ГРЗА-TYPIICT” — ПАРАНИН оглашава редовну Лицитацију ку?аш>ских помија из ресторана „Три шарана”. улнца Маршала Тита број —. Лицитацнја сс обавља 20. јула 1983. годннс у Малој салн рссторана са почетком у 8 часова. Почетна месечна цсна помнја износи 3000 динара. Комисија Радничког савста Пријем за ветеранс. На слнци: Традиционални седмојулски пријем у предссдништву СО-е за ветеране НОБ-а и прпоборце који жнве v Параћину, протекао Јс у срдачном разговору уз чашнцу и скромну закуску. Јулска, мсшовнта класа отишла На слјши: Свечанн, већ траднцноналнк испрађај младнх војника код споменика народном хероју Бранку Крсмановићу. Овог пута порсд бројних младића у ЈНА, добровољно отишле су и две девојке Свечапост за пмсндан На слпцн: Млађи члановн из „7. јула" зајсдно са ста ријнма за Дан устанка приредили су скромпу свеманост за гостс и становнлкс овс градске мссис зајединце. ИздаЈе СИЗ внфирм.каЈм 11зддвзч»и. савеп Надв браикимиб. Момчило Вучкомђ Смгисли Жшвкомнћ, Мндмкја Ituib, Нада ЈовановиЛ, (замепим вредсвдника| Свсжана IomhubhB боршије Марчлховпћ Сотимжуб (K.paju.wih Жиноп. Cw|nn<>Rnh. Живо|ив Гоммћ треосешшк) ЈОМр Гоммћ. Ype&yje: Редпкцш ив колегнјум Гадвнп н одговорнн уреднн« Обр * lOBiih HoBimapn: Свемана 'иватмтИ Мвлпцг Жн1>к«кик мир<нла> Цвингрнккић Мштвоје |1ли>; в Мкодра! Миленховнћ. Адресв Гедакцп|с1 Млкснмг. Горкш • 11>шггансим 17 leioфон: Г.1авнн в 'мичмшрви урсдник *2-1 лпвинарм Ч м« ip.-... .агр пшишн« 12* <м. ктугоди шн.а 62,50. За нностранство цвоструко. Жнро рачун' С113-а инфорхшсша М5М-649 16 код СДК (UpahiiM. Шгампа ГРО н1лас", Бстрад, Влајкомићсво л ; $40-551. Гиртм 11.000.
MIEM W Ш1111 II ■ HK Страиа 7r ЖЕТВА ПРН ' КРАЈУ По подацима коЈе прикуп љл Штаб за организацију жетве на подручју општине Параћин, жетва сс ближи крзју. Рок, 2£. јул практич но се продужујс за два-три дана, што и нијс велико чрекорачежс када сс узму у обзир временске прилике које нису никако ишлс иа руку пољопрнвредннцима. Ипак, не може се отети ути ску да је тај рок могао и мо рао да буде краћи да Је свс било како треба. Како се жства ближи крају све пос гаје очигледније да Јс ово- ■ одлшња организација, која је на време отпочета и у коју сс улагало доста труда затајила. У прилог томе су ооојиа нсгодовања пољопри чредних произвоЈ>ача мада се и њима могу ставити пе хе замеркс. Нису ретки слу чајеви да су комбајни улази 1и у н>иве прско реда, илч по рсдослсду њихових влас ника, да нису сачпњавапп списковк потребног редосл«- ла, да су се јављали старг пропусти, односно да се ра шло чссто са старим нави кама, када се овом питању пије поклаљала потребна пажња. Било је случајева <а у време сеоских иразни ка и светковина зсмљорад |<иии нису хтели да улазс у њмвс. Посебно је затаЈила орга зизација откупа и сушеља жита. Накме. због честих иадавина проценат влахе јс оио веКи од дозво?»>еног, па ^акво а;ито нијс могло да бу де ускладиштено у силоси ла. Препоручсно је да се . спроведе подно сушсн»с у домовима културе, школама и другим погодним прос торијама. На жалост, ово јс остало само на препорукама. Сушара у Ћуприји, за коју је речсно на почетку ;.кетвс па је спремна да прими жи то, испоставило сс да пиЈе осособљена за сушсње ишс ницс, већ само кукуруза. Овако нсодговорно стан»е је посебно погодило робнс пио ; извоћаче. I Иначе. закључно са Јуче рашњим даном укупио Ј<* пожњевсно 3.400 хсктара. vKJbyMyJyhit поред пшениие :< Јечам, што чини скоро за зршстак жетве. Што сс тиче откупа, ствари »<е иду •.