9. MAPI 1983. • БРОЈ 228 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ ПАГРАБЕНИ АУТОРИ На траднционалном коикурсу наградног те.мата по водом 8. марта награВеии су: Прва награда припала је F.nrera.iii Портној. учсннци VUI-2 ОШ „Б. Јакшпћ”, дру га Драганн Иваиковић, уче МОЈА MAMA Ма.ма! Та реч ме огтија кал је чујем. Осећам њену ronnv руку, меко срце, искрене очн у којнма зешша титра по небу бескраја. Лепршава коса као у впле. Нежна матсрлнска љубав. Осеђам откуцаје њеног српа, осећам како дише, како се смеЈе, како ппетачс матевннску љу бав v блиставе зраке сунца. Бнсеон росс ле-пве красе 1ој днвне очп. 'Нежпи осмех краси јој срећна ока два. a руке као у виле целе ноћи ме грле. Кад мн болест закг па на врата, целе ноћп проб де напмном, зурећп v моје б.ледо п нсцрпљено лнце. Блапг осмех се зачас исто пи и на лицу се створи мрља ссте. Топла рука на мом че лу разлева снагу v мом спцу и све више ме бодри. Кад моје песрећне очн лугају светом тражећи нешто но no. увек сретну очи мајке које са собом посе п реше 1бс. Кад ми лице красе дра ггл»и суза увск је ту да из бппше сваки траг сећан»а на МоБг тужчи прошлост. 'Кад запечс петт^ ^'ЖСга tfHT’CP сче >’*ЧВО СКЛОНИ V хлад, моја м-ifva па шиви од ј\тпа до мпакд копа, ц пл^ви. сво1с усеве. Увече када се вватн, ргке нслуцале и у жгљевкма склопе се око мог врата. Зормца Стсфаповић (Ш награда) МАМИНА Љ\ГБАВ За. мамину љубав знају сви, свс птице малене и малени мрави, што живе у трави За iby зна и 'пиле и великц меца, за мамину љубав знају сеа деца Мамина /е љубав највећа на свету и она. јс пружа свом ‘мало.м дстету 3oputfa Темељковић V-2 ОШ „Радоје .Домановић" МАЈЧИНЕ ОЧИ V ' o4ti.ua нашим живе неке dpyze очи сјајне, itaaee tci' црне очи срсће, радости нл’ ту?>. To су owl цаитх ма.ча, в због њих никад нис.мо самк, то су речц дивмнХ бајки, го су очи наишх мајки. Тс очи \>вск иа цас пазе, рукс ипс tbcnc аолс имазе. Да v детињству сја иа.ч epeha, ibeua је љубав трсма иа.ча ' највећа. Maia МладеновиК VI 3 OLH „Светан Јаковљевић” икци VU.I-1, такође ОШ „Б. Јакшкћа”, а трећу равнопра вну награду деле Зорица Сте вановић, гченнца V разреда OUI „Б. Крсмановнћ" нз Си кврице п Снлвана Пстрозић, ученипа VUJ-2 ОШ „Р. Дома новлћ”. УБРАЛА CAM IIBP.T У СКРИ ВЕНОЈ ПОЉАНИ Убрала сам цвет v скриееној •пољами. I Иест /е лгалн алн. снахсан I Додирни га, .ua.ua, cad « кад се мартовско јутро, g твојом косом v.uuea, ј doduputi га cad, кад роса. на твом длану блиста са.ио за тсбе, кад euuie није важно небо, В кад земљд eiauc пе тугује и Усне би хтсле da ти кахсу _ — дрхтаве су и меке, очи би хтелс да се смеју u — са.мо сјај у дубини зеница. S Ма.ча, толико тога бих ти 0 рекла, толико тога бих учинила, | али не постоје крет/ес, | не постојс' речи, “ речи којс би могле, које | бц с.челс В da onuiuy, \ да објасне... колико... « мама, зато само .узми ;, овај цеет. н Боја јс бледа, Мирис ie заборављеп, ; алц осетићеш Ka'iio Кроз Н ‘ жилицс “ пулсира поиут прегршт п искри | моја љубав. - (I награда^ п Евгеннја Портној, уч. VIIf-2 Q ОШ „Б. Јакшић” g Ракнћ Снгжана VI-2 ОШ „С. Јаковљевић" МАЈКА и Зора у Њеннм очнма тра ° жи уточиштс. Са усана Ље « mix сунцс точн благодстно и нино љубави. Из устију Н>с них си.мфшшја иовог дана почиње своју чаробну игру. I Реч Мајка у себи садржи I толико иежносги н топлине колико нема нн у најблаго ■ летннјпм њивама љубави. I Мајка је ушћс раскошних1 река осећан»а. п Ннгде па свету нећете на- | Ни реч која јс топлија и у своји.м осећач-.нма нскренија в н вољеннЈа, Нигдс на свету | нсћетс лаћи реч која је внше опсвана, јер има ли леп r шс пес.ме од лепршавог ос | меха МаЈке. ; Драгана Иванковић VIU-1 ОШ ,Ј5ура Јакшић” НЕВЕНКА СТЕФАНОВИБ, БУДУНИ ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧАР ЗА МЕРНЕ И РЕГУЛАЦИ ОНЕ УРЕБАЈЕ СВАКО ЗДШАЊЕ Л ЛЕПО ним образовањем После бројпих договора п дискусија, предсташпшн органнзацлја удруженог рада из наше општине, СИЗ-а за заао шљавање и Центра за средњс ! усмерено образовање „Б. Крс- | мановић” сачинили супреллог плана уписа у трећн разред за шкблску 1983/84. годину. УсклаБујући потребе уДРУ' женог рада н моп ћности шко лс, из Параћина је Регионалној Скутшггшш СИЗ-а уомере ног образовања отишао пред лог да сс у цдућу школску годину упишс једанаест одељења са произЂОДНИМ занимаљима и пет са занимањкма друштве них делатности редоввих ученика. За гтотребе ИВТ КТ „Б. Крсмаковнћ” у наредној школској години редовчим путем школо ваће се трн одељења текстиЛ’ не струке (конфекционари, пле гачи — трнкотажери и једно одељење предилаца)- Поред овога припремаће се и кадар из преква:и1фикације н школо ван»ем одраслих ллца ванред ним путем. На тај начин бн требало да сс оспособн два одељења за трећи степен стру чности (ткач и оштеменлвач текстила) н Два одељења другог степена (конфекцнонар п ткач). Српска фабрика стакла годинама иије успела да добије ниједног радника из редовног школовања али се очекује да се у ндућој школској годаши повећа интересовање за стак ■ ларска заиимања, обзнром иа примамљиве понуде и добру зараду која се стичс у овом ко лективу. У лдућој школској годиии редовшш путем школо ваће се за трећи степен струч ности стаклодувачн и стаклореглери. а ванредним путем за трећн степен стручности 30 стаклогравсра и исто толико 0 Невенка Стефановнћ, уче ница Ш-3 одељења Центра ,,Бра ико Крсмаповић” поред 33 мла дића једина девојка у одељењу 9 Окружена пажњом и другар ством, у првом полугодишту по стигла је успех са проссчном зцено.м 4,29, што је порука н познв св!ш девојкама које избе гавају производна запимања. Откуд на електротЛничкој струцн на занимању електромсханнчар за мерне и регулационе уређаје једна девојка? Помало у чуду, а вишс пријатно изненађењс почели смо тако разговор са Невенком Стефановиђ. , Крхка п иежна, тиха в скром; на не одаје утнсак осрбе која другује са струјом, са гајанствсни.м и многпма педокучивн.м и опасним апаратима који мере и контролишу напон и јачину струје. — Huje чудно да се девојке опредељуј\> за пропзводПа заHii.'.taiba. Ona су ите како привлачна п лепа. Ако се волс, Huey ни тсшка. Ја 'сам као ученица са врлодобрим успехом могла да упишем и нешто dpyze, што је за жене привлачније, али ниса.и ни покушаеала. Одмах сам се опребелила за слектро струку, ]ер то воли.ч. Како сс осећа јсднна девојка у одсљељу окружена са 33 младића? . — Признаћу da сам први пут ушла у ode.'bcibe са хладноћом у срцу. Осећала сам се нелагобно, чубно ... MebvcuAL, dpyгарство је превлабало, cpyiuuло је мрј страх да ме мушкарци нг нрихвате. Напротив, има.и cada duene другове, који су oeo.ua пажљиви, причала на.и је Неоенка са осмехо.и на • усна.иа. Поседујућн једну од пајлепши.х врлина, скро.мност, није много говорљнва када |е реч о 1БОј самој, али то јс допунила дчректор Олга Стојковић. — Неоенка је eco.ua ерсдна^ и бобра ученица. С пуним npa-1 во.ч .могу da каже.ч da служи за nptLuep v iiauioi школи. Иако је Бак-путник, она је са.ио 9 часоеа onpaedano изостала са настаее у прео.и нолугобишту. Судећи npe.ua no.iyiodutuibc.u vcnexy, постоju .иогућност da на крају годцнс 6yde u odлична, чи.ие показује da jc ceaKO занимање лепо u da ннјс reuiKO. Ceoju.u изборо.и jc ноказала da не.иа .иушких u жсиских позиоа, што треба da noмогне генерац.ији која се тек onpede.by/e, истакла је dpyzaрица Стојковић. Да је у одељељу цењена н уважавана свсдоче и то гцто су јој друговп повернлн фушшију председника одељенске заједннце, и тимс 1вену реч слушају н поштују, До краја годннс није остало пгно времена, Али довољно да Невенка, док свакодневно путујс у родио Бошњане и жури баби и деди :ia цм сс nabc прм руцн. јср су јо) ролптељн на привременом раду у Швајцарској, раз.мишља шта ће даље. С. Јовановпћ Састанак Комисије за образован»е и културу при Већу Савеза синдиката наше општине, који је одржан 28. фебруара, и.мао је за циљ да анализира актнвностп на остварнвању задатака културног стваралашгва у опшгини У 1982. години п ла се саглсдају могућности и нзврше припрс.ме за организовање « спровођење такмичења у културном стваралаштву у 1983. годинп. Састанку је требало да присуствују и v н»егово.\< раду да учествуј.у и прсдседници акциоиих конферсцција и основнпх организација синдиката »председнипи култур ио-уметничких .друштава н референти за културу радних организација, прсдседници комнспја за образоваљс и кглтурх’ при OK СКС, ОК' ССРН, ОК ССО и директорн градских осковннх пгкола, Музнчке школе и Центра за средње 'образова1БС „Б .Крс.мановнћ", али половина позваннх је имало „важиијег посла”. Ово је још један доказ да је култура на последњем месту н да је занемарема у .многпм организаиијама удруженог рада. Колцкн је н»ен значај у процесу .производње н жидоту и раду једног колектнва најбо.ље сведоче речи госта на поменгто.м састанку Драгутнна Тасића, председник Ко.миснје за образовање п културу Међуопштнпеког већа Савеза спндиката. ,,Без развоја културе v удружено.м раду не.ма нн другнх развоја. Само v хумаинзирано.ч радном процесу .можемо очекпвати да радни човек постнгне задовољавајуће резултатс”. Када се говорп о културп рада наЈчешће се ссе сводп на културно стваралаштво, што нЈГхако не бп требало нп смело да се догађа и у будуђе. To су два разлпчпта појма и културц ^мнав 9 НАЦРТ ПЛАНА YIHJCA HA ЈАВНОЈ ДИСКУСИЈИ ОСТАЈУ GAMO ВЕРИФИКОВАНА ЗАНИМАЊА lllltlllllllllllllllllllllllllllllllHinilllllllllinillllltHIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIItlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllKDIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIItlllllllllllllinitlllllK ф Y Центру „Бранко Крсмановић’ у идућој школској години требало ои да се школуј¥ једанаест одељења са производним занимањима и пет са занимањима друштвених делатнссти Ф Јавна дискусија траје до краја марта ® За дефицитарна производна занимања нијс ограничен број ученика © Вепике могућности за преквалификацију н дошколавање ванредстаклосликара. Други степет стручч-госги .моћи 1;с 'Д' сгекну по 60 стаклодувача н стаклореглера. За машинску струку ттредви Бено је четири одељења (машинбравар, .машиннст, метало глодач w једно одељење грађе винских лимара н монтера урс ђаја за парно грејање). За електроструку школоваће се два одељења (погонски елек тртгчар и електромеханичар за мерне и регулаиионе уређаје), а од одраслих једно одељење погонских електричара. Ученици који планирају да се определе за хехпгјско-техно лошку струку треба да знају д-а је плаиЈтрано само једно •одељење, а исто толико биће уписано кондитора за трећи степен стручности. Догодттне СреддБошколском цемтру би требало да се. ванредним школовањем оспособи за друти степен стручности и једио одељење нзрађнвача гор љег н доњег дела обуће. Између пет одељења непро изводнмх занимања, планирано је да се утшше по једно одељс ље правно-биротехничке, еко ломскокомерцијалне, мате.ма тичко-техничке, природиопгех тпгчке и једно одељење за фи знчку хе.мнју. Предложенл план, можемо рећи, веома јс реално направљен и уколико се буде оства рио, постићи ће се однос 72:28 одсто у корисг производних заннмања. Он је разматран на «Регионалној скупштинн СИЗ-а усмереног образовања, прнхва ћен је какав јесте утврђен као нацрт, али са напоменом да се ученици не м.огу утгнсати на она зантсчања за која Цеитар ннје верификован. Уколико са до краја јуна нс стекиу одговарајући услови, у Ценгру ,3. Крсмановпћ" ученнцн неће мо ћи да се определе за мотггере КУЛТУРА Y УДРУЖЕНОМ РАДУ ИШЈ - рада жик нарочито треба посвећнвапишш тн пажљу, што до сада у нашоЈ оппгпши није био случај. Како пзгледа фабрички круг, радна просторија, место за машино.м, па све до норматнвних аката којп све то регулшпу’, су огледало једне органнзације. Једногласно је .мпшљеље свпх присутних да је културно стваралаплтво у брганизаиијама удруженог рада v нашој општини развијено, алп само у три наша највећа колектпва. Mebvтнм .изузимајућн ФЦ „Новп Поповац", нц 'у једној друтој органпзацији rfe постоји професионално лнце (референт за кул туру) које се бавп овнм пословима. Додуше. речено је, правнлници.ма су тпрсдвпђеиа ова радна места, алн не н поттуњена. Србдства која сс за културу нздвајају no основним организацијама удруженог рада у нашој општини су минимална. Прнмера радп, наш највећи колектив ,СФС, је за фпзпчку кул туру у прошлој ГОД1ШИ Ј13ДВОјио око 140 милиона старпх динара ,а за културу са.мо око 10 .милиона динара. Средства не бн требало да буду с.метња. Кул тура јесте скупа, али јс још скупље радити без н>е. Све што се ради на овом послу треба да се ради v функцпјн стабилпзације, истакпуто је овом приликом. Међутим, матернјална средства ипсу једнна препрека за развој културе у удруженом раду. Слабо је и ннтересовање запослених, пре овега људи са вишнм и високпм образовање.м, са образовањем које би помогло ,и дало боље резултатс v о вом раду. Прошлогодшињп „Сусрети другарсФва”, показали су да УД’ уређаја за парно грејање, за грађевинске лихгаре п за фнзнчку хемију. » Нацрт плана о опису учени ка у трсћи разред за школс« ку 1983./84. годнну је на јавној дискусији и о њему ће се рад ни људн изјашн»ав *ати до кра ја марта, a v априлу ће бити коначно утврђен од стране Ре гионалне 'скупштпне. С. Јовановић I УКРУШЕВЦУ 1 11.MAPTA I ДЕВЕТА ИЗЛОЖБА СРЕНКА ЗДРАВКОВИБА 5 Тридесетак уља различи- = тог формата чине девету 1 с'ал!осталну нзложбу пара- = ћннског сликара Срећка i Здравковића која ће бити i отворена 11, niapia у про = сторијама Позорипгга у Кру s шевцу. 1 јПокровитељ ове изложбе = је Хемнјска лнду^грија е ,дМерима" из Крушевца, a = гости иа изложби биће Гор = дана Стошић, песникинл нз Е Зелтуна п чланови Кљиже- = вног кпуба „Мирко Бање- = вић” из Параћина. М. Д. | СВЕТОЗАРЕВАЧКИ УМЕТНКЦИ Y ПАРАНИНУ = V Завичајном музеју 1. = марта отворена изложба i чланова Клуба ликовних у* = метника из Светозарева. Ни = је први пут да уметници нз = овог суседног града.- госту- = ју у нашој средини, али ова | нзложба чини један компле = таи најновији стваралачкн = опус јагодиноких сликара. | Око тридесетак радова л»у« = битељи лнковне (умеп1ости | мођи ће да виде до 12. мар = та, a 14. марта отвара се из- = ложба са прошлогодишљег | Сидтпозијума стакла. = С. Ј. рхокени рад у нашој општнни има врсних талената, али надовољно искоришћеннх. Досадашњн пропусти око организовања „Суорета” не би требало да се у будуће понављају, а масовност треба да буде већа и да кроз ове облтгке такшгчења про ђе игго вшпе аматера. Културно стваралаштво Фабрике цемента _,Новп Поповац” заслужује сваку лохвалу, јер нас је достојно репрезентовало на свим ннвоима. Предсгојећи „Сусретп дру« гарства” би требало н морало да буду масовнијн, квалптетни« јн и боље организовани, закључено је овом прнликом. СИЗ културе треба да изнађе могућпост да, нарочпто мапдш ОО¥Р-има. да утгутства п пружи стручну по.моћ. Основне организације синдиката морају оитн покрета'Ш н носпоци глав них терета у овој акцпји, а никако посматрачи са стране. Расаднпк младих талената који се гаји у основном и средњошколском образоваљу, а којп ће каснпје обогатити култур. ио стваралаштво у удруженом раду, такође треба афирмисати и нзнаћи облике на којн начин их све представљати јавностп. Договорено је да таклшчења V основшш органнзацијама удруженог рада буду завршена до 30. априла, а да сс отшггмнско таклтчење одржава од 15. до 25- маја и тиме обогате мај ске свечаностн. Прнјаве за учествовањс на отптпнском так иичењу шаљу се ОСВ ц .треба да стигпу наЈкасније до 10. Maja. Свп колектнви трсба да нскористе своју прилику, a ОО снндггката, да подсетпмо Још једном, да озбиљно схвате место и улогу која пм прлпада V овом п те како значајпом послу. С. Јовановнћ
СПОРТ«ФИЗИЧКА КУЛТУРА БОК — БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК ПИОНИР ФК ЈЕДИНСТВА НЛ ПРИПРЕМАМА PEIIPEЗЕНТАЦИЈЕ ПОАУФИНААЕ У ПЕТАН СЛАВОЉУБ Y МЕДУЛИНУ Међународиа бркссрска рсвија „Београдски победник” ове године преселила се у провинцију.'Чстврт финалне борбс ове велике боксерске ревије биће одржанс у чстири града Србијс. Хале спортова у Светозареву. Краљеву, Чачку и Зајечару биће до.маћини у четвртак, а већ сутрадан одржавају сс полуфиналне, једна у .КрагујевПараћину. Борбе почињу у 19 часова, а учествују боксери из Кубе, СССР-а. Псљске, Бугарске, ДР Немачке, Румуније, Мон голијс, Чехословачке и наши бо ксери. Ова бокссрска приредба побудила јс врло велико интересо * вање међу Параћикцима и већ првог дана почела јр. Јагма за картама. Организатсри у Хали спсртова смартају да he за полуфиналне борбе омогућити да се у Хали спортова комотно сме сти око три и по хиљаде људи. Организациони одбор полуфиналних борбл у Параћину сачињавају: Топлица Недељко вић, председкик Оргакизаиионог одбора, Драган Петксвлћ. потпредссдник, Божидао 1Чатић, Миомир Станксвић. Нслељекко Гуњсвнћ, Мнливдје By MKonnli, Стсва Мптровић, Рапko Николлћ. Стојан Николић. Милош Димитријевић. Зоран Антић, Милош Дракуловић. Мирослав Перић, Стаиислав Бабић, Жарко То.чиИ, Миленко Севић н Сретен Обрадовић. Спонзори пслуфиналних бо'.’ би су СФС. ИВТКТ .Бпанко Крсмановић”, Фабршса иемеита, „Параћинка”. ..Инвестбанка". Фабрмка алитива. „13. октобср'". ..Шумглија", .. Ф₽потекс”, и „Елсхтрошумадкја". м. ?л. Пнонир Фудбалског клуба »Једппство" Славол.уб Јанко вић мз Шалудовца, pobeii 1970., боравио је на припрсмама ппонира кандндата за репрезелташтју Србпје. Прн премс су одржане. попут оних за љнхоос старпје дру гове, у Медулнну н отуда се Славољуб вратио као капди дат за прву једанаесторицу. Његов тренгр у Јединству Рнста Аризовпћ о Славољубу каже: — Славољуб Јанковић нма све услове да постане добар фудбалер, али под условом да му овај позмв на прмпрс ме репрезентацнје Србије по служи као подстицај за да љи, упоран, рад. ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ ОДЛОЖЕН СТАРТ СТРЕЉАШТВО: ТУРНИР ЗА 8. ®РТ М. М. На састанку удружсња flpyre српске лиге, коме јс присуствовао члан Председништва ФК „Јединство" Видоје Стојановић. одлучено је да се старт пролећног дела прзенства помери за 20. март. Разлози одлагања почетка такмлчења нису били довољно образложени ,на самом састанку, али ова одлагања ипак ће добро доћи играчима Јединства да учврсте своју форму. Прошле недеље „Јединство” је играло са ФК „Текстилцем” (2:1) и обе екипе су приказале добар фудбал. М. М Стрељачки Савез општине Параћин и Секција за друштвену а1$тивност жена прл ОК ССРН и ове године организовали су Турнир у стрељаштву за жене у част 8. марта — Дана жена. ДОБРЈЈ. РЕЗУЛТАТИ НА ОПШТИНСКОМ ПРВЕНСТ8У Турнир је одржан врло добрим условима у сали ИБТКТ Стрељачки савсз општ.чне 5. 6. марта организовао је Оп- „Бракко КрсмановиК’ чији су стрелци уједно били и најмасовнији. Учесницима турнира празЗНАЧАЈ И УЛОГА ФУДБАЛА V CHCTEMY ФИЗИ ЧКОГ ВАСПИТАЊА Пише: проф. Љуоиша Богдановић НајважнчЈа сшклн стваи на свет? Циљ физмчког васпитања је да створи човека који ђе својим, физвдки.м, умним и моралним спосо0ностима бпти корнс т£н члан нашсг друштва, да као јединка допринесе v сгварању будућности п јача одбрам бену моЋ наше заједнице. Да би сс овај циљ остварпо потребно је решити многе задатке, држећи се прпнципа фи зичког васшгтања (свестраностн), Здравственс и практичне усмерености, забаве, розоподс н тд. Основни вндови физичког васпитања су: пгра, спорт п гнмнастика. Данас не постојн оштра граница нзмеђу појединих видова, јер нм се према кон кретним потреба.ма одреБује значај у систе.му физмчког вас питаља. Нскада he се при.мсњнвати сва трн вида. Ако желнмо да се разионодимо, фудбал lie битл игра. Ако јс у иитању так мичење, фудбал је спорт, а ако желимо да решимо пекн биолошки задатак, биће гимнастика. Може сс закључитн да фудбал спада у спортске нгре и да је саставнн део физичког васшпања, јер садржк све љене основне карактеристике. Фудбал као спортска игра пли као . „најважиија споредна сгвар па cbctv" најбогатији је, елементнма технике. Изузев рукама може да сс пгра свпм деловима тела н ннтересантан јс и за нгру н-за гледаље. За фуд бал ннјс потребно припремати посебан терен — (за плнвање базеп п вода, за кошарку кошевп, обруч 1пд), можс ла сссвако без посебне техничке при преме: л деца, н одрасди, н старији. Код нас је фудбал за многс најомиљенији облик рекреацијс. Фудбал је једини спорт којп може да окупи на једном месту н преко 100 хиљада гледала ца. Многи од фудбала жнве, јер су за њега професпонално везани, алн најкорисннја страна 'фудбала као спортскс игре је у томе ПЈто се мплиани људи међусобно таклшче, а у прнпре мама за такмичење јачају своје здравствене и психофизичке особлне (брзииу, снагу, нздржљибост, окретност н спретност, карактср, вољу, другарство). Значн, да би неко постао добар фудбалср и позитивна лнчност, треба да овлада свим' бројннм и споженим елемеитп-ма технике, тактике која је такође сложена, да будс снажан, нздржљив, борбен, упоран, маштовит сналажљив, дисциплинован, одговоран п несебичан, јср је фудбал колективна игра. Потребно је много самоодрћцаља да бп се ово постигло јер таленат нпје довољап. Ои је само услов да се .бржс постнгнс одређенп циљ. Можда внше од свсга о значају’фудбала говорп податак да су многе школе у свету фудбал увслс као обавезан внд фнзичког васпнтања. Па сс тако поред математике, фнзпке п друго учн п фудбал. Основиа школа у Новом Саду „Светозар Марковић” фудбал као обавсзан предмет н.ма од 1980. годинс. Познати стручњак профе сор Др Адрејевнћ тада јс пзјавно: „Ово је малл корак за шко лу, али огроман за фудбал”. игра на свако.м месту. Уместо правих статнва довољна су два штапа, два камена илн двс торбе. Фудбал може да игра Јеаана^ ник је честитала Боса Петровић, испред Секције за друштвену активност жена. Учествовале су екипе свцх спортских’ категорија од 15 до 50 година старости и постигнути су слсдећи резултати. Прве су биле девојке из средњошколског центра са 467 кру гова, друге „штофарке” са кру гом ман>е, трећа екипа СФС са 453 круга, четвртс пнонирке пз ОШ „Стеван Јаковљевић", пете из ОШ ..Радоје Домановић”. а шесто мссто заузела је екипа за спорт н рекреацију инвалида. Међу појединцима нај боље су биле: Мирјана Далнић са 162 круга, Славкца Ћорћрвић са 166 кругова и Ана Петровић са 160 кругова. С. 3. штинско првснство растс и категсрмје квалификацију за Рзтиона Шумадпје за свс уз ■ стрслаиа и првспство п Поморавља у гађању из сермјске ваздушне пушке. Масовност је би ла добра. а резултати такође. Учествовало јс учесника. н право за учешће на првенству регисна избормло је 30 стролаца из стрел.ачкпх '■дружина ..Михајло Илић Кул>а", сепиори и сениорке, екипа Средњошколског центра. сепиори, јуниори и јункорхе, Стрсљачка дружина из ИБТКТ „Брзнко Крсмаковић” сениорке. ОШ ..Стеван .Јаковл-евић". - пионири и пиоиирке и ‘сениори из Фабрике цемента. 3. 3. СТОНИ ТЕНИС / AC 1 60РДЦ ВОДЕ Y Зонској лиги Шумадије п Поморавља која је наставила турниром у Велнком По повипу, Борац је своје протнв нкке, „Полет” из Сења и Ша мот из Аранђеловца, савладао са максималнпх 5:0. Директни ривал ,ЛС” нз Крагујевца сво је протнвнлке „Опленац" из Тополе и „Полет” из Сен»а са владао резултатнма 5:4, па је „Борац” захваљујући бољој партији — разлици дошао па прво место. _ Трећи кандндат за прво ме сто „Опленац” нз Тополе овмм поразом испада нз тркс за пр во место, па he верозатно пнтање првака решитн међусобни сусрет „Борца" н стонотснисера нз Крагујевца. Наравно, „Бррцу” нпак остаје мало стрс пње за сусрет са „Оплекце.м”, јер се још увек пад1ти једини пораз из прошле еезоне који су „стакларцпл.з” нанелк стонотенисери пз Тополе. Следећп турнир игра сс v Сењу 26. марта. Р. В. РЕЗУЛТАТИ ЈЕДАНАЕСТОГ КОЛА Борац (Јуи) — Буљамс Ј:4 Јаворак — Морава 5:0 Напрсдак (Д) — БудуНност 0:5 ВзБкђпчн — Папрсдак (С) 2:5 Космај — Хсрој 2:5 РЕЗУЛТАТИ ДВАНАЕСТОГ КОЛА Морава — Кос.маЈ 5;1 Хсрој — Пзвиђачи 5:4 Напрсдак (С) — Напрсрак (Д) 5:0 Будућиост — ф Борал (Јум) 3:5 Буљанс — Јаворак 5:2 ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Буду ћносг 12 2. Напредак (С) 12 3. Јаворак 12 4. Буљале 12 5, Борац (Јун) 12 6. ХероЈ 12 7. ИмнБачн 12 8. .Морава 12 9. Напредак 12 10. Космај 12 11 1 58:17 22 10 2 56:21 20 8 4 48:27 16 8 4 47:30 16 8 4 47:33 16 6 6 43:40 1’ 3 9 23:49 6, 3 9 20:49 6 2 10 18:32’ 4 1 11 13:55 2 МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм н.иву I класс, ппвршиис 45 ари иа мссто звано „Змич" (иза Југопстрола), лово.хно за плацс ас. Сва обапсштси.а va адрссу: улкца Бориса Кидрнча бр. 76 или на тслефоп 51.676. .*** Оглашава.м исва/ксћпм сг.едочанство о завртсно! основпоЈ школи. издато у O1II ,.25 миј' * у Поповцу н.л нмс Жнво.мпра МнлошевмБд нз .Стубнцс. Оглашавам нсважсћнм свслочанство о завршсно! ос.могодпшњо| школи, издато. у O1U „25. маЈ" у Половцу на п.мс Топлпцс Прокнћа нз Буљана. *44 Оглашавам »епазкећом диплому Хемијско-Л хинч ке посоле нздату 1977. годпнс ма пме Гордане Васнћ пј ЛешЈа. Продајем седнице ружа у 90 боја по 35 динара. Гарантујем сорту и пријем. Драгољуб Недељковић, 35220 Ри баре код Смедерева. Телефон 74-00-1. Тражите каталог. • СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА, OOYP „АМБАЛАЖНО СТАКЛО" — ПАРАНИН расписује К О Н К Y Р С За стипендираше стУДената: — ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ V год. 2 студемта (енергетскн смер) — ТЕХНОЛОШКИ * ФАКУЛТЕТ V год. 1 студент (нсорганскн смер) Кандндати су дужни да уз молбу прмложе: — биографију, — доказ о уппсаном X семестру и положстшм пспптима из четвртс године, — потврду о имовном стању, ' — потврду о личном доходку родитсља, — изјаву да.не при.ма стипендију и — лекарско увереље. Пријавс по конкурсу достављају сс Кадровском -ектоpv Српске фабрнке стакла у Параћпну. у року од 15 дана од дана објављпвања коикурса. ЉдаЈе СИЗ ■п.формаош.Ј. Изашичка оеп Нма БршхоиШ, Моичнло Bvmopnh, Смтаслав ЖивковвЧ Mnmola И.таћ н.,. , Вор™»в Мирвтавпћ, С.-МО.М6 ОбрвдавиВ, Жгаотв СтпјввоиЛ, ЖлвоЈга, Таквћ (ррмеемк;.) „ Још„ ПР«“’И™=1 Скежвм Јоваиовкђ, воваћ Новипара: Спввпшв Јоваповпћ. Miomia Жпвко™», Мвроелав ЉпаггрвЈвапћ, Мп.-пиоЈа ц.твћ и Мжнраг МвЛетовпВ л ’“■’“"iV”- ^вв......... оаговорвв чред>ик Слмац« Обра фок: Главвп а одгооорпи врарлкк S2-JSZ. поввварв S3 ««. Препиага гошшпм 123,00, полггрда «3 SC. За UHOcrtnmmo МВДВЈе: Ма"“““ Горвог 4 Поштавсвп фав 17. Tele. Тараћмн. Шп-Јпа ГРО „Глас”, Београд, Ваајховићева 8, телефоа 340-551. Тираж 11.000. ' <хгграв деострухо. Жиро рачун СНЗ-а пнформнсања 6’504-649-16 код СДК
2. Јуна креће воз „Братство- -једннство” НА ЗЛАТНОМ КОЛОСЕКУ Страна 2. ШТАБ ЗА СНАБДЕВАЊЕ И КОНФЕРЕНЦИЈА ПОТРОШАЧА СНАБДЕВАНјЕ И ДАЉЕ ОЕЕЖАНО Страна 6. ПРОСЛАВА ДАНА МЛАДОСТИ ПРВИ OOYP СРПСКЕ ФАБГИКЕ СТАКЛА с"”™5- НДЈВЕЋИ ИЗВОЗВЦИ И НДЈЗЕЋ1 ГЖ‘М ПАРАЂНН ДОМАЋНН МЛАДНМА СРБИЈЕ 9 Савезна штафета која пилази ове године из Задра стиже у Параћин 22. маја ГОДИНА X Лист Социјалистичког савеза радног народа општине Параћин 23. МАРТ 1983. • БРОЈ 229 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ Младима Параћина припа ла је ове године изузетна част и обавеза да буду дома ћпнп централне поославеДа на млалости у СР СрбиЈи. Према каленлару логађаја, Параћш« ће 22. маја бити домаћин учесницима просла ве, а пгограм ће се одвпјати н-1 терсшша пзлетпшта Гр за. Према првмм пдејама овај програм ће се одвијатп на неколико места у коме ће се поред домађнна (Параћина н региона Шумадије п Помо равља) појавити и афирмиса ни младн ствараоци из целе Србије. Y оквиру ове маннфеста uuje Параћин ће дочекатн Савезну штафету која ове го лине кпеће нз Запра. Штафе та ће боравнтн у Параћпну 22. маЈа и ту преноћити a 23. наставља пут за Београд. М. И. УДРУЖИВАЊА V ПОЉОПРИВРЕДИ ОСТВАРИВАЊЕ КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА КО МУНИСТА ОПШТИНЕ ПАРАБИН НА ПРЕДСЕДНИШТВУ 0ПШТИНСКОГ КОМИТЕТА ОД 27. МАРТА ШАНСА КОЈУ ТРгБА ИСКОРИСТИТИ Улазнмо у пернод веома зиачајан за даљи развој по љопривреде у нашој средини. Сазнан>е да се само улруживањем у веће агроинду стријске ко.мплексе могу чн инти знача.Јкији захтеви и мооперативни односи поди ћи на виппт ниво, сре.дства коЕима располаже пол>О1тпив ве.да рапионалнм1е улагати. бнло Је npecvjuio да се пре дузмг конкретни кораци и коп нас. Услови за бржи разво! по љоттриврепе с обзчпом ла на пте дпгштво и делнма докл svie“оппедел.е!ве v ово! об л^стн, већи су него ик^а. Пд.т»6ттр’«преда постаје јед моч оеч?г дшттггвена бптлга. Ппгодпг»~тп ко1с cv nnvwe не. тпеба па постанч ната пракса v повеђању ппоизвохпане и кочачном откла ч-чњу завтгснпстп љеног уво за. На<већн део пољоггмтред чог земљишта налази се v плжама нтгтивилгалних по ■чоттп^впетгшх ттронзвоћача. Прелазак на модертти начин промзводње, а самим ттгм и ид добијање већих приноса, 1едино је могуђ развијан»ем кооперативчих односа нзMebv дргпггвеног и инливидгалнот сектора. А за то Је потребно имати 1аке дпгштвене организаиије v облас- •<*w полхопрнвпеде, које ће мо ћп да је дугорпчно и плански доведу на »пгво високо продуктивне производње. Битка за бржи развој пол>оттривреде може се добити само заЈедничкнм напори ма, а тиме остварнти и на ше опредељеже да је то и на1важнт<1а бптка за еконо мску стабнлизаци^у, од чиЕег ћемо исхода завистгги сви. Зато и нема незапнтересова них када се о овоме ради и свака подршка од речги до дела представља и конкре тан допринос. Највећи се свакако очекује од Савеза комгниста. посебно v сеос ким срелинама и органгизацмјама гдргжеиог рада у об ласти пољоггоивреде ко1н cv одговорни како за бржн пре обража.Е ссла, тако п за уку паи познтпван исход акпи1е хоЈа се спроводи. банка нашег ВРЕМЕНА IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIII'inillllllHIim ПМ ШЕ IIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIdlllllllllllllllllllH С1И 9 Резултати постигнути посчеди.нх година су добри, а-ли још увек не \ оној мери да бисмо били потпуно задовољни © Y редовима Савеза комуниста има и оних којп то не заслужују 9 Основне организације Савеза комуниста су место где се креира кадровска полптика Аналнза остварпвања кадровске полптмке у општнни Параћин имала је двоструки значај: прво, што се о овој темн, после свестраног упознавања у једном броју 00 СК у организацијама удруженог рада у привреди, друштвеипм делатностима и месним заједннцама, нарочито разговарало о стању и проблемпма у кадровској политици, и друго, што ће искуство и из паше средине послужити Централном комитету СКС када буде распрглњао о овој теми на својој седници. О свему овоме што се разго варало на Председништву бнће скора расправа и у свим основ * ннм организацпјама, односно разматрађе цело чланство. Истовремено су разматрана и актуелна питања тока и рада Општин« скс полнтичкс школе СК и Регионалне политичке школе СК. — Актуелна друштвено-економска и политичка ситуација, карактер проблема којисе јавља ју и улога СК у разрешавању тих проблема потврђује значај питања кадровског јачања СК, ГГРОЛЕБНА СЕТВА ЂУБРИВО I иоии чдс Поред сетве шећерне репс гпоредо теку послови око прнпре.ма за cerev осталих пољопривредних KVJTvpa: јечма, ку кгруза, сунцокрета и других биљака. Према цнформацијама из Радне организацпје коопсраната .,7. јули” и осталнх пољопривредних организација про лећна сства ’83 дочекује се спремно. ОбезбеВене cv довољне количине се.мепског матернјала, ње гов асортимац је добар, а има дово.бно и мивералног Бубрива. Број сејалица и трактора је задовољавајуНи, тако да осим хербнцида nehe биги потешкоће извести nponehuv сеtbv. Али V3 напоре пол.опривредних органнзација и орецств ва за заштиту пристн^и ћс на време, За cctbv репе заштитна средства cv обезбеђена. Минерално ђубриво такође је обезбеђено. ami v последњем мо.м.енту, захваљгјући новим гсловима хемпјских inwvcTpuја, које су захтевале покриће ■лбигака v прошлој годипи и споразум о заједшгчком ризиkv Подсетнмо се да cv пред- <олни vcnoBH били орочаванл редстава за оазвој капацитега ц плаћање viianpe-i no ДИlavuiUH иопоруке. Али и порец свнх потешкоћа — сетва ie почела. на време. м. д. каже се у уводном излагању које је поднео Љуба Давидовић, лредседник Кадровске комисије OK СКС. To је питање које у садашњем тренутку, сигурно. пресудно утиче на оства ривање његове водеће идејнополитичке улоге. Салашња економска ситуација захтева такво деловање СК и његову способност да у процесу усаглашавања различитих самоуправних интереса обезбеђује остваривање иторијских интереса радничке класе. На тој основи, СК оствариваће и зединство својих редова и ралничке класе у односу на начин и путеве решавања актуелних питања и остваривање циљева нашег друштвено-економског преображаја. ШИРЕ УКЉУЧИВАЊЕ РАДНИХ ЉУДИ V КАДРОВСКУ ПОЛИТИКУ Љиљана Балстић, извршни секретар OK СКС, подносећи уводно излагање о раду полити чких школа СК је, говорећи о пријему у СК, као једном од основних питања кадровске по литике, нагласила, да се прилично олако приступа овом послу. Не сагледавају се многи битни моменти за избор. већ се углавном труди да се испоштују критеријуми. Таква политика, сигурно је да није лобра и ствара одређене проблеме и по следице. Исто тако се доста крипике говорлла је ~ избор> кап/идата за полазнике полит:»"’дрх шлсл.ч, исгичући да свгки промд’.п«.Ј има иишестру ку штету. — Треб;. мастојати инсиси-рати да се GO СК много mw.lc укл>Учи у иво иитан.е, од ич' *сра полазчикз, г»р?ко интс * с ссвања за љид.ов рад v школи, no НјИХОрог укључивања у ДРУ цјтвсно-полигичкп евот no завршетку школе. Зораи Радојевић, управник Марксистичког центра је измсђу осталог, када се ради о пар тијским кадровима, приметио да кадровску политику у једном броју организација води веома узак круг људи и то изазива незадовољство и незаинтересованост за ширс укључивање. Због такве праксе један део кадрова се губи из политичког утицаја и живота. Говорећи о истом питању Михајло Атанасковић је недвосмислено изнео да поред осталога постоји код старијих кадрова, како у СК, тако и у руко водним структурама, бојазан од њиховог укључивања у партијски живот, од њиховог афир мисања у срединама у којима живе н pane, бојазан од заузн мања места, или зато што не одговарају некоме од њих. Y недељу, 27. марта у два часа ујутру прелазимо на лепзе рачунање времена. To практично значи да ћемо тада ка.заљке на часовнпку померити унапред за 60 минута, чиме ћемо се уврстити у породицу европских народа који време деле на 1Глетн>е" и „зимско”. Разлозн за ово прилагођаваље су пре свега економске, практичне прнроде. Присутне дилеме око преласка на ново радно време највише се односе на почетадс и завршетак радног времена. Оне настају иајвише збБг бојазни од нарушавања наше традиционалне сатнице и нспознавања сушTime новог рачупаља времена. Међутн.м, ту бојазни не треба да буде. Закон о рачунању времена не опредељује на днректан начин почетак и завршетак, трајање и распоред радног времена^ већ то оставља организацијама удруженог рада да регулишу самоуправиим споразуми ма. Суштина тих споразума треба да буде у правцу померања и кекнх односа у раду и пословању, одиосно мора се позитивно одразити на економску стабилизацнју. Једном речју o4eKvje се већа продуктивност рада, јер се очекује ла се удружени рад уклопи у продгктивније care, када је чсвек физички п психички способнији за рад, а ттодрвзумева се н уштеда електричне енергије. Заправо, дуги летњи дан, када обданица траје 16 часова треба максимаЛно искористити. Самоуправнн органи и Синдикат, с обзиром да је почетак hoboi рачуна.ња времена на прагу, а да се и у нашој средини није много на томе учинило, мо—^?е да брзо реагују у правцу да се радио време користи на начин који подстнче најбоље производне и радне резултате. Синдшсат би требало да буде покретач овнх договора о усклађивању радног впемена на једннствен иачин у нашој средини, поштуЈуђи и одређене специфичности код организацпја удруженог рада и радних заједница. Ову шансу треба искористити да од ње организације ' гдруженог рада н цела наша друштвено-полмтичка заједница имају корнсти. У томе је и суштина целе ствари. ' Другачије рачунице и понашаЕва требало би осудити н 1 спречтгти. ; . \ сада, свнм ра.норанпоцнма срећно устајање! ' (Наставак на 2. страни) ПОЧЕТАК ПРОЛЕВА ПО КАЛЕНДАРУ ДАН КАКАВ НАШУЈЕ ПРОЛЕКУ Овога пролеИа кренуло је све по календару. Процветао |е баде.м п шљииа ианарика, а наш фото репортер прво отварање латлца забележио је камсром 21. марта v парк-шуми /I .»?• Јулп". И прва пролсћпа кнша добро Је наквасила. жедну земљу у свитање првог проле ћног дана ц наЈавила лобру годииу. Дан |с био како н доликује пролећу: сунчан н гопао $ Овакво.м почетку пролсћа радовали су се сви. а највпше пољопривредницп и наЈ.млађп.
23. МАРТ 1983. • БРОЈ 22» & ■> ■■ ■ ПОЖАР V ФЛБРИЦН ЦЕМЕНТА ОСТВАРИВАЊЕ КАЦРОВСКЕ ПОЛЈИТИКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ОПШТИНЕ . ПАРАБИН НА ПРЕДСЕДНИШТВУ ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА БРЗА ИНТЕРВЕНШ ЈА ВАТРОГАСАЦА м V понедељак 21. 03. 1983. v 21 час избио Ie пожар у фабриил цемснга „Новч Поповац” у Поповцу. Пожар су изазвале crape а,\томобплскс гуме, које ое \7лесто мазута корпсто ла ложен^с псђп. Взтра ‘е најпре захватнла гуме. а за тим се пренела на торањ за ложење н том прллшсом је захватила каблаве електнчнттх водопа који су мзгорелл. Ко.мнсија пспитује узрокс пожара, али се ппетгтоетапља да Је до њега дошло пзбијање.м варнлце из пећи од које се запаллла једна rv ма. а затнм се пожар пренсо даље. По првмм, грубим, проценама матепијална ште та је око 500.000 дпн. Y гашељу ложара гчествовале су Јединице СУП-а, СФС, Фабрике лемелта и Ватрогасна једннкца из Пуприје. (Наставак са 1. страие) — Младл нам враћају онолл ко колико смо их оспособили и уложилл у њих, истакла је Нада Јоваиовић. Програ.ми да политичких школа нису вољни за овај трснутак. радоТу треба да брх е реагује ЦК СКС. Слободан Анђслковић: — Ка дровска база нам је добра, али као потенцлјал, а не као тренутна могућиост коришћења. Више се глелају критеријумл, као критеријумч, а не човек ондадолази до промашаја. ‘школи, посебно Општинској. лазе се и таква лица која У на не би смела да се нађу, која својим присуством веома деструктивно делују. У дискуслју се укл^учио и М.члснко ПстровиН, извршни се крстар у Председништву ЦК СКС. Он је нагласио да је пос тала пракса да Председништво ЦК СК Србије све своје седнице прлпрсма вепосрепно кроз расправе на седницама Општлн ских комитета, основних органлзација и друглх форума, да би се створила најреалнија сли ка и лобили одговори из праксе о целокупном нашем политичком тренутку. * — Ми смо у једном перлоду били без одређене кадровске по литике. Сазнање да нема доуге снаге сем Савеза комуниста ко јл је водећа снага, пришло се једном планском квалитетf S 5 8 I § S $ S I ДРУГОГ JYHA KPERE „ВОЗ БРАТСТБО — ЈЕДИНСТВО” ¥ СЛОВЕНШУ НА ЗЛАТНОМ КОЛОСЕКУ • Од 2. до 7. јуна Србија и Словенија у братском загрљају ® Наградни темат за ученике © Признања лојединцима и месним заједницама Другога јуна ове године no 18. пут креће „Воз братство-јединство". Србија нде у госте братској Словенији. Из тридесет пет општина наше Републике путоваће гости, бившн домаћини изгнаника. Љубав и пријате.встпо сковано v најтежи.м даннма рата, још једно.м ће добнти нову потврду, нспнсаНе још једну страницу златног летописа братства и једннства. Сусрети старих пријате.ља у петодневном дружењу биће обогаћени новнм садржајњ ма, новим позианствима, потврђени у прошлостм остају као траЈан путоказ. Возовима „Братство — јединство’4 путује све ћише младих, унука бивших изгнаника и њиховнх домаћина у Србији, односно v Словенији. На броЈним спортскпм теренима, прнредбама, у школама и основннм органпзацијама удруженог рада учвршћује се дух братства и јединства, чувају се најлепше људске тековине, кроз по браттшске и пријатељске контактвчИ ван ове мшшфестације. о Отппшски коордилациони одбор за спровођење ма- »шфестације „Братство — јединство" недавпо је одржао свој први припремнн састанак. Договорено 1е да се до 15 априла утврди тачан списак п^тника из наше опшине, којима ће се придружити no Један представник ССРН, омладине и средстава ннформисања- Расписан је књижевни конкурс на тему „Воза братство — јединство” за уче шгке основштх и средњих школа. Коордтјациони одбор предложиће за посебна признања оне домаћине који су током рата нмалп у својој кући највећи број Словенаца, а биће предложене и месне заједнипе чији су се стаиовннци посебно исгакли у снабдевању и гостоггримству, рсчено Је на Коордннопиг оном одбору за спровођење манифестације „Воза братство-једпнство’'. ном раду и резултати нису изо стали, мада су још увек недовољни. Никада нисмо били у бољој кадровској ситуацији Hero што смо сада To богатство, та способнст и јединство у раднлчкој класи, Савезу комуниста способност и јединство v рад ћемо брже отворити одређене проблеме и брже из њих излазити идејно јачи, У даљем излагању се осврнуо на трајање мантада у СК, истакавши да једногодишњи период не пружа могућност да се људи на функцији упознају са сложеним про блемима и да их разрешавају, СЕМИНАР ЗА СЕКРЕТАРЕ ОО СК ТЕМЕ ИЗ ОПШТЕНАРОДНЕ ОДБРАНЕ М. Димитријевић ОДРЖАНО САВЕТОВАЊЕ ОПШТИНСКОГ ШТАБА TO шш rai и»е ■ На недавно одржаном наставном саветовању Општннског штаба TO вођене су дискусије, по пнтању обуке и даље поградње и развоја територнЈалне одбране у нашој општннн р Посебно је истакнут висок степен обучености прнладннка TO на изведсној обуци у прошлоЈ години, њихово чврсто морално политичко опредељење одговорности Обука се карактерише повећаним напорима и одговорношћу свих одговорхшх Hoc.inaua да у отежаним економским условима, дају што бољи квалитет плашграња, организовања и ре ализаиије планова обуке, имајућн v свом раду ув©к пред coбом чињеницу да је високо стручио-војна обученост и морално политичко васпнтање старешнна и војих обвезника V 1един1гцама територијалне одбране један од најважнијих елемената борбене готовостиЗа обуку која |е изведена у 1982. годшш може се рећи Да Ie vcneunio изведена, оиењено је на наставном савстоваљу. Идејно васпнтнн аспект v чи таво.м npouecv обуке био ie основ на коме cv грађени стручин рсзултатп, тако да се код свих приладника TO развво свестран и олговоран однос пре ма обупи, реду и дисцншшни, посебно на cnfiiaibv војнмх зна н>а и вештнна н )ачањг |ei«Hства војннх колектнва. Улога н висок степен дисциплине и Савеза кохгуниста на остваривању оваквих резултата v обуци TO Је велика. а активност шнрока и спровођена је свакодневно кроз разне облике, чл- .ме се noTBpbvjv конгресии ставовл донетн по овим питањпма. Такође су посебно истакнути и задапи на даљој доградљн организацијско - фор.мацијске структуре јединипа TO и њихово техмичко опре.мање, као и усавршавањс руковође и коман довања, a v складу са новим смерницама v даље.м развоју териггоријалне одбране. Полазећи од оваквиос оцена донетим на наставном саветовању може се закључити Да ће се територијална одбрана и дал»е оазвпјати на јеллиствеппи основама као спажан и масовии део оргжаннх снага. а н>ена органтацнја још внше vcкладнти са место.м и улогом v огпптенаројзно! отбпанн и зргнггвеној са-мозапггчти. В. БорБевић На семлнару Општинског комитета Савеза комунисга који се одржава 23. 24. и 25. марта присуствоваће, по добијеном распореду, секретарл основних организација СК и председници акционих конференција СК. Пре двиђено је да 23. прлсуствују сскрстари основних органлзација из Српске фабрике стакла, Фабрлке што (рова и Фабрлкс цемента као и председници вихових акцлоних конференција, 24. из осталих радних организацлја и заједница л 25. из мссних зајсднлца. На семинару he се разма * трати нека актуелна плтања мз општенародне одбра не и упознавање сА новинама у статутима Савеза комуниста. Семлнар се одржава v Већу Савеза синдлката. ИЗВРШНИ САВЕТ РАЗМА ТРАО СТАЊЕ У РОГД „ВУК КАРАЏИЋ" ОДНОСИ РЕМЕТЕ РАД » Извршни савет Скупштине општлне Параћин је на својој седницл одржаној 8. марта, измсђу осталог, разматрао и информацмју о положају РОГД „Вук Караџић” из Параћина. Стање у ово.ј организацији је доста тешко, чуло се на овом састанку и то због објективних и субјективних разлога. Поремећени су самоуп равни односи, а уједно ма пи довољно послова. то је препоручено свим Д1Ш.М организацијама неЗлраиз Параћина да се определе за куповину амбалаже ове рад не органлзације како би се њени пословни резу.ттати побољшалм. Параћинска шта.мпарија треба да усклади међуљудске односе, по логреби и ДИСЦИПЛИНСКИ51 мерама, а Изпршни савет he поново разматрати ситуацију у овој радној организацији тточетком маја, ка да he блти готпв и извештај СУП-а који испитује пословањс ове оргапизапиЈе. М. Ж. Ј па прсма то.ме ту се мора нешто мењати у правцу продуже ња мандата, нагласивши истовремсло да то не дају за право нлкоме да остане на функцијл ако то не заслужује. Њихов рад треба да се стално оиењује. . ■ Говорећи о кадровској поллтици мора да говорлмо и о приЈсму у СК. Ми смо у једном периоду водилл рачуна само о квантитету, а не и о. квалитету. Нлје било никакве 'диференци јацлје. Није ни чудо што у СК имамо људе којл су у сукобу са друштвом у целинл, а они чес то деле лекције другима. Са њима се треба разрачунати. На крају је Млленко Петровлћ гозорио и о припремама за предстојеће изборе и задацима који предстоје у Савезу комуниста да се још изађе ојачан и снажнлје крене у нове обавезе и задатке. У раду седнлце узео је реч и Драган Петровић, истакавши да није цлљ ових разговора да се доносе закључци, јер њих има довољно, нагласивши: — Када се погледа са аспекта подруштвљавања кадровске поллтлке, стање нам је веома добро. Није блло сукоба л слабости л евидентно је да смо се принц,ипијелно постављали л били на линлји нашх опредеље ња. А каДа се ради о кадровима за партијске школе то треба да се пре свега решава у новним организацијама. To је њихов запатак и на њима је од говорност. To су кадрови који се опет враћају у сопствене сре дине са којима ће бни да оства РУЈУ постављаље задатака, нагласио је на крају Драган Петровић. Председништво је разматрало л предлоге за потенцијалне кандидате за најолговорниЈе функције у Републици и дало пуну сагласност предлога Републичке конференције ССРН. И®» иишо Божидар Man 3 Ш ПОВОДИ И МИШЉЕЊА V нашем граду у последње време све је всћс рсагопањс грађана. посебно родитеља школске деце и просветких радника на отвараже забавних радл>и. које Y не’ ку руку представљају коцкарнице у мало.м. Свс су оне лоциране на „ударннм” местлма која би могла да се ооље искористе v васпитавању младих. Посеоно иритира грађанс радља са флнперима у ресторану „Младост у само.м „срцу” града, на састапном делу трга којн носи име нашег народног хероја Бранка Крсмановипа. Свесни смо да то доноси прнходе од нзнајмљивача ових просторија, али да лн је баш све у новцу и да ли се таква врста забдве може сматрати корисном? О то.ме да ли ће се нешто конкретно учинити на затварању ових радњи, јавно миеље <&• изјашњава против таквих забава и таквих потеза. у граду, обратпли смо се овом приликом председнику Извршног савета Божидару Мадићу за званично мишљење. — Ја личмо сам против тога да се у ресторанима какав је „Младост” органпзују игре флиперима, јер код омладине стварају лошу навику да проводе много вре.мела у диму, гужвл и да, иа крају, непотребно троше новац. До увођења ове забавне игре у објекту „Младост" дошло је на основу аранжмана између радне организацнје „Грза” и власника радње, односно лица које |е овлашћено да организује забавне нгре ове врсте. На основу налога ггре пар месеци наложено је ннспекцији да погледа прописе како регулншу организовање забавних игара, па је на осиову тога оцењено да треба нз.менити огпнтЈгнску. одлуку у циљу онемогућаваЈћа организовања оваквих забавннх игара v блчзини васпитно-образовннх институција, посебно због тога што деца напуштају часове да би се прикључила маси младих људи који проводе време уз флнпеие. Међутим, и поред неусавршене одлуке, председник Извршног савета је остварио договор са старешинама надлежннх органа управе да се не издају дозволе за органпзоваље овнх и слнчни.х забавних нгара оси.м на сточноЈ ппјаци н на вашарима који се у нашој општнни организују. По моЈој оценн обављање ове забавне игре у ресторану „Младост" је незаконито, па је наложено инспекцнјн да поднесс писмени извештај зашто иије до сада предузета одговарајућа мера у циљу спречавања оргапнзовања ове игре. Лично очекујем да ће радна органнзација „Грза" отказатн гостопрнмство држаоцу one panjhc, јер је v овом случају очигледио да је игтета всћа ол .ма теријалне корнсти, коју „Грза" има од ових игапа. А васпнтагве младих није задатак само породние и шкпле, већ п свих другнх друштвени.ч организаиија и институција, па ппема томе и „Грза” као ренамчргиа ралпа. опганизација, надам се, нећс дозволптл да упркос резговању јавности настави држаље овнх игара и тпме tianv шавање сопственог угледа. с. о. с. о. ПРЕДСЕДНИШТВО СИНДИКАТА О МАЛОЈ ПРИВРЕДИ СТдМУЛИСАТИ РАЦ ЗАНАТЛИЈА V току марта и апрнла све основне организације Снндиката треба да предузму актнвност на доношењу програма и задатака у спровођењу акције. „Продуктлпносг и штедња ка циљевима стабнлизације” и да ,о томе обавестс Всће Савеза синднката општине. Ово је закључено на последњој седници Председннштва Већа Савеза сиидпката отптнне одржаној 15. марта капа је разматран и програм развој мале npirp.peae и активност оргако исто, неопходно је ла се тра жи одговорност за неизношава ље постзвл-.ених задатака низације После одржано ИВТКТ Синдиката на то.м плаиу. саветовања које је почетком фебруара у „Бранко Крмановић" са темом „Продуктивност и штедља ка циљевима стабилизације”, Председништво је ово плтање ставлло на лневнл ред када бл се влдело докле се на СТИЖЕ АКЦИ.Т.АШКО ПРОЛЕНЕ Традиција обележавања Првог апрлла — Дана омла динских радних акција нас тавља се л ове годнне. На Дан ОРА брлгаднри лз о.мла динских радплх бригада ра дних органнзацмја, основпих школа, Средњопгколског центра, местгих заЈедница и учесници савезних акција лзаћл ће на прву овогодиш њу акцију. Поред смотре и формнрања омладинскнх радних брн гада. прелвиђеио Је и акцијаптко „загпсваље” тачније сређиваље Омлалинског на се.т>а ”7. Јгл”. Ово „загрева н>е" означлће и припреме за локалне ралне акцлТс л за оллазак па ОРА „Вал-сво”. , Петрова Гопа’" и "Capale во". м. и. његовој реализацији стигло у радним организацијама. Како је закључено у многим органи зацијама посао је отпочет али се не одвмја оним темпом како би то трсбало. Крајњи рок за достављање програма и задатака је април месец. Мала привреда се нашла на дневном реду и ове седмице. Након излагања представника Комитета за привреду и диску сија, усвојени су закључци који су по овом питању донети на Скупштини општине, одржа ној 24. фебруара. Материја" је допуњен и закључцима са Пред седништва. Наиме, захтевано је да се пре испита рад постојећих пословних јединица које се баве прикупљаљем секунпарних сирови на. а да носиоци активности ових послова у нашој општини буде ООУР „Сировина” који у свом саставу има и малу ливницу. Један од закључака је и тај да се кроз пореску политику онемогући бесправан pan занат лија, односно поспеши рад оних занатлија који имају притављену занатску ралљу. На овој селници је аахтезано да кад сс рали о материјалноЈ привреди ла се дају конкретна задужења и да се именују извршиоци како у ралним организацијама тако и друштвсно-политичкој заједници. Та ИЗ РАДА’ СКУПШТННЕ ОПШТИНЕ. ИМЕНОВАЊА И ПОСТАВЉЕЊА Делегати сва три већа Ску пштине Оиштине на заједни чкој седиици одржаној 24. фебруара прихеатнли су пре длоге решења о иовим имс новањима и посгављељн.ма. За начелннка Сскрстарија та Скупштине имснован је Алексаидар ЈованоБић, дип чомирани правннк из Пара Г1ЈЛ!а и досадашњм руково дилац одсека у овом Секрс таријату. За заменика друштаеио! јавног правобраниоца самоу прављања општлнс ИараНин именован Јовано вић, днпло.миранн правннк нз Параћина. на време ол чегири годипс. На нстој ссдницн дата Јс сагласност на одлуку Раднн чког савета радне органнза цнје Центра за дечју заштн iy „Бамби” из Параћпна иа нзбор Псра МаркиНепнћа нз Паоаћина, за лнректора Цсн тра.
