ИЗ 28. ДЕЦЕМБЛР 1983. О БРОЈ 248 Д AH А У ДАН НОВОСТИ ИЗ „ЈУГОБАНКЕ” 22. ДЕЦЕМБАР — ДАН ОРУЖАНИХ СНАГА СФРЈ Са новом годнном нове камате • „Југобанка” прихватила Самоуправни споразум банака о политици каматних стопа ® Hose каматне стопс повољније за штедише ВИСОКА БОРБЕНА ГОТОВОСТ ................................................. . Извршни одбор Осиовне банке ..Југобанкс” Параћин прихватио је прсллог Самоуправног споразума банака Југославије о политици каматних стопа. Овај предлог Самоуправног спо разума проистекао је из друштвеног опредељеља у погледу политике каматних стопа иста кнутог у Закључном делу дуго рочног програма скономскс стабилизације зсмље и смсрница утврђених Резолуцијом за иду ћу годину као и одлуком о цил-евима и задацима заједничке е.мисионе и новчане политике и крелитне политике у идућој години. Споразумом утврђена су начела л основе заједничке политике каматних стопа који има за цил>„ приближавање каматне стопе реалној каматној стопи. што би требало да стимули ше све облике штедн>е привредних и других субјеката, као и штедње грађана. Сва орочавања сада су по већим каматним стопама као • и неки кредити, док кредити за ликвидност нмсу лретрпели измене. У делу политике каматних стопа за средства грађана и од ређене хредите грађанима, та Kobe су предложене измене. Каматиа стопа на динарска средства штедних улога, жиро и текућмх рачуна, која се воде ло виђељу лема нзмена. И дал>е је 7,5 одсто годишње. На орочеие динарске депозите гра ћана повећање се креће код у.чога са орочељем на преко 3 месеиа од садашњих 12 на ноf.iix 16 одсто годишње. Депози ти орочени на прско 6 месеци, уместо досадашњих 15 вућићс 19 одсто камате. Највеће повећање камате имају дспозити орочсни на прско 12 месеци. Уместо 18 одсто, према ново.м Споразуму овц депозити ммаћс камату од 24 одсто. Депозити орочсни на преко 2-1 месспа, уместо 23 одсто сада имају 28 одсто каматс, а дспозити на Ј’реко 36 месеци уместо- 28 има ју 30 одсто камате. Камате на девизне штедне улоге и депозит на девизним рачунима грађана обрачунаваhe се у девизама по неизмењеним стопама. На захтев улагача банке могу да уговарају ди нарску камату на н»их по стопј1ма као и до сада. Улози са девизама по виђењу и даље имају 7.5 одсто девизне камате или 9 одсто динарске. Они оро чени на преко годину дана вуку камату од 9 одсто у девизама илл 12 одсто у динарима. Улози орочени на преко 24 ме сеца имају 11 одсто девизне камате или 15 одсто длнарске камате. Девизнл улози орочени на преко 36 месеци имају 12.5 одсто девизне мли 17 одсто камате у динаррма. Код потрошачких кредита Такође су предложене мале каматне стопе. Кредлти одобрегни на рок од једне године ко штаће уместо досадашљлх 20 одсто још 5 одсто више. Кредити одобрени на рок дуже одгодину дана такође бележе повећан>е у камати за 5 одсто и по новом Споразуму она износи 30 одсто годишње. Камате на кредите грађапима за остале намене утврђују се посебнлм међубанкарским споразумима који регулишу ову материју. р М. М. Компјухерски терминал у .Југобанци” ЛИЧНИ ДОХОЦИ Y ЦЕМЕНТНОЈ ГРАНИ ПОПОВЧАНИ БЕЗ ПОВЕЋАЊА ЛИЧНОГ ДОХОТКА • Од 16 цементара у нашој земљи све су повсћале личне дохотке за најмање 10 проиената у односу на прошлу годину осим поповачке Подаии о кретању деветоме сечних примања које је одре * дила „ЈУЦЕМА", Пословодна заједнина произвоБача це.мента, говоре сами за сеое: прош ле године за девст месеци Це ментара у Половцу и.мала је просечан доходак висине 15000 динара када је само Умаг имао 16.000 а само још дае це ментаре преко 15.000. Y ового дишње.м деветомесечно.м перно ду просечан лични доходак по повачких цементаша износио је 15.578 динара, када је У.маг лребацио 20.000 динара, а три цементаре имају око 18.000! Повећање лнчног дохотка у поповачкој фабрици са.мо чеЦјоанав 3 тири одсто, док је, на при.\(ер у ¥магу 26 одсто, у Пули 30 од сто, Сплитским цементарама 30 одсто игд. ,ДУЦЕМА" је презентирала и податке о кретању произво дње. За десет месеци ове године .многе лемснтаре су произвеле мање него у истом псриоду прошле године. Тако су Сплнтс ке цемевтаре произвеле 98 од сто ат прошлогодишњег резул тага (а личнс дохотке повеНа ле за 30 одстоЈ, док је Пула осгварила само 94 одсто лроиз водње у прошлогодишжем десетомесечно.м периоду, а личнс дохотке повећала такоВе за 30 лроцената. . Десето.мессчпа производња Фабрике цемента у Поповцу прсдставл»а 98 одсто прошлого дишње (v исто.м периоду). Н. М • У разговору са командантом ћупријског гарнизона Браниславом Ветићем, истакнути напори које ЈНА чинн на штедњи друштвених средстава ® Прва искуства са женама војнпцима изванредна ¥ ово данашње време прспуно ограниченнх ратова, претњи крстарећнм ракетама, терористичких акција налаже нам максималну будност п нагопн нас да чгоги.мо напорс на повећању и одржавању внсоког нпвоа борбене готовостн, каже нам у првом контакту саговорник Бранкслав Ветић, команлант Гарнизона у Буприји. специјалностима показују резултате равне својхш колсга.ма, а многе су и успешније од муш ког рода. Прнпадннци овог Гарнизона спремно су дочекали „најезду” лепшег пола ла снво-маслкнас Свсчаиа смотра у касарни „Бранко Крсмановнћ” одлучан, а колсктив ћупрнјског гарнизона јс управо такав највншс захваљујући младнм, спо собним н школованим старсши нама. Старешински састав у просеку је стар 30 годнна н впсоко мотивисан револуцпонарним духом наше ap.Miije, што je гарант високе борбснс готовоспГи мира. М. Илић Југословенска народна арлшја са својнм 42 годишњим нскуство.м rapairr је наше безбеапосгн. Веллка средства се улажу у опремање Армије, у повећању борбене готовости, јер са.мо до бро и .модерно опремљсна арми ја може да се супротстави евсн туалном агресору. Та улагања, како каже наш саговоринк, за припадннке ЈНА прсдставља обавсзу домаћинског понашања, јер се само на тај начнн може помоћи друштвг у неповољној економској снтуацн|п. Безброј прнмера говорн о домаћинском односу према повереннм срсдствн.ма, кроз редовну обуку; кроз слободне акгивности, бројнпм нновација 'а. Ју гословенска армија, како нсти чс наш саговорнпк, чини свс да што бољс обучи војппка за из вршаван>е својих задатака, јср обучен војник прсдставља н jeфтнпог војника. Да се у Армијп озбиљно схвата стабилнзациошЈ процес, говори и прнмер који пам јс cia решина Бранислав Ветић навео у разговору. Припадницн ћупријског гарннзона засукали су рукаве и на сопственим повр шинама засаднли потребно поврће, а од скоро на војничкој АЕРО КЛУБ ДЕСНА PYKA „НЕБЕСКИХ” АРТМЉЕРА ЦА Разговарајућп нелавно са старешннама ћупријског гарнизона сазнали с.мо једаи леп пример сарадн.е војиика и спортскнх пилота на обуци припадника протнвваздушних Једшшпа. Параћински Асро клуб „Наша крила” за потребе протнвваздушннх јединица ћтчтријског гарнизона симулирао је ваздушне нападе, а нишан * цпје протнвваздушннм оружјо\< н овуђсм увежбалп су око и рефлекс. На борбеним гађањш^а „небеска” артиљерија је решетала мете без no муке, а онене њнхових rafeaita еу биле максималне. Леп пример сарадње на заједничком задатку. Обучени су чувари нашег неба, обучени су и пнлоти цивнли којн могу у датом моменту да успешно изведу н ратне задатке. М. И. фар.ми војници су почели да се баве и узгојем свиња. Први рете унпформе. Учцннли су све да се другарицс војниии oceha )\ хгодно и да'што више прак. тичног и теорнјског знања none су након завршетка војног рока. Међутим, наш саговорник - и упозорава: „ДруштвешЕМ ак пнјама треба пзорнсатп сваки сензацнонализам везан за жене војннке, треба припремитп јогц бољу климу нормалне појавс, јср прва искуства говоре да је \ЂоБсн>е у редовал саотав жена војника одличан потез. Оне настављају традицију жена бо рапа НОР-а”. Овнх даиа у једицнце ћуприј ског гарннзона очекује се долазак и првих жена официра, што јс још јсдан изазов за војнпке м стареипше, а и за прве жеие офитфе. Нашн саговорници очекују да ће се и оне успеш« но уклоппти у војннчке обавеНа крају ове белешке напомегпшо п то, мада су наши саговорнипи са доста скромностп истицала, да је ово један од нај бољих гарнизона у армијској пбласти и да из годнне у годипу показују одличпе резултате v борбеној обуци. Да би то могло да се одржп, по речима Бранислава Ветића, потребно је да колектив буде хомоген и Завршен конкурс поводом 22. децембра АРМИ.ЈА — ТРАЈНА ИНСПИРАЦИТА УЧЕНИКА В ДЕЈАНУ РАШИБУ, УЧЕНИКУ IV РАЗРЕДА ОШ „БУРА ЈАКШИН” ПРИПАЛА ПРВА НАГРАДА НА ИИВОУ ОШПТИНЕ II ПРЗА НАГРАДА У CYБРЕГИОНУ Традиционални конкурс поводом Дапа армије н ове годинс побудпо је велико интересовањс ученпка оспо * BHiLx и средЕБИх школа. Према приспелпм радовима, како у нашој општини, тако и у гарнизону у Нуприји, мо« же се закључити да је Армија трајна ниспнрацнја ученпка. На општинском конЈсурсу ученпка основних школа прва награда припала јс Дејапу Рашићу, ученику IV разреда ОШ „Бура Јакшић" н Млађану Мнлојковићу, учснику VIII разреда'0111 „25. мај” у Поповцу, а друга награда Ивани ЛдамовиН, ученнци VIII разреда ОШ „Б. Јакишћ” и Зорпца Стевано впћ, ученица ОШ „Бранко ^рсмановић” у Снклрици. Радови наших ученпка запажени су и у ћупријском Гарнизопу. Пионир Дејан Рашић је v својој конкурен * пвјн у субрегиону освојпо прву награду, а међу средњошколцима друга награда је припала такође параћинској ученицп Сузани Здравковић. С. Ј. 22. децемора у хали спортова одржана приредба ПАРАИИН — KOHAOHHKV Y Халн спортова 22. децембра одржана је приредба лод иазнвом „Параћин — Копаонику”, којује орга низовала Оппгошска конференција Савеза социјалистичке омладнне. У програму су учествовали: културно-уметшгчка друштва „Бралко Риагић” из Поповца, „Франц Розин” из Стакларе, „Бралко Крсмановић” из Штофаре, затим фолклорна секција нз Стубице и Месне заједнице „Знојац-Данково”, а посе бан блок левачклх нумера имао је „Универзал концерт" из Параћлна. Цслокулан приход сз приредбе намешен је лосградалима ла Копаоник,у. Па и лоред лле.меннте жеље организатора OK ССО, а.матера и лрофесноналних певача, уз приступачну цену у« лазнице од 70 дпнара, у публици Је било свсга око две сготине гледалаца. Параhinnui се нису у овој акци> ји на иајбољи начин оду« жмли пострадалима на Копаон1л;у. М. д. зултати су мзванреднн н трелут ло они обезбеђују половину хране из сопствених извора. Планира се да до краја овог средњорочног периода, овај Гарнизон обезбеђује храну у поттпдјостп за своје потребе. Пролзводњом у сопственнм објектнма и на сопственим парцелама смаљују сс издацц за псхрану, затим тржшпту се остав ља велика количнна храме, гпто ће полужитн као коректив за цене хране. Ово је само један од примера како се домаћински послује у ЈНА. Војници су као и увек спремнп да помогну у свим акцијама којс спроводи др\оптво, налазили су се увек где је њихова помоћ бнла драгоцсна. Тако, на пример, припадннци ћуп ријског гарнизона су радили на низ акција на скпдању летине, затнм на изградњи водовода, конкретло у Буљану, а ових дана крећу у помоћ изградњн водовода за потребс Буприје. По ред хнљада радних сати, војници су сс укључивали и у остале вндовс живота ове срелине. Билп су учесншш и креатори лрогра.ма у културп, спорту, у значајннм друштвено-полнтичким акдпјама ... ЖЕНЕ ВОЈНИЦИ НАСТАВЉА 3¥ ТРАДИЦИЈУ ЖЕНА БОРАЦА V ћгпрнјском гарш!зону од овог лета своје место су нашле и женс војнлцп. Y почетку ма ло необнчна појава жепе војппка изазвала је знатижељу, a код некпх н подсмех. Међутим, сва страховања су била нспотребпа, јер жене војнлпп су по казалс завидну мотиваиију и резултате у обуци. Од Браннслава Ветнћа сазнајемо да . су њихова искуства изузетно лрбра и да жене војници у својим Y КАСАРНИ „НАРОДНИ XEPOJ БРАНКО КРСМАНОВИН” Обедежеи дан ЈНА Свечаном смотром у касарни „Народни хсрој Бранко Крсмановић” обележен је Дан оружанпх снага СФРЈ. ¥ заједаичком строју нашлн cv се војвици јединнца старешнна СЛОБОДАНА ПАПИНА н МИЛОЈА П¥ЈИНА и најбоља Јединица ТериторпЈалнс одбранс оппгпше Параћин. Празник су увеличали својнм присуством, представш1ци друштвено-полнтичког жплота onnirinie, гости из радних организацмја, средњошколцн п пионнри. Доброцошлицу хостпма пожелео је, у име припадника оружаних снага, ко.мандант гарнизона СЛОБОДАН ПАПИБ, a у нме грађана општнне Параћпн војшшима је честитао празник МвМЧИЛО ВУЧКОђИБ, председник Општинске конфсренцнје Савеза соцпјалистичке омладнне. На смотри су уручена прнзнања најбољим војницнма и стареишнама и проглашепе најбоље јединице ЈНА и Територијалне одбране, а такође су ургчсни и војнн ордени етарешшгама АЛЕКСАНДР¥ МАРТИНОВИБУ, НИКОЛИ ЉЕВНАЈИКУ, 3BOHKY МАТ¥ЛОВИБ¥, ЗВОНKY МИЦЕВСКОМ, МИРК¥ МИЛЕНКОВИБУ н ДРАГАН¥ РОСИЕУ, а значке „Примеран војник” воЈннцима АЛЕКСАНДРУ TPAJ4EBY п CTAHKY ВАВХУ. м. и.