•војим током, нешто због влажиости зрна које нс цоз вол>авз предају. а нсшго и због испол>ава1ва и прошло годишњих слабости, нсзаии гересованошћу и незадовол. ством ценама. Даиме, че гтлзнираних четири слготине загона откупљено јс 15C. што чини ман»с од половине. Ипак, с обзнром на све овс објективие и субјективие околности може се рсћи ia је зрио. са мањим изузс цима здраво и У песмањеио.м просечном прииосу покупљено сз житиих пол>а. a да организаторе још увек чска вслики посао када се ради о откупу, као и размишљањс о томс како да сс бар идућс годипс не поио ве старс слабости. С. О. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ■вв u Mom ram НИВНИМММИНВИВНВИИВВММИНВ Страна 2.ИНМНННММ1 KAKO CMO ОРГАНИЗОВАЛИ ЖЕТВУ НЕДНСЦНПЛННА СМАЊНЛА ПРННОС Страна 6. ±L>II > 11 ITU IIMIIIIIIIIII nIИIIIIKI11 >tl < I I! ■>■<■ 11 >>) > < IXIMtIIOOllKI'11<< I'<>> >: ................МШМЛНж | ПРЕД ПРЕДАЈУ ПЕРИОДИЧНПХ 1 ОБРАЧУНА O ПОСЛОВАЊУ ПРИВРЕДЕ i [УБИЦИ CE ПОВЕБДВАЈУ I До предајс података Службн друштвсног кн»иговодСтва о пословању привреде и друштвенлх дслатностн V протеклмх шесг месецц остало је још цеколико дана. По всћ устаљеној пракси обпчно се чека последњц јулскм дан када јс н задњн законскн рок да се пршсажу рачуни о пословању. Због актуелности пнтања о комс се радп, а на основу праћења кретања прпвређива1Ба покушали с.мо да у глобалнн.м црта.ма прнкаже.мо најприближнлје стаЈве цаше лрпвредс, са могући.м мањим одступажима, а коначнс податке даћемо краје.м августа месеца. Значајне мере предвиђене у цнљу превазилажења економских пробле.ма и тешкоћа, цуте.м раста пронзводње и продуктивности рада, повсћаља извоза и с.ман>сн»а увоза, веће колнчЈгне сопствених потенцијала прско енершје, репродукцноног и другог материјала, јасно је уочљиво да ис дају очекиване резултате. Y привредп спштнне Параћнн погоршани услови при. врсБивања у 1982. годинп настављају се н у првој поло * bioiii ове године. и то у знатнијем интензитету, и поред новнх капацлтета за производљу стакла, цемснта ц другнх којн су ставл>ени у употребу v укупној врсдностн од 4.434 милнона динара. II у овом псриоду привреда се сукобл>ава са иабавко.м одрсђсних врста спровпна л репродукционог матернјала, а посебно оног мз увоза, затим са отежантш условима набавке скоро свих врста енергије, што јс ути. цало на смањени обим производње, јер скоро да не.ма органпзације која се није сукобљавала с овнм тешкоћама СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОП-ШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦШЕ ССРН-а ни 1в а шивЕ ® Издвајањем средстава од 0,10 одсто из дохотка, \з 0,5 одсто колико се већ издваја за развој прпвреде и отварање нових радних места, створиће се нове могућностн за ублажавање проблема незапослеиости Преднацрт самоуправлог споразума о удруиитвању средстава за финансирање проширења могућности запошљаваља, којс је постало проблем, број једап у нашој средини, како се већ дуже времена истнче, послат јс на јавну дискусију. Уколпко бчде прихваћен, а како изгледа свп су за његово усвајање, омогућпће са нових 400 хцглиона дпнара запошд>авање још једног броја, ггре свега младпх стр\/ч»пх кадрова, од 2.850 коЛ11ко пма укупно незапослеиих ллпа. Y образложењу преднацрта овог Споразума сс пстпче да јс Y СИНДИКАТУ “БЕЗ ПРЕДАХА организацијн. Е И ОВОГ ЛЕТА, КАО П ПРЕТХОДНОГ а БОГАТА АК1IIBHOCT ВЕПА С/М5ЕЗА CI1H ДИКАТА ОПШТННЕ Веће Савеза синдиката општине и У овим летњим