i5a> 31 3=1 м id©s£ I 3a>EM 3=1 w id© •3
ПРИВРЕДНА ХРОНИКА 23. MAPT 1983 • БРОЈ 229 НА ПОЉИМА ПОМОРАВЉА ПОЧЕЛА СЕТВА ШЕБЕРНЕ РЕПЕ КИ1 СЕ П1И' ОЛ 350 ИЖ И поред горког искуства са исплатом прошлогодишњег рода шећерне репе, земљораднпци се све више одлучују за сетву ове индустријске биљке, због повољних услова и добре еконо.мске рачунице До тренутка закљгчења ллста на пољлма параћинске општине засејано ie 115 хектара семеном шећерне репе. Битка за што влше хсктара под ово.м лндустрнјско.м културом увелико се наставља, јср о зна чају шећерне репе за снабдевања rpabana и прерадних капацлтета. нс треба посебло истнцати, ако се такође, 3naiv и повољни услови које нудл Фабрика шећера нз Нупријс, затн.м економскн ефектл од н»е и н>ен значај v лсхранл стоке. Да подсетнмо планом пролећнс сетве прсдвпђенс су веНс повриигне под шећерном репо.ч v овој економској години од 350 хектара. — Надамо се да ћемо се приближитн плану, и v овом моменту водпмо акцију Да се заcejv што веће поврншне, и поред горког искуства са репом од гтрошле године н њеном псплато.м, каже Петар Адамовић, директор РОК „7. јули". Радује иас што се земљорадiiiiLui одлучују за веће површи не од пола хектара, па чак и цо хектар и по, тако Да је на ти.м површнпама једноставниia н лакша примена агротехничких мера и мера заштите, пролзводља јефтиннја, а прпносн lie ситурно бити већи, твр ди Адамовић. М. Д. СРЕДСТВА „ЗЕЛЕНОГ IUIAHA” ПРИМАТ CTOWCTO И PAWCTW Ове годнне Радиа органи зација коопераната „7. .јули" нланнрала је да додели зем л.орадннцима трн милијарде и осм стотииа милиона ста рвх динара, нз срелстава „зеленог плана". II овога пута акценат је стављен на сточарску произ водн»у, a v ратарској произ водњи на део који прати сточарство. Значп, нпвестн раће се у објекте за товље ibe, у приплодна грла и раз ној механизације. — Све је већи број заинте ресованих земљорадника за ПРОБЛЕМ ВОДОСНАБДЕВАЊА МИ В I?IK IИИИ1 © Извршни савет усвојио програм изградње буиара и детаљног истраживаља врела реке Грзе Проблем снабдеваља Параћина водом је познат. Осиовпа органнзација Vflpv«eHOr рада „Водовод” је предузела мере у ииЂУ изналажења могућпостч ублажавања проблема недостатка воде за пиће и то како за 1983. годину тако и за период од 25 година. Иакои цстражпвања v зајсд1шци са Рударско-геолошшш факултетом из Београда, дош- .10 се До сазиања о могупности пзградљс истражно-експлоата торског Qvuapa на девој ооа.ш реке Цриице. југбзападво од ИВТКТ „Бранко Крсмаиовић чимс 511 се иа дооини од 200 мсгара добила здрава nujaha вода, v количини од 10 до 13 читара v секуидп. Циљ изградње оаог бунара био бп viapbiiвањс тачиих колпчина и квалитета подзсмипх вода са ДУ’ бипе O.-I 200 четара. Ако лоо јени резу.тгаш буду позигивш., вода нз овог uvoapa on сс ко цпгшла за ублажавањс проо1сма пссгашпцс водс за оппс v легњим месецима. док сс питан.с бољег спабдевања Параћипа rpaino tie реши. И.з n>cia би се обезбс1>пва.|е па|пг'Л1ХОДнабавку приплодннх назимп ца и јуннца, али јс мало те же обезбедити истовремено потребал број лриплодних грла, јер ннтересовање пре вазилази могућности произ вођача приплодног материја Али уз благовремену при јаву и обезбеђење финанснј ских средстава решпћемо и овај проблем, каже Петар Адамовић, директор Радне оргаинзацнје коопераната „7. ЈУЛИ”. М. Д. није количине воде за потребе болннце, пекаре, противпожарне заштите и других приоритетних потрошача v случајевн ма кад дође до прекида v редовном снабдевању водом из постојећег система. а служио on и као резервно извориште v cirrvaniija.Ma које могу довеvTu до прекида функционисања постојеђег снстема водоснабдевања, тим пре шго сс по стојећи oviiapu и пумпе v граду не могу користнти због загађиваља. Вода из паведеног oviiapa могла би се користитп п као технолошка вода нлц за (јОтребс пољопривредних органнзација. Параћлн има потребу за два оваква бунара, чија оријентациона вредност са потисном водо.м износи око 10 мшдиона ди* нара. с that што би сс један oviiap израдио v tokv овс гоцине, а други паредне. V цпљу дугорочиог региења пнтања водосиабдевалва Параhinia, приградских насеља и се РАДНА ГРУПА MOK СКС И КОМУНИСТИ ПРВОГ ООУР У СТАКЛАРИ РАЗМАТРАЛИ ПОСЛОВАЊЕ Y ПРОТЕКЛОЈ ГОДИНИ НАЈВЕЋИ ИЗВОЗНИЦИ И НАЈВЕЋИ ГУБИТАШИ ® Губитак у прошлој години I ООУР Српске фабрике стакла прекорачио суму од 36 мплиона динара ® Једна од значајних ставкн у формирању губитака је и нереална цена стакларских производа на конвертиоилном тржишту © Комунисти са чинили конкретан програм за побољшање производних резултата Лавовски део губитака привреде у прошлој години, на територији општине, отпада на Српску фабрпку стакла, тачније на њен први OOYP Ручно-трговачко стакло”. Губитак исказан иа крају пословне године, исказан цифарски, износи 36.048.797 г.илиона динара (преко три старе милијарде). Овај податак Јапнтересозао је све друштвено-политичке структуре општине и регионалне зајсдннце. Ти.м поводом II. марта са комунпстнма ове основне органнзације удруженог рада, разговарала је ралпа група Међуопштинске конференције СКС, представницп друштвено-политичкпх организација одбора фабрике стакла. Аналнза пословања у 1982. години богато је нлуСтрована чињеницама које су нмале нсгативне последицс на пословање. Један од првнх показатеља је н неиспуњељс пронзводног плаиа v прошлоф години, што се образлаже необрађеним тржпштсм, иеобезбећеним условгвма пронзводње у погледу квалитетних сировина, псдостатак алата н одговарајућих кадрова. Затим кажс Се да је продуктивн-ост нижа за 8 одсто у односу на плаиирану. Јсдна од озбиљних ставки је и изовоз, јер продајна јединица стакла је на иностраном тржишту далеко испод цене на домаћем. Порсд ових општих проблсма истакнуто је да је ефекат производње изгубљен и због слабости у организацији рада на радилишту, затлм примитивног начина припреме сировине итд. Посебно болна тачка је недостатак одговарајућег кадра који треба да буде главни и најквалитетнији носилаи реапнзацијс плаиова, а проблеми cv мање више познатн широј јапнссти. Имајући анализу пред собом комунисти рвог OOYP-a ннсу ссделц окрштеннх руку п чекали no.Moli са стране већ су сачннилп конкретан план превазплажења постојећих проблема. Имсистираће сс, убудупе, на повећаној одговорности раД1П<ка, а посебно комуниста у изврШавању свакодневипх радних н друштвеио-политичких задатака, затим «а утврђивању одговорностн код извршио * ца на руководшш фун-кција * ма. ла, OOYP „Водовод” ie v сарадљи са Рударско-геолошкпм факудтетом из Београда нзвршно обимна студијска н хпдро-геолошка нстражнвања на тервторији цаше општннс. На ociioBv добијеиих података. закључено ie да се питање водо- 'снабд©ван»а Параћина за дужи временски псриод треба да решава v две фазе. Y првој фазн треба обезбедпгги довољне количине воде за период од 25 година. a v другој фазп д\торочније. Y програму изградње ovuapa н детаљног нстражива ња врела реке Грзе, којн је раз.матран и усвојен ва седници Извршног савета CO 15. мар га, између осталог, стош да бн најоптнмалније решење првс фазе било каптирање врела Грзе, а за дугорочпо решење треба взградитн aKVMWiami.jv „Забрега” на реци Црпицп капацитета око 15 милиона куоних метара водс. OOYP „Водовод” v заједимии са Решоиалним СИЗ-ом за водопривреду већ п-рикупља поиуде за изградњу експертнзе која претходи остал!ш акти<впостима које треба урадитп за решење овог пробле.ма. М. Ж. општине м чланови Пословодног Штедња и рационално трошење горива, сировина, електричне енергије, а.мбалаже, представљају велику могућност за смањење матерг алних трошкова и побољшавање пронзводних резултата. Преиспитати постојсћи асортиман пронзводње и нерентабилнн асортнман заменити рентабилннм. Бољом. организацијом продаје реализоватп предвиђено сл1ањеље обима залиха и тиме ост варитп већи укупан приход, већи доходак и мањи губитак. ГОДИШЊА СКУПШТИНА КУД-а „БРАНКО РИСТИН” НУЛТУРА СЕ НЕГУЈЕ У ЦЕМЕНТАРИ © Оцсњен прошлогодишњи рад и о дређене смернице за наредни период © Запажен успех на прошлогодп шњим „Сусретима другарства радника СР Сроије” < Редовна годншња скупштипа КУД-а „Бранко Ристић" у Поповцу, одржана у прошлп пегак, v потпуиостм је одсликала свс што је постнгнуто у прош лој годпнп и одреднла смернп цс за иареднп перпод. Поред cTOTiwTv чланова Друштва, у раду Скупштппе? учествовалн гу и бројни гости, представпн чи културе, друштвепо-полнти -чких организација и аргана са моуправљања. Попут необичнс л дивне биљ ке, негује се култура v Фабри ini цемента „Нови Поповац". Успева, а може се такође рсћи II да одолева свим ветровима и непогодама. Истина, у одреБсинм логодностима се расцвета па се надалеко и внди и чује Овако бп сс, свакако, изразно песник, који познаје културне прнлике у ово.м колективу, алн можемо рећп да је таква пот пуна л права слика културне активностн овог краја. И заиста, врло мдло је пот ребно да култура- процвета у :вим бојама, речено је на годи спњој скупштнни, а још маље era да се све закорови. Уводио нзлагањс, које је под иео председнпк КУД-а Спннша Борђевпћ, затим ппсанп извеш гај п днскуслја, указали су на гешкоће које прате активност, чланова Друштва, почев од не решеног питања просторпја до јавних наступа. И активност свих девет секција друштва ни је нста. Док су пекс у пуном процвату, као што су музиЧка хорска и лнтерарна, друге се једва примећују. Ово.м приликом је истакнуто аа је прошлогодишњи уопех се кција овог Друштва у оквпру „Сусрета другарства" радпика СР Срблје” бло всома запажсн, а такође члановн Друттва узимали су учешће и v припре ми пригодних програма за бро јне лразнике у колективу и шп ре. Пптсресалтан податак је да јс у прошлој годилл основана и хорска секцлја сасггавл>ена од 18 жена из ЈЈ^оментаре. Ово су само нски акценти из предлога мера комуниста, који су окренути са.ми себп н сопственим резерва.ма. Алн, имајућн у виду да је сваки девнзни динар драгоиен и за ову организацију и за нашу заједнпцу, с право.м се очекује и no.Moli шире друштвене зајед иице. Нијс лако, извознти без губитака робу чија је вредност п до 40 одстб мања од вредности па нашем трш.ншту и уз то јс смаљен процепат коришћеља остваренпх девизних средстава, од стране саме Радне организације. Охрабрење на овом скхпу јс чнњеннца да су се стаклари окренули себн и да решења траже у својим оквири.ма свеони оне народне „Да туђа рука свраб не чеше” н да су све мање могућности по.моћи из неких недокучнвих нзвора. М. Илић На крају ваља рсћи да је програм Друштва за ову годи ну вео.ма богат и садржајан. Колнко ћс се остварнти зависи најпре од сампх чланова, а та кођс и од осталих услова ц пр ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА УГАА> УМЕСТО МАЗУТА? ® Пољске фнрме нуде постројеља за прнпрему угља за ложење у пећима ® Понуду ће доставити чим проуче угаљ из наше околине, а онда he у Поповцу одлучити о овоЈ технолошкој новини Крајем прошлог месеца поповачку цементару посетнла је група пољскнк стручњака и представнш<а фирмп ко.је су Поповчанпма већ од раншје nosnare. Резултати разговора коin су том приликом вођенн моrv бити од далекосежног значаја за јефтиншју производљу цемента. Радц се о вео.ма актуелно.м питању cvncTiiTvuuje окупог и дефицнтарпог течног горнва. Y овом случају, Пољацц нуде постројења за прппрему угља за ложење v ротацпоним пеhiL\ia. Овај повратак ца чврсто горнво могу Да обезоеде „ПоЛ1шекс" и „Макрум”, али ie цеопходно да љихови стручњацц vn03iiaiv one врсте угља које би се и конкретном случају корпстиле. Зато ie договорепо ла се Пољацпма пошаљу узорци пз околних \тљенокопа (Сен»ски, Алексиначкл) a own ће на ochobv резултата саставнти понуду за wcnopvKv опреме. До опредељења за obv значајну измену v технодогнји доћи ће после познавања са пајважннјим елементима понгде (цене, рокоBJI 11ТД-). V екипи пољских сгручњака бно ie и аутор патента којп се састоји оД vpebaja и поступака за центрлрање ротационлх nelin за време рада постројења. Оваква регулаци]‘а пећн с.мањила би застоје овог кл»учпог постројења. па ie „Инвест-импорт” органлзовао басплатну демонстрацију овог пагента на ротационој пећи 3. Демонстрација ie заказана за 23. март, а неколлко пољских pamniiKa ioui од 13. марта припрема пећ за поступак регулаuiiic који he битн прпказап. Не.ма cv-мње да договори са гостп.ма нз Пољске orsapaiv nv теве врло тесне сарадње v технолопмл. ОБАВЕШТЕ1ЂЕ: ЛЕТЊЕ РАДНО ВРЕМЕ ОРГАНА УПРАВЕ (ОПШГИНЕ) 7—15 ЧАС. Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА СИМПОЗИЈУМ О ЗЕМНОМ ГАСУ Y ннзу припре.ма за прелазак на коришћење приро дног земног гаса као погон ског горнва v Српско| фабри ци стакла, прошлог понсдељка и уторка, одржан је снмпознјум под назнвом „Ис куства и проблеми у приме ни земног гаса у тшлустрији стакла”, На овом симпозидуму чу io се осам реферата ауторд п i pyne аутора који се баве овом пробле.магико.м, а међу њима су и два аутора из Ср пске фабрике стакла у Пара ћпну. Предност и недостаци у примени земног гаса у СФС" била је те.ма дипломи раног ннжењера РадЈослава Цветковпћа, док је Драган Марковић, такође дипломирани ннжењер, поднео саоп штење под називом „Регула иија температуре у фидеру (домаће конструкције)). ОваЈ си.мпозпју.м, којн су организовалп Опште удружење рудннка и пндустрије неметала Југославије и Машински факултет из Београда, окупио је стручњаке из свих југословенскпх стак лара, затим из организација за производњу шамота, пред ставника Машннског факул тета нз Београда, технолош ких факултета из Скопља и Београда, Привредне коморе Југославије и представнике Радне оргапнзашЈЈс „Техногас” из Београда и Краљсва. М. И. илика. V сваком случају .мора ге вероватн у успех ради те необичне дивље биљке — кул гуре. Р. Милосављевић
23. МЛРТ 1983 а БРОЈ 229 СА СВИХ СТРАНА РАДНИЦИ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД УПУТНБЕ HoNoli Шељновој лоропмцн Херојска с.мрт младог Же љка, Мнливојевнћа студснта лз Икђије, младпћа који сс голорук супротставио теро ристи, исказујућн храброст н одважност целе нашс младо генерације, задивила је свет. С поштовањем према овом храбром чнну, радннци Цен тра за социјалнн рад н рад не зајединпце СИЗ-ова сонн Јалне п дсчиЈе заштите у Параћину, а на предлпг оо новне организаиије синдика KAKO ЈЕ РАДИО ОПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР V ПРОШЛОЈ години? ЈОШ ЧЕШЋЕ НА ТЕРЕНУ • Посебан успех постигнут код организованнх акција ® Ажурност треоа да буде још већа • Закон путоказ у раду © Потребна је још приснија сарадња са СУП-ом и органима за воћење прекршајног поступка • Помоћ сваког грађанина неопходиа Значајан и одговоран посао који обављају инспекцијски ортани је осетљиво питаже Нарочито у последље време су инепектори прозивани и позивани на акцију, ла би се регулисали поремећени односи на нашем тржишту. Ситуација је захтевала да будност овог органа буде повећана, а запослени из овог Секретаријата што чешће да се нађу на терену. Каква је ажурност. н»ихова била у прошлој години? Радници Сскретаријата за инспекцијски надзор општине Параћин извршили су 5.380 ин с^кцијских, прегледа, донели 1.^28 решења у управном постуцку, поднрли 440 захтева за пркретање прскртајнот поступка,' 18 пријара за привредне преступе и четири за кривична дела. Поред овога изрекди су 226 мандатних казни у ВЈЈСИни од 66.600 динара, прелИожили узнмање незаконито стечеме имовинске користи у износу од 95.421 динар и ставили ван промета робу у вредности од 1.269.287 динара. За тим, предложили су одузиман>е две пушке са којима су ОДРЖАНА СКУПШТИНА ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦШЕ ЦРВЕНОГ КРСТА ОВА ГОДИНА ШАТНЈА АКЦНЈАМА ■ Изабрано ново Председнишгво Општннске организације Црвеног крста ко.ме he председавати Станко Јовић, учитељ из Параћина ■ УсвоЈени планови рада за 1983. годнну, богатп као никад до сада ■ Уручепи знацн признап.а вишеструиим даваоцнма крвн Општинска организација Up веног крста. као што се то веН радиусвнм другнм лрушгвспим и прЈтвредннм организлпнјама, оу^ирала је сврј рпд v протектој години, Саглелавз1уНи нзвештај о раду Опп1тпнске ор га«нзације Црвеног крсга за 19§2, годину, члановп Скуп1И' тнне су се критнчки осррнули нр све оно што је npoiivnireно а цртакли познтнвне адтпв ности V то.м раду. V протклој години Опшгин ска организација Црвеног крстат пспољпла ie свој\ иобича јену активпост. 0рган1|з\»ванн су курсевп злравственог пррсвећивања који cv нарочито ме by сеоским становнпшгвом назлазилн на олобравање, па је ова актпвност Црвеног крста у протеклој голнни лош.па као основна. Допошсљем закона о јав ннм oBaauihejwtMa Црвеног крста прнлпв средстава знатно се увећао, тако ла су v звој голинн актнвнстИ Црвеног крста у могућностн па ор raimdyiv и неке нове облике дслова1Е>а. V прошлој голинн организо ване су три акнпје v оквог«' доброволзнрг давања крвв. Пне су биле редовне н једна ванре дна у Фабрипн цемепта у Пота, донели су одлуку да из личних средстава пздвојс по 100 дннара и таЈ новац упуте на рачуи породицс МиливоЈевнђ из ЈВГђиЈе. Губнтак младог храброг студента Жељка Миливојеви ha не може се ничим надо кнадкти, али Један олакап гсст само је Још један об лвк солидарпости н аајел нпштва нашег народа. М. Д. учињени прекршаји, узели 87 сзорака жпвотннх намирннца на преглед, и 125 брисева са површине алата. прибора и човечијих делова тела, 14 узорака производа биљног пореКла и један узорак бензина. Поред овога. предузимали су и одговара^ућ!? пргвентивне мере и акције као што су контактирање са радним организа цијама и заједницама, самоста лним уоститељима и другим раднииима. упознавајући их са законским обавсзама и правима. Често су и грађанима објашњавали садржину прописа и јвихових сбавеза. Поменуте бројке говоре много, али инспекиијски органи. зСог недовољног броја радника. морали су да дају приоритет оним пословима који су били од посебнс-г друштвено- -привредног и политичког зна чаја. Сагледавајући извештај о ралу овог Окретаријата, Извршни савет Скупштине општине кснстатовао јс да су инспектори чесго били на терецу а нарочито успешно обављали посао када су од овог органа ловцу. Bp.io fienoBO.'hjiif тсрмнн иредовних акцнја, јун и крај деиембра, одразнли су сс на резудтатс, План да се прикуив рко 1100 боца, иако усвојен. ннјс био реалан. V iiHTbv рсалпзаинје плала за 1983, Прелседништво ОпшТШ4СКС органнзације Црвенрг крста обратнђе сс Републпч ко.хг заводу за трансфузију кр вн, ла се термпни акпија прцкипл.атва крви по.меое за март пли април п септсмбар илп ок тобар, а да ванредиа аклиЈа буле олрждна v asrvcrv. Јепно ол гежишта активно сти Цовецог крста било 1е и пруждн>с повремене прмоћн v олеђи п oSvhii, а бпло ie и р₽агова№а v помоћи v живот ним намирннцама. Помоћ v олећп в обуђн ла гр ie v впспјјрст” ол 4.015 пп иара, мапа је врелпост ове ро бе палеко већа, обзиром па побпјена на поклон нли по си мбллнчним пеиама, Бидо је при купљено п око 2.000 кнлоррама побе ко1а је поклан>анп сотппално угроженим тшима. али Ппепсепннштво нпје одређимло појеоиначне пене. По ■»»•7 пр- п кип^еиа Ie 6nn **heHa чтпчина робе, која се ннје на чазнла v магацннну, као и жи вотне намлрннпе v пзносу on 26.244 динара. ШТАБ ЗА СНАБДЕВАЊЕ II КОНФЕРЕНЦИЈА ПОТРОШАЧА Р/'.ЗМАТРАЛИ СНАБДЕВЕНОСТ ДЕФИЦИТАРНИМ ПРРИЗВОДИМА © О снабдевању ће бити речи и на наредној седници Привредио-политичког актива ® Веће цене станарине Штаб за снабдевање, а пото.м и Конференција потрошача састали су сс овнх дана и разматрали стаље у снабдевању дс« фицитарпим производима у нашој општшпе Тема актуслпа, а проблеми доста сложени. Свс оно што смо чули на ова два скупа сводп се на то да дефицитарних пронзвода нема довољно на нашем тржишту. позивани на органи.зовану акиију. Међутим, ажурност мора бити још всћа, контроле прописа из свих области чешће. Закон је путоказ кога овај орган мора да се придржава и спречава незаконито богаћење. дивљаље шпекулације, беспра вног занатства и градње и кршење прописа. У ралу инспекцијски органи су имали помоћ других друштвено-политичких заједница, органа самоуправне радничке контро.те, ппавосудних органа, органа за унутрашње послоџе. моргана за вођење прекршајног поступка и других. Али, убудуће та сараджа мора бити" ТоШ приснија, нарочито са СУП-ом, и органима за вођење прекршајног поступка. Помоћ сваког појединца. па до организованих друштвених снага, битан је фактор, да би се брже постигли већи резултати У су.зблјању девијантних појава, које у мањој или већој мери спречавају развој самоуправне концепције нашег дру штва. С. Ј. V Опипицску орЈаинзациЈу Црвеног крста 1982.. било је учлањено 9.513 грађана и о.младЈгне Параћ.ина. Највише чланова Црвеог крста дошло је из редова подмлатка и омладане, 5.099 и одраслих чданова v основним организација ма удруженбг рада, 3.697. Здравствена делатност Општннске ррганнзације Црвеног крста била је условљена маге ријалном снтуаннјом, гако да irncy реализованн делонп плзна. првенствено из областп здравешеног просвећиваља, a затим одржавање курсева и њихово обогаћивање Задаци Црвеног крста у on штпни Параћлн за ову годи ну проистекли с\’ цз програмских задатака Опшпгнске кон ференцнје ССРН и Опшгннске конференцнје ССО, уз обавезу пуне примене мера ранионали заицје и штедње v сваком поглег^'. Крантитет, масовност Црвеног крста биће основни запатак коме ће бити поклоњена пуна пажн>а. Планнрано јв да у овој голпип број чланова буде повећан за 30 одсто односно на 12.000. V некп.м сеоски.м месним за је#ница.ма нема оеновнпх орга ннзациЈа црвеног крста, па је за obv годину предвлђено н»ихово оснивање уз помоћ мес Hifx конферениија ССРН н основнпх органнзашнз Савеза комуниста. а н»има би v рапу по.магали активисти из града. Параћнну је дневно потребно око 16.000 килограм .хлеба, 2000 литара млска, 2000 килогра.ма меса, 1200 литара ул»а, 2000 килогра.ма шећара и ’2000 кнлогра.ма детерџента. Решењс пробле.ма нестаилгце нских про пзвода крајем прошле годинс, многи су виделм у завођсљу бонова, што је учпгњсно у највеће.м бпоју оппцтина у СР Србији. И тај посао је успеш но окончан, како у граду, тако и у селима, а већ првих месеци у овој години су показалн да ни бонови нису мчого ублажили несташицу већ су са.мо допрнлелп, како неко рече иа овим састанцима, да се малп колач што правнлније издели. II даље нема довољно детерџента, ул>а, кафе, млека н дру гих пропзвода. О томе најбоље говорс подацн: Наша опшгина 1ша око 65000 станбвника. колико је it бонова поцељеио, а прва два месеца у нашој општини продато Је 86.232 килограма детерџента, 65471 лнтар уља, 5446 килограма кафе и 118.380 литара млека. До даљљег продаваће сс само за бонове из јануара, фебруара и марта На Конференцнјп потрошача делегати су старљали примедбе на начин раеподсле бокова и де<ј)1|цитарне робе и најснергичннје захтевали да сс прошири круг оннх који he да учс ствују у решавању проблсма редовног снабдеваља. И ово.м прилпко.м се по ко зна који пут чуло да ,је несхва тљиво да Параппп нема довољ но млека, иако сс са ове тсрнторије откупљују велнке ко лпчине за потребе зајечарскс млекаре, а од тога не успв да вратн ini једна четвртина, колико нам је н потрсбно. Слична је ситуанија и са месом. Зато је захтевано да се са ,,Jvхором" из Светозарева и зајечарско.м млекаром вел једиом рашчисте односи. V основннм органнзацпјама Црвеног крста треба настојатн да сс одржн стална активност. Y том цнљу органпзоваће се предавање н договори са пред ставницнма основннх организа * ција. Црвени крст се активира на свс значајннјпм питањима, која нападају младу генераштју. Уз ангажован.е лекара и других вршњака, сарадника Црвеног крста, биће организи нана предавања пз области бор бе против пушења, алкохолизма и наркоманије. Курсеви за стручну werv по врсћених п оболелпх, пет на броју, тдкође cv јепанн од за латакд Црвеног крста, у vc.noви.ма општенародне одбране и друптм ванреднпм стањи.ма Такоће, предвиђено је органи * Зовапо п пет Kvpcesa за указп ван>е прве помоћи п пет за хп гнјенско-епидемиолошку заш THTV, но програму Црвеног крс та Србије, који би требало па оспособе 120 полазника. Овако богату активност употпуњује н соцлјална пелат ност Црвеног крста која у овој годннп треба ла буле уоби чајена. Брига о старп.м липн ма, старачки.м ломаћинствима, пружан»\> одговарајуће помоћи овим лицима и подстицаље 1пто веНег бројд лдди, *нарочи то младшх на пружаљу лобро суседске помоћи v овој годинн треба да добнју нд зцачају. A о трме ћ? значајни vnorv има ти месне органкзације Црвено» крста, које би евидентчрале појединце н породипе са нед<- во.ђни.м матерпЈалним поло жајем и сачиљава списак ^ео пхојгних потреба за обезбећн вање л.опунске помоћц овпм липима. Поред већих задагака који очекују организације Црвеног Представници прометних органнзација с,у ужазивалн на ха овично стање на тржишту. Куповнна многих дефицитарнпх производа од стране произвођача условљава се дсвнзним плаНањем, што наше про метне организације ннсу у могућности, у првом реду „Шумаднја”, а банке такође нис,у у стању да финансирају такву куповину. Још много тога сс чуло, што донекле оправдава трговцс, али је сигурно да и онн у оваквој ситуацији мора одговорније да се понашају. . После обммне дискусије и многобројннх предлога уследели су закључци. Први закључак се одпоси на то да у наредном периоду за куповину дефнцптарних производа служе бонови нз прва трн .мессца, свс лок се не утроши, односно док Штаб за оиаблевање ову одлуку не промснп.^ Инвалпли, првоборцп, н нослоии Албанске спо.мсннце убу дуће he te снабдеватн .\шмо редова. Закључено је још н то да продаја у сви.м продавшша- .ма почне пстоврсмено, како би се избегле огромне гужве. Конференцпја потрошача је подржала нницијативу за обједињавање производних и про метних организација са наше територије, опет са циљем да се снабдевање побољша. Овом приликом је закључено да тре ба формирати фонд или^СНЗ за снабдеваље који бн се бавпо искљгчиво овпм ппаблемимл, о чему ћс се накпадно донетп оллкка као и ла се што пое обнђу произвођачи дефппитар нпх пронзвода, како би за naive полручјс могле да се обс^ збеде Belie количине овс робе. Конфренција потрошача је пгзАгатрала одлуку о лтшеарпо.м noochaibv станарине, закупнине, пословшгх просторпја >< гаража и накнаде коју плаћају етажни власнпцп за 40 одсто и то условнз само ако јс Друштвснпм .логлч -чдч пргдвићен такав раст иена и па се на иарсдно! седниии Кои ферсгпшјс лелегати о то.ме оба вес.с. О сиабдсваЕву he бтпк рсчр и на наредној ■селннци Прпврезло-политичког актива која треба да буде одржана с.вих дана. М. Живкоипђ крста по месним заједттама н подмладак и омладнна добнјају нове обавезе. Било да lie своје задатке завршавати пг> школама илп месни.м зајец ннцама, омладинци треба ;<а оуду и носиоци траднционалие акинје „Друг-дру у”, очекују их I- pai.ii конк ncii, 1го тобе лежаваље свнх акчија 'Јрвеног крста V својим срединама Органнзација Црвепсг крста у општини Параћин ci задаткрм да подстиче хуманисти чка опредељења, солидарчост и другарство, без помођи најши рсг дсла свог чланства нсће моћн да испуни зад-атке. Члдн ство у току 1983. голине имаће прилике да V акцијама: ,.Неде ља солидарности", ,,Прва помоћ па друму". „Недеља борбе против туберкулозс и других обо.геља дпсајних органа”, „Џедеља заштите деце у саобраћају”, „Акција солидарности са старима", „Недеља заштнге старнх лица у саобраћају”. „Селу v походе", „Такмичеље села” it „Акција солндаркости са ослободилачким покрегн ма” искаже своје пуно опреде љсње за задатке Црвеног крста. На крају годишње скупштл не Општннске организације Цр веног крста чручени еу пнапп прпзнања аобрбвод>ним павао пима крви. Оснм значака. ypv чене cv и плакете. Носиоии Златне плакете лобровољног no ваоца крвп постали cv: Станн Јан Стсвановнћ, Милен Iohuiio oj’.h, Милнја Петровнђ, Предраг Вел.коинћ, Светпслав Филн повнђ, То.мислав Рајић, Стојаи СтефаиовпИ, Добрипоје Ми лојковиђ. Мјшиспв Пантнћ, Вп јислав ЛазаресчН, Мплнвоје Нскрсповиђ п Мнлутин ГаЈић Сви онп дали су крв преко лвз десст пута. М. Мнленковпћ ГДЕ ЈЕ ЧИЈЕ МЕСТО У ВАСПИТАЊУ МЛА ДИХ га Васпитна функција ие прнлада са.мо школи к Породина игра наЈважнпју уло гу у васпитању бЗ V трци за ноице.и нзгуоЈаине су лјно ге друге важније трке за човека каквог замишља п тражи наша заједница Дневна и пернодичиа шта мпа доносе, у последже време, многс напнсе о недоличцом пинашаиД' омладинс, преступима малолетника, ynyhyjy се критике школи, најчешћс. И наша средипа ннје имуна од таквих појава. Почсв од оних младнх, основаиа, па ггреко средњошколаца, студената и иајчс шће незапосленнх омладина ца, нема дана да се не догоди нсшто лоше, о чему се говори п иричи. И увск се поставл>а једно шгтање: Ко је крив за такво понашање? Школа, породииа. ужа и ши ра друштвена заједница, са ма личност? MebytUM, да ли треба нздвајати нојсдиначио кривце. Да ли, јс, на при мер, једини кривац са.мо школа што учемицц масовно беже с часова, прикоде1зи то време поред флипера? Да ли је школа једпнн кривац што о.младина угрожава јавни рел п мнр у кафана.ма 11 на другнм јапним местима? Да лн јс школа једини кривац што се цело одсљење сакрило пспод клу па, пзносеђи тн.ме свој пркос и нсзадолљство? Васплтна фуикцнја на.-лсibcua школп јесте вслик-.. Али, пре је спгурно улога пороште. Нијс довољно дктн детету ног.ац, који ћс св најчсшће потрошши v кафа нп, већ је бигније одвгнлти део времена од свакодневног трчања :;а пргс • i.: ;o.vi и посветитн. га најдраже.м бпhv, формиражу јслне праве лпчности. V трил за нзгубљенс су много важнп|е тркс за човска каквог зампшља и тражи паша зајед нпца. . Друпггво такођс нма 1едну важну и одговорну vnoiy у васшгтавању младпх. Међутнм, све чсшћс се нуде по грешнл узорн. V бпоскопп * ма се приказују фплмови ко ји негују насиље, терор, борилачке BcuiTiine, фил.иовп који доносе зараду, пре све га. Праве друштвсне вреднос ти. а и аматерски рад, нсмају адекватно признањс. За младим nerocTpvKHM уда рнико.м нико не окреће гла ву, али се то редовно чнни за којекаквим диско-џокејпма и естрадним звезцама, које преплављују средства јавног ннформпсања. Млади не могу оптужива тн само родитеље, школу или друштво д.а cv они 1ели ни крнвцн за Нтихово неодговорно понашаље. Веома добро знају колнко су опасне „игре” 110жев1П’а, ланци * ма н ппштољпма. Колнко је опсано .луватн” лерак п узи мати другу. Лалснс вредиостн су можда ппи.млмљивп 1е. али их сигурно треба нзбегаватн'. Млади зна}ч и vxie IV ла pane н to cv безбплј пута ло сала показлли. Па нл!ма ie булчђклст, а стари111 Monajv обепбе.питц клпчсну употпеГн' слоблдног нгм мена омладпне. Јер, дена треба па нау^чс да се ппуже на ппввп начин, алн за то тпеба да пма|у и чсллва. I псоа па пм сс обсзбелн ппостоп, a 1’* па сс xebv пввпм 1авнкм устаночама у месним зајсдннцама отварају кафанс. С InnnnoBiih
| ГРАДСКА ХРОНИКА 2J. WAFT !W. • BPOT П9 Y НАСЕЉУ „ГЛОЖДАК” Производно про.метна рад на организвција „Шумадија отворила јс супер.маркет у насељу „Глождак” 9. марта м на тај пачнн повсћала свој лролајш« простор за 720 ква дратнмх метара. На пригод ној свсчаности пресецањем врпцс означен је рад ново изграђсног сулермаркета. По трошачима је продајни ппо стор на употребу предао To ма МарЈаповнН најстарији радннк ове организацнје. Новоотворенпм супермаркетом потрошачи су очигледно задовољни. Избор робс је максималан у односу на тренутне могуГшостл тржишта, Поред продајног про стора у оквиру супермаркета налази сс и модеран рестораи, чи.ме јс понуда употпуњена. Овај објекат нзградп ла је Грађевинско производна радна органнзаццја „13. октобар" нз Параћина. Решењем Међуопштинске заједнице за послове цена из Крагујевца озакоњен је ценовнику употрсбе постојеће и будуће фекалне и кпшне камализације у Параћину. Да би кишна канализација у дужини од 16.450 метара и фекална дугачка 11.400 мeTapa могле и даље да функционишу, поправљају се, једном Речју, док трају неопходно је било да се неко задужи и бри не о н»има. Основна организаиија удруженог рада „Водовод” на темељу одлуке Скупштине општине, добила је задатак да цео систем изградње канализације и она која ћс да се гради прими у своју надлеж-' ност. Миомир Араиђеловић, ди ректор „Водвода" у разговору поводом ступања на снагу ценовнмка коришћсња каиализације, рекао нам је: YTBPEEHA ЦЕНА КОРИШНЕЊА — До сада је канализација бесплатно коришћена а поправке иа н»ој вршсне су од случајд до случаја. Како цео будући систсм какализација треба да копгга око 500 милиоиа динара.. ОвакО вредан објекат није смео да се препусти стмхији. На основу Закона и одлука j.oje регулишу ову област и од л>ке Скупштине општине Параћин о псвеоавању градске фекалне канализацијс „Водоводу” на експлоатанију и коришћење, радничкм савет јс утврдио цену за коришћење градскс канализације. Цена јс оверена у Међуопштинској заједници за псслове цена из Крагујевца а како су у „Водоводу” инсистирали, наводимо л датум, 22. фебруар, а број решења je 01-68/1. Пре.ма тој одлуци цена износи 2,91 динар по искоришће ном кубном метру за све кориснике. НАПЛАТА ОД 15. МАРТА Са применом и маплатом цене почеће се 15. марта и накнада за коришћеже градске канализације плаћаће се једин ствено са плаћањем накнаде за воду тако да корисници мо гу сами да израчунају колико су дужни на име коришћења градске канализаиије. За сада су плаћању канализације подлегли само станари из друштвених зграда, али постоји могућност за нове прикључке од приватних кућа чији власници имају технлчке могућности да се прикључе иа фекалну канализацију Осим директле користи од наплаћиваље употребе канализације у „Водоводу" очекују и секундарне одјеке. Вероватно да he плаћање канадизације везано за утрошак воде утицати ла смањење потрошље, а главни задатак којим се сви бавимо, лагано ослобађање Парађина септичких јама, основнл јс цлљ. Саширизични yiao | ГЊУРЦИ ' I После повике, информисање ме подсећа на гњурца: | = ако зине ући ће му вода у уста. | ДВЕ МОГУННОСТИ Y садашњим привредним кретањима нека параћин- f | ска предузећа имају две могућности: или да пропадну = | иди да послују негативно. | 1 BPYIiA ЗИМА Y завршниии „Сусрета села ’83" било је — врло вру- = | he. Нарочито око ватрпшта где су се пекли јагалвци и | = прасићи за жирп. = ФЕР-ПЛЕЈ = Почело је фудбалско првенство у општинским лига- । = ма. Судије припремају жуте и црвене, а лекари здрав- = = ствене картоне. . = Мирослав Димитријевип = АФОРИЗМИ S = 1. Лако Је ићи за истином, покуштајте да идете ис5 пред 1ве. 2. Палац нас разликује од жнвотпње и по томе што | можемо њнме и да се потпишемо. 3. Многима je jeainia веза са земљом црно испод | = 1ГОКТЗ. = ЕПИГРАМИ | 7. '1 Један сече, = = други краде, | •rpeliM крије . . ■ = ЛОПОВ нико ниЈе момЈЈр CM|HitA13 ,faEBHn | .... ......... ................................... if. М. Миленковић ПОКЛОНИО КОИЦЕРТ Вијислав Пап, наш сугра1?аннн, поклонио концерт КУД-а ..Никола Предојевиђ" из Сомбора Параћину На паградној игри .,Политике експрес" јсдна од главних иаграда бно је кон. цсрт Културно-уметничког друштва „Ннкола Предојевић” нз Сомбора. ПредојегРаДУ У игри „Оштро око" добио јс Војислав Пап. радник „Универзал-копцерта". — У одговору са ОИЗ-ом културс и ХалоЈЧ спортова, у разговору у коме су учествовали и предстапник „Унивсрзал-копцерта” и предссдиик OK ССРН, предложио сам да овај КУД гостујс у пашој Хали спорто ва гдс he одржати бесплатан копцерт за rpahawc Па« pahifija, рскао нам је Војислав Пап, човс који је гра ду поклонио концерт. Представа јв раказана за суботу, 26. март у 19 часова и 30 мииути. М. М. КАНАЛИЗАЦИЈА ДОБИЛА ДОМАНИНА пш се wm1Ш1Ж ® Од времепа полагања прве канализационе цеви у Параћину, па до марта ове године, пико није плаћао употребу канализације * Од 15. марта Радна организација „Параћип” OOYP „Водовод” наплаћиваће је, али биће и задужена за одржавање кншне и фекалне канализације у ПараИину гробљу утицало је да су надгробни споменпци п гробних места. Од 1. априла, како смо сазнали ца радл злдарска група која ће нматн задатак који се стараЈу о гробннм местнма, ураде поРЕДА НА ГРОБЉУ стихијског рада на параћлнско.м (вљанл прсгла нахоВен»у влвсника са управником Гробља почсИе »хтевима власника, односно оних евннске радове. практнчно значнло да н поред д.обре воље, и поред познавања зндарског посла, могао сам да уреди простор на гробу својих. -• •••• . овога, новина је и нова парццла која сс улраво овлх дана уређује изнад каУ ХАЛИ СПОРТОВА БЕСПЛАТАН КОНЦЕРТ ПОСЛЕ ОДУЗИМАЊА УКРАДЕНЕ РОБЕ ОДЕЛО ЗД ЦЕЛУ бРМ Поновљено са»општсње СУП-а Као што смо у прошлом броју објавплн, у Секретарнјату унутрашњих послова општнне Параћин налазе се око 680 комада украдене робе које је једна наша суграђанка, према процени CYFI-a, покрала на подручју наше општине. ИаКо сс велнки број граБана јавно, тражећн своје међу украденим стварима, у CYII-y смо здмољенн да поновимо саопиџтеЈве, овог пута са деталлшм оппсом. Међу украденом рооом преовлађују одевш« предмети мушкн, женскн и дечпјн. Највише је фар.мернца од тексас платна и со.мота н панталона од других матернјала, укупно 45. Ту се могу ца!)» н зимски капуги, п»нх 6, 77 сукњи, 40 комада женекнх џемпера разлпчитнх боЈа м матернја ла, 230 комада дечије одеНе, фотоапарат, радноапарат, машина за млевење меса, четирп женске ташне, седам сатова, мушкд прстеп, мипђуше, бурма, царуквица п Јот иного пЈто-шта. Углавном. у подруму СУГЈ-а иалази се ркладшдтс да се комплетно обуче јсдна бригада људн. Због немогућностп да СУП сам утврдн власникс украдене робс, Још Јсдном познвају грдђане украдене робе којпма јс у послсдн.с време нешто украдсцо нз дворншта нли са жпиа за сушен.е пеша, да својс сгларн потраже у. Секретарнјату за ун\пг)1ашн>е пословр.
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА 23. MART IMS. • БРОЈ 229 ЗАВРШЕНИ „СУСРЕТИ СЕЛА ’83” МНРНЛОВАЦ Н БУЉАНЕ -ШАМПНОНН М11111М1ШИ1111111111111111111111№Н1111111111!111111111111111111Р11Ш • Зимска културна лига под називом „Сусрети села ’83” је завршена • После двомесечне трке чело табеле у културно-забавном програму заузео је Мириловац, друго место припало је екипн Доње Мутнице, а треће Клачевици © ¥ квизу знања најбоље је Буљане, други је Мириловац, а трећа Трешњевица Хор из Мириловца најбољи у „Сусретнма села 83’’ Ako би следећи подаин гово- • рили речигије о oboi маинфестацнји, онда cv заиста овогодишњи „Сусрети села" акција без премца v аматерској сеоској Kv.TTVPii. која нас по броiv учесннка сврстава v сам врх v региону. а можда и v републини. У овогодишњој акцији учествовало је тачно 30 села. Одржано ie шездссет приредби V два Kpvra, a v њима је учес1вовало око шест хиљада такмнчара. Прнредбе ie гледало око шездесет хиљада гледалаца. Готово да нема прнредбе v KOioj сале hhcv бнле п\не до послсдњег .места и поред впсоких цсна улазни-ца. Мириловац опет лобедник Снажна екнпа Мириловца, ево. поново сс псњс на побслннчкн трон као најбоља екипа v kv.itvpho v-мстничком делу програ.ма. V првом ko.iv сакггтила јс 519, а другом 516 бодова, што vkvnwo износи 1035, довољно да остаие на челној пбзпцији и заврши овогодвшн>е такмичење као победннк. Мириловчани олвајкада v овој манифестацији познати као icдннствепп н сложнн. добрц гости и још бољи до.маћинн. и ПОЧИЊЕ ТАКМИЧЕН»Е У ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ 4, 4f[ST,'Ocf)t CANO ТРИ ПРЕДСШЕ Стубичани наступају 23., Дреновчани 26. марта; а Забрежани 2. априла Од осамнаест пријављеиих села за учешће у такми чен>у у драмском стваралаштву „Сусрети села 83”, прсд сам почетак су остале само три сигурнс екипе, и две екипе које још треба да се „предомисле", податак је који недвосмислено говори о својеврсном неангажован>у, па и неодговорности и поред уважавања разлога, да се на селу немају услови за дра.мско стваралаштво, да је опо тек почело да живи на селу и да нема довољно зашггсресованих. Но, нека овај податак буде те.ма разговора такмичар ског одбора и Скупштипе ове маннфестацијс. Стублца је за овогодншњу смотру поново прнјавила „Прстсм у извору” Добрице Ернћа, у режијн Бранислава Николића, глумца Градског аматерског позорншта. Дреновчанп ће лзвести „Поконднреиу тнкву” Јована Сгерије Поповића, а коме дију ће режирати Љубомнр Миладнповић. Забрсжанн припремају ..Печалбаре". а са глумцнма ради Јаков Бурић. По свој првлнпн, то ће бп ти једине представе у овогодншњим сусретима, који су снромашнијн по броју учесника од прошлогодишп»их, када се тек стартовало. , Јсдно је сигурно: млади сужелели да сс огледају и на овом пољу. Лли лошн условн рада, матсријалне иеприлике, недопољна шнра по ' моћ и стрглпппшји рад, учн ' нилп су да петнаест села о дистану пд своје племешгге намеое. Скупа школа, алн поучна, за наредну голнну. । М. Д, | овога rrvra cv показали изузетhv активност, и уз ангажовање Месне заједннце па челу са Миодрагом ДимитрнјевнНем ц Радетом Марннковићем, уз стру4HV помоћ наставника музичког образовања Љубомира Селаковића, екнпа Мирнловца својим квалитетом осва.ја највише оцене и назнв шампиона. После првог кола Доња Мутница налазила сс .на трећем. месту табеле културно уметни« чког програ.ма. У др\том колу са побољшаним програмом ц из.меном иеколико тачака, уз највиши нпво а.матерског извођеља, Доњо.\птничани освајају чак 530 бодова ц симпатије преnvHiix сала. Са тим збиром и количином од 498 бодова из првог KPvra екипа Доње Мутниие заузима друго место и осваia цазив вицешампиона културне лиге. Клачев1ша у првом к-ругу осваја 503, v другом 517 бодова и пласнра се на трећем месту. Уз малс материјалне и друсе могућности, нзванредан програ.м и још већи успех. Буљанци — најбољи зналци Иако је v к.ултурно-забавном програмг тек иегде око двадесег места, Буљанс у квнзу знања стартује са 200 бодова, кблнко је освојило и у другом kpvtv. и са збнром од 400 поепа убедљн-во загзи.ма челну по 3Hiuiiv и назив пооедиш<а. Народно посело н-а сценн Након пребро.јавања бодова пз првог кргга, Мнриловац је бно на чстврто.м wecTV са 175 болова. Десет бодова више из трггог кргга, значи 185, и почово Мирнловац осваја врх та- “■'тс. олносно apvro место. IlaiBimie v квнзи знаља из гвс понрелбе освојили cv Трешњешш чак 210 бодова, v другом колу против Чепураца. Са Прво прокање јаб\ка пре цветања изводц се када се први зелени листићи појаве ив пгпољка, a apvni пут пре цветан>а. Јабукс се прскају пред отварање цветова, v фази тзв. „ружичастог пупољка”. И истој фази прска се и крушка, с том разлижом што пупољци kpvuikc hhcv ргжнчасти, веН бели. па ie та фаза названа, белпм пупољком”. Уобичајепо је да се дуља пре цветања прска једном и to v фази „ружичастог пупољка". У случају да је изостављено зимско прскање, почетком апрнла, непосредно пре цветан>а, прска сс ц шљнва. Прво прскање брескве пре цветања спроводи се v перно- ,iv 6v6peu>a цветних пупољака, а друго v периоду од отварања заштитних љуспина на пупољцима од почетка UBeraiba. Трешља н вишња прскајг се v вре.ме оД бубрења шпољака До пред само цветање. Орах се прска v времс кретања вегетацнје, Исто важи и за јагоду, с пш што ie други nvr треба прскати v периоду од појаве зеленнх до по.јаве белнх пгпољака. Малина се прска када избојии достигну дужннг до 25 до 30 сантиметара. Кугтнна се прска када младари достигну дужину од 30 до 40 сантн.метара. ВЕЗИВАЊЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ Да би сс добили редовнн прнносн. жељени квалитет грожђа и вина, мора се ттрнмснити везнвање зелених и вишегодишњих делова винове лозе. Y узгојних облика са средње високим и високим стабло.м ве зиваље стабла обавља се пре почетка вегетацпјс тј. после резидбе лозе. Везивање родне лозе, тј. лукова, обавл>а се одмах после 145 бодова из првог круга сакулил« су довојбно за треће .место и Tpefiv награду. После састаика так.мичарског одбора н Скупштине такмичара знаће се тачцо и званнчан редослед осталих екипа. На Скупштии-и која треба још током ове недеље да б\где одржана, бнНе хтврВец и тачан термин одржавања ревијалне лриредбе, као избор најбољих TanaKa, затим биће и званично про г.ташенн победници, ка>ко скнп ни тако и појединачни. М. д. РАДОВИ V АПРИЛУ КАДА ПРСНАТИ t ВОЋКЕ Време прскања воћака зависи од фазе вегетације у којој се налазе, али и од степена њихове заражености паразитима, и штеточниама завршенс резндбе и треба завршити на.јкасније пред кретање лозе. ОБРАДА ЗЕМЉИШТА Y МЛАДОМ ВИНОГРАДУ У зависности од времена садње, прнмењују се и мере обраде зе.мљишга. Ако је садња вршена v јесен и v току зиме, v пролеНе се после просушнвања земљишта npncrvna пролетној копњи и.ди орању, шго треба завршитн До избијања ластара из хумкс. Затнм, чим настану суше и кора почиње да пуца, треба примењи.вати прашење v циљу уништаван>а покорице и корова. Обично се изврши 3—5 прашеља. Краје.м јуна месеца. при облачном »ре .\tenv треба растирити хумку и посећи површ.инске жиле и зати.м одмах сачинитн хумку. Крајсм месеца августа, такође но облачном врвмену треба поповс растурнгн xvmkv, посеђи површинскс жнле нзбпле из вијаке и подлоге и оставити спојно место угицаји сунца, све до опадања лиш1ча. Послс опадања лишћа изврши се резидба ц загртање младог чокота. Y друтој и трећој годинн старости винограда, xvмка вншс сс не одржава, меБугим, земљиште се и да;ве'редовно обрађује v циљу уништавања корова и одржазање crpvKTVPe. ОБРАДА ЗЕМЉИШТА ВИНОГРАДА Y РОДУ По.мођна обрада обухвата одгртање и дубоко пролећно оран>е односно копање. Са одгртањем треба отпочетп чим се земљиште просуши. тј, пре кретања сокова v лози. Са орањем или копањем треба почетп чим сс заврши резидба п повеже лоза. Дсбина обраде треба да изноон 15—20 см. Инг М. Станојсвнћ СУДБИНЕ ХРАБРН ДЕЧДК НВАН Само у раз.маку од недељу дана, дванаестогодишн»и Ив ан Пантнћ из Буснловпа нз губио је оба родитеља. Прво се 4. марта Иван заувек рас тао од оца Божидара, а се дам дана касније, 11. марта, последњи пут је ппљубио своЈу мајку Смиљу. To штр зове.мо судбином, заиста је понскад сурово и днвље, без трунке осећаја за правду. Ученик Иван Пантић, остао је сироче, у годииа.ма кад су му родитељи најпотребнији, као две мудре књиге, јср отац и мајка су први буквар и читанка детету^ На скрочт ној кућици бивше породице Пантић у Бусиловцу вијоре два црна барјака, али у њој огњиште није угашено. Малн, храбри Иван, остао је у свом дому, учи школу и врло добар је ђак. Туберкулоза је однела до брог човека Божндара, коме су комшије и мештани не себично помагали. Кад је у.мро, из добровољннх прн лога грађана сакупљеио је седам милиона динара за помоћ. -Село је занемело од туге кад је умрла и Ивано ва мајка Смиља, такође.од туберкулозе. И тада јс саку пљена новчана помоћ. Месна заједница такоБе планира да пздвоји део средстава и да ту суму орочи на кн.нжи цу Ивана Пантнћа, да муто, ипак буде нека сигурност и залеђина. Шта даље са Иваном? Ко ће да се брине о ње.му? Иван је зрело дете, резону је испред своје генерације, јер су га условп у којима је одрастао, надгледајући боле сног оца и мајку, научили много више него љсгове вр ипваке. Иван не бн одлазио нз села у дом за сирочад, нитн код неког из фамплнје, већ највише волн да живи у кући компгије Љубише Алекснћа, са чнјн.и сниом Драганом другује од малих иогу. — Центар за социјални рад пружио Је породици Па нтић соцнјалну помоћ за жи вота. Породица бе издржава ла од, те помоћи, скромног прихода са зе.мље и од ши вен>а покојне Смиље, прича нам Ангелина Влајковнћ, co цпјалнн радник. Центар ће плаћатн том човеку за Ива нов смештај и старател.ство, а уједно ће сс он бринутн и о имовинп. За који дан нма Иемо састанак са родбином и месном заједницом да ко иачио одлучимо о Пвановом МЛЕКАРСТВО HSEMIОИ НМ Редовна испорука млека и повећање цена по масној једини ци утицалп cv да се количина откулљеног млека v откупним станицал<а РОК ч,7. јулн” само за два месеца знатио повеђај? Y деце.мбру прошлс годнне гкгпно ie откупљено 206.000 ли тара, док ie v фебр\-ао\ ове године откупљено 243.000 литара млека. Произвођачима млека редовно се jicrrnahviv месечпе количине, а најдаље петнаест дана од предходпог месеца. ТакоБе cv повећане цсне по масној јс диници. За литар .млека чија маона јединица износи 3,2 може да се добије 17,70 динара, смештају. Цснтар Је дужан да се брине о н»ему све до 26 године, док се у ствари Иван не ншколује, прича Амгелина Вељковић. — И поред тешкцЈС услова у кући, Иван јс био врло добар и одличан ђак, прича Даница Златановић, настав ник разредне наставе. Сти зао је да надгледа родите љс, да чува ctokv и рсдовно завршава разреде. To је изу зетно добро и паметно детс. — Мисли.м да не би треба ло да Нван ме(ва среднну нити школу, већ да остане у месту где је и рођен. После гвих ових стресова и тешких преживљавања, после бурних емоцпја младе лич ности, може се десити да се не снађе у нопој средини м поремсти природни развој своје лнчности, прнча нам Слободан Миловановић, по моћник ДЈгректора матнчне OLU ..Бранко Крсмановхћ” из Снкприце, којој припада истурено одељење у Буснло вцу. Са њнм нисмо нпкада имали проблема, то је један ВР.’ЛО. „ннтересантна личност, и врло одговорна. Ивана Пантпћа смо^атек лп иа саобраћаЈпо.м полшго ну'у школи у Снкирнцн. Од ржава се школско такмиче ње „Шта знаш о саобраћа ју”. Гледамо вижљастог и лепог дечкића, црно.мањас тог момчића којн се сконце нтрисао да што боље заг»> ши вожњу на полнгоиу. На љему је црна кошуља. И v разговору са н.им по тврдили смо све приче раметном и храбро.м дечаку Ивану Пантнћу, којн је хе ројски поднео најтеже удар це судбине. Остао је без ро дитеља, али не и без снажне храбар и одважан баш као храбар и одржан баш као и они многи дсчаци и врш п.аци из његових уџбеннка и лрича Јвегових наставни ка. — Из села нећу да одла зим док не завршнм осам ра зреда. прича нам Иван. Ту има.м друговс н пријатеље, ту су мојп наставницн и ме штани. He знам шта hv пос ле тога да упишем, али знам да ћу обавезно да наставим школовање. МоЈ најбољи друг је Драган Алексић, п волео бих да се о мсни ста ра п,егов отац, прича нам Нван Пантић, одмерено и паметно. Око њега другови с пажњом и поштовањем слушају његову тужну прн чу. М. Димнтријевић док за најквалнтетније млеко од 4,2 масне јединнис 23,32 динара по литру. Оваква промепа v пословнид! односима речито говори колнко ствари .\iorv најбоље да се побољшају н код откупа apvnix пољопривредннх производа. да сс вратн noBcpej-вс пољопривредннка и онемогуће прекупци и накупцн. М. Д. 8
КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ--------------------- 23. МАГГ 1983. • БРОЈ 229 ПОВОДОМ 18. „ВОЗА БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН И ОДБОР ЗА СПРОВОБЕЊЕ OSE МАНИФЕСТАЦИЈЕ РАСПИСУЈУ КЊИЖЕВНИ KOUKYPC HA ТЕМЕ 1. „Воз братство-јединство” на колосеку цвета. 2. „Воз љубави, са преседањем у срцу” Теме су слободне, а у обзир долазе прозни и поетски РЗјДОви. Право учествовања имају ученици основних н средњих школа. По пет најбољих радова из сваке школе треба да буду достављени на адресу: Огпптинска конференција ССРН — Параћин, (за конкурс), до 1. .маја. луторн пет најоољих радова биће награђени књигом. Аутор ттрвонаграђеног рада путоваће „возо.м братство- “Јединство” који креће 2. јуна у братску Словенију. ИЗЛОЖБА „СИМПОЗИЈУМ СТАКЛА ’82” 1№11111|11111111111№11»1№9111111111111111111111111|1|||||||!Ш1^ • V Завичајном музеју 14. марта отворена изложба стакла са Петог симпозијума О Среоренка Бишћан Бергоша, Дане Павелић, Лили Блуменау и БорБе ИлиБ, уметници — цизајнери, представљени параћинској јавностн G Једииствена колекција у земљи заслужује одговарајући простор за излагање тересноЈ заједкици културе оп штине Параћин чијим несебичним залагањем ова манифестација живи. С. Ј. JYTPO Нестаде мрака и мрачних снова, раћа се нови дан и биже се зора. Цвркуг? птица до неба се .чује, ковач у ковачниии нови предмет кује. Река тече својим мирним током, сунце жмири својим жутим оком. Људи отворшие кућна врата, а у кућу уће ' сунчев бата. ■ Марнкковић VI-4 Иваиа Адамовић, VH-S ОШ „С. Јаковљевић' ОШ „Бура ЈакппЛ" Цртеж Стевана Грујића ЗОВ ПРОЛЕНА Пролеће зове сву децу, разиграног Пецу и Мецу. Зове нас на ливаде и процветале шумарке. Пролеће је увек са нама, па се не љути чак ни мама. Пролеће зове и птице, отварају се цветне латице. Бранислав Цветковић V-2 ОШ „Стеван Јаковљевић” Параћин ВЕСНИК ПРОЛЕНА ВЈта ли оно, испод снсга вири, и прави, нежни, пролеИни мирис lutipu? Круница нежна. бела свака би је, дечија рука, убрати хтела. Ђесник пролећа јс висибаба . бсла V свакој башти v свакпм zaiv где оиа процвета, зимц је крај. Сузана НешиБ V 3 ОШ „Радојс ЦомановнН" ДРУГАРСТВО Другарство је песма коју знају сви. * Певамо је деци света она, ја и ти. Другарство је риба спретна валовита мора плава. V бисеру људске душе оно мирно спава. Када наћеш друга и руку му пружши, оно тад заблиста — око земље кружши. Рука руци хита заједно ,су јаче. Када имаш друга лопта боље скаче. ОШ „С. Јаковљевић” МАЈКЕ СУ СТВОРЕЊА БЕЗ ПОРЕБЕЊА Мајка је створење без мане моја љубав према н>ој не може на пагшру да стане. Маме су чудесне, маме су лепе, a lutatc су најлепше кад на свет донесу дете. И кад је ноћ, ц кад је тама, маме воде велику бригу о нама. Марина Букић VII-1 ОШ „С. Јаковљевић" Општииско такмичење рецитатора старпјег узраста ПЕТ ДЕВОЈАКА ИДУ ДАЉЕ У петак, 18. марта одржаио је Општчнско такмичење рецитатпра старијег узраста. Публика јс овом приликом имала могуИност да чује неколико стварно добрих рсцитатора, а жири да одабере пет који he представљати нашу отдтину на регионалном такмичсн»у По оцени жирија најбпл>и рецитатори су: Светлана Марјановић. Јасмина Xai.inh. Бпјана Годић, Емина Кацрић, и Татјана Тубн да. С. Ј. Шоанав 9 Прошлогодишњег маја Српска фабрика стакла је била домаћин уметницима-дизајнерима, који су учествовали у ра ду Петог си.мпозијума савпеменог сбликовања стакла. Седам дана радили су уметници придружујући се првој смени иајвештијих мајстора и стаклара и заузели место поред ужарених пећи. Идеје рођене раније или у тренутку сусрета са том крхком, реском, тешко укротљивом, а ипак племенитом материјом. претваране су у стварност и настајали необични стаклени комади који сем естетске имају и употребну вредност, што је и каиактеристика Петог симпозијума. Сребрепка Бишћан Бертоша и Дане Павеллћ из Самобора, Лили Блуменау и Ђорђе Илић из Београда су стварали тих дана у параћинској стаклари. Али до недавно ти прекрасни предмети били су познати само ауторима и ужем кругу ра дника Стакларе. У понедељак 14. матра у Завичајном музеју отворена је изложба и параћинска јавност имала несва0 Чланови ликовне секцпје ОШ „Стевап Таковљевић”, Слободан Радовановиђ, Дејан РадовановиИ, Дејан Станисављевнћ, Зорица Анћелић, Горан КбциК, Cauia МихајловЈ.-! „ЈГрцач-. Печиновић, Јовнца Стевановић, Никола Гостовић, Зоран Мнхајж *- вић, Татјана Мнлутпновић, Маја Собек. Жарко Станковић на конкурсу за најбољи Тмтов портрет који је распчсао лпст ,ЈКекец” поститли су одличне резултате и пласирали се \ самн врх Један од броЈних Mirpinuv боје и v.i>a. По зидовима слике, разни предмети и новински чланци са те.мом из слшкарства. За једним столом rpvna ученика пажљиво cnnija професора. To ie слика koi'v с.мо недавно затеклн v ОШ „Стеван Јаковљевић” v атељеу професора Жпвоте Бајкнћа, ко in га несебично де.т са удадим талентима. Повод за овај сусрет ie vcпех ове лиховне ceiamie на недавно.м KOHKvpcv кош ie организовао лист „Кекец" за најбољи Титов портоет. Четрнаесторо цченика ове школе пласипало се у caiMw врх, јер освојити сед-MV. девету, лесету нли ^ваHaecrv од моггћих 1500 награда ie стварно признање. Слободан Радовановић v4eник VIII-3, добио ie cea.\iv ie- □ анаестг и пе-rnaecrv Harpaav, његов брат Дејан из VI-2 деserv. а н>ихов apvr Дејан Стапнсављевић, учепик VUI-2, тако be neneTv. Горан Коциђ. ученик VIII-2.t освојно ie десету награду. a ' н>егова другарица из истог одељења Зорииа Анђелић пванаесту. Саша Mintajговић ученгас V-3. најмлађи из ове rpvne иченнка. побио »е деcerv награду. Чланови овс секцнјс, са коin.Ma смо пазговаралп, послалн cv око 30 оадбва иасталнх v cpuv. vpabeunx ioiii неловољпо вештом dvkom, ’али са nvno л.Убавп и талента. Оловка. гем пеоа. црпена крела. хемијска оловка cv само неке оп тохнтгка које cv гченици корнстнлн. кидашњу гтрилику да се сретне са правим уметничким предлсзима и афирмисаним именима. Отварајући изложбу, уметни чки директор. Симпбзују.ма Александар Портној је истакао: — Представљам вам овом приликом напоре колега уметника, Сребренке Башћан Бертоша, Данета Павелића. Лили Блуменау и Ђор.ђа Илића који су у току трајан»а Петог симпозијума заједиички.м напорима са мајсторима дурачима наше фабрике реализовали овај програм. Жеља нам је . да у некој, скорој.' будућности ова импозантна збирка, настала у току пет сцмпозијума добије адекватан простор за излагање и да ова јединствена колекција у нашој земљи буде понос гра да стаклара — ГГараћина. Користим такође овај тренутак да се захвалим првенствено Српској фабрици стакла, затим Републичкој заједници за културу и Самоуправној инчасова заједничког рада — Наш наставник прати сваи није првн пут да су наши ку акци|\'. упознаЈе нас са г^ропозицнјама, помаже саветима радови запаженн у јавности. Ова наша група је испуњена љубавл,у према слмкарству и другарством. Често с.мо на okvnv, а кад смо v атељеу професора Бајкића труднмо се да што вишс научнмо, прпчали cv нам ови вреднц 15аци. CnrvpHO да ie некима од k>ilx ова љубав тренутна, да ћс са npaiLM младалачки.м данима одлетети, али мма међу њи.ма и оннх којима he једног дана ово битн п животни позив. као што плавира Горац Коцић. Иитересантан ie податак kqiii ie објавио н лнст „Кекец” v једном 6pojv. На конкурс ie стпгло око 65.00 оадова ц око 30.000 писама али само v Једној поошљки налазпло се једно оваквр писмо: .,Уз три цртежа која сам сама vpaawia, шаљем ва.м и овај малн дар Koin ми ie помогао да нацртам портрет". написала ie Јелена Ивангпиевнћ ученица V-2 олељетва ове школе. Дар је бпо мала заставнца нзвезена црвеним концем на којој се на.ла зн vthchvt лпк npvra Тпта. — Младе таленте треба подстпцатп, a го ie и дижпост нас педагога. Нада.м се па ће онн иаставнти традицнју п нсговати лнковпп жнвот коЈи је у rpauv ца Црннцн доста развп- «ен, истакао ie Живота Бајкић. акадвЈцски сликар. С. Ј. ПЕСНИЧКА ШТАФЕТА ’83. .1РВ0Г ДИРИЛА IPM 113 МУТНИВЕ ® Из Основне школе „Бранко Крсмановић", родног села народног хероја Бранка Крсмановића, 1. априла креће Песничка штафета ® Општинска и регионална мапифестација 28- априла у Параћину Библиотека ,Др Вићентије РакиН” и Кн>ижевпи клуб „Мнрко Бањевнћ” прихватили су иницијатпву друштвено-пблшичких организација и ЗаЈеднице књижевних клубова Србије да у опШТ1ШИ Параћин организују Песннчку штафету која ове године обележава и свој први јубилеј — десет годпна постојања и васИитпог делопања на младе генбрацнје. Y нашој општини, Штафета ће бити лрганпзована у свим школама, радним оргапизацнјама, неким месним заједнпцама II Гарннзону „Б. Крсмановић”. Недавно ie одржан саставак предСтав«И1ка свих општина рггиона на коме ie фор.мнран регионални одбор „Песничке штафете” (v сви.м опшпгнама формирани cv такоће одбори) и \пгврЂен програм и вре.ме одржавања регионалне и општинскнх лганифестација. Поред песничког стварадаштва, ове маннфестације биће проткане музичким и Л1ГКОВНИМ стварадашт- •вом.-Тако ће се v св-им школама отворпти изложбе лпковннх радова на hctv те.му, — Тптб/ револvimја н прандидзно дело овог ве.пгкаиа. Према утврђеном програму „Песничка штафета” ће кренуи< 1. априла нз Осиовне школе „Бранко Крсмановић" из Доње Мугнице, 4. апрнла he је прихватити ученнци Основне школе „23. мај" из Поповца, 5. апрнла долази у школу ,,Стеван Јаковљевић”, схтрадан Је v ОсновноЈ школн ,Л1омчило Поповић", a 7. апрнла стиже v ОШ „Б. Крсмановић’’ v Сикирицм. Ученицн Основие школе „Радоје Домановић” дочекуlv ie 8. апрнла, v школи „Вук Караџић” v Поточцу ie 12. априла, 13. априла Је v Основној школи ,,Бура Јакшић", 14. апТРАДИЦИОНАЛНО ОПШТИНСКО ' ТАКЛ1ИЧЕЊЕ ОСНОВАЦ.А ЗШ61 И18 К S Општинска такмичен-а ученика основнш школа наше општнне су у пуном јеку И Проверава се знзјвс паЈталентованијкх ученпка којн као најбољи из својих школскпх средина бране боје своје тколе Велики број њих реше све постављене задатке, освојивши максималних сто поена и доносећи себи прво место, a школама висок пласман. Тако је поотекло и недавно одржано такмичење из физпке чији је домаћин била Основна школа „Радоје Домановић”. У шестом пазреду прво место деле три ученика: Сузана Ђонић, ОШ „Р. Домаповић”. А”ександар Ристић, OIU „Ђ. Јакшић” и Бојан Мчловановић. такође ученик ОШ .,Ђ. Јакшић”. У седмом разреду најбоља је била Мирјана Стојановкћ, ученица OUI ,.В. Караџић” из Поточца, а у осмом Дарко Тасић. уч. ОШ „Ђ. Јакшић”. Атекеапдра Богдапопић, уч ОШ „Р. Домав^вић" ч Бо.јан Раденковкћ, уч. ОШ „25 мај” из Поповца. На регионално такмичење из физике 1<з наше општлие илу 45 ученика, а ученици Основие школе • Ђура Јакшић” cj ceoio.i птколи обезбедили пзво мссто v општини, на лругом месту је Основна школа , Радоје Ломаиовић” и на тоећем Оеновна школа ..Боанко Крсмановић” из Доње Мутнице. Првог априла КАРИКАТУРЕ МЛАДЕНА БУРОВИЕА Дан шале у Нараћину улепшаће нзложба карика тура младог београдског сликара Младена Ђуровиha, студента Факултета ликознкх уметности. Ђуровић је најпознатије име младе генерације карикатуриста, До сада је имао 25 групних и једну самосталну издожбу, добитник је Сребрн« плакете за карикатуру 1ГАнкона 81” и прве награде за стрип „Младост 79”, а карикатуре му се нр.лазе у Међународном музсју кари катура у Толентину. рила v Центру за средње ибразовање .ЈБранко Крс.мановић”, a 15. априла npev3HAiajv ie мЛади из Гарнизона „Бранко Крсмановић”. Песници радници из Фабрике це.мента »,Нови Ноповац" доqeKviv ie 18. априла, сутрадан стнже v Српску фабрику стакла, 20/ iev Штофарн. a 21, anрила v „Параћннки”. Песннци Месне заједнице Стубица дочеkv.1v |е 21. априла, а из Рашевице 22. априла. ; Општинска манифестацнјаЈ а уједно и регионалпа, одржаhe се 28. аиоила v Параћвну. Најбољн -песнпци са поменутих мапифесташЈЈа читаће своје ра дове на општшнокој и регионалној с.мотрн а аугори најбол>их псса.ма из региона учество ваћс на завршној .манифестацији v Београду и Jajuv. Најуспелпји радовп на нивоу oerrvблике бпће објављенц v посебној књизи „Песннчка штафета 83". Уколико б\’де фипанснјских могућности. бнће штампана и збпрка на1’бо.Бих радова на поapv4iv региона. Представнинн регнона из П4- раћнна као ло.мађпна смртре, 3. Maia предаће Песннчку штафегу опиггинн Лазаревац. С. Јовановић Такмичење из математике је показало да ова наука није баук за параћинске основце. Тако су ученмци IV разрела постиглл изванредан квалитет. Девот ученика деле прво место са максимално освојелих сто псена: Александар Гајић, ОШ „Ђ. Јакшић”, Алекгапдар Бељковкћ. ОШ ,.Р. До.мадов-ћ”, Милан Петровић и Зорап Жип копић гако!>е из OIU .Р. ДомаHoniih”. Ивап Воглјевић из Сикирпце, Ацдрија МчлојкоRiih, ОШ .,М. Поповић” Спавиша Плвчовић из Поповца, Mapula Гајић, ОШ „С. Јаковљевмћ” и .Тасмина Станковић из ОШ „Ђ. Јакшић”. У петом разреду прво место јв припапо Мипапу Teocb’-ioBnhv из ОТП „Р Доманопић”, у VI Бојану Миловаповчћу ил школе ..Ђура Јакшић”. у VII разреду прво место npuna io ie поточкој учснини Мирјпли Стојанониђ. a у VIII пазреду Јслсни Тапаековић. ОШ ,Б. Јакшић” и Братиству ВељKOBiihy, Olli „р. Домановић” С. Ј
;iiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiHiniuiiniimiiii«niiiiiiniiiiiHiiiiiiHiiitiitiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinniiiiiiii»iiimi:iii' ПОЛУФИНАЛЕ „БЕОГРАДСКОГ ПОБЕДНИКА V ПАРАНИНУ” БОКС- ПОРАЖЕН ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Почетак обећава Највећл квалнтет бокссрскс рсвлје, нолуфинала Београдског победника бнла је борбеност боксера. Гледаоцл, њих око 2.500. ипак су задовољни напустшш параћинску Халу спортова ;,7. јул”. Нису вндслп квалнтстан бокс, какав сс до сада Bilbao ла „Београдско.м победнику", алн чшнснлца да су чак девст од два наест борбн завршенс прс краја, говорн какви су то мечеш: били Три техничка нокаута, једна дисквалнфикацнја н пст прекнда одлуко.м судије у рнигу, резултат су какав могу да „постнгну" само боксери чнје жеље вад.машују моглућностл. Организатори cv имали велике пррблеме да „заплтие рупе” пред четвртфнналне борбе про узроковане недоласком најавШАХ — МЛАДИ ТАЛЕТГГИ Дејаноз уепех за успшм • Дејан Бранковнћ, петна естогодшњак, за две године такмиче>ћа у пнонирскоЈ кон куренпијл у општини и регнону зна само за успехе у inaxy. На пзненађсњс многхх, добрш познавалаца поморавског tuaxa из Нупрнје и Крагујсвиа. најбољн ме by ппоннрима био ]с Дсјан Бранко внћ. тада четрпасстогодшгш-ак. Y почетку су постављсна nirraiba да ли је ДеЈаново прво место плод сл^аЈа илм зиап.а н рада у заЈедкшш са таленто.м. Одгопор сс иамепгуо сам од себе. У паредиом перколу од првенства регнона, па на цаљс, су псркорном кгром мсћу врлпћацима и резултатима Дсјан Је потврдио своје шаховске арсдности. љених репрезентагиваца. Изва дили cv нх Приштинци који cv на телефонски позив дошли аитомобилом прод сам почетак мечева. Такође. најављених куоанских репрезентативаца на полуфиналу није било, као ни PV.MVHCKHX и пољских. На ринrv параћинске Хале спортова вилели смо четири странца. Два совјетска п дза бугарска представнпка. Боксери из СССР-а традиционално бриљирали cv, а Бутари hhcv представљали најбоље из своје зеМ ље. Једине светле тачке боксерске прсдставе v flapaliiiHv биле cv две боребе v папир ка- -гегорији. ЖивадиновиН из алексиначког „Напретка" боксо вао је технички најдотераннје, а борба v дргго.м мечу v пашгр категорији између Аврамеловића из Бора и Лике из Приштнне подигла ie пуолнку на ноге. Победио је Лика одлуд«?.^ судија, која је изазвала ovpv протеста V гледалишту. За најбољег v полгфннали проглашец је Павловић из алсксинач ког „Напретка", а најбољи странц боксер био ie Есжанов из СССР. За Параћинце била је посебно интересантна борба између Рајца, члана „Каблова”. нначе нашег суграђанина и Павлови ha из „Напретка”. Алексинчанин је. као што смо рекли. био бољи, алн неустрашивн Рајц ни за треиутак нпје узмипао и на тај начнц цргжио могуНноci Павловићу да се искаже. Боксерски стручњаци се сла- «v а и финалне борбе v показале да је двадесети јгбипар ни „Београдски победнЈгк” бнла ревија v коме ie бокс — племенпта вештина — поражен. М. Мнленковнћ Јединство — КТК 2:0 (1:0) Јединство: Богосављевлћ без оцене, Мллојевнћ (6), (СпасоЈе вић) —. Стојановнћ 7, Анђелкпвлћ 6, Миодраг Мллпћевлћ 7, Милош Мплићсвић 7, Стефано вић 5 (Бурнћ 7), Матић 6. Урошевић 7, Дреновац 7 и Костић 7. Стадлон Јединства: Гледала< иа 300. Врсме погодно за игру. Стрелац: Костић у 44. н 67. мннуту. Жути картол: Матнћ Је дннство. Судија: Вукотпћ (Се војно). Старт у пролећном де.ту тпк_мнчен.а у Другој српскоЈ лигк обрпдовао je. Под. млвђени тнм једпнства одржао Је праву лекцлју борбслнм гостнма из Зпјечара. Тим бсз чстворнцс стандарних СТРЕЉАШТО: ПИОНИРКЕ ПРВЕ Y првотимаца, пнлик на омладлнску селскцнЈу, ни у јсдном трснутку ни|с нспуштао игру чз руку, нитн доводио победу у пкта>м!. Почелк Јс лоста нсповсзано, а ка»:о је арсмс одмхцало, тако су сс коикнис мозанка. кога јс замислно трснер Мо. ма ТомиН, уклапале саака на своЈс Metro. Рсђалв су се шансс за шансом. Нпјпрс јс Миодраг МилиНслнћ од:гично тукао гласом, а голман гостиЈу Чукић бравурозно одбранко. До 20. мннута било јс join трк стопроцентннх при.чнка. а дсбитант у првом тиму Стсфаповпћ пропустио Јс двс. Овај врло добри н лнтслителтнп пграч нкјс дао сас од ссбе у овој утак.мицн, али од њсга се може очекнватп много внше. Водсћн гол пао Јс у мннут до краја прпог полуврсмена. Послс мпогобројпих нсптар пгутсва са крила, то Јс ноаа одлнка игрс Јед1П1Стпа, Матић Јс продрсо кроз средину, ветсран Жпвковнћ г.олегао je по њсму н суднја је почазао на белу тачку. Снгуран нзвршилап ка. знсо бно је Косгнћ. Друго полуврсмс бнло Је права noсластипа за не тпко бројнс посматраче. Turisticka agenc-ija JIUTJfPREVaZTUXIST Parkin teL 53-670, i 51-876. telex /78 54 ЛЕТО ’83. Y odom прелпрограму прсдставллмо Вам лсо наше noHVje за наступајуће лето. Уколико нматс на.меру да поБете на Јадран. предлажемо Вам лл сс опредслнте за нски од наших аранжмаиа на бази ггуглих пансиона. Свакк од ових аранжмаиа можете користхти уз солстаенн превоз или као пакст г.ранжман са превозом, аутобусом, авионом мли возом по Вашсм избору. РЕГИОНУ Првенство регпонв Шумпднје н Поморавља у стрел,аштву из вазду'пне гтушке серијске производње одржано 13. мпртп у Нупрнјп. Стре.-адчхе дружипе Параћпла пости. гле су добар успех на регноналлом првеиству. Наступнло Је 30 сгрелака CBirx катсгорнја, а карактсриигрк? one прирсдбс била је масовиоет посебпо cipeian.i млађих кпгегорнја. Стрелцн параћинсккх дружлчл, љпх чегрнаесторо испунило Је норму зл рспублпчко првснство. Пионирскс Стрељачкс дружннс „Сте ван ЈаковљевиН'’ осзојилс су iipuo Metro у својој катсгорији, а Егпгцп 1'адовић била Јс прва и у појсдикачпом пласману. ЊоЈ Јс прнпала и злагпа медалш са дипломом. Медаљс су освојили Join н Јуниор Мплорад Николић и се. ннор Зорап Којић за трећа мсста. На првснству Србпје којс се олржава 26. н 27. марта у Bcorpaav nyiyfy скипс nnoiuipa п пноннрки из СД „Стеваа Јаковљсвић", Јунилрн из Счкљошколског центра, а у по|едпначчој конкуренцији наступиће стрелцч пз СД ..МпхаЈло Иллћ Чуља' Зорзн К« јнћ, Слободан Костић, Варадннкл Мпло;вдовић н Јуннор Мнлорад Нпкочпћ. С. 3. Брзн продори по крплу, духовнти пасови, чврста одбрана, одлковале су нгру Јединства. На другп гол чекало се 22 минута. Опет Је лопта потекла са десног крила, дошла до Костнћа, а он пзмеђу двојицс цсптархалфова Јајсчараца у свом макпру шутпрао у лон.п деcun утао врлодоброг голмана гостију. Радујс врло фер и спортско nonaiuaње нграча Јсдннстпа. а жутп картон кога је зарадио Матић внше’ пада на душу суднјн Вукотићу него неспортском nonainaiby Апс Матпћа. Једннство Јс испраћсно аплаузом са тсрсна. М. Мплснковић МАЛИ ОГЛАСИ ПродаЈсм два комбајна ,.ЗмаЈ 780", један нсправан, јсдан ненсправан и комбк „Морис” — днзсл. Дслнмнр Алекснћ, Косовска 45, Па раћнн. Продајсм садшгце купнма без бо дљи, ужнљене, одличног квалктета, 30 дипара комад. Преко 10 комвла 20 дикара. Доноспм кућн до 15 кнломстара. Тслсфои: 52-326 ол 8 до 15 чпсора. Ипа, Сутјсскина 20, Па раћпн. МЕСТО < 1. јулм 16. и 26. авг. 10 дана 29. Јуни 11. 23 јули 4. 16. авг12 дана ЗЕЛЕНИКА — Приватни смештај 5.790 6.940 — камп кућице 5.090 6.060 ХЕРЦЕГ-НОВИ — приватни с.мештај 6.300 7.600 — Хотел „Топола" 8 700 10.300 ИГАЛО — домаћа радлност 6.800 8.100 КУПАРИ — Хотел „Купари" 8;200 9.900 ЗАОСТРОГ — домаћа радиност 6.600 7 900 ПОДГОРА — домаћа радиност 6.900 8.300 ТУЧЕПИ — домаћа радиност 6.900 8.300 МАКАРСКА — домаћа радиност 6.900 8.360 СТАРИ ГРАД-ХВАР — до.маћа радлност 6.200 7.600 — Хотел „Адриатик" 9.200 11.600 СПЛИТ—МИЉЕВАЦ — Хотел „Лав" 11.000 13.100 МАЛИ ОГЛАСИ Продајем саднице ружа у 90 боја по 35 динара. Гарантујем сорту и пријсм. Драгољуб Нед.ељковић 35220 Рибаре код Свстозарева, телефон 74-004. Тражитс каталог. оОо Продајем купине без бодљи. Бора Марковић Својново. Пролајсм двосооан стаи од 72 ме тара кпадратна у Елмосовом нассљу у Нпгакој улици у Параћину. Констатин Томић Б—1 3/5 Параhmt. Мшкам двоипособан комфораи стап са парним грсЈан.ем у Бору за одговараЈућп нлп мољп у Пара hiiwy нли зд сопствсну кућу. Упитатн Верољуба Днм1ггрг’|свиЈ1а — Љубета на терефои 42 299, Рудннк — Плана. СТОНИ ТЕНИС: ОПШТИНСКА ЛИГА Оглашавам . вепажеИим сведочпнство основнс школе нздато 1968. годшге у Мнриловцу па име Миодрага Бранковнћа пз Стрижс. Оглашапам пспажсћим сведочпнство Оснопнс школе издато 1970/71. годнне у Мирпловцу на и.ме Момпра Пстровнћа пз Мпрпловца. * Оглашаппм певажсћим свспочапY лиги са старкЈима од ссбс ом ладннцпма до 20 toiuina остварно јс В1ППС псго дооар рсзултат. На првспству регпонп one го.дипс опст је бпо.први. Побешшчкн псхар засл\жио јс са 73 поспа из дсвст партија. Убрзо нза првснства, иа Турннру нада, у комкурскниЈн нај твлснтованијнх пиоАира н омладн маца У1оморапл>а, onci јс први, зајед но са првокатегопником Жарком Бубалом in Пуприје. Иза ссбс је оставно мајсторског канаипата Маркопнћа пз Свстозарева. На Рспублп чком такмнчен>у у оквнру Аццијг ,.Шах у школи", одржпном у Врња чкој БагоИ, у конкурекцнјн 94 најбољпх пиоцира Србн|с био јс на завпдном 13 мссту. Дејаи Бранковиђ јс члан Шахосског клуба Борац. У конкурснпијн омлалинаца прошлс године бно је првак, а овс годинс илје учсствовао иа првснству клуба. Њсгоза игра пу на маштс н mireiiabyjyhc зрела, гп ранциЈд је да ће у својим внтрпна ма поред лва пехара за два прва места на Региону, седам днп.1схма, ист ивграда у кљигама и јс.тне срс брмс меда.ћс. бхтн још много пркз imiha, Јер Дсјан крупннм кчрацп-ла, са својнм талцнтом пспред корача ка шахолским прсоанма. И ДР ги по?лз ГА W.4AH * ство VIII разрсда издато на Раднич кбм утгверзптсп' „Браико Крсма woRiih", на имс Мнрјанс Јовановнћ пз Сккнрнце. ПЛАНИНЕ ТАРА — Хотел ..Бсјти бор'‘ 10 дана 5.440 чинара __ КОПАОНИК — Хотел „Каралан'1 10 дана 5 800 дннара Y табилк су дате цене араижмана на базп пуних пакскона, по особн. уз сопстпенн лрсвоз. Прнложспс ценс су »го бази важсћих цсна па дан 1. II 1983. За предложснс дсстинације органнзујемо превоз-аутобусом, возом, илн апноном. Планирамо да од I. VII 1983. отворимо експрсспу гурнстичку линију Параћнн — Будва и обратно. Порсд rope наведеннх дестинациЈв. у сарадн>л са лашнм послов. ннм партнсрнма (ЈАТ, ,,Атлас"( „Далмацкјатурнст''. „Југотурс" ,.П\т1П!к", ,,Кварнер-скспрес“ и др.) спремни смо да вам омогућвмо летоваже по Вашсм нзбору од Анкарана до Ултппла. Тражнтс и п>ихове програмс у нашој агснцнјн. С обзнром, да је кредитирале годвипмпс одмора у овој содини ксо.чт нсизвесно, а одлазак у иностралство органичен депоиггом, жсља нам Је да пугсм ПРЕТПЛАТЕ о.могућимо корнскнпима itannix услуга СА.МОКРЕДТИРАЊЕ. II олс као н ракнјнх година омогућујсмо корншћење услуга у РХЦ — Сокобан>а. Златар, Златнбор, са одређенлм, попустом од 40 одсто од цене панспон лана. За сва обавспп-eiba н Вашс потрсбе у вези годлшњих одмора позовнте нас нлм посетнте. У фнскултурној сали Фабрнкс стакла 13. марта одржан Је ссдми гуоинр за екнпно првснство лпштинс у сто по.м теннсу. Као н до сада, однграна су два кола, а курилзитет је ц другм пораз Главнчана. у дванасстом колу, Будућносг из Главнцс најпрс (е прстрпсла пораз од јумкора Борца, а у четрнаестом од стонотенисера Буљаиа. Но- бсз обзнра на • оба пораза н свен. туалнп пораз протнв Напрстка нз Свој нова. Глаенчани имају најпише шансе да освоје прво место у Општипској лнгн. Заправо, теорвЈа допушта много комбннација, па јс зато најбољс д? сс расплет сачска на слсдсћем lypiuipy. Тада ће се знати ко од две прволласкранс екипс иде у впши рапт, у Alebyогшггннску лигу. РЕЗУЛТАТИ XIII КОЛА Буљанс — Морава 5:0 Јалорак — Будућност 0:5, Бораи — Напредак ( в. (одложено), Нзвиђачп — Космај 0:5, Напредак (Д) — Херој 0:5. РЕЗУЛТАТН XIV КОЛО Морава — Изпнђачн 0:5 КосмаЈ — Напредок (Д) 5:0, ХсроЈ Борац 0:5, Напрсдак (С) - Јаворак 5:0 в Бууућност — Буљанс 2:5. ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Будућност 14 12 2 65:22 24 2. Налрсдак С 13 11 2 61:21 22 3. Буљане 14 10 4 57:32 20 4. Борац (јун) 13 9 4 52:33 18 5. Јаворак 14 8 6 48:37 16 6. ХероЈ 14 7 7 48:45 14 7. Извлћачл 14 4 10 28:54 8 8. Космај 14 3 11 23:55 6 9. Морава 14 3 11 20:59 6 10. Напредак (Д) 14 2 12 18:62 4 ОБАВЕШТЕЊЕ О УПИСУ УЧЕНИКА V ПРВИ РУЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Упис ученика у први раз pen основие пгколе обавнће се од 4. до 15. априла за гра дске основне школе, a v вре мсну од 5 до 13. маја 3983- године за сеоске основне школе. Право и обавезу уписа имају деца рођена 1976. годн не Поред ове леце могу се упнсатн л леца рођсна до 30. Јуна 1977. годпне, на ос нову мишљења посебне ко миспје, а рок за пријаву ис те је до 15. априла 1983. годн не. Остала обавештења родитељи могу добгпи у свим ос новним школама и у СИЗ-у основног образовања и вас плтаља. Наша пословнмца радн сваког радног дана од 8 до 14 чвеова н од 16 до 19 часова, суботом ол 8 до 12 часва, а наиш гелефопн су 033-53.670 пли 51-876. ПРИЈАТАН ГОДИШЊИ ОДМОР ЖЕЛИ В4М АУТОПРЕВОЗТУРИСТ — ПАРАБИН jiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniititiiiiiiiiitiituittiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiuii.E СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ ЗА ВАШЕ ДОМАНИНСТВО Sifiaaiia® Издаје CI13 ннформдеања. Издивачкл caeer: Нала БранковнЛ, Момчило Вучкопић. Светаслав Жлвковић, Мнливоје Илић. Ilana Јоеаповић, (заменик гтрсдсединка) Спежапа Iona л БорнсоЈс Марилковнћ, Слдвољуб Обрадовнћ. Живота СгојавовнН, Жпвојин Томмћ (предселник) ц Јовал ТомнБ. Ypebyje: Релакцш ми колегијум. Главпи н одговорш. уреанлв Славо mA *i јл ' 1овић Нопппаин: Снсжаиа Јовавовић. Милнла Жизковлћ, Мирослав Димигрнјевнћ, Мнливоје Илнћ .< Миодраг Миленковпћ. Адреса Редакцнје: .Максимв Topnoi 4 Иогагзкскн ton г фо«: Главни .> шговорнн уредник 52-352, повинари 53 694. ПретЈ.ата голиш.мј 123.00, падугоди шња 62pG. За пиостранствб двоструко. Жнро рачун СНЗ-а ииформмсаља 63504-649 16 кг.. Дгк Параћии. Шгампа ГРО ,Хлас”, BeoipaA, Влајковићева 8, тслсфон 340-551. Тнраж 11.000. w 64» io код СД1£ lonaHoxiih,
Лист СоццјаЛистичког савеза радног народа општине Параћин аоана 1375 ГОДИНА X 6. АПРИЛ 1983. ■ БРОЈ 230 ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ •••» < АКЦЕНТИ ПУТ Д0 БРЖЕГ ЗАПОШЉАВАЊА На прагу смо завршетка још једне школске године која ће нам донети још око 200 нових свршених средн>о школаца и нови притисак на Заједницу за запошљавање. Тиме ће и број незапослених са средњом школом дос тићи бројку од око 1.000 и све мање могућностн да се та бројка бар у догледно време смањи. Мада се последњих година о овом проблему све чешће разговара н отворено приговара оваквом спстему школоваља кадрова и мада су спе нзражени- ,1и захтевн за одрсђеним про фнлом за производна занпмања, нешто озбиљниЈе на овоме ниЈе се урадило. Тако се слаба припремљеност, или боље речено неприпрем seHocT система усмереног *>бразовања нз године у гоД1П1Р ппсноси и доноси нове прпблеме. Најновнја размишљања ко ја се све аргументованнЈе нз носе иду v правцу свођења непроизводннх заннман>а на 30 одсто, док целих 70 одсто треба да буду радници зд уклдгчивахве v произволн,у. Овакав однос тражи брзо али безбплно престро Јаван>е. Сигурно је да Средњошколско.м центру није нн мало лако, да много тога не зависи од њега. Нсспорно Је и то да удружени рад ниЈе спреман да ттружи квалитетну практичну nacranv ученицима, али је такође ја сно да се опако више не мо же и да мора да се брзо реагује. Y нашем стпатешком опор дељењу за обезбеђзгвање ви ine хране, како за сопствене потребе, тако и за извоз. гтохопривреда прижа велику агансу за укључпван.е знатног бро1а младих људи на ра зна пољопривпедна занимаи»а. Те чтпвенице мора да б” де свесна и школа, али н сви остали ко1и планираји потребе капрова, пазвоја прнвреде и сви они ко1и тре ба да одпеде правпе д^ороч ие економске полнтике name средине. Прелазак на то није лак. Сем све извеснијих могућко сти пол>опривреде. све оста ло је Још у грапицама всрба лних опредељења. Стварање оннх услова који би лол>о * гтривиепног радника довелн ла ниво радника V удпу женом раду, тек је на почет ку. А то је опст само један део онога што треба обезбе днти. Јер, тешко Је убедпти младог човека да се поихва ти земље. када градски живот ипак пружа далеко вн ше могуНности за бољи жн р.от. искл»1«п'ћ/ђи екопо^с-е. ко’е иису увек onnv’ivlvbe Y такиоЈ смтгацн<ч са боеменитошћу .многих нсре шених питања и пооблема тпеба пведкзети кпченмте за хвате, fen бллп koIp пр.ч[си>в v том nn?»jiv бо^е оно га коЈе сапч и чуНрм сс „е вмлч скл ри кра1. УСТАВНОСТ, ЗАКОНИТОСТ И СОЦИЈАЛИСТИ ЧКИ САМОУПРАВНИ МОРАЛ И ЗАДАЦИ САВЕЗА КОМУНИСТА НА СЕДНИЦП OK СКС СП0ССБН0С1 »пш НЕЗАШИТОМ ЛОН«Ш Пре почетка рада седнице одата пошта преминулом револуциоиару Родољуоу 'Јолаковићу © Иије доеољно само понављати општа опредељен»а, већ сталпо заоштравати одговорност свих органа и појединаца у друштву ® Комунисти се доказују личним примером, делом и понашањем ® Седници присуствовалп председници и секретари надзорне комисије, комиснје за ОНО и ДСЗ, председници акционих конфереиција СК, функционери и руководиоци једног броја органа упраие и судства © Седници присуствовао и Живан Васиљевић, Члан ЦК СКС Постој-и изграђена свест ipa ђана и раднмх људи о значају уставности, законигости и социјалнстнчког самоуправног морала за развој нашег друштва. Та свест је мећутим више правне природе, испољава се у сво.м класичном облнку и везана je за правну санкцију. Морална свесг је дале ко мањс развмјена, новн морални назори су тек у фор.ми рању, углав>ном још нема ефпкасне моралне санкције, а у задњих неколлко година нарочито ова свест je V озбиљној стагнацнји, пре свега због знатне ерозије лравне свестл, од које ова друта одлучујуће завиув. Друштвоно-политичке акције које су у задње време водиле и сада воде организоване социјалистичк? снаге на челу са СК нису још увек довољне, нарочито због недово- .•вне доследности и одлучиости у њиховом лрактичном остварпвању да одлучуј|уће зауставе и елиминиш.у неповољне генденције у овој областп, каже се у анализи о оценн стања и задацима СК. Међутим, и поред свјјх слабости, основе самоуправне свести и морала вео.ма су чврсте. Наша стратешка лдсјна л политичка опредељења су високе моралне вредности. О то ме су леподељена мншљења и схватања шлроких маса људп. Узроци застоја На ссдницп je констатовано да застој, па и извесно назадовање у изградњи и поштован»у законнтостц и социјалистичког са.моуправног морала у задљих неколико година проузрокован је штзом чијбсница, међу којима су најизраженијс: пренаглашено неговање „високе политике” и изразито чиновмичко-каријеристички формализам као стил политичког рада, iuto је ослабило акциолу способисет Савеза комуниста; доста јаке те хнобпрократскс спрегс у насртајима на друштвену имовиhv. нсто тако неуглздним понашањем људи, поготову кала су од већег друш.твеног утпиаја; недовољном подршком дру штвеном правобпаниоцу самоуправљања; практично.м несппе.мiioniihv v Савезу комуниста. због унутрашњих слабосП1. за хватањс у коштац са псморалом иоједпнаца у сопПРОБУЂЕНЕ ВРЕДНЕ АКЦИЈАШКЕ РУКЕ СТРАНА 2. ственл.м редовима, па и у случајевима када су таква понаша1Ба .длректно и објективно подгрејавала клкму незакинитости и не.морала. Садашља неповољна кретања у области законитости и морала огледај.у се пре свега у недовољној самоуправној самозаштнти друштвене својline, израженпм појавама непосредног кри.миналног напада на друштвену својину, широкој појави разноврсних облика отуреља друштвсне нмовинс, израженој појави непспуњавања ком,уналних и сличнлх обавеза, прлличној девалвацији јавне конструктнвне критикс, и тако даље. Овде треба додати чињенпт цу да и поред очигледнлх напора и резултата активности државних органа (Суд, СУП, Тужилаштво. управни, инспекцијски и други opraiui) лрактлчно није у потпуности у складу * са акутним захтсвплш реаллог стања соцнјалистпчких законмтости и социјалистичког ■самоуправног морала као и ширег (уквира друштвеног и поллтпчког тренутка у коме живнмо. Узроцн садашљег .неповољлог стања су бројнн и сложенм. Једаи јбихов део је системске природе, а Други, далеко всВи, у субјектпвни.м слабостима оргаипзацнје рада, изражепој иедоследности у остварлвашу принципа награђиваЈБа према раду и резултатима рада, као и слабостима кадровске политнке. Потреба ус.меравања активности Гопорећи о овим проблеми- .ма Драган Петковид, је истакао да ова Седница и.ма за цнљ да подстакне активаносг свих члапова и органа СКС на спровођењу задатака из Ре> золуције ЦК СКЈ, коогресних локу.мената и закључака ЦК СКС о актуелним проблемима • v области јачаља иставности, : законЈгтосгн социјалистпчког самоуправног морала, ла се настави активност за изогп травањс олговорности комуннста за истеривање одговорности за свс носпоце антнса.моуправлог панашања н разних . видоза злоупотпеба. НаглашаBajvbn ла се OK СКС са овнм проблемима већ дуже времсДРУГОГ АПРИЛА ИЗ ДОЊЕ MYTHI1- ЦЕ КРЕНУЛА ПЕСНИЧКА ШТАФЕТА ПОВОДОМ СМРТИ РОДОЉУБА ЧОЛАКОВИНА ВЕЛИКМ БОРАЦ И ПЛЕМЕННТ ЧОВЕК СТРАНА 2. | ■llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltiiiiiiiiitlllllllilllfh" Ратнм снимак Родољуба Чолаковпћа на сусреће. истакао је да сад'а треба да се оцени да ли оиене и сгавовн, дати у .материјапу, верио одражавају стање са аспекта заштнте социјалистичког морала и да ли се комунистн правилио усмеравају v правцу спрсчавања овнх појава. Ролољуб Чолаковић-Роћко, истакнути револуцночар. члан Савета Федерацпјс, народни херој и носилап Орде на јукака соиијалистичког рада, исгакнути публицисза и л хронлчар револуције и социјалистичке изградње, преми | нуо је изненада у среду, 30. марта у Београду, у 83. гоI дими. Токо.м дугог револуционарног живота и рада обаввао је илз одговорних дужности у социјалистичком и | радничксм локрету између два рата. У НОБ, чијн је бпо а јепан сд главних ирганизатора, заузимао је низ одговор3 ннх иартијских дужности у партизански.м јединицама ? и Главн-ЈМ uiraov за Босну и Херцеговину, а на Другом 2 заселању АВНОЈ-а био је изабран за секретара ПредI седниипва Belia У послератној изградљи сонијалистичке Југослаипје I заузнма лајзиачајнија и најодговорнија места. Бпо је ор g гапизЈ-.тор и један од најактивнијих учеспика сних вели1 ких блтака наше Партије и револуције. С.мрћу друга Родољуба Чолаковипа наша зе.мл.з в ■ Савгз комуниста остали су без човека тироких поглсдб | (I лсунлског ху.манлсте, без човека који се уписао v све I сграниие наше Партије. Увек је бпо на страни радничке J класе и народа, одлучан у одбрани авангарде и револуиије. . ' ’ . И На свом револуционарно.м путу трајно је уписао име и у срцнма људи овога краја као организатор усганка *941. године л као учесник прве паргизанске акције у Свегозареву. Тих ратних дана више пута је боравио у По.морављу и својим револуцнонарни.м' и партијекн.у лскуством и лелохМ позивао нарбд иа 6op6v против окупатора. Заједно са Пегром Стамболиће.м, Бранком Крс- | мановићсм и још леколицином истакнутих револуциоI нара био је од првих дана органлзовања устанка у’ово.м | крају који је често ч после рата посећивао. . . V Параћлну је боравио последњи nvr 9. маја 1981. : годнне прнлико.м откриваља споменика другу н ca6opuv I Бранку Крсмановићу. Клс човек н рсволуцнонар остаће v трајном сећанл нлрода овога краја, који cv његови.м одласком пз својих редова нзгубили једног од највећнх синова и пријател>а. (Наставак на 2. странн) ЧЕПУРЦИ ЗАСАДИЛИ 88 СТАБАЛА ТИТОВИ ДРВОРЕДИ 1>иваља¥88ТстабаЛа’ зГдруга' Тптз ‘,еПуре пР°_тек™ Ј« V Ралној мсчаиости заса Kiiua око ovnvhpr гпоЛпУ а 11 ■ П,,ОННР"’ О.младппа, оорци п граћапи засаднлн cv 88 |ел иГар т°окоУЛ0мас™ш.ЈСе Н“ Д°МаКу ССЛа м кор' * ^аннн нздаоЈио ви з нвтпзћо'?.дРвоРедп К0Ј” посе Гитово нме биће н својсврстап час псторије н ч,ибз тонијевић ‘ 1гстактгтпИ,ч" " °М"“Д1,НЦ" Прво стабло засаднла |е Миркша Ан ј п, истакнути друштвенополнтнчки радник из овог села. паигкГ » поведена желела сам ца прва засадим стабло за друга Гита ла из прича У«нће.ш МиХна.”’V6aa ПРеМа Т"тоо°| л"ч"ос™ " »“V и та ми сс а.сља пстварнла „Клко расте Тптово дрво", гако |с ову фотографију назвпо пзш фоторечоптер на којој ВИД1ШО учснике Осиовне школе у Чепу pV v паузн добровољнс panne акпи|с. М. Д. i
6. АПРИЛ 1983. • БРОЈ 230 СПОСОБНОСТ СУПРОТСТДВЉАЊA HE3AKUKИТСМ ПиНАШДЊУ Заштпта уставности, законитостп и социјалистн чког самоуправног морала треба да буде тс.ма свакодневшос разговора, закључено је на седници OK СКС СКУПШТИНА СИЗ-а ЗА ЛОКАЛНЕ И НЕКАТЕГОЕИСАНЕ ПУТЕВЕ У ПЛАНУ M0GT НА МОРАВИ ® Делсгати Скучштпие СИЗ-а за локалне и пекатегорисане путеве разматрали и усвојпли извештај о прошлогодишњем раду и програм рада за текуђу годину 9 Ускоро затварање финансијске конструкције за изградњу моста на Великој Морави (Наставак са 1. стране) I Лхуболпгр Рашковић, у шкрокој диск^снји посебно јена глаоио да свесно непоштоваље уставности, законнтоста и соодџалистнчког еамоуттравног морала иде на штету ауторитета наше заједннце * и слаби љен положај и утицај. Y остваривању уставности и законитости "државтт органи су само један од оубјеката. Исто таква је обавеза н дужност сваког радагог човека и грађаипна и свнх сам.оуправпих оргаиа. — Y нашоЈ срединн је све више случајева да се не поштују Устав и Закон и све оно о чему смо се договорили и спрразумели. Y пракси такође нма доста закона који се не примењуЈ.у. Такође је недопустиво да се појединци понаша ју двојако, рекао је Рашко вић. Y даљој дпокусији говорио је о колективној одговорности која је веома слаба, са низом пропуста, а што наноси велзтку штету, истакавши на крају да оггшти и привредни криминал у отшгпинн расту и да је tse више богаћења на рачун друштва. Са овпм констаталијама iniје се v потпгности сложио Стојан Вељковнћ. Or је нагласио да и.ма појава разних видова злоупотреба, али да оне нису забрињавајуће и да, оно што јс значајно, нисмо пмали н« један слгчај полгитичког кримннала. Према то.ме, ■истакао је Вељковггћ ми смр веома стабилно друштво, нда појава крнминала не лежи у нестабилности ве.ћ ‘у другим слабостима. — Мп се сглушује.мо о со цијалистлчки морал као колгуЈПАсти и ту недовол.но реагу јемо. Људе ирвтира јјгго тгма појава једног бр<Уја привилсгованих људи. Реч Живана Васиљевића Y својој дискуспји измсђу осталог друг Васнљевнћ јеистакао да лолитичка екција на заш.тпти уставности, законито ИСПРАВКЕ Y Извештају са седнице Председништва OK СКС од 18. марта у чланку „Право стање ствари” (број 229) у днскусвји Слооодана Анђел ковића, на другој crpaiui стоји: V школп, посебно општинској, налазе се и таква лнпа која не би смела да се нађу,... а трсба да стојн: V шко.чи, посебно опипинској, практично су се нхпазпла и таква лпиа која не смела да се nabv. Извпн.авамо се чнтаоци.ма и Слободану AHbc.iKOBHhy. ТакоБе техничком грешком у броју 228. у легенди „Партнјске књижпие. за пра знмк" уиесто нмена Миодpar Билмповнћ тпеба да сто јн Момчило Папловпћ. Овом првлнком пзнин.авамп се дру гу секретару OK СКС н читаоим.ма листа. сти и соцнјалисгичког самоуправног морала илга за циљда подстакне све радне људе и грађане на спречавању свега схнога што је противзаконито и штетно. Без тога не могу да се постигну иеки запажени резултати. — Ми мора да разоткријемо зашто долази до тих по.јава, да бисмо знали кај<о да превентлвно делујехго. Треба да разговарамо о томе да лн с.мо лимали у праксп случајеве да су нам партпјске организације разговарале и раз.матрале питања разних, па и најмањих деликата. Онда бисмо видели какав нам је однос према раду и понашању, каква нам је унуграшња контро ла. — Затим је друг Васиљевић говорно о неким примерима из свакодневног живота где омо код разних злоупотреба остајалп по чсгграни, а као комуннсти то ниомо! смели, да би нагласно: ,Л1и у целокупној нашој политици, па и у овоме мора да извршимо дпференцијацдгју. Ми мора да се брапилго од омога што ерудира наш систе.м. Зато ово питаље мора да буде стално тгма разговора, да бисмо превемтивно деловали. Јавност је изузетно значајна и о томе треба отворено го ворити. Такве ствари морају да нађу лтесто као коментар, као ос,уда, а не само као вест у новинама у којој нема по. руке зашта се ми боримо. Да се саотптењем осуђују такви ставови. Ваш локални лист у томе има велпку улогу. На крају јс друг Васиљевић истакао да је атаковатве на друштвену имовлну најопасни је за нашс друштво, да то доводн до озбиллшх последица којс слабе наш екоиомски и политпчки оистем и да се то- .ме мора енергнчно статн на пут. Нсдељко Г,ун»евић је. поссбио у својој дискусији тлггакао да у превентивном деловању као појединци често затај.имо. He реапЈемо на време и тамо где треба, очекујгћи да тоиеко др\тп гради. V радним организапија.ма знатан јс утииај појединаца на рад одреbeinix ко.мисија у којима се члановп због бојазнн губљења одређешгх познција понашају супротно социјалпстпчком еамоуправно.м моралу. Због тога је погребно да се јача улога апгдттката где радник може слободно да укаже на нсправнлности без бојазни да he због тога снЗсити по£ледице. Y даљем излагању се осврнуо на случај у „Иквестбанци” у којој је дошло до поднзања навца од страие радннка те радие органпзације на чековс без локрнНа и да с,у напори у тој организацији девал внрашт понашањем централе „Ннвестбанке" у Београду ко ја Је сем у Једном случају све остале кажгдене вратила на посао. , Драган Петковић је послс нснрлннх дкскуснја већег броја дискутаната, закључујуКи разматран.а по овој тачки, истак.»о да је расправа на пајбољн начин показала осетљнв:>ст ко.муннста на сва ова питања са којима се СК cycpehe и кичз иритирају људе. a no себ.г> опчп капа полази до дпс:""^г nona1лдiba. — Ми 'морамо иматн Јсдан активан однос према овим питањима, пре свега такав однос треба да имају државни органи. Ми као Савез комуни * ста мора да дамо одговор Kano на.м се дешавају такве ства ри које деморалишу људе, које могу да у одређеннм случајевима дестабилизују наш систем. Те су појаве познате и њи.ма сс може стати на пут. Међутим, нама Служба друштвсних прнхода у многпм случајевима не делује ефнкасно. Тамо комунисти мора да се раздрмаЈу и да раде свој посао како треба. Дал»е је Драган Петковић говорно о потреби развоја ма ле прмвреде, али на социјалистичким основама у који.ма ire може да дође до неоправданог богаћеља, уз одговараjyhe опорезивање које .мора да буде регулатор. Затгш јс истакао да има случајева да људи не плаћају кирнју, грсјан>е и друге ко.муналне услуге п да је то и незаконито и про тивно социјалистичком моралу, али се ипак такво стање толерише. На крају је нстакао да, када се радн о методу рада, врло је значајно да се радничка класа оспособљава за контролу одговорности. Ово због тога што се све трпа да решава СК. To СК гура на позицију власти, a то он не жели. „Ми хоће.мо да истерамо одговорност комуписта да реагују ira неправилности у друштву, посебно када.их чнмс комунисти, а такође да се разрачунамо са очнма који су неакпгвни и све то посматрају паснвпо. Поссбно се па крају дискусијс осврнуо на значај личног примера и на потрсбу јавности о свему што се. дешава. Y дискусијк еу join учествовали: Михајло Атанасковнћ, Зоран Радојевић, Слободан АнБелковић и Јован Мармнковић. На крају седнице овлашћсно је Председнииггво OK СКС да донесе оперативни програм рада, да размотрн све случајеве о којима је било речи, да о овоме разговара у свим радним органпзанијама у којима објективно може да дође до девијантног понашања. Члановн OK СКС усвоЈили с,у н закључке којн су ynyheни ОСИОВ1ГИМ организацнјама СК ради упознавања и будућег рада на питањима из ове области. На седници Је усвојена инфор.мација о раду OK СКС у протеклом периоду, а такође су упознати и са током акцнје на стварању агроко.мплекса у нашоЈ општини. С. О. 2 У четвртак, 24. марта делегати Скупштине СИЗ-а за локалне и некатегсрисане путеве на својој петој седници сусрели су се са изузетно богатим дневним рсдом. Јср, када се дискутује о петнаест тачака, прилика је да се много чује и још више пита. Свакако највише интересовања побудио је извештај о извршењу програма ојачања коловсзне конструкције, редовног и зимског одржавања локалних путева за 1982. годину и утврђивање плана рада за текућу годину. Поменимо само нешто о ономе што је из овога програма реализовано, а о чему се чуло и на поменутој седници. Поред осталог, завршени су започети радови на ојачању коловозне конструкције на локалним путевима од регионалног пута број 214 до Горњег Видова, Лебине. преко Дреновца до Доњег Катуна и на ттуту од магистралног пута Параћин — Зајечар до локалног пута Параћин — Мириловац преко Главице. У оквиру дела програма који се односи на одржаван>е изграђених локалних путева на територији општине Параћин. за сваки. путни правац била су предвиђена одређена средства: за крпљење ударних рупа, чишћење земље са банкина чишћење јаркова, пропуста и ригола, за поправку вертикалне и хоризонталне саобраћајне сигнализаиије. Међутим, осим крпљења рупа на неким путним пра вцима и делимичног обележавања хоризонталне и вертикалне сигнализације, за остале поменуте позиције није било средстава, обзиром на познату финансијску ситуаиију у путној привреди. а самим тим и у овој Заједници. Одржавање путева у зимским условима је било поверено ГПРО „13. октобао” — ООУР „Нискоградња”. Захваљујући благој зими, није било већих интервенција, али, по- .знато је, да овој Заједшши зимско одржавање односи знатна финансијска средства. Ради евентуалне уштеде ових средстава. сложили су се делегати, пстребно је покренути 1 Први април — дан омладннских радних акција ПРОБУЂЕНЕ ВРЕДНЕ АНЦИЈАШНЕ РУКЕ Неколико стотхна омла- = дшпсн и омладпнаца, свеча- = но и радно су обележнли Дан омладинских рачких ак = ција. Нз свнх основних шко = ла, средњоигколског центра, riiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiitiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiaiiiiiiiDiiiiiiiiniiiiiiuiiiiHiiiiiuiiiiiiii иницијативу да се у зимским условима врши квалитетнија кснтрола возила у погледу њихс-ге опремл:».'ности зимском опремом. Разматрајући план рада за 1983. годину, посебно интересовање привукло је пажн»у питан>е под бројсм 15, а рсч је о затварању финансијске конструкције и могућностима изградње моста на Великој Морави. Од стране представника Заједницг дато је објашн»ен>е да су у току договори П1АМПИОНАТ ЗНАЊА „ТИТО РЕВОЛУЦИЈА МИР” ЗЈМ-ИВИВ © Другог априла креиула и Песничка штафета испред родне куће народног хероја Бранка Крсмановића Традиционало такмичење ,Т»то револуција мир” и 'Јве године се „уд«чиило” v Чоњој Мутници у основној школи „Бранко Крсмано- «ић”. Учесници — такмичари. њих 54 из свих основних школа, средњошкол- :ког цснтра, месних зајсдчица и радних организација, одговарали су на пита ња из области „Стварање нове Југославије”. Након ?абиран>а резултата у стари •јој категорији најуспешнији су били: Саша Спасић 4 Срђан Стевић из Поточца, док јс трсће место припало Татјани Крал> из Средњошколског центра „Бранко Крсмановић”. Међу учсницима основнлх школа нај више зкања и најбоље позиавањс области, показали радних органхзацнЈа и мсс пих заједнпна крепу.че су бригадс на првн овогодишii.ii акцнјашки дан. Радни задатак био ie оформитн ом ладинскс бригаде н очиститн тсреп v омладннском насељу ско затварања финансијске конструкције и да he изградња ићи преко овога СИЗ-а. Наиме, срсдства за изградњу моста треба да се обезбеде из самодоприноса мештана преко моравских села. СИЗ-а и општине, а очекује се и помоН од једног војпог сервиса. За мештане прекоморавских ссла ово животно питање, верујемо биће у току ове године скинуто с дневног реда. С. Јовановић су Зорица Анђелић из ОШ „Стеван Јаковљевић”. Валентина Коцић такође из ОШ „Стеван Јакопљевић” и Драгана Ивановић из ОШ „Ђура ЈакшиК". Помснуги победници представл.аће на шу општину на регионалном такмичен»у. Истог дана кренула је и песпичка штафета испред родне куће народног хсроја Бранка Крсмановића, а сти ховс nocBchcne Титу и и»еговом револуциоиарпом дслу. казивали су ученици ОШ „Бранко Крсмаковић,, из Доње Мутпице. Песни« чка штафета he током априла обићи све школе, рад ве организације и месие зајсднице. Н. И. ,,7. јул” it круг нове лградс „Г.тсктродпсгрпбуцијс". Ни кнша која јс у мсђуврсмеву почела да пада Huie о.мела врсдче руке јср на ово| ц другнм локалиим ак пн|ама, вади сс „пасош” за аКцијаппсо летоваи.е. llllllllllllllllllliillllllllilliiiiiiiiiuiHiniiii
^lllllimmilllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllittHIIIIIIIWlUIIIIIIIIMIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIimilliniWIIIIfltllllllHItminiJIHIIIIHiniHninnnw 5 OS ° togs1 g«§- a Г’^-35 ■р<1збЈ o' -J "O W И g5 88 □ 8 O 3 « 3^3 = 8iaSll dfos’ 3 s л?в »5 al "O'S Ss"2 ?SS S S-gS'£ = = _= S в и w g w Kari a S -J н м 5 ri S ° S 5 S S ? _ □ o 3-S XQttisasgaga o a •< w a м o » o o O 0 3 •o 1° p E ' i X a © s | “ 3 E -9- ' S3 £ e a 5 o - 3 h s 3“ w a 2 н 3 s» Л "O 5 5-S,§g = S§“<^ = o s 3 as a и ■- r> ’ o nr s= B л> H c 2 = ' s 5 B-g B = x E a s 9. E 5 co u s s = a s O X 21 si _ “ a is <5- hag * g S o ■a-2 o c E » $ 2 O н a 2 $ = & o 8§ 8g 2 S.2 » •E - 8 d ? gS=-£' 9 O ? 3 s S 2 x - "S o 3 5 2 5 S м a k q §ha B E = £ s Д 35 > X w И M ninHII1lllllll!llllltlllll|lll|llltltlllllllllllllltll!llllllllintlltllllllllilllHllllllllillll!llllllllllllllllllllll|l|ll||l||||||ltllllllltllll)lllllliilllllllllllllllt|ln^ W w X E м Wм fel o 1 a o И ©►4 £ 13 2 B M W N a o
6. АПРИЛ 1983. • БРОЈ 230 ПРИВРЕДНА ХРОНИКА Y OOYP-y „ПРОЛЕТЕР” РАЗГОВАРАНО О ПРИВРЕДНИМ ТОКОВИМА Y НАШОЈ ОПШТИНИ Дан железничара — 15. април прослава у ЗНДКУ РДДД Радницп Железничког чво pa v Параћину, одлучили су да прослава Дана железничара буде обележепа радним манифестацијама. Најпре јс предвиђсно уређивањс станичног круга и такмичење У очуван>у безбелности саоб раћаја. Поред радштх актнв носги у току су н спортскп турнири у стоном тештсу, ма лом фудбалу и шаху. Најбољим екипама бпће уручени пригодни поклотт на друтар ско| вечерп 15. априла. Железничка станица ЗДВРШЕН ИШЦИН Грађевински радови на из дн»и магашт на иселезничкој сташзди су завршеии. Овај објекат захвата по вршину од 350 квадратннх метара магацинског простора, плус пратеНи објекти п требало би да убрза циркулацију роба које се превозе железницом. Први део посла Је готов, како смо сазнали од шефа станице, Раднвоја Петровнћа и сада предстоји пзградн»а колосека, који треба да омогући нормалан рад магацина. Изградн.а колосека и пуштање магацина у РаД планира се у другој половн hii текуће године. ИМА МЕСТА ОПТИМИЗМУ •' Параћинска привреда у 1982. годинп пословала под отежаним условима © Након интеграције са „Гошом” у OOYP „Пролетер” — Фабрици текстилних машнна и процесне опреме очекују боље снабдевање репроматеријалом, Belly упошљеност @ Састаику присуствовао и Слободан Радосављевић, заменик директора РО ЕМИР при COYP-y „Гоша” којој припада и „Пролетер” Заједничка седница Председништва Већа Савеза синднката општине Лараћин н Извршног одбора основне организацнје Синдиката OOYP-a „Пролетер”, Фабрикс текстилнпх маишпа и процесне индустрије, одржана у просторијама „Пролетера” 4. априла, имао је за циљ да се па што непос-реднији начин разматра пословање привреде општине Парађин у завршном рачуну за 1982. годину, са носебннм освртом на пословање и проблеме „Пролетера". Подаци по завршном рачуну за претходну годину су познати. О њима је на овом састанку говорио Драги Николић испред Већа Савеза синдиката. Привредне токове у 1982. години карактерише то што су се одвијали у духу економске стабилизације. На нивоу индустрије као водеће привредне области остварена је већа производња за 9,1 одсто у односу на претходну годину. У осталим привредним областима забележен је успоренији раст активности. У поменутим условима привреда општине остварила је укупан приход од 18.632 милиона динара са растом од 44,6 одсто, мсђутим, услови привређивања у примарној расподели немају позитивна кретања. У претходној години остварени доходак износи 4.650 милиона динара са растом од 39,1 одсто, број радне снаге по већан је за 5,9 одсто, основна средства за 82,9 одсто, обртна средства за 31 одсто, индустри јска производња увећана за 9.1 одсто, извоз је три пута већи, а инвестициона потрошња смањена за 4,5 одсто. Радници недовољно упошљени ООУР „Пролетер” се крајем прошле грдине на референдуму изјаснио за интеграцију са радном организацијом „Емир” у склопу СООУР „Гоша”. Ова радна организација, која запошљава 256 радника, у току прошле године остварила је укупан приход од 128.900.000 динара, што je на овом састан ку изнео Данило Стојановић, директор „Пролетера”. Укупан приход је у односу на пре тходну годину увећан за 21 одсто, утрошена средства за 12, доходак за 29,1, обавезе из дохотка веће за 23,3, чист доходак за 30,7, а лични дохоци за 17 одсто. И поред свих тешкоћа које су би./е присутне у раду ове радне организације, остварен је позитиван финансијски резултат. Највећи проблем у „Пролетеру”, како смо чули на овој седници, представља недовољна упошљеност запослених, тако да је у 1982. години изгубљено 39.234,5 радних сати, што значи да за годину дана није просечно радило 204 радника. Тенденција недовољне запошљености наставља се и у овој години, а у првом тро- .месечју се није радило 14.074 часа. Проблем представља обезбеђивање довољних количина репроматеријала План ООУР-а „Пролетер” за ову годиву сачињен је у заједници са „Гошом” и већи је за 57 одсто у односу на претходну годину, а базиран је на могућности капацитета и кадрова у Пролетеру. Могућности за већу производњу постоје, али се као највећи проблем мамеће како обезбедити потребан репроматеријал који се за сада највећим делом увози. Први кораци су учињени. Ова радна организација је потписала Самоуправни споразум за финансирање словеначких же љезара, што je по речима директора Стојанорића одшкри нуло врата” бољем снабдевању. И у „Гоши” су добијена уверавања да he се „Пролетеру" сбезбедити потребне количине висококвалитетних челнка и лимова, што је и овом приликом потврђено од стране Слободана Раднсављевића, заменика директора радне организације ЕМИР. Он је уз то рекао да се у „Гоши” ради елаборат о проширењу и модернизацији ООУР-а „Пролетер”. Комитета за привреду наше општине укратко је говорио о резултатима привреде у општини Параћин у претходној години, са посебним освртом на стање у „Пролетеру”. Он је одао признање овом колективу, који се по његовим речима, изјаснивши се за интеграцију са „Гошом” определио за своју будућност. Прво полугодиште ове године је период уходавања а охрабрује то што ос- >:овни проблеми почињу да се разрешавају у сарадњи са „Гошом” онако како је то и очекивано. Међутим, потребно је много виШе заједништва да би програм донет у заједници са „Гошом” могао да заживи. Закључци са ове седнице бићв презентирани запосленима у „Пролетеру” и ЕМИРУ, друштвено-политичким организацијама „Гоше” и свим одговорнилј структурама у нашој :опИЈТИНИ. М. Живковић Очекује се помоћ Гоше Недовољна искоришћеност капацитета у протеклој години била је добар предуслов за стварање надисциплине, што је један од субјективних фактора који је утицао на целокупно пословање ООУР-а „Пролетер”. Уз то треба поменути мале личне дохотке чији просек износи 10.927 динара, што је утицало да високостручни кадар напуста колектив. Чекање на посао односи драгоцено време и новаи И остали учесници у дискусији били су јасни и отворени у својим захтевима. Александар НиколиК је потенцирао да је „Пролетер” на овом нивоу већ годинама. План производн>е за протеклу годину није пребачен јер је било много чекања на посао. Очекује се да he уласком v систем „Гоша” многи проблеми бити разрешени. ПРЕМИЈА „ОШТРОГ OKA” Y ХАЛИ СПОРТОВА Ненад Стојановић, руководилац техничке службе, залагао се за обезбеђење новог пословно? нрограма, за још тешњу сарадњу са „Гошом” и веће раИНСПЕКТОР РАДА ГОВОРИ О ЗАПОШЉАВАЊУ Преко реда до радног места Поднете пријаве због непоштовања ранг листе © Закључци Скупштине општине обавезују на већу одговорност На седници Скупштине општ нне, одржаној 24. * фебруара, би ло је речи о запошљавању. Је дан од закључака том приликом донет је да СИЗ запошљавања и ииспекција рада свака три месеца обавештавају деле. гате како се спроводи Друштве ни договор о запашљавању и ко га не поштује. Y склопу ових закључака инспекција рада је упутила здхтев сви.м организацијама нз name олштиие да о лријему сва ког кандидата обавесте инспекцију са подацима за које је послове кандпдат при.мљен, који је на ранг листи, уз образложе ње зашто је неко прескочен, јер то ствара највеће пробле.ме прилкком запошљавања. Добијене чињенице ynopebyjy се са подаци.ма у СИЗ-у запошљаван>а. СОМБП РШМИ WMIIE зумеваље Параћин. помоћ општине Ф Војислав Пап поклонио граду концерт радничког Културно-уметничког друштва „Никола Предојевић” из Сомбора Драган Јовић, руководилац бироа за развој и конструкције говорио је о настојањима да се инжењери у овом колективу што непосредније укључују у процес производње. Садашњи систем награђивања стимулише нерад и недешава се ретко да онај радник који шета на послу, односно који не ради у току месеца више — Циљ оваквог начина рада је да код спорних случајева благовремено пптервенишемо било no добијеном извештају или по прије.му странака, рекао нам је Радомир Живковић, шч спектор рада CO Параћин. Обзлром да је већп број организација уградио одредбе Друштвеног, договора у своја са .моуправна акта, више се не по ставља гпггање примене Догово ра о запошљавању, већ самоуп равног акта који регулише озу материју, односно Правилника о радни-м односњма. У највећем броју случајева прилико.м пријема у радни од нос нема грубог кршења проли са у запошљавању, када је у питању ранг лнста кандидата, јер су код јсдног броја органи зација прихватљиви разлози за прескакање одређених кандида та са ранг листе. Ако је камди дат ве1т радио у тој оргатшзапији па је самбвољно напустио плц је искључен, у том случају има оправдања да не буде поно во примљен. Или, када се кандидат не одазове позиву Коми сије за радне односе, или се вр ши нзбор зани.мања приликс-м конкурисања кандпдата. Како на.м је рекао Радомпр Живковић, то су разлози који се иоти чу у СФС, ИВТКТ „Бр. Крсмановић” и друтим органнзација ма удруженог рада и који се прихватају као оправдани. Y Фабрицн цемента у Правил нику о радним односима уграБено је да се један кандидат бнра у оквиру 5 са листе и да се након нзбора не наводе по себни разлози зашто су прилико.м пријема прескочена прва 4 кандидата са лнсте, што Друштвенпм договором није прецвиђено. заради од Напоменуо воза које њих дана. оног који је радио. је и могућност изсе јављају последРАДНО МЕСТО ПРЕМА КВАЛИФИКАЦИЈИ — Драстичан је случај којп се догодио у Медицинском пен тру, наглашава Радомир Живко вић, где је примљен први кандидат са листе лекара, па је Савег До.ма здравља ггреиначно закониту одлуку и примио тре her са лпсте, без потребног н друштвено прихватљивог обра зложења. Андра Николић, секретар ОО СК је у својој дискусији истакао да. је проблем недостатка репро.материјала, односно недовољне упошљености био присутан и ранијих година, али да се о томе тек сада Акција — наградна нгра, „Полнтике Ек спрес”, бзоградског дневног листа, „Оштро око”, нобудила је међу читаоцима изузетил интересован»е. Поред примамљивнх материјалш<х иаграда, меБу згодицима су и поклон концерти културно-у.метничких друшгава Управо гакву паграду добио је и наш сугра ђанлн Војислав Пап, радник „Универзал-кои церта” и несебично ј-з поклонио граду Парћииу. _ Претпрошлс суооте, 26. марта у Халн спортова „7. јул”, близу хи.ваду гледалаца поцелилоје радост дружења са члановима Ку.< турно-уметнпчког друштва „Никола Предојевић” из Сомбора. Ово радничко друштво на веома леп начин, уз песме и игре народа Југославије, часно се „одужило” својим домађи гшма, а да су при.мљени широка срца говори ti завршна слика када су уз песму ,Југосла :јо" и домаћи гости зашаренили коло братга. Г1о свој прилици ово неће бити и јсдино •зужење Сомбораца и Параћина, јер гости з Бачке желе да успоставе сарадљу и разме iy програма са неким од радничких култур- -vn.erHMKHx друштава из Паракина. М. И. отворено говори, док је Драги Николић нагласио да су досадашњи планови развоја „Пролетера” више били жеља запослених у овом колективу, јер није било могућности за н.ихову реализацију. Миливоје Антонијсвић, председник Синдиката се такође залагао да се уз помоћ „Гоше” у најкраћем року превазиђе чекање на посао. Укључујући се у дискусију Бошко Иванковић, председник 1Лпанаи § После нз.мена Закона о ра дним односима у фебруару прошле године чнспекцнја рада је покренула акцпју преко самоуправипх органа радннх организација, синдиката и самоуправне контроле да нико ие буде распоре ђен на радно место, ако не ма одговарајућу квалифмкапију која је прсцвиђепа снс зе.матпзапнјом. Интерне ква лифнкацнје су укннуте к нс ма више могућностн за издавагве уверења да је иеко шггерно оспособљен, јер је за то овлашћено искључнво образовање. Органи управљања већ раде на разрешавању one про блематике и има случаЈева да онај који нема одговарајућу квлификацију за то радно место распоређује се на радно место према стварноЈ квалпфнкацнји. To се односн и на прнвремсни и иа тра јни распорсд. Свакн протннан случај који буде откринен од стране ипспекинЈскнх органа биће кажкен. V ППРО „Шумадија” код при јема физичкнх радника запошљавана су дсца њихових раднл ка, незавпсно од тога која су иа ранг листи, а нису међу првима. Руководство гог OOYP-a успротнвило спровођењу таквс одлукс н она ћс бити лрсиспитана. Треба поменути и то, да јс у ОШ „Бура Јакшић” за послове чнстачице примљена 9. са ранг листе. V ИВТКТ „Б. Крсмановлћ1’ РЗ „Ко.мерцијалних послова” прнмљени су чак кандидати ко јп нноу испуљавалн услове по конкурсу, нако је бнло оних ко јп пспуњавају услове, а то се у овој рддној заједпнцн понавља већ неколико пу га. — После Закључака Скупшти не ошитпне испекцнја рада је донела 5 решења због грубог кршсња аката 6 непоштовању радоследа ранг листе, а такоће и СИЗ-у запошљавања због не тачног н неправилног давања по датака и бодова, рекао је па крају Радолшр Жпвковпћ. м. ж. t
6. ЛПРИЛ 1983. • БРОЈ 230 СА СВИХ СТРАНА ГПРО „13. ОКТОБАР” ПРЕД ГРАБЕВИНСКУ CE3OHV КВДЛНТЕТОМ I 0 РОНУ - no нових пословд • Успешно пословање у прошлој години • Но ви објекти на страни и у опшпши @ Улагање у нове машине • Преко сто новпх радника ® Св и објекти на време ® Стакларска зграда биће предата на усељење два месеца раније • Радиа Јединица „Шљункара” једина са губитком ® Разговор са генералним директором Драгутином Петровићем Услови кретања и смањеља инвестиција, бриге о сваком уложеном дипару и смањен тсм по градње, нису повол>ни за крађевинска предузећа и сродне граноке организације удружено'.' рада. Како се у тим рес грмдаивним грађевмнским усло ввма оналази Грађевинско про нзводна радна организација ДЗ. ожтобар” из Параћина, нај бол>в ил^струју подаци о посло ван>у у прошлој години, али и о&ш м вредност нових поолова, утоворених на почетку гра ђевинске сезоне. У прошлој години ГПРО „13. октобар” остварио је укупан приход од 580.000.000 динара. Просечан лични доходак запош љеиих износио је 11610 динара. За проширење материјалне основе рада издвојено 48.000.000 динара и 10.000.000 динара за за једиичку потрошњу. Поред тога завршен је.велики број објеката и предат на употребу, међу којима треба споменути: стамбену зграду CO 4, „Стару штампарију0, ,Коцку” Супермаркет, зграду месне заједнице „Данково”, „Атину 1” затим објекте у Бору и тако да љв. — Грађевинарство нсма посла, али и поред свих потсшкоћа имамо упошљене капацитеге, Радници Основне организације удруженог рада „Градитељ” раде на четири нова објек та; У Градишту, на стамбеној згради од 148 станова, у Бољев цу, на стамбеној згради од 47 станова, затим на згради „Ати на 2” и на „Кули" у центру града, рекао нам је Драпутин Летровић, генерални директор ГПРО „13. октобар”.. „Црница 1” — за пензионере Највероватније у јулу или ав густу, по рашчишћавању, испред хотела „Петрус” започеће изградња стамбеног објекта „Црница 1" од 80 станова, намењених углавном пензионерима. Према пројекту об јекат he имати 50 гарсоњера, 20 једнособних и 14 двособних станова. Ми дол^ потписани грађани, становници једног дела Месне заједнице „4. Јул”, из улпце МаЈора Марка, део преко ггруге Параћип — Поповац, прЈИуђени смо да се обратимо ово.м петицијом и изнесемо наш проолем са лЈолбом да сс реши. Део насеља у ко.ме ми живимо постоји Join од 1945. годнне, алн је до сада увек био »ласторче” града Параћина. Нмко нијс ни примећивао тај део града. Наш проблем сс састоји v томс што ini послс 20 годин? сд како је спроведен водовод у Параћину иемамо здраву nujahi воду, тако да се спабдсвамо водом са нехнгиЈенских бунара и пу.мпи, што свакако утиче на наше здравп.е. ОбраНалн смо се раииЈих година а и ове, бар десст пута, OOVP-a _,Водовод” у Параћииу ради разрешаita нашег пробле.ма, а такође с.мо се обраћали и ранмјем председнику CO Параћнн. Међутим, на нашу молбу нисмо добпли одговор. Молимо вас да вашим ауторнтетом утнчете код одговорхшх људн у Скупштнии ошптине и OOYP-у „Водовод” како би се наш проблс.м најхптнијс решио. Y потпису око 60 становннка тог дела улице Мајора Марка. 4 24. фебруар 1983. године Писмо је уцућено Месној заједннии „4. јул", Извршпогл савету Скупштнне општине, председнику‘Скупштине Ошитипс, Комитету за урбаннзам, OOYP-y „Водовод” н СИЗ-у за урђење грађевинског земљишта. СЛЕДИ САСТАНАК Колнко с.мо успели да сазнамо, судбина пепшпјс становника улице Мајора Марка највероватннје he бити убрзо рсшепа на састанку који ће шшциратп Ко.митет за урбанизам и коме треба да присуствују представницн Mecwe заједнице н OOYP-a „Водовод”. * КЊИЖАРА „ПРОСВЕТА” ДОБИЛА НОВЕ ПРОСТОРИЈЕ У априлу бићо предата на употребу нова зграда Интерног одељења Градске болнице. у част Првог маја и комплекс „Електродистрлбуције”. „Пролетер” — обезбсдио више од половину посла — ООУР „Пролетер” изванредно је пословао у прошлој години, а планирамо да у овој години ш:тваримо послове у вредности од 150.000.000 динара. До сада је уговорено 90.000.000 динара, али права сезона уговарања послова за ову организацију тек предстоји у мају и јуну. „Пролетер” пра ти послове „Градитеља", али има их довољно и на страни. Тренутно у Крушевцу један број радника ради у „Мерими”, затим у Бору, како у руд нику тако и у граду, а у току су преговори рко преузимања послова у болници у Књажевцу, каже директор Петровић. стан>е што прс санирало. С об зиром да наилазе боља врсмена, имајући у виду скорашњи пролазак траке аутопута крај Параћина. Али у поређењу са другим организацијама у грађсвинарству овакви проблсми не утичу значајно на укупне резултате ове грађевинске радне организације. Све о року — „Стакларска зграда” два месеца раније — Недавно је ООУР „Градитељ” примио стотину нових радника, а поред 16 радника који се школују на треће?л степену за занимање грејача. ООУР „Пролетер” ће примити још нових радника производних занимања. Са новим сред ствима и новом радном снагом и надаље ћемо као и до сада поштовати дотоворену динамику градње. У овој години завргиићемо свих пет започетих објеката, а „стакларску зграду” предаћемо на коришћење за Дан ослобођења — 13. октобар, односно два мессца раније од уговорених обавеза, рекао нам" је на крају генерални директор Драгутин Петровић. Мкрослав Димитријевић ® Нова књнжара „Просвета” у згради „Коцка I” ® Миодраг Булатовић и Добрица Ерић водили разговоре са посетиоцпма и својим присуством и речима дали својсврстап допринес овој свечаностн ГАСТАРБАЈТЕРСКА ЛОГИКА ИЗМШО ФРАНАК РОК „7. Ј¥ЛИ” СТРНШКИ ПОВРТАРН ЗА „ФРНКОГ • Повољни услови за производњу папрiiKe Многи пољопривредници Стриже овога лета произво диће паприку за прерадне потребс индустрије „Фриком”, у саставу Поллпривредног комбината Београд. На састанку представника „Фриком", месне заједшше, РОК ,,7. јула” и општнне Па раћин, 17. марта у Стрижи пронзвођачпма паприке по нуђени су врло повољнн ус лови. Y случају да вежу уго вор са РОК „7. јули” са коЈом „Фриком" сараБује, има лн би бесплатнп расад или ceAie, стручиу помоћ и зашти ту. Цена откупа је 16 ainia * pa по килогра.му, п нарввно, загарантована продаја свих пронзпеденпх кол1гчт<на. HirrepecoBaiGe поллпрнвре дника бнло је врло велнко. договори о слрапњн су пос тигнутн н очскују се ирви уговори повптппа пз Стрим<с п РОК .7. јулп”, обавее тио Rae |с Мипча Млтено внћ, препсепннк ОггпЈПггнне месне Стрнжа. М. Л Модсрнизацнја — у прром плану — Основна органнзанпја „Нискоградња” има запошљене капацитете, јер све послсве у општини добијамо и радимо у предв|Иленом року. Трснутно има ииз, да кажемо тако, ситнијих послова као што су пла тои у Српској фабрици стакла. Модернизацији производње и машинском гтарку, такође, се посвећује пуна пажња. Наши радници су схватили да у овим условима на тржишту можемо се одржати једино ако радимо квалитетно и брзо, поштујући све договорене рокове. „Градител»” је из својих средстава купио недавно велики кран који сада ради на згради „Кула", а купићемо још три бетоњерке. У плану је и куповина машине за малтерисање, чија демонстрација треба ускоро да се организује, „Пролетер” је купио два нова камиона, ровокопач и машине „торне”, док је „Нискоградња” освежила свој машински парк са још три камиона и утоварном лопатом. Све те инвестиције у машине дајемо из наших средстава, наставио је директар Петропић. РЈ „Шљункара" једнна са губнтком НајслабиЈа тачка у пронаао. дпом лаппу „13. октобра’’ треиутно је Радна јединица „Шљу нкара”. Пооловала је нсгати« нно, возии парк је застарео, тико да Је Раднички савет пре дузео неке мере, како би се На дому Буљанца, домаћина Бранка Богдановића уз рустнкалне мотнве на тераси. пажњу намерника прнвлачи и намалана швајцапска бапкнота. Нп мање ни више, него новчаница од 1.000 врло коивертибилних швајцарских франака „смеши се” са висине. Реклн би, подсмева се нашем менталитету. А намера домаћниа Бранка Богдановића, очита јс. Радпо човск осам годнна по иностранству. спечалио, изградио, а онда се опет свио уз домаће опбиштс, сада веће и богатије, па ко вели: „Фа- «а франку!” И слчка га неки буљански мајстор, спе гледајућн у хиљадарку, верујемо. Прави живопис нашег села. М. Миленковић Познатп песник, Добрпца Ерић, био је главна „мета'* пнхсресо вања најмлађих ноштовалац лепс рсч» Издавачка радна организација „Просвета” ООУР — „Унутрашња трговина" из Београда, реализујући програм развоја књижарске мреже изградила је нови пословни простор књижаре „Просвета” у Параћину. У присуству представника „Просвете” из Београда. културе, друштвено-политичких и радних организа ција из Параћина, у поисдељак, 28. марта. у згради „Коцка I” у улиии М. Тита бб, ‘ на пригодној свечаности предате су новоизграђепс просторије радним људима Кљижарс „Просвета". Овим су и сви купци добили једну модерну продавницу кн>ига. административног материјала, школског прибора и свих врста Taneta. — „Прасвета" је стари познаник нашега града. Beh годинама међу нама су њена издан>а истина до сада ие баш у право време и у потребном бро ју, али од данас, верујем да he се сво променити. Јор. овај Дом кљиге и људи који раде у н>ему, моћи he без много на пора да задовоље племециту потребу за књигом. II поред бројних проблема који прате пашс издаваче. слух, ocehaj и права мера уредника „Просветс । до сада су нас увок награђивали добром актуелном и вредном кнјигом. Поздрављајући напоре радних л»уди „Просвете” који су, улажући средства за овај дом књиге омогућили нашим радним људима, ђацима и студентима пријатно место за упознаваље са кн»игом, желим да нагласим да су оваква улагаља оправдана и плодови при сутни у свакој средини, истакао је Миливоје Вучковић, сскретар СИЗ-а културе, за* хваљујући се што јс овом при ликом књига добила још један дом. Несвакидашљи догађај за нашу средину је, свакако, к прц. суство књижевннка Миодрага Булатовића и Добрице Ерића, чије су рсчи биле својеврстан допрннос овој свсчаности. Сусрет са овим Уметницима ос- •rahe у незаборавном сећању, нарочито младим љубитељима књиге. који су могли да овде одабсру неку од кљига ПОМР. нутих ауторп и понесу је кући са њиховим потписима.