K. ДЕЦЕМБАР 1983. • БМИ M3 ______ СА СВИХ CTPAHA РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СИНДИКАТА РАДНИКА ХЕМИЈЕ И НЕМЕТАЛА СР СРБИЈЕ РАДИОАМАТЕРСКИ КЛУБ „ФРАНЦ РОЗИП * НА ВЕЗИ Гаежфнкацнја савеж пр^орнтет Остварпвоње планнранпх задатака у 1983. годинп у духу спровођсња економске стабклнзацнје, са посебпи.м освртом на задаткс којп предстоје у 1984. годинн и реалнзацнја програма гасификацпје на територнјн СР Србпје ван покрајина, бплс су темс за састанак који јс у Српској фабрици стакла оргашполао Републички одбор синдиката хе.мије и неметала СР Срблје. Скуп неметалаца одржан је 15. децембра коме су поред чла нова Републичког одбора присуствовали и представлици Me ђуопштинског одбора Синдика та Шумадије и Поморавља, Из вршног одбора конференције ОО СС Српске фабрике стакла, чланови удружења z :етала и хемије Привредне ко:.:оре СРС Републичког комитета за епергетику и Радне организације „Бутан гас". На овом скупу указано је да су скоро све гране које ова гру пација обухвата исказалг губи так у пословању, токодх првих ГАС CAMO Y ЦЕМЕКТАРИ Представинк „Бјутан гаса" на скупу Одбора сииднката радника хеу.нје и неметала СР Србије: — Изградња гасовода КрОЗ Y>KV СрОВЈу ЈС ВрЛО СЛО жена инвестнцнја, како технички, тако и финансијски. До сада јс завршено око 80 одсто радова, а због недостатка фннансијских срсд става (око 60 милијарди) радови су обустављенн. За ову годину предвиђено је да се утроиш мнлнјарда тона гаса, а утрошнће се са мо 220 милиона и то у Цементарн. Фабрика стакла због немогјућностн да обсзбеди средства за пнтерни гасовод и не користн гас! девет месеци. Такође је указа но да је у произзодњи стакла опао физички обим производн»е у дносу на прошлу годмну „захваљујући” отежаном снабдевању квалитетним сировмнама, репроматеријалом и резер вним деловима мз узоза, затим JI GUV“ ГОВОРИ С друге страие света, на аустралијскоЈ плажп, бпшкармо се „мистер Џонс", са радно сташшом под сунцобраном, а уз нафтарицу, док Јс напољу кошава витлала иавиљке снега, Мирослав Вемнћ. радноператер, прнмао је ралорт с јужне полулоптс. Далекс псигчане плажс, топлеси, кенгури, па час су били „гостн” малене собс Радио клуба у Параћлну. За узврат, аустралијског колегу „освежио јс” нара.мком ледених кристала са стрехс Дома тсхникс. П Р И 3 Н А Њ A Дугогодишње искуство сигур но да је осттова за такве резул тате. Клуб је опстао захваљујући *раду ранијих ентузијасг та параћинских. Сада, осим клу пске, у граду ради још и радио нередовним снабдевањем пропан-бутан гасом и мазутом и неблаговременим почетком коришћења приролног гаса због забране увоза опреме за унутрр шн»и развод овог енергетског горива Оваква ситуаиија у послован>у стаклара захтевала је -- ог. говарајућу стратегију превазилажвња насталнх проблсма. Скупштина општине Параћин и Српска фабрика стакла под нели су предлог Републичком сскретаријату за финансије ко ји је наишао на одобравање. Прсдложено јс да се рационал но и наменски уступе средства пореза из дохотка, ове фабри- ’ ке, за финансирање изградље секунларне мреже земног гаса. Такође је разрешено и питање увоза неопхбдие опрсме за пз градњу секундарне мреже. Републичкс одбор сипдиката радника хемије и неметала Ср 'бије у заједници са члановима који су исказали губитке у по словању покушали су да пронађу разлог оваквог стања и да сагледају компетеици.је ово Одбора у отклањању нсгатпвних појава које су ову групацк ју ловеле у незавидан положа;. Након обимие дискусдхје ова мериторни скуп донео је закљу чке у којима се каже: да нг основу озих разматрања и дис кусија треба дати савезни по; оритет гасификацијп, да сс нг систира на заменп течннх гори ва земннм гасом, прнврсдни.м тк зајмЈПдамаза довршење радова и затварањебфинансијских конструкцпја, затим да се у свим Организацијама у^цруженог рада будућим корисниАима земноггасада пајвнши прнори тет и да покрене политичка од говорпост протнв СВЧХ ОИЈ1Х кс јн овс закључке не поштују. М. И. (на основу писања листа „Нашс стакло”) Moh радија. Моћ радио тала- 'а, речи изговорене у микро * 'он, }5ли тачке и нртице у тазтер телеграфа, што се од јогосфере, вештачког или земљи тог сателита упијају у неку да чеку антену, у пријемник неког далеког пријатеља. имају магијску снагу. Толико јаку да оног ко јелном осети како чуде гно лако савлађује километре, поља, планмне, границе, мора оксапе, „прикрпвају” за сто чићу крај примопрсдајника. Било је позно, глуво доба ноhit. Наш танкор нестао је у пе врсмепу нсгдс на Пацифику. Фреквснција за опасност била је ослобођена за матичлл радио са наше обалс и трагачс на мору и у вазду.’у» Већ се други даи трага за било каквим знаком живота на узубр каном м » у. Стотину помораца, посада танкере искуснк поморци, спрсмни на опасност нсстали су. Радио орератори са бродова трагача сваких пст минута подносе рапорт југо * словенској луци. Извсштавају о свом положају, и његовим измснама. Крстаре бсскрајем Тихог оксапа, упорно тражећи чаанове сво.је великс поморске породице. Спс што плута, свс uno моћни радари открију и у гласовима орератора региструје се. И на крају стравично: Нсма наде. Потрага је обупарод па н»их. Научиче се и комшије око Дома тсхнике, fta чим iieiuro „дрмнс” сто их иа крата. Знају да he ту, пре не* го на зпаничном радију сазнати шта сс десило. Тако јс било и после земљотреса у Букуреniry, н на црногорском примор ју, ј« на Копаопику. Букурештански земљотрос радио аматери „локала.зовали су” пре ра дија читава два сата. Како и не бн кад им је јавио румунски колсга око кога су се рушкле зграде као куле од карата. За време земљотрсса у При чорју све су ссзе биле у прекиду. II тада је радио аматзр ..преузсо ствар у своје руке". 1Бегова преносна радио станица, прикопчана на акумулатор, деловаЛа је без прекида на фреквепцијс за опасиост. Ушли су и оц и његова станица у антологију аматерства. Параћински радпо аматери нису имали такве прилике да се докажу, а и не жале због тога, Спремни су да делују кад затреба и ван редовне активности. Могу да 24 часа на дан одржавају везу иа било ког краја и општине и шире са средиштем. „Дивљаке” локализују за тили час, кад затреба, што су и радили у заједници са Савезом радио аматера Србије. станица аматора из гЖелезг ничара”. четири лпчне, а ускоро he још двојица члана Клуба да заврше инсталисан?е сво јих станица. Иако не поседују раскошну опрему, радио аматери из Параћина високо се котирају у савезним и републичким оквирима. Из Клуоа је до сада иза шло око 1.000 чланова радло оператора и конструктора. Тај кадар, нарчито оператери, врло је квалитетан, о чему говори сијасет докумената. Освојили су радио аматери прско 290 разних диплома и прнзнагоа. Највредније су; Лри зпањс Народне техникс Југославије за мзузетаи допринос у ширешу техничке културе. Бронзана плакета „Борис Кидрич”. Ове године су предложепн за сребро. Савез радио ама тсра Југославије доделио је Клубу „Франц Розин” бронза * ну плакету „Никола Тссла”, a Републичка конфереција ССО Србије за мзузстно радно и стваралачко ангажовањс доделила им је признањс „16. повембар”, јер су чланови Клуба углавпом омладинци, око 90 одсто ibirx, a то говори о тесној всзи са омладином. Брата Радио клуба широм су отворена и за све друге, јавл>а „У 1 ГУВ”. М. Миленковић Гасовод је стигао.. . гтављена. Завршен је поенос гмрти. На фреквенцији за опа ност тајац. Тајац је и у срцу далеког радно аматсра у далеком Паргпину. Још једна драма остала је забелсжена у н>ему. 20.000 ВЕЗА ЗА ГОДИНУ Тачно 33 године параћински радио аматери сведоци су истинских драма или њихови учесннци. Свсдоцпсу и весеља н историје. а улазница ла учешhe је микрофон или тастер телеграфа. Дагне ,,педе’сете'’ зачуо се пп ви пут рапорт салашљег ,,Y 1 ГУВ” и од тада на његову адресу стигло је на стотину хиљада картица радио-аматера, знак да je усростављена веза. Исто толико је отпослато — Током ове године одржали смо око 20.000 веза, „рапортира” Мирослав Вемић, председник и активни члан Клуба. Сваке вечери, значи, изменио се рапорт са 60 радио аматера из целога света, у просеку наОпштннски секретарнјат за народну одбрану Скупштине општинс Параћин оиит SI03MB Познвају се сва мушка лпиа рођена 1967. годнне са сталнпм местом биравка — пребивалишта на тернторнји општине Параћнм, као п лица старијнх годишта која се до. сада ш.су прнјавила нз бнло којих разлога, да се јавс Општннском секрстаријату за народну одбрану Сгалшгпгне отпитннс Параћип, ради увођења у војну евидечцију. Упис he се вршити рд 16. 1. 1984. до 16. 2 1984. године :ваког радног дана од 09,00 до 13,00 часова v просторијама. Секретаријата соба бр. 32/Ш за омладннце са по> 1р\чја града Параћина, Стрлже и ТекнЈе п просторијаиа мссних канцеларија за омладимце са подручја сеоcksix насеља. НЕОДАЗИВАЊЕ ПОЗИВУ ПОВЛАЧИ ОДГОВОРFI0C1 ПО ЧЛАНУ 79. ЗАКОНА О ВОЈНОЈ ОЂАВЕ311. Општински секретаријат за народну одбрану Скупштине општине Параћин ПРИВАТНА КЊИЖАРА И АНТИКВАРИЈАТ „ЛОГОС” За са.мо два—три месеца од како је отзорсна приватна књижара и антикваријат „Логос” Драгице ПантиН у главној улнци у Параћину, продато је нн мање ни више всћ десе! хнљада књига. To је податак којн комплимеитнра Параћмшшма, као љубитељима књиге п вреднн.м читоцима, али говорн п о повом дому где је књига нашла најбржи и најкраћи пит до читаоца. Y приватној књижари Дра гице Пантић атмосфера ведра и пријатна, окружсни сте умН1ш друштвол! најбољих писа ца и ннтелектуалаца из свих области литературе, можете да.