месецима не зна за предах. Заправо, задаци и проблеми присутни у свакодневном ралу захтевају од синдикалне организацпје континуаран г>ад п када се у осталим организацијама због устаљене праксе прекида свака активност. У. Већу синдиката општине обавестили су нас да за август, септембар и октобар месец припремају претресање не колико веома зиачајних питања, као што су: рад самоуправних радничких контрола; ста ндард радних л»уди и грађана; анализа о стању општенарод- - не одбране и друштвене самозаштите, стицање и расподела дохотка; криминал у привреди. Из овага се Јасно види да значај питања која he се наћи н дневном реду диктирају „нон-стоп” рад и траже од синдикалне организације и њених чланова да се своЈски заложе да се питања о коЈима се ради што брже и ефикасније разрешаваЈу. — Једном речЈу, основна активност у Синдикату и на даље остаЈе у оквиру економске сгабилизациЈе, речено нам ]еу Општинском већу Савеза синдиката. Закон о запошљавању проппсао могућност да радшгцп и ра дни људи удружују средства из дохотка за финансирањс проширења могућности запошљава ља, а нарочигго за обезбеђење личних доходака приправнпка, Јиша са средњо.м, вшпом и впсоком школском спремом. односно са трећим и четвртим степеном стргчме спре.мс која се првп пут запошљавају п жс пе; за обезбеђење услова за задошљаваљс лииа са умање.шм раджгм способноотпма и за преквалифпкацију п запошљаваљс лпца за чпјкм радом пре стаје потреба из техничко-технолошких п скономских разлога п не .могу се продхпстивно ангажоватп у својај радној ор С. О. Издвајакем 0,10 посто из дохотка сваке године, а висина средстава у наредним годннама п даљс би завнсила од оствареног дохотка, омогућило би знатније ублажење проблема незапослености н љсгово брже превазилажење. Затражено је да се за следедсћу седницу припре.мн одговор каква Је судбнна оннх 0,5 проиента којн се па име развоја прпвредс и отварање нових радннх места нздваЈају већ пу нпх пет годнна п да ли се та средства спајају н служе нстој на.менн. Председништво OK ССРН је ца овој седшши разматрало и нека питања пз огпитенародне одбраме и дрхуштвсне са.хто зашднте, као п гтроцену о бсзбедносној ситуацнји у пашој општинн. и проблехшма. Осим тога, услови приврсБиважа се погоршавају н под упшајем раста цена енергиЈе, што је л нзразита карактеристика овог периода, затим репродукчлоног материјала, по основу повећаног обрач\л!а амортизаииЈе, због револаризације, активирања нових калацнтета п повећања стопе а.мортизације, што је само настављено из прошле године, као и других врста повећаних трошкова. Односи у примарној расподели се све вшпе нарушавају, договорена полнтика цена не лоштује сс, што свс скупа у великој мерн noraba прчвреду у нашој општн. ни. Одобрено повећање цена у овом перподу, заправо пре кратког времена, не може да задовољп нарасле трошкове пословања, што утиче да се стање стално погоошава. Y секупдарној расподелп су сличиа кретања, јер ман»и део дохотка остаје оргаш-зацијама удруженог рада ггрлвреде и то, не под утнцајем одллвања дохотка по основу лодмиривања општедруштвених и зајсдничтсих потреба, јер оне спорије pacrv од раста дохотка, већ утлавно.