ГРАДСКА ХРОНИКА 6. АПРИЛ 198’. • БРОЈ МО 0ПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ „ШТА ЗНАШ О САОБРАЕАЈУ"? СИЧЧШ ШЕИ1Ш ■ Традшгионално такмичење основаца и ученнка прве фазс усмереног образовања „Шта знаш о саобраћаЈу”, које је одржано 27. марта, показало јс да млада генерација располаже завидпом саобраћајно.м културо.м. Зоран Кнеселац из ОШ ,Д5ура Јакшпћ" најбољи у старпјој узрасиој групи' На саобраћајмим полигонима основних школа »ЈЛомчило Лопонић — Озрен" н „Радоје Домановић”, нашли су сеучсници осповши школа ta тсриторцје општине Параћнн и ученици прве фазе усмероног образоваља. Након сабирања постигнуппих резултата редослед пжола изгледа овако: Нај витце знам>а и спретностн показали су ученицл осиовне школе »Зранко Кр^мановић" пз Сикприце, а затим следе ОШ „Радоје Домановић”, „Бура Јакгиић’', „Момчило Поповић — Озрен” „Стеван Јаковљевић”, „Вук Караџнћ" из Поточца, „25. мај" из Поповиа н „Бранко Крсмановић” из Доље Мутнице. V- категорији. млађег узраста ученика основних школа највише је показао Саша Јовановић из ОШ „Бранко КрсманавиН” нз Сикнриие, док су му раме уз раме били Биљана Радивојевпћ из ОШ „Вук Караџнђ" из Поточца и Зораи Милојевић из школе „Брапко Кромановић", Сики-рпца, Зоран Кнеселац, ОШ „Бура Јакшнћ” био је. најуспешнији ме- !>у оснавцима старијег узраста, а за љим слсде Горан ИлнН из Поточца н Александар Михајловић из OUI „Бура Јакшић”. Код средњотколаца редослед јс следећи: Драган Гајић, Алексаидар Марковић н Пернца Петровић, сви ученицн Цен1ра за средње образовање „Бранко Крсмановић". Домаћин овотодишњег такмичења била је основна школа „Момчнло Поповић — Озрен” из ПараћЈгна, која је достојно „одиграла" улогу до.маћина. ■ М. И. ЖОШИ „ФИЛ11Ш1Г НАФОМ ■ Приликом акције контроле саобраћаја п аутомобила који су извршилп радници параћннског СУП-а пронвђено је више возила „филованих" кафом. V хозилу аустријске регистра ixifje, власништво Мироопава Антића пз Малог Крчмара код Раче Крагујевачке, пронађено је ни .ман>е ни више негр 97 ки лограма првокласне аустријске кафе. Милиционери су имали пуне руке посла да нз седишта, врата, кутака у пртљажнику и наслон-у извуку педантцо спакована 97 пакета минас кафе. Код салутника пронађено је још шест килогра>ма кафе. V таксију београдске репис« трације, којим су се напги рддници враћали кући са аеродро ма Београд. такође пронађено је 30 килограма кафе и машин око ренде — циркулар. V овој акцијп која је почела у 20 часова 1. априла л трајала до каоно у ноћ пронађено је много шверцоване робс, наравно највише кафе. Милиционери су онима који су носили „на ситно" 4 — 5 килограма кафе вра ћалн без икаквих законских са нкција, a v о^а два случаја где је очита намера шверца.и недо звољене трговине поднете су пријаве. За 30 килограма кафе, поднета је пријава за царински прекршај, а Мирославу Ан тићу за 97 килограма следи кри вична пријава за надозвољену трговину. М. М. Саширизични yiao СКУПО И ЛЕПО Судећи према народној пословици: „Ако не знаш шта је лепо, питај шта је скупо”, нама је изгледа из дана у дан све лепше. ЛАПОВО — СТАЛАН ВИА ЕСПЕРАНТО Својевремено је на железници био покренут курс експераита. Железничарима је есперанто био потребан нарочнто у локалном возу Лапово — Сталаћ. ПОГРЕШНО Сви смо једногласни у закључку да треба дићи наталитет. Али наталитет се не диже с два прста. Б О J A Откуда потиче жуто-зелена боја на возилнма АТП „Велмортраис"? Од боје путника: прво због гужве пожутиш као лн мун, а онда позелеииш као лубегшца кад ти наплате кар« ту п »е врате кусур. Тако да су то аутобуси за превоз (Јктника, јужног и другог воћа. Мирослав Дшш1трнЈевиИ ЕПИГРАМИ 8. Одговорност је Неко чудио стање Што га вишс тражиш Н>ега ,|е све маље 9. Чим примети да си Нека чудна зверка Изиграва кројача И стане да мсрка. Миодраг Станисављевиђ АНАТОМИЈА ООУРИЗАЦИЈЕ ОД ЗБОРА ДО РЕПУБЛНЧКОГ СУДА llllllllilllllllllinyillllllll liililllilllilillll!ii;!liill(l!il IIIIIIIIIEIIIIilllllljllllllllllll lllllillllllllllllllll ® Судећн no садашње.м стању инициЈативе радника Аутобуске станпце Параћчн, која послује у оквиру „Велмортрансовог”, OOYP-a „Путиички саоораћај”, стеклн су се многи уеловн из члана 320. Закона о удруженом раду, да ова јединица удруженог рада прсрасте у основну организацију © Грчевпта борба да сс овај, no свој прилици, значајии доносилац прихода ћупријског ауто-транспортног предузећа не испусти из руку, све више подсећа на пословичног ..голуба на грани © Расположење које влада, илн како је бар владало иа последњем збору рздних људи Аутооуске станнце — Параћин, захтева хитан споразум, јер могуће последпце никоме не би ишле у прилог Педантно воћена приручна архива у пст томова, код „овлашћеног радника OOYP-a у осилвању” Мирољуба Јоваловпћа, контролора, почиње дикуменгима датираним у фебРУару ирошле годинс, времену обзнањивања инишЈЈатпве. Збор радника JYP-a „Аутибуска станица” — Параћнн, 10. фебруара доноои одлуку о покретању инжЈијативе за формирање OOYP-a у Параћину. „Плодовн" залагатва oceha ју се већ у марти. Партијска органлзаипја OOYP-a „Путничкн ’саобрађај", кажњава ссдморо људи са Аутобуске станнце, двојицу искључује. На срећу^ Статутарна камиснја OK СКС Пуприја He налази то лику кривнцу ц опоменс су најтеже казне. Чнњеннца је да с\' ра-инјс, врло оштре казне наводним коловоБама „ооуризације Аутобуске станице — Параћин" сдраз * мишљења које нс влада само у „Путничком саобраћају”, всћ и у целом „Велмортраигсу". Без обзира на инертност Радннчког савота OOYP-a, који „појма нелда” о ншгцијатнви свог JYP-a Аутобуска станица, краје.м априла прошле године радниин у Параћнн-v Сазивају збор и доносе одлуку да се сазове референдум «а коме he се изЈашљавати ,ЗА” или „ПРОТИВ” свог прерастања у ООYP. Одлука је поткрешвена једнострано ураРАДНА МЕСТА ЗА ПОТКУСУРИВАЊЕ Заменик друштвеног право бранноца самоуправљања оп штнне Парађин Дејаи Јовановић, од самог почетка нашао се у току догађаја у „Велмортрансу”. Њему су сс обраћали радннци са подруч ја Параћпна кад год су осе тили да су iiai самоуправна права II права- пз раДиог односа ‘ угрожена. — Y последњу годину дана, у више наврата, радници „Велмортранса” са подру 4ja иарШшна оораћали у ми сс за помоћ. biuio је случаје ва расиоређивања радника на слабИЈа радна мсста с очигледном тенденцијом. Дмс печер је распорсђен на место билегара. Возач са прометне Јишије прсбачен на се оску, на лннију која иде кроз брдовите теренс, на путеве где се ни путничкн ауто не може да окрене, а камолн возач са својнм зглоб ним аутобусом. Оорачунски службеник из ПараПина чуд ним решењем бива пресељеи у Куприју. А цео „посао” та кође се свакодневно доноси V Нупрнју да га обављају. посебан внд чудног понаша ња лредставља необрачунавање радног времена, па мспада да возачи са подручја ПараИнна имају просек рад ног времена од 4,5 сата днев но. Инспектор рада Скупшти не ошцтЈШе Ilapahini у два иаврата упутио је упозорења за поштовање Законом утвр ђених права радника и до данас ни једно није испоштовано, рекао нам је Дсјан Јовановић. Интересантно је да се ни у Нупријн не поштује хијерархија. Гснералнн * директор лично сс ангажује када су v питаљу решења за пок ретатве дисциплинског посту пка нлн решен»а о суопеп зији радника из Параћнна, па нх потписује галантло ес кивнрајући иадлежиог, директора OOYP-a „Путнички саобраћај”. Шпанав 7 ИЗГУБИЛИ смо КОНТРОЛУ Дпректор ООУР-а „Путпич кн саобраћај” Љубивоје Сло вић: — Клима која је створена V Деспотовцу н Параћипу, онемогућава ми да ја као ди ректор, делуЈем па Tint под ручјрма, тако да, чшш ми се, била би права срећа да се ти OOYP-и формнрају. Осећа се неспокојство које користе разне групе сас тављене од, углавном. проб лематичннх л.уди и који гово ре да ће „спасти фирму”. Људи стално мисле да им кеко „краде” nape. Ја, кад сам пре годину дапа дошао на ово место исконтролисао сам то и — није тако. Tanno Је да нске стварп у акти ма нису доречене па смо ускакали са приврсменнм решењпма на Радничком саве Сада је и Раднички савет опозван. Делегатн су се у м.ему поделнли по подричЈнма, па тако разједин.енн нн су могли да доносе оллуке. Y шпие наврата Радннчкм са вет је упозораван на свој лош рад, па кад то није уро дпло плодом Снндикат је инм цнрао акцију смењнваља. Све то цзислп смо у ннфои мацији која је намењена Me ђуопштинском већу Савеза синдиката. II Још много тога. Y Деспотовцу, на чри * мер. pane како хоће, Тамо нмају потпуну подршку дру штвенополнтичких органнза ција. Чак нас ни општкнска ннспекција не оставља па мттру. Стално нам се нешто палаже v прпЈавама. He оба венггавају нас о раду Синдиката и стпче се утисак пометње коју пеко намерно изазива. Сматрам да је једнно решење састанак ко.ме треба да тгрисуствуЈу ппедетавпмцн огпптина, Јср је то Једи нн пут који водп до решен>а. ћеним елаборатом о еконо.мској оправланссти осниваља OOY.P-a у Параћину. Рсферендум 'се одржава 21. Maja и резултат је пре.ма ичекиваљу — ЗА! После пуноважиости o;uiyкс са реферспдума, у Крагујсвцу код Привредиог суда, spurn се предбележба одлуке о оргапизоваљл' OOYP-a. Име се зна: „Црн<та”. Y јеку годишњих одмора, 22. ј.ула, заседају предсгавннцн друштвено-по.тптичких оргаиизација Параћина и Гхуприје, заједно са сгручњацпма пз „Велмортраиса". На то.м сасганку формирана је радна гру па која би требало да уради елаборат о економској оправланости осннвања OOYP-a „Цр нпца”, овог пута на обострапо задовољство, јср је 'сачшвавају н Еупрггчани и Ilapahinimi. Елаборат је урађен, прошли су 1-одншњи одмори, али изгледа да интересовање за овај дакуменат опада, јср се више нико не интересује за његову судбтгну. Правосуђе, споро алн достижно, лагано мел»е „велнкоморавскн” проблем. Крајем окто бра Суд удруженог рада уКра гујевцу одбнја прсдлог OOYP-a „Путнички саобраћај” у ко.м^ се тражн поништавање референдумске одлуке о осннвању OOYP-a „Црница” у Параћину. Незадовољни одлуком прве инстанце, нз ..Велмортранса” шаљу прпговор — жалбу Суду удружеиог рада Србије, да републнчкп суд понпшти одлуку Осповног суда из Краггјев ца. OcehajyliH да нпсу сами довољпо поткованн, позивају у номоћ групу београдскнх ад . воката којн ш.аљу- и »допуну прнговора”. Из Параћина тражс ургенцију код републпчког суда, како бп се што пре утврдио сгатус Аутобу *скс станпце" јер садатинги положај „OOYP-а у осниваљу” ипак uuje довољно лефишгсан; па се поИожај п права раднпка у 1аему већдуже врсме налазе ца встрометннн расположеља које дува из врха „Вел.мортра-пса”. Друштвени правобранилац . самоуправљања из Параћина ургепцију је послао, а најављена je ургснција и из друпи организацнја. Збор са две тачке на дневном реду, кога је заказао Извршнн спбор новоформиране основне организацпјо Снндика та „Аутобуска станшда Параћпц" бдржана је сутрадан.од иланнраног тсрмина. Куда све може да одведека да се покидају везе, најбоље говори и случај поцепаногпла ката. Необавештен о збору радника Радне јсдинкце .Лутобуска стапица", необавештец о легалном синдикату ,v овом JYP-y, директор „Путничког саозраћаја” Љубцвоје СловиЋ исцепао је плакат којрм се раднпцн позивају на збор. Револтиран захтсвао је и суспензпју потписннка плаката н join једног радннка. Су традан појавио се он на сбновљеном Збор.у објасанио ЛИЧНА КАРТА АТРО „ВЕЛИКА МОРАВА” ТРАДИЦИЈА ДЕОБД Радна организација од које вуче корен „Велемортранс” основана је 1948. године и звала се „Превоз”. Четири год1ше касније прнпаја јој се „Мгханика” из Нуприје, да бн се кроз двс „развелн". .Upeaoa’' наставља самостално да ради до 1961. а те годмне припаја јој се „Полет” нз Сењског рудн.чка. Три године касније „Превоз” се припаја „Аутосаобраћају” ца Крагујгвца и радн као погон у Нупрнји. Због нееугласнца са аутосаобраћајем „Превоз" се враћа у самосталну Радну органнзацнју н само четнрн месеца касније спаја се са саобрађајннм предузећем из Светозарсва. Фордшра се радна органмзација АТП „Белика Морава”, скраћено „Велмотранс”. Због затегнутих. меБуљудскпх односа и због несугласице око инвестиција, Уставни суд прнхвата иницијативу „Велмотрамса” и од 1973. годпне „Велмотранс1* Је самосталан са седнштем у Бупријц. Данас АТРО „Вслнка Морава” запошљава 990 радннк« и v свом саставу нма трп OOYP-a и Радну заједнмцу заједничких служби. Y оквпру OOYP-a „Путнкчкн саобраћаЈ” постоје више радних јгднннца п пре неког времена од Радне једмшгце — Деспотовац. судском одлуком дозвољено је <Јм>р. мнраље OOYP-a „Деспотоиац”. По углоду на Ресааце и раднпцн радне једнннце Аутобуска станица Параћнн захтевају да прерасту у OOYP. свој поступак. Сада су радннци билп револтиранн. Помнн>а ла се кривична одговорност директора, јавно тужилаштво, а чула се и реч директора: „Ннс.мо знали да ли је овде формирана основна организација спндиката, па је тако дошло до забуне. Тек сам v Већу сннднката сазнао да јесве у ред.у. Ипак jioop је одржан, рекли бп, бно јс плоДаи. Изабранн су иови кандилатл за OOYP-ски раднпчки савет који је био распуштен и ту долаа.н до заплета. • Директор доку.ментује своју TBp.’nbv Статуто.м радие организације да се- делегати дају из технолошкнх целица, а не Са подручја на ко.ме радс. 0 том Статуту возач Ра.зе Јовановнћ даје свој суд, лзносећп ла је лист који сс од-поси на организацију РО „Велмортранс” убачен накнадпо. . ' ПокушаЈ правобранноца да стиша реваншпстичке страстц. уродио је плодом. Људи qy ппак сложнн да се главом кроз зид кли BvKvhw свако на своју страну, решен»а не налази: „Не треба рушпти мостове за собом, без обзира на одлук.у Републичког суда удруженог рада. Ипак сте ви ту да обављате превоз и да радите, а ако нз с»ог вашег сукоба пзроди зла крв, иеће да вал«а по нас, путннке", рекао је Де јап .Товановнћ. По <свему судеИп. v caynaiv формнраља новог OOYP-a „Ве лмортрапса” пде угук на утук.. Радншги траже своја ирааа и остварпће их по свој ггрнлнцц преко суда, руковолство сдговара премештањнма н сачкцијама које су у оквцpv њнхових -могућцости. Куда то може да одведе, нека послужи прича возача ко* Ји са својом внсоком квалифи хацијом if 22 годцне радног стажа заради месечио 5.670 димара, возн зглобнц аутобус на лнннји Парађин — Светозарево. н којц хоће да радн н да зарадм, али му то организалија посла не дозвољава. II коЈм се пита: „Треба ли ја да препречилг мој а.^обус преко спедикс улнце, па ла се неко зажггересује за наше ппобпеме, пошто нксам једини?” М. Мнленковкђ
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА | 6. АПРИЛ 1983. • ВРОЈ ™ „АГРОЕКСПОРТ” ® Јечам на 60, а сунцокрет на 140 хектара ® Припреме за сетву кукуруза • Тешко до ђубрива и заштитвих средстава V Оснивној организацији „Биљна пронзводња” завршена је сегва јечма на површини од 60 хектара, а у току су прппреме за сетву сунцокрета. План производње ове индустрнјске биљке биће пре.машен за десстак хектара, здносно засејаће се иа 140 хектара. V току су припреме за сетву кукуруза, а сства семејуског грашка отпочела је крајем марта на површини од 11 хзктара. Ссменски грашак намењен је пзвозу, у сарадн>и' са Институтом за повртарство из Смедеревске Паланке. Овогодишња пролећна сетва протиче у напорн.ма да се обезбеде заштитна средства и мннерална ђубрива којих нема дово.мјо на тржишту, ооаисс-ио нас ic TO МИСЛАВ МЛАДЕНОВИБ, заменик днректора OOYP .,Бнљна пронзводња”. СИСЕВАЦ: ЗАСАЂЕН WT08 ГДЈ • Y част поласка Штафете младости нз Задра младн из Буљана оргапизовали су акци.ју садње 88 стабала у Сисевцу ® Ова акција младпх је порука оданости и љубави према Титу и његовом делу Идеја о Титовом гају потекла је пре годину дана на састанку представника друштвеногпрлитичких организација Буљана и Сисевца. Том приликом одређена је локација, простор испод војног одмаралишта у непосредној близини хотела „Борје” и затражена је помоћ у садницама. У међувремену изврн^ене су све техличке припреме, обезбеђене саднице, извршена припрема земљишта и одређен 26. март 1933. године као дан реализације акције. На платоу испред споменика палих бораца и дома културе у Бул>ану, 26. марта младе акцијаше чекао је аутобус „Велмортранса”. Међу првима дошли су Божа Божиновић, друштвено-политички радник, Драгољуб Михајловић секрегар основне организације СК, и Бојан Милетић председник ССО, а затим и преко педесет младих са заставама и w акцијашким алатима (ашов, крамп, и мотика). Аутобус је кренуо преко Поповца, Стубице и Сен>а ка Сисевцу. Заставе су се из аутобуса вијориле, орила се песма и шала, а ратари који су радили пољске послове, поздравили су младе акцијаше. Аутобус је стигао. На месту су . вредне омладинце дочекали Традиције СВОЈНОВПИ и ПЕТРОВЧАНИ ЗАЈЕДНО Н Омладина, борци п мештаии Својиова 9. априла крећу у Петровце код Вуко взра, својим побратимима у походе. са крјима негују ‘по братпмске односе већ пола деценије и Заједничке жрт г.е у рату најчвршћа повеља братства Пријатељски караван из Својнова бројаће око 150 пу тника, међу којима ће бн тп представнпка свнх струк тура п генерација, али највп i ше о.младине. Борнн народпо-ослободнлачког рата још једпо.м lie се подсетптн својнх ратних стаза на Сре.м ском фронту и положиће венац на споменик својих ГН1ЛНХ другова. Y културво-уметвичком де лу прсдвиђеиа је заједничка приредба, а спортскн сусре in м.гадих Својвова н Петроваца протећн ће у фудбал ско.м надметању, стрсљаштву И СТОНОМ теНЈЈСу, _____________________ М. Д.| мсштани: Аца Динић, шумар п браћа Драгол>уб и Богољуб Пе тровић. Кратак стручни састанак и акција је кренула уз песму и такмичарски дух. За непуна три сата уз стручну асистенцију Аце Динића, шумара и Динића, грађевинског техничара, план садње се реализовао. Млади су били задо вољни када је прву садницу посадио Зораи Радојевић, члан Председништва OK СКС. Акција је завршена. На нашем псдручју, у тјтјистичком крају засађен је још један ;,Титов гај”. • Једнодневна успомена младих била је изузетна и свима је било тешко када су морали да се врате. И у повратку нове песме и шале и растанак са жељом да се и даље организују сусрети младих акцијаша у част 1. априла — Дана акције. РЕВОЛУЦИОНАРНЕ ТРАДИЦИЈЕ Б0Р11И 00Т8ЧЦА И 8АШИЦА У ВД Члановн Савзза удружења бораца наро дно-ослободплачког рата из Поточна са својнм побратилпша борцима нз Вашица код Ши да, посетили су ових даиа Кућу цвећа и поклонили се сенима свог врховног ко.маидалта Јосппа Броза Тита, а затим су обишли Музеј „25 мај” н Резиденцпју председника Репуб лнке. Истог дана побратими нз Поточца и Ва шица бпли су гости Новииске вздавачке радие организације „Задруга” из Београда. Y iims Задружиог савеза Србпје борце је поздравио члан Председништва ЗАИ.М ПРУЖЉА НИН који је уједно и одговарао на постављена пмтања гостпју. Гостима |е затим при казан н филм о савременим начишша припрсме хране. ¥ повратку борци из Поточца посети лн су Венчац и гроб нстакнутог револуцпонара Душана Петровнћа — Шанета. С. Петровић ДЕВЕТОГ АПРИЛА У ХАЛИ СПОРТОВА РЕВИЈЈ 1МКШ ® Избор најуспешнијих аматерских оствареља на „Сусретима села ’83 моћи he да се вици на ревијалној приредби у Хали спортова 9. априла са почетком у 20 часова @ Y сценографији стубичке воденице, с једне стране, и диско клуба, с друге стране, на подијуму Хале спортова учествоваће око две стотине такмк^ара из двадесет и једног села наше општине Гледаоцн са увек препунвх трибина, када јс ревнјалиа при редба v пигању, видеће: изворну женску rpvny певача из Из вора 'п мушку групу певача из Поповца, дует.фрула мз По повца, изборни фолклор пз Кла чевице, дуст изворннх пссама из Доње Мутнице, рецптатора Светлаиу МарјановиН пз Panic вицс, дечји фолклор нз Трешњевпце, и певача Славољуба Антића нз Дреновца, у изворном делу програ.ма. У програму савременог ства ралаштва гледаћемо и слушаће.мо: Невенку Благојевић из Поточца, иајбољег ихпгтатора, Шалудовачку „Лепу Брепу" од носно Mnpjaiiv СтаиковпН са балетском групом пз Плапе, плањански хумор, дует близанаца Бурнћ из Горњег Видова п Матић нз Клачевпцс, рецитаторе Мирјалу Милановић из Рашевице н Мпрјану Алексић из До1ве Мутннце, фрулаша нз Доње Мутницс п хармоникаша Драгослава Николића из истог ссла, Перу Тодоровића са ман долином из Извора и Славољу ба Стевића из Доњег Видова на глтарп, стубнчки трио гитара, хорове Мириловца и Текије, певаче Зораиа Маиојлови ћа из Мирпловца, Славољуба Жнкића из Доње Мутнгше, Мн лена КрсмановиНа из Извора. Радицу Марковнћ из Бошњана Драгана Бурића нз Давидовпћа и дует Таснћ — Рајпћ из Рашевице. Од фолклорних таИ За разлику од прошлогодишњег такмичења у драм ском стваралаштву, ове годчне према интересовању очекпвао се већи број учес ника, а према неком неписаном правплу н виши квалптет приказаиих представа Н Међутим, екппама је до пред почетак понестало даха, тако да су остала само два села да прнкажу своја драмска остварсња пред жи рије.м: Стубпца и Забрега. Шта о ггредставама кажс Божндар НиколиН, члан жн рнја: • — Прву представу ,,Прстен у нзвору"Добрпце ЕриБа у режн.ји Бранислава Нико лића, извели су младп глум ии Стубице, пред пуном са лом Дома културе. Ову пред ставу гледалп смо п прошле чака наступиће Рашевчаии, До љомутничанп, Трешњевци, Дрс новчани п Главичани. Генерал ла проба свнх учесника заказа на је за 15 часова, почетак при редбс за 20 часова, цена улаз ниде 80 дггнара. Програм ће водита најбоље водитељке: Весна Милошевић бнћ из Клачевице н Ружица пз Поповца, Славнца Ммљко- Мнлосављевнћ из Буљана. вић из Дрсновца, Слађана Ба- М. Д. ТАКМИЧЕЊЕ V ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ .ПЕЧАЛбАРГ , године, али овога пута v зна тно бољем издању, захваљујући помоћи Бранислава Ни колића. За сваку похвалу јс воља и жеља за успехо.м, са којом су наступили млади глумци, али су сигурно иони свесни да трсба још пуно тога учинитн да представа има још виши ниво, али ту узимамо v обзир н скромне услове под којнм је предста ва прштремапа. За похвалу су музичкн ефекти у представи, али бн требало убрза ти темпо извоћења. Честе. споре и неспретне промене на сцени изазнвају падовс тако да представа делује ис ггрекндано. Глумцц су приб лижпог уметннчког пзраза, али са нешто више смнслаи спретностп игралм су Мпјај- -ловнћева и Миленковић. САВЕТИ СТРУЧЊАКА ИИО тБИ1ЛН>[ Н0Р08Д У © Рентабилна производња кукуруза .могућа је једино уз примену хербицпда — хемијскнх средстава за унпштавање корова © Успех прпмене хербицида зависи од састава корова, спектра деловања и других особина хербицнда, као и од услова спољне средине Падавине су марочито значајне јер оне треиа да са површине аемљшпта хербицид унесу у зону клијања корена, код ■ семена. Зато, ако после примене не би пала киша, дешава се да семе корова испод засушене површине још увек има влаге која је довољна за клијање и ницање. У том случају коров he се развијати као да прскања није ни било. Због тога се у свим подручјима препоручује примена хербицида чији ефекат не зависи од падавина, јер се прска пред сетву и одмах уносе у земљиште. ■ Примена хербицида пре сетве обавља се на површинама које су јаче нападнуте једногодишњим коровима. За то се ксристи еридикан у дози 4—6 литара по хектару. Њему се због проширивања спектра деловања на широколисне корове додаје неки од пријазин * ских препарата (атразин или његове комбинације са аметри ном или прометрином) у дози од 1 до 2.5 кг/ха, или хормонски хербициди. Код примене хербицида између сстве и ницања користе се тријазинскЈ! препарати (комбинације атразина са ама терином или прометрином). у просечној дози 3 кг/ха. Ако на овим површинама преовладају отпорни травни корови, пријазински се препарати мешају са 3,5 до 6 литара по хектару препарата ласо, дуал или стомп, Прскање сс обавља пред обилнију кишу или не16. И 24. АПРИЛА Y СЕЊУ И МИРИЛОВЦУ Регионални „Сусрети села ’83“ ® Y Сежу такмпчење у народном, а V Мириловцу у савременом стваралаштву Регионални „Сусрети села ’83 ’ за представнике наше општинв почињу 16. априла. Тога дана ЈИириловац, најбоља екипа у нашој општини гостује у Сен>у, са којим he се надметати у народном стваралаштву. Изворни програм Мириловца сачињавају најбоље тачке виђене на огт штинском такмичењу, група жена из Извора, изворни дует из Доље Мутнице, изворне игре из Клачевице, старовременска песма коју пева Славољуб Антић из Дреновца, дует фрула из Поповца, а епско-лирску песму говори и програм води Светлана Марјановић из Рашевице, са Весном Милошевић из Поповиа. Фестивал савремених остваре ња одржаће се 24. априла у Ми риловцу. Те вечери Сењанима he се супроставити: хор Мириловца, фолклор Рашевице, рецитатот Марина Милановић из Рашевицс, певач Зоран Манојловић из Мириловца, дует Тасић — Рајић из Рашевице и хармоникаш Драгослав Николић из Доње Мутнице? М. Д. посредно после ње на још влажно земљиште, јер је влага неопходна за активирање хербицида. Примена хербицида после ницања кукуруза и корова се обавља ако је време између сетве и ницања посебно сушно. Комбинација ласо — атрапин може се и у овом псриолу користити без ризика све до узраста кукуруза до 10 цм, али при томе коров не сме да прерасте фазу узраста другог листа, јер касније постаје отпоран. Ако на површинама преовладавају широколисни корови, биће довољно да се примени само комбинација атразина са прометрином у дози до 2,5 кг/ха. У овом случају време прскања је од ницања све док кукуруз не пређе фазу пораста од три листа. На разораним ливадама и луцеришитима има жичар’а, грчица и других штеточина. Њих треба сузбити линданским препаратима растурајући их по целој површини у кол«- чини 80 до 120 кг/ха. (или помешано са ђубривима у старту) али тада се количина смањујс за 1/3, односно доза је 30 до 40 кг/ха. Тамо где се користи линдан три године касније не треба сејати крренасто — кртоласто биље. Фабрике лрепоручују арганофоссћорне хербициде где кема ограничења. Приликом заштите усева кукуруза обавезно се мора водити рачуна о машинама, односно о прскалицама амортизерима и другим уређаји.ма који се користе да се раствор препарата правилно растури по целој површини, Наравно, предузети и све мерс заштите руковаоца. инг. М. Станојевић Миана^ 8
КУАТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ--------------------- 6. АПРНЛ 1983. • БРОЈ 230 СКУПШТИНА СИЗ-а ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ГОДШЛЊА СКУПШТИ giiimniiiniiini!iiiiiiiiiiiiniiininiiiiiiiiiUII|ni|lllllmilllllIlll||11|1|1)........ ..................... РАЗВИГОР МИ ЈЕ ПРИЧАО ШКОАСКА МРЕЖА НАЈАКТУЕАНИЈЕ ПИТАЊЕ • Организација школске мреже је питање које је привлачпло највпше пажње током јавне днскгсије ® Школе у Трешњевици и Буснловцу под знаком питан>а • Личнн дохоци просветних радника у основном ооразовању порашће у овој години за 15 посто НА КЊИЖЕВНОГКЛУБА „МИРКО БАЉЕВИН” Оцењен pan н поиељени задаци Једног топлог пролећног дана седсо сам крај прозора. Посматрао сам природу како сс будн. Одједном чух неки шум. Окренуо сам се и вндео Развигор. .Прпшао мн је и почео да мн прича шта је вид-ео. — Вндео сам пуно градова, вндео сам децу, а међу н>има и једног немпрка. Видео сам рекс, бродове н лаВу „Бели голуб”. Прича је текла даље. --На свом путу срео сам и воЈнике. Храбри н неустрашиви стајали су на стражи. ОдЈедном сам се тргнуо. Схватио сам да се налазим Y кРевегУ и да је све ово био мој сан. Седећи у кревету, размишљао сам са жаљењем што то није била истпна и пгго и ја нисам путовао са Развигором. Али, била 1е то лепа Развигорова прпча. Дејан Радојковић, уч. 1-3 ОШ „М. Поповић — Озрен” ДЕТИЊСТВО Моје детињство има безброј шара, стално нешто тражи и тумара, Пуно среће .и туге моје ‘ детињство има, а туга и срећа припадају ceu.ua. За изгубљене срећне 'дане, није ми тол’ко жао, желела бих да време стане, да не буде. детињство hao. Најеише волим да добијем петицу или саставим лепу песмицу^ , тада се осећам славно, , и~ желела бих да се то догаћа сталчо. Детињство he проћи и ншсада више неће dohu, али he увек живети са нама, у стопу he нас пратити, али .нам се -никада неће ‘ вратити. Јелица Митровић, VI-4 ОШ „Радоје Домановић” ПОСЛЕ КИШЕ Мутни потоци улицом јуре— љутито каже мали Јуре. Моје ципеле •тужне^ блатњаве су и ружне. Водом и четком морага их прати. љутито еиче његоеа мати. Емнлија Димић, V-3 ОШ „Стеван Јакољевић” Мама qeehe .ua.ua бисер БИСЕР је за мене у коси. је за мене што -се о'хо ерата носи. ГБене ме pyice еоле и грле и кад ме виде ка мени хрле. Сеу љубае оиа је мени дала, за сее ‘јој данас ја кажем — хеала. Зорица Ракнћ, VI-3 ОШ „Бура Јакшић" ШТА СЕ БЕЛИ? у тихој спежној шу.иици, цспод сребрног снега .................................................................. . На шестој седниш< Скупшти не СИЗ-а основног образова1иа и васпитања делегати су поред извештаја о раду Заједнпце образовања за прошлу годину и њеиог завршног рачуна, ра < матралн и усвојили предлог програ.ма рада за текућу годи ну. Разматрајући програм рада најпре су се упознали са токо.м и резултати.ма јавне дискуси.1е о по.менуто.м документу. По ра дни.м организацијама, првенст вено у нашим највећи.м колек тивима, највише .је дискутова но о реорганизацији школске мреже, кадровима, простору и стандарду ученика. Реоргаиизација школске мре же је питање о ко.ме се најче шће дискутовало, пре свега по стављено је питање о школама у Трешњевици и Бусиловцу. Месна заједница Трешњевица на иницијативу грађана ра зрезала је самодопринос у тра јању од 10 година за изградњу н побољшање школског простора, а Скугпптини СИЗ-а обра зовања упућен је захтев да се одобри нзградња потпуне осмо годншље школе. Y плаку Зајед нице образоваља јесте побољшаље nocTojeher школског про стора, али са.мо за ниже разре де, док би се ученнци старијих разреда из Трешњевице прево злли у .модерну, веома лобро опремљеиу школу у Поточцг. Скупштина СИЗ-а се углавном сложила са ставом Заједнице, али јс приликом доношења за кључка напо.менуто да се за наредну седницу ово питање комллетније изучи н да се де финитивно каже да ли ова За једница може да помогне ову шшестицију и да ли месна заједнмца Трешљевица може да гради нли адалтнра школу и када. Грађаии месне заједнице Бусиловац такође су износили прммедбе на план СИЗ-а да се њихова школа претвори у чет вороразредну, а да се старији ученшхи превозе у матичну школу у Сикирици. Коначна одлука по овом питаљу такође је пролонгирана и делегати ове Скуттштине ће дати о томе своју реч на некој оД наредних седница. О доградњи у градским основним школама, речено је, да ПРВОАПРИЛСКА ИЗЛОЖБА КАРИКАТУРА ИСТИНА 6ЕЗ РЕЧИ 9 Карикатурама Младена Буровића настављена траднција и 1. априла у холу Градског аматерског позоришта параћинској јавности представљен овај млади уметник, студент четврте године сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду ® Момнр Станисављевић, читајући своје афоризме, ооогатио ову свечаност Са отварања нзложбе Младена Боровипа Првоаприлска нзложба кари катура, која је годинама него вана у иашој срединн, и овог пр вог априла, у организацмјн Уд ружења ликовпих и прпмсн>ених у.метиика Параћина и СИЗ-а културе, пружила је могу Гшост napahiiHCKiiM љубитељима уметности да се сретну са једни.м младим, изузетно талентова нпм и актуелним карнкатуристом. Y предвечерју дана шале, у холу ГАП-а имали смо приликс да поздравимо Младена Буровића, студента четвртс године Факултета ликовних у.метности у Београду и са ужнвањем да ис тнну о времену у коме живн.мо чптамо цртежом. Младеи Буровнћ, рођеп 1960. годнве у Даннловграду. нма за собом већ више од трилесет са мосталних и колектпвннх пзложби, које су му, порсд оста лог, донеле 1 награду за стоип „Младост” ’79, Ц награду за ка рикатуру. „О.младииске новпне 80’, сребрну плакету за карпка туру, Анкона '81, иаграду VITYK-a за карикатуру, Приш Tima 82 п откупну награду за лмковнн део архнтектонског рс шења Грга Републике, Београ • '82. Такође, значајно је напомгнутп да се карикатуре Млаценз Буровића палазс и у Међгна родном музеју у Толентнн\' v Италпјн. а свп којп читају „Јс?г „Полнтнку-експрес”, „Дугу” ,.Б ■ рбу”. „Вплнке”, „Младост" „Рс портср”, „Јежев хумор", „Сати рикол” или „Побјсду" и.мали су прилнке да сс и рапије vnoawaiv са стваралачким опусом овог младог карнкатурпсте. Препоручк/јући карпкагуре. Млалена Буровића послужн.мо се речима Н. Дмитровипа из каталога за ову изложбу: „Оно што пнсцу значс речи, карик«гу рнсгн значи upiu/K. 11 док нпсац не може оез речи, карака гуриста прави најлепше карнка турс унраво бсз љих. Младеи bypoBiih прииада оној групи ка рикатуриста којн своји.м сгва ралаштво.м без речи умеју вео ма речито да се изразе upte* жом. Својим дело.м Буровнћ на вс ома непосредан и изузетно допадљив начнн ппше сатиру вре меиа у ко.ме живн, али ц сатм ру мсоу.вудскн.х односа у тсш времену”. „Стрнпови Младена Буровиha су устварм спретан спо| цр тсжа н посзијс, а лисшка па јс јсдно од његових бигних обнљежја. Гакав је ириступ и неуобнчајен и зани.мљив. 1ексг је у композицнјн габле најчеш пс мзвучен изван кадрова и те че паралелно с визуелном дра матургпЈОМ, o.Moryhyjyhn слобод нпји н лакши прнсгун у pje»ia вању кадрова п графнз.ма. Буровнпевн сгриповн запању iy прије свега графичком зре :ohv. Свака јс табла графнчки равиотежена, свакц је кадар јјсшто у.метнут н обликован. Он радп графизам од контраста цр .о бнјело, па до свпх маглнчас UX нлоха које рјешавају поин .илпсгнчкп. Свака табла открп аа голе.ми труд, а сваки кадар, свећан, може предетављати за ссбно ликовио дјело", написао је једном прилико.м у „Пнтањи ма' Нинослав Куиц, а ми још ннка буде чешће на параћкпсча иожелимо да оваквих у.мет кој ликовпо) сцепи н да се ова лепа традннпја и даље неп/јс. С. Ј. се програм уради до краја јуна и тек тадд се раз.матра н одлучује о овом питању. Стандард учеиика је у току јавне дискусије такође питање које је често постављано. Нас тава у природн и летовање су добра пракса коју и даље тре ба наставити и још више усавршавати у организацији Цен тра за дечју заштиту, уз сара дњу и по.моћ школа. С мишљењем да је основно.м образовању занста 'потребан педагог, које је провејавало то ком јавне дискусије, сложили су се и делегати Скупшткнс СИЗ-а, а решен»е овог питања поверено је органн.ма Заједни це школа. Раз.матрајући финансијски план за 1983. годину и Предлог одлуке о цени васпитно-образо вних услуга, делегати су упоз нати да је протекло доста вре мена око израде и коначног утврђивања ових докумената. V години пуне стабилизације и ова делатност је погођена ра ЗНИ4М ограничењи-ма. Примера ради, у овој години, што до сада није био случај, ни средсгва за друштвену исхрану и превоз ученнка не могу да ра сту влше од 23 одсто, средста за материјалне трошкове 10, a за заједничку потрошњу 20 олсто. Радне људе у основном образовању, који cv увек по личним примањима на једној од последњих лествипа свакако ће обрадовати одлука која је усвојена од стране Скупштине овога СИЗ-а ца средства за лнчне дохотке mofv у овој години да порасту за 15 одсто у одпосу на прошлу годину. С. Јовановић 0 Пуна пажња издавачкој делатности ® Чести сусреги песника ® Прецизиране обаве зе организатора и уче сника „Песничке шта фете” . • Чланови Књижевног клуба „Мирко Вањевић” у уторак, 29. марта, одржали су годишњу Скупштину на којој су присуствовали и прсдставннцн културе и друштвено-политичких организација наше општине. Најпре је овом приликом разгбва рано о организовању „Песничке штафете" и утврђивању обДвеза и дужности организатора и учесника за општинску и регио налну манифестацију. Ова пле менита манифестација кренула је 2. априла из Доње Мутнице, одакле су је најбољи млади ли терари ове школе пренели у По повац. Обе смотре, Општинска и Регионална, одржаће се 30. априла, а пет најбољих песама са Општинске и регионалне ма нифестације добиће одговарају he награде. У другом делу састанка усво јен је Извештај о раду у прош лој години и план за текућу го дину којом се предвиђа, поред поменуте манифестације, конкурс за прву књигу и објављиваље збирке песама „Одисеј носорог” Светлане Арсић. РЕГИОНАЛНЕ СМОТРЕ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА ДРАКД У ПАРАЋ^НУ © Регнонална смотра аматерског драмског стваралаштва у Параћину, рецитатора у Деспотовцу, литерарног стваралаштва у Кпићу, изворног стваралаштва у Рековцу, фото-кнно стваралаштва у Крагујевцу, у Тополи смотра фолклора, у Баточини музичких ансамбала и у Нуприји смотра хорова ® Регионалну смотру драмског стваралаштва отварају 15. априла позоришни аматери из Крагујевца У ово наше време кала су многи видови уметничког деловања у стагнацији и кризи, охрабруће је и радосно доћи до закључака да се, када је реч о аматеризму у иашој срелини, та коастатација може побити. Шта више, можемо рећи да је у про цвату. Да аматерско стваралаш тво има дубоке корене у овој нашој срединп, управо сведочи и наведсни састанак који је одржан у Параћину. Наиме, 22. марта представници општина региона Шу.мадије и Поморавља договорили су се о предстојећем регионалним смотрама аматерског стваралаштва. Регионална смотра аматерског драмског стваралаштва одржаће сс у Параћину од 15. до 26. априла. На поменутом саста нку договорено је да ову с.могру отворс позоришнн, аматерн ,пз Крагујсвца, а сваког следеher дана CMeitiiBalib се предсгаве нз другнх градова. Тако на пример, Параћин he имагп прнлике . да види најбоља позорншна оствареља нз Бупријс. АрапБеловна, Крагујевца, Ре ковца, Тополе, Светозарева, Па раћина и Деспотовца. После прсдставе домаћнна, Градског аматерског позоришта из Параћина. која he се одржати ван конкуренције, 26. априла обавиће се проглашење победника од стране стручног жм рија, кога he сачињавати по је лаи представник Савеза awarepa Србије, града домаћина и Културно-просветне заједнице из Крагујевиа. Према поменутом договору Кнић he у мају бити домаћин с.мотре литерарпог стваралаштва, Рековац нзворног 20. и 21. августа, а у октобру у Крагујевцу је смотра фото-кино ства ралаштва. Општина Топола при хватила је регионалну смотру фолклора која he се одржати у октобру, а Баточина смотру му- . зичких ансамбала планирану за .новембар, док he се у Ћуприји одржати у мају смотра најбољих хорова нашег региона. С. Ј. |^|Е1ана^ 9 I ОБАВЕШТЕЊЕ О УПИСЛ V4EHHKA V ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Ymic учеиика у први разреч основнс школе обавнће се од 4. до 15. апрнла за град ске оснопне школе, а у вре mshv од 5.‘ до 15. маја 1983. годннс за г.еоске основне школе. Поаво п обаве.ти упнса hmbIv деца поћена 1976. годи не. Попел one деце могу се ’'пнсати н пепа рођена до 30. jv4a 1977. гоппне. на ос hobv мт’””т-“’ча пос“бпе комиенЈе. а плк за nonlanv ис те 1с до 15. лппнпа 1983, го дн«с. Oceana обппеттежа поди могг добчти у се’’м ос ночнкм црглпамд и v СИЗ-у оспо»нлг обпазлла^а п васПцтпн.л. ------------------------------------ ..
СПОРТ *ФИЗИЧКА КУЛТУРА ДРУГА СРПСКА ЛИГА ЈУГ Y част 13. маја — Дана оезбедности ВАЗДУХОПЛОВСТВО ПАРАЋИН ДОМАЋНН МОТОРнИМ ЛИЛОТИМА Ових дана и званичпо је потврђена организација XXVJ1 паробрапског. првенства Србнје, и XV југословси ског такмичења моторних пилота акробата. Падобранс ко првенство се одржава од 2. до 7. јула, а моторни пилоти, за ттулу пајбољег, такмичиће се од 6-10јула. Организатор овог скупа ваздухопловаца је аеро клуб „Наша крила" из Параћина, којн припрема спектакулар ии аеро митннг 7. јула. на коме ће учествоватп најбољн југословенски ваздухопловци и припадници јединнца I Јутословенског ратно! ваздухопловства. ' СТРЕЉАШТВО: ПНОННРН Н ЈУННОРН НА ПРВЕНСТВУ ЈУГОСЛАВНЈЕ На Републичком првенству подбацили стрелци Ha npeeHCTBv Србије у raba лионирка Евица Радовлћ 162 кр шу из серијске ваздушне пуш уга и Марина Обрадовић 157 ке за све категорије, која је кругова. Њима су се придружи одржана 26. и 27- марта у Спор ли и јуниори Мирослав Тешић тском центру Звездара v Беог- са 358 кругова и Милорад Нико раду, наступило је 14 стралаца лић са 357 кругова. Они ће пре из ЈТараћина. Сврстанп у три дстављати Параћин на првенст екипе, а петорица појединачно ву Југославије које се одржапостигли су успешне резултате- ва 9. ц 10. за гпгонире н пнонн Ни једна екипа није испуиила рке и 16- п 17. априла за јуни норму, јер је у свакој по један оре, такође v Београду. Сениори су добро гађали- Зо Појединцн пионири и јунио- ран Којлћ н Слободан Костић ри испунили су норме за нас „убили су” по 352 круга, али го ттуп на првенству Југославије- је било 9 кругова мање од саве Зоран Хаџиђ и Саша Милошев- зне нор.ме. ић убилн су по 170 кругова, a С- Здравковић СРЕЋД СПАСЛА ШУМАДНЈУ Јединство — Шумадија (К) 1:1 (0:0) Стадион: Јединство. Гледалаца 600. време погодпо за игру. Стрелци: Дреновац у 73. минуту за Јединство и Стсповић у 85. за Шумадију. Судија Бубоња (Бор) 8. Јединство: Богосављевић 7, Каровић 6, Петковнђ 7, Мплош Мнлићевнћ 7, Миодраг Милићевнћ 6, Анћелковнћ 6, Дреновац 6, Матнћ 7, УрошевиН 6, Пеливановић — (Спзсојевић 5), Стефановић 6, (Бурић —). Играч утакмице: Коларчевић Шумадија. Киша која јс непосреднп пред утакмицу пала није охло дила фудбалске страсти и жеље Параћинаца. Врло добар старт у пролећном делу треПало је бити крунисан побеУ првом полувремену, а још више у другом, пропуштене су шансе за гол. Било је врлодобрих удараца које је вих 73 минута. Постигао га је га стајали многи играчи који су му заклањали видик. Био је то 85. минут, али све ни]е било завршено. Још једном је Аца Матић продро по десној страни, али његов шут је завршио у спољни део мреже. Следећи продор Матића, у 90 минуту гости су зауставили недозвољеним начином. Био је то једанаестерац. Права драма. Као извршилац најстро же казне појавио се голман Богосављевић, до сада врло сигуран у извођењу пенала. Секретаријат за унутрашње послове у сарадњи са Халом спортова „7. јул’ организовао је турнир у малом фудбдлу У част 13. маја, Дана безбедности- . На Турнир je позвано екипа из радних и других организанија са подручја општине Параћин. .Као што се и очекивало, тур ник је изазвао пуно интересовање и» утакмице које се игра1У сваке суботе од 9 до 14 часова привлаче публику у Халу спортова. Игра се по бод систему, свако са сваким, a чећ су се издвојили фаворити на табелама група. To су Српска фабрика стакла, Фабрика цемента, Штампарија, СУП и Гарнизон ЈНА. ЕКИПНО СТОНИ ТЕНИС: ГЛАВНЧА'Ш Н СВОЈНОВЦН НАЈБОЉИ Турниром 27. марта привело се крају екипно првенство општине Параћин у стоно.м тенп су. Фаворити Будућност из Гла виие и Напредак из Својнова све до овог турнира ншли су укорак. У 16. колу требало -је да се одигра сусрет између овс две екипе, • али је на предлог Својновчана сусрет одложен. РЕЗУЛТАТИ 15. КОЛА 1. Морава Будућност 0:5 Напредак (С) — Буљане 5:1 Херој — Јаворак 5:0 Космај — Борац 0:5 Извићачц — Напредак (Д) 5:0 дом над лидером првенства — екипом Шумадије из Крагу јевца, Упркос киши, на стадиону је било доста посетилаца. Нажалост, спортска срећа окренула је леђа „зеленим ** и њиховим навијачима. Најпре је због повреде аркаде игру морао да напусти капитен Пеливановић. У ситуаци ји која је много личила на гол. Пеливаиовић је крампоном ударен у чело. Пошто му је била потребна озбиљнија интервенција, уместо њега ускочио је Спасојевић и како се показало бпо је то хендикеп за Јединство. одлјтчни голман Ковачевић на запрепашћење бранио, а једном је статива спречила погодак. На погодак се чекало читаДреновац после једне гужве. Из одговарајуће ситуације и гости су постигли гол. Неспретна интервенција одбране довела је лопту испред центархалфа гостију који је страховитим шутом погодио испод пречке Ботосављевићевог гола Наизглед гол се може приписати голману Јединства, али чињеница је да су испред жеОвога пута, мање више због мана Ковачевића. више због траљавог шута једанаестерап непрописног истрчавања голје одбрањен. Само је срећа спасла Крагујевчанс, који су се приказали у врло јаком издању. М. Миленковић МАЛИ ОГЛАСИ м. м. Продајсм двоипособвн конфораи стан Y строго.м центру грала код Робпе куће „ШумацнЈа” у улици Case Ковачевпћа бр. 3 стач 1. Пита ти па телсфон 51-333 од 20 до 2R часа. ТАБЕЛА ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ — ЈУГ ШУМАДИЈА ВОДИ РЕЗУЛТАТИ 16. КОЛА Напредак (Д) — Морава 0:5 Борац — Извиђачи 5:1 Јаворак — Космај 0:5 Буљане — Херој 5:0 БудуЈ.ност — Напредак (С) одд. Иако се пре одигравања последњег Турнира за екипно прве нство Општиноке лиге у стоно.м тенису не зна првак, зна се најглавније. Будућност из Гла вице и Напредак из Својнова стеклн су право да се такмиче у вишем рангу, Међуотгштинск ој лиги региона Шумадије и Поморавља. 1. Шумадија (К) 18 9 5 4 30:17 23 2. Лелшнд 18 9 4 5 22:17 22 3. Јастребац 18 7 8 3 15:10 22 4. Бердап 18 9 3 6 37:21 21 5. Тимочанин 18 7 7 4 22:18 21 6. Златар 18 8 4 6 22:23 20 7. Гзмонт 18 7 5 6 28:23 19 8. Палплулац 18 6 6 6 26:26 18 9. Шумадија (А) 18 7 4 7 22:25 18 10. Прогрес 18 6 5 7 20:25 п 11. Једпнство 18 5 6 7 22:21 16 12. КТК 18 6 4 8 19:28 16 13. Слога 18 6 2 10 28:30 14 14. Таково 18 6 2 10 18:27 14 15. Толличанин 18 5 4 9 17:27 14 16. Морава 18 3 7 8 13:22 13 PYKOMET: ДРУГА СРПСКА ЛИГА КАД ЗАГРМН ПШНЛАЦ Текстилац — Слога (Y. Пожега) 31:30 (12:16) РЕПЕРТОАР БПОСКОПА „РАДНИЧКИ" ЗА МЕСЕЦ АПРИЛ 1983. ГОДИНЕ Термин Фидм продук. жанр 07. — 12. Какав деда такав унук — домаћи, ко.медија 13. — 14. Браћа Блуз — САД, драма 15. — 17. Љубавштц под креветом — Итали. секс. коме. 18 — 19. Y подземл.у секса 20. — 21 Пирати а^топута 22. — 24 Бад јаше на запад 25. — 26. Летње авантуре 27. — 28. Јахач са црвеним 29. — 01.И1ериф из свемира Све представе почин»у у Филм „Какав деда такав 18.30 и у 20,30 часоаа. — САД савр. драма — САД, авантурнс. — Итали.. комедија — САД, авантурис. повезом — САД, вестерн — Итал. авантурис. 18,30 н у 20,30 часова. унук“ почшвс у 11, 16,30 Хала спортова „7. Јул”: Гледалаца 100, СудиЈе: Илић и Ста нковић, ЛаповоТекстилац: Јеленић, Бурић, Спасић, Радовић 3, Бојковић 2, Васић 3, Н. Вујасиновић 8, Ста нојевић 4. 3. Вујасиновић 5, To дтић, н Денчић 6. Играч утакмице: Н. ВујасиповнћHjiko није претпостављао да ће младићи из Штофаре прнкупити снагу и скоро катастро фалан пораз претворити у свој тријумф. Утакмица је била бор бена. права првенствена, неиз весна до краја. Током цалог пр вог полувремена гости су супериорно заустављали нападе Ге кстнлца, пресецали лопте и гра днли разлику- Y једно.м мо.мепту ГТожешчани су водили са чи тавих 7 голова разлике. Y дру гом полувремену момци из Те кстилиа успели cv не само да нм досегну већ да резултат v потпуности преокрену- Све до пред крај водили су са једнпм или два гола разлтгке и били v беда је чиста без приговора, ма да се иа крају гтаклпшс збила права мала драма. Због аутома тске оирене која нијс дала знак да је утакмица завршена био је споран погодак гостију којм би значио пзједначењс. МеБутнм, судије су биле чврсте у од луцн да је гол постнгнут после задњег звиждука. Утакмпца рукометаша Текстн лиа против фаворита Слоге из Ужичке Пожеге подсетнла је на златно доба руко.мета када је овај дина.мични спорт привлачио и по неко.тико стотипа гледалаца на терену поред Што фаре. М. Миленковић МАЛИ ОГЛАСИ Продајем садинце купина без бодљи, ужиљене, одлнчног квалитета 30 динара ко мад. Преко 10 комада 20 цн нара. Доносим кући до 15 кнлометара, телефон 52-326 од 8 до 15 часова. Ива- Сугјеска 20 Параћин. 141панаЕ1 МРШАВ БИЛАНС Локомотива — Борац 1:0 Текстилац — Марјан 0:0 Борац је изгубио утакмицу v Лапову трп минута пред крај. Иако се голу домаћина не може нкшта приговоритн. очигледно је да Борац нп је могао шшгга против аутсајдера. Y протекла два кола Стакларци су забележнли победу гтоотив Раднччког МИП са 1:0 н претппели пораз од Груже са 3:1. Ттофарци cv v недељно} утакмшш прокоцкалн шансу да се попну на друго место табеле која је впло „густа”. Победа нлп попаз могу тпм да помере за 3 или 4 места напред нли назад. М. М. ПродаЈсм трактор‘ИМТ 533 са ха бпном, плутом и дрљачом. Драгпша РадоЈковнћ, Дон.а Мутimria. ПролаЈем ,,125 П” удапен у ттрсдity леву страну, комнлт нли у дсловнма п ,.125 ПЗ комплет, пли г цсловпма, Раша, тслсфон 55-909. Параћин. ГТролаЈсм мотор марке „Јав- 175" Кранхслаа Огн>ена Пркце бр. 16, Параћпп,- ПролаЈем ibhbv ветгчипе 34.96 арн П класс на mcctv аваном „Стапи прум — шумач” КО ЛЕБНРА. Pena no договору. Vnnr—r" Paiwi" Bau’nha. JHA 6”o! 20. Ачекспнаи илн на телсфон (013) 70-701. ПИСМО МАЛОГ КАРАТПСТЕ: ЖЕЉА МИ СЕ ОСТВАРИЛА Кад сам бно мали као и сви моји вршњаим, желео сам да сс бавим некш« спор том. Највише сам волео да постанем каратпста. Расшггао сам се н сазнао да у мом гоаду постоЈи каpare клуб. Пошто сам знао када су тренинзи, почео сзд? да их посећуЈг.м. Био сам нестрпљив и једва сам чекао да обучем бели кимоно п да заједно са новим друговима почнем да тренирам. А онда жеља ми се оствари ла и ја cast постао члач ка пате клуба „Црнипа” у Пара Ничу. Редовно сам одлазио на тпенинге и гпооно вежбао. Tcxhhkv нп|е бнло баш лако савладати, али упооиост 1е уродчла плодом ц ја сам прво добио опачж, а затпм и зелени појас. Ппво узбгђе н.е бпло ,1е када Је требало да отвопцм једно такмичеч>е. Поцрвенео сам. упчашмо се, али охпабпгјуће печи мог тпспсра cv ми дале снагт/. Сап.а већ нема ппоблема. Осоћам сс смелиЈим. јср се на чазпм са седамдесетак својпх дпггова н дш'гапчиа. -*а љхгбљеника v ова| спорт. Можда Fiv Јеппог даиа понети п цонн појас или постатц ма1стоп капатеа. али то ћс показатн време уз мој труд. Го^чћ, IV-1 ОШ ,J5vpa јактппћ" ПроднЈем КО1П за kwiwj - пп 8 м. Уптггвтн ма телеА>пн 5М5’ пос.че попне пли у ул. Majopa Map ка 42. Параћип. Пропа|см кпш св кчпвном констрг кииЈом и црепом (матспиЈал од хпа стовог прпета). Упнтвтн Бору Раки ћа, Извор. Оглаптвплм неввжећом парш' ки>п жнцу пздату при CO Парзђин на име Дејана Петропића нз Параћн на. Оглашавам нсважсКнм свсдочпнство ТП разрсда ппсоле рчепака у прмвредн на име Слалољуба АндрсJuha. , Оглашавам нева-.ксћим свепочан ство осмог разоела 01’1 ,.Bvk Kana vi’b” из Погочпа. делозпдни бпе’ 215'77 годнне, нзлато на нмс С чоболпна Благојсвнђа из Снњсг Внрс БАПКА НАШЕГ ВРЕМЕНА Издаје СИЗ инфирм.кв1Ба Издавачкн сввст: Нала Бранковпћ, Момчнло Вучковић, Светислав Жмвковић, Мнливоје Илић. Налз ЈоЕановић, (замених прсаседпнка) Снсжана 1о ћ Горивоје Марннковпћ Славољуб ибрал.,инћ Жнвота Стојановнћ, ЖнвоЈин Томмћ (прсдседник) в Јовап Томић. YpebvJe: Рсликшк нн колегнЈум. Гпавнц «• ..............-.................. IOBHh Новпнари: Снежанв 1аваионнћ. Мнлнца Живкопић, Мирослав Лнмитријевић, Миливојв Илнћ и Мнодра! Мпдспкоипђ. Адрсса Редакцнјс: Макспма Горко! 4 Поиггажкн л"п * 1 |»он: Главни « >д|нвирни уреднпк 52-332. иопинарп 53 694. Прстплата гилшшмч 123,00. лолугода шња 62,зС. За пностранство цвосгруко. Жнро рачун СПЗ-а пнфиииисана UupahiiH. Ш1а.ипа ГРО „Глас", Беиград, Влајковнћсва 8, гслсфон 340-551. Тнраж 11.000. КОЈ н одговорни уре.чннк Славол.уб Обра
РЕГИОНАЛНА CMOTFA ДРАМСКИХ АМАТЕРА ПЛЕМЕНИП) ИМН[ Страна 6. ОДРЖАНА ОСМА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ №н№и jewii и снаошње ПАРАНИН ЈЕ 22. МАЈА ДОМАБИН ЦЕНТРАЛНЕ ПРОСЛАВЕ ДАНА МЛАДОСТИ ЗА СРБИЈУ ВЕЛИКА НАРОДНА СВЕТКОВННА Страна 2. Y CYCPET 1. MAJY ПОЗДРАВ ПРАЗНИКУ РАДА Лист СоццЈаЛистичког савеза радног народа оппггине Параћив ГОД1ША X н 20. оанан АПРИЛ 1983. ■ БРОЈ 231 О ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■■■■■■МИМПИПИ1ИИИИИ1 WMIIWIWIIWIB—WHII! ■ !! ШИГ _T.il .'.“7.ГТГТ ЖИКА РАДОЈЛОВИН, ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН СРБНЈЕ ГОВОРИО ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКОМ АКТИВУ ОПШТИНЕО „АКТУЕЛНИМ ЕКОНОМСКИМ И ПОЛИТИЧКИМ ПИТАЊИМА” МОШ СНТУАЦНЈА ИЕ Ш1П1111111111111111111111111111ШВ11111111Ш1111Ш111Ш111111Н • Многи проблеми присутни у нашој средини могу се отклонити бржим договарањем п повеИаном одговорношћу свих субјеката ® Неопходност већсг динамизма у пословности људи који се баве пољопривредом © Хоћемо самосталну, алп и одговорну штампу © Разговорп вођени и у Месној заједници „Данково” ® Посета ИВТКТ „Бранко Крсмановпћ” и упознавање са тренутним производним и екопомскнм проблемима ове фабрике © Седници присуствовали: Ралмила Цветковић, председник Конференцнје за друштвену актнвност жена СР Србије, БорБс Петковић, председник Међуопштинске конференције ССРН региона Шумаднје и Поморавља и Слава Живановић, извршни секретар МОК-а СКС и председник Коиференције за друштвепу активност жена региона Шумадије и Помор авл>а Tloacehaivhn да cv соедстаа информнсања о теми која је на дпевном реду опширно пнсала, да су многе ствари из ље познате н да зато треба разговаратн више о очо.ме игга нас очекује, друг Жика Ралој ловић је истакао: „Рекао бих нешто о то.ме како смо стартовали у овој години. Мп с.мо себи поставили неколико стра тешких циљева: Извоз, с обзи ром на задужелва која имамо ппе.ма иностраиим партнерима, повећање стопс запослеиости, смањење потрошње. развој пољопрквреде, енергетике и петрохемије. Нажалост, не мо жемо да се похвалимо да смо дббро кренули. Извоз бележи раст од 36 одсто у односу на протеклу годЈгну и тај почетак је охрабрујући и ннтерес је да се свзакав тренд настави, мада има и неких негативнпх наговештаја, међу којима је најважнлјп смањене могућности креднтнрања". Y даљем излагању друг Радојловић посебно место је посветио спабдевању тожипгга репроматери јалом н мерама које се предузимају на ово.м плану. се планом предвиђена стопа оствари зависи од могућности увоза потребних сировнна и бољег спабдевања енерп<је. Y све.му овоме miа и субјектлвности и неекономског понашања. Пракса о девизној партицн пациЈи представља све всћу сметњу и стеченпм правом грађанства кида ланце репродукционе целнне пгго доводи до честих застоја у великлм предузећима. Због тога су усредсређене све снаге, како у Републици, тако и у целој земљи. да се у што већој мери смање субјективни факторн, али се показује да се пословк око тога споро одвијају. Уз ово непокривени губици у про шлој години и раст цена ремете већ постигнуте резултатс. ба да забриие п доведе до нзналажења адекватних решења. Мора се воднти рачуна п о солијалнпм моментнма. Главни терет екоиомске стабллизацнје се сваљује на запослене у дру штвеном сектору, па су породнце са већим бројем чланова у посебно тешкој снтуацнјл, нарочито оне које жнве само од лнчног дохотка Ове про- (Наставак на 2. странн) Г рндссет u осми nyr v слободи радмнчка класа Југославије u can iochu радни људи и ipabanu npoc.iae.bajv ceoj Hajeehu прОзник — Празник рада. И rpchu пут бсз физичког присусгва творца ceojux нобеда — друга Тита. Тај ненадокнадиои Јубитак за nauiv padничку класу ti cee name радне л>уде и граћане -збратиALbCHe социјалистачке Југославије, осећамо на сваком ко раку, али титовски чврсти улажемо join eehe напоре да путсм којц нам је он — Тито — визионарским делом трасирао, иаставимо даљом изградњом v будућност. На то нас посебно обавезују ње?ове речц на Јсдаиаестом конгресу Савеза комунисга Југославије, нуне оппсчизма и всре у снагу Савеза комуниста којима нас позива у jota eehy борбу за бољи жиеот. 'за савлаћквање тсискоћа и бољу сусраиивицу. „Кренимо .сада ceu CKvna V свакоднсвнс акције на изершење догооорсиог. и усвојеног. Разумије сс, заједно са ceiL4 радним људи.ча којима је дубоко на срцу даље јачање наше заједннце. овакве какву данас имамо — co цијалистичке самоунрачне и несврстане Југославије. Крени.ио напријед, нретворимо наиле ријечи v дела." Ове речи. као и многе изречене током ратних година и изград'м>е Обаквог друттва какво данас имамо, остају трајна обавеза. Пут у протеклих 38 годииа није био ни мало лак и једноставан, алц чврсто водени Савезом комуниста и другом Тито.ч успели смо да створи.мо стабилпу co ■ цијалистичку самоуправну за]сс)ницу. Раднкчка класа оснособљена за историјско дело jotu током рата схватпла је и своју одговорност и обавсзу за стварање чврсте економске основс нашег друштва. У сложеним политичким и економским условима она је на најбољи начин чголожила испит ц потврдила своју величину. Резулгате које смо постигли и које данас постижемо јединствен су пример невикеног историјског хода једног народа који ti.ua јасан путоказ и циљ. На том путу било је мнотх препрека, али нисмо поклекли. Правили с.ио застоје, али не и компромисе. Haul циљ ј& без алтернативе и јасно одрећен. He бисмо били доследни себи ca.uu.ua, ако не бис.ио нризнали да се и данас суочавамо са низом преирека, тешкоћа и противречности које су израз како o6jeicrueuux, тако и субјективних слабости. Поссбно нас брину и ре.иете наше њганове оне које cv субјективне природе. Mehy ihit.ua посебно .иесто заузи- .иају: Beha продуктивност, већа штедња, повеВани извоз, а изиад свега већц н поттенијн pad и обговорније понашање. На те слабости не само da можемо aeh и морамо да утичемо и da се са ibuxoeu.u носиоцн.иа енершчно разрачунавамо. Суочаеамо се н са појачано.и непрнјатељском активношћу према нашој земљи, изазвано.и спољшси ц унутрашњим npuTucutLua, v циљу нодривања нашег социјалисгичког са.иоуправног систе.ча н слабљења јединства наилих народа и наробности. Y том deaoeaiby ескалација национализ.ча представља највећу онасност, јер је братство и jeduHcreo наша највећа тековина и залога наше 6ydyhiiocTU. Сигурно је da he непријатељ као и v свнм покушајима do сада и овога н\аа нзгубити 'бипсу, али то тражи већу будност и чвртће збијање редова свнх оннх, KoitiMa на срцу лежи Југославија оваква каква је. И радничка класа наше cpeduue, као уостало.и и у целој зе.иљн, н.иа разлога da се padvje сво.и празнику и да га изузетно прославн због резултата који, нако су .иоЈли da 6ydy и бољн, бнлц ‘су изнад оннх који су млановима предвићени. Hod воћство.и Савеза ко.чуниста јединствено иде.ио у нове padne побсде за велику бидућност радног човека, нароба и народности Југославнје. Срећан 1. мај.1 Жнка Радојловић у разговоиу са члановпма ТТрввредно-политичког актнва »ЈРезолуцијом је предвнђен раст индустријске производње за 2.5 посто, а до сада је остларен са 1,8 посто (СР Србија без покрајина). Могућност да Пад личног стандарда „Већ трећу годину узастопно бележимо тенденцију пада ллчног стандарда, пад реалллх ллчних доходака, тенденцију уравннловкл у радии.ч организалијама, што све. скупа тре ...................................................... ........................................................................................................................ РАДИСАВ ЈОВАНОВИН, ПРЕДСЕДНИК BERA САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ ПОСЕТИО ПАРАНИН ВЕЛИКЕ 06АВЕЗЕ СИНДИКАТА • Републички фуикционери обишли Српску фабрику стакла ® Y овој организацији вођени разговори о актуелним Синдиката и привредним токовима задацима организације СТО ГОДИНА ОД СМРТИ КАРЛА МАРКСА Група републмчких функционсра је 12. априла посетила Параћин Поред Радисава Јовановића, прсдседника Bella Савеза сиидиката Србије присутни су били још и Станимир Стоиљковић ччан Председништва Belia Савеза силдиката Србије и Момир Јовановић председник Beha Савеза синдиката Региона Шумадије и Поморавља. У просторнјама Beha Савсза снндиката огплглпе Параћин функцислсри.ма нашс onштине ' Bohen је краНи разгоbop v ко.ме су преовладавала питања о непосредним задацима организашне Слндиката. Mebv којима cv на1зкача)ки]и: усклађнван.с н срсБивањс ака £а и односа V всзи располелс дохотка и личних доходака, оперативни програм на спровоВењу резолуције, са посебним освргом иа производљу. Следеће гаггање је штсдља о којој се мора разговарати у свакој ооновној организацији Снндлката. — Нашу пажњу заокупљаће и инапређивање односа лнчног лзјашл-апања радника, као и путем делегата, а поссбно питан>е биће рад и унапрсђење рада самоуправне кднтроле. Ова пнтања уз она свакодневна, као што је стандард радника и социЈална политика, питање цена које веома брзо расту н којима морамо статн на пут су теме свакодневнмх разговора и актнвности Синднката, укључујући и низ питан.а које намеће авакодневнк живот, и рад, истакао је Радисав Јовановнћ. V Српској фабрици стакла гости су упознати са послова љем овс радне оргалпзације (Насгавак на 2. странк) У СЛАВУ ГЕННЈА ЧОВЕЧАНСТВА V уторак, 12. априла одржана јс академија поводом стогодишњице од смрти Карла Маркса, највећег геннја савременог човечанства. Y рефсрату кога је поднела Нада Јовановић, председннк Комнсије за идејни и теоретски рад Општннског ко.мнтета Савеза комуниста мзмеђу осталог се каже: „У бити Марксовог учежа је процсс ослобађања човековог рада, разумевања преображаја вишка рада iy потребан рад, прави ху.маии демократски социјалнзам који ствара могућност и услове у коЈнма he рад за сваког човека постати слободна, стваралачка актнвност. Ми у Југославији када анализнрамо марксизам, његово обогпћнвање н повезнва« н»с са гграксом, везујемо то за Тнтово нме н дело, симбол паше борбе, тежп»ч, надања, на шег свеукупног нагтретка”.