изаберете да кушгге вајно вије KiMire и романе о којима се говорн и прта, старе књи ге ретке вредностн, из белетри етикс, нсторнје, умстностн, пра ва. фнлозофнјс и тако даље. Ако немате тренутно новца књигу можете да позаЈЧште на чптан»е. Укозппсо купујете за готов иовац имате врло великз{ попуст као ни у једној књижари. Cue су то вероватно разлозп што Параћпнии долазе овамо, у кућу КЈћлгс у којој можете добити и кафицу док равгова Sare са лубазним Рздетом н рагацом. — На.Ма је потребан .много већн простор. Овнх трцдесет квадрата корисног простора је .мало. Кад бис.мо и.мали разу« мевање надлежннх органа и СИЗ-а становања, са којима с.мо оддично сарађивали до« сада, да добијемо бољп локал био би то прави дом књиге у ко.ме би могле да се приређу ју све књижсвне вечери н сус ретл, музичке свечаностп н вечери естетике, кажу Раде и Драгица. До сада с.мо сарађи валм нзванредно са средњошко лским центром, Библиотеком, К1мокевшш клубом и другнм органпзалијама п заједшздама па се наламо ла ће нам љуби tctmi кн.чте помоћи да дође.мо до „крова мад главом" какав долнкује н»!1зи под који.м lie сваки чкталац да се осећа до сгојанствено. М. Д. равно. Активност Клуба је нарочито јака у последње 3-4 године. Њих 20. највећи заљуб љеници у радмо аматеризам успостављали су везе са свим земљама у свету, осим оних где је то од власти забрањено. Приче о хмтноЈ набавпи лекова из инострзЈнства поотале су већ пословичне, Дешавало се то и у Параћину. Научио се ЛИЧНОСТИ ВЕСТИ: мгм ЗОРАНУ На Тридесет и другој републичкој изложби фопогра фија у С.г.едереву, која јс от ворена 16. деце.ибра, Зоран Пургер, чллн Фото кино клуба из Параћина остварио је најзапаженији успех, осво ]u.eiuu златну илакету за иај бољу фотографију. Пре.ма лшшљењу стручног жирија фотографчја „Растанак” освојила је најласкавије нризнање. Иначе, у конкуренцији јс било 666 радова од 137 аутора, a у ужи избор ушло је 128 радова од 78 аутора. Фспографија је начињена летос иа радној акцији „Ау топут братстео јединство”, a сшурно ће.ио је видети на ИЗ РЕГИОНА ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА Иопошај । voora јзвннх гласила Данас v Kpan/јевцу заседа Секција за идејно-полнтички, организационц развој и информисање међуопшпшске конференције ССРН Шу мадпје н Поморавља, која МАКЕТА BWrEP^ првој самосталној изложби Зорана Tlvpzepa. хМ. Дна дневном реду има питан>е јавшгх гласила у општннама н peniony, као и оствариважу V-Доге РТБ у периоду од 1981 — 1983. п предлог плана програма. Учешће па овој сецници узели су и повииарп нашег листа. У групн питања о којиу. ћс се говорити треба истаћи следећа: оствариваЈБо друштвене улоге ССРН као оснивача гласила, кадровска политнка у гласилима, матсријалнн проблеми, уреБивачка полптика и акцио * на слособност иаших листова. о КУЛТУРНОЈ клими V РЕГИОНУ О актуелним гпсгањима развоја културе и култур. пнх дслатностн у Региону Шумадије н Поморавља и задацн.ма СоцнЈалистнчког савеза разговарало се јуче у Крагујевцу, на седнпци коју је сазвао MOK ССРН. Цил. саветоваља је био да се дају одређене оцене о стан.у културннх делатиости н укаже на наЈзначајпнја rnrraiba п проблс.ме као н даље цутеве развоја. Л1. Д. Нановањ дивЕКтоца новача Много што-пгта од наших тековина исковано је у револуци$и. Продужетак револуције у тешк1ш поратним годинама стављао нас Је пред искушења. И њих прсбродисмо, исковасмо се у ово данас. Исковасмо социЈализам, који многима служи као модел у њиховим револуцијама. Колики је .био наковањ на коме се револучија ковала? Велики и јак. Саздан од наших хтења. Али, некима од нас та хтења прерастоше у прохтеве, па и у извољевања. И тако, уместо путем, у социјали« зам, крснуше странпутицом. Без обзира на то, они су се н дал.е заклгпвали v идсје масе. На заиста свој начин, граднли су социЈализам, a успут по коЈу кућу за станова»>е и где-где за одмор и рскреаинју. ¥ тим пословима толико су били занети да cv заборавпли да граде себе. II тако, уместо да исправља разне неправнлностп, један од н»их, дпректор по зван.у. одлгчи да — исправља ексере. Ннје то било лоте, мпслнт је, боље да псправља ексере, него та.мо неке криве дрине. Као и што долккује човеку са посебни.м овлашћен.нма, он нареди да му се искује наковап>. Наређен.е примн први ислод н»ега, a овај прво.м нспод себе пренесе наређење. 1! тако, с.мандрља се наређење низ неколико хијерархијских сгепеника и дође до ковача, Ковачу би мпло што ће нматп још једног еснаф-колегу, па се лати посла. ¥зе згодну шнну, укл>учи машину н ссц-сец, једна обнчна ЈЖ- -пгина полако доби облик племенитог днректорског »а ковња. Радио га је кб'б’а^ са љубављу. Ycnvr је ра'змишљао. да наковањ тапаиира, па да га усади у махагониј, а напослетку да га офарба марнно-плаво, да директора не буде срамота кад покаже свој наковањ друговима. Међутим, днректор је и.мао друге плановс са наковњем и поново, оним нзлнзанпм степепицама стрмекну се наређеље: наковањ у кола! Нс службена, веН у она кућна. II наковањ сс иађе у гепеку. Обриса ковач — радник зној, пословођа га потапша по рамену и ковач седе да запали цигару. Гледао све то посматрач п би му сумњпво: да неко не подмеће директору тешку справу. Узе накован« и пребаци га у своја кола. Сутрадан наста потрага за иаковњем. Тражи га ковач, тражи пословођа, тражи директор. Бп посматрачу Јасно. Седе ои у ауто и право у Комитет. Y Комитету, ССРН. Позваше ц СУП. Дође и£1спектор, саслуша посматрача, узе накован>, а даде му реверс. Наковањ настави пут. Из Комиггета оде у С¥П, из С¥П-а у Јавно тужилаштво. Инспектор се врати низ исту пругу, none сс оним степеницама назад, па код директора: — Требало ми да нсправљам ексере! А ми мислнли да кује социјалнзам. М. Милснковић ПТИ1ХА За ibOM урсс топољара како блесну да бејах лст. Опа сол тренутак кантате ванвре.менска крила прелудог. Мирослав Чош !^аана@ 4 ---------------------------------—:------------ 1
|__ГРАДСК& ХРОНИКА 28. ДЕЦЕМБАР 1983 G БРОЈ 248 СНАБДЕВАЊЕ Y ВРЕМЕ НОВОГОДИШЊЕГ ПРАЗНИКА ТЕЗГЕ ИБЕ БИТИ ПРАЗНЕ © V „Шумадији”, главном снабдсвачу на гериторијн наше општине, обећавају уредно снабдевање у предпразничним и празничним данима Да празнична трпеза не буле сиромашна побринули су се на ши снабдевачи, најпре ,.Шума дија”, која је и најзначајнијл снабдевач. У овој радној оргаки зацији. сазнали смо да- спремно дочекују новоголишњу атмосфе РУ. a то подразумева добру сна бдевеност продавница разиоврс ним артиклкма. ДЕЖУРНЕ САМОУСЛУГЕ „ШУМАДИЈЕ” 1. I. 1984. Самоуслуга „Дслсн”, од 7—11 часова 2. I. 1984. Самоуслуга | „Мост" од 7—13 часова Самоуслуга „Партизан” од, .—11 часова Самоуслуга „Врапчане" јд 7—11 часова Самоуслуга »Данково” од 7—11 часова Кантина „Цршгца” од 6 —11 часова 3. I. 1984. Самоусдуга „Ламела” од 6—11 часова ДЕЖУРНЕ ПРОДАВНИЦЕ МЕСА 2. I. 1984. Продавница меса број 4 (код Поште) од 6—11 часова Продавшша меса број 5 ,[крд самопослуге „Плавн Јадран") од 6—11 часова 3. I. 1984. Продавница мсса број 1 (у Ламели) од 6—11 часова $ $ САТИРИЗИЧНИ УГАО Пако Је водостаЈ све >шжи за дистрпбутере електригне снергије нема суше: н даље нас превозе жедне преС° Ко сад коме Јвму копа, када свм беже од мотике и срамлаУдарете му чвргу да му пробудите савест. Нема више: дикар по дквар палача... За те nape нп аас да те уједе. Код нас се на информпсање не врши ““ цгто га притиска Сеспарица и аавпсност од ВАЖНИХ ДРУгова. Важни ће Нову годниу v „Петрусу" до сваиућа, а они tpvrn то исто само код својих кућа. СЛАВОЉУБ ОБРАДОВИП Јарђала животна воља се подмазује мотивнма. Усам.веност смирује тело и разиграва дух. 5 Мождаие бразде се праве "л»™ви.ма разм1«Јља1ва. х | Усамљеност прижељкуи мудрп. a 6oje се празпи. Испуните живот радом да се V њега не бн таложша $ досада. Самопоуздање је најоољи сапутпик на путу ка усб пеху. $ Стрпљеље је предворје мудрости. $ Малодушност је први корак ка неуспеху. \ I Порука самоубицама: „Живитс што дужс, јер nona- S ко here бити дужс мртви иего што сте живели . МОМИР СТАНИСАВЉЕВИН Мшам, бон од 10 литара беизиаа, за бон од 10 квч струје. $ II ја са.м милионер, имам пет мнлиона — крвних зрнаца. $ Један милиоиер упорно тврди, да само жели да буде нумизматичар. Прави је сељак: стално се ссљака од стана до викспдице, од г.икендице до куће, од куће до мора. Која је разлика из.међу полтропа и електрона? Никак- $ ва. И једни и други кружс око свог језгра. | МИЛАН СЕКУЛИП к s Најпре, како сазнајемо, од некадашњих дефицитарних про Пзвода биће свега у довољним количинама, осим Јестивог уља. По речима одговорних, уља he бпти, али количиие које ће иза ћи пред потрошаче су неизвес не, јер се тренутно снабдевањс обавља из републичких резерви. Страховања потрошача да не he бити дозољно меса на трпе зама, тврде снабдевачи из ,,Шу мадије”, су неоснована, јер би he довољно меса и у прстпраз ничним и у гтразнкчним данима. У продавницама поред уобичајеног асортимана, наћи he се и овчетина, a janteher и пра сећег .меса неће бити у месарама. Недостатак прасетине образлаже се веома добром снс бдевеношћу сточне пијаце г нлским цеиама. Beh и сала у продавницам: има довољно јужног воћа (по моранџи и лимула), а и.маће гг и током празника, јер je доб. јена завидна количина агрум' која треба да задовољи трену ну глад тржишта за јужним вс ћсм. Остало воЋе које се најчс шће cpehe у натим продавнии ма неће медостајати. Поврћс које рано стиже и може да о< вежи новогодишње славље, овог пута неће наћи пут до рафова продавница, јер како на. рекоше, за њим не влада вели ко интересовање и најчешће заврши на сметлишту. Што се тиче осталих прехрам бених артикала, најпре хлеба, биће га у довољнлм количлна ма. . По обећаљима _ снаб^свача, најважније ствари за нозогоди шње славље неће недостајати зато ведро и весело У нову го дину! М. Илић ПРЕДСТАВЉАМО В.