м под утццајем раста утоворених обавеза. Носиоци привредне активности у цашој општини су и v најтежем положају. To се посебно односи на Српску фабрику стакла где се очекују утрострученц губици у односу на претходни обрачунскн период, а није много бол>а сптуацнја ни у Фабрицн цемента „Нови Поповац”. Y Фабрици штофара се очекује нзвестан остатак дохотка, али обавезе које су доспеле претс ц овој организа. цнји већ у следећем перподу тако да ће се сукобљавати са још већим проблемима него до сада. Код осталих органнзација удруженог рада стање је слично као и у пре *- тходна три месеца. Скоро све, са мањнм нзузецима, послују под отежаним условмма прнвређивања, али испун»а Bafv своје планске задатке. Од њих најбоље стоји ,,Параћинка” у којој су сви показатељи прнвредне активно. сти веома повољнп. Из реченог произлазп да сс предузете мере у Резолуцији и мере по друштвено договореној политици по неким елементима остварују, a no некшт, и то који имају значајннје економско дејство не остварују. Стога тгредстоји у следећих пет месеци, колико је остало до кра|а годпне велика бптка за поправљање овога што се може поправитп. а много тога зависц и од нас сахшх, да се тек сада цнклпчна кретања наше привреде, не испоље у оној мери чнји бн резултатп били тешко превазиђени.
27. ЈУЛ 1983. В БРОЈ 238 АКТУЕЛНО • АКТУЕЛНО ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПЛАНОВИ НИСУ ИСПУЊЕНИ ПОПОВЧАНИ НА ТЕШКОМ ИСПИТУ • Обрачун није завршен, али се пројектује губитак већи него на крају тромесечја. Просечан лични доходак мањи него у прошлој години. Извршење производннх планова за шесг месецн креће се од 71 до 86 процената. Једини пребачај код новимала (106,3). МАРШ „ТРАГОМ ПАРАНИНСКО-НУПРИЈ- i, СКЕ ЧЕТЕ” Стазама поморавсних партизана Иако је сезоиа годишњиход мора, Фабрпцп неменга сс готово свакодпевпо окупљајупај инша тсла друтптвсно-полптнчких оргаппзадпја, органи управљатва, а органпзују сс и заједнички састаини прсдставнпка сшгх политнчких, самоупра: вних п руководних структура — такозвадн плену.ми. Питање квору.ма се нс поставл>а, а на дневном реду је — губ!гтак по шестомессчном обрачуну и мо гућност за његово превазилажење до краја године. С највећом озбиљношћу посматрани су резултати ’пронзводЕве гтре него што јс и био познат резултат обрачуна (јер је извршена пројекција.) Ево како јс изгледала шестомесечна пронзводња нсказана бројевима: V производњи основлих ciiровина постигнуто је више Hero у истом перноду прошле го дине (за 15,8) алп је то ипак СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА: ПЛЕНУМ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА О ПРОБЛЕМИМА V ПОСЛОВАЊУ ФАБРИКЕ И МЕРАMA ЗА ЊИХОВО ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ Раскид са старом праксом После заједничке седницс Е ничким саветом и друштвено п водством Стакларе, на којој су шкоћама и пословнтш резултат псриод јануар—јуни ове годмне, лу пробле.матику разматрали и Уводно излагање по-диео је председнпк КПО Внто.мпр Ива нншевић и између осталог.. рекао: — Наш данашњи Пленум одр жавамо V време које се по мно го чему може сматрати изузетно змачајним, како посмагрино v светским размерама, тако исто и у одпосу на нашу земљу. Овде прс свега мислим на при * »редно-политичку ситуацију у савре.меном свету и шсно дсјство на еконо.мске прмлике у нашој земљн. Иако (1ио пршлико.м договарања о с,тржаван»у овог скупа пошли од задатка да се овом прплнком окренемо шшој интерној проблематшш и да се критпчкп осврнемо углавном на наше проблеме субјективне слабости и грешке, ипак нс смемо изгубити из вида да сато као велики колектнв, чији је значајни део посло везан за светско тржшпте (у набавци и продајп) веома осетљнви на промене које се на том тржншту дешавају. Прн томе ни за тренутак и ии у нај Вести из Општинске организацпје савеза инвалида рада ПОМОГ1 ТЕЖИМ ИНВАЛИДИМА Поводом јулскнх празнпка Дана бораца и Дана устанка народа СР СрбиЈе, бпштинска организација Савеза пнвалнда рада у Параћину, оби шла је четрдесет тешко болеспих и непокретних инвалид рада прве категорнје, и том прнликом уручила нм скро.