2(1. АПРИЛ 1983. ■ KFOJ 231 ЖИКА РАДОЈЛОВИБ, ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИ ЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН СРБЦЈЕ ГОВОР17О ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКОМ АКТИЈЕР' ОПШТЈи HE О „АКТУЕЛНИМ ЕКОНОМСКИМ И ПОЈШТИЧКИМ ПИТАЊИМА” РАДПСАВ ЈОВАИОВИН, ПРЕДСЕДПИК BERA САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ ПОСЕТИО ПАРАНИН BEJSMME 06ASE3E СИНДИКАТА ШТАФЕТА ПТТ РАД НИКА ЕКОНОМСКА СИТУАЦНЈА fflJE НЕПРЕМОСТНВА (Наставак ca 1. стране) блеме увећавају могућности да се у неким орединама лакше долази до дохотка него у производним. Смањење оггш.те и заједннчке потрошње изно си један посто н не бисмо сме ли да ндемо даље. мо да је прсвазиђемо. Потребно |с да се биже договаопмо и више да радимо". Енергично ппотвв опозиција Што се тнчс инвестицноне потрошње она је релатлвно задовољавајућа. И ту не би смело да се више иде на о.мањење, мада још увек има дуплнрања капацитета”. BHh лаљем пзлагању Радоало се осврнуо и на деловањс Прелссдник Синдиката Србије у поссти Стаклари I С - 4- Могућности пољопривреде По речима Радојловмћа, када је реч о јесењој сетви и обављеиим припрема-ма за про лећну сетву, .можемо битн задовољни. Претпоставке су да ћо овогодншња жетва бити успешна. Али, морам да кажем, да се налазимо у ситуацији да је нужно да правимо одређене заокрете, да унесемо већи димамизам у пословност људи који се бава пољолривредом, да обезбеднмо прс свега довол>не количине прехрамбених пронзвода. Организованост гто љопривредника и успостављан>е друштвено-еконо.мских односа на селу, уз повољнији положај селлка, који би омо.уућили максималну продуктивност основна су пзггања пољопривреде, Морамо видети да ли је однос зехиБорадЈшчкдх задруга према пољопривредннм лронзвођачњма добар, да ли је „оури аација” сел>ака и однос друшг ва према земљораднички?л задрутама добар. Наша је обаве нек1их непријатаљских снага. „Тешкоће које имамо у привведи на нски начин се одоажавају и на полипгчко стање са којим не можемо бнтн задоваљни. Ова ситуација се оце н»ује од неких протлв-ника Hamer система као погодна. па стога појачавају своју активност. Када бисмо економскм ојачали сигурно би и те снаге имале много маље простора и мотуђности за деловање. Тих снага најчешће има у култури, где je у неким кн>игама евиден тна еокалаци)а наиионализма. Непрнјатељ зна да смо ту на]- осетљивији н рачуна на то. Због тога лкхрад1о битн веома обазриви и енергично се cvnix) тстављати раза-Екм н*иионалист;гчк.и\ видовима излпва. рочито код младих лј дн. ашсдш caxio на noja . тозареву, него и на д.л . не. Наиионализам ; своје корене и у с. односима. v затварању тј наНе шта, наиионалнпм економијама, нерешеним девизиим тпггањима. Када је реч о штампи, аш Ш1с.мо Y завадн са њом. Ми Caio њоме задавољнн и квалитетом и објектлвношћу. Али. смо против поједшшх чланака кроз коЈе Је у једном тренутку провејавао призвук национали з.ма. Ми смо против тог дела штампе, против тих појединос- аа да јача друштвенн сектор, «т • вли исто тако не можемо ин- Ги' не желил,о да од пгтампе правимо билтене, самосталну, али од! мпу која неће да буд. ДРУПГГВС11О-ПОиПГГИЧК11М дивидуалне пољолрчвредне про извођаче прелуститн саме себи. He можемо дозволити да се развијају класични купопро дајни односи у којима и задр\та и сељак настоје један другом да подвале. Морају сс уопостављатн доходовнн одно си. Цене репродукционог мате ријала много брже расту од цена финалних производа, игго стоара велике проблеме. Мора и то да кажемо да је пољопривредни произвођач изгубио мо тив за већу производњу, јер и са овом производњом веома добро зарађује. А зналсо каква 41осле иалагања прешло се нам је пореска политмка. Није °'гвоРени разговор у коме реч о богаћен»у сељака, већ о председник Републччке кон стварању мотоша за већу про Ф^реншгје ССРН Србије одго изводн>у. Економска ситуација Је и (Наставак ca 1. сгране) н проблс.ми.ма са којнма је она слхЈчена у првом тромвсечју ове године. 0 томе је гаворио Вито.мир Ивашпш.евић, председник Пословодног одбора у Стаклари. Y ггрва три .месеца ова фабрнка је остварила план ггронзводње са 98,4 одсто, док се са извозом подбаинло. Снабдсвања електроматернјалом н снровзгнама одвија се без всћег проблема. Највеће потеш коће ствара то што кварцни песак к<хји се добнја из Ргопгне није одговарајућег квалитета. a то успорава извоз. Друти значајан проблем су пе не, јер ннсу усклађене са порасто.м троппсова, што је каi .ч 1 ср;'стшано за I(елокупгну стлкгтароку индустрију. ip Иваиишевић је још и о неликвидности, што такође погаВа фабрику, недово-woM броју радника про згзводнмх занимања, немогућности да се фабрика у току годнне прнкључи иа гас, јер не може да се омогући увоз потребне опреме. И Мнлош Димитријевић, заменнк днректора ИВТКТ „Б. Крсмамовић", говорио је о ди нарској и девизној нелпквидно сги, што знатно погоршава услове прнвређивање Штофаре. И ове године параћинскн 'н подједад<о извозе на 1ОПЛНО и КЛИР1ПШЈ.КО ft Радлсав Јовановић самоуправнзпс и пословодеенх органа на остваривању само * управних друштвено-еконо.мских односа и програма стаби лизаиије, о чему је говорио Радисав Јствановнћ. Истичући да су услови при вређтгванл познатн, наглаоио је да ннс.мо у довољној мери повећали раст производње, a кретазва цена нису у до.меннма које смо планирали. Y „тим условима добро је да се нзвозни задаци остварују и изнад nnainipaunx, мада је доста присутан пробле.м у везн контннуитета производње због не достатка смровмна и регтроматеријала, што неповат>но делује иа остваривање планских задатака. Суочеии смо са доста сложенчх проблема, а н>ихово решење зависи у највећој мери од тога како ћемо се .ми према њима поставити. Y свим планским опредељељи ма залажемо се за оствартгван»е програ.ма стабилнзације због чега MopaSio још боље да се оргаЈНизујехкх Радисав Јовановић је говорио и о расподели где Синдикат по његовим речима има велике обавезе, о полнтици цена, задацнма на развоју .мале прнвреде, одговорносги на остваривању запошл>аван>а мла де генерације, стимулисању резултата рада, као и о то.ме да Оиндикат мора да се ангажује и око тога како раде осповпе органнзације сицдпката у удруженом раду. На крају су републички фун киионери обишли погоне Срп ске фабрике стакла. М. Ж. ПЛЕПРНИПРНМА ПО ЈУГ0СЛА8НЈН Из слободарског Јајца пе давно је кренула Штафета поштанских радника Ју^ославнје. Тлелринтрнма' ислнкан лик друга Тита са заветом „Друже Тито, ми ти се куне.мо” и текстом штафл те стигао је у Параћнн 8. априла. На приго.дној свсчаности прочнтатг је текст шта фетс у коме се измеђ|/ осгалог поручује. „Уздигнимо се Штафетом и одаиошћу до звнјезда, по летнмо најслободиијим небом, покажимо како ова младост зна шта је слободз, како се псторпЈа носи у себп као основа за буцућност. Будимо млади, увијек млади н полетни, ностшо у себп младост да бисмо све мо глн, све знали, све хтјели. Друг Тито је рекао: „Срећан 1е напод којн има tbkbv ом ладик ”, а ми знамо да Је срећпа омладина која је учнла, учи и учпће на дЈелп ма таквог учитеља и зато mv љубавл>у узвраћамо, носећи младост и слободу у себи, носећн завјете свих нас дп ћемо непоколебљиво и ог < -чио слиједитн н-егов путг да ћемо овом времену да ти себе, да ћемо из бнтке за екоатомску стабилпзапију, за истинску афирмапију рада н стваралаттва, наитег леле гатског система нзаћи јачи, спремнпЈи за нашу још бољг бглућтгост.” Пре доласка у Спбнју штафета је обмтпла Босну ч Херцеговину, Црну ГорК;, Македонпју и Косово, а из Параћнна нзставнла hvt дру гих пошта у.пашем региотгу. М. И. ДВАДЕСЕТА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДН ИШТВА OK СКС низацијама, савест и арбитар друштвено-полнтнчких снага. Хоћемо новинаре — друштве но-политичке раднике који хо ће да се боре за развоЈ нашег самоугтраБнот социЈалисгичког система”. Затим је Радојловић говорир о прилмкама на Косову нагласлгвши да се оне сређују и да то радан< људн делима показуЈУ- ------ . ис. За сада није било о-рга- озбиљннјих проблема н застоја везалих за набавку снровина, истакао je v својој дискуоији Милош ДимнтријеваЈћ, док је Миодраг Стефановић, директор ФЦ „Нови Поповац" као највећи проблем у овој фабрицк истЈшао снабдевање енергијом. Он ће бити решен долаоком гасовода до Поповца, а нова фабрика је управо пројектоваиа тако да може одмах да се прикључи на гас. Радисав Јовановић, председник Савеза синднката Србије, је у својој дискусији говорпо НСИИеВАТИ ЗДКЉУЧКЕ ДО ИЈА На седници Председништва Општинског комитета Савеза комуниста одржаној 15. априпа разматран је предлог кандидата за председника Централног комшета Савеза комуниста Србије^ Члановк Предссдништва јединствено су подржали капдидатуру да друг Душан Чкребић 6vде поново изабран за председника Централног комптета Савеза комуписта Србије Члановл Председншдтва су на овој седниии усвојили опеварао на ииз гвггарђа која су поставили члаиови Привредно- -по.птгчког актива п функцндаље сложена и тешка, алн онери огтдтине Параћиљ ннје непромостива. Напротив, ие само да морамо, мп може- С. О. ООСНА МЕСИШ ЗАЈЕДНИШ ЈОЈАИ - ШМГ Жвка Радојловић, председннк Републичке конференцпје ССРН је 7. априла приликом посете Параћлпу био гост Месне за једнице „Знојац—Данково”. Y присуству општинских функционе ра, представиика Скупштине M3 и rpabaiia са н>ене територије у просторијама ове Месне заједнице вођенм су разговори о оствариван»у уставног положаја месне заједнице са осврто.м на оргачизацију и рад Месне заједнице .Днојац — Данково”. На ову тему је најпре говорио Александар Јовановнћ, председник Скупштнне M3, упознајући присутне да их v оттштнни Параћин има 41, од тога 8 градских. Матернјална основа свнх месних заједннца у граду је заједничка. Y току Је реализација програма петог по реду .месног самодопри носа за подручје града, којим ес и после поделе града на више месннх заједшша реалнаује заједнкчкп програм. Самодопринос су до сада изграћени скоро свп важлш објекти ко.муналне штфрасгрукгуре и заједнпчке гготропЈње. Меспа, зајелнипа „Знојап — Данково” је друга по вс личп the У п»ој жнвц 4,5 xii.i.ain становнпка у око 1.300 домаћннстава, где је нскључиво зп Жика Радојловић, се најпре интересовао да лн у .месни.м заједштама Јг.ма администрапгвног атзарата, а потом каква је сарадња месне за једнице са радним организацијама са њене тернторије, у којој cv мери грађани укључезги у рад водећих crpvKTypa M3, колико је активна ојсталниа у месној заједнлцн. Присутни грађанн су такође постављали гиггања нз којих се вилгј да су у току свихзбиван>а у наптем друштву, а ко ја су сс одпосила на еконо.мску сгабплизаиију, пронзводњу хране, снабдеван^е, ппфлацин привредни криминал. М. Ж. оена пзгрз ш>а. а у структурн становштггва иа '<лше има ра диичкнх поридица. У1аанав 2 о привреднтЕм токови.ма уоп- ративнп плаи рада у • вези реигте, са посебним освртом на ализације ставова и задатака стање еконо^с.кш.' отпгоса, п.ч- садржаних у доку.менту „Оцевоз, располагање девизама, на не уставности, за-коиитости и те.му, која се води на це соцнјалнстнчког морала и sane које су добрим делом ре- Даии Савеза комуннста”, који зултат затворености, без смн- Је СКС усвојио на седнисла за узајамиост и солидар- *3 И °Д 31. марта. По њему у ност. једном броју основних орга- — И.ма неприхватљивих пона низација СК воддгће се посебшања да се не поштују дого- |,а. расправа на ову тему, а би вор«, да се условљава продаја доставл.ен свјгм основним одређаних производа, што ути оргапизацијама. ' че на укупне односе у друшт- Разматрајући закључке са ву, истиче Радисав Јовановић. седнице Општтшског комитета Говорећп дал>е о кадровским СК од 3. марта о „друштвеиопроблемима у непосредној про еконо.мској оправданости обје нзводњи истакао је да школо дињавања примарае пољонривање кадрова није на нивоу вредне производње и прераде како на.ч је то потребно, а из У отпнпши Параћин и задаци лаз треба тражитп бољим вре- ма Савеза ко.муниста и оргадновањем производног рада. низовашгх субјективних снага Један број шггања који је при чланови Председништва су нс сутан мора да решава свако двосмислено изразнлн захтев Y ^својој средини. да се у политнчку акцију ретавања овог питања пде до краја у с.мислу поштован.а за кључака Општинског кимитета. • Топлица Недељковић, прелседник Скупштине општине, је укратко упозпао присутне са поаловаЈвем привреде за прошлу годину и у.једно затра Као што је познато, познтижио помоћ Снигднката да пара вну оцену оправданости овс ћинска привреда, због своје акције дали су Ветерипарска специфичности, н.ма прнори- станица, Земљорадннчка задтет v снабдевању, са посебнпм Р\та „Дреновац”, Радна оргаосвртом да се омогућн увоз низација „7. јул” и „Агроексопреме за гасовод, за потребе порт", односно радне органитри највећа параћинскд колек зације у области прнмарне тива који у току ове године производње. Y Радној оргапптреба дд се прнкључе иа гас, занији „Параћинка” одрисан Станимнр Стонљковнћ, члап е састанак основне оргавиП.редседништва Belia Савеза зације СК и збора раднпх љусиндпката, ie у својој дпскгсији нагласио да се у решаваДи иа којнма јс дата иодршка обједиљавању при.марне прон>у свих поменутих проблема изводње, али када се ради о све више тпсба ослаљатн на прерадн, одвогно о њиховој са.моуправљап>с. Говорио је [овн радној оргаоизаипј«, сматрају и о економско! ситгацији н ла за сада не би требало ла тпознао са мера.ма које се пре се удружују, наводећн као ра дузггмају да она б\дс успеш- злоге да будућа организаиија нс м.оже да лм обезбедн дово- .вне кодпчине mehepa, који за obv арганизаппју представља нн|е решавана. Разгопор је настављен v при суству чланова Пословодног олоора н прсдстав1пгка другпг- ociiobhv ciinoBinrcKV базу, атапсно-полјгпгчспх оргашгзацпја кође да кмају и доста аоше Фабрнке о aictyciiiiiAi залапп- искуство са досалатњим инма органа Савеза синдиката и теграционим процссима. OCIIOBHV Kobe да Закључак је Председништва OK СКС, с једне стране, да се стриктно поштују одлуке Општггнског комитета, а с друге стране, да је потребно да се иде иа заједнпчкн састанак Одштинског комитета и Основ не организације СК у „Параћннкн” да би се још једном разгопарало о циљевима интеграције у којој комунисти мора да буду носиоци ове акциje. Када ради о Фабршш адитива, ту је потребно да се претходно рашчпсте нскаспор на пнтања велана пре свега за статус ове радне организаци« je, а да се потом иде на спро вођење усвојенпх закључака. ПАРАВИН ЈЕ 22. МАЈА ДОМАБИН ЦЕНТРАЛНЕ ПРОСЛАВЕ ДАНА МЛАДОСТИ ЗА СРБИЈУ 8« наводна светновина Домаћин овогодишње централпе прославе Дана младости за рспублику Срби-е су омлапчна п грађани општине Параћин ® Највећи празник младих биВе обележен 22. маја v прекрас ном а.мбнјенту летовалишта па Грзи Пре.ма конценцији Републич ке конференције Савеза сокијалистичке oxt;ia;iiu-ie, овогодчшњи Дан младости замишљен је као велнка народна светковпна пли уметничкп сабор. Целог дана на падина.ма Грзс одвлјаhe се културно у.метнички нрог ра.ми. На и.мпровизованим позорннцама дуж обале Грзе насryrmhe најбољи фолклори из нашс општлне, хорови, певачи и друге најуспешније тачке са ..Сгсрета села 83”. Дела из ликовне колонијо Си. севац ouhe нзложена у n.iciieру, а поред иајбољих младих сгваралаца наше . општкнс, наступнђе и млади пз Регнона Шумадије и По.моравља. Једно.м речи, на свдком кораку од вијаће с(Ј понски програ.м, исuyibon најбо.'»и\1 млвлим ствара оцнма. _ Савезна шгафега младссгп биће дочекана на цонгралној трибтш, са којс he се како се очекује говоршн другови Душан Чкречнћ и Пера Да.м ано sub. Очекује се н наступ најпознатијих ecipa.-tnnx звсзда: ..Рибље чорбе", Мпрослава И.т па п мношх других. Део програма са Грзе увсче 22. маја ouhe репризиран v Ха лн спортова „7. јули” у којој he преноћитп Савезна шгафега младосги. Оргаиизаццонц одбор за прос лаву Дана .младости предузео |е све потребне припре.ме које се о.двијајг према предвнђском плапу п програму. На дан цепгралнс прославе -Чо Грзе биИе организован арсвоз за грађансгво. тако да се очеку.је да тога лаиа Грза б\ де најггосећеиија у својој .нсторнји. Очекује се да на Грзи Јуде гога дана око 20 хнљада посетнлаца. м. Д.
20. АПРИЛ 1983. ■ БРОЈ Ml ПРИВРЕДНА ХРОНИКА 28. АПРИЛА СВЕЧАНОСТ Y ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈИ ПАРАНИН Најсаврененији елентродистрнјјутерски номллекс Од 15. марта запослени у „Електродистрибуцији” започели су постепено прессљење нз садашње зграде у нов погонско-пословнн објекат који је ових дана припремљен за усељење в Свечано отварање објекта заказано је за 28. април ■ Тога дана he у присуству бројних званти. пословннх прнЈатеља и угледних гостнју бити отворен нај савременнјн погонски пословни објекат „Електродистрибуције” у Републнци, чија вредност износи 25 мнлнјард. * старих динара, на дан 31. децмебра прошле године. ОДРЖАНА ОСМА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕБА CO Ш-ИВРЕДћИР^ЗУАШИИСНАБАЕВАЊЕ Ј||||||||||||||||||1111111111111111111111111111111111Н11111111111111111111111111111111Г111111111111111И — Према пројекту било је залшшљено да сс у овим об јектима обавља основна делат развој допунске делатностн и друпггвени стандард радннка. Међути.м, у току градже због рестрикције средстава и дужине градже, око пет година, одустало се од изградње једног броја објеката, посебно оних који су намењени друшт веном стандарду, затим и објеката намењених допунској делатности, рекао нам је Драгомнр Хаџић, директор „Електродистрпбуције’. Завршени су они објекти ко ји служе основној делатности: радиошше, за овај обим посло ва, магацииски простори, комплетно је завршена шалтер сала, у којој he у перспективи грађани моћи да обаве све пос лове на једном месту, што се ■пгче комуналннх обавеза, завр шена је и ауто радионица за одржаваље возног парка, као X административни простор. Y оквиру овог ко.мплекса поспоје добри услови да се део просгора искористи уз извесна прилагођавања за праизводне делатгаости. Наравно овом про ЗАБЕЛЕЖЕНО ЈЕДИЕ НОБИ МЕБУ ЖЕЛЕЗНИЧАРИМА ЧОВЕК IE ОСТДО ГЛМ ФДНТОР He дешава се тако често да одговорни на молбу новинара, „Желео бих да направим разговоре са радиицима”, лаконскн одмахне руком и кроз с.мешак дода: „Изабери кога хоћеш и цођи када хоћеш”. Управо такав одговор добио је, ових дана, доле потписани новинар од шефа Железничке станице у Параћину, Радивоја Петровића. Уз то, додао је „ако пишеш о отправншп!- ма возова, да ти помогнем, све су то млади људи, добри раднини и изнад свега добре колеге. Живе сложније него браћа... Нашп саговорници на задатку ...Каваљка на зидном сату Ј« одокочила за један подеок и подсетила да се налазимо дубоко у иоћи. Неколико умориих путника мирно спава на дрвеним клупама као да су оне најбоље перине. Неуобичајело топла пролећна ноћ. Високо уздигнута сигнална ла мпа поздравља теретњак који силином локомотиве угиба земљу, стварајући утисак лаког земљотреса. Новица Џунић, наш домаћин, испратио је још један воз и улази у просторију са командним уређајима, где се нлази колега из смене Витко МиладиновиК Командни пулт исликан uieмама колосека и разнобоЈНЛм лампицама. Витко Миладиновић нам објашњава: — Овдс на овој табли пратимо кретан»е свих возова, на територији од Ђићевца до Ћуприје. Имамо слику о сваком возу који се налази у нашем реоиу. Ево сада пратимо један воз који долази из Ћићевца. Црвена сигиална лампица смен.ује жуту, ближеИи сесве гише делу шеме који означаблехгу треба прићи сзбнљно уз добро одабран производни програм, истиче Драгомир Ха џић. Најсавременија електромрежа И поред великог ангажован»а радних људи на нзградњи овог најсавременнјег објекта, није запостављена ни освовна делатносг. „Електродистрибуција" из Параћлна била јс прва која је почела да замењује дрвене стубовс бетонокн.м. Захваљујући добром стан»у мреже, губитак енергнје је нај мањи у региону „Електросрби је” Краљево. Паралелно са овн.м пословима завршена је и реконструкција електро.мреже у готово сви.м селима наше општине, као и у граду. Тренутно се ради <на изради nporpaiMa развоја енергетских капацитета До 2000 година, а посебна пажн»а усмереиа ie на праћење наша два највећа потрошдча у Србији, Цементаре и Сгакларе. М. Д. Задовољавајући резултати у прошлој години охрабрују. У параћинској привреди је створена јака материјална база. И када лоласком гасовода буде решен проблем енергије, што се очекује у току ове године резултати привређиваља he бити све бољи, констатовано је на овој седници. Делегати су усвојили и закључке ко је је разматрајући ово питање донео Извршни савет CO, a у њима стоји да је неопхопно и у 1983. години наставити прз цес повећања извоза, уз настојање да се даље врши промена структуре у корист конвертибилног извоза и да организације које извозе томе посебну пажњу посвете. Потребно је и најрационалније коришћење сировина, резервних лелова и других репродукционих материјала у процесу производње и на тој основи повећање економичности пословања и од.мах прнстугтнти израдн саиационих програма у свим ООУРима који су пословали са губитком и исте доставити Скупштини на разматрање. Интензивирати активност на анализи положаја ООУР-а у примарној расподели и благовремено поднети захтеве за ус клађивање цена готових производа и услуга. Обавезује се псновне и друге организације удруженог рада да повећају напоре у циљу бољег коришћења производних капацитета, ва параћмнску станицу. Једним притиском на прекмдач ослобођен Је колосек којм треба да пропусти експреснм воз, препун путника што тутљи пут Београда. На први поглед све изгледа једноставио, као дечија играчка. — И овде су електроника м аутоматика дошле до изражаја. Заменила је бројпе скретничаре и учинила саобраћај безбеднмјим. Нама отправници ма возова, физички је олакшала посао, али смо одговорност подигли на виши степен. Сада ми контролишсмо електро нику, али и опа нас. Сваки наш погрешан потез електооника стопира, међутим. ми не смемо да правимо погрешие потезе, јср у нашим рукама се налазе на стотине живота и непроцењива материјалиа воедност. Иикаква електроника не може да замени човека. camo може да му помогпе и олакша рад, а путкицима гарактује већу безбедиост, укључује се У »<аш разговор НОВИЦА ЏУНИЂ. Ноћ полако олмиче. испрекидана тутњавом возова. Из звучника сваки час допире глас који обавештава: „Воз број ... прошао је кроз стаРезултати привређивања у прошлој голини су познати, о чему је већ било речи у нашем листу. На седпнцн Скупштине општине о томе су говорилн СРЕТЕН ОБРАДОВИП, члаи Изврш * ног савета CO и ДРАГИ НИКОЛИБ председннк Комисије за друштвено-економске односе у Већу Савсза синднката општинс. ницу...” Разговор полако и неусиљено прелази на лруги колосек онај. људскији. интим НИЈИ Новица Џунић из свог родног села, у околини Беле Паланке, запути се у нишку гимназију. Међутим, то није било то, и чим се указала прва прилика отишао је у школу где је стекао оадашње звање и како сам каже, ту 1е себе нашао, јер други посао не би могао да ради. Сасвим једноставна и истинита прича, јер другачије не може да буде. Када прича о свом послу, прича са пуном дозом озбиљности и поштовања Из села железничара где више нема пруге, Клачевице, у освајање живота међу возовима кремуо је Витко Миладиновић. Није то случајни избор, јер железница му је „у крви”, и отац је био железничар. Радии век започео је на најтежим пословима. Жеља да се нешто научи надвладала је умор свакоднсвног напорног посла и крунисана је црвеном капом и лопаром — обележјем отправника возова. Повремено, у кратким предасима, посете нас и развеселе атмосферу Гвозден Ђорђевић, некадашњи скретничар, а сада вратар из Клачевице и Милорад Богдановић, прегледач кола. Разговор се пренесе на веселе ствари попут Лепе Брене и „Ситније Циле, ситније”, на анегдоте из живота железничара. Hoh се полако прикрада јутру и тренутно затишје се прекида. У станичној чекаоници маса људи као да је из земље израсла. На колосек стиже локални воз за Ћићевац. Ио дигнута сигнална светиљка, ресак звук сирене. Поздрављамо се са нашим домаћинима и честитамо празнике Дан железничара — 15. априла и Прпзник рада. М. Илић а посебно на повећању степена коришћења нових капацисве до жиховог оптималног коришћења. У радпим организацијама ко јс по завршстку гасовода треба да пређу на жегово коришћен»е, неопходно Је интепзивмрањс погаоиа ради стварања услова за употребу природног гаса. Ради побољшања пословинх резултата у пољопривреди и повећан>а производње хране, треба брже' наставити оргапиДЕЛЕГАТСКО ПИТАЊЕ Делегат Радивоје Миленко вић из Доњег Видова је на овој седници Скупштнне општине поставио де~--атско питање шта је са ч г>-путсм, односно којом . ј трасо.м ауто-пут да npobe. Ycледио је одговор. да ће за наредну седницу Скупштине општннс бити лрипремљена ииформација у којој ће о то.ме детаљније бити речп. зационе и политичке мере на удруживању примарне производње и прераде, па се обавсзују организације удруженог рада у којима јс поступак започет да се доведе до краја. Обавезују се основне и flpyre организације удруженог pane да и даље предузимају мере у циљу сталног побољшања радне и технолошке дисПИСМО ИЗ ПУПРИЈЕ Препоруке на почуке © Из PO ATPO „Велмортранс”, тачније из ООУР-а „Путнички саобраћај” на адресу Скупшгине општине Па раћин стигло је писмо у коме се износе проблеми ове радне организације и OOYP-a „Путнички саобраћај” и тражи од органа управе и друштвено-политичке заједнице помоћ Под насловом „Органнзованост у РО и пробле.ми у OOYP-y »»Путнички саобраћај” председник Изврпгног одбора Савеза спн диката OOYP-a Радо.мир Илић, секретар ОО СК OOYP-a Љубо мир Нешић и инокосни пословодни орган Љубнвојс СловиН каводе да су разна деловања, која су све изражајнмја, погоршала ме ђуљудске односе, радну и другу дисцнплшп *. Тнме је наводе они, онемогућен бољи рад, а стање погодује разним зло^чтлтпебтша. па испуњавајући своју дужност са ситуацијом у OOYP-y. ООУР „Путнички саобраћај” који се налази на територијијама четири друштвено-политичке заједнице потресају већ трећу годину унутрашњи проблеми. Најпре је 1981. године покренута иницијатива за фор мирање ООУР-а „Путник” у Деспотовцу која није самоуправно остварена, али је зато на суду добијена. Пресуда је извршена, али још увек није извршена и подела имовине и средстава. Друттвено-политичка заједница у Деспотовцу, наводе потписници, врло је ангажована око заживљавања ООУР-а ,,по сваку цену” и директно се преко свих својих органа и организација меша у послове ООУР-а „Путнички саобраћај’ и ралне организације. Тако да се, наводи се у писму, ЉУДИ из новоформир.аног ООУР-а понашају и pane како нађу за сходно, а при покушају да се стање промени у смислу бољег рада, по мишљењу из Ћуприје, шаљу се органи безедности, интервенише на нивоу Савеза синдиката итд. Даље у својој информацији представнтгци ООУР-а „Путнички саобраћај” наводе да је по правоснажности пресуде за Де спотовчане, покренута иницијатива за формирање ООУР-а и у Параћину. Формирана је ООСК и делује се сасвим сациплине и да испоље већу одговорност у расподели чистог дохотка, како не би долазило до озбиљнијег нарушавања утвоћених пропорција и до прекорачења у исплати личних доходака. Остваривање политике економске стабилизацкје немогућс је без активног укључиван>а свих радних људи у остваривању стабилизације. С тога је неопходан даљи развој самоуправних соци.јалнстичких друштвено-економских однога у свим основним и другим организацијама удруженог рада и раднн.м заједницама. У процссу даљег развоја самоуправл>ан>а, посеону пажљу треба посветити даљем усавршавању систсма расподеле према резултатима рада, стоји на крају поменутих закључака. У прва три месеца ове године преко организација удруженог рада са седиштем у Параћину, које се бави прометом прехрамбених прои.звода, „Шумадије”, Робна куће „ Београд”, „Грзе”. „Ветпрома” и самосталних трговинских ради>и продато је 312 тона брашна или 97,5 одсто од укупних потреба за ово тромесечје, 118 тп на уља или 60 одсто, шећера 154 тоне или 51 одсто меса 151 тона или 82 одсто млека 224 тоне или 95 одсто, детерџената 113 тона илн 79 одсто п кафс 15 тона или 66 одсто. Ово стоји у информацији о снабдевању грађана дефицитзо ним производима, која је разматрана на овој седници. Уз уважавање свих проблема које имају трговинске организације, око обезбеђивања дефицитарних произвопа. деле гати су захтевали да се испита.ла ли је ол стоане трговаца било манипулације у вези бонова. односно да ли је боновима покривана количина продаупознају одговорне у Параћгагу мостално и без икакве сарадње са осталим основним организацијама Савеза комуниста и Савеза синдиката. Одлуке и закључци који се односе на оба подручја уносе пометњу у рад, а утисак је да се из тог циља и доносе. Присутне подршке таквом деловању од стране ДПЗ и акције за одржавање радне и технолошке дисциплине остаје без довољно ефеката, па се ни у једној ДПЗ не остварују задаии од стране радника ка мо гуће добар начин. Потписници писма даље наводе конфронти рање, присутност радне и технолошке недисциплине, отубење друштвене имовине, па чак и деловања која су противдруштвена. Наводе да је опозван Ра^нички савет ООУР-а „Путнички саобраћај". да се утврђују кандидати за нови, али не по подручјима. већ по технолошким целинама. На крају информације потписници сматрају да је неопходно хитно одржаваже састанака ДПЗ и представника радника како би се решили нагомилани проблеми. Препоруке Извршног савета CO Параћин Извришм савет Скупштиие општипе Параћхн разматрао Је те дефицитарне робе. Садашн>и начин дистрибуирања дефицитарних производа оцењен је као непогодан, па је Савет потрошача задужен да заједно са месним заједницама изнађе могућност ■ за измену начина дистрибуције овог производа. Зораи Станковић директор ППРО „Шумадија” је истакао да ова радна организација води евиденцију бонова и да се у складу са тим против неких радника води поступак због непридржавања одлуке да се дефицитарна роба продаје само уз бонове. „Шумадија” чини напоре да обезбели потребну количину дефицитарних производа, чули смо од директора „Шумадије”. Средства за орочавање код „Мериме” из Крушевца су обезбеђена. To обећава боље снабдевање детерџентом. Тражи се могућности за орочавање средстава и за друге производе. На крају поменуте информације стоји да не би требало у наредном периоду да буде проблема у снабдевању брашном. месом, млеком и уљем. Псема садашњим проценама биће сложенији проблем обезбеђивања шећера уколико се увозом сировине не повећа његова производња. Доста је неизвесно и снабдевање кафом. Кафа се може обезбедити једино под условом да се обезбеди 60 одсто девиза потребних за увоз сираве кафе. За подмиривање потреба општине Параћин у овој години потребно је било обезбедити бар сто хиљада долара. Ради бољег снабдевања грађана неопходно је повећање производње шећерне репе, пше нице, сунцокрета, млека и меса. Од степена ангажовања и резултата у овој производњи зависиће и анабдевање, стоји на крају информације. М. Живковић информаф1ју из „Вел.мортрапса” и закључио: — — Оцењујс се да нема конкретних примера о злоупотребама радника Радне једикице у Параћину који су одлучили да формирају ООУР. — Рад радника у ООУР-у „Путнички саобраћај” са подручја Параћин је задовол>авајући и поред отежаних усло ва за рад. — Из Информације се не Biffle јасно мотиви за опозив Радничког савета ООУР-а Ј1утхички саобраћај”, те се опозив истог оцељује као акт искључиваља из органа самоуправл>ања радника који су били активни у поступку изјашњавања око организовања новог OOYP-a. Евидентно је да нису поштована закопска права радника, те да је променом рслације аутобуса и посада по горшаван положај радпмка који су одлучили да организују ООУР. — Прспоручује се органима управљања ове РО и ООУР-а да предузму мере за окончан>е поступака конституисања ООУР-а са седиштем у Параћииу. У противпом, вероватпо he се насташгги иницијатива «а промену цревозннка од стра чевећих радних органнзација у општини. — Одбацује се тврдња о томе да је Општипа имала утицаја на дезинтеграцију у овој радпоЈ организацији, поигто ни један орган у општипи није ра зматрао, пи подржао иницијативу за оргашгзоваљс посебиог ООУР-а са седиштем у Параћипу. М. Мкленкодкћ
ГРАДСКА ХРОНИКА 20. АПРИЛ 1983. ■ БРОЈ 231 СЕЗОНСКИ ПОЖАРИ КАД ЋАР ПОТЕРА ШТЕТУ Y исто време, кад дође пе риод за припрему поља за пролећну сетву, запламте об роици Јухора од на сву сре В|/ не тако великих пожара. Заиста пожари нису велики н спадају у класу површннских, када горн ннско растиње и суво лишће, али увек у себи носе претњу Да прерасту у шумске, оие ко Је никаква техника не може да (угаси. Мепггани, што Је интересантно, већпном прекомора всжих села користе стару те хнику скидања остатака од стариЈих — паљење. Ништа чудно, то се ради у Y осталим селима и у осталим крајевима земље. Али се упаљено поље никад не оставља без надзора. На териториЈи оппггине за четири — пет дана од 9. до 13. марта догодила су сс 13 пожара, која су захвати ла шумски и пољски простор ’v пет месних заједница. Горело је на поврппшп од 44 хектара. Најпре је 9. марта у Стубици изгорело 20 хектара растиња, алп између осталог п десет хектара засађенвх младаш бором. Y Бошњану, 12. марта запалило се на четири хектаpa. Y Рашевгти истог дана у подножЈу f-pcopa нзбија ју пет пожара на 10 хектаpa. Y Својнову 12. и 13. избијају трп пожара на седам хектара. Изгорела Је <|чва трава, растиње и внногпади. Такође у Трешљевици 13. ма рта избиЈају три пожара на површптш од четири хектара. Код свих пожара узрок је неконтролисано паљење корова, а захваљг)ући благовременој и пожртвовано! интервешипн ва^погасаца в мобилисанпх ma^^na месних заједнвпа н”5е било нећ ** штете. Зато С'!кп9таг»’»1'’^ зп уиутра’п»че ппглоче пл Папа ћина, пол crane м,г дрости да ie , бо>е тиеччти негп лрчнтч” захтева да се убудгђе сва ко пил»е *^е ватпе v imjw О” страњивпп.а коропа са в»нва ИпформанпЈа са овом темом упућена јс свим одговопннм органима н оргапвзацијама у општнни. М. Миленковнћ ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА ОРГАНИЗОВЛН ОДМОР ■ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ОДМА РАЛО 1209 РАДНИКА СА ЧЛА НОВИМА ПОРОДИЦА. У ТОКУ СУ ПРИПРЕМЕ ЗА ОДМОР НА МОРУ И У БАЊАМА. РАДНЈ1- ЧКО ОДМАРАЛИШТЕ СА ШТО ФАРЦИМА У БУДВИ И У ВРНжАЧКОЈ БАЊИ НИКАД ВИШЕ УГЉА НА ПЕРОНУ САДА СЕ УГАЉ НУДИ На теретном псропу Железничке станице у Параћнги овог пролећа нма угља као никада до сада. Трговци нз „Шу маднјс" вмају јединствену при лику да граЈзанима вудс л.таљ, птто сс одавно нијс десмло: — Нудимо угдљ, a rpabaini га нећс. Доћи he до велике гмтгражње пред ссзолу када, сигураи сам, леНе.мо бнтн у могућности као сада да наба вимо и вшпе vr.ba, рекао ><ам jo ЗОРАН ЦВЕГКОВИБ, руководилац комсрцијале v „Шу мадиЈн". На перопу Железничке стакице има квалЈГгетног и мзње квалитеп-ior угл *а, Вреоци, су в или сирол, продаје ce по 2.877 двдара, одчосно 1.600 дннара Јасеновзи, у коцкл нли ко.ма ду продаје се по 5314. олиоопо 5.710 денара, Читлук, такође V иомацу плл кшки, коштд СЛАБО КОРИШНЕНП РЕХАБИЛИТАЦИОНИ ЦЕНТРИ /1ЕТ0ВЛЊЕ ПО РЕЦГШУ За разлику од већих индустријск их центара, једино Параћин још није користио изпапредну погодност да се лепо поклопп са корисним • Рехабилитацнони пентри по бањским и климатским лечилиштима тек овс године добијају иа значају Рехабилнтационн центри у Врњачкој Бањи, на Златару, у Иважнии, у Матаруишој Бањн, на Златибору, у Соко Баљл, Рибарској и на другим местима, на организовани од.мор, односно превенцију, лечеље и рехабилитацнју до сада нису пружали гостопримство радннцима из Параћлна. Ове године када су евидентирани проблеми са коришћењем годшпњих одмора на устаљеннм местн.ча, на морнма, домаћем или грчком ц туристнчки излаз. Акиија Оппггинског већа диката дошла је у право Син време. Комисмја за жнвотне и panne услове при Већу Савеза синдиката општине Параћин 5. априла предузела је конкретне кораке да се ова погод ност искористи. Треба оојаснпти да боравак у рехабилитационв.ч центрима није н&мењен са.чо болесним, већ да је њнхова делатност и превентива. Лекар који оцени да његовом пацнјенту треба рехабтиштационн центар, попу њава упитник и половнну трошкова у РХ центру сносл Републички СИЗ инвалидскот и пензионог осигурања. Ове године цене пансзгона, тачније болничког дана крећу се од 650 до 900 динара. OraimwrcKO веће Скндкката и тих 50 одсто колико бн требало да плати радник, активнн оснгураннк, планира да плати из наменскпх средстава. Y ту сврху одвојено је 200 хлллда динара на шта ће и Републнчки СИЗ одговорити исто.м сумом. To значи да 32 радника из Параћина, односно радннх организација могу свој годјшј,- њи одмор млн боловање да про веду бесплатпо, окружеат него.и .медишшских стручљака у Соко Бањн. — Руководили смо се при избору радннка који he nvroвати у Соко Бању превенствено да Је кандидат пз непосоедне производње, да је добар радннк, да је члан Синдиката да има упут од лекара, рекао нам је Радомип Милановић. председнмк ОВСС. још прс двс годипе и v нашем листу и на одговорни.ч местима др Мплисав Богдановић предлагао ie да се рсхабилптапиони центри „планскп на пад-ну"■ — Има пеколпко година да су завршени центри републичког СИЗ-а за шгвалидско и пензионо осигурање. Циљ ових пентара је да се људи из непо средне тгоонзводње шаљу — превентивно како би се заштиПосле трогодишње паузе рад ници Цементаре прошле године одмарали су се организовано на мору и у бањама. Овде треба истаћи залагање фабричког Син диката који је учинио много за што удобнији одмор иементаша и њихових породица, као и ра4.460, односно 3.960 динара по тони. Добри познаваони уг.ва знају да је реч о лигннту, и мрко.и угл>у, а за one којн нс позвају прплике на југзсловепском тржншту угља, да каже.мо, да се уз цене додаје још по 300 динара за развој рудника утлл. Прсвоз по тонн кошта 140,5 дннара за град. Угаљ се добија од.мах по сплатл и интересантно је ла граБанп са централним грејаtfcc.u uorv да уплате и више on лве тоне угља. Y ,Д11умадији” претпостављају ла he ова погод-ност моћи дз се користи до 1- јуна јср после тога почпњс снабдеваље грађана по спнсковнма из син .шка.тннх органнзација. На крају, папоменимо ла по рсд уг.т>а ’ на станнцн нма н огревног лрвета по пенп од 1830 динара за кубнн метар. М. Миленковић радннци и годиппвеодморци траже тило здравље и продужио радШ1 вск. Центри имаји одређене наме не. Y њима се третирај/у болес ти према њиховој специјали. Ка ко се шаљу људи у центре? Прво радне органнзације имале cv обичај да саме уговарају бо равак њиховлх радника. Чини ми се, да ми нисмо одмах схватили да је то оогакизо * вана заштита. Места су коришћена ппдивидуално. Радне организације преко својих пред ставнзжа уговоре одређени број кревета уз сопствену kvxhh»v, па приватпо и јефтино радниии летују, али без здрав ствене заштите. Радује ме да је намена ових пентара ипак схваћена као корисна. Ми прегледамо око 4.000 раднкка годшиње оистематски. Том приликом направимо спискове и са тим материјало.и можемо тачно да пре дложимо * куда слати људе. Сматрам да рална организација илм синдикат, према могућностнма, треба да се потруде и да надокнаде раднику и тих 50 одсто трошкова или бар део. Онај ко није радном месту, на угрожено.м такође може да користн рехабилитационн центар. Дође човек код мене, пожали се и ја га упутнм у некн од нентара. Плаћа се 60 одсто од ценс, а, опет мпсли.и, да и ти трошкови могу да се поделс. Средстава има. Наше фабрн ке су навпкле да дају за рекре ацију, али сигуран са.м да по раднику овај вид нсће да кошта више него ранији закуп по бања.иа, класичан одмор понватним Kvha.ua. V Y РХ пентрс може се појединачно II Један од чинилаца који не може бпти пренебрегнут у про цесу слања радника у РХ центар јесте и овлашћема туризумевање радника Фабрике што фова у организовању заједничког одмаралишта у Будви. Ове године he наши радници, такође одмарати у Будви. Орга низатор и домаћин је наша рад на организација, односно ООУР „Промет”. У разговору са Бранком Миловановићем, будућим управни ком одмаралишта у Будви, сазнали смо да су до сала попуњена сва места, изузев неклико кревета у првој смени. И ове године одмаралиште је у заједници са Штофаром. У Будви је остала комплетна кухињска опрема, а замењене су и неке собе за нове, квалитетније. Учињено је доста, бар до сада да олмор наших и штофарских радника буде што лепши и угоднији. За раднике који се опредељују за бање може се рећи ла he ове године заједничко орга ннзовано одмаралиште бити само у Врњачкој Бањи. Интересе нптк за друге oaibe моћи ће да одмарају по сопственом избору. Сви су нзгледн да oini морати да уплате смештај и боравишну таксу, што he у исто време слу Ж1ГГИ као доказ за добијање до датног регреса, Р. Милосавл»свић 1Лпанав стичка агенција. За иање главобоље и мшве послова, радне организације се, стнцајсм окол ности, утлавном обраћају „Ау * топревсхз — гуристу", нослов- !иша у Параћину. Y разговору са Миланом Чолићем, руководпоце.м пословнице, сазнали смо да летоваЈве по рецепту није недоступно и они.ма који с« поједдтачно определе за боравак у РХ центру. И за н>сга тгсто важн 50—50 одсто уколико је запошљен на радном месту са посебнпм условима и 60:40 одсто на „обичиом радном месту”. Једнако и за појединце потребан је лекарски упут са и без днјагнозе и наравно боловање или годпшњи одмор за вре.ме које би провео у РХ центру. Сви рехабилитациони центри имају категорију „Б” са комплетни.м комфоро.м, око 80 одсто соба су једнокреветне, 15 двокреветне, a 5 одсто су собе са три кревета. „Аутопревоз турист" већ и.ма закупљене капатггете у више ових нентара. М. Миленковић АНАЛИЗА О КРЕТАЊУ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ И ИЗВРШЕНИМ ОБАВЕЗНИМ ВАКЦИНАЦИЈАМА Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ НА ДНЕВНОМ РЕДУ ИЗВРШНОГ САВЕТА Ннје било епидеми|а Жутица се повлачи 9 Вакцинација се углавном успешно спроводи © Раније код лекара — мање последице На територији Поморавља, а сами.м тим и на подручју општине ПараНин пословс програма из друштвеног договора н самоуправног споразума на спречавашу и сузбијању заразннх и паразитарних болссти спроводи Завод за заштиту прија п одговарајуће службе домова здравља и центара. здравља Бумедицинских Протекла годииа, што се тиче поменутих, болести, протекла је досга млрно. Таква слика презентирапа је недавно и Извршном савету Скупштине општине уз објашњење представника Завода за заштиту здравља из Буприје да је успостављена тссна сарадња са друштвено-политичким организациja.ua, Извршним саветом, санитарним инспектором и месним заједницама. Y општини Пара11нн у 1982. годнни није било алар.иантних случајева нити епидемија. Број ка од 915 забележених случајева заразних болести (4304 на те риторији Поморавља) није за зансмаривање, али можемо реhn да је највећи број оболслих било од обичиих дечијих богнња, а мање од тежпх болести. Жутица кој а је годинама општину Параћин сврставала на чело колоне, у прошлој години ју је заобилазила. Било је реги. строваннх само по 37 болссни * ка хепатитиса А н хепатитнса вирусног. Једна од најважнијих мера за спречаваље и сузбнјање заразних болестн јс спровођење имунизаиије. Скоро да је код свнх вакцина постигнут задово. љавајући успех од преко 95 одсто. За наше подручје карактеристичио је неодазивањс девет наестогодншњака због удаје или прессљсља. О значају овог внда заштите не треба пи говорити, као ни о последицама његовог избегаван>а, што у будуће трсба свакако имати на y.uv. Табеларни прсглсди jecv неки показатељи, али, сигурио да је пекнх болестн више него у свидеицији, што је последина још увек застарелих схватања п пеодлажсња лекарима. Ocn.u про пуста н олако схватања болести од стране пацијената и само ангажовање здравственп.м орга низаиија мора бити всће. Поготово им предстојн всћи рад на истраживању венеричних боле. стн. дизентерн.је и других превннх заразпих обољеља, закључно је Извршни савет, разматПЕНЗИОНЕРИ ИНИЦИРАЈУ Неиа опцавдања за постојање ове оцганизације Овпх дана Је иатпој Редакцији ститло rricuo хога Је уггутило Председншптво Општииске организацијс пензионера у коме се говори о потребн спајања ове организацнЈе и организације Инвалида рада у Параћииу. Y њему између осталог стојн: — Председништво Општинске органнзаиије пензионера у Параћину више од годину дана води акцију да се уједкне две идечтичне организаиије: Општинска оргаиизација пензи онера и Општинска организаиија ипвалида рада. Обе организације имају потгтуно исте програмске ииљеве, скоро исте статуте и остала нормативна акта, бавс се истим друштвеним пословима, односно окупљају пензчонисане радне л>уде, пружају им заштиту и помоћ по многим питањима. Чему онда две организације, дупли трошкови? Чиме се то оправдава и постоји ли бар један ваљатш аргумент за ова кву органнзованост и расипа ње друштвених средстава и то ,у времену када се бије дугорочна битка за економску ста билизацију, када смо сви дужни да водимо рачуна о сваком динару, и да сви на делг доказуЈемо да се боримо за ста билизацију, али ш<како само празним речима. Председништво општинске организаније пензионсра у Па раћнну с.матра да је постојеће стање неодвживо и да се оно оргапизовано.ч друштвеном ак иијом мора мењати и усагласити са стабилизанионо.ч по -ТИТ1П<ОМ. рајући анализу и оценио да је стање на тернторији наше општнпе у прошлој годинп боље него раније, али код појединнх врста болести рсзултати могу бити још бољи. С. Ј. VlllillllllllllllltllllllHHIItlllirilflllllllltllllllltlllllltlllHIIIIIItlllllllllllllllltlllllllllllllllltllllllllllllllllllitfflltllHtl' Саширизични ytao ДРАМА ОД ЗАВРЗЛАМА текст и режија: Мирослав Димитријевић БАТИНЕ KYME Смотру драмских аматера Шумаднје и Поморавља отворно је Бата Амар. Кад сУ неке присутне даме виделе како он још увек лепо изгледа крстиле су га Y — Бата АМОР. СТИГЛИ HA ВРЕМЕ i i = Иако су 15. ник, први гостн су на време. Нису путовали железницом. РАЗЛОГ Током представе ,Лажа и паралажа” аматера из Нуприје некн гледаоци су од досаде зевалн. Касније смо сазналн разлог. Глумица Мирјака Милосавд>евмћ је по знаниман»у — зубар. ПРЕПОРУКЕ Препоручује се параћинским сватовима из прсдставе ■ „Свадбанн марш” да се пазе — „шабачке чивије”. Нанме, у случаЈу квара на кочнјама не познвати Страхињу Родића, члана жирија, алн бившсг управника шабачког позоришта. БОЉЕ БИ БИЛО Y цедељу Је давна представа „Обичаи човек". А боље бп било да је давна кафа нлн прашак — било би внше публике. ПУТ Зоран Борић, председник жнркја волн да прошета улицама нашег града. Параћтшскн глухши се надају да он то глсда којим ће путем да поведе „Свадбени марш" на републичко HIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIllllNnilllllllllllllllllllltlltllllllllltlllilluillllllltllllllllllllllllllllllllli.X Оргаиизације о којима је реч у Параћину хонорарно запо шљавају више од трпдесет пен зионера, са релативно солндним месечиим примањима. Yiejmњаваљем организација и савре меннји.и организоваЕБе.и посло ва могло бн се запослити најмањс десет младих људи на неодређоно време, и tq са ио ти.м илп чак ман>и.и матерИЈа лнпм срсдстви.ма. Нашу иницијативу о уједињењу ових организанија подржавају све друштвено-политичке структрре у отпптинн. Про тиви се једино Организаиија инвалида рада, тврдећи да ини цијатива тоеба ла потекнс од њихове репибличке ооганизације, а никако ол њих. да и.ч то не дозвољава Статут, п да cv њихов програм и пиљеви сасвнм разлнчити од crarvra и програиа пензионерске организације. Као основни разлог наводи се боига и помоћ ннвалндима рада. што се V случају уједињења нпкако не б могло остваривати. Ствари, међутим, croie сасвим другачије. Обе о-оганизације окупљају пензионисане радне л»уде, пружају им помоћ и бригу у њнховим актнвности.ма потпебама. Ми сматрамо да организација инвалида рада треба да окупља и бпине се о инвалиднма рада друге и трсће категорије, лакле, о активним радним људпма, да се бори за побољшзгве радннх и дпугих услова ове ка тегорије радника са оштеће * ним здрављем и љвховим поавпма V вези са пш. Уколико се ове органнзашЛе уједине. бпигу q ннвалидима рада дру ге и треће катсгорије Aimi посебне секцијс вој органпзациЈи, и смо да обкм пбмоЋи неће бнти смањени. ппи ноубеђенп и бриге Предоедннштво Оппггпгнске организациЈе пензионера ннје изрлчито v тврдн>и да је овле реч о борби за фотеље, алн је чпњенина да је реч о хочорзон.ма II функционалтгич додаиима што 1’е и основа кочнппа ла се ова сигуашгја самоуправно и у интересу друштва, a no себно пензпоииоанпх радних људи, што пре разреши. Предлажемо да о свему овоме зауз.ии став друштвено-поли тичке оргаигизације које мооају бити заннтересоване за ефикасно и самоуправно понаша п>е свих чинилаца у друштву, стоји на крају поменутог писма. апрнла железничари славили свој празКУД „Абрашевић” из Крагујевца, стигли Е I I I
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА 20. ЛПРИЛ 1983. ■ БРОЈ 221 ЗАВРШЕНА СЕТВА ШЕВЕРНЕ РЕПЕ РЕГИОНАЛНИ „СУСРЕТИ СЕЛА 83” САМО ДВЕ СТОТИНЕ ХЕКТАРА Од четирнстопте н трн хектара колпко је планирано да сс овог пролећа зассје шећерном рспом, чиме бнсмо сс прнблнжилн стварннм потребама становништва наше општнне, нажалост, засејано је само двсстотнне, односно педессх одсто од предвпђених површина. Стетва шећернс рспе је подба цила, иако су постојали повољни услови н стимулације за произвођаче. Подсетимо се који су то услови: квалитетио семе, бесплатна сетва, минерално ђубриво, заштитна средства, цена од 330 динара по килогра Рапорт са сетве НЕМА ГУМА И РЕЗЕРВНИХ ДЕЛОВА Али ће до краја месеца сет ва бити окончана Обезбеђене су довољне количине квалитетног семепа п минералног ђубрива. При сутна 1е потребна механиза ција: 2500 трактора, две стотнне сеЈалица, 1455 дрљача, 200 тан»ирача и 12 растуривача вепггачког ЈУубрива. Међутим, код мехатшзалпЈе јавл>а ее проблем недоста тка резервних делова за ма шине, а пре свега пема доВОЉНо гу* 1а. Са дизел горивом за сада нема проблема, па се очеку је да ће се пролећна сетва обавити до краја овог месеца. Тренутно прогнозе говоре о неиспуљавању плана сетве сунцокрета на индпвидЈ/алном сектору, али ће сигурно план сетве кукуруза битн пребачен, е обзиром на неис пуљење плана сетве шећерне репе н вероватно с*унцо му пспоручене репе, бесплатап сирови резанац у количини од 30 одсто од прсдате шсћсрпе репс, као и шећер др 400 кплограма зависно од количине предате рспе. Меоутим, мнтересовање јс би ло врло слабо, вероватно и због лоших пскустава и нагомиланих неспоразума на релаиији Фабрика шећера — радна орга ннзација, као и на релацији ра дна организација — произвођач. рскао је Пернца Адамовнћ. председник Огпптинског штаба за праћеђе и коордниирање ак ција у пољопривредн. М. Д. Стање ишенице на пољима ПРИПАЗИТЕ НА „JIEMY” Озима птпеница за сада се добро држи на пољима. Кра јњим напорима пољопрнврс дних организација успело се обезбедити довољне коли чине минералних ђубрнва за прехрану. Зима је била углавном су ва, земљшпте није добро на квашено, тако да је овакво суво II топло време погодовало развоју иеких штеточв на. Зато би пољопривредници морали да обрате посебму пажњу на појаву „леме”, ко јој управо погодује оваква клима и време. Y сл|учају да примете поЈаву „леме” по љопривредници треба да сс обрате најближем пољопривредном стручњаку у својим задругама и затраже помоћ и заштиту. М. Д. РАДОВИ У ВИНОГРАДУ ВЕЗНВАЊЕ Н ПРОРЕЂНВАЊМШАРА Везивање и проређивање орезаних и зелених ластара на чокотима винове лозе о.могућује добро осветљавање и проветраван»е ластара, а тиме н услове за добар и квалитетан рад винограда Веаивање ластара врши се у пролеће после резидбе винограда, али пре него што пупољци набубре или почну да се развијају, како не би дошло до њи ховог оштећења, односно опадања са ластара приликом везивања. Лукови се везују за крак чокота или за .жиду на шпалиру. При везивању се оби чно лук савије у коси положај ређе у хоризонталан или у по ложај у bhav лука. Врх ласгара може бити у истој равни са основом или више и ниже од основе ластара. Везивање се врП1и на један или на два места, аависно од дужине рсзидбе, ка. напом, рафијом или пластнчном траком. Y последње време се препоручује везивање посебним направа.ма са жицом или пластичном фолијом. Ове иаправе код нас још нису нашле ширу примену. — ВЕЗИВА1-БЕ ЗЕЛЕНИХ ЛАСTAPA — Ова радња се обааља да би се ластари распоредили у лрос. тору и да би расли усиравно. Код ииских форми чокога ако се ластари не везују, гроздопн na;iajv no зе.мљи и прљају се. Иначе, ако сс ластари пе всжу за жииу код шпалнрних виноШпанае града се ствара запара. иема про.маје, нису сви ластари нзложени сунцу, те су услови за ст. варање хране и сазреваље бобица лоши. Код гајења винове лозе уз колац везују се сви ласгарн одједанпут. Код шпалирних вн нограда везује се сваки ластар посебно или мања група зајсдно. У шпалирних винограда се препоручује стављање дуплих жица, те се између њих протињу без всзнвања. Евснтуално долази у обзнр везивања ластара док су млади (мањи) и крти да пх ветар пе би поломио. Иначе се ластарн провлаче између дуплих жина када достнгну од 40 до 50 сантиметара од жице за коју је везан лук. На овај начин се знатно смањује утрошак радпе снаге за везивап>е ластара, посебно ако се сваки ластар везује поссбно . Учвршћивање ластара за жииу помажу рашљикс, нарочлто код иеких сорти винове лозс. Всзива1Бе ластара врши се рафијом или пластичним материјалом. Постоје форма стабла код којих ластари писе прс.ма земљи и нс везују сс. Лукови се код ових фор.ми везују за жину исиод кордапа па око 30 сапти.мс- ■Јара удал>сности. Везиваље лу кова па овај начип дошло би у обзир у топлији.м рејонима или на сулцу изложеним тсреиима. Инж. М. СтанојсвнИ iiiiiiiiiiniliiiiiitiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiititiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiHiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiuiiitiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHititiiiitiiniitiiiiiiiiiiiiiiH инм ПОБЕДНО КЊЕ 1 V суботу, 16. априла победник овогодишњих сусурета села нашв onuiтнне Мириловац (појачан са фолклором из Извора, мушком групом из Поповца и појелинаца из Д. Мутнице и Рашевице) гостовао је у Сењу, селу победникг општинс Bynpnia са нзворним делом народног стваралаштва и освојио 119 посна, док су домаћини остали ,,краћи” за чезири поена Екипа нашег победника боље је оцењена код изворне песме, изворних игара, рецитације и народиог обичаја и да жири ни је „закинуо" бодове због наступа наших фрулаша без наролне ношње, разлика би свакако била знатно већа. У знању, победник је наш такмичар, јер гост није ни наступио. На своје питање које му припада по пропозицијама да одговори, такмичар из Мириловца из области „пољопривреда" дао је тачан одговор. Све у свему, било је то ве1,е изворног стваралаштва нашег представника. Веома осмишл.гно, наша екипа је наступила . народним обичајем под називом „први гости младини" у чијем је извођењу учествовало преко 30 извођача. Овај део je на отвореној сцени освојио симпатлје, иако не тако бројне публике. Сплет изворних игара екипе из Извора уз пратњу фрулаша из Поповца освојио је само један поен мање од максимума, а рецитатор Светлана Марјановлћ далеко убедљивије „савладала је” свог ривала из Сења. Домаћини су освојили незнатно већи број бодова само код изворне песме у извођењу групе, која је импровизовала бербу и муљање грожђа и код фрулаша, који иако слабији по квалитуту, наступио је у народној ношњи која је мањкала за наше такмичаре. Мириловчани су задовољни постигнутим успехом и веп мисле на недељу, 24. април када се у Мириловцу поново састају са прваком Ћуприје — Сењем, али овог пута у савременом стваралаштву Д. Петровић ОДРЖАНА РЕВИЈАЛНА ПРИРЕДБА „СУСРЕТИ СЕЛА 83” Us шевде у мно нлуб Рсвијалном приредбом у Хали спортова 9. гдтрила, завршснп су овогодишљи „Сусретп села" општнне Параћин. Избором најуспешнијпх тачака лриказаних на похију.му хале за око близу две хиљаде посегплаца, окон * чана је највећа мапифестацнја сеоског аматернзма. Од блпзу четирн хмљаде учесннка у овом културном мара * гону, „а цил> је доспело две стотине најбољнх кзвоВача. Y сценографији воденице поточаре из стубнчког културио у.метвичког програма, одвијао се изворнн део прнредбе, а у дмско клубу савремено стваралаштво. Публнка је лепо примила све нзвођаче овог програма којн је режирао Дуне Петровић. М. Д. ПРОТИВГРАДНА ЗАШТИТА омш ои 1 сии ® Изналажење савесних и одговорних стрелапа и даље остаје отворено питаи>е, које трсба ме сне заједнице у сарадњи са €ИЗ-ом противградне заштите региока да реше Протекла година била је доста тешка што се тиче протпвградне заштнте на територнји региона, којп се простире на око 350 хиљада хсктара обрадн вог земљишта. Прва половина године била је тежа, док у дру гој половпни је бпло .мање пос. ла за стрелце. Укупно је испаљено, у двадесет ссдам критичних дана, 2044 ракете што је за преко 230 више него 1981. године. Регионални центар „Бешњаја", са ког се управља протпв градном одбраном и над нашим ноЈвнма, испалио је 930 ракета у 18 критичпих дана. Било је про бле.ма са ракетама типа „сако 3”, затим неки стрелии су пеблаговре.мепо реаговали, споро, тек десетак .мипута након издате команде. Од 28 стрелаца Jia територијн Параћина нема ни једног са одлично.м оценом колшсије, 5 су врло добри, 12 добрих, 8 задовољавају н 3 иемају прелазпу оцену. И даЈБе остаје проблем изналажсн.а добрих стрелаца који nehe затајнти у одсутном моменту. Међутпм, некс месне за- < једнице бплс су незаинтсресоваве за овај врло важан пробле.м. Тачно 15. апрнла отпочсла је ссзопа противградне одбраис и Tpajalie све до 15. октобра. Надајмо се да he и ова сезона бити успешна као и прошла. и да he летина и усеви остатн псдирнути градом. М. Д. ПРОБЛЕМИ ФИНАНСИРАЊА „88 СТАБАЛА ЗА ДРУГА ТИТА” ТНТОВ ГАЈ У ПОПОВЦУ С пролећним данима живнула је н акција „88 стабала за друга Тита”. По сеоскн.м месннм заједницама ни чу пле.мешгта стабла. Тако је било и 11. априла у Попо вцу, када јс засађеи Тнтов гај у дворишту До.ма култу ре. Поподне прг.ог радног дана прошле псдељс одвојено је за cabeifce „Титовог гаја”, а најбројнији као н увек бн лк су нај.млађи из ОШ „25. мај“ уз обилату помоћ омладинаиа, активиста нз мссне зајелнице и месног уд^ жења борана. За коју годнну на простору око до.ма култ.уре зазеленеће се Јеле, оморике и брезс као своје^ врсно обслежје завста Тпто вом делу. Ова зкција реалчзована је уз помоћ Радне је динице „Зеленнло" нз Параћима ко1а је ураднла пројекат гаја и припре.мнла саднице. М. II. ВШ ДРМР1Д У ДАВНДВВЦУ О.младина и грађани Дави довца последње суботе у мар ту изашли су на најлспшу доброволн । радну акцију за сађивања 88 стабала за дру га Тггга. ' Титов дрворед од јелкп, смрека и оморика npv>ica се ид дома културе, дуж главнс улице, прс.ма аеродрому. Прво стабло засадио јс прттерни омладипац н пред сед»пж оснонче органчзаци- ;е ССО СННИН1А ТО^ОРО ВИН, рапник Српске <}>абри кс стакла. М. Д. ПОЉОПРИВРЕДЕ TPffl ОРМАРНА ПРОИЗВОДБА Са проблемом фннансирања при.марне производњс не само да се сусрећсмо, већ нас он небедимо' репроматери] *але за које смо унапред плаћали, па и орочавалн финапсијска сред. прекидно прати н лнмптира ства. За успешно окончавање пролећне сстве неопходпа нам је хнтиа интервснпнја у обезбеђе. н>у исдостајућих феиансијских срсдстава, рскао је Адамовпћ. М. Д. g са»аднацда1а чЕсшамо 1. иај прази оада производњу, тито пракгнчно зна чн да је и оисмоп/ћава у дслу друштвеног организовања, нс. такао јс Петар АдамовиИ, председппк Општииског штаба за npaheite м ксордштраље акцн. ја v пољопрнврсди. Најконкретнмје речено, одлу ко.м банке кредити за пољопривредну производњу су лк.мнтнрани на прошлогодишњем нивоу, чи.ме обнм уговорене производње мора ла опала. Код пронзводњс iiujeiunic у односу на уложена срелстла одобрено је свега 40 одстр у ви ду крсдита. За производњу осталих пролећннх култура нио мо до данас добили ни динара кредита, а уз иВ|Х'мену ла смо морали благовремено да обезРОК „7. ЈУЛИ” УСКОРО У новнм ПР0С10РНЈАМА После пресељавања Електродкстрибуцпје у нове про сториЈе, њена салаигња згра да биђе уступљена Радиој организацнји коопераната „7. Јули.” Порел радне зајед вппхе ту би била прессљена н ООК „ПараИнч” са пропзводнп.м просторнја.ма, радIIHM ттростором, магапнииАШ и откупном стаинцом. Сапапт^е лп^стппије OOI4 „Параћвн" бнће уступљенс „Шууаднјн” за организовап.е обућарске производњс. РЈ „Обућа' * уз малу адаптацнју хала и нове машине от почеће npon3Bo.iib.v заигпггне обуће према свом перспе ктпвно.м плану н програму. м. д.