АМ РАДНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ЗА КОМУНАЛНЕ П ЗАНАТСКЕ УСЛУГЕ „ПАРАНИН” CUPEMHH У СВАК0 ДОК ■0 Три OOYP-a и једна радна зајерница ове комуналне организације брипу и раде послове без којих би „жисот стао” ® Воде је све мање у славинама © OOYP „Занат сервис” окосница будућег развоја Уобнчајепо је ла се у празиичнп.м бројевнма листова :!редстав.т *ају опс органнзацнic и људи којн нам о.могуНава- ,v својнм радо.м да безбрижно .роведемо празшлке, залраво <ојл, док aui славпмо раде. Из сих разлога овога пута одабалн с-мо Радиу органпзацпју а комуналне и занатске услу е „Параћин", која у свом сатаву ifMa ООУР „Услуга” ко- .1 се бави одржавањем јавне пгпјенс и пзношељем eweha ;з домаћннстава. Овој основној .рганизацнји припадају Пијаia, Гроблл; п Зелеиило. Y са- :таву је и OOYP „Водовод" ко п се бавн дистрибуцкјом вохе и одржавањем фекалне каЈализадпје и OOYP „Занат ервис”, чнја је основна делагмост одржаваље граћевннскнх објеката у друштвеиом ссктору, са радном јединтгцом за ре.монтовање? електричних машина и урсђаја. Четврта ор гавизадиоиа јединнца је Рад па заједтппда за заједпнчке по слове, чије нме говори о °сиовној делатностп. Y ова три ООУР-а и једну радну заједннцу укупно је за послено 240 радника. Онн, у дане празнпка, када ве11ина л>уди безбрижно седи код својчх кућа или је негде на одмору, по К1НШ1, хладноћп, но ћу када „сав свет спава” раде свој посао, да би пама било лепше, чистије, да би имали довољно воде за пиће, да можемо на гптјацу за неопходне BERA БРИГА О ОСТАРЕЛИМ ЛИЦИМА Сервис м пружање помоћн н куђну tsery Оснивање сервиса за пружање помоћи н кућну негу у сгарости на подручју наше оттштине је нужна потреба, закључило је Председништво OK ССРН и Председништво Већа Савеза сиидиката на заједничкој седници 20. децембра. Чуће се u миш.вење Конференције пензионера. Инфор.мација о потребама оснивања сервнса за пружање помоћи и кућну негу у старостп на шла се 20. децембра иа зајелничкој седници два председниш тва к побудила велико шггересовање присутних. Скупштииа Са.моуправне гаггересне заједни не соцвјалнс заиггите је у прошлој години донела одлуку да се одустане од изград1ве дома за старе због ограничења инвес типије у друштвеним дслатнос тп.ма, а да се та средства усме ре на удруживање са другнм друштвеним чинмоцима. НаИМв. средства бн се удружила са Заједницом инвалндског и пензијског осигураља, СИЗ-ом здравства, Опшпшском органи зацијом пензионера за обезбсђнвање простора и формирање сервиса за пружање помоћи п кућну негу у старости. Овај сср внс би пружао соцнјално зашттгше услуге, хшијенско зашти тне и сервисле услуге. Секретар СИЗ-а соцкјалпе за шпггс Мпхајло Атанасковнћ упознао јс присутне са током догађаја око оспивања сервиса и истакао проблеме око удруствари, да ако се неки апарат у кући поквари лрискоче у 110 моН. Једном речју органнзација оД које се много тражи, коју сви крнтикују ако лешто није у реду. A јесу jui они задовољни своЈЈим радо.м, награђиваље.м, статусом? О то.ме нам је говорно Влада Мијатовић, генералнп дире ктор. — Статус комуналне привре де Је задњих година стално лосоршавап, па je по закључку Регионалне привредпе коморе у Крагујевцу препоручено скулштина.ма општина да кроз одговарајуће цене услуга, као и додапшм средствима побо љшају статус комуналних органнзација, њихов матернјалнн полоткај, како би се пооол.шао и квалнтет услуга и рада. Ми смо у овом смислу наишли на добро разумеваљс name друштвено-политичке заједнице, оа је тако из буџета финанснрана куповна ‘1додатне опреме за OOYP „Услуга” у изпосу од три милнона динара у овој години. За квали * тетно обављање послова овој основној организацији не достаје велика чистклица која кошта 12 милиона динара, што она није у стаљу Да прибави сопственим средствима. Ми очекујемо да друштвено-политичка заједшпда помогне и ов де у заједничком интереоу. Истичем да овој радној органнзацији посебан проблем представља иеизвршаваљс обавеза жнвања средстава других оргаиизација, првенствено Органмзаш<је пензионера. Оба председнпштва су одлучила да ie опгигпнч riapahiui пужно потребан спкав сервис којп бн и 'ic како користно пен зионерима и другн.м остарелнм лицпма на територијп нацге опиггине. Такође је са овог састанка потекдо п предлог да се ово питање стави ла дневнн ред Конфсренције пензионера. Реч која би се чула са овог оргапа бнла би сигурно одраз правнх потреба н жсља пензионера, ко јих је око 5.000 па територлји name општине. Колика ie потреба оснивања оваквог Сервнса говоре и честп лодацн о то.мс како је у нашој средини све чешће болеспнх иза затворевих врата. Догађа се да остарела лнца и жпвот завршавају v самоћи пза закључанпх врата. С.јЈ. Иаан^ 5 од стране једног броја грађа на, због чега he моратн, н ако нерадо, да своја потраживан>а оствари судским путем. Овде у организацији истичу да ооавезе не измирују они чи ја су прнмања изнад просеч1ШХ. „Услуга" ће и даље чзгнити велике напоре на одржавању јавнс хигијене као и остале услуге које врши али ту оче кује п пуну по.моћ грађана. Када је рсч о ,-Занат—сервису” ту не желе много да го воре: ..Нека о то.ме говоре ош< за чије потребе "радимо". Ипак наглашавају нзузетну саралњу са СИЗ-о.м становања, који, ттако станархгне ие задовољавају добар ,део потреба, труде се да уз велнке напоре одржавају стамбене објекте у ралатпвно добро.м стан>у. Сервис будуђности Електросервис који вршн поправке и ремонт електромотора, машпна и ypebaja за потребе лривреде и граБана ширег регпоиа, представља будућност ширих производних прог ра.ма овог здруженог колектива. Y сарадњи са „Севером” пз Суботнце сачшвен је лдеј1ш пројекат за увођење три нова програма чија предрачупска вредност износн 160 ми лиона динара. Ведпки део при премних радова је обављен, остаје да се север коначно изјасни о уступању ових програ ма. * . V оквнру обележавања бО-i-o дпшњнце рада ,,Севера” ова радна органпзација је доделнла златну -плакету „Параћину” 'у зпак * вишегодшдље успешне сарадље. У радној органнзацији „Параћнн" се труде ла ту сарадњу прошнрују како би корнснике услуга што боље задовољнли потебама ове врсте. Воде све мање Питаљс водоснабдеван>а стаковништва општине Параћин, по мшпљељу људи из ове радне организације, улазн у кри тичну фазу. Зоог тога је почетком године о овоме расправ љано и на седници Скупштине општине. Том прнликом је закључено, а већ је у реализацијп изградња једиог дубинског бунара који се фннанси« ра из средстава „Водовода” у износу од 4 милиона дннара. Наредна фаза је изградња још једног бунара и потисног' вода што he коштати још око 12 милиона динара. Овај захват ће делимично побољшатп водоснабдеваље, али неће бити трајно решење. Цене објеката за водоснабде ваље су врло високе н сигурно је да радна организацпја није у стаљу да их сама обезбеди, па с право.м очекује помоћ name заједнице. У ..Водоводу” сматрају да ову акиију треба што пре повестн како се не би дошло у још тежу снтуаипју. На крају разговора, као што је уобичајеш/ у оваквој прилпци, днректор „Параћина” ВЛАДА МИЈАТОВИБ честитао је свим радним организација * ма, грађапп.ма н радннм људпма нову 1984. годнну н позвао нх нд још веИу сарадњу у очувању човекове сред1гне и друтптвених оСј/еката. НОВА ГОДННА ДоБе Нова годтт. А старп нам прође. Деда Мраз нах< долазн, кроз град н села пролази. Деда Мразе, Деда -Мразе, не оклевај, не дремај већ поклоне спремај. Спре.мн нграчке н бомбопе. Тачно у noiioh Нова годпна стиже. Чекам те ја н другарпце моје. Ивана Иванковнћ, II/1 ОШ „Бура Јакшић" ИЗ „ПАРАБИНКЕ” Испуњен план производње Радни људи »ЈПараћинке” 15. деце.мбра испуннли су план пронзводње по количини, пропзвевши 328 вагона, а са 9. децембром план реализацнје производње, тако да од тог дана раде за 1984. годину. ПОМОБ МАЛОМ IIBAHY солмдарности Раднп људн „Параћинке” из добровољннх прплога са купили су 32.000 динара и поклонилн IIBAHY ПАНТИН¥, ученику из -Б,уснловца» који је пре кратког времена остао без оба родитеља, о чијој је судбнни гтисао својевремно и наш лнст. Три .милиона II двестогине хиљада старих динара уписано је на штедну књижицу малог ИВАНА као помоћ у даљем школовању и уз поклон пакет за Нову годину уручеље је извршено у Центру за социЈални рад. М. Д. . Поповац Копаонику Одлуком радннчког савета радне организацијс, радницц Фабрнкс цемента „Новн По повац” доделили су износ од 500 хиљада дпнара пострадалим од земллгреса на Копаонику. Овај II3HOC може се упутити и у виду цемеита, ако пострадалн.ма тако више одговара. НЛ1. OOYP „ВОДОВОД” и OOYP „YCnYEA” НАЈАВЉУЈУ НОВЕ ЦЕНЕ ВОДЕ ИКОМУНААНИХ УСАУГА ® Вода за 12 а комуналне услуге за 7 одсхо скупље © Основица за повећање цена на почетку године, препоручио Извршни савет CO На основу плана може се још констатовати да су фикансијски задаци за идућу годину веома озбиљни. и да he њихово остварење захтевати наше изузетно залагање и рад. Н!аиме. планирано је да у наред * ној години укупан приход, нивоу радне органлзације, буде за око 80 одсто већи од оч^ки« ваног у овј години, дохадак за око 40 одсто, а чист доходак зв око 39 одсто. Поред тоса, о та* жини услова привређивања У 1984. говри п чињенЈгца, да еу планирани троукови пословања већи од очекиваних у овој години за око 103 одсто, а да ос~ татак чистог дохотка учеству * је у укупном приходу за свега 4,5 одсто. Сви ови задаци и обавезе ко ји проистичу из планова јасно указују да у наредној години мора бити далеко виуе ангажо вања на сваком рдном месту у фбрици, јер остварити овако амуициозан план значи датн пун допрмнос стабилном пословању и положају и радне ор ганизације и југословенске при вреде уопште. С. Ј.