м_ лу по.моћ у вредности од по петстотина динара, а која се састојала од дефшггарне робс: уља, дстериспта, niehepa, кафе и Још леких прехра.мбе mix пронзвода. V ову сврху издвојена су средства у износу од 20.000 дм нара. Трсба нстаћн да Је н OOYP „Параћника” \ Парнћну, уче стповала са својим пронзво дима \ додел»пван»у помоћп, што Је за сваку похвалу знак пажн.е пре.ма инвалмднма којих ttvta скоро из сваке органнзацнје улруженог рада. па п пз овог кплектпва. за 18 процената .маље негошто је планпраио. Fl.iaii производње клннкера у ООУР-у „Производња це.мента” 61 !О јс всћи од прошлогоД!milter остварења, али је са 174175 тона клннкера резултат мањи за 16,3 одсто од прошлогод!uniter, а за 27 од планираног за прво полугође 1983. Y новој фабрнцн је резултат бољи. Са скоро 200 хиљада тона, постнглуто је 86,8 одсто од плана, пли за 57 одсто више него прошле годинс ( у прошлој ГОДИ1ИН је још увек била пробна пронзводња). Код цемеита је просечан рсзултат пз оба OOYP-a 74,3 одсто укупно (425 хиљада тона, a планпрано 573). Y OOYP-y „Пр изводња це.мента” план је испуњен са 77,9 одсто, a у OOYP-y ,,20000” са 71 одсто. По асортиману, највише је био заступљен цеме.чт са 30 процената шљаке, код кога је план пребачен за 10,7 посто. leha удруженог рада CO са радОЛИТИЧКШ1 и привреднкм рукочланови BYP-a упознати са теима ове радне организацвје за , другови из Стакларе су настана сво.м Пленуму ДПО. мањој мери nauie тешкоће н слабије резултатс не смемо правдати и доводити у неку јачу везу са променама до којнх долази на немнрно.м међународном тржишту, јср у TILM условнма рвди највећи део југословенске привреде и посебно индустрмја стакла. Из тих разлога ја ћу се задржати на неколико питања за која сматрам да су незаобилазна у садашњој сит\ ацији v којој се налази паш колектнв, јер су поједина од н>«х од битног значаја за про.мену понаujaita, навика и о-лноса пре.ма раду и друштвеној и.мовини, без чега не може бити ни трајног побољшања свеукупних резултата. Y припреми овог Пленхтма н разговорима које смо водили у вези реализације програ.ма оператнвннх мера били смо ie4 нодушни у спремности, одлучности, и решености да овог пута енергнчно и до краја кренемо у коначан, слободно оме.ч да кажем, обрач\’н и рашчмшћаваље са свим оним негативним понашаЉе.м, навикама, начином рада и други.м појавама, које су кроз један дужи пернДЕСЕТ ГОДИНА ТОТОВОГ ФОНДА Сви запослени треОа да буду чланови Титовог ^овда Ове године у нашој општини сс навршавају цесет година од почетка констнтуисања и рада Титовог фонда, ове једннствене класне и солидарне ннституције. За десет годнна рада постигнути су веома крупни резу_ Л1ати, тако на пример са.мо од 1979. годнне до данас v Титов фонд је учлањено 12000 радника од 16500 запослених на терпторнји огпптнне, а од 140 радних организација, 90 су чланвпе ове иституције. 11 поред акције Снндиката и Савеза комуниста и крупних ре.