20. ЛПРИЛ 1985. • БРОЈ 231 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ СЛИКАРСТВО ИВАНОВИН НА ПРОЛЕННОМ САЛОНУ УЛУС-а Y уметничко.ч павнљшгу „Цвијета Зузорић" у БеогРЗДУ, прошлога петка отворен је Пролећни салон Удру жен>а лггкопних умстннкг Србије. Селекциона комиспја мећу стотинак најбољЈг радова одабрала је н слтгки „Јесу ли то те планнне кој» ма си ход7«о Станншо Ивановпћу”, рац академско! сл>’ кара Зорана Ивановнћа. оп нсдавно новог члана УЛУССамо недељу пр.на ттпе тп га затворена Је нзложб” »Дртеж н мала трлтш:а” Удружеља ликов-’i’x тлчетнк ка Србнје на ко!ој је параћннски сликап Зоран Ивано вић такође бно заспиљен тршггихом „Течно клијање планине”. М. Д. Петнаеете априлске вечери у Гралском аматерском позоришту представом ,.Није човек ко не умре” крагујевачких аматера почсла је Регионална смотра доамских аматера. Овом приликом поменута ма нифестапмја је улепшана отварањем изложбе Сретка Дивљана, сликаоа из Нове Пазове, који се птелставио са 15 изузетних цртежа, о којима је налахнуто говорио Драгољуб СтојаПРЕДСТАВЉА.МО ВАМ ГРАДСКУ ВОКАЛНО- -ИНСТРУМЕНТАЛНУ ГРУПУ ПЕСМА ЗА ДУШУ Александар Митнћ, Здравко Кумљак, Илија Ружиђ, Миодраг Глигорнјевић, Зоран Богцановић, Слободан Милошевић, Ненад Скочић. Миомпр Живковмћ, Петар Вукпћевић, Алекса Днмитрвјсвнђ, под воЈаством Југослава Скмића и уз ннструментални nnar.s ■ Мплоша Тодоровиђа и Предрага Асановића. негују кародну вишегласну му * зику II певају за своју душу. Идеја да Параћнн. грал са богато.м музнчком традицијом, има и једну мушкг музичку групу (октет или клапу) дуго је живела у Југославу Сн.мићу, наставннку у Музичкој ш.коли „Миленко Живковнћ”. Једног дала поверн је он Алексавдру Митићу, а овај опст другу ч пријатељу Здравку Куцљаку. Креиу глас даље. Стиже ло Илије Ружића, Миодрага Глигоријевића, Миомира Жквко * вића и Петра Вукићевића, па до Зорана Богдановнћа, Сл-~бз дана Милошевнћа, Ненача Ско чића ц Алексе Днмитрпјевићз. Састаше’ се другари у прелвечерју једног новембапског прошлогодЈгшњег дана. Саста ше се н почеше да певуше. Почеше да се друже, а пегма им леже и прилепн се за срце, испуни душу. ■ Заборави Аца Це.ментару ч електричарски занат, Пера гра ћевинарство, заигго му је v прошлој гсдјнш додељена 13-пктобарска награда општпне Светозарево. Заборавм Minna, инжењер заштнте на раду, бри ге п обавезе, Миган усикшг пећи из Стакларе. Разгали се инжењер геолоппе НјптЈз Pv- жић ц трговачкн путник 2оран Богдановић. Заборави свој свакодневни аутрмехаиичарсси посао Слободан Милошевнб, Здравко слектричарски, а Ненад и Алекса свакодиевне оба везе у калцеларији. Све тп за сат два дружења и певаЈка. И тако је настала музичка група која се већ неколпкс? пута представљала параћлнској јавности. — Почели смо да се најпре састајемо по кућама. Свако * од нас је био домаћин једнс ипобе, али тако није ншло ?Л. *зн чка школа нам Је изаш ia v сусрет н уступила своје нроси рије да се два цуга недељно састајемо и вежбамо п > сат и по отприлеке. МеЗјутсм. то нам кије довољно, јер псед паступе морамо више да ве ::бамо, рекао нам је Југослзв Спмић, вођа групе и ауанжср. Чист аматернзам, говоонмо у себи дрк пх посматоамо и видимо са колико љубави овн ^људи то раде, како чине ...мерак души сдојој”, како неко од н»их рече. Л чине га н др\тн ма. Два луга су се за овнх неколјгко месеии рада јавпо поел стављалн н пробралн гоомки аплауз лараћинске пгблнке. Песме ,Да смо се раннЈе срели", „Креће се лађа фран цуска", „Откако ми фрила не звонп", „Ој, Мораво", „Не стој Доие Донке’’ увежбанс cv без мане, уверилп смо сс слушајући јшши концерт на.ма ггакло њен> могу да се и чешће 'иађи у програ.мнма налшх kvjttvdних манифестацкја. Рекоше иам да репертоар npouuipvjv и :к> вим песмама. Како смо сазналн плачкрани су да учесгвују у програмх' дочека и исзтоаћаја Савезне штафете и да предсгавља]у оппгпЕну Параћнн на пегноналнај смотри Сусрета лругарсг ва. РЕГИОНАЛНА СМОТРА ДРАМСКИХ АМАТЕРА Племеннто такмичење ■ V ПЕТАК, 13. АПРИЛА ПРЕДСТАВОМ КУД-а .ЛБРАШЕВИН" ИЗ КРА1УЈЕВЦА „НИЈЕ MOBEK KO HE УМРЕ” ПОЧЕЛА РЕГИОНАЛПЛ СМОТРА ДРЛМСКИХ ЛМЛТЕРА а НЕДЕЉКО ГУЊЕВИН, ПРЕДСЕДНИК ОК ССРН.ПОЗДРЛВИО ГОСТЕ И ПУБЛИКУ И ГЛУМЦИМА ПОЖЕ ЛЕО ПУНО УСПЕХА Л> СУСРЕТЕ ОТВОРИО ИСАК БАТА АМАР, ПРЕДСЕДИНК ОДБОРА ЗА МЕБУНЛРОДНУ РАЗМЕНУ СЛВЕЗЛ ЛМАТЕРА СРБИЈЕ п ,ДАЖУ И ПАРАЛАЖУ” БУПРИЧАНЛ, „ОБИЧНОГ ЧОВЕКЛ" АМАТЕРА 113 А »ЛНБЕЛОЗЧА. „КЛРТОТЕКУ' ОКУД-а „С MAPКОВИК” ИЗ КРАГУЈЕВПА И „ОБИЧНОГ ЧОВЕКА” ДРАМСКЕ СЕКПИ1Е Оплрпг.' ДР”А ДО СЛЛЛ ПАРШПНСКЛ nvwn”-',’ - ЈОШ СЕДАМ ПРЕДСТАВЛ ПЛ ПАРЛКИНСКОТ СЦЕНИ ■ У ХОЛУ ПОЗОРИШТЛ ОТВОРЕНЛ ПЗЛОЖБА СРЕТКА ЦИВЉАНА Сви су овп добри н прв.мерни радници у својн.м организа цијама, а са пуно одговорности пришлн су н овом ечисто аматерском nocav. Само изузетнп оправдан разлог може ла их спречп да не дођу v заказано вре.ме средо.м и пегком. Чак се смене Meitaiv да се не про nvcTH вече с песмом и другарнма. Браво, Ацо, Мишо, Пепо... Браво. Ј.уцко. Браво, ола брана дружино, и срсћан вам Празник рада. . • С. Јовановић ПЕСНИЧКА ШТАФЕТА ПУТУ.ТЕ стихови из cptii & Еећ двадесет дана Песничка ттафета путује по нашој општини © Y предвечерју Празннка рада општинска и регионална манпфестадија ® За књижгвни конкурс велико ннтерссовање Песничка штафзта, посвоће. га рођенлапу друта Тпта н Дану младостп, кренула јс 2. апри да нз родног села Бранка Космановића. Основцн школс у До н-ој Мутнпип v свечаној ат.мо сфери испратилн су је и преда лн својим друтог.има из Попов. ца, одакле су најлегппи спгхови испевали најдраже.м другу и учнтељу — Титу крснули од тколе до школе. V свим школ. CKilM срсднвама, како међу основци.ма тако н међу средњошколцпма, омладином и радним људи.ма неких, организацнја удруженог рада владало је ведро расположење. а оргапизацнја је била на нивоу. Пред ово.м манифестацијрм која има за циљ да трајно чува успомене на жнвот н епохал но дело друга Тита и на тим ос. новама да доприносн јачан>\’ братства и једииства нашпх народа и народностн је још нсколкко дана пута. а завршна свечаносг иа ннвоу општине ’ и решона одржаћс се 30. апрнла у Параћпну. Представници Параћлна 3. маја предаће Штафе. ту опттине Лазаревац. Књижевни конкурс расписан поводом велпко нчтерссовање.. Оси.м ове маинфестацијс побудио је к1М{жевинх стваралаца из name општине. на конкурс су се одазвали песннцн из Нуприје, Светозарева, Деспотовца, Свнла јнпа, Тополе, Аранђеловца н Ра че Крагујевачке. Очекује се да жири ускоро заврши посао новић, редовни профестор и ле кан Правног факултета у Крагујевцу. Недељко Гуљевић, прсдседник Спштинске конференције ССРН позлравио је госте и аматере, љубитеље позоришне речи и пу блику, а глумцима пожелео добар пријем и пуно успеха на „даскама што живот значе”. Смотру је отворио Исак Вата — Амар, председник Одбора за међународну размену Савеза аматера Србије, и између оста лог рекао: — Одавно пратим рад позоришиих аматера из Параћина. Због тога сам уверен да he ове године Параћин и његова традчцмонално лобра публика при хватити позоришне аматере овог региона. Предселник Одбора за међународну размену Савеза ат^атера Србије није се преварио. Па раћинска публика је топло и од срца примила и поздравила глу мце које је до сада видела на сценн. Представа „Није човек ко не умре” у режији Неше Миловановића донела је добар почетак Смотре, леп ниво глумачких остварежа, прр гвега лвс }ице глумаца, Владе Ђоковиаа и Миодрага Јовановића, које је публика лепо примила и поз дравила. Нашим првим комшијама из Ћуприје 16. априла није најбоље ишло. Публика је с пажљом и стрпљењем пропратила представу, али с мало жара и без смеха нагрвдила аплаузом ама тере. ..Обичвн човек” КУД-а ,.Аб рашевић” из Аранђеловпа у не одабере најбоље стихове којн he се чнтати на завршној свечаности. Аутор најбоље песме имаће прилике ла учествује и на реп.убличкој манифестаиији, а првонаграђема песма бнће штампана у поссбном зборнику најбољих стихова Србије. С. Ј. CYCPETH ДРУГАРСТВА РАДНИКА УМННОСТ РЗ ШЕ Такмичење .ЈКултура у удружено.м раду” радних колекгнка, популарно названо Сусрети другарства радг.ика ,одвнја се у три дела. Првн део је под назпвом „Култура рада" и обухвата степен развијености културе рада у удруженом раду, кул *урно стваралаштво други и трећи је под називом „Познавање социјалнсгнч * ког самоуттравног развнтка СФРЈ". За obv традшшоналну манифсстацпју н параћнпски.м ко лсктнвнма влада интересовање, што потврћују и досадашњи остварени резултатн на општинском н такмичењнма виших нивоа. Аматерн из удруженог рада већ су спремни за овогодишњу смотру која почпње 25 априла. ‘Нанме, тога лана у Фаб риил цемента „Нови Поповап”. која је домаћин овог дела такмпчења, epeuihe се најбољн псс. нтши, прозансти, сликарн, ренитотори. мајсторн фотогарфнје и камере, одмериће снаге, дружећн се, одакле ће жирн одабрати најбоље који ће пред. стављати нашу општину на регионалном такмлчељу. После око месец дана од овог такмичење, тачније 20. маја v и Хали спортова „7. јули" састадељу увече је боље прошао код публике, а параћински љубитеjbM позоришне уметности поште но су се одужили и крагујевачким аматерима из ОКУД-а „С. Марковић” за остварења у ,.Ка ртотеци” као и Драмској секци ји из „Опарића за Нушићевог „Обичног човека". Сцена ГАП-а примиће вечерас „Ралована трећег” у извођен>у глумана Центра за култу ру из Тополе, сутра увсче имаћемо прилике да вилимо ,.Пуњену птицу” у извођењу Свето заревчана, у петак, 22. априла представиће се домаћини, аматери ГАП-а из Параћина, „Сва дбеним маршом”. У еуботу 23. априла гостује Драмска секција „Крагујевачка гимназија” са „Шнајдерским Калфом”, 24. априла са „Раскршћем” долази Драмски студио из Плажана, 25. априла на сцени је „Заједнички стан” Друштва за култу ру — ,,Каблови” из Светозарева. a 26. априла предсгавом домаћина, ван конкуренције. ..Ив кбвом славом” завртиава се ова велика смотра. Те вечери жиои у саставу Родић Страхиња, Зорана Ћорића, председник и Љи љана Радовановић прогласиће побелника. ПОКРОВИТЕЉИ СМОТРЕ Скулштнма општине Пара ћпн, „Кока кола”-стоварнште Парађнн, „Фсротекс” — Радна једнннца Параћин. „Нови Поповак" Фабрнка демента Псповац, „Будулпост” — РЗ за пронзводњу електро енергетске опреме ЛараНин, СИЗ образова :;>а, Параћин. „Агроекспорт' □О¥Р Пољоггривредна производња Параћин, .Лгроекс порт” — OOVP Фабрпка ади тнва Параћин, ИВТКТ (ћБран ко Крсмановић”, Параћин, СИЗ кули/ре. Параћин, „13. октобар” — Грађевинско-про нзводна FO Пасаћин, „Шумадмја” — Промзводио-прометна РО Параћин, „Параћинка" — Фабрика бомбона ратлука и жвакаћих гума, „Инвестбанка" — Пословна Једш-пша Параћнн. Поменимо на крају да је велики број радних организација изитао у сусрет културним посленицима наше општине кзje су својом помоћи допринеле да Смотра протекне на најбољи могући иачиц. Поссбан жнри сваког покровитеља проглаша вао је најбоље глумце и уручивао им награде. С. Јовановић ће сс цајбољп фолклори, ннтер претаторп народиих п забавннх мелодија и ннструменталисти који су.своје тачке увежбавалн нзмсБу две смене, v tiaсовн.ма одмора, заборављајући фабричку халу и буку машина. Одавде he такође бити изабранн представннци за регионално такмичење, а која he сс органи запија пласнратн за даље так- .мпчсљс v култхри рада опсниhe посебна компснја која he обнлазећи кодектнвс добити стварну слику о ти.м среднна6 ......................................... ... ........ .................... ... .................... ............................ I Моја је земља нолевка мира = Моја је земља велика и лепа, = шарена к'о Нилим пролећних боја. Е Свето је чувала своје лице, е зе.иља је моја колевка хероја. | V зс.иљи овој живи народ i који живот за слободу нуди, | многи су хтели да је згазс, = ал су јс бранили дивови — људи. ’ = У срцу сваког човска = бкје ритам слободног корака, i мир и .слободу човек треба; ! то је порука мојих предака. = Моја јл зем.Ђа колевка мира, ‘ = скована рукама радничког зноја, = из колевке светом nec.ua хита: е Ми следимо дело друга Тита! Дубравка Макснмовић, VUI-2 = ОШ „М. Поповић Озрен" Л.УБИЧИЦЕ Љгбпчице .иале подигле су главе. Стидљиво пзнад .иале траве Свуда се плаве it дечш/v ма.ие. Сви и.и се радују од срца нх поздрављају. Гордана Печнновић V-3 ОШ „С. Јаковљевпћ” ПРОЛЕПЕ СЕ БУДИ У МЕНИ Осећам вечерас док слхчаам зов птица u удшие.ч .иирис расцветалих љубичица, да нестају one су.чорне 3iL\icKe ссни п да се пролеће будц v мсни. Зорииа Марковић, VTI-1 ОШ „Стевап Јаковљевнћ” IIPBOVI Славис.чо Те увек мц што жиг нсправде Добисмо од „сућа" на са.ио.ч poheiby, Слависмо Те страсно у срци.иа врелим, У мислима HaatiLU, жељама и хтењу. Синови плебеЈа бес.ио и голаЈга, He.uahac.uO ништа до братске Tottutne, Ал’ велико itetuTO носис.ио у себп. И убек са чежњом чекас.ид да сине. Твој лик и лепото.ч којој равне не.иа Да испуни наисе груди и прегнућа; Да пзлије у нас сву снагу живота У Твоја бескрајна радосна сванућа. Пружас.ио Ти руке, npnii'-тељу стари, И noia.ua боснм газис.ио no роси, Савијас.ио гране и љубис.ио цвеће... АТи нас милова no свиленој коси И кроз хук живота што ври око Тебс Причаше: да с на.иа долази Elpo.iehe Што у себи нови, бољи живот носи ... Јутрос с.ио се опет са padoiuhy cpe.ni Док је прасказорје плело нити плаве: Ти, окићен цвећем, венцима трофеја, А .ии ведра чела и дигнуте главе. Пружис.ио Ти oner жуљевите руке, А Ти на.иа пехар пун крепости новс, Весеља и славља да на.и душу жари. Милибн јутрос стајас.ио пред Тобо.и И слушас.ио пес.иу дивне зс.и.ие ове: Да нам живиш вечно, нрнјатељу сгари!... 1. МАЈ 1953. Г. Воја Тодоровнћ И^ОЛЕПЕ Ти.хо ц лако попут сна и сребрног лпста врбе долази свплена tt радосна латица пролећа. Жуброри пролеће кроз грање v зраку цвркут птица долеће као опојна свирка v мраку. Из траве .ие поздрављају цветићц малп, плави, бидп.и да се нов живот paha у зеленој трави. Славпца Пејковиђ, VI-3 ОШ „С. Јаковљевић” МАЈУ
СРЕТжАН ВАМ П1*1411 IIК РАДА
1СП0РТ • ФИЗИЧКА КУЛТУРА Атлетика ПРОЛЕННИ КРОС БОРБЕ Y ПУПРШИ Овогод>шјн>и Пролсћта крос „Борве" 24. априла одржаће се у Нупрнји. Такмичење коме Је главнн зацатак масовност привукла је много заљубљеника трчан»а Y природи и из Параћина. Иннтересантно је да Y овом такмичењу могу да учествују сви без обзнра да лн су учлањецн у неки од клубова или трче за cboJv душу. Пријаве се прнмају на сам дан такмнчења у Нупријн, а победник је свако ко претрчи стазу и спггне ца циљ. С. Николић HERE ДА СЕ ДОГОВОРЕ СВАКО ФУДБАЛ: — ДРУГА СРПСКА ЛИГА ЈУГ ЛРОЛЕЋИД ЖЕТБДСЕ Н АСТДВЉА „БУДУБНОСТ” Радна организација за производњу електро-енергетске опреме — Параћин РЛСПИСУЈЕ другу лицптацију за продају основног средства, путничког возила „ЦИТРОЕН ДС” СВ 335 — 28, у исправном стању. Почетна цена 50.000,00 динара Лицитација ће се обавити у Параћину, пронзводни погон у улицн Максима Горког бб дана 27. IV 1983. године, са почетком у 8 часова. Право на лицитацнју имају сва правна и физичка лица. Порез нд промет плаћа купац. Заинтересоваии пре почетка лицитације полажу кауцију од 10 одсто од почетне цене. Путничко возило може се видети сваког радног дана у производном погону, улица Максима Горког бб од 7 до 15 часова. JABHY ЛИЦИТАЦИЈУ ЗА ПРОДАЈУ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА I ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА КООПЕРАНАТА „ПАРАБИН” Y ПАРАНИНУ Прва продаја у Бусиловцу комада буре дрвено од 600 лнтара каца од 2.500 л. дрвепа каца дрвена од 1200 литара каца дрвена од 600 лнтара парни казан од 300 лнтара сечка са електромоторо.м, трофазним каца дрвена од 300 литара сечка ручна за храну водена пумпа руска водена пумпа руска „Б” бакарнп казан од 90 литара пластично буре од 120 л. балон ПВЦ од 60 литара балон ПВЦ од 50 литара балон ПВЦ од 50 литара ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВАЦ” Y ПОПОВЦУ 1 1.000,00 д. ком. 1 2.500,00 д. ком. 5 2.000,00 д. по ком. 7 1.000,00 д. по ком. 2 5.000,00 д. по ком. 1 4.000,00 д. ком. 2 500,00 д. по ком. 1 1.100,00 ком. 1 200,00 д. ком. 1 500,00 д. ком. 1 2.000,00 ком. 6 250,00 д. по ком. 2 100,00 д. по ком. 2 100,00 д. по ком. 2 100,00 д. по ком. КООПЕРАНАТА „ПОПОДруга продаја у Поповцу мотор МЗ-175, није у возном стању, почетна цена---------- — — — — 5.000,00 динара Друга продаја у ДоњоЈ Мутаици Трактор ИМТ, неисправан, почетна цена — — — 80.000,00 динара Лицитација he се обавити на дан 25. IV 1983. године и то у Доњој Мутннци Y 8 часова, у Поповцу у 9 часова, у Бусиловцу у 11 часова. Право на лицитацију имају сва правна и физичка лица. Порез на промет плаћа купац. Заинтересовани пре почетка лицитацпЈе полажу кау05АШКА Много су пропустили л»убнтељи фудбала, они некад оданн Јединству, које је ко зна која ситуацнја одвојила од трибина и стадиона. Про шлонедељна утаклп,иа са Прогрссом из Пирота била је прави празник за очи и срца навијача „зелсних”. Осећа се нешто ново у игри Једннства, а и у понашак>у играча, изузимамо Бури ћа. Тај некада недостајући квалмтет сигурно је резултат новог начина рада са хгграчима, онкм истим чијих смо се поступака некада зна лм и застидети. Правп спор тски однос према игри н про тивнику краси .Тединство. Чнни нам се да су се и судије промениле. Све се променило само се снтноћифтпнски односи нису про.ме * нили. Како објаснити чињеннцу да се у исто време кад се нгра овај најзначајнијп фид балскн сусрет (-у граду, на Текстилчевом стадиону одиграва такође ннтересантан фудбалски меч. За несрећу, још један. Само ограда стадпона дели утакмицу Једин ства од меча Врапчане — Слога. Непоштено Је рећи да фуд балскн радници неће међу собом да се договорс и утак мице разместе ty погодне тер мине како би навијач коме очи нису „замазане клупским бојама", могао да види и дерби и утакмицу Српске лиге. Хоће да се договоре. Хоће и чланови управе Јединства и чланови управе Борца, али како сада стоје ствари, руку разума не прн ма;Ј у Текстилцу. Зато је дерби Борац — Текстилац одигран у исто време кад и сусрет Јединство — Радннчки, кад и сусрет Врапчане — Слога. Тоталним аматерима пз Врапчана само би користило лосматрање утакмица Српске лиге Ако ни због че га другог, а оно да се увере колико и самн вреде. Y Текстилцу изгледа гпгкакво уве равање им није потребно, јер чнме оправдати изговор који је дат Борцу на његов предлог да се утакмица оди гра пре подне, а који гласп: „Ви сте навикли да играте пре подне, а ми не!” А можда Текстилцу одго * вара ситуапија кад на свом терену игра $ утакмице пред публиком у којој има вхгше навијача из гостујућег ауто буса него нз њиховог рођеног града? М. Миленковић Јединство — Прогрес 3:0 (2:0) Стадион: Јединства. Гледалаца: 5UU. Време сунчано, погидно за игру. Стрелци: Урошевић у 2/., пеЈшвановии у 2b. и Косгин у в0. минуту. Жути картон. Бу рнл (Једннсгво,. СудиЈа: he.inn (Ниш) 7. Јединство: Филиповић 6, Милојсвић б, (Дрсновац 6), КароBiin ђ, Миодраг iViHJiHueBiin /, Петковић 7, АнБелковић 6, Милош Милићевић 8, Матнћ 6 (Бурић 5), Урошевић 7, Пеливаиовић 7, Костић 9. Играч утакмице: Костић. Два гола у два минута заслуга су старог мајстора Кости ha. Најггре v 27. минуту у скоку падвисио слабог голмана гос тију Вељковнћа и главо.м спустио лопту пред Урошевића. Мла дом центарфо^ц- Јсдинства није бнло тешко да погоди мрежу. Други гол у следећем минуту опет је дао тандем КостиП — Пеливановић. Продор Косгића по левој страни завршен је из ванредни.м центаршуто.м и Павелпћу није било тешко да са 5 — 6 метара савлада Вељкови ћа. Гости су про.менили голмана који је, рекли бисмо, ни крнв ни дужан платно цех слабе игре свог тнма. Y друго.м полувремену, мада с.мо имали једну шансу, гости и даље нису били равноправнн противник. Истини за вољу „зе лени” су препустили средину гостима, а н одбрана није функ ционисала онако како зна. Зато је налад овог пута био најбоља „одбраиа”. Дреновац, којп је заменпо Милојевнћа у не колико наврата, врло опасно је продирао са дссне стране за разлику од офанзивног Карановића, чији су продори по десном крилу завршавали недпотребљиви.м центаршутевнма. Трећи гол пас је у 80. минуту. Овог пута Урошевић се реванширао Костићу, ефектно мг је вратио штик-iom ролну, тако да је Костић њмао времена и прос тор да се наместн и шугира поред немоћног Манића. Ваља забслежнги одлнчне продоре хитрог Милићевића у првом полувремену који.ма нас је подсетио на своје најооље дане. Код Пеливановића и Mamba осетио се недостатак кон днције, па је Пеливановнћ при крају утакмице „стао”, а грснср То.мић оно приморан да за.мени Матића младн.м Бурићем. Бурић, играч који је обећавао, своји-м потезн.ма на терену, најблаже речено, збунио је. Његово понашање нн најма ње не користи клубу. V свој својој физичко.; не.моћи нспропнсно фаулира противничке нграче, па му је с тога врло добри судија Белић из Ниша доделио једшт жути картон на овој утакдшци. Пролећна жетва бодова се наставља. Јединство нгра орга Јшзовано н шго је најважније успешно. До сада „зеленн" нису изгубили нп једну утаклпту и по свој прилпцн следеће коло, у коме Јединство гостује у Аранђеловцу, може да доведс до велнке гужве на табелп. Уко лико бн се осгвариле оптимис тнчке прогнозе, могло би се десита да разлика између Јелинства и Бердапа који је на дру гом месту, буде свега четири бода. Зато играчи.ма Мо.ме Томнћа преостаје да прикупе све снаге за утакмицу која he виши него снгурно бити тешка. јер је „Шу.мадпја” у послецњем колу савладана код куће од „Слоге” из Баточине и налази се у опасној позицијн. М. Мпленковић ТАБЕЛА ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ — ЈУГ Шумадпја (К) 20 Јасгребац 20 Бсрдап 20 Лсминд 20 Јлатар 20 Гимочанки 20 Ремонг 20 Паднлулац 20 1единстпо 20 Шумаднја (А) 20 Прогрес 20 КТК 20 Слога 20 Гакопо 20 Иоравп ' 20 Гоплнчанпн 20 10 6 4 32:18 26 7 10 3 16:11 24 10 3 7 39:22 23 9 5 6 23:19 23 9 5 6 26:23 23 8 7 5 23:20 23 8 5 7 32:36 21 7 6 7 28:28 20 6 7 7 25:21 19 749 23:28 18 668 20:26 18 7 4 9 21:23 18 7 3 10 29:30 17 7 2 11 21:29 16 499 16:24 16 5 5 10 18:38 15 цију 10 одсто од почетне цене лицитираног средства. Сва средства могу се видети сваког дана од 8 до 12 часова у Доњој Мутници, Поповцу и БусиловцуСТРЕЉАШТВО: ЗМШ УСНХ С1Н1Ш РЕЗУЛТАТИ ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ЛЕБИНА: Будућиост — Младост 3:3 4EFIYPE; ХдЈдук — Радничкл 3:1 ДАВПДОВАЦ: Радник — Борац 1:3 ПАРЛПИН: Врапчане — Слога 2:2 БУСИЛОВАЦ: Хсрој — Јсдннство 1:1 ДРЕНОВАЦ: Папрсдак — Земљорадиик ’ 2:1 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Зсмљорадкик 17 2. Хајдук 16 3. Борац 17 4. Врапчапе 16 5. Напредак 17 /6. Радшгчки 17 7. Младост 17 8. Јединство 16 9. Јединст. (ДМ) 17 10.Радинк 16 11. ХероЈ 16 12.Будућност 17 13.Слога 17 а 8 a 13 3 1 58:23 13 2 1 54:21 9 5 3 42:26 9 2 5 43:26 18 8 1 8 34:36 17 8 0 9 38:48 16 5 5 7 42:39 15 5 3 8 28:40 13 4 5 8 43:40 13 4 4 8 29:38 12 3 5 8 33:45 11 3 4 10 26:51 10 3 3 П 34::71 8 РЕЗУЛТАТИ ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ БУЉАНЕ: Омладинац — Развнтак 2:2 ПАРАКИН: Пструс — Напрсдак (СТ) 2:5 СВОЈПОВО: Напррдак — Младост 5:1 ЛЕШЈЕ: Лсшјанин — Слобода 1:2 ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ . .Моравац 2. Налредак (Ст) 3. Јухор 4. Омладилац 5. Напрсд. (Св) 6. Лсшјанин 7. ИСК 8. Слобода 9. БСК 10.Ралвнтак 11.Млалост 12.Петрус 13.Внхор 15 11 4 0 53:18 26 17 12 2 3 45:71 26 16 10 1 5 57:28 21 15 8 4 3 41:29 20 17 7 2 8 47:39 16 16 5 5 6 30:43 15 12 6 2 4 31:28 14 15 4 5 6 39:44 13 16 5 3 8 29:39 13 16 4 4 8 43:53 12 16 4 3 9 37:52 11 17 5 1 11 31:59 12 12 1 0 11 15:50 2 МАЛИ ОГЛАСИ Потр<бие конобарнде аа рад у кафанн „Онттпп" у Извору. Обра тнти се Зорапу Милосавл>«внћу у Извору. Продајем „Моксвнч" у деловима. Упитаги на телефои 45-325 нли 51-737. Продајем парпелу велнчиме 5.5 арп пзнад ауто — пута бр. 3341(34 KO rjapahini. Радо.мпр СтоЈковнћ, Драгослава МаринковнБа 16, Параћин нлн теле фон 51-136 од 7 до 15 чаеова. ПродаЈем повољио „Москввч 408” хаварисан. Граднмир Матејнћ, По. Јатс. Продајем два возпла маркс ,,101”, нксу у возпом стању. Цена повољпа. Упитати Зорана Лукпћа, Ламсла 4/12 нли тел. 51-989, поподнс. Оглашавам неважећом радну кн>в жнцу пздату у Скупшппги општпмс Параћпн на тие С.миљане Игњатовкћ из Буспловца. Оглашапам нсваиссћом днплому о захршеној ГнмназпЈп пздата 1978. годвд: у Параћину на н.чс Мнлије Павловић. Процајкм хоке пгк-им са фар.ме, Продаја he почегн 26. IV 1983. го дине. Оглашавам псважсћпм сведонанстно од I ло VIII разрсда пздато у ОШ ,,25. мај” у Поповцу >га и.ме Сшпппс Радосављсвнћа нз Буљана. РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ТУРИЗАМ И УГОСТИТЕЉСТВО „ГРЗА-ТУРИСТ” ПАРАНИН РАСПИСУЈЕ ЛИЦИТАЦИЈУ ЗА ПРОДАЈУ МОТОРНОГ ВОЗИЛА — КОМБН МАРКЕ .ЗАСТАВА 412" ДИЗЕЛ ПОЧЕТНА ЛИЦИТАЦИОНА ЦЕНА СЕ YTBPБУЈЕ НА ИЗНОС ОД 50.000,000.— ДИНАРА ЛИЦИТАЦИЈА ПЕ СЕ ОДРЖАТИ ДАНА 27. АПРИЛА 1983. ГОДИНЕ СА ПОЧЕТКОМ Y 10 ЧАСОВА V ПРОСТОРИЈАМА МАГАЦИНА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УЛ. САВЕ КОВАЧЕВИКА БР. 7 Y ПАРАКИНУ. УЧЕСНИЦИ ИА ЛИЦИТАЦИЈИ ОБАВЕЗНИ CY ДА УПЛАТЕ 10% ОД ПОЧЕТНЕ ЦЕНЕ. УПЛАТА ДЕПОЗИТА HE СЕ ОБАВИТИ НА ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ У ВРЕМЕНУ ОД 8 ДО 9,30 ЧАСОВА У ПРОСТОРШАМА КАНЦЕЛАРИЈЕ МАГАЦИНА УЛ. САВЕ КОВАЧЕВИНА БР. 7. РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА КООПЕРАНАТА 7 ЈУЛИ” ПАРАНИН, СА СВОЈИМ ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА „ПАРАБИН” И „ПОПОВАП” РАСПИСУЈЕ И Добрп резултати на првенству Југославије На првенству Југославије у гађању из серијске ваздушне пушке шесторо стрелаца из Параћина представљали су наш град. Сви су доказали своју вредност у овом такмичењу из националног програма гађања ваздушном пушком. По завршетку такмичења на првенству Србије без покраји * на, пионири и пионирке 9. и 10. априла наступили су на првен ству Југославије и Евица Радовић „убила” је 170 кругова, a Марина Обрадовић 160. Пионир Саша Милошевић „убио” је 173 круга, док је слабији резул тат забележио Зоран Хаџић. Јуниори су пре наступа на Савезном такмичењу имали и међутакмичење на првенству Социјалистичке Републике Србије са покрајинама у Новом Саду. Најуспешнији био је Мирослав Тешић са 368 кругова, само два круга мање од првопласираног. Милорад Николић такође је био добар са 358 кругова. Обојици је било то довољ но ла се 16. априла у Београду нађх на првенству Југославије. У веома јакој конкуренцији заузели су висок пласман. Милорад Николић „убио" је 367 крутова, првопласирани је имао само пет кругова више. Три стрелца са резултатом 367 кругова поделили су пласман од трећег до петог места. Мирослав Тешић није успео да понови резултат са првенства Републике Србије, али је за сваку похвалу и његов резултат од 363 круга и пласман међу 10 најбољих у конкуренцији сто стрелаца. Наредне суботе и недеље, 23. и 24. априла екипа Параћина од десет стрелаца бориће се у завршном колу Лиге Шумадије и Поморавља у Крушевцу, a три омладинца и три омладинке позвани су да гостују у Мурској Соботи где he одмери ти снаге са стрелцима града побратима. С. Здравковић IZIaaHas 9 Бос«, Главггца, теЈЛфон 46-222. Оглашавам певажећим сведочак. ство о завршсној основној школи и.чдато у ОШ „С. Јаковљевић” па име Зорпце Ifcnth нз ПараМииа. Продајем ,,фиат 13000’. Драган, Мпрослава Јоцпћа 36, Параћпн.
OPREME, sa pofpunom odgovornoSCu - P A R A CIN ПАРАЋИН ПОПОВАЦ .ПАРАБИН честита .ПОПОВАЦ ПРИЈАТЕЉИМА Свим радним „РАШЕВИЦА’ честитамо л>удима ПРАЗНИК честита ПРАЗНИК РАДА ЛРИШ РАДА 1. МАЈ ПЛГТ11П1 КОРИСНИЦИМА СВИМ ГРАБАНИМА НАШИХ YCJIVTA ОПШТИНЕ ПЛРАБИН КОРИСНИЦИМА НАШИХ УСЛУГЛ честитамо честитамо честнтамо ПРАЗНИН 5ШЗНИК ПРАЗНИК РАДА РАДА СВИМ РАДНИМ Љ¥ДИМА, ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН И ПОСЛОВНИМ СА ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА КООПЕРАНАТА ФАБРНКА ЦЕМЕНТА ЈОВИ ПОПОВАЦ" „ЕЛЕКТРОСРБИЈА" •31Р*А(И0 ПИДГЛМ ЗА ПРОИИОАЊУ к ДИПРНМЦКЈГ 1А1МРИ1Н1 IllfPIHJF, ПРСЈГНОРМ и ИИР.ЧЊУ - КраљвЕО ОРГАНИЗАЦИЈА ,,ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА‘Ч\ A Р А Ћ И Н СВОЈИМ ИНВЕСТИТОРИМА И КОРИСНИЦИМА СТАМБЕНОГ И ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА
ЈУГОБАНКА БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА Свим радним људима честитамо I.MAJ ПРАЗНИК РАДА FEROTEKS KraSjevo пријатељмма честитамо 1. МАЈ - ПРАЗНИК РАДА □ОУР „ПАРДЋЧН" ЛР ООУЛа „ЛРОМЕТ Свим радним људимаи пословнмм АЈДМ}« СИЗ миформлсаи* Имамчкм савет: Нмдв бранкожмћ Моичкдо Вучковпћ ивсгмс-шм /Кнккиннћ. Мнанви|е H.uth. Нада ЈиклиовпП. (замсннк арелссзммка) Снежака 1ованинн1» Мариаковнћ Слчвољуб ОАрадг.вић Животв Стп|ановнК. Жив<»|ци Гомић inpcavtaiiHK) • !овау- Гомић Vpebyje: Резакив* нн колеп«|\м Гнлвин п аогпгорнн 'релннх Сламнкуб Обра '**h Номинари: Свшасаиа »пввтжпК Милниа Жиаковић Мнргчлап 'liiMHipalesHh. Мнлив«>|г •Ind и Мио ipai Милеккчипћ Адреса Редакиијс: Млкаиааг lopxoi « (Ioiittahckh фпх 1? Геле- ₽см; Ljbbmb • laiooopHH vP«>>HHii 52-352. ловннарн 53 694 Претплата тпшшм I25.0U. тглул»'|и -нл 62.?и. 4а ннострансгво цвисгруко. Жнро рачун СИЗ-а ннформасања 635М-649 16 код СДК ilapahuw. Шхамла ГРО .Длас". Београд. Влајковићева >. гелсфои 340-551. Гкраж 11.000.