28. ДЕЦЕМБАР 1983. • БРОЈ 2« СЕЛО ПОЉОПРИВРЕДА ПОЉОПРИВРЕДА Y 1983. II ПЛАНОВИ РАЗВОЈА У 1984. ГОДИНИ ХРАНА—ПШТННСКО ПНТАЊЕ Завршена Је сконо.мска, па и календарска годсша 1983. Које су љенс оснопие карактсрпстнке у развоЈу пољопипврсдс, каквс смо резултате постнглп н са којим смо се проблемима сукобљавалн, шта смо постигли у примарндј производњк, opraruiaaiiiiin пољопривреде н земљорадппка, на плану удруживаља п подстцата бржег развоја средствпма „зелеиог плапа”, које су to none тснденцијс v овој внталној грани наше привредс, ра.зговаралн смо са Пстром. Адамовпћс.ч, директором Радие оргаппзацпје коопераната „7. јули” нз Параћнна, највеће пољопривредне организацнје у нашој општиии: Впше сунцокрета — више уља у идућој годинп љавани од страпе нроизвоБача плаћањем унапрсд. Шта ц колико је произведено „СУСРЕТИ СЕЛА 84 СТАРТ 14. ЈАНУАРА © После два такмичарска круга прве две екипе из обе групе бориће се за прва три места. — Главна делатност одвнјала сс на плапу органпзовања пољоприврсдне производљс на га здпнствпма земљорадннка у свпм областима: ратарсгвх, стачарству, повртарству, воћарст ву и тако даље. Y то.м раду постнгли смо одрсђспс резултачс, али с.мо свсспп да смо могл.ч ла доссгпемр н крупније. Физички обп.м пропзводњс је ос тварен онако како с.мо и предввделн пашим плановпма и про грампма, алп с.мо подбациш на плану откупа пшенИце, каже дпректор AdaMoetih. Производња пије cwaibena, али код откупа нпс.мо успелк да посгнгнсмо плаНатве у року од пстпасст цана, тако да јс јсдан број земл>орадннка бтуз нрнморан да робу испоручуЈе код.друг.их. ло-БОпрнврсдпмх ор гапизацпја. На овај пачин део заједппчког прихода н чистог дохотка отншао је ван радне органпзацпје. Наша пословна банка није би ла у могућности да нас прати како v укгпим финанснјскнм пбтреба.ма. тако и у благовре.ме ностл одобраваља и пуштању Па и порсд свпх тешкоћа и 7 сточарству није смањсн број грла, папротпв, доста јс учиљсио на noBchaiby квалитета, што се видело и на последњој и.зложби квалитетних rp.ia у Ст рнжи. Стргчљаци, посебно док тор СлипваннН, врло похвалио се нзразно о расно.м саставу говеда у нашој општинн. Годншњс се пропзводп око три хпљаде јуладц ц исто толн ко теладп, око трп и по хиљаде CBiiiba и до пегнаест хиљада прасади, као п четири хиљадс лнтара млска. Ове године откупљсио је трц п по хпљаде тона пшснице. Кукуруз је и даље остао култура број једап у нашој срсдинн. Тржног вишка кукуруза псма јер он пде као додатак у сточној псхрапи, наставља Петар ^дамовнћ. Идуће године репа на 600 хектара Уиоредо са овнм проблемпма iipani.ia нас јс и несташица рспроматсријала од нсдостатка мнпералних' ђубрива, прско заштитпнх средстава до резервпих делова за машппс. Y3 то ре проматернјали су бнли и услов Нпс.мо бплп задовољни нл зассјаним јесењим површпна.ма под шсћерном репом, којс cv нзпосиле око 200 хсктара. Тб је дон>а грапица п према пашим капацитетпма п пре.ма продукцпоним и екопомским ефектнма. Y идуНој годнни смо предвидели три пута већу поврпшну. Значн око шсстотипа хектара бићс зассјапа ПЈећерном репом. Услове, којп lie бнти занста повољни, одпелиИе ппе свсга Фабрпка шећера у Куприји и наша радна организација. јс рскао: физнчкп обмм пољоприврсдне пропзводЈБС планира сс ла порасте за четири одсто како је прсдвиђено средњорочним програмом. Да би се реализовао плап пољоприврецне пронзводње потребна су сре дства од 92 милиопа новпх дннара. Порсд потрсбпе механизациie: трактора и лругпх машнна за обраду сопствене екОномије пћи ћемо п на изградњу пољо прпвредних стаиица за комплет in1 сарадњу са ссло.м. Све ове објскте граднће.мо у селима гдс пе постоје као што су: Крежбпиаи, Голубовац, Jlcuije, Рашевица, Finalia и друга. Y овпм станнцама пољопривредЈвшн могу да продају свс своје пронзводе, млско, да.купе хемијска средства и рспроматерпјал и да добнреалнија и њихова реалпзанпја греба да отпочпе идуће годнне, рекао пам је па крају днректор Адамовић. М. Ди.мнтријевић Y суботу 24. децембра у про сторијама Општинске конфере нције ССО одржана је Скупш тина „Сусрета села 84". Деле гати су донели ода&уку да сус рети почну 14. јануара. Занимљиво је рећн да ће ови сусрети бити рекорднм по бро ју пријављених екипа, опнос- ■ меспих заједнтгаа. Чак 32 села учествују у овој нај.масов ннјој културпој манпфестацијп, значи осим Лешја све мес не заједннце. За културно уметпички про гра.м пропозицнје остају исте као н прошлотодЈШЈње, док се лз квпза знања одтовара из по знавања шећерне репе, Закона о општенародној одбрани и Правплник о уређајима и опреми па возилима. Делегати скупштине донелп су и једну измену у Правллнпку такмпчења. После два за вршева кола, по две најбоље I екипе пз обе групе у мећусоб ним дуелнма бориће се за пр ва три .места. Парови првог кола „Сусрети села 84": Прва група: Поповац — Син»и Вир Шавац — Голубовац Плана — Извор Главица — Шалудовац Чепуре — Својново Клачевипа — Горња Мутнпца Бусмловац — Доње Видово Стубица — Доња Мутница Друга група: Мирнловад — Буљане Трешњевица — Ратари Стрижа — Забрега Поточац — Бошњане Сикирина — Давидовац Горњс Впдово — Рашевица Крсжбинац — Лебина Дреновац — Текија М. Д. lllllllllllllllllllll’llllllll’r ’'ilHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIItllllllllllllllllllllllllllllllll CABETII СТРУЧЊАКА: НА БАЛКОНУ И Y СОБИ САКСИЈСКЕ БИЉКЕ Зими захтевају редовну, али мало цругачију негу од уобичајене — разбијмо једноличност зимског пејзажа цветиим прозорима и зеленим б&лконима ПАСИЈЕ НОВАЦ из свих ЗЕМАЉА ју савет од стручтвака којп боравити v тој станици. Два значајиа програма he Воћарство п повртарство у неповољном положају ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА КООПЕРАНАТА „ПОПОВАЦ” II ове године жства се одвиЈала организовано, зрелије и шире, тако да су посппнати бољи резултати него ранијих година. Код ловргарске произпостнгнути СТАЊЕ ПШЕНИЦЕ ДОБ^О водње не.ма већих резултата и она је углавном преггуштена стихији. Такође и у воћарској, односио виноградарској производњи постигиут је слаб сфекат. Цеиа грожђу бнла је врло нвска. Кас но се почело са откупом, а пла ћање се протегло до у првн ква ртал идуће годиие. Y новој 1984. годинл у пољопривредн су смгурно значајпа п два програма развоја сточарства. Y плану је изградња фармп свиња капацитета 1.000 кр.мача и 20.000 товљеника, која he се градши v пределу лагуиа према З.мичу. Y плану је такође м изградња фарме оваца капацитета 2.000 грла у пределима Сисев ца, који су за то најповољннји. Финансирање ових објеката одвнјаће ceira средстава агродинара, значн из оспублнчке ка сс Од четирн програма, колико је наша општнна понудила, ова два су прихваћена као најТерасе и балконе с.мо расчистнли, а посуде склонилц за идућу сезону. Ако немамо гдс да склоннмо посуде за цвеНе, можемо лх оставитн празне на уобпчајеннм местима, а ружпо јс ако оставимо да пз њих вири осушено летље цвсће. Са мало труда и-зими нашц балко пи могу изгледати лепог алн летље цвећс заменљмо малом зимзелом прњушо.м која цвета зими, ијји друглм биљкама које пздрже пашу зи.му. Посадпмо, ако инсмо v повсмбру, у балЈи. На гранчицама lie се развнтн цветни пупољци. Цвеће с.ио већ склопплп с балкона п тераса на њихово сталпо местб. Биљке не премештање, осим што воде неке ЛИЧНОСТИ ВЕСТИ.■ коиске сапдучиће валове патуљасте четинаре, бршљан п друге зелене биљке отпорне на знму. А, ако пишта пе садпмо, улепшајмо остављене посуде и озелени.мо балкон зими убадан>ем четинапскпХ гранчица у влажну земљу. Beh сада побрлнућемо се за зимски букетић расцветалих гранчпца. Нарсже.мо иеколпко гранчпца брезе, брескве, врбе, иве нлп леске и оставимо v млаку воду у топлој просториРадиши дражи ове под односу на прошлу годину јесени пшеница је сејана нешто неповољннјим кли Слабије интересовање матским условима. Земљиште за у лрипреми и сетви било јс су no, па и поред тога засејано је< око 95 процената од планираних површина. средства „зелсног плана” Срсдства „зеленог плана” Ницаљс н клнјање у овак- OB°.i годннн пзноснла су мпливи.м условима бнло је задржа ЈаРДУ и сто мплпопа старнх но због недостатка влагс. Me- Д.инара, рекао нам je у даљем ђгтим, од првог новс.мбра за разговору директор Пстар АлахлаВења н спег повољиије су мовнћ МеВутпм, пољопрнвреду1нца_1а на шиеницу. Пшешша ншш нису показнвали всће пнније оштећсна и лоред .мразс тересоваље за коршпћење ових ва и иадази се v првој фази средстава тако да су она оста бокорења. Неколлко сунчанмх па у веНој мери пеискоришћевлажЈПХ даиа убрзаће н>ен на. раст и ојачати је за наредни Где леже разлозн ово.ме, заш период у који улазн доста сп io средства нлсу тражспа? Всре.мно. Као мера предострожпостп стручнс службе овс осповнс оргапизаиије коопераната пре поручивале су нешто noBehaiiv колвчииу се.мспа од 320 до 350 килограма no хектару. Бубрп роватно због внсоких цена граћсвинског матерпјала, сточнс хранс, и можда, леповољнпх.це ла пољопрнвредиих пропзвода h Најкраће рсчено, тако бп од прилнкс лзгледала пољоттрпвре дна lonniia за пама. А шга се лланкра за нову 1984. годину? оок као пам је Ми.шја Muuih, ректор ООК „Поповац". Пољопрнвреда v повој години м О плаиу развоја у пдућој го1ини директор Адамовић нам трсба окренути према светлос тн, али нс премештајући их. Собне биљке длакавог лишћа и оне које иветају ие прскамо. Тс.мпературпе осиилације н вслика влажност ваздуха допрп носе брже.м развоју псгавости лишћа фпкуса. Откннимо оболело лншће, а фикус прскај.