зултата, акилја је могла да ича join ишри одјек. Примера радн v општпни Параћин постоји још 38 радних организапи * ја којс лнсу колектнвни чланови, a 27 ралних оргаппзацм * ја v којнма радппци ннсу учлањени у Тптов фонд. Многе орY погону 1 произведено јс 22.727 тона новтгмала, што је 2,5 пута више него у истом пе риоду прошле голине, a 26,3 посто внше од плана. Y погону II иије нспуњен план за скоро три процента, па је укупан резултат 106,3 посго. На крају јуна резултати отпрсмс били су у складу са резултатима производње, нз лове фабрике отпремљено је 3 процента мање него што је пронзвелено, a у OOYP-y „Пронзводња цемента” два процента ма ње. Новнмала је отпремљено више нсго што је пронзведено (због залиха затечених из прошле године) али је произведено мспод могућности управо због недовољнс отпре.ме. Плановн OOYP-a „Малопродаја” посебно су исказанн: у продаји цемелта достигнуто је 93,8 одсто, а у продаји новима ла само половина планираних од у животу овог колектива о.мотале његов складан и систе матнчан развој и посгнзање још бољих резултата од оних свакако несумљивих и значајних ко1‘и су више пута до сада од стране шире друштвене заједниие званнчно призиати, похваљнвани и награђиванп. Из дискусија које су се касније развиле. могло се закључити да је радничка класа Стакларе спре.мна и способна да се ухвати у коштац са свим насталиел проблемн.ма н доведе свој колектив нд оне позиције које му с правом припадају. Договорено је да, почев од 1. септе-мбра све суботе, за оне који тада не раде, постану радне, и да се до крајњих граннца поопптрн радна и техиолош« ка дисцигитина свих запослених. Против прекршиоца, ма ко они би>ли, убудуће ће се предузимати најоштрвје мере, јер јс то у овој ситуацнји изгледа јединп начин да се, бар што се тиче субјективних пробле.ма, изађе из тешк« ситх ације. Када се ради о објективним тешкоћа.ма всзаинм за кабавку сировина, репро.материјала и технолошких горива, фабрика ће се обратити за помоћ ши рој друштвеној заједници, али како је речено и у дискусијама, прво треба средити сггаари унутар фабрике па тек онда, чистог образа, тражити помоћ са стране. ганизације још нису извршиле уплату чланских улога иако су чланице Фонда. Разматрајући извештај Скупштнне Титовог фонда, Изврш ни савет је упутио препоруку свим организација.ма да с« V4- лане у Титов фонд, како колективно, тако и поједпначно. Оннм органнзација.ма које нису измириле обавезе, препоручено је да то учине у што краћем ро ку, како би се матернјална основа фонда побољшала и омоryheno новим ђацвма и студенти.ма да се школују. Планнраite школовања кадпова пз Титовог фоида треба *да буде у складу са потреба.ма прпвреде, како свршени ђацп п стуленти не би чекали на заводу за запошљавање, речено је на ИзврНЈно.м савету. М. Д. колкчнна.. Y продаји крсчњака остварсно је око 60 пронената. Ови резултати били су пред- .мег днскусијс на седннцн радничког савста радне органнза * цијс од 13. јула пуна два сата. Залнхе цемснга којс су забе лежене почетком јула биле су тачка око које су сс вртела сва литаља и запажања, па се управник пакераја Стојадин Милетић осстио обавезшш да излесе нске пробле.ме ове пословне јединнце: 8 — Снлоси су се напуннли пр' ве недеље јула, када смо и.малн празнике и патили од недостатка возила. Велпке невоље задају на.м врећс, које су веома лошег квалнтета. Од три милиона врећа, колико смо до бил-и крајсм прошле и почетко.м ове године, два шЕлионаје било из ЧССР, а баш оне се це пају у великом проценту. Y ве зн с вреНама имамо н тај пробле.м што лифг за транспорт врећа не ради, па ангажујемо раднике да ручло преносс огро .мне количине врећа. Што се тиче радне онаге, не достајало нам је 12 радника ггре.