22. MAJA HA ГРЗИ ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ДАНА МЛАДОСТН • Штафета младости стиже на свечану трп бину на Грзи у 13 часог.а и 5 минута • На великом народном збору говориЕе другови Душан Чкребпћ и Петар Дамјановић $к Најпознатија нмена југословенске естраде и најуспешније точке са „Сусрета села ’83” ® Обезбеђен телевизнјски пренос • Редовне аутобуске веле до Грзе Цектрална прослава Дана младости за Србпју одржа he се ове године/Ма Грзи, 22. маја. Тога даца ово наше позпато излетиштс биће сгс цкште неколмко десетипа хи л»ада л.гди који he увелича ти ову велику народну све тковићу. Прославу организу је Ретч/бличка конференци ја ССО Србије, уз сарадп»у Општинске конфсренцијс ССО, Општинског комитста СК и других друштвсно-по литичких органмзација општипе Параћин, као и помоћи привредних организаци.ја, клубова и друшгва. Од Параћипа до Грзе тога дана саобраћаће рсдовпс агтобуске линијс у ооа пра вца,- кзо и линије које пове зују околна села. Центар излетишта на Грзи тога да на биће „псшачка зона", a возила he се паркирати на природним платоима подешеним за ту сврху, испред уласка у излетиште. Вслики (уметнички сабор на Грзи почсће у 10 часова. Од 11,30 часова почеће смо тра најбољих тачака из „Су срета села 83” уз учешће најбољих фолклорних група, иитерпретатора народне и забавнс иузике. затим хи рова и инстроменталиста. Свечане фанфаре огласиhe почетак најсвечанијег де ла програма у 13 часова. Штафста младостн, си.мбол Титове омладине’, на свечану позорницу стићи ће у 13 чагова и 5 минута. На велл * ком народном збору на ]'рзи говориће дрвтови Душан Чкребић и Петар Дајмановић. Y најсвечанијем делу програма учествује хор Му зичке школе из Параћина, Милош Жутић, првак Народног позоришта из Београ да. падобранци Аеро-клуба, дефиле извиђача, бригади-' ра. планинара, феријалаца, пионира, прииадпика ЈНА и „Партизана". Од 14 часова почиље музичко-хумористички програм за чцју реализацију су пре дложена најпознатнја имена естраде: БорБе Марјано вић, Ycnuja Реислова, Мирос лав Илић, Бокн Милошевнћ, Рок група „Рибља чорба”, Љуба Мољац, a ty случају немогућности неког од уче сника у ужи избор улазе: Шабап Шзг/лмћ, Митар Мирић. Лспа Лукић и Ханка Палдум. Након завршетка програма Штафета се враћа у Па раћин, где ћс се у Халп спортова наставити прослава уз учешће помевртих имена сстраде. Сутрадаи Шта фета наставља пут према Београду. М. Д. Лист Соццјалистичког савеза радног народа општине Пара&ии • На свечан начин, у присуству бројнпх угледних гостију и званица, у предвечерје Празнпга рада, 28. априла отворен је нов, најеавременији комплекс „Електродистриоуције” v Параћину • Y свечаном програму учествовали су: фолклорна секција из Бошњана, омладински хор из Параћина, као и најбоља рецитаторка у опшгиии Параћин за нижи узраст МијаЈловићева ® О новом објекту н развојном путу говорпо Драгомир Хаџић, директор „Електроднстрибуднје” @ После свечаног пресецаља врпце гости су разгледалн експонате из сликарске галерије Сисевац и Међународног симпозијума стакла, који су постављени у просторијама ове органнзације, a након тога гости су обишли новоизграВени по словно-адмннпстративни објекат Пттедеетнти Радничког сзвета „Елекгродпстриоуцнје” поздравио |е госте на отварању Обраћајући се гостима и зва — Изградња ових оојеката 1977. годипе, а идеја о потреницама, директор Драгомир чије отварање датс обечсжа- би градњс створена је неколиХаџић је истакао: вамо започета је 12. децембра (Наставак на стр. 10) ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ СКС РАЗМАТРАО СТАЊЕ Y ПРПВРЕДН ПРОБПЕМД М - Л И РЕШЕЊД 9 Y односу на npoiij.iv годииу резултати привређивања слабији @ Извоз три пута већи ® Акција Савеза комуниста на трн фронта: за већу производњу, већи нзвоз и повећану штедњу © На седници је разматрана анализа идејне и акционе оспособљености основних органнзација Савеза комуниста за остваривањс ставова и задатака конгреса Остварени резултатн послован>а по завршним рачунн.ма за 1982. годину и на почетку 1983. годпне бнсти cv v једном дани тема разматрад»а н.а два значајна скула. Прво је зассдао ПЕСНИЧНД ШТДФЕТД У ПДРДБИНУ Празжгчно прсдвсчерје, 30 априла било ie посвећено ва тромету песн”чкпх казиван,а на!лепших стихова о Титу, ко1с су писали аутори са нашег рсгиона v окви ру . матпЈфестацијс „Песничка штафета". На платоу испред спо.ме ника наподног xepofa Бранка Кпсмановића, песннчкг nrracbeTv лон^ти cv песници АпанК«поица и она ће боравити ло 5. маја у Параћпну Штафетна палица у којој је песнички нсказана радост живљен>а у Тнтовој Југосла вији, била је 4. маја у 15,05 окружена почасном стражом којом је одата пошта највеhe.u сину наших народа дру гу Титу. Опширнпјс на 8. страни Прнвредио-политичкц актнв општине, у чијој је пракси да сва значајна пнгања разматра, заузима ставове и препоручује коикретна решења, а пото.м јс ово питаље било на ссдницн. Општинског комитета СКС на којој је о ite.Mv нашпроко расправљано. Y уводно.м излаган>у Стојана Вељковмћа, члана Председништва OK СКС, дата ie анализа и оцена прошлогодншњег пословања прнврсдс за које је речено да ie било нзузетно добро, о чему с.мо већ писали, а већи део бпо ie noсвећеп стан»у привреде v протеклом гро.месечју ове године. Констатацпја ie да постигнутим резулгатт1а не може.мо бн ти задовОљни. У одиосу на про геклу годину оци cv v скоро свц.м важцим показатељима сла бији и to v прво.м реду код носнлаца црнвредне активносги V нашоЈ општинн. Планскн задаци v првом кварталу ове године код „Конфекције” н уТрикогаже”. се не остварују. Узрок је у „избијању" квали * тета и недостатку извесннх врста .матерпјала због чега cv про нзводи незавршени. Ипак v целипи Фабрпка штофова остаје и надаље наша најуспешпија организацнја, која бележи осДанас, 4. маја v 15,05 часова огласиле су се сирене у целој нашој земл.и и вре.пе је сгало за тренутак. Свирадни људ.и п грађани минутом ћутања оцали су nourrv поксјном другу Тнту. Прошле су три годнне од дана када је 1Бсгов живот прешао у историју. Из ње као са осматрачнице наставио је да светли у будућност. Прошле су три године бгз Тнта, али на Титовом nvту, у којима смо испољили саз смнсао наших опредељења и наше стваркости. Ми смо остали без Тита.борпа слободе, незавнсиости, самоулрављања и прсгреса, а свет је остао без највећег борца за мир, несврстаност п равноправност. Остали су сзи без човека који је својнм дело.м обележио једну епоху. Али. свилта нама н свету оставио је оно најважннје: јасан ппавац к путоказ у живот п будућност. Л то је внше и од нстори|е. Читав људски век Ткто је био борац за’ интересе и историјске цпљссе радничке класз н свнх радних људн, за најплеменптпје идсале н телсње наших народа и народностн Тито је бпо наш најдражи друг. Седам депенија горео у револуционарном радничком покрету. Шест деценкја јачао је редовз југословенских коли ниста Више од четнрн деценнје Ершио је на најдостојанственијн начнн најодгосорннју дулшост у нашој Партаји. Бко је херојски всђа у велнкој народно-ослободнлачкој борби н у социјалистнчкој револуцнји. Три и по деценије стајао је на челу наше социјалистичке државе и увео нашу земљу и нашу борбу за ново људско дпуштво у светску нсторију, исказајућн се и потврђујући.и сам као наша највећа историјска личност. Тито нам је оставио одговоре на пнтања — ко с.мо шта смо и како ћемо. II ми знамо свој пут, дт>.:? ; га се н чврсто и»нме корачамо. Њему дугуЈе.мо наше највеhe дело — Југославнју, јединствену, збратимл»ену, стабнлпу, самоуправну, социјалистнчку зајсдннцу стварнпх слобода радннчке класс, народа и народ.чостп Југосд.лBije у првнм редовима несврстаних. Југослапију способну да се одупре сваксм пссезан>у за њено.м незавнсношћу. Дугујемо му победносни ход, којггпжпт-тт, снагу н бо.-атство наше револуције, која је наше рађаibe п наша велпчнна- « Бпо је храбар, постојан, праведан. Свн смо поиосни на Тнтов исторнјскл лик. Тнто ннје само хедо« о дилачког рата н неимар социјалистнчке нзградн>е, он је много вшне — снмбол, ннспирацмја, пример који подстиче и храбри. Тпто је непрссушни извор рсволуцмонар. них надахнућа. „Смрт завпсн од тога како је неко живео. Ако сте урадилп нешто корисно to he вас наджнвјети. Ако је нско имао, нску корисну улогу у животу, чзк и тада свнјет nehe крепутн низбрдо кала он умрг- што .1е он урадно, заувјек he остатн. Ту много завнси од тога шта је неко урадио за дрл:аву или за народ- Исторпја је дугачак процес. Љулн никада ие заборављају шта ,|е било добро код пеког држаиника. Онп he ce.vri,3er*> c?.’i:’.- тн оног доброг у његовим диЈелима. Постоји пословмца: „Срећан |е онај који глечно живи". To, уствари, значн да је он учннио нешто добро”. (Тнто, 16. ма ја 1968.) . Мц ћемо се у Југославнјн, онаквој какг.у је Тито поставпо, компактну и снажну, борнтн снагом коју нам је он улно, да нам остане тгква и ми у њој истн. Знамо ла иас у немирном свету чекају многа нскушежа. . Али, непоколебљиви и бескодшромнснн, када је v питању буцућност ове земље. нс плашимо се сутрашљице. Јер, народ којн је ммао Тита и којн га носи у свом срцу пма н обавезу да настави љегово дело. To је дуг према ре волуциЈн и будућност. Наше чврсто соцнЈалистичко заједништ^о, оствзпено кроз борбу и револуцију, трајпа је гараншпа наше буду ћностн. Судбоноспо зпачсњс братства и једииства{ . Титп је увек наглашавао као највећу рев.олуционарну тсковпну коју треба чувагн као зеницу ока. Обавезни смо прсма Тнту, нашем и љсговом делу, лрема народмма и народностнма, раднпчкој класн, рад гцјм људнма 11 rpabaniiAia Југослапнје, према про-^сивhim људнма и пријатељима широм света, да .настдвимз Јаиочетпм путем. Y свему што је ЈугославпЈа д.знас нала ш сс Тшово дело и вре.ме he се г?^ њему памтнтн запи« гано у најблнставпјој странкцн у псторији човечантгва. С. О (Наставак на стр. 2)
4. МАЈ 1983. ■ БРОЈ 232 ДРУШТВЕНО политички живот ПРОБАЕМА ИМА-ААИ И РЕ1ИЕЊ * (Наставак са стране. 1.) татак дохотка и поред проб.тема са којима се с\'очава. У Српској фабрици стакла плански задаци се остварују. али због раскорака цсна исказан ie ггбнтак од S4 мплпона дннара. Због честог нсдостатка енергше плански задаци код Фабрике цемента hwcv пспуњсии. због чега се v првом кварталу Јавља гУбитак од Т 18 мнлиона цннара. V ..Параћинки" се плански задацп остваргју ати под доста отежаним услог.и.ма Пекара н Фабрика Аднтнва гакође осгварују планске задатке цок ie код „Будућноivhc. Од свих грана пољопривреда је на Kpaiv 1982. забележила најннжн раст укупног прихода. дохотка, чистог дохот ка и лнчпих доходака. Шансу |еднно треба тражнти V развоIV агроко.мплекса |ер ie мел.а №е стања у пољопривреди прека нужност. Мада cv па плану извоза постигнгти значајнц резултатн. нпак се плански задацц код нских производа нс остварују. И том пнтању мора се у следеће.м периоду поклонити пуна пажња. Кључно питање економске ста билизације ie наше понашање ИБТКТ „Бранко Крсмановић" и цаље најуспешнија радна оргапнзација сти” произвелена са.мо једна трећина ужади on one колнчи * не из првог кваргала 1982 године, а код .Вика Караиића" две трећине што свакако моDa да нас доста забрине V пољопривреди најтеже V уводном -raaaraibv је истак нуто да кала ie реч о apvni.u грана.ма гоеба <?ећи да се ни транспрртни капацнтети не коопсте v rrvHoi меои због недостатаха горива и гума. Y грговини и дал»е нема аовољно ообе, нсма пскова хемијскнх сре астава за загптиту оиља. пгго tv и гамо ствара неспокојство. имајућн прн том v вилу и пад реалног пичног лохотка и животног станларла Нови хотел ocTnapvie побре рсзилтаге гпађевинарство и по пеп заустављаЈиа инвестиппоне потрогпње оапи са затовпљаBaivhnv капаптггетом Стање v пољоприврелп ’е незадовољава СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТЛ Ангажовање на суштжи питањима ® Активпост основннх прганизација Савеза комуииста могла би па буде садржајнија само уколико се оне више окрећу оним горућпм iipoor.eмпма за ко!е сип саи жинотно заинтересовани ® Нечослепиост v сиро воћењу закључака спутава остваривање већих резултата на плапу спровођеља мера екопомске сзабилнзације Идејна и акпиона ocnocoOjbc кост основних опганизаии1а Савеаа комунмста га остваоивање гтавора и за.чатака Конгррса била јр лруга тема на по следњој ср-мчпи Опттинског комитета’ СК V ппиппемању анали.зе учестапвд no ie цело ГТпр’’еппн""'тпп ик. пбилагком ‘136 ОО ГК ол укупно 1R4. да би у дипоктн’«м разгорппима са чланстиом саглрпали ппавп стањр ства^и олносно како ге У салатњрм тррЈ^тк' остваоују поставл.рни залапи ппел Савеаом ко?ч”«<-гта V vwohhou иплагању woie полмпп П*чел>- ко ГуљевиН ппрдгрлмик Кпмисије за ооганизапипну изгпалжу. paanoi и мртол рала СК каже се ла су ови залапи јасно лрЊ^-нитиц mehni -рл нипи IIK ГК.1 и tnecTO’ гелнтпхи ПК ГКС и ла ОП ПК ла би Успрпгно рртавалр ова питажа. Mooaiy стално п . пдатати и одлучно с«* апражоватт« на еуИТТИНСКИМ ПИТАЖИМВ и проблр?ли”а спрпинр у кгнима делују- Развој лпгпптпгчтп-еклнп'’ скмх и са'’О”ттпатан1<. ппнпса еггппомска стзбпппззтпИа. пас полела гтпр' panv и прз^лтпти?»а рала. к заклиитпст. као блп^а пплтнв raw вилов.а антислпита.'»метт« «лг >« рчт>»ла”л''п«поипг плна1пан,а ко 1A OM**TB ’V д ^nvntTBPHt«v пп.тчАда и задатака — У Koioi мепп Че <*₽ осгваРивати лви залапм v пл1рдиHni сррдхгнн. завпси ре евега од тога колмко еу оснозне на три важна сектора потрошње: лнчие, опште и заједннчке и инвестиционе. На почеиз ове године приходн се пе остваjyjy код буџета, л моуправних пнтерс .. л ннца има више прилива средстава од планираних, па се морају вратити прнвреди не би ли колико — топнко поправнла веома изражен проблем пелпквилности. И на крају, рези.ме би могао да гласи: прошла година ка ко с,мо већ оекли била је веома успешна почетак овс године је са депресијом. Од песимизма :то оптимп. У дискусији Радоја Иесторо. впћа, члана МОК-а СКС, v погледу бУДУћности наше привоеде изражава се озбиљан песимизам. По љеговим речима. a ns чињенице да чнст доходак и походак nAiaiv сниженУ опганизаиије и органи СК оспособљени и спремни да извршавају конкпетнр .задатке који су утвпћени на конгресима Са _веза комуниста. истакао 1е Недељко Ггљевић. Пракса ie показала. истакнуто ie на седниии. да је послр олржаних конгреса поја чрна активногт ОО и опгана СК. по1ачан ie њихов одговопан о-ил« поема коиттпш слабости v кенкпетним спелин"”. но и пооел тога се нелостатак инитттНатмвр и конклртног ангажлран.а на paanpinena^v животних и ралних пРоблема код "n'o-niHHx ОО СК из ’лгтери- ’а.пттр ппп’»аволње. ралних и Нелоелрлност у спиовоКрт+.у -’лкл.г-чака, птто i? посебно наглжпено v свим лисктси<ама. ГГПГГЛВЛ лгтвлпт-чрн,р всћих резултата на плану епповоћења ој7прл”скр стабиЈГизаии1е Изкс. знамо ла rehv нпетго- ”има одг>вН₽Н’«х пл1лва има и ”нт»гта neova мрло се v пазгтадпрлл о хтопдлном ли ч.тдна Глвл.ча Иа^кл-»ип^»н-.р па пне кпмукигте који cv склони таквим поја т>Р ‘»<“ОЛП„ СР V ГТИТЛЊР пли vr.no.’i Koh< Санез wnMvwwrTa кло авлнгаппа г'.ллничг<е власе има reHv лппвмпл»’р и ■ лгталим таКлнмх»а С лбдипом ла v оп- "’’■’гнн ланрг ича 5 чллнлва СК. г правом се може пећи лл то представља велику потечстопу раста. што довољно ука3vje. не узнматући друге показатсље, ца cbv озбиљност ситиације. „Мора.мо рећн да у по следњих пет-шест година нис.мо имали боље услове.' што се тиче капацитета, за далско боље пословање него што је ово. По себно треба да пас забпину губпци код Српске фабрнке стакла н Фабрике цемента, |ср уколико не дође до иеккх радикалних промена м бржег ре аговања шпре друштвене заједнице на релацијн цена, ситуацн{а ће бити изузетно озбиљиа. Мн смо тек Јсдним кораком закорачили у проблеме и проћиће неколико година да из н>их изађемо” рекао ie на краiv Paaoie Несторовнћ. Б' идар Мадић је v својој ији пагласио да ie после перпода од две—три године када ie привреда бнла v нешто повољније.м положају у’при- .\iapnoi оасподели сада се-ситуација погоршава. Ако би посма трали неке показатеље, као што -cv стопа амортизације, која ie повећаца н посебно фнзички оби.м производње to ie неоспо ран доказ напора радних људи да превазиђу настале проблеме. ..Мислим да не cxoiii чињеница да ie ово најтежи период привреде у задњих нбколико . јер снтуација код про лве ко|а показује тснденцнју раста ie задовољава}ућа, мада ie фннансијска незадовол>авајућа.. Ипак не треба бнти песимиста. iep физички обим пронзводње показује раст. Када све то узмемо V обзир радни људп су vnehajin доходак. па прсма томе ако одстранимо цијалну и покретачку снагу, поставља се питање колико смо успели да tv снагу организујемо -и идејно и акционо лспособимо за деловање у садзшњим условима н оствариван»у конкретних резолуција. Јер. како рече у својој лискуси!и Стеван Стојковић./ члан OK СКС, има појава идентиЉи капије појединих чланова СК са људима који су на суппотрим позипијама лини^е наше Паптије. па чах и читл«их основних организаиија СК To је пписутно и v садашњем тоенутку. посебно у акцији чдружквања у пољопривреду. Онењујући све изнето. био би резиме уводног излагања. постб1и потпрбд joni в<= *ћег ангажлвања на иле1ном оспоеоб- .4iapaH-,v и класном’ ianaibv. ien v obomp се јогп. увек aaocraie ла по^пебама друштвене праксе Рали се о дугопочним залапима на оспогпблзаван^ ОО ГК за оетвапивање непосоелних nvrnno'TKwx пиљева наптег само^т^л °чог гопи1рлт<гт’<чког naapoia На »*енпву опрнр о н»и XOBOi OCrtnroR.'E.e'T’OCTW Т^рба ДЛ 'Tbohmmo и оенсвне злватчр н ппавтте ла.л-А активчоетт« т<^тл као ie ппрпсрпмчк OK ГТгхдгаи Пртковт *ћ У е:Нм CV ХГПАЛ— Pane Мчт * тпћ. Гтрвчп лп Атдпасковић и Драгап Пл. тковић. С. О. оно што нам представља објектнвне тешкоће, можемо изрећи позитивну оцену за резултате које наши радни људи чине. Раде Милутиновић, члан Прс дседништва OK СКС, ie истакао да V3 објективне слабости мора па се расправља н о субјективним, iep смо У ситуацији ла на н»их утичемо. Такође ie нужнб да се више пажње посвети пољопривреди. с обзиром на могућности копе наша средина и.ма v то! грани привреде. Боривоје Маринковић, члан Прсдседнншгва OK СКС: „Знамо које сУ нам слабости, сада треба да кажемо како да на њих утичемо да би их отклонили. Циљ ie да се договоримо у ком правцу Савез комуниста греба да делује. Кала ie реч о субјективним слабостима морам да кажем да се v већини радних органнзација веома мало учинило на спровођењу стабн.тпзаиионнх поограма. Шта је то што доприпоси да закљу чии ‘остану неспровелени? To ie слгча$ и V Фабрици це.мента, где ie посебно присутна линија незамерања" Радивоје Томашевић, члан OK СКС ie говорио о проблемима на које наилази Медииински центар. а који cv проузроковани недостатком средстава. По његовим речима има до ста потешкоћа. али су радпи јбуди и комунисти стално v акшпи радн превазилажења тих пробле.ма. Али. има и објективнпх тешкоћа на које не може да се утиче. па предлаже да се вишак у СИЗ.овима уступн здравству за побољшање услова лечења и набавке опреме и проширење капацитета. Драгац Петковпћ, председник OK СКС ie V завршно! речи нагласио да .можемо објективно бити задовољни резултатнма привређивања v протеклој годиии. Наравно, оваквпм стањем се не треба уљуљкива- 'ти. iep ако је осталима лоше и’ нама не може да буде добро. мпслећи при том на општу еко номску CHTvamijv. И сигурно ie да се то стање одражава « на иашу привреду. Недостатак горива, његово поскупљење. диспарнтет цена у примарној расподели, све ie то што утиче на целокупно стање. Посебно. по речи.ма Драгана Петковића брпне пробле.м неликвпдности. Савез коминиста npeavзима низ мера. Захтеви цаших радних организација cv већ по слати надлежним институцијама и органима па се из.иене односи V примарној расподели да се објасни v каквој се ciiTvauniH налазе наше органпзације vnpvxceHor оада, мада се то не решава преко ноћи, Затнм ie председник OK СКС говорно о задацпма Савеза ко муниста на лпнији реализације ставова Конгреса и друге и четврте седж-гце ЦК СКЈ. односио СКС и трећег пленума ЦК СКЈ о заоштравању одговорпости за неизвршавање задатака. као и о нужном поедузи.маљу ме ра за 6ољсј рад и бољу днсциплггну v организација.ма vapvженог пада Савез комуниста мора пре свега да води битку активности за Behv пронзвод н.у већи извоз. повећање пољопривредне пронзводп.е, запо шљавању и штедљи по сви.м основама. Уз ово дисциплина и елиминисање 1авашлука мопа да нађу места V тој акцији. Следеће гпггаље 1е дифепенцн lannia рала од нерада. 1ео не «о;ке да се толерише стан»е ла bum 1ош због непала ни|е одговарас нпти изп/био падно ме с?о Гпеће питаље ie бптка на Фоонту расподеле ко!а мова вскључттво да се везује за речултате оада ТенпенпиЈа ура вниловки ко1а погтима карактеи масовности вуче нас уназап. Ha Kpajv 1е ггредсепник ОК СКС нагласио да нема места нтј песимизму ни оптимизму iep ствап ie v нашим пгкама и ми као Паоттпа морамо л>утнма па почиднмо ретпетва. JBv лпма не тпеба Паптија xoia пе 1П’тв пешења ксма нс внди изпаз из CHTvanwie Ми пз.таз зна vo и видимо Рекли смо: то ’е већа ггоотпволн.а. бопба за чавоз. већа гтггелтва пстакло ie ма Knaiv Ппаган Петковић Ha Knaiv cv vceoieHn закп»гчпн ко]‘в ће бнти постављенп RHM основним опганизашпама f'KC на разматп?ч,е и прелузп ман»е мера по њпма. С. О. ■ ■ .■ " ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ МАЈСКИХ ПРАЗНИКА NECEU МЛАДОСТИ И НУЛТУРЕ Месец дана, тачније од 25. априла до 25. маја у општили Параћин владаће права празнична атмосфера. Јер, када слави рад, када слави свој празник радни човек уме да се радује и весели од српа, а све то за<шн>ено Је младошћу и ле потом. Први Јплтољак вз букета мајскнх манифестација отворио се 25. апрнла ,у Фабритш цемента „Новн Поповац" у Поповцу. Сусрети дрггарства у литерарном стваралагптву, рецитовању, ликовном стваралаштву, уметничкој фотографијн п кинотехнтппг окгпили су то га дана раднтгке уметнике из параћинских колектива. Свечака академнја посвеће на 40-годнппбицн битке на Неоетви и . СутЈсепи АВНО.Т а одржаиа |е 27. ап рила у свли Градског аматерског позорипгга, а сутрадан су ттуштени ,у пад по словнопогонски објекти „Електродистрибутп-Не”. ,.Пе сничка гптафета 83” у пред вечерју Празника рада под дармла Је граду на Црницн букет ппедивних стихова по свећених наЈдражем Tirrv и нашо! револУпнЈи. Те ве чери одржана је п традппноралпа иггафета младости ^ветозапево — Буттрија — Параћнн. Традиционални ппвома!- ски гранак окуттио је код Кнесалачке чесме великн број грађана и представнм ка друштвено-политичтч-их и радних органпзациЈа. Општински турнир V Стрељаштву одржан ,1е 1. маЈа, a другп дан ггразника испуњеп fe традипиопалннм првомајским пзлетом на Грзн и „7. јулу”. Финале фудбалског туршгра у органнзацији СУП-а одржаће се 7. маја у Хали спортова „7. јули”, када и 13. МАЈ — ДАН СЛУЖБЕ БЕЗБЕДНОСТИ ТИТОВ ПУТ - НАША БЕЗБЕДНОСТ © II ове године Секретаријат унутрашгвих послова у Параћину обележиће 13. мај, Дан службе безбедности у знаку јубилеја, 42-годишњице реовлуције и 39-годишњице формира1ва органа и службе безбедносги Секретаријат унутрашњих по слова у Параћину у протекло.м перноду имао јс запажене резултате и то како на пољу откривања и спречавања криминалитета тако п на плану сарад тве са осталтгм сгбјектнма друштвснс самозаштнте. 3axBan>vivhn помођи и сарадњи грађана и осталих субјеката, ралнипи СУП-а у Параћину данопоћним ангажовањс.м, испхчшлп cv очекиваља друштвене заједпице и пружили помоћ v свим критичннм ситуација ма. . Посебно треба истаћи па СУП v снстему друпггвене самозаш тите има посебно место и улоrv, те је остварела значајна са рацња н то како са радним и пругим организапијама. тахо н са месним зајелнтпхама. Слелећп Титов пут. служба ie цала пгц цопринос v очуваibv натпе. безбепности и пастављајући тим гсутем. v саралњи са свим сгбјектнма друштвепс самозагитите, могу се и налаље очекивати овако добрн рез\лтати. .алп и ioni бо.т>н. V оквиру прос.тавс Лапа без белности прелвпђено ie низ маинФестаииЈа. почев ол гтрнјема за пионнре п омлапннг коп« co тралипипнално оппжава на cav празник преко полагап.а цвсћа на гробове погинглих и умппп' палника СУП-а, посетс всћнм радпим органп.запи1амв па пг» традицпоналиог заједннчког ру сусрет Друштва за спорт в рекреацију инвалида рада Мурски Соботе, Крапине и Параћина. Поход планинара од Плане до родне куће Бранка Крсмановића Y До н,ој Мутници планиран је за 8. мај. Велнкп јавни школски час окупиће иа платоу испред споменика Бранка Кр смановића у Парапину око 3.000 ученика основних и средњих школа, када ће се пригодан иачин евонирати сећање на Дан победе над фашнзмом. Прослава Дана безбедности — 13. маја биће оргаинзована на најбол>и могући начин, а тога да на почеће и сениорско првснство региона у шаху и трајаће Још два дана коли ко и сеоске олимпијске иги ре у парку „7. јули". Фииале омладинског Југо-купа заказано је за 18. мај иа стадиону Јединства, 20. Maja одржаће Сусрети другарства у музичком и фалклорном стваралахптву, иитсрпретацији забавних и иа родних песама, а Опигттпхско такмнчење ватрогасаца биће 21. маја часова. а у 19 часова ће је млади иаше општнне дочекатп у Хали спортова где ће и преноћпти. Сутрадан је у 8 часова њел свечани испраћај, а увече he хол Градског амтерског позори шта процветати од најлепших лнковних радова основаца и средњошколаца, од изложбе „Пролеће и младост”. Финале омладинског Јуто купа ,у фудбалу на стаднону Јединства, кога lie поздравити падобратши Аеро клуба „Наша крнла” пз Па раћина. својпм скоковима, биће завршене параћинске мзјске свечаности. С. Ј. чка активних и пензионисаних радника Секретаријата унутрашњих послова. Поред овмх манпфестаиија, v оквпру прославе Дана безбедностп организоваиа ie и акпиia „Нелељна безбедност” у саобрађајг са посетом Kviin пвеИа a pacinicaH ie п наградни темат за гченђгке основних школа ..Титов nvr — натиа безбедност". V оквиру спортске актив ности. v tokv ie Тгрнир v малом фудбалу на коме vuecreviy бројни ппелставнппи ралних и npvnix onraHMxamiia V ueciu-гм зајеллппама opraнизованн cv састанпв са препставнппима дпу»птвеио-по-ттичких стргктура на којнма се пазговапало о пргштвено *| самозапгптти и улозм свпх субјеката v њеној пеапмзапип-Е Kao w pairninx гопвна. за TaH безбелности на1 *боп,им палпинн. ма бвће полел»етта прпзнатЋа и бттТто препложсни за похвазе и олииковања . Ha Kpaiv тгеба помсиитп па •е v OKRiinv Нсллт-л бетбепчрс. тп опгатппвлра акпша т-бпово.т>ног лаван»а крвн v xoioi yuecTBviv палнинч Секпс-гари1‘ата УЕптрапгн.их послова. ^нанае 2
a£ и=aо&
' eq /jujq n>io».>;qoG 1 i a > E w м fcj o
«. MAJ 1ИЗ. ■ БРОЈ 252 CYCPET С ПОВОДОМ ЛРИ1М 31 и ЈЕИ1Е РШ U НИ ■ ПЛАКЕТА РЕПУБЛИЧКЕ ЗАЈЕЦНИЦЕ ДЕЧИЈЕ ЗАШТИТЕ ЗА ДОСТИГНУКЕ Y ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНЕ БРИГЕ О ДЕЦИ YCKOPO Y PYKE МИРЈАНЕ ВЕЉКОВИН, РУКОВРДИОЦА „БАМБИЈА” V Јутарњим часовима једног обичног радног дана потражи * ли с.мо Мирјану Всљковић, руководиоца јединице удруженбг рада „Бамби", желећн да' колико је могуће, на ово мало простора прсдставимо једну личност са богатнм радним искуством, тачније трндесетогодмшн»им радом са децо.м, од тога 22 године на руководећим местима предшколских установа. _ Y „Бамбију” је нема, отишла је до Бачке кухиље, отуда нам рекоше да је у „Колибрију” a тамо је једва пронађосмо. Обилази групе, контактнра са сваким васпитачем, погледа свако дете, сваки кутак. He чекамо је једино ми. Ту су саветници из Крагујевца, ту је састанак руководнлаца ове установс, ту су комнсије и састанцн око уго варања летовање деце на Грзи и мору, ту је и саветовање у Нншу на ко.ме ће се Мира наћи за говорннцом. Пре три деценијс Мнра није лретпостављала да ће јој радни век бити испуњен таквим те.мпом н да he га посветити предшколској деци. После за. вршенс учптељске школе из ро дне Сикприие отишла јс у Буљане и послс пст година учнтељовања долазн за руководиоца Обданишта v Штофари. Успела је захваљујући својим изузетни.м органнзаторским способио. стима, да да посебно обележје раду Једне оваквс установе. Y том перирду рада посебну активност испољавала јс у организовању рада обданишта по с.менама, прнлагоћавајући га раду радника у Фабрнци, као и воБсњу новнх вндова васпитно. образовног рада са децом из ге нерацнје пред полазак у школу на сеоском подручју (путујући васпнтач). За овакво ангажовање поста. ла је лично носнлаи многих иаграда н прнзнања, установа на чијем се челу налазила 1980. го. дине добнла је Републичку наг раду за уређење среднне (1974) и Трннаестооктобарску награду олштине Параћин (1976. годинс). ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" ГУБИДК У ИИ ООУг-има Ф Од 12 старих милијарди, нова фабрика „остварила” је 8,7 милијарди губнтака, од чсга прско пет одлази на амортизацију После подбачаја у пронзводњи у првом тромесечју могло се очекивати да н финансијски резултат не буде сјајан, али је он нспао — поразан. Само ООУР „Производња це.мента 2000” „пронзвео” је 8,7 милнјар ди губитака, а ООУР ,,Промет” скоро две милијарде. За њпма следе „Пропзводња цемента” са 660 милнона. „Производнс услу ге” са 370, „Коповп” са 186 милиона и „Липнина” са око^ 100 мплиона старих линара гуоитака. Значи, „стари” део фабрике направио је око 3.3 мнлијарде губитака, а нова фабрнка 8,7 милијарди — укупно 12 милијарди. Код ООУР-а „Производња це- .мента 2000” губитак се јавља, како кажу финансијери, „у сулстанпи". то практлчно значи да пова фабрика и нема доходак, јер cv остварени трошкови већи од прихода. Остали OOYP-и нмају губнтак јср чист доходак не покрива нсплаћене личне дохоткс. При разматрању производње уочава сс ла је само дбог мазуМпанан 5 Елан је не напушта ни задњс три године откако је на новој дужности, руководноца ЈУР-а „Бамби". Ведра и расположена, спрем. на да помази малишане и разуме колеге, у колективу јс цење. на као добар руководнлац и сарадннк, истакао јс и днректор Центра за дечју заштиту Перо Макрићевић. 1Пта за жену значи битп руководилац? — Пуно одрицања и много напора мора да поднесе свака жена која је на руководећим местима. Радни дап се увек завршава дубоко у ноћ. Алн, ка. да се воЛи посао, време правилно распоредн и искористи стнже се све. Менп јс посебно мило што свакодневно глсдам како наш подмладак растс, a noсебно задовољство мп је кад сретнем младнће и девојке, одраслс људе, праве личности, a знам, ја сам их са колегама подизала нз пслсна. To је чар moi посла, лепота позива којн.м сс бавнм п највеће прнзнаљс за овај рад, истакла јс Мирјана Вељковић. Додајмо да у овс врсдне рукс ускоро треба да стнгне, тачнијс за мајскс празнике. још је дно врсдно прпзна!ве — Плакста Републичке заједннце дечнјс заштите. С. Ј. та изгубљено 3.424 часа рада пс ћи или 112 хиљада тона клин- -кера. Изгубљена производња клинксра умањпла јс доходак, како се процењује, за десетак милијардн. Поред овог, најбптнијег разлога, на губитке јс утицала зна тно увећана амортнзација. Код нове фабрикс амортизација износи 5,3 милијарде, што јс за милијарду вмшс од планираног износа. Камате су оптеретлле доходак „двсхпљадетоике" са скоро 4 милнјарде. а због нелпквидно сти која прати ралну оргаппза- - пију очскујс сс пораст каматс па краткорочне кредите за ин_ вестиције у ООУР-има I и П. И другс околности утнцале су на негативан фннанснјскн резултат: ненаплаћена реалнзаиија по основу куповннс угља за раднике, изостали ефекти од удруживања са превозницима, лзмена структуре купаца, сман>ен»е марже код великоггродајс. У „Новом Поповцу” све полп тичке и руководеће структуре реагују на овакве резултате доношењем бројних закључака и планирањем мера којс ћс амортизоватн негативац резултат, по могућности всћ до следећег обрачунског периода. СУСРЕТИ ДРУГАРСТВА РАДНИКА ПАРАВИНА НЕИСКОРИШЋЕНЕ МОГУЋНОСТИ ф Општинско такмичење у литерарним и ликовном стваралаштву, рецитовању, фото и кипо- -техници одржано 25. априла у Цементари. @ Представницл Фабрике цемента најбројнији у свим дисциплинама 9 Домаћин оправдао no верење ® Осећа се недостатак аниматора кул туре v радним организацијама @ Српска фабрика стакла обезбедила пехарс за првоиаграђене Најбољи песници. прозансти. рецлтатори, сликари, они који воле и другују са фотографијом, филмом и камером састали су се 25. апрнла у Фабрици цемента „Новп Поповац” да покажу шта им испуњава жнвот и часове после радпог времспа проведеног v фабрлчкој хали, за машином или канцеларији. Песннчка жетва ове године ннје била нарочнто богата, нс баш онако како Се очекивало. Стручна комисија јс пажл,иво прегледала све прпспеле радовс и дошла до закључка да се V нашим радним срединама негује поезија. разлнчита и по вредности и по тематици. Рад-_. ницн — лптерарнл ствараоци пргжају богатство те.ма, од љу бавних ]‘ада, соцнјалних тема до родољубиве поезије. Најброinniv песничку екипу, н то доПРЕДСЕДНИШТВО OK CCFH hi побомаи! саабпевање Снабдевање радних људп и грађана наше општине цефицитарним производима, a поссбно уљем, детериентом и кафом у прва три месеца, не одвија сс у складу са потребама. То је закључено на седMinin Председништва ОК ССРН, одржаног половином априла, када је било речи о пробле.млма снабдевања н расподели дефнцитарних производа. Проистекао је и закључак да Извршни саИз касарне „Народни херој Бранко Крсмановић” СВЕЧАНА ОБАВЕЗА Младк војници из параћинске касарне, 23. априла положили су свечану обавезу у при суству бројних гостију мз окол них места, родитеља, другова и старешина из Параћинског и ћупријског гарнизона. ИЗБОРИ Y ОМЛАДИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ Избором новог Председн-ишт ва ОО ССО у јединици Милоја Пнјина дат је новн подстицај стваралачком раду и ангажова њу младнх на остварнвању програмскпх задатака. Постојећи план н програм рада допу. љен је и проширен новнм сацржајем, а састанци организаци * је су плоднији и чешћи. ВОЈНИЦИ ЗАХВАЛНИ ГЛЕДАОЦИ На протеклнм Сусретн.ма по зорншних аматера међу гледа оцима бнло је и 120 војника. Војнпци су са одушевљењем примнли представе и многп he од њих убудуће бити сталнн no сетиоци пбзоришта. ТакоБе су војнпцп узели п учешће у раду „Округлог стола о првказаннм предсГавама”. АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА Традицноналмо добра сарад ња војника нашег гарнизона п омладине града настављена јс заједничком академијом пово дом 40-то год1ппн>1ше битака на Неретви и Сутјесци. Сценски приказ у режији војника је ученпке школског центра „Бранко Крсмановић”, ОШ „Стеван ЈаковћевиН" п 27. апрп ла на премијери побрао све an лаузе. Војник, Драгал Гостојнћ бру. дала је Фабрнка цемента. Y дплеми који су то аутори који највише заслужују похва ле. а уједно и прва места, жнри ie одлучио да посебно треба цстаћи три пмена: Славпцу Благојевић и Јаворкг Марковпћ из Цементаре и Свету Цакића из Фабрике штофова за песме „Тканини” и „Неки ме 30bv песником”. Жири је гједно предложио да Славица Благслевић представља нашу опиггину v литерарном стваралаштву на регионалном такми вет CO са прометним организацијама предузме потребне мере ради обезбеђења потребних количЈГна дефицитарнпх производа, предложи начин усклађивања количина роба са бонови * ма и начпн продаје артикала преко месних заједница. Отлтинскн коммтет за прнвреду друштвене службе и фннансије и Секретаријат за пнспекцијски ладзор треба да изврше контролу и утврде набављене и продате роое у периоду за протекла три месеца н да ли све набављене и продате количине правдане боно вима. М.Ж. .^XXXXXXX>X'X\XXXXXXXXXXXXXX4XX<XXXXXXXXV<XXV№XXXXXXXXXXX'XV^XXXXXXX\^X>XXV *XKXXXXX\XX\XXXXXXXXXXXXXXXX4XSXXVX^^^ ОКО 3.000 УЧЕСИИКА ТРАДИЦИОНАЛНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ НА КНЕСЕЛАЧКОЈ ЧЕСМИ | Првомајскн уранак најмасовннјн | Празннк рада ни ове године ннје могао да npobc без траднцноналног Првомај ског уранка. Y првнм јутар 1бим часовима. радничког празшЈка, колоне кампопа н путничкнх аутомобила, упутпле се на Кнеселачку чесму традицнопално зборпште учесника уранка. Преко 3.000 учесника подсстило се на тра чењу, а Љиљана Маргитиђ, радннк СФС, да нас ггредставља у рецитовању. Организатор такмпчења, Општинско синдикално веће и СИЗ ку.тгуре учинили су да сваки песник, учесник на овој. смотри, буде награђен пригодном књитом која ће их подсећати на ово дружење и подстицати на (ош бољи рад. Оцењујући ликовно стварала ппђо, жнри је такође пред co бом имао широк спектар тема и техника. По једногласној оне 1ги три радника слнкара. Омер Рајковић. Бобан Николић и Србобран Килнбарда чпне екипу за регионалну смотру. Најбоље фотографије'и.мао ie Пуниша Ракић из Цемемтаре, а награда за филм припала је Мирјани Московљевић, т-а^ође раднику Фабрике цемента „Но ви Поповац”. Општннска смотра из овог. дела ie завршена. Одабрани су представници за даље такмичење, али морамо да нстакнемо. општи утисак је, да нису искоришћене све могућности, које постоје V параћинским ко: лективима. Слаба зацнтересованосг радника и слаб квалитет cv одраз ’стања и брнге за културу у радним срединама. Чињенниа ie да су људи који дру гују-са лепом речју са сликом или фотографијом, са уметно шћу препуштени сами себи. Аниматори културе v нашт-гм радним органпзацијама не постоје, iep no многима, to ie неважна сгвар. За многе мање важне ствари, сигурни смо, оде лакше динар него за књип,’ или некн културни програ.м. Ово ћемо поткрегпити изјавом 1'едног радника — уметника: .Једва стигох. Шеф се толнко мислио да ме пусти, да сам чак морао да молим директора за излазницу. А да ie за неку утакмицу. одмах би изашао”. Нека ово буде и опомена да се предстојећи сусрети и такмичења V фолклорном и музи- , чком стваралаштву, интерггретацији народних и забавних песама 20. маја у Хали сггортова дочекају и нзведу спремннie. Поред свега, истаћи ћемо оно што ie на1важни1‘е. Сусрехд долазе и ггролазе, а другарство оста1‘е, што ie ц главни циљ ове манифестације. С. Ј. днцнју дугу преко пола децсније и добрнм расположе н>ем поздравнло празнпк. Празннчно славље са уран ка пренело се н на улице града н на Трг Бранка КрсMaWoBiiha где се развило Ко зарачко коло. Првомајскм уранцн нису нзостали ни у ссоским меспмм зајсдпицама, како смо обавештени СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ СКУППГГИНЕ ИНВЕСТБАНКЕ — ПАРАНИН Очекују се отежани услови Инвестбанка — пословпа Једи ница у Параћину заврпшла је прошлу годину са познтивним финансијским резултатом у односу на претходну. Укупни приход највеће учешће пмају наплаћене камате на дате кредите и депознте. Трошкови под ограшгчењем кретали су се у дозвољеним ок вири.ма, али је једна врста тро шкова била у духу кретања цс на на тржитту. бстварени за једшгчкн доходак од 15.935.710,49 линара усмерен је за исправку вредности и покриће негатмвннх курсних разлика. У раду са становнЈППтвом по словна једнница, речено је на Скупштини, стиче из дана у дан све већи углед. Број ште диша нарастао је на око 35.000 грађана, а укупна средства штедње на преко 500 милиона дннара, што је повећање од 32 одсто у односу на претходну годнну. Зиатан део ових средстава налази се у оптицају у ви ду крсдчта грађанима, а остатак се корнсти за кредитиран»е гтривреде. Како је истакао Радоје Несторовић, директор пословне једннице у Параћину услови рада и услови за стицање заједничких доходака у овој години биће отежани због преви сокнх паснвннх камата корис ницима друштвених средстава н грађанима. С обзпром на увећане основ нс и нужне трошкове којн ће оптерећпватн доходак пословне јединице, у Инвестбанцн по свећује се посебна пажња ква литетном раду п нзвршавању свих послова од стране запосленлх по цену предузпмања дисциплинских и другнх мера пре.ма онима који се огреше о иорме рада и понашања. На крају свог излагања Радоје Несторовић сеунмерадни ка Радне заједнпце захвалио делегатима органа уттрављања пословне јсдинпце на коректиој сарадњн и активном раду на нзвршавању заједннчклгх за датака у протеклој години. М. М. бнли су масовннји него икад. < Поред изласка на траднцноналне уранке многн су провелн своје празничне да не у оближњим излетишти- i ма Грза и Сисевац, а Љ1ша | су се прплружплп н бројни \ пзлепшцн нз блпже н даљс околнне.
| ГРАДСКА ХРОНИКА 4. МЛЈ 1983. ■ БРОЈ 232 ИЗИРШНИ САВЕТ О СТАМБЕНОМ ЗАДРУГАРСТВУ СГАМБЕНА ЗАДРУГА ЖЕЉА НЛН П01РЕБА Стамбено. задругарство, све више добија значај у нашем друпггву. Y току прошле годи не у ужој Србијп постојало је 24 стамбених задруга које АР-ЗЖ рдно врдно еијат ноа су ангажовале лична средства ржднпх људи и грађана за ре • шавање стамбених проблема. To између осталог стоји у закључцима поводом извештаја о иоложају и остваривању уло ге стамбеног задрутарства Извршног већа Скутпптине СРСр биЈе коЈе је разматрао Извршки савег CO на седници одр жаној 19 априла. Наша средин а има некаис куства по питању стамбенотза другарства јер је пре неколико годинна Стамбена задруга ЈВпмос" из Светоззрева ррадн ла у Параћину већи број ста вова. Разматрајући ове закљу чке Извршни савет је затражио да самоуправне интересне заједнице СИЗ-ова станова н»а и управљања грађевинским земљшптем ттрипреме информа цију о могућностима, потоеба ма и условпма за формирање задруге и да у сарадњи са Ко митетом за урбанизам и komv налне послове предложе одре ђене локације за ову врсту градње.. . Уколико за то постоји оправдање, задругу треба обавез но формирати с тим да се и банке са овог подручја укљу , чс у финансирање стамбеног аздругарства. М. Ж. ДРУШТВЕНИДОГОВОР О УНАПРЕБИВАЊУ ЛОВСТВА ЗАШТИТА ВАЖНИЈД ОД ЛОВА • Донета одлука о висини иакнаде за бесправно одстрељену или на други начии уништену дивљач на подручју општине Параћин Y циљу обезбеђивања и ус клађивања заједничких хгнтере са у ловству све скупштине оп штина у Србији прнхватиле су Друштвени договор о унапре ђивању ловсгва. Овјем договором утврђене су осноне општих услова зада вање ловишта на газдоваље,по оштрене мсре и прецизирама љихова прилгена када је у-пи тању заштита дивљачи, пове ћање броја и квалнтета заштићене дивљачи, -мере за сузбијање бесправнног лова идо сада едостајаће сарацње учесника Договора са ловачким и сличним организацијама у земљи и иностранству Дивљач која је по нашим како дсловању хемијских пре парата за заштигу биља тако и све раширенијој појавн ловокрађе и бесцравног лбва, Договоро.м треба да буде мно Како * примењиватн здравсго безбедннја. твену заштиту дивљачм, како заштитп днвљач оД хе.чијских и механичкнх средстава која се прнмењују у рипреми, заш тити н прерали терена и биља у шумарству и пољопривре ди, како штитити дивљач од тот теме Друштвеног договора елементарних непогода све су ловишта на газдовање имају знатно веће и ггрецизније рсгу лисане обавсзе. Стално nptihe н>е бројности и поттулације ди вљачп, нарочито заштнћсне, за једништво неопходно у скупу (Лих организација и њиховом деловању, стручан рад у ловиштима такође су убудућс врло важан задатак оних који газдују њима. Новина у активности на за штитп животињскпх врста у Србији, предвиВена Договором је извештај којн треба да се доставља Caeeav ловачких орга низадија СР СрбЦс а он даље Републички.м заводу за зашти ту природе Србије. обавсзни да о предузетлм мс рама обавештавају Савсз ловачких организација Србијс и Републички завод за заштнгу природс Тачнпјс, да приликом предузимања значајнијих мера прибаве мишљењс овс две ин ституције. Исти аршнн за сузбијање бес правног лова Републички завод за зашти Да би се бесправни лов што више сузбно, у вдеалним случају искоренио, ловачке ор ганизације, односно скупштинс општина заједнички lie преду зимати мерс. Договором је пре двиђено да сви учесници могу да покрећу нницијативе за из мену проппса који регулишу ову материју уколико се оце ни да јс неки пропис превазн ђен нли недафинпсан до кра ту природе Србије, на основу Ја- ОрганизациЈе којс газдуЈу прикуттљеннх података, догово -Јовшцтилш у СрбиЈИ требало ра се са Савезом ловачкихор ганинзација и њнхов договор као предлог одлази окупштиби да убудуће и.мају јсдан те исти ценовпик за бссправно уловљену дивљач, а не да, као а.ма отпптина п другим органп до са^а> влада шаренило којс ма н организацнјама. Предлог се понскад могло и злоупотре ареба да садржи које мере пре бити. д\»зети за спречавање штета Одлука о утврђивању внси на дквљачн проузрокованс не нс накнадс за бесправно оас законитом и нестручном упо трељеиу нли на другп начин требом хе.мијских средстава и уншптену дивљач, која важи мсхажЈчкнх направа из пољо прнвреде, шумарства и других делатности. Испт пут за за Параћнн садржи ценовник са знатно вишнм ценама него до сада. НАШЕ НАВИКЕ ОГЛЕДАЛО КУЛТУРЕ Случајни или намерни Савремсна меиза, урађена пролазннк кроз град, рад- од финог материјала, крајну организацију, школу или ње функционалпа, једно.је било коју дрдту срсднну пр од огледала радне органиви утисак добнја према оно зације. Али, прсд мензом ме штр види. А тај поглед, чска јсдно кепријатно изкарактеристичан за машу нсиаТ?с1БС. Испод рсшетакп средину, најчешћс се зау- за брнсање обућс лежи хи стави на хршт папнра, дру љаде опушака. Има irx погих отпадака или гохшлн бацаннх са стране и, сигур оцчшака. но, Јпгиало не декоришу Да не набрајамо неуред- поменути амбијент. Оно што не и ижврљане зидове, из- тпгје могла да учини цеменмазапа степеништа, прљаве тна прашина учинио ,|е чо> и поразбијанс прозорс у век својом навиком. А нн* Агаогим стамбеним зграла- Је се потрудио ни да га ,ук ма. Осврни.мо се ка радним лони. срединама, јер управо су у Ова слика баца у засскак току Сусрети * другарства изгланцани мер.мерни поди радника ,у коЈима јс н об- светлу пространу салу ноласт „Култура рада” која вс мензс друштвене исхрасе посебно вреднује. нс, оплемењену украсним Недавни сусрет са Фаб- бнљкама. риком пемента „Нови Попо Ситннца, рећи ће многи. вац” у Поповцу пзазвао ,|е Сигурно да за »вено отклакод нас посебно размишља- н»ањс нмје потребан новац, н»е. После једног суморног па чак нн великп рад. До-_ утиска који сс стиче пос- вољно је да сс подигнс оематрањем сивила што га је шетка и они покупс. а још каправила цементна прашн је лакше и лепше да се и на, с,усрет са фабричким не бацају. Но, спремачицн кругом освежава. Просто је пзгледа лакше да чистсје невероватно да је могу- liii отера опушке испод бри ће да овај индустриЈски п< сача, а раднику да их лу гант окружује права оаза. баци, јср сс „ман>е видн”. Лепо на поглед. Саврсмена Поменимо само још н то фабрика, услози рада оса- да ово спада н вреднује се врсмењени, друштвени стан у области „култ.ура рада”. дард на завидноЈ виспни. С. Ј. I стоп ЗА БЕСПРАВНУ ГРАДЊУ Поред обуепн и доношења "ешења о градње бесправно подигнутих објеката и објеката чија је градња у току, закључака о извршењу рушења, гра ђевински инспектор је у протеклом периоду доносио и решења о привременом одузима њу граћггвинског материјала како би се спречила даља градња, а власнипи натепали да усагласе об1екте са Генералним урбанистичким планом. Да ово нису само поиче потврђује случај када је 22. априла однет грађевински мате ријал са плаца у насељу „Глождак" и тиме спречено даље извођење радова. Обзиром да је акција о бесправној градњи стална и да су видни одоеђенi резултати, у смислу да се легализу1у бесправно подигнути објекти. помоћниии граћевинског инспектора су свакодпевно на тере ну и не промиче им ни један објекат који се започиње, а да га не свидентирају. И казнена политика је поо -’ ?рена. па се изричу строжи<е казне.за оне који бесправно граде. ’ М. Ж. Шванав 6 предузнлПње Грађани, Грабаии. аa што urro јеје врло врло за треба да пре- брнњавајућс и ловцн ие знају 04/14 TU/04^14 yUtlLUJUDU, HU UCI.1V II СЛДГКЛСП тилгмпV Да СУ многе. од „штеточнна" vcрола je која ce све више чује за спречавање, открнвЛве, су тварн трајно заштнпене врсv апелима аатититника nnwnn- збија^БС И НСКОреЊИВање ЗЗра 'те> о унапређнвању ловства. Чо- мера на терену век грали, човек уништава, па у апелима заштитника прировале п подаин дс. Друштвеним договором ре зннх паразитних и узгојнихбо гулисана је трајна заштита ре . тких и проређених врста див - љачи и органнзовано спречава н>а трговине и промета трајно заштићенвм врстама дивљачи, < њнховим хг*адунцнма и јајн.ма < деловима и гтрепарати.ма. Организације које лобнју Сви орлови, сви соколови, лести дивљачи. сова УшаРа- велика бела чап- • Друштвенн договор обавезу кашикара трајно су заштн • ‘ ‘ пене птице н накнада за н>и- је учеснике да систематски при купљају п обрађују податке о стан>у популацпјс днвљачп иа хов одстрел износи 50.000 динара. И све друге сове су заш основу јединствене методоло ^ићен као гавран и галегчје, KOjv ће утврдитн Сав^з 9°®”’ па 11 мала ласица Koja *де су сви учеоници Договора Је некад донооила великл број поена као нгтеточина. ИНСПЕКЦИЈА Y АКЦИЈИ Поиватници не прајављују оаднине Дављач која јс ловостајем заштнћвна такођс јс поскупе ла за ловокрадице. Примера радн срндач вредан преко 130 поена вредн 80.000 дннара. Ди вљи вепар у зависностн од тро фе.ја, кошта до 80.000 лниара. Зец јс поскупео на 5.000 Већина занатлија и приватних послодаваца приликом обављања сво|е делатности запошљава раднике и то по закону највише пет. Y вре.ме грађсвинске сезоне раднике најчешће имају зидари ко.ји cv углавно.м неосигурани и са којима послодавци we.vrajv закључен уговор о раду. Порсд зидара раднике држе угоститељи, фризери. и npvre занатлнје. На интериенцију инспекццје рада радници запослени код приватника и сами избегавају да буду осигуран«, па изјављу iy ца раде под надницом, а с друте стране налазе се на евиденцији СИЗ-а за запошљавање као незапослени. Y ти.м cnv чајеви.ма послодавцима се налаже да закључе vroeop о раду v одређеном pokv или да радници прекину са радом, a обавезно се попноси и пријава за прекршај. До сада је кажњен већи боој послодаваца, a _ . г\-ска, дтгвља пловка али и on xteby њима Љуоинка Мнрчип, датра (биза.мскн) пацов. врсфризер која по речима цнспе- -j-a) Одлуком је прсдвнђено да ктора v то.ме предњачи. бесправнн одстрел срндаћа v Код извоБења граБевпнских Време кад су му опали роговтг радова_ постоји опасност да ра-. Кошта на бази иенс одрасле д.ник буде повреБен. тп.м пре помножено два пута. Свашто се ради на внсини. Када Ко уништено јаје нли мла се повреда деси настају проо леми за којн cv одговорни и послодавац и онај на чије.м се објекту радовц изводе. Y контоолисање незаконнтог рада радника код послодаваиа морају бити укључени и прс дставнини СИЗ-а здравственог осип/рања који су такође овлашћели да проверавају да ли дунче или гнездо у време лово стаја илн трајно заштићених птица кошта половину одрасле пттше. Ценовник је на снази, a Предпог Скупштннн огтштпне за твега поднгла је Ловачка ор ганизацнја. односно Ловачко друштво Параћин. У Ловачком је радник оснгуран. сазнали ^РУШТ®У руководили су се, по с.мо. између осталог, од Радо- већавајућп цене за бесправни мира Живковића, инспектооа здстрел или уннштењс на некп рала. Обзиоо.м па ie контрола други начнн, тиме што је трај појачана. а казнена пол1гЛ<ка но заштићеиа дивљач разређе пооштрена, треба очскнвати бо па и свс впшс трпн због актн ље резултаде у овој области. тнвности човска. САТИРИЗИЧНИ УГАО ВЕНЧАЊЕ НА НИВОУ Младенци из представс „Свадбени марш" Градског аматерског позоришта решнлп су да се венчају у Прије пољу — на републичком такмичењу драмскнх аматера. ПОЗДРАВИ И ЖЕЉЕ Јагњнћима н праспћима који прежпвс првомајске празнике, желимо дуг и срећан жнвот. Ако прсживе. БУТИК ЗА КРАТКЕ PYKABE Крагујевачки „ШнаЈдерски калфа" хође у Параћилу да отвопн бутпк у циљу развоја мале привредс. А и да покаже нашим аматерима како се кроји добра представа. Мирослав Дпмнтријевић СНАБДЕВАЊЕ Y недавннм гужвама за детерпентс, Трговинско пре.дузеће „Шумадија" јс за један дан зараднло 22 стара .милнона динара и за исти посао кроз разбијенс излоге штетимо два више. Ко им је крив што су дозволили да „bap л вајда” преиоће зајсдно. CTPYJA „Елсктродистрпбуцнја” у Параћииу добила је нову управну зграду, а потрошачп јачу енергнју, Кад прођу поред н>е „хвата пх струја". ' СТОЧНИ ПОДМЛАДАК Од 19. априла ступила је забрана клања прасића лакших од 25 килограма. Уредбу су поздравнли прво зстови и ћерке који живе у граду. Зашто да „ћале” ситничари, а за.мрзивач у граду да „зврји" празан. Душан ПетровиН ОБОГАБЕЊЕ Y продавнпцама „Шумадије” внше нема обогаИеног хлсоа, али зато има обогаћених трговаца. Милан Глигоријевић М. Живковић М. Мпленковиђ ЦНВНЛНА ЗАШГНТД КДО ДЕО СНСПМА ОПШГЕНАРОДНЕ ОДБРЛНЕ Исторпјски развој Потреба за цивилном зашпггом јавља се још v Прво.м светском parv. Већ после првих бо.чбаодовања насељених места из ваздуха v позадини се организује служба осматрања, изгралња склоништа као и формиарње јединииа за raiiieibe пожара. раитчшићаваже pv шевина н пружан>е прве помоћи. Цаљп разBoi гивнлне заштите био је вео.ма шнамичан, а кретао ce vnope™ са оалвојем савре.мених борбених средс '»ва. Y шестоаприлском нападу цнвилна зашги та иије доптла до изражаја iep ie гбог огпите иссггремностц војног и државног апарата веБ гсрвих дана бнла разбијена- Y НОБ-v није било гслова и моп/ћностп »а ра^внјање свнх елемената ЦЗ већ обзнром ia -v часељена ме ста била мала и растресита го ie v условима напада авијашле најчешћи облик запгпгге би ла евакуација (збегови). После ослобођежа предузимају се лрзи ' кораив 7 смислу органмзовања ЦЗ. Гако ie 1948. године при Савезном мпнистарству за упутрашн»е (тословс фопмирзно Олељење про тивавнонске зантгге (ПАЗ) a v \ta|v исте roдине почнње аа изладв часопнс „Олбрана" којн се бави проблемлма ЦЗ Обавем * служе ња v ПАЗ-v ималц cv omi способки rpabanw са навр/ленпх 16 гптана живогз псим мајки са децом и тплпнпЈе Закгжом о чппотчт о.тбра ww и.ч 195^ готне порез лг»-»мепА члчпва ПАЗ v ЦЗ, пткмпире« ie н le.ioKpvt рала ИЗ. гако да сада обктсвата и заигпгту становнииггва н материјалних добара од елемеаггартах непогода и других већпх несрећа. Од 1. јануара 1963- године ЦЗ је прешла чз надлежностн ор гана за унутрашње послове v наллежност Органа за царохчу одбрану. . Јеаан од главннх разлога овако брзог развоја ЦЗ је појава оружја за масовно уништсње које знатно повећава губчтке цивилног становништва, што показује однос погинулих војника и цивила у следећеим прегледу: Y I светском рату погинуло је 9300.000 вој ника (95%) и 500.000 цивила (5о/о), v II светско.м parv погинулЈо ie 26-70.000 војиика (52«/0) (I 24.800.600 цивила (48%), v Корејском paiy погинуло је 1-427.000 војника (16°/о) и 7.782.000 цивнла (84%). Ова појава намеће потребу ствараља посебне организације за зашпггу и спасавање ста новшпитва и материјалних добара. 0 значају >рганизован»а Цивилне запгпгге најбоље говори еладећи гтри.мериY Дрездс :у се ико 600 000 становника у вре ме II светског рата, где ЦЗ није била добро оргаикзована, ол јеоног бомбардоваља погпггуло је 12.000 људи пли 20 одсго. Y Штутгарду i 500000 становника од 53 бомбардовања поппгуло само 4.000 љунли иди јадан одсто. Појам Цлвплне запгпгге Цпвплна заштита је организовање активпосп! цивллиог стаиовништва друштвено-по литичких оргашгзација и удружен>а грађана као и државних органа ради зашпггс од напа да из ваздуха и других ратнх средстава као и последииа сле.чентарних непогода. Право н дужности учешћи v Цивилној заштити састоји се од учешћа у једЈппшама и органшма ЦЗ и учешћа у заштити и спасавању сгановшпдтва и материјалних добара од ратннх разарања, естементарнпх и других нес рећа и других опасностн. Обавезу учешћа v једтгннцама и органима ЦЗ пмају сви грађани од навршеннх 15 до 60 година (мушкарци), одчооно 55 годггна жене- Обавезу учешћа V заштиггн и спасавању iiAtajv сви за то способни грађанп!. Обавезу сдужења у ЦЗ не.мају: — лица на служби у оружаним скагама (JHA и TO) и ралнини Милиције, — Труднице и мајке к.оје имају дете млаћа од 7 година, одиосно двоје или више деце мла be од 10 годипа, — Љша која су неспосбна за учешће v icдинииама и рганима ЦЗ (члаи 19. н 20- Закона о Општенародној одораии), — Припадници јединина, штабова и органа ЦЗ ноое јединстввн знак ЦЗ предвиђен МеБгнародно.м канвенцнјом. Једмнстветт знако.м се обележавају п спедства п обЈекти нз ЦЗ. Основнн задашг Цивилне заштите: — организовање. припремање и оспособљаван»е свнх друштвепнх структура, инстнту цпја и становлкип ва као и јеоиница и штаоова ЦЗ, за заштиту и спасавање људп н магерлјалних добара у случа ју рата, елементар нпх ц другнх всћпх Hcopeha. — организовање и припремаљс за заштнту људи и материјалгзпх добара v сви.м средкнама, а посебно у градовп.ма и всћи.м месгима, — правоврсмсно активнрање снага и мера за заштнгу-и спасава»>е у случају рата и дру гс опасности и извођење акцнја за време гра јања нсте, — збриљавање настрадалпх н угрожених отклањање последина ратних дејстава и дово Бење naipyiiK or стања на ниво кд-.а родовмс службе н дслатиости могу нормално функино шгсагги. Вфлнки значај. када јс реч о мнру. ЦЗ и.ма п у систему друштвенс са.мозаштнте. као ор ганизована .масочна снага са својпм ieiiunuv-j ма штабовима н др\тпм органима. Тнроко ог. ганнзована самозаштнта. a no cviuninn н xv машп-арна делатнос ИЗ. коју прожи.ма солп дарност. значајан јс моралпн фактор у паше.м самоуправно.м соци.јалистичко.м дрктгву. fa делатност мора увеч иматп vrimai п на стабн лнзацпју политнчких н економских прилика- (наставпћ? Момчпло бучковнћ