мо „каптаном” концентрацнјом 0,3 одсто, илн ортоцндом концентрацнјс 0,15 одсто. ' Собно цвсћс се залнвд. водом која јс одстојала бар два дапа колнко је потребно да се кречњак сталожи. Треба заливати рсдовно јсдино оно цвеће које гражп више водс зими. Чувајмо собно цвеће од промаје и тсмпературних шокова. Уколико пх ухвати мраз добнјају опекотпнс, и ако се смрзну, клону н упгпу. Зимн сс често на лишћу п ста бљикама јављају штегочинс. и т.о најчешће зелене и штнтасте ваши, црвенц паук и гриње, којпма одговара топао ваздух. Сисаљем сокова слабе бнљку, a сузбијамо их хемијским средст впма ко.ја набављамо у цвећарама, семенарама, пољопрнвре диим апотекама и другим трговмнама. Собне бнљке које су у псриоду зимског мировања, не при храњујсмо, већ само залпвамо голико да сс одрже до ндућсг периода шпснзивног раста. 11а прнмер филадендроп и афричкс љубичице прнхрањују се свакнх 15 до 20 дана комиле кспи.м оубрнви.ма. da.uiBajy сс сваког другог дана. Афрпчка љу Слаешиа Милојеенћ из Ра шсвице, радник Српскс фебрике сгакла, и.ма толико deеиза da је nptinyhen da их серста no азбучцом реду земаља из којих потичу. Дееизе dpmti у албуму, као noiuтанске марке или значке. До dytue, od сеаке ћовчане јсдппцце iL\ia са.чо no јсдан примерак папирног повца, али зато cnada у ped најпстакнутијих ну.чизматичара у naniof ошитини. У нумизматичарској збирци Слаешпе Милојевића и.ча тренутно банкната из стотичак dpxcaea сеета. Занп.иљиео је како Славшиа болази do новца. — Пре три lodtine обратиа са.п се једним ппс.чо.и нашим бппло.иатским ц конзу~ ларним представншитеп.ча v свц.и крајевима света, прича Славиша. II еећ после кратког врсмсна r/а моју odpec\- почеле су da нрисгажу ноечацпце из разних земаља на прц.иер из Бур.че (кјат), Pane (tfedti), Геатемалс (квепал) Лаоса (кпп;. Је.иена (6v mum) ц тако даље. Hatuu дипломатскн npedcraenuutt пза тлц су ми v сгсрст па чему п.ч се најспбачппЈе захеал.у.е.и. Цпљ \т је да и.ча.ч мопсте tn cetix dpxcaea на cecTv, Ka.ve СлавпШа, којк позпва свс ну.мизматпчарс на сарадњу. еиериит Радиша - РадисављевиИ, 11умац и редитељ аматер пз Стубицс управа ради на постквљању 'дра.че Ивана Рдоса „Како је Њујорк дочекао Христа" на сцсни Драмског студија из oeo? ce.ia. Драмски студио из Сгубице последњчх ?одина постиже нзвапредне резултаге, a eeJi dee године узастопце Јлумци д.иатерн освајају прва месга у ошитилч на „Сусрети.ча села”. Све је то услоеило да се формира дра.искн студио, ко ји је ч фииансијскн подржан од стране ОО ССО. Цнл младих ?лумаца је кочтинуиpaint pad током целе jodiiнс, ностављање саере.иених и заннмљивих хскстова на сцену, iicioeatbe снецифиччо1 позоришног израза и афирмацнја глумачких тале иата. — Желимо da иаправи.ио ToriLiiio позоршите, жели.чо наји.епосреднијн контакт са иубликом. Дра.иа „Како је JLyjopiz дочекао Хрнста" јес те ексиерк.чент у режијском смислу. Биће то снецифичн^ мешавина пеколико иајсавремецијпх редшељских послупака и позоришних тенден ција. И иоред пспешкоћа у техничком с.числу, иада.чо се. да ћсмо имати успеха. Пре.иијеру планирамо за почетак таклшчења дра.мck'o.it стваралаштву, каже ре дитељ Радисављевић. м. Д. лисговп. , YMEPEHA ТОПЛОТА Почиње ни мало лак период за собпе биљке. Мора.мо и.м у ОВО.М IK ОДУ ЛОСВС1ИИ1 поссбну наж1. , Саксије трсба с.мбстити у iipociopuje гдс je rvyiпература 18 до 20 ciencini, далеко’ од пзвора топлоге и нро- .\iajc. Ночребно јс пзисгаваш че ста премештања саксија како на непрестане напорс OKpehyhii лишНе према извору свеглости. Инж. Мнодраг Станојевић Кажи сгнце, м. д. на ibcra. Буди ти уместо других ирихвати све то. А затим, видеИс људн биће заједно. Светлана Панлћ
!8. ДЕЦЕМБАР 1981 ® Б?ОЈ 248 КУЛТУРА ® ОБРАЗОВАЊЕ ■------------------ Сваког дсцемора дан твог рођендана јачс, лспше н сјајније заснјаш н усслinп се у наша cehaina. Ти наша храбра н поносита Титова Армија. Ти која си се рађала у срцу Тита, у песми пролетера, у локви проливене крви, у плачу деце ц клетвп мајки. Ти која си се рађала та.мо где се пркоспо Јуришало, на Кадињачи, Сутјесци, Козари, Дрвару, на стр.мим планинама н плодн1ш п зеленпм равннцама. Са Титом, твојн.м творцем на чслу граднла си новс мостове, а са гиме саградила и напту срсћу. Даривала си нам безбрижно детињство, мнран сан, црвено сунце слободе и плаво небо. Сва весела Јутра која шапућу о љубави, срећи, миру, о лепом данас и још летппем сутра. И данас кроз моја сећања протпчу сва твоја нзрастања и све твоје офапзнве. Била си храбра, непоколебљива са срцем nyiniM љубави за сваког и за cue, алн и препуним мржњс за злотворс. II мржња и љубав били су твоја воднља кроз све поноре и згаришта. Бнла си дрска, али сп мун>евито расла и жнвела за боље с\ гра. Жввсла си и жпвиш за слободу за милионс жртава. Настављаш живот мртвнх другова, а н>ихов жилот досоже у недоглед будуГшосгн. Изашла си из рата са бројни.м ожиљцима, али са поносо.м у срцу у коме је израстао твој творап, хсрој н маршал Јосип Броз Тито... МлаБан Милојковић VIII-1 ОШ „25. мај”, Поповаи (Прва награда у општини Параћнн) ДВА ћРЕДСЕДНИШТВА РАЗМАТРАЛА ПИТАЊЕ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ АКЦИЈЕ ОД ВАЖТОСТИ S ПРЕДСЕДИИШТВО ВЕБА САВЕЗА СИНДИКЛТА ОПШТПНЕ ПАРЛНИН II ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦНЈЕ ССРН НЛ ЗАЈЕДНИЧКОЈ СЕДНИЦИ 20. ДЕЦЕМБРА РЛЗ.МЛТРЛ.ТА CY ПИТАЊЕ ОСНОВИОГ ОБРАЗОВАЊА ОДРЛСЛИХ к ДОСАДЛШЊИ РЕЗУЛТАТИ Y ЛБЦИЈИ ОП!’- СМЕЊАВАЊА ОДРАСЛИХ IIHCY ЗЛДОВОЉЛВЛЈУИИ Е 03- БИЉНИЈП КОРАЦИ ТЕК Y ОВОЈ ГОДИ1Ш н НЕОПХОДНА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА АКЦИЈА МЕСННХ ЗАЈЕДНИЦА, ОСНОВi>’ ОР1АНИЗАЦИЈА Y.IPl^KFHOI РАДА. ( ИЗ-а ОСНОВМОГ ВАСППТЛЊлХ II ОБРЛЗОВАЊЛ, СИЗ-а ЗАПОШ- . ■ *’• ‘ •‘ -’I О1»НУ! WHE И СВИХ ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ОБЕЛЕЖЕНА 150-ГОДШЛЊИЦА РОБЕЊА ЈОВАНА ЈОВАНОВИБА ЗМАЈА Ннколић Страхнња „Радоје Домановић” Колико Је ппган.е основног образовап *а одраслнх важно свсдочн п.сгово стављањс на । 'свпл рсд зајслннчкс седниие Председннштва Општпнскс конфсрспцпје ССРН и Већа Савсза синднката која јс оложана 20. децембра. Нпјс први пут да се овој -проблематирп дискутује v нашој средини. Много раinqe се о неписмсности разговарало на разннм нчвопма, алл се нз подагака које је изнео предсеапик Акционог одбора за описмењавање одраслпх Дра ган Антић закључује да се веома мало учинпло на то.м плапу. Подагак да је после последтвег пописа у натлој општпнн још увек око 1600 липа без четирп разреда основне итколе ни мало ие охрабрује. Поготово ако се зна да Друштвени дого вор обавезује да се до 1985. го дине ликвпдира пеписменост лица до 50 година старости. Причило се U говорило алп су закључци, углавпом, ооајали на паппру. Акциони одбор је закључно да се без укључпв^- ња основних школа у ову акци ју пс могу очскивати неки бо- ;би рсзултати. Школа за основно образовагвс одраслих и по ред свнх напора јсдва да може да образује 30 полазника и то првенствено у вишнм разрсдима. Y том циљу је почетком овс године донст лрограм који је прецезирао обавсзс свнх субјеката који и.мају^зпачајно место у овој акпијп. Неписменост кочница друштвено-економског развоја Самоуправпа ннтерссна заједобразоваша и кретније договоре и упознава ње са наставним плановпма и програмнма. Користсћи педагошки такт, просветни радниик су успсли да окупе око 80 лииа, до сада мада се очскујс да he ова бројка бити сигурно око стотину. Као стнмуланс за сваког опсимењсног грађанина педагошком раднпку би бпло ncn.iaheHo 3.000 днпара, нагла citia је другарпца Јованопић. Ова материјална средства За јсдница неће бнтн у стању сама да обсзбсди. Али са овог са станка је потекао закључак да. Заједница нс може бити сама у овој акцији. Ни основне школе ке могу саме сав терет ове важ не друштвене обавезе да носе. Мссне заједпине. пре свега, затим организапије удруженог ра да, СИЗ запошљаваЈБа, Скупштнна олштнпе и све друштвено-политичкс оргапнзације морају да дају свој пуни дОпринос и подршку борбп за ликвн дацију неписменостн. Сви потпнсинци Друштвепог договора дужни су да свје обавезе ислу њавају, закључнла су два пред oocseieHO Обелсжавајућк 150-годпшн>ицу рођења Јована Јовановића З.маја, Бнблиотека „Др Вићентије Ракнћ” организовала јс 24. децелгбра књижевно вече посвећено овом великану наше кјбнжевости. Y суботу увече поклонипн лепе речи н љубитељп стиха имали су несвакидашњу прнлику да се упознају са животом п делом Јована Јовановића Змаја, о чему је говорио кљижевни критнчар пз Београда МИЛОСАВ МИРКОВ11Н. ннца основног образовања и седништва на заједничкој седваспитања је тек у овој годи- Нјпш 20. децембра. ни учннила значајније кораке' . . V овој акџији, истакла је Нада Реци.мо на крају па je неписЈованови11, секретар Заједнице. меност главна кочнниа друипТколе су извршиле контакт са вено-економског развоја. А прво неписмепим лици.ма на својој тернторији. Пријавио се и одре ђен број гчитеља за овај озбиљан рад. Два инструктивна састаика која cv недавно олржана у Заједници, јсдан са директорима школа, други са учнтсљима искорншНена су за коннаписано слово, прочнтана реченица, потпис у платном списkv, писменост — највеће је богатство за човека. To треба да зна свако и нсправно да схвати своје место и улогу у акцији описмењавања одраслих. Првак драме Народног зоришта у Београду ПРЕДРАГ ЕЈДУС, за љубнтеље поезије говорио Је Змајеве стихове и реплЈгке из ТВ дралте „Снохватице” у којој је тумачпо лик З.маја. С. Ј. Збаг reie soe Y ГАЛЕРИЈИ БУТИКА „ЗОРАНА’ CYCPET СА III—11 сиво-маслинасто ШДАЈНА НЗвА СЛНИА крдси hi тгдрото Сунце лагано залази за црвени облак док се позадина испуњава лаком мз.маглицом. Залазећи сунце ,расипа своју јуначку крв свуда по небу. Руменило помешано са неким плавтепилом ствара Корачам загонетпо сивнло. улицама вољеног Параћина. Први снег кнти несташне дечје косице и гране некада зелене ... Корачдм размншљајући о себи и животу уопште. Како сам срећан!, раз.