ма усвојеној систематнзаци ји, а онн су прп.мљепи тековог мссеца. Y свом доприносу дискусији Миодраг Стефановић је упозо_ рио и на проблем опреме и де лова за „Површинске откопе”, за чијн увоз „пе.ма ibi теоретске ш.ансе. Обавезе плаћања су вслнке, лије плаћен ни динарски део средстава”. Ако се дода да још није познат датг.м нуштања гасовода, да следује још једно поскупље ite .мазута (последње поскупље ње је дсловало скоро два мессца ггре него што је одобрено повећање цене це.мента), онда с највећим оптимизмом треба поставити цпљ — крај пословнс годнне без губитака! Н. Миловановић ТЕЖАК ПУТ ДО ОО¥Р-а Почел© деобе Збор радтгих људи на Аугобу ској станкци у прошлн петак која је одлуком републичког суда удружедог рада будући OOYP „Велмортранса” из Нуприје још једлом је потврдно да интерес радне органлзаније, бар оно што се чуло од Bopba Коларевића генералиог дпректора, ипак није нови OOYP, и.ти бар не попуг деспотовачког и овај параћинскн. Тежак и дуг пут до основне организације, која треба да но си име ,Дрница", водно је кроз два суда удруженог рада. Ооновни који је дао за право радници-ма да оснују нови OOYP и републички којп јеод бацио и другп захтев ООУР-а гптнички саобраћај да се поништи одлука са оснивачког референду.ча у Параћину. Же. љи радннка да овакво.м органи СИЗ запошљавања и месне заједнице утврћују KO ЈЕ СТВАРНО НЕЗАПОСЛЕН? Самоуправна интересна заједница запошљавања је от_ почела рад на утврђивању стања на свидепцији незапо слених по месним заједница ма. Да би евиденцнја незапослених лпца била што тач нпја одлучено је да се V сарадњи са месним заједница ма форхшрају комисије које ћс да сагледаваЈу стање у об ласти незапослсиости Стручна служба СИЗ-а уНегујући традиције народ ноослободилачке борбе и двадесетогодишже извоћење марша „Трагом Параћинско-ћупријске чете”, 90 мла дих из Параћина, Ћупријс Деспотовпа, Крапине, Мурске Соботе и поипадника .ТНА, и овог јула прошли су стазама првих партизана на шег краја. Из својих места сви су дошли до Батинаца у суботу, а онла, формиоајући че ту, упутили се обронцима Јужног Кучаја. Преко Стубице, Забрега и Поповца до шли су у Шалудовац, где им је припремљен дочек и програм. Извели су га бри гадири и омладинци Шалу довца. Ујутро, чета младих пошла је на другу етапу ма уша којој је био циљ споBERE САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ВАНПРИВРЕДА УГРОЖЕНА Материјални положај друш твених делатности, посебно здразства, образовања и културе и информисања ie све неповољнији. To је оцена ПредседНиштва Већа Савеза синдиката општине са последње седнице која је била посвећена ово.м питању. Y3 већ набројане области снтуацшја није мишта боља ни код других инстигушгја у ванпривредној делатности: \’ органи.ма ушраве и праBocvba. радним заједнииама СИЗ-ова и других, речено је на седници Председнпштва. Лични дохоци су у сталном опадању. Y просеку радници у друштвеннм делатноснма заостајузаоко хиљацу динара по гсловпом раднику у привреди, а када се уз.ме у обзнр и веома висока квалификациона сруктура у друштвешкм делатности ма, онда је овај раскорак још пзраженпји. Закључак је да је нужно да се поправи постојеКе стање. од носно матермјалнм положај раднкка ванпривреде. Излаз се тренутно впди у ослобађањг друшгвенпх делатностн oipe^e заиијом остваре бољи увид у свој доходак и његову расподелу, супротставпо се бирократски апарат који се ие либи да за остварење својих цнљева аи гажује п адвокате, груггу београдскпх адвоката, вршн појсднначне притиске на неодлучне, они.