СЕЛО • ПОЉОПРИВРЕДА 4. MAJ 19S3. ■ БРОЈ 232 I I РЕГИОНАЛНИ „CYCPETII СЕЛА 83” МИРИЛОВЧАНИ одуиим татш a НА ПРИРЕДБИ РЕГИОНАЛНОГ ТАКМИЧЕН.А ПОБЕДНИКА „CYCPETA СЕЛА" ОДРЖАНОЈ 24. АПРИЛА Y МИРИЛОВЦУ, СУСРЕЛЕ CY СЕ ПОБЕДНИЧКЕ ЕКИПЕ ОПШТИНЕ ПАРА НИН П НУПРИЈА — СЕЛА МИРИЛОВАЦ II СЕ1БЕ Y К¥ЛТУРНО-УМЕТНИЧКОМ САВРЕМЕНОМ СТВАРАЛАШТВУ И ПО ЦЕНП РЕГИОНАЛНОГ ЖИРИЈА ЕКМПА МИРИЛОВЦА ДОБИЛА ЈЕ 113, А ЕКИПА СЕЊА 110 ПОЕНА ИНСПЕКЦИЈА Y АКЦИЈИ ОДУЗЕТД СТОКА „АГРОЕКСПОРТ” — OOYP ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА CEIBA ПРИ КРАЈУ Препуна сала села Мириловца дуготрајним аплаузима по здрављала је сваку успелу намсру гостујуће и домаћс екипе чији програм је личио на нашу недавно одржану ревијалну приредбу. Смењивали су се певачи, играчи, рецитатори... Највише аплауза и највећа оцена припала је Мириловачком хору под диригентском па лицом ЈБубинка Селаковића, наставника. Кулминацију одушевљења гледалиште је доживсло паступом Драгослава Николића из Д. Мутнице, хармоникаша без премца, који је из вођењем кола „Санела” освојио оимпатије жирија и без поговора позван да учествује на централним прославама у Крагујевцу. Иако квалитетни, фолклор из Извора и Рашевице оцењени су са нешто мањим бро-» јем поена од фолклора Сења, који је влашким играма изТАКМИЧЕЊЕ ДРАМСКИХ АМАТЕРА „СУСРЕТИ СЕЛА 83” да* адЕ asifc ® Жири овогодишн.ег такмичења драмскнх ама тера наше општине у. акцији „Сусрети села 83” 1 није имао тежак задатак да од две представе издвоји најбољу За овогодишнје такмнчење пријавиле се само две драмске секције. Стубичани eV наступи ли са „Прстено.м у извору” v режији Бранислава Николића. док cv Забрежани изашли на сцену са ..Печалбаршма" у рсжнји Јакова БуриИа. О прво| представн писали смо v прошлом броју. док нам је о ,.Печалбарима” говорио Божидар Николић, испред жирија кога још сачињавају Томица Борђевић и Милан ГилогријевиИ глу мци Градског аматерског позоришта: — Младом глгмачком ансамблуовојепрви наступ на даскама које живот значе. а такође и редитељу аматеру Јакову Буриђу прво дело које је мамио френс'::чне аплаузе у сали. Бољу оцену од гостију освојио је дуст Мириловца Гоца Петровић — Зсран Манојловић и рецитатор ГЛарина Ми лановић. Све у свему било је то једно лепо пролећно вечс, проведсно уз изврсне нумере иаших и сењских аматера у чијем међусобном дуелу је Мириловац победник, победивши како у изворном, тако и савременом стваралаштву и одбранио шампионску титулу. Први утисци жирија су импресивнп и уз срдачии растанак са њима остајемо у очекивању да хор Мириловца, Драгослав Николић, хармоникаш и Зоран Маиојловић интсрпретатор народних песама представљају нашу оггштину на републичкој смотри у Зајечару, коју редовно преноси и Југословенска телевизија. Душан Пстровић режирао. Y ти.м околностима заиста ценимо њихове напорс и труд, љубав и еитузијазам да драмску реч оживе и у маленој Забрези. Али као и сваки првенац њнхова представа пати од извесиих мањкавостн. Пре свега редитељскп је врло једноставна, праволинијска, глу.мци нису још добро савладали текст. нити пак законе сцене. ИмаЈући у виду да се „Прстен” већ неколико пута изводи и да има више драмских квалитета одлучили смо се за стубичку представу. која he нас представљати на рсгионално.м такмичењу, рекао чам је Божидар Николић. i ■ М. Д. Заједничка акција оргапа СУП-а и тржишне инспскције на сузбијагву недозво љсног промета стоке органнзована 19. априла уродила је плодом. На путу Београд — Ннш, код Појата, у ток,у ноћн, заустављена су два вознла у којима је транспортована прасад. Због непотпупе документације о дозволи транспорта нз јеОЧУВАЊЕ СТОЧНОГ ФОНДА СТУПИЛА ЈЕ НА СНАГУ УРЕДБА О ПРИВРЕМЕНОЈ ЗЛБРАНИ КЛАЊА ПОДМЛА ТКА СТОКЕ. OBA МЕРА ТРАЈАБЕ СВЕ ДО 19. АПРИ ЛА 1986. ГОДИНЕ. Забраиа се односн на организације удруженог рада и грађане. Тако, убудућесе пе сме вршити клање тела дн племенптих раса и домађе шаренс у тппу cmienталаца до 220 килограма, мелеза до 180 п буше до 100 шшограма живс тежине, јагњад до 15 килограма II прасад свих врста до 25 килограма. За изузетке (опасност од угпнућа и друго) одобрење нздаје општински органјул раве, пошто прибавн мишљење ветеринарске организацпје удруженог рада. За кршсње ових забрана изрмцаНе се новчане казне V прекршајно.м поступку грађанима до 10.000 динара. а правним лицима до 50.000 динара. Дакле, наредних 36 месеци без „сисанчнћа" на раж и>у и трпезн, алп у интсреc,v повеИања сточног фонда. / Душан Петровић дне општнне у другу н за продају нриведснн су Влади слав Игњатовић и Живота Јаковљевић из Дреновца. Прасад пм је привремено одузета и продата органмзацији која се бави узгојо.м н продајом прасадп, a како нам је рекао Никола Јоцкић, встернпарски ' инспектор, поступак је v tokv. М. Ж. СУЗБИЈАЊЕ КОРОВА ХЕРБИЦИДИМА ЗАШТИТА КУКУРУЗА Примена хемијскмх гтрепарата — хербицида — у кукурузу је све већа јср појефтињава трошкове пронзводње и обезбеђује већи принос кукуруза. Међутим, непривалном применом хербицнда може се постићи лош ефекат који се огледа у иеуспелом уништавању корова или чак и уншотењу усева. Зато је потребно познавати основна своЈства хербпцида који сс ирилењује и технику његове примене. . Конкретно за сузбијање коро ва у кукурузу постоје две осповне групе хербицида једни који могу уништити усколисне корове, и други којн могу уништити широколисне корове. Ко.мбинацнјом по једног из обе групе постижу се најбољи резултати, односно сузбија се велнки број различитих коровcKiix врста. Хербициди за сузбијање усколисних корова као што је мухар и слнчни су: Дуал, Стомп Ласо, Алахлор и други, а за сузбнјање шнроколисннх корова су: Атразин, Редазин, Зорамат, Инакор, Афалон, Про.метрин п тако даљс. Најбољи избор хербицнда -је могућ онда кад се зна које врс те корова у њивн има, зато је то и одлучујуће за успех. Но, поред тога "важно је знати који су услови потребни да би хербицид могао да испољп одговарајућу ефикасност. Неопходно је да земљнштс буде уси тљено — без грудви, да после прскања падне киша најкасније за 10 до 15 дана као и то да се прскање квалитетно — равномерно изведе. Да би се прскање квалитетно обавило, иеопходно је калибрирати прскалицу подешаваљем притиска пумпе п брзине кретаља трактора јер се тако може тачно израчунати са којом количино.м водеможе да се опрс_ ка један хектар, односно у којој количиш! воде треба раст ворити одговарајућу количину хербпцида. Такође је важно да свака дизна на. распрскивачу у истом времену пропушта нсту количнну течности. Велике грешке се чине при Основна органнзација „Пољопривредна пропзводља" у окви ру „Агроекспорта" запошљава 182 радника, којн обављају пос лове примарне, биљнс и сточне производње. Њихов овогодншњи план укупног прихода износи тридесет пет милијарди старнх дниара, што lie судећн пре ма тренутним кретањима и битн остварен. Пролећна сетва, најважнији предозираљу хербицпда, па у следећој години долази до оштећења усева нли потпуно уни штење. Зато је потребно сваки хербицид користити у количп * ни која је прописаша, а посебно хербициде који садрже Атразин јер се дразин у количннн преко 1 килограм чистс актнвне материје, односно 2 килограма препарата нс испере из земљишта у току године. Остаци Атразина штетии су за све пруге усеве сем за кукуруз у идућој години. Сматра се да за наше услове, с обзиром на количнну падавина „Атразин преко 1 килограма по хектару активне материје ос таје ненсправан, влше илн ман»е зависно од Tima зсмљишта, садржаја хумуса и др. Зато се пре прнмене хербицида у кукурузу н другим усевима треба обратитл стручној служби Пољопрнвредне стапиие за савег која комбинација хербнцида можс да се примени у овој годнни у кукурузу кад се на истој парцели у идућој години планира сетва другог усева, посебно луцерке, шећсрне репе и друго. Ако се на парцели под кукурузом жели и усејавање пасу ља, што је апсолуно могуће, онда је неопходна следећа ко.м бинацпја хербицида: ДуалЗли тара, по хектару или Стомп 6 литара или Ласо 5 литара нлп Алахлор 5 литара, а једним од ових хербицида се додаје Афалон 1,5 кнлограм или Промет рин 2 килограма по хектару. Прскањс се обавља после сетве, _а пре ницања усева са 400 до оОО литара воде по хектару. посао ових дана, одвија се без икаквих застоја. Пшеиица је засејана на 210 хектара, значи двадесет хектара више него пре ма плану пролећне сстве. Сунцокрет је засејан на 134 хектара, значи колико је и било предвиђено. За семенски кукуруз резерви. сана је парцела од 150 хектара. До прошле среде било је засејано 40 хектара. Јсчам је до саРАПОРТ СА СЕТВЕ KYKYPY3HA13 ХИЈБАДА ХЕКТАРА СЕТВА KYKYPY3A ОДВИ ЈА СЕ Y ПРЕДВИБЕНОМ POKY И ЗА САДА ТЕМПО ПРОЛЕБНЕ СЕТВЕ ПОШTYJE ОПТИМАЛНЕ РОКОВЕ На плоднш! пољима Поморавља у току је сетва хи бридиог кукуруза, чнјег се мена има у довољним коли чинама у свим пољопривредним организацијама удружеиог рада. Изгледа и ове годнне кукуруз је главна пољопривредпа култура у нашој општини, јер ће број хектара под н»ом бити на нивоу про шле године, с обзиром да је рсализација шећерне репе остварена само половину од предвиђеног плана. Механнзације има довољno, а услуге сејања се наплаћују 15 динара по ару. Минералног Јзубрива има довољно, пре свега за ivroворену производњу, алн може се наћи и у слободној продајн. Y сваком случају сетва кукуруза обавнИе се ,у предвиђеном року, на површинн од близу 13 хиљада хектара. М. Д. да посејан на 62 хектара, a план јс да га буде на 82 хектара. План сетве грашка на 11 и шаргарспе на 6 хектара испуњен je у потпуиостн. После првомајских празника сетва се наставља, сазнали смо од Божпдара Бокића, директора „Агроекспорта” у Параћину. М. Д. \ YXBAHEHA НЕОБПЧНА 3F.EP, П О КАЗИВАЊУ СЛАВОМИРА МИ- \ ЛЕНКОВИБА, РАДНИКА ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА И ЛОВ11Л Ш CTY- \ БИЦЕ * ВОБЊАК Y MAJY Z 7 7 7 \ Жићи шакал у Руднику | Станојло Марковић, ник „Велмортранса” и тељ Сењског Руднлка раджиније ловац, али је од раније чуо од комшија ловаца за лисичије штеточинство и добру LICHV лисичије коже. Ynpaво му је та мнсао сипула кад је то касно вече 30. мап та фаром осветлио „лисјшу на путу између Сеља п Сењ ског Рудника. He двоумепн се управио је своја путнич ка кола иа збун.сиу ,,лкју" н ударио је браннко.м. Изненађсњс га је меВути.м чскало када је изашао из кола. Из мрака је кидисала рањена звер. Станојло је ма хннално ударио ногом, па ioiu једанпут, а затим је ухватио рукама. После дужег rvuiaiba, дочепао сс камсна којим Је најзад смирио разјарену „Јрсицу". Ошамућену звер Станојло је ставио у гепек својих ко ла п продужио пут куће. Пспричавшп својнма шта му се догодило, легао је да спа ва. Сутрадан га је чекало друго изненађење, кад је позвао Саву Савића, ком_ шију ловца, да одеру „лисиiiy“. Уместо лисице провирила је непозната звср из сасвнм демолираног гепска. Станојла је тек тада спопао страх. Сада, већ мссец дапа, звер ла коју свп кажу да је шакал, налазп се всзана дебе_ лим лаицем v Станојловом дворишту. Станојло је по.ма ло храмп и чека одлуку Ловачког друштва из Буприје које има намсру да је узме, а љему надокнади, не малу штету на коли.ма. За то вре ме расте интсресовап.с и знатижеља мештана Соп»_ ског Рудннка и околине који долазе да внде непознату звер. Једино су одахпули сточарн на Горуновцу. Булпној Булнној бари и Пожаревцу, где је Јесенас и зимус заклано неколико гр ла ситне п кругвле стоке. Р. Мнлосављсвић ПОСАОВИ 0Д КОЈИХ ЗАВИСИ ПРИНОС V мају се обављају веома важни послови у воћни.м засадима. Често се мора урадити нешто што је требало обавити у претхоцном месецу, а од свих тих послова у великој мери зависе не само всгетативнп прираст ц родност воћака, већ и квалитет плодова. — Y засадима дрвенастнх воћака — Наставља се растурање хсрбицнда у правцу редова измеБу воћњака да би сс сузбнлн коро * Bii. Y засадима у којнма се не примењују хербшиадп, земљпште лспод воћака треба плитко опрашити. Ако је прираст на неким воћкама слаб, пожељно их је прихранити КАН-ом 100 грама до килограм, у зависности од старостн воћке. Изданке и водопије које избијају из кореновог сисгема и дебла до основе сасећи, јер исцрпљују воН ке. Y случају суше, воћке засаbeiic пролетос обавезно треба залити. У првој половини маја обавља се треће, а другој половинн четврто прскање јабука и крушака против чађаве краставостн и разннх штеточина. Прска се 0,3 — постотним „цинебом” и додаје 0,2 одсто „цнмекрона” илн 0,1 одсто „спстемпна”. Да бн се спречила црвљнвост трешње, среднном ма^а воћке треба опрскати 0,2 постотним .дијазином” или „пепеином". Y овом Aieceuy зре врло pane и ране сорте трешања: „прнмавера”, „тржишна рана", „мајска рана" н „сенека” а затн.м „бурлат”, „сувеннр де чермес”, „мајова рана", н „риверсава ра на”, које треба брати у два наврата, пошто љихови плодови не сазревају истовремено. Y ЗАСАДИМА ЈАГОДАСТОГ ВОБА Јагоде које се гаје на црној фолији треба прско листа прихранити „вуксалом”. У класнчним јагодњацима, пак, пре почетка зрења плодова земљишта прво треба плитко опрашити, a затим испод бакора застртн Мпана^ 7 сламу, да се плодови у току зрења не би прљали. У почетку зрења бокори јагода се прскају 0,3 — постотним „цинебом" и тако спречава појава пегавости лишћа и труљења (монилије) плодова. У првој половини маја зре врло ране сорте јагода: „зенга прекоса”, „чачанска рана", „чу до из халеа", „зепга прекозана”, „чачанска крупна”, „покаотас", „хумп гранде“ и друге, које треба редовно брати и износи * ти на тржиште. У малињаку се поред плитког прашења земљпшта прореbyjy и младарн, избили у току овог пролећа, да би се остали Л1ОГЛИ, што боље развијати. Сла бије жбунове треба прихрањи * ватп (50 до 100 гра.ма нитромон. кола или КАН-а) Почетком маја малнна почиње да ивета. Y почетку цветан>а жбунове треба прскати 0,3 постотним „таксафеном", a no завршетку цветања 0,1 постотнн.м „паратпоно.м". Овим прска ње.м уннштава се малинова буба која пзазпва црвљивост пло дова. У засаднма црвене н црне рибпзле обављају се слични послови као п у малињаку. Инж. Миодраг Станојеопћ
4. MAJ 19S3. ■ ЂКв 2S1 КУЛТУРА • ОБРАЗОВАЊЕ РЕГИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА „ПЕСНИЧКА ШТАФЕТА 83" ЗАВРШЕНА РЕГИОНАЛНА СМОТРА ДРАМСКИХ АМАТЕРА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА БУКЕТ НАЈЛЕПШИХ РЕЧИ • V предвечерју Празника рада 30 песника са на шег региона, 9 из наше општине, упутило јединствену поруку Председништву СФРЈ В Најбоље песме са ове манифестацијеулазе у зборник „Песничка штафета 83” Поетске манифестацнје прирећиване cv v току априла месеца v девет општина нашег регаона. Песничка штафета је прошла кроз све основне и средње школе. гарнпзоне ЈНА. валики број раДннх органнзација н месних заједница. Преиошене су поруке песника свнх генерација. инспирисане живо том и епохалним дело.м друта Тита. страдањима и херојском борбом наших народа и народности v народноослободилачком рату, легендарним биткама и херо1‘ико.м. братствсш и јединством, самоуправном coiiuia листичком демократијом. несврставањем, производннм п другим стваралачки.м вредносткма које афирмишу човека. Најбоље песме са тих манифестација стнгле cv До регионалне када cv 30. априла и прочитане на тргу Бранка Крсмановића v Параћину. Испред Књижевног клуба „Мирко Бањевић” и Бнблиотеке Ј1р Вићентије Ракић”. “као организатор ове манпфестациie, све прнсутне ie поздравно Милнвоје Нешић, председник КњиЈжевног клуба. Лепоти ове манифестацнје допринео ie kvлтурно-уметнички програм сре пњошколапа Центра „Бранко Крсмановлћ”. ИГШЧИ И ШШНЦИ Ш ШЕ Прва награда Драмској секцији ».Крагујевачка гимназија” за најуспешнија отварања у представи „Шнајдерски калфа” 0 Градском аматерском позорншту из Параћина за успешно изведену представу „Свадбени марш” додељепа друга награда ® Зорану Ивановићу, академском слнкару из Параћина додел>ена награда за најуспешнију сценографију у представи „Свадбеии марш”. V протеклих једанаест фестивалских цана на сцени ГАП-а играло око 500 аматера ® Параћин као домаћин испунио своју улогу Регионални сусрети дпамских аматера шумадије и Поморавља завршени су 26. априла. Завеса Градског аматерског по зоришта је спуштена, а у културном календару града на Црници, Регионална смотра лрамских аматера Шумадије и Поморавља остаће забележена као прави позоришни празник, културни, комплетан уметнлчки доживљај. • Протеклих једанаест фестивалских дана наш град јс био домаћин око пет стотина ама- — Организовању сусрета помоћ и огромно разумевање пружио је велики број радних организација наше општине, a чланови Ортанизационсхг одбора Смотре су просто бдели и у сваком тренутку били спре мни да притекну у помоћ. Рапик. Велику захвалност дугујемо и члановима ГАП-а као и верној публици. Завеса је спуштена али чела су нам уздигнута, истакао је Миливоје By чковић. У сећању изврсне параћинске публике остаће галерија тера из Ћуприје, Свстозарева, . Тополе, Крагујевца, Аранђслов ■Домаћин и органвзатор ове ' ца, Опарића, Плажана и Паманифестације наградио ie све учеснике књигом „90 песама о Титу”, а републичкп жири је са ове манифестације најбоље стнхове који штампани у зборнику чка гцтафета 83”. . одабрао ће бити „ПесниС. Ј. НАЈЛЕПИЈИ СТИХОВИ ТИТО — ВЕЧНОСТ ЦВЕТ ЗА ТИТА раћина. Они су пружили огромно задовољство нашој тра- | диционално захвалној публици која је из вечери у вече пунила дворану и искреним аплаузом подзрављала своје дра ге госте — глумце, аматере са нашсг региона. Наш град је као домаћин Су срета искрено и пријатељски примио своје госте, а у организовању Сусрета помоћ и отромно разумевање пружила је приврела наше општине, на чему се посебно захвалио Миливоје Вучковић, секретар СИЗ-а културе. Параћинци 12. маја наступају у Прнјепољу WHPK је најпре прогласиа боље иа Шеетим регионалним сусретима драмских аматвра Шумадије и Поморавља. Сртахиња Родић, Љиљана Радовановић и Зоран Ђорић, члаиови жирија, пратили еу у комплетном саставу све представе и после исцрпне анализе једанаест драмских остварељл једногласно донели одлуку; Драмској сскцији „Крагујевачка гимназија” додељена Је СТРАХИЊА РОДИБ, РЕДИТЕЉ ИЗ БЕОГРАДА ЧЕСТИТКЕ ПУБЛИЦИ He скидајте звезде са његозог ч&ла, Постојџ један цвет, дује нас тузијаста слободно клањали што има таквих енкоји су све своје време ових дана поСусретима. Међу њи успешних ликова ма посебно бих истакао Мину Благојгевића, Мирослава Димитријевића и Миливоја Илића, мада је број оних који су се активно укључили доста ве глумаца аматера, који су једно са н»ом чинили праву лику позоришну породицу. Давнаесте фестивалске врсних завечери гулмачки ансамбл Градског аматерског позоришта поздравио је завршетак Смотре представом „Ивкова слава” a — На краЈу бих рекасЈ да је организатор с.мотре свој посао обавио на професионалном нивоу. Да не заборавим, у име Савеза аматера Србије зах ваљујем се дивној параћннској публици, која је са изванредним слухом иратила , ову свечаност и ■феба јоЈ искрено честитати. Треба јоЈ честитати и на утторности, и на стрпљењу, и на вер ности ... Салеке су. . ■ He гасите ватре у његовшл очима, нсу?асиве су. He дајте 'смрти оно што eaiue је, не зовите човеком оно tuio, много. много еише је. У У цвету пчела. пчели вечност, вечности младост, младости слобода,. слободи ми, 'унама Ти, непобедиви човече — Тито. Зденка Јанковић 8-1 ОШ „25 мај“ Поповац СКУПШТИНА РЕГИОИАЛНЕ САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВА1БА И ВАСПИТАЊА УСВОЈЕН ПЛАН УПИСА Јер, он је делом победио eAtpv. Јер, он ie укротио биеље мустаи/з пролазносли и зајахао време. ‘Он /е naiechti јахач вечности у трци за незабора-з Јер, он је највећц син роћен из брака будућности и легенде. КАД НЕБО ПРОЦВЕТА И зато... He скидајтс звсзде са његовог недохвати&е су. He гасите ватре v чела, Ови људи. нису имали имена и њихове улице су празне обитавали су у нади. v свакој души гужва спетлости тек понеки трептај. Чују се зрикавци — часовник живота. . Неиријатељ јс травком . заклонио сунце сад кркља у 'тами ложе \ победе Планом уписа у трећи разред мора се испоштовати одиос “0:30 уписаних ученика у корисг производних занимања • Заједнпчки конкурс за упис ученика и полазника за школску 1983/84. годинг за целу Србију биће расписан у току маја * Средњошколски центри морају на време да се припремају за предстојеће промене у образоваи.у XII ПРВОМАЈСКА ИЗЛОЖБА СЛИКА његовим очима, Неугасиве су. He дајте cmdtu 'оно што. бесмртно ie. He зовите човеком чзно што много, много euiue ie. Време бежи. и слобода се игра њихови.ч зеницама као капима живе. V мраку потајно' блиста усирена крв ■ Одједном експлозија среће... ИШ» ЗА СВЕ ГАЛЕРИЈЕ Биљана Ракић, IV-5 Центар за срсдње усмерено образовање „Б. Крсмановнћ" Евгеннје Портној VIII-2 ОТ „Бура Јакшић’* Параћин ТИТО ЗРНО БИСТРОГ ЗАГОРСКОГ ЖИТА Знам да ти је зеница Зрно бкстрог загорскпг житц А ноглед довољно јак Да траје и лшглу да скнда Причаћу ти у јесењој ноћи колико срце можс широко бити. Причаћу ти ћ знаћеш. да иеће доћи али beta о њему дивне снове снити. Гoeopnhy ти Друштво ликовних и примењених уметннка Параћпна негује |едну лепу традицију и сваке године Празнику рада дарује плоЈове својих чланова, насталнх између два маја. Овогодишња Првомајска изложба, дванаеста по реду, донела је Јсдно освежење и пријатно изненаБење за све љубитеље лпковне уметности. Јер то је Поглед Тита Знам да ск ухватио За руку време будућс И показао ceevy ibCioeo ‘ лиие А додиром довео свануће / И залечио еековне ранл Јер to ie ' Додир Тита Знам ба си У крваву бразду Засадио ово ново доба колико је један човек умео да воли, да руку пријатељу стегне јаче. Причаћу ти колико нас његов одлазак боли и како чоеек за човеком Илаче. Мислим иокречхо И човека стлорпо Јер тп је Мисао Тита Зиам да жиеиш олује снажнв пд иобе Јер v ходу осећам__ _ — И с iMiM с.мо све даље од reoi top чпћп И све вцше улазиЈИо v Рећи hy ти. сине, да његова љубав према чоееку света чеета v нама. . Pehn hy ти колпко ie била клета судба оног ко кренички долазц к нама. Vcadtthy у тебе лагани дрхтај прц помену његовш имена. Знаћеш, сине, Јер то ie Ход Tuva цраена т”' је његово име вечна f- вечна прича и она нема краја за сва ' еоемена. Знам да и дал>е ем/л Зрно бистро! загорског TtCU th Момнр Станисап.нсвић ’’орлана Стојковцћ, IV-5 Центар за средље усмерено образовање > „Бранко Крсмаповић” flapahmi Посматрач је пред собо.м имао седамнаест аутора, четрнаест сликара, Мподрага Анђелковића Белета, Србобрана Ки. либарду, Бора Лекића, Животу Бајкића, Анкицу Микић Рацосавл>ев11ћ, Зорана Ивановића Предрага и Ненада Радако вића, Радомира Динића, Срећ ка Здравковића, Драгану Фи липовић Антић, ЈБубинку Доб рић, Мллана Микића, Миомира Млрковића, фотографе Зо рана Пургера и Драгана Ивиtia м вајара Слободана Стојано вића. V професионалном шареннлу, од академских сликара до већ афирмисанлх аматера и вредностн уметннчких радова су различите као н заступл>ене технике, али сваки рад представља кваллтет. To је ка рактеристнка овогодпшљс погу Анђелковићу, ликовном педагогу, за акварел „Сисевац", а трећа Зорану Пургеру за фо тографију у боји под насловом „Стендалу с љубављу". Један број радова жири је одстранпо, а сваки кандидат је имао право да се обрати жлри ју и да добије одговбр и образ ложење за свој рад, баш као што је жЈгрн образложно и на грађене радове. а забележила га је II доставила пам Анкица Miuaih Радосавл>евић. — Рад Зорана Иваиовића под насловом ,Јесу лн то та чудеса о који.ма сп ми причао Сганпша Ивановићу?” је прс свега пример професионалног приступа цртежу, надахнут маштом са смислом за вео.ма осетљиву валерску скалу за де . . . . таљ, композицију и велнку веставке, а резултат јс стручног штину у реализовању укгпне жирнја којл је одабрао радо- ^цдеје * ве. Мирослав Анђелковнћ, сликар и графичар, кустос Галерије савремене ликовне уметности у Нишу и Душан Бокић сликар и ликовни критичар пз Београда, на познв Друштва, прегледали су понуђене радове и одабрали само оне који да ју прави у.метннчки ниво, не руководећи се именпма нп стил ским опредељењгша већ искључиво ллковшЈМ вредиостпма дела. Једноглаено, жири је прву награду доделио раду „Јесу лн то чудеса о којима си мн при чао Станиша Ивановићу?” Зо рана Ивановпћа, академског слпкара, урађеног пером-и ту шем у форми полиптиха. Друга награда припала је Мнодра Акварел „Сисевац”, рад Мпо драга Анђелковића, представл>а изврстан прпмер професпо налног мајсторства у акварелској техницн, реализованог по свим начелима која важе за ову сликарску тсхнику. Извр сно је савладан хроматизам up вене, жуте и плаве бојс. Зоран Пургер својом фотографијом у боји „Стендалу с п>убав.4»у” при.мер је како сс ко ртплћењем савре.мене фотогра фске технике добија ликовно ос чншљена целина, садржајна п психолошкн продубљена. Жирп је констатовао да се може похвалити и рад Животе Бајклћа п фотографијс Драгана Ивнћа и пстакао да оваква пзложба може да заузме мес то у бнло којој галеријн. Делсгати Скупштине Рсгионалне самоуправне интересне заједнице усмереног образовања и ваепитања на својој седннци од 27. априла, одржаној v Параћину, имали су задатак да размотре и усвоје, поред осталог, план уписа ученика и пола зника за школску 1983/84. годину. Важност питања поткрепљу је и податак да су овој седниии присуствовалп представници MOK СКС, представници Коморе, Завода за запошљаван»е и директори средњошколских ие нтара. Испред општине Параћнн све присутне је поздравио Бошко Иванковић, председник Комите та за привреду, друштвене службе и финаисије и улознао Ску пштнну са структуром прнвређивања у нцшој општини. Присутнп су најпре упознати са примедбама и предлозима који су потекли из јавних дискусија. Оно о чему се најчешће дискутовало у многим радним и друштвено-политичким структурама било је питање проне њнвања броја ученика приликом уппса у трећп разред. Шко ловање ученика мора битп усклаБено са лотребом прнвреде, а однос 70:30 уписаних ученнка у корист лромзводних занимања мора бити обавсзно пспоштовап, став је ове Скупштмне. Дискусије дслегата су указпвале па неке пропусте у плану нзношепи су новп предлози за про.мене код појединих школа. Затим, било је речи о слабој обавсштености о прсдстојећмм променама у средљсм образова lay, а оне бп морале да доносе уз договор и сагласност улруженог рада и школе, речено јс овом приликом. Послс разматрања сваког пре ллога и прихватања оправда них. промена у плану уписа. делегати Скупштинс Регпоиалле зајсднице усмереног образоваља и васпитања Шумадије и По.моравља усвојили cv плал угтса ученика н полазника за школску 1983 84. годпну. Према утврђеном n.nauv у току маг бипс расписан зајсдипчкл кс курс за целу СР Србију. прва награда за изузетно остварење представе „ДИнајдерски калфа”. Друга паграда при пала је глумачком ансамблу ГАП-а из Параћина за представу „Свадбени марш”. Мирјани Цабунац, професору мз Крагујевца припала је прва на града за режију и Миодрдгу Јашревићу, дрмском уметтнп«- ку из Крагујевца. Влај|< Ђоковићу из Крагујевца >Додел»ена је прва награда за најуспешније глумачке крсације, Биљани Томасовић из Тополе такође прва награда за најуспешнију женску' улогу, а Мирославу Дебел»аковићу из Све тозарева и Босиљки Петровић из Параћина награде за спиподне улоге. Олги Станковић из Крагујевца додељена је награда за најинтересантнијс костимографско решење у пред стави ,,Картотека”, а за оригинално музичко остварење у представи „Шнајдерски калфа” награђсн је композитор Војна Нешић из Крагујевца Зоран Ивановић, академски сликар из Параћина награђсн је за најуспешнију сценографију у представи „Свадбени марш”. дељена Савеза Нешић По оцени жирија доје и посебна диплома аматера Србије Војпи за ггисаље музике у представи „Шнајдерски калфа”. Овом приликом жири је предложио да се као представник Савеза аматера Србије упути Миливоје Вучковић на југословенску смотру драмских аматсра у Требиље и предложио СИЗ-у културе општине Параћин да на исту смотпу упути свог представника Ммро слава Димитријевића за изванредан допринос зовању програма смотре аматера. Награде и друга у реалиРегионалне Ц јавна знања су свакако највсћи муланс сваком аматеру. присти- ----------- који je у своју уметничку креацију уложио/све своје време. ангажовао гготпуног себе, уткао часове коректног рада, да би се та његова улога допала публи Ци, да би измамила срдачан аплауз. Било је заиста лепо ви дети озарена глумаца оаном I лица најбаљих пред препунрм двонакон прсдстава. када покровитељи и. домаћики пред става награћују на^боље’ појслинце. А да није било дивног пазумсван>а од сгране радних логанизација и заједмиип. ла ниЈе свесрдне полошке v-nv_ женог рда. задовољство да се лаграде најбољи не би било ос тваољиво. укупна организаци- •а остала би на степен’ши ниС. Јовановкћ С. Ј. В^панан
ГРАДИЦИОНАЛНА ШТАФЕТА „ПАРАБИН — НУПРИЈА — СВЕТОЗАРЕВО” ЋУПРИЧАНИ HE ДАЈУ ПОБЕДУ Још од давне 1945. годнне када је старговала, сада чећ традиционална штафета трограђа, Свстозарево-Н\лгпи|а_Пап’ћин, па цо .данашњнх дана, Булричани не испуштају примат у Поморавч»у. 1 е мајскс штафсте у којима млади спортисти и.мају за задатак да претрче својих 500 метара и нрсдају штафетну палицу следепем тркачу, преносиле су се из гемерације на генераЦпју, негуЈући спортски дух. $ве године у првомајско ве- чали радници Српске фабрике че, штафета је стартовала у стакла и ученици Средњошкол Светозареву, прошла кроз Ну- ског центра, као 'што рекосмо прију а циљ је био центар Па- у недовољном броју. Да ли то раћина. Као и много пута ра- значи да с.мо постали ленм или нтде, ггрсдставници атлетске Бу мање ентузијасти? Некад су при]е бнли су најбржи са вре- наши старији другови трчали мено.м 52 минута и 51 секун- боси а ми сад не можемо са пу дом. Друга је била штафега Ју но.м спремом. Можда бн некн гословонске народне ар.мије са скромнн атлетски клуб, који времено.м 57 минута 51 секун би се основао у Параћину усда. Трсћи су бнли атлетичари пео да око себе окугш младииз Светозарева а четврти Пара ће и девојке и да заувек реши пинци са временом 1 сат и 31 ово гпггање. Оних који то желе секунда. има ипак доста. Ако резултат није био нај- Предајући пехар победннку битнији, треба да се замисли- испред хотела „Петрус”, профе мо да Параћинци пр обичају сор Аца Петровић, тренер Атме.мају довољан број учесника, летског савеза Србпје н сам па су атлетичари принуђени је изразио жељу да убудуђе и да трче дуже деонице, што ус ПараћАн има свој атлетски порава трку и слаби резултат. клуб. Ове године на штафети су тр С. Николић ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ ПАЛО И ТАКОВО © Јединство — Такодо 4:0 (3:0) Једннство: Богосављевић —, МнрковиН 6, (Богдаиовнћ -), Анђелковнћ 7, Петковић 8, Миодраг МилпНевић 7, Милиш Мили- ^евић 9, Стефановн^ 8, Уротевић 6, (Радовановић 7), Пелнвановић 8, Костић 7. Играч утакмице: Милош Мнлићевић. Ако треба нешто посебно изнетн са утаклчте поотив Такова, знда сву пажн»у заслужују МИЛОШ МИЛНБЕВИН, и судиЈа КОРАБ из Ниша. МИЛОШ МПЛИБЕВИБ, на месту деечог кркла играо је као у најбољим данима и левог бека гостију РАДОЈЕВИНА, који је један од иајбољих у тиму Горн»елп<лановчапа, лекласирао. Сваки н»егов продор био је убојит н да cv стрелци Језннства имали вглие cpelie могли су из МИЛПБЕВИНЕВИХ нсн’ гаршутева да дуплирају и онако високу побсду. СТРЕЉАШТВО: Играч у тридесетдругој години живота, колико има Милићевмћ на утакмици против Такова заслужио је све комплименте. Борбек, оштар у старту, хитар у бегу и нада све прави спортиста највише је заслужан за високу победу. У другом полувремену када га је тренер Томић вратио на положај бека, Милићевић није мировао. Како је то лепо приметио један из стручног штаба гостију: „Одмарао се на месту бека, а из три продора опасно је угрозио гол Стојановића. Он је за нас био велико изненађење”. Сасвим друге речи морају да се употребе у извештавању о суђењу Клраћа из Нмша. Из вапредну фудбалску прирсдбу ке искључен. Сва је ср₽ћа да Је Јединство имало у рукама високо вођство па играчи нису одговарали, на шта друго него провокативно суђсње Кораћа. Свирао је и најман>и кон такт играча Једииства са гостима, употреољавао ксциаркашка мерила за дуеле, а на нај мап>и гласић играча оглашавала се његова пиштаљка, захтевајући апсолутну тишину на терену. Колико је, слободно можемо рећи претерао у своп<м чудним одлукама. најбоље говори најављена жалба гостију на суђењу главног судије и махача уз трибине. У исто време представник Такова подвукао је да на победу Јединства нема речи приговора и да су Гор н»емилановчани као ретко до али ваља напоменути да је ду пло више шанси попуштено. У ДРУгсМ полувремену после дивне соло акције Мчлићсвића права и.анонада осипа се на гол гостију, али срећа је и овога пута на страни голмана Стојаповпћа. Гости су имали једну једину шансу коју нису искорист.чли. а ..зеленима” остаје да жале што још више нису поправили гол разлику. Чегврти гол постигао је млади Богдановић из соло поодора. Следеће аедеље Јединство гостује у Ћуприји против „фен-еруија са Мораве, где их по свој прилици очекуте врло те жак меч, тиадиционални комшијски дерби. М. Миленковмћ ПОБЕДИ И БОРАЦ И ТЕКСТИЛАЦ V прошлом колу и Борац и Текстилап победн * ли су на свом терену. Ста кларци су савладали Ко паоннх из Бруса са 3:1, а Текстнлац екипу Благо тггпа нз Белушица са ре корних 5:0. ’ ТУРНИР V МАЛОМ ФУДБА Л¥ Y ЧАСТ ДАНА БЕЗБЕДНОСТИ ПРЕДСТАВА V ФИИАЛУ Поволом 13. маја Дапа бс збсдности, СекрстармЈат уму трашњих послова у Параћину између осталих многобројних маннфестација, организовао је н турнир у малом фудбалу. Турнир на ко- ’»е учествују наЈјаче екппс ?а недавно одржаног такми чеља у мало.м фудбалу, по- «ео је v апрнлу а финале је чредвчђено за 7. мај у 17 часова. На паркету Хале спорточа те вечери састаће се фнналисти екипе Цементаре, Стандардтранса, Партпзана п СУП-а. Да ће то бити квп ■пггетна представа, гаранту- |у тгчена фудбалера који иа ступају за ове екипе, a то су: Пелтгвановнћ, Милићевић, Мплошевић, Васић 'и друти. Победтс ја неизвестан обзиром да су екипе уједначе ког квалгггсУа и то даје посебну драж финалу. Још један је разлог да се е пропусти ово спортско ече. Као гости финала сео- •е умеће у малом фудбалу игробаће и ветерани Борца ч Јединства, којих се врло лобро сећамо н по надимди иа: Л>епка, Фис, Мере, Ченди, Џернма, Грк, Микн, Дра :лко, Стаља и други. М. AL ИАРАМН П1БЕДМК „ЛНГГ83" ' Милораду Николићу златна, Зорану Петрови- '/Ку сребрна и Драгану Маринковићу бронзана медаља © Сениору Костићу сребрна МАЛИ ОГЛАСИ Продајем усељиву куКу у улицн Драгослава Маринковића 34, Параhint. Упитатн на телефон 54-933 — 'Раца. Продајем џубокс-етерео по повољној цени. Раца 54.933 — Параћип. Издајем јсднособаи стан у ¥лЛартнзанска -бр. 4. Упнтати на телсфон 51-413 Жжвановнћ. Крагујевац — ПараВин Мсња.м двособан комфоран стпн v центру Крагујсвца за одговарају | пи у Параћииу, обавезно парпо гре јање п телефон. Тслефои (034) ј 64-301. Гајић. ј Продајем „засталу 101”, годниа ј пронаводлс 1975. регистроваиа до t денембра 19&3. године. Тслефон ј 54-110. Оглашавам н|важсћим сиедочанОглашавам исважс'4им свсдочаннике, заинмање металостругар, нздато у Параћнну на име Душана Аиђслковића из ПараИина. БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА У завршном колу „Зимске ли ге 83” које је одржано на стрслишту у Крушевцу 24. априла у гађању из ваздушне пушке стрелцн Параћииа опет су бнли најбољи, као н у три претходпа кола падалс су десетке, тако да је над.метање у коме су учествовали Параћинци, Бупричани, Крушевљани и стрелци из Сталаћа, опет бпло у знаку стрелаца са Црнпце. Нупричани и Крутшевљани би ли су стално за петама нашим стрелцима, али је разлнка из кола у коло повећавана. У прво.м колу за само 31 круг Параћинци су билн бо.љи од ривала, у другом за 35 кругова, у трећем већ за 73, а у четвртом колу за читавих 111 кругова. Резултати по категоријама: Код сеннора Парићин 4171 круг, друга јс Буприја 4.161 круг, тре ћи Крушевац са 4.133 круга и Сталаћ је четврти са 4.090 кругова. Код јуннора опет је Параћнп први са 3.165 кругова, Буприја друга са 3.019 кругова и Крушевац трсћи са 2.935 кругова. трећи. Првн је Крушеван са 1.491 кругом, друга Бупрпја са Јелино код пионира Параћнн је 1.451 кругом. У коначном пласману стрелци Параћина убили су 8.725 кру гова, Бупричани 8.612 кругова, а Крушевљани као трећи 8.539 кругова. Екипн Параћмна припао јс пехар v трајно власништво, a дсвет медаља, подсљених у појединачној конкуренцији, стрелиима из Параћица припало је четири. . Јуннор Милорал Ншсолић освојио ус прво место н златну медаљу, Зоран Пстровић освојио јс друго ме.сто и сребрну медаљу, а Драган Маринковић јс био’ трећи и њему је припала бронзана медаља. У категорији сениора једину мсдал»у освојио јс Слободан Ко стић, док је код пионира Дејац Спмнћ бно најбоње пласиранп такмичар из Параћина на четвртом MCCTV. С. 3. ПРВН ПОРАЗ ¥ ПРОЛЕНУ Шумаднја — Јединство 3:1 (2:0) Впља забележитп и лрвн nopas у ПР°’ лећном делу такмнчења у Другој српскоЈ лнгп — Југ, који су фудбалерн Једннства претрпелп у Аранђеловцу. Пораз није збунио момке тренера ТоАжћа поко Јс резултат заиста слабе игое .Зсленпх” против Шумадије, екире која је у јесен.ем де.ту поражена са рекордиих 5:0 у Параћииу. ТАБЕЛА ДРУГЕ СРПСКЕ ЛНГЕ — JYT сада надиграни. Ваља напоменути да је други помоћни судија био силом прилика Параћинац Миодраг Младеновић који је свој посао обавио вите него коректно, што су му гости јавно признали. Први гол је пао већ у седмом ■ минуту, постигао га је Пеливановић на пас Костића кроз шуму ногу, тако да је гол ман био немоћан. После пет минута пада други гол. Овог пЈта стрелац је Костић који реализује одличан Милићевићев продор по десном крилу. Пет минута доцније Урошевић центрира, а Пеливановић волејом погађа доњи леви угао противничког гола. Са резултатом 3:0 отишло се на одмор, СТОНИ ТЕНИС — РЕГИОНАЛНА ЛИГА AC је најбољи Претрпенши пораз од АС-а, који је уједно бно и реванш за меч у Јесен>см делу, Борац је пзгубио прво место. Стонотекисери нз Стакларе иако су прстрпсли и порвз од Опленпа, моглк су да освоје првснство у ЗоискоЈ региоиалиој лиги Шумалије п Поморав.-ta да им трон нпЈе измакао у мечу са АС-ом, коЈл су пзгублли са тесгаге 5:4. 4. Полет 5. Младост 6. Локомотнаа 7. Шамот А. Ресавац 9. Слога 16 9 7 «8:59 ® 16 8 8 47:56 16 16 5 11 50:65 1« 16 5 11 42:62 10 16 3 13 36:71 6 16 1 15 20:79 2 РЕГНОНАЛНИ КУП V ПАРАБИНТ 1. AC 2. Борап 16 15 16 14 30 Регноиално такхпгчења v стоеззј S3« кпсу за Куп Маршала Tfrra одржаћа «6 у Ппрабтгу 7. маЈа. Сусрети почгову (Ј 9 часоча у ФпскултурноЈ са.ти Српав фабрике стакла. V мупткоЈ копкурепд> )п наступз 14 екипа а у женскоЈ шесЗз [Дпаиаи 3 1. Шумадпја (К) 22 2. Јастребац 22 3, Златар 22 4. Тнмочанин 22 5. Бердап 22 6. Ле.мннд 22 7. Ремоит 22 8. Палилулац 22 9. Шумадија (А) 22 10. Једннство 22 11. Слога 22 12. Прогрес 22 13. КТК 22 14. Таколо 22 15. Топлћчанпи 22 16. Морава 22 10 7 5 32:21 27 8 11 3 18:12 27 10 6 6 27:23 26 985 24:20 26 11 3 8 44:26 25 9 6 7 23:20 24’ 868 32:27 22 868 32:31 22 949 30:30 22 7 7 8 30:24 21 8 4 10 32:30 20 7 6 9 24:31 20 7 5 10 21:33 19 8 2 12 23:34 18 6 3 11 21:42 17 4 8 10 17:31 16 СТОНИ ТЕНИС РЕЗУЛТАТН ПОСЛЕДЊЕГ ТУ РНИРА Y СТОћЂМ ТЕНИСУ покварио је својим врло чудним критеријумом. Његове одлуке, осим револта и до^аћих и гостујућих играча, иапослстку изазивале су буру смеха на трибинама. Подслио је ни мање пи више пего пст жутих и један цроени картон у игри за коју се све може рећи, осим да јс била груба и песпортска. Њему се може приписати и пеакција левог крнла гостлју, Мијајловића који је због псовОГЛАС :■ ИВТКТ „Бранко Крс.ма * новић” Параћин — OOYP Конфскцнја — обавештава заннтерссоване да ће одржати Л И Ц И Т А Ц И J Y вознла кбмби ПМВ тип 1600 Р од 61 кс — регистарски број СВ 327-67. Лицитација ће се обавн ти 16. маја у 9 часова у I кругу радне организаци. ’ је, а возило се може, до । тог датума, видети у кру гу фабрике. Сваког рад- , ног дана. Св:јновци првар Деветнм, последњим турни ром за екнпно првенство општинске лиге у стоно.м тсни су завршене су такмнчењем за ову сезону. Такмпчарска ко.мн сија прогласила је за првака огшттинске лиге скипу „Напре тка" нз Својнова. Првацимаје припао пехар, дар Српске фабрике стакла. Поред „Напретка” из Својпова за Међуопштицску лнгу Региона Шумаднје и Поморав ља плзсирали су се н стонотс вице, другн на табели. И љнма је Општипки стоиотенисер ски савез даделно псхар. Глав чадш су до претпоследњег т<- онира били у убедљивом sob ству иа табели, али због трн узасгопна пораза морали суда уступе место успешнијн.м Свој новци.ма. I ПОЈЕДИНАЧНО СВОЈНОВАЦ Иа позввном т\'рниру Огпптинске хиге за такмичење у појединачкбЈ хснгкуречцијк назкв иајбољег етовотенисера опuiTHitcKe лпг« припао јс опет Својновцу. Y супер финалу победннка I и U груп« свсталп су се МпхаЈло Атанацховнб вз Параћмнског „Јаворка'' н Радкта Прокнћ, члан „Напретка” нз Својпопа. V два добијена сета бољи Је бно СвоЈновац н на таЈ начкп употпунио Је успех своЈнооачког стоног тевпса у овоЈ годкки. Резултати у првој групи: бодовд 1. Радтпа Прокнћ Напредак 14 2. Зоран Милошевић, Борпц (Ју «.) * 12 3. Топлица Богдановпћ, Будућност 10 Y другоЈ трупж: 1. МнхаЈло АтанапкопиК, Јаворак 14 2 Толпкдад Мнлутнновпћ, Јаворак 12 3. Рпдохпгр Жшковпб, Космај 10 17. КОЛО Морава — Наггредак (Св) 0:5 Херој — Будућност 0:5 Кос.мај — Буљанен 5:0 Извиђаи” — Јаворак 5:0 Напред- % (Д) — Борац (јун.) 0:5 18. КОЛО Борац (јун.) — Морава 5:0 Јаворак — Напредак (Д) (5:0) Буљане — Извиђачи 0:5 БУДУБНОСТ — КОСМАЈ Будућност — Космај 5:1 Напредак (Св) — Херој 5:0 КОНАЧНА ТАБЕЛА ОПШТИН СКЕ ЛИГЕ 1. Напрслак (Св) 2. Будућвост 3. Борац (јум) 4. Бул>зме 5. Јапорак 6. Херој 7. Нзвиђачи 8. Коемај 9. Морава 10.Напредак (Д) 18 16 2 86:28 32 18 15 3 83:28 30 18 ГЗ 5 75:39 26 18 11 7 63:47 22 18 9 9 53:52 18 18 8 10 53:60 16 18 7 11 44:59 14 18 5 14 34:65 10 18 4 14 30:74 8 Р. В. Р. Ванек 18 2 16 18:82 4.
(Наставак са 1. стране) стајали пррма тни Средства су обезбеђена 2.500.000.000, ,13. октобра’ нзградњом аран7ВД34.022,90 данас једну делу стабилизације 62.000.000, бити потребна „13. октобар’ 'омир Хаџић. Гости на отварању новиг обј< И пгоред један Срце електро-nocrpojeitc Програм отвараља употпршла Је и фолклорна група из Бошњаиа Параћик „Градите „Нискотозарево извођача број људи био ангажован на градљи потонско-пословних об јеката Јгије запостављена ни једног тренутка нахпа основна делатност, стално и уредно сна својим ООУР-има и” „Пролетером” и ко година раније. Оснопна иде ја била је, да се обелбеде услови рада за ochobhv и помоћну делатност и омогући бржи развој додатне дслатностн, По стојећи објекти све више су по ПРВОМАЈСКА ПОБЕДА РАДНИХ ЉУДИ „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈЕ” „Македонија” 1.050.000.000, a и финансијорганизације средствима Краљево и „ПараћинГлавни изво! ач рг је да има квадратних гледећих извора: Кредит „Југобанке" одлуке. Одлучсодложи даља гра од којих не завиосповне делатиоброја објеката на објеката . иа динара. Међутим, ; мена градње око 12.500 корисне : ДрагомЈт Xauiih, днректор „ЕлектролчстрлбуцпЈе” упозрад, а о неком развоју ннје мо гло бити ни речи. Тако се пришло пиојектован>у и градњи ових објеката. чи ја је предрачунска вредност из носила 101.859.540,65, а требало за на смањењу инвестиција. Вредност објеката чија традопредељењииитике друит - Свекредит раћин 1.500.000.000 динара, a остатак чине сопствена средства. У току градње укључила „План” пројект’ дова је бдевање потрошача електричном енергијом. Посебно је било потребно велико ангажовање у периоду рестрикције, када је са cjyyжбама које оаде на свом по слу у фабрикама остваривана добра сарадња паралелно са радом на пословима енергетике радило се и на реконструкцији и проширеној мрежи, та :елима и највећем Наша ООУР-а је жману са ОЗ-ом са кредитом од значајна је била ска помоћ радне са удруженим мењених потребама друпггвеног стандарда. Наше одлуке биле су мотивисане 'и потребама економскв најбољих мрежа у Србији. До краја 1985. године биће извршена реконструкција скожа да би се пратили врло ам бициознм планови н.гие индустрије у потрошњи електричне енергије. Посебно вслики скок начиниЋе Фабрика стакла’ увођењем електричне еиер гијс у процес топљежа стакла, и Фабрика цемента изградњом још једне фабрике. Када се из ради идејно решење управљања мрсжом у Србији, чији смо суинвеститори приступићемо разради за наше конзу.мно подручје, оекао је директор Доаодложена износи 1 укупна вредност ООУР-а. „Југобанка” је накна дно одобрила и износ од 11.084.022.90 за покриће прекорачења, тако да укупан кредит добијен за изградњу ових целисходхшје но је да се дња објеката си обављање сти, и једног међу првима и почела да уво ди бетонске стубог.е алуминијумске кабловс, тако да се данас највећи део мреже ндлази на бетонским стубовима и под земним кабловима. Проценат губитака електричне енергије на нашем конзумном подручју је најмањс у „Електросрбији” — .Коаљево, можда и у келој републици. Сада се ради на изради поограма развоја електроенергетских капацитета до 2.000 године. На овом послу остварена је добра сарадн>а са нашим највећим потрошачима и Комитетом за привреду Скупштине општине из до сада ура ћеког програм^ види се да he цена инвестицИоних радова, потребна средства за градњу м завршетак радова рапидно су расла. Радни л.уди ООУР-а, више пута разматрали су про блематику градње и обезбећен>е средстава и доносили најМодерна гаража у оклиру ■комплскса‘<г'п е *■',.• тетно ссрвнсираи>е вознла, што ће гаранговати право* вре.мену н брзу ингсрвенцм- градњом". Поред н»их у градњи су join учествовали „Водовод” „Занатсервис” и ПТТ из Параћина „Универзал” из Чачка, а ентеријер је израдио „ДЕС” из Заје^ара. Било је и доста про извођача које је ангажовао главни извођач. Значајан допринос завршетку радова дали су и радници ООУР-а, јер >је један део радова изведен у соп ственој режији. Надзор је вршио „Параћинпројект” рекао је Хаџић, и наставио: — Но и поред свих проблема, објекти су завршени у сте пену који представл»а заокружену техлолошку целипу. Сма трамо да је потпуно исправна концепцпја што је прво завршена ТС 35/10 КВ са инсталисапом снагом од 24 MBA .<о ја је стављепа под напон. и преко које се напаја централни део града и један бпој при вредних објеката. Завршена је у лотпуности шалтср сала, електро и металска радионица која у перспе ктиви може да прими и већи број радника. Услед кедостатка финансијских средстава није до краја завршена баждар кица, диспечерски и рачунскн центар, иа чему ће се радити у наредпом периоду. Изгпадн»ом дмспечерског центра биће омогућено далинско управљан»е постројељем. уложених средстава на дан 31. март 1983. године је 189.376.008.20 динара. После извршене ревалоризације, вредност нових основних средстава износи 267.314.982,15 динара. На пројектовању и гра дњи ових објеката учествовало је више ОУР-а. Идејни пројекат израдио је ТЕБ—Загреб. Извоћа чки пројекат израдили су ЛхчкН UU вмформн€Л1Б8 Издавачкл свсеп Нам Брапковић, Момчнво Вучкавић, Светислаа Жнвкивић, Мнливо|в Илнћ, liana Јонлповпђ. (заметш аредсезппкаЈ Спежагга ЈоваковнИ >арц«>ф MapMNKOBUh GnuuojbvO Обрадовић. Живо»и СтоЈаловић, Жнвојнв Гомић (председикк) » Јоиан- Гомнћ’ УреВуЈе: Рслакии« in» колеги|уи I наанп и оцгоаорнн урепник С (Јбра »мћ Ноапнарн: Снсшана 1омтонпВ Мвлнца Жинкпиић, Мнр<»слав Цамнгрп)еонП Мнливоје Или!: о Мнилра! Миленкишф 4дрееа РсаакцмЈс: Млк« нмп Горкш «■ Uoiinan< кн фах 17 ГечсЈјомз Говвв в 'лцовирнн VpcuHiiK 52-352. ровннари 53-694. Претпдата голпипм 125.00^ полугодп 62,59. Зи иЖКЛранетво дмиаруко. Жиро рачун C113-8 ии<|>ормлсаља 63504-649-16 код СДК Мпанаи Лараћш. Шхампа ГРО „1лас", Београд, Влајковићеиа 8, хслефои 340-551. Гирож 11.000.
ГОДИНА X 20. MAJ 1983. БРОЈ 233 22. MAJA НА ГРЗИ ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ДАНА МЛАДОСТИ МЛАДИ ЖИВЕ У СВОМ ВРЕМЕНУ Штафета - симбол младости и имена друга Тита стиже на свечану позорницу у 13,05 часова. На свечаности ће говорити другови Душан Чкребић, председник Централног комитета Савеза комуниста Србцје и Пера Дахфновић, председник Републичке конференццје Савеза соццјалистичке омладине СрбцЈе Сутрадан штафета наставља пут према Београду Овогодишњу централну прославу Дана младости за Србцју, у организаццји Републичке конференццје Савеза соццјалистичке омладине Србцје, Општинске конференццје Савеза соццјалистичке омладине, Општинског комитета Савеза НЕПОСРЕДНИ ЗАДАЦИ АКТИВА КОМУНИСТА РАДНИКА НЕПОСРЕДНИХ ПРОИЗВОЋАЧА ДОКАЗИВАЊЕ НА КЉУЧНИМ ПИТАЊИМА У протеклом периоду нцје нађен прави начин активности. Нужна промена у методу и садрждју рада Планом рада Међуопиггинске конференције Савеза комуниста Шумадцје и Поморавља предвиђено је да се у Међуопштинској конференцији Савеза комуниста одржи саветовање на тему: "Актуелна питања организовања, садржаја и метода рада актива комуниcia радника непосредних произвођача, ”са секретарима Актива комуниста радника и секретарима представништава Општинских комитета Савеза комуниста. У том циљу радна група Међуопштинске конференције Шумадије Поморавља и чланова актива змуниста радника непосредних оизвођача, чланова Председштва Општинског комитета Савеза комуниста за оргаиизацију и метод рада у Савезу комуниста одржала је састанак на коме се разговарало о низу значајних пита- »■а од којих зависи ефикаснији рад лтива, односно о задацима који стоје пред Општинским комитетом Савеза комуниста и осталим партијским структурама у циљу поспешивања рада актива. Посебно је било речи о организованости актива комуниста радника у општинама Шумадије и Поморавља, као и о методу и садржају рада катива. Закључено је да се у будућем paay посебна пажња посвети даљим правцима јачања улоге и остваривања задатака актива комуниста радника непосредних произвођача, а посебно класном јачању и организовању Савеза комуниста у удруженом раду. Такође, биће у жижи активности питања дограђивања метода и садржаја рада актива, облици деловања актива на сузбијању негативних појава у друштву, као и улоге актива у развоју друштвено-економских и самоуправних односа и поспешивања процеса даљег развоја политичког система социјалистичке самоуправне демократије С. О. комуниста и других друштвено-политичких организација општине Параћин посетиће више хиљада младих из Параћина, овога крдја и многих места из наше Републике да на изузетно свечан начин поздраве Штафету младости и још Једном потврде приврженост младе генераццје имену и делу друга Тита. Поред младих овој великој народноЈ светковини присуствоваће н велики број радних људи и грађана који ће се придружити младима у обележавању празника младости. На свечаности поводом прославез Дана младости говориће другови Душан Чкребић, председник Централног комитета Савеза комуниста Србцје и Пера Дагцјановић, председник Републичке конференццје Савеза соццјалистичке омладине Србије. Поред другова Чкребнћа и Да1цјановића очекује се долазак и осталих високих личности из СР Србцје, представника регнона Шумадцје и Поморавља и суседних општина и представника организација удруженог рада. Ндјсвечанцји део програма почиње у 13 часова, а пригодан програм одвцјаће се преко целог дана, да би се у вечерњим часовима пренео у Халу спортова „7. јул“ где ће Штафета законачити, да би сутрадан наставила пут према Београду. С. 0. JI аи младости је празник нцјлепших симбола: Тито и млади, мцј ' ' и Штафета. Овцј празник трцје, јер је и младост непрекидни извор који напаја реку сутрашњице. Онје, и без Титамеђу нама, остао манифестација повезаности TulUoeol дела и мисли са жељама и хтењима младе генераццје, манифестаццја оданости и љубави за Тита и све оно што је оставио у наслеђе људима ове лепе и поносите-земље. Дан младости је и манифестаццја величине и снаге младих, снаж будућности и сназе данашњице. Само они који револуционарно мењсџу токове садашњости припадцју историји и будућности. < Ј бележавањем Дана младости омладица, радничка класа, и Савез комуниста Југославије чувају успомену на Титову личност и дело и одлучно настављау социјалистички самоуправни развој на Титовом путу. To је видљиво на сваком кораку, у сваком месту где прође Штафета младости, у сваком погледу, речима и мислима младих. Кроз оое речи и мисли провејава све оно штоје Тито оставио младима да чувају као зеницу ока свога, а будући да сумлади без предрасуда, он им је дубоко у срцу оставио да чувцју братство ијединство — нашу нцјвећу тековину рођену у револуцији из крви најбољих синова ове земље. Х' револуц ији и изфадњи земље послерата млади су поднели нцјвећи терет. Заправо они су били зачетници и носиоци и ново! живота. Они су данас ослонац, а сутра наша будућност. Mjtadu су спремни да прихвате и остваре све задатке који им припадсџу. Али они су и осетљиви на недоследности у остваривању револуционарних циљева. Они оштро реа^ју на све неправде, на све слабости које се јављцју као субјективни фактор у нашој свакодневној пракси. Такви пропусти не смеју да остану само на констатацијама, млади траже одговоре и разрешавања. Савез комунистамора да изналазцправе одговоре, јермлади не желе компромисе. Они су дубоко привржени револуционарним тековинама и идеалима којима тежи ово друштво. В 8 вет наше револуццје — младост потврђивала се у свим раздобљима. Иомладина, као и сви радни људи у самоуправној социјалистичкој заједниц и равноправних народа и народности има одговорне задатке и велике обавезе у даљем развоју наше револуццје, у континуцтету историјскогмењања и настцјањаједногновоги професивногсистема. Зато је њено место увек у преој борбеној линији. Ј8 руг Тито је добро познавао биће и сензибилитет младогчовека. г т Млади су Титу то поверење пуном мером узвраћали. Веома често, кад год се за то указивала прилика друг Тито се обраћао младима да чује њихово мишљење, да их осоколи и позове у акцију намењан>е превазиђеноги застарелог, јер сумлади у бити најпрофесивнији и нцјреволуц ионарнији. Иако понекад тежи идеализац ији то нетреба схватити као нешто "нереалнои, већ као својство младогчовека да суму погледи увек испред тока до<пђаја. А перспектива је у визцји будућности, то омладина зна и хоће. Верујући без1ранично у своју омладину Титоје често истицао да земља која има овакву омладину не треба да брине за своју будућност. А омладина којаје имала Тита има и своју будућност. Ми сви скупа имамо еечну ватру младости на чцјим црвеним пламеновима кујемо сутрашњицу ближу за још једну штафетну деоницу. Ј/Ј овогмаја млади ће бити на окупу изједногразлога: Да на леп и величалсШвен начин прославе још један дан TulUoeoi рођења, још један мдј у слободи, још један Дан младости. Овоаа пута код нас, у нашој средини. И да се сви јошједном подсетимо Титових речи: "Желим да наиш омладнна буде досШојан сљедбеник и насљедник наших Шековина, да чува me тековине и да настави дјелом старијих генерација у даљој издзадњц соц ијализ.ча и стварањујош срећнијеги веселијегживота за себе и за будуће генерације. “ Тако из ioguH'e у 1одину, из Јенераццје у 1енерацију. С. О.
ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС ПОВОДОМ ДАНА ПОБЕДЕ И СЛОБОДЕ ОТВОРЕНА ЧИТАНКА ИСТОРИЈЕ Поводом Дана победе и слободе на тргу Бранко Крсмановић одржан велики школски час у присуству преко 3.000 ученика и представника друштвено-политичких и радних организаццја, СУБНОР-а и носилаца Партизанске споменице.Драган Петковић, председник OK СКС, говорио о народноослободилачкој борби, победи над фашизмом и о месту и улози младих. Културно-уметнички део програма извели ученици Центра „Бранко Крсмановић". Венце од свежег цвећа положиле делегаццје свих основних школа, Средњошколског цснтра и Школе за основно образовање одраслих Поводом прославс 9. маја — Дана победе над фашизмом и слободе на Тргу "Бранко Крсмановнћ14 одржан 9. маја Всликн школски час. У преподнсвним часовима Трг је личио на врт прекрасних цветова. Од раног јутра пристизале су колоне ученика основних школа. Лепршале су црвене мараме и заставе, а нежене основачке руке стезале су на грудима букете првог пролећног цвећа, да би га положиле на споменик Бранка Крсмановића. Делегација свих основних школа, Центра за средње усмереног образовања "Бранко Крсмановић14 и Школе за основно образовање одраслих при Радничком универзитету ”Б. Крсмановић“ положиле су венце од свсжег цвећа. Сећање на велики дан — Дан победе над фМшизом оживео је Драган Петковић, председник OK СКС. Председник Општинског комигета Савеза комуниста говорио Је овом приликом о херојској борби наших народа и народности под заставом Партије и руководством Тита. Све што је створено у тим крвавим и херојским данима, што је изнмкло из пепела и што данас имамо морамо даље развијати и богатити, на>ЛНио је Петковић. Некима Југославија, оваква каква је, смета, нарочито националисти дижу главу, а све са циљем да се развије братство и јединство. ЗОРАН МИЛЕНКОВИЋ - НАЈБОЉИ МЛАДИ РАДНИК САМОУПРАВЉАЧ Прошлог четвртка у Дому омладине, одржан је састанак Председништва OK ССО на коме се одлучивало о избору овогодишњег најбољег младог радника самоуправљача. Састанку су присуствовали представници омладине свих већих радних организација ко-' ји су поднели извештаје о спроведеној акцији у својим радним колективима, из којих се могло закључити да су организованом праћењу рада и избору приступили само омладинци у две највеће радне орга- Г. Јовановић ■^9,. ОДЛИЧЈА ЗА ПРЕГАОЦЕ Указом Председништва СФРЈ девет грађана из наше средине одликовано је ордениза народ красиће груди Ранђела Ћорђевића, пензионера, учесника НОР-а, затим Данице Гоге и Лазара Вујовића, такође пензионера и учесника НОР-а. Указом Председништва ма рада са златним и сребрним венцем и Орденом заслуга за народ са сребрном звездом. На пригодној свечаности поводом Дана победе, којој су поред осталих присуствовали и носиоци Партизанске споменице, председникСкупштине општине Топлица Недељковић уручио је висока признања прегаоцима. Орденом рада са златним венцем одликован је Љубомир Рашковић, председник Општинског суда у Параћину. Орден заслуге СФРЈ Орденом рада са сребрним венцем одликовани су: Стево Дујановић, пензионер, Сретен Обрадовић, помођник генералног директора за економска питања Фабрике цемента, Милан Ђокић, референт у OK ССРН, Миодраг Стефановић, генерални директор Фабрике цемента и Јован Томић, главни пословођа Робне куће ”Шумадија“. М. И. — За нашу југословенску заједницу сваки националмзам, у ма ког народа н народности се јављао, највсћи је непријател> братства и јединства и равнорпавности. Ту не сме бити никакве дилеме. He може се зато говорити о мање опасном национализму или о доброћудном национализму каквих схватања још увек има. Сваки национализам је искључив и он у својој заслепљености иде до краја. Он нема граница јер је његов циљ не само владавина властитом нацијом и оживљанизације, СФС и ИВТКТ "Бранко Крсмановић“. После дуже дискусије, чланови Председништва су за најбољег младог радника самоуправљача прогласили Зорана Миленковића, радника СФС. Поред изузетног залагања на раду, о чему говори и максимални број бодова које је Зоран добио за последњих дванаест месеци, он је и активан члан СК, Феријалног савеза и Комисцје за спорт. вшБе њених митова, него пре свега.подјармљившве других и хсгемонцја на другим нродима и нацијама. To сви морамо имати у виду. Ми јесмо на тс појаве осетљиви и прсма сваком национализму н шовинизму бићемо бескомпромисни јер национализам и национална мржња су не само нцјвсПс зло за наш опстанак, мир и стваралачки развој, већ и налад на најсветлију тековину револуццје, братство и јединство, нагласио је Драган Петковић. Драган Петковић је даље говорио о улози младих н њиховом месту, како у рату тако и у послератној и данашњој изградњи наше сонијалистичке самоуправне заједнице. — Млада генерација својом свакодневном активношЛу доказује и потврђује сопствену безграничну спремност да настави пут револуционарног преображаја нашег друштва и то пут који су трасирали Савез комуниста и Тито. Доказује се и потврђује брза активност у пионирској и омладинској организанији као деловима фронта организованих соиијалистичких снага, у Савезу комуниста, савесним и марљивим радом, у школи и на радном Merry, кроз марксистичко образовање и идејно-политичко оспособљавање, продубљујући и развијајући братство и јединство свих наших народа и народности, кроз садржаје добровољног омалдинског рада и у бројним акцијама неговања и развијања револуционарних традиција, као што је ова данас. To је уједно и најбољи гарант да ће наша соиијалистичка самоуправна и несврстана заједница равнорпавннх народа и народности такође и у будуће напредовати и остати Титова ЈугославиЈа, истакао је Драган Петковић. Дан победе и слободе зачинили су културно-уметничким програмом ученици Центра за средње образовање ”Бранко Крсмановић * 4, са поносом показујући да носе име хероја и смело и одважно корачају његовим путем. С. Ј. ВЕЋЕ САВЕЗА СИНДИКАТА О НЕКИМ АКТУЕЛНИМ ПИТАЊИМА ИЛИ КУЋА - ИЛИ СТАН Затражено да се јавно каже ко не користи стан адекватно и ко га нцје вратио након изградње сопствене куће АЛЕКСАНДАР МИТРОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СР СРБИЈЕ У ПОСЕТИ ПАРАЋИНУ ЦЕНЕ УГРОЖАВАЈУ СТАКЛАРУ Александар Митровић, председник Привредне коморе СР Србцје, Слободан Урошевић, секретар Приврсдне коморе СР Србцје и Иван Петрић, председник Привредне коморе рсгнона Шумадцје и Поморавља, недавно су посетили Српску фабрику стакла. У овој фабрици је том приликом, у присуству функционара из наше општине, разговарано о положају ндјвећег параћинског колектива у укупним економским односима. 1Л11анаи Александар Митровић, председник Привредне коморе СР Србцје, Слободан Урошсвић, секретар Привредне коморс СР Србцје и Иван Петрић, председник Привредне коморе региона Шумадцје и Поморавља недавно су посетили Српску фабрику стакла. У овој фабрици је том приликом, у присуству функционсра из наше општине разговарано о полождју ндјвсћег параћинског колектива у укупним економским односима.-^ Стаклара се годинама суочава са истим проблемима. To је на овој седници потврдио Витомир ИваHiuueeuh, председник Пословодног одбора СФС, a то су снабдевање, обезбеђење девиза, неликвидност, питање цена. Свеје то мање-више познато, али да поновимо да је снабдевање репроматерцјалом и енергцјом и даље отежано, посебно содом, кварцним песком и мазутом, а ни план извоза се нс остварује. Посебан проблем су цене стакларских производа које су изузетно ниске и нису у могућности да покрију трошкове производње. Стаклара не може да се прикључи на гасовод јер нцје изграђена секундарна мрежа у фабрици, опет због недостатка девиза и немогућности увоза стране опреме. На прошлогодишње резултате у привреди треба оптимистички гледати, Отворенн су велики потенцијали, што најављује да ће параћинска привреда и у наредном периоду бележитм резултатс врсдне пажље. Општа и здједничка потрошња су испод раста дохотка у прнвреди и показује дисциплиновану потрошњу. Ово су укратко закључци и оцене о оствареним резултатима у општини Параћин по завршном рачуну за 1982. годину и производњи у првом кварталу ове године, изречени на седници Већа Савеза синдиката општине Параћин, одржане 29. априла. На овој седници чуло се још мишљење да треба испитати узроке губитака у организацијама где се они јављдју из године у годину и да се за једну од наредних седница Већа припреми информаццја о томе коликије прековремени рад остварен у организаццјама за прва три месеца, а да се против њега треба енергично борнтн. Разговардјући о актуленим питањима из области стамбене политике на подруцју наше општине, чланови Већа су упознати са податком да на подруцју општине има 2122 стана у друштвеној својини и 224 стамбена објскта површине око 94.000 квадратннх метара. О пословању параћинске привредс и фор.мирању нове банке у Параћину, које је у току, украткоје говорио ТоИлица Недељковић, прсдседник Скупштине Општине Параћин. - Српска фабрика стакле је избила у план водећих организаццја и то од интерсса за целу републику, започео је своју дискусцју Алексавцар Митровић. Ушли смо у једну изузетно тешку економску ситуаццју, из које тешко излазимо и то због укупних економских односа у свету. Највећи проблеми су у индустрцјској производњи, а доминира проблем снабдевања. Говорсћи даље о снабдевању Александар Митровић је нагласио да је потребно веће повезивање са произвођачима сировина, како би се за ову грану обезбедиле довољне количине. He треба се двоумити код извозних послова. Стаклари прети опасност да у 1983. години стан»и“ резултат који се постиже у овом колективу, па треба што пр^ * дефинисати статус ове организаццје и то не само путем виших цена, што се уосталом наметнуло као закључак свих дискусцја које су се овом приликом чуле. М. Живковић Милан Панић, секретар СИЗ-а становања, упознао је присутне да упркос томе у нашем граду има око 1.300 нерешених стамбених проблема. Како је стамбе.чо питање врлр актуелно и проблематично у решавању му треба посветити већу пажњу и то у првом реду на обједињавању средстава за изградњу, поспешивање индивидуалне градњс, повећањем доприноса за ове намене, како би сс тим средствима брже градило. И овом приликом се чуло да се становн у нашој средини не користе рационално, односно да нцје ретка појава да у двособном стану станује Једна особа, да је известан број станова закључан и да у њима нико не станује, да се средства за стамбену изградњу не користе адекватно, јер се на име индивидуалне градње граде велики објекти, а у насељу „Јагодњак“ већ се издају станови за скупу станарину. Зато је овом приликом затражено да се јавно каже ко не користи стан адекватно, ко се н>^е иселио из стана након завршетка сопствене кућс, ко има стан у граду и кућу у обллжњем селу, 'а уз то још тражи плац и да се у складу са тим преко одговарцјућих органа повсдс акццЈа „Имаш кућу - арати стан.“ М, Живковић
a X E 03 EI Q. Q> A a x a S ■= •? 1 = 1 x X 5 o ° ® J) _ c; X I E Д o 5 5S§& xii°I 4 EI M Soo 1d Q. CO X i S SB* a=f © 5 i 5 <u £ s s s 4 “ I 8 3 o a co a ђ X ’© i£ 1 X X o 03 S X « 2 CQ 2 =t * * 3 * 5 S 03 X § 4 s a§ = E S 1 i X I Sfll5 o S I s' Si c x S Q.MC У §И2 З.ђн® O 3 I s£“== <■> Si o « 2 2 8 S©ls ° X £ a • X — 2 Ч Д o S O <u 2 q §§ * * = L. о <u >» дб® I § 4 5 at 03 & “sc S x § i S 3 X a a X s o X X CQ I X 2 S £ a> и C E( 4 .X) u ’?? s EI x £ X X Q. E g § X « 4 X EI e3 § ч a> £ S s s 2 EI i OJ e EI £ X 1 a i s |*2 S •g X ° a | o f Ul£ a> a <u S <i> 3 CQ o м X o X X X X б a £ OJ a X X EI 5 e; X n o X X E X * ч s I5 X o i 5 a p EI x X w 5 ? x X a? c EI 4 X
МЛАДИ СТВАРАОЦИ g » S 5 s XП faX faE □ 2x §o X fa faXs I □! 7। o fa pc E a. a» fa 03XX CD2 faX faXXX5o CD fa fa 3 X XE faX ■a fa fax aX2o cox22oX a 3 !X“4 2 X faoXX fa X?XX fa X3X 3 K 3 § ■5 з fa faXo2 <5XX2X5 ai xo5 ■a fa 2 CD PC 32X fa a. cdX XX XX oaX ig3 CD oiX - E la a x w > CD> tn aQw fa 2 ® tn ft oX <5 PCXX§o CD QI K S § i OO X tiX 3a 3oX 03gXX ttE co CD <2. 2 x2x X PCXo a. a з s a a - " ЛЧ S 3 O§ faX E coX fa CDX fafa PCX£x faXo2X*EXX з co fa ■3Xg2 CDX «2. 2X5 T3o fa :cE a. aS° 3 X3 XXX tn ЧЈoXoчoX0 co> a si = ° ft MI p. 2 a h5! =I g 4 I a. в □ X w X 4 s O ’ S 8« I I □ 3 ° ft 2 2 3 2 « Sig S o fa * 2 to a _ X ? S o hsio 5©xft 5? lihiH нјП; w O ® x ® « 5 x ® X z a S H,'‘sjs’S .’ZT^S 6£gOS i S’* 5 ¥ 5 S’ s5 s ?■ 83n » d X o 5 g e 3 § 2 ° 4 4|S'o,l? HHli X b» ° — S i a tnnaa РЧ2o3s 3 fa> fas fa> fa tnX fas n fa>aan>» tn 03a
s § ч E w ' I « £ 2? o co H o 2 I f ? s Q X h X X .fC (C a. X 3 и E i 5 Xш S X ® •< ш a w £ 4 л Ш O B- ■ J a ? si 5 § h o S ? S gj s V ~ 3 S X ® £ I 5> S i * £ £ s s И Cu •p * ©■ St St a <*> 5 •< « * r? C3 CM <3 .Г ej WS £ S s u 5 - co s e £ И I s & X § ss s x’5 es S’ Ш “ - X □ 'S’ 5 SiS 3 s § ? 3 •? s 3 5 e? z 2 6 § 3 S б E Q. 5 t И a a c c ° g s O e % f £ £ £ S s 3 £ x E c 5 \o o £ 3 E ra X in £a s a IS | Б a £ 5J ; ®5U ©5 <J * g B 5 h . s a -г ₽ fi a X Q c to O <u X ^SiSaS Ч Ч * ‘S' £ 5 JU СЦ j- Si’S g © 2 ® E •-. S * g * S £ 5 з £ I § E *C? x E s s S £! 4> S S * •c? £ Л S E « s X O ft cl m S f S £ O * E h s a S 2 S o s - S io § a S и 3 5 s S 15 S o I M = <2 X X X § © © 4 a i | X = T V Q W X X б E 5 cu x g ®if'2 = « t3 <u ?? <5 a! E г E US p U Q - « g б ish.^0 4 c er C? « X do ^4>g~ s •-» >,—> S * б £ I s a X X £ S JJ r" £ u X ra S> S a■ J Uh a a a IS s s ” £ ’ 2 S’ 5 © a S 5 8« i'gg S § s <§ © !S3sC 'i) tu <x» Q Q fU © o © St S’ is ©. f_ ? 8« * g S of 3 a 4 1 S u, 1 OT g * L£ 3 a i s * X б * s g □ o £ X « 3 S л -e> o o S б I « Q fe o s £ i 5 a a a 15 «1 л, a ■^ - a 5 -e z e § © . П © © S U .4» б 0 ? * 4 I S S'? i? S§. ujO