мхппљам и спокојан, ништа ме не узнемирава. Могу сада да трчнм раширених руку, да се смејем и певам ... Док ја размишљам насмејан и сре-' ћан, на бранпку домовине у сивој — маслпнастој уннформи стојл човек, мрк строг. Али, из те строгости зрачи родољубље, очи му пуне нежности, а усие пуне осмеха. вља никакву машнну. Он је човек као и мој тата ... И ја hy бити воЈнпк! Кад порастем стаћу на браник своје домовине и чувати је као зеницу ока свог. И тада lie можда неки дечак румен п плав корачати улицама препунш! снега н размишљати о мени — војнику у cireo-маслинастоЈ унпформи ... Сунце је зашло, a оно сивило се све вшие расипа градом. To је слободно сивило! Сива боја је лепа! Маслипаста такоВе. Због Армије — Титове Армије, мира и< слободе волим сиво- -маслинасту боју. Са нестрпљењем чекам дан када ћу постати војник. До тлда срећно, граннчарн! Срсћпо, пилоти, артил>ерци! И сви онп који бране н воле тековпне наше револуције — срсћно! „Због тебе волим свс спво * -маслинасто!” V петак, 23. децембра љубитељи ликовне уметности града на Црнипи нмали су прилике да присуствују отварању продајне новогодиunw нзложбе сј ћпнскнх сликара. параМподраг АнђелковнН, Боро Лекнћ, Живота Бајкић, Предраг Радаковић, Срећко Здравковић, Драгана ФмлнповнИ, Анклца Радосављсвић МнкиИ 11 Србобран Ки лрЈЗарда изложилп су своја најновија ликовна остварења. Сви посетиоцн моћи lie да разгледају пзложене сли ке до 15. јануара и да се од луче it купе дело иеког аутора. од С. Ј. Изложба ликовних радова београдских ученика Стоји тамо, на први поглед сјгв, и подсећа на статуу, која, уколико затреба, полази срце.м на челик.. Статуа и треба да буде за сваког ко би покушао да се устреми на нашу Југославију. За мснс ои ис прсдстаДејап Рашнћ — IV3 ОШ „Бура Јакшвћ” НАЦРТ ЗА ШСТНЛ (Прва награда на општинском конкурсу поводом 22. децсмбра и прва награда у субрсгиону) ТРИ СМЕШНА СТИХА ПО ГЛАВИ СТАКОВНИХА-ХА-ХА За здравац памети и шебој идеја ?ћава је најбоља вазна. Али глава је и опасан друг, 'нарочито ако јс празна. Углаеном за свиког нормалног глава је лична дика. И све се у друштву збива no глави становника. Шест паприка — no глави стаиовника. Девет KJbuia no глави становника. Стотину брига — no глави стаио&ника. А ја цма.ч са.чо једцу iioeoiodnuifby жељу: Y Холу Градског аматерског позорпшта постављепа изложба ликовиих радова ученика Основке школе „lienдора Секулић” из Београда. На дан пионнра — 27. децембра свечаност и Јавно представљање младих стваралаца. Дан пнопира — 27. децембар поред осталог обогаћен је и лепом свечаношћу у холу Градског аматерског псзоришта. Наиме, том прилнко.м представљени су аутори изложбе лнковппх радова, ученпци Основне школе иИсндора Секулпћ” из Београда. Око 70 изложених радова, раВених разном техпиком (цртеж, графика, акварел, темпера), обнћн he и све градске школе, а затн.м he гостовати и у Основној школи „Вук Kapamih” у Поточцу. Три с-чеиша стиха no глави ссаповипха-ха-ха... Мпрослав Димитријсвпћ 7 V трагању за најбољим одељењем у Цептру за средње образовање „Бранко Крсмановић” нисмо имали тешкоћа. Руководиоци нас упутише у Ш-11. Има у Центру још одељења која су својим радом и понашањем заслужили суперлатнв најбољи. Но, овом приликом Ш-11 је одељење са којим смо се недавно срели. Одељење математичкотех1- ничке струке чији је разредни старешина Љиљапа Томић по много чему заслужује да се о н>ему говори у суперлативу. ТТрво, ово одељење са 28 уче- .ника има око 20 одликаша чија је просечна оцена чиста пе тица. Ово одељење има другарство које га краси. Ово оде љење, поштује рад и дисципли ну. Одељење Ш11 има на£ нај разредну, како нагласише Harun саговорници: Марина ВлаЈић, председник Одељенске за једнице, Владиммр Милугиновић, секретар овог ученичког самоуправног органа, Виолета Миладиновић, члан Председни штва Општинске конференције ССО Драган Јанковић, члаи средседништва 00 ССО, Дани ца Добросављевпћ председннк ОО ССО и Силвапа Милић, члан председништва ОО ССО. — Изненађена сам била када сам недавно на седници НаАКТИВНОСТ СЕКЦИЈЕ КРЕАТОРА ИЗ „BYK КАРАЏИВ” ПОТОЧАНКЕ У „ДЕКОНУ" ош , Члаиови секције креатора из Основие школе „Бук Караџић” у Поточцу недавно посетилп дечију конфекцију „Декон” у Нуприји и опрооали своје креаторске способности на лицу места Младим креаторима потреоан чешћи контакт удруженим радом Ннје први путдасе упознајс горијсвић, Сиежана Савић. мо са активношћу секције мла дих креатора из Основне школе „Вук Караџић" у Поточцу. Захваљујући наставнику Бра.- пиславу Ђокику Кану ове мла де креаторке, које сада овај занимЈБив посао користе као хоби, имале су прилике да се сретну са јсдном правом орга низацијом која се бавл израдом дечије кошрекције. Наиме, „Декон" из Ћуприје омогућио јс да ученице из овог прекрмо равског села проведу цео дан у овој организацији. СтаменкопиИ, Виолсза Давидовић, Сл.шица ГлмБи л,ана МарковлИ и Весна Костик су осетили овом прилмком дах праве производаБе, a модели које су радиле на лицу места изазивали су љење запослених. У сваком случају хвалити овај начин лраво див треба поконтакта ученика са удруженим радом. Јер. можда је ово пресудан мо менат да некој девојчици са огранака Јухора буде то и будући позив. Организације удру жног рада би требало да отварају врата за сусрете и контакте. лакше овакве С. Ј. ставничког већа чула мишље ња професора о нашем одељењу. Биле су то све саме речи хвале, све суперлативи. Пренела сам то мишљење друговима, што нас је још више под стакло на рад^ рекла нам је Марина Влајић. — Ценимо рад. Ова наша струка захтева стално антажо вање, један континуитет у раду. Јер, ми смо се свесно определили за наставак школоваља. за факултет, и то за рад у происводној хали, истакао је Драган Јанковић. — Учење , учење. Сви нас кроз оцене гледају. Ми јесмо добри ђаци, али има и нешто више од тога. Имамо дивно другарство, Сложно смо одељен>е. Бавимо се и другим активностима. Ретко ко од нас није заступљен у спортској секцији. Добре резултате остварујемо у кошарци, што такође тре ба да се цени, рекао нам је Владимир Милутиновић. — За 29. новембар спремили смо приредбу за учен;ске Kame школе. Даћемо програм и за Нову годину. Мишљења сам да би школа требало да буде отворенија. Да се нађе могућкост да се суботом, недељом и поподне окупљамо у школи, a нс да нам се нуде кафане и диско где од ди.ма не може да се дише, истакла је највећи проблем своје генерације Виолета Миладиновић. Ови скромни младићи и девојке знају да цене праве вредности. Знају да цене човека према квалитету, да цене оно што је у човеку, а не оно што је око њега и на супротне погледе упућују критику. Схватају исправно и економску ста билизацију. Највећи прилог Ehoj су њихове петице, редовно посећивање часова, јер знају да изгублзени час вкше копгга. He жале се ни на несташице, не смета им ни недостатак еле ктричне енергије. Траже више скромности и озбиљније понашаље одраслих, својих родитеља. — Добро је што смо били ма ло у мраку. На тај начин су наши родитељи били примора * ни да се одрекну телевизора. Јер, многи не виде децу од телевизорских екрана. Нека се окрену више себи и деци, нсг вогодишња је порука наших саговорника. С. Јовановић
1 I СПОРТ * ФИЗИЧКА култураЕј^јИ ИЗБОР НАЈБОЉЕГ СПОРТИСТЕ И СПОР-ТСКЕ ЕКИПЕ Y 1983. ГОДИНИ Ha кормлло долази фудбал * ски тренер Мо.ма Томнћ, a са ibii.M долазе и резулгатн. Поред њега ту хомогсну еки пу сач-швавају: Чедомир Богосављсвић, Јовица Филиповић, Зоран Каровић, Мирослав Ммлојевић. Алсксандар Матић, Мпрол^уб Петковнћ, Момнр Мнлснковић, Мнлс Павловић, Јован Дреновац, Драгољуб Костић, Миломпр Пелмг.ановнћ, Ми лош Милићевиђ, Миодраг МирковиН, Миомир Милић, Ппедраг Каштеварац и Предраг Трифуновић. Порсд љих у стручном раду заслугс припадају и тренсру ЗиMoibiiliy, Савићу и масеру екипе Пауновић,-/. Планииарско- смучарско друштво ,Јаворак” овс годјгне н.мало је берићстна такмичења. Бројни успеси у оријентационом спорту „из банилс су” екипу „Јаворка" у сам врх овог новог сттрота у оквирима Србијс. Међу њима Слободан Радовановић у својој категорији првак је Србнје, а како се у нашој Републпци овај спорт одржава у најјачој конкуренфсј „Политике”' који се додсљујс на овом такмнчењу звадом „Рибникарови планинарски дани". Ентузијазам који краси планннаре и с.мучарс ,Јавор ка" могу да послуже као клишс како доћи ко лобрнх резултата у такозваиој „тешкој фпнансијској ситуаниАсро-клуб „Наша крила” деценнја.ма школује врхунске падобраице. СеНамо се Драгице Башчаревнћ, Клотилде Колберт. сестара Боројевић, Јеремије Панића, Славка Годића и поносимо се њиховим наследнпцима Светлано.м Симић, Љубишом Наумовићем и Томнславом Шалетићем. Нераздвојивн суовогодиш н.н успсси параћинских па добранаца. Аеро-клуба у по јединачиој конкуренцнји од њиховог ектптног деловања. Сложни као један, под ру ководство.м встсрана Славка Годића, бране боје парађин скпх летача. Упорност краси овогодишње напоре параћинскпх па добранаца. Недостатак бен а Предлози за најбоље спортистс потскли од СОФК-е, а жнри прогласио најбољег поједннца и најбољу скипу v овој години. СВЕТЛАНУ СИМИБ, падобранку „Аеро-клуба” „Наша крила”. Y акцнји СОФК-е п листа ,,14 дана” за избор спортисте и спортског колектива године, комисија састављена од представника свих спортова са тернторнје општннс Параћин предложила је жирнју десет спортиста нз осам спортова и пет екипа као капдндате за назнв спортпсте године. У обој годиин од.мах иза ње, по оцени жирија ie МИЛОМИР ПЕЛИВАНОВИБ, фудбалер ФК „Јединства". На трећем мссту јс стрелац МИРОСЛАВ ТЕШИБ, члан Стрељачке дружине „Бранко Крсмановић”. Жирн у саставу: Инг: СТАМЕНКО ЈЕЗДИН, председник, ЖАРКО ТОМИК, професор фпзнчког васпитања, МОМЧИЛО ВУЧКОВИБ, председннк OK ССО, МИЛИВОЈЕ ИЛИБ, новинар и МИОДРАГ МИЛЕНКОВНН, новинар, за најбољег спортисгу у 1983. години прогласио је: За пајуспешнију екнпу у 1983. години проглашен је: ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ЈЕДИНСТВО”. На другом мссту по мишљсњу жирија налази се ПЛАНИНАРСКО СМУЧАРСКО ДРУШТВО „ЈАВОРАК”. Одадах пза н»их жирн је раигирао АЕРО-КЛУБ „НАША КРИЛА”, са падобранско.м скппо.м. ПоЈеми квалитзш^ ад Ко.мисија за мзбор спортнсте године предложпла јс жирнју 10 поједннаца за капдпдате. Први на предложеној листи био је МИЛОМИР ПЕЛИВАНОВИБ, а за њи.м још два фудбалера ЗДЕНКО СЕВИП из .ЈБОРЦА” и МИРОСЛАВ РАДИН пз „13. октоора’’. Шах је и.мао свог представника у АЛЕКСЛНДРУ МИЛОШЕВИИУ, омладинско.м прваку региона, a планшгарство је заступао БО БАН МИЛОЈКОВИН, првак Србнје и члаи репрезентације. Поред ТЕШИБА у стрсљаштву на листи се нашао м ЗОРАН ВУЈАСИНОВИБ, рукометаш „Текстилца” п одбојкаш РАДЕ БОРБЕВИН кошаркашица ЉИЉАНА ЛНТОНИЈЕВИН Уз детаљна и квалитетна образложења комисије која јс прочнтао БОЖИДАР БОР БЕВИН, жирп сс нашао на стварној муцн да што мање погреши. McbyxuM, рсшснл да понссу тсрет и одговорност за одлуку направили су ранг листу на којој су спортски резултати главно мерило. Код екнпа је бнло много лакше одлучитн сс јер ова година је стварно у зкаку „зелене” боје дресова фудбалера „Јединства”. Шаховски „Борац”, такође Је предложен. Предложена јс н Стрсљачка друлаша „Бранко Крсмановнћ” и још јсдна склпа из Центра за срсдњс образовање. To су девојке члановп еиипе у ритмичкој niAuiacTiiuii, осва јачи рсгиопалног првенства и други у Републици. СВЕЧАНОСТ Y ЧЕТВРТАК I Свсчана додсла прнз- ј. ншва најбољмм спортио 1 тпма (мпнпше Параћпн 5 у 19S3. годшп! одржаће 0 co у четвртпк, у рестора- I if. бпгенз Хале спорто- I Можла за Светлапу Спмић не трсба ништа више рећи нсго да је првакиља државе v генералном пласману. Њенн резултати убед- -биво говорс о квалнтету овс дугогодишње члантше Леро- -клуба „Наша крила”. Први пут се винула у плаве виснпе да бн под падробрадско.м куполом осетила сву лепоту овог атракгивног спорта 1978. годпне. Нз годп не у голппу наша храбра су граБанка, сапт.чметар no can тиметар ближила сс „пу.чн”, која је за разлнку од такми чења у осталпм спортови.ма знак врхунског домета. И пре ове годнне када је посгала ша.мпнон државе и Републнке Светлала је три пута за редо.м бпла дајбол>а Југословенка у длсциплини „Скок на циљ”. Ове годпне јс на Републичко.м првенству одржаном на Аеродро.му у Давидовац освојнла титулу првака, a непуних мссец дана касније освојила је п државно прB03CTBO. Курнознтет овог itenor првог места је тај што га депи са колегиншиом Славицо.м Лучпћ-Копривица. Овакав случај да су двс падобранкс у сантпметар једнакс на цпљу догодно се први пут у нашој зе.м.ви ове године. је титула првака општипс, рсгиола, Републнке, а прс трн месеца на првенству Југославпје у својој категоријн освојпо је треће место. Примеран споргиста и добар друг, цељеп је н вољен у својој дружилн. Мпрослад није направио нн један пре кршај клуиске дисцпплиис. Стрсљаштво није богат спорт, а љубав пре.ма њему је нссебнчна. Чссто јс Мирослав о сопственом трош.ку Кад се „Ерац” захукће на* терену, тад uj пали „зелена .машниа". И најмлађи иавпјачи на трнбннама знају да кад се туче слободни ударац v радпјусу од 30 мета pa, a IIа лопту nobe „Ерчева" левица — гол је хотов. Од „Ерца” прзннцс, спрем.-јог на кавгу, сваБу л расправу постао је ,.Ерац” капитеи, играч који у току целе сезоне ннје зарадно жути картон, играч који током 90 лпгнута фудбалске борбс мзгара на терену. Уз ветерана КостнГш најбо л»и је стрелац, стрелац који голове дајс кад мора. Нссебнчност је ocooima која кра си капитена „Једнпства”. Мирослав Тешић, стрелац Сгрсл>ачкс дружилс Сред1ВОШКОЛСКОГ центра ..БранСветална СиашН славно бранн традицнје вухунског падобранства Параћила. Миломир Пеливановић, незаобилазнн „Ерац”, KamiTen и једна од главних полуга фудбалског клуба „Једннство" внше од деценнје веран је зеленом дресу. Ста сао је на терену поред гробља, заједао са својггм друговима дуги јшз годлна лели сласти и победе и горчпагу пораза у утакмнцама „најважннјс” спорелне ства ри на свету. Ова годпна за њсгов клуб н за Миломира Пелпвановнћа једна је од најуспешниј»х у последње време. Ми * ломпр Псвилановић, високо носи капнтепску траку и оправдава назив вође тн.ма. uiijn то знрчп да je у самом вр.ху југословенског орпјенк нионог спорта, Овс годмне .Јаворак” осваја прва .места на меморијал.у „Бјелаш.П!- це”, па међгнародном таклшчељу оријентпраца у С.ме деревској Паланци, а па Гледићким планпнама у око_ лннн Трстеника трпјумфује mcI.iv 15 екнпа из целс земље. Тада јс освојен и трознна, љегова висока иена вишс п\та су „прнземљива * ли” и авноне п падобранце. Број скокова и тренаждих и такмичарскпх свсдени су па мштнмум, алп резултати које постижу пазобрашш из Параћина чланови Асро- -клуба „Наша крила”, слободио можемо рећи, нескроАШН су. М. Миленковић одлазно такмпчења јср ОБАВЕШТЕЊЕ млли огллси дружина не.ма парћ. До сада је освојво 12 златиих медаља ла так.мичељима и вп ше срсбрнпх. Тренугно јс питомац Шко ле за резсрвнс официрс у Задру. Жпрн није и.мао тежак за датак када је било потребно одлучпти сс за’ најбољу еKimy у овој годинп. Без сумње је то Фудбалскп клуб „Једннство”, првак па крају jeceiter дела такмичења у Другој српској лнгп — Југ. Фуцбалски клуб „Јсдлл * ство” основап је спајањем Крсмановип гађа ваздушном 1ЛТИКОМ Н П1П1ГГОл>ем, малокалпбарском путиком н војничком пушко.м. За свако од ових оружја стекао јс звање мајстор- -стрелац. Внше пута је осва јао, а и ове годпне његова некадашњих клубова „ПСК” параћпнских .. „Kapabop be”, 1930. године. Значц његови почецн задпру и у 1923. годину када сс први пут закотрљала кожпа логпа на лараћлнском вашарншту. Y току рата нијс било активности, а касније ,Једилство" у такмлчењмма која су била у рангу садашљс другс лигс постаје познато и на шире.м подручју. Са развојем фудбала v Србијн јача и конкуренцпја, ла су фггнанспјскн јачи клубови одлазилп даље, a „Јединство” је остало у републичким оквирима. Три пута је .Јединство” било члал Српскс лиге, a ова годипа својн.м успешнпм почетком и још успешзшјнм завршетком у току јссењег дела такмичен>а говори да he се по свој прилиuii „Јсдинство" вратити међу најбоље српсколигаше. После промена у стручнох! штабу. .Једтшство” постајс запста једннствеио. Радмили Драгомиру СтефаПовпћу из Иараћина срдачно честитају златну свадоу, 50 годнна брака, снн Милан, ћеркс Љиљана, Вс ра и ЈБјубнца као и унуке и праунука. Обавештавају се грађани да је адвокатска канцеларија Видоја Стојановића почела са радом у Параћнну, улица Саве Ковачевића бр 8. Дана 9. 12. 1983. нзгубљена керуша „Малн минстер пзразито браон боје, чким белпм мелиране. Ј око 50 ц.м, । Поштсно.м награда од 1 годинс пасмине лендер” са дуга I репом, грудн Висина керуше стара 8 месеци. налазачу следн 200 хиљада стармх д|шара. Јавпти на телефон: 53-630, Моми МилачкКупуЈем nyxtnv за гориво за ,,фордсскорт". Понуда 51-493. телефов Продајеи „засгаву 750". Прокзводн»а 1977. годнне. Слободан Костнћ, Бусиловац. Продајем скран колор шгрке „ИТТ Лоренс" 66 цм. За блимш обавеиггс11»а \питати ва гелефон; 51-759. ПараНин. Продајем трактор „ИМТ 535” у возном стан.у. Цеиа 2S мм.тиоид. Драгиша Жнвковнћ, СвоЈново. Мењам лвособан комфоран стан са гс.«ефоном н .место за гаражр у Прокупљу, за слнчаи нлп |едвонпо. собап у Параћипу. ЈИС™Н Је V “«“тру града код Доиа Телефои: 027-21-М8 у Прохуп™ H-HI 035-51-228 у Параћику.
СРЕБНА НОВА 1984. ГОДИНА
«5 o s w w o s a O g a
w'4llllllllllll!lllllllllllllIIIIIIIIIIIIIII|llllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlltllllllllllllllUllilllllilllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllli1lllllllllllllllllllllllllllllllllllll|llliHIIIII>. .............. = 1 I 1 = = = = | СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА I I ОПШТИНЕ ПАРАЋИН I = = = 1 i . I I i I ЧЕСИТАМО I nilllllllllllllllllllllf.ll u. ! I I I. i'.i ... I JinIHIIllllltlllUllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUNIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIilllllir * ОПИЕ ПАРАМН чесшишамо O O L> R ELEHTRODiSTRSBUClJA „Paracin И СВШ №АША . ........................................................................................................ Hint........ „ELEKTROSRBIJA" w .PREbUZECE-ZA PROIZVODNJU I DISTRIBUCUU ELEKTRlCNE ENERGIJE, PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU — KRALJEVO ООМВНШ ПРМЉМ
Са својим оур-има ЧЕСТИТА ПДРАНИНКА" УЗ НАШЕ ПРСИЗВОДЕ СРЕЋНА НОВА 1984. ГОДИНА \ ПАРЛЋИН/ \ 1954/ П0ТР0И.ЧМЛ И СВв РАДНИМ ЉУДИМА фабрина бомбона ратлукаи ' жванаћих гума ЧЕСТИТА «0111384. ГОДИНУ рОДНА ОРГАНИЗАЦИЈА №1) ЗА КОМУНАЛНУ И W* ЗАНАТСКУ ДЕЛАТНОСТ ЧЕСТИТАМО НОВУ 1984. ГОДИНУ
& ПАРАЋИН ЧЕСТИТА СВИМ ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН НОВУ1084. ГОДИНУ OOYP ПАРАЋИН ИСН1ЦМА НА1И yoavra । looosiii Juristicka agpnciја ЈШТЈтЂЈПаТШОЗТ Panufbt tel. 53-670,151-876. telex 178.34 шшшш честитамо) УЗ НАШЕ ПРОГРАМЕ одш gra * jaw ДРЕНО BAU I честита №ву Ж гоцину ПОСАОВНИМ ИРИЈАТЕЉМА И СВИМ РАДНИМ АЈДПМА СВИМ ПОЉОПРНВРЕДНИЦИМА ПОСАОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА И ГРАЋАИИМА ОПШТИНЕ ПАРАМН честитамо ФУДБАЛСКИ M „13.0» ПАРАЋИН РАДНИЦИМА ГПРО „13 ОКТОБАР“ И НАВИЈАЧИМА ®Ж 111У10Ж