ма без стана нуди кров пад главо.м, младим возачнма 51ове аутобусе. Неколицина запошљеннх у Параћпну, која се од почетка конфронтлрала својим другов1Е\1а и поред евндентних дасцишпгнских прекршаја пмала је специјалан третман за себе иако су за исте прекршаје други кажњавани па и остајали без посла. Врхунац свега десио се јуче. Тројицаод тих повлашћених возача, покушалн су да кидаагтују аутобус. Два пуга уз интервенцнју CYI1 аутобус је враћен на параћинрадила је бод лпсте за лица са свнденције незапосле пих no квалификацпоној структури, а на основу н>пх ко мнсијс могу да сачине спнс кове незапослеиих са тери_ торије своје мссне заједпццс. Мссне заједниис се Huey пајбоље укључиле у ову акцију, па бн ови пословн требало да се убрзају. М. Ж. меник на Грзи. После завршене всжбе и полагања вен aua v присуству гостију из Ћуприје и Деепотовца, омла динци су дошли у одмаралиште на Грзи гдр их ie че као војнички пасуљ. Било је на маршу жуљева и много зноја. али пао тпзанска песма нијс силазн ? ла са њихових уста. Јадран ка Шефранко. дактилограф ; и Даворка Штрок, хемиЈСКи техничар, обе из Крапине. оиле су први „рањеници”. Војничке чизме и девајачке нежне ноге, готово су прилика за непријатпе жу.ие ве: „Без обзира на жуљеве. дошле би опет на Марш”, каже Јадранка само да је удобнија обућа. М. МиленковиК них допрнноса, мада се У суштини шппта бвтније нс решавд и знатније поправља н»нхов материјални положај, затнм у измени Резолуције која је доста рестрик.тивџа према ванпрнвредној делатности, и ,треће, најзначајније тгтањс — уређнваље односа слободнс ра з.мене рада у којој би се постигла обостраиа корист и снтуација видљивије поправила. Међутим, то је питаље ипак ду гороччмгјег карактера, па остаје да се чека септембарска сед ница Скупштпие општинс на којој ће се о матерпјално.м noложају овнх структура расправљатп. Постојп бојазан, no речима председника Већа Савеза диката опшггнне Радомпра Muлановића, да поше саца „бежа. ње”, пре свега стручних кадрова из ванпривреде у привреду, као што је некада било, са.мо обрнуто, шго нпкако не би с.мс ло да се дозволи, с обзиро.м па значај и потрсбс ових кадрова у друштвеним дслатно сги.ма. ску стагипЈгу алн трећи покушај нико није могао да спречи — Аугобус који служн за превоз радника стакларс ишто фаре синоћ пх није возио сада се налази у ауто-базн у Нулрији иако му је база Параћин: ска аутобуска станица. Горчхша којом возачи износе ове примере никако не може да сдужи као подспгцај заједништву у решавању нробле ма иа релацији Путнички саобраћај — OOYP Црница. Даиа шњи збор радних људи у Па: раћиау, поред усвајаља нацрта статута OOYP-a и пзбора деле гата за радаички савет имаоје за циљ и да се вндн даља аудбина радника који ннсу потписали Самоуправни споразум о удруживању у нови OOYP. H>ilx десеторо сада су на белом хлебу и да ли ће н дал»е остатп на својпм старим радни.м местима знаће се када се вратп делегација из краггјевачког осиовног суда удруженог рада са консултацпја. МеђуллЕм, ма какави да су резултати консултација, овај нови колсктнв окрњен за те љ\-де и другарство јср су руке да itiLxia престане радлн однос 61L1C вцсоко п одлучно полигпуте, a то су бпле рукс љн.хових дојучерашњлх дрх гова и колега. Иначе, у току су послови око деобе. који сс ваљда псћс и даље спроводитн отнмачпнама аутобуса. Шпанав 2
Igи 3aн SaOи ■ap 